Dnevnik 25.jul 2012.

NOVI SAD *

SREDA 25. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23506 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SU[A UZIMA DANAK I U STO^ARSTVU

Po ~e la ras pro da ja kra va iz srem skih sta ja str. 6

PO LI TI KO LOG JO VAN KOM [I]

NASLOVI

Od lu ka Ustav nog su da sim bo li~ ki no va jo gurt-re vo lu ci ja

Politika 3 Dinki} tvrdi da vlast nije sigurna u Novom Sadu i Somboru

Ekonomija 4 Paklica cigareta poskupquje od 10 do 20 dinara

Poqoprivreda 6 U Banatu su{a obrala boraniju, pasuq, paradajz...

str. 3

Novi Sad 9 Podstanari najvi{e vole Grbavicu i sajam

Vojvodina 10 U Kikindi za ~etiri nepla}ena ra~una sledi tu`ba

Crna

SRP SKI OLIM PIJ CI OTI [LI U LON DON: Srp ski olim pij ski tim ot pu to vao je na Olim pij ske igre u Lon don. Na ~e lu eki pe bio je pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac. „Ide mo po zi tiv ni, da bo dri mo jed ni druge, da pred sta vqa mo ze mqu na naj bo qi na ~in i da do |e mo do do brih re zul ta ta”, re kao je Di vac na aero dro mu „Ni ko la Te sla”. Me |u spor ti sti ma ko ji su oti {li u Lon don bi li su: va ter po li sti, te ni se ri, od boj ka {i i od boj ka {i ce, ru ko me ta {i, pli va ~i, bi ci kli sti, yu di sti, ve sla ~i, sto no te ni se ri... Sr bi ju }e u Lon do nu pred sta vqa ti 115 spor ti sta u 15 spor to va.

str. 14 i 15

13 Incident u Zrewaninu – zapalio se pa utr~ao u sud

Reporta`e 22 Od 26 Olimpijada sportisti Be~kereka u~estvovali na 17 i osvojili 16 medaqa

IN STI TUT ZA KAR DI OVA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE DO BIO NO VU KO RO NAR NU JE DI NI CU

Kva li tet ni je le ~e we Bra {no mo ra na vi {e, a ode i hleb naj u gro `e ni jih bo le sni ka MLI NAR STVO NA GRA NI CI IZ DR @QI VO STI

str. 6

str. 11

POSKUPELO GORIVO

Dizel se dovezao do 140 dinara

str. 4

NI [TA OD JE DIN STVE NOG MI NI STAR STVA ZA GRA \E VI NAR STVO

Foto: R. Hayi}

I jed no smer ne uli ce gra di }e tri mi ni stra

str. 4

SPORT

str. 14 – 18

ZA ME NIK GRA DO NA ^EL NI KA NOVOG SADA SI NI [A SE VI]

Na pad na ko mu nal nog po li caj ca na pad na Grad str. 9

Prijatno toplo

Najvi{a temperatura 29 °S n VOJVODINA KOMPLETNA U LETONIJI

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda25.jul2012.

dnevnik

poslani~ke teme

Za ko ni za vla du

IPAK PROMENE NA ^ELU KANCELARIJE ZA PRIDRU@IVAWE EU

Skup{tina Srbije razmatrala je ju~e u objediwenoj raspravi tri zakonska predloga neophodna za izbor nove vlade. Re~ je o predlozima zakona o ministarstvima, dopunama Zakona o Vladi i izmenama Zakona o osnovama ure|ewa slu`bi bezbednosti Republike Srbije. Budu}a vlada Srbije, po predlogu zakona o ministarstvima, ima}e 17 ministarstava, a za obavqawe poslova od zna~aja za Kosovo i Metohiju, qudska i mawinska prava, crkve i verske i zajednice i dijasporu bi}e osnovane posebne slu`be.

Predlo`enim izmenama Zakona o Vladi odgovornost vlade se pro{iruje i na rad imalaca javnih ovla{}ewa na nivou Republike, {to je bit-

Gde je mi ni star stvo za KiM Zakone koje je predlo`ila vladaju}a koalicija ne}e podr`ati ni DSS. [ef kluba DSS-a Slo bo dan Sa mar xi}, govore}i o lo{oj kombinaciji resora, naveo je ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave kao „resore koji su ve{ta~ki spojeni, kombinacija koja }e te{ko funkcionisati“.

Govore}i o nadle`nostima koje se prenose s ranijih ministarstava, Samarxi} je upozorio na to da je „najdramati~nija situacija vezana za KiM, koje se sada svodi na nivo slu`be ili kancelarije, nasuprot sa-

Mi lan Pa je vi} ume sto Mi li ce De le vi} – Novi direktor Vladine Kancelarije za pridru`ivawe EU bi}e Mi lan Pa je vi} – izjavila je ju~e Tanjugu kandidatkiwa za potpredsednicu vlade za evropske integracije Su za na Gru bje {i}. – Dosada{wa direktorka Kancelarije Mi li ca De le vi} zahvalila se na ponudi da ostane na tom mestu zbog toga {to je narodna poslanica sada opozicione Demokratske stranke.

Po wenim re~ima, ostaju}i pri na~elima stru~nosti i sposobnosti koji su va`ili i pri izboru Milice Delevi}, Milan Pajevi} je pravi izbor za mesto

direktora Kancelarije za pridru`ivawe Evopskoj uniji.

– Evropske integracije bi}e jedan od kqu~nih prioriteta nove vlade. S obzirom na to da predstoji veliki posao da bi Srbija {to pre dobila datum za po~etak pregovora o ~lanstvu u EU, potrebno je formirati tim koji }e od prvog dana nove vlade raditi na tome – naglasila je Suzana Grubje{i}.

Pajevi}, saradnik i jedan od osniva~a ISAC fonda, bio je 2004–2005. direktor Instituta G17 i glavni spoqnopoliti~ki savetnik tada{weg zamenika premijera Srbije Mi ro qu ba La bu sa.

TVIT CRTICA Mr ka i Ve qa Dva drugara nisu vi{e „u ratu“, barem ako se sudi po vestima s lajne. Komentator Dra gan Ja wi} saop{tava: „Mrka i Veqa opet drugovi.

Batali Bekutu, bitniji su nacionalni interesi vezani za koridore i saobra}aj!„

Stru ka u Skup {ti ni Predsednica Narodne partije i poslanica Ma ja Goj ko vi} obavestila je svoje fanove: „Izabrana sam u Odbor za pravosu|e, a druga poslanica NP-a u Odbor za kulturu i informisawe, ja advokat, ona novinar.

Po struci smo kandidovane„.

Iznose}i utiske iz parlamenta, Maja jo{ ka`e: „Nemam poslani~ki klub, pa nisam na konsultacijama. U ponedeqak uve~e gre{kom dobila materijal od pre dva meseca…„ Na opasku “obave{tenih” skup{tinskih ~inovnika da je dobila kancelariju u zgradi u Ulici kraqa Milana, Maja Gojkovi} dodaje: „a materijale nam daju po hodnicima po{to su ovde slu`be Skup{tine, tamo nema nikog...„

Ko da vi {e Na adresu potpredsednika vojvo|anske vlade Go ra na Je {i }a stigla je sugestija pojedinih fanova da „i u Vojvodini ima onih koji nisu imuni na promenu strana“.

Je{i} na tu temu ka`e: „Pa tra`ili ste kapitalizam i liberalno tr`i{te, sve je na prodaju...))) pa i mandati... ali i tu treba stvari malo urediti, recimo, javna licitacija za mandat ili npr. sistem zatvorenih ponuda... samo transparentno... ko ne veruje, neka pita mog druga Vrebalova...)))„

[a la ili ne?

Kriti~ar Di mi tri je Voj nov komentari{e na lajni: „Vu~i} se kao Ministar odbrane suo~ava s ogromnim isku{ewem da dostigne ono {to je u domenu odbrane izgradio @SutanovacDragan :)„ Wegov „tvit„ je pro~itao sam [utanovac i odmah „replicirao“: „Ne znam da li je {ala, ali objektivno je tako„.

Dr`avni (ne)prijateqi Poslanik DS-a Janko Radakovi} „izve{tava“: „Odbor za Kosovo: Vulin, Pelevi}, Samarxi}, Milovan Drecun, [ormaz, Borko, ja... mislim da sam i ja postao dr`avni neprijateq kao Borko...„, navodi Radakovi}, uz opasku “ko vam ka`e da ne postoje dve Srbije... ili la`e ili ne zna„.

Zaharije promenio i mesto U jednom „tvitu Radakovi}„ otkriva: „sva|a Zaharija i Nenada gde }e da sedi deo vladaju}e koalicije„.

Utom je stiglo obja{wewe od jednog insajdera iz sale o tome {ta se desilo nakon {to je Trnav~evi} „si{ao“ s mesta predsedasvaju}eg: „Raspored sedewa je ostao isti kao i na onoj sednici 31. maja jer je ju~e bio nastavak, a Zahariju nisu dali da se vrati ... neko vreme je imao diskusiju s Mili}em, potom je Kalanovi}ka ponudila mesto da sedne i u tom momentu je sednica prekinuta„.

Sima }e da „sredi” „Tvitera{i„ koji se razumeju u mre`e “obratili” su se ~lanu kabineta predsednika Srbije Simu ^uli}u s konstatacijom: „Sajt predsednika i Vlade su zreli za temeqnu rekonstrukciju!

Uti~ite na to„. „U toku je izrada novog sajta predsednika. Lobira}u i za sajt vlade :), jedno po jedno.

Standardi su takvi da nam samo sajt Skup{tine izgleda normalno, sve ostalo ne}u ni da komentari{em :)„, odgovorio je on.

Pogled na more Dr`avni sekretar u ministarstvu finansija Goran Radosavqevi} ima pauzu i to, kako saznajemo s “Tvitera”, s pogledom na more. „Po~etak ribqa ~orba, predjelo wego{ki pr{ut, kozji sir, crni ri`oto.

Nastavak gambori u medu, na kraju riba list. Uz sve to pogled na more…„ S. St.

no jer je, kako je obja{weno, veliki deo poslova i ovla{}ewa dr`avne uprave zakonima prenet javnim agencijama i drugim imaocima javnih ovla{}ewa.

Tako|e, tim izmenama je predlo`eno i re{ewe po kojem }e vlada imati pravo, ali i obavezu, da poni{ti, ukine ili stavi van snage propis i op{ti akt imaoca javnog ovla{}ewa na nivou Republike koje va`e}im zakonom nije propisano.

Izmenama i dopunama Zakona o osnovama ure|ewa slu`bi bezbednosti predvi|eno je da }e ubudu}e funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost ne}e biti iskqu~ivo {ef kabineta predsednika Republike ve} mo`e biti bilo koja osoba koju predsednik imenuje.

Zamenica {efa poslani~ke grupe Srpske napredne stranke Jor go van ka Ta ba ko vi} najavila je da }e se do septembra znati koliko je dr`avnih organa vi{ak. Dok se to ne desi, dr`avne agencije vi{e ne}e mo}i da donose akte, a da vlada tu nema nikakav uticaj, upozorila je ona, nagla{avaju}i da }e izmenama Zakona o Vladi dr`avne agencije i wihovi tro{kovi biti stavqeni pod kontrolu vlade. Vlada time stavqa pod kontrolu finansijske tokove tih organa` Su{tina izmena Zakona o slu`bama bezbednosti, kako je objasnila, jeste u tome da se onemogu}ava „kori{}ewe ovih informacija u politi~kim obra~unima“.

Ig no ri sa we APV Opozicione stranke najavquju da }e glasati protiv. Poslani~ka gupa LSV-a ne}e glasati za te zakone zbog toga {to, izme|u ostalog, propisi o vladi i o ministarstvima negiraju ovla{}ewa APV, ignori{u}i postojawe bilo kavih wenih nadle`nosti. Po re~ima zamenice {efa poslani~kog kluba LSV-a Alek san dre Jer kov, ako zakon ostane ovakav kakav je, gra|ani }e imati neefikasnu glomaznu vladu. Kao primer preglomaznog ministarstva navela je sve ono {to }e biti u resoru lidera URS-a Mla |a na Din ki }a, nagla{avaju}i da “ministar finansija ima pre~a posla, uz uva`avawe svih Dinki}evih kapaciteta, ne treba da se bavi skijali{tima i javnim kupali{tima”. Kada je re~ o zakonu o slu`bama bezbednosti, “i on se mewa da bi ta~no odre|eni qudi iz odre|enih stranaka do{li na mesta na koja `ele”, upozorila je Aleksandra Jerkov.

Vla da „~i ta” amand ma ne SVM-a Poslanica Saveza vojvo|anskih Ma|ara El vi ra Ko va~ ocenila je da u predlogu zakona o ministarstvima postoje odre|ene nelogi~nosti i da mnoga ministarstva nisu spojena na odgovaraju}i na~in, pa ta stranka ne}e glasati za taj zakon. Po wenim re~ima, za SVM je najzna~ajnije „i najve}a je {teta” {to vlada nije predlo`ila posebno ministarstvo za mawinska i qudska prava. U SVM-u bi, napomenula je Elvira Kova~, voleli da postoji posebna uprava za qudska i mawinska prava i da to ne bude regulisano samo slu`bom koja je ni`eg ranga.

U ime predlaga~a Jor go van ka Ta ba ko vi} je najavila da }e konstruktivnost SVM-a iskazana kroz amandmane biti uva`ena, a da }e se za poslove za{tite qudskih i mawinskih prava izabrati “najboqi organizacioni oblik koji postoji”. Ona je najavila i da }e “vlada Srbije i izvr{no ve}e Vojvodine zajedno izraditi nacionalnu stragiju demokratske mawinske politike u Republici Srbiji”.

Kom pen za ci ja mo }i Liberalno-demokratska partija amandmanom tra`i da sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost ne mo`e biti ~lan partije niti istovremeno na nekoj drugoj javnoj funkciji.

– Mesto sekretara Saveta je vrlo osetqivo i to ne mo`e biti politi~ko imenovawe – upozorio je Bo jan \u ri}.

Po wegovoj proceni, kandidat za potpredsednika Vlade Srbije Alek san dar Vu ~i}, koji se u javnosti pomiwe i kao budu}i koordinator slu`bi bezbednosti, `eli „kompenzaciju mo}i” jer nije premijer. LDP }e imati i desetak amandmana na zakone o Vladi i o ministarstvima, kojima }e tra`iti da vlada ima 12 ministarstava, kao i brisawe „opasnih” ~lanova Zakona o ministarstvima koji predvi|aju diskreciono ovla{}ewe vlade da razre{ava dr`avne slu`benike jer to “predstavqa nastavak partijskog upravqawa dr`avom”.

da{wem ministarstvu“. Samarxi} je naveo da je takav tretman KiM koje ne}e imati ministarstvo, vezan za koalicioni dogovor, u kojem stoji nagove{taj kontinuiteta s politikom prethodne vlade, vezanom za evropske integracije.

Le vi ili de sni raz de qak [ef poslani~kog kluba DS Dra go qub Mi }u no vi} ocenio je da su „razo~aravaju}i dokumenti koje je ponudila budu}a vlada“, ali da }e jasniji sud o svemu dati „kada ~ujemo ekspoze premijera i sastav vlade“.

Mi}unovi} je upozorio da tri glavna stuba vlasti ministarstvo odbrane, policije i finansija, sila i novac ne}e mo}i biti kontrolisani od strane parlamenta, jer te odbore vodi vladaju}a ve}ina. Ministar policije i vojske, wihovi funkcioneri vode odbore koji }e ih kontrolisati. Ko }e kontrolisati finansije i Dinki}a, to nije dobro ni za wega, ni za dr`avu ni za skup{tinu, upozorio je Mi}unovi}. On je upozorio da su ministarstva skrojena „kao u nekim name{tenim konkursima kada nekom namene ministarsko mesto, pa samo kao da ne pi{e u zakonu da li kandidat razdeqak ~e{qa na levo ili desno“, uz upozorewe da je „ ovo skorojeno prema apetitima pojednih faktora, budu}ih ministara.“

Jok si mo vi} i Ba ja to vi} nad zi ru bez bed nost…

U Skup{tini Srbije ju~e su konstituisana skup{tinski odbori, koji su najinteresantniji za stranke u parlamentu. Odborom za kontrolu slu`bi bezbednosti rukovodi}e poslanica SNS-a Ja dran ka Jok si mo vi}, dok }e na ~elu Odbora za odbranu i unutra{we poslove biti predsednik vojvo|anskih socijalista Du {an Ba ja to vi}. Wihovi zamenici tek }e biti izabrani. Odborom za ustavna pitawa i zakonodavstvo rukovodi}e, kao {to je i do sada bila praksa, predsednik Skup{tine, Ne boj {a Ste fa no vi}, a wegov zamenik bi}e Sr |an Mi ko vi} iz DSa. Predsednik Odbora za pravosu|e, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu je Pe tar Pe tro vi} iz Jedinstvene Srbije, a mesto zamenika pripada prestavniku opozicija koja tek treba da ga izabere. Na ~elu Odbora za administativno-buxetska i mandatno-imunitetska pitawa bi}e Jor go van ka Ta ba ko vi} iz SNS-a, a wen zamenik }e biti Ne nad Kon stan ti no vi} iz DS-a, koji je bio na ~elu Administrativnog odbora u prethodnom mandatu.

Na konsultacijama uo~i ju~era{we skup{tinske sesije dogovoreno je da strankama vladaju}e ve}ine pripadne mesto ~elnika u 11, a opoziciji u osam odbora, me|u kojima su za evropske integracije, poqoprivredu, zdravqe i porodicu, informisawe i kulturu i ekologiju.

Pro ti vqe we opo zi ci je Izboru Ja dran ke Jok si mo vi} za predsednicu Odbora za kontrolu slu`bi bezbednosti ju~e su se usprotivili poslanici Demokratske stranke i Liberalno-demokratske partije. ^lan Odbora iz DS-a Dra gan [u ta no vac ocenio je da je „politi~ki nekorektno i sa stanovi{ta parlamentarne prakse neprimereno da va`an odbor za kontrolu slu`bi bezbednosti vodi neko iz vladaju}e koalicije”. Joksimovi}evoj je zamerio i na neiskustvu, a napomenuo je i da je izmenama Zakona o ure|ewu slu`bi bezbednosti „sva mo} u oblasti odbrane i bezbednosnog sektora koncentrisana u jednim rukama, a to nije vi|eno u pro{losti”.

– Nije po{tovan princip koji zastupa Demokratska stranka i ne mogu da prihvatim da je na dana{wem Kolegijumu bilo {ta dogovoreno jer je izvr{eno parlamentarno nasiqe – upozorio je [utanovac.

Funkcioner LDP-a Ne nad Mi li} izrazio je bojazan da se u novom sazivu Skup{tine ni{ta ne}e promeniti u odnosu na pro{le sazive, kada odbor nije koristio svoja ovla{}ewa. Protivqewe izboru Bajatovi}a na ~elo Odbora za odbranu i unutra{we poslove iskazali su poslanici DSa i LSV-a Dragan [utanovac i Alek san dra Jer kov. Oni su rekli da nisu podr`ali Bajatovi}ev izbor jer smatraju da bi odbor trebalo da vodi predstavnik opozicije. Aleksandra Jerkov je upozorila na to da je taj odbor jedan od ~etiri radna tela koja omogu}avaju pravu kontrolu rada vlade pa je samim tim nedopustivo da takve odbore vode vladaju}e stranke.

S. Stankovi}

politika

dnevnik POLITIKOLOG JOVAN KOM[I]

Od lu ka Ustav nog su da sim bo li~ ki no va jo gurt-re vo lu ci ja Po li ti ko log Jo van Kom {i} iz ja vio je da od lu ka Ustav nog su da o uki da wu de la nad le `no sti AP Voj vo di ni sim bo li~ ki pod se }a na in sti tu ci o nal no ru {e we voj vo |an ske auto no mi je 1988. go di ne, ko je je, ka ko je na veo, po ~e lo ta ko |e u ju lu, pa qe wem Usta va iz 1974. go di ne a za vr {i lo se jo gurt-re vo lu ci jom. Kom {i} je u raz go vo ru za „Dnev nik” oce nio da je u mi {qe wu Ustav nog su da pre vag nu la ide ja ko mand no-ad mi ni stra tiv ne dr `a ve nad mo der nom ide jom dr `a ve jav nog ser vi sa.

– Ta sim bo li ka ve o ma je in te re sant na – is ta kao je Kom {i}. – ^ak i ako su di je Ustav nog su da na wu ni su ra ~u na le – oni su se ipak vi {e od dve de ce ni je ka sni je uba ci li u tu ver ti ka lu po li ti~ kog raz mi {qa wa o cen tra li zo va noj Sr bi ji ko ja ne tr pi `i vot, od no sno ne tr pi isto ri jom i `i vo tom uslo vqe ne raz li ke i iden ti tet ske po seb no sti, ve} `e li da po ra va na va dru {tvo i ustro ja va hi je re hij sko-ko mand nu struk tu ru u ko joj se dr `a va is kqu ~i vo ve zu je za ne de mo krat sku ide ju sve ko li kog go spo da ra na {ih in te re sa. Ako je od 2000. go di ne u~i wen ne ki ko rak na pred u od no su na Mi lo {e vi }ev pe riod, to bi zna ~i lo po no vo dva ko ra ka na zad u in ter pre ta ci ji dr `a ve, {to bi bi lo de struk tiv no i za Voj vo di nu i za Sr bi ju.

On je oce nio da je tu ma ~e we Ustav nog su da da je ne u stav no da te ri to ri ju Voj vo di ne ~i ne isto rij ske re gi je Srem, Ba nat i Ba~ ka pa ra dok sal no. Uz opa sku da ta kvu no tor nu ~i we ni cu ni po li ti~ ko na si qe ne mo `e do ve sti u pi ta we, is ta kao je da je to „naj o go qe ni ji pri mer su no vra ta lo gi ke u in ter pre ta ci ji dr `a ve, ko ja su spen du je isto ri ju, kul tu ru i sam `i vot”.

Kom {i} je uka zao na to da pred stav ni ci voj vo |an ske vla sti ipak

ima ju pri li ku da do ka `u „da li su do ra sli ak tu el nom isto rij skom tre nut ku„ jer, ka ko je re kao, ima ju {an su da po nu de „stra te gi ju od bra ne su {ti ne auto no mi je u po sto je }em ustav no prav nom okvi ru, te da ini ci ra ju ustav ne pro me ne„.

po ka za ti da ni je do ra sla po tre bi ovog isto rij skog tre nut ka – ka zao je Kom {i}.

On je pri me tio da se iz cen tra le DS-a, ko ja se tre nut no ba vi „svo jim per spek ti vi ma i stra ho vi ma„, do sad ni ko ni je od re dio o, ka ko je re kao, toj ve o ma zna ~aj noj po li ti~ koj te mi, ve} da su re ka ci je usle di le uglav nom iz voj vo |an skog de la te stran ke. Kad je re~ o dru gim par ti ja ma, na veo je da li der SPS-a Ivi ca Da ~i} „od la `e taj od go vor, uz po ru ku da mi {qe we USS-a ni je we gov ru ko pis„. Na pred wa ci, ka ko je do dao, re a gu ju iz opo zi ci o nog ra kur sa u po kra jin skoj po li ti ci, gde to ko -

Pred stav ni ci voj vo |an ske vla sti ima ju pri li ku da po ka `u da li su do ra sli ak tu el nom isto rij skom tre nut ku, jer ima ju {an su da po nu de stra te gi ju od bra ne su {ti ne auto no mi je u po sto je }em ustav no prav nom okvi ru, te da ini ci ra ju ustav ne pro me ne – Ako voj vo |an ske de mo kra te, uz SVM, LSV i LDP ko ji te ide je po dr `a va ju, za ne ko li ko me se ci ne iza |u s ja snim i ar ti ku li sa nim ini ci ja ti va ma o to me ka ko od bra ni ti su {ti nu auto no mi je u po sto je }im ustav no prav ni okvi ri ma i ka ko je raz vi ti u evrop skom smi slu i u in te re su gra |a na i Voj vo di ne i ce le Sr bi je, a kroz ini ci ja ti vu za pi sa we no vog usta va – on da }e po li ti~ ka eli ta Voj vo di ne

ri ste kao „do kaz„ svo jih oce na o ne spo sob no sti po kra jin ske vla sti.

– O~i gled no se ~e ka mi {qe we no ve vla de Sr bi je, s tim {to je Mla |an Din ki} ve} re a go vao i pr vi po me nuo pi ta we ustav nih pro me na ko je bi vo di le re gi o na li za ci ji Sr bi je. Da kle, za sad tu ver ti ka lu s de ve de se tim go di na ma pro {log ve ka po dr `a va jo{ je di no DSS, oda kle se po vo dom od lu ke

Ustav nog su da na ja vqu je „ste za we obru ~a”, „spre ~a va we cr no gor skog sce na ri ja”, upo zo ra va na bu ja we ne pri ja te qa, te po zi va na uz bu wi va we pa tri o ta... Oni sad igra ju tu ulo gu na ci o nal nog bu di o ca, i {a qu po ru ke ko je smo slu {a li i 1988. go di ne u Voj vo di ni: upo zo ri mo, pro iz ve di mo ne pri ja te qe, pri zo vi mo sa bla sna pro ro ~an stva da bi se ona ubr za nim ko ra ci ma i ostva ri la – na vo di Kom {i}.

On sma tra da se ipak ne mo `e tra `i ti od go vor nost no ve vla de za ta kvu od lu ku USS-a jer ona jo{ ni je ni for mi ra na, uka zu ju }i na to da je tre }i nu ~la no va tog su da pred lo `io pret hod ni pred sed nik Sr bi je i li der de mo kra ta Bo ris Ta di}.

– Pa ni mi {qe we ~el ni ka DS-a u je ku ras pra ve o voj vo |an skom sta tu tu i za ko nu o nad le `no sti ma ni je se mno go raz li ko va lo od mi {qe wa Ustav nog su da. Sli~ ne ide je jav no sti je tad sa op {to vao i Bo ris Ta di}, kad je na go ve {ta vao da se ne }e po {to va ti isto rij ski prin ci pi u pro ce su re gi o na li za ci je, na pri mer. A ono {to ta kve od lu ke i po ru ke nu de je lo gi ka ka rak te ri sti~ na za auto ri tar ne si ste me, to je lo gi ka „ili-ili”, „ne ma dr `a ve u dr `a vi”, „ili Sr bi ja, ili Voj vo di na”... To je ~u do vi {na i kom pro mi tu ju }a ide ja dr `a ve kao dr `a ve mo }i, hi je rar hi je i ko man do va wa – na gla sio je na{ sa go vor nik.

Kom {i} sma tra da po sle di ce ta kve lo gi ke ne mo gu bi ti iste kao 1988. go di ne ka da je po ~e lo ru {e we Ustav iz 1974. go di ne, a zbog sa svim dru ga ~i jeg po li ti~ kog kon tek sta u okru `e wu. Me |u tim, upo zo ra va na to da je za bri wa va ju }e {to „op sta ju i po no vo do bi ja ju zna ~aj u jav no sti oni ko ji ta kav sce na rio pri `eq ku ju”.

B. D. Savi}

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA SRBIJE RAZGOVARAO S AMBASADOROM MA\ARSKE U BEOGRADU

Sli jep ~e vi}: Od lu kom USS-a pra va ma wi na ni su uma we na

Pred sed nik Ustav nog su da Sr bi je Dra gi {a Sli jep ~e vi} iz ja vio je ju ~e da uki da we od red bi Za ko na o nad le `no sti ma AP Voj vo di ne o upo tre bi je zi ka i pi sma ma wi na ne uma wu je ni vo wi ho vih do stig nu tih pra va, sa op {tio je Ustav ni sud.

– Ka da je te od red be ogla sio ne u stav nim, Ustav ni sud se ni je opre de qi vao po pi ta wu sa dr `a ja pra va ma wi na u Voj vo di ni, ve} sa mo o ustav nim od red ba ma ko je ga ran tu ju ostva ri va we tih pra va – re kao je Sli jep ~e vi} u raz go vo ru s am ba sa do rom Ma |ar ske u Be o gra du Oska rom Ni ko vi cem.

Ni ko vic se in te re so vao za po sle di ce ko je }e od lu ka Su da ima ti na pra va ma |ar ske ma wi ne u Voj vo di ni, pre sve ga u po gle du pra va na slu `be nu upo tre bu je zi ka i pi sma. On je na gla sio da in ter na ci o na li za -

ci ja tog pi ta wa ni je po `eq na „jer raz u me da je to unu tra {wa stvar Re pu bli ke Sr bi je”, ob ja vqe no je na saj tu Ustav nog su da.

Sli jep ~e vi} je ob ja snio da je Ustav ni sud od red be o upo tre bi je zi ka i pi sma ma wi na ogla sio ne u stav nim, za to {to pra vo od re |i va wa slu `be ne upo tre be je zi ka i pi sma pri pa da lo kal noj sa mo u pra vi, a ne Auto nom noj Po kra ji ni ili Re pu bli ci.

– Op {ti ne i gra do vi su ti ko ji je di ni mo gu i tre ba da utvr de ko ji je zik i ko je pi smo }e bi ti u slu `be noj upo tre bi na wi ho voj te ri to ri ji, uva `a va ju }i po tre be pri pad ni ka ma win skih na ro da i ve} do stig ni ti ni vo u ostva re wu tog pra va – re kao je Sli jep ~e vi}.

On je uka zao na to da se sto ga od lu kom Su da ne uma wu je ni vo do stig nu tih pra va

na ci o nal nih ma wi na, ve} se pra vo ure |e wa tog pi ta wa vra }a oni ma ko ji ma po Usta vu i pri pa da, a to su lo kal ne sa mo u- pra ve.

– Pra vo lo kal nih sa mo u pra va da ure |u ju slu `be nu upo tre bu je zi ka i pi sma kon sti tu i sa no je Za ko nom o za {ti ti ti pra va i slo bo da na ci o nal nih ma wi na i Za ko nom o slu `be noj upo tre bi je zi ka i pi sma – na veo je pred sed nik Ustav nog su da. – Do stig nu ti ni vo pra va na ci o nal nih ma wi na, od re |en tim za ko ni ma, ne do vo di se u pi ta we od lu kom Ustav nog su da.

U raz go vo ru ko ji je odr `an ju ~e u Ustav nom su du, u~e stvo va li su su di ja Ve sna Ili}-Pre li} i za me nik ma |ar skog am ba sa do ra Zol tan Var ga Ha so nic, sa op {tio je USS.

sreda25.jul2012.

3

LIDER URS-a MLA\AN DINKI] NAJAVQUJE MOGU]NOST NOVIH KOALICIJA U VI[E GRADOVA SRBIJE

Vlast ni je si gur na u No vom Sa du i Som bo ru – Ta~ no je da se raz go va ra o mo gu} no sti pre kom po no va wa grad ske vla sti u No vom Sa du, dok se o ta ko ne ~em ne raz go va ra ka da je u pi ta wu Be o grad jer je tu si tu a ci ja dra ma ti~ no raz li ~i ta. Dra gan \i las je kao no si lac li ste do bio 37 od sto gla so va Be o gra |a na i tu bi bi lo ne le gi tim no pre kom po no va ti vlast, dok u No vom Sa du to ni je slu ~aj. DS je u No vom Sa du ostva rio do bar re zul tat, ali da le ko is pod onog ko ji ga ran tu je si gur nu vlast – iz ja vio je za „Dnev nik“ li der URS-a Mla |an Din ki} na pi ta we o na ja va ma ko je sti `u iz stra na ka vla da ju }e ko a li ci je da }e se sa stav ve }i ne ko ja ~i ni Vla du Sr bi je od ra zi ti na pre kom po no va we vla sti u lo ka lu, a pr ven stve no je li der SNS-a Alek san dar Vu ~i} po mi wao No vi Sad. Din ki} do da je da URS, na `a lost, ne ma od bor ni ke ni u Be o gra du ni u No vom Sa du, i sto ga iz no si svo je mi {qe we, ali i in for ma ci je ko ji ma ras po la `e.

– Mi ni smo po li ti~ ki za in te re so va ni za to {ta }e se do go di ti u No vom Sa du jer ne ma mo od bor ni ke i ne }e mo u~e stvo va ti u toj no voj grad skoj vla sti, ko god da je for mi ra, ali imam in for ma ci je da se raz mi {qa o to me, ali ne sa mo za No vi Sad ve} i za Som bor i za ne ke dru ge gra do ve u Sr bi ji, po put Le skov ca.

Ima ne kih 10-15 gra do va ko ji }e ve ro vat no pro me ni ti svo ju lo kal nu struk tu ru, a {to se ti ~e ve li kih, tu su u Voj vo di ni No vi

Sad i Som bor – po ja snio je Din ki}, uz opa sku da Be o grad ne ~e ka ta kva sud bi na.

Ko men ta ri {u }i spe ku la ci je o to me da no va vla da ju }a gar ni tu ra for mi ra na na ni vou Sr bi je to ne ~i ni jer za me nik pred sed ni ka DS-a i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las na taj na ~in do bi ja po dr {ku u unu tar stra na~ koj bor bi za li der sko

me sto ko ju vo di s ak tu el nim pred sed ni kom DS-a Bo ri som Ta di }em, a po seb no ako se zna da je 2008. go di ne pa la do go vo re na ko a li ci ja SRS–DSS–SPS-a i de mo kra te s \i la som pre u ze le grad, Din ki} ka `e da ga uop {te „ne za ni ma od nos unu tar DS-a, kao {to ga ne za ni ma ju od no si unu tar stra na ka sa da {we vla da ju }e ko a li ci je“.

– To je unu tra {wa stvar DS-a i osta lih stra na ka i uop {te ne mam na me ru da se u wih me {am.

U sva kom slu ~a ju, imam ko rek tan od nos s Dra ga nom \i la som, kao i s ne kim qu di ma, ko ji su u ne znam ko jem kri lu DS-a. Jed no stav no, u to se ne me {am – za kqu ~u je li der URS-a.

D. Milivojevi}

Mar ko vi}: Sle di ne {to no vo Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da }e u no voj vla di bi ti ma we mi ni sta ra ne go pre i da se na da da }e bi ti uki nu to do sta agen ci ja.

– Agen ci je su rad na me sta za po li ti~ ke par ti je i one su ve li ki ras hod za bu xet Sr bi je – re kao je Mar ko vi} no vi na ri ma u par la men tu.

On je na gla sio da bu du }a vla da mo ra da po ka `e ne {to {to je do bro za gra |a ne Sr bi je, u smi slu da se de si ne {to no vo {to ni je bi lo po sled we ~e ti ri go di ne.

– [ta je to no vo, ~u }e te za jed no de set da na – po ru ~io je Mar ko vi}.

Po sla nik DS-a pre {ao u URS Po sla nik Ne nad Ki ta no vi} iz Do qev ca, iza bran na li sti „Za bo qi `i vot” De mo krat ske stran ke, pri stu pio je ju ~e Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je, sa op {te no je iz URS-a.

Osim ~lan stva u Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je, Ki ta no vi} je

pri stu pio i po sla ni~ koj gru pi URS-a, ko ja sa da ima 15 po sla ni ka u Na rod noj skup {ti ni.

URS je na iz bo ri ma osvo jio 16 man da ta u Skup {ti ni, ali su dva po sla ni ka Ma je Goj ko vi} pri {la li sti „Za bo qi `i vot”.

PREDSEDNICA NP-a MAJA GOJKOVI] NAGOVESTILA

REKLI SU

Pe tro vi}: Ne znam Kne `e vi }a

Ta ba ko vi}: Kon tro la dr `av nih agen ci ja

Ka la no vi}: Dr `a va }e obez be di ti pla te i pen zi je

Mi ni star po qo pri vre de u od la sku i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da od no ve vla de ne o~e ku je pre vi {e, kao ni od kan di da ta za bu du }eg mi ni stra po qo pri vre de Go ra na Kne `e vi }a.

– Sa stav vla de i ceo ka bi net tre nut no mi iz gle da ju vr lo kom pli ko va no. Ka ko }e sve to funk ci o ni sa ti u prak si ne mo gu ni da pret po sta vim – re kao je Pe tro vi} za „Pres”, ali i do dao da ovoj, kao i sva koj dru goj vla di, tre ba pru `i ti {an su.

On je re kao da o na sled ni ku na ~e lu Mi ni star stva po qo pri vre de, Kne `e vi }u, ni {ta ne mo `e da ka `e.

– Ne po zna jem ~o ve ka, ne znam {ta da o~e ku jem od we ga – ka zao je pot pred sed nik DSa, iako je, ka ko pod se }a „Pres”, Kne `e vi} bio ~lan te stran ke.

Za me ni ca {e fa po sla ni~ ke gru pe Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} na ja vi la je da }e se do sep tem bra zna ti ko li ko je dr `av nih or ga na vi {ak.

Ona je no vi na ri ma u Skup {ti ni re kla da je no vi na u iz me na ma Za ko na o Vla di to da se dr `av ne agen ci je i wi ho vi tro {ko vi sta ve pod kon tro lu vla de.

– Oni (dr `av ne agen ci je) vi {e ne }e mo }i da do no se ak te, a da vla da tu ne ma ni ka kav uti caj. Vla da ti me sta vqa pod kon tro lu fi nan sij ske to ko ve tih or ga na, a to }e do pri ne ti fi nan sij skom zdra vqu bu xe ta – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}. – Ni jed no mi ni star stvo ne mo `e bi ti dr `a va u dr `a vi.

Funk ci o ner ka URS-a i kan di dat ki wa za me sto mi ni stra re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da }e dr `a va obez be di ti pa re za pla te i pen zi je do kra ja go di ne, kao i da ve ru je da }e no vi par la ment ra di ti kva li tet no i u mir noj at mos fe ri. Ko men ta ri {u }i na ja vu da pa ra za pla te i pen zi je ima do av gu sta, ona je is ta kla da je hra brost uhva ti ti se u ko {tac s ta kvim sta wem u bu xe tu i obez be di ti nor mal no funk ci o ni sa we dr `a ve, is pla tu i pla ta i pen zi ja. Ve ri ca Ka la no vi} je oce ni la da je pr vi dan u Skup {ti ni pred sta vqao od me ra va we sna ga opo zi ci je i vla da ju }e ve }i ne.

– Ka da se sve bu de spa ko va lo u kon ti nu i tet, ne }e bi ti ta ko krup nih i te {kih re ~i, ra di }e se u mir nim to no vi ma jer ima pred u slo va za to, od no sno ima mno go kva li tet nih qu di i u opo zi ci ji i vla da ju }oj ve }i ni – ka za la je ona.

Mo gu} glas za Da ~i }e vu vla du

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} iz ja vi la je ju ~e da ta stran ka jo{ uvek ni je do ne la od lu ku o to me da li }e po dr `a ti vla du ko ju }e pred vo di ti li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i}. Dve po sla ni ce NP-a gla sa le su za pred sed ni ka Skup {ti ne Ne boj {u Ste fa no vi }a i pot pred sed ni ke, u `e qi da, ka ko je re kla Ma ja Goj ko vi}, kao i SVM „pru `i mo {an su pred sed ni ku par la men ta da na pra vi na ~in or ga ni zu je rad Skup {ti ne“.

– [to se ti ~e pi ta wa po dr {ke NP-a vla di Sr bi je, ni smo jo{ od lu ~i li o to me da li }e mo gla sa ti za ili pro tiv, po {to ni smo ~u li {ta man da tar Ivi ca Da ~i} ima da pred lo `i, osim ono ga {to vi di mo u me di ji ma – re kla je no vi na ri ma u par lam ne tu Ma ja Goj ko vi}. – Od lu ~i }e mo o to me ka da bu de mo ~u li we gov eks po ze i ka da ga upo re di mo s onim {to je NP iz no sio u iz bor noj kam pa wi. Iako vi {e ni -

smo u URS-u, ni {ta nas ne spre ~a va da osta ne mo do sled ni pro gra mu ko ji smo za stu pa li, a ko ji ima do sta sli~ no sti s pro gra mom ko ji je imao PUPS. Za vi sno od to ga ho }e li vla da osta ti pri to me, ili }e pred la ga ti ne {to dru go, NP }e od lu ~i ti da li }e je po dr `a ti. @e lim da na gla sim da ne }e mo bi ti deo iz vr {ne vla sti, to je si gur no, ni ka kve raz go vo re ni smo vo di li s man da ta rom, ni ti sa ~el ni ci ma dru gih po li ti~ kih stra na ka.

Ako bud meo gla sa li „za“, da }e mo {an su vla di pr vih 100 da na da vi di mo da li su mo `da po li ti ~a ri s dru gih li sta, kao {to je SDPS, u pra vu i da li }e ova vla da bi ti bo qa od one ko ju smo ve} is pra ti li.

Na pi ta we da li to zna ~i da }e i dve po sla ni ce NP-a bi ti deo vla da ju }e ko a li ci je, Ma ja Goj ko vi} od go va ra: „Pr vo da vi di mo ko ji }e to bi ti pred lo zi za ko na ko je }e ini ci ra ti vla da i ta da }e mo do ne ti od lu ku„.

S. St.

4

ekonomija

sreda25.jul2012.

dnevnik

POSKUPELO GORIVO

PAKLICA CIGARETA POSKUPQUJE OD DESET DO DVADESET DINARA

Dizel se dovezao do 140 dinara Na do ma }em naft nom tr `i {tu od ju ~e je go ri vo sku pqe u pro se ku 1,50 di nar po li tru, a do po ve }a wa ce ne je do {lo zbog pa da vred no sti di na ra pre ma do la ru i evru i ra sta ce na naf te na me |u na rod nom tr `i {tu. Na i me, naf ta je u po sled we tri ne de qe po sku pe la oko 15 do la ra po ba re lu te se ju ~e ta ko li ~i na na Wu jor {koj ber zi pro da va la za 88,64 do la ra, dok je ba rel naf te „brent” na ber zi u Lon do nu bio 104,07 do la ra.

Ce na go ri va na do ma }em tr `i {tu je raz li ~i ta i za vi si od kom pa ni je, ali i me sta na ko jem je pum pa. Ipak, raz li ke u ce ni ni su ve li ke pa se ta ko li tar di ze la kre }e od oko 140 di na ra, ko li ko ko {ta di zel D-2, pa do iz nad 150 di na ra, ko li ko tre ba iz dvo ji ti za li tar evro di ze la. Li tar bez o lov nog ben zi na je ne {to is pod 150 di na ra, dok za li tar evro pre mi ju ma tre ba vi {e od 155 di na ra.

Na ben zin skim pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je evro di zel je sku pqi 1,50 di nar po li tru, di zel D-2 – 1,60, bez o lov ni ben zin BMB-95 – 1,80, evro pre mi jum BMB-95 – dva

di na ra, dok je te~ ni naft ni gas po sku peo di nar. U toj kom pa ni ji is ti ~u da se pri li kom for mi ra wa ce na naft nih de ri va ta uzi ma u ob zir kre ta we ce ne si ro ve naf te na svet skoj ber zi te kurs di na ra u od no su na do lar, a da se NIS za la `e za zdra vu i rav no prav nu kon ku ren ci ju na do ma }em tr `i {tu naft nih de ri va ta i skla du s tim pri me wu je flek si bil nu po li ti ku obra zo va wa ce na mo tor nog go ri va na svo jim pum pa ma.

Pro me nu ce na go ri va na ja vqu ju i vla sni ci pri vat nih ben zin skih pum pi, zbog po sku pqe wa go ri va u ve le pro da ji od oko dva di na ra po li tru.

Po re ~i ma pred sed ni ka Udru `e wa vla sni ka pri vat nih ben zin skih pum pi Mi ro sla va Ve lic kog, no ve ce ne go ri va na pum pa ma, ~la ni ca ma tog udru `e wa, tre ba o~e ki va ti da nas. On je is ta kao da je u ovoj go di ni pro met naft nih de ri va ta u Sr bi ji oko tri do pet od sto ma wi u od no su na pro {lu.

D. Ml.

Pu{ewe skupqe zbog akciza i nejakog dinara Ci ga re te du van ske kom pa ni je „Ja pan to ba ko in ter ne {e nel„ od da nas }e bi ti sku pqe od de set do 20 di na ra po pa kli ci. Raz lo zi za po sku pqe we su po ve }a we ak ci ze, in fla ci ja, sla bqe we di na ra i tro {ko vi si ro vi na.

Od lu ka o po ve }a wu ce ne do ne ta je na osno vu pro ce ne ce lo kup ne ma kro e ko nom ske si tu a ci je u Sr bi ji, ka za li su u kom p a n i j i JTI, ko j a ima fa b ri k u ci g a r e t a u Sen ti.

Kom p a n i j a „Fi l ip Mo ris„, vla snik ni {ke fa bri ke du va na ce ne je po ve }a la u ra spo nu od de set do 20 di na ra po pa kli ci, jer do sa da {wi ni vo ce ne ni je od ra `a vao rast ak ci ze u pret hod nom pe ri o du.

– Ce nov no pri la go |a va we tre ba lo bi da do ne se i blag opo ra vak part ne ri ma kom pa ni je u ma lo pro da ji, jer su i oni tr pe li po sle di ce aku mu l i r a w a de l a fi s kal n og te re ta – re kla je di rek tor ka kor po ra tiv nih po slo va u

NI[TA OD JEDINSTVENOG MINISTARSTVA ZA GRA\EVINARSTVO

I jednosmerne ulice gradi}e tri ministra Uza lud su gra |e vi na ri, wi ho vi sin di ka ti i pri vred ne ko mo re go di na ma upo zo ra va li na to da je za opo ra vak srp skog gra |e vi nar stva i raz voj ze mqe neo p hod no osno va ti je din stve no mi ni star stvo gra |e vi nar stva da bi se po slo vi br `e i lak {e ko or di ni ra li. Po sled wi put oni su to u~i ni li pre ne ki dan, pod se }a ju }i no vo i za bra nog pred sed ni ka dr `a ve i ak te re bu du }e vla de na nu `nost ob je di wa va wa svih nad le `no sti do sa da {wa dva mi ni star stva – za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we i za in fra struk tu ru, ko je bi pre u ze lo wi ho ve nad le `no sti. Ume sto to ga, po naj no vi jem pred lo gu, gra |e vin ski sek tor je ra {tr kan u tri mi ni star stva: za gra |e vi nu i ur ba ni zam, ko je bi vo dio Ve li mir Ili}, za sa o bra }aj – Mi lu tin Mr ko wi}, ko me bi osta la iz grad wa ko ri do ra, ali bez Ko ri do ra 11 ({to je na mwe we no Ili }u), te ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa (ko je je skra }e na ver zi ja do sa da {weg Du li }e vog re so ra za `i vot nu sre di nu i osta lo), a ko je bi sa da vo dio Mi lan Ba ~e vi}.

Ne i ma ri ka `u da ova ko ne {to ni su mo gli ni za mi sli ti, sa mi se se bi sme ju ka ko su po ve ro va li u pred iz bor na obe }a wa da }e se gra |e vi nar stvu ubu du }e da ti ve }i zna ~aj, a ume sto to ga, zna ~aj se da je sa mo ko a li ci o nim part ne ri ma i ula `u se mak si mal ni na po ri da se za do vo qe svi ape ti ti.

Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta gra |e vi na ra Sr bi je Du {ko Vu ko vi} iz ja vio je ju ~e za na{ list da for mi ra we vla de ne ide u o~e ki va nom prav cu, da je ovo {to je pred lo `e no u su prot no sti s o~e ki -

va wem i pri vre de i gra |e vi na ca, ali da }e sa ~e ka ti za kon o vla di i vi de ti {ta }e ko me pri pa sti. Vu ko vi} ka `e da ni ko ni je de te pa da ga ute {i to {to je do sa da {we Du li }e vo mi ni star stvo pro me ni lo na ziv u

din stve na i za pre ven ti vu, i ku ra ti vu, i za bo le sti ru ku, i no gu... ta ko bi gra |e vi na tre ba lo da ob u hva ta iz grad wu i sta no va, i pu te va, i mo sto va, i tu ne la..., kao i pla ni ra we i ur ba ni zam.

iz ja vi la je ju ~e za na{ list da je sek tor iz grad we to li ko ras pli nut da se vi {e ne zna ni ko pi je, ni ko pla }a. Osim jav nih pred u ze }a „Ko ri do ri Sr bi je„, „Pu te vi Sr bi je„, „@e le zni ce Sr bi je„, sa da ima mo i tri mi ni star stva, ta ko da }e se jo{ te `e mo }i utvr di ti od go vor nost za ne ki pro ma {aj. Dok se svi bo re za fo te qe, sa go vor ni ca pod se }a na to da rad ni ci gi nu ~ak i na iz grad wi Ko ri do ra 10, a, ka `u, uzrok tre ba da se utvr di. O~i to, ba bi ce se mno `e, a de ca sve ki la vi ja. Ogor ~e no ka `e da je ve} me se ci ma u pr vom pla nu tr ka za fo te qa ma, re sor se usit wa va do tra gi ko mi~ no sti, pa se Ve li mi ru Ili }u mo ra pre pu sti ti iz grad wa Ko ri do ra 11 jer je to, ka ko je re kao, we gov `i vot ni san.

So wa Vu ka no vi} ka `e da bi i upra vqa ~i lo kal nih pu te va `e le li svo je mi ni star stvo, ali i oni pre ko ~i jih te ri to ri ja pro la ze re gi o nal ni pu te vi te bi se, po sa da {wem sce na ri ju mo glo osno va ti i mi ni star stvo za uli ce, pa za jed no smer ne uli ce, }or so ka ke... svi oni ima ju svo je `i vot ne sno ve. Sa go vor ni ca pi ta bu du }u vlast da pr stom upru u je dan je di ni pri mer u sve tu gde se re so ri de le po za vi ~aj nom po re klu, sno vi ma i pri ja teq skim od no si ma.

Jer, sno vi su sno vi, a re al nost je re al nost.

Pod se }a wa ra di, Sr bi ja je do 2004. go di ne ima la je din stve no mi ni star stvo za gra |e vi nu, ~i ji je po sled wi mi ni star bio Dra go slav [u ma rac. Pre we ga taj po sao su ra di li De jan Ko va ~e vi} i Bra ni slav Iv ko vi}. Po sle to ga for mi ra no je mi ni star stvo za ka pi tal ne in ve sti ci je, ko je je ka sni je cep ka no.

R. Dautovi}

Planirawe {irok pojam Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} ka `e za „Dnev nik” da po ku {a va da raz u me to {to je for mi ra no po seb no mi ni star stvo za pro stor no pla ni ra we, pri po je no ru dar stvu. Ka ko ob ja {wa va, pla ni ra we je {i rok po jam ko ji ob u hva ta vi {e de lat no sti, i gra |e vi nu, i po qo pri vred no ze mqi {te, i bra ne... i on je osno va za do no {e we re gu la ci o nih pla no va i da va we ur ba ni sti~ kih uslo va, od no sno iz da va we gra |e vin skih do zvo la za raz ne vr ste obje ka ta, od stam be no-po slov nih, do in fra struk tur nih, jav nih, in du strij skih... mi ni star stvo za gra |e vi nu i ur ba ni zam, ka da se ja sno vi di da gra |e vi na ni je ob je di we na.

Kao {to tr go vi na ni je po de qe na na onu ko ja se od no si na pro da ju u ki o sci ma, me ga mar ke ti ma ili pre ko gra ni ce, kao {to je me di ci na je -

Ne za do voq ni su i rad ni ci i iz obla sti vi so ko grad we, i ni sko grad we, i in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la, jer je sve vi {e ne za po sle nih a sve vi {e dr `av ne ad mi ni stra ci je.

Pred sed ni ca Re pu bli~ kog od bo ra Sin di ka ta pu ta ra So wa Vu ka no vi}

Po odluci Vlade Srbije, objavqenoj 20. jula u „Slu`benom glasniku”, minimalna akciza na cigarete pove}ana je tri dinara, na 74,21 dinar po paklici Pa kli ca „ka me la” po sku pe }e 20 di na ra i ko {ta }e 170 di na ra, LD }e ko {ta ti 120 di na ra, ce na „vin ston kla si ka” bi }e 150 di na ra, uz po sku pqe we od 20 di na ra, a ce na ci ga re ta „gla mur” bi }e po ve }a na de set di na ra po pa kli ci i iz no si }e 150 di na ra.

Ce ne je 20. ju la po ve }a la i du van ska kom pa ni ja „Fi lip Mo ris ope rej{ns”, a po sku pqe we je od 27. ju la na ja vi la i kom pa ni ja „Bri ti{-Ame ri ken to ba ko” – BAT, ko ja ima fa bri ku u Vra wu.

U hr v at s koj du v an s koj kom pa ni ji TDR ka za li su da }e ce ne ci ga re ta na srp skom tr `i {tu po ve }a ti od 1. av gu sta, i to od 15 do 20 di na ra zbog po ve }a wa ak ci za u Sr bi ji. Ka ko su pre ci zi ra li, ce ne naj jef ti ni jih pro iz vo da bi }e po ve }a ne 15, a sku pqih 20 di na ra po pa kli ci.

„Fi lip Mo ris ope rej {nsu„ Je le na Pa vlo vi}.

No va ce na pa kli ce cr ve nog „marl bo roa” je 190 di na ra, cr v e n og i sre b r n og „bond stri t a” 120, „best boks” ko {ta 130 di na ra, a „kla sik 100 s” pla vi i cr ve ni 130 di na ra.

Po od lu ci Vla de Sr bi je, ob ja vqe noj 20. ju la u „Slu `be nom gla sni ku„, minim al na ak ciza na c iga rete po ve} a na je t ri dinar a , n a 74,21 d ina r p o pak lici. N ov i iznos akcize pr imewuje se dan na ko n objavqiv aw a u „ Sl u`b enom glasn iku „.

Pros e~n a ponde ris ana m al oprodaj na cena cigareta j e 121,22 dinara po p aklici , navo di se u odluci objavqenoj u „Slu` be no m glas niku„.

Fab riku duva na u Srb iji, os i m tri n a jv e }e svetsk e kompani je „Filip Mor is„, BAT i JTI, ima i doma}a kompanija „Monus„.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

115,2106

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,5618

120,2657

114,8579

Australija

dolar

1

97,8600

99,8571

102,1538

97,5604

Kanada

dolar

1

93,2879

95,1917

97,3811

93,0023

Danska

kruna

1

15,4812

15,7971

16,1604

15,4338

Norve{ka

kruna

1

15,6229

15,9417

16,3084

15,5750

[vedska

kruna

1

13,6970

13,9765

14,2980

13,6550

[vajcarska

franak

1

95,8969

97,8540

100,1046

95,6034

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

147,5356 95,0034

150,5465 96,9422

154,0091 99,1719

147,0839 94,7125

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 7. 2012. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (427,44 -0,70)

Promet

Industrijske nekretnine, Beograd

20,00

114

114.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

13,79

33

1.650

AIK banka, Ni{

0,22

1.364

148.639

Imlek, Beograd

1,57

2.393

669.010

NIS, Novi Sad

0,33

607

3.362.060

Soja protein, Be~ej

0,81

495

845.066

Komercijalna banka, Beograd

-8,98

1.165

192.175

0,74 Promena %

411 Cena

695.002 Promet

Imlek, Beograd

1,57

2.393

669.010

Soja protein, Be~ej

Privredna banka, Beograd

-20,00

104

14.976

0,81

495

845.066

Energoprojekt holding, Beograd

Progres, Beograd

-20,00

36

17.532

-1,86

422

989.750

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Iritel, Beograd

-9,09

270

27.000

0,74

411

695.002

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.000

100.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,16

1.620

105.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.126

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

78.000

845.066

Tigar, Pirot

-2,33

293

42.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Napred GP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,98

1.165

192.175

-7,69 Promena %

600 Cena

9.600 Promet

Magli}, Magli}

0,00

859

48.104.000

NIS, Novi Sad

0,33

607

3.362.060

Soja protein, Be~ej

0,81

495

Jugoremedija, Zrewanin

0,00

198

393.624

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.100

187.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda25.jul2012.

5

STRANE INVESTICIJE ILI DOMA]A PRIVREDA MOGU POVE]ATI ZAPOSLENOST?

No va rad na me sta na pre du ga~ kom {ta pu MINISTARSTVO FINANSIJA ODGOVORILO MLA\ANU DINKI]U

Pla te i pen zi je ni su ugro `e ne Jav ne fi nan si je Sr bi je su sta bil ne i dr `a va }e i u na red nom pe ri o du na sta vi ti da na vre me iz vr {a va sve svo je oba ve ze, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo fi nan si ja. „Tre nut no se na ra ~u ni ma iz vr {e wa Re pu bli ke Sr bi je na la zi vi {e od 35 mi li jar di di na ra, a do kra ja me se ca se o~e ku je do dat ni pri liv od oko de set mi li jar di di na ra od emi si je ob ve zni ca”, na vo di se u sa op {te wu.

pre ko iz no sa ko ji je ve} pred vi |en Za ko nom o bu xe tu za 2012. go di nu.

Kandidat za ministra finansija u novoj vladi Srbije Mla|an Dinki} izjavio je prekju~e da u buxetu ima novca za isplatu plata buxetskih korisnika i penzija samo do kraja avgusta.

Ju~e se oglasila i funkcionerka URS-a Verica Kalanovi} koja je rekla da }e dr`ava obezbediti novac za plate i penzije do kraja

^ak i ako bi tehni~ka vlada imala mandat do kraja godine, sve zakonske obaveze za plate, penzije ili socijalna davawa ispuwavale bi se kao i do sada, bez dana zaka{wewa (Ministarstvo finansija) Do da je se da je taj iz nos, ima ju }i u vi du da su pri ho di bu xe ta u ju lu ve }i od pla ni ra nih, „sa svim do vo qan da se ne sme ta no fi nan si ra de fi cit u na red nih ne ko li ko me se ci”. „^ak i ako bi teh ni~ ka vla da ima la man dat do kra ja go di ne, sve za kon ske oba ve ze za pla te, pen zi je ili so ci jal na da va wa is pu wa va le bi se kao i do sa da, bez da na za ka {we wa„, na ve lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Uka za no je na to da ni je po treb no bi lo ka kvo do dat no za du `i va we dr `a ve do kra ja go di ne

godine, a u krizu, kakvu neki pesimisti predvi|aju, ne}emo u}i.

– Plan za 2013. godinu je pravqewe odr`ivog sistema, smawewe deficita, pove}awe prihoda, rad na reformama i departizacija, navela je kandidatkiwa za ministra za regionalni razvoj – gostuju}i na RTS-u.

Po wenim re~ima, nova vlada }e u 2013. godini raditi na pravqewu odr`ivosti sistema, smawewu deficita, pove}awu prihoda, kao i na neophodnim reformama.

No va rad na me sta mo gla bi obez be di ti i po sto je }a pred u ze }a, ne sa mo no ve in ve sti ci je, ali i jed no i dru go je na du gom {ta pu. Bez sve o bu hvat ne re for me po re skog i jav nog sek to ra, kao i sma we wa jav ne po tro {we, pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Milan Kne`evi} u raz go vo ru za na{ list upo zo ra va na to da sle de sa mo no va ot pu {ta wa, a ni ka ko za po {qa va wa.

Pod se }a ju }i na ~i we ni cu da je pro {le go di ne u Sr bi ji za tvo re no go to vo dvo stru ko vi {e fir mi ne go {to je otvo re no, on ka `e da }e uz ta kav trend do kra ja go di ne bi ti li kvi di ra no vi {e od 20.000 pred u ze }a, dvo stru ko vi {e ne go la ne, a otvo re no ne vi {e od 5.000 do 6.000 no vih.

– Dr `a va, ka da je mo gla, ni je spro ve la neo p hod ne re for me, pre sve ga u jav nom sek to ru, gde je vi {ak pre ko 100.000 qu di, i sa da nam se to obi ja o gla vu – ve li on. – Uz ko re ni te re for me po re skog i jav nog sek to ra no vim rad nim me sti ma, bi lo u po sto je }im, bi lo u no vim fir ma ma ne mo `e mo se na da ti ni dok ne re {i mo pi ta we „si ve eko no mi je„.

Po we mu, be smi sle no je i ne u- stav no dis kre ci o no pra vo ka da je re~ o sub ven ci o ni sa wu no vih rad nih me sta.

– Naj ve }i pod sti caj za pri vred ni ke je za pra vo ure |e ni am bi jent ko ji pred sta vqa do voq nu mo ti va ci ju pri vred ni ci ma da za po {qa va ju. Za {to bi ne ko mo jim nov cem sti mu li sao za po {qa va we? Rad no me sto „Be ne to na„ pla }e no je 13.000 evra jer, 9.000 su sub ven ci je, a dr `a va

SIVA EKONOMIJA NANOSI VELIKU [TETU

Tre }i na tr go vi ne u {ver cer skom lan cu Ne le gal na tr go vi na ~i ni go to vo tre }i nu pro me ta u Sr bi ji, {to na no si ve li ke {te te pri vre di, dr `a vi i po tro {a ~i ma, re ~e no je u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je.

– U ukup noj tr go vin skoj de lat no sti u Sr bi ji „si va eko no mi ja„ u~e stvu je s bli zu 30 pro ce na ta – iz ja vi la je ju ~e za Ta njug se kre tar ka Udru `e wa PKS-a za tr go vi nu Gordana Ha{imbegovi}.

Ona je is ta kla da su naj ~e {}i ob li ci ne le gal ne tr go vi ne pro da ja ro be pu tem ogla sa, na pi ja ca ma i uli~ nim te zga ma, u ne pri ja vqe nim pro dav ni ca ma i ile gal nim di stri bu tiv nim cen tri ma, ku} na pro da ja, dok je ve li ki broj rad ni ka za po slen u si voj zo ni.

– Da bi si va eko no mi ja bi la pre u sme re na u le gal ne to ko ve, neo ph od no je po ja ~a ti rad in s pek c ij s kih, ca r in s kih i dru g ih nad l e ` nih slu ` bi, omo gu }i ti kre dit nu po dr {ku

gla si la je Gor da na Ha {im be go vi}.

Po we nim re ~i ma, {te te od „si ve eko no mi je„ su vi {e stru ke: od iz be ga va wa pla} wa po re za i dru gih da `bi na, pre ko

U „sivom” 1,5 milijarda evra No va vla da bi, sma tra Udru `e we „Po slo da vac”, tre ba lo da do ne se za kon o spre ~a va wu oba vqa wa ne re gi stro va ne de lat no sti, {to bi sma wi lo „si vu eko no mi ju„. Pro ce ne go vo re da su bu xet ski gu bi ci Sr bi je zbog „si ve eko no mi je„ oko 1,5 mi li jar du evra, a broj za po sle nih u „si voj zo ni„ iz me |u 650.000 i mi lion, na veo je „Po slo da vac„. Uka zu je se i na to da su „si va eko no mi ja„ i pod sti ca we ne le gal nog oba vqa wa de lat no sti du go ro~ ni pro ble mi ko je je po treb no hit no za u sta vi ti. „Je di no je na taj na ~in mo gu }e obez be di ti uslo ve za rav no prav no po slo va we i iz be }i pri be ga va we dru gim po lu me ra ma, po put po ve }a wa PDV-a i iz jed na ~a va wa sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju iz me |u mu {ka ra ca i `e na”, na ve lo je Udru `e we „Po slo da vac”. ma lim i sred wim pred u ze }i ma pri ot po ~i wa wu bi zni sa, sma wi ti po re ze na za ra de i pa r a f i s kal n a op t e r e } e w a lo kal nim sa mo u pra va ma – na -

sma w e w a i ne e v i d en t i r a w a pro me ta do ne tr `i {nog oba ra wa ce na, ne be zbed no sti pro iz vo da i ne po {to va wa stan dar da u pro me tu.

Ka ko je uka za la, naj ak tiv ni je zo ne si ve eko no mi je u tr go vi ni su ve li ki gra do vi, te ri to ri ja No vog Pa za ra, po gra ni~ na pod ru~ ja s Bo snom i Her ce go vi nom, Ma ke do ni jom, Bu gar skom, Ru mu -

ni jom i ad mi ni stra tiv na zo ne s Ko so vom i Me to hi jom.

Ona je mi {qe wa da je za efik sno su zbi ja we „si ve eko no mi je„ neo p ho dan i od go va ra ju }i za kon ski okvir, efi ka sno sud stvo, uvo |e we kon tro le to ko va ro be od ula ska u ze mqu do pro da je i na pla te.

Tr go vi na za u zi ma zna ~aj no me sto u ukup noj pri vre di Sr bi je jer s 11,7 od sto u~e stvu je u bru to do ma }em pro iz vo du, s 19,8 od sto u bro ju za po sle nih, s 37,27 od sto u ukup nom pri ho du i s 26,3 od sto u ukup nom bro ju prav nih li ca.

U toj pri vred noj gra ni za po sle no je bli zu 200.000 rad ni ka, od to ga u ma lim tr go vi na ma ra di vi {e od 140.000 qu di. U Sr bi ji po slu je iz me |u 30.000 i 50.000 sa mo stal nih tr go vin skih rad wi.

Pred u ze }a ko ja su pro pa la mo ra ju se sta vi ti na no ge i tu je sva ko od wih slu ~aj za se be: za ne ka je re {e we ste ~aj, za ne ka do ka pi ta li za ci ja, za ne ka kre dit ili obez be |i va we tr `i {ta, od no sno gran ci je za iz voz...

(Rat ko Fi li po vi}) pla }a sav so ci jal ni pro gram za te rad ni ke, za tim svu kom plet nu in fra struk tu ru... Ni je isti na da se dr `a vi kroz po re ze i do pri no se taj no vac vra }a. Vra }a se deo, sa mo kroz 11 od sto po re za, a pra va na pen zi o no osi gu ra we i pra vo na rad i zdrav stve no se eks plo a ti {u – uka zu je on, na gla {a va ju }i i da ni u jed noj ure |e noj ze mqi ne po sto ji da slu `be za za po {qa va we za po {qa va ju qu de, a po go to vo ne da da ju pod sti ca je.

No va rad na me sta mo gu otvo ri ti sa mo ma la i sred wa pred u- ze }a, a wih je u Voj vo di ni oko 90.000, {to zna ~i da, ako sva ko od wih da po sao u ru ke sa mo jed -

nom ne za po sle nom, mo gu u ve li koj me ri do pri ne ti re {a va wu ovog, go ru }eg pro ble ma, po ru ~u ju iz Voj vo |an ske uni je pred u- zet ni ka i Voj vo |an skog udru `e wa ma lih tr gov ca.

– Ka ta stro fal ne eko nom ske pri li ke u Sr bi ji ne }e se pro me ni ti ako ne bu de di ja lo ga iz me |u onih ko ji ra de i stva ra ju ne ka do bra i dr `a ve, ako vlast i da qe ne bu de ima la raz u me va wa za pred u zet ni {tvo jer je ono `i lav seg ment pri vred nog i dru {tve nog mi qea i da je ve li ki do pri nos. ^ak dve tre }i ne za po sle nih ra di upra vo u ma lim i sred wim pred u ze }i ma. Mi ostva ru je mo do bit, sa mi se be za -

po {qa va mo... – ka `e pred sed nik Voj vo |an ske uni je pred u zet ni ka Nenad Miqe{i}, uz oce nu da po re ska po li ti ka pre ma pred u zet ni ci ma mo ra da bu de sta bil na i ne pro me we na, da po re zi i do pri no si na pla te, ko ji su me |u naj ve }im u Evro pi, ne bi tre ba lo da su ve }i od 30 od sto, ako su pla te do 35.000 di na ra...

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Ratko Filipovi} ve ru je da do no vih rad nih me sta mo `e mo do }i i u po sto je }im fir ma ma.

– Mo gu }e je za po {qa va we i u no ve i u po sto je }e fir me, za vi sno od wi ho vog me sta na tr `i {tu i po zi ci je wi ho ve pro iz vod we. Ni je ne mo gu }e pro na }i fir me ko je su uspe {ne na tr `i {tu i omo gu }i ti im lak {i pri stup in ve sti ci o nom ka pi ta lu.

To je ne {to {to bi dr `a va mo gla ra di ti sa ma, ali i s ban ka ma, da to bu du i kre dit na sred stva za in ve sti ra we, bi lo da su do ma }a ili stra na. S dru ge stra ne, mo gu }e je obez be |i va we stra nih part ne ra ko ji su sprem ni da u|u u do ka pi ta li za ci ju na {ih uspe {nih pred u ze }a, ali va qa ima ti na umu da je uvek tu re~ o uspe {nim pred u ze }i ma – ka `e Fi li po vi}, do da ju }i da se ne mo `e o to me go vo ri ti sa mo iz ugla za po {qa va wa. – Pred u- ze }a ko ja su pro pa la mo ra ju se sta vi ti na no ge i tu je sva ko od wih slu ~aj za se be. Za ne ka je re {e we ste ~aj, za ne ka do ka pi ta li za ci ja, za ne ka kre dit ili obez be |i va we tr `i {ta, od no sno gran ci je za iz voz... A ka da se pred u ze }e opo ra vi, po ve }a va se pro iz vod wa, a kroz wu i broj rad nih me sta.

S. Glu{~evi}

6

POQOPRivRedA

sreda25.jul2012.

dnevnik

DOBRANO STRADALO POVR]E U BANATU

Su {a ob ra la bo ra ni ju, pa suq, paradajz...

Usled su{e, rod povr}a u kikindskoj op{tini drasti~no je umawen, a na pojedinim parcelama nema {ta da se bere. U narednom periodu, po procenama kikindskih poqoprivrednika, povr}e }e biti sve skupqe.

– Pasuq je, na primer, potpuno podbacio, boranija tako|e – na nekim wivama ima samo deset odsto roda i tek treba da se vidi da li }e se isplatiti da se ubira – ka`e proizvo|a~ i ~lan Izvr{nog odbora Udru`ewa poqoprivrednih proizvo|a~a „Banatska lenija”, Dra gan Vu ko brat. – Paradajz opstaje u plastenicima, ali ovaj na otvorenom ima mnogo

o`egotina od sunca. Wegova cena sada je po~ela da pada, ali po{to u Srbiji nema paradajza, poskupe}e ~im Beograd povu~e odre|enu koli~inu odavde.

Prinos krastavaca pro{le godine bio je dva puta mawi od o~e-

Paprena zimnica - Ova godina }e da bude jako te{ka za sve, zbog ovih vremenskih prilika. Bi}e skupi i paradajz i paprika, jer temperatura uti~e i na papriku koja dobija o`egotine i uni{tava je. Ne}e mu{terija da kupi ono {to nije dobro, ka`e Stan ko Ko la ri}, povrtar koji svoju robu prodaje na pan~eva~koj pijaci. Cene ne}e padati i da }e biti malo kupaca koji }e ove godine spremati zimnicu.

OBRANE KAJSIJE U NE[TINU

„Nek ta ru” ro di lo de set to na po hek ta ru Na planta`i od 25 hektara u vlasni{tvu „Nektar-agrara“, koja se nalazi na Vizi}kom bregu kod Ne{tina, zavr{ena je berba kajsija. I dok velika ve}ina proizvo|a~a tog ukusnog vo}a ove godine nije imala

{ta da bere zbog izuzetno niskih temperatara tokom pro{le zime, ali i prole}nih mrazeva, u Ne{tinu su zadovoqni. Odnosno, zadovoqni su samo u „Nektaru“ jer na ni`im terenima ~ak i u ataru ovog sela kajsije nisu ni cvetale. Planta`a kajsija, ali i drugog vo}a na vi{e od 100 hektara, nalazi se na brdu u neposrednoj blizini {ume pa su cvetni pupovi bili sa~uvani, {to potvr|uuje i rod.

Dr `a va ku pi la 15.000 to na p{e ni ce – Do sada je za potrebe Robnih rezervi, od planiranih 100.000 tona p{enice po 23 dinara, otkupqeno oko 15.000 tona – izjavio je direktor te institucije Go ran Ta si}, dodaju}i da otkup nije vremenski ograni~en i da }e se p{enica kupovati dok god bude bilo interesovawa na berzi.

On je rekao da se otkup obavqa sporije nego lane, ali da je ve} sada otkupqeno vi{e nego pretpro{le godine. Po wegovim re~ima, tokom pro{le sedmice ispla}eno je oko 90 miliona dinara za prve koli~ine za koje su potpisani ugovori tako da poqoprivredni proizvo|a~i mogu biti sigurni da }e u rekordnom roku biti ispla}ene sve koli~ine namewene prodaji. Tasi} je kazao da se cena p{enice od po~etka `etve, koja je sada ve} svuda zavr{ena, kretala u rasponu od 19,5, odnosno 20 do 23,5 dinara s garantovanim kratkim rokom isplate.

kivanog, koji je 10 do 12 kg po du`nom metru. Na parcelama koje se nisu navodwavale ove godine o~ekuje se znatno smawewe planiranog prinosa. Neizvesno je kako }e se kretati cena krompira – rod }e svakako biti umawen,

– Struka i nauka su uradile posao jer je o~ito pogo|ena lokacija za planta`e vo}a – ka`e zamenik direktora „Delta agrara“ u Ne{tinu\or |e Ke re {e vi}. – Berba kajsija je zavr{ena i mi smo zadovoqni.

Prose~an rod je deset tona po hektaru, a najve}e koli~ine prera|ene su u „Nektarovoj“ fabrici u Ba~koj Palanci, a deo smo kao konzumno vo}e prodali na tr`i{tu i u okolini ovog dela fru{kogorja. Za dobru berbu nisu nam bili dovoqni zaposleni u na{oj firmi pa smo anga`ovali nekoliko desetina radnika iz okoline [apca i drugih mesta.

M. Suyum

ali ga je mnogo i zasejano jer je pro{le godine imao dobru cenu za proizvo|a~e. Na pijaci u Kikindi kilogram paradajza ovih dana je 50 dinara, koliko ko{ta i kilogram jeftinije paprike, dok se za kilogram krastavaca tra`i, u proseku, 35 dinara.

Predsednik „Banatske lenije” Ni ko la Fi li po vi} ka`e da su zahtevi proizvo|a~a da se proglasi elemntarna nepogoda realni.

– U ingerenciji Pokrajinske vlade su krediti koje su poqoprivrednici podizali iz razli~itih fondova i tu postoji prostor da se obaveze odlo`e, {to je mogu}e

i za vodni doprinos, koji se ne mo`e ukinuti jer je poreska obaveza – rekao je Filipovi}. – Poqoprivrednici }e imati problema i s repromaterijalom za jesewu setvu, i o tome mo`emo pri~ati s institucijama. Iz Vlade Voj-

vodine upu}en je zahtev Republi~koj da se proglasi elementarna nepogoda. Zakup poqoprivrednog zemqi{ta ne mo`e se otpisati pa }e poqoprivrednici tra`iti da se obaveze izmiruju u vi{e rata.

A. \.

@ITA ]E BITI BAREM ZA NAS, [TA ]EMO S MLEKOM?

Po ~e la ras pro da ja kra va iz srem skih sta ja Su{a je prevr{ila ~a{u mleka prepunu problema koji se u wu ulivaju jedan za drugim. Sto~ari ka`u da ne pamte te`u i neizvesniju situaciju, a dokle je do{lo najboqe govori to {to je ba{ ovih dana na prodaju ugledna farma s oko 50 grla u Ma~vi, {to su u Sremu krave na rasprodaji...

Danak je uzet s wiva kukuruza i p{enice, ali i soje, lucerke i drugih biqaka koje se koriste za ishranu stoke. Poqoprivrednici iz Koviqa i drugih banatskih mesta vele da nisu nakosili ni polovinu onoga koliko bi trebalo da bude od prvog ko{ewa, a krave im ne idu na ispa{u ve} su u jaslama tokom cele godine. U svakom slu~aju, bi}e golemih problema s mlekom.

– Ne da nam je prepolovqen rod, ve} }emo se tek za glavu hvatati kada vidimo {ta nam je sa sila`om.

Na sve to, imamo stalni problem s otkupnom cenom mleka. S mlekarama je, recimo, dogovoreno da cena bude ni`a pet odsto od evropskog proseka, ali one nam daju re{ewe za prethodnih {est meseci, a za to vreme na{e mleko pojede evro – ukazuje u razgovoru za na{ list farmer iz Oxaka Ju go slav Di mi tri je vi}, navode}i najsve`ije primere propadawa govedarstva. – U Sremu je u posledwe vreme poklano mnogo junica. Pod no` odlaze one mlade, koje bi za godinu-dve trebalo da donesu mleko. Qudi naprosto nemaju izlaza.

I stru~wak PKS-a Vo ji slav Stan ko vi} upozorava na to da }e, po{to je biqna proizvodwa prepolovqena, jo{ te`e posledice osetiti sto~arstvo, jer je krmno biqe

Sto~ari {trajkuju gla|u Farmeri iz Oxaka, wih 24, po~iwu danas {trajk gla|u jer im je, kako ka`e Jugoslav Dimitrijevi}, dogorelo do nokata zbog problema s izdavawem wiva u zakup i osporavawu prava pre~eg zakupa pri licitaciji dr`avnog zemqi{ta. Nezadovoqni sto~ari protestova}e ispred op{tinske zgrade. „takore}i stoprocentno stradalo” i to }e se odraziti na nedostatak sto~ne hrane. On ka`e da bi pre zabranio izvoz `ive stoke, posebno podmlatka za daqu reprodukciju, nego `ita.

Centralna asocijacija proizvo|a~a mleka Vojvodine zatra`ila je od vlasti mere da bi se smawila disproporcija izme|u otkupne cene mleka i cene komponenti za ishranu krava. Cena hrane za krave je izuzetno visoka, a prera|iva~i ne `ele da proizvedeno mleko plate onoliko koliko ko{ta wegova proizvodwa, isti~e predsednica te

asocijacije Sa wa Bu gar ski. Ona navodi se da }e otkupna cena mleka biti pove}ana 3,5 posto, dok je rast cena inputa za proizvo|a~e mleka vi{e od 50 posto.

– Ukoliko se to ne izmeni, farmeri ne}e mo}i da nahrane krave i bi}e prinu|eni na to da ih opet po{aqu u klanice pa ne}e biti dovoqno mleka za doma}e potrebe – ka`e ona, i dodaje se da je sve to ve} vi|eno jer je Srbija uspela da s milion i po krava danas do|e do mawe od pola miliona grla. – Kada opet bude kasno, neko pametan }e se setiti da bi bilo veoma dobro da

opet uvozimo junice i da tu|i {kart pla}amo 2.300, evra koliko ko{ta jedna junica sa svim prate}im tro{kovima. A za obnovu sto~nog fonda potrebno je da pro|u dve godine.

Asocijacija je zatra`ila da se po hitnom postupku iz Robnih rezervi omogu}i kupovina hrane, a kao druga mogu}nost predla`e se da se uvedu subvencije za kupqeni koncentrat do odnosa jedan kilogram mleka za dva kilograma koncentrata za visokomle~ne krave. Izme|u ostalog, tra`i i da dr`ava do 15. avgusta isplati sve obaveze koje ima prema farmerima, kao i da se premija pove}a s pet na deset dinara.

– Uz te mere, mo`da i pre`ivimo 2012/2013. godinu i ne dozvolimo da se desi scenario iz 2003/2004, kada je cena mleka bila deset dinara, a cena kilograma kukuruza 12, {to je rezultiralo smawewem sto~nog fonda za 400.000 grla, uni{tavawem mnogih porodica i propadawem gazdinstava – ka`e Sawa Bugarski.

Direktorka korporativnih poslova „Denjub fuds grupe„, ~ije su ~lanice „Imlek„ i „Suboti~ka mlekara„, Sve tla na Glu mac rekla je da }e te kompanije u~initi sve {to je do wih da tr`i{te bude stabilno i da se izbegne uvoz sirovog mleka.

– Sve zavisi od vremenskih prilika, su{a je velika, sto~ne hrane je sve mawe, ali mislim da }emo uspeti da izbegnemo uvoz i potrudi}emo se da iz na{ih firmi u regionu obezbedimo dovoqno mleka – rekla je ona.

S. Glu{~evi}

MLINARSTVO NA GRANICI IZDR@QIVOSTI

Bra {no mo ra na vi {e, a ode i hleb Iz „@itovojvodine”, udru`ewa koje okupqa najve}e industrijske mlinove i pekare, kao i proizvo|a~e testenina u na{oj zemqi, poru~uju da je neminovno poskupqewe bra{na od p{enice ovogodi{weg roda, {to }e najverovatnije prouzrokovati i korekciju cene hleba. Kako isti~u, stvarna cena p{enice za industrijske mlinove u julu iznosi 24 dinara.

Procewuje se da bi cena bra{na od nove p{enice, u rinfuzi franko mlin, bila oko 38 dinara kilogram, {to je znatan skok cene sirovine za pekare.

Osvr}u}i se na proteklu `etvu, u „@itovojvodini” napomiwu da je industrijsko mlinarstvo bilo na visokom nivou tehni~ke i organizacione spremnosti te su zaprimqene sve ponu|ene koli~ine ovogodi{weg roda p{enice. U saop{tewu te organizacije, koje je potpisao v. d. izvr{nog direktora Si ma Ma ti}, navodi se da koli~ine zaprimqene p{enice jo{ uvek nisu precizno utvr|ene, jer je

primawe u toku. Deo ovogodi{we p{enice je zdr`an kod proizvo|a~a, a industrijski mlinovi – ~lanovi ‘’@itovojvodine’’ –zaprimili su koli~ine od 40-60 odsto svojih po-

prema dobavqa~ima od ~ak 21,50-22 dinara kilogram, pri ~emu je va`no naglasiti da to za mlinove nije krajwa cena jer su tu i zavisni tro{kovi koji padaju na teret mlina, kao {to

„Na sivo” se sameqe 300.000 tona Po podacima „@itovojvodine”, godi{we se u sivoj zoni preradi oko 300.000 tona p{enice u oko 200 malih mlinova, koji po zakonskim propisima ne bi mogli da rade jer ne zadovoqavaju tehni~ke i tehnolo{ke uslove. Dr`ava bi, apeluju, morala da preduzme odgovaraju}e mere da bi se napravio red u toj oblasti. treba, a neki i znatno vi{e. Zna~ajan deo p{enice primqen je po dogovorenoj avansnoj ceni, s tim {to }e se kasnije definisati kona~na tr`i{na, odnosno otkupna cena. Deo p{enice je primqen samo na privremeno skladi{tewe, dok se ne utvrdi kona~na cena, a za mawi deo p{enice je ona odmah dogovorena. Neki mlinovi i izvozne firme odmah su formirali kona~nu tr`i{nu cenu

su transport p{enice, utovar i istovar, tro{kovi institucija ovla{}enih za utvr|ivawe kvaliteta, radne snage... Tu su i mese~ni tro{kovi anga`ovanih finansijskih sredstava za kupovinu p{enice kroz kamate koje su uglavnom promenqive (razni oblici valutnih klauzula... kurs evra, belibor, euribor, libor....). Imamo ~lanice kod kojih }e godi{wa kamata na finan-

sijska sredstva anga`ovana za potrebe kupovine ovogodi{we p{enice iznositi i do 20 posto na godi{wem nivou, obja{wavaju u „@itovojvodini”.

Ako je pro{le godine nabavna cena p{enice iznosila oko 17-18 dinara kilogram, a ove godine Robne rezerve pla}aju 23, rast cene u ovoj godini, u odnosu na pro{lu, iznosi najmawe od 30-35 posto prema dobavqa~u p{enice. Kada se sve navedeno uzme u obzir, stvarna cena hlebnog `ita za industrijske mlinare iznosi najmawe 24 dinara, ukazuju u „@itovojvodini”. Neminovnost je da }e do}i do korekcije cene osnov-

nog tipa bra{na T-500 od ovogodi{we p{enice, a cena }e se kretati u relaciji od 36 do 38 dinara, franko mlin u rinfuzi. Ta cena bra{na navedena je na osnovu nabavne cene p{enice te ~iwenice da su mnogi drugi inputi su ve} poskupeli ili je najavqeno poskupqewe. U „@itovojvodini” napomiwu da je decenijama uskla|eni odnos pariteta cena p{enica : bra{no : hleb iznosio 1: 2 : 4, ali se ve} godinama pogor{ava na {tetu mlinarstva. Ocewuju da je kriti~na dowa granica ekonomske ‘’izdr`qivosti’’ za mlinarstvo danas, kada paritet p{enica : bra{no iznosi 1 :1,5.

S. G.

U AVGUSTU U [KOLI FUDBALA „PETAR PUA^A”

Bes plat ni tre nin zi za no ve ~la no ve Za nove ~lanove [kole fudbala „Petar Pua~a”, mali{ane od ~etiri do osam godina, treninzi u avgustu bi}e besplatni. Treninzi }e se odr`avati na stadionu „Kabela” ponedeqkom, sredom i petkom od 19 do 20.30 ~asova.

Pored toga pet najboqih polaznika bi}e nagra|eni boravkom u kampu FK „Milana”, koji se odr`ava slede}e godine u junu u Beogradu.

G. ^.

DANAS NA NOVOSADSKOM LETU

Pre da va we o po vr }u i re ci kla `i U okviru „Novosadskog de~jeg leta” danas }e od 10 do 13 ~asova biti odr`ana kreativna radionica o recikla`i papira u O[ „Petefi [andor”, Ulica Bore Prodanovi}a 15 a. Prijavqivawe je na brojeve telefona 063/ 521123 i 063/ 592 - 559, a participacija se ne pla}a. Predavawe o povr}u organizovano je za decu od ~etiri do osam godina od 15 do 18 ~asova u udru`ewu”Dobra vila” u Ulici Petefi [andora

153. Participacija je 150 dinara, a prijave su mogu}e na broj telefona, 021 504 - 871. [kola fudbala „Sini{a Mihajlovi}”odr`ava se od 8 do 10 ~asova na Spensu. Deca od pet do sedam godina imaju treninge od 8 do 9 ~asova, a oni uzrasta izme|u osam i 11 godina treniraju od 9 do 10 ~asova. Prijave se primaju na broj telefona 064 / 241- 0 - 019.

A. J.

Novosadska sreda25.jul2012.

Osam godina ba~eno u vetar?

mi {u ti ~e se no vo na sta le si tu a ci je iz me |u pro iz vo |a ~a or gan ske hra ne, ko ji iz la `u na pi ja ci „Moj sa la{„ i ko mu nal ne in spek ci je, od no sno Gra da.

Ukrat ko, ko mu nal na in spek ci ja je mi nu le sed mi ce za bra ni la pro dav ci ma da bu du na jed nom de lu pla toa is pred Spen sa jer ne ma ju do zvo lu da za u- zmu taj pro stor, i ka za li im da mo ra ju da se po me re ne {to da qe u deo gde je ja ko sun ce.

Ovi su to od bi li jer bi im se, ka ko su ka za li, na mir ni ce ta mo po kva ri le i ~as po sla na stao je kra tak spoj. Smet we na ve za ma i da qe tra ju i ~e ka mo epi log ce le si tu a ci je.

Pro iz vo |a ~i hra ne `e le da pi ja ca osta ne tu gde je ste i is traj ni su u svom na u mu do da ju -

}i da }e uko li ko im se to ne do zvo li ce lu ma ni fe sta ci ju pre se li ti u Be o grad. Ka ko ka `u, stal no do bi ja ju po zi ve da iz la `u ta mo i obe ru~ ke bi ih pri hva li ti. Da kle, osmo go di {wa tra di ci ja ove pi ja ce u No vom Sa du sa da je do {la u pi ta we.

No vo sa |a ni su ve} odav no ovu pi ja cu sma tra ju svo jom, ~e ka ju ~e tvr tak ka da }e svra ti ti do we, i ge ne ral no je mi {qe we da bi bi la pra va {te ta se li ti je ne gde. E sad, jed no su `e qe a dru go je stvar nost, pa va qa pri ~e ka ti i vi de ti {ta }e od sve ga bi ti. Na rav no da bi naj bo qe bi lo pro na }i kom pro mis ko ji }e za do vo qi ti obe stra ne, jer ne ve ru je mo da je pro blem to li ko kom plek san da mo ra do |i do pu ca wa po {a vo vi ma.

B. Markovi}

Tan go ve ~e na Tr gu ga le ri ja Tango ve~e - put argentinskog tanga odr`a}e se sutra od 21 do 23 ~asa u zajedni~kom vrtu Galerije Matice srpske i Spomen zbirke Pavla Beqanskog, Trg ga-

lerija 1 - 2. Ovo je nastavak manifestacije „Leto u vrtu galerija”, na kojoj posetioci svakog ~etvrtka mogu da u`ivaju u muzici, plesu i dru`ewu.

G. ^.

V remeploV

Sti gao cir kus „Adri ja” Na novosadsku `elezni~ku stanicu je 25. ju la 1956. u 40 vagona stigla oprema cirkusa „Adrija” iz Beograda, zajedno sa kavezima tigrova, lavova i medveda. Za jedan dan na nekada{woj poqani iza Sudske zgrade, danas Muzeja Vojvodine, iznikao je mali {atorski grad u kojem se sedam dana, u dve ili tri predstave, uvek mnogobrojna publika divila ume}ima akrobata, `onglera, komi~ara i dresera. Ukupno, bilo ih je sedamdeset i to iz Zapadne Nema~ke, Danske i Austrije, a prvi put posle Drugog svetskog

Tak mi ~e we za No vi Sad Novosa|ani imaju priliku da se danas i sutra od 9 do 21 ~as oprobaju u biciklizmu, veslawu i tr~awu na Sun~anom keju kod \a~kog igrali{ta, u okviru takmi~ewa koje organizuje „Telenor”, koji je generalni sponzor Olimpijskog tima Srbije. Ova manifestacija se organizuje u nekoliko gradova u Sr-

biji, a gra|ani }e mo}i da provere koliko su fizi~ki spremni, da postave svoj li~ni rekord, ali i osvoje vrednu nagradu za svoj grad.

Naime, „Telenor” }e gradu koji bude imao najve}u pre|enu kilometra`u obezbediti sredstva za unapre|ewe sportskih i rekreativnih kapaciteta.

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

jed na pri i ~a u ni zu no Jhod o{ vo sad skih o ko ji ma pret nih da na su gra |a ni po le -

NA SUN^ANOM KEJU PRILIKA ZA SPORTISTE U DU[I

rata i iz Ma|arske i ^ehoslova~ke.

N. C.

USKORO NA UGLU ULICE NOVOSADSKOG SAJMA I BULEVARA OSLOBO\EWA

Oko ka me re na jo{ jed noj ras kr sni ci Akcija „Novi Sad - bezbedan grad”, odnosno postavqawe nadzornih kamera na velikom broju lokacija u gradu, se nastavqa.

Novih {est kamera nalazi}e se na raskrsnici Ulice Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa, ~etiri }e biti montirane tako da snimaju pravce, dok }e dve biti postavqene dijagonalno na samu raskrsnicu.

Gra|evinski radovi po~eli su u ponedeqak i bi}e zavr{eni za sedam do deset dana, a nakon toga provla~i}e se kablovi.

Sledi postavqawe kamera i wihovo integrisawe u sistem, po{to }e biti povezane sa saobra}ajnom signalizacijom. Kao i na

dosada{wim lokacijama, radi se o kamerama visoke rezolucije.

Radovi se ve} izvode na raskrsnici Ulice Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa. Na lokacijama koje jo{ nisu pokrivene postavqawe kamera najvi{e zavisi od brzine pribavqawa svih potrebnih dozvola za radove. Do sada je „Informatika” postavila oko 850 kamera u gradu, a pokriveni su vrti}i, {kole, trgovi, parkovi i raskrsnice.

G. ^.

De te li na ra bez to ple vo de Tre}a faza rekonstrukcije dotrajalog vrelovoda u Ulici Ili je Bir ~a ni na do Uli ce Jan ka Ve se li no vi }a po ~i we danas u 6 ~asova, i zbog ovih radova ne}e biti tople vode

na Staroj i Novoj Detelinari.

Sugra|ani }e toplu vodu ponovo dobiti, kako ka`u u „Novosadskoj toplani”, danas u ve~erwim ~asovima.

B. M.

Fo to: N. Sto ja no vi}

BEZ VODE U SAJLOVU, RUMENKI, KISA^U I STEPANOVI]EVU

Ci ster na ma pro tiv su vih sla vi na

@iteqi Sajlova, Rumenke, Kisa~a i Stepanovi}eva danas ne}e imati vode od 7 do 18 ~asova. Cisterne s vodom bi}e postavqene kod crkve u Rumenki i kod {kole u Kisa~u i u Stepanovi}evu. Razlog za nesta{icu su planirani radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. D.

MALI[ANIMA IZ POZNATE USTANOVE U KAMENICI RASPUST NIJE DOSADAN

Le to iz De~ jeg se la vo di u kam po ve Mali{ani iz De~jeg sela “Dr Milorad Pa vlo vi}” u Sremskoj Kamenici ne }e za o sta ja ti za svo jim vr {wa ci ma {to se ti~e letweg provoda. Razni kampovi, dru`ewa i odlasci na bazen ~ine da im to kom ovog raspusta vreme bude kreativno ispuweno. ^e tr de se to ro de ce iz De~jeg sela trenutno je u severnoj Italiji na Me|unarodnom kampu de~jih sela na jezeru Kaldonaco, gde borave od 8. jula, a na ovom dvadese to dnev nom kam pu u~estvuju deca od sedam do 18 godina starosti. Mali{ani iz sela svake godine odlaze na ovaj kamp.

Dvasdesetoro dece iz De~jeg sela je u organizaciji “Delta holdinga” boravilo ^a ri Ko pa o ni ka ulep {a le le to na Kopaoniku od 9 do 15. jula, normalno detiwstvo i putovaplinama. U avgustu }e dve grua trenutno se 12 mali{ana na- wa - ka`e direktorka De~jeg pe od po desetoro dece oti}i lazi u me|unarodnom kampu na sela Mi le na Va si}-Stu par. na kamp u Adi. Svako dete iz Bege~koj jami koji organizuje udru`ewe gra|ana “Ko{nica”. ^e tr de se to ro de ce je u se ver noj Ita li ji, u kam pu U sklopu kampa za decu su orde~ jih se la na je ze ru Kal do na co, wih dva de se to ro ganizovane sportske i ekolo{ke aktivnosti, radionice i bi lo je na Ko pa o ni ku, 12 ma li {a na tre nut no je u pozori{ne predstave. kam pu na Be ge~ koj ja mi… [estoro dece iz sela je uz pomo} donacija ambasade SAD od 16. do 24. jula boravilo u Desetoro dece iz Sela }e od Sela ima {ansu da ode negde ko{arka{kom kampu na Le- 30. jula boraviti u Me|unana letovawe. tenki. rod nom sport skom kam pu u Mali{ani }e, tako|e u avgu- Donacije nam mnogo zna~e Ke~kemetu u Ma|arskoj, gde }e stu, u okviru Humanitarne orjer omo gu }u ju ma li {a ni ma se takmi~iti u raznim disci- ga ni za ci je po ro di ce Di vac,

oti}i i u Beograd na U{}e, gde }e sa decom iz ustanova soci jal ne za {ti te iz cele Srbije mo}i da se dru`e i takmi~e.

- Trenutno je svega 26 dece u Selu, ostali su po kampovima ili u posetama srodnicima. Za mali{ane u selu organizuju se dru`ewa, ali i dodatni ~asovi za one koji su iz nekog predmeta pali na popravni- re kla je Va si} Stupar.

Za decu iz De~jeg sela je Gradska uprava zajedno sa Spensom obezbedila besplatne karte za bazene na Sajmi{tu i mali{ani svaki sun~an dan provode tamo u prat wi vas pi ta ~a.

Gradska uprava zajedno sa JKP “Gradsko zelenilo” obezbedila je i 42 sezonske ulaznice za [trand koja mogu da koriste samo punoletna lica, {ti}enici De~jeg sela.

Naj mla |i sta no vik De~ jeg sela trenutno je trogodi{wi Qubi{a, a deca mogu da ostanu u selu do svoje 18 godine. Zatim prelaze u jedan od deset stanova od kojih je osam u vlasni{tvu De~jeg sela a dva su data na kori{}ewe od oduzete [ari}eve imovine. U stanovima boravi wih 26, koji ili studiraju ili se pripremaju za samostalan `ivot.

A. Varga

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda25.jul2012.

dnevnik

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

OGRA \E NI PRO STO RI PO STA JU DI VQE DE PO NI JE

„Oba la spa sa” Li ze [e non

Sta ri ka u ~i op ko li li kon tej ne re

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬- red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li dobit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Oba la spa sa” Li ze [e non u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Oba la spa sa istin ski je dir qiv po ziv sva ko me od nas da za vi ri mo u sop stve nu du {u i po ku {a mo da da mo smi sao ovom ra we nom sve tu. Li za [e non `i ve la je pot pu no bez bri `no – ima la

je us pe {an po sao, ve re ni ka, ku }u i si gur nost. On da je, jed no ga da na 2005. go di ne, epi zo da Opre sve to pro me ni la. U emi si ji je emi to van pri log o Kon gu, ze mqi u ko joj su `e ne iz lo `e ne stra {noj re pre si ji. Li za je bi la pot pu no {o ki ra na – mi li o ni Kon go a na ca sva ko dnev no su se su o ~a va li sa ne za mi sli vim ne da }a ma i mu kom. Ose }a la je da ne ka ko mo ra da po mog ne...

Ta ko po ~i we Li zi na ne u mor na bor ba za `e ne Kon ga. Pr vo je or ga ni zo va la ma ra ton ko ji je tre ba lo da fi nan sij ski po mog ne naj u gro `e ni ji ma, a za tim je ot pu to va la da li~ no upo zna sve `e ne s ko ji ma je pu tem pi sa ma raz go va ra la. A. Va.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Bu {e we je zi ka” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Bu {e we je zi ka„, auto ra Iva na Klaj na. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„Le{ u fun du su” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬re d¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq k ¬ om, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Le{ u fun du su” Mir ja ne \ur |e vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Be o grad ima iz u zet no vi spre nu de tek tiv ku ko ju vre di ot kri ti.

Ma {ta Mir ja ne \ur |e vi} sa mno go {ar ma i du ho vi to sti vo di slu ~a je ve Pr qa ve in spek tor ke Ha ri je te u raz li ~i te avan tu re. Ha ri je ta }e pred so bom ima ti ne sva ki da {wi „slu ~aj“: tre ba da bu de pro fe si o nal ni sa vet nik za kri mi na li sti~ ke za ple te u po zo ri {tu!

To }e joj otvo ri ti vra ta obla sti, ko ja joj je do ta da bi la pot pu no ne po zna ta i ko ja kri je svo je taj ne...

N. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „diktator” (15.10, 16.45, 22.35), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Madagaskar 3: najtra`eniji u evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10 18.15, 20, 20.30, 22.20), „nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Iva na La zo vi}, Qu bi ca Sav kov, Ana Stan kov, Ve ra Jo vo vi} iz No vog Sa da, Dra ga na Bra {an ~e vi} iz Ru me, Je le na Po po vi} iz Vaj ske, Ma ri na Kri {ko va iz Glo `a na, Da ni je la Kir ti iz Piv ni ca, Mi lu {ka Ba `a qa iz Lu ga, Gor da na Po pin iz Tu ri je i An to ne la @u pi} iz No vog Slan ka me na, DE ^A KE: Adri ja na Isa i lo vi}, Na ta li ja [e ku la rac, Sa {ka Sto {i} Ka ta lo vi}, Ibo ja Fi {te{, Ma ja Ti ho je vi}, Je le na Mr daq Pa |en iz No vog Sa da, Ve sna Mi lo sav iz Be ~e ja, @el ka Sto ja no vi} iz Srp skog Mi le ti }a, Sne `a na Mi qa ko vi} i Mi li ca Tor bi ca iz Ba~ kog Jar ka, Zo ri ca Ra do{ i So fi ja Bo {wak iz Ba~ ke Pa lan ke i Rad mi la Pa ni} iz ^e ne ja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Slavka Radeta Radovi} (1920) u 10.30 ~asova (urna), Milan Mitra Uro{evi} (1931) u 11.15 (urna), I{tvan I{tvana Gutai (1945) u 12, Svetlana Novaka \uki}- Baglava (1956) u 12.45, Dragutin Rudolfa Hegedu{ (1930) u 13.30, Zoltan Ma}o{a Gobor (1944) u 14.15 (ispra}aj), Ivan A}ima Gavrilovi} (1930) u 15 i Radosav \or|a Popovi} (1931) u 15.45.

Na Mesnom grobqu u Veterniku u 15 sati bi}e sahrawena Ilona Adama Ban (1934).

Ogra |e ni pro sto ri sa kon tej ne ri ma, ko ji se na la ze po red naj pro met ni jih uli ca i bu le va ra, u kvar to vi ma na Li ma nu i No vom na se qu, osmi {qe ni su da bi se sme }e sa kri lo od po gle da pro la zni ka i bar na ne ki na ~in do pri ne lo este ti ci tog de la gra da. Wi ho vu funk ci ju su gra |a ni ni su do bro shva ti li, a u pri log to me sva ko dnev no sve do ~e i ve li ke go mi le sme }a, ko je na pra ve sta nov ni ci iz obli `wih zgra da. Po red ovih pro sto ra ve o ma ~e sto mo `e se vi de ti ba ~en sta ri na me {taj, go mi le is ko ri {}e nog kan ce la rij skog ma te ri ja la, sme }e iz obli `wih sa mo po slu ga, a ne ret ko i {ut, ko ji osta -

vqa ju su gra |a ni na kon pre u re |i va wa sta no va.

Na ovaj na ~in stva ra ju se di vqe de po ni je i ru `i iz gled uli ce i ~i ta vog kvar ta, a ovaj ot pad ve o ma ~e sto sto ji i po ne ko li ko ne de qa.

Iz “^i sto }e”, ko ja se ba vi ukla wa wem |u bre ta, sa zna li smo da u~e sta lost od no {e wa ovog ot pa da za vi si od vi {e fak to ra.

- Ot pad, ko je se osta vqa po red kon tej ne ra, spa da u ka te go ri ju krup nog ot pa da, a gra |a ni, ko ji ga tu osta vqa ju stva ra ju di vqe de po ni je i pr qa ju jav nu po vr {i nu - ka `e port pa rol “^i sto }e” Mi li ca Vla i sa vqe vi}. - Za ukla wa we di vqe de po ni je pred u ze }e mo ra da do bi je na log Ko mu nal ne in spek ci je, a osim to ga mo ra mo do bi ti i sred -

stva od gra da da an ga `u je mo ka mion i o~i sti mo za pr qa nu jav nu po vr {i nu.

Ka ko bi su gra |a ni ma iza {li u su sret i omo gu }i li da ba ce ovu vr stu sme }a “^i sto }a” je u okvi ru pro gra ma ukla wa wa krup nog ot pa da po sta vqa la i ve li ke otvo re ne kon tej ne re.

- Krup ni ot pad gra |a ni mo gu ba ci ti u ve li ke kon tej ne re, ka da se spro vo di ak ci ja ukla wa wa ovog ot pa da, ali na rav no, po sto je i dru ge mo gu} no sti. Gra |a ni ovaj ot pad mo gu sa mi bes plat no od ne ti na grad sku de po ni ju ili iz naj mi ti ve li ki kon tej ner za krup ni ot padob ja {wa va Vla i sa vqe vi}. N. R.

TE LE FON SKA USLU GA „ORION TE LE KO MA” PO NO VO RA DI

Vra }a ju no vac za ne u po tre bqi ve kar ti ce Re dak ci ji na {eg li sta po `a lio se su gra |a nin ko ji je imao pro ble ma pri ko ri {}e wu “Orion te le kom” kar ti ca za te le fo ni ra we sa ino stran stvom. Po re ~i ma ovog No vo sa |a ni na, kar ti cu je ku pio u po slov ni ci ovog pred u ze }a, ali ni je mo gao da je ko ri sti. Ka ko bi se in for mi sao po zvao je cen tra lu u Be o gra du i do bio od go vor da ova uslu ga ne funk ci o ni {e u Voj vo di ni.

- Vi {e od me sec da na ova uslu ga ne ra di. Da su mi za po sle ni u po slov ni ci re kli da kar ti ca ne funk ci o ni {e ja je ne bih ni ku pio, {ta }e mi kar ti ca ko ja ne ra di. Pi tao sam ih da mi vra te no vac, ali oni su mi re kli da se no vac ne vra }a i da se ma lo str pim, jer }e uslu ga pro ra di ti - re kao je na{ sa go vor nik.

Iz “Orion te le ko ma” smo sa zna li da je pro me wen pri stup ni put po zi va, zbog ~e ga je ova

uslu ga bi la ne do stup na. Pre ma re ~i ma port pa ro la ovog pred u ze }a De ja na Ge or gi je va ra ni je je pri stup ni put bio u Be o gra du. Zbog ve li kog op te re }e wa Te le kom Sr bi je je pro me nio pri stup ni put, pa se sa da svi po zi vi u Voj vo di ni sli va ju u No vi Sad, dok je za jug Sr bi je glav ni Ni{.

- Pri stup ni put je pro me wen i ne ke cen tra le su bi le od se ~e ne, a nas ni ko iz “Te le ko ma Sr bi je” ni je oba ve stio o to me. Mi smo na vre me uo~i li gre {ku u Ni {u, ali za No vi Sad ni smo zna li. Gre {ka je sa da ot klo we na i sve nor mal no funk ci o ni {e - ob ja snio je Ge or gi jev. [to se ti ~e vra }a wa nov ca za kar ti ce Ge or gi jev is ti ~e da se kar ti ce mo gu vra ti ti i da }e kup ci do bi ti svoj no vac.

- Kup ci tre ba da do |u u po slov ni cu “Orion te le ko ma”, po ne su sa so bom kar ti cu, osta ve ime i pre zi me i broj ra ~u na na ko ji }e im se upla ti -

U KAR LOV CI MA

Is prav na vo da iz pet ~e smi Vo da iz ar te {kih bu na ra u Be o grad skoj 2, kod `e le zni~ ke sta ni ce, u dvo ri {tu mu ze ja, u Uli ci bra }e De ja no vi} 5 i kap ti ra nog iz vo ra „Va ra din ska ~e sma” u Srem skim Kar lov ci ma is prav na je i mo `e se ko ri sti ti za pi }e, po tvr di li su re zul ta ti ovo me se~ nih ana li za.

Kva li tet vo de iz jav nih bu na ra kon tro li {e In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, po na lo gu kar lo va~ ke op {ti ne, {to je uobi ~a je na prak sa go di na ma. Ana li ze se oba vqa ju jed nom u dva me se ca, s tim {to je ten den ci ja da sva ki put bu du dru ge ~e sme iza bra ne za kon tro lu.

Z. Ml.

Kon kurs za vo lon te re Ne for mal na omla din ska gru pa Kre a tiv no edu ka tiv ni cen tar (KEC) or ga ni zu je kon kurs za vo lon te re ko ji `e le da se ukqu ~e u re a li za ci ju pro jek ta „Udru `i mo se s pri ro dom”. Pro jek tom se `e li po di }i svest mla dih o eko lo gi ji i zna ~a ju za {ti te `i vot ne sre di ne, uz pod sti ca we so ci jal ne in klu zi je oso ba sa in va li di te tom. Kon kurs je otvo ren do 31. ju la, a pri ja ve tre ba sla ti na mejl inkluzivniomladinskiklub@gmail.com.

Po zavr{etku konkursa bi}e organizovana selekcija prijavqenih.

Trodnevna edukacija bi}e odr`ana tokom avgusta, a radionice u septembru. Vi{e informacija mo`e se dobiti na broj telefona 063/500 - 708.

A. J.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ti iz nos, ko ji su pla ti li za kar ti cu - re kao je Ge or gi jev.

Iz “Te le ko ma Sr bi je” ka `u da gra |a ni sa pod ru~ ja No vog Sa da ni su mo gli da ko ri ste kar ti ce “Orion te le ko ma” jer je bi lo smet wi u mre `i tog te le ko mu ni ka ci o nog ope ra te ra.

-Na {a kom pa ni ja je oba ve sti la “Orion te le kom” da ko ri sni ci ula `u `al be, jer ne mo gu da ko ri ste ser vis. Ta ko |e, wi ho vi na vo di da je pro me wen pri stup ni put ni su ta~ ni, jer je od po kre ta wa tog ser vi sa “Te le kom Sr bi je” usme ra vao po zi ve sa pod ru~ ja No vog Sa da na pri stup nu ta~ ku “Orion Te le ko ma” u No vom Sa du ka `e glav ni me na xer za od no se sa jav no {}u Sa wa Ra den ko vi}.

Na kon in te re so va wa “Dnev ni ka” za ovaj pro blem, gre {ka je ot klo we na i ser vis “Orion Te le ko ma” po no vo ra di.

N. R.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZA ME NIK GRA DO NA ^EL NI KA SI NI [A SE VI]

Na pad na ko mu nal nog po li caj ca na pad na Grad - Svaki posao nosi, ponekad, i neprijatne doga|aje. Komunalna policija i oni koji su u stalnom kontaktu sa qudima ~esto su izlo`eni neprijatnostima u radu, a mi se zala`emo da u Novom Sadu negujemo kulturu dijaloga i od Novosa|ana o~ekujemo korektan odnos prema komunalnim policajcima. Postoje i incidenti i jedino {to je dobro u ovom doga|aju je da je sve pro{lo bez te`ih povreda - rekao je zamenik gradona~elnika Si ni {a Se vi} prilikom ju~era{we posete Komunalnoj policiji, a povodom nedavnog napada na komunalne policijace na [trandu.

Sini{a Sevi} i ~lanica Gradskog ve}a za komunalne poslove Gor da na Pu {i} obi{li su i komunalne policajce, koji su pro{log vikenda povre|eni

Grad ski ~el ni ci u Ko mu nal noj po li ci ji

na [trandu, Le nu L. i La za ra D. Sevi} je dodao da je sada taj slu~aj u nadle`nosti policije i da

Fo to: R. Ha yi}

se Grad zala`e za to da odgovorni, kada se utvrdi ko su, budu ka`weni.

Sin di kat tra `i o{tre ka zne Sindikat Gradske uprave Grada Novog Sada najo{trije je ju~e osudio fizi~ko povre|ivawe ~lanova sindikata - komunalnih policajaca, koji su radnici Gradske uprave. Sindikat u saop{tewu tra`i da se slu~aj istra`i do kraja, i u skladu sa zakonom, izreknu kazne. „Tra`imo da se preduzmu mere kako bi se adekvatno sankcionisali prekr{ioci i za{titili zaposleni, koji sprovode zakone i odluke donete drugim aktima. Komunalna policija je u to-

ku obavqawa poslova svakodnevno izlo`ena pretwama i nasrtajima, a za vreme minulog vikenda komunalni policajci su bili ~ak i fizi~ki napadnuti, {to je nedopustivo. Ovakvim pona{awem pojedinaca napadnut je integritet Skup{tine grada, koja je donela Odluku o ure|ewu Grada.Ta odluka zabrawuje izvo|ewe muzike u`ivo u sklopu letwih ba{ti„, ka`e se u saop{tewu Sindikata zaposlenih u Gradskoj upravi.

Z. D.

Kon cert od lo `en zbog ki {e Koncert novosadskih bendova „Revidi”, „Nekst kodeks” i „Babrege i Klajd” odlo`en je zbog vremenskih prilika, a novi datum odr`avawa koncerta zna}e se tokom narednih dana. Ovi bendovi trebali su da nastupe ju~e na centralnoj bini [tranda u okviru projekta „Budi drug, okreni sa kwigom jedan krug”.

G. ^.

DA NAS I SU TRA U CR KVI SNE @NE GO SPE U PE TRO VA RA DI NU

Pro sla va pra zni ka sve tih Jo a ki ma i Ane Proslava praznika svetih Joakima i Ane u crkvi Sne`ne gospe na Tekijama u Petrovaradinu po~iwe danas u 19 sati liturgijom bdewa, u sklopu koje }e i}i tradicionalna litija sa slikama svetaca iza hrama. Centralna sve~anost bi}e odr`ana sutra, na sam praznik svetih Joakima i Ane. Glavna liturgija sutra po~iwe u 11 sati, a zavr{na u 19 ~asova.

Liturgijsko slavqe predvodi}e mladomisnik iz Sremske Mitrovice vele~asni @eq ko [ti mac.

Svetkovina posve}ena roditeqima Bla`ene device Marije, u narodu je poznata kao Male Tekije i odr`ava se 25. i 26. jula. U Petrovaradinu se Male Tekije slave 258 godina. Proslava je ustanovqena nakon drugog pro{irewa Tekijske crkve, 1754.godine.

Centralna verska proslava na Tekijama, svetkovina Marije Sne`ne ili Velike Tekije, je 5. avgusta.

Z. Ml.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va sve fir me u kru gu ne ka da {weg „No vo mon ta” u Te me rin skoj uli ci; od 10.15 do 13.30 sati Ulica Pariske komune 8. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do13 sati deo naseqa Paragovo od crkve prema Vencu, Popovica od {umske ku}e do okretnice i Artiqevo. Ve ter nik: od 8.30 do 10.30 sati

Bolnica - Veternik i „Termoelektro”. Fu tog: od 8.30 do 10.30 sati Novosadska ulica od broja 1 do broja 23, Rade Kon~ara od 6 do 89, Bawalu~ka od 38 do 76 i od broja 39 do 77, Nikole Tesle od 31 do 59 i od broja 36 do broja 72, Vojvo|anskih brigada od 40 do 66, firma”Pilana” i Crpka na kanalu.

^ITAOCI PI[U SMS

Na pitawe da li }e biti izre~ene sankcije za lokal u kome se pomenuti incident dogodio Sevi} je istakao da prvo mora da se utvrdi odgovornost za ovaj doga|aj. Gordana Pu{i} je kazala da }e sankcija biti, jer je prekora~eno radno vreme kafi}a. Dodala je da u gradu nema dovoqno komunalnih policajaca kao i da je Novi Sad dosta ulo`io u Komunalnu policiju i da je ona zadovoqna wihovim radom.

- Osu|ujem napad na bilo koga a pogotovo na komunalne policajce. Oni su radili svoj posao i na{li su se u takvoj situaciji.

Nisu tamo bili da bi zavodili red ve} da bi ih upozorili da je radno vreme gotovo i da ne prave nikakve incidente - dodala je Pu{i}.

Odgovaraju}i na pitawe da li }e nakon istrage i utvr|ivawa odgovornosti za ovaj incident Grad insistirati da se slu~aj o{tro sankcioni{e, Sevi} je naglasio da je napad na komunalnog policajca napad na No vi Sad. Grad }e pra ti ti sprovo|ewe ove istrage i nakon toga insistirati u Tu`ila{tvu da ovaj predmet {to pre dobije svoj epilog i da oni koji su odgovorni budu pravosna`no osu|eni, rekao je Sevi}.

B. M.

9

KO GA GA ZDE NAJ VI [E TRA @E

Di za li ca da je po sao Tesari i vulkanizeri zauzeli su pre mesec dana tre}e i ~etvrto mesto na spisku deficitarnih zanimawa Naci o nal ne slu `be za za po {qavawe. Najvi{e se i daqe tra`e rukovaoci dizalicama i armira~i, dok ostala mesta u prvih deset standard no za u zi ma ju dok to ri specijalisti. Na~elnik za posredovawe u novosadskoj fi li ja li NSZ Mi o d rag Dra `i} ka`e da za ovu pojavu novih deficitarnih zanimawa nema posebnog razloga, jer je re~ o jednomese~nim istra`ivawima.

- Jednostavno se u tom periodu tra`ilo ne{to vi{e vulkanizera i tesara nego obi~no, a mi ih ba{ nismo imali u tolikom broju na na{im spiskovima. Mnogo su relevantija i za mlade qude koji tra`e posao korisnija godi{wa istra`ivawa, koja opet uvek pokazuju jedan te isti problem, a to je konstantan nedostatak doktora specijalista - ka`e Dra`i}.

Sli~na je situacija i sa armira~ima i rukovaocima dizalica- ne postoji tolika tra`wa, koliko ima malo qudi sa tim zanimawima na birou rada, {to rezultira time da su mesecima ti poslovi de-

ficitarni. Statistika jedino ne mo`e da pogre{i kada se radi o potra`wi za „softvera{ima” Fakulteta tehni~kih nauka, koji su ve} dugo na ceni kod poslodavaca. S druge strane, gimnazijalci, pravni i ekonomski tehni~ari imaju najmawe {anse da na|u posao. S obzirom na to da na{ grad pretenduje da bude centar poqoprivrede u Srbiji, a i {ire, posebno je porazno da odmah posle ova tri prva suficitarna zanimawa, na red dolaze poqoprivredni tehni~ari.

- I ono {to je ostalo od poqoprivrednih firmi, zbog te{ke situacije u kojima se nalaze, nerado zapo{qavaju nove radnike, pre ulo`u u mehanizaciju - nastavqa na~elnik.

Tra`eni su i moleri, zidari i pekari, mada i za wih Dra`i} tvrdi da su ta zanimawa pre izbalansirana po tra`wi, nego deficitarna, odnosno koliko qudi ode, toliko i do|e. No ipak, u odnosu na veliki broj drugih suficitarnih zanimawa i ona na kraju ispadnu deficitarna. Na evidenciji NSZ u gradu na kraju juna bilo je 29.837 nezaposlenih qudi.

A. L.

REN TI RA WE STA NO VA NI KRI ZA NE MO @E DA OME TE

Pod sta na ri vo le Gr ba vi cu i sa jam Iznajmqivawe stana ili ku}e kako bi se donekle poja~ao porodi~ni buxet mo`e predstavqati unosan posao, ali i glavoboqu, kako onima koji stan tra`e, tako i onima koji ga “nude”. Dijapazon ponuda u oglasima je {irok, nude se razne lokacije, cene se kre}u od 120 do 200 evra, ali one nisu jedini uslov koji “uhvati oko” budu}eg stanara.

- Kad ~itam oglase najpre obra}am pa`wu na to gde se stan nalazi, kolika mu je cena i kako je opre-

Sagovornica je navela da gazde na~e{}e izlaze u susret kad se kasni sa kirijom, ali da su ve}inom {krti kad u stanu treba ne{to popraviti.

- U jednom stanu mi se ve{-ma{ina stalno kvarila a cimerka i ja smo gazdaricu jedva namolile da je popravi. Kad je to u~inila, kazala je da slede}i put nas dve pla}amo popravku. Tako je i bilo, {to nije fer, jer tad nismo bile ni tri meseca u stanu a ko zna koliko je ma-

Iz najm qi va we sta no va ko {ta od 120 do 200 evra, ali pod sta na ri ma to ni je je di ni bi tan uslo v Po pu lar na oko li na Novosadskog saj ma

mqen. De{avalo se da u oglasu stan deluje fantasti~no, a kad odem da ga pogledam, zapravo nije ni{ta posebno, ili je prava rupa. Takve stanove gazde umeju zaista da precene i ne}e ni da razmisle o spu{tawu cene - rekla je studentkiwa Ivo na Kr sti}.

Bitno je da stan ima udoban krevet, ve{ ma{inu, televizor, opremqenu kuhiwu, a za sve ostalo se ve} nekako snalazi. Po woj, najidealnije je `iveti na Grbavici, mada, kako ka`e, to sve zavisi od toga gde ste „prvi put raspakovali kofere kad ste do{li u Novi Sad, jer se uglavnom qudi ve`u za prvu lokaciju”.

{ina bila rabqena - kazala je Krsti}. Sada `ivi u drugom stanu u istom delu grada, samo {to je name{taj noviji, cena ni`a i nije joj tra`en depozit. [to se ti~e stanodavca, wima je najbitnije da sa po{tenom osobom ostvare saradwu.

-Uglavnom sam rentirala stan studentima na preporuku, ili ako mi se neko ba{ dopao prilikom razgovora. Imala sam lo{e iskustvo da sam „na slepo” iznajmila stan momcima koji su napravili velike ra~une i pobegli usred no}i. ^ak su i kqu~ poneli, pa sam morala bravu da mewam. Od tada tra`im

065/47-66-452

Ko je po tro {io za ra |e no Dinki}u, prestani da izigrava{ heroja. Nismo zaboravili tvojih 1.000 evra od akcija, a {to se penzija ti~e, one su zara|ene dok ti jo{ nisi ni bio u kalkulaciji.

064/1655... * * * Pri~ao ortak iz [vajcarske da u oglasniku recimo za radna mesta pi{e: tra`im sekretara na 80 odsto, tra`imo trgovca na 50 odsto, potreban ~uvar na 20 odsto, potrebna radnica na 40 odsto itd. I onda ja probo, pito da uzmemo radnicu na pola radnog vremena, a ovi na{i kazli doprinosi su 100 posto, a za vas mo`e da radi kolko ho}e. Svaka ~ast birokratiji!

065/9137...

sreda25.jul2012.

* * * Ka`e naslov „Moj sala{„se seli u Beograd. Normalno kada ima pravog gradona~elnika. U Novom Sadu, u Novom Sadu hej....

065/9137... * * * Nadam se da }e nova vlast re{iti agoniju sada{wih radnika ,,Noviteta,, 063/7611... * * * Stalno govore koliko ima nas penzionera!! Ja sam po{teno zaradila svoju penziju. Ne bi bilo lo{e kada bi se nagravila revizija dobijawa penzija, tj. koliko ih je kupqeno!?? Bar ~etvtina bi otpala.

065/6133...

depozit, potpisuje se ugovor, tra`im im foto-kopiju li~ne karteobjasnila je Spo men ka. R, ~iji se stan nalazi u Ulici Novosadskog sajma.

A Grbavica, Sajam i ulice blizu centra grada, jesu najtra`eniji {to se iznajmqivawa stanova ti~e, kako ka`u u agenciji za prodaju i iznajmqivawe nekretnina “Magistrator”.

- Porodice uglavnom tra`e nename{tene stanove koje posle opremaju po svom naho|ewu. Studenti su ti kojima su neophodni opremqeni stanovi, makar s osnovnim ku}nim potrep{tinama. Peri-

ferija slabo ide, a {to se ti~e Limana, tu su nekretnine uglavnom za prodaju, retko ko `eli da ih iznajmi, jer su zgrade starije. Bruco{ima su te lokacije primamqive zbog male udaqenosti od fakultetapredo~ila je Ti ja na Ni ko li} iz pomenute agencije.

Kako je objasnila, najidealnije vreme za rentawe stanova je letwi period, od juna do septembra, kada, u najve}em broju, studenti “jure” potencijalno mesto za `ivot. Jesen i zima rezervisani su za poslovne prostore, a tokom marta, aprila i maja uglavnom porodice tra`e svoj dom.

A. Je ri ni}

10

vOJvOdinA

sreda25.jul2012.

КОНСТИТУИСАН ОПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ У ТЕМЕРИНУ

Вла ди слав Ца пик пред сед ник оп шти не

ТЕ МЕ РИН: После шест часова расправе, више пауза, вербалних сукоба представника позиције и опозиције у Темерину је завршена конститутивна седница општинског парламента. Коалициони споразум о већини у Скупштини општине Темерин и формирању нове општинске власти потписали су представници Демократске странке, Социјалистичке партије Србије – Партије уједињених пензионера Србије, Демократске странке војвођанских Мађара, коалиције Демократска странка Србије – Нова Србија, Савеза војвођанских Мађара и Групе грађана ‘За просперитет општине Темерин‘. Владајућа већина има 19 од укупно 33 одборника. За председника општине Темерин изабран је Вла ди слав Ца пик из ДС, заменик је Ни ко ла Ем бер из СПС-ПУПС. Општинско веће имаће осам чланова, три мање у одно су на претходни сазив општинског парламента. За председника Скупштине општине изабран је Ан драш Гу стоњ из ДСВМ, за заменика Ро берт Па стор из СВМ, за секретара СО Темерин постављена је Ми ли ца Мак сић. Чланови већа су Ми ро слав Мо нар (пољопривреда, екологија, за-

штита животне средине), Ру долф Го дор (буџет и финансије), Иза бе ла Ур бан (школско и дечије установе), Сла ђа на Мар ко вић (култура, цивилне организације и млади), Ми лан Те пић (спорт), Сте ван То мић (комуналне делатности, урбанизам, просторно планирање), Ми ра Ро дић (привреда и инвестиције), др Та ња Ра до ва но вић (здравство и социјална заштита). Чланови опозиционих партија СНС-ПС, ЛСВ, и Преокрета имали су значајне примедбе на рад предложених кандидата за локалну власт, јер су ове послове обављали и у претходних четири године.

-Приоритет у нашем раду су реформе локалне самоуправе и администрације, штедња, увећање прихода буџета општине Темерин, инфрастрктурно опремање индустријских зона, привлачење страних и домаћиих инвестиција и отварање нових радних места. Значајну пажња посветићемо побољшању мултикултуралних и међунационалних односа, вођењу активне и афирмативне политике према социјално осетљивим категоријама становништва - истакао је у првом обраћању одборницима општинског парламента Владислав Цапик.

НОРМАЛИЗАЦИЈА ВОДОСНАБДЕВАЊA У КАРАВУКОВУ

Оспо со бљен ста ри бу нар

КА РА ВУ КО ВО: Један, од два стара бунара у Каравукову је оспособљен, а тренутно је у току анализа узорка воде, па се у овом месту надају да ће макар делимично решити снабдевање водом, које је током летњих врућина било катастрофално. Становници овог села у оџачкој општини, нису могли на готово 40 степени да наточе балон воде из својих чесми, а туширање и редовно одржавање хигијене, било је на „кашикицу“. Председнк Савета МЗ Каравуково Не бој ша Илић каже, да је други бунар који су такође желели да активирају неупотребљив, те да ће пробати да оспособе још један стари. Због ових проблема и у Савету месне заједнице је дошло до несугласица, после чега су чланови савета Дра ган Ар сић, Јан ча Та ско вић, др Зо ран

Мак си мо вић, Го ран Пан чић и Ми ле Јан ко вић поднели оставке, јер сматрају да кривица за ову ситуацију није њихова него њихових претходника, који су практично преварени када је новосадска фирма „Техномаг-трем“, пре четири године, уговором о извођењу радова, примила аванс од око 10 милиона динара, а посао није реализовала до краја. Судским путем је покушано да се новац врати, али нису успели, па су тако у Каравукову остали без новца којим је требало да реше водоснабдевање. Зато је донета одлука да се активирају два стара бунара и пумпа која је потонула. За овај посао је ангажована фирма „Панаква“ из Новог Сада и сада тренутно спајају бунар са базеном за акумулацију воде и извлаче и активирају пумпу за С. Милер воду.

ДВА ДАНА ДО ПОЧЕТКА ФЕСТИВАЛА „SOUNDLOVERS”

Ср не ћи гу лаш за Џу ни ор Џе ка

ЗРЕ ЊА НИН: Још два дана

остала су до почетка једног од најбољих војвођанских фестивала електронске музике – зрењанинског “Soundloversa”, четвртог по реду, чија ће звезда бити чувени диск џокеј и продуцент Џу ни ор Џек. Он ће на простору старе пијаце наступити прве вечери, у петак, док ће у суботу посетиоце забављати женски ди-џејеви. Неколико дана пре наступа, Џуниор Џек је организаторима фестивала “Soundlovers” послао листу захтева, исписану на неколико страница. Осим што ће организатори морати да му обезбеде засебног масера, расхлађен пунч у хотелској соби, обавезни су и банатски

специјалитети које је познати гост из иностранства пожелео да дегустира.

- Оваква листа захтева не виђа се сваки дан, не само зато што је захтевано све и свашта, већ и због тога што је све срочено на краjње питак и духовит начин. У овој листи једноставно се наводи да је његова пракса да ужива у најбољој “клопи” која је карактеристична за то поднебље – наводе организатори, који ће Џуниор Џеку, како се спомиње, за ову прилику обезбедити срнећи гулаш, али и традиционално банатско хладно предјело, као и ражњиће и шницле, уз штрудле са маком и вишњама. Ж. Б.

dnevnik

СУДУ У КИКИНДИ ПРИСПЕЛО 5.419 ПРЕДЛОГА ЗА ИЗВРШЕЊЕ

За че ти ри не пла ће на ра чу на сле ди ту жба

КИ КИН ДА: У Основни суд у

Кикинди до 20. јула приспело је 5.419 предлога за извршење по тужбама јавних предузећа због неплаћених рачуна. Виснина потраживања је од 500 динара па навише.

- Дужнике у зградама немогуће је искључити са водоводне мреже, јер свака зграда има један заједнички водомер. Ове године тужени су они који дугују пет и више хиљада динара односно нису платили четири и више рачу-

Због таксе дуг девет пута већи По речима Љу би ше Ник ши ћа из компаније А.С.А., ова фирма има 1.730 предлога за извршење. Одлуком менаџмента компаније, грађани са три неплаћена рачуна се утужују.Корисник са три неплаћена рачуна добија опомену у којој стоји да дуг мора да плати у целости или ће против њега бити поднета тужба. Када фирма тужи појединца због неплаћених рачуна суду се унапред уплаћују таксе- напомиње Љубиша Никшић. -Таксе по тужби износе око девет хиљада динара, те се дешава да за дуг мањи од хиљаду динара нередовне платише након пресуде плате девет пута више. Од оснивања до сада фирма А.С.А. је тужбе поднела против 3.197 корисника, а сваки спор пресуђен је у корист компаније. Од укупног броја предлога за извршење 290 поднело је Јавно комунално предузеће “6. октобар” из Кикинде. Према речима Жи ке Мар ко ва, правника у Комуналном предузећу због неплаћних рачуна туже се корисници у заједничком становању односно зградама.

на. Укупан износ за за тужбе је 1,5 милиона динара. Грађани који живе у кућама дугују 50 милиона динара, а привреда 80 милиона динара за комуналне услуге. Комунално предузеће не тужи грађане који живе у кућама, него им се најпре упућују опомене и уколико оне

буду занемарене искључују их са водводне мреже. Јавно предузеће “Топлана” има 255 предлога за извршење. Како сазнајемо од директора Николе Тер зине дуг корисника према “Топлани” је 120 милиона динара. Физича лица дугују 31, а правна 31,5 милион динара : -Тужбе за физичка лица укупно износе 12, 7 милиона, а за правна лица 37. Лимит за тужбу у протекле две године је 40 хиљада динара, али ова цифра може бити и нижа уколико корисник десет месеци није плаћао рачун за даљинско грејање. Како сазнајемо у Основном суду „Електровојводина“ има 2.290, а “Србијагас” 854 предлога за извршење по тужбама. Према Закону о извршењу и обезбеђењу поступак извршења је хитан, а одлагање није дозвољено. Суд је дужан да о предлогу за извршење одлучи у року од пет радних дана од дана подношења предлога. Предлог за извршење обуставља се уколико се дужник и поверилац споразумеју да се дуг исплати на рате и доставе споразум оверен у суду. А. Ђуран

ИЗАБРАНИ ОПШТИНСКИ ЧЕЛНИЦИ КАЊИЖЕ

Њи ла шу дру ги ман дат

КА ЊИ ЖА: У наставку конститутивне седнице Скупштине општине Кањижа изабрани су општински челници гласовима одборника коалиције Савеза војвођанских Мађара (СВМ), Демократске странке (ДС) и Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) која чини већину са 22 од 29 одборника. За председника општине изабран је дипломирани правник Ми хаљ Њи лаш из Орома, одборник СВМ-а, који је ову дужност обављао и у претходном мандату. За њега је гласло 17 од 26 одборника, а тројица одборника Групе грађана „Време је за буђење - Јожеф Франчик„ одбило је да преузме гласачке листиће приликом избора председника општине, његовог заменика и чланова Општинског већа, па је у том делу напустило седницу. Јо жеф Фран чик је рекао да садашња власт не одсликава вољу грађана, него вољу одређених политичких групација, те да због тога не желе да учествују у гласању. За заменика председника општине изабран је одборник ДС-а информатичар Ро берт Лац ко из Кањиже, кога су на тајном гласању подржала 24 одбоника. Изабрано је и девет чланова Општинског већа. Пре коначног конституисања извршне власти измењен је Статут општине, а измењена је и допуњена одлука о Опшинском већу Кањиже, којима је број чланова ОВ повећан на девет, а по функцији чланови су још председник општине и његов заменик. Такође су разрешени досадашњи председник, заменик председника и чланови Комисије за кадровска и административна питања СО и у нови састав изабрани Ка рољ Ту ру, Хил да Ха дер, Ги зе ла Мол нар, Бо ри слав Ко јић и Гер гељ Хор ват. За чланове ОВ из редова ДС-а изабрани су за пољопривреду, водопривреду и екологију Мо ни ка Ха лас, за развој привреде и предузетништва Зол тан Ту до ро вић, за социјалну заштиту Ти меа Кља јић и информисање

Роберт Лацко и Михаљ Њилаш

Ро берт Ша таи, сви су из Кањиже. Из СВМ-а у општинској влади су за комуналне делатности и ванредне ситуације Ла сло Чи кош, за урбанизам, туризам и угоститељство Вил мош Тот, за образовање и културу др Зол тан Кат кич, за дечју и здравствену заштиту Пи ро шка Да ра бан и из ЛСВ-а за ресор спорта и омладине Ана ста зи ја Во лен тер Та ка рич из Орома. Уместо привременог председника Скупштине општине др Золтана Каткича, изабраног на прошлом заседању, на ову дужност изабран је одборник ДС-а дипломирани економиста Ер вин Ху жвар из Хоргоша, а за његовог заменика одборник СВМ-а доктор ветерине специјалиста Ми хаљ Бим бо из Кањиже .

- Захваљујем се грађанима и одборницима на поверењу и трудићу се да то поверење потврдим заједно са мојим замеником и свим члановима Општинског већа рекао је председник општине Михаљ Њилаш. Текст и фото: М. Митровић

Ма ли ша ни до били игра ли ште жајима и да ће им постављено игралиште много значити.

- У овом делу Новог Милошева, који је некако увек био запо-

стављен, живи тридесеторо деце. Зато је локална самоуправа обезбедила средства за поставку новог игралишта и надам се да ће деца бити задовољна – рекао је Миланков и додао да у центру села постоји још једно игралиште и да ће оно бити реновирано до краја месеца. Члан Општинског већа задужен за омладину Стра хи ња Ва ско вић казао је да се овде неће зауставити пројекти намењени младим Новомилошевчанима.

- Ускоро ћемо направити одбојкашки терен на песку, који ће бити у склопу простора око фудбалског терена. У плану нам је и терен за тенис – најавио је ВаскоЖ. Б. вић.

Во лон те ри уре ђу ју твр ђа ву у Ба чу БАЧ: Међу зидинама средњевековне тврђаве у Бачу, ових дана је веома живо. Наиме, 11 волонтера учеснка међународног кампа, из Италије, Хрватске, Ирске и Бача и Оџака уређује тврђаву, наравно уз сугестије Завода за заштиту споменика културе. Крчи се растиње унутар и око тврђаве,поправља се и кречи дрвени мост, који повезује тврђаву са путем. Камп је отворен 18. јула, а сутра се завшава. Након одржаног кампа у Бачу, наставиће се и одржавање у Дрежник граду у Хрватској, затим у Почитељу у БиХ, Тарценту у Италији, под називом „ Бринем за Бач, Дрежник град, Почитељ, Тар-

Да ни Те о до ра Па вло ви ћа НО ВО МИ ЛО ШЕ ВО: Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново у Новом Милошеву у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада организују традиционалну културну манифестацију „Дани Теодора Павловића“, која ће се тринаести пут одржати у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића, секретара Матице српске и значајног културног прегаоца из времана обнављања рада Матце српске. Манифестација, која се оганизује под покровитељством општине Нови Бечеј и месне заједнице Ново Милошево, биће отворена данас, а трајаће до недеље 29.јула. Жири у саставу др Мир ја на Бр ко вић, др Ср ђа на Шљу кић и Ра до ван Вла хо вић доделио је награду Теодор Павловић за животно дело Новомилошевчану, кошаркашком тренеру, Ран ку Же ра ви ци, који је успешно водио кошаркашку репрезетацју Југославије. Награду Теодор Павловић за најбољу књигу жири је доделио Се ли ми ру Ра ду ло ви ћу за књигу „Под кишом суза с Патмоса“ у издању Српске књижавне задруге. Свечана додела награда биће у недељу 29.јула, у Цркви св.Архангела Гаврила. Иако се Дани Теодора Павловића, у целини организују у порти и цркви, предвиђен је богат културно уметнички програм у коме уче ствују многобројне угледне личности Матице српске М. К. и САНУ.

Об но ва ста рог град ског је згра

У НОВОМ МИЛОШЕВУ

НО ВО МИ ЛО ШЕ ВО: До пре само неколико дана једина забава за дечаке и девојчице из новомилошевачког Новог насеља били су импровизовани кош и стари точак од бицикла прикачен на бандеру. Али, деца су сада добила ново игралиште, с тобоганом, клацкалицама и љуљашкама, а ових дана очекује се да буде монтирана и вртешка. Већ првог дана постављања, игралиште су испунила деца различитих узраста. На спуштање тобоганом чекало се у реду. Помоћник председника општине Нови Бечеј Иви ца Ми лан ков каже да су малишани у овом делу Новог Милошева одувек оскудевали са забавним садр-

VESTI

центо... зато што желим бринути о свету“. Ово су међунардни волонтерски кампови који се одржавају у поменутим градовима земаља учесника, а смисао је промоција културног, историјског и природног европског наслеђа, које је сачувано у малим местима и која заслужују да буду под заштитом УНЕСКО-а или су на листи да постану УНСКО-ва светска баштина. Поред активности на уређењу тврђаве, организовани су излети који ће омогућити учесницима кампа да што боље упознају место и околину у којој се камп одржаС. Мл. ва.

ПАН ЧЕ ВО: Нова градска власт почетком августа наставиће радове у старом градском језгру. Радови ће обухватити улице Игњата Барајевца, Вука Караџића, Ђуре Јакшића и Косовску. Укупна вредност инвестиције је 90 милиона динара, а новац је обезбеђен из градског буџета. Панчевачка Дирекција за изградњу тренутно прибавља папире за наставак радова.

- Јавна набавка је спроведена, извођач је изабран и одмах по добијању дозволе би требало да почнемо са радом. Очекујемо да ће то бити за 10 до 15 дана. Требало би да буде урађена комплетна инфраструктура - рекао је Бран ко Ми тро вић, из ЈП „ДиЗ. Дг. рекција

Про сла ва да на Ко ви на КО ВИН: Градска слава Ковина и Дан општине биће традиционално про слављени сутра на дан Светих архангела Михајла и Гаврила. Свечаност ће почети дан раније у 20 часова, у Центру за културу. Ковинце ће ове године обрадовати „Ју група“, као и многи гости из братских градова, а то су Српски Ковин и место Ловре из Мађарске, Кавадарци из Македоније, општина Рекаш и Нова Молдава из Румуније, град Хорб из Немачке, општина Смедерево и општина Зубин Поток. Богослужење у храму СПЦ и литија кроз град почеће у 9 часова, затим следи свечана седница Скупштине општине Ковин, заказана у 12,30 часова и концерт легенди српске музичке сцене „Ју групе“. Де филе фијакера, „Златни котлић” на Шљункари и позоришна представа за децу резервисани су за трећи дан прославе, 27. јул З. Дг.

dRU[TvO

dnevnik

IN STI TUT ZA KAR DI OVA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE DO BIO NO VU KO RO NAR NU JE DI NI CU

Kva li tet ni je le ~e we naj ug ro `e ni jih bo le sni ka

Po sle 35 go di na, In sti tut za kar di va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne do bio je no vu je di ni cu in ten ziv ne kar di o lo {ke ne ge – Ko ro nar nu je di ni cu. Otvo rio ju je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, ko ji je is ta kao da se ra di o ve o ma va `nom ko ra ku jer pro ce ne go vo re da }e do kra ja ove go di ne kroz Ko ro nar nu je di ni cu pro }i 2.500 pa ci je na ta s ve li kim zdrav stve nim pro ble mi ma, od no sno ~i ji je `i vot ugro `en.

– Zbog to ga smo in ve sti ra li u Ko ro nar nu je di ni cu, a i na sta vqa mo da zdrav stvo de fi ni {e mo kao na{ pri o ri tet – re kao je Paj ti}. – Na je sen }e mo otvo ri ti no vu gi ne ko lo gi ju i no vu bol ni cu za plu} ne bo le sti u Be loj Cr kvi.

In ten ziv na ko ro nar na ne ga je me sto gde se le ~e na u gro `e ni ji bo le sni ci od kar di va sku lar nih bo le sti kod ko jih je li ni ja iz me |u `i vo ta i smr ti ve o ma tan ka. Na ovim pro sto ri ma Ko no ra na je di ni ca je na sta la 1973. go di ne kao deo In ter nog ode qe wa Po kra jin ske bol ni ce

u No vom Sa du, a ~e ti ri go di ne na kon to ga pre {la je u zgra du In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci. Za 35 go di na, kroz Ko ro nar nu je di ni cu je pro {lo 51.000 naj u g ro ` e n i j ih bo l e s ni k a, a

ovo je pr va te meq n a re k on struk ci ja.

– U ova kvim uslo vi ma ra di }e mo jo{ bo qe, a to je i ga ran ci ja sta nov ni ci ma Voj vo di ne i Sr bi je za jo{ kva li tet ni ju ne gu i

le ~e we – re kla je na ~el ni ca Ko ro na re je di ni ce prof. dr. Gor da na Pa ni}.

Po re ~i ma di rek tor ke In sti tu ta za kar d i o v a s ku l ar n e bo le sti prof. dr.

Na de ^e mer li}A|i}, za po sled wih {est go di na u Ko ro nar nu je di ni cu je ulo `e no vi {e od 70 mi li o na di na ra za gra |e vin ske ra do ve i opre mu.

– Ima mo sve ono {to je po treb no da naj br `e mo gu }e in ter v e n i { e m o kod naj te `ih pa ci je na ta, ko ji u pro se ku u Ko ro nar noj je di ni ci osta ju 1,35 dan.

Smrt nost u ovoj je di ni ci iz no si sa mo osam od sto.

Bez raz u me va wa na {eg osni va ~a sve to ne bi smo mo gli ura di ti – is ta ka la je dr ^e mer li}A|i}.

J. Bar bu zan

MI NI STAR STVO VE RA ZA ME WE NO DR @AV NOM KAN CE LA RI JOM

Vre me da se za kon ska re {e wa spro ve du u prak su U no voj Vla di Sr bi je ume sto do sa da {wih mi ni star sta va za di ja spo ru, ve ru i qud ska i ma win ska pra va bi }e uve de ne po seb ne kan ce lar ti je. Jed na za ve ru, a dru ga za di ja spo ru i qud ska i ma win ska pra va. Ma da je bu du }i srp ski pre mi jer Ivi ca Da ~i} pred stav ni ci ma ver skih za -

Skup {ti na Sr bi je jo{ jed nom raz mo tri ti tu od lu ku na gla {a va ju }i da se od lu ka o uki da wu mo `e ne ga tiv no od ra zi ti i na fi nan sij sku stra nu cr kve nog `i vo ta, s ob zi rom da je to mi ni star stvo nov ~a no po ma ga lo cr kve i bo go slov sku {ko lu u Cr noj Go ri.

di o ne ra zu me va wu bu du }eg re {e wa od no sno o jed no stra nom sa gle da va wu pro ble ma ka ko u po g le d u do sa d a po s tig n u t ih re {e wa ta ko i u po gle du kon cep ta ko ji }e bi ti pri me wen.

- Svi te meq ni za ko ni i pod za kon ska ak ta ko ja re gu li {u od nos dr `a ve i dru {tva sa cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma Za kon o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma, Za kon o re sti tu ci ji imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma, Ured ba o or ga ni zo va wu i ostva ri va wu ver ske na sta ve, Ured ba o vr {e wu sve -

vla de i sve de no na ni vo se kre ta ri ja ta. Na i me, to mi ni star stvo pri po jed no je onom za di ja spo ru te je je dan mi ni star ima nad le `nost i nad ve rom i nad di ja spo rom. Po red to ga, is ta kao je Iri nej, mi ni star stvo ve ra kao sa mo sta lan or gan ne po so tji nig de ni u jed noj sa vre me noj evrop skoj dr `a vi.

- Ukqu ~i va we re so ra ve ra u dru gi re sor, a po sto ja la je op ci ja ukqu ~i va wa u mi ni star stvo kul t u r e, in f or m i s a w a, di ja spo re i ve re, zbog slo `e -

sreda25.jul2012.

11

USPEH DI PLO MA CA ME DI CIN SKE [KO LE

Zre wa nin ci sti pen di sti Vla de Ru si je

Di plom ci Me di cin ske {ko le u Zre wa ni nu Ana Muc, Ivan Krn di ja i Alek san dar Bo ri} od je se ni }e bi ti sti pen di sti Vla de Ru ske Fe de ra ci je. Ru ska dr `a va od lu ~i la je da mla dim Zre wa nin ci ma omo gu }i stu di je o we nom tro {ku, pod istim uslo vi ma kao {to ih ima ju i wi ho vi vr {wa ci u Ru si ji. To je re zul tat sa rad we zre wa nin ske Me di cin ske {ko le s na u~ no i stra `i va~ kim usta no va ma u toj ze mqi, ali i za la ga wa pro fe sor ke so ci o lo gi je Go ri ce Kr sti} i pro fe so ra ru skog je zi ka Mi lo ra da La ki }a.

– To je naj lep {a vest ko ja je mo gla sti }i u na {u {ko lu iz da le ke Ru si je! Na {a de le ga ci ja je pro le tos po se ti la grad Bel go rod, na po ziv ta mo {weg Dr `av nog na u~ no i stra `i va~ kog in sti tu ta. Pri li kom po se te Bel go ra du, po vo dom osam de se to go di {wi ce Me di cin ske {ko le ko ja je u sklo pu po me nu tog In sti tu ta, na po ziv di rek to ra Va le ri ja Vas ga ri ~a Kri vec kog,

uve ri li smo se u vi sok sa vre me ni stru~ ni obra zov ni ni vo, ali upo zna li i si stem u ko jem se u {ko li ne gu je i umet nost, po u ~a va zdra vom `i vo tu i spor tu – iz ja vio je di rek tor zre wa nin ske obra zov ne usta no ve Ra di voj Ve li sa vqe vi}, i na ja vio da }e ov da {wa {ko la na je sen bi ti do ma }in, kao i pret hod ne go di ne, de le ga ci ji pe da go ga i u~e ni ka s Me di cin skog ko le xa iz Ru si je.

Na kon dva i po me se ca od po se te, sti gla je vest ko ju su po po vr ta ku ne str pqi vo i{ ~e ki va li – tro je sa da ve} biv {ih |a ka Me di cin ske {ko le bi }e sti pen di sti Vla de Ru si je. Ivan }e stu di ra ti in for ma ti ku u Sankt Pe ter bur gu, Ana psi ho lo gi ju u gra du Li peck, dok }e Alek san dar Bo ri} na sta vi ti me di ci nu na Uni ver zi te tu u Ro sto vu na Do nu.

Re~ je o pre sti `nim aka dem skim usta no va ma i oni o~e ku ju da }e bi ti uspe {ni stu den ti. Po {to ni su u {ko li u~i li ru ski, le to }e is ko ri sti ti da na u ~e bar osno ve tog je zi ka. @. B.

DU NAV SKA TU RI STI^ KA RE GA TA STI @E DA NAS U SR BI JU

Ve sla ~i iz ce log sve ta sla ve Du nav Naj ve }a i naj du `a re~ na tu ri sti~ ka re ga ta na sve tu, TID, ko ja tra je 73 da na na Du na vu, ula zi da nas na pod ru~ je Sr bi je kod Apa ti na. Ka ko je Ta nju gu iz ja vio pred sed nik Od bo ra za tu ri zam Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je, ko ji je do ma }in Re ga te, De jan Jo va no vi}, we na ukup na du `i na iz no si 2.455 ki lo me ta ra, od star ta u ne ma~ kom gra du In gol {ta tu do ru mun skog me sta Sve ti \or |e, gde se za vr {a va.

ovo je we no tre }e u~e {}e, s ro di te qi ma.

Osnov no pra vi lo TID-a je plo vid ba Du na vom ~am ci ma (ka ja kom ili ka nu om, ko ji ma se ve sla) i po etap nim me sti ma, ko ja se za sva ku ze mqu utvr |u ju na go di {woj kon fe ren ci ji. Dnev ne eta pe su od 16 do 60 ki lo me ta ra, {to je u pro se ku 43 km dnev nog ve sla wa.

Za u~e sni ke Re ga te se u sva kom me stu or ga ni zu je sve ~a na ve ~e ra i

TID je ve o ma po pu la ran u sve tu – ove go di ne se pri ja vi lo oko 150 u~e sni ka iz po du nav skih evrop skih ze ma qa Ne ma~ ke, Austri je, Slo va~ ke, Ma |ar ske, Hr vat ske, Sr bi je, Bu gar ske i Ru mu ni je, kao i dru gih evrop skih – [vaj car ske i Ve li ke Bri ta ni je. Ve sla ~i s dru gih kon ti ne na ta do la ze iz Izra e la, Austra li je, Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, s No vog Ze lan da, iz Na rod ne Re pu bli ke Ki ne...

Na Re ga ti su za stu pqe na de ca, od ra sli i sta ri je oso be oba po la.

Naj mla |a u~e sni ca je Ivo na Mi lo va no vi} ko ja ima {est go di na i

pri go dan kul tur no-umet ni~ ki pro gram, gde stra ni u~e sni ci mo gu da se upo zna ju s qu di ma, obi ~a ji ma, isto ri jom, kul tu rom, tra di ci jom i go sto prim stvom ze mqe u ko joj bo ra ve.

Etap na me sta u Sr bi ji su: Apa tin (25. ju li), za tim Ba~ ka Pa lan ka, No vi Sad (29. i 30. ju li), Sta ri Slan ka men, Be o grad (1. i 2. av gust), Sme de re vo-Ju go vo, Ve li ko Gra di {te, Do bra, Do wi Mi la no vac, Te ki ja, Kla do vo (8. i 9. av gust) i Br za Pa lan ka (10. av gust), ko ja je po sled we me sto u Sr bi ji.

Biv {i mi ni stri ve ra Ka da bu de do ne ta od lu ka da se ume sto mi ni star stva ve ra , a to }e bi ti ovih da na, osnu je Dr `av na ko mi si ja za sa rad wu sa cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma osta }e za be le `e no da je Sr |an Sre} ko vi} bio po sled wi mi ni star ve ra i di ja spo re. Pre we ga u de mo krat skim vla da ma na kon 2000. go di ne to su bi li Vo ji slav Mi lo va no vi}, Mi lan Ra du lo vi}, Ra do mir Na u mov i Bo go qub [i ja ko vi}.

jed ni ca u Sr bi ji ob ja snio da }e se ubu du }e pi ta wi ma re li gi je u Sr bi ji ba vi ti Dr `av na kan ce la ri ja za ve re ko ja }e bi ti spo na iz me |u ver skih za jed ni ca i Vla de ne ki ver ski vi so ko do stoj ni ci i da qe sma tra ju da ni je do bro {to se ovo mi ni star stvo uki da.

Na i me, mi tro po lit cr no gor sko pri mor ski Am fi lo hi je iz ja vio je da se na da da }e Vla da i

- Na dam se da i uko li ko se pro me ni na ziv usta no ve ko ja }e bri nu ti o ver skim za jed ni ca ma, dr `a va Sr bi ja ne }e za bo ra vi ti na cr kve - po ru ~io je Am fi lo hi je.

Epi skop ba~ ki Iri nej sve stan da je na ja va uki da wa mi ni star stva ve ra iza zva la kod jed nog bro ja je rar ha ne ra zu me va we i strah, po ja snio je da se ra -

Dru {tvo su di ja: Po no vo iza bra ti Jan ko vi }a Dru {tvo su di ja Sr bi je (DSS) is ta klo je ju ~e da je do sa da {wi za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} na do sle dan, stru ~an i ne pri stra san na ~in oba vqao svo ju funk ci ju i da bi tre ba lo po no vo da bu de iza bran na tu funk ci ju. Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re po zva la nad le `ne in sti tu ci je da se pi ta we man da ta za {tit ni ka gra |a na {to pre re {i, na gla {a va ju }i da vlast pri li kom iz bo ra om bud sma na tre ba da ima u vi du mi {qe we ci vil nog sek to ra ko ji je Jan ko vi }u dao ne po de qe nu po dr {ku.

- Jed na od ret kih in sti tu ci ja ko ja je, uz po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti, funk ci o ni sa la na ne pri stra san i stru ~an na ~in je in sti tu ci ja za {tit ni ka gra |a na -re kla je Bo qe vi}.

Za {tit ni ku gra |a na Sa {i Jan ko vi }u ju ~e je is te kao man dat, a vr {i lac du `no sti om bud sma na do iz bo ra no vog bi }e we gov do sa da {wi za me nik Mi lo{ Jan ko vi}. Jan ko vi} je ra ni je Ta njug u re kao da o~e ku je da Skup {ti na Sr bi je u naj kra }em mo gu }em ro ku iza be re om bud sma na ko ji }e u pu nom ka pa ci te tu oba vqa ti tu du `nost i da je naj zna ~aj ni je da naj kva li tet ni ja i naj stru~ ni ja oso ba bu de iza bra na na to me sto.

{te ni~ ke slu `be u Voj ci Sr bi je - do ne ti su u pret hod nom pe ri o du. Sma tra mo da je sa da nu `no, kroz jed no efi ka sno i pot pu no ope ra tiv no te lo u~i ni ti sve {to je po treb no da se do ne ta re {e wa u sa rad wi sa cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma do kra ja spro ve du u prak su - ob ja snio je epi skop ba~ ki Iri nej.

On pod se }a da je za pra vo mi ni sta stvo ve ra, kao sa mo stal ni dr `av ni or gan, uki nu to jo{ u man da tu pret hod ne

no sti pro ce du ra sva ka ko ne bi za d o v o q i l o kri t i ~ a r e sa d a {weg re {e wa. Na kra ju kra je va, svi, ukqu ~u ju }i i vi so ke pred stav ni ke cr ka va i ver skih za jed ni ca, mo ra ju pri hva ti ti ~i we ni cu da je zbog eko nom ske kri ze , ko ja }e bi ti sve te `a, bi la oprav da na stra te {ka od lu ka i pred iz bor no obe }a we svih po li ti~ kih sna ga u Sr bi ji o ra ci o na li za ci ji si ste ma dr `av ne upra ve - za kqu ~io je epi skop ba~ ki Iri nej.

Q. Ma le {e vi}

OD JE SE NI NO VE IDEN TI FI KA CI O NE KAR TI CE ZA STU DEN TE

Ho lo gra mom do bu ke ta po pu sta Od na red ne aka dem ske go di ne na ve }i ni uni ver zi te ta u Sr bi ji mo gle bi da bu du uve de ne no ve stu dent ske iden ti fi ka ci o ne kar ti ce „Stu DI”, ko je bi slu `i le kao iden ti fi ka ci o ni do ku ment na fa kul te ti ma, ali i van {kol skim in sti tu ci ja ma i omo gu }i le ko ri sni ci ma mno go broj ne olak {i ce i po pu ste. I dok svi uni ver zi te ti u Evro pi i sve tu ima ju stu dent ski in den ti fi ka ci o ni do ku ment u vi du kar ti ce, ni je dan uni ver zi tet u Sr bi ji ne ma ta ko ne {to, po ru ~i li su iz Stu dent ske kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je (SKO NUS), uz kon sta ta ci ju da tre nut no po sto je sa mo kar ti ce ko je iz da ju od re |e na tre }a li ca, ali ko je ni su zva ni~ ni in de ti fi ka ci o ni do ku men ti.

Pro j e k at uvo | e w a in d e t i fi ka ci o nih kar ti ca po kre nu li su SKO NUS i Stu dent ski par la ment, a pred vi |e no je da se kar ti ce iz da ju sa mo jed nom i da stu den ti za sva ku go di nu do bi ju na lep ni cu sa ho lo gra mom.

- @e li mo da na pra vi mo zva ni ~an in de ti fi ka ci o ni do ku ment, od no sno da ta ko ne {to uve de mo i na Uni ver zi te te u Sr bi ji - re kao je Ta nju gu ~lan SKO NUS-a Alek san dar To li} i do dao da je ~i ta va ide ja po te kla od gru pe stu de na ta.

On je ka zao da bi Pra vil nik o iz da va wu iden ti fi ka ci o nih kar ti ca tre ba lo da bu de usvo jen na svim pri vat nim i dr `av nim uni ver zi te ti ma, a wi me bi bi lo pred vi |e no da sva ki uni v er z i t et za s eb n o usvo j i kar ti cu.

- Ho } e m o da ob u h va t i m o kar ti com sve stu den te rav no prav no - i stu den te pri vat nih i dr `av nih fa kul te ta - re kao je To li}, ko ji o~e ku je da }e u na r ed n oj aka d em s koj go d i n i ve }i na uni ver zi te ta u Sr bi ji pra ti ti tren do ve evrop skih i svet skih uni ver zi te ta i po dr `a ti pro je kat. Ide ja je, ka ko je To li} ob ja snio, da stu den ti po kri ju iz ra du kar ti ce i or g a n i z a c i o n e tro { ko v e, ta ko da bi ona bi la naj jef ti ni ja na tr `i {tu, a we nu ta~ nu ce nu bi od re |i vao sa vet sva kog uni ver zi te ta.

Pre m a we g o v im re ~ i m a, pro je kat tre ba da bu de pred lo `en svim uni ver zi te ti ma u Sr bi ji na red ne eko nom ske go di ne, a od wi ho ve lo gi sti~ ke mo gu} no sti za vi si }e da li }e

kar ti ce za `i ve ti. On je pod se tio da je tre nut ni zva ni~ ni in d e t i f i k a c i o n i do k u m ent uni v er z i t e t a in d eks, ko j im stu dent mo `e da iden ti fi ku je svoj sta tus. ^la no vi SKO NUS-a tvr de da je in deks glo ma zan i da ni je prak ti ~an za sva ko dnev nu upo tre bu, dok bi do ku ment u vi du kar ti ce stu den ti mo gli da no s e u nov ~ a n i k u, a na osno vu we ga bi mo gli da ostva ru ju raz ne po pu ste.

- Hte li smo da stu den ti ma obez be di mo {to vi {e be ne fi ci ja u vi du po pu sta kod ra znih pri v red n ih su b je k a t a, ta ko da smo oba vi li raz go vo re i na ~el no smo do go vo ri li po pu ste u vi {e od 70 pri vred nih su bje ka ta - pre ci zi rao je To li}.

12

crna hronika

sreda25.jul2012.

UZNEMIRENI ME[TANI BA^KOG GRA^ACA, KOD OYAKA

Bom ba ot kri ve na u pra znoj ku }i Od pet ka, 20. ju la, me {ta ni Ba~ kog Gra ~a ca, kod Oxa ka, ne spa va ju mir no, a raz log je ot kri ve na ru~ na bom ba pod {u pom u dvo ri {tu ku }e Sta ni mi ra Vru }i ni }a, ko ji `i vi u Som bo ru. U sa moj ku }i, u Uli ci JNA 96 u Ba~ kom Gra ~a cu, ni ko ne `i vi ve} go di na ma, ta ko da je ne ja sno ko je mo gao tu osta vi ti ru~ nu bom bu ka {i ka ru.

bi la bom ba. Po {to se ne raz u mem u tu vr stu na o ru `a wa, po zva la sam pr ve kom {i je, ko je su mi po tvr di le da se ra di o ka {i ka ri. Od mah sam po zva la vla sni ka ku }e i po li ci ju ko ja je do {la i od mah blo ki ra la ku }u. Po li ci ja, ta ko |e, ni je sme la da di ra bom bu, ta ko da su or ga ni zo va li de `ur stvo, sve do do la ska eki pe iz Be o gra da ko ja je bom bu bez pro ble ma de ak ti vi ra -

Du {an ka Alek si} na me stu gde je ot kri la bom bu

Vre me na ka da su se vr lo ~e sto po dvo ri {ti ma i {u pa ma na la zi le bom be, mu ni ci ja, pa ~ak i oru` je, mi sli li smo da je pro {lo, ali iz gle da da jo{ po sto je ne ke za li he kod neo d go vor nih ko ji ih „se ju“, ne raz mi {qa ju }i o tra ge di ja ma ko je su vr lo mo gu }e, a na `a lost su se i de {a va le.

Du {an ka Alek si} sve vre me od ka da je ku }a u Uli ci JNA 96, a to je ve} de se tak go di na, osta la bez sta na ra, re dov no je obi la zi i oba ve {ta va vla sni ka ako ne {to ni je u re du. Ta ko je i u pe tak, 20. ju la, obi la ze }i ku }u, pod {u pom vi de la pla sti~ nu ke su po kri ve nu la vo rom. Ka da je la vor po di gla, ima la je {ta i da vi di, sa mo ni je bi la si gur na {ta je to pro na {la.

– Po {to sam ne po sred no u kom {i lu ku, ve} go di na ma re dov no obi la zim ku }u – re kla nam je Du {an ka Alek si}. – Ta ko je bi lo i u pro {li pe tak, ka da sam slu ~aj no za vi ri la u {u pu i is pod pla sti~ nog la vo ra na {la ke su u ko joj je

la. Ni je mi bi lo sve jed no kad sam bom bu pro na {la. Od mah sam po mi sli la {ta bi bi lo da su je pro na {la de ca ko ja se igra ju u oko li ni, po {to je ku }a sa zad we stra ne pot pu no otvo re na. Ne smem ni po mi sli ti {ta se sve mo glo de si ti...

Na sre }u, sve je pro {lo bez pro ble ma.

Sve vre me do do la ska spe ci jal ne eki pe za de mon ta `u iz Be o gra da, me {ta ni Ba~ kog Gra ~a ca su ra do zna lo pra ti li {ta se do ga |a, stre pe }i od ne sre }e.

– Do bro je {to ni ko ni je na star dao. Ve ro vat no to ni ko ni je ura dio zlo na mer no, ne go je hteo da se ota ra si bom be. Da je ne ko hteo da na u di, si gur no bi to ura dio dru ga ~i je. Sva sre }a da bom bu ni su na {la de ca! – re kao je kom {i ja Mi o drag Man di}.

Vi kend je pro te kao u de `ur stvu rad ni ka po li cij ske sta ni ce iz Oxa ka, a u po ne de qak je pri sti gla eki pa, ko ja je de mon ti ra la bom bu, na za do voq stvo svih me {ta na Ba~ kog Gra ~a ca.

S. Miler

U BLIZINI AERODROMA „NIKOLA TESLA”

Po gi nuo u ~e o nom su da ru Jed na oso ba je po gi nu la, a tri su po vre |e ne, od ko jih jed na te `e, u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la ju ~e oko 4.50 sa ti na auto pu tu kod is kqu ~e wa za aero drom u Be o gra du.

U di rekt nom su da ru “for da” be o grad skih ta bli ca i “hon de” bo san ske re gi stra ci je po gi nuo je Ni ko la ^. (24) iz Be o gra da.

Po vre |e ne oso be su ko li ma Hit ne po mo }i pre ba ~e ne u Ur gent ni cen tar.

Udes se do go dio na sa o bra }aj ni ci ko ja vo di s auto pu ta ka Aero dro mu „Ni ko la Te sla”. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, “ford” je

u kri vi ni pre {ao na le vu stra nu ko lo vo za i do {lo je do ~e o nog su da ra s “hon dom” ko ja se kre ta la svo jom tra kom. Na li cu me sta po vre da ma je pod le gao mla di} ko ji je bio u “for du”. Jo{ jed na oso ba iz

tog auto mo bi la te {ko je po vre |e na, kao i bra~ ni par iz Tu zle, ko ji je bio u “hon di”.

Pr vu po mo} po vre |e ni ma pru `i li su po li caj ci iz Sur ~i na i s Aero dro ma, kao i sa o bra }aj ci s auto pu ta. Re a go va la je i Hit na po mo} s Aero dro ma.

Sa o bra }aj na po li ci ja oba vi la je uvi |aj u pri su stvu su di je i tu `i o ca.

LISICE MLADI]U IZ KRAQEVA

Uhap {en zbog pe do fi li je Kra qe va~ ka po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je uhap si la A. K. (22) iz Mi lav ~i }a, me sta kod tog gra da, zbog sum we da je po ~i nio ne do zvo qe ne pol ne rad we nad dva na e sto go di {wom de voj ~i com.

Sum wa se da je A. K. u fe bru a ru, uz pret wu, od veo dva na e sto go di {wu de voj ~i cu iz Kra qe va u svoj stan, gde je po ~i nio pol ne rad we nad wom, a po sle je joj je pu tem in ter ne ta slao pre te }e po ru ke da o to me ni kom ne go vo ri, na vo di se u sa op {te wu.

(FoNet)

dnevnik

PREDSEDNICA VSS-a NATA MESAROVI] O OP[TEM IZBORU SUDIJA

Vlast kri va za pro pu ste Pred sed ni ca Vi so kog sa ve ta sud stva Na ta Me sa ro vi} uka za la je ju ~e na ozbiq ne i slo ` e n e si s tem s ke prav n e pro ble me u po stup ku op {teg iz bo ra su di ja, tvr de }i da je to te lo sve vre me spro vo di lo za ko ne i po {to va lo do ne te od lu ke Ustav nog su da.

Re a gu ju }i po vo dom po sled wih od lu ka Ustav nog su da o usva ja wu `al bi ne i za bra nih su di ja, pred sed ni ca VSS-a je pod se ti la na to da je osnov za op {ti iz bor su di ja Ustav iz 2006. go di ne i niz ka sni je do ne t ih pra v o s ud n ih za k o n a, ko j e je do n e l a Skup { ti n a Sr bi je na pred log Vla de, a da je ulo ga VSS-a bi la da ta kav tip iz bo ra spro ve de. „VSS, ni ti we gov pred sed nik, ne be `i od utvr |i va wa sop stve ne ulo ge u to me ve} upo z o r a v a na za b o r a v qe n e, skri ve ne i po ti snu te ~i we ni c e o prav n oj pri r o d i i uzro c i m a sve g a u ve z i s izborom, ko ji je na stao mno go pre osni va wa tog te la i ko j i uop { te ni j e pro c e d u ral n e pri r o d e„, na v e l a je Na ta Me sa ro vi} u pi sa noj iz j a v i ob j a v qe n oj na saj t u VSS-a.

Pod s e } a j u } i na tok po stup ka op {teg iz bo ra i upo zo re wa Ve ne ci jan ske ko mi si je po vo dom na cr ta Usta va iz 2006, Na ta Me sa ro vi} je za kqu ~i la da „je di ni pred la ga ~ i i do n o s i o c i su { tin skih od lu ka u obla sti pra vo su |a (iz vr {na i za ko no dav na vlast), ni su otvo re no pri hva t i l i na v e d e n e zah t e v e

Na ta Me sa ro vi}

Evro pe i na osno vu to ga ne spor n o i ja s no pro m e n i l i svo je od lu ke”. Sve do sa da te su {tin ske od lu ke, ne sa mo da ni je po ni {tio ni Ustav ni sud ve} je u vi {e na vra ta i u raz li ~i tim pri li ka ma od ba cio ini ci ja ti ve pred la ga ~a za oce nu ustav no sti i za ko ni to sti do ne tih aka ta ili je po stu pak ob u sta vio zbog ne po sto ja wa osno va za da qe vo |e we po stup ka.

Po s led w om od l u k om Us tav nog su da o usva ja wu `al bi se, ka ko je na ve la, raz re {a va spor, kroz pro ce du ral ne ne do s tat k e na k nad n o iz b or pre tva ra u re i zbor i ta ko po ku {a va da sa kri je su {ti na spo ra i do ne kle okri vqu je or gan ~i ja je ulo ga bi la da do ne te pro pi se spro ve de.

„Zna ~i, na o~i gled i od jed nom se, po mom mi {qe wu, do go di la zna ~aj na pro me na po li ti~ ke od lu ke ko ja je iz ve de na ne po dob nim na ~i nom i sve se svo di na VSS ko ji je sve vre me spro vo dio za ko ne i po {to vao do ne te od lu ke Ustav nog su da„, na ve la je Na ta Me sa ro vi}. Ona je pod se ti la na to da je svim su di ja ma ko je su u vre me iz bo ra oba vqa le su dij sku du `nost, a ko je ni su iza bra ne u po stup ku op {teg iz bo ra, su dij ska du `nost pre sta la po si li za ko na. „Zna se da je po sto jao op {ti oglas za iz bor na su dij sku funk ci ju, na ko jem su mo gli u~e stvo va ti i kan di da ti ko ji ni su bi li na su dij skoj du `no sti, a mo gli su da kon ku ri {u jed na ko, rav no prav -

no i ini ci jal no„, na ve la je Na ta Me sa ro vi}. „Pro ble mi su na sta li po {to je do no {e wem za ko na o no voj mre `i su do va – zna ~i po li ti~ kom od lu kom – broj po sto je }ih su dij skih me sta sma wen u skla du s evrop skim stan dar dom (broj su di ja na 100.000 sta nov ni ka), a na kon kurs za iz bor se pri ja vi lo vi {e stru ko vi {e kan di da ta od bro ja ko ji se bi ra„.

Me |u oni ma ko ji ni su iza bra ni bi lo je i 800 za te ~e nih su di ja, ko ji ma je na osno vu iz r i ~ i t e od r ed b e za k o n a pre sta la su dij ska du `nost, pod se ti la je ona. Od tog tre nut ka do da nas, ka ko je uka za la, tra je „po li ti~ ka bor ba i su kob iz me |u vla sti (iz vr {ne i za ko no dav ne) i ne vla di ne or ga ni za ci je (Dru {tvo su di ja Sr bi je), ko ja je oku pi la i ne i za bra ne su di je i ko ja u`i va ma we ili vi {e otvo re nu ne ka da ja ~u, a ne ka da sla bi ju po dr {ku evrop skih in sti tu ci ja. „U tim ras pra va ma i su ko bi ma, jo{ od upo zo re wa Ve ne ci jan ske ko mi si je na na crt Usta va iz 2006. go di ne, pa sve do da nas, tvr di se da ni Ustav ni za kon, ni dru gi za ko ni ni su sme li da pred vi de iz bor, ve} re i zbor i da je zbog to ga ~i tav taj po stu pak tre ba lo da bu de pot pu no dru ga ~i ji (mo gle bi kon ku ri sa ti sa mo po sto je }e su di je, va `i la bi pret po stav ka iz bor no sti, a sa mo su prot no bi se do ka zi va lo itd)„, na ve la je Na ta Me sa ro vi}.

(Tanjug)

POZIV DRU[TVA SUDIJA SRBIJE:

^la no vi VSS-a da pod ne su ostav ku Dru {tvo su di ja Sr bi je po zva lo je ju ~e ~la no ve Vi so kog sa ve ta sud stva da pod ne su ostav ke. Pred sed ni ca DSS-a Dra ga na Bo qe vi} re kla je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je VSS iz gu bio po ve re we op {te i stru~ ne jav no sti i le gi ti mi tet i da, „ako we go vi ~la no vi ima ju ele men tar nu do zu pri stoj no sti, tre ba lo bi svi da pod ne su ostav ke”.

- Vi so ki sa vet sud stva se ne sna la zi u upra vqa wu si ste mom i ra dio je pod ve li kim po li ti~ kim uti ca jem – re kla je Dra ga na Bo qe vi}.

Dru {tvo su di ja je ta ko |e od lu ~i lo da no voj vla di upu ti smer ni ce za spro vo |e we re for me pra vo su |a, ko ja bi prak t i~ n o pod r a z u m e v a l a re for mu do sa da {we re for me, ko ju sma tra ju ne u spe lom.

Dra ga na Bo qe vi} je pre ci zi ra l a da }e smer n i c e bi t i upu } e n e vla d i i re s or n om mi ni star stvu ~im bu du for mi ra ni, a uko li ko bu de po treb no, tra `i }e i pri jem da bi pred stav ni ci ma vla de ob ja sni li svo je pred lo ge.

Smer ni ce su, ka ko je do da la, pre dve ne de qe do sta vqe ne i od g o v a r a j u } im evrop skim in sti tu ci ja ma, a sa ~i we ne su na osno vu ana li ze re for me sud stva ko ja se, ka ko je re ~e no, „po ka za la po -

gub n om po funk c i o n i s a w e pra vo su |a”. Po oce na ma ovog stru kov nog udru `e wa, po sle di ce do sa da {we re for me su ne pod no {qiv upliv iz vr {ne vla sti i ne do zvo qen pri ti sak sud sko-uprav ne vla sti na pra vo su |e.

– Re i zbor su di ja je do veo pra vo su |e u van red no sta we, a da je re for ma bi la po gre {na po ka zu ju i me |u na rod ni eks per ti ko ji su u ju nu po sve do ~i li da to ni {ta ni je va qa lo, a o to me go vo ri i pet od lu ka Ustav nog su da Sr bi je od 1. i 18. ju la i iz ja va pred sed n i k a tog su d a Dra g i { e Sli jep ~e vi }a, ko ji je re kao da }e sve od lu ke VSS-a bi ti po ni {te ne – re kla je Dra ga na Bo qe vi}. – Mre `a su do va je ne ra ci o nal na, broj su di ja i sud skog oso bqa ne do vo qan, tro {ko vi pra vo su |a pre vi so ki, a su di je i tu `i o ci za stra {e ni. Po sle di ca sve ga to ga je da je pra vo na pra vi~no su | e w e ugro ` e n o, a po ve re we gra |a na ni `e ne go ikad.

Dru {tvo su di ja pred la `e ~e ti ri smer ni ce za ko je ve ru je }e do pri ne ti de lo tvor nom, efi ka snom i eko no mi~ nom si ste mu pra vo su |a.

– Za to je neo p hod no obez be di ti u~vr {}i va we stal no sti sud ske funk ci je, pre sve -

Dra ga na Bo qe vi}

ga po vrat kom na po sao ne re i za bra nih su di ja i tu `i la ca, {to je ve} po ~e lo da se ostva ru je od lu ka ma Ustav nog su da – na ve la je Dra ga na Bo qe vi}. – Za t im je po t reb n o obez be di ti si stem vred no va wa ra da su di ja i tu `i la ca i utvr di ti me ha ni zme di sci plin ske od go vor no sti, ko ji po sto je na pa pi ru, ali se ne

spro v o d e. Tre } i pred log od no si se na us p o s ta v qa w e le g i t i m i t e t a i vra }a we po ve re wa u Vi s o k i sa v et sud stva i Dr `av no ve }e tu `i la ca.

Dra g a n a Bo q e vi} je do da la da Dru { tvo su d i j a po zi va sve ~la no ve Vi so kog sa ve ta sud s tva da uva ` e ~i w e n i c u da su lo {e ra di li i da pod ne su ostav ke.

Dru {tvo na kra ju pred la `e da se na p ra v i de l o t vo ran i eko no mi ~an sud ski si stem i da se ta ko gra |a ni ma omo g u } i jed n ak pri s tup prav d i.

To zna ~i, ka ko je ob j a s ni l a, da se od r e d i od g o v a r a ju }i broj su di ja, ko ji je u do sa da {woj re for mi neo prav da no bio sma wen za tre }i nu.

Ona je ob ja sni la da bi po vrat kom svih ne re i za bra nih su d i j a i tu ` i l a c a wi h ov broj bio isti kao pre re i zbo ra 2009. go di ne, {to ne bi bi lo pre vi {e jer je u me |uvre m e n u po v e } an broj pred me ta.

(Tanjug)

PRAVOSNA@NA PRESUDA BEOGRA\ANINU ZA POKU[AJ UBISTVA SNAJE

Sve kru pet go di na za tvo ra Be o grad ski pen zi o ner To mi slav Ste va no vi} (73) pra vo sna `no je osu |en na pet go di na za tvo ra jer je pro {log av gu sta, u sta wu bit no sma we ne ura ~un qi vo sti usled afek ta be sa, po ku {ao da ubi je sna ju Mi li cu (51) u “Ju-bi znis cen tru” zbog svo je sum we da mu va ra si na s ko jim ima dvo je de ce.

Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da u Be o gra du i Ste fa no vi }a osu dio na je din stve nu ka znu od pet go di na za tvo ra zbog kri vi~ nih de la ubi stva u po ku {a ju i ned zvo qe nog no {e wa oru` ja.

O{te }e ni su za ostva ri va we svo jih imo vin sko prav nih zah te va upu }e ni na par ni cu, na vo di se u od lu ci ob ja vqe noj na saj tu Ape la ci o nog su da.

Ste va no vi} je ogla {en kri vim {to je 29. av gu sta 2011. go di ne po ku {ao da ubi je sna ju na Bu le va ru Mi ha i la Pu pi na u No vom Be o gra du, ta ko {to je u wu pu cao iz pi {to qa, a za tim po ku {ao da je za da vi. U `e nu je is pa lio ~e ti ri met ka u tre nut ku ka da mu je bi la okre nu ta le |i ma i tr ~e }im ko ra kom se uda qa va la od we ga, te ju je je dan me tak po go dio u po dlak ti cu de sne ru ke.

@e na je utr ~a la u obli `wi lo kal da bi se sklo ni la i za {ti ti la od na pa da, ali je Ste fa no vi} utr ~ao za wom i vi {e pu ta je uda rao i da vio, u sta wu bit no sma we ne ura ~un qi vo sti usled afek ta be sa sred weg ste pe na, na vo di se u pre su di. Vr lo br zo je do {lo do in ter ven ci je rad ni ka In ter vent ne je di ni ce, ko ji su ga uhap si li.

Ste va no vi} je sna ji za da dao te {ke te le sne po vre de, a od mah po sle do ga |a ja o~e vi ci su u iz ja va ma me di ji ma tvr di li da je sve kar sna ju op tu `i vao za pre qu bu.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik PQE VQAK U CR NOJ GO RI LI [EN SLO BO DE PO PO TER NI CI IN TER PO LA BE O GRAD

Uhap{en direktor [ari}evih kompanija Crnogorska policija uhapsila je kasno preksino} Pqevqaka Ne ma wu K., koga srpski istra`ni organi potra`uju zbog sumwe da je povezan s poslovima odbeglog narkobosa Dar ka [a ri }a, pi{e list „Dan”.

Nemawa K. je uhap{en po poternici Interpola Beograd, a kako je listu „Dan” potvr|eno iz policije, odmah je predat sudiji za istrage Vi{eg suda u Bijelom Poqu, koji mu je odredio ekstradicioni pritvor.

On do sada nije imao problema sa zakonom, ali je navodno 2009. godine bio izvr{ni direktor dve firme koje se dovode u vezu sa [ari}em pa je postao

predmet istrage srpske policije. Po pisawu „Dana”, Nemawa K. se ne dovodi u vezu sa {vercom droge ve} je u pitawu finansijska istraga kojom je obuhva}eno nekoliko desetina [ari}evih preduze}a.

Nemawa K. je neko vreme `iveo u Beogradu, a posledwu godinu boravio je u Pqevqima.

Darko [ari} je optu`en za {verc narkotika i nalazi se u bekstvu. Srpsko Specijalno tu`ila{tvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je optu`nicu protiv [ari}a i wegovih saradnika zbog {verca vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike.

(Ta njug)

sreda25.jul2012.

13

IN CI DENT U ZRE WA NIN SKOJ PA LA TI PRAV DE

Zapalio se pa utr~ao u sud Mu{karac, star {ezdesetak godina, zapalio se ju~e ujutro ispred Palate pravde u Zrewaninu i posle toga utr~ao u zgradu, gde su ga savladali sudski stra`ari i ugasili vatru koja je zahvatila telo. O ovom, do

stawu i nije `ivotno ugro`en, a konsultovan je i plasti~ni hirurg.

Po posledwim informacijama, R. ^. se nije polio benzinom, kako se u po~etku sumwalo, nego rakijom, mada niko od

tegli, i zatim {ibicama upalio vatru.

Dok je bio u plamenu, utr~ao je u zgradu. Muwevito su reagovali sudski stra`ari Mi o drag Bu kvi} i Da li bor Ba ki}, koji su ~oveka odgurnuli u }o{ak ulaznog

Izvori “Dnevnika” bliski istrazi ka`u da je na ceduqi koju je mu{karac ostavio prilikom ulaska u sudski hol, uz li~ne podatke, napisao i slede}u re~enicu: “Vatrom }u braniti svoja qudska prava, imovinu i istinu”. Ta in-

PO RO DI CA ZA RI] IZ BE O GRA DA TRA @I OD [TE TU OD DR @A VE I MUP-a

Za smrt sina 33 miliona

Porodica pokojnog \or|a Zari}a (24), za ~ije je ubistvo prilikom incidenta koji se desio 19. marta 2009. godine u Beogradu, tokom policijske kontrole automobila u kojem se nastradali nalazio, osu|en biv{i pripadnik beogradske Interventne brigade policije Mi qan Ra i ~e vi}, podneli su tu`bu protiv dr`ave i Ministarstva unutra{wih poslova za naknadu nematerijalne {tete.

Kako saznaje „Dnevnik“, na ime du{evne boli ~lanovi naju`e porodice potra`uju 33 miliona dinara.

Tu`bu za naknadu {tete, preko svog pravnog punomo}nika, podneli su o{te}eni majka i brat, Ol gi ca i Mi lan Za ri}, po{to su se za to stekli zakonski uslovi, posle prethodne procedure pred Republi~kim javnim pravobranila{tvom, okon~ane neuspe{no.

Nakon {to je presuda Vi{eg suda u Beogradu postala pravosna`na, o{te}ena porodica Zari} je preko svog pravnog punomo}nika po~etkom aprila podnela republi~kom pravobraniocu predlog za mirno re{avawe spora, ali do toga nije do{lo.

Naime, kako navodi na{ izvor, MUP se nije izjasnio u predvi|enom zakonskom roku od 60 dana, nakon ~ega su o{te}eni stekli pravo na podno{ewe tu`be za naknadu {tete. Kako saznajemo, u vezi s iznosom opredeqenim na ime obe{te}e-

wa porodice pokojnog \or|a Zari}a, osim te`ine gubitka, stepena i intenzitete du{evnog bola zbog smrti sina i brata, pravni zastupnik u obrazlo`ewu iznosi i napomenu da su imali u vidu i ~iwenicu o „iznosu koji je Srbija isplatila drugoj dr`avi radi za{tite interesa gra|ana“.

nadle`nih organa nije potvrdio taj podatak.

Na lice mesta iza{li su i policijski slu`benici, koji su obavili uvi|aj i sa~inili zapisnik.

Portparolka Vi{eg suda u Zrewaninu Bra ni sla va Go li ja nin, u prisustvu zamenice predsednika tog suda Edi te ^or da{, potvrdila je ju~e za “Dnevnik” da se incident dogodio oko 9.20 ~asova. Po wenim re~ima, mu{karac se nalazio ispred Palate pravde, blizu ulaznih vrata, kada se polio te~no{}u koju je poneo u

hola i zatim, uz pomo} protivpo`arnog aparata, ugasili vatru koja je zahvatila celo telo.

– Prilikom ulaska u zgradu, on je ostavio papir na kojem je bila napisana jedna re~enica, wegovi li~ni podaci i adresa. Daqa istraga }e utvrditi o ~emu se radi.

U svakom slu~aju, neprijatno smo iznena|eni doga|ajem jer se prvi put ovako ne{to desilo kod nas – izjavila je Branislava Golijanin, i dodala da su policajci uzeli teglu s te~no{}u da bi se utvrdilo ~ime se mu{karac polio.

formacija nije zvani~no potvr|ena zbog istrage koja je u toku, a posle koje bi trebalo da bude utvr|eno zbog ~ega se ~ovek odlu~io na ovako radikalan potez.

Na{ list nezvani~no saznaje da je mu{karac, koji se ju~e zapalio pred sudskom zgradom, zapravo me{tanin Zrewanina R. ^. koga mu~e nere{eni imovinskopravni odnosi. Navodno je prodao deo ku}e, a za sebe zadr`ao neku prostoriju, pa se ve} du`e sva|a i tu`i oko vlasni{tva nad krovom i potkrovqem. @. Ba la ban

Nekima je oduzimawe `ivota jedini izlaz Ubi je ni \or |e Za ri}

Apelacioni sud u Beogradu je u februaru ove godine potvrdio presudu beogradskog Vi{eg suda izre~enu posle ponovqenog postupka, kojom je biv{i pripadnik MUP-a Miqan Rai~evi} osu|en zbog ubistva \or|a Zari}a, a odluka o kazni prvostepenog suda je preina~ena s 13 godina zatvora na kona~nih deset.

J. J.

Ubio ga metil-alkohol

minuo u ni{kom Klini~kom centru, te{ko trovawe metilakoholom – rekao je za RTS lekar Zavoda Mi o drag Zdrav ko vi}.

sada nezabele`enom slu~aju u zrewaninskom sudu, odmah je obave{tena Hitna pomo}, koja je ~oveka prevezla u Urgentni centar, gde mu je ukazana lekarska pomo}.

– Pacijent R. ^. primqen je u svesnom stawu u zrewaninsku Op{tu bolnicu “Dr \or|e Joanovi}” – potvrdio je de`urni hirurg Zo ran Ku ja ~i}. – Na wegovom telu konstatovane su opekotine drugog A i drugog B stepena, koje su zahvatile 25 odsto povr{ine nogu. Pacijent je trenutno u stabilnom

Por ti ri na me stu gde su uga si li po `ar

SA MO U BI STVA IZ O^A JA SVE ^E []A U SR BI JI

LE SKOV ^A NIN UMRO OD TRO VA WA RA KI JOM

Od trovawa metil-alkoholom u Ni{u je umro mu{karac star 42 godine. Primqen je ju~e u bolnicu, a pretpostavqa se da je pio rakiju kupqenu u Leskovcu.

– Posle zavr{ene obdukcije u Zavodu na sudsku medicinu u Ni{u, ustanovqeno je da je razlog smrti 42-godi{weg pacijenta iz Leksovca, koji je prekju~e pre-

Zgra da su da u Zre wa ni nu

On ka`e da je pacijent primqen u ponedeqak po podne na Neurohirur{ku kliniku u Ni{u s poreme}ajem vida i da je posle ~etiri sata preminuo. Kod wega je u krvi prona|eno 2,5 promila metil-alkohola.

Stru~waci Zavoda su alarmirali policiju da bi utvrdili kako je osoba do{la u kontakt s takvim alkoholnim pi}em da ne bi do{lo do daqeg {irewa te otrovne materije.

Zdravkovi} ka`e da je ova situacija sli~na sa slu~ajem „Zozova~a”, kada je vi{e osoba preminulo od konzumirawa rakije s metil-alkoholom. Zato preporu~uje da se alkoholna pi}a ne kupuju od nelegalnih prozvo|a~a i bez licence.

Zdravkovi} ka`e da je samo dva grama metil-akohola dovoqno za trovawe, dok je koli~ina od 20 grama smrtonosna za ~oveka. Prvi simptomi trovawa su poreme}aj vida i sluha i psihomotorni nemir.

Ve} dugo je Srbija zemqa depresivnih i o~ajnih qudi koji u ovim te{kim ekonomskim i drugim neizvesnim i neiskrenim vremenima s mnogo muke tra`e izlaz. Mnogi od wih ga nikad i ne prona|u, ve} di`u ruku na sebe i na taj na~in prekra}uju muku za koju duboko veruju da je nere{iva i bezizlazna.

Upravo zbog toga broj samoubistava je iz dana u dan sve ve}i. Proteklih desetak dana u Vojvodini su se samoubistva doga|ala na svakih 17 sati i time je na{a pokrajina zauzela neslavni evropski vrh.

Izra~unato je da u Srbiji godi{we blizu 1.500 qudi sebi oduzme `ivot, a polovina od tog broja je u Vojvodini. Po broju samoubistava – 19 na 100.000 stanovnika – na{a dr`ava je na 13. mestu u svetu, a mentalni porema}aji, kao {to su depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, uzroci su u vi{e od 90 odsto slu~ajeva.

{tawem i iz vatrenog oru`ja, a slede trovawe i se~ewe vena.

Na{i gra|ani sve te`e se suo~avaju s ekonomskom krizom koja im oduzima mogu}nost da rade i zarade i na taj na~in izdr`avaju i sebe i svoje porodice. Dr`ava slabo, ili gotovo nikako, ne reaguje na masovne otkaze pa osiroma{ewe i bezna|e, u koje upadaju oni koji su do ju~e imali redovne plate i brinuli o domovima, ostaje samo wihova briga. Zbog toga raste broj psihi~kih poreme}aja izazvanih stresom, koji se ~esto prvo re{avaju gutawem gomile raznih tableta a potom se izalaz tra`i u samoubistvu.

Osim toga, sve je prisutnija otu|enost qudi, sebi~nost, nerazumevawe za tu|e probleme, bezose}ajnost...

O tome koliko qudi u Srbiji, dok jo{ nije kasno, prosto vapi da im se pomogne svedo~e i podaci da smo postali “tabletomani”. Naime, na{i gra|ani piju “bensednine”, “bromazepame”, “leksilijume” i druge sedative i raznorazne antidepresive u milionskim brojkama. Sve ~e{}e se oni “zalivaju” alkoholom, a sve to @i vot se sve ~e {}e pre kra ti i ve {a wem o dr vo stvara uslove da Podaci za Vojvodinu su jo{ cr- slabiji dignu ruku na sebe. wi, jer je tu broj samoubistava 13 Stru~waci tvrde da do samouna 100.000 stanovnika. Na osnovu bistva dolazi kada qudima do|e statisti~kih podataka, stru~wa- “`uta minuta” za koju nema racioci su zakqu~ili da je mentalno nalnog obja{wewa i nakon koje zdravqe stanovni{tva Srbije sve sva pitawa ostaju bez pravog odgolo{ije. Naime, svaki ~etvrti gra- vora. Dru{tvo kao na{e, tvrde |anin boluje od depresije koja, po- stru~waci, mora prona}i na~ina kazuju policijski podaci, dopri- da preventivno deluje jer depresinosi tome da odlu~e da sebi odu- ja, koja je postala svakodnevna i zmu `ivot. Podaci tako|e pokazu- koja nam, jednostavno, kao dru{tvu ju da su samoubistva naj~e{}e ve- u tranziciji, “pripada”, zahteva

Su i cid ko si mla de Posebno zabriwava {to je suicid sve izra`eniji me|u mladim qudima. Naime, gotovo ~etvrtinu samoubistava u svetu po~ine tinejxeri i mla|i od 25 godina. Po podacima na{eg zavoda za statistiku, samoubistvo je drugi naj~e{}i vid smrti mladih uzrasta od 15 do 24 godine, odmah iza saobra}ajnih nesre}a.

U Srbiji oko 90 mladih qudi godi{we po~ini samoubistvo.

Psihijatri tvrde da je anksioznost predvorje depresije, bolesti koja }e, po proceni stru~waka, 2020. godine posle kardiovaskularnih, biti druga po u~estalosti. da se vodi ra~una o znacima, signalima i porukama pojedinaca koji su upali u krizu. Naime, po wihovoj oceni, sam poku{aj samoubistva uvek nosi apel okolini za pomo}, a povla~ewe u sebe opomiwe na to da su neki posustali u ovim te{kim vremenima i da im je pomo} potrebna te da }e, ukoliko ona izostane, di}i ruku na sebe.

Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu pribli`no milion qudi po~ini samoubistvo, koje je u gotovo svim zemqama me|u deset glavnih uzroka smrti i jedan od tri vode}a uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina. U svetu broj samoubistava raste iz godine u godinu i za proteklo pola veka uve}an je 60 posto. Samou-

bistvo je najve}i svetski zdravstveni problem jer je uzro~nik oko tri odsto smrti na globalnom nivou, a ni mnogo razvijenije i bogatije dr`ave u svetu nemaju “recept” za wegovo smawewe. ^ak se prognozira da }e samoubistava biti jo{ vi{e jer se broj obolelih od depresije, koju karakteri{e poreme}aj raspolo`ewa – prisustvo izuzetne tuge, razo~arewa, usamqenosti, bezna|a, nedostatka vere u sebe, ose}aja krivice, ni`e vrednosti i ekonomsko propadawe – ne}e smawivati. Naprotiv, ekonomska kriza, kojoj niko ne vidi kraj niti re{ewe za izlazak iz we, samo }e uve}avati broj o~ajnika koji }e re{ewe tra`iti, a ve}ina i na}i, u oduzimawu `ivota.

Q. Ma le {e vi}

14

sport

sreda25.jul2012.

dnevnik

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

PLI VA ^I CA NA \A HIGL

Naj va `ni je je da bu de mo tim Naj bo qa srp ska pli va ~i ca Na |a Higl iz ja vi la je uo~i po la ska u Lon don da }e na Olim pij skim igra ma si gur no pru `i ti mak si mum i da se na da od li~ nom re zul ta tu.

- Na {e je da da mo mak si mum, da se po sve ti mo tr ka ma, bu de mo jed ni uz dru ge i da da mo ko li ko mo `e mo.

Na dam se naj bo qem re zul ta tu i da }e mo svi bi ti za do voq ni - re kla je Hi glo va.

Sr bi ju }e u `en skom de lu tak mki ~e wa, osim Hi glo ve, pred sta vqa ti i Mi wa Naj da nov ski, dok }e u mu {kom de lu na stu pi ti ~ak {e to ri ca pli va ~a (^a vi}, Len |er, Si la |i, Mar ko vi}, Si qev ski, Stje pa no vi}).

Tre ner De jan Pe ji no vi} is ta kao je da je u pli va wu mo `da i naj te `e osvo ji ti me da qu.

- Pr vi put u isto ri ji tak mi ~e we u pli va wu je re du ko va no u od no su na sve pret hod ne Olim pij ske igre. Qu di ko ji su ta mo ili ima ju A nor mu ili sja jan rej ting. Tim ove go di ne ~i ni osmo ro qu di, a pr vi put u isto ri ji {ta fe ta 4 pu ta 100 slo bod no. O{tra je kon ku ren ci ja, sva ki pla sman u po po dnev na pli va wa su vr hun ski do met, fi na le vi {e od to ga, a me da qa, to uop {te ne tre ba ko men ta ri sa ti. Uz atle ti ku tu je naj te `e do }i do me da qe - po ru ~io je Pe ji no vi}.

SRP SKI OLIM PIJ CI OTI [LI U LON DON: Srp ski olim pij ski tim ot pu to vao je na Olim pij ske igre u Lon don. Na ~e lu eki pe od bli zu 120 spor ti sta bio je pred sed nik OKS Vla de Di vac.

- Ose }aj je sja jan, jer je po sle ~e ti ri go di ne ko na~ no do {ao je dan da kre ne mo u Lon don. Ide mo po zi tiv ni, da bo dri mo jed ni dru ge, da pred sta vqa mo ze mqu na naj bo qi mo gu }i na ~in i da do |e mo do do brih re zul ta ta re kao je Di vac Ta nju gu na aero dro mu.

On je po seb no is ta kao sjaj nu at mos fe ru ko ja srp ske olim pij ce ~e ka u Lon do nu.

- Sva kim da nom sve vi {e spor ti sta pri sti `e, za ko ji dan bi }e to Olim pi ja da u pra vom smi slu, sa do sta dru `e wa, po dr {ke, fer-ple ja.

Na dam se da }e re pre zen ta tiv ci us pe ti da na pre ve ono {to `e le - is ta kao je Di vac.

Me |u spor ti sti ma ko ji su oti {li u Lon don bi li su va ter po li sti, te ni se ri, od boj ka {i, od boj ka {i ce, ru ko me ta {i, pli va ~i, bi ci kli sti, yudi sti, ve sla ~i, sto no te ni se ri. Sr bi ju }e u Lon do nu pred sta vqa ti 115 spor ti sta u 15 spor to va.

SE LEK TOR VA TER PO LI STA DE JAN UDO VI ^I]

Fi na le i bor ba za zla to Se lek tor va ter po li sta Sr bi je De jan Udo vi ~i} re kao je da eki pa ni ka da ni je ima la te `e pri pre me, ali da ciq u Lon don nu osta je isti - fi na le i bor ba za zla to.

go di nu, ni pre dve, ni po po vrat ku iz Pe kin ga. Na{ ciq je fi na le, bor ba za zla to i za to `i vi mo - re kao je Udo vi ~i}.

On je is ta kao fe no me na lan pri stup igra ~a to kom pri pre ma.

na po ~et ku ne bu de ka ko tre ba.

Gre {ke }e mo is pra vqa ti u ho du, a na dam se da }e mo na kra ju za slu `i ti i sre }u. Sad nam je po treb ni ja ne go ikad - is ta kao je Udo vi ~i}.

SE LEK TOR OD BOJ KA [I CA ZO RAN TER ZI]

Ne za hval no je da obe }a va mo Se lek tor od boj ka {i ca Sr bi je Zo ran Ter zi} re kao je da }e eki pa u Lon do nu da ti sve od se be i igra ti naj bo qe {to mo `e u ovom tre nut ku. On je do dao i da se na da da }e igra ~i ce bi ti kon cen tri sa ni je ne go na pro {lim Olim pij skim igra ma.

- Ovo su dru ge Olim pij ske igre za ve }i nu od nas u `en skoj re pre zen ta ci ji. Si gur no je da }e sa da bi ti dru ga ~i je, sa mim tim {to se na dam da }e de voj ke raz mi {qa ti o utak mi ca ma, a ne o pro prat nim stva ri ma - re kao je Ter zi}.

Bo ri ~i} di rek tor tak mi ~e wa

- Ima li smo do sta pe ho va, po vre da, bo le sti, ali i u ta kvoj si tu a ci ji ne od u sta je mo od na {eg ci qa. Bez ob zi ra na sve, mi ne kal ku li {e mo, ciq se ni je pro me nio, ni u od no su na pro {lu

- Mom ci su da li i vi {e ne go {to sam o~e ki vao, zna mo {ta smo pro {li i to mi uli va na du, da nad ma {i mo i se be u Lon do nu.

Po zi vam na vi ja ~e da nas bo dre, {to vi {e mo gu, da ne za me re ako

Se lek tor je jo{ re kao da su va ter po li sti po no sni {to je wi hov ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je di ni iz ko lek tiv nih spor to va ko ji tre }i put uza stop no u~e stvu je na Olim pij skim igra ma.

SE LEK TOR RU KO ME TA [A VE SE LIN VU KO VI]

^e tvrt fi na le je re al no Se lek tor ru ko me ta {a Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} re kao je da je eki pa sprem na i da je re al no o~e ki va ti da se pla si ra u ~e -

tvrt fi na le OI, bez ob zi ra na te {ku gru pu. Sr bi ja tak mi ~e we po ~ i w e 29. ju l a pro t iv [pa ni je.

- O~e ku jem da se pre sve ga po ka `e mo u naj bo qem mo gu }em sve tlu. Ni smo ima li pre vi {e pro ble ma sa po vre da ma. Mi slim da smo pre bo le li naj te `e, a to je ot pi si va we igra ~a, ali {to nas ne ubi je to nas oja ~a. Bez ob zi ra na „gru pu smr ti„, mi slim da je re al no da se do mog ne mo ~e tvrt fi na la - re kao je Vu ko vi}.

Ka pi ten re pre zen ta ci je Mo mir Ili} re kao je da je eki pa zre la i da `e li da po ka `e da je s raz l o g om vi c e { am p ion Evro pe.

- At mos fe ra u ti mu je fe no me nal na. Mi slim da smo tih me sec da na pri pre ma sa zre li kao eki pa. Po go to vo po sle tur ni ra u Skan di na vi ji smo po ka za li da smo po sta li pra vi tim sa ka rak te rom. Gru pa je ste te {ka, ali ima mo svo je {an se. Ne be `i mo od pro tiv ni ka, ide mo da se bo ri mo i da po ka `e mo zbog ~e ga smo vi ce {am pi o ni Evro pe - re kao je Ili}.

Po red `en ske i mu {ke re pre zen ta ci je, Sr bi ju }e na Olim pij skim igra ma pred sta vqa ti i Alek san dar Bo ri ~i}, pred sed nik OSS i pot pred sed nik FIVB. Svet ska od boj ka {ka fe de ra ci ja de le gi ra la je Alek san dra Bo ri ~i }a za di rek to ra tak mi ~e wa na od boj ka {kim tur ni ri ma u Lon do nu.

- Ne za hval no i glu po je obe }a va ti me da qu ili vi sok pla sman, po {to je 12 naj ja ~ih eki pa na olim pij skom tur ni ru, a ve }i ni wih je me da qa am bi ci ja. Za i sta }e mo se po tru di ti da da mo sve od se be i da igra mo naj bo qe mo gu }e u ovom tre nut ku. Za ko ji }e to re zul tat bi ti do voq no vi de }e mo - re kao je Ter zi}.

Ka pi ten Ma ja Og we no vi} re kla je da tim sa mo obe }a va da }e igra ti sr cem.

- Mi smo, na rav no, uz bu |e ni i sre} ni {to je do {ao dan da kre -

ne mo za Lon don. Ovo su bi la slat ka i{ ~e ki va wa, od 16. apri la smo za jed no i vred no smo ra di li i tre ni ra li. Ne }e mo da obe }a va mo pla sma ne i me da qe, ve} sa mo da }e mo igra ti za Sr bi ju sr cem i da ti mak si mum. Ako to bu de do voq no za do bar pla sman ili, daj Bo `e, me da qu, to }e bi ti pod vig za nas - re kla je Og we no vi }e va.

Sr bi ja tak mi ~e we na Igra ma po ~i we 28. ju la utak mi com pro tiv Ki ne.

KA PI TEN OD BOJ KA [A BO JAN JA NI]

Po ka za}e mo {ta zna mo Ka pi ten od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Bo jan Ja ni} re kao je da je do {ao tre nu tak da eki pa po ka `e ka ko se spre ma la za Olim pij ske igre.

- Ja k o smo uz b u | e n i {to je do { ao tre n u t ak od l a s ka na Olim p ij s ke igre. Jo{ po s le Pe k in g a smo ma { ta l i da se

na | e m o ov d e. Bi l o je ja k o te {ko u kva l i f i k a c i j a m a i sa da je do { ao tre n u t ak da po ka ` e m o {ta zna m o i za {ta smo se spre m a l i - re k ao je Ja n i} pred po l a z ak u Lon don.

Sr bi ja je pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu sti gla do ~e tvrt -

fi na la, a Ja ni} ni je `e leo da prog no zi ra re zul tat ske do me te u Lon do nu.

- Sve {to mo gu da obe }am u ime igra ~a je da }e mo da ti sve od se be. Bi }e mo mak si mal no bor b e n i i pred s ta v qa } e m o Sr bi ju na pra vi na ~in, na te re nu i van we ga.

Se lek tor Igor Ko la ko vi} ka zao je da se na da da }e se eki p a iz Lon d o n a vra ti ti sa osme si ma.

- Mi slim da ni je ne ko vre me za kon fe ren ci ju i ve li ke pa me ti, ali su {ti na je da ima mo kon ti nu i tet na stu pa na Olim pij skim igra ma. Po sle uspe ha sa mog pla sma na, na dam se da }e mo da ti sve od se be i na pra vi na ~in pred sta vi ti spr sku od boj ku. Iskre no se na dam da }e mo se iz Lon do na vra ti ti sa osme si ma - re kao je Ko la ko vi}.

Sr b i j a tak m i ~ e w e na Olim p ij s kim igra m a po ~i we 29. ju la utak mi com sa SAD.

SPORT

dnevnik

sreda25.jul2012.

15

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU

Ve sla ~i op ti mi sti Kuc nuo je ~as isti ne za srp sku ve sla~ ku re pre zen ta ci ju u ovoj 2012. Na kon du go traj nih i sve o- bu hvat nih pri pre ma, mno go broj nih pro ve ra i re ga ta, hek to li ta ra pro li ve ne zno ji, sa ti i sa ti vre me na pro ve de nih na vo di, ot pu to va la je re pre zen ta ci ja u Lon do nu, gde }e od 28. ju la do 5. av gu sta, ka da }e se vo di ti bit ka na olim pij skoj ve sla~ koj re ga ti, po la ga ti di plom ski is pit. Na naj ve }em mo gu }em sport skom iza zo vu u ka ri je ri sva kog spor ti ste srp sko ve sla we pred sta vqa }e dve po sa de – ~e tve rac bez kor mi la ra Mi lo{ Va si} (ro |en 10. ja nu a ra 1991), Go ran Ja gar (10. jun 1984), Mi qan Vu ko vi} (10. ja nu ar 1990), Ra do je \e ri} (28. de cem bar 1991) i dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji} (15. de cem bar 1974), Ne nad Be |ik (14. april 1989). Od re pre zen ta ti va ca u Lon don pu tu je i Mar ko Mar ja no vi} (24. no vem bar 1985) ko ji }e u svoj stvu re zer ve bi ti na go tovs uko li ko, ne daj Bo `e, do |e do ne ke ne pred vi |e ne si tu a ci je. Po red tak mi ~a ra, u eks pe di ci ji srp ske ve sla~ ke re pre zen ta ci i je su i Ne boj {a Ili}, du go go di {wi di ri gent ve sla~ kog or ke stra, we go va de sna ru ka Olak san dr Fe do tov, fi zi o te ra pe ut Ste van Ka stra to vi} i ge ne ral ni se kre te ra VSS Ne boj {a Je vre mo vi}.

Na {a ve sla~ ka re pre zen ta ci ja je s ve li kim op ti mi zmom ot pu to va la u Lon don. Go to vo uglas svi re pre zen ta tiv ci po ru ~i li su da su mak smi mal no sprem ni za sve iza zo ve ko ji ih o~e ku ju i da su re {e ni da da ju sve od se be ne bi li u Lon do nu na pra vi na ~in pred sta vqa li srp ski sport i ve sla we ko je su do sa da ne bro ja no pu ta ob ra do va li ve li kim us pe si ma na mno gim naj ve }im me |u na rod nim tak -

Bi ci kli sti o~e ku ju do bar pla sman Se l ek t or re p re z en t a c i j e Sr bi je u bi ci kli zmu Ra di {a ^u bri} re kao je da je osnov ni ciq Iva na Ste vi }a i Ga bo ra Ka se da za vr {e tr ku u pr voj po lo vi ni.

- O~e ku je mo do bar pla sman.

Za nas je to da se za vr {i u pr voj po lo vi ni, bi ti u pr voj tre }i ni je od li ~an re zul tat, a sve pre ko fe no me nal no. Na sta zi od 250 ki lo me ta ra na {i mom ci su sprem ni da za vr {e tr ku i da se no se sa ve li ka ni ma ko ji upra vo do la ze sa Tu ra.

Naj ve }i fa vo ri ti su En gle zi pred v o | ed n i Ke v en d i { e o m,

ima bar 20 kan di da ta za me da qu - re kao je ^u bri} i do dao:Na dam se da }e nas po slu `i ti sre }a, da vre me bu de do bro i da ne bu de pa do va.

Ivan Ste vi}, ko me }e Igre u Lon do nu bi ti tre }e u ka ri je ri, re kao je da se na da tre }oj sre }i.

- So lid no se ose }am, je di no sam ne z a d o v o q an, jer ni s am imao ade k vat n a tak m i ~ e w a zbo go ot ka zi va wa tr ka u Ita li ji i Austri ji. Ra di li smo u Slo ve ni ji, sprem ni smo, ali mno go }e za vi si ti od sport ske sre }e - po ru ~io je Ste vi}.

mi ~e wi ma. Osim Ni ko le Sto ji }a i Go ra na Ja ga ra, ko ji ma su igre u Lon do nu ~e tvr te, od no sno dru ge, osta li na {i re pre zen ta tiv ci }e de bi to va ti na naj ve }oj svet skoj smo tri spor ta. Sva kom od na {ih re pre zen ta ti va ca smo po sta vi li po dva pi ta wa i evo ka ko su oni, re dom od naj sta ri jeg ka naj mla |em, od go vo ri li na wih.

Se lek tor Ne boj {a Ili} re kao je da su obe po sa de (dvo jac i ~e tve rac) kan di da ti za fi na la, a da je po sle to ga svi ma otvo ren put.

- Mak si mal no smo se spre mi li.

Obe po sa de su naj sprem ni je ove go di ne, {to nam je i bio ciq i {to je je di no {to smo mo gli da ura di mo. Na Igra ma o~e ku jem naj bo qi na stup ove go di ne. Na po sled wem svet skom ku pu smo bi li ~e tvr ti i {e sti, {to po ka zu je da su obe po sa de kan di da ti za fi na le, a u fi na lu je svi ma otvo ren put - re kao je Ili}.

Is ku sni Ni ko la Sto ji} ka zao je da se na vi kao na Igre, ali da je ne za hval no prog no zi ra ti re zul ta te.

- Ni su mi ovo pr ve Igre, a ni dru ge. Ja sam se na vi kao da u~e stvu jem na Igra ma. Mla da smo po sta va, par me se ci smo za jed no. Tre ni ra li smo naj bo qe {to smo mo gli. Ima li smo mno go do brih tre nin ga, za o bi {le su nas po vre de.

Do bro smo se spre mi li i mo `e mo da se na da mo do brom ve sla wu, ali je ne za hval no prog no zi ra ti re zul tat - re kao je Sto ji}.

Go ran Ja gar je ka zao da je da se na da bo qem re zul ta tu od ~e tvr tog me sta.

- Eki pa je sprem na, ni ko ni je bo le stan i to je naj va `ni je. Ide mo u Lon don po {to bo qi re zul tat. U Min he nu (1972) smo bi li ~e tvr ti, vo leo bih da to sa da po boq {a mo - re kao je Ja gar.

STO NO TE NI SER ALEK SAN DAR KA RA KA [E VI]

Mno go za vi si od `re ba Naj bo qi srp ski sto no te ni ser Alek san dar Ka ra ka {e vi} re kao je da je pot pu no spre man, ali da }e re zul tat naj vi {e za vi si ti od sre}e u `re bu.

re kao je Ka ra ka {e vi}. Sr bi ju }e na igra ma u Lon do nu u sto nom te ni su, po red Ka ra ka se vi }a, pred sta vqa ti i mla di Mar ko Jev to vi}. Se lek tor Bo ris Vu ke li} re -

JAN KO TIP SA RE VI]

Pun sam sa mo po u zda wa Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} re kao je pred po la zak u Lon don da je pun sa mo po u zda wa, kao i da }e za dr `a ti mak si mal nu mo ti va ci ju.

- Svi naj bo qi igra ~i su tu, osim po vre |e nog Na da la. Da kle, svi `e le me da qu, bi }e ve o ma te {ko, ve} od dru gog ko la mo `e{ da do bi je{ ne kog iz u zet no ja kog

jio [tut gart, igrao jo{ jed no fi na le. Ni je pro blem {to se pre la zi na tra vu, jer sam ja od onih ko ji se la ko pri la go |a va ju na no vu pod lo gu.

Ne nad Zi mo wi} je iz ra zio za do voq stvo {to je Dej vis kup tim opet na oku pu, a po seb no {to su te ni se ri u Lon don ot pu to va li sa osta lim olim pij ci ma.

ri va la. Olim pij ska me da qa je san za sva kog od nas, ali, \o ko vi}, Fe de rer i Ma ri su sva ka ko fa vo ri ti - re kao je Tip sa re vi}.

On is ti ~e da ga at mos fe ra uo~i olim pij skog tur ni ra pod se }a na Dej vis kup.

- Ose }am tu ener gi ju, jer pr vo }e mo igra ti za svo ju ze mqu, a po sle za se be. Li~ no, do la zim spre man, iako sam pret hod ne dve ne de qe igrao na {qa ci. Imam i do sta sa mo pu zda wa, jer sam osvo -

- Ovo su mo je tr }e Igre, ali pr vi put idem ~ar te rom. Te ni ska eki pa je naj ja ~a do sa da, na pret hod nim Igra ma No vak nam je do neo jed nu me da qu, a sa da se na dam da }e mo us pe ti i vi {e od to ga po ru ~io je on.

Vik tor Tro ic ki je, ta ko |e, iz ra zio za do voq stvo {to se Dej vis kup tim oku pqa u Lon do nu.

- Sja jan je ose }aj pred sta vqa ti svo ju ze mqu i na dam se naj bo qem is ta kao je Tro ic ki.

RVA^ ALEK SAN DAR MAK SI MO VI]

Na dam se od li~ ju Rva~ Alek san dar Mak si mo vi} je di ni }e u Lon do nu pred sta vqa ti srp sko rva we u gr~ ko - rim skom sti lu. Pre ne ko li ko da na vra tio se s pri pre ma u Ma |ar skoj i s op ti m i z mom do ~ e k u j e na s tup na Olim pij skim igra ma.

- Vra tio sam se s pri pre ma u Ma |ar skoj i se }am se od li~ no. Ve li ki sam op ti mi sta i na dam se da }u us pe ti da osvo jim od li~ je - re kao je Mak si mo vi}.

YUDI STA DMI TRI GE RA SI MEN KO

Spre man sam za iza zo ve

Igre obez be |u je 18.200 qu di Bri tan ska vla da sa op {ti la je da }e an ga `o va ti do dat nih 1.200 voj ni ka na obez be |e wu Olim pij skih iga ra. Ni je, me |u tim, sa op {te no da je ova kva od lu ka do ne ta zbog no vih bez bed no snih pret wi. Ta ko se broj voj ni ka ko ji }e obez be |i va ti tak mi ~a re, gle da o ce i objek te po peo na 18.200.

Ra ni je ovog me se ca or ga ni za to ri su mo ra li da an ga `u ju bri tan sku voj sku, po {to pri vat na kom pa ni ja G4S, ko ja je bi la za du `e na za bez bed nost na Igra ma, ni je us pe la da obez be di do vo qan broj qu di. Za to je mi ni star od bra ne Fi lip Ha mond pre ba cio u pre sto ni cu do dat ne sna ge.

- Sve {to smo hte li da spro ve de mo, spro ve li smo. Sprem ni smo, mno go za vi si od `re ba, o~e ku jem bo qi `reb ne go pre ~e ti ri go di ne ka da mi je po lu fi na le iz ma klo za poen. Na dam se bar ~e tvrt fi na lu, ali mno go vi {e mo }i }u da ka `em kad bu de mo zna li `reb -

kao je da su obo ji ca od li~ no od ra di li pri pre me i da je dva ~e ka ju po ~e tak tak mi ~e wa.

- Naj va `ni je je da su ih za o bi {le po vre de, sad sa mo da nas po slu `i sre }a u `re bu i na da mo se od li~ nim re zul ta ti ma - po ru ~io je Vu ke li}.

Srp ski re pre zen ta ti vac u xu dou Dmi tri Ge ra si men ko re kao je uo~i po la ska na Olim pij ske igre da je spre man za iza zo ve ko ji ga ~e ka ju na naj ve }em tak mi ~e wu.

- Ose }am se do bro i na dam se da }e sve bi ti u re du - re kao je Ge ra si men ko.

We gov tre ner An drej Ta ba kov is ta kao je da se na da le pim ve sti ma iz Lon do na.

- Ne ki tak mi ~a ri su se spre ma li za OI i sku pqa li nor mu ~e ti ri go di ne, Dmi tri je to us peo za se dam me se ci. U do broj je for mi, ve ru jem u we ga i na dam se do brim ve sti ma iz Lon do na po ru ~io je Ta ba kov.

Svet ski li de ri i ho li vud ske zve zde na otva ra wu Iga ra Sto ti ne svet ski po zna tih li~ no sti, ukqu ~u ju }i 120 svet skih li de ra, pri su stvo va }e otva ra wu Olim pij skih iga ra u Lon do nu, a me |u go sti ma bi }e i An |e li na Xo li, Mi {el Oba ma i kraq Sva zi len da.

O~e ku je se da }e re kor dan broj {e fo va dr `a va i vla da gle da ti 27 mi li o na fun ti (42 mi li o na do la ra) vred nu mu zi~ ko-ple sno-pi ro teh ni~ ku eks tra va gan cu u pre sto ni ci Bri ta ni je. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel i ja pan ski pre mi jer Jo {i hi ko No da bi }e ne ki od li de ra ko ji }e gle da ti ovaj {ou u re `i ji De ni ja Boj la i na ko me se o~e ku ju i `i ve ov ce i hi rur ziple sa ~i iz Na ci o nal ne slu `be za jav no zdra vqe. Bri tan ska kra qi ca Eli za be ta Dru ga zva ni~ no }e otvo ri ti Igre na ce re mo ni ji ~i ji je sa dr `aj taj na, ali gde se o~e ku je i sce na u ko joj film ska da di qa

Me ri Po pins uni {ta va Ha ri Po te ro vog pro tiv ni ka, lor da Vol de mor ta.

Pr va da ma SAD Mi {el Oba ma pred vo di }e ame ri~ ku de le ga ci ju, a za sa da se ne

o~e ku je pri su stvo we nog su pru ga Ba ra ka Oba me. We gov pro tiv nik u pred iz bor noj tr ci Mit Rom ni po ja vi }e se na otva ra wu. Bri tan ski princ Vi li jam i we go va su pru ga Ke trin, ko ji su udah nu li no vi `i vot bri tan skoj kra qev skoj po ro di ci, se de }e na otva ra wu u dru {tvu evrop skog plem stva, ukqu ~u ju }i i prin ca Al ber ta od Mo na ka, pre no si Frans pres. Ru sku de le ga ci ju pred vo di }e pre mi jer Dmi tri Me dve dev, a pred sed nik Vla di mir Pu tin mo `da }e

svra ti ti ka ko bi za svo ju du {u po gle dao tak mi ~e wa u xu dou, gde ima cr ni po jas.

Bri tan ska fud bal ska le gen da Dej vid Be kam tre ba lo bi da se po ja vi na ce re mo ni ji iako se ne }e tak mi ~i ti za Bri ta ni ju, {to je iza zva lo ve li ki gnev jav no sti. Or ga ni za to ri o~e ku ju oko 120 {e fo va dr `a va i vla da, {to je znat no vi {e u od no su na 80 ko li ko ih je bi lo u Pe kin gu 2008. Svet ski zva ni~ ni ci bi }e po tom ugo {}e ni i u Ba kin gem skoj pa la ti.

Naj vi {e pa `we pri vla ~e ipak za ba ve po zna tih ko je }e se odr `a va ti to kom Iga ra, ukqu ~u ju }i i ga la ve ~e u Mu ze ju Vik to ri je i Al ber ta u ~ast bok ser ske le gen de Mu ha me da Ali ja. Ho li vud ski su per par An |e li na Xo li i Bred Pit po mo }i }e u or ga ni za ci ji ove ve ~e ri, gde }e se sred stva pri ku pqa ti za hu ma ni tar nu or ga ni -

za ci ju „Spor tom do mi ra”. Na ve ~e ri }e se po ja vi ti i glu mi ca Ke trin Zi ta Xons, auto mo bi li sta Lu is Ha mil ton, ukra jin ski bok se ri, bra }a Kli~ ko. Hra na }e, ako je su di ti pre ma pi sa wu ta blo i da, bi ti ti pi~ no bri tan ska - ri ba i krom pi ri }i.

Pro iz vo |a~ sa to va „Ome ga” ta ko |e }e or ga ni zo va ti se ri ju „taj nih” `ur ki to kom Iga ra, a me |u go sti ma bi }e austra lij ska glu mi ca i za {tit no li ce „Ome ge” Ni kol Kid man i pli va~ Majkl Felps.

Igra ma, pak, ne }e pri su stvo va ti Ba {ar Al Asad iz Si ri je - iako }e se si rij ski tim nad me ta ti na Olim pi ja di, Ro bert Mu ga be iz Zim bab vea i Alek san dar Lu ka {en ko iz Be lo ru si je. Pod zna kom pi ta wa je i po se ta iran skog pred sed ni ka Mah mu da Ah ma di ne xa da bu du }i da je re kao da ve ru je da Bri ta ni ja ima pro blem sa wim.

16

sport

sreda25.jul2012.

dnevnik

MOL SKI MA RA TON NA TI SI

U~e sni ci glav ne tr ke uo~i star ta na pla `i u Adi

Naj br `i Bo `i dar Ra ce i Bo ja na De di} Na Ti si, iz me |u Ade i Mo la, odr `an je Mol ski ma ra ton(osmi po re d u) ko j i su pri r e d i l i Pli v a~ k i klub Del fin, Me sna za jed ni ca Mol i Cen tra za gra |an ske de mo krat ske ini ci ja ti ve iz Mo la. U~e stvo va la su 103 tak mi ~a ra iz Sr bi je, Ma |ar ske i Ne ma~ ke, 68 u mu {koj i 35 u `en skoj kon ku ren ci ji.

U glav noj tr ci na sta zi od 3,5 ki lo me ta ra star to va lo je 79 pli va ~a iz Ade, Mo la, Ka wi `e, Be o gra da, Ba~ ke To po le, Sen te, Su bo ti ce, No vog Kne `ev ca, Be ~e ja, Ki kin de i dru gih me sta.

Po be dio je ~lan be o grad skog Par ti za na Bo `i dar Ra ce ko ji je sta zu pre pli vao za 40,47 mi nu ta, za sa mo dve se kun de is pred dru go pla sir na og Ta ma {a Far ka {a iz Be ~e ja (40,49), a iza wih su znat no ka sni je su sti gli tre }e pla si ra ni [e be {~en [in ko vi} iz Be ~e ja

(47,19) i ~e tvo ro pla si ra ni Va len tin Ber ke{ iz Su bo ti ce (48,05).

U kon ku ren ci ji da ma pr va je bi la ~la ni ca som bor skog Po le ta Bo ja na De di} u vre me nu od 50,57 mi nu ta, dru ga Li li La da wi iz Sen te (52,32) i tre }a [a ra Goj kov iz Ka wi `e (52,38).

Do ma }i ni i or ga ni za to ri bi li su na vi si ni za dat ka. Po red me da qa i pe ha ra za naj u spe {ni je u svim sta ro snim uz ra sti ma u ma ra ton skoj tr ci i tr ka ma Ti ski cvet za naj mla |e, u ko ji ma je na stu pi lo tri de se tak de voj ~i ca i de~a ka, pri zna wa su do de qe na naj sta ri jim u~e sni ci ma: 75.go di {wem Imre Po tu iz No vog Sa da i 63.go di {woj Edit Ta u {an iz Su bo ti ce, kao i naj mla |im u~esni ci ma glav ne tr ke 11. go di{wa ci ma Da ni je lu Si men di }u iz Mo la i Ivet Jo vi} iz Ade. Pla sman na 3.500 m po uz ra sti ma, 2001. i mla |i: La zar De di} (Som bor),

USPEH BRA ]E MAR KA I MI LO [A TO DI ]A U OBA RA WU RU KU

Osvo ji li ~e ti ri me da qe Bli zan ci Mar ko i Mi lo{ To di} iz ^e la re va, ~la no vi Klu ba za sport sko oba ra we ru ke Srp ski vi tez, osvo ji li su sre br nu i tri bron za ne me da qe

Mar ko i Mi lo{ To di}

na me |u na rod nom tak mi ~e wu u Hr v at s koj. Nad m e t a l o se 90 tak mi ~a ra iz Sr bi je, Cr ne Go re, Ma ke do ni je i Hr vat ske.

Mar ko je u~e stvo vao u ka te go ri ji do 90, a Mi lo{ do 100

ki lo gra ma. Da ne bi bio pro tiv nik bra tu, Mi lo{ je tra `io da se pre ba ci u te `u ka te go ri ju i u ja ~oj kon ku ren ci ji osvo jio dve bron za ne me da qe.

- Ja sam bio dru gi u oba ra wu le v om a tre } i de s nom ru k om, dok je brat Mi lo{ bio tre }i i le vom i de snom ru k om. Objek tiv no, ni smo mo gli do pr vog me sta jer su Hr vat ski tak m i ~ a r i bi l i bo q i, a ovaj sport kod wih ima tra di ci j u oko dva d e set go d i n a.Kod nas je tek dve po sled we go di ne u eks p an z i j i, a u~e s tvova l i smo na po sled wa dva od sve ga tri do sa da odr `a na pr ven stva Sr bi je - re kao je Mar ko To V. Vu ja no vi} di}.

TUR NIR U DORT MUN DU

Ka ru a ni ka sa Tur nir u Dort mun du, pod na zi vom [par ka sa - {a hov ski mi ting 2012, za vr {en je tri jum fom Ka ru a ne. Isto po e na kao i po bed nik osvo jio je i Kar ja kin, ali je po do dat nim kri te ri ju mi ma (broj po be da) Ka ru a na pro gla {en pr va kom.

Pla sman: 1-2. Ka ru a na, Kar ja kin 6, 3-6. Po no mar jov, Kram nik Naj di~, Le ko 5,5, 7. Ma jer 4, 8. Frid man 3,5, 9. Bar tel 3, 10. Gu staf son 1,5.

1996-1999. i mla |i: Tot Ha sno {i ^on gor (Be ~ej), Ne nad Ak sin (Ada), Enis Be ha ro vi} (Ka wi `a). De voj ~i ce: Li li La da wi (Sen ta), [a ra Goj kov (Ka wi `a), Ni ko le ta Gu ja{ (Ka wi `a).

Mu {kar ci 1992-1995: Bo `i dar Ra ce (Be o grad), Ta ma{ Far ka{, [e be {}en [in ko vi} ( oba Be ~ej). @e ne: Bo ja na De di} (Som bor), Ana Lo {onc (Ka wi `a), Haj nal ka Pa mer (Ada). Mu {kar ci 1982-1991: Bran ko Tep {i} (Som bor), Gor dan Bil bi ja (Su bo ti ca), Ni ko la Jovi} (Mol). @e ne: Je le na Vla ni ko lin (Mol).

Mu {kar ci 1972-1981: Ha ziz Ga {i (Ba~ ka To po la), Er vin Bir man (Ne ma~ ka), Dar ko Jak {i} (Mol). @e ne: Do ra Kur te {a nin, Je le na Mi {ko vi} Po bed ni ci: Bo `i dar Ra ce i Bo ja na De di} (obe Mol).

Mi klo{ Tol di (Ada), Da ni jel Si men Mu {kar ci 1962-1971: En dre Haj du di} (Mol), de voj ~i ce: ^en ge An droc ki, (Ka wi `a), Re `e Lo {onc (Ka wi `a), Ivet Jo vi} (obe Ada). De ~a ci ro |e ni Dra gan Po po vi} (Ku la). @e ne: Ve ra

PO ^E LI PRI PRE ME RU KO ME TA [I CR VEN KE

Mno go od la za ka, ne ma do la za ka Na kon gr ~e vi te bor be, ne iz ve sno sti do sa mog kra ja i ho ror op stan ka u Su per li gi, let wa pa u za u RK Cr ven ka pro te kla u zna ku od la ska ne ko li ci ne stan dard nih ~la no va pr ve po sta ve, {to je po tvr |e no i na pro ziv ci ko ju je oba vio tre ner Igor De sni ca i ozna ~io po ~e tak pri pre ma za no vo pr ven stvo.

Gol man Jo vi ca Vi tas, ko me je pro te kla se zo na bi la naj bo qa u ka ri je ri, oti {ao je u Iz rael, De jan Pro le, sa u~in kom pr vog strel ca eki pe i naj bo qeg igra ~a naj ve ro vat ni je }e u Vr bas, de sno kril ni igra~ Stra hi wa Stan ko vi} na sta vqa u Voj vo di ni, Mi lo{ Mi li}, ve o ma po u zda ni pi vot vra tio se u ma ti~ ni klub Vr bas, a le vo kri lo Bo {ko Jo lo vi} jo{ se ni je od lu ~io u ko ju }e no vu sre di nu. Isto vre me no, bar za sa da, ni ko ni je do {ao ta ko da }e kon ku ren ci ja za tak mi ~ar sku eki pu iz gle da ti ova ko: Mje ri ma~ ka, Ma noj lo vi} i Ka ra ve zi} (gol ma ni), Mi ri}, Pe ro vi}, Hol pert, Gu gle ta i Kqa ji} (kri la), Gru ji ~i}, Pu {i ca i Ka ra no vi} (pi vo ti), Ni ko li}, Sla vu qi ca, Ra do wi}, @e ga rac, Ko va ~e vi}, \u ro vi}, Ra ~i}, Ivi}, Pot pa ra i Egi} (be ko vi).

Ne sum wi vo, ovo je znat no ta wi sa stav u od no su na pro {lo go di {wi, po go to vo na po zi ci ja ma gol ma na i le vog be ka. Ka da je gol man u pi ta wu tre ba zna ti da je Mla den Mje ri ma~ ka na kon ope ra ci je ko -

le na i re ha bi li ta ci je jo{ ro vit i da ve ro vat no ne }e bi ti spre man do po lo vi ne po lu se zo ne. Pred sed nik klu ba Mi li sav Ko va ~e vi} ka `e da su u to ku pre go vo ri oko po ja ~a wa, ali za sa da ne ot kri va wi ho va ime na. U o~e ki va wu tog re {e wa i pot pu ne kon so li da ci je igra~ kog ka dra, tre ner Igor De sni ca, sa sa rad ni ci ma Ra do sa vom Ko va ~e vi }em, Jo va nom Mje ri ma~ kom i Vu kom Stan ko vi }em, oba vi }e fi zi~ ki deo pri pre ma na te re nu Osnov ne {ko le. Na kon ne de qu da na usle di }e tre nin zi i pre i po sle pod ne, a pr ve kon trol ne utak mi ce pla ni ra ne su oko 10. av gu sta.

Ge ne ral na pro ba sprem no sti bi }e tra di ci o nal ni me mo ri jal „^i le Mi {ko vi}�, ne de qu da na pre po ~et ka no ve se zo ne.

- Kroz sve pri prem ne utak mi ce, a na sto ja }e mo da ih bu de {to vi {e, svi igra ~i }e ima ti pri li ku da is ka `u svo ju sprem nost i mo gu} no sti i iz bo re se za ula zak u pr vu po sta vu. A ka da je u pi ta wu do met i `e qa, on da nam je u pr vom pla nu da iz bo ri mo op sta nak, ali ne sa strep wom do po sled weg ko la. To mo ra mo obez be di ti znat no ra ni je - ka `e De sni ca, ko ji pri zna je da je u pla nu svo je tre ner ske ka ri je re vi deo se be jed nog da na na ovoj po zi ci ji u ma ti~ nom klu bu, ali je sti ca jem okol no sti ovo mo `da ma lo pre ra no do {lo, ma da se ne bo ji iza zo va i od go vor no je pri hva tio za da tak ko ji mu je ponu |en.

T. Jo vo vi}

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE U SPORT SKOM RI BO LO VU NA SP U SLO VE NI JI

Pe ca ju zlat nu me da qu Re pre zen ta ci ja Sr bi je u pe ca wu ri be udi com na plo vak ot pu to va la je u Slo ve ni ju na Svet sko pr ven stvo za mla |e ka te go ri je, ko je }e se odr `a ti na Sa vi kod Bre `i ca. U ju ni or skoj re pre zen ta ci ji do 23. go di ne su: Pre drag Du gaj li} iz ^e la re va, Igor Se ku li} iz Be ~e ja, Alek sa Ili} iz Ni {a, Mi lan To {i} iz Pe trov ca na Mla vi i re zer vni ~lan Igor Glo ri} iz Be o gra da. Ovi mom ci su do sa da osvo ji li sre br nu me da qu u Ita li ji, bron za nu u Por tu ga li ji i jo{ im ne do sta je zlat na. Tre ni ra }e mo dva- tri da na na Sa vi da se ma lo upo zna -

mo sa vo dom, te re nom i ri bom, a glav no tak mi ~e we je 28. i 29. ju la. Pri ja vqe no je 25 re pre zen ta ci ja, {to zna ~i da }e u~e stvo va ti pre ko sto tak mi ~a ra - re kao je Pre drag Du gaj li}.

Dva de se to go di {wak iz ^e la re va Du gaj li}, ko me je ovo pe to svet sko pr ven stvo, i ovo ga pu ta o~e ku je me da qu. Ima mo ja ku eki pu i sprem ni smo da osvo ji mo naj sjaj ni je od li~ je ko je nam ne do sta je u na {oj ko lek ci ji - op ti mi sta je Du gaj li}, ~i je su u~e {}e na Svet skom pr ven stvu po mo gla SO Ba~ ka Pa lan ka i Me sna za jed ni ca ^e la re vo. V. Vu.

Dra gin, Il di ko [ter bik, Il di ko [e stak (sve Ada).

Mu {kar ci 1952-1961: Ar pad Ju has (Ka wi `a), Vo ji slav Mi ji} 8[a bac), Zol tan [ar wai (Ka wi `a). @e ne: Li via Var ga (Ba~ ka To po la).

Mu {ar ci 1951. i sta ri ji: De `e Mel kun (Sen te{, ma |ar ska), Sre ten Ni ko lin (No vi Kne `e vac), Sr |an Ste fa no vi} (Be o grad). @e ne: Mir ja na Gu slov, Edit Ta u {an (obe Su bo ti ca).

U tr ci Ti ski cvet za ro |e ne 2000/2001. kod de ~a ka naj u spe {ni ji su bi li La zar De di}, Da ni jel Si men di} i Mi klo{ Tol di, a kod de voj ~i ca Eri ka Bar na, ^en ge An droc ki i Ivet Jo vi}.

Kod uz ra sta 2002. i mla |ih naj u spe {ni ji su bi li kod de ~a ka Adam Sa bo, Mar tin Sa bo i Ba lint Mi ha lek,a kod de voj ~i ca Jo va na Je ~an ski, Ka ro li na Ha sno {i Tot i Ana Fe je{.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

TUR NIR U BA KUU

Jo va nov ski u dru gom ko lu Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski uspe {no je star to va la na tur ni ru u glav nom gra du Azer bej xa na Ba kua, po {to je u pr vom ko lu sa vla da la Le si ju Tsu ren ko iz Ukra ji ne sa 6:3, 2:6, 6:3. Me~ je tra jao ta~ no 102 mi nu ta.

Jo va nov ski, ko ja je po sta vqe na za pe tog no si o ca u dru gom ko lu sa sta }e se sa Ru ski wom Va le ri jom So lo vqe vom. Tur nir u Ba kuu igra se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

RU DAR IZ VRD NI KA SE PRI PRE MA ZA NO VU SE ZO NU

Gor wi deo ta be le do sti `an Fud ba le ri Ru da ra iz Vrd ni ka, ko ji ove go di ne pu ne 93 le ta po sto ja wa, pri pre ma ju se za na red nu se zo nu u Srem skoj li gi. Pro {le go di ne tak mi ~e we su za vr {i li na de ve toj po zi ci ji, a sa da `e le da se pop nu za ko je me sto vi {e. Vrd ni ~a ni tre ni ra ju na svom igra li {tu, a vo di ih no vi tre ner Ne deq ko Ba bi}, ko ji po se du je B li cen cu. U klu bu i me |u igra ~i ma fuk ci o ni {e sve ka ko tre ba, Ru dar ima od li~ nu sa rad wu s no vo sad skom Voj vo di nom, a le gen dar ni gol man Ili ja Pan te li} je po ~a sni pred sed nik Vrd ni ~a na.

- @e li mo da se pla si ra mo u gor wi deo ta be le - ka `e pred sed nik klu ba Alek san dar Ma noj lo vi}. - Do ve li smo no vog tre ne ra, a na spi sku je 27 igra ~a.

Za sa da vred no ra de i na tre nin zi ma ih je naj ma we dva de set dvo ji ca. Ra ~u na mo i na ne ka po ja ~a -

wa, `e li mo da po kri je mo me sta na ko ji ma smo ma lo sla bi ji. ^i ni mo sve da obez be di mo do bre uslo ve za rad.

U pri prem nom pe ri o du eki pa }e od i gra ti {est test utak mi ca s eki pa ma iz raz li ~i tih ran go va tak mi ~e wa i svi igra ~i do bi }e {an su. Sa Ze mu nom }e se sa sta ti 4. av gu sta, za Da na ru da ra Sr bi je.

- Mno go ra di mio i s mla |im ka te go ri ja ma, ko je su na{ po nos is ta kao je sport ski di rek tor i pot pred sed nik OFS Ru ma - Irig Ne nad Avra mo vi}. Na {i klin ci, ro |e ni 2001. i 2002. go di ne, osvo ji li su sed mo me sto na me |u na rod nom tur ni ru u Ne ma~ koj.

Mno go nam po ma `u Op {ti na Irig, Eko me tal, Vla di mir Pe tro vi} i RGP RDS. Sa da je ne ko li ko mo ma ka iz omla din skog po go na pri kqu ~e no pr voj eki pi i, ko li ko sam vi deo za ovih ne ko li ko da na pri pre ma, od li~ no ra de.

M. Pa vlo vi}

Bar se lo na nu di ugo vor Pu jo lu Ka pi ten Bar se lo ne Kar los Pu jol ima 34 go di ne, ali upra va vi {e s tru k og pr va k a Evro p e sma tra da mu jo{ ni je vre me za od la zak u pen zi ju i po nu di }e mu no vi vi {e go di {wi ugo vor. Pu jol je za pr vi tim de bi to vao jo{ 1999. go di ne, a do da nas je od i grao 559 utak mi ca i po sti gao 14 go lo va.

- Ho }u da igram fud bal do 40 go di ne - po ru ~io je Pu jol.

Sta me ni de fan zi vac je do sa da sa Bar som osvo jio ~ak 19 tro -

fe ja u do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma.

- Sa Kar lo som ima mo po se ban od nos. On je sim bol klu ba i za s lu ` u j e dru g a ~ i j i tret man ne go {to ima ju osta li. Bar se lo na je si gur na da `e li da Pu jol osta ne do kra ja ka ri je re ka zao je di rek tor klu ba An do ni Zu bi za re ta.

Po red tro fe ja sa Bar se lo nom, Pu jol je u dre su re pre zen ta ci je [pa ni je osvo jio ti tu le pr va ka sve ta i Evro pe.

SPORT

dnevnik DARKO LAZOVI] UO^I REVNA[ ME^A ZVEZDA–NAFTAN

Ve ru je mo u pro laz Fud ba ler Cr ve ne zve zde Dar ko La zo vi} re kao je da u re van{ me ~u sa be lo ru skim Naf ta nom eki pa mo ra da iz beg ne pa do ve u

Dar ko La zo vi}

igri ko je je ima la u pr voj utak mi ci.

- Ne sme mo da do zvo li mo u re van {u da ola ko pri ma mo go lo ve kao {to je to bio slu ~aj u Be lo ru si ji. Naf tan je po ka zao, po seb no u dru gom po lu vre me nu da ni je ni ma lo na i van pro tiv nik. Ra di se o do broj eki pi i mo ra mo to kom ce log me ~a da bu de mo mak si mal no kon cen tri sa ni - re kao je La zo vi}.

Cr ve no-be li su pro {le ne de qe u go sti ma sa vla da li Naf tan sa 4:3 u pr voj utak mi ci dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe.

- Ne sum wam u pro laz u tre }e ko lo kva li fi ka ci ja.

Mo ra mo da pri ka `e mo si gur nu i efi ka snu par ti ju i ni ka ko ne sme mo da do zvo li mo da se po no vo igra mo sa `iv ci ma na vi ja ~a - do dao je La zo vi}.

Re van{ me~ iz me |u Cr ve ne zve zde i Na fra na igra se u ~e tvr tak od 20.30 u Be o gra du. U slu ~a ju pla sma na u tre }e ko lo cr ve no-be le o~e ku je dvo me~ sa ki par skom Omo ni jom.

sreda25.jul2012.

17

TRENER VOJVODINE ZLATOMIR ZAGOR^I] UO^I SUTRA[WEG REVAN[A S LITVANSKOM SUDUVOM

Ka ko zna mo i ume mo – na po be du Pred fud ba le ri ma Voj v o d i n e su t ra je zna ~aj na utak mi ca ko ja }e od re di ti da li }e pro du `i ti biv stvo va we u evro-kon ku ren ci ji ili }e u wi ho vom fo ku su osta ti sa mo do ma }e pr ven stvo i kup. Cr ve nobe li, na i me, u li tvan skom gra du Ma ri am po qu igra ju re van{ me~ 2. ko la kval fi ka ci ja za

Su pi}: Mo ra mo i mo `e mo Is ku sni i vr sni gol man Ne ma wa Su pi} ni je skri vao op ti mi zam pred po la zak na put: - U pr voj utak mi ci bi li smo bo ja `qi vi, pa su Li tvan ci ka zni li na{ je di ni pro pust u od bra ni. U re van {u mo ra mo i mo `e mo da po be di mo Su du vu i bi }e mo sprem ni da ulo `i mo mak si mum ka ko bi smo ob ra do va li sa mi se be, kao i na {e na vi ja ~e. Bo qi smo tim i mo ra mo to da do ka `e mo - ja san je Su pi}.

rav no, imam u gla vi po ~et nih je da na est igra ~a i wi hov je di ni za da tak bi }e da ulo `e mak si mum i, ka ko zna ju i ume ju, stig nu do ukup ne po be de nad ri va lom iz Li tva ni je.

Da li se od po vre de opo ra vio Al ma mi Mo re i ra?

- Je ste i on uve li ko tre ni ra s eki pom, ta ko da we go vo u~e {}e u su tra {wem me ~u ni je spor no.

VOJVODINA IZ BA^KOG GRADI[TA RADI PUNOM PAROM

Tre ne ro ve slat ke mu ke

Eufo ri ja oko ula ska u Pod ru~ nu li gu No vi Sad sti {a la se u Ba~ kom Gra di {tu i sa da fud ba le ri Voj vo di ne ra de pu nom pa rom pod vo| stvom tre ne ra Ti bo ra Ko va ~a s ko jim su ostva ri li vi {e go di {wi san.

Ko li ko su svi za do voq ni ostva re nim uspe hom naj bo qe po tvr |u je ~i we ni ca da ni ko od dva de se tak fud ba le ra iz mi nu le se zo ne ni je za tra `io is pi sni cu. Sva ko `e li da se do ka `e i u ja ~oj kon ku ren ci ji. Ali, pre to ga }e mno gi mo ra ti da se do ka `u na tre nin zi ma, po {to

ci ja za sva ko me sto u ti mu je po o {tre na i na da mo se da }e kva li tet nim ra dom bi ti is kri sta li san sa stav ko ji }e mo }i rav no prav no da se no si sa svim ri v a l i m a - raz m i { qa w e je sport s kog di r ek t o r a Ba~ k o gra di {ta na ca Ra do sla va Stoj {i }a.

Kon trol ne utak mi ce }e bi ti naj bo qi fil ter na pu tu do tak mi ~ar skog sa sta va, a bi }e ih ukup no osam. U pre mi jer noj je od me re na sna ga sa po vrat ni kom u Voj vo |an skoj li gi – za pad Sr bo bra nom (1:1). No va kon tro la je da nas kod ku }e u 18 sa ti pro tiv In dek sa.

To kom vi ken da naj ve ro vat ni je }e se igra ti sa no v o m i l o { e va~ kom Voj vo di nom, a 1. av g u s ta sa Je d in stvom iz Bo ~a ra. Tra di ci o nal ni, 3 po re du, tur nir je na pro gra mu 4. i 5. av gu sta a u~e s tvo v a } e, po r ed do ma }i na, Mla dost iz Ba~ kog Jar ka, Mla dost iz Tu ri je i Je din stvo iz No vog Be ~e j a. Go s to v a } e naj sta r i j i klub ime n a Voj vo di na, ko ji idu }e go di ne obe le `a va vek po sto ja wa, 8. av gu sta u Tu ri ji, a ne iz ve stan je ri val za 11. av gust, ka da }e se igra ti po sled wa pro ve ra pred start no ve se zo ne.

- Mo ram da po hva lim igra ~ e ka d a je rad u pi ta wu. Sve sni su da sa mo mak si mal nim za l a g a w em na tre n in z i m a mo g u do `e qe ne for me. To se Tre ner Ti bor Ko va~ i sport ski di rek tor od no si i na fud ba le re Ra do slav Stoj {i} ko ji jo{ uvek ni su na }e igra~ ki po gon bi ti znat no {i ~la no vi, ali su kva li te tom broj ni ji. za do vo qi li i ~e ka mo da se fi - Tre n er Ko v a~ }e ima t i ni {i ra wi hov pre la zak u na {u slat kih mu ka, jer smo ve} an ga - sre di nu. Naj va `ni je u ovom pe `o va li, ili smo na pu tu da to ri o du ra da je da je zdrav stve ni ura di mo ne ko li ko kva li tet nih bil ten po vo qan, da su pri sut ne igra ~a. Naj ve }e po ja ~a we nam sa mo uobi ~a je ne upa le i da ni je, sva k a k o, po v ra t ak na { eg ko ne is ka ~e iz tre na `nog pro igra ~a iz re do va AFK Ne ma we ce sa. Ve ru jem da }e mo fi zi~ ki Jo vi }a. Ve} je iz ve sno da je no - bi ti mak si mal no pri pre mqe vi ~lan Igor Jak {i}, do sko ra - ni, a kroz kon trol ne utak mi ce {wi ve zni igra~ TSK- a. Po }e mo sti }i do for me i sa sta vasve mu su de }i, tu }e bi ti i we - re kao je tre ner Ti bor Ko va~. go vi sa ig ra ~i iz mi nu le se zo ne Pa r a l el n o sa pri p re m a m a le v i spoq n i Sr | an Ro s i} i fud ba le ra i stru~ nog {ta ba, Vla di mir La vr wa, ko ji mo `e am bi ci o zno klup sko ru ko vod da igra u ve znoj i na pa da~ koj stvo je za po ~e lo pri pre me ve li ni ji. Na pu tu smo da za vr {i - za ne za obe le `a va we vred nog mo po sao i sa igra ~em sre di ne ju bi le ja – ve ka igra wa fud ba la te re na Ni ko lom Bje lo gr li }em, u Ba~ kom Gr da i {tu. To ne }e ko ji je bio ~lan Obi li }a iz bi ti ni {ta ma wi za da tak od Zma je va. U igri su To ma Bje lo - ono ga na te re nu, pa ga va qa s ba ba i Pre drag Isak iz ba~ ko - pu no en tu zi ja zma od ra di ti. ja ra~ ke Mla do sti. Kon ku ren V. Jankov

Svi u na pad: No vo sa |a ni pred go lom Su du ve

Li gu Evro pe sa Su du vom, s ko jom su u pro {li ~e tvr tak na „Ka ra |or |u” re mi zi ra li (1:1), pro pu stiv {i pri li ku da pred svo j im na v i j a ~ i m a stig n u do pred no sti.

No vo sa |a ni su ju tros ~ar ter le tom iz Be o gra da ot pu to va li za Ka u nas, oda kle su auto bu som pro du `i li do se dam de se tak ki lo me ta ra uda qe nog Ma ri am po qa. Po pla nu, ve ~e ras }e od ra di ti tre ning u ter mi nu od i gra va wa su tra {weg me ~a (18.30 po na {em vre me nu), a pred po la zak

Fo to: S. [u {we vi}

na put {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} je re kao: - Ne ma mo pu no iz bo ra u re van {u sa Su du vom, za ni ma nas je di no po be da i ovih da na smo se pri pre ma li da do bi je mo ovu utak mi cu. U pr vom su sre tu, po seb no u pr vom po lu vre me nu, bi lo je vi dqi vo da je u na {oj eki pi bio pri su tan strah, ali smo u na stav ku shva ti li da smo bo qi tim i po sled wih 35 mi nu ta mo del su ka ko tre ba da igra mo u Ma ri am po qu. Bi }e nam, da kle,

Eks pe di ci ja Eki pa Voj vo di ne u Li tva ni ju je oti {la „Avi o ge nek so vim” ~ar ter le tom. Po red fud ba le ra i ~la no va stru~ nog {ta ba, me sta u avi o nu pro na {li su i po je di ni ~la no vi Uprav nog od bo ra, kao i pri ja te qi klu ba.

Uz cr ve no-be le su u Ma ri am poq ot pu to va li i broj ni no vi na ri, pa }e slu {a o ci Ra dio No vog Sa da ima ti pri li ku da pra te di rek tan pre nos me ~a iz Li tva ni je, a iz ve {ta ~e }e ima ti i RT Voj vo di ne, SOS ka nal, Sport ne tvork i, na rav no, „Dnev nik”.

po treb no mno go vi {e agre siv no sti i ve re u sop stve ne mo gu} no sti.

Po tom je tre ner No vo sa |a na do dao: - Mo ra }e mo vi {e ri va la da na pad ne mo po bo ko vi ma, a na me ra nam je da po pu ni mo igra ~i ma {e sna e ste rac Su du ve, ta ko da }e ukup na igra za vi si ti naj vi {e od nas sa mih. Uko li ko uspe mo da re a li zu je mo za mi sli, od no sno ra no po stig ne mo gol, mo }i }e mo da se na da mo pro la zu u 3. ko lo kva li fi ka ci ja. Ipak, mo ra }e mo da po ve de mo ra ~u na i o to me da Li tvan ci ume ju da igra ju i da su jed na od naj e fi ka sni jih eki pa u ta mo {wem {am pi o na tu.

Da li }e te iz ve sti sa stav ko ji je po ~eo duel u No vom Sa du?

- Si gur no je da }e bi ti pro me na u od no su na no vo sad sku utak mi cu, ali daj te mi jo{ ma lo vre me na, pa }u sa stav mo }i da sa op {tim po sle ve ~e ra {weg tre nin ga na sta di o nu Su du ve. Na -

Na vi ja ~i uz cr ve no-be le Ima }e Voj vo di na po dr {ku s tri bi na u su tra {wem re van {u sa Su du vom. ^ar te rom iz Be o gra da kre nu la je i gru pa od oko 60 na vi ja ~a cr ve no-be lih.

Oni }e bi ti sme {te ni u Ka u na su, a na utak mi cu, ko ja se igra od 18. 30 ~a so va, sti }i }e or ga ni zo va no.

Abu ba kar Ouma ru se vra tio iz Ka me ru na i bi }e u ti mu, ta ko da u re va {u mo `e mo da ra ~u na mo na sve ras po lo `i ve sna ge. Tu mi slim i na na {u de cu, po put Ra do je, Na sti }a i jo{ ne ke mom ke ko ji su u tre ning utak mi ci sa Slo gom iz Te me ri na po tvr di li da za slu `u ju na {u pa `wu - kon ta to vao je Zla to mir Za gor ~i}.

A. Predojevi}

OFK OYACI KONSOLIDOVAO REDOVE

Pod ru~ na li ga ide ja vo di qa OFK Oxa ci ne ko li ko pred hod nih se zo na, na kon is pa da wa iz Pod ru~ ne li ge Som bor, ni je uspe vao da kon so li du je re do ve i vra ti se u sta ro dru {tvo. Or ga n i z a c i o n i i fi n an s ij s ki pro ble mi su u~i ni li da se po ja ve i ozbiq ni ka drov ski pro ble mi, ko ji ma je iz gle da do {ao kraj.Te ren sa da pro sto bli sta,

pri vred ni ku iz Oxa ka Mi loj ku Eri }u, ko ji je mno go do pri neo pro me na ma na bo qe.

- Osnov na stvar je bi la da or ga ni za ci o no oja ~a mo, {to zna ~i da ima mo i sta bil ni ju fi nan sij sku si tu a ci ju, ko ja u sva kom slu ~a ju ni je iz u zet na, ali nam ga r an t u j e ne k u sta b il nost.Mo r a m o da po j a ~ a m o

ko Eri} ukqu ~io u rad klu ba, {to je do pri ne lo da or ga ni za ci ja bu de mno go sta bil ni ja ne go u pred hod nom pe ri o du. An ga `o va li smo i Go ra na Jo va no vi }a na me stu sport skog di rek to ra, ko ji }e se ba vi ti sport skim de lom, a mi iz upra ve is kqu ~i vo or ga ni za ci jom i fi nan si ja ma. @e qa nam je da stvo ri mo

- Do {ao sam na po ziv sport skih pri ja te qa iz OFK Oxa ka i uve rio se da wi ho ve pri ~e ni su pra zne. @e lim da svo jim zna wem po mog nem da mla |i oxa~ ki klub po no vo sta ne na no ge i vra ti se u Pod ru~ nu li gu, gde mu je i objek tiv no me sto. Tru di }u se da igra~ ki ka dar bu de ade kva tan am bi ci ja ma, jer dru -

tim sa ko jim ne }e do }i u pi ta we osva j a w e pr v og me s ta u MFL Som bor i u isto vre me va qa no or ga ni zo van klub - re ~i su pred sed nik OFK Oxa ci Mi la na Ja ko vqe vi }a.

OFK Oxa ci je u svo joj isto ri ji imao mno go uspe ha u Pod ru~ n oj li g i Som b or, za t im Ba~ koj li gi, a u ne ko li ko na vra ta je bio i na pra gu Voj vo |an ske li ge.

ga ~i je i ne mo `e mo. Ve ru jem da }e mo us pe ti da do ve de mo ade kvat n a po j a ~ a w a - re k ao je sport ski di rek tor Go ran Jo va no vi}.

Tre ner oxa~ kih fud ba le ra Mir ko Osto ji} za do vo qan je od zi vom i an ga `o va wem ru ko vod stva klu ba i obe }a va igra ~i ma na po ran rad u na me ri da se stig ne do ci qa.

S. Miler

OFK Oya ci u na red noj se zo ni pla ni ra osva ja we pr vog me sta

kao i kom ple tan obje kat. Vi so ke tem pe ra tu re ni su ni ma lo na {ko di le tra vi, po {to se re dov no za li va i {i {a.

Su de }i po po ~et ku pri pre ma, kri za je iz gle da pre vla da na.

Klub je sta bi li zo van u svim seg m en t i m a za h va q u j u } i pre svih pred sed ni ku Mi la nu Ja ko vqe v i } u, se k re t a r u Ne b oj { i \u ki }u, sport skom di rek to ru Go ra nu Jo va no vi }u i ugled nom

igra~ ki ka dar da bi smo se mo gli ukqu ~i ti u bor bu za pr vo me sto i po vra tak u Pod ru~ nu li gu Som bor, gde smo se de ce ni j a m a tak m i ~ i l i i ima l i uspe ha. U pla nu nam je da do ve de mo de se tak fud ba le ra ~i ja ime na ne bih spo mi wao. Sa ne ki ma od wih smo se ve} do go vo ri li, a sa ne ki ma su pre go vo ri u to ku i o~e ku jem po vo qan is hod. Dra go mi je {to se Mi loj -

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda25.jul2012.

JUBILEJ [AH-KLUBA U TITELU

Sport ske le gen de i N[K uve li ~a li pro sla vu Dan svetog Prokopija leta gospodweg 2012. osta}e jo{ dugo u se}awu {ahista i simpatizera ove plemenite ve{tine. Tog dana, u dru{tvu zna~ajnih imena jugoslovenskog i srpskog sporta, obele`en je jubilej, 65 godina od osnivawa kluba u Titelu. Proslavu jubileja uveli~alo je i prisustvo ~lanova najstarijeg i najboqeg {ahovskog kluba na ovim prostorima, Novosadskog {ah-kluba, koji je, za svako po{tovawe, do{ao u punom sastavu. Okupqawe sportskih legendi, uz tradicionalni srpski obi~aj poga~om i soqu iz ruku devoj~ica kulturno-umetni~kog dru{tva kojeg vodi Bosa [er, odr`alo se, uz osve`ewe, u prijatnom hladu vreme{nih topola na obali Tise, u kafi}u Petra Koji}a. Predah pred sve~ani do~ek u zgradi Skup{tine op{tine legendarni Bradowa (Milan Ilij}) iskoristio je da upotpuni svoje osve`ewe i u talasima Tise. A na

u~inilo da smo svi mi prisutni u sali postali i sami – legende! Kakav do`ivqaj! Pored nabrojanih, mnogi velikani na{eg sporta potvrdili su svoj dolazak, ali su, na `alost, u posledwm trenutku morali da otka`u zbog vanrednih obaveza ili iz zdravstvenih razloga. Da nije bilo tako, onda bi to bila pri~a za Ginisa.

Kaisa je i ovako bila zadovoqna. Direktor N[K-a, Milorad Lazi}, predstavio je ~lanove svoje ekipe koja je do{la u najja~em mogu}em sastavu, po{tuju}i svoj renome, istovremeno uva`avaju}i i doma}ina koji je proslavqao jubilej: Petar Popovi}, Miroqub Lazi}, Robert Marku{, Aleksandar Kova~evi}, Du{an Popovi}, Tomislav Raki}, prof. dr Milenko Jovanovi}, Milan Ilij}, Krasoje Notaro{, Stanko Jovi}… Svi prisutni su dolaskom na proslavu u Titel pokazali svoju sportsku, ali i qudsku veli~inu. [ahovski

Pred po~etak duela N[K – [K Titel

sve~anom do~eku su se Marinko Trivunovi}, zamenik predsednika op{tine i wegovi saradnici obratili gostima uz `equ da im boravak u Titelu bude prijatan i ostane u lepom se}awu.

Potom je predsednik [K Titel, profesor Zdravko Gagovi}, neponovqivi re`iser ovog jubileja i dru`ewa, u kra}im crtama upoznao goste sa istorijatom kluba i najzna~ajnijim momentima u wegovom razvoju. Sledilo je, zatim, predstavqawe prisutnih legendi, elitnog skupa nezabele`enog na na{im prostorima posledwih decenija. Te`ina olimpijskih, svetskih, evropskih, mediteranskih, balkanskih i jugoslovenskih odli~ja prisutnih legendi su za svako divqewe. Bili su tu sportisti, ali i treneri i sportski radnici: Desanka Perovi} Pe{ut i Jovo Samarxija (streqa{tvo), Vuk Ra{ovi}, Pavle Baj~eti}, Slobodan Cerovi} i Milun Deli} (xudo), Slobodan Bo{kan (odbojka), Rajko Te{anovi} i Aleksandar Jovan~evi} (rvawe), Nenad Pagonis (kik boks), Dragan Kecojevi} i prof. dr Vladimir Koprivica (ko{arka). U trenutku nam se

klub u Titelu, wegovi ~lanovi, kao i `iteqi grada, mogu biti ponosni {to je u wihovom gradu bio skup ovakvih legendi na{eg sporta. Neko re~e, na tom skupu, da je profesor Gagovi} dao jednostavan recept kako treba po{tovati istoriju sporta i wegove legende. [ahovska manifestacija po~ela je oko 14 ~asova. Prvo je odigran susret izme|u poja~ane ekipe Titela (sa wegovim biv{im igra~ima i prijateqima kluba) i pro{irene ekipe Novosadskog {ahovskog kluba na 14 tabli. Susret se zavr{io pobedom gostiju 11:3. Od {est nere{enih rezultata najvredniji za doma}ina postigli su dr Radovan Vukadinovi} (ina~e, redovan ~italac “Dnevnikovog {aha sredom”) protiv velemajstora Aleksandra Kova~evi}a, zatim Zoran Ran~i} protiv velemajstora Petra Popovi}a (u `eqi da {to pre matira velemajstora Ran~i} je malo izmewao redosled poteza – i ispustio pobedu), a Vuk Ra{ovi} je, po re~ima majstora Notaro{a, prikazao korektnu partiju i pokazao se kao dobar poznavalac {ahovske igre.

Pojedina~ni rezultati: Zoran

PROBLEM BR. 399

OMLADINSKO PRVENSTVO SRBIJE

Be li da je mat u dva po te za Marc Banoit Science Monitor, 1972.

Re {e we pro ble ma br.

398 (Mak si mov, 1905.) sa po zi ci jom: be li – Ka8, Dd5, Sf8, pe {ak d7; cr ni – Kd8, Sg7, pe {a ci c7, e7; je 1.Dd2! Na 1...S(?) sle di 2.Se6 mat. Na 1...c6 (c5) sle di 2.Da5 mat. Na 1...e6(e7) sle di 2.Dg5 mat.

Mno go ot ka za

Posle mnogobrojnih otkaza utvr|ene su kona~ne liste u~esnika na mu{kom i `enskom omladinskom prvenstvu Srbije koje se igra u Dowem Milanovcu od 24-30. jula.

Omladinci: Lazar Nestorovi} (2381), Marko Nenezi} (2346), Novak ^abarkapa (2254), Vladan Desnica (2225), Filip Kumi} (2216), Milovan Ratkovi} (2214), Bojan Jovanovi} (2185), Miloje Ratkovi} (2176), Milan Zaji} (2151), Gojko Vu~ini} (2150), Aleksandar Markovi} (2048), Velimir Ivi} (1842). Omladinke: Lena Miladinovi} (2078), Mila @arkovi} (1996), Anastasija Pani} (1974), Bogdana Nonkovi} (1947), Maja Milanovi} (1879), Adela Veliki} (1874), Svetlana Stojadinov (1859), Teodora Raki} (1851), Nata{a Korbovqanovi} (1844), Jovana Zlatanovi} (1718).

Detaq sa simultanke velemajstora Petra Popovi}a

Ran~i} – Petar Popovi} remi, Miroslav Male{ – Robert Marku{ 0:1, Ilija Zoloti} – Du{an Popovi} 0:1, dr Radovan Vukadinovi} – Aleksandar Kova~evi} remi, Zoran Doki} – Miroqub Lazi} remi, Dragan Aramba{i} – Tomislav Raki} 0:1, Stani{a Milenkovi} - prof. dr Milenko Jovanovi} 0:1, Dragan Zaki} – Milan Ilij} 0:1, Gojko Te{anovi} – Branislav Drin~i} 0:1, Pavle Baj~eti} – Rodoqub Kne`evi} remi, Vuk Ra{ovi} – Krasoje Notaro{ remi, Slobodan Cerovi} – Slobodan Axi} 0:1, prof. dr Vladimir Koprivica – Milorad Lazi} 0:1, Dule Vasili} – Stanko Jovi} remi.

Velemajstor Petar Popovi} je, po tradiciji, u Titelu odr`ao simultanku protiv doma}ih igra~a koje su poja~ale legende sporta.

Velemajstor je dobio simultanku 12,5:2,5. Remi su zabele`ili Zoran Doki}, Ilija Zoloti}, Miroslav Male{, Stani{a Milenkovi} i Dragan Zaki}. Simpati~no je da je vremenski najdu`i otpor velemajstoru pru`io najmla|i u~esnik simultanke Lazar Zarubica iz Vrbasa. Igrali su jo{ Vuk Ra{ovi}, Slobodan Cerovi},

bilo posla jer je sve proteklo u najboqem redu.

Na kraju manifestacije i sve~anosti, profesor Gagovi} je, u ime slavqenika podelio „diplome ponos nacije“ legendama i sportskim radnicima kao uzor i putokaz generacijama koje dolaze, „diplome {ampiona“ kao primer drugima da se mo`e istrajati – i trajati. Milorad Lazi}, direktor N[K-a je uz ~estitke slavqeniku uru~io {ahovsku garnituru sa drvenom tablom i priznawe u znak zahvalnosti na dru`ewu A onda su, uz muziku grupe „Zvonko bend”, na red do{li ribqi specijaliteti sa Tise. A i tu nije bio kraj! Na kraju, na rastanku s ovog divnog dru`ewa, svako je dobio bilten celodnevnog doga|awa sa prate}im tekstom, rezultatima i fotografijama. Pa da pomenemo i imena qudi koji su u~estvovali u pripremi i realizaciji ove manifestacije i biltena: Slobodan Cerovi}, Svetozar \ur~i}, Dobro Mari}, Svetlana Aramba{i}, Dragan Kolak, Milivoje Jelin, Marko Lisica, Jelena @ivkovi}, Nenad Ne{ovi}, Stefan Stevovi}, GM print i, naravno, Zdravko Gagovi}. Ponovi}emo

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

@a kli na Pja ti gor ski {a hov ski do bro tvor Nedavno je (19. jula) SAD izgubila jednu od svojih glavnih li~nosti 20. veka odlaskom @akline Pjatigorski u stotoj godini. Weni uspesi kao organizatora, dobro~initeqa i igra~a su mnogobrojni. ^lan bankarske familije Rot{ilda, @aklina je ro|ena u Parizu 6. novembra 1911. godine. Udala se za slavnog violon~elistu Gregora Pjatigorskog 1937 godine. Pobegli su za SAD u talasu nacisti~ke invazije i na kraju se nastanili u Los An|elesu 1949. Dostignu}a gospo|e Pjatigorski kao {ahistkiwe ukqu~uju i bronzanu medaqu na prvoj `enskoj olimpijadi 1957. godine kada je osvojila 7 poena iz 11 na drugoj tabli. Igrala je na nekoliko {ampionata SAD za `ene. Ime gospo|e Pjatigorski zauvek je vezano za Pjatigorski kup, velemajstorski turnir koji se odr`avao u Los Angelesu 1963 (Petrosjan, Keres, Najdorf, Gligori}, Re{evski, Pano, Benke i Olafson) i 1966 godine (Fi{er, Spaski, Petrosjan, Najdorf, Re{evski, Larsen, Doner, Unciker, Porti{ i Ivkov). Ova dva turnira su, uop{te, smatrani najja~im u SAD od Wujorka 1924. godine i mnogo su doprineli kako bi se ugled {aha u SAD pove}ao.

Ostali neprocewivi organizacioni napori ukqu~uju 1961. godine me~ izme|u dvojice najja~ih ameri~kih {ahista, Bobija Fi{era i Samija Re{evskog i godine 1968. doigravawe me|uzonskog turnira sa kojeg se daqe plasirao Re{evski u me~eve kandidata. Wen doprinos {ahu u SAD je imao indirektno trajan efekat. U wene filantropske napore su ukqu~eni i {ahovski programi za siroma{ne i studente sa invaliditetom u {kolama Los An|elesa i pla}awe tro{kova na nacionalnim takmi~ewima za lokalne ekipe.

U prilogu dajemo nekoliko partija sa gore pomenutih turnira.

Najdorf–Re{evski Da mi na in dij ka (E19)

Iz duela Vuk Ra{ovi} – Krasoje Notaro{

prof. dr Vladimir Koprivica, Dragan Kecojevi}, Pavle Baj~eti}, Rajko Te{anovi}, Branislav Drin~i}, Dragan Aramba{i} i Rodoqub Kne`evi}. Za sudiju {ahovskih manifestacija, Bogoquba Dankovi}a, me|unarodnog sudiju, jednog od malobrojnih sudija u Srbiji sa A licencom FIDE, nije

jo{ jednom da je profesor Gagovi}, jakim li~nim pe~atom, overio jednostavan recept kako se, i pored organizacionih pote{ko}a i napora, slavi jubilej i kako treba ispo{tovati istoriju i legende. Bravo za profesora! @ika Markovi} Bogoqub Dankovi}

OPEN SENTA

Ste fa na iz ne na di la U Senti je zavr{en {ahovski festival „Sen}anska bitka 1697”.

U mrtvoj trci jedina dva velemajstora boqe dodatne kriterijume imao je Rus Evgenij Gleizerov ispred omladinca Imre Baloga iz Ma|arske. Wima uz rame bio je na{ intermajstor Dejan Nestorovi} koje je na tri uzastopna turnira (Novi Sad, Para}in i Senta) do`iveo drugu mladost. Mladost je i preovla|ivala na ovom turniru iskoristiv{i tako {kolski raspust za kaqewe i {ahovsko napredovawe.

Plasman: 1-2. Gleizerov, Balog 7, 2. D. Nestorovi} 6,5, 4-8. Macenko, Vuji}, G. Arsovi}, S. @ivkovi}, M. Stankovi} 6, 9-11. Dragovi}, Andrijevi}, Tan~ik 5,5, 12-23.

Lukovi}, [trugnel, Na| He|e{i, Ar. Ago{ton, Vu~ini}, Radusinovi}, T. Farka{, Dudukovi}, Holopov, Andreji}, Kumi}, Dimi} 5, 2428. Ardeleanu, [}epanovi}, Banovi}, Vrani}, Stojkovska 4,5, 29-36.

N. ^abarkapa, K. Sabado{, Paro{ki, Pletl, Manojlovi}, Bejatovi}, S. [aki}, Parnicki 4, 37-40. [imowi, S. [ari}, Mila @arko-

vi}, Kasa{, 41-45. N. Pezeq, L. [aki}, ^engija, G. Petru{i}, N. Dini} 3, 46-47. Marta, D. Savi} 2,5, 48. Rac 1,5, R. Petkovi} 1.

Pobedom na B-turniru iznenadila je mlada Stefana Milutinovi} (16 godina) sve qubiteqe {aha kao i mnogo iskusnije u~esnike turnira. Jo{ ve}e iznena|ewe priredio je biser srpskog {aha \or|e Arsi} (12 godina) osvajawem petog mesta me|u 101 u~esnikom.

Plasman na B-turniru: 1-4. Stefana Milutinovi}, Slobodan Sto{i}, Boris Smirnov (Rus), Mom~ilo @ivkovi} 7, 5-11. Arsi}, Pajzer, T. Stankovi}, I. Sedlak, Pacal, Lena Miladinovi}, Ko{a 6,5, 12-17. Polhert, B. Juhas, Bernat, Diki}, Braun, M. Jovanovi} 6, 18-27. Puhalo itd.

U toku turnira odigran je i tradicionalni brzopotezni turnir na kojem je u~estvovalo 63 igra~a.

Plasman: 1. Imre Balog 10, 2. Du{an Popovi} 9, 3. Goran Arsovi} 8,5, 4. Milo{ Roganovi} 8, 5-6. [ari}, Salai 7,5, 7-11. Na| He|e{i, Zoran Arsovi}, N. Pezeq, Macenko, M. Popovi}, Banovi} 7, itd.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 Lb7 5.Lg2 Le7 6.0–0 0–0 7.Sc3 Se4 8.Dc2 S:c3 9.D:c3 Le4 (9...c5!?)

10.Lf4 c6 11.Tac1 (11.Tfd1 d5 12.c:d5 D:d5 13.Se1 L:g2 14.S:g2 Smej kal-Am broz/^SR/1978/) 11...Sa6 12.a3 Sc7 13.Tfd1 f5 14.Lf1 L:f3 15.D:f3 Lg5?

(15...Tc8!? 16.Lg2 b5 17.d5?! c:d5 18.L:c7 D:c7) 16.Lg2 Tc8 17.Tc3 b5 (17...d5 18.c:d5 S:d5 19.L:g5 D:g5 20.Tc2 Tc7 21.Tdc1 Tfc8±) 18.d5!

L:f4 (18...c:d5 19.c:d5 S:d5?

20.T:c8; 18...e:d5 19.L:c7 D:c7 20.c:d5±) 19.D:f4 b:c4 20.d:c6 d5 21.T:c4 De7 (21...d:c4 22.T:d8 Tf:d8 23.D:c4 Td1+ 24.Lf1 Td6 25.b4 a6 26.a4±) 22.Tc2 Sb5 23.De5 Dd6 24.D:d6 S:d6 25.b3 Tc7 26.f3 Tfc8 (26...f4 27.g:f4 Sf5 28.Kf2 d4 29.Tdc1+-; 26...Tb8 27.e4 T:b3 28.e:d5 e5 29.Te1±) 27.e4! (27.Tdc1 Kf7) 27...T:c6 28.T:c6 T:c6 29.e:d5 e:d5 30.T:d5+- Kf7 31.Ta5 Tc1+ 32.Lf1 Tc7 33.Kf2 Ke6 34.Le2 g5 35.b4 h5 36.h4 g:h4 37.g:h4 f4 38.T:h5 Tc2 39.Ke1 Sc4 40.L:c4+ T:c4 41.Tc5 1:0

Gligori}–Petrosjan [pan ska par ti ja (C95) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0–0 8.c3 d6 9.h3 Sb8 10.d4 Sbd7 11.c4 c6 12.c5?! Dc7 13.c:d6 L:d6 14.Lg5 e:d4 15.L:f6 g:f6 16.S:d4 Sc5 17.Sf5 (17.Dh5 Lh2+ 18.Kh1 Sd3 Milo{Timan /Manila/1992.)

17...L:f5 18.e:f5 Tad8 19.Dh5 Le5?

(19...Sd3 20.Te4 Da7) 20.Sc3 Td4 21.Te3 Lf4 22.Te2 Ld2 23.Sd1 Lg5 (23...Df4 24.g3 Dh6) 24.g3 Dd6 25.Se3 L:e3 26.T:e3 Kg7 27.Lc2± Dd5 28.a3 Td2 29.Dg4+ Kh8 30.Td1 T:d1+ 31.D:d1 D:d1+?!

(31...Td8 32.Dg4 (32.D:d5? c:d5 33.b4 d4) 32...Dd2 33.Te2±) 32.L:d1 Td8 33.Lf3 Td3 34.Te8+ Kg7 35.L:c6+Tb3 36.Te7 T:b2 37.Ld5 Kh6 38.L:f7 Kg5 (38...Td2 39.Tc7+-) 39.Le6 S:e6 40.f:e6 Kf5 41.T:h7 K:e6 42.Ta7 Ta2 43.T:a6+ 1:0

Ivkov–Larsen Da mi na in dij ka (E16) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 Lb7 5.Lg2 Lb4+ 6.Ld2 L:d2+ 7.D:d2 d6 8.Sc3 0–0 9.Sh4 (9.Dc2) 9...L:g2 10.S:g2 e5 11.d:e5 d:e5 12.D:d8 T:d8= 13.e3 (13.Se3 Sc6 14.Scd5=) 13...Sc6 14.Ke2 e4!? 15.g4 (15.Tad1 Se5 16.b3 Sd3 (16...Kf8 17.Sf4 c6 18.h4 Td4) 17.Sf4 S:f4+ 18.g:f4 Kf8 19.f3 Ivkov) 15...S:g4 (15...g5 16.h4 (16.h3) 16...h6 17.h:g5 h:g5 18.Th6 Kg7 19.T:f6 Larsen; 15...h6 16.h4 g5!) 16.S:e4 Te8 17.Sc3 (17.f3 f5) 17...Sd4+ 18.Kf1 Sf3 19.h3 Sf6 20.Td1 Tad8 21.Sd5 S:d5 22.c:d5 c5 (22...Te5? 23.Ke2 Lar sen) 23.h4 Kf8 24.Sf4 (24.Ke2 Sd4+ 25.Kd3 Sc6) 24...Td6 25.Ke2 Se5 26.a4 Sc4 27.b3 Sa5 28.Tb1 (28.Td3 Te4 29.Kd2 c4 30.b:c4 T:c4) 28...Te4 29.Kd3 Te7 (29...Tb4 30.Kc3; 29...T:f4!? Iv kov) 30.Kc3 g6 31.Tbe1 h6 32.f3?!

(32.e4 Tf6 33.Sd3 Tf3 Ivkov) 32...Tf6 33.Thf1 Te5 34.b4 c:b4+ 35.K:b4 g5?

(35...Sb7 36.Kc3 Sd6 37.Kd4 Te8 38.Kd3 Sf5 39.Sg2 Sg3 40.Tf2 Se4 41.Tef1 Sg3= Lar sen (41...Sc5+? 42.Kd4 S:a4 43.e4) ) 36.Sh5 Td6 37.e4± f5?! 38.h:g5 h:g5 39.Sg3+f:e4 (39...f4 40.Sh1+- Lar sen (40.Sf5 Td:d5±) ) 40.f:e4+ Ke8 41.Sf5 Tg6 (41...Td7 42.Tg1 Tc7 43.T:g5+-) 42.Th1 Sb7 43.Th8+ Kd7 44.Th7+ Kc8 45.Se7+ T:e7 46.T:e7 g4 (46...g4 47.Tc1+ Sc5 48.Th1+) 1:0

Fi{er–Re{evski [pan ska par ti ja (C92) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0–0 8.c3 d6 9.h3 Sd7 10.d4 Sb6 11.Sbd2 e:d4 12.c:d4 d5 13.Lc2 Le6 14.e5 Dd7 15.Sb3 Lf5 16.Lg5 Tfe8? (16...Lb4 17.Te2 Tfe8 18.Tc1 Sc4 19.Sa1 L:c2 20.D:c2 Te6 Spa skiTaq/Mo skva/1959/ 21.b3!

Sa3 22.Df5 Pahman) 17.L:e7 T:e7 18.Tc1! Sb4 (18...L:c2 19.D:c2 Sc4 (19...Sb4 20.Dd2 a5 21.a3 Sc6 22.Dg5±) 20.Sc5 De8 21.Sg5± Hazai; 18...Sc4 19.Sc5 Dc8 (19...S:b2?

20.De2+-) 20.b3 Sb6 21.Te2 … Tec2± Re{evski) 19.Sc5!

L:c2 (19...Dc8? 20.L:f5 D:f5 21.Db3 Sc6 22.S:a6) 20.Dd2!± (20.T:c2? Df5) 20...De8 21.D:b4 a5 22.Dc3 Lg6 (22...Lf5 23.Sh4 Lc8 24.f4±) 23.Sh4 Sa4 (23...b4 24.Dg3 Sd7 25.f4) 24.Db3 (24.S:a4 b:a4 25.f4 Le4) 24...S:c5 25.T:c5 c6 26.Tec1 Te6 27.f4 f5 (27...Le4?

28.f5 Th6 29.Dg3 Kh8 30.f6 g:f6 31.T:c6 Re {ev ski (31.Df4) ) 28.a4 b:a4 (28...b4 29.Dc2 Ta6 30.g4!) 29.D:a4 Tb8 30.Da3 Dd8 31.S:g6 (31.T:a5 Db6 32.Tac5 D:b2 33.D:b2 T:b2 34.T:c6 T:c6 35.T:c6 Td2²) 31...h:g6 32.T:c6 T:c6 33.T:c6 Dh4 34.T:g6 Kh7 (34...D:f4 35.De7 Dc1+ 36.Kh2 Df4+ 37.Tg3 Dh6 38.Dd7 T:b2 39.D:d5++-) 35.Tg5 Tb4 (35...D:f4 36.De7 De3+ 37.Kh2 Df4+ 38.Tg3+-) 36.Df3 Kh6 37.g3! D:h3 38.D:d5 (38.D:d5 T:b2 39.De6+ Kh7 40.Dg6+ Kg8 41.D:g7#) 1:0 Pri pre mio: B. Dankovi}

kultura

dnevnik У ИЗДАЊУ КОВ-а ЗБИРКА ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Последњи стихови Виславе Шимборске По заштитним знаком Књижевне општине Вршац недавно је објављена песничка збирка „Довољно“ велике пољске и светске песникиње Виславе Шимборске. (1923–2012).,

добитнице Нобелове награде. Стихови из заоставштине Шимборске сакупљене у књизи „Довољно“, излазе на српском само месец дана након објављивања на пољском језику, а то је уједно и први превод ове књиге у свету. Песме је превела Бисерка Рајчић, наш највећи преводилац са пољског језика. Она је за Књижевну општину Вршац, коју је тада водио неуморни Петру Крду, прва објавила 1996. године превод

на српски збирке Шимборске „Почетак и крај“, приближавајући и откривајући нашим читаоцима будућу добитницу Нобелове награде, а затим и све касније наслове ове чудесне пеникиње која је постала заштитни знак КОВ-а. Између животне мудрости и луцидног, бритког хумора, ове песме су сведочанство о нашем свету прочишћено од натруха свакодневице, идеологије и ангажмана- наводе у КОВ-у.- Шимборска се у свом тестаментарном рукопису не опрашта од света, овде нема сувишне патетике нити обрачунавања са собом, као што нема ни просветитељских намера. Песникиња је видела све оно лепо и страшно што је претходни век оставио у наслеђе овом, и зна да је пет прстију „сасвим довољно/ да се напише Mein Kampf/ или Чича Томина колиба.“ Отуда у последњим песмама Шимборске има разумевања за људске несавршености и пуне свести о томе да је људска природа тешко променљива. Али у њима има и младалачке дрскости, узвишеног пркоса неког ко је прозрео замке света и ко им је доскочио: „Волим мапе, јер лажу./ Јер не допуштају приступ насртљивој истини./ Јер су великодушне, с простодушним хумором/ распростиру ми на столу свет/ не с овог света“. Збирка Виславе Шимборске биће представљена данас у 12 сати у Културном центру Београда,а о њој ће уз Бисерку Рајчић говорити и Ненад Милошевић. К. Р.

Радови Босиљке Зиројевић и Шејме Продановић Уметнице из Србије Босиљка Зиројевић и Шејма Продановић позване су да буду учеснице Међународне изложбе „Cre a ti ve Ci ti es Col lec tion – Fi ne Arts Ex hi bi ti on Lon don 2012”, која се реа-

Рад Босиљке Зиројевић

лизује под покровитељством Министарства културе Кине и уз подршку Међународног олимпијског комитета и Лондонског организационог комитета за Олимпијске игре LO COG.

Нови преводи „Вашарског мађионичара” ексклузивни издавач ове ауторке, актуелне добитнице Европске награде за књижевност, управо је потписао уговор за енглеско издање њене награђене књиге прича „Вашарски мађионичар”. Енглеско издање „Вашарског мађионичара„ објавиће, како је најавио „Архипелаг„, издавачка кућа „Is tros bo oks„ из Лондона почетком наредне године у преводу Силије Хоксворт, познате слависткиње и преводиоца српске књижевности на енглески језик. „Is tros bo oks„ ће организовати премијерно представљање књиге, уз учешће Јелене Ленголд, на Сајму књига у Лондону половином априла 2013. Енглеско издање наслова српске књи-

19

НА МЕЂУНАРОДНОЈ ИЗЛОЖБИ „CRE A TI VE CI TI ES COL LEC TION – FI NE ARTS EX HI BI TI ON LON DON 2012”

ЕВРОПСКИ УСПЕХ ЈЕЛЕНЕ ЛЕНГОЛД СЕ НАСТАВЉА

Европски успех Јелене Ленголд наставља се новим уговором о објављивању њене књиге у Великој Британији. „Архипелаг„,

sreda25.jul2012.

жевнице утолико је значајније када се зна да енглески издавачи објављују мали број књига у преводу са других језика, оцењено је у „Архипелагу„. До краја ове године „Вашарски мађионичар„ ће бити објављен и у Италији, Чешкој, Мађарској и Македонији, а већ је објављен на бугарском језику. „Архипелаг„ приводи крају преговоре за данско, грчко и словеначко издање ове књиге и у току су преговори са издавачима из још четири европске земље. Дело Јелене Ленголд је доживело већ два издања на српском језику. Приче из ове књиге преведене су на више језика и заступљене у неколико антологија савремене приче. „Вашарски мађионичар„ доноси приче о љубави и жудњи, граду и еротици, свакодневици и страсти. „Писане с великом књижевном снагом, ове приче су аутентично сведочанство о интими и свакодневици, о чудима љубави, у њима проговарају велики и мали обреди приватности и љубави„, оценио је издавач.

На ову изложбу позвано је око 300 уметника са свих континената, да представе своје радове у Барбикан центру у Лондону од 1. до 7. августа, и да допринесу ширењу идеје заједништва и културне разноликости кроз богатсво уметничког стварања. Новосадска уметница Босиљка Зиројевић, ванредна професорка Академије уметности у Новом Саду, представиће своје објекте од алуминијума из серије Rhythmics. Београдска уметница Шејма Продановић ће изложити своје принтове на даскама To ot hbrus hes. Босиљка Зиројевић је излагала тринаест пута самостално (Нови Сад, Београд, Апатин, Чачак…) и учествовала на преко осамдесет колективних изложби, у земљи и иностранству (Нови Сад, Београд, Горњи Милановац и др; Пољска, Шведска, Италија, Кина, Немачка и др.). Добитница је неколико награда: 2003. Награда на X изложби цртежа, Шабац; 2001. Награда XXX Октобарског салона, Нови Сад;

1998. Годишња награда Коларчеве задужбине за најуспешнију самосталну изложбу, и Специјална награда V Салона младих, Сремски Карловци. Од 2005. године Шејма Продановић излагала је на многим самосталним и групним изложбама. Добитница је награде фондације „Оназис“ 2006, 2007. на бијеналу у Португалу, и ове године на 16. бијеналу студентске графике у Београду. Њени радови налазе се у колекцијама пекиншког бијенала, Музеја савремене уметности у Музеја Португалу, уметности Сакима у Јапану, Националног музеја лепих уметности на Тајвану и галериј „Марко К.Греговић“ у Црној Гори. Након изложбе у Лондону, њихови радови ће постати део колекције Умет- Рад Шејме Продановић ничког олимпијског центра у Ки- lec tion – Fi ne Arts Ex hi bi ti on Lon ни. Изложбу прати луксузни ката- don 2012” користи и званични лого “In spi re”, који је доделила Рут лог и низ промотивних догађаја. Као пројекат културе високог Мекензи, директорка Лондонског квалитета, који изражава идеје и организационог комитета Олимвредности Олимијаде у Лондону пијских игара. Н. Пејчић 2012, изложба„Cre a ti ve Ci ti es Col -

ВЕЧЕРАС КОНЦЕРТ „БЕЛТАНГА” НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Звуци танга нуева Ансамбл „Белтанго“ приређује вечерас концерт на „Новосадском музичком лету“, који ће бити одржан у 21 час у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, или у Синагоги, у случају лошег времена.

ју у МОНС–у и додају да је то први и једини танго оркестар с Балкана који у свом саставу негује и звук аутентичног бандонеона, инструмента који је историјски нераскидиво у вези с тангом и чија јединствена боја

ђународним фестивалима (Санторини, Атина, Солун - Грчка; Берлин, Франкфурт - Немачка; Тревисо, Удине - Италија; Будимпешта, Печуј - Мађарска; Љубљана, Марибор - Словенија; Стокхолм, Халмстад, Весте-

Како најављују у Музичкој омладини Новог Сада која је организатор овог музичког летњег циклуса, на концерту ће „Белтанго“ изводити композиције правца „танго нуево“, чији је зачетник Астор Пјацола, и дела савремених домаћих и страних аутора, који своју инспирацију налазе у тангу. Улазнице стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021 452 344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања концерта Ансамбл “Белтанго“ покушава да слушаоцу дочара раскош и ширину танго културе, подсећа-

звука ствара непоновљив доживљај истинског уживања у музици. „Поносан сам што у свету постоји група као ‘Белтанго‘, која свира музику мога оца, онако како је треба свирати“ рекао је син великог Астора Пјацоле о овом ансамблу. Чланови „Белтанга“ су: Александар Николић, бандонеон, Ивана Николић, клавир / вокал, Јован Богосављевић, виолина, Богдан Пејић, електрична гитара, и Љубинко Лазић, контрабас. Досад су наступали у Београду, Новом Саду, Нишу, Смедереву, Аранђеловцу, Крагујевцу, Неготину, Пироту и другим местима код нас, а такође и на ме-

рос - Шведска; Софија - Бугарска; Охрид - Македонија). Састав негује и значајну уметничку сарадњу с бројним танго уметницима из Аргентине, Уругваја, Јапана, Француске, Италије, Немачке, Грчке, Мађарске, и Словеније. На позив аргентинског Министарства културе “Белтанго“ је учествовао на највећем танго фестивалу „Буенос Аирес Ворлд Танго Фестивал 2007“ и то као једини европски танго оркестар. У сарадњи са београдском Танго асоцијацијом, “Белтанго“ је сваког септембра домаћин Интернационалног београдског танго фестивала. Н. Пејчић

ПЕТИ МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ „ЈЕЛЕН ДЕМОФЕСТ” У БАЊАЛУЦИ

Тридесет демо бендова из региона Пети музички фестивал „Јелен Демофест„, који ће окупити 30 демо бендова из целог региона, међу којима је и 11 састава из Србије, биће одржан од 26. до 28. јула на Кастелу у Бањалуци, најавили су организатори. Прве такмичарске вечери, 26. јула, наступиће бендови „Black Jo ker„ (Пирот), „Dead Shot„ (Битољ), „Fa ult„ (Пула), „Gra te„ (Нови Сад), „Его„ (Ниш), „Крај програма„ (Ријека), „Dan Ri ce„ (Скопље), „Lazy cats & Đo El Vir tu o zo„ (Крагујевац), „Љубичице„ (Београд), „Неуро„ (Бањалука), „Деде путра„ (Бихаћ), „Thank you Ba u de la i re„ (Београд), „The Rock Flock„ (Загреб), „The Lo u dest Si len ce„ (Сарајево) и „Индиго Поп„ (Подгорица). Друге такмичарске вечери публику очекују „Rol lin

Hu mes„ (Ријека), „Канта„ (Мостар), „Дроид„ (Ријека), „Va nja the Frog„ (Бањалука), „Sharks, Sna kes& Pla nes„ (Београд), „EMBY & Mi ni star„ (Бањалука), „Hel lcats„ (Љубљана), „Вила Филозофина„ (Београд), „La tes„ (Београд), „Јенки Зу„ (Брчко), „Абзофран„ (Подгорица), „Da Vin ci„ (Ријека), „Зеро Стринг„ (Београд), „Футавци„ (Сарајево) и MI MIC (Сремска Митровица). Победника овогодишњег „Демофеста„ изабраће стручни жири који чине: Васил Хаџиманов, Влатко Стефановски, Бане Антовић, Младен Матовић, Бранкица Јанковић. Награде фестивала су снимање и продукција албума и промоција на МТВ-у, бинска опрема у вредности до 3.000, односно 2.000 евра и ручно израђе-

ни плави бас. Фестивал ће, осим демобендова, угостити и значајне извођаче регионалне музичке сцене, који нису свирали у Бањалуци последњих неколико година. Најављени су концерти састава „Aest he tic Em pathy”, „Мајке„, „Земља грува„, „Биг Буг„, „Дарквуд даб„ и Бисера Велетанлић, „Т.Б.Ф„, „Психомодо поп„, „Сопот„, као и ди-џејеви Ben Hoo, Te rry Far ley, Горан Старчевић и Спарк. У оквиру дневног програма „Јелен Демофеста„ биће представљена изложба „Ser bian Jazz, Бре„ Ивана Грлића, приказани музички документарни филмови „Сретно Дијете„, „Улица графита„, „Фит„ и „Музика на струју„, а посетиоце очекује и богат стрип програм. Улаз на све програме фестивала је бесплатан.

20

svet

sreda25.jul2012.

dnevnik

NA STA VQE NE @E STO KE BOR BE IZ ME \U SI RIJ SKIH PRO VLA DI NIH SNA GA I PO BU WE NI KA

Fabijus: Asad }e pa sti, to je pi ta we vre me na DO HA: Sirijska vlast i opozicija potvr|uju da su u gradu Alepu na severo-zapadu Sirije nastavqene `estoke borbe izme|u sirijskih provladinih snaga i pobuwenika Borbe su vo|ene i u susednim mestima Salahedin i Sukar, kao i {irom zemqe. U novim sukobima ju~e je poginulo najmawe 33 qudi, dok je ukupan broj stradalih u prethodnom danu 116. Sirijski nacionalni savet je saop{tio da bi Sirijska opozicija prihvatila da tranzicioni period privremeno vodi ~lan re`ima ukoliko predsednik Ba{ar al-Asad ode s vlasti.

Informacije koje dolaze iz Sirije su {ture i kontradiktorne. Podatke o broju `rtava uglavnom saop{tavaju predstavnici humanitarnih organizacija. Ju~e je organizacija sa sedi{tem u Britaniji, sirijska Opservatorija za za{titu qudskih prava sa sedi{tem u Londonu, saop{tila je da „najmawe sedam civila, me|u kojima {estoro dece, ubijeno prilikom bombardovawa opkoqenog grada Heraka”.

Na video snimku podeqenom novinarima vide se tela poginule dece, me|u kojima je i jedna mala devoj~ica u belo-ru`i~astoj haqinici.

Herak je pod bombama ve} deset dana, rekao je jedan neidentifi-

U sukobima ju~e poginule 33 osobe

kovani mu{karac na snimku. Organizacija je navela da su me|u poginulima ~etvoro civila i jedan pobuwenik u severnom gradu Alepu, ~etvoro civila u Damasku i jedan pobuwenik u Deir Ezoru, kao i ~etvorica vojnika sirijske armije u Idlibu.

Agencija Aso{ijeted pres navodi da su u nekoliko mesta u Siriji ju~e ujutro organizovani protesti, ~iji su u~esnici ponovo zatra`ili da sirijska vlada podnese ostavku. Ameri~ke agencije navode da su sirijske vlasti nedavno uspele da ponovo uspostave kontrolu nad Damaskom, gde su borbe izme|u vojske i pobuwenika trajale nedequ dana. Opozici-

oni Sirijski nacionalni savet tako|e je saop{tio ju~e da je najmawe 15 qudi ubijeno od strane re`imskih snaga prilikom gu{ewa pobune u zatvoru u Alepu, tokom no}i. Tvrdi se da su vladine snage otvorile vatru i bacale suzavac na zatvorenike koji su protestvovali.

Sirijski nacionalni savet je u me|uvremenu saop{tio da bi „pristali na odlazak Asada i prenos vlasti na nekog re`imskog ~oveka, koji }e predvoditi tranzicioni period kao {to je to bilo u Jemenu”, kako je rekao AFP-u predstavnik saveta Xorx Sabra. Sabra je rekao da opozicija prihvata taj predlog jer „sada

prioritet nije su|ewe Asadu, nego da se obustavi masakr i da se za{tite sirijski civili„. On je ipak dodao da je su|ewe sirijskom predsedniku pravo koje nijednom Sirijcu ne moze da se oduzme.

Upitan kog pripadnika Asadavog re`ima bi opozicija prihvatila da vodi zemqu tokom tranzicije, Sabra je kazao da u Siriji ima patriota, „~ak i me|u pripadnicima re`ima” i da neki oficiri iz vojske mogu da odigraju va`nu ulogu u tranziciji. Ranije ove godine Arapska liga je tra`ila od Asada da prenese vlast na zamenika i otvori put za formirawe vlade nacionalnog jedinstva, u planu koji je bio sli~an sa onim koji je prihvatio jemenski predsednik Ali Abdulah Saleh posle meseci protesta i sukoba s demonstrantima. Me|utim, francuski ministar Loren Fabijus ju~e je odbacio predlog Arapske lige da se Asadu obezbedi bezbedan odlazak iz zemqe ukoliko si|e s vlasti.

Arapska liga je u~inila taj predlog, ali ja mislim da na duge staze svi diktatori moraju da plate za svoje zlo~ine”, rekao je Fabijus za televiziju Frans 2. „Na kraju, za wega kao i za druge diktatore, ne}e biti neka`wavawa”, rekao je Fabijus i dodao „Asad }e pasti, samo je pitawe vremena”.

He mij sko oru` je du` gra ni ce DA MASK: Sirijska vlada premestila je hemijsko oru`je na aerodrome na granicama, tvrdi Sirijska oslobodila~ka armija.

Ovo upozorewe stiglo je svega dan po{to je re`im upozorio da bi mogao upotrebiti hemijsko oru`je u slu~aju strane vojne intervencije. „Mi u zdru`enoj komandi Sirijske oslobodila~ke armije vrlo dobro znamo lokacije i pozicije tog oru`ja. Mi, tako|e, objavqujemo da je Asad premestio deo tog oru`ja i opreme za me{awe hemijskih komponenti na aerodrome na gra-

nici”, navela je Sirijska oslobodila~ka armija. Portparol sirijskog ministarstva spoqwih poslova Xihad Makdisi je ju~e na konferenciji za novinare u Damasku izajvio da Sirija ima hemijsko oru`je i da }e ga upotrebiti ako bude napadnuta spoqa, ali ne protiv svojih civila. Sirijski re`im je prvi put priznao da poseduje oru`je za masovno uni{tewe nakon {to su wegove snage ponovo uspostavile kontrolu nad ve}inom Damaska posle `estokih sukoba sa pobuwenicima koji su trajali ~itavu sedmicu.

Li ber man: Po vod za rat TEL AVIV: [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman ocenio je ju~e da transfer hemijskog oru`je iz Sirije libanskom Hezbolahu predstavqa jasan „ca sus bel li„ (povod za rat), najaviv{i da }e Izrael delovati „odlu~no i bez oklevawa i uzdr`avawa“.

Liberman je govore}i na konferenciji za novinare u Briselu rekao da bi to bila „potpuno druga~ija igra“ i da se Izrael nada razumevawu i saradwi me|unarodne zajednice.

On smatra da bi me|unarodna zajednica trebalo da se ume{a da spre~i mogu}nost upotrebe biolo{kog i hemijskog oru`ja.

Osvr}u}i se na Iran, ministar spoqnih poslova Izraela je rekao da nakon tri runde pregovora u Istanbulu, Bagdadu i Moskvi do{lo vreme da se donesu neki zakqu~ci.

Transport oru`ja kroz Siriju

Ameri~ki predsednik Barak Obama upozorio je sirijskog predsednika Ba{ara al Asada da bi bila „tragi~na gre{ka” kada bi upotrebio hemijsko oru`je, prenosi AFP. Intenzivirawe nasiqa u Siriji i bojazan da bi Damask mogao upotrebiti hemijsko oru`je izazvali su veliku zabrinutost u Jordanu koji se pla{i da bi mogao biti uvu~en u sukob sa „ozbiqnim” posledicama, ka`u analiti~ari.

Izvori bliski jordanskoj vladi tvrde da ona svakodnevno odr`ava sastanke na kojima razmatra mo-

gu}nost slawa specijalnih snaga ako i kada sirijski re`im upotrebi hemijsko i biolo{ko oru`je.

Vladini zvani~nici, me|utim, nisu mogli da potvrde ovu informaciju.

Izrael }e osigurati da sirijsko hemijsko oru`je ne bude opasno po jevrejsku dr`avu, izjavio je izraelski predsednik [imon Peres. „Sirijci moraju biti svesni da je ono {to ~ine protivno me|unarodnom pravu i dovodi u opasnost, ovde, na{e `ivote, tako da ne}emo ostati ravnodu{ni i re}i im da rade {ta god ho}e”, kazao je Peres.

RUSIJA

U {u mi pr o na |e na bu rad s 248 fe tu sa MOSKVA: Jedan ribar prona{ao je u {umi na Uralu ~etiri plasti~na bureta sa 248 qudskih fetusa, prenose ruski mediji i policija.

Ruska policija pokrenula je istragu nakon {to su fetusi prona|eni u nedequ i veruje se da su ostaci potekli iz tri bolnice u Jekaterinburgu. „Izgleda da kompanija odgovorna za uklawawe biomedicinskog otpada nije odradila svoj posao”, rekao je zamenik {efa regionalne

vlade Sverdlovsk regiona, Vladimir Vlasov. Kako prenosi Rojters, na fotografijama se vide fetusi sa oznakama za koje ruski mediji ka`u da su prezimena. „Prijateq me je pozvao pro{le nedeqe i rekao mi je da je krenuo na pecawe i da je, kada je oti{ao u {umu po drvo, nai{ao na neke kanistere za vodu koje je `eleo da odnese ku}i. Kada je malo boqe pogledao video je u wima tela malih beba”, rekao je lokalni stanovnik Sergej Tjertinov.

EGIPAT

Mor si ime no vao man da ta ra KA I RO: Egipatski predsednik Mohamed Morsi imenovao je mandatara za sastav nove vlade, koja }e zameniti sada{wi vojni kabinet, prenosi dr`avna novinska agencija MENA. Morsi je imenovao He{ama Kandila, ministra za vodosnabdevawe i irigaciju u odlaze}oj vladi, da oformi novi kabinet.

Britanski Bi-Bi-Si navodi da je Kandil bio ~lan odlaze}e vlade Kemala al-Ganzurija, koga je vojska pro{le godine postavila za premijera. Kandil je malo poznat izvan Egipta, a najve}i deo

karijere proveo je kao tehnokrata u Ministarstvu za vodosnabdevawe. Morsi, koji je iz Muslimanskog bratstva, obe}ao je, kako prenosi Bi-Bi-Si, da }e vlada biti inkluzivna, i ukqu~iva}e i `ene i hri{}anske predstavnike. Agencija AP navodi da jo{ nije jasno kolika }e biti Kandilove ovla{}ewa i da li }e vojska nastaviti da kontroli{e imenovawa najvi{ih bezbednosnih zvani~nika. Vojska je prenela vlast na Morsija 30. juna, ali je i daqe zadr`ala neke zna~ajne povlastice u zemqi, isti~e BBC.

AVGANISTAN

Ta li ba ni ma se pri dru `i lo 13 po li ca ja ca HE RAT: Talibanima se pridru`ilo 13 avganistanskih policajaca, nakon {to su otrovali sedam svojih kolega koji su to odbili, saop{tili su danas zvani~nici provinicije Fara. Policijski komandant, zadu`en za kontrolni punkt u okrugu Bala Boluk i wegova jedinica prebegli su talibanima i predali im svoju opremu i oru`je, ukqu~uju}i vojna vozila.

Ovo je prvi slu~aj da se policija pridru`ila talibanima i sa sobom odnela toliku koli~inu vojne opreme, saop{tio je portparol guvernera Fare Abdul

Rahman Zvandaj. On je rekao da je komandant punkta u selu [evan otu|io xip „hamvi”, terenac „renxer”, radio prijemnike i 20 komada oru`ja. Sedam policajaca je otrovano, jer su odbili da se pridru`e pobuni, dodao je Zvandaj. Oni su preba~eni u bolnicu u Fari, a istraga o ovom doga|aju bi}e pokrenuta. Nacionalni obave{tajni zvani~nici demantovali su pisawe nekih medija da su se dva pripadnika Visokog mirovnog saveta koji predvodi vladine napore na pomirewu sa talibanima, tako|e, pridru`ila ekstremistima.

Sna `an taj fun HONGKONG: Veliki broj qudi je povre|en, a stotine stabala i{~upano u tajfunu koji je pogodio HongKong donose}i vetar koji je duvao brzinom od 140 kilometara na sat. Skoro 140 qudi je zatra`ilo lekarsku pomo}, a 268 je potra`ilo zaklon u skloni{tima od oluje, rekli su zvani~nici, dodaju}i da je 71 osoba zadr`ana u bolnici, od kojih se jedna nalazi u te{kom stawu.

Upozorewe je ju~e ujutro preina~eno u upozorewe na opasnost od sna`nog vetra po{to je ciklon pro{ao i nastavio u zapadnom pravcu, da bi oslabio kada je do{ao iznad ju`ne kineske obale.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel odlazi ove sedmice na letwi odmor sa „vetrom u le|a” svojih Nemaca koji bi joj, kada bi u nedequ bili izbori, dali 35 odsto glasova, procenat vi{e nego u pro{loj anketi, pokazuje istra`ivawe Instituta „Emnid”. Najve}a opoziciona stranka, Socijaldemokratska partija (SPD) dobila bi, prema istom istra`ivawu, nepromewenih 29 odsto glasova.

HU \INTAO Generalni sekretar KP Kine Hu \intao pozvao je na jedinstvo vladaju}e partije i nepokolebqivu podr{ku za ekonomske reforme suo~ene s „izazovima bez presedana”. Huov govor najvi{im partijskim zvani~icima dominira naslovnim stranama ju~era{woh kineskih listova, {to govori o va`nosti postavqawa ovih tema za partijski kongres krajem godine.

ANDERS BREJVIK Anders Brejvik, koji je optu`en za smrt 77 qudi u Oslu, privremeno je preba~en u drugi zatvor dok se za wega ne izgradi specijalno psihijatrijsko krilo.

Brejvik je u ponedeqak preba~en u zatvor Skien na period od oko 10 nedeqa dok bude trajali radovi u zatvoru Ila, u kome je pritvoren. Norve{ki zdravstveni direktorat ranije je odobrio da se u Ili posebno izgradi psihijatrijsko krilo za norve{kog ubicu .

Op tu `ni ce pro tiv biv {ih sa rad ni ka bri tan skog pre mi je ra LON DON: Biv{i {ef britanskog premijera Dejvida Kamerona za medije, biv{a glavna urednica novina Ruperta Mardoka i jo{ {est osoba optu`ene su zbog skandala oko prislu{kivawa telefona koji je uzdrmao britanski establi{ment.

Tu`ioci su ju~e objavili da }e optu`nice biti podignute protiv Endija Kulzona, koji je bio Kameronov {ef za komunikacije od 2007. do januara 2011. godine, i Rebeke Bruks koja je bila glavna urednica „Wuz ov d vorlda„ koji je pre ga{ewa poslovao u sastavu Mardokove korporacije.

Krivi~na dela koja im se stavqaju na teret po~iwena su dok su oboje bili urednici „Wuz ov d vorlda„, tabloida koji je izlazio nedeqom i koji je Mardok morao da ugasi u julu pro{le godine pod pritiskom javnosti revoltirane zbog skandala.

Optu`nice }e biti podignute i protiv biv{ih novinara tog tabloida Stjuarta Katnera, Grega Miskiva, Nevila Tarlbeka, Xejmsa Viterupa i Jana Edmondsona, kao i protiv privatnog istra`iteqa Glena Mal-

kera, navodi AP. „Zakqu~ila sam da u slu~aju osam od ukupno 13 osumwi~enih ima dovoqno dokaza za realne izglede da budu osu|eni za jedno ili vi{e krivi~nih dela”, rekla je glavna pravna savetnica dr`avnog tu-

`ila{tva Alison Levit, prenosi Rojters.

Kulzon je preuzeo ulogu direktora za komunikcije kod konzervativaca i pomogao Kameronu da postane premijer, samo {est meseci po{to se povukao sa mesta urednika tabloida posle hap{ewa jednog od wegovih reportera zbog prislu{kivawa telefona.

Kriti~ari ka`u da je Kameron imenovao Kulzona da bi obezbedio podr{ku Ruperta Mardoka i da je takvom odlukom pokazao {okantni nedostatak rasu|ivawa. Ume{anost Kulzona i Bruksove, koja je Kameronova bliska prijateqica, pretvorila je dugotrajnu pri~u o prislu{kivawu u nacionalni politi~ki skandal u kome je iza{la na videlo sprega izme|u visokih politi~ara, policije i medija.

balkan

dnevnik

U PODGORICI I ZVANI^NO FORMIRAN DEMOKRATSKI FRONT

Leki}: Crnoj Gori potrebne korenite promene PODGORICA: U Podgorici je formiran Demokratski front, a na ~elu tog opozicionog saveza, kojeg za sada ~ine Nova srpska demokratija i Pokret za promene, nalazi}e se biv{i {ef crnogorske diplomatije i ambasador SRJ u Rimu Miodrag Leki}.

Leki} je, na konferenciji za novinare u Podgorici, rekao da je odlu~io da se aktivno anga`uje na crnogorskoj politi~koj sceni, jer su toj dr`avi potrebne korenite promene.

Miodrag Leki} }e, kako je najavqeno, biti nosilac izborne liste Demokratskog fronta i predsedni~ki kandidat tog novoformiranog opozicionog saveza.

Demokratski front, prema re~ima Leki}a, pored NOVE i PZPa, bi}e otvoren i za ostale politi~ke subjekte u Crnoj Gori. „U narednim danima nadam se brojnijem sastavu, jer imamo takvih najava”, rekao je Leki}, pi{e list „Vijesti”. Leki}, me|utim, nije mogao da precizira ko }e sve od zna~ajnijih pojedinaca pristupiti Frontu, najavquju}i da }e se danas znati vi{e detaqa.

Najja~a opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija jo{ se nije eksplicitno izjasnila o pristupawu Demokratskom frontu, a Leki} ka`e da sa SNP-om jo{ nije razgovarao. „Mislim da oni sami treba da donesu odluku i da preuzmu odgvornost”, istakao je Leki} i dodao da

Miodrag Leki}

je formirano jezgro koje }e pred gra|ane iza}i sa ili bez SNP-a.

Lider Nove Andrija Mandi} je, govore}i o Leki}u, istakao da je re~ o ~oveku „oko kojeg }e se sabrati sve stranke i pojedinci koji `ele da mewaju Crnu Goru”. „Jedan od ciqeva Fronta }e biti me|unacionalno pomirewe i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije”, rekao je Mandi}.

Predsednik Pokreta za promjene (PzP) Neboj{a Medojevi} je naglasio da formirawe Fronta ne zna~i formirawe politi~ke partije ili borbu za foteqe i vlast. „@elimo iz korena da mewamo dru{tvo. Ne}emo oklevati da ube|ujemo gra|ane da promene negativan tok istorije. Zajedni~ki ideal za novu Crnu Goru je vredan svake

`rtve”, rekao je Medojevi}, poru~uju}i da nije patriotizam staviti desnu ruku na srce, a levu u xep gra|ana.

Skup{tina Crne Gore raspravqa}e u ~etvrtak, 26. jula o inicijativi vladaju}e koalicije za skra}ewe mandata aktuelnom sazivu parlamenta, {to je preduslov za raspisivawe vanrednih izbora, koji }e se najverovatnije odr`ati sredinom oktobra.

Kao glavni termini za parlamentarne izbore u crnogorskoj javnosti figuriraju 14. i 21. oktobar. Kona~nu re~ o tome kada }e biti odr`ani parlamentarni izbori da}e {ef dr`ave Filip Vujanovi}, po{to je wegova ustavna nadle`nost da odredi termin glasawa.

Odbijena inicijativa za nepoverewe vladi PODGORICA. Skup{tina wem, vodi tu dr`avu ka du`ni~kom Crne Gore odbila je ju~e ve}inom ropstvu. glasova, opozicionu inicijativu Ministar finansija Milorad za izglasavawe nepoverawe vladi Katni} kazao je tada da je Crna Gopremijera Igora Luk{i}a zbog za- ra suo~ena sa te{kom krizom koja du`ivawa kod „Kredi svis” i dru- je pogodila sve zemqe sveta.Skupgih banaka. {tina Crne Gore usvojila je u maProtiv izglasavawa nepovere- ju rebalans buxeta, koji predvi|a wa Vladi Crne Gore bio je 41 po- smawivawe izdataka od ukupno 16 slanik iz vladaju}e koalicije, dok je za glasalo 28 predstavnika opozicije.O nepoverewu crnogorskoj vladi glasalo se na inicijativu poslanika Nove srpske demokratije, Socijalisti~ke narodne partije i Pokreta za promene, koji su podneli Interpelaciju za pretresawe rada Luk{i}evog kabineta u vezi sa odlukom o zadu`iIgor Luk{i} vawu kod „Kredi svis” banke za iznos od 150 miliona miliona evra, kao i set mera {tedevra. Poslanici opozicije su, to- we u ciqu prevazila`ewa ekonomkom ranije skup{tinske rasprave ske krize u toj zemqi. Ovogodio toj inicijativi, ocenili da vla- {wi buxet Crne Gore projektovan da Crne Gore, dodatnim zadu`iva- je na 1,25 milijardi evra, a plani-

rani buxetski deficit iznosi 42 miliona evra. Crna Gora je samo Kombinatu aluminijuma Podgorica izdala garancije vredne 132 miliona evra, a ve} je iz dr`avnog buxeta pla}eno 23,4 miliona evra duga te podgori~ke fabrike kod Doj~e banke.

Crnogorski parlament podr`ao je ranije, glasovima poslanika vladaju}e koalicije, odluku vlade da preuzme dug KAP-a prema Doj~e banci, ali i zadu`io izvr{nu vlast da raskine ugovor sa ruskim partnerima u toj fabrici.

Vlada Crne Gore izdala je KAP-u, kojim upravqa CEAC na ~ijem je ~elu ruski oligarh Oleg Deripaska, ukupno 132 miliona evra vredne garancije, koje sa kamatama iznose oko 170 miliona evra.

Pored kredita kod Doj~e banke, Crna Gora je izdala i garancije za zadu`ivawe KAP-a kod ma|arske OTP banke u iznosu od 49,6 miliona evra, kao i kod ruske VR banke za 60 miliona evra.

Vu~ini}: SPC nekontrolisano iznosi novac PODGORICA: Kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) optu`ila je Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) da godi{we samo od manastira Ostrog prihoduje 50 miliona evra i da taj novac nekonstrolisano iznosi iz Crne Gore.

Predstavnik nekanonske CPC Stevo Vu~ini} kazao je da SPC, sa dozvolom crnogorske vlasti, samo iz manastira Ostrog „godi{we crpi oko 50

miliona evra, koje vre}ama nekontrolisano iznosi iz zemqe i ula`e u Srbiju i Republiku Srpsku”.

On je, u izjavi medijima, naveo da CPC, s druge strane, nema nikakvih prihoda, odnosno da je od Crne Gore za posledwih {est meseci dobila svega 17.000 evra. Po wegovim re~ima, nad Crnom Gorom se primewuje „feudalni koncept dominacije posredstvom Beogradske patrijar{ije”.

BOSNA I HERCEGOVINA

Kom{i} napustio stranku SARAJEVO: Hrvatski ~lan Predsedni{tva Predsedni{tva Bosne i Hercegovine i potpredsednik Socijaldemokratske partije (SDP) BiH @eqko Kom{i} napustio je ju~e tu stranku. Kom{i}ev savetnik za odnose s javno{}u Damir Be}irovi} potvrdio je preksino} da je Kom{i} tra`io od predsednika Op{tinske organizacije SDP-a Novo Sarajevo Faruka Efendi}a da bude izbri-

san iz evidencije ~lanstva u SDPu. Time Kom{i}, koji je obavqao du`nost potpredsednika SDP-a, prestaje i formalno da bude ~lan stranke ~iji je predsednik Zlatko Lagumxija, javqaju bosanski mediji. „U ovom trenutku mogu samo potvrditi da je gospodin Kom{i} zatra`io da bude brisan iz evidencije ~lanstva u SDP-u”, rekao je Be}irovi}. On je potvrdio da su

razlozi ovakvog poteza neslagawe Kom{i}a s potezima vrha SDP-a u slu~aju „Sejdi} i Finci” i ustavnim promenama u BiH. Kom{i} je tra`io na sednici Predsedni{tva SDP-a u subotu da se odustane od sporazuma s HDZom BiH o sprovo|ewu presude Evropskog suda za qudska prava u Strazburu u slu~aju „Sejdi} i Finci” i ustavnim promenama u BiH.

sreda25.jul2012.

21

REGIONALNA SARADWA NA BALKANU

Skopqe protiv balkanskog Beneluksa BRISEL: Evropski komesar [tefan File i {ef diplomatije Makedonije Nikola Poposki ka`u da svaki vid regionalne saradwe na Balkanu mora da slu`i samo ciqu ulaska u EU. Oni su u Briselu na zajedni~koj konferenciji istakli da u tom procesu ne sme da se iskqu~iti bilo koja zemqa.

File i Poposki su tako odgovorili na molbu da ka`u kako gledaju na o{tro reagovawe vlade u Skopqu na zamisao o stvarawu balkanskog Beneluksa, koji bi obuhvatao Makedoniju, Kosovo, Albaniju i Crnu Goru.

Skopska {tampa je na to burno reagovala, kao i „Makedonski svetski kongres”, uz ocenu da je to poku{aj da se obilaznim putem stvori velika Albanija.

Zamisao o balkanskom Beneluksu je ocewena kao poku{aj da se te{wom politi~ko-ekonomskom saradwom stvori okvir u kojem }e ubedqiva etni~ka ve}ina biti albanski `ivaq, a {to je podr`ao i jedan ~lan makedonske vlade, Albanac po narodnosti, i to u prisustvu albanskog premijera Saqija Beri{e, na jednom sastanku u Pri{tini.

To je izazvalo odlu~no protivqewe vlade u Skopqu, a Poposki je ju~e u Briselu ponovio izjavio da je ciq Makedonije da „ceo region postane deo Evropske unije i to je kqu~na pokreta~ka snaga svega {to ~inimo i na{e spoqne politike”.

Poposki je predo~io zna~aj regionalne saradwe, ali je istakao i va`nost da se „deluje bez diskriminacije” i da, uz bilateralne veze s Kosovom, Crnom Gorom i Albanijom, sa

istim ciqem treba da se sara|uje sa Srbijom, Bugarskom, Gr~kom.

File je `eleo da naglasi da predlog za stvarawe Balkanskog Beneluksa „zaista nikako nije moja zamisao i na partnerskim zemqama je da pokre}u uspostavqawe ovog ili onog regionalnog okvira” za saradwu. „Pravo pitawe bi bilo da li

da EU podr`ava „svaki vid integracije i zajedni~ke akcije” zapadnobalkanskih zemaqa. Ali takva, kako je sam Stano naveo, „uop{tena podr{ka svakom vidu regionalne saradwe”, je u makedonskim zvani~nim krugovima i medijima protuma~ena kao potpora zamisli o Balkanskom Beneluksu, koju su preko portala „EUobserver” lansirali jedan

Nikola Poposki i [tefan File

vidim da ima jo{ prostora za regionalnu saradwu i ja bih odgovorio potvrdno”, dodao je evropski komesar, uporediv{i to sa saradwom sredweevropskih zemaqa u Vi{egradskoj grupi.

Ali je naglasio da „to najpre mora obuhvatiti sve, a ne sme nikoga iskqu~ivati, kao i da mora ujediniti na{e partnere (u regionu) oko ciqa da se pribli`e Evropskoj uniji”.

File je time objasnio i izjavu svog portparola Petera Stana

austrijski ekonomista koji radi u Tirani i jedan kosovski novinar albanske narodnosti.

U makedonskim izvorima i medijima je predo~eno da ovaj predlog iskqu~uje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a postavqeno je i pitawe za{to bi Crna Gora ulazila u takav politi~ko-ekonomski mehanizam, ako uskoro treba da po~ne direktne pregovore o ~lanstvu s EU, pa je izvu~en zakqu~ak da bi to bila mala vrata za veliku Albaniju.

BESNE PO@ARI U REGIONU

U Podgorici izgoreo izbegli~ki kamp RI JE KA, POD GO RI CA, STRUMICA: Vatrogasci u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj gotovo danono}no gase po`are, koji se, usled jakog vetra, {ire velikom brzinom.

U Podgorici je izgoreo izbegli~ki kamp, a na brdu Stra`evica kod Beograda oko 300 ari trave.

Po`ar na hrvatskom primorju {iri se ka Bribiru i Novom Vinodolskom. U Bosni su po`ari pod kontorlom ili su uga{eni, a vatra je gorela kod Kowica, u op{tini ^apqina i kod Neuma.

Izbegli~ki kamp u podgori~kom nasequ Konik skoro u potpunosti je izgoreo u velikom po`aru, a u nesre}i nije bilo stradalih osoba.

U po`aru je, me|utim, izgoreo veliki broj baraka koje su slu`ile za sme{taj Roma izbeglih sa Kosova i Metohije. Vatrena stihija je trenutno pod kontrolom, a u wenom obuzdavawu bile su anga`ovane sve ekipe podgori~kih vatrogasaca.

Ga{ewu po`ara pomagala je i avijacija Ministarstva unutra{wih poslova Crne Gore. Po`ar u izbegli~kom kampu {irio se velikom brzinom, a tome je doprinosio i jak vetar. Nekoliko stotina vatrogasaca ko-

ji su se celu no} borili s po`arom koji je ju~e buknuo izme|u mesta Selce i Bribira uspeli su da odbrane Crikvenicu i Selce, ali se sada po`ar {iri prema Bribiru i Novom Vinodolskom.

Vatrogasni komandant Primorsko-goranske `upanije Slav-

se ja~ina bure ponovo ne pove}a.

Najkriti~nije je ju~e bilo u Selcima, koja su bila spremna za evakuaciju, i u crikveni~kom nasequ Hrusti, a sad je na podru~ju Bribira i Novog Vinodolskog. U ga{ewu trenutno u~estvuje oko 350 vatrogasaca iz `upanije, ali i s podru~ja Zagreba,

Ga{ewe po`ara ote`ava vetar

ko Gau{ izjavio je da posao vatrogascima i daqe ote`ava bura, ali kako se wen intenzitet smiruje, u pomo} su stigla i tri kanadera koji }e dejstvovati dok

Povre|eno 15 osoba u Strumici U po`aru koji je zahvatio makedonski grad Strumicu, 15 osoba je povre|eno, od kojih pet te`e, javila je makedonska novinska agencija Mia. Lak{e povre|eni u po`aru, koji je izbio ju~e popodne, su hospitalizovani u Strumi~koj bolnici, a te`e povre|eni prevezeni u Gradsku bolnicu u Skopqu. Me|u povre|enima je i sedmoro dece koja su lak{e povre|ena.

Vatra je zahvatila borovu {umu na povr{ini od 100 hektara, iznad Strumice, ali su vatrogasci sino} uspeli da po`ar stave pod kontorlu.

Povre|ene u bolnici su posetili makedonski premijer Nikola Gruevski, ministar poqoprivrede Qup~o Dimovski i zamenik ministra zdravqa Jovica Andovski.

Karlovca i Zadra, kao i pripadnika Oru`anih snaga. Rano ju~e ujutro situacija se malo smirila, ali se zbog jake bure po`ar ponovno rasplamsao.

Ku}e i qudi nisu u opasnosti, ali je zbog po`ara saobra}aj na Jadranskoj magistrali kod Selca i daqe u prekidu, a Selce neko vreme nisu imala struje ni telefonske linije. Vi{e od 1.000 turista iz kampova i objekta Crvnenog krsta ju~e je evakuisano, a mnogi su i sami oti{li zbog vatre i dima. Klinika TermeSelce je odbrawena, pa evakukacije nije bilo. Osim {to su se vatrogasci, me{tani i turisti koji im poma`u u ga{ewu nagutali dima, bele`i se samo jedan vatrogasac koji se povredio rukuju}i motornom testerom .

22

RePORTA@e

sreda25.jul2012.

dnevnik

U pETROVOM SELU NAj^E[]E pOBE\UjU FAMILIjA I pRIjATEQI ORGANIZATORA KR^KAWA

Kad ne ma kra sta va ca, do bra je i go ve di na

Je dva ku var na {ao se bi pri me re nu var ja ~u

ga si la se „Kra sta va ci ja da“, ne kad pre po zna tqi va ma ni fe sta ci ja Zem-za dru ge „Ti sa“ iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, ma da je 2010. ima la ma li ju bi lej – 15 iz da we u kon ti nu i- te tu. Ali, la ne je naj ve }e po ti sko se lo osta lo bez oku pqa wa stru~ nih po vr ta ra, po sve }e nih ba{ kra stav cu. Osta la sa mo se }a wa na pri pre ma we sa la te od kra sta va ca u okvi ru ovo go di {wih de bi ja „Pe tro vo sel skih da na“. I me sno udru `e we `e na pri re di lo skrom nu iz lo `bu i na se ~e ne sa la te od ta ze uki se qe nih kra sta va ca.

Lo kal na pri vat na fir ma po ro di ce \e re „Fa mi li ja ko op“ je, ipak, spa sla kon ti nu i tet „Let wih da na“ i la ne obe le `i la 10. go di {wi cu. U re kre a ci o nom cen tru kraj re ~i ce ^ik oku pi lo se 65 ku li nar skih eki pa i mno go, mno go vi {e de gu sta to ra go ve |eg per kel ta.

– Po {to „Ti sa“ ni je na {la in te res da or ga ni zu je „Kra sta -

U

va ci ja du“, no vi Sa vet MZ je od lu ~io da po kre ne „Pe trov sel ske da ne“ i ta ko na ja vi Dan rav no prav no sti, 1. av gust, ko jim se obe le `a va Dan op {ti ne

Be ~ej – ka `e li de ra Sa ve ta MZ Jo `ef Fel de {i. – Ima li smo ~ast da „pr ve nac“ otvo ri no vi se kre tar za pri vre du Po kra jin ske vla de Mi ro slav Va sin. Ukqu ~i li smo u svet ko vi nu ve} afir mi sa ne „Let we da ne“, sport ske or ga ni za ci je, FK „Je din stvo„ i USR „Ke ~i ga“, KUD „Lo le“ i Klub sli ka ra „Da Vin ~i“, Omla din sku gru pu „Mla di za na {e se lo“. Da kle, tri da na vr lo sa dr `aj na.

Po pr vo bit nom pro gra mu, za pr vi dan je pred vi |e no tak mi ~e we u ku va wu pi le }eg pa pri ka {a i pri pre ma wu sa la te od kra stav ca, dru gog da na spre ma we go ve |eg per kel ta, a tre }eg da se o ski ~o ba ni ku va ju ov ~i ji pa pri ka{.

– Pri ja vi le su se sa mo dve eki pe i od lu ~i li smo da ove go di ne, ipak, iz o sta ne tak mi ~e we, ali ne i ov ~i ji pa pri ka{. Sa mi „Pe tro vo sel ski da ni“ ima ju oko 200 or ga ni za to ra i go sti ju iz Ma |ar ske i Ru mu ni je pa smo sku va li za wih,

Po be dio po bra tim iz ma |ar ske ba we Har kaw

K

Cifrawe je nekad davno, ali ne tako davno da su to ba{ svi zaboravili, bilo vezano za proizvode }ur~ija od ~iwene (pre svega) ov~ije ko`e. Kad bi razni u to doba veoma va`ni odevni predmeti bili gotovi, onda bi }uraci, pr{waci, ducini, doroci i ostali ko`uvi, a naro~ito velike i mo}ne opaklije, prelazile u ruke mjastora da ih – cifraju. Odnosno, ukrase raznim ornamentima, kod kragni, oko pervaza i paspula. ^inili su to

ba we Har kaw, me sta-po bra ti ma Pe tro vo sel ci ma, dru gi bio La jo{ Pu stai, a tre }i I{tvan \e re, sta ri ji sin bra~ nog pa ra Ag ne{ i I{tva na \e rea.

Zna ~a jan do pri nos do brom uti sku „pr ven ca“ da lo je i ne ko li ko KUD-ova, pri re div {i na ru ko met nom igra li {tu u cen tru se la do bro po se }e ne kon cer te. Spor ti sti ta ko |e.

Naj m la | i fud b a l e r i me s nog „Je din stva„ ugo sti li su pri ja te qe iz Vr ba sa, ^u ru ga i Mo la, ko ji su i po be di li. Nad me ta we ri bo lo va ca bio je za pra vo duel „do ma }i na“ i A|a na.

– Vre men ski uslo vi su uma wi li broj u~e sni ka, pa i ulov. Do {lo je po pet ~la no va kom {ij skih udru `e wa, ali ovo ga pu ta je, ipak, bi lo naj va `ni je da smo se dru `i li – skrom no }e La slo Vin ce.

Vlastimir jankov

Po zo vi Ba na }a ne ra di me da qe

Nacifrati ili za {to je va `no da je ne {to {a re no najfinijom jagwe}om ko`om zvanom ira. Prvo bi na lice ~iste ko`e, ~ije je runo (zna se) okrenuto unutra, nanosili mustru specijalnim mastilom (neki ka`u – samo wima vidqivim) pa bi onda danima vezli irom, crnom ili crvenom.

Da sve bude lep{e i sjajnije, {are u obliku “}urki” i rombova poja~avali su najfinijom vunicom, ov~ijom tako|e. Crvenom ili crnom, tako|e. Tako nacifrane i ude{ene ko`uve i pr{wake nosili su najstasitiji (i najbogatiji) momci pa su ih zvali iro{ima.

Sad, ko }e znati za{to.

Mo`da zbog one ko`e ire ili zbog toga {to na ma|arskom vu~e da su bili lepi – kao upisani.

Svakako nacifrani. Nisu cifrawe voleli samo oni iz }ur~ijskog zanata. Nisu se dali ni zidari, a ni dun|eri. Cifrani su zabati i kible. Trule gazde nisu volele da im beli zabati zaslepquju kre~om golubove ve} su ih {arali `utim suncukretima i drugim {ebojima, pa jo{ odgore natkrivali nacifranim daskama da sve to ne zakisiva i ne bledi od vlage i sunca. Cifrana su i nova kola. Ona laka za br-

Pe ra ku va. Za tim ce lo dru {tvo uslast je de. Ako do bi je mo na gra du, kao sa da, ja uzmem me da qu i di plo mu, a Pe ra ko tli}, ko ji mu slu `i za no va tak mi ~e we – s osme hom ob ja {wa va ras po de lu po sla i pro fi ta Mi lan ko Ska ki}.

Is po sta vi lo se da je je di no pri pre ma we go ve |eg per kel ta, gde sve re ` i r a po r o d i c a I{tva n a \e r ea i ne k o l i k o do na to ra, oprav da lo o~e ki va wa. Ali, po {to uvek ne ko od tri na gra |e ne eki pe, ne kad i sve tri, bu de iz po ro di ce \e re, wi ho ve naj bli `e ro |a~ ke ili pri ja teq ske oko li ne, ove go di ne se pri ja vi lo 35 eki pa, a la ne ih je bi lo 65. Do sa di lo qu di ma da ku li nar ski `i ri uvek ima isti ukus.

Ove go di ne je po be dio Jo `ef Ki{ iz po zna te ma |ar ske

ZREWANINCI NISU U^ESTVOVALI SAMO NA ANTI^KIM OLIMpIjADAMA

PRE^ANSKA LEKSIKA ad je ne{to zdravo {areno, ude{eno, ure{eno, skockano, u{u{kano, ka`e se da je – nacifrano. Cifra je u nekoliko jezika ime za brojku, numeru, ali isto zna da zna~i i {ara, ornament, slovo, znak tajni ili op{tepoznat, kao neki logo. Dakle, cifrati je ne{to ukra{avati, popravqati, dovr{avati, preure|ivati, crtati i, po pravilu – ulep{avati. Stvari ili bi}a, svejedno.

Bar je vr bov hlad po uz dan

ali i me {ta ne, ko je hteo za 150 di na ra por ci ju. Na rav no, ne od u sta je mo ov ~i jeg pa pri ka {a – ve li Ja no{ Bar {i.

Za kr~ ka we pi le }eg pa pri ka {a se pri ja vi lo sa mo pet eki pa, a ne kad je bi lo pu no dvo ri {te „Ti se“ u cen tru se la i sa mo {to pe tlo vi ni su ku ku ri ka li iz ko tli }a.

– Kon cep ci ja tre ba da je dru ga ~i ja i raz vu ~e na na dve-tri sed mi ce. Kad se sve skr ca u tri da na ku va ran ci ja, qu di, po go to vo ku li na ri, u di le mi su gde }e. Uz to, tre ba iz dvo ji ti no vac za ko ti za ci ju – sma tra jed na od nad le `nih za pi le }i pa pri ka{ Va le ri je Do ka.

U we nom „re so ru“ po be dio je tan dem iz Be ~e ja Pe tar Je ~an ski i Mi lan ko Ska ki}.

– Mi smo ve} uigra li svo je ulo gu. Ja upla tim ko ti za ci ju,

zu vo`wu po selu. Oslikavane su lotre, {to je bila najboqa reklama, o ~emu svedo~i i pesma: “Nova kola sva {arena, Milica je ispro{ena..”. Kako i ne bi bila, kada je i sama bila nacifrana! Neko vreme su one kratkovidije matere govorile ’}erima ne{to u smislu: {ta se toliko cifra{ pred ogledalom kao da }e{ u svatove a ne u du}an, dok nisu shvatile snagu cifrawa. Sada{weg {minkawa, to jest maskare.

Cifrawe je prethodilo svatovima i tamo su najcewenije bile najnacifranije torte. Makar da su imale mawe oraja i jaja od onih ordinarnih, neoslikanih.

Cifrana su i pisma, slu`bena iqubavna. Nisu cifrana samo slova ve} i celo pismo re~ima. Sad se to radi i s govorima. I wih cifraju mastori – spin doktori. Ka`u da su najve}i poltroni oni majstori cifrawa koji, kad saslu{aju govor {to su ga sami cifrali, naj`e{}e aplaudiraju. Znaju koliko vrede. Majstori cifrawa se nikad ne potpisuju. Delo govori za sebe.

Cifra je i najlep{e ime za kravu. [ta }e{ boqe reklame od re~enice: Na{a Cifra sino} otelila dva teleta. Mu{ko i `ensko. Ne zna{ koje je lep{e i {arenije, ku{travije i nacifranije. pavle Male{ev (Kwi ga ovog auto ra „Tri red ri ba pli va” mo `e se ku pi ti u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi `a ra”)

a da ho }e da je de osta tak Voj vo di ne, a na ro ~i to Ba ~va ne, Zre wa nin ci se hva le da, sa mo iz oprav da nik raz lo ga, svo je pred stav ni ke ni su ima li je di no na olim pi ja da ma drev ne He la de. Ta ko }e bi ti i u pe tak. Na ro ~i to je po no san Pli va~ ki klub

K

Del fin s Be ge ja Ivan Len |er

“Pro le ter”, ~i ja }e dva ~la na re pre zen to va ti Sr bi ju u Lon do nu.

Sem Iva na Len |e ra, del fi na s Be ge ja, u Bri ta ni ju pu tu je i ^a ba Si la |iu, Be ~e jac ko ji je ka ri je ru na sta vio u ba nat skoj pre sto ni ci,

sa Ata na si ju. Od pr ve Olim pi ja de 1896. do one 2004, ta ko |e u Ati ni, u~e stvo va lo je 29 tak mi ~a ra, tre ne ra i su di ja iz gra da na sred Ba na ta.

Osvo ji li su na 17 iga ra 16 me da qa: {est zlat nih, tri sre br ne i se dam bron za nih. U~i nik ka kav ima ma lo ko ji grad i ve li ke Ju go sla vi je!

Sta men kao ka men Mo mir Rni}

Ve} pr voj Olim pi ja di, 1896. zva ni~ no je pri su stvo vao be~ ke re~ ki le kar, kwi `ev nik i pu bli ci sta Ke mew Fe renc (1860–1944), ko ji je to kom stu di ja u Pa ri zu upo znao ba ro na Pje ra de Ku ber te -

Od 26 odr`anih Olimpijskih igara sportisti iz Be~kereka takmi~ili su se na 17 i stekli ~ak 16 medaqa – {est zlatnih, tri srebrne i sedam bronzanih ma da mu ni je pru `i la ba{ ide al ne uslo ve za tre nin ge.

Ka ko su wi ho vi `i te qi Ve li kog Be~ ke ra ka pro {li na olim pij skim igra ma za be le `io je u mo no gra fi ji “Isto ri ja spor ta Zre wa ni na” me sni hro ni ~ar, no vi nar Va -

na i odu {e vio se we go vom ide jom ob na vqa wa olip mi zma. Kao ba ro nov bli ski sa rad nik, po stao je ~lan Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta 1894. i na Igra ma u Ati ni bio je ge ne ral ni se kre tar Or ga ni za ci o nog ko mi te ta.

Na me |u rat nim igra ma ne za o bi la zna je bi la be~ ke re~ ka po ro di ca Kri sti jan. U Am ster da mu 1928. vr hov ni su di ja ma ~e va la~ kog tur ni ra bio je Eugen Kri sti jan, vi {e stru ki pr vak dr `a ve i svet ski ce we ni stru~ wak. Tak mi ~io se \er| Frajnd, ali je eli mi ni san ve} u kva li fi ka ci ja ma. Osam go di na ka sni je, u Ber li nu, bio je vo |a ju go slo ven skog ma ~e va la~ kog ti ma. I Mar gi ta Kri sti jan, le gen da zre wa nin skog ma ~e va la~ kog spor ta i u~i teq mno gih ge ne ra ci ja, u~e stvo va la je u Ber li nu. U bor bi flo re tom do spe la je do po lu fi na la, {to je i sad naj ve }i uspeh na {ih ma ~e va la ca na olim pi ja da ma. „Pr vo zla to osvo jio je fud ba ler ’Pro le te ra’ Mi lan Ga li}, ko ji se pro sla vio igra ju }i za ’Par ti zan’„, za be le `io je po koj ni ~i ka Va sa. „On je bio ka pi ten na {e re pre zen ta ci je u Ri mu 1960. ko ja je osvo ji la pr vo me sto, po be dom nad se lek ci jom Dan ske, a vo de }i gol na utak mi ci po sti gao je Ga li}„.

Zre wa nin ci se i da nas di ~e rva ~em „Pro le te ra„ Bra ni sla vom Si mi }em, pr vim Ju go slo ve nom ko ji je u tom spor tu ste kao olim pij sko zla to, u To ki ju, 1964.. Ru ko me ta{ Mo mir Rni}, je dan od naj tro fej ni jih do ma }ih spor ti sta svih vre me na, s pla vom ~e tom se po peo na po bed ni~ ko po sto qe 1984. u Los An |e le su. Pr va pe sni ca zre wa nin skog bok sa Zvo ni mir Vu jin, ve sla~ Mi lo rad Sta nu lov, ru ko me ta{ Jo vi ca Ele zo vi}, le gen dar ni od boj ka {i iz Kle ka, bra }a Va wa i Ni ko la Gr bi}, ze mqak im, ko {ar ka{ De jan Bo di ro ga su vr lo, vr lo uspe {no pred sta vqa la svoj za vi ~aj i ze mqu. @. Balaban

LekAR

dnevnik

sreda25.jul2012.

23

ANE MI JA KOD DE CE SE MO @E SPRE ^I TI

Pra vil na is hra na obez be |u je gvo `|e tu di ja ko ju je, za kom pa ni j u Ne s tle, spro v eo Vin ter tur In sti tut za eko no mi ku zdra vqa ot kri la je da je po ve }a we ni voa he mo glo bi na u kr vi de ce po ve za no sa

S

kon zu ma ci jom pro iz vo da obo ga }e nim mi kro nu tri jen ti ma.

Is tra `i va ~i su ana li zi ra li kom bi no va ne re zul ta te pri 18 te sti ra wa u ko ji ma je u~e stvo va lo vi {e od 5.400 de ce uz ra sta od {est me se ci do tri go -

Ba ti ne po gu zi osta vqa ju po sle di ce e ca ko ja do bi ja ju ba ti ne po gu zi iz lo `e na su dva do se dam od sto ve }oj opa sno sti od po ja ve men tal nih obo qe wa ka d a od r a s tu, po k a z a l i su rezul t a t i ka n ad s kog is t ra `iva wa.

Is tra `i va we je spro ve de no na 653 od ra sle oso be kod ko jih je is pi ti van sa mo uti caj ba ti na po gu zi i lak {eg te le snog ka `wa va wa na ka sni je psi ho lo {ke pro ble me, ali ni je ob u hva ta lo te `e te le sno ka `wa va we (ko je osta vqa mo dri ce ili iza zi va po vre de) ili sek su al no zlo sta vqa we.

- Is tra `i va we je zna ~aj no, jer se wi me otva ra ras pra va ve za na za obra zo va we de ce oce n io je ame r i~ k i le k ar Vik tor For na ri.

Te le sno ka `wa va we de ce su za bra ni le 32 ze mqe u sve tu, ali ne i SAD i Ka na da.

D

di ne. Ana li za je po ka za la da mle~ ni pro iz vo di i pro iz vo di od `i ta ri ca obo ga }e ni gvo `|em i kom bi na ci jom dru gih mi kro nu tri je na ta uma wu ju ri zik od ane mi je kod de ce. De ca,

uz trud ni ce, spa da ju u gru pa naj sklo ni ju ne do stat ku gvo `|a jer su im za rast po treb ni vi so ki ni voi mi ne ra la.

Ane mi ju uzro ku je du go ro ~an ne do sta tak gvo `|a ko ji za po sle di cu ima pre ni zak ni vo he -

mo glo bi na. Pre ma na la zi ma stu di je, pro iz vo di obo ga }e ni gvo `|em i mi kro nu tri jen ti ma, po put cin ka i vi ta mi na A, po ve }a va ju ni vo he mo glo bi na u kr vi de ce. Kon zu ma ci ja obo -

ga }e nih pro iz vo da ta ko uma wu je ri zik od ane mi je i ubla `a v a po s le d i c e du g o r o~ n og ne do stat ka gvo `|a po put sla bi jeg men tal nog raz vo ja i fi zi~ k ih spo s ob n o s ti, kao i osla b qe n og imu n og si s te m a.

Stu di ja je po ka za la da pro iz vo di obo ga }e ni sa ve }im bro jem mi kro nu tri je na ta zna ~aj no po ve }a va ju ni vo he mo glo bi na u od no su na neo bo ga }e ne pro iz vo de, kao na pro iz vo de obo ga }e ne sa mo gvo `|em, jer je upra vo ne do sta tak ne ko li ko mi kro nu tri je na ta, a ne sa mo jed nog, uzrok ni za zdrav stve nih pro ble ma.

Ne do sta tak gvo `|a je naj ~e {}i uzrok ane mi je kod de ce.

Po sle di ce ne le ~e ne ane mi je mo gu bi ti u~e sta le in fek ci je i kog ni tiv ni de fi cit.

Po kri te ri ju mi ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je ane mi jom se sma tra sma we na kon cen tra ci ja he mo glo bi na u kr vi is pod 110 gr/l za de cu od {e stog me se ca do pe te go di ne `i vo ta, is pod 115 gr/l od pe te do dva ne ste go di ne i is pod 120 gr/l za de cu uz ra sta od dva ne ste do pet ne ste go di ne `i vo ta.

Simp to mi i zna ci ane mi je po sle di ca su ne do voq ne op skr b e ki s e o n i k om }e l i j a i tki va vi tal nih or ga na: sr ca i mo zga (uspo ren psi ho mo tor ni raz voj, za stoj u ra stu, sni `en ko e f i c i j ent in t e l i g en c i j e, lo{ uspeh u {ko li, po re me }aj po na {a nja, de fi cit pa `we).

Kog n i t iv n i de f i c it (de f i cit mi {qe wa, pam }e wa, u~e wa) mo `e bi ti pri su tan i vi {e go di na po iz le ~e wu ane mi je. U na {oj sre di ni raz lo zi na stan ka ane mi je su: iz o sta nak do je wa, is hra na bez me sa i `u man ce ta kao i ze le nog, li sna tog po vr }a.

J. Bar bu zan

Kon tra cep ci ja spa sa va `i vot `e na P

ri me nom kon tra c ep t iv n ih sred s ta v a se sva ke go di ne u sve tu spa se `i vot vi {e od ~e tvrt mi li o na `e na, bi lo ta ko {to se iz beg ne wi ho va smrt na po ro |a ju ili ne be zbed ni abor tus, pro ce n a je iz stu d i j e obja vqe ne ne dav no u bri t an s kom me d i cinskom ~a s o p i s u „Lan set”. U 2008. go di n i u sve t u je na poro |a ju ili od ne stru~ n og abor t u s a umr lo 355.000 `e na.

Uko li ko bi sve `e ne ko je `e le da iz beg nu trud no }u,ko ri sti le ne ki efi ka sni kon t ra c ep t iv n i me t od, u~e sta lost smr ti trud ni ca bi se sma wi la za jo{ 30 od sto, is ti~e se u po me nu toj stu di ji.

Sve ve }a pri me na kon tra cep ci je u ze mqa ma u raz vo ju je u po sled we dve de ce ni je smrt nost na po ro |a ju ili od ne stru~ nog abor tu sa ve} sma wi la za 40 od sto.

U stu di ji se is ti ~e i pred nost za zdra vqe de te ta pla ni -

Ka fa i ve {ta~ ka oplod wa on zu mi ra we pet ili vi {e {o qi ca ka fe dnev no mo glo bi da sma wi za 50 od sto {an s e za za ~ e } e na k on ve {ta~ ke oplod we i za 40 od sto da se do kra ja iz ne se trud no }a, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa gru pe dan skih na u~ ni ka.Re zul ta ti su pred sta vqe ni na go d i { woj kon f e r en c i j e Evrop skog udru `e wa za qud sku re pro duk ci ju i em bri o lo -

K

gi ju. Na u~ ni ci su do {li do te kon sta ta ci je pra }e wem sta wa kod 3.959 `e na ko je su se pod vr gle ve {ta~ koj oplod wi ili uba c i v a w u sper m a t o z o i d a u ci to pla zmu jaj ne }e li je i upo re di li wi hov in deks te le sne ma se, go di {te i pre hram be ne na vi ke.Oni, za to, pre po ru ~u ju `e na ma ko je se pod vrg nu ve {ta~ koj oplod wi da sma we kon zu mi ra we ka fe i na.

Stop opa da wu ko se ru pa na u~ ni ka iz is t ra ` i v a~ k og ogran ka ~u ve ne ko zme ti~ ke kom pa ni je „Lo real” ot kri la je je di we we ko je bi mo glo da za u sta vi opa da we ko se. Ne ma vi {e po tre be za le ko vi ma ili im plan ta ti ma, do voq no bi bi lo tre ti ra ti ma ti~ ne }e li je ka pi lar ne ma se.

Ra di se o je di we wu „ste mok si din” ko je ima svoj stvo da di rekt no re vi ta li zu je ma ti~ ne }e li je ko se da bi se spre ~i lo we no opa da we. Oso be sa pro ble mom opa da wa ko se po treb no je da utr qa va ju lo sion sa pet od sto „ste mok si di na” da bi se pri me ti li re zul ta ti.

Kli ni~ ka is pi ti va wa dej stva no vo ot kri ve nog je di we wa oba vqe na na oso ba ma sa pro ble mom }e la vo sti da la su po zi tiv ne re zul ta te.

(Ta njug)

G

Crev na flo ra od go vor na za go ja znost me ri~ ki stru~ wa ci sa Va {ing ton skog uni ver zi te ta tvr de da zna ~aj nu ulo gu u go ja zno sti ima kva li tet crev ne flo re ko ja u~e stvu je u va re wu hra ne i raz grad wi biq nih vla ka na. Crev na flo ra u ~i i jem sa sta vu su na de sti ne hi qa da bak te ri ja, vi ru sa i osta lih mi kro or ga ni za ma, sem {to u~e -

A

ra ne i `e qe ne trud no }e. Na po mi we se, na pri mer, da je ri zik od pre v re m e n og ro | e w a de te ta ili we go ve ne do voq ne te `i ne na ro |e wu udvo stru ~en ka da do za ~e }a do |e {est me se ci na kon ra |a wa pret hod nog de te ta. Ta ko |e, de ca ro |e na do dve go di ne po sle pret hod nog bra ta ili se stre su pod 60 od s to ve } im ri z i k om da umru u ra nom de tiw stvu, od

one ko je su ro |e na vi {e od dve go di ne na kon ra ni jeg po ro |a ja.To kom pro {le go di ne svet ska po pu la ci ja je do sti gla se dam mi li jar di, do 2050. bi mo gla da se po ve }a na oko 9,3 mi li jar de, a do 2100. na pre ko 10 mi li jar di, pro ce wu ju UN. De mo graf ski rast }e pri tom biti naj i zra zi ti ji u naj si ro ma {ni jim ze mqa ma sve ta, na ro ~i to afri~ kim.

(Ta njug)

Ve }e gru di iz lo `e ni je ra ku doj ke e ne s obim ni jim gru di ma iz lo `e ne su ve }oj opa sno sti obo le va wa od ra ka doj ke, po ka za li su re zul ta ti no vog ame ri~ kog is tra `i va wa spro ve de nog na 16.000 `e na. Re zul tat tog is tra `i va wa je bio o~e ki van, ali je pr vi put utvr |e na kon kret na ve za ime |u ve li ~i ne gru di `e na i opa sno sti od te bo le sti.

Re zul ta ti is tra `i va wa, ka ko su is ta kli na u~ ni ci, da ju pre gled ge net skih fak to ra ko ji uti ~u na rast gru di i po ka zu ju i da su ne ki me |u wi ma po ve za ni i s opa sno {}u od raz vo ja ra ka doj ke.

Ta opa snost od raz vo ja ra ka je, ka ko se pret po sta vqa, ve za na za hor mon estro gen, ko ji iza zi va raz voj `le zda doj ke, ali i tu mo ra.

@

stvu ju u va re wu, znatno do pri no si ap sorp ci ji ka lo ri ja a ~ak i ener get skoj po tro {wi, ko ja igra kqu~ nu ulo gu u gu bit ku te le sne te `i ne.

Uti caj mi kro flo re u cre vi ma u raz vo ju go ja zno sti pr vi put je iz neo na vi de lo tim stru~ wa ka sa Va {ing ton skog uni ver zi -

te ta na ~e lu sa Xe fri jem Gor do nom 2006.Ame ri~ ki na u~ ni ci su is tra `i va we vr {i li na pa co vi ma ta ko {to su gru pi ne do voq no uhra we nih `i vo ti wa tran spla ti ra li mi kro be wi ho vih de be lih ro |a ka.

Efe kat je bio o~i gle dan, jer po sle 24 sa ta crev na flo ra pa co va sa ubri zga nim mi kro or ga ni zmi ma je zna ~aj no bi la pro me we na a `i vo ti we su se usko ro znat no ugo ji le, na osno vu ~e ga je Gor don za kqu ~io da crev ne bak te ri je ima ju uti ca ja na go mi la we ma snih ma te ri ja u `i vim or ga ni zmima.

U naj no vi joj stu di ji ame ri~ kih stru~ wa ka sa Va { ing t on s kog uni ver zi te ta iz no si se po da tak da je sa stav mi kro or ga ni za ma u crev noj flo ri go ja znih znat no raz li ~it od osta log de la po pu la ci je, i da kod wih pre o vla |u ju mi kro or ga ni zmi Bak te ro i de tes dok ne do sto ju bak te ri je Fir mi cu tes.Crev ne bak te ri je ~o ve ~i jeg or ga ni zma uglav nom pri pa du ju ovim dve ma ve li kim gru pa ma, pre neo je fran cu ski por tal „Sla te”.

24

OGLASi l ^iTUQe

sreda25.jul2012.

dnevnik

I Z J AVA Z A H VA L N O S T I Svim zaposlenima Urgentnog centra u Novom Sadu {to su u~inili sve u poku{aju da se spasi i produ`i `ivot na{em ocu

Posle kratke, a te{ke bolesti, napustio nas je najmiliji sin, suprug i otac

Nikoli Gruji}u Porodica.

57311

Posledwi pozdrav dragoj priji

1947 - 2012.

Svetislav Mandi} Lalica

Sa velikom tugom u na{im srcima opra{tamo se od na{eg prijateqa Lalice. No tu tugu ne mo`emo meriti re~ima koje pro|u, nego prazninom koju je ostavio u na{im srcima.

Sahrana je u ~etvrtak, 26. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za sve trenutke i pa`wu koju si nam poklonio.

Mama Miladinka, sin Milan i supruga Margita.

57303

Svetlani Baglava

Porodica Vi{kovi}: Beba, Vladimir, Mi{a, Cukana i Ceca.

od porodice Dimitrijevi}.

57307

57309

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog brata, devera, strica i dede

\or|e Ra{kov

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 21. 7. 2012. godine preminuo na{ Rajko

Posledwi pozdrav dragoj priji

Radosav Popovi} Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 25. 7. 2012. godine, u 15.45 ~asova.

S qubavqu i zahvalno{}u, supruga Mira i sestra Radmila sa porodicom.

57288

Svetislava Mandi}a Uspomena na wegov plemeniti lik ve~no }e `iveti u nama.

Iskreno sau~estvujemo u `alosti familije Mandi}.

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav te~i

Svetlani Baglava

od porodice Jevremovi}.

Familija Vla. 57300

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo. com 55918 BAWA KOVIQA^A, centar - novi, ukwi`eni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50m2. Telefon: 015/815-635.

57275

57310

Beskrajno smo tu`ni {to nas je napustila na{a draga

Svetlani

Radoslavu Popovi}u

od unuka Radosava.

od Nikole sa porodicom.

57290

57287

Potreseni smo i tu`ni {to nisi sa nama dragi na{ kume

od porodica Simi} i \uki}: Julkica, Tihomir, Aleksandra, Milena i nina Milica.

Rajku

Posledwi pozdrav zetu

Svetlana \uki} - Baglava

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

IZDAJEM dvosoban stan na Limanu III. Telefon: 064/66555-66.

57194

57312

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a Porodice: Baglava i Bire{.

57302

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Cvijeta Ga{par

57301

od svastike Zore sa porodicom.

57289

Ju~e je u Ravnom Selu preminula na{a voqena majka, baka i prabaka

1926 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 25. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Beo~in Gradu.

Jela @ivanov

Svetlane PRIRODNI preparat protiv {uqeva - hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{.

Telefon: 064/240-55-49 i 037/490-797.

57085

Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Tvoji kumovi Du{ko i Julkica Subotin sa Nata{om i Milanom.

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor.

Telefoni: 011/3195-236 i 063/239-411.

57272

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56763

Radosavu Popovi}u

Svetislave

O`alo{}ena porodica, brat Mihajlo sa porodicom.

57285

ro|. Eklemovi} 1924 - 2012.

Tetka Milica sa porodicom.

57299

Sahrana je u sredu, 25. jula u Ravnom Selu u 17 ~asova.

Weni najmiliji: Milo{ i Qiqana, Borislav, Dragoqub, Miqana i Jelena, Mina, Milo{, Luka i Kalina.

57313

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

25

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Bilo je lepo imati te za prijateqa.

Gobor Zoltan

od Gorana Zari}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Svetislavu Mandi}u

Er`iki \alinac

57258

sreda25.jul2012.

1944 - 2012.

Gina, Buba i Lale.

Ispra}aj je danas, 25. 7. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Svetislav - Lala Mandi} Sahrana je 25. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ka}u.

O`alo{}eni: supruga Jadranka, deca Jovana i Milo{.

57264

57292

Posledwi pozdrav kumu

Poslednji pozdrav O`alo{}eni: supruga Jolan, sin Zoltan, snajka Rita, }erka Beata i unuci Tristan, Helena i Zoltan.

57268

Góbor Zoltán

Posledwi pozdrav

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana (2003 - 2009.)

Er`iki \alinac

Predsednik Skup{tine Autonomne Pokrajine Vojvodine PÄstor IstvÄn.

od porodice \uri}.

od porodice Milosavac.

407-P

57259

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je 23. jula preminula na{a draga i voqena majka, svekrva, ta{ta i baka

Cveletu

Zoltanu Goboru

57267

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav uva`enom kolegi

pozdrav

na{em

i iskreno sau~e{}e porodici Gobor.

Porodica \eki}.

57295

SE]AWE

Ilona Ban

Posledwi pozdrav

Svetislavu Mandi}u

Zoltanu Goboru

Pro{le su ~etiri godine od prerane smrti

1934 - 2012.

Ispra}aj je danas, 25. 7. 2012. u 14.30 ~asova, sa Veterni~kog grobqa.

O`alo{}eni: sin I{tvan i k}i Er`ebet sa porodicama.

Kolektiv Pokrajinskog ombudsmana.

od porodice Damjanov.

408-P

57263

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Posledwi pozdrav

Vinke ^avdarevi}

57265

dragom

Lali

Uvek }emo se se}ati tvoje dobrote i tvog vedrog lika.

Svetislavu Mandi}u

od Bo`ice i Neboj{e.

Vesni

od porodice ]uri}.

Suprug Lazar, sinovi Steva i Goran, snaja Sandra i unuka Vidana.

57250

57260

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 7. 2012. godine u 57. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Svetislavu Mandi}u Iskreno sau~e{}e porodici Mandi}.

Kolektivi AD „Danubius” i „Delta Agrar”doo.

715-P

57266

57271

Posle kratke, a te{ke bolesti, napustio nas je na{ dragi suprug, otac, svekar, deda i pradeda

Ivan Gavrilovi}

Svetlana \uki} Baglava O`alo{}eni: suprug Vinko, }erke Ivana i Marina, zetovi Dragan i Borislav i unuke.

57269

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Svetislavu Mandi}u Lali

1930 - 2012.

Sahrana }e se odr`ati danas, 25. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi: snaja Svetlana, Sini{a i Sawa sa porodicama.

57274

Svetislavu Mandi}u Lali

od kolega i prijateqa Gavre i Hristine.

od kolega iz Slu`be odr`avawa.

Vidicki, Radin, Kemew, Antoni} i Dudvarski.

57279

57280

Sahrana je danas, 25. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Dragica, sinovi @ikica i Du{an, snaje Slavica i An|elka, unuci i praunuci.

Posledwi pozdrav kolegi

26

tv program

sreda25.jul2012.

Откривање алтернатива Људи узимају здравље у своје руке и успут се обраћају алтернативној медицини. Неке „алтернативе” доносе нам мудрост прошлости, док друге делују помало чудно. Ова серија открива и фокусирана је на савремене токове и истраживање алтернативних метода и њиховој употреби у лечењу здравствених проблема. (РТВ 1, 16.00) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Откривање алтернатива 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? – Индустријски хлеб 12.40 Здраво живо 13.05 Ноћна смена 13.30 Фаца 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Откривање алтернатива 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.10 Изгубљена соба 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.00 Оперативци 23.50 Изгубљена соба 00.35 Документ 01.05 Повратак на село

07.30 09.00 11.15 12.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.25 23.00 23.30 00.00 00.35

06.30 08.30 09.05 11.10 12.30 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Глас Америке Панонско јутро Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Војвођанске вести Панонска хроника Љето са Шквера Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Барометар Панонска хроника Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Новосадско јутро Храна и вино Убиства у Мидсамеру Серијски програм Дивља планета Серијски програм Ленија Вести Зове море Спринт Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

Објектив 06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Мали принц 08.10 Продавница лутака, дечија балетска представа 08.55 ФЛУОШ 09.25 Хајде са мном у обданиште 09.40 Питам се питам се 10.05 Новосадско дечије лето 10.30 Музички фестивал „Шкољкице“ 11.05 Уличаролије 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид НС 14.05 Мали принц 14.35 Чувари сећања 15.00 ТВ баштине 15.30 Добро вече Војводино (ром) 17.00 Из наше архиве (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.10 Плави круг 23.40 ТВ баштине 00.10 ТВ Продаја

Централна информативна емисија доноси најновије градске вести и актуелности. (Новосадска ТВ, 19.00 и 22.00)

07.00 15.00 15.30 16.00 16.30 19.00 20.45 21.15 23.00 00.30 02.30

ВТА Баку 1/8 Финала Фудбал мондијал магазин Мобил 1 Преглед руске лиге Фудбал: Ливерпул – Рома Аустријска лига Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело Фудбал: Шангај – Манчестер јунајтед ВТА Баку 1/8 Финала Фудбал: Ливерпул - Рома Фудбал: МЛС Ол Старс – Челси

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.47 10.05 10.35 11.09 12.15 12.31 13.20 13.42

Јутарњи програм Јутарњи дневник Варљиво лето Гастрономад Траг Мој херој Запамти ме Спорт плус Касл Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Госпођица Потер, филм 15.15 Ово је Србија 16.00 Срећни људи

07.01 07.39 07.45 08.07 08.19 08.24 08.31 08.53 09.03 09.28

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Жена у сенци Водич кроз модерну архитектуру Београда 09.52 Е-ТВ 10.00 Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од преноса Скупштине) 10.25 ТВ мрежа 10.51 Метрополис 11.18 Научни кафе 12.06 Чело фест 12.36 Метрополис у Србији 13.10 Трезор 14.13 Необично о биљкама 14.28 Жена у сенци 14.47 Водич кроз модерну архитектуру Београда 15.14 Ја, ми и други 16.05 Ексклузивно 16.41 Линк 17.08 Капри 18.04 Бисера Велетанлић и пријатељи 18.35 Мунзи 18.44 Попај 19.08 Томас и другари 19.20 Ози бу 19.25 Дени и Деди 20.05 У свету 20.31 Беокулт 21.00 Капри 21.55 Далеко од ње, филм 23.53 Бир фест 00.24 Трезор 01.25 Линк 01.51 Ексклузивно 02.27 Бисера Велетанлић и пријатељи

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.10 23.45 00.05 00.55

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Поверљиве приче Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Тврђава 2 – Поновни улазак 02.25 Саут Парк

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма Уживајте уз најлепше песме народне музике, јер емисија „Једна жеља, једна песма” унеће добру забаву у ваш дом. Уз пратњу оркестра Мише Мијатовића гости Тијане Марковић испуниће ваше жеље Наташа Ђорђевић, Чеда Марковић и Немања Кујунџић. (Хепи, 20.20)

Далеко од ње Софи Марсо

Алекс и Ема Алекс је писац и има незавидан проблем; остало му је још 30 дана живота уколико не успе да врати мафијашима новац који је прокоцкао. Једини начин да заради паре је да што пре заврши свој нови роман. Зато ангажује Ему, стенографкињу којој ће издиктирати сваку идеју. Улоге: Лук Вилсон, Кејт Хадсон, Софи Марсо, Дејвид Пејмер Режија: Роб Рајнер (РТС 1, 21.04) 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 20.05 21.04 22.45 23.15 00.00 00.24 01.07

09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.20 22.00 00.30 01.30 02.30

Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Срећни људи Алекс и Ема, филм Око Касл Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Зови ме Ана, филм

Одбачена Филм: Опседнутост Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Изгубљена част Езел Филм: Доказ живота Трачара Експлозив Кобра

Фиона и Грант су у срећном браку већ 40 година. Како се приближавају старости, морају да се помире са тешком истином - Фионином „заборављивост„ је, у ствари, Алцхајмеровом болешћу. Улоге: Гордон Пинсент, Стејси Лабарџ, Џули Кристи Режија: Сара Поли (РТС 2, 21.55)

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 13.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.30

Слике живота Маратон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Филм: Други човек Топ шоп Љубав у залеђу Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Војникова љубав Мућке Ало, ало Филм: Голи пиштољ 3 Удовице Мућке Ало, ало Филм: Релативни странци Домаћа музика Филм: Голи пиштољ 3

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Роберт де Ниро

Таксиста Психотичном, наоружаном ветерану вијетнамског рата,Травису Биклеу, Њујорк изгледа као један од кругова пакла. Он вози свој такси улицама Менхетна, и са фанатичним презиром посматра пропалице које чине највећи део његових муштерија. Улоге: Роберт де Ниро, Сибил Шепард, Џоди Фостер, Харви Кајтел Режија: Мартин Скорсезе (Пинк, 01.00) 07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 15.40 16.20 16.50 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.00 04.15 05.00 05.45

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Гранд парада Гранд шоу Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Академија дебелих- уживо Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Брачни судија Црна хроника Филм: Таксиста Књига о Даниелу Тик Бекство Моје срце куца за Лолу Кукавица

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 23.30 00.20 01.00 01.50 03.20 03.50

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Једна жеља, једна песма Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Док. програм Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda25.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

13

FEQTON

27

КОЛЕКТИВНИ ПОРТРЕТ ШЕЗДЕСЕТОСМАША

Љу би ша Ра јић 09.30 Највећи губитник 10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све жене мог мужа 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

22.00 23.00 00.00

У телу Хенрија осмог Германска племена Најгори послови у историји Ко си заправо ти? Величанствени Тати Тајм тим година Ћелија Путовања и открића Најгори послови у историји Тајни рат Историја америчких индијанаца Животиње које су ушле у историју Ловци на нацисте Путовања и открића Дани катастрофе

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Повратак Топера Најлепше доба твог живота Пољубац Мандерлеј Пут 9 Јединствени Лиланд Еротски филм Еротски филм

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30

Јединствени Лиланд Након што је ножем избо аутистичног дечака, депресивни и песимистични шеснаестогодишњак Лиланд П. Фицџералд бива послат у затвор за малолетнике. Његов наставник и потенцијални писац Перл Медисон му се приближава и покушава да га разуме, у почетку са намером да напише књигу, а касније му постаје пријатељ. Улоге: Дон Чедл, Ра јан Го слинг, Крис Клајн Режија: Ме тју Ра јан Хоџ (Си не ма ни ја, 22.00)

Девојке с Беверли Хилса Шер је 15-годишња тинејџерка која живи с богатим оцем адвокатом на Беверли Хилсу. Има полубрата Џоша кога сматра безвезњаком. Шер и њена најбоља пријатељица Дион највећи су ауторитети и најпопуларније девојке у школи... Улоге: Али ша Сил вер стон, Стеј си Даш, Пол Руд, Бри та ни Мар фи Режија: Еј ми Хе кер линг (ХРТ 1, 21.00)

Али ша Сил вер стон 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.02 Кад животиње нападају, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.20 Барон и дете, филм 15.11 Понос Раткајевих 15.55 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.50 Са Салетом до Бескраја 18.23 Др Оз, ток шоу 19.05 Наврх језика 19.08 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.11 Велики бродоломи Јадрана, док. серија 21.00 Девојке с Беверли Хилса, филм 22.41 Дневник 3 23.01 Спорт 23.21 Хроника фестивала играног филма у Пули 23.35 Секс и град 00.06 Сломљени загрљаји, филм

07.56 08.21 08.45 09.10 09.34 10.00 10.28 11.31 12.15 12.38 13.02 13.25 13.45 14.16 15.13 15.56 16.07 16.40 17.09 18.01 18.45 19.33 19.45 20.40 22.46 23.34 00.05 00.41 01.23 01.52

Ра јан Го слинг

06.00 Тор 07.55 Дебела мама: Какав отац, такав син 09.45 Земља смећа 11.25 Породица Тиш 13.00 Бурлеска 15.00 Завера ћутања 16.30 Породица чудака 18.20 Борба Титана 20.05 Трансформерс 3: Тама Месеца 22.35 Борџије 23.35 Упознајте Монику Велур 01.10 Прави секс 02.00 Десетка 04.00 Инвазија света. Битка Лос Анђелес

Телетабис На крају улице Амика Х2О Уз мало воде! Псећа опходња Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Моје родно место Са Салетом до Бескраја Путовање по Арабији, док. серија Залагаоница, док. серија Музика, музика... Евромагазин Сити фолк 2012. Идемо на пут с Гораном Милићем Љубав у залеђу Хрватске олимпијске медаље Музика, музика... Дражесни мајски пупољци Фудбал Лига првака - 2. претколо: Динамо Лудогоретс, пренос ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Уби ме досада Жица

07.30 Град без Божића 09.00 Биографија - Најбурнији раскиди у холивуду 10.00 Јеси ли усамљена вечерас 11.30 Град без божића 13.00 Биографија - Ештон Кучер 14.00 Крађа вредног уметничког дела 16.00 Бес и част 2 17.30 Биографија - Најбурнији раскиди у холивуду 18.30 Град без Божића 20.00 Биографија - Ештон Кучер 21.00 Усамљена бела жена 2 23.00 Трострука игра 00.30 Крађа

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Људска природа Сенке и магла Доживотна Пурпурна ружа Каира Пронађени рај Злочини и преступи Мрачна половина Мод сквод Еротски филм Еротски филм

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Филм: Истребљење Филм: Смоки и бандит 3 Видовњак

07.35 10.05 11.10 12.15 12.50 13.45 14.20 16.15 16.55 17.10 18.15 18.30 19.05 20.00 20.50 23.25 02.05 02.45

Езел Кисмет - окови судбине Ватрено небо Ексклузив таблоид Вечера за 5 Бибин свет Пороци Мајамија Бибин свет РТЛ 5 до 5 Галилео, Ексклузив таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Штиклама до врха Л.А. поверљиво, филм Исконски страх, филм Закон и ред Астро шоу

Исконски страх Арогантни адвокат Мартин Вејл чврсто уграби прилику за брањење младог министра Арона Стамплера, осумњиченог за убиство градског надбискупа. Стамплер не пориче да је био с бискупом у време убиства, али тврди како је убиство починила трећа особа док је он био у несвести. Улоге: Ри чард Гир, Едвард Нор тон, Ло ра Ли ни, Џон Ма хо ни, Ал фре Ву дард, Режија: Гре го ри Хо блит (РТЛ, 23.25)

Ло ра Ли ни

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске Страствени риболовци

08.30 08.45 09.15 09.45 11.00 11.30 16.15 16.30 16.45 22.45 23.15 00.15 00.45 01.15

Фитнес Аутомобилизам Олимпијске игре Атлетика Сви спортови Атлетика Сви спортови Олимпијске игре Фудбал Олимпијске игре Фудбал Сви спортови Олимпијске игре Сви спортови

Н

Озбиљ ни љу ди ко ји се ни се би не сме ју

е ки су се ше зде с е то сма ши опет вра ти ли Тај се страх од ки че ра ја нај ја сни је ви ди у њи ауто ри те ти ма и по че ли да се кр сте, за кли - хо вом од но су пре ма Вик то ру Бор геу. Они це не њу у па т ри јар ха Па вла, це не Ата на си је ње гов лак ху мор, али их од би ја ју две ства ри: то Јеф ти ћа и че ка ју лон дон ског тр гов ца. Или су по - што по не кад скли зне на ни во три ви јал но сти и то че ли да се за кли њу у нај ве ћег си на срп ског на ро - што има ве ли ку пу бли ку. Би ти три ви ја лан и има да чи је име они дру ги из го ва ра ју са мо у кле тва ма ти ве ли ку пу бли ку зна чи би ти по ма ло кич, и за то (ма да то ни су од у век чи ни ли, бар не сви). Да ли се они он да иче га бо је? Ше зде с е то сма ши се бо је три ства ри: ма ло гра ђан шти не, ки че ра ја и нео збиљ но сти. Би ти јед нак ма ло гра ђа ни н у је с те је д и н а опа сност ко ју ше зде се то сма ши до жи вља ва ју као ноћ ну мо ру, као рас пад си сте ма и рас пад лич но сти. То се ја сно ви де ло на њи хо вим оми ље ним про из во ди ма – књи га ма. Обич ни на уч н и ц и и пу бли ц и с ти у пред го во ри ма сво јих књи га ра до за хва љу ју сви ма ко ји су им по мо гли да та књи га на ста не, при че му су нај б рој н и ј и мен то р и, опо н ен т и, би бли о т е ка р и, Пер ма нент ни страх од ма ло гра ђан шти не, ки че ра ја и нео збиљ но сти се кре та ри и, уоп ште, сви они ко ји по сао чи та ња им је ствар но жао што Бор ге не ма ма ло ма њу пу ру ко пи са, на ба вља ње ли те ра ту ре, пре ку ца ва ње и бли ку. А ви ди се и по то ме што, кад од ра сту, не чи та ње ко рек ту ре ина че ра де за то што им је то ре - ма ју на дим ке. На дим ци се ни ка да ни су не шо по до ван по сао или за то што им је аутор пла тио. себ но ле пи ли за њих, а као од ра сли их се га де. Ше зде се то сма ши та кви ма не за хва љу ју јер сма - На дим ке има ју са мо по ли ти ча ри из цр ве не бур тра ју да сва ко тре ба да ра ди свој по сао и у спи сак жо а зи је и љу ди из под зе мља. Аутор не ке књи ге на за хвал но сти уно се са мо оне, ина че нај че шће дру - чи јим ко ри ца ма сто ји на ди мак ни је ше зде с е то ге ше зде се то сма ше, ко ји су се до бро вољ но при ја - смаш па ма кар за вр шио дру гу го ди ну со ци о ло ги ви ли да про ђу кроз му че ње чи та ња ше зде се то сма - је ју на 1968. шких ру ко пи са (због че га пре за слу жу ју са жа ље Тре ћа ве ли ка му ка ше зде с е то сма ша је страх од ње). Осим то га, обич ни на уч ни ци и пу бли ци сти нео збиљ но сти. Они су пре све га стра шно озби сво је књи ге ра до по све ћу ју не ком, углав ном му - љан свет. Што не тре ба да чу ди с об зи ром на од жу/же ни и де ци, а ни ка да љу бав ни ку/љу бав ни ци. го вор но сти ко ју осе ћа ју за суд би ну све т а, а ко ју Ше зде с е то сма ши ни ка да не по све ћу ју сво је им је до де ли ла њи хо ва исто риј ска уло га про све књи ге сво јој же ни; не са мо да је то ма ло гра ђан - ти те ља и про ме ни те ља све т а. (То су не ка да зва ли шти на већ, ре ал но по сма т ра но, увек по сто ји мо - ре во лу ци о нар ном уло гом и слич но, али са да ти гућ ност да же на кроз ко ји ме с ец за т ра жи раз вод. из ра зи ви ше ни су у мо ди па их из бе га ва ју). Ше Они их не по све ћу ју ни зде с е то сма ши се не сме де ци јер као по зна ва о ци ју на соп стве ни ра чун. људ ских ду ша зна ју да би На при мер, они не мо гу Шездесетосмаши никада де ца ра ди је ду плу пор ци да ка жу за сво ју пар ти ју не посвећују своје књиге супрузи, ју сла до ле да не го јед ну због реалне могућности да она кроз да је то јед на „про фе сор по све ту. За то це не ла ко ска уј д ур ма„ или „ше који месец затражи развод. ћу ко јом је Тол ман сво ју зде с е то с ма ш ки за б ран„ Не посвећују их ни деци, јер као књи гу „Пур по си ве бе ха или та ко не ш то нео ви о у р ин ани м алс анд познаваоци људских душа знају да збиљ но и не до стој но чи мен„ из 1932. по све тио на озбиљ н ог ба в ље њ а би потомци радије дуплу порцију бе л им ла б о р а то р иј с ким по ли ти ком. сла до ле да не го јед ну по све ту па цо ви ма „без чи јег са Њи хов ху мор се сво ди мо по жр тво ва ног и не с е на три вр сте тек сто ва. бич н ог до п ри н о с а овај Пр ва су син т аг ме ти па рад ни кад не би на стао„, ка ко то обич но сто ји, па „гра ђан ско са мо о сло ба ђа ње„, ко је са мо они схва сми шља ју не што слич но, а ако не ку књи гу по све - та ју и ко ји ма се ра ду ју јер су оне ду хо ви т а кри ти те сво јој де ци, он да обич но на пи шу „без чи је би ка ауто ри т ар ног дру штва. Дру га су тек сто ви ко ји све срд не по мо ћи ова књи га би ла го то ва знат но при па да ју жан ру по ли тич ке са ти ре, али им је да ра ни је„. нас те шко да се од ре де пре ма њој јер је нај ве ћи Дру га ствар ко је се ше зде с е то сма ши бо је је сте број не ка да шњих по ли тич ких са ти ри ча ра пре шао ки че рај. На рав но, кич је са мо дру го ли це ма ло - на стра ну на ци о на ли ста. Тре ћи тип су пра ви ла из гра ђа ни на и тај се ан ђе о ски страх мо же из ве сти мар фо ло ги је, на у ке ко јој су они ду бо ко ода ни јер из ши рег стра ха од ма ло гра ђан шти не. Али по што је по ни кла с уни вер зи те т а. Они се искре но ра ду се они ви ше бо је да ће им се до го ди ти ки че рај не - ју ка да то ком пи с а ња сво је нај но ви је књи ге ка жу го да ће им не бо па сти на гла ву, вре ди га ипак по - „На у ка се са сто ји од то га да про чи т аш две књи ге себ но кла си фи ко ва ти. Они, на и ме, је су за оби чан ко је ни ка да ни ко ни је про чи т ао да би на пи с ао свет, али не и за обич ност. А обич ност је већ по тре ћу ко ју ни ка да ни ко не ће про чи т а ти„ јер им то се би ки че рај. За то да нас ни ко ме не ка жу „го спо - да је по лет за да љи озби љан рад на рас пра ви о ђо„ или „го спо ди не„, као што у сво је вре ме ни су ути ца ју зен-бу ди зма на са вр ме ну фран цу ску фи хте ли ни ко ме да ка жу „дру га ри це„ и „дру же„ из ло зо фи ју или ре че ни це „С до вољ ним бро јем мо про те ста про тив цр ве не бур жо а зи је и за то не но - ди фи ка ци ја, сва ка те о ри ја се мо же при ла го ди ти се бе ле ча ра пе уз там ну оде ћу, и не но с е та шни це свим вр ста ма чи ње ни ца„, „Што ви ше ле ка ра, то ко је им де лу ју су ви ше јеф ти но чак и кад су нај - ви ше па ци је на т а„ и та ко да ље. Оне ука зу ју на ду ску пље, већ но с е тор бе с ре ме ном за пре ко ра ме - бо ку спо зна ју ствар но сти ко јом рас по ла жу ше на (нај ра ди је без ика кве по с еб не озна ке). зде с е то сма ши.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda25.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Парт нер је у озбиљ ној и мо жда ту жној фа зи. Те шко под но си од го вор ност да нас. Са свој стра не, ви би сте увек ви ше и да ље, на свим фрон то ви ма, ако мо же. При ти сну ти сте окол но сти ма.

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја је ви ше не го по вољ на да ра ди те мно го то га, укљу чу ју ћи пре све га ко му ни к а ци ју и са рад њу. Но вац до ла зи сра з мер н о у л о ж е н ом тру д у. Шо пинг?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. jul 2012.

Не до з во л и те да вас об у з ме нер во за јер та ко до кра ја ни шта не ћ е те ура д и т и до б ро. Мо ж е те функ ци о ни са ти на ви ше ко ло се к а исто вре ме но, али за др жи те па жњу и пра вац.

Да нас ни сте рас по ло же ни за би ло шта. Мо гли би сте се оса ми ти и су о чи ти са сво јом си ту а ци јом. Има те до бру кон цен тра ци ју па ра ди те на ду го роч ним оства ре њи ма. Сна жни сте.

Од ло жи те пла ни ра ни пут да би сте из бе гли не ке сла бо сти и про мен љи ве окол но сти. Јед на жен ска осо ба вас па мет но са ве ту је. До бра и успе шна по слов на са рад ња. Има те све на дла ну.

На рад ном ме сту оства ри те са рад њу с ко ле га ма и прет по ста вље ни ма да би сви функ ци о ни са ли као уигран тим. То и ва ма иде у при лог. По ве ћа ње при хо да ће вам до бро до ћи.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све што ра ди те на сво ју ру ку и не к а ко у тај но сти, мо же се по к а за ти као до бро ис ко ри шће но вре ме и шан се. Да кле, до ми нант ни сте у оно ме што же ли те, упр кос све му.

По ве жи те при ја те ље и во ље ну осо бу, де цу, све на јед ну за јед нич ку жур ку. Не к а бу де ве се ло и не к а сви бу ду за до вољ ни. Не ма ве зе што је рад ни дан, про вод је до бар.

У ка ри је ри се де ша ва ју си ту а ци је у ко ји ма би сте мо гли узе ти уче шћа та ко што сте при сут ни, ин фор ми са ни и су здра жа ни. Вре ме ра ди за вас. Код ку ће вас не др жи ат мос фе ра.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ово би мо гао би ти Дан Д за вас, под усло вом да има те до бар про је кат ко ји је сти гао на ре а ли за ци ју. Ге не рал но, зве зде су вам на кло ње не. Не бри ни те због парт не ра и љу ба ви.

Ра до би сте пу то ва ли, али сте бло ки ра ни не ким не де фи ни са ним раз л о зи ма ко јих не ма. Уко ли к о има те не са ни цу, то је због не све сних стра хо ва. Не играј те на љу бав и са о се ћа ње.

Раз лу чи те оно на шта мо же те ути ца ти од оно га на шта не мо же те па се ак ти ви рај те у том прав цу. При хва ти те про ма ша је и од би ја ње исто као и успе хе и при хва та ње. Уре ђу је те дом.

TRI^-TRA^

Хо ли вуд ски раз вод V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zreњanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

27

Panчevo

29

Vrшac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 29 Niш

Ор л ан д о Блум (35) и Ми ран да Кер (29) наводно ће ускоро саопштити да се разводе, прено се амерички таблоиди. Бри тан ски глумац и аустра лиј ска ма не кен ка већ неко време живе у Њујорку, где су их папараци усликали без бурми, што је „сигуран знак да је веза у кризи”, ако је веровати извору блиском пару. Миранда и Орландо венчали су се у јулу 2010, а у ја нуа ру 2011. до би ли су сина Фли на.

31

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: При јат но то пло и про мен љи во вре ме уз ви ше сун ца и са мо ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше или пљу ско ва. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: При јат но то пло и про мен љи во вре ме уз ви ше сун ца и са мо ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше или пљу ско ва по не где. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 29 сте пени. СР БИ ЈА: Пре под не углав ном су во и облач но уз пу но сун ца, а са мо ће по не где па да ти сла ба ки ша. То ком да на при јат но то пло, али и не ста бил но уз по вре ме ну ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. На се ве ру у ве ћи ни ме ста оста је су во. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред на два да на при јат но то пло али и не ста бил нио уз по вре ме не пљу ско ве са гр мља ви ном. За ви кенд углав ном сун ча но и опет вру ће уз тем пе ра ту ре до 35 сте пе ни, а у не де љу и из над 35.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу не по вољ но ути ца ти на ср ча не бо ле сни ке и аст ма ти ча ре. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће у ви ду гла во бо ље, раз дра жљи во сти и бо ло ва у ко сти ма и згло бо ви ма. Нео п ход на је до дат на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

36

Rim

29

London

29

Cirih

28

Berlin

31

Beч

26

Varшava

27

Kijev

30

Moskva

28

Oslo

22

St. Peterburg 24 Atina

35

Pariz

30

Minhen

27

Budimpeшta

26

Stokholm

27

VIC DANA При ча пла ву ша при ја те љи ци: - Схва там ја да де цу но се ро де, али да па ук но си ауто?!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

190(11)

Slankamen

247 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

274 (0)

Zemun

280 (-1)

Bogojevo

262 (-8)

Panчevo

294 (0)

Smederevo

470 (0)

Baч. Palanka 264 (-12) Novi Sad

236 (-12)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

191 (-2)

S. Mitrovica

37 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (0)

Beograd

224 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

230 (-4)

NERA

Hetin

90 (0)

TISA

-56 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja