Dnevnik 25.jul 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 25. JUL 2010. GODINE

GODINA LYVIII BROJ 22788 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TU@ILAC VLADIMIR VUK^EVI] ZA „DNEVNIK” NA 15. GODI[WICU PODIZAWA OPTU@NICE PROTIV BIV[EG KOMANDANTA VRS

Verujem da je Mladi} `iv!

Blago vra}a

se ku}i

Danas se navr{ava 15 godina od kada je Tribunal u Hagu podigao optu`nice protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a i biv{eg komandanta Vojske RS generala Ratka Mladi}a. Karayi} je uhap{en 21. jula 2008. i izru~en Ha{kom tribunalu, gde mu je su|ewe u toku, dok je Ratko Mladi} i daqe u bekstvu. „U~iweno je sve {to je do sada bilo mogu}e. Naravno, sve dok se Mladi} ne uhapsi, mo`e da se ka`e da nije u~iweno dovoqno”, ka`e za „Dnevnik” tu`ilac za ratne zlo~ine i prvi ~ovek dr`avnog Akcionog tima za saradwu s Ha{kim tribunalom Vladimir Vuk~evi}. str. 6

REAKCIJE NA MI[QEWE ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE NE JEWAVAJU str. 5

Kipar ne}e priznati Kosovo

Kipar podr`ava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, koji ukqu~uje Kosovo i Metohiju – ka`e za “Dnevnik” wegova ekselencija ambasador Kipra u Beogradu gospodin Homer Mavromatis. [efovi diplomatija EU }e sutra u Briselu raz-

SA LEGIJINIM PREBACIVAWEM U NOVI PAVIQON ZABELE, I U SRBIJI O@IVELA “ZATVORSKA TVR\AVA”

NASLOVI

Bekstvo nije u opisu posla

INTERVJU NEDEQE

Gor~in Stojanovi}

str. 7

Teofil Pan~i} Radenko u kosmosu

Novi paviqon po`areva~ke Zabele u javnosti nazvan “zatvor u zatvoru“ i „srpski Alkatraz“, u koji je pre nekoliko dana na izdr`avawe kazne preba~en nekada{wi komandant “crvenih beretki“ Milorad Ulemek Legija, po maksimalnim bezbednosnim merama upisao se na svetski spisak „zatvorskih tvr|ava“ iz kojih nema bekstva. str. 6

I BAJKERI REAGOVALI POVODOM SILEYIJSKE VO@WE NESAVESNIH MOTOCIKLISTA

Kro}ewe divqih „trkalica” Povodom nedavne pogibije dvanaestogodi{weg de~aka danas }e bajkeri u~estvovati u komemorativnoj vo`wi Novim Sadom od ran~a kluba “Braders” do samog centra, gde }e upaliti sve}e u znak se}awa na stradalog mali{ana. Wihov ciq je dvojak: izraz sau~e{}a i osuda divqawa nesavesnih motociklista. str. 5

\or|e Randeq Kr{ewe onog ~ega nema

Bora Oti}

^etir kowa debela

Ume{a{ beton pa pita{ kakav treba

str. 4

motriti kakve zakqu~ke vaqa izvu}i iz savetodavnog mi{qewa MSP-a. Po re~ima izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina, sigurno je da ne}e biti nikakvog poja~anog pritisaka na ~lanice EU koje jo{ nisu priznale Kosovo da to u~ine. str. 3

Potop u Selu komaraca str. 8 i 9

Obla~no s ki{om Najvi{a temperatura 22 °S

2

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

CITATI

„Ako ne uspemo u na{oj

borbi za o~uvawe izvornog Dejtonskog sporazuma, mi{qewe MSP-a o nezavisnosti Kosova mo`e nam poslu`iti kao smernica za daqu borbu za status i budu}nost Republike Srpske. Bilo bi vrlo zanimqivo videti kakve bi reakcije onih koji su podr`ali samoprogla{enu nezavisnost Kosova izazvala eventualna odluka RS da donese deklaraciju o osamostaqewu .

Milorad Dodik, premijer RS

”

Sednica u ponedeqak?

„Nastavak bez Tadi}a”

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da bi parlament mo`da ve} i u ponedeqak mogao da raspravqa o aktu o Kosovu koji bi trebalo da predlo`i Vlada Srbije. Ona pri tome smatra da nema potrebe za konsultacijama s poslani~kim grupama, jer je saglasnost o toj sednici na neki na~in ve} postignuta. Ona je podsetila da su radikali formalno zatra`ili sednicu o Kosovu, da su se javno o potrebi za odr`avawem takve rasprave izjasnili i poslanici LDP-a i kluba "Napred Srbijo", kao i da parlamentarna ve}ina ocewuje da bi rasprava o Kosovu bila potrebna u Skup{tini. Podsetimo, nakon vanredne sednice Vlade, odr`ane po saop{tewu mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o Kosovu, premijer Mirko Cvetkovi} najavio je da }e wegov kabinet predlo`iti parlamentu odgovaraju}i akt, {to }e, kako je rekao, „biti prilika i za ostvarivawe jedinstva politi~kih struktura o Kosovu”.

Demokratska stranka Srbije ocenila je licemernom inicijativu vlasti da se sada raspravqa o Kosovu u Skup{tini Srbije, nakon {to je takva inicijativa odbijana dve godine. „Vlast dve godine nije htela da ~uje zahteve DSS-a da se o Kosovu pokrene rasprava u Skup{tini i sada{wa inicijativa predstavqa poku{aj ispravqawa katastrofalne gre{ke”, rekao je portparol DSS-a Petar Petkovi}. On je ocenio da je odluka MSP-a istorijski poraz srpske dr`ave i wenog naroda "za koji je najogovornija sada{wa vlada na ~elu sa predsednikom Srbije".

Zbog toga je Petkovi} pozvao danas predsednika Srbije Borisa Tadi}a da podnese ostavku na tu funkciju, jer je to, kako je kazao, preduslov za svaki daqi korak o~uvawa Kosova u sastavu Srbije.

On je dodao da je nastavak borbe za odbranu Kosova jedino mogu} zamenom politike da Evropa nema alternativu za politiku da Srbija nema alternativu.

Stop za EU Srpska radikalna stranka zatra`ila je od vlasti da obustave pregovore o ulasku Srbije u Evropsku uniju dok se EU jasno i nedvosmisleno ne izjasni da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. "Tadi}ev re`im obmawivawem gra|ana o navodnom ’iskrenom prijateqstvu’ sa SAD i ’putu bez alternative’ u EU ugrozio je vitalne dr`avne i nacionalne interese, i Srbiju doveo u krajwe poni`avaju}i polo`aj", navodi se u saop{tewu SRS. Radikali su ocenili da su potpredsednik SAD Xozef Bajden i visoka predstavnica EU za spoqnu politiku Ketrin E{ton uputili otvorene pretwe predsedniku Srbije Borisu Tadi}u da }e se "Srbija suo~iti sa velikim problemima ako ne prihvati realnost" po pitawu Kosova i Metohije. „To preciznije zna~i pretwu da }e se Srbija suo~iti sa problemima ako ne prihvati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova”, ocewuju radikali.

REAKCIJE NA MI[QEWE ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE NE JEWAVAJU

Batakovi}: Presudio odnos snaga u svetu [ef pravnog tima Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu Du{an Batakovi} smatra da je mi{qewe tog suda o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova i Metohije pokazalo "odnos politi~kih snaga u svetu s obzirom na to da je izbegnuto da se sud izjasni da li je secesija legalna ili nelegalna"."Nisam siguran da bi neko drugo pitawe promenilo mi{qewe suda", rekao je Batakovi} za "Frankfurtske vesti", dodav{i da bi MSP svakako, i da je pitawe bilo druga~ije, reagovao u skladu sa "odnosom politi~kih snaga u svetu u kome `ivimo" jer mi{qewe tog suda ne reflektuje pravnu, objektivnu i od politi~kih uticaja nezavisnu odluku.

Po wegovim re~ima, tehni~ki intonirano mi{qewe tog suda je, zapravo, na~in da se izbegnu odgovori na kqu~na pitawa koja duboko zadiru u me|unarodno pravo. "Me|utim, ovo {to smo mi uradili tokom

ove dve godine jeste da smo spre~ili daqa priznavawa Kosova, da to nije bilo uzalud i da je borba za teritorijalni inte-

{tina UN, onda je logi~no da slede}i korak bude rasprava o savetodavnom mi{qewu suda pred Generalnom skup{tinom

Poziv Beogradu da prizna Pri{tinu Kosovski premijer Ha{im Ta~i izjavio je da je priznawe Kosova „najboqi izbor za Beograd, Pri{tinu”. „Najboqa solucija je da Pri{tina prizna Srbiju, a Beograd Kosovo kao nezavisnu dr`avu”, rekao je Ta~i., dodaju}i da Kosovo `eli da postane ~lanica NATO-a i Evropske unije „{to je pre mogu}e“. Kosovski ministar spoqnih poslova Skender Hiseni najavio je da }e u 121 zemqu uputiti zahtev za zvani~no priznavawe nezavisnosti Kosova.

Zadovoqstvo Topija i Sejdijua Predsednici Albanije i Kosova Bamir Topi i Fatmir Sejdiju uvereni su u to da }e posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde biti novih priznavawa nezavisnosti Kosova, ali i unapre|ewa regionalne saradwe. Topi i Sejdiju su pozvali vlasti u Beogradu i predsednika Borisa Tadi}a da "priznaju dr`avu Kosovo", navode}i da bi to bilo "unutar linije evropskih integracija".

gritet nastavqena. Savetodavno mi{qewe je na predlog Srbije tra`ila Generalna skup-

S V E T

UN”, ka`e Batakovi}, dodaju}i da }e Srbija tra`iti neku vrstu obnove pregovora.

On ipak priznaje i to da }e strategija Beograda u me|uvremenu biti usagla{ena sa odnosom snaga u Generalnoj skup{tini. „Ako broj dr`ava koje podr`avaju nezavisnost Kosova i daqe ne bude ve}i od polovine onih koji ~ine Generalnu skup{tinu UN, onda su razne kombinacije mogu}e", obrazlo`io je Batakovi}. Govore}i o izaslanicima koje predsednik Boris Tadi} {aqe u svet, on je objasnio da }e se u pismu {efa srpske dr`ave tra`iti od zemaqa koje nisu priznale Kosovo da istraju u tom stavu, uz poja{wewe za{to je mi{qewe MSP-a „bez ve}e politi~ke te`ine”. „Ciq je da se zaustavi masovno priznavawe Kosova.

Iako su Albanci o~ekivali vi{e od 100 priznawa, ipak je to do danas ostalo na svega jednoj tre}ini ~lanica UN. U slu~aju Kosova, MSP ka`e da Rezolucija 1244 i daqe va`i, {to zna~i da je to i daqe neka vrsta protektorata”, zakqu~io je Batakovi}.

DANAS PO^IWE KAMP TOLERANCIJE U BA^KOJ TOPOLI

Podunavski region iz ugla mladih

Pjongjang preti nukleranim oru`jem Vlasti Severne Koreje upozorile su Ju`nu Koreju da }e odgovoriti nuklearnim oru`jem na najavqenu zdru`enu vojnu ve`bu Seula i Va{ingtona. Pjongjang ocewuje da vojna ve`ba ameri~kih i ju`nokorejskih vojnih snaga, koja je najavqena za danas, predstavqa provokaciju i probu za napad na Severnu Koreju, prenela je agencija AP, uz podse}awe da se-

vernokrejske vlasti redovno prete kada ju`ni sused izvodi vojne ve`be. "Vojska i narod (Severne Koreje) legitimno }e odgovoriti sna`nim nuklearnim protivnapadom, koji }e predstavqati najve}u do sada nuklearnu ve`bu", saop{tila je severnokorejska Nacionalna komisija za odbranu kojom predsedava vo|a dr`ave Kim Xong Il.

Tragedija na Paradi qubavi Najmawe 15 osoba je poginulo a vi{e od 100 je povre|eno kada je na Paradi qubavi u Duizburgu ju~e do{lo do izbijawa masovne panike, javili su nema~ki mediji. Drama se odigrala na ulazu prema glavnoj bini, jer je zbog velike pretprpanosti na hiqade qudi `elelo da napusti taj prostor, da bi oti{li ka drugoj bini, a u isto vreme je s druge strane dolazilo na hiqade qudi, koji su `eleli do prostora ispred glavne bine. Taj sudaru je proizveo masovnu paniku, jer je postojao samo jedan ulaz prema glavnoj bini. I pored tragedije, parada na kojoj u~estvuje oko milion qudi, nije prekinuta.

Me|unarodni kamp tolerancije mladih iz podunavskih regija i gradova, koji ve} tradicionalno organizuju Skup{tina i Vlada Vojvodine po~iwe danas u Ba~koj Topoli i traja}e sve do naredne subote. Kako je najavqeno, u kampu }e boraviti oko 150 mladih izme|u 18 i 25 godina, koji dolaze iz Ulma, Kladova, Linca, Graca, Vukovara, Bawa Luke, Bratislave, Re{ice, Vidina, Ke~kemeta, Istre, [tajerske, Ukrajine, te iz op{tina Novi Sad, Apatin, Pan~evo, Ba~ka Topola, Smederevo, Golubac i Kragujevac.

U pet radnih dana kampa u~esnike iz dunavske regije ~eka bogat edukativni, zabavni i kulturno-umetni~ki sadr`aj.

Kao i prethodnih godina, na Kampu tolerancije bi}e organizovane brojne radionice koje }e voditi eminentni stru~waci, s tim da }e ovog leta svojevrstan lajtmotiv biti izrada Dunavske strategije. Pored mi{qewa stru~waka koji rade na sastavqawu tog dokumenta, ideja je da se promovi{u razmi{qawa mladih o tome kako vide razvoja dunavskog regiona.

Ove godne osmi{qena je i radionica “Friendship on the Danube“, na kojoj }e predstavnici jedne regije imati zadatak da predstave unapred zadatu drugu regiju, na na~in koji sami iza-

beru. Tako }e Ulm da predstavqa Vukovar, Kladovo – Ukrajinu, Linc – Apatin, Pan~evo predstavqa Vidin, Grac – Golubac, a Vukovar – Straubing.

Bratislava }e imati zadatak da prika`e Pan~evo, Smederevo – Ke~kemet, Ba~ka Topola predstavqa Istru, dok }e Istra predstavqati Ba~ku Topolu.

Re{ice su zadu`ene za Smederevo, Ke~kemet predstavqa Kragujevac, Golubac –Ulm, Kragujevac – Linc, Ukrajina predstavqa Novi Sad, a koji }e opet predstaviti Bratislavu, Apatin – Re{icu, a Vidin – Grac.

U~esnici Kampa tolerancije, ~iji je, podsetimo, ciq povezivawe mladih iz Podunavskog regiona, promocija multikulturalnosti, regionalizma... pored predavawa i radionica ima}e, naravno, priliku i da se odmaraju, u`ivaju u sportovima na vodi i ve~erwim koncertima i predstavama. Kamp }e, ina~e, ve~eras otvoriti predsednik Op{tine Ba~ka Topola Atila Babi, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}, kordinator Saveta dunavskih gradova i regija Peter Langer, te predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i.

Petar Klai}

CRNA HRONIKA

Qubomorna Mirjana izbola Slavicu De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Nenad Simovi} odredio je ju~e pritvor do mesec dana Mirjani S. (1956) koju je policija privela pod sumwom da je po~inila poku{aj ubistva.

Okrivqena se tereti da je prekju~e oko podneva u kafi}u na novosadskoj Klisi, nakon kra}e rasprave, ubola no`em u stomak Slavicu G. (1970) i pri tom joj nanela te{ke telesne povrede, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Slavica je operisana i u stabilnom je stawu, saznajemo u Klini~kom centru Vojvodine.

Nije iskqu~ena mogu}nost da su problemi u qubavnom trouglu, odnosno qubomora, uzrok sukoba.

M. V.

Udarili kolima, pa utekli Nepoznati voza~ udario je ju~e oko podneva automobilom i te{ko povredio T. M. koja je upravqala biciklom na raskrsnici ulica Cara Du{ana i Futo{ke u Novom Sadu i potom, bez zaustavqawa, napustio mesto nesre}e.

Povre|ena `ena je zbrinuta u Klini~kom centru Vojvodine i nije u `ivotnoj opasnosti. Pretpostavqa se da je vozilo koje je udarilo T. M. japanske proizvodwe, saznajemo nezvani~no.

Pred zakqu~ewe na{eg lista saznali smo od de`urnog istra`nog sudije novosadskog Osnov-

nog suda Qubinke ^eman da je policija identifikovala i uhvatila osumwi~enog za izazivawe ove saobra}ajne nesre}e. Tako|e, ona nam je izjavila da se ju~e na podru~ju novosadske policije dogodila jo{ jedna saobra}ajka u kojoj je voza~ napustio mesto nezgode.

Istraga je u toku.

M. V.

Ubio se vlasnik „Balkan tursa” Vlasnik turisti~ke agencije "Balkan turs" Vlasta Stanojkovi}, koga je nekoliko gra|ana prijavilo za prevaru, prona|en je mrtav u prostorijama te agencije.

Portparolka Vi{eg suda u Vrawu Miroslava Risti} izjavila je novinarima da se pretpostavqa da je re~ o samoubistvu. Kako je objasnila, Stanojkovi} je imao prostrelnu ranu na glavi, a pored wegovog tela je prona|en pi{toq.

Istraga o toj nesre}i jo{ nije zavr{ena. Prostorije "Balkan tursa" danima su bile zakqu~ane, a vlasnik Vlasta Stanojkovi} navodno se nalazio u Gr~koj. Policijskoj upravi u Vrawu prijavqeno je da je nekoliko Vrawanaca prevareno u toj agenciji po{to su dva puta platili letovawe u Gr~koj. Turisti su aran`man najpre avansno platili "Balkan tursu", a kada su stigli kod vlasnika vila u Leptokariji re~eno im je da za wih ne postoje rezervacije, pa su sme{taj ponovo morali da plate.

Sumwa se da je vlasnik "Balkan tursa" unapred uzimao pare, koje nije upla}ivao poslovnim partnerima u Gr~koj.

London odlu~uje o izru~ewu Gani}a Sud za ekstradicije u Londonu trebalo da u utorak objavi odluku o zahtevu Srbije za ekstradiciju biv{eg ~lana ratnog Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Ejupa Gani}a. Posle odluke londonskog suda, predmet }e biti prosle|en ministru unutra{wih poslova Velike Britanije, koji donosi odluku o ekstradiciji, a potvr|uje je Parlament Ujediwenog kraqevstva. Podsetimo, sud je 14. jula okon~ao dvonedeqnu raspravu o srpskom zahtevu za izru~ewe Gani}a, kada je odbio i zahtev wegove odbrane da mu se ukine ku}ni pritvor uz polagawe kaucije. Gani} je 1. marta uhap{en na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pu{ten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napu{tawa Velike Britanije do odluke suda o wego-

voj ekstradikciji. Ve}e za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. istragu protiv Gani}a zbog osnovane sumwe da je, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povla~ewu jedinica Jugoslovenske narodne armije iz BiH, izdavao nare|ewa za napade na objekte JNA u Sarajevu - Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoqa~koj ulici.

Prema podacima Centra javne bezbednosti Isto~nog Sarajeva, u Dobrovoqa~koj ulici su 2. maja 1992. ubijena 42, a rawena 73 pripadnika JNA, dok je zarobqeno wih 215. Re{ewem o sprovo|ewu istrage Gani}u se na teret stavqaju tri krivi~na dela - ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika, protivpravno ubijawe i rawavawe neprijateqa i upotreba nedozvoqenih sredstava borbe.

RETROVIZOR Ivo Josipovi} je ocenio da je wegova slu`bena poseta Srbiji po~etkom nedeqe bila podsticajna za re{avawe va`nih problema u odnosima dveju dr`ava. On je poru~io i da dolazak Borisa Tadi}a u Vukovar niko ne}e spre~iti.

Srbija nema perspektivu ako ne bude ~lanica EU, izjavio je Tomislav Nikoli} po povratku iz Brisela. On je rekao i da ga je komesar za pro{irewe [tefan File uveravao da priznavawe Kosova nije uslov za nastavak evropskih integracija.

Vlada Italija }e se usprotiviti odluci "Fijata" da premesti deo proizvodwe iz fabrike "Mirafjori" u Srbiju. Iz „Fijata” je, naime, najavqeno da }e se od kraja 2011. u fabrici u Kragujevcu proizvoditi modeli "fijat ideja" i "lan~a muza", koja se danas sklapaju u fabrici "Mirafjori" u Torinu.

Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija ne bi trebalo da odmrzava plate u javnom sektoru i penzije do isteka aran`mana s tom institucijom. "Ne vidimo prostor za ve}i buyetski deficit”, objasnio je Lisovolik.

Evro ne prestaje da ja~a u odnosu na dinar, ponovo obaraju}i sve rekorde. Zvani~ni sredwi kurs evropske valute doma{io je 105,10 dinara za jedan evro, s tim da se o~ekuje da }e trend rasta biti nastavqen.

Guverner Centralne banke Kosova Ha{im Reyepi pritvoren je u okviru istrage o finansijskim malverzacijama i korupciji. On se dovodi u vezu sa prihvatawem mita, utajom poreza, zloupotrebom uticaja i prawem novca.

HOMER MAVROMATIS, AMBASADOR KIPRA U BEOGRADU

INTERVJU

Ne}emo priznati Kosovo K ao {to se i o~ekivalo, mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nije uticalo na promenu stava Kipra i jo{ ~etiri zemaqe ~lanice Evropske unije koje ne priznaju jednostarno progla{ewe nezavisnosti Kosova.

– Kiparski stav po ovom pitawu je dobro poznat i ne o~ekujem da }e se promeniti u skorije vreme. Kipar podr`ava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, koji ukqu~uje Kosovo i Metohiju – ka`e za “Dnevnik” wegova ekselencija ambasador Kipra u Beogradu gospodin Homer Mavromatis.

ve} {est godina. Mo`ete li nam re}i kakva su iskustva va{e zemqe i {ta vam je bitno novo donelo to ~lanstvo?

– Kipar ima mnogo koristi

lo stabilnost i na ekonomskom i na politi~kom planu. z Predsednik Srbije Boris Tadi} je prilikom posete Niko-

Poziv na dijalog Nakon {to je saop{teno mi{qewe MSP-a, kiparsko Ministarstvo inostranih poslova pozvalo je Beograd i Pri{tinu da obnove dijalog u okviru Rezolucije 1244 „radi pronala`ewa me|usobno prihvatqivog re{ewa, koje bi obezbedilo stabilnost i mir u regionu”. Kiparski MIP je istovremeno naveo i da argumentacija koju je koristio Sud „nije izjedna~ila pitawe Kipra s pitawem Kosova”. Podsetimo, Kipar je podeqen na gr~ku Republiku Kipar, me|unarodno priznatu, i tursku Republiku Severni Kipar, progla{enu 1983, koju priznaje samo Turska.

nedeqa25.jul2010.

c m y

DNEVNIK

od ~lanstva u Evropskoj uniji, kao i u evrozoni kojoj smo se prikqu~ili 1. januara 2008. Korist je op{ta, pogotovo za mlade koji sada mogu da studiraju i rade u svim zemqama ~lanicama. Mnogi su i iskoristili tu pogodnost.

Dakle, ~lanstvo nam je done-

On navodi da Republika Kipar zastupa dosledan stav protiv jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i u Evropskoj uniji, uz [paniju, Gr~ku, Rumuniju i Slova~ku.

Time se potvr|uje ~iwenica da EU i posle savetodavnog mi{qewa MSP da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne kr{i me|unarodno pravo, nije jedinstvena. z Srbija se nalazi pred vratima Evropske unije.

Kipar je u wenom ~lanstvu

ziji u maju ove godine ocenio da su odnosi dve dr`ave tradicionalno dobri , ali da se mnogo vi{e mora u~initi na ekonomskom planu. Naime, trgovinska razmena iznosila je lane svega 15 miliona evra. Kako unaprediti te

Rekli su...

z Slova~ka bi trebalo da istraje u svom stavu da ne

prizna nezavisnost Kosova jer bi me|unarodni dogovori i pravo trebalo da se po{tuju. Jenostrani pogled u takvim pitawima je prili~no opasan (slova~ki predsednik Ivan Ga{parovi~) z Verujem da }e savetodavna odluka Me|unarodnog suda pravde doprineti stabilizaciji stawa u jugoisto~noj Evropi ({ef hrvatske diplomatije Gordan Jandrokovi}) z Mi{qewe MSP-a zna~ajno je za stabilnost Srbije, Kosova, wihove susede i region. A stabilnost regiona je ne{to {to }e nas sve zajedno najboqe preporu~iti za br`i progres na putu evropskih integracija ({ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en) z Mi{qewe MSP-a ni na koji na~in ne mewa stav [panije da ne priznaje nezavisnost Kosova kao dr`ave.

Ipak, to mi{qewe otvara novu fazu u re{avawu kosmetskog pitawa zasnovanu na dijalogu sa Srbijom ({ef {panske diplomatije Migel Anhel Moratinos)

SUTRA O MI[QEWU MSP-a U BRISELU VE]AJU [EFOVI DIPLOMATIJA EVROPSKE UNIJE

Jelko Kacin: Va`nija rasprava vodi}e se u Srbiji [ efovi diplomatija EU }e sutra u Briselu razmotriti kakve zakqu~ke vaqa izvu}i iz savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde i kakvi }e, kako je najavqeno, „biti daqi koraci Kosova ka EU”. No, po re~ima izvestoca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, na toj sesiji ne treba o~ekivati nikakve epohalne iskorake i velike proboje. Ono {to je, ka`e, sigurno, to je da ne}e biti nikakvog poja~anog pritisaka na ~lanice EU koje jo{ nisu priznale Kosovo da to u~ine.

– Nikakav pritisak ne mo`e uroditi plodom. ^lanice EU su suverene dr`ave i odluke takve prirode su iskqu~ivo wihove.

Dakle, jedino ukoliko one same do|u do spoznaje da treba da priznaju Kosovo, to }e se dogoditi – ka`e Kacin za „Dnevnik”.

Slovena~ki evroparlamentarac je, ina~e, odbacio procenu potpredsednika Vlade Srbije Bo`idara \eli}a da }e pitawe odobravawa kandidature Srbije za prijem u EU biti razmatrano tek po{to Brisel vidi kakav }e biti nastup Beograda pred Generalnom skup{tinom UN. – Meritorne izjave o tome kako }e postupiti EU mogu davati samo predstavnici Unije, {to gospodin \eli} ipak nije.

Uostalom, podseti}u na to da je Evropska unija ponudila Srbiji zajedni~ki nastup pred Generalnom skup{tinom UN i vide}emo

kakvu }e odluku doneti zvani~ni Beograd – obja{wava Kacin.

On pri tome napomiwe da „zvani~ni Beograd” nije samo Vlada Srbije, ve} je to i Narodna skup{tina.

– Zato mislim da je mi{qewe MSP-a prilika da se obavi {iroka i produbqena rasprava u parlamentu, da otvoreno o tome razgovaraju i vladaju}e partije i opozicija, i da zajedni~ki pripreme realan set odgovora na postavqene izazove. Do jeseni ima dovoqno vremena da se prema tim izazovima u dr`avnom vrhu Srbije upostavi vi{e racionalni a mawe emotivni odnos – navodi Jelko Kacin. – Naime, ne znam {ta bi Srbiji doneo novi zahtev za raspravu u Generalnoj skup{tini UN na na~in na koji je tra`ila i mi{qewe MSP-a, pa kada je to mi{qewe dobila, ono je ispalo druga~ije od o~ekivanog. Ako bi i rasprava u Generalnoj skup{tini UN dala druga~ije rezultate no {to im se nada Beograd, nisam siguran da bi Srbija od toga imala koristi.

Miroslav Staji}

odnose?

– O~ekujemo da }e na jesen ministar trgovine, industrije i turizma Republike Kipar posetiti Srbiju i da }e razgovarati sa svojim kolegama o konkretnim koracima na unapre|ewu saradwe. Jer zaista mo`e mnogo toga da se u~ini na planu poboq{awa ekonomskih odnosa na{ih dveju dr`ava, {to bi dovelo i do pove}awa trgovinske razmene, ali i promocije investicija. z Bez namere da se me{a u slobodu poslovawa doma}ih privrednika, srpski predsednik im je uputio apel da vode ra~una i o interesima zemqe u kojoj privre|uju i iz koje poti~u. S obzirom na brojnost srpskih kompanija na Kipru, da li je zaista re~ o poreskom raju?

– Kipar definitivno nije poreski raj, jer je porez za firme 10 odsto, a zbog ekonomske krize mo`e biti pove}an i na 11 procenata. Porez se, kao {to je praksa u Evropskoj uniji podjednako primewuje i na doma}e i na strane firme. Kipar je veoma cewen kao finansijski i poslovni centar u okviru EU, a zbog wegovog geografskog polo`aja, i kao dobra baza za poslovawe mnogih stranih kompanija kako za Bliski istok i Afriku tako i za Balkan. Odli~na infrastruktura, telekomunikacije, visok nivo obrazovawa radne snage i – na kraju, ali ne i najmawe va`no – mediteranska klima, pove}avaju privla~nost Kipra kao poslovnog centra. z Dugo ste u Srbiji, boravite u Beogradu, bili ste i u Vojvodini. Uskoro napu{tate diplomatsku misiju u na{oj zemqi, kakve utiske nosite?

– U`ivao sam u boravku kako profesionalno tako i privatno. Posle ~etiri godine odlazim kao jo{ ve}i prijateq Srbije i o~ekujem da je ~esto pose}ujem i u budu}e s mojom suprugom Dankom, koja je Srpkiwa.

Vesna Savi}

3

KARMA KOMA

Radenko u kosmosu

a{to `ivimo ovako kako `ivimo, a ne Z lep{e i boqe? Za{to nam se de{ava ovo {to nam se de{ava? To jest, za{to se ba{ to de{ava ba{ nama, a ne nekom drugom? Pitajte bilo kojeg taksistu, konduktera, prodavca celera na pijaci, mastiqaru u palana~kom katastru, tetkicu u op{tinskom nadle{tvu: svako }e vam autoritativno objasniti da je to, kuma{ine moj, tako jer smo predobri za ovaj pokvareni i nepravedni svet. Da smo gori boqe bi nam bilo, ali {ta }e{, ubi nas ta na{a du{evnost. Zna on ili ona sve o tome, jeste da ina~e ni{ta ne zna, ali eto, odnekud ba{ to odli~no zna.

Pa dobro, ne treba od sirotog radnog sveta o~ekivati da svemu zna uzrok i smisao, ima on i pre~a posla u `ivotu (koji nije {to i poqem pre}i), a opet, voli i on da pofilozofira tu i tamo, pa makar i na prazno. ^ovek je, kako ono be{e, dru{tvena, {tavi{e i politi~ka `ivotiwa, pa se voli izja{wavati o op{tim pitawima, ipak ne ose}aju}i neku ba{ jako tvrdu obavezu da o wima prethodno ne{to sazna, shvati i nau~i. Ma jok, bre. Ovde se ra|a{ s takvim znawem, nema tu {ta. ^itawe i ostale zapadwa~ke racionalisti~ke izmi{qotine samo bi razvodnile tu Uro|enu Mudrost. Ta, svi ve} znamo za onog jednog {to je siroma{ak, ~itao, pa preu~io. Zar to da nam bude uzor? ^etvrtak je uve~e, tamo daleko u Hagu upravo je objavilo ono svoje Savetodavno Mi{qewe koje mu je zaiskala ovda{wa diplomatija, pa sada sve i svako zvan i nezvan poku{ava da formira i izlo`i svoje mi{qewe-o-mi{qewu, ba{ kao {to posle prenosa fudbalske utakmice svaka seoska zamlata odva`no zauzima pozu ser Aleksa Fergusona. I tako, eto, gledam tog tipa na televiziji, mnogo je besan, dr`i da je Sud bio krajwe nepravedan prema Nama, ali opet, veli, ta {ta smo od tog Suda mogli i o~ekivati? Nije li taj Sud i osnovan iz politi~kih razloga, da sudi samo nedu`nim Srbima, a ne i du`nim Svima Ostalima? Ne trunu{e li najboqi na{i sinovi u wegovim kazamatima? Zar od te mrske imperijalisti~ke tvorevine da o~ekujemo pravdu?

Gledam ga, slu{am ga i ne mogu da verujem, a istovremeno se smejem sopstvenoj neverici, koja pokazuje da sam trajno naivan, i da se nikada ne}u sroditi s time da su takvi likovi stvarni, samim tim i mogu}i (pre tako no obrnuto). Qutiti individuum komentari{e mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, ali misli da komentari{e mi{qewe Me|unarodnog krivi~nog tribunala (za eks-JU), jer je u wegovoj

glavi to jedan te isti sud, sve je to, pobro moj, tamo neko me|unarodno zame{ateqstvo, i sve je to sme{teno u tom Hagu, pa onda mora da je to jedno te isto, jelda?

Ma ja{ta da jeste, pobratime moj dobri, kao {to i Deda Mraz jama~no postoji, a u radiju `ive mali qudi, brbqivi da bog sa~uva. Nastoja}u da upotrebim pore|ewe koje bi mo`da ~ak i on shvatio: to je kao da ka`ete da su Crvena zvezda i Partizan jedan te isti klub, po{to oba igraju (ne{to kao) fudbal, i to u istom gradu.

Ima, velim, takvih okolo koliko ho}ete, sudarate se s ~udesnim svetovima iz wihovih glava po taksijima i frizerajima, po liftovima i autobusima. Ali avaj, ovaj nije Slu~ajni Prolaznik koji iz ~istog hobija Ima Mi{qewe o svim stvarima izme|u neba i zemqe, nego je ni{ta mawe nego „na~elnik kosovskomitrova~kog okruga“ (tako se to zove, vaqda ne{to i zna~i, i vaqda je u skladu s ustavnom Preambulom) s kr{tenim imenom Radenkovi} Nedeqko. ^ovek, dakle, od vlasti, ~ovek koji je izabrani (hm?) i pla}eni predstavnik dr`ave ~iji paso{i nam se vuku po xepovima, lice autoritetom polo`aja ovla{}eno za javno izja{wavawe o javnim stvarima. A istovremeno, to je jedan dirqivo izgubqeni qudski entitet, jedna egzistencija koja sa stvarno{}u ima sasvim ovla{an odnos na samoj granici totalnog prekida kontakta, kao Major Tom izgubqen u kosmi~kim prostranstvima kojima besciqno pluta u limenoj kanti.

Kada slede}i put pomislite za{to su se na{i `ivoti pretvorili u Ovo {to gledamo a ne u Ono ~emu smo se nadali, setite se gra|anina Radenkovi} Nedeqka, jer on je Jedan Od Nas: lice sa ovla{}ewima i odgovornostima, a savr{eno li{eno bilo kojeg faktora orijentacije na mati~noj planeti. Takvi su premre`ili ovu zemqu, oni su Stubovi Dru{tva, i ide im sjajno. „Radenkovi} Nedeqko“ kao metafora nad`ivqava dr`ave i re`ime, mo`e biti u Ovaj stranci, ali bogme mo`e i u Onoj, raste u izobiqu svugde gde bi mogao da napravi neku {tetu ili barem neku bruku. Za{to nam je, dakle, tako kako nam je? Zato {to je „Radenkovi} Nedeqko“ i mogu} i stvaran, {tavi{e, jedva da je ostalo mesta za nenedeqke neradenkovi}e, koji ionako samo smetaju svojim zakerawem.

Teofil Pan~i}

[TA NAKON ODLUKE ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE U HAGU?

Pa`qivo pred Generalnu skup{tinu e|unarodni sud pravde u Hagu odlu~io je ve}inom glasova da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne kr{i me|unarodno pravo. I dok se Beograd oporavqa od {amara koji mu je stigao iz Haga posle dvogodi{weg ~ekawa i uveravawa sopstvene javnosti da }e zatra`eno mi{qewe biti povoqno za Srbiju, poznavaoci me|unarodnog prava ocewuju da }e se bitka za Kosovo nastaviti u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija. No, ovog puta nisu spremni da prognoziraju daqi ishod.

Naime, dobri poznavaoci me|unarodnog prava sla`u se u oceni da je MSP samo odgovorio na pitawe koje mu je postavqeno, jer od Suda zapravo nije ni tra`eno da se izjasne da li je secesija u skladu sa me|unarodnim pravom ili ne. Zbog toga isti~u i da MSP nije „proma{io temu“, kako se to na{oj javnosti nastoji prikazati, jer je odgovorio samo na ono {to je pitan. Van toga, kao i o posledicima odgovora kakav je dat, Sud nije hteo da raspravqa. Na{ ugledi profesor me|unarodnog prava dr Radoslav Stojanovi} obja{wava za na{ list da je ovakva odluka suda, koja je za wega razo~aravaju}a, donekle i posledica pogre{nih koraka koje je sama Srbija napravila, a delom i odluke pojedinih sudija MSP-a da im Rezolucija 1244, a ne op{ti principi, budu glavni izvor me|unarodnog prava.

– Bojim se da su propu{teni neki koraci koji su morali biti napravqeni i tu smo gde smo – navodi prof. Stojanovi} u izjavi „Dnevniku”. – Ne znam da li je do wih do{lo na{om gre{kom ili zato {to ih MSP nije uzeo dovoq-

M

no u razmatrawe. Recimo, kada se Sudu podnosi akt u vezi s nekakvim pitawem za koje ste zainteresovani, vi pred wim morate jasno da ka`ete na koja se pravila oslawate. Tako se moralo jasno re}i i kojim se pravilima protivi otcepqewe Kosova.

Profesor navodi da se u ovom slu~aju radi o op{tim pravnim principima me|unarodnog prava, a ne samo Rezolucije 1244, mada je ona i u nastupima Srbije imala zna~ajnu ulogu.

– Razo~aran sam da Sud, koji je morao da razmatra sve aspekte i

Srbija je zanemarila ulogu velikih sila i to joj se po ko zna koji put obilo o glavu (Radoslav Stojanovi}) principe, uzme Rezoluciju 1244 kao glavni izvor me|unarodnog prava za re{avawe ovog slu~aja.

To nije u redu jer treba uzeti op{te principe me|unarodnog prava, a op{ti princip jeste da jednostrani pravni akti ne smeju naru{avati op{te me|unarodno pravo. Kada bi to bilo dozvoqno, u me|unarodnim odnosima bi nastao apsolutni haos. Ovo mi{qewe, na `alost, stvara jednu vrstu negativnog presedana, tako da svaka etni~ka grupa u svetu, nacionalna

i sli~no... mo`e da se otcepi.

Shodno ovom stavu MSP-a, to otcepqewe bi bilo u skladu s me|unarodnim pravom. Pa ne mo`e se tako postupati s dr`avama – kategori~an je profesor Stojanovi}.

S druge strane, napomiwe na{ sagovornik, Srbija je zanemarila ulogu velikih sila i to joj se po ko zna koji put obilo o glavu. On poja{wava da smo „tr~ali“ po Aziji i Africi i pridobijali tamo{we dr`ave – {to nije bezna~ajno, ali je problem {to zaboravili ulogu i zna~aj velikih sila u odlu~ivawu u me|unarodnim odnosima.

Moramo na}i takav na~in daqeg vo|ewa diplomatske bitke koji mo`e dati najboqe rezultate (Sowa Liht) – Velike sile su odlu~ile, na prvom mestu SAD kao supersila – da bude ovako. Za{to? E na to verovatno ne umeju da odgovore ni dobro informisani ameri~ki stru~waci. Ta~no je da se sada cela „igranka“ seli u Ujediwene nacije, ali {ta }e to daqe doneti, tek }emo videti. Naime, pomiwe se da Srbija tra`iti novu rezoluciju od Generalne skup{tine. Dobro, ali ne znam kako }emo do rezolucije do}i. Naime, ako mi tra`imo rezoluciju, onda mi treba i

da predlo`imo wen sadr`aj. Pa ~ak i kada to uradimo, dr`ave ~lanice UN }e u Generalnoj skup{tini da se opredequju za ili protiv na{eg teksta. A pri tome treba imati u vidu i da rezolucije Generalne skup{tine nisu obavezuju}i pravni dokument ve} preporuka – upozorava profesor Stojanovi}.

Predsednica Spoqnopoliti~kog saveta Ministarstva spoqnih poslova Srbije Sowa Liht se sla`e da Sud nije ni pitan da li je secesija protivna me|unarodnom pravu ili ne, pa samim time nije ni dao odgovor na tu dilemu. Po wenim re~ima, ono {to sada nakon savetodavnog mi{qewa sledi ne}e biti niti lako niti jednostavno.

– Upravo zbog toga je veoma va`no da se sada dobro i ozbiqno odmeri svaki korak, jer }e nam podr{ka u Generalnoj skup{tini biti preko potrebna. Verujem da }e podr{ka u Generalnoj skup{tini biti podeqena i to ~ak vi{e nego kada je bila re~ o savetodavnom mi{qewu pre dve godine. No, uz odmerene korake ni{ta nije nemogu}e. Pre svega, ne smemo i}i na konfrontirawe sa dobrim delom sveta, ve} moramo poku{ati na}i takav na~in daqeg vo|ewa diplomatske bitke i za{titu na{ih interesa i politike koji mo`e dati najboqe rezultate. To ne}e biti jednostavno niti lako, ali moramo u~initi sve da Srbija postane integrativni deo me|unarodne zajednice kao {to su to sve druge dr`ave. Dakle, Srbiju ~eka velika diplomatska bitka za podr{ku u Generalnoj skup{tini UN i ona se mora voditi na pravnim i miroqubivim principima – ka`e Sowa Liht.

Qubinka Male{evi}

4

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

RAZLI^IT KVALITET ROBE NA NA[EM I EVROPSKOM TR@I[TU

^okolada iz [vajcarske sla|a je od rumunske S

OD NEDEQE RASPISIVAWE TENDERA ZA IZGRADWU NOVOG @E@EQEVOG MOSTA BEZ OBZIRA [TO NEMA GLAVNOG PROJEKTA

Prvo ume{a{ beton, onda pita{ kakav treba N

akon 11 godina od ru{ewa `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada, koga su NATO-bombarderi 1999. ciqali vi{e puta kako bi ga sravnili sa zemqom, privode se kraju pripreme za izgradwu novog mosta. Kako je potvr|eno na{em listu u Ministarstvu za infrastrukturu, tender za podizawe novog kolosa bi}e raspisan do kraja jula. Novi “@e`eq” li~i}e na prethodni, osim {to }e lukovi biti uko{eni prema unutra i izgra|eni od ~elika, a ne betona.

Finansijska konstrukcija je utana~ena: EU }e preko IPA-fonda dati 30 miliona evra, Pokrajina 20 miliona i grad 10 miliona evra. Iako su tri finansijera, investitor je jedan – Javno preduze}e “@eleznice Srbije”, koje }e voditi ceo posao izgradwe novog mosta.

Prema idejnom projektu italijanske projektantske ku}e “Italfer”, novi most bi trebalo da ima dva `elezni~ka koloseka, dve drumske i dve pe{a~ke staze, a bi}e dug 470 i {irok 25 metara.

Po re~ima predsednika Komisije za mostove u resornom ministarstvu Dejana Kova~evi}a, na ovim elementima temeqi}e se glavni projekat koga }e morati da obezbede izabrani izvo|a~ radova.

To, zapravo, zna~i da Ministarstvo za infrastrukturu planira da raspi{e me|unarodni tender za izbor izvo|a~a novog mosta samo na osnovu idejnog projekta, bez gotovog glavnog – koji je osnovna podloga za izgradwu!? Dakle, zainteresovane kompanije }e u svojoj temderskoj ponudi morati da ra~unaju i s poslom izrade glavnog projekta, kao i da na|u projektantsku ku}u koja }e im uraditi taj projekat.

U Ministarstvu obja{wavaju da }e se na ovakav na~in u{tedeti na vremenu jer }e se jednim tenderom izabrati i iz-

Anatomija novog mosta z du`ina 470 metara z {irina 25 metara z dva `elezni~ka koloseka z dve drumske trake z dve pe{a~ke staze z cena 60 miliona evra vo|a~ i projektant. Me|utim, takvu „ideju” ve} smo imali priliku da vidimo kod izgradwe novog mosta preko Dunava kod Be{ke. Tada je tako|e raspisan tender za izbor i graditeqa mosta i projektanta. A koliko je to bilo uspe{no, vidi se po ogromnom ka{wewu radova. Zbog lo{e ura|enog posla dr`avna komisija je odbacila prvobitni projekat, pa je izvo|a~ radova, austrijskonema~ki konzorcijum “Alpina - Dilinger”, tra`io drugog projektanta. Izgubqeno je dragoceno vreme, tako da su kod be{~anskog mosta probijeni svi rokovi.

Komentari{u}i pri~u oko dodele poslova za izgradwu objekata bez potpune projektne dokumentacije, kao {to je

be{~anski most, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} u vi{e navrata je ponovio kako se za wegovog mandata tako ne{to ne}e praktikovati.

Ali raspisivawe tendera za izgradwu @e`eqevog mosta bez gotovog glavnog projekta – govori upravo suprotno. Ministar je tako|e poru~io i da je ciq da posao na izgradwi novog mosta dobiju doma}i neimari, a Dejan Kova~evi} navodi da }e glavni kriterijum biti najni`a ponu|ena cena. No, kako je re~ o me|unarodnom tenderu i velikoj finansijskoj pomo}i EU koja je obezbedila polovinu novca za izgradwu mosta, nije te{ko zakqu~iti da }e, zapravo,

Ni{ta pre 2014. godine Kako saznajemo u Ministarstvu za infrastrukturu, tender za ponudu izvo|a~a bi}e otvoren 90 dana, a raspisa}e se dva lota: za izgradwu doweg i gorweg stroja mosta. Ukoliko bi CIP radio glavni projekat, trebalo bi mu, ka`u, sedam do osam meseci, {to zna~i da bi radovi na izgradwi mogli da po~nu polovinom slede}e godine. Za izgradwu se planiraju tri godine, tako da bi novi most mogao da bude gotov tek 2014. biti favorizovane velike strane kompanije, {to je, tako|e, ve} vi|eno na velikim projektima u na{oj zemqi koji su izvo|eni uz pomo} donacija ili me|unarodnih kredita.

Podsetimo, generalni projekat za izgradwu novog @e`eqevog mosta davnijeh je dana uradio Saobra}ajni institut CIP, a Evropska agencija za rekonstrukciju je preko programa KARDS, koji je bio namewen obnovi ratom poru{enih objekata, izdvojila dva miliona evra za izradu glavnog projekta i taj posao je jo{ u u maju 2007. poverila italijanskoj kompaniji „Italfer”. Rok za izradu projekta bio je oro~en na 22 meseca, ali je dr`avna reviziona komisija nekoliko puta vra}ala idejni projekat i tra`ila dopunu. I to ne zbog propusta Italijana, ve} su se na{i stru~waci naknadno setili da se most nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10 i da bi, pored dve saobra}ajne drumske trake, trebalo da ima i dva, a ne jedan kolosek (kao {to je prvobitno zahtevano), jer je u planu izgradwa dvokolose~ne pruge Subotica - Novi Sad - Beograd. Pro{irewe projektnog zadatka automatski je, naravno, produ`ilo i rok za projektovawe mosta.

Kako god, predvi|eno je da se novi drumsko-`elezni~ki most osloni na postoje}e stubove, a uko{eni lukovi tuma~e se kao savremenije re{ewe u odnosu na pre|a{we paralelne. Tra`eno je, tako|e, i da se niveleta mosta podigne metar i po vi{e od one kod poru{enog, kako bi brodovi mogli nesmetano da prolaze i da ne zapiwu za wegov dowi deo. Ina~e, stari @e`eqev most izgra|en je 1961. godine, a otkako je sru{en 1999, jedina `elezni~ka veza Ba~ke i Srema, ali i severa i juga Srbije i Evrope je monta`no-demonta`ni most koji se nalazi 150 metara nizvodno i za koji je upotrebna dozvola istekla jo{ pre pet godina.

Ranka Dautovi}

vejedno je da li automobil kupujete u Nema~koj, Japanu ili Srbiji.

Motor, ko~nice i felne u “audiju” su iste, gde god da ste ga pazarili jer je automobilska industrija posebno standardizovana. Ali, kupiti televizor ili bilo {ta drugo u Nema~koj, Japanu ili kod nas, e to ve} nije svejedno. Najvi{e izgleda da se pokvari jo{ dok mu traje garantni rok ima, naravno, onaj kupqen u Srbiji. Jer, druga~iji su ar{ini za pojedina tr`i{ta, razli~iti su sastojci i recepture, zavisno od toga da li su smu}kane za potro{a~e punih xepova ili one u ~ijim je stalno promaja.

Ni{ta tu, dodu{e, nije novo i sve je po zakonima i propisima, odnosno u skladu sa koncepcijom prilago|avawa razli~itim tr`i{tima. Nije tu ni do proizvo|a~a. Ozbiqne kompanije, naime, retko sebi dozvoqavaju gre{ku i ne odstupaju od lokalnih propisa – rade onako kako nala`u pravila u jednoj zemqi. Pitawe je, me|utim, {ta vi mo`ete u~initi da biste bili sigurni da kupujete kvalitetan televizor? Mo`da oti}i u Nema~ku, platiti hiqadu i po evra ba{ isti onaj koji u Srbiji ko{ta 700?

– Koliko para, toliko muzike! Niko ne mo`e nikome da zabrani da prodaje razli~ite proizvode u razli~itim zemqama. Nema zakona koji to osporava. A jasno je da nije uvek isti kvalitet proizvoda za zapadno, isto~no ili tr`i{te zemaqa tre}eg sveta i da potro{a~i u Srbiji ne mogu biti sigurni u ono {to pazare. Ako ni{ta, treba videti po kojim cenama kupujemo mi, a koliko taj isti proizvod ko{ta u inostarnstvu – ka`e za “Dnevnik” potpredsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Zoran Nikoli}. – Me|utim, ne mogu da opravdam poigravawe svetskih brendova s na{im potro{a~ima. Kada kupite tehni~ku robu poznatog svetskog proizvo|a~a, o~ekujete da }e besprekorno raditi i ne treba da vas interesuje da li je ona proizvedena u Nema~koj ili na Tajvanu. Na`alost, nije tako. ^iwenica jeste da proizvo|a~i imaju pravo da diferenciraju proizvode. Wihovo je opravdawe da ne mogu po istoj ceni da na svim tr`i{tima prodaju svoju robu, pa zato tokom proizvodwe smawuju neke komponente proizvoda. Kada je, recimo, tehni~ka roba u pitawu, ugra|uju se neki jeftiniji delovi, ~ime se dobija

jeftiniji proizvod namewen tr`i{tu na kojem je kupovna mo} slabija.

– Razumno je pretpostaviti da se, ~im su jeftinije, zapravo radi o komponentama lo{ijeg kvaliteta. Izme{tene su, tako|e, proizvodwe u razne delove sveta pa smo, recimo, imali priliku da vidimo da u nekim fabrikama u kojima se proizvodi elektronska roba nema filtera za pre~i{}avawe vazduha. Zamislite koliko taj prqav vazduh uti~e na kvalitet tih proizvoda i onda je jasno za{to neke komponente otkazuju nakon godinu dana.

Na kraju krajeva, i globalna kriza je uticala da se tro{kovi proizvodwe smawe gde god mogu na u{trb potro{a~a – ka`e Nikoli}.

Nije tako samo kada je re~ o tehni~kim ure|ajima koji kupqeni u Srbiji, ~esto ne traju du`e od garantnog roka.

Doma}ice koje su pazarile deterxent za ve{ u inostranstvu `ale se na kvalitet tog istog kupqenog u Srbiji, prime}uju i razliku izme|u farbi za kosu, {ampona, krema za lice... Sladokusci vele da je druga~ija ~okolada koja nam sada, umesto iz [vajcarske, sti`e iz ^e{ke. U

Dve vrste „arijela” Lane su hrvatski potro{a~i posle nekoliko godina su|ewa sa multinacionalnom kompanijom „Proktor end Gembl” dokazali da na wihovo tr`i{te sti`e deterxent “arijel” razli~itog kvaliteta od onog namewenog potro{a~ima na Zapadu. Od tada u Hrvatsku “arijel” vi{e ne sti`e iz ^e{ke ve} iz Francuske, promewena je i wegova receptura, ali je istovremeno „Proktor end Gembl” tu`io Udru`ewe potro{a~a za klevetu.

– Pitawe je koliko je relevantan taj primer, po{to nije ~ak uzeta u obzir ista vrsta pra{ka “arijel”. Ali, opet se vra}am na propise neke zemqe.

Recimo, kod nas je dozvoqen deterxent sa fosfatima koji poja~avaju dejstvo, a negde nije. U svakom slu~aju, ozbiqno ispitivawe nije lako obaviti – obja{wava Nikoli}. osnovi, sve su to samo iskustvene pretpostavke jer zapravo niko kod nas, ali ni u regionu, nije obavio ozbiqno ispitivawe i dokazao da je tako.

– Postoji homologacija, odnosno spisak svih delova i aktivnosti koji prate jedan proces proizvodwe, na primer, televizora. Ali, ne postoji zakonski osnov da poredite televizor proizveden za nema~ko tr`i{te i onaj za srpsko. Prosto, to niko nije radio i bavio se tim. Jako su skupa ta istra`ivawa, utvr|ivawe kvaliteta mogu da rade samo kvalifikovane laboratorije, tj. akreditovane institucije. Sara|ujemo sa potro{a~kim organizacijama u regionu ali nismo ~uli da je neko testirao kakav je neki proizvod u zapadnoj ili isti taj u isto~noj Evropi – napomiwe Nikoli}.

Na{ sagovornik ipak o~ekuje da }e se stvari umnogome promeniti po dono{ewu novog zakona o za{titi potro{a~a, jer je u wemu sadr`ana direktiva koja se ti~e prodaje robe i garancija. Naime, umesto klasi~nih {est meseci, bi}e dve godine zakonske garancije, a to }e pru`iti vi{e sigurnosti potro{a~ima.

– To zna~i da se pribli`avamo razvijenom svetu jer }e sva roba koja se prodaje u Srbiji biti boqeg kvaliteta samim tim {to }e proizvo|a~, odnosno trgovac ili uvoznik, imati zakonsku obavezu da taj proizvod funkcioni{e u besprekornim uslovima – veli Nikoli}. – Tako }e se i ubla`iti sada{wa razlika izme|u proizvoda za zapadno i isto~no tr`i{te.

Sla|ana Glu{~evi}

c m y

DNEVNIK

ratilo se tamo gde i pripada”, izgovorio je u novembru 2004. fra Zlatko [peher, gvardijan vukovarske @upe sv.

Filipa i Jakova, dr`e}i u rukama kwigu iz 1797. koja je sa jo{ 3.832 stara i vredna naslova, na temequ sporazuma ministarstava kulture Srbije i Hrvatske, posle 12 godina izbivawa vra}ena biblioteci fraweva~kog samostana. „Vratilo se na{e blago, jer fratri nemaju drugog blaga doli kwige i Boga”, nije skrivao uzbu|ewe fra [peher koji danas brine o pastvi u Salcburgu.

Wegovi naslednici navode da je do sada vra}ena ve}ina samostanskog kwi`nog fonda koji je pre rata u Hrvatskoj brojao oko 17.000 razli~itih svezaka. Uz to, samostanu je ponovo na raspolagawu i dokumentacija ven~anih od 1827. do 1952. godine. Od 13 izuzetno vrednih inkunabula (kwiga {tampanih pre 1500. godine dok je {tamparstvo jo{ bilo u povoju), nedostaju dve – za kojima traga i Interpol. Kada je re~ o sedamdesetak „Kroatika”, prvih kwiga {tampanih na hrvatskom jeziku, po re~ima provincijskog arhivara, patera Vatroslava Frkina, sve su ponovo pod okriqem biblioteke. „Kwi`nica je najve}u devastaciju do`ivela u [idu tokom maja 1992, nakon ~ega je preba~ena u Beograd. Tamo je u nekoj kasarni bila dvadesetak dana, a onda su kwige prenete u samostan sv. Ivan Kapistran u Zemunu, gde su bile pohrawene sve do 2004. Ceo sa~uvani fond sada je ponovo slo`en po vekovima, katalogizacija se privodi kraju, ali ~ekamo i jo{ oko 400 kwiga sa restauracije, nakon ~ega }emo biblioteku ponovo otvoriti za javnost”, rekao je za „Dnevnik” pater Vatroslav.

Prema podacima hrvatskog Ministarstva kulture, tokom ratnih sukoba na prostoru Slavonije, Barawe, Like, Dalmacije... odneta su i 24.843 muzejska eksponata, kao i jo{ 3.097 pokretnih kulturnih dobara iz manastira, crkava, samostana i privatnih zbirki. Tome treba dodati i zna~ajnu arhivsku gra|u. Dobar deo tog blaga je u me|uvremenu vra}en Hrvatskoj: ukupno 25.205 vrednih predmeta iz Gradskog muzeja, Muzeja savremene umetnosti i Zbirke Bauer u Vukovaru, Gradskog muzeja u Drni{u, Arheolo{ke zbirke u Dardi... Korak na tom putu je i vra}awe ikone Svete bogorodice, evakuisane 1992. iz crkve Svetog Dimitrija u Daqu, koju je {ef srpske dr`ave

USKORO PUT BOBOTE KRE]U DELOVI IKONOSTASA HRAMA SV. VELIKOMU^ENIKA GEORGIJA

V

Foto: S. [u{wevi}

Blago se vra}a ku}i teq sa malim Ivanom Krsku kulturnog blaga koje su sa raove institucije, odnosno vi{e od stiteqem i sv. Jovanom”, ti{ta uzele srpske formacije ili 20.000 predmeta. „Sve je bilo spaodneta iz fraweva~kog saevakuisali predstavnici na{ih kovano u kutije i zape~a}eno”, namostana u Slanom. Tek, lainstitucija, kao i vra}awe Srbipomiwe Komnenovi}. ko se mo`e dogoditi da se ma umetnina i relikvija koje su Ni{ta od tog materijala nije kroz koju godinu ili deceotu|ili pripadnici hrvatskih jeo{te}eno, iako je 1992. od istog niju sa pojedinim „izgudinica”, prise}a se Branislav Lepripremqena postavka "Vukovar bqenim” slikama, skulptu~i}.

- genocid nad kulturom srpskog rama, relikvijama, vredVe} u decembru 2001. godine naroda", koja je prvo otvorena u nim kwigama, pa i artekrenuo je prvi konvoj s umetninaBeogradu u Centru „Sava”, da bi faktima, sretnemo kada ma, koje su iz Muzeja grada Novog potom bila preneta u Jugoslovenneki ovda{wi Mimara poSada vra}ane u Vukovar. „Oteto je ski kulturni centar u Parizu. `eli da godinama na razne prokleto. I da bismo skinuli to Tamo je neslavno zavr{ila – izna~ine stvaranu kolekciju prokletstvo sa Vojvodine, sve je lo`ba je kamenovana, pa su ekspopodeli sa „pu~anstvom”. moralo biti vra}eno”, rekao nam nati br`e-boqe skoloweni u deIna~e, inicijativu da se je Nenad ^anak. Kako navodi tadapo na{e ambasade, da bi potom bivrate umetnine koje su do{wi direktor Muzeja grada Ilija li vra}eni u Novi Sad. Deo tih nete u Srbiju tokom sukoba Komnenovi}, vukovarskim muzeopredmeta, kao i niz drugih umetu Hrvatskoj pokrenuli su lozima predato je bukvalno sve nina tako|e donetih iz Hrvatske, po~etkom 2001. predsednik {to je bilo pohraweno u depoima pre vra}awa je preventivno konSkup{tine APV Nenad ^anak i lider Istarskog demokratskog saveza Ivan Jakov~i}, uz podr{ku premijera Zorana \in|i}a i ministra kulture Branislava Le~i}a. Sve je formalizovano sporazumom koji su novembra iste godine u Wujorku potpisali ministri spoqnih poslova dveju dr`ava Tonino Picula i Goran Svilanovi}. „Kultura je uvek bila uvod u neke normalne qudske odnose. A kako su ti odnosi sa Hrvatskom bili vi{e nego naru{eni, jedan od prvih koraka na planu pokaNastavqa se restauracija ikonostasa zivawa dobre voqe da se Boris Tadi} po~etkom nedeqe krene u pozitivnom pravcu bilo je simboli~no predao hrvatskom koupravo to – razmena vrednosti koDeo predmeta koji su 2001. vra}eni u Vukovar legi Ivi Josipovi}u. je traju, odnosno vra}awe u HrvatNa `alost, deo kulturnog blaga zavr{io je kod „qubiteqa umetnozerviran i(li) restaurisan u Posti” dugih prstiju, i za wima pokrajinskom zavodu za za{titu Orguqe uni{tene, kipovi ukradeni traga traje drugim kanalima – pospomenika kulture.

U institucijama kulture u Srbiji, prema informacijama do kojih licijskim. Prema informacijama „Stepen ugro`enosti materijaje do{ao „Dnevnik”, vi{e nema pohrawenih pokretnih kulturnih do kojih je „Dnevnik” do{ao, na la bio je kqu~an za odluku o tome dobara koja su po~etkom devedesetih evakuisana iz katoli~kih crkasrpskom crnom tr`i{tu su se sre{ta }e i kojim tempom biti konva i samostana. Ta~nije, sve {to je bilo u ovda{wim deopima – dinom devedesetih sporadi~no pozervirano, odnosno restaurisano”, vra}eno je. To prakti~no zna~i da su predmeti koji nedostaju javqivali predmeti ukradeni tonavodi direktor Zavoda Zoran Vapokradeni i da je sada na redu policija. Kako nam je rekao pater kom rata u Hrvatskoj uglavnom mapa. „Nakon zavr{enih konzervaIvica Jagodi}, netragom je samo iz `upne crkve sv. Filipa i Jakova we vrednosti, dok su umetnine kotorsko-restauratorskih radova i fraweva~kog samostana u Vukovaru nestalo 13 postaja Kri`nog je su mogle posti}i ozbiqniju cevra}ene su, recimo, u Patrijarputa, veliki kip Svete obiteqi, zatim ve}ina kipova sa oltara sv. nu zavr{avale u Zapadnoj Evropi. {ijski dvor u Daqu 33 ikone i priFrawe, reqef pogubqewa sv. Bone, kip srca Marijina, raspe}e na Neke su se pojavile i u pra{kim padaju}i delovi duboreza ikonokamenoj plo~i kod sakristije, skulptura presvetog trojstva, 7 stoloantikvarnicama, poput kwiga otustasa sv. arhi|akona Stefana, zava iz 17. veka, kao i slika na platnu 537h134 sa motivom Emausa... |enih iz pakra~ke biblioteke. tim dve ikone na platnu, rad SteDosta toga je potpuno devastirano, pa su tako orguqe uni{tene, a Znano je i da je krajem pro{le govana Aleksi}a – porodici Paunosarkofag s telom sv. Bone – spaqen. dine u Somboru prona|ena slika vi}, kao i kompletna umetni~ka Celestina Medovi}a „Sveta obizbirka bratstva manastira Krke,

nedeqa25.jul2010.

5

te ~etiri ikone iz manastira Dragovi} u Dalmatinskoj eparhiji...”

Po re~ima sagovornika „Dnevnika”, ve} nekoliko godina se radi na restauraciji i konzervaciji ikonostasa iz crkve u Boboti. Do sada su zavr{ene carske i bo~ne dveri, te prestone ikone i krst sa raspe}em, a uskoro }e biti rekonstruisana i vra}ena kompletna sokla. Paralelno s tim, radi se i na konzervaciji i restauraciji prestonih ikona iz crkve u Daqu.

Imaju}i u vidu da se sva kulturna dobra evakuisana iz Eparhije osje~ko-poqske i barawske ~uvaju u depou Patrijar{ijskog dvora u Sremskim Karlovcima, svake godine se radi revizija i tog materijala, tako da je ove godine u planu preventivna konzervacija ikona iz Opatovca. „Svi ti predmeti vra}aju se u crkve i manastire iz kojih su evakuisani, pod uslovom da su iste obnovqene i u bogoslu`benoj funkciji. Ukoliko, pak, crkve nisu obnovqene, predmeti }e biti vra}eni u budu}e riznice: za Osje~kopoqsku i barawsku eparhiju predvi|a se riznica u Vukovaru, za dalmatinsku eparhiju riznice u Zadru i manastirima Krka i Krupa, a za Gorwokarlova~ku eparhiju u manastiru Gomirje. Ina~e, ikone iz srpskih pravoslavnih crkava i manastira u Hrvatskoj tretiraju se kao kulturna ba{tina Hrvatske u vlasni{tvu SPC, te je zato neophodna prethodna saglasnost Svetog arhijerejskog sinoda za povra}aj ovih predmeta”, obja{wava Zoran Vapa.

Kako je za na{ list izjavila Branka [ulc, predsednica hrvatskog Poverenstva za povrat kulurnih dobara, na posledwem sastanku me|udr`avne komisije dogovoreno je da do kraja ove godine srpsko Ministarstvo kulture utvrdi kona~an broj tokom rata evakuisanih vrednih predmeta koja se jo{ nalaze pohraweni u Muzeju SPC u Beogradu, u Patrijar{ijskom dvoru u Sremskim Karlovcima, Narodnom muzeju... a koji bi u slede}e dve godine bili vra}eni Hrvatskoj. Nakon {to spiskovi dveju strana budu sravweni, bi}e mnogo jasnije koliko je umetnina zapravo ukradeno. „Taj preostali deo potra`iva}e se putem ministarstava unutra{wih poslova obeju dr`ava, kao i nacionalnih ogranaka Interpola”, navela je Branka [ulc. Na `alost, prema evidenciji hrvatskih stru~waka, 2.374 vredna kulturna dobra u ratu su potpuno uni{tena.

Miroslav Staji}

„BAJKERI” REAGOVALI POVODOM SILEYIJSKE VO@WE POJEDINACA

Kro}ewe divqih trkalica {tapom i {argarepom P ovodom nedavne pogibije dvanaestogodi{weg de~aka, kog je na Bulevaru oslobo|ewa usmrtio vlasnik trka~kog motocikla voze}i samo na zadwem to~ku, Novim Sadom su po ko zna koji put javno pokrenuta va`na pitawa, ista ili sli~na koja po pravilu zaboravimo kada nas zapqusne nova politi~ka afera. Koliko je Novi Sad bezbedan na drumu i van wega, {ta uraditi da se ovakva tragedija ne ponovi, kako stati na put i kazniti divqake na to~kovima, ko su pravi qubiteqi motocikala, a ko nei`ivqeni tatini sinovi na „trkalicama”? U nameri da odgovorimo na bar neka od wih, razgovarali smo sa predsednicima “bajkerskih” i auto-moto klubova, koji }e danas u~estvovati u komemorativnoj vo`wi Novim Sadom od ran~a kluba “Braders” do samog centra, gde }e upaliti sve}e u znak se}awa na stradalog de~aka. Wihov ciq bio je dvojak: izraz sau~e{}a i osuda divqawa nesavesnih motociklista.

– U saobra}aju se, na`alost, gine: u vozu, avionu, pa i na motoru.

Razlika izme|u nas koji smo u klubovima i wih, koje nekada zovemo “divqaci” i drugim pogrdnim imenima, je u tome {to kod nas postoje pravila. Ne mo`e motor da vozi ko ho}e i kako ho}e. Biti ~lan nekog kluba zna~i da mora{ po{tovati pravila: mora{ da bude{ punoletan, vozi{ registrovan motor, droga je strogo zabrawena, kao i vo`wa u pijanom stawu. Mi pijemo na moto skupovima, ali ne vozimo pijani i ta pravila

se strogo po{tuju – ka`e Radovan An|eli} Rale, predsednik “NS Rajdersa”.

Kako bi Novosa|asni umeli da prepoznaju prave bajkere od ostalih, Rale obja{wava da svi ~lanovi nekog udru`ewa nose svoje “boje” na le|ima. U pitawu je amblem s nazivom grupe pri{iven na prsluk i bajkeri {irom sveta nose ga apsolutno uvek kada su na motociklu. Po pitawu nesavesnih motociklista, Rale smatra da je to slo`en problem, koji po~iwe ~iwenicom da je zakon o sa-

Boqe ih ne juriti, ve} ih sa~ekati Osim boqe primene zakona, bajkeri ne vide kako bi policija mogla uticati na smawewe broja saobra}ajnih nesre}a u kojima su vinovnici motociklisti. Novinari “Dnevnika” u vi{e navrata su sveodo~ili situacijama u kojima brutalna vo`wa motocikla gradskim ulicama ne izaziva nikakve reakcije saobra}ajne policije, pred ~ijim nosom divqaci prole}u, naravno ugro`avaju}i druge u~esnike u saobra}aju. S druge strane, ~iwenica je da policijski motocikli nisu u stawu da se vijaju sa trka~kim, a Dejan Jefti} smatra i da bi takva jurwava bila kontraproduktivna, budu}i da pojedinci jedva ~ekaju da ih policija pojuri, kako bi se dokazali u dru{tvu.

obra}aju doskora dozvoqavao klincima od 18 godina, koji nikada nisu vozili motocikl, “da sednu na motor sa 150 kowskih snaga i voze ga 300 na sat”.

– Za momke koji imaju vi{ak adrenalina treba imati i nekakvu stazu. Mi nemamo ni{ta osim Mi{eluka, dok Budimpe{ta ima trkali{te i tamo da{ 20 evra i onda se ceo dan vija{. Mislim da je to ovom gradu preko potrebno – rekao nam je Rale.

Wegov kolega iz bege~kog AMK “Defens” Dejan Jefti} napomiwe da je u celoj ovoj pri~i najva`nija edukacija i ponovio je Raletov stav da mladi}i odmah `ele da sednu na mo}an motocikl iako, za razliku od pravih bajkera, nisu ceo `ivot proveli na dva to~ka - od najslabijih do najve}ih.

– Gradu zaista treba neki prostor za one koji ho}e da divqaju.

Garantujem da bi bilo 50 posto mawe nezgoda. Mi{eluk se ionako koristi za te svrhe ali xaba je to, kad je otvoren za sve u~esnike u saobra}aju. Kada bi qudima rekli “imate jedan dan tamo, a divqawe po gradu }e biti najstro`ije ka-

`weno”, vlasnici besnih motocikala bi verovatno rekli: „OK, idemo, smiri}emo se jer su kazne velike”. Edukacija, edukacija, edukacija, sa {to vi{e neprijatnih fotografija u medijima, jer se ovako pri~a o tome tri dana, pa se odmah sve zaboravi – ka`e nam Dejan.

I on potvr|uje da pravi bajkeri nose obele`ja kluba i “boje” moraju striktno po{tovati.

– Pre{ao sam milione kilometara po raznim dr`avama, i kada vidi{ da neko ima “boje”, taj se pona{a druk~ije od onih {to ih zovemo kafe-bajkeri, novope~enih motora{a koji voze bez kacige, imaju motor od 1.000 kubika, gawaju ga 200 na sat i misle da znaju sve.

Na{i sagovornici su pozdravili ideju da se vo`wa na jednom

to~ku decidno zakonski okarakteri{e kao nasilni~ka vo`wa, i da se za wu automatski ide u zatvor, {to sada nije slu~aj. Osim ve}e mogu}nosti da nekoga usmrte, kao pro{log utorka, voze}i “na zadwaka” motociklisti ugro`avaju i voza~e iza wih, koji usled eventualnog pada nemaju vremena da reaguju i postoji realna {ansa da pregaze onog ko padne.

Na kraju, bajkeri su dali i savet gra|anima zabrinutim za pona{awe motociklista: obavezno javite policiji ukoliko primetite divqa~ku vo`wu, ali nasilnika prijavite i bajkerskom udru`ewu, ukoliko primetite da nosi “boje”, jer se divqawem ogre{io o pravila kluba.

Igor Mihaqevi}

6

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

INTERVJU

VLADIMIR VUK^EVI], TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE

Verujem da je Mladi} `iv anas se navr{ava 15 godina od kada je Tribunal u Hagu podigao optu`nice protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a i biv{eg komandanta Vojske RS generala Ratka Mladi}a.

Karaxi} je uhap{en 21. jula 2008. i izru~en Ha{kom tribunalu, gde mu je su|ewe u toku, dok je Ratko Mladi} i daqe u bekstvu.

– Kad je re~ o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom, srpski dr`avni organi kontinuirano preduzimaju sve {to je u wihovoj mo}i u potrazi za dvojicom preostalih ha{kih begunaca, Ratkom Mladi}em i Goranom Haxi}em – ka`e za „Dnevnik” tu`ilac za ratne zlo~ine i prvi ~ovek dr`avnog Akcionog tima za saradwu s Ha{kim tribunalom Vladimir Vuk~evi}, napomiwu}i da smo dosada{wim stepenom saradwe s Tribunalom stvorili preduslove za po~etak prikqu~ivawa Evropskoj uniji. z Da li dr`ava i u kojim segmentima mo`e da u~ini vi{e na planu potrage za generalom Mladi}em?

– U~iweno je sve {to je do sada bilo mogu}e: od istrage nad jatacima, otkrivawa mre`e podr{ke, presecawa finansijskih kanala podr{ke... Bilo je nekoliko pretresa objekata, jedan do wih je doveo do Mladi}evih dnevnika. Oni su, pokazalo se, veoma va`an dokazni materijal u Hagu. Naravno, sve dok se Mladi} ne uhapsi, mo`e da se ka`e da nije u~iweno dovoqno. zDa li verujete da je Mladi} `iv i da li }e neki podaci u tom pravcu eventualno biti dostavqeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu u postupku koji su ~lanovi porodice Mladi}

D

pokrenuli da se on oglasi mrtvim?

– Moj kolega Bramerc veruje da je `iv. Nema razloga da ja mislim druga~ije. z Kako je u Akcionom timu primqena ocena tu`ioca Bramerca da je neophodno da Srbija poja~a napore na planu pronala`ewa i hap{ewe Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a, te “preispita dosada{wu strategiju potrage”?

onom delu koji se ti~e procesuirawa odgovornih za ratne zlo~ine i u Hagu i pred na{im sudom, ali i u regionu. Akcioni tim je otkako je do{lo do personalnih promena unutar wega, otklonio sve opstruktivne prepreke ~ime je dokazana jasna voqa da se uhapse preostali begunci. Jer, to je pre svega interes Srbije. z Kako se u ocenama o saradwi Srbije s Tribunalom vrednuju ~iwenice da je pre dve godine prona|en i izru~en nekada{wi predsednik RS Radovan Karayi}, a da su se ranije u Hagu na{li brojni okrivqeni, me|u kojima i nekolicina oficira iz ratnih vojnih struktura RS od kojih su pojedini u me|uvremenu i osu|eni po optu`bama za zlo~in u Srebrenici?

– ^iwenice koje ste naveli ozna~ile su prekretnicu u saradwi Srbije sa Tribunalom u Hagu.

Porodice `rtava ~ekaju pravdu z Kako ocewujete odluku apelacionog ve}a Ha{kog tribunala kojom je usvojena `alba Tu`ila{tva protiv prvostepene osloba|aju}e presude biv{em zapovedniku OVK Ramu{u Haradinaju?

– Ne `elim da komentari{em postupak koji je u toku. Profesionalno, ovu odluku vidim kao pobedu tu`ioca Bramerca i wegovog tima. Qudski, porodice `rtava o~ekuju pravdu i odgovore na brojna pitawa.

– To su na{i zajedni~ki zakqu~ci, usvojeni tokom posledweg sastanka Bramerca sa ~lanovima Akcionog tima u Beogradu.

Mi s wim ostvarujemo visokoprofesionalnu saradwu, {to je ocena koju i sam tu`ilac ~esto iznosi u javnosti, ne samo kada je u pitawu saradwa Tu`ila{tva Tribunala sa Akcionim timom ve} i saradwa s Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine u

Posebno je to bio transfer Radovana Karaxi}a. Vidite i sami koliko samo su|ewe Karaxi}u zaokupqa pa`wu javnosti. Svetski mediji svakodnevno podrobno izve{tavaju o tom procesu. To je samo jedna od slika vrednovawa na{ih napora, pored relevantnih me|unarodnih ocena koje se mogu ~uti.

Srbija je zaista na~inila izuzetan napredak u saradwi s Ha{kim tri-

bunalom i stvorila preduslove za po~etak prikqu~ivawa Evropskoj uniji. Do sada je Srbija Hagu predala 44 od 46 optu`enih, ali locirawe, hap{ewe i izru~ewe Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a je prioritetan zadatak koji stoji pred dr`avnim organima Srbije, pre svega pred Akcionim timom. z [ta su{tinski zna~i ocena koju je tu`ilac Bramerc u najnovijem izve{taju SB UN o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom izneo u pogledu ispuwewa svih zahteva Tribunala za pristup dokumentima, arhivama i svedocima?

– Da je saradwa na tim planovima besprekorna i da je Srbija odlu~na da se suo~i sa svojom odgovorno{}u u ratovima na prostoru biv{e SRFJ devedesetih. [to se ti~e Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Republike Srbije, nastavqena je profesionalna saradwa sa Ha{kim tribunalom, a ona ukqu~uje razmenu informacija i dokaza na dnevnom operativnom nivou u vezi sa konkretnim predmetima. z U kojoj fazi je realizacija najave da }e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, po pravosna`nosti presude Ha{kog tribunala protiv Milana Luki}a, zatra`iti da mu se u Srbiji sudi po optu`bi za otmicu u [trpcima?

– Nije Milan Luki} bio sam u toj zlo~ina~koj akciji otmice 19 putnika u [trpcima, {to je dokazao i proces Neboj{i Ranisavqevi}u u Bijelom Poqu. Predmet ”[trpci“ je za nas `iv i mi }emo na svaki na~in, i u saradwi s Ha{kim tribunalom, poku{ati da do|emo do odgovornih. To kao dr`ava dugujemo porodicama otetih gra|ana Srbije i Crne Gore, koji tu istinu tra`e punih 18 godina. z Da li napreduje istraga o zlo~inima OVK nad Srbima i drugim nealbancima na Kosme-

tu u predmetu poznatom kao “trgovina organima”?

– U~inili smo mnogo da taj predmet dobije i me|unarodnu dimenziju. Stalo nam je da se otkrije sudbina preko 300 nestalih Srba i nealbanaca na severu Albanije. Ta istraga, na osnovu informacija kojima raspola`em, svakodnevno napreduje, zahvaquju}i saradwi sa Euleksom, specijalnom izvestiocu Parlamentarne Skup{tine SE Diku Martiju, Ujediwenim nacijama, kao i sve boqoj saradwi sa Tu`ila{tvom Albanije. z Kakva je ina~e saradwa s kolegama u regionu?

– Odli~na sa Republikom Hrvatskom, sa kojom smo do sada razmenili 28 predmeta. Re~ je o razmeni informacija i dokaza, a veoma je zna~ajno {to su sada i spiskovi osumwi~enih i optu`enih lica dostupni na sajtu Ministar-

stva pravde. Saradwa bi mogla da bude mnogo boqa sa BiH, upravo na principima na kojima smo uspostavili saradwu sa Hrvatskom i sa Crnom Gorom. Uostalom: regionalna saradwa Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije i hrvatskog dr`avnog odvjetni{tva je prete~a sporazuma o ekstradiciji koje su vlade dve dr`ave nedavno potpisale. Bez dobre regionalne saradwe nema efikasne borbe protiv ratnih zlo~ina, niti protiv drugih krivi~nih dela – organizovanog kriminala i korupcije. U tom smislu mi je, kao profesionalcu, drago {to dr`avne politike i Srbije i Hrvatske idu u tom pravcu.

To je i politika na kojoj insistiraju i EU i SAD i verujem da }emo uskoro svi u regionu mo}i da sara|ujemo na principima koji }e efikasno dovesti do pravde.

Jaska Jakovqevi}

SA LEGIJINIM PREBACIVAWEM U NOVI PAVIQON ZABELE, I U SRBIJI O@IVELA “ZATVORSKA TVR\AVA”

Bekstvo nije u opisu radnog mesta ovi paviqon po`areva~ke Zabele u javnosti nazvan “zatvor u zatvoru“ i „srpski Alkatraz“, u koji je pre nekoliko dana na izdr`avawe kazne preba~en nekada{wi komandant “crvenih beretki“ Milorad Ulemek Legija, po maksimalnim bezbednosnim merama upisao se na svetski spisak „zatvorskih tvr|ava“ iz kojih nema bekstva. „Srpski Alkatraz“, podignut u zatvorskom krugu po`areva~ke „Zabele“, ima 60 }elija u kojima }e na izdr`avawe kazni biti upu}ivani pravosna`no osu|eni izvr{ioci najte`ih krivi~nih dela organizovanog kriminala, kao i osu|eni za terorizam i ratne zlo~ine.

Zatvor je opasan zidinama visokim {est metara s bodqikavom `icom i ~etiri osmatra~nice, pri ~emu je ~ak i zatvorsko dvori{te „natkriveno“ `icom, ima blindirana metalna vrata s elektronskim komandama, a svaki kutak 24 sata pokriva vi{e od 100 kamera. U posebnom odeqewu „Zabe-

N

le“ va`i Zakon o posebnom zatvorskom re`imu i poseban Pravilnik o ku}nom redu koji propisuju znatno restriktivnija prava osu|enih, a ura|eni su po uzoru na sli~ne propise u evropskim dr`avama.

Jedan od takvih evropskih zatvora-tvr|ava, ~uveni holandski Fuht, postao je poznat doma}oj javnosti po optu`enom Sretenu Joci}u zvanom Joca Amsterdam koji je tamo iza re{etaka proveo vi{e od tri godine, pre nego {to je 2006. godine izru~en Srbiji.

– Bio sam pod totalnom kontrolom, kao u grobu – opisao je Joci} slikovito svoj boravak u Fuhtu, u iskazu datom u procesu koji se protiv wega vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu po optu`bi za ume{anost u organizovawe ubistva novinara hrvatskog „Nacionala“ Ive Pukani}a 2008. u Zagrebu.

Kako je ispri~ao Joci}, Fuht je zatvor maksimalne sigurnosti, napravqen samo za 12 zatvorenika, u ~etiri bloka po troje, a krug za {etwu osu|enih, ogra|en ~eli~-

Naj~udniji zatvori z Sarkofag (Britanska kolonija Gernsli): Najmawi zatvor na svetu. Izgra|en je 1856. godine i ima mesta za dva zatvorenika.

Koristi se za pritvarawe tokom no}i. z San Pedro (Bolivija): Zatvor u kojem se kupuju }elije. Unutra{wost izgleda kao predgra|e La Paza. Nema ~uvara, ali ima dece, restorana, marketa... Ko nema novca, ide na posao i }eliju pla}a oko 1.000 dolara. z Kebu (Filipini): Razigrani zatvor! Kao terapiju zatvorenici koriste ples, a wihova izvedba Yeksonovog “Trilera” na{la se na petom mestu “Tajmsove” liste video spotova. z Ostrvo Basto (Norve{ka): Prvi ekolo{ki zatvor. Osu|enici razvijaju solarnu energiju, {tede struju i do 70 odsto i jedu organsku ka{u. z Kerezo Ketumal (Meksiko): Jedinstveni zatvor u kojem godinama nema problema sa nasiqem. Nervozni zatvorenici dobijaju terapiju – boksom. U ringu i s rukavicama. z Pravni centar Leben (Austrija): Nazivaju ga “zatvorom sa pet zvezdica”. Izgra|en je od ~elika i stakla i spoqa izgleda kao moderni trgovinski centar. z Kresti (Rusija): Najnatrpaniji zatvor. Zvani~an kapacitet je oko 3.000, ali u svakom trenutku iza re{etaka je najmawe 10.000 qudi. Na raspolagawu su im 4 kvadrata prostora i 15 minuta nedeqno kupawa. z Aranhuez ([panija): Zatvor sa udobnim porodi~nim }elijama. Ideja je da se deca srode sa roditeqima u uzrastu kada zatvor ne mo`e negativno uticati na wih.

nim mre`ama, povr{ine je oko 200 kvadratnih metara.

– Sve je pod kamerama. Imao sam pravo na sat vremena posete nedeqno i izme|u nas bilo je blindirano staklo. Za tri godine i sedam meseci koliko sam bio tamo, niko, ~ak ni mojih petoro sinova, nije mogao da mi pru`i ruku. Sve je snimano i audio i video, i u ku}nom redu je stajalo da to mo`e da se koristi protiv mene kao dokaz u krivi~nom postupku. Bez obzira na to {to sam nadziran kamerama i slu{an, bio je prisutan i stra`ar koji gleda u posetioce i stra`ar koji gleda u mene – rekao je Joci} o boravku u Fuhtu.

Na Starom kontinentu pored Fuhta, me|u najpoznatijim zatvorima je zdawe u Palermu u Italiji u kojem je posle hap{ewa pre ~etiri godine zavr{io i {ef sicijalijanske mafije Bernardo Provencano, a u Nema~koj tvr|ava-zatvor Landsberg u blizini Minhena u kojoj je po~etkom tre}e decenije 20. veka nekoliko meseci robijao i Adolf Hitler. U Engleskoj se „topsikjuriti“ vezuje za zatvore "Belmar{" i "Vejkfild" u kojem su utamni~eni islamski teroristi i drugi izvr{ioci najte`ih krivi~nih dela.

Me|u najpoznatijim zatvorima na svetu je novi ameri~ki „Alkatraz“ Pelican Bay State Prison koji se nalazi u {umama Severne Kalifornije; otvoren je 1989. za osu|e-

ne izvr{ioce najte`ih krivi~nih dela i ima ukupno 2.300 mesta. „Pelikan“ ima i paviqon sa "supermaksimumom" bezbednosnih mera s oko 1.000 mesta, nazvan „security housing unit“, u kojem se u po jednom zatvorskom hodniku nalazi svega osam }elija odeqenih ~vrstim zidovima. Sve je automatizovano i ~uvari ne dolaze u kontakt sa zatvorenicima.

SAD imaju jo{ jedan federalni supermaks zatvor – ADX Florens u Koloradu, zbog surovosti nazivan jo{ i Alcatraz of the Rockies (Alkatraz na stenama). Supermaks su zapravo zatvorski sistemi s najve}im merama obezbe|ewa. Ciq je da se obezbedi dugoro~an izolovan sme{taj zatvorenika koji su klasifikovani kao oni s najve}im stepenom bezbednosnog rizika: dakle “najgori od najgorih”. Mada svaka zemqa ima neku svoju zatvorsku tvr|avu, simbol zatvora iz kog je bekstvo nemogu}e i pedeset godina posle zatvarawa, ostao je ameri~ki „Alkatraz“ na istoimenom ostrvu, u kojem je davnih godi-

na robijao i ~uveni mafija{ Al se mo`e oduzeti. Osu|enike konKapone. Ne{to {to je li~ilo na troli{u detektori pokreta i pridana{we supermaks “domove” je i tiska, kamere, laseri, psi, eleksidnejski “Katingal” izgra|en tri~na ograda visoka 3,66 metara...

1976. godine. Zatvorenici su ga Dugi niz godina najbrutalnijim zvali “elektronski ZOO” i predameri~kim zatvorom smatran je stavqao je blok od 40 }elija pod Riker u Wujorku. Reputaciju je zaprismotrom i bez ikakvih prozoslu`io po tu~ama, ubadawima i ra. Zbog ugro`avawa qudskih prabrutalnoj torturi posebno menva zatvoren je i sru{en 2006. goditalno obolelih zatvorenika. Smane. Iako je supermaks, u stvari, tra se da je u “slavnim danima” bi“ameri~ka pri~a”, koncept lo i do hiqadu slu~ajeva ubadawa ovakvih zatvora razvijen je i godi{we. Istovremeno, na svetu Meksiku, Brazilu, skim “top listama” najbrutalnijih Ju`noj Afrizatvora predwa~e tajlandski Bang ci, Maleziji, Kvang, brazilski Karandiru, pa Saudijskoj Tandmor u Siriji, turski DijarArabiji... barkir, venecuelanski Zabaneta, Sam konfrancuski Sante... cept superZatvor na Tajlandu zovu i “Hilmaksa osmitonom u Bangkoku”, a izve{ta~i ga {qen je poopisuju kao prenatrpanog zatvoresle 1983. kada nicima koji se bore sa mentalnim su u zatvoru obolewima nose}i lance na nogaMerion u Ilinoima. Karandiru je zatvoren 2002, a su, istog dana u dva potdo tada je, u svakom trenutku, oko puno odvojena incidenta ubipetina zatvorenika bilo zara`eno jena dva ~uvara. Naime, ~uvar je voHIV-om. Sirijsko “~edo” Tadmor dio zatvorenika kroz hodnik, a zaopisuju kao “kraqevstvo smrti i to~enik u naranxastom odelu odludila” u kojem ~uvari kasape zajednom je napravio manevar u stratvorenike i izgladwuju politi~ke nu i pri{ao ta~no odre|enoj }eliosu|enike, dok je Dijarbarkir poji. Sau~esnik ga je spremno ~ekao znat po nepodno{qivim uslovima sa ukradenim kqu~em, oslobodio i ~estom seksualnom zlostavqawu. ga lisica i dodao Zabele`eno je da bode`. ^uvar je je u Zabaneti koBio sam pod bio izboden na lera pokosila smrt. Posle smr- kontrolom kao u grobu 700 qudi, a da je u ti dvojice ~uvara neredima 1994.

(Joca Amsterdam) po identi~nom poginulo vi{e od scenariju, pojavi100 zatvorenika, la se potreba za o{trijim kritedok su u zatvoru Sante samo tokom rijumima tamni~ewa zlih momaka.

1999. bila ~ak 124 samoubistava. ]elije ADX-a su, recimo, u potKada je u pitawu na{ bli`i i punosti od betona, ukqu~uju}i daqi kom{iluk, u Hrvatskoj je najkrevet, sto i stolicu. Toalet se ve}i i najstro`i zatvor maksimalautomatski zatvara u slu~aju da se ne sigurnosti Lepoglava u bliziza~epi, a tajmer kontroli{e tu{ ni Vara`dina. Oznaku maksimum kako ne bi do{lo do poplave. Hrabezbednosti u Gr~koj nosi zatvor nu im dostavqaju ~uvari kroz pokoji se nalazi na Kritu, dok je u susebne otvore (chuck holes). Kroz 10 sednoj Ma|arskoj najpoznatiji [asantimetara {irok prozor vidi se toraqauqheqi u kojem je niz godisamo nebo, kako zatvorenik ne bi na boravio srpski dr`avqanin znao svoju ta~nu lokaciju. Iz istog Marinko Magda, osu|en na do`irazloga ve`baju u ne~emu {to navotnu robiju zbog serije ubistva zivaju “praznim bazenom”. Ukolipo~etkom devedesetih godina proko se dobro vladaju pu{ta im se {log veka.

Jaska Jakovqevi} edukativni, opu{taju}i i religio Danijel Apro zni program, a ova povlastica im

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

GOR^IN STOJANOVI], REDITEQ

Na{a kultura je {vedski sto aslov kwige “Apokalipso” je “ukrao” od Darka Rundeka.

Na wenom po~etku, kada nije ni slutio da }e kwige biti, postoji tekst koji se bavi grupom Haustor i albumom “Tre}i svijet”, te re~enica “beda je plesna figura”. Veruje da mi |uskamo taj ples i izgleda da }emo ga |uskati do kraja `ivota. Rediteq Gor~in Stojanovi} smatra da srpski film dugo barata s veoma malom koli~inom novca i da su krokodili napustili tu baricu. Ostali su samo oni koji, ulaguju}i se vlasti, poku{avaju da se dokopaju dela kola~a, pre svega za sebe, a da je snimawe filmova ne{to {to do|e usput. “Sistem u kom qudi jedne godine sede u konkursnoj komisiji, a slede}e snimaju filmove i tako u krug, na `alost nije proizveo vaqana, velika i va`na srpska dela. Da je to bara s jedno}elijskim `ivotiwicama vidi se i po tome {to srpski film dugo nema nikakav zna~aj u Evropi”, ka`e Stojanovi}.

Prvo ga pitamo da li je i srpski teatar barica bez krokodila?

– Apsolutno je druga~ija situacija u teatru. Sramota me je da pri~am gde sve gostuje Jugoslovensko dramsko pozori{te i ko sve u wemu radi, mogu da pri~am o Ateqeu 212, koji je samo ove godine bio na dva nenormalno zna~ajna festivala u Be~u i [tutgartu. Da ne govorim o tome da na{i mla|i rediteqi, Marko Manojlovi} i An|elka Nikoli} na primer, spremaju se ili ve} rade u Sloveniji, koja je uvek va`ila za najrazvijeniju pozori{nu scenu.

vidi se da li je neko majstor ili mu~enik. z Madona i Egzit pojeli su beogradski i novosadsku kasu za kulturu iako su vi{e nego finansijski samoodr`ivi?

– Zato {to je kultura kod nas reprezentativna, kao {vedski sto na prijemu u Palati federacije. Ukusni i lepo aran`irani kanapej~i}i, koji stoje u }o{ku, slu`e za to da pored neko pro|e, ovla{ i pogleda, mo`da ne{to i glocne i popije ~a{u {ampawca. Kultura kod nas nije vi{e integralni deo `ivota, zato nemamo kul-

N

nas novost, a nismo uradili sve {to je potrebno da prevazi|emo neka na{a ograni~ewa. Ali ne vidim razlog da se to ne desi ve} na evropskom prvenstvu. z Radomir Anti} je u “intervjuu nedeqe” rekao da smo eliminisali balkanski mentalitet, da li je kazao istinu?

– Zamalo! Jesmo, pobediv{i Nema~ku i tu je u pravu, ali odigrav{i dvaput rukom iz ~ista mira – nismo.

Na putu smo da to uradimo i bilo bi zgodno da Anti} elimini{e i svoj balkanski mentalitet, da ubudu}e ne

Bogart nije u pravu Prethodni gost “intervjua nedeqe” muzi~ar Marko [eli} - Mar~elo pitao je “na nevi|eno” Gor~ina Stojanovi}a da li je Hemfri Bogart bio u pravu kada je rekao da je dobar nastup sve {to umetnik duguje publici?

– Pa... ne. z Za{to?

– Ne mogu da odgovorim, samo znam de nije u pravu. z Za{to je teatar odoleo?

– Zato {to nema velikog novca u pozori{tu i wime se bave qudi koji zaista sazrevaju kroz jedno surovo pravilo – da vrede onoliko koliko im vredi posledwa predstava. z Da li smo zaista osu|eni da opstaje samo idealizam?

– Ne radi se o idealizmu, ve} o tome da beskrajno mo`ete snimati lo{e filmove ukoliko ste dobro povezani. Po{to nema bioskopa, ~ak nije va`no ni da li vas neko gleda. U pozori{tu, kao na fudbalskom terenu,

turnu strategiju i politiku. Na{ ministar kulture je neko ko nai|e, ko je zgodan kada se na partijskoj partiji pokera svode `etoni, onda on do|e kao moneta za potkusurivawe. z Vredi li u Srbiji ra~unati na savest i strah od Boga?

– Dok Srbi ne pre|u na hri{}anstvo – ne. z Komentar na mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti?

– Sada bi bio osnovni red da Vuk Jeremi}, po{to ne}e podneti ostavku, iznese kesu pepela i javno se i ritualno pospe po glavi. Da nam objasni za{to je potro{io toliko kerozina na jednu unapred izgubqenu i uzaludnu stvar, za koju smo mi neki od po~etka tvrdili da }e tako biti, bez ikakvog znawa o me|unarodnom pravu, ali s jednom logikom `ivota koja ka`e: “Ako je Amerika nastala posle jedne deklaracije o nezavisnosti, za{to mislite da druge dr`ave tako i daqe ne}e nastajati“? z Ocenite nastup Srbije na SP u Ju`noafri~koj Republici?

– Poslu`i}u se sintagmom Slobodana Santra~a iz 1998, posle utakmice s Nema~kom. Rekao je da smo bili sre}no nezadovoqni, a ja bih ovde rekao da mo`emo biti nesre}no zadovoqni. Nismo se brukali, {to je za

psuje sudije, kako bi mogao da sedi na klupi. z Za{to je uop{te Marko Panteli} igrao?

– Postoji razlog takti~ke prirode ali je, na kraju krajeva, selektor korigovao svoju gre{ku, odmah u utakmici s Nema~kom koju je dobio, kao {to je iskoristio Panteli}a za ono {to on treba da bude, a to je neka vrsta sr~anog xokera s klupe kada ekipa pada, u utakmici s Australijom. I Anti}u je bio prvi put da vodi reprezentaciju, i da nije napravio gre{ku u utakmici s Ganom, kao i da tada nije pogre{io Kuzmanovi}, mislim da bismo sada pri~ali o nekom velikom uspehu. z Da li ste ispa{tali zbog podr{ke neodr`anoj gej paradi u Beogradu?

– Ja sam u posledwih 20 godina podr{ku davao raznim stvarima, zbog kojih se zaista ispa{talo. Tako da s gej paradom nisam imao nikakvog ispa{tawa, ili bar ne vi{e ili mawe od onoga {to sam imao kad sam u vreme kad su svi obo`avali Milo{evi}a bio u maloj grupi onih koji to nisu ~inili. Ima jedna re~enica u komadu “An|eli u Americi”, kog sam radio u JDP, koja ka`e “ja sam gej, ja sam navikao na pritiske”. Ja nisam gej ali sam navikao na pritiske zato {to ose}am potrebu da mislim svojom glavom.

Igor Mihaqevi}

AKADEMIK IVAN KLAJN ZA „DNEVNIK” O JEZI^KOJ (NE)KULTURI

Zastarelo ~itawe s hartije ju da je sme{no i zastarelo ~itati bitru~waci {irom sveta sla`u lo {ta na hartiji. Oni ~itaju na mose da nivo jezi~ke, kwi`evne nitoru, a tamo svaki minut-dva „kliki humanisti~ke kulture stalnu“ na mi{a i prelaze na ne{to druno opada. Sa druge strane, informago. Na vebsajtovima, blogovima i foti~ke tehnologije su do neslu}enih rumima svako mo`e da objavi {to god razmera promenile qudsku svakodnemu je voqa, to ne mora da bude ni pavicu, pa i jezik. Kompjuteri su vi{emetno, a kamoli jezi~ki lepo i prastruko ubrzali komunicirawe, kao i vilno. Pisawe pisama nekad je bila mobilna telefonija. Sti~e se utisak posebna ve{tina, znamo da su u 18. veda je danas malo kom stalo do bogatku ~itavi romani pisani u „epistostva i ~istote jezika, sem nau~nolarnom“ obliku, a prepisku mnogih obrazovnim institucijama koje o tovelikih qudi i ~itamo dive}i se wime brinu po du`nosti. hovom stilu i jeziku. Danas se, me|uAkademik Ivan Klajn (1937) ceo tim, mnogi, ina~e pismeni qudi, ne svoj `ivot posvetio je jeziku. I kao potrude ~ak ni da isprave daktiloprofesor univerziteta i kao nau~grafske gre{ke u svom „mejlu“ od nenik, prevodilac, autor dvadesetak koliko re~enica, znaju}i da }e prilingvisti~kih kwiga i bezbroj nomalac da ga pro~ita pa da obri{e. vinskih tekstova iz popularne linProfesor Klajn upozorava i na to gvistike koje pi{e od polovine seda na ve}ini na{ih radio-stanica damdesetih godina pro{log veka. Ni skoro da i nema gonajtira`niji domavornih emisija, }i kwi`evnici ne Srpskom jeziku uglavnom se pu{ta mogu da se pohvale zasad se jo{ muzika isprekidana naslovom koji je {tampan u deset izne sme{e boqi dani reklamama. Radio vi{e nije tako uticajan dawa (a u pripremi medij , a ~ini se da to, je jedanaesto), kao u odnosu na televiziju, vi{e nisu ni Klajnov “Re~nik jezi~kih nedoumi{tampani mediji . ca”(izdava~ je novosadski “Prome– Dana{wa televizija ne podnosi tej”). ~itawe tekstova, osim u vestima. Na I za materwi kao i za strane jeziwoj se sve govori u`ivo, a to zna~i da ke, nema boqe ve`be nego kad po nekose svaka gre{ka iz uli~nog govora poliko sati na dan ~itate ono {to vas navqa i umno`ava preko milion zanima, ka`e profesor Klajn. Ali, ekrana, sti~u}i autoritet javne upoko to danas ~ini? trebe – upozorava akademik Klajn. – – Moja generacija verovatno je poOd takve televizije mo`emo se jedino sledwa koja se se}a kako nam je u mlanadati da ne}e previ{e iskvariti jedosti glavna zabava bila ~itawe – kazik svojih gledalaca. Teorijski bi `e na{ sagovornik. – Nije jo{ bilo mogla i da ga popravqa, ali kulturnotelevizije, kompjuteri nisu postojaobrazovna redakcija postoji jedino na li. Danas mnogo mladih qudi smatra-

S

javnom servisu, a i tamo je potisnuta u posledwi zape}ak. Posebna opasnost su titlovi u prevedenim emisijama, jer su TV prevodioci gotovo po pravilu qudi koji o pravopisu i gramatici ne vode ni najmawu brigu. Doskora sam mislio da goreg srpskog jezika nema nego u prevodima filmova i serija, ali ima: to su prevodi dokumentarnih emisija na kablovskim kanalima, koji ne samo {to su puni gre{aka nego ~esto nemaju mnogo veze sa originalom.

Na{ sagovornik dodaje da {tampani mediji, bar oni koji nisu pali na nivo tabloida, imaju ve}e {anse nego elektronski da za{tite srpski jezik od totalnog raspada.

– Na`alost, znamo da lektori ni u jednoj redakciji ne spadaju me|u mo}ne i uticajne li~nosti. Ponegde ih i nema, negde ih ima na platnom spisku ali im poveravaju redaktorske i tehni~ke poslove, a oni koji lektori{u uglavnom se `ale da samo mawi deo objavqenih tekstova pro|e kroz wihove ruke – ka`e akademik Ivan Klajn.

On, ina~e, tvrdi da je na{ glavni problem na koji lingvisti ve} decenijama ukazuju raznim ministrima prosvete u tome {to nemamo nastavu materweg jezika u sredwoj {koli.

Pod etiketom „materwi jezik i kwi`evnost“ nastava se uglavnom svodi na kwi`evnost.

– Na{ obrazovni sistem je i u pro{losti dugo lutao, ometan raznim nesuvislim poku{ajima reforme – podse}a profesor Klajn. – Sada bi bilo vreme da po~nemo ispo~etka, da na|emo pravu meru izme|u tradicije i inovacije, da nastavni~kom zvawu obezbedimo zaslu`eni ugled, da umesto nerazumqivih prepisanih kompilacija dobijemo moderne i prakti~ne uxbenike. Na `alost, upravo se sada javqaju nove pretwe, privatne pseudo{kole, modeli {kolovawa „na ameri~ki na~in“, rastu nesporazumi oko „Bolowe“, koja sve vi{e podse}a na nekada{we „{uvarice“ i programe „obrazovawa za rad“. Mo`da }e stru~waci za didaktiku i pedagogiju umeti da nam objasne kako da se iz cele te xungle izvu~emo.

Srpskom jeziku, zakqu~uje na kraju akademik Ivan Klajn, zasad se jo{ ne sme{e boqi dani.

Radmila Lotina

nedeqa25.jul2010.

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

Kr{ewe onog ~ega nema ako je meni bilo da shvatim L da je najva`nija istorijska li~nost 20. veka ser Vinston

^er~il bio jedan najobi~niji gad, kad je na Jalti Jugoslaviju ladno prepustio sovjetskim komunistima uz obrazlo`ewe da „wegova deca ne}e `iveti u Beogradu“, a znao je i za upad Sovjeta u Poqsku 1939. i istrebqewe 22.000 poqskih oficira i svih drugih intelektualaca u Katinskoj {umi, ali je preko svega toga je pre{ao samo da bi Crvena armija nastavila da se bori protiv Nemaca! Pa kad ga je poqski general Sikorski podsetio na smrt oficira, ^er~il mu je odgovorio: „I tako ih vi{e ne mo`emo o`iveti“.

Ali kad sam pre 35 godina bio sportski novinar, ipak nikako nisam mogao da shvatim za{to u ovom istom „Dnevniku“ mogu da napi{em „slovena~ki sportisti na pripremama u bawi Kawi`i”, a „makedonski sportisti na Fru{koj gori“, ali nikad, ni za `ivu glavu, nisam smeo da napi{em sintagmu „srpski sportisti“. Pa tako dugo nisam shvatao ni delovawe Helsin{kog odbora za qudska prava, sve dok onaj saksofonista Bil Klinton nije po~eo da lupeta da su Srbi krivi za oba svetska rata, pa sam i tad mislio da se to na pametne qude ne}e primiti. Jer je, recimo, Drugi svetski rat po~eo 1. septembra 1939, a kod nas je prenet u aprilu 1941. i to }e vaqda ipak neko znati, i sravniti.

A onda sam primetio da se sve te budala{tine polako primaju, jer su qudi povr{ni i povodqivi.

Pa se primilo, verovali ili ne, i da su Srbi u BiH spoqni neprijateqi i agresori, mada ih tamo nema samo tre}ina domicilnih i autohtonih, nego i celih 45 odsto. A onda, deset godina kasnije, ja u mom Novom Sadu, nekad i Srpskom Atinicom zvanom, sre}em mno`inu kolega srpskog roda i imena i vere pravoslavne koji ne mogu, „eto, lepo ne mogu“, da izgovore novo ime dr`ave u kojoj `ive i u kojoj }e po~ivati, jer im je velika, ne~uvena sramota da se ova dr`ava sad zove Srbija, pored toliko naroda koji u woj jo{ `ive.

E, pa, kolege moje drage, niti je to sramota, niti je ne~uveno, nego je to apsolutno pravilo gotovo bez izuzetka, za sve dr`ave na kugli zemaqskoj. Kako vam se zovu susedne i ine dr`ave. Italija, Hrvatska, Ma|arska, Rumunija, Bugarska, Gr~ka, Albanija. I kako se ono zove ona dr`ava francuskog naroda, i pored miliona muslimana samo u Parizu?

Da nije Francuska? Na takvo ili sli~no pitawe u pomenutim dr`avama bi vas poslali na posmatrawe, ako bi vas uop{te i razumeli. Ali ovde se i to primilo i tek onda su svetski eksperti za vremenske i ostale prognoze mogli da jave da je srpski narod omamqen i slu|en, da su mu elektronski potrli svaku qudskost i da je stoga zrelo i za ovu posledwu odluku Ha{kog suda, koja je jako obradovala sav „dobronamerni“ svet, recimo one qupke teroriste iz Nagornog Karabaha, ili Baske i Katalonce u [paniji.

Dakle, bez obzira na na~in na koji }e vam na{e novine, radio i TV stanice i ostali istinoqubivi mediji javiti ovu neverovatnu i po sve stanovnike na{e otaxbine neizrecivo tu`nu vest, vladari na{e planete Zemqice, tog dakle „najlep{eg od svih svetova“, uspeli su u ~etvrtak da nam urade ono {to su i planirali, pa i najavqivali. I to tako silno, trijumfalno – dakle drsko i obesno, i do te mere neve{to, da smo mi ishod glasawa tog „~asnog“ suda ne samo naslutili, nego jako, jako dobro znali jo{ dva dana ranije, kad je je li, sli~na dokona dru`na dala ponovo uhapsiti druga Ramu{a Haradinaja. Sad }emo ~ekati jo{ najmawe tri nedeqe da se i taj uvre|eni drug vrati toplom domu svome, a na~eka}emo se potom, slutim jo{ mesec i po, da svi odjedared po~nu da se pozivaju na to „neobavezuju}e mi{qewe“ Me|unarodnog suda pravde.

I sad }u vas iznenaditi – mi{qewe s kojom se ja potpuno sla`em, da „deklaracija o nezavisnosti Kosova ne kr{i me|unarodno pravo“!? Naime, pre dve nedeqe u na{em gradu je umro Dejan Jan~a, moj profesor me|unarodnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu, koji je 1972. godine u{ao u na{ bruco{ki amfiteatar s re~enicom: „Ja }u vam predavati ono {to ne postoji – a to je predmet: Me|unarodno pravo“. Hteo sam, dakle, da ka`em: ha{kim sudijama je izletela re~enica koja bi jako obradovala i po~iv{eg Sigmunda Frojda. Jer, kako mo`ete kr{iti ono {to ne postoji?

Kao {to se ja, na primer, ne sla`em sa iznenadnom odlukom Penelope Kruz, najlep{e [pawolke na svetu, da se uda za onog Havijera Bardema, sa slomqenim nosem. Ali, bez obira {to me je ta wena odluka li~no pogodila, ona prema meni zaista nema nikakvih obaveza, pa ~ak ni prema Tomu Kruzu, jer se i od wega davno razvela. Ocewujem, dakle, ali neobavezuju}e, da mi Penelopa ne do|e ni{ta, ~ak ni izviwewe. Mada bi bilo mesta za pretrpqenu du{evnu bol.

Nije to prvi put da sila Boga ne moli i da se teritorija oduzima zbog „r|avog pona{awa“. Kao ukor razrednog stare{ine. Onim ~uvenim Trijanonskim ugovorom iz 1920. godine Ma|arska je ka`wena oduzimawem vi{e od polovine svoje teritorije, mahom zbog pogre{ne politike – tj. zbog u~e{}a u svetskom ratu na pogre{noj strani. Naravno da to ni tada nije imalo nikakve veze sa pravom, nego sa golom silom, kao {to ga je imalo i ono ^er~ilovo }utawe o zlo~inu u Katinskoj {umi. Ali ja ipak nikako ne mogu da pristanem da su u razgra|ivawu SFRJ i seriji seqa~kih buna Srbi posledwih 20 godina bili na pogre{noj strani. I {ta }emo sad sa tim? \or|e Randeq

8

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

[ O R O M

S

B O R O M

„DANI PASTIR

^etir kowa debela „Be~kere~ka }uprija, uzana ko kutija...

Doktor Vojin Mati}, poznati zrewaninski lekar koji je ro|en i `iveo oma tu, pored }uprije u [qivarskom sokaku, zapisao je u svojim se}awima u Letopisu Matice Srpske da se ta pesma nikad pre Drugog svetskog rata nije pevala u wego-

muzi~ara koji je svirao i nastupao u VIS „Melodije“: da li su oni nekad svirali tu pesmu? Ka`e wemu Josip da je nikad nisu svirali, a svirali su u hotelu Vojvodina u Zrewaninu. ^ika Sava Vukosavqev koji je osnov’o Tambura{ki orkestar Radio Novog Sada je, ka`e mi Bo{wak, prvi put

Od }uprije su ostali samo gvozdeni portali, eno ih u zrewaninskom brodogradili{tu, stoje kao uspomena a prvi pogled sve je ve} jasno i re~eno i verovatno ste i vi pomislili na Zreweninsku }upriju, stih iz pesme u kojoj lola tera ~etir’ ri|e, pa ne mo`’ da pri|e... Kad se dru{tvo raspi{toqi, ondak je jedna od deset obaveznih pesama ba{ i ova u kojoj se peva o Zrewaninu, }upriji uzanoj k’o kutija, kowima, lolama, metarama koje volu kad im se ulaguje za }erke i o ve{tim ko~ija{ima koji mogu da teraju di je i pe{ke te{ko pro}i. Zrewaninci je svojataju, al’ je pevaju svi redom i preko Tise i preko Dunava, nikom ruga nije, kolkogod o uzanom pevala i malko se prda~ila, onako po ba-

N

Da se ~uje kada frajlice lupkaju s blokejima na papu~ama

„Be~kere~ka }uprija, uzana ko kutija”...

natski. Vremenom je postala sinonim mosta kojeg odavno nema i grada u kojem se pre Drugog svetskog rata nije pevala. ^ija je to pesma, ko je poru~io i ko pla}a, poku{ao sam da odgonetnem jedared, na fijakeru s Bra{om Graorom i s ~etir’ kowa bela, al ne debela, taman su bili kako treba i terali smo ih preko Begeja, ba{ ko {to se u pesmi peva.

O pesmi mi je pri~ao Dejan Bo{wak, pravi Bana}an, koji se u Banat zdravo razume i zdravo ga vole. Ka`e gosn Bo{wak da mlogi misle kako je ta pesma ispevana ba{ u Be~kereku, kako se kadgod pre rata zvao Zrewanin. Mlogi pevaju

voj varo{i. Dejan Bo{wak je jo{ u mladosti po~eo da se bavi muzikom i imao je puno pesmarica, svirao je sa svojim drugarima na rogqevima i na igrankama jo{ u Prvom petogodi{wem planu, kad je drug Tito uvodio struju, gradio puteve i fabrike radnicima, da imaju di da se umore, pa posle da se uz muziku odmaraju i kere s novcima od plate.

Se}a se Dejan, kad su pevali ovu pesmu, wegov drugar iz orkestra, pokojni Sava Ka}anski koji je bio rodom iz Sentoma{a (Srbobrana), navek je pevo „Sentoma{ka }uprija, uzana...“ Zapiwalo je Dejanu to za uvo pa jedared pito Josipa Bauera,

ovu pesmu ~uo od Zrewaninca Mi{e, Mihajla [ipo{a. Dok nije kren’o da u~i kod Isidora Baji}a, Mi{a [ipo{ je prvo probao da bude sve{tenik, al’ je video da nije on za to, pa se okrenuo pevawu i muzici. Taj notni zapis i divan kako je [ipo{ pedesetsedme pevo ovu pesmu ~ika Savi Vukosavqevu objavqen je u jednoj od P~esinih kwiga o pro{lim i lepim vremenima.

Ni u pesmaricama Milenka Parabuckog iz pedeset{este i pedesetsedme godine, nema te pesme koja se danas peva. Zapravo, u pesmarici pesma po~iwe „Na Begeju }uprija, uzana ko kutija...“ U pesmarici „S pesmom kroz Vojvodinu“ pi{e: „^etir kowa debela, teram preko Begeja, da s naqubim aj bela lica, mladih devoj~ica, {alaj. Detelino ni~e{ li, curo moja vi~e{ li, ne vi~em te haj da mi do|e{, ve} da {orom pro|e{, {alaj. Na Begeju }uprija, malena ko kutija, tera lola haj ~etir ri|e, ne mo`e da pri|e, {alaj“.

Sad bi tu xandari trebalo da isteruju pravdu, ~iji je koji stih il’ strofa, ko je poru~io ovaku il’ onaku, al {to bi to radili. Ti {to su pesme poru~ivali i }uprije pravili, odavno su svoj bilans predali na reviziju Svetom Petru. Danas se peva ovako, ko {to mi znamo, mo`da }e za koju godinu u istoj pesmi biti i neki novi izraz, od onih {to nam kroz visoke tehnologije sti`u na mala vrata, al’ se brzo odoma}e, ko i sve {to ode do|e.

Ima majstor Sava, sin pokojnog @ive Maxarice, ~uvenog birta{a banatskog,

svoju teoriju i pri~u {to ba{ ~etir’ kowa debela. Ka`e da je i wega to golicalo, dok je ko deran i{o pod }upriju u bijoskop. U to davno doba, tu di je sad ovaj pe{a~ki most, bila je }uprija koja je izgorela hiqaduosamstosedme, u velikom po`aru. Oma su opet namestili drveni most, noviji i lep{i od starog, slu`io je Be~kere~anima sve do devetstotre}e, maltene ceo vek.

Ondak su podvukli crtu i re{ili da naprave novi, gvozdeni most, da sve zvoni kad teraju preko wega i da se ~uje kad frajlice lupkaju s blokejima na papu~ama, dok `ure ku}i da stignu kad im je baba kaz’o da ima da se vrate. Taj gvozdeni je od devetsto~etvrte bio ponos i dika Be~kereka, imo je i ime u narodu, zvali su ga Be~kere~ka }uprija. Tridesetdva metera duga~ak i deset {irok, izliven u Rumuniji, i tu, pred o~ima skovan i zanitovan.

Mamio je poglede i uzdahe i onih na mostu i Savinih vr{waka ispod mosta. [pacir staza je bila sa strane mosta a bijoskop za derane je bio ispod mosta. Pe{a~ki deo je bio od dasaka i providilo se taman kolko treba. [ezdesetdruge godine je \or|e Berar {kqocno i sliko onaj ~uveni ~etvoropreg koji je najboqa ilustracija za stihove koje danas pevamo. Na sliki se vidi jedan ko~ija{, al’ su bila dvojica, svaki je tero svoj par kowa. Vidi se po kajasima, ko ba{ re{i da dobro gleda. Zna Maxarica da se na sliki vidi ~ika Joca, al’ druge kajase dr`i ~ika Bo{ko Kozlova~ki Kajgana. Te {ezdeset{este je posledwi ~etvoropreg pre{o preko }uprije u Zrewaninu. Do tada su i{li kadgod se naka mirazxika iz Gradnulice, Aqma{kog kraja il’ sa Va{ari{ta, udavala na preku stranu u Doqu, Opova~ki {or il u Buxak.

Za te velike miraze i {tafir dva kowa su bila malo, vatali su po ~etir’ da bi tovar mogli da izvuku preko Zrewaninske }uprije.

Od }uprije iz pesme ostali su samo gvozdeni portali, eno ih u zrewaninskom brodogradili{tu, stoje ko uspomena.

Ostale su Savine uspomene s mosta i iz bijoskopa pod wim, slike, divan i pesma.

Kad budete naru~ivali, znajte da je „^etir kowa debela“ {alajka, a ne be}arac – be}arac se pevo pod }uprijom ...“aoj prijo u {arenoj rekli, alaj su ti guzovi zabrekli“...

Meni je ostala uspomena da smo Bra{a Graor i ja tuda, posle pedeset godina, proterali ~etir’ lipicanera. Morali smo puno dozvola da dobijemo da se tako be}arimo, i ovaj novi most se ve} odavno quqa.

Danas je to u Zrewaninu pe{a~ka zona.

Nismo dugo ostali, da ne smetamo pe{acima. A i Bra{a je belce uprego da nas kogod ne mete u pesmu. Nek se ~etir ri|e rimuju i daqe, iako ne mo` da pri|e, {alaj.

Bora Oti}

Na divanu kod brice Pancike

N

ebo se namrgodilo ve} ujutro ju~e u Kawi`i, me|utim, nije u potpunosti omelo u~esnike manifestacije “Dani pastira” odr`ane drugi put na obali Starog Kere{a na Va{ari{u. Pre

N

spasava glavu iskakawem kroz lebrwak, pa je onako bez ga}a dowim sokakom be`ao do svoje ku}e.

A o politici se, dabome, sve najboqe znalo kod Pancike. I saznavalo iz prve ruke. Svemu tome k’o {lag na tortu dodavali su lagarije oni seqani u berbernici koji su do{li samo na divan, a bili su ve} i obrijani i o{i{ani.

Tako, jednom prilikom, kada se u bircuzu saznalo da su Radica Kastrola i wegov pajtos Paja Plesa~ hvale kako

}e obi}i jednu udovicu koja nije ba{ zatvarala vrata pred mu{kima, ali do wene ku}e trebalo je {ip~iti pe{ke i ~itav sat a biciklom je bilo malo br`e, preduhitre ih dvojica obe{ewaka – Faber i \oka, samo da bi ih nasamarili i osramotili. Kad su doti~ni stigli kod Mice udovice, zatekli su ove be}are i obe{ewake. I pesma je u selu spevana: Radica i Paja, Radodajka Mica i dvojica bez {lica!

Naravno kod Pancike se dodalo i jo{ jedno ime – uglednog profe, al’ i be}ara, pa je to izazvalo nove divane i tra~eve, a bogami se pesmica i u “Balkanu” pevala. Svakako, vodilo se ra~una da se be}aru{e - pesmi-

ce ispevane kod Pancike ne izvode uz muziku pre pono}i.

Moglo se kod Pancike o svemu divaniti, al’ o ne~emu nije. Ni re~i. Kad bi neko od prido{lih pomenuo Savu milicajca, il’ onog visokog brkatog Nixu, majstor Nova bi prekinuo {i{awe i kaz’o: – O tome ni re~. [to je majstor zabrawiv’o divan o toj dvojici nikad nisam saznao. Dal’ su mu ne{to dobro u~inili il’ ih je upamtio po ne~em drugom, al’ o Savi i Nixi se nije smelo ni {aliti ni hvaliti.

Pamtim i ovo.

Brijao je Pancika jednog u civilu, a dvojica uniformisanih su ~ekali tog {to ga niko od nas nije do tada u selu vidio. Ovaj treba sutra da pola`e dr`avni ispit, Pancika ga ure|uje k’o novu mladu, a dvojica sa {apkom iza|o{e na vrata pa divane.

– Nema {anse da ovaj polo`i, pit’o ga malopre Goja u~iteq di je bilo drugo zasedawe AVNOJ -a, ja mu {ap}em “u Drvaru”, a ovaj veli – u Kumrovcu!

Pancika i ~uo i nije. Brije i ne mari, a ovaj u civilu ga priupita jer je i on ~uo divan na dovratku.

– Majstore, {ta bi ti rek’o gde je bilo to drugo zasedawe?

–- Mene pitate, moli}u lepo. Ja nisam odavde – pravio se brica “lud” i “neznaja”, k’o neki prevejani kartaro{. – Ako me pitate o mustri za {i{awe mogu vam ne{to i re}i, brijati znam to vidite i sami, a o tom AVNOJ-u morate pitati nekog {kolovanijeg. Imate vi takvih u stanici, al’ ne ba{ mlogo. @alio se kasnije Pancika da su ti u uniformi sve re|e dolazili u berberaj. Saznao je i za{to.

– Ka`u da im je kupqen aparat na struju kojim se briju svi u stanici. I uverio sam se kad sam sreo Savu sa crvenim, skoro pomodrelim vratom, iznad ~vrsto zateknute kravate s gumicom. Pitao sam moju staru mu{teriju, {to ga nema, a on pokazuje na crveno osuti vrat i veli mi:”Pancika moj, nisam ni znao kako je taj tvoj zanat te`ak “.

nego {to je nastup u delu potiske var se popularno zov falu (Selo kom gde se nalazila c bina, nadmetale su vla~ewu konopca boti~ke Kompan

Na povr{ini bogra~a plutale i dve glavice kupu

@ofi i Stipan Bogdan iz Sente

Foto: M

HUMORESKA ILI POGLED U OGL

Zar duvan `ivog zak

Pi{e: Jovan Tanuryi}

VOJVODINA STARA

ekada se u mom selu u berbernicu na {i{awe, brijawe i {tucovawe brkova dolazilo subotom, a nedeqom se {i{alo samo u izuzetnim slu~ajevima jer se brijawe ~ekalo u redu. Imu}ni paori, gospoda iz glavnog sokaka, pa i mi {kolarci odasvud rasuti po varo{ima od Novog Sada, Beograda pa ~ak do Sarajeva i Qubqane, raspustom smo se {i{ali kod Pancike.

Dok smo ~ekali na red gledali smo ~ika \or|a i Panciku u partiji {aha. Pancika je izme|u dva poteza makazicama odigrao lauferom, a onda je ~ika \or|e mudrovao i po desetak minuta. Kod mog brice Pancike se znalo, divan je o fudbalu, slika Mirka Stojanovi}a je bila odmah do ogledala.

Mirko je bio golman Crvene zvezde, im’o je kratko frizuru, k’o danas {to mladi nose i bio je k’o maneken kod Pancike.

– ’O}emo li ovu k’o Mirkovu – upitao bi Pancika i pre{’o na pos’o.

Voleo je Pancika i divan o lokalnom fudbalskom klubu. Nedeqom poslepodne je obavezno i{’o u [umicu gde su igrali Mirko krupar, [lake i Susa. E, {to je wih majstor Nova, zvani u mom selu Pancika, falio.

– Videli ste onu loptu koju je {utnuo [lake, a ondak je utr~’o “Toplak” i glavom je zabio. Ta, mogli bi ovi na{i da igraju i Zvezdi, al’ ne}e i ne mogu oni iz sela u varo{. Pa ko bi im or’o i sej’o . Nije sve u novcu. [ta vredi onom be}aru Miti s Begluka {to donosi iz Nema~ke tol’ko maraka kad mu sve ostane u “Balkanu” kod Lazice i Joze. Ko zna {ta bi Mirko i Susa smislili kad bio od fudbala zaradili neke ve}e novce. Mo`da bi i “poludeli” pa od fudbala vi{e ne bi bilo ni{ta – mudrovao bi Pancika. [i{awe se tako oteglo. [u{awe na nulericu je jedino bilo br`e, ovako bi ono obi~no skoro sat trajalo, a kad je s brijawem bogami i dobrano vi{e od sata.

Znalo se da se berbernici uvek prvo sve saznavalo. I ko je propao i ko kome duguje, il’ ko je propio bikove i sviwe {to je predao na vagu kod [arca, i ko je kroz ~iji penxer no}u ulazio, i ko je od selskih {valera morao da

Potop kom

nao sam da }e vrag kad - tad do}i po svoje.

Preko tries’ godina }umurim duvan, i zbog te, uvi|am sada, gluposti, umalo da dovedem u pitawe vlastitu politi~ku karijeru. Sve je po~elo lepo da se razvija, na osnovu svojih brojnih zasluga u stranci na na{em lokalu sam se lepo uzdigao, plata nije lo{a, malo se radi, zatamwena limuzina s klimom i najnovija “nokija” bez limita, po koje ~lanstvo u Upravnom odboru... Re~ju, na raspolagawu su mi svi resursi koje koristim iskqu~ivo u smislu ubrzanog ekonomskog razvoja na{e regije i dizawa rejtinga stranke me|u narodom. Sre}i mojoj nije bilo kraja kad mi je {ef rekao da se lepo obu~em i spremim, da idemo zajedno na parti u nama prijateqsku ambasadu povodom wihovog nacionalnog praznika. Idealna prilika da me uo~i i [ef (sa velikim [) i da time poboq{am izglede da zamenim ovog okorelog nesposobwakovi}a i politi~kog diletanta od {efa (s malim {).

Bilo upeklo, tri puta sam se oznojao dok u onoj “sporoj traci” za upoznavawe i slikawe s wenom Ekselencijom nisam do{ao na red, ali se isplatilo. Kako smo uranili, zauzeli smo u velikom

Z

gardenu odli~no m mah pored [efa ko na{ao pri ruci te da mu uspem sok od c ranxe, {to je ovaj osmehom od koga su {li trnci i, za me rijskim “hvala”. S gledalo odli~no, d zavr{ili i sa {ved lom, nakon ~ega sam ki ~estiti trudben lio cigar duvana. A nal u vidu podizawa obrve wene Eksep lencije nisam pro~itao na [ vreme i onda je usledio grom iz vedra neba.

Iako je [ef par godina mla|i od mene, obratio mu se jupiterovski odlu~no: “D zna{ da pu{ewe Mal’ umro nisam. P van da me `ivog zak }e{ majci! Odmah s punu kutiju i obe} da iz mesta ostavq vratni porok, te d svojoj borbi sa sam podrobno obave{ta Od tog dana, ima nedeqa, moj se `iv kom promenio. Jo{ ri sam izvukao k

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

9

RA” U KAWI@I NA VA[ARI[TU

p u Selu maraca

sti. Pa sam se nakon du`eg prou~avawa svrsishodnosti i upotrebne vrednosti bavqewa odre|enim sportskim disciplinama, opredelio za tenis. Bezec nove “nike” patike, kratke ga}e i reket za tenis, sve isto kao i na{a dika Nole. Malo sam problema imao s ~iwenicom da me je i onomad obi~no biralo posledweg za fudbal, usled ~ega sam redovno bio golman, ali platio sam nekom crkavicom studenta DIF-a da me makar nau~i pravilima otmenog belog sporta. Kad mi ve}, magarac jedan {treberski, nije mogao qudski objasniti kako servirati bar kao Zimowi}.

Koalicioni partneri, tako|e prisutni na tenis-terenima, cerekali su se (|ubrad jedna, kao da oni igraju mnogo du`e) kao hijene, ali samo dok me [ef, u me|uvremenu upoznat emajlom s mojim napretkom u odvikavawu od nikotinskog dima, nije delegirao u Upravni odbor nama poverenog Instituta.

Tek sam tada u potpunosti shvatio koliko je pu{ewe za mene, zapravo, sve ove decenije bilo {tetno.

Aleksa Adetovi}

Filmski festival je pro{ao, i sve se vra}a u „normalu”

svoje interese odlaze u obli`wi Morahalom ili Segedin, koji, iako nemaju master plan, imaju vodu.

Olimpijski, bazeni s termalnom vodom, oni sa ve{ta~kim talasima i drugim vrstama imitacija prirode, neodoqiv su mamac za sve dobne i polne kategorije ovda{weg stanovni{tva.

Za to vreme Pali}, posebno preko dana, biva sve usamqeniji, hoteli i restorani sve prazniji, a prekrasno {etali{te sve tu`nije. Gu`ve, ako se to uop{te tako mo`e nazvati, u proteklih nedequ dana ipak su samo neka vrsta fatamorgane u ravnici: to je samo lewo vaqawe mase iz ta~ke A u ta~ku B, koja jedna od druge nisu daleko. Da jesu, onda bi se i razli~iti akcenti ili jezici stopili u jednu vrstu privremenog slu`benog govora u ovoj i ina~e vi{ejezi~noj sredini.

Imaju, kako smo na po~etku nagovestili, Suboti~ani i posetioci ovog grada priliku i na druge na~ine da popune vi{ak vremena. Na raspolagawu im je, recimo, bazen u Dudovoj {umi u koji se ovih dana slije i do 800 kupa~a! To je u odnosu na 100.000 stanovnika mawe od jedan

NAOPA^KE

apotekarku iz wene de`urno - no}ne nirvane i pokupovao sva pomo}na lekovita sredstva za odvikavawe od pu{ewa. Sedam kutija “nikorete” `vaka}ih guma, pet kutija tableta “ziban”, od {urwaje iz Amerike sam DeHa-Elom poru~io flastere, iz ku}e pobacao sve pepeqare i pride naredio `eni da opere zavese i prekre~i sve sobe. Tih prvih par dana Odmah sam bacio apstinencipunu kutiju i obe}ao jalne krize je bilo stra[efu da iz mesta {no, hvatala ostavqam taj me nesvestica odvratni porok, i nagli napate da }u ga o svojoj di konclogorske gladi, ali borbi sa samim sam makar posobom podrobno ja~anim poliobave{tavati ti~kim radom na terenu, sve De~ko, jel’ derwaju}i se kao `andarme{kodi?”. rijski podnarednik, najzad Pa, zar duuveo red u mesne odbore nakoqe? Ne{e stranke. Platili su mi sam bacio najzad ti smutqivci za sve }ao [efu sviwarije koje prave na loam taj odkalu. da }u ga o Od partijskog kolege, psimim sobom hijatra, koji i ina~e ima puavati. ne ruke posla u na{oj strana tome par ci, na~uo sam da je bitno vot stubopromeniti sve `ivotne na{ te ve~evike kako bih se uspe{no odkrmeqavu upro nikotinskoj zavisno-

[etwa je ipak zdravija od kupawa

posto, ali statistika je jedno a gu`va drugo. Postoji i kupali{te u Malom Bajmoku, kao i Majdan na Kelebiji, a ni ve{ta~ko jezero kod Ba~ke Topole ili bazen u Staroj Moravici nisu ba{ tako daleko.

Ni gastro ili kulturno - zabavna scena nisu bez sadr`aja. Qubiteqi pomodarstva rado }e, recimo, posetiti neki od sve izvikanijih „sala{a“ u okolini Subotice, koji im u atmosferi urbane rustike, svi od reda, nude specijalitete ovih krajeva. Opu{tenija varijanta mo`e se na}i i u mnogim kafi}ima, s ve} pomalo izumiru}om `ivom svirkom, dok oni „ozbiqniji“ ~ekaju ciklus ponovnog bujawa koncerata, izlo`bi, kwi`evnih ve~eri... Do tada, mora}e se zadovoqiti i „Du`ijancom“ koja se tokom nekoliko meseci odvija u gradu i okolnim mestima, proslavom Sent I{tvana ili festivalom „Interetno“, koji krajem avgusta najavquju po~etak proslave Dana grada i polaska u {kolu.

Za to vreme voda u Pali}kom jezeru zeleni od stida. ^ekaju}i vaqda da joj boju sa povr{ine opere ki{a. Te{ko. Zapravo, nemogu}e.

Zlatko Romi}

z Sudstvo je nezavisno.

Radi {to mu je voqa.

mesto, odome sam se ek toliko ce|ene nanagradio u me proene, istoSve je izdok nismo dskim stom, kao svanik, zapaAvaj, sig-

P

z Stra{ni sud }e presuditi da li je „Osamdeset ~etvrta“ Orvelova ili na{a.

da me koqe?

reksino}ni zavr{etak Feposledica takve vrste gazdovawa. stivala evropskog filma Naime, uslov svih uslova da se na vratio je Suboticu i PaPali}u ponovo uka`u gosti je zdrali} u stawe normale, {to }e re}i va jezerska voda. A ona je iz godine da pola grada ne radi dal’ zbog u`iu godinu sve gora, tako da se danavawa u plodovima zaslu`ene miro{wi kupa~i u jezeru do`ivqavaju vine, dal’ zbog nemogu}nosti dobikao neka vrsta ekomazohisti~kih jawa posla, dal’ zbog odlaska na goekscentrika koji u`ivaju upravo u di{wi odmor. Ali, recimo da to riziku ugro`avawa vlastitog zdranema veze s radom na zadatu temu. vqa. Istina, zarad odr`avawa kaDakle, od ju~e su Subotica i Pali} kvog - takvog reda u jezeru ove su goponovo u redovnom stawu, {to }e dine ponovo pu{tene u pogon ~etire}i da }e oni koji se i ovog leta ri pumpe koje iz Tise dovla~e friodlu~e za ekonomski najpovoqniju {ku vodu, {to je rezultiralo time varijantu „ostajte ovde“ svoje sloda se, {to se ono ka`e, voda u jezeru bodno vreme provoditi u tumarawu „nije prevrnula“. Prevedno, to znaod bare do bare, kako bi se makar ~i da se ove godine i pored nesnomalo razmla~ili od paklene vru}isnih vru}ina, nije dogodio masovan ne koja ovih dana hara severom. Vojpomor ionako retko prisutne ribe vodine, naravno. u jezeru. Zarad takvog uspeha nije [ta je to Festival doneo „gradu korektno zakerati pitawima o ekoi jezeru“? Pre svega sadr`ajni prinomskim efektima odr`avawa Pavid pose}enosti, koji bi vas, da nili}a na aparatima, s obzirom da je ste odavde, mo`da jo{ i naveo na powegova nadmorska visina za tridemisao da se u Subotici i na Pali}u setak metara ve}a u odnosu na ta~ku tokom proteklih nedequ dana dogoiz koje se voda crpi iz Tise. @ivot, dio turizam. Pristojna pose}enost ipak, nema cenu, a on je, kao i ~ovek, projekcija na Letwoj pozornici, na{e najve}e bogatstvo. ali i prate}ih sadr`aja na drugim Da garniture gradskih otaca, tilokacijama poput Velike terase, movi turisti~kih centara i trusto@enskog {tranda ili Jedrili~arvi resornih sekretarijata i miniskog kluba, na trestarstava ipak nutke su podsetinisu sedeli skrDana{wi se kupa~i li na vreme kada {tenih ruku, doje Pali} „pravdao kazuje i sa~iweu jezeru do`ivqavaju svrhu svog postoni, a zatim pre kao neka vrsta jawa“. nekoliko godina ekomazohisti~kih Pali} bez prei usvojeni maekscentrika koji u`ivaju terivawa, a {to ster plan kojim upravo u riziku potvr|uje i svaki se na Pali}u, retki posetilac osim revitalizaugro`avawa vlastitog nekada{weg bawcije postoje}ih, zdravqa skog le~ili{ta, predvi|a i izzahvaquju}i pamegradwa ~itavnog ti, voqi i radu pregalaca jo{ iz crniza budu}ih reprezentativnih no-`utih vremena, ima ono na ~emu objekata. Velnes centri, tereni za mu mogu pozavideti sve ovda{we golf i ostale epizode iz serije nopreko no}i nastale turisti~ke debles sadr`aja, lep su ukras i nostinacije. Re~ je o infrastrukturi stalgi~na budu}nost u pri~i svakog – prepoznatqivoj jo{ od Vodenog ovda{weg drmala, pri~i koja nitorwa – koja vas podjednako impre{ta ne ko{ta. sionira i letwikovcima u SplitStvarnost je, me|utim, potpuno skoj aleji i vilama u Velikom pardruga~ija: objekata s papira „ni od ku i gra|evinama pored obale poput korova“, ~ak ni u fazi po~etka iz@enskog {tranda, vile „Lujze“ ili gradwe, za {ta su, kao {to je pozna„Bagoqvara“. Sve to, jo{ od sredito, potrebni investitori, a koji tane 19. do po~etka 20. veka, (g)ra|eno ko|e pristi`u ni odakle. Uostaje planski, s ukusom i s osnovnim lom, Grad, Pokrajina i Republika ciqem da nekad lekovita voda i zajedni~ki se ve} godinama mu~e i s blato jezera budu oplemeweni arirekonstrukcijom Velike terase, stokratskim {armom mira i komba{ kao i s Pozori{tem, komplekfora. som zatvorenih bazena u Dudovoj Ali, kako „na{i“ ne znaju da is{umi, pre~ista~em... Iz tih razlokoriste ~ak ni ono {to su dobili u ga ve}ina Suboti~ana pona{a se nasle|e, propast Pali}a logi~na je krajwe pragmati~no: slede}i neke

z Stra{ni sud – prazan tawir.

LEDALO

Doga|awe turizma od bare do bare

z Svako je nevin dok se ne utvrdi.

M. Mitrovi}

PONUDA POHODNICIMA SEVERA BA^KE, S POSEBNIM OSVRTOM NA PALI]

Ilija Markovi}

usa

put” i kawi{kog “Sport mukotrpan, me|utim, treba kluba”. Uprkos ki{i kr~ga voleti. kali su se ov~iji perkelt i – Imam koze, ovde i junadrugi specijaliteti u kodi, jurim po pa{waku za tli}ima. Na povr{ini bostokom u ataru Sente i Kagra~a, negde je plutala jedwi`e, gde god stignemo, od na, a negde i dve glavice kujutra do pove~erja. Na papusa, ve} u zavisnosti od {waku za pastirksi dorurecepta kuvara. ~ak prijaju doma}a slanina – Na `alost, protiv vrei kobasica, luk, paprika, mena ni{ta ne mo`emo – kad prispe i paradajz, sve sle`e ramenima glavni or{to ra|a u na{em ataru. ganizator “Dana pastira” Pastirsku opakliju sam napredsednik MZ Kawi`a sledio od pradede Stevana, Ferenc Dukai. – I pro{le malo je sada pokisla, ali godine oluja nas je predve{ta da radimo. Pod opa~e rasterala, taman kada klijom leti nije vru}ina, smo hteli da ozvani~imo zna da za{titi od paklene pe~ewe 150 pili}a na jedvru}ine, a s jeseni i zimi nom ra`wu. {titi od Kraj svakog hladno}e – {atora kr~ka Mi protiv prirode pri~a Bogse ne{to u bodan. ni{ta ne mo`emo gra~u ili pe@ofi i raditi, nego da se Stipan Bog~e na `eravici, do{li su dan su za paprilagodimo najpoznatiji stirski ruproizvo|a~i ~ak u dva bopoqoprigra~a privrednih ma{ina i sto~ne premali krompir ~orbu i hrane. Vreme nam je malo taranu s kobasama i slanipokvarilo planove, pa ne nom, po receptima ovdaznam kako }e uve~e prote}i {wih pastira.

Pastirski bal.

– Pastirska hrana je to Da pastirski `ivot nije bila nekada, a i sada, jediba{ lagodan potvr|uju @ono je razlika {to se u ovafi i Stipan Bogdan iz kvim prilikama priprema Sente. na butan gas, prakti~nije je – Vreme je jako gadno, mada kom{ijama ne smeta dim. da smo se nadali da }e biti Druga~ije je kada se krene ugodnije, da }e se priroda i za kozama i ovcama na Jaraqudi uskladiti – konstatu{u - priznaje Stipan. je Stipan Bogdan. – PastiNa kawi{kom Va{ariri su navikli na vremenske {tu pored obi~aja pastira nepogode, zna da ih na pai pripremawa kulinarskih {waku zadesi ki{a, da udaspecijaliteta, koliko je to ri grom, ali i da pripreku zbog ki{e bilo mogu}e, najjake vru}ine – ~etiri godimawe je bilo pravih pasti{wa doba znaju da se prora. Oni izumiru, ali primene u toku jednog dana. Mi kazani su stari zanati i protiv prirode ni{ta ne prigodan kulturno-zabavni mo`emo raditi, nego da se program, uz bogatu gozbu prilagodimo. pod {atrama raznih gabaBogan veli da je pastirrita.

Milorad Mitrovi} ski `ivot dosta gorak i

z Vreme je najboqi sudija.

Sudi bez svedoka.

pio potop ro{i koje ve Suwogmaraca), a centralna u se u nadekipe sunije “Voj-

nedeqa25.jul2010.

c m y

10

DNEVNIK

HAITI: PRIRODNA KATASTROFA KOJA SE SVAKODNEVNO PRETVARA U NESAGLEDIVU TRAGEDIJU

Obe}awa ne di`u zemqu iz pepela i posle vi{e od pola godine od razornog zemqotresa koji je pogodio Haiti situacija u ovoj zemqi nije mnogo boqa. Obnova je, prakti~no, stala, a kako pi{e britanski list “Obzerver”, na Haiti je poslat samo deli} pomo}i koji je me|unarodna zajednica obe}ala. Humanitarne organizacije i zemqe donatori se `ale da Vlada Haitija nije izradila nikakav plan oporavka zemqe, bez kojeg je nemogu}e pristupiti rekonstrukciji, a u nizu izve{taja vode}ih humanitarnih organizacija govori se o nepostojawu uprave, dezorganizaciji i neslagawu me|u donatorima. Koliko je Haiti bio haoti~an samo deset dana nakon potresa i koliko je te{ko organizovati pomo}, iskustva iz prve ruke za “Dnevnik” ispri~ala je humanitarka organizacije “Adra”, Novosa|anka Marija Siri{ki.

– Jako je ~udno na}i se u zemqi u kojoj se desila takva tragedija i u kojoj qudi u isto vreme tra`e i zahtevaju od humanitaraca pomo}, a ne `ele sami da pomognu niti nas `ele u svojoj zemqi. Bilo je ~ak i otmica jedne ^ehiwe i [vajcarke, ali i napada pi{toqem zbog kupona za hranu. Zato se mnoge organizacije nisu usu|ivale da dele stvari, jer bi obavezno dolazilo do tu~a i sva|a. Po{to je “Adra” ~esto delila hranu, mi smo zato morali da zatra`imo za{titu jedinica UN-a, ameri~kih, kanadskih i vojnika drugih zemaqa koje su bili tamo.

Me|utim, kada su se vojske posle dva meseca povukle, situacija je postala jo{ opasnija, qudi nisu hteli da se iseqavaju iz {atora, jer im je to bio jedini dom. Tako da }e milion qudi ostati pod {atorima ko zna koliko dugo, ukoliko se ne ubrza proces gradwe privremenih objekata. Zato, kada pri~a-

N

mo o Haitiju, pri~amo o jednoj kompletnoj humanitarnoj, qudskoj i emocionalnoj katastrofi.

Marija je kao koordinator “Adrinog” projekta na Haiti oti{la 20. januara, samo deset dana nakon zemqotresa i ostala sve do 31. marta. Posao zbog kojeg su primarno oti{li bio je da Hai}anima obezbede pitku vodu, te su sa sobom odneli pre~ista~ koji su sme-

ko pri~a Marija, neko vreme dok se nisu uhodali da ne bi svako radio za sebe, jer u startu niko nije znao odakle da krene. Za to vreme, Hai}ani su ve} po~eli s demonstracijama, nezadovoqstvom i agresijom tako da je sve bilo veoma haoti~no i opasno.

– Ono {to nam je dalo snagu da istrajemo su qudi koji su sve izgubili, a nisu to tako pokazivali na

propovedawe. Zato smo bili dosta slu|eni, jer nismo znali kako da reagujemo, kako da pri|emo tim qudima – prise}a na{a sagovornica koja za svoj primarni ciq u `ivotu stavaqa pomagawe drugima. Na Haitiju, gde je do sada registrovano oko 227.000 poginulih u zemqotresu – iako se jo{ uvek ta~an broj ne zna – i gde vi{e od milion stanovnika `ivi pod {atorima, u kojem je poginulo najvi{e mladih qudi, situacija je bila i ostala napeta i stalno na ivici konflikta... Gotovo sve ku}e, zgrade, robne ku}e, institucije, me|u wima i Predsedni~ka palata i sva ministarstva, slegle su se ili su

strofom, Marija Siri{ki ka`e je da je obu~ena za krizne situacije, kao i da je mislila da su je za put i ono {to }e tamo zate}i pripremili svi oni stra{ni snimci na televiziji i sve ono {to je ~ula pre polaska. Ali, nije tako bi-

uru{ene, ili toliko o{te}ene da moraju da se ru{e. Gradom se {irio takav smrad od raspadnutih i spaqenih tela, da ga Marija, kako s nelagodom priznaje, jo{ uvek ponekad ose}a.

Na pitawe da li postoji na~in da se ~ovek pripremi i obu~i za rad na podru~ju pogo|enom kata-

lo. Prvi {ok ju je pratio {ezdeset kilometara dok je ulazila u grad i za to iskustvo ka`e da je ne{to {to ne mo`e da uporedi ni sa ~im {to je do tada znala.

– Situacija je bila toliko nenormalna, da je na sve nas uticalo i promenilo nas za ceo `ivot. Kada sedne{ sa detetom koje nema no-

Kad je te{ko – Marija Marija Siri{ki je do sada bila u Meksiku, Hondurasu, Boliviji, te sedam godina u Africi – Zimbabveu, Svazilendu, Mozambiku, Ju`noj Africi, Darfuru, Sudanu i Etijopiji. Za vreme bombardovawa Srbije koordinisala je pomo} koju je na{oj zemqi slala “Adra”. stili u jedno mawe mesto gde su dnevno proizvodili vi{e od 12.000 litara pitke vode. Za sve one koji sa brda nisu mogli da do|u po svoje sledovawe vode, wu su kombijima raznosili. Ostalo vreme su pomagali oko raspodele hrane sa ostalim organizacijama.

Iako je odmah nakon tragedije na Haiti do{lo blizu 3.000 raznih organizacija, pro{lo je, ka-

nama o~ekivan na~in. Da li su bili u {oku ili je razlog tome to {to oni nikada i nisu imali ni{ta, a ako i jesu gubili su to iz godine u godinu zbog raznih ciklona, jakih ki{a i poplava ili su{a... Tek, oni su sve {to im se dogodilo prihvatili na jedan, za nas, vrlo ~udan na~in. Osim demonstracija i agresije, ve} nakon nedequ ili dve mogla se ~uti pesma i

gu ili ruku, koje je ostalo samo i pla~e jer ne zna gde }e, ili sa devoj~icom koja je provela tri dana ispod ru{evina, ima samo staru baku i ne mogu da je prime u siroti{te jer je ve} prebukirano – ne mo`e ni biti druga~ije. Dok gleda{ kako se roditeqi ili rodbina odvajaju od dece, ostavqaju}i ih kako bi bar ona imala jedan obrok, u takvim situacijama stvarno ~ovek ne zna {ta da radi, osim da pusti po koju suzu ili da u}uti i slu{a.

U tim momentima ~ovek ni ne shvata kakavog to uticaja na wega ima, jer, po Marijinim re~ima, nastavqa da radi. Ali kada se emocije i nemo} sla`u jedna na drugu iz dana u dan, to mora negde da pukne. Zbog toga se ekipe na takvim podru~jima moraju smewivati posle odre|enog vremena.

– Taj {ok se u meni stalno nadgra|ivao, jer kada stane{ ispred sru{ene {kole u kojoj je stradalo 300 dece, dr`e}i maramicu preko nosa i usta, jer na 30 stepeni taj miris ne mo`e da se izdr`i, dok ti je vodi~ ~ovek kome se u tri sekunde, dok je iza{ao da isprati prijateqa, sru{ila ku}a u kojoj su bili `ena, dvoje dece, majka, a kojima nije mogao da pomogne, to je ne{to s ~im ne zna{ kako da se izbori{ kada uve~e legne{.

Aleksandra Vidanovi}

„BOING” NA IZLO@BI U FARNBOROU PREDSTAVIO AVION ZA 21. VEK

Sawalica za let preko okeana

abrika „Boing” je u ve} su opremqeni i specijalnim Farnborou kod Londopleksiglasom sa elektronski na, na Me|unarodnoj va- kontrolisanim zatamqewem, pozduhoplovnoj izlo`bi (koja se put fotogrej nao~ara za sunce, danas zatvara), predstavila javkojima posada reguli{e koliko nosti tri godine razvijanu lete}e svetla “pustiti” u kabinu! licu – model „drimlajner 787”.

Jedna od potencijalnih primena Kako tvrdi proizvo|a~, „driovog sistema, u kombinaciji sa mlajner” je prvi pravi putni~ki osvetqewem putni~ke kabine, jeavion 21. veka, jer je lak{i, brste i simulirawe prelaska iz da`i, za petinu mu je mawa potrona u no} na veoma dugim letovi{wa goriva, mawa je emisija ma. Putni~ka kabina je pri tome {tetnih gasova i buke, a sve to sa podeqena lu~nim pregradama kaveoma velikim doletom i odmeko bi se dobio utisak sobe, a svod renim brojem sedi{ta u odnosu osvetqavaju plave neonske svena avione sli~ne veli~ine. Ne tiqke ~ija se nijansa i ja~ina izgleda radikalsvetla, kao i ve} no druga~ije od pomenuti prozo„obi~nih” putri, mogu kontroNa Me|unarodnoj ni~kih aviona, lisati iz pilotvazduhoplovnoj ali ispod boje niske kabine. je samo alumini- izlo`bi u Farnborou O tome kakav je prema{en je broj od bum „Boing” najum, ve} su veliki cilindri~ni de- 700 naru~enih aviona pravio sa „drilovi trupa napramlajnerom” svedovqeni od jednog ~i i podatak da je komada kompozita (karbon-fido sada gotovo 50 avio-kompanija, bera), dok je 15 odsto konstruklizing korporacija i korisnika cije od titanijuma, ~ime je ona i ve} naru~ilo vi{e od 700 aviona oja~ana i olak{ana. Prora~uni ukupne vrednosti preko 110 misu pokazali da }e „787 drimlajlijardi dolara. Istina, moglo bi ner” imati 20 procenata ve}u se desiti da prve isporuke budu energetsku efikasnost od postoodlo`ene za po~etak naredne goje}ih modela, pri ~emu }e motodine, i to zbog, kako su saop{tiri koje razvijaju „Xeneral Elekli iz „Boinga”, „potrebe da se iztrik” i „Rols Rojs” u~estvovati mene pojedini instrumenti na tesa 8 procenata u ukupnoj u{tedi stiranim avionima i dodatnih goriva. Uz to, wegovo odr`avawe kontrola”. Ina~e, predvi|eno je }e biti daleko jednostavnije i nekoliko verzija ovog modela, pa br`e, {to }e se sve na kraju od}e tako „drimlajner 787-8” preraziti i na cenu karte. voziti 210-250 putnika na linijaNije, tako|e, zgoreg navesti i ma od 14.200 do 15.200 kilometada je mnogo pa`we posve}eno ra, model “787-9” predvi|en je za konforu i kompletnom ugo|aju prevoz 250-290 putnika na rutama putnika. Sre}nici koji su imali od 14.800 do 15.750 km, dok }e trepriliku da se provozaju, ka`u da }i model u gami, “drimlajner 787„Boing” mora dobiti pohvale za 3”, imati kapacitet za 290-330 inventivnost. Recimo, predvi|eputnika i lete}e na linijama od ni su prozori na putni~koj kabi4.600 do 5.650 kilometara, a sve ni koji ne samo da su najve}i doto brzinom od 0,85 maha.

E. N. L. sad ugra|eni na putni~ki avion,

F

SPORT

DNEVNIK NOVOSA\ANI NA TARI ODIGRALI DVE UTAKMICE

Pobeda i remi Vo{e Fudbaleri novosadske Vojvodine nalaze se na pripremama na Tari.

Rad na srpskoj planinskoj lapotici proti~e po planu.

Ju~e su Novosa|ani odigrali no-

sada{we ~etiri odigrane utakmice Vojvodina nije primila nijedan gol. Prvo su savladali Mladost iz Lu~ana 2:0, a onda su istim rezultatom pobedili i Radnik iz Bijeqine.

i Stjepanovi} (od 45. minuta). U drugoj utakmici igrali su: Brki}, Vuli}evi}, Milovi}, Mojsov, Pavlovi}, A|uru, Ili}, Medojevi}, Mereba{vili, Abubakar i Jao.

nedeqa25.jul2010.

Kolarov potpisao za Siti Srpski fudbaler Aleksandar Kolarov potpisao je ugovor sa premijerliga{em Man~ester sitijem. ^elnici Man~ester sitija i dosada{weg kluba Srbina, rimskog Lacija, pre dva dana su se dogovorili u vezi uslova prelaska Kolarova u Englesku, a Sa{a je u me|uvremenu pro{ao lekarske preglede i stavio paraf na ~etvorogodi{wi ugovor. Visina transfera iznosi 15,9 miliona funti, odnosno 19 miliona evra.

Kolarov je dobio i radnu dozvolu, a novim saigra~ima }e se prikqu~iti tek po povratku tima sa turneje u Americi.

Aleksandar Kolarov (24) je prethodne tri sezone proveo u Laciju i odigrao je 82 utakmice u Seriji A i postigao {est golova. U Rim je stigao leta 2007. godine iz OFK Beograda. Ponikao je u ^ukari~kom.

- Kolarova sam prvi put video 2007. godine kada je debitovao za Lacio. Od tada sam gledao dosta wegovih igara, a to je bio i zadatak skauta Man~ester sitija. Iako je odbrambeni igra~,

Kolarov ima i dobre napada~ke sposobnosti.

Poseduje brzinu i sna`an i precizan udarac detaqno je menaxer Sitija Robert Man}ini obrazlo`io razloge dovo|ewa Kolarova.

Mami} `eli Deliba{i}a Trener Milinkovi} daje zadatke u poluvremenu utakmice

va dva prijateqska susreta. Pre podne je drugi tim Vojvodine remizirao s novim prvoliga{em beogradskim BASK - om (0:0), dok je posle podne prvi tim pobedio crnogorski OFK Bar 1:0. Strelac je bio Jao u 58. minutu. U do-

Za Vojvodinu protiv BASK - a igrali su: Drini}, Boba Novakovi}, Karan, Trajkovi}, Nenadi}, Mito{evi}, \urovski, Stevanovi}, Tumbasevi}, Katai i Bilbija. U ovom duelu jo{ su nastupili i Mudrinski, Milko Novakovi}

Peti, a ujedno i posledwi prijateqski susret na pripremama na Tari Novosa|ani }e odigrati u sredu protiv Zete. Utakmica se igra u 11 ~asova, a potom }e se Vojvodina vratiti u Novi Sad. G. M.

An}elotija mu~e golmani Italijanskog fudbalskog stru~waka engleskog {ampiona ^elsija, Karla An}elotija, uo~i nove sezone najvi{e mu~i problem povrede golmana Petra ^eha. ^e{ki reprezentativac je godinama prva opcija

kluba iz Londona, a po{to ne}e biti spreman za start sezone, zbog povrede lista desne koju je zadobio pro{log utorka na treningu, mora}e da pauzira devet meseci. An}eloti je tako bio primoran da se fo-

kusira na preostale ~uvare mre`e „plavaca“, Portugalca Hilaria i Engleza Turnbala koji je posebno razo~arao Italijana, kada je u prijateqskom me~u sa Ajaksom primio tri gola.

PRVENSTVO SRBIJE ZA KADETE I OMLADINCE

Na startu dva rekorda Prvenstvo Srbije u kadetskoj i omladinskoj konkurenciji donelo je prve rekorde ve} u prepodnevnom programu dvodnevnog takmi~ewa u olimpijskom bazenu OSC Mladost kraj Tise u Be~eju. Oba su pala u kadetskoj konkurenciji. Prvo je ~lan TEK iz Velikih Crqena Igor Terzi} isplivao 200 metara prsno u vremenu 2:24,18, a onda je {tafeta 4 h100 metara me{ovito zrewaninskog Proletera oborila rekord u vremenu 4:12,81. Ali, kada se rezultati vrednuju FINA poenima, onda je ~lanica pan~eva~kog Dinama Jovana Bogdanovi} u trci na 200 metara prsno bila najboqa u, uslovno re~eno, prvoj ~etvrtini takmi~ewa u Be~eju. Jer, rezultat 2:37,23 doneo jo{ je 707 poena.

Rezultati: 50 metara slobodno: kadetkiwe: 1. Stefanija C. Draganov (Proleter) 27,71, 2. Rebeka Repman (Feniks) 27,80 i 3.

Tamara Vukobrat (Vojvodina) 28,78. Juniorke: 1. An|elka Petrovi} (Valis) 27,19, 2. Marija Joksimovi} (Partizan) 27,85 i 3.

Jelena Petrovi} (Partizan) 29,13. Kadeti: 1. Du{an Vukobrat (Banat) 25,01, 2. Ivo Pejovi} (Partizan) 25,03 i 3. Filip Vickovi} (Partizan) 25,80. Juniori: 1. Mladen Seni~ar (Vojvodina) 24,84, 2. Vladislav Paska{ (Proleter) 25,19 i 3. Miroslav Udicki (Kikinda) 25,20. 200 metara prsno- kadetkiwe: 1. Dragana

Ivanovi} (Partizan) 2:46,77, 2.

Dejana Vujatov (Novi Sad) 2:53,21 i 3. Milica Gruji} (Beograd) 2:54,59. Juniorke: 1. Jovana Bogdanovi} (Dinamo) 2:37,23, 2.

Ivana Gazikalovi} (Partizan) 2:57,87 i 3. Jovana Dragin (Profesional) 3:04,91. Kadeti: 1.

Igor Terzi} (TEK) 2:24,18, 2.

Nikola Trajkovi} (Proleter) 2:27,59 i 3. Lazar Leki} (Crnica) 2:36,04. Juniori: 1. Radomir A{}eri} (Vojvodina) 2:26,13, 2.

Todo \urovi} (Beograd) 2:29,52 i 3. Strahiwa Braji} (Partizan) 2:43,58. 100 metara delfin- kadetkiwe: 1. Mila Jovanov (Banat) 1:05,69 2. Vawa Lakovi} (Banat) 1:13,18 i Katarina Pavli} (Partizan) 1:15,00. Juniorke: 1.

Tijana Vukanovi} (Vojvodina) 1:03,45, 2. Marija Joksimovi} (Partizan) 1:06,07 i 3. Sowa Todorovi} (Novi Sad) 1:08,34. Kadeti: 1. Daniel Salma (Proleter) 1:00,04, 2. Du{an Tepavac (Feniks) 1:00,49 i 3. Filip Vickovi} (Partizan) 1:01,80. Juniori: 1. Bojan Udicki (Kikinda) 58,34, 2. Marko Bo`inovi} (Sveti Nikola) 1:02,04 i 3. Milo{ Milanovi} (Dinamo) 1:02,72. 800 metara slobodno: Kadetkiwe: 1.

Tamara Vukobrat (Vojvodina) 9:45,32, 2. Katarina C. Draganov (Proleter) 10:05,99 i 3. Jelena Olah (Vojvodina) 10:16,34. Juniorke: 1. Awa Mio~ (Beograd) 9:53,06. Kadeti: 1. Igor Mijatovi} (Partizan) 9:01,55, 2. Kosta Ivan~evi} (Vojvodina) 9:02,47 i

3. Tama{ Farka{ (Be~ej) 9:15,36.

Juniori: 1. Mihajlo Nikoli} (Beograd) 9:11,92, 2. Ivan Sr|anov (Dinamo) 9:29,00 i 3. Aleksandar Savin (Beograd) 9:41:31. [tefeta 4h100 metara me{ovito- kadekiwe: 1. Proleter (Katarina Draganov, Katarina Simonovi}, Stefanija Draganov, Dragana Svitlica) 4:48,77, 2.

Vojvodina (Milana Ba{i}, Tamara Vukobrat, Nata{a Bawanin, Jelena Olah) 4:57,40 i 3.

Partizan (Katarina Pavi}, Dragana Ivanovi}, Milica Grbi}, Jelena Kapor) 5:02,60. Juniorke: 1. Partizan (Jelena Petrovi}, Marija Joksimovi}, Nina Gazikalovi}, Andrea Basaraba) 4:43,47, 2. Novi Sad (Quba Beglerbegovi}, Sowa Todorovi}, Nina Vukanovi}, Ivana Nikoli}) 5:12,68. Kadeti: 1. Proleter (Nikola ^eli}, Daniel Salma, Nikola Trajkovi}, Danijel Nister) 4:12,81, 2. Partizan (Lazar Zlati}, Filip Vickovi}, Marko Milo{evi}, Ivo Pejovi}) 4:16,40 i 3. Vojvodina (Mirko Dautovi}, Ivan Stepanov, Luka Rami}, Kosta Ivan~evi}) 4:24,77.

Juniori: 1. Kikinda (Miroslav Udicki, Bojan Udicki, Danijel Morotvanski, Marko Jovi}) 4:07,00, 2. Beograd (Mihajlo Nikoli}, Danilo Boji}, Todo \urovi}, Aleksandar Savin) 4:19,61 i 3. Vojvodina (Mario ^eli}, Robert [imon, Radomir A{}eri}, Mladen Seni~ar) 4:23,92.

V. Jankov

SVETSKO PRVENSTVO ZA SENIORE DO 23 GODINE U BRESTU

Luci} i \or|evi} u finalu

Tre}eg takmi~arskog dana na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Brestu, Belorusija, Igor Luci} i Luka \or|evi} su se plasirali u finale u dvojcu bez kormilara, dok }e Ivana Filipovi}, na{a talentova skifistkiwa, morati da se zadovoqi ulaskom u B finale i borbom za plasman od sedmog do dvanaestog mesta.

Igor Luci} i Luka \or|evi} su, u izuzetno uzbudqivoj polufinalnoj trci, zauzeli tre}e mesto koji vodi u finale i borbu za medaqe. Igor i Lu-

ka su nakon prvih 500 metara preuzeli vo|stvo trke, koje su odr`ali sve do fini{a. ^ak ~etiri ekipe su deonicu od 1000 metara pre{li sa mawe od 2 sekunde razlike, {to je garantovalo veliku borbu i, do samog kraja, neizvesnu trku. Na{ dvojac je polufinalnu trku izveslao u vremenu 6:40, 54, ~ime je izborio siguran plasman u sutra{we finale.

Ivana Filipovi} je zauzela ~etvrto mesto u polufinalnoj trci skifistkiwa, pre{av{i deonicu od 2000 metara u vremenu 7:52, 50 .

11

Andrija Deliba{i}

Zagreba~ki Dinamo tra`i napada~a. Zdravko Mami}, ~ovek koji se za sve pita na Maksimiru, nije krio da je u Podgorici boravio kako bi video i raspitao se oko mogu}eg transfera Fatosa Be}iraja. Mami} je gledao utakmicu kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u Budu}nosti i Bakua. Me|utim, hrvatski mediji tvrde da Be}iraj nije jedini Crnogorac u fokusu Zdravka Mami}a,a u Maksi-

mir bi mogao da do|e i Andrija Deliba{i}, koji ve} dve godine igra za {panski Herkules.

Deliba{i} (29) je ostao upam}en kao jedini strelac za Partizan u Ligi {ampiona, u kojoj je dao tri gola. Iz Humske je oti{ao 2004. u Majorku, a kao pozajmqen igra~ je igrao za Benfiku, Bragu, AEK, Beiru Mar i Real Sosijedad, dok na kraju nije prodat Herkulesu.

Menezes na klupi Brazila Brazilska fudbalska federacija ponudila je sada{wem treneru Korintijansa Manu Menzesu mesto selektora nacionalnog tima. Pozicija selektora je ostala upra`wena posle smene Dunge i neuspeha reprezentacije na Svetskom prvenstvu.

U saop{tewu Brazilske fudbalske federacije navodi se da je Menezes bio na skra}enoj listi sa jo{ dvojicom kandidata, koja je sa~iwena posle Svetskog prvenstva. O~ekuje se da }e Menezes biti zvani~no predstavqen u ponedeqak kada }e novi selektor imenovati i sastav za prijateqsku utakmicu sa SAD, koja se igra 10. avgusta u Wu

Xersiju. Menezes ima 48 godina. U trenerskoj karijeri najve}i uspeh ostvario je sa Gremijom 2007. godine plasmanom u finale Kopa Libertadores.

U Korijintijansu radi od 2008. godine. Na klupi karioka zameni}e Dungu, koji je smewen posle eliminacije Brazila u ~etvrfinalu SP od Holandije.

Roma nema novca za Burdisa ^elnici italijasnkog fudbalskog kluba Roma odu{evqeni su Argentincem Niklasom Burdisom koji je iz Intera do{ao na pozajmicu, ali nemaju dovoqno novca da otkupe wegov ugovor, prenose mediji u Italiji. Argentinski defanzivac odu{evio je stru~ni {tab „vu~ice“, ali na „Olimpiku“ isti~u da }e te{ko do}i do saradawe, jer klub iz Milana tra`i preveliku sumu.

- Burdiso? Ako Inter nastavi da tra`i iznos koji zaheva,

bojim se da ne}em mo}i da ga zadr`imo. ^elnici Intera moraju da predo~e razumne zahteve, uzimaju}i u obzir da na wega nisu ra~unali u Ligi {ampiona pro{le sezone - istakao je trener fudbalera rimskog kluba Klaudio Ranijeri.

Iako nije poznato koja je suma u pitawu, u medijima se naga|a da su ~elni qudi italijanskog {ampiona verovatno preterali u cifri koju tra`e za Argentinca.

Markez u Red bulsima Fudbaler Barselone Rafael Markez pravi}e dru{tvo svom nekada{wem saigra~u Tijeriju Anriju u wujor{kim Red bulsima. Meksi~ki igra~ (31) se dogovorio sa ~elnicima Barse da mu ugovor koji je va`e}i do 2012. godine, bude raskinut, kako bi ugovorio ~etvorogodi{wu saradwu sa klubom iz Velike jabuke.

Markez je sedam godina proveo u Kataloniji, gde je osvojio mnoge trofeje. Uprkos uspe{nim igrama, serija povreda ograni~ila je wegovo pojavqivawe u startnih jedanaest, tako da je za ekipu Pepea Gvardiole pro{le sezone samo sedam puta bio starter u me~evima Primere. Po{to pravila u MLS nala`u da klub mo`e da ima samo tri igra~a sa platama iznad utvr|enog limita, Meksikanac }e zaokru`iti taj broj, posle Francuza Anrija i Kolumbijca Pabla Anhela koji su stigli kao poja~awe u letwem prelaznom roku u ovaj ameri~ki tim.

Viqareal umesto Majorke Evropska fudbalska unija (UEFA) zvani~no je uputila pozivnicu {panskom klubu Viqareal za u~e{}e u Ligi Evrope umesto tima iz Majorke, prenose svetski mediji. UEFA je donela odluku da Majorka ipak ne dobije pravo na u~e{}e u LE, zbog finansijskih pote{ko}a koje klub ima. Viqareal je poziv dobio kao sedmoplasirani tim u {panskoj Primeri pro{le sezone. Majorka je bila peta na tabeli, ~etvrtoplasirana Seviqa se kvalifikovala kao osvaja~ Kupa kraqa, a finalista madridski Atletiko je branilac trofeja u Ligi Evrope.

Na osnovu ovakve odluke Evropske ku}e fudbala, ~elnici Majorke su saop{tili da }e podneti `albu, na koju imaju pravo u naredna tri dana. @alba {panskog kluba mo`e da uti~e na promenu odluke UEFA, ali kako se navodi u tamo{wim medijima, male su {anse da Majorka dobije odobrewe za u~estvovawe u LE, jer zbog finansijske situacije ne zadovoqava potrebne uslove.

Di Stefano ponovo u bolnici Legendarni fudbaler Reala iz Madrida Alfredo di Stefano ponovo je primqen u bolnicu zbog sr~anih problema.Di Stefano (84)sme{ten u madridsku bolnicu La Moraleha i da }e lekari konstanto pratiti wegovo stawe.

Di Stefano, po~asni predsednik Reala, ovog meseca ve} je proveo devet dana u bolnici zbog infekcije disajnih organa.

Legendarni fudbaler je 22 godine igrao u madridskom klubu za koji je postigao 890 golova u svim takmi~ewima. Di Stefano je u dresu „kraqevskog“ kluba osvojio pet uzastopnih titula prvaka Evrope.

SPORT

nedeqa25.jul2010.

c m y

12

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA NEMA^KE

FINALNI TURNIR 21. SVETSKE LIGE U ARGENTINI

Orlovi zakucali gau~ose Argentina - Srbija 0:3 (19:25, 18:25, 26:28) KORODOBA: Arena Orfeo superdom, gledalaca 9.700, sudije: Hobor (Ma|arska), Kim (Koreja).

ARGENTINA: Arojo 7, Blanko 1, Okampo, Urijarte, [oltis 2, Konte 10, Kiroga 7, Spaji} 5, Pereira 10, Garsija, De ^eko 2, Gonsales.

E grupa Argetnina - Srbija 0:3 Srbija - Brazil 2:3 Brazil - Argentina 3:2 1. Brazil 2 2 0 6:4 4 2. Srbija 2 1 1 5:3 4 3. Argentina 2 0 2 2:6 1

SRBIJA: N. Kova~evi} 12, Jani}, Petkovi} 2, Terzi}, Stankovi} 11, Niki} 9, Miti}, Doki}, Starovi} 15, Petrovi}, Podra{~anin 9, Rosi} (l).

Fantasti~nom partijom protiv doma}ina turnira odbojka{i Srbije obezbedili su plasman me|u ~etiri najboqe reprezentacije u 21. izdawu Svetske lige u argen-

F grupa Rusija - Italija 3:2 Kuba - Rusija 2:3 Italija - Kuba 0:3 1. Rusija 2 2 0 6:4 4 2. Kuba 2 1 1 5:3 4 3. Italija 2 0 2 2:6 1

tinskom gradu Kordoba. Izabranici Igora Kolakovi}a naneli su Argentini poraz agresivnom, takti~ki i tehni~ki odli~nom igrom.

Odbojka{i Srbije preuzeli su inicijativu i brzo stigli do vo|stva od 2:0 u setovima. U tre}em delu me~a vodila se `estoka borba, poen za poen do samog kraja, a

onda je na{a selekcija realizovala ~etvrtu me~ loptu i zaslu`eno dospela u dru{tvo ~etiri najboqe ekipe Svetske lige.

Selektor odbojka{ke reprezentacije Srbije Igor Kolakovi} izjavio je posle pobede nad Argentinom u tre}em kolu E grupe finalnog turnira u Kordobi.

CEV ^ELINYER NA NOVOSADSKOM [TRANDU ULAZI U ZAVR[NICU

Poznati polufinalisti Srbija ne}e imati predstavnika u polufinalu bi~-volej ~elinxera Evropske odbojka{ke konfederacije, jer je na{ posledwi par Arsenije Mutap~ija - Igor Te{i} ispao u tre}oj rundi. Boqi od wih bili su [vajcarci Suter i Kavalije 2:0, ali su oba seta bila izuzetno zanimqiva i odigrana su na razliku (26:24, 22:20). Kasnije su kroz repasa` Mutap~ija i Te{i} imali jo{ jednu {ansu, ali su glatko pora`eni od Austrijanaca Leba i Vucla 2:0 (21:12, 21:14).

nu ulogu - smatra Mutap~ija.

U polufinale se plasirao slovena~ki par Pajenk - Zemqak koji je pobrao simpatije Novosa|ana i sigurno je da }e danas u`ivati najve}u podr{ku na drugom najja~em CEV turniru (ukupan nagradni fond je 12.000 evra). Parovi polufinala su: Pajenk/Zemqak (Slovenija) Suter/Kavalije ([vajcarska), Kaiks/Smedins (Letonija) Ka~marek/[najder (Nema~ka).

Rezultati tre}e runde: Pajenk/Zemqak (Slovenija) - Vajngart/Suter ([vajcarska) 2:0, Ke~marek/[najder (Nema~ka) -

DNEVNIK

- Imamo pravo na snove. Pokazali smo da nam je mesto me|u ~etiri najboqe selekcije na turniru i bori}emo se najboqe {to umemo. - poru~io je Kolakovi}.

Prima~ Nikola Kova~evi} slo`io se sa selektorom u oceni duela sa Argentincima.

- Igrali smo perfektno i ostvarili na{ drugi ciq. Imamo

Fetel najbr`i na Hokenhajmu Voza~ Red Bula Sebastijan Fetel izvezao je najbr`e vreme na ju~era{wem zvani~nom treningu za Veliku nagradu Nema~ke na stazi Hokenhajm u Formuli jedan. Nemac je do {este pol pozicije ove sezone, a 11. u karijeri do{ao u vremenu od 1:13,791. Drugo i tre}e vreme u Nema~akoj zabele`ili su voza~i Ferarija Fernando Alonso i Felipe Masa, a [pancu }e dru{tvo u drugom redu praviti Australijanac Mark Veber iz Red Bula, ina~e pobednik pro{le trke. Fetel i Veber osvojili su deset od 11 pol-pozicija u dosada{wem toku sezone, a zajedno su ostvarili pet gran pri pobeda, ukqu~uju}i posledwe dve trke (Silverston i Valensija).

Peto i {esto vreme na treningu izvezli su piloti Meklarena Britanci Xenson Baton i Luis Hamilton. Sedmu i osmu startnu poziciju na dana{woj trci ima}e

krug, ali je za dve hiqaditinske ostao bez pol pozicije (1:13,793).

Prvu trku pred doma}im navija~ima posle 2006. godine sedmostruki svetski prvak Mihael [umaher iz Mercedesa krenu}e sa 11. pozicije.

Prvi deo kvalifikacija obele`io je udes Italijana Vitantonija Liucija iz Fors Indije, zbog

kojeg je bio prekinut trening.

Italijan je u posledwoj krivini izgubio kontrolu nad zadwim delom bolida, pa je udario u zid na startno - ciqnom pravcu. Sre}om Liuci nije povre|en, ali mu je bolid znatno o{te}en, pa nije mogao da nastvi trening.

Program 22.30: me~ za tre}e mesto 02.00: finale super igru i atmosferu u timu i verujem da nismo pokazali sve {to umemo - zakqu~io je Kova~evi}.

EVROPSKA LIGA ZA DAME

Srpkiwe lako do finala Srbija - Izrael 3:0 (25:20, 25:12, 25:21)

der (Nema~ka) 2:1, Kaiks/Smedins (Letonija) - Suter/Kavalije ([vajcarska) 2:1.

Rezultati repesa`a: Leb/Vucl (Austrija) - Te{i}/Mutap~ija (Srbija) 2:0, Huber/Sajdl (Nema~ka) - Babi~/Loi{ner (Ukrajina) 2:0, Popov/Samodaj - Vajngert/Suter ([vajcarska) 2:0, Sel~uk/Volkan (Turska) - Holtan/Vergeland (Norve{ka) 2:1. Sel~uk/Volkan (Turska) - Popov/Samodaj (Ukrajina) 2:1, Huber/Sajdl (Nema~ka) - Leb/Vucl (Austrija) 2:0. Sel~uk/Volkan (Turska) Suter/Kavalije

Masa, Fetel i Alonso

Poqak Robert Kubica iz Renoa i Brazilac Rubens Barikelo iz Vilijamsa, dok su prvu desetoricu zaokru`ili Nemci Niko Rozberg iz Mercedesa i Niko Hilkenberg iz Vilijamsa.

Tokom gotovo ~itavog treninga dominirao je Alonso, ali je u fini{u kvalifikacija Fetel uspeo da ga nadma{i. [panac je tada imao priliku da izveze jo{ jedan

Staza Hokenhajm duga je 4,574 kilometra, vozi se 67 krugova i ima 13 krivina. Posledwi pobednik na Hokenhajmu bio je Hamilton 2008. Pros{el godine na Gran priju Nema~ke u Nirburgringu pobedio je Mark Veber.

Trka za Veliku nagradu Nema~ke vozi se danas u 14 ~asova, a prenosi}e je Foks televizija.

G. Malenovi}

TUR DE FRANS PRAKTI^NO ZAVR[EN

Kontadoru tre}a titula Milena Ra{i}

Te{i} (levo), Vucl (u sredini) i Mutap~ija (desno)

- U turnir smo u{li bez pobesnih o~ekivawa, zato nismo razo~arani. Daleko smo dogurali, a uz samo malo sre}e moglo je da bude druga~ije. [vajcarci su samo malo bili boqi od nas, ali tu je iskustvo doigralo presud-

Sal~uk/Volkan (Turska\) 2:0, Suter/Kavalije ([vajcarska) Te{i}/Mutap~ija (Srbija) 2:0, Kaiks/Smedins (Letonija) - Bobi~/Loi{ner (Ukrajina) 2:1. ^etvrta runda: Pajenk/Zemqak (Slovenija) - Ke~marek/[naj-

([vajcarska) 0:2, Huber/Sajdl (Nema~ka) - Ka~marek/[najder (Nema~ka) 0:2.

Dana{wi program po~iwe u 12 ~asova me~evima polufinala, a slede me~ za tre}e mesto i finale.

M. Risti}

ANKARA: Hala Baskent sport, gledalaca 1000, sudije: Maro{ek (Poqska), Kraft (Nema~ka).

SRBIJA: Nikoli} 9, Brako~evi} 10, @ivkovi} 1, Krsmanovi} 2, Majstorovi}, Molnar 7, Vesovi} 12, Ogwenovi} 4, Veqkovi} 5, Bjelica 1, Ra{i} 10, ]ebi} (l).

IZRAEL: Gerber 2, [ebtarov, Velikij 11, Voliva~ 4, Deva{, @inobar (l) 1, Visotski 2, Kolnogorov, Haim, Arazi, Ponte 3, Artamenko 7.

Odbojka{ice Srbije, akutelne {ampionke Evropske lige brani}e titulu osvojenu pro{le godine, po{to su u Ankari, u polufinalu savladale Izrael maksimalnim rezultatom posle 64 minuta igre.

Srbija je opravdala epitet favorita i maksimalno porazila Izrael, u prvom polufinalu u Ankari. Bio je to od starta neravnopravan duel, u kome su izabranice na{eg selektora Zorana Terzi}a igrale koliko je bilo dovowno za plasman u finale.

Srbija }e danas od 19 ~asova po na{em vremenu (RTS 2) igrati u finalu protiv Bugarske koja je u drugom polufinalu savladala Tursku s 3:2 (25:19, 25:17, 11:25, 23:25, 15:13).

M. R.

Alberto Kontador

[panski biciklista i ~lan Astane Alberto Kontador pobednik je 97. po redu, najpresti`nije trke na svetu, Tur d’Fransa.

Biciklista Astane pred posledwu, revijalnu etapu, koja }e danas biti vo`ena od Lon`amoa do Pariza, na vo`wi na hronometar napravio je 31 sekundu prednosti u odnosu na jedinog konkurenta Lukserbur`anina Endija [leka iz tima Sakso Bank.

Kontadoru u vo`wi na hronometar (52km), ne samo da je sa~uvao osam sekundi prednosti nad [lekom, ve} je i uve}ao i tako pokazao svoj kvalitet i snagu na najte`oj trci na svetu.

[panac }e danas u posledwoj etapi odvozati svoj bicikl do Jelisejskih poqa u glavnom gradu Francuske gde }e se okititi tre}om titulom na najpresti`nojoj trci na svetu. [panac je prethodno trijumfovao na „Turu“ 2007. i pro{le godine. Trijumf na pretposledwoj etapi, od Bordoa do Poiqaka (102,5km) ostvario je olimpijski i svetski {ampion u toj disciplini Fabijan Kan}elara iz [vajcarske. Vozac Sakso Banka je pobedio u vremenu od 1:00.56 sata, s predno{}u od 17 sekundi u odnosu na Tonija Martina iz HTC Kolumbije, dok je tre}e mesto osvojio jo{ jedan biciklista te ekipe Bert Grab{.

SPORT

DNEVNIK SUTRA U BARSELONI PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO

Novosadski trio optimista Seniorsko prventrolama imao malih zdravstvestvo Evrope u atletinih problema koje poku{avamo ci po~iwe sutra u {to pre da saniramo. Kontrole Barseloni. Na wemu govore da je spreman kao pred ~e u~estvovati i 12 reprezentanastup u Tel Avivu, kada je iztivaca Srbije. I dok }e srpski borio normu za Evropsko prreprezentativci u najve}em venstvo. danas se selimo u hotel broju danas doputovati u [paniju, deo na{e selekcije ve} je u Kataloniji gde obavqa zavr{ne pripreme za nastup na najve}oj smotri evropske atletike u 2010. godini.

Predvo|ena trenerom Goranom Obradovi}em, trojka atleti~ara iz Novog Sada imala je priliku da se desetak dana aklimatizuje na uslove u Barseloni.

Tu trojku ~ine skaka~ica udaq Ivana [panovi}, odnosno desetobojci Mihail Duda{ i Igor [ar~evi}, svi ~lanovi AK Vojvodina, koji u odli~noj atmosferi do~ekuju po~etak EP. O tome svedo~e i re~i trenera Obradovi}a: - Ostalo je jo{ malo do po~etka prvenstva Evrope. U ~etvrtak su odra|ene posledwe kontrole sportista koje ukazuju na kom je nivou wihova forma. [to se ti~e skaka~ice udaq, rekorderke Srbije Ivane [panovi}, we- Ivana [panovi} na forma je na najvi{em nivou, “Princes” gde }emo do~ekati a bol u peti koji je ose}ala neostali deo srpske ekspedicije. ko vreme polako jewava. MiJedna od najve}ih nada Srbije hail Duda{ je spreman da puno bi}e Ivana [panovi}, koja je pru`i, a pokazateqi govore da ove godine ve} imala daqinu od je to rezultat od oko 8.200 poe6,78 metara, ~ime je postavila i na. Igor [ar~evi} je na konnovi rekord Srbije.

- Zadovoqna sam pripremama.

To se odnosi na sve {to sam do sada odradila, a posebno na ovaj deo rada u Barseloni. Nismo mogli odabrati boqe mesto za zavr{ne pripreme. O~ekujem prvenstvo Evrope maksimalno spremna i sigurna sam da ne}u razo~arati.

Moj ciq je plasman u finale, a ako budem skakala na nivou li~nog rekorda, vrlo lako bih mogla da se ume{am u borbu za medaqe – rekla je [panovi}eva.

Pun optimizma je i Mihail Duda{, desetobojac koji je na velika vrata kro~io u seniorsku konkurenciju. Proletos je u portugalskom Gocizu stigao do same granice od 8.000 bodova, a nada se da bi upravo u Barseloni mogao da je i nadma{i.

- Veoma sam zadovoqan pripremama - naglasio je Duda{. - Trenutno se ose}am odli~no i siguran sam da }u u}i u takmi~ewe sto odsto spreman, kako fizi~ki, tako i psihi~ki. Moja o~ekivawa su uvek visoka iako sam jo{ uvek mlad, pa mislim da ~u u~i u igru za visok plasman.

I tre}i ~lan novosadskog trilinga je optimista. Desetobojac Igor [ar~evi}, ne krije da je izuzteno zadovoqan pripremama u predgra|u Barselone, a potom je dodao: - Pripreme su protekle u odli~noj atmosferi. Spreman sam i o~ekujem napad na 8.000 poena.

A. Predojevi}

SVETSKO PRVENSTVO JUNIORA U MONKTONU

Bekri} sedmi na 400 sa preponama Srpski predstavnik u trci na 400 metara sa preponama, Emir Bekri}, osvojio je sedmo mesto na 13. Svetskom prvenstvu juniora u Monktonu. Pomenutu deonicu, Bekri} je istr~ao za 51,06 u izuzetno jakoj konkurenciji, po{to

su dvojica prvoplasiranih imali ostvarewa ispod 50 sekundi. Reprezentativac Srbije se dobro dr`ao gotovo do sto metara pre ciqa, a onda su rivali iskoristili svoje prednosti da naprave boqi plasman, a do pobede je do{ao

Jehue Gordon sa Trinidada, rezultatom 49,30. Japanac Abe Takato{i drugi je pro{ao ciqem u vremenu novog li~nog rekorda, 49,46, dok je tre}e mesto pripalo Lesliju Mareju sa Devi~anskih ostrva, posle 50,22 sekunde.

nedeqa25.jul2010.

13

BIV[I IGRA^I PARTIZANA NA CENI

Lazme u Rusiji, Tripkovi}a ho}e i Unikaha Stefon Lazme nastavi}e karijeru u Spartaku iz Sankt Petersburga, objavqeno je na klupskom sajtu. Nekada{wi ko{arka{ Partizana pro{le sezone je igrao za Makabi iz Tel Aviva, koga su upravo beogradski crno-beli eliminisali u ~etvrtfinalu Evrolige.

Gabonac se po zavr{etku sezone razi{ao sa „ponosom Izraela“ i kao slobodan agent stigao u ruski klub. Ugovor je potpisan na dve godine, a Lazme }e biti saigra~ sa srpskim internacionalcem, Petrom Popovi}em.

Uro{ Tripkovi} je ba{ na ceni dok se oporavqa od operacije stopala. [uter iz ^a~ka }e napustiti Huventud, koji ima finansijske probleme, a gde }e igrati naredne sezone jo{ nije poznato. Za Tripkovi}a je bio zainteresovan Real Madrid, a sada se u trku ukqu~ila i Unikaha.

Uro{ Tripkovi}

EVROPSKO PRVENSTVO U LITVANIJI

Orli}i trojkama do trijumfa Srbija - Nema~ka 68:61 (21:14, 9:17, 17:14, 21:16) Juniorska reprezentacija Srbije obezbedila je plasman me|u 12 najboqih u Evropi, orli}i su u posedwoj utakmici u grupi savladali Nema~k 68:61 (21:14, 9:17, 17:14, 21:16).Utakmica je bila u rezultatskom egalu do pet minuta pre kraja.

Tada su izabranici Vlade Jovanovi}a ubacili ~etiri trojke zaredom - Bogdan Bogdanovi} dve, Vuka{in Petkovi} i Petar Lambi} po jednu - i serijom od 12:0 za ne{to vi{e od dva minuta „nokautirali“ vr{wa-

ke iz Nema~ke. „Orli}i“ su tako osigurali plasman u drugi deo takmi~ewa, u koji }e preneti tri boda, osvojena trijumfom nad Hrvatskom i porazom od Gr~ke.

Timovi iz na{e grupe „ukrsti}e“ se sa grupom C, iz koje }e daqe, po svemu sude}i, Italija, Rusija i Turska.

Najefikasniji u pobedi nad Nema~kom bili su Bogdanovi} sa 15, odnosno Petkovi} sa 14 poena. „Orli}i“ su pogodili devet trojki iz 26 poku{aja.

Mari} ipak u PAO Aleks Mari} je i daqe u centru pa`we. Jednu dilemu je razre{io odlukom da igra za reprezentaciju Australije na Mundobasketu u Turskoj, a i druga je pred re{ewem. Po svemu sude}i, 25-godi{wi centar Partizana pre}i }e u Panatinaikos. Beogradski mediji mahom tvrde da je nastavak saradwa beogradskih crno-belih i atinskih zelenih ve} dogovoren i da }e srpski {ampion na ime obe{te}ewa dobiti izme|u 650 i 800 hiqada evra, dok }e Mari} zara|ivati 1,2 miliona po sezoni. Tako bi krenuo putem kojim su ve} pro{li Nikola Pekovi}, Milenko Tepi}...

EVROPSKO PRVENSTVO ZA MLADE

Poraz i od Litvanki Srbija - Litvanija 59:63 (15:15, 14:17, 16:14, 14:17)

REPREZENTATIVCI DANAS PUTUJU U RUMUNIJU NA SVETSKI KUP

Mili~i} umesto Mitrovi}a Vaterpolo reprezentacija Srbije danas putuje u Oradeu (Rumunija), gde }e se od 27. jula do 1. avgusta igrati FINA Svetski kup. Na spisku selektora Dejana Udovi~i}a od 14 igra~a jedina promena je da }e umesto golmana Branislava Mitrovi}a u Oradei biti Milo{ Mili~i}, igra~ novosadske Vojvodine. Pored wega u Rumuniju putuju: Slobodan Soro, Gojko Pijetlovi} (golmani), Marko Avramovi}, @ivko Goci}, Vawa Udovi~i}, Boris Vapenski, Du{ko Pijetlovi}, Slobodan Niki}, Milan Aleksi}, Andrija Prlainovi}, Filip Filipovi}, Nikola Ra|en i Stefan Mitrovi}.

Prvu utakmicu Srbija igra u utorak protiv Hrvatske, u sredu NOVQANI SE POJA^AVAJU IGRA^IMA VOJVODINE

Filipovi} i Kalini} Jadranu

Vaterpolisti Petar Filipovi} i Uro{ Kalini} napustili su redove novosadske Vojvodine i pre{li u Jadran iz Herceg Novog. S obzirom na to da su Novqani ostali bez pola tima (Zlokovi}, Ivovi}, Joki}, Vuk~evi}, Radovi}, Elez i Klikovac), uprava je potra`ila poja~awa u susedstvu, pa je izme|u ostalog tako anga`ovala dvojac iz Vojvodine.

G. M.

SRBIJA: Popovi} 2, Radovi}, Orozovi} 17, @ivanovi}, Balti} 2, N. Jovanovi} 2, J. Jovanovi} 16, @ivadinovi} 2, Bo{kovi}, Krwi} 14, Ajdukovi} 4, Du{ani}.

LITVANIJA: Gutkauskaite 5, Solopova 18, Visgaudaite 6, Pikjute 6, Zintikaite , Rumsaite, Narviciuite 2, Paugaite 19, Mazionite 3, Taraseviciute , Siksniute 4, Alminaite.

Mlada `enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije izgubila

je u me~u za plasman od 5. do 8. mesta na prvenstvu Evrope u Letoniji, od selekcije Litvanije rezultatom 63:59 (15:15, 17:14, 14:16, 17:14) i bori}e se za sedmo mesto..

Izabranice Dragomira Bukvi}a tokom celog me~a su uspevale da odr`avaju rezultatsku ravnote`u sa Litvankama, ali im je u posledwim minutama utakmice ponestalo koncentracije i preciznosti, {to je uslovilo minimalnim porazom.

Brajant na operaciji Milo{ Mili~i}

je na redu duel sa SAD, a u ~etvrtak sa Kinom. U drugoj grupi su

[panija, Rumunija, Australija.

Iran i G. M.

\okovi} odustao od Los An|elesa Najboqe rangirani srpski teniser Novak \okovi} otkazao je u~e{}e na turniru u Los An|elesu, saop{tili su organizatori. Direktor turnira Bob Krejmer kazao je da je \o-

kovi} odustao zbog privatnih razloga, ali nije saop{tio detaqe.

Pre \okovi}a, od u~e{}a na turniru u Los An|elesu odustao ^eh Radek [tepanek zbog povrede kolena.

TURNIR U TURSKOJ

Bojana pobedila Danilidu Srpska teniserka Bojana Jovanovski pobedila je u prvom kolu VTA turnira u Istanbulu, Grkiwu Eleni Danilidu rezultatom 6:4; 7:5. Jovanovski, koja je

postavqena za drugog nosioca u kvalifikacijama, u drugom kolu sasta}e se sa ukrajinskom teniserkom Anastazijom Vasiqevom.

Kobija Brajanta je u fini{u nedavno zavr{ene NBA sezone, u kojoj su Lejkersi odbranili titulu, mu~ilo desno koleno. Tada mu je i va|ena voda, ali je opracija bila neminovna.

Lejkersi su saop{tili da je wihovom najboqem igra~u ura|ena artroskopija. Kratka informacija je dopuwena samo procenom da }e Brajant biti spreman do po~etka priprema, zakazanog za 25. septembar. Tako|e, koleno }e krajem jula operisati jo{ jedan ko{arka{ Lejkersa, Endrju Binam.

Aleks Mari}

Dotle, Mari} je na odmoru.

- Nije jo{ sve zavr{eno, ali se nadam da }e biti uskoro. Panatinaikos je veliki klub i svestan sam koliko }e biti te{ko zameniti igra~a kakav je Nikola Pekovi}, ali znam da je to idealna sredina za nastavak moje karijere izjavio je Mari}.

Veruje da }e mu rad sa @eqkom Obradovi}em doneti mnogo i priznao je i da ga je `eleo Panatinaikosov quti rival - Olimpijakos.

- Razgovarao sam sa qudima iz Olimpijakosa, ali sam sve prepustio menaxeru koji bira najboqe za mene. Panatinaikos je najboqa opcija i o drugima ne treba ni razmi{qati.

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE

Ni{ta od polufinala Srbija - Ju`na Koreja 30:38 (10:19) GVANGZU: Gradska dvorana, gledalaca: 300.

SRBIJA: Risovi}, Ribi~i}, Rabata 3, Popovi} 2, Obradovi}, Radoji~i} 4, Filipovi}, Vasi}, Radojevi} 1, Goli}, Georgijev, Nikoli} 2, Tomani}, @ivkovi} 9, Cviji} 7, Trifunovi} 2 JU@NA KOREJA: Park, Jo 9, ^oj, Kim 5, Nam, Li 4, Jung 2, Mun, Riju 7, Jung, S. Park, M. Park, S. Li 3, Kim, E. Kikm 2, S. Li 6.

@enska juniorska rukometna reprezentacija Srbije pora`ena je u prvom me~u druge faze prvenstva sveta od doma}e selekcije Ju`ne Koreje rezultatom 38:30 (19:10) i time izgubila {ansu za plasman u polufinale.

Na{e rukometa{ice su bukvalno samo u prvih nekoliko minuta me~a odolevale napadima doma}ih igra~ica. Negde od sedmog minuta popustila je „brana“ na{e odbrane, a Korejanke, motivisane podr{kom do-

ma}e publike, na poluvremenu su imale nedosti`nu prednosti od devet golova.U na{em timu istakla se jedino Jelena @ivkovi} koja je postigla devet golova, na{a odbrana igrala je vrlo slabo {to govori podatk da smo primili ~ak 39 golova, {to je zaista previ{e. Koreanke su igral, br`e jednostavnije, ~esto su koristile kontre.

U nastavku {ampionata na{a reprezentacija danas igra protiv Holandije, a u ponedeqak se sastaje sa selekcijom Hrvatske.

Novosadska nedeqa25.jul2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (11 i 18), „Seks i grad“ (19.45, 22) Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Peintbol“ (20)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

„LETO NA BAZENIMA” U ZNAKU SLADOLEDA

Musavi klinci „terorisali” ledene poslastice

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

ROTARIJANCI POMAGALI ZAPOSLENIMA NA PIJACAMA

Voda i sokovi za humanije radne uslove Dele}i ju~e vodu i sokove zaposlenima na Limanskoj i Detelinarskoj pijaci, ~lanovi “Rotarakt” kluba `eleli su da olak{aju rad qudima na velikim vru}inama, ka`e portparolka kluba Milica In|i}. Ro-

tarijanci su, naime ~uli, da zaposleni i prodavci ne sti`u tokom celog dana da na|u vremna za osve`ewe, te je dolazilo i do onesve{}ivawa, a na ovaj na~in “Rotarakt” je poku{ao da razvije svest o solidarnosti.

S. K.

V REMEPLOV

Lo{a sre}a Novosadskih partizana U {umici na ~enejskim sala{ima 25. jula 1941. prema odluci rukovodstva Komunisti~ke partije, osnovan je Novosadski partizanski odred. U wegov sastva u{li su pojedini pripadnici vojnih desetina koje su tokom juna izvele nekoliko mawih diverzija i koje nisu imale stalan sastav. Za komandanta je odre|en narednik - pilot, poznati fudbaler FK „Vojvodine“ Milan Simin, a za sekretara Radovan Smiqanov, grafi~ki radnik.

Sutradan, slu~aj je hteo da je poqo~uvar primetio „nekog sumwivog ~oveka“, i o tome obavestio policiju. Dva voda vojske i policije su opkolili odred koji je imao samo dve pu{ke, nekoliko bombi i spravu za zbacivawe vozova sa {ina.

Razvila se kratka, neravnopravna borba u kojoj je Milan Simin poginuo, a borac Nemet Antal bio zarobqen. Kada su videli da je wihov zarobqenik Ma|ar, policajci su ga na mestu ubili.

N. C.

Va`no je u~estvovati

Da se u malim telima krije ogroman apertit, bar kad su de~ije poslastice u pitawu, mogli su da se uvere svi koji su ju~e prisustvovali takmi~ewu u brzom jedewu sladoleda na otvorenom bazenu SC “Sajmi{te”. U okviru manifestacije “Leto na bazenu” ~etrdesetak mali{ana se obru{ilo na sladolede na {tapi}u i uz gromoglasnu podr{ku publike trudilo se da ih {to pre pojede.

Kako pobednika nije bilo (va`no je takmi~iti se, jel’te), ipak su se znali najbr`i sladoqupci u deset serija. U prvoj seriji, pobedu je odneo jedan od najmla|ih u~esnika, petogodi{wi Bo{ko

Foto: N. Stojanovi}

Bo{ko Gatori} najbr`i

Gatori}, koji je svoju pobedu proslavio visoko uzdignutim praznim {tapi}em.

Novu zvezdu ledenih poslastica uspeli smo da presretnemo pre nego {to je uspeo da se umije, ali on je u stilu velikih junaka sportskih nadmetawa, skromno priznao da je sve zasluga svakodnevnog treninga, koji ukqu~uje najmawe tri sladoleda, {to na bazenu, {to na [trandu.

- Volim sladoled, a najvi{e onaj u kornetu. ^okolada mi je najomiqenija, tako da nisam imao pote{ko}a da sma`em ovaj koji su nam dali, mada je bio na {tapi} – rekao je Bo{ko, odnose}i breme slave stoi~ki na svojim malim ramenima.

S. K.

„LETO NA KAMEWARU” OTVORILI NOVINARI

Najboqa je „Dnevnikova” ~orba “Leto na Kamewaru” po~elo je kao i do sada, ju~era{wim takmi~ewem predstavnika sedme sile u, za wih, netipi~nom poslu – kuvawu ribqe ~orbe. U konkurenciji “Dnevnka”, “Ve~erwih novosti” i “Nacionalnog gra|anskog”, na ~ardi “Kamewar” prvo mesto osvojila je ekipa “Dnevnika”, drugi su bile kolege iz “Ve~erwih novosti”, a tre}i su bili novinari “Nacionalnog gra|anskog”.

Mada je akcenat bio na timskom radu, podr`anom tambura{kom bandom, najve}i teret pao je na ple}a Nenada ]a}i}a iz “Nacionalnog gra|anskog”, Slobodana Baji}a iz “Ve~erwih novosti” i Svetozara Krsti}a iz “Dnevnika”. “Leto na Kamewaru” se nastavqa, a kraj vatre i Dunava ima}e priliku

De`urna apoteka danas }e biti „1. maj“ u Jevrejskoj 40. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, od 20 do 7 ~asova.

B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

Svetozar Krsti} (u sredini) skuvao najboqu ~orbu

da oprobaju kulinarsko ume}e i Novosa|ani voqni da odmere svoje amatersko znawe i qubav

„[estica” od sutra mewa trasu Gradski autobus na liniji 6 (Podbara - Adice) od sutra mewa trasu kretawa zbog rekonstrukcije vrelovodne mre`e u Ulici Ja{e Igwatovi}a. „[estica“ }e sa Beogradskog keja skrenuti levo u Ulicu episkopa Visariona, pa onda i}i pravo u Ulicu \or|a Jo-

De`ura apoteka „1. maj”

vanovi}a, zatim }e skrenuti desno u Kosovsku ulicu i posle saobra}ati redovnom trasom u Ulicu Marka Miqanova.

Autobus u smeru B na toj liniji sa po~etnog stajali{ta iz Ulice Marka Miqanova ka Adicama i}i }e kao i do sada redovnom trasom.

Z. D.

prema ribi, papriki i ostalim malim/velikim tajnama kotli}a.

S. K.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

15

SVI NA MORE, ALI KOJE?

Gr~ka Novosa|anima na srcu

PARTERNO URE\EWE KEJA PRI KRAJU

Zavr{ni detaqi starog-novog {etali{ta Parterno ure|ewe Keja `rtava racije je pri kraju, a od ve}ih poslova jo{ treba da se obavi sanacija spomeni~kog komplesa koja je po~ela pro{le nedeqe.

Tako|e, ostalo je jo{ da se uradi oko 150 metara trotoara, kao i biciklisti~ke staze od Bulevara cara Lazara do bar`i. Uredi}e se i dva autobuska stajali{ta, a treba da se postavi i tartan na trim stazu, da se sredi ko{arka{ki i teren za bo}awe u blizini monta`no-demonta`nog mosta, te da se postave tri javne ~esme, korpe za sme}e i dr`a~i za bicikle. Pored toga, pri samom kraju je i sre|ivawe javne rasvete, pa }e uskoro kej zasijati u pravom svetlu.

Podsetimo, prema projektu, radilo se na potesu od Bulevara cara Lazara do kanala DTD u du-

`ini od oko 2.500 metara, gde je bilo predvi|ena izgradwa biciklisti~ke, pe{a~ke i trim staze, autobuskih stajali{ta za turisti~e buseve, kao i izgradwa parkinga. Pe{a~ka staza, {irine od tri do pet metara, izgra|ena je uz odbrambeni zid, a biciklisti~ka staza {irine dva metra ura|ena je paralelno s pe{a~kom stazom; kao i deo za xogirawe, koji se prote`e na 1.100 metara. Parking sa 30 mesta nalazi se posle Ulice Koza~inskog i izme|u ulica Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Autobuska stajali{ta }e se nalaziti uz saobra}anicu, od Ulice Maksima Gorkog do Varadinskog mosta, kao i izme|u Dunavske i Ulice Milo{a Baji}a.

B. M. Foto: A. Erski

GRAD NEKOME MATI, A NEKOM MA]EHA

Kultura vi{e ne stanuje ovde?

Ni godinu dana nakon {to su novosadski umetnici, udru`ewa i neprofitni sektor pokrenuli inicijativu “Za kulturne politike-politika kulture” (ZKP) nije do{lo do konstruktivnog razgovora s gradskim ~elnicima u vezi s definisawem kulturne politike Novog Sada i transparentno{}u raspodele buxetskih sredstava. U periodu u kojem je rebalansom buxeta gradska kultura uskra}ena za jo{ 100 miliona dinara i daqe su aktuelna pitawa da li Grad smatra da su samo krupni korisnici buxeta dovoqni predstavnici kulture.

Kao po~etni problem ~lanovi ZKP isti~u izostanak osnovnih kriterijuma za rad u proceni i razvoju umetni~ke delatnosti u Gradu. Postavqa se i pitawe senzitivnosti jedinstvenog komisijskog tela koja bi trebalo da odgovori na specifi~ne zahteve medijski raznorodnih kulturnih produkcija, a koja je u Novom Sadu sastavqena od de-

vet ~lanova i ~lanica zaposlenih u javnim institucijama.

Tako|e, za razliku od zvani~nih prezentacija gradova u regionu na kojima se nalaze informacije o svim aktivnim organizacijama i kulturnim akterima, ZKP isti~e da na sajtu Novog Sada ne postoji ni jedna re~ o nezavisnim organizacijama, inicijativama, manifestacijama, niti o umetni~koj produkciji nezavisnih kulturnih orhganizacija. Iz ovoga su se na jednom od javnih rasprava ZKP-a, na kojima se opet nisu pojavili predstavnici Grada, nametnula pitawa da li je festivalski okvir najpo`eqniji i jedini oblik stvarala{tva koji doprinosi umetnosti i kulturi Grada, na koji na~in filmski festival “Sinema siti” i muzi~ki “Egzit” doprinose gradskoj umetnosti i kulturi i koja je uloga komercijalnih festivala koje finansira buxet u gradu koji nema bioskopa, podr`ane lokalne i muzi~ke produkcije.

Kao su{tinsko pitawe i daqe stoji to koliko gra|ani daju, a koliko dobijaju, odnosno koliko se od buxeta za kulturu uzima, a koliko se kulturi vra}a.

Dok god se o kulturi ozbiqno ne bude razgovaralo i planirala se ista, sve dok u glavna dostignu}a lokalne kulture pravdaoci buxeta ubrajaju koncerte stranih izvo|a~a, skupe gostuju}e izlo`be i predstave, mo`emo da pri~amo samo o {ou biznisu.

Kultura je, ~ini se, ipak, na drugoj strani.

A. V.

Ekonomska kriza koja je izazvala brojne nerede u prestonici Gr~ke, nije pokolebala turiste, tako da }e se i ove godine mnogi Novosa|ani uputiti tamo na letovawe. Prema podacima turisti~kih agencija najtra`eniji su aran`mani upravo u Gr~koj, koja pru`a prvai odmor porodicama, a ujedno je interesantna omladini.

- Mnogi mladi parovi s decom odlu~uju se za gr~ko more. ^ini mi se da je presudna relativna blizina, pa mogu da putuju i svojim prevozom, a opet Agencija im obezbedi sme{taj, pa imaju sigurnost u tom smislu – rekla je Milica Savi} iz Agencije “Grand turs” uz opasku da su gr~ka ostrva primamqiva mla|oj populaciji.

lija, za koju najvi{e upla}uje omladina.

- U na{em katalogu ove godine jedna od atraktivnih ponuda je Rimini u Italiji. Cena je 350 evra za devet polupansiona plus prevoz. A velika je zainteresovanost i za [paniju uz nezaboravan obilazak Azurne obale. U cenu paket aran`mana ukqu~eni su prevoz, jedno no}ewe s doru~kom u Italiji i sedam punih pansiona u [paniji i sve to po ceni od 375 evra – rekla je na{a sagovornica.

Interesovawe za letovawe u Gr~koj potvrdili su i u Agenciji “Plus turs”, smatraju}i da Novosa|ani tamo odlaze po navici ili {to imaju strah od drugih stranih tr`i{ta.

- Na{i sugra|ani najvi{e ~ekaju “last minute” ponude, koje su

Okvirne cene u evrima, prevoz autobusom, uglavnom deset no}ewa: zemqa Gr~ka – studio/apartman Turska – hotel polupansion Tunis – hotel polupansion U pomenutoj agenciji cene ponu|enih destinacija za letovawe nisu se promenile u odnosu na prethodnu godinu, variraju samo u zavisnosti od izabranog meseca za godi{wi odmor i sadr`aja aran`mana. Ono {to su izdvojili kao novinu u wihovoj ponudi su [panija i Ita-

jul / avgust 200 - 300 170 - 299 260 - 270

septembar 90 - 160 150 215 - 250

svakako povoqnije od standardnih aran`mana, naro~ito usred sezone. Jedna takva ponuda je za [paniju, po ceni od 359 evra, aran`man podrazumeva pun pansion i prevoz – rekla je zaposlena u Agenciji “Plus turs”.

Ukoliko se odlu~e da putuju do `eqene [panije avionom, ce-

Tasos nikoga ne ostavqa ravnodu{nim

na sedam punih pansiona je 442 evra, ka`u u ovoj Agenciji. Prema podacima iz Agencija najmawe privla~ne destinacije za letovawe su Crna Gora i Bugarska.

- Za Crnu Goru se uglavnom odlu~uju ukoliko nisu sredili paso{ - rekla je zaposlena u Agenciji “Grand turs” i dodala da olak{ica putovawa bez viza omogu}ava sugra|anima da ipak posete neku daqu i egzoti~niju zemqu.

Hrvatsko primorje, koje mami turiste sve ~e{}im reklamirawem na doma}oj televiziji

uz slogan “Tako lepa, a tako blizu” jo{ uvek nije me|u top naj~e{}ih destinacija za letovawe, iako ponuda ima. U subagenciji “Bon vojage” ka`u da je zainteresovanost za Istrom prime}ena, ali da cene nisu prilogo|ene novonastaloj ekonomskoj situaciji.

- Uz sopstveni prevoz u hotelskom sme{taju sa dve zvezdice, a sedam polupansiona, cena aran`mana u Roviwu je 333 evra – ka`e Biqana Pokrajac iz pomenute agencije.

I. Dragi}

NEVOQE STANARA NA FUTO[KOM PUTU 18

Kom{ijska solidarnost pala na ispitu @iveti u stambenoj zgradi sa dvadesetak kom{ija nije uvek lako. Na primeru stanara iz Futo{kog puta 18 to se mo`e zakqu~iti, jer nesloga i nedostatak solidarnosti razlozi su za{to vlasnicima stanova na posledwa dva sprata, petom

i ~etvrtom tavanica proki{wava. Telenor je nedavno na ravnom krovu instalirao tehniku za internet, a pre toga za to dobio odobrewe stanara.Saglasnost je ka`u overena potpisima svih stanara, napomiwe predsednik Skup{tine sta-

nara Radojica Meri~ar. Suprotno wegovoj tvrdwi wegove kom{ije Jovanka Pla~kov i Valerija Tanasi} s posledwih spratova ~ija zid plavi ka`u da predsednik Skup{tine stanara nije dobio wihovo odobrewe i jo{ nekih kom{ija.

Wih dve izostanak potpisa pravdaju strepwom da }e radovi jo{ vi{e o{tetiti krov, {to se pokazalo kao ta~nim.

Tanasi} ka`e ~ak da je Meri-

liti drugim kom{ijama. Valerijin stan je najvi{e o{te}en i ona nagla{ava da postoji odluka Skup{tine stanara da novac od Telenora ode na sanaciju krova.

S duge strane predsednik Skup{tine stanara navodi da se prikupqaju ponude za sanaciju krova ali nagla{ava da ne zna do kada }e taj postupak da traje. Novac je podeqen i nema ga, od kojih para }e biti pla}e-

~ar falsifikovao wen potpis zbog ~ega je anga`ovala advokata da istera na sudu pravdu.

Na{e sagovornice ka`u da je od novca dobijenog od Telenora trebalo da se sanira krov.

- Po{to kom{ije na ni`im spratovima za to nisu bile zainteresovane Meri~ar je novac podelio stanarima - ka`e Valerija. Ona veli da je Meri~ar primorao sve da prime novac ili }e wihov deo pode-

na sanacija, Meri~ar ka`e da ne zna, jer prema wegovim re~ima svi stanari ne `ele da mese~no izdvajaju 5.000 dinara za to. U vezi ovog slu~aja na lice mesta je izlazila i gra|evinska inspekcija i to dva puta, dolazili su i iz „Stana“ da vide u kakvom je stawu krov.

Pla~kov i Tanasi} ka`u da su iz „Stana“ dobile odgovor da je krov prethodno trebalo da se za{titi.

Z. Deli}

Foto. S. [u{wevi}

ZELENI TELEFON RE[AVA EKOLO[KE NEDA]E

Deponije bodu o~i i peku nos!

Zeleni telefon u Vojvodini jedinstvena je mre`a za re{avawe lokalnih ekolo{kih problema i kao takav ve} tre}u godinu postoji u Novom Sadu i Pan~evu. Pozivawem ovog servisa na broj 0700 123 456, gra|ani mogu da prijave {ta im smeta u okolini, zatra`e pomo} ili informaciju.

-Zeleni telefon je idealan za savesne gra|ane koji `ele da doprinesu o~uvawu `ivotne sre-

dine a ne znaju kome i gde da se obrate. Od na{ih aktivista dobijaju informacije ko je nadle`an za konkretnu oblast, kako da napi{u dopis, ali i poziv da podstaknu ostale da se ukqu~e u akciju o~uvawa `ivotne sredine. U slu~aju da gra|ani ne mogu sami da do|u do nekog re{ewa, Pokret gorana kao kancelarija koja vodi Zeleni telefon stupi}e u kontakt s nadre|enim organima, gde preuzima ulogu po-

srednika- ka`e sekretar Pokreta gorana Du{ica Milenkovi}.

Ono {to gra|anima najvi{e bode o~i i pe~e nos jesu deponije koje cvetaju u prigradskim sredinama i neobezbe|eni prilazi oko gradili{ta. Qudi su naro~ito osetqivi i kada su u pitawu zelene povr{ine, pa tako ~esto prijavquju se~u drve}a, izlomqene grane ili plakate koji neprimereno ru`e stabla, isti~e Milenkovi}.

Zbog velikog obima posla Pokret gorana planira da anga`uje nove volontere za rad na Zelenom telfonu, a prednost imaju studenti prava i budu}i in`eweri za{tite `ivotne sredine.

Svi koji bi na ovaj na~in `eleli da se ukqu~e u o~uvawe `ivotne sredine mogu da se prijave na sajt Pokreta gorana www.pokretgorana.org.rs, ili da pozovu na broj wihove kancelarije 021/ 451-788.

B. Pe~urica Pavlovi}

nedeqa25.jul2010.

c m y

16

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

17

ФЕСТИВАЛИ

„ДНЕВНИК” НА КОНЦЕРТУ ПРИНЦА У БЕЧУ

К

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

Реге фестивал у Зрењанину

ЕРТ Ц ОН

естивал позитивних вибрација одржаће се 31. јула и 1. августа у Ф Зрењанину. Четврти по реду реге фестивал биће смештен на спортском терену Дома ученика „Ангелина Којић Гина” (Интернат). Првог

П

una dva i po sata briqantne svirke, {est biseva i svaka, ali ba{ svaka pesma koju bi bilo ko u uzavreloj sali po`eleo da ~uje - to mogu samo najve}e zvezde rokenrola. Ali, Princ nije samo `iva legenda pop kulture i muzi~ar kojem se svet klawa zbog nesumwivog talenta i preobimne zaostav{tine; pojava kontroverznog superstara na svakom koraku izaziva divqewe, ~u|ewe, histeriju... Skoro kao Bitlsi, a uz to jo{ i ne koncertira ba{ previ{e ~esto, pogotovo ne u Evropi. Zato se na vest o wegovom nastupu negde u okolini, makar i u Be~u, ne razmi{qa previ{e: paso{, fotoaparat i ne{to malo evra iz slamarice te{ko da mogu da se iskoriste na boqi na~in, ako volite rokenrol, naravno.

Laganom prepodnevnom jurwavom autoputem kroz Ma|arsku se u prestonicu nekada{we velike imperije sti`e za svega pet do {est sati, {to ostavqa sasvim dovoqno vremena za {etwu centrom Be~a, obilazak znamenitosti carske epohe i neobavezan {oping u trgova~koj zoni Marijahilfer{trase. [to zapo~ne dvorcem [enbrun, zgradama Opere, Parlamenta i Prirodwa~kog muzeja, te spomenicima Mocartu i Mariji Tereziji, a nastavi ~uvenim kezevurstom, kobasicama sa sirom u kifli, uz nezaobilazan nektar lokalnih pivara, nikako ne mo`e da se zavr{i lo{e, pa se zato i mala novosadska ekspedicija, sa prvim znacima sutona, ubrzano uputila ka koncertnoj dvorani „[tadhale„ u {irem centru Be~a.

Neobi~an termin za rok koncerte, gotovo matine u 19.30, ipak nije predstavqao prepreku za vi{e od 10.000 fanova da pohrle na doga|aj koji se ne propu{ta. Kulturne i umivene Be~lije su strpqivo ~ekale u redu koji se, za~udo, osetno pomerao u pravcu `eqe-

ne destinacije, gotovo u ti{ini koju su tek sporadi~no prekidali ne{to glasniji uzvici tipa „\e s’, jaro!„ ili „Alo, bre!„.

Be~ je i daqe velika SFRJ kolonija, ma{ala. U hali tipa na-

{eg Sava centra, samo bez sedewa u parteru, pu{ewe je najstro`e zabraweno, ali se ispijawe piva u neograni~enim koli~inama iskreno preporu~uje, s obzirom da je temperatura pod krovom bila blizu spoqnih 35, ali i u ure|enim sistemima duge kulturne tradicije ponekad ne{to ne {tima. Sre}om, koncert je ubrzo po~eo, pa je i vrelina dodatno porasla do ta~ke usijawa, {to tada vi{e nikome nije nimalo smetalo. Naprotiv.

Dugo o~ekivan trenutak pun neverice doneo je prvo u nizu iznena|ewa od lika od koga nikad i ne mo`ete da znate {ta vam sprema, bilo da je u pitawu solo deonica, koncept narednog albuma ili generalno `ivotno opredeqewe. Nakon uvodne grmqavine koja otvara i aktuelno

trostruko izdawe „Lotusflower„, krenuli su taktovi najve}eg hita Princovog opusa „Purple Rain„, dok se sam umetnik pojavio na sceni sasvim iznenada, tek nakon desetak krugova instrumentala i potpuno nejasno odakle. Bend je, me|utim, ve} uveliko bio spreman, ali kakav: ritam sekciju je ~inio bra~ni par Dunam, Kora za bubwevima i Xo{ (sa {e{irom) na basu, pijano i hemond su svirali Kasandra O’Nil i Moris Hejs, tri bek vokala, [elbi, Elisa i Liv su malo starije i korpulentnije dame obu~ene u stilu dvadesetih, sa lepezama, dok je u prvom planu, pored {efa, bila samo nezaobilazna i nadasve dobrodr`e}a [ila I, Princova vr{wakiwa i desna

ruka kroz bezmalo ~itavu karijeru, dodatno po~astvovana jednom pesmom u solo izvedbi. Iznena|ewe bez presedana ipak je bilo odsustvo duva~ke sekcije: umesto uobi~ajenih Mesija Parkera i Kendi Dalfer na saksofonima, za taj posao bio je zadu`en Frederik Jone na - usnoj harmonici. Ipak, ni tako bluzerski koncipiran bend nije imao smetwe da u`arenoj masi isporu~i savr{en set pesama iz svih epoha jedne od zna~ajnijih muzi~kih karijera 20. veka.

Pokojni mesija xeza Majls Dejvis je jednom prilikom rekao da Princ svojim stvarala{tvom spaja najboqe iz bele i cr ne mu zi~ ke tra di ci je. I upravo tako, u pitawu je vrhunski fank i soul zvuk oboga}en ele men ti ma gla mu ro zne rok

kulture, sa puno vrelih ritmova za igru, zaraznim refrenima koji se pevaju horski i gitarom koja se ipak nalazi u centru zbivawa, podse}aju}i da je i Hendriks gore na nebu sasvim zadovoqan jedinim legitimnim naslednikom. Princ je toga sasvim sve stan, kao i ukup nog mul ti ta len ta za sve in stru mente, pa se u studijskom radu uglavnom sam bavi celokupnim poslom, dok na sceni ne {tedi ostatak ekipe, teraju}i ih na vr hun ski rad i mak si mal nu koncentraciju zbog uvek mogu}ih improvizacija i iznena|ewa.

Po upitnom izrazu [ilinog lica na velikom ovalnom ekranu, koji je dominirao iznad stejxa, videlo sa da je gospodin iz Mineapolisa i u Be~u upadao u trenutke potpune otka~enosti koja donosi nepoznanice, ili je i to bio samo deo savr{eno uve`bane koreografije u duhu ame ri~ ke scen ske tra di ci je, koja ne dopu{ta mnogo odstupa-

w a o d perfektno razra|enog plana idealne zabave.

Nakon petnaestominutne „Purpurne ki{e” ve}ina prisutnih je odmah mogla da se zaputi ku}ama presre}na i da usni najlep{i san, ali je na prve klavijaturne zvuke „Let’s Go Crazy„ zaista i nastala prava ludnica. Igralo se i pevalo i uz „1999”, „Cream„, „Kiss„, „Take Me With You„, „Love Bizzare„ i „Musicology„ kojom se Princ, nakon godina nezadovoqstva zbog sukoba sa izdava~kom ku}om i privatnog mraka, vratio u prvu ligu i ponovo zaseo na pripadaju}e mu mesto - sam vrh.

Tek po koji mawi predah usledio bi uz laganije numere poput „How Come You Don’t Call Me„, sasvim dovoqno da se ocede natopqene majice i popije jo{ koje pivce za {ankovima u prostoru sa strane, dok se ekipa na stejxu ni jednog sekunda nije po`alila na vrelinu, a sama zvezda je sve vreme i bila zakop~ana do grla, najpre u bluzi sa svojim likom, zatim i ko{uqi i boleru u prepoznatqivom retro-glam stilu.

Jedna od balada bila je i „Nothing Compares 2 U„ napisana za [inejd O’Konor, ali nekako bli`a srcu kad je otpeva sam autor i - to je bio kraj. Sasvim dovoqno, hvala ti, kraqu, najve}i si, idemo ku}i - javila se kolektivna spontana misao, ali je nakon ogromnih ovacija usledio povratak zvezde na stejx i neverovatan bis od 45 minuta ~iste fank ludnice, sa obradama bra}e Xekson („Shake Your Body„), Slaja Stouna („Everyday People„ i „I Wanna Take You Higher„), Vajld ~eri („Play That Funky Music White Boy„) i Ohajo plejers („Love Rollercoaster„). Opet kraj, ose}aj ispuwewa i ovacije, pa se Umetnik jo{ jednom vratio na binu i nastavio svirku, ~inilo se prvenstveno na svoje zadovoqstvo.

Isto se ponovilo toliko puta da su brojni fanovi, prezadovoqni, prokuvani i potpuno o{amu}eni polako napu{tali popri{te dok je Princ jo{ uvek pr`io „Old Skool Company„ i „Peach„ kao da mu je to posledwi nastup u `ivotu. Mo`da i jeste, jer sa wim se nikad ne zna, a sre}nicima koji su to do`iveli predstoji dugo sabirawe utisaka, u ~emu je Novosa|anima pred povratak ku}i pomogao jo{ jedan kezevurst, plus „ajn bir, bite”. Данке{ен унд ауфидерзен! Златомир Гајић

СА DIRTY OLD FESTIVAL-a У ВЕЛИКОЈ

O

Панк и ска са „Кулен стејџа” ove je godine, na radost ve}ine obo`avateqa dobre svirke, od 15. do 17. jula odr`an 11. Dirty Old Festival u Velikoj pored Po`ege u Hrvatskoj. Tri dana odli~ne muzike, super svir ki i do brih qudi, a sve to u prirodnom ambijentu veli~kih {umaraka.

Iako je ovogodi{wa po se}e nost bi la ne {to mawa ne go pret hod nih go-

dina, pozitivne energije i odli~nog raspolo`ewa nije nedostajalo. Prvog dana festivala bendovi su nastupali samo na mawoj bini pod imenom „Kulenova seka” i hedlajner je bio ameri~ki pank/ska bend La Plebe koji su napravili veselu `urku. S obzirom da je prvi dan DOF-a bio u ~etvrtak, o~ekivalo se da }e festival tek drugi dan da poka`e svoje pravo lice.

Drugi dan otvorena je i velika bina „Kulen” koju su predvodila poznata imena poput benda Leoparleur iz Francuske i kultni zagreba~ki bend Kawasaki 3P, prepo zna tqiv po me{avini punk, ska i rege zvuka. Posebno se istakao i nastup ben da Br ko vi, ko ji svi raju zani mqivi spoj hevi Бенд Бркови metala, balkanна „Кулену” ske narodne muzi ke i pan ka s

kratkim, lako pamtqivim, melodi~nim i zvu~nim tekstovima.

Posledweg dana veliku pa`wu je privukao mladi osje~ki world music ska bend SKapada, koji je zasluzeno preba~en s male na veliku binu. Te ve~eri nastupali su i hrvatski bend S!llnes sa svojim poznatim rege, drum’n’bass i hip-hop fju`n zvukom, i francuski bend Joke poznat upravo po pozitivnoj energiji koju {ire gde god stignu, kao i po karakteristi~nom zvuku koji posti`u fuzijom roka, panka, hip hopa i reaggea.

Ovo su samo neki od 24 benda koja su prodefilovali festivalom i svaki od wih je bio na visini zadatka. Sva tri dana po zavr{etku lajv nastupa bendova, `urka se preme{tala na „^varak” binu, gde je posetioce do zore zabavqao Jabbaton Crew i Breaksters. Kada se svi utisci saberu, tri dana protekla su brzo, uz odli~no dru`ewe sa qudima iz cele Hrvatske i okoline.

Sa nestrpqewem o~ekujemo 12. po redu DOF u nadi da }e biti bar upola dobar kao {to je bio ovaj. Vidimo se u Velikoj slede}e godine. И. П.

дана наступаће Reggae Maniac crew, Ras Herbalist, Jah Messinjah, King Calypso, ZAA и Superstar deejay, док је другог дана најављен наступ Massive Gox, dj Keti, Jahkozza, Канда, Коџа и Небојша, Martinees selecta и Soundcutters. Клуб „Клупче”, као организатор, обећава и госте изненађења, а карта у претпродаји за оба дана износи 600 динара. Улазница за један дан је 350, а на дан концерата износиће 500 динара. Власници фестивалске карте имају и бесплатан камп. Аутобуска карта из Д. В. Новог Сада до Зрењанина износи око 300 динара.

Мар че ло на Fer ra go stu

рећи по реду Fer ra gost одржаће се 30. и 31. Т јула на Ораховачком језеру у Хрватској. Први дан фестивала обележиће рок звук, а наступаће

Нови Свијет, Port man, Ut ho var, Dead Fish, Група твог живота, Гужва у 16-ерцу, We Co me One и Bel fast Food. Други дан резервисан је за хип-хоп извођаче К.Л.У.Б., RHS Co o lek tiv, Bec hary, ДЕМ Цреw, Trac ktor & Do o plee, The Ori gi nal BTC, Мали медо (Be at box), Канџија и голе жене, Френике и Монтирани процес и као највећа звезда Марчело & Shock Or che stra. Уз улазницу за оба дана фестивала, која износи 40 куна (око 9 евра), добијате бесплатан паркинг и камповање у време фестивала. Поред музике, организатори нуде турнир у одбојци и малом фудбалу, а за победнике обезбеђене су и награде. Д. В.

Атлантис фестивал у Сплиту

узички програм четвртог по реду Атлантис фестивала одржаће М се 30. и 31. јула у Сплиту. Највеће звезде фестивала биће страни бендови, дански трио WhoMadeWho, шведско-амерички trio Thieves Like Ус, немачки Apparat, амерички Shy Chil. Уз хрватске бендове Let 3, Lollobrigida, Nipplepeople и Embassy 516, наступаће и београдски MistakeMistake. Поред музичког програма, организатори су најавили разноврстан спортски и културни садржај. Цена фестивалске карте у претпродаји износи 140 куна (око 30 евра), а аутобуска карта из Новог Сада до Сплита је око 5.000 динара. Д.В.

ТОП 10 - JУЛ 2010.

11. Lady Gaga – Alejandro 12. Katy Perry feat. Snoop Dogg – California Gurls 13. Kylie Minogue – All The Lovers 14. Rihanna – Te Amo 15. K’naan – Wavin’ Flag 16. Shakira feat. Freshground – Waka Waka 17. Train – Hey, Soul Sister 18. Stromae – Alors On Danse 19. Scissor Sisters – Fire With Fire 10. Enrique Iglesias feat. Pitbull – I Like It

Lady Gaga

ВРЕМЕПЛОВ

Туђим песмама до историјског успеха руги албум бенда Jefferson Airplane „Surrealistic Pillow” изашао је Д 24. јула 1967. године и са планетарним хитовима „Somebody To Love” и „White Rabbit” постао је најпродаванији албум ове групе. Албум „Surrealistic Pillow” и наведене песме, које нису биле њихове, донели су рок-психоделичном бенду из Сан Франциска признање Голд албум и наступ као главне звезде на сва три највећа отворена фестивала у Америци, Монтереј (1967), Вудсток (1969) и Алтамонт (1969). Наиме, једна од најпознатијих фолк-психоделичних група почетком шездесетих из Сан Франциска, The Great Society, снимила је обе песме. Нумера „Someone To Love” настаје хит тек у извођењу Jefferson Airplane под називом „Somebody To Love”, а велику популарност ове песме крајем XX века допринео је и амерички глумац Џим Кери у својој комичној интерпретацији. Нумеру „White Rabbit” као своје дело донела је 1966. године бивши вокал групе The Great Society, Grejs Slik, када је прешла у Jefferson Airplane. Грејс је посредством разних психо дрога добила инспирацију да напише истоимену песму Д. В. из књиге Луиса Керола „Алиса у земљи чуда”.

SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Svetozar Krsti}

18

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

FENOMENI: POSLOVNO PARTNERSTVO NA SRPSKI NA^IN

Razdru`ivawe drmatora drvqem i kamewem e} danima slu~aj Mi{kovi}-Forcan puni novinske stubce, u prvom redu zato {to qudi rado ~itaju o tome kako bogati `ele da postanu jo{ bogatiji na ra~un isto tako bogatih s kojima su kadgod zajedno derali (i jo{ uvek deru) siroma{ne. Drugi razlog je {to je kori{}ewe (ne)prirodne naklonosti {irokog pu~anstva ka voajerizmu odavno postalo najpropulzivniji medijski proizvod, pa stoga izno{ewe tajkunskog prqavog ve{a privla~i pozornost koliko i „obi~na” golotiwa.

A ne treba kao razlog za masne naslove odbaciti ni ~iwenicu da je pomenuti par udru`enim snagama drmao Srbijom gotovo dve decenije, pa je razumqivo {to se i wihovo razdru`ivawe, pogotovo jer je potkrepqeno drvqem i kamewem, pokazalo kao odli~na prilika za nasla|ivawe smrtnika praznog stomaka.

U nekom normalnom svetu razvrgavawe poslovnog partnerstva nije ne{to {to pumpa tira`e, izuzev ako nije pra}eno milionskom prevarom, krvavim zlo~inom ili masnim razvodom.

Naprosto, pravila igre su mnogo jasnija, i zbog toga {to vlasni{tvo podrazumeva porez – a s tim se tamo nije zezati – kao i zbog ~iwenice da je jedino merilo uspe{nosti berzanski indeks, pa se izlazak iz igre napla}uje po tr`i{noj vrednosti.

Treba li, recimo, podse}ati na pri~icu o {kolarcima Stivu Xobsu i Stivu Voznijaku, koji su prodali stari kombi i digitron da bi prikupili novac za osnivawe preduze}a nazvanog „Epl kompjuter”. Kada je 1. aprila 1976. „Epl” po~eo da radi niko nije verovao u wega, ukqu~uju}i i tre}eg, zaboravqenog osniva~a Rona Vejna. Dve nedeqe kasnije, Vejn se povukao i prodao svoj deo za 800 dolara!? Epilog: “Epl” je pre mesec dana pretekao po vred-

V

nosti svog najve}eg rivala “Majkrosoft”, dostigav{i cenu na berzi od 221,1 milijarde dolara, naspram 219, milijarde, koliko vredi kompanija Bila Gejtsa.

Kod klasi~nih partnerskih firmi, poput „Epla” ili ~uvenih advokatskih kancelarija,

Problema zato i ima uglavnom samo kod porodi~nih firmi, kada se bra}a i sestre pofajtaju oko nasledstva, pa poslovi krenu do|avola i na kraju se raspadnu u stotinu par~i}a. “Kada mama i tata vi{e nisu tu, bilo zbog smrti ili povla~ewa iz posla, mla|e

bit je u tome da vlasni~ka kalkugeneracije se na|u u sukobima lacija bude predvidqiva. Naime, ili nesporazumima koji znaju da kqu~no je da svi partneri u`itraju dugo a da niko ne kontrolivaju odre|eni stepen autonomije {e situaciju”, obja{wava takve i da ose}aju da kontroli{u svoju slu~ajeve Robert Koldvel, osnifinansijsku sudbinu u odnosu na va~ konsultantske firme u [arto koliko doprinose firmi. Talotu koja se upravo bavi poromo gde to partneri nemaju, di~nim biznisom. On to naziva spremniji su da do“problemima peti~no ime ili {~anog sata” Pravila igre u brend ugroze. A ime zbog srodni~kih je vi{e od ugleda: tendencija da normalnom svetu {to je firma posve degrediraju mnogo su jasnija jer znatija, vi{a je cedokazuju}i ko je tamo vlasni{tvo na wene usluge ili u pravu, kome podrazumeva porez proizvoda.

To, {ta pripada i opet, donosi ve}i koga su mama i profit. Zato ona mo`e da ra~utata vi{e voleli. na na “sve`u krv” – sti`u stru~Ve}ina porodi~nih firmi waci iz drugih kompanija koji stoga je puna anegdota o bliskim donose nove ideje. A kada toga ro|acima koji ne mogu da se slonema, kada se pride izgubi siner`e u kom }e pravcu usmeriti gija, odnosno zajedni~ka vizija, kompaniju, pa ona, po pravilu, zakao rezultat sledi zakqu~ak da vr{i u provaliji. Zato Koldvel “firma vi{e nema du{u”. I, onna svom meniju ima savet za ro|ada – ne}e jo{ dugo... ke koji ne mogu sami da na|u kom-

promis – da se ili ~im pre razi|u, ili da se podvrgnu nekoj vrsti spoqnog posredovawa. “Najgori scenario je da u|u u arbitra`u ili da se obrate sudiji”, navodi Koldvel koji, koliko znamo, nije ukqu~en u slu~aj s po~etka pri~e, mo`da i stoga {to su u srpskoj sapunici u igri, zapravo, dve porodice a ne jedna.

– Svojevremeno je Ivana Veselinovi}, predsednica „Luke Beograd“, rekla: „Niko u Americi za Bila Gejtsa ne}e re}i da je lopov, zbog toga {to se enormno obogatio u kratkom roku. Zato {to svi znaju da je ameri~ka administracija naplatila svaki dolar poreza i time, u su{tini, garantovala legitimitet wegovog bogatstva“. Mislim da ovaj stav dele i ostali „krupni kapitalisti“ u ovoj zemqi – ka`e za “Dnevnik” Mehmed Bu{atlija, ekonomski analiti~ar. – Nisam, me|utim, siguran da gospo|a Veselinovi} zna da, za razliku od na{ih uspe{nih preduze}a ~iji vlasnici se kriju iza „of {or“ kompanija, Bil Gejts svoje firme iskqu~ivo uspostavqa na rezidencijalnoj bazi, sa potpuno transparentnom vlasni~kom strukturom, respektuju}i lokalne zakone. Taj isti Bil Gejts ima na stotine hiqada partnera u malim akcionarima, koji su vi{e nego zadovoqni prihodima koje ostvaruju kroz dividende. Ne treba zaboraviti da je Bil Gejts platio svojoj dr`avi i nekoliko milijardi dolara na ra~un kazni, kada je uhva}en u monopolisti~kom polo`aju!

Zbog svega toga se, elem, ni ne mogu povla~iti paralele izme|u ovog doma}eg i onog stranskog primera: nadle`ni organi kod nas, barem zasad, nisu ni poku{ali da reaguju na eventualne nepravilnosti, a disciplinovawe tajkuna prepu{teno je politi~koj eliti. Sve u okviru familije.

Reqa Kne`evi}

PUT OKO SVETA

HAKERI: Slovena~ka policija, u saradwi sa ameri~kim FBI, pokrenula je istragu protiv troje Slovenaca osumwi~enih da su stvorili kompjuterski virus za koji se veruje da je do sada u svetu uni{tio oko 13 miliona ra~unaru.

Slovena~ki hakeri su stvorili kompjuterski virus kako bi do{li do podataka o bankovnim karticama ili kodovima koje koriste vlasnici bankarskih kartica na internetu.

FEJSBUK: Broj korisnika Fejsbuka dostigao je pola milijarde, {to zna~i da je osam odsto svetskog stanovni{tva prikqu~eno na tu internet dru{tvenu mre`u. Fejsbuk, koji je pre {est godina pokrenuo ameri~ki student Mark Zukerberg, su{tinski je promenio na~in na koji qudi komuniciraju. Zukerberg, koji je zahvaquju}i svom izumu postao milijarder, nedavno je izneo predvi|awe da }e Fejsbuk sti}i do milijardu pretplatnika.

NEKROFILI: Oprema koja je navodno kori{}ena za balsamovawe “kraqa rokenrola” Elvisa Prislija povu~ena je s aukcije u ^ikagu.

Aukcija je dovedena u pitawe kada je jedan slu`benik pogrebnog zavoda u Memfisu sugerisao da je posle Elvisove smrti oprema dezinfikovana i potom upotrebqena za druge obdukcije. U ponudi su bili svi predmeti kori{}eni za autopsiju i pripreme za sahranu, po~ev od rezervne etikete za identifikaciju s no`nog prsta (po{to je originalna ukradena u bolnici u haosu posle Prislijeve smrti), pa sve do ra~una za kov~eg.

ZVEZDA: Britanski astronomi ka`u da su uo~ili najve}u zvezdu ikada vi|enu u univerzumu. Prema prora~unima astronoma, ona je dva puta ve}a od bilo koje zvezde poznate do sada.

Masa joj je, kako se navodi, preko 250 puta ve}a od mase Sunca, od kojeg je svetlija vi{e miliona puta.

DRIBLERI: Vi{e od 7.500 mladih Palestinaca iz pojasa Gaze driblalo je ko{arka{kim loptama pet minuta kako bi postigli novi svetski rekord. [ef Ujediwenih nacija za palestinske izbeglice na Bliskom istoku Yon Ging je kazao da }e se kroz nekoliko dana znati da li su deca izborila ulaz u Ginisovu kwigu rekorda. Poku{aj obarawa rekorda organizovan je u okviru letwih kampova UN za decu u kojima se trenutno nalazi oko 25.000 mali{ana iz pojasa Gaze.

SLU^AJ VAR[AVSKA ILI MALA ISTORIJA BE[^A[]A

Pobedila samo`ivost lokalnih {erifa (Specijalno za „Dnevnik” iz Zagreba)

skladu sa dugogodi{wom talizma koji nas je sve pokosio – hrvatskom tradicijom, i sad se sve svelo na to da li je kri„slu~aj Var{avska“ odlovqi SDP ili HDZ. I jedni i dru`en je do jeseni, dok ne pro|u gogi su toga duboko svesni, i jedni i di{wi odmori i letwa sezona. drugi su se na Horvatin~i}evom Jo{ i pre burne sedmice u kojoj je projektu debelo okoristili (druoko 150 qudi privedeno jer su se ga~ije ne bi i{lo, zar ne?) i sada legitimno usprotivili projektu s su jo{ dobili besplatnu propakojim se ne sla`u i odlukama gradgandu za kampawu. ske uprave, aktivisti i gra|ani Uz to, na u`as mnogih, najvi{e koji zahtevaju prekid izgradwe je profitirao gospodar igre, Mirampe za podzemnu gara`u u strolan Bandi}. Dakle, ~ovek koji je gom centru Zagreba zakotrqali su bio jedini u zagreba~kom SDP-u, tu zaga|enu grudvu politike, kakoji je o svemu u toj stranci odlupitala i manipulacije javno{}u i ~ivao posledwih 10 godina, i zbog javnim interesom. Pokrenule su kojeg su SDP-ovci dizali ru~ice se tu i policijske slu`be, tu`iza projekat Cvetni prolaz, i koji la{tva, politi~ari, a zagreba~ka je kao gradona~elnik imao apsogradska skup{tina ~ak je ovih dalutnu mo} nad svakim papirom kona organizovala vanrednu sednicu ji je iza{ao iz gradske uprave – sakoja se zavr{ila pompenznim trada pere ruke jer sve je odluke dono`ewem ostavke gradona~elnika sio – SDP. Isti onaj koji ga je s Milana Bandi}a i zaustavqawem prezirom odbacio na predsedni~radova u Var{avskoj. kim izborima. I niko mu to ne moTo ~ak i ne bi bilo toliko li`e osporiti! Jer Bandi} je, sa svocemerno da se dogodilo – pre tri jim provincijalnim instiktom za sedmice. Ili meseca. Dakle, ne u pre`ivqavawe, neuporedivo botrenutku kada bageri, potpuno zaqi politi~ar od salonskog Mila{ti}eni svim potrebnim dozvolanovi}a. I sada ga je do~ekao s smema gradske uprave, ve} grabe prve {kom. metre zemqe za rampu, ne u trenutNo, najva`nija, ali i najstraku kad pose~eno drve}e (kao sim{nija ~iwenica koja je isplivala bol `rtvovawa javnog interesa u slu~aju Var{avska, jeste duboka krupnom kapitalu) ve} trune na su{tinska podeqenost hrvatske kompostu, i sigurno ne tri godine javnosti, koju, kako se moglo videnakon {to su ti isti gradski zati ovih burnih dana, te{ko da }e stupnici potvrdili izmene Genene{to jo{ dugo mo}i ubla`iti. ralnog urbanisti~kog plana ko“Komuware” ili “HDZ-ovci”, prijim su dopustili ovu gradwu. mitivci ili purgeri, a u ovom sluIpak, posebno licemerno su ~aju svi oni nezainteresovani i zvu~ala obja{wewa vode}e stran{a~ica “besposli~ara, lewivaca, ke u Zagrebu, SDP-a, za pogre{ne xabalebaro{a, netalentovanih odluke. Jer ovo {to su napravili bezvezwaka koji `ive na na{ rasad, trebalo je, da su zaista hteli, ~un”. Iako su na~elno svi bili da naprave nakon prvih protesta u protiv lopovluka i bahatosti aprilu, kada su udru`ewa Pravo vlasti, protest aktivista i Zana grad i Zelena akcija organizogrep~ana izazvao je salve negativvale prve ozbiqnije proteste u nih reakcija, posebno qudi koji Var{avskoj. I tada je bilo sukoba nisu iz Zagreba (iako mo`da sada s policijom, a prvi radovi su izu wemu `ive). vo|eni pod okriqem no}i (za{to Glavni argument ‘protiv’ bio neko ~iste savesti, posebno ako je – {ta se oni sad di`u zbog jedima nalog Grada, bilo {ta po~iwe ne sive uli~ice, a nisu digli svoda radi usred noja dupeta kad je }i?). Zapravo, to uveden krizni poBandi} je, sa svojim je bila idealna sirez, kad su u jedtuacija da se pronom danu otpu{taprovincijalnim jekt zaista zaustane stotine, kad je instiktom za vi i revidira. Meministar [uker pre`ivqavawe, |utim, neverovatdigao ko zna koji neuporedivo boqi no lo{em polikredit po redu… politi~ar od ti~kom strategu A upravo je u tome Zoranu Milanovi- salonskog Milanovi}a problem.

Zbog }u, lideru SDP-a, mnogo ve}ih stvato se nije u~inilo ri niko nije ustakao dobar trenutak, iako je nakon jao. Qudi u Hrvatskoj ve} vi{e Bandi}evog katastrofalnog poraod decenije ~ekaju lepe vesti, naza na predsedni~kim izborima zasmejane politi~are (koji padaju greba~kog gradona~elnika imao – po pozornicama), ohrabrewe i bana kolenima. rem nagove{taj po{tewa. NespoU me|uvremenu, Bandi} je po ko sobna politi~ka garnitura, i zna koji put dokazao sposobnost vlast i opozicija, znaju da ~uvaju feniksa, a gra|evinski trudbenivlast jedino strahom i pretwama ci Tome Horvatin~i}a radili su da }e nam biti jo{ gore. I zato danono}no. I – zdawe nad Cvetvi{e niko i ne vidi {iru sliku. nim trgu polako raste. Prekid raJer, onda bi videli da slu~aj Vardova na rampi? S kojim argumen{avska nije pitawe jedne ulice, tima? Sigurno ih vi{e nema. Odve} mogu}nosti da se napokon stanosno, ono malo argumenata koji ne na rep toj podivqaloj zveri su preostali, nekoliko minornih korupcije i samo`ivosti lokaldozvola zbog kojih }e aktivisti nih {erifa. I da svako mesto u poku{ati do jeseni da ishode preHrvatskoj ima svoju Var{avsku, kid radova, na `alost istopi}e se ali da je ova najbli`a zadwicama na vrelom letwem suncu i u oppoliti~ara. {toj pusto{i dr`avnih i gradNovi protesti najavqeni su za skih institucija tokom avgusta. jesen. Bandi} ne ide na godi{wi.

Osim {to je SDP na ovom sluGra|evinci ne idu na godi{wi. ~aju pokazao potpunu politi~ku Do jeseni }e rampa ve} biti betonesposobnost, on ima jo{ je nekonirana, Horvatin~i} }e nabaciti liko va`nih aspekata. Prvi je ponovo drve}e, a vrlo skoro u svom litizacija pri~e, zbog koje je kao {minkerskom centru }e otvoriti i ve}ina drugih pri~a od javnog ve} izvikanu kost za narod: toliinteresa, slu~aj Var{avska izguko pri`eqkivani H&M, zbog kobio o{tricu. Jer, umesto pri~e o jeg se prelaze kilometri do neverovatnoj ~iwenici da je cela Austrije i koji nas navodno stagradska uprava odradila posao za vqa na mapu Zapada. I dok }emo jednog privatnika, koji }e namlami bqe{tati u novim jeftinim, titi enormni novac na ra~un javali strawskim majicama, gospoda nog prostora i milion Zagrep~a}e se slatko smejati na na{ ra~un na koje ama niko ni{ta nije pitao i brojati novac s na{eg ra~una.

Ana Dasovi} – dakle, stereotipa divqeg kapi-

U

c m y

DNEVNIK VODI^ KROZ TRENDOVE: NOVI SAD BY NIGHT

Tela u prvom planu od jutra do mraka vi oni koji su se zimus satima preznojavali „teraju}i“ i mu~e}i raznorazne sprave i naprave po ovda{wim teretanama i fitnes centrima kona~no su do{li na svoje. Sva ta zategnuta tela i nabildovani bicepsi i tricepsi s prvim su letwim danima i nakon nekoliko brzinskih sun~awa u solarijumu, najzad zauzela svoja po~asna mesta u izlogu – preko dana se {epure na pla`ama i bazenima, a uve~e po klubovima i kafi}ima.

Sva je sre}a {to su i modna pravila za ovu sezonu takva da dame iz ku}e ne bi trebalo da izlaze iz {ortsa a gospoda iz bodi majica, lanenih ko{uqa i bermuda ili pantalona. Tela su u prvom planu od jutra do mraka.

I koliko god da nam svima ove letwe vru}ine i sparine te{ko padale, ne mo`emo a da ne budemo svesni da je za mnoge ovo kona~no wihovih pet minuta koje su tako dugo ~ekali. Jer, ne samo {to je trebalo mesecima se zatezati i voditi ra~una o svakom zalogaju, ve} sve to treba i odr`avati na nivou zadatka. A on, bar ako je suditi po onome {to ka`e statistika, nije nimalo lak. Naime, istra`ivawa pokazuju da prose~ni mu{karac dnevno potro{i ~ak 83 minuta na kupawe, brijawe, izbor ode}e, pravqewe frizure i nano{ewe hidratantnih krema, dok ih `ene, sa utro{enih 79 minuta na ulep{avawe i udarawe glanca, prate u stopu.

Kada se malo dubqe za|e u ove rezultate, mo`e se i{~itati da ja~i pol svakog jutra ispod tu{a provede oko 23 minuta, a `ene tek minut mawe; za brijawe im je potrebno pomalo neverovatnih 18 minuta, dok je ne`niji pol koji po pitawu uklawawa suvi{nih dla~ica ima puno vi{e posla, i ovde br`i – za svega 14 minuta `ena }e izdepilirati pazuh, noge i bikini zonu.

Tako ~isti, namirisani i bez ne`eqenih dla~ica mu{karci zatim potro{e 13 minuta donose}i odluku o tome {ta }e obu}i, dok pripadnice lep{eg pola to urade za deset. Ostaje jo{ frizirawe i nano{ewe krema na lice za ~ega je ja~em i, po svemu sude}i u ovim rabotama jo{ nedovoqno utreniranom polu, potrebno 17, a `enama 22 minuta.

Sve u svemu i ako je verovati matematici, dame u proseku za nekih 65 godina `ivota preko 130 dana potro{e na razna ulep{avawa. S tim u vezi pitawe svih pitawa glasi: da li se doterujemo zbog sebe ili to, pak, ra-

S

osle gotovo dve decenije koliko je trajalo “smirivawe tla” na prostoru nekada{we dr`ave, qubimac Vojvo|ana – istarski draguq Roviw, ponovo je onaj stari prijateq koji otvorenih ruku nudi dobrodo{licu. Kada smo nedavno posetili ovaj grad kako bi ~itaocima „Dnevnika” do~arali turisti~ku ponudu, iznenadilo nas je to {to je ovaj primorski grad ostao isti – nije izgubio ni{ta od svoje rusti~nosti i starih mirisa, ali je, s druge strane, ispratio sve moderne trendove vrhunske turisti~ke ponude. Pomalo nezamislivo za na{u svakodnevnicu, Roviw i wegova okolina besprekorno su ~isti, pa ukoliko biste bacili papiri}, ili `vaku u bilo

P

dimo zbog drugih? Jer, iako }e ve}ina odgovoriti kako to radi zarad vlastite sre}e i zadovoqstva, pomalo je nejasno kako onda na ovda{wim ulicama svi izgledaju sli~no i toliko u skladu sa normiranim standardima lepote koje propisuju televizijski kanali, internet, novine i magazini. Da li to zna~i da su normirani i na{i snovi, htewa i `eqe ili smo se u svetu u kojem se ve}ina stvari mo`e odraditi iz foteqe toliko ulewili da ne-

mamo voqe ni da se bavimo potragom za samo svojim snom, ve} prihvatamo brzinsko, instant re{ewe – preuzimamo snove koji se najboqe prodaju; one za ~iji su produkciju i marketing utro{ene najve}e para, te je i najve{tije prepakovano ono {to nam je

~aju da nam se pojavi akna na licu ili celulit na butini. Kad wih nema, nema ni razloga za brigu i svet je jednostavno savr{en.

Upravo smo na ovu temu razmi{qali, a gde drugde nego u izlasku. Petak ve~e, ceo grad je spreman za jo{ jedan lud provod, a mi na pravom mestu i u pravo vreme.

Na fensi, fri{ko otvorenom brod - klubu ne{to pre pono}i za lud i nezaboravan provod sve je spremno, a lepih je i mladih qu-

di kao u pri~i. Zapravo, prilaz s kopna vi{e podse}a na modnu pistu kojom {eta od glave do pete „upra}kana“ mlade`. Jasno je na prvi pogled da su devojke tog dana imale puno posla: frizure su pod konac, {minka besprekorna, nokti savr{eni, ten bronzan, a

Sve kako pravila nala`u Tek jedan izlet u novosadski no}ni `ivot je dovoqan da dobijete potvrdu o tome kako je ve}ina detaqno i na vreme prou~ila spisak trendova za ovu modnu sezonu. Dame su tako nepogre{ivo u mini}ima i {ortsevima, cvetne i romanti~ne haqine na tufnice "in" su i na ulicama na{eg grada, xins je strate{ki i ba{ kako modna pravila nala`u „iseckan“ taman kako treba, najprisutnije su be` i bela boja, mornarski stil je vi{e nego zastupqen, a tu su i nezaobilazne visoke potpetice. Mu{karci su, s druge strane, prona{li bermude po svojoj meri, ko{uqe i majice neretko su u trendi jarkim bojama, dok izbor obu}e uglavnom pada na japanke, patike ili mokasine. svima potrebno – qubav u nadu da }e nam lep{i izgled doneti svu potrebnu sre}u?

Drugim re~ima, ~itav taj uvek nasmejan i sjajno raspolo`en marketin{ko - manekensko - menaxerski tim nas navodi na ideju da }e nam zategnuto telo, lice bez bora i trendi krpice otvoriti vrata u neki lep{i i bezbri`niji svet. Svet u kojem, ako je verovati ekonomsko - propagandnim klipovima, nervoza i brige mogu da se jave samo u slu-

garderoba u skladu sa posledwim trendovima. I mu{ka ekipa se potrudila: pantalonice, brodarice, lagana ko{uqa i miris parfema. Ukratko, sve kao s reklame.

Problem nastaje onog trenutka kada shvatite da bi cela pri~a trebalo da traje du`e od tih famoznih pet sekundi, ipak dovoqnih samo za „pakovawe“ odli~nog reklamnog slogana. Na `alost, otprilike toliko traje „prepoznavawe“ prido{lih kan-

didata. Naime, nakon toga, uz ~a{u nekog fensi koktela, nastavqa se skenirawe novih lica, pri ~emu se na ona ve} „snimqena“ retko ko vra}a. Ispada nekako da smo u `eqi za neverbalnom komunikacijom – izborom ode}e, frizure, modnih aksesoara i kompletnog stajlinga i da olak{amo sebi put do druge osobe malko preterali, te danas gotovo da vi{e ne moramo ni da razgovaramo.

Jednostavno, svima je navodno sve savr{eno jasno ve} nakon petosekundnog „~ekirawa“ kqu~nih atributa i na osnovu toga kakva je ne~ija „fasada“ ve}ina je spremna da stavi ruku u vatru koliko je sigurna u to {ta druga osoba voli, koju muziku slu{a, {ta joj je zabavno... Ukratko, znamo sve. I {to bismo se onda uop{te trudili da nekog upoznajemo, kad je ve} sve tako kristalno jasno? Upravo tako stvari danas u najve}em broju slu~ajeva funkcioni{u. Qudi se jednostavno „odgledaju“ i „premere“ i potom nastave daqe. Osvajawa, muvawa, flertovawa i sve ostalo {to bi trebalo da se de{ava u izlasku gotovo da i nema. Jer, za{to bismo nekoga i osvajali, kada su se svi (ili bar ve}ina wih) odavno predali bez borbe. U tom svetu u kojem se nepodrazumevaju}e odavno podrazumeva, mlade devojke su pristale (naj~e{}e bez da je to neko od wih uop{te tra`io) da ugra|uju ekstenzije, pumpaju usta i poprsje, lepe ve{ta~ke nokte i mu~e svoja tela na jo{ milion neverovatnih na~ina sve zarad toga da bi se nekome dopale.

A mladi}i? Pa i oni su se, podjednako izbombardovani porukama o savr{enim telima koja u savremenom dru{tvu jedina imaju pravo na sre}u i sladak `ivot, „ukiborgovali“ u nekakve mi{i}ave konstrukcije, upakovane u trendi krpice. Svi zajedno, tako lepi, zategnuti i nasmejani, zapravo nemaju pojma {ta bi od sebe i od drugih nakon tih famoznih pet sekundi sjaja i glamura. Nakon toga svi su, striktno podeqeni u `enske i mu{ke tabore i od eventualne komunikacije „za{ti}eni“ preglasnom muzikom, uglavnom nesigurni, prepla{eni i usamqeni. A kako toga u reklamama nema, ve}ina na sve mogu}e na~ine nastoji da iza dru{tveno prihvatqive fasade sakrije sve te dru{tveno neprihvatqive emocije i strahove.

Jasna Budimirovi}

U ove vrele letwe dane pogledi su, prirodno, uprti na remek dela pejsa`ne arhitekture koja sadr`e – vodu. Iako fontane nisu namewene prawu nogu, bu}kawu i prskawu, zaslu`uju podrobniji opis, zar ne?

Fontana di Trevi, Rim, Italija

Visoka 26 metara i duga skoro dvadeset, ova fontana najve}a je barokna fontana u Rimu. Ime je dobila po tome {to je sme{tena na raskrsnici tri puta, a ozna~ava krajwu ta~ku akvadukta Akva Vir|ine (Devi~anska voda), jednog od najstarijih na svetu koji je anti~ki Rim snabdevao vodom. Po predawu, pravi put do izvora jednom radniku pokazala je devica, pa otud i ime. Za ovu fontanu veruje se da }e vam bacawe nov~i}a u wu doneti obavezan povratak u Rim.

Heneralife, Granada, [panija:

Na Sun~evom bre`uqku pored starog mavarskog grada Alhambre nalazi se vrtni kompleks Heneralife. On poti~e verovatno iz vremena Ismaila Prvog (1314 - 1325).

Naziv ,,Heneralife'' dolazi od arapskog ,,Jannat-al-arif'' {to zna~i ,,Arhitektov vrt'', kao uspomena na velikog vezira Abad Alaha Tre}eg, koji je bio stolar i izradio je plan vrtova. Dvanaest stilizovanih lavova u krugu koji pridr`avaju fontanu s bazenom najlep{i su ukras Dvori{ta lavova .

Versajske fontane, Pariz, Francuska:

Ne jedna, nego pedeset fontana ukra{avaju najlep{i dvorac na svetu, pariski Versaj. No, to nije ni{ta: u vreme kraqa Luja ^etrnaestog Versaj je imao vi{e od 1.400 fontana, ~iji je rad obezbe|ivao

Kao nekad i lepo i skupo wihove povezanosti sa komunizmom, a ne zbog boje zemqi{ta i pla`e koje ostrvo ~ine posebnim. Od grada saobra}a brodi} i cena vo`we u jednom pravcu je 40 kuna, ne{to mawe od 5 evra. Za one koji smatraju da im je boqi privatni sme{taj, napomiili u na{em prevodu “Brdo Mlinova”, za koji u punoj sezoni u dvokrevetnoj sobi sa no}ewem i doru~kom treba platiti ne{to vi{e od 500 evra. U vreme nekada{we Jugoslavije najluksuzniji hotel u Roviwu bio je „Eden”, koji je i daqe vi{e nego solidan, ali sa cenom od 270 evra dnevno za dve osobe. Za dvadesetak evra skupqi je sme{taj u hotelu „Istra” na Crvenom otoku, na kome su mnogo lep{e pla`e nego u starom gradskom jezgru. I sada se prepri~ava anegdota da su Englezi koji dolaze da letuju ovde mislili da je ostrvo dobilo naziv „crveni“ zbog najbrojnijih gostiju - Rusa i

19

PET NAJLEP[IH SVETSKIH FONTANA

NA LICU MESTA: REPORTER „DNEVNIKA” U OBILASKU ROVIWA

koji kutak, to bi sigurno ostalo prime}eno. ^isto}i je svakako doprinelo i izme{tawe pogona Tvornice duhana Roviw iz centra grada u dvadesetak kilometara udaqeni Kanfanar, pa se danas umesto duvana, u starom fabri~kom zdawu odr`avaju kongresi.

I kao {to je ostalo po starom ono {to je lepo, tako je kao i pre dve ili tri decenije nemogu}e u Roviw oti}i tankog nov~anika.

Najpoznatiji hotel sa pet zvezdica na kojeg su Roviwani posebno ponosni jeste “Monte Mulini”,

nedeqa25.jul2010.

wemo da dnevni aprtman za dve osobe staje oko 40 evri}a.

A kada krenete po Roviwu, po{to se evro kre}e oko sedam kuna, lako se mo`e izra~unati cenovnik u dinarima. Kugla sladoleda je uglavnom {est kuna, razglednica tri kune, porcija }evapa 30 kuna, tre{we 40 kuna, kajsije 40 kuna, pola kilograma su{enog vo}a 30 kuna, breskve 25, gro`|e 40, paradajz 16 kuna... Pitamo gde se okupqaju mladi, ka`u nam da je najpoznatiji kafi} „Rio” na rivi, dok

Roviwski voz od 300 evra U hotelu „Monte Mulini” spremaju se istinski specijaliteti, pri ~emu uglavnom gosti sami biraju jelovnik po{to u pansionskoj ponudi imaju doru~ak. Predstavi}emo vam jedan obrok, sa vi{e razli~itih jela, ne{to kao na{ „leskova~ki voz“, od svega po malo, koji bi ko{tao po osobi negde oko 300 evra(!), ukoliko se uz svako jelo i za aperitiv slu`e i najkvalitetnija bela i crvena vina. Predjelo je ukiseqeni mladi luk, sa karamelizovanom pomoranxom, mariniranom limetom i mikrosalatom, potom ide „Konfit od patke“, zatim „Kesten i tartuf“, „Sotirani file od brancina“, „Pa~ja prsa i lisi~arke“, poslu`ewe sa pet vrsta sireva, sa orasima i kimom, su{enim vo}em i gro`|em i na kraju dezert od jabuke sa pet za~ina – to je, ustvari, kuvana jabuka, uz koju je poslu`en kreker od oraha, sladoled sa cimetom i kalvados. Pa ko voli...

slo`en sistem kanala po kojima su plovile gondole, kao i akvadukt.

Ipak, nije bilo dovoqno vode za rad svih fontana, pa su se ukqu~ivale fontane pored kojih je Luj ^etrnaesti prolazio kad je i{ao u {etwu. Naj~uvenija je Apolonova fontana, iz koje se bog Sunca simboli~ki uzdi`e u pravcu kraqa, a i Versaj je deo Uneskove svetske kulturne ba{tine.

Maneken pis, Belgija:

Mala statua de~aka koji pi{ki nacionalni je simbol Belgije.

Prema legendi, nasmejani de~ko ovekove~en je zahvaquju}i uspelom poku{aju da na ovako neobi~an na~in ugasi po`ar u ku}i. Prvobitno je bio isklesan u kamenu, sredinom 14. veka, i zvao se “mali Julijan”.

Godine 1619. @erom Dageno napravio je ovu fontanu u bronzi, a nedavno je dobio i drugaricu Janeke Pis, udaqenu nekoliko ulica, na zahtev feministkiwa. Za vreme praznika, Belgijanci ga obla~e u vi{e od 650 specijalno skrojenih malih kostima, a omiqena je meta turista.

Bela|o hotel i kasino, Las Vegas, SAD:

Fontana koja se poigrava svetlima u ritmu muzike i posetioce bukvalno ostavqa bez daha ima 1203 {trcaqke i 4500 lampi koje se prostiru ve{ta~kim jezerom.

Ovo jezero u pustiwi isparava velikom brzinom, pa se svakog dana puni sa preko dva miliona litara vode izvu~ene iz specijalnih bunara. Namewena najvi{e no}nim posetiocima, oslawa se na svetlosne koliko i na zvu~ne efekte. To joj omogu}uje vi{e od 4.500 kompjuterizovanih reflektora koji se nalaze pod vodom, dok komplikovani muzi~ki sistem prenosi zvuk uz pomo} 200 zvu~nika postavqenih oko jezera. Vredi videti, zar, ne?

Ivana Vujanov

picerija „Di sergio” nudi odli~nu klopu za {est do sedam evra. Poseban u`itak pru`a koktel bar “Valentino” u kome nema formalnosti kao {to su stolice, ve} dobije{ jastuk, sedne{ na kamen i ispija{ svoj koktel~i}. Ovog leta hit je takozvani “{pric” a ~ine ga kampari, soda voda, {ampawac, maslina i naranxa. Uobi~ajena paleta svakog kafi}a je espreso za 1,5 evro, sok 2 evri}a dok pivo staje 1,5 evropsku valutu.

Naravno, sve ovo skoro je duplo skupqe ako sednete u neki od elitnijih hotela. Kad ih pitamo {ta je wihov lokalni specijalitet nabrajaju – fritaja (jaja) sa {parglama, sve vrste ribe, tartufi s kqukancima...

Na{i doma}ini ne preporu~uju turistima vo`wu taksijem, jer je preskup, po{to samo start iznosi 3 evra, a no}u ~ak i 4. Strani turisti najradije se opredequju za iznajmqivawe bicikla, za ceo dan to je 10 evra, a sat ko{ta tri evri}a. Uz sam grad, zanimqivost Roviwa svakako su i wegovi turisti.

U gradu, na pla`i, pijaci, kafi}ima, puno je sveta raznog, jo{ uvek uglavnom Nemaca, Austrijanaca, Rusa, Slovenaca... u mawem broju i na{ih qudi, ali svuda vlada neki prijatan mir, svi govore tiho, ali se i svi me|usobno dobro ~uju i razumeju.

Svetlana Stankovi}

20

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

PRI^A ZA KU]NI HERBARIJUM

Slu~aj stanarke pod velom

Artur Konan Dojl ad se ima na umu da je gospodin [erlok Holms aktivno delovao 23 godine, te da mi je sedamnaest godina bilo dopu{teno da sara|ujem s wim i bele`im ono {to je radio, bi}e jasno da imam mnogo materijala na raspolagawu. Jedno pre podne, pri kraju 1896. godine, primio sam od Holmsa hitnu poruku kojom moli moju prisutnost. Kad sam stigao, na{ao sam ga u zadimqenoj atmosferi s jednom postarijom `enom maj~inskog izgleda, jedne ku}evlasni~ke sorte, koja je sedela na stolici ispred wega.

— Ovo je gospo|a Merilou iz Ju`nog Brikstona — rekao je moj prijateq, mahnuv{i rukom. — Gospo|i Merilou ne smeta duvan, Votsone, ukoliko `elite da u`ivati u svojoj pasiji. Gospo|a Merilou ima zanimqivu pri~u, koja bi lako mogla daqe da se razvije, pri ~emu bi va{a prisutnost mogla biti korisna.

— [to god mogu u~initi...

— Shvati}ete, gospo|o Merilou, da bih, ako do|em gospo|i Ronder, `eleo da imam svedoka. Vi }ete joj to objasniti pre nego {to stignemo.

— Bog vas blagoslovio, gospodine Holms — rekla je na{a posetiteqka — woj je toliko stalo da vas vidi, da biste mogli sa sobom da dovedete celu `upu!

— Onda }emo do}i rano posle podne. Hajde da jo{ jednom proverimo ~iwenice pre nego {to po~nemo. Ako ih preletimo, to }e pomo}i doktoru Votsonu da shvati situaciju. Ka`ete da je g|a Ronder va{a stanarka sedam godina i da ste samo jednom videli weno lice.

— Da barem nisam! — rekla je g|a Merilou.

— Ono je, kako sam shvatio, bilo strahovito unaka`eno.

— Pa, gospodine Holms, te{ko se mo`e re}i da je to uop{te bilo lice. Tako je to izgledalo. Na{ mlekar jednom ju je na trenutak video dok je virio kroz gorwi prozor, pa je ispustio kantu i prolio mleko po celom predwem dvori{tu. Takvo je to lice. Kad sam je ja videla, dogodilo se to za wu neo~ekivano, hitro se pokrila i zatim rekla: „Sad barem znate, gospo|o Merilou, za{to nikad ne di`em veo!“ — Znate li i{ta o wenoj pro{losti?

— Ba{ ni{ta.

— Je li vam dala kakve preporuke kad je do{la?

— Ne, gospodine, ali je platila u gotovini, i to poprili~no. Stanarinu za ~etvrt godine ravno na sto, unapred, i bez ikakvog natezawa oko cene. U ovo doba uboga `ena kao {to sam ja ne mo`e da si dopusti da propusti priliku poput ove.

— Je li navela bilo koji razlog zbog kog je izabrala va{u ku}u?

— Moja je ku}a prili~no udaqena od puta i skrovitija je od ve}ine ostalih. Osim toga, ja uzimam samo jednu osobu, a sama nemam porodicu.

Rekla bih da je pogledala i druge te ustanovila da joj moja najboqe odgovara. Woj je do tajnovitosti i voqna je za to da plati.

— Ka`ete da nikad nije pokazala lice od prvog dana pa do kraja, osim jednom slu~ajnom zgodom. No, to je vrlo neobi~na pri~a, najneobi~nija, te me ne ~udi {to `elite da je istra`imo.

— Ja to ne `elim, gospodine Holms. Sve dok dobijam stanarinu, potpuno sam zadovoqna. Ne biste mogli da imate mirnijeg stanara, takvog koji bi zadavao mawe pote{ko}a.

— No {ta je onda dovelo do ovoga?

— Weno zdravqe, gospodine Holms. ^ini se da ona propada. A ne{to stra{no joj je na pameti. „Ubistvo!“, vi~e, „ubistvo!“ A jednom sam je ~ula: „Ti, okrutna `ivotiwo! Ti, monstrume!“ Tako je vikala. Bilo je to no}u i jasno je odzvawalo ku}om, pa su me podilazili trnci. Stoga sam ujutro oti{la do we. „Gospo|o Ronder“, ka`em ja, „ako imate ne{to {to vam mori du{u, postoje sve{tenici“, ka`em ja, „a i policija. Neko od wih }e vam pomo}i“. „Za ime Bo`je, ne policija,“ ka`e ona, „a sve{tenici ne mogu da promene ono {to je pro{lo. A opet“, ka`e ona, „olak{alo bi mi du{u da neko sazna pre nego {to umrem“. „Pa“, ka`em ja, „ako ne `elite redovnu po-

K

liciju, tu je onaj detektiv o kom smo ~itali“, oprostite, gospodine Holms. A ona je na to upravo sko~ila, „To je pravi ~ovek,“ ka`e ona. „^udim se {to se nikad pre nisam toga setila. Dovedite ga ovamo, gospo|o Merilou, a ako ne bi hteo da do|e, recite mu da sam `ena iz Ronderove predstave s divqim `ivotiwama. Recite to i spomenite ime Abas Parva“. Evo ga, ovo je napisala — Abas Parva. „Ovo }e ga navesti da do|e ako je taj ~ovek koji mislim da jeste.“

Kraq Sahare — I ho}e primetio je Holms — vrlo dobro, gospo|o Merilou. Voleo bih malko da porazgovaram sa doktorom Votsonom. To }e nas okupirati do ru~ka. Negde oko tri sata mo`ete da nas o~ekujete u svojoj ku}i u Brikstonu.

Na{a posetiteqka nije se ni odgegala iz sobe, ni jedan drugi glagol ne mo`e da ozna~i na~in kretawa gospo|e Merilou, a [erlok Holms se s divqom energijom bacio na gomilu kwiga s bele{kama, koja je le`ala u uglu. Nekoliko minuta trajalo je neprestano {u{tawe listova, a onda je, uz zadovoqno gun|awe, na{ao ono za ~im je tragao. Bio je toliko uzbu|en da nije ustao, nego je seo na pod poput nekog neobi~nog Bude, prekr{tenih nogu, usred velikih kwiga, dok mu je jedna otvorena bila na krilu.

— Slu~aj me je svojevremeno dra{kao, Votsone. Evo mojih zapisa koji to dokazuju. Priznajem da ni{ta nisam mogao da u~inim u vezi s tim. No unato~ tome, bio sam uveren da je sudija nije imao pravo. Zar se vi ne se}ate tragedije u Abas Parvi?

— Nimalo, Holms.

— A ipak ste tada bili sa mnom.

No sigurno je i moj utisak bio bled, jer nije bilo ni~eg od ~ega bi se moglo krenuti, a ni jedna stranka nije tra`ila moje usluge. Biste li mo`da `eleli da pro~itate spise?

— Ne biste li mogli da mi izlo`ite osnovne ta~ke?

— To je vrlo jednostavno. Verovatno }ete ih se prisetiti dok govorim. Ronder je, naravno, bilo op{tepoznato ime. On je bio suparnik Vumvela i Sangera, jedan od najve}ih {oumena svog doba. Postoji, me|utim, svedo~anstvo da se odao pi}u, te da su i on i wegov {ou u vreme velike tragedije propadali.

Karavan se zaustavio da preno}i u Abas Parvi, seocu u Berk{iru, kad se zbio taj u`as. Bili su na putu za Vimbldon, putovali su putem, i jednostavno su se ulogorili bez prikazivawa, jer je mesto bilo tako maleno da im se nije isplatio da daju predstave.

Izme|u ostalih eksponata, imali, su vrlo lepog severnoafri~kog lava. Ime mu je bilo Kraq Sahare.

I Ronder i wegova `ena imali su obi~aj da predstave izvode unutar wegovog kaveza. Evo, ovde je fotografija s predstave, iz koje }ete zapaziti da je Ronder bio golema osoba poput sviwe, te da je wegova `ena bila zaista lepotica. U istrazi se ustanovilo da je bilo nekih znakova da je lav opasan, no, kao {to je uobi~ajeno, prisnost je urodila potcewivawem, te se na tu ~iwenicu niko nije obazirao.

Bilo je uobi~ajeno da bilo Ronder, bilo wegova `ena hrane lava no}u. Ponekad je i{lo jedno, ponekad oboje, no nikad nikom drugom nisu dopustili da to uradi, jer su verovali da }e ih lav sve dotle dok mu budu donosili hranu smatrati dobro~initeqima te da ih ne}e napasti.

Upravo te no}i, pre sedam godina, i{li su oboje, a zatim je usledio zaista u`asan doga|aj, detaqi koji nikad nisu razja{weni. ^ini se da se ceo logor oko pono}i uskome{ao od rike `ivotiwe i vri{tawa `ena. Razni poslu`iteqi i name{tenici izjurili su iz svojih {atora nose}i svetiqke, a wihovo je svetlo otkrilo strahovit prizor. Ronder je le`ao smrskanog potiqka i s dubokim tragovima kand`i na temenu, desetak jardi od kaveza koji je bio otvoren. Blizu vrata kaveza le`ala je gospo|a Ronder na le|ima, dok je nad wom ~u~ala i re`ala zver. Razderala joj je lice, i to tako da se uop{te nije smatralo da bi mogla da pre`ivi.

Nekoliko qudi iz cirkusa, koje su

predvodili Leonardo, atleta, i Grigs, klovn, odagnali su motkama zver, nakon ~ega se ona vratila u kavez, gde su je smesta zakqu~ali. Kako se oslobodila, ostala je tajna.

Naga|alo se da je par nameravao da u|e u kavez, no kad su vrata bila otkqu~ana, zver je nasrnula na wih.

Nema vi{e ni{ta zanimqivo u dokaznom materijalu, osim toga da je `ena u bunilu borbe sa smr}u vri{tala: „Kukavice, kukavice!“, dok su je unosili u kola u kojima su `iveli. Pro{lo je {est meseci pre nego {to je mogla da da iskaz, no istraga je vo|ena kako treba jasnim pravcem da je smrt uzrokovana nesretnim slu~ajem.

— Kakva bi se alternativa mogla zamisliti? — rekoh ja.

— Te{ko bi se moglo re}i. Pa ipak, postojale su jedna ili dve ta~ke koje su uznemiravale mladog Edmundsa iz policije u Berk{ireu.

Bistar mladi}! Kasnije je poslan u Alahabad. Eto tako sam se ja ume{ao u tu stvar; on je skoknuo do mene, pa smo popu{ili lulu-dve razgovaraju}i o tome.

— Vitki plavokosi ~ovek?

— Ta~no. Bio sam siguran da }ete za~as uhvatiti trag.

— Ali {ta ga je uznemiravalo?

— No, obojicu nas je uznemiravalo. Bilo je tako prokleto te{ko rekonstruisati slu~aj. Osmotrite ga iz lavqeg ugla. On je oslobo|en. [ta radi? Odlazi otprilike {est skokova napred, {to ga dovodi do Rondera. Ronder se okre}e da pobegne, tragovi kand`i su na potiqku, no lav ga obara. Zatim, umesto da i daqe ska~e i da pobegne, vra}a se `eni, koja je bila blizu kaveza, ru{i je i izjeda joj lice. Zatim opet oni weni krici koji slute da ju je na neki na~in wen mu` ostavio na cedilu. [ta li je jadnik mogao da u~ini da joj pomogne? Vidite li problem?

— Sasvim.

— A zatim je tu bila i jedna druga stvar. Pada mi na um sada kad opet o tome razmi{qam. Bio je i neki iskaz da je, ba{ kad je lav rikao a `ena vri{tala, neki mu{karac po~eo da vi~e od straha.

— Pa taj Ronder, bez sumwe.

— No ako mu je telo smrskano, te{ko bi bilo o~ekivati da se ma {ta jo{ od wega ~uje. Postojala su bar dva svedoka koja su govorila o kricima mu{karca koji su se me{ali s onima od `ene.

— Pa rekao bih da je u to vreme ceo logor vikao. A {to se drugih ta~aka ti~e, mislim da bih mogao da nabacim jedno re{ewe.

— Bilo bi mi drago da ga razmotrim.

— Ono dvoje je bilo zajedno, deset stopa od kaveza kad se lav oslobodio. Mu{karac se okrenuo i bio oboren. @eni je pala na pamet ideja da u|e u kavez i zatvori vrata. Bilo je to weno jedino uto~i{te. Ona je to i poku{ala, i ba{ kad se domogla kaveza, `ivotiwa je sko~ila za wom i sru{ila je. Bila je quta na svog mu`a zato {to je time {to se okrenuo po|ario bes `ivotiwe. Da su joj se okrenuli licem, mo`da bi je mogli zapla{iti. Odatle weni krici: „Kukavice!“ — Sjajno, Votsone. Samo je jedna mrqa u va{em draguqu.

— Koja je to mrqa, Holms?

— Je li mogu}e da su imali nekog neprijateqa koji je oslobodio zver?

— A za{to bi ih ona tako divqe napala kad je navikla da igra s wima i izvoditi ludorije unutar kaveza?

— Verovatno je isti neprijateq u~inio ne{to da je razdra`i.

Holms se zamislio i nekoliko trenutaka ostao u ti{ini.

— No, Votsone, ovo se mo`e re}i u prilog va{oj teoriji. Ronder je bio ~ovek s mnogo neprijateqa. Kad je bio pripit, bio je u`asan. Tako mi je rekao Edmunds. Veliki nasilnik od ~oveka, kleo je i mlatio svakoga ko bi mu se na{ao na putu. Dr`im da su oni krici o ~udovi{tu, o kojima je govorila na{a prijateqica, bili no}na se}awa na milog pokojnika. Kako bilo da bilo, na{a su

naga|awa isprazna sve dok nemamo sve ~iwenice. Na kredencu je hladna jarebica, Votsone, i boca Montra~ea. Okrepimo se pre nego {to ih ponovo posetimo.

Kad nas je na{a ko~ija dovela do ku}e gospo|e Merilou, zatekli smo tu gojaznu gospo|u kako je zakr~ila otvorena vrata svog niskog usamqenog prebivali{ta. Bilo je sasvim jasno da je wena glavna briga bila ho}e li izgubiti dragocenu stanarku, te nas je pre no {to nas je povela gore prekliwala da ne ka`emo i ne u~inimo ni{ta {to bi moglo da vodi tako nepo`eqnom kraju. Posle toga, nakon {to smo je ute{ili, po{li smo za wom po ravnom, lo{e pokrivenom stepeni{tu, da bismo bili uvedeni u sobu tajanstvene stanarke.

Bila je to tesna, lo{e provetravana prostorija koja je zaudarala na plesan, {to se moglo i o~ekivati, jer ju je wena stanovnica retko napu{tala. ^inilo se da se po nekoj osveti sudbine ova `ena od osobe koja je dr`ala `ivotiwe u kavezu sama pretvorila u `ivotiwu u kavezu. Sedela je sada u iscepanoj foteqi u tamnom uglu sobe. Duge godine mirovawa ogrubele su crte wene figure, ali je nekad morala da bude lepa, a jo{ je uvek bila obla i po`eqna. Gusti tamni veo zastirao joj je lice, ali je bio zadignut tik do gorwe usnice te otkrivao savr{eno oblikovana usta i fino zaobqenu bradu. Lako sam mogao da zamislim da je jednom zaista bila privla~na `ena. Wen je glas tako|e bio moduliran i ugodan.

— Moje vam ime nije nepoznato, gospodine Holms — rekla je. — Pomislila sam da }e vas domamiti.

— Tako je, gospo|o, premda ne znam odakle znate da me zanimao va{ slu~aj.

— Shvatila sam to kad mi se zdravqe popravilo i kad me je ispitao gospodin Edmunds, okru`ni detektiv. Bojim se da sam mu lagala.

Mo`da bi bilo boqe da sam mu rekla istinu.

— Obi~no je pametnije re}i istinu. Ali, za{to ste mu lagali?

— Zato {to je sudbina jedne druge osobe o tome zavisila. Znam da je taj ~ovek bio stvorewe vredno prezira, pa ipak nisam `elela da imam na savesti wegovu propast.

Bili smo tako prisni ... tako prisni.

— No je li ta prepreka otklowena?

— Da, gospodine. Osoba o kojoj govorim je mrtva.

— Onda za{to ne biste sada policiji rekli sve {to znate?

— Zato {to je jo{ jedna osoba u pitawu. Ta osoba sam ja. Ne bih mogla da podnesem skandal i publicitet, koji bi proistekli iz policijskog ispitivawa. Nemam jo{ mnogo da `ivim, ali `elim da umrem spokojna. A opet, `elela sam da na|em razboritog ~oveka kom bih mogla da ispri~am svoju stra{nu pri~u, tako da bi se, kad umrem, sve moglo razjasniti.

— Laskate mi, gospo|o. Istodobno, ja sam odgovorna osoba. Ne obe}avam vam da nakon va{e pri~e ja li~no ne}u smatrati svojom du`no{}u da slu~aj iznesem policiji.

— Mislim da ne}ete, gospodine Holms. Predobro su mi poznati va{ karakter i metode, jer sam va{ rad pratila godinama. ^itawe je jedino zadovoqstvo koje mi je udes ostavio, i malo mi {ta od onoga {to se u svetu zbiva promakne. No u svakom slu~aju, oku{a}u sre}u.

Olak{a}u du{u ako vam ispri~am svoju tragediju.

— Mom prijatequ i meni bi}e drago da je ~ujemo. @ena je ustala i iz ladice izvadila fotografiju nekog mu{karca.

Bio je to o~igledno neki profesionalni akrobata, ~ovek divnog tela, velikih ruku prekr{tenih na sna`nim grudima, kom se pod gustim brkom nazirao sme{ak — samozadovoqni sme{ak ~oveka s mnogo pobeda.

— To je Leonardo — rekla je.

— Leonardo, atleta koji je svedo~io?

— Taj. A ovo ... ovo je moj mu`.

Grozno lice, ~ovek sviwa, ili boqe ~ovek vepar, bilo je stra{no

u svojoj bestijalnosti. Mo`ete samo da zamislite ona opaka usta kako {krgu}u i pene se od besa, te zamisliti one pakosne o~ice koje isijavaju zlobu dok posmatraju svet.

Grubijan, nasilnik, `ivotiwa — sve je to bilo ispisano na tom licu sna`nih ~equsti.

— Ove dve slike, gospodo, pomo}i }e vam da shvatite pri~u. Bila sam sirota cirkuska devoj~ica, odrasla na piqevini. I pre nego {to sam navr{ila deset godina, izvodila sam skokove kroz obru~. Kad sam postala `ena, ovaj me ~ovek qubio, ako se takva po`uda kao {to je bila wegova mo`e nazvati qubavqu, te sam mu u jednom zlosretnom trenutku postala `ena. Od tog sam dana bila u paklu, a on je bio |avo koji me je mu~io. Nije bilo ni jednog ~oveka u trupi koji nije znao za wegove postupke. Osamio me je zbog drugih. Sputao me i bi~evao svojim jaha}im korba~em kad sam se po`alila. Svi su me sa`aqevali i svi ga prezirali, no {to su mogli da urade? Bojali su ga se, svi do jednoga.

Jer stra{an je bio u svako doba, a krvo`edan kad se napije. Neprestano je bio su|en zbog napada i okrutnosti prema `ivotiwama, ali je imao mnogo novaca, pa za wega kazne ni{ta nisu zna~ile. Svi najboqi qudi su nas napustili, te je trupa po~ela da ide nizbrdo. Samo smo je ja i Leonardo odr`avali, zajedno s malim D`imijem Grigsom, klovnom. Jadnik, nije imao razloga da bude veseo, ali se trudio koliko god je mogao da spasi stvar.

Tada je Leonardo sve vi{e i vi{e ulazio u moj `ivot. Vidite kako je izgledao. Sad znam koji se bedni duh skrivao u tom prekrasnom telu, ali u pore|ewu s mojim mu`em, on je delovao poput an|ela Gabrijela.

Sa`aqevao me je i pomagao mi, sve dok se napokon na{a prisnost nije pretvorila u qubav — duboku, duboku, strasnu qubav, takvu qubav o kakvoj sam sawala, ali kojoj se nikad nisam nadala. Moj je mu` posumwao, ali mislim da je on bio po|ednaka kukavica kao {to je bio i nasilnik, a taj je Leonardo bio jedini ~ovek kog se pla{io. Osvetio se na svoj na~in, mu~e}i me vi{e no ikad.

Jedne no}i moji su krici doveli Leonarda na vrata na{eg vagona. Te smo no}i bili vrlo blizu tragedije, te smo uskoro moj qubavnik i ja spoznali da se ona ne mo`e izbe}i. Moj mu` nije bio dostojan da `ivi. Odlu~ili smo da on umre.

Lavqa {apa Leonardo je bio pametan, lukav.

On je to isplanirao. Ne ka`em to zato da ga okrivim, jer sam bila voqna da ga sledim u stopu na tom putu. Ali ja nikad ne bih bila toliko o{troumna da smislim takav plan. Napravili smo kija~u, Leonardo ju je napravio, i u wenu olovnu glavu u~vrstio pet dugih ~eli~nih eksera, s vr{cima prema napoqe, upravo tako razmaknutih kako je to kod lavqe {ape. Time je mom mu`u trebalo zadati smrtonosan udarac, a ujedno ostaviti dokaz da je to uradio lav, koga bismo oslobodili.

Bila je vrlo mra~na no} kad smo moj mu` i ja, po obi~aju, oti{li da nahranimo zver. Nosila sam sirovo meso u vedru. Leonardo je ~ekao iza ugla velikog vagona, pored kog smo morali da pro|emo pre nego {to stignemo do kaveza. Bio je prespor, te smo pro{li pored wega pre nego {to je mogao da udari, ali nas je on ne~ujno pratio, i ja sam ~ula prasak kad je kija~a smrskala teme mog mu`a. Na taj zvuk moje je srce radosno zaigralo. Sko~ila sam napred i povukla zapor koji je osiguravao vrata lavqeg kaveza.

A onda se dogodila stra{na stvar. Mo`da ste ~uli koliko su brza ta stvorewa kad namiri{u qudsku krv i koliko ih ona uzbu|uje. Neki neobi~ni instinkt dao je `ivotiwi do znawa da je qudsko bi}e ubijeno. ^im sam odgurnula re{etke, lav je isko~io napoqe i u trenu je bio na meni. Leonardo je mogao da me spase. Da je pohrlio i udario lava kija~om, mo`da bi ga prepla{io. No taj je ~ovek izgubio `ivce. ^ula sam ga kako vri{ti od strave, a zatim sam videla kako se okre}e i be`i. Istog trena lavovi zubi zagrizli su moje lice. Wegov vreli smrdqivi dah ve} me bio zatrovao i jedva sam bila svesna bo-

li. Dlanovima sam poku{ala da odgurnem velike zadahtane krvqu umrqane ~equsti i vri{tala sam u pomo}. Bila sam svesna da se logor uskome{ao i zatim se nejasno se}am grupe qudi, Leonarda, Grigsa i drugih, koji su me izvla~ili ispod `ivotiwskih kand`i. To je, gospodine Holms, bilo posledwe ~ega sam se se}ala tokom mnogih tegobnih meseci. Kad sam se oporavila i ugledala u ogledalu, proklela sam lava ... uh, kako li sam ga proklela ... ne zato {to mi je uni{tio lepotu, nego {to mi nije uni{tio `ivot.

Imala sam samo jednu `equ, gospodine Holms, a imala sam dovoqno novaca da joj udovoqim. @elela sam da se pokrijem tako da niko ne vidi moje jadno lice te da se nastanim tamo gde me niko koga poznajem ne}e na}i. To je bilo jedino {to mi je preostalo da u~inim, a to sam i uradila. Jadna rawena `ivotiwa koja je otpuzala u svoju jazbinu da umre ... to je, eto, kraj Eugenije Ronder.

Nakon {to je nesretna `ena zavr{ila, neko smo vreme sedeli u ti{ini. Zatim je Holms ispru`io svoju dugu ruku i potap{ao je po ruci s takvim izrazom sau~e{}a kakav sam ja retko kod wega zapa`ao.

— Sirota devojko! — rekao je — sirota devojko! Puteve sudbine zaista je te{ko razumeti. Ako ne postoji neka naknada na drugom svetu, onda je svet samo okrutna {ala. No {ta je bilo s Leonardom?

— Nikad ga vi{e nisam videla niti ~ula o wemu. Mo`da gre{im {to sam toliko ogor~ena na wega.

Mogao je mo`da isto tako da qubi jednu od nakaza koje smo vodili po zemqi kao i stvar koju je lav ostavio. No `enina se qubav tako jednostavno ne odstrawuje. Ostavio me je pod kand`ama lava, napustio me u nevoqi, pa ipak ga nisam mogla izru~iti ve{alima. [to se mene ti~e, uop{te mi nije bilo stalo {ta }e biti sa mnom. [ta bi moglo biti stra{nije od mog sada{weg `ivota? No ja sam stajala izme|u Leonarda i wegove sudbine.

— A on je mrtav?

— Utopio se pro{log meseca kad se kupao nedaleko od Margatea. ^itala sam o wegovoj smrti u novinama.

— A {ta je uradio s onom kand`astom kija~om, koja je najneobi~niji i najo{troumniji deo cele va{e pri~e?

— Ne znam, gospodine Holms. Uz logor je nalazi{te krede, na dnu koga se nalazi duboko zeleno jezerce.

Mo`da u wegovim dubinama ...

— No, no to je sada malo va`no.

Slu~aj je zakqu~en.

— Da — rekla je gospo|a — slu~aj je zakqu~en. Ustali smo da odemo, no u `eninom glasu bilo je ne{to {to je privuklo Holmsovu pa`wu. Nenadano ju je napao.

— Va{ `ivot nije va{e vlasni{tvo. Ne di`ite ruku na sebe!

— Od kakve je koristi za bilo koga?

— Kako to mo`ete re}i? Primer bolesnika koji pati sam je po sebi najlep{a pouka nestrpqivom svetu. @enin odgovor bio je stra{an.

Podigla je veo i zakoraknula na svetlo.

— Pitam se ho}ete li ovo podneti — rekla je.

To je bilo u`asno. Nema re~i koje mogu da opi{u kostur lica kad je ono samo nestalo. Dva `iva i lepa sme|a oka koja su tu`no gledala iz onih jezivih ostataka prizor su ~inila jo{ mu~nijim. Holms je podigao ruku u znak sa`aqewa i protesta, pa obojica iza|osmo iz sobe.

Dva dana kasnije, kad sam svratio do svog prijateqa, sa ponosom mi je pokazao na plavu bo~icu na kaminu.

Uzeo sam je u ruku. Na woj je bila crvena nalepnica s oznakom da je to otrov. Ugodno je mirisalo po bademima kad sam je otvorio.

— Cijanovodi~na kiselina? — kazao sam.

— Ta~no. Stigla je po{tom. „[aqem vam svoju napast. Poslu{a}u va{ savet.“ Tako je glasila poruka. Mislim, Votsone, da mo`emo pogoditi ime hrabre `ene koja ju je poslala.

(Izdava~: VEGA media, Novi Sad, prevod Svetlana Popovi})

c m y

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

21

TRAGOM MITSKOG BODROGA ONKRAJ BA^KOG MONO[TORA

Potonuli vojvo|anski Avalon J

utarwa magla, kao kakvo povesmo, vukla se tog prole}nog, uskr{weg svanu}a po razlivenom Voja{u, pravom vodenom krvotoku pritoka i mrtvaja tada mo}ne i ~esto divqe Mostonge, reke koja je tekla paralelno sa gigantskim Dunavom, dok je @olt Lenard poku{avao da kroz mle~nu belinu makar nasluti o~ekivane kowanike. Potomak nekada{wih Arpadovih neustra{ivih, kao muwa brzih kowanika, pretra`ivao je pogledom nizinu ispod sebe ne bi li na vreme uo~io izaslanike sa ostalih hri{}anskih dvorova tada{we Evrope i upozorio svog suverena, Ladislava Prvog, da mu gosti pristi`u. „I{tenem, vaqda }u videti Sveti Grad i pokloniti ovu gre{nu glavu pred Hristovim grobom”, mi{qa{e kao stoletni hrast visok i jak, taj daleki potomak divqeg Atile, bi~a Bo`ijeg, dok je izgledao emisare sa zapadnih strana namernih da nagovore wegovog kraqa, da im se, po voqi Wegove Svetosti, rimskog maksimusa pontifeksa Urbana Drugog, pridru`i u vojni protiv muhamedanaca, Selxuka, kako bi Jerusalim ponovo i zauvek hri{}anski bio.

Sa visokog zapadnog torwa mo}nog utvr|enog Bodroga obi~no se po sun~anom danu pogled prostirao sve do na severozapadu uzbibalih brda oko Pe~uja, ali to jutro @oltove plave o~i, koje su otkrivale i natruhu maj~ine starosedela~ke slovenske krvi, probijale su se samo koliko do prve linije kao kakav zid guste hrastove {ume. Odjednom, jeknu trubqa sa isto~nog torwa i plemeniti @olt, odeven u zlatotkanicu sa kalpakom na glavi, ugleda svitu koja se lagano pribli`ava podignutom mostu preko dubokog jarka koji je opasivao mo}nu utvrdu usred, kao more {irokog, vodenog pla{ta.

Iz Sentpeterske opatijske crkve u tvrdom bodro{kom gradu odjekivalo je „Te Deum“, pa @olt uz sav ceremonijal pozdravi odli~ne {panske, engleske i normanske vitezove predvo|ene Gotfridom Bujonskim – kome }e godinama kasnije sudbina dodeliti pobedni~ki antiohijski venac, ali i ~ast da prvi od svih hri{}anskih vitezova pobedonosno uja{e u Sveti Grad i ponovo visoko podigne ~asni krst na kome je Sin bo`iji u svojim ovozemaqskim mukama skon~ao – i zamoli ih da sa~ekaju dok se sveta misa zavr{i. Na to, cvet tada{weg evropskog vite{tva prikloni glave od jutarwe rose vla`noj zemqi Bodroga i pridru`i se u smernoj molitvi velikom ugarskom kraqu i wegovoj sviti...

Sve ovo doga|alo se 1093. godine na levoj obali Dunava, na mestu mitske, mo}ne tvr|ave Bodrog – vojvo|anskog Avalona – koji, za razliku od svog anglo-pandana, nije bio plod druidske ma{te ve} stvarni bastion koji je sa svojih zidina od pe~ene cigle video i poludivqa slovenska plemena Bodri~a i Obodrita, i ma|arske prethodnice Arpadovih ugarskih, ni{ta mawe divqa~nih, nomadskih plemena. Debeli zidovi bodro{ke tvr|ave izdr`ale su i nasrtaje tatarske poplave u 13. veku, koja se ba{ tu preko zale|ene plo~e preli preko Dunava, a obi|o{e ih i Osmanlije u {irokom luku, svesne nemo}i, popaliv{i usput celu Ba~ku i Bodro{ku

nahiju nakon Moha~ke bitke.

Bodrog, tvr|ava kraj sada{weg Ba~kog Mono{tora, sela 14 kilometara udaqenog od Sombora, vekovima je bila pojam za sigurnost i pribe`i{te u divqem i krvavom sredwem veku, a wegove mo}ne odbrambene kule i zidine nije na kraju sru{ila qudska sila, ve} }udqivi i mo}ni Dunav ~ije je meandrirawe zape~atilo sudbinu nekad impresivnog predzi|a hri{}anstva.

Da je Bodrog bio svetionik hri{}anskog sveta u mo~varnoj Panoniji belodano dokazuju mnoga svedo~ewa wegovih savremenika, kako to u jednom od svojih eseja ispravno zakqu~uje i Milan Stepanovi}, povesni~ar somborski, pozivaju}i se na mape Lazarusa, Volfganga Lacijusa i Johana Diktikuluma. U senci dva torwa bodro{ke Svetopetrovske crkve, spas u nemirnim vremenima pronalazili su podjednako Ma|ari i „Rascijani rimske i gr~ke vere“, a svoja darovana imawa plodou`ivao je i despot srpski Stefan Lazarevi}. Vekovima je

upravo Bodrog bio sedi{te jedne od najju`nijih `upanija Ugarskog kraqevstva, Bodro{ke, da bi na zna~aju po~eo da gubi tek potpunim turskim osvajawem Panonije. Tada se gotovo sav ma|arski `ivaq povukao daleko na sever, iznad \era, dok su malobrojni Sloveni pravoslavne i rimokatoli~ke vere, po voqi svojih osvaja~a, okrenuli glave prema sredi{tu novoformirane, coborsentmihaqske, odnosno somborske nahije.

Godinama nakon povla~ewa Turaka, gotovo cela Ba~ka je bila pod upravom Ba~ko - bodro{ke `upanije, ~ije je sedi{te bilo upravo u Somboru, a spomen na Bodrog je ostao samo u ovom toponimu.

Propadawe Bodroga i wegovih bastiona se nastavilo, a posledwi iole opipqiviji trag je ostao zabele`en u svedo~ewu 90-togodi{weg starca Miklende iz Mono{tora, koji je 1717. godine, pred komisijom poslatoj iz Bodro{ke `upanije da utvrdi odredi{te nekada{weg Bodroga, izjavio kako je u mladosti iza sela video u Dunavu vrhove nekih zgrada i torweve bodro{ke crkve (dakle dva torwa, upravo kako je Bodrog i ozna~avan na sredwevekovnim mapama) koji su, vremenom, potpuno nestali u reci, odnose}i legendu o vojvo|anskom Avalonu u zaborav. ... U bo`i}no, kao i uvek sne`no jutro te 1099. godine mo}ne zidine bodro{ke podrhtavale se od salve usklika iz stotine grla. „Salve“, „victor“, klicali su u debele koporane obu~eni vojnici Bodro{ke tvr|ave u ~emu im se pridru`ila i masa razdraganog sveta. Kroz po~asni {palir prolazio je @olt Lenard, vitez i gospodar Bodroga, kojem je Fortuna podarila pobedni~ki venac osloboditeqa Jerusalima. U svojim ~vornovatim rukama dr`ao je zlatom okovan kov~eg i u wemu relikviju nad relikvijama. ^esticu ~asnog krsta, dobijenu iz ruku ^uvara Hristovog groba, gospodara Jerusalimskog Gotfrida Bujonskog, kao nagradu za krv, svoju i tu|u, prolivenu zarad progona muhamedanaca iz najsvetijeg od svih gradova.

U op{toj razdraganosti slabo je ko prime}ivao da su o~i @olta Lenarda izgubile svoj nekada{wi sjaj, da su bile mrtve. Ugasilo ih je more krvi kroz koju je gazio do Jerusalima. Krvi podjednako muhamedanske koliko i hri{}anske i izrailitske. Krvi prolivene da bi se nova kraqevstva uspostavila, prolivene bez trunke hri{}anskog milosr|a. U{av{i u Sentpetersku crkvu, mo}ni velika{ polo`i kov~eg na oltar, i potom le`e na hladni mermer u naizgled nemoj molitvi. Tek oni najbli`i su mogli ~uti da vitez, ukras hri{}anskog sveta, umesto „Pater noster...“ tiho jeca „Mea kulpa, mea kulpa...“ Mili} Miqenovi}

U BA^KOJ PALANCI ISPRED TURSKOG BIRCUZA „KULUK KAFA“ RATNIM ZAROBQENICIMA ISTEZANI VRATOVI

Drvo za ve{awe po kratkom postupku redawe ili popularna istorija vremja ratnih sukoba, tu su ~esto zasedakoja samo delimi~no ima pokrili ~lanovi nekakvog turskog saveta i su}e u dokumentima i autenti~nim dili zarobqenicima koji su odmah i vekazivawima, du{u je dalo za letwu doko{ani. Kada je 1689. godine Austro-ugarlicu u Ba~koj Palanci. Jer, pla`e su jo{ ska vojska osvojila ovaj kraj, vlasti su potopqewe, prqave, narod nema para za naredile da se ku}a spali i do temeqa otpadawe po kafi}ima, ali se zato na poru{i, a stabla poseku. Kasnije su oziku}nim terasama, ili u hladu na klupama dani novi zidovi, stavqen je krov od trispred ku}a, mo`e do mile voqe divaniske, te je ovde bila ~arda. A jo{ kasnije ti o negdawim bircuzima i hotelima, kao je rukavac nasut peskom a okolo su nikle i o qudima i onima koji to nisu – a bilo ku}e i ulice je i jednih i drugih u ovom gradu.

I danas u centru Palanke, ba{ tu nePalanka je od pamtiveka bila saobragde gde je bila „kuluk kafa“, ima stolet}ajno ~vori{te i pograni~no mesto. nih stabala. Ali, re~ je platanima koji Putnicima je bila potrebna hrana i presu zauzeli drvored od ulaza do izlaza iz no}i{te za sebe i kowsku zapregu, ali varo{i i koji su sa|eni 1901. i 1903. gonisu oni donosili mrsnu hasnu ondadine. Na ovom mestu je sve do sredine {wim „ugostiteqima” ve} – va{ari. Na pro{log veka bila i poznata kafana wima se okupqalo puno sve„Zemqotres“, nastala jo{ za ta koji se zadr`avao po nevreme Kaunudka monarhije. koliko dana. Vaqalo je I danas u centru To je bilo kultno mesto gde prihvatiti qude, robu i se jelo, pilo, lumpovalo, Palanke, ba{ tu stoku, obezbediti konak, sviralo, pevalo, a bogami i negde gde je bila tuklo, ponekada i sa tragi~meze, pa su uz va{are, odnosno va{ari{ta, nicale ka- „kuluk kafa“, ima nim posledicama. Bilo je i fane i preno}i{ta. Ovde stoletnih stabala onih koji su u „Zemqotres“ se skelom prelazio Dunav, a ulazili na kowima, a izlazipuno se i plovilo. Prevoz li na nosilima ili u mrtva~nije bio organizovan, pa se na prelaz kom sanduku. Weni savremenici i danas preko reke skelama ili ~amcima znalo tvrde da je ova kafana potpuno opravda~ekati i danima. A svako ~ekawe je lakvala svoje ime, jer se ~esto de{avalo da {e ako je tu negde bircuz... nije bilo fajronta.

– Koliko se zna, najstarija kr~ma u vaSedamdesetih godina pro{log veka na ro{i bila je jedna ku}a na obali ondamestu kafane izgra|ena je trgova~ka {weg Dunavca – pri~a nam Radovan [uwzgrada, a najvi{e su se novom zdawu obraka, autor hronike „Ba~ka Palanka u pet dovale `ene ~iji su mu`evi dane i no}i vekova“. – Na tom je mestu danas Robna provodili u „Zemqotresu”, ostavqaju}i ku}a „Izbor“ u samom centru grada. Po sve zara|eno, pa i vi{e. Svedoci ka`u da predawu, ta je ku}a podignuta posle najesu se neke od wih, kada je po~elo ru{ewe zde Turaka, a koristila se kao „kuluk kastare kafane, toliko napile da su pla}afa“, ili, po na{ki, kafana, gde se slu`ile tambura{e i kerile se, ciktale i plala jagwetina i pila kafa. Oko ku}e je bikale od sre}e – za sve zlo {to im je „Zelo pet velikih stabala u ~ijoj se hladomqotres“ nanosio godinama, pa i decenivini u`ivalo, ali ~ije su kro{we slu`ijama. le i za druge, mnogo stra{nije svrhe. Vo Milo{ Suyum

P

22

nedeqa25.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

5427

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca“.

Telefoni: 063/301-975, 063/370-787.

1873 U KUMBORU Crna Gora apartman i sobe www.apartments -zivanovic.com Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447.

2154 ZLATIBOR, aprtmani za 3, 4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem. Telefoni: 031/518-746, 064/4332-717.

3038 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, mestu sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 0038232371-657.

5305 IZDAJEM kamp prikolicu luks opremqenu u Buqaricama - povoqno. Telefon 061/662-79-41.

5406 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno.

Telefoni: 021/530-309, 021/898-568 i 064/165-73-93.

5480

ENGLESKI jezik, priprema osnovaca i sredwo{kolaca za popravni. Individualno ili grupa. Telefon 065/ 667-4423.

5054 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062.

5407 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

5425 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

5426 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482.

5428

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

5408

U NOVOJ luksuznoj ku}i punoj cve}a nudimo svu potrebnu negu, pomo}, pa`wu i sme{taj za starije osobe uz zamenu za nekretninu. Telefoni:021/505-073, 064/461-55-37.

5504

MEWAM - prodajem za mawi dvosoban stan u Novom Sadu ili Beogradu. Stan od 122m2 u centru Beograda, ukwi`en.

Tel. 063/80-22-454.

5592

IZDAJE se name{tena jednokrevetna soba, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

5501 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Sadu u Ulici Danila Ki{a 39. Telefoni: 023/524-735, 062/221-004.

4895 IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330 i 410-518.

4899 NOVA name{tena garsowera na odli~noj lokaciji za zaposlenog nepu{a~a. Cena 180E+depozit.

Telefon 064/15-70-711.

4974

IZDAJEM name{tenu garsoweru, ve{a ma{ina, kablovska, strogi centar, 30m2, 150E. Telefon 552-270, 064/11-36076.

5028 IZDAJEM dvosoban stan 45m2, name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefoni: 021/465-815, 064/20-44331.

5049

IZDAJEM od 1. septembra jednosoban stan, 1. sprat, eklskluzivna zgrada pored SPENS-a i DIF-a( terasa, lift, telefon, KTV ). Telefon 066/6422-892.

5063 IZDAJEM garsoweru komplet name{tenu prvi sprat, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina, povoqno, Ulica Nizijska . Telefoni: 021/6416-743, 063/581960.

5322 IZDAJEM dvosoban stan od 60 m2 u ul. Wego{evoj u Novom Sadu. Stan mo`e da se koristi i za kancelarije, a nalazi se u centru grada. Stan je prazan ali odmah useqiv. Telefon 021/461-966.

5382 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, 35m2, na novom nasequ, bra}e Drowak. pla}awe 150 evra mese~no + depozit. Telefoni: 021/450815, 063/531-911.

5403 IZDAJEM jednosoban stan 28m2, name{ten kod Futo{ke pijace, useqiv od 1. avgusta, cena 150E, ]irpanova ulica.

Telefon 060/099-0411.

5420 IZDAJEM name{tenu garsoweru u zgradi za zaposleni par ili dve devojke. Ima telefon, klimu, kablovsku. Telefon 510-255.

5430 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, sve novo, 38m2, tre}i sprat u Temerinskoj uluci, 165 evra. Telefon 063/83-18-299.

5431 IZDAJEM dvosoban, name{ten renoviran kod @elezni~ke stani~ke i super komfornu garsoweru, 36m2 u Bem Lilike. Telefoni: 6369-017, 064/275-57-31.

5437 IZDAJEM garsoweru u Vuka Karaxi}a i stan dvoiposoban centar, Arse Teodorovi}a 15.

Odmah ili od 1. avgusta. Telefoni: 063/898-63-97, 021/823217.

5447

IZDAJEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog 14, kod SPENS-a. Telefon 063/511939.

5479 IZDAJEM stan 45m2, name{ten ulica Vase Staji}. Telefon 063/560-928.

5492 IZDAJEM jednosoban stan na Limanu. Telefon: 6330 - 803 ili 064/836-2767.

5497 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu I, dvema devojkama zaposlenim ili bra~nom paru.

Telefon 064/1610330.

5508 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ul. Danila Ki{a kod Buelvara oslobo|ewa. Parking u dvori{tu obezbe|en. Telefon 063/658-913.

5513 IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan (ve{ ma{ina, televizor, klima) od 1. avgusta, u Dostojevskoj ulici br.19. Telefoni: 021/541-617, 063/1975-711.

5515

OGLASI

DNEVNIK

GRBAVICA, 62m2, izdajem dvosoban renoviran name{ten stan kod Limanske pijace, od 1. 8. Telefon 063/433763.

5527 IZDAJEM dvosoban stan na Bulevaru kod Futo{ke pijace. Telefoni: 021/400-199, 063/581-340.

5528 IZDAJEM dvoiposoban, name{ten stan u Novom Sadu, Balzakova 10, Liman 4. Telefoni: 022/555-067, 063/871-9062.

5578 IZDAJEM namestenu garsoweru, okolina Sajma - Rumena~ka 108 - slobodna odmah, cena 130E + depozit. Telefon 063/107-1003.

5585 CARA DU[ANA dvosoban 37m2, II sprat, dvori{no orjentisan, izdaje se na du`e vreme, opremqen, 170E+depozit. Telefon 063/8822950 posle 17 ~asova.

5587 IZDAJEM trosoban stan 79m2, prazan, komforan, na Bulevaru oslobo|ewa, br.9, useqiv od 1.8. Teleofn 6332629.

5606 IZDAJEM name{tenu garsoweru 26.5m2 u centru, prvi sprat, terasa, telefon, nova zgrada. Tel.: 064/4399771, 021/532-037.

5611 IZDAJEM prazan 1,5 stan kod mosta Duga, Sowe Marinkovi} i 1-soban na Futo{kom putu preko puta kasarne. Telefon 021/431-201, 064/1378633.

5657 IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 6215156.

5658 IZDAJEM u centru potpuno opremqen komforan dvoiposoban dupleks, dva kupatila, velika kuhiwa, prednost studentkiwe /telefon, kablovska, interfon). Tel.: 021/551742, 063/507-183.

5682 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Marka Kraqevi}a. Telefoni: 6330-891, 062/8586-667.

5683 CENTAR - kod Izvr{nog ve}a, jednosoban name{ten stan izdajem od 01.08. 200 E + depozit. Telefon 063/891-444-7.

5685

IZDAVAWE nekretnina.

Proverena, kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III kod Spens-a. Telefoni: 021/522533, 523-380, www.stanovi.rs 5689 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 5701 IZDAJEM nov, do sada neuseqavan, jednoiposoban prazan stan 48m2, Ul. Mi~urinova, III sprat, lift, terasa, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

5704 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 80m2, II sprat, lift, terasa, telefon, cena 200 - 250E. Tel.: 021/544540, 063/517-290.

5705 VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Tel. 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

347422

IZDAJEM stan u Novom Sadu, centar, komforan, luksuzno opremqen salonac od 100m2, trosoban, za poslovne qude. Cena po dogovoru. Tel. 065/2019-004 ({ifra: 11618), www.solis-nekretnine.com.

347423 IZDAVAWE - kod Spensa i Suda, odli~an i za poslovni prostor, stan od 55m2, prazan, odmah useqiv. Tel. 021/528399, 063/502-526.

347418 IZDAJEM novu name{tenu, telefon, cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“, 150 evra. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005.

347659

IZDAJEM dvosoban stan, name{ten ili prazan, Bul. oslobo|ewa, useqiv, klima, lift, terasa. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037.

347660 IZDAJEM trosoban stan, name{ten ili prazan, 72m2, 4. sprat, Bulevar oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037.

347661

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon: 063/1905278.

5514 HITNO potreban kvalitetno i reprezentativno name{ten stan od 80 - 100m2 ili zasebna reprezentativno name{tena ku}a za poznatog klijenta. Telefon: 063/519-533.

5687 STANODAVCI! Prijavite na vreme va{e ponude name{tenih stanova za izdavawe: Park Siti, Bulevar - centar, Zoned Novi bulevar. Telefon: 063/519-533.

5688

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u.

Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com.

347424

KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan. Tel. 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com.

347425

TRA@IMO!!! Za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana. Hitno!!! Tel. 063/500213.

347597

STAN u centru Be~eja, 60m2 mewam za mawi u Novom Sadu.

Telefon 021/806-921.

5575 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

4407 ATRAKTIVAN dupleks - stan u dve eta`e iza Sajma, Ulica Haxi Ruvimova, 75m2, terasa od 8m2, samo 62.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 10634), www.solis-nekretnine.com.

347486 VRLO LEP dupleks stan, 80m2, Bul. kraqa Petra I, lift, u ceni je kompletna kuhiwa i gara`a od 16.5m2! Tel. 062/533-230, 021/451-570 ({ifra: 12612), www.solis-nekretnine.com.

347479

PRODAJEM garsoweru 30m2 u centru grada, bez posrednika, name{tena 43.000. Mogu} dogovor. Telefoni: 021/6341717, 063/7188-911.

5576 [IRI CENTAR, garsowera 24.50m2 terasa, ~lift, 27.800 E (mogu}nost povrata PDV-a).

Telefon 6546-976, 065/3333188.

5664 GARSOWERE - Sajam nova 28m2 II. 31.000E. Sr. Karlovci 20m2+ ba{ta samo 23000 ev.

Sajam35m2 III - 43.000Ev. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512.

5677 PRODAJEM garsoweru u Gogoqevoj ulici, useqiva odmah za 36.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5695 PETROVARADIN, stanovi od 30m2, 34m2, 48m2, 61m2 sa urednom dokumentacijom i povoqnim cenama. Telefon 063/152-052-1.

5581 HITNO prodajem jednosoban stan 30m2+10m2 galerija u kraqevi}a Marka ulici. Stan je odmah useqiv. Telefon 063/540-165.

5696 GARSOWERA u centru!!! Zidao „Aleksandar“!!! 063/500213.

347598 EKSTRA POVOQNO!!! Nova GA 23m2, centar, V. Vodnika, IV sprat, odmah useqiva, terasa, sa kompletnim name{tajem, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 30.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 347554

HITNA PRODAJA!!! Ukwi`ena GA 27m2, Novo naseqe, I sprat, dvori{na strana, cg, odli~an raspored, u odli~nom stawu, cena 27.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 347556 USEQIVA odmah garsowera, tre}i sprat, uredni papiri upotrebna dozvola, cena 23.700.

Tel. 064/823-6614; 021/520-966 www.total-nekretnine.rs. 347582 NOVA garsowera u centru, useqiva za 30 dana, terasa, lift, cena sa PDV-om 31.400E. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347583 GARSOWERA, Nova Detelinara, 27m2, odli~na nova, odmah useqiva, III sprat, lift, terasa. Kupite sigurno cena 1.200,00 evra/m2. Tel. 021/450417; 063/12-897-97.

347614 GARSOWERA, blizina C. Du{ana, ukwi`en, IV sprat, povr{ina 15m2, ostava - {upa 8m2, cena 18.500,00 evra. Tel. 021/450-417; 063/12-897-97.

347616

IZUZETNO lepa garsowera, ukwi`ena 30 m2, Novo naseqe.

Cena 29000. Tel. 6624-218.

349298 CENTAR, nova useqiva garsowera, ekstra lokacija, od 25m2, po ceni od 33.600 sa PDV-om.

Tel. 636-8429.

347639 [IRI CENTAR, odli~na, nova garsowera od 28m2 po ceni od 32.000 sa PDV-om. Tel. 636-8429.

347640 GARSOWERA, 24m2, Novo naseqe, Bra}e Drowak, 3. sprat, lift, cg, sre|ena, ukwi`ena, 29.900 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349302

nedeqa25.jul2010.

PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

347406 USEQIVA lepa garsowera, 24m2 na Somborskom bulevaru, terasa, lift, cena 29.500 evra! Tel. 062/533-230, 021/520231 ({ifra: 11293), www.solisnekretnine.com.

347441 PRODAJEM garsoweru kod Sajma, cena 25.000 evra! Tel. 064/2003-103 ({ifra: 13222), www.solis-nekretnine.com.

347442 USEQIVA i name{tena klasi~na garsowera, prvi sprat, u centru preko puta pozori{ta, cena 26.000 evra. Tel. 064/2003103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com.

347443 HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 kod Sajma, drugi sprat, terasa, lift, super stawe, topla voda! Tel. 064/2003103, 021/520-231, ({ifra: 14864), www.solis-nekretnine.com.

347444 SOMBORSKI BULEVAR garsowera u izgradwi! Cena 18.000 evra! Tel. 060/018-9422; 021/451-570 ({ifra: 13149), www.solis-nekretnine.com.

347445

PRODAJEM odli~nu garsoweru u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 27m2 cena 38.650 evra!

Mogu} dogovor! Tel. 065/2019009; 021/520-231, ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com.

347446 GARSOWERA od 25m2 pred useqewem. Terasa, lift, CG, Somborski bulevar, deo blizu Limanu IV, PDV u ceni. Tel. 021/520-231, ({ifra: 17419), www.solis-nekretnine.com.

347447 SOCIJALNO - garsowera na ~etvrtom spratu, 26m2, lift, terasa, cena 35.350 evra, mogu}nost subvencije! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 12278), www.solis-nekretnine.com.

347448 GARSOWERA 22m2 na Grbavici.

Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ({ifra: 12697), www.solis-nekretnine.com.

347449 ATRAKTIVNA garsowera sa ugradnom kuhiwom, ameri~kim plakarom, kupatilo ima prozor. Sve odli~no izgleda, prvi sprat, 27m2. Tel. 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 13171), www.solis-nekretnine.com.

347450

23

NOVA DETELINARA ukwi`ena nova garsowera, Veselina Masle{e, cena 32.200 evra, mo`e kredit! Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 11947), www.solis-nekretnine.com.

347451 NOVO NASEQE - ukwi`ena garsowera na ~etvrtom spratu, 30m2, lift, terasa, cena 31.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 11447), www.solis-nekretnine.com.

347452

NA NOVOM BULEVARU Evropa Investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra. Tel. 451318, 523-193, 060/308-89-93.

347560 U ULICI Novosadskog sajma u novogradwi prodajem garsoweru 29m2. Lift, terasa. Useqiva za tri meseca. Cena 37500. Telefoni: 451-318, 063/7730577.

347561 NA NOVOJ DETELINARI prodajem klasi~nu garsoweru 27m2 u novoj zgradi. lift terasa. Ukwi`en. Cena 32500. [ifra 42903. Tel. 523-193, 060/308-89-93.

347562 U KARA\OR\EVOJ ulici prazna odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 20m2, III sprat, cena 24.000. Tel. 065/4443455, 451-318.

347563 NA LIMANU II kod {kole 23m2 ukwi`en, cena 25.200.

Tel. 063/550387, 523-193.

347564 U ARSE TEODOROVI]A prodajem stan 28m2. Prazan useqiv. Cena 28.000, i u Kisa~koj 44m2 ukwi`en jednoiposoban 45.500.

Tel. 065/4443455, 451-318.

347565 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, Cena: 27.800E. Tel. 063/759-7133, 021/6618-222.

347536 UKWI@ENA, nova garsowera, Ul. [afarikova, cena 27.800E. Tel. 065/276-9594, 021/6618-222.

347540 UKWI@ENA garsowera @elezni~ka ulica, cena 27.800E. Tel. 065/276-9594, 021/6622677.

347541 CENTAR, garsowera od 27m2, 3. sprat, lift, terasa, CG. Odli~an raspored! Cena 37.000E. Tel. 064/823-6602, 661-4200.

347526 PODBARA, 25m2, garsowera u ukwi`enoj zgradi. IV sprat sa liftom. Izdvojen radni deo kuhiwe i ima prozor. Cena 27.300E. Tel. 063/775-9121.

347528 PRODAJEM brzo useqivu garsoweru 25m2, Adice, 19.500E. Tel. 064/346-6802, 021/6622-677.

347543 ODMAH USEQIVA garsowera, 25m2 - Novi bulevar, lift, CG cena - 26.000E. Tel. 064/823-6606, 021/66-14-200.

347503 UKWI@EN, 28m2 - useqiv odmah, VP, CG, funkcioni{e kao jednoiposoban cena32.000E. Tel. 064/823-6601, 542779.

347505 POVOQNO 24m2, 1. sprat garsowera sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift... Cena 25.000E. Tel. 064/823-6604, 6614-200.

347515 NOVO - 20m2 - ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, CG. Cena 22.000E. Tel. 064/8236608, 542-779.

347516

24

OGLASI

nedeqa25.jul2010.

STROGI CENTAR, 23m2ukwi`ena garsowera, lift, odvojena kuhiwa, CG, odmah useqiva cena-28.000E. Tel. 064/823-6604, 661-4200.

347522 JEDNOSOBAN - 30m2, useqiv odmah, CG, Novo naseqe!

Cena 32.000E. Tel. 064/8236606, 021/424-963.

347520 DO@A \ER\A, ukwi`en stan, 36m2, III sprat sa liftom, ima terasu. Uz stan ostava i parking mesto u dvori{tu. Tel. 063/101-0661.

347531 BRZO USEQIV jednosoban 28m2, II sprat, Telep, cena: 24.950E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222.

347542 NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 34m2 - 35.000. [ifra 43345. Tel. 451-318, 523-193.

347566 LEP jednosoban stan u novoj, useqenoj zgradi na Novoj Detelinari, Ul. Janka ^melika, drugi sprat, 31m2. Kqu~ u agenciji! Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 12606) www.solis-nekretnine.com.

347453 EKSKLUZIVNA PONUDA! Mawi stan u Gajevoj ulici, ukwi`en, idealan za izdavawe, cena 1.150 evra/m2. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 13292), www.solis-nekretnine.com.

347454

LIMAN I - u blizini fakulteta ukwi`en jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog na ~etvrtom spratu u zgradi sa liftom. Cena 41.000 evra.

Tel. 021/6615-124, 063/502-526.

347416 JEDNOSOBAN, 27m2, centar, R. pijaca, @. Vasiqevi}a, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en + terasa od 12m2, 31.950 evra.Tel. 661-3259, 063/570659.

349307 MAWI jednosoban stan, 21m2, R. pijaca, Stevana Milovanova, 4. sprat, cg, sre|en, ukwi`en, 25.750 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

349309 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, sre|en, 30.900 evra.

Tel.661-3259, 063/570-659.

349318 OKOLINA SAJMA nov 28,8m2 jednosoban stan sa terasom, sprat I, dvori{no okrenut cena 37.000. Tel. 021/528-599, 423-208.

347618 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji okru`ena zelenilom, drugi sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 064/189-3-887.

347608 [ONSI, 42m2 lep jednosoban stan, lift, terasa, ukwi`en.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

347627 TURGEWEVA, 28m2 jednosoban, lift, terasa, ukwi`en.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

347628 NOVO NASEQE, Bulevar Jovana Du~i}a 38m2, klasi~an jednosoban, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 633-7853.

347629 PRODAJEM hitno, ukwi`en stan 30m2, sa odvojenom kuhiwom, cena: 31.000E. Tel. 063/759-7133, 021/6622-677.

347535

GRBAVICA ukwi`en jednosoban stan, odvojena kuhiwa, centralno grejawe, 36m2, cena 38.000E. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347586 GARSOWERA u centru!!! Zidao „Aleksandar“!!! 063/500213.

347598 EKSTRA POVOQNO!!! Nova GA 23m2, centar, V. Vodnika, IV sprat, odmah useqiva, terasa, sa kompletnim name{tajem, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 30.900. Tel. 021/6616-324, 425-653.

347554 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`ena GA 27m2, Novo naseqe, I sprat, dvori{na strana, cg, odli~an raspored, u odli~nom stawu, cena 27.000. Tel. 021/425-653, 6616-324.

347556 USEQIVA odmah garsowera, tre}i sprat, uredni papiri upotrebna dozvola, cena 23.700. Tel. 064/823-6614; 021/520-966 www.total-nekretnine.rs.

347582 NOVA garsowera u centru, useqiva za 30 dana, terasa, lift, cena sa PDV-om 31.400E. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347583 GARSOWERA, Nova Detelinara, 27m2, odli~na nova, odmah useqiva, III sprat, lift, terasa. Kupite sigurno cena 1.200,00 evra/m2. Tel. 021/450417; 063/12-897-97.

347614 GARSOWERA, blizina C. Du{ana, ukwi`en, IV sprat, povr{ina 15m2, ostava - {upa 8m2, cena 18.500,00 evra. Tel. 021/450-417; 063/12-897-97.

347616 IZUZETNO lepa garsowera, ukwi`ena 30 m2, Novo naseqe.

Cena 29000. Tel. 6624-218.

349298 CENTAR, nova useqiva garsowera, ekstra lokacija, od 25m2, po ceni od 33.600 sa PDV-om. Tel. 636-8429.

347639

[IRI CENTAR, odli~na, nova garsowera od 28m2 po ceni od 32.000 sa PDV-om. Tel. 636-8429.

347640 GARSOWERA, 24m2, Novo naseqe, Bra}e Drowak, 3. sprat, lift, cg, sre|ena, ukwi`ena, 29.900 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349302 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

347406 USEQIVA lepa garsowera, 24m2 na Somborskom bulevaru, terasa, lift, cena 29.500 evra! Tel. 062/533-230, 021/520231 ({ifra: 11293), www.solisnekretnine.com.

347441 PRODAJEM garsoweru kod Sajma, cena 25.000 evra! Tel. 064/2003-103 ({ifra: 13222), www.solis-nekretnine.com.

347442

USEQIVA i name{tena klasi~na garsowera, prvi sprat, u centru preko puta pozori{ta, cena 26.000 evra.

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com.

347443 HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 kod Sajma, drugi sprat, terasa, lift, super stawe, topla voda! Tel. 064/2003103, 021/520-231, ({ifra: 14864), www.solis-nekretnine.com.

347444

SOMBORSKI BULEVAR garsowera u izgradwi! Cena 18.000 evra! Tel. 060/018-9422; 021/451-570 ({ifra: 13149), www.solis-nekretnine.com.

347445 PRODAJEM odli~nu garsoweru u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 27m2 cena 38.650 evra!

Mogu} dogovor! Tel. 065/2019009; 021/520-231, ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com.

347446

GARSOWERA od 25m2 pred useqewem. Terasa, lift, CG, Somborski bulevar, deo blizu Limanu IV, PDV u ceni. Tel. 021/520-231, ({ifra: 17419), www.solis-nekretnine.com.

347447 SOCIJALNO - garsowera na ~etvrtom spratu, 26m2, lift, terasa, cena 35.350 evra, mogu}nost subvencije! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 12278), www.solis-nekretnine.com.

347448 GARSOWERA 22m2 na Grbavici.

Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ({ifra: 12697), www.solis-nekretnine.com.

347449 ATRAKTIVNA garsowera sa ugradnom kuhiwom, ameri~kim plakarom, kupatilo ima prozor. Sve odli~no izgleda, prvi sprat, 27m2. Tel. 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 13171), www.solis-nekretnine.com.

347450 NOVA DETELINARA ukwi`ena nova garsowera, Veselina Masle{e, cena 32.200 evra, mo`e kredit! Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 11947), www.solis-nekretnine.com.

347451 NOVO NASEQE - ukwi`ena garsowera na ~etvrtom spratu, 30m2, lift, terasa, cena 31.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 11447), www.solis-nekretnine.com.

347452

NA NOVOM BULEVARU Evropa Investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra. Tel. 451318, 523-193, 060/308-89-93.

347560 U ULICI Novosadskog sajma u novogradwi prodajem garsoweru 29m2. Lift, terasa. Useqiva za tri meseca. Cena 37500. Telefoni: 451-318, 063/7730577.

347561 NA NOVOJ DETELINARI prodajem klasi~nu garsoweru 27m2 u novoj zgradi. lift terasa. Ukwi`en. Cena 32500. [ifra 42903. Tel. 523-193, 060/308-89-93.

347562 U KARA\OR\EVOJ ulici prazna odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 20m2, III sprat, cena 24.000. Tel. 065/4443455, 451-318.

347563 NA LIMANU II kod {kole 23m2 ukwi`en, cena 25.200.

Tel. 063/550387, 523-193.

347564 U ARSE TEODOROVI]A prodajem stan 28m2. Prazan useqiv. Cena 28.000, i u Kisa~koj 44m2 ukwi`en jednoiposoban 45.500.

Tel. 065/4443455, 451-318.

347565 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, Cena: 27.800E. Tel. 063/759-7133, 021/6618-222.

347536 UKWI@ENA, nova garsowera, Ul. [afarikova, cena 27.800E. Tel. 065/276-9594, 021/6618-222.

347540 UKWI@ENA garsowera @elezni~ka ulica, cena 27.800E. Tel. 065/276-9594, 021/6622677.

347541

CENTAR, garsowera od 27m2, 3. sprat, lift, terasa, CG. Odli~an raspored! Cena 37.000E. Telefon: 064/8236602, 661-4200.

347526 PODBARA, 25m2, garsowera u ukwi`enoj zgradi. IV sprat sa liftom. Izdvojen radni deo kuhiwe i ima prozor. Cena 27.300E. Tel. 063/775-9121.

347528 PRODAJEM brzo useqivu garsoweru 25m2, Adice, 19.500E. Tel. 064/346-6802, 021/6622-677.

347543 ODMAH USEQIVA garsowera, 25m2 - Novi bulevar, lift, CG cena - 26.000E. Tel. 064/823-6606, 021/66-14-200.

347503

STROGI CENTAR, 23m2ukwi`ena garsowera, lift, odvojena kuhiwa, CG, odmah useqiva cena-28.000E. Tel. 064/823-6604, 661-4200.

347522 POVOQNO 24m2, 1. sprat garsowera sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift... Cena 25.000E. Tel. 064/823-6604, 6614-200.

347515

DNEVNIK

UKWI@EN, 28m2 - useqiv odmah, VP, CG, funkcioni{e kao jednoiposoban cena32.000E. Tel. 064/823-6601, 542-779.

347505 NOVO - 20m2 - ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, CG. Cena 22.000E. Tel. 064/8236608, 542-779.

347516 JEDNOSOBAN - 30m2, useqiv odmah, CG, Novo naseqe!

Cena 32.000E. Tel. 064/8236606, 021/424-963.

347520

BRZO USEQIV jednosoban 28m2, II sprat, Telep, cena: 24.950E. Tel. 066/502-1984, 021/6618-222.

347542 NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 34m2 - 35.000. [ifra 43345. Tel. 451-318, 523-193.

347566 LEP jednosoban stan u novoj, useqenoj zgradi na Novoj Detelinari, Ul. Janka ^melika, drugi sprat, 31m2. Kqu~ u agenciji! Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 12606) www.solis-nekretnine.com.

347453 EKSKLUZIVNA PONUDA! Mawi stan u Gajevoj ulici, ukwi`en, idealan za izdavawe, cena 1.150 evra/m2. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 13292), www.solis-nekretnine.com.

347454 LIMAN I - u blizini fakulteta ukwi`en jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog na ~etvrtom spratu u zgradi sa liftom. Cena 41.000 evra.

Tel. 021/6615-124, 063/502-526.

347416 JEDNOSOBAN, 27m2, centar, R. pijaca, @. Vasiqevi}a, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en + terasa od 12m2, 31.950 evra.Tel. 661-3259, 063/570659.

349307 MAWI jednosoban stan, 21m2, R. pijaca, Stevana Milovanova, 4. sprat, cg, sre|en, ukwi`en, 25.750 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

349309 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog, 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, sre|en, 30.900 evra.

Tel. 661-3259, 063/570-659.

349318 OKOLINA SAJMA nov 28,8m2 jednosoban stan sa terasom, sprat I, dvori{no okrenut cena 37.000. Tel. 021/528-599, 423-208.

347618 JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji okru`ena zelenilom, drugi sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 064/189-3-887.

347608 [ONSI, 42m2 lep jednosoban stan, lift, terasa, ukwi`en.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

347627 TURGEWEVA, 28m2 jednosoban, lift, terasa, ukwi`en.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

347628 NOVO NASEQE, Bulevar Jovana Du~i}a 38m2, klasi~an jednosoban, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 633-7853.

347629 PRODAJEM hitno, ukwi`en stan 30m2, sa odvojenom kuhiwom, cena: 31.000E. Tel. 063/759-7133, 021/6622-677.

347535 GRBAVICA ukwi`en jednosoban stan, odvojena kuhiwa, centralno grejawe, 36m2, cena 38.000E. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347586

OKOLINA Najlon pijace, prodajem stanove u zgradi 24m2 - 19.000E, prizemqe 54m2 - 38.700E, drugi sprat, dvoiposoban. Telefon: 069/209-7863.

5636 CENTAR 45m2 jednoiposoban (blizu pozori{ta) III sprat, lift, ekstra lep, italijanska keramika 1380 e/m2. Telefon 064/6581-387.

5638 BEZ POSREDNIKA prodajem jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 38m2, prvi sprat, lift, PTV. Telefon: 064/144-2664.

5661 PODBARA, useqiv noviji jednoiposoban 40m2, cena 43.000E, hitno. Mo`e zamena za mawi. Telefon: 6546-976, 065/3333-188.

5666 JEDNOIPOSOBAN stan, ukwi`en, kod sajma. Telefon: 066-93-01915.

5681 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru za 41.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5691 HITNO nov useqiv jednoiposoban stan 42m2 na Novom Bulevaru za 38.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5697 DETELINARA, dva ukwi`ena stana po 47m2, drugi i tre}i sprat, povoqno. Telefon: 6546-976, 065/3333-188.

5663 DVOSOBAN stan 42 m2, nov, brzo useqiv, kwi`ewe 1/1, I sprat, Telep, cena 35.000 e.

Telefoni: 6546-976, 065/3333188, 063/664-264.

5665 UKWI@EN renoviran dvosoban dvori{ni stan 45m2 (sve prostorije imaju prirodnu ventilaciju), 31.000E. Telefoni: 6546/976, 065/3333188.

5667 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan u Pu{kinovoj ulici za 65.000 sa name{tajem. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5692 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan na Novom nasequ za 50.000. telefon 6447-622, 063/540-165.

5698 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en, centar kod Socijalnog, 37m2, cena 41.200E. Tel. 064/823-6611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347587 UKWI@EN, jednoiposoban stan u strogom centru grada, 4. sprat, kvalitetno ura|ena nova zgrada, 35m2, cena 41.000E. Tel. 064/823-6609; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347588 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, 53m2, terasa, lift, redovan sprat, cena 46.350. Telefoni: 064/823-6611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347590 SEQA^KIH BUNA!!! Kod {kole u crvenoj zgradi 40m2 na prvom spratu, odli~an ukwi`en, useqiv. Pozovite!!!

Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

347599 JEDNOIPOSOBAN stan, ukwi`en, 35m2, cena 33.150E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347584 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en noviji stan, 38m2, lift, prvi sprat, cena 37.100. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347585 HITNO!!! Odmah useqiv, nov JIS 33m2, Heroja Pinkija, pvc stolarija sa roletnama, {panska keramika, tu{ kabina, dvostrano orijentisan, cena 29.500 za ke{-popust!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

347555

OGLASI

DNEVNIK

GRBAVICA, Tolstojeva 28m2, odli~an jednoiposoban, ukwi`en, ostaju kuhiwski elementi, 34.000. Tel. 444-107, 633-7853.

347630 NOVO NASEQE, odmah useqiv, ukwi`en 1.5 stan od 53m2 po ceni 46.400. Tel. 636-6952.

347645 BULEVAR OSLOBO\EWA renoviran 48m2 jednoiposoban stan, dve terase, odmah useqiv, ukwi`en1/1, cena 41.200. Tel. 021/423-208, 528599.

347619 JEDNOIPOSOBAN, Grbavica, ukwi`en, I sprat, blizina {kole, vrti}a, povr{ina 47m2, cena 54.500,00 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-3-887.

347615 JEDNOIPOSOBAN 40m2, Novo naseqe, Seqa~kih Buna, 3. sprat, cg, terasa, ukwi`en, 41.200 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349319 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, 4. sprat, cg, nov, useqiv, ukwi`en 35.000 evra.

Tel. 661-3259, 063/570-659.

349312

JEDNOIPOSOBAN, 47m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, terasa, cg, ukwi`en, sre|en, 41.200 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349314 JEDNOIPOSOBAN, 36m2, Kej, Vojvode Mi{i}a, vp, cg, ukwi`en 44.300 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

349310 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Sajam, \. Joanovi}a, 1. sprat, lift, cg, terasa, sre|en, ukwi`en, 47.400 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349303 JEDNOIPOSOBAN 46m2, Detelinara, Teodora Kra~una, 4. sprat, terasa, cg, ukwi`en, 36.000 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

349304 MAWI jednoiposoban stan 32 m2 kod Socijalnog, ukwi`en.

Tel. 6624-218.

349300 [IRI CENTAR nov 45m2 jednoiposoban ukwi`en stan sa zastakqenom terasom, cena 1.000 evra/m2. Hitno. Tel. 021/423-208, 528-599.

347623 NOVA DETELINARA, nov, ukwi`en, useqiv 1,5 stan po ceni 44.300. Tel. 636-6952.

347641 LIMAN, Balzakova ulica, ukwi`en, odmah useqiv stan od 43m2 za 44.300. Tel. 6368429.

347642 SAJAM, ukwi`en, odmah useqiv stan od 37m2 po ceni 38.100. Tel. 636-6952.

347643 JEDNOIPOSOBAN, 34m2, N. Detelinara, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, 39.650 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349317 BULEVAR JOVANA DU^I]A - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2.

Mogu}a adaptacija u dvoiposoban.

Tel. 021/528-399, 063/502-526.

347415 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Tel. 063/1020-731.

347411 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u Ul. Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com.

347455

ODLI^AN jednoiposoban stan u novijoj zgradi u najstro`em centru grada, 39m2, idealno za izdavawe. Tel. 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 19695), www.solis-nekretnine.com.

347456 SOMBORSKI BULEVAR jednoiposoban stan od 37m2, uskoro useqiv, drugi sprat, cena 38.500 evra. Tel. 060/0189422, 021/451-570, ({ifra: 13052), www.solis-nekretnine.com.

347457 KOSOVSKA ulica, 38m2, jednoiposoban stan sa terasom.

Tel. 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra: 12690), www.solis-nekretnine.com.

347458 HITNO!!! Odmah useqiv JIS 34m2, H. Ruvimova, II sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odli~an raspored, nov, ukwi`en, cena samo 39.900.

Tel. 021/6616-324, 425-653.

347552 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 43m2, ]irpanova, I sprat, lift, terasa, dvori{no orijentisan, cena 53.200.

Tel. 021/6616-324, 425-653.

347553 SEQA^KIH BUNA, u neposrednoj blizini {kole, prodajem ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2. Cena 37.000E. Tel. 060/621-1685.

347529 TRG MAJKE JEVROSIME, prizemqe, ukupna povr{ina 40m2 po ceni 25.000E. Hitno!

Tel. 063/775-9121.

347530 BRZO USEQIV jednoiposoban 41m2, II sprat, terasa, cena: 35.000. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222.

347544 BRZO USEQIV jednoiposoban 38m2, Novo naseqe, cena 37.100E. Tel. 063/835-45-37, 021/6618-222.

347545 BRZO USEQIV jednoiposoban 36m2, Adice, cena 29.900E. Tel. 066/502-1984, 021/6618222.

347546 HITNO! Odli~an JIS 41m2, H. Pinkija, III sprat, terasa, dvori{na strana, prvoklasna oprema, pvc stolarija, kl. parket, cena sa PDV-om 34.500. Tel. 021/6616-324, 425653.

347547 HITNA PRODAJA!!! Odli~an JIS 36m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, sre|en, klima, funkcionalan, brzo useqiv, ukwi`ba, cena 32.500 za ke{-popust!!! Tel. 021/6616-324, 425-653.

347548 HITNO!!! Odmah useqiv JIS 37m2, centar, Futo{ka, nova zgrada, lift, terasa, prvoklasna oprema, mogu}nost kupovine sa novim name{tajem, cena 41.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

347549 USEQIV - ukwi`en - mo`e kredit 37m2 - Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored. Cena 41.200E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779.

347510

NOV odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom bulevaru, 40m2 - 46.350E. Tel. 064/823-6604 021/66-14-200.

347512 CENTAR nov - 37m2 - jednoiposoban, 2. sprat, terasa, ostava, CG, odmah useqiv, upotrebna dozvola. Cena 40.000E. Tel. 064/823-6604, 542-779.

347508 USEQIV, ukwi`en dvosoban, 53m2, kod @el. stanice.

CG, terasa, odli~an raspored.

Cena 54.600E. Tel. 064/8236601, 021/6614-200.

347509 DVOSOBAN - 47m2, komplet renoviran, odmah useqiv, 2. sprat, terasa ukwi`en, cena38.750E. Tel. 021/542-779, 064/823-6607.

347501 HITNO!!! 58m2 - dvosoban, Liman I, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena - 56.700E nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 6614-200.

347502 DVOSOBAN centar - nov 42m2, odli~an raspored, 2. sprat, useqiv odmah, terasa, lift, CG. Cena 48.500E. Tel. 064/823-6608, 424-963.

347513

NOVI BULEVAR 45m2, 1. sprat, brzo useqivo, terasa, CG, lift. Cena 45.500E. Tel. 064/823-6601, 542-779.

347514 HITNO!!! Centar-odli~an, 48m2 - dvosoban-nov, odvojena kuhiwa,2. sprat, terasa, cg, cena - dogovor Tel. 064/823-6604 021/661-4200.

347511 NOVIJI dvosoban stan od 55m2, 3. sprat, u Toplice Milana, grejawe, terasa, parking mesto... Cena 55.000E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779.

347524 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv DS 50m2+terasa, Radni~ka, XII, lift, pogled na Dunav i fakultete, klima, odr`avan, cena 44.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

347550

HITNO!!! Brzo useqiv nov DS 40m2, Nova Detelinara, lift, dvori{na strana, pvc. kl. hrastov parket, sig. vrata, parking u dvori{tu, odli~an raspored, cena 45400. Tel. 021/425-653, 6616-324.

347551 U ULICI LAZE KOSTI]A prodajem nov, brzo useqiv dvosoban stan od 54m2, lift, terasa. Kvalitetna gradwa, extra oprema. Tel. 060/6211685.

347532 UKWI@EN dvosoban 47m2, Detelinara, II sp, terasa, cena: 38.700E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222.

347538 NA RUMENA^KOM PUTU 47m2 tre}i sprat sa liftom po ekstra ceni 41.500. Tel. 523-193, 060/308-89-93.

347567 PRODAJEM dvosoban stan na Futo{kom putu. Tel. 063/7726845, 021/451-570 ({ifra: 19490), www.solis-nekretnine.com.

347459 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Tel. 065/2019-009, 021/451-570 ({ifra: 10531), www.solis-nekretnine.com.

347460 VESELINA MASLE[E, odr`avan dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, cena 47.000 evra! Mo`e kredit!

Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 12981), www.solis-nekretnine.com.

347461 DVOSOBAN stan, odli~nog rasporeda, Liman III, [ekspirova ulica, 52m2, cena 57.000 evra, hitna prodaja! Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com.

347462 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Tel. 065/2019-009, 021/451-570 ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com.

347463 PRIJATAN i interesantan dvosoban stan u Lasla Gala na petom spratu sa liftom. 53m2, dvostrano orjentisan, pripadaju}i tavanski i podrumski prostor. Tel. 062/533-230, 021/427-277 ({ifra: 12592), www.solis-nekretnine.com.

347464

nedeqa25.jul2010.

KLASI^AN dvosoban stan na Detelinari kod okretnice, 46m2, ukwi`en, na hitnoj prodaji po ceni od 39.000 evra.

Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 13216), www.solis-nekretnine.com.

347465 LIMAN III, Balzakova ulica, odli~an dvosoban stan od 48m2, drugi sprat, lepa terasa, ukwi`en, cena 54.500 evra.

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 13215), www.solis-nekretnine.com.

347466 PRODAJEM dvosoban stan na Grbavici. Dve stambene jedinice u jednoj, garsowera i jednosoban stan. Tel. 063/7726845, 021/520-231 ({ifra: 11156), www.solis-nekretnine.com.

347467 UKWI@EN stan 48m2 na Bul. oslobo|ewa, preure|en u dvoiposoban, za renovirawe, cena 43.000 evra.

Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 13236), www.solis-nekretnine.com.

347470 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

347407 SUBOTI^KI BULEVAR investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Tel. 063/1020-733.

347410 STEVANA MOKRAWCA ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan 50m2 adaptiran u trosoban na tre}em spratu. Tel. 063/502-526, 021/528-399.

347417 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi.

Tel. 021/6615-124, 063/502-526.

347420 DETELINARA - ukwi`en odmah useqiv dvosoban stan 47m2 sa terasom na drugom spratu. Cena 38.500 evra. Tel. 021/528-399, 061/167-2826.

347421 LIMAN I, odli~na lokacija, ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 61.800. Tel. 063/516478.

347644 LIMAN IV, ukwi`en stan 54 m2, novija zgrada, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218.

349299 DVOSOBAN, 42m2, N. Detelinara, 3. sprat, Haxi Ruvimova, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 49.950 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

349306 DVA DVOSOBNA, stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom 55.600 evra i 53m2, 4. sprat sa cenom 56.650 evra.

Tel. 661-3259, 063/570-659.

349311 DVOSOBAN 53m2, [onsi, Novo naseqe, Bulevar Slobodana Jovanovi}a, vp, terasa, cg, ukwi`en 46.350 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349308

25

DVOSOBAN, Stara Detelinara, III sprat, brzo useqiv, ukwi`en, 51m2, cena 44.500,00 evra. Tel. 021/450-417; 064/1893-887.

347617 LIMAN kod fakulteta, dvosoban stan 53m2+terasa, odmah useqiv, cena 56.000. Tel. 021/423-208, 528-599.

347620 IZA LUTRIJE, klasi~an 58m2 dvosoban stan sa dve terase, IV sprat, lift, gara`a 15m2, sve zajedno ukwi`eno 1/1. Tel. 021/528-599, 063/11141-42.

347621 DVOSOBAN stan, Liman I, Drage Spasi}, odli~an stan bez ulagawa, tre}i sprat, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 063/12-897-97.

347609 DVOSOBAN, Grbavica Qermontova, 54m2, drugi sprat, ukwi`en, stan bez ulagawa, zgrada i ulaz u odli~nom stawu, cena 57.000,00 evra.

Tel. 021/450-417; 063/12-897-97.

347613 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 53.500. Tel. 636-8429.

347646 FRU[KOGORSKA 64m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa. Telefoni: 444-107, 6337853.

347631 STANICA, Kraqevi}a Marka 52m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en 53.000. Tel. 444-107, 633-7853.

347632 LIMAN I, 53m2 klasi~an dvosoban, odmah useqiv, tre}i sprat, lift, terasa 55.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

347633 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv septembar 2010. Tel. 523 193, 451-318, 523-193, 060/30889-93.

347569 NA GRBAVICI u zgradi useqenoj 2009. godine 53m2 dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom. Prvi sprat, prazan, odmah useqiv.

Povoqno!

Tel. 451-318, 0600753782.

347570 U [IREM CENTRU prodajem mawi dvosoban stan 39m2.

Useqiv, uredni papiri, mo`e i na subvenciju. [ifra 41313.

Tel. 063/1088993, 451-318.

347571 U PARISKE KOMUNE 51m2 prvi sprat 52600. [ifra 43339 Tel. 451-318, 523-193.

347572 KRAQEVI]A MARKA!!!

Odli~an klasi~an dvosoban stan od 53m2, ukwi`en sa terasom odmah useqiv, 48.000E drugi sprat. Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

347600 UKWI@EN odmah useqiv dvosoban stan, Ul. Ka}e Dejanovi}, II sprat 62m2, terasa, cena 58.750. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347593 DVOSOBAN, Liman 2, Ravani~ka, 64m2, izuzetan stan, bez ulagawa, ukwi`en.

Tel. 021/450-417; 064/189-3-887.

347603 DVOSOBAN stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 50m2, redovan sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om 53.350E. Tel. 064/823-6620; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347591

PRODAJEM trosoban stan, 78m2, kod Naftagasa, prvi sprat. Telefoni: 063/503-733, 468-780.

5405 PRODAJEM trosoban stan na Beogradskom keju u kulama.

Telefon 063/538-491.

5499

26

OGLASI

nedeqa25.jul2010.

LIMAN 4, trosoban stan, 83.5m2, Ulica 1.300 kaplara, drugi sprat, ukwi`en, 92.000 evra, bez posrednika. Telefoni: 021/6360-827, 064/079-80-57.

5633 NOVO NASEQE: Savina trosoban stan 82m2, tre}i sprat, WC + kupatilo, terasa, zidala „Budu}nost“ samo 85.000E. Telefoni: 021/6614694 i 063/587-602.

5676 PRODAJEM nov odmah useqiv trosoban stan 68m2 na Novom Bulevaru za 52.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5700 HITNO prodajem ukwi`en trosoban stan 77m2 u Bo{ka Buhe ulici za 82.000 drugi sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5702 UKWI@EN dvoiposoban stan na prvom spratu, Bulevar kraqa Petra, 56m2, cena 52550E. Tel. 064/823-6613; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347592 DVOIPOSOBAN mawi stan na Novom nasequ, 60m2 podne povr{ine, korisne povr{ine 47m2, mo`e i na kredit, cena sa PDV-om 43.250. Tel. 064/823-6620; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347589 NA BULEVARU u novijoj zgradi dvoiposoban stan 57m2 cena 57000. [ifra 43453 Tel. 523-193, 451-318.

347574 RUMENA^KI PUT 72m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 67.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

347634 BETANIJA, dva nova, ukwi`ena, odmah useqiva stana: 2.5 od 74m2 za 78.300 i perfektan 3.5 stan od 81m2. Tel. 063/516-478.

347647 KOD „MERKURA“, prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan, odmah useqiv za 62.300. Tel. 6366952.

347648 CARA DU[ANA, ukwi`en, nov, odmah useqiv 2.5 stan po ceni od 56.650. Tel. 636-6952.

347649 GRBAVICA, nov 50m2 dvoiposoban kompletno name{ten i opremqen, III sprat, lift, brzo useqiv. Tel. 021/423-208, 063/111-80-85.

347622 LIMAN II, ukwi`en dvoiposoban stan 68 m2, odli~an raspored. Tel. 6624-218.

349301 DVOIPOSOBAN, 65m2, Liman, Balzakova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 70.000 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349305

CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2, dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Tel. 444-107, 633-7853.

347636 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

347408 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Tel. 021/6615124, 063/502-526.

347413 STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Tel. 021/4722-060, 063/502526.

347419 BULEVAR OSLOBO\EWA nov dvoiposoban stan od 57m2 za 55.000 evra, hitno! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 11978), www.solis-nekretnine.com.

347471

SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra. Tel. 063/520-296; 021/427277 ({ifra: 10736), www.solisnekretnine.com.

347468 DVOIPOSOBAN stan na prvom spratu, 51m2, Bul. kraqa Petra I, renoviran i lep! Tel. 062/533-230, 021/427-277 ({ifra: 12609), www.solis-nekretnine.com.

347469 DVOIPOSOBAN, 68m2, Balzakova ulica, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, CG, lift...

Cena - 67.000E. Tel.064/8236607, 424-963.

347507 KEJ - 56m2 - dvoiposoban - nov - useqiv - 1. sprat, terasa, CG, Cena sa PDV-om 63.500E. Tel. 064/823-6607, 021/542-779.

347519

NOVA DETELINARA - 55m2 - dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, CG, odli~an raspored. Cena 63.000E. Tel. 064/823-6606, 021/661-4200.

347517 DVOIPOSOBAN - 47m2, odmah useqiv - mo`e kredit, perfektan raspored - cena sa PDV-om - 43.300E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

347504 NOVA DETELINARA 85m2, nov, luks name{ten, „penthaus“ u Cankarevoj, odmah useqiv, pred ukwi`bom.

Cena 85.000E. Tel. 064/8236602, 021/424-963.

347506

SOMBORSKI BULEVAR trosoban stan na prvom spratu, 68m2, sve iz hodnika, kuhiwa i kupatilo prirodna ventilacija, cena 77.000 evra mogu}nost subvencije! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 12652), www.solis-nekretnine.com.

347480 NOVO NASEQE - trosoban stan na drugom spratu, 62m2, uskoro useqiv, mogu} kredit!

Cena 64.900 evra. Tel. 060/0189422, 021/520-231 ({ifra: 10662), www.solis-nekretnine.com.

347481 ATRAKTIVNA PONUDA! Lep trosoban stan od 76m2, Nova Detelinara. Cena 78.300 evra.

Tel. 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 13213), www.solis-nekretnine.com.

347482 IZUZETNO POVOQNO odli~an, nov trosoban stan, 71m2, drugi sprat, odmah useqiv! Samo 72.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra: 10822) www.solis-nekretnine.com.

347483 NOVA DETELINARA - S. Kasapinovi}a, nov, neuseqavan trosoban stan, odli~an raspored, sve iz hodnika.

70m2, cena 83.000 evra. Mogu}nost subvencije. Tel. 060/0189422, 021/451-570 ({ifra: 13050), www.solis-nekretnine.com.

347484 SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Tel. 064/2003103; 021/520-231, ({ifra: 16540), www.solis-nekretnine.com.

347485

UKWI@EN - 77m2+40m2 terase - 1. sprat, trosoban, Bulevar kod Can Can-a... Mo`e kredit. Cena 93.000E. Tel. 064/823-6608, 021/424-963.

347518 BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena 73.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

347523 NA BULEVARU EVROPE investitor prodaje klasi~an trosoban stan 73m2 na drugom spratu, lift, dve terase. Povoqno! Tel. 451-318, 523-193, 060/308-89-93.

347568 UKWI@EN, renoviran trosoban stan Ul. bul. k. Petra, 82m2, cena: 74.200E. Tel. 063/835-45-37, 021/6622-677.

347539 PRODAJEM ukwi`en, trosoban na Beogradskom keju, 71m2, cena 69.000E. Tel. 064/9354559, 021/6622-677.

347537 U BLIZINI BETANIJE, ukwi`en trosoban stan 67m2 na tre}em spratu bez lifta.

Novija gradwa. Cena 75.000E. Tel. 063/775-9121.

347533 IDEALAN trosoban stan u dve eta`e! Ukwi`en na 63m2, podne povr{ine oko 70m2, nova zgrada, lepa prostrana terasa, veliko kupatilo, kuhiwa sa prozorom... Tel. 064/2003103, 021/427-277 ({ifra: 12090), www.solis-nekretnine.com.

347472 BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift. Kuhiwa i kupatilo sa prozorom. Hitno 74.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 12929), www.solis-nekretnine.com.

347473 LIMAN IV - Narodnog fronta, dobar, odr`avan trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, cena 86.500 evra. Tel. 060/0189422, 021/451-570, ({ifra: 12262), www.solis-nekretnine.com.

347474 SAVINA - 85m2 trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en bez ulagawa. Povoqno 92.200 evra! Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra: 12657), www.solis-nekretnine.com.

347475 HITNO prodajem trosoban, ukwi`en stan, 68m2, sa pogledom na Dunav, cena 55.000 evra. Tel. 021/520-231; 060/0189422 ({ifra: 12695), www.solis-nekretnine.com.

347476

ODLI^AN, nov, neuseqavan trosoban stan, 63m2, Slova~ka ulica. Tel. 021/451-570; 063/7726-845 ({ifra: 12890), www.solis-nekretnine.com.

347477 HITNA PRODAJA! Trosoban stan od 74m2. Dobra lokacija - Liman II! Cena nije fiksna, 83.000 evra! Tel. 065/2019-004, 021/451-570, ({ifra: 11704), www.solis-nekretnine.com.

347478

BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Tel. 021/528-399, 063/502-526.

347414 NOVO NASEQE, ukwi`en, useqiv 3.0 stan od 75m2 po ceni od 76.200. Tel. 636-6952.

347654 GRBAVICA, Tolstojeva, odli~an 3.0 stan, ukwi`en od 80m2 po ceni od 98.900. Tel. 636-8429.

347655 LIMAN 1, Drage Spasi}, prodajem 3.0 stan na I spratu od 85m2. Tel. 636-6952.

347656 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.0 stan od 82m2, lako preuredqiv u 3.5, dvori{no orijentisan. Tel. 063/8288377.

347657 TROSOBAN, 73m2, Stanica, Gagarinova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran, 69.000 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

349315 TROSOBAN Liman I, 102,5m2, visoko prizemqe, potpuno renoviran, ukwi`en, odli~na orjentacija, mo`e zamena za dvosoban uz doplatu, cena 1.200,00 evra/m2. Tel. 021/450-417; 064/189-3-887.

347612 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Tel. 636-8429.

347650 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

347635 NA NOVOM BULEVARU EVROPE investitor prodaje odli~an trosoban stan 66m2.

Prvi sprat, wc, kupatilo terasa. Gradi „Moj dom“. Tel. 451-318, 523-193, 063/1088993.

347575

U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 451318, 0637537823.

347576 NA LIMANU I u Ul. Drage Spasi} prodajem komforan trosoban stan 85m2 na I spratu, terasa. Ekstra ponuda. [ifra 41643. Tel 523-193.

347577 NA BEOGRADSKOM KEJU 77m2 na II spratu sve sobe gledaju na Dunav i Tvr|avu. Tel. 451-318, 0669230909.

347578 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje trosoban stan 70m2na IV spratu. Useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe sa „Erste bank“. Gradi „Moj dom“. Tel. 451-318, 523-193, 063/1088993.

347573 UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 7. sprat, nije posledwi sprat, renoviran u odli~nom stawu, 75m2, cena 66.950E. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347594 NOV - useqiv, trosoban stan, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, terasa, lift, 66m2, terasa, lift, redovan sprat, cena sa PDV-om 67.950E. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347595

DNEVNIK

KEJ, prodajem ~etvorosoban sre|en stan 130 m2 I sprat sa gara`om, pogodan i kao poslovni prostor. Cena 286.000 e. Pogledati: www. NoviSadApartman.com Telefon 063/891444-7.

3812 LIMAN IV, 130m2, odli~an renoviran 4 spava}e sobe, velik dnevni boravak, 2 sanitarna ~vora, 3 terase, vlasnik. Telefon 063/213-246, 063/77-57-617.

4368 POVOQNO nov ~etvorosoban stan, dupleks, 81m2, Cara Du{ana. Mo`e zamena i otplata na rate. Telefon 063/537-446.

4969 CENTAR 164m2, blizu pozori{ta, 3. sprat, lift, gara`a 17m2, ekstra lep, porcelanosa keramika, 2 kupatila. Telefon 064/6581-387.

5637 ODLI^AN ~etvorosoban 96m2, 4. sprat, lift, cena 93.000E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefon: 6546-976, 065/3333-188.

5668

PRODAJEM ukwi`en ~etvorosoban stan od 83m2 u Haxi Ruvimovoj ulici, 800E/m2. Telefon 6447-622, 063/540-165.

5693 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

5703 NOVO NASEQE povoqno, prodajem troiposoban stan, 85/3 ili mewam za mawi oko 45m2. Tel. 061/21-058-48. 4491 RESAVSKA!!! Originalan troiposoban stan u korektnom stawu, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/500- 213.

347601 KOD „Merkatora“, ukwi`en, odmah useqiv odli~an 3.5 stan na I spratu po ceni od 81.600.

Tel. 636-8429.

347651 GRBAVICA, hitno, noviji ukwi`en 3.5 stan, odmah useqiv po ceni 72.100. Tel. 6366952.

347652 U JANKA ^melika nov useqiv stan 88m2 cena 87.500. Tel. 451318, 523-193.

347581 TROIPOSOBAN, Liman 2, novija zgrada, odli~no lociran stan okru`en zelenilom, blizina {kole, obdani{ta, fakulteta, Spensa, Merkatora, [tranda.... ukwi`en III sprat, lift, cena 118.500,00 evra. Tel. 021/450-417; 064/1893-887.

347605 BORE PRODANOVI]A odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Tel. 021/4722-061, 063/1070731, 063/1020-733.

347412 PRODAJEM troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici ili mewam za ku}u u Koviqu. Tel. 021/520-231; 063/77-26-845 ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com.

347487 NOVA DETELINARA - useqiv troiposoban stan od 72m2 na prvom spratu, mogu}nost subvencije bez u~e{}a do odobrewa kredita. Cena 82.300 evra.

Tel. 060/018-9422, 021/451-570 ({ifra: 19463), www.solis-nekretnine.com.

347488 GRBAVICA - odmah useqiv, nov troiposoban stan od 75m2 na tre}em spratu, lift, terasa, cena 85.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 12902), www.solis-nekretnine.com.

347489

SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com.

347490 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori!

Tel. 063/520-296, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

347491 ATRAKTIVAN ~etvorosoban stan od 111m2 na Bulevaru Evrope - „Zoned horizont“, sa panoramskim pogledom na ceo grad i Fru{ku goru. Za vi{e pozovite...064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 12270), www.solis-nekretnine.com.

347492 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja Tel. 021/520-231; 064/2003-103 ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com.

347493 KA]E DEJANOVI], 106m2, ukwi`en, tre}i sprat, cena 119.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13124), www.solis-nekretnine.com.

347494 IZVANREDAN ~etvorosoban stan u blizini Bulevara!

76m2!

Tel. 065/2019-013, 021/520-231 ({ifra: 13291), www.solis-nekretnine.com.

347495 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo.

Tel. 063/101-0661.

347534 SOCIJALNO - 117m2 - ~etvorosoban, 3. sprat, terasa, CG, odmah useqiv. Cena 105.000E. Tel. 064/823-6606, 021/542-779.

347525 ^ETVOROSOBAN sa gara`om 110m2 - Arawi Jano{a, useqiv, lift, terasa, CG...

Nov-neuseqavan.

Cena 104.000E. Tel. 064/823-6607, 424-963.

347521 GRBAVICA, direktno od investitora, 117m2, ~etvorosoban, odli~an! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 13319), www.solis-nekretnine.com.

347497

IZUZETNA PONUDA - luksuzan petosoban stan u vili sa ~etiri stana sa gara`om i parking mestom. Mirna ulica u blizini Bulevara oslobo|ewa. Tel. 064/157-1297; 021/520231, ({ifra: 12188), www.solisnekretnine.com.

347498 POVOQNO prodajem petosoban stan - dupleks od 90m2, Grbavica, odli~an stan lepog rasporeda! Tel. 065/2019-004; 021/427-277, ({ifra: 18685), www.solis-nekretnine.com.

347499 LUKS STAN! 118m2 - Grbavica, 2. sprat, ~etvorosoban, useqiv odmah. Cena dogovor.

Tel. 064/823-6602, 542-779.

347500 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700. Tel. 636-6952.

347653 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Tel. 063/500-213, 063/8680-335.

347602

OGLASI

DNEVNIK

INVESTITOR „MOJ DOM“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe „Erste bank“. Telefoni: 451-318, 0600532154.

347579 U PODGORI^KOJ ULICI ~etvorosoban ukwi`en stan 77m2 na prvom spratu gleda na dvori{te.

Tel. 451-318, 063/7537823.

347580 KEJ @RTAVA RACIJE, 99m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, prodaja ili zamena za mawi. Telefoni: 444107, 633-7853.

347637 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, 115.000, gara`a posebno.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

347638 LUKSUZAN dupleks stan u Ul. Bore Prodanovi}a, ~etvorosoban od 108m2, cena 133.500 evra, mo`e i sa name{tajem!

Tel. 062/533-230, 021/520-231 ({ifra: 13121), www.solis-nekretnine.com.

347496

PRODAJEM ku}u pored Dunava, Kamewar 4, 210m2, pomo}ne prostorijame, gara`a, bazen 11h5.5m. Ukwi`eno 1/1.

Cena 420.000 evra. Telefon 063/74-40-650.

4938 PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

5385 NOVI SAD, Ba~ka ulica - na prodaju spratna ku}a sa nusprostorijom. Telefon 064/27060-57.

5505 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

5554 KAMEWAR, ku}a od 280m2 na prodaju, 300m od restorana „Bata Pe`o“, plac je povr{ine 386m2, do obale Dunava. Telefon 063/611-100.

5572 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188.

5669 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Telefon: 6546-976, 065/3333-188.

5670 PLACEVI u Petrovaradinu, dozvoqena gradwa, voda, struja, tvrdi put, 500-600m2, na idealnom mestu. Telefon 063/500-446.

5090 MAWU ku}u u Petrovaradinu 50m2, prodajem, struja, voda, tvrdi put, dozvoqena gradwa, plac pod vo}wakom. Telefon 063/500-446.

5091 PRODAJEM ili mewam ku}u u Petrovaradinu, blok vila.

Telefon 063/538-491.

5498

PETROVARADIN, starija ku}a na lepom placu i dobroj lokaciji. Telefon 063/585076.

5582 SREMSKA Kamenica, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 069/111-2950 posle 16.

5555

TATARSKO brdo, ku}a 270m2, plac 650m2, ^ardak, ku}a 90m2, plac 860m2, Glavica ku}a 200m2, plac 2400m2. Telefoni: 021/6614-694 i 063/587502.

5678 SREMSKA KAMENICA, centar ku}a 170m2, petosobna, terase, centralno grejawe, parket + dupla gara`a, nus prostorija, plac 400m. Telefon: 021/6614-694, 063/200-512, 063/587-602.

5679 PARAGOVO - kod restorana „Sunce“ ku}a 145m2, dva trosobna stana, posebni ulazi, gara`a, ostava, plac 900m2, legalizovana.

Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512.

5680 VETERNIK kod Doma zdravqa ku}a 110m2 ~etvorosbna + letwa kuhiwa oko 30m2, plac 650m2, ukwi`ena, samo 57000E. Telefoni: 021/6614694, 063/200-512, 063/587-602.

5675 U KA]U prodajemo porodi~nu ku}u na placu od 19 ari, Ul. Narodne vojske br. 25. Telefon: 6212-700 i 6211-234. 5516 PRODAJEM ili mewam za mawi stan ku}u 120m2, sa prate}im objektima na placu 1350m2 u ^eneju. Telefon 063/766-7793.

5557 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000E. Telefon 063/543371.

5423 SALA[ na prodaju, 4 rate za 4 godine, na Me|unarodnom putu Novi Sad - Subotica.

Sve inofrmacije na telefon 064/16-17-700.

5736

PRODAJEM jedno jutro i tri frtaqa obradive zemqe u Siri{kom ataru, dogovor. Telefon 061/6085349.

5376 STARI SLANKAMEN plac na vodi 12 + 8 ari, struja, voda, cena: 10.000E na rate ili 8.000E za ke{. Telefon 063/7708828.

5525 PLAC 16.000m2, infrastruktura, voda, struja, 80 m od glavnog puta, Rumenka, iz pravca Novog Sada. Telefon 064/259-55-02, 062/895-31-33.

5812 PRODAJE se ogra|en plac, 7 ari u Budisavi, Hitno! Povoqno! Telefoni: 064/22-46719, 064/28-53-905, 064/371-0407.

5539 RIBWAK 1350m2 dowi put, drugi plac od vode, 30m od doweg puta.

Telefon 065/6666246.

5628 FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2, 5 eura 1m2. Telefon 069/18-26-726.

4805 PRODAJEM u Kamenici iza Instituta, tri puta po 1.000m2, stari vo}wak, 5E/m2, mladi vo}wak 7E/m2. Telefon 063/720-24-82.

4978 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno. Telefon 069/314-37-14.

5486 PRODAJEM u Ledincima 8.300m2, jutro ipo zemqe, blizu voda i struja, 3e/m2. Telefon 064/314-43-44.

5588

PLAC na Popovici 800m2 stariji ukwi`en objekat 52m2, struja, voda, asfalt. Telefon 064/3212-465.

5684 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 50/850 ukwi`enu 13500E i vikendicu kod Karlovaca 35/2000, plac, {uma, park, 10.000E. Telefon:065/5436731.

5694 PLAC 522m2, iza „Belih dvora“ pored glavnog puta Novi Sad - Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194.

3094 HITNO prodajem plac na Sajlovu, 18h32m2, struja, voda, gas na placu, 10. ulica. Telefon 063/12-91-846.

4804

VIKENDICA 7h6m P+PK na placu 22 ara, potez kameni~ke {irine (kraj Alibegovca) ogra|eno, legalizovano, voda, struja, telefon, cena po dogovoru. Telefoni: 021/6434603, 064/1758653.

5413 PRODAJEM plac 5.5 ari iza Lipovog gaja, Veterni~ka ulica. Cena dogovor. Telefon 063/516-844.

5450 DVA placa po 13 ari na Trand`amentu, mo`e i ucelo. Telefon 064/2287731.

5534 PRODAJEM zemqu k.o. Novi Sad IV, Gorwe Sajlovo, 5780m2, put, struja. Telefoni: 021/6617-415, 063/811-4340.5550 PETROVARADIN, placevi 500m2 - 13500E, 700m2 16.500E, 1000m2 - 26000E, 1400m2- 15500E. Telefon 063/585-076.

5579 PETROVARADIN, plac na glavnom putu, dozvoqena gradwa 4 ku}e+gas pumpa, cena 26e/m2. Telefon 063/152-052-1.

5580 PRODAJEM na Klisi, iza Neoplante 5.500m2 zemqe, uz put front 400 metara. Cena 10 evra. Telefon 064/314-43-44.

5589 PRODAJEM u Futogu blizu novog grobqa 7.300m2, jutro ipo zemqe. Cena 11.000 evra.

Telefon 064/314-43-44. 5590 PRODAJEM ku}u na Kamewaru, do Dunava. Telefon 063/503-733.

5404 PRODAJE se nova ku}a u Koviqu. Telefon 064/1990209.

5608 PRODAJEM vikendicu na Alibegovcu, 50m2, legalizovana, struja, voda, plac 2.000m2. Telefon 063/500-081.

4532 MEWAM - prodajem, ukwi`enu vikendicu blizu ^ortanovaca za stan u Novom Sadu. 70 + 20 m2 plac 12 ari, voda i gas.

Telefon 064/310-14-66.

4815 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, Telep, prizemna, samostalan ulaz, 90m2 stambene povr{ine, dva odvojena stana, eta`no grejawe! Tel. 065/2019004, 021/520-231 ({ifra: 30572), www.solis-nekretnine.com.

347434 AVIJATI^ARSKO NASEQE, nova ku}a, ukupno 235m2, dnevni boravak, ~etiri spava}e sobe, dva kupatila, u prizemqu i poslovni prostor od 65m2... Tel. 064/2003-103 ({ifra: 30683), www.solis-nekretnine.com.

347435 ADICE, odli~na novija ku}a sa upotrebnom dozvolom.

Stambena povr{ina 106m2 na placu od 500m2, sa dvosobnim stanom u dvori{tu. Bez ulagawa. Vredi pogledati, cena 88.000 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 30660), www.solis-nekretnine.com.

347438

PRODAJEM novu spratnu ku}u u gradu na lepo ure|enom placu u mirnoj ulici. Tel. 021/528-599, 423-208.

347624 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

347625 NOVA DETELINARA ku}a 200m2, tri stambene jedinice, plac 700m2, 110.000. Tel. 444107, 633-7853.

347626 KU]A u blizini Bulevara Evrope, 110/604 m2, kolski ulaz, porodi~na, bez ulagawa.

Tel. 6624-218.

349297 KU]A u centru Petrovaradina 280m2, ukwi`ena, u odli~nom stawu, cena 150.000E. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

347596 KU]A Sr. Kamenica, Ulica vojvode Mi{i}a, 200/500m2, potpuno urbano okru`ewe, mo`e zamena za mawi stan uz doplatu. Tel. 021/450-417; 063/12-897-97.

347611 ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod Auto ku}e „Petrovi}“, 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Mogu}a zamena za stan uz doplatu... Tel. 064/2003-103, ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com.

347436 U KAMENICI na Vojinovu lepa velika ku}a na placu od 500m2 tri eta`e dnevni boravak i 6 spava}ih soba cena 98.000. Tel. 451-318, 060/30889-93.

347559 NA PO^ETKU Veternika u produ`etku Ulice Mileve Mari} nova trosobna ku}a na placu od 500m2, lepa ulica sve komunalije, eta`no grejawe cena 83.000. Tel. 063/30889993.

347558 ODLI^NA spratna ku}a u Ka}u, 250m2 na placu od 840m2, ukwi`ena. Tel. 065/2019-013, 021/520-231 ({ifra: 30772), www.solis-nekretnine.com.

347437 GRA\EVINSKI plac za kolektivnu gradwu, Mornarska Telep 1500m2, P+2+Pk, izgra|enost 30% + 10% za gara`e.

Tel. 021/450-417; 064/189-3-887.

347606 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

347429 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod Auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com.

347430 PARCELA 22.700m2, Rakovac - Arsin do, izuzetan plato sa pogledom na Novi Sad, mogu}a parcelizacija na 9 placeva za izgradwu vikendica, povoqna cena, dobra investicija. Tel. 021/450-417; 063/12-897-97.

347604 AUTENTI^AN vojvo|anski sala{ na ^eneju, sa 26.000m2 obradive zemqe... pozovite.

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 70237), www.solis-nekretnine.com.

347440 PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om...

Tel. 065/2019-013; 021/451-570 ({ifra: 70245), www.solis-nekretnine.com.

347431 PLAC na Vojinovu u Kamenici 620m2 front 26 a dubina 25m potpuno urbana sredina.

Tel. 063/308-89-93, 451-318.

347557

nedeqa25.jul2010.

PLAC Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada. Cena 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija. Tel. 021/450417; 063/12-897-97.

347607 PLACEVI za izgradwu vikendica, Liparija, Torine, predivan pogled na grad, cena 5-10% evra/m2. Tel. 021/450417; 064/189-3-887.

347610 POPOVICA, dobar, pravilan plac od 9 ari, cena 28.000.

Tel. 060/02-01-000.

347658 BOCKE, lepa vikendica na placu od 2.500m2, objekat ima struju i bunarsku vodu. Na placu ~etinari, travwak... idealno za odmor u ambijentu netaknute prirode.

Tel. 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 30344), www.solis-nekretnine.com.

347439

IZDAJEM sre|en lokal 85m2 Bulevar oslobo|ewa 67. Mo`e za sve namene, povoqno.

Telefon 063/505-257.

5660 BULEVAR Cara Lazara izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti. Telefon 065/521-5250.

3813 GRBAVICA, izdajem nov, mawi dvosoban stan za poslovni prostor, prizemqe (200E). Telefon: 063/8880826.

4951 IZDAJEM poslovno-magacinski prostor 100m2 na Klisi, pogodan za tihu delatnost.

Telefon 063/10-219-10.

5549 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450266 lokal 266.

5591 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwi`en, cena povoqna. Telefon 063/8923-168.

4870 PRODAJEM poslovni prostor od 41m2 u centru Sremskih Karlovaca. Telefon 883595.

5167

BULEVAR OSLOBO\EWA 30 prodajem ukwi`en lokal, povr{ine 28m2. Telefon 063/611-100.

5570 BULEVAR OSLOBO\EWA (kod Futo{ke pijace) 200m2, lokal u radu, cena 110.000E, mogu} dogovor, papiri u postupku. Telefon: 064/209-7863.

5635 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

347432 MAGACINSKI prostor od 700m2 sa 120m2 kancelarija, 1.500m2 manipulativni prostor, vrhunska oprema, visina 8 metara. Izdajem na Novom nasequ - Bul. vojvode Stepe...

Tel. 064/2003-103, www.solisnekretnine.com.

347433

27

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 422-439 ili 063/534-505.

347409

IZDAJEM uli~ni lokal, 105m2, Liman, Ul. Bulevar cara Lazara, preko puta hotela „Aleksandar“, odmah useqiv. Telefoni: 064/8295005, 021/6337-037.

347662 PRODAJEM lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu! Tel. 063/520-296 ({ifra: 80275), www.solis-nekretnine.com.

347426 PRODAJEM lokal u Kosovskoj ulici. Tel. 063/7726-845, ({ifra: 80287), www.solis-nekretnine.com.

347427 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa u novoj zgradi useqiv lokal od 127m2. Telefon: 063/101-0661.

347527

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714.

4182 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77695, 824-611.

4331 KUPUJEM renault 4 GTL, o~uvan. Telefon 063/535-907.

5731 PRODAJEM fap {leper 1620 i traktor IMT 577. Telefoni: 021/834-581 i 834-582.

5286

PRODAJEM autogeni aparat sa punim bocama komplet na kolicima, 350E (za automajstore, autolimare i uvo|ewa grejawa), Pera, autolimar.

Telefon 064/506-9156.

5573 ZBOG STAROSTI RASPRODAJEM ALAT: bansek pre~nik to~kova 50 cm, abrihter no`evi 32 cm, apipang du`ina 1 m, punkt aparate, inkubatore 112 jaja. Telefon: 022/570-787.

5574

28

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa25.jul2010.

SE]AWE

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883 PRODAJEM furnir mahagoni, {elak indeijan. Telefon 062/852-3606.

5512

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

5500

HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487.

3611 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

4412 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/17018-63.

4473 MA[INSKO polirawe auta 3.000 dinara, dubinsko prawe auta 2.000 dinara. Telefon 064/27-69-638.

4810 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

5370 MOLERSKE radove vrlo povoqno izvodi iskusan majstor, ne pije alkohol. Telefon 063/518-346, 060/5518-346, 882133.

5493 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5551 GRA\EVINSKE radove izvodim - gradwa, adaptacija krovopokriva~ke i fasaderske radove. Telefoni: 060/51333-55, 060/50-60-885.

5609 SAMO ZA PROSVETARE i penzionere - povoqnije molersko-farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430-549 ili 064/230-68-98.

5651 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno.

Telefon 063/8424716, 063/8426-848, 021/500-612.

4004

KUPUJEM odlikovawa, medaqe, sabqe, kape, {lemove, bode`e i ostale vojne, vatrogasne, policijske i olimpijske predmete.

Telefon 064/221-20-41.

4979 KUPUJEM stari novac: zlatan, srebrni i dr. papirni, i filateliju. Cena solidna. Telefon 062/9-634-926.

5738 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

3792

DNEVNIK

Godina dana je od kada nije sa mnom voqena sestra

KOKE nosiqe, 18 nedeqa starosti. Telefon 021/888-386.

5599

POTREBAN iskusan kuvar za rad u restoranu u Novom Sadu.

Telefon 021/445-993.

4939 SPLAVU u Futogu potreban konobar i kuvar. Telefon 897-497.

5116 POTREBNI radnici za rad u hotelu u Novom Sadu: recepcioneri, recepcioneri za rad u Velnes centru, sobarice, vratari, konobari (rad na otvorenom bazenu), konobari (rad na servisirawu doru~ka), konobari (rad u baru), {ankeri, maser, frizer, voza~. Informacije na telefon 063/47-51-31.

5364 KRAJI[NIK - VKV zidar, zidam sve sa ciglom i blokovima, op{te gra|evinske radove. Povoqno. Telefon 062/970-24-11.

5584 POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdrastvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 021/520-231, 063/527-459, 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

347428

GODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i babi

SE]AWE

1976 - 2010.

Mladen Risti}

Lojza Risti}

Olgi Bolta

2004 - 2010.

Mili na{ Mladene, voleo si nas, voleli smo te i zauvek }e{ ostati u na{im mislima i srcu.

1932 - 2009.

Milica Sali} Seka ro|. Pisarev iz Ade

Tvoji najmiliji: supruga Marela i sin Dejan.

5779

TU@NO SE]AWE [est godina je od smrti mog prijateqa

Dan za danom prolazi, ali ni jedan bez se}awa na tebe. Tvoja sestrinska qubav i pa`wa su nezaboravni.

1987 - 2010.

obele`i}emo danas, 25. 7. 2010. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Bolta.

5571

TU@NO SE]AWE

Sekula Risti} 2004 - 2010.

Tuguje tvoja Eka i {ogor Du{an.

5614

Mladena Risti}a

Navr{avaju se dve godine kako nije sa nama na{a voqena supruga, majka i baka

Ivan Tonkovi} 23. 7. 2000 - 23. 7. 2010.

Mladen Risti}

Po{tovawe, pam}ewe, zahvalnost.

Godine prolaze, a mi i daqe mislimo na tebe.

Pe|a Jovanovi} sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

Wihovi: Qubica, Rista i Radmila sa porodicama i osobqe poslasti~arnice.

5780

5556

5793

SE]AWE

SE]AWE

27. 7. 2000 - 27. 7. 2010.

KLANICA prodaje polutke po ceni od 175 dinara, francuska obrada po 300 dinara.

Telefoni 024/735-031, 024/735-807.

4617 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara. Telefon: 064/138-77-58, 064/138-77-36, 6/416-020.

5233 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999-321, 061/1960-888, 064/138-7736.

5234 PRODAJEM dva ameri~ka bilijara u odli~nom stawu, 7.5 i stoni fudbal. Telefoni: 524282, 064/469-22-95.

5436 STOLARSKE tezge polovne, puca~, ~eli~ni ekseri i municija. Telefon 062/852-3606.

5511 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

5699

Vinka ^avdarevi}

Bolna je istina da je pre dvadesetpet godina iznenada u Al`iru preminuo na{

iz Rakovca

Wen vedri lik i dobrota osta}e u na{im se}awima.

Evica To{i}

Milan Lovri}

Draga na{a tetka Evice, pro{lo je deset godina od kad smo te izgubili, ali te nikada ne}emo zaboraviti.

Porodica ^avdarevi}.

S qubavqu i po{tovawem porodica: Milka, Nikola i Jasna.

Tvoji najmiliji.

5755

TU@NO SE]AWE

Danas, 25. 7. 2010. godine navr{ava se {est godina `alosti za mojim voqenom suprugom

Filip Radovanov

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je

Bosiok George

27. 7. 2005 - 27. 7. 2010.

Postoji pam}ewe koje se ne bri{e, qubav i dobrota koje se ne zaboravqaju.

Tebi ve~ni mir, a nama tuga do`ivotna.

5715

5733

dipl. in`. \or|em Rausavqevi}em

Tvoji: Milica, Milenko, Aleksandar i Filip.

O`alo{}ena i neute{na supruga Smiqa.

5727

novinar u penziji 1926 - 2010.

Tiho i dostojanstveno sahrawen je na Gradskom grobqu u Vr{cu.

Porodica Bosiok.

5768

5613

GODI[WI POMEN Danas, 25. 7. 2010. godine navr{ava se godina od prerane smrti mog dragog oca.

[ESTOMESE^NI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a draga

na{em dragom

Vukosava Mani}

Zoranu Lazi}u

\or|e @ivanov

ro|. Benovi}

1924 - 2010. obele`i}emo danas, 25. 7. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nedostaje{ mi.

Sin Paja.

5782

Sahrana je u ponedeqak, 26. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neute{na porodica i prijateqi.

O`alo{}eni: }erka Branislava, zet Du{ko i unuci Du{anka i Aleksa.

5622

5774

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

IN MEMORIAM

Dana 27. 7. 2010. godine navr{i}e se tri godine od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Miladinka Gluvakov

Radovan Dra`i} Dra`a

2000 - 2010.

Deset godina `ivim sa tugom i se}awima, jedina moja sestro.

Tvoja Jeja.

nedeqa25.jul2010.

Umrla je na{a draga majka, baka i prabaka

Preminuo je na{ voqeni otac, deka i pradeka

Ilinka Medi} 2. 8. 1920 - 24. 7. 2010.

Vreme prolazi ali ne bri{e tragove koje si ostavio jer smrt je rana koja ne zarasta.

S qubavqu i zahvalno{}u: supruga Nada, }erka Gordana, zet Zoran, unuci Lazar i Du{an.

5552

Sahrana je u Mladenovu danas, 25. 7. 2010. godine, u 13.30 ~asova, ispred porodi~ne ku}e Kajtes.

O`alo{}eni: sin Miodrag, }erka Zdravka sa porodicama.

5794

5502

IZJA V A ZA HV A L NOS TI

POMEN

SE]AWE

29

Pro{lo je deset godina od kada nije sa nama

Du{an Jovi} 1932 - 2010.

Mara Zec Nikola Muwin iz Srbobrana 10. 4. 1989 - 25. 7. 2005.

Jovan Simeonov

Rano si nas napustio, na{ Nixo. Prolaze godine, a mi te ~uvamo od zaborava.

Tvoji najmiliji.

Uvek }e{ biti mislima i srcima.

u

na{im

Tvoji najmiliji.

Milenko Novakovi}

Posledwi pozdrav od porodice Prosenica.

Porodice Zec i Maglovski.

5496

TU@NO SE]AWE

Sahrana je danas, nedeqa, 25. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, u Drvaru.

Ovim putem se zahvaqujemo svima koji su ispratili na{u dragu Maru, a posebno doktorkama Infektivne klinike Dragici Mun}an, Vesni Turkulov, sestrama sa Odeqewa i pacijentkiwama koje su brinule o na{oj majci dok je bila na odeqewu.

5466

TU@NO SE]AWE Danas se navr{ava godina od kako nisi sa nama.

5803

5805

Posledwi pozdrav od }erke Zore Radun sa porodicom.

SE]AWE

Posledwi pozdrav bratu

5807

An|a Tomi} 1936 - 2003.

Dana, 26. 7. 2010. godine navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka.

Se}awe na wu ~uvaju weni: Gojko, Dragan i Olga sa porodicama.

25. 7. 1987 - 25. 7. 2010.

Vlado Samarxi}

Posledwi pozdrav

Frawa Brezovac

Na{ bol je neizmeran.

Mnogo nam nedostaje{.

Hvala za lepe trenutke provedene s tobom i neizmernu qubav koju si nam pru`io.

Tvoji: supruga Nena, k}erka Borika i sin Igor.

5445

5402

Beskrajno tu`ni opra{tamo se od na{e voqene

Devetnaest godina tuge i bola za voqenom }erkom, sestrom i majkom.

Du{an Leti}

od: sestre Save, zeta Jovana Vujakovi} sa porodicom.

5802

5801

Mirjani Marciki}

Du{ko, `iveo si dostojanstveno, preselio se u ve~nost, a ostao u na{im srcima ve~no voqen.

Irena ]iri}

od porodice Ostoi}.

Ilija Jovana Stanivuk 1946 - 2010.

ro|. Varga Weni Marciki}i: Ana, Aleksandar, Biqana, Marina i Marko.

Supruga Sowa - Soka.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 24. 7. 2010. godine preminuo

diplomirani pravnik

Mirjane Marciki}

Iliji

2005 - 2010.

Stalno si u na{im mislima i srcima. Nikad te ne}emo pre`aliti.

Mama i brat sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 7. 2010. godine, iz kapele, na Ka}kom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}ena porodica Stanivuk sin @eqko i }erka Qiqana.

Tvoji najmiliji.

5796

5795

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Posledwi pozdrav svom jedinom bratu i stricu

5457

^ETVOROGODI[WI POMEN

5800

5809

Dana 29. jula navr{i}e se ~etiri godine od smrti na{e voqene majke

Oti{ao je zauvek na{ deda, tata i suprug

Josip Lorbek Pepi

Milanu @igi}u od: supruge Jevre, sinova Gorana i \ure i unu~adi Uro{a i Marka.

Milanu @igi}u

Sahrana je u nedequ, 25. 7. 2010. godine, u 12 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

od porodica Ba{i}.

5811

5810

Nada Malinovi}

Nade Malinovi} ro|. Naran~i}

1933 - 2010. pijanista, kompozitor i dirigent

^etiri tu`ne i bolne godine od kako nisi sa nama, ali u na{im srcima jesi i uvek }e{ biti dok `ivimo.

Vreme ne mo`e ubla`iti bol niti ispuniti prazninu u du{i.

Zauvek }e{ nam biti u mislima i u srcu. ]erke Slavica i Du{ica sa porodicama i suprug Blagoja.

Komemoracija u ponedeqak, 26. 7. 2010. godine, u 11 ~asova u „studiu M� Radio Novog Sada, a sahrana u 15 ~asova na Uspenskom grobqu.

Tuguju wegovi najmiliji: unuci Lazar i Ogwen, sinovi Sta{a i Sead, snaje Jasmina i Biqana i supruga Emina.

5722

5798

Tvoje sestre Milena, Duwa i Rada sa porodicama.

5806

07.00 TV Ba{tina 08.00 Prva zarada, film 09.30 Godi{wi koncert Baletske {kole u Novom Sadu 1.deo 10.45 Zmajeve de~je igre 11.00 Brazde 12.00 Vesti 12.10 Verski nedeqnik 13.00 Dodati `ivot godinama 14.00 Wu{kawe 14.15 Aladinove avanture 14.30 Folk Pahuqice 14.35 Gruvawe 15.10 Ru~ak na lepe o~i 15.15 Igra 15.55 Crtani film 16.00 Garsowera 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Kajsija 17.30 [tikla papu~a 18.30 Me|uprostor specijal 19.00 Stil i grad 19.30 TV Dnevnik 20.15 Me|uprostor 20.30 No}na smena 21.00 Grad an|ela 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Specijalna emisija 23.00 Muzi~ki program 00.00 Sumrak vremena, film 01.30 Gruvawe 02.00 Me|uprostor-specijal

Me|uprostor Na{a publika je navikla da ve}ina filmova koje gledamo ima prevod. Sinhronizacijom se smawuje zvu~ni utisak filma i kod nas nije zastupqena, sem u crtanim filmovima. Sagovornici u emisiji izne}e svoje argumente i stavove o dilemi da li filmove treba titlovati ili sinhronizovati.

Autor: Nemawa Grujin (RTV 1, 18.30)

06.35 07.30 09.20 09.35 10.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 14.50 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.40 00.00

TV PROGRAM

nedeqa25.jul2010.

Kuhiwica – ma| Inspektor Montelbano Kubika{i, dok. film Svetkovine, dok. film Hronika Me|unarodnog filmskog festivala - Pali} 2010.

Nedeqni magazin (rum) Brazda, za poqoprivrednike (ma|) Durindo 2010, ma|arska narodna muzika Zajedno Emisija na rusinskom jeziku sa titl.na srpskom Kvartet „Divertimeno“ (rum) Kultura i tradicija Roma (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce ^igu, emisija za decu (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Halo TV, porodi~ni magazin (ma|) Filmovi za nesanicu - ciklus {panskih horora: Krivica Dok. film K. Vi~eka: Kubika{i TV Prodaja

07.30 08.30 10.30 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Glas Amerike Maks Kju Travel: Sanremo - grad cve}a Ubistva u Midsameru, film Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Sredi{ta svetske kulture Festival vina 2010 Vojvo|anske vesti Filmski program: @ivot nas mewa 00.20 Glas Amerike

06.55 07.45 08.00 09.00 09.26 09.44 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.02 13.30 14.00 14.20 16.00 17.02 17.34 18.23 18.55

Sasvim prirodno: Magare}a farma

21.06 21.30 22.05 22.53

Kulturako aresipe Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Zanimawe dete: Rastko Stojanovi} Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde UNHCR – povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Trag Odbojka u pesku Sedmi Beogradski festival igre Biciklizam: Tur de Frans, prenos Put humanizma Odbojka (`) - Evroliga: finale, prenos Misliti zeleno Nau~ni kafe: Mati~ne }elije Jelen Top deset U svemiru

„Zaboravili smo na magarce”, poru~uje autor emisije „Sasvim prirodno”. Nedavno je otvorena farma koja ima sto magaraca. Sme{tena je u specijalnom rezervatu prirode Zasavica, kod Sremske Mitrovice.

Autor: Jovan Memedovi} (RTS 1, 18.28)

09.00 10.00 12.00 12.30 13.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00

Vi{e od igre Film: Skok Najboqi lek Prizma Film: Neplanirano ven~awe Misterije KGB-a Dva sveta Divqi horizonti Hrana i vino Neon siti Muzik on lajn na Egzitu Sedam NS dana [ira, princeza mo}i Objektiv Moja Amerika Evo nas kod vas Dva sveta Divqi horizonti Objektiv Film: Ludi psi i Englezi

Kler Blum

Ludi psi i Englezi Uloge: Yo{ Ekland, Kler Blum, Kristofer Adamson, Endrju Konoli Re`ija: Henri Kol (Novosadska TV, 23.00)

06.00 11.00 14.00 18.00 20.00 22.00

ATP 500 Hamburg 1/2 finale VTA Portoro` 1/2 finale ATP 500 Hamburg finale ATP Atlanta 1/2 finale VTA Portoro`, finale Moto GP Laguna Seka – Kvalifikacije Moto GP 00.30 Wujork ~eleny: Totenhem – Sporting Lisbon 02.15 ATP Atlanta Finale

06.05 08.00 09.06 11.01 12.34 13.15 13.30 14.08 14.47 15.09 15.57 16.03 16.55 17.24 18.28 18.58 19.30 20.10 21.07 23.10 00.10 00.29 02.32 03.09 03.54 04.31 05.10 05.46

07.15 08.00 09.00 09.30 11.20 14.00 16.00 19.30 21.00 23.30 00.30 01.30 02.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli Plejsa Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Sti`u dolari Sti`u dolari Rokovnik Zelena, zelena trava Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Tigar i sneg, film Hotel Vavilon Dnevnik Egzit Vreme je za bebe Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

e-TV Doma}in Sonik Film: Pustiwski grom Seks i grad Formula 1-trka Film: Najdu`i dan leta Film: Zamene Film: Kolateralna {teta Balkan market Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Film: Najdu`i dan leta

Marija Leko

Zanimawe - dete U novoj epizodi serije „Zanimawe - dete“, predstavi}e se Marija Leko. Ona nam pri~a o tome koliko joj je va`no prijateqstvo, o pravdi i nepravdi, o putovawima, o znawu, ocenama, kaznama i poku{a}e da nam objasni koliko je komplikovan i nerazumqiv svet odraslih.

Urednik: Qiqana Stojkovi} (RTS 2, 09.26) 23.18 Iza granica 23.45 Biciklizam: Tur de Frans, pregled 00.10 Vikend evronet 00.39 Ekolo{ka pitawa 01.02 Misliti zeleno 01.24 Sedmi Beogradski festival igre 02.00 Odbojka: Svetska liga, fin. turnir, finale, prenos 03.30 Odbojka (`) - Evroliga finale, snimak

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 15.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00 05.00

Crtane serije Svi psi idu u raj 2 Film: Na~o Libre Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Na tragu prirode Ku}a lutaka Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi La`i me Film: Koeficijent inteligencije Wu{kala Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dok. film Gor{tak Dok. program Film: Na~o Libre

DNEVNIK

c m y

30

Komadawe: Uspon i pad sle{er filma Dokumentarac o najkontroverznijem i najuspe{nijem pod`anru horora - sle{er filmu. Kada je 25. oktobra 1978. godine premijerno prikazan film „No} ve{tica” Yona Karpentera, ro|en je naj`ivopisniji, najkontroverzniji i najuspe{niji pod`anr horora – sle{er film.

(B92, 01.05) 07.00 08.30 11.00 11.30 14.05 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 01.05

Film: Hodaju}i grom Znawe na poklon Beogradski ZOO Dolina sunca Film: Sme{no lice Vesti B92 Film: Na putu za Katangu Vesti B92 Beogradski ZOO Trnav~evi}i u divqini Robinzon Kruso Film: Izazov za [arpa Vesti B92 Patrola Top gir Film: Komadawe

08.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.15 18.30 19.30 20.00 21.00 22.00 23.45

Film: Stimboj Film: Maska u ogledalu Grand hitovi Film: [ina: Kraqica yungle Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Telefon Nacionalni dnevnik Grandovi {ampioni Kursayije Film: Maksimalni rizik Film: Krsta{

Tawa Roberts

[ina: Kraqica yungle

06.00 09.00 09.30 09.40 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 14.00 15.00 15.45

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Sigma Presovawe Bekstvo sa ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Idemo u`ivo Tele{op Sportsko popodne Ulovi trofej Tele{op

Marija [najder

Putnik Novinar snima dokumentarac u Sahari i nailazi na ubicu koji iznenada umire.

Kada novinar primeti da su on i ubica bili sli~nog fizi~kog izgleda, on preuzima wegov identitet preuzimaju}i sa wim i sve posledice koje bi to moglo da mu donese.

Uloge: Yek Nikolson, Marija [najder, Yeni Runakr, Stiven Berkof Re`ija: Mikelan|elo Antonioni (Ko{ava, 21.00) 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Plej Ada-Leto na Adi Jel istina Kviz: Psihomer Telemaster Zakumi Riznica Film: Putnik Biseri Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

Ostav{i bez roditeqa na podru~ju plemena Zambuli, [inu odgaja plemenito pleme i u~i je telepatskom komunikacijom sa svim `ivim bi}ima. Dobija i lekciju iz qubavi od Vika Kaseja, vrckavog novinara koji je do{ao u Afriku da napravi reporta`u o kraqevskom fudbaleru, princu Otvaniju.

Uloge: Tawa Roberts, Ted Vos, Majkl [enon, Donovan Skot, Nensi Pol Re`ija: Yon Giqermin (Pink, 13.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazine, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazine, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazine, 23.00 Film, 00.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

10.00 Denis napast, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 15.00 Film, 16.30 Zoo Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa25.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 6

Pi{e: Tom Stendiy 08.10 Koncert: Monika Leskovar, \ovani Solima i Selomanija u Osoru 09.25 Reke Hrvatske: Kupa i Dobra, dok. serija 10.06 Ubistva u Midsameru 11.40 Mawinski mozaik 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Rijeka: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 16.00 Bibliotekar 2: Potraga za blagom kraqa Salomona, film 17.28 [oka~ka rapsodija, snimak koncerta 18.38 Ne daj se, Floki!

19.07 Baltazar 19.30 Dnevnik 20.10 Stipe u gostima 20.55 Od podneva do tri, film Lindzi Lohan

Porodi~na pravila Lili vi{e ne mo`e da se bori s }erkom, tinejyerskom buntovnicom i odlu~i da je odvede na mesto za koje se zaklela da se nikada vi{e ne}e vratiti, ku}u svoje majke. Rej~el tako dolazi da provede leto kod svoje bake Yoryije ostavqaju}i o~igledne probleme kod ku}e.

Uloge: Yejn Fonda, Lindzi Lohan, Felisiti Hofman, Dermot Malroni Re`ija: Geri Mar{al (Nova TV, 21.15) 08.20 08.45 09.00 09.25 09.55 10.55 11.55 12.25 14.00 17.30 18.00 19.15 20.05 21.15 23.20 00.20 01.25 03.20

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00

Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Ben 10, crtani U slu~aju frke @ene ameri~kih vojnika Robinzon Kruso Automotiv Vitezovi Holivuda, film Alisa u zemqi ~udesa, film Vrata do vrata, pilot Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nad lipom 35 Porodi~na pravila, film Red karpet, {oubiz Ko je Samanta?

Kriminalni kod, film Tim Amerika, film

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Dnevnik skulptura Telo…

Legende o Deda Mrazu Robovlasni~ka industrija Praistorijski astronomi Turnir Kako su napravqeni „Majmuni“ Rat veka Dnevnik skulptura Telo…

Isus Hrist – godine koje nedostaju Hiro{ima Zaqubqen u Barbaru Zaboravqeni bogovi Ko si zapravo ti?

Rat veka Dnevnik skulptura Telo…

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza @ikina `enidba Vremenski policajac Suza i wene sestre Tajno ime: ^ista~ Tama Nitro Nole {ou Medicinske sestre Carstvo nemani

06.00 08.00 09.40 10.40 12.00 12.50 14.35 16.25 17.40

Vrhunska igra Lova Pink: Fanhaus Svemirski majmuni Betonski faraoni 10.000 godina pre nove ere Bra}a Blum Betmen: Vitez Gotama Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Holivud na snimawu Terminator: Spasewe Spartak: Krv i pesak Ulica Bejker Prkos Utorak

15.00 16.00 17.00 18.00

19.35 20.05 22.00 22.50 00.40 02.50

06.00 07.00 09.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 03.00 05.00

Pomorska patrola Skrivena mesta Ru` za usne Hrabra, nova devojka Vreme za se}awe Nestala 17-godi{wakiwa Ledeni snovi Biti Erika Skriveni zlo~ini Medijum Vreme za se}awe Pomorska patrola

07.35 Dva glupa psa i tajna veverica 08.25 Ne daj se Nina 11.05 Jedna od momaka 11.30 Robin i Marian, film 13.25 Maverik, film 15.50 Potegni, film 17.35 Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Namibija, dok. film 19.05 Ekskluziv 20.00 Savr{eni osumwi~eni, film 21.40 CSI Majami 22.35 Koncert: Giboni 23.55 Osumwi~eni, film

Maverik

An|elina @oli

Prvi greh Lepa zatvorenica pri~a sve{teniku pri~u o tome kako se na{la u zatvoru. Sve je po~elo kad je imu}ni kubanski uzgajiva~ kafe Luis Antonio Vargas naru~io iz Sjediwenih Dr`ava suprugu preko oglasa, a kad je stigla, iznenadio se wenom lepotom, jer fotografija koju mu je poslala je bila ne{to sasvim druga~ije.

Uloge: Antonio Banderas, An|elina @oli, Tomas Yejn, Yek Tompson Re`ija: Majkl Kristofer (HRT 1, 22.55)

Bret Maverik je veli~anstveni profesionalni igra~ pokera koji je s pi{toqem jednako spretan kao i s kartama. Voli da vara, ali ne `eli sukobe te ih ve{to izbegava. Ciq mu je, zajedno s

22.55 Filmski vikend s An|elinom @oli: Prvi greh, film 00.50 Posrnuli an|eo 02.00 Video na(d)zor 02.30 Gara`a 03.00 Skica za portret Yodi Foster

09.10 Trolovi 09.35 Banda iz [ugar Krika: Pqa~ka{ iz mo~vare, film 10.47 Biblija 10.57 Zagreb: Misa, prenos 12.05 Putovawa `eleznicom: Vozom kroz Salckamergut, dok. serija 12.50 Tradicionalna japanska kultura 13.30 Studio F1 13.50 Hokenhajm: F1 za Veliku nagradu Nema~ke, prenos 15.40 Studio F1 16.10 Naskar, dok. film 17.55 Milijarder, film 19.30 Gara`a 20.00 Ve~eras...

20.05 Ludaci u podmornici, film 21.35 Video na(d)zor 22.05 Zakon!

22.40 Prikra}eni 23.05 Ritam nedeqe 23.45 No} u pozori{tu

ostalim pokera{ima, da nastupi na velikom turniru koji po~iwe za nekoliko dana, ali mu za u~estvovawe nedostaje 3.000 dolara.

Uloge: Mel Gibson, Yodi Foster, Yejms Garner, Grejem Grin Re`ija: Ri~ard Doner (RTL, 13.25)

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Sam u divqini Ameri~ke drvose~e Lovci na oluje Ekstremne drvose~e Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Usporen snimak Usporen snimak Trgovci automobilima Limarska radionica/London Auta po meri: Berlin Takmi~ewe u izradi automobila Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Izgubqeni raj Pobe}i od smrti Nevoqe u raju Ta~ka pucawa Razotkrivawe mitova

08.30 10.00 10.55 11.00 11.15 12.30 14.00 14.15 18.00 21.45 22.00 23.00 23.15 00.15 01.15

@enski fudbal Biciklizam Biciklizam Svi sportovi Automobilizam Biciklizam Svi sportovi Biciklizam @enski fudbal Svi sportovi Biciklizam Motosportovi Fudbal na pla`i Biciklizam Motosportovi

18.15 19.10 06.00 13.00 15.00 17.00 19.10 21.00 23.00 01.00 02.10 04.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

S vetrom u le|a Osvetnik ^ovek od papira Nedoli~no pona{awe Ku}a 3. Horor {ou Jednostavan `ivot Noe Dirborna Ubistva na stepeni{tu Preludij za rat Prevera Bokser

Skok u prazno Biti Yon Malkovi~ Neznani junaci Dobre namere Dim Pla~qivko Pe~ Adams Plavi u licu Bili Batgejt Skok u prazno Povratak ku}i 2 Me|u `enama

20.05 21.00

Na brodu sa za~inima doplovila i smrt psada luke Kafa na Krimskom ostrvu po~ela se oni ra{trkali od luke do luke”. Kasnije, jedan je 1345. \enovqanski trgovci kupili su je francuski pisac je u Aviwonu zabele`io da “qudi 1266. od Zlatne horde, najzapadnijeg dela niti jedu, niti uop{te doti~u za~ine, jer srahuju da propalog Mongolskog carstva, pretvoriv{i ga u svoj su mo`da skoro stigli sa |enovqanskih la|a. A mnonajzna~ajniji trgova~ki centar na Crnom moru, ali go je puta prime}eno da su se oni koji su jeli te novonovi kan Xani-beg nije odobravao upotrebu grada za pristigle iznenada razboleli”. trgovinu robovima i stalno je poku{avao da ga zauzme. Taman kad je izgledalo da }e u tome uspeti, wegovu armiju je napala stra{na kuga. Italijanski bele`nik Gabrijel de Musija je zapisao da je kan naredio da se zara`eni le{evi natovare na katapultove i preko bedema ispale na grad. Uzalud su ih braniteqi odmah bacali u more jer je kuga ve} uzela maha. Ubrzo je vazduh postao ku`an a bunari zatrovani, bolest se naglo ra{irila po gradu, te je malo stanovnika imalo dovoqno snage da pobegne. Ali oni koji su se dokopali brodova, poneli su kugu sa sobom na zapad.

Crna smrt se brzo ra{irila po Sredozemqu, a do 1353. pokosila je, po nekim procenama, izme|u tre}ine i polovine populacije Starog kontinenta. Nikakav lek nije mogao pomo}i obolelima. Ima podataka o onima koji su zazidani u vlastite ku}e da bi se spre~ilo {irewe “po{asti”, ali i qudima koji su napu{tali svoje porodice ne bi li izbegli zarazu.

Medicinari su predlagali razne ~udnovate mere predostro`nosti, koje su, po wima, smawivale rizik od infekcije, savetuju}i, npr. debelim qudima da ne sede na suncu, ali bilo je jo{ mnogo zbuwuju}ih uputstava za ishranu. Doktori iz Pariza su savetovali izbegavawe povr}a, kako uki{eqenog, tako i sve`eg, vo}e, osim ako se jede s vinom, a i uzdr`avawe od piletine, pa~etine i prasetine. ”Maslinovo uqe je fatalno”, upozoravali su.

Osim dugog spiska hrane koju treba izbegavati, bilo je i one za koju se smatralo da {titi od kuge, a Evropa se cve}em branila od po{asti glavni su bili za~ini, sa svojim egzoti~nim, kvazimagi~nim svojstvima, jakim mirisima i dugom istoPad Konstantinopoqa, “kost u grlu Alaha” 1453. rijom upotrebe u medicini. Francuski lekari su i muslimanski monopol nad za~inima, nagnao je preporu~ivali da se pije ~orba za~iwena biberom, evropske istra`iva~e da tra`e radikalne nove po|umbirom i karanfili}em. Verovalo se da bolest morske putave ka istoku. Paolo Toskaneli, ugledni izaziva zara`eni vazduh, pa je qudima savetovano da italijanski astronom, u junu 1474. je portugalskom nose razne smese na~iwene od bibera, ru`inih latidvoru u Lisabonu pismom predstavio svoju neobi~ca i drugih aromatika, kad god nekud moraju da izlanu teoriju: da se od Evrope do Indije, “zemqe za~ize iz ku}e. Italijanski pisac \ovani Boka~o opisao na”, najbr`e mo`e do}i plove}i na zapad, a ne ju`no je qude koji su “{etali napoqu, nose}i u rukama cvei isto~no oko Afrike. “I ne ~udite se kad ka`em }e, miri{qave travke ili razne za~ine, koje su ~esto da za~ini rastu u zemqama na zapadu, iako obi~no prinosili nosu”. To je pomoglo da se prikrije smrad ka`emo na istoku”. Preuzimaju}i mnogo toga iz izsmrti i pokojnika, kao i ve{taja Marka Pola, da se, navodno, pro~isti uslu`no je prilo`io i Protiv kuge su pariski doktori vazduh. Xon od E{endena, nauti~ku kartu koja je posavetovali izbegavawe povr}a, kako kazivala ostrva ^ipangu predava~ Oksfordskog univerziteta, bio je uvei Antiliju u okeanu na puukiseqenog, tako i sve`eg, vo}a, ren u to da mu je kombinatu ka Kini, za koju je veroosim ako se jede s vinom, zatim cija tucanog cimeta, aloje, vao da le`i 10.000 km zapiletine, pa~etine i prasetine, izmirne, {afrana, mupadno od Evrope. “Ta ze{katnog ora{~i}a i kamqa je bogatija od svih do a posebno su fatalnim smatrali ranfili}a pomogla da sada otkrivenih, i ne samaslinovo uqe pre`ivi dok su qudi oko mo {to mo`e ozbezbediti wega umirali od kuge. veliku zaradu i mnoge Ali kao sredstvo prevencije zaraze, za~ini su, zadragocenosti ve} u woj ima mnogo zlata, srebra, pravo, bili ne samo potpuno beskorisni ve} i delidragog kamewa i svih vrsta za~ina u izobiqu”. mi~no krivi {to je kuga uop{te stigla. Kuga, koja je, Toskanelijev savet portugalski dvor je ignoriizgleda, potekla iz centralne Azije, doprla je do sao, ali je Kristofor Kolumbro, |enovqanski morKafe preko kopnenih trgova~kih puteva, pre nego nar koji je u to vreme `iveo u Lisabonu, ~uo za to {to su je |enovqanski brodovi sa za~inima ra{iripismo i nabavio wegovu kopiju. On je imao sre}u li po Evropi. Kad je prime}ena veza izme|u trgovi{to su kraq Ferdinand i kraqica Izabela od [pane za~inima i kuge, ve} je bilo kasno. Jedan flamannije, koji su netom izvojevali pobedi na Granadi, ski hroni~ar je zapisao da su “u januaru 1348. tri gaposledwem muslimanskom upori{tu na Pirinejlije uplovile u \enovu, gowene jakim vetrom s istoskom poluostrvu, odlu~ili da ga podr`e. Kolumbo ka, stra{no zara`ene i prepune raznih za~ina i druih je mo`da privoleo time {to je sugerisao da bi gih dragocenosti. Kada su \enovqani to saznali i prihod od wegove, kako je naglasio – komercijalne videli da su u`asno i nepovratno zarazili druge quekspedicije – mogao finansirati pohod kojim bi se de, oterali su ih iz luke zapaqenim strelama i raponovo osvojio Jerusalim. Wemu je, pak, obe}ana znim ratnim ma{inama po{to se niko nije usu|ivao “desetina sveg zlata, srebra, bisera, draguqa, za~ida ih dodirne, niti je iko mogao trgovati s wima jer, na i druge robe, koju proizvede ili pribavi tramako bi to u~inio, zasigurno bi odmah umro. Tako su pom ili kopawem unutar granica tih predela”.

O

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa25.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda se ne mo`ete opustiti i u`ivati jer ispuwavate tu|e `eqe. Hteli – ne hteli, drugi vam ne daju mira. Otputujte negde daleko, nakratko, s dragim osobama i prijateqima.

BIK 20.4-20.5.

Nedeqa }e brzo pro}i, kao i obi~no, sama po sebi, ~ak i ako se budete trudili da iskoristite dan u potpunosti. U qubavi ste prakti~ni i realni, o~ekuju}i od partnera mnogo vi{e no {to pru`a.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

25. jul 2010.

U svom domu mo`ete organizovati zanimqive sadr`aje, pa i aktivnosti sre|ivawa, ure|ivawa i majstorisawa. Dru`equbivi ste pa se igrate igrica, na svoj na~in. Estetika i etika!

Pa`qivo s revoltnim reakcijama i unutra{wim porivima za slobodom! Mesec plovi kroz znak Vodolije, pa ste nemirni i istra`iva~ki raspolo`eni. Kra}e putovawe s interesantnim dru{tvom.

Dominantni ste u svemu, kao i uvek, i jo{ vi{e. Uostalom, ovo je vreme va{eg ro|endana, i bi}e kako zapoveda va{e kraqevsko veli~anstvo! Partner se trudi da vam ugodi. Pove}awe prihoda.

Evo vama nedeqe, da se potpuno posvetite partnerskom odnosu, da stabilizujete qubavnu vezu. Ne morate ispuwavati svaku `equ voqene osobe ve} ispunite i sebi svoje potrebe i zadovoqstva.

VAGA 23.9- 23.10.

Ovi neradni dani vam omogu}avaju sve vreme ovog sveta, da se dru`ite sa svojom decom i uku}anima, s prijateqima, da se bavite svojim hobijem, majstori{ete i kreativno stvarate.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Negde u priodi, na izletu, putovawu, mo`ete organizovati slavqe, lepu i veselu atmosferu, ni~im izazvanu, bez nekog povoda. Dovoqno je da ste svi na okupu i da u`ivate. I to – {to ~e{}e.

Prijao bi vam iznenadni kra}i put ili odlazak na vikendicu, s odabranim dru{tvom. Drugi }e vas uznemiravati, u pozitivnom smislu.

Mo`ete kako ho}ete, samo opu{teno i hrabro.Tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte preterivati u sitnicama koje su va`ne, ali i neva`ne u isto vreme. Mo`ete raditi vi{e stvari, pa izgubiti osnovnu nit. Uostalom, nedeqa je, nemojte ni{ta preduzimati. Pasiva!

Vremena nikada dovoqno, pogotovo za li~ne aktivnosti. Ne dozvolite da sun~ano, vrelo ili obla~no vreme uti~e na va{e lepo raspolo`ewe. Potreban vam je odmor, a vi ne mo`ete da mirujete!

Osloba|ate se suvi{nih obaveza, i to je sasvim OK. Uostalom, vi sami ste mera za sebe, pa podesite i udesite druge prema svojim mogu}nostima i `eqama. Tro{karite mnogo, i to s u`ivawem.

TRI^-TRA^

[ta je sve Megan operisala?

V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

20

Sombor

21

Kikinda

20

Vrbas

20

B. Palanka

21

Zrewanin

19

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

19

Srbija Beograd

22

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

Plasti~ne operacije Megan Foks ponovo pune naslovne strane jer glumica iz dana u dan izgleda druga~ije, a nedavno je snimqena kako napu{ta kliniku za estetsku hirurgiju.

Iako su joj tek 23 godine Megan je ve} pove}ala grudi i korigovala nos, a sada su i wene usne postale sumwive. Brojni svetski tabloidi naga|aju da je pre ven~awa Megan u wih ubrizgala kolagen. Glumica je te navode odlu~no demantovala, ali nedavno je opet snimqena kako napu{ta kliniku za estetsku hirurgiju i pokriva lice torbicom.

Megan Foks je postala zavisna od ~uda savremene industrije lepote i polako, ali sigurno gubi svoju prirodnu privla~nost.

21

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Hladno i obla~no sa ki{om. Vetar umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 16 do 21 stepen.

VOJVODINA: Hladno za ovo doba godine i obla~no sa ki{om.

Vetar umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature oko 15 stepeni, a maksimalne od 19 do 22.

SRBIJA: Znatno sve`ije i obla~no sa ki{om. Vetar umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 15 do 20 stepeni, a maksimalne od 19 do 24 stepena u Timo~koj Krajini.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U prva dva-tri dana slede}e sedmice i daqe sve`e za ovo doba godine, ali uz malo vi{e temperature nego u nedequ. Bi}e delimi~no obla~no sa povremenom ki{om. U drugoj polovini sedmice sun~ano i opet toplo.

Madrid

35

Rim

30

London

25

Cirih

19

Berlin

19

Be~

21

Var{ava

20

Kijev

27

Moskva

36

Oslo

22

VIC DANA Bio Lala na koncertu klasi~ne muzike, a kad se vratio, Sosa ga pita: - I, kako je bilo?

- Mnogo je lepo - odgovori Lala.

- Dobro, a koji deo ti je bio najlep{i?

- Onaj na kraju, kad su delili kapute.

Ja uzo tri!

SUDOKU

St. Peterburg 33

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~nim bolesnicima i osetqivim osobama se i daqe preporu~uje da se striktno pridr`avaju saveta lekara i izbegavaju fizi~ke napore. Dodatni oprez se savetuje osobama sa sr~anim i psihi~kim problemima. Mogu}i su malaksalost, uznemirenost i smawena koncentracija kao i tipi~ne meteoropatske reakcije. U saobra}aju je i daqe neophodna maksimalna pa`wa.

Atina

35

Pariz

20

Minhen

19

Budimpe{ta

22

Stokholm

20

6

2 8

9

5

3

7

6

3

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

230 (-9)

Slankamen

292 (12)

Apatin

293 (-3)

Zemun

319 (7)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

330 (4)

Smederevo

486 (-)

Ba~. Palanka 255 (15) Novi Sad

252 (17)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

6 8 3 7 2 5 9 1 4 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

274 (-4)

S. Mitrovica

154 (-8)

Tendencija porasta

Senta

311 (-3)

Beograd

265 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

325 (0)

Tendencija porasta

Titel

295 (13)

NERA

Hetin

126 (26)

42 (-6)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9

Kusi}

6

3

7 1 4 6 9 3 5 8 2

1 2

9 46 (-1)

5

2 5 9 1 4 8 3 6 7 1 7 6 5 3 9 2 4 8

1

Tendencija porasta

2

9 4 2 8 6 1 7 3 5

8

7

5 3 8 2 7 4 6 9 1 4 2 5 9 1 6 8 7 3

1

7 2

5 7

4 3

9

3 9 7 4 8 2 1 5 6 8 6 1 3 5 7 4 2 9 Re{ewe iz pro{log broja