Dnevnik 25.avgust 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 25. AVGUST 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23537 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

PO QO PRI VRED NI CI UGLAV NOM ZA DO VOQ NI ME RA MA ZA SA NI RA WE PO SLE DI CA SU [E

Pomo} dobrodo{la, ali {tetu ne}e nadoknaditi

str. 6

RAS PLET KRI ZE U DS-u ZA PO ^EO U RE ZI DEN CI JAL NOM OBJEK TU VLA DE VOJ VO DI NE „MO [I NA VI LA”

Boris Tadi} ne pristaje da se povu~e

str. 3

TRE ]E PO SKU PQE WE NA PUM PA MA ZA NE DE QU DA NA

Ceni goriva skroz otkazale ko~nice Foto: F. Baki}

str. 4

OGROMNO INTERESOVAWE NOVOSA\ANA ZA ME^ S ESTONIJOM: Od ra nog ju tra pa sve do po sle po dne va, upr kos trop skoj tem pe ra tu ri, gra |a ni No vog Sa da i dru gi qu bi te qi ko {ar ke sta ja li su u ki lo me tar skom re du da bi do {li do bes plat nih ka ra ta za si no} ni me~ Sr bi ja–Esto ni ja. Utak mi ca

Velika vru}ina

PO KRA JI NA RE GRE SI RA \A^ KE I STU DENT SKE KAR TE

Do {kola i fakulteta putuje 33.500 Vojvo|ana

Najvi{a temperatura 39 °S

str. 12

SMRT NE RO \E NE BE BE U NO VO SAD SKOM PO RO DI LI [TU

Smewen v. d. upravnika Betanije

str. 12

SPORT

str. 14 – 17

NASLOVI Ekonomija 4 Ne nazire se svetlo na kraju ekonomskog tunela

Poqoprivreda 6 Pan~eva~ka „Petrohemija” na prinudnom odmoru

Novi Sad 7 U septembru sve~ano otvarawe Vidikovca u Sremskim Karlovcima

Vojvodina 11 Kompanija „Henkel” poklonila mali{anima Kule igrali{te

Dru{tvo 12 Dok mladi odlaze iz banatskih sela, drugi se doseqavaju

Crna n JELENA JANKOVI] U fINALU

je od i gra na u Ve li koj dvo ra ni Sport skog cen tra „Voj vo di na”. Re por te ru “Dnev ni ka” mno gi su iz ja vi li da im vru }i na ni je sme ta la da ~e ka ju u re du i po tri sa ta da bi do {li do ula zni ce i svo jim na vi ja wem po mo gli re pre zen ta ci ji da se kva li fi ku je za Evrop sko pr ven stvo.

n ^AVI] hO]E U MINISTRE

n VOJVODINA fAVORIT U ME^U S BOR^ANIMA

13 U Kikindi otkrivena indijska konopqa u kukuruzu

2

POLiTikA

subota25.avgust2012.

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI]

NOVA KADROVSKA RE[EWA VLADE SRBIJE

I afe re pred po sla ni ci ma Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} po tvr dio je za „Dnev nik“ da }e or ga ni za du `e ni za bor bu pro tiv ko rup ci je pod no si ti iz ve {taj par la men tu da bi ceo pro ces bio {to vi {e iz lo `en o~i ma jav no sti.

– Jav nost je mo gla da vi di da su nad le `ne slu `be ko je su za du `e ne za bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la po ~e le ak tiv no da ra de i, kao {to je re kao pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, upo zna va }e mo je sva ko ga da na sa svim ak tiv no sti ma, ba rem {to se ti ~e or ga na iz vr {ne vla sti – po ru ~io je Ste fa no vi}. – Kad je o par la men tu re~, o~e ku jem da, ~im bu de za vr {e na od re |e na fa za is tra ge i ~im bu de in for ma ci ja ko je mo gu do }i u jav nost a da ne ugro ze is tra gu i da qe po stup ke, i pred stav ni ci bez bed no snih agen ci ja i MUP-a do |u pred nad le `ne skup {tin ske od bo re i ta ko gra |a ni ma i me di ji ma obra zlo `e {ta se sve de {a va lo, da nas upo zna ju s tim ko je krao no vac gra |a na Sr bi je, ko je bio iza svih afe ra, {ta se de {a va s vla -

sni {tvom „Po li ti ke“, „No vo sti“, „Dnev ni ka“, {ta se de {a va sa svim dru gim me di ji ma, ko su wi ho vi vla sni ci, ko su oni ko ji su uzi ma li kre di te od ba na ka ko je ni su na me ra va li da vra te da bi Re pu bli ka Sr bi ja pre ko NBS-a vra }a la te du go ve, da vi di mo ko je taj ko je pret hod nih go di na ko ri stio svoj po lo `aj da se enorm no obo ga ti, dok su qu di po sta ja li sve si ro ma {ni ji.

On je do dao da }e in si sti ra ti na {to ve }oj jav no sti ra da par la men ta i svih dru gih ko ji bu du u ime nad le `nih or ga na do la zi li da da ju ob ja {we wa: – In si sti ra }u na to me da to bu de efi ka sno, tran spa rent no i da gra |a ni u sva kom tre nut ku zna ju {ta se de {a va, a ne da, kao {to je bi lo u pret hod no pe ri o du, bu de oba vi je no ve lom taj ne pa je osta vqan po vod za spe ku la ci je da li je to za to {to su iz ove ili one stran ke. Va `no nam je da svi oni ko ji ima ju kon takt s kri mi na lom bu du pro ce su i ra ni, a da gra |a ni Sr bi je to zna ju – na veo je Ste fa no vi}.

S. Stankovi}

Ni ko li} s Pu ti nom 11. sep tem bra Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa sta }e se s pred sed ni kom Ru ske Fe de ra ci je Vla di mi rom Pu ti nom 11. sep tem bra u So ~i ju u let woj re zi den ci ji ru skog pred sed ni ka „Bo ~a rov ru ~ej”, po tvr |e no

je Ta nju gu u vr hu vla sti. Ka ko se o~e ku je, Ni ko li} i Pu tin bi, osim o bi la te ral nim od no si ma, tre ba lo da raz go va ra ju i o ra ni je pri pre mqe nom do ku men tu o stra te {kom part ner stvu dve ze mqe.

Vu ~i} s am ba sa do rom Ki ne o od bra ni Mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} i am ba sa dor Ki ne Xang Van {u raz go va ra li su ju ~e o ja ~a wu bi la te ral ne sa rad we dve dr `a ve s ak cen tom na una pre |e wu sa rad we u obla sti od bra ne. Te `i {te sa rad we u do me nu od bra ne bi }e na sta vak di ja lo ga na vi so kom ni vou i una pre |e we voj no-eko nom ske i na u~ noteh ni~ ke sa rad we, kao i tran -

dnevnik

sfer teh no lo gi ja i zna wa iz obla sti od bram be ne in du stri je, sa op {te no je po sle sa stan ka u Be o gra du.

Na sa stan ku je po seb no na gla {e no da Re pu bli ka Sr bi ja i NR Ki na ima ju tra di ci o nal no pri ja teq ske od no se za sno va ne na po zi tiv nom isto rij skom na sle |u, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je.

[u ko vi} vi {e ni je ~lan an ti ko rup cij skog sa ve ta Vla da Sr bi je raz re {i la je 23. av gu sta Da ni la [u ko vi }a ~lan stva u Sa ve tu za bor bu pro tiv ko rup ci je. Na li~ ni zah tev ~lan stva su raz re {e ni i Vla di mir Go a ti i Rad mi la Va si}. Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} ime no va na je za gu ver ne ra Sr bi je u Evrop skoj ban ci za ob no vu i raz voj, a mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} za we nog za me ni ka.

Zdrav ko Po no{ je raz re {en du `no sti po mo} ni ka mi ni stra spoq nih po slo va. Rad u Vla di na sta vqa Sla vo qub Ca ri}, po mo} nik mi ni stra prav de u za stu pa wu Sr bi je pred Evrop skim su dom za qud ska pra va.

Zbog pod no {e wa pi sme ne ostav ke raz re {e na je s me sta po mo} ni ka di rek to ra ko or di na to ra Po re ske upra ve u Mi ni star -

stvu fi nan si ja Rad mi la Ju go vi}. Mi ni star bez por fe qa Su lej man Ugqa nin ime no van je za ~la na Od bo ra za pri vre du i fi nan si je. Za dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu gra |e vi nar stva

isto me sto, ali u Sek to ru za pra vo su |e. No vi po mo} ni ci mi ni stra prav de i dr `av ne upra ve su i Mi li sav ^o gu ri}, ^e do mir Bac ko vi} i Sla vi ca Je la ~a. Ja smi na Mi lo {e vi} ime no va na je

Na li~ni zahtev ~lanstva u Savetu za borbu protiv korupcije razre{eni su i Vladimir Goati i Radmila Vasi}. Rad u Vladi nastavqa Slavoqub Cari}, pomo}nik ministra pravde u zastupawu Srbije pred Evropskim sudom za qudska prava i ur ba ni zma po sta vqen je Mi lan Mi qe vi}, a za dr `av ne se kre ta re u Mi ni star stvu prav de i dr `av ne upra ve ime no va ni su Da ni lo Ni ko li} i Gor da na Sta me ni}. Voj kan Si mi} raz re {en je du `no sti po mo} ni ka mi ni stra prav de i od mah ime no van na

za se kre tar ku Mi ni star stva pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa.

Vla da je raz re {i la Mi lo {a Baw ca i Zo ra na Fi li po vi }a du `no sti po mo} ni ka mi ni stra ru dar stva i ener ge ti ke. Iva na Mar k o v i}, Slo b o d an Bo { ko -

vi} i Ja go da Je li ~i} raz re {e ni su du `no sti se kre ta ra Mi ni s tar s tva prav d e. Du { i c a @iv ko vi} na li~ ni zah tev raz re {e na je du `no sti po mo} ni ka mi ni stra kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva, a Je li ca Pa jo vi} po lo `a ja po mo} ni ka mi ni stra prav de. Pre drag Pe ru ni ~i} vi {e ni je di rek tor In spek to ra ta za rad, na li~ ni zah tev, a na we go vo me sto Vla da je ime no va la Dra go qu ba Pe u ra ~a.

Po m o} n i c i u do s a d a { wem Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va Vla da na Jo vi}, Ja s mi n a Bend m an s ur, \or | e Cve tin ~a nin i Zo ran Pe tro vi} ime no va ni su na isti po lo `aj u Mi ni star stvu prav de i dr `av ne upra ve.

Q. M.

PREDSEDNIK ZREWANINSKE SKUP[TINE OBJA[WAVA ULOGU TROJICE SVOJIH POMO]NIKA

Je dan nad gle da jav na pred u ze }a, dru gi usta no ve, tre }i buyet

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Ra do van Bu la ji} (SPS) de man to vao je tvrd we opo zi ci je da we go va tri po mo} ni ka ne }e ima ti ni ka kvog po sla i da su te funk ci je uve de ne sa mo da bi se na mi ri li po li ti~ ki ape ti ti ko a li ci o nih part ne ra.

Iz me nom Po slov ni ka pred vi |e no je da pred sed nik Skup {ti ne, osim za me ni ka, ima i tri po mo} ni ka, {to su DS, LSV i SRS naj o {tri je osu di li, tvr de }i da je ti me pre kr {en Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi i da }e tro ji ca no vih funk ci o ne ra gra |a ne Zre wa ni na go di {we ko {ta ti pet mi li o na di na ra. Dva po mo} ni ka ime no va na su na sed ni ci Skup {ti ne u uto rak, i to su Slav ko [u }u re vi} (PUPS) i Sa {a @dr wa (Po kret „Na pred, Ba nat!” s li ste “Po kre ni mo Zre wa nin – To mi slav Ni ko li}”). O ime nu tre }eg po mo} ni ka stran ke vla da ju }e ko a li ci je jo{ pre go va ra ju.

– Je dan po mo} nik }e sva kog 5. u me se cu do bi ja ti iz ve {ta je jav nih pred u ze }a o ra du, o

spro ve de nim ten de ri ma i jav nim na bav ka ma, a dru gi }e pro ve ra va ti iste ta kve iz ve {ta je iz jav nih usta no va. Tre }i po mo} nik }e vo -

REKLI SU Je {i}: APV spre ma pa ket kom pro mi sa

Ivi}: U Mi tro vi ci dra sti~ ne pro me ne DS-a

Yuyevi}: Kri vi~ ne pri ja ve zbog A}i fa

Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} oce nio je po sle pr vih sa sta na ka u Be o gra du da po sto ji do bra vo qa za sa rad wu re pu bli~ ke i po kra jin ske vla sti. Na veo je i da se ovih da na o~e ku je su sret pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em da bi se pro na {ao kom pro mis u ve zi s od lu kom Ustav nog su da Sr bi je o su spen zi ji 22 nad le `no sti Voj vo di ne.

Je {i} je ka zao da tim di plo mi ra nih prav ni ka u stru~ nim slu `ba ma usa gla {a va ak te APV s od lu ka ma Ustav nog su da. Taj pa ket kom pro mi snih pred lo ga tre ba lo bi da bu de go tov do 11. sep tem bra, po {to }e po kra jin ski par la ment, ko ji tre ba da ga ve ri fi ku je, za se da ti kra jem tog me se ca, re kao je on za „Ve ~er we no vo sti”. Ka zao je da je jo{ ra no da iz no si u jav nost de ta qe tog pa ke ta ko ji }e }e bi ti „u skla du s o~e ki va wi ma gra |a na Voj vo di ne i wi ho vom iz bor nom vo qom” uz na sto ja we da se is po {tu ju i od lu ke Ustav nog su da.

Po ve re nik De mo krat ske stran ke (DS) u Srem skoj Mi t ro v i c i Go r an Ivi}, bli zak voj vo |an skom od bo ru Bo ja na Paj ti }a, iz ja vio je da }e stran ka u Mi tro vi c i pre t r p e t i ve l i k e pro me ne.

– Pred sto ji nam ana li za iz bor nih re zul ta ta. Ho }u da dra sti~ no pro me nim stran ku u Mi tro vi ci – re kao je Ivi} za „Da nas”.

Ivi}, ko j i je ove sed m i c e ime n o v an za po v e r e n i k a DS-a, tvr d i da je do j u ~ e ra { wi pred s ed n ik Grad s kog od b o r a de mo k ra t a Srem s ke Mi t ro v i c e Alek s an dar Pro d a n ov „stra h o v la d om vo d io Od bor”.

Po re~ima Ivi}a, we mu „ta kva ko mu ni ka ci ja ni je svoj stve na ni po treb na”.

– Naj pre svi od no si tre ba da se vra te u ci vi li za cij ske okvi re, a tek on da u de mo krat ske – re kao je Ivi}.

Pred sed nik Bo {wa~ kog na ci o nal nog ve }a u teh ni~ kom man da tu Esad Xu xe vi} ne ve ru je da }e spo men-plo ~a A}i fu Ha xi ah me to vi }u u cen tru No vog Pa za ra ika da bi ti ski nu ta i na ja vqu je kri vi~ ne pri ja ve zbog ras pi ri va wa na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re pri znao da je ju ~e uju tro iz no vo pa zar ske Grad ske upra ve do bio ko pi ju na lo ga Vla de Sr bi je o ukla wa wu te spo men-plo ~e.

– Prav na slu `ba BNV-a pra vi spi sak oso ba pro tiv ko jih }e mo pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve na osno vu ~la na o ras pi ri va wu na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we – za pre tio je Xu xe vi}.

BNV je u No vom Pa za ru po sta vio spo menplo ~u A}i fu Ha xi ah me to vi }u, ta mo {wem uprav ni ku za vre me Dru gog svet skog ra ta, ko ji je u ja nu a ru 1945. stre qan zbog sa rad we s ne ma~ kim oku pa to rom i od go vor no sti za po gi bi ju vi {e hi qa da Sr ba u san xa~ koj obla sti.

di ti ra ~u na o bu xe tu gra da, ko ji iz no si tri mi li jar de di na ra, ali jo{ ni smo od re di li ko }e to bi ti. Ciq nam je da ko rup ci ju sve de mo na mi ni mum – pred sta vio je Bu la ji} de lo krug ra da svo jih no vo u spo sta vqe nih sa rad ni ka.

Na op tu `be opo zi ci je da }e grad ski bu xet do dat no bi ti op te re }en zbog is pla te za ra da no vim funk ci o ne ri ma, Bu la ji} je od go vo rio da }e wi ho ve me se~ ne na dok na de bi ti ma we ne go {to su bi le za pred sed ni ka Skup {ti ne i we go vog za me ni ka u pret hod nom man da tu, i to 30 od sto.

– Me se~ na na dok na da tre }eg po mo} ni ka bi }e 30.000 di na ra i on ne }e bi ti za po slen. Ina ~e, tro {ko vi bu xe ta bi }e mno go ma wi ne go ra ni je. Svi funk ci o ne ri po sta vqe ni na sed ni ci 6. ju la ima }e pla tu uma we nu 9,2 od sto.

Ni je ta~ no da im je po ve }a na 30 po sto, ka ko to tvr di opo zi ci ja – od go vo rio je Bu la ji}. @. Balaban

NO PO: ]ur ~i} is kqu ~en zbog „Dve ri” Stran ka Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra (NO PO) sa op {ti la je ju ~e da je iz te par ti je is kqu ~en @iv ko ]ur ~i} ko ji je pri stu pio od bor ni~ koj gru pi biv {ih ~la no va „Dve ri„ u Skup {ti ni gra da No vog Sa da. „Zbog pri stu pa wa @iv ka ]ur ~i }a od bor ni~ koj gru pi biv {ih ~la no va ’Dve ri’ iz vi wa va mo se svim gra |a ni ma No vog Sa da ko ji su na lo kal nim iz bo ri ma gla sa li za iz bor nu li stu NO PO”, sa op {ti la je ta stran ka.

NO PO, ka ko se na vo di, pri hva ta kri vi cu zbog neo ~e ki va nog obr ta jer bi mo ra la „is prav no da pro ce wu je qu de da bi za jav ne funk ci je kan di do va la naj bo qe, hra bre i ne pot ku pqi ve, ko ji odo le va ju

ma ni pu la ci ja ma, pret wa ma, uce na ma i ne pri stoj nim po nu da ma”.

NO PO je na ja vio „iz me nu in t er n ih aka t a stran k e u sme ru efi ka snog spre ~a va wa ta kvih uda ra ca i za bi ra ~e i za stran ku”. „Za kon ne bi tre ba lo da pod sti ~e ta ko zva no pre le ta we jer se ti me kr {i is ka za na vo qa bi ra ~a”, na vo di NO PO. ]ur ~i} je pre kju ~e sa op {tio da je u Skup {ti ni gra da No vog Sa da for mi ra na no va od bor ni~ ka gru pa „No vi Sad od mah” i da, sem we ga, tu gru pu ~i ne i ~la no vi Od bor ni~ ke gru pe GG „Dve ri No vi Sad” Mi ro slav Pa ro vi}, Alek san dar \ur |ev, Mi lan ka Br ki}, Mi tar [o bot i Mi ro slav Ili}.

TVIT CRTICA Ko je gde (bio) Ne ka da {wi DS-ovac, a sa da ~lan LDP-a Alek sa To do ro vi} za pi tao je ju ~e pot pred sed ni ke de mo kra ta Dra ga na [u ta nov ca i Je le nu Tri van “za {to vi {e ne ’tvi tu ju’ he ro ji evrop ske Sr bi je”. [u ta nov cu ni {ta ne mo `e da pro mak ne pa uz vra }a kon tra pi ta wem: „Da li za i sta mi sli{ to {to pi {e{, ovo {a qi vo ’he ro ji’??„ „^e kaj, a 5. ok to bar? To je bi lo he roj ski! :-)„, na sta vqa To do ro vi}, ko me je [u ta no vac iz ra ~u nao da je, s ob zi rom na to da je ro |en 1983, u vre me pe to ok to bar skih pro me na se deo “kod ku }e i gle dao pre nos na TV-u”.

U di sku si ju se ukqu ~io i To do ro vi }ev “sta ri ji ko le ga” Dra go Ko va ~e vi}: „Mlad je ~o vek u pi ta wu, go spo di ne [u ta no vac. Sta ri ~lan DS-a bi vas mo gao pi ta ti gde ste bi li po ~et kom 1996„, in si sti ra Ko va ~e vi}, ne za do vo qan [u ta nov ~e vim od go vo rom. “‘97 sam bio na de mon stra ci ja ma ko je smo or ga ni zo va li zbog sme ne Zo ra na i hap {en sam (po sto ji i sni mak na Ju tju bu)”.

Dver jan ske va ri ja ci je

„Pi tam za po ~e tak ’96. Za ovo znam. Se }am se do bro kad je Zo ran osta jao sam, bio si s wim. [ta bi po sle, i ka kav je ovo DS?”, do da je Ko va ~e vi}.

A [u ta no vac tvr di: Bio sam u grad skom iz bor nom {ta bu Ko a li ci je „Za jed no„ ko ji je vo dio @i vo rad An |el ko vi}, iako ni sam bio ~lan DS-a„.

Funk ci o ner SPO-a Mi lan \u ki} sa op {ta va na laj ni: „Pred lo `io sam da is kqu ~e ni iz ’Dve ri’ osta ve bro ja ni ce i ko ri ste ime ’do or si’, da ih sta re {in stvo ne utu `i za autor ska pr va„, na veo je \u ki}.

]u ra ni i }ur ke

(Ne)za bo rav na vla da

Li ga{ Slo bo dan Zo ni} ima svo ja “tu ma ~e wa” na laj ni. Za we ga je skra }e ni ca – NO PO (nas ov de pla }a ju od li~ no). „@iv ko ]ur ~i} (eks-NO PO) je gla sa ~e u No vom Sa du ko ji su gla sa li za NO PO na pra vio }u ra ni ma i }ur ka ma!„, po ru ~u je Zo ni} s laj ne.

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} i ju ~e je upo zo ra vao s laj ne na to ko ni je na vre me ura dio svoj po sao. „Kraj je av gu sta 2012. A za ko nom utvr |en rok da Vla da Sr bi je do ne se ured bu o za {ti ti na ro ~i to ose tqi vih po da ta ka o li~ no sti is te kao je 11. ma ja 2009. go di ne!„, pod se tio je „tvi te ra {e„ [a bi}.

Va ni li ce Film ski kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov se pi ta na “Tvi te ru”: „Je l’ ume ne ko da mi ob ja sni {ta je ovaj Li be ral ni po kret Sr bi je? Je l’ to ne ko ko po ku {a va da po de li gla sa~ ki ko la~ LDP-a. Ma li ko la~, va ni li cu?„

Ugri ~i }e vi gre si „Tvi t e r a { i„ re a g u j u na me d ij s ki na p is da je “Na r od n a bi b li o t e k a ba c a l a kwi g e sta r e 200 go d i n a da bi na p ra v i l a me s ta za no v e”.

Pred s ed n i c a Na r od n e par t i j e Ma j a Goj k o vi} pi t a: „Ko je bio di r ek t or Bi b li o t e k e u to vre me? Ovo je zlo ~ in pro t iv kul t u r e i ve l i k a na c i o n al n a sra mo ta„, ko men t a r i {e Ma j a na laj n i.

Port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} do da je: „Po raz go va raj mo opet o Sre te nu Ugri ~i }u... To s we go vom sme nom je bi lo ve li ka bla ma `a, sla `em se u pot pu no sti. Ali, bla ma `a je i ovo, za Ugri ~i }a„, pod vla ~i Sta ro vi}.

Gde je car(ski) Ni je ni ~u do {to na {i qu di vo le ino stran stvo ka da ih ta mo ~e ka ju po ~a sti. Re di teq Jan ko Ba qak sa op {ta va na laj ni: „Vo lim Tu zlu. Kel ner mi ’lad no ka `e ’iz vo li, ca re’”, “sli ko vi to” }e Ba qak na “Tvi te ru”.

Za dvor ske stva ri in te re su je se i ~la ni ca GO SPS-a Na ta {a De ja no vi}. „Skan dal na dvo ru u UK. Ni prin ~e vi vi {e ni su kao ne ka da u baj ka ma. :)„ S. St.

politika

dnevnik

subota25.avgust2012.

3

RAS PLET KRI ZE U DS-u ZA PO ^EO U RE ZI DEN CI JAL NOM OBJEK TU VLA DE VOJ VO DI NE „MO [I NA VI LA”

Ta di} ne pri sta je da se po vu ~e Vlast u Voj vo di ni, ka ko tvr de ne ki iz vo ri “Dnev ni ka”, osta }e je di no upo ri {te de mo kra ta jer se na kon pri pre ma za pro me nu vla sti u No vom Sa du ista sud bi na spre ma i za Be o grad. U tom slu ~a ju ne dav ni sa sta nak vr ha DS-a u fru {ko gor skoj „Mo {i noj vi li”, re zi den ci jal nom objek tu Vla de Voj vo di ne ko ju pred vo di pot pred sed nik de mo kra ta Bo jan Paj ti}, mo gao bi no si ti i ne ka kvu sim bo li ku, a po in for ma ci ja ma ko jim ras po la `e mo, voj vo |an ski od bor mo gao bi od i gra ti, ako to ve} i ne ~i ni,

la zi kod Paj ti }a i stra na~ kih ko le ga iz Voj vo di ne ni smo us pe li da sa zna mo, ali sve su to zna ~aj na de {a va wa i pred sed ni cu Po kra jin skog od bo ra DS-a.

U sa stan ku iza za tvo re nih vra ta „Mo {i ne vi le”, li der DS-a Bo ris Ta di}, we gov za me nik Dra gan \i las i pot pred sed nik stran ke Paj ti}, u dru {tvu s Mi ki jem Ra ki }em i Du {a nom Ele zo vi }em, se dam sa ti su re {a va li sud bi nu de mo kra ta i po ku {a li da do |u do ne kog do go vo ra pred sed ni cu GO DSa, na ja vqe nu za 8. sep tem bar.

Po kra jin ski DS se spre ma za Glav ni od bor Vi {e me se~ na ago ni ja u De mo krat skoj stran ci ve ro vat no ne }e bi ti okon ~a na na sed ni ci Glav nog od bo ra 8. sep tem bra, ali bi pr vo oku pqa we de mo kra ta na kon iz bor nog po ra za ipak mo glo od go net nu ti obri se sme ra u ko jem }e ras plet unu ta stra na~ ke dra me te }i.

Na i me, za ovu se si ju tre ba lo bi da se do ne kle is kri sta li {u i sta vo vi stra na~ kog vr ha, ali i funk ci o ne ra s raz li ~i tih ni voa par tij ske struk tu re. Po sa zna wi ma na {eg li sta, stra na~ ki pro ble mi i pri pre ma za sed ni cu Glav nog od bo ra bi }e i te ma sed ni ce Po kra jin skog od bo ra DS-a, ko ja bi tre ba lo da se odr `i na red nih da na. Na toj sed ni ci, ka ko se o~e ku je, voj vo |an ske de mo kra te tre ba lo bi da se od re de o de {a va wi ma u stran ci i o na stu pu na Glav nom od bo ru.

A po tvrd wa ma iz vo ra iz po kra jin skog DS-a, stav voj vo |an skih de mo kra ta, ko ji se do sad ni su od re |i va li ni o lo mo vi ma u vr hu stran ke oko li der ske po zi ci je, za vi si }e i od to ga da li }e ~el ni ci DS-a u na red nim da ni ma po sti }i do go vor o pro gram skim i per so nal nim pro me na ma u toj stran ci. O~e ku je se, na i me, da tro ji ca ~el ni ka – Bo jan Paj ti}, Dra gan \i las i Bo ris Ta di} – u na red nim da ni ma odr `e jo{ ne ko li ko sa sta na ka na ko ji ma bi po no vo po ku {a li da se usa gla se o to me na ko ji na ~in }e se pro ce wi va ti od go vor nost za iz bor ni ne u speh i da li }e se unu tar stra na~ ka dra ma okon ~a ti iz bor nom pro ve rom kom plet nog ru ko vod stva.

O is ho du tih raz go vo ra ~la no ve Po kra jin skog od bo ra oba ve sti }e pot pred sed nik stran ke Bo jan Paj ti}, na kon ~e ga bi voj vo |an ske de mo kra te tre ba lo da se do go vo re o to me na ko ji na ~in }e na stu pi ti na sed ni ci Glav nog od bo ra.

B. D. S. pre sud nu ulo gu u ras ple tu zbi va wa u DS-u. U pri log to me go vo ri i in for ma ci ja da je si no} u No vi Sad sti gao i pr vi li der ob no vqe nog DS-a, ak tu el ni pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta Dra go qub Mi }u no vi}. S ka kvim pred lo zi ma do -

– Ni ka kav do go vor na kra ju ni je po stig nut, sem da se u na red nih ne de qu da na po no vo sa sta nu ne ko li ko pu ta i po ku {a ju da do |u do do go vo ra o to me ka ko }e iz gle da ti tok GO DS-a, od ~e ga umno go me za vi si i sam stra na~ ki ras plet, re -

for ma stran ke. Na i me, na sa stan ku je re ~e no da ni je odr `i vo da Ta di} osta ne na me stu pred sed ni ka DS-a i da tre ba da pod ne se ostav ku. Sam Ta di} na to ni je pri stao, tvr de }i da ima raz lo ga da osta ne na ~el noj stra na~ koj po zi ci ji i da od to ga ne od u sta je – ob ja {wa va na{ iz vor bli zak vr hu DS-a, i upu }u je na to da je Ta di }u nu |e no ne da bu de po ~a sni pred sed nik stran ke ve} pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta, {to mu do |e kao pen zi o ni sa ni li der, uz me sto u So ci ja li sti~ koj in ter na ci o na li u Bri se lu, o ko jem se ve} me dij ski spe ku li sa lo.

Iako se po mi we od la zak tri pot pred sed ni ka DS-a, Du {a na Pe tro vi }a, Dra ga na [u ta nov ca i Je le ne Tri van, s tih funk ci ja, na{ iz vor ni je mo gao to da po tvr di.

Ka ko ob ja {wa va, \i la sov pred log je bio da on bu de pred sed nik DS-a, a Paj ti} we gov za me nik, uz in si sti ra we na to me da po sva ku ce nu iz beg ne di rekt no su ~e qa va we s Ta di }em kao pro tiv kan di da tom na stra na~ koj iz bor noj skup {ti ni.

– Ne po sto ji Paj ti }ev di rek tan od go vor ni pri sta nak na to, i on svo je am bi ci je jo{ uvek ni je is ka zao, ali su i on i \i las bi li je din stve ni da je neo dr `i vo da Ta di} osta ne na li der skom me stu – ob ja {wa va na{ iz vor, uz opa sku da Paj ti}, ko ji je stro go na po zi ci ji da po sva ku ce nu tre ba iz be }i ce pa we DS-a, ni je pre lo mio ni sprem nost da se upu sti u tr ku za pred sed ni ka.

Po na {im sa zna wi ma, Paj ti} ni je si gu ran ka ko sto ji u stra na~ kim od bo ri ma i me |u ko le ga ma u dru gim de lo vi ma Sr bi je.

– Uko li ko do ne se od lu ku da se ne kan di du je i da po dr `i \i la sa, ~i ni se da }e mu bi ti po tre ban jo{ ve }i na por da mu izlo bi ra po dr {ku me |u po kra jin skim de mo kra ta ma jer \i las ne sto ji ba{ sjaj no u Voj vo di ni. Iz gle da da po sto je i o~e ki va wa u voj vo |an skom od bo ru da se Paj ti} kan di du je za

pred sed ni ka – ob ja {wa va iz vor “Dnev ni ka”.

Upu }e ni u isto ri jat de {a va wa u DS-u zna ju da je svo je vre me no, ka da ih je is tu rio na sce ni, po koj ni li der stran ke Zo ran \in |i} upra vo Paj ti }a i Du {a na Pe tro vi }a vi deo kao svo ju za me nu jed no -

ga da na, da bi Pe tro vi} u ka sni jim de {a va wi ma skli znuo iz we.

In te re sant no je da se, u kom plet noj na ja vi s po ~et ka tek sta o pri pre mi sme ne Dra ga na \i la sa s me sta gra do na ~el ni ka Be o gra da, da kle iz ba ci va wa DS-a iz vla sti u glav nom gra du, go vor ka lo ~ak i u

ne kim bri sle skim di plo mat skim kru go vi ma. Ta po zi ci ja u ko joj je za me nik pred sed ni ka DS-a je, ka ko se ~e sto is ti ca lo, po zi ci ja tre }e oso be u Sr bi ji, s ob zi rom na bu xet ko ji je na ras po la ga wu Be o gra du. Po sto ja le su spe ku la ci je o to me da ga na tom me stu ne odr `a va tvr do kor ni stav pred sed ni ka be o grad skih so ci ja li sta, pred sed ni ka Skup {ti ne Be o gra da Alek san dra An ti }a, ve} ve ze \i la sa i v. d. li de ra na pred wa ka Alek san dra Vu ~i }a.

–\i la so va sme na s me sta gra do na ~el ni ka Be o gra da uve li ko }e mu za kom pli ko va ti si tu a ci ju u am bi ci ji da po sta ne li der DS-a jer se ta da do vo di u pi ta we i ne pro ko sno ve na po slu {nost be o grad skih od bo ra, u Voj vo di ni za vi si od Paj ti }a i sta vo va stra na~ kih ko le ga, a ni je ba{ si gu ran u to da ima ve }in sku po dr {ku u osta lom de lu Sr bi je. Uko li ko Ta di}, \i las i Paj ti} sa mi ne po stig nu ne ki do go vor, da qi tok u DS-u ti me je ne iz ve sni ji – za kqu ~u je na{ iz vor D. Mi li vo je vi}

SU TRA SED NI CA GLAV NOG OD BO RA SNS-a

Na pred wa ci 29. sep tem bra bi ra ju ru ko vod stvo Sed ni ca Glav nog od bo ra Srp ske na pred ne vo sad ski na pred wa ci su, na i me, tra `i li pre kom stran ke bi }e odr `a na su tra i bi }e naj ve }im de lom po no va we vla sti u No vom Sa du. po sve }e na pri pre ma ma za Skup {ti nu SNS-a, ko ja Li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} ra ni je je je pla ni ra na za 29. sep tem bar, na ja vio je Ta nju gu na ja vio da }e se na sed ni ci GO-a na kon {to se on pot pred sed nik stran ke Ne vra ti iz Ru si je raz go va ra ti o boj {a Ste fa no vi}. On je re - Glav ni od bor bi su tra tre ba lo tom zah te vu no vo sad skog od kao da }e na Skup {ti ni bo ra na pred wa ka, kao i da je da raz ma tra i zah tev SNS-a bi ti iza bra ni pred uve ren u to da }e s ko a li ci o no vo sad skih na pred wa ka sed nik stran ke, Pred sed ni nim part ne ri ma na }i na ~in {tvo i ~la no vi GO-a. da ne spo ra zu me pre va zi |u.

Sed ni ca GO stran ke bi }e odr `a na u Be o gra du, a Ste fa no vi} je ra ni je re kao Ta nju gu da SNS ~la no vi tog stra na~ kog te la tre ba lo bi da raz ma o~e ku je da }e so ci ja li sti po dr `a ti pro me nu tra ju i zah tev no vo sad skih na pred wa ka da GO po vla sti u No vom Sa du. On je ta da re kao da }e na no vo gla sa o ko a li ci o nom spo ra zu mu sa SPS-om pred wa ci raz go va ra ti s ko a li ci o nim part ne ri uko li ko ta stran ka ne is po {tu je ko a li ci o ni spo ma i da za sa da ima ju na zna ke da }e ima ti uspe ra zum o for mi ra wu vla sti na svim ni vo i ma. No {nu sa rad wu s wi ma po tom pi ta wu.

4

ekonomija

subota25.avgust2012.

dnevnik

SA OP [TE WE RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

TRE ]E PO SKU PQE WE NA PUM PA MA ZA NE DE QU DA NA

Pro ble mi na sle |e ni od Me tals ban ke

Raz voj na ban ka Voj vo di ne sa op {ti la je ju ~e da su pro ble mi u po slo va wu ko je ima ve za ni is kqu ~i vo za pe riod ka da je po slo va la

pod ime nom Me tals ban ka. „Pro ce nat na pla ti vo sti kre di ta Raz voj ne ban ke je tre nut no u srp skom pro se ku, ali sve sno pre u zet

port fo lio Me tals ban ke ukup ni broj ne na pla ti vih kre di ta ~i ni zna ~aj no ve }im”, na vo di se u sa op {te wu.

U Raz voj noj ban ci Voj vo di ne na vo de da ne }e do zvo li ti da se zlo u po tre bi otvo re nost ko ju ima pre ma jav no sti, a ko ja je i we na za kon ska oba ve za ima ju }i u vi du struk tu ru vla sni {tva, te da dez in for mi sa we jav no sti i kli je na ta ne }e do pri ne ti ni ban kar skom si ste mu Sr bi je, ni pri vre di. „Za ni mqi vo je da ana li ti ~a ri ne ana li zi ra ju po ma ke ko je je Raz voj na ban ka u~i ni la u uslo vi ma objek tiv no naj ve }e glo bal ne kri ze. Da Raz voj na ban ka ima ne {to da kri je, kao {to su po li ti~ ki in stru i sa ni kre di ti, si gur no ne bi istu pa la i otvo re no go vo ri la o re al nim re zul ta ti ma po slo va wa, isto kao {to je bi la otvo re na u sa rad wi s NBS-om ko ju u ce lom po stup ku vi di kao

part ne ra jer NBS je ste u~e stvo vao u do no {e wu od lu ke o pre u zi ma wu i do ka pi ta li za ci ji, i per ma nent no imao uvid u sta we, te je zbog to ga sva ko po i sto ve }i va we sa slu ~a jem Agro ban ke zlo na mer no i ve ro vat no po li ti~ ki mo ti vi sa no”, sma tra ju u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne.

U sa op {te wu se na vo di i da plan kon so li da ci je po slo va wa ko ji se spro vo di da je do bre re zul ta te i po sto je do bri po ka za te qi mo gu} no sti po zi tiv nog po slo va wa. „Dr `a va je, pre u zi ma ju }i Me tals ban ku, spa sla vi {e od 50.000 rad nih me sta i vi {e od 3.400 pred u ze }a i kao ve }in ski vla snik u~e stvu je i da qe u tom pro ce su, pa se po sta vqa pi ta we ko me je u in te re su da taj pro ces ugro zi, pri tom na no se }i ne po pra vqi vu {te tu i svim dru gim ban ka ma”, do da je se u sa op {te wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.

Ce ni go ri va skroz ot ka za le ko~ ni ce Go ri vo je na pum pa ma u Sr bi ji od ju ~e opet po sku pe lo, i to dva di na ra po li tru, re ~e no je u naft nim kom pa ni ja ma. Za ne de qu da na to je ve} tre }a pro me na ce ne i ukup no po sku pqe we za oko pet di na ra.

Rast ce na go ri va u Sr bi ji uzro ko van je sko kom ce na naf te na svet skim ber za ma, ko je su do sti gle ni vo od 116 do la ra za ba rel, kao i efe ka ti ma kon ku -

u~e {}a bi o go ri va u na me {a va wu u naft ne de ri va te, zbog to ga {to se na bi o go ri vo ne pla }a ak ci za. Ona je na ja vi la da Mi ni star stvo zbog to ga ra di na pro me ni pra vil ni ka ko ji }e omo gu }i ti ve }e na me {a va we go ri va u naft ne de ri va te, a ra di se i na iz me ni Pra vil ni ka o skla di {te wu naft nih de ri va ta. Po we nim re ~i ma, ak ci ze zna ~aj no uti ~u na ce nu go ri va,

NE NA ZI RE SE SVE TLO NA KRA JU EKO NOM SKOG TU NE LA

Bi }e jo{ go re do kra ja go di ne Eko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji }e bi ti sve te `a do kra ja go di ne, a pr vi po te zi no ve Vla de ne uka zu ju na to da bi se to sta we usko ro mo glo po boq {a ti, oce ni li su eko no mi sti. Eko no mi sta Mla |en Ko va ~e vi} o~e ku je da }e se do kra ja go di ne eko nom ska si tu a ci ja jo{ po gor {a ti i zbog su {e u po qo pri vre di, da }e do }i do pa da in du strij ske pro iz vod wa i sma we wa pro iz vod we stru je, a tu su jo{ i ogrom ne oba ve ze pre ma ino stran stvu. U vre me for mi ra wa no ve vla de, sma tra Ko va ~e vi}, sa da {wi mi ni stri ni su ni bi li sve sni to ga u ka kvoj je te {koj fi nan sij skoj si tu a ci ji Sr bi ja i da je sta we ne u po re di vo te `e ne go {to su u po ~et ku go vo ri li.

– Ne ma ozbiq nog eko no mi ste ko ji ni je sve stan to ga da je dr `av na ad mi ni stra ci ja ve o ma ve li ka, pre di men zi o ni ra na, da je u Vla di nim agen ci ja ma i sli~ nim te li ma za po slen ogro man broj qu di – re kao je Ko va ~e vi}.

Pri rod no je bi lo o~e ki va ti, sma tra on, da }e no va Vla da pr vo is pu ni ti da ta obe }a wa i da }e je dan od pr vih ko ra ka bi ti ili da se broj qu di u tim agen ci ja ma sma wi i do 20-30 od sto, ili da se sma we pla te 20 do 30 od sto. Ko men ta ri {u }i na ja ve iz Vla de da ne }e bi ti ot pu {ta wa dok tra je kri za, Ko va ~e vi} je oce nio da je „be smi sle no ta ko ne {to re }i” i uka zao na to da

Za du `e na ze mqa Eko no mi sta Ne boj {a Sa vi} oce nio je ju ~e da je Sr bi ja za du `e na ze mqa ko ja se sve vi {e za du `u je i da joj wen dug ugro `a va bu du }i raz voj zbog ~e ga su po treb ne du go ro~ ne me re, ra ci o na li za ci ja i sma wi va we jav ne po tro {we.

– Du go go di na – a po seb no sa da to kom kri ze – sve vi {e tro {i mo, a sve ma we stva ra mo, i zbog tog ja za ko ji na sta je iz me |u ono ga {to stva ra mo i ono ga {to tro {i mo na sta je na{ dug – upo zo rio je Sa vi}.

On je oce nio da po sto ji ~ud na si tu a ci ja da jav ni sek tor, ko ji fi nan si ra dr `a va, ne pre sta no po ve }a va svo je ras ho de na spram pri vat nog sek to ra ko ji tre ba da ge ne ri {e pro fit. se ot pu {ta wa u jav nom i pri vat nom sek to ru ne mo gu spre ~i ti usled kri ze u Sr bi ji i sve tu.

Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar re kao je da pr vi po te zi no ve Vla de Sr bi je ni su ohra bru ju }i, ali da

ne mo ra da „zna ~i da }e ce la Vla di na po li ti ka bi ti vo |e na u tom du hu”. On, ipak, pre po ru ~u je str pqe we da bi se sa ~e ka li ne ki opi pqi vi ji re zul ta ti no ve gar ni tu re na vla sti.

– No va vlast za i sta je na sle di la u`a snu si tu a ci ju, ka ko u pri vre di, ta ko u fi nan sij skom si ste mu, op {tu ne li kvid nost, gde mal te ne ni ko ni ko me ne pla }a na vre me, i ve li ke ne pod mi re ne oba ve ze, {to bu kval no pot ko pa va i gu {i ce lu pri vre du – uka zao je Ma xar.

Uz to je, do dao je on, bu xet ski de fi cit je ve} sa da ve o ma ve li ki i pre ti da i da qe ra ste.

– Zna ~i, tre ba ipak osta vi ti vre me na, ako ne 100 da na, a ono bar 50, da se vi di ka ko }e no va vlast funk ci o ni sa ti. Vlast je, do du {e, mo ti vi sa na da ne ke va `ne stva ri sa svim pre o kre ne i da ra di dru ga ~i je ne go {to je to ra |e no pod pret hod nom vla {}u – za kqu ~io je Ma xar.

Kon sul tant Evop skog eko nom skog in sti tu ta u Bri se lu Dra go mir Jan ko vi} sma tra da no va Vla da, ume sto za du `i va wa u ino stran stvu po ne po voq nim uslo vi ma, da bi obez be di la no vac za in ve sti ci je tre ba da raz mi sli o pro da ji ve li kih jav nih pred u ze }a, po put „Elek tro pri vre de Sr bi je„, Te le ko ma „Sr bi ja„ i dru gih.

– Sa da se vi de po sle di ce lo {e pri va ti za ci je u Sr bi ji jer ve }i na pri va ti zo va nih pred u ze }a ni je u sta wu da stva ra no vi pro iz vod ni ti da iz vo zi, ve} tra `i po mo} dr `a ve, ko ja ne mo `e da je da jer je i sa ma tra `i – oce nio je Jan ko vi}.

E. D.

JUL SKA ZA RA DA U SR BI JI 41.180 DI NA RA

Pr o se~ ne pla te sve ma we i ma we Pr o se~ na ne to za ra da u Sr bi ji, is pla }e na u ju lu, iz no si 41.180 di na ra i u od no su na za ra du iz ju na, no mi nal no je ma wa 2,7 od sto, a re al no 2,8. Pr o se~ na jul ska ne to za ra da je no mi nal no 5,2 po sto ve }a ne go u istom me se cu la ne, a re al no 0,8 od sto ma wa.

Pr o se~ na ne to za ra da u pe ri o du ja nu ar–jul bi la je no mi nal no 9,7 po sto ve }a u od no su na pr o se~ nu ne to is pla }e nu u istom pe ri o du pr o {le go di ne, a re al no pet. Pr o se~ na bru to za ra da u ju lu je iz no si la 57.240 di na ra, i bi la je no mi nal no 2,5 od sto ma wa od jun ske, a re al no 2,6.

Jul ska bru to za ra da bi la je no mi nal no 5,7 po sto ve }a ne go za ra da is pla }e nu u ju lu pr o {le go di ne, a re al no 0,4 od sto ma wa. Pr o se~ na bru to za ra da is pla }e na u pe ri o du ja nu ar–jul no mi nal no je bi la ve }a 9,6 od sto, a re al no 4,9.

Mo der no „Pan ~e vo” Mo der ni zo va na Ra fi ne ri ja, u ko joj }e se pr vi put u Sr bi ji pro iz vo di ti de ri va ti evro 5 kva li te ta, bi }e u no vem bru pu {te na u rad u Pan ~e vu.

Ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko re kao je da je NIS na do brom pu tu da u ro ku za vr {i mo der ni za ci ju Ra fi ne ri je, i do dao da se ve} pri pre ma ju stu di je za sle de }u fa zu ula ga wa u we ne po go ne. Obi la ze }i pan ~e va~ ku ra fi ne ri ju s mi ni star kom ener ge ti ke Zo ra nom Mi ha i lo vi}, on je re kao da su pri li kom mo der ni za ci je po stro je wa pri me we ne naj no vi je svet ske teh no lo gi je po pi ta wu bez bed no sti i eko lo gi je.

Mi ni star ka Mi ha i lo vi} da re kla je da je Sr bi ja du go ~e ka la da na svo joj te ri to ri ji pro iz vo di de ri va te evro 5 kva li te ta. Ona je iz ra zi la o~e ki va wa da }e mo der ni za ci ja Ra fi ne ri je bi ti na sta vqe na i is ta kla zna ~aj tih ula ga wa, zbog sma we wa emi si je {tet nih ga so va u Pan ~e vu. ren ci je na naft nom tr `i {tu u na {oj ze mqi, is ta kli su ju ~e pred stav ni ci Mi ni star stva ener ge ti ke i Naft ne in du stri je Sr bi je. Ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko je re kao da je ce na de ri va ta po ra sla zbog po sku pqe wa naf te, i is ta kao da su ce ne go ri va na pum pa ma te kom pa ni je me |u pro se~ ni ma u re gi o nu.

– Ov de ra de za ko ni tr `i {ta i NIS ~i ni sve {to mo `e da sma wi ce ne, ali osim po sku pqe wa naf te, na ce nov nik de ri va ta uti ~e i kon ku ren ci ja na srp skom tr `i {tu – re kao je Krav ~en ko ju ~e no vi na ri ma u Ra fi ne ri ji „Pan ~e vo„.

On je uka zao na to da NIS ima si stem mo ni to rin ga ce na, i po no vio da su ce ne te kom pa ni je me |u pro se~ nim u re gi o nu.

Mi ni star ka ener ge ti ka Zo ra na Mi haj lo vi} je re kla da bi u sma we wu ce na go ri va mo glo po mo }i sni `e we ce ne ra fi ne rij ske pre ra de, kao i po ve }a we

a no vac ko ji se od to ga pri ku pi, ali i od ak ci za na dru ge ro be, ve o ma zna ~a jan za pu we we bu xe ta zbog to ga {to ga je no va Vla da, ka ko je uka za la, za te kla opu sto {e nog.

Ko li ko ko {ta li tar go ri va na do ma }em naft nom tr `i {tu te {ko je pre ci zno re }i jer ce ne ni su na svim pum pa ma iste.

To za vi si od kom pa ni je, lo ka ci je i pro me ta, ali je prak ti~ no ne mo gu }e ku pi ti li tar go ri va is pod 152 di na ra. Na i me, oko te ce ne kre }e se li tar di ze la D-2, dok za li tar evro pre mi ju ma tre ba od 162 do 165 di na ra, a na auto pu tu i de se tak di na ra vi {e. Li tar evro di ze la je od 155 do 158 di na ra, a obi ~an bez o lov ni ben zin je ne {to sku pqi – oko 159 di na ra.

Po ve }a wu ce ne, na `a lost, ni je odo leo ni te~ ni naft ni gas pa je u od no su na pret hod ni me sec sku pqi de se tak di na ra i li tar ko {ta oko 73 do 76 di na ra.

D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Vital, Vrbas

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

115,1087

117,4579

120,1597

114,7564

Australija

dolar

1

95,6053

97,5564

99,8002

95,3126

Kanada

dolar

1

92,2419

94,1244

96,2893

91,9595

Danska

kruna

1

15,4517

15,7670

16,1296

15,4044

Norve{ka

kruna

1

15,7010

16,0214

16,3899

15,6529

[vedska

kruna

1

13,8670

14,1500

14,4755

13,8245

[vajcarska

franak

1

95,7803

97,7350

99,9829

95,4871

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

145,3577 91,6471

148,3242 51747256

151,7357 95,6683

144,9127 91,3665

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 8. 2012. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (443,40 -0,17)

Promet

19,57

1.650

46.890

Filip Moris, Ni{

9,09

900

61.200

AIK banka, Ni{

-3,21

1.355

254.644

Telefonija, Beograd

5,63

150

17.549

NIS, Novi Sad

0,00

644

5.075.903

Imlek, Beograd

3,39

2.651

1.146.750

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.202

937.826

1,52 Promena %

2.199 Cena

8.215.555 Promet

Imlek, Beograd

3,39

2.651

1.146.750

Soja protein, Be~ej

Impol Seval, Sevojno

-3,33

551

27.550

-0,60

495

1.958.259

Energoprojekt holding, Beograd

AIK banka, Ni{

-3,21

1.355

254.644

1,08

470

2.361.575

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Alfa plam, Vrawe

-1,09

5.737

86.050

0,50

402

199.877

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.651

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,52

2.199

8.215.555

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,69

4.380

65.700

Alfa plam, Vrawe

-1,09

5.737

86.050

Tigar, Pirot

0,00

266

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

364

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,60

495

1.958.259

-0,59 Promena %

3.181 Cena

57.250 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

644

5.075.903

Soja protein, Be~ej

-0,60

495

1.958.259

Agrovr{ac, Vr{ac

0,00

200

1.400.000

Mlekara, Subotica

0,00

1.350

406.350

TE - TO, Senta

0,00

5.547

199.692

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

subota25.avgust2012.

5

6

ekonomija / poqoprivreda

subota25.avgust2012.

MI NI STAR TR GO VI NE RA SIM QA JI] NA JA VQU JE IN TER VEN CI JE DR @A VE

Spre ~i ti di vqa we ce na Mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ra sim Qa ji} re kao je ju ~e da naj no vi je me re Vla de ima ju za ciq da spre ~e di vqa we ce na i da pri tom ne }e ugro zi ti si stem li be ra li za ci je i in te gra tiv nih pro ce sa.

– Ima mo ide ju da po sta ne mo ~lan Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je i ja mi slim da do sre di ne idu }e go di ne to mo `e mo po sti }i. To zna ~i da mo ra mo da pri hva ti mo pra vi la ko ja va `e u 156 ze ma qa ko je su u toj or ga ni za ci ji, a ta ko |e `e li mo da bu de mo i deo EU – re kao je Qa ji}.

On je na ja vio da }e se iz Robnih rezervi vrlo brzo intervenisati na tr`i{tu isporukom merkantilnog kuku-

Qaji} je rekao da se ~itava strategija svodi na privla~ewe {to ve}eg broja stranih investitora i podr{ku doma}ih proizvo|a~a koji imaju proizvod koji mo`e biti konkurentan na stranom tr`i{tu.

– Od pet najve}ih izvoznika, ~etiri su strani investitori – kazao je Qaji}, i istakao da nema oporavka bez pove}awa proizvodwe i da su subvencije privredi uvedene da bi stimulisale rast proizvodwe i izvoza.

Ograni~ene mar`e i hleb – Uredba o mar`ama osta}e na snazi do kraja godine, a zatim }e se videti kakva }e biti wena sudbina – rekao je ministar Qaji}.

On je dodao da }e do 30. septembra va`iti Uredba o ceni hleba, a da }e razgovori s proizvo|a~ima biti nastavqeni i da }e biti dogovoreno kako }e ta oblast biti regulisana od 1. oktobra. ruza i da }e proizvo|a~ima biti pru`ena pomo} da bi se spre~ilo poskupqewe sto~ne hrane, a posledi~no i pove}awe cena mesa i mle~nih proizvoda.

Govore}i o smawewu spoqnotrgovinskog deficita,

Komentari{u}i najavu ukidawa fiskalnih kasa za zanatlije, Qaji} je rekao da je ciq ja~awe preduzetni~kog duha i pomo} zanatlijama koji zatvaraju radwe zbog krize jer ne mogu vi{e da izmiruju svoje obaveze.

On je rekao da ne podr`ava ograni~avawe penzija koje su vi{e socijalna nego ekonomska kategorija, ali da podr`ava ograni~ewa plata funkcionera u javnom sektoru.

– Plata pojedinih direktora agencija ili javnih preduze}a su u potpunoj nesrazmeri i neki su imali ve}u platu od predsednika dr`ave – kazao je Qaji}.

– Qudi koji rade u javnom sektoru su u privilegovanom polo`aju u odnosu na one koji ne rade ili one koji rade u privredi – ocenio je Qaji}, i dodao da tu postoji mogu}nost za zna~ajne u{tede.

PO KRA JIN SKA PRI VRE DA SE NE KA KO JO[ DR @I

Voj vo di na ni je u re ce si ji ve} u stag na ci ji Voj vo |an ska pri vre da ni je u re ce si ji, ve} u stag na ci ji, a do kra ja go di ne pri vred ne po ka za te qe po kva ri }e ne do sta tak iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da kao

po sle di ca su {e – oce nio je ju ~e u Su bo ti ci pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi}.

On je no vi na ri ma na kon sed ni ce Uprav nog od bo ra Re gi o nal ne

pri vred ne ko mo re Su bo ti ca, re kao da je voj vo |an ska pri vre da po ka za la ve }u si gur nost i ima bo qe po ka za te qe fi zi~ kog obi ma pro iz vod we i iz vo za u pr vih {est me -

se ci ove go di ne u od no su na osta tak Sr bi je.

– Ako gle da mo sa mo taj od nos, on da mo `e mo bi ti za do voq ni.

Me |u tim, ako se po da ci upo re de s ra ni jim go di na ma, s po tre ba ma i

ako se uzme sta we u pri vre di, on da ne mo `e mo bi ti za do voq ni – re kao je Fi li po vi}.

Po we go vim re ~i ma, pri vred ni po ka za te qi Voj vo di ne do kra ja go di ne }e bi ti znat no lo {i ji u od no su na pr vih {est me se ci, {to }e bi ti po sle di ca ne do sta ta ka iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, uzrokovanog ovogodi{wom su{om.

– Vojvo|anski privredni pokazateqi uglavnom su zasnovani na rezultatima pre ra |iva~ke, prehrambene industrije, a na{e glavne izvozne uzdanice su, na`alost, jedino {e}er i kukuruz. Na osnovu toga, do kraja ove i u slede}oj godini ne mo`emo imati rast izvoza nego pad jer ne mo`ete izvesti ne{to {to nije rodilo – rekao je Filipovi}.

Kako je kazao, sada je na privrednicima da prona|u alternativu u vidu izvoza nekih drugih proizvoda da bi se taj mawak nadoknadio, i na dr`avi da pomogne izvoznicima.

PO QO PRI VRED NI CI UGLAV NOM ZA DO VOQ NI ME RA MA ZA SA NI RA WE PO SLE DI CA SU [E

Po mo} do bro do {la, ali {te tu ne }e na dok na di ti S ob zi rom na si tu a ci ju u ko joj je dr `a va, me re za sa ni ra we po sle di ca su {e ko je je usvo ji la Vla da Sr bi je su ko rekt ne i mo `da je di no re al ne, ali, ima ju }i u vi du u ka kvoj su si tu a ci ja po qo pri vred ni ci ko je ~e ka je se wa se tva, to sva ka ko ni je do voq no, op {ta je oce na i pr vi ko men tar voj vo |an skih pa o ra na usvo je ni dr `av ni pa ket za sa na ci ju po sle di ca su {e u agra ru.

– Sva ka od me ra ko ju je pre kju ~e pred lo `i la Vla da }e bi ti ko ri sna za po qo pri vred ni ke i tu ni ka kvih za mer ki ne ma – ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Skup {ti ne Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Voj vo di ne Mi ro slav Iv ko vi}, ko ji je, da pod se ti mo, bio je dan od orga ni za to ra pr o {lo go di {wih i ovo go di {weg ve li kih pa or skih pr o te sta. – Pa o re je po go di la su {a, a dr `a vu ve li ka eko nom ska kri za pa je i po qo pri vred ni ci ma ja sno da se tre nut no vi {e ni je ni mo glo ura di ti. Me |u tim, bri ne nas na ja va mo gu }e za bra ne iz vo za `i ta ri ca. Ako bi se to spro ve lo u prak si, opet bi de bqi kraj iz vu kli po qo pri vred ni ci jer bi tr gov ci i pr o iz vo |a ~i sto~ ne hra ne kr oz raz ne iz go vo re ko ri sti li si tu a ci ju za eks tra za ra du.

Iv ko vi} ka `e i da je ja sno da je ve }i na po mo }i okre nu ta ka sto ~a ri ma, {to ni je do bro s ob zi rom na to da su naj vi {e gu bi ta ka ima li ra ta ri i da wih ~e ka je se wa se tva, a sem jef ti ni jeg go ri va, dru gih di rekt nih pod sti ca ja za wih i pred sto je }e po -

mo} mo gu o~e ki va ti tek 2013 go di ne.

– Sve smo po ku {a li, ali pred stav ni ci Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de po no vo su uka za li na lo {e sta we fi nan si ja u Re pu bli ci Sr bi ji i za tra `i li da opre de qe ni bu xet za in ve sti ci je osta ne u za da tom okvi ru.

Uslo vi za po ~e tak mo der ni za ci je fa bri ke PEVG su is pu we ni –

Na po mi wu }i da je u okol no sti ma bu xet ske kri ze u~i wen mak si mum da bi po qo pri vred ni ci ma bi le sa ni ra ne po sle di ce ka ta stro fal ne su {e, on je oce nio da je plan Vla de vr lo am bi ci o zan, i iz ra zio uve re nost da }e bi ti obez be |en no vac za we go vo ostva ri va we.

Vla da Sr bi je, da pod se ti mo, usvo ji la je me re za pre va zi la -

no is ko ri {}e ni, a ta ko |e ni su ta~ no de fi ni sa ni ni pri o ri te ti te pr o iz vod we.

– U EU to su pr o duk ci ja hra ne za qu de, `i vo ti we i pr o iz vod wa ener gi je – re kao je Ma jor, uka zav {i na to da u uslo vi ma ka da „u Sr bi ji pri vre da funk ci o ni {e na mi ni mu mu” po qo pri vre du tre ba is ko ri sti kao mo gu} nost za za po {qa va we ve li kog br o ja qu di.

`e we po sle di ca su {e, a iz me |u osta log, od lu ~i la je da Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer v e in t er v ent n o ku p i do 200.000 to na mer kan til nog ku ku ru za na do ma }em tr `i {tu u ci qu po pu wa va wa stra te {kih re zer vi, pri vre me no }e bi ti uki nu te ca ri ne i pre lev ma ni na uvoz svih vr sta `i ta ri ca do na red ne `e tve. Pod sti ca ji za tov ju na di bi }e po ve }a ni s po sto je }ih 5.000 di na ra po gr lu na 10.000, a za tov svi wa s po sto je }ih 500 di na ra po gr lu na 1.000 do kra j a go d i n e. Me r e omo gu }a va ju do dat ni grejs-pe riod od go di nu da na za sub ven ci o ni sa ne krat ko ro~ ne i du go ro~ ne agrar ne kre di te, to kom ko j eg po q o p ri v red n i c i ne } e vra }a ti glav ni cu, a na sta vi }e ugo vo re no pla }a we ka ma te. Re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva se oslo bo |a ju pla }a wa na kna de za od vod wa va we i na vod wa va we za 2011. i 2012. go di nu. Po sto je }i iz nos pre mi je za mle ko od pet di na ra po li tru po ve }an je na se dam di na ra za tre }i i ~e tvr ti kvar tal ove go di ne, a do kra ja go di ne bi }e pr o {i ren br oj ko ri sni ka pod sti ca ja za ge net sko una pre |e we sto ~ar stva ubla `a va wem kri te ri ju ma za sti ca we pra va na te pod sti ca je.

E. Dn.

Se tva naj va `ni ja

slo ve u po qu u ovom pa ke tu ne ma. To pre sve ga va `i za mi ne ral no |u bri vo i se me.

– Sa vez udru `e wa uz ga ji va ~a svi wa Sr bi je po zdra vqa me re Vla de na ubla `a va wu po sle di ca su {e i uka zu je na to da bi, na kon {to je no va vlast po ka za la do bru na me ru za re {a va we ak tu el nih pr o ble ma u po qo pri vre di, tre ba lo pri stu pi ti iz ra di na -

Za to, ka ko je re kao, tre ba raz ra di ti kon cept, usme ri ti pod sti caj na sred stva, a ono {to je do sa da ura |e no do pu ni ti.

– Usvo je nim me ra ma za ubla `a va we po sle di ca su {e Vla da Sr bi je u~i ni la je naj vi {e {to je mo gla u ovim te {kim eko nom skim pri li ka ma – iz ja vio je „Dnev ni ku” di rek tor Pr o dukt ne ber ze u No vom Sa du @ar ko Ga le tin.

BLA GI PAD CE NA P[E NI CE I SO JE

„Pe tro he mi ja” ide na pri nud ni od mor

se ca u od no su na me sec od ko jeg }e za po sle ni od su stvo va ti s ra da u skla du s ko lek tiv nim ugo vo rom. Za po sle ni ko ji }e na sta vi ti da ra de }e bi ti is pla }i va ni po va `e }em ko lek tiv nom ugo vo ru.

Iako su iz „Pe tro he mi je„ po ku {a li da do bi ju no vac, re ~e no im je da je dr `a va ve} u te {koj fi na sij skoj si tu a ci ji i da po -

ci o nal ne stra te gi je agra ra – iz ja vio je pred sed nik tog Sa ve za Fe renc Ma jor iz Ba~ ke To po le.

On je do dao da }e to do pri ne ti da se o~u va na ci o nal ni fond u sto ~ar stvu, ali da bi sle de }i ko rak tre ba lo da bu de iz ra da na ci o nal nog pla na po qo pri vred ne pr o iz vod we. Po we go vim re ~i ma, po ten ci ja li srp skog agra ra su ve li ki, ali ne do voq -

Po qo pri vred nik iz Lu ki }e va Dra gi {a Bo ri} ka `e za „Dnev nik” da je naj va `ni je da sve ono {to je obe }a no bu de spro ve de no u de lo i da go ri vo za se tvu stig ne {to pre, kao i da se kr oz ured be pre ci zi ra {ta }e bi ti sa za ku pom ze mqi {ta za ovu go di nu jer su pa o ri aren du ve} pla ti li i ma lo je ve ro vat no da }e im dr `a va no vac vra }a ti.

– Zna ju po qo pri vred ni ci u ka kvoj je si tu a ci ji na {a dr `a va i ne o~e ku je mo da }e Vla da mo }i da na dok na di sve ono {to je su {a od ne la, ali je kqu~ no da se obez be de naj o snov ni ji uslo vi za je se wu se tvu jer bez to ga ni ko me ne }e bi ti do bro – na gla sio je Bo ri}.

PAN ^E VA^ KA KOM PA NI JA PRI VRE ME NO STA JE

Stra ho va wa tri sin di ka ta u pan ~e va~ koj „Pe tro he mi ji„ po ka za la su se oprav da nim jer }e oko 1.400 za po sle nih od 1. sep tem bra bi ti po sla to na pri nud ni od mor, ko ji }e tra ja ti do de cem bra. Pri ma }e 65 od sto pro se~ ne za ra de, a za to vre me bi }e mo der ni zo van fa bri~ ki kom pleks PEVG. Po {to }e fa bri ka bi ti u za sto ju, upo sle no }e bi ti 400 qu di.

– U slu ~a ju po tre be, a u skla du sa Za ko nom o ra du, Iz vr {ni od bor je u oba ve zi da pri ba vi sa g la s nost nad l e ` nog mi n i star stva za upu }i va we za po sle nih na pla }e no od su stvo du `e od 45 da na u te ku }oj go di ni – re kao je pred sed nik Nad zor nog od b o r a HIP „Pe t ro h e m i j a” Mi lan Te o fi lo vi}. – Iz nos no va ~a ne na kna de ko ja }e se za po sle ni ma is pla }i va ti to kom od s u s tva bi } e 65 pro c e n a t a pro s e~ n e za r a d e za p o s le n og ostva re ne u pred hod na tri me -

dnevnik

tvr di Te o fi lo vi}. – Iz vr {ni i Nad zor ni od bor „Pe tro he mi je„ odo bri li su ula zak fa bri ke u in ve sti ci o ni pro je kat, za ~i je fi na si ra we je iz dvo je no oko 2,4 mi li o na evra. NIS }e obez be di ti do dat na in ve sti ci o na sred stva od 4,7 mi li o na evra, od ~e ga je deo na me wen za za ra de za po sle nih dok tra ju ra do vi.

Tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta „Pe tro he mi je„ }e sa ~e ka ti da se usa gla se sta vo vi, zah te vi i stra te gi ja me |u sin di ka ti ma.

– Do go vor je da re pre zen ta tiv ni sin di ka ti „Pe tro he mi je„ ne }e istu pa ti po je di na~ no sve dok ne usa gla se spo ra zum ko ji }e de fi ni sa ti sve na {e zah te ve u od no su na re sor na mi ni star stva, po slo dav ca kao i na spo ra zum ko ji sklo pqen pro {le go di ne iz me |u NIS-a i Vla de Sr bi je – iz ja vio je pred sed nik _Sin di ka ta in `e we ra i teh ni ~a ra „Pe tro he mi je„ Zo ran Ob ra do vi}.

Z. Dg.

Sun co kret kre nuo od 54 di na ra Osnov ne ka rak te ri sti ke tr go va wa na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du u pe ri o du od 20. do 24. av gu sta su bla gi pad ce ne p{e ni ce i so je i pr vo ovo go di {we tr go va we sun co kre tom.

Tr `i {te p{e ni ce je bi lo ne {to ak tiv ni je od osta lih. Pro se~ na ce na tr go va wa iz no si la je 28,22 din/kg (26,13 bez PDV-a), {to je pad od 1,42 od sto u od no su na pret hod nu ne de qu.

Ku ku ru zom se vr lo ma lo tr go va lo, a ce na od 28,08 din/kg (26 bez PDV-a), ma wa je sa mo 0,20 od sto u od no su na pret hod nu ne de qu. Sva ko dnev ni iz ve {ta ji svet skih

agen ci ja o no vim, lo {i jim pro ce na ma pri no sa pre tvo ri li su to tr `i {te u pra vo bu re ba ru ta, ka `u stru~ wa ci i upo zo ra va ju na to da se otva ra {i ro ko po qe {pe ku lant skim ope ra ci ja ma na ter min skim tr `i {ti ma, ko ji ma se for mi ra ne re al na ce na.

So ja dr `i ni vo vi so kih ce na, pro te kle ne de qe iz no si la je 76,68 din/kg (71 bez PDV-a), {to je 1,39 od sto ni `e ne go pret hod ne ne de qe.

Sun co kret se pr vi put po ja vio ove go di ne na ber zan skoj ko ta ci ji. Re a li zo van je ku po pro daj ni ugo vor po 54 din/kg (50 bez PDVa). Pro {le go di ne u `e tvi, sun co kret je star to vao ce nom od 33,6 din/kg, bez PDV-a.

Sun co kre to va sa~ ma je ta ko |e bi la pred met tr go va wa na ber zi, i to po 35,64 din/kg (30,2 bez PDV-a), {to je u od no su na pret hod no tr go va we rast od 0,68 po sto. Ber zan ski in deks PRO DEKS ju ~e je za be le `io vred nost od 262,36 in dek snih po e na, {to je tek 0,6 in dek snih po e na ni `e ne go pro {log pet ka.

Mo re dvo to~ ka {a

„Bi ser {tran da ri je”

Fo to: S. [u {we vi}

Da li su Novosa|ani odjednom postali ekolo{ki svesni, po{to je ispod Mosta slobode bilo parkirano more dvoto~ka{a, me|u kojima nebrojeno mnogo bicikala? Ova plima zapqusnula je stubove mosta u tolikoj meri, da se maltene ni igla nije mogla spustiti me|u wih. Mo`da je na promenu manira u vo`wi uticalo ponovno poskupqewe benzina ili su gra|ani do{li do zakqu~ka da se na skoro 40 stepeni mo`e rashladiti i vo`wom na otvorenom. Gledaju}i ovakve prizore ~ini se da poku{avamo da pratimo trend koji su uvele druge zemqe, poput Holandije gde se maltene svaka druga osoba koristi biciklom.

A. J.

Ba{tenski otpad u ponedeqak se nosi sa Telepa, u utorak iz Koviqa, Klise, Slane bare, sa Vidovdanskog naseqa i Klisanskog brega, a u sredu iz Futoga. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e i to do 6 ~asova. Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti.

Q. Na.

U okviru „Novosadskog de~ijeg leta” ovog vikenda }e na [trandu biti organizovane „Biser {trandarije”. Najmla|i Novosa|ani }e, danas i sutra od 17 do 20 ~asov, na [picu, mo}i da u`ivaju u raznim rekreativnim, edukativnim i kreativnim radionicama. Organizator ove manifestacije je fondacija „Deci na dar”.

A. J.

Novosadska subota25.avgust2012.

No se ba {ten ski ot pad

DE^JE LETO

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sta ro u mo di

e de{ava se retko da se neke stvari „obrnu”, pa tako ono {to je nekada davo bilo popularno i moderno opet do|e na vrh leN stvice. I onda stigne neki festival, o`ivi stara vremena, „pri-

bli`i ih gra|anima”, „popularizuje„ i privoli nove poklonike.

Vitezovi }e ovog vikenda da zauzmu Petrovaradinsku tvr|avu, a vozila „oldtajmeri” stacionira}e se u strogom centru grada, na Trgu slobode. Na Tvr|avi }e mo}i da se isproba oprema koju su nekada{wi borci nosili, ali i da se u~estvuje u vite{kim borbama, dok }e centar omogu}iti qubiteqima starih vozila da makar vide, mo`da sednu u neko od wih, fotografi{u se za kakvu dru{tvenu mre`u, ali je vo`wa rezervisana za vlasnike. ^udnovata je qudska potreba da se s vremena na vreme vrate u neko pro{lo doba. Skok u pro{lost da se zaboravi sada{wost? A. Jerini}

Skulp tu ra pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a se di na ste pe ni {tu

Po gled za pam }e we

Fo to:B. Lu ~i}

U SEPTEMBRU SVE^ANO OTVARAWE TURISTI^KE ATRAKCIJE

V remeploV

Du bok trag Pe re Do bri no vi }a U ansamblu Srpskog narodnog pozori{ta, kada je u Vr{cu 25. av gu sta 1873. go di ne igrao komad Ilije Okrugi}a „Sa}urica i {ubara”, na{ao se dvadesetogodi{wi Beogra|anin Petar Dobrinovi}. On se istakao u jednom putuju}em pozori{tu, pa su ga u svoje ku}e pozvali upravnici pozori{ta u Zagrebu i Novom Sadu.

Privoleo se Novosa|anima i u

Srpskom narodnom pozori{tu proveo vi{e od 40 godina, najvi{e kao glumac, pa rediteq i na kraju upravnik. Taj posao je ostavio, jer je on bio ro|en da bude glumac, kao glumac `iveo i kona~no, kao glumac umro, pripremaju}i se da iza|e na pozori{nu scenu u Novom Sadu decembra 1923. godine.

N. C.

Pe {a ~e we do Pa ra go va Pe{a~ewe od Paragova, preko Iri{kog venca, manastira Hopovo i nazad do Paragova bi}e organizovano sutra, a polazak je u 8.50 ~asova sa @elezni~ke stanice autobuskom linijom 72. Staza ima dosta uspona i duga je oko 18 kilometara. Organizator je Planinarsko smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar”, a za vi{e informacija se mo`eta obratiti vodi~u An ki ci Ma li no vi} na broj 063/870-30-50.

A. Va.

Vi di ko vac ukras Kar lo va ca Vidikovac na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcima, prema ranijim najavama, trebalo bi da bude otvoren u septembru, pred Gro`|ebal. Iako se po onome {to se mo`e videti na tom novoizgra|enom objektu u srcu Sremskih Karlovaca da zakqu~iti da je sve gotovo, nadle`ni u karlova~koj op{tini ka`u da je potrebno jo{ neke sitne poslove zavr{iti i pripremiti sve kako bi, kada bude sve~ano otvoren, vidikovac bio u potpunoj upotrebi.

Postavqawem pozla}enog krsta visokog ~etiri metra 14. juna, a potom i skulpture pesnika Du{ka Trifunovi}a u prirodnoj veli~ini dve sedmice kasnije, vidikovac je dobio duhovnu i umetni~ku dimenziju, {to je od samog po~etka bio ciq. Izrada skulpture Du{ka Trifunovi}a bila je poverena akademskom vajaru iz Sremskih Karlovaca

Ste va nu Fi li po vi }u, koji je svojevremeno objasnio da je izbegao klasi~nu spomeni~ku skulpturu na postamentu zato {to smatra da se ne bi uklopila u ambijent. Pesnik je predstavqen u sede}em polo`aju sa kwigom u ruci, {to simbolizuje wegov kwi`evni rad i pesni{tvo.

Vidikovac }e biti mesto gde }e mo}i da se odr`avaju kulturni i duhovni programi, a i turisti~ka atrakcija. Najzna~ajniji wegov deo je otvorena scena na dva nivoa. Centralno stepeni{te iz Pupinove ulice vodi posetioce na prvi nivo, gde je postavqen krst, na postamentu od tri metra, tako da dawu i no}u uz dekorativnu rasvetu dominira prostorom, dok je na drugom nivou, u amfiteatru skulptura Du{ka Trifunovi}a. Trasa stepeni{ta duga je 93 metra, ali zahvaquju}i odmarali{tima s klupama, posetioci

Old taj me ri da nas u cen tru Me|unarodni skup oldtajmera, 18. po redu, odr`a}e se danas. Start relija je u 8.30 sati, a kolona se zaustavqa u Kulpinu, zatim u 11 ~asova u Akva parku u Va~kom Petrovcu, gde }e se prirediti se izlo`ba vozila. Paradna vo`wa i polazak za Novi Sad su planirani u 16 sati. Izlo`ba starovremenskih automobila je zakazana za 17 ~asova u centru Novog Sada.

Sve~ana dodela nagrada priredi}e se u hotelu „Stari krovovi” u 20.30 sati, a nakon toga sledi `urka. Sutra u 11.30 sati odr`a}e se ispit spretnosti na Spensu.

T.D.D.

uz u`ivawe u pogledu i odmor, bez velikog napora mogu da se popnu na vrh. Do vidikovca se mo`e sti}i i kolskim putem oko grobqa. Ova putawa prilikom radova slu`ila je za dopremawe materijala i alata, a u budu}nosti }e biti rezervisana samo za snabdevawe, odnosno slu`bena vozila.

- Sa tog mesta se Sremski Karlovci vide kao na dlanu, to je svojevrsna istorijska ~itanka grada, koja posetiocima pru`a zadovoqstvo da vide sve najzna~ajnije kulturnoistorijske spomenike - ka`e predsednik karlova~ke op{tine Mi len ko Fi li po vi}.

Gradwa je zapo~eta u septembru 2008. godine od novca koji je obezbedio Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Zbog ka{wewa u pla}awu radovi su prekinuti i nastavqeni u aprilu pro{le godine nakon dve godine pauze.

Z. Ml.

DANAS I SUTRA

Vi te zo vi na tvr |a vi Manifestacija „Sredwovekovni kamp”, kojom se promovi{u sredwovekovne borbe i dr{tvene igre, odr`a}e se danas i sutra na Petrovaradinskoj tvr|avi. Posetioci }e mo}i da vide ~lanove udru`ewa „Zeleni Barjak” i „Bele Orlove” iz Beograda koji }e biti obu~eni u oklope i prikazive}e razli~ite tipove borbe. Pored borbi, bi}e promovisane i razli~ite dru{tvene igre, gde }e biti odr`an i turnir u strate{kim igrama War ham mer i Ma gic the Gat he ring. Posetioci }e mo}i da u~estvuju u ovim igrama, kao i u vite{kim turnirima ako budu `eleli. Mla|i posetioci }e imati priliku da posete i {kolu vite{tva u nekoliko termina. Organizator ove manifestacije je Udr`ewe qubiteqa dru{tvenih igara” Valhala”, kao i Udr`ewe za o~uvawe sredwovekovne ba{tine „Zeleni barjak”.

G. G.

OTVORENI BAZEN NA „SPENSU” MESTO ZA VE^ERWI IZLAZAK

Oaza zva na no} no ku pa we Tropske vru}ine koje uporno ne napu{taju Novi Sad, teraju gra|ane da se rashlade na sve mogu}e na~ine. Fla{ice s hladnom vodom, lepeze, spas na bazenima, ili [trandu. Mnogi beg od vrelog asfalta pronalaze na otvorenom bazenu „Spensa”, gde za 250 dinara od 20 do 23 ~asa svakog dana mogu da se opuste u no}nom kupawu.

Dobrodo{licu svaki put po`ele kabine za presvla~ewe na kojima ve} generacije ostavqaju svoje tragove u vidu raznih porukica i mini grafita, kao i znak kojim se zabrawuje ulazak u patikama. Ostavqawe ode}e i sitnica u ormari}e i tu{irawe ritual su koji svako treba da pro|e pre nego {to iz Spensa zakora~i pod vedro nebo.

Po{to su najmla|i ve} u krevetu re~enice tipa “Mama, vidi me!” ne paraju u{i, a i Sunce je za{lo, pa i oni koje brinu opekotine mogu bezbri`no da se kupaju. Iako se nekolicina upornih trka od zida do zida, da

li uzdu` ili popreko, ve}ina posetilaca se u `eqi da se samo rashlade, lewo odmaraju dr`e}i se za ivicu bazena i pri~aju}i sa osobom do sebe.

ne spre~ava da nastave potragu. Mo`da bi ih skakawe u vodu razveselilo, ali mno{tvo znakova oko bazena upu}uje na to da je ova disciplina stro go za bra we na.

Ako ipak neko poku{a da se oproba u skoku na glavu, spasioci odmah opomiwu.

Rashla|ewe uz bazen nudi i bar u kome se pored kafe i sokova mogu na}i frapei najrazli~itijih ukusa. Za one koji bi i ne{to da prezalogaje tu su sendvi~i i mekike. [arenilo koje stvaraju kupa}i kostimi i pe{kiri polako bledi oko 10 minuta do 23 ~asa, kada spasioci Fo to: S. [u {we vi} duvawem u pi{taqke naMla |i ma obi~ no br~ ka we javquju kraj smene. Tu{irawe i ne predstavqa zadovoqstvo, pa obla~ewe jeste najdosadniji jure sa maskama po dnu bazena deo ve~eri, ali se posetioci gde ih umesto egzoti~nih riba rado vra}aju. ~eka samo kamenac, ali ih to A. Varga

8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota25.avgust2012.

KRAJ RADOVA NA GRBAVICI NAJAVQEN ZA SLEDE]U NEDEQU

NA REDOVNIM I DODATNIM KIOSCIMA JGSP-a

Po ~e la pro da ja mar ki ca za sep tem bar Pro da ja me se~ nih mar ki ca za sep tem bar po ~i we da nas, dok av gu stov ske me se~ ne mar ki ce va `e do 5. sep tem bra. Mar ki ce }e mo }i da se ku pe na de `ur nom ki o sku u [a fa ri ko voj uli ci i na {al te ru za pro da ju rad ni~ kih mar ki ca na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci, dok }e na red ne dve su bo te bi ti rad ne za sva pro daj na me sta JGSP-a.

Re dov na pro daj na me sta su na ki o sci ma u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci, a rad no

vre me je od 6 do 20 ~a so va. Do dat na pro daj na me sta su ki o sci pre ko pu ta Li man ske pi ja ce (od 7 do14 sa ti), na Bi stri ci, is pred Ro di} mar ke ta (od 6 do 20 sa ti), u Stra `i lov skoj, kod stu dent skog gra da (od 6 do 20 ~a so va), pre ko pu ta Fu to {ke pi ja ce, is pred „Al fa ban ke” (od 6 do 20). Ki o sci na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Mak si ma Gor kog, pre ko pu ta rob ne ku }e Ba zar, na pla tou is pred Spen sa i is pred biv {e Lu tri je Voj vo di ne ra de od 10 do 17 ~a so va.

I. D.

DNEVNIK

Usko ro ko na~ no no vo li ce dve uli ce Na osno vu na knad nog na lo ga Za vo da za iz grad wu gra da JKP „Put“ je 16. av gu sta za po ~eo ra do ve na iz grad wi pot por nog zi da i ste pe ni ca ko ji se na la ze na uglu Uli ce

Alek se [an ti }a pre ma Bu le va ru ca ra La za ra.

- O~e ku je se da ovi ra do vi bu du za vr {e ni to kom na red ne ne de qe, kao i po sta vqa we za vr -

Ra do vi na po sta vqa wu za vr {nog as falt nog slo ja pre o sta log de la uli ce Alek se [an ti }a i La sla Ga la su okon ~a ni. U ovim uli ca ma ura |e na je kom plet na re kon struk ci ja vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e, ko ja je u ne kim de lo vi ma bi la sta ri ja i od 50 go di na.

Po sao u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a po ~eo sre di nom mar ta, a sve je tre ba lo da bu de go to vo do 1. ma ja

La sla Ga la i Bu le va ra Oslo bo |e wa. Pre o sta li za vr {ni ra do vi se od vi ja ju na iz ra di par kin ga i pe {a~ kih sta za na kra ju tra se Uli ce

{nog slo ja as fal ta u du `i ni od oko 50 me ta ra - re kla je pr JKP „Put“ Je le na Stoj sa vqe vi}.

Vred nost ra do va je oko 50 mi li o na di na ra.

Da pod se ti mo, po sao u ovim uli ca ma po ~eo je sre di nom mar ta a sve je tre ba lo da bu de ura |e no i as fal ti ra no do 1. ma ja. To, me |u tim, ni je ura |e no zbog pro ble ma sa sa -

sta vom ze mqi {ta,ali i sa iz vo |a ~em ra do va jer, ka ko su re kli u „Vo do vo du”, iz vo |a ~i ni su ra di li ka ko tre ba zbog ~e ga je „Vo do vod” i ras ki nuo ugo vor sa fir mom „Mi le ni jum tim”. U tom pred u ze }u tvr di li su da su ro ko vi pro bi je ni, jer su ra do vi de se tak da na sta ja li zbog ne do stat ka svih po treb nih do zvo la za rad.

Ka ko su ra do vi u za vr {noj fa zi, sta nov ni ci ovog de la Gr ba vi ce ko je je pro te klih me se ci gu {i la pra {i na, ko na~ no }e mo }i da odah nu i u`i va ju u no vom iz gle du svog kra ja.

A. Varga

GDE JE UNIVERZITETSKI CENTAR, TU SU I PODSTANARI

Stu den ti ma nu de i pre gra |e ne te ra se

[ten ci na po klon Su gra |an ka Ma ri ja na ]u lum po kla wa 13 {te na ca me {a na ca, sred weg i ve }eg ra sta. Obez be |e na je bes plat na ste ri li za ci ja ka da za to do |e vre me. U ob zir do la ze sa mo od go vor ni qu bi te qi, ko ji `e le {ten ca za ku} nog qu bim ca. Dr `a we na lan cu, ~u va we vi ken di ca, fir mi i sli~ no, ne do la zi u ob zir, sto ji u ape lu ove su gra |an ke. Za in te re so va ni mo gu da se ja ve na broj te le fo na 064/15-05-200. I. D.

Per for mans na Tvr |a vi Mu zi~ ko li kov ni per for mans „Ne kad i sad No vi Sad” odr `a }e se ve ~e ras u 22 ~a sa u eks te ri je ru Ga le ri je „ITD” (In sti tut za tran sfu zi ju di za nja na), ko ji se na la zi na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi po red sa ta. U pro gra mu }e u~e stvo va ti no vo sad ske mu zi~ ke gru pe „Amaj li ja” i „Sr tejn ^ejnx”, kao i li kov no-umet ni~ ka gru pa

MUK (Ma li umet ni~ ki ko lek tiv). Ciq ovog per for man sa je stva ra we mu zi~ kog i li kov nog zna ka, po ve zi va we pro {log i sa da {weg vre me na u pro sto ru kre a tiv ne zo ne Pe tro var din ske tvr |a ve, kao op {teg me sta za jed ni~ ke me mo ri je broj nih ge ne ra ci ja.

Ulaz je bes pla tan.

I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35) Kulturni centar grada: „Nobelov testament” (19) i „Izme|u svetova” (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ ^I CE: Iva na Mar ti}, Mi la na ]ur ko vi} i Min ka Api} iz No vog Sa da, Ma ri ja Plan ~ak iz Ba~ kog Jar ka, Jo va na Ba bin iz Ka }a, Anu {ka No va ko vi} iz Bo ke, Je le na Zu ro vac iz Ba~ ke Pa lan ke, Ma ri na Ma ki} iz Be o ~i na, Edit Vas iz Ko vi qa, Bo `a na Stu par iz Ba ~a i Mir ja na Ko va ~e vi} iz Ve tr ni ka.

DE ^A KE: Ma ri ja Go lu {in, Iva na Ki }a no vi} i @eq ka Ko va ~e vi} iz No vog Sa da, Ta tja na Ro ga no vi} iz Vr ba sa, Mir ja na Ika~ iz Ba ~a, Bo `a na Kr~ mar iz In |i je, Ani ca Ma le {e vi} iz Vrd ni ka, Li di ja Ke kew iz Bo ke, Na ta {a La zo vi} iz Ru me, Rad mi la Pi li} iz Ma gli }a, Mar ja na Va si qe vi} iz Ba~ kog Jar ka, Ja smi na Va ja gi} iz Fu to ga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radosav \or|a Popovi} (1931) u 10.30 ~asova - urna, Milan Du{ana Solomun (1935) u 11.15, Milica Milana Kqaji} - Radakovi} (1928) u 12, Marija Petra ^elebi} (1930) u 12.45, Jagoda Paje @uni} (1925) u 13.30, Nikola Sretena Stojadinovi} (1949) u 14.15, Mitko Vladimira Stjoanov (1947) u 15 i Arpad Andra{a Kori` (1931) u 15.45 ~asova.

Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Josip Bartolomeja Vukovi} (1932) u 11, Ana Jovana Qubojevi} (1925) u 13 i Bogdan Bogdana Pupovac (1925) u 15 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Kosa Ne|e Terzi} (1951) u 12 i Mi}a Milana Grandi} (1948) u 13.30 ~asova.

Bli `i se no va {kol ska go di na i sred wo {kol ci i stu den ti po la ko kre }u u tr ku za no vim sme {ta jem; ko ji }e im bi ti dom do sle de }eg ju na. Po bro ju ogla sa mo `e se za kqu ~i ti da po nu da na me {te nih sta no va uop {te ni je ma la, a ce ne va ri ra ju od de la gra da, kva li te ta zgra de i iz gle da sme {ta ja. Li man i cen tar su zbog lo ka ci ja fa kul te ta naj po pu lar ni ji, ali i naj sku pqi, dok se na De te li na ri i No vom Na se qu mo `e na }i ne {to po voq ni ji sme {taj. Ipak se sva kom sta no dav cu is pla ti da iz da pro stor za ma we pa re, ne go da osta ne pra znih ru ku.

Gar so we re su uvek su bi le naj po pu lar ni ji iz bor onih ko ji ne vo le da im ne ko re me -

Iako stu den ti i sred wo {kol ci ima ju do sta zah te va u ve zi sa iz gle dom bu du }eg sme {ta ja, ni sta no dav ci ni su bla `i,a ne ki, po re ~i ma bu du }eg eko no mi ste Mi lo {a \u ki }a, ma lo i pre te ru ju.

- Po sto je ra zni zah te vi sta no da va ca, a naj te `e je do go vo ri ti se u ve zi sa even tu al nim kva ro vi ma i o to me na ko me je tro {ak po prav ke. Oni ko ji iz da ju ce le sta no ve uglav nom tra `e sa mo da se ne pra vi ve li ka bu ka, dok oni {to iz da ju so bu ima ju ve li ke zah te ve, po ~ev od to ga ko li ko sme da tra je tu {i ra we, pa do ogra ni ~a va wa bro ja po se ta. Ipak, sve je stvar do go vo ra i kom pro mi sa - ka `e Mi lo{.

A. Varga

PRORADIO PREDUZETNI^KI DUH U MALI[ANIMA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ti red i mir, te se da nas mo gu na }i po ce ni od 100 do 150 evra me se~ no, dok se jed no sob ni sta no vi kre }u od 120 evra. Za one ko ji ma ci mer ska va ri jan ta ne pred sta vqa pro blem, na ras po la ga wu je ve lik broj jed no i po sob nih sta no va od 150 do 190 evra, dok je za dvo sob ne po treb no iz dvo ji ti od 150 do 250 evra.

Ve li ka je po nu da, ali se da nas stvar no sva {ta iz da je, po ~ev od pre gra |e nih te ra sa na ko ji ma uop {te ne ma gre ja wa, do ra znih do gra |e nih so bi ~a ka ko ji ni na {ta ne li ~e, a pod “na me {te nom” so bom se pod ra zu me va kre vet star 30 go di na, `a li se jed na stu dent ki wa pra va.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pro da jom sta rih igra~ aka za ra |uju za no ve Mla dim na ra {ta ji ma re dov no se pri pi su je da „ne ra de ni {ta po ceo dan i ~e ka ju da im sve pad ne sa gra ne”,ali tro ji ca iz u zet no mla dih No vo sa |a na od lu ~i la se na „pred u zet ni~ ki„ po tez ka ko bi se bi, bez ika kve nov ~a ne po mo }i ro di te qa, ku pi la no ve igra~ ke. Na i me, Du {an (10), Sla vi {a (8) i jo{ je dan Du {an (9) od lu ~i li se da sku pe no vac za pu {ku sa ku gli ca ma ta ko {to }e pro da ti svo je sta re igra~ ke ko je su , ka ko ka `u, pre ra sli. Oni su svoj mi ni {tand po sta vi li u Uli ci No vo sad skog saj ma, kod mar ke ta „Ro di}”, a na ovu ide ju su do {li jer su, iako mla di, shva ti li da mo gu i sa mi da do pri ne su ku} nom bu xe tu.

-Znam da je te {ko, da se ne ma pa ra, o to me slu {am na sva kom ko ra NA GRADSKOM GROBQU

„Li sje” ko si am bro zi ju

Na Grad skom gro bqu tra je tre }i krug ko {e wa am bro zi je iza za {ti }e nog po ja sa na ~e tvr tom, {e stom i sed mom grob nom po qu i na po vr {i na ma ko je ni su jo{ pri vre de ne na me ni. Pro gra mom odr `a va wa “Li sje” ne ma po se ban no vac za ko {e we am bro zi je, po sto je sa mo pa re za re dov no odr `a va we, ka `u u sa op {te wu za jav nost po greb nog re du ze }a. Pro gra mom te ku }eg odr `a va wa ze le ni la i obje ka ta na gro bqi ma pred vi |e no je se dam ko {e wa po grob nim me sti ma i ~e ti ri ko {e wa ko ro va, na vo de po greb ni ci u sa op {te wu. U pro te klih me sec da na ve li ka po vr {i na u bli zi ni Vr ta se }a wa he mij ski je tre ti ra na her bi ci di ma.

“Li sje” pod se }a gra |a ne da su oba ve zni da odr `a va ju grob na me sta pre da ka. Ve li ki trav wa ci na grob nim po qi ma su po ko {e ni {est pu ta, po vr {i ne se neo dr `a va nim grob nim me sti ma se ko se pe ti put, a tre nut no se ko si pe to grob no po qe.

Z. D.

ku. Znam da mi tre ba ju no ve igra~ ke, a opet, imam i ove sta re sa ko ji ma se ve} odav no ne igram. Raz mi {qao sam i shva tio da mo gu i sam da ku pim se bi igra~ ku, sa mo ako se ma lo po tru dim- ka zao je Sla vi {a.

Sta ri ji Du {an re kao je da mu se dru go va ide ja do pa la, pa je ta ko od lu ~io da se, po red igra ~a ka, oslo bo di i sta rih bo jan ki ko je ni kad ni je obo jio. Tre }i ~lan ove kom pa ni je, osmo god {wi Du {an, po hva lio se da je us po da pri ku pi go to vo ce lu su mu i da mu ne do sta je sa mo 10 di na ra. Iako mu je drug re kao da tra `i od oca, ovaj ma li pro da vac opre de lio se da sam pri ku pi no vac i se be po ~a sti. Na {tan du se mo gu na }i auto mo bil ~i }i, de~ ji ~a so pi si, bo jan ke, fi gu ri ce iz „kin der ja ja”, raz ne dru ge igra~ ke, ali i po trep {ti ne neo p hod ne za naj mla |e pri li kom od la ska na pla `u, po put „mi {i }a”.

A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota25.avgust2012.

9

STI@E [KOLA, STI@U NOVE CENE

Po sku pqu je pro du `e ni bo ra vak?

Za de set da na po ~i we no va {kol ska go di na, a ro di te qi pr va ka, uve li ko raz mi {wa ju da svo ju de cu upi {u u pro du `e ni bo ra vak. Ce na pro du `e nog bo rav ka je 2.500 di na ra, a u`i ne 1.100 di na ra, me |u tim ka ko sa zna je mo od pred sed ni ka ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la u No vom Sa du Sve to za ra Ko za re va ova ce na }e se ko ri go va ti naj ve ro vat ni je na kon re ba lan sa bu xe ta. Ni je pre ci zi rao ko li ko bi mo glo da bu de to po sku pqe we, ali je is ta kao da sa da {we ce ne ne mo gu da osta nu, jer se te {ko po kri va ju tro {ko vi is hra ne.

- U pro du `e nom bo rav ku de ca ima ju dve u`i ne i ru ~ak, a ovaj no vac ne mo `e da po kri je kva li tet. Ina ~e, pred nost za bo ra vak ima ju |a ci pr vog raz re da, a na -

kon to ga i dru gog. Uko li ko ima me sta u po je di nim {ko la ma i |a ci tre }eg i ~e tvr tog idu u pro du `e ni, ali sve tro {ko ve u do go vo ru sa {ko lom po kri va ju ro di te qi. Po zna to je da je pre ko ne ko li ko go di na uki nut bo ra vak za tre }i i ~e tvr ti raz red zbog bes pa ri ce – ob ja {wa ka Ko za rov.

Pod bud nim okom u~i te qa, ali i naj bo qih osma ka, u {ko li se dru `e s vr {wa ci ma, za jed no u~e i ra de do ma }e za dat ke. Oga ni za ci ja pro du `e nog bo rav ka raz li ku je se od {ko le do {ko le.

Naj ~e {}e su vra ta {ko la pr va ci ma otvo re na od po la se dam uju tro, a do 17 sa ti de ca do bi ju do ru ~ak, ru ~ak i u`i nu. Pre ma re ~i ma Ko za ro va, ne ma ta~ nih po da ta ka, ali sko ro sve grad ske

i ve }i na pri grad skih {ko la ima ju pro du `en bo ra vak de ce.

- U {ko li “Sve ti Sa va“ u Ru men ki pro du `e ni bo ra vak smo pre ~e ti ri go di ne jer se ta da uka za la po tre ba za tim. Sve vi {e qu di se do se qa va u Ru men ku, pa ne ma ju ro di te qe ko ji }e da pri ~u va ju de cu i do |u po wih u {ko lu. Da imam de te u pr vom raz re du po slao bih ga u bo ra vak jer se de ca ov de dru `e, a i ra de do ma }i uz stru~ ni nad zor. O po tre bi pro du `e nog bo rav ka sve do ~i i po da tak da je u we ga upi sa no vi {e od po lo vi ne pr va ka ka `e Ko za rov.

U {ko li „Ko sta Trif ko vi}“ sva ke go di ne oko 200 u~e ni ka pr vog i dru gog raz re da ide u pro du `e ni bo ra vak, a ka ko ka `u, ovu tra di ci ju ne gu ju ve} du -

U KARLOVCIMA PRO[IREN EKOLO[KI CENTAR

No vo kri lo zgra de skroz „ze le no” Po vo dom za vr {et ka grad we ener get ski efi ka snog i odr `i vog objek ta u dvo ri {tu Eko lo {kog cen tra „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma, ju ~e je pri re |e na sve ~a nost na ko joj je to no vo kri lo zgra de zva ni~ no otvo re no.

Sve ~a no sti je pri su stvo vao i ne ka da {wi |ak Kar lo va~ ke gim na zi je, du go go di {wi pro fe sor far ma ko lo gi je na Uni ver zi te tu Ili no is u ^i ka gu, ino stra ni ~lan Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti i pi o nir u is tra `i va wu fi zi o lo gi je sna, prof. dr Mi o drag Ra du lo va~ ki, ko ji je fi nan si rao iz grad wu sa 180.000 do la ra. Vo |en mi {qu da „ne da je onaj ko ima, ne go ko ho }e„ Ra du lo va~ ki je do sa da ob no vio ~e smu „^e ti ri la va„, fa sa du sta re zgra de Eko lo {kog cen tra u Kar lov ci ma, ko ja je u po se du Po kre ta go ra na Voj vo di ne od

Mu zej or ga ni zo vao li kov nu ko lo ni ju Tra di ci o nal na li kov na ko lo ni ja Mu ze ja Voj vo di ne, 16. po re du, po ~i we u po ne de qak, 27. av gu sta, i tra ja }e do pet ka 31. av gu sta. Odr `a va se u Mu zej skom kom ple sku u Kul pi nu, a oku pqa we umet ni ka za pr vi da pred vi |e no je u 10 ~a sva u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. U ko lo ni ji u~e stvu ju umet ni ci Da ni jel Ba bi}, En dre Pe no vac, Ma ri ja Zdrav ko vi}, \er |i A~ai, Vuk Mu {ki wa, Iva Ne deq kov, Alan @i gi} i Jo va na Lu bar da.

Za vr {na sve ~a nost pred vi |e na je za pe tak, u 19 ~a so va, u kom plek su u Kul pi nu.

A. J.

VESTI Film o grad skoj skejt sce ni Pro j ek c i j a do k u m en t ar n og fil ma „Si li kon sko pro le }e” u re `i ji Va we Ho va na bi }e odr `a na ve ~e ras u 21 sa ti, u otvo re nom Skejt par ku.

Film go vo ri o no vo sad skoj skejt sce ni. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Poq ski hor u Kar lo va~ koj gim na zi ji

Jev ti}, pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}.

Iz grad wa no vog kri la po ~e la je pre ne {to vi {e od po la go di ne, jer se uka za la po tre ba za pro {i re wem ka pa ci te ta. Sa 24 le `a ja u no vom kri lu, Eko lo {ki cen tar „Ra du lo va~ ki„ sa da ima 45 le `a je va, ras po re |e nih u 10 ma wih i ve }ih so ba, dve kon fe ren cij ske sa le opre mqe ne za pre da va wa, omla din ski klub, dve ~aj ne ku hi we i let wu ba {tu.

Obje kat }e ko ri sti ti ener gi ju ze mqe za gre ja we i hla |e we, a ener gi ja sun ca bi }e upo tre bqe na za za gre va we vo de. U ovoj zgra di pr vi put u na {oj ze mqi bi }e u upo tre bi eko lo {ki lift, ko ji ko ri sti bi o ra gra di vo uqe. Zgra da }e ima ti vi {e stru ku na me nu, a osmi {qe na je kao me sto za odr `a va we edu ka 2006. go di ne, nad grob ni spo me nik to ri ma u Sr bi ji da ko god od tiv nih pro gra ma na me we nih Bran ka Ra di ~e vi }a na Stra `i lo - wih ho }e da se in spi ri {e, ne ka svim uz ra sti ma iz raz li ~i tih vu. Pro fe so ru Ra du lo va~ kom uru - do |e u Kar lov ce. obla sti. Svo jim sa dr `a ji ma ~e na je ju ~e za hval ni ca, upot pu ni }e tu ri na ~e mu se za hva lio ob ku po nu du Kar Sve ~a no sti pri su stvo vao i ne ka da {wi |ak sti~ ja {wa va ju }i ka ko je do lo va ca, pro mo vi sa Kar lo va~ ke gim na zi je, du go go di {wi {lo do to ga da po sled ti eko grad wu u Sr pro fe sor far ma ko lo gi je na Uni ver zi te tu bi ji i uti ca ti na wih go di na ulo `i oko 275.000 do la ra u Kar po di za we eko lo {ke Ili no is u ^i ka gu, prof. dr Mi o drag lov ce. sve sti.

Ra du lo va~ ki, ko ji je fi nan si rao - Po no san sam na Grad wu objek ta iz g rad w u sa 180.000 do l a r a Kar lov ce, ali ne sa po mo gao je i Fond mo na na to ka kvi su za za {ti tu `i vot ne bi li u pro {lo sti, ne go i na Pri sut ni ma su se obra ti li i sre di ne Re pu bli ke Sr bi je fi Kar lov ce da nas - re kao je, iz me - dr `av ni se kre tar Mi ni star stva nan si ra wem ugrad we si ste ma za |u osta log, Ra du lo va~ ki. - Kar - ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te gre ja we i hla |e we ko ji ko ri ste lov ci ni su sa mo zgra de i cr kve, `i vot ne sre di ne prof. dr Vla - ob no vqi ve iz vo re ener gi je.

Kar lov ci su qu di. Sve {to po - dan Zdrav ko vi}, pred sed ni ca Tekst i foto: sto ji, po sto ji za hva qu ju }i qu - Po ke ta go ra na Voj vo di ne Je le na Z. Milosavqevi}

VESTI

`e od 25 go di na. Osim za po sle nih u~i te qa i vas pi ta ~a ko ji ra de u bo rav ku, u ovoj {ko li i od l i~ n i u~e n i c i za v r { nih raz re da osta ju da po mog nu pr va ci ma.

- Pro du `e ni bo ra vak po sto ji ot ka ko ja ra dim, a vre me nom se sa mo po ve }a vao broj u~e ni ka.

Raz log za to je pro du `e tak rad nog vre me na ro di te qa i to {to ta da ne ma ko da ~u va de cu - ka `e di rek tor {ko le„Ko sta Trif ko vi}“ Mi lan Spa so je vi}.

I u {ko li “@ar ko Zre na nim” du gi niz go di na ra di pro du `e ni bo ra vak, a u~e ni cim se osim ra |e wa do ma }ih za da ta ka nu de i dru ge mo gu} no sti po put {a hov ske i dram ske sek ci je, ra di o ni ca {tri ka wa, cr na wa, {i ve wa, ku va qa.

Q. Nato{evi}

di ma. No vac ko ji sam dao je sa mo je dan fak tor, glav ni fak tor su qu di. Po ru ~io bih pred stav ni ci ma vla sti i eko nom skim fak -

OD 27. DO 31. AVGUSTA NA OTVORENOM UNIVERZITETU

Let we ras pu sti li {te U po ne de qak 27. av gu sta po ~i we 29. Let we ras pu sti li {te. Pro gra mi }e bi ti upri li ~e ni na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, ko ji je u bez ma lo tri de ce ni je bio i or ga n i z a t or. Pred v i | e n i su sport ski pro gra mi i kre a tiv ne ra di o ni ce. Sva ki dan do pet ka 31. av gu sta, ka da se ovo go di {we Let we ras pu stli {te za v r { a v a, bi } e pri k a z an i film. U~e ni ci ma }e bi ti po nu |e na dva fil ma, a oni }e gla sa wem od lu ~i ti ko ji }e da gle d a j u. Ras p u s ti l i { te fi nan si ra ju dve Grad ske upra ve, za sport i omla di nu i za zdrav stvo.

Sva de ca su do bro do {la, a pro gra mi su bes plat ni, po ru ~i li su u po zi vu iz No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta, ko ji se na la zi u Rad ni~ koj 20.

Let we ras pu sti li {ta te u po ne de qak po ~i we u 9 ~a so va sa pro gra mom na zva nim „Raz gi ba va we - ve `ba mo za jed no”, po tom od 9.30 ~a so va je Ma la {ko la od boj ke i sto ni te nis, od 10.30 ~a so va je „Stre li ~ar stvo”, {ah i pro gram „Od igre do me da qe re kre a ti van sport za naj mla |e„.

U~e ni ci }e od 11.30 mo }i da pra ve vi tra `e, da va ja ju i da se igra ju le go koc ki ca ma. Film po iz bo ru bi }e pri ka zan u 13.30 ~a so va.

Z. D.

Kon c ert ho r a „De ~ a c i i de v oj ~ i c e iz Ploc k a” iz Poq s ke bi } e odr ` an su t ra od 19.30 sa t i u sve ~ a n oj sa l i Kar l o v a~ k e gim n a z i j e.

Di r i g ent je Ana Bram s ka.

Ulaz je bes p la t an, a or g a n i za t or je Kul t ur n i cen t ar Po d u n av s kih [va b a „Kar l o vic”.

Z. Ml.

Foto: S. [u{wevi}

TRADICIONALNO TAKMI^EWE NA ^ARDI „LIMAN”

Jo van Ta nur yi} maj stor ko tli }a

Tak mi ~e we „Zla tan ko tli} Du na va” odr `a no je ju ~e, {e sti put po re du, na ~ar di „Li man”. U~e stvo va lo je 25 tak mi ~a ra, a vr hun ske ku va re oce wi vao je pe to ~la ni stru ~an `i ri. U pre le pom pri rod nom am bi jen tu, s po gle dom na Du nav, {i ri li su se mi ri si iz ko tli }a, dok je sve pri sut ne za ba vqao tam bu ra {ki or ke star „[kri pi \e ram” iz Ba~ ke Pa lan ke. Vla snik ~ar de Go ran

Mal ki} ka `e da ni jan se od re |u ju po bed ni ka, jer su u pi ta wu maj sto ri i osva ja ~i ra znih ti tu la u ku va wu ko tli }a. Ipak, on is ti ~e da je naj bit ni ja do bra at mos fe ra i dru `e we, a to ga ne fa li. Glu mac No vak Bi bli ja uru ~io je vred ne na gra de naj bo qi ma, a u pi ta wu su pe ha ri, sli ke aka dem skih sli ka ra i za po bed ni ka gar ni tu ra. Pr vo me sto je osvo jio Jo van Ta nur xi}.

I. D.

AKCIJA ELEKTRODISTRIBUCIJE

Se ku stru ju du `ni ci ma Ak ci ja is kqu ~e wa stru je ne re dov nim pla ti {a ma i du `ni ci ma se na sta vqa, sa op {ta va ju iz Elek tro di stri bu ci je „No vi Sad“ . Do kra ja me se ca na ovim po slo vi ma bi }e an ga `o va no 25 do 35 mon ter skih pa ro va, ko ji }e sva ko dnev no ob ra |i va ti oko 800 na lo ga.

Iz Elek tro di stri bu ci je ape lu ju na po tro {a ~e, ka ko iz ka te go ri je do ma }in stva, ta ko i na du `ni ke iz pri vre de, da {to pre upla te du go va wa ka ko bi iz be gli ne pri jat no sti even tu al ne ob u sta ve is po ru ke elek tri~ ne ener gi je i ka ko se ne bi iz lo `i li do dat nim tro {ko vi ma ko ji se po seb no pla }a ju. U slu ~a ju even tu al ne ob u sta ve is po ru ke elek tri~ ne ener gi je, tro {ko vi po nov nog pri kqu ~e wa

iz no se 1.853 di na ra za kup ce iz ka te go ri je do ma }in stva, dok pri vre da pla }a 4.214 di na ra. Ta ko |e, ape lu ju na gra |a ne i kup ce da even tu al no uo~e no ne le gal no ko ri {}e we elek tri~ ne ener gi je pri ja ve ano nim no, bes plat nim po zi vom kon takt cen tra „Elek tro voj vo di ne” na broj 0800/220-021.

Pod se }a mo kup ce da se du go va wa za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju mo gu upla ti ti, po red na plat nih me sta u “Elek tro voj vo di ni”, na svim {al te ri ma po {ta i po slov nih ba na ka i to bez na pla te pro vi zi je. Rad no vre me bla gaj ni, u po slov noj zgra di „Elek tro voj vo di ne” u No vom Sa du, rad nim da ni ma je od 7 do 18 ~a so va i su bo tom od 8 do 12 ~a so va.

Q. Na.

10

vOJvOdinA

subota25.avgust2012.

dnevnik

НА БАГЉАШУ ПИЈАЦА ЈОШ ЗАТВОРЕНА ЗА ПРОДАВЦЕ

Тезге на паркингу

ВРЕД НА ДО НА ЦИ ЈА КОМ ПА НИ ЈЕ „ХЕН КЕЛ“

Вр тић „Сун чи ца” до био игра ли ште

КУ ЛА: У вртићу „Сунчица“ Предшколске установе „Бамби“ у Кули свечано је отворено новоопремљено игралиште за децу. Средства за изградњу овог игралишта обезбедила је компанија „Хенкел“ на иницијативу Куљанина Слободана Цвијетића који ради у овој компанији. Председник општине Кула Лазар Гребер захвалио се компанији „Хенкел”, као и свима онима који су учествовали у реализацији овог пројекта.

– Ово је веома леп пример, да и једна донација која је сама по себи велика ствар, може добити на значају ако се укључе волонтери и запосле локални капацитети. Општина Кула је дала подршку и преузела на себе финансирање радова који су били неопходни за припрему терена у дворишту вртића “Сунчица”у Кули – рекао је Гребер. Игралиште је добило нову кућицу са тобоганом, покретни мостић и мини зид за пењање, осмишљено тако да малишанима време проведено на отвореном

учини интересантнијим, а да при томе подстиче њихов правилан развој у безбедним условима. Иницијатива компаније „Хенкел Смајл“ која се већ неколико година спроводи и у нашој држави, по први пут је реализована и у Кули. У оквиру те иницијативе спроводе се различити пројекти од друштвеног значаја за које аплицирају запослени у тој компанији. Донација подразумева и волонтерско ангажовање запо слених у реализацији пројектних идеја. Кроз такав вид непрофитног ангажовања „Хенкел“ промовише друштвено одговорно пословање и мотивише своје запослене да преузму бригу о заједницама у којима живе. Такође, у опремању игралишта у вртићу „Сунчица“ учествовали су и неколико предузећа из општине Кула која су била ангажована на столарским и грађевинскиим радовима, као и Удружења младих “Еко Арт” чији су чланови организовали волонтерску акцију и офарбали мобилијаре новог игралишта. М. Кк.

ЗРЕЊАНИН: Рокови за завршетак наткривања пијаце у највећем зрењанинском насељу Багљаш неколико пута су пробијани, а посао још није завршен, што изазива револт пијачних продаваца и трговаца који радње имају надомак пијачног простора. Закупци тезги се жале да им је, због радова који су се отегли у недоглед, промет драстично опао и огорчени су, јер ударно пијачно доба сезонског воћа и поврћа, које је већ на измаку, нису успели да искористе у пуној мери. Тезге су им, наиме, привремено измештене на паркинг иза пијаце, тако да грађани, који су до сада долазили аутомобилима, немају где да паркирају возила. Због тога, уместо на ову, они одлазе на главну пијацу. Нервоза је завладала и код власника локала у тржном центру и око пијачног простора. Многи од њих нашли су се у току радова у “слепим улицама”, у које нико не залази. Били су спремни да отрпе два месеца, колико је првобитно предвиђено за довршетак радова на наткривању пијаце. Уместо 8. јуна, међутим, који је био утврђен за по- Воће и поврће уместо аутомобила

Контејнери завршили у реци ЗРЕЊАНИН: Од постављања нових металних контејнера за смеће није прошло ни седам дана, а већ су се нашли на мети вандала. У току ноћи између 19. и 20. августа, непознате особе су одгурале и бациле у Бегеј два нова контејнера, која су била постављена преко пута зграде Дирекције за мере и драгоцене метале.

- Ко је могао да се одлучи на овакав вандалски чин, да уништава нове контејнере, који су постављени у корист боље хигијене и лепше слике нашег града, а за чију је набавку ЈКП “Чисто-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

вратак у нормалу, ванредно стање отегло се до краја августа. У међувремену, рокови за завршетак су неколико пута пробијани. Директор ЈКП “Пијаце и паркинзи” у Зрењанину Илија Мандић, ипак, уверава да нема разлога за песимизам и да ће ускоро све бити у најбољем реду.

- Посао наткривања пијаце, који је изводила новосадска фирма “Омега” је завршен. Сада је у питању само папирологија, односно чека се формирање градске комисије за технички пријем објекта и добијање употребне дозволе. За то време одрађују се и ситнији послови реновирања и кречења фасада око простора пијаце. Пресељење се очекује до 1. септембра – најављује Мандић. Он вели да ће пре пресељења бити организована и интерна лицитација за тезге, на којој ће учествовати продавци који су већ имали закупљене штандове на багљашкој пијаци.

- На жалост, нисмо имали новца да поставимо и нове тезге, већ смо репарирали постојеће - напомиње Мандић и прецизира да је наткривање пијаце коштало нешто мање од 22 милиона динара. Ж. Балабан

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ћа и зеленило” уложило значајна финансијска средства, заиста нам није познато. Сматрамо да је свима нама у заједничком интересу да чувамо посуде за одлагање комуналног отпада и да их користимо за намену за коју су и постављени – изјавила је јуче директорица Сектора за маркетинг и развој у “Чистоћи и зеленилу” Тања Вучковић Милишић и захвалила се Зрењанинцу Милану Ловрову који је радницима овог предузећа пружио помоћ приликом извлачења новог металног контејнера из реке Бегеј. Ж. Б.

Извлачење контејнера из реке

vojvodina

dnevnik СА РАД ЊА „ВОЈ ВО ЂАН СКЕ ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВЕ” И ЕЛИ ЗА БЕ ТЕ ФЕСЛ ДЕ АЛЕ МА НИ

Но ви кон тингент по мо ћи из Не мач ке ЗРЕ ЊА НИН: Удружење грађана “Војвођанска иницијатива” из Зрењанина посетили су Ели за бе та Фесл де Але ма ни, њен супруг Хо зе Фесл де Але ма ни, као и Јо хан фон Фран кен берг, представници немачке хуманитарне фондације која помаже угроженим породицама у Средњобанатском округу. “Војвођанска иницијатива” и поменута фондација постигли су договор да убудуће прошире сарадњу. Том приликом гости су обишли неколико од укупно 147 социјално угрожених вишечланих породица из Зрењанина, Мужље, Арадца, Меленаца, Томашевца, Стајићева, Ечке, Белог Блата, Михајлова, Тараша и Фаркаждина, које су обухваћене пројектом “Заступам себе - поштујем тебе”.

- При обиласку породица са многобројном децом гости су акценат у будућој сарадњи ставили на бригу о малишанима, којих је преко 400. Договорено је да свакој фамилији, поред већ много пута уручене помоћи у одећи и обући, намештају, бициклима, постељини, стварима за кухињу и купатило, редовно буду испоручивана и хигијенска средства – каже за “Дневник” активисткиња

“Војвођанске иницијативе” Алек сан дра Кха лаф. Двадесет и две године хуманитарног рада су иза Елизабете Фесл де Алемани, рођене у Новој Црњи, сада држављанке Немачке. За више од две деценије ова седамдесетшестогодишња жена, са богатом радном каријером, небројено пута је помагала угроженим мештанима средњег Баната. И не планира на томе да се заустави, већ најављује нове хуманитарне акције, у сарадњи са зрењанинским Удружењем грађана “Војвођанска иницијатива”. Елизабета Фесл де Алемани је за време катастрофалних поплава које су пре неколико година захватиле средњобанатски регион, у Јашу Томић, потопљено село у општини Сечањ, упутила 70 камиона хуманитарне помоћи. Кризних деведесетих година, када су рафови у трговинама и апотекама били празни, она је слала огромне количине лекова и медицинских помагала онима којима су били неопходни. Ова помоћ је тада дистрибуирана преко Римокатоличке бискупије, а лекови су Зрењанинцима дељени потпуно бесплатно. Својом донацијом допринела је и акцији “Осмех за старе”, коју је покренула “ВојвоЖ. Б. ђанска иницијатива”.

subota25.avgust2012.

У РУМ СКОЈ ОП ШТИ НИ ЗА ДО ВОЉ НИ ГРАД СКОМ КА СОМ

Без кре ди та и ду го ва ња РУ МА: Чланови румског Општинског већа су, на свом петом заседању, највише времена посветили разматрању Извештаја о извршењу Одлуке о буџету општине Рума за период јануар - јун 2012. године. Укупно остварени приходи и примања у овом периоду износе 33,24 одсто бруто планираних прихода и примања, а бруто извршени издаци за исти период 35,45 процената.

-У структури остварених прихода буџета за шест месеци, највеће учешће имају приходи од пореза на доходак, следе трансферна средства, која су највећим делом из покрајинског буџета, док су приходи од пореза на имовину

на трећем месту по учешћу у структури укупно остварених прихода. Ми смо више него задовољни овим извештајем за прву половину године, немамо никаква дуговања или кредитне аранжмане. У наредном периоду се очекује већа наплата пореза, па тако и повећање прихода у буџету - рекао је председник румске општине Го ран Ву ко вић. Усвојена је Одлука о промени буџетске апропријације, како би се обезбедила средства за осветљење спорт ског игралишта „Словен“ у Руми. Одлуком о буџету за 2012. годину нису планирана довољна средства за улагање у капиталне инвестиције, а сада су се

стекли услови за извођење ових радова. Тема седнице је било и доношење Одлуке о истеку мандата Савета Месних заједница и решење о именовању Привременог тела Прве Месне заједнице у Руми и Месне заједнице у Буђановцима и Витојевцима. Изабрани привремени орган Месне заједнице ће обављати ту функцију до избора нових чланова на јесен. За председника Привременог тела Прве Месне заједнице у Руми изабран је Бо ри слав То по лић, у Месној заједници Буђановци Дра ган Де лић, а у Месној заједници у Витојевцима ту дужност ће обављати Дра ган Пе тро вић. М. Ма ру шић

СЕД НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА СО АПА ТИН

Бо ље пу ње ње бу џе та АПА ТИН: Укупни приходи општинског буџета за првих шест месеци ове године су 512,3 милиона динара, одно сно 61,9 одсто у односу на план за ову годину, док су расходи у истом периоду били 510 милиона динара.Висок проценат остварења прихода буџета резултат је пре свега остварене наплате накнаде за заштиту животне средине, остварења прихода на основу трансфера са других нивоа власти, донације иностраних држава, накнаде за коришћење простора и грађевинског земљишта, као и остварења осталих врста приода, констатовано је на седници Општинског већа. На седници Општинског већа дата је и сагласност да се на годину дана продужи рок изградње објекта пилане и погона за прераду дрвета фирми „Ембалегно“ Сомбор Д.О.О. Ова одлука донета је на основу захтева фирме која има изгледа да обезбеди финансијску конструкцију, али и због потребе изградње трафостанице на поменутој локацији. Продужење рока започињања изградње Туристичко-спортско-рекреативног комплекса за годину дана одобрено је и Алек сан дру Сми ља ни ћу, који је у свом захтеву навео да нису добијене све

Де таљ са сед ни це Оп штин ског ве ћа

Но вац за опе ра ци ју ис так ну тог атле ти ча ра За потребе лечења Бран ка Са ра ча, коме је потребна операција очију у Русији, одобрено је 100.000 динара.

-МЗ Апатин је, из својих извора, издвојила 50.000 динара, а укупна цена интервенције је око 350.000 динара. Верујемо да ће се преостали део прикупити од донатора и грађана који су покренули акцију помоћи овом младићу, истакнутом атлетичару - рекао је заменик председника општине Ми о драг Ба кић.

ЧЕ ТИ РИ ДЕ ЦЕ НИ ЈЕ ЛИ КОВ НЕ КО ЛО НИ ЈЕ „БОР КО ВАЦ“

ВИ ДА НА НЕ ДИЋ, ПР ВА ЖЕ НА НА ЧЕ ЛУ БЕ О ЧИН СКЕ СКУП ШТИ НЕ

До бра са рад ња кључ успе ха БЕ О ЧИН: Након мајских избора Беочин је по први пут у историји добио жену на месту председника Скупштине општине. На ову функцију изабрана је Ви да на Не дић (ДС) из Беочина, рођена 1983. године. Недићева има диплому Филозофског факултета у Новом Саду, одсека за социологију, а у претходне четири године обављала је функцију уреднице Радио-телевизије Беочин. Говорећи о плановима за наредни период, Недићева каже да очекује активно учешће у раду свих одборника, конструктивне предлоге, поштовање институције скупштине и достојанствено понашање.

- Грађанима ће ускоро бити омогућено да са нашим локалним парламентом комуницирају путем сајта општине Беочин. Сва питања, предлози и суге стије стизаће и на моју адресу и биће нам задовољство да у домену нашег рада подржимо све грађане који имају конкретне предлоге како да се унапреди живот у Беочину - објашњава Недићева. Ипак, као најзначајнији корак за будућност сматрам отварање нових радних места попут фабрике „Марс“ и још једне нове фабрике која ниче у бизнис парку, а то је фирма „Ј&Ј2 која ће ускоро упослити значајан број Беочинаца. Како каже, поносна је што је општина Беочин за прошлу годину награђена повељом „Капетан Миша Анастасијевић„ као најуспешнија локална самоуправа.

- Ова награда није дошла преко ноћи, иза ње стоји дугогодишњи труд целе администрације коју је и претходне четири године водио актуелни председник општине Бог дан Цве јић. Поред отвореног Услужног центра којим се управа приближила грађанима, реализовано је низ пројеката који грађанима олакшавају остваривање права у области општинских надлежно сти. Циљ нам је да општина буде доступна свима јер сви ми који живимо овде имамо исти циљ, а то је бољи и уређенији живот у Беочину, сматра Недићева. Према њеним речима, пред овим сазивом општинског парламента наћи ће се неки од најозбиљнијих докумената које доноси локална администрација.

- До краја ове године требало би да усвојимо Стратегију развоја општине Беочин којом ће се потврдити правци којима већ идемо - развој нових грана привреде, отварање нове индустријске зоне, развој туризама и пољопривреде. Пред одборницима ће се наћи и Просторни план општине Беочин и План генералне регулације Беочина као два важна документа која су предуслови за сваки даљи корак и развој свих насељених места у општини, објашњава Видана Недић. Нова председница шансу за развој види и у наставку добре сарадње са свим покрајинским органима, али и републичким институцијама. В. Х.

11

На гра да умет ни ку с нај бо љим ра дом

Од лич ни усло ви за умет ни ке

РУ МА: У организацији Завичајног музеја Рума, под покровитељством општине Рума, отворена је међународна, четрдесета по реду Ликовна колонија „Борковац“. Ова ликовна колонија је покренута још 1968. године и спада у редовну годишњу делатност Музеја у Руми. Ове године колонији се прикључило око двадесетак уметника из Канаде, Аустралије, Русије, Шведске и Србије.

-У Србији је мало колонија које се могу похвалити да прослављају четири деценије постојања. Овде су одлични услови за уметнике, објекат и шума којом смо окружени је изванредна за рад. Међу уметницима је сјајна атмосфера, добра размена искуства и сви имају користи од ове колоније, уметници промоцију и касније изложбу, а музеј добија збирку уметничких дела створених на овој колонији - истакао је председник Удружења ликовних уметника Србије Ву ка шин Ми ло вић. После колоније изабраће се радови који ће бити презентовани на заједничкој изложби, а жири ће одабрати и прогласити уметника са најбољим радом. Уметник добија плакету „Миливој Николајевић“ и право на самосталну изложбу у Завичајном музеју у Руми.

- Моја жена и ја смо први пут учесници ове колоније и веома смо задовољни атмосфером. На амбијент полу сенке смо навикли, тако да нам одговарају услови у којима радимо. Сликамо акрилним бојама, моја дела приказују границе, а Надина поља - рекао је уметник из Панчева Ми лан Јак шић. М. Ма ру шић

дозволе за градњу коју је тражио од Покрајинског секретаријата за водопривреду, који се прогласио ненадлежним и целокупну процедуру пребацило на локалну самоуправу, где је поступак у току. Дата је сагласност и Д.О.О. „Port Company“ Апатин за продужење рока изградње пословног објекта на годину дана.

-Инвеститори су од општине, под повољним условима, добили грађевинско земљиште, под условим да изграде производне погоне и запосле одређени број радника, међутим, због тешке еконосмке ситуације, ре ализација пројеката није започела према плану.Имајући на уму тешку економску ситуацију и оријентацију локалне самоуправе да помогне свима који су заинтересовани за градњу привредних објеката, сасвим је логично да им се изађе у сусрет - рекао је председник Општинског већа и председник општине др Жи во рад Сми ља нић. Чланови Општинског већа Сали су сагласнот Телеком Србија за полагање општичког кабла на релацији до Зелене главе. Кабел ће се постављати у постојеће канале, а сагласност је потребна, јер је земљиште у властиштву локалне самоуправе. Ј. Прел чец

По прав ка клу па ЗРЕ ЊА НИН: Оштећене клупе у најужем градском језгру, на Тргу слободе, биће саниране, најављено је јуче из Јавног комуналног предузећа “Чистоћа и зеленило” у Зрењанину. У плану је да до краја недеље, на 12 клупа, буду замењене и офарбане дотрајале даске.

- Клупе су постављене да би грађани имали где да се одморе и да допринесу лепшем изгледу града. Зато је неопходно да буду лепе и исправне – рекла је директорица Сектора за маркетинг и развој у “Чистоћи и зеленилу” Та ња Вуч Ж. Б. ко вић Ми ли шић.

Са бор мо то ци кли ста НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: Више стотина бајкера очекује се на обали Тисе у Новом Кнежевцу, где се овог викенда одржава се први „Мото сабор„, у организацији Мото клуба „Нови Кнежевац, под покровитељством општине. Окупљање бајкера почело је јуче и наставља се данас, код Кајакашког клуба Обилић, а дефиле ће бити улицама Новог Кнежевца је у 17 сати. Улаз је бесплатан, а госте ће забављати локални и М. Мр. гостујући бендови.

12

dRU[TvO

subota25.avgust2012.

SMRT NERO\ENE BEBE U NOVOSADSKOM PORODILI[TU

Sme wen v. d. uprav ni ka dr Dra gan Bu da kov Na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, prekju~e je umrlo nero|eno dete bra~nog para Do ro slo va~ ki iz Be~eja. Roditeqi smatraju da je beba preminula zbog nepa`we lekara i tra`e da se utvrdi eventualna odgovornost nadle`nih lekara, kako je za RTV izjavio advokat porodice. Kako „Dnevnik” saznaje u Klini~kom centru Vojvodine, uprava KCV smenila je v. d. upravnika Klinike za ginekologiju i aku{erstvo primarijusa dr Dra ga na Bu da ko va i na wegovo mesto postavila dr Dra ga na Sta ji }a.

Tako|e, re~eno nam je, bi}e sprovedena unutra{wa kontrola na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo, a o svemu tome je ve} obave{teno i Ministarstvo zdravqa. U KCV-u se nadaju da }e i Ministarstvo u najkra}em roku na tu kliniku poslati nadle`nu inspekciju da bi sprovela spoqni stru~ni nadzor.

J. B.

MINISTARSTVO ZDRAVQA O OBAVEZNIM SANITARNIM PREGLEDIMA ZAPOSLENIH

Kwi `i ca ni je do kaz da je ne ko zdrav Nakon {to je otkriveno da je u Pred{kolskoj ustanovi “Mladost” u Novom Pazaru radila vaspita~ica koja je obolela od tuberkoloze, Ministarstvo zdravqa Srbije potvrdilo je, na osnovu rezultata sanitarnog pregleda od 19. juna u Zavodu za javno zdravqe u Kraqevu, da niko od 187 zaposlenih u toj pred{kolskoj ustanovi nije bio nosilac uzro~nika zaraznih bolesti. Me|u zaposlenima je i vaspita~ica u toj ustanovi, koja je mesec dana kasnije primqena u stalni radni odnos i neposredno nakon toga joj je u Op{toj bolnici u Novom Pazaru dijagnostifikovana tuberkoloza.

Nedequ dana nakon {to je kod obolele vaspita~ice, koja je imala urednu sanitarnu kwi`icu, konstatovana tuberkuloza, u Zdravstveni centar u Novom Pazaru sme{teno je dvoje dece, dok je 22 na preventivoj terapiji.

Pregledu su podvrgnuti i svi zaposleni koji su bili u kontaktu s obolelom vaspita~icom. U kontaktu s wom bilo je 54 dece uzrasta od ~etiri do {est godina. Iz Ministarstva zdravqa ukazuju na to da obaveznom zdravstvenom pregledu, u skladu s propisima, podle`u zaposleni na poslovima ishrane i nege u pred{kolskim ustanovama, ustanova-

nog sindikata pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa Srbije Qi qa ne Ki ko vi}, lekarski pregledi obavqaju uglavnom rutinski i povr{no. Ona tvrdi da je ta~no da su pregledi obavezni na svakih {est meseci ali, po{to su skupi, svode se samo na proveru brisa iz nosa i grla, stolicu, plu}a i ko`u. Podse}a i na to da su predstavnici sindikata jo{ ranije tra`ili da se omogu}i da se ti pregledi obavqaju jednom godi{we ali da onda budu detaqniji jer se samo tako mogu preduprediti te`a oboqewa a deca za{tititi.

Po re~ima direktorke Uprave Ministarstva rada za bezbednost i zdravqe na radu Ve re Bo `i}-Tre falt, poslodavac je du`an da donese akt o proceni rizka, odnosno da utvrdi koja su to radna mesta s pove}anim rizikom. Zaposleni na takvim mestima trebalo bi da se upu}uju na tzv. prethodni odnosno periodi~ni lekarski pregled na godinu dana, {est meseci, dve godine... odnosno u zavisnosti od opasnosti i {tetnosti samog radnog mesta. Ona je, me|utim, ukazala na to da u izve{taju mo`e da se navede samo da je zaposleni sposoban za rad ili da nije, ali ne i od ~ega boluje jer to spada u zdravstveni podatak.

Tuberkuloza nije iskorewena Iako se veruje da je tuberkuloza u Srbiji iskorewena to, na`alost, nije slu~aj: istina je da je broj obolelih od ove bolesti tokom proteklih {est godina opao 43 odsto. Stru~waci ka`u da je veoma va`no da se tuberkoloza, kao i sve bolesti, le~i na vreme, s obzirom na to da period inkubacije ne postoji a le~ewe, kada se bolest razvije, traje od {est do osam meseci. Oni dodaju da }e jedan od deset zara`enih u nekom periodu `ivota oboleti od tuberkoloze. No, sama zara`enost ne zna~i da }e se razviti bolest tuberkoloze pa zato mnogi i ne znaju da su zara`eni. ma za kolektivni sme{taj dece i omladinu i ustanovama socijalne za{tite za sme{taj odre|enih kategorija lica, kao i lica koja u toku {kolovawa obavqaju obaveznu praksu na tim poslovima.

Zdravstveni pregledi se obavqaju pre zasnivawa radnog odnosa, odnosno pre zapo~iwawa obavezne prakse na tim poslovima, i svakih {est meseci, a po epidemiolo{kim indikacijama – i u roku kra}em od toga. Ako se, me|utim, prilikom zdravstvenog pregleda otkrije pozitivan nalaz, onda se ta lica ne smeju zapo{qavati, a ako je lice u radnom odnosu, zabrawuje mu se obavqawe poslova ili obavezna praksa na tim poslovima do dobijawa negativnog nalaza, odnosno do dobijawa rezultata o potpunom ozdravqewu.

Tako je {to se ti~e teorije, ali u praksi je sve vi{e slu~ajeva da bolesni rade s decom raznog uzrasta. Razlog za to je svakako i u tome {to se kod nas, po re~ima predsednica Samostal-

Predsednica Lekarske komore Srbije dr Ta tja na Ra do sa vqe vi}, koja je specijalista za plu}ne bolesti, isti~e da je ranije postojala obaveza da zaposleni koji rade s decom i s hranom prilikom zapo{qavawa i najmawe jednom godi{we odlaze na detaqne sistematske preglede, koji ukqu~uju i testove na tuberkulozu.

– Sanitarni pregledi koji su sada obavezni za wih obuhvataju bris grla, nosa i pregled stolice. Oni imaju sanitarne kwi`ice i ti pregledi pokrivaju ostale zarazne bolesti, ali ne i tuberkulozu. Testovi na tuberkulozu su ukinuti zato {to se smatra da je to prevazi|ena bolest, ali to nije ta~no. Pod hitno se mora podzakonskim aktom definisati kao obaveza da sistematski pregledi pri zapo{qavawu i periodi~ni moraju da sadr`e snimak plu}a i tuberkulozne probe. O~ekujem da }e se posle ovakih slu~ajeva to i desiti – rekla je doktorka Radosavqevi}.

Q. Male{evi}

dnevnik

TROVAWA HRANOM IZAZVANA SALMONELOM U PORASTU

Do bro pra we i ku va we uni {ta va ju bak te ri ju Nedavno je Ameri~ka uprava za hranu i lekove obavestila javnost da je epidemija salmoneloze u Indijani izazvana konzumirawem jedne vrste diwe. Vest je izazvala ~u|ewe jer su do sada kao izvor zaraze salmonelom naj~e{}e pomiwani nedovoqno termi~ki obra|eni pile}e meso i jaja.

U letwim mesecima trovawe salmonelom nije retkost ni kod nas. Qudi se mogu zaraziti i sladoledom, kola~ima, neopranim vo}em i povr}em, a zaraza salmonelom obi~no se manifestuje jednonedeqnom dijarejom, povi{enom temperaturom i stoma~nim bolovima. Ako dijareja i povra}awe potraje nekoliko sati, mo`e do}i do potpune iscrpqenosti i dehidracije. Za stare qude, decu i osobe s oslabqenim imunitetom za-

raza salmonelom mo`e da bude i fatalna.

U telima doma}ih `ivotiwa i ptica ~esto su prisutne bakterije

fekcije. Me|utim, ako meso inficirano salmonelama pojede ~ovek, mogu se uz gastroenteritis javiti i drugi neugodni simpto-

Zaga|ena hrana U svetu su trovawa hranom uzrokovana salmonelama u stalnom porastu. Vi{e je razloga za epidemijsku pojavnost salmoneloza i u zemqama visokog higijenskog standarda. Prvi je industrijska masovna prerada mesa uz me{awe `ivotiwskih delova koji poti~u od velikog broja `ivotiwa, {to omogu}ava proizvodwu velikih koli~ina zaga|ene hrane. Zatim sve ve}i transport namirnica iz jedne zemqe u drugu ili s jednog kontinenta na drugi, kao i savremeni kolektivni na~in prehrane, kao i |ubriva pripremqena od delova `ivotiwa i riba. Poznato je vi{e od 2.500 tipova salmonela, a stalno se izoluju novi. salmonele, iako `ivotiwe ne moraju pokazivati nikakve znake in-

mi. Salmonele se ne mogu uni{titi dubokim smrzavawem,

ali mogu temeqitim kuvawem.

Posebnu pa`wu vaqa pokloniti zamrznutom mesu koje i pored termi~ke obrade u sredini ostaje polusirovo.

– Ako se bakterije pro{ire iz probavnog trakta u krvotok, mogu se nastaniti u drugim organima – bubrezima, `u~i, srcu ili zglobovima – i tu izazvati upalu, pa i apscese – ka`e dr Stojanka Mari}. – Dodu{e, to se doga|a retko, a ve}ina infekcija salmonelom je blaga i prolazi sama od sebe bez le~ewa. Ako imate proliv koji traje du`e od tri dana ili groznicu s prolivom, povra}awem i bolovima u stomaku, treba se obratiti lekaru, a pogotovo ako se radi o detetu mla|eg uzrasta koje mo`e lako dehidrirati.

J. Barbuzan

Le ko vi jef ti ni ji, ali ih ne }e bi ti?

Vlada Srbije donela je odluku o najvi{im cenama lekova koji se izdaju na recept i, dok ta odluka treba da donese jeftinije lekove za {iru upotrebu, iz Grupacije veledrogerija Privredne komore Srbije upozoravaju na to da je sni`ewe cena vi{e od 300 lekova s liste Republi~kog fonda zdravstvenog osigurawa posledica usagla{avawa s cenama istih lekova u referentnim zemqama, ali po nerealnom

kursu od 99,29 dinara za evro, zbog ~ega je ceo postupak neodr`iv.

Oni podse}aju na to da se ne uva`ava realan kurs evra, koji sada iznosi preko 117 dinara po evru, {to jasno pokazuje da je ceo postupak usagla{avawa cena neprincipijelan i neodr`iv. Podse}aju i na to da su oni na takav predlog Vlade odbili saglasnost i izri~ito se izjasnili protiv sni`ewa cena svojih lekova.

Grupacija veledrogerija postavqa i pitawe kako se o~ekuje redovno snabdevawe lekovima kada RFZO nije ni po~eo pla}awe obaveza za lekove na recept koji su izdati pacijentima u 2012. godini, a procena je da taj dug iznosi oko 17 milijardi dinara. Pri tom, podse}aju, postoji i dug prenet iz pro{le godine za lekove u zdravstvenim ustanovama od 11,3 milijardi dinara.

Q. M.

POKRAJINA REGRESIRA \A^KE I STUDENTSKE KARTE

Do {ko la i fa kul te ta pu tu je 33.500 Voj vo |a na Od 80.000 sredwo{kolaca u Vojvodini koji }e za ne{to vi{e od nedequ dana ponovo krenuti u {kolu, 30.000 }e ih od ku}e do u~ionice stizati javnim prevozom, a za mesec dana u autobusima i vozovima svakodnevno

wuje dotacijama iz pokrajinske kase. Naime, zavisno od op{tine i relacije, Vlada Vojvodine, ranije preko Sekretarijata za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice, a sada preko Sekretarijata za nauku i tehnolo-

Najvi{e |aka putnika u Pan~evu Da bi koliko-toliko roditeqima olak{ale {kolovawe dece, i mnoge op{tine dodaju svoj deo regresirawa, a ima i op{tina, kao Vrbas, Kawi`a, Apatin, koje svojim |acima i studentima putnicima obezbe|uju besplatne karte. Najte`a situacija je u op{tinama u kojima nema sredwe {kole, kao {to su recimo Se~aw i Nova Crwa, a najvi{e |aka putnika ima u Pan~evu. }e na putu do fakulteta biti i tri i po od 50.000 vojvo|anskih studenata. S obzirom na cene prevoza, ti |aci i studenti putnici su veliko optere}ewe za porodi~ni buxet, a taj tro{ak se svake godine unekoliko uma-

{ki razvoj, regresira od deset do 20 odsto cene |a~ke ili studentske karte. Ove godine za regresirawe prevoza sredwo{kolaca Pokrajina je obezbedila 130 miliona dinara, dok je regresirawu studentskog prevoza

nameweno 40 miliona.

Ove godine, za regresirawe karata sredwo{kolcima putnicima konkurisale su sve vojvo|anske op{tine, dok u ~ak devet op{tina nije bilo studenata putnika.

Pri dodeqivawu novca vodilo se ra~una o broju u~enika sredwih {kola, odnosno studenata koji svakodnevno putuju od mesta stanovawa do {kole, odnosno fakulteta. Studenti na osnovu kojih su op{tine konkurisale za regresirawe ne mogu biti korisnici usluge sme{taja u studentskim centrima, moraju se {kolovati na teret buxeta, prvi put biti upisani u godinu studija i ne mogu biti korisnici studentskih stipendija i kredita. S obzirom na to da se u buxetu novac za regresirawe tro{kova puto-

vawa planira za kalendarsku godinu koja obuhvata dve {kolske godine, te da se op{tinama ispla}uje kvartalno, ovih dana u Sekretarijatu za nauku i tehnolo{ki razvoj predstavnici vojvo|anskih op{tina potpisiva}e ugovore za novi kvartal regresirawa sredwo{kolskog i studentskog prevoza.

D. Deve~erski

DOK MLADI ODLAZE IZ BANATSKIH SELA, DRUGI SE DOSEQAVAJU

Beg od grad ske vre ve Ku}e i placevi zabadava i mir koji pru`a seoska idila ono je {to nagna pojedince da okrenu le|a gradskoj vrevi i skrase se u nekom od banatskih sela, ina~e opusto{enih zbog negativnog prirodnog prira{taja i odseqavawa, naro~ito mladih, u velike centre i inostranstvo. Primeri doseqavawa u ovda{wa sela su retki ali ih, ipak, ima. Direktor inostrane firme “Fulgar ist” u Zrewaninu Adol fo Kar lo Pe ro si, ro|eni Italijan, re{io je da Banat odabere kao svoje budu}e prebivali{te. Perosi ve} uveliko gradi ku}u u Elemiru, selu pokraj Zrewanina. Svaki slobodan tren je na gradili{tu i s nestrpqewem i{~ekuje dan kada }e se useliti pod krov svoje ku}e u Srbiji. A pre wega u Elemir se smestio i beogradski akademski slikar Mi ro slav Ko lun xi ja, koji pored ku}e u kojoj povremeno boravi planira i gradwu novog ateqea.

– Volim dalmatinski i crnogorski kr{ i, kao kontrast, Vojvodinu. Zbog toga sam se odlu~io da Elemir odaberem za svoj drugi dom, u kojem supruga i ja provodimo sve vi{e vremena – pri~a Ko-

Mi ro slav Ko lunyi ja u Ele mi ru pla ni ra i grad wu ate qea

lunxija, koji je sada raspolu}en izme|u Beograda i Elemira, gde boravi samo povremeno, ali planira da se u selu skrasi.

Kolunxija veli da sve vi{e vremena provodi u Elemiru, a kada zavr{i gradwu ateqea, onda }e to selo biti wegovo prebivali{te. On ka`e da je oduvek `eleo

da u blizini Beograda na|e prostor u kojem bi mogao da stvara, ali i da se odmara. U ku}i koju je kupio u Elemiru na{ao je sve to: i inspiraciju za stvarala{tvo, i kutak za odmor i opu{tawe.

– Vi{e faktora uticalo je na odluku da se ovde skrasimo. Roditeqi moje supruge Na de su iz Zre-

wanina, a Elemir je blizu grada, nedaleko od Tise, koja je idelano mesto za opu{tawe u letwim mesecima. A dopala mi se i ku}a u koju smo se smestili. Mada je stara, mi smo je adaptirali i na~inili udobnom, uredili smo dvori{te, a imamo i ne{to svoje ba{te i vo}waka. [to sam stariji, sve ja~a je `eqa da se negde “ukorenim” i ne pomeram, a ovo }e biti idealna zamena za Beograd i gradsku vrevu – ka`e Kolunxija, koji u prestonom gradu ima slikarski i kerami~arski ateqe i galeriju.

On je do sada imao veliki broj izlo`bi, a wegove slike i radovi razastrti su po svim kontinetima, diqem sveta. Kao slobodni umetnik, veli da ovo vreme nije ba{ idealno ni za umetnost ni za umetnike, ali se ne `ali na svoj status.

– To je moj `ivot koji sam odabrao i koji }e se nastaviti u Elemiru, gde }e mi biti baza. Mora}u da idem i u Beograd, ali to }e biti povremeno – poruka je Kolunxije, koji upravo sprema izlo`be u Italiji, Be~u, Beogradu, Novom Sadu i Beogradu. @. Balaban

crna hronika

dnevnik IZA BRAVE ZBOG KRA \E SI RO VE NAF TE

Ne sta ja la na pu tu do ra fi ne ri je Zbog sum we da su kra li si ro vu naf tu po li ci ja je uhap si la se dam oso ba, sa op {tio je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}.

On je pre ci zi rao da se uhap {e ni sum wi ~e da su pri svo ji li oko 450.000 li ta ra si ro ve naf te, ko ju su pro da va li na cr no kao ma zut, i ti me pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 200.000 evra.

Iz NIS-a, sa ~i jih bu {o ti na po ti ~e ukra de na si ro va naf ta, po ru ~u ju da }e da qom is tra gom nad le `ni or ga ni utvr di ti even tu al na ume {a nost i dru gih li ca, kao i vi si nu {te te ko ja je po ~i we na toj kom pa ni ji.

Da ~i} je u svo joj iz ja vi pre ci zi rao da su zbog sum we da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo `aj uhap {e ni di rek tor i su vla snik pri vred nog dru {tva „5. ja nu ar” d. o. o. Go ran R. (48), su vla snik tog pri vred nog dru {tva Zo ran R. (53) iz Omo qi ce, Da li bor T. (29) iz istog me sta, vo za~ u tom pri vred nom dru {tvu Mi haj lo M. (29) iz Ko vi na, ta ko |e vo za~, auto me ha ni ~ar @eq ko M. (37) iz Omo qi ce i rad nik u tom pri vred nom dru {tvu Go ran P. (27)

iz Pan ~e va. Da ~i} je ob ja snio da je osum wi ~e ni Go ran R. u svoj stvu di rek to ra tog pri vred nog dru {tva, oba vqa ju }i pre voz si ro ve naf te od crp nih po qa Ke le bi ja, Pa li} i Tu ri ja do Ra fi ne ri je naf te „Pan ~e vo„, or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je od po ~et ka apri la do ju ~e, ka da su we ni ~la no vi uhap {e ni, si ro vu naf tu pro da va la kao ma zut.

Oni se sum wi ~e da su na kon uto va ra si ro ve naf te na crp nim po qi ma u pre pra vqe ne auto-ci ster ne sa spe ci jal no iz ra |e nim bun ke ri ma za pre mi ne oko 4.500 li ta ra, pre is to va ra is ta ka li si ro vu naf tu na auto-pla cu tog pri vred nog dru {tva.

U NIS-u je re ~e no da je hap {e we re zul tat sa zna wa Funk ci je za kor po ra tiv nu za {ti tu te kom pa ni je da se po da ci o pro iz ve de nim ko li ~i na ma si ro ve naf te na bu {o ti na ma NIS-a raz li ku ju od po da ta ka o pri je mu ko li ~i na si ro ve naf te u Ra fi ne ri ji naf te „Pan ~e vo„, bu du }i da su u ve }em bro ju slu ~a je va pri mqe ne ko li ~i ne bi le ma we od pro iz ve de nih.

(Ta njug)

Na se qa za sa da bez bed na [i rom Sr bi ji ju ~e je, kao i u pret hod nih ne ko li ko da na, po no vo evi den ti ra no oko 250 po `a ra, a naj te `a si tu a ci ja i da qe je na Zla ti bo ru, gde se raz buk tao po `ar na ^i go ti.

Po re ~i ma na ~el ni ka Sek to ra za van red ne si tu a ci je Pre dra ga Ma ri }a, po `ar na Zla ti bo ru je u jed nom tre nut ku bio go to vo lo ka li zo van, ali je za tim ve tar opet pro me nio pra vac i va tra kre nu la u prav cu Vo di ca.

– Sva me ha ni za ci ja, teh ni ka i qud stvo se sa da pre ba cu ju ta mo, a ide ja je da {ti ti mo i vi ken di ce i qu de – re kao je Ma ri}.

On je ka zao da je si tu a ci ja na Zla ti bo ru tre nut no naj te `a, ali i da na ne ko li ko dru gih lo ka ci ja u Sr bi ji buk te ve li ki po `a ri.

– Svi ka pa ci te ti na {eg sek to ra sta vqe ni su u funk ci ju ga {e wa po `a ra – u Qu bo vi ji, Ma lom Zvor ni ku, Za je ~a ru i oko li ni Kwa `ev ca, na Ko pa o ni ku – svu da su pri sut ni va tro ga sci iz ce le Sr bi je, od Voj vo di ne do Vra wa – ka `e Ma ri}, do dav {i da su pre mi jer Ivi ca Da ~i} i ru ski mi ni star za van red ne si tu a ci je Vla di mir Pu~ kov do go -

In dij ska ko no pqa u ku ku ru zu

pqe, za ko ju se pret po sta vqa da je bi la na me we na pro da ji.

U ak ci ji je pro na |e no i od u ze to ukup no 426 bi qa ka in dij ske ko no pqe, vi si ne i do 2,20 me ta ra, opre ma za ne le gal nu pro iz vod wu dro ge, su {e we i pa ko va -

PO LI CI JA PRO NA [LA NO VAC I ORU@ JE

Uhap {e ni na kon pqa~ ke po {te u Ru {wu Be o grad ska po li ci ja uhap si la je dve oso be ubr zo po {to su uz pret wu pi {to qem iz po {te u Ru {wu ote le oko 790.000 di na ra, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

Slo bo de su li {e ni Be o gra |a ni Mi lan S. (20) i Ne nad J. (20), ko ji su osum wi ~e ni da su uz pret wu pi {to qem ote li no vac od rad ni ka po {te.

U po li cij skom sa op {te wu sto ji i da je pri li kom li {e wa slo bo de, ne da le ko od po {te, pro na |e no vo zi lo „ju go” ko je su Mi lan S. i Ne nad J. ko ri sti li za iz vr {e we kri vi~ nog de la, a u

vo zi lu je pro na |en ce lo ku pan iz nos nov ca ko ji je opqa~ kan iz po {te, kao i dva pi {to qa ko ja su ko ri {}e na za iz vr {e we tog kri vi~ nog de la.

Mi lan S. se sum wi ~i i da je 22. apri la ove go di ne opqa~ kao istu po {tu i tom pri li kom od u zeo oko 800.000 di na ra, na vo di MUP, do da ju }i da je osum wi ~e ni do ju ~e ra {weg hap {e wa bio u bek stvu.

Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

(Ta njug)

NO VO SA \A NIN PRI VE DEN U GAR DI NOV CI MA

Mal tre ti rao i po li caj ce

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ne na da N. (1977) iz No v og Sa d a zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ome ta wa ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa w u po s lo v a bez b ed n o s ti ili odr `a va wa jav nog re da i mi ra.

Ne nad N. te re ti se da je u sre du, u jed nom ugo sti teq skom objek tu u Gar di nov ci ma, u al ko ho li sa nom sta wu uda rao jed -

nog me {ta ni na, te da je vre |ao i uz ne mi ra vao go ste i ko no ba ri cu ko ja je po zva la po li ci ju.

On se za tim oglu {io o na re |e we po li ci je da pre ki ne na sil ni {tvo, vre |ao ih je i uda rao i obo ji ci na neo la ke te le sne po vre de. U slu `be nim pro sto ri ja ma, al ko-te sti ra wem je utvr |e no da ima 2,25 mg/l al ko ho la u or ga ni zmu i od re |e no mu je za dr `a va we do 12 sa ti.

N. P.

13

STO TI NE HEK TA RA [U ME GUTA PLA ME N

U KI KIN DI LI[ENE SLOBODE ^E TI RI OSO BE

U na stav ku ak ci je „Mo ra va“, pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve u Ki kin di isto vre me no su iz ve li ko or di ni ra nu ak ci ju na pod ru~ ju Sen te i Ki kin de, u me stu Ada ha tar. Tom pri li kom pro na |e ni su za sa di in dij ske ko no pqe i ~e ti ri oso be su li {e ne slo bo de.

Za dr `a va we do 48 ~a so va od re |e no je Zol ta nu M. (1987), Ro ber tu F. (1987) i De ja nu D. (1988), svi iz Sen te, kao i An drei L. (1992) iz ^o ke zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Osum wi ~e ni su na ukup no {est par ce la – za sa da, u de lu ata ra „Ada ha tar” u Sen ti, pro iz vo di li biq ke in dij ske ko no -

subota25.avgust2012.

we, va gi ce za pre ci zno me re we i sli~ ni re kvi zi ti. Biq ke su bi le u po od ma kloj fa zi ve ge ta ci je, a uli~ na vred nost ma ri hu a ne se pro ce wu je na oko pet mi li o na di na ra.

N. P.

vo ri li da da nas u Ni{ stig ne avion „be ri jev” ko ji no si 12 to na vo de za ga {e wa po `a ra.

Ma ri} sma tra da za ne ma po tre be da se pro gla {a va van red na si tu a ci ja jer MUP i dru ga

na ga {e we po `a ra na pod ru~ ju Bru sa kod Ko pa o ni ka, ko ji je za hva tio po vr {i nu od oko 300 hek ta ra. Taj po `ar jo{ ni je lo ka li zo van jer je na vr lo ne pri stu pa~ nom te re nu.

mi ni star stva ras po la `u do voq nim re sur si ma da se si tu a ci ja za dr `i pod kon tro lom.

Na ^i go ti je an ga `o va no vi {e od sto va tro ga sa ca i spa si la ca, kao i tri he li kop te ra, dva MUP-a Sr bi je i je dan ru ski. Ka ko ka `e na ~el nik Upra ve za va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce Go ran Ni ko li}, mo gu }e je da }e se jed na le te li ca pre u sme ri ti

U me |u vre me nu, buk nuo je i po `ar na Ta ri, ko ji je za hva tio ne ko li ko de se ti na hek ta ra. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, po `ar je po ~eo kao pri zem ni, ali se pro {i rio i na dr ve }e zbog ve tra i ne pri stu pa~ no sti te re na.

He li kop ter bi tre ba lo da stig ne i na taj lo ka li tet jer va tro ga sci i spa si o ci ne mo gu vi {e da dr `e po `ar pod kon tro lom.

MAL VER ZA CI JE S PDV-om

O{te tio bu yet za 39 mi li o na Sek t or po r e s ke po l i c i j e pod n eo je Tu ` i l a { tvu u Srem skoj Mi tro vi ci kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra i od g o v or n og li c a pri v red n og dru {tva „Se qak Ze ka kom pa ni ja” M. R. iz In |i je, osum wi ~e nog za neo sno va no is ka zi va we iz no sa za po vra }aj po re za i po r e s ki kre d it, ~i m e je o{te tio bu xet Re pu bli ke Sr bi je vi {e od 39 mi li o na di na ra.

Ka ko je pre ci zi ra no u sa op {te wu Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de, M. R. je u na me ri da ostva ri pra vo na neo sno va ni po re ski kre dit po re za na do da tu vred nost, od sep tem bra do no vem bra 2011. u po slov nim kwi ga ma pred u ze }a la `no pri ka zao na bav ku do ba ra od vi {e pri vred nih su bje ka t a ne d o s tup n ih kon t ro l i.

DOLIJAO DVO JAC IZ BA^ KE TO PO LE

Pri tvor zbog pqa~ ke i bom bi Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti M. [.

(1990) iz Ba~ ke To po le zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la raz boj ni {tva, iza zi va wa op {te opa sno sti, ne do zvo qe ne pr o iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pr o me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja i na no {e wa la kih te le snih po vre da.

Za jed no s wim za raz boj ni {tvo je osum wi ~en i S. M. (1993) iz Ba~ ke To po le.

Wi ma se sta vqa na te ret da su po ~et kom av gu sta iz vr {i li raz boj ni {tvo na {te tu ga sne sta ni ce u Ba~ koj To po li, gde su ma ski ra ni i uz upo tre bu lo va~ ke pu {ke od rad ni ka uze li no vac.

Ta ko |e, M. [. je osum wi ~en da je s jed nim ma lo let ni kom kra jem pr o -

{le go di ne iz vr {io kri vi~ no de lo raz boj ni {tva u me wa~ ni ci u Ba~ koj To po li iz ko je su od ne li ve }u ko li ~i nu nov ca. Kri vi~ no de lo pr o me ta oru` jaa i eks plo ziv nih na pra va mu se sta vqa na te ret jer se sum wa da je u vi {e na vra ta ba cao bom be u dvo ri {ta pri vat nih ku }a u na me ri da za pla {i o{te }e ne.

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci su pr o tiv svih oso ba ko je su u~e stvo va le u iz vr {e wu po me nu tih kri vi~ nih de la pod ne li kri vi~ ne pri ja ve Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci.

Osum wi ~e ni M. [. i S. M. su uz od go va ra ju }e kri vi~ ne pri ja ve pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci.

S. I.

STA BQI KE NA \E NE U DVO RI [TU

Kri vi~ ne pri ja ve zbog ma ri hu a ne Po li cij ska upra va Pan ~e vo sa op {ti la je ju ~e da }e pro tiv To mi sla va \. i Dar ka M. bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve za kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vodww i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

U sa op {te wu se na vo di da je pan ~e va~ ka po li ci ja ju ~e u oko li ni Be le Cr kve i Ko va ~i ce iz ve la dve ak ci je u na stav ku bor be pro tiv pro iz vod we i tr go vi ne opoj nim dro ga ma. Tom pri li kom, u na stav ku ak ci je „Mo ra va” po li ci ja je pri -

li kom pre tre sa dvo ri {ta To mi sla va \. (28) iz Vra ~e vog Ga ja kod Be le Cr kve pro na {la vi {e od ki lo gram za sa |e nih bi qa ka ko je na li ku ju na in dij sku ko no pqu i oko 35 gra ma osu {e ne ma ri hu a ne.

Isto vre me no, po li cij ski slu `be ni ci u Ko va ~i ci pri li kom pre tre sa wa sta na i dru gih pro sto ri ja Dar ka M. (22) iz ovog me sta pro na {li su i od u ze li oko 75 gra ma ze le ne biq ne ma se na lik na ma ri hu a nu.

(Ta njug)

Pri ka za na na bav ka do ba ra je ukup n e vred n o s ti 229.826.937,90 di na ra, s is ka za nim PDV-om s pra vom na od bi tak u iz no su od 30.973.127,12 di na ra, a do bra za ko ja ne po se d u j e ula z nu do k u m en t a c i j u vred na su 88.805.354,61 di na ra, s is ka za nim PDV-om s pra vom na od bi tak od 8.109.964,21 di na ra, ko ji je neo sno va no ko ri stio kao pret hod ni po rez.

Pri ja vqe ni je u po re skim pri ja va ma za sep tem bar i no vem bar 2011. go di ne is ka zao pret h od n i po r ez na do d a t u vred nost s pra vom na od bi tak, ~i me je neo sno va no ostva rio pra vo na po re ski kre dit u na ve de nim iz no si ma PDV-a.

Po me nu tim rad wa ma M .R. je o{te tio bu xet Re pu bli ke Sr bi je za 39.083.091,33 di na ra.

(Ta njug)

– Ju ~e su buk nu li i po `a ri u se li ma Be ri qe i Bre go vi na u op {ti ni Pro ku pqe, a sve va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce su tre nut no na te re nu – iz ja vio je na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je To pli~ kog okru ga Sr |an Mi tro vi}.

On je re kao da se ra di o po `a ru na otvo re nom pro sto ru i da su u se lu Bre go vi na ugro `e ni se o ski po mo} ni objek ti.

Osim po `a ra na Zla ti bo ru, go ri i kod Qu bo vi je, gde je na po vr {i ni od oko 300 hek ta ra va tra za hva ti la ni sko ra sti we i me {o vi tu {u mu.

Po `ar na Cr nom vr hu ju ~e je br zo lo ka li zo van. Po `a ra ima i na te ri to ri ji op {ti ne Za je ~ar, Ma li Zvor nik...

Sli~ na je si tu a ci ja i u ce lom re gi o nu. U Cr noj Go ri, BiH, Al ba ni ji i Ma ke do ni ji va tro ga sci se bo re s broj nim po `a ri ma.

Al ba ni ja i Re pu bli ka Srp ska su od Sr bi je za tra `i le po mo}, od no sno ustu pa we ru skog he li kop te ra, {to u ovom tre nut ku ni je mo glo da im se u~i ni jer je an ga `o van na ga {e wu po `a ra na Zla ti bo ru.

E. D.

Po li caj ci spre ~i li sa mo u bi stvo Zre wa nin ski po li caj ci spre ~i li su ju~e po ku {aj sa mo u bi stva ma lo let ni ka iz tog gra da, ko ji je na me ra vao da sko ~i sa sim sa iz nad pod zem ne ga ra `e u cen tru gra da.

Iako je mla di} u jed nom tre nut ku po ku {ao da sko ~i sa vi si ne od oko pet me ta ra, dvo ji ca po li ca ja ca su hi tro re a go va la i uhva ti la ga pre ne go {to je us peo u svo joj na me ri.

Po ku {aj sa mo u bi stva do go dio se oko 15.30 sa ti, ne da le ko od po li cij ske sta ni ce u ko ju je ma lo let nik po tom od ve den.

To kom ube |i va wa po li ci je i ma lo let ni ka kod pod zem ne ga ra `e do {la je i eki pa Hit ne po mo }i. Iz po li cij ske upra ve U Zre wa ni nu je re ~e no da se po je di no sti u ve zi sa ova kvim do ga |a ji ma ne }e sa op {ta va ti u jav nost. (Ta njug)

BO GAT STVO IS POD VO LA NA

Kod Tu ra ka 74.000 vi {ka Ca rin ski slu `be ni ci na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci spre ~i li su dvo ji cu tur skih dr `a vqa na da pro kri jum ~a re 74.430 evra, sa op {ti la je Upra va ca ri na.

No vac je pro na |en u auto mo bi lu ne ma~ kih re gi star skih ozna ka u pro sto ru is pod vo la na, u fa bri~ koj {u pqi ni iza za {tit ne pla sti ke.

Pro na |e no je ukup no 94.430 evra, a put ni ci ma je vra }e no po 10.000 evra, ko li ko je do zvo qe na da se pri ja vi na gra ni~ nom pre la zu. Osta tak nov ca je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, uz za pi snik o po kre nu tom pre kr {aj nom po stup ku, pri vre me no za dr `an.

Od ju na 2008. go di ne li mit za iz nos de vi za iz ze mqe po ve }an je na 10.000 evra. Unos nov ca u ze mqu je i da qe neo gra ni ~en, ali su svi put ni ci u oba ve zi da, po Za ko nu o spre ~a va wu pra wa

nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma, pri ja ve pre nos sva ke su me iz nad 10.000 evra i na ula zu i na iz la zu iz ze mqe.

E. D.

RA SVE TQE NA KRA \A U BA^ KOJ PA LAN CI

Od neo kom pju te re iz {ko le Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan ci li {i la je slo bo de me {ta ni na Mi lo ra da R. (1981) i od re di la mu me ru za dr `a va wa do 48 sa ti zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e.

On se te re ti da je iz Osnov ne {ko le „Sve ti Sa va“ u Ba~ koj Pa lan ci ukrao ra ~u nar sku opre mu, vred nu 600.000 di na ra. Za sa i zvr {i la {tvo u tom kri vi~ nom de lu osum wi ~e na je Jo van ka R. (1959), ko ja se te re ti da mu je omo gu }i la ula zak u {ko lu i u u~i o ni ce iz ko jih je otu |io opre mu.

N. P.

14

sport

subota25.avgust2012.

ZVE ZDA SE USPE [NO SU PROT STA VI LA BOR DOU

U rev na {u sve je mo gu }e Fudbaleri Crvene zvezde nisu istakli belu zastavu protiv favorizovanog Bordoa u prvom duelu plej ofa za plasman u Ligu Evrope. Fanati~nom borbeno{}u, no{eni sjajnom podr{kom sa tribina raspevane Marakane, neutralisali su kvalitet i posebno atletsku dominaciju @irondinaca i sti-

U defanzivi su Beogra|ani delovali ~vrsto, posebno se istakao {toperski tandem Jovanovi}- Maksimovi}. Pokretqiv je bio i vezni red, koji se potro{io u kvarewu igre rivala pa daha za kreativniji pristup u ofanzivi nije bilo.

- Zadovoqni smo, mada ne i sre}ni jer nismo pobedili. Opasni Francuzi stvorili su tek

odradili sve takti~ke zadatke koje smo dobili. Delovali smo zrelo i mudro, bili postavqeni kako treba. Uz pomo} navija~a ostavili smo srce na terenu i ostali u igri za prolaz u grupunu fazu takmi~ewa - smatra kapiten.

Korpuletni {toper Nikola Makismovi} dobio je bezbroj duela sa napada~ima Bordoa.

- Presudna je bila disciplina celog tima na terenu. Nismo im do zvo li li da nas ozbiqnije ugroze. Iskusan su

dnevnik

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA GO STU JE JA VO RU

Go lu bo vi bi da po le te

Posle dva poraza na startu sezone, fudbaleri Spartak Zlatibor vode otputovali su u Ivawicu sa samo jednom `eqom- da protiv Javora osvoje bodove.

– Jasno je da `elimo kona~no da pobedimo. Nije prijatno startovati sa dva poraza, pogotovo ako se zna da smo protiv Vojvodine propustili dosta prilika za boqi rezultatr. Ne}e biti lako do-

Hen di kep U Beogradu je zbog kartona pauzirao Kasalica, a u Bordou }e van stroja biti Luka Milivojevi}. Tako|e, pauza mo`da o~ekuje i Milana Jovanovi}a koji je zbog povrede napustio teren u fini{u utakmice. Veliki hendikep, posebno u defanzivi, jer adekvatnih alternativa stru~ni {tab nema.

Mi lan Jo va no vi} (le vo) se `e sto ko bo rio sa sna `nim Fran cu zi ma

gli do remija bez golova. Novi trener crveno- belih Aleksandar Jankovi}, iako u vremenskom tesnacu, uspeo je vaqano da pripremi psiholo{ki i takti~ki ekipu i iz we izvu~e maksimum u ovom ~asu.

- Reakcija tima nakon stresa kroz koji je pro{la bila je dobra. Iz minuta u mint raslo je samopouzdawe. Imali smo jak vetar u le|a od strane navija~a, a aplauzi na kraju utakmice pokazuju da su zadovoqni prikaznim- sumirao je utiske Jankovi}.

jednu {ansu, a mi smo imali nekoliko zanimqivih situacija pred wihovim golom. Nedostajao je jedan pogodak da celokupan utisak bude jo{ pozitivniji. Verujem da smo prona{li recept za igru protiv Bordoa. Sve je i daqe otvoreno u pogledu kona~nog ishoda- smatra Jankovi}.

Kapiten Nikola Miki} vratio se u startnu postavu, a priznaje da je stru~ni {tab obavio lavovski posao u analizi vrlina i mana protivnika.

- Snimqeni su iz svih uglova kako treba, a mi smo na terenu

kolektiv, veoma su nezgodni, prili~no visoki i opasni u pre ki du. Re zul tat je re a lan, daje nam pravo na nadu - rekao je Makimovi}.

Darko Lazovi} bio je najkonkretniji u zavr{nici napada, nekoliko puta ozbiqno je zapretio Francuzima.

- Hvala publici koja nas je nosila sve vreme. Bili smo ratni~ki raspolo`eni, ali `al za pobedom ostaje. Mislim da bi brzina mogla da bude na{ adut u revna{u. Bordo }e morati da krene otvorenije, {to bi mogla da bude na{a {ansa - smatra Lazovi}.

Dobar utisak koji je Zvezda ostavila protiv Bordoa podigao je moral, ali jasno je da prava isku{ewe tek slede kroz nedequ dana u revan{u. Prethodno crveno - bele o~ekuje i prvenstveno gostovawe u Novom Pazaru.

Z. Ran ge lov

UZ PO RAZ PAR TI ZA NA U NOR VE [KOJ

Dva go la za na du i strep wu Fudbaleri Partizana izgubi- da je skok glavni adut Norve`aAleksandra Miqkovi}a, bio je li su u prvoj utakmici plej ofa na, a nismo uspeli da ga zaustajedan od zapa`anijih igra~a na za plasman u Ligu Evrope od vimo. Zadovoqan sam, imamo akterenu.

Tromzea 3:2 (1:1), ali u dobrom tivan rezultat i verujem da }e- Moramo mnogo boqe. Nedoraspolo`ewu o~ekuju revan{ u mo gre{ke na na{em terenu svepustive gre{ke pravimo, u Beogradu. Dva gola postignuta u sti na nulu – rekao je trener Evropi za to budemo ka`weni. gostima mogu presuditi da se Vladimir Vermezovi}.

Mislim da smo boqi od TromPartizan na kraju ipak na|e u On smatra da ve{ta~ka podzea, `alim zbog one dve prilike nekoj od grupa ovog takmi~ewa. loga nije bila hendikep timu. koje smo prokockali. Vaqda }e u Igra Partizana niBeogradu biti boqe – je bilo mnogo boqa od nada se Miqkovi}. onih protiv AEL-a.

- [teta {to smo izTromzo je slabiji tim gubili na ovakav naod Kiprana i samo ~in. Imali smo {anse zbog toga neke gre{ke za boqi rezultata. crno – belih nisu kaMislim da mo`emo do `wene. Opet, i ParLige Evrope, ako istizan je imao svoje pravimo gre{ke na~i{anse za boqi rezulwene u Tromzu - smatat, ali su napada~i tra Sa{a Markovi}. zakazali. Jo{ jednom Na opasku da je se pokazalo da je efiPartizan opet lo{e kasnost rak rana crno po~eo me~, Markovi} – belih koju moraju je odgovario: pod hitno da poprave.

- Iskreno ne znam Svih pet golova pozbog ~ega je to tako. stignuta su glavom poTromzo je igrao presle gre{aka u odbrasing po celom terenu nama, ali ono {to je i u po~etku nismo usstvarno za brigu crno peli da mu pariramo.

– belih je jalovost u Kada smo primili gol trenutku kada protivzaigrali smo boqe i nik igra visok premali {ansu i da povesing. Kao i protiv demo. Nismo imali ni AEL-a, mnogo lopti sre}e, ali dali smo su izgubili Beogra|adva gola i od{krinuni pa spora igra nije li vrata za plasman u mogla da se razvije.

Ligu Evrope.

Partizan mora i trNikola Aksentijeka~ki vi{e da pokavi} je optimista oko Alek san dar Miq ko vi} (2) je bio me |u naj bo qim `e, da bude agilniji i plasmana u LE. Par ti za no vim igra ~i ma u Nor ve {koj bez lopte i tek onda - [teta {to smo is}e stvari funkcionisati kako - I nama odgovara brza podlopustili 1:1, bio bi to fantastisu i zami{qene. ga, kako je bilo wima tako je bi~an rezultat za nas. Ipak, ni 2:3 Trener Vladimir Vermezolo i nama. Ne svi|a mi se kako nije lo{e, a pred na{im navijavi} zadovoqan je kona~nim resmo primili drugi i tre}i gol ~ima moramo dati sve od sebe da zultatom u Tromzu. jer smo takve stvari radili na bi poraz u Tromzu anuliral. Od- Bio je ovo me~ za u`ivawe. treningu.Kod prvog Prijovi} je brana mora boqe, vide}emo gde Obe ekipe igrale su otvoreno, iskoristio visinu i te{ko je smo gre{ili i truditi se da to na gol vi{e. Mi smo u ve}em debilo braniti ga. vi{e ne ponovimo – rekao je Aklu me~a bili dobri, ali smo gluPartizan je u me~u sa Trom- sentijevi}. po primali golove. Znali smo zom dobio vrsnog {topera I. La za re vi}

Vla di mir Tor bi ca

}i do bodova u Ivawici, Javor je zaista dobra ekipa, a iza wih je lepa pobeda od 5:0, slave jubilej.

Ali, sve to mo`emo da prevazi|emo dobrom igrom i da ostvarimo povoqan rezultat – kazao je kapiten Vladimir Torbica.

Suboti~ani }e imati problema sa sastavom, pogotovo sa odbranom, Kova~evi} je iznu|eno re{ewe na desnom beku, Milenovi} se jo{ uvek nije oporavio, Ota{evi} je prekinuo saradwu sa klubom.

N. S.

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE – 3.KO LO JA GO DI NA: Rad ni~ ki (N) - Rad ni~ ki 1923

1:1 (0:0)

Su bo ta BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk U@I CE: Slo bo da Po int - Do wi Srem IVA WI CA: Ja vor - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Sme de re vo NO VI SAD: Voj vo di na - BSK Bor ~a

(17.00) (17.00) (17.00) (17.00) (19.30)

Ne de qa NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda (Are na sport, 17.00) BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na (Are na sport, 19.00) 1. Do wi Srem 2 2 0 0 3:1 6 2. Ja go di na 2 2 0 0 2:0 6 3. N. Pa zar 2 1 1 0 4:1 4 4. Rad 2 1 1 0 4:2 4 5. Voj vo di na 2 1 1 0 1:0 4 6. Rad ni~ ki (N) 3 1 1 1 3:5 4 7. Par ti zan 2 1 0 1 8:2 3 8. Ja vor 1 1 0 0 5:0 3 9. Slo bo da P. 2 1 0 1 2:1 3 10. BSK Bor ~a 2 1 0 1 1:7 3 11. Rad ni~ ki (K) 3 0 2 1 2:4 2 12. C. zve zda 1 0 1 0 2:2 1 13. Sme de re vo 2 0 1 1 0:5 1 14. Haj duk 2 0 0 2 1:3 0 15. OFK Be o grad 2 0 0 2 0:2 0 16. Spar tak ZV 2 0 0 2 0:3 0 U sle de }em ko lu (1/2.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N), SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad Par ti zan.

HAJ DUK NA KA RA BUR MI

Na dok na di ti pro pu {te no Ko je o~ekivao da }e Hajduk i OFK Beograd novu superliga{ku sezonu po~eti sa dva vezana poraza? Malo ko, te zato wihov me|usobni susret pobu|uje pa`wu, jer }e dati odgovor ko je na putu povratka, a ko u jo{ goroj poziciji.

- Ni mi, ni romanti~ari nismo o~ekivali ovo {to nas je zadesilo. Mi posle {ok me~a sa Radni~kim u Kuli moramo na}i snage da se izdignemo iznad postoje}e situacije i da poku{amo da nadoknadimo propu{teno. Nakon dva startna poraza nisam promenio mi{qewe o mojoj ekipi, ona ima budu}nost - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}.

Kuqani veoma dobro znaju vrline doma}ina.

- I oni su imali jednu {ok utakmicu protiv Doweg Srema na svom terenu, ali su ve} u Jagodini dobro igrali. Sa~uvali su gotovo kompletan pro{logodi{wi sastav, Bogavac i Trivunovi} su do-

neli neophodno iskustvo, tako da nam ne}e biti ni malo lako. No, mi vi{e nemamo kud, moramo na Karaburmi da poku{amo da ispravimo ono {to je bilo lo{e u prva dva kola. Ukoliko u tome uspemo mo`emo se nadati povoqnom rezultatu .

Startna postava iz prethodnih duela pretrpe}e promene.

- Naravno, napustili su nas Maksimovi} i @arkovi} i Od we ga se o~e ku ju go lo vi: La zar Ve se li no vi} neko ih mora zameniti, a koji }e Hajduk bi na Karaburmi mogao to igra~i biti odlu~i}emo nakon da krene u ovom sastavu: Peri}, posledweg treninga.Od igra~a }u Milutinovi}, Lali}, Bulatovi}, tra`iti da pru`e maksimum i da Crnoglavac, ]ulum, Sekuli}, time potvrde da s razlogom nose Adamovi}, Popovi}, ]ovin i Vedres Hajduka - istakao je Kaplano- selinovi}. vi}. \. Bo ja ni}

PRE MI JE RA NA DE TE LI NA RI

Op ti mi zam uz opre znost Fudbaleri Novog Sada sa dva poraza na startu Prve lige ne mogu nikako biti zadovoqni,

ni izabranici trenera Josifa Ili}a imaju danas protiv novajlije Timoka, koje trenira iskusni vuk Moma Rai~evi}.

- O~ekuje nas me~ s kvalitetnim rivalom. Timok je dobro or-

mlada i potpuno nova ekipa. Danas }e debitovati Bugarin ^obanov, Bo`i~i} iz Rada i Radoja iz Ba~kog Jarka. U ekipu se vra}a Lazarevski, a jedino ne mo`emo zbog kartona da ra~unamo

Bo `i ~i} ka na ri nac Na Detelinaru je iz redova superliga{a Rada stigao 22 - godi{wi defanzivac Dario Bo`i~i}. Ro|eni Novosa|anin zapa`enim igrama u Be`aniji preporu~io se superliga{u sa Bawice sa kojim ima ~etvorogodi{wi ugovor, a narednih {est meseci prove{}e na Detelinari.

Gol man ka na ri na ca Dar ko Ri sti}

izgubili su na gostovawima od Be`anije (3:1), a zatim od Teleoptika (1:0). Priliku za poprav-

ganizovan klub koji na Detelinaru dolazi sa `eqom da ostane nepora`en. [to se nas ti~e, imali smo dosta oscilacija u prva dva kola, zakazao je prakti~no ceo tim. Fali nam sigurnost u svim linijama, jer je ovo

na Miji}a. O~ekujem te{ku utakmicu, moramo biti jako oprezni, ali ne fali nam optimizam oko kona~nog ishoda - kazao je Josif Ili}.

Utakmica na Detelinari po~iwe u 17 ~asova.

I. Gru bor

DA NAS NA FUD BAL SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Ti mok, IN \I JA: In |i ja - Me ta lac, ZRE WA NIN: Ba nat - Te le op tik, LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Pro le ter, ^A ^AK: Bo rac - Rad ni~ ki (NP), BE O GRAD: Vo `do vac - Slo ga, LU ^A NI: Mla dost - ^u ka ri~ ki, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Na pre dak, BE O GRAD: Be `a ni ja - Je din stvo.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok - BAJ MOK: Rad ni~ ki Pro le ter (BK), NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Za dru gar, NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Bi le }a nin, BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Rad ni~ ki (K), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Ki kin da, KO VIN: Ko lo ni ja Bu du} nost (SC), VR [AC: Vr {ac - Ko za ra.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - SI VAC: Po let - Mla dost (T), NO VI SAD: Bo rac - Cr ven ka, RU MA: Pr vi maj - Ju go vi}, SR BO BRAN: Sr bo bran - Slo ga (E).

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - RU MEN KA: Je din stvo - TSK, [AJ KA[: Bo rac - Vr bas, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Su tje ska, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Ka bel, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Omla di nac, \UR \E VO: Ba~ ka - Tvr |a va, BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Obi li}.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da - BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Ba~ ka, NO VI SAD: Mla dost, Vi no gra dar, Sla vi ja - @e le zni ~ar.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

SPORT

dnevnik

subota25.avgust2012.

15

VOJ VO DI NA DO ^E KU JE BSK (19.30)

I tra di ci ja oba ve zu je SE DAM GO DI NA USPE [NE SA RAD WE IZ ME \U FK „PROF. BO LE SNI KOV” I VOJ VO DI NE: Fudbalski klub „Prof. Bolesnikov” obele`eno je sedam godina uspe{ne saradwe sa FK Vojvodina. Saradwa se pre svega ogleda i u tome {to najtalentovaniji fudbaleri iz FK „Prof. Bolesnikov” odlaze u Vojvodinu gde nastavqaju sa usavr{avawem i napredovawem.

Profesor Branislav Bolesnikov u ime svog kluba, a sportski direktor za omladinski pogon Branislav Novakovi} i trener Zoran Gruji} u ime Vojvodine obavili su “predaju” {est najtalentovanijih igra~a iz generacije (na slici), po`elev{i im da napreduju i budu uspe{ni i u velikoj Vo{i.

Gruji} je tom prilikom istakao izuzetno kvalitetan rad sa najmla|ima u FK „Prof. Bolesnikov” i jo{ napomenuo da se program po kojem deca rade mo`e uporediti sa radom u najve}im evropskim klubovima.

Iz FK „Prof. Bolesnikov” za sedam godina saradwe u Vojvodinu je pre{lo 20 fudbalera(Rockov, Saver, Dun|erski, Kosti}, Pu{ki}, Risti}, Malivuk, Rube`i}, Cari}, Kurte{i, Mari}, Brki}, \eki}, Lelik, Zlatar, Papi}, [}epanovi}, Vari}ak, Kisi} i Papi}), od kojih su neki stasali u reprezentativce u svojim uzrasnim kategorijama. Ovom prilikom promovisana je novina u stru~nom {tabu FK „Prof. Bolesnikov”, koordinator struke bi}e proslavqeni reprezentativac i jedan od Vo{inih velikana Dobrivoje Trivi}.

P. B. Foto: D. Iva ni}

Fud ba le ri Voj vo di ne su u do sa da {wih {est du e la s BSK - om ostva ri li isto to li ko po be da, uz gol raz li ku 16:1. Ka da je tra di ci ja u pi ta wu on da Vo {a ne bi tre ba lo da ima pro ble ma u ve ~e ra {wem okr {a ju. No, u no vo sad skom klu bu se ne uzda ju u tra di ci ju, ko ja

Po tom se tre ner osvr nuo na igru ri va la: - BSK je jed na od ret kih eki pa u li gi ko ja `e li da se nad i- gra va u sva koj utak mi ci . Da kle, ve ru jem da ne }e bi ti bun ke ra s wi ho ve stra ne i da }e to bi ti le pa fud bal ska pri red ba. Mo ji u~e ni ci su sprem ni i pu ni sa mo po u zda wa pa po zi vam na {e na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i bo dre nas do no ve po be de.

Stro ga kon tro la

Hu ma nost na de lu

Voj vo di na je {tam pa la no ve ula zni ce sa {e sna e sto ci fre nim bar ko dom, ko je ne mo gu da se fal si fi ku ju. Ka ko je re kao ru ko vo di oc mar ke tin ga klu ba Pe tar Ni ko li}, to }e uti ca ti na ve }u bez bed nost. Ula zni ce }e ima ti broj sek to ra, re da i nu me ra ci ju se di {ta, a na ula zi ma }e obez be |e we ima ti apa ra te ko ji ma }e utvr |i va ti da li je ula zni ca ori gi nal na. opet i oba ve zu je,ne go u o~e ki va no do bru par ti ju. U pr va dva ko la No vo sa |a ni su kao do ma }i ni od i gra li ne re {e no sa Sme de rev ci ma, za tim su po be di li Spar tak ZV u Su bo ti ci.

- Na {e am bi ci je su po zna te i o to me ne tre ba ni da pri ~a mo re kao je tre ner Zla to mir Za gor ~i}. - Po sle osva ja wa bo do va u du e lu sa Spar ta kom, ima mo oba ve zu da po be di mo i Bor ~a ne.

Uosta lom, u sva ku utak mi cu ula zi mo sa po bed ni~ kim am bi ci ja ma. Igra ~i su sprem ni, po vre |e nih ne ma i svi kon ku ri {u za pr vu po sta vu.

U Voj vo di ni `e le da po mog nu Bran ku Gr bi }u, ko ji je obo leo od le u ke mi je i mo `e da se le ~i sa mo u Ne ma~ koj.

Deo pri ho da od pro da tih ula zni ca na ve ~e ra {wem me ~u bi }e upla }en na `i ro ra ~un Gr bi }a.

Bo jan Na sti} (le vo) iz utak mi ce u utak mi cu po tvr |u je ta le nat

Na te ren sta di o na „Ka ra |or |e” ve ~a ras }e is tr ~a ti i ne k o l i k o mla d i } a iz [K „Ili ja Pan te li}”.

- Na {a ori jen ta ci ja je da {an su da je mo fud ba le ri ma iz na { eg omla d in s kog po g o n a.

Mi to ve} ra di mo, a dvo ji ca mo ma ka su se ve} usta li la u ti mu. Bo jan Na sti} je apo lut no oprav dao o~e ki va wa svih i on }e i ovo ga pu ta bi ti u pr vom pla nu na me stu de snog be ka.

Po vre du je sa ni rao i gol man Ne ma wa Su pi}. Da kle, u Su bo ti ci smo po ~e li po bed ni~ ku se ri ju i ube |en sam da }e mo je i na sta vi ti - na gla sio je Za gor ~i}.

M. Pa vlo vi}

16

sport

subota25.avgust2012.

PRVOTIMAC VERDERA ALEKSANDAR IGWOVSKI

Ne i gra we u Evro pi pro ma {aj Ti tu lu u Bun de sli gi bra ni eki pa Bo ru si je Dort mund, a po sle le to {weg pre la znog ro ka, u ko me je put Ne ma~ ke sti gao ve li ki broj kva li tet nih igra ~a, za tro fej u novoj sezoni bori}e se nekoliko odli~nih ekipa.

Najdu`i sta` u Bundesligi ima srpski reprezentativac i ~lan {ampionskog tima Neven Suboti}, a tu su i Zdravko Kuzmanovi} u [tutgartu, Gojko Ka~ar u Hamburgu, kao i tandem Verdera iz Bremena - Predrag Stevanovi} i standardni ~lan A tima srpske reprezentacije Aleksandar Igwovski. Dvade setjednogodi{wi Pan~e vac dru gu godinu zaredom nosi}e dres tima iz Bremena. Igwov ski }e biti glavna poluga {efa stru~nog {taba Tomasa [afa u vezi i prebacivawu akcija iz odbrane u napad.

O~ekivawa u novoj sezoni su velika u klubu koji je ~etiri puta osvajao titulu prvaka Nema~ke.

- Poku{a}emo ove godine da zauzmemo mesto u gorwem delu tabele. Li~no, uvek pred sebe stavqam najvi{e ciqeve. Tako je kada igram za reprezentaciju, tako je i u Verderu. Za trofej prvaka Nema~ke potrebno je da se poklope neke kockice.

Radili smo ~itavog leta vrlo naporno i mislim da de }e nam se sve to isplatiti kada krene sezona. Sve osim plasmana u evropska takmi~ewa, a za to nam je potrebno da budemo me|u prvih {est u sezoni, smatra}e se kao neuspeh. Jednostavno, Verder je veliki klub, koji ne mo`e da dozvoli sebi dve uzastopne sezone bez evropskih utakmica - izjavio je Igwovski.

Za tim iz Bremena svakako je hendikep kada u sezoni ne nastupa u nekom evropskom takmi ~ewu.

Ipak, kako Igwovski isti~e, to u jednu ruku mo`e da bude i prednost, po{to }e igra~i mo}i maksimalno da se posvete duelima u nacionalnom {ampionatu.

- Dobro smo se pripremili, ali isto tako smo dobili i zna~ajna poja~awa u igra~kom kadru.

Holan|anin Elia se odli~no

U JU@NOM BANATU

Kre }e i omla din ska li ga Fud bal ski sport u ju `nom Ba na tu stag ni ra, ve }i na klu bo va sa ovog pod ru~ ja tak pa, a ret ki su ko ji su se tak mi ~i li ili se tak mi ~e u li ga ma Voj vo d i n e ili vi { im ran g o v i ma.^el ni ci FS Pan ~e vo sa -

ja od lu ka da od 1. sep tem bra kre ne s tak mi ~e wem Omla din ska li ga ju `nog Ba na ta. Tak mi ~e we }e se od vi ja ti u dve gru pe po 11 eki pa, a po bed ni ci gru pa }e u me |u sob nom du e lu or dlu ~i ti o ukup nom pr va ku.

Trener Krstovi} sa najtalentovanijm omladincima Proletera

~i n i l i su ozbiq n u ana l i z u naj p o p u l ar n i j eg spor t a na ovom pod ru~ ju i u do go vo ru sa klu bo vi ma po vu kli od re |e ne po te ze za una pre |e we tre nut nog sta wa. Mo `da je naj va `ni -

Is tok }e ~i ni ti ove eki pe: Vr {ac uni ted, Do bri ca, Slo ga iz Plan di {ta, BAK iz Be le Cr kve, Vil tu rul iz Gre ben ca, Po let iz Izbi {ta, Vr {ac, Pro le ter iz Ba nat skog

KA RA TI STI [O TO KAN FE DE RA CI JE U SU BO TI CI BRU SE FOR MU ZA DO LA ZE ]E IZA ZO VE: U okviru priprema za Svetsko prvenstvo [otokan karate federacije u Milanu (od 12. do 14. oktobra), u Subotici je, pod pod dirigentskom palicom vrsnog karate majstora i pedagoga Ace ]irovi}a i wegovih asistenata Mi}e ]opi}a i Jovice Vukeqe, treniralo

Kar lov ca, Zve zda iz Pa vli {a, Par ti zan iz Ga ja i Rad ni~ ki iz Ko v i n a.Za p ad: Tem p o iz Sef ke ri na, Bu du} nost iz Ba nat skog Bre stov ca,Voj vo di na iz Cre pa je, Sla vi ja iz Ko va ~i ce, Bo rac iz Sa ku la, Slo ga iz Ba nat skog No vog Se la, Ju go sla vi ja iz Ja bu ke, Rad ni~ ki iz Ba ran de Mla dost iz Omo qi ce, Di na mo i @e le zni ~ar iz Pan ~e va. U li gi }e igra ti pre ko 350 mla dih fud ba le ra {to je do bra osno va za se ni or ske po go ne klu bo va iz ju `nog Ba na ta.

- Za for m i r a w e Omla din ske li ge smo se za la ga li mno go ra ni je i ba{ nas je ob ra do va lo to {to se ko n a~ n o kre n u l o sa mr tve ta~ ke. Mi smo u pro {loj se zo ni ve o ma uspe {no igra li u ne f or m al n oj li g i, sad je pri li ka da u ja koj kon k u r en c i j i po k a ` e m o ko li ko vre di mo – re ~e o ovo me tre ner omla di na ca ba nat sko k ar l o v a~ k og Pro l e t e r a Go ran Kr sto vi }a.

R. Jovanovi}

uklopio u ekipu, {to je potvrdio i golovima u prijateqskim pripremnim me~e vima. Velika su o~e kivawa od Belgijanca De Brujnea, koji dolazi iz ^elsija. S obzirom na to da je tek stigao, mislim da }e mu biti potrebno malo vremena da se navikne na igre u Bundesligi. U svakom slu~aju, oni }e biti zna~ajna poja~awa na {eg tima.

Rezultatska sezo na ipak nije po~ela najboqe po Verder.

Klub iz Bremena ispao je ve} na startu doma}eg Kupa od tre}eliga{a Min stera, posle poraza od 4:2. Bio je to duel u kome je Verder imao prednost od 2:1 do 82. minuta, da bi igra~i Min stera stigli do produ`etka, u kome su sa dva gola obezbedili trijumf.

Taj poraz vrlo je negativno iznenadio sve u klubu, me|utim, Igwovski isti~e da je taj duel ve} arhiviran i da su sve misli usmerene na po~etak jubilarne, 50. sezone Bundeslige.

IKAR KASIQAS NAKON PRVOG ME^A SUPERKUPA [PANIJE

Mo `e mo do tro fe ja Gol man Re a la Iker Ka si qas ve ru je da we gov tim mo `e da osvo ji Su per kup. Real je u pr vom me ~u po ra `en od Bar se lo ne (2:3) na gostovawu, ali to ne zna~i da su im sve nade sru{ene - naprotiv.^uvar mre`e Madri|ana naveo je da je drugi pogodak wegovog tima, koji je postigao Anhel di Marija posle gre{ke golmana Viktora Valdesa, dao nadu kraqevima.

- Imali smo zaista te{ke trenutke tokom utakmice u Barseloni. Po~eli smo dobro, ali je onda Barsa preokrenula na 3:1 i stvari su izgledale veoma lo{e za nas. Ipak, sve se promenilo nakon gola Di Marije - rekao je Kasiqas.

On je dodao da je jedan od glavnih ciqeva wegovog tima na gostovawu Barseloni bio da postigne bar jedan gol.

- Mi smo uspeli dva puta da zatresemo protivni~ku mre`u. U ovim me~evima uvek ima tenzije, emocija i poteza koji privla~e pa`wu javnosti. To je sasvim normalno. Fudbal je takva igra i svako se trudi da pomogne svom timu - istakao je Kasiqas.

Revan{ utakmica Superkupa igra se 29. avgusta na stadionu Santijago Bernabeu u Madridu.

oko stotinu karatista svih uzrasta (pioniri, kadati, juniori i seniori).

- Posle tradicionalnog desetodnevnog kampa koji je po~etkom jula odr`an na crnogorskom primorju, reprezentativci su imali trodnevne pripreme u Subotici. Veoma sam zadovoqan kako je ra|eno a do odlaska na Svetko prvenstvo u Italiju i

dnevnik LENS ARMSTRONG ODUSTAO OD BORBE S ANTIDOPING AGENCIJOM SAD

Osta je bez ti tu la sa Tu ra Sed mo stru ki po bed nik bi ci kli sti~ ke tr ke Tur d’Frans Lens Armstrong re kao je da je od u stao od bor be pro tiv op tu `bi An tido ping agen ci jom SAD za do ping.To ujed no zna ~i da }e Armstron gu go to vo iz ve sno bi ti od u ze te sve ti tu le sa naj pre sti `ni je tr ke na sve tu, {to je Agen ci ja na ja vqe na, i do `i vot no }e mu bi ti za bra we no ba vqe we pro fe si o nal nim bi ci kli zmom.

- Po sto ji tre nu tak u `i vo tu sva kog ~o ve ka ka da mo ra da ka `e da je vi {e do sta - re kao je Armstrong. Za me ne, taj tre nu tak je do {ao sa da. Bo rio sam se sa tvrd wa ma da sam va rao i da sam imao ne pra ved nu pred nost na pu tu do mo jih se dam po be da na Tu ru od 1999. go di ne.

is ta kao da ne po sto je fi zi~ ki do ka zi pro tiv we ga ko je bi da le pot po ru gnu snim Taj gar to vim op tu `ba ma. Armstrong, ko ji ni ka da ni je pao na do ping te stu, re kao je da }e se bo ri ti da po bi je te op tu `be za sva vre me na, ali je od bio da u~e stvu je u pro ce su Agen ci je, za ko ji je re kao da je jed no stran i ne pra ve dan. Ta ko |e, re kao je da An ti-do ping agen ci ja ne ma auto ri tet da bi mo gla da mu odu zme ti tu le.

- Sa da okre }em no vu stra nu. Vi {e ne }u ko men ta ri sa ti ovo pi ta we, bez ob zi ra ka kve su okol no sti - re kao je Armstrong. ^e tr de se to go di {wi Arms trong se sma tra za jed nog od naj bo qih bi ci kli sta svih vre me na, ko ji se vra tio spor tu po sle bor be sa ra kom.

Od po vrat ka, bio je ne po be div na Tu ru od 1999. do 2005. go di ne, ka da je osvo jio re kord nih se dam ti tu la. An ti-do ping agen ci ja SAD, ko ju je osno vao ame ri~ ki Kon gres 2000. go di ne, for mal no je op tu `i la Armstron ga za do ping u ju nu.

Pe to ri ca dru gih bi ci kli sta ta ko |e je op tu `e no za za ve ru sa Armstron gom, kao i da su to kom 14 go di na skri va li svo je do ping ak tiv no sti. Agen ci ja je, ta ko |e, u pi smu Armstron gu is ta kla da po se du je uzor ke iz 2009. i 2010. go di ne, u ko ji ma je do ping pri su tan. U tom pi smu, ko je je ob ja vqe no u po je di nim ame ri~ kim me di ji ma, ka `e se da je bar de se to ri ca Arms tron go vih biv {ih tim skih ko le ga i ri va la Lens Armstrong, jedan od najboqih sprem no da sve do ~i da se on do biciklista svih vremena pin go vao od 1999. do 2005. go di ne. Me |u tim bi ci kli sti ma su i Vr lo br zo po {to je ob ja vqe no Flojd Len dis i Taj ler Ha mil ton. sa op {te we, ogla si la se i port pa Len di su je od u ze ta ti tu la sa Tu ra rol ka An tido ping agen ci je En 2006. go di ne zbog do pin ga i on se go Ski ner, ko ja je po tvr di la da }e di na ma bra nio pro tiv tih op tu `bi, Armstrong osta ti bez ti tu la na da bi na kra ju sve pri znao. Isti slu Tu ru i do bi ti do `i vot nu za bra nu. ~aj je bio i sa Ha mil to nom, ko jem je - Ovo je tu `an dan za sve nas ko pre ne ko li ko ne de qa i zva ni~ no ji vo li mo sport i na {e he ro je - re od u ze to zla to sa Olim pij skih iga ra kao je Tre vis Taj gart, iz vr {ni di rek tor An tido ping agen ci je SAD. u Ati ni.

Ra ni je ovog me se ca, fe de ral - Ovo je pra vi sr ce pa ra ju }i pri mer ni sud od bio je Armstron gov zah ka ko kul tu ra spor ta i po be da po tev da blo ki ra is tra gu, iako su sva ku ce nu osta vqa u sen ci fer we go vi advo ka ti do {li do do ka tak mi ~e we, ali je za ~i ste spor ti za da je Agen ci ja do do ka za do ste pod set nik za na du za bu du }e ge {la pret wa ma da }e upro pa sti ti ne ra ci je ko je }e se bo ri ti na istom ka ri je re we go vih biv {ih tim te re nu, bez ko ri {}e wa do pin ga. skih ko le ga uko li ko ne sve do ~e Uko li ko Armstrong osta ne bez pro t iv we g a. Armstron g o v i svo jih ti tu la, si gur no }e bi ti naj advo ka ti ta ko |e su tvr di li da su po zna ti ji spor ti sta ko ji je do bio ga li {i li pra va na pra ved no su ta kvu ka znu, bar od ka nad skog |e we, kao i da Agen ci ja ne ma ju sprin te ra Be na Xon so na, ko jem je ris dik ci ju da bi do ne la bi lo ka od u ze to zla to sa Olim pij skih iga kvu od lu ku. ra 1988. go di ne u Se u lu.

L » ens ni je pao ni na jed nom te stu Tek sa {a nin se iz pro fe si o nal to kom ka ri je re, a bi lo ih je vi {e nog bi ci kli zma po vu kao pro {le od 500 to kom svih ovih go di na. Ni go di ne, ali je i da qe ak ti van u svo je dan spor ti sta na sve tu ni je te sti joj bor bi pro tiv ra ka kroz fon da ran kao on», re kli su Armstron go vi ci ju L « i ve strong». On je go di na ma advo ka ti po vo dom slu ~a ja i do da li ne gi rao da je to kom ka ri je re ko ri da je di no Me |u na rod na bi ci kli stio ne do zvo qe na sred stva, a ni ka sti~ ka uni ja ima nad le `nost po da ni je ni bio po zi ti van na do ping. tom pi ta wu.

U svom sa op {te wu, Armstrong je

Otvoreno SKIF prventvo u Sidnej reprezentativci }e imati nekoliko provera - rekao je selektor Tomi} a wegov prvi asistent Mi}o ]opi} je dodao: -Posle priprema u Subotici spisak reprezentativaca bi}e korigovan i na wemu }e ostati samo oni koji }e u~estovati na Svetskom i SKIF prvenstvu gde o~ekujemo dobre rezultate.

M. Grbi}

SPORT

dnevnik

subota25.avgust2012.

MI LO RAD ^A VI] I ZVA NI^ NO ZA VR [IO PLI VA^ KU KA RIJ RU

TUR NIR U DA LA SU

@elim da budem ministar sporta Naj bo qi srp ski pli v a~ Mi lo rad ^a vi} je i zva ni~ no za vr {io pli va~ ku ka ri je ru i na j a v io da bi jed n og da n a voleo da po s ta n e mi n i s tar spor ta.

- Iz da na u dan bo rim se sa bo lo vi ma u ki~ mi i pi jem ta ble te. Po ~eo sam da idem u te re ta nu za svo ju du {u. Do {ao sam do kra ja pu ta, vre me je da na s ta v im sa `i v o t om.Pred sto ji mi pot pis ugo vo ra ko ji }e ozva ni ~i ti moj od l a z ak u sport sku pen zi ju.I da qe me vu ~e `e qa da se vra tim u ba zen, ali mo ram da bu dem re a lan jer ne znam {ta bih jo{ mo gao da pru `im - re kao je ^a vi} u Udru ` e w u ba na ka Sr bi je.

Osva j a~ olim pij skog sre bra na Igra ma u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne na veo je da pla ni ra da osta n e u spor tu, ali kroz po l i t i~ k i an g a `man.

- @e qa mi je da po sta nem mi ni star spor ta za ne ko li ko go di na, ako se za to uka `e pri li ka. Vo leo bih da osta nem u spor tu i po mog nem raz vo ju srp skog pli va wa.

Ta ko |e, hteo bih da od 1. ja nu a ra otvo rim aka de mi ju u Be o gra du, a da se ka sni je pro {i ri na ce lu Srbi ju.

On je do dao da mu je `e qa da na pi {e auto bi o gra fi ju o vi |e wu `i vo ta u Sr bi ju iz ugla jed nog stran ca.

- Mi slim da sam ta len to van za to i da le po pi {em. Po sled wih ne ko li ko go di na do sta to ga sam pro `i veo u Evro pi, ka ko uspe ha, pa do va, ta ko i do ping kon tro la.

17

^a vi} je do dao da bi pri hod od pro da je te kwi ge i{ao u do bro tvor ne svr he. On je na veo ka ko je ma lo ko ve ro vao da }e po sle te `e po vre de le |a pre ne ko li ko go di na us pe ti da se vra ti na vr hun ski ni vo.

- Tre ni rao sam sa Ru som Ko ro ti {ki nom u Be o gra du i ka da sam vi deo we go ve tre nin ge u te re ta ni, shva tio sam da ni sam do voq no fi zi~ ki jak za OI u Lon do nu. Do {ao sam u fi na le, {to je ne ve ro va tan

U uzlaznoj formi: Jelena Jankovi}

Jelena u finalu Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u fi na le VTA tur ni ra u Da la su po be div {i kva li fi kant ki wu iz Austra li je Kej si De la kvu sa 2:0, po se to vi ma 7:5,

6:4. Srp ska te ni ser ka }e u bor bi za tro fej igra ti pro tiv Ro ber te Vin ~i, ko ja je u dru gom po lu fi na lu de kla si ra la Bo ja nu Jo va nov ski sa dva pu ta po 6:0.

Jan ko vi }e voj je to pr vo fi na le

Da}u sve od sebe

Karijera za ponos Mi lo rad ^a vi} je ro |en 31. ma ja 1984. go di ne u Ana haj mu (Ka li for ni ja - SAD), bra nio je bo je pli va~ kog klu ba Par ti zan, tak mi ~e }i se u slo bod nom i del fin sti lu u tr ka ma na 50 i 100 me ta ra.U ve li kim ba ze ni ma dr `i naj bo qe re zul ta te me |u srp skim pli va ~i ma na 50 (22,29) i 100 me ta ra (48,15) slo bod no i 50 (22,67) i 100 me ta ra (49,95) del fin sti lom. U ma lim ba ze ni ma re kor der je dr `a ve u di sci pli na ma 50 (21,49) i 100 me ta ra (47,90) slo bod no, kao i na 50 (22,36) i 100 me ta ra (49,19) del fin sti lom. ^e ti ri pu ta je u~e stvo vao na Olim pij skim igra ma. Pr vi put na OI u Sid ne ju sa sa mo 16 go di na, po tom i na Igra ma u Ati ni ko je }e pam ti ti po pe hu ko ji ga je za de sio (vo da mu je u{la u ko stim). Na Igra ma u Pe kin gu osvo jio je sre br nu me da qu po sle spek ta ku lar ne fi nal ne tr ke sa Maj klom Felp som, na Igra ma u Lon do nu za u zeo je ~e tvr to me sto.

Mno go uspe ha imao je ^a vi} na Evrop skim i Svet skim pr ven stvi ma (zla to na EP 2003, 2006, 2007, 2008, 2012, zla to na SP 2009). Vla snik je broj nih re kor da.U iz bo ru Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je tri pu ta je bio spor ti sta go di ne - 2003, 2008, i 2009.

uspeh. Mi s lio sam da }u popra v i t i vre m e, ali 51,2 sekun d e je bi l o ja k o spo r o - re kao je ^a vi} i do dao da je bio ve o ma raz o ~a ran zbog to ga {to ni j e osvo j io me d a q u u Lon do nu.

We gov tre ner Pe tar Po po vi} po no san je na uspe he i me da qe ^a vi }a ko ji ma je vi {e pu ta ob ra do vao ce lu na ci ju.

- Bi lo je za do voq stvo sve ove go di ne sa ra |i va ti sa wim.

U~i li smo je dan od dru gog, na sta vqa mo na {e dru `e we, jer na{ od n os ni j e vi {e od n os tre ner-spor ti sta, ve} je po stao rod bin ski - na veo je Po po vi}.

Pred sed nik Udru `e wa ba na ka Ve ro qub Du ga li} je ^a vi } u po k lo n io ve l i k u ura mqe nu fo to gra fi ju po sled we tr ke sa OI u Lon do nu, ko ja se zo ve „Po sled wi skok�.

- Dra go mi je {to sam do {la u Da las i {to sam us pe la da od i gram ne ko li ko za i sta do brih me ~e va. Opet sam ose ti la pri ti sak i kon ku ren ci ju, {to je naj bo qa pri pre ma za Ju Es open. Je dva ~e kam fi na le, da }u sve od se be i za ba vqa }u se - re kla je Jan ko vi }e va po sle me ~a i do da la: - Bi la je to pra va bit ka, Kej si je igra la do bro.

U ~i ta vom me ~u bi lo je do sta na por nih ge mo va i po e na. Odav no se ni sam sa sta la sa wom, ali sam us pe la da iz dr `im sve, sa ~u vam po zi tiv no raz mi {qa we i do |em do po be de po sle dva se ta.

Po sled wi put Jan ko vi} je sla vi la na In di jan Vel sa 2010. godi ne, a u me |u vre me nu je iz gu bi la ~e ti ri fi na la, ukqu ~u ju }i i ovo go di {we u Bir min ge mu.

na kon tur ni ra u Bir min ge mu u ju nu ka da je osta la bez tro fe ja po sle po ra za od Me la ni Udan.

Je le na je po tvr di la da je u uz la znoj for mi, a ne {to sla bi je od i gra la je pr vi set u ko jem je vi |e no ~ak se dam brej ko va. U dru gom je Austra li jan ka De l a k va ima l a sa m o jed n u brejk {an su ko ju je is ko ri sti la, ali je Je le na dva pu ta pra vi la brejk i po sle sat i 42 mi nu ta je sla vi la. [to se ti ~e Bo ja ne Jo va nov ski, ona je ima la pet dvo stru kih ser vis gre {a ka, pre tr pe la je po tri brej ka u oba se ta i na kra ju je na kon 52 mi nu ta do `i ve la ve li ku ne pri jat nost. Je le na se sa Ita li jan kom do sa da sa sta ja la tri pu ta i sva tri pu ta je sla vi la.

SPORT SKI DI REK TOR PAR TI ZA NA DRA GAN TO DO RI]

S Radni~kim za drugo mesto Sport ski di rek tor Par ti za na Dra gan To do ri} re kao je da cr no-be li ne }e vi {e do vo di ti po ja ~a wa.

To do ri} je na po me nuo da osta je da se vi di ko ji }e od igra ~a ko ji su na pro bi pot pi sa ti ugo vor i do dao da }e se Par ti zan bo ri ti sa Rad ni~ kim za dru go me sto u Sr bi ji.

- Ni kog vi {e ne do vo di mo. Sti gao je Gor don, ima mo jo{ tro ji cu na pro bi (De ga ra, Gu tje rez, Bor to li no), a do ne de qe }e mo od lu ~i ti ko od wih osta je.

To do ri} je na sta vio pre pu ca va wa sa ve ~i tim ri va lom ko ja je pre dve ne de qe za po ~eo upra vo on re kav {i da dr `a va gu ra Cr ve nu zve zdu, a na sta vi li su Du{ko Vujo{evi} i Neboj{a ^ovi}.

- Bi}e to odli~an sastav za drugo mesto za koje }emo da se borimo sa kragujeva~kim Radni~kim, obzirom da je Crvena zvezda ve} prva.

BE ^E JAC MIR KO BLA @E VI] PRE U ZI MA VA TER PO LO SE LEK CI JU BRA ZI LA

Tihi Ba~vanin na klupi temperamentnih Karioka Po ~eo je, naj vi {e na u ~io i naj du `e ra dio, od 1989. do 2002. go di ne, uz mu zi ku ve li kog ba~ kog ko la u ma ti~ nom Be ~e ju, na sta vio ~e ti ri go di ne uz cr no gor sko oro u Ja dra nu iz Her c eg No v og, za t im isto to li ko vre me na pro veo u ita li jan skoj Bre {i i slu {ao to no ve ta ran te le i kan co ne, po tom je u Bar se lo ni uz tak to ve fla men ga od ra |i vao tre nin ge {pan skog pr vo li ga {a Bar se lo ne te, a sa da }e, kao se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Ba ra zi la, pri pre me spro vo di ti u rit mu sam be. Bo qi po zna va o ci va ter po lo pri li ka u nas zna ju da je u pi ta wu Be ~ e j ac Mir k o Bla ` e v i}, tre ner spe ci ja li sta za fi zi~ ku pri pre mu.

Uz po me nu te klu bo ve, s opa skom da je u Be ~e ju ra dio sa svim se lek ci ja ma od {ko le va ter po la i pi o nir skog uz ra sta, pre ko vo |e wa da ma, do bri ge o fi zi~ koj spre mi drim ti ma sa Ti se ko ji se oki tio sa {est du plih do ma }ih kru na i ti tu lom evrop skog pr va ka, Mir ko Bla `e vi} ima is ku stva i u ra du s re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma. Ta~ no de ce ni ju, od 1997. do 2006. go di ne, vo dio je su ve tre -

nin ge u te re ta ni i pli va~ ke u vo di na {e re pre zen ta ci je, a na red ne ~e ti ri go di ne je isti po sao ra dio u se lek ci ji Cr ne Go re kao pr vi sa rad nik Pe tra Po ro bi }a. Sa da mu pred sto ji pr vo sa mo stal no vo |e we se lek ci je Bra zi la.

Mno gi su se za ~u di li {to je pri hva tio po ziv Bra zi la, ka da se zna da oni ni su va ter po lo si la. Ali, tre ba ima ti u vi du da }e Bra zil bi ti do ma }in na red ne Olim pi ja de, da sva ki do ma }in ula `e mak si mal ne na po re da omo gu }i svo jim se lek ci ja ma da se {to bo qe pri pre me za de {a va wa na naj ve }oj pla ne tar noj smo tri spor ti sta.

- To je ga ran ci ja da }e se is po {to va ti moj pro gram ra da.

A to je naj va `ni je. Ko li ko god da Bra zil ni je po znat u va ter po l o kru g o v i m a, tvr d im da ima po ten ci jal. Jer, na po ziv tre ne ra Flu mi ne za Kar lo sa Kar va qa, ko ji je sa da sport ski di rek tor Va ter po lo fe de ra ci je Bra zi la, bio sam mi nu la dva le ta u klu bu, dr `ao tre nin ge i uve rio se u po ten ci jal bra zil skih va ter po li sta. To je, ve ro vat no, bi la i po la zna osno va za raz go vor o pre u zi ma wu se lek ci je Bra zi la, po -

Pred novim izazovom: Mirko Bla`evi}

slu ko ji po ~i we da te ~e od 1. ja nu a ra 2013. go di ne. Ali, ~im mi stig n u rad n a do z vo l a i osta li po treb ni pa pi ri, kre }em put ze mqe Ka ri o ka, gde se jo{ ove go di ne pr ven stve na tr ka odr `a va od sep tem bra do de cem bra, a po sle }e pre }i na

evrop ski si stem tak mi ~e wa.

Ra de }i u Flu mi ne zeu, do bi }u ja snu sli ku o ono me {ta me ~a ka kao se lek to ra Bra zi la - ka `e Mir ko Bla `e vi}.

Va qa is ta }i da je ju ni or ska se lek ci ja Bra zi la na mi nu lim Pa na me ri~ kim igra ma svog uz -

ra s ta osvo j i l a pr v o me sto, {to ide u pri log tvrd w i Mir k a Bla `e vi }a da ima po ten ci ja la i da Bra zil u do gled no vre me ne }e bi ti po znat sa mo po re zul ta ti ma fud ba le ra i od boj ka {a.

- Ra no je za bi lo ka kve prog no ze, to, ~ak, i ni je bio uslov u ugo vo ru ko ji sam pot pi sao. Naj va `ni je je da oni pri hva te moj na ~in ra da, da za jed ni~ ki re a l i z u j e m o pro gram olim pij skog ci klu sa i re zul ta ti }e do }i. Ve} sa da znam da }u ima ti jed no zvu~ no ime u ti mu. Re pre zen ta ti vac [pa ni je i do sko ro igra~ Pro Re ka Fi l i p e Pe r o n e }e jo{ na r ed n e se z o n e bra n i t i bo j e cr v e n e fu ri je, a on da }e mu re p re z en t a t iv n i sta t us tri go di ne mi ro va ti i na Olim pi ja di u Rio de @e ne i ru }e u vo di pred vo di ti pred svo jim su na r od n i c i m a se l ek c i j u svog Bra zi la. Raz mi {qa se i o mo gu} no sti da Fe de ra ci ja da dr `a vqan stvo dvo ji ci ino stra -

nih igra ~a, pa je to pri li ka da se an ga `u ju va ter po li sti na po zi ci ja ma ko je bu du naj de fi ci tar ni je. Ali, o tom po tom.

Va q a is k o r i s ti t i ta l e n at igra ~a ko ji su bi li pr va ci PAN Iga ra- raz mi {qa wa su no vog se lek to ra Bra zi la Mir ko Bla `e vi}.

A ka da su PAN igre u pi ta wu, on da }e ve} na red ne bi ti u zna ku srp skog, kon kret ni je be ~ej skog ri va li te ta. Na i me, sport ski di rek tor Ka na de je Dra gan Jo va no vi}, ko ji je svo je vre me no bio gol man i ka pi ten Be ~e ja ca, sa ko ji ma je osvo jio pr ve dve du ple kru ne, a tre ner je Alek san dar Be {lin, ko ji je pr ve igra~ ke za ve sla je na pra vio i tre ner sko is ku stvo ste kao u ma ti~ nom Be ~e ju.

Iako be ~ej ski va ter po lo ni je na vi si ni dru ge po lo vi ne de ve de se tih go di na pro {log ve ka, tra go vi do brog ra da se jo{ uvek pro vla ~e. Ne ki ana li ti ~a ri tvr de da je an ga `o va we Mir ka Bla `e vi }a na kor mi lo Bra zi la pun po go dak. Jer, ti hi i vred ni Ba ~va nin }e us pe ti da ob u zda tem pe ra ment ne Bra zil ce. [to ne uspe re ~i ma, us pe }e ubi ta~ nim ra dom u te re ta ni i ba ze nu. Za wi ho vo do bro.

Vla sti mir Jan kov

18

odmor

subota25.avgust2012.

dnevnik

НА ТЕСТЕРИ ОД 1. ДО 8. СПЕТЕМБРА

РАЗНОВРСНА ЈЕСЕН У БЕЧУ

Одмор за пензионере

Т

уристичка агенција „Компас to u rism & tra vel” из Новог Сада организује одмор за пензионере у одмаралишту „Тестера„ на Фрушкој гори од 1. до 8. сепембра. Одмаралиште „Тестера„ је од Новог Сада удаљено око 25 километара, а налази се на око 250 метара надморске висине. Простире се на око 6 хектара, у окружењу нетакнуте природе и четинарске и листопандне шуме. У непосредној близини је село Черевић које је на самој обали Дунава. Повољној микроклими доприноси лагани поветарац, оближње вештачко језеро и фрушкогорски поточић. Одмаралиште, које чине 3 смештајна павиљона, укупног капацитета 80 лежајева, је потпуно реконструисано и обновљене

2006. године. Собе су вишекреветне, сваки павиљон има одговарајуће заједничке санитарне чворове. У одмаралишту су кухиња, трпезарија, друштвена и заједничке просторије, покривене терасе, медицинска амбуланта, травнати терени, терени за баскет и одбојку, шетне стазе, трим стаза, два мања отворена базена, тушеви. У непосредној близини налази се црквица посвећена Св. Јевастију, заштитнику ловаца. Миру, тишини и чистом ваздуху доприноси удаљеност од саобраћаница и индустријских постројења. Пензионери који одлуче да 8 дана проведу на Тестери по цени од 10 000 динара за пун пансион, поред прелепе природе могу да се релаксирају уз забавне

и рекреативне активности по избору: анимација, шах, пикадо, висећа куглана, боћање, школа плеса, вечерње игранке и изненађења организатора програма. Агенција „Компас„ организује и факултативне програме као што

су: предавања и радионице, излети, дегустације у оближњим фрушкогорским винским подрумима... За све додатне информације заинтересовани могу да се обрате на број телефона 021 52 25 28 или 52 35 78.

НАЈДЕСТИНАЦИЈЕ ЗА ЉУБИТЕЉЕ ПЕШАЧЕЊА

Ко воли, нек изволи

И

У

Октоберфест у Пратеру

Бечу ће се од 27. септембра до 7. октобра 2012. године одржати бечки фест “Визн” који је најсличнији минхенском Октоберфесту. Овај фест је имао премијеру прошле године и ове године ће се поново славити уз пиво, вино и музику. Осим традиционалних пивских шатора који примају до 2.500 гостију први пут ће бити постављена права планинска колиба са атмосфером колибе. Од кулинарских спацијалитета биће типично аустријска бечка шницла, кобасице, печено прасе и коленице, точиће се пиво из Аустрије и бечко вино. У свечаним шаторима ће свакодневно бити у понуди различити музички програм са укупно 99 концерата. Музичари из земље и иностранства забављаће госте шлагерима и народном музиком.

У

Еверест Бејс Кемп, Непал

ако већина преферира брчкање у мору током летњих месеци и пешачење по планинама итекако има својих дражи. Ипак дестинације о којима ће бити речи у тексту намењене су првенствено озбиљним шетачима. Свака од њих захтијева плућа у одличном стању, стабилне ноге и добру припрему. Међутим, ако се одлучите за једну од њих, бићете награђени искуством које ћете памтити целог живота. Страница lo nelypla net.com доноси неке од најпознатијих и најзанимљивијих стаза за путнике који воле пешачење, па ко воли, нек изволи:

Три недеље су потребне да се дође до висине 5,545 метара на Кала Патар. А ова је стаза врло популарна код свих оних који желе да кажу: Био сам на највишој планини на свету. Овом стазом је тешко проћи и не треба се заваравати, потребно је да се за њу врхунски прирпемите. Као награда за труд очекују вас спектакуларни призори.

Хималаји, Индија

Ускоро кафић са седам језика

циљу унапређења међукултурних контаката у главном граду Аустрије ће 26. спетембра у улици Ајнзидлерплац бити отворен тзв. „Језички кафе“. Позивница важи за све оне који желе да у пријатној атмосфери кафеа уз слободан улаз ћаскају и дискутују на једном од „бечких језика“ немачком, турском, српском/хрватском/босанском/, арапском, енглеском или француском. За седам „језичких“ столова разговор ће усмеравати водитељ који говори матерњим језиком. Након свечаног отварања у кафеу ће једном месечно бити организовани састанци за ћаскање на матерњем језику. Пројекат „Kon tak te pool Wi en“ који је иницирао отварање новог кафеа, већ седам година окупља имигранте и Аустријанце и подстиче међукултурне контакте као превентивну меру против настајања паралелних друштава у Бечу.

Стаза Инка, Перу

ти град Инка смештен је на највишем делу источних Анди у Перуу, или тачније на источним падинама планинског ланца изнад долине реке Урубамба, на висини од 2.350 метара надморске висине. Ово је најпознатија стаза Јужне Америке.

Индијска страна највећег планинског масива привлачи многе путнике. Ако је изолација оно што тражите, Хималај Прадеш је за вас. Ако желите да интентивније планинарите, онда је за

Земља Догона, Мали ГР-20,Француска

стрм, укључује слабе мостове и клзаве стене, али, све је то део забаве, зар не?

ГР-20, Француска Ово захтева 15 дана пешачења по Корзици, а на пешачењу ћете наићи на разнолики крајолик. Има шума, ветрометина, глацијалних језера, макија, снегом прекривених врхова, равница. Али имајте на уму да овај подухват није лак, пут је каменит, а често и

Стаза Инка, Перу Ова древна стаза дуга је 33 километра. Хиљаде људи из целог света годишње прође овом стазом која води из Свете долине до Светог града Инка - Мачу Пичуа. Све-

Догони су народ који живи на централном платоу државе Мали, јужно од реке Нигер. Оно по чему су познати су њихове маске, дрвене скулптуре, архитектура. Земља Земља Догона, Мали Догона једна од главних туристичких атракција државе вас стаза Спити- Ладак, где пешачеМали. Ако кренете у обилазак пешање траје око 24 дана. Ова изузетно чењем то може потрајати од два до дезахтевна стаза прати древне трговачсет дана. ке руте.

ПУТОВАЊА КАО ЛЕК ЗА РАСКИД

„Еспресомобил” у бечким парковима

Љ

убитељи паркова могу од недавно да уживају у кафи на клупи у бечким парковима. Три такозвана „Еспресомобила“ возе између осталих у градском парку, парку испред градске Скупштине, парку Зигмунда Фројда и Бетовеновом парку и нуде кафу за понети. Још два возила су у производњи. Возила се производе еколошки, на струјни погон су, не праве буку и не загађују околину. Кафа се прави са изворском водом, а осим воде, еспреса, капућина, лате макјата и меланжа, у понуди су и чај, топла чоколада и куглоф.

М

Рекорд Музејске четврти

узејска четврт у Бечу забележила је четири милиона посетилаца у 2012. години, док је претходне године било 3,8 милиона. Велики успех забележила је модна манифестација “Модно лето у Музејској четврти” са модним ревијама и изложбама која траје до септембра месеца и у оквиру које учествује највећи део културних установа са седиштем у Музејској четврти. Завршницу чини “МQ Виенна Фасхион Wеек” – Бечка недеља моде у Музејској четврти која ће се одржати од 12. до 16. септембра 2012. године. У Музејској четврти се налазе 10 културних институција, међу њима и Музеј Леополд, Музеј савремене уметности, Кунстхале.

Б

Бег за опоравак

олујете од несрећне љубави? Узмите пасош и пут под ноге! Људи греше када мисле да је путовање после раскида само бег од стварности јер то је идеалан начин да креирате неку нову стварност. Када је Бет Џонс супруг напустио због друге жене она је уместо да седи у стану и плаче спаковала своје кофере и отпутовала у Њујорк. После тога је отишла до Париза, па до Лондона па до Венецуеле, преноси сајт мснбц.мсн.цом. Негде између ових дестинација Бет Џонс, коауторка књиге „Три жеље” (Three Wis hes) која се бави темом њене пропале романсе схватила је да се опоравила од раскида. Та стратегија била је делотворна и за Елизабету Гилберт која је своје искуство документовола у бестселеру „Једи, моли, воли” (Eat, Pray, Lo ve).

- Мислим да људи греше када мисле да је путовање после раскида само бег од стварности јер заправо је то начин да особа која пати креира неку нову стварност. Пост-раскид авантура је као табула раса, такво путовање не укључује бившег или бившу и сваки укус, слика, доживљај, све је право осве-

жење јер укључује потпуно нова искуства тврди Џонс. Пуно је места која су идеална за опоравак од раскида. Довољна је чињеница да је неко место, град или острво сам по себи занимљив ако га се по први пут открива, а ту је и удаљеност од властитог дома, аноним-

ност, непознати људи који вас неће заустављати на и питати како се носите с раскидом те вас подсећати на љубавну драму коју проживљавате. Ништа и нико вас не подсећа на бившег или бившу и отварају се врата за нова искуства. Заборавите гнев и приуштите себи „бег за опоравак”. Дестинација не мора бити ни далека нити прескупа, важно је да нисте затворени у својој кући где ће навирати болне успомене. Крећите се у природи, истражујте... А увек постоји и могућност да се пријавите за волонтирање у некој сиромашној заједници. Резултат ће бити нови погледи на живот и зато извадите пасош из ладице и пут под ноге!

kultura

dnevnik

subota25.avgust2012.

19

У МОКРИНСКОЈ КУЋИ НА РАВНОМ БРЕГУ

Међународна књижевна радионица Седам значајних писаца из шест земаља од данас до 25.септембра биће први учесници резиденцијалног боравка у Мокрину

у Кући на Равном Брегу, најављено је јуче на конференцији за новинаре у „Архипелагу”.Ова београдска издавачка кућа у сарадњи

са предузећем Ter ra Pa no ni ca организује први резиденцијални боравак писаца у Србији, начин познат и веома раширен у свету

јер подстиче књижевну и културну размену. „Нама је ово прва сезона, позвали смо угледне књижевнике

који имају креативни потенцијал, у напону су стваралачке снаге, све им обезбедили како би на миру стварали, њихова је једина обавеза да напишу причу на задату тему„ рекао је уредник „Архипелага„ Гојко Божовић. Резиденцијални боравак значајних писаца из југоисточне Европе биће организован у Кући на Равном Брегу, једној од најлепших кућа на свету која је део јединственог културно-туристичког комплекса у Мокрину, за чији су пројекат аутори добили награду за најбоље архитектонско дело у 2011. години на 33. салону архитектуре. Домаћин првим учесницима програма резиденцијалног боравка у Мокрину биће актуелна добитница Европске награде за књижевност Јелена Ленголд, јер је једина из Србије. Међу осталим позванима су хрватски писац Анте Томић,

један од најзначајнијих словеначких писаца средње генерације Душан Чатер, познати аутори из Босне и Херцеговине Ненад Величковић и Мухарем Баздуљ.У Мокрину ће боравити и један од најзанимљивијих мађарских аутора млађе генерације Ђерђ Сербхорват и Александар Прокопиев, један од најпревођенијих савремених македонских писаца. Свих седам писаца имаће савршене услове за боравак и писање, казао је координатор пројекта, књижевник Срђан Тешин и додао да је једина њихова обавеза да напишу по једну причу на задату тему. Ове године тема је „Кућа на Равном Брегу“- не конкретна кућа у којој ће боравити месец дана, већ кућа као простор интиме и јединственог осећања места и времена, место присности, спокоја и мира који нам у овим временима свима недостаје. Све приче на задату тему у једној књизи објавиће „Архипелаг„, сваке године биће задата нека нова интересантна тема из модерног живота, а приче ће бити објављене и на тај начин - сваке године ће у Кући на Равном Брегу настајати по једна књига. (Танјуг)

Харуки Мураками фаворит за Нобелову награду Јапански писац Харуки Мураками издвојио се као рани фаворит за овогодишњу Нобелобу награду за књижевност, преносе британски медији. Аутору „Норвешке шуме„, „ИQ84” и других, планетарно популарних романа, британски кладионичари дају шансе 10:1 да освоји најпрестижнију књижевну награду. Како преносе британски медији, прошле године добитник Нобела, шведски песник Томас Транстремер био је други на листи кладионичарске куће „Ладброкес„ са шансом за победу 9:2. На листи потенцијалних добитника су и сиријски песник Адонис,

корејски песник Ко Ун и албански писац Исмаил Кадаре. Ту су и кинески писац Мо Јан и Холанђанин Цес Нотебом, који према лондонским кладионичарима, обојица имају јаке шансе (12:1) за победу. Почетком године, шеф шведске академије Петер Енглунд открио је да је 46 од 210 писаца номиновано за овогодишњу Нобелобу награду, први пут на листи кандидата. Кандидате бирају чланови Шведске академије и међународни књижевни кругови. На листи потенцијалних добитника са пристојним шансама су и Ијан Мејкуан, Боб Дилан, Филип Рот и Кормак Макарти. (Танјуг)

ИЗ ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Конкурс за песникиње Одбор књижевних сусрета „Милици у походе“ Завода за културу Војводине рсписао је ових дана конкурс за доделу књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. Награда је установљена као јавно признање песникињи за књигу поезије објављену на српском језику између два Књижевна сусрета. Конкурс је отворен до 22. октобра ове године, а заинтересовани треба да доставе пет примерака књиге која конкурише за награду, на адресу: Завод за културу Војводине, Нови Сад, Војводе Путника

2 . Награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ састоји се из новчаног износа, плакете и штампања књиге песама. Књижевни сусрети „Милици у походе“ одржавају се сваке јесени, већ 36 година. Посвећени су успомени на српску романтичарску песникињу Милицу Стојадиновић Српкињу (Буковац 1828Београд 1878). Књижевна награда која носи њено име додељује се од 1994. године, а од недавно је намењена само песникињама. Р. Л.

Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић – глумачки пар године

Најбољи глумачки пар године, по оцени читалаца „ТВ Новости„, су Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић. Они су одабрани због улога у ТВ серији „Непобедиво срце”.Како је саопштено из компаније „Новости„ по одлуци публике ово признање је по други пут додељено том глумачком пару. Награде у виду статуете Она и Он, биће додељене на Филсмком фестивалу у Нишу у среду, 29. августа. Награда се додељује од 1968. и до сада су је добили готово сви најпознатији глумци: Милена Дравић и Љубиша Самарџић, Мира Ступица и Миодраг Петровић Чкаља, Мира Бањац и Зоран Радмиловић, Светлана Бојковић и Марко Николић. (Танјуг)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ „Б-92 ИЗДАВАШТВА“

Слике новог живота Када се у САД појавила прва књига Давида Безмозгиса „Наташа и друге приче“– изазвала је талас једнодушних оцена да је њен аутор један од највећих талената савремене америчке књижевности. Донела му је бројне награде и ласкава поређења са Чеховим, Сингером, Карвером, Хемингвејем, Селинџером. Сада је та приповедачка збирка пред српаким читаоцима: појавила се у едицији „Бусола“, код „Б-92 издаваштва“, а преводилац са енглеског је Бранко Анђић. Безмозгис је – упркос презимену које не обећава много у већем делу словенске Европе – написао аутобиографску књигу у којој седам тематски повезаних прича чини један мозаични билдунгс роман. С много луцидности и благонаклоног хумора, испричана је прича о недаћама једне досељеничке породице у обећаној земљи, неприлагођености и неразумевању, о борби за опстанак у једном сањаном, али потпуно другачијем свету чија се логика учи болно и постепено, на сопственим грешкама- најављује издавач. Пред читаоцем је прегршт готово савршених

прича о почецима новог живота групе емиграната који откривају неку своју Америку. Кроз догодовштине које личе на буру у чаши воде, Безмозгис води нарацију кристално јасно и с истанчаном иронијом, повезујући најбоље од две велике приповедачке традиције: руско-јеврејске и северноамеричке. ову књигу америчка књижевна критика дочекала је комплиментимаизванредно, блиставо и урнебесно, написано са саосећањем, свежином и прецизно, застрашујуће добра књига, ниједан редак у њој не звучи лажно. Давид Безмозгис, рођен у Риги 1973, канадски је писац и филмски редитељ, јеврејсколетонског порекла. С породицом је емигрирао 1980. године у Торонто. Дипломирао је енглеску књижевност на МекГил универзитету, а потом завршио студије филмске уметности на Универзитету Јужна Калифорнија у Лос Анђелесу. Његов први документарни филм „L. A. Mo hel“ добио је многе канадске и међуна-

„ГВАРНЕРИЈУС“ ОТВАРА КОНЦЕРТНУ СЕЗОНУ 5. СЕПТЕМБРА

Уна Станић – млада звезда музичке сцене Дванаесту сезону Центра лепих уметности Јована Колунџије „Гварнеријус“у Београду, отвориће 5.септембра млада звезда српске музичке сцене, 14-годишња виолинисткиња Уна Станић која је до сада освојила више од 30 награда на престижним такмичењима. На првом концерту у новој сезони „Гварнеријуса“, Станићева ће са пијанистом Дејаном Суботићем извести дела Јохана Себастијана Баха, Франца Шуберта и Камија Сен Санса. У најави Гварнеријуса истакнуто је да је Уна Станић на Такмичењу младих талената класичне музике из Србије „Награда Гварнеријуса„ освојила треће место изузетним талентом и посебном виртуозношћу, ретком у младим годинама. Одушевила

је чланове жирија и публику, која је својим гласовима одлучила да она освоји треће место на такмичењу које је „Гварнеријус“ покренуо прошле године, са жељом да промовише младе талентоване музичаре и да популарише класичну музику, кроз модеран концепт такмичења, наводи се у најави. Млада виолинисткиња тренутно је ванредни студент Универзитета за музику и уметност у Грацу и редовна ученица четвртог разреда виолине Одељења за таленте Средње музичке школе „Коста Манојловић„ у Земуну.Вишеструко награђивана млада уметница виолину је почела да учи са пет година. Међу најзначајнијим признањима је прва награда на 13. међународном такмичењу „Ремем-

бер Енеску“ у Румунији (2008.) и Специјална награда „Про мемориа Енеску“, са непуних 11 година, за најбоље извођење Енеска у свим категоријама, међу такмичарима до 21 године. Затим друга награда на 51. Интернационалном такмичењу „Коциан„ у Чешкој (2009.), две прве награде на 16.Интернационалном такмичењу „Pre mio Vit to ria Caf fa Rig he ti„ Cit ta di Cor te mi lia у Италији (2008.), прва награда на Међународном такмичењу „Охридски бисери„ у Охриду (2012), Специјална награда - стипендију на Интернационалном конкурсу „Андреа Постаћини„ у Ферму, Италија (2012), Годишња награда Фонда „Коста Манојловић„ (2012). (Танјуг)

СТРИПОВИ ОСВАЈАЈУ ДИГИТАЛНИ СВЕТ

Од Супермена до Бетмена родне награде. Објављивао је приповетке у амерчким књижевним часописима, а 2Наташа и друге приче“ је прва Безмозгисова књига. Одмах га је сврстала међу највеће таленте савремене америчке књижевности. Преведена је на петнаест језика. Р. Л.

Холивудски хероји од Супермена до Бетмана каријеру су започели у стриповима, а аутори стрипова кажу да, иако књиге нису више популарне као пре неколико деценија, стрипови пролазе кроз технолошку револуцију, што би могло да привуче нову генерацију читалаца. Идеја читања стрипова на интернету се шири. Компанија „Co mi xo logy” има више од 25.000 стрипова у својој интернет продавници, каже Чип Мошер Последњих шест до девет месеци, постали смо компанија која има најпродаванију апликацију за ајпед„, рекао је он. Прошле године, компанија је продала 19 милиона интернет стрипова. Ове године очекује да ће продати 70 милиона. За готово исту цену као и штампани стрип,

читаоци могу да купе дигиталну верзију. Многи у тој индустрији експериментишу са изгледом дигиталних стрипова. Марк Вејд је креирао страницу за дигитални стрип „Thrill bent„. Он каже да његови стрипови попуњавају дигитални екран.„Већина екрана, телевизијских и лап топова, има хоризонтали формат, што значи да је слика дужа него што је виша. Стога не треба производити дигиталне стрипове који не одговарају том формату„, сматра он. Многи у тој индустрији кажу да се надају да ће дигитални стрипови привући нову публику и тако подстаћи бизнис и у виртуелном и у стварном свету. (Танјуг)

20

svet

subota25.avgust2012.

dnevnik

NOR VE [KOM MA SOV NOM UBI CI JU ^E IZ RE ^E NA PRE SU DA

RUSIJA

Brej vik ura ~un qiv, osu |en na 21 go di nu za tvo ra OSLO: Najve}i zlo~in koji se dogodio u posleratnoj Norve{koj dobio je sudski epilog.

Anders Brejvik progla{en je mentalno zdravim i osu|en na maksimalnu kaznu od 21 godinu zatvora. Predvi|eno je da norve{ki serijski ubica izdr`ava svoju kaznu u specijalno prilago|enom zatvoru sa visokim nivoom bezbednosti.

Sud u Oslu izrekao je presudu Brejviku (33), koji je pre 13 meseci ubio 77 qudi, po{to je prvo podmetnuo bombu u blizini zgra de nor ve {ke vla de u Oslu, a potom na ostrvu Utoji, nedaleko od Osla, nasumice pucao na u~esnike letweg kampa mladih laburista.

Uo~i su|ewa Brejvikov advokat Gejr Lipestad rekao je da }e wegov klijent prihvatiti zatvorsku kaznu i da }e se `aliti samo ako ga sud uputi na psi hi ja trij sko le ~e we. Brej vik }e skoro sigurno provesti `ivot u zatvoru. Uprkos tome

Anders Brejvik prilikom izricawa presude

Uprkos tome {to je najdu`a kazna u Norve{koj 21 godina zatvora, zakonodavstvo te zemqe omogu}ava da se, posle isteka kazne, norve{ki masovni ubica osudi na „preventivni pritvor”

Me tlom do so ci jal ne po mo }i LI SA BON: Osobe koje dobijaju socijalnu pomo} u Portugaliji ukoliko su zdravstveno sposobne i bez dece mora}e ubudu}e da se odazovu pozivu na dru{tveno koristan rad do 15 ~asova nedeqno, ukoliko `ele da im se i daqe ta pomo} ispla}uje.

Vlada Portugalije, kako je objavio francuski „Mond”, odlu~ila je da radno sposobne osobe bez dece ili starateqstva nad osobom sa posebnim potrebama budu pozvane da obavqaju javne poslove kao {to je ~i{}ewe javnih parkova, radovi na obnovi socijalnih ustanova ili na organizaciji sportskih i kulturnih doga|aja. Ukoliko se pozvani gra|ani ne odazovu, automatski }e im biti ukinuta nov~ana pomo}, saop{tila je vlada Portugalije.

Krajem juna oko 339.000 Portugalaca imalo je neki vid socijalne pomo}i, u proseku oko 92 evra mese~no. Vlada procewuje da vi{e od 60.000 osoba koji su na socijalnoj pomo}i nisu prijavqeni u Birou za zapo{qavawe.

Ovaj program portugalske vlade po diktatu EU i Me|unarodnog fonda nije dao `eqene rezultate, jer se u ovoj godini predvi|a recesija od tri odsto bruto doma}eg proizvoda, dok je stopa nezaposlenosti u prva dva tromese~ija 2012. dostigla rekordnih 15 odsto.

{to je najdu`a kazna u Norve{koj 21 godina zatvora, zakonodavstvo te zemqe omogu}ava da se, posle isteka kazne, norve{ki masovni ubica osudi na „pre ven tiv ni pri tvor”, ko ji mo`e da bude produ`avan sve dok se zatvorenik smatra opasnim po dru {tvo, pre no si „Gardijan”.Na su|ewu, Brejvik je svoje postupke opisao kao „zlo~ine, ali neophodne” i istakao da je „delovao u samoodbrani”.

Su|ewe Brejviku po~elo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije taj 33-godi{wak je bez izraza bilo kakvih emocija detaqno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade laburiste.

Brejvik je ocenio da su wegove `rtve bile „legitimna meta”, po{to su bili pripadnici politi~ke organizacije koja je, kako je rekao, norve{ko dru{tvo izlo`ila islamu i multikulturalizmu.

RE FLEK SI JA RA TA U SI RI JI NA LIBAN

Ubi jen su nit ski {e ik TRI PO LI: Rivalstvo alavitskih i sunitskih frakcija u Libanu i daqe destabilizuje Liban.

Mladi sunitski {eik ubijen je ju~e ujutro u Tripoliju na severu Libana, gde je do{lo do novih sukoba izme|u prosirijskih i antisirijskih frakcija, koje su prekr{ile krhko primirje. [eik Kaled el Baradej (28) ubijen je kada su u zoru izbili `estoki sukobi izme|u antisirijski nastrojenih sunitskih muslimana iz kvarta Kobeh i prosirijskih stanovnika susedne, alavitske ~etvrti Xabal Mohsen, preneo je

AFP. [eikovom smr}u broj poginulih u sukobima koji u proteklih pet dana potresaju ovaj grad pove}an je na 12, dok je jo{ 86 qudi povre|eno.

Posledwem talasu nasiqa prethodio je niz otmica, ~ime je poquqana ionako nestabilna bezbednosna situacija u Libanu, koji je tri decenije bio pod sirijskom dominacijom. Najnoviji sukobi probudili su strahove od zna~ajnijeg prelivawa nasiqa iz susedne Sirije, a vlasti su nalo`ile vojsci i bezbednosnim snagama da situaciju stave pod kontrolu, da zabrane

bilo kakvo oru`ano prisustvo i uhapse sve koji u~estvuju u nasiqu, navodi francuska agencija.

Severna oblast je jedna od najnestabilnijih u Libanu, gde su hroni~ne tenzije izme|u sunita i alavita prerasle u sukobe, u kojima je po~etkom juna ubijeno 15 qudi.

Sekta{ki ton sukoba u Libanu odraz je sirijskog konflikta, koji sve vi{e okre}e opoziciju, prete`no sa~iwenu od sunitskih muslimana, protiv alavitske mawine sirijskog predsednika Ba{ara el Asada.

SIRIJA

Al Zo u bi: Ov de ni je pik nik DA MASK: Sirijske vlasti su poru~istili hemijsko oru`ije ~ak i da ga imamo. le zapadnim silama da ne}e imati lak poSmatramo da je takvo naoru`awe isto sao u slu~aju da se odlu~e na vojnu interkao nuklearne bojeve glave u Izraelu, kovenciju u toj zemqi. je se ne mogu koristiti ni u wihovoj ze“Dolazak u Siriju nije dolazak na pikmqi ni u zemqama u wihovom okru`ewu. nik. Ipak, Sirija ne `eli ni sa kim da raMi nikada nismo rekli da”, rekao je Al tuje”, rekao je ministar za informisawe Zoubi.

Sirije Omran al Zoubi za “Skaj”. On se On je okrivio SAD i Veliku Britanitako osvrnuo na najave zvani~nika SAD i ju da podr`avaju zemqe koje poma`u Al Velike Britanije da }e se odlu~iti za vojKaidu i weno delovawe u Siriji – Saunu intervenciju u slu~aju da u Siriji do|e dijsku Arabiju, Katar i Tursku. do upotrebe hemijskog oru`ja.

“Nisam ba{ siguran kakvu mo} BriAl Zoubi je demantovao i da je zvani~na Omran al Zoubi tanci i SAD imaju nad Al Kaidom, SauSirija priznala postojawe hemijskog oru`ja. “To {to dijskom Arabijom ili Turskom, kako bi ih spre~ili je citirano po zapadnim medijima nije istina. U saop- da dolivaju uqe na ovda{wu vatru oru`jem i novcem”, {tewu na koji se pozivaju pisalo je da ne bismo kori- rekao je on.

Dr `a vom, za pra vo, ne vla da Pu tin MO SKVA: Moskovski holding Min~enko napravio je izve{taj o hijerarhijama, vezama i mehanizmima po kojima funkcioni{e tajni, spoqni re`im Vladimira Putina Glavni zakqu~ak izve{taja je da Rusijom ne upravqa svemo}ni Putin

preko svoje „vertikale vlasti”, ve} politbiro (termin je aluzija na izvr{ni organ Komunisti~ke partije u sovjetskoj pro{losti).

Taj neformalni ‘politbiro’ ~ini osam qudi, osam vo|a klanova koji se me|usobno takmi~e za mo} i uticaj. Putin u toj borbi ima ulogu moderatora koji brine o ravnote`i snaga. Stalnim kadrovskim rotacijama i manipulacijama on obezbe|uje da se nijedan klan previ{e ne osili. Putinov uticaj sastoji se u usmeravawu wihovih interesa tako da ‘klanovi me|usobno ulaze u klin~ u kojima on kao vrhovni arbitar donosi re{ewa’. Drugi va`an zakqu~ak ka`e da je Putin povratkom u Kremq degradirao uticaj ruske vlade stvoriv{i niz paralelnih politi~kih tela unutar predsedni~ke administracije ~ije se nadle`nosti poklapaju s formalnom egzekutive - vladom premijera Dmitrija Medvedeva.

U Min~ekovu ’Politbiro’ ~ak petorica od osmorice dolaze iz Putinovog rodnog Sankt Peterburga - nijedan nije Moskovqanin. Zbog toga se odavno {u{ka da savremenom Rusijom upravqa ‘piterski klan’. Putinovo poverewe ne sti~e se preko no}i, sa ve}inom ~lanova Putin se poznaje preko 20, a sa nekim i preko 30 godina.

PAKISTAN

Na pad bes pi lot ne le te li ce ISLA MA BAD: U napadu ameri~ke bespilotne letelice na severozapadu Pakistana, ubijeno je najmawe 18 qudi, saop{tila su pakistanski obave{tajni zvani~nici. Meta napada bila su tri kompleksa u dolini [aval, u regionu Severnog Vaziristana koji se grani~i sa Avganistanom. Ta oblast odavno va`i za uto~i{te ekstremista, navodi Rojters. Napadi bespilotni letelica predstavqaju

vrlo kontroverzno pitawe u Pakistanu gde vlada gnev zbog civilnih `rtava i naru{avawa pakistanskog suvereniteta.

Ameri~ki zvani~nici, me|utim, ka`u da Pakistan ne kontroli{e teritoriju na kojoj SAD vr{e napade bespilotnim letelicama. SAD smatraju bespilotne letelice glavnim oru`jem u ratu protiv Al Kaidinih i talibanskih pobuwenika.

NEMA^KA

^e tvo ro de ce poginulo u po `a ru

SAR BRI KEN: ^etvoro dece poginulo je rano ju~e ujutro u po`aru koji je izbio u jednoj ku}i u Sarbrikenu, na zapadu Nema~ke, javqaju nema~ki mediji. Po prvim informacijama policije, poginula su dva trogodi{wa de~aka blizanca i dve devoj~ice, uzrasta pet i sedam godina.

Policija je uspela da spase jednu 27-godi{wu `enu, godinu dana starijeg mu{karca i bebu. Pretpostavqa se da su oni roditeqi nastradale dece. Nema~ki mediji navode da troje pre`ivelih nisu `ivotno ugro`eni. Uzrok po`ara jo{ nije poznat.

Dr`avni policijski komesar Norbert Rup rekao je da je {okiran tragedijom. „Bio sam jutros na licu mesta. Ovo je tragi~an doga|aj”, kratko je novinarima rekao Rup. U avgustu je u Nema~koj u razli~itim nesre}ama i porodi~nim tragedijama `ivot izgubilo sedamnaestoro dece.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RAJAN KROKER Biv{i ameri~ki ambasador u Iraku i Avganistanu Rajan Kroker bi}e optu`en zbog toga {to je pro{le nedeqe u pijanom stawu izazvao sudar kamionom, a potom pobegao. Kroker, koji se po~etkom godine povukao sa mesta ambasadora u Avganistanu zbog lo{eg zdravqa, imao je dva puta ve}u koli~inu alkoloha u krvi od dozvoqene. Preti mu kazna od 5.000 dolara i maksimalno, dva puta po 364 dana zatvora.

BEWAMIN NETANIJAHU Premijer Izraela Bewamin Netanijahu optu`io je Iran da „ubrzano napreduje ka nuklearnom oru`ju”. On je naglasio da ta zemqa potpuno ignori{e zahteve Zapada da zaustavi svoj atomski program. „Dobili smo ju~e dodatne informacije da Iran nastavqa ubrzani napredak ka postizawu nuklearnog oru`ja i totalno ignori{e ma|unarodne zahteve”, rekao je Netanijahu.

BIL KLINTON Biv{i predsednik SAD Bil Klinton zvezda je najnovijeg predizbornog spota aktuelnog predsednika Baraka Obame, u kojem upozorava glasa~e na poteze Mita Romnija . On poziva glasa~e da se prisete wegova dva mandata kada je, kako tvrdi, Amerika prolazila kroz sna`an ekonomski rast. „Po mom mi{qewu, izbori se sastoje u tome da se ustanovi koji }e nas kandidat vratiti do potpune zaposlenosti”.

PUC WA VA NA MEN HET NU U WU JOR KU

Dve oso be ubi je ne i ~ak de set ra we no WU JORK: Dve osobe su ubijene, a najmawe deset je povre|eno u pucwavi ispred Empajer stejt bildinga na Menhetnu ju~e oko 9 sati. Ubijeni su napada~ i wegov biv{i kolega. Policija ka`e da napad na Petoj aveniiji nije teroristi~ki akt, ve} da je napada~ otpu{teni radnik koji je ubio svog kolegu, a zatim nasumice pucao po qudima.

Na licu mesta su jake policijske snage i FBI, a objavqeno je da su me|u deset povre|enih ~etiri osobe rawene iz vatrenog oru`ja.

Ukupno deset osoba je preba~eno u bolnicu, a oni koji nisu raweni povre|eni su u stampedu i panici koji su izbili tokom pucwave.

O~evici su rekli da je cela oblast u centralnom delu Menhetna potpuno blokirana, kao i da nema ulaska ili izlaska iz

zgrade. Na lice mesta je brzo stigao i gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg koji je dor`ao konferenciju za novinare i izneo detaqe ovog doga|aja.

Gradona~elnik Blumberg je rekao da je re~ o „stra{noj tragediji”, da je Wujor{ka policija

identifikovala napada~ kao Xefrija Xonsona sa Menhetna, starog 53 godine koji je pucao iz polu-atomatskog pi{toqa kalibra 45.

Blumberg je potvrdio da je napada~ otpu{teni radnik koji je posledwih 6 godina radio kao

dizajner `enskih modnih detaqa u kompaniji „Hazan Imports” i da je ostao bez posla pre godinu dana. @rtva koju je upucao imala je 41 godinu, rekao je gradona~elnik Wujorka.

On je dodao i da je u unakrsnoj razmeni vatre izme|u policije i napada~a nekoliko prolaznika slu~ajno pogo|eno.

Dvojica policijskih zvani~nika, koji su tra`ili da ostanu anonimni, rekli su novinarima da je ubica ju~e otpu{teni radnik jedne od prodavnica u Empajer stejt bildingu, koji je ispred zgrade, na po~etku radnog vremena sa~ekao i ubio svog biv{eg {efa.

Empajer stejt bilding, neboder visok 442 metra, jedna je od najpopularnijih turisti~kih atrakcija u Wujorku i godi{we privu~e oko ~etiri miliona turista iz celog sveta.

BALkAn

dnevnik

DVE DE CE NI JE RAZ GRA NI ^A VA WA BiH i HR VAT SKE

Za greb zbog ula ska u EU `u ri da re {i spor SA RA JE VO, ZA GREB: Bosna i Hercegovina i Hrvatska, ni 17 godina od Dejtonskog sporazuma nisu re{ile problem razgrani~ewa u Kostajnici i kod Neuma.

Hrvatskoj se `uri da granica bude ratifikovana pre wenog ulaska u Evropsku uniju. Bosna i Hercegovina nudi ostrva Veliki i Mali [koq kod Neuma, kako bi dobila ustupke na granici u Kostajnici.

Kako je Kostajnica u Republici Srpskoj, Bawaluka ka`e da }e prihvatiti me|udr`avni sporazum samo ako granica bude prolazila sredinom Une. Du{an Slijep~evi} iz Kostajnice je i u jednoj i u drugoj dr`avi. Detelinu sadi u Republici Srpskoj, a kukuruz u Hrvatskoj.

Na berbu kre}e sa paso{em ili li~nom kartom. „Problem mi je {to se moram prijaviti na carinskom prelazu i pokazati li~nu kartu. Dokazati da je to moje i da mogu da uberem. Moram pre}i granicu zbog wive”, naveo je Slijep~evi}.

Apsurd je i {to je deo grani~ne linije jedna tribina stadiona lokalnog fudbalskog kluba, a

Neum

Za ustupke u Kostajnici, BiH nudi ostrva kod Neuma. Bawaluka: Prihvati}emo sporazum samo ako granica bude prolazila sredinom Une privremeni grani~ni prelaz gotovo u centru grada.Na~elnik Kostajnice Marko ^oli} ka`e da ona preseca od Dubice do Ko-

stajnice 20 mesta.”Najve}i problem je Kostajnica. Jer ovaj grani~ni prelaz je u centru i onemogu}ava razvoj Kostajnice”,

naveo je ^oli}. Avnojevskim granicama i Dejtonskim sporazumom granica BiH i Hrvatske je sredina Une. Me|utim, sporazumom Tu|man-Izetbegovi}, koji nisu ratifikovali parlamaneti dve zemqe, granica je oko ~etiri kilometra pomerena od reke, odnosno Republici Srpskoj uzeto je 40 hektara.

Biv{i ~lan komisije za granice BiH Vladimir Luki} rekao je da }e tu`iti svakog ko potpi{e da granica ide van sredine Une. „To je za mene izdaja Republike Srpske i BiH i krivi~no delo”, ka`e Luki}.

Problemima nema kraja. Ostrva koja Hrvatska nudi BiH kod Neuma, po Dejtonskom sporazumu, pripadaju Bosni i Hercegovini.

U BiH ka`u da Hrvatska, zapravo, trguje ne~im {to nije weno. Kako dogovora o~ito ne}e biti, Hrvatska najavquje arbitra`u. A tu ve} ima iskustva. Sa Slovenijom arbitra`om re{ava spornu granicu na ~etiri mesta, sa Crnom Gorom ima problem kod Prevlake, a sa Srbijom na Dunavu.

Gu bi ci u agra ru do sti `u sto ti ne mi li o na evra

Korupcija pod lu pom SA RA JE VO: Zvani~ni Brisel }e za BiH izraditi listu najve}ih slu~ajeva korupcije, me|u koje spadaju sumwive privatizacije i drugi oblici kriminala. Ova informacija je potvr|ena „Dnevnom avazu” u kabinetu evropskog komesara za pro{irewe [tefana Filea. List podse}a da je isto ura|eno i za Srbiju kada je postala kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji.

Neimenovani izvor iz Brisela izjavio je za sarajevski dnevnik da se radi o jasnom stavu EU da se vladavina prava mora oja~ati u procesu evropskih integracija. „Insistiramo da prvo budu ispuweni trenutni uslovi koje za BiH nala`e Mapa puta. BiH mora po~eti da radi na svom sistemu kako bi mogla otvoriti ova poglavqa. Zbog toga je zapo~et i strukturalni dijalog o pravosu|u. Zemqa ima dosta problema, a wene vlasti trebaju razumeti da moraju po~eti ispuwavati ove uslove koji im se trenutno nala`u, da bi predala kredibilnu aplikaciju za ~lanstvo”, poru~io je neimenovani diplomata iz ureda evropskog komesara za pro{irewe.

gubici agrara u regionu, bogatom vodenim resursima, posledica su i izostanka odgovorne politike dr`ava koje nisu izgradile sisteme za navodwavawe.

U Hrvatskoj se mogu videti tu`ne slike sa poqa kukuruza, soje, {e}erne repe. Zbog su{e i nedostatka obilnijih padavina, usevi

i zasadi vo}a i povr}a su prepolovqeni. U zemqi, u kojoj se navodwava tek jedan odsto poqoprivrednog zemqi{ta, neki usevi su potpuno opusto{eni. Po prognozi metereologa, ve}e ki{e ne o~ekuju se ni slede}e nedeqe. „Bez vode, ne}emo imati nikakav rod ove godine. Uspeli smo da spasemo samo ne{to povr}a, samo zato {to smo navodwavali”, ka`e jedan farmer. [teta od su{e u Hrvatskoj, procewuje se na 135 miliona evra. Novca za nadoknadu nema. Vlada najavquje ambiciozne projekte navodwavawa, koje }e finansirati i iz evropskih fondova. „Osiguravaju}e ku}e ovo ne}e platiti. Dr`ava nema re{ewe za ovo. Moramo ozbiqno raditi na izgradwi sistema navodwavawa”, ka`e premijer Hrvatske Zoran Milanovi}.

Su{a i visoke temperature, desetkovale su rod `itarica i u Sloveniji, koja }e ponovo oseti-

ti posledice velike zavisnosti od uvoza hrane. Kriti~ari vlasti nagla{avaju paradoks da zemqa, tako bogata vodenim resursima, podbaci u poqoprivrednoj proizvodwi.

Usevi treba da se zalivaju svaki dan. To je skupo, a cene `ita su iste. Povr}e je najvi{e stradalo, ka`u u Sloveniji.

U Rumuniji je, zbog su{e, u opasnosti 80 odsto roda kukuruza i polovina prinosa suncokreta. Zbog lo{e `etve, izvoz `ita bi}e mawi za 15 odsto. Gubici agrara jo{ se procewuju.

U Rumuniji ka`u da ako im vlada ne pomogne, kao {to to rade u Francuskoj ili Nema~koj, ne znaju da li }e imati para za setvu. Zbog niskog vodostaja Dunava, izvoz struje iz Rumunije bi}e mawi za ~etvrtinu. Ako ki{e izostanu i u narednom periodu, to bi moglo da ugrozi i `etvu slede}e godine - {to }e usloviti novo poskupqewe hrane.

D. Cvet ko vi}

U plamenu stra dao dvo i po go di {wi de ~ak SA RA JE VO: U po`aru ju~e ujutro u Br~kom distriktu stradao dvoipogodi{wi de~ak, prenosi portal „Kliks.ba”. Policija je dojavu o po`aru u izbegli~kom nasequ u Pruta~ama dobila ne{to pre osam sati, a po`ar je izbio jo{ rano ujutro. Vatra je zahvatila stambenu zgradu, ~ija su tri stana potpuno izgorela, a u po`aru je stradao de~ak ~ije je telo na|eno u jednom od stanova.

Po`ari bukte na celoj teritoriji BiH, a kako pi{e „Glas

srpske” svakodnevno se aktivira i po nekoliko novih koje je te{ko gasiti zbog brzog {irewa vatre usled vetra i nepristupa~nog terena.

BiH je zbog situacije s po`ari ma za tra `i la me |u na rod nu pomo}, rekao je pomo}nik ministra za bezbednost BiH Samir Agi}. Prema wegovim re~ima, situacija je posebno te{ka na podru~ju Mostara, odnosno Velikog i Malog Rui{ta i Potporina, kao i na podru~ju Drvara u op{tini Kne`evno i u selu La-

ki}. Agi} ka`e da je u bratuna~koj regiji situacija te{ka na pod ru~ ju Si ki ri }a, Za po qa i Slapi{nice, pa }e na tom podru~ju danas u ga{ewu pomagati Eufor. On je kazao da je zahvalan pripadnicima Eufora koji ula`u velike napore kako bi pomogli stanovni{tvu BiH. Situacija je te{ka i na podru~ju Gacka, u rejomu planine Bjela{nice, na podru~ju Kowica, u okolini Bora~kog jezera, kao i u Trebiwu u blizini manastira Tvrdo{ i Starog Slanog.

De se ti ne po `a ra {i rom Cr ne Go re POD GO RI CA: U Crnoj Gori je aktivno nekoliko po`ara, a najkriti~nije je u Nik{i}u gde danas gori na dvanaest lokacija, saop{tile su vatrogasne slu`be. U selu Bo}anac kod Nik{i}a izgorela je jedna ku}a, a vatreni front du`ine 12 kilometara ugro`ava ku}e u selima u okolini tog grada.

Gori i u Pqevqima, na severozapadu Crne Gore, gde je aktivno {est po`ara, a u okolini Ulciwa ve} ~etvrti dan vatra opseda nekoliko sela. U Podgorici su aktivna dva po-

`ara, a na Cetiwu se vatra pribli`ila Dobrskom selu. Zbog po`ara u Pivi ve} ~etiri dana zatvoren je

21

PRO CES ZA NA PAD NA AM BA SA DU SAD U SA RA JE VU

Ja {a re vi} „ga |ao” ame ri~ ke spe ci jal ce SA RA JE VO: Mevlid Ja{arevi} rekao je pred Sudom BiH da su meta wegovog pro{logodi{weg napada na ambasadu SAD u Sarajevu bili ameri~ki specijalci, koji su, prethodno ratovali u Iraku.

Ciq mi je bio da iz ambasade iza|u ameri~ki specijalci koji ubijaju po Iraku, nisam `eleo da

Emrahu Fojnici i Munibu Ahmetspahi}u. Su|ewe Ja{arevi}u, Fojnici i Ahmetspahi}u po~elo je 15. juna. Tada su svi optu`eni udaqeni iz sudnice zbog nepo{tovawa suda, izjavquju}i da ne po{tuju i ne priznaju „~ovekov, ve} samo Alahov sud”, odbiv{i da ustanu pred sudijama. Tu`ilac je najavilo da }e to-

Mevlid Ja{arevi}

naudim gra|anima Sarajeva”, rekao je Ja{arevi}.

Ja{arevi} je rekao da je, dok je pucao iz automatske pu{ke po zi-

kom su|ewa saslu{ati 26 svedoka i 13 ve{taka, te da }e Tu`ila{tvo dokazati da se radi o krivi~nom delu terorizma i organizovawa te-

Bar do{: No vi front rat nog isla ma

SU [A OPU STO [ILA PO QA U RE GI O NU

QU BQA NA, ZA GREB: Su{a i toplotni talas koji su pogodili jugoisto~nu Evropu opusto{ili su useve `itarica i drugih kultura u regionu. U Hrvatskoj, Sloveniji i drugim zemqama, gubici u agraru dosti`u stotine miliona evra, zbog ~ega je sve izvesniji rast cena hrane. Ipak,

subota25.avgust2012.

regionalni put Plu`ine-[}epan Poqe. Avioni crnogorskog MUP gase u okolini Nik{i}a.

Ekstremno visoka temperatura i po`ari pove}ali su koncentraciju ugqen monoksida iznad dozvoqene, ali iz Institutu za javno zdravqe Crne Gore poru~uju da „nema razloga za paniku”.

Obja{weno je da pove}ana koncentracija pojedinih gasova nije dugotrajna. Gra|anima se, ipak savetuje da skrate vreme boravka napoqu.

Bosna i Hercegovina je jedina dr`ava u Evropi u kojoj nu najvi{im vrhovima vlasti ima simpatizera i sledbenika radikalnog islama. „Ne izdvaja Bosnu posebno {to ima teroristi~ke }elije, ve} {to je jedina zemqa u Evropi, koja simpati{e i sledbenike radikalnog islama ima u najvi{im vrhovima vlasti”, tvrdi Bardo{, koji je pro{le godine podneo ostavku na mesto pomo}nika direktora Hariman instituta u Wujorku.

U izraelskom listu „Jerusalem Post”, Bardo{ je ocenio da }e se Izrael okrenuti prema Balkanu u svojoj borbi protiv terorizma.

Komentari{u}i napad na ambasadu SAD-a u Sarajevu, ali i na de{avawa u proteklih 20 godina, ukqu~uju}i i rat u BiH, Bardo{ je naveo da su u ratnim godinama vlasti BiH pozivale muxahedine.

On je rekao da, zahvaquju}i finansijskoj podr{ci Saudijske Arabije i Irana, Al Kaida ima svoje sledbenike na ovim prostorima. du ambasade, umesto o~ekivanih ameri~kih specijalaca nai{la `ena kojoj je doviknuo „bje`i, tetka”. Ja{arevi} je zatra`io preme{taj iz pritvorske jedinice u Sarajevu jer nije zadovoqan uslovima.

Pored Ja{arevi}a, za napad na ameri~ku ambasadu u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine, sudi se i

roristi~ke grupe po uzoru na Al Kaidu.

Ja{arevi} je u oktobru pro{le godine iz automatske pu{ke ispalio 105 metaka na zgradu ameri~ke ambasade u Sarajevu i te{ko ranio jednog policajca. Ja{arevi}a su pripadnici policije snajperskim hicem pogodili u nogu i uhapsili.

PO SLE SA STAN KA AN GE LE MER KEL I FRAN SOA OLAN DA

(Ne)sprem ni za ustup ke Gr~ koj ce lar ka. „@e li mo da Gr~ ka BER L IN, ATI N A: Gr~ki ostane u evrozoni i od po~etka pre mi jer An to nis Sa ma ras krize imamo voqu da to i oststigao je u Berlin gde }e, kako varimo. Na Grcima je da u~ine se o~ekuje, od nema~ke kanceneophodne korake kako bi polarke Angele Merkel zatrasti gli taj ciq’’, uka zao je `iti da Atini dozvoli produpredsednik Francuske. `e tak ro ka za spro vo |e we Nema~ka i francuska javnost o{trih mera {tedwe sa dve na nisu blagonaklone prema even~etiri godine. Me|utim, Mertual nom pro du`etku ro ko va kelova i francuski predsednik Fran soa Oland koji su se preksino} sastali u Berlinu, pozvali su Gr~ku da se dr`i planiranih rokova kako bi ostala u zoni evra.

Li de ri Fran cuske i Nema~ke ponovo re{avaju problem prezadu`ene Gr~ke. Tokom dva da na, Angela Merkel i Fransoa Oland Merkelova i Oland odvojeno Gr~koj. I predsedavaju}i evro}e razgovarati sa gr~kim prezoni, @an Klod Junker tvrdi da mijerom Samarasom koji tra`i je lopta u gr~kom dvori{tu i da pro du `e we ro ka za pri me nu od Atine zavisi da li }e iskome ra ko je bi Ati ni do ne le ri sti ti vero vatno po sledwu u{tedu od 11 i po milijardi {ansu, jer me|unarodni kredievra. Jo{ je neizvesno da li su tori ve} u septembru odlu~uju o Ber lin i Pa riz sprem ni za novoj finansijskoj pomo}i. ustupak.

Kako bi pokrenula privredu „Pre svega treba sa~ekati koja je u recesiji ve} petu goizve{taj Trojke i videti ka- dinu, premijer Samaras ka`e kvi su rezultati postignuti. da bi Vlada mogla da zaradi od ^ak i ako se bude zahtevalo pro da je ne na se qe nih ostr va, mnogo vi{e napora od Grka, pri va ti za ci je `e le zni ca i ohrabri}u ih da nastave re- jednog dela obale poluostrva forme’’, rekla je nema~ka kan- Atika.

22

oglasi

subota25.avgust2012.

POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009.

58236

PEDIKIR Oqa, dolazim na ku}nu adresu. Tretman 300 din. Telefon 061/1159-264.

58919

IZDAJEM jednoiposoban stan, prazan 45m2 sa kuhiwskim elementima, na odli~noj lokaciji i povoqnoj kiriji. Telefon 021/521-256.

59146 IZDAJEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul.

Mileve Simi} br.8. Telefon 064/1360012.

58712

IZDAJEM stan 30m2, Novi Sad, preko puta „Putnika�, Kosan~i} Ivana 2, grejawe, klima, lift, telefon, useqiv od 1. 9. Telefon 064/03399-87.

58988 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking. Smiqka. Telefon 064/35-31-161.

59026 IZDAJEM name{tenu garsoweru, dva le`aja, 28m2 na Novoj Detelinari. Useqiva odmah. Telefon 060-019-1241.

59110 IZDAJEM lep jednosoban stan od 37m2 kod sajma, pored ambulante, CG, telefon, lift, KTV. Telefon: 063/837-8247.

59135 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa ugra|enom propratnom opremom, klimom, fiksnom telefonskom linijom studentkiwi, studentu ili zaposlenoj devojci. Telefon: 063/510-375 ili 468682.

59136 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan na Detelinari 110e. Telefon 063/669856.

59201

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu.

Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik.

Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260.

59219

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.

Cena 37.000e. Telefon 063/239-411.

57272

FUTOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a sa ba{tom 500m2, hitna prodaja, cena 60.000e. Telefon 0600677761.

59049 PLAC 27ari na Tranxamentu - Petrovaradin, 5 km od centra Novog Sada, dozvoqena gradwa. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/228-7731.

58539

dnevnik

KUPUJEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni: 021-822-714 i 063708-19-39.

59082

IZOLOVAWE i presecawe vla`nih zidova ma {inskim putem, debqine do 55 cm, brzo i povoqno.

Telefoni: 064/180-3850, 021/6390-810.

57854 JORGANXINICA - ru ~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija.

Telefon: 021/463-362.

58223 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Tele fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

59124

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

44683

STRANOJ KOMPANIJI potrebno 5 menaxera prodaje. Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem.

Telefoni: 063/516-153, 063/516-154.

58682 POTREBAN radnik i radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/6929-005.

59192

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

58889

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

3

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN Dragi na{

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

59191 GARSOWERE 8.500 - 18.000e, jednosoban 21.000e, dvosoban 21.000e, ku}a, dva stana, gara`a, lokal - 65.000e, sala{ 20.000 - 150.000e. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797, 021/6215-260.

59220

Josip Vukovi}

\or|e Doro{ki

Sahrana }e se obaviti 25. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Koviqka Vukosav i Milka Gaji}

O`alo{}ena supruga Mirjana, sin Zlatko i unuk Vuk.

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav voqenom tati

Mi}i Grandi}u

pozdrav

dragom

Branku Vukosavu

Tata, ostavio si prazninu u mom srcu i mojoj du{i.

Neka te An|eli i dragi Bog ~uvaju.

Po~ivaj u miru tata.

Tvoja }erka Jelena Grandi}.

zauvek u na{ipm srcima i mislima.

O`alo{}ena rodbina, porodice: Doro{ki Jovanovi} i [akoti}.

59309

59296

Qiqa i Milorad Vukosav.

JEDNOGODI[WI POMEN Dana 28. 8. 2012. godine navr{ava se tu`na godina od kako je moj voqeni tata

\or|e Doro{ki

Branku Vukosavu

1932 - 2012.

23

subota25.avgust2012.

napustio ovaj svet.

U subotu, 25. 8. 2012. godine, u 10 ~asova okupi}emo se u znak se}awa i nezaborava da na wegovom ve~nom po~ivali{tu polo`imo cve}e i zapalimo sve}e.

Ponosna {to si mi bio otac.

Neute{na k}erka Julijana.

59292

59293

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj penzionerki

Vladimiru Milari}u

Mariji ^elebi}

kwi`evniku 25. 8. 2011 - 2012.

Zaposleni JP „Urbanizam�

Zavod za urbanizam Novi Sad.

Ostaje zauvek u srcu i mislima wegovih: Elvire i Melite.

423/P

59300 59307

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragom

deda Mi}i

59289

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Branku Vukosavu od wegovih Ogija i Laze.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 24. 8. 2012. godine, u 64. godini preminuo na{ dragi otac, suprug i deda

Hvala ti Branko, za sve {to si u~inio za nas, pamti}emo te samo po dobrom.

Zbogom dragi prijatequ.

Mima, Nikola i Borko Vukosav.

O`alo{}ena porodica: supruga Dragica, sin Goran, }erka Gordana, snaja Gordana i unuci Nikola, Du{an, Marko i Ema. 59285

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Posledwi pozdrav kumu

Porodica Vujovi}: Veso, Slobodan, Seka, Qiqa, Majo, Ogwen, Jelena i Tamara.

59308

59303

Sa tugom u srcu javqamo ro|acima i prijateqima da je na{ suprug i otac preminuo.

Mi}a Grandi}

Nikola Stojadinovi} Sahrana je danas, 25. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Branku Vukosavu

59302

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. 8. 2012. godine, u 63. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Sa{i Maleta{kom

Sahrana je danas, 25. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Polazak iz ku}e `alosti je u 13.15 ~asova.

obele`i}emo u nedequ, 26. avgusta 2012. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Porodica Maleta{ki.

59299

Nikoli Stojadinovi}u Porodice: Bo{kovi}, Katani}, Makivi} i Petrovi}.

59286

59290

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav

Beskrajno smo tu`ni {to nas je napustio na{ dragi

Bogdan Pupavac 7. 2. 1925 - 24. 8. 2012.

Sahrana je danas, 25. avgusta 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Mi}i Grandi}u od: wegove supruge @ivke, wegovog Dragana i snaje Marije.

O`alo{}eni: supruga Jelena i sin Du{an.

Milici Kqai} - Radakovi}

Gusman Ginter Miki

Milan, Zoran i \or|e sa porodicama.

Po~ivaj u miru.

Porodica.

59301

59298

59306

59297

24

^iTUQe l POMeni

subota25.avgust2012.

Posledwi pozdrav

3

dnevnik

Oti{la je moja mama

U 88. godini svog plemenitog `ivota, napustila nas je na{a najdra`a

SE]AWE

28. 8. 2010 - 28. 8. 2012.

Vaqi

Petar Bujandri}

Jelka Radivojevi}

Iskreno sau~e{}e porodici.

ro|. Soldatovi}

Zorka Popovi}

Uz neizmernu zahvalnost za sve {to je u `ivotu za nas u~inila, oprostili smo se ispred porodi~ne grobnice u Novom Be~eju.

Weni: Mila, Lena, Nemawa i Duca.

Ostaje{ u na{im mislima, srcu i du{i.

Tvoji: supruga Danica, sin Vladimir, }erka Vesna i unuka An|elka.

Porodice: ^uri}, Mogin i \urovi}.

59282 59261

POMEN

3

Sahrana }e biti u ponedeqak, 27. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

59259

SE]AWE na dragog oca, dedu i pradedu.

JEDNOGODI[WI POMEN Bo{ko.

59288

Ilija Mandi} 30. 8. 2011 - 30. 8. 2012.

Svetozar Reqin Bata S velikom qubavi, po{tovawem i ponosom ~uvamo te u ve~noj uspomeni.

Tvoja bra}a Du{a i Mika sa porodicama.

POMEN Pro{lo je deset godina od kada nije sa nama na{a

Dmitar No`ini} Sa ponosom i qubavqu ~uva}emo te u srcu i mislima od zaborava.

Tvoja deca: sin Milorad sa porodicom i k}erke Dragica i Marija sa porodicama.

Navr{ava se godina dana od kada nisi sa nama, ali u na{im srcima `ive}e{ ve~no.

S tugom i bolom tvoji: supruga Boba i Boris.

59248

59287 59258

Posledwi ro|aku

pozdrav

dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

POMEN

Preminuo je u 100-oj godini na{ dragi

Bosiqka - Bosa Jevtovi}

Suzo moja neobrisana.

Nikada je ne}e zaboraviti weni najmiliji: }erka Qiqana, unuke Ivana i Lana, praunuci Luka, Nikola, Andrej, Nemawa i Bojan i porodice Ru`i}, Rati} i Slankamenac.

59103

Branku Vukosavu

od: Ra{e Vukosava sa familijom.

Branku Vukosavu od wegovih kom{ija Bajilo Bo`idara sa porodicom.

59280

Ilija Mandi} 30. 8. 2011 - 30. 8. 2012.

Uvek si tu, u na{im mislima i srcu.

Sestra Dana sa porodicom.

Milan Vojnovi}

Navr{avaju se tri godine od smrti na{eg

Milki Ivani} Prolazi godina, a tuga i se}awe za tobom ne prestaje.

Milorad Majki}

Sahrana je danas, 25. 8. 2012. godine, u 17 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

Pro{lo je ve} ~etrdeset dana tuge i bola. Ostaju mi uspomene i snovi u koje `elim da do|e{.

O`alo{}ena porodica Vojnovi}.

Tvoja supruga Braila.

59243

59253

59257

59281

^ETRDESETODNEVNI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 24. 8. 2012. godine, u 83. godini preminuo moj suprug

Tvoji: sestra Mara, {ogor Dane i brat Rade sa porodicama.

59090

Svetozara Markovi}a Toze

Radosav Popovi} Dragi Rajko, oti{ao si u nepovrat. Istina da te nema, da te ne mogu na}i, videti, je veoma bolna i neprihvatqiva.

Tvoja Mira.

GODI[WI POMEN na{em dragom.

Branko T. Vukosav Sahrana je danas, 25. 8. 2012. godine, u Stepanovi}evu, iz kapele, u 16 ~asova.

O`alo{}ena supruga Smiqa.

S tugom i po{tovawem, porodica Markovi}.

59271

59264 59265

POMEN Pet godina je pro{lo od kako nas je napustila na{a mama i baba

POMEN Navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{

Posledwi pozdrav tetki

Ranka Leti}

59242

Vasa Jovi}

Dimitrije - Mita Putnik

ro|. Vlahovi}

S qubavqu i po{tovawem, wene }erke Mira i Beba sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Pro{la je godina puna tuge i bola od kada vi{e nisi sa nama. Pamti}emo te i nikada te ne}emo zaboraviti.

Jagodi @uni} 25. 8. 2007 - 25. 8. 2012.

Posledwi pozdrav

od: sestri~ine Danice, zeta Branislava, unuke Aleksandre, unuka Dragana, snaje Darje i praunuke Milane.

59256

iz Ka}a Vreme nije lek, ve} svedok tuge i bola. Samo oni koji te vole znaju koliko je te{ko `iveti bez tebe.

Tvoji: sin @ivan i }erka Milica sa porodicama.

59249

Branku Tvoji: baba Kajka, deda Mire, brat Tihomir i stric Zoran.

59151

Branku

od: Nade, Joce, Sa{e i Danijela.

od porodice Jovi~in.

59272

59273

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Godinu dana od kako nije sa nama, prerano upokojeni, brat i ujak

Milorad Mijatov Bata mama i baka

GODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

subota25.avgust2012.

JEDNOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

1994 - 2012.

Milorad Mijatov Bata 1961 - 2011.

Vreme koje je pro{lo i vreme koje dolazi budi se}awa na dragog nam, rano preminulog zeta.

ro|. Ga{i} 1925 - 2011 - 2012.

Peuqe, Bosansko Grahovo Futog

Zorka \ogo Desanka Ili}

Prolazi tu`na godina, a nije sa nama na{a majka i baka.

SEDMOGODI[WI POMEN

Vreme prolazi, ali se}awa na tebe ne blede.

Porodice: Zec, Kova~evi} i Kizi}.

Porodica \ogo.

Tvoji najmiliji.

Zahvalni: sinovi Branko i Boro sa porodicama.

59025

59145

59166

59203

Dmitar (Bo`o) \uki} 1928 - 2005 - 2012.

SE]AWE

Pro{lo je predugih {est godina od kako nije sa nama na{a

Jelena Mijatov

Nakon kra}e bolesti preminula je moja mama

Ru`a (Todor) \uki}

Godi{wi pomen odr`a}emo u subotu, na grobqu u Stepanovi}evu.

SE]AWE

25

JEDNOGODI[WI POMEN

Jagoda @uni} ro|. 1925.

Sahrana je danas, 25. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena }erka Zorica.

59216

Draga moja mnogo po{tovana, cewena i voqena

ro|. Tomin 2006 - 2012. tata i deda

Radovan Mijatov

Aleksa Kavraja Aca Ember

Mira Jovi~i}

Ravnogorski pokret - DM.

59039

59096

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deka

Bato, brate moj, du{a boli, se}awa traju, zaborava nema.

Suprug Obrad i sinovi Branislav i Miroslav.

Tugujem, Zora ^obanski-Bojki}.

59012

58971

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi: Smiqa, Mile i Vlada.

59202

59199

GODI[WI POMEN

Svetozaru Reqinu

Vreme koje je pro{lo, bez tebe, samo nam je jo{ vi{e pokazalo koliko si nam zna~io. Volimo te i s ponosom te pomiwemo. Uvek si u na{im mislima, tu`nim srcima i bolnim du{ama.

Tvoji: mama Maja, tata Lale i deda Vasa.

S ponosom izgovaramo tvoje ime.

S ponosom gledamo tvoju sliku, jer smo ponosni {to si bio na{ otac, tast i deda Tvoji: Goca, Sini{a, Maja i Srna.

59080

Tvoji: Desa, Lela i Milan sa porodicom.

59205

59197

GODI[WI POMEN na{em voqenom

TU@NO SE]AWE

Sa qubavqu i po{tovawem, ~uvamo uspomenu na tebe.

Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{a

Pet godina nije sa nama na{a draga baka, mama i supruga

Nikoli Wegomiru

Danica Mi}i}

2. 9. 2011 - 2. 9. 2012.

Bili smo tvoji, a ti si bila na{a. Sada tvoje slike i vedri osmeh s wih govore umesto tebe.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: Ivana, Sawa, Zorica i Qubi{a Radovanovi}.

Biserka Mihajlovi}

3 ^ETVOROGODI[WI POMEN

Pro{la je tu`na godina od kada nisi sa nama.

Ve~no }e te pratiti na{a qubav ja~a od zaborava.

27. 8. 2007 - 27. 8. 2012.

Unuk Stanko, }erka Dragana i suprug Milo{.

59106

59075

Milana

S po{tovawem i tugom, prija Dragana \or|evi}, Duwa sa porodicom i Nana.

\or|u Doro{kom

59083

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od iznenadne smrti mog dragog supruga

Mesto Ti je me|u zvezdama jer si to bila.

Tvoja }erka Qiqana i unuka Vesna.

1985 - 2011.

59038

Hvala Ti za divne godine dru`ewa, okupqawa, bila nam je ~ast biti sa Tobom.

GODI[WI POMEN voqenom

Vasa Jovi}

Pro{la je godina dana otkako nisi me|u nama.

Majko, puno nam nedostaje{.

3

JEDNOGODI[WI POMEN na{em jedinom sinu i unuku.

Traja, \oka, [koda, supruga Branka, sin Zoran, snaja Jelena, unuci Zorana i Mihajlo.

Vladimir Milo{~in

@ive}e{ uvek u na{im srcima.

SE]AWE

Aleksa Kavraja Aca Ember

Milice

Zorka \ogo

2007 - 2012.

25. 8. 2006 - 25. 8. 2012.

1988 - 2012. ^uvamo vas u se}awima i srcima.

Mnogo mi nedostajete. ]erka i sestra Marija Pejin sa porodicom.

Dragan ^obanski Bata

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama

Biserka Mihajlovi} Ve~no }e misliti na tebe: tvoji mama i sestra sa porodicom.

Tvoja supruga Milka, sestra Mara i mnogobrojna rodbina.

59164

59165

SE]AWE

28. 8. 2008 - 28. 8. 2012.

Mi}o moj, te{ko je `iveti bez tebe, svaki dan je sve tu`niji i bolniji. Ostale su lepe uspomene i se}awa na najlep{e godine provedene s tobom.

Svetozar - Bata Reqin Vole}u te dok sam `iva.

Tvoji: suprug @arko i sin Dragan.

Tvoju Veliku Du{u, neizmernu qubav i dobrotu, koju si nam uvek davao, ose}amo i danas. Se}awe i qubav, zauvek }emo i mi ~uvati za tebe.

Mnogo nam nedostaje{.

Danas, 25. 8. 2012. odr`a}emo parastos u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Tvoji najmiliji.

59031

59173

Zorka Dragin iz ^uruga

Tvoja Qiqa.

59168

Mir~eta Arsi} 2009 - 2012.

Godine prolaze, bol, tuga i qubav ostaju u nama.

Mama, sestra, Awa i Miqan.

59204

26

tv program

subota25.avgust2012.

08.05 Концерт дечијег хора „Звончићи” 08.35 Музички фестивал „Шкољкице” 09.00 Уличаролије 09.20 Змајеве дечије игре 09.50 Лулу 10.05 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увек медаља 13.00 Здравље пре свега 14.00 Варошарије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер

Елин Хансдотир

Нои албино

09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00

Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Е-ТВ Перископ Без цензуре Писма из Херцег Новог

Маца на тајном задатку Прича заснована на роману Ени Шмит, најчитанијег дечјег писца у Холандији. Миноес је мачка, али полако постаје људско биће. Она понекад живи на крову са другим мачкама, али је и новинар у измишљеном граду... Улоге: Карис ван Холтен, Тео Масен, Сара Баније Режија: Винсент Бал (Панонија, 23.00) 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Маца на тајном задатку

Радња филма одвија се у једном безименом исландском селу, у неком изолованом фјорду, током зиме, где тинејџер Нои силом прилика живи са својом баком Лином. Његов отац, Киди, возач таксија и алкохоличар, живи у истом месту, али њих двојица имају веома дистанциран однос. Ствари почињу да се мењају када Нои упозна Ирис, ћерку власника књижаре... Улоге: Томас Лемаркис, Дростур Лео Гунарсон, Елин Хансдотир, Ана Фридриксдотир Режија: Дагур Кари (РТВ 1, 22.35) 17.00 17.25 17.55 19.30 20.10 21.25 21.30 22.00 22.35 00.05 01.15

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 13.50 14.45 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 23.35

ТВ Дневник Политбиро Друга истина, филм 1.део ТВ Дневник Серија недеље: Анђели у Америци Ноћна смена Фаца: Најбољи Војвођански дневник Филмска премијера: Нои Албино, филм Серија недеље: Анђели у Америци Друга истина, филм 1. део

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести на мађарском Урбана џунгла, емисија на мађ. са титл.на српском Концерт Из нашег сокака Програм за децу и младе Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Жене на селу:Инсерт из живота, образовни програм ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро Вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Концерт симфинијског оркестра (мађ) Стефан Миленковић и гудачи Св. Ђорђа Соната за флауту и гитару

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.42 13.00 13.15 13.31 14.15 14.50 14.55

02.00 02.33 03.26 03.54 04.28 04.57 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица: Горан Марковић...као сав нормалан свет Вести Луд, збуњен, нормалан Госпођица Марпл: Плави геранијум, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Само двапут се живи, филм Вести Хичкок на РТС: Птице, филм Ексклузивно ТВ лица: Горан Марковић...као сав нормалан свет Вести(03.00,04.00,05.00) Луд, збуњен, нормалан Квадратура круга Моја лепа Србија Лети, лети песмо моја мила Срећни људи Верски календар

05.30 06.00 09.00 10.30 12.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.20 21.30 00.00

Еуро пулс Рањено срце Домаћин Филм: Без излаза Езел Изгубљена част Филм: Бели олеандер Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Поново у игри Трачара

15.55 15.59 16.50 18.30 19.01 19.30 20.05 20.57 22.57 23.03 01.07 02.00

СЕРИЈА

Трачара 09.15 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.05 17.05 18.00 18.30 19.00 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Време је на мојој страни Рецепти Лауре Равајоли Африка од врха до дна Азбука родитељства Серијски програм Ленија Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Дунавска Витраж Личности и догађаји Зове море Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Тржница-Кванташка пијаца Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

10.10 Мото ГП Брно – Тренинг 3 Мото ГП 11.10 Мото ГП Брно – Тренинг 3 Мото 2 12.00 Најава Премијер лига 12.30 Најава шпанске лиге 13.00 Мото ГП Брно – Квалификације Мото 3 13.55 Мото ГП Брно – Квалификације Мото ГП 15.10 Мото ГП Брно – Квалификације Мото 2 16.00 Премијер лига: Тотенхем – WБА 18.00 Најава шпанске лиге 18.30 Премијер лига: Челзи – Нукасл 20.30 Премијер Лига голови 21.00 Реал Мадрид (Б): Барселона (Б) 22.45 Премијер лига: Манчестер Јунајтед – Фулам 00.30 Лига шампиона: Ватфорд – Бирмингам

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Улоге: Блејк Лајвли, Лејтон Мистер, Тејлор Момсен, Ед Вествик (Прва, 00.00)

Блејк Лај вли

Мари Даријесек

САВРЕМЕНИ ПИСЦИ

Мари Даријесек: Полицијски извештај Писци су људи који се играју речима и покушавају да отворе нове прозоре у главама људи, да у њих унесу ваздух, слободу, игру. Понекад су лоше схваћени и бивају прогоњени чак и од својих колега. Писци могу да се убијају међусобно, а то је веома симболично, јер не убијају пушком. Некад их и речима можете натерати на самоубиство, каже Мари Даријесек, француска романсијерка која је у својој каријери има неколико оптужби за плагијат, о чему сведочи у књизи есеја „Полицијски извештај“. Уредник и аутор Неда Валчић-Лазовић, редитељ Марко Шотра (РТС 2, 14.29)

21.45 22.10 22.35 22.55 23.50 00.49 01.20 02.05

Бразде Велики је свет Бернард Вејбалу Руске бајке Плава птица Верски календар Верски мозаик србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Помоћ на вашем прагу Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Савремени писци Концерт Звонка Богдана Датум Верски календар Биографије Вреле гуме Олимпијски ретровизор Двобој трубама Помоћ на вашем прагу Изгубљени светови 47. филмски сусрети у Нишу, пренос отварања Потрошачки саветник Свет спорта Спортски програм Наука на плажи ЈУ група Вреле гуме Биографије Концерт Звонка Богдана

08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Здравље и ви Филм: Пусти снови Топ шоп Филм: Пас који је волео возове Здравље и ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мућке специјал Филм: Успавана долина Филм: Повратничка сезона

06.18 07.58 08.26 08.30 08.49 09.02 09.29 09.39 10.28 11.00 11.30 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 14.29 14.58 15.43 15.49 16.00 16.53 17.24 18.00 20.03 20.15 21.00

dnevnik

07.10 ББЦ на Б92: Откачена историја 08.10 ББЦ на Б92. Легенде о звери, 1. део 09.00 Топшоп 09.30 Цртани филмови 10.45 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Прљава игра 18.50 Вести 19.10 Филм: Побеснели Макс 3 21.10 Филм: Мафијаш на терапији 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Ла Бамба 01.45 Филм: Мусолинијева кћи 1 03.15 Интернат 04.45 Укључење у Б92 Инфо

Бранка Катић

Пад у рај 07.00 10.00 11.30 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Добро јутро Викендвизија Генијалци Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Ортаци Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Академија дебелих - преглед дана 00.00 Филм: Марш на Дрину 02.00 Филм: Робин бе Худ 04.00 Филм: Приче уз камперску ватру

Џеки Чен

Робин бе Худ

Прича о Србину који је оборио ,,авакс“ са крова своје куће, јер га је наводно нервирало што његова сестра позира пилотима непријатељског авиона. Он отима пилота и не зна шта би с њим. Пилот покушава да побегне на различите начине, али не успева... Улоге: Лазар Ристовски, Бранка Катић, Сајмон Линдон, Оливера Марковић, Богдан Диклић, Предраг Ејдус, Никола Пејаковић Режија: Милош Радовић (Хепи, 19.10) 07.30 Знање на поклон - емисија о пољопривреди 09.00 Шарени вилењаци, цртани серијал 09.15 Залив шкољки, цртани серијал 09.45 Телешоп 10.00 Сребрна крила – Освета, анимирани филм 11.15 Моји џепни љубимци, цртани серијал 11.30 Генератор Реx, цртани серијал 11.55 Гормити, цртани серијал 12.20 Побуна диносауруса, цртани серијал 12.45 Лавља гозба, документарни програм 13.40 Телешоп 14.00 Вести 14.10 Летњиковац 15.30 Вести – сеча емисије 16.45 Телешоп 17.00 Јелена 17.55 Телемастер 18.25 Моја Србија 19.10 Пад у рај, филм 21.00 Голи живот 22.30 Детективски пар 8, филм 00.00 Агенција, серија 02.00 Голи живот

Слипер је одрастао у сиромаштву и рано је избачен из школе. Постао је познат по својој брзини када су отмице у питању, али је успео да направи велики коцкарски дуг. Зато је приморан да прихвати понуду свог корумпираног станодавца да учествује у серији тешких пљачки... Улоге: Џеки Чен, Мајкл Хуи, Луис Ку, Чарлин Чои, Теренс Јин Режија: Бени Чан (Пинк, 02.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota25.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

27

УСПОН И ПАД СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА И „ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ”

Пише: Мијат Лакићевић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Соул фуд породица Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Паклена Кели Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Соул фуд породица Зависници од хране Необичан секс Најгори хирург за промену пола на свету Л.А. Инк Соул фуд породица

08.00 Јелена Тројанска 09.00 Јелена Тројанска 10.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 13.00 Кракатау – последњи дани 14.00 Ратници 15.00 Гладијатори. повратак међу живе 16.00 Упознајте Римљане 17.00 Приватни живот ускршњег ремек дела. Хапшење Христово 18.00 Мрачна страна Микеланђела 19.00 Свет по Ленону 20.00 Бити Мухамед Али 21.00 Џингис Кан 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Изгубљен у Амазону. Мистерија пуковника Персија Фосета 00.00 Стварање новог човека: тајни експерименти у совјетским лабораторијама 01.00 Чаим Сутин

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.45 Кинотека: Војник Данди, филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 Рибар риби гризе реп, док. серија 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.14 Екумена 13.49 Призма 14.37 Заљубљен у девојку из суседства, филм 16.06 Природни свет 17.14 Алпе Дунав Јадран 17.48 Репортери 18.52 Глобално село 19.20 Лото 19.30 Дневник 20.09 Аушвиц, док. серија 21.00 Вече далматинске шансоне Шибеник 2012, пренос 22.55 Дневник 3 23.35 Предатор, филм 01.20 Вече далматинске шансоне Шибеник 2012, проглашење победника 01.50 Филмски маратон: Петлов доручак, филм

08.18 08.54 09.18 09.44 10.15 10.37 10.55 12.45 14.15 14.50 15.42 16.15

18.26 19.13 19.35 20.02 21.05 21.42 23.42 01.20 02.16

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00

Феномен Непобедиви Краљица на потезу Нова фаца Прави кантри 2. Поклон Једноставни Симон Губитници Трон. Легат 30 минута или мање Жив закопан Плениоци Обред Посредници 30 минута или мање

Флед Марк је врхунски хакер, који је због своје последње компјутерске авантуре завршио у затвору. Чарлс је опаки улични фрајер који своју казну служи у истоме затвору. Њих двојица немају ништа заједничко, осим што су, због мера предострожности, ланцима везани један за другог... Улоге: Лоренс Фишбурн, Стивен Болдвин, Вил Патон, Селма Хајек Режија: Кевин Хукс (РТЛ, 21.45)

Катарина Радивојевић

17.30

06.00 08.00 10.10 11.50 13.15 15.00 16.25 18.00 20.05 21.25 23.00 00.55 02.45 04.35

Селма Хајек

07.10 Најлепше бајке света, филм 08.35 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.15 Ватерло роад 11.40 Знатижељни Џорџ, филм 13.30 Легенда, филм 15.15 Конкорд - Аеродром 79, филм 17.20 Дискавери: Џесика, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Краљ шкорпиона, филм 21.45 Флед, филм 23.35 Пентхаус, филм 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ Данас 02.50 Укроти ватру, филм

Бакино чедо

Линда Карделини

20.00 21.00 23.30 01.30

Наш први Божић Код куће за празнике Краљевски болесници Пандури новајлије Монк Закон и ред: Злочиначке намере Хаваји 5-0 Поноћна трка Подрхтавања Смоки и бандит II

Лавиринт Поп, професионални коцкар, оставља се порока који му је одредио живот и после двадесет година избивања враћа се у родни град. Дочекује га брат Милан, мирни професор архелогије и његова потпуна супротност, те Лаки, пријатељ из бурних дана младости и данашњи повучени службеник који се аматерски бави астрологијом... Улоге: Драган Николић, Маја Сабљић, Бранислав Лечић, Катарина Радивојевић, Светозар Цветковић, Јосиф Татић Режија: Мирослав Лекић (ХРТ 2, 21.42)

Сем и Макс Ози Бу Чаробњаци и џинови Филм: Остерманов викенд Филм: Последњи сати на Земљи Филм: Танго аргентино Филм: Покераш Филм: Торенте 2 Филм: Бакино чедо Еротски филм: Црна дама Еротски филм: Пустињски месец

Алекс је 35-годишњи момак који тестира видео игрице. После сукоба са мајком свог цимера, присиљен је да се пресели код своје баке. Како би задржао репутацију код својих млађих колега, Алекс упорно говори да живи са „три вруће женске“... Улоге: Линда Карделини, Френк Кораци Режија: Николаус Госен (Синеманија, 22.00)

06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 19.00

15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Мајстори свирачи Пипи Дуга Чарапа, цртани Махарал - тајна талисмана Мала ТВ Кућни свемирци, цртани Спортске игре младих Дан хрватских мученика, миса из Удбине Исповест ружне полусестре, филм Маратон лађа Одабрао Ђело Х. Међу нама Мостар севдах Реунион, концерт из Творнице На рубу науке: Ведска математика Боје туризма Гаража Гламурозне посластице, док. серија Мућке Битанге и принцезе Лавиринт Тајна служба Waldbühne 2011. Ноћни музички програм

07.15 08.10 09.05 10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.30 13.00 14.00 15.00

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Дајнамо, чудесни мађионичар Врхунско градитељство Деконструкција Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије Борна кола браће Хау Како се прави? Незаустављиве ланчане реакције Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Незаустављиве ланчане реакције

Бициклизам Билијар Скијашки скокови Аутомобилизам Бициклизам

Завера Мастергејт Замагљен поглед Последња дебата Дубоко у прерији Ватра светог Елма Нешто позајмљено нешто плаво Марта иза решетака На самом дну океана Биографија - Џим Кери Зојин тајни живот Окрутне намере Страх изнутра

08.00 Септембар 10.00 Мистериозно убиство на Менхетну 12.00 Алиса 14.00 Кад будан сањаш 16.00 Жена француског поручника 18.00 Мумија 20.00 Ја у љубав верујем 22.00 Мрачна половина 00.00 Напаљене домаћице 01.15 Велика дупета # 5 02.40 Секси журке Беверли Хилса

Бициклизам (Еуроспорт, 15,00)

За бо ра вље на ели та

Н

а либерале се гледа – такав је стереотип о њима направљен – као на шачицу завереника, која није имала утемељење у народу, која није разумела Србију, па зато и није штета што их је, иако су Срби, омр знути „србомр зац“ Броз лако почистио. Нарочито је томе допринела „фама о забранама“. У великом делу интелектуалне јавно сти створена је представа да то време одликују пре свега забране представа, филмова, књига. И то се данас либералима, бар јавно, највише замера. Најпре, либерали нису баш тако чврсто држали власт. Штавише, већина у политичкој и државној структури (управи и судству по себно) никад није ни била уз либерале. Друго, залагање либерала за тржиште у култури, преовлађујућем делу по сленика у културним институцијама ни најмање се није допадало; излагало их је конкуренцији и вредновању па су они (чак и кад нису били у партији) пре ферирали лежерно буxет ско финансирање. Треће, Тито је заиста био недодирљив, на њега се није смело ударити, па је било практично немогуће од тешке казне сачувати Лазара Стојановића и „Пластичног Исуса“. И коначно, можда најважније, попуштање стега и ширење слободе у Југо славији и Србији први су и највише користили националисти. Деведе сете су то најбоље показале. Либерали су се нашли између чекића (конзервативних партијских кадрова) и наковња (националистичких кругова), при чему није увек било јасно где пре стају први, а почињу други и обратно. И једни и други желели су да либералима смрсе конце. Мијат Лакићевић (1953), угледни економски новинар и ак туелни заменик главног уредника „Новог магазина„, књигом „Испред времена„ је кроз историју „Економске политике„, једног од нај у ти цај них послератних домаћих недељника, у којем је ду же од две деценије био аутор и уредник, обухватио за пра во не са мо при вред ну већ и политичку, иде оло шку и друштвену историју Друге Југославије.И у разговорима с компетентним ак терима и сведоцима тог доба, као што су Киро Глигоров, Латинка Перовић, Жарко Пуховски, Љу бомир Маџар, Стјепан Месић, Драган Веселинов, Предраг Корак сић и други, лајтмотив је реформска деценија (1963–1973), те узроци и дугорочне последице смене српских либерала.

Однос према либералима још би се некако могао објаснити – да је реч о неколико највиших партијских руководилаца – као „унутармафијашки обрачун“. Али, том чистком је обухваћен и крем србијанске привреде. И не само крем, смењена је тада с руководећих положаја читава арми ја ди ректо ра, ру ко води ла ца, ин же ње ра, стручњака разних профила. У зависно сти од извора, број отписаних се креће између 5.000 и 12.000. Међу директорима су били челни људи највећих предузећа и банака: ЕИ Ниш, „Црвена застава„, „Прва петолетка„, „Генекс„, Ваљаоница бакра Севојно, „Мерима„... То су били људи који су ударили темеље српске индустрије, подигли је и водили у годинама њеног најбржег успона, кад је била ако не раме уз раме с најразвијенијим европским земљама, попут Немачке и Француске, онда свакако испред Португала и Грчке. Зашто се њихова улога тако (о)лако пре-

„Пластични Исус” на робији збор удара на Тита

виђа, заборавља и ниподаштава? Зашто су отписани? Можда, јер су они који су их седамде сетих растерали и затим годинама, као „српски националисти“, формулисали и формирали националну политику и на крају деведе сетих дошли на власт, ту индустрију до темеља разрушили. Па би сад да заметну трагове. Да ли су либерали из ше зде сетих заиста били либерали? Жарко Пуховски каже да у „светоназорском смислу“ нису. И Љубомир Маxар слично мисли. То заиста нису били либерали хајеков(ск)ог или фридманов(ск)ог типа. Али, осим самих Хајека и Фридмана, таквих либерала у првим деценијама по сле Другог свет ског рата и није било баш много. Напротив, као што је рекао Фридман, сви су тад могли стати у једну теле фонску говорницу. Ше зде сете су на свет ском плану обележене же стоким сукобима НАТО-а и Варшавског пакта. Након кратког затишја, обележеног успоном рок културе и хипи покрета, 1968. обележавају два епохална догађаја који, сваки на свој начин, говоре о кризи два система: студент ске демонстрације у Француској (мај) и совјет ска окупација Чехо словачке (август). Наравно, међународне околно сти преливале су се у Србију. Од значаја је и да је седма деценија обележена настанком и успоном Покрета не сврстаних (трећег блока – како су га неки називали). Прва конференција одржана је у Београду 1961. То је утицало на то да углед СФРЈ и председника Тита по стане изузетно велики. Никад ни пре ни по сле тога Југо славија није имала толики утицај у свету. Но, домаћа по слератна економска машина све је више шкрипала и „зарибавала“, а ино страно, пре свега америчко „уље“, којим је обилато подмазивана, више није стизало, или бар не у ранијим количинама. Покушаји да се та локомотива поправи, тачније, да се уради њен генерални ремонт и убаце неки нови, увозни делови, изазивала је крупне отпоре појединих домаћих конструктора и механичара. С једне стране – концепцијске, „теоријске“ природе. Како у редовима главног мајстора, тј. врху (централним комитетима) КП, тако и – још више – у партијској интелигенцији, профе сорима универ зитета. С друге стране, јачање социјалних разлика изазива до тад невиђене социјалне напето сти и отпор у народу. На крају, јача и национализам: говор Добрице Ћо сића на седници ЦК СК Србије, албанске демонстрације у Приштини, „Хрват ско прољеће“ у Загребу. Кад се читав колоплет домаћих и међународних околно сти има у виду, изненађујуће по стаје да су се либерали уопште појавили.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

16.00 17.45 21.30 23.00 00.00 01.00

Бициклизам Билијар Тенис Фудбал на плажи Бициклизам Билијар

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota25.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да мо же те пу то ва ти, би ло где, мо же те оства ри ти сво је да ле ко се жне же ље и тен ден ци је. Ве сти и кон так ти из ино стран ства су по вољ ни. Има те мно го во ље и сна ге.

BIK 20.4-20.5.

Пр во на пра ви те пла но ве и по ста ви те стан дар де, па тек он да де луј те у скла ду с њи ма. Фи нан сиј ска си ту а ци ја је све бо ља што се ви ше тру ди те. Али, скло ни сте и по тро шњи.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. avgust 2012.

Ва жно је да ужи ва те у оној игри ко ју игра те и да зна те ко ји су чи ји. Све оста ло до ла зи и те че спон та но. Др жи те до ни воа и ста ту са, кул ту ре по на ша ња.

Вра ћа те се с пу та или упра во кре ће те, тек, но ви ци ље ви, ви ди ци и хо ри зон ти су пред ва ма. Окру же ни сте они ма ко ји вас во ле и ко је и са ми во ли те. Љу бав је сву да.

Тај ни су срет удво је, на не ки чу дан и ро ман ти чан на чин, про бу ди ће осе ћа ња. По ро дич ни ам би јент у по ву че но сти вам при ја. Али, и по ја вљи ва ње у јав но сти.

Сун це у ва шем зна ку вам до но си ро ђен дан и сла вље. Мо же се ре ћи да сте глав ни лик у свом окру же њу и да мно го то га за ви си од вас. Сти жу и по кло ни.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

До бра вест је сте да је у ваш знак умар ши рао бор бе ни Марс, ко ји је исто вре ме но и ваш за штит ник, и ко ји ту по к а зу је сво је сна жне осо би не. Ак ци ја!

Уко ли ко ми сли те да дру ги зна ју и уме ју не што што ви не мо же те, окре ни те се иза сво јих ле ђа и по слу шај те их. Ува жи те све ко ји вр ше од ре ђе ни при ти сак на вас.

При ја те љи су вам на кло ње ни, али би мо гли по ста ти оп те ре ћу ју ћи к а да поч ну са сво јим зах те ви ма, ко је ни је ла ко од би ти. Про на ђи те пра ву ме ру у све му.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те мно го по сла, али би сте овог ви кен да мо гли да се по ште но од мо ри те и на пу ни те ба те ри је за на ред не рад не да не. Осо ба од ауто ри те та вас ани ми ра.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и ко му ни к а ци ји. Мо гли би сте не ко га по вре ди ти. Не ки пу те ви вам се ни ка ко не отва ра ју, ма ко ли ко их при жељ ки ва ли. Ви ша си ла.

Про к ла м уј те љу бав, сла в и те љу бав, чак и у но вим окол но сти ма. Се о ба, про ме на по сла или не ког дру гог фак то ра ко ји вам отва ра ши ре и ве ће мо гућ но сти.

TRI^-TRA^

Сев ну ла зад њи ца V REMENSKA

PROGNOZA

Велика

Vojvodina Novi Sad

37

Subotica

37

Sombor

38

Kikinda

37

Vrbas

37

B. Palanka

38

Zreњanin

38

S. Mitrovica 38 Ruma

39

Panчevo

39

Vrшac

38

Srbija Beograd

39

Kragujevac

39

K. Mitrovica 39 Niш

41

Evropa

Врућина

НО ВИ САД: Сун ча но и ве ли ка вру ћи на. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 21, а мак си мал на до 38 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и да ље уз ве ли ку вру ћи ну у свим кра је ви ма. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 39 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и да ље уз ве ли ку вру ћи ну у свим кра је ви ма. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 41 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу сун ча но уз вру ћи ну, али уз не ко ли ко сте пе ни ни жу тем пе ра ту ру на се ве ру Ср би је у од но су на пе так и су бо ту. У не де љу кра јем да на на се ве ру и за па ду Ср би је ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ви ма. У по не де љак у свим кра је ви ма све жи је уз уме рен се ве ро за пад ни ве тар, али без ки ше. У уто рак и сре ду сун ча но и при јат но вре ме са тем пе ра ту ром од 26 до 29 сте пе ни. У че твр так и пе так то пли је, око 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због екс трем них мак си мал них днев них тем пе ра ту ра ва зду ха би о ме те о ро ло шке при ли ке ути ца ће не по вољ но на све осе тљи ве осо бе, на ро чи то на ре у ма ти ча ре и ср ча не бо ле сни ке. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља, за ма ра ње и сма ње на кон цен тра ци ја. Нео п ход на је аде кват на за шти та од UV зра че ња.

Madrid

33

Rim

32

London

20

Cirih

22

Berlin

25

Beч

29

Varшava

26

Kijev

33

Moskva

21

Oslo

17

St. Peterburg 20 Atina

38

Pariz

22

Minhen

24

Budimpeшta

35

Stokholm

20

Глу ми ца Ни кол Кид ман (45) је слав ном фо то гра фу Ма ри ју Те сти ну по зи ра ла у сук њи ци ко ја је пре кри ла тек по ло ви ну ње не зад њи це, док је ру ка ма са кри ла гру ди, за по пу лар ни ма га зин V. - Тру ди ла сам се да бу дем што нео бич ни ја и дру га чи ја. Ово је би ла при ли ка да бу дем упра во та ква - из ја ви ла је Ни кол, ко ја је свет шо ки ра ла уло гом у фил му „The Paperboy” у ко јем је ими ти ра ла и чу ве ну сце ну Ше рон Сто ун из „Ни ских стра сти” с пре кр шта њем но гу без га ћи ца. Њен парт нер у фил му је мла ди Зек Ефрон, а она у јед ној од сце на чак и пи шки по ње му.

- Не ми слим да ту има би ло шта чуд но, јер то ни сам ја већ же на ко ју играм. Она ње га шти ти, она је „твр да као орах” и са мо је њој до зво ље но да по ње му пи шки на кон што га је ожа ри ла ме ду за. Све то има сми сла и сви ма ће да бу де ја сно ка да филм стиг не у би о ско пе об ја сни ла је Ни кол. По ред то га, Ни кол игра и јед ну од глав них уло га у фил му „The Nymphomaniac” Лар са фон Три ра ко ји ће да оби лу је екс пли цит ним сце на ма сек са, а ре ди тељ ка же да ће ње го во но во оства ре ње да бу де на иви ци пор но гра фи је.

VIC DANA Пре срет не чо век с пи што љем јед ног го спо ди на: - Дај ми сво је па ре!

- Али ја сам по ли ти чар.

- До бро он да, дај ми мо је па ре!

- брец ну се чо век с пи што љем.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-2 (-4)

Slankamen

116 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (-7)

Zemun

210 (-1)

Bogojevo

57 (-5)

Panчevo

240 (0)

Baч. Palanka

90 (-7)

Smederevo

438 (-2)

Novi Sad

65 (-3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

171 (2)

S. Mitrovica

26 (22)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (-2)

Beograd

158 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

413 (-4)

Tendencija stagnacije

Titel

106 (-2)

NERA

Hetin

70 (2)

TISA

-66 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (0)

Reшeњe iz proшlog broja