Dnevnik 25.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 25. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23476 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO TRA GA ZA NAF TOM PRI VRE ME NO OB U STA VQE NA

Ceo Ba nat ho }e ~ist ra ~un s NIS-om

str. 4

LI DER PUPS-a DR JO VAN KR KO BA BI] O^E KU JE BR ZO FOR MI RA WE VLA DE

NASLOVI

„Ne ko li ko da na” ne iz ve sne du `i ne tra ja wa

Politika 2 Jesu li socijalisti ja~i od suda i dr`ave?

3 Vu~i}: Te{ko }e DS formirati vladu

Ekonomija 4 Kredit u Srbiji uskoro ne}e imati ko da uzme?

5 „Grani~ar” zaustavqen na ilegalnom putu u propast

str. 3

Novi Sad

ADRI JA NA HOYI], [E FI CA KAN CE LA RI JE KO SOV SKE VLA DE U SE VER NOJ MI TRO VI CI

str. 2

SVE GLA SNI JE SE PO STA VQA PI TA WE DA LI ]E MO MO RA TI DA PRI VA TI ZU JE MO DR @AV NA PRED U ZE ]A

Pro da ja EPS-a i Te le ko ma je slam ka spa sa? str. 5

DR @A VA PRO VE RA VA ZA [TO JE DO [LO DO JUN SKOG TA LA SA PO SKU PQE WA

Me so i zej tin (ne)}e u ri kverc

Vojvodina 11 Ruma: Borovi} ponovo predsednik

Foto: F. Baki}

Ne mo `e `i vot sta ti zbog vi so ke po li ti ke

9 SMS-porukom do termina za dokumenta

Dru{tvo 13 Danas rezultati, sutra `eqe ZA PLO VI LI U NA U TI^ KU AVAN TU RU: Plov ni ka ra van pod za sta vom „Vo da Voj vodi ne”, ko ji ~i ne ~ak 93 jah te i oko 220 ~lano va po sa de, is plo vio je ju ~e u 9 sa ti iz No vog Sa da. To kom je da na est da na re ga te u ovoj je din stve noj na u ti~ koj avan turi „pa non ski mor na ri” pre plo vi }e bli zu 300 kilo me ta ra.

I ove go di ne re~ je o me |u na rod noj re ga ti, za hva qu ju }i u~e {}u na u ti ~a ra iz Hr vat ske, a tu su i za qu bqe ni ci u plo vid bu iz No vog Sa da, Be o gra da, Srem skih Kar lo va ca, Ze mu na, No vog Be ~e ja...

No vo sad sku pre vod ni cu re ga ta {i su pre {li oko 10 sa ti, a po tom se upu ti li ka pr voj od red ni ci ove go di ne, a to je Ba~ ki Pe tro vac. Oda tle, re ga ta na sta vqa put Ba ~a, Srp skog Mi le ti }a, Som bo ra, Bez da na, Kqa ji }e va, Do ro slo va i Ba~ kog Gra ~a ca.

No vi na u ovo go di {woj re ga ti je {to }e plov ni ka ra van ima ti i su vo zem nu po sa du, od no sno ~e tvo ro bi ci kli sta iz No vog Sa da ko ji }e ru tu re ga te iz vo za ti na svo jim dvo to~ ka {i ma. Re ga ta se or ga ni zu je po vo dom Me |u na rod nog da na Du na va ko ji se obe le `a va 29. ju na.

I. D.

Kultura

23 Srpska „pomama”, hrvatsko }utawe

NA STA VQE NA CR NA SE RI JA UTA PA WA NA KU PA LI [TI MA

Se zo na ku pa wa uze la ve} deset `i vo ta str. 15

str. 4 str. 16 – 20

SPORT

Vrlo toplo Najvi{a temperatura 33 °S

n MEDAQE SRPSKIH KAJAKA[A

n NOLE BRANI TRON NA VIMBLDONU

2

POLiTikA

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik SKINUTA SKELA SA ZGRADE KOMITETA

INTERVJU

Je su li so ci ja li sti ja ~i od su da i dr `a ve?

ADRIJANA HOYI], [EFICA KANCELARIJE KOSOVSKE VLADE U SEVERNOJ MITROVICI

Ne mo `e `i vot sta ti zbog vi so ke po li ti ke Kra jem pro {le sed mi ce pri {tin ske vla sti ime no va le su Adri ja nu Ho xi} za {e fi cu svo je kan ce la ri je u se ver nom de lu Mi tro vi ce. U pr vom in ter vjuu po ime no va wu, go spo |a Ho xi} za „Dnev nik” na po mi we da }e kan ce la ri ju fi nan si ra ti Vla da Ko so va, „ali da to ni ka ko ne zna ~i da ona pri pa da Vla di Ko so va, ve} }e pri pa da ti is kqu ~i vo gra |a ni ma se ver ne Mi tro vi ce jer }e oni wo me upra vqa ti”.

– Ad mi ni stra tiv na kan ce la ri ja, ~i je je otva ra we for ma li zo va no 23. ju na, upo sli }e od re |e ni broj ne za po sle nih gra |a na, ~i ji }e za da tak bi ti da pru `a ju uslu ge svim `i te qi ma se ver ne Mi tro vi ce. To je, da kle, mo gu} nost za za po sle we na pro fe si o nal noj osno vi, bez oba ve ze bi lo ka kvog po li ti~ kog an ga `o va wa.

Za mi {qe no je, ina ~e, da kan ce la ri ja ima se dam de part ma na, {to zna ~i da }e po kri va ti se dam raz li ~i tih sek to ra. Osim uslu ga, kroz tu ad mi ni stra ci ju gra |a ni ma }e se pru `i ti mo gu} nost za re a li za ci ju mno gih in fra struk tur nih pro je ka ta, kao i ka pi tal nih in ve sti ci ja. Dru gim re ~i ma, kan ce la ri ja }e se ba vi ti is kqu ~i vo teh ni~ kim pi ta wa ma, ko je ima ju uti ca ja na kva li tet `i vo ta `i te qa se ver ne Mi tro vi ce – na ve la je Adri ja na Ho xi}.  Dolazite iz nevladinog sektora, koji ve} godinama poku{ava da uspostavi kakvutakvu komunikaciju izme|u kosovskih Srba i Albanaca.

Da li }e vam to {to formalno niste vezani ni za jednu politi~ku grupaciju, ni albansku ni srpsku, olak{ati ili, pak, samo ote`ati sada{wu poziciju?

– Ja sam ne ko ko je od 1999. ak ti van u ra du s gra |a ni ma, i to kroz an ga `o va wa u raz li ~i tim me |u na rod nim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je su de lo va le na Ko so vu. Ni ka da ni sam ima la i ne mam svo ju ne vla di nu or ga ni za ci ju, ali je sam bi la u si tu a ci ji da po dr `im rad mno gih lo kal nih ne vla di nih or ga ni za ci ja.

Kroz to is ku stvo tru di la sam se da po dr `im sve ak tiv no sti ko je ima ju za ciq zbli `a va we za jed ni ca jer ve ru jem da je za jed ni~ ki `i vot neo ph o dan i ne mi no van, a pre sve ga mo gu}. Ta~ no je da ni sam po li ti~ ki obo je na i sma tram da mi je to vr li na a ne ma na. Ne vla din sek tor, kao i gra |a ni se ver ne Mi tro vi ce, ba{ zbog na {e pret hod ne sa rad we, do bro zna ju da imam ~i ste na me re i da kroz ovo an ga `o va we `e -

lim da po boq {am kva li tet `i vo ta svih ko ji `i ve na se ve ru. U tom smi slu o~e ku jem i sa rad wu pred stav ni ka ne vla di nog sek to ra, kao i sa mih gra |a na, jer sma -

tram da je wi ho va i oba ve za da bu du deo od lu ka u svom gra du.

Uosta lom, ad mi ni stra ci ja ko ju }u vo di ti ne }e te od lu ke do no si ti na svo ju ru ku ve} is kqu ~i vo uz bla go slov i mi {qe we istih tih gra |a na.  Ako ube dqiva ve}ina stanovnika severa, kako ste izjavili u jednoj TV-emisiji, ne veruje ni Beogradu ni Pri{tini, ima li kancelarija kojoj ste na ~elu iakvu {ansu na uspeh?

– Ako ova ad mi ni stra ci ja bu de po {to va la vo qu gra |a na, i te ka ko }e bi ti uspe {na i po slu `i }e svr si, a to je da bu de is kqu ~i vo na stra ni tih gra |a na, da bra ni wi ho ve in tre se u sva kom po gle du, i da se ba vi prak ti~ nim pi ta wi ma ko ja `i vot zna ~e a ne vi so kom po li ti kom.

Uosta lom, sa da oni ko ji bi tre ba lo da bri nu o kva li te tu `i vo ta obi~ nih qu di bi stre vi so ku po li ti ku, ume sto da se ba ve op stan kom, ostan kom i odr `i vim po vrat kom – qu di na ve li ko na pu {ta ju Ko so vo i svo ja rod na me sta. Ili, u naj ma wu ru ku, raz mi {qa ju da odu, sa mo ne zna ju gde!  Ipak, i Be ograd i Srbi sa severa ocenili su samo osnivawe kancelarije kao „jo{ jednu Ta~ijevu provokaciju”.

– ^u la sam jo{ ne ke iz ja ve tog ti pa „Ta ~i je va pro vo ka ci ja” i „Ta ~i je va kan ce la ri ja”. Ne znam

{ta zna ~i to spo ~i ta va we “Ta - va ni da po dr `i mo i una pre di mo ~i je va pro vo ka ci ja”, ali {to se wi ho vo de lo va we, a ne da ih „ga ti ~e “Ta ~i je ve kan ce la ri je”, ve - si mo”.  Dr`avni sekretar u Miro vat no se alu di ra na to {to }e nistarstvu za KiM Oliver ova ad mi ni stra ci ja bi ti fi nan Ivanovi} upozorio je na to si ra na od Vla de da se pitawe severa mora deKo so va. Me |u finisati jer aktuelna pertim, ja tu za i sta manentna neizvesnost predne vi dim ni ka stavqa ogroman potencijal kav pro blem jer za incidente mawih ili ve}je na isti na ~in cih razmera i daqi razvoj fi nan si ra na i nestabilnosti. Me|utim, moUN M IK-ad m i `e li se to pitawe uop{te ni stra ci ja, od re{iti ako su dve strane tono sno go di na ma liko suprotstavqene? Ho}e su qu di ko ji su u li sve na kraju odvesti u powoj ra di li pri delu Kosova? ma li pla tu iz – Iz ja va Oli ve ra Iva no vi }a ko sov skog bu xe sa mo po tvr |u je ~i we ni cu da je ta, a ru ko vod di ja log je di no re {e we i da on stvo te ad mi ni tre ba da se na sta vi {to je pre stra ci je upra vqa lo je i od re - mo gu }e. Sla `em se s tim da se pi ta we se ve ra mo ra de fi ni sa |e nim fon dom ti u po l i t i~ k om i prav n om ko ji im je Vla da smi slu, ali to isto vre me no ne Ko so va do de li zna ~i i da ova ad mi ni stra tiv na la na ime ra znih kan ce la ri ja ne tre ba da po sto pro je ka ta. [to se me ne i mog an - ji ili funk ci o ni {e. S ob zi ga `o va wa ti ~e, rom na to da je ona is kqu ~i vo ja }u se po sta ra - teh ni~ kog ka rak te ra, uop {te ti da ova no va ne ome ta pro ces pre go va ra wa. ami ni stra ci ja za i sta bu de u slu - Dok oni na vi so kom po li ti~ `bi gra |a na i da po {tu je wi ho - kom ni vou re {a va ju ve li ka pi vu vo qu. Uosta lom, kan ce la ri ja ta wa, mi ima mo {an su da po ko joj }u bi ti na ~e lu upo {qa va - boq {a mo kva li tet `i vo ta gra }e is kqu ~i vo `i te qe se ver ne |a na na lo kal nom pla nu: da re no v i r a mo sta r e Mi tro vi ce, i wi {ko le, da gra di hov za da tak }e, po „Otva ra we ove mo no ve, da po na vqam, bi ti da kan ce la ri je ni je boq {a mo uslo ve slu `e svo jim su u zdrav stvu, as gra |a ni ma. Da kle, pret wa bi lo ko joj fal tra mo pu te sa mnom ne }e ra in sti tu ci ji ve, da fi nan si di ti qu di iz, re Re pu bli ke Sr bi je ra m o na { e naj ci mo, Pri {ti ne, na se ve ru Ko so va” bo qe u~e ni ke i i ne }e se ov de stu d en t e, da spro vo di ti ni ka obra t i m o pa kva po li ti ka, ve} }e se is kqu ~i vo pru `a ti uslu ge `wu na so ci jal no ugro `e na li gra |a ni ma, i to one ko je sa mi ca i ra se qe ne ko ji `i ve po ko lek tiv nim cen tri ma, da gra di gra |a ni bu du tra `i li.  Od mah po uspostavqawu mo sport ske cen tre, bi o skop, kancelarije saop{teno je da te a tar… I sve to na naj tran su oko we raspore|eni vojni- spa rent ni ji mo gu }i na ~in, da ci Kfora. Ho}e li kancelari- se ta~ no zna gde od la zi no vac, ja uop{te mo}i da radi bez pri to me ni ko ga ne ugro `a va ju za{tite dugih cevi? }i. Sve do ci smo ~i we ni ce da – Ova kan ce la ri ja ne ma ni ka - }e pro ces pre go va ra wa tra ja ti kve ve ze s ras po re |i va wem voj - du go. Pa da li to on da zna ~i da, ni ka Kfo ra, i mi slim da su du ge dok se taj pro ces ne okon ~a, mi, ce vi za i sta ne po treb ne. Gra |a - obi~ ni gra |a ni, ne tre ba da ni se ver ne Mi tro vi ce su ve o ma `i vi mo bo qe? Ina ~e, sta tu sna sve sni sve ga i ni ka da ni su bi li pi t a w a de f i n i t iv n o ni s u u ini ci ja to ri na si qa. Uz to, mom man da tu, ali kao gra |an ka otva ra we ove kan ce la ri je ni je se ver ne Mi tro vi ce mi slim da pret wa bi lo ko joj in sti tu ci ji je po de la Ko so va na pro sto ne Re pu bli ke Sr bi je na se ve ru Ko - mo gu }a, i to iz vi {e raz lo ga. A so va! U na {oj nad le `no sti i ni - naj va `ni ji je to {to srp sku za je da se ba vi mo tim pi ta wi ma. jed n i c u, ko j a `i v i ju ` no od Na kra ju kra je va, ka da go vo ri mo Ibra, i sa ma po mi sao na po de lu o zdrav stvu ili, re ci mo, obra zo - Ko so va pro sto u`a sa va. va wu, mi smo ve o ma za in te re so Miroslav Staji}

^i ni lo se da je imo vin sko-prav ni spor nad zgra dom ne ka da {weg Ko mi te ta u Zre wa ni nu, vo |en iz me |u So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, s jed ne stra ne, i dr `a ve, s dru ge, dav no za vr {e na pri ~a. Ali, is po sta vi lo se da je pi ta we vla sni {tva nad mo nu men tal nim i atrak tiv nim po slov nim objek tom u sa mom cen tru gra da pro {le ne de qe ugro zi lo for mi ra we bu du }e lo kal ne vla sti. So ci ja li sti ma se, na i me, ni je svi de la na me ra lo kal ne sa mo u pra ve da pre u zme gra |e vi nu u ko joj su po slov ne pro sto ri je SPS-a i za po~ ne pri prem ne ra do ve za we nu te meq nu re kon struk ci ju. S tim u ve zi, po ~e lo je i po sta vqa we ske le da bi rad ni ci no vo sad ske fir me “Bu le var kom pa ni” mo gli kre nu ti u sre |i va we objek ta. I ba{ te ske le ni su se svi de le ~la no vi ma Iz vr {nog obo ra Grad skog od bo ra SPS-a ko ji su na pra sno od lu ~i li da iz i gra ju do go vor i iz beg nu pot pi si va we ko a li ci o nog

da iz vo |a~ mo ra da po~ ne po sao jer bi do kra ja go di ne sve tre ba lo da bu de za vr {e no. Osta je pi ta we i ka ko }e se dr `a va po ne ti pre ma tom pro ble mu, s ob zi rom na to da je go di na ma uve ra va la jav nost da je vi {e go di {wi sud ski po stu pak okon ~an, da su is ko ri {}e ni svi prav ni le ko vi i da je spor ni obje kat, pra vo sna `nom iz vr {nom pre su dom, pri pao woj. Od lu kom Re pu bli~ ke vla de zgra da je, uz sve to, da ta na upra vqa we i ko ri {}e we gra du Zre wa ni nu, a o~e ku je se da usko ro dr `a va i pre ne se vla sni {tvo na lo kal nu sa mo u pra vu, ~i ja je na me ra da, na kon sre |i va wa, u obje kat bu du use qe ni se di {te Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga i sve re pu bli~ ke in spek ci je.

I dok zre wa nin ska jav nost ~e ka da ~u je ja san stav lo kal ne i one vi {e vla sti, do tle so ci ja li sti ne od stu pa ju od svog sta no vi {ta – da sud ski po stu pak ni je za vr {en i da, po za ko nu, Ko mi tet i da qe pri pa da

spo ra zu ma s De mo krat skom stran kom, Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Sa ve zom voj vo |an skih Ma |a ra o bu du }oj grad skoj vla sti.

– ^la no vi Iz vr {nog od bo ra za te kli ru `nu sli ku is pred zgra de Ko mi te ta, nad ko jom se jo{ uvek vo di prav no-imo vin ski spor. Iz re vol ti ra ni tom sli kom, ni su da li man dat pred sed ni ku GO @eq ku Ma lu {i }u da pot pi {e ko a li ci o ni spo ra zum – ob ja sni la je pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra GrO SPS-a @a na [a ho vi}.

Grad ska vlast je po sle srx be so ci ja li sta, br `e-bo qe uklo ni la ske lu sa zgra de Ko mi te ta, ne ob ja sniv {i, pri tom, jav no sti da li je, za rad for mi ra wa vla sti, pod le gla uce na ma jed ne par ti je i da li je od u sta la od de taq ne re kon struk ci je objek ta, za {ta je obez be |e no oko 50 mi li o na di na ra. I, ako je ste od u sta la, {ta }e bi ti s avan som od 8,5 mi li o na di na ra ko ji je ve} pre ba ~en iz vo |a ~u ra do va? Sa mo ne ko li ko da na ra ni je na ~el ni ca Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga Ta wa Du lo vi}, ko ja je, uz gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Mi le tu Mi haj lo va i di rek to ra Jav nog pred u ze }a “Grad ska stam be na agen ci ja” De ja na ^a pa pri su stvo va la po ~et ku ra do va i po sta vqa wu ske le, ka za la je

wi ma. O to me je na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re go vo rio i prav ni za stup nik SPS-a advo kat Mi o drag \u rin.

– Po sto je spor ne i ne spor ne ~i we ni ce pa se te ne spor ne spo mi wu kao spor ne. Ne spor na ~i we ni ca je po sto ja we pre su de o utvr |i va wu pra va svo ji ne nad po slov nom zgra dom iz de cem bra 1992. go di ne. U woj pi {e da je tu `i lac, a to je SPS, vla snik po slov ne zgra de. Ni je spor no ni da je ka sni je, po sle 2000. go di ne, do net Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka. Wi me je po ni {ten prav ni osnov po ko jem je imo vi na ste ~e na od Sa ve za ko mu ni sta pre {la u svo ji nu SPSa. Po ve den je po stu pak i pro ble ma ti~ no je {to je isti sud do neo dve raz li ~i te pra vo sna `ne pre su de, jed nu u ko rist SPS-a, dru gu u ko rist dr `a ve. Pi ta we je da li je to mo gu }e u pra vu? A pr va pre su da, u na {u ko rist, ni je po ni {te na. Ulo `i li smo re vi zi ju Vr hov nom ka sa ci o nom su du u Be o gra du i ~e ka mo da se po woj od lu ~i – iz ja vio je advo kat \u rin, ali ni je od go vo rio na pi ta we da li re vi zi ja od la `e iz vr {e we pra vo sna `ne pre su de, da kle da li so ci ja li sti ima ju pra vo da spre ~a va ju grad da za po~ ne ure |e we Ko mi te ta. @. Balaban

TVIT CRTICA Ni jan se Na ga |a wa o to me ko bi mo gao s kim for mi ra ti Vla du Sr bi je ne sta ju na „Tvi te ru„ ni ovih da na.

Pro fe sor eko no mi je i fi nan si ja Ra {a Ka ra pan xa je u di le mi: „Stvar no ne raz u mem {to je de mo kra ta ma pri hva tqi va SPS – Al ka traz ko a li ci ja, a ni je SNS“, pi ta se Ka ra pan xa, i do da je: „Ako je zbog Ve qe i sli~ nih, pa Da ~i} je sa mo za ni jan su ume re ni ji“.

„Kli ma va” ve }i na Na na pi se o to me ko su fa vo ti ri za no vu vlast re a gu je i gra do na ~el nik In |i je, de mo kra ta Go ran Je {i}.„Do bi je na no va for mu la za vla du? NP Ma ja Goj ko vi}!!!! [to ma we gla so va, bli `i si Vla di!!!„, za pi sao je Je {i} na laj ni. Ujed no pri me }u je: „…a sa mo }e se ja vi ti pro blem oko auto bu ske sta ni ce u No vom Sa du... osta }e mo br zo bez kli ma ve ve }i ne...”

O(t)pu {ta we No vi na ri su ne str pqi vi, ma lo-ma lo se pi ta ju kad }e vla da. TV-no vi nar ka @a kli na Ta ta lo vi} „pro te stu je“: „Ko to ku pu je mo je vre me, ho }u na od mor :)))??„ Po {to je pi ta we pro sle |e no i na we go vu adre su, li der URS-a Mla |an Din ki} od go va ra: „Vaq da vam je ja sno da ’vre me ku pu ju’ oni ko ji su u `i `i i oni ko ji pu {ta ju raz ne ’va ri jan te’ no vi na ri ma„, tvr di Mla |a. [ef URS-ova ca za go net no po ru ~u ju no vi na ri ma da mo gu „mir no“ oti }i na go di {wi od mor. „Slo bod no

se opu sti te ta mo... Vra ti te se na po sao sre di nom av gu sta...:))„, iz no si „pro ce nu“ Din ki} na laj ni.

Aj mo, so ci ja li sti Na pred wak Ma rio Ma le ti} „pro zi va“ SPS-ov ce: „Aj mo, so ci ja li sti, ili xa, ili bu! Je ste da smo zbog vas de ve de se tih iz gu bi li go di ne, ali ne mo ra mo sad me se ce! I ko be {e od lu ~an, Da ~i}?”, ko me na ri {e Ma le ti} na „Tvi te ru„.

Sa vet nik URS-a za me di je Mar ko Se la ko vi} ne vi di da je sve lo {e u ce loj pri ~i. „Je di no do ne kle do bro u ovoj sa pu ni ci oko for mi ra wa Vla de je {to su ne ke stran ke i ne ki qu di {i roj jav no sti po ka za li svo ju pra vu pri ro du„, ka `e Se la ko vi}, ne ot kri va ju }i na ko ga kon kret no mi sli.

Ka fa osta je Do sko ra {wa pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne Ma ja Se dla re vi} za do voq na je at mos fe rom u po kra jin skom par la men tu. „Su per je ose }aj da, od la ze }i s funk ci je, do `i vi{ da te qu di s ko ji ma se opra {ta{ pi ta ju – kad se vi di mo i kad }e mo na ka fu :) Hva la svi ma!„, po ru ~i la je Ma ja Se dla re vi} s laj ne.

Ni je la ko Da ~i }u LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „ raz u me“ si tu a ci ju u ko joj se na {ao {ef so ci ja li sta. „Ni je la ko Da ~i }u. Ru si tra `e pro ru sku ko a li ci -

ju, sa SNS-om i URS-om, a za pad ve li ku, s DS-om i SNS-om„, ob ja {wa va Ko va ~e vi}.

O Da ~i }u „raz mi {qa“ i la `ni, „tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„. „Ume sto {to }e Da ~i} gu bi ti vre me kao we gov ku rir, zar ni je lak {e od mah ime no va ti Ko nu zi na za pre mi je ra?„, po ru ~u je „la `ni“ Slo ba.

Pr vo „`u ti” Na pred wa ci su na svo jim „Tvi ter„ na lo zi ma ovih da na „ka ~i li“ sli ke ka ko se ukla wa ju pla ka ti s fa sa da u me sti ma gde u~e stvu ju u lo kal noj vla sti. „Jao, za mi sli mo ra te i svo je da ce pa te... ka ko mo `e te To mu da od le pi te?’, za pi ta li su ne ki od „tvi te ra {a„ ko ji ni su fa no vi SNS-a. ^lan ka bi ne ta no vo i za bra nog pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li} od go va ra: „Ne ma ve ze, ski da }e se svi, na rav no, pr vo `u ti, zna se :D„, „iskre no“ }e ^u li}.

Boks je oko nas „Naj ja ~i“ so ci ja li sta, evrop ski {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin ~e sto pre vo di sport ska is ku stva na ni vo sva ko dnev nog, pa i po li ti~ kog. „Gle da ti onog pre ko pu ta te be pra vo u o~i. To je boks. I to je `i vot, ako ga po {te no `i vi{... Ni je va `no ko li ko ja ko mo `e{ da uda ri{. Va `no je ko li ko ja ko mo `e{ da pri mi{ uda rac, da na sta vi{ jo{ jed nu run du ka da mi sli{ da vi {e ne mo `e{„, po ru ~u je Bo ro va nin s laj ne, uz na po me nu: „Sport uti ~e na raz voj li~ no sti. On te u~i ko li ko je to ga po treb no da bi ne -

{to ura dio, i da je sva ki po raz sa mo pri li ka da uspe{ da usta ne{ sam„, sa ve tu je „tvi te ra {e„ Bo rov ~a nin.

„^et ni ci” na Pa li }u Dok Bo rov ~a nin otva ra „ve li ke“ te me, we gov ko le ga, so ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi} ~e ka no vu vla du u dru ga ~i jem am bi jen tu: „Se dim u ka fa ni na Pa li }u.

Or ke star svi ra ~et ni~ ke pe sme„, pre no si at mos fe ru Mi li }e vi} na laj ni.

Slo bi ni me to di Po je di ni „tvi te ra {i„ su za bri nu ti pa su, iz me |u osta log, ne ki za pi sa li na laj ni: „Na kon fa {i sta, No vom Sa du pre ti mno go ve }e zlo, tj. de ca s ma ~e ta ma i pa li ca ma ko ja za vo de red i ugro `a va ju bez bed nost svih gra |a na„.

Li der LSV-a Ne nad ^a nak ob ja {wa va: „Sve to vu ~e jed no dru go. Me tod na si qa i uli ce je ina u gu ri sao Slo bo dan Mi lo {e vi} pre ~e tvrt ve ka, i sa da to tra je„, uka zu je ^a nak na laj ni.

Klik za bo qi `i vot Ne cve ta sa mo qu bav na dru {tve nim mre `a ma. Po ne ko se i „po sva |a“ na laj ni. Sa vet nik do sko ra {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} ob ja {wa va zbog ~e ga mu je „Tvi ter„ „drag“. „’Tvi ter’ je bo qi od `i vo ta. U `i vo tu ne mo `e{ jed nim kli kom da blo ki ra{ sve glu pa ke i po kva re wa ke„, „iskre no“ }e Kr sti}.

S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

LI DER PUPS-a DR JO VAN KR KO BA BI] O^E KU JE BR ZO FOR MI RA WE VLA DE

„Ne ko li ko da na” ne iz ve sne du `i ne tra ja wa

– O~e ku jem da do go vor o for mi ra wu vla da ju }e ve }i ne bu de po stig nut br zo, za ne ko li ko da na, a ko li ko je tih „ne ko li ko da na“, i ka da je to, za i sta ne znam – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi}, s ko zer skom du ho vi to {}u na go ve {ta va ju }i da je u ovom tre nut ku sva ki ras plet do vla de mo gu} jer je ne iz ve sno ka da }e bi ti okon ~a na do ma }a „go di ja da“. Kr ko ba bi} na ja vqu je da re duk ci je pen zi ja s no vom vla {}u ne }e bi ti pa ma kar se svi okre nu li pro tiv PUPS-a. l Pre dva dana vi i lideri „mini-koalicije“ Ivica Da ~i} i Dragan Markovi} Palma razgovarali ste s predsednikom i mandatarom DS-a Borisom Tadi}em. [ta je sporno pa razgovore nastavqate i niste iza{li s formulom gotove nove skup{tinske ve}ine?

– Ni {ta ni je spor no ve} je u pi ta wu re do sled da svi bu du u~e sni ci u do go vo ru, kao i `e qe, i pro gra mi, da bu du ostva re ni. l Spekulacije su da bi zbog odnosa Koalicije SPS–PUPS–JS-a prema LDP-u ^edomira Jovanovi}a i DS-a prema URS-u Mla|ana Dinki}a, pojedine ~lanice s lista „Preokreta“ i URS-a mogle u}i u ve}inu?

bi na ci ja. Za to ovaj pre go va ra~ ki pro ces o for mi ra wu vla de du go tra je. l Koja bi vama koalicija najbli`a?

– Ne mo gu da ka `em ko ja mi je ko a li ci ja naj bli `a. ^i ji pro gram bu de naj bli `i na ma, ta }e i bi ti. PUPS ne }e pri sta ti na pro gram ko ji }e re du ci ra ti is pla tu pen zi ja. Wi ho va si gur nost je pri hva }e na ve} s bu xe tom za 2012. go di nu, i tu ne ma po go vo ra.

Pre `i vqa va we qu di se ne mo `e do ve sti u pi ta we i PUPS ni ka da ne }e pri sta ti na to – U Skup {ti nu Sr bi je u{lo je mno go stra na ka, {to ve li kih, ve }ih, ma wih. Sve pre ten du ju na to da na od re |e ni na ~in u|u. l [ta se de{ava sa spornim delovima programa LDPa i URS-a?

– Dr `av ni pro gram LDP-a ne mo `e bi ti ge no cid na RS i ne za vi sno Ko so vo i Me to hi ja, i ako ho }e u ko a li ci ju, te dve stva ri mo ra ju bi ti sta vqe ne van sna ge.

I ka da je re~ o URS-u, ne mo `e bi ti fi nan si ra wa lo kal ne sa mo u pra ve s ne kon tro li sa nim na ~i nom tro {e wa pa ra i re gi o na li za ci je Sr bi je bez du bqih ana -

li za. Ma la je ova ze mqa da bi se ce pa la na par ~i }e. Sva ko ko ho }e u vla da ju }u ko a li ci ju mo ra }e da ko ri gu je deo svog pro gra ma. l Da li je ta~no da dogovo ra s Tadi}em nema jer je Da~i} ~ekao da se predsednik Tomislav Nikoli} vrati iz Rija i da tada definitivno ~uje ponudu napredwaka?

– Ja ne mo gu da ka `em da smo ~e ka li Ni ko li }a. Po sto ji vi {e op ci ja da se for mi ra vla da, pr vo iz me |u DS-a i SNS-a, za tim na {e ko a li ci je s DS-om ili sa SNS-om, a mo `e do }i i do me {a vi ne vi {e par ti ja, s vi {e kom -

Od `i vo ta qu di se ne mo `e odva ja ti ra di ne ~i jih ci qe va. U Sr bi ji je pro sek pen zi ja 22.000 di na ra, a is pod tog pro se ka pri ma 1,4 mi lion qu di, dok je 5.000 pen zi o ne ra s pen zi jom is pod 12.000 di na ra i one se ne mo gu za mr za va ti. Pre `i vqa va we qu di se ne mo `e do ve sti u pi ta we i PUPS ni ka da ne }e pri sta ti na to. Ako se svi okre nu pro tiv to ga, i od lu ~e da se pri vred ni raz voj pra vi na ra ~un pen zi ja, to bi tra ja lo iz u zet no krat ko.

D. Mi li vo je vi}

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI]

U~e stvo va }e mo u vla di to tal nog pre o kre ta Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} po ru ~io je ju ~e da to tal ni pre o kret i stva ra we mo der ne dr `a ve mo ra ju bi ti su {ti na po li ti ke vla de ko ja ima am bi ci ju da tra `i po dr {ku LDP-a, a da vla da mo ra bi ti za sno va na na ra ci o nal nom do go vo ru a ne na uce wi va wu i pre vr tqi vo sti.

Jo va no vi} je po ru ~io da je spre man da jo{ ovaj put uva `i pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a i iz dr `i jo{ je dan rok ko ji mu je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} po sta vio da bi se u me |u vre me nu kon sul to vao sa stran kom i pred sed ni kom dr `a ve To mi sla vom Ni ko li }em ko ji se vra }a iz Bra zi la.

– To zna ~i da }e do kra ja ne de qe Sr bi ja bar zna ti da li }e u vla du pro me ne une ti LDP sa svo jom po li ti kom, ili }e na {e ne pri sta ja we na si tu a ci ju i od no se ko je smo i do sa da s dis tan ce po sma tra li za pra vo bi ti uvod u po li ti ku kon ti nu i te ta, ne spo sob nu da od go vo ri na bi lo ko ji pro blem Sr bi je. Ne po sta vqa mo ni ka kve ul ti ma tu me, ali

do {li smo do kra ja ova kvih od no sa – iz ja vio je Jo va no vi} agen ci ji Ta njug.

Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja je iz mo re na spo ro {}u pre go vo ra o vla di, ali od go vor ni po li ti ~a ri ne sme ju zbog to ga da okre }u gla vu pred o~i gled nim pro ble mi ma dru {tva i da iz be ga va ju da

se pre tvo ri lo mu ~e we s for mi ra wem vla de. Ne `e li mo svo jim re ak ci ja ma da do dat no pod gre va mo ne sta bil nost, at mos fe ru ti hog pro pa da wa i ne pri hva tqi vo ig no ri sa we ve li kih pro ble ma ko ji ma se ni ko ne ba vi dok tra je ago ni ja me |u pre go va ra ~i ma o vla di – ob ja snio je Jo va no vi}.

Da ~i} i Din ki} su re al nost Uko li ko se, ka ko je re kao, pri sta ne na po ni `a va wa kroz bes kraj ne uce ne i lek ci je Da ~i }a i Din ki }a, Sr bi ja }e do bi ti vla du si tih po li ti ~a ra ko ji mi sle sto ma kom, a ne gla vom.

– To ne zna ~i da ne `e lim LDP u vla di, i da be `im od od go vor no sti tra `e }i iz go vo re, ba{ na pro tiv. Za me ne su i Da ~i} i Din ki} re al nost, i ne pa da mi na pa met da ih {min kam ili ospo ra vam. Ba{ kao {to mi ista ta re al nost ne do pu {ta da se usa gla sim s wi ho vim dik ta ti ma i la `nom sli kom ko ju o se bi stva ra ju – za kqu ~io je Jo va no vi}. pro go vo re o ono me {to se mo ra sa ze mqom ura di ti.

– Mi ne mo `e mo da }u ti mo pred tim pro ble mi ma, ni ti je jav nost sprem na da to vi {e tr pi. S ve li kom za bri nu to {}u i dis tan com gle da mo na ono u {ta

Po ru ~iv {i da je LDP spe man na ra ci o na lan do go vor, Jo va no vi} je is ta kao da ne mo `e bi ti kom pro mi sa oko su {ti ne i }u ta wa pred je di nim pu tem ko ji Sr bi ju mo `e sa ~u va ti od pot pu nog slo ma.

Sr bi ji su, ka ko je pre ci zi rao, po treb ni: efi ka snost u evrop skim in te gra ci ja ma, ume sto do sa da {weg tu ma ra wa ko je nas je iz nu tra po de li lo, a spo qa ra za pe lo, za tim no va re gi o nal na po li ti ka s vi zi jom in te re sa do voq no {i ro kih da uz nas i sva ko oko nas u wi ma vi di ko rist za se be, unu tra {we po li ti~ ke i eko nom ske re for me, afir mi sa we gra |an skog dru {tva. Jo va no vi} je kon sta to vao da je od pi ta wa ka da }e bi ti sa sta vqe na vla da ju }a ko a li ci ja i ka ko mno go ozbiq ni ja di le ma {ta }e ona sa so bom i Sr bi jom, ta ko da su u ovom tre nut ku naj ma we va `ne po je di na~ ne am bi ci je i {an se ko je se ostva ru ju i stva ra ju kroz kon stat no uce wi va we i „per verz nu pre vr tqi vost”.

– Ni je ta~ no da vla da za vi si od Ta di }e vih ili mo jih ustu pa ka Da ~i }u ili Din ki }u, ba{ kao {to je po gre {no ve ro va ti da je kqu~ za vla du po zi ti van od go vor na za jed ni~ ku li stu `e qa SPS-a i URS-a, ko ji, na vod no, o sve mu od lu ~u ju – re kao je Jo va no vi}.

REKLI SU Pal ma: Ni smo tra `i li me sto pre mi je ra

Ju go vi}: Po dr {ka sta rim sa ve zni ci ma

Udo vi~ ki: Gra |a ni su re kli svo je

Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Da ra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je da Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a ni je tra `i la pre mi jer sko me sto od DS-a. On je na ja vio da }e ove ne de qe bi ti na sta vqe ni pre go vo ri s de mo kra ta ma o for mi ra wu Vla de Sr bi je.

– Na {a ko a li ci ja ni je tra `i la pre mi jer sko me sto, kan di dat za pre mi je ra je pred se dik DS-a Bo ris Ta di} – re kao je Mar ko vi} za Ra dio Be o grad. – Za sad ne ma skup {tin ske ve }i ne i do go va ra mo se o pro gram skim ci qe vi ma i vi de }e mo {ta }e bi ti.

– Raz go vo ri De mo krat ske stran ke i ko a li ci je oko So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je o no voj vla di se na sta vqa ju u po ne de qak ili uto rak – iz ja vio je za RTS pred sed nik JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

– Srp ski po kret ob no ve ape lu je na po li ti~ ke ak te re da za bo ra ve stra na~ ke ape ti te da bi se {to pre for mi ra la vla da Sr b i j e – iz j a v io je pot pred sed nik te stran ke Alek san dar Ju go vi}.

– Cen ka wa, uce ne i sli~ ni ob li ci srp ske po li ti~ ke bor be mo ra ju osta ti po stra ni. Od go vor nost na la `e da se oku pi mo oko za jed ni~ kog ci qa stva ra wa mo der ne i ja ke Sr bi je. Za to po dr `a va mo sta re sa ve zni ke, pre sve ga De mo krat sku stran ku i Bo ri sa Ta di }a.

Ju go vi} je na veo da je tu `no gle da ti ka ko se sve pre tvo ri lo u lov za ple nom, i do dao da se „taj ku ni naj bo qe sna la ze i ose }a ju na ovom neo bi~ nom srp skom sa fa ri ju”.

Re gi o nal na di rek tor ka Pro gra ma Uje di we nih na ci ja za raz voj Ko ri Udo vi~ ki sma tra da bi pr vi za da tak no ve vla de Sr bi ja tre ba lo da bu de sma we we bu xet ske po tro {we.

– Kurs kli za i ka ma te su sko ~i le pa je pri vre di jo{ sku pqe da se za du `u je kod ba na ka za to {to smo po ~e li da tro {i mo ne u me re no vi {e ne go {to ima mo pa ra – re kla je Ko ri Udo vi~ ki za „Pres”. – Po li ti ~a ri tre ba da raz go va ra ju s pri vred ni ci ma i stru~ wa ci ma i u ta kvom raz go vo ru bi tre ba lo od re di ti za jed ni~ ke pri o ri te te. Po treb ni su raz u me va we i do go vo ri na svim ni vo i ma i sprem nost no ve vla de da se ono {to je za po ~e to i ura di. Bez ta kvog do go vo ra, re zul ta ti vla de }e bi ti to li ko sla bi da }e po li ti ~a ri pla ti ti ogrom nu ce nu. Ve} su ovi iz bo ri po ka za li ko li ko su gra |a ni ne za do voq ni.

ponedeqak25.jun2012.

3

Vu ~i}: Te {ko }e DS for mi ra ti vla du

Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek sa na dr Vu ~i} iz ja vio je da }e De mo krat ska stran ka te {ko for mi ra ti vla du, kao i da „ve li ka ko a li ci ja” s de mo kra ta ma za sa da ni je re al no re {e we, iako se „po sred no mo `e za kqu ~i ti da ne ke za pad ne ze mqe to pri `eq ku ju”.

– Ne }e la ko DS for mi ra ti vla du, bez ob zi ra na to {to li ~i da je za vr {e na stvar. Mi slim da }e oni tu vla du te {ko for mi ra ti, ne ka `em da je ne mo gu }e – re kao je Vu ~i} za Ra dio Be o grad. – Mi slim da }e to sva ka ko bi ti te {ko jer su qu di obi~ no pot ce wi va li ono {to sam re kao pr vi dan po za vr {et ku pred sed ni~ kih iz bo ra, a to je le gi ti mi tet.

Po we go vim re ~i ma, ta vla da bi ima la le ga li tet, ve }i nu

u Skup {ti ni, ali ne bi ima la ve }i nu u na ro du.

Vu ~i} je re kao da s li de rom So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi com Da ~i }em ve} du `e ima li~ nu i ne for mal nu ko mu ni ka ci ju, ali zva ni ~an od go vor za po ~e tak pre go vo ra o no voj vla di jo{ ni su do bi li.

Is ti ~e i da ima li~ nu di le mu o to me da li tre ba u}i u vla du ili ne.

– Pra vi }e mo je sa mo ako smo si gur ni u to da se ne {to mo `e pro me ni ti – na gla sio je Vu ~i}, ne `e le }i di rekt no da po tvr di spe ku la ci je o to me da je SNS Da ~i }u nu dio me sto pre mi je ra.

Ali, do dao je on, sprem ni smo da „za ne ma ri mo ta {ti ne i na pra vi mo tim ko ji bi ra dio u in te re su Sr bi je”.

Ko stre{: Sa stav re pu bli~ ke vla de dik ti ra i po kra jin sku – Ko a li ci ja ko ja je 2000. go di ne pre u ze la od go vor nost za upra vqa we Voj vo di nom ~i ni }e to i na red ne ~e ti ri go di ne, a da li }e SPS bi ti u po kra jin skoj vla di, za vi si }e od sa sta va re pu bli~ ke vla de – re kao je ju ~e pot pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne.

– Ako u re pu bli~ koj vla di SPS bu de s na pred wa ci ma, ne lo gi~ no je da o~e ku je mo da so ci ja li sti u Po kra ji ni bu du u ko a li ci ji ko ja }e vo di ti tu vla du.

On ne o~e ku je da }e se ta ko ne {to de si ti, ali ako se so ci ja li sti od lu ~e za ko a li ci ju sa SNS-om, Ko ste re{ je mi {qe wa da im u tom slu ~a ju ne ma me sta u vla da ju }oj ko a li ci ji u Voj vo di ni.

URS po nu dio pro gram Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po nu di li su De mo krat skoj stran ci i So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je eko nom ski pro gram bu du }e vla de, pre no si RTS. Pro gra mom se pred vi |a uvo |e we re da u jav ne fi nan si je, po dr {ka pri vre di, raz voj po qo pri vre de, de cen tra li za ci ja i re gi o na li za ci ja Sr bi je, kao i pr o -

oce ni URS-a, zna ~aj no po boq {a lo li kvid nost pred u ze }a i skra ti lo ro ko ve pla }a wa ro ba i uslu ga.

Kao kqu~ nu stav ku u an ti kri znim me ra ma za pri vre du, URS pred la `e sub ven ci o ni sa ne kre di te za li kvid nost i in ve sti ci je, na vo de }i da je taj pro gram dao ve o ma do bre re zul ta te i zna -

Pro me na Usta va Za la `u }i se za de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju Sr bi je, URS pred la `e di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka, for mi ra we no vih op {ti na u ve li kim gra do vi ma, uko li ko za to po sto ji eko nom ska oprav da nost, i de cen tra li za ci ju re pu bli~ kih in sti tu ci ja.

Pred la `e se i jav na ras pra va o pro me ni Usta va ra di re gi o na li za ci je i da qe de cen tra li za ci je Sr bi je, kao i pro me na iz bor nog si ste ma, ~i me bi bi lo obez be |e no da pred stav ni ci svih re gi o na i gra do va bu du za stu pqe ni u Skup {ti ni Sr bi je. fe si o na li za ci ja upra vqa wa jav nim pred u ze }i ma.

URS je pred lo `io do no {e we naj ka sni je do kra ja sep tem bra hit nih i ra di kal nih me ra za kon so li da ci ju jav nih fi nan si ja i sma we we bu xet skog de fi ci ta na oko ~e ti ri do pet od sto BDP-a, od no sno na is pod tri od sto u na red nim go di na ma. Pred la `e se i uki da we broj nih pa ra fi skal nih na me ta.

URS pred la `e i iz me nu Za ko na o PDV-u da bi se ma lim i sred wim pred u ze }i ma omo gu }i lo da PDV pla }a ju ka da na pla te po sao, a ne ka da is po sta ve ra ~un, kao do sa da, jer bi to, po

~aj no ubla `io udar pr vog ta la sa kri ze od 2009. do 2010. go di ne.

URS je u do ku men tu pred lo `io i pr o fe si o na li za ci ju ra da jav nih pred u ze }a, od no sno „raz bi ja we par tij skih mo no po la” nad jav nim pred u ze }i ma na svim ni vo i ma.

U de lu pro gra ma po sve }e nom po qo pri vre di, URS pred la `e dvo stru ko ve }i bu xet za po qo pri vre du, za ga ran to van si stem pod sti ca ja, uki da we uslo vqa va wa is pla te sub ven ci ja pla }a wem do pri no sa za PIO, pra ved ni ju ras po de lu sub ven ci ja i sti mu la ci ju in ve sti ci ja u po qo pri vre di.

4

ekonomija

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

PO TRA GA ZA NAF TOM PRI VRE ME NO OB U STA VQE NA

Ceo Ba nat ho }e ~ist ra ~un s NIS-om Nakon protesta me{tana Ruskog Sela zbog ispitivawa tla koje u ataru te katastarske op{tine izvodi NIS radi nala`e wa nafte i gasa, s wima je 13. juna postignut dogovor o isplati {tete.

Me|utim, ispitivawa nisu nastavqena jer su i ostale op{tine u Banatu gde se obavqaju sli~na istra`ivawa re{ile da naprave s NIS-om sporazum o na~inu isplate {tete. S dogovorom o isplati {tete saglasile su se napismeno mesna zajednica Aleksandrovo i usmeno MZ Nova Crwa i Novi Kozarci, stoji u saop{tewu za javnost Kompanije NIS. S cenovnikom se, pak, nisu slo`ili stanovnici MZ Banatsko Veliko Selo, Vojvoda Stepa i Srpska Crwa pa

}e do postizawa kona~nog dogovo ra sva geofizi~ka ispitivawa biti obustavqena.

U saop{tewu NIS-a navodi se da su radovi vredni nekoliko mi-

cima poqoprivrednog zemqi{ta s kojima NIS `eli da bude partner.

Istra`ivawa gasa i nafte oba vqaju se vi{e od 60 godina i od

S ce nov ni kom se ni su slo `i li sta nov ni ci me snih za jed ni ca Ba nat sko Ve li ko Se lo, Voj vo da Ste pa i Srp ska Cr wa pa }e do po sti za wa ko na~ nog do go vo ra sva ge o fi zi~ ka is pi ti va wa bi ti ob u sta vqe na liona evra i da, iako Zakon daje mogu}nost da se istra`ivawa obave bez saglasnosti vlasnika parcela – eksproprijacijom, Nafta industrija Srbije ne `eli da koristi tu mogu}nost jer je ciq postizawe dogovora sa svim vlasni -

strate{kog su zna~aja za Republi ku Srbiju, a sastavni su deo i Nacionalne strategije odr`ivog kori{}ewa prirodnih resursa i dobara. NIS poseduje licencu i sva odobrewa relevantnih dr`avnih institucija za te radove i u obave -

zi je prema dr`avi Srbiji da ih realizuje.

Jo{ jednom je ponovqen stav da tokom radova neminovno dolazi do {teta u ataru i da kompanija ne be`i od odgovornosti i spremna je da nadoknadi {tetu. Utvr|ivawe {tete obuhvata uvi|aj na licu mesta, formirawe zapisnika o nastaloj {teti koju nadokna|uje kompanija, a koji potpisuju predstavnik NIS-a i vlasnik parce le.

Procenu nastale {tete obavqaju predstavnici NIS-a u prisustvu o{te}enih, a zapisni~ki konstatovani iznosi za {tete vlasniku se u celosti ispla}uju uz najkre}em mogu}em roku. NIS je spreman da nadoknadi direktnu i indirektnu dobit i ne be`i od

pravi~ne nakande {tete i iza}i }e u susret svim realnim zahtevi-

BAN KE NO VAC SVE TE @E PLA SI RA JU, A KA MA TE NE PA DA JU

Kre dit u Sr bi ji usko ro ne }e ima ti ko da uzme? @E TVA BO QA OD O^E KI VA NOG

Za iz voz 600.000 to na p{e ni ce – Zvani~na statistika procenila je da }e ovogodi{wi rod p{enice biti ve}i od 1,9 milion tona, {to je znatno vi{e od ranijih predvi|awa, ~ime je otklowena zebwa da }e biti mawi zbog mawe setve i da }e Srbija biti uvozno zavisna – izjavio je Tanjugu ekspert Privredne komore Srbije Vo ji slav Stan ko vi}.

On je ocenio da }e Srbija s tim prelaznim zalihama, imati oko 600.000 tona p{enice za izvoz i „mirno }e mo}i da podmiri ugovorne obaveze koje ima prema stranim kupcima”. To, me|utim, ne zna~i da Srbija treba da „problem p{enice ostavi da se re{ava sam po sebi „, istakao je Stankovi}, i dodao da vlada mora da stabilizuje ovu proizvodwu na povr{ini od 600.000 do 700.000 hektara.

– Srbija mora u svakom trenut ku da ima raspolo`ivo milion tona p{enice za plasman. Imamo tr`i{te za taj milion tona: to su tr`i{ta Bliskog istoka, arapskih zemaqa, Irana, Iraka, Libije, plus ova regionalna – ukazao je Stankovi}, koji je savetnik predsednika PKS-a za poqoprivredu.

Finansijske ku}e koje posluju na na{em tr`i{tu su likvidne, ali klijenta koji tra`e kredite a za koje postoji realna pretpostavka da }e ih redovno vra}ati je malo. To govore i podaci Udru`ewa banaka i Kreditnog biroa Srbije.

Dugovawa privrede, gra|ana i preduzetnika zaustavila su se pro{log meseca na sumi od 2.015 milijardi dinara. To je 3,8 posto vi{e nego mesec ranije. Ali ako u obzir uzmemo inflaciju, a posebno kurs dinara prema evru, zadu`enost sve tri kategorije klijenata bele`i pad. Privredna aktivnost je slaba, gra|ani strepe za radno mesto. U banku po zajam niko ne `uri.

Zato bankari poku{avaju da na|u „klijente koji obe}avaju„ gde god mogu. Findomestik banka je kod nas donedavno bila najpoznatija po zajmovima za gra|ane i potro{a~kim kreditima. Ali otkako je jedna od zna~ajnih akcionara kod wih postala svetski poznata grupa PNB Paribas, i politika se promenila.

– Na{a strategija obuhvata sve klijente. Zainteresovani smo za mala i sredwa preduze}a, velike sisteme, javna preduze}a i ona kod kojih je dr`avni kapital dominantan – ka`e ~lan Izvr{nog odbora Vla di mir Mar ko vi}. – Ne postoje {anse da u ovom trenutku kamate na srpskom tr`i{tu zna~ajnije padnu. Ali klasi~ni kre-

Di nar ma lo ja ~i

Je dan vid ka ma ta ipak bi mo gao u na red nom pe ri o du kli znu ti na ni `e, a to su one ko je se odo bra va ju na kre dit ne kar ti ce, gde idu pre ko 30 po sto go di {we diti nisu jedini poslovi kojima se bavimo. Srpskim kompanijama pomaga}emo i u spoqnotrgovin skoj razmeni, i to kroz davawe garancija i akreditiva.

Jedna od kategorija koje prili~no kubure s vra}awem kredita su preduzetnici: ~ak 12,6 odsto wihovih zajmova je u docwi. Jedna od banaka koje su se specijalizovale ba{ za tu kategorju je Oportjuniti sa sedi{tem u Novom Sadu. O tome kako se snalaze, predsednik Izvr{nog odbora Vla di mir Vu ko ti} ka`e:

– Kod nas je ka{wewe u servisirawu obaveza tre}inu mawe od srpskog proseka. Kada ima te{ko}a s otplatom, trudimo se da zajam reprogramiramo i smawimo ratu – obja{wava sagovornik. – Iskustvo je pokazalo da je to boqe nego grejs-period. Ne o~ekujem da }emo ubudu}e ponuditi povoqnije kamate. Kada banke uzimaju novac za srpsko tr`i{te, on u startu ima kamatu od osam ili devet posto godi{we. U takvim uslovima indeksirani zajmovi ne mogu zabele`iti pad. [to se ti~e dinarskih kre-

dita, izvori su slabi. Osim toga, Narodna banka je pove}ala referentnu stopu. Zato ne treba o~ekivati da }e slabiju tra`wu za zajmovima banke le~iti ni`im stopama kod zadu`ivawa.

Jedan vid kamata ipak bi mogao u narednom periodu kliznuti nani`e. To su one koje se odobravaju na kreditne kartice. Paprene su i obavezno idu preko 30 posto godi{we – Sve je vi{e klijenata me|u gra|anima koji bi rado uzeli zajam na kratak rok jer im to izgleda mawe rizi~no – obja{wava direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slo bo dan Ra ci}. – Tako se smawuje strah od skoka evra pa i gubitka posla. Kamate na standardne kredite, ni u dinarima ni u evrima, ne}a pasti. Ali u narednom periodu o~ekujem preispitivawe kamata na najskupqe pozajmice. Trgovci se `ale na pad prometa, kupci se sve te`e odlu~uju za kreditne kartice pa bi u tom segmentu ponude moglo do}i do preispitivawa i kamata i drugih ~inilaca. Mo`e se o~ekivati da }e broj usluga u tom domenu rasti i da }e kamate na wih ubudu}e biti razli~ite. Banke nisu jedine koje su zainteresovane za to. Sve je vi{e trgova~kih ku}a koje sugeri{u da stalno tragamo za uslugom koja bi u {to ve}oj meri odgovarala wima, nama i potro{a~iD. Vu jo {e vi} ma.

ma, stoji u saop{tewu za javnost Kompanije NIS. A. \.

SME DE RE VO

Dr `a va ga si @e le za ru?

Pro iz vod wa u „@e le za ri Smederevo„ bi}e zaustavqena po~etkom jula, a na prinudne odmore oti}i }e blizu 5.000 radnika.

Dr`ava nema novca da finansira proizvodwu, gubici se uve}avaju, pa se o~ekuje da ~eli~ana ne}e raditi dva meseca.

– Visoka pe} sta}e 5. jula – ka`e predsednik Skup{tine privrednog dru{tva „@elezara Smederevo„ Pre drag Umi ~e vi}.

On tvrdi da je odluka dr`ave da za ga si pe} po sle di ca slabog plasmana ~elika na tr`i{tu.

– Proizvodwa staje zbog ne mogu}nosti da se i ovo, {to se trenutno smawenim kapacitetima proizvodi, proda jer nema potra`we na tr`i{tu. Na taj na~in }emo smawiti gubitke – ka`e predsednik Skup{tine @elezare.

Koliko }e srpski proizvo|a~ ~elika stajati, zasada se ne zna. Radni tim za @elezaru razmatra dve opcije – da proizvodwa stoji 15 ili 45 dana.

Upu}eni, ipak, tvrde da se pe} ne}e zaduvati do septembra.

DR @A VA PRO VE RA VA ZA [TO JE DO [LO DO JUN SKOG TA LA SA PO SKU PQE WA

Dinar }e danas neznatno oja~ati, 0,1 posto, i zvani~ni sredwi kurs }e biti 114,0071 dinara za evro, saop{tila je Narodna banka Srbije.

Tokom vikenda va`io je kurs od 22. juna, po kojem je jedan evro vre deo 114,0707 dinara. Dinar je na mese~nom nivou zadr`ao isti odnos prema evru, od po~etka godine je oslabio 8,2 odsto, a na godi{wem nivou 11,6 odsto.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

111,7893

114,0707

116,6943

111,4471

Australija

dolar

1

89,4601

91,2858

93,3854

89,1862

Kanada

dolar

1

86,5846

88,3516

90,3837

86,3195

Danska

kruna

1

15,0327

15,3395

15,6923

14,9867

Norve{ka

kruna

1

14,9272

15,2318

15,5821

14,8815

[vedska

kruna

1

12,6961

12,9552

13,2532

12,6572

[vajcarska

franak

1

93,0414

94,9402

97,1238

92,7566

V. Britanija

funta

1

138,9377

141,7732

145,0340

138,5124

SAD

dolar

1

89,0326

90,8496

92,9391

88,7601

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 6. 2012. godine

Me so i zej tin (ne)}e u ri kverc

– Ministarstvo poqoprivrede i trgovine detaqno analizira poskupqewa hrane u Srbiji u junu da bi se utvrdilo {ta je tome uzrok, a nakon prikupqawa relevantnih podataka reagova}e u delokrugu svojih nadle`nosti – rekao je Tanjugu dr`avni sekretar u tom ministarstvu Vla di mir Ma to vi}.

Po wegovim re~ima, u junu je, u odnosu na po~etak godine, poskupelo uqe – od 2,47 do 11,74 posto, sviwsko meso – od 23,77 do 29,78 posto, june}e – od 8,45 do 17,64 posto, a piletina od 17,74 do 26,13 posto.

– Pove}ana je i cena odre|enog broja proizvoda vi{ih ste pena prerade {to mo`e biti posledica promene kursa dinara u odnosu na evro zbog ve}eg u~e{}a uvoznih sirovina, dok u slu~aju proizvodwe zasnovane na doma}im komponentama ekonomskog opravdawa za pove}a-

we cena nema – ocenio je Matovi}. – Ministarstvo }e i u budu}e, kao {to je to radilo i do sada, u slu~aju da samo tr`i{te nije u situaciji da uspostavi ekonomski opravdanu ravnote`u, uvek in ter ve ni sa ti na osnovu svojih zakonskih ovla{}ewa da bi otklonilo tr`i{ne ano ma li je i za {ti ti lo,

pre svega, najugro`enije slojeve stanovni{tva.

Matovi} je ukazao i na to da zna~ajnu ulogu u ure|ewu tr`i{nih odnosa ima i Komisija za za{titu konkurencije, koja iz domena svojih nadle`nosti sankcioni{e zloupotrebu dominantnog polo`aja na tr`i{tu.

– Tr`i{ni inspektori sa svoje strane permanentno kontroli{u tr`i{no postupawe, pri ~emu je za {est meseci spro ve de no 10.018 kon trola trgova~kih mar`i – rekao je on.

Vlada Srbije je krajem decembra pro{le godine uredbom ograni~ila tr gova~ku mar`u za osnovne namirnice na deset procenata, i to za bra{no tip 500, {e}er, uqe, sve`e meso, slatkovodnu ribu, mleko i jogurt. Rok va`ewa uredbe je {est meseci, do 30. juna.

Ma to vi} je na gla sio da je od po~etka godine pojeftinio {e}er – izme|u sedam i 8,26 odsto, dok su oko 13 procenata ni`e i cene bra{na.

– Cene dugotrajnog mleka u junu su se, u odnosu na one s po~etka godine, kretale od plus 1,23 posto do minus 13,91 odsto, u zavisnosti od proizvo|a~a – naveo je on.

VE LI KA SVET SKA KO MPA NI JA PO ^E LA DA GRA DI HA LU U OYA CI MA

„Mag na” ne }e bi ti ma gla

Kompanija „Magna siting„ i wena budu}a investicija u Oxacima bila je predmet zasedawa Skup{tine op{tine Oxaci po vodom usvajawa teksta kona~nog ugovora o izgradwi proizvodnog pogona u radnoj zoni – Blok 46 u Oxacima. Procewena vrednost parcele je ne{to vi{e od 13 miliona dinara, a ova ugledna svetska kompanija je ve} zapo~ela iz-

celu. Obaveza investitora je i da u roku od sedam dana od upisa prava svojine nad parcelom op{tini dostavi bankarsku garanciju da }e investicija biti rea lizovana dinamikom Investicionog plana.

Infrastrukturno opremawe radne zone, odnosno parcele za ve} zapo~etu investiciju, zajedni~ki }e finansirati op{tina

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

5

EU SMA WU JE SPI SAK PO VLA []E NIH DR @A VA

Evrop ska kri za ugro `a va i na{ iz voz Odluka Evropskog parlamenta da redukuje broj zemqa koje }e imati pravo na povla{}eni pristup na tr`i{te EU u narednoj deceniji mogla bi ugroziti na{u privredu.

– To bi se posebno odrazilo poqoprivredu – rekao je predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Mi la din [e var li}. – Evropski parlament je 13. juna doneo odluku da umesto 176 zemaqa s preferencijalnim pristupom na tr`i{te Unije to

pravo budu}e ima sedamdesetak zemaqa. [evarli} je objasnio da to istovremeno zna~i i redukciju buxeta EU za te namene s vi{e od 60 milijardi evra na svega 38 milijardi i uvo|ewe orijentacionog limita od 4.000 dolara po stanovniku bruto doma}eg proizvoda kao uslova za sticawe prava na preferencijalni status.

– Srbija bi iz toga trebalo da izvu~e neke pouke – istakao je [evarli}.

On je ukazao na to da treba iskoristiti mogu}nosti koje stoje pred nama kod otpo~iwawa zavr{ne, ali najslo`enije i najzahtevnije runde pregovora s EU o na{em pristupawu, „da ne bismo do{li pod udar te i nekih drugih odluka koje bi mogle delovati jo{ nepovoqnije po na{u privredu, a po seb no po qo pri vre du”, u smi slu sma we wa ko li ~i na proizvoda koje mo`emo da izvezemo.

SVE GLA SNI JE SE PO STA VQA PI TA WE DA LI ]E MO MO RA TI DA PRI VA TI ZU JE MO DR @AV NA PRED U ZE ]A

gradwu proizvodne hale, u kojoj }e se proizvoditi presvlake za automobilska sedi{ta, kao i enterijeri za putni~ka vozila.

Ovo je najve}a grinfild investicija u oxa~koj op{tini, a vredna je oko {est miliona evra i u roku od tri godine bi trebalo da se zaposli oko 450 radnika.

Prethodnu saglasnost za otu|ewe zemqi{ta bez naknade dala

Oxaci preko Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine.

Kompanija „Magna siting„ je u me|uvremenu registrovala DOO „Magna Srbija„ u Beogradu pa je i ta ~iwenica izazvala neslagawa, zbog ubirawa poreza op{tine Oxaci.

– Najve}i prihod buxet op{tine Oxaci ostvaruje od poreza na zarade i dobit je mnogo ve-

Kom pa ni ja „Mag na” in ve sti ra du go ro~ no i u svim me sti ma gde se po ja vi la, ta mo je i osta la, a prak ti~ no je bi la i mag net za dru ge in ve sti to re, te se ve ru je da }e to bi ti slu ~aj i u Oya ci ma je Republi~ka vlada, a predlog re{ewa, kao i predlog ugovora, usvojio je lokalni parlament, jednoglasno.

Ugovorom je predvi|eno da se parcela u radnoj zoni kompaniji „Magna„ ustupi u vlasni{tvo bez naknade, na {ta su neki predstavnici uputili zamerku po{to su smatrali da ju je trebalo dati u dugoro~ni zakup, me|utim, ipak su glasali za predlo`eno re{e we. Op{tina Oxaci se ugovorom obavezuje na to da u najkra}em roku, ne du`em od tri meseca od dana wegovog zakqu~ewa, o svom tro{ku opremi parcelu objektima komunalne infrastrukture, {to podrazumeva ve} izgra|eni put, zatim vodovodnu i kanalizacionu mre`u, elektro-mre`u, prikqu~ak za gas, komunikacionu i IT-infrastrukturu. Obaveze investitora su da zaposli u roku od tri godine oko 450 radnika, i to ne {to vi{e od sto godi{we do postizawa optimalne proizvodwe. Tako|e, u roku od pet godina ne mo`e otu|iti par-

}a od tro{kova infrastrukturnog opremawa radne zone i vrednosti parcele koja se daje bez naknade – rekao je izvestilac Da ni lo [}e pa no vi}, ~lan Op {tinskog ve}a, i dodao da }e kompanija „Magna„, kako je i na gla{eno u elaboratu, odre|eni procenat svoje dobiti reinvestirati u op{tini Oxaci za re{avawe problema gra|ana.

– Kompanija „Magna„ investira dugoro~no i u svim mestima gde se pojavila, tamo je i ostala, a prakti~no je bila i magnet za druge investitore te verujem da }e to biti slu~aj i u Oxacima – rekao je predsednik Skup{tine op{tine Oxaci Mi lo{ Pej ~i}.

– Ugled ove kompanije je dokaz drugim potencijalnim investitorima da investiraju u oxa~ku op{tinu.

Stanovnike op{tine Oxaci mo`e radovati ~iwenica da su o ovom veoma va`non doga|aju svi odbornici reagovali jedinstveno, bez obzira na sporadi~ne S. Mi ler kritike.

Pro da ja EPS-a i Te le ko ma je slam ka spa sa?

Ministarstvo finansija saop{tilo je ovih dana da su teze da je Srbija pred bankrotom i da joj preti kriza javnog duga besmislene.

Ukoliko se tvrdwe Ministarstva uzmu kao ta~ne a teze o mogu}em bankrotu kao preuveli~ane, opet ostaje ~iwenica da je dr`ava Srbi ja za prva ~etiri meseca ove godine potro{ila 80 milijardi dinara vi{e nego {to ima, a {to je polovina od ukupno planiranog deficita buxeta za ovu godinu. Taj novac }e negde morati da se na|e, da li kroz novo zadu`ivawe, da li kroz privatizaciju jo{ nekih preostalih kompanija u dr`avnom vla sni{tvu.

Iako se u javnosti ~esto mo`e ~uti da smo „prodali sve {to smo imali”, dr`ava zapravo u svom portfequ ima jo{ dosta preduze}a, od kojih su neka poprili~no vredna. Osim Telekoma, koji smo lane neuspe{no ve} probali da prodamo, tu je i „zlatna koka” u vidu „Elektroprivrede Srbije„, zatim nekoliko velikih kompanija koje su, kao i Telekom, u ~isto komercijalnom biznisu – „Galenika”, Aerodrom, „Jat ervejz”, te Komercijalna banka i jo{ neke mawe banke...

Osim wih, dr`ava „dr`i” i jo{ niz velikih preduze}a koja su u procesu „restrukturirawa”. To su, zapravo, firme koje niko nije hteo da kupi u privatizaciji pa je dr`ava preuzela upravqawe u wima da bi ih „na{minkala” i potom privatizovala. To, o~igledno, nije dalo rezultate jer sva ta preduze}a i daqe prave ogromne gubitke. Ne samo da buxet nije imao koristi od wihove prodaje ve} je i svake godine na velikom gubitku jer se iz dr`avne kase kroz stavku „subvencije privredi” zapravo finansiraju

Iz dva ja we dr `av nog in te re sa U drugu vrstu dr`avnih preduze}a spadaju ona koja imaju veliku infrastrukturu va`nu za funkcionisawe kompletne privrede, poput EPS-a ili „@eleznica Srbije”.

Ukoliko bude `elela da ih prodaje, dr`ava }e svakako morati prvo da iz wih izdvoji infrastrukturu – elektro-mre`u i pruge u ova dva konkretna slu~aja – a potom proda proizvodwu struje i vozove. plate oko 100.000 radnika koje su u wim zaposleni.

Dr`ava se u prethodne ~etiri godine zadu`ila oko {est milijardi evra da bi mogla uredno izmirivati svoje obaveze prema buxetskim korisnicima, odnosno da bi mogla redovno ispla}ivati plate, penzije, socijalna davawa i ostalo, bez velikih {okova kakve su pre`ivele pojedine evropske zemqe, poput nominalnog smawivawa tih davawa. Iako, ~ini se, u (dosada{woj) Vladi smatraju da dr`ava mo`e da nastavi da se zadu`uje, pitawe je koliko }e me|unarodni kreditori, a s obzirom na krizu javnog duga koja hara Evropom, biti raspolo`eni da nam pozajme novac pod iole pristojnim uslovima.

Stoga bi jedan od izlaza za vladu mogao biti nastavak privatizaci-

je. Prvi na redu svakako bi mogao biti Telekom, po{to je dr`ava ranije ve} poku{ala da ga proda, uprkos veoma dobro organizovanoj kampawi protiv te privatizacije.

Premijer Mir ko Cvet ko vi} tada je izjavio da dr`ava jednostavno ne treba da se bavi biznisom mobilne i fiksne telefonije. Isti argu ment svakako bi se mogao iskoristiti i kod drugih kompanija u dr`avnom vlasni{tvu koje se bave ~isto komercijalnim biznisom, poput proizvodwe lekova ili avio-prevoza. Pitawe je, me|utim, da li bi u ovom, ili bilo kojem drugom trenutku, dr`ava mogla prona}i ikoga zainteresovanog za „Galeniku”, JAT ili, na primer, „Petrohemiju”. Isto va`i i za Komercijalnu banku (za koju bi interesenata svakako bilo), ali se iz Vlade

veoma ~esto moglo ~uti da bi „za dr`avu bilo dobro da ima makar jednu veliku doma}u banku”.

Niko se do sada iz dr`avnog vrha nije ozbiqno bavio pitawem pri va ti za ci je ova kvih preduze}a, uz ocene da „strate{ke” kompanije moraju da ostanu dr`avne. Ovih dana se, me|utim, pr vi put ~uo dru ga ~i ji glas, i to iz sa mog EPS-a.

Agrumentcija je ista kao i ona koja se mogla ~uti od qudi iz Telekoma: treba da budemo privatizovani jer }emo u suprotnom zaostati u razvoju. Dr`ava, jednostavno, nema para da finansira razvoj tako skupih tehnologija kakve su telefonija i elektroprivreda.

Rat ko Bog da no vi} iz Direkcije za ekonomske poslove „Elektroprivrede Srbije„ tako ka`e da je privatizacija te kompanije „neminovna„. Bez obzira na to {to se u javnosti govori da ne treba privatizovati EPS jer je on od strate{ke va`nosti, Bogdanovi} ocewuje da }e na kraju i to do}i na red po{to je to na ~in da se ta kom pa ni ja u~i ni sta bil nom i pro fi ta bil nom.

On dodaje i da „Elektroprivredi Srbije„ do 2015. godine treba oko 10,5 milijardi evra investicija da bi zadr`ala postoje}i nivo proizvodwe.

– EPS pro iz vo di kao 1989, iako je industrijska proizvodwa danas za 60 odsto mawa nego te godine, koja se uzima kao reper najvi{e industrijske proizvodwe – naveo je Bogdanovi}.

On je dodao da EPS ima 85 mi li jar di di na ra ne na pla }e nih po tra `i va wa, od ~ega stanovni{tvo du guje oko 55 milijardi dinara, a ostatak su dugovi privrede.

V. ^vor kov

SPA SA VA WE PO QO PRI VRED NOG KOM BI NA TA U GA KO VU PO MU STRI PKB-A LE PO I SE VE RU SR BI JE STO JI

„Gra ni ~ar” za ustavqen na ile gal nom pu tu u pro past Kada je svojevremeno, krajem 2010. godine, nakon vi{enedeq nog protestnog okupqawa radni ka Poqoprivrednog preduze}a “Grani~ar” iz Gakova ispred zda wa Skup{tine grada Sombora, najzad raskinut privatizacioni ugovor s najve}im vojvo|anskim novospahijom Mi le tom Jer ko vi }em, odnosno s konzorcijumom we gove bli`e i daqe rodbine i drugih povezanih lica, postavilo se pitawe “[ta }e biti s ku}om?”

Ulaskom u proces restrukturira wa zaposleni, menaxment i za stupnici (ponovo) dr`avnog ve }inskog kapitala dobili su svoje vrsni predah tokom kojeg su, po prirodi stvari, morali da doka `u da mogu funkcionisati i bez privatnog vlasni~kog titulara.

To je od wih zahtevala, pre svega, ~iwenica da se radi o specifi~ noj seoskoj sredini, u kojoj, zahva -

quju}i istorijskim okolnostima, gotovo da nema nijednog hektara privatnog poqoprivrednog zemqi{ta te se kompletna proiz -

`avqewa PKB-a, ali i pravovremenu formalnu odluku somborske lokalne samouprave da se krene u formirawe javnog preduze}a koje

Iako su o ~e ni s enorm nim du go vi ma ko je je na pra vio ne ka da {wi „vr li” vla snik, u ovom pred u ze }u su us pe li da ko li ko-to li ko sta nu na no ge, za no ve, pa ~ak i pro {i re ra tar sku i sto ~ar sku pro iz vod wu vodwa zasniva na zemqi{tu u dr`avnom vlasni{tvu.

Iako suo~eni s enormnim dugo vima koje je napravio nekada{wi “vrli” vlasnik, u ovom preduze}u su uspeli da koliko-toliko stanu na noge, zanove, pa ~ak i pro{ire ratarsku i sto~arsku proizvodwu, a uz trendove koje je zapo~eo beogradski birgermajster \ilas tokom o~igledno uspe{nog podr -

bi ~inili, osim “Grani~ara”, jo{ dva neuspe{no privatizovana preduze}a (PP “Aleksa [anti}” i “Stani{i}”), sva je prilika da bi se, uz povoqna kretawa na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda, u Gakovu mogla “pevati druga pesma”.

– „Grani~ar” trenutno zapo{qava 252 radnika i jo{ 30-40 sezonskih na ugovor na odre|eno

vreme – ka`e vr{ilac du`nosti direktora ovog preduze}a Bra ni slav Le ko vi}. – Planiramo da ove godine re{imo mnoge probleme, pogotovo u onom sudskom delu vezanom za sve zloupotrebe koje je ~inio nekada{wi, privatizacioni, vlasnik. Oranice koje trenutno obra|ujemo, a wih je negde oko 3.500 hektara, ostaju u vlasni{tvu dr`ave i nadamo se da }emo ih imati na raspolagawu i narednih godina.

Po wegovim re~ima, po osnovu zakupa dr`avnog poqo-zemqi{ta tokom pro{le godine „Grani~ar” treba da plati 28 miliona dinara, sumu koja je u najve}em delu ve} ispla}ena.

Osim tzv. suvog ratarewa na 3.500 hektara dr`avnog zemqi{ta, u gakova~kom “Grani~aru” u sto~nom fondu sada imaju i 350 krava, dvestotinak junica, 100 te-

ladi, 345 krma~a, vi{e od dve hiqade tovqenika u svakom trenutku, 23.000 koka nosiqa koje svakodnevno daju blizu 20.000 jaja. Planovi novog menaxmen ta, ve}inom sastavqenog od qudi od struke iz samog kolektiva, kre}u se u pravcu daqih pro{irewa kapaciteta, za {ta je najboqi primer pokretawe fabrike sto~ne hrane u oktobru pro{le godine, zahvaquju}i kojoj se zadovoqavaju sve potrebe sto~nog fonda. Kako tvrde u “Grani~aru”, u svemu tome imaju pomo} lokalne samouprave i pokrajinskih vlasti, a razloge za optimizam pronalaze i u svoje-

vremeno izre~enoj tvrdwi tada{weg (a i novog) predsednika Pokrajinske vlade dr Bo ja na Paj ti }a, po kojima, “kada izmaknete pqa~ku, raskinete privatizaciju, date podsticajne mere, kompanije kao ’Grani~ar’ udvostru~uju proizvodwu, sa~uvaju radna mesta, i to uz redovnu isplatu zarada i zakonom obavezuju}ih doprinosa dr`avnom buxetu”.

M. Mi qe no vi}

6

berza

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

KO NA^ NO RAST TR @I [TA NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

Ak ci je o`i ve le na kon tri i po me se ca Pr vi put od po ~et ka mar ta do ma }e tr `i {te ak ci ja za be le `i lo je rast vred no sti, isti na sa ne ve li kim pro me tom ko ji je glav na ka rak te ri sti ka Be o grad ske ber ze u pro te klom pe ri o du, ka `e su u ana li zi Sin te za in vest gru pe.

In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio je na vred no sti ne pu nih je dan od sto, ali od po ~et ka go di ne i da qe no si vi sok ne ga ti van pri nos od 12,9 od sto. Uku pan pro met pro te kle sed mi ce iz no sio je 2,2 mi li o na evra, u naj ve }oj me ri za hva qu ju }i tr go va wu ak ci ja ma po `a re va~ kog kon di to ra Bam bi-Ba nat .

Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce bio je Bam bi-Ba nat ko ji je ostva rio re a li za ci ju od 100,8 mi li o na di na ra, i to za hva qu ju }i ne ko li ci ni tran sak ci ja ostva re nih pr vog tr go va~ kog da na. Bam bi je po ras tao 5,1 od sto na 20.500 di na ra, {to je iden ti~ no ni vou na ko jem ova

kom pa ni ja ot ku pqu je sop stve ne ak ci je do 28. ju na. Na ovoj ce ni tr `i {na ka pi ta li za ci ja kom pa ni je iz no si 7,4 mi li jar de di na ra (64,7 mi li o na evra), dok je pro te kle go di ne ostva ri la po slov ni pri hod od 7,8 mi li jar di di na ra i ne to do bit od ne pu nih 900 mi li o na di na ra.

Tra di ci o nal no naj pro met ni ja har ti ja, Naft na in du stri ja Sr bi je , pro te kle sed mi ce je pre sko ~i la psi ho lo {ku ba ri je ru od 600 di na ra, pr vi put od sre di ne ma ja. NIS je to kom sed mi ce do bio na vred no sti 1,2 od sto, dok je to kom ne de qe sti zao do mak si mu ma od 605 di na -

Akcije* cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

4.496

+56,11%

1.499.834

2.400 1.200

+20,60% +20,00%

6.837.083 42.000

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Telefonija a.d. , Beograd Montinvest a.d. , Beograd Energoprojekt Niskogradwa a.d.

137 8.800 785

-25,95% -20,00% -19,57%

556.665 17.600 7.850

Dobitnici [ajka{ka fabrika {e}era @abaq Imlek a.d. , Beograd Excelsior a.d. , Beograd

ra. Be o grad ski Imlek bio je me |u naj ve }im do bit ni ci ma, ostva riv {i skok od 20,6 pro ce na ta na 2.400 di na ra. Ova naj ve }a do ma }a mle ka ra, ko ja je na glo iz gu bi la na vred no sti na kon {to je obe lo da wen pre kid raz go vo ra oko we nog pre u zi ma wa, sna `no se opo ra vi la po {to je kom pa ni ja ob ja vi la da }e sti ca ti sop stve ne ak ci je na ni vou od 2.500 di na ra. Me |u pro met ni jim har ti ja ma pro te kle sed mi ce bio je i be ~ej ski So ja pro tein ko ji je pao na 480 di na ra uz re a li za ci ju od ~e ti ri mi li o na di na ra, dok se Ener go pro jekt po no vo do mo gao psi ho lo {ke gra ni ce od 400 di na ra uz re a li za ci ju od 3,6 mi li o na di na ra. Ova kom pa ni ja je sa op {ti la da je re dov na skup {ti na ak ci o na ra od lo `e na za 29. jun s ob zi rom da ni je bi lo kvo ru ma za pr vo bit no za se da we.

Ban kar ske ak ci je ni su bi le me |u pro met ni jim pa pi ri ma pro te kle sed mi ce. Ni {ka AIK ban ka ostva ri la je re a li za ci ju od 3,5 mi li o na di na ra, spu stiv {i se kra jem sed mi ce na ni vo od 1.350 di na ra. Naj ve }a do ma }a ban ka pod kon tro lom dr `a ve, Ko mer ci jal na , osla bi la je 3,9 od sto na 1.500 di na ra, dok je Jub mes ban ka uz ma le pro me te osci li ra la bla go is pod 11.000 di na ra.

Pro te kle sed mi ce sa op {te no je da je nad Agro ban kom po kre nut ste ~aj ni po stu pak, dok je Na rod na ban ka iz da la sa op {te we da je „u to ku su per vi zi ja po slo va wa Uni ver zal ban ke u in te re su fi nan sij ske sta bil no sti u na {oj ze mqi i u skla du sa naj bo qim svet skim stan dar di ma u ovoj obla sti”.

NA KON PA DA REJ TINGA 15 SVET SKIH BA NA KA

Lo {e i za Sr bi ju na du ge sta ze Pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je (SES) Alek san dar Vla ho vi} iz ja vio je Ta njug u, po vo dom od lu ke agen ci je „Mu dis” da sni zi rej ting 15 ve li kih svet skih ba na ka, da zbog to ga ne o~e ku je ne po sred ne lo {e po sle di ce na tr `i {te Sr bi je, ali da se na du `i rok mo gu o~e ki va ti }i hih svet skih ba na ka, na vo de ne ga tiv ni efek ti. }i kao raz log iz lo `e nost kri Vla ho vi} je re kao da tre nut zi u evro zo ni. ne po sle di ce ne o~e ku je iz naj Ban ke ko ji ma je „Mu dis” ma we dva raz lo ga: Pr vo za to skre sao rej ting su: Benk ov {to ve }i na ba na ka ko ji ma je Ame ri ka, Bar kliz, Si ti grup, rej ting sma wen ne po slu ju na Kre di svis, Gold man Saks, tr `i {tu Sr bi je, iz u zev fran HSBC, JP Mor gan ^ejs, Mor cu ske So si je te `e ne ral ban ke gan Sten li, Ro jal benk ov Sko ko ja ra di u na {oj ze mqi. Dru gi tland, BNP Pa ri ba, Kre di raz log je {to }e ni vo eks po ni agri kol, Doj ~e bank, Ro jal ra no sti stra nih ba na ka, ko je benk ov Ka na da, So si je te @e ve} po slu ju u Sr bi ji, ma we ne ral i UBS. vi {e bi ti za dr `an na istom Mu dis je sni `a va wem kre ni vou, ob ja snio je Vla ho vi}. dit nog rej tin ga ban kar skim „U ne kom du `em vre men skom gi gan ti ma, ura di la ono {to je pe ri o du, me |u tim, si gur no je da tre ba lo da ura de pred sed nik ova od lu ka (Mu di sa) ne }e po SAD Ba rak Oba ma. voq no uti ca ti na kre di bi li Ka ko pi {e Vol Strit `r tet ban kar skog sek to ra u Evro nal (VSJ), Mu dis je svo jom od pi, s ob zi rom da se u ovom tre lu kom po mo gao po re skim ob ve nut ku uve li ko pri ~a o kri zi, zni ci ma u Ame ri ci, dok je ko ja po no vo ‘dr ma’ ban kar ski Oba mi na ad mi ni stra ci ja sa mo sek tor”, ob ja snio je Vla ho vi}. pri ~a la da je oja ~a la ban kar Dru gim re ~i ma, po no vo }e ski si stem. bi ti po treb no ukqu ~i va we dr ”Pre dve go di ne su go vo ri li `a ve u spa sa da je ban kar ski va we ban kar si stem oja ~an i skog sek to ra, da su uki nu te U ovom trenutku sli~ no ono uveliko pri~a o krizi, p r i v i l e g i j e me {to se ra fi n an s ij s kim koja ponovo drma di lo 2009. go gi gan ti ma, a bankarski sektor di ne, re kao da nas vi di mo je Vla ho vi} da Dod-Frenk i uka zao da sve to za jed no mo `e za kon iz 2010.go di ne ni je is pu da po qu qa kre di bi li tet ban nio ni {ta od obe }a nog”, pi {e kar skog sek to ra, a ti me i da wu jor {ki dnev nik. Pre ma oce ugro zi fi nan sij ski sek tor u ni li sta, u po sled we dve go di Sr bi ji. ne ban ke su sa mo sla bi le, tr o Bo ni tet na agen ci ja „Mu dis” {ko vi su ra sli i sma wi va le su ju ~e je sni zi la rej ting 15 naj ve - se mo gu} no sti za opo ra vak.

NA JA VA OZBIQ NIH RE ZO VA

HR VAT SKA ME SNA IN DU STRI JA I RU SKE KRI TI KE

Evro pa se pri pre ma za „dru gi evro”

Te o ri ja za ve re s in sektima i dez in fek ci jom?

Su sret li de ra ~e ti ri glav ne pri vre de u evro zo ni pred sta vqa ko rak u stva ra wu „dru gog evra”, pi {e ita li jan ska {tam pa.

Na kon sa stan ka {e fa ita li jan ske vla de Ma ri ja Mon ti ja, fran cu skog pred sed ni ka Fran soa Olan da, ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel i {pan skog pre mi je ra Ma ri ja na Ra ho ja, {tam pa is ti ~e da je sa mit po nu dio do go vor o po nov nom po kre ta wu pri vred nog ra sta i ula ga wa evro zo ne, iako glav no tek tre ba da bu de oba vqe no.

List Ko ri je re de la se ra pod se }a na bit ne ta~ ke spo ra zu ma ~e ti ri li de ra ko ji su kao osnov ni ciq od re di li po nov no pod sti ca we ra sta iz dva ja wem je dan od sto evrop skog bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno iz me |u 120 i 130 mi li jar di evra.

„Raz voj, plan od 130 mi li jar di”, na slov je u li stu Re pu bli ka ko ji oce wu je da je sa stan kom u Ri mu obe le `e na glav na fa za u stva ra wu „dru gog evra”. Sa mit Uje di we nih na ci ja ko ji }e bi ti odr `an od 28. do 29. ju na bi }e pr vi na ko me }e evrop ski li de ri na pu sti ti na du u spa sa va we sta rog evra i na sto ja ti da o`i ve no vo mo ne tar no je din stvo oslo bo |e no „ge net skih ma na” ko je su do ve le do kri ze evro zo ne,

pi {e Re pu bli ka. Uka zu je se i na iz gu bqe no vre me u po ku {a ju spa sa va wa „pr vog evra„, ta ko da sa da ima ve o ma ma lo vre me na da se sta vi u funk ci ju dru gi.

Stam pa je ob ja vi la edi to ri jal pod na slo vom „Ma li ko ra ci no ve Evro pe” gde oce wu je da je su sret u Ri mu ko ri sno za me nio bi la te ral ne sa mi te Fran cu ska-Ne ma~ ka za ko je se pret po sta vqa lo da }e omo gu }i ti na pre dak EU. ^e ti ri glav ne ze mqe u evro zo ni ima ju le gi tim ni ji ton od rad ne gru pe za pri pre mu ak tiv no sti na sa mi tu EU, pi {e Stam pa.

Li de ri ~e ti ri naj ve }e pri vre de u okvi ru evro zo ne - Ne ma~ ke, Fran cu ske, Ita li je i [pa ni je, obe }a li su na sa stan ku u Ri mu no ve me re za pod sti caj eko nom skog ra sta, na ko je }e bi ti po tro {e no do 130 mi li jar di evra

Slo ve ni ja: Rad ni ci ma uki nu te pa u ze Slo ve ni ja me wa za kon o ra du ko ji uvo di lak {e de qe we ot ka ze, a rad ni ci ma uki da pa u zu od 30 mi nu ta.

Pred log no vog za ko na o ra du olak {a va ot pu {ta we rad ni ka.

Ta ko |e, po lu ~a sov ni od mor vi {e ne }e ula zi ti u rad no vre me, od no sno ne }e se ra ~u na ti kao deo rad nog da na. „Ni je nam ciq ta las ot ka za, ve} ukla wa we ad mi ni stra tiv nih pre pre ka za ot pu {ta we i olak {a va we otva ra wa no vih rad nih me sta”, re kao je mi ni star za rad An drej Vi zjak.

On je is ta kao da }e ovaj za kon uklo ni ti dra sti~ ne raz li ke u sta tu su stal no za po sle nih i za po sle nih na od re |e no vre me, a u tom sta tu su pre vla da va ju mla |e

oso be. Za kon uvo di pe riod od tri me se ca to kom ko jeg rad nik za po slen na neo d re |e no vre me mo `e do bi ti ot kaz bez na vo |e wa raz lo ga. Pred log za ko na

pred sta vqen je so ci jal nim part ne ri ma slo ve na~ ke vla de, s ko ji ma je za po ~eo di ja log. Za kon bi mo gao bi ti iz gla san do kra ja go di ne.

Sa da {wi i biv {i mi ni star po qo pri vre de Hr vat ske, Ti ho mir Ja ko vi na i Bo `i dar Pan kre ti}, ali i ne ki pro iz vo |a ~i me snih pre ra |e vi na, od ba ci li su kao ne ta~ ne tvrd we iz iz ve {ta ja ru ske fe de ral ne slu `be za ve te ri nar sku i fi to sa ni tar nu is prav nost o lo {em sta wu u hr vat skoj me snoj i mle~ noj in du stri ji.

Ne ki od wih upu sti li su se u te o ri je za ve re, tvr de }i da „Ru si ma sve sme ta jer bi ra di li sa mo sa Sr bi ma”.

Ru ski stru~ wa ci su, uz pret hod nu na ja vu, u{li u 11 hr vat skih kom pa ni ja ko je su bi le za in te re so va ne za iz voz u Ru si ju, a u iz ve {ta ju su na ve li broj ne pri med be.

Re ci mo o pri su stvu in se ka ta u

Rusima sve smeta jer bi radili samo sa Srbima po go ni ma pa ste ri za ci je mle ka, da se u po go ne ne sme ta no mo `e u}i s uli ce, da se ne vr {i pra we i dez in fek ci ja tran sport nih sred sta va, da se svi we `i go {u pre ne go {to stig nu la bo ra to rij ski re zul ta ti ima li tri hi ne le u uzor ci ma, sta vqa we me sa i kla ni~ nog ot pa da jed no bli zu dru gog i sli~ no.

Dok je se dam do bi lo uslo vqe ne pri go vo re po ko ji ma }e kad ot klo ne ne do stat ke, mo }i iz vo zi ti na ru sko tr `i {te, kom pa ni je Da ni ca, Ga vri lo vi}, Vin don i Bra }a Pi vac do bi la su ozbiq ni je pri go vo re. Mi ni star Ti ho mir Ja ko vi na po tvr dio je da je we go vo mi ni star stvo pri mi lo iz ve {taj fe de ral ne slu `be za ve te ri nar -

sku i fi to sa ni tar nu is prav nost Ru ske Fe de ra ci je, ali da ne ma raz lo ga za bri gu ni ti za sen za ci o na li sti~ ke tvrd we.

Pod se tiv {i da Hr va ti je du vr lo kva li tet ne pro iz vo de ko ji se

go di na ma pla si ra ju na EU tr `i {te, Ja ko vi na je re kao da su ne pra vil no sti ko je su in spek to ri na {li u je da na est hr vat skih me so pre ra |i va~ kih in du stri ja po sle di ca raz li ~i tih hr vat skih i ru skih stan dar da. „Ve }i na obje ka ta do bi la je po zi tiv no mi {qe we i ser ti fi kat za iz voz. Tre ba for mal no is pu ni ti ne ke nor me jer su se u Ru si ji pro pi si me wa li la ni u no vem bru 2011. i mi ih ni smo ima li”, re kao je Ja ko vi na i do dao da su hr vat ski pro pi si uskla |e ni s pro pi si ma EU, pa hr vat ske kom pa ni je iz vo ze u EU, Ka na du i Austra li ju ~i ji se pro pi si ta ko |e raz li ku ju od hr vat skih, ali ih hr vat ska stra na is pu wa va. „Pri med be ko je su u iz ve {ta ju kon tro li {u i na {e in spek ci je, a

re~ je o ne do sta ci ma ko ji se mo gu is pra vi ti. Ru si }e opet do }i u in spek ci ju”, re kao je Ja ko vi na, ne gi ra ju }i ta~ nost ne kih pri med bi kao one o ula sku u po go ne s uli ce jer se ra di o dav no sa gra |e nim po go ni ma ko ji su bez bed ni u sva kom smi slu.

Biv {i mi ni star po qo pri vre de, a on da i re gi o nal nog raz vo ja Bo `i dar Pan kre ti} iz ja vio je za No vi list da su stan dar di u hr vat skoj me snoj in du stri ji 25 od sto vi {i od onih u EU. „To kom pre go vo ra o ula sku u EU pri hva ti li smo stan dar de ko ji su znat no vi {i ~ak i od onih ko ji se pri me wu ju u sa moj EU, pa je sme {no da ne ka kva ru ska in spek ci ja da je ta kve iz ve {ta je”, re kao je i na gla sio da je „Ru si ja po svim tim po ka za te qi ma 20 go di na iza Evro pe ko ja ima naj bo qe stan dar de, pri ~e mu su u ne kim seg men ti ma hr vat ski ~ak i bo qi od evrop skih”.

Pan kre ti} sma tra da se ra di o pod va li, jer je „PIK Vr bo vec po svim stan dar di ma su per i o ran bi lo ko joj me so pre ra |i va~ koj kom pa ni ji u re gi o nu, a na ro ~i to oni ma iz Sr bi je ko je i po red to ga bez ika kvih pro ble ma ve} go di na ma svo je pro iz vo de iz vo ze u Ru si ju”. Vo de }i qu di ne kih od kom pa ni ja ko je su Ru si pro zva li u svo me iz ve {ta ju po `u ri li su se s de man ti ji ma, na gla {a va ju }i da se ra di o pre li mi nar nom iz ve {ta ju o ko me su se ve} iz ja sni li i o~e ku ju po zi ti van is hod.

Promocija kwige Dragoquba Ra{e Todosijevi}a

Podela {tedqivih sijalica

Pro mo ci ja kwi ge Dra go qu ba Ra {e To do si je vi }a “Ulaz u raj ili kraj isto ri je” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Ki no sa li Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. Go vo ri }e Fla vio Ri go nat i autor. Ovom pri li kom bi }e pred sta vqen i ka ta log i mo no gra fi ja “Bog vo li Sr be” ovog auto ra.

A. Va.

Koncert u KIC „Mladost” Kon cert “Dah is to~ nog ve tra” iz vo |a~ kog An sam bla na rod nih iga ra i pe sa ma kul tur no in for ma tiv nog cen tra “Mla dost” bi }e odr `an ve ~e ras u 19.30

~a so va u po zo ri {tu KIC “Mla dost” u Fu to gu, Uli ca Ca ra La za ra 42. Ula zni ce ko {ta ju 150 di na ra.

A. Va.

Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” od da nas po no vo de li po tro {a ~i ma {te dqi ve si ja li ce. Ak ci ja }e tra ja ti do 30. ju na, a kup ci mo gu do bi ti {te dqi vu si ja li cu ako su iz mi ri li du go va wa za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju. Po tro {a ~i mo gu pre u ze ti {te dqi ve si ja li ce na na plat nim me sti ma “Elek tro voj vo di ne”, a sa so bom tre ba ju da po ne su li~ nu kar tu.

Novosadska ponedeqak25.jun2012.

U SREM SKOJ KA ME NI CI

Podela plavih kanti Po de la pla vih kan ti za am ba la `ni ot pad do ma }in stvi ma u Srem skoj Ka me ni ci na sta vqa se i to kom ove ne de qe. Po de la }e se oba vqa ti od 11 do 19 sa ti u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce, uli ca Mar ka Ore {ko vi }a 1a. Po treb no je da gra |a ni po ne su li~ nu kar tu i uplat ni cu ob je di we ne na pla te jav no ko mu nal nog pred u ze }a „In for ma ti ka”.

Pla vu kan tu }e do bi ti sva do ma }in stva ko ja `i ve u ku }a ma u Srem skoj Ka me ni ci osim gra |a na ko ji `i ve u Boc ka ma, Pa ra go vu, Gla vi ci i Po po vi ci, ko ji ina ~e od la `u sme }e u kon tej ne re.

A. L.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8.30 do 9 ~a so va Bal za ko va 60 i 62. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Ko steq ni ko va 1-9, 2-34. Fu tog: od 8.30 do 13 ~a so va ~ar da Fu tog, vi kend na se qe ^e re vi} ka ske la. Be ge~: 8.30 do 13 ~a so va ce lo na se qe sa pri vred nim objek ti ma i vi kend na se qe Be ge~ ka ja ma. Le din ci: od 8.30 do 13 po tes Ko va ~e vac. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

DE^ JI FOL KLOR NI FE STI VAL „ZLAT NA BRA NA”

„Zdravi 100 godina” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Zdra vi 100 go di na„, auto ra Ra do va na @dra lea. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

kro ti ra te. Kwi ga „Ge ri la PR 2.0“ na vo di sva sred stva ko ja su vam po treb na da bi ste za po ~e li sop stve nu kam pa wu i bi li pri sut ni u me di ji ma. Ja snim i kon ci znim je zi kom, Majkl Le vin, je dan od naj u spe {ni jih sa vet ni ka za od no se s jav no {}u u SAD, ot kri va me to de ko je sva ko dnev no ko ri sti da bi pri vu kao pa `wu me di ja na ve li ke zve zde – i ka ko ta kve stra te gi je mo `e te pri me ni ti ka da ima te ma li bu xet ili ne ras po la `e te ni ka kvim sred stvi ma. Na u ~i }e te da raz mi {qa te kao stru~ wak za od no se s me di ji ma i osmi sli te sa vr {e nu stra te gi ju za uspeh.

N. R.

V remeploV

Fo to: F. Ba ki}

„Gerila PR 2.0” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na br oj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ge ri la PR 2.0” Maj kla Le vi na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ka ko da vo di te uspe {nu me dij sku kam pa wu, a da pri tom ne ban -

Igrom i pesmom mamili aplauze Na De~ jem fol klor nom fe sti va lu „Zlat na bra na”, ko ji se po 19. put or ga ni zu je u Ki sa ~u, ju ~e je u dvo ri {tu Osnov ne {ko le „Qu do vit [tur” na stu pi lo oko 1.500 ma li {a na sa 39 igra nih ta ~a ka. U~e stvo va lo je 19 slo va~ kih sre di na, a svo je fol klor no ume }e pri ka za li su i go sti iz Lo zni ce, Poq ske i

Hr vat ske. Pri sut ne su po zdra vi li di rek tor ka Fe sti va la Ana Hr }an Le sko vac, pred sed ni ca Sa ve ta Me sne zjed ni ce Ana Vo zar, pred sed ni ca Na ci o nal nih sa ve ta Slo va ka Ana To ma no va Ma ka no va i am ba sa dor Slo va~ ke u Sr bi ji Jan Var {o, a ga la kon cert je obe le `io po ~e tak ma ni fe sta ci je. Kroz pro -

gram su se sme wi va li ra zni fol klor ni an sam bli do 21 ~as, ka da je usle di lo dru `e we do ma }i na i go sti ju.

Po red glav ne ma ni fe sta ci je, or ga ni zo van je i pra te }i pro gram ko ji se sa sto jao od tri iz lo `be i lut kar ske pred sta ve. U Ga le ri ji Slo va~ kog na rod nog do ma otvo re na je iz lo `ba li -

kov nih ra do va u~e ni ka O[ „Qu do vit [tur”, u Pred {kol skoj usta no vi „Li en ka” otvo re na je iz lo `ba de~ jih ra do va, a u ze mqo rad ni~ koj za dru zi pri re |e na je iz lo `ba „Kr {te we” ko ju je or ga ni zo va lo Udru `e we ki sa~ kih `e na. Ta ko |e, go sti iz Slo va~ ke su iz ve li po zo ri {nu lut kar sku pred sta vu.

I. D.

KRE A TIV NI SA DR @A JI ZA LEP [I RAS PUST

Po~elo de~je leto

Pred pu nim sta di o nom „Voj vo di ne” 25. ju na 1961. na stu pom ve `ba ~a i ve `ba ~i ca, za vr {en je „Slet fi zi~ ke kul tu re”. Za ovu sport sku pri red bu pri pre me su po ~e le jo{ pret hod ne je se ni u svim gra do vi ma i mno gim se li ma Voj vo di ne. Odr `a ni su op {tin ski i sre ski sle to vi, a naj bo qi u~e sni ci na wi ma na stu pi li su u No vom Sa du.

Ov de i u Pe tro va ra di nu dva da na, na svim te re ni ma igra la se od boj ka i ko {ar ka, a u svo jim ume }i ma nad me ta li su se pla ni na ri, iz vi |a ~i, ka ja ka {i i ~la no vi ra znih sek ci ja Na rod ne teh ni ke... Slet na no vo sad skom sta di o nu po ka zao je svu vred nost de lo va wa DTV „Par ti zan” ko ji je na sta vqao tra di ci ju pred rat nog „So ko la”, za va qa ni fi zi~ ki i dru {tve ni raz voj omla di ne.

N. C.

ni ma obez be di la kre a tiv ne i edu ka tiv ne sa dr `a je pri la go |e ne wi ho vom uz ra stu u ko ji ma }e mo }i ak tiv no da u~e stvu ju za vre me let weg ras pu sta.

Or ga ni za to ri po ru ~u ju da se go to vo za sve pro gra me tre ba pri ja vi ti una pred, jer je broj u~e sni ka ogra ni ~en. Spi sak svih ra di o ni ca i de taq na sat ni cu mo `e se po gle da ti na saj tu www.de ci na dar.org.

I. D.

Fo to: R. Hayi}

Stadion ugostio mno{tvo ve`ba~a

Ma ni fe sta ci ja „No vo sad sko de~ je le to”, dru ga po re du, otvo re na je ju ~e u 18 ~a so va na grad skom ku pa li {tu [trand, a tra ja }e do 31. av gu sta. To kom ne {to vi {e od dva me se ca, za ma li {a ne od ~e ti ri do 14 go di na bi }e or ga ni zo va no 240 ra di o ni ca, od ko jih }e se ne ke pla }a ti 150 di na ra, dok su osta li pro gra mi bes plat ni.

Fon da ci ja „De ci na dar” oku pi la je 20 in sti tu ci ja ka ko bi naj mla |im No vo sa |a -

PO ^E LO KAO TE RA PI JA, NA STA VQA SE KAO SPORT

Dru`ewe s kowima kao lek Na kon go di nu da na te ra pij skog ja ha wa u Udru `e wu „Hi po tens“ Ve sna Pa u {i} i Div na Pru sac, upr kos svom in va li di te tu, sa vla da le su ovu ve {ti nu, te vi {e ne ja {u sa mo iz te ra pij skih raz lo ga, ve} sa da ima ju pri li ku da po ka `u svo je ume }e u pa ra dre sur noj di sci pli ni i na sport skim tak mi ~e wi ma. Pred pu bli kom i su di ja ma u Ko wi~ kom klu bu No vo sad skog saj ma pred sta vi le su, na svom pr vom jav nom ~a su, po seb nu ko re o gra fi ju pa ra dre sur nog ja ha wa na ko wi ma Ho mi i Da gi ju.

Ve sna Pa u {i} i Div na Pru sac

- Za i sta smo po no sni na ovaj do ga |aj ko ji za slu `u je pa `wu {i re jav no sti ima ju }i u vi du da se ra di o de voj ka ma s in va li di te tom, a wi ho vo ukqu ~i va we u sport je po seb na di men zi ja u wi ho vom `i vo tu - is ta kla je pred sed ni ca Uprav nog od bo ra Udru `e wa za te ra pij sko ja ha we „Hi po tens“ pro fe sor ka Je le na Sta ni}.

- Ovo nas oba ve zu je da ne sta ne mo sa mo na ovom do ga |a ju, jer mi slim da ni je ne re al no o~e ki va ti da do kra ja go di ne or ga ni zu je mo i pa ra dre sur no ja ha we u okvi ru pr -

ven stva Gra da i pr ven stva Po kra ji ne.

Po we nim re ~i ma pu nih {est go di na kon ti nu i ra nim ak tiv no sti ma uve ri li su i se be i za jed ni cu da je efe kat te ra pij skog ja ha wa tro stru ki, a ogle da se kroz

fi zi~ ki, psi hi~ ki i so ci jal ni aspekt.

Div na i Ve sna sa gla sne su da im ja ha we do sta zna ~i i po ma `e, kao i da je to jed na od naj lep {ih ak tiv no sti ko je su is pro ba le u `i vo tu.

I. D.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sa ra i Ste fan naj po pu lar ni ja ime na Blizanci Alek sa i Ma te ja - Marine i Gorana Mitrovi}a, Ka li na i Lu ka - Tatjane Davitkovske i @ivana Privulovi}a.

Devoj~ice Ha na - Adise i Edina Grbovi}a, He le na - Aleksandre i Sa{e Ga~i}a, Da ni ca - Alkice i Zorana Topi}a, Ste fa ni ja - Ane i Stevana Bujka, Du wa - Bojane \uki} i Novice Bandulaje, Na ta {a - Branislave i Vladana Zindovi}a, Je le na Branke i Gorana Mati}a, Bo ja na - Brankice i Zorana Radulovi}a, Ne ve na - Verice Vagner Mla|enovi} i Zorana Mla|enovi}a, Sa rah - Vesne i Martina ^obrde, Te o do ra Vesne Mili} Mutavxi} i Slobodana Mutavxi}a, Awa - Vladislave i \or|a Nikoli}a, Ivo na - Danijele i Igora Saboa, Ali sa - Danice RankovDuni} i @arka Duni}a, Ma {a - Dejane i Dragi{e Furdulovi}a, Na ta li ja - Dobrile i Branka Kuqi}a, Len ka - Dra gane i Igora Vajkandi}a, Ne ve na - Dragane i Jovana Nov~i}a, Te na - Duwe i Miroslava Ivani}a, Sa ra - @eqke Banovi} i Nik{e Bogovca, Ma ja @eqke Milankovi} i Dragana Joki}a, Ma {a - Zagorke i Miroslava Markovi}a, La tin ka Zorice i Nenada Latifovi}a, Awa - Ivane i Jovana Bogdanovi}a, Ri ja na - Irene Balog, [e hi de - Jasmine Maroli i Rexepa Krasni}ija, Mi o na Jelene i Vase Pilipovi}a, Mi li ca - Jelene i Nikole Stjepanovi}a, Bo ja na - Jelene i Pere Luki}a, Ni ko li na - Je lene i Predraga Boji}a, Jo va na - Jelene Kresovi} i Slobodana Vasiqevi}a, Ana - Karole i Daniela ^orbe, Qu bi ca Lidije i Jovana Vigwevi}a, Da ni je la - Qiqane i Sloboda-

na Gordani}a, Mi la na - Qupke i Gorana Mu`dala, Ma {a Marije Baturan i Nemawa Mileki}a, An |el ka - Marije i Slobodana Leki}a, Le na - Marije i Slobodana Smiqkovi}a, Sa ra - Marijane i Aleksandra Nenadova, Ni na - Marine Kitanovi} i Novice Slijep~evi}a, Mi ja - Melinde i Radivoja Nakom~i}a, Sa ra - Milane i Dragana Ogwenovi}a, Mia - Minele Hrubik i Dejana Papa, So wa - Mirjane Bori} i Vladana Bo`i}a, Mir ka - Marijane Novakovi} i Mirka Miti}a, Te o do ra - Nade i Aleksandra Agi}a, Bri gi ta Natalije Jovanovi} i @olta [arkawa, Du wa - Nata{e i Du{ana [araba}e, Sa ra - Na de i Ivana ]irkovi}a, Ta ra Radmile Medi} i Gorana Taubnera, Mi la na - Ranke i Milana Barbira, La ra - Renate Dedijer i Dejana Dedijeva, Ta ra Ru`ice Savi} i Vjerana Stamenkovi}a, An |e la - Svetlane i Dragana Struhara, Ta tja na Svetlane i Miodraga Juhasa, Fi lip - Svjetlane i Darka Palali}a, Va len ti na - Silvie Hlipec i Ivana [u}ova, He le na - Sla|ane i @eqka Maro vi}a, Ni na - Slobodanke i Vlade \urni}a, Ne da - Smiqe Glu{ice i Gorana Milo{evi}a, Na |a - Sowe i Nenada Markovi}a, Le na - Tabite i Vilijama Valentinija, Ta ma ra - Tawe i Zorana Savovi}a, Mi li ca - Tatjane i Dejana Mitrovi}a, So fi ja - Tee Brlek i \ure Vukmirovi}a, Kri sti na - Tinde i \ure Kerkeza, Mag da le na - Sandre i Aurela Kolara.

Mi li ca i Bra ni slav Pro ti}, be ba Ni ko la i de ca @ar ko i Mi qa na

Ven~ani Mu ha me di ja Ma yu ni i Nu ri din Ku a ~ev ci, Kri sti na Ki raq i \u ra Ernst, Mir ja na Ra do va no vi} i Qu bi {a \o ki}, Su za na Ra {i} i De jan Stoj ko vi}, Mir ja na Mu ha di no vi} i Alek san dar Mol nar, Ja smi na Ma ria Ko stel nik i Ne nad Ili}, Mir ja na Mi li ~e vi} i Dra gan Ba bi}, Mir ja na Baj ~e ti} i Vla di mir Vla di sa vqe vi}, Zo ri ca Dr ~a i Alek san dar Da bo vi}, Sla vi ca Lu ki} i Qu bo mir Ko ka no vi}, Jo va na Stoj ko vi} i Da rio Ska pin, Na ta {a Maj ski i Zlat ko ^on -

ka{, Jo va na Lu ~i} i Uro{ Mu {ic ki, Ta tja na Mi qe vi} i Mi lo{ Go lu bo vi}, Ve sna Vu jo vi} i Sr |an Mar ja no vi}, Ma ri ja na Gla va {ki i Vla di mir [u {a, Iva na Da vi do vi} i Da mir Pa nian, Bo ja na De sni ca i Bo jan Ra dun, Ma ri ja na Bo san ~i} i Mar ko Mrk {a, Dra ga na Di mi tri je vi} i Mi lan Te sli}, So fi ja Ve si} i De jan Ra du lo vi}, An drea Pe ce i Igor [}e pa no vi}, Bra ni sla va Ra do vac i Bo jan Ku mo vi}, Re na ta Sti pi} i Du {an Lu ki}.

De~aci Jo van - Aleksandre i Dragana Berowe, Ste fan - Aleksandre i Lazara Popovi}a, Pe tar Ane i Du{ana Muni`abe, Vuk - Biqane i Branislava Risti}a, Alek san dar - Biqane i Dragana Kosovca, Mar ko - Bojke Kerkez i Marka Stankova, Du {an - Vawe i Nemawe Proti}a, Vu ka {in - Voislave i Du{ana Buqa, Va wa - Daliborke i Davora Malinovi}a, Mir ko - Danijele i Dragana Mili}a, Ste fan - Dijane Blagojevi} Draganovi} i Milenka Draganovi}a, Sa {a - Dijane Veselinovi} i Maria Mori}a, Zo ran - Dragane Vuk~evi} i Dejana Budimirovi}a, Bran ko Dragane i Jovana Zlatara, Da mjan - Erike i @eqka [ija~i}a, Vik tor - Zlate Krai} i Aleksandra Jawi}a, Mir ko - Zlatice Horvat i Bog dana Paji}a, La zar - Ivane Gani Novakovi} i Vladimira Novakovi}a, Kon stan tin - Ivane i @eqka ^ovi}a, Ni ko la - Ivane i Miroslava Vlatkovi}a, Uro{ - Ivane i Slobodana Pavlovi}a, Lu ka - Ivane Tele~ki Kalkan i Bojana Kalkana, Amen - Iman Alhamas i Mostafe Belgasema, Ma te ja - Jarmile i Nemawe Kajteza, Ste fan - Jelene Adamovi} i Gorana Stojanovi}a, Pa vle - Jelene i Vlastimira Vukovi}a, Fi lip Jelene Ivanovi} i Roberta Martina Lastija,

Veq ko - Kristine i Vuka{ina Vukmirovi}a, Da rio - Lidije i Dalibora Dragi~evi}a, Jo van Maje i Sr|ana Dr~e, Da niel - Marie i [andora Papa, Al bert - Marijane Ru`awi i Karoqa Ru `anija, La zar - Marine Maricki i Dejana Tomi}a, Ste fan - Mike Srdi} i Milana Kova~a, Ni ko la - Mileve i Miroslava Finxanovi}a, Ste vo - Mileve Milinovi} i Milo{a Jovi{i}a, Mi qan - Milene i Ivana [}eki}a, Da ni lo - Mili ce i Branka Marijanca, Veq ko - Mirjane i Sa{e Vinka, La zar - Miroslave i Miroslava Zotovi}a, Ili ja - Nede i Predraga Mladenovi}a, Da vid - Olivere Stanarevi} i Sini{e [aina, Vik tor - Radmile i Bogoquba Lon~ara, \or |e Radojke Pankov, Alek san dar - Radoslave Jovanovi} i Milana Miqevi}a, Re qa - Sawe Mitrovi}, Pre drag - Svetlane Bo{kov Vujanov i Gora na Vujanova, Vuk - Svetlane Lendvaji i Rajka Matija{evi}a, Mi lo{ - Sla|ane i Borka Radovi}a, Stra hi wa - Sla|ane Radi} i Jovice Banovi}a, Kon stan tin - Sowe i Dalibora Makari}a, Alek sej - Stanislave i Qubomira Simi}evi}a, La zar - Suzane i Zorana Jozi}a, An drej - Tamare i Ivana Hrn~jara, Vuk - Tijane Mu{icki, Og wen - Harijete Fejzi} i Aleksandra Ivi}a.

Umrli Radoje \ur|i} (1928), Borivoje Jev|i} (1949), Tomislav Jevti} (1940), Nada Aksin ro|. Bo`in (1928), Milica Ar~aba ro|. [trbac (1934), Mira Bawanin ro|. Aleksi} (1935) Mihaq Bari{i} (1919), Ivanka Bo{kovi} ro|. Gaji} (1936), I{tvan Vince (1960), Qubinka Vitomirov ro|.

Radosavac (1935), Dobrivoj Vukovi} (1919), Ma nojlo Vulin (1947), Branislava Dimitrijevi} ro|. Trifunovi} (1929), Nada Edelinski (1932), Dragiwa Zdjelar ro|. Devi} (1932), Ana Zovi} (1943), Julijana Ivanovi} ro|. ]osi} (1938), Mihajlo Kazinci (1947), Budimir Kova~evi} (1930), Vojislav Konakov (1948), Er`ebet Korhamer ro|. Va{ (1954), Marija Kostelac ro|.

Burcar (1940), Nada Lakatu{ (1950), Biserka Maxarevi} ro|. Armacki (1926), Du{an Markovi} (1955), Sini{a Medi} (1968), Ranka Milkovi} ro|. Hajdin (1924), Miladin Milo{evi} (1967), Mitar Nenadovi} (1943), Milorad Novakovi} (1956), Marija Novta ro|. Ruskaji (1933), Kri sti na Du jin i Du {an Mi lo {e vi}

Dragija Ostoji} ro|. Aleksi} (1937), Petar Pandurovi} (1950), Milovan Panteli} (1938), \or|e Pa{}an (1935), Vidosava Petri} ro|.

Vin~i} (1938), Dobrivoje Petrovi} (1952), Eufemija Petrovi} ro|. Xuxar (1932), Rebeka Pinter ro|. Terkeq (1954), Mirjana Prodanov ro|. Drap{in (1938), Bosiqka Rupar ro|. Komnenov (1914), Du{an Sekuli} (1929), Anka Silba{ki ro|. Miron (1924), Sava Stoj{i} (1936), Jovo Tanovi} (1941), Vilmo{ Tokodi (1936), Vera Up~ev ro|. Du{ani} (1952), Mi{o Uhrin (1936), Kornelija Herget ro|. Bori{i} (1923), Jan ^asar (1943), Josip Jos (1948), \or|o Antoni} (1936), Mi}o Deli} (1954), Balija Krasni} (1936), Marija Kuzmanov ro|. Belegi{an (1939), Jovan Najvirt (1944), Novak Oti} (1933), Radislav Pavkov (1949), Uro{ Panti} (1949), Du{ica Rem ro|. Vit (1936), Miodrag Risti} (1942), Terezija Sorg ro|. [mit (1938), Milan Roganovi} (1938), Sofija Risti} (1936).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

9

OD DANAS NA KIOSCIMA GRADSKOG PREVOZNIKA

DOK SE TRA@E NADLE@NI I ODGOVORNI

[pic na Ri bar cu i da qe pro pa da Jul ske mar ki ce Stiglo nam je leto, vreme je za kupawe i [trand, a od pro{le godine do danas po pitawu nasipa na {picu Ribarskog ostrva ni{ta se nije uradilo. [pic i daqe propada, a zbog wegovog lo {eg stawa, a svake godine kada Dunav opadne, tu se stvori pli}ak, te ~amci ne mogu da pro|u.

Zato je tokom prole}a na potesu izme|u [tranda i [pica va|en pesak, kako bi se napravio novi plovni put. Ovim se samo delimi~no re{ava problem, jer Dunav bi mogao napraviti prili~an dar-mar u ovom delu priobaqa. Ne treba zaboraviti da je Ribarsko ostrvo u svim urbanisti~kim planovima Novog Sada zacrtano kao „braweni prostor vodoplavnog podru~ja”.

Postavqa se pitawe ko ko~i da se problem re{i. Gruntovni vlasnik Ribarca je Javno preduze}e „Vojvodina {ume”, a obali bi trebalo da brinu „Vode Vojvodine”, dok je Gradska uprava svoje inge rencije nad ovim izleti{tem icr-

pela detaqnim urbanisti~kim planom iz 1970. godine, kada su svi objekti na ovom prostoru definisani UTU uslovima iz tog perio da. „Gradsko zelenilo”, koje ja zadu`eno za [trand, ne mo`e da u~ini ni{ta. Portparol u “Zelenilu” Ivan No `i ni} ka`e za na{ list da bi oni vrlo rado prihvatili da odr`avaju Ribarac.

- Da bi se to desilo, Grad mora da donese odluku. Mi smo tr`i{no i poslovno zainteresovani, a imamo i stru~ne qude i mehanizaciju - isti~e No`ini}.

Kako saznajemo, ve} nekoliko godina udru`ewa {aqu dopise raznim institucijama s molbom da se sanira bedem [pica i prokopa pe{~ani sprud izme|u Ribarskog ostrva i [tranda. Jedan deo molbe im je usli{en, pesak sa tog potesa je uklowen, a sada ostaje jo{ samo de se popravi [pic.

U JP „Vode Vojvodine” ka`u da znaju da se ova kamena obloga obru{ila, ali isti~u da to nije u wihovoj nadle`nosti.

u pro da ji

- Ta kamena obloga ne spada u odbrambenu liniju od poplava, {to zna~i da to nije zona odbra ne od poplava. Neko je to sagra dio, a mi ne znamo ko i na ~ije „ime” je ukwi`eno. Nije problem samo s Ribarcem, javqaju se i sugra|ani koji imaju vikendice na Kamewaru, ali ni tu ni-

smo nadle`ni - ka`u u ovom preduze}u. ^lanovi sportsko-ribolova~kog dru{tva dovodili su svojevremeno i stru~wake koji su konstatovali da je bez ozbiqnih zahvata i finansijskih izdataka nemogu}e zavr{iti sanaciju obale.

Q. Nato{evi}

OVOG LETA BR@E DO PASO[A I LI^NE KARTE

SMS-po ru kom do ter mi na za do ku men ta Zahvaquju}i novom servisu SMS-zakazivawe, koji je osmi{qen u saradwi Ministarstva unutra{wih posova (MUP) i firme „LMG grup”, gra|ani odnedavno mogu da, putem svojih mobilnih telefona, zaka`u termine za izradu li~ne karte i paso{a.

Kako su objasnili u Policijskoj upravi, servis se aktivira slawem sms poruke sadr`ine MUP i JMBG na broj 2224, u tri jednostavna koraka.

- Ukupna cena sve tri sms poruke iznosi od 70 do 80 dinara. Korisnici mogu da zaka`u termin za podno{ewe dokumenata za izdavawe li~ne karte i paso{a, prate}i jednostavna uputstva koja }e dobiti nakon aktivirawa servisa, kroz povratne poruke koje dobi jaju na svom mobilnom telefonu naveli su u ovoj Upravi dodaju}i da je softver koncipiran tako da korisnika porukama vodi do kona~nog zakazivawa termina.

Servis omogu}ava zakazivawe termina za jednu osobu, po-

goj poruci {aqe se PLK i naziv policijske stanice gde se `eli zakazati termin. U odgo voru se dobija prvi slobodan temin na koji se treba poslati „DA” ukoliko on odgovara i dobija se potvrdu o rezervaciji. Ukoliko ponu|eni termin ne odgovara, mo`e se promeniti jednostavnim slawem slova „T”. U tom slu~aju, stari termin se osloba|a, a dobija se no-

Servis omogu}ava zakazivawe termina za jednu osobu, porodi~nih spojenih termina, promene ili otkazivawa

rodi~nih spojenih termina, promene ili otkazivawa. Tako|e, dan pre dobijenog termina ovaj program podse}a gra|anina na zakazano i tra`i po tvrdu dolaska. [to se ti~e zakazivawa za jednu osobu, u prvoj poruci {aqe se mati~ni broj, a kao odgovor dobija se uputstvo za rezervaciju. U dru-

DOK JE U GRADU SVE VI[E PRAZNIH LOKALA

Kla di o ni ce ni ~u na sva kom }o {ku Godinama unazad sve vi{e malih firmi i preduze}a se gasi, a na sve strane u gradu zvrje prazni poslovni prostori. Nasuprot tome, broj kladionica zna~ajno je pove}an, kao da ih svetska kriza ne doti~e, kao da se otvaraju na svako }o{ku.

Gde god da se {etate, nalete}ete bar na dva, tri lokala koja su puna onih koji nestrpqivo gledaju u televizor i zavr{etak neke utakmice. Iako su „stanovnici” kladionica qudi razli~ite dobi, zanimawa i porekla, imaju jednu zajedni~ku crtu, a to je ose}awe da }e slede}i put sigurno biti uspe{niji i da }e pogoditi sve utakmice. Na`alost, ima i onih koji su potro{ili svoje u{te|evine, ~ekaju}i taj dobitni tiket.

Jedan od onih koji poku{ava da u}ari koji dinar vi{e pored plate je dvadesetrogodi{wi Mar ko Je la ~i} koji ka`e da je po~eo da ide u kladionicu jer mu plata jednostavno nije bila dovoqna.

- Od kad sam bio klinac pratio sam strane fudbalske lige, pa sam mislio da bih mogao da probam da odigram koji tiket i da mo`da budem dobar dve, tri hiqade dinara.

U po~etku mi ba{ i nije i{lo naj boqe, ali sada bar jednom u dve nedeqe dobijem i taj novac mi dosta

ukuca „CLAN” pa wegov JMBG i po{aqe na 2224.

- Na ovaj na~in otvaramo jo{ jednu mogu}nost dobijawa ter mina, o~ekujemo da }e se skratiti procedura za izdavawe li~nih i putnih isprava i izbe}i gu`ve u policijskim stanicama. Za korisnike servisa, podrazumeva se jedan korak ma we do dokumenata - objasnili su u MUP-u.

zna~i, iako nije velik. Nikad ne stavqam velike pare na tiket, jer jednostavno to ne mogu sebi da priu{tim. Ne znam da li bi potpuno prestao da dolazim u kladionicu, kada bih imao ve}u platu, ali je sigurno da bi re|e ovde zalazio - ka`e Jela}i}.

Pripadnik starije generacije Mi li sav Vek ni} ka`e da se osamdesetih i devedesetih tako|e igrala sportska prognoza, ali da nije bila toliko ra{irena i da su se ulagale male svote novca.

- Stvarno je neverovatno koli ko kladionica sada ima u gradu, samo pogledajte Bulevar oslobo|ewa. Nekad mi se ~ini da na bu levaru ima samo banaka i kladio nica, a narod bez prebijene pare.

Kao i svi u kladionicu sam prvi put u{ao misle}i da odigram je dan ili dva tiketa, me|utim, evo igram do dan danas. [to se ti~e dobitaka, nisu to neke velike pa re, ali kad morate da platite ra~un za struju ili telefon, svakako da dobro do|e. Mislim da je je dini problem {to se sve vi{e mladih qudi okre}e kladionici i misle da }e tako re{iti sve finansijske probleme, a u stvari samo se jo{ vi{e zadu`uju - zavr{ava Vekni}.

G. ^etnik

vi u `eqenom periodu dana.

Postoji i opcija otkazivawa, tako {to se po{aqe poruka sa sadr`inom „OTKAZ” sa identifikacionim brojem koji se dobije prilikom prijave. Podsetnik kad se treba do}i dobija se putem poruke oko 12 sati pre zakazanog termina.

Grupni termini se mogu zakazati za maksimalno {est osoba.

Ukoliko neko `eli da zaka`e spojene termine, jedan za drugim za svoju porodicu, potrebno je da po{aqe sms za sve ~la nove svoje porodice tako {to

Uputstvo za slawe SMS-poruka mo`e se na}i i na sajtu www.mup.gov.rs. Sintaksa za Policijsku upravu Novi Sad, koja }e se koristiti u poruci je „NS”, „Novi Sad” i „N Sad”.

Cena poruke zavisi od mobilnog operatera, jer je servis dostupan za sve tri mre`e. Za sve ostale gra|ane kojima kori{}ewe mobilnog telefona nije zgodno, ostaju svi ve} do sada poznati na~ini zakazivawa termina, kao {to je putem interneta na sajtu www.euprava.gov.rs.

A. J.

Gradski prevoznik od danas po~iwe da prodaje markice za juli za gradski i prigradski prevoz. Mese~ne markice prodava}e se radnim danom od 5.30 do 19. 30 ~asova na kioscima grad skog prevoznika na @elezni~koj stanici, u [afarikovoj ulici i kod Futo{ke pijace. Od 2. do 6 jula, od 5.30 do 19. 30 ~asova markice za juli mo}i }e da se kupe i na Novom nasequ, dok }e od 10 do 17 ~asova raditi kiosci i u Stra`ilovskoj ulici i na Limanu, preko puta pijace.

Radni~ke markice }e se mo}i kupiti radnim danom, od 7 do 14.30 ~asova na {alteru MAS-a,

a od 2. do 6. jula {alter }e raditi du`e, do 16. 45 ~asova.

Markice za juli, novog su izgleda, ima}e vodeni `ig, hologram, ZIN {ift, bi}e {tampane na za{ti}enoj hartiji, ne{to tawoj od dosada{we i svakog meseca bi}e u drugoj boji, dok }e uz serijski broj dobavqa~ unositi dodatna slova.

Zbog pu{tawa u prodaju novih markica bi}e poja~ana kontrola putnika, tako da }e u autobusima biti do tri puta vi{e kontrolora nego ranije. Ispravnost markica kontrolisa}e se UV lampama, validatorima i laserskom olovkom.

Z. D.

KAKO POMO]I OSOBAMA S O[TE]ENIM SLUHOM

„Pre vo di la~ ki ser vis” po ma `e glu vi ma je ve} pet godina nema sluha za U Novom Sadu ima 4.000 evipotrebe da se Hitnoj slu`bi dentiranih osoba s o{te}enim odobri ve}i broj zaposlenih sluhom, koji zbog tog hendikelekara, ka`e Aracki. pa vrlo ~esto imaju problema u svakodnevnom `ivotu. Od neDom zdravqa, tako|e, planira zu me va wa na po {tan skom ra da nabavi novi softver pre{alteru, u banci, policiji, suko kojeg }e mo}i da zakazuju du i u drugim javnim ustanova - preglede sve osobe s invalidima, problem komunikacije otetetom. `ava im i pravo na {kolovawe Do sada je sve prevodila~ke i le~ewe. Stalno se govori o ak tiv no sti oba vqa la jed na zna ~a ju in klu zi je, od no sno osoba u Organizaciji gluvih, a ukqu~ivawu dece s nekim obto je sekretar Kne`evi}, a odlikom invaliditeta u redovne skoro mu je posao olak{ao pro{kole, ali za decu o{te}enog jekat koji finansira Minisluha nije dovoqno samo da ih starstvo rada i socijalne postavite u prvu klupu, ka`e selitike, „Prevodila~ki servis kre tar grad ske za znakovni jeOrganizacije zik”. Pre vo di glu vih Mir k o Zdrav stve ne usta no ve la~ki servis, u jo{ uvek ne ma ju Kne ` e v i}. Na kojem su anga`o pomiwe da je u re {e we za za ka zi va we vane tri devojsve tu sa svim ke, po dr {ka je pre gle da oso ba normalno da svasamostalnom s o{te }e nim slu hom ko glu vo de te `ivotu korisni ima li~nog asika i upravo postenta, koji }e prevoditi nama`e pri uklawawu komunikastavu u {koli i tokom wegovog cijskih barijera u svim, pretdaqeg obrazovawa. hodno navedenim, oblastima.

Iako su zdravstvene ustanoSve prevodila~ke usluge korive upoznate s te{ko}ama osoba snici mogu zakazati ponedeqo{te}enog sluha pri zakazivakom i ~etvrtkom od 18 do 21.30, wu pregleda, najavqivano prikao i utorkom, sredom i petla go |a va we in for ma ci o nog kom od 8 do 11.30 li~nim dolasistema jo{ uvek se nije desiskom u Organizaciju gluvih u lo. Direktor Hitne slu`be dr Mileti}evoj 18, porukom na Ne nad Arac ki ka`e da imaju u broj 065/467-06-17 , na mejl pre planu da u novom dispe~erskom vo d i l ac k i s er v is@gmail.com ili centru obezbede i sistem koji preko Skajpa na ime pre vo di lac }e biti dostupan gluvonemim ki.ser vis. osobama, ali da to ko~i vi{eOrganizacija gluvih organigodi{wi problem nedostatka zuje tri do pet puta godi{we qudskog kadra. U dispe~erskom kurs ge stov nog go vo ra, ko ji centru rade dva lekara i dva tre nut no po ha |a ju stu den ti tehni~ara, a prema zahtevima Medicinskog fakulteta, a zaoptimalan broj su ~etiri lekainteresovani mogu da se prijara. S ovim problemom upoznato ve na broj 021/528 -526. j e i Ministarstvo zdravqa koI. Dragi}

SPOR DUG PET GODINA ISELIO VLASNIKE STANOVA

Zgra da u Ko sov skoj 6 opa sna po `i vot Sugra|ani koji prolaze kroz Kosovsku ulicu mogu videti upozorewe da je zgrada broj 6 u ru{nom stawu, koje je postavio wen vlasnik Mi lo{ Ba jac. Iako poseduje jedan deo ove zgrade, on je kao i ve}ina stanara, zbog wenog stawa, morao da se iseli i sad je, iako u su{tini ima svoj stan, podstanar u drugom. A zgrada je takva ve} pet godina, koliko on vodi borbu za firmom „Konnvest d.o.o” koja je izgradila objekat pored i time, kako Bajac ka`e, dovela do raspadawa wegovog doma. Po{to dogovora i nazirawa re{ewa sa investitorom nije bilo, zgrada u u`em centru grada postala je nebezbedna za stanovawe.

- Pomerena je celokupna statika zgrade. Prilikom gradwe, investitor nije ispo{tovao dozvolu i umesto ~etiri sprata, izgradio je pet - kazao je Bajac. - Potkopao je temeqe, ubetonirao se u na{u zgradu, a zbog spratnosti koja je ve}a nego dozvoqena, wegov objekat povukao je na{ i zidovi su po~eli da se odvajaju, a krov je pomeren.

Kako je naveo, sudski ve{taci, ali i stru~waci sa Fakultetat tehni~kih nakuka koje je on unajmio, procenili su {tetu izme|u 32.000 i 40.000 evra, a gra|evinska

Mi lo{ Ba jac, kao i ve }i na sta na ra, mo rao da se ise li iz zgra de ko ja je u ka ta stro fal nom sta wu, i sad je, iako u su {ti ni ima svoj stan, pod sta nar u dru gom inspekcija proglasila je objekat opasnim po `ivot i da ga najmawi zemqotres mo`e sru{iti. Tako|e, postoje fotografije pre po~etka gradwe zgrade broj 4, kao i tokom i nakon radova, kojima je ta~no zabele`eno {ta se sve izde{avalo.

Ulaskom u Baj~ev stan primetne su raspukline i odovojeni zidovi, kao i brazde na podovima, ali i fleke po ~itavom stanu zbog vode

koja je, izgleda zbog pomerene statike, po~ela da prodire.

- Investitor je i sam unamio svog ve{taka koji je procenio da je {teta mnogo mawa. Nudili su nam izme|u 4.000 i 5.000 evra da za malteri{u i prefarbaju zgradu, ali to nije ni pribli`no dovoqno - rekao je ogor~eno sagovornik dodaju}i da se godinama „vu~e” po sudovima i da su promewene ve}

dve sudinice, a da }e, izgleda, morati da sa~eka da taj predmet preuzme i neka tre}a osoba.

Obra}ao se i ombudsmanu i gra|evinskoj inspekciji, ali je ostao bez odgovora.

- Najve}a nepravda je zakasnela pravda. Postoje ve{ta~ewa i fotografije, ali se sve odla`e iznova i iznova i ja sam primoran da budem podstanar, iako sam vlasnik zgrade. Zato i tra`im da nadle`ni organi ispo{tuju ovaj slu~aj i ubrzaju re{ewe- kazao je Mi lo{ Bajac.

Do pre nekoliko godina ovde je stanovalo osam qudi, a sada ih je ostalo dvoje. Jedna o wih, {ezdesetogodi{wa De san ka To do rov, morala je da nastavi `ivot u ovim neuslovima jer, kao je objasnila, nema kuda da ode.

Kako je rekla, da muka bude jo{ ve}a, lopovi su ukrali kabel za struju i pola zgrade ostalo je bez we, a do we stanove redovno „pose}uju” besku}nici.

Poku{ali smo da kontaktiramo firmu „Konnvest d.o.o” kako bi i od wih dobili neke informacije, ali nam se pret hodnih dana niko nije javqao na telefon, niti su odgovorili na mejl koji im je redakcija uputila.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak25.jun2012.

c m y

10

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН ДУНАВА

Река која спаја људе

Пробна вожња чамцем

ПРОЈЕКТИ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РУМЕ

Чамци на Трсковачи

РУМА: Туристичка организација општине Руме започела је реализацију два пројекта за која су добијена средства од покрајинских секретаријата, а који имају за циљ промоцију и популаризацију заштићеног станишта Бара Трсковача у близини Платичева. „Туристичка валоризација заштићеног станишта Бара Трсковача“ је пројекат, за који је средства обезбедио Покрајински секретаријат за привреду, а средства су искоришћена за набавку три нова туристичка чамца. Ова три чамца су већ укотвљена у води и спремно чекају посетиоце и туристе, који желе да се возају чамцима, али и да од јесени упознају разнолики биљни и животињски свет Баре Трсковаче. За други пројекат „Ревитализација станишта и промоција природних вредности за-

штићеног станишта Бара Трсковача“. Туристичка организација општине Рума добила је средства од Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. Средства за овај пројекат намењена су за изградњу осматрачнице, са које може да се сагледа цео локалитет, настрешнице са клупама и столом, затим за кошење траве, крчење грмља и уређење терена на рубним деловима Трсковаче. Радови на овом пројекту би требали да буду завршени у току летњих месеци, а за реализацију ће бити ангажовани и становници Платичева, волонтери и стручњаци из ове области, како би ово природно станиште у најкраћем временском року, било доступно за све љубитеље природе. Ј. Антић

АПАТИН: Целодневним програмом на обали Дунава обележен је Дан ове велике европске реке, којем је присуствовао велики број грађана, који су имали прилике да виде и сајам наутике, али и да се провозају туристичћким бродићем „Апатинка“.

-Коридор седам ускоро ће бити значајнији од коридора десет, због све веће енергетске кризе, али и због чињенице да је транспорт реком јефтинији и еколошки оправданији. Ми смо то на време схватили као шансу развоја и у том смсилу је и изграђена међународна марина и пристан за белу флоту, а ускоро ће почети изградња луке за контејнерски превоз - истакао је председник апатинске општине др Живорад Смиљанић, на отва-

Спуштање поруке мира у боци

Бараћ скувао најбољи паприкаш АПАТИН: Дводневни сајам наутике који је одржан у склопу манифестације „Дани Дунава“, завршен је такмичењем кувара рибљег паприкаша. Међу 15 кувара, према оцени жирија, најбољи паприкаш скувао је Жељко Бараћ, са максимално 122 освојена бода.Друго место припало је Пери Јовановићу а трећепласирани је Велибор Смиљанић. Сви учесници су добили захвалнице, а победници награде спонзора фирме „Тотал“. Награде им је уручио власник Томо Бошњак. Ова манифестацију је организовала Туристичка организација, са сарадницима и како је истако директор Миле Дјукић, постаће традиционална .

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45, 20.30, 22.20), „Lol” (19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jelena Milo{a Stojsavqevi} (2005) u 10.30 ~asova, Stanka Mila Kova~evi} (1933) u 11.15, Stoja Stojana Drqa~a (1934) u 12 ~asova, Vasiqka Anice Do{enovi} (1948) u 12.45, Nedeqko Pe tra Kordi} (1931) u 13.30 i Bo`ica Todora Generalovi} (1932) u 14.15.

Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Bosiqka Bogoquba Rupar (1914) u 11 ~asova.

НОВИ БЕЧЕЈ: У оквиру програма усавршавања ветеринара, Регионални одбор ветеринарске коморе Србије за средњи Банат, организвао је едукацију за око 250 доктора ветеринарске медицине, са подручја Војводине. Едукација је организована у Дому културе, где су учесници, саслушали неколико актуелних тема око здравствене заштите сточног фонда, а предавачи су били проф.др Радмила Ресановић, проф.др Никола Поповић, доц.др Млан Јовановић, доц. др Војилав Илић и проф.др Данијела Кировски. Едукацји ветеринара у Новом Бечеју, присуствовао је и учествовао у раду, председник Ветеринарске коморе Србије др Грга Тиквицки. М. К.

рању манифестације „Дани Дунава“. У постору марине одржане су радионице за заинтересоване за бродоградњу, природне ресурсе „ГорњегПонудавља“ и могућности развоја овог краја, а најмлађи су осликавали плато испред марине. Тачно у подне, у реку је спуштена боца, са поруком мира. „Духовни мостови које Дунав ствара међу народима могу да буду трајнији од оних који чини човек на спајању обала реке. Дунав треба волети као судбоносну реку европског јединства. Само заједничка брига око њеног очувања може нас лишити бахате самовоље и безобзиреног пљачкања његове снаге“ пише на поруци, коју су у боци спустили млади са туристичког бродића „Апатинка“ у Дунав, код Православног храма. Обележавање „Дана Дунава“ организовали су „ЕкоРуралНет“, Шумско газдинство Сомбор, Шумска управа Апатин, Туристичка организација, ЈП „Пристан и марина“, УСР „Буцов“ и други сарадници, а под покровитељством Скупштине општине. Ј. П.

БАЈМОК: Бајмочани су ових дана, након 10 година, дочекали да се у њиховом месту отвори базен. Према речима директорице Јасне Бараковић, пре почетка сезоне, базен је добро уређен, па ће купачи у Бајмоку имати добре услове за рекреацију и одмор. Базен ради од 9 до 19 часова, а током ове сезоне су ангажовани спасиоци, који ће водити рачуна о свим купачима. Улазнице за одрасле коштају 170, а за децу 100 динара. Спортски центар од пре пар месеци је адаптиран и има смештај за одмор и ресторан са богатом трпезом, као и теретану. С. Ст.

Измене на аутобуској линији 6 ПАНЧЕВО: Због радова на изградњи водоводне мреже Панчево Долово за саобраћај је затворена улица Милоша Обреновића, на делу улице од Кнеза Михаила Обреновића до Првомајске. Завршетак радова планиран је до 20. јуна, а за то време аутобуси на релацији Панчево - Мраморак и градској линији 6 саобраћаће измењеном трасом. Аутобуси АТП-а возиће путнике трасом Илије Гарашанина, Стевана Шупљикца и даље Првомајском улицом. З. Дг.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Едукација ветеринара

После десет година отворен базен

Победници у кувању паприкаша

DANAS U GRADU

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

РУ МА: Претходног викенда румска Установа за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ и Удружење спорта за све „Мост“, уз подршку Општине, организовали су први пут Румске дечије олимпијске игре, а поводом дана Међународног олимпијског комитета и Олимпијског дана. Манифестација је одржана на терену ГФК „Словен“ у Руми и представљала је праву имитацију Олимпијских игара, која је, као и свака Олимпијада, почела свечаним дефилеом свих учесника и интонирањем химне. На спортским теренима преко стотину деце предшколског узраста такмичило се у дисциплинама трчање на 30 метара, скок у даљ, бацање вортекса, надвлачење конопца и полигон спретности.

- Ово је пре свега промоција и популаризација спортских животних навика и подстицај да деца

У ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ УСТА НО ВЕ ЗА ПРЕД ШКОЛ СКО ОБРА ЗО ВА ЊЕ

Пр ва де чи ја олим пи ја да

„Кон сул та ци је” с мла дим спор ти сти ма

ГО ДИ ШЊИ ЦА ФОР МИ РА ЊА ШТА БА НА РОД НО О СЛО БО ДИ ЛАЧ КИХ ОД РЕ ДА

Зна чај ан ти фа ши стич ке бор бе

ЗРЕ ЊА НИН: Поводом 23. јуна, 71. годишњице од формирања првог Штаба народно - ослободилачких партизанских одреда Војводине, председник Скупштине града Зрењанина Алек сан дар Мар тон казао је да, обележавајући овај датум, један од оних који имају, условно речено, локални карактер, али знатно шири значај, још једном указујемо на важну улогу коју је наша средина имала у првим данима и месецима борбе против фашистичког завојевача.

- У нашем граду формиран је један од првих штабова одреда Народноослободилачке војске на просторима Балкана, чиме су наши суграђани безрезервно истакли слободарске тежње и стали наспрам силе која је те, 1941. го дине, угњетавала једну по једну европску државу. Локална самоуправа у Зрењанину жели и овим поводом да до-

ponedeqak25.jun2012.

принесе јачању свести свих грађана о потреби сталног указивања на значај антифашистичке борбе, али и потреби осуде свих појавних облика фашизма, наци зма, клерофашизма и расизма, нажалост и даље присутних на овим и другим просторима. Идеје и идеологије које су донеле човечанству само немерљиво зло и страдање, више се никада и нигде не смеју поновити – поручио је Мартон. На састанку Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, одржаном 23. јуна 1941. године на имању Жарка Туринског, периферији тадашњег Петровграда, формиран је Штаб НОП одреда Војводине, који је касније преименован у Главни штаб НОП одреда Војодине. У састав Штаба ушли су командант Данило Грујић, политички комесар Тоза Марковић и члан Жарко Турински. Ж. Б.

Ма ли ша ни се тру ди ли „као ве ли ки“

КОН СТИ ТУ ТИВ НА СЕД НИ ЦА РУМ СКОГ ПАР ЛА МЕН ТА

Бо ро вић по но во пред сед ник

Не над Бо ро вић

Вла ди мир Ма ле тић

РУ МА: Конститутивна седница румског парламента протекла је у ни мало пријатној атмосфери. Жестока полемика повела се већ код подношења предлога за председника румског парламента, јер су коалиција ДС – СПС – ПУПС – ГГ „Живко Матијевић“ – ДСС, која броји 25 одборника укупно, дали предлог да досадашњи председник Не над Бо ро вић поново буде изабран на ту функцију. Том предлогу оштро су се супротставили представници СНС-а и СРС-а, који заједно имају 18 одборника и који су на функцији председника видели др Сми љу Лон чар, нестраначку личност, која ће у наредне четири године као одборница заступати интересе СРС-а.

За Боровића је гласало 24, док је за Лончар гласало 19 одборника, што је додатно изазвало спекулације и нагађања о томе ко је из редова коалиционих партнера ипак против Боровићевог избора. За Боровићевог заменика је поново изабран Вла ди мир Ма ле тић из СПС-а, који је добио поверење 25 одборни ка, док је за његовог противкандидата Сте ва на Ко ва че ви ћа из редова напредњака гласало 18 одборника. За секретара Скупштине изабран је досадашњи секретар Па вле Ма ро је вић из Демократске странке. Агенција за борбу против корупције даће своје коначно мишљење да ли је Ненад Боровић у сукобу интереса, с обзиром на то да је изабран и за посланика у покрајинском парламенту. Ј. Ан тић

ИМЕ НО ВАН ОП ШТИН СКИ ШТАБ ЗА ПРА ЋЕ ЊЕ ПРЕД СТО ЈЕ ЋЕ ЖЕ ТВЕ

Зво ни мир Гу бин ски осво јио „Злат ни глас”

АПА ТИН: Према оцени стручног жирија, састављенг од педагога музичког васпитања, прво место на такмичењу „Златни глас“, које је одржано у Апатину, освојио је Зво ни мир Гу бин ски из Титела, друга је Љи ља на Илић из Ниша, а треће место освојила је Новосађанка Је ле на Па нић. На овом такмичењу окупило се петнаестак чланова удружења за целебралну и дечију парализу из Ниша, Апатина, Ти тела, Сомбора, Зрењанина, Новог Сада, Београда, Титела и других места из Војводине, а такмичење је одржано у организацији По крајинског савеза „Сунцокрет“ у

Друштва за целебралну и дечију парализу општине Апатин.

- Ово је пети пут да се ово такмичење одржава у Апатину, али први пут је оно на републичком нивоу и верујемо да ће се наредне године окупити још већи број оних који желе да искажу свој таленат. Уосталом није битан ни пласман, битно је ово дружење, а осмеси на лицима најбољи су доказ да је ово манифестација која је потребна - рекла је председница Покрајинског савеза „Сунцокрет“ Ева Бла шко Ми ха лек, поздрављајући присутне у бањи „Јунаковић“, где је такмичење одржано. Покровитељ манифестације је апатимнска општина. Ј. П.

Пријаве за најлепше баште и балконе

ПАНЧЕВО: Под покровитељством града Панчева и ове године ЈКП „Зеленило“ организује акцију Најлепша башта и балкон. Сви који желе да учествују могу да шаљу своје пријаве од данас, до 9 јула. Уз пријаву, грађани су обавезни да приложе фотографију баште, или балкона. У акцији могу учествовати само кандидати са територије Града Панчева.

- Посебних критеријума за

конкурисање у овој акцији нема, битно је да, они који се пријаве, воле да уређују своје баште и балконе и да им успут неко од пријатеља каже да то добро раде. Позвала бих све грађане Панчева, који воле да им баште лепо изгледају, да се пријаве. У Народној башти у Еко павиљону 20. јула ћемо прогласити најлепше објаснила је Јелена Вујновић из ЈКП „Зеленило“. З. Дг.

Усе ви за шти ће ни од по жа ра

БЕ ЧЕЈ: У циљу превентив не заштите стрних усева од пожара у актуелној жетви, председник бечејске општине Пе тер Кне зи именовао је Општински штаб, на чијем челу је члан Општинског већа задужен за пољопривреду Ан драш Бо ја, заменик је командир Општинске ватрогасне спасилачке јединице Зол тан Пе тер, а има још де сет чланова. Тим поводом одржана је прес конференција на којој су презентиране обавезе Штаба.

- Прва активност била нам је организација предавања за же теоце из области заштите од пожара. У Бачком Петровом Селу је 126 мештана пратило предавање и упознало се са радњама које превентивно треба урадити да не би дошло до пожара, али и како га локализовати, ако избије. Предавање у Бечеју пратио је 61 суграђанин, у Бачком Градишту их је било 25, Милешеву и Дрљану заједно 15, а у Радичевићу 12. Свакако да бисмо били задовољнији да се већи број жетелаца, макар други, трећи пут, упознао са низом фактора који, ако се не придржава током жетве, могу да изазову катастрофе великих разме ра - нагласио је Андраш Боја. Члан Штаба Јо жеф Ф. Вар га презентирао је неопходне мере које треба предузети на пољопривредној механизацији пре њеног уласка на њиве, као и то

Јо жеф Ф. Вар га, Зол тан Пе тер и Ан драш Бо ја на прес-кон фе рен ци ји

да сва лица, која уче ствују у жетви, морају бити оспо собљена за спречавање настанка пожара и његово гашење.

- Веома је битно знати да је свако паљење ватре на њивама забрањено, током жетве по себно, те да су за дојаву пожара у употреби телефонски бројеви 93 и однедавно 193. Али, ако се ја вља мо бил ним те ле фо ном, што је најчешћи случај, добија се ватрогасна бригада у Новом Саду, па онда треба рећи у чијем атару је пожар избио. Зато је најбоље позвати Општинску

ватрогасну јединицу на број 021/6910123 или 021/6912270. Имамо по једног дежурног ватрогасца и возило у Бачком Градишту (021/806043) и Бачком Петровом Селу (021/803043). Додао бих да минулих година нисмо имали већих проблема у току жетвених радова, али то не сме да нас завара, него морамо би ти макси мал но спрем ни у сваком тренутку док се скидања летине и с по следње парцеле не заврши - јасан је Золтан Петер. В. Јан ков

11

више времена проводе напољу у природи. Општина Рума је са великим задовољством стала испред овакве манифестације која код деце развија и физичку и мен талну вредност спорта. Манифестација овог типа је прва у нашој општини, али ми имамо жељу да се следеће године ово такмичење одржи на базену на Борковцу и да, поред постојећих такмичарских дисциплина, деца покажу своју спретност и у пливању и атлетици - истакао је председник румског парламента Не над Бо ро вић. Промотери ове манифестације су били најуспешнији румски спортисти који су својим дугого дишњим искуством са разних такмичења помагали малишанима на терену. Без обзира на веома топло време, малишани су се максимално трудили, а није изостала ни страствена подршка са трибина. Ј. Ан тић

VESTI Де ве ти Ви дов дан ски са бор

ВРД НИК: У седмици која је пред нама, односно од сутра, до суботе, у Врднику ће бити одржан девети по реду Видовдански сабор. Као и сваке године, посетиоце очекује разноврстан духовно, културно- уметнички и забавни програм. Свечано отварање сабора заказано је за сутра, у 21 час, а у среду у 18 часова, у манастиру Сремска Раваница, биће уприличено вечерње бдење. На сам Видовдан, у четвртак, Духовне свечаности почињу у 9 часова, светом архијерејском литургијом у манастиру Сремска Раваница. У петак, у 21 час, биће организована промоција књиге Жеј ка Мар ко ви ћа „Мало путовање кроз чудесну историју Врдника“, у сали „Касина“. И ове године, за суботу у 9 часова је предвиђено саборовање у Прњаворском парку, где ће посетиоци Сабора моћи да пробају и виде поставке посних кулинарских специјалитета, домаћих производа, старина, ручних и уметничких радова, народних ношњи и сувенира, а проглашење најбољих је планирано за 17,30 часова. Богат кутурно уметничкки и забавни програм почеће у 18 часова. Ј. А.

Пут Ки кин да –Ба ша ид у но вом ру ху КИ КИН ДА: Наставак рекон струкције пута Кикинда -Башаид требало би да започне ускоро, рекао је начелник Севернобанатског управног округа Вла ди мир Илић. Првих шест километара је завршено. Пут Кикинда-Башаид има 18 километара и радови су подељени у три фазе. Ово је један од најлошијих путних праваца у Војводини и Кикинђани ће коначно добити нормалан пут који води ка Новом Саду и Београду.

-Предстоји нам да до краја године завршимо пројектну документацију, која би могла започети наредне године. Овај пут је неопходно најпре проширити на 7,7 метара, колико је сада широк пут Кикинда-Башаид - истиче Илић. Инве ститор реконструкције пута Кикинда-Башаид је Јавно предузеће “Путеви Србије”. До сада је за овај посао издвојено 300 милиона динара. По старом ценовнику предрачун је био 570 милиона динара, а након усклађивања новог ценовника, очеки вања су да ће реконструкција коштати до 650 милиона динара. А. Ђ.

RePORTA@e

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

c m y

12

NA SE VE RU BA^ KE U MA LIM PI JA CA MA I PE TLO VI JA KE KRE STE ZA VR [E U BO GRA ^U

Ko ra no ku ku rik ne, pr vom mu se smrk ne Gurmanima je dobro znano da se od petlova i kokica koji tr~karaju po sala{arskim dvori{tima na severu Ba~ke pripremaju najboqa supa, paprika{ ili perkelt, pa su u selu Male Pijace ve} sedmi put priredili takmi~ewe u kuvawu petlovog perkelta.

- Na sala{ima jo{ uvek ima petlova, ali ih je uvek kada se sprema neka fe{ta mnogo mawe.

Nadomak silosa, kraj jezerca u hladovini bagrema, obrelo se tridesetak ekipa ne samo iz ovog mesta, nego i gostiju iz Martono{a, Subotice, ^antavira, Sivca, Horgo{a, Subotice, Kawi`e, Hajdukova i jo{ nekih mesta, pa i prijateqa iz ma|arskog mesta Salatorwa - Razlika je izme|u paprika{a, gula{a i perkelta. Papri ka{ je ~orbastiji i u bogra~ se

Imre Es Sabo iz Gorweg Brega, ~ija je u ulozi predsednika `irija prevagnula da pobeda za najukusniji perkelt odnese Jo`ef Kalman iz Vojvode Zimowi}a.

Na`alost, konstatuje doma}in Jo`ef Fran~ik, koji je i predsednik Udru`ewa za kvalitet razvoja op{tine Kawi`a, da se broj sala{a smawio, ali da je dobro, da }e ono malo {to ih je preostalo i opstati.

- Tome sigurno mo`e doprineti novi trend u razvoj sala{arskog turizma - smatra Fran~ik. - Sala{ bez kokica, petlova i ostale `ivine i doma}ih `ivotiwa nije pravi sala{. Dobro je {to su neki qudi jo{ ostali na sala{ima i dobro je {to jo{ imamo sala{arsih petlova. Petlovi sa na{ih sala{a su stra{ni, ba{ kao oni iz pesama \oleta Bala{evi}a, ko~operni su i najmarkantniji u svakom dvori{tu.

Sala{arski petlovi su najpotentniji u punoj snazi u drugoj i tre}oj godini Za goste se u velikom bogra~u kr~kalo vreme{nih 15 sala{arskih petlova `ivota. Poznata ^ak i petlovi jake crvene kredodaje krompir ili testo, a perje anegdota: Kokice tr~e po dvoste, koji dobro kqucaju, zavr{e kelt je najte`e skuvati jer je ri{tu, juri i petao, pa ka`u u bogra~u. Najboqi su petlov soft gu{}i, bez ikakvih dodata„Vaqda }a nas sti}i!” perkelt i parika{, {to je traka. Najva`nije je kada se ovakvi - Kokice kod nas ipak dr`e dicija severa Ba~ke pa i sala{a specijaliteti pripremaju u bodo sebe, pa ka`u da pre nego u ataru Malih Pijaca - ka`e dogra~u naoru`ati se strpqewem, {to ih sustigne petao moraju ma}in i organizator Jo`ef dok se sadr`aj lagano kr~ka okrenuti jo{ dva ili tri po Fran~ik. obja{wava vitez kulinarstva dvori{tu, da im ne bi rekli da

su lake - dodaje Fran~ik.

Miodrag Kujunxi} iz Subotice, vlasnik Konobe „Kujun xi}„, veli da petao koji ide u bogra~ mora biti dobar, {to pod razumeva da te`i ~etiri do pet kilograma, da ima jaku krestu, da se ve} borio sa drugim rivalima iz sala{arskog jata da odr`ava koko{ke u kondiciji.

- Ne mogu svi pe tlo vi da do `i ve du bo ku sta rost, a kod nas Bu we va ca, onaj petao koji ujutro prvi kuku ri ~e, pr vi i strada, zato {to nas zdravo rano Jedinstven jato oko dva kotli}a - dru`ine iz Sivca i Malih Pijaca bu di. Ka da nam dosadi, istran`iramo ga, prine proslavili jubilej nekada~u kasnije su se po~ela kr~kapremimo povr}e i za~ine, pa {weg naseqa Salatorwa, odnoti jo{ ~etiri mla|e generaneka se kr~ka u paprika{u. A sno Stara Torina. Poznati smo cije, da bi ru~ak bio gotov u tajna je u starom klinu. Zato, kao sto~ari, vo}ari i povrtari, isto vreme. Galgoci veli da za ako je petao, ili po buweva~ki ali znamo i da kuvamo. Mene je meso od starijih petlova popivac, a na ma|arskom kaka{ nau~ila mama Marija Cvijin, trbeno je tri i po, a za ove ili mu{ki koko{, ve} malo znam skoro sva doma}a jela, a mla|e dva sata kr~kawa, te da vreme{an, mora se dodati stau~im i od ta{te Tereze Sel. Kad je sve tajne prakti~no savlari klin da se br`e raskuvane{to zapne, savet tra`im od dao na petlovima iz sopstveraz ot kri va ku li nar ske taj ne mame ili ta{te. A u vo|ewu senog dvori{ta.

Kujund`i}. la pitam narod i moje glasa~e.

- A ove dve sve`e zelene qute Perkelt skromno od jednog Narod treba da zna gde se tro{e papri~ice do|u kao doplatna celog petla na po~etku mandata pare, da se radi po{teno, da rakarta za brzi voz - {ali se Fe za~inio je Laslo Arnold, novo~un bude ~ist i voda ostane birenc Bia~. izabrani predsednik MZ Male stra u ~a{i - uverava lordmer Oko dva susedna kotli}a koji Pijace, a lordmeru dru{tvo Arnold. su nadgledali \or|e Majski i prave Tibor Alma{i, Gustav U po za ma {nom bo gra ~u Gordana Grujin iz Sivca i AtiNa| i Ervin Kova~ iz mesne Ati la Gal go ci, Zol tan Ve - la i Jano{ Fekete dru`ine povlasti. re{ i Ferenc Bia~ su za goste vezana rodbinskim i prijateq- Tek {to sam preuzeo du- prvo pristavili perkelt od skim nitima stopile se u jedin`nost. Qudi su ovde `iveli pre 15 starijih sala{arskih pestveno jato.

800 godina, pa smo pro{le goditlova, a pride u mawem bograMi lo rad Mi tro vi}

MU ZEJ HLE BA U PE ]IN CI MA IMA VR LO NEO BI^ NOG I IN TE RE SANT NOG „KU STO SA” SLO BO DA NA JE RE MI ]A

Mi ni stre ugo sti, se qa ku se ob ra duj Mene je na tridesetak kilo metara od prestonice, autoputem Beograd-Zagreb povela znati`eqa da saznam ko je taj {ezdesettrogodi{wi Slo bo dan Je re mi}-Je re mi ja, ~ovek koji je u mladosti drugovao sa Andri}em, Desankom Maksimovi}, proputovao ceo svet, skrasio se u seocetu na glavnoj xadi i u wemu pre 17 godina osnovao privatni muzej. I to ne bilo kakav muzej, ve} muzej hleba, pored onog u Nema~kom gradu Ulmu jedini na svetu!

Nisam se ni umorila od puta, a ve} sam stajala kraj table na kojoj je pisalo „Muzej hleba Pe}inci„. O~ekivala sam miris sve`ih, tek ispe~enih doma}ih kravaj~i}a, ali do zgrade u kome je sme{tena ova neobi~na postavka, pratio me je miris „do ma}eg„ stajskog |ubriva. [to gove|eg, {to pile}eg, potparenog na jutarwoj `egi, ali to je selo. Nisam se jo{ po{teno ni upitala sa doma}inom, kad eto grupe osnovo{kolaca. Druga~i}i, na~i~kani prete{kim rancima punim hrane koje su im majke uredno spremile, uz pratwu u~iteqica opkoli{e Jeremiju.

- Evo dok pri~am sa wima mo `e{ i ti u obilazak. Ovo nije klasi~an muzej u kome je postavka u vitrinama, iza hladnih vrata i sa nerazumqivom pri~om kustosa, ovo je interakcija pri~a mi u hodu ponosni vlasnik oko 2.000 eksponata sakupqenih u preko 800 mesta {irom Srbije.

- Polako tamo, pazite gde ide te, nemojte ne{to da polomite u glas se ~uju u~iteqice. Jeremija se smeje, podi`e jedan po je-

dan ranac, ocewuje te`inu, pa vra}a na nejaka ple}a.

- Dobro |aci, hajde vi sad meni recite {ta je to ma{ta, ko mi prvi ka`e dobi}e recept za hleb - po~iwe razgovor sa uva-

Klinci odu{evqeno di`u ruke, utrkuju se ko }e da odgovori.

- Ma{ta je kad ne{to zami{qa{ - istr~ava crnokosa devoj~ica sa kikicama. - To je kad sawa{ da }e{ ne{to dobiti -

se odu{evqena ~ude kako tako stara stvar uop{te radi. Od svega ostade samo pra{ina. Kako re~e kasnije sedokosi slikar neobi~ne brade „vredna pra{ina„, ne ona koja prqa, ve} ona iza koje ne{to ostaje.

Od klasa preko vr{idbe do zrna, pre|osmo za tili ~as. Ve} u slede}em momentu, bili smo u vodenici sa najstarijim kamenom za mlevewe.

- Zna li neko {ta je ovo ? - pita Jeremija. Ovoga puta iz trideset glasova u horu ~ulo se jed no otegnuto „znaaaamo„.

- To je kamen za mlevewe, on je u vodenici i tu se meqe bra{no - u dahu su mu odgovorila deca.

Mic po mic, pre|osmo od vode-

Tu je kraj. Zadovoqne pri~om u~iteqice pokupi{e razdraganu decu i krenu{e ka izlazu.

Jeremija nastavqa besedu. Nije to ona u{togqena pri~a, „ja sam taj i taj, ovo sam napravio zbog toga i toga„ - Mnogi misle da je ovde pekara, da ja pravim hleb, ali se pre va re. Ov de im po ma `em da ma {taju, da shvate kako se do ’leba dolazi. Sve mogu da vi de na delu, da uzmu,

Ob red ni hle bo vi U zbirci od 96 obrednih hlebova nalaze se i ~eti ri kopije hleba iz neolita, sa lokaliteta Dowa Branevina, koji su u obliku zrna `ita. Identi~an hleb se pravi i za Bo`i}. Drugi je u obliku poga~e, dakle sunca a tre}i kifla, kao mesec. Hleb za ora~a me{en je u obliku {ake. Za decu golup~i}i. U Vaskr{wi hleb se stavqa po jedno jaje za svakog uku}anina.

Pekarstvom se edukuje mla|arija

`enim posetiocima muzeja, sta ju}i iza stare vr{alice dok u rukama ste`e klas zrelog `ita.

dopuwuje drugar pored we. Jeremija slu{a, okre}e vr{alicu, ona brunda, slama izle}e, deca

nice, do lopara, grta~a i pe}nice. Usput videsmo i prekrupa~e, na}ve, ibrike, }urkalo - prethodnicu miksera, prakqa~e, grabqe, vile svih mogu}ih oblika dvozube i trozube, gomilu poznatih i nepoznatih predmeta.

Drugari ne trep}u, pomno slu{aju otvorenih usta. Znaju oni {ta je hleb, ali u nisu znali ka ko je te{ko do}i do wega. Na kraju dugog puta kroz istoriju i kratkog kroz muzej ~ekala nas je prostorija u kojoj je izlo`ena zbirka od 96 obrednih hlebova.

Slobodan Jeremi} - Jeremija

opipaju.

Nisam ti ja do{ao ovde za to {to sam po no sni Sre mac, a ro di te qi mi ostavili imawe. Meni je bre, ovde centar svega. Pobegao sam iz grada, a u wemu sam za 30 minuta, pobegao sam od sveta a on meni dolazi. Stalno su tu neke evropske i svetske delegacije, eks kur zi je, ko le ge sli ka ri, uvek je puno. Imaju {ta i da vide, jer je ovde i etnografska i arheolo{ka i likovna zbirka.

Ma trebalo je da bude{ tu kada je bio hrvatski ministar, to je ve} pri~a na drugom nivou - nabraja doma}in.

I nije wemu neka pohvala to {to dolaze ministri, najdra`e mu je kada do|u lokalni seqani.

- Zna{ li ti da oni pre podne rade na wivi a popodne do|u kod mene. Da vide qudi kako se ranije radilo, da se podsete.

Raduju se kad spaze amove, vile, gra bqe, le bar nik, cre pu qu, sa~, kad zagrmi vodeni~ki to~ak.

Jeremija ustaje, srda~no ih do~ekuje i odlazi...Opet kre}e ma{ta i „Qudski `ivot koji se odvija izme|u dva hleba, onog koje se donosi novoro|en~etu i onog namewenom du{i pokojnika„.

Zo ri ca Dra go je vi}

dRU[TvO

dnevnik

U pro te kle ~e ti ri go di ne so ci jal na sli ka Sr bi je dra sti~ no se pro me ni la i uko li ko se ~i ni lo da je na kon 2000. ma lo kre nu lo na bo qe, sa da je sve to “po krc ka no” pa su mno gi u me |u vre me nu skli znu li is pod li ni je si ro ma {tva i sti gli do na rod nih ka za na. Po da ci po ka zu ju da je da nas sva ki de se ti gra |a -

nin na {e ze mqe si ro ma {an a sva ki ~e tvr ti ne za po slen. Go to vo sva ka tre }a po ro di ca ko ja ima de cu ne mo `e da se iz dr `a va od sop stve nih pri ho da i od wih je kri za ve} odav no uze la da nak.

Broj ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i u Sr bi ji u po sled wu go di nu da na po ve }an je 23 po sto, a od na rod nih ku hi wa za vi si vi {e od 40.000

ko ji ma tre ba ba rem taj je dan obrok od dr `a ve dnev no mno go ve }i i da }e se po ve }a va ti ka ko eko no mi ja bu de vi {e to nu la u kri zu.

Tre nut no so ci jal nu po mo} pri ma oko 90.000 po ro di ca u Sr bi ji, od no sno 215.000 ~la no va do ma }in sta va, a pre sa mo go di nu taj broj je bio 23 od sto ma wi. Ve li ki pro -

blem pred sta vqa i to {to je me |u oni ma ko ji da nas pri ma ju so ci jal nu po mo} od dr `a ve ~ak vi {e od 30 od sto rad no spo sob no, {to zna ~i da bi mo gli za ra |i va ti sa mo ka da bi ima li {ta da ra de i gde. Uko li ko bi se – a ta kvih na ja va ima – za mr zle pen zi je, mno gi ko ji da nas ne pri ma ju po mo} dr `a ve ili ni su u na rod nim ku hi wa ma bi ta mo do spe -

Paketi pomo}i sti`u u julu Cr ve ni krst Sr bi je na ja vqu je od na red nog me se ca di stri bu ci ju hi gi jen skih i pre hram be nih pa ke ta. Oni }e bi ti po sla ti na 41.540 adre sa da bi se ob ze be di la pr va po mo} naj si ro ma {ni ji ma.

U pa ke ti ma je de set osnov nih na mir ni ca, me |u ko ji ma su bra {no, uqe, te ste ni ne, pa suq, gra {ak, bo ra ni ja i |u ve~. gra |a na ma da iz Cr ve nog kr sta Sr bi je upo zo ra va ju na to da su po tre be mno go ve }e i da bi u na rod nu kuj nu do la zi li mno gi sa mo ka da bi za to do bi li pri li ku. Po seb no je za bri wa va ju }e {to je me |u ko ri sni ci ma na rod nih kuj ni i so ci jal ne po mo }i ve li ki pro ce nat de ce, od no sno po ro di ca s de com. Toj de ci je obrok u na rod noj ku hi wi ~e sto i je di ni to pli obrok dnev no.

Vla da Sr bi je u 105 ugro `e nih op {ti na de li pa ke te hra ne i hi gi jen skih sred sta va oni ma ko ji ni su ko ri sni ci na rod nih ku hi wa. Za na bav ku 41.540 pa ke ta obez be |e no je oko 166 mi li o na di na ra.

Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke tre nut no u~e stvu je u fi nan si ra wu 73 na rod ne ku hi we i sa mo za na bav ku na mir ni ca iz bu xe ta se za wi hov rad iz dva ja go to vo 370 mi li o na di na ra. Ta su ma bi tre ba lo da bu de do voq na do kra ja go di ne, pod uslo vom da se ne po ve }a va broj ko ri sni ka, ma da je svi ma ja sno da je ve} sa da broj glad nih i onih

li jer je ve li ki broj vi {e~ la nih po ro di ca u Sr bi ji u ko ji ma je pen zi ja je di ni me se~ ni pri hod. One, jed no stav no, ne bi mo gle pre `i ve ti s istim pen zi ja ma u na red nom pe ri o du ka da ce ne osnov nih `i vot nih na mir ni ca vr to gla vo ra stu.

De~ ji do da tak, po po da ci ma Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, do bi ja 382.595 ma li {a na. Od pro {log me se ca on iz no si 2.280 di na ra po de te tu. Sa mo u apri lu je za to ukup no is pla }e no 918 mi li o na di na ra, a do kra ja go di ne za te na me ne bi }e is pla }e no vi {e od de set mi li jar di. Iako se stal no is ti ~e da je taj no vac obez be |en, pi ta we je da li je to ba{ ta ko. Na i me, ako je ta~ no da je u pr vih pet me se ci iz bu xe ta po tro {e no mno go vi {e nov ca ne go {to je pla ni ra no, sa svim je iz ve sno da ga ne }e bi ti za sve pre u ze te oba ve ze i da }e se mo ra ti ~e ka ti re ba lans da bi oni ko ji ina ~e `i ve bed no do bi li cr ka vi cu od dr `a ve.

Q. Male{evi}

Ci vil ni sek tor po ma `e Za pad ni Bal kan Di rek to ri jat za pro {i re we Evrop ske uni je je za po ~eo pro ces kon sul ta ci ja o re gi o nal nim pro gra mi ma po mo }i ze mqa ma Za pad nog Bal ka na i Tur skoj za 2013. go di nu. Jav nim po zi vom iz Bri se la, u taj pro ces kon sul ta -

ci je bi }e ukqu ~en i ci vil ni sek tor u re gi o nu.

Or ga ni za ci je ci vil nog sek to ra se pod sti ~u na to da da ju svo je mi {qe we, ko men ta re i pred lo ge da bi pro gra mi {to re al ni je iz ra zi li stvar ne po tre be za pad nog Bal ka na i Tur ske. Ra di se o 13 raz li ~i tih re gi o nal nih pro -

gra ma iz obla sti so ci jal nog i eko nom skog raz vo ja, vla da vi ne pra va, obra zo va wa i kul tu re, za {ti te oko li ne i una pre |e wa jav ne ad min stra ci je... „Ova prak sa kon sul ta ci ja, ini ci ra na iz evrop skih in sti tu ci ja, uka zu je na uva `a va we sta vo va i mi {qe wa gra |a na i or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva iz ze ma qa ko ji su u pro ce su pri dru `i va wa Evrop skoj uni ji„, sa op {ti li su iz Kan ce la ri ji EU za teh ni~ ku po mo} or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru {tva u Sr bi ji ko ja po ma `e da se kon sul ta tiv ni pro ces u Sr bi ji oba vi do pred vi |e nog ro ka – 29. ju na ove go di ne.

Ukup na vred nost re gi o nal ne po mo }i u 2013. go di ni je oko 400 mi li o na evra, od ~e ga Evrop ska uni ja obez be |u je oko 190 mi li o na a osta li deo su me dr `a ve – u~e sni ce u pro gra mu i dru gi do na to ri.

Pro gram je na me wen ze mqa ma ko je su u IPA-pro gra mu.

13

UPIS U SREDWE [KOLE

GLADUJE SVAKA TRE]A PORODICA

Za go di nu da na si ro ma {nih ~e tvr ti nu vi {e

ponedeqak25.jun2012.

Da nas re zul ta ti, su tra `e qe U osnov nim {ko la ma da nas su ob ja vqe ni ko na~ ni re zul ta ti za vr {nog is pi ta ko ji su osma ci po la ga li pro {le ne de qe, a za jed no s tim, na ogla snim ta bla ma su i bo do vi ko je su u~e ni ci sa ku pi li u do sa da {wem {ko lo va wu i na tak mi ~e wi ma. Ko na ~an zbir bo do va je i ovaj put ka pi tal s ko jim osma ci kon ku ri {u za upis u sred wu {ko lu i jo{ da nas ima ju vre me na da do bro raz mi sle o svo jim `e qa ma, ali i mo gu} no sti ma ko je im bo do vi pru `a ju. Ve} su tra i u sre du osma ci }e u svo je do ju ~e ra {we osnov ne {ko le do no si ti li ste s po 20 `e qa za na sta vak {ko lo va wa.

A dok ba lan si ra ju svo je `e qe i bo do ve ko je su sa ku pi li, osma ci ma }e, kao ori jen tir, do bro do }i i pod se }a we na in te re so va wa wi ho vih pret hod ni ka jer, ma da se od ge ne ra ci je do ge ne ra ci je in te re so va wa u~e ni ka raz li ku ju ta ko da, prak ti~ no, sva ka ge ne ra ci ja ima svo je fa vo ri te me |u sred wim {ko la ma i sme ro vi ma u wi ma, ipak po sto je i ne ke kon stan te.

Me |u wi ma je sva ka ko i ta da je sva ke go di ne ve li ka kon ku ren ci ja u gim na zi ja ma, ali sa mo u ve }im gra do vi ma, gde je obi~ no po treb no vi {e od 90 bo do va da bi se upi sa lo. S dru ge stra ne, u gim na zi ja ma u ma wim gra do vi ma, a ta kvih je mno go jer prak ti~ no ne ma op {ti ne u Sr bi ji bez bar jed ne gim na zi -

je, ula zni ca je i mno go ma wi broj bo do va. Zbog to ga gim na zi je ni kad ni su me |u naj a trak tiv ni jim {ko la ma, gde su ve} go di na ma me di cin ski i eko nom ski sme ro vi.

Isto ta ko, iz go di ne u go di nu, pre hram be ni, he mij ski, po qo pri vred ni i ma {in ski sme ro vi ni su me |u tra `e ni ji ma ne go ~e sto osta ju ne po pu we ni. Ka ko }e bi ti ove go di ne tek }e mo vi de ti, a pro {le je vi {e od 90 bo do va tre ba lo da bi se u{lo na ~ak se dam sme ro va sred wih stru~ nih {ko la. Pet od wih su u me di cin skim

{ko la ma, a tri od tih pet su ogled ni. Ta ko je za ode qe wa zub nih teh ni ~a ra tre ba lo bar 90,9 bo do va, za ogled na fi zi o te ra pe ut ska 91 bod, za far ma ce ut skog teh ni ~a ra mo glo se {ko lo va ti tek s 92,7 bo do va, za ogled na ode qe wa la bo ra to rij skih teh ni ~a ra je tre ba lo 93,9, a za ogled na far ma ce ut ska ode qe wa ula zni ca je bi lo bar 96,2 bo da. Vi {e od 90 bo do va tre ba lo je i za upis u ogled na ode qe wa bu du }ih ban kar skih slu `be ni ka i teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja.

Law ski ma li ma tu ran ti sa zbi rom bo do va od 80 do 90 na ras po la ga wu su ima li ~ak 22 top-obra zov na pro fi la, od ko jih je po lo vi na ogled na. Po lo vi na tih sme ro va je bi la u me di cin skim {ko la ma, po ~ev od sme ro va za fi zi o te ra pe ut skog i la bo ra to rij skog teh ni ~a ra, pa pre ko ogled nih ode qe wa me di cin skih i sto ma to lo {kih se sta ra – teh ni ~a ra, kla si~ nih ode qe wa me di cin skih se sta ra, me di cin skih se sta ra – vas pi ta ~a, sto ma to lo {kih, pe di ja trij skih se sta ra, pa do gi ne ko lo {ko-aku {er skog sme ra. U toj ka te go ri ji je i ve }i na avio-sme ro va, po ~ev od onih za teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja za bez bed nost, avi o teh ni ~a ra i ogled nih sme ro va avi o teh ni ~a ra za va zdu ho plov i mo tor, teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja za spa sa va we i avi o teh ni ~a ra za elek tro o pre mu va zdu ho plo va. Vi {e od 80 bo do va bio je mi ni mum i u ode qe wi ma teh ni ~a ra PTT-sa o bra }a ja, za {ti te od po `a ra, ko zme ti ~a ra, ogled nom sme ru teh ni ~a ra za bez bed nost sa o bra }a ja, sa ni tar noeko lo {kog teh ni ~a ra, te za ogled ne sme ro ve slu `be ni ka osi gu ra wa, fi nan sij skog ad mi ni stra to ra i tu ri sti~ kog teh ni ~a ra u eko nom skim i tu ri sti~ kim {ko la ma.

Kao i ra ni jih go di na, i la ne me |u naj a trak tiv ni jim sme ro vi ma ni je bi lo tro go di {wih.

D. Deve~erski

PATRIJARH IRINEJ SLU@IO LITURGIJU U KAWI@I

Je van |e qe ne zna za si lu We go va sve tost pa tri jarh Iri nej, uz sa slu `e we ar hi je rej skog na me sni ka su bo ti~ kog Mi o dra ga [ip ke, ka wi {kog pa ro ha Jo vi ce Moj si lo vi }a i dru gih sve {te ni ka, slu `io je ju ~e u ka wi {kom hra mu sve tih ar han ge la Ga vri la i Mi ha i la ari hi je rej sku li tur gi ju po vo dom pra zni ka sve tih apo sto la Var to lo me ja i Var na ve.

Za pra vo slav ne ver ni ke Ka wi `e i oko li ne ovo je bio iz u zet ni pra znik jer je pr vi put u isto ri ji ka wi {kog pra vo slav nog hra ma po gla var Srp ske pra vo slav ne cr kve po se tio ov da {wu cr kvu i slu `io li tur gi ju. Mno gi ver ni ci iz Ka wi `e i okol nih me sta Po ti sja, se ve ra Ba~ ke i Ba na ta is ko ri sti li su pri li ku da ih u vre me Pe trov skog po sta, ko ji je po ~eo 11. ju na i tra je do Pe trov da na, 12. ju la, pri ~e sti pa tri jarh Iri nej.

– ^o vek je kru na sve ga {to je stvo re no, za to smo hri sto li ki, za to smo bo gli ki i za to ~e zne mo i `e li mo da smo u bli zi ni Bo` joj – re kao je u be se di Iri nej. – To je bli sko ~o ve ko voj pri ro di, a da bi smo to i ostva ri li Go spod nam je dao Cr kvu. Cr kva ni je sa mo hram ozi dan od ka me na ili ci gle, ne go sve ta za jed ni ca. Mi smo

`i va cr kva Hri sto va, `i va cr kva Bo` ja i Go spod se ra du je ka da po pra vqa mo cr kve i zi da mo no ve, a naj va `ni je je ka da cr kvu iz gra di mo u se bim u svo joj du {i, to je naj ra do sni ji hram Bo` ji. To je ono ~e mu se Go spod naj vi {e ra du je i to je ono {to nam je svi ma za da to, da osta ne mo i bu de mo hra mo vi Bo` ji.

Pa tri ja reh Iri nej je do dao da sve {te ni ci na svoj na ~in, a ver ni ci svo jim pri su stvom na bo go slu `e wu, pri no se Go spo du `r tvu i slu `bu Bo gu, te po zvao ver ni ke da, ako ne sva kog da na, ono sva ko ga pra zni ka ili u ne de qu do la ze u sve ti hram, da se za jed ni~ ki po mo le i po ka `u kao jed no pred li cem Bo` jim.

– A on da ka da smo jed no pred Bo gom, on da smo bli ski i jed ni pre ma dru gi ma. Ne ma za jed ni ce s qu di ma, to je bez broj pu ta do ka za no, bez za jed ni ce s Bo gom. Sa mo oni ko ji su s Bo gom, sa mo oni mo gu bi ti ~o ve ko qu bi vi, naj pre bo go qup ci a za tim ~o ve ko qup ci. Oni ko ji Bo ga ima ju, ko ji bo ga qu be i no se na svom sr cu, mo gu bi ti pra vi i istin ski fi lan tro pi i ~o ve ko qup ci – po ru ~io je pa tri jarh Iri nej. – Pro {li smo te {ka vre me na,

Pa tri jarh Iri nej na li tur gi ji u ka wi {kom pra vo slav nom hra mu

ka da su dva bra ta bi li na pri ja te qi, po de qe ni ide o lo gi jom ili ne ka kvim par ti ja ma, a ono {to je du hom sro |e no i du hom oro |e no, to je bli sko i srod no, di {e jed nim sr cem, jed nim ose }a wem. I da nas smo u je van |e qu ~u li pre kra sne re ~i Bo` je da ne mo `e mo slu `i ti dva go spo da ra, ne go sa mo jed no ga. Ni {ta u je van |e qu ni je na met nu to si lom, je van |e qe ne zna za si lu,

osta vqa na {oj slo bod noj vo qi da se slo bod no opre de li mo ko jim }e mo pu tem, le vim, de snim ili pra vim pu tem.

Tre ba da sa ~u va mo svo ju ve ru i svo je ime, po ru ~io je pa tri jarh Iri nej, i da bu de mo do stoj ni na sled ni ci na {ih ve li kih sve tih pre da ka, ko ji su nam bi li i osta li u~i te qi za svag da.

M. Mitrovi}

UDRU@EWE MEX ZREWANCIMA PONOVO PRIRE\UJE TULUM

Uver ti ra pred „Eg zit” Na kon pro jek ta “Nasty Garden”, ko ji je svo je vre me no iza zvao ve li ku pa `wu u me di ji ma {i rom Sr bi je i do bio po dr {ku ~ak i ~u ve nog MTV-a, iz ku hi we udru `e wa MEX, la ne osno va ne or ga ni za ci je ko ja oku pqa mla de en tu zi ja ste, na ja vqu ju no vi spe ci ja li tet. U sa rad wi s ener get skim pi }em “Burn”, po me nu to udru `e we }e Zre wa nin ci ma 29. ju na pri re di ti no vu ne za bo rav nu `ur ku. U pi ta wu je ofi ci jal ni pro mo tiv ni par ti no vo sad skog fe sti va la “Eg zit” ko ji }e ujed no pred sta vqa ti i zva ni~ no otva ra we zre wa nin skog klu ba “Gar den”, do bro po zna te let we ki no-ba {te, ve li ke di sko te ke na otvo re nom.

– Na ovom do ga |a ju na stu pi }e vi {e ne go po zna ti DJ dvo jac – De jan Mi li }e vi} i Mar ko Mi lo sa vqe vi}, a osim wih, pu bli ku za pul tom o~e ku ju i Lea Do bri ~i} i Dacha. Tre ba lo bi na po me nu ti i da }e ceo pro stor na ko jem }e se `ur ka odr `a ti bi ti opre mqen “3D mapping” si ste mom, la se ri ma ko ji u va zdu hu stva ra ju re a li sti~ ne

tro di men zi o nal ne ob li ke, a {to go sti de fi ni tiv no ni su bi li u pri li ci do sa da da vi de na ovim pro sto ri ma – na ja vqu je Mar ko Po pov iz udru `e wa MEX. Ula zni ca za ovu `ur ku bi }e ~ep li men ke ener get skog pi }a “Burn”, a da qim sa ku pqa wem za tva ra ~a, to kom tu lu ma, po se ti o ci mo gu osvo ji ti ~e ti ri VIP-ula zni ce za pred sto je }i “Eg zit” fe sti val.

– Si gur no zna mo da }e MEX i ovog pu ta pri re di ti pra vi spek takl, uz do sta iz ne na |e wa,

oko ko jeg }e se po di }i ve li ka me dij ska pra {i na – po ru ~u je Po pov.

To udru `e we je, pri li kom osni va wa, na ja vi lo da }e iz ra sti u ve li ki brend ko ji }e bi ti si no nim za od li ~an pro vod i or ga ni za ci ju ra zno vr snih al ter na tiv nih kul tur nih do ga |a ja. Mi nu log le ta je u Zre wa ni nu or ga ni zo va lo ma ni fe sta ci ju “Nasty Garden”, na ko joj su po se ti ci ma, a bi lo ih je vi {e od 1.500, pra vu po sla sti cu pri re di li DJ Mar ko Na sti}, DJ Damjan Eltech i dru gi. Po sle Zre wa ni na, MEX se pred sta vio i pu bli ci u No vom Sa du, jer je u klu bu “Am ne zi ja” upri li ~io ma ni fe sta ci ju “MEX showcase”, na ko joj su na stu pi li Mar ko Na sti} i Mar ko Mi lo sa vqe vi}, dvo jac ko ji je pro {le go di ne za tvo rio “Eg zit” fe sti val i pu stio po sled wu tra ku na dens are ni. Ova or ga ni za ci ja bi la je ukqu ~e na i u mno ge dru ge po zna te pro jek te, iz me |u osta log i “No} is tra `i va ~a” u No vom Sa du, is ka zu ju }i vo qu da ani mi ra mla de qu de da u {to ve }em bro ju po se }u ju kul tur no-obra zov na de {a va wa. @. Balaban

dRU[TvO / cRna hROnika

ponedeqak25.jun2012.

ESTETSKA HIRURGIJA IZ DANA U DAN IMA SVE VI[E PRISTALICA

dnevnik

c m y

14

NOVOSADSKI SUD POVE]AVA BROJ NAGODBI O PRIZNAWU KRIVICE

U slu `bi le po te i Na god be ras te re }u ju za bra we ni te~ ni si li kon sud i buyet

– ^e sto me pi ta ju gde je bu du} nost le po te. Od go va ram: u ru `no }i – ka `e pla sti~ ni hi rurg dr Di mi tri je Pan fi lov, osni va~ i di rek tor pri vat ne kli ni ke „Olimp” u No vom Sa du.

Do sa da je ura dio oko 16.000 ope ra ci ja i ste kao svet sku sla vu u ovoj obla sti. Ka ko ka `e, da nas je estet skom hi rur gi jom go to vo sve mo gu }e po pra vi ti, is pra vi ti, za teg nu ti, do da ti, od u ze ti... Ve} su tra }e po mo }u ge ne ti ke bi ti omo gu }e no da se ra |a ju le pi qu di, {to }e bi ti stra {no do sad no. In te re sant ni }e bi ti oni ko ji se ne mo gu po hva li ti le po tom i ko ji }e se po to me is ti ca ti iz ma se dru gih.

– Mo der na estet ska hi rur gi ja je u sta wu da kom bi nu je mno ge me to de, {to sma wu je broj kom pli ka ci ja.

Da nas ima mo vi {e od 30 ra znih me to da za ulep {a va we li ca. Ka da se vi di da je ne {to ope ri sa no, ne va qa, ni je do bro ura |e no jer se po sle estet skog za hva ta mo ra po sti }i pri ro dan iz gled. Estet ska hi rur gi ja po ~i va na pet stu bo va: me di ci ni, od no sno na u ci, psi ho lo gi ji – jer je pla sti~ ni hi rurg psi hi ja tar sa skal pe lom, za nat skom ume }u, umet no sti i bi zni su – jer se ra di o ope ra ci ja ma ko je se u ce lom sve tu pla }a ju. One oso be ko je psi hi~ ki pa te zbog ma weg ili ve }eg od stu pa wa u iz gle du su po god ni kan di da ti za estet sku hi rur gi ju – ka `e dr Pan fi lov.

Dok tor Pan fi lov je spro veo is tra `i va we na 118 pa ci je na ta ko ji su ima li ne ku od {est naj ~e {}ih estet skih ope ra ci ja. Pod vr gao ih je obim nom pre o pe ra tiv nom i po sto pe ra tiv nom upit ni ku kao i psi ho te sto vi ma, a is tra `i va we je tra ja lo du `e od tri go di ne.

– Us peo sam da na pra vim grup ni por tret ili pro to tip qu di ko ji su kan di da ti za pla sti~ nu ope ra ci ju.

To su so ci jal no ak tiv ne oso be, vr lo ose tqi ve, sa mo kri ti~ ne i per fek ci o ni sti. Ta kvih qu di u po pu -

la ci ji je ma we od pet od sto. Kod wih sva ko od stu pa we iz gle da od ide al nog iza zi va psi hi~ ku pat wu, a za me ne to je je di ni le gi tim ni raz log za bi lo ko ju estet sku ope ra ci ju. Bez to ga ne ra dim za hvat: pa -

ma je vr lo {a ro lik. Kao i u dru gim obla sti ma, i u ovoj ima mo epi de mi ju ne mo ra la. U mno gi ma od wih se u li ce ubri zga va te~ ni si li kon, {to je, po me ni, ne do pu sti vo. Po sle ubri zga va wa u usne, one iz gle da ju

Dr Pam fi lov: ~e sto me pi ta ju gde je bu du} nost le po te

ci jen te ili od bi jem ili su „na ~e ka wu”.

Is tra `i va we je po ka za lo da po sle estet ske ope ra ci je 40 od sto qu di ima bo qu kon cen tra ci ju na po slu, 22 od sto sma tra ju da ima ju bo qi uspeh na po slu, 28 od sto su dru {tve no pri jem ~i vi ji a de vet od sto is pi ta ni ka ka `e da im je po ras tao broj sek su al nih kon ta ka ta. Dru ga is tra `i va wa spro ve de na u sve tu go vo re da te oso be po sle ope ra ci je ima ju i bo qu pla tu.

– Estet ski hi rur {ki za hva ti i ko rek ci je kod nas se jo{ uvek pri kri va ju, po seb no to ~i ne mu {kar ci. Sva ko mo `e da ka `e da je ope ri sao `u~, ko le no ili sr ce, ali se pri kri va da je „usi sao vi {ak” sa sto ma ka, gu ze, ili ope ri sao nos, u{i... Iz da na u dan sve je vi {e or di na ci ja i kli ni ka za pla sti~ nu hi rur gi ju, ali kva li tet ra da u wi -

kao pa~ ji kqun ili kao da je `e na po qu bi la pe glu. Aler gi~ ne re ak ci je ne mo ra ju da se de se od mah ve} se ja vqa ju po sle ne ko li ko go di na i du `e i oko 40 od sto tih pa ci je na ta ima ta kve pro ble me. Ako ne ko lo {e ura di ko rek ci ju no sa ili doj ki, to se mo `e „po pra vi ti„ u 90 do 95 od sto slu ~a je va, ali te~ ni si li kon iz li ca ni ko na sve tu ne mo `e kom plet no od stra ni ti. Ka pqi ce si li ko na pu tu ju te lom i u we mu traj no osta ju, a ne ret ko iza zi va ju otok i dru ge zdrav stve ne pro ble me. Iako we go va pri me na u estet skoj hi rur gi ji ni je do zvo qe na, ile gal nim pu te vi ma do spe va na tr `i {te i u po je di nim or di na ci ja ma se na ve li ko pri me wu je. Te~ ni si li kon ne tre ba po i sto ve }i va ti sa si li kon skim ume ci ma, ko ji su ne {to sa vim dru go – ka `e na{ sa go vor nik.

J. Barbuzan

Ka ko iz be }i ne sta {i cu le ko va?

– Mi ni star zdra vqa }e pred lo `i ti teh ni~ koj vla di da se za ne ko li ko le ko va za ko je ne po sto ji za me na na pra vi iz u ze tak i od re di ce na, a bi }e da ta i pre po ru ka ga len skim la bo ra to ri ja ma da pro iz vo de me di ka men te po put ka pi i ma sti za o~i, ko je ne do sta ju – na ja vi la je po mo} ni ca mi ni stra Du brav ka [a ra no vi}.

Ona je re kla re kla da je re {e wem mi ni stra za ne ke le ko ve, po put onog za ci sti~ nu fi bro zu kod de ce, ko ji ne ma ju ce nu, ce na od re |e na, kao i za jo{ dva ci to sta ti ka, a da je to kom sa stan ka s pred stav ni ci ma Mi ni star stva tr go vi ne do go vo re no da od lu ku o ko rek ci ji ce na le ko va do ne se no va vla da, a da za one ko ji ne ma ju ce nu, ako su de fi ci tar ni a va `ni su za le ~e we ne ke od bo le sti ili je zdra vqe gra |a na zbog to ga ugro `e no – ce nu od re di mi ni star zdra vqa: – Pra ti }e mo da qe si tu a ci ju, a Gru pa za le ko ve da la je pre po ru ku za gvo `|e u am pu la ma, ko je je neo p -

hod no za pa ci jen te na di ja li zi, da re {e wem mi ni stra ta ko |e do bi je ce nu, kao i dva re zer vna an ti bi o ti ka – ka za la je Du brav ka [a ra no vi}.

Ona tvr di da }e Mi ni star stvo zdra vqa na sto ja ti da do ne sta {i ce le ko va ne do |e, da }e bi ti odr `an sa sta nak Stru~ ne kom si je za far ma ci ju i da }e bi ti da ta pre po ru ka da se osna `e ga len ske la bo ra to ri je, od no sno da se u wi ma pra ve me di ka men ti po put ma sti za o~i i ka pi, ko jih sa da ne ma. Ona je re kla da je „Ga le ni ka” na go ve sti la da ne }e pro iz vo di ti ka pi za o~i i da }e ta kvi me di ka men ti mo }i da se pro iz vo de u ga len skim la bo ra to ri ja ma u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je, Grad skoj bol ni ci, VMA...

Ona je iz ja vi la da je ne sta {i ca si ru pa „bru fen” re {e na ta ko {to je „pa ra ce ta mol” uve den na li stu, a da su na D li stu le ko va sta vqe ni i „la siks”, „adre na lin”, „ami no fi lin”, „pe te flu o ro u a cil” i „hi dro kor ti zon”.

VIMINACIJUM

Grob ni ce sa zlat nim pred me ti ma Di rek tor Ar he o lo {kog pro jek ta Vi mi na ci jum dr Mi o mir Ko ra} re kao je da su u Vi mi na ci -

ju mu, ne da le ko od ko sti ju ma mu ta, ot kri ve ne no ve grob ni ce sa zlat nim pred me ti ma le pe iz ra de.

– Ni smo o~e ki va li da tu na |e mo gro bo ve, na ne ko li ko sto ti na me ta ra od ne dav no pro na |e nih ko sti -

ju ma mu ta. U grob ni ca ma smo pro na {li zlat ne pred me te, per le i nov ~i }e vr lo le pe iz ra de – iz ja vio je Ko ra} opi su ju }i no vo ot kri }e

na ar he o lo {kom lo ka li te tu kod Ko stol ca.

Ne ko li ko sto ti na me ta ra oda tle ar he o lo zi su na i {li i na obje kat pra vo u ga o ne osno ve s raz u |e nim pro sto ri ja ma, ~i ju na me nu jo{ uvek ne mo gu da de fi ni {u.

– Mo gu }e je da se ra di o de lu s ra di o ni ca ma ko ji bi aso ci rao na ne ku vr stu in du strij skog mo de la. Vr lo je so lid no gra |en, plit ko, pa }e mo br zo mo }i da de fi ni {e mo de taq ni je {ta je to u stva ri – is pri ~ao je Ko ra}.

On je do dao da je u ovom tre nut ku te {ko re }i da li je to ba{ „in du strij ski kom pleks” i da }e vi {e zna ti na red nih da na. Pro na la zak zlat nih pred me ta i grob ni ca u Vi mi na ci ju mu je tre }e ve li ko ar he o lo {ko ot kri }e u po sled wih ne ko li ko da na na kon {to su pre dve sed mi ce ar he o lo zi na po vr {in skom ko pu Ko stol ca pro na {li ko sti ne ko li ko ma mu ta na me stu za ko je se pret po sta vqa da je jed no od naj ve }ih na la zi {ta ma mu ta u sve tu.

Spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, re la tiv no no va in sti tu ci ja u na {em prav nom si ste mu, sve vi {e se pri me wu je. U po ~et ku je to bi lo do sta spo ra di~ no, a mo `e se re }i da je Be o grad bio pi o nir u to me po bro ju na god bi u sa mom star tu, ali ovaj in sti tut je po ~eo sve {i re da se ko ri sti u dru gim su do vi ma, a po go to vo u no vo sad skoj Pa la ti prav de.

– Su {ti na spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce je da se iz beg ne kri vi~ ni po stu pak i na taj na ~in se oni za vr {a va ju bez su |e wa, {to }e omo gu }i ti da bu de ma we pred me ta u su du. Si gu ran sam da }e spo ra zum o pri zna wu kri vi ce za `i ve ti u naj ve }oj mo gu }oj me ri i da }e se ta in sti tu ci ja sve vi {e pri me wi va ti jer je u in te re su okri vqe nog, Tu `i la {tva i su da – ka `e za „Dnev nik„ vr {i lac funk ci je pred sed ni ka no vo sad skog Osnov nog su da Vi do je Mi tri}.

Pre ma we go vim re ~i ma, da bi spo ra zum po sto jao, okri vqe ni mo ra da je sve sno i do bro voq no pri znao kri vi~ no de lo i da je is kqu ~e na mo gu} nost we go vog pri zna wa u za blu di.

-Ka zne ne mo gu bi ti is pod za kon skog mi ni mu ma za kri vi~ no de lo ko je se sta vqa na te ret i sa mo iz u zet no u gra ni ca ma pro pi sa nog mo gu bi ti bla `e. Ta ko |e, okri vqe ni mo ra bi ti sve stan svih po sle di ca za qu ~e nog spo ra zu ma o vr sti i vi si ni ka zne, o neo du sta ja wu jav nog tu `i o ca od kri vi~ nog go we wa za kri vi~ na de la ko ja ni su ob u hva }e na spo ra zu mom, o tro {ko vi ma kri vi~ nog po stup ka i imo vin sko prav nom

zah te vu, a po seb no je va `no da je u po tu no sti raz u meo da se spo ra zu mom od ri ~e pra va na su |e we i ula ga we `al be pro tiv od lu ke su da do ne te na osno vu spo ra zu ma.

Pod ra zu me va se da mo ra ju po sto ja ti dru gi do ka zi ko ji pot kre pqu ju pri zna we kri vi ce okri vqe nog. Jer, pri me ra ra di, na taj na ~in se iz be ga va si tu a ci ja da ro di teq ode da ro bi ja za svo je de te ili ne ka sli~ na si tu a ci jaka `e Mi tri}.

Port pa rol ka Vi {eg su da u No vom Sa du su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} ka `e da je ma lo ma we od 15 pro ce na ta, 32 od ukup no 256 za pri mqe nih op tu `nih aka ta od 1. sep tem bra pro {le go di ne, okon ~a no spo ra zu mom o pri za na wu kri vi ce.

– Na god be su po stig nu te uglav nom za de la u ve zi s dro gom, oru` jem, na sil ni~ kim po na {a wem na sport skim pri red ba ma, de li ma u sa o bra }a ju, zlo u po tre ba ma slu `be nog po lo `a ja, na vo di na {a sa go vor ni ca. – Ne dav no je ve }e ko jim sam pred se da va la iz re klo pre su du na osno vu spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce dvo ji ci Pod go ri ~a na. Je dan je za pro met po la ki lo gra ma he ro i na i na pad na ovla {}e no slu `be no li ce osu |en na ~e ti ri go di ne i de vet me se ci za tvo ra, a dru gi je ka `wen s ~e ti ri go di ne za tvo ra.

Ona is ti ~e da pred log o pri zna wu kri vi ce mo gu pred lo `i ti i tu `i lac i od bra na.

– Oni o to me oba ve ste sud da se ne bi za ka zi vao glav ni pre tres.

Uko li ko se on otvo ri i pro ~i ta op tu `ni ca, vi {e se, po sa da {wem Za ko nu o kri vi~ nom po -

stup ku, ne mo `e skla pa ti spo ra zum o pri zna wu kri vi ce. Spo ra zum na kra ju do |e kod su di je da on sa op {ti da li ga pri hva ta. Sud ce ni sve okol no sti pod ko ji ma je spo ra zum za kqu ~en i na kra ju opre de li da li }e ga pri hva ti ti ili od bi ti – ob ja {wa va su di ja To mi}-Jo ki}.

Na za mer ke po je di nih bra ni o ca da Tu `i la {tvo pred la `e spo ra zum kad ne ma uver qi ve do ka ze, su di ja To mi}-Jo ki} od go va ra da spo ra zum pod ra zu me va sa gla snost obe stra ne.

– Ni ko ne te ra op tu `e nog da pri hva ti spo ra zum. On ima kom plet ne spi se i zna ko jim do ka zi ma sud ras po la `e. We go va je od lu ka da li }e u}i u pre go vo re.

Uko li ko sma tra da po nu da ni je do bra i da do ka za ne ma do voq no, i}i }e na glav ni pre tres da do ka zu je svo ju ne vi nost ili na ka znu za ko ju sma tra da od go va ra we go vim rad wa ma -ob ja {wa va Sve tla na To mi} Jo ki}.

Ona sma tra da }e se broj spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce znat no po ve }a ti u na red nom pe ri o du zbog pri me ne no vog je u za ma hu.

Po ka zu ju se sprem nost i ini ci ja ti va, od Tu `i la {tva i od op tu `e nih. Ve ro vat no }e se pri me nom no vog ZKP-a u sle de }oj go di ni wi hov broj po ve }a ti. Tad }e se mo `da pro me ni ti i ras pon ka zni na ko je se ovaj in sti tut od no si jer se po va `e }im za kon skom re {e wu, spo ra zu mi o kri vi ci mo gu sklo pi ti sa mo za kri vi~ na de la za ko ja je pred vi |e na ka zna do 12 go di na za tvo ra – ob ja {wa va za „Dnev nik„ su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}.

M. Vuja~i}

KONA^AN TEKST IZMENA ZAKONA O PREKR[AJIMA NA JESEN

Ka zna za pre stup pla }a }e se na li cu me sta Ko na ~an tekst iz me na Za ko na o pre kr {a ji ma, ko je bi pre kr {aj ni po stu pak tre ba lo da u~i ne efi ka sni jim i eko no mi~ ni jim, a ka `wa va wem po ~i ni o ca na li cu me sta su do ve ras te re }e nim, tre ba lo bi da bu de za vr {en na je sen, na ja vqe no je po vo dom Da na pre kr {aj nog si ste ma.

– Glav na no vi na bi }e uvo |e we pre kr {aj nog na lo ga ko jim }e po ~i no ci bi ti sank ci o ni sa ni na li cu me sta, {to }e ras te re ti ti pre kr {aj ne su do ve – re kla je ~la ni ca rad ne gru pe za iz me ne i do pu ne Za ko na o pre kr {a ji ma Mir ja na Tu kar.

Ona je pre ci zi ra la da }e no vi na u za ko nu do pri ne ti da iz me |u 25 i 30 od sto pre kr {a ja ko ji se mo gu re {i ti na li cu me sta „iza |u” iz su do va.

– Ti me se, s jed ne stra ne, po ve }a va di sci pli na gra |a na, a s dru ge }e se pla }a ti mi ni mal ni iz no si, od no sno po lo vi na ka da je re~ o ka zna ma u fik snom iz no su – ob ja sni la je ona.

Po pri me ru ko ji je Mir ja na Tu kar na ve la, ka zna za ne ve zi va we po ja sa u ko li ma }e, ako se pla ti pu tem pre kr {aj nog na lo ga, iz no si ti 2.500, ume sto 5.000 di na ra, a pre kr {aj ni na lo zi iz da va }e se za pre kr {a je ko ji se ti ~u ko mu nal nog re da, sa o bra }a ja, sa ni tar nog nad zo ra... Su do vi }e ta da, ka ko je na ve la, mo }i vi {e da se an ga `u ju na te `im pred -

me ti ma, a iz me na ma Za ko na bi }e pro du `en i rok za sta re lo sti s dve na ~e ti ri go di ne, ta ko da }e se broj za sta re lih pred me ta sve sti na naj ma wu mo gu }u me ru.

Na ~el nik Upra ve sa o bra }aj ne po li ci je ge ne ral Dra gi {a Si mi} na veo je da je ta po li ci ja pro du `e na ru ka pre kr {aj nih su do va na te re nu, i iz ra zio

Se di {te Pre kr {aj nog su da u No vom Sa du

Ma ri ja na Tu kar je na gla si la da }e bi ti uve den i je din stven re gi star nov ~a nih ka zni pa }e gra |a ni ma dok ne pla te ka znu i na vra te dug dr `a vi bi ti us kra }e na po je di na pra va – da re gi stru ju mo tor no vo zi lo, pro du `e va `nost vo za~ ke do zvo le, ili da u~e stvu ju na ten de ru uko li ko je re~ o pred u zet ni ku.

na du da }e ubu du }e za sva ki pre k r { aj po s to j a t i sni m ak, ~i me }e rad su do va do dat no bi ti olak {an. Si mi} je is ta kao da }e broj in ci de na ta na pu te vi ma bi ti ma wi ka da gra |a ni shva te da za pre kr {aj ko ji su na pra vi li mo ra ju da pla te ka znu.

(Tanjug)

POSLE MASOVNE TU^E NA [TRANDU

Ti nejyer za dr `an na le ~e wu Po li ci ja in ten ziv no ra di na iden ti fi ka ci ji i pro na la `e wu vi {e ne po zna tih oso ba ko je su u pe tak po sle pod ne na pa le fi zi~ ki, me tal nim {ip ka ma i pa li ca ma, dvo ji cu mla di }a iz Ve ter ni ka, od ko jih je je dan za do bio te {ke te le sne po vre de, sa op {ti la je no vo sad ska Po li cij ska upra va o ma sov noj tu ~i na no vo sad skoj pla `i [trand, o ko joj je na{ list pi sao. Tom pri li kom Pe tar R. (1994) za do bio je vi {e stru ke pre lo me ko sti ju gla ve, a po mo} mu je uka za na u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, gde je i za dr `an na le ~e wu, dok je ma lo let ni L.

M. (1994) lak {e po vre |en i na kon uka za ne po mo }i je pu {ten ku }i. Pret po sta vqa se da su mla di }i za ko ji ma se tra ga sla vi li za vr {e tak {kol ske go di ne u sred wim {ko la ma.

U sa op {te wu se ta ko |e na vo di da je sat ka sni je, na is toj pla `i Da ni lo B. (1993) iz Srem ske Ka me ni ce za dao ne ko li ko udar ca Ni ko li T. (1991) iz Le skov ca ko ji je pri ja vqen u Stu dent skom do mu u No vom Sa du. Po vre |e ni mla di} je za do bio la ke te le sne po vre de. Pro tiv Da ni la je pod ne ta pre kr {aj na pri ja va.

M. V.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

15

NA STA VQE NA CR NA SE RI JA UTA PA WA NA KU PA LI [TI MA

Se zo na ku pa wa uze la ve} de set `i vo ta Kr sti mir Pan ti}

IN CI DENT U KO SOV SKOJ MI TRO VI CI

Bom ba zbog pr o da je ku }e Sr bi nu Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} naj o {tri je je ju ~e osu dio bom ba {ki na pad na ko sov skog Al ban ca ko ji se do go dio u na se qu Bo {wa~ ka ma ha la u se ver nom de lu Mi tro vi ce.

Pan ti} je pod se tio na to da je bom ba, ko ja ni je eks plo di ra la, ba ~e na u dvo ri {te ku }e ko ju je ko sov ski Al ba nac ne dav no pr o dao jed nom Sr bi nu i da sum wa da iza na pa da sto je oni ko ji ma ta kva vr sta ku po pro da je ne od go va ra.

– Al ba nac ko jem je pre kju ~e ba ~e na bom ba pr o dao je ko sov skom Sr bi nu ku }u u Bo {wa~ koj ma ha li – re kao je Pan ti}. – Al ban ska po ro di ca je u fa zi ise qa va wa iz ku }e ko ja je sa da vla -

sni {tvo Sr bi na i ovo ni je pr vi put da su na me ti ne po zna tih na pa da ~a oni ko ji se od lu ~e da pr o da ju imo vi nu Sr bi ma. Euleks bi tre ba lo da se po za ba vi i ova kvim kri mi nal nim de li ma i da pr o na |e od go vor ne za pre kju ~e ra {wi in ci dent jer je o~i gled no da se ra di o po ku {a ju ubi stva i za stra {i va wu gra |a na Ko sov ske Mi tro vi ce.

Ne po zna te oso be ba ci le su u su bo tu po sle pod ne u dvo ri {te jed ne ku }e u Bo {wa~ koj ma ha li bom bu ko ja ni je eks plo di ra la.

Bo {wa~ ka ma ha la je jed no od mul ti et ni~ kih na se qa u se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce u ko jem, osim Sr ba, `i ve Al ban ci i pri pad ni ci dru gih na ci o nal nih za jed ni ca.

(Ta njug)

Broj uto pqe ni ka na re ka ma, je ze ri ma i ku pa li {ti ma u Sr bi ji od apri la do da nas po peo se na de set `r ta va. Po ras po lo `i vim po da ci ma, za ne {to vi {e od dva me se ca stra da lo je 11 qu di, me |u ko ji ma {e sto ro de ce uz ra sta od 6 do 15 go di na. Upr kos broj nim upo zo re wi ma ko ja su se u po sled wih me sec da na go to vo sva ko dnev no po ja vqi va la u me di ji ma, sa mo u su bo tu Du nav i Sav sko je ze ro u Be o gra du od ne li su dva `i vo ta.

Je dan mu {ka rac, star oko 43 go di ne, uto pio se u su bo tu oko 17 ~a so va u Du na vu is pod „ki ne skog mo sta” od Bor ~e pre ma Ze mu nu, dok se tri na e sto go di {wi de ~ak iz Ko vi lo va uda vio na Sav skom je ze ru.

De ~ak je na je ze ru bio sa se strom i dru {tvom, a ne sre }a se do go di la na 60 me ta ra od oba le, na me stu gde je du bi na ve }a od osam me ta ra i gde ku pa we ni je do zvo qe no.

Dan ra ni je, u pe tak, u Du na vu kod Ba~ ke Pa lan ke, ne stao je se dam na e sto go di {wi mo mak iz Fu to ga, a we go vo te lo jo{ uvek ni je pro na |e no.

Cr na se ri ja uta pa wa za po ~e ta je kra jem apri la, ka da su se u re ci To pli ci na do mak se la Po di ne uto pi li ba ka i {e sto go di {wi unuk.

Pre pet na e stak da na de ~a ku iz Fu to ga, sta rom pet na est go di na, pre sta lo je da ra di sr ce ka da je s

PO ^I WE SU \E WE ZBOG ZLO U PO TRE BA U „KO LU BA RI”

Pro da va li gvo `|e upo la ce ne Da nas bi tre ba lo da po~ ne su |e we biv {em di rek to ru ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra” Dra ga nu To mi }u i pe to ri ci we go vih sa rad ni ka po op tu `ni ci Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du zbog mal ver za ci ja sa gvo `|em ko ji ma je to pred u ze }e o{te }e no za 58,8 mi li o na di na ra. Op tu `ni ca je po dig nu ta 24. ja nu a ra 2012.

To mi} }e u Pa la tu prav de, pred Vi {i sud u Be o gra du, bi ti pri ve den iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra u ko jem je od hap {e wa, po ~et kom ok to bra pro {le go di ne.

U po stup ku ko ji se pro tiv To mi }a vo di pred Spe ci jal nim su dom, Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je 3. apri la op tu `ni cu ko jom ga s jo{ 27 okri vqe nih te re ti za zlo u po te bu slu `be nog po lo `a ja po vo dom za ku pa me ha ni za ci je od vi {e pri vat nih pred u ze }a za po tre be „Ko lu ba re”, ko ji ma je o{te tio to pred u ze }e za 938 mi li o na di na ra, od no sno oko 8,4 mi li o na evra, a su |e we po toj op tu `ni ci jo{ ni je za ka za no.

Osim biv {eg di rek to ra „Ko lu ba re”, op tu `ni com Vi {eg tu `i la {tva te re te se po mo} nik di rek to ra za ko mer ci jal ne po -

slo ve Mi li vo je Ri sti} (55), za me nik di rek to ra Vla dan Jo vi ~i} (50), po mo} nik di rek to ra za ko mer ci jal ne po slo ve Ra di sav Ran ko vi} (59), za me nik di rek to ra „Ko lu ba re„ Mi lo van Ob ra do vi} (51) i di rek tor pred u ze }a „Inos si ro vi ne La za re vac”, ko je je do 2009. bi lo dru {tve no, Mi lo van Ra di sa vqe vi}.

U op tu `ni ci se na vo di da je di rek tor „Inos si ro vi ne” ko ri stio pri ja teq stvo s To mi }em, Jo vi ~i }em i Ob ra do vi }em i ugo va rao za ku po vi nu gvo `|a ce ne ni `e od tr `i {nih pa je ta ko „Ko lu ba ra” o{te }e na za 58.832.390 di na ra.

Ru ko vo di o ci „Ko lu ba re” se te re te i da ni su pred u zi ma li ni ka kve me re pre ma „Inos si ro vi na ma” zbog ne pla }e nog du ga za gvo `|e. Ri sti} je 17. ju la 2004. pot pi sao ugo vor s Ra di sa vqe vi }em za ku po vi nu 1.511.982 ki lo gra ma gvo `|a po pet di na ra ki lo gram, iako je ta da ce na bi la 12 di na ra.

Sle de }i ugo vor, 2. mar ta 2005, pot pi sa li su To mi} i Ra di sa vqe vi} za ku po vi nu 857.654 ki lo gra ma gvo `|a, ko je je pla }e no {est di na ra ki lo gram, iako je

ce na bi la 12 di na ra, na vo di se u op tu `ni ci.

Oni su pot pi sa li i aneks ugo vo ra 29. mar ta 2006. o ku po vi ni 1.321.755 ki lo gra ma po {est di na ra ki lo gram, iako je ta da tr `i {na ce na bi la 15 di na ra.

To mi} i Ra di sa vqe vi} su sle de }i ugo vor, po na vo di ma op tu `ni ce, pot pi sa li 19. ja nu a ra 2007. o ku po vi ni 424.840 ki lo gra ma po de vet di na ra ki lo gram, iako je pra va ce na bi la 16 di na ra.

Ugo vor od 8. mar ta 2007. pot pi su ju Ob ra do vi} i Ra di sa vqe vi} o ku po vi ni 1.004.892 ki lo gra ma gvo `|a po {est di na ra ki lo gram, iako je tr `i {na ce na bi la 16 di na ra.

Po sled wi spor ni ugo vor, po na vo di ma op tu `ni ce, pot pi sa li su Ra di sa vqe vi} i, u ime „Ko lu ba re2, Jo vi ~i} i Ran ko vi}. Tim ugo vo rom pro da to je 762.146 ki lo gra ma gvo `|a po {est di na ra ki lo gram, iako je tr `i {na ce na bi la 20 di na ra.

Za Ra di sa vqe vi }a se na vo di da je s ra ~u na „Inos si ro vi na” po di gao 43.995.978 di na ra, od ~e ga 35.340.000 po di gao bez ika kve osno ve i za dr `ao za se be.

(Ta njug)

NA STA VQA JU SE PRO CE SI PRO TIV SRP SKIH OP TU @E NI KA

U ~e tvr tak od lu ke o [e {e qu i Ka rayi}u Pre tre sno ve }e ko jim pred se da va {vaj car ski su di ja Ste fan Trek sel, iz re }i }e 28. ju na pre su du li de ru Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla vu [e {e qu u tre }em po stup ku za ne po {to va we su da. Su |e we je odr `a no 18. ju na, ka da je op tu `e ni po dru gi put od bio da iz ne se od bra nu, zah te va ju }i da u sud ni ci bu du pri sut ni i we gov prav ni sa vet nik De jan Mi ro vi} i ru ko vo di lac pred me ta Ne ma wa [a ro vi}.

Ve }e je od lu ~i lo da Mi ro vi} mo `e da is pi ta op tu `e nog kao je di nog sve do ka u ovom pred me tu, ali je sma tra lo da je pred met to li ko jed no sta van da ne ma po tre be da u we mu u~e stvu je i me na xer za pred met.

Istog da na Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la sa op {ti }e i od lu ku po zah te vu ne ka da {weg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Ra do va na Ka ra xi }a za oslo ba |a we po svih 11 ta ~a ka op tu `ni ce.

U skla du sa pra vi lom 98 bis iz Pra vil ni ka Tri bu na la o po stup ku i do ka zi ma, pre tre sno ve }e mo `e da, po za vr {et ku do ka znog po stup ka Tu `i la {tva, do ne se oslo ba |a ju }u pre su du po jed noj ili vi {e ta ~a ka op tu `ni ce, uko li ko utvr di da ni su do ka za ne. Iz no {e we do ka za op tu `be zva ni~ no je okon ~a no 25. ma ja, a po ~e tak do ka znog po stup ka od bra ne za ka zan je za 16. ok to bar.

Zah tev o oslo ba |a wu Ra do va na Ka ra xi }a je pod ne sen u usme -

noj ras pra vi 11. ju na. We go va od bra na je tvr di la da Tu `i la {tvo to kom pro te kle dve go di ne ni je iz ne lo do voq no do ka za ko ji bi mo gli bi ti osno va za osu |u ju }u pre su du. Na su prot to me, Tu `i la {tvo sma tra da je iz ve lo do voq no do ka za po svim ta~ ka ma op tu `ni ce i da op tu `e ni mo ra da ih ospo ra va u do ka znom po stup ku od bra ne. Op tu `ni ca te re ti Ka ra xi }a za u~e {}e u ~e ti ri udru `e na zlo ~i na~ ka po du hva ta – na sil no i traj no ukla wa we ne srp skog sta nov ni {tva sa pod ru~ ja BiH ko je je u ne kim op {ti na ma do se glo gra ni ce ge no ci da, te ror nad sta nov ni {tvom Sa ra je va, uzi ma we pri pad ni ka UN za ta o ce i ge no cid u Sre bre ni ci.

E. D.

Sa ve ti spa si la ca se mo ra ju po slu {a ti

dru {tvom u{ao u vo du na Bor ko va~ kom je ze ru kod Ru me.

Kru {e vqa nin star 55 go di na uto pio se u je ze ru ]e li je, po ~et kom ju na de ve to go di {wa de voj ~i ca iz ^u ru ga uda vi la se u Sta roj Ti si, a je dan dva na e sto go di {wak iz Ru me uto pio se u Sa vi.

Neo pre znost i al ko hol pro {le ne de qe ko {ta li su `i vo ta mu {kar ca sta rog 45 go di na ko ji je stra dao u Sav skom je ze ru.

Zbog u~e sta lih slu ~a je va uta pa wa, na be o grad skoj Adi Ci gan li ji }e bi ti po ve }an broj spa si la -

ca, no vi na je i da ni ko ne }e mo }i da iz naj mi pe da li nu ili sku ter bez do ku men ta, od lu ~e no je na sa stan ku gra do na ~el ni ka Dra ga na \i la sa s grad skim slu `ba ma, po li ci jom i pred stav ni ci ma Ade Ci gan li je.

Tri pu ta }e bi ti po ve }an broj sku te ra ko ji ko ri ste spa si o ci, grad }e fi nan si ra ti wi ho vo do dat no an ga `o va we, a oso be u al ho ho li sa nom sta wu ne }e mo }i da se pri bli `e vo di. \i las je re kao da su i do sa da svi stan dar di i pro ce du re u za {ti ti

ku pa ~a bi li mak si mal no is po {to va ni, ali i da je o~i gled no da to ni je bi lo do voq no zbog agre siv no sti mla dih, ne po {to va wa pra vi la i ve li kog bro ja ku pa ~a.

Po we go vim re ~i ma, za to }e se pri me ni ti do dat ne me re, od po ve }a wa bro ja spa si la ca do „onih ne po pu lar nih ro di teq skih me ra”.

– Bo qe je da vi ~e mo na de cu ko ja iza |u iz zo ne za do zvo qe no ku pa we i da im pre ti mo si lom na ko ju ne ma mo pra vo, ali da ih vra ti mo `i ve ro di te qi ma – re kao je \i las.

E. D.

U TO KU BOR BA ZA PRE VLAST NA NAR KO TR @I [TU

Na pla ta sta rih ra ~u na?

Su ro va li kvi da ci ja Bo {ka Ra do i ~i }a (42), ko me su za sa da ne po zna ti na pa da ~i u pe tak po pod ne uba ci li eks plo ziv nu na pra vu kroz pro zor ko la dok je sta jao is pred pe {a~ kog pre la za, na ja va je no vih ob ra ~u na do ma }ih kri mi nal nih gru pa, pro ce wu ju kri mi no lo zi.

no lo ga Do bri vo ja Ra do va no vi }a, do sta to ga uka zu je na mo gu} nost ob ra ~u na zbog po slo va s dro gom.

– No vi ras po red se pra vi u tr go vi ni nar ko ti ci ma na pod ru~ ju Be o gra da i Sr bi je i sre |u ju se ra ni ji ra ~u ni ko ji su osta li ne pla }e ni – ob ja {wa va ne ka da {wi di rek tor In sti tu ta za kri mi no -

Bru tal ne me to de do ma }ih kri mi na la ca

Iako se uz na stra da log Ra i ~e vi }a pr ven stve no spo mi we we go va bli ska rod bin ska ve za s An dri jom Dra {ko vi }em, aten tat ko ji je iz vr {en usred be la da na na Dor }o lu u Be o gra du mo `da je po ve zan i s bli skim ve za ma ubi je nog s „ra ko va~ kim kla nom„ i we go vim vo |a ma. Po re ~i ma kri mi -

lo {ka is tra `i va wa Sr bi je za {to li kvi da ci je na na {im pod ru~ ji ma ni su sa mo pro {lost. – Na `a lost, u ve }im me sti ma u Sr bi ji i da qe se de {a va ju slu ~a je vi li kvi da ci ja i „mo ra mo `i ve ti s tim”. Bi lo je i bi }e ih dok efi ka snim dr `av nim ak ci ja ma, pre sve ga efi ka snim pra vo su |em i

ka zna ma, ne sma wi mo ko li ~i nu tr go vi ne dro gom na na {em pod ru~ ju.

We gov ko le ga, so ci o log s In sti tu ta za kri mi na lo {ka i so ci o lo {ka is tra `i va wa Zlat ko Ni ko li}, sla `e se s uti skom da se me |u sob ni ob ra ~u ni kri mi nal nih ban di na sta vqa ju.

– Ja sam to jed nom na zvao ‘do bro do {li u de ve de se te’. Pi ta we je sa mo – ne mam do voq no in for ma ci ja – ko ja je vr sta na pra ve upo tre bqe na. Po to me se pre po zna je „pe ~at„, od no sno da li ra de pla }e ni ci iz BiH, Re pu bli ke Srp ske. Me |u kri mi nal nim sve tom po sto je te po seb ne od li ke, ko ja se vr sta ubi ta~ nog oru` ja ko ri sti, ma da to ne mo ra da zna ~i i da je na ru ~i lac s tog pod ru~ ja jer ve} smo vi de li ko li ko kri mi nal ci iz re gi o na do bro sa ra |u ju – ob ja {wa va kri mi no log. – Cr no gor ski klan se gr ~e vi to bo ri za op sta nak u Be o gra du. Po ti sku ju ih ne ki dru gi `e sto ki, lo kal ni, mom ci. Sa da ne mam do voq no po da ta ka da za kqu ~im da li se ra di o ne koj dru goj vr sti kri mi nal nih ak tiv no sti, ali iz ve sno je da se u ovoj ma loj ba ri na {lo su vi {e kro ko di la. O~e ku jem da }e se na sta vi ti taj pro du `e ni na ~in ob ra ~u na, re {a va we sta rih ra ~u na – upo zo rio je Ni ko li}.

E. D.

VESTI Osum wi ~en za kra |u plo ~i ca Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Dra ga na M. (1988) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio kra |u na {te tu pred u ze }a „To za Mar ko vi}„ AD iz Ki kin de, u ko jem je bio za po slen.

PU Ki kin da je sa op {ti la da je osum wi ~e ni od ma ja do po lo vi ne ju na ove go di ne u vi {e na vra ta iz dvo ri {ta pred u ze }a pro tiv prav no otu |io oko 110 ku ti ja ke ra mi~ kih plo ~i ca.

M. Mr.

Ukra li ba kar ni krov s ka pe le Pro tiv De ja na M. (1983) i \er |a B. (1963) iz No vog Kne `ev ca po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su u ma ju ove go di ne po ~i ni li kra |u na {te tu Pra vo slav ne cr kve ne op {ti ne u No vom Kne `ev cu. Oni se te re te da su s

ka pe la na Pra vo slav nom gro bqu u No vom Kne `ev cu ski nu li i od ne li ba kar ni krov.

Dvo ji ca osum wi ~e nih se te re te i da su u to ku ju na pro va li li u pri vat nu ku }u u No vom Kne `ev cu iz ko je su od ne li alat, bi ci kle, sli ke i dru ge pred me te, pri ~in v{i vla sni ku {te tu od oko 100.000 di na ra.

M. Mr.

Uhva }en u kra |i ba lo na za ra ki ju Pa tro la po li ci je u ^o ki u je pe tak, 22. ju na, sat po sle po no }i uhva ti la La za ra L. (1967) iz Tor de na iz vr {e wu kri vi~ nog de la u jed noj ku }i u Osto ji }e vu.

Po li ci ja je La za ra L. uhva ti la dok je iz ne na sta we ne ku }e u Osto ji }e vu u put ni~ ko mo tor no vo zi lo uno sio ple te ne ba lo ne za ra ki ju ukup ne za pre mi ne 160 li ta ra. Po li ci ja je na ja vi la pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro tiv La za ra L. zbog osno va sum we da je po ~i nio kra |u.

M. Mr.

SPORT

ponedeqak25.jun2012.

c m y

16

dnevnik

FANTASTI^AN USPEH NA[IH KAJAKA[A NA EVROPSKOM PRVENSTVU U ZAGREBU

Uz Mar ko vo zla to i sre bro i bron za Tri me da qe osvo ji li su na {i ka ja ka {i po s led w eg da n a Ev rop skog pr ven stva u Za gre bu. Or lo vi su ti me osta vri li je dan od naj zna ~aj ni jih re zul ta ta u no vi joj isto ri ji srp skog ka ja ka. Mar ko No va ko v i} po s tao je {am p ion Evro pe u olim pij skoj di sci pli ni.

Dvo s ed Sta n o j e v i} Pa j i} oki tio se svo jim pr vim sre brom, dok je olim pij ski ~e tve rac do {ao do svo je pr ve me daqe i to bron za nog sja ja na ve li kim tak mi ~e wi ma. Evrop ski {am pi o nat je bio ge ne ralka pred OI, a ka ko su se na {i tak mi ~a ri po ka za li mo `e mo o~e ki va ti od li~ ja i u Lon do nu. ^e t ve r ac, u sa s ta v u Mi lenko Zo ri}, Erin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan

Ter z i}, osvo j io je bron z a n u me d a q u u di s ci p li n i k-4 1000m, iza ~a m a c a Dan ske i Ru si je, pre ve slav {i sta zu za 2 mi n u t a 59 se k un d i 959 sto tin ki.

- Pre s re} n i smo re z ul t a t om, pri `eq ki va li smo ne {to ova ko da se de si.Ovo po k a z u j e da smo sprem n i za Olim pi ja du i mi sli mo da }e mo u na red nih me sec da na jo{ po p ra v i t i for m u.

Sve ide u prav cu da smo iz tr ke u tr ku i iz tak mi ~e wa u tak mi ~ e w e sve bo q i, {to ohra bru je pred na stup u Lon do nu gde mo `e mo da o~e ku je -

mo od li ~an re zul tat - re kao je Alek san dar Alek si}.

Du {ko Sta no je vi} i De jan Pa ji} po pe li su se na po bed ni~ ko po sto qe u di sci pli ni k-2 500m.na{ dvo sed pre ve slao je sta zu u vre me nu od 1. 27, 382 sto tin ki pro {av {i kroz ciq is pred po s a d e B e l o r u s i j e a iza dvo se da Fran cu ske..Po sle uspe ha ~e tver c a i osvo j e n e bron ze, sti glo je jo{ jed n o od l i~ j e i ti tula vi c e { am p i o n a sta rog kon ti ne ta.

Kao {lag na tor tu do {ao je uspeh sprin te ra Mar ka No va ko vi }a. Mla di Be ~e jac, ko me je sti gao po ziv

Mar ko No va ko vi} je osvo jio zlat nu...

za u~e { }e na Olim p ij s kim igra ma upra vo u Za gre bu, iz ve slao je tr ku `i vo ta. No va ko vi} je do naj vi {eg me sta na po bed ni~ kom po sto qu i ti tu le pr va ka Evro pe do {ao pre ve lav {i sta zu od 200m za 34 se kun de 437 sto tin ki.

- U {o ku sam. Jo{ ni sam sve stan {ta sam ura dio. Hva la svi ma na po dr {ci. Mi slim da sam ovim re zul ta tom po tvr dio da po ziv u Lon don ni je bio slu ~a jan - kon sta to vao je no vo pe ~e ni Olim pi jac.

Ni ko li na Mol do van za u ze la je {e sto me sto u A fi na lu di sci pli ne k-1 200m. Ka nu i sta Go ran Cvi ta no vi} bio je {e sto pla si ra ni u di sci pli ni c1 200m u B fi n a l u, dok su sprin te ri Dra gan Zo ri} i Og wen Fi li po vi} osvo ji li pr vo me sto u B fi na lu di sci pli ne k-2 200m.

... Du {ko Sta no je vi} i De jan Pa ji} sre br nu, a Mi len ko Zo ri}, Erin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi} bron za nu me da qu na EP-u

U LONDONU DANAS PO^IWE OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE

No le bra ni tron, osmo ro Sr ba na te re ni ma Da nas u Lon do nu po ~i we naj sta ri ji i naj pre sti `ni ji te ni ski tur nir na sve tu, na te re ni ma „Ol In gland kla ba� u ju `nom pre gra |u ovog me ga po li sa - Vimbldo nu. Ti tu lu {am pi o na bra ni }e No vak \o ko vi}, a Sr bi ja }e ima ti ukup no osam pred stav ni ka.

Otvo re no pr ven stvo En gle ske je tre }i grend-slem tur nir u se z o n i, po sle Austra l i j en ope na i Ro lan Ga ro sa, je di ni je ko ji se igra na tra vi, a odr `a va se uvek to kom po sled we ne de qe ju na i pr ve sed mi ce u ju lu. Po red tak mi ~e wa u po je di na~ noj kon ku ren ci ji i u igri pa ro va, te ni ser ke i te ni se ri mo gu da se nad me }u i u me {o vi tom du blu, ali i u ra znim uz ra snim ka te go ri j a m a (omla din ci, ve t e r a n i pre ko 35 i pre ko 45 go di na).

U do sa da {woj vi {e ne go bo ga toj isto ri ji Vimbldo na, te re -

ni ma su pro de fi lo va la sva naj ve }a ime na u isto ri ji be log spor ta, a naj u spe {ni ji tak mi ~ar u po je di na~ noj kon ku ren ci ji bio je Ame ri ka nac Pit Sam pras, ko ji je osvo jio se dam ti tu la. Od ak tiv nih igra ~a, [vaj ca rac Ro xer Fe de rer u svo joj ri zni ci ima {est ti tu la, a po sled wu je osvo jio 2009. go di ne i sa da se na da da bi naj zad mo gao da iz jed na ~i Sam pra sov re kord.

Me |u tim, kon ku ren ci ja je, kao i uvek, iz u zet na i te {ko je da ije dan te ni ser ili te ni ser ka mo `e da ra ~u na na si gu ran uspeh.

Jer, kod mu {ka ra ca, i te ka kve adu te za tri jumf ima ju \o ko vi} i Na dal, a iza wih iste sno ve ga ji i ~i ta va ple ja da igra ~a, pred vo |e nih Ene di jem Ma re jom, @o-Vil fre dom Con gom, Del Po trom... Iz ve sno je da tra va naj vi {e od go va ra igra ~i ma ko ji ima ju jak ser vis i sklo ni su ser vis-vo lej igri, ali ni to ni je

pre sud na pred nost za ko na~ nu po be du u Vimbldo nu. usu di }e mo se da ka `e mo da je osva ja wu vred nog tro fe ja uvek naj bli `i te ni ser ko ji je kom ple tan igra~ i ume da svo je adu te na met ne ri va li ma.

U kon k u r en c i j i te n i s er k i bo qa od osta lih u isto ri ji bi la je ^e hi wa sa ame ri~ kim dr `a vqan stvom Mar ti na Na vra ti lo va ko ja je osvo ji la ~ak 20 ti tu la, od ko jih je de vet za slu `i la u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. Ove go di ne ti tu lu bra ni we na ze mqa ki wa Pe tra Kvi to va, ~i ji je uspeh u fi na lu 2011. go di ne mno ge iz ne na dio. Na rav no, ve li ke ri val ke ima }e u pr voj igra ~i ci sve ta Ma ri ji [a ra po voj, a on da i u Aza ren ki, Ra dvan skoj, Sto sur i osta lim igra ~i ca ma iz sa mog svet skog vr ha.

Sr bi ja }e na star tu ima ti osam pred stav ni ka, po ~e ti ri u

[e sto ro na {ih da nas igra ju

Je le na Jan ko vi}

[e sto ro srp skih te ni se ra na stu pi }e da nas, a tre }i grend-slem se zo ne otvo ri }e bra ni lac ti tu le No vak \o ko vi}. Naj bo qi te ni ser sve ta }e na Cen tral nom te re nu igra ti pro tiv [pan ca Hu a na Kar lo sa Fe re ra, a me~ po ~i we u 14 ~a so va, uz pre nos na TV B92.

U isto vre me, na te re nu broj 1 pr vi me~ igra }e Da vid Nal ban di jan i Jan ko Tip sa re vi}, a tre }i duel na tom te re nu od i gra }e Kim Klaj sters i Je le na Jan ko vi}. U me |u vre me nu }e igra ti Ro xer Fe de rer i Al bert Ra mos.

Da nas }e igra ti jo{ Tro ic ki, Jo va nov ska i Do lonc. Ve sna Do lonc }e igra ti dru gi duel na te re nu broj 4 pro tiv Cve tla ne Pi ron ko ve, po sle du e la Fer nan da Ver da ska i Xi mi ja Von ga.

Bo ja na Jo va nov ski }e pro tiv Ele ne Da ni li du igra ti na te re nu broj 5 po sle okr {a ja So ra ne Kri stee i Po lin Par men tje. Vik tor Tro ic ki }e na stu pi ti na te re nu broj 14, a duel pro tiv Mar se la Gra no qer sa usle di }e po sle me ~a Jar mi le Gaj do {o ve i Aju mi Mo ri te.

obe kon ku ren ci je. S pr ve po zi ci je – kao prvi nosilac takmi~ewe }e po~eti Novak \okovi}, Janko Tipsarevi} postavqen je za osmog nosioca,

dok je u glavnom `rebu i Viktor Troicki. U dublu, Nenad Zimowi} i Austrijanac Aleksander Peja bi}e {esti nosioci. U konkurenciji tenis-

erki, za 14. nosioca postavqena je Ana Ivanovi}, 18. nosilac je Jelena Jankovi}, u `rebu je Bojana Jovanovski, kao i Vesna Dolonc, koja od ove godine ima srpsko dr`avqanstvo. U dublu }e Jankovi}eva igrati sa Vir`ini Razano iz Francuske, a Dolonc sa Olgom Sav~uk iz Ukrajine Ove godine nagradni fond pove}an je za 10 odsto i iznosi 16.060.000 funti. Pobednici i pobedniku pripa{}e po 1.150.000 funti, a finalistima po 575.000 funti. U dublu pobednici }e podeliti 260.000 funti, a finalisti 130.000, dok }e u miks dublu pobednici dobiti 92.000, a pora`eni 46.000 funti.

Vimbldon je turnir koji je poznat po strogiim pravilima u odevawu takmi~ara, odnosno po tome da ne trpi modne novotarije. Igra~ima i igra~ice moraju da budu u beloj kombinaciji mu{karci u {ortsu i majici, a dame u sukwicama i belim majicama. Naravno, ovaj znameniti turnir poznat je i po jagodama sa {lagom koje su namewene publici i kraqevskoj porodici.

Ipak, ove godine je, zbog lo{eg vremena, rod jagoda u Velikoj Britaniji bio dosta slab, pa organizatori strepe ho}e li imati dovoqno ovog vo}a za velike prohteve publike.

Uz sve ovo, Vimbldon je karakteristi~an i po primetnom odsustvu reklama oko terena. Centralni teren je 2009. godine dobio pokretni krov, ~ija je namena da spre~i odugovla~ewe i prekidawe me~eva tokom turnira, a u bliskoj budu}nosti jo{ nekoliko terena }e biti pokriveno, ~ime bi jo{ vi{e ki{a bila one mogu}ena da kvari raspored takmi~ewa.

Prvi {ampionat na Vim bldonu odr`an je 1877. godine.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

17

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI [PANSKI REPREZENTATIVAC ALONSO ODGRAO 100. ME^ I POSTIGAO DVA GOLA

Pre sre }an zbog po lu fi na la [pan ski re pre zen ta ti vac ]a bi Alon so, stre lac oba go la u po be di pro tiv Fran cu ske, re kao je da je pre sre }an zbog po go da ka, ali da je pla sman u po lu fi na le va `ni ji.

{to su do {li u mo joj 100. utak mi ci, ali pla sman u po lu fi na le je mno go va `ni ji - iz ja vio je Alon so.

On je do dao da }e ak tu el ni {am pion Evro pe i sve ta u po lu -

]a bi Alon so po sti `e gol iz pe na la

- Ima li smo kon tro lu od po ~et ka do kra ja me ~a, iako su Fran cu zi u po je di nim tre nu ci ma pre ti li. Ose }am ve li ku sa tis fak ci ju zbog go lo va, po seb no

fi na lu pro tiv Por tu ga li je mo ra ti da od i gra jo{ bo qe uko li ko `e li me sto u fi na lu.

- Zna mo da nas ~e ka te `ak me~ i od ovog tre nut ka mo ra mo da se

SELEKTOR [PANIJE VINSENTE DEL BOSKE

Tim ska po be da

S e l ek t o r f u d b a l s k e re p re z en t a ci je [pa ni je Vi sen te del Bo ske oce nio je da je we go va eki pa z a s l u ` e n o p o b e d i l a Fran cu sku i pla si ra la se u po lu fi na le EP. - Mi slim da je re zul tat bio pra ve dan. Fran cu ska ni je ima la pu no pri li ka, a mi smo kon - Vin sen te del Bo ske tro li sa li igru ve }im de lom utak mi ce. Sve vre me smo bi li kon cen tri sa ni i `e le li po be du - re kao je del Bo ske.

Dvo stru ki stre lac bio je igra~ sre di ne te re na ]a bi Alon so.

- On je od li ~an tim ski igra~. Zna ka ko i ka da da po mog ne, {to je i po ka zao. Ne `e lim, ipak, ni ko ga da is ti ~em po {to je ovo bi la tim ska po be da.

Se lek tor je, kao i u pr vom ko lu pro tiv Ita li je, utak mi cu po ~eo bez kla si~ nog cen tar fo ra, a ka `e da je to ura dio za to {to je `e leo da we go va eki pa ima ve }i po sed lop te i da do mi ni ra.

- @e le li smo da do mi ni ra mo i ima mo po sed lop te. Za to smo po ~e li utak mi cu bez kla si~ nog cen tar fo ra. Igra li smo s tri is tu re na igra ~a Fa bre ga som, Sil vom i Ini je stom, a ima li su po mo} svih sa i gra ~a - re kao je del Bo ske. [pa ni ja }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv Por tu ga la, u sre du, ta ko |e u Do wec ku.

fo ku si ra mo na Por tu ga li ju i Kri sti ja na Ro nal da. Ve ru jem da mo `e mo da stig ne mo do po be de, ali za to }e nam bi ti po treb no da od i gra mo u naj ma wu ru ku kao pro tiv Fran cu za ili jo{ bo qe po ru ~io je Alon so.

Lev bek {pan ske re pre zen ta ci je \or di Al ba re kao je da je za do vo qan po be dom we go vog ti ma i da je me~ s Fran cu zi ma bio iz u zet no te `ak.

- Ve o ma sam sre }an ka ko smo od i gra li, bi lo je te {ko pro tiv Fran cu za ko ji ima ju do bru od bra nu i br ze pa so ve. S ovim ti mom ose }am se kao da sam kod ku }e, br zo smo se uklo pi li, a at mos fe ra u sval ~i o ni ci je od li~ na - re kao je Al ba.

We gov sa i gra~ Ser hio Ra mos do da je da [pan ci mo ra ju da na sta ve u istom tem pu i da ne ma opu {ta wa.

- Ovom po be dom smo po ka za li {ta ume mo i pla si ra li se u po lu fi na le. Mo ra mo da na sta vi mo ta ko do fi na la. Ne mo `e mo `i ve ti od sta re sla ve, jer sva ka utak mi ca je od lu ~u ju }a. Por tu gal se stvar no po tru dio da do |e do po lu fi na la i bi }e to te `ak me~ - do dao je Ra mos.

SELEKTOR FRANCUSKE LORAN BLAN

Ovo je na {a re al nost

Se lek tor Fran cu ske Lo ran Blan re kao je da ne zna da li je ~e tvrt fi na le re a lan do met we go ve eki pe, ali da zna da u po lu fi na le ide onaj tim ko ji je to za slu `io.

- Fran cu ska ne }e bi ti u po lu fi na lu i to je re al nost.

Ka da iz gu bi te uvek po sto ji ne {to {to je ne do sta ja lo.

Ne znam, mo `da je fa li lo am bi ci je, mo `da je za ka za la tak ti ka. Me |u tim, mo ram da ka `em da su mom ci da li sve od se be, da su do brim de lom spro ve li pla ni ra no na te re nu, ali, na `a lost, pro tiv ja ke [pa ni je to ni je bi lo do voq no - re kao je Blan.

On sma tra da je gol u pr vom po lu vre me nu bio pre su dan za po raz tri ko lo ra.

- @ao mi je zbog pr vog pri mqe nog go la, po sti gli su po go dak iz pr ve {an se ko ju su stvo ri li. Ima li su ve }i po sed lop te, ali ne i mno go pri li ka za gol. Da smo do po lu vre me na osta li na 0:0, kao {to smo pla ni ra li, uve ren sam da bi smo u na stav ku ima li {an se - oce nio je Blan.

Ra dost Lu ka sa Po dol skog (dru gi sle va) i sa i gra ~a

VELIKI OPTIMIZAM U REDOVIMA NEMACA

Ide mo u fi na le, ri val ni je bi tan Re pre zen ta ti vac Ne ma~ ke i no vo pe ~e ni na pa da~ Ar se na la Lu kas Po dol ski sa mo u ve ren je uo~i po lu fi na la, ka `e da mu je pot pu no sve jed no da li }e u we mu igra ti s En gle skom ili Ita li jom. Re pre zen ta ci ja [pa ni je je evrop ski i svet ski {am pion, ali je Ne ma~ ka igra ma u do sa da {wem to ku EP pre o te la zva we pr vog fa vo ri ta. Iza bra ni ci Jo a ki ma Le va do bi li su sve ~e ti ri utak mi ce, da li de vet go lo va i pro tiv Gr~ ke u ~e tvrt fi na lu po ka za li da i na klu pi ima ju mno go adu ta za naj vi {i pla sman.

Lu kas Po dol ski je od lu kom se lek to ra pro pu stio po sled wu utak mi cu, ali se ve} za gre va za

~e tvr tak i po lu fi na le, u ko jem }e pan ce ri do ~e ka ti En gle ze ili Ita li ja ne.

- Ko god nam do |e, zna mo da ima mo kva li tet da po be di mo. To je ne ma~ ki men ta li tet - re kao je Po dol ski. - Po sled wi ve li ki tro fej osvo ji li smo jo{ 1996. go di ne, a 16 go di na ~e ka wa je pre vi {e za na {e na vi ja ~e. Na dam se uspe {nom za vr {et ku se zo ne, pa on da mo gu da se okre nem oba ve za ma u Ar se na lu.

Na kon sta ta ci ju da }e se u po lu fi na lu mo `da su o ~i ti s ne kim od bu du }ih klup skih dru go va, dao je jed no sta van od go vor.

- Ve o ma sam sre }an {to sam pot pi sao za Ar se nal, ali to

ne zna ~i da }u ima ti mi lo sti pre ma re pre zen ta ci ji En gle ske.

Nem ci su po be di li En gle ze 4:1 u osmi ni fi na la SP u Ju `noj Afri ci, ma da Fren ku Lam par du ni je pri znat ~ist gol, ko jim bi re zul tat bio iz jed na ~en na 2:2.

- Ni je pro blem ako se opet sa sta ne mo s En gle skom. Ta po be da nam sa da zna ~i pu no, jer na Mun di ja lu ni smo us pe li da ode mo do kra ja. Va `no je da na ovom tur ni ru igra mo od li~ no, da je mo do sta go lo va i on da ne ma raz lo ga da pri `eq ku je mo ili se pla {i mo bi lo kog pro tiv ni ka - za kqu ~io je Lu kas Po dol ski.

FRANCUZ SAMIR NASRI U SUKOBU S NOVINARIMA

NA TRENINGU PORTUGALACA

Sa mo tra `i te ne vo qu

Kva re `ma {ut nuo Lo pe za

R e p r e z e n t a t i v a c Fran cu ske Sa mir Na sri te {ko je pod neo eli mi na ci ju s Evrop skog pr ven stva, a po sle po ra za od [pa ni je ver bal no je na pao no vi na re. Igra~ Man ~e ster si ti ja je pret hod nih da na ~e sto bio na me ti fran cu skih me di ja zbog kon tro verz nog po na {a wa u kam pu i sva |e u svla ~o ni ci to kom utak mi ce sa [ved skom.

No vi na ri su za mo li li ve znog igra ~a da Sa mir Na sri pro k o m en t a r i { e po raz od [pa ni je, na {ta je Na bru sio je Na sri oku pqe nim no sri po be sneo, te je iz vre |ao no vi na ri ma, a ka da mu je je dan od vi na re. wih re kao da se gu bi, on mu je od - Vi uvek sa mo tra `i te ne ke go vo rio „j*** se� i po zvao ga da glu po sti, tra `i te ne vo qu - od - se su o ~e di rekt no.

Re pre zen ta tiv ci Por tu ga la Mi gel Lo pes i Ri kar do Kva re `ma uma lo su se fi zi~ ki ob ra ~u na li na tre nin gu, dva da na po sle pla sma na eki pe u po lu fi na le.

In ci dent se do go dio na kra ju tre nin ga, ka da je Lo pes o{tro ukli zao i po ko sio Kva re `mu. Ovaj ga je od mah sa ze mqe uda rio no gom, ali se uz po mo} sa i gra ~a br zo smi rio.

- Ova kve stva ri se do ga |a ju na tre nin zi ma. To je bio `e sto ki start na lop tu. Mi smo tak mi ~a ri, `e li mo da po be di mo i na tre nin gu, pa po ne kad bu de i ova ko - ob ja snio je Lo pes.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL

[AMPION

NEMA^KA

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA

FRANCUSKA

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

GR^KA

PORTUGAL

DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

4 2

2 0

[PANIJA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

ENGLESKA KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

18

sport

ponedeqak25.jun2012.

ZVEZDIN KONDICIONI TRENER RADIVOJE RADAKOVI] HVALI FUDBALERE

Rat ni ci s tim skim du hom

U prvoj fazi priprema najza posleniji su stru~waci za fizi~ku spremu ekipa. Zvezdin tandem Radivoje Radakovi} i Bata Radulovi} ima pune ruke posla na Rogli.

- Specifi~an je rad na velikim nadmorskim visinama jer je procenat kisoenika u vazduhu mawi i ni`i je atmosferski pritisak. Tu je i temperaturna razlika. Dakle, stvara se niz adaptavnih, pozitivnih promena. Vrlo je bitno pogoditi broj dana koliko se ostaje na planini, kontrolisati fiziolo{ke i funkcionalne parametre kod igra~a – ka`e Radakovi}.

I druga destinacija, Zlatibor, je bri`qivo birana.

brzinska izdr`qivost u zahtevima modernog fudbala uzela apsolutni primat u odnosu na op{tu.

- Obra}amo pa`wu na prevenciju od povreda, na efikasnost tr~awa i uvodimo ih u rekao bih u najva`niji deo, a to su fine kretwe u toku me~a i koordinacijsko-balansni pokreti. To je trend koji zastupam i dr`a}u se toga. Mo`e se naravno i treba kombinovati tr~awe sa loptom.

Frekvencija treninga zavisi i od pra}ewa rezultata igra~a to kom pripremnog perioda.

Pohvale su nekako uobi~ajena stvar u ovom periodu, ali tek u sudaru sa ekipama iz Evrope vi-

Fud ba le ri Zve zde se pri pre ma ju na Ro gli

- Kretawa vazdu{nih struja predstavqaju na neki na~in vazdu{nu bawu, {to je vrlo bitno zbog oporavka igra~a, da ne bismo na po~etku sezone ~uli da su im „olovne noge“.

Zvezdu start takmi~arske sezone o~ekuje ve} 19. jula u kvali fikavijam za Ligu Evrope.

- Tempirawe forme je najzah tevniji zadatak za svakog kondicionog trenera. Trudi}emo se da budemo na nekih 85 do 90 procenata spremni u odnosu na maksimum koji te`imo da dostignemo. Nisam prorok, ne znam da li }emo u tome uspeti, ali u~ini}emo sve da to ostvarimo.

Rezultati testova daju nadu za optimizam.

- Igra~i su napredovali na svim poqima, poboq{ali sve bitne karakteristike va`ne za profesionalca. Pohvalio bih prvenstveno fudbalere, jer zai sta imaju sjajan odnos prema obavezama, {to im se vra}a kroz svakodnevni napredak. Prezadovoqan sam stawem u kome su se pojavili na prozivci.

Nau~na saznawa do kojih je do{ao Radakovi} govore da je

di se koliko na{i igra~i kaskaju na planu fizike.

- Govorim o egzaktnom podatku, u minuloj polusezoni 61procenat golova postigli smo u periodu od 60. do 90. minuta. Na mnogim utakmicama smo imali rezultate ravne evropskim ekipama. I od utakmice dosta zavisi koliko }e ekipa tr~ati, od postavke i stila igre protivnika.Da se razumemo, zadovoqan sam postignutim, ali mislim da mo`emo i moramo mnogo boqe .

Poruka za kraj.

- Kakav god i koliko god kvalitetni treneri bili, svaka ekipa najvi{e zavisi od karakteristika i kvaliteta igra~a kojima raspola`e. Na{a ekipa nema zvezde, ve} ima ratnike sa izra`enim timskim duhom. Forma se dosti`e, ali je jo{ bitnije da se kontroli{e u datom trenutku, odnosno da se podi`e i spu{ta u zavisnosti od situacije i takmi~arskih zahteva – is takao je Radivoj Radakovi}.

Crveno- bele ve~eras(19) o~e kuje prvi kontorlni me~, a ri val je Dom`ale.

Z. Rangelov

BUDU]NOST IZ GLO@ANA OSTALA BEZ VI[EG RANGA

Am bi ci je osta ju iste

Nisu uspeli fudbaleri Budu}nosti iz Glo`ana, mesta u ba~kopetrova~koj op{tini (~lan lige MOL Ba~ka Palanka Prvi razred)da se domognu vi{eg ranga. U drugoj utakmici bara`a izgubili su na penale od @SK - a iz @abqa.

- Bili smo najboqi ovog prole}a u ligi. Jesenas smo bili tre}i, ali smo uspeli da osvojimo drugu poziciju, sa tri boda mawe od Tvr|ave iz Ba~a. Niko u klubu ne jadikuje zbog neuspeha u bara`u. Do govorili smo se o daqoj saradwi, svi igra~i ostaju na okupu, a za novo prvenstvo poja~a}emo se sa golmanom i iskusnijim veznim igra~em - ka`e trener Budu}nosti Mirko Luki}.

Do po~etka priprema vredna uprava u~ini}e napor da poboq{a uslove u svim segmentima, usledi}e i mala popravka terena i tribina. Teren sa ve{ta~kom travom i fiskulturna sala su na usluzi fudbalerima Budu}nosti koji su, uz vrednu upravu i dobru struku, namerni da i naredne sezone krenu ka vi{em rangu- Novosadskoj podru~noj ligi.Bez obzira {to se ekipa ovog puta nije plasirala u vi{i rang, abicije se nisu promenile i u Budu}nosti veruju da im plasman u Podru~nu ligu idu}e sezone ne}e izma}i.

V. V.

HRVATSKI REPREZENTATIVAC JOSIP [IMUNI]

Bi li} me po ni zio Hrvatski fudbaler Josip [imuni} smatra da ga je sada ve} biv{i selektor Slaven Bili} ponizio na Evropskom prvenstvu i da on za wega vi{e ne postoji. Kao jedan od najiskusnijih igra~a u ekipi, [imuni} nije odigrao ni jedan minut.

- Bili} mi je pre {ampionata rekao da sam mu veoma va`an, a onda me bez obja{wewa ostavio na klupi. Da li sam to zaslu`io posle svega {to sam dao reprezentaciji - rekao je [imuni}, ro|eni Australijanac, koji je od 2001. godine za Hrvatsku odigrao 95 utakmica.

On je dodao da Bili} za wega vi{e ne postoji.

Ponizio me je kao ~oveka i on za mene vi{e ne postoji. @ao mi je zbog svega, jer da smo imali malo hrabrijeg selektora sigurno bismo pro{li grupu - istakao je [imuni}.

dnevnik

S PRIPREMA VOJVODINE

Sle di sma we we spi ska igra ~a Prvu proveru tokom letwih priprema fudbaleri Vojvodine odradili su u subotu, u duelu s Omladincem iz Novih Banovaca. Me~ je zavr{en bez pobedni-

Ra bre no vi} u Ni o nu U {vajcarskom gradu Nionu danas }e biti obavqen `reb za kvalifikacije za Ligu Evrope. Me|u timovima ~ija imena }e se na}i u bubwu bi}e i srpski predstavnici Crvena zve zda, Vojvodina (drugo kolo kvalifikacija) i Jagodina (prvo kolo).

Novosadskog superliga{a na `rebu }e predstavqati generalni sekretar Radisav Rabrenovi}, a prvu utakmicu crvenobeli }e u Evropi imati 19. jula. ka i bez golova {to je bilo svojevrsno iznena|ewe, bez obzira na ~iwenicu da je iza crveno-belih tek nedequ dana rada. Sada im sledi novi mini-ciklus treninga u FC „Vujadin Bo{kov”, sve do 3. jula, kada se ekipa seli na desetodnevne pripreme u Austriju.

- U duelu s Omladincem dosta smo se isproma{ivali i zakazali smo u fazi realizacije - rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Zlatomir Zagor~i}. Sve to mora da bude mnogo boqe i ve} od danas skrati}emo spisak kandidata za prvi tim na ne kih 25 imena, uz Poletanovi}a, Radoju i Deleti}a koji su odsutni zbog obaveza prema reprezentaciji Srbije do 19 godina, pred kojom je Evropsko prvenstvo u

Go ran Smi qa ni} (s lop tom) u du e lu s Omla din cem

Estoniji. Na pripreme u Austriju putova}e 25 igra~a i s tim brojem mo}i }emo da imamo kvalitetniji rad.

Zagor~i} je se osvrnuo na jo{ jedan detaq me~a s Omladincem: - Kombinovali smo postave na terenu, daju}i priliku svima da poka`u {ta mogu. Zadovoqan sam zalagawem i tr~awem, a upravo ovaj segment bio je jedna od stavki koju sam `eleo da vidim. Nismo do sada mno go ra di li na tak ti ci i

Pot pi sao Sr |an @a ku la Dvogodi{wi ugovor s Vojvodinom potpisao je golman Sr|an @akula, dosada{wi ~uvar mre`e Radni~kog iz Sombora.

Re~ je o iskusnom ~uvaru mre`e ro|enom 22. marta 1979. godine, koji je visok 191 cm i te`ak 83 kg. Karijeru je po~eo u Mladosti iz Apatina, ~iji ~lan je bio sve do 2007. godine, kada je pre{ao u ru munski tim Unirea Urziceni. Posle dve godine internacionalne karijere, @akula se vratio u srpski fudbal kao ~lan Hajduka iz Kule u kojem je proveo tako|e dve sezone. Od 2009. godine bio je golman Radni~kog iz Sombora, do ove godine ~lana Prve lige Srbije.

Fo to: F. Ba ki}

Na sti} s pr vo tim ci ma Nastavqa se podmla|ivawe igra~kog kadra Vojvodine.

Posle bra}e [alete i Marka Kordi}a, Mirka Ivani}a i Sr|ana Be~eli}a, jo{ jedan igra~ iz omladinskog pogona crveno-belih prikqu~en je prvom timu. Re~ je o talentovanom levom beku Bojanu Nasti}u, reprezentativcu Srbije do 17 godina i jednom od najboqih igra~a ekipe koja je osvojila titulu {ampiona u omladinskoj konkurenciji. igri i taj period rada tek je pred nama. Raduje me i to {to je Moreira odigrao dobro i {to je pokazao da se vra}a, jer takav Moreira bio bi nam od velike koristi. O~ekujem da nas na treningu i Abubakara Oumarua, Nemawu Bilbiju i Miroslava Stevanovi}a i bi }emo napokon kompletni. Oni }e unaprediti na{ rad, a ve} od danas nastavqamo s kombi novanim treninzima i specifi~ nim ve `ba ma. Tek u Austriji vi{e }emo se baviti samom igrom i taktikom.

Danas je `reb za kvalifikacije za Ligu Evrope. Iako se jo{ uvek ne znaju grupe s potencijalnim rivali ma, postoje li timovi koje biste `eleli da izbegnete kao rivale?

- Ne bih voleo da putujemo negde daleko, jer takva putovawa su veoma naporna i ne bi nam dobro do{la u pripremama za novu sezonu - objasnio je Zagor~i}. - Voleo bih da dobijemo neki tim iz regiona. Ima me|u potencijalnim rivalima i zvu~nih imena i ne}e nam biti lako da ispunimo ciq i pro|emo u tre}e kolo kvalifikacija.

A. Predojevi}

UZ PLASMAN STAROPAZOVA^KOG JEDINSTVA U SRPSKU LIGU

Vi {i rang iz i sku je ve }e oba ve ze Posle ~etiri godine fudbaleri Jedinstva iz Stare Pazove ponovo }e igrati u srpskoliga{koj konkurenciji. Fudbaleri Jedinstva su na 30 utakmica u Vojvo|anskoj ligi zapad ostvarili 16 pobeda, devet remija i pet poraza, uz gol razliku 48:17 i sa 57 bodova osvojili drugo mesto (bod mawe od Radni~kog iz Sremske Mitrovice) i stekli pravo da u bara`u sa Proleterom iz Banatskog Kar lovca izbore vi{i rang.U dve utakmice sa odli~nim Karlov~anima(1:2, 1:0) usko~ili su me|u srpskoliga{e.

Na uspeh su ponosni svi Staropazov~ani, naro~iti predsednik op{tine Goran Jovi} i predsednik kluba Slobodan Jovanovi}.Trener Dragan Macura, sa saradnicima, spojio je mladost i iskustvo i ispunio snove svih onih kojima je Jedinstvo na srcu.

- Kada se sve sabere i oduzme smatram da smo zaslu`eno postali srpskoliga{i- ka`e trener Dragan Macura. - Najte`e je kad se ne{to mora, a u revan{u bara`a mi smo morali da pobedimo.Verovao sam da mo`emo do minimalne pobede, iako se Proleter znala~ki, ali korektno branio. Ulog je bio veliki, pa u igri i nije bilo neke lepote.Uprava kluba nam je omogu}ila dobre uslove, a na{i verni navija~i bodrili su nas i nosili do pobede.Ipak, ovaj tim mora da pretrpi mnogo izmena po{to }emo se nadmetati u `estokoj konkurenciju.Nemamo zato mnogo vremena za odmor, ve} u prvoj polovi-

Sa stav

Srp ska li ga Voj vo di na

Trener Macura je tokom sezone na raspolagawu imao slede}e igra~e: Lazar Jovi{i} i Milo{ Vorkapi}(golmani), \or|e Luki}, Darko Kne`evi}, Nikola @akula, Nenad Jovi{i}, \or|e [u{a, Nenad Dragin (kapiten), Dragan Ogrizovi}, Predrag Pej~inovi}, Miqan Kukoq, Nikola Igra~, Milan Gu{a, Nikola [apowa, Aleksandar [estovi}, Jovan Duki}, Milo{ Qutovac.

U Srpskoj ligi Vojvodina od jeseni igra}e: Srem i Radni~ki (oba kluba iz Sremske Mitrovice), Radni~ki (Sombor), Sloga (Temerin), ^SK Pivara (^elarevo), Senta, Radni~ki ([id), Tekstilac (Oxaci), Cement (Beo~in), Dunav (Stari Banovci), Mladost (Ba~ki Jarak), Ba~ka Topola, Pali}, Dolina (Padina), Dinamo (Pan~evo) i Jedinstvo (Stara Pazova).

Fud ba le ri sta ro pa zo va~ kog Je din stva na je sen }e igra ti u Srp skoj li gi

ni jula moramo da krenemo sa pripremama.

Za kratko vreme predsednik Slobodan Jovanovi} i wegovi saradnici u~inili su mnogo na sre|ivawu stadiona, ali }e morati i te kako da se rastr~e na sve strane kako bi spremni do~ekali takmi~ewe u Srpskoj ligi.Kao i posledwih nekoliko godina, mo}i }e da ra~unaju na podr{ku lokalne sa-

mouprve, posebno na predsednika Gorana Jovi}a, velikog fudbalskog zanesewaka.

- Fudbaleri i trener Dragan Macura ulo`ili su ogroman trud da Jedinstvo vrate na stari kolosek-jasan je prvi klupski ~ovek Slobodan Jovanovi} .-Mnogo smo uradili na stabilizaciji kluba, ali ne bismo uspeli da nije bilo pomo}i mesene zajednice, op{ti-

ne i predsednika Gorana Jovi}a.Zadr`a}emo ve}inu igra~a koji su izneli teret u minuloj sezoni.Mnogi su ponikli u u na{oj {koli, a ako bude mogu}nosti u ovim bremenitim vremenima planiramo da anga`ujemo i nekolicinu novajlija, da bismo na srpskoliga{koj sceni imali zapa`enu rolu.Za vi{i rang, uz pomo} lokalne samouprave, dogradi}emo nove klupske prostorije.Uz maksimalne uslove ra~unamo da u dogledno vreme juri{amo i ka prvoliga{koj seceni.

-Na najlep{i na~in zavr{ili smo sezonu, plasirali se u vi{i rang, ali smatram da smo u ligi imali najboqi sastav i da nismo trebali da igramo bara`. No, izgubili smo nekoliko unapred dobijenih utakmica i dospeli u bara`, koji smo na na{e zadovoqstvo uspe{no prebrodili.Imamo odli~an stru~ni {tab sa Draganom Macurom na ~elu, sjajnu upravu i vatrene navija~e.Sre}an sam {to sam ~lan Jedinstva na zalasku bogate karijere-rekao je kapiten Nenad Dragin.

B. Rokni}

c m y

SPORT

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

19

SVETSKA LIGA

Tre }a po be da nad sa mu ra ji ma Sr bi ja - Ja pan 3:2 (23:25, 25:19, 19:25, 25:19, 15:10)

A gru pa

KA LI WIN GRAD: Ha la „Jan tar wi„, gle da la ca: 1.250, su di je: Ve rek (Fran cu ska) i Stal (SAD).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 2, U. Ko va ~e vi} 17, Pet ko vi}, Ter zi}, Ni ki} 18, Mi ti} 2, Ra {i} 10, Ata na si je vi} 14, Sta ro vi} 4, Pod ra {~a nin 8, Ro si} (l), Li si nac.

JA PAN: Na ga no (l), Usa mi, Su zu ki, Age ba 18, To mi ma cu 7, Ma cu mo to, Ja ma mu ra 9, [i mi cu 5, Fu ku za va, I{i ja mi 16, Jo ne ja ma 11, Kon do 3.

Od boj ka {i Sr bi je po be di li su pso le du gih pet se to va Ja pan i tri jum fal no za vr {i li tak mi ~e we tre }eg vi ken da Svet ske li ge u Ru si ji. Iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a su igra li po si ste mu to plo-hlad no, ali su ipak us pe li da po tre }i put sa vla da ju eki pu iz ze mqe sa mu ra ja i osvo je dva bo da.

Start su sre ta pro te kao je u iz jed na ~e noj igri i ta ko je bi lo sve dok Ja pan ni je po ja ~ao ser vis i na te rao na {e pri ma ~e na ne ko li ko gre {a ka. Ta ko je Ja pan po sle ser vi sa I{i ja me do {ao do pred no sti (16:12) na dru gom teh ni ~a kom tajm-autu i za dr `ao je do kra ja se ta.

Uro{ Ko va ~e vi} za me nio je bra ta Ni ko lu na star tu dru gog se ta, u{ao je i Li si nac i na {i mom ci su se ri jom do brih blo ko va do {li do uvod ne pred no sti (8:4), a ve li ku se ri ju okon ~a li su s vi {kom od osam po e na (12:4). Ta da je Ja pan ve} bio da le ko u pot ~i we nom po lo `a ju, a sud bi nu sa mu ra ja u dru gom pe ri o du igre za pe ~a tio je na{ ko rek tor Alek san dar Ata na si je vi}.

Ja pan je ve o ma mo ti vi sa no u{ao u tre }i set i za tren oka po veo 5:0 i ta ko na ja vio da se ne }e pre da ti zbog glat kog gu bit ka se ta. Do bri ser vi si i od bra na Ja pa na ca do ne li su im mo gu} nost br `e igre, a ak ti vi rao se i Age ba, pa or lo vi ni su do bi li pra vu pri li ku da se raz mah nu.

Uza lud no su po ku {a va li Ni ki} i mla |i Ko va ~e vi} da si lo vi tim ser vi si ma i na pa di ma ne {to pro me ne, pred nost Ja pa na ve} je bi la ne do sti `na i mo ra li su na {i mom ci u ~e tvr tom se tu da tra `e osta nak u me ~u.

Pri jem ser vi sa na {ih mo ma ka sta bi li zo vao se tek u ~e tvr tom pe ri o du me ~a, a ta da su se ko na~ no ak ti vi ra li i na {i sred wi blo ke ri Pod ra {~a nin i Ra {i}. Br za igra or lo va i ras po lo `e ni Sta ro vi} i Ni ki} bi li su do voq ni za brz i la gan kraj se ta, pa je po bed ni ka mo rao da od lu ~i taj-brejk.

Po sle ne ko li ko do brih od bra na, kon tri Sr bi je i gre {a ka Ja pa na u na pa du, do {li su mom ci u pla vom do oset ni je pred no sti (7:4). Mi ti} je do bro ko man do vao na pa dom, a blok Sr bi je od i grao je vo de }u ulo gu u do brom za kqu~ ku utak mi ce za si gur nih 15:10. M. R.

Sr bi ja - Ja pan Ru si ja - Ku ba

1. Ku ba 2. Sr bi ja 3. Ru si ja 4. Ja pan

1. SAD 2. Fran cu ska 3. Ita li ja 4. Ko re ja

1. Ne ma~ ka 2. Bu gar ska 3. Ar gen ti na 4. Por tu gal

2 3 5 8

22:11 20 20:15 17 16:20 11 14:26 6

9 9 9 9

7 6 5 0

2 3 4 9

24:8 20:15 17:15 4:27

3:1 3:1 22 16 16 0

Po sled wi vi kend nad me ta wa u A gru pi Svet ske li ge igra }e se u ve li koj sa li SPENS-a u No vom Sa du.

Od boj ka {i Ku be ve o ma su bli zu pla sma na na fi nal ni tur nir u So fi ju i da bi se na {li me |u {est naj bo qih se lek ci ja u ovom tak mi ~e wu po tre ban im je sve ga bod iz po sled wa tri me ~a.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je jo{ ima te o ret ske {an se za pla sman na faj nal siks, s pr vo me sta sa mo u slu ~a ju da sve me ~e ve kod ku }e po be di mak si mal nim re zul ta tom, a da Ku ba ne osvo ji ni bod. Mo gu da se pla si ra ju i kao jed na od dve naj bo qe dru go pla si ra ne se lek ci je, ali }e za to bi ti po treb no da se po klo pe re zul ta ti u dru gim gru pa ma, kao i pla sman Bu gar ske u D gru pi.

Atanasijevi}, Podra{~anin i Uro{ Kova~evi} u bloku

Sr bi ja - Ar gen ti na 3:0 (25:16, 25:22, 26:24)

A gru pa 3:1 0:3

0 36:6 35 6 21:21 19 6 23:22 18 12 5:36 0

BANG K OK: Ha l a „Ke l a vek”, gle da la ca: 6.500, su di je: Ka b ul b e k o v a (Ka z ah s tan), Kam dum (Ka me run).

SR BI JA: La za re vi}, @iv ko vi} 4, Ma le {e vi} 12, Mol nar (l), Ve so vi} 11, Bje li ca 15, Nin ko vi} 7, Ste va no vi} 6, Sta ro vi}, Bla go je vi}, Mi haj lo vi}.

AR GEN TI NA: Ga i do, Fer nan des 6, Ni ze ti~ 6, Fre sko 12, Ri so (l), So sa 7, Bo ska }i 4, Kar lo to, Bu skets 6, Ku ra to la, Ka sti qo ne 3, Ko sar.

Od boj ka {i ce Sr bi je, u pod mla |e nom i znat no iz me we nom sa sta vu, za vr {i le su ovo -

Re zul ta ti 9. ko la Ne ma~ ka - Tur ska Ar gen ti na - Sr bi ja Ku ba - Por to ri ko Ja pan - Ko re ja Taj peh - Do min kan ska SAD - Taj land Ki na - Bra zil Ita li ja - Poq ska

Jovana Brako~evi}

sta vu (l), Mu re {an 10, Onje je kve 1.

SR BI JA: Bra ko ~e vi} 14, Kr sma no vi}, Ra ki} 4, Ra den ko vi} 2, Ra {i} 13, Ro si} (l), ]e bi}, Bu {a 9, Mir ko vi}, ^i ki riz 1, Sa vi} 12, Lu ki}.

Kom bi no va ni sa stav od boj ka {i ca Sr bi je za be le `io je 34. uza stop nu po be du u Evrop skoj li gi i u ve li kom sti lu za vr {i -

7 6 4 1

0:3 3:0

Od lu ka u No vom Sa du

Tri jumf za kraj

12 6 6 0

25:10 23 20:18 15 20:18 13 8:27 3

D gru pa

Ru mu ni ja - Sr bi ja 0:3 (24:26, 18:25, 20:25)

12 12 12 12

9 9 9 9

Ne ma~ ka - Bu gar ska Ar gen ti na - Por tu gal

Niz jo{ tra je 1. Sr bi ja 2. Ru mu ni ja 3. [pa ni ja 4. Ma |ar ska

1 4 4 9

C gru pa

SVETSKI GRAN PRI

[pa ni ja - Ma |ar ska Ru mu ni ja - Sr bi ja

8 5 5 0

Ko re ja - SAD Fran cu ska - Ita li ja

EVROPSKA LIGA ZA DAME U RUMUNIJI

WAMC: Ha la „Po li va len ta”, gle da la ca: 700, su di je: Vi na li ev (Bu gar ska), Go ren (Iz rael).

RU MU NI JA: Buz, Ro go `i na ru 7, Jo sef 5, Kar bu ne a nu 4, Ka za ku, Mol do van 7, Ra du 5, Ka pe lo vis 2, Mi klea 1, Pri -

9 9 9 9

3:2 1:3

la kon ti nen tal nu fa zu tak mi ~e wa.

Pred vo |e ne ~la ni ca ma „sta ri je” re pre zen ta ci je Jo va nom Bra ko ~e vi} i Mi le nom Ra {i}, kao i do brom par ti jom mla de Ma je Sa vi}, Srp ki we su ma lo pro ble ma ima le sa mo u pr vom se tu, a ka sni je su la ga no oprav da le ulo gu iz ra zi tog fa vo ri ta.

M. R.

3:1 0:3 3:0 3:0 1:3 3:0 0:3 3:2

1. SAD 9 9 0 27:2 27 2. Ki na 9 8 1 24:8 23 3. Tur ska 9 7 2 23:12 21 4. Taj land 9 7 2 22:10 20 5. Bra zil 9 8 1 25:14 19 6. Ku ba 9 6 3 23:13 19 7. Ne ma~ ka 9 6 3 20:11 18 8. Poq ska 9 5 4 20:15 16 9. Ja pan 9 4 5 17:16 13 10. Ita li ja 9 4 5 16:19 13 11. Sr bi ja 9 3 6 15:19 11 12. Do min kan ska 9 2 7 9:22 7 13. Por to ri ko 9 2 7 8:24 5 14. Ko re ja 9 1 8 8:25 4 15. Ar gen ti na 9 0 9 4:27 0 16. Taj peh 9 0 9 3:27 0 Na fi nal ni tur nir (27. jun - 1. jul) su se pla si ra le SAD, Tur ska, Taj land, Bra zil, Ku ba i do ma }in Ki na.

go d i { we tak m i ~ e w e u Gran Pri ju po be dom pro tiv Ar gen ti ne. To kom ~i ta vog me ~a iza bra ni ce Bran ka Ko va ~e vi }a su bi le do mi nant ne i uz po vre me ne osci la ci je us pe le da mak si mal no po ra ze Ar gen ti nu.

Na po ~et ku utak mi ce Sr bi ja je po ve la sa 4:2, pa 7:3, od no sno 8:4 na pr vom teh ni~ kom tajm – autu. U na stav ku vo| stvo je po ve }a no, pa je bi lo 10:5, da bi Ar gen ti na sma wi la na 10:8. Usle di la je se ri ja Sr bi je od 3:0 za 13:8. Ar gen ti na je sma wi la na 14:11, ali je na dru gom teh ni~ kom od mo ru po no vo bi lo pet po e na pred no sti za Sr bi ju – 16:11. Na sta vak je do neo jo{ ube dqi vi ju igru Sr bi je, ko ja je vo di la sa 17:11, 19:12 i 21:13, da bi na kra ju bi lo 25:16 i 1:0 u se to vi ma.

U dru gom se tu Sr bi ja je po ve la sa 2:0, a Ar gen ti na se ri jom 6:0 sti gla do pred no sti od 6:2, od no sno 8:4 na pr vom teh ni~ kom od mo ru. Sma wi la je Sr bi ja na 11:9, a dru gi put u se tu po ve la sa 13:12. Uz vra ti la je Ar gen ti na, ko ja je na dru gom teh ni~ kom tajm – autu vo di la sa 16:15. Po no vo je Sr bi ja sti gla do pred no sti, ka da je po sle vo| stva Ar -

Ana Bjelica napada blok Argentinki

gen ti ne od 17:16 se ri jom od ~e ti ri uza stop na po e na po ve la sa 20:17. Pri bli `i la se Ar gen ti na na 20:19, ali je Sr bi ja od 21:20, sa dva ve za na po e na po ve la sa 23:20, od no sno 24:21. Is ko ri sti la je Sr bi ja dru gu set lop tu za ko na~ nih 25:22 i vo| stvo od 2:0 u se to vi ma.

Ko va ~e vi}: Is pu wen ciq Po mo} nik se lek to ra re pre zen ta ci je Sr bi je Bran ko Ko va ~e vi} po sle po be de nad Ar gen ti nom ko jom je okon ~a no u~e {}e na ovo go di {wem Gran pri ju re kao je da je pri mar ni ciq u Bang ko ku is pu wen.

– Pri mar ni ciq pred tur nir, a to je da iz utak mi ce u utak mi cu igra mo bo qe smo ostva ri li. U po sled wem ko lu smo od i gra li ma lo bo qe ne go dan ra ni je i to je bi lo do voq no za re la tiv no ube dqi vu po be du. No si mo po voq ne uti ske s Taj lan da, pr ven stve no {to su ne ke mla de igra ~i ce ste kle is ku stvo ko je }e im zna ~i ti u na stav ku tak mi ~e wa – re kao je Ko va ~e vi}.

Po ~e tak tre }eg se ta obe le `i la je iz jed na ~e na igra, da bi od 3:3 Ar gen ti na po ve la sa 5:3, a Sr bi ja iz jed na ~i la na 5:5. Po ve la je Sr bi ja sa 7:6, od no sno 8:7 na pr vom teh ni~ kom tajm – autu. U na stav ku Sr bi ja je sti gla do ~e ti ri po e na pred no sti, 12:8, a za tim i pet, 13:8 i 16:11 na dru gom teh ni~ kom od mo ru. Za vr {ni ca je bi la uz bu dqi va, jer je Ar gen ti na po ste pe no sma wi va la pred nost Sr bi je, ko ja je vo di la sa 18:12, pa 19:13.

Ar gen ti na je pr vo sma wi la na 19:16, pa 21:18 i 22:20. Po ve la je Sr bi ja sa 23:20, a Ar gen ti na iz jed na ~i la na 23:23.

Ni je Sr bi ja re a li zo va la pr vu me~ lop tu, ali je ste dru gu za ko na~ nih 26:24 i 3:0 u se to vi ma.

20

SPORT

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

PRIPREME REPREZENTACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Del fi ni ot pu to va li u Ita li ju Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je u pe tak je sti gla sa je da na sto dnev nih pri pre ma u Kra wu, a ve} da nas je ot pu to va la u Ita li ju. Del fi ni su za od mor ima li sa mo dva da na. Pri pre me za Lon don su po ~e li jo{ 21. ma ja, a kom ple ti ra li su se 1. ju na. Pr va sta ni ca je Rim, gde su ot pu to va li: Slo bo dan So ro, Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi}, Slo bo dan Ni ki}, Du {ko Pi je tlo vi}, Fi lip Fi li po vi}, @iv ko Go ci}, Du {an Man di}, Alek sa [a po wi}, Lu ka [a -

po wi}, Mi lan Alek si}, Ni ko la Ra |en, An dri ja Pr la i no vi}, Ste fan Mi tro vi} i Mi lo{ ]uk. u Ve~ nom gra du su iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a ju ~e od ra di li dva tre nin ga sa azu ri ma, a on da }e po sle tre }eg tre nin ga da nas kre nu ti put Ko zen ce, gde }e do 1. ju la u~e stvo va ti na tur ni ru. Sr bi ja je u gru pi A sa Ma |ar skom, Ka na dom i Ka zah sta nom, dok }e u B gru pi bi ti Ita li ja, Cr na Go ra, Gr~ ka i Austra li ja.

U Ita li ju del fi ni idu bez Pe tra Fi li po vi }a i ka pi te na Va we Udo vi ~i }a.

Na i me, dva da na pre sa i gra ~a iz Kra wa se vra tio Udo vi ~i} zbog po vre de ra me na.

Sre }om po vre da ni je te {ka i Va wa ide na te re pi ju. Jo{ uvek ni je si gu ran da li }e to kom ne de qe oti }i kod dru go va u Ko zen cu ili }e ih sa ~e ka ti u Be o gra du. Pe tar Fi li po vi} mo ra zbog po vre de le |a da mi ru je de se tak da na. To je epilg sni ma wa mag net nom re zo nan com.

- Po sto je pro ble mi ko ji ni su akut ni, ali zah te va ju le ~e we ka ko se ne bi po gor {a li - re ~i su dr Ne boj {e Je re mi }a.

Golman reprezentacije Gojko Pijetlovi}

Se lek tor De jan Udo vi ~i} i we go vi sa rad ni ci za do voq ni su ura |e nim u Kra wu.

- Za do vo qan sam ne ra ~u na ju }i po vre de Udo vi ~i }a i Fi li po vi }a. Va `no je da igra ~i ima ju pra vi od nos pre ma ra du i da ula `u ve li ki na por. Ipak, jo{ uvek je ra no za bi lo ka kvu pri ~u, jer smo krat ko za -

VELIKA NAGRADA EVROPE U VALENSIJI

UO^I VOJVO\ANSKE ZLATNE RUKAVICE

Alon so pr vi pred svo jim na vi ja ~i ma [pa n ac Fer nan do Alon s o, za vo la nom Fe r a r i j a, sla vio je pred do ma }om pu bli kom na Ve li koj na gra di Evro pe, vo `e noj na uli~ noj pi sti u Va len si ji. Ta ko je po sle osam tr ka ovo g o di {weg {am pi o n a t a For mu le je dan ko na~ no je dan vo za~ sla vio dva pu ta. Dru go me sto pri pa lo je Fin cu Ki mi ju Ra i ko ne nau iz Lo tu sa, a tre }e Nem cu Mi ha e lu [u ma he ru iz Mer ce de sa. Ra i ko nen je ta ko iz j ed n a ~ io naj bo qi re z ul t at se zo ne, dok je [u mi ju ovo naj bo qi pla sman od po vrat ka u naj br `i cir kus. Do bo do va u Va len si ji do {li su jo{ Austra li ja nac Mark Ve ber (Red Bul), Nem ci Ni ko Hil ken berg (Fors In di ja) i Ni ko Ro zberg (Mer ce des), Bri tan ci Pol di Re sta (Fors In di ja) i Xen son Ba ton (Me kla ren), Mek si ka nac Ser hio Pe rez (Za u ber) i Ve ne cu e la nac Pa stor Mal do na do (Vi li jams).

Po ~e tak i pr vi deo tr ke u Va len si ji ni su na go ve {ta va li i neo ~e ki va ni kraj. Na i me, pol po zi ci ju je imao Ne mac Se ba sti jan Fe tel iz Red Bu la, a dru {tvo mu je u pr vom re du pra vio Bri t a n ac Lu is Ha mil ton iz Me kla re na. To je na uli~ noj pi sti u Va len si ji ve li ki za log, jer je ma lo me sta za obi la `e we.

I svi su o~e ki va li do sad nu tr ku u ko joj }e pro fi ti ra ti tak ti ~a ri. No, ni ko ni je ra ~u nao na Fran cu za @an Eri ka Ver wea iz To ro Ro sa. Do 31. kru ga Fe t el je ve} imao ogrom n u pred nost i hi tao je ka po be di, ali je on da Ver we imao kon takt sa Fin cem He i ki jem Ko va la i ne nom iz Ka te he ma, a zbg wi ho vog ude sa na sta zu je iza {ao „sej fti kar”. To je is to pi lo ve li ku pred nost Fe te la, iza ko ga je bio Fran cuz Ro man Gro `an iz Lo tu sa, ko ji je ne {to pre in ci den ta u 28. kru gu us peo da

obi | e Lu i s a Ha mil to na. Si tu a c i j u dok je b e z b e d o n o s n o vo zi lo bi lo na sta z i is k o r i stio je ve } i broj vo za ~a da ode do bok sa i za m e n i gu m e.

Naj vi {e vre me na u bok su iz gu bio je zbog gre {ke me h a n i ~ a ra Ha m il t on.

Sej f ti kar je sta zu na pu stio u 34. kru gu, Fe tel je za dr `ao vo| s tvo, a Alon so je us peo da pre t ek n e Gro `a na, a sle - Fernando Alonso je drugi put trijumfovao u ovoj sezoni di li su Ri kar do, no vo kre nuo u na pad na Ha mil Ra i ko nen i Ha mil ton. Bri ta Re zul ta ti to na i na kra ju us peo da ga obi nac je ubr zo pre te kao Fin ca, a |e, a Bri tan ca je usko ro na pao iza wih do {lo je do kon tak ta 1. Alon so ([pa ni ja, Fe ra i Mla do na do, ali je usled ne iz me |u Fe li pea Ma se iz Fe ra ri) 1:44:16.649, 2. Ra i ko nen str pqe wa na pra vio gre {ku i ri ja i Ka mu i ja Ko ba ja {i ja iz (Fin ska, Lo tus) +6.421, 3. [u iz ba cio ga sa sta ze. Ha mil ton Za u be ra. Tr ka je ta da bi la go ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des) to va za Ja pan ca, ko ji je zbog je ta ko ostao bez pla sma na i +12.639, 4. Ve ber (Austra li ja, vred nih 15 bo do va u fi ni {u tr ovog in ci den ta do bio ka znu po Red Bul) +13.628, 5. Hil ken me ra wa za pet me sta za na red nu ke, a vre me }e po ka za ti da li su berg (Ne ma~ ka, Fors In di ja) ga ba{ ovi bo do vi li {i li bor tr ku. +19.993, 6. Ro zberg (Ne ma~ ka, be za {am pi on sku ti tu lu. Mal U istom 34. kru gu Fe tel je Mer ce des) +21.176, 7. Di Re do na do je na kra ju za vr {io kao na glo po ~eo da uspo ra va i ubr zo sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di de se ti i uzeo je dan bod, a na zbog kva ra par ki rao bo lid kraj ja) +22.866, 8. Ba ton (V. Bri ovom in ci den tu je pro fi ti rao sta ze. Ta da je vo| stvo pre u zeo ta ni ja, Me kla ren) +24.653, 9.

Mi hael [u ma her ko ji se do ko Alon so i za dr `ao ga do kra ja Pe rez (Mek si ko, Za u ber) pao tre }eg me sta i po peo se na tr ke, ~i me je na pra vio ogr man +27.777, 10. Mal do na do (Ve ne uspeh, jer je star to vao kao 11. i po di jum, pr vi jo{ od 2006. ka da cu e la, Vi li jams) +34.630, 11. je vo zio za Fe ra ri. [u mi je sa da ima 20 bo do va pred no sti u Se na (Bra zil, Vi li jams) star to vao kao 12, a za vr {io kao od no su na dru go pla si ra nog u ge +35.961, 12. Ri kar do (Austra tre }i. Me |u tim, po {to je ko ri ne ral nom pla sma nu Mar ka Ve li ja, To ro Ro so) +37.041, 13. be ra. U 41. kru gu zbog kva ra je stio DRS pod `u tom za sta vom, Pe trov (Ru si ja, Ka ter hem) mo `da bi mo gao i da osta ne bez od u stao i Gro `an, dru go me sto +1:15.871, 14. Ko va la i nen je ta da pre u zeo Ha mil ton, a tre }eg me sta. Po red Alon sa i (Fin ska, Ka ter hem) +1:34.654, [u mi ja, od li~ no je pro fi ti rao sle di li su Ra i ko nen, Mla do na 15. Pik (Fran cu ska, Ma ru sja) i Mark Ve ber, ko ji je star tvao do, Hil ken berg, Di Re sta. U po +1:36.551, 16. Ma sa (Bra zil, kao 19, a za vr {i kao ~e tvr ti. sled wih se dam kru go va Alon so Fe ra ri) +1 krug, 17. De la Ro Sle de }a tr ka na pro gra mu je va pred nost po ~e la je da se sma sa ([pa ni ja, Hi spa ni ja) +1 8. ju la za Ve li ku na gra du Ve li wu je, a Ha mil ton je us peo ma lo krug, 18. Kar ti ke jan (In di ja, ke Bri ta ni je, na sta zi Sil ver da „po beg ne” Ra i ko ne nu. Tri Hi spa ni ja) +1 krug. kru ga pre kra ja Ra i ko nen je po ston.

G. M.

Eklsto nu pre ti za tvor Vla snik For mu le je dan Ber ni Eklston mo gao bi da pro ve de 10 go di na iza re {e ta ka zbog op tu `be za mi to, pre no se bri tan ski me di ji. Biv {i ban kar

Berni Eklston

Ger hard Grib kov ski, ko ji se od ja nu a ra 2011. na la zi u za tvo ru zbog fi nan sij skih mal ver za ci ja, op tu `io je Eklsto na da ga je pot pla tio sa 45 mi li o na fun -

ti ka ko bi mu omo gu }io olak {i ce pri li kom pro da je 48 od sto de o ni ca For mu le je dan.

Eklston pri zna je da je dao no vac, ali sa ci qem da u}ut ka Grib kov skog. Ovaj je ka sni je za vr {io u za tvo ru zbog ne pla }a wa po re za upra vo na tih 45 mi li o na fun ti.

- Grib kov ski mi je pre tio sla wem po re ske in spek ci je, pa mi je bi lo lak {e da pla tim 45 mi li o na da se brod ne qu qa.

Is tra ga i sud ski tro {ko vi ko {ta li bi me dve mi li jar de. On sa da sva {ta pri ~a sa mo da bi se iz vu kao iz za tvo ra - re kao je Eklston.- Bio sam po ma lo glup {to sam mu dao taj no vac. U nor mal nim okol no sti ma bih mu re kao da mi se gu bi s o~i ju.

Eklston ima 81 go di nu i naj za slu `ni ji je {to je For mu la 1 po sta la je dan od naj a trak tiv ni jih i fi nan sij ski naj i spla ti vi jih spor to va. We go vo li~ no bo gat stvo pro ce we no je na 4,2 mi li jar de do la ra.

jed no. Jo{ ima pro sto ra za rad - re kao je Udo vi ~i}.

- Sve {to smo pla ni ra li to smo i us pe li da ostva ri mo. U Kra wu je sve bi lo od li~ no - do dao je Udo vi ~i }ev po mo} nik De jan Sta no je vi}.

G. M.

Zre wa nin {i ri ru ke

Zre wa nin }e od 5. do 9. ju la ugo sti ti oko 150 mu {kih i `en skih tak mi ~a ra iz ce log sve ta, u~e sni ka me |u na rod nog omla din skog bok ser skog tu r ni ra Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca, ko ji }e bi ti odr `an u No vom Sa du i @a bqu. Bok se ri }e to kom tu r ni ra bi ti sme {te ni u zre wa nin skom Do mu u~e ni ka “An ge li na Ko ji} Gi na”, oda kle }e na bo r be od la zi ti u No vi Sad i @a baq. Boks klu bu Ba nat pri pa la je ~ast da bu de je dan od or ga ni za to ra i do ma }in u~e sni ci ma tu r ni ra, a svo je pro sto ri je ustu pi }e tak mi ~a ri ma za pri pre me.

- Ako nam grad odo bri ko ri {}e we Kri stal ne dvo ra ne, Zre wa ni ci }e u pe tak, 6. ju la, ima ti je din stve nu pri li ku da u svom gra du pri su stvu ju ~e tvrt fi nal nim bo r ba ma bok se ra u `en skoj i mu {koj kon ku ren ci ji – sa op {ti la je upra va Ba na ta.

Ina ~e, stru~ ni {tab `en ske re pre zen ta ci je za sve uz ra ste

Milanka Tadi}, aktuelna prvakiwa Srbije

od re dio je tak mi ~ar ke za ovu re vi ju, a u eki pi se na la zi i ~la ni ca Ba na ta Mi lan ka Mi ma Ta di}, pr va ki wa dr `a ve za 2012. go di nu. Za tre ne ra `en ske re pre zen ta ci je od re |en je stra teg zre wa nin skog klu ba Ste van ^i zmi}. @. B.

ME\UNARODNA REVIJA U REPUBLICI SRPSKOJ

Bli stao Zo ran Mi tro vi}

U Je ze ru, u Re pu bli ci Srp skoj, odr `a na je 2. me |u na rod na bok ser ska re vi ja u okvi ru obe le `a va wa Vi dov dan skih sve ~a no sti. Iz ovog kra ja po te kle su le gen de na {eg pe sni ~e wa Slo bo dan i Ta di ja Ka ~ar. Ova re vi ja po slu `i la je i da se u Je ze ru osnu je Bok ser ski klub „Bra }a Ka ~ar”. Ta ko je od lu ~e no na osni va~ koj skup {ti ni, ko ju su sa zva li ta mo {wi ru ko vo de }i qu di op {ti ne i za qu bqe ni ci u boks.

Bor be, od ko jih je bi lo se dam se ni or skih i dve ju ni or ske, su odr `a ne u klu bu „Apo lon”, u or -

Re zul ta ti Se ni o ri - do 60 kg: Haj nal (Sr bi ja) - Alek si} (Re pu bli ka Srp ska) 1:1, do 91: Po li} (Sr bi ja) - ^o li} (RS) 0:2, Leon (Hr vat ska) - Du ki} (Sr bi ja) 2:0, do 81: Ku ~uk (RS) Aqa` (Slo ve ni ja) 2:0, do 75: Mi tro vi} (Sr bi ja) - Ku ki} (BiH) 2:0, do 64: No vak (RS) Ju raj (Slo ve ni ja) 2:0. Ju ni o ri - do 69: Zam fi ro vi} (Sr bi ja) - Vi hort (Slo ve ni ja) 2:0, do 65: Ma ki} (Sr bi ja) - Za hot nik (Slo ve ni ja) 2:0.

Vo za ~i

1. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) 111, 2. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) 91, 3. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 88, 4.

Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 85, 5. Ro zberg (Ne ma ~a ka, Mer ce des) 75, 6. Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) 73, 7. Gro `an (Fran cu ska, Lo tus) 53, 8. Ba ton (V. Brit ni ja, Me kla ren) 49, 9.

Pe rez (Mek si ko, Za u ber) 39, 10. Mal do na do (Ve ne cu e la, Vi li jams) 30, 11. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) 27, 12. Ko ba ja {i (Ja pan, Za u ber) 21, 13. [u ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des) 17, 14. Hil ken berg (Ne ma~ ka, Fors In di ja) 17, 15. Se na (Bra zil, Vi li jams) 15, 16. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) 11, 17. Ver we (Fran cu ska, To ro Ro so) 4, 18. Ri kar do (Austra li ja, To ro Ro so) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul 176, 2. Me kla ren 137, 3. Lo tus 126, 4. Fe ra ri 122, 5. Mer ce des 92, 6. Za u ber 60, 7. Vi li jams 45, 8. Fors In di ja 44, To ro Ro so 6.

Zoran Mitrovi} (desno)

ga ni za ci ji Du {ka [a ji na, qu bi te qa ple me ni te ve {ti ne i vi |e nog pri vred ni ka. Sa la je bi la pre pu na, a rat ni ci rin ga iz Re pu bli ke Srp ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Slo ve ni je i Sr bi je po ka za li su ve li ko ume }e i sve bor be pro pra }e ne su apla u zi ma.

Po sle dvo go di {weg od su stva na ring se vra tio je dan od naj bo qih bok se ra iz Sr bi je Zo ran Mi tro vi}, ko ji se tak mi ~io u sred woj ka te go ri ji. On je odu -

{e vio sve u sa li, bo rio se sa iz u zet no sna `nim Ad mi nom Ku ki }em i hra brog ri va la nad vi sio je u svim ele men ti ma ple me ni te ve {ti ne. Do bro se po ka zao i ju ni or Ne nad Zam fi ro vi}, kao i Fe renc Haj nal.

Za naj bo qeg bok se ra re vi je pro gla {en je Zo ran Mi tro vi}, a za teh ni ~a ra Fe renc Haj nal.

Za naj bor be ni ji par na gra du su do bi li Ku ~uk i Aqa`.

M. Pavlovi}

MOJA kU]A

c m y

dnevnik

А

Заштитите кућне биљке

К

превише или премало. То су најчешћи разлози зашто биљке умиру. Заливајте и дохрањујте ваше биљке у складу с њиховим по-

21

Стил спаваће собе

ко Вам се чини да знате шта ће Вам пружати угодност, одлучно и сигурно приступите реализацији својих идеја јер ће атмосфера просторије у том случају бити аутентичнија, него када бисте обуздавали стваралачке пориве и уредили собу у недореченом и безличном стилу, који обилује компромисима. Ако нисте сигурни у сопствени укус, разгледајте илустрације у часописима. То заи-

ућне биљке би требало да напредују и буду здраве, а не да вену и умиру. Како заштитити кућне биљке од умирања? Прочитајте и следите упутства за негу. Већина биљака долази с ознаком у прилогу који садржи основна упутства о томе како да се бринете за ту биљку. Истражите још мало више. Можете наћи више савета на интернету. Исто можете наћи и у приручнику ако вам је при руци, или посетом локалној књижари где заиста можете наћи свашта. Пазите да не заливате ваше биљке

ponedeqak25.jun2012.

требама. Користите земљу, биљне дохране и ђубрива који одговарају врсти коју гајите. Проверите имају ли ваше биљке одговарајуће осветљење. Различите биљке имају различите потребе за светлом. Већина биљака долази с упутством у каквим светлосним условима најбоље успевају. Пресадите ваше биљке кад је потребно. Како ће ваше биљке расти, тако ћете их пресађивати у веће посуде. Држите биљке даље од кућних љубимаца. Они могу да наштете биљкама као и себи, јер су неке биљке отровне за псе и мачке. Потражите стручну помоћ када је то потребно. Понекад, успркос свим вашим истраживањима и бризи, ваше биљке не напредују жељеном брзином. Можда знате некога ко воли биље, и има искуство и знање да вам помогне? Можете и да потражите савет од локалног цвећара.

ста није напоран посао. Зауставите се и детаљно прегледајте фотографију која вам је запела за око, па анализирајте њен садржај. Обично неки помно израђен детаљ, као на пример простирка, у одговарајућој атмосфери доприноси настајању других, оригиналних идеја. Спаваћа соба на селу, са светло обојеним бродским подом, памучним креветским прекривачима и белим ролетнама одише једноставном све-

жином с намерно изостављеним завесама и подним простиркама. Такво решење има исти учинак и у урбаној околини, као што низ профињених детаља лепо изгледа у викендицама, посебно због елемената изненађења које сваки од њих поседује. Исто важи и за собе са егзотичним утицајима, уосталом, где се наши снови могу прикладније остварити него у спаваћој соби.

Најуспешнија декоративна решења су она најдоследнија. Ако на пример, волите тамносмеђу боју, али се бојите да је обојите целу, не прибегавајте уобичајеном компромису бојењем једног зида у тамно. Уместо тога обојите све зидове у бело, а нагласите оквире прозора, врата па чак и зидне венце тамнобраон бојом. Можете обојити и доњу половину сва четири зида у ширини од 1,2м. Соба ће у том случају изгледати складније.

Декорација интарзијом

Р

еч интарзија је арапског порекла, у преводу значи „уметање“. Египћани, Грци, Римљани и Византијци користили су интарзију као начин украшавања разних предмета, а и дан-данас она се користи за ту сврху. Интарзија је уметничко украшавање предмета од дрвета уметањем парчића дрвета и других ствари у разним бојама, тако да буду у истој равни са подлогом. Најчешће коришћени материјал је фурнир у дебљини 0,6–0,8 мм. Интарзија је нарочито негована у Италији у 15. и 16. веку у Сијени, Орвијенту, Тоскани и Ломбардији, првенствено са украшавањем црквених столица, зидова. Најпознатији мајстори интарзије су били Ђовани да Верона, Бачио д’Ањоло и Фра Дамијано. У Немачкој се израда интарзије развијала под утицајем италијанских уметника. Од 16. века употребљавао се за уметање још и седеф, слонова кост и метал

за украшавање намештаја, послужавника. У Француској уметност израде интарзије развијала се независно од окружења. Луксузни намештај у стилу Луја Петнаеестог и Луја Шеснаестог има украсе рађене у стилу интарзије. Најпознатији француски уметник је био Анри Шарл Буле. У Холандији уметност интарзије је цветала у 16. и 17. веку.

У прошлом веку историјат интарзије за украшавање намештаја се практично прекида појавом масовне производње намештаја. Сада се израђују једноставнији мотиви интарзије. Само фантазија ограничава креативност у изради интарзије. Лепота и дуговечност пуног дрвета испуњава Ваш дом хармонијом и топлином или пак са динамиком. И као сам свој мајстор, погледајте понуду трака израђених од природних материјала у виду интарзије. У кућној радионици је немогуће израдити овакве траке – уметке, али готови умеци вам сто-

је на располагању. Својеручно израђене предмете, или већ готове купљене производе можете украшавати елементима интарзије. Предмети могу бити на пример: сточићи, оквири слика, касете, поклопци украсних кутија, комоде, кухињски елементи… Обнова и украшавање постојећих равних врата намештаја је могућа и смелијом комбинацијом уметака разних ширина и дезена. Танки умеци интарзије су ломљиви, томе се можемо супроставити квашењем уметака. Сечење на меру трака радите само оштрим скалпелом поред металног лењира или оштрим маказама за папир. За лепљење можете користити дисперзивна лепила. Пресовање и убрзавање времена лепљења можете регулисати пеглом, подешеном на благу температуру. За време рада с тракама интарзије, посебну пажњу обратите приликом мењања праваца уметања. Састављање делова интарзије није лако, али је изводиво. Украшавање дрвених предмета интарзијом може да ради свако у свом дому. Није скупо, доступно је на нашем тржишту, а готов рад улепшаће визуелно сваки изабрани комад.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

ЈЕДНА ОД ТРИ ДОМАЋЕ ПРЕМИЈЕРЕ НА „СИНЕМА СИТИЈУ“: ФИЛМ „ЈЕЛЕНА, КАТАРИНА, МАРИЈА“

У потрази за бољим животом у Њујорку Kao последњи у селекцији „Национална класа“, на „Синема ситију“ је приказан филм „Јелена, Катарина, Марија“, у режији Никите Миливојевића, позоришног редитеља којем је то филмски првенац. У овом филму, приказаном на „Синема ситију“ као једна од три домаће премијере, главне улоге тумаче: Борка Томовић, Јелена Ступљанин, Милица Зарић, Џеј Мејер, Мики Карпентер, и Доминик Маркус. Филм прати судбину три младе девојке, Београђанке, које су, као и, по некима, око пола милиона младих образованих људи, напустиле Србију у време ратова деведесетих година. Оне се срећу Њујорку, и надају се бољем животу. Сценарио за овај филм настао је на основу романа „Њујорк, Београд“ новинара Душана Микље, који га је и адаптирао заједно са Никитом Миливојевићем за потребе овог филма. Наслов филма је другачији, а Никита Миливојевић, у сусрету са новинарима, објашњава да су за њега три имена ових девојака као нека шифра или метафора, у којој он препознаје много имена и много прича. Све три приче су истините, али у њима постоји још много других прича, и то је

као неки мозаик који је Миливојевић, како напомиње, покупио путујући и срећући разне људе, али напомиње и да је почетак приче Душана Микље искрена прича његове ћерке.

- Учинило ми се да са филмом иду неке ствари много лакше него у позоришту. Филм, опет, тражи неку врсту јако добре припреме. Овде немате право на грешку, оне су јако скупе, а и немате прилику да то поправите. У позоришту могу после премијере да направим поново пробу, и да избацим неке сцене, а на филму је све то немогуће. То јесу неке техничке ствари, али, с друге стране је страшно узбудљиво. Управо тај тренутак када на лицу места нешто креирате, што ће бити заиста непоновљиво. Филм је невероватно узбу- Из филма „Јелена, Катарина, Марија” дљив и сва срећа што сам имао времена да се „исправим“ две девојке.Чуо сам српски јеса Душаном када је у питању зик за суседним столом, и оне материјал за овај филм. Имам су чуле мене и Енки Билала, наутисак да сам, и пре но што сам шег сјајног стрип цртача, са копочео да пишем овај сценарио, јим сам разговарао. Тако смо некако га носио у себи, и знао провели у разговору целу ноћ. какав бих филм хтео да напра- Не памтим да сам у животу срео вим. Још пре пар година, седео две тако паметне и духовите десам у кафеу у Паризу и упознао војке, просто ми је било драго

што су из Београда, из Србије, и онда сам их питао шта траже тамо, зашто се не врате, а оне су рекле: Ма, не пада нам напамет. Остали смо у контакту, и оне су ми послале неколико прича о свом животу. Схватио сам да ми имамо таквих, паметних, лепих, неодољивих људи по „белом“

свету више од пола милиона. Почео са да истражујем ту тему и просто ми је било жао. Ова земља губи своју будућност и нема пуно свести о томе. Тако је почела ова прича и тако се „догодио“ Душан, који је у ствари донео нешто што је било више за позориште, него за филм, али

сличну тему, па сам помислио да ми се она изгледа некако намеће да је радим. Тако је све кренуло - каже Никита Миливојевић. Како примећује Душан Микља, људи одлазе у свет да би боље живели, али, по његовим речима, у овом случају није сасвим тако.

- Постоји читава једна, заправо и више генерација младих људи, који одлазе у свет из очајања, из неког бунта, боље речи оправдане, легитимне побуне, јер мисле да никакви напори нису довољни да би остварили оно што с правом верују да им припада по њиховој вредности. Јер, ми смо земља необично даровитих појединаца и врло лошег система. Даровити појединци опстају упркос лошег система и дође тако тренутак, у овом случају је био рат, кад људи просто одлуче да потраже срећу на неком другом месту. То је велика, универзална тема, због чега верујем да ће овај филм моћи да се гледа било где у свету, као што ће је и у књизи препознати било ко у свету – каже Микља за кога је ово у суштини потресна тема. Н. Пejчић

Барбра Страјсенд се враћа режији Глуми ца и пе вачи ца Барбара Страјсенд планира да ускоро поново стане иза камере, 16 година по сле режије по следњег филма, али јој је за то, како каже, неопхо дан новац. Глуми чин порт па рол потврдио је из ве шта је медија да Страјсендова жели да режира „Skinny and Cat„, љубавну причу о писцу Ерскину Калдвелу и ње го вој су пру зи, америчкој фоторепортерки Маргарет Брук-Вајт. То ће бити први редитељски пројекат Страјсендове од филма „Огле-

дало има два лица„ из 1996. године и у њему би требало да глуме оскаровци Колин Фирт и

Кејт Блан чет, пре но си Ројтерс. Порт па рол Страј сен дове рекао је да пројекат још увек није добио зелено светло због финансијских питања, Барбара Страјсенд, 70, је први филм „Јентл„ режира ла 1983. године и недавно је листу „Лос Анђелес тајмс„ рекла да јој је тешко да прикупи 20 милиона долара колико јој је по треб но за филм. Глумица такође ради и на филмској адаптацији мјузикла „Gypsy” у коме ће и играти.

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

„Пирана 3ДД” и „Лол” У новосадски биоскоп „Арена синеплекс“ стигао је дуго очекивани филм Џона Галагера, “Пирана 3ДД”. Након терора на језеру Викторија у филму Пирана 3Д, јато пратисторијских крвожедних пирана се вратило. Овог пута нико није сигуран од риба месождера док забијају своје оштре зубе у посетиоце воденог парка The Big Wet Water Park. Кристофер Лојд (Повратак у будућност) репризира своју улогу екцентричног стручњака за пиране с преживелим Полом Широм (The League) и делимично поједеним Вингом Ремсом (Петпарачке приче). Дејвид Хаселхоф је заменио пешчане плаже из серије „Беј воч“” да би био познати спасилац у воденом парку. Припремите се за двоструки терор, двоструку акцију и двоструку забаву у новом наставку у коме такође глуме Гери Бјузи (Смртоносно оружје), Катрина Боуден (30 Рок), Даниел Пенабејкер (The Crazies), Мет Буш (Adventureland), Крис Зилка (The Amazing Spider-Man) и Дејвид Кошнер (Anchorman: The Le gend Of Ron Burgundy). На редовном репертоару Арене синеплекс од краја прошле недеље је и филм “Лол”, аутентична прича која савршено описује одрастање у данашњем дигиталном свету. „Лол“је римејк изузетно популарног, истоименог француског филма из 2008. На почетку нове школске године у средњој школи, Лола (Мајли Сајрус), (или “Лол” како је пријатељи зову) даје све од себе да пронађе равнотежу између породице,

Из филма „Последње поглавље” Немање Бећановића

У ОКВИРУ ПРОГРАМА „ПАРАЛЕЛЕ И СУДАРИ“

Седам дебитантских филмова на Палићу На овогодишњем Фестивалу европског филма Палић, који се одржава од 14. до 20. јула, у оквиру програма „Паралеле и судари„ биће приказано чак седам дебитантских филмова младих европских редитеља. Петар Митрић, селектор програма „Паралеле и судари„, у оквиру кога ће ови филмови бити приказани, навео је да је циљ овогодишњег програма да представи слику савремене кинематографије источне Европе кроз призму нових аутора. „Слика савремене кинематографије источне Европе кроз призму нових аутора, што је лајтмотив овогодишње селекције, открива храброст при избору теме и оштрину у изразу. Свет испуњен насиљем, обманом, гордошћу терен је на којем се ови редитељи одлично сналазе остављајући иза себе осећај одговорности према времену и простору у којем делују„, навео је Митрић.

Трочлани међународни жири доделиће награду за најбољи филм селекције „Паралеле и судари„ на свечаном затварању фестивала. Међу филмовима су „Сакупљач метака„ Александра Вартанова, анимирани „Алојз Небел„ Томаша Луњка, филм „Идиот„ естонског редитеља Рајнера Сарнета, црна комедија „Адалберов сан„ Габријела Акима, „Последње поглавље„ Немање Бећановића о младом писцу одлучном да заврши свој првенац у миру забаченог планинског места, „Прилично млада ноћ„ словеначког редитеља Олма Омерзуа, саопштили су организатори. Поред ових дебитантских остварења, за награду „Tolerance Award„ коју Међународни жири критике додељује најбољем филму из програма „Паралеле и судари„ такмичиће се још два остварења - „Жена која је обрисала сузе„, Теоне Митевске и „Нестајући таласи„ Кристине Буо-

зите. У оквиру селекције биће приказан и „Клип„ Маје Милош, док ће ван конкуренције, бити приказан филм „Врата„ који је режирао ветеран Иштван Сабо. Осим селекције „Паралеле и судари„, фестивалски програм чини још осам филмских селекција: Главни такмичарски програм, Млади дух Европе, Омаж програм за добитнике награде Александар Лифка, Омаж програм посвећен добитнику награде Underground Spirit, Нови шведски филм, Нови мађарски филм, Eco Dox и Дечји програм. Најбољим филмовима у оквиру Главног такмичарског програма биће додељене награде - Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију, а биће додељена и Специјална награда жирија. Међународни жири критике доделиће Tolerance Award за најбољи филм из програма „Паралеле и судари„.

ИЗАБРАНИ НОВИ ЧЛАНОВИ ЕВРОПСКЕ ФИЛМСКЕ АКА ДЕМИЈЕ ТОКОМ „СИНЕМА СИТИЈА“

Шеснаест стваралаца из Србије Сцена из филма „Лол”

школе, пријатеља и љубави. Кад јој срце сломи бивши дечко, Лолин свет ће се додатно искомпликовати кад схвати да је њен најбољи пријатељ, Кајл (Даглас Бут), музичар у рок бенду у успону, можда љубав њеног живота. У потрази за независношћу и сопственим идентитетом, Лол ће схватити да, иако је Фејсбук “статус” лако променити, за праву везу се вреди борити. Глвну улогу у филму тумачи позната тинејџ звезда Мајли Сајрус, док је улога њене мајке

припала познатој глумици Деми Мур.У свету који је све више повезан преко Фејсбука, Ју тјуба, Твитера Лол и њени пријатељи покушавају да „пливају у водама“ у којима вршњаци утичу на средњошколске романсе и пријатељства, док у исто време избегавају њихове, помало напорне и технолошки неосвешћене родитеље. Кроз урнебесне и дирљиве моменте између мајке и ћерке, „Лол“ је аутентична прича која савршено одражава данашњу реалност.

Шеснаест филмских стваралаца и критичара из Србије изабрано је за чланове Европске филмске академије (ЕФА) на састанку борда те институције, одржаном током фестивала „Синема сити„ у Новом Саду. Нови чланови ЕФА-е су: Дарко Бајић, Срђан Драгојевић, Дубравка Лакић, Радослав Владић, Јелица Ђокић, Милена Дра вић, Славко Штимац, Љубиша Самарџић, Корнелије Ковач, Вера Влајић, Мирко Беоковић, Петар Волк, Божидар Зечевић, Томислав Гаврић, Ненад Дукић и Радослав Зеленовић. Чланови борда Европске филмске академије, чији је председник истакнути редитељ Вим Вендерс, били су почасни гости фестивала „Синема сити„, и то је било прво званично гостовање ЕФА-е у Србији. Они су последњег дана фестивала одржали један од годишњих састанака борда ЕФА-е, на коме је, између осталог, одлучено

ко ће од домаћих филмских уметника постати њихови чланови. Председник овог борда је француски продуцент Ив Мармион, а потпредседници су немачки редитељ, оскаровац Волкер Шлендорф и продуцент и директор Националне филмске школе у Лондону Ник Пауел. Један од 15 чланова борда ЕФА-е је и признати српски редитељ Горан Паскаљевић. Првобитно је ЕФА имала 99 чланова, али данас уједињује више од 2.600 филмских професионалаца. Основана је 1989. под именом European Cinema Society, на ини цијативу чувеног редитеља Ингмара Бергмана. Током го дине ЕФА иницира и учествује у серији активности које су повезане са филмском политиком, економијом, уметношћу и професионалним тренинзима. ЕФА додељује годишње Европске филмске награде. Н. П-ј.

kULTURA

c m y

dnevnik

INTERVJU

ВЕ ДРА НА РУ ДАН, КЊИ ЖЕВ НИ ЦА

Срп ска „по ма ма”, хр ват ско ћу та ње Београдска књижевна публика недавно је имала прилику да се дружи са познатом хрват ском списатељицом Ведраном Рудан, која, њеним речником говорећи, хода унаоколо и промовише свој најновији роман „Костури округа Медисон“ (ВБЗ, 2012.). Са јасном иронијом у односу на наслов америчког романа Роберта Џејмса Валера (и филма Клинта Иствуда) у коме је прва реч „Мо стови“, Руданова се опет жестоко поиграла речима и емоцијама. И од ове књиге може се и плакати и смејати, а жанровски, то је њен први љубавни роман. Ведрана Рудан (1949) објавила је осам књига, углавном романа, које су преведене на десетак језика, а најтраженији су у региону. По њеној прози настале су три позоришне представе- у Србији, у Хрватској и у Сло венији. За себе каже да је жена која је од живота добила све оно чему се ни у сну није надалаљубав и успех. У писа-

што о људима који ме читају. Како је моја посљедња књига „Костури округа Мадисон“ љубавни роман углавном смо разговарали о љубави. Брачној, изванбрачној и оној највећој под капом небеском- љубави између баке и дједова и унука. Како ми године лете тако ми се и интереси мијењају. Док сам пред дваде сет и пет година једва чекала да љубавни-

Ог њем и ма чем на го спо да ре l До би ли сте уну ку, а све но во пе че не ба ке ка жу да их та див на жи вот на чи ње ни ца омек ша и ис пу ни не ви ђе ном срећом. На ко ји на чин ваш при ват ни жи вот ути че на ва шу ли те ра ту ру?

- Jако занимљиво питање. Откако имам унуку, у књигама сам постала блажа и толерантнија према јунацима. Не стављам им у уста тешке ријечи и не чиним их људима који мисле да све на овом свијету знају и да о томе морају урлајући изрећи свој суд. Унучад су апаурин за бијесне баке списатељице. Зато се иживљавам на блогу www.rudan.info на кога је до сада скочило преко милијун и петсто хиљада људи. На њему сам стара ја која покушава политичарима, тајкунима, криминалцима из свих сфера хрватског живота типковницом извући око из главе. Знам да не могу али ме весели да постоји ситна могућност да моја мржња стигне до њих и бар им мало поквари расположење. Јасно ми је да сам небитна али нисам једина која о њима мисли да су злочинци. И даље вјерујем да бисмо сви ми несретници требали кренути на улице наших градова и огњем и мачем нашим господарима показати што о њима мислимо. њу ужива онако како ужива у чоколади. Тешко је одредити шта је код Руданове оштрије: око, језик или перо. И у јавним наступима и на папиру. l Ка ко је про те кло дру же ње са бе о град ским чи та о ци ма, шта су вас пи та ли?

- Дружење са београдским читатељицама и читатељима било је као и увијек фантастично. На промоцијама мојих књига углавном ја постављам питања јер желим искористити прилику да сазнам не-

ка одведем у кревет данас с истим жаром једва чекам да с унуком и пластелином проведем савршено јутро. Нитко не воли људе ше зде сет плус јер само троше, углавном лијекове, па ме заиста радује што је преко пет сто Београђанки и Београђана било са мном у Дому омладине. Ја вама Србима некако дођем као Северина без сиса. l У Ср би ји сте ве о ма по пу лар ни. А на дру гим екс-ју про сто ри ма? Пре по зна ју ли

љу ди уни вер зал ност те ма о ко ји ма пи ше те?

- Све сам популарнија у Словенији захваљујући Марету Булцу који је режирао монодраму „Кур ба“ према мојој књизи колумни „Кад је мушкарац педер, кад је жена курва“. Игра Виолета То мич, феноменална словенска глумица. Представа ће, сигурна сам, гостовати у Црној Гори, надам се и у Србији. Од бивших „ју простора“ најмање ме има у Хрватској: чак ми је ових дана најпознатија хрватска књижевна критичарка Јагна Погачник поставила питање да ли имам објашњење зашто у Србији изазивам толику „помаму“. Немам објашњење за српску „помаму“ али још мање за хрватско ћутање. l Има те ли ви ше жен ских или му шких чи та ла ца?

- Женских, наравно, јер за жене и пишем. Кад у публици видим и мушкарце свих година, питам се што хоће ти људи. Пуна сам предрасуда према мушкарцима, држим их бићима нижег реда којима је код жена само једно битно. А то једно и то битно код мене нема више ни у траговима. Красан је осјећај кад си жива и колико толико здрава и још си спознала да има живота и без мушкарца. l Упра во иза шли „Ко сту ри окру га Ме ди сон“, за пра во је ваш пр ви љу бав ни ро ман. Да ли је лак ше пи са ти су ро ве или не жне при че?

- Ни једна моја прича није сурова. Или јест само онолико колико је то живот. Никад не претјерујем. Одакле вам идеја да је ова прича њежна? Жена у седамдесетој има мужа и још једног мушкарца, жена у педесетој има мужа и љубавника, њен муж има љубавницу, та љубавница има пса и љубавника...Јадни моји јунаци. Уби их сперма на свакој страници. l Шта по ми сли те кад за вас ка жу да сте „нај кон тро верз ни ја хр ват ска спи са те љи ца“?

- Навикла сам на ту преглупу етикету к’о магарац на батине. Људи без маште и храбрости увијек осјећају потребу да оне који говоре што мисле увале у неку ладицу. Тко би ме читао да сам „контроверзна“? Банална сам, обична, прозирна и зато читана. Рад ми ла Ло ти на

УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА ЕЧКА ОКУПЉА ЕВРОПСКЕ УМЕТНИКЕ

Опсесија у првом плану Овогодишња Уметничка колонија Ечка, названа “Слика 2012 – Опсесија”, од 27. јуна до 3. јула окупиће уметнике из више европских земаља, најављено је из Савремене галерије Зрењанина, организатора овог догађаја. Планиран је долазак Рубена ван Клаверена (Холандија), Мајкла Винсента Манала (Филипини), Павела Матишевског (Пољ-

креће њихов уметнички рад а то је дубока анализа њих самих, слабости људске природе и духовности – кажу у Савременој галерији. Отварање изложбе радова насталих на Уметничкој колонији Ечка предвиђено је за понедељак, 2. јул, у 19 часова, у Савременој галерији Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 26. јула.

ска), Изабеле Олдак (Пољска), Наташе Кокић и Иване Ранисављевић (Србија). Ови уметници раде у различитим медијима као што су слика, колаж, фотографија, перформанс, видео и инсталација.

- Сви су веома посвећени свом раду и имају јасне правце којима се

Окупљања уметника у Уметничкој колонији Ечка трају у континуитету од 1956. године, у циљу размене искустава, уметничке продукције и подстицања креативног рада. Иако је при оснивању добила назив Сликарска колонија, већ након две године назив је промењен у Умет-

ничка колонија, јер се од самог почетка инсистирало на боравку уметника који третирају различите ликовне медије, као што су уље на платну, графика, акварел, цртеж, скулптура, а у једном краћем периоду позивани су чак и књижевници. Посебно одвајање сазива посвећеног акварелу 1980. године условило је дефинисање другог сазива посвећеног слици, односно слици на платну, јер се од скулптуре као скупљег медија у међувремену одустало. Након вишедеценијске затворености, на педесетогодишњицу постојања, Уметничка колонија Ечка се трансформише, односно враћа на првобитну замисао која дозвољава изражавање уметника у различитим техникама што крајем 20. и почетком 21. века значи и увођење нових технологија у рад уметника. Назив “Слика” је задржан, јер појам у српском језику има широко значење. Поред традиционалне слике на платну, термин слика може да означава фотографију, видео или представљање одређене теме. Овакав приступ омогућава ауторски и проблемски конципиране сазиве, па овогодишњи ауторски концепт, који је осмислила Изабела Олдак под називом “Ninth circle of Obsession”, представља слику опсесије. Ж. Балабан

ponedeqak25.jun2012.

23

ДА НАС ПО ЧИ ЊЕ 39. ИН ТЕР НА ЦИ О НАЛ НИ ФЕ СТИ ВАЛ АЛ ТЕР НА ТИВ НОГ И НО ВОГ ТЕ А ТРА

Бу гар ска тру па „Де ри да” на отва ра њу Данас у Новом Саду почиње 39. Интернационални фе стивал алтернативног и новог театра (Инфант) који ће у 19 сати на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта отворити наша примабалерина Ашхен Атаљанц, која учествује и у једној од представа овогодишњег програма. Након тога ће бити изведена представа „Аса“ пле сне компаније „Дерида“ из Бугарске. До краја фестивала који се завршава 3. јула, очекује нас још ше- Из пред ста ве „Аса“ пле сне тру пе „Де ри да” снаест програма у избору селектора Денеша Дебреија, и Компаније С.Лој из Францунашег глумца, кореографа и ре- ске, „То нел хи ус“ из Бел ги је, дитеља. Ове године је заједнички Бра ће Ива нич, и Сло вен ског именитељ представа сусрет реал- младинског гледалишча, као и ног и дигиталног света, будући на ших тру па „ЕРГ статус“, да се у стварању представа кори- „Перпетуумденс“, „Мираж“ и сте и класични начини и савреме- Битеф театар. не технологије. Представе ће оцењивати жиГледа ће мо пред ста ве, пер - ри у којем су: драмска списатеформан се и дру ге те атар ске љица и драматуршкиња Милиформе ма ђар ске тру пе „Хо- ца Константиновић, редитељ и дворк“, „Ахе“ компаније из Ру- писац Милан Белегишанин, и сије, „Виа негативе“ из Слове- извођач, кореограф , редитељ и није, која је већ неколико пута педа гог Ми лош Со фре но вић. уче ствовала на Инфанту, затим Биће додељене три награде: наји чувеног Јожефа Нађа, и његов бољој представи у целини, као и Национални кореографски цен- за поједине сегменте, као што тар из Орлеана, театар „Y“ из су изузетна експре сивност на Лос Анђеле са, „Лутен“ из Тулу- граничном подручју између поза – Барселоне, „Театра делакт“ зоришта и осталих уметно сти, и

најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика. Од пратећих програма, биће организоване радионице које ће водити Катарина Сајферт и Фил Минтон, а трећу Весна Драгојлов из Србије / САД, која ће одржати и предавање. Представе и други садржаји овогодишњег „Инфанта“ одвијаће се у просторима свих новосадских позоришта, као и у сали Културног центра Новог Сада, који је организатор Инфанта. Ту се од данас продају карте по појединачној цени од 300 динара, од 11 до 13 сати, или сат пре почетка представе на локацији где се одржава. Н. Пеј чић

ВЕ ЧЕ РАС У МУ ЗЕ ЈУ СА ВРЕ МЕ НЕ УМЕТ НО СТИ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Књи га Ра ше То до си је ви ћа Књига „Улаз у рај или крај историје“ Раше Тодосијевића биће представљена вечерас у 19 сати у кино сали Музеја савремене уметности Војводине. Раша Тодосијевић је један од најве ћих уметника у Србији, добитник многих светских награ да и признања за свој ликовни рад. Пише већ три деценије, а ово издање је још један поку шај, после књиге „Чудо у Београду“, да се представи његов књижевни опус. Књигу у издању ЛОМ –а из Београда, илустровао је аутор Драгољуб Раша Тодосијевић. Уредник издања је Флавио Ригонат. На промоци-

ји ће говорити Драгољуб Ра ша Тодосијевић и Флавио Ригонат. Такође ће бити представљен и каталог, моно графија и Тодосијевићев рад „Бог воли Србе“ (Gott liebt die Serben) поклоњен МСУВ. Ову пре зентацију ће водити Сања Којић Младенов, кустоскиња Павиљона Србије на 54. међународ ном бијеналу уметности у Венецији 2011, на којој је нашу земљу представљао Раша Тодосије вић с пројектом ‘’Светлост и тама симбола‘’. Реализатор тог наступа је био Музеј савремене уметности Војводине, а комесар наступа Живко Грозданић. Н. П-ј.

„РИНГ РИНГ” ФЕСТИВАЛ НА БЕЛЕФУ

Седам концерата током лета После успешног 17. „Ринг ште ставља на изразито упечаРинг“ фестивала у мају и првог тљив вокал Оље Њаради. Исте Ворлд мјузик фестивала „Тодо вечери, први пут у Београду у Мундо„ у марту, „Ринг Ринг„ оквиру турнеје у централној и јуучествује на овогодишњем Беле- гоисточној Европи, наступиће јефу и најављује своје програме дан од најперспективнијих бендова из Африке: Мокоомба из већ од данас. Фестивал нове музике „Ринг Зимбабвеа, с новим албумом Ринг„ који од 1996. године сваког „Рајзинг Тајд„ с којим су освојимаја представља најзанимљивије ли треће место на листи „Волрд групе и ауторе из света и наји- мјузик чарт Јуроп“. стакнутије музичаре српске ворлд сцене, представиће се овог лета на другом популарном београдском фестивалу Белефу, који је након две деценије трајања променио концепт. Одржава се као „Фестивал фестивала„ који обједињује 14 фестивала београдске сцене у једну програмску целину, а сви фестивалски програми су бесплатни за посетиоце. Програм „Ринг Ринг на Белефу„ чиниће седам концерата и музичких перформанса у јуну Састав „Тамикрест” један од учесника и јулу, а подељен је у Сутра наступа млади бенд „Дидва сегмента. Први део ће се од 25. до 28. јуна одржати у Устано- ванхана„ из Сарајева који негује ви културе Палилула, и предста- урбану традиционалну музику зевиће бендове из региона и Афри- маља Балкана, с посебним акценке. Други део „Ринг Ринг на Беле- том на севдалинку. Музика овог бенда је емитованао на Трећем фу„ је 17. и 18. јула. Вечерас ће у оквиру овог про- програму Радио Београда. Бенд је грама наступити џез бенд из Су- представљао Босну и Херцеговиботице „Кадабра„, који уз поези- ну на џез фестивалу „12 поинтс„ ју као извор нових песама, тежи- у Порту, који је посвећен најбо-

љим младим џез бендовима из Европе. Такође ће наступити Давид Јенгибариан трио из Мађарске и Јерменије, који спаја европску музичку трацију са Пјацолом и састав „Тамикрест“ из Малија чији су чланови узели гитаре уместо пушака, као и познатији бенд „Тинаривен“, који је већ гостовао у Београду, са којим деле њихове револуционарне поруке кроз музику. Младост чланова састава „Тамикрест“ обележили су нереди Туарега који су прерасли у грађански рат који је трајао од 1990. до 1995. године. Много њихових пријатеља и чланова породице је изгубило живот током тог времена, а „Тамикрест“ су одлучили да замене калашњикове гитарама, са жељом да побољшају свој живот и обавесте свет својом музиком о очајној ситуацији у којој се налази њихов народ. Овај бенд је, по многима, свежији од награђених „Тинаривен“, а београдска публика ће 28. јуна имати прилику да сама процени, као једна од ретких да у тако кратком времену чује уживо два најбоља туареска бенда, најавили су организатори. (Танјуг)

24

svet

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

VLA DI MIR PU TIN U DVO DNEV NOJ TUR NE JI PO BLI SKOM IS TO KU

Ja ~a we ru skih po zi ci ja u re gi o nu MO SKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin boravi u dvodnevnoj turneji po Bliskom istoku, gde }e na susretima sa rukovodstvom Izraela, predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom i jordanskim kraqem Abdulom drugim razmotriti bilateralne odnose, kao i me|unarodna pitawa, ukqu~uju}i re{avawe palestinsko-izraelskog pi tawa, situaciju u Siriji i iransko nuklearno pitawe.

Putinov pomo}nik Jurij U{akov rekao je da je poseta Izraelu, prva jednog ruskog predsednika za posledwih vi{e od sedam godina, aktuelna i vrlo potrebna”.Isti~u}i da ovako bogat program posete isti~e zna~aj tog regiona za Rusiju, U{akov je dodao da je Moskva „usmerena na daqe ja~awe ruskih pozicija na Bliskom istoku.

Putin }e u gradu Netaniji prisustvovati sve~anom otkrivawu spomenika podignutog u ~ast pobede Crvene armije nad nacisti~kom Nema~kom, a posle polagawa venca na spomenik, ruski predsednik }e razgovarati sa

Vla di mir Pu tin

izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom.U{akov je najavio da se o~ekuje da }e u razgovorima Putina sa izraelskim rukovodstvom biti razmewena mi{qewa o sarad wi dve zemqe, kao i da }e biti detaqno razmotreno pitawe Sirije, Irana i palestinsko-izraelskog pregovara~kog procesa.

Putin }e posetiti i palestinske teritorije i u Vitlejemu je planiran wegov razgo-

Mi ting pro tiv isla mi za ci je OSLO: Oko 40 pripadnika ekstremne desnice okupilo se na mirnom skupu u znak protesta prema „islamizaciji Norve{ke i

Nor ve {ka

Evrope”, saop{tila je norve{ka policija.Protestni skup odr`an je u gradu Stavangeru na jugozapadu zemqe a organizovala ga je

norve{ka Liga odbrane, antiislamska organizacija tesno povezana sa engleskom Ligom odbrane.

Demonstranti su protestvovali protiv nedavne odluke parlamenta da se usvoji ustavni amandman o odvajawu dr`ave od crkve, {to zna~i da Norve{ka vi{e nema dr`avnu religiju ve} da su sve vere jednako tretirane. Portparol policije Hening Andersen je izjavio da nije bilo hap{ewa tokom dvo~asovnog sku pa ali da su neki demonstranti nov~ano ka`weni jer nisu poslu{ali policajce koji su im naredili da napuste tu zonu.

vor sa Abasom i u~estvovawe u sve~anom otvarawu Ruskog nau~no-kulturnog centra, kao i poseta Hramu Hristovog Ro|ewa.Najavqeno je da }e zna~ajna pa`wa tokom susreta Putina i Abasa biti posve}ena obnovi me|upalestinske sloge, uz uva`avawe rezultata konsultacija pokreta Fatah i Hamas o for mirawu vlade nacionalnog jedinstva obnovqenih u maju.

Zavr{ni punkt Putinove turneje je Jordan, gde }e se Putin sresti sa starim poznanikom kraqem Abdulom ben Al-Huseinom, i gde je planirano otvarawe kona~i{ta za ruske hodo~asnike na mestu kr{tewa Isusa Hrista na reci Jordan, izgra|enog na placu od jednog hektara koji je Rusija 2006. dobila na besplatno i trajno kori{}ewe.

- Naro~ita pa`wa bi}e posve}ena doga|ajima u Siriji, problematici bliskoisto~nog mirovnog re{avawa uz uva`avawe aktivnih posredni~kih napora jordanskog monarha, kao i stawe oko Irana- rekao je U{akov.

(Ta njug)

BA RAK OBA MA PO ZI VA KON GRES

Hit no usvo ji ti dva za ko na VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama pozvao je Kongres da slede}e nedeqe usvoji dva zakonska akta, zakon o saobra}aju i zakon o produ`ewu studentskih kredita, jer 1. jula isti~e rok za wihovo usvajawe.

Obama je u redovnom subotwem radijskom obra}awu naciji rekao da odgovornost prema gra|anima mora da postoji i u izbornoj godini, pozvav{i republikance da u Kongresu podr`e ove predloge koji su ve} usvojeni u Senatu.

Predsednik SAD je kazao da }e studentski krediti biti duplirani ako do 1. jula ne do|e do kompromisa oko usvajawa tog zakona.Obama je podsetio da je proce-

EGIPAT

nat nezaposlenih Amerikanaca sa zavr{enim fakultetom duplo ma wi u odnosu na prose~nu nezaposlenost, zalo`iv{i se za smawivawe kamata na kredite koje student podi`u da bi otplatili studije.On je rekao i da }e u slu~aju da ne bude usvojen zakon o saobra}aju hiqade qudi u tom sektoru ostati bez posla, samo zato {to Kongres nije na vreme podr`ao zakon.

Ameri~ki lider je pozdravio zajedni~ku odluku demokrata i republikanaca koji su u martu usvo jili taj zakonski predlog u Senatu, rekav{i da je sada red da isto u~ini i Predstavni~ki dom Kongresa.

(Ta njug)

PARAGVAJ

No vi pred sed nik obe }a va de mo kra ti ju ASUN SION: Novi predsednik Paragvaja Federiko Franko, koji je na tu funkciju do{ao posle opoziva Fernarda Luga, obe}ao je da }e u potpunosti biti privr`en demokratiji. Isto vremeno, argentinsko ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da je nalo`ilo svom ambasadoru da se odmah povu~e iz Asunsiona zbog opoziva Luga.

Fe de ri ko Fran ko

- Vidim da postoje problemi sa me|unarodnom zajednicom- rekao je Franko novinarima. -Ulo`i}emo maksimalne napore da stupimo u kontakt sa susednim zemqama i poka`emo jasnu privr`enost demokratiji.

Latinoameri~ki lideri su ocenili da opoziv Luga predstavqa nelagalan i nedemokratski ~in koji ne}e prihvatiti.Predsednica Argentine Kristina Fernandes Kir{ner je izjavila da se „bez ikakve sumwe desio dr `avni udar u Paragvaju„ i da je

RUSIJA

Sna `an ze mqo tres MO SKVA: Sna`an zemqotres ja~ine 6,7 stepeni Rihtera registrovan je nedaleko od obale na dalekom istoku Rusije, saop{tile su seizmografske slu`be. Epicentar potresa nalazio se u severnom Pacifiku, a za sada nije izdato upozorewe o opasnosti od cunamija. Kako je preneo Itar-Tss za sada nema ni izve{taja o povre|enima.

IZRAEL

Mo ha med Mur si no vi pred sed nik KA I RO: Egipatska izborna komisija je zvani~no objavila rezultate predsedni~kih izbora u Egiptu prema kojima je pobedu odneo kandidat Muslimanske bra}e Muhamed Mursi. Pre ma zvani~nim podacima, Mursi je osvojio 51,7, a wegov protivkandidat i zadwi premijer svrgnutog predsednika Hosnija Mu baraka, Ahmed [afik 48,3 odsto glasova, prenele su agencije.

Vi{e hiqada pristalica Muslimanske Bra}e slave na trgu Tahrir u Kairu pobedu svog kandidata Mohameda, nose}i zastave i uzvikuju}i „Alah je veliki”. Egipatsko ministarstvo

Mo ha med Mur si

unutra{wih poslova je obezbedilo poja~ane mere bezbednosti u strahu od nereda nakon objavqivawa rezultata izbora.

Mohamed Mursi (60), in`ewer, zavr{io je studije u ju`noj Kaliforniji. Bio je ~lan parla men ta u ne ko li ko na vra ta pod Mu ba ra ko vim re `i mom.

Iako ni je naj ha ri zma ti~ ni ja figura Muslimanske Bra}e on ima organizacionu mo}, a platforma ove grupe obe}ava reformu korumpiranih instituci ja, po sta vqa we dr `a ve na islamske osnove i ve}e sprovo|ewe islamskog zakona. U Egiptu `ivi 82 miliona stanovnika, od kojih su 90 odsto muslimani a 10 odsto hri{}ani. Stopa neza po sle no sti pro {le go di ne bila je 10,4 odsto.

SIRIJA

Hap {e wa po sle so ci jal nih pro te sta TEL AVIV: U Tel Avivu je uhap{eno 85 osoba posle sukoba de mon stra na ta i izra el skih bezbednosnih snaga zbog pri tva ra wa vo |e so ci jal nih protesta, saop{tila je policija.Demonstranti su blokirali ulice i polupali prozore na pet banaka. Neki su u{li u jednu banku i tamo podigli {ator, simbol socijalnih protesta pro{le godine.

Portparol policije Miki Rozenfeld je izjavio da se policija odlu~ila na hap{ewa da

to neprihvatqivo. Ona je najavila da }e o tome diskutovati slede}e sedmice na samitu ju`noameri~kog trgovinskog bloka „Merkosur”, u kom su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog situacije u Paragvaju i pozvala da se po{utuje voqa naroda. [efica evropske diplomatije Ketrin E{ton „sa zabrinuto{}u prati razvoj politi~ke situacije u Paragvaju”, navodi se u saop{tewu i dodaje da ona „podr`ava narod Paragvaja i poziva sve strane da po{tuju demokratsku voqu”.

Paragvajska skup{tina je sa 39 glasova za i ~etiri protiv u petak smenila predsednika. Luga optu`uju za propuste u vr{ewu du`nosti i pogibiju 17 qudi u pro{lonedeqnom oru`anom sukobu izme|u policajaca i „seqaka bezemqa{a”.U krvavim doga|ajima 15. juna, za koje se odgovornost pripisuje smewenom predsedniku, vi{e stotina seqaka zauzelo je nelegalno privatan posed od glavnog grada Paragvaja i sukobilo se sa policajcima koji su nameravali da ih udaqe po odluci suda.

Sam Lugo je ubrzo posle opoziva rekao da se pot~iwava odluci poslanika, bez obzira na nepravilnosti, zbog kojih wegovi advokati ~ak nisu imali dovoqno vremena da se pripreme za zastupawe.

(Ta njug)

bi se spre~ile kra|e, preneo je AP.On je procenio da je u demonstracijama u~estvovalo 1.500 qudi, a izraelski mediji navode da ih je bilo ~etiri puta vi{e. Liderka socijalnih protesta Dafni Lif optu`ila je policiju za brutalnost, istakavi{i da su je policajci povredili i ponizili kada su je pritvarali u petak.Ona je pu{tena uz kauciju. Izraelski mediji navode da }e protiv ~etrdesetak demonstranata biti podignute optu`nice.

Ubi je ni voj ni ci DA MASK: Najmawe 16 pripadnika vladinih snaga ubijeno je u Siriji u obra~unu sa pobuwenicima u severnoj provinciji Alepo, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava.Do sukoba je do{lo u zoru u gradu Dara Aza kao i na dva vojna kontrolna punkta, saop{tio je portparol te organizacije sa sedi{tem u Londonu Rami Abdel Rahman. Nasiqe u Siriji se nastavqa nesmawenom `estinom pa je tako ju~e poginulo gotovo stotinu qudi, od kojih dve tre}ine civila, saop{tili su aktivisti za qudska prava.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel sasta}e se u sredu sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Parizu sa kojim }e razgovarati o predstoje}em samitu EU Briselu. Predmet sastanka bi}e pripremawe samita koji }e biti odr`an u ~etvrtak i petak. Lideri dve zemqe razgovara}e i o me|unarodnoj situaciji.

ALEK SAN DAR LU KA [EN KO Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko otputovao je u zvani~nu posetu Kubi, Venecueli i Ekvadoru, gde }e se sresti sa liderima tih zemaqa. Tokom poseta tim zemqama u centru pa`we }e biti pitawa razvoja trgovin sko-ekonomskih odnosa, politi~kog dijaloga i nekoliko drugih perspektivnih pravaca saradwe sa zemqama latinoameri~kog regiona.

MO HA MED AL AHVAL Predstavnik libijskog Ministarstva odbrane Mohamed al Ahval izjavio je da je Mahmudi, biv {i premijer svrgnutog lidera Garafija, iz Tuni sa preba~en helikopterom u Tripoli. Mahmudi je prvi biv{i zvani~nik svrgnutog re`ima koji je iz druge zemqe izru~en prelaznoj vladi Libije.

Bio je premijer u Gadafijevom re`imu od 2006. go dine sve dok nije prebegao u Tunis.

Us pe lo ru~ no spa ja we ki ne ske kap su le i mo du la PE KING: Kina je prvi put uspe{no izvr{ila ru~no spajawe letelice sa qudskom posadom i modula u orbiti Zemqe, saop{tio je Kineski svemirski program.Portparolka svemirskog programa Vu Ping rekla je novinarima u Pekingu da su astronauti pomo}i ru~nih poluga danas „smireno i ve{to” ponovo prika~ili kapsulu [enxou 9 za modul Tijangong 9, dodaju}i da je manevar izveden „precizno i perfektno”.

Spajawe svemirske kapsule [enxou 9 sa tro~lanom posadom i modula Tijangong 1 prikazano je u`ivo na kineskoj nacionalnoj televiziji. Operacija je izvedena nakon {to je pro{le sedmice daqinskim upravqawem sa Zemqe izvr{eno uspe{no spajawe kapsule [enxou 9 sa istom tro~lanom posadom i modula Tijangong 1 u orbiti. Troje astronauta protekle sedmice su `iveli i radili u modulu kako bi se

pripremili za `ivot u svemirskoj stanici tokom du`eg vremenskog perioda. Oni su se danas vratili na [enxou 9 i otka~ili kapsulu od modula kako bi je ponovo ru~no prika~ili.

Slede}i potez koji je planirao Kineski svemirski pro-

grama je da do kraja 2012. na modul po{aqe jo{ jednu qudsku posadu, kao i da do 2020. Tijangong 9, lansiran pro{le godi ne, zameni stalnom svemirskom stanicom.Planirano je da ta svemirska stanica bude te{ka oko 60 tona, {to bi bilo ne-

znat no lak {e od sta ni ce „Skajlab” (Skylab) koju je ameri~ka NASA lansirala 70-ih godina i oko {est puta lak{e od Me |u na rod ne sve mir ske stanice - zajedni~kog projekta 16 dr`ava koji se nalazi u Zemqinoj orbiti.

Posadu [enxoua 9 ~ine prva kineska `ena astronaut, Liju Jang (33), iskusni komandant misije Jing Haipeng (45) i astronaut Liju Vang (43).

Wihov boravak u kosmosu koji bi trebalo da traje najmawe 10 dana predstavqa ~tvrtu kinesku misiju sa qudskom posadom u kosmosu. Kina je, zajedno sa Rusijom i SAD, jedna od tri zemqe koje su samostalno slale qude u kosmos. Kina je izme|u 1992. i 2005. na svoj svemirski program potro{ila oko milijardu ameri~kih dolara, a do ispuwewa slede}e misije [enxou planira da potro{i dodatnih tri milijarde.

balkan

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

DATUM PREGOVORA CRNE GORE S EU POD ZNAKOM PITAWA

U JADOVNOM KOD GOSPI]A

Ko me mo ra ci ja `r tva ma lo go ra ZA GREB: U Jadovnom je odr`ana komemoracija za vi{e od 40.000 `rtava nekada{weg usta{kog logora smrti Jadovno, kod Gospi}a koje su ubijene u prole}e i leto 1941., sa koje je poru~eno da se `rtve ne smeju zaboraviti, niti negirati.Komemoracija je odr`ana na mestu spomen-obele`ja kraj [aranove jame, u organizaciji Srpskog narodnog ve}a (SNV), Udru`ewa Jadovno 1941, Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske (SABA) i Koordinacije jevrejskih op{tina Hrvatske. Predsednik SNV i izaslanik predsednika hrvatskog Sabora Borisa [prema, Milorad Pupovac, izjavio je „da je Jadovno stra{nije od svega pa i od Jasenovcai i da bi re~i tu trebale biti suvi{ne”.On je rekao da se o tome treba govoriti zbog onih koji bi zatrli se}awa na `rtve dovo|ene iz cele NDH. - @rtve se negiraju, a nema uxbenika ni qudi koji bi govorili istinu- naglasio je Pupovac.On je dodao da treba obezbediti da Jadovno bude obele`eno spomen podru~je na svim lokacijama i na planini Velebitu i na ostrvu Pagu.

Predsednik Koordinacije jevrejskih op {tina Hrvatske Ogwen Kraus rekao je da treba odr`ati se}awe na `rtve kako se wi ma ne bi manipulisalo. U ime SABA Juraj Hr`ewak rekao je da Jadovno nije dovoqno istra`eno, i `rtve jo{ nisu poimenice navedene.

Ja dov no

- Jadovno treba istraziti da se spre~e manipulacije i negirawe zlo~ina- rekao je on i naglasio da se podaci i istra`ivawa razlikuju ali da je broj vrlo velik.

Predsednik udru`ewa Jadovno 1941 Du{an Basta{i} rekao je da potomci `rtava ne komemoriraju kao politi~ari ve} iz du{e, kao i da je Jadovno prvi logor smrti na ovim podru~jima.On je kao i svi ostali naglasio da usta{ki pokoqi nisu rezultat ustanka jer su oni izvr{eni dva meseca pre ustanka.

Prisutnima kojih je bilo preko hiqadu obratili su se delegacije organizatora kao i predstavnici izbeglickih udruzewa iz

Beograda. Prisutni su bili i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vuki~evi} i izaslanici predsednika i vlade RS kao i ministar unutra{wih poslova RS Stanislav Xa|o koji su polo`ili vence.

Pre komemoracije vladika gorwekarlova~ki Gerasim sa sve{tenskom eparhija slu`io je parastos `rtvama i osve{tao postavqenu plo~u s imenima vladika i svestenika koji su bili `rtve tog logora. Logor Jadovno je postojao od maja do avgusta 1941. godine i u wemu je pobijeno preko 40.000 qudi, od toga 38.000 Srba. [aranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane usta{ke `rtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu gde su tela `rtava, velikim delom i `ena i dece, bacana u more.U avgustu 1941. godine usta{e su u samom logoru pobile oko 1.500 qudi, a prema podacima karlova~kog istori~ara \ure Zatezala oko 2.100 su prebacile u druge logore, me|u ostalima i Jasenovac koji je bio u osnivawu.

Komemoracije se odr`avaju od 2009. godine, a 24. jun je na predlog Udru`ewa Jadovno 1941. ozna~en kao Dan se}awa na Jadovno.Iako se radi na obnovi spomen-obele`ja, ni danas najve}i deo tela `rtva nije dostojno sahrawen, bilo da su u zabetoniranoj jami u logoru, bilo da su bacani u more oko Paga.

(Tanjug)

VESNA PUSI] O ODNOSIMA SRBIJE I HRVATSKE

Sa rad wa ne tre ba da za vi si od li~ nih pri ja teq sta va ZA GREB:Hrvatska ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi} izjavila je da izbor Tomislava Nikoli}a za predsednika Srbije ne spre~ava Hrvatsku da na svaki na~in po mogne br`em napredovawu Srbije ka EU i da je dobrodo{la ona srpska vlada koja je spremna da sara|uje sa Hrvatskom.

Pusi}eva je u intervjuu za „Politiku” istakla da je „ideja Hrvatske da sara|uje sa susedima na evropskim reformama i preno{ewu iskustva” i da ~iwenica da je Nikoli} izabran za predsednika Srbije ne}e uticati na promenu hrvatskog stava: Smatramo da je interes Hrvatske i svake od zemaqa regiona da napreduju u evropskim integracijama i prema ~lanstvu u EU, kazala je Pusi}eva.Na{e je iskustvo da je to na~in izgradwe institucija i donosi politi~ko sazrevawe - {to cenimo kod nas samih. Mislimo da je nama pomoglo a smatramo da stabilnost Hrvatske i svake druge zemqe u

Ve sna Pu si}

regiji jako zavisi od stabilnosti okoline, dodala je ona.

Pusi}ava smatra da Beogradu i Zagrebu treba mawe ideologije a vi{e prakti~nosti i isti~e da je „zgodno” kada predsednici Srbije i Hrvatske imaju li~na prijateqstva, ali da to ne mo`e da bude kriterijum za tako va`ne odnose dve zemqe.

- Mislim da odnosi izme|u Hrvatske i Srbije nisu i ne treba da zavise od dodatnog li~nog prijateqstva. To je zgodno, lep dodatak, ali to nisu me|udr`avni odnosi. To zaista ne mo`e da bude kriterijum za tako va`ne

NA TO kon sul ta ci je BRI SEL: Predstavnici ~lanica NATO sasta}e se sutra u Briselu nakon {to je Turska zatra`ila konsultacije po {to je Sirija u petak oborila turski vojni avion F4”.Predstavnica NATO Oana Lungesku je saop{tila da je Turska zatra`ila konsultacije pozivaju}i se na ~lan 4 Va{ingtonskog sporazuma o NATO. Jedan NATO diplomata ka`e da }e Turska verovatno pred saveznike iza}i sa detaqima. „Ono {to }e Turskoj zatrebati mo`da je politi~ka podr{ka. Nema nijedan drugi zahtev...Bitno je da saveznici poka`u solidarnost i zabrinutost”.

U SIRIJSKIM VODAMA

Lo ci ra na olu pi na tur skog avi o na AN KA RA: Spasila~ki i istra`ni timovi locirali su u sirijskim vodama, na dubini od 1.300 metara, olupinu turskog vojnog avona F-4 koji je u petak oborila Sirija, javili su turski mediji ne navode}i izvor za tu informaciju. Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavio je da spasila~ke ekipe i daqe tragaju za dvojicom pilota sru{enog aviona.

Potraga za pilotima obavqa se u saradwi sa sirijskim vla stima, ali ne mo`e da se nazove „zajedni~kom operacijom”, do dao je on. Istovremeno, u Bri-

selu je saop{teno da }e se pred stavnici ~lanica NATO sastati u utorak, 26. juna nakon {to je Turska zatra`ila konsultacije o obarawu svog aviona.

Pre toga, ministar spoqnih poslova Turske Ahmed Davuto glu izjavio je da je Sirija obo rila vojni avion u me|unarod nom vazdu{nom prostoru, isti~u}i da je Damask znao da je to bila turska letelica.

- Prema na{im zakqu~cima, avion je oboren u me|unarod nom vazdu{nom prostoru, 13 nauti~kih miqa od Sirije - re kao je Davutoglu.

(Tanjug)

odnose za na{e dve zemqe-ka`e Pusi}eva [to se odnosa ti~e, a oni ukqu~uju re{avawe otvorenih pitawa, zajedni~ka re{ewa za neke probleme unutar regije i multilateralne skupove u regiji, saradwu oko nekih evropskih tema, mislim da se oko toga mo`e napredovati, dodala je ona.

Pusi}eva je kazala da bi u Srbiji „najdobrodo{lija bila vlada koja bi bila spremna da sara|uje sa nama”.

- Vlada ima izvr{ne funkcije, {to zna~i da }e se spoqna, regionalna i sva ostala politika kreirati u vladi. S tog sta novi{ta nama je, ako ho}emo - a ho}emo - neobi~no va`no da odr`imo komunikaciju, regionalnu i bilateralnu saradwu, da vidimo kako }e se sastaviti vladarekla je Pusi}eva.

Navode}i da }e to „mo`da biti kohabitacija”, a „mo`da }e biti sa iste politi~ke strane”, Pusi}eva je istakla da je Hrvatska, {to se we ti~e, svakako spremna da sara|uje u regiji.

(Tanjug)

Kri za u evro zo ni od la `e „ze le no sve tlo” POD GO RI CA: Biv{a crnogorska ministarka evropskih integracija Gordana \urovi} izrazila je rezervu oko davawa „zelenog svetla” Crnoj Gori za po~etak pregovora sa Evropskom unijom, pre svega zbog krize u evrozoni.

Evropska komisija ranije je predlo`ila otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, a {efovi dr`ava i vlada ~lanica EU o tom predlogu raspravqa}e krajem juna.

Dr`ave ~lanice EU, kako ka`e \urovi}, mogu da tra`e dodatni izve{taj da je Crna Gora ispunila sve uslove. A to bi zna~ilo da otvarawe pregovora bude odgo|eno nekoliko meseci, navela je ona.

Ukoliko Savet EU usvoji izve{taj EK to }e, prakti~no, zna~iti otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Odluka o otvarawu pregovora donosi se konsenzusom dr`ava ~lanica EU. Kada je u pitawu odobravawa datuma pregovora sa Crnom Gorom, bi}e neizvesno do samog sastanka Evropskog saveta, kazala je \urovi}.Ona je, kako prenose podgori~ki mediji, navela da, iako je Crna Gora dobila pozitivno mi-

CRNOGORSKE VLASTI O^EKUJU OD EU I „POSEBNE USLOVE”

Hap {e wa vo |a or ga ni zo va nog kri mi na la POD GO RI CA: Lider opozi cionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} ocenio je da je mogu}e da uz datum otvarawa pregovora Evropske unije i Crne Gore, vlastima u Podgorici bude dostavqena i lista posebnih uslova, koja bi se odnosila na hap{ewa vode}ih qudi organizovanog kriminala. Medojevi} je kazao da je cela stvar oko dobijawa datuma pregovora Crne Gore sada pre{la iz sfere struke u sferu politike, jer sve dr`ave ~lanice EU treba jednoglasno da donesu odluku da li otvoriti pregovara~ki proces.S druge strane, pisawa presti`nih svetskih medija, poput Bi-Bi-Sija i Forin afersa, gde je Crna Gora nazivana mafija{kom dr`avom, izaziva rezervu kod jednog broja zemaqa, pre svega [vedske, Holandije, pa i Francuske, koje i prilikom prethodne odluke, u decembru, nisu bile ba{ sklone da podr`e preporuku Evropske komisije, rekao je on.

GR^KI PREMIJER NE IDE NA SAMIT EU

Ope ra ci je oka spre ~i la pu to va we ATI NA: Novoizabrani gr~ki premijer Antonis Samaras ne}e prisustvovati samitu Evropske unije jer se oporavqa nakon komplikovane operacije oka.Gr~ku }e na samitu 28. i 29. juna predstavqati odlaze}i ministar spoqnih poslova Dimitris Avramopulos, kojeg }e pratiti odlaze}i ministar finansija George Zanias, saop{tio je novinarima predstavnik vlade Simos Kedikogku.

Operacija na oku zbog o{te}ewa na mre`wa~i, obavqena u subotu, bila je takve vrste da je Samarasu za sada „izri~ito zabraweno” da putuje, rekao je Zanias.Hirurg Panagiotis Teodosiadis rekao je da }e Samaras iz bolnice biti otpu{ten u ponedeqak, ali da }e mu trebati dani i nedeqe da se potpuno oporavi.

Jedan do kqu~nih ~lanova nove vlade, ministar finansija Vasilis Rapanos (65) u petak je, tako|e, iznenada preba~en u bolnicu zbog jakog bola u stomaku, mu~nine i nesvestice. Razlog wegovog stawa jo{ nije poznat i trenutno je na ispitivawu.Odlazak premijera i ministra finansija u bolnicu odlo`io je neke od va`nih sastanaka u vladi, kao i polagawe zakle-

25

An to nis Sa ma ras

tve Rapanosa u parlamentu, a neizvesno je i kada }e novi parlament odr`ati sednicu, ukazuje AFP. Rapanos se razboleo u trenutku kada u Gr~ku treba da stigne tim revizora iz Evropske unije, MMF-a i Evropske centralne banke, kako bi razmotrio reforme. On je na mesto ministra finansija imenovan u ~etvrtak, ali jo{ nije polo`io zakletvu. Trebalo je da to u~ini na ceremoniji u petak uve~e, ali je polagawe zakletve odlo`eno zbog bolesti.Samaras je polo`io zakletvu u sredu okon~av{i politi~ku krizu i strahovawa od izlaska Gr~ke iz evrozone.

(Tanjug)

Ne boj {a Me do je vi}

Medojevi} je naveo da [vedska tra`i vidqive rezultate po pitawu toga {ta je Crna Gora uradila od pro{le godine u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno krupnih slu~ajeva.

Isti je stav, kako tvrdi lider PZP u izjavi listu „Dan”, i kod drugih dr`ava koje imaju rezerve prema otvarawu pregovora. Na`alost, veliki problem je pravosu|e, odnosno presude koje se ni`u jedna za drugom, a posebno one koje su vezane za trgovinu drogom.One ne poma`u Crnoj Gori, ali ne poma`u ni onima u EU koji `ele da Crna Gora po~ne pregovore, ocenio je Medojevi}.

Pod go ri ca

{qewe EK, Savet EU ne mora da se saglasi sa wim.

Lider opozicionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} ocenio je da je mogu}e da uz datum otvarawa pregovora EU i Crne Gore, vlastima u Podgorici bude dostavqena i lista posebnih uslova, koja bi se odnosila na hap{ewa vode}ih qudi organizovanog kriminala.Medojevi} je kazao da je cela stvar oko dobijawa datuma pregovora Crne Gore sada pre{la iz sfere struke u sferu politike, jer sve dr`ave ~lanice EU treba jednoglasno da donesu odluku da li otvoriti pregovara~ki proces.

Dvo stru ko vi {e azi la na ta POD GO RI CA: U Crnoj Gori je za prvih {est meseci ove godine, 419 lica zatra`ilo azil, dvostruko vi{e nego tokom ~itave pro{le godine, saop{teno je iz crnogorskog Ministarstva unutra{wih poslova. Pomo}nik ministra unutra{wih poslova Abid Crnovr{anin kazao je da broj stranaca koji tra`e azil u Crnoj Gori konstantno raste, a najvi{e azilanata bilo iz afri~kih i azijskih zemaqa. Broj osoba koje tra`e azil u Cr noj Gori u prvih {est meseci ove godine gotovo je du plo ve}i nego u pro{loj go dini. Za {est meseci ove godine 419 lica je podnelo zahtev za dobijawe azila, dok ih je lani ukupno bilo 239, rekao je Crnovr{anin.

On je kazao da Crna Gora jo{ nema centar za zbriwavawe izbeglica, pa su azilanti sme{teni u privremene objekte.

(Tanjug)

No vi pre go vo ri o uslo vi ma zaj ma?

ATI NA: Nova gr~ka vlada saop{tila je da `eli nove pregovore u okviru sporazuma o me|unarodnom zajmu, koji bi se odnosili na ukidawe nekih poreza, zaustavqawe otpu{tawa i produ`ewe za dve godine rokova za sprovo|ewe o{trih mera {tedwe.

-Ciq je da nema vi{e smawewa plata i penzija i da nema novih poreza- navedeno je u saop{tewu koalicije Nove demokratije, PASOK-a i Demokratske levice, u kojem se dodaje da ne}e biti otpu{tawa zaposlenih u dr`avnom sektoru.Koaliciona vlada, predvo|ena premijerom Antonisom Samarasom, liderom konzervativne Nove demokratije, obe-

}ala da }e nastaviti da smawuje fiskalni deficit, da dr`i dug pod kontrolom i primewuje strukturne reforme. ^lanovi vlade tako|e su obe}ali da }e poku{ati da revidiraju obaveze koje je Atina preuzela prema kreditorima, ali da ne}e ugroziti veze sa EU ili prisu stvo u evrozoni.

U Gr~koj je pre par dana, posle dvomese~nog zastoja, formirana nova vlada koja pred sobom ima te`ak zadatak da sprovede i donekle izmeni nepopularni finansijski paket pomo}i Evropske unije i MMF-a i da zemqu izvu~e iz recesije.

(Tanjug)

Ze mqo tres na Pe lo po ne zu ATI NA: Zemqotres, ja~ine 4,8 stepeni Rihterove skale, koji je ju~e pogodio ju`no gr~ko poluostrvo Peloponez, potresao je i Atinu, saop{tio je Nacionalni institut za geodinamiku. Za sada nema izve{taja o eventualnoj {teti ili povre|enima. Zemqotres je registrovan na oko 150 kilometara zapadno od Atine, odnosno 13 kilometara ju`no od grada Aigio na Peloponezu. Dve osobe su poginule, a 30 je povre|eno u zemqotresu ja~ine 6,5 stepeni Rihtera, koji je 2008. godine potresao istu oblast. Agencija AFP je podsetila i na zemqoteres iz 1986. godine, kada je poginulo 20 qudi, na stotine povre|eno, a na hiqade ku}a uni{teno.

de^Ji dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Pevao mi slavuj Prole}e, prole}e, stiglo si kona~no, Rasteralo godi{we doba vetrovito i mra~no.

Radujemo ti se svi Kad se suprotstavi{ stra{noj ki{i.

Nebo se plavi, Znawe prilazi de~ijoj glavi. [umica nije kao pre ista Jer mnogo lista.

Pupoqci se ra|aju, Deca se vi{e snegom ne ga|aju.

Tebi se raduju I za jabukama ne gladuju.

Prole}u se odrasli dive, Po~iwu da rade oko svoje wive, I dok se sre}a razvija, Kukuruz pomalo klija.

Meda iz pe}ine izviruje, Vi{e ne}e da miruje.

Oti{ao da se veseli medom, I sve medvedi}e da nahrani redom.

Prole}e je divno i krasno, To vidi svako oko jasno!

Ante Re{etar, III-3 O[ „Jovan Popovi}”, Novi Sad

Me de ne p~e li ce ti glo je pro le }e i cve }e je pro cve ta lo.

S Vred ne p~e le le te sa cve ta na cvet i sa ku pqa ju po len. Za tim ga no se u ko {ni cu. P~e -

le ra di li ce si pa ju po len u sa }e, gde }e se on da stvo ri ti med. Po sle ne kog vre me na de da Mi {a i ba ba Emi li ja, ob u ~e ni u p~e lar ska ode la, va de go tov med iz ko {ni ca. Svo jim vra go la stim o~i ma sve to po sma tra ku ca [vr }a. Ka da su me dom na pu ni li te gle, ba ba i de da od no se med unu ci ma @eq ku i San dri, ko ji ga u slast ma `u na hleb i je du. Med, bi lo da je od li pe, ba gre ma, li vad ski ili ne ki dru gi, je ja ko zdrav i za to ga sva de ca vo le i ra do ga je du.

Ne ma wa Utvi}, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Lara Touati Drobwak, I razred, O[ „Tulip”, Tunis

^ast ^ast je, qudi, {etati prirodom, ploviti brodom, plavom vodom. ^ast je gledati freske majstora velikih, napisati pesmu ili neki stih. ^ast je `iveti u zemqi srpskog roda poznavati svoj jezik i kulturu svog naroda.

Vesna Stojkovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

N

Iva Vuji~i}, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Ka ko da opro stim

e dav no, mo ji ro di te qi su se raz ve li.

Imam ose }aj da sam ja kri va, ali kri vim i wih. ^ud no mi je ka da se na |u u is toj so bi i ka da se gle da ju.

Po vu ~em se u se be i (~e sto) pla ~em. Ka ko da im opro stim {to su mi pot pu no pro me ni li `i vot i sru {i li moj svet, pa on da jo{ i vi ~u na me ne, {ta god da ura dim. Sva ki put ka da po ku {am da ih shva tim, sa mo se jo{ vi {e na qu tim, ali se ne usu |u jem ni {ta da ka `em. Ne smem da se su o ~im s pro ble mom. Qu di ka `u da vre me le ~i sve ra ne, ~ak i one naj du bqe. Mo `da se

jed nog da na ni ne bu dem se }a la sop stve nog bo la, mo `da }u im vre me nom opro sti ti,a da ta da mo ram sa ma da se no sim sa svo jim pro ble mi ma i kri vi ca ma.

A opet, mo `da bih mo gla da iza be rem kra }i i ma we bo lan put i sku pim sna ge da im opro stim. Jer hra bar ~o vek umi re sa mo jed nom, a ku ka vi ca mno go pu ta.

Alek san dra Vuk ~e vi}, VII-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Pu to va we jed ne se men ke

nog pro le} nog da na je dan ~o vek je otvo rio ke si cu se Jjed ned me wa sve }a. U tom mo men tu du nuo je ve tar i odu vao u se men ku. Ve tar je du vao, du vao i du go no sio tu se -

men ku. U jed nom mo men tu ve tar je stao i ta se men ka je pa la. Pa la je ki {a. Po sle ki {e ta se men ka je iz ra sla u ve li ku i pre le pu ru `u.

Ne ma wa Mi lo {e vi}, I-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

^ast je na `ivot gledati pun sre}e, jer nam `ivot zemaqski, ve~no trajati ne}e.

Bojana Siri{ki, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Su kob na {kol skom od mo ru Li ca De ~ak: Mar ko (Ale) De voj ~i ca 1: Je li sa ve ta (Kri sti na) De voj ~i ca 2: Sa ra (Ana) De voj ~i ca 3: Ma ri na (Va wa) (Mar ko i Je li sa ve ta se sva |a ju oko sli ~i ca, a Sa ra i Ma ri na na i la ze)

Dajana ^ervena, IV-2, O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

^ast je qubav u srcu nositi, ~ast je pisati, gre{ke ispravqati, a lo{a dela brisati.

Mar ko: Ja sam po be dio! (ra do sno sko ~i) Je li sa ve ta: Ni si! Ja sam po be di la! (qu ti to vik ne) Ma ri na i Sa ra: (Na i la ze na wih) O moj bo `e!

Vi di ih!!!

Ma ri na: Ka ko su jad ni! Sva |a ju se oko sli ~i ca!!!

Je li sa ve ta: Vi di, evo ih Sa ra i Ma ri na ({ap }u }i go vo ri Mar ku) Mar ko: Jao, znam! Ka ko me ner vi ra ju! ({ap }u }i od go va ra) Sa ra: Ka ko su se na pa li li na te sli ~i ce!!!!! To je ta ko glu po!

Je li sa ve ta: Mo lim te, po gle daj pr vo se be, pa on da ko men ta ri {i nas!!!

Ma ri na: Ti se sa mo dru `i{ s Mar kom, po {to si se za qu bi la u we ga!!

Je li sa ve ta: Ni sam ja!!! Ti si!!!!!!

Ma ri na: Ja se u we ga ne bih za qu bi la, ni da je po sled wi ~o vek na sve tu!!!

Mar ko: Hej!!

Sa ra: Mar ko, ne me {aj se!

(Mar ko na pra vi gri ma su i po vu ~e se) Je li sa ve ta: Vi ste sa mo qu bo mor ne, po {to smo mi ta ko do bri dru ga ri!!! (qu ti to od go va ra) Sa ra: [to bi smo mi bi li qu bo mor ni na vas, mi smo po pu lar ni je i lep {e se obla ~i mo! (obe za ba ce ko su) Ma ri na: Da! I ako je ne ko qu bo mo ran to ste vi na nas!!!!!

Je li sa ve ta: Po ka za }u ja te bi ko bo qe iz gle da!!

(Je li sa ve ta po ~u pa Sa ru za ko su a Ma ri na Je li sa ve tu, Mar ko ih raz dva ja).

Mar ko: Haj de pre sta ni te!!!!! Ej pre sta ni te!!!!!

(De voj ke pre sta nu da se sva |a ju) Mar ko: Ej! [ta vam je! Za {to se sva |a te! Za {to se sva |a te jo{ od 1. raz re da!?

Sa ra: Za to {to je ona bez o bra zna!

Je li sa ve ta: Ja bez o bra zna!!! Vas dve me stal no vre |a te i ogo va ra te! (qu ti to uz vra }a!)

Ma ri na: Mo lim te, re ci ka da smo te nas dve vre |a le!!!??? Bez o bra zni ce!!

Je li sa ve ta: Ti se {a li{, zar ne!!!???

Ma ri na i Sa ra: Ne, za {to bi smo se {a li le!!??? (za ~u |e no gle da ju) Je li sa ve ta: O moj bo `e!!!!!!!!! Eto vi di{ Mar ko za {to se ja ne dru `im sa ovim glu pa ~a ma!!!!!

Ma ri na i Sa ra: Glu pa ~a ma!!!!!!!!????????

Kri sti na Ri ki}, Alek san dar Vuk sa no vi}, Ana \u ri}, Va wa Mi li}, V-a O[ „\or |e Na to {e vi}”, No vi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

27

USPEH NA [IH AKA DE MA CA NA ME \U NA ROD NOM TAK MI ^E WU „TRI MO NA GRA DE ZA IS TRA @I VA WE”

Pe to ro la u re a ta iz Sr bi je!

Fo to: S. [u {we vi}

LET WI RE @IM U NO VO SAD SKIM STU DENT SKIM DO MO VI MA I MEN ZA MA

Po ~i we se zo na „re cep ci je” Is pit ni rok se pri bli `a va kra ju i ve }i na stu de na ta je ve} spa ko va la ko fe re i ne str pqi vo ~e ka po vra tak ku }i. Ipak, ima i onih ko ji }e jul, a mo `da i av gust, pro ve sti u ne kom od stu dent skih do mo va u No vom Sa du.

Oni ko ji su re {i li da osta nu u do mo vi ma pr ve ka te go ri je od 6.

Stu dent skog cen tra „No vi Sad” Go ran Mi lo vac.

U okvi ru do go vo ra s „Eg zit ti mom„ i stu dent skim or ga ni za ci ja ma, Sa ve zom stu de na ta, Stu dent skom aso ci ja ci jom i Stu dent skom uni jom, za po tre be sme {ta ja go sti ju na pred sto je }em fe sti va lu iz da to je ukup no 1.650 me sta u do -

„Veq ko Vla ho vi}” do bi ja in ter net Pre ko le ta bi }e uve den in ter net u stu dent ske so be u do mu „Veq ko Vla ho vi}“, bi }e okre ~e ni svi stu dent ski re sto ra ni kao i 60 so ba u do mu „Ni ko la Te sla“, a po pra vqen }e bi ti i krov na do mu „Saj mi {te“ i re sto ra nu br. 4. Ta ko |e }e bi ti re a li zo va no re dov no ob na vqa we in ven ta ra sa 60 sto li ca, 70 du {e ka i po ste qi na. do 31. ju la tre ba da iz dvo je 9.308 di na ra, dok za pe riod od 1. do 20. av gu sta tre ba pla ti ti 7.160. Bo ra vak u do mo vi ma dru ge ka te go ri je u ju lu ko {ta 8.710 di na ra, dok je u av gu stu 6.700. Stu den ti su mo gli bi ra ti da li }e osta ti u do mu sa mo u ju lu ili sa mo u av gu stu ili oba me se ca.

Za ta ko zva nu re cep ci ju mo glo se pri ja vi ti od 30. ma ja do 15. ju na, a za pro du `en bo ra vak ja vi lo se 864 stu den ta, od ko jih 120 pro du `a va bo ra vak to kom ce log le ta, a osta li sa mo do 15. ju la.

– Stu den ti }e uglav nom osta ja ti u svo jim so ba ma, a ta mo gde to bu de nu `no, bi }e za mo qe ni da pre |u u ne ku dru gu – ka `e Pi-Ar

mo vi ma. Ce na jed nog da na u do mu pr ve ka te go ri je je de set evra, plus PDV i bo ra vi {na tak sa, a u dru goj ka te go ri ji je se dam evra, s PDVom, i po me nu ta tak sa.

Od stu dent skih re sto ra na od 1. do 15. ju la ra di }e sa mo broj 4. Od 16. ju la do 20. av gu sta re sto ra ni ne ra de, a od 21. av gu sta bi }e otvo re na men za 3. Od sep tem bra }e po no vo ra di ti svi re sto ra ni. Va `no je da }e stu den ti i pre ko le ta ima ti isti ra zno vr stan je lov nik.

Ve ge ta ri jan ci uvek mo gu na je lov ni ku na }i hra nu pre ma svo jim po tre ba ma, a u vre me po sta obez be |e na su i po sna je la. Stu den ti ma je, na zah tev, do stup na i di je tet ska is hra na.

A. Var ga

U kon ku ren ci ji od 102 ra da, pe to ro aka de ma ca s fa kul te ta u Sr bi ji osvo ji li su na gra de na me |u na rod nom tak mi ~e wu „Tri mo na gra de za is tra `i va we” u Qu bqa ni, ko je se ba vi naj sa vre me ni jim do stig nu }i ma u na u ci i pri stu pi ma i re {e wi ma na po qu ar hi tek tu re, in du strij skog di zaj na, eko no mi je i me nax men ta, gra |e vi ne, ma {in stva, eko no mi je, raz vo ja po slo va wa i za po sle nih.

Na kon kurs su pri ja vqe ni ra do vi iz de set evrop skih dr `a va, od ko jih je na gra |e no 48 s uni ver zi te ta iz pet evrop skih ze ma qa, a pe to ro la u re a ta je bi lo iz Sr bi je.

Iz obla sti ar hi tek tu re na gra |e ni su ma ster ra do vi Ta ma re Vla de ti} i Mar ka Jo va no vi }a, ko ji su ra do ve od bra ni li na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Tre }i na gra |e ni ma ster je rad No vo sa |a ni na Ne boj {e Ja ki ce, ko ji je na gra du do bio po dru gi put, a svoj rad od bra nio je na ~u ve nom fa kul te tu „Po li teh ni ko di Mi la no” u Ita li ji. Le nard Bi lic ki na gra du je do bio za di plom ski rad od bra wen na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci a Ja sna ^i ki}-To va ro vi} na gra |e na je za dok tor sku di ser ta ci ju od bra we nu na Ar hi tek ton skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du.

Ovi stru~ wa ci pri mi li su nov ~a ne na gra de za ino va tiv na i kre a tiv na re {e wa u svo jim ra do vi ma, a wi ho vi ap strak ti bi }e ob ja vqe -

kva li te ta, ot por nih na po `ar, le pog iz gle da (po put Tri mo pa ne la) i la ko se po sta vqa ju u pro sto ru pri me nom prin ci pa odr `i vog raz vo ja.

– Mod ni cen tar sam pred vi de la na pod ru~ ju No vog Sa da jer `i vim u we mu i sma tram da grad ima ve li ki po ten ci jal za iz grad wu jed nog ta kvog objek ta ko ji bi mo gao pri vu }i svet ski po zna te kre a to re i umet ni ke – ka `e Ta ma ra Vla de ti}. – Pro je kat objek ta is pu wa va sve zah te ve u obla sti funk ci o nal no sti, kon fi gu ra ci je pro sto ra i upo tre bqi vo sti, a osmi {qen je ta ko da po {tu je eko lo {ke zah te ve o~u va wa `i vot ne sre di ne i ener get ske efi ka sno sti.

Je dan od prin ci pa odr `i vo sti su so lar ni ko lek to ri po sta vqe ni na krov cen tra, kao i po stav ka sta kle nih po vr {i na na sun ~a noj stra ni objek ta.

Mar ko Jo va no vi} je u Mar ko Jo va no vi} i Ta ma ra Vla de ti} svom ra du ana li zi rao pri ni u zbor ni ku „Tri mo na gra da za me nu in ter ak tiv nih adap tiv nih is tra `i va we„. si ste ma kao ge ne ra to ra ur ba nih Ma gi star sko de lo „Mod ni cen ce li na. Ka ko is ti ~e, `e leo je da tar u No vom Sa du” Ta ma re Vla de pro ces ge ne ri sa wa for me u ko ti} ba vi se stu di jom ve li kih po jem ar hi tek te, to kom pro jek to va zna tih mod nih ku }a, pri me nom sa wa, ide ju do vo de do kraj weg pro vre me nih ma te ri ja la iz u zet nog duk ta, ne bu de tu za vr {en, ve} da

bu de stva ran iz no va i iz no va, sli~ no to ko vi ma u pri ro di.

– Rad ob u hva ta {i rok di ja pa zon di sci pli na, od me ha ni ke, elek tro ni ke, kon struk cij skog sklo pa do ar hi tek ton skog di zaj na, ko ji tre ba da for mi ra ju in ter di sci pli nar ni re jon – ob ja snio je Jo va no vi}. – Ta ko |e, tu su i so ci o lo {ki i eti~ ki aspek ti, ko ji za jed no s pret hod nim, ~i ne i kri te ri ju me i de fi ni {u kraj wi ob lik ovog pro jek ta. Pri li kom ra da na ova kvim pro jek ti ma, gde se sti ~e uvid i u di sci pli ne ko je mo gu do pri ne ti ar hi tek ton skom di zaj nu a ni su di rekt no ar hi tek ton ske, mo gu }e je otvo ri ti i no ve ho ri zon te i sa mim tim is tra `i va ti {ta sve to mo `e da se po nu di ar hi tek tu ri bu du} no sti, uz naj op ti mal ni ji mo gu }i pri stup ar hi tek te kao ko or di na to ra in ter di sci pli nar nog pro jek ta.

Glav na di rek tor ka „Tri ma„ Ta tja na Fink na ve la je da je ta kom pa ni ja do de li la vi {e od 450 „Tri mo na gra da za is tra `i va we„, a da na gra |e ni i oni ko ji su svo je ra do ve pri ja vi li po sta ju deo is pre ple te ne mre `e iz me |u aka dem ske sfe re i pri vre de. Od po me nu tih 450 na gra da za is tra `i va we, mla di srp ski stru~ wa ci od ne li su 39: za ar hi tek tu ru, gra |e vi nu, ma {in stvo i eko no mi ju – i na svim aka dem skih ni vo i ma, a ne ki od do bit ni ka na gra da su vi {e stru ki la u re a ti.

A. Je ri ni}

OTP BAN KA PRI PRE MI LA IZ NE NA \E WE ZA STU DEN TE

Uz kar ti cu i na gra de i po pu sti...

Stu den ti su kod nas ve} go di na ma ko ri sni ci plat nih kar ti ca, a OTP ban ka je pri pre mi la no vi pa ket za wih u sa rad wi s GPA or ga ni za ci jom ko ja ima li cen cu za stu dent sku ISIC kar ti cu. Svi aka dem ci od 18 do 27 go di na ko ji apli ci ra ju u ban ci za stu dent ski pa ket do bi }e je din stve nu ISIC „ma e stro„ kar ti cu. Ona se, pak, mo `e ko ri sti ti na vi {e od tri mi li o na me sta za ku po vi nu ro be i uslu ga {i rom sve ta i na svim ban ko ma ti ma s ozna -

kom „ma e stro„. Uz wu se ostva ru ju i po pu sti na 35.000 pro daj nih me sta u 120 ze ma qa.

Stu den ti ko ji `e le ove po god no sti mo gu do bi ti pa ket u po slov nim je di ni ca ma OTP ban ke, a po treb no je da do ne su li~ nu kar tu i in deks i upla te ~la na ri nu za me |u na rod nu stu dent sku or ga ni za ci ju. Osim ve} po me nu tih po god no sti, ta ko }e im po sta ti do stup no OTP elek tron sko ban kar stvo pu tem ko jeg mo gu pla }a ti ra ~u ne, SMS-ser vis za

kon tro lu ra ~u na i kar ti ce – a pr vih pet po ru ka do bi ja ju gra tis. Tu je i „vi za vi ron„ kar ti ca za pla }a we pu tem in ter ne ta i mo gu} nost ko ri {}e wa pre ko ra ~e wa na ra ~u nu, od no sno „mi nu sa„. To ni je sve: stu den te ko ji ostva re naj ve }i pro met na kar ti ci do kra ja ok to bra ove go di ne o~e ku ju na gra de: je dan lap top ra ~u nar, se dam pu to va wa za dve oso be u ne ku od evrop skih ze ma qa i de set mo bil nih te le fo na.

D. V.

MUL TI ME DI JAL NI PRO JE KAT „KA EVRO PI, BU LE VA ROM?”

Bu du }e ar hi tek te vi~ ne raz li ~i tim me di ji ma Stu dent ska iz lo `ba na sta la u okvi ru pro jek ta „Ka Evro pi, Bu le va rom?” na {la se u sklo pu Sa lo na ar hi tek tu re, 18. po re du, u Dru {tvu ar hi te ka ta No vog Sa da (DANS). Iz lo `ba je za jed ni~ ki pro je kat stu de na ta pr ve go di ne De part ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, iz ge ne ra ci je 2010/2011, ko ji su, na kon sa mo tri me se ca stu di ja, ima li za da tak da iz ra ze svo je sta vo ve u ve zi s pro sto rom, dru {tvom, po li ti kom. Ka ko je na ve la autor ka pro jek ta Ta tja na Ba bi}, te ma je de fi ni sa na u kon tek stu sve ga {to ahi tek tu ra da nas je ste.

– Kre nu li smo od to ga da je ar hi tek tu ra uvek od raz vre me na i sve ga {to se de {a va u na {oj sre di ni. Bu le var Evro pe je tre nut no naj ve }a ar hi tek ton sko-gra |e vin ska in ve sti ci ja, a i sam we gov na ziv in spi ri sao nas je za te mu – ka za la je Ta tja na Ba bi}. – S jed ne stra ne, to je ne {to no vo i ak tu el no, a s dru ge, ima mo kom pleks ran `ir ne sta ni ce ko ji pred sta vqa ve zu s

pro {lo {}u i na {e na sle |e. Ta ko su stu den ti do ve de ni u si tu a ci ju da raz mi {qa ju o pro {lo sti, sa da {wo sti i bu du} no sti.

U~e stvo va lo je 130 stu de na ta, po de qe nih u 29 gru pa, i 40 men to ra, a tre ba lo je da u ro ku od se dam da na, us po sta vqa ju }i stva ra la~ ke ve ze sa za te ~e nim am bi jen tom kroz slo bo dan iz bor iz ra `aj nih sred sta va, od go vo re na pi ta wa o svo joj , ali i bu du} no sti sre di ne u ko joj `i ve.

Iz ve li su niz auten ti~ nih pro stor nih, in ter ak tiv nih, sve tlo snih i zvu~ nih in ter ven ci ja.

– Iz ra zi li su se kroz raz li ~i te me di je – in sta la ci je, fo to gra fi je, vi deo, per for mans i tekst – i ti me pro {i ri li po qe de lo va wa ar hi te ka ta jer se da nas ar hi tek tu ra sve vi {e pri bli `a va vi zu el nim i scen skim umet no sti ma – uka za la je ko or di na tor ka pro jek ta.

Iako je sva ki rad bio auten ti ~an i pri ~a za se be, stru~ ni `i ri, sa sta vqen od uva `e nih pro fe so ra ar hi tek ton ske i

umet ni~ ke stru ke, oda brao je dva naj bo qa, ~i ji su auto ri na gra |e ni eks kur zi jom u Su bo ti cu. Po re ~i ma Ta tja ne Ba bi}, po bed ni~ ke ra do ve iz dvo ji la je ide ja i ve o ma jed no stav na i ja sna pre zen ta ci ja.

– Kad po gle da te ~i tav pro je kat, vr lo je kom plek san i vi {e slo jan, i upra vo zbog to ga se ra do vi mo gu vred no va ti na raz li ~i te na ~i ne. Sa gle da va ju }i u tom kon tek stu, iz dvo ji la su se dva ra da ko ja su i po be di la: in ter ak tiv ni per for mans 996 i pro stor na in sta la ci ja „Du pli ego” - pre do ~i la je ova ar hi tek tki wa.

U per for man su 996 ~la no vi su bi li po ve za ni tan kim ni ti ma ri bar skog naj lo na i ras po re |e ni slo bod no u pro sto ru ha le. Pro la zni ci su mo ra li da do tak nu te ni ti, a po ru ka je bi la da smo „svi mi uzro~ no-po sle di~ no po ve za ni”. „Du pli ego” ~i nio je zid od sti ro po ra usred ko jeg je bio ma wi pro laz. Dva ~la na `i ri ja po zva na su da pro |u kroz taj pro laz da bi se vi de lo ko }e od wih da se po me ri i

pro pu sti ovog dru gog. ^la no vi ovog ti ma is pri ~a li su pri ~u o to le ran ci ji.

Tim ko ji je osmi slio per for mans 996 ~i ni li su stu den ti Je le na Ko va ~e vi}, Je le na So la rov, Alek san dra Ste fa no vi}, Ida Di mi tri je vi}, Ana ma ria Ba to ri i men tor Mi ro slav Di mi tri je vi}. Eki pa ko ja se ba vi la te mom to le ran ci je bi li su aka dem ci Mi la na Ra doj ko vi}, Bran ki ca Ri sti}, Te o do ra Kov ~in, Je le na [ta ki} i men tor Sa {a Mi {ko vi}.

Mul ti me di jal ni pro je kat „Ka Evro pi, Bu le va rom?” mo `e se na zva ti is tra -

`i va~ kim jer su u~e sni ci raz vi ja li svo je stva ra la~ ke spo sob no sti u od go va ra ju }em pro stor no-vre men skom kon tek stu.

Za po ~et je 2010. go di ne u okvi ru pred me ta Uvod u ar hi tek ton ski di zajn, ko ji vo di pro fe sor Ra di vo je Di nu lo vi} na FTN-u. Ka ko je na ja vqe no, usko ro bi tre ba lo da bu de otvo re na no va iz lo `ba ra do va stu de na ta ar hi tek tu re, a u sep tem bru }e u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne bi ti pri ka za ni ra do vi na ~i we ni to kom pro je ka ta u pro te kle ~e ti ri go di ne.

A. Je ri ni}

VA@NI TELEfONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

28

ponedeqak25.jun2012.

oglasi

dnevnik

Javno preduze}e „Vojvodina{ume” Petrovaradin [umsko gazdinstvo „Sombor” Sombor, ul. Apatinski put 11 u svojstvu korisnika ribolovnog podru~ja OBAVE[TAVA zainteresovana pravna i fizi~ka lica da }e se vr{iti prodaja godi{wih dozvola za privredne ribare za 2012. godinu

Pravo kupovine godi{wih dozvola za privredni ribolov za 2012. godinu imaju sva pravna i fizi~ka lica koja ispuwavaju uslove propisane Zakonom o za{titi i odr`ivom kori{}ewu ribqeg fonda i dokumentacijom Javnog preduze}a „Vojvodina{ume” Petrovaradin [umsko gazdinstvo „Sombor” Sombor.

Dokumentaciju Javnog preduze}a „Vojvodina{ume” Petrovaradin [umsko gazdinstvo „Sombor” Sombor, kojom su utvr|eni uslovi i dokumenta koja treba da se prilo`e, zainteresovana lica mogu preuzeti u prostorijama korisnika ribolovnog podru~ja u Somboru Apatinski put 11.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 025-463-111 ili 0628005305.

27351

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

TU@NO SE]AWE

IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan, klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici.

Telefon 064/8706-004.

55396 IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 021/6365-807.

55434

PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa.

Telefon 063/547-782, 021/6392384.

55433 PRODAJEM zemqu crnicu u ^eneju 3E/m3. Telefon 021/714700.

55330

29

Posledwi pozdrav

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55427

Goran Medi}

Gojku Topalovi}u

16. 3. 1970 - 25. 6. 1996.

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/24055-49, 037/490-797.

55459

Danas, 25. 6. 2012. godine navr{ava se 16 tu`nih godina od kada nisi sa mnom, sine moj.

Nikada te ne}u zaboraviti, mnoge su zvezde na nebu, najsjajnija si ti sine moj jedini, tuga i bol, nikada ne}e pro}i.

1940 - 2012.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }e se sahrana na{eg dragog oca i supruga obaviti, 25. 6. 2012. godine, u 16 ~asova iz kapele na grobqu u Rakovcu.

O`alo{}ena porodica: supruga Petra i }erke Vesna i Jasna.

Majka Bosa i stric Milo{.

55517

55299

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

55049

3

Posledwi pozdrav prijatequ

@ivela je tiho. Tako je i oti{la. Napustila nas je iznenada na{a draga majka i baka

3

Gojku Topalovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ dragi

Anka Mili} 1934 - 2012.

Sahrana je danas, 25. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Jovan Dragoslava Krsti}

Posledwi pozdrav dragom deki

Gojku Topalovi}u

od prijateqa \ure i prije Mla|enije Milakovi}.

od: unuka Marka i unuke Dragane sa mamom i tatom.

55520

55519

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sin Milorad i }erka Danica sa porodicama.

55513

Sahrana je u utorak, 26. 6. 2012. godine, u 16 sati, u Bukovcu.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Vladimir, k}erka Ana i unuke Mila i Na|a.

TU@NO SE]AWE U utorak, 26. juna 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 11.30 sati, da}emo ~etrdeset dana na{em milom

Gojku Topalovi}u od sestre Grozde sa porodicom.

Kseniji Per{ Bilo je zadovoqstvo imati te za prijateqa.

Po~ivaj u miru.

Evica i Branko sa decom.

55514

[ESTOMESE^NI POMEN

55518

55516

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama

Te{ka srca i drhtave ruke pi{emo ovaj posledwi pozdrav ~oveku koji nam je bio sve, otac pre svega, veliki prijateq i na{a du{a.

Bori Jawi}u diplomiranom veterinaru

Isidor Vuki}evi} Isa Vreme prolazi, a praznina ostaje zauvek.

S tugom i po{tovawem ~uvaju te od zaborava tvoji najmiliji: unuke Aleksandra, Katarina, Tara i Ena, unuk Filip, snaje Vesna i Dragana, sinovi Branislav i Miroslav i supruga Mica.

Qubavqu i po{tovawem ~uva}emo se}awe na Boru.

Zahvaqujemo sau~e{}u.

na

izjavqenom

Supruga Ksenija, bra}a Uro{ i Du{an i sestra Olgica.

Uspomenu ~uva porodica.

55422

55515

rodbinu i je preminuo

S tugom javqam tu`nu vest da me je napustio moj najboqi prijateq, moj suprug

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Vlastimir Milivojevi} Vlasta

Vasil Anastov 1946 - 2012.

55507

POMEN

prof. dr Nikola Milosavqevi}

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Sin Stevan, snaja Sawa i unuka Marija.

55509

Vasil Anastov

Danas, 25. 6. 2012. godine navr{ava se pet tu`nih godina tuge i bola od kako nisi sa nama, ali mi smo uvek uz tebe do kraja `ivota.

Jo`ef Benedek

Vasil Anastov

1935 - 2012. u

Sahrana je danas, 25. 6. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji najmiliji: baba Kata, tata Milan, mama Milena, brat Vlada i tetka Neda.

O`alo{}eni: supruga, }erka i unuk.

O`alo{}ena supruga Olga.

55492

55508

55510

Sahrawen Beo~inu.

je

na

grobqu

Posledwi pozdrav dragom tati od: }erke Marije, zeta Miroslava, unuka Aleksandra i unuke Milice.

55511

Серена Гордон

СЕРИЈА

Аристократкиње Реч је раскошној адаптацији чувеног романа Стеле Тилијард која говори о фасцинантним сестрама Ленокс. Сестре краљевске крви су заиста постојале, па је прича о њима, због тога, додатно интересентна. Улоге: Серена Гордон, Џералдин Самервил, Алун Армстронг, Дијана Квик, Сијан Филипс Режија: Дејвид Кејфри (РТВ 1, 20.10) 06.20 Кра так час про фе со ра Ар ка ди ја 06.30 До бро ју тро, Вој во ди но 08.55 По тро шач ки ре пор тер 09.05 Кад за зво ни 09.30 Еко: Го ди на на Фру шкој 10.00 Ве сти 10.10 Кли мат ски ра то ви 11.00 Све о жи во ти ња ма 11.30 Ку хи њи ца 12.00 Ве сти 12.10 Бра зде 13.05 Ча ри ри бо ло ва 13.30 Хро ни ка Сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног Сре ма 14.00 Ве сти 14.05 Све(т) око нас 14.30 По лит би ро 15.00 Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом 15.05 Кад шпи ју ни за ка жу 16.00 Из птич је пер спек ти ве 16.50 Вре мен ска прог но за 17.00 ТВ Днев ник 17.20 Је дан на је дан 17.50 Раз глед ни це 19.00 Све о жи во ти ња ма 19.30 ТВ Днев ник 20.10 Ари сто крат ки ње 21.00 До бар по сао 21.30 Жи во пис 22.00 Вој во ђан ски днев ник 22.35 Ме ђу на род ни те ро ри зам по сле 1945.

23.00 Опе ра тив ци 23.55 Ари сто крат ки ње 00.40 Је дан на је дан

06.40 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.25 12.05 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak25.jun2012.

Ку хи њи ца – мађ. Но ви та бло ид НС Кад ку ћа ни је те сна Вер ски не дељ ник Пу те ви на де Бра зда (мађ) Ма ђар ска на род на му зи ка Из на ше ар хи ве (мађ) ВИ ВЕ 2010. ма ђар ски му зич ки фе сти вал Пе ва на по е зи ја 2011. (мађ) Ве сти (мађ) Под истим кро вом По вра так на се ло Ха ло ТВ (мађ) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца На ши да ни (мађ) Омла дин ска еми си ја (мађ) Дел та, филм ТВ ба шти не

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Му зич ко сви та ње Глас Аме ри ке Па нон ско ју тро У огле да лу Ло ла Бу ди ро ди тељ Уло ви тро феј Вој во ђан ске ве сти Па нон ска хро ни ка Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Ло ла Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Вој во ђан ске ве сти Ви но и ви но гра дар ство Па нон ска хро ни ка Глас Аме ри ке

06.50 07.25 07.31 07.41 07.52 08.04 08.15 08.46

Адам Ант

Поноћна врелина Ерик Рајт је талентовани фотограф мутне прошлости који се пре неколико година преселио из Лос Анђелеса у Њујорк. Међутим, у Калифорнију га враћа позив старог пријатеља Денија Ролинса који га упознаје са атрактивном Леном, која се бави фото моделингом. Улоге: Адам Ант, Мајкл Паре, Денис Хопер Режија: Џон Николела (РТС 1, 00.36)

06.30 Но во сад ско ју тро 08.30 Хра на и ви но 09.00 Ве сти 09.10 Оп чи ње ни 10.00 Ле ни ја 11.00 Ве сти 11.10 Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли 13.00 Ве сти 13.10 Жи вот на Мар су 14.00 Ево нас код вас 15.00 Ве сти 15.10 Се риј ски про грам 16.00 Објек тив (слов) 16.15 Објек тив (мађ) 16.30 Вре ле гу ме 17.05 Хра на и ви но 17.30 Но во сад ско по под не 18.45 Нео н си ти 19.00 Објек тив 19.30 Објек тив (слов) 19.45 Објек тив (мађ) 20.00 Спринт 20.30 Ис тра га 21.00 Оп чи ње ни 21.45 Нео н си ти 22.00 Објек тив 22.30 Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли 23.00 Жи вот на Мар су 23.55 Укра де на ср ца

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.09 10.40 11.11 11.16 11.46 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.55 21.40 22.37 23.25 23.40 23.50 00.36 02.10 03.00 03.15 03.27 03.58 04.30 05.03 05.48

Рецепти Лауре Равајоли (Новосадска ТВ, 22.30)

09.30 10.00 11.00 11.30 13.00 22.00 22.30 23.30 01.45

Пра ви НБА Вимблдон Вимблдон, на ја ва Вимблдон Гренд слем Вимблдон Вимблдон Сту дио Вимблдон Пре глед да на НБА Гренд слем Вимблдон

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 21.00 22.20 00.10 01.00 01.30 02.00

Ве сти Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ју тар њи про грам Ве сти Ди плом ци Ве сти Лов и ри бо лов Еко ка ра ван Ве сти Цр кве-ка ко их ту ма чи ти Га стро но мад Днев ник Спорт плус Евро нет Скок у бу дућ ност Фуд бал - ЕП: Ен гле ска-Ита ли ја Ово је Ср би ја Оно наш што не кад бе ја ше Днев ник РТ Вој во ди на Шта ра ди те, бре Бе о град ска хро ни ка Око Сла га ли ца Днев ник Срећ ни љу ди Ма зур ка Упит ник Скок у бу дућ ност Днев ник Евро нет Ру жна Бе ти Ноћ ни би о скоп: По ноћ на вре ли на, филм Ди плом ци Ве сти(04.00,05.00) Га стро но мад Еко ка ра ван Око Лов и ри бо лов Срећ ни љу ди Вер ски ка лен дар

Екс клу зив Екс пло зив Езел До ђи на ве че ру Од ба че на Филм: Опе ра ци ја Ша кал Тач но 1 Тра ча ра Аси Срећ не ве сти До ђи на ве че ру Од ба че на Екс клу зив Екс пло зив Ве сти Из гу бље на част Езел Филм: Тер ми на тор Тра ча ра Екс пло зив Екс клу зив Ко бра

Сла га ли ца Мун зи Ве ли ки и ма ли От криј мо свет са Ђо ле том То мас и дру га ри Фре ни не ци пе ле По вра так да бра Ра ди ја ци је и ра ди о ак тив ност на зе мљи и у ва си о ни 100 го ди на по сле от кри ћа 09.14 Ин те ре сант на за ни ма ња 09.37 Кон церт Ја сми не Јан ко вић 09.41 Вре ле гу ме 10.14 Књи га ути са ка 10.52 Кли ни ка вет 11.22 Кон текст 11.53 Франк-со на та за фла у ту и кла вир у а-ду ру 12.21 Еко гло бал 12.52 Тре зор 13.54 По вра так да бра 14.23 Ра ди ја ци је и ра ди о ак тив ност на зе мљи и у ва си о ни 100 го ди на по сле от кри ћа 14.52 Ин те ре сант на за ни ма ња 15.17 Кон церт Ја сми не Јан ко вић 15.21 Ли бе ла 15.51 САТ 15.41 Све бо је жи во та 17.13 Ка при 18.13 Битлси у об ра ди Леа Бра у е ра

Ана Паквин

Клавир Прича прати живот неме Аде Мекграт, која са ћерком Флором из Шкотске долази у колонизовани, дивљи Нови Зеланд. Тамо има договорени брак са земљопоседником Стјуартом. Улоге: Холи Хантер, Ана Паквин, Сем Нил Режија: Џејн Кампион (РТС 2, 22.05) 18.40 19.10 20.00 20.40 21.05 22.05 00.21 01.00 01.59 02.23 02.51 03.41

dnevnik

c m y

30

Ад ли би тум Вер ски мо за ик Бин го Тех но ло ги је Ка при Кла вир, филм Са мер тајм фе сти вал 2010. Тре зор Битлси у об ра ди Леа Бра у е ра Ли бе ла САТ Све бо је жи во та

06.00 ВОА 06.30 Сли ке жи во та 07.00 Ма ра тон 08.00 Цр та ни филм 09.00 Уло ви тро феј 09.45 Топ шоп 10.00 Љу бав у за ле ђу 11.00 Топ шоп 11.35 Би ља на за вас 12.30 Здра вље и Ви 13.00 Ср би ја у рит му Евро пе 13.30 Сли ке жи во та 14.00 Еуре ка 15.00 Мућ ке 15.40 Ало ало 16.15 До ку мен тар на се ри ја 17.15 Обич ни љу ди 18.15 До ма ћи Филм: Вр хо ви Зе лен го ре 20.00 Мућ ке 20.30 Ало-ало 21.00 Филм: По сао за стран це 23.00 Удо ви це 00.00 Филм: Лов на уби цу са Зе ле не ре ке 02.00 Филм: По сао за стран це

06.20 Шља ка 06.30 За у вјек су сје ди 08.30 Топ шоп 08.50 До ли на сун ца 09.45 Топ шоп 10.00 Ве сти 10.35 Днев ни ма га зин 12.30 Цр та ни фил мо ви 14.10 Филм: Уби ца ме ког ср ца 16.00 Ве сти 16.40 Спорт ски пре глед 17.05 Џои 17.30 При ја те љи 18.30 Ве сти 19.10 Сун ђер Боб Коц ка ло не 19.25 Штрум фо ви 20.00 Увод у ана то ми ју 21.00 Филм: Пи ја ни учи тељ 23.10 Ноћ ни ТВ про је кат 00.40 Ве сти 01.15 Спорт ски пре глед 01.30 Жи ва ме та 02.20 Увод у ана то ми ју 03.10 Са ут Парк 03.35 Филм: Угро же ни 05.05 Филм: С гла вом у обла ци ма 06.40 Укљу че ње у Б92 Ин фо

06.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.00 21.45 23.00 00.00 00.30 02.30 03.15 04.00 05.00

До бро ју тро Све за љу бав Ма ла не ве ста Па па ра цо лов Тач но у под не - жи во Мо је ср це ку ца за Ло лу На ци о нал ни днев ник Ака де ми ја де бе лих - ужи во Ма ла не ве ста Ку ка ви ца На ци о нал ни днев ник Ма ла не ве ста Љу бав и осве та Ака де ми ја де бе лих - пре глед Гранд на род пи та Ами џи шоу Де тек тив ске при че Филм: По вер љи во из Ел Еја Гле ко то го во ри Тју до ро ви Хаф Мо је ср це ку ца за Ло лу

Гај Пирс

Дејан Станковић

Луда кућа Ток шоу емисија у којој гости јавно и без задршке, испред камера, решавају проблеме које нису у стању да реше самостално. Није чудно што ћете имати прилику да чујете како млади брачни пар покушава да обнови страсти или како се конзервативни отац бори са изборима свог сина ,,јединца“... Водитељ: Дејан Станковић (Хепи, 00.00) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Ју тар њи про грам За лив шкољ ки Зве зда ни ште Тај ни свет ме де Бен џа ми на Но ди у зе мљи игра ча ка Ешли Те ле шоп Са бри на Ге не ра тор Рекс Хун тик Мо ји џеп ни љу бим ци Бај ка о Ти бе ту Ме те ор и моћ ни ка ми о ни Кви зић Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Из гу бље не го ди не Те ле шоп Ве сти Бу ме ранг, филм На слов на стра на – квиз Те ле ма стер Је ле на До ку мен тар ни про грам Ћи ри ли ца Сле па прав да Из гу бље не го ди не Лу да ку ћа Из нај ми зве зду До ку мен тар ни про грам Ћи ри ли ца На слов на стра на – квиз Је ле на

Поверљиво из ЛА Смештен у Лос Анђелес 50-их, филм прати животе три полицајца чије се личности и најдубље емоције разоткривају током истраге о масовним убицама. Полицијска истрага открива становнике града пуне похлепе и жеље за новцем. Улоге: Ким Бесинџер, Расел Кроу, Кевин Спејси, Гај Пирс Режија: Кертис Хансон (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 ЗОО пу зле, 10.30 Де чи ји про грам, 12.00 Отво ре ни екран, 13.00 Спорт из дру гог угла, 14.30 Ин фо К9, 15.00 Оф Ро ад, 16.30 Ин фо К9, 17.00 Би бер, 17.30 Зе ле на па тро ла, 18.30 Ин фо К9, 19.00 Ку хи њи ца, 19.30 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран - Ре тро спек ти ва, 21.15 Кон церт, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни ка: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak25.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

Вирџинија Медсен Други светски рат у боји Прича о струји Пет америчких гиганата Артур Рубинштајн Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Дневник Ане Франк 15.00 Тајм тим година X 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Монголија. у сенци Џингис Кана 20.00 Џингис Кан 21.00 Нинџе – ратници из сенке 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Човекова историја 00.00 Хитлерова потопљена тајна 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Три прасета Дечак који је викао вук Ози Бу Капетан Кид Време чуда Гојине утваре Слепи хоризонт Силом стрипер Купи ми Елиота Опасна игра Студенткиња Кели

Ку пи ми Ели о та Цр но ху мор на при ча о мла дом сак с о фо ни сти, Бо ки ју, ко ме се на врат ка чи аген ци ја за на пла ту ду го ва, а из све га по ку ша ва да га спа се се кре та ри ца аген ци је. Он је без по сла и то не из ду га у дуг... Уло ге: Никола Којо, Ивана Михић, Драган Бјелогрлић Ре жи ја: Дејан Зечевић (Синеманија, 22.00)

Ивана Михић

06.00 Краљев говор 07.55 Краљица на потезу 09.35 Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре 11.25 Најбољи (не)пријатељи 13.00 Дебела мама: Какав отац, такав син 14.45 Југио 16.15 Циркус наказа: Вампиров помоћник 18.00 Кокова 21.10 Салт (2010) 22.50 Потпредседница 23.25 Девојке 00.05 Царство порока 00.55 Џона Хекс 02.15 Изненадни ударац

Стран пу ти ца Не у спе шни и раз ве де ни сре до веч ни пи сац Мајлс, ина че ве ли ки љу би тељ и по зна ва лац ви на, и ње гов нај бо љи при ја тељ Џек, не к ад по пу лар ни глу мац у те ле ви зиј ским се ри ја ма, кре ћу на пут ка ли фор ниј ским вин ским пу те ви ма не де љу да на уочи Џе ко вог вен ча ња... Уло ге: Пол Ђамати, Томас Хајден Чeрч, Вирџинија Медсен, Сандра Ох Ре жи ја: Александер Пејн (ХРТ 1, 02.29) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.00 Дан државности, миса из Загреба 10.40 Резервисан термин 11.05 Природни свет 4, док. серија 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.16 Мост за Терабитију, филм 15.14 Понос Раткајевих 15.59 Горски лекар 17.27 Хрватска уживо 17.54 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.30 Свечана академија поводом Дана државности, пренос 21.45 Трансатлантик, филм 23.35 Дневник 3 00.29 Циклус љубића - Р. Пилхер: Скупљачи шкољака 01.45 Лас Вегас 02.29 Странпутица, филм

07.55Мала Тв 08.25 Фантастични пријатељи 08.48 Х2О Уз мало воде!

09.12 Патак Фрка 09.33 Пипи Дуга Чарапа 09.58 Градић Вакавил 10.22 Најбоље из историје ХРТ 11.19 Горски лекар 12.05 Идемо на север 12.54 Југославија - држава за један век, док. серија 13.25 Анкара: Кошарка(ж)квалификације за ОИ: Хрватска-Мозамбик, пренос 15.13 Еџмонт 15.38 Обична клинка 16.03 Уби ме досада 16.24 Мењам свет 16.50 Тајне великог Меконга, док. серија 17.47 Топ гир 10, док. серија 18.42 Нови клинци с Беверли Хилса 19.31 Телетабис 20.00 Евро 2012, емисија 21.05 Странпутица, филм 23.20 Битанге и принцезе 23.55 ЦСИ: Лас Вегас 00.37 Калифорникација 01.05 Добра жена 01.45 Закон и ред 02.26 Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Чудна фреквенција Скоро жена Биографија - Ентони Хопкинс Засебан мир Скоро жена Биографија - Ема Томпсон Истеривачи духова Земљанке су лаке женске Биографија - Ентони Хопкинс Скоро жена Биографија - Ема Томпсон Састанак наслепо Сувишни пртљаг Одбрана домовине

Хана и њене сестре Само Синатра Телма и Луиз Доживотна Ени Хол Блаженство Мртав човек хода Ваши пријатељи и суседи Еротски филм Поп звезда

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Скандал Смртоносна опчињеност Видовњак

Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Викенд ТВ продаја Вечера за 5 Крв није вода ТВ продаја Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине Брзи и жестоки, филм Полицајац с Беверли Хилса 2, филм 00.55 РТЛ Вести 01.10 ЦСИ: Мајами 02.00 Астро шоу

07.45 08.35 08.50 09.50 10.35 10.50 11.40 12.35 12.50 14.50 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50

Бр зи и же сто ки Бра јан О Ко нер је мла ди агент ФБИ-ја ко ји ис тра жу је се ри ју от ми ца ка ми о на и кра ђу њи хо вих те ре та, под ко ман дом јед ног од чла но ва бан де ко ју пред во ди ха ри зма тич ни До ми ник. О Ко нер упо зна је ње гов свет кри ми на ла и бан ди, у ком се су ко би ре ша ва ју ноћ ним ауто тр ка ма.... Уло ге: Вин Дисел, Пол Вокер, Мајкл Родригез, Џордана Брустер, Рик Јун Ре жи ја: Роб Коен (РТЛ, 21.00)

Џордан Брустер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00

23.45 00.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче Како извући живу главу Екстремни риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу

08.30 08.45 14.45 16.45 17.00 18.00 20.00 20.30 20.45 21.15 22.15 22.30 00.30

Мотоспортови Фудбал Тенис Сви спортови Најјачи човек Билијар Фудбал Сви спортови Рвање Рвање Коњички спорт Фудбал Билијар

21.55 22.50

Гу лаш-ко му ни зам ве се ле ма ђар ске ба ра ке

К

ао и 1919, но ви уста ви про пу сти ли су да се оста ли са ми, је два су че ка ли да се „по но во при по за ба ве оним што је пре о ста ло од пра ва дру же“ Евро пи. Али, ка квој Евро пи су се при ма њи на. Де мо кра ти ја је још јед ном би ла дру ж и ва л и? Евро п и сло б о д е, сва ка ко, али и укљу че на у по нов но ства ра ње на ци о нал них за јед - Евро пи о ко јој су ма ло раз ми шља ли и ко ја је ма ни ца, а ме ђу на род на за јед ни ца ма ње је по ка зи ва ла ло ми сли ла о њи ма. За у зе т а вла сти том со ци јал за бри ну тост за по ло жај ма њи на и сла би је про те - ном кри зом, она се свим си ла ма тру ди ла да за сто ва ла у њи хо во име не го у вре ме Дру штва на ро - шти ти сво ју ин ду стри ју и ве ћи ном ни је ма ри ла да. Бал тич ке ре пу бли ке до не ле су за ко не о др жа - за прак тич не про бле ме при ли ком по ма га ња тим вљан ству на осно ву ко јих су ет нич ки Ру си и Бе ло - зе мља ма да пре бро де пре лаз у де мо кра ти ју и ка ру си по ста ли „стран ци“ – око 50 од сто по пу ла ци - пи т а ли зам. За пад ни нео ли бе ра ли зам и по ли тич ка је Ли тва ни је и око 40 од сто по пу ла ци је Есто ни је. ин т ро верт ност на нај ви шем ни воу ис пре чи ли су Про те сти Са ве та Евро пе са мо су ма ло по бољ ша ли се сва ком по ку ша ју да се опо на ша све о бу хват на њи хов по ло жај. На Бал ка ну, устав но опре де ље ње по моћ ка кву је по сле 1945. по ну дио Мар ша лов за на ци о нал не је зи ке омо гу ћи ло је ло кал ним вла - план. На про тив, пр вих не ко ли ко го ди на за пад ни сти ма да спре че уче ње је зи ка ма њи на у шко ла ма и на уни вер зи те ти ма. Из че шког За ко на о др жа вљан ству из у зе ти су Ро ми и Сло ва ци. Ма ђар ска се ис ти ца ла због ли бе рал ног од но са пре ма вла сти тим ма њи на ма иако се у уста ву за бри ну то го во ри ло о „од го вор но сти за Ма ђа ре из ван Ма ђар ске“. Али, слич но сти је би ло и с до га ђа ји ма из 1945, не са мо из 1919. Као и по сле на ци стич ке оку па ци је, вла сти су се мо ра ле су о чи ти с пи та њем кон ти ну и те та др жа ве – за ко на и ад ми ни стра ци је – са ста рим по рет ком. Ка да је рас пу штен ко му ни стич ки апа рат те ро ра, ста нов ни ци Ис точ не Евро пе мо ра ли су да од лу че о то ме ко тре ба да бу де ка жњен а ко обе ште ћен. „Лу стра ц и ј а“ ко м у н и с тич ке но м ен - Тачерка популарнија на Истоку Европе него код куће кла ту ре при зва ла је у се ћа ње чист ке то ком че тр - са вет ни ци под ра зу ме ва ли су да ће са мо рас пу де се тих го ди на ели та ко је су би ле ука ља не са рад - шта њ е ин с ти т у ц и ј а др ж ав н ог со ц и ј а л и з ма и њом с оку па то ром за вре ме ра та. По кре ну те су ства ра ње прав ног окви ра за функ ци о ни с а ње тр слич не рас пра ве о то ме шта је циљ та квих чист ки жи шта омо гу ћи ти ка пи т а ли зму да про цве т а. и ка кав је њи хов до сег јер је по ста ло ја сно да на По ли ти ка Мар га рет Та чер, ко ја ни је при хва ће на про сто не ма на чи на да се ство ри пот пу но но во у ве ћем де лу Евро пе, на Ис то ку се оп се жно при дру штво. У Че хо сло вач кој и бив шем ДДР-у – ве - ме њи ва ла. Под ру ко вод ством ар ми је за пад них ро ват но зе мља ма ко је су нај при ље жни је раш чи - еко но ми ста, кон сул та на та, ра чу но во ђа и адво ка та, шћа ва ле си ту а ци ју – убр зо се по ка за ло да до си јеи у ре ги о ну је по че ла при ва ти за ци ја. За пет го ди на, тај не по ли ци је ни су по у здан ин стру мент осве те. У го то во 80 од сто че шке еко но ми је, а 40–60 од сто у на че лу, би ло је ма ло ло ва на оста лим зе мља ма, на шло се у ве шти це, ве ро ват но јер су сви при ват ним ру ка ма. Био је то зна ли ко ли ко ду бо ко су се за ли На кон про па сти ко му ни зма тран сфер ре сур са не ве ро ват ко ре ни ста рог си сте ма. Као и них раз ме ра – уну тар зе ма ља и иза Гво зде не за ве се, че тр де се тих го ди на, на ме та ли из ме ђу зе ма ља и при ват них Европ с ка бан к а за об н о в у су се ја ки прак тич ни раз ло зи ин ве сти то ра. Та ко је уни штен и раз вој ви ше је по тро ши ла ста ри ко му ни стич ки со ци јал због ко јих је тре ба ло по ко па ти на об ла га ње мер ме ром ду хо ве про шло сти. Тран зи ци ја ни си стем а да при том ни шта уме сто ре во лу ци је зна чи ла је ни је по пу ни ло ње го во ме сто. рас ко шне згра де сво је за др жа ва ње ад ми ни стра тив не За пад не бан ке су ма хом пру упра ве у Лон до ну не го за и еко ном ске струч но сти ко ја је жа ле не ку вр сту крат ко роч не ула га ња у ис точ ни део би ла у ру ка ма ста ре ели те, ма фи нан сиј ске по мо ћи за мо не Ста рог кон ти нен та да јој је то до пу шта ло екс про тар ну ста би ли за ци ју ко ја је при ја ци ју др жав не имо ви не и обе ћа на ко му ни стич ким ре жи очу ва ње из ве сног сте пе на мо ми ма то ком осам де се тих го ди ћи. За пра во, тран зи ци ја по сле 1989. про шла је на. Као што се већ јед ном до го ди ло – то ком два де мир ни је од оних по сле Пр вог и Дру гог свет ског се тих – за пад не вла де др жа ле су се да ље од ре ги ра та, што је ве ро ват но био знак све ве ће по ли тич - о на, пре пу шта ју ћи снаб де ва ње ка пи та лом при ват ке уме шно сти и ис ку ства у ре ги о ну. ном сек то ру. Али то је би ло не до вољ но. Из ме ђу Мо жда нај бо љи до каз жи ла во сти но вог си сте - 1990. и 1993. укуп не стра не ин ве сти ци је у зе мље ма би ле су по бе де ко му ни ста на пар ла мен т ар ним бив шег со вјет ског бло ка из но си ле су 12,5 ми ли из бо ри ма 1994. „Зар љу ди та ко бр зо за бо ра вља - јар ди до ла ра, док је Син га пур го то во по ло ви ну тог ју?“, жа лио се кон зер ва тив ни ма ђар ски по ли ти - из но са при ву као у са мо го ди ну да на. Су о че ни с чар ка да је пре т р пео по раз од ко му ни ста. „Да, прав ном не си гур но шћу око вла сни штва – са мо ма кар оно ру жно. Гла с а чи ма ње по ве зу ју ле ви цу Не мач ка са ве зна кан це ла ри ја за по врат имо ви не са стра хо т а ма из пе де с е тих го ди на, а ви ше с опу - има ла је 1993. ми ли он не ре ше них зах те ва – стра ште ним ‘гу лаш-ко му ни змом‘ ко ји је Ма ђар ску ни ула га чи би ли су опре зни. У ме ђу вре ме ну је чи нио нај ве с е ли јом ба ра ком у со ци ја ли стич ком Европ ска бан ка за об но ву и раз вој – вред но на сле ло го ру“. Про блем за ма ђ ар с ке кон з ер ва т ив ц е ђе ја ло вог про јек та Лој да Џор џа на кон Пр вог пред ста вља ло је то што су се пре 1989. упо ре ђи - свет ског ра та – по тро ши ла ве ћи ну сво јих по чет ва ли с Ру му ни јом, а са да је узор по ста ла Аустри - них сред ста ва на по ста вља ње мер ме ра у рас ко шну ја. У на че лу, тек осло бо ђе ни ста нов ни ци Ис точ - згра ду упра ве у Лон до ну уме сто на ула га ње у Ис не Евро пе има ли су је дан сан: нер во зни јер су точ ну Евро пу. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak25.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Новац који очекујете ће стићи са закашњењем, у среду-четвратак. Зато будите стрпљиви. Свему томе је крива ретроградна Венера која вас држи у месту. Сарађујте с ранијим клијентима и сарадницима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. jun 2012.

Понедељак вам доноси исту мету, исто одстојање. Поново радите тамо где сте стали и махом сте окупирани ситницама без којих се не може, практичним стварима. Услужни сте према драгим бићима.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

У кући влада динамична атмосфера. Било би добро да се нико од укућана не посвађа па се потрудите у том правцу. Потребни су вам одмор и мир, ментални и емотивни спокој. Ћутање. Острашћени сте данас и сутра па бисте све сада и одмах, ако може. Али, не зависи све од вас па пазите да не дођете у сукоб са сарадницима или драгим бићима. Будите пажљиви у саобаћају, успорите.

Имате много посла, али вам се не ради. Радије бисте да уживате у породичном окружењу. А то је могуће, уколико добро организујете сараднике и извршиоце. Прво осмислите, припремите, па тек онда делајте. Имате подршку и помоћ пријатеља у свему што намеравате да урадите. Пословна сарадња је успешна. Годишњи одмор се примиче, што је разлог више да на време завршите текуће обавезе.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Енергични сте у свему и с лакоћом умете и можете да убедите друге у оно што желите и намеравате да урадите. Дакле, звезде су вам позитивно наклоњене па се интензивно баците у акцију.

Може бити и овако и онако, како коме одговара и паше, како опредељује ситуација и околности. Важно је да се зна који су чији и шта ви имате од свега тога. Будите дипломата, као што умете. У приватном послу будите стрпљиви јер се ситуација развија споро. Обновите неке раније контакте и сарадње. Прилив новца такође касни па будите штедљиви до краја ове седмице. Не инвестирајте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Налазите се у позицији стагнације. Ситуација у каријери се одвија сама од себе и ви као да немате великог утицаја на оно што претпостављени хоће и раде. Ипак, стабилни сте на личном и пословном плану.

Имате неограничене пословне идеје и могућности пред собом. Од вас зависи како ћете се организовати и определити. Сви контати с особама на мору, па и само путовање тамо, су позитивни. Концентришите се још мало, док не завршите обавезе и текуће послове. Море вас зове, путовање, па сте немирни и помало одсутни. Планирате много тога и добро се сналазите. Будите опрезни у вези с гостима.

TRI^-TRA^

Са ма свој па па ра цо V REMENSKA

PROGNOZA

Врло

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

31

Vrbas

31

B. Palanka

32

Zreњanin

32

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Panчevo

33

Vrшac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K. Mitrovica 35 Niш

Бун тов ни ца од са мих по че та ка сво је ка ри је ре, Пинк се и да ље бо ри про тив па па ра ца об ја вљу ју ћи са ма сво је при ват не фо то гра фи је, овај пут по ка за ла је ка ко до ји де те. На и ме, Пинк је док је би ла труд на са ма об ја ви ла фо то гра фи ју свог сто ма ка огор че на па па ра ци ма ко ји су је про га ња ли. Са да је на Тви тер ста ви ла фот ку на ко јој до ји јед но го ди шњу ћер ку Ви лоу и то то ком сни ма ња омо та за њен но ви, ше сти по ре ду ал бум. Ина че, на јав ни сингл ње ног но вог спо та, пе сма „Blow Me” све тло да н а тре б а л а би да угле да 9. ју ла.

34

Evropa

тоПло

Madrid НО ВИ САД: Врло топло и сунчано пре подне уз развој облака поподне и локалне пљускове касније поподне и увече. Ветар слаб југоиRim сточни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 17, а London максимална до 32 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Врло топло, а поподне и увече уз пљускове, најпре Cirih на северу Војводине. Ветар слаб јужни и југоисточни, у јужном Банату умерен. Притисак мало испод нормале. Минимална температура од 16 Berlin до 19, а максимална од 30 на северу до 33 степена на југу Војводине.

Beч СР БИ ЈА: Врло топло и сунчано пре подне уз развој облака поподне. Касније поподне и увече уз локалне пљускове, најпре на северу и Varшava западу Србије. У ноћи ка уторку киша и пљускови у већини крајева. Ветар слаб јужни и југоисточни. Притисак мало испод нормале. МинималKijev на температура од 14 до 20, а максимална од 30 на северу до 35 сте Moskva пена на југу и југозападу Србије. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уторак захлађење са Oslo пролазном кишом пре подне. Од среде сунчано. У среду пријатне температуре, а од четвртка сваким даном све топлије, па ће од идућег ви - St. Peterburg кенда поново бити врућина уз температуре изнад 30 степени.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Хроничним болесници ма и осетљивим особама се и препоручује да се придржавају савета лекара и избегавају физичке напоре. Додатни опрез се саветује астматичарима и особама са срчаним проблемима. Могући су нервоза, замор и смањена концентрација као и типичне метеоропатске реакције. Повећање пажње је неопходно учесницима у саобраћају.sp

37 29 20 20 20 22 21

VIC DANA Игра Перица фудбал по ки ши и мама му виче с прозора: - Перице, одмах улази у кућу, киша пада! Перица ће на то: - Па и напољу пада...

28 25 20 22 35

Pariz

22

Minhen

20

Budimpeшta

26

Stokholm

15s

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

302 (14)

Slankamen

339 (-24)

Jaшa Tomiћ

Apatin

372 (4)

Zemun

356 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

278 (-10)

Bogojevo

315 (-25)

Panчevo

364 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

512 (2)

Titel

330 (-26)

NERA

Baч. Palanka 328 (-18) Novi Sad

311 (-22)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

72 (-4)

TISA

44 (1)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 228 (-15) S. Mitrovica 163 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

300 (-12)

54 (0s)

Reшeњe iz proшlog broja