Dnevnik 25.septembar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 25. SEPTEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23208 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE JOVICA \UKI] UPOZORAVA DA ]E SE BEZ IZVORNIH PRIHODA TE[KO UPRAVQATI VOJVO\ANSKIM PUTEVIMA, KANALIMA...

I pare uz imovinu vred nog po ten ci ja la Voj vo di ne u Sr bi ji po ~e la je u su {ti ni jo{ od vre me na Mi lo {e vi }e ve cen tra li za ci je Sr bi je, ko ja se pro pa gand no na zi va la „po sti za wem je din stva Re pu bli ke“ – ali taj pro ces ni je za u sta vqen ni po sle 5. ok to bra 2000. go di ne. Kqu~ ni po da tak, ko ji ilu stru je pqa~ ka we Voj vo di ne to kom Mi lo {e vi }e ve vla da vi ne i „je din stva Sr bi je”, na la zi se u to me da je u Po kra ji ni, iz me |u 1988. i 2002, na ci o nal ni do ho dak sa oko 3.000 do la ra po gla vi sta nov ni ka, pao na oko 1.200 do la ra. Sli~ na sli ka se do bi ja i upo re |i va wem te nden ci ja u kre ta wu dru {tve nog pro iz vo da. Go di {wi dru {tve ni pro iz vod u Po kra ji ni 1989. go di ne je bio 6,095 mi li jar di do la ra, a 1999. tek 2,534 mi li jar de – {to zna ~i da je Voj vo di na u tom raz do bqu „iz gu bi la“ go to vo 28 mi li jar di do la ra dru {tve nog pro iz vo da!!!

Pri me na de la re {e wa za ko na o jav noj svo ji ni ne }e bi ti mo gu }a dok se ne re {i pi ta we fi nan si ra wa AP Voj vo di ne, upozorio je po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki}.

On je za „Dnev nik” ka zao da }e tek re {a va wem pi ta wa fi nan si ra wa i po kra jin ski, ali i lo kal ni ni vo vla sti, mo }i da pre u zmu pu nu od go vor nost za upra vqa we tom imo vi nom. On je pri to me upo zo rio na to da je re gu li sa we iz vor nih pri ho da APV ustav na oba ve za Vla de i Skup {ti ne Sr bi je, a ne „pi ta we ne ~i je vo qe”. Ina ~e, u Slu `be nom gla sni ku RS, ob ja vqe nom po ~et kom sed mi ce, zva ni~ no je po tvr |e no da se Voj vo di na na la zi u klu bu ne do voq no raz vi je nih re gi o na jer joj je ostva re na vred nost bru to-do ma }eg pro iz vo da is pod re pu bli~ kog pro se ka. Ka ko na vo di eko no mi sta Di mi tri je Bo a rov u autor skom tek stu, ten den ci ja stal nog opa da wa u~e {}a pri -

str. 2 i 3

F E N O M E N I : INTERNET PARTIJE, KOJE SU USTALASALE MRTVO POLITI^KO MORE [IROM KONTINENTA, STIGLE I U NA[E SOKAKE

NASLOVI \or|e Randeq Niko nije prorok u svom selu...

@eqko Markovi}

]o{ak Kod ~etiri vetra

INTERVJU NEDEQE

Tatjana Vehovec

str. 7

Andra{ Ago{ton Autonomija Ma|ara va`nija od toga ko je ve}i Vojvo|anin

^EKAJU]I BIV[EG [EFA

A kad se Babo vrati...

Pi rat ska par ti ja u Ber li nu osvo ji la je 9 pro ce na ta na pro {lo ne deq nim po kra jin skim iz bo ri ma u Ne ma~ koj, i to je ne sa mo spek ta ku la ra no iz ne na |e we u ta mo {wem glav nom gra du, ne go pot pu no no vi fe no men ko ji je us ta la sao mr tvo po li ti~ ko mo re {i rom Sta rog kon ti nen ta. Se be pred sta vqa ju kao stran ku in for ma ci o nog dru {tva, iro ni~ no pre u zev {i ime ko je im je na de nu la mu zi~ ka i film ska in du stri ja u bor bi pro tiv kra |e ko pi ja i pi ra te ri je na in ter ne tu. Je zgro wi ho ve kli jen te le je za pra vo stal no on lajn – na “mre `i”: to su tzv. di gi tal ni di vqa ci, mla di qu di ko ji su od ra sli na in ter ne tu i in ten ziv no ko ri ste so ci jal ne mre `e, “si ro ma {ni ali sek si” – ka kav je bio i slo gan za iz bo re str. 4

Bora Oti} Suparo{i

Aleksa Adetovi}

Ono na{e, {to va{e beja{e

AIDA ]OROVI]

Osvajawe slobode

HRVATSKA NE]E POVU]I TU@BU ZA GENOCID, A BIV[I MESI]EV SAVETNIK TOMISLAV JAKI] KA@E DA SU TO O^EKIVANI PREDIZBORNI POTEZI

str. 6

Borislav Kostadinov

Gra|anima je boqe da {tede i zadu`uju se u dinarima

JO@EF VAJSENBEK

Virna mi je jela iz ruke

str. 8

Najvi{a temperatura 26°S

UV zra~ewe 4-5

str. 12

Teofil Pan~i} Lekcija koja se ose}a

Pirati napadaju!

Prijatno

(Zlo)upotreba Vukovara

str. 2

2

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

CITATI

„

Sve je to sa da deo isto ri je i ne bih vo leo da ne ko ima uti sak da SPS pa ti za sta rim vre me ni ma. Nas to vi {e ne za ni ma, gle da mo na pred, a dru gi ne ka se ba ve tim stva ri ma, jer vi dim da se po li ti ka ne kih stra na ka za sni va is kqu ~i vo na to me ka ko da gra |a ne po sva |a ju su ko bi ma iz pro {lo sti

”

Ivica Da~i}, pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je

Mirno na prelazima

Palma dao ostavku

NS: Pomo}i ugro`enima

Na administrativnom prelazu Brwak, u op{tini Zubin Potok, kao i u Kosovskoj Mitrovici je mirno a gra|ani de`uraju na barikadama raspore|enim {irom severa Kosova i Metohije. Na administrativnom prelazu Brwak saobra}aj je i daqe blokiran, a Srbi se smewuju na barikadama koje su postavqene u selu Zup~e, gde je u blokadi magistralni put Kosovska Mitrovica - Ribari}e, javqa izve{ta~ Tanjuga. Na tom istom putnom pravcu barikade su postavqene sa obe strane administrativnog prelaza Brwak pa pripadnici Kfora i Euleksa smene qudstva i dostavqawe hrane obavqaju helikopterom, dok lokalno stanovni{tvo saobra}a alternativnim putevima. Na severu KiM barikade su postavqene na svim va`nijim pravcima u op{tinama Zve~an, Kosovska Mitrovica i Leposavi}.

Predsednik Jedinstvene Srbije i gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma dao je ostavku na mesto poslanika u Narodnoj skup {ti ni Sr bi je, rekao je Markovi} agenciji Beta. Kako je kazao, na wegovo mesto do}i }e Zoran Vasi} iz Jedinstvene Srbije, tako|e iz Jagodine. Ostavka }e u Skup{tini Srbije biti konstatovana naj vero vatni je u po nedeqak.

Markovi} je kazao da mu nije `ao {to je dao ostavku na mesto narodnog poslanika i dodao da dr`ava nikad ne sme da zavisi od jednog ili dva ~oveka.

Dragan Markovi} je tre}i poslanik koji je izme|u dve funkcije odabrao onu u lokalnoj samoupravi. Ostavke su ranije podneli poslanici Zajedno za [umadiju Sa{a Mileni}, predsednik Skup{tine grada Kragujevca, i gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}.

Ogroman broj gra|ana Srbije nije u stawu da pla}a komunalne usluge i poreze, raste broj nezaposlenih i onih gra|ana koji nemaju ni za hranu, a kamoli za pla}awe nagomilanih ra~una dr`avi, upozorila je Nova Srbija i zatra`ila da vlast preduzme korake za pru`awe socijalne pomo}i i otpisivawe dugovawa. Vlada je, ocenila je NS, „svojom katastrofalnom politikom naterala gra|ane na nevoqnu gra|ansku neposlu{nost, jer nepla}awe obaveza nije stvar wihovog izbora, ve} mehanizam samoodr`awa i spasavawe gole egzistencije”. Ukoliko vlast hitno ne otpi{e dugovawa ugro`enim Beogra|anima, Gradsko odbor NS Beograda }e pozvati sugra|ane na totalnu gra|ansku neposlu{nost, navodi se u saop{tewu koje je potpisao predsednik GO NS Borislav Borovi}.

SDPS RASIMA QAJI]A PRVA STRANKA VLADAJU]E KOALICIJE U ZVANI^NOJ KAMPAWI

Nu`no formirawe dr`avnog ve}a za KiM Lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji} predlo`io je na sednici Glavnog odbora te stranke u Beogradu formirawe dr`avnog ve}a za Kosovo i Metohiju koje bi ~inili predstavnici vlasti, opozicije i najzna~ajnijih dr`avnih institucija, a danas }e predstaviti plan od 10 ta~aka ~ija je su{tina „prihvatawe realnosti na terenu”.

- Dr`avno ve}a za Kosovo i Metohiju koje bi ~inili predstavnici vlasti, opozicije i najzna~ajnijih dr`avnih institucija, definisalo bi smernice politike o ju`noj srpskoj pokrajini - objasnio je Qaji}.

SDPS je ju~e zaokru`ila izbor rukovodstva i prva iz vladaju}e koalicije zvani~no krenula u kampawu pod sloganom „Jasno, glasno, ~asno“.

INTERVJU

Iznose}i delove plana za Kosovo i Metohiju, Qaji} je rekao da treba insistirati „na pregovorima o statusu o Kosovu i Metohiji i pregovorima o statusu severa Kosova“.

Qaji} je istakao da je osnovni program s kojim nastupa SDPS boqi `ivot gra|ana, regionalna saradwa i mir i najavio da }e kampawu voditi direktno i li~no pose}uju}i qude gde `ive i rade, od ulica i trgova do radnih mesta, mirno i ~isto bez napadawa drugih, bez velikih obe}awa, la`i i obmana i predstaviti svoju stranku kakva jeste. Qaji} je ju~e konstatovao da SDPS svoju kampawu po~iwe na dan kada je pobe|en Slobodan Milo{evi}. n Dra gan Mi li vo je vi}

TOMISLAV JAKI], BIV[I SAVETNIK STJEPANA MESI]A

(Zlo)upotreba Vukovara u predizborne svrhe akon {to je iz Beograda u Zagreb stigla optu`nica negda{weg jugoslovenskog Vojnog tu`ila{tva protiv 44 hrvatska dr`avqana, me|u kojima i aktuelnog potpredsednika hrvatskog Sabora Vladimira [eksa, za ratne zlo~ine po~iwene nad srpskim civilima u Vukovaru i „poticawe na genocid”, u na{em zapadnom kom{iluku podigla se velika pra{ina. Usledile su `estoke reakcije tamo{wih politi~kih prvaka, a potpredsednik HDZ-a Andrija Hebrang ~ak je ocenio da je „to isto kao da su fa{isti nakon poraza u Drugom svetskom ratu dizali optu`nice protiv Engleza, Francuza...”

Ipak, pojavili su se i komentari da je ova optu`nica „pala kao naru~eni dar s neba za bildovawe [eksovog poquqanog autoriteta me|u desnim bira~ima”. Jer, nije neprime}eno pro{la ~iwenica da je optu`nica, ina~e napisana jo{ 1992, stigla u Hrvatsku krajem jula, a obznawena je tek sada, dva i po meseca pred hrvatske izbore. Dakle – kako ocewuje „Jutarwi list” – u savr{enom tajmingu za politi~ku mobilizaciju.

– Optu`nica }e neminovno kratkoro~no naru{iti odnose dve dr`ave. A naru{i}e ih u prvom redu zato {to Hrvatska ulazi u razdobqe pred parlamentarne izbore, i ovo je dobrodo{ao poklon svakom ko `eli da na nacionalnoj bazi mobilizira bira~ko telo – ka`e za „Dnevnik” Tomislav Jaki}, poznati hrvatski novinar i publicista, savetnik za spoqnu politiku Stjepana Mesi}a u vreme wegovog stolovawa na Pantov~aku. l Mo`e li se, s obzirom na to da tek sledi obele`ava-

N

EU nije u~inila prave stvari l U svetlu prilika koje vladaju na prostoru Zapadnog Balkana, ali i EU, ima li na{ region izglednu evropsku budu}nost?

– Region naprosto mora imati evropsku budu}nost. Jer, ako je ne bi imao, pretvorio bi se u crnu rupu Evrope. To nikome od nas ne da ne treba, nego je takav rasplet nezamisliv iz ugla interesa i egzistencije gra|ana na{ih dr`ava. Jednako kao {to je nezamislivo da se onaj deo biv{e zajedni~ke dr`ave – Slovenija, i koliko sutra Hrvatska, {engenskom granicom odvoje od ostatka regiona i da se ka`e: Super, mi smo u EU, a vi gledajte {ta }ete. To tako ne ide. Interes je celog regiona da postane deo EU. Naravno, region jeste optere}en problemima i nesporno predstavqa te`ak zalogaj i za Brisel, ali upravo na tom mestu dolazi dodatni element odgovornosti i same EU. Ba{ kao {to se opravdano mora pitati: da li je Evropska unija do sada u~inila dovoqno i da li je u~inila prave stvari da bi se pomoglo u tra`ewu re{ewa onih problema koji regiju optere}uju. E, ja se usu|ujem re}i – nije! we 20 godina pada Vukovara, o~ekivati nova oluja u odnosima Beograda i Zagreba?

– Oluju ne bih o~ekivao, ali buru u ~a{i vode u najmawu ruku bih. Vukovar }e nesumwivo biti iskori{}en u kontekstu predizborne kampawe, {to nije dobro,

Jadranka Kosor: Ne}emo povu}i tu`bu za genocid protiv Srbije!

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor otvorila je ju~e Spomendom poginulim hrvatskim braniteqima Borova naseqa i Vukovara na Trpiwskoj cesti u Vukovaru. U sve~anom govoru poru~ila je kako nikome ne}e biti dozvoqeno da revidira hrvatsku istoriju, te da Hrvatska ne}e povu}i tu`bu za genocid koju je podigla protiv Srbije.„Ne}emo povu}i tu`bu za genocid! I kao osnovno pitawe u razgovoru sa susedima uvek postavqamo pitawe nestalih osoba. To pitawe moramo re{iti”, rekla je hrvatska premijerka, dodav{i da je „nedopustivo to {to sledbenici onih koji su razarali Vukovar danas `ele suditi hrvatskim braniteqima”.

ali je, bojim se, neizbe`no. To }e, naravno, imati i svoje {tetne u~inke, a od pameti, politi~ke voqe i sposobnosti sagledavawa stvari na duge staze, i to na obe strane, zavisi}e koliko brzo }e ti negativni efekti biti otkloweni. l U svojoj kwizi „Nisam zavijao s vukovima” puno vremena posve}ujete upravo periodu od 1990?

– Mi i jesmo i nismo odmakli od tog vremena, odnosno konstantno postoje na obe strane snage koje svoju politi~ku egzistenciju grade na vra}awu u pro{lost i interpretirawu pro{losti na svoj na~in. Pri tome se to ne odnosi samo na devedesete, nego i u Srbiji i u Hrvatskoj imamo sli~nu situaciju i kada je u pitawu Drugi svetski rat. U svakom slu~aju, u jednom

delu dru{tva – i {to je posebno zabriwavaju}e, u delu politi~ke elite – ne postoji spremnost da se pro{lost prihvati onakva kakva je bila, nego se uporno pi{e nova istorija, ~iwenicama uprkos. Ali mislim da je krajwe vreme da se ~iwenice kona~no priznaju, svi|ale se one nekom ili ne. I svi oni koji su krivi, kako po principu neposredne tako i po principu komandne odgovornosti, treba da budu procesuirani i ka`weni. Ali nakon toga istoriju treba prepustiti istori~arima, a ne stalno je zloupotrebqavati u dnevnopoliti~ke svrhe. l Utisak je da gotovo po pravilu do „{uma na vezama” izme|u Beograda i Zagreba dolazi pre zbog dobijawa poena na doma}oj politi~koj sceni nego realne krivice „onog drugog”?

– Naravno! Unutra{wepoliti~ka upotreba je, na`alost, uvek u prvom planu. A to, zapravo, pokazuje zabriwavaju}i nedostatak politi~kog vizionarstva i svesti o potrebama regije, a ne samo svoje stranke. Jer, potrebe stranke su u pitawu, ne ~ak ni dr`ave. Ina~e, moram re}i i to da smo u vreme predsednika Mesi}a na tom nivou imali stalni uspon odnosa, sve do momenta kada je Hrvatska priznala Kosovo.

Od tada su stvari po~ele i}i ne`eqenim tokom. Nakon promene na vrhu hrvatske dr`ave do{ao je jedan prividno novi polet u regionalnoj politici, ali o~ito je bio kratkog daha i ne dovoqno dobro osmi{qen. I zato smo sada tu gde jesmo.

Ka da je Hr vat ska pri zna la ne za vi snost Pi {ti ne, iz ja vi li ste da je naj ve }i pro blem to {to „deo vi so ke po li ti~ ke jav no sti u Sr bi ji ne mo `e da se od le pi od mi ta i op se si je Ko so vom”?

– Ono {to nedostaje u Beogradu, to je politi~ka hrabrost da se javnosti ka`e ono {to javnost zna. Jer, ja sam uveren u to da se prose~ni va{ gra|anin davno pomirio s tim da Kosovo vi{e nije deo dr`ave Srbije.

No, politi~ka elita o~ito nije svesna tog raspolo`ewa, ve} i daqe poku{ava da dobija poene grade}i pozicije na potpirivawu nacionalnih mitova. n Mi ro slav Sta ji}

POKRAJINSKI SEKRETAR BEZ IZVORNIH PRIHODA TE[KO ]E SE

I pare okrajinski sekretar za vornih prihoda APV ustavna finansije Jovica \u- obaveza Vlade i Skup{tine ki} iz ra zio je za do - Srbije, a ne „pitawe ne~ije voqstvo {to je pitawe regu- voqe„, dodav{i da je dono{elisawa javne svojine kona~no we tog zakona va`no i zbog stiglo na dnevni red repu- toga jer }e se tako prekinuti bli~kog parlamenta, ali upo- “s praksom izazivawa nepozorava da primena dela wego- trebnih rasprava i politi~vih re{ewa koja se odnose na kih tenzija”. Po wegovim revojvo|ansku imovinu ne}e bi- ~ima, ipak je dobro {to je Reti mogu}a dok se ne re{i pitapubli~ka vlada pozitivno odwe finansirawa AP Vojvodigovorila na ve}inu zehteva ne. \uki} je za „Dnevnik” kaPokrajinske vlade u pogledu zao da }e tek re{avawem pitaobima vojvo|anske imovine. wa finansirawa i pokrajinGovore}i o realizaciji poski ali i lokalni nivo vlasti krajinskog buxeta, \uki} smamo}i da preuzmu tra da, uprkos pu nu od go vor problemima, Ni je spor no da je nost za upravqaipak ne}e biti pre sto ni ca ve o ma we tom imo vi potrebe za wegonom. vim rebalansom, atrak tiv na za On je na veo in ve sti ra we, ali to jer veruje da }e primer da su puobaveze Republini je je di ni raz log tevi drugog reda ke, kad je re~ o za br `i raz voj tog (ko ji }e pre ma prenosu novca u zakonskom predpokrajinsku kasu, re gi o na u od no su logu biti u svobiti ispuwene. na Voj vo di nu jini APV) ve} u On je priznao da ingerenciji Poje za prvih osam krajine od dono{ewa Zakona o meseci ove godine iz republi~utvr|ivawu nadle`nosti, ali kog buxeta u pokrajinski stigla samo na papiru, po{to Vojvo- svega jedna, od predvi|enih dedini nisu preneta sredstva za vet milijardi dinara za kapirealizaciju ove nadle`nosti. talne investicije.

– Zato je uz sprovo|ewe za– O~ekujemo da se ta sredkona o javnoj svojini veoma stva prenesu onako kako je to va`no da se defini{u izvori predvi|eno, jer je to va`no ni prihodi Vojvodine. Nije kako bi se izmirila dugovawa sporno da }e imovina biti prema izvo|a~ima radova kopreuzeta u definisanim roji su bili anga`ovani na tim kovima, ali mislim da je painvesticijama. A to je va`no ralelno s ovim zakonom trene samo za Vojvodinu, nego i balo raditi i na zakonu o fiza celu zemqu, jer bismo skinansirawu APV kako bismo nuli om~u s vrata delu gra|emogli preuzeti i obaveze koje vin ske ope ra ti ve – na vo di pod ra zu me va ju do ma }in sko \uki}, uz napomenu da je ovde upravqawe tom imovinom – re~ i po{tovawu ustavne norocenio je \uki}. me kojom je definisana obaveNa{ sagovornik je upozoza dr `a ve pre ma po kra jin rio na to da je regulisawe izskom buxetu.

P

VESTI Pritvor sudiji Jak{i}u i trojici slu`benika Specijalni sud u Beogradu, posle vi{e~asovnog saslu{awa, odredio je pritvor do mesec dana ~lanu Visokog saveta sudstva Blagoju Jak{i}u i pokrenuo istragu protiv wega i jo{ pet osumwi~enih za „visoku korupciju„, izjavio je Tanjugu tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi}. Jak{i} se sumwi~i da je zloupotrebom slu`benog polo`aja dok je bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici privredniku Qubomiru Bi{evcu pomogao da protivpravno pribavi imovinsku korist od 20 miliona dinara. Osim Jak{i}a, kome je po hitnom postupku Visoki savet ukinuo imunitet, pritvor je odre|en slu`benicima Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici Miroslavu Bo`ovi}u, Blagoju ^urovi}u i Draganu Gavrilovi}u, rekao je tu`ilac. Radisavqevi} je dodao da su za Qubomirom Bi{evcem i Miodragom Laketi}em, koji je u bekstvu, raspisane poternice. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal sumwa da je Bi{evac, na osnovu falsifikovanog ugovora koji je sklopio sa firmom „DP Luks„, koju je predstavaqao Laketi}, postao vlasnik lokala u Kosovskoj Mitrovici, povr{ine 320 kvadratnim metara. Bi{evac je lokal kasnije prodao i tako pribavio protivpravnu imovinsku korist od 20 miliona dinara. Overa nepostoje}eg ugovora je obavqena u tada{wem op{tinskom sudu u kosovskoj Mitrovici, po nalogu tada{weg predsednika tog suda - Jak{i}a.

Dru{tvo sudija: Za{to ba{ sada?

Dru{tvo sudija saop{tilo je da o~ekuje da nadle`ni organi bez odlagawa obaveste javnost da li hap{ewe ~lana Visokog saveta sudstva, sudije Blagoja Jak{i}a ima veze sa na~inom odlu~ivawa Visokog saveta sudstva u postupku revizije reizbora. Dru{tvo tako|e postavqa pitawe „kada se do{lo do saznawa o navodnom krivi~nom delu Blagoja Jak{i}a u~iwenom pre vi{e od 13 godina radi omogu}avawa sticawa imovinske koristi 7 godina nakon toga i za{to je procedura hap{ewa pokre-

nuta upravo sada, kada su u reviziji reizbora utvr|ena brojna neosnovana razre{ewa”. Dru{tvo sudija u saop{tewu podse}a da je EU negativno ocenila reizbor, nakon ~ega su u decembru 2010. izmeweni pravosudni zakoni radi sprovo|ewa revizije reizbora, koja je zapo~ela 15. juna ove godine. Dru{tvo sudija posebno nagla{ava da je do sada utvr|eno da je 84 sudija neosnovano razre{eno, po{to je 32 reizabrano na dodatnom konkursu 21. jula 2010. godine, a 52 uspelo u samom postupku revizije.

Dogovor za spre~avawe incidenata U razgovoru predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija, predstavnika temerinske op{tine i policije, povodom nedavnog incidenta u tom mestu u kome su pretu~eni mladi}i srpske nacionalnosti, dogovorena je intenzivnija saradwa radi spre~avawa svih incidenata na nacionalnoj osnovi. Egere{i i vr{ilac du`nosti na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Stevan Krsti} posetili su Policijsku stanicu u Temerinu gde su, u prisustvu ~elnika te lokalne samouprave, razgovarali s komandirom stanice Miloradom [ikmanom o nedavnim incidentima i bezbednosnoj situaciji u tom mestu, navedeno je na sajtu Vlade Vojvodine. Najo{trije osu|uju}i delovawe svih ekstremisti~kih grupa i organizacija, Egere{i je istakao da }e u saradwi s nadle`nim organima, u~initi sve da bi se predupredilo {irewe nacionalne netrpeqivosti i mr`we, kao i uno{ewe straha me|u gr|ane Vojvodine. On je rekao da je Temerin veoma osetqiva sredina po tom pitawu i dodao da je do sada, u saradwi sa MUP-om Srbije, ura|eno mnogo na razvoju me|usobnog poverewa i uva`avawa me|u nacionalnim zajednicama u tom mestu.

nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik

ZA FINANSIJE JOVICA \UKI] UPOZORAVA: UPRAVQATI VOJVO\ANSKIM PUTEVIMA, KANALIMA...

uz imo vi nu Ko m en t a r i { u } i ne d av n o ob ja vqe ne po dat ke iz Vla de Sr bi je, po ko ji ma je je di no Be o grad ski re gion u Sr bi ji svr stan u ka te go ri ju raz vi je nih, dok svi osta li, ukqu ~u ju }i i AP Vojvodina spa da ju u ne raz vi je ne, \u ki} je ka zao da i ti po da ci po ka zu ju da Voj vo di na ni je vi {e {to je bi la, i to zbog po li ti ke vo |e ne 90-ih go di na ali i cen tra li sti~ kog upra vqa wa dr `a vom.

– Voj vo di na zbog to ga da nas po ne kim dru gim ele men ti ma

Za pr vih osam me se ci ove go di ne iz re pu bli~ kog buye ta u po kra jin ski je sti gla sve ga jed na mi li jar da di na ra, od pred vi |e nih de vet mi li jar di za ka pi tal ne in ve sti ci je mo `e da se sma tra naj e vrop ski jim de lom Sr bi je, ali ne i po eko nom skim po ka za te qi ma – uka zao je Jovica \u ki}. – Ni je spor no da je pre sto ni ca ve o ma atrak tiv na za in ve sti ra we, ali to ni je je di ni raz log za br `i raz voj tog re gi o na u od no su na Voj vo di nu, ko ja je pre 90-ih bi la is pred Be o gra da. Ovo su o~i gled ne po sle d i c e pro p a d a w a to k om Mi l o { e v i } e v e vla d a v i n e, ali i pre li va wa nov ca u jed nu ka su. To ni je do bro ni za Voj vo di nu, ali ni za dru ge re gi o ne u Sr bi ji. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

3

KARMA KOMA

Lekcija koja se ose}a

G

ra |an ka J. vred no je u~i la i di plo mi ra la en gle ski je zik. On da je do bi la po sao u Sred woj ma {in skoj {ko li u No vom Sa du, i ta ko po sta la pro fe sor ka J. Ne ka `em, ima i bo qe pla }e nih za ni ma wa, i vi {e ce we nih u du bi o znom si ste mu vred no sti tran zi ci o nog dru {tva „di ja lek ti~ kog pre la za iz ni ot ku da u ni ku da“ (Pe qe vin, Vik tor), ali opet, bi ti pro fe sor ne {to je po seb no, ili bi bar mo glo bi ti, ako u va ma ima tog {to fa ko ji }e vas u~i ni ti po seb nim u mla dim o~i ma i du {a ma. Ako ste, {ta znam, po gle da li „Dru {tvo mr tvih pe sni ka“, ma uosta lom, ako ste i{li u {ko lu du `e od ve li kog od mo ra, zna te do bro o ~e mu go vo rim. Pro fe sor je ste, ili bi mo gao bi ti, ne {to vi {e od rav no du {nog i ru ti ner skog di stri bu te ra spe ci fi~ nih zna wa i ve {ti na. A ako ni je to, mi slim, em to osnov no em ono Ne {to Vi {e, on da uglav nom ni je ni {ta. To jest, ni {ta osim mu ke du hu i po ko re za one ko ji ga ima ju tr pe ti kao {to se tr pi ne ka su mor na, ali pro la zna ne vo qa.

Ka kav je kva li tet pro fe sor ki nog en gle skog, zna }e bo qe oni ko ji su ga ~u li. Pret po sta vqam da po {tu je sva pra vi la i iz u zet ke, vre me na i ro do ve, pra vil ne i ne pra vil ne gla go le, od re |e ne i neo d re |e ne ~la no ve. Me |u tim, jed no je fa kat van sva ke sum we, do ka za no cr no na be lo: pro fe sor ka en gle skog na ma ter wem srp skom se iz ra `a va vr lo, hm, eks pre siv no. Do du {e, ni je da tu, u we nom jav no do stup nom iz ra `a va wu, ima bi lo ka kvih mi sli ko je bi vred no {}u i sup til no {}u – a bog me i usme re wem – pre va zi la zi le do me te ne ka da {wih to a let nih `vr qa ri ja po auto bu skim i `e le zni~ kim sta ni ca ma na {e ze mqe po no sne, iz onih ne du `nih vre me na pre blo go va, fo ru ma, fej sbu ka i osta lih pri ku pqa li {ta i od la ga li {ta in ter net skog sme }a.

Pro fe sor ki J, na i me, we na ka te dra kan da ni je bi la do voq na za iz ra `a va we svih na bu ja lih mi sli o ko je ~e mu o ~e mu joj se, u tre nu ci ma do ko li ce, u~i ni lo da ne {to mi sli, pa je otvo ri la svo ju Fej sbuk stra ni cu (pod pse u do ni mom, ali ta ko da bu de ne dvo smi sle no pre po zna tqi va svi ma ko ji je po zna ju, a svo jim |a ci ma oso bi to), ne bi li im {to lak {e ob zna ni la i iz ve sne svo je `i vot ne uvi de ko jih ba{ i ne ma u {kol skom gra di vu za en gle ski, a ne ma ih jer se ra di o mi sli ma na „so~ nom srp skom“, ka ko se to eufe mi sti~ ki ka `e, a taj srp ski ni je onaj ko jim su pi sa li An dri} i Cr wan ski, Pe ki} i Ki{, ne go je, opet, vi {e onaj sku ~e ni i te skob ni srp ski - onaj u ko jem je sva koj bo qoj mi sli i ose }a wu ne pod no {qi vo za gu {qi vo i po ma lo joj se po vra }a – ka kvim se kad god, za na {ih mla do sti, is pi si va hu zi do vi mu {kih to a le ta, a ka kav da nas slo bod no i sre} no smr di pro stran stvi ma in ter -

ne ta. I ni ko ga ni ka da ne bri {e, {to se sa onim za um nim zid nim `vr qo ti na ma ipak po ne kad de {a va lo.

Na pri ja vu ne kih za bri nu tih ro di te qa, zgro `e nih sa zna wem da im ne ko sa zva wem pe da go ga de cu na dah wu je za da hom kad go da {we WC ide o lo gi je, Ne za vi sno je dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne ob ja vi lo deo pro fe sor ki nog fej sbu ~e wa, tek da se vi di s kim i ~im se ov de ima po sla. Da bu de mo od mah na ~i sto oko jed ne for mal ne stva ri: pre pi ska na Fej sbu ku i sli~ nim eg zi bi ci o ni sti~ kim saj ber-ka fi }i ma za bes plat no re kla mi ra we sop stve ne be zna ~aj no sti ne ma obe le` ja pri vat ne ko re spon den ci je: sva ki je sa dr `aj ob ja vqen ta mo isto ona ko i ono li ko ja van ko li ko i onaj u no vi na ma ili na te le vi zi ji, i pod le `e ba zi~ no istim kri te ri ju mi ma, za kon skim i eti~ kim. To tek da ne bu de na kad nog pre ne ma ga wa i hva ta wa kri vi na.

Elem, {ta je to pro fe sor ka J. ima la da po ru ~i svo jim |a ci ma, i svi ma za in te re so va ni ma? Da pri pad ni ci ma wi na ne tre ba da ima ju ista pra va u ovoj dr `a vi kao pri pad ni ci ve }i ne, one ve }i ne u ko ju i pro fe sor ka J. o~i gled no mi sli da spa da, i kan da je to is pu wa va ogrom nim po no som, ba{ kao da je to ka kva we na li~ na za slu ga i oso bi ti kva li tet, vaq da u ne do sta ku ne kih dru gih, per so nal ni jih. A da one pe de re i sli~ ne na ka ze i per verz wa ke tre ba tu }i i mla ti ti gde god se stig ne, jer je woj do sta ta kvih, bre. I jo{ niz ta kvih re ~i i mi sli, iz ko jih iz bi ja onaj ne iz ve tri vi vow amo ni ja~ nih is pa re wa na {ih ve} po o dav nih mla do sti.

Eto, ta ko pro fe sor ka J. o se bi i sve tu ko ji je okru `u je. Eto, to li ko je ta pa met do sa da spo zna la kre }u }i se sve tom, eto, to li ko je to sr ce ose ti lo o i pre ma dru gim qu di ma ku ca ju }i u gru di ma jed ne mla de `e ne. Eto, to li ko od pro fe sor ke J, na „so~ nom srp skom“, onom ko ji se di plo mi ra i dok to ri ra po za di mqe nim drum skim me ha na ma oko po la ~e ti ri iz ju tra, dok se br zin ski sur duk wa va opro {taj no ~o kaw ~e pred od la zak u no}. U onu no}, mr klu i gu stu, u ko joj se ne ka ko naj bo qe – sli ko vi to, no `no i ru~ no – ob ja {wa va ta mo ko je ka kvim Dru ga ~i ji ma da je do sta, bre, vi {e bi lo te wi ho ve Dru ga ~i jo sti od ko je pro fe sor ku J. ja ko, ja ko bo li gla va, a nig de ni ko ga da joj da de aspi rin, a ka mo li da joj ob ja sni da je, do du {e, ve} bio je dan ko ji je go vo rio da „ko ne vo li ka ran fi le ne za slu `u je da `i vi“, ali da taj em {to ni je bio ba{ pri se bi, em {to je bio sa mo lik iz jed nog fil ma. I ni je bio ni ~i ji pro fe sor, da le ko od to ga. A {ta li je ra dio po to a le ti ma, bo qe da ne za mi {qam. n Te o fil Pan ~i}

KAKO JE NA[A POKRAJINA DO[LA U KLUB NERAZVIJENIH REGIONA

Bri ga o raz vo ju Voj vo di ne mo ra se vra ti ti Voj vo di ni pro duk tu Sr bi je je na sta vqe na – {to upu }u je na dva prav ca za kqu ~i va wa.

Ili se jed nom uhva }e na ten den ci ja za Slu `be nom gla sni ku RS, ob ja iz ra ~u na la ne vla di na o sta ja wa ni je mo gla za u sta vi ti „re vqe nom po ~et kom sed mi ce, gru pa V-24). dov nim me ra ma” i u „za te ~e noj pri zva ni~ no je po tvr |e no da se Sli~ na sli ka se do vred noj struk tu ri”. Ili je, pak, re~ o Voj vo di na na la zi u klu bu ne do voq no bi ja i upo re |i va wem to me da je Mi lo {e vi} sklo wen, ali je raz vi je nih re gi o na jer joj je ostva re na te ne den ci ja u kre ta wu we gov cen tra li sti~ ki si stem na sta vred nost bru to-do ma }eg pro iz vo da is dru {tve nog pro iz vo da. Go di {wi dru vio da eko nom ski pro vin ci ja li zu je pod re pu bli~ kog pro se ka. Va qa, me {tve ni pro iz vod u Po kra ji ni 1989.

Voj vo di nu. |u tim, pod se ti ti na to da su za hva qu go di ne je bio 6,095 mi li jar di do la ra, Na i me, u~e {}e Voj vo di ne u dru }i ak ci ji Voj vo |an skog klu ba iz No a 1999. tek 2,534 mi li jar de – {to zna {tve nom pro iz vo du Sr bi je je, pre ma vog Sa da, u na {u jav nost jo{ po ~et ~i da je Voj vo di na u tom raz do bqu „iz po da ci ma no vo sad skog Cen tra za stra kom ove go di ne pro dr li {o kant ni gu bi la“ go to vo 28 mi li jar di do la ra te {ka eko nom ska is tra `i va wa „Voj eko nom ski po da ci da je ne ka da naj ra dru {tve nog pro iz vo da (u po re |e wu sa vo di na – CES”, 2000. go di ne iz no si lo zvi je ni ji re gion Sr bi je, u po sled woj te o ret ski fik si ra nim dru {tve nim 31,5 od sto, 2001. go di ne je po sko ~i lo de ce ni ji pao is pod re pu bli~ kog pro pro iz vo dom iz 1989). U istom raz do na 33 od sto, a za tim je po ~e la ten den se ka. Voj vo |an sku jav nost pri to me bqu, go di {wi dru {tve ni pro iz vod ci ja stal nog pa da – 2002. go di ne 30,9 ni je to li ko fra pi ra la okol nost da je Sr bi je bez AP opao je sa 12,169 mi li od sto, 2003. go di ne 30,6 od sto, 2004. po kra jin ski BDP per capita (po gla vi jar di do la ra na 5,189 mi li jar di, a go di ne 29,8 od sto itd, sve do da na sta nov ni ka) is pao sko {weg da na, ka da se to ro dvo stru ko ma wi od u~e {}e mo `e pro ce ni onog u Be o grad skom re ti na ma we od 25 od sto Ten den ci ja stal nog opa da wa u~e {}a pri vred nog gi o nu, ne go da je on do po ten ci ja la Voj vo di ne u Sr bi ji po ~e la je u su {ti ni (s ob zi rom na tran sla speo da bu de ni `i, i to tor nu „po ve za nost” DP jo{ od vre me na Mi lo {e vi }e ve cen tra li za ci je za oko 7 od sto, od pro sa poj mom BDP-a). Pro Sr bi je, ko ja se pro pa gand no na zi va la „po sti za wem blem je, na rav no, i u to se~ nog BDP per capita Cen tral ne Sr bi je. me {to Re pu bli~ ki za je din stva Re pu bli ke“ – ali ta taj pro ces ni je Ten den ci ja stal nog vod za sta ti sti ku go di za u sta vqen ni po sle 5. ok to bra 2000. go di ne opa da wa u~e {}a pri na ma „kri je” re gi o nal vred nog po ten ci ja la ne po dat ke, {to je sa mo Voj vo di ne u Sr bi ji po ~e la je u su {ti ukup no je cen tral no pod ru~ je Re pu po se bi skan da lo zno (ru ko vo di o ci ni jo{ od vre me na Mi lo {e vi }e ve bli ke iz gu bi lo 54,5 mi li jar de do la RSZ se prav da ju da APV ne }e po seb no cen tra li za ci je Sr bi je, ko ja se pro pa ra. Kad se, me |u tim, ovi gu bi ci po de da im pla ti ta kvu vr stu is tra `i va gand no na zi va la „po sti za wem je din le sa bro jem sta nov ni ka (Voj vo di na u wa?!). stva Re pu bli ke“ – ali ta taj pro ces sta nov ni {tvu Sr bi je u~e stvu je sa oko Ima mi {qe wa da go re na ve de ni po ni je za us ta vqen ni po sle 5. ok to bra 26,5 od sto) vi di se da je sva ki Voj vo da ci ne upu }u ju to li ko na ma we u~e 2000. go di ne. Kqu~ ni po da tak, ko ji |a nin u Mi lo {e vi }e vim vre me ni ma {}e „pro iz vod we” BDP-a u Voj vo di ni ilu stru je pqa~ ka we Voj vo di ne to kom „iz gu bio” 13.578 do la ra (ta da oko u okvi ru Sr bi je, ne go na ten den ci ju Mi lo {e vi }e ve vla da vi ne i „je din 15.641 evra), a sva ki sta nov nik cen „cen tra li za ci je evi den ci je” tog pro stva Sr bi je”, na la zi se u to me da je u tral ne Sr bi je 10.642 do la ra (ta da oko iz vo da, po {to su mno ge voj vo |an ske Po kra ji ni, iz me |u 1988. i 2002, na ci 12.266 evra). Iz gu bi li su, na rav no, fir me, na ro ~i to one iz do me na fi o nal ni do ho dak sa oko 3.000 do la ra mno go vi {e i jed ni i dru gi, jer ova ra nan sij skih uslu ga, svo je se di {te pre per capita, bio pao na oko 1.200 do la ra, ~u ni ca po la zi od za mr znu tog sta wa iz me sti le u Be o grad (go to vo sve ban ke, ali je on i u tom raz do bqu ipak i da 1989. go di ne, da kle po la zi od pret po osi gu ra va ju }a dru {tva, itd). Dru gi, qe stal no bio iz nad onog u Sr bi ji u stav ke „de ce ni je bez raz vo ja”. opet, ka `u da je pro blem Voj vo di ne i ce li ni, ko ji je 2002. go di ne pro ce wi Me |u tim, i po sle „de mo krat skog da qe vi so ko u~e {}e po qo pri vre de u van na 800 do la ra per capita (ka ko je, na oslo bo |e wa” ze mqe, 5. ok to bra 2000. for mi ra wu BDP-a (oko 22 od sto), a osnov nu zva ni~ nih po da ta ka ta da go di ne, ten den ci ja opa da wa u~e {}a po zna to je da ova gra na od ba cu je ma lo {weg Sa ve znog za vo da za sta ti sti ku, pri vre de Voj vo di ne u pri vred nom pro fi ta i za ra du i da u woj, pa ra lel -

n Pi{e: Dimitrije Boarov

U

no s teh ni~ kim pro gre som, sve ma we qu di ima za po sle we i za ra du. Tre }i sma tra ju da je Voj vo di na po seb no lo {e pro {la u pro ce su pri va ti za ci je, jer su se mno gi „pa tri o ti”, ko ji ma je u ovom „gra ni~ nom re gi o nu” omo gu }e na ku po vi na fa bri ka, vi {e ba vi li isi si va wem ka pi ta la iz tih fa bri ka, ne go wi ho vom re vi ta li za ci jom...

Na to se mo `e od go vo ri ti i ta ko da se sve mu na |e uzrok u „se bi~ nim” cen tra li sti~ kim od lu ka ma iz Be o -

gra da, ka ko u Na rod noj ban ci Sr bi je (ko ja je pro da va la voj vo |an ske ban ke i DDOR No vi Sad i od ~e ga Voj vo di na ni je ima la ni ka kav pri hod), ta ko i u Re pu bli~ koj agen ci ji za pri va ti za ci ju (ko ja u No vom Sa du ima sa mo is t u r e n u „kan c e l a r i j u” i ko j a ne upla }u je Voj vo di ni 50 od sto pri ho da od sva ke pro da je dru {tve nog i dr `av nog ka pi ta la na te ri to ri ji Voj vo di ne), ali i u Vla di Sr bi je, ko ja ~i ta vu de ce ni ju stal no sma wu je u~e {}e „agrar nog bu xe ta” u dr `av nom bu xe tu i sve do sad je upor no ~u va la eks klu ziv ni mo no pol na upra vqe we dr `av nom svo ji nom ko ja se na la zi u Voj vo di ni.

Da ceo pro blem ni je „eko no mi ci sti~ ko-aka dem ski” vi di se i po to me {to su pro se~ ne pla te u Voj vo di ni ma we od 370 evra, to jest is pod su re pu bli~ kog pro se ka od oko 390 evra.

Tek, Voj vo di na sa da ima ma we pla te ne sa mo od Slo ve ni je i Hr vat ske, ka ko je to i ra ni je bi lo, ne go ma we i od Cr ne Go re i Bo sne i Her ce go vi ne. Taj po da tak }e si gur no ima ti kon kret ne po li ti~ ke po sle di ce u Voj vo di ni, ma da je ve ro vat no re~ o to me da APV ima re la tiv no mno go ma we dr `av nih ~i nov ni ka i za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma – ko ji u Sr bi ji vu ku pro sek na vi {e. No, to se na ro du u Po kra ji ni ipak ne mo `e po nu di ti kao pri hva tqi vo ob ja {we we.

Ovo za bri wa va ju }e i {o kant no osi ro ma {e we Voj vo di ne, u ko joj se i po sle usva ja wa no vog Sta tu ta APV i pra te }eg za ko na o we go vom spro vo |e wu za pra vo ni o ~e mu i ni {ta ne od lu ~u je, ni je u eko nom skom in te re su ni Sr bi je ni Be o gra da, pa ni „le ~e we” we nog eko nom skog po lo `a ja ne tre ba shva ti ti ta ko da se ne kom mo ra „od u ze ti” da bi se Voj vo di ni „ne {to da lo”. Re~ je o to me da se bri ga o raz vo ju Voj vo di ne „vra ti” Voj vo di ni, a za to je pre sve ga po treb no da joj se vra ti ona svo ji na nad dr `av nim ka pi ta lom, ko ji je sa ma ne ka da stvo ri la.

4

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

PREDSEDNIK DSVM-a ANDRA[ AGO[TON GOVORI ZA „DNEVNIK” PO DOBIJAWU VISOKOG MA\ARSKOG ODLIKOVAWA

F E N O M E N I : INTERNET PARTIJE USTALASALE MRTVO POLITI^KO MORE [IROM KONTINENTA

Autonomija Ma|ara Pirati napadaju! va`nija od toga ko je P ve}i Vojvo|anin O to, po wegovom mi{qewu, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina nije omogu}io.

Tra`ili su, podse}a, da dr`ava napravi izvod iz op{teg spiska bira~a i da ga ona a`urira. Umesto toga, to je – ukazuje Ago{ton – na sebe preuzela “materijalno

i politi~ki najve}a” stranka, SVM, koja je od toga “napravila bazu podataka”. Pa je Nacionalni savet Ma|ara “nelegalan – zato {to ne obuhvata sve bira~e Ma|are”; i “nelegitiman – jer na izborima za taj savet nisu u~estvovale sve relevantne politi~ke snage Ma|ara u Vojvodini”.

To bi, smatra Ago{ton, trebalo da se izmeni a “radovao bi se”

Previrawa u medijima interesi grupa Govore}i o ulozi Nacionalnog saveta Ma|ara u medijima, gde je u posledwe vreme bilo spornih uredni~kih smewivawa, Ago{ton ka`e da DSVM na to gleda kao na bitku za polo`aje.

Po wemu, radi se o interesima grupa, a ne o interesima ma|arske zajednice kao celine.

Demokratsku zajednicu vojvo|anskih Ma|ara – iz koje su posle prakti~no potekle sve druge, pa i wegov DSVM. A kada ga, dodaje na{ sagovornik, pitaju {ta je to donelo wegovim sunarodnicima u Vojvodini, obi~no im ka`e da je wemu najva`nije da mu niko nije na{ao mrqu i optu`io ga za {tetu.

Ipak, u razgovoru za „Dnevnik” izdvaja neke, po wemu, va`ne momente, poput onog kada je 1991. pisao Stjepanu Mesi}u, od koga je tra`io da ne zovu Ma|are „u rezervu, pa u rat”. U tada{wem DZVM-u su, naime – kako obja{wava Ago{ton – stekli utisak da Ma|ari u Vojvodini ne `ele da u~estvuju u istorijskom konfliktu naroda na teritoriji biv{e SFRJ. – Naravno da je takav stav bio do~ekan na no`. Od svih partija na srpskoj politi~koj sceni morao sam da podnosim veoma o{tre napade – navodi sagovornik „Dnevnika”.

Kao drugi kqu~ni momenat izdvaja kada su 1992. prvi u Karpatskom basenu usvojili koncept i konkretni model politi~ke autonomije Ma|ara, koji je u Kawi`i progla{en za politi~ki ciq i program stranke.

– Mislim da sam onda izazvao prvi put interesovawe ma|arskih politi~ara u vrhu politi~kog `ivota dr`ave – ocewuje Ago{ton.

Model autonomije za koji se od tada zala`e treba da za tu zajednicu napravi “mali parlament Ma|ara” u koji bi oni ulazili izborima kao u svaki drugi, ali

ako bi se slede}e nedeqe, na sastanku ma|arskih stranaka organizovanom upravo tim povodom, pojavili i predstavnici SVM-a.

Ina~e, sa tom strankom, kao i sa DZVM-om, Ago{tonovi su na pro{lim izborima nastupili u Ma|arskoj koaliciji, a da li }e se to ponovo desiti, te{ko mu je da proceni jer “moraju biti

je na stolu. Sem jedne, a to je ma|arski nacionalisti~ki Omladinski pokret 64 `upanije, s kojim DSVM, tvrdi Ago{ton, nema nikakve veze.

Naime, nedavni me|unacionalni incident u Temerinu, gde je grupa omladinaca, za koje se veruje da su pripadnici tog pokreta prebila srpske mladi}e, ponovo otvara pitawe imaju li “64 `upanije” politi~ku podr{ku u strankama vojvo|anskih Ma|ara. Jer, svojevremeno je Skup{tina Vojvodine odbila da ih svrsta u one koje predla`u za zabranu, a posebno je problem da se oko toga izjasni imao vladaju}i SVM. Tako|e, tada{wi poslanik DSVM-a \ula Laslo za skup{tinskom govornicom je poru~io da u toj organizaciji ne vidi ni{ta sporno, navode}i da je i wegov sin u tom pokretu.

Pokret se, podsetimo, zala`e za reviziju Trijanonskog sporazuma iz 1920. kada su Austrougarskoj kao pora`enoj u Prvom svetskom ratu oduzete dve tre}ine teritorije u kojoj je `ivela tre}ina Ma|ara, izme|u ostalog i u Vojvodini. Savremena ma|arska dr`ava obele`ava taj datum, a u Vojvodini incidenti s tim u vezi name}u pitawe ne samo da li je ideja revizije politi~ki sporna, nego i da li se ve} sprovodi nasiqem.

– Op{ti na{ stav je da sve incidente treba ispitati i doneti odgovaraju}e odluke – ka`e Ago{ton i dodaje da je to i stav predsednika op{tine Temerin, koji je kadar DSVM. Ina~e, pomenuti poslanik \ula Laslo je kasnije iza{ao iz DSVM-a i napravio svoju stranku “Ma|arska nada”, petu u vojvo|anskih Ma|ara kojih je oko 300 hiqada. Na{ sagovornik Ago{ton uveren je da za toliki broj stranaka postoji “prarazlog”.

– Mi smo mislili da treba da se politi~ki, demokratski borimo za personalnu autonomiju Ma|ara, a drugi su mislili: Hajde da i mi ne{to u{i}arimo – navodi na{ sagovornik, dodaju}i da je tako do{lo i do izdvajawa SVMa. – Dobili su sna`nu podr{ku iz Beograda, od Milo{evi}a tada, a moram re}i i u Budimpe{ti. Iz Budimpe{te su dobili i pare za osnivawe. A DSVM? Ne, mi nikakvu nov~anu podr{ku nemamo iz Budimpe{te. Znate {ta imam od para? Re}i }u vam...

Spasavawe sveta klikom „Mi pirati u Srbiji smo nekomercijalan i otvoren pokret za svakoga”, ~itamo u proglasu na internet stranici Piratske partije Srbije. „Mi smo odgovorni gra|ani sajbertajm kontinuuma gde nema pop zvezda, idola i posebnih qudi koji }e se pojaviti po drugi put da spasu svet. Mi ne spa{avamo svet elementima iz bajki, spa{avamo ga svakim svojim klikom i svakim svojim delom... Na{e vrednosti su neprikosnovene, uticaj novca na na{u politiku ne postoji... Ako `elite da se pridru`ite globalno najbr`e rastu}em pokretu danas, znajte da preko nas ne}ete mo}i ni{ta da ’zavr{avate’ i ne}ete mo}i da ’dogovarate novo radno mesto za tetku’. ’Preko nas’ ne}ete mo}i ni{ta – jedino mo`ete ’preko’ sebe i sa nama. Vidite, tu je razlika u odnosu na druge politi~ke opcije u Srbiji – pirati su termodinami~ki odgovorni. Mi sada predstavqamo novo dru{tvo sutra{wice, otvoreno dru{tvo informacionog doba u kome ideje poprimaju materijalna svojstva – dru{tvo jednakosti, gde jednakost ima dimenziju odgovornosti i svesnosti”.

we i su`avawe za{tite autorskih prava, ukidawe pau{alnih izdataka za medije i hardver i zabranu DRM tehnika, reformu patentnog zakonodavstva kako ne bi ometalo inovacije, pravo na anonimnu komunikaciju u digitalnim mre`ama... Wih, ipak, ne treba brkati sa somalijskim piratima, jer ne tra`e da se omogu}i {irewe nelegalnih kopija, nego da se pravo na privatne kopije zadr`i, a ograni~i pau{alna kriminalizacija wihovih korisnika na berzama razmene.

Pirati su u svojoj kratkoj istoriji o~ito profitirali i od pojave hakerske zajednice na koju se dugo ~ekalo: Vikiliksa. I sada i pre tri godine, {vedske i {vajcarske piratske partije su hostovale jedno vreme Vikiliks i nudile tom portalu svoje servere zarad objavqivawa osetqivog materijala u vreme kada je ometan i najavqivana wegova zabrana.

Odgovor establi{menta na pirate najpre je bio tvrd: {vedska policija je jo{ sredinom 2006. zaplenila server na kojem je bio portal „«Piratske obale“» kao i preko 200 drugih nezavisnih vebsajtova. Ali tom prilikom su zaplewene i informacione stranice mnogih firmi i udru`ewa {to je izazvalo `estoke proteste, pa je posle racije partija svakodnevno rasla. Nove pristalice su se pojavile posle spornog i neo~ekivanog su|ewa „Obali“ u aprilu 2009, {to je piratima uo~i glasawa za Evropski parlament dalo vetra u jedra: prethodno su na prvim doma}im izborima u kojima su u~estvovali ubacili ideju u glavni tok, da bi ve} na slede}im osvojili dva mesta u Evropskom parlamentu i u{li u poslani~ku grupu Zelenih i Evropskog saveza slobode. Danas imaju 50.000 ~lanova i tre}i su po snazi u [vedskoj, do~im je sa

SVM da ne glasa za restituciju i rehabilitaciju Za razliku od zakona o javnoj svojini, DSVM je, po re~ima predsednika te stranke, zainteresovan za zakon o restituciji i rehabilitaciji.

– Tu smo se izjasnili i tu zahtevamo od SVM-a da ne glasaju za wih, ako u tim zakonima nisu obezbe|eni realni uslovi za to da se skine kolektivna krivica s Ma|ara u Vojvodini – objasnio nam je Ago{ton. spremni na sve”. Nisu sigurni, navodi Ago{ton, da SVM ne}e zajedno sa DS-om ili sa SNS-om.

– Moramo ra~unati na sve, pa i na mogu}nost da, na primer, DS ka`e da svi koji su za EU idu zajedno, u jednom e{alonu. Ja to ne mogu iskqu~iti. E sad, da li Srpska napredna stranka ima neke planove u tom smislu, ne znam, ali i na to moramo ra~unati – ka`e Ago{ton.

Za samostalni nastup, predsednik DSVM-a ne vidi “tehni~ke uslove” zbog Zakona o finansirawu politi~kih stranaka koji nala`e da stranke polo`e kaucije, a podr{ka koju je SVM dao tom zakonu ono je {to im u DSVM-u “istorijski zameraju”. Ipak, na{ sagovornik isti~e da su sve opci-

Po wegovim re~ima, to je novac koji dobijaju na osnovu lokalnih funkcija u Subotici, Be~eju, Ba~koj Topoli Kawi`i i Temerinu. Do|ite, ka`e, da vidite u Temerinu kancelariju - sobu u kojoj je sme{ten DSVM. Ago{ton isti~e da se DSVM ne zala`e za teritorijalnu autonomiju Ma|ara sa severa Vojvodine, ve} za personalnu, mada je kao ~lanica Ma|arske koalicije, koju predvodi SVM, potpisala zajedni~ki program za pro{le izbore koji obuhvata oba modela.

– Znate kako je: kad je koalicija, morate da prihvatite zahteve i drugih, ali DSVM to nikad nije tra`ila – tvrdi Andra{ Ago{ton. n Sne`ana Nikoli}

Foto: N. Stojanovi}

d toga koja su prava i ingerencije Vojvodine, {ta }e biti wena imovina i ko je ve}i Vojvo|anin, Demokratskoj stranci vojvo|anskih Ma|ara, navodi lider DSVM-a Andra{ Ago{ton, mnogo je va`nije da u demokratskom dogovoru s vla{}u u Srbiji ostvari personalnu autonomiju ma|arske zajednice.

Ta autonomija, isti~e on, ne tra`i nikakvo razgrani~ewe, ali obuhvata sve Ma|are koji u tome `ele da u~estvuju u Vojvodini.

Predsednik DSVM-a tako gleda na pra{inu koju je svojim zahtevima podigao wihov „mla|i, ali ve}i brat”, javnosti poznatiji Savez vojvo|anskih Ma|ara, a zbog kojih ih je ~ak Liga socijaldemokrata Vojvodine optu`ila za poku{aj ru{ewa Vlade Srbije uo~i kandidature zemqe za EU. – Mi se fokusiramo na one osnovne interese Ma|ara u Vojvodini koji su od zna~aja za o~uvawe nacionalnog identiteta, s tim {to smo silno zainteresovani za to da zemqa {to pre u|e u EU – ka`e za „Dnevnik” Ago{ton, koji je nedavno u susednoj Ma|arskoj odlikovan Ordenom sa oficirskim krstom.

Priznawe mu je dodelio predsednik Ma|arske Pal [mit, po predlogu Vlade Viktora Orbana, a na inicijativu {efa parlamenta Lasla Kevera. Nagra|en je, obja{wava, kao predsednik DSVM-a za vi{edecenijske zasluge na politi~kom planu, a ne samo za delovawe u proteklih 20 godina, koliko je pro{lo od kako je 1990. sa desetoricom intelektualaca osnovao prvu politi~ku stranku Ma|ara u Vojvodini –

iratska partija u Berli- pogodi u bira~ki nerv. Dovoqno nu osvojila je 9 procena- je imati ra~unar i obratiti se ta na pro{lonedeqnim qudima otvorenog uma. Jezgro wipokrajinskim izborima u Nema~- hove klijentele je zapravo stalno koj, i to je ne samo spektakularano onlajn – na “mre`i”: to su tzv. diiznena|ewe u tamo{wem glavnom gitalni divqaci, mladi qudi koji gradu, nego potpuno novi fenomen su odrasli na internetu i intenkoji je ustalasao mrtvo politi~ko zivno koriste socijalne mre`e, more {irom Starog kontinenta. “siroma{ni ali seksi” – kakav je U pokrajinski parlament je u{lo bio i slogan za izbore. I dok presvih 15 “pirata” na osnovu 120.000 ma anketama vi{e od polovine osvojenih glasova, Nemaca ne uzima od kojih ~ak 23.000 pirate za ozbiqnu Jezgro wihove sasvim novih – partiju, oni su zaklijentele je stalno pravo omogu}ili onih koji nikada onlajn: to su tzv. pre toga nisu izamladima da za male {li na izbore. U digitalni divqaci, pare kona~no do|u isto~nom delu do re~i. Pirati su „siroma{ni, grada (eks Isto~profitirali i od ali seksi” nom Berlinu) wi«antipartijskog hovo bira~ko telo raspolo`ewa» prezahvata ~ak 12 procenata! Osnova- ma tradicionalnim bur`ujskim ni 2006. oni sebe predstavqaju kao strankama. Ali mora}e i te kako stranku informacionog dru{tva, da se uozbiqe ako `ele da zaoru ironi~no preuzev{i ime koje im dubqe: wihov frontmen Andreas je nadenula muzi~ka i filmska in- Baum (33) je doveo samog sebe u pidustrija u borbi protiv kra|e ko- tawe u jednoj TV emisiji kada je pija i piraterije na internetu. dugovawe pokrajine Berlin proKqu~na tema im je “internet po- cenio na “« mnogo, mnogo miliona»“, litika” gde zahtevaju ve}u pre- do~im se radi o –preko 63 miliglednost, a program im je u osnovi jardi evra. U svakom slu~aju, socipreuzet od hakerskog udru`ewa jaldemokrati koji su pobedili u “Haos kompjuterskog kluba”. Van Berlinu i ozbiqno potisnuli dewihovog osnovnog poqa intereso- mohri{}ane kancelarke Angele vawa tu je i ~udan konglomerat ra- Merkel o piratima ka`u da su znorodnih zahteva: besplatan pre- „bezsadr`ajna stranka, {ik alvoz autobusima i vozovima, “ne” ternativa koja je dobila pro|u u progonu “divqih” voza~a, da budu nekoj vrsti protestnih izbora”, dozvoqeni bu~ni ~asovi u razre- odnosno da su puki proizvod nezadima s jednim predava~em na 15 |a- dovoqstva drugim partijama.

Piratski mati~ni brod je poka... Zala`u se i za uvo|ewe minimalnih zarada i osnovnog prihoda. rinut tek pre nekoliko godina, Iako mnogo toga piratskog ne najpre u {vedsko more: 1. januara « nzvu~i osmi{qeno, niti su za fi- 2006. je osnovana prva partija i nansirawe predizborne kampawe ternet generacije, koja na domaprona{li nekakve konkretne iz- }em terenu nije zabele`ila znavore, i iako su i sami koketirali ~ajnije rezultate sve dok 2009. nis tim da su vi{e satiri~ari real- je u{la u Evropski parlament s politike, berlinski politikolog osvojenih 7,13 posto glasova.

Oskar Nidermajer protuma~io je Prema Proglasu iz Upsale, sa mewihov uspeh inteligentnim kori- |unarodne konferencije pirat{}ewem situacije koja vlada u skih partija 2009, koje su svoju Berlinu – s relativno malim mre`u ra{irile po celoj Evropi sredstvima tamo svako mo`e da a sve vi{e i u svetu, pirati traima pro|u i da se predstavi ako `e legalizaciju prava na kopira-

SUPER, RASTE VODOSTAJ: Dunav je kona~no po~eo da raste, {to je nesumwivo obradovalo brodare, koji su zbog rekordno niskog vodostaja danima bili prinu|eni ili da smawuju gaz do granice ekonomske ipslativosti, ili da se potpuno ukotve, s obzirom na to da pojedine deonice velike reke uop{te nisu bile plovne. Prema nezvani~nim procenama, prevoz tereta Koridorom 7 samo u proteklih mesec dana zabele`io je minus od trideset posto, budu}i da su za srazmerno toliko tona brodovi morali biti rastere}eni, a red vo`we skra}en. Izme|u ostalog, onemogu}en je izvoz vojvo|anskog kukuruza prema Crnom moru, kao i opskrba sirovinama ~eli~ane US Steel u

Smederevu, ugro`eno je snabdevawe Srbije evrodizel gorivom... Nizak vodostaj imao je posledice i na rad velikih elektrana na Dunavu, tako da je, prema proceni nema~kih analiti~ara, i proizvodwa struje u wima opala za tre}inu. Ekspedicije prirodwaka potvrdila se da je ~ak i populacija ptica u Rumuniji i Bugarskoj pretrpela udarac zbog niskog vodostaja Dunava. Ipak, bi}emo subjektivni pa oceniti da su najsre}niji zbog rasta velike reke brojni {eta~i na novosadskom keju i `iteqi obli`wih ulica, jer }e kona~no dunavski talasi bar malo ubla`iti nesnosan smrad koji se {iri iz izliva gradske kanalizacije. n E. N. L.

nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik

5

S U S R E T I : BO RI SLAV KO STA DI NOV, PRED SED NIK UPRAV NOG OD BO RA PRO KRE DIT BAN KE

Gra |a ni ma naj bo qe da {te de i za du `u ju se u di na ri ma mo vi {e mo po qo pri vred ne pro ro kre dit ban ka ve} de iz vo |a ~e ko je od li ku ju stal na ce ni ju po slu je u Sr bi ji una pre |e wa u po slo va wu, pro a ku }a ko ja je u ce loj mi {qe ne in ve sti ci je i raz voj Evro pi po zna ta po zaj mo vi ma na vi zi ja. To do no si po ve }an na me we nim ma lom i sred wem svo ji na – on da ne po sto ji ni kra |a. kva li tet pro iz vo da, pro duk tiv bi zni su i kod nas je te `i {te Sve {to ra di mo je ba zi ra no na na nost, stan dar di za ci ju i sve ve }u sta vi la na ma we kom pa ni je. O sle |u pret hod nih ge ne ra ci ja, a u za o kru `e nost pro iz vod nih to me ka ko ko li ko su kre di ta do zna wu ne kog iz pro {lo sti i ja vi pro ce sa. Mi taj kon kurs i or ga de li li, ko li ko je to po mo glo da dim svoj ku tak za `i vot. To ni je ni zu je mo i pro mo vi {e mo do se otvo ri no vih rad nih me sta kra |a, ne go na sta vak, kon ti nu i bit ni ke upra vo za to {to ve ru ukup no, a ko li ko u Voj vo di ni, tet. Pa ten ti {te te dru {tvu – to je mo da su ti ele men ti una pre raz go va ra li smo sa Bo ri sla vom se le po mo `e vi de ti na pri me ru |e wa per spek ti va do ma }e po Ko sta di no vim, pred sed ni kom far ma ko lo gi je gde ma li is tra `i qo pri vre de u sve o{tri joj tr Uprav nog od bo ra ove fi nan sij va ~i ili ne ma ju pra vo ili ne ma ju `i {noj utak mi ci. ske ku }e u Sr bi ji. no vac da ku pe pa tent za is tra `i – Za hva qu ju }i raz u me va wu po l Ko li ko ste za do voq ni va we no ve vak ci ne ili le ka, i to tre ba kli je na ta i sprem no sti da raz vo jem ma log i sred weg bi di rekt no {te ti dru {tvu u svim im iza |e mo u su sret, za pro te zni sa u Sr bi ji? Ka ko ga po sfe ra ma – ob ja {wa va za „Dnev klih de set go di na odo bri li smo spe {i ti, {ta bi ste pred lo nik“ Alek san dar Bla go je vi}. pre ko 500.000 kre di ta u ukup nom `i li?

On ka `e da je po li ti~ ki spek iz no su od oko tri mi li jar de – Ma la i sred wa pred u ze }a su tar u Sr bi ji do voq no frag men to evra. Od tog bro ja, u in ve sti ci je dan od kqu~ nih ~i ni la ca raz van i raz vi jen, i da je do {ao red na je u Voj vo di ni pla si ra no je pre vo ja sva ke eko no mi je. Iz me |u no vu di men zi ju, no vo po qe in te re ko tre }i ne, od no sno 140.000 kre osta log, to je i zbog to ga {to so va wa: in for ma ci o nu po li ti ku. di ta u iz no su od bli zu 900 mi li wih od li ku je flek si bil nost, – To ni je ni {ta bit ni je ili pa o na evra. Ka ko je to uti ca lo na od no sno pri la go dqi vost pro met ni je u od no su na tra di ci o nal raz voj sek to ra ma lih i sred wih men qi vim uslo vi ma pri vre |i ne ci qe ve de lo va wa, sa mo je ne pred u ze }a i po qo pri vre de, u va wa i br zi na re a go va wa. Da bi {to no vo. U tom po qu ima mo raz smi slu bro ja otvo re nih rad nih im se omo gu }i lo da u jo{ ve }oj li ~i te stru je, a mi smo ona ko ja me sta, za i sta je te {ko pro ce ni me ri da ju svoj do pri nos raz vo ju de fi ni {e hu ma ni pri stup in for ti, s ob zi rom na to da za vi si od do ma }e pri vre de, od po ve }a wa ma ci o noj po li ti ci. Po sto je i oni ve li kog bro ja fak to ra, ali sa za po sle no sti do ve }e pro duk ko ji ho }e da je cen tra li zu ju, da je si gur no {}u zna mo da je oko 80 tiv no sti, efi ka sno sti i kon ku po se du ju, da fo ku si ra ju ve }a pra va od sto na {ih pla sma na is ko ri rent no sti, mo ra da po sto ji ade jed nih u od no su na dru ge u in for {}e no upra vo za raz voj ma lih i kva tan re gu la tor ni okvir ko ji ma tiv nom po qu. Mi ne pri ~a mo o sred wih pred u ze }a, pred u zet ni ne }e ne u tra li sa ti wi ho vu ne ~em {to je „le vo“, „de sno“ ili ka i po qo pri vre de. flek si bil nost i vi tal nost, ne „cen tar“, mi ta kvu po li ti ku ne ma l Ka kva su Va {a is ku stva u go ih po dr `a va ti. Osim ad mi ni mo, ne go ho }e mo da je po sta vi mo Sr bi ji, ko ji po slo vi se naj stra tiv nih pro ce du ra, ve o ma je ona ko ka ko tre ba – ob ja {wa va bo qe raz vi ja ju? Za Voj vo di nu bit no da se re gu li {e i na ~in Bla go je vi}. – Mi smo no va op ci ja kao po qo pri vred no pod ru~ je me |u sob nog iz mi ri va wa oba ve za i ne }e mo ni ko ga da ube |u je mo, ne ve o ma su za ni mqi vi po slo vi iz me |u svih su bje ka ta u pri vre go }e mo po nu di ti re {e wa za pro ve za ni za agrar. Ko je tu {an di. Pre du gi ro ko vi za pla }a we ble me ko ji su se po ja vi li – re ci mo se vi di te da qe? po go to vo su iz ra `e ni kod ve li s ko pi ra wem kwi ga. Ro di te qi ma – Po qo pri vred na pro iz vod - kih fir mi, i tu oblast je po su po treb ne kwi ge ko je mo gu sa mi wa i po ve za ne in du stri je su me - treb no pod hit no si stem ski ure svo joj de ci da {tam pa ju, a ne da se |u naj per spek tiv ni jim gra na ma di ti ta ko da se pred u ze }a spre ~e to pra vo da eks klu ziv nim cen tri ma pod uti ca jem ma fi je. Jav ne na Pre du gi ro ko vi za pla }a we po go to vo su iz ra `e ni bav ke su ta ko |e na ta pe tu i to mo `e la ko da se re {i. Pro blem je u kod ve li kih fir mi, i tu oblast je po treb no pod to me da de per so na li zu je mo jav ne hit no si stem ski ure di ti ta ko da se pred u ze }a spre ~e na bav ke pre ne go {to po~ ne mo da da ka sne u iz mi ri va wu oba ve za pre ma dru gi ma de li mo no vac – a ako ima mo si stem za po mo} u od lu ~i va wu ne ma mo po qe za ko rup ci ju. U svim sfe do ma }e pri vre de. O na {oj po - da ka sne u iz mi ri va wu oba ve za ra ma to mo `e da se re {i ve }om sve }e no sti po qo pri vre di go vo - pre ma dru gi ma. Jer to iza zi va tran spa rent no {}u i otvo re no ri i ~i we ni ca da je pre ko 48 od - lan ~a nu ne li kvid nost, ko ja se {}u. Stru~ wa ci u svim gar ni tu ra sto kre di ta u ot pla ti u tom naj vi {e od ra `a va na ma la i ma uglav nom se na sle |u ju, a ru ko sek to ru is pla ti la upra vo Pro - sred wa pred u ze }a, po {to su ona vo de }e te lo tre ba da je ne pri ko kre dit ban ka. Uz to, ve} pet go - obi~ no po sled wa u lan cu na pla sno ve no. Ako je ono otvo re no, di na, u sa rad wi sa nad le `nim te. tran spa rent no i pro gre siv no, kao mi ni star stvom, na u~ nim usta l Sr bi ja je sva ke go di ne {to su to pi ra ti, on da ne }e bi ti no va ma i me di ji ma, or ga ni zu je - bar za ko rak bli `a EU. Ko li pro ble ma s ko rup ci jom. mo kon kurs Pro A gro Li der, sa ko }e to omo gu }i ti da kre di ci qem da na gra di mo, ali i pro - ti bu du po voq ni ji kao i da se n Re qa Kne `e vi}

P

20.000 pri pad ni ka wi ho va omla din ska or ga ni za ci ja naj ve }a u ze mqi. Po sle isto rij ske po be de ne ma~ kih pi ra ta u Ber li nu, ko ji su, ta ko |e, za pet go di na po sto ja wa us pe li da do |u do upo tre bqi ve po li ti~ ke mo }i – ja sno je da se po kret ubr za no i ne za u sta vqi vo {i ri.

U Sr bi ji su pi rat ske ide je sve vi {e pri sut ne u jav no sti, a Alek san dar Bla go je vi}, al fa i ome ga

Pi rat ske par ti je Sr bi je, o~e ku je wen rast u bli skoj bu du} no sti “jer je na {a vla da na sta vi la s po te zi ma ko ji ni ko me ne idu u pri log”.

On na vo di da }e ko pi ra we kwi ga za u~e we usko ro bi ti zlo ~in, a u pla nu je da i hra na bu de “ne ~i ja tzv. in te lek tu al na svo ji na za ko ju }e mo po red ce ne uslu ge i ro be mo ra ti da pla }a mo i pra vo na ima we i ko ri {}e we”.

– Po ~i we mo po la ko da se spre ma mo za iz bo re, i ako se bu de na sta vi lo ova ko in te re so va we, sko ro si gur no ide mo u tr ku. U pri log to me su i ove naj no vi je od lu ke vla de o ko pi ra wu. Mi pla ni ra mo ko re ni tu re for mu i ne ma mo u si ste mu vred no sti in te lek tu al nu svo ji nu kao ta kvu. Tre ba lo bi do ne ti set za ko na da se na pra vi otvo ren kon cept raz me ne i ko mu ni ka ci je, uz osi gu ra va we iz vo ra in for ma ci ja i ~u va we in te gri te ta auto ra.

Ali ako ne po sto ji in te lek tu al na

Za ce men ti ran „Ju `ni tok” asovod „Ju ` ni tok” vi { e ni ko ne do vo di u pi ta we, a ovaj me |u na rod ni ener get ski pro je kat, u ko jem u~e stvu ju ze mqe kroz ko je }e pri rod ni gas iz Ru si je sti za ti do za pad ne Evro pe, na k on in v e s ti c i o n og fo r u m a u So ~i ju do dat no je oja ~an. Na i me, pot pi san je do ku ment ko jim su usa gla {e ni ude li me |u na rod nih u~e sni ka: ita li jan ski Eni, ne ma~ ki Vin ter {el i fran cu ski EdF po se do va }e ukup no 50 od sto ak ci ja, dok }e pre o sta lih 50 od sto bi ti u vla s ni { tvu „Ga s pro m a”. Bi } e osno va na kom pa ni ja So uth Stre am Tran sport i ona }e od go va ra ti za iz grad wu mor skog de la „Ju `nog to ka“ ko ji po ~i we u ru skoj lu ci No vo ro sijsk, da bi dnom Cr nog mo ra sti gla do Var ne u Bu gar skoj.

U Bu gar skoj }e se ga so vod „Ju `ni tok” po de li ti na dva kra ka.

Se ver ni krak }e kroz Sr bi ju, Ma |ar sku i Slo ve ni ju do la zi ti do Austri je, a ju `ni do Ita li je. Pla ni ra no je da se kra ko vi sa gra de i u Hr vat skoj, Ma ke do ni ji, Gr~ koj i Tur skoj. To }e do pri ne ti da se, za jed no sa „Se ver nim to kom“ ko ji vo di po dnu Bal ti~ kog mo ra, u pot pu no sti po kri ju ener get ske po tre be Evro pe i, isto vre me no, re {i pro -

G

blem ko ji se po ja vio s tran spor tom ga sa is kqu ~i vo pre ko Ukra ji ne.

Ni je zgo reg pod se ti ti da }e mo i mi ima ti za ma {ne vaj de od „Ju -

Po tro {wa ra ste Po tro {wa pri rod nog ga sa u Evro pi ne pre sta no ra ste, a ti me ra s te i po t re b a za ovim ener gen tom. Go di {we se „skrc ka” oko 500 mi li jar di kub nih me ta ra pri rod nog ga sa, a pro ce wu je se da }e do 2030. go di ne po tre be Evro pe na ra sti i do 800 mi li jar di kub nih me ta ra. Bu du }i da ener g et s ka sta b il n ost pre sve ga za vi si od po sto ja wa in fra struk tur nih ener get skih obje k a t a, jer oni obez b e | u j u sta bil nost snab de va wa, iz grad wa no vih ga so vo da je ne sa mo po tre ba ve} nu `nost. Otu da i ne ~u di ula ga we mi li jar di evra u „Se v er n i tok”, „Ju ` ni tok”, „Na bu ko”... `nog to ka„, jer ne sa mo {to }e taj ga so vod po boq {a ti kva li tet i re dov nost snab de va wa pri rod nim ga som do m a } eg tr ` i { ta, ve} }e

obez be di ti Sr bi ji za ra du od zna ~aj nih pri ho da na osno vu tran zi ta ovog ener gen ta. [to se ti ~e du `i ne ga so vo da u Sr bi ji, pla ni ra no je da on bu de dug oko 400 ki lo me ta ra i da u na {u ze mqu u|e kod Za je ~a ra. Pla ni ra ni ka pa ci tet ga so vo da u na {oj ze mqi je oko 34 mi li jar di kub nih me ta ra ga sa (uz mo gu} nost po ve }a wa), dok je uku pan pla ni ra ni ka pa ci tet „Ju `nog to ka„, kroz ko ji bi gas tre ba lo da po te ~e 2015. go di ne, oko 63 mi li jar de ku bi ka ga sa (ka pa ci tet „Se ver nog to ka„ ko ji je ve} u po go nu iz no si 55 mi li jar di ku bi ka).

I dok iz grad wa ovog ga so vo da za Sr bi ju zna ~i po zi ti van po mak, za Ukra ji nu to sva ka ko ni je do bra vest. Na i me, ka da kroz ovaj ga so vod po~ ne tran sport ga sa, Ukra ji na }e iz gu bi ti zna ~aj tran zit ne ze mqe. Za to i ne ~u di {to zva ni~ ni Ki jev pred la `e da se od u sta ne od pro jek ta mor ske de o ni ce „Ju `nog to ka“ i cev po lo `i pre ko Ukra ji ne. Me |u tim, to se ne }e do go di ti ve} i za to {to je, ka ko uka zu ju stru~ wa ci, sa svim ja sno da je je dan od ci qe va iz grad we „Ju `nog to ka“ ba{ to da se gas tran spor tu je – mi mo Ukra ji ne. n Do bri la Mla |e no vi}

kom bi nu ju sa sred stvi ma ko ja su do bi je na iz EU fon do va?

– Raz voj ni i osta li fon do vi ko ji ma ras po la `u ~la ni ce EU, kao i ze mqe kan di da ti, sva ka ko pred sta vqa ju zna ~a jan iz vor fi nan si ra wa i mo gu} no sti wi ho vog ko ri {}e wa su broj ne. Me |u tim, u ce lom pro ce su pri bli `a -

va wa EU, va `no je da se ne iz gu bi iz vi da da je to pri bli `a va we po sle di ca kon ti nu i ra nog ure |e wa am bi jen ta u ze mqi, ukqu ~u ju }i i po slov ni. To su po ve za ni pro ce si i sa mim tim, ka ko Sr bi ja bu de bli `a pu no prav nom ~lan stvu u Evrop skoj uni ji, rej ting ze mqe }e bi ti bo qi, pa }e po slov ne ban ke u ino stran stvu mo }i po voq ni je da se za du `e kod ino stra nih fi nan sij skih in sti tu ci ja.

Pri me ra ra di, kao po sle di ca rej tin ga, tre nut na raz li ka u pre mi ji ri zi ka ze mqe iz me |u Sr bi je i, re ci mo, Ne ma~ ke je oko 3 pro cent na po e na. Upo re do s tim, o~e ku je se i pad ka ma ta na de po zi te ko ji }e po mo }i pri vre di da se jef ti ni je za du `u je, {to sve za jed no tre ba da do ve de do po ve }a ne in ve sti ci o ne ak tiv no sti i ra sta BDP. Isto ta ko, ve ru jem da }e sa da qim pri bli `a va wem EU, Sr bi ja po sta ja ti sve vi {e in te re sant na i in ve sti to ri ma, {to bi tre ba lo da do pri ne se otva ra wu pro iz vod nih ka pa ci te ta i no vih rad nih me sta.

l NBS je ne dav no do ne la no ve me re. Ka ko im se pro la go |a va te, ho }e li bi ti vi {e di nar skih zaj mo va, od ~e ga to za vi si?

– Ka da je o va lu ti re~, i za pri vre du i sta nov ni {tvo je do bro da {te de i da se za du `u ju u di na ri ma, od no sno u svo joj va lu ti u ko joj pri ma ju i pla te. Pro kre dit ban ka je me |u pr vi ma na tr `i {tu po ~e la da kre di ti ra pri vre du u di na ri ma, ima mo i do bre pro iz vo de za di nar sku {ted wu. Ujed no, u pot pu no sti po dr `a va mo ide ju NBS o pro mo vi sa wu di nar ske {ted we, ko ja je si gur na za kli jen te i je dan je od pred u slo va za spro vo |e we da qe de e vro i za ci je eko no mi je, po {to je za ve }i obim di nar skih zaj mo va po tre ban i ve }i ni vo de po zi ta, po seb no du go ro~ nih. l Upo re di te ka ma te kod nas i u ze mqa ma re gi o na, ho }e li pa sti i ko li ko su se sma wi le za ovih de set go di na?

– Ka mat ne mar `e na srp skom tr `i {tu ni su ve li ke u po re |e wu sa su se di ma, ali za to po sto ji raz li ka u vi si ni ka mat nih sto pa na de po zi te, ko ji su u Sr bi ji sku pqi za ban ke u od no su na dru ge ze mqe, u re gi o nu i {i re.

Pre ma to me, vi so ka ce na de po zi ta uti ~e i na ka ma te na kre di te u Sr bi ji. To se vi di i po to me {to, ako se po re di pro fi ta bil nost ba na ka, Sr bi ja ne od stu pa od ze ma qa u re gi o nu. Na ce nu kre di ta, od no sno ka mat nu sto pu, osim mar `e ban ke uti ~e jo{ niz fak to ra. Da bi ka ma te na kre di te bi le ni `e, tre ba da bu du i ni `e ka mat ne sto pe na {ted wu, da se po boq {a rej ting Sr bi je i da bu du do stup ni ji jeft ni ji iz vo ri fi nan si ra wa iz ino stran stva.

To je pro ces ko ji pra ti ure |e nost ukup nog am bi jen ta u ze mqi, pa je ta ko pre de set go di na, na kra ju 2001. go di ne, pro se~ na ka mat na sto pa na pla sma ne ba na ka bi la 32,5 od sto, da bi ve} to kom 2002. pa la na 19,16 pro ce na ta.

Na kra ju ju na 2011. go di ne, pro se~ na ka mat na sto pa iz no si la je 14,24 po sto. I da qe kre ta we ka mat nih sto pa u bu du} no sti za vi si }e od istih fak to ra, pre sve ga tro {ko va fi nan si ra wa ba na ka, od no sno mo gu} no sti pri ba vqa wa jef ti ni jih iz vo ra fi nan si ra wa. n Du {ka Vu jo {e vi}

Severni tok: Du`ina 1.224 km; kapacitet }e biti do 55 milijardi kubnih metara gasa godi{we, {to je ekvivalent 12 nuklearki

Uvoz gasa u EU (2010) Rusija Al`ir 30% 40%

FINSKA Balti~ko more

Viborg

Severno more

Ostalo 5%

Norve{ka 25%

Grajsvald

RUSIJA

Moskva NEMA^KA

BELORUSIJA

POQSKA

UKRAJINA

RUMUNIJA ITALIJA

SRBIJA

Crno more

GRUZIJA

Kaspijsko more

AZERBEJYAN

500km

TURSKA

IRAN IRAK

Postoje}i glavni ruski gasovodi u Evropi

Ju`ni tok: Ukupan planirani kapacitet, kroz koji bi gas trebalo da pote~e 2015, iznosi 63 milijarde kubika

Nabuko: Projekat koji treba da omogu}i diverzifikaciju transporta gasa sa Bliskog istoka ka Evropi, zaobilaze}i Rusiju.

Najavqeni rok izgradwe 2017.

6

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

S U S R E T I : AIDA ]OROVI], LAUREAT NAGRADE „OSVAJAWE SLOBODE”

I petooktobarski borci klonovi prethodnika

idi ]orovi}, istori~arki nom JSO, govori da Milo{evi}eve lKada ste po~etkom godine umetnosti, novinarki i dibezbednosne strukture, prakti~no, bili meta brutalnog napada rektorki NVO Urban-in iz nisu ni dotaknute i da ti qudi pristalica Muamera ZukorliNovog Pazara, sino} je u Skup{tifakti~ki i daqe upravqaju ze}a, pojedini predstavnici ni grada Beograda uru~eno priznamqom. Tre}e, neodoqiva privla~upravo civilnog dru{tva su we „Osvajawe slobode”. Ova nagranost tajkunizacije i enormnog bosumwi~avo vrteli glavom...? da Fonda „Maja Mar{i}evi} Taga}ewa na ra~un ve}ine koja – Nevladin sektor je dobio neke si}” dodequje se `enama koje su enormno siroma{i, nije zaobi{la svoje zvezde i one se, o~ekivano, nasvojim delovawem u~inili korak ni mlade, demokratske lavove koji laze u Beogradu, najprominentnije vi{e u afirmaciji principa qudsu u po~etku pokazivali entuzijasu, imaju uticaja i na doma}e i na skih prava, pravne dr`ave, demozam, `equ i re{enost da urade me|unarodno javo mnewe, miqenikratije i tolerancije u dru{tvu. mnogo na demokratskim procesima. ci su donatora i nezaobilazni u Dosada{wi laureati su bili i RuOpojna mo} velikog i lako ste~esvim va`nim procesima. Ta vrsta `ica \in|i}, Biqana Srbqanonog novca brzo je ugu{ila aktivisamodopadqivosti i udobne pozivi}, Oqa Be}kovi}, Mirjana Kasti~ki duh petooktobarskih boracije `ivota u centru, kao i blizina ranovi}... najmo}nijih me|unarodNa na{e pitawe da nih igra~a i ~esti me|uli smo tokom protesobni kontakti, kvare kle decenije uspeli da vizure pojedinacima iz se pribli`imo idealu nevladinog sektora. Oni slobode kojem smo teu svojoj samodopadqivo`ili 5. oktobra 2000, sti i ube|enosti u vlaAida ]orovi} ka`e stitu superiornost i neda bi „bilo neta~no i zamenqivost nisu u stanekorektno re}i da se wu da sagledaju da su se i ni{ta nije promenilo neki mali NVO aktiviu proteklih 11 godina, sti u provinciji, ma {ta ali da to, sigurno, nito zna~ilo, razvili u je ono ~emu smo se naozbiqne i wima ravnodali i {ta smo o~ekipravne. vali”.

Hipokrizija je dosti– Ja sam o~ekivala gla vrhunac u izjavama da }e procesi koji }e nekih od wih kada su konas pribli`iti mentarisali da sam ja neEvropskoj uniji biti bitna u odnosu na „zvemnogo dinami~niji i zde“ sektora i da ima br`i, da }emo makar mnogo pre~ih i va`nijih zapo~eti odlu~niji s kojima Boris Tadi} obra~un s kriminalom treba da razgovara. Neko i korupcijom, da }e etablirani qudskopraekonomska sitacija va{i su oti{li i korak krenuti da se mewa nadaqe i mene optu`ili za boqe, makar i malim govor mr`we, a napad koracima, da }emo brZukorli}ivih hu{ka~a `e i efikasnije usvaocenili kao opravdanu i jati i uskla|ivati zazaslu`enu kaznu. U takone sa zakonodavkvoj hajci se isticao stvom EU, ali i radiLDP sa svojim komesati na usvajawu mehanirima i inim funkcionezama za sprovo|ewe rima, svakako iznervitih zakona... Na`arani i isprovocirani lost, svedoci smo da je ~iwenicom da su napraSvi aktuelni politi~ari u Srbiji su, na veoma malo toga uravili glup izbor paktiizvestan na~in, Milo{evi}eva deca. Oni raju}i s Muamerom Zu|eno: zemqa je ekonomski devastirana, pokorli}em. Oni najmawe su se u~ili na tom modelu vlasti i stali smo taoci nerezlonamerni su brinuli sada te{ko prave otklon od wega {enog kosovskog pitada je sve to zamena teza i wa, grcamo u korupciotklon od odgovornosti ji, najva`nija pitawa zavise od odca i oni su vrlo brzo postali oporvlasti za ono {to se de{ava u Sanluka i novca tajkuna i mafija{a, tunisti~ki klonovi prethodnika xaku. koji su tokom devedesetih opqa~protiv kojih smo se svi zajedno bolDa li vas je vlast ipak iskali zemqu – navodi laureat narili. koristila kako bi se obra~unagrade „Osvajawe slobode”. lDa li se civilno dru{tvo la sa opasnim politi~kim prolGde smo zastali? pokazalo kao preslab korektivtivnikom u Sanyaku?

– Nisam ja ni naivna niti po– Su{tinski se nismo obra~unani faktor? li s Milo{evi}evim vremenom.

– Treba biti iskren i deo odgo- liti~ki nepismena da ne vidim Nije ura|eno puno na procesima suvornosti prona}i i me|u svima na- „daqe od nosa”, odnosno da ne o~avawa s pro{lo{}u, ratni zloma, me|u gra|anima koji su jo{ da- prepoznam da se vlast u Beogradu ~ini koji su se deseli, prakti~no, leko od toga da su dostigli ozbiq- na neki na~in zaista sakrila iza na teritoriji Srbije, ni do danas niji nivo gra|anske svesti, koji su mene, ili ta~nije, da je pomeren nisu dobili epilog, oni koji su nas gotovo u potpunosti izgubili od- fokus sa su{tine problema. Ali opqa~kali onda sada tim istim nos prema sopstevenom obrazova- nisam htela da propustim {ansu novcem kupuju sve {ta se mo`e kuwu, radu i elementarnim moral- da sa predsednikom dr`ave, dapiti i na taj na~in postaju vlasninim vrednostima. Mi smo izgubili kle, najodgovornijim ~ovekom u ci, ne samo dr`ave, ve}, prakti~no korak s razvijenim svetom, neo- zemqi u ovom trenutku, otvoreno i na{ih `ivota, jer oni diktiraju brazovani smo i ne `elimo da razgovoram i izlo`im mu moje politiku zapo{qavawa i samim usvajamo nova znawa, i daqe se hra- vi|ewe problema u Sanxaku. I tim oblikuju ekonomsku i socijalnimo besmislenim i neta~nim mi- dala sam vrlo konkretne predlonu atmosferu zemqe. Svetlo na tologijama, a optu`ujemo druge, ge za re{avawe nekih od goru}ih kraju tunela koje nam je obe}avalo ta~nije Evropsku uniju, kako nema problema, ponudila izradu pakeprisustvo Zorana \in|i}a i jednog razumevawa za nas. Mi nismo ta preporuka za Sanxak koje bi broja qudi koji su bili okupqeni spremni da prihvatimo odgovor- pripremili predstavnici lokaloko wega, ugasilo se wegovim ubinost za stawe u kojem smo, lak{e nih nevladinih organizacija i stvom, a mi ni do danas ne znamo ponam je da hranimo sopstvene stra- udru`ewa gra|ana. Da nisam otiliti~ku pozadinu tog zlo~ina. hove i inferiornost, nego da ra- {la na taj razgovor, bila bi mi uskra}ena mogu}nost za stvarawe Qudska i mawinska prava se, izdimo na sebi. vesno, ne kr{e onako dramati~no U takvom okru`ewu nemogu}e je kompletnije i jasnije slike o kao tokom devedesetih, ali smo jo{ i da nevladin sektor bude zna~ajno ulozi i odgovornosti vlasti za jako daleko od situacije u kojoj moboqi. Nekonstruktivna kompeti- te{ku sitaciju u regionu u kome `emo re}i da su dostignuti visoki tivnost, nedostatak otvorene i de- `ivim.

Ako se presednik na sve to oglume|unarodni standardi. Na `amokratske komunikacije i saradlost, jo{ uvek `ivimo jedni pored we, umor materijala me|u „starim {i, onda }u bar biti na~isto da nedrugih a ne jedni sa drugima, i daqe kadrovima“, nedovoqno „mlade kr- ma dobre voqe iz vrha dr`ave da se se premalo razumemo a mawinski vi“, novih i sve`ih ideja i qudi, re{eva jedan od najozbiqnijih narodi jo{ uvek u potpunosti Srnovac kao jedini motiv da se radi u problema u Srbiji. Pri tome ni biju ne do`ivqavaju kao svoju drovoj vrsti institucija, bez aktivi- tada ni sada nisam imala, niti `avu, odnosno dr`avu u kojoj su u sti~kog prisupa i vizije o boqem imam ose}aj iskori{}enosti, jer potpunosti ravnopravni sa ve}ini pravednijem dru{tvu... sve su to ako je ciq dobrobit svih nas koji skim narodom. boqke koje mu~e nevladin sektor u `ivimo u Sanxaku, onda nema melZbog ~ega vlasti u svom poSrbiji. Na sre}u, postoje i one or- sta ose}awima male ili velike na{awu ni danas nisu daleko ganizacije i pojedinci koji veruju li~ne va`nosti, sujeti ili samodoodmakle od Milo{evi}eve mada je boqi svet mogu} i sve {to ra- padqivosti. Nau~ila sam da budem trice? de ima za ciq da se takvo dru{tvo odgovorna gra|anka i da se borim – Svi aktelni politi~ari u Sr„zapati“ ovde, ali je kumulativna za op{te dobro i zajedni~ku kobiji su, na izvestan na~in, Milosnaga tih organizacija mala i ne- rist i odavno ne stavqam u fokus {evi}eva deca! Oni su se u~ili na dovoqna da postanu su{tinski ko- svoj interes ili personalna ose}atom modelu vlasti i sada te{ko rektiv dru{tva bremenitog pro- wa. Ali, rado }u pristati da budem prave otklon od wega. S druge strablemima. Nekako, kao da smo u }or- i iskori{}ena, ako }e to svima nane, procesi vezani za ubistvo posokaku i ne znamo kako iz te situ- ma u Sanxaku, ali i u celoj Srbiji, kojnog premijera \in|i}a, posebacije, kao da smo u nekoj vrsti lim- doneti korist. no ovaj najnoviji koji se bavi pobuba i ne umemo da iza|emo. n Mi ro slav Sta ji}

A

KAKO SE ^UVAJU VISOKE

„Kobre” ujedaju lu~aj kad je poznati srpski teniser Viktor Troicki pro{le subote nimalo ne`no zaustavqen u tunelu beogradske Arene posle me~a s Argentinom, kada je intervenisalo obezbe|ewe predsednika Srbije Borisa Tadi}a, izazvao je veliku pa`wu javnosti i razli~ite komentare o obezbe|ewu dr`avnika.

Podsetimo, Troicki i wegov dubl partner Nenad Zimowi} posle me~a su se uputili ka tunelu u kojem je predsednik Tadi} ~ekao da da izjavu za televiziju. Pripadnik obezbe|ewa je tada „reagovao impulsivno”, i po{to nije prepoznao na{eg sportistu, uhvatio ga je za ruku kako bi ga zaustavio. Predsednik Srbije odmah je reagovao i “oslobodio” tenisera, pri tom se izqubiv{i s wim u znak izviwewa. Ovakvu verziju potvrdio je stru~ni {tab na{e Dejvis kup reprezentacije, oceniv{i da je neprijatna situacija nastala kao posledica velike gu`ve u Areni, uz propratnu ocenu da je obezbe|ewe reagovalo kako zahtevaju takve sitacije.

Bilo kako bilo, ostala je nedoumica da li je pripadnik obezbe|ewa pre`ustro reagovao i kako je, zapravo, trebalo da postupi.

Samo prisustvo bilo kom doga|aju u Areni s toliko sveta u`asna je glavoboqa za telohraniteqe, naro~ito ako znamo da je atentata

S

kod nas bilo i da nisu ne{to nemogu}e. Na internet forumima je uglavnom iskazivano razumevawe i za bodigarda koji je reagovao instiktivno, imaju}i u vidu wegovu obavezu da pravovremeno za{titi dr`avnika, uz propratne komentare da je cela pri~a prenaduvana u nedostatku zanimqivijih vesti.

Ipak, ne treba puno podse}ati da smo 2003. godine izgubili pre-

Praksa pokazuje da postoje najmawe dva nivoa funkcionisawa slu`bi za obezbe|ewe visokih dr`anih li~nosti, a naj~e{}e i tri bezbednosna prstena. Prvi se odnosi na redovnu pripravnost: svakodnevnu aktivnost obezbe|ewa stanova, deonica kretawa do posla i nazad, a vanredna pripravnost se aktivira na osnovu saznawa o pretwama po `ivot dr`avni-

mijera dr Zorana \in|i}a. Se}amo se i tvrdwi da je predsedniku Tadi}u navodno pretila „duvanska mafija”, te da je nekada{wi hrvatski predsednik Stjepan Mesi} predao Borisu Tadi}u u Sofiji materijale u vezi s wegovom ugro`eno{}u, do ~ega se se do{lo tokom istrage ubistva Iva Pukani}a i wegovog saradnika Nika Frani}a, a o ~emu se puno izve{tavalo pre dve godine.

ka ili ~lanova wegove porodivce.

Prvi prsten podrazumeva da su telohraniteqi svuda i u svakom trenutku prisutni, i da se ne odvajaju od li~nosti koju ~uvaju. Drugi prsten ~ine obave{tajci i kontraobave{tajci koji su, po mnogim stru~wacima, i najbitniji u ovom poslu, pa zato i odre|uju rute, vreme kretawa i biraju vozila. U stvari, atentati se naj~e{}e i de{avaju kada oni zaka`u. Tre}i pr-

ZEMAQSKI DANI TEKU

Niko nije prorok u svom selu...

E

vo ba{ prekju~e na ~uvenom festivalu u San Sebastijanu prikazan je film o padu skajlaba na Zemqu upravo kad je ceo svet strepeo od novog survavawa jednog rashodovanog ameri~kog stanice – jer su tamo u Nasi sad odjedared shvatili da ti svemirski otpaci ne}e da ostanu u starom gvo`|u nego imaju neku ru`nu naviku da se kad tad vrate odakle su i poslati, ili lansirani, mada ja nikad nisam znao {ta to zna~i. Samo smo odjednom na~uli da nam preti neki novi projektil od stare skalamerije, {est tona te`ak i ve}i od autobusa, pa sam, kao i svi moji Ka}ani, pomislio da to – pa jo{ sa onolike visine i sa onakvim ubrzawem grune - tu trava vi{e ne raste. I svi smo pomalo strepeli, bez obzira {to je Lala u onom starom vicu, kad je ~uo kolike silne milijarde ko{ta jedna atomska bomba, samo rezignirano uzdahnuo: „E, nisam ja te sre}e da to padne u moje dvori{te, pa da se obogatim. I opet }e neki drugi sre}nik brkove omastiti!“ I pri~alo se ovih dana sve i sva{ta i video sam ponovo, kao ono pedesetih zbog Gagarina i Lajke, zbog Belke i Strelke, da svaka blesa gleda u nebesa. A onda se na kraju, dakako, pokazalo da je nesre}a, kao i „sre}a (je) lepa samo dok se ~eka i samo od sebe nagove{taj da“, kako je to pevala Desanka Maksimovi}. Jer, toliko se o tom skajlabu pri~alo, a sad, kad je pao, ~ak ne znaju ni gde je pao, pa ne mogu ni ostatke da mu na|u. Bio je velik kao i glas o wemu, dok je tamo gore visio, a ovde je sad odjednom mawi od makovog zrna. I on nas je eto izneverio, kako to ve} danas biva sa sva~im {to se gromoglasno najavi.

To kako se na zemqi smawio, to mi sad nikako u glavu ne ide. Kad sam ja bio mali, to je bilo sasvim druk~ije, {to naravo nikad ne}u zaboraviti. Pa ni da sam na Sur~inu do`iveo pravi {ok kad sam video koliko su avioni zapravo veliki i te{ki, prqavi, ~a|avi, pa ~ak i, kao zadru`ni traktori, na kolomast miri{u. Jer sam ih dotle godinama gledao samo kad prele}u mojim par~etom neba nad ka}kim atarom i uvek mi se ~inilo da su mali, kao igra~ke, a lepi, vitki i beli, kao golubovi. Poznato je da galebi u to vreme jo{ nisu ni postojali, oni su nastali tek koju godinu kasnije, kad je Obrad Glu{}evi} snimio onaj dalmatinski film „Lito vilovito“, sa Bebom Lon~ar, Smokijem i Milenom Dravi} naravno, jo{ ne{to kasnije, kad sam i sam video Jadransko more, kako se talasa, dok radni~ka odmara se klasa... Zna~i, ta ~uda od tih malih belih aviona kad slete na zemqu oni nekako najednom porastu – i na kolomast i benzin miri{u.

I na kraju ~ujem da je sleteo u Nema~koj, ali ne onaj svemirski skajlab, nego rimski papa, pa jo{ i Nemac. I tamo do~ekan tako srda~no i razdragano, ba{ kao da se opet potvrdila ona stara, novozavetna, da „niko nije prorok u svom selu“. Jer novi rimski papa i, prema nepouzdanim, mahom apokrifnim ranohri{}anskim spisima, „naslednik Svetog Petra“, prvi je Nemac na ~elu katoli~ke crkvene organizacije posle 500 godina. A u tom wegovom selu su ga do~ekale `estoke demonstracije, bojkot vi{e od stotinu poslanika u parlamentu i vrlo neprijatni susreti i razgovori.

Za{to su ga Nemci tako do~ekali? Pa jednostavno.

Nije tu glavni problem {to je u Nema~koj protestanata vi{e nego katolika, nego {to ovi drugi uporno odbijaju da idu sa svetom ukorak. Crkvene stare{ine oko Svete stolice u Vatikanu jednostavno ne}e da se mewaju i prilago|avaju svetu koji se svakodnevno mewa, ponekad ~ak i naboqe, ma koliko to bar nama Srbima ponekad zvu~i i neverovatno. Ne priznaju razvod braka, abortus pa ~ak ni kontracepciju, a wihovo vi|ewe `enskih prava i eventualne `enske ravnopravnosti mora da je i wihovim sledbenicima – u Italiji, Francuskoj, [paniji, pa ~ak i u naizgled konzervativnoj i zakop~anoj Nema~koj - naprosto urnebesno sme{no. Jer, ako je nasilni prekid trudno}e sa moralne, pa ponegde i zakonske ta~ke gledi{ta sporno pitawe, ~in koji mo`e da se smatra, pa se ponegde i dan-dawi posmatra, kao ubistvo, onda je vaqda krajwe vreme da se o takvom ne~em ne misli i ne pri~a kod je u pitawu obi~na za{tita od ne`eqene trudno}e, a usput i od ve}ine zaraznih bolesti, pogotovo u vremenu ekspanzije Hiva, te opake i jo{ uvek neizle~ive bolesti.

Tek, papa Benedikt XVI je u svojoj otaybini primqen kao {to bi Obamu u Iranu ili Avganistanu do~ekali. I stalno imao sve same uzorite sagovornike: na aerodromu ga je ~ekao nema~ki predsednik Kristijan Vulf koji se razveo od prve `ene i doveo drugu, sasvim sli~ajno 30 godina mla|u, posle je imao razgovore sa kancelarkom Angelom Merkel, tako|e razvedenom i drugi put udatom, pa jo{ i protestantkiwom, i sa gradona~elnikom Berlina Klausom Voverajtom, deklarisanim homoseksualcem koji se ve} godinama na zvani~nim prijemima pojavquje sa svojim `ivotnim saputnikom. On dodu{e ima i jednu olak{avaju}u okolnost – bar se nikad nije razvodio!

I tako, ovo je ipak bila istorijska sedmica, kako nam je ba{ onomad trijumfalno rekao na{ premijer Mirko Cvetkovi}. A da pritom uop{te nije mislio na pad onog takozvanog „skaj-laba“ ({to je samo skra}enica za nebesku laboratoriju, i ni{ta vi{e ni mawe od toga), pa ni na papinu posetu rodnoj Nema~koj, nego na {tancovawe i prodaju tzv. euro-obveznica – gde smo od „lakovernog“ sveta pazarili celu milijardu evra. Ni orali, ni kopali, a zaradili. Slutim da je to jo{ samo jedna milijarda dr`avnog, tj. na{eg duga.

Ne radujte se, novih puteva ni Koridora 10 ne}e biti ni ovog puta, na budu}i metro u Beogradu nemojte vi{e ni pomi{qati, ali za servisirawe 120 hiqada dr`avnih ~inovnika na svim svim nivoima kao da opet dolaze boqi i spokojniji dani. Pa im u to ime `elimo dobro raspolo`ewe i puno zdravqa i godina mandata. Pa i ovaj novi mandat posle izbora, jo{ jedan, ko zna koji, a sre}an i beri}etan, svakako. A nama ostalima - {ta ostane. n \or|e Randeq

nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik DR @AV NE LI^ NO STI

INTERVJU NEDEQE

7

TA TJA NA VE HO VEC, KONSULTANT

i da wu i no }u Jed ni dru ge gle da mo sten su voj ni bez bed wa ci, do u ni ka stra nih dr `a va. Za obez be SAD Xo ze fa Baj de na, pred sed {ni ci i stra ne oba ve {taj ne |e we pred sed ni ka re pu bli ke ni ka Ru ske fe de ra ci je Dmi tri slu `be. Za pra vo, bez bed nost dr nad le `ni su i pri pad ni ci Mi ja Me dve de va, pred sed ni ka Tur `av ni ka i zva ni~ ni ka se sa sto ji ni star stva unu tra {wih po slo va ske Ab du la ha Gu la, kao i po se te od pla ni ra wa, or ga ni zo va wa i i Bez bed no sno in for ma ti ve ne ru skog pre mi je ra Vla di mi ra tek na kra ju na kra ju od sa me agen ci je. Po sto ji i ured ba Vla - Pu ti na. „bodigard za {ti te”. de od pre dve go di ne o od re |i va Naj e lit ni ji sa stav Voj ske Sr Naredni va`an segment se wu po slo va bez bed no sne za {ti te bi je „Ko bre„ su ono {to su u odnosi na po{tovawe procedura ko ju oba vqa ju MUP, BIA, Voj - SAD „Del te„ ili „Fo ke„, u Ru i procena. Bez ob zi ra ko li ko je no be zbed no sna agen ci ja i Voj na si ji „Al fa od red” a u Bri ta ni ji visoko ran gi rana u dr`avnoj po li ci ja. Tim ak tom je pro pi sa - „SAS„. Pri pad ni ci ove je di ni hijerarhiji, ~u va na li~ nost mo no ko i u ko li koj me ri ima pra vo ce po ne kad no se ma skir ne uni ra da slu {a {e fa svog obez be |e na kon tra o ba ve {taj nu, fi zi~ ko - for me i mre `a ste ili cr ne wa, ko ji je uvek po ve zan s kon teh ni~ ku, ra di o lo {ko - he mij ko fan tom ke, a ~e sto ele gant na trol nim cen trom gde pri sti `u - bi o lo {ku i bez bed no snu za - ode la. Sprem ni su u sva kom mo sve zna ~aj ni je in for ma ci je i on {ti tu. Na po slo vi ma obez be |e - men tu za de lo va we na ze mqi, u je mo zak svih ope ra ci ja. Cen tar wa u~e stvu ju pri pad ni ci Upra ve va zdu hu ili na vo di. Pret po sta je opre mqen sa te vqa se da ih ima ma we lit skim ure |a ji od sto. Od red ~i ne pro ma i naj sa vre me fe si o nal ci ko ji pri Predsednika Srbije i ~lanove wegovog ni jom teh no lo gi stu pa ju je di ni ci is doma}instva obezbe|uju policija i jom, pri ~emu za kqu ~i vo do bro voq no, mnoge „gaxete” Vojska Srbije, ali i drugi dr`avni organi, pri ~e mu za do vo qa va ju kako ve} odlu~i Vlada nismo ni znali da ri go ro zne kri te ri ju postoje, a kamoli me. Oba ve zan je i prob da su veoma korisni rad od po la go di ne. ni bezbedwacima.

MUP - a za obez be |e we qu di i Pod ra zu me va ju se hra brost, od Pre dsed ni ka Sr bi je i ~la no obje ka ta. Za da tak pri pad ni ka go vor nost, pra vi~ nost, po {te ve we go vog do ma }in stva obez be ove upra ve je da {ti te dr `av ne we, iskre nost, mar qi vost... Na |u ju po li ci ja, Voj ska Sr bi je i zva ni~ ni ke, vi so ke go ste iz ino - rav no, svi su pro {li psi ho fi dru gi or ga ni u skla du s we go vi stran stva i objek te ko ji su u zi~ ku pro ve ru. ma po tre ba ma i pro pi si ma ko je skla du s pro ce nom zna ~aj ni za Ko bre su opre mqe ne svim vr do no si vla da, na ve de no je u Za ko bez bed nost. sta ma stre qa~ kog oru` ja od ko nu o pred sed ni ku Re pu bli ke. U Mi ni star po li ci je Ivi ca jih ve }i deo spa da u „naj, naj„ u li~ nom obe ze be |e wu pred sed ni Da ~i} odao je pri zna we u apri sve tu. Tu spa da ju i do ma }i pi ka re pu bli ke su pri pad ni ci ba lu ove go di ne pri pad ni ci ma {to qi, sa~ ma re, de se tak vr sta ta qo na voj ne po li ci je spe ci jal Upra ve MUP-a za obez be |e we no `e va i ita li jan ski sa mo stre ne na me ne ko ji su u sa sta vu naj e od re |e nih li~ no sti i obje ka ta, li (naj e fi ka sni ji na da qi na ma lit ni je je di ni ce – Gar de Voj ske bu du }i da su u pro te klih osam do 250 me ta ra), pri gu {i va ~i, Sr bi je. Oni, pri pad ni ci „Ko go di na od for mi ra wa svoj po sao no} ni in fra cr ve ni ni {a ni i bri„, bri nu se i za bez bed nost oba vi li bez ijed nog pro pu sta. osta la sa vre me na opre ma. na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba, mi ni On je pod se tio da su, iz me |u Sprem ni su da „uje du” 24 sa ta stra od bra ne i an ga `u ju se pri osta log, bi li an ga `o va ni pri dnev no, se dam da na u ne de qi. li kom po se ta vi so kih za va ni~ li kom po se te pot pred sed ni ka Mi{a Vuja~i}

Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je potrebno najmawe 5 milijardi dolara da bi se tuberkuloza dovela pod kontrolu u zemqama u razvoju i dr`avama sa sredwim prihodima. Istovremeno, SZO je uputila i apel da se budno prate slu~ajevi TBC-a otpornog na lekove zbog indicija koje ukazuju na wihov alarmantni rast i u zapadnoevropskim zemqama.

TUBERKULOZA: Zarazna bolest koju izaziva bakterija, obi~no napada plu}a Preno{ewe: Sa jedne na drugu osobu vazduhom kapqi~nim putem Simptomi: Ka{aq, ponekad krv, ~est bol, umor, gubqewe te`ine Infekcija: Tre}ina Od TBC-a svetske populacije je pre dve nosi bolest. godine umrlo Od 5 do 10% wih }e 1,7 miliona postati bolesni qudi ili zarazni Le~ewe: Konvencionalni TBC izle~iv je antibioticima u oko 90 odsto slu~ajeva. TBC otporan na lekove fatalan je u 50 odsto slu~ajeva Potvr|enih slu~ajeva tuberkuloze otporne na lekove

Najvi{e potvr|enih slu~ajeva TBC-a otpornog na lekove u evropskim zemqama Rusija Kazahstan Ukrajina Belarus Moldavija Kirgistan Uzbekistan Rumunija Gruzija Litvanija Tayikistan Turska Azerbejyan Jermenija Letonija

14.686 3.644 3.482 1.342 1.069 785 654 435 369 322 319 222 196 156 131

Preko 1.000 101-1.000 51-100 11-50 0-10

Izvor: SZO

© GRAPHIC NEWS

Kada je re~ o tuberkulozi u Vojvodini, broj obolelih se smawuje, ali ipak ne `eqenom dinamikom. Drugi, ve}i problem je {to se javqaju sve agresivnije tuberkuloze i {to se starosna granica pomera ka mla|em `ivotnom dobu. Kako smo saznali, iako je do sada slovilo kako je tuberkuloza bolest socio-ekonomskog obele`ja, sve je vi{e su~ajeva oboqevawa i me|u onima koji ne spadaju u ovu grupu qudi, ali koji su izlo`eni drugim faktorima rizika kao {to su stres, neredovna ishrana i san, {to je karakteristi~no za mlade generacije. Ako je za utehu, kod nas za sada nije bilo „talasa rezistencije” na antituberkulozne lekove. Prema validnim procenama, o~ekuje se da 2020. godine u Vojvodini incidenca (u~estalost) obolevawa od TBCn E. N. L. a ne prema{i 80 pacijenata – pre dve godine je, recimo, bila 314.

iz nad gla va

e kla nam je da se slo bo da osva ja uz pra vu me ru od go vor no sti pre ma se bi, po ro di ci, dru {tvu, za ko nu i okvi ri ma u ko ji ma se po na {a gra |a nin. „Ako zna{ gde je gra ni ca, ti na naj bo qi na ~in kon zu mi ra{ slo bo du. Blo ge ri re gi o na ni su spa qi va li, ni ti gra di li mo sto ve, jer ih mi ni smo ni vi de li, ni ti su nam tre ba li. Mo sto vi su bi li ta mo gde smo vi de li mo gu} nost da ko mu ni ci ra mo”, pri ~a nam Ta tja na Ve ho vec, osni va ~i ca naj ve }e re gi o nal ne kon fe ren ci je in ter net blo ge ra „Blo gO pen„, ko ja }e se 8. i 9. ok to bra odr `a ti u No vom Sa du.

O po re klu „rad no - pri ja teq skog” sku pa na {a sa go vor ni ca ka `e: To je spon ta na for mu la ci ja, „Blo gO pen” je iz ra stao iz `e qe da se oku pi mo 2007, ka da je blo ge ra i ko ri sni ka in ter ne ta bi lo da le ko ma we. Mi smo se po znva li „on lajn” i to je bi la pr va alat ka da se qu di spo je. Blog je bi la na do grad wa ko mu ni ka ci je i ta da se stvo ri la kri ti~ na ma sa, tzv. on lajn blog ko mju ni ti, i `e le li smo da se sret ne mo i po znan stva uob li ~i mo u su sret ko ji ima ozbiq ni ji pred znak od dru `e wa. Da nas „Blo gO pen” ima me |u na rod ni ka rak ter, go vo ri Ta tja na Ve ho vec, ko ju smo pr vo za mo li li da nam ob ja sni dru {tve nu va `nost blog za jed ni ce.

– Ona je sve bit ni ja, `i vi mo br zo i `e li mo br ze in for ma ci je. Blog je spo ri ja alat ka od dru {tve nih mre `a po put „Fej sbu ka” i „Tvi te ra”, ali osta vqa ve }u mo gu} nost da blo ge ri po drob ni je iz ne su svoj stav i da ih ~i ta o ci bo qe raz u me ju.

Blo ge ri mo gu da is tra `u ju da le ko du bqe ne go no vi na ri, ko ji su ogra ni ~e ni raz li ~i tim stva ri ma. Sve dok ne ugro `a va dru ge, ne pre no si la `ne in for ma ci je i ne kr {i za kon, blo ger je slo bo dan da go vo ri. Ta slo bo da kod nas ni je is ko ri {}e na, na {i blo go vi do no se ma we in for ma ci ja, a vi {e po je di na~ ne sta vo ve o va `nim pro ble mi ma. l Ka ko se blo ge ri sna la ze u da na {woj „raz u |e noj de mo kra ti ji”?

– Mi slim da je da nas te `e za u ze ti od re |e nu stra nu, u tom smi slu je Mi lo {e vi} bio „bo qi” tj. lak {i za rad. Ta da smo zna li ko je gde i pre po zna va li se po ide ji i ide o lo gi ji. Da nas

R

Sva ki dan – no vi dan Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” kwi `ev nik Ivan Ne gri {o rac pi tao je „na ne vi |e no” Ta tja nu Ve ho vec na {ta pr vo po mi {qa na kon ju tar weg bu |e wa i s ka kvim mi sli ma ide na po ~i nak?

– Uju tru po mi slim „ju hu, jo{ je dan di van dan mog `i vo ta i div ne mo gu} no sti”, a le `em sa „ju hu, kad se pro bu dim bi }e jo{ je dan no vi dan...” se qu di pla {e da }e ima ti ne pri li ke ako is tra `e ne {to du bqe, jer ni ka da ne zna ju ko me }e se, na ko joj stra ni, kom cen tru mo }i za me ri ti. Uz to, ni me dij ski za kon ni je do voq no ja san ka da je re~ o In ter ne tu, blo go vi ma i jav nom go vo ru na mre `a ma i mo `e da se tu ma ~i raz li ~i to od slu ~a ja do slu ~a ja. Ve {tim ma ni pu la ci ja ma blo ger bi mo gao da na stra da. l Za {to su „do bri mom ci” po sta li ne pre po zna tqi vi?

– To ni je na{ pa tent, svu da su pa met ni ji dav no po pu sti li. Pa me tan ~o vek se ope kao ka da je bio gla san i an ga `o van, pa je da nas po stao re zig ni ran jer je iz i gran, ni je do bio sa tis fak ci ju za svo je do bre na me re i ~i we we. Taj pro stor su is ko ri sti gla sni i agre siv ni, a pa met se po vu kla. l Ne za hval no je pi ta ti, ali da li bi se \in |i} da nas po sti deo?

– Ve ru jem da ne bi imao sa go vor ni ke. l Ne do sta je li nam 6. ok to bar, re van {i zam, ako ho }e te?

– Ne vo lim tu pri ~u, ona po sle to li ko go di na vi {e ne ma ni ka kvu te `i nu, tu smo gde smo. Ono {to me ne ras tu `u je je da ne ko ri sti mo ni ti je dan tre nu tak i mo gu} nost da stva ri po pra vi mo. Ja i da qe gra dim uslo ve za 6. ok to bar u se bi, ali qu di ne ma ju do voq no sna ge za to. l Uma wu ju li „hej te ri” (mr zi te qi) vred nost blog ko mu ni ka ci je?

– Mi u~i mo, naj vi {e kroz ko mu ni ka ci ju s ano nim nim „hej te ri ma” i ta ko po sta je mo od go vor ni ji ured ni ci blo go va. Su kob sa

mi se ~i ni, od no sno u pla }a wu pre ma ino stran stvu, od no sno na pla ti u ino stran stvu. Za gu {e ni smo ad mi ni stra tiv nim pro ble mi ma. Mi smo ve} iz gu bi li stra ho vi to mno go vre me na a te ze mqe ne ma ju hi po te ku ra to va i pro ble ma kao mi, pro vu kle su se u ma si, a mi jo{ ni smo po ka za li zre lost ni da bu de mo deo Evro pe. Us pe li smo da krup nim ra kov skim ko ra ci ma ni {ta ne ura di mo od 5. ok to bra, ka da su svi `e le li da nam pru `e {an su. l Da li ste pro na {li svo je po li ti~ ko bi }e, iz gu bqe no 2008?

– Ni sam. Iz gu bi le su me sve po li ti~ ke op ci je u ovoj ze mqi 2008, ka da sam se od jed nom umo ri la i

„hej te ri ma” je {ok sa mo na po ~et ku, na kon to ga po sta je deo is ku stva i za ba ve. Is ku san blo ger zna ka ko da ih is pro vo ci ra, ili ka ko da im odu zme ki se o nik. l Da li gra |a ni Sr bi je slo bo du pre ~e sto tu ma ~e kao ne za ko we?

– Da, ali ipak po sto ji ma wi na ko ja raz mi {qa na od go vo ran na ~in. Ovih da na se ras pra vqa o is pa du na stav ni ce en gle skog ko ja je na Fej sbu ku go vo ri la otrov nim je zi kom o na ci o nal nim i sek su al nim ma wi na ma. Jav nost se po de li la oko pi ta wa da li je to bio go vor mr `we ili je to slo bo da go vo ra. Mno gi ma ta gra ni ca ni je ja sna: slo bo dan sam da iz ra zim svo je mi {qe we ali ni sam slo bo dan da svo jim re ~i ma na ru {a vam dru {tve ni mi kro ko smos. l Za raz li ku od we, Ma ja Uze lac je br zo pri ve de na zbog „tvi ta”?

– Raz u me la sam „tvit” kao iro ni ju, stil sko po i gra va we s dis kur som qu di ko ji su agre siv ni.

Ali, re ci mo da i je to pri vo |e we na me ra „do vo |e wa u red”, po ku {aj si ste ma da osve sti qu de da je jav ni pro stor i Tvi ter i Fej sbuk, i da je mo gu }e tr pe ti po sle di ce zlo u po tre bom tog pro sto ra. Ma ja se bra ni la da ni je ni {ta lo {e mi sli la, na stav ni ca se bra ni la „upa dom u wen pri vat ni pro stor” i tu gre {i: ne ma na in ter ne tu pri vat nog pro sto ra. l Da li je slu ~aj Uze lac tre ni ra we stro go }e na jav nim li~ no sti ma?

– Dr `a va se u to me ne sna la zi uop {te. Ne zna glav ne oso bi ne dru {tve nih mre `a, ba u qa u mra ku, pa {ta uhva ti. Isto je sa ga {e wem la `nih „tvi ter” na lo ga po zna tih qu di – to je de ti wa sto, ne ki „fejl” po tre be dr `a ve da ure di taj pro stor, a ni je kre nu la da se ba vi mno go va `ni jim stva ri ma kao {to je tr go vi na na in ter ne tu.

Ni sam stru~ na, ali sam kao ko ri snik In ter ne ta uve re na uto da se za ko no dav no i in sti tu ci o nal no in ter ne tom ba vi mo ad hok, a to uvek pod ra zu me va mno go gre {a ka i ra da na obr nu tim pri o ri te ti ma. „Pej pal” se na ja vqu je ovih da na, ali mi se ne pi ta mo za {to ta ko ozbi qan po sred nik u to ko vi ma nov ca ve} odav no ni je ov de. l [ta su ura di le vla sti Si je ra Le o nea, Bur ki ne Fa so... pa da wi ho vi gra |a ni mo gu ku po va ti „Pejpa lom”?

– Tre ba stvo ri ti pred u slo ve da u|e „Pej pal”, ure di ti to ko ve nov ca na In ter ne tu. Pro blem je za pra vo u kon tro li to ko va, ka ko

ose ti la pre va re nom, iz nu re nom i re zig ni ra nom. Ta da sam se okre nu la ka svo jim in te re si ma, a oni se od no se na ba nal ne, sva ko dnev ne stva ri. l In ter net je upo ri {te mi zo gi ni je?

- Je dan od ba sti o na. Ka da `e na iz ne se stro `i je mi {qe we, ne }e do bi ti rav no pra van tret man u ras pra vi, ne go }e se s wom ob ra ~u na va ti naj pro sta~ ki jom me to dom: pret wa ma i vul gar no {}u. S mu {kar ci ma se ula zi u de ba tu, a `e ne se {a qu na zad u ku hi wu. l Vi ste „ne pa tri o ta” – za {to je kri ti ka rav na iz da ji?

– Kod nas se ne gu je na ka rad ni po jam pa tri o ti zma. Mi smo i to ose }a we i tu re~ de val vi ra li.

Vo lim svo ju ze mqu i za to je kri ti ku jem, jer bih vo le la da bu de bo qa, da bi me ni bi lo bo qe. Ali, ne va dim pi {toq i ne pre mla }u jem dru ga ~i je od se be ili one ko ji ne mi sle kao ja. Ni sam pa tri o ta ko ji je za pao u ko lek tiv nu pa ra no ju. l [ta je sta ri je, pa tri o ti zam ili si stem vred no sti?

– Si stem vred no sti. Ko or di nan ti si stem mo ra la i pa tri o ti zma ne na sta je ni iz ~e ga, ve} iz kul tu re, tra di ci je, za ko na, do brih is ku sta va, svo jih i tu |ih. l Ni smo se po gle da li u o~i?

– I da qe jed ni dru ge gle da mo iz nad gla va. l Ra ci o na li zuj te mi za bo rav srp skog gla sa ~a?

– Me ha ni zam od bra ne. ^o vek pam }e wem, za bo ra vom i pra {ta wem mo ra pa `qi vo da ma ni pu li {e, za rad do bro bi ti svog men tal nog zdra vqa. Ako }e za bo rav po mo }i da bu de{ zdra vi ji – za bo ra vi. Ali, pam ti ako }e{ od to ga bi ti pa met ni ji. l Uli~ ni per for mans Be o grad ske fil har mo ni je – ko men tar?

– Sja jan igro kaz, iza zvao je ve li ki efe kat i pro iz veo opre~ na mi {qe wa. Li~ no, za sme ta la mi je iro ni ja u iz ja vi „hva la {to ne do la zi te”, mi slim da je i to mo glo fi ni je, ali je mo `da ba{ iz o sta nak te fi no }e osta vio ta ko sna `an uti sak na jav nost. A tu je bi lo sve za do bar dram ski su kob: Fil har mo ni ja, kao her me ti~ ka stvar eli te i le zi le bo vi }i i spon zo ru {e kao eli ta ni ko go vi }a, su sret su dva op {ta me sta i ste re o ti pa, i ta kav su sret je uvek po go dak u dram skom smi slu. Bi lo bi za ni mqi vo da sle de }i ko rak u~i ni dru {tvo ste re o ti pa iz Stra hi wi }a ba na. n Igor Mihaqevi}

8

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Su pa ro {i Su pa na astal ide vru }a, oma sa {po re ta, dok se re zan ci jo{ pre vr }u u kqu ~u. I to je tre ba lo na {ti ma ti, kad mu` ne de qom uva ti za kva ku, da su pa bu de na asta lu ma nas ode po me {a ni’ ko da nas je ne ko is pod stru ga sku pqo. Ima pla vi, ima pir ga vo zar |a ni, ima me sin ga no `u ti, ima cr ni, ima i onih li lav ski ko kad maj stor `u ri pa pre go re gvo `|e, kad ga ne la di. Ima nas i be li i ona ko ba kar ni, ko sad da su s mo ra do {li, ima nas ode sva ko ja ki, ko i one za mr {e ne gvo zde ne stru go ti ne kod stru ga ra ko ji ima po sla i ne dan gu bi. Kol ko god da smo ta ko po me {a ni i za mr {e ni, opet ni smo isti. Ne ki vo lu ki se lo, ne ki sla ni je, ne ki vo lu qu to da im se ~e lo ozno ji, ne ki ne mo gu bez dum sta, ne ki bez krom pi ra. Kol ko god da nas je, svi vo le mo su pe. Ne ko je dan, ne ko dva ta wi ra a ima i oni {to su ka dri i tri put da na pu ne du bo ki ta wir do ven ca.

Ima kod nas i ra znih su pa. Ne de qa kad sva ne, on dak ceo so kak isto mi ri {i, oko osam sa ti za ju tra, kad se dig ne pr va pe na u lon cu di se ku va `u ta su pa. Sa su pom ne ma `ur be, ko ni s uda jom. Isto je, udaj se na br zi nu - kaj se na te na ne. @u ta su pa vo le kad se ne `u ri, za to re du {e ura ne i pr vo wu pri sta ve pa on dak ima ju ka de za sve dru go. Ako je lo nac smak nut ka ko tre ba, ne mo ra ju ~e sto ni da ga obi la ze, ni je su pa po ga na ko mle ko pa da po beg ne na br zi nu. ^ak i ako ne po beg ne iz lon ca, kad je ja ka va tra su pa bu de mut na. To ne va qa, mo ra da bu de bi stra i pro vid na.

Ni je na vek bi lo ko da nas, da se ku va na stru ju il’ na gas, da sve bu de na dug me. Kad god, kad se u {po ret lo `i lo, naj ve }a je maj sto ri ja bi la da se po tre fi va tra. Otud i sve one sva |e u ku }i, kad re du {a, dok su joj mo kre il’ bra {wa ve ru ke vik ne ne kom da na lo `i va tru ume sto we. On da il’ po ki pi su pa, il’ uva ti pe ~e we, il’ {tru dla iz go re od go re. Ni re du {a ma ni je bi lo la ko kad pro me nu {po ret, dok se ne u{ti ma ju ka ko taj dru gi ra di, ka ko ku -

I

va i ka ko ler na pe ~e. Ve li ki je to Su pa bez re za na ca - ko po qu bac bez kumst bio na lo `i ti va tru da se is pe br ko va, ka `u. ^im su `e ne po ~e le da ku ko la ~i da bu du ru me ni, su pa da se ma `u nok te i kar mi ni {u usta po ja vi ku va u kraj {po re ta, me so da cvr ~i na li su se na ra fu nuz kar mi ne i ku pov sre di ni, sos da bu de u svom }o {ku, pe ni re zan ci u ke si ca ma. Re zan ci su se gla da se ugre je kol ko tre ba da ne po kad god me si li, raz vi ja li i se kli ru~ `u ti ~ar {av, ta wi ri na ban ku da bu no. Pod ra zu me va lo se da bu du `u ti, u du to pli i da se {po ret ne pu {i, kol to do ba ni je bi lo mo der nih ko ko {a ka ko god da na po qu fi ju ~e i so lu ja va s ko je no se ja ja u kar ton skim ku ti ja ma kro va. Zna le su re du {e kad se otva ra na ko ji ma pi {e SVE @A JA JA, tek da ju vra ta od ler ne, da ne pad ne te sto, se zna {ta ima unu tra. Kol ko god da su kad od {po re ta, da se ne vra ti dim u krup na slo va na toj ku ti ji, ta wi na kuj nu. ni su sve `i ja od onih iz ke ce qe, kad La ko je da nas ovi ma {to sa mo pod ih re du {a po ku pi iz gwi zda. Vo le ko gre va ju u mi kro tals nim pe} ka ma il’ u ko {ke da se fa le kad sne su ja je, pa ko onim {er pe ka wa ma {to ih pr vo pla ko da ~u po avli ji, da svi zna ju {ta su }a{ na kre dit pa kad sve is pla ti{ do ura di le. Za to se i zo vu ko ko {ke. Sve bi je{ su do ve. I su pu da nas ku va ju una `i jih od ta kih nig de na sve tu ne ma, ko tra {ke, je di no {to je jo{ ne zo vu ni re za na ca lep {ih od onih {to ih apus, ne go je osta la su pa. Ta ko pi {e i pr vo se ku uz du` po okla gi ji pa on dak na tim ke si ca ma di sto ji da se za de set po pre ko, ako ne }e du da is pad nu zdra vo mi nu ta sku va su pa za ~e tir ta wi ra. du ga~ ki.

Nit je do sta su pe, nit je do sta ku va wa, ne ku va se su pa za ta wi re ne go za ~e qad. Za de set mi nu ta ni smo ka dri ni pa pu ~e da obu je mo ko svet, a ne da su pa bu de sku va na i na asta lu. Al’ eto, ku pu je na rod, ku va na rod, sr ~e na rod i ta ku su pu. Sr ~u i ne dan gu be oko {po re ta, ko da svi `u re da {to pre pro `i ve ovaj `i vot, ma kar {to zna ju da ni su pa ni `i vot ne ma ju po prav ni.

Sva tov ska su pa je kra qi ca svih su pa.

Dal je to zbog ve se qa il’ ko li ~i ne, ne znam, tom se na u kom jo{ ni sam ba vio. Sva to vi se Svatovska supa je kraqica svih supa pam te po su pi, naj o- `de ra ni jem te ~i, te snim ci pe la ma, Ima i onih {to vo lu du ga~ ke re zan mla di ko ja sik }e is pod {la je ra jer joj ce, wi ma su re du {e dru ga ~i je opra qa ni je po vo qi ka ko su na me sti li po ga le ob ge. Raz vi ju je tan ko, on dak kad se ~a re da se de pod {a trom i po to me sa mo mal ko pro su {i smo ta ju je ona ko kol ko je ko no va ca po ba co svir ci ma, da iz da le ka iz gle da ko bun de va ra i dok im `e ne {a raj to ve ni su uze le. se ku je na da ski s onim no `om ko ji Da nas se sva ki ~as oba ra ju re kor di slu `i sa mo za taj po so. S dru gim ne bi u ku va wu i pe ~e wu, te je du `e za po ni ume le, na vi kle su na taj i s wim im {u va il’ je te `e fr taq ki le ne go la je na bo qe, re zan ci is pad nu ba{ ko ne. Kad god su sva to vi ima li po 300, {to su i ’te le, tan ki, `u ti i po po lak 400, 500 du {a. Su pu su svi je li, ne ko je me te ra du ga~ ki. To je za one {to vo lu si po je da red ne ko dva red, tri red, kol gu sto za ku va no su pu bi lo mi li na, na ko je ko mo go. ^i ni je su na vek bi le pu vek su se u ber ber ni ci fa li li da ne, ~ak i kad vi {e ni ko za po slu `o ni zdra vo vo lu ta ke re zan ce. Uva te je dan cu ni je ma rio. To je tre ba lo na {ti ma kraj, pa kad ga cvrk nu, dru gi kraj ih ti, za to se i zna lo ko su glav ne ku va o{i ne po oku, ta ki su du ga~ ki i le pi. ri ce u sva to vi ma i da se po wi ma i Re zan ci za su pu su ~u va ni u ku ti ja sva to vi pla ni ra ju, ako ku va ri ca ne ma od ko {u qa, bo qu am ba la `u jo{ ni mo `e, bi }e sva to vi kad ona uz mo `e da ko iz mi slio ni je, da se re zan ci ne is do |e da ku va. kr ja ju i da osta nu tan ki a du ga~ ki. Tu

se po ka zi va la sva ne `nost na o ko gru bih, iz ra |e nih i kvr ga vih `en skih ru ku, umor nih od sun ca, do ma }eg sa pu na, dr ve nih {ti paq ki, ve{ lo na ca, ko ro va ~a i var ja ~a, ople vqe nih run de la, po ki da nih za pe ra ka, umi ve ne de ~ur li je, opi ra ~a, na vik sa nih pa pu ~a i opa na ka i sit no se ~e nih re za na ca.

Ne po sto ji ni {ta krh ki je od su vih i tan kih re za na ca za `u tu su pu. Ni je dan im se ne po kr ja kad ih va de ona ko za mr {e ne iz te ku ti je, da za ku va ju su pu. ^ak ni oni ma {to vi {e ni su ka dre ni ko nac da ude nu u iglu.

Su pa na astal ide vru }a, oma sa {po re ta, dok se re zan ci jo{ pre vr }u u kqu ~u. I to je tre ba lo na {ti ma ti, kad mu` ne de qom uva ti za kva ku, da su pa bu de na asta lu. Ne de qom se i{lo med qu de, mal ko u bir cuz mal ko u ber ber ni cu, da se ~u je {ta ima no vo i da se {tu cu ju br ko vi, pre su pe. U Pe {ti kad zvo ni pod ne, su pa ide na astal, sem kad ba ba mal ko za gla vi u bir cu zu. E, on dak ga iz gle da ju dal ide, da ma ter zna kad da za ku va. Ne va qa su pa da bu de du go za ku va na, ja ko se zgu sne. Su pa ima svoj sat i ri tam iako ni kad ni na jed nom lon cu ni je pi sa lo ko {to pi {e na ovim ke si ca ma u kol ko se sa ti {ta ra di. Bi lo je i za gu la, kad mal ko vi {e po vu ku pa ta ki sed nu za astal i ope ku je zik na pr vu ka {i ku, bu de tu sva ko ja kih re ~i, al’ se su pe ne ma wi va ju. Dva red si pa ju, da mal ko do |u se bi.

Su pa je kod nas mlo ge iz le ~i la a bi lo je i ta kih {to ih je mal ko i po `u ri la. Eto, kad se ko god pri mio da ne kog do dvo ri a taj ne ko mu je u su du pre pi so na sled stvo, su pa je su di la. Kad se po sle zdra vo za va de i kad taj {to tre ba da ga do dvo re ba{ i ne `u ri, kad po sta ne sum wi vo da }e na d`i ve ti i te {to ga dvo re i {to im je pre pi so ka pi tal, su pa re {a va stvar. Pri ti snu ga ne de qu - dve s pa ~i jom su pom i ajd. Taj vo le su pu, oni dru gi vo lu ka pi tal, onaj od go re vi di sve, ovi sa ze mqe ne ma ju ko me da su de, pat ke su ve} pla ti le gla vom a ka pi tal ka ko do {o ta ko i o~o. Po sle i wi ma ko god ku va ja ku su pu, ako se do tle ve} ne str mek nu di god s ta va na il’ u bu nar. Bu de i da oma ste {traw ku, kad ne mo gu da spa va ju od bri ga, je da i onog {to ih je od go re vi dio {ta ku va ju.

Mo ram sad, ko {to je mo der no kad se ta ko {to god di va ni, da na pi {em da ovo ni ka ko ne tre ba sa mi da po ku {a va te kod svo je ku }e, opa sno je a i ne ko to od go re vi di sve. Gle da i sve osta lo {to ra di mo i pre i po sle su pe. ^ak i ono po sle {tru dle. n Bora Oti}

Pri vat ni {trand

S U S R E T I : JO @EF VAJ SEN BEK, Z

Ne u mor ni

o di na ma, bo qe i ta~ ni je is pu nio isto ri jom Ba~ k re ~e no de ce ni ja ma, Jo - di {ta.

– Te {ko mi je re }i da `ef Vaj sen bek vred no i strast ili ho bi. I jed no ne u mor no sku pqa sva ku fo to ali i po tre ba da se sa ~u gra fi ju, raz gled ni cu, do ku {lost mo ga se la. Da se n ment, ma pu, ra ~un, kr {te ni cu, ra vi. Znam da bi sve ne st umr li cu... o svom rod nom se lu lo ba ~e no a on da na {i p Ba~ kom Gra di {tu. Za sve to ne bi ima l vre me bez pre da sta vu o sv ha oslu {ku je ne Vred ni sa ku pqa~ lu. I ba ~ bi li upot pu nio isto r ij s kih mr v i c a do sta to ga svo ju im po zant pre no si sa zna wa ne ~u va ju nu do ku men ta ci sva kom ko je to gra fi je ju u ko joj ima pre ko de set hi za in te re so van da ih bli `wih li kr { qa da fo to gra ~u je. Za {kol ski, umr li ce, v fi ja. Osta lim se mi nar ski, li sto ve, r d o k u m e n t i m a di plom ski rad, Me ni je sv bro ja se ni pri lo va `no bli `no ne zna, ma gi star sku ili bih ~uo d iako Jo {ka ba dok tor sku ru {i sta r ~i, ka ko ga u se di s er t a c i j u. mo lio b lu zo vu, sve pe Ili tek ona ko odem na t dant no za vo di u na ta va ni sve ske i od la `e na {lo mno go to ga i sve j u pot kro vqe svog do ma ko je je da kod me ne na si gur nom pra vi ma ga cin ar hiv ske gra |e. gom i bez gor do sti pri ~a Do du {e, odav no je pot kro vqe Vaj sen bek, za vi ~aj ni ist po sta lo te sno za si lan ma te ri Ba~ kog Gra di {ta i ~la jal, pa je, na kon smr ti `e ne, ~i ~aj nih isto ri ~a ra Voj vo d ka Jo `ef i ne ke so be na spra tu

G

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Ono na {e, {to va {e be ja {e

V

idim ja, ne}e nam biti lako ovih nekoliko meseci kol’ko je ostalo do slede}ih, kao i uvek – istorijskih izbora. Mnogo se tu tema, brate mili, otvorilo, pa ako nema{ dobre i detaqne informacije i smernice iz strana~kog Izvr{nog odbora i od [efa li~no, lako se zabuni{, a onda... Da sebe samog ne ureknem!? Mis’im, jasno mi je sve oko ovih na{ih stubova politike, nemam problem da izbornoj bazi objasnim sve u vezi na{eg evropskog strmopizda ili na{ih bratskih i prijateqskih naroda diqem sveta, ali mu~e me ova na{a unutra{wa pitawa.

Dobro, Kosovo je isuvi{e ju`no, ma koliko bilo tu`no, ali podjednako mi gej parada i restitucija ne daju snu na o~i. Trznem se no}om, u znoju, k’o da si me kofom vode polio, {ta da radim s tolikim teretom na mojim nejakim ple}ima? ’Ajde, hvala bogu, ko kanda smo ovo s gejevima re{ili, niko u belom svetu ne}e ni da se za~udi ako u sinergiji policijskih sindikata, desni~arskih organizacija i levi~arskih partija izna|emo neko kompromisno re{ewe da se parada ne odr`i, ali kako }emo sa povra}ajem imovine? Zna{ kaki smo ti mi Srbi i ostale nacionalne mawine. Raskantamo dr`avu o~as posla, ali oko me|e ima jedan drugom o~i da povadimo!

Zacaprilo to da im se vrati imovina, pa bog. Ka`u, to su na{e oce krvavo zaradile, a eto lopovska dr`ava ni danas ne vra}a {to je na{e.

Kad sabere{ {ta sve to potra`uju,

do|e mi da na|em onog {to je u istorijske ~itanke stavqao „vjeruju” po kome smo bili siroma{na zemqa radnika i seqaka i da ga nateram da te iste kwi`urine pojede. Ko bre sirotiwa? To sve francuski pri~alo i klavir sviralo, na Sorboni doktoriralo, kavijarom se hranilo tri put na dan i po pet karata za jedno sedi{te u autobusu „Krsti} i sin” kupovalo. Sad jeste, bilo neko drugo vreme, nisi morao da kao danas minimum deset-petnaest godina provede{ u znoju lica svog, ne bi li neku fabri~icu i latifundiju u privati-

Eeee, ali opet zbog onih konvergencija sila, do{li na red i ovi iz {ume. Mislim, bilo nas je onomad raznih u {umi, ali nekako se namestilo da gologuzija prva bane na ruskom tenku na Dediwe, jer su Englezi ne{to kasnili, a i gibanica bila vru}a, pa ovi sa Sorbone nisu mogli da postignu. Nabacilo to po koji ~varak na epolete, do{lo vreme i smokinzi da se {iju, jer se svetska revolucija, samo joj ime ka`e, i tada u belom svetu branila, pa opet decu na {kolovawe u inostranstvo. Dobro, komunci su ipak

Kad sa be re{ {ta sve to po tra `u ju, do |e mi da na |em onog {to je u isto rij ske ~i tan ke sta vqao „vje ru ju” po ko me smo bi li si ro ma {na ze mqa rad ni ka i se qa ka i da ga na te ram da te iste kwi `u ri ne po je de zaciji kupio. Onda je to, brate mili, ~erez konvergencije svetskih sila, i{lo daleko lak{e. Malo se pribli`i{ kwazu, kraqu, ministru ili tako nekom dvorskom savetniku, dobije{ monopol~i} i dok si dlanom o dlan eto tvojih la|a na Dunavu, od Regenzburga do Konstance. [vabi i Ungrima debele sviwe i su{ene {qive, a odrpanoj Srbadiji so, mlince za kafu i ogledalca – i da te Bog vidi. Posle, u drugoj turi, po{aqe{ decu u beli svet, u Pariz il’ Pe{tu, vrate se kao {kolovani qudi, tu je odmah i neko name{tewe u Ministarstvu vnutarwih dela, i tako ti, sada ve} lepo, imawe mermeri{e{.

preferirali amerikanske fakultete i te Fulbrajtove stipendije, Pariz im mali, da re~em provincijalni, ali isti je to, srpski i narodski, patern bio. Jo{ ako je, ko i ja, u Kumrovcu na vreme bio...ihiiii, gde mu je kraj!? Dr`ava nejaka, pa smo je onim fabri~icama i kolhozima iz fundamenta oja~ali, pomogli smo na{im radnim qudima i seqacima, a ni po{tena inteligencija nije lo{e prolazila. Kad po~nu da kev}u protivu takve pravedne dr`ave, lepo ga protera{ sa fakulteta u neki dr`avni institut il’ kojekakvu drugu sinekuru i svi zadovoqni. On je disident, pije gor~u u Akademiji, puvka se slobo-

darstvom u Klubu kwi`evnika, od sve muke letuje u Roviwu i skija na Vogelu, a tebi opet ne smeta.

Taman pomisli{, sve se namestilo, osu|eni smo na uspeh, kad opet neka svetska pretumbacija. Ako ti je pre, kad se znalo ko je u {umi, ko u oboru a ko u kur-salonu, ne{to i bilo jasno, sad to ni{ta ne vredi. Kako ti na kraj da iza|e{ kad onaj zatuli da mu je askur|el hajdukovao, pradeda kao krunski savetnik u Vijeni teslimio, baba dvorska dama kod Kara|or|evi}a bila, tata na Sutjesci krvario, a on posle udarni{tva na pruzi Br~ko-Banovi}i u Geneksu i na Osmoj sednici zavr{io? Pa pre podne dr`avno od restitucije brani, a obno} pi{e peticije za povra}aj nacionalizovane imovine. I sad se ti tu sna|i, bra}ala moj.

Nego, ja sam ne{to mislio, ako ipak pro|e sve ovo sa dr`avnim papiri}ima na 15 godina, da spremim koju banku i lepo uz diskont te papire otkupim. Relativno sam mlad ~o’ek, }era mi cimerka sa onom Vu~elinom i Mi{kovim malim u {vajcarskom „Rosu” internatu bila, stru~wak je za rodne studije, pa da detetu {to se sada zlopati u Agenciji za ekonomsko maksimirawe inputnih data, ne{to u amanet ostavim. Tek da joj se na|e, ako se lo{e uda ili opet do neke nove konvergencije sila do|e. n Aleksa pl. Adetovi}

Vir na Li zi i Anri Vernej

Za vo dqi va pe sma ne sre} ne Ilo n

Ka `u da je lu cid ni Kar lo Pon ti u ne kom rim skom re sto ra n pe smu ko ja mu se neo bi~ no do pa la na we mu ne po zna tom je zi ku. P je pe va ~i cu za po re klo pe sme i sa znao da se ra di o sta roj ma |a qu bav noj pe smi. I da ju je na u ~i la od svo je ba ke u rod nom se lu. ve} u po znim ~e tr de se tim, Ilo na je jo{ uvek ima la dah za vo dq sti i pro vo ka tiv ne ero ti~ no sti u o~i ma, pe smi, igri i ko vr ko je far ba la ka nom. Rep po re~ i Kar lo je vi {e sa znao o Ba Gra di {tu, pa je ve} svo je sle de }e pro du cent sko ~e do, film „25 u re `i ji An ri ja Ver ne ja, u ko me je glav ne ulo ge do de lio Vir n si i En to ni ju Kvi nu, sni mao u rod nom se lu “ukle te Ma |a ri ce `u da je Ilo na Ba~ ko Gra di {te za u vek na pu sti la zbog ne uz vr qu ba vi mla dog par ti zan skog po ru~ ni ka ko ji ni je imao hra bro u smut nim po sle rat nim vre me ni ma pri zna svo ju qu bav pre ma ~i ji su otac i stric po krat kom po stup ku stre qa ni zbog sum we te sno sa ra |i va li s ma |ar skim oku pa to rom.

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

U P O T R E B A

D

NAOPA^KE

Ste va Ga ri}, te dav ne 1967. go di ne jo{ de ~a rac, se }a se da je sva ko ju tro no sio ki se lo mle ko ko je je we go va maj ka pra vi la za Vir nu Li zi.

– Ma ti bi mi re kla, “no si Ste vo onoj le po ti ci da bu de jo{ lep {a od na {eg ki se log mle ka”. Ni je mi tre ba lo dva put ka sti. Od ku }e do {laj za gde su sni ma li tr ~ao sam da je sa mo pra {i lo za mnom. Ka da bih joj dao ki se lo mle ko i ona ga pred mo jim raz ro ga ~e nim o~i ma po je la bio sam na sed mom ne bu. Ma lo je ka sti sed mom. Ne ma tog ne ba ko je mo `e da do seg ne uz bu |e we i ra dost jer Vir na Li zi je de ki se lo mle ko iz tvo je ru ke.

Do bro, ne ba{ iz mo je ru ke, ali je sa mo tren pre to ga ono bi lo u mo jim ru ka ma.

l Влада је као преварен муж. Последња сазна да је министар вара.

Vir na mi je je la iz ru ke

je kao se o ski raz glas na pol zu me {ta na ko ji su na taj na ~in mo gli da ~u ju sve se o ske no vo sti, pa ~ak i one o sta wu u ov da {wim obo ri ma.

– Le po je na {e se lo. Isti na ne ona ko ka kvo je ne ka da bi lo ka da smo se vi {e po {to va li i dru `i li. Ali, ta kva su vre me na. Ima li smo, pri me ra ra di, tri se o ske i ~e ti ri pri vat ne pla `e. U vi no gra di ma se znao red a se lo je uvek bi lo slo `no pa smo ga sa mo do pri no si ma osva re me wa va li br `e i vi {e ne go dru gi – ne bez `a la pri ~a Jo `ef Vaj sen bek uz oro {e nu ~a {u bla go oma mqu ju }eg let weg osve `e wa. Ka `e da je svo ju bo ga tu ar hi vu, u ko joj je i zva i ~aj na bi bli o te ka pi sa ca ko ji su ro |e ni ili su tek sa mo `i ve li u Ba~ kom Gra di {tu, ve} za ve {tao Ar hi vu u Be ~e ju i ba~ ko gra di {tan skoj bi bli o te ci.

Od la zim iz do ma Jo `e fa Vaj sen be ka s ~vr stim uve re wem da }u se usko ro vra ti ti jer ima jo{ mno go pri ~a ko je tre ba za pi sa ti i sa ~u va ti od za bo ra va.

Jer, vred ni sa ku pqa~ isto rij skih mr vi ca od ko jih, svo jim kwi ga ma ve za nim za pro {lost Ba~ kog Gra di {ta, pra vi im pre siv na zda wa, ne se bi~ no usme no i do ku men ti ma pre no si svo je uvi de sva kom ko je za in te re so van da ih ~u je. Za {kol ski, se mi nar ski, di plom ski rad, ma gi star sku ili dok tor sku di ser ta ci ju ili – tek ona ko. Iz ra do zna lo sti. Svi ma je do stup na we go va bo ga ta gra |a, je di no {to ne do pu {ta da se od no si iz ku }e.

Jer, ka `e – qu di la ko za bo ra ve da vra te po zajm qe no.

Tekst i foto: n Nenad Jovi}evi}

l Ако је вама стало до истине, и нама је. Зато је резултат нерешен.

ji ra do vi se mo gu na }i u ra znim kwi ga ma i en ci klo pe di ja ma.

Na{ sa go vor nik nam pri ~a o pr voj ra dio sta ni ci u Voj vo di ni ko ja je emi to va la svoj pro gram sa mo ne ko li ko pr vo maj skih da na 1946. go di ne. Sta ni cu je u zgra di ta da {we Oop {ti ne, da nas zda wu Me sne za jed ni ce, in sta li rao An tal Ga bor sa svo jim po mo} ni kom Be lom Ma |a rom. Wi hov pro gram ~uo se i u Ma |ar skoj i Ru mu ni ji pa sve do Be o gra da.

Pre te ra li su po mi {qe wu vla sti sna gom, i na kon ne ko li ko da na sta ni ca je uga {e na. Do du {e, u na red nim go di na ma ra di la

l Балвану је пањ одскочна даска.

Pri log za bi o gra fi ju Jo `ef Vaj sen bek ro |en je 1933. go di ne u Ba~ kom Gra di {tu.

Osnov nu {ko lu i ni `u gim na zi ju za vr {io je u Gra di {tu, a u~i teq ski fa kul tet u No vom Sa du i Su bo ti ci. Ra dio je u Bo ga ro {u, Sta roj Mo ra vi ci, Gu na ro {u, da bi 1961. go di ne do {ao u Ba~ ko Gra di {te gde je ra dio kao na stav nik ma |ar skog je zi ka. Po sled we tri go di ne rad nog sta `a bio je di rek tor ov da {we osnov ne {ko le. Za ni ma ju ga isto ri ja, et no lo gi ja i kul tu ra me sta. Iz dao je vi {e od 40 na u~ nih, stru~ nih i pu bli ci sti~ kih tek sto va u do ma }im ~a so pi si ma na ma |ar skom i srp skom je zi ku – Be ~ej skim da ni ma, Ma |ar sou, Hi du, ^o la di ke ru... Ta ko |e, autor je dve mo no gra fi je: “Ba~ ko Gra di {te” i „[kri wa uspo me na“. No si lac je Ok to bar ske na gra de gra da Be ~e ja, dva pu ta do bit nik Ok to bar ske na gra de Ba~ kog Gra di {ta i Pla ke te Voj vo di ne.

l Војводина је испод Београда.

ne

Jo `ef Vaj sen bek

l Национални и појединачни интереси нису у сукобу, већ у коалицији.

kog Gra -

a nas }e bi ti re ~i o to me ka ko je pe {a~ ko ras kr {}e u naj bli `em log, dis kret nog, sve `e po plo ~a nog pe {a~ kog ras kr {}a – me sto gde se se gra vi ta ci o nom po qu austrij ske srp ske cr kve u [i du do bi lo ime ku Cr kve ni {or i uza na i nag nu ta [kol ska uli ca – i na tom ~u de snom i }o {ak Kod ~etiri vetra! ~u do tvor nom ener get skom ~vo ri {tu, gde stal no du va, ohla di ti krv i Po sto ji u [i du, ot ka ko je [i da, jed na ha ri zma ti~ na, ne sa lo mqi va i spu sti ti pri ti sak u eks pres-lon cu pod ka pom, okre pi ti te lo i du {u u stra {no tvr do gla va uli ca, jed na je di na, do du {e uli ca ko ju ima sva ko, pe ru ni ci ve tro va, pre pu sti ti se stru ji da vas u hla du kro {wi ob li va i ama ba{ sva ko me sto na kon ti nen tu Sre mu (osim Vi to je va ca), ko ja na pa - mi lu je kao hlad na svi la. pi ru i na zi du mo `e da se zo ve ta ko i ta ko – pa se u [i du, na pri mer, zo “Go spo |o, da li na ovom }o {ku stal no ova ko pir ka?” uba cih upit nik ve Zmaj Jo vi na, a ne gde jo{ po `i la vim fru {ko gor skim par ti zan skim u `bi ce ru `i ~a stog bi ci kla ko jeg gu ra za ja pu re na Ve ra Bel ~e vi} ba en kla va ma uli ca Mar {a la Ti ta! – ali ka ko god da se zva ni~ no zo ve (a lan si ra ju }i s dve ke se na pu we ne xi nov skim ku gla ma de ve ro vog pa ra daj zva la se i Franc Jo ze fo va, uli ca Ma ri je Te re zi je, zva la se i Hi tle ro - za oka ~e nim o ro go vqe vo la na. va), ta ko zva ni obi ~an sta rin ski i tra di ci o nal no na sa |e ni mla |i svet, “Da, stal no... I le ti i zi mi du va! Me ni je ku }a u Cr kve nom {o ru, ta za do jen tvr do kor nim srem skim lo ka li zmom, svet ko ji dr `i do se be, svog mo go re, sva ki dan ovu da pro la zim i po ne ko li ko pu ta, i ve ruj te mi da i – tu |eg, svet ko ji u woj `i vi i svet ko ji kroz wu pro la zi, tu uli cu }e ne ma da na da ov de ne tu ~e pro ma ja. Zi mi ov de svi ra kroz ko sti! Evo i sa uvek i svu da zva ti jed nim ime nom, ko je se isto ta ko me lo di~ no iz go va ra da. Nig de oko lo ne ma da {ka ve tra, li {}e je kao ku va no... po gle daj te ta i na (srem skoj) }i ri li ci i na (sri jem skoj) la ti ni ci: Cr kve ni {or. mo go re u kro {wa ma, list se ne po me ra... a ov de na }o {ku uvek pir ka i U srem skoj to po ni mi ji po sto je: Ve li ki i Ma li {or, Gor wi i Do wi uvek je ni `a tem pe ra tu ra ne go dru gde u [i du!” {or, Glav ni {or, [kol ski {or, Ci gan ski {or (za Rom ski {or ni sam Glav ni krak ma log pe {a~ kog ras kr {}a kod cr kve ne por te: uli ca Zmaj ~uo), Pi ja~ ni {or i Pi ja ni {or, ali da se {o ro vi ma ne {o ra mo da qe, Jo vi na, ne zva ni~ no i od pi taj bo ga kad – Cr kve ni {or, bla go po ni re sa sa mo je je dan Cr kve ni {or! Pa aj mo ta mo. svo jim ku }a ma i oku} ni ca ma u ogra da ma i zi do vi ma iz prav ca fru {ko Uop {te no uzev, a on da }e mo se usred sre di ti na {id ski Cr kve ni {or gor skih bre go va – s te stra ne smo se i spu sti li na ras kr {}e – i fak ti~ i po je di no sti s wim u spre zi, to je ona ~e sto glav na i ~e sto naj sta ri ja ki je to sle pa uli ca, bar {to se ko tr qa ju»}ih u~e sni ka u sa o bra }a ju ti uli ca u se lu, ko ja sko ro po pra vi lu iz bi ja na cr kvu, Is to~ nu ili Za pad - ~e, s ob zi rom da se ov de, na ve tro vi tom }o {ku, za ku ca va u ogra du, to jest nu, ma we va `no (bar me ni), ili se pod zvo ni kom pro te `e kao stre la, rav no u gvo zde nu dvo kril nu ka pi ju stra `weg de la cr kve ne por te sa {pi ras po lu }u ju }i grud ni ko{ ne kog ge o me trij skog na se qa u Do wem Sre mu. ca stom austrij skom srp skom cr kvom u ve} po ma lo je se wim kro {wa ma Ili se, pak, u bre go vi tom Gor wem Sre mu, po ne gde pod vi dom so ka ka, iz - cen tral nog va ro {kog plu} nog kri la. Pre ne go {to su u sko ri je vre me vi ja pa i {u wa kao gmi za vac oko cr kve, pro zo ra i ta ra ba. To je ona uli ca u ko joj se jo{, tu i ta mo, mo gu ~u ti gu gut ke i pe tlo vi i vi de ti go lu bo vi u koc ka stim ili okru glim pro re zi ma sun ~a nih za ba ta, ka ve zi sa {ti gli ci ma po red vra ta u tre mu, i gde se jo{ mo gu fo to gra fi sa ti po sled wi tru li i pra zni ~ar da ci (ko to ba we), Vex vu do ve i Fa ber `e o ve ru ko tvo ri ne u avli ja ma ni na ne bu ni na ze mqi, Vi le ro ve {u sti kle od sit no re za nog dr ve ta (Go lu bin ci), do bro du {ne i sve tle gra |e vi ne ro |e ne u sre} nom in ter me cu iz me |u Dva svet ska ubi ja wa, ko je sla ve ra dost i fa mi li jar ne vred no sti «`i vo ta.

I to je ona uli ca – pre la zim, da kle, na {id ski Cr kve ni {or i po je di no sti s wim u spre zi – gde se fol klor ni ku }er ci iz va ja ni od ~er pi }a ili od na bo ja kao ko la ~i i fi gu re mar ci pa na, s ma lim, du bo kim pro zo ri ma za pe ~e nim u gli ne nom te stu pro ~e qa kao oci la oti snu ta na srp skom pra zni~ nom hle bu, i gde se oba rok ne, se ce sij ske i kla si ci sti~ ke ku }e sa “{vap skim” z« a ba ti ma (ki bla ma) i zra ka stim tro u glo vi ma, sun ci ma, zve zda ma, bo `i jim Foto: S. [u{wevi} Ve tro vi to pe {a~ ko ras kr {}e kod srp ske cr kve u [i du okom, ure za nim u mal ter ili za le pqe nim na li cu ku }e, me {a ju sa hi per re a li sti~ kim ha ci jen da ma no vih mon ti ra li cr kve nu ka pi ju na tom za vu ~e nom me stu, s le |a }i ri li~ ne cr lo var nih sta nov ni ka (s xi pom kao s no so ro gom pred ka pi jom). I to je kve, i po red pro zo ra stra `we zgra de u si ste mu Sa vi nog mu ze ja (ne kad ona, ne ka da, sta tu sna uli ca – i da qe se, da kle, {o ra mo kroz {id ski Cr - {ko la i ga le ri ja “Ili ja num”), tu je bio pro laz – kult na pre ~i ca ko ju su kve ni {or! – u ko joj vas od je da red, ma lo ~as u pro la zu o{a mu }e nog vre - ta ko stra sno qu bi li ovi iz Cr kve nog {o ra! – a sa da je to od re za ni krak lom let wom mo no to ni jom ho ri zon ta le, za ne tog pred vi dqi vo {}u i po - ras kr {}a, pre pre ka zbog ko je ovi iz Cr kve nog {o ra, obi la ze cr kvu kroz na vqa wem pa non skih gra di teq skih for mi i obra za ca, po go di me |u o~i, pro laz [kol ske uli ce, iz me |u cr kve ne ogra de i zgra de Cr kve ne sa le, i za u sta vi i za mi sli pred svo jim kra sta vim, una ka `e nim li cem, po lu ra - sta za ma kroz park iz bi ja ju u cen tar va ro {i. spad nu ta i pra zna varo{ka ku}a s cr vo to~ nom ka pi jom i zar |a lim lo ko “I ka ko ob ja {wa va te ovaj ve tro vi ti }o {ak?” upi tah go spo |u Bel ~e tom, za stra {u ju }a i dir qi va u svo joj pro pa sti kao ne ka kvo `i vo bi }e, vi} oslo we nu na svoj ru `i ~a sti bi cikl. ko je tu, pred va {im o~i ma, umi re u ago ni ji. Gra |an ska sto go di {wa “ku Od ma hu je ru kom. “Ja oj, ne moj te me ne... I ne moj te me sli ka ti, ni slu ~aj }a du `om” br. 110, o~i to ku }a imu} nih qu di, odav no je za hva }e na pro ce - no, ne moj te, mo lim vas! – Ne go, zna te {ta, o [i du }e vam sve is pri ~a ti si ma ras pa da wa, s kra sta ma ne ka da bo ga tog zid nog na ki ta, s tru lom da - je dan sta ri go spo din, pro fe sor Ra do van \ur ~i}, i ja sam bi la we gov {~a nom aj nfort-ka pi jom, za man da qe nih vra ta na fa sa di osu tih se di - |ak... Ni ko bo qe ne po zna je [id od we ga! Je dan pra vi go spo din, kul tu men ti ma r|e i sa {tan glom pod lo ko tom (pri stup u ne ka da {wi du }an ran i obra zo van ~o vek, po zna je isto ri ju [i da, zna sve sta re {id ske po me {o vi te ro be), mut nih i ra su {e nih pro zo ra s obr va ma i okru we nim ro di ce, ka da je ko do {ao... Mo `da zna ne {to i o ovom ve tro vi tom }o me da qo ni ma, zgu qe nog mal te ra i raz gla vqe nih ci gli, s }i ri li~ nim je - {ku? Na ~in na ko ji on pri ~a, to je pra va mu zi ka! Zna te ka kav je di van dva ~i tqi vim ini ci ja li ma na ra ga sto vu aj nfor ta: Qutomir Mirkovi} pro fe sor bio, ka ko je sjaj no pre da vao, kad je i naj glu pqi i naj lo {i ji (?). I s gip sa nom fi gu ri com mu {ke gla ve, iz me |u ime na i pre zi me na, |ak mo gao da za pam ti gra di vo i bi lo ga je sra mo ta da ne zna! @i vi ta mo ogu qe ne far be. Po sled wa sta nov ni ca te ku }e, do pre de se tak go di na, bi - kod pi ja ce, zna ~i pro |e te ovu da kroz park...»” la je ne ka sta ra `e na po ime nu Pe pi ca.

Pri la zim dvo ji ci mla di }a ko ji se de pred ku }om na tra vi raz ga }e ni u Tu ma ra mo ta ko slu `be no, fo to re por ter i mo ja ma len kost, gla vi wa - ter mal nom pri sen ku ~e ti nar ske tu je. mo kao du ho vi po pa kle noj vru }i ni bez da {ka stru ja wa (oko 15 ~a so va) “Za {to ne pre |e te ta mo na }o {ak?” Upi tah Bra ni sla va Jev ti }a, ~i ja kroz stra vi~ no opu ste li i usi ja ni Cr kve ni {or – dok Va sa vo za~, po sle je to ku }a, i Bo ja na Di mi tri je vi }a, ko ji `i vi na su prot nom }o {ku Cr na por nog ra da u “Dnev ni ko vom” autu, od ma ra i ~e ka nas u hla do vi ni ne - kve nog {o ra. – “Ta mo ku qa hla dan va zduh!” gde u gra du – spu {ta mo se, da kle, od o zgo od “Ru skog do ma” i ber ka so va~ Pred log is pr va ne uzi ma ju ozbiq no. I on da se po kre }u, sta ju u sre di kog dru ma, kad od je da red, ~o ve ~e bo `i ji, na }o {ku Kod ^etiri vetra {te ma le pe {a~ ke ras kr sni ce u hla du, {i re ru ke i vr te {a ka ma. (ko ji se jo{ ne zo ve ta ko, ali zva }e se, sa mo po la ko), na pe {a~ kom ras “Je l’ du va hla dan va zduh?” upi tah dvo ji cu skep ti ka.» kr {}u kod cr kve, sta je mo u sre di {tu kao uko pa ni: ku qa hla dan va zduh!

“Du va!” od go vo ri {e u glas. – “Du va kao ven ti la tor!”

Ko je u [i du, ta ko re }i (a ta ko i ne re }i) pre ne ki dan, ose tio na ko `i “A ose }a te li s ko je stra ne?” i u o~i ma ka ko pe ~e sve tlost i ka ko se pod sto pa li ma ugi ba, cvr ~i i puc “Sa svih stra na!” ke ta omek {a na as falt na ko ra na so lar noj me }a vi jed nog od naj vre li jih I – eto, po {to va ni ~i ta o ~e, ta ko je ve tro vi to pe {a~ ko ras kr {}e u le ta na kon ti nen tu Sre mu, su bjek tiv no uzev, taj ite ka ko do bro zna {ta naj bli `em gra vi ta ci o nom po qu austrij ske srp ske cr kve u [i du do bi lo je zna ~i lo na ta kvim pa to lo {kim vru }in {ti na ma, oti }i na «}o {ak kod ime }o {ak Kod ~e ti ri ve tra! cr kve ne por te, sta ti ili, za {to da ne, se sti ili ~u~ nu ti u sre di {te ma n @eqko Markovi}

Ilija Markovi}

i za ne se wak

u ~uo n Pi tao ar skoj . Iako dqi vo r xa ma a~ kom 5. sat“ ni Li e”. Ka ra }e ne o sti da a `e ni e da su

@ I V O T A

]o {ak Kod ~e ti ri ve tra

ZA VI ^AJ NI ISTO RI ^AR BA^ KOG GRA DI [TA

li je to i dru go u va pro ne za bo ta lo, bi po tom ci li pred vo me se ~e no je a. Qu di ni fo e svo jih a ka mo {te ni ce, ven ~a ne ra ~u ne... ve to bi o i ~im da ne ko ru ku }u bih da ta van. A i ma se je to sa m – s tu a Jo `ef to ri ~ar an za vi di ne ~i -

9

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Z

ahtevi Rumunije i Bugarske da budu primqene u evropski {engenski prostor bez granica odba~eni su pre tri dana na ministarskom sastanku EU u Briselu. Kako se i o~ekivalo, Holandija i Finska zvani~no su onemogu}ile da do|e do pro{irewa „{engena”, pa je predsedavaju}i Savetom ministara, poqski ministar unutra{wih poslova Jer`i Miler, izjavio da to dovodi do „tu`nog zakqu~ka o me|usobnom poverewu izme|u zemaqa ~lanica“, podsetiv{i istovremeno na potrebu da Rumunija i Bugarska u~ine vi{e u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije kako bi mogle biti primqene u slobodnu zonu putovawa.

Nimalo uvijeno holandski ministar za imigraciju i pitawa azila Gerd Lers je rekao da je stav Holandije jasan i da se protive ulasku Bugarske i Rumunije u {engenski prostor u ovom trenutku. I finski ministar policije Jirki Katajnen izrazio je protivqewe, isti~u}i da bi svima u EU bilo boqe ako bi Bugarska i Rumunija pokrenule programe za re{avawe problema korupcije i organizovanog kriminala. Iako u Sa-

sku je ~ak ocenio da Holandija nema pravo da „`rtvuje” ja~awe Evrope kako bi zadovoqila svoje desni~arske ekstremiste, misle}i na Partiju slobode Gerta Vildersa. „Naravno da smo mogli da pretpostavimo da vlada koju podr`ava ekstremna desnica mo`e da zauzme takav stav, ali holandska vlada treba da razume da ne mo`emo da `rtvujemo politiku ~iji je ciq ja~awe Evrope, kako bismo zadovoqili ekstremiste”, rekao je Basesku dr`avnoj televiziji TVR. [engenska zona postoji od 1985. i trenutno obuhvata sve zemqe ~lanice EU, sem Velike Britawe, Kipra, Irske, Rumunije i Bugarske. Prakti~no, u „{engenu” se nalaze 22 dr`ave Evropske unije kao i [vajcarska, Lihten{tajn, Norve{ka i Island. Za prijem neke dr`ave u {engenski prostor potrebna je jednoglasna saglasnost zemaqa ~lanica.

Pola milijarde stanovnika {engenske zone godi{we napravi vi{e od milijardu putovawa. Du`ina morske i kopnene granice meri se u desetinama hiqada kilometara. Ali kako sve ~lanice

vetu EU imaju informacije da su Bugarska i Rumunija ispunile potrebne uslove, male su {anse da se najmla|e ~lanice EU do kraja ove godine na|u u {enegenskom prostoru, upravo zbog, kako se navodi „korupcije i organizovanog kriminala na Balkanu”.

Do odbijawa evropskih ministara da integri{u Bugarsku i Rumuniju u {engenski sistem dolazilo je i ranije. U junu, na primer, samo dan nakon {to je Evropski parlament izglasao da su ove dve zemqe spremne da postanu ~lanice [engenskog sporazuma, wihovi zahtevi su odbijeni. Dodu{e, tada se Unijom ve} {irio strah od ilegalne imigracije i kriminala, pa se govorilo i o reviziji „{engena” zbog sistema neometanog putovawa kroz 26 evropskih dr`ava. Ugro`avawa [engenskog sporazuma bilo je o~igledno i posle odluke Danske da vrati carinsku kontrolu na svoje granice i neslagawa Italije i Francuske s neometanim ulaskom vi{e hiqada tuni`anskih izbeglica preko Mediterana za svega nekoliko meseci.

Uslovi su, zapravo, takvi da se na najmla|im ~lanicama EU ve`ba strogo}a starijih. Stoga je i Bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov o{tro reagovao na ovonedeqni ishod doga|aja, rekav{i da odbijawe ulaska u zonu [engena novim zemqama predstavqa podrivawe projekta EU. Predsednik Rumunije Trajan Base-

[engena nisu i u Uniji, Evropska komisija je donela predlog izmena {engenskih pravila koji bi trebalo da omogu}i uklawawe mawkavosti i doprinesu boqoj kontroli, ali i boqoj primeni sistema. O kontrolama mora, pored ostalog, mora biti konsultovana i Evropska komisija. Predvi|eno je, izme|u ostalog, da se sprovode najavqene i nenajavqene provere granica, ali i da dr`ave Evropske unije vi{e ne mogu da uvedu dodatne grani~ne kontrole bez odobrewa Komisije.

Poqska kao predsedavaju}a Unijom, obe}ala je da }e u~initi sve da do|e do re{ewa pitawa ~lanstva Rumunije i Bugarske u „{engen” pre samita EU, koji bi trebalo da se odr`i 17. i 18. oktobra. Me|utim, diplomate iz vi{e evropskih delegacija smatraju da ne}e biti prona|eno nikakvo re{ewe pre samita i da }e biti potrebna arbitra`a lidera EU. Poqska je predlo`ila kompromis u vidu „dvostepenog“ uvo|ewa Rumunije i Bugarske u {engensku zonu, pri ~emu bi se do kraja oktobra „otvorile“ vazdu{ne i pomorske granice, dok bi se o otvarawu kopnenih grani~nih prelaza razgovaralo tokom slede}e godine. No, nezvani~no, Holandija i Finska nisu jedine zemqe koje se protive primawu Rumunije i Bugarske u {engensku zonu, ali su jedine koje to javno saop{tavaju. n Vesna Savi}

rumunija i BugarsKa ostale Bez „[engena”

Smrt na ka zna jed no je od ret kih krup nih pi ta wa u ko ji ma su sta vo vi EU i SAD u pot pu no sti su prot sta vqe ni. To je po no vo do {lo do iz ra `a ja na kon po gu bqe wa u sre du uve ~e Tro ja Dej vi sa, crn ca osu |e nog za ubi stvo po li caj ca. Pod se ti mo, smrt na ka zna je za bra we na u EU, a we no uki da we pred u slov je za ~lan stvo. S dru ge stra ne, u SAD je smrt na ka zna je u nad le `no sti sa ve znih dr `a va, od ko jih je 16 uki nu lo taj ob lik ka `wa va wa, ali ne i Yoryija, u ko joj je Dej vi su ubri zga na smr to no sna in jek ci ja.

Na vest o po gu bqe wu od mah je re a go vao Bri sel: „Iako smo pot pu no sve sni pat we `r ta va i wi ho vih po ro di ca, pod se }a mo da u slu ~a ju smrt ne ka zne, sva ka gre {ka pra vo su |a, na ko ju ni je imun ni je dan pra vo sud ni si stem, zna ~i ne po vra tan gu bi tak qud skog `i vo ta”, re kla je port pa rol ka Ma ja Ko ci jan ~i~, port pa rol ka Vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku Ke trin E{ton. „EU se pro ti vi pri be ga va wu smrt noj ka zni bez ob zi ra na okol no sti i ape lu je na uvo |e we mo ra to ri ju ma u sve tu kao pr vi ko rak ka we nom op {tem uki da wu u skla du sa vi {e re zo lu ci ja Ge ne ral ne skup {ti ne UN”, na ve la je Ma ja Ko ci jan ~i~. Pod se ti mo, Troj Dej vis je po stao sim bol ne pra ved no osu |e nog crn ca. Oru` je ko jim je ubi jen po li ca jac Mark Mek fej la ni ka da ni je pro na |e no, a ni je uzet ni DNK ma te ri jal. „Ja ni sam onaj ko ji je ubio va {eg si na, oca o bra ta. Ja sam ne vin”... bi le su we go ve po sled we re ~i, upu }e ne po ro di ci ubi je nog po li caj ca

U

svom ~uvenom govoru iz 1849. godine, u kojem je zagovarao Sjediwene dr`ave Evrope, Viktor Igo je izgovorio i re~enicu: “Do}i }e dan kada ne}e biti drugih ratnih poqa osim tr`i{ta otvorenih za trgovinu i umova otvorenih za ideje.” U me|uvremenu je kontinent poharalo desetine ratova me|u kojima i dva svetska. Me|utim, ideja je ipak kr~ila sebi put polako, sve do stravi~nih posledica Drugog svetskog rata, kada je nu`da o objediwavawu dr`ava Evrope po~ela da postaje stvarnost. Tako smo kona~no dobili i Evropsku uniju.

Prvobitna vizija bila je vi{e politi~ke naravi, ali je stvarnost vaqala svoje nu`de i ekonomski interes nametnuo se u prvi plan. Vaqa se suprotstaviti geo-strate{ki silama kao {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ili u me|uvremenu Kina i Indija. U

[est dr`ava – Nema~ka, Engleska, [vedska, Danska, Holandija i ^e{ka – odbile su da glasaju za buxet od 480 miliona evra za 2012. godinu, odobravaju}i samo ne{to vi{e od stotinak miliona. Osnovni argument im je da ubudu}e same dr`ave hrane tr`i{nim vi{kovima svoju sirotiwu. Re~ je o 18 miliona Evropqana koji sastavqaju kraj s krajem zahvaquju}i ovom fondu. Program omogu}ava distribuciju 440.000 tona hrane u dvadesetak dr`ava kojima dr`e ~elo Italija, Poqska i Francuska. Posao obavqa 240 nevladinih organizacija u savr{enom redu i transparentno.

Svet ni ne sawa da u bogatoj Evropi 20 procenata stanovni{tva `ivi na egzistencijalnom minimumu.

Da ih vi{e radi za minimalne li~ne dohotke nego {to je nezaposlenih. Da mladi radnik samac ne mo`e

toj ravni Evropska unija, uz sve peripetije sa evrom, nekako se i nosi na nivou planete. Evropa je ekonomska sila za ostatak sveta.

Ono {to je sputava da postane i politi~ka sila dolazi joj iz samih nedara: Evropsku uniju formirale su dr`avne birokratije, sa svim svojim ograni~ewima, a ne zainteresovane profesionalne bran{e koje bi se prirodno izme|u sebe dogovarale. Tako je Uniji glavna prepreka da se zainteresovani dogovaraju direktno, umesto posredno preko raznoraznih aparat~ika nacionalnih birokratija. Protekle nedeqe, u utorak u Briselu, imali smo tipi~an primer nesposobnosti da se misli evropski i efikasno.

Naime, slavni francuski glumac i satiri~ar Kolu{ lansirao je ideju 1987. godine de se poqoprivredni vi{kovi preostali na tr`i{tu ne uni{tavaju ve} raspore|uju sirotiwi. Tada{wi predsednik Evropske komisije @ak Delor uspeo je da ideju sprovede u delo na nivou « jezgra » budu}e pro{irene Unije (27 zemaqa). U me|uvremenu se ispostavilo da su svi vi{kovi „nestali”, budu}i da su ih zemqe ~lanice same otkupqivale za novac uzet iz fonda Zajedni~ke poqoprivredne politike.

da plati i stan, i prevoz, i hranu, i nu`ne li~ne potrebe. Da brojne vi{e~lane porodice ~ak i pored dve plate ne mogu da {koluju decu a da budu sita. Da penzioneri nakon rmba~ewa 40 i vi{e godina primaju minimalne penzije i nemaju od ~ega da plate plin i struju a kamoli raznovrsniju ishranu, da o lekovima i ne govorimo… Primerima nema kraja. Nije, dakle, re~ o nezahvalnoj i neodgovornoj sirotiwi, ve} onoj sistemskoj, sateranoj surovim zakonima ekonomskog liberalizma.

Vratimo se Igoovoj misli sa po~etka teksta. U osnovi nije se prevario, ali nije mogao ni da sawa da }e o `rtvama tr`i{ne Evrope odlu~ivati sebi~ni aparat~ici, isti oni koji za svoje manevarske i neodgovorne odluke u briselskoj Evropskoj komisiji sa~iwavaju staf od dobro pla}enih 7.000 du{a, dok celokupna kadrovska efektiva broji 34.000 „izvr{ilaca radova”.

Sit gladnom ne veruje, znamo to odavno. Zbog nedostatka evropske politi~ke platforme, zavijene u najobi~niji nacionalni {i}arluk, ni gladan vi{e ne veruje sitom. n Du{an Simin

Kad glad cepa evropsKu uniju

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

o`da }e na mestu stare V R E O C I , D R U G I ^ I N : MALI QUDI POD TERETOM OP[TEG INTERESA varo{i Vreoci ipak uskoro stajati samo pra{wava tabla u srcu ugqenokopa kolubarskog basena, koji odavno, kao i mnogo {ta u Srbiji, podse}a na predele Marsa. Ali, u ovom trenutku su i mrtvi i `ivi poni{teno re{ewe o adminiVreo~ani ve} stigli u Evropu, strativnom prenosu parcela pod dok su pred doma}im sudom pobekojima je grobqe, tra`ili smo dili ovda{wu administraciju! po{tovawe ~iwenice da je samim Upravni sud-odeqewe u Kragutim otpalo ovla{}ewe korisnijevcu, obelodanio je krajem sedka eksproprijacije da vr{i eksmice svoju odluku kojom je usvohumaciju i prekopavawe grobqa. jio tu`bu grupe Vreo~ana i poniDa zlo bude ve}e, Odeqewe za za{tio kao protivpravno re{ewe {titu i unapre|ewe `ivotne Vlade Srbije iz februara 2009. o sredine i komunalne poslove i op{tem interesu da se zbog {ikomunalnu inspekciju, mimo vorewa ugqenokopa Kolubara, obaqe korisnika, izdaje re{ewa o vi eksproprijacija privatne ekshumaciji, {to je ne~uveno. Mi imovine na podru~ju Vreoca. smo ve}i broj takvih re{ewa doSprovo|ewe tog Vladinog re{estavili Za{titniku gra|ana. wa u praksi podrazumeva da se Po Stojkovi}evim re~ima, od isele i naseqe i grobqe, a zbog jula, kad je po~elo preseqewe procene da na tom lokalitetu levreo~kog grobqa s ukupno 8.960 `e zalihe oko 600 miliona tona grobova, koliko ih je zavedeno od rude ugqa, bez kojih, poru~uju 1837. do 2009. godine u registristru~waci, Srbiji u bliskoj buma Grada Beograda i Arhiva Beodu}nosti prete elektroenergetgrada, ekshumirno je ne{to mawe ski kolaps i mrak.

Iako je ekshumacija grobqa po~ela u julu ove godine, a ve} su se i desetine doma}ina s porodicama odselili u druga mesta, sudska odluka je u Mesnu zajednicu Vreoci vratila nadu da }e se u daqim postupcima oko eksproprijacije – kojoj se na~elno ne protive, jer razumeju op{ti inmo, da je neko imao ~asti i hra~ak su i na maltene plus 40 stepeteres – po{tovati qudska i grabrosti da donese ispravnu odluku ni Celzijusa va|eni le{evi za |anska prava me{tana. A wihov u skladu sa zakonom. koje nije pro{ao propisan ukuprvi i glavni zahtev je da se celo Vreo~ani su odmah zatra`ili pan rok po~ivawa od 10 godina, naseqe, koje postoji {est vekova, od Za{titnika gra|ana Srbije suprotno Zakonu o sahrawivawu preseli na novu lokaciju i tako da se zalo`i da se, po{tuju}i i grobqima – pri~a Stojkovi}. mu se omogu}i kontinuitet. Smaodluku suda, „obustave sve pravMe{tane pritiska i egzistentraju da na potesu sela cijalna nesigurnost: kuPetka kod Lazarevca, da krenuti i kako po~eti „Tra`imo da se s grobqa odmah skloni policija” Me {ta ni sma tra ju da na po te su se la ima mogu}nosti za preiznova u novoj sredini, a Pet ka kod La za rev ca, ima mo gu} no sti za mnogi su zagazili u tre- sve. Ne mogu „Kolubara“ i EPS od dve hiqade. Postupak eksprome{tawe objekata javne pre me {ta we obje ka ta jav ne infrastrukture i svega }e `ivotno doba. Ali seda budu dr`ava u dr`avi, oni moprijacije imovine je, pak, po po{to ~ini kuluturnolidba u svoje naseqe na raju da budu deo sistema – kategodacima Mesne zajednice, od 1.200 in fra struk tu re i sve ga {to ~i ni istorijski identitet drugom mestu ne bi im, ri~an je Stojkovi}. ku}a s oko 3.300 stanovnika, zavrku lu tur no-isto rij ski iden ti tet Vre o ca Vreoca. ka`u, tako te{ko pala.

Povodom presude, Mesna zajed{ilo oko 170 doma}instva. Rela– Sad se povodom sve– Mnogo je i formalnica je odmah istakla i zahtev tivno mali broj iseqenih pokaga na {ta su me{tani ukazivali u Vreo~ana „da se s grobqa, kao i s zuje, po oceni na{eg sagovornine i fakti~ke radwe koje resor- nih nepravilnosti, po~ev od nevezi s de{avawima proteklih teritorije Mesne zajednice, odka, koliko je me{tanima stalo do na ministarstva i organi upra- kih u procesu dono{ewa re{ewa meseci vidi i ko je na kojoj stramah skloni policija koja trenutVreoca. ve i daqe preduzimaju u pogledu o op{tem interesu, gde je po tani zakona – ka`e nam zamenik no ograni~ava pravo na slobodno – Ranije smo dobili obe}awa preseqewa grobova iz naseqa da{wem zakonu EPS ovla{}en predsednika Mesne zajednice kao korisnik, a ovde se pojavquje kretawe gra|ana bez ikakvog iz sektora za prostorno planiraVreoci“. @eqko Stojkovi}. – I ba{ kao – Mi smo odranije pri~ali da DOO „Kolubara“, koja je zavisno pravnog osnova“. we Ministarstva za za{titu `i{to je ranije u ~lanku o na{em je u ovim de{avawima s Vreociprivredno dru{tvo. Mi iz Mesne – Dakle, samo tra`imo da se votne sredine, rudarstva i proproblemu pisao va{ „Dnevnik“, ma mnogo toga trulo, da se takozajednice stalno ukazujemo da ne ispo{tuju sudska odluka i zakoni storno planirawe da }e se zalone mo`e dr`ava da se pona{a kao re}i de{ava civilizacijski zlomo`e „Kolubara“ da bude i suddr`ave Srbije. Ako je to mnogo, `iti za ispuwewe na{eg zahteva drumski razbojnik. I mi se u vezi ~in, gde se grobovi raskopavaju ska i izvr{na vlast i korisnik onda – veli Stojkovi} – ne znamo da se u okviru prostornog plana s presudom u tom smislu radujegrubim gra|evinskim alatkama, a eksproprijacije i proceniteq – {ta nije. Budu}i da je presudom za ovaj deo Srbije utvrdi lokaci-

M

11

Pre su da vra ti la na du ja za novo naseqe Vreoci. To je imperativ svega, jer to nam je i EPS obe}avao. Ali ni{ta od toga nije ispo{tovano – navodi Stojkovi}.

Predstavnici MZ Vreoci nezadovoqni su i zbog ~iwenice da ve} dva meseca ne uspevaju da stupe u kontakt s nadle`nim dr`avnim organima.

– Izgleda kao da resorno ministarstvo nije zainteresovano za ovaj problem. Veoma smo razo~arani. A kako i ne bismo bili: da vam neko u|e u dvori{ta, u ku}e, da vam prekopa grobqe u kojem po~ivaju preci i rodbina, kao i junaci Kolubarske bitke, da vam dr`i tri meseca selo pod opsadom mimo zakona, a ne}e da se pojavi ni da razgovara s nama. Kao da smo mi stoka –ogor~eno pri~a Stojkovi} Po{to je to tako, napomiwe na{ sagovornik, Vreo~ani su se opredelili na „jedino {to im je preostalo – da tra`e striktno po{tovawe zakona ove dr`ave”, a obratili su se i OEBS-u i Misiji EU u Beogradu.

– ^ak je i u Evropskom parlamentu pokrenuto pitawe u vezi s de{avawima u Vreocima i Kolubari. O~ekujemo da }e u oktobru kr{ewe qudskih prava u Vreocima biti jedna od ta~aka prilikom razgovora o upitniku dostavqenom Srbiji za dobijawe statusa kandidata za prijem u EU – veruje Stojkovi}.

On je potvrdio da su Mesnu zajednicu kontaktirali iz kabineta predstavnika EU u Srbiji Vensana De`era i tra`ili dokumentaciju.

– Mi smo povodom de{avawa s Vreocima poru~ili da verujemo da }e oni koji su prekr{ili zakon odgovarati po na{em zakonu kad se ne budu krili iza funkcija. A ako tako i ne bude, i}i }emo do Strazbura – kategori~an je Stojkovi}, uz napomenu da Vreo~anima mnogo poma`u „Ekopravna za{tita“ iz Novog Sada, „Ekolo{ki pokret Srbije“ i tim advokata iz Lazarevca i Beograda. n Jaska Jakovqevi}

„DNEVNIK” U CEQU, TRE]EM PO ZNA^AJU SLOVENA^KOM GRADU

Umet nost pri la go |a va wa a svojih nepunih 50 hiqada stanovnika Ceqe, drevni slovena~ki grad, spada u red onih gradova u kojima kvalitet `ivota daleko nadilazi wegovu veli~inu, mogao bi biti zakqu~ak vi{ednednevnog boravka ekipe „Dnevnika” u ovoj varo{i, povodom 44. Sajma privrede i predstavqawa privrednih potencijala Vojvodine i Srbije. Da Ceqani `ele uvek vi{e i boqe, te da su i pored starostavnosti svoje varo{i otvoreni ka promenama i prilago|avawima novim trendovima, svedo~i i ~iwenica da i pored prelepog grada sve ve}i broj mladih qudi svoj boravak izme{ta u „suburbiju”, odnosno naseqa koja tek gravitiraju Cequ u koja se sti`e za tili ~as – solidnom mre`om puteva ili lokalnim `elezni~kim saobra}ajem o ~ijoj brzini, udobnosti i ta~nosti gra|ani Srbije, za sada, mogu samo da sawaju.

Po~eci ovog grada datiraju u antiku, ta~nije u 4. vek p.n.e kada ga naseqavaju Kelti daju}i mu ime Kelea. Mesto na u{}u re~ica Voglajne i Lo`nice u Saviwu, koja se nekoliko kilometara nizvodno uliva u Savu, u punoj meri je zaslu`ilo svoje ime koje u prevodu zna~i „skloni{te”. U gusto naseqenoj ceqskoj dolini, od o{tre klime za{ti}eno visokim Zasavskim planinskim vrhovima, Ceqe je bilo primamqivo i Rimqanima koji od wega za vremena imperatora Klaudija polovinom prvog veka na{e ere stvaraju municipium pod imenom Klaudia Celeia. Anti~ka Celeia je, prema sa~uvanim zapisima, bila bogato i gusto naseqeno mesto {ti}eno odbrambenim zidovima i kulama, prepuna zgrada sa vi{e spra-

S

tova, {irokim trgovima i ulicama, {to je i danas jedna od odlika ovog grada.

Razoreno u vremenu velikih seoba naroda, Ceqe se na istorijskoj pozornici pojavquje po-

bajkovitom panoramom ovog dela Slovenije.

Budu}i sme{teno na prirodnom ~vori{tu puteva koji povezuju Qubqanu, Maribor, Zidani Most i Velewe, Ceqe se ponovo

Slo ve ni ja je da le ko od ma kla u ono me {to se u Sr bi ji tek pro kla mu je kao ciq – se o skom tu ri zmu novo u ranom sredwem veku, pa se tako spomiwe u Admontovom letopisu napisanom izme|u 1122. i 1137. godine, da bi vrhunac wene mo}i usledio kroz gotovo ceo 14. i 15. vek. Mo}na dinastija Ceqskih grofova u to vreme bori se za primat na tim prostorima sa jo{ nejakom ku}om Habzburga u ~emu su se koristili i rodbinskim vezama sa srpskim despotom \ur|em Brankovi}em. Dah tih vremena slave i mo}i gospodara Ceqske doline i danas-danas odra`ava stari, tvrdi grad koji dominira

uzdi`e kroz period industrijske revolucije, kada pored wega 1846. godine prolazi Ju`na pruga povezuju}i Trst sa Be~om, pa tako zamah industrije i trgovine Ceqe sme{ta u periodu izme|u dva svetska rata na tre}e mesto po va`nosti u Dravskoj banovini, {to je pozicija sli~na dana{woj u osamostaqenoj Sloveniji. Zanimqiva je ~iwenica da je ovaj grad do pred kraj Drugog svetskog rata imao ve}insko nema~ko stanovni{tvo, ali i da danas u wemu svoje mesto „pod suncem” imaju i ne tako malo-

brojni predstavnici srpske i hrvatske nacionalne zajednice.

Mada je posleratni period u Cequ obele`ila industrijalizacija, nemogu}e je ne primetiti da dana{wi Ceqani vi{e pola`u na mawe konvencionalne ali propulzivnije na~ine privre|ivawa, ~ime demonstriraju vitalnost ovda{weg `ivqa.

Ve} sam podatak da u ovako relativno malom gradu postoji i najve}i slovena~ki sajam kroz koji godi{we pro|e preko pola miliona posetilaca dovoqno govori o orijentaciji Ceqana.

Okolnim naseqima dominiraju turisti~ko-ugostiteqski kompleksi, spa i velnes centri, osloweni pre svega na brojne termalne izvore.

Da je Slovenija daleko odmakla u onome {to se u Srbiji tek proklamuje kao ciq – seoskom turizmu, svedo~i i popularnost brojnih tzv. „kmetskih„ zadruga, koje objediwavaju ruralni turizam i proizvodwu organske, zdrave hrane. Nisu retki, daleko od jefitnih, turisti~ki aran`mani u kojima i pored izuzetno konfornog sme{taja u doteranim seoskim ku}ama, turisti imaju priliku da spavaju u vajatima bez struje i vode, na madracima puwenim kukuruzovim peru{kama, pri tome uzimaju}i u~e{}e u svakodnevnim te`a~kim radovima tipa berbe gro`|a ili ko{ewu livada. I ina~e, Slovenci su skloni toj vrsti domicilnog turizma pa na svakih nekoliko koraka mo`ete nai}i na „ku}e na to~kovima” parkirane ukraj druma, na obodu {ume, dok im vlasnici u`ivaju u trekingu po okolnim brdima prekrivenim gustim {umama, ali i ure|enim stazama. n Mili} Miqenovi}

Ceqani vi{e pola`u na propulzivnije na~ine privre|ivawa

Do pred kraj Drugog svetskog rata Nemci su ~inili ve}inu

Tvrdi grad dominira panoramom

nedeqa25.septembar2011.

c m y

12

dnevnik VELIKA KLADU[A

A kada se a bo. Zo vu ga i bo san ski Ata turk. Za ko ji dan, 29. sep tem bra, Fi kret Ab di} bi svoj 72. ro |en dan mo gao da pro sla vi na slo bo di, a iz pul skog za tvo ra, na kon {to je od slu `io de set go di na ka zne, po ru ~u je da `e li da pre u zme i ob no vi pri vred ni SFRJ gi gant „Agro ko merc„. O to me je jav nost oba ve sti la we go va k}i El vi ra Ab di}-Je le no vi}, po sla ni ca u fe de ral nom Do mu na ro da, za tra `iv {i otvo re no pri to me ~ak i po li ti~ ku po dr {ku dr `av nih in sti tu ci ja za no vi Ba bin pro je kat.

Da li }e hr vat ske vla sti, uva `a va ju }i ~i we ni cu da ima to li ko go di na i da je iz dr `ao dve tre }i ne ka zne, sa me, bez we go vog zah te va, do ne ti od lu ku o pu {ta wu Ab di }a na slo bo du, jo{ uvek ni je po zna to. Me |u tim, do bro je zna no na ovim pro sto ri ma da po li ti ku ni ka ko ne tre ba uvla ~i ti u pri vre du, jer to vo di we nom po sr nu }u. Ali, stra sti su se po no vo uz bur ka le, Ve li ka Kla du {a i Un sko-san ski kan ton di gli na no ge…

– Sa ma ta na ja va zvu ~i pri li~ no ~ud no. Iz ne na |u ju }e je da Ab di}, na kon ta kve po li ti ke i to li ko vre me na, sam `e li da se vra ti u sve to. S dru ge stra ne, s ob zi rom na pri li ke i `i vot ko jim `i vi BiH, ni {ta nas ov de ne mo `e iz ne na di ti, pa ni to. Ali, pi ta we je i da li je mo gu }e o`i ve ti to mr tvo kqu se zva no „Agro ko merc” – ka `e u raz go vo ru za „Dnev nik” ana li ti ~ar Fon da ci je „Fri drih Ebert” u BiH Ta wa To pi}.

Ona uka zu je da je za pad na Bo sna sre di na jo{ uvek op ter }e na tim vre me nom i da je o~e vid na ve li ka po de qe nost, te sto ga ni je te {ko uz bur ka ti stra sti. Do bar deo na ro da Ab di }u }e sa svim si gur no da ti ne ku vr stu bez re zer vne po dr {ke na ra ~un sta rih, do brih vre me na, ko ja se ve `u za we ga, ka -

B

`e na {a sa go vor ni ca. Me |u tim, ona ne o~e ku je da ne ka da {wi bos u ovom de lu Bo sne mo `e da ima ne ki zna ~aj ni ji uti caj na kon pro me we ni nih po li ti~ kih pri li ka i od no sa u ze mqi.

– Na `a lost, mno ge smo stva ri ov de sta vqa li pod te pih, ni smo se s wi ma su o ~i li i dr `i mo tem pi ra nu bom bu ko ja mo `e uvek eks plo di ra ti. Su {tin ski je pro blem u BiH za pra vo to {to ne ma mo kul tu ru di ja lo ga i su o ~a va wa s mra~ nim stva ri ma i sva ki put iz no va, ka da se ova ko ne {to do go di po no vo otva ra mo Pan do ri nu ku ti ju – uka zu je Ta wa To pi}.

Te {ko je Fi kre tu Ab di }u na }i pan dan u Sr bi ji ili ne koj dru goj od biv {ih SFRJ dr `a va. Ali, za na {eg sa go vor ni ka Alek san dra Ste va no vi }a iz Cen tra za slo bod no tr `i {te pod sve sli~ ne slu ~a je ve mo `e se pod vu }i za jed ni~ ka cr ta - po li ti ka i dr `a va

UZLET RUMUNSKO-AMERI^KIH ODNOSA ILI KAKO

[tit prepun u mu ni ja je pro te klih da na po sta la pr vi part ner SAD i NA TO na bal kan skom pro sto ru: ustu pi la je Ame ri kan ci ma biv {u avio ba zu ^a u {e sku o ve ar mi je De ve sel za po di za we de la an ti ra ket nog {ti ta u Evro pi. Iz grad wom ram pe za lan si ra we ra ke ta pre sre ta ~a, u se lu De ve sel }e stal no bo ra vi ti od 150 do 500 ame ri~ kih voj ni ka i ofi ci ra. Na zah tev jav no sti ru mun ska vlast je obe lo da ni la naj bit ni je ele men te do ku men ta ko ji su 13. sep tem bra u Va {ing to nu pot pi sa li {e fo vi di plo ma ti ja SAD i Ru mu ni je Hi la ri Klin ton i Te o dor Ba kon ski. Ka ko je ra ni je ja vqa la ru mun ska {tam pa u De ve se lu }e bi ti po sta vqe ne ra ke te ti pa SM-3, stan dard mi sil 3, blok 1B i si stem ra da ra za kon tro lu tih ra ke ta. Ra dar ski si stem za ot kri va we ci qe va bi }e u ne koj dru goj ze mqi.

R

ni ja iskre no `e li da bu de deo evro a tlan skih in te gra ci ja. Ka da je Bil Klin ton po ~et kom 1994. go di ne lan si rao ide ju o “Part ner stvu za mir”, Ru mu ni ja se pr va ja vi la i po dr `a la tu ide ju.

De set go di na ka sni je po sta la je i pu no prav ni ~lan NA TO. Bio sam do pi snik Ta nju ga iz Bu ku re {ta kad je po ~et kom de ve de se tih go di na u Sna go vu kod Bu ku re {ta utvr |e na po li ti~ ka plat for ma Ru mu ni je o evro a tlan skim in te gra ci ja ma. Na tom Fo ru mu su u~e stvo va le sve re le vant ne po li ti~ ke sna ge Ru mu ni je, na vla sti i u opo zi ci ji. Ta da je pred sed nik Jon Ili je sku kon sta to vao da ma le ze mqe po put Ru mu ni je mo gu ra ~u na ti na po mo} ve li kih si la ne zbog le pih o~i ju, ne go iz re al nih in te re sa. Taj stav je po stao ide ja vo di qa svih po te za Ru mu ni je na pu tu in te gra ci je u NA TO i Evrop sku uni ju.

Iz grad wom ra ket nog {ti ta na ma we od 400 ki lo me ta ra od Be o gra da, Sr bi ja i deo Bu gar ske su do bi li ne na da nu ame ri~ ku za {ti tu. Pr vo pi ta we ko je se na me }e je ste oda kle Ru mu ni ma po tre ba da pri hva te iz grad wu {ti ta na svo joj te ri to ri ji, ka da su ^e si i Po qa ci o to me ne voq no pre go va ra li sa Bu {o vom ad mi ni stra ci jom. Od go vor je jed no sta van – iz prag ma ti~ nih raz lo ga. Po sle pa da ^a u {e skua no vo ru mun sko ru ko vod stvo pred vo |e no Ili je sku om ni je obe ru~ ke pri hva }e no na Za pa du. Iza ^a u {e skua je osta lo do sta pro ble ma u od no si ma Ru mu ni je i za pad nog sve ta. To ne po voq no na sle |e vla sti u Bu ku re {tu su pre va zi la zi le ta ko {to su ko ri sti le sva ku pri li ku da ube de NA TO i EU da Ru mu -

Dok ni je po sta la ~la ni ca EU, Ru mu ni ja je na sve mo gu }e na ~i ne for si ra la sa rad wu sa ~la ni ca ma ove in te gra ci je.

Po li ti~ kim me ha ni zmi ma je omo gu }i la da u pro ce su pri va ti za ci je ru mun ske pri vre de u~e stvu je {to vi {e kom pa ni ja i ka pi ta la s tr `i {ta EU. Pri hva ta we an ti ra ket nog {ti ta je na sta vak ta kve po li ti ke. Za dve de ce ni je Ru mu ni ja je od pot ce we nog, mar gi nal nog part ne ra, po sta la va `an evrop ski ~i ni lac od bra ne pr ve si le sve ta.

Da li je to do bro i da li je po vo qi dru gih dr `a va u re gi o nu, o to me sva ko ima pra vo na svo je mi {qe we. ^i we ni ca je da }e ovo part ner stvo sa Ame ri kom Ru mu ni ji do ne ti vi {e stru ku ko rist. Pr va i naj e vi dent ni ja je ste eko -

SAVET BEZBEDNOSTI SUTRA O PALESTINSKOJ DR@AVI

I dve tre}ine Izraelaca za priznawe kom{ija a vet bez bed no sti UN su tra }e raz ma tra ti zah tev za pri jem Pa le sti ne u Uje di we ne na ci je. Za pri hva ta we re zo lu ci je po treb no je de vet gla so va u 15-~la nom Sa ve tu bez bed no sti, no ve} sa da je ja sno da re zo lu ci ja ne }e pro }i bu du }i da je pred sed nik Ba rak Oba ma na ja vio da }e SAD ulo `i ti ve to.

Zva ni ~an zah tev pri jem Pa le sti ne u UN pred sed nik Pa le sti ne auto no mi je Mah mud Abas uru ~io je u pe tak ge ne ral nog se kre ta ru UN Ban Ki-mu nu. U go vo ru ko ji je ne {to ka sni je odr `ao na Ge ne ral noj skup {ti ni UN Abas je op tu `io Iz rael da na sta vqa da gra di na se qa na te ri to ri ji bu du }e pa le stin ske dr `a ve, kao i za „et ni~ ko ~i {}e we u do mo vi ni na {ih pre da ka”. Na gla siv {i ka ko je do {lo vre me da pa le stin ski na rod do bi je ne za vi snost, Abas je kod ~la ni ca UN ur gi rao da se za lo `e za pri zna we Pa le sti ne i ti me okon ~a ju pat we i iz be gli {tvo pa le stin skog na ro da.

- Pa le sti na ~e ka da bu de ro |e na, za vr {io je Abas 35-mi nut ni go vor, vi {e pu ta pre ki dan apla u zom i sto je }im ova ci ja ma, ko ji je u pot pu no sti bojk to va la izra el ska de le ga ci ja.

Za istom go vor ni com izra el ski pre mi jer Be nja min We ta na hu je s do zom sar -

S

ka zma po ru ~io da ve }i na u UN „mo `e iz gla sa ti {ta ho }e, pa i da sun ce iz la zi na za pa du”. Izra el ci `e le mir s Pa le stin ci ma, ali oni `e le dr `a vu bez mi ra, i vi to ne sme te do zvo li ti. Pa le stin ci naj pre mo ra ju po sti }i mir s Izra e lom a on da do bi ti svo ju dr `a vu. Po {to se sklo pi mir, Iz rael }e bi ti pr vi ko ji }e pri zna ti pa le stin sku dr `a vu.

Va{ington je jo{ pre nekoliko dana najavio da }e u Savetu bezbednosti ulo`iti veto ako palestinski zahtev dobije potreban broj glasova ^ak i ako pa le stin ski zah tev ne pro |e u Sa ve tu bez bed no sti, {to je u ovom tre nut ku pri li~ no iz ve sno, Pa le stin ci su, oce wu ju po je di ni ana li ti ~a ri, u po sled wih ne ko li ko da na ostva ri li ve li ku di plo mat sku po be du, po ti sku ju }i SAD s me sta glav nog po sred ni ka u mi rov nim pre go vo ri ma Izra e la ca i Pa le sti na ca, i ta ko pod sti }u }i dru ge dr `a ve da se an ga `u ju u po nov nom po kre ta wu mi rov nog pro ce sa na Bli skom is to ku.

Sjediwene Dr`ave su jo{ pre nekoliko dana najavili da }e u Savetu bezbednosti ulo`iti veto ako palestinski zahtev bude izglasan potrebnom ve}inom glasova. Me|utim, zdawem na Ist riveru kolaju procene da }e Savet bezbednosti verovatno glasati protiv zahteva Palestinaca da bi time spasili Va{ington od neprijatne situacije, a stavqawe vetoa je upravo to.

Izraelski Harec navodi da je palestinski zahtev poprili~no unervozio Amerikance koji su sada dovedeni u prili~no neugodnu situaciju. „Ako SAD ne priznaju palestinsku dr`avnost ima}e problem s potiskivawem svojih protivnika na Bliskom istoku. Ako je pak priznaju mora}e da se obezbede wenu odr`ivost, drugim re~ima mora}e uvesti sankcije Izraelu.

Zaista lo{a situacija za velesilu koja poklu{ava da iscrta novu mapu Bliskog istoka, isti~e se u komentaru Hareca.

Za ni mqi vo je is tra `i va we He brej skog uni ver zi te ta u Je ru sa li mu, ko je pre no si bri tan ski Gar di jan, a pre ma ko jem ~ak 70 po sto Izra e la ca ve ru je da bi wi ho va dr `a va tre ba lo da po dr `i pri zna we Pa le sti ne kao no ve ~la ni ce Ujediwenih nacija. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

^E KA NE KA DA [WEG [E FA

Babo vrati.... tre ba da bu du {to da qe od pri vre de. Ste va no vi} sto ga ne o~e ku je da Ab di} sa da, bez ika kve ve ze u vla sti ma BiH i u po znim go di na ma `i vo ta, mo `e ne {to da ura di. Ne }e, da kle, tu bi ti ve li kog ~u da jer pro sto, ob ja {wa va na{ sa go vor nik, ne ma po li ti~ ke vo qe u BiH za ta ko ne {to – „a po li ti ka je, na `a lost, ta mo i da qe ge ne ra tor svih pri vred nih to ko va”.

A {to se Fi kre ta Ab di }a ti ~e, kad od slu `i svo ju ka znu on je slo bo dan ~o vek, ve li na{ sa go vor nik.

– Ka da se go vo ri o Ab di }u i fe no me nu „Agro ko merc”, stva ri se mo ra ju du bqe sa gle da ti sa isto rij skog, dru {tve nog i sva kog dru gog aspek ta. Sve to ima dru ga ~i ju po za di nu jer je re gion za pad ne Bo sne uvek bio spe ci fi ~an. Ima li su ta mo pe de se tih go di na usta nak pro tiv ko mu ni sta, a za vre me Ju go sla vi je `i ve li su dva de set go di na u ka me nom do bu. On da se po ja vqu je Fi kret Ab di} ko ji po di `e pri vred ni gi gant „Agro ko merc”. Tu je, na rav no, bi lo po li ti~ kih di lo va, ali ne spor no je da on po sta je za ta mo {wi `i vaq sve tac. Taj na rod je za dva de set go di na iz do ba ra la i kow skih za pre ga uveo u dva de se ti vek. We gov zna ~aj u za pad noj Bo sni je ogro man i te {ko se mo `e na }i ne ko ko se u Sr bi ji mo `e me ri ti s wi me – ob ja {wa va Ste va no vi}.

Pod se ti mo, Fi kret Ab di} je jo{ kao di rek tor „Agro ko mer ca” bio uhap {en i op tu `en za de lo „kon tra re vo lu ci o nar nog

JE SRBIJA DOBILA NENADANU ZA[TITU

interesa nom ska. SAD }e za iz grad wu po stro je wa u Ru mu ni ji utro {i ti 400 mi li o na do la ra. Osim to ga ra ~u na se da }e go di {wi tro {ko vi odr `a va wa bi ti oko 40 mi li o na do la ra. Ce na ko {ta wa jed ne lan sir ne ram pe pro ce we na je na de set mi li o na, {to zna ~i do dat nih 240 mi li o na do la ra. To me tre ba do da ti i pra vo SAD da po sto je }u voj nu ba zu pre u re di, po ru {i i iz gra di no ve objek te i osa vre me ni in fra stru ku tu ru, uz po {to va we va `e }ih pro pi sa Ru mu ni je.

Ka kva je da nas si tu a ci ja u De ve se lu? Biv {a avio ba za je za tvo re na, a kad se ne {to ne ko ri sti ubr za no pro pa da. @i te qi De ve se la `i ve od ze mqo rad we. Me sto se na la zi ju `no od gra da Turn Se ve rin, u okru gu Me he din ci, pre ko pu ta Kla do va. Jed na le gen da ka `e da su ime De ve sel da li Sr bi ko ji su ~e sto pre la ze }i Du nav go vo ri li de ve to se lo. U toj zo ni za i sta je gru pi sa no de vet se la.

Me |u me {ta ni ma De ve se la ima

vi ne avi o na F 16, jer osla bqe na ru mun ska pri vre da ni je u sta wu da obez be di mi li jar du evra za ku po vi nu avi o na. Pre ma pro pi si ma NA TO Ru mu ni ja mo ra da ima 48 avi o na kom pa ti bi li nih apa ra ti ma F-16. Pred sed nik Tra jan Ba se sku ka `e da Ru mu ni ja ne ma pa re za ove avi o ne. Pre ma we go vim re ~i ma Ru mu ni ja bi da nas za po tre be avi ja ci je mo gla da iz dvo ji do 300 mi li o na evra, {to je ne do voq no.

Sto ga, ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja raz ma tra ide ju o for mi ra wu re gi o nal nog Pu la u kom bi u~e stvo va le jo{ i Bu gar ska, Hr vat ska, a mo `a i Ma |ar ska, po is te ku aran `ma na o li zin gu sa [ved skom.

Po sle iz grad we {ti ta, Ru mu ni ja o~e ku je i po mo} u mo der ni za ci ji i ospo sbqa va wu sop stve ne ar mi je.

Voj no part ner stvo Ru mu ni je i SAD me wa i me |u na rod ni po lo `aj Bu ku re {ta. O to me se sa da sti dqi vo pi {e u jav no sti, ali ima ko men ta to ra ko ji ve ru ju da ubu du }e ne }e vi {e bi ti si tu a ci ja da ze mqe po put Ho lan di je ili

ugro `a va wa dru {tve nog ure |e wa SFRJ”, a glav na op tu `ba od no si la se na iz da va we me ni ca bez fi nan sij skog po kri }a u vred no sti od oko 400 mi li o na do la ra. Ta afe ra „Agro ko merc” je 1978. go di ne pred sta vqa la i ban kar ski skan dal ko ji je do veo do po ve }a ne sto pe in fla ci je u Ju go sla vi ji.

Ka sni je je po stao po ten ci jal ni pred r at n i p r e d s e d n i k Pred s ed n i { tva BiH, ko ji tron pre pu {ta Ali ji Izet be go vi }u. Po sle ra ta u Hr vat skoj je pr vo osu |en na 20 go d i n a za t vo r a zbog rat n ih zlo ~i na po ~i we nih u BiH i ne ko je vre me ro bi jao u za tvo ri ma u Kar lov cu i Le po gla vi. Ka zna mu je ka sni je sma we na na 15 go di na i pre ba ~en je u za tvo ru u Pu li. Kar lo va~ ki @u pa nij ski sud osu dio je Ab di }a da je pro tiv no Usta vu BiH pro gla sio ta ko zva nu Auto nom nu po kra ji nu Za pad nu Bo snu (APZB) i kao vr hov ni za po ved nik ta ko zva ne Na rod ne od bra ne Za pad ne Bo sne na re dio, pla ni rao i or ga ni zo vao otva ra we lo go ra i pri hvat nih cen ta ra u ve li ko kla du {koj op {ti ni, u ko je su za tva ra ni pro tiv ni ci ustroj stva auto nom ne obla sti. n Sla|ana Glu{~evi}

VESTI

Po bu we ni ci u Sir tu Li bij ske po bu we ni~ ke sna ge, po dr `a ne avi o ni ma NA TO, u{le su ju ~e u grad Sirt, upo ri {te sna ga lo jal nih du go go di {wem li bij skom li de ru Mo a me ru Ga da fi ju, gde su bi le iz lo `e ne de lo va wu snaj pe ri sta, ja vio je iz ve {ta~ Roj ter sa. Obla ci di ma nad vi li su se iz nad po bu we ni~ kih sna ga ko je su sti gle do Tr ga Za fran, na ki lo me tar od cen tra Sir ta, pra }e ne ten ko vi ma i mi no ba ca ~i ma. U dru gom upo ri {tu Ga da fi je vih sna ga u Ba ni Va li du, ko ji se na la zi 180 ki lo me ta ra ju go i sto~ no od Tri po li ja, u su ko bi ma sa Ga da fi je vim pri sta li ca ma od 10. sep tem bra ka da su po bu we ni ci po ~e li na pad za za u zi ma we gra da, po gi nu lo je 30 po bu we ni ka

13

INTERVJU VE HID [E HI], KO PRED SED NIK IG MAN SKE INI CI JA TI VE

Do{lo je vreme da padnu sve maske A

m ba sa dor SAD u Sa ra je vu Pa trik Mun po ru ~io je da „svi Bo san ci i Her ce gov ci ima ju za jed ni~ ki evrop ski iden ti tet i evrop sku bu du} nost, te ne ma smi sla gu bi ti vre me usko se fo ku si ra ju }i na ogra ni ~e ne et ni~ ke in te re se ko ji ne vo de ka EU i bo qoj bu du} no sti za sve gra |a ne”.

– Sli~ ne po ru ke, ko je sti `u i iz Wu jor ka, Bri se la... od qu di ko ji ima ju od go vor nost ka da je u pi ta wu bu du} nost BiH, si gur no ima ju od je ka. Me |u tim, pro blem je {to se jo{ uvek po li ti ka u BiH vo di is kqu ~i vo unu tar et ni~ kih kse no fo bi~ nih kru go va, jer je to naj bo qi re cept za op sta nak na vla sti. I za to se za ne ma ru je in te res gra |a na BiH, i svih na ro da, ve }in skih i ma win skih. Ali, `i vot sam, kao i `e qa da po sta ne mo deo EU, mi slim da }e i te {to svo je li~ ne in te re se ma ski ra ju to bo `wom za {ti tom na ci o nal nih in te re sa, pri mo ra ti da u na red nom pe ri o du pro me ne ne ke svo je sta vo ve – ka `e za „Dnev nik” Ve hid [e hi}, ko pred sed nik Ig man ske ini ci ja ti ve l U ko ju su me ri ta~ ne tvrd we da, za pra vo, ve }i ni kqu~ nih ak te ra na po li ti~ koj sce ni Bo sne i Her ce go vi ne ni je u in te re su da BiH po~ ne da funk ci o ni {e kao sva ka dru ga dr `a va?

– Ne mo `e mo upi ra ti pr stom sa mo u jed nog ili dva po li ti ~a ra, po {to ta da be `i mo od stva ra wa objek tiv ne sli ke. Na pro sto, ma tri ca po na {a wa po li ti~ ke eli te u BiH ap so lut no je ista, bez ob zi ra iz ko jeg na ro da do la zi la – vlast je mno gi ma je di ni ciq. To i je ste raz log {to im ova kva ar hi tek tu ra vla sti u BiH sa vr {e no od go va ra i {to, ume sto is ka zi va wa po li ti~ ke od go vor no sti za bu du} nost dr `a ve – a sve to bo `e {ti te }i in te re se svo jih na ro da – po vla ~e po te ze ko ji BiH ~vr sto dr `e na dnu Evro pe. Ali mo `da je ko na~ no do {lo vre me da pad nu sve ma ske i da gra |a ni BiH spo zna ju isti nu o to me da ve }i na ov da {wih po li ti ~a ra za pra vo ni ne `e li da Bo sna i Her ce go vi na po sta ne de mo krat ska dr `a va, u ko joj }e bi ti upo sta vqen to li ko po tre ban ba lans iz me |u gra |an skog i na ci o na lo nog, in di vi du al nog i ko lek tiv nog. l Gde je kri vi ca me |u na rod ne za jed ni ce za naj ve }u po li ti~ ku kri zu u BiH od kra ja ra ta?

– Si gur no je da po sto ji od go vor nost me |u na rod ne za jed ni ce, jer je ona ov de ak tiv no pri sut na od 1996: u BiH su i vi so ki pred stav nik i spe ci jal ni iza sla nik EU, a ne tre ba smet nu ti s uma da ov de de lu je i ja ka mi si ja Oeb sa. Ne mo `e se ospo ri ti da su pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce u jed nom pe ri o du ~i ni li ak tiv ne ko ra ke u ci qu stva ra wa dru ga ~i je, efi ka sni je struk tu re vla sti u BiH. Me |u tim, u po sled wih 6-7 go di na ja sno se po ka za lo da ni je po sto jao usa gla {en stav ka da je u pi ta wu bu du} nost BiH; bi lo je di so nant nih to no va i u sa mom Bri se lu, i iz me |u Bri se -

la i Va {ing to na, i si gur no da je to umno go me po go do va lo da se stvo ri po li ti~ ki i eko nom ski am bi jent s ko jim je Bo sna i Her ce go vi na da nas su o ~e na. Ipak, uve ren sam u to da je pro {lo vre me lu ta wa i da su me |u na rod ni pred stav ni ci naj zad shva ti li da BiH sve vi {e za o sta je za ze mqa ma re gi o na i da se taj trend mo ra za u sta vi ti. Mi slim da ni kom ne od go va ra da u sr cu Evro pe po sto ji jed na kvar na tvo re vi na, ko ja mo `e za ga di ti i ono {to je zdra vo. No, mo ram po no vi ti da pri pa dam oni ma ko ji kri ti ku pre vas hod no upu }u ju na adre su do ma }e po li ti~ ke eli te, jer je ona naj od go vor ni ja za ova kvo sta we u dr `a vi. l Pred sed nik RS Mi lo rad Do dik otvo re no ka `e da ova kva dr `a va ne }e u}i u EU ni za 50 go di na. Ima li ipak na de za BiH? – Ne ke iz ja ve po li ti~ kih li de ra u BiH ne tre ba uvek uzi ma ti zdra vo za go to vo. Ali sa svim si gur no da sa ova kvom struk tu rom i ar hi tek tu rom BiH ne mo `e po sta ti ~la ni ca EU ni za 50 ni za 100

go di na. I to ga su ap so lut no svi sve sni. Sto ga mo ra mo u}i u od re |e ne re form ske pro ce se, u di ja log, i mo ra mo afir mi sa ti kom pro mis kao ci vi li za cij sku vre dost, a ne kao ne {to {to jed ne ~i ni da se ose te po bed ni ci ma a dru ge gu bit ni ci ma. Jer, u ta kvoj po li ti~ koj at mos fe ri za pra vo ni ko me ni je do bro. O~e ku jem da }e se s ime no va wem go spo di na Pe te ra So ren se na za spe ci jal nog iza sla ni ka EU stva ri po kre nu ti, od no sno da }e se vi {e in si sti ra ti na to me da do ma }i ak te ri po li ti~ kog `i vo ta po ka `u od go vor nost.

Ne {to se mo ra me wa ti, s tim da je ja sno po ru ~e no da BiH ne mo `e bi ti uni tar na dr `a va, ali i da ne ma pro me ne gra ni ca, od no sno da ne }e bi ti pri hva }en bi lo ka kav po ku {aj se ce si je. Da kle, ja sno nam je po ru ~e no da mi ko ji `i vi mo u BiH mo ra mo da sed ne mo i do go vo ri mo se o svim re for mi skim pro ce si ma ko ji su ne mi nov nost ako `e li mo da po sta ne mo deo Evrop ske uni je. l Po je di ni po li ti~ ki ana li ti ~a ri uve re ni su da Do di ko va ini ci ja ti va za uki da we Ve }a na ro da RS pred sta vqa no vi po ku {aj pro vo ci ra wa OHR-a da po ku {a we go vu sme nu i na taj na ~in do dat no ho mo ge ni zu je srp sko bi ra~ ko te lo. Ima, me |u tim, tu ma ~e wa i da se ra di o jo{ jed nom pri prem nom ko ra ku ka odva ja wu RS...

– Na `a lost, mi `i vi mo u vre me nu vi so kih po li ti~ kih ten zi ja, pri ~e mu ni ko ne do zvo qa va da se one sma we. A ~ak i kad ne kad bu du u si la znoj pu ta wi, de {a va ju se ova kvi iz le ti. Re al nost je sle de }a: u BiH, na ro ~i to na kon od lu ke Ustav nog su da o rav no prav no sti sva tri na ro da, ne ma mo gu} no sti za uki da we Ve }a na ro da u RS, ni ti Do ma na ro da u Fe de ra ci ji i na dr `av nom ni vou, jer su ta te la ga ran ti o~u va wa in te re sa sva tri na ro da u BiH. Otu da je ja sno da Do di ko va iz ja va sa mo ima za ciq skre ta we pa `we gra |a na sa `i vot nih pi ta wa. Ali, da ne bu de za bu ne, Do dik mo `da je ste naj gla sni ji, ali ta kve iz ja ve ima mo i od dru gih li de ra u BiH. Svi oni bi naj ra di je da te {kim na ci o nal nim te ma ma za ba {u re one eko nom ske i so ci jal ne. Ali ne mo `e ni to ve~ no tra ja ti, jer glad na usta su glad na usta, i tu on da ne ma ni srp skih, ni hr vat skih ni bo {wa~ kih. Sva ona o~e ku ju ne {to bo qe. n Miroslav Staji}

Partnerstvo s SAD }e Rumuniji doneti vi{estruku korist. Prva i najevidentnija jeste ekonomska: Amerikanci }e za izgradwu postrojewa utro{iti 400 miliona dolara, a godi{wi tro{kovi odr`avawa }e biti oko 40 miliona dolara ne ko li ko po ro di ca ko je tvr de da su po re klom Sr bi, kao na pri mer po ro di ce Bu da i Ja ger, ali su se vre me nom asi mi lo va li. Mla di vi {e ne zna ju ni jed nu srp sku re~.

Da nas De ve sel ima oko 3.700 sta nov ni ka, od to ga rad no spo sob nih ne {to vi {e od 2.400. Ve li ka ve }i na su pra vo slav ne ve re. Do la skom ame ri~ ke voj ske i taj ku tak Ru mu ni je do bi ja {an su da se raz vi ja. Pot pi sa nim do ku men tom pred vi |e nao je da se u odr `a va wu voj ne ba ze an ga `u ju i ru mun ski rad ni ci i fir me. Voj na ba za osta je pod ru mun skom ju ris dik ci jom, a ko man dant }e joj bi ti pri pad nik ru mun ske ar mi je. U do go vo ru dve stra ne po sto je }a in fra struk tu ra }e se pre u re di ti, do gra di ti i ospo so bi ti u skla du sa no vim po tre ba ma.

Ru mun ska jav nost je du go na ga |a la da li aran `man o iz gra wi ba ze pod ra zu me va i oba ve zu ku po -

Dan ske blo ki ra ju ula zak Ru mu ni je i Bu gar ske u zo nu [en ge na. Kao pr vi voj ni sa ve znik SAD, zva ni~ ni Bu ku re{t }e urav no te `i ti i svoj po lo `aj u od no su na Mol da vi ju. Mo }i }e da po mog ne vla sti ma u Ki {i we vu bez stra ha da }e sva ko an ga `o va we u Mol da vi ji da bu de po pra }e no kon tra zah te vi ma o auto no mi ji Ma |a ra u Tran sil va ni ji. Bo qa sli ka Ru mu ni je u sve tu pod sti caj no }e de lo va ti na pri liv stra nog ka pi ta la.

Pred sed nik Ba se sku ne kri je ~i we ni cu da iz grad wa {ti ta iz la `e Ru mu ni ju ri zi ku da po sta ne me ta ra ke ta ze ma qa ko je stra hu ju od tog {ti ta. Me |u tim, u ovoj fa zi {tit ima is kqu ~i vo od bram be ni ka rak ter i slu `i sti ca wu stra te {kih pred no sti. Ako bi se za i sta de si lo da svet do spe u fa zu upo tre be ra ke ta, ta da te {ko da bi ne ko pro {ao neo {te }en. n Petar Tomi}

Matadori u istoriji Naj bo qi {pan ski ma ta do ri oku pqa ju se u Bar se lo ni gde }e da nas bi ti odr `a na po sled wa bor ba sa bi ko vi ma po {to }e ko ri da, od sle de }e go di ne, bi ti za bra we na u Ka ta lo ni ji. Tak mi ~e we }e bi ti odr `a no u Mo nu men tal are ni, a u bor ba ma }e u~e stvo va ti i naj po zna ti ji {pan ski ma ta dor Ho se To mas. Za bra na bor bi sa bi ko vi ma stu pa na sna gu od 1. ja nu a ra i tak mi ~e we ko je }e ovog vi ken da bi ti odr `a no u Bar se lo ni po sled we je ovo go di {we oku pqa we ma ta do ra u glav nom gra du Ka ta lo ni je. [pan ski dnev nik El Mun do ob ja vio je tim po vo dom ~la nak u ko jem, po red osta log, kri ti ku je za bra nu jer }e Bar se lo na zbog to ga iz gu bi ti ve li ki no vac od tu ri zma.

ZAMENA MESTA: Ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev ju ~e je pre ki nuo du gi pe riod na ga |a wa i iz ne na da ob ja vio ka ko bi Vla di mir Pu tin tre ba lo da se vra ti u Kremq. Ak tu el ni {ef ru ske dr `a ve iz ja vio je na kon gre su vla da ju }e stran ke Je din stve na Ru si ja ka ko bi po dr `ao Pu ti no vu kan di da tu ru, a da je on spre man da pre u zme „prak ti~ nu ulo gu” u Vla di – ne sum wi vo pre mi jer sku – na kon pred sed ni~ kih iz bo ra, ko ji }e se odr `a ti u mar tu 2012. „Mi slim da bi bi lo ko rekt no da kon gres stran ke po dr `i Pu ti no vu kan di da tu ru”, po ru ~io je Me dve dev de le ga ti ma. „Uko li ko na {a stran ka po be di na iz bo ri ma, u {to sam go to vo uve ren, i uko li ko na sta vi mo da ra di mo do bar po sao, spre man sam u Vla di da na sta vim svoj rad na mo der ni za ci ji ze mqe”. Pre mi jer Pu tin ni je ostao du `an Me dve de vu na le pim re ~i ma i po dr {ci. „Pred la `em da no si lac li ste na {e stran ke na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma bu de Dmi trij Me dve dev”, re kao je Pu tin ko ji }e ta ko, po sve su de }i, po tre }i put do bi ti man dat pred sed ni ka Ru si je.

Novosadska nedeqa25.septembar2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DNEVNIK I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

DANAS U grADU

„Im pa jer fuls”

poZorI[TA

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ da nas }e mo da ri va ti kwi gom. Dvo je ~i ta la ca ko ji se pr vi ja ve od 16 do 16.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge „Im pa jer fuls” Ri ~ar da Ru soa. Kwi ge mo gu da se pre u zmu od su tra u pro dav ni ci „Me ga {op”, na Ke ju `r ta va ra ci je 8. Rad no vre me pro dav ni ce je od 7.30 do 21 ~as.

Kao i ve }i na ra ni jih ro ma na Ri ~ar da Ru soa, „Im pa jer Fols„ je pri ~a o `i vo tu rad ni~ ke kla se, im pre siv na pri ~a o pro pa da wu ame ri~ kog ma log gra da po sle za tva ra wa dve ju fa bri ka. Kroz sli ku ma log gra da, Ru so da je pre sek

po zo ri {te mla dih ma la sa la „Ma ~ak u ~i zma ma” (11)

BIoSKopI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12.10), „Zla to ko sa i raz boj nik” (12.15), „Ma mur luk u Bang ko ku” (22.25), „[trump fo vi” (11.30, 11.45,13.50, 16, 18.10), „Ka ko se re {i ti {e fa?” (22.10), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10, 16.10, 18.05), „^u var zo o lo {kog vr ta” (13.30, 15.45), „Le ri Kraun” (20.10), „Po sled wa eks kur zi ja 5” (20.25, 22.30), „Lo {a u~i te qi ca” (20, 22), „Auto mo bi li 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Mi ris ki {e na Bal ka nu” (17.50, 20.10), „Ta lu da qu bav” (18, 20.20, 22.40) Ja dran: „Cir kus Ko lum bi ja” (19), „Tu |e sla |e” (21) KCNS „Uda qe no pred gra |e” (19 i 21)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

SAHRANE Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni \uro Marka Radovi} (1949) u 13 i Jela Mija Babi} (1927) u 15 ~asova.

`i vo ta da na {we ame ri~ ke pro vin ci je. Ovo je ro man u ko jem se pre pli }u tra gi~ no i ko mi~ no, ro man ti~ no i na tu ra li sti~ ko. Ru so o va vi zi ja Ame ri ke bi bi la su mor na, da ne ma du ho vi to sti i op ti mi zma ko ji su udah nu ti we go vim li ko vi ma. ^ak i ka da su ma we sim pa ti~ ni, oni su sme {ni ili `a lo sni, za pra vo ne iz o stav no su qu di. „Im pa jer Fols„ je is pri po ve dan iz per spek ti ve vi {e ka rak te ra, pa ta ko do bi ja mo uti sak da su i qu di u gra du po sta li tro di men zi o nal ni. Po sto je }i li ko vi su, ne ki ve o ma do pa dqi vi, ne ki od boj ni, a po je di ni i ne pri hva tqi vi.

A. L.

V remeploV Foto: R. Hayi}

Ma li {a ni kao Te zej i Mi no ta ur Po v o d om Evrop s kog da n a stra nih je zi ka de ca iz „[ko li gri ce”, dvo je zi~ nog Mon te so ri za ba vi {ta, od i gra li su ju ~e pred sta vu na en gle skom je -

zi ku „Te zej i Mi no ta ur” u Ka to li~ koj por ti. Na kon pred sta ve ma li {a ni su iz ve li i ne ko li ko pe sa ma iz mju zi kla „Eni”.

Igra o ni ca za de voj ~i ce u Mu ze ju Voj vo di ne Mu zej ska igra o ni ca „I ja znam da ve zem” odr `a }e se po vo dom iz lo `be „Mo da {e zde se tih” da nas u 11 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Igra o ni ca je na me we na pr ven stve no de voj ~i ca ma uz ra sta od osam do 12 go di na ko je }e na kon raz gle da wa na ve de ne iz lo `be upo zna ti naj jed no stav ni ju teh ni ku ve za, vez po pi smu i ve sti po una pred pri pre mqe nim mo ti vi ma.

A. Va.

Buk nuo mlin i tri ku }e „Cr ve ni pe tao” za ku ku ri kao je 25. sep tem bra 1910. u ma {in skom ode qe wu „No vo sad skog pa ra mli na So fi ja” i do uju tro je iz go reo ceo mlin sa tri su sed ne ku }e. Vla snik mli na, La za Dun |er ski „hra ni lac mo nar hi je” , ka ko je na zi van jer je u svo jim ru ka ma imao ve li ki deo pro iz vod we i tr go vi ne `i ta ri ca ma u ce loj dr `a vi, ni je o~a ja vao. Jer, mlin je bio osi gu ran, pa je od mah do bio kao od {te tu ne {to vi {e od dva mi li o na kru na, vi {e na go ogro man no vac za ono vre me.

N. C.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

Bla go de ti mi hoq skog le ta va qa is ko ri sti ti ^i ni se da je mi hoq sko le to pra vo vre me za u`i van ci ju, a kao {to vi di mo i po sao ~i ni lak {im rad ni ci ma ko ji su vred no i ju ~e ure |i va li kej. Na kra ju sep tem bra pri ro da nas ~a sti, sun ce si ja, ve dro je i

pri jat no, a ta kve da ne sva ko gle da da is ko ri sti na naj bo qi na ~in. Ne ki se opu {ta ju na no voj, neo bi~ noj klu pi u cen tru gra da ko ja je iz ne na di la su gra |a ne, dok ne ko, u dru {tvu la bu do va, ko ri sti, mo `da, po -

15

Foto: R. Hayi}

sled we tr za je le ta ka ko bi u`i vao u re ci. Ka ko god, ova ko le po vre me pro sto zah te va da se iza |e iz ku }a i sta no va, u ko ji ma }e mo vi {e bo ra vi ti u me se ci ma pred na ma. Jer… zi ma sti `e.

B. M.

KRIZA TERA NOVOSA\ANE DA SE SELE VAN GRADA Le po vre me po slu `i lo je vi no gra da re ove go di ne, pa su bo bi ce gro `|a na ku pi le do voq no {e }e ra, {to je je dan od uslo va za na sta nak do bo rog vi na, a i sve u~e sni ke i po se ti o ce tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je „Kar lo va~ ka ber ba gro `|a“, ko ja se ovog vi ken da odr `a va u Srem skim Kar lov ci ma. U sun cem oku pa nim Kar lov ci ma na cen tral nom tr gu od pet ka uve ~e tra je po pu lar no zva ni Gro `|e bal, na stao iz tra di ci o nal ne obi ~aj no - na rod ne sve ~a no sti, ko jom se u pro {lo sti obe le `a vao po ~e tak ber be gro `|a u ovom me stu. U pra zni~ noj at mos fe ri u cen tru gra da vi na ri nu de pro iz vo de sun ca, gro `|e i vi no, a pro iz vo |a ~i ku glo fa

U KARLOVCIMA PROSLAVQAJU BERBU GRO@\A

^o kot dar bo `i ji, iz vor `i vo ta ste i ho }e da ro di, da vam po ka {e {ta je - re kao je Ki{. - Qu di su shva ti li da je taj ~o kot dar bo `i ji, iz vor `i vo ta. Ne ka da je bio lek, me le me su qu di pra vi li od gro `|a i vi na u pro {lim vre me ni ma. Mi sa da ima mo sa vre me nu me di ci nu i vi no sa da le ~i du {u, sa mo mo ra se vo di ti ra ~u na da je su vi {e ne iz -

Ne kad vi ken di ca sa da dom

Vi ken di ce u sr cu pri ro de, uda qe ne od grad ske bu ke, ne ka da su slu `i le kao me sto gde se od la zi vi ken dom na od mor i u`i va we u sve `em va zdu hu. Ove ku }i ce, ko jih ima naj vi {e na Fru {koj go ri, Ka me wa ru i Ri bar cu, da nas su iz gu bi le taj smi sao, a ve }i na su gra |a na ku pu je ih sa na me rom da se tu traj no na sta ne.

Lo ka ci ja i sa mo do ne kle sre |e na in fra struk tu ra ne sme ta im, jer je u ovoj eko nom skoj kri zi ce na je di no {to pre su |u je u iz bo ru me sta sta no va wa, {to nam je po tvr dio i vla snik agen ci je

da je po jam vi ken di ce gra |e ne se dam de se tih go di na pre va zi |en i da kao me sta za od mor vi {e ne fi unk ci o ni {u, ve} se tu qu di traj no na sta wu ju.

- U na {oj po nu di ima mo vi ken di ce, ce ne se kre }u od 20.000 do 25.000 evra, a ce na za vi si od in fra struk tu re. Ima na rav no i luk su znih vi ken di ca, ali za wih je za in te re so va nost ma wa - ka `e Ra ba ti}.

Sve ve }e ku }e, ko je No vo sa |a ni gra de kao me sta za od mor, iz gu bi le su pra vo zna ~e we vi ken di ce i po sta le su pri kaz wi hog

Ivan Bosiq~i} za kraj Da na {wi pro gram „Kar lo va~ ke ber be gro `|a“ po ~i we u 11 sa ti, ka da }e na bi ni po zo ri {te „Mak si mus art“ iz Be o gra da od i gra ti pred sta vu za de cu „Zaq ju bi se Ci ca u prin ca“. U pod ne je pred sta va “[u ma ~u da“ be o grad skog „ Te a tra 78“, a u 13 sa ti na re du je „Ko se bo ji vu ka jo{...“ u iz vo |e wu no vo sad skog „Po zo ri {ta iz ko fe ra“ . Kon cert de~ je mu zi ke je u 15.30 sa ti na bi ni. Na stu pa Bane Rosi} i „Ne pri ja te qi“. Fe sti val mu zi ke za de cu „Li ci der sko sr ce“ po~ we u 17 ~a so va. Glu mac Lane Gutovi} }e se pred sta vi ti u 19 sa ti , a po sle we ga Ivan Bosiq~i}, ko ji je bio spre ~en da na stu pi u pe tak. Sle di „ Ci gan ski ka ba re“ Qiqane Stjepanovi} i we nih pri ja te qa. Oko 22 sa ti je kon cert tam bu ra {kog or ke stra „Ro man sa“. svo je slat ke ru ko tvo ri ne. [ta je lo za i ka kvo je bi lo ne ka da, a ka kvo da nas kar lo va~ ko vi no gra dar stvo u ne ko li ko re ~e ni ca pri li~ no na dah nu to go vo re }i na otva ra wu iz lo `be u mu ze ju po sve }e ne pro iz vo |a ~i ma vi na i uz ga ji va ~i ma vi no ve lo ze u Kar lov ci ma, ob ja snio je naj sta ri ji me |u wi ma, Slavko Ki{. ^o kot vam je kao Fe niks, uni {ti te li ga, on na sta vqa da ra -

le ~i, tre ba ima ti gra ni ce. Ne kad su pu to pi sci idu }i od Be ~a pre ma Ca ri gra du za be le `i li da su na svom pu tu, na oba li Du na va i obor nci ma Fru {ke go re, na i {li na gra di} po ime nu Ka rom, {to je pr vo ime Kar lo va ca, i da do tle ni su pi li lep {a, ~i sti ja, od ne go va na vi na kao u Kar lov ci ma.Mi slim da su bi li u pra vu. Mi smo na bo gom da nom me stu, ob ro nak Fru {ke go re, Du nav, pa tek on da ide rav ni ca.

Iz lo `ba u Stu di ju M Fe sti val li kov nog i li te rar nog stva ra la {tva de ce i omla di ne sa smet wa ma u raz vo ju iz Udru `e wa za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je nim oso ba ma u Voj vo di ni odr `a }e se 1.ok to bra u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Ra do vi se mo gu po gle da ti od 11 do 14 sa ti, a iz lo `bu }e otvo ri ti pred sed nik Sa ve za pro fe sor Zoran Saveski.

A. Va.

Na sre do kra }i smo iz me |u ju ga i se ve ra, do le fa li ki se li na, go re ne do sta je {e }er. Mi smo tu na sre di ni, bog nam je dao sve.

Sad sa mo to tre ba is ko ri sti ti.

Ja sam do `i veo ne ko li ko pa do va i uspo na, po sle ra ta vi no gra di, po dru mi i sa mi vi no gra da ri su ne sta li, ali u na {oj ku }i smo uvek ima li vi no. Ono {to se do go di lo sa fi lo kr se rom bi la je sre }a u ne sre }i, vi no gra di ta~ ka {i su ne sta li, mi sad ima mo sa vre me ne vi no gra de, sor te ko je da ju vr hun ska vi na i mo `e mo da ide mo u svet da se ne sra mo ti mo, mo `e mo sva kom da pod gle da mo u o~i, da ka `e mo ko smo i {ta

smo i oda kle smo. Po vi nu se ce ni na ci ja.

A ka ko }e pred stav ni ci te na ci je, ko ji bu du ovih da na u Kar lov ci ma oce ni ti vi na ov da {wih vi na ra zna }e se ka da Gro `|e bal pro |e. Ono {to je si gur no je ste da su, iako je ber ba u to ku, vi no gra da ri iz ne li svo ja vi na na {tan do ve u cen tru Kar lo va ca i po nu di li ih po se ti o ci ma. Ko li ko }e oprih do va ti i to }e se sa zna ti ka da i su tra {wi, po sled wi dan ove ma ni fe sta ci je za vr {i.

U pro gram ko ji se od vi ja to kom ove svet ko vi ne u Kar lov ci ma uvr {te ni su ovog pu ta na stu pi ve li kih ima na na {eg glu mi {ta, pa su se ta ko pe va ju }i ili iz vo de }i od lom ke po je di nih pred sta va pred pu bli kom po ja vi li Goran Sultanovi}, Dejan Lutki}, Gorica Popovi}, Jelica Sretenovi}, Tanja Bo{kovi}, Katarina @uti}... Pri jat no iz ne na |e we na ma ni fe sta ci ji, ko ja se ina ~e ne mo `e ba{ po hva li ti sa dr `a ji ma ko ji go vo re o tra di ci ji, pri re di li su ove go di ne stran ci vo lon te ri iz me |u na rod nog kam pa „Vajn fest“, ko ji se odr `a va u Eko lo {kom cen tru. Oni su pret hod no sa mi iz ra div {i ko sti me i re kvi zi te, od i gra li pred pu bli kom u cen tru per for mans do ~a ra va ju }i `i vot Ri mqa na na ovim na {im pro sto ri ma u vre me ka da je car Mar ko Aure li je Prob na Fru {koj go ri za sa dio pr vi ~o kot vi no ve lo ze.

Z. Milosavqevi}

Kon cert Ace Lu ka sa na Spen su Naj ve }a `ur ka na bal ka nu, kon cert Ace Lukasa odr `a }e se u su bo tu, 5.no vem bra u ve li koj dvo ra ni Spen sa, a svir ka po ~i we u 21 ~as.

Kar te mo `e te na }i u pro da ji na bla gaj ni Spen sa, po ce ni od 1.000

di na ra za par ter, 1.200 di na ra za za pad 1, i 1.000 di na ra za za pad 2.

Uz sva ku ku pqe nu ula zni cu „LUK OIL” po se ti o ci ma po kla wa be ne fit kar ti cu, uz ko je }e mo }i da ostva re po pu ste na svim pum pa ma ove kom pa ni je.

N. K

„Real ha us„ Vlaeko nom skog sta dimir Rafajlotu sa {to su nam Ku }i ce za od mor, vi}. po tvr di li u agen - Ras pon ce na ko jih ima naj vi {e na ci ji „\i nas„, ko ja Fru {koj go ri, ovih ku }i ca kre u svom asor ti ma }u se od 15.000 do Ka me wa ru i Ri bar cu, nu ima i ova kve 40.000 evra i to da nas su iz gu bi le taj po nu de, ali pre ma su uglav nom ku wi ho vim re ~i ma smi sao, a ve }i na }i ce ve li ~i ne od za i n t e r e s o v a n ih su gra |a na ku pu je ih za ku po vi nu ne ma.

40 do 50 me ta ra sa na me rom da se - Qu di pre vi {e kva drat nih. Ima, ce ne svo je ne kret na rav no, i jef ti tu traj no na sta ne ni ne. Tre nut no ni jih i sku pqih, ima mo u po nu di a to sve za vi si od vi ken di cu ko ja ima 100 kva dra ta, lo ka ci je i iz gra |e no sti in fra a vla snik za wu tra `i po la mi li struk tu re. Eko nom ska kri za za o na evra. Ce ne su enorm ne, a qu di hva ti la je sve, pa ta ko sa da qu di ne ma ju pa ra, pa se de {a va da nam ku pu ju vi ken di ce, jer su mno go vi ken di ce sto je u po nu di ve o ma jef ti ni je od sta no va u gra du du go - ka `e agent pro da je agen ci is ti ~e Ra faj lo vi}. je “\i nas” Ivana Veqkovi}.

Di rek tor pro da je agen ci je N. Radman „So lis„ Dragan Rabati} is ti ~e

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka “Saj mi {te”, Ru me na~ ka uli ca 106, da nas de `u ra od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo od 20 do 7 sa ti or ga ni zu je se u apo te ci “Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Rav ni ~ar ska {et wa Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od [an ga ja, Fa za ne ri je, Ko wi~ kog klu ba „Gra ni ~ar” i na zad do [an ga ja.

Sta za je du ga oko 14 ki lo me ta ra, a vo di~ }e ovog pu ta bi ti Dragan ]iri}. Po la zak je u 9 sa ti auto bu som sa li ni je 21 za [an gaj, a te le fon za sve bli `e in for ma ci je je 064-615-23-99.

A. L.

SPORT

nedeqa25.septembar2011.

KVa li Fi Ka Ci O Ni tuR NiR za eVRO li Gu u NO VOM Sa Du

Do ma }i n si guran na star tu Voj vo di na - Pri mo rac 14:5 (2:2, 3:1, 4:1, 5:1) NO VI SAD: Ba zen SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 500, su di je: Ki ka li {vi li (Gru zi ja) i Ra mos (Por tu gal). Igra~ vi {e: Voj vo di na 14 (7), Pri mo rac 13 (2). Pe ter ci: Voj vo di na 2 (2), Pri mo rac 1 (1).

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Bo san ~i}, Ro a~, Vuk sa no vi} 2, Mi li ~i} 2, Va pen ski, Ma to vi} 2, Ran |i} 4, Ubo vi} 3, Ba sa ra 1, Cu ki}, Mi tro vi}.

PRI MO RAC: Kraq, Lu ~i} 1, Mar ko vi} 1, Gop ~e vi}, Nik ~e vi}, \u ro vi}, Car, S. Kri vo ka pi}, Fan fa ni, Pa u no vi} 1, Po po vi} 1, Mu ri {i} 1, B. Kri vi ka pi}.

Va ter p o l i s ti Voj vo di n e star to va li su po be dom na kva -

Voj vo di n a iz j ed n a ~ i l a pre k o Ne ma we Ubo vi }a. U sa mom fi ni {u pr ve de o n i c e Ni k o l a Mar ko vi} po no vo je Pri mor cu do neo pred nost od 2:1, da bi de set se kun di pre kra ja ovog pe ri o da igre Sr |an Vuk sa no vi} po no vo do neo iz jed na ~e we 2:2.

U dru goj de o ni ci No vo sa |a ni su do {li do tri go la pred no sti (5:2) pre ko Mi lo {a Mi li ~i }a, Mi ro sla va Ran |i }a i Mar ka Ma to vi }a, da bi pri kqu ~ak za Pri mo rac u fi ni {u odr `ao Bo jan Pa u no vi}.

Ali, sve je do {lo na svo je po ~et kom tre }e ~e tvr ti ne. No vo sa |a ni su po sti gli ~e ti ri br za go la i od le pi li se na vi so kih 9:3. Pr vo je Ran |i} sa dva go la, od ko jih je dru gi iz pe ter ca po -

Du i zburg - Mar sej 9:8 (3:2, 2:2, 2:2, 2:2) NO VI SAD: Ba zen SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 200, su di je: Ci sne ros ([pa ni ja) i Sun gu (Tur ska). Igra~ vi {e: Du is burg 8 (4), Mar sej 10 (6).

DU I ZBURG: Fi {er, Lu kas, Sil ken, Real 3, Ro he, Gu vis 2, Te is 1, Krojc man, Vuk sa no vi}, [i ler 2, Ob {er ni kat 1, Kal berg, [en kel.

MAR SEJ: Gar sav, To ma {e vi}, Ko va ~e vi} 3, Me nu ~i, Ba {i} 1, Si mon 1, Kru si la 2, Mar zov ski, Ver no, Bo de gas, Amar dil, Ka ma ra sa 1, Mu ta bid.

Gru pa e (No vi Sad) Duizburg - Marseq Vojvodina - Primorac

9:8 14:5

Da nas (19.00) Primorac - Marseq (20.30) Vojvodina - Duizburg Sutra (09.30) Primorac - Duizburg (11.00) Vojvodina - Marseq

Gru pa D (De ge din) Seged - Crvena zvezda Primorje - [turm

10:4 16:10

Da nas (17.00) Primorje - C. zvezda (17.00) Seged - [turm

dnevnik

c m y

16

eVROP SKO PR VeN StVO za OD BOJ Ka [i Ce u SR Bi Ji i Be O GRa Du

Ser vis je glav no oru` je Od boj ka {i ce Sr bi je ve ~e ras (20), u dru gom ko lu tak mi ~e wa u A gru pi na Evrop skom pr ven stvu do ~e ku ju se lek ci ju Ukra ji ne, ko ja je za sve eki pe u Be o gra du, pre po ~et ka tur ni ra, pred sta vqa la pot pu nu ne po zna ni cu.

Ju ~e su Ukra jin ke po ra `e ne od Ne ma~ ke, la ko i ube dqi vo. Na kon tog su sre ta, raz go va ra li smo sa Ma jom Og we no vi}, pr vim di za ~em se lek ci je Sr bi je, ko ja je po ku {a la da nam pri bli `i od nos sna ga na {e i ukra jin ske se lek ci je.

– Ne ka ko mi je to bli sko. Ukra jin ke su za i sta po mno go ~e mu sli~ ne Ru ski wa ma, osim po kva li te tu igra wa od boj ke. Ve ro vat no po ku {a va ju da igra ju kao one, sa vi so kim lop ta ma, ne {to spo ri je, ali sna `ni je. Si gur no je da se ra di o do bro se lek ti ra noj eki pi.

Isto je ta ko ve ro vat no, da su teh ni~ ki ne {to sla bi je i da ne igra ju ta ko do bru od bra nu, kao ve }i na evrop skih se lek ci ja.

Og we no vi }e va je u od li~ noj for mi to kom ce le se zo ne. Ve ru je

Su tra (10.00) C. zvezda - [turm (11.30) Seged - Primorje Ubo vi} sa dva go la za pe ~a tio sud bi nu Ko to ra na.

No vo sa |a ni su do bro igra li u od bra ni i na go lu ima li od li~ nog Mi lo {a Ma rin ko vi }a.

Do bro su od i gra li i igra ~a ma -

Re zul ta ti A grupa Nema~ka – Ukrajina 3:0 Srbija – Ukrajina (sino}) B grupa Hrvatska – Turska Italija – Azerbejyan 1. Italija 1 1 0 2. Hrvatska 2 1 1 3. Turska 2 1 1 4. Azerbejyan 1 0 1

3:0 (sino}) 3:0 3 3:3 3 3:4 3 1:3 0

C grupa Izrael – Poqska Rumunija – ^e{ka

0:3 (sino})

D grupa Bugarska – Holandija Rusija – [panija 1. Holandija 2 2 0 2. Rusija 1 1 0 3. Bugarska 2 0 2 4. [panija 1 0 1

0:3 (sino}) 6:0 6 3:0 3 0:6 0 3:0 0

A grupa (Beograd) Francuska – Nema~ka Srbija – Ukrajina

(17) (20)

B grupa (Monca) Azerbejxan – Hrvatska (17.30) Italija – Turska (20.30) C grupa (Zrewanin) Poqska – ^e{ka Izrael – Rumunija

(16) (19)

D grupa (Busto Arsizio) Rusija – Holandija (17.30) [panija – Bugarska (20.30)

Najefikasniji: Miroslav Ran|i}

li fi ka ci o nom tur ni ru E gru pe za Evro li gu, ko ji se igra u No vom Sa du. Do ma }i igra ~i su ube dqi vo sa vla da li eki pu Pri mor ca u pr vom ko lu 14:5. Obe eki pe u{le su agre siv no u duel i u pr ve dve ~e tvr ti ne vo di la se go to vo egal bor ba u ba ze nu.

Go sti su ~ak i po ve li pre ko Ni ko le Mu ri {i }a. Ubr zo je

Foto: F. Baki}

vi sio na 7:3, a on da su Vuk sa no vi} i Ivan Ba sa ra sa vla da li Alek san dra Kra qa. Na du Ko to ra ni ma dao je Bran ko Lu ~i} za 4:9, me |u tim u ~e tvr toj de o ni ci Voj vo di na je pot pu no do mi ni ra la. Sle di li su go lo vi Mi li ~i }a, Ran |i }a i Ma to vi }a, Mi qan Po po vi} je iz pe ter ca sa mo ubla `io po raz, da bi na kra ju

we, a so lid no igra ~a vi {e. Naj e fi ka sni ji u ba ze nu bio je Mi ro slav Ran |i} sa ~e ti ri po got ka. Kod Ko to ra na is ta kao se je di no ~u var mre `e Alek san dro Kraq sa ne ko li ko do brih od bra na. U pr voj utak mi ci Du i- zburg je us peo da iz nen di eki pu Mar se ja i sla vi 9:8.

G. Ma le no vi}

Zve zdi tur nir u Bu gar skoj Ril ski - Cr ve na zve zda 65:73 (16:11, 24:22, 9:23, 16:17) SA MO KO VO: Grad ska dvo ra na, gle da la ca: 500.

RIL SKI SPOR TIST: Iva nov, Mir ko vi} 9, Ma ro je vi}, Ve li kov 13, Va kli nov 8, Vu ko sa vqe vi} 17, Ge ro gi ev, Ma ri nov 3, Bi lo brk 3, Za ha ri ev 5, Ki rov, Bo ev 7.

CR VE NA ZVE ZDA: ^o vi} 2, Cvet ko vi} 2, Mo ri son 6, Mar ko vi} 9, Ili} 6, La zi} 9, Ne do vi} 10, Su bo ti} 3, Ra di vo je vi}, Ra de ti} 3, Mi lu ti no vi} 13, Po po vi} 10.

Cr ve no-be li ma je pri pa lo pr vo me sto na tu ni ru u bu gar skom Sa mo ko vu. Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde Be o grad po be di li su Ril ski spor tist sa 73:65 (11:16 22:24 23:9 17:16) i tom po be dom osvo ji li tur nir Sa mel u Sa mo ko vu, u Bu gar skoj.Eki pa tre ne ra Sve ti slav Pe {i} utak mi cu je re {i la u tre }oj ~e tvr ti ni, ko ju je do bi la sa 14 po e na raz li ke.To kom utak mi ce ko {ar ka {i be o grad skog klu ba do mi ni ra li su u sko ku i za be le `i li ~ak 47 sko ko va, 16 vi {e od do ma }i na.

Zve zda je u pr ve dve utak mi ce tur ni ra sa vla da la ki par ski Ke rav nos i bu gar skog {am pi o na Lu koil, pa je tur nir za vr {i la sa tri tri jum fa.U do sa da {wim pri pre ma ma be o grad ski klub je za be le `io de set po be da u 11 utak mi ca.

O{tri mo se za Ne mi ce Ma ja Og we no vi} je od 2005. go di ne na sva kom ve li kom tak mi ~e wu, na ko me je na {a re pre zen ta ci ja. Pri zna je da, uz du `no po {to va we Fran cu ske i Ukra ji ne, je dva ~e ka me~ pro tiv Ne ma~ ke.

– Du `ne su nam, ba{ pu no! Iz gu bi le smo od wih na pro {lom Evrop skom pr ven stvu u Ka to vi ca ma, pa smo po tom po ra `e ne i pro {le go di ne u me ~u za sed mo me sto na Svet skom pr ven stvu i si gur na sam da sve de voj ke je dva ~e ka ju tu utak mi cu. Isti na je da nam ne le `e, ali }e mo u~i ni ti sve da ih ovog pu ta sa vla da mo – ka `e Ma ja.

– Ne ma sum we da smo kva li tet ni ja eki pa od Ukra ji ne i da }e mo ostva ri ti tri jumf, ali, kao i pred me~ pro tiv Fran cu ske, mo ra mo da bu de mo mak si mal no kon cen tri sa ne, da is po {tu je mo sva ki do go vor iz po stig nut pre me ~a – ka `e Og we no vi }e va.

Ka `e Ma ja da joj pri po me nu Ukra ji ne, na pa met pa da ju vi so ke de voj ke, mr {a ve, ba{ ona kve ka kve igra ju u se lek ci ji Ru si je.

da }e i na Evrop skom pr ven stvu u Be o gra du igra ti na za vid nom ni vou.

– Ovo je mo je ~e tvr to Evrop sko pr ven stvo i sve sna sam {ta nas ~e ka na pu tu ka `e qe nom uspe hu. Moj ni vo igre, na dam se, za do vo qi }e na {e am bi ci je i sprem na sam, fi zi~ ki i psi hi~ ki za sve {to nas ~e ka. Va `no je da pr vu fa zu tak mi ~e wa pro |e mo bez ve li kih tr za vi ca, a da od me ~a pro tiv Ne -

ma~ ke, taj i sva ki na red ni su sret shva ti mo kao naj va `ni ji. Dug je put do bor be za me da qe, ali ja ve ru jem u ovu eki pu, ve ru jem u na {u pu bli ku i si gur na sam da }e mo se na kra ju svi za jed no ra do va ti.

Ukra jin ke, dru gi pro tiv nik Sr bi je na 27. Evrop skom pr ven stvu, na [am pi o nat Sta rog kon ti nen ta kva li fi ko va le su se pri li~ no la ko, jer su u gru pi sa Slo va~ kom, Izra e lom i Ve li kom Bri ta ni jom za u ze le pr vo me sto.

Ve} na kon tur ni ru u Se ve ro do wec ku i tri po be de vred ne de vet bo do va, bi lo je ja sno da }e Ukra ji na kao pr vo pla si ra na iz bo ri ti me sto na EP. U [e fil du, su ~e ka le do po sled weg ko la i me ~a sa Ve li kom Bri ta ni jom, na po tvr du pr ve po zi ci je, jer su pret hod no do bi le Iz rael (3:2) i iz gu bi le od Slo va ki wa (2:3).

Zve zda ti ma je is ku sni di za~ Iri na Ko mi sa ro va, ko ja naj vi {e lop ti da je Ha ni Li sen ko voj. Pro tiv Ne mi ca naj ra spo lo `e ni ja je bi la Ta tja na Li tvi nov ska, o~i gled no, adut iz dru gog pla na. Se lek tor Vla di mir Bu za jev ni je pu no me {ao kar te, jer je `e leo da uigra po sta vu za po sled wa dva me ~a u gru pi, pro tiv Sr bi je i na ro ~i to Fran cu ske, je di ne pra ve {an se Ukra jin ki, da se do ko pa ju dru ge run de.

M. Ri sti}

Si gu ran start pan cer ki Ne ma~ ka – ukra ji na 3:0 (25:17, 25:15, 25:17) BE O GRAD: Ha la Pi no ir, gle da la ca 400, su di je: Go en ve gen (Ho lan di ja), Ro dri gez ([pa ni ja).

NE MA^ KA: Vajs 4, ^er lih (l), Grun 8, Ka u feldt, Su {ke 13, Ma tes, First 6, Ko zuh 11, Brin ker 18, Tom sen, Bur hardt, Apic.

UKRA JI NA: Hal ki na (l), Li tvi nov ska 10, Li |a je va, Dov go po li uk, Mo lod tso va 2, Deg tja ro va 3, ^er net ska, Li si e in ko va 11, Ko mi sa ro va 3, Ber be quk, Ko do la 8.

Od boj ka {i ce Ne ma~ ke tri jum fal no su za po ~e le Evrop sko pr ven stvo ko je zdru `e nim sna ga ma or ga ni zu ju Ita li ja i Sr bi ja. Pre slab pro iv nik bi le su Ukra jin ke ko je su sa mo u po je di nim tre nu ci ma li ~i le na eki pu, dok je to kom ve }eg de la me ~a igru dik ti ra la Ne ma~ ka.

Ra dost Ne mi ca po sle po be de

Pred vo |e ne Gru no vom i Bi der ma no vom ne mi ce su kon tro li sa le po ~e tak me ~a. Sa mo su za hva qu ju -

}i gre {ka ma pro tiv ni ka Ukra jin ke us pe le na krat ko da pa ri ra ju, raz i gra nom pro tiv ni ku.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

17

JELEN SUPER LIGA SRBIJA 6. KOLO JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na BE O GRAD: OFK Be o grad - Spar tak ZV U@I CE: Slo bo da PS - Ja vor NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Sme de re vo KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Bo rac LU ^A NI: Me ta lac - BSK Bor ~a BE O GRAD: Par ti zan - Rad

1:1 (0:0) 2:3 (0:2) 1:0 (1:0) 1:0 (1:0) 2:0 (1:0) 1:2 (1:1) 1:0 (1:0)

Da nas KU LA: Haj duk - Cr ve na zve zda 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 1923 4. Cr ve na zve zda 5. Spar tak ZV 6. Haj duk 7. Slo bo da 8. Sme de re vo 9. Rad 10. OFK Be o grad 11. Ja vor 12. Ja go di na 13. BSK Bor ~a 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

6 6 6 5 6 5 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

(16.00) 5 3 3 4 3 4 3 3 2 2 2 1 1 1 1 0

0 3 3 0 3 0 3 0 0 0 0 2 2 1 0 1

1 0 0 1 0 1 0 3 4 4 4 3 3 4 5 5

13:2 12:4 11:4 8:2 8:3 9:5 8:5 4:6 9:7 8:12 5:10 4:7 3:8 3:8 1:14 2:11

15 12 12 12 12 12 12 9 6 6 6 5 5 4 3 1

U sle de }em ko lu (1. ok to bra) sa sta ju se - BE O GRAD: Rad - Haj duk, NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Ja go di na, IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad, SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da Po int Se voj no, ^A ^AK: Bo rac - Me ta lac, BE O GRAD: BSK - No vi Pa zar, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 1923.

Ro man ti~ ni go lu bo vi OFK Be o grad - Spar tak Zla ti bor vo da 2:3 (0:2) BE O GRAD: Sta dion Ka ra bur ma, gle da la ca 300, su di ja: Ob ra do vi} (Ja go di na). Strel ci: Pu ro vi} u 51. Ni ko li} u 73. (iz pe na la) za OFK Be o grad, a Bra ti} u 40. ^o vi} u 45. Tor bi ca u 71. mi nu tu za Spar tak Zla ti bor vo da. @u ti kar to ni: Jok si mo vi} i Mi ri} (Spar tak).

OFK BE O GRAD: Lu ka~ 6, Pe tro vi} 6, Mar ko vi} 6, Ke co je vi} 6, Ro di} 6, Mi len ko vi} 6 (Po po vi} 6), Ni ko li} 6, Sin |i} 6 (Pa vlov ski 6), Pa vlo vi} 6, Pu ro vi} 6, Osma na gi} 6.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Jok si mo vi} 6, Ota {e vi} 6, Bra ti} 7, No va ko vi} 6, ^o vi} 7, Tor bi ca 7, Mi lan ko vi} 6 (No sko vi}), Mi ri} 7, Pu {ka ri} 7, De spo to vi} 7.

Spar tak je to kom ~i ta vog me ~a pru `ao do bru par ti ju i za slu `e no no si bo do ve u Su bo ti cu. U pr vih tri de se tak mi nu ta vi de lo se da su go sti iz Su bo ti ce u Be o grad do {li da osvo je bo do ve. Opa snost na gol ma na Lu ka ~a vre ba la je sa svih stra na, od Mi ri }a, De spo to vi }a, Tor bi ce, a u pre ki di ma je ve o ma opa san bio Bra ti} ne ka da {wi igra~ ro man ti ~a ra. Sa dru ge stra ne OFK Be o grad je dva pu ta za pre tio gol ma nu Alek si }u, ali su Osma na gi} i Ro di} bi li ne pre ci zni. Bo qu igru u pr vom po lu vre me nu fud ba le ri Spar ta ka ma te ri ja li zo va li su u fi -

ni {u pr vog de la me ~a. Na kon pre ki da do bro iz ve den slo bo dan uda rac i cen tar {ut Pu {ka ri }a, Bra ti} je gla vom spro veo lop tu u mre `u za vo| stvo go sti ju.

U tre nu ci ma ka da se o~e ki va lo da su di ja od svi ra kraj pr vog plu vre me na, isto vet na ak ci ja Su bo ti ~a na ali ovo ga pu ta Mi ri} je bio asi stent, a ^o vi} gla vom po go dio mre `u.

U na stav ku me ~a OFK Be o grad je kre nuo na sve ili ni {ta, tre ner \ur |e vi} je iz me na ma po ku {ao da pro dr ma do ma }i tim i uma lo u to me ni je us peo. U 51. mi nu tu gol man Alek si} krat ko od bio lop tu, a {an su je is ko ri stio Pu ro vi}. Od tog mo men ta OFK Be o grad je igrao znat no bo qe po ku {a vao da do |e do iz jed na ~e wa, ali je Spar tak mu drom i si gur nom igrom us peo da sa ~u va vo| stvo, da bi u 71. mi nu tu, na kon do brog pro do ra Nov ko vi }a lop ta do {la do Tor bi ce ko ji je sa pet na e stak me ta ra po vi sio re zul tat. Dva mi nu ta ka sni je OFK Be o grad je us peo da iz bo ri pe nal, po {to je Pet ko vi} obo ren u {e sna e ster cu go sti ju su di ja Ob ra do vi} po ka zao na pe nal a si gu ran re a li za tor je bio Ni ko li}. Do kra ja me ~a do ma }in je po ku {a vao da do |e do iz jed na ~e wa, ali je uda rac Ni ko li }a ume sto u mre `i za vr {i la na pre~ ki.

S. An ti}

JO[ UVEK NI JE STI GLA OD LU KA SU DA IZ LO ZA NE PO VO DOM SPO RA S AN TI ]EM

FSS pri pre ma `al bu Iz ka se FSS na ra ~un Ra do mi ra An ti }a mo ra }e da bu de upla }e na su ma od 2,34 mi li o na evra. Ovo je eplog spo ra biv {eg se lek to ra Sr bi je i „ku }e fud ba la“, ko ji je po kre nut na kon An ti }e ve sme ne a po sle re mi ja sa Slo ve ni jom u kva li fi ka ci ja ma za EP. Pro sla vqe ni stru~ wak je zah te vao da mu se is pla ti sva za ra da pred vi |e na ugo vo rom ko ji je FSS jed no stra no ras ki nuo, a sve to je „ami no vao“ Sport ski ar bi tra `ni sud u Lo za ni.

U FSS jo{ uvek ni je sti gla pr vo ste pe na od lu ka su da iz Lo za ne, ali se ru ko vod stvo ipak ogla si lo zav ni~ nim sop {te wem pu tem svog saj ta: - FSS jo{ uvek ~e ka pr vo ste pe nu od lu ku Ar bi tra `nog su da u spor tu iz Lo za ne. Po sle to ga, usle di }e kon sul ta ci je sa kom plet nim pra vim ti mom ko ji vo di ovaj spor. Si gur no je da }e se FSS `a li ti u slu ~a ju ne po voq ne od lu ke i ve ru je mo da }e ci vil ni sud u [vaj car skoj uva `i ti na {e ar gu men te. Sva ka ko, kraj ovog spo ra, kao i osta lih spo ro va s Ra do mi rom An ti }em je da le ko. U sva kom slu ~a ju, sve ovo ne }e po re me ti ti rad FSS, broj ne za po ~e te ak tiv no sti i pri pre me za pred sto je }e kva li fi ka ci o ne utak mi ce na ci o nal nih se lek ci ja- ka `e se u sa op {te wu FSS. Z. R.

Ka `we ni za pro ma {a je Ja go di na - Voj vo di na 1:1 (0:0) JA GO DI NA: Grad ski sta dion, gle da la ca 1.500, su di ja: Kr sti} (Be o grad). Strel ci: Mi len ko vi} u 77. za Ja go di nu, a Sta va no vi} u 66. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar to ni: Pro ti}, Ar se ni je vi}, \e ni} (Ja go di na), a Me do je vi}, Traj ko vi}, Vu li ~e vi} (Voj vo di na).

JA GO DI NA: [i mi} 6, Du ki} 6, Pro ti} 7, Va si qe vi} 6, Go gi} 7 (Mu drin ski), @i va no vi} 6, Stoj ko vi} 5 (Mi len ko vi} 7), Ar se ni je vi} 7, \e ni} 6, Sto ja no vi} 6 (Ko sti} 6), Stoj kov 7.

VOJ VO DI NA: Su pi} 6, Me do je vi} 7, Moj sov 7, Traj ko vi} 7, Ili} 6, Abu ba kar 7, Ste va no vi} 7, Me re ba {vi li 7, Vu li ~e vi} 7, A|u ru 6 (Bo jo vi} 6), Pa vlo vi} 7.

Ako su pre dve se zo ne fud ba le ri Voj vo di ne sre} no do {li do bo da u Ja go di ni ovo ga pu ta for tu na je bi la uz do ma }i na. Voj vo di na je nad i gra la Ja go din ce, stvo ri la 4-5 sto po stot nih pri li ka, ali je po sti gla sa mo je dan gol. Na dru goj stra ni do ma }in je iz je di ne pra ve ak ci je us peo da za tre se mre `u gol ma na Su pi }a {to mu je na kra ju bi lo do voq no za ve li ki bod.

Ve} po sle pet mi nu ta od pr vog su dij skog zvi `du ka bi lo je ja sno da su cr ve no-be li mno go kva li tet ni ji. Go sti su se za sve pi ta li na te re nu, dik ti ra li tem po, a pr vu ide al nu pri li ku ima li su u 35. mi nu tu. Me re ba {vi li je kre nuo u kon tru, iz dr -

Miroslav Stevanovi}

`ao duel sa su par ni~ kim igra ~em, a on da ide al no upo slio Bra nu Ili }a. Na pa da~ Voj vo di ne na {ao se sam is pred is tr ~a log [i mi }a, po ku {ao je da ga lo bu je ali je lop ta pre le te la pre ko go la. Sa mo dva mi nu ta ka sni je opet je Me re ba {vi li bio za ~et nik le pe ak ci je ko ju je na sta vio Abu ba kar i po sle uba ~e ne lop te na dru gu sta ti vu u na -

Va qak i da qe me qe Par ti zan - Rad 1:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 5.000, su di ja: Vu ka di no vi} (Be o grad). Stre lac: Edu ar do u 26. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pa jo vi}, Lu ka (Rad).

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 7, Rni} 6, Iva nov 6, La zev ski 6, Smi qa ni} 6, Ka ma ra 7, Ili} 7, To mi} 7 (Ba bo vi}), Mar ko vi} 7 (Di a ra), Edu ar do 7 (Jo van ~i} 6).

RAD: Da ni lo vi} 6, Jo va no vi} 6, Oco ko qi} 5, Pa jo vi} 5, Mi li vo je vi} 6, Lu ka 6, An dri} 5 (\ur |e vi}), Mi tro vi} 6, Ko ji} 6, Sta no je vi} 6, Le ko vi} 5.

Eduardo

Ri va li su u me~ u{li sa raz li ~i tim ras po lo `e wi ma. Va qak

oso ko qen se ri jom po be da, a gra |e vi na ri uz dr ma ni po sle tri ve za na po ra za. U pr vom po lu vre me nu vi |en je do bar fud bal, na pa da~ ki, bez kal ku la ci ja. Ve} u 12. mi nu tu do ma }in je mo gao do vo| stva. Ak sen ti je vi} je pro {ao po de snoj stra ni, cen tri rao u {e sna e ste rac, a {ut Ili }a sa se dam me ta ra je iz blo ki ran. Ma lo po tom To mi} je ci qao u vi si ni pe nal ti ka, is ko sa ali je Da ni lo vi} od bra nio uda rac. U 16. mi nu tu pre tio je i Rad. Rni} je po gre {io, Ko ji} iza {ao sam pred Stoj ko vi }a, ali se zbu nio. Od mah za tim Lu ka sa dis tan ce tre se pre~ ku pro tiv ni ka. U 24. mi nu tu cen tri ra Mar ko vi}, a To mi} na dru goj sta ti vi pro pu {ta pri li ku za Par ti zan. Ma lo po tom va qak je po veo. Iva nov je po slao lop tu kroz sre di nu, Edu ar do je po sta vio no gu i sa ivi ce {e sna e ster ca lo bo vao Da ni lo vi }a. Sle di ma lo za ti {e,a on da opet pre ti Bra zi lac.

U na stav ku do ma }in ra zu mqi vo ni je sr qao, ali ni Rad se ni je pro sla vio. U 64. mi nu tu {an sa za Par ti zan. Mar ko vi} je asi sti rao To mi }u, a ovaj is ko sa sa osam me ta ra ni je is ko ri stio pri li ku.

U 80. mi nu tu Ili} je {u ti ro, ali Da ni lo vi} bio na me stu. I pred sam po sled wi zvi `duk su di je Vu ka di no vi }a Rad uma lo ni je iz jed na ~io, ali je Stoj ko vi} bio na me stu.

I. L.

le tu je bio Ste va no vi}, {u ti rao, ali je lop ta pro hu ja la tik po red de sne sta ti ve gol ma na [i mi }a.

De jan Vu ki ~e vi} opre de lio se da u po lu vre me nu in di spo ni ra nog A|u rua osta vi u svla ~i o ni ci, a na te ren po {a qe ne ka da {weg na pa da ~a Ja go di ne Bo jo vi }a. Od nos sna ga na te re nu prak ti~ no je ostao isti, Voj vo di na je

i da qe na pa da la, a no vu {an su stvo ri la je u 59. mi nu tu. Me re ba {vi li je pro i grao Ste va no vi }a, a re pre zen ta ti vac BiH ide al no je upo slio Abu ba ka ra. Ka me ru nac je u vi si ni be le ta~ ke unu tra {wim de lom sto pa la za hva tio lop tu ko ja je na iz ne na |e we svih na sta di o nu pro hu ja la iz nad pre~ ke. Ipak, upor nost i stal ni ata ci No vo sa |a na uro di li su plo dom u 66. mi nu tu. Abu ba kar je po le voj stra ni pre ga zio svog ~u va ra i uba cio lop tu na dru gu sta ti vu, Ste va no vi} je bio u na le tu, za pli vao je kroz va zduh i gla vom po slao lop tu u ne bra we ni deo mre `e.

Po sle krat ko traj nog za ti{ ja i ula ska u igru ne ka da {weg No vo sa |a ni na Og we na Mu drin skog i Vla di mi ra Mi len ko vi }a do ma }in je iz jed na ~io. Bi la je to je di na pra va ak ci ja Ja go di na ca ka da je po sle le pog cen tar {u ta Pro ti }a, Mi len ko vi} u pa du s de se tak me ta ra za hva tio lop tu gla vom. Na pu tu ka mre `i lop ta je za ka ~i la sta ti vu, pre va ri la Su pi }a i za vr {i la iza we go vih le |a. D Do kra ja utak mi ce Voj vo di na je ima la pri li ku da po be di. Po sle kon tre Pa vlo vi} iza {ao sam is pred gol ma na [i mi }a, ras pa lio je po lop ti, ali je ~u var mre `e Ja go di na ca kraj wim na po rom spre ~io po go dak. Po sle sve ga pri ka za nog ja sno je da do ma }in ima mno go vi {e raz lo ga da sla vi.

S. Sa vi}

HAJ DUK DO ^E KU JE CR VE NU ZVE ZDU

Go stu ulo ga fa vo ri ta

Na kon ~e ti ri start ne po be de Ku qa ni su ve za li dva po ra za, dok je na kon start nog po ra za Cr ve na zve zda ve za la pet uza stop nih po be da. To su ~i we ni ce i u ta kvom od no su sle di der bi 6. ko la.

- Na ma je sva ka utak mi ca der bi, bez ob zi ra da li nam do la zi Zve zda ili je to Par ti zan, ili ne ko tre }i. Bi }e te {ko, jer je Zve zda fa vo rit i zbog iga ra u po sled we vre me i zbog ime na.

Ono {to je si gur no mi }e mo da ti sve {to mo `e mo pred svo jim na vi ja ~i ma ka ko bi do {li do po zi tiv nog re zul ta ta, a to je sve sem po ra za – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ne boj {a Vig we vi}.

Je su li dva ve za na po ra za, od Par ti za na u pr ven stvu i Ko lu ba re u Ku pu, po qu qa la sa mo po u zda we u ta bo ru Haj du ka?

- Mi slim da ni su. Na {e start ne po be de ni su slu ~aj ne i po ka zu ju kva li tet eki pe. Ovo {to nam se u po sled we dve utak mi ce de si lo je mo `da sa mo ma lo otre `we we da vi di mo gde smo i {ta smo i da mno go dru ga ~i je mo ra mo da u|e mo u ne ke utak mi ce, ka kva je sa Zve zdom. Ne sme da nas po ne se ta pri ~a o der bi ju, jer je Zve zda ap so lut ni fa vo rit i sa mo sa kva li tet nim pri stu pom mo `e mo da do |e mo do re zul ta ta. Haj duk je pro tiv Zve zde pra vio re zul ta te i ka da ni je imao ne ku igru, na ne ki mo tiv i na dam se da }e ta ko bi ti i da nas – ja san je Vig we vi}.

Bojan Bra}

Ka da je sta we u igra~ kom ka dru Ku qa na stra teg Haj du ka ne ma ve }ih pro ble ma.

- Sem Mak si mo vi }a svi osta li su zdra vi i si gur no da je dva ~e ka ju su sret, a ne ke sit ni je po vre de kod po je di nih igra ~a ne }e ih spre ~i ti da na stu pe na utak mi ci – re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ne boj {a Vig we vi}.

Ove re ~e ni ce mo gu da ti i od go vor na pi ta we ko ji }e sa stav Haj du ka bi ti su prot sta vqen Cr ve noj zve zdi. Onaj ko ji je i naj ~e {}e igrao u pret hod nih pet ko la pr ven stva, a to zna ~i: Bra}, Pa u qe vi}, Ko va ~e vi}, Muj dra gi}, La li}, ^o vi lo, Bu ba lo, Ra gi po vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i ]o vin. \. Bo ja ni}

TRE NER ZVE ZDE PRO SI NE^ KI PRED DUEL U KU LI

Optimista sam, uhvatili smo formu Zve zda je sru {i la ne u god nu tra di ci ju u ^a~ ku pro {le ne de qe, mo `e li da ode ko rak da qe i to isto u~i ni u Ku li. Od go vor je od mah po nu dio tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

- Zve zda je fa vo rit, po la ko „hva ta mo“ pra vu for mu, da }e mo sve od se be da osvo ji mo no va tri bo da. Op ti mi sta sam, iako znam da u Ku li ni smo ba{ naj bo qe pro la zi li u pro te klom pe ri o du.

Haj duk je pra vi hit ove se zo ne.

- Ima ju re zul ta te za re spekt. Do `i ve li su je di ni po raz od Par ti za na u Hum skoj, {to je o~e ki va na i nor mal na stvar. Da kle, be le `e li su tri jum fe u su sre ti ma sa eki pa ma sli~ ne kla se.

Vi deo sam utak mi cu pro tiv Bor ca u ko joj su sre} no do {li do pre o kre ta. Re~ je o or ga ni zo -

va noj eki pi, tak ti~ ki di sci pli no va noj, ko ja je de fan ziv no or jen ti sa na, ima do bre pre ki de i kon tru- ana li zi rao je ri va la Pro si ne~ ki.

Ni su se cr ve no- be li prol sa vi li ne dav no u Ku pu pro tiv Mla do sti u Lu ~a ni ma.

- Mo `da sam su bjek ti van, ali je to bi lo so lid no iz da we. Pro tiv nik ni je ~e sti to za pre tio i da ni je bi lo onog kik sa od bra ne u fi ni {u me ~a bio bih pot pu no za do vo qan par ti jom na iz u zet no te {kom te re nu. Ne mo `e se vi {e po be |i va ti sa 5:0 bez ob zi ra na sna gu ri va la. Da kle, ako bu de mo mo ti vi sa ni i tr ka~ ki ras po lo `e ni, a ne ma raz lo ga da se to ne do go di, on da na po vr {i nu is pli va i kva li tet ko ji do no si pre va gu. U Ku li sve za vi si od Zve zde- ja san je Pro si ne~ ki.

Pro ra dio je i Kri sti jan Bor ha, efekt nim go lom u Lu ~a ni ma do neo je Zve zdi pla sman u na red nu run du Ku pa.

- Sprem ni smo za ne u god no go sto va we. Ka `u mi sa i gra ~i da ni smo po be di li ta mo tri go di ne. Vre me je da pad ne Haj duk. Pro {li smo kroz bu ran pe riod po sle eli mi ni ca i je sa evrop ske sce ne, sta bi li zo va li se, igra mo sve bo qe i si gur ni je. Okre nu ti smo osva ja wu do ma }ih tro fe ja, mo ra mo u se ri ji da po be |u je mo. Na dam se da }u po no vo bi ti efi ka san, jer sam pro bio led- na ja vio je Bor ha.

Cr ve no- be li ne ma ju ka drov skih pro ble ma, ali tre ner Pro si ne~ ki ovo ga pu ta ni je sa op {tio start nu po sta vu.

Z. R.

18

sport

nedeqa25.septembar2011.

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JE

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NE

Ri sto vi} za na sta vak No vi po raz Te me ri na ca tra di ci je Slo ga - Rad ni~ ki (NP) 0:3 (0:1)

No vi Sad - Ba nat 0:1 (0:1) NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca: 500, su di ja: Va si} (No vi @ed nik). Stre lac: Ri sto vi} u 14. mi nu tu za Ba nat. @u ti kar to ni: Sko pqak, Mi {an, Jo va no vi}, Ili} (No vi Sad), Zo wi} i Ri sto vi} (Ba nat).

NO VI SAD: Ri sti} 6, Le ko vi} 6, Ma go~ 7, Sko pqak 6, Ja ko vqe vi} 6, Mi {an 6, Tu feg xi} 7, Tin -

tor 6 (od 70. Fi li po vi} -), Jo va no vi} 6 (od 61. Rok sa 6), Mi lo vac 6, Ili} 6 (od 57. Ba ji} 7).

BA NAT: Kne `e vi} 8, Zo wi} 7, Ko sti} 7, Jo vi} 7, Je re mi} 7 (od 87. Rni}), Ca vri} 7, Sa mar xi} 8 (od 63. Mi lo va no vi} 7), Ri sto vi} 8 (od ^a vri} -), Mi lo je vi} 7, Pe {i} 8, An ta na si je vi} 7.

Na kon tri ve za ne po be de, ka na rin ci su mo ra li da ~e sti ta ju fud ba le ri ma Ba na ta na po be di 1:0 u voj vo |an skom der bi ju, ~i me su go sti na sta vi li tra di ci ju ne po be di vo sti na De te li na ri ko ja je du ga de set go di na. go di ne. Ju nak su sre ta bio je Ri sto Ri sto vi} ko ji je na asi sten ci ju Vla di mi ra Sa mar xi }a u 14. mi nu tu po sti gao je di ni po go dak na me ~u.

Pr vo po lu vre me je po ~e lo ofan zi vom No vo sa |a na ko ji su br zo us po sta vi li ini ci ja ti vu, ali su go sti bi li ti ko ji su po sti gli po go dak. Sa mar xi} je sjaj no pri mio du bin sku lop tu, iz pr ve upo slio Ri sto vi }a, a ovaj je maj stor skim udar cem iz te {ke po zi ci je po slao lop tu iza le |a Ri sti }a. Dva mi nu ta ka sni je Ri sto vi} je spa sio sop stve nu mre -

`u. Tin tor je iz veo kor ner, Mi lo vac je na pr voj sta ti vi pri mio od bi je nu lop tu na ~e ti ri me tra, a si gu ran po go dak spre ~io je Ri sto vi} ko ji je us peo da iz blo ki ra ka pi te na No vog Sa da. Od {an si u pr vom po lu vre me nu tre ba iz dvo ji ti uda rac Mi lov ca sa ne kim 20 me ta ra ko ji je gol man Kne `e vi} te {kom mu kom iz ba cio u kor ner i pri li ku Tu feg xi }a, ka da je ume sto da {u ti ra po ze mqi sa osam me ta ra, pre ba cio gol.

Sve do 75. mi nu ta, pu bli ka na De te li na ri ni je ima la {ta da vi di na te re nu. Do ma }i su igra li do sta ras tr za no i ner vo zno, po ku {a va ju }i da pro bi ju be dem Ba na ta. Ula skom u igru Ba ji }a, Ro ske i

No vi Sad - Ba nat Be `a ni ja - ^u ka ri~ ki Sin |e li} - In |i ja Do wi Srem - Na pre dak

0:1 2:2 2:0 1:0

Da nas Rad ni~ ki (S) - Srem Te le op tik - Mla di rad nik Ko lu ba ra - Pro le ter Mla dost (L) - Rad ni~ ki (N) Slo ga (K) - Mla de no vac 1. Rad ni~ ki (N) 6 2. Ba nat 7 3. Ko lu ba ra 6 4. Mla de no vac 6 5. Mla dost (L) 6 6. Be `a ni ja 7 7. No vi Sad 7 8. Do wi Srem 7 9. Pro le ter 6 10. In |i ja 7 11. Slo ga (K) 6 12. Te le op tik 6 13. ^u ka ri~ ki 7 14. Rad ni~ ki (S) 6 15. Sin |e li} 7 16. Na pre dak 7 17. M. rad nik 6 18. Srem 6

4 3 4 3 2 2 3 2 3 3 2 2 1 2 2 1 1 1

2 3 0 1 4 4 1 3 0 0 2 1 4 1 1 3 2 2

(16) (16) (16) (16) (16)

0 10:5 1 8:4 2 9:6 2 10:8 0 4:2 1 5:4 3 9:10 2 5:4 3 5:5 4 7:9 2 5:6 3 7:6 2 7:9 3 5:7 4 10:14 3 4:8 3 6:7 3 6:8

14 12 12 10 10 10 10 9 9 9 8 7 7 7 7 6 5 5

U sle de }em ko lu (1/2. ok to bra) sa sta ju se: Pro le ter - Sin |e li}, Ba nat Slo ga (K), In |i ja - Te le op tik, ^u ka ri~ ki - Ko lu ba ra, Na pre dak - No vi Sad, Rad ni~ ki (S) - Be `a ni ja, Rad ni~ ki (N) - Do wi Srem, Mla di rad nik Mla dost (L), Srem - Mla de no vac.

Fi li po vi }a, ka na rin ci su za i gra li ofan ziv ni je, a kao plod ta kve igre su i {an se Tu feg xi }a u 79. i Mi lov ca u 81. mi nu tu, ali je Kne `e vi} oba pu ta sjaj no in ter ve ni sao. A u fi ni {u Pre drag Je re mi} pro pu stio je pri li ku da sta vi ta~ ku na su sret. Od li~ no je Je re mi} po vu kao kon tru i upo slio is tr ~a log Mi lo va no vi }a, ali je ovaj tra qa vo {u ti ro uz de snu sta ti vu Ri sti }a. I na kra ju utak mi ce vi |en je i jed na spo ran de ta qa. U 88. mi nu tu Tin tor je iz veo kor ner, a od bi je na lop ta po go di la je u ru ku Ca vri }a, ali je su di ja Va si} sa mo od mah nuo ru kom.

I. Gru bor

Je dan ali vre dan Do wi Srem - Na pre dak 1:0 (1:0) PE ]IN CI: Sport ski cen tar Su va ~a, gle da la ca 500, su di ja: Sto il ko vi} (Be o grad), stre lac: Pet ko vi} u 15. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Pet ko vi} i Star ~e vi} (Do wi Srem), N. Mi lo sa vqe vi} i Pa u no vi} (Na pre dak). Cr ve ni kar ton: Pet ko vi} (Do wi Srem).

DO WI SREM: Star ~e vi} 7, To {i} 7 (od 78. Ri stov 7), Jo si mov 7, Vu ko brat 7, Mar ko vi} 7, Bu ko rac 8, Pet ko vi} 7, La ki}Pe {i} 7, Jo va no vi} 7 (od 63. ^or da {i} 7), Jan ko vi} 7 (od 81. Ra di {i} 7), La ki }e vi} 8.

NA PRE DAK: Jan ko vi} 8, N. Mi lo sa vqe vi} 7, S. Mi lo sa vqe vi} 7 ( od 73. Miq ko vi} 7), Po po vi} 7, I. Pe tro vi} 7, Pa u no vi} 7, Mi lo {e vi} 7 (od 75. N. Pe tro vi} 7), Pe tro ni je vi} 7, Spa so je vi} 7, Mi lu no vi} 7, Ra do va no vi} (od 13. Ma rin ko vi} 7).

Do wi Srem je do {ao do dru ge pr ven stve ne utak mi ce i sa mo po to me }e se pam ti ti utak mi ca pro tiv Na pret ka. Do ma }i fud ba le ri su igra li u gr ~u. U 15. mi nu tu, na kon jed ne ak ci je do ma }i na, Ne ma wa Mi lo sa vqe vi} u svom ka zne nom pro sto ru po vu kao za dres To {i }a, na kon ~e ga Sto il ko vi} do su |e pe nal, ko ji is ku sni Pet ko vi} pre tvo rio u gol. Neo d lu~ nost od bra ne Na pret ka u 33. mi nu tu ne ka `wa va Jan ko vi}. Go sti ne ko li ko mi nu ta ka sni je su pro pu sti li div nu pri li ku da pre ko Mi lu no vi }a us po sta ve re zul tat sku rav no te `u.

Od 60. mi nu ta Do wi Srem je ostao sa igra ~em ma we: Pet ko vi} je do bio cr ve ni kar ton zbog igra wa ru kom, a sa mo dva mi nu ta ra ni je je do bio `u ti (zbog za dr `a va wa lop te). U 67. mi nu tu To {i} se iz bo rio za lop tu i upo slio Mar ko vi }a, ko ji ni je us peo da je iz kon tro li {e u iz gled noj pri li ci. Da pe }i na~ ki pr vo li ga{ ima ve li kih pro ble ma sa re a li za ci jom vi de lo se i u 75. mi nu tu. Na kon ne u spe le of sajd zam ke Bu ko rac je pro i grao To {i }a, ko ji je iz bio pred Jan ko vi }a i ume sto da po {a qe lop tu u

mre `u, po go dio je gol ma na Na pret ka. @. Ra di vo je vi}

Sin |e li} - In |i ja 2:0 (1:0) NI[: Sta dion De lij ski vis, gle da la ca: 500, su di ja: Mi la no vi} (Pe tro vac na Mla vi), stre lac \or |e vi} u 41. i 58. mi nu tu. @u ti kar to ni: Alek si}, G. Stoj ko vi} (Sin |e li}).

SIN \E LI]: Jo vi} 7, G. Stoj ko vi} 7, Mar ko vi} 7, Mar kov 7, D. Ste fa no vi} 7, Ri sti} 7, \or |e vi} 8 (od 72. Ve li~ ko vi} –), Ko la re vi} 7, Alek si} 6, S. Ste fa no vi} 7 (od 87. N. Stoj ko vi} –), Jo va no vi} 7 (od 77. Ma rin ko vi} –).

IN \I JA: Jov {i} 7, Kne `e vi} 6, @i va no vi} 6, Ro di} 5, Ko la rov 5, Cvet ko vi} 5, Ra do va no vi} 6 (od 76. Li va ja –), An tu nov 6 (od 46. Ja ga wac 6), Vu ko ji ~i} 6 (od 62. Ko sti} 6), Ke ki} 6, Le ma ji} 6.

Naj bo qe je se we iz da we Ni {li ja po seb no je obe le `io dvo stru ki stre lac Pre drag \or |e vi}, le to {we po ja ~a we iz Ja go di ne. Bra vu skrom nih go sti ju ot kqu ~ao je u 41. mi nu tu. Po got ku je pret ho dio sja jan so lo pro dor po le voj stra ni, ule teo je br zo no gi \or |e vi} u ka zne ni pro stor i is ko sa sa de set

me ta ra, go to vo iz mr tvog ugla, po slao lop tu u mre `u.

Isti fud ba ler ot klo nio je sve di le me oko po bed ni ka u 58. mi nu tu, kad je uba ~e nu lop tu efekt nim udar cem gla vom sa osam me ta ra po slao iza le |a gol ma na go sti ju – 2:0.

Ni {li je su i u dru gom de lu su sre ta bi le bo qe, a {to po be da ni je znat no ube dqi vi ja „za slu ge“ pri pa da ju pre sve ga Mar ku Alek si }u.

J. Mar ja no vi}

Voj vo |an ska li ga Is tok Je din stvo (BK) - Pro le ter 2:2, Je din stvo (NB) - Rad ni~ ki (B) 3:2, Slo bo da (NK) - Bu du} nost (SC) 1:0, Ko lo ni ja - Rad ni~ ki (Z) 1:1, Di na mo (P) - Ko za ra 4:2.

Voj vo |an ska li ga Za pad Ju go vi} - In deks 0:3, Cr ve na zve zda - Po let (S) 2:0, Bo rac Sta ni {i} 1:1, Ba~ ka (BP) Omla di nac 2:0, Pr vi maj - Obi li} 5:2, Rad ni~ ki (SM) - Mla dost (T) 5:1.

BUN DES LI GA

Pre o kret {am pi o na Iz ke ca u dvoj ku i to go lom u 90. mi nu tu. Ta ko je {am pion Ne ma~ ke Bo ru si ja iz Dort mun da sti gla do pr ve po be de u go sti ma ove se zo ne tek u ~e tvr tom po ku {a ju. Sed mo ko lo Bun de sli ge po ~e lo je pr vom po be dom ne ka da mo} nog Ham bur ge ra u [tut gar tu i to po sle vo| stva do ma }ih na po lu vre me nu, a na sta vqe no je u istom sti lu. [am pion, Bo ru si ja iz Dort mun da, za be le `i la je pr vi tri jumf na go sto va wi ma ove se zo ne i to ta ko |e „iz ke ca u dvoj ku”. Bo ru si ja je gu bi la na po lu vre me nu u obli `wem Majn cu,

ali je go lom Pi {~e ka u 90. mi nu tu sti gla do pr va tri bo da van svog Vest fa le na.

Re zul ta ti 7. ko la: Bo ru si ja Men hen glad bah - Nir nberg 1:0 (1:0) (Dams pen 76), Aug sburg Ha no ver 0:0, [al ke - Fraj burg 4:2 (1:1) (Far fan 33, Hun te lar 62, Holt bi 67, Raul 74 - Si se 3, Jen dri {ek 83), Majnc - Bo ru si ja Dort mund 1:2 (0:1) (Mi ler 33 - Pe ri {i} 64, Pi {~ek 90), Volf sburg - Kaj ser sla u tern 1:0 (0:0) (De xa ga 63), Ba jern - Ba jer 2:0.

TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 500, su di ja: Stan ti} (Su bo ti ca). Strel ci: Pu ni {i} u 43. Ro mi} u 56. i Pa vlo vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Po pin, Su vaj xi}, Uze lac (Slo ga), a Rni} (Rad ni~ ki).

SLO GA: Jor gi} 6, To mi} 6 (Si mi}), Kli su ra 6, Mi qa no vi} 7, Sta no jev 7, Su vaj xi} 6 (Ko si} 6), Bub we vi} 6 (De sni ca 6), San ko vi} 7, Po pin 6, Mi jin 7, Uze lac 6.

RAD NI^ KI: Uro {e vi} 8, Za go rac 7, Ba ji} 7, Ro mi} 8 (Ba le {e vi}), Rni} 7, ^e ~a ri} 7 (Tum bas), ^e pr wa 7, Isa i lo vi} 7, Ivi} 6 (Ga ji}), Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 8.

Po be da na do ma }em te re nu i da qe je mi sa o na ime ni ca za fud ba le re Slo ge, po {to ni iz ~e tvr tog po ku {a ja ni su pro na {li do bit nu kom bi na ci ju. Der bi ko la pro te kao je u ini ci ja ti vi Te me ri na ca, ali gol man Bo `i dar Uro {e vi} sa ~u vao je Pa zov ~a ni ma oreol ne po ra `e no sti. Ka zna za pro ma {a je Po pi na, Bub we vi }a, Su vaj xi }a i Mi qa no vi }a, sti gla je u 43. mi nu tu, ka da je ^e pr wa cen tri rao a ka pi ten Da li bor Pu ni {i} udar cem gla vom na ci qao me tu.

Go sti su udvo stru ~i li ka pi tal po ~et kom na stav ka po {to je Ra do mir Ro mi} sta vio ta~ ku na le pu ak ci ju Isa i lo vi }a i Rni }a. Pe ~at na tri jumf uda rio je Bo ri slav Pa vlo vi}, lop tu je kao iz ka ta pul ta za ku cao pod pre~ ku, na kon {to je Ba ji} na pra vio sla lom kroz od bra nu do ma }i na.

M. Me ni }a nin

Tek sti lac Iites - Pa li} 1:1 (1:0) OYACI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja: Pan to vi} (Ru ma). Strel ci: Triv ko vi} u 38. za Tek sti lac Ites, a Di ni} u 81. mi nu tu za Pa li}. @u ti kar to ni: Ka u rin i Ma ra{ (Tek sti lac Ites), a Trip ko vi}, Plav {i}, Pa vlo vi} (Pa li}).

TEK STI LAC ITES: Mar ti} 7, Me di} 7, Dok ni} 7, D. Vu ko vi} 7, Top ~a gi} 8, Ma ki} 7, V. Vu ko vi} 6 (Kr {i} 7), Ka u rin 8, Ma ra{ 7 (Pe ru ni ~i}), Pa u no vi} 8, Triv ko vi} 8.

PA LI]: Jo va no vi} 7, Cvet ko vi} 7, An ti} 6, Plav {i} 6 (Jev ti} 6), Sto ja no vi} 7, Sa la ti} 7, Di ni} 8, Trip ko vi} 8, Var ga 7, Jo va no vi} 6 (Ja go di} 6), \u ki} 6 (Pa vlo vi} 7).

Tek sti lac ites je ove je se ni ~e tvr ti put re mi zi rao pred svo jim na vi ja ~i ma. Oxa ~a ni su bi li bo qi ri val u pr vom po lu vre me nu ka da su do {li i do pred no sti. U 38. mi nu tu naj bo qi po je di nac Ste fan Triv ko vi} se do bro sna {ao u pro tiv ni~ kom {e sna e ster cu i sa vla dao gol ma na go sti ju Alek san dra Jo va no vi }a. U dru gom po lu vre me nu vi |e na je mno go bo qa igra ne go u pr vih 45 mi nu ta. Bi lo je do sta pri li ka. Go sti ju }i tim je na stu pio sa de vet bo nus fud ba le ra. U po sled wih 10 mi nu ta go sti Pa li }a su sti gli do iz jed na ~e wa. Gol je po sti gao Ste fan Di ni}. Do ma }i po ku {a va ju na sve na ~i ne da do |u do go la pro tiv ni ka ali u to me ni su uspe va li.

S. Jo vin

OFK Ki kin da - Do li na 3:0 (0:0) KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca 250, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin). Strel ci: Kne `e vi} u 64. Ro si} u 66. i Ge ci} u 75. mi nu tu. @u ti kar to ni: Kne `e vi} (OFK Ki kin da), a Sta ji} (Do li na). Cr ve ni kar ton: Nin kov (Do li na).

OFK KI KIN DA: @iv kov 7, Me ji} 7, Kne `e vi} 8 (Cr no mar ko vi}), Be le uc 8, Ba bi} 8, Plav {i} 8, Kre so ja 7, Ku bu ro vi} 7 (Ka va ri} 7), Ro si} 8 (Jan ko vi}), Ge ci} 8, Ma li no vi} 8.

DO LI NA: Jev ti} 7, P. ^i zik 7 (Iva ni {e vi} 6), Mi la {i no vi} 6 (Jo si mo vi} 6), To {kov 6, Ne du ~in 6, Trip ko vi} 7, \o ko vi} 7, Sa mar xi} 6 (Vla du), Nin kov 6, D. ^i zik 6, Sta ji} 7.

Fud ba le ri OFK Ki kin de za be le `i li su i dru gu uza stop nu po be du. U pr vih 45 mi nu ta igre ni je bi lo go lo va, igra lo se vi {e na sre di ni te re na, a oba gol ma na tek po ne -

ku in ter ven ci ju. U na stav ku igre do ma }in je op se dao gol go sti ju, tre ner OFK Ki kin de Kre so ja je u 62. mi nu tu u veo Ka va ri }a pa je ta ko Ro si} mo gao da pre |e u na val ni red.

U 64. mi nu tu do ma }i ni su po ve li, u gu `vi se naj bo qe sna {ao is ku sni Ivan Ke ne `e vi} i sa vla dao gol ma na go sti ju. Dva mi nu ta ka sni je u li stu se upi sao i Ro si}, Ma li no vi} mu je do dao lop tu, a ovaj pre va rio gol ma na go sti ju i ne sme ta no po go dio mre `u. U 75. mi nu tu pr vi stre lac Ki kin |a na Bra ni slav Ge ci} iz te {ke po zi ci je is ko sa po go dio mre `u. M. S.

Ve ter nik Vi skol - Mla dost(BJ) 1:1 (0:1) VE TER NIK: Igra li {te Ve ter ni ka, gle da la ca 200, su di ja: Mi ja i lo vi} (Vr {ac). Strel ci: Ka li nov u 49. za Ve ter nik Vi skol, a Ra do ja u 25. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar ton: Fa ber (Ve ter nik Vi skol).

VE TER NIK VI SKOL: An dri ja {e vi} 7, Be ~e li} 7, Fa ber 7, Dra go je vi} 7, Se dlar 7, Mi ja i lo vi} 7, Ka li nov 7, Mar ko vi} 7, @i gi} 7 (Vu ka nac), Ba bi} 6, Iv ko vi} 6 (Ste va no vi} 6).

MLA DOST: Dri ni} 7, Kan tar 7, S. Ra ti} 7, Dra go qe vi} 7, N. Ra ti} 7, Ra do ja 8, Kra gu qac 6 (Sto ja no vi} 6), Jo va no vi} 7, Gra ho vac 7 (Zeq ko vi}), Zu ki} 7, Mu dri ni} 6 (Vi {e kru na 6).

Kre nu li su Ve ter ni ~a ni si lo vi to ka ko bi {to pre po sti gli gol i sti gli do pr ve je se we po be de pred ver nim na vi ja ~i ma. Ima li su pri li ku pre ko Ba bi }a ali se na kon pro i gra va wa @i gi }a, Ba bi} upu stio u dri blin, {u ti rao je, a lop ta se od bi la od sta ti ve u po qe.

Neo ~e ki va no Ja ra ~a ni su do {li u vo| stvo, ta len to va ni Ra do ja pri hva tio je lop tu na dva de se tak me ta ra od go la, {u ti rao je si lo vi to i sa vla dao An dri ja {e vi }a. U na stav ku pop tu na ini ci ja ti va i ofan zi va pla vo-be lih uro di la je plo dom. Br zo no gi Fa ber upu tio je ide a lan cen tar {ut, a Ka li nov je bio na pra vom me stu. Ima li su do voq no vre me na do ma }i da do kra ja me ~a stig nu do dru gog go la, me |u tim Ka li nov i Iv ko vi} pro ma {i li su iz ide al nih si tu a ci ja, ma da i za slu ge za re mi pri pa da ju i sta me noj od bra ni na ~e lu sa gol ma nom Dri ni }em. M. Po po vi}

Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki ([) 1:0 (1:0) BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja: Ma li xan (No vi Sad). Stre lac: \u ka no vi} u 17. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bo {ko vi} (Ba~ ka To po la), a Bje lo{, Aper li}, Pe ro vi} (Rad ni~ ki).

BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 8, Dra gi} 7, Ve se li no vi} 7, Sa mar xi ja 8, Jo ve ti} 8, Ra ki} 7, Ma zi} 7 (Mar ti no vi}), Bo {ko vi} 8 (Bo ji}), \u ka no vi} 8, Ra kec ki 8, Stan ko vi} 8 (Mi lo va no vi}).

RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 7, Sa vi} 7, Pe tro vi} 7, Bje lo{ 6, Aper li} 7, Si min ki} 7, Zec 6 (Pe ro vi} 6), Vu ~i} 6 (Alek si}), \o ki} 6 (Sto jiq ko vi} 7), Ne di} 6, ]i ri} 6.

Fud ba le ri Ba~ ke To po le upi sa li su pr vu troj ku.Pla vo-be li

Ve ter nik Vi skol - Mla dost (BJ) Ki kin da - Do li na Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki ([) Tek sti lac - Pa li} Ce ment - Du nav Slo ga (T) - Rad ni~ ki (NP)

1:1 3:0 1:0 1:1 0:2 0:3

Da nas Za dru gar - ^SK Pi va ra Sen ta - Vr {ac 1. ^SK Pi va ra 5 2. Rad ni~ ki (NP)6 3. Tek sti lac 6 4. Ki kin da 6 5. Pa li} 6 6. Ce ment 6 7. Sen ta 5 8. Rad ni~ ki ([)6 9. Mla dost (BJ)6 10. Slo ga (T) 6 11. Du nav 6 12. Vr {ac 5 13. Za dru gar 5 14. Do li na 6 15. Ve ter nik 6 16. V. To po la 6

5 4 2 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1

0 2 4 1 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 2 2

(16) (16) 0 10:2 0 11:4 0 6:4 2 9:8 2 9:7 2 7:7 2 7:7 3 8:9 3 5:6 3 5:6 3 8:10 3 6:6 3 7:8 4 5:11 3 5:9 3 4:8

15 14 10 10 8 8 7 7 7 7 7 6 6 6 5 5

U sle de }em ko lu (1/2. ok to bra) sa sta ju se: Rad ni~ ki (NP) - Ve ter nik Vi skol, Du nav - Slo ga (T), Pa li} - Ce ment, Rad ni~ ki ([) - Tek sti lac, Vr {ac - Ba~ ka To po la, Do li na - Sen ta, ^SK Pi va ra - Ki kin da, Mla dost (BJ) - Za dru gar.

pr vi po go dak po sti gli su u 17. mi nu tu iz slo bod nog udar ca. Bo {ko vi} je za u stavqn ne pro pi sno,a \u ka no vi} {a qe lop tu {a qe u gor wi de sni ugao gol ma na Vu ja si no vi }a. Na kon ne ko li ko mi nu ta \u ka no vi }a je po no vo {u ti rao, ali je gol man go sti ju kraj wim na po rom iz ba ci oe lop tu u kor ner. U 25. mi nu tu go sti su ima li ide al nu {an su , ka da je Go ran \o ki} {u ti rao s 10 me ta ra, a gol man Kro ni} us peo da ukro ti we gov uda rac.

U na stav ku igre do ma }i ni kre }u `e {}e, na pa da ju ali go lo va ni je bi lo. S. Sto jiq ko vi}

Ce ment - Du nav 0:2 (0:1) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 250, su di ja: Mi haj lo vi} (Zre wa nin). Strel ci: Fur tu la u 11. i A{}e ri} u 78. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ga {pa re vi}, Mi lo vi}, Ra ki} (Ce ment), a Ja vo rac, Ja gu zo vi}, Ka ~ar (Du nav).

CE MENT: Su ba {i} 6, Ga {pa re vi} 6, Ma ti} 5, Se la ko vi} 6, Ki{ 6 (\u ki} 6), Mi lo vi} 6, \e ri} 6, Xa ri} 6, Mi li }e vi} 6 (^an ko vi}), Gr ko vi} 6, Ra ki} 6, Po le ta no vi} 6.

DU NAV: Kne `e vi} 8, Ja gu zo vi} 7, Ka la ba 8, Ja vo rac 7 (@e `eq 7), Ka ~ar 7, Ili si} 7 (Vi da ko vi} 7), A{}e ri} 8, Zo go vi} 8, Fur tu la 9, Ha ska 7, Je ko vi} 7.

Da ta be la mo `e da za va ra uve ri li su se Ce men to vi igra ~i i na vi ja ~i. Go sti su mu drom tak ti kom tre ne ra Mi haj la Bo {wa ka zna li da ka zne sva ku gre {ku do ma }ih igra ~a. U 14. mi nu tu Stra hi wa Fur tu la iz me |u dva igra ~a Ce men ta pro la zi i ula zi u ka zne ni pro stor i ma ti ra ne mo} nog gol ma na Su ba {i }a. Ce men ta {i po sle pri meq nog go la us po sta vqa ju rav no te `u, ima ju svo je {an se, me |u tim i ovo ga pu ta strel ci se ni su pro sla vi li. U dru gom de lu ista sli ka, go sti sa mo br zim kon tra na pa di ma vre ba ju gre {ke od bra ne Ce men ta, i to se de si lo u 78. mi nu tu, ovo ga pu ta stre lac je bio A{}e ri}. Ka da se sve sa be re Ce men ta {i ma osta je da `a le za pro pu {te nim {an sa ma, a go sti sa svim za slu `e no no se bo do ve ku }i.

B. Star ~e vi}

PRE MI JER LI GA EN GLE SKA

Ube dqi vi ^el zi Fud ba le ri ^el zi ja i Ar se na la ostva ri li su ube dqi ve po be de u 7. ko lu Pre mi jer li ge, a tri jumf je ostva rio i Li ver pul pro tiv Vul vsa na En fil du.

Ar se nal je od li~ nom igrom u dru gom po lu vre me nu do {ao do 3:0 pro tiv Bol to na, i po slao ga na sa mo dno, dok je tim Ar se na Ven ge ra kre nuo po la ko ka sre di ni ta be le. Dvo stru ki stre lac bio je Ro bin van Per si a upi sao se i Aleks Song. ^el zi je po be dio Svon si 4:1, a vo de }i gol po sti gao je Fer nan do To res, na ja viv {i naj zad ula zak u se ri ju go lo va. [pa nac je po tom do bio cr ve ni kar ton, a u na stav ku se is ta kao Ra mi res sa dva go la i po vrat nik Drog ba po sle te {ke po vre de. Po ~a sni gol za Svon si po sti gao je Vi li jams.

U me ~e vi ma 6. ko la fud bal skog {am pi o na ta En gle ske po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Man ~e ster si ti - Ever ton 2:0(0:0) (Ba lo te li 68’, Mil ner 89’), Ar se nal - Bol ton 3:0 (0:0) (Van Per si 46’, 71’, Song 89’), ^el zi - Svon si 4:1 (2:0) (To res 29’, Ra mi res 36’, 76’, Drog ba 90’ - Vi li jams 86’), Li ver pul - Vul ver hemp ton 2:1 (2:0) (Xon son 11;ag, Su a rez 38’ - Fle ~er 49’), Wu kasl - Blak burn 3:1 (2:0) (Dem ba Ba 27’, 30’, 54’ - Oile 37’), Vest Brom vi~ - Fu lam 0:0 Vi gan - To ten hem 1:2 (0:2) (Di jam 50’ - Van der Vart 3’, Bejl 23’), Sto uk - Man ~e ster ju naj ted 1:1.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA SIN GA PU RA

Fe tel, opet, naj br `i Ak tu el ni svet ski pr vak Ne mac Se ba sti jan Fe tel na do brom je pu tu da ve} da nas od bra ni ti tu lu. Na i me, vo za~ Red Bu la je na zva ni~ nom tre nin gu za Ve li ku na gra du Sin ga pu ra na sta zi „Ma ri na Bej” za be le `io 11. pol po zi ci ju ove se zo ne sa vre me nom 1:44,381. Do mi na ci ju Red Bu la u kva li fi ka ci ja ma upot pu nio je Austra li ja nac Mark Ve ber ko ji je iz ve zao dru go vre me (1:44,732) i da nas }e sa Fe te lom kre nu ti iz pr vog re da.

Ovo je pe ti put ove se zo ne da dvo jac Red Bu la star tu je sa pr ve dve po zi ci je. Dru gi red u Sin ga -

pu ru bi }e re zer vi san za pi lo te Me kla re na, Bri tan ce Xen so na Ba to na i Lu i sa Ha mil to na. Pe to vre me po sti gao je [pa nac Fer nan do Alon so iz Fe ra ri ja, a {e sto we gov klup ski ko le ga

Bra zi lac Fe li pe Ma sa. Od pr vih de set vre me u za vr {noj se si ji po sti gao je jo{ Ne mac Ni ko Ro zberg iz Mer ce de sa, ko ji }e star to va ti kao sed mi. We gov su na rod nik i klup ski ko le ga Mi hael [u ma her ko ji je kao i Ro zberg tek na kra ju iza {ao na sta zu ni je po sti gao naj br `e vre me, a pi lo ti Fors In di je Ne mac Adri jan Su til i Bri ta nac Pol di Re sta uop {te ni su ni iza {li na sta zu.

Iz ne na |e we pr vog de la kva li fi ka ci ja je is pa da we Ru sa Vi ta li ja Pe tro va iz Re noa, ko ga je iz pr vih 17. is ti snuo klup ski ko le ga Bru no Se na. Bra zi -

lac ni je us peo da pro |e i dru gi krug kva li fi ka ci ja i star to va }e kao 15. U dru goj se si ji do go dio se i in ci dent ka da je Ja pa nac Ka mui Ko ba ja {i pre le teo pre ko {i ka na u kri vi ni 10 i za -

NLB LI GA NI KAD JA ^A

Faj nal for u apri lu Di r ek t or re g i o nal ne li ge sma tra da }e u 11. se zo ni bi ti na pra vqen ko rak na pred u sva kom smi slu, da }e tak mi ~e we bi ti kva li tet ni je, a kon ku ren ci ja naj ja ~a do sa da.

Na sa stan ku kom pa ni je Si dro i pred stav ni ka klu bo va odr `a nom u Qu bqa ni do go vo re ni su svi de ta qi ve za ni za no vu se zo nu re gi o nal ne NLB li ge i usvo je ne su pro po zi ci je tak mi ~e wa.

Op {ti za kqu ~ak je da }e 11. se zo na Ja dran ske li ge bi ti naj ja ~a do sa da.

- Sa eki pom Ma ka bi ja do bi li smo kva li tet vi {e u li gi, a kon ku ren ci ja ni kad ni je bi la ja ~a. Uve ren sam da }e mo u sva kom po gle du na pra vi ti ko -

rak na pred ove se zo ne”, iz ja vio je di rek tor NLB li ge Jo sip Bi li}, do da ju }i da }e na vi j a ~ i u`i v a t i u vr h un s koj ko {ar ci.

No va se zo na NLB li ge star tu je 1. ok to bra du e lom Kr ka Ma ka bi, dok }e klu bo vi iz Sr bi je za po ~e ti tak mi ~e we ne de qu da na ka sni je.

Ove se zo ne u re gi o nal nom tak mi ~e wu u~e stvo va }e 14 klu bo va - Par ti zan, He mo farm, Rad ni~ ki (Kra gu je vac), Cr ve na zve zda, Olim pi ja, Kr ka, Zla to rog, He li os, Ce de vi ta, Za greb, Ci bo na, [i ro ki, Bu du} nost i Ma ka bi.

Pred vi |e no je da se od i gra 26 ko la do 17. mar ta 2012, dok }e u apri lu bi ti odr `an za vr {ni tur nir „faj nal for”.

SVET SKO PR VEN STO U KO PEN HA GE NU

Bo ri sa vqe vi} 78. ju ni or

Mla di srpsksi re pre z en t a t i v ac Mi lo{ Bo r i s a v qe v i}, ~lan kra q e v a~ k og Me tal ca za u zeo je 78. me sto u ju ni or skoj tr ci na [am pi o na tu sve ta u Ko pen ha ge nu sa 13 se kun di za o stat ka u od no su na po bed ni ka Fran cu za Pjer En ri Le ku si nea. Dru gi srp ski re pre zen ta ti vac \or |e Ste va no vi}, ~lan ni {kog @e le zni ~a ra MBN pla si rao se na 128. me sto sa 8,31 mi nut za o stat ka.

Le ku si ne je sta zu od 126 km (de vet kru go va po 14 km) u oko li ni Ko pen ha ge na pre {ao za

2:48,58 ~a so va (pro sek 44,7 km na ~as). Po bed ni ka je od lu ~io sprint gru pe od tro ji ce vo za ~a.

Dru gi je sti gao Mar tijn De gre ve (Bel gi ja), tre }i Ste ven La mer tink (Ho lan di ja). Po tom je na i {la gru pa od 71 vo za ~a sa dve se kun de za o stat ka, a za tim i gru pa u ko joj je bio Bo ri sa vqe vi}.

Za da na {wi {la ger [am pi o na ta sve ta, drum sku tr ku za se ni o re pri ja vqe no 210 je bi ci kli sta iz bli zu 70 ze ma qa. Ti tu lu bra ni Nor ve `a nin Tor Hu {ovd. Sta za je du ga~ ka 266 ki lo me ta ra.

u sta vio se u za {tit nom zi du. To je pro u zro ko va lo pre kid tre nin ga. Vo za~ Za u be re je za ba le `io 17. naj br `e vre me ali }e jve ro vat ni je }e kre nu ti iz bok sa.

Pred da na {wu tr ku Fe tel ima 284 bo da, sle di Alon so sa 172, te Ba ton i Ve ber sa po 167.

Kod kon struk to ra Red Bul je do sa da sa ku pio 451 bod, Me kla ren 325, a Fe ra ri 254.

Tr ka u Sin ga pu ru pr vi put je odr `a na 2008. go di ne i je di na je no} na tr ka u ka len da ru For mu le je dan. Pr vi po bed nik bio je Fer nan do Alon so za vo la nom Re noa. [pa nac je sla vio i pro {le go di ne, ali sa da u Fe ra ri ju.

Po be du u Sin ga pu ru ima jo{ i Lu is Ha mil ton iz Me kla re na, ko ji je bio naj bo qi 2009. Pi sta je za se zo nu 2009. ma lo mo di fi ko va na u kri vi na ma je dan, dva i

tri, ka ko bi se vo za ~i ma omo gu }i lo pre ti ca we, ali i u kri vi ni 10 gde su vi so ki ivi~ wa ci bi li od go vor ni za ude se u 2008.

Sta za „Ma ri na Bej” u Sin ga pu ru du ga je 5,073 ki lo me ta ra, vo zi se 61 krug ili 309,316 ki lo me ta ra.

Ova pi sta ima ve li ki aero di na mi~ ki po ti sak, pa su ti mo vi spre mi li no va teh ni~ ka i aero di na mi~ ka re {e wa ka ko bi po ve }a li ni vo pri ja wa wa bo li da, kao {to su raz li ~i ti di zaj ni pred weg i zad weg kri la, te ne kih do da ta ka na {a si ji ili is pod we. Po {to na ovoj sta zi do sta tr pe i ko~ ni ce i tu }e bi ti no vih re {e wa, kao {to su mno go ve }i otvo ri za hla |e we.

Tr ka za Ve li ku na gra du Sin ga pu ra vo zi se da nas u 14 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu (20 sa ti po lo kal nom vre me nu).

G. M.

@i vo ji no vi} ~lan Dej vis kup ko mi te ta Pred s ed n ik Te n i skog sa v e z a Sr b i j e Slo b o d an @i v o j i n o vi} iza bran je na kon -

Slo bo dan @i vo ji no vi} gre su Me |u na rod ne te ni ske fe de ra ci je (ITF) u Bang ko ku za ~la na Dej vis kup ko mi te ta. U

sa op {te wu Te ni skog sa ve za Sr bi je na vo di se da je to „ko mi tet sa naj ve }im ugle dom i te `i nom u ITF, a Sr bi ja je do bi la svog pred stav ni ka ko ji }e ite ka ko u na red nom pe ri o du svo jim uti ca jem, pri su stvom i ra dom po mo }i da mno gi pro gra mi u raz vo ju te ni sa mno go br `e za `i ve.

- Pre s re } an sam zbog pri zna wa i to je ve o m a zna ~ aj n o za ugled T[ i Sr b i j e.

U~i ni }u sve da oprav dam po v e r e w e bor d a di rek to ra ITF, s ob zi rom da je bi lo pu no kan di da ta za ovo jed no me sto, ko ji sva ki na svoj na ~in za slu `u ju da se na |u ov de gde sam ja. re kao je @i vo ji no vi} po sle iz bo ra.

\o ko vi} spre man za Pe king No vak \o ko vi} se do bro opo ra vqa od po vre de za do bi je ne na US ope nu, a ob no vqe ne u me ~u Dej vis ku pa pro tiv Ar gen ti ne, i bi }e spre man za tur nir u Pe kin gu.

- No vak se opo ra vqa i bol nost je sma we na, pa smo za to od lo `i li mag net nu re zo nan cu.

Te re pi je je po ~eo od mah po sle ob na vqa wa po vre de i one i da qe tra ju. Ve ro vat no }e mo ra ti jo{ ne ko vre me da mi ru je, ali o ta~ nom pe ri o du }e mo pri ~a ti po sle pre gle da u po ne de qak. Za sa da mo `e da ra di sa mo fi zi~ ke ve `be, bez te ni sa - ka `e dok tor Zde slav Mi lin ko vi}.

U Ki ni se po di gla ve li ka pra {i na oko No va ko vog u~e {}a, pa je na zva ni~ nom saj tu iza {lo sa op {te we, ka ko bi se smi ri le stra sti na vi ja ~a. Pro {le ne de qe se pri ~a lo da }e No vak mo ra ti da pa u zi ra ~e ti ri ne de qe i sa mim tim pre sko ~i Pe king. Fa no vi su se uz ne mi ri li, ali ne ma po tre ba, jer \o ko vi }ev agent ka `e da svet ski broj

1 ne raz mi {qa o od u sta ja wu od tur ni ra, ni ti je ofi ci jal no oba ve stio or ga ni za to ra o toj na me ri. Ki ne zi su stu pi li u kon takt i sa \o ko vi }e vim stri cem Go ra nom.

- No vak se za i sta po vre dio i u pred sto je }em pe ri o du }e mo ra ti do bro da se od mo ri. Ipak, fa no vi ne tre ba da bri nu, jer po vre da ni je ozbiq na i si gur no iz la zi na te ren u Pe kin gu.

Tur nir u ki ne skoj pre sto ni ci po ~i we 3. ok to bra, a srp ski as bra ni ti tu lu.

FEQTON

19

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

42

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Ostao sa mo kan di dat za se lek to ra Uze li smo mi taj pe har, ali za {e da bi mi po sle bi lo bo qe?

Osta je jo{ da se od i gra po me ne je bi lo naj va `ni je da je eki pa igra la fan ta sti~ no. Na - sled we ko lo. A za sve to vre me rav no, u okvi ri ma Tan za ni je. imam pro blem s auto mo bi lom Us peo sam ne ka ko da sklo pim ko ji mi je pri pa dao po ugo vo ru. koc ki ce od igra ~a ko je sam za te - Ta ko |e sa sme {ta jem, ko ji ni je kao. U po lu se zo ni ni smo us pe li od go va ra ju }i po do go vo ru, i s ni ko ga ni da pro da mo ni ti do ve - pla tom. Ja do bi jam pla tu, ali de mo. Od mah po sle ovog tur ni ra stal no ka sni po de se tak i vi {e kre nuo je dru gi deo pr ven stva. da na i stal no mi se ne {to od u zi Po be di li smo sve utak mi ce u ma od pla te, a da ne znam {ta. ni zu, do du e la sa Sim bom. De vet Ni je stvar u to me {to ona ka sni utak mi ca. Pre o sta le su jo{ sa - 10-15 da na, jer u mo joj ze mqi qu mo dve do kra ja {am pi o na ta. S di ne pri ma ju pla tu po ne ko li ko tur ni rom i po sled wom utak mi - me se ci, ili du `e. Re~ je o to me com u pr vom de lu pr ven stva to je da ne po sto ji ni je dan raz log za je dan sa svim ko rek tan niz po be - to. Jer, ka da sam je do bio po sle da. I Sim ba je re |a la po be de. tih de se tak da na ~e ka wa, mo gao Do la zi ve li ki der bi. Sim ba- sam je do bi ti i na vre me. Je di no Jan ga. Sta dion pun. Ne do po - je sve bi lo na vre me to kom mog sled weg me sta, ali po pu wen. Ka - bo rav ka u Ju `noj Afri ci. A to pa ci tet je oko 60.000, a bi lo ih kom pot pi si va wa ugo vo ra u Tan je tu iz me |u 45 i 50 hi qa da. [to za ni ji tra `io sam sa mo da mi ne se ti ~e ras ple ta u vr hu sve je ja - di ra ju pla tu i da ona bu de na sno. Sim ba je si gur no pr va. Mi vre me. A za sve osta lo }e mo se vi ce {am pi o ni. Is pu ni li smo la ko do go vo ri ti. Po ga |a ju me u svoj ciq, pla sman u Afri~ ki naj o se tqi vi je me sto. Imam po kup. Osta lo je da se od i gra za ro di cu i ne ke oba ve ze pre ma pre sti`. Gle dao sam Sim bu na woj, a stal no ka sni pla ta, ko ja ne ko li ko utak mi ca i ne ma ni ka - mi je pri o ri tet.

Na ~in na ko ji smo igra li, ve opa sno sti, ni ka kve bo ja zni da stil fud ba la ko ji smo ga ji li i nas mo gu po be di ti.

Iza {li smo pot pu no sprem ni okol no sti ko je su se de si le ka da i na ovu utak mi cu. Kre ne utak mi ca i Sim ba po ve de 1:0, ali mi ubr zo iz jed na ~i mo. Bo qi smo, ali ni smo to li ko nad mo} ni kao u pret hod nom du e lu. Po ku {ao sam u po lu vre me nu da ohra brim igra ~e, da ih uve rim da smo bo qi i da mo `e mo da po be di mo u ovoj Sa ve ti igra ~i ma Jan ge utak mi ci. Pi tao sam ih za {to sam ja do {ao u klub, ni jed nog ne igra ju kao ra ni je? Za {to me - igra ~a ni smo do ve li, a {kri pa wa ju na ~in i stil igre? Daj te da lo je na ne ko li ko po zi ci ja, ni je igra mo ono {to mi zna mo. Oni osta lo ne za pa `e no. I po nu |e no to pri hva te i u dru gom po lu vre - mi je da kon ku ri {em za na ci o me nu po~ ne mo bo qe da igra mo. A nal nog tre ne ra, jer ne `e le da on da, do bi je mo gol po sle ka ta - pro du `e ugo vor s do sa da {wim stro fal ne gre {ke le vog be ka. se lek to rom. Kon ku ri sao sam i Sle de }i gol smo pri mi li iy na - do bi jam in for ma ci je od svih re {e gre {ke. I kod tog re zul ta ta le vant nih fak to ra u dr `a vi, su di ja nam po ka `e je dan, a po tom ali i od na vi ja ~a Jan ge i Sim be, i dru gi cr ve ni kar ton. Iako s a i oba pred sed ni ka klu ba me dva igra ~a ma we iz jed na ~i li uve ra va ju da }u ja bi ti se lek tor. smo na 2:2. Jo{ jed na ne shva tqi I da qe ra dim u Jan gi, vr lo va gre {ka u od bra ni i no vo vo| - pro fe si o nal no. I `e lim taj po stvo Sim be. To je ne ve ro vat no. sao. Vr lo ozbiq no ga `e lim.

Od tri gre {ke iz ko jih smo pri - Po sle po ra za od Sim be mi slio mi li go lo ve, sve je na pra vio sam da sam ski nut sa spi ska kan isti igra~. di da ta za se lek to ra. U{ao sam Po no vo smo na pra vi li pri ti - bio u u`i iz bor, gde su po mi wa sak, iako broj ~a no sla bi ji. Iz - ni kao se lek to ri Por tu ga lac, jed na ~i li smo na 3:3. Ne ve ro va - Da nac, Po qak i Sr bin. Ali, po tan re zul tat u ta kvim uslo vi ma. sle sam ~uo da je Fud bal skoj fe Utak mi ca pri kra ju. Igra lo se de ra ci ji Tan za ni je re ~e no da se tri mi nu ta su dij ske na dok na de o me ni kao se lek to ru vi {e ne ka da smo mi iz jed na ~i li. Sim ba pri ~a. Da kle, sa znao sam da vi kre }e s cen tra, su di ja gle da u {e ni sam kan di dat, ma da svi sat. Svi o~e ku je mo kraj utak mi - pri ~a ju da je sve go to vo i da sam ce. Igra~ Sim be da ma lo ve }i ja upra vo no vi se lek tor. for na pred, utr ~i wi hov {pic i Od lu ka o se lek to ru se ote gla. {ut ne sa 35 me ta ra. Po go di sa me Ka da su ga ime no va li ja sam tre ra {qe i Sim ba po be di 4:3. Za i - }i put iz vi sio. Ni ge ri ja, Ga na i sta ne ve ro vat no. Us pe li smo dva sa da Tan za ni ja. Bi lo je po nu da pu ta da iz jed na ~i mo sa dva igra - iz jo{ ne kih afri~ kih ze ma qa, ~a ma we i on da do bi je mo ta kav ali ja te po nu de ni sam pri hva gol u po sled woj se kun di! tio, pre sve ga iz fud bal skih Na vi ja ~i Sim be pre sre} ni. raz lo ga. Ali ovo ga u Tan za ni ji Na vi ja ~i Jan ge tu `ni. Ne ma sa - mi je `ao, jer sam ~i ta vog `i vo da imao sam dva igra ~a ma we, dva ta go vo rio da se za ne ke stva ri pu ta sam iz jed na ~io. Ti si utak - ne tre ba bo ri ti pre ko le {e va. mi cu iz gu bio. Ta ko sam se i ja Sma tram da }e moj rad bi ti pre ose }ao. Je smo igra li do bro, da - po znat i da }e do }i na gra da za va li go lo ve i sa dva igra ~a ma - to. Ne mi slim u nov cu. Ima jo{ we. Je smo pra vi li pri ti sak. mno go dru gih na ~i na da tvoj do Ali smo, ipak, iz gu bi li utak mi - bar rad bu de ade kvat no vred no cu. Za {to? Ko te to ka `wa va? van. Bio sam uve ren da }e ono Za {to te ka `wa va? Za {to je {to sam ura dio u Jan gi bi ti do mo ra lo da bu de ta ko.? Zar ni je voq na pre po ru ka da bu dem na ~e mo glo da osta ne 3:3? Uve ren sam lu na ci o nal nog ti ma. da bi na {i na vi ja ~i du go sla vi Epi log je, ja ni sam se lek tor, li. I po sle tri me se ca od tog du - vo| stvo je po ve re no Dan cu, ko jeg e la o we mu se pri ~a lo me |u qu - ne znam. Ja sam sa ~i nio nov ugo bi te qi ma fud ba la. Ali, osta lo vor s Jan gom na dve go di ne i kre je to i u gla va ma svih nas da smo nuo u no ve afri~ ke iza zo ve. Za tu utak mi cu iz gu bi li. Ne ve ru - vo leo sam ovaj kon ti nent. Tu sam jem u onu fi lo zo fi ju ko ja ka `e: ste kao ime i afir ma ci ju. Ose }am Ko zna za {to je to do bro? Za - da mo gu jo{ da do pri ne sem raz vo {to mo ra da se do go di ne {to lo - ju fud ba la u ovom de lu sve ta.

Kraj Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

20

sport

nedeqa25.septembar2011.

dnevnik

MU [KA SU PER LI GA

Cvet ko vi} i Isa ko vi} vo de Sa u dij sku Ara bi ju

No vo sa |a ni pro koc ka li po be du Voj vo di na - PKB 27:27 (15:14) NO VI SAD: Dvo ra na SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 200, su di je: Alim pi} i Cr wan ski (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Voj vo di na 2 (1), a PKB 2 (1), is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, a PKB 16 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Ar se ni}, Ra do sa vqe vi} 1, Vu ko vi} 3, Dam wa no vi} 2, Po pov 4, M. Ra di {i} 1, Ba ri {i} 2, Ve se li nov 1, Stje pa no vi} 4, Aba xi} (11 od bra na), Su xum 3 (1), Da mja no vi} (4 od bra ne, 1 sed me rac), B. Ra di {i} 1, ^up ko vi} 2, Mar ja nac 2, Mi lo {e vi} 1.

PKB: Zdrav ko vi}, Pi li po vi} 7, @iv ko vi}, Og wa no vi} 3, B. To do ro vi} 4 (1), Osto ji}, Al ~a ko vi} 4, Ra do va no vi} (4 od bra ne), Pe tro vi}, D. To do ro vi}, An dre je vi}, Pa vlo vi} 9, Ma rin ko vi}, Si mi} (9 od bra na, 1 sed me rac), Be }i ro vi}.

U der bi su sre tu ru ko me ta {a Voj vo di ne i PKB-a po red re mi ja, ma lo pu bli ke, vi |e na je pri li~ no ne u be dqi va ru ko met na pred sta va. Po de la bo do va iz me |u No vo sa |a na i Be o gra |a na mo `da je i naj pra ved ni ji is hod ovog ne za ni mqi vog i do ne kle ne iz ve snog su sre ta. Ru ko me ta {i Voj vo di ne je di no iz ovog me ~a mo gu da pam te osvo jen bod, dok sve osta lo bi tre ba lo {to pre da za bo ra ve, jer na osno vu ono ga {to su po ka za li pro tiv tvr de eki pe iz Be o gra da da le ko je od ono ga {to se od wih o~e ku je u ovoj se zo ni.

Pri li~ no sla ba igra u od bra ni i si ja set pro ma {e nih zi ce ra uslov no re ~e no pr ve po sta ve do ve lo je do to ga da bla ga pred nost od dva go la bu de vr lo la ko pro -

Voj vo di na - PKB Par ti zan - Obi li} Na i sus - Di na mo Ru dar - Na pre dak Ko lu ba ra - Sme de re vo

27:27 40:31 37:33 30:30 30:21

C. zve zda - Ju go vi} Po `a re vac - Rad ni~ ki

(15.30) (19.00)

Da nas

Uto rak

Sa {a Mar ja nac {u ti ra na gol PKB -a

koc ka na, po {to su igra ~i PKB-a zna li da ka zne i is ko ri ste sve wi ho ve ne smo tre no sti. Za raz li ku od do ma }i na, ko ji je de lo vao ane mi~ no bez pre po zna tqi ve agre siv ne i gra nit ne od bra ne, bez sr ~a no sti i bor be no sti, ru ko me ta {i PKB-a svo jom upor no {}u su zna la~ ki ko ri sti li sva ku gre {ku Voj vo di ne, a sve svo je kva li te te i ras po lo `i ve re sur se zna li su da is ko ri ste na naj bo qi na ~in i pre to ~e u se ri ju od 5:0 i od 4:6 pre |u u vo| stvo od 9:6 u 20. mi nu tu.

Vi dev {i da je |a vo od neo {a lu, tre ner do ma }ih \or |e ]ir ko vi} u igru je uveo or ga ni za to ra igre Bra ni sla va Ra di {i }a i dvo ji cu mla dih be ko va Dam wa no vi }a i Stje pa no vi }a ko ji su ubr za li

Fo to: F. Ba ki}

igru, do ne li neo p hod nu pro boj nost i {to je naj va `ni je ne u mo qi vo su re {e ta li mre `u go sti ju.

Kao plod ta kve igre Voj vo di na je pre {la u vo| stvo 13:11, me |u tim, vra }a wem u igru is ku sni jih aso va No vo sa |a ni po no vo gu be le pr {a vost u igri.

Upor ni i do sad ni kao ste ni ce Be o gra |a ni ni su od u sta ja li od svo je na me re, igra li su do bro u od bra ni, a na go lu su ima li iz u zet no ras po lo `e nog Si mi }a. Ni Voj vo di nin gol man Stan ko Aba xi} ni je bio ne pri me tan u pr vom po lu vre me nu, ali to we go vi sa i gra ~i ni su zna li naj bo qe da is ko ri ste. U po sled wih dva de se tak mi nu ta Aba xi }a je za me nio is ku sni Ne nad Da mja no vi} ko ji je, mo `da, i naj za slu `ni ji {to je Voj -

(18.00) Cr ven ka - Me ta lo pl.

1. Par ti zan 2 2 0 0 70:60 4 2. Voj vo di na 2 1 1 0 61:53 3 3. PKB 2 1 1 0 62:59 3 4. Me ta lop.

1 1 0 0 33:22 2 5. Ko lu ba ra 2 1 0 1 57:50 2 6. Di na mo 2 1 0 1 63:59 2 7. Rad ni~ ki 1 1 0 0 27:23 2 8. C.zve zda 1 1 0 0 29:27 2 9. Na i sus 2 1 0 1 69:68 2 10. Na pre dak 1 0 1 0 30:30 1 11. Ru dar 1 0 1 0 53:57 1 12. Ju go vi} 1 0 0 1 29:30 0 13. Po `a re vac 1 0 0 1 22:30 0 14. Obi li} 2 0 0 2 57:74 0 15. Sme de re vo 2 0 0 2 43:63 0 16. Cr ven ka 0 0 0 0 0:0 0 U sle de }em ko lu (1/2. ok to bra) sa sta ju se: Ju go vi} Uni met - Ko lu ba ra, Di na mo - Voj vo di na, Sme de re vo - Cr ven ka, Obi li} - Cr ve na zve zda, PKB Par ti zan, Rad ni~ ki - Na i sus, Na pre dak - Po `a re vac, Me ta lo pla sti ka Ru dar.

Biv {i se lek to ri mu {ke i `en ske re pre zen ta ci je Sr bi je u ru ko me tu, Jo vi ca Cvet ko vi} i Mar ko Isa ko vi}, pot pi sa li su ugo vor sa Sa u dij skom Ara bi jom da vo de mu {ku re pre zen ta ci ju te ze mqe. Cvet ko vi} i Isa ko vi} se tre nut no na la ze u Ba hre i nu gde re pre zen ta ci ja Sa u dij ske Ara bi je u~e stvu je na pr ven stvu ze ma qa Za li va.

Na kon to ga srp ski stru~ wa ci sa se lek ci jom Sa u dij ske Ara bi je od la ze u Ko re ju gde }e bi ti odr `a ne kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre u Lon do nu. Se lek ci ja Sa u dij ske Ara bi je na ~e lu sa Cvet ko vi }em i Isa ko vi }em u~e stvo va }e i na tur ni ru u Do hi, a pla ni ra ne su i pri pre me u Sa ra je vu. Isa ko vi} i Cvet ko vi} ve} su ra di li u tan de mu u Ru mu ni ji, gde su pred vo di li klub Kon stan cu.

STRA HI WA TRA VAR O DA NA [WEM ME ^U S CR VE NOM ZVE ZDOM (15.30)

Ju go vi} tra `i {an su Qu bi te qi vr hun skog ru ko me ta od Stra hi we Tra va ra ve} go di nu – dve o~e ku ju da se de fi ni tiv no „ot ka ~i„ i po sta ne oslo nac naj pre Ju go vi} Uni me ta, a {to da ne i na {e naj bo qe re pre zen ta ci je. A upra vo je po wi ho vom uku su ovaj vi `qa sti, crn pu ra sti mo mak od i grao pre mi jer nu utak mi cu u no voj se zo ni.

Bi lo ga je svu da, i u od bra ni i u na pa du. Ele gant nim, pra vo vre me nim kret wa ma iz ba cio je iz igre naj o pa sni jeg pro tiv ni~ kog ru ko me ta {a Ne na da Mak si }a, a

bo qe. Za to je va {e pi ta we na me stu jer smo mi du go ve} za jed no, uigra ni ji smo, {to se vi de lo i pro tiv Par ti za na. Za to i je ste da nas na {a {an sa. Bez ob zi ra na to, u me~ ula zi mo vr lo ozbiq no, jer, iako je sa stav pro me wen, iza bra ni ci Igo ra Bu tu li je u su {ti ni isto igra ju kao i pro {le se zo ne - re kao je Tra var.

Na {oj naj bo qoj re pre zen ta tiv noj se lek ci ji ne do sta ju br zi igra ~i, ko ji }e za tva ra ti pu ko ti ne u od bra ni. Sma tra te li da igrom, ka kvu ste pru `i li u du e -

vo di na us pe la da osvo ji bod. Re zul tat ska klac ka li ca tra ja la je po sled wih 20 mi nu ta, eki pe su se sme wi va le u vo| stvu, da bi re ko va la scent Mi lo{ Ba ri {i} us peo dva pu ta za re dom da po rav na re zul tat i sa moj za vr {ni ci. Ru ko me ta {i Voj vo di ne su svo ju {an su za po be dom is pu sti la dva i po mi nu ta pre kra ja, ka da su pro pu sti li pri li ku da po ve }a ju svo ju pred nost na tri go la i ta ko ko li ko to li ko u|u u iz ve sni ju za vr {ni cu i osvo je oba bo da.

J. Ga li} Stra hi wa Tra var

PR VEN STVO SR BI JE

ZA VR [EN KUP SU BO TI CE

^u ru `a ni iz ne na di li Pr vog da na dr `av nog pr ven stva u ve sla wu na Sav skom je ze ru u Be o gra du na sta zu su iza {li pi o ni ri, pi o nir ke, ju ni o ri i ju ni or ke i ve te ra ni ko ji su se bo ri li je di no u di sci pli ni skif. U mno go za ni mqi vih i ne iz ve snih tr ka naj vi {e ti tu la osvo jio je Par ti zan ~i ji su ve sla ~i tri jum fo va li u di sci pli na ma osme rac (pi o ni ri), dvo jac bez kor mi la ra (ju ni o ri), dubl skul (ju ni o ri), ~e tve rac bez kor mi la ra (ju ni o ri), ~e tve rac skul (ju ni o ri) i osme rac (ju ni o ri).

Ti tu lu dr `a nih pr va ka osvo ji li suskif, pi o ni ri: Sme de re vo (Mar ko Ri sti}), ~e tve rac skul, pi o ni ri: Sme de re vo (Vla di mir @i vo vi}, Du {an Ra do vi}, Du {an Di mi tri je vi}, Du {an Ca ni}), osme rac, pi o ni ri: Par ti zan (Ma ti ja Jan ko vi}, Ne nad Ra do wi}, Alek sa Mir ~e ti}, De jan Ja vo {e vi}, Ne ma wa Ne {ko vi}, Du {an Iv ko vi}, Da vid Po pov, Vla dan Ne di}, kor mi lar Ma te ja Jo {i}),~e tve rac sa kor mi la rom, pi o ni ri: Sme de re vo (Alek san dar Ko sti}, Mi lo{ Ma {i}, Da ni lo Se la ko vi}, Ni ko la Mi lo va no vi}, kor mi lar La zar Ste fa no vi}), dubl skul, pi o ni ri: Sme de re vo (Alek sa Vu jo vi}, Zo ran Ra ji}), dubl

skul, pi o nir ke: ^u rug (Jo va na Sta ni vuk, Jo va na Ton ti}), ~e tve rac skul, pi o nir ke: Pa li} (Re ka Kor hec, Re ka Se le{, Hel g a Ala k er, Ka t a l in Pap), skif, pi o nir ke: ^u rug 1 (Qi qa na Jo {i}); skif, ju ni o ri: Da nu bi us 1885 (Mi lo{ Uru ka lo); dvo jac bez kor mi la ra, ju ni o ri: Pa ri ti zan (Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi}), dubl skul, ju ni o ri: Par ti z an (Mi q an Mi l o { e v i}, An d ri j a [qu ki}), ~e tve rac bez kor mi la ra, ju ni o ri: Par ti zan (Ni ko la Kr lo vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi}), ~e tve rac skul, ju ni o ri: Par ti zan (Bo jan Do {qak, Du {an No va ko vi}, Mi qan Mi lo {e vi}, An dri ja [qu ki}); osme rac, ju ni o ri: Par ti zan (Lu ka Ran |e lo vi}, Dra gi {a Mi lo va no vi}, De jan Jo vi ~i}, Stra hi wa Mar ko vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi}, kor mi lar Ma te ja Jo {i}), skif ju ni or ke: ^u rug (Zo ri ca Mr |a), dubl skul, ju ni or ke: Da nu bi us 1885 (Mi li ca Sli jep ~e vi}, Mi o na Mi tro vi}), skif, ve te ra ni: Da nu bi us 1885 2 (An drej Boj kov).

Dru gog da na za me da qe }e se bo ri ti ka d e t i, ka d et k i w e, mla { i se n i o r i, mla |e se ni or ke, se ni o ri i se ni or ke.

Spar tak bo qi od Zve zde Tra di ci o nal ni Kup Su bo ti ce za od boj ka {i ce i ove je go di ne po slu `io kao ge ne ral na pro ba pred sko ri po ~e tak Su per li ge Sr bi je, ali i kao pri li ka da su bo ti~ ka pu bli ka po zdra vi apla u zom od boj ka {i ce Spar ta ka.Na i me, u dra ma ti~ nom po sled wem me ~u Spar tak je sa 3:2 (25:27, 21:25, 26:24, 25:23, 16:14) sa vla dao ve li kog ri va la, eki pu Cr ve ne zve zde iz Be o gra da i osvo jio pr vo me sto. Na dru gom me stu je za vr {i la Cr ve na zve zda, Vi zu ra je bi la tre }a, a Rad ni~ ki ~e tvr ti.

U su re tu ko ji je od lu ~i vao o po bed ni ku tur ni ra (ra ni je je Spar tak sa po 3:0 sa vla dao Vi zu ru i Rad ni~ ki, a Cr ve na zve zda sa 3:2 Vi zu ru i sa 3:1 Rad ni~ ki) go {}e su u dra ma ti~ noj za vr {ni ci pr vog se ta sti gle do re zul tat ske i psi ho lo {ke pred no sti, pa su br zo po ve le sa 2:0 i bi le na do mak ti tu le. No, ka da se ~i ni lo da }e Zve zda po no vo bi ti bo qa od Spar ta ka, de sio se ve li ki pre o kret. Go lu bi ce su bo qom igrom u od bra ni iz uz bo qi blok osvo ji le po e ne vred ne pr vog me sta.

Naj bo qi li be ro bi la je Sa wa Me mi {e vi} (Spar tak), blo ker Jo va na Ste va no vi} (Cr ve na zve zda), po en ter Ade la He li} (Spar tak), teh ni ~ar Da ni ca Ra den ko vi} (Spar tak).

N. S.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na Ba~ ka (P), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - AFK, STAR ^E VO: Bo rac Obi li} (NK).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad MLA DE NO VO: Bu du} nost - Slo ga (E), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Je din stvo (SP).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Ka bel - Ba~ ka (\) (10 ~a so va), STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Her ce go vac, [AJ KA[: Bo rac - Sla vi ja (NS).

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da SU SEK: Par ti zan - @e le zni ~ar, SI RIG: Si rig - ^e nej, FU TOG: Fu tog - Di na mo, LE DIN -

CI: Vi no gra dar - Bo rac, TE ME RIN: TSK - Sre mac, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac Ba~ ka, BA NO [TOR: Pro le ter Mla dost.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ju go vi} Uni met (15.30), PO @A RE VAC: Po `a re vac - Rad ni~ ki (19).

Su per li ga za da me - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Maks Sport (18) Pr va mu {ka li ga - NO VI BE O GRAD: No vi Be o grad - Za je ~ar (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Zla tar (18).

Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki Re sa vac (18.30), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Na pre dak (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Ru ma (19), [ID: Rad ni~ ki ([) - @SK (18), ADA: Po ti sje Ple teks - Ja bu ka (18).

Dru ga `en ska li ga, se ver -KI K IN D A: Mla d ost Pan ~e vo (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - PU TIN CI: Pu tin ci Gra fi ~ar (19).

Pr v a voj v o | an s ka `en ska li ga - E^ KA: Je din stvo (E) - Ja dran Li der (17), MO [O RIN: Mi le ti} - Slo ven (19).

Ku gla we Su per li ga (m) - ARAN \E LO VAC: Vo do vod - Ba nat (14), BE O GRAD: Par ti zan - Ni{ Put (14), KQA JI ]E VO: E| {eg - Me ta lac (14.30), ARAN \E LO VAC:

Kra qe vo - Cr ve na zve zda (11.30).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - NO VI SAD: Voj vo di na Ka wi `a (11), RU MA: @e le zni ~ar - Je din stvo (10), KI KIN DA: To za Mar ko vi} - Pe tro va ra din (13), KU LA: Haj duk - Do li na (16).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - DE BE QA ^A: Spar tak Ba nat (15), NO VI SAD: Pe tro va ra din - No vi Sad (14).

Pr va voj vo |an ska li ga (m) - DE BQA ^A: Spar tak - Vi hor (10), BE ^EJ: Po let - Sla via (15), SU BO TI CA: Ma ti ca Spar tak - Slo ven (11), KQA JI ]E VO: Kor dun - Ada Kom pju ters (11), BE ^EJ: TSK - Srem (11).

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) - VR BAS: Ja dran (F) - Vr bas Da na (14), NO VI SAD: No vi Sad Ja dran (G) (10), KRI VA JA: Slo bo da - Rad ni~ ki (16).

sa ne ko li ko efekt nih go lo va, sa uda qe no sti od pre ko de set me ta ra, iz ma mio je apla u ze sa tri bi na.

Ta len to va nog ru ko me ta {a po hva le i tap {a wa po ra me nu, po sle utak mi ce sa Par ti za nom, ni su iz ba ci li iz rav no te `e.

Ce le ne de qe je tre ni rao ne sma we nim tem pom, ta ko da se i u du e lu sa cr ve no–be li ma o~e ku je we go va do bra igra i, {to da ne, zna ~a jan do pri nos u osva ja wu jed nog ili dva bo da.

Zve zda je u pot pu no sti pro me ni la sa stav u od no su na pret hod nu se zo nu. Ve li ki broj no vaj li ja jo{ ne de lu je kao sklad na ce li na. Ni je li to {an sa Ju go vi }a?

- Mo `e se ta ko re }i. Ne ma sum we da }e Zve zda iz ko la u ko lo bi ti sve uigra ni ja i igra ti

lu sa Par ti za nom, mo `e te da po ku ca te na vra ta ka bi ne ta se lek to ra Vu ko vi }a?

- Ve ro vat no u sko roj bu du} no sti. Ali, pre to ga mo ja do bra igra mo ra da bu de do bra u kon ti nu i te tu. Na dam se da }e ta ko da bu de, pa on da ne }e bi ti ni te {ko da mi se is pu ni de ~a~ ki san.

Tra var ili Na do ve za, pla va ili cr ve no – be la de vet ka u da na {wem okr {a ju?

- Vi de }e mo ko ja }e de vet ka bi ti bo qa. Ni {ta ne o~e ku jem, ne op te re }u jem se ti me. Mo ti va ci je si gur no ne }e ne do sta ja ti, da }u mak si mum, na rav no bit no je da ko lek tiv no od i gra mo do bro, pa {ta bu de - is ta kla je Ju go vi }e va de vet ka Stra hi wa Tra var.

J. Ga li}

VOJ VO DI NA DA NAS DO ^E KU JE SVI LAJN ^AN KE

Pre mi je ra za isto ri ju

Na pre mi je ri u pr vo li ga {kom dru {tvu ru ko me ta {i ce Voj vo di ne ima }e ta `ek za da tak.

U go ste im do la zi Rad ni~ ki Re sa vac iz Svi lajn ca, eki pa ko ja je is ta kla kan di da tu ru za pla sman u vi {i rang.

- U isto r ij s koj utak m i c i (pr vi put u isto ri ji Voj vo di na igra Pr vu li gu) za nas o~e ku je nas iz u zet no ne zgo dan ri val, po g o t o v o {to Svi l ajn ~an ke su jo{ pro {le go di ne pre ten do va le za naj vi {i pla sman u li gi, a ove su tu ten den ci ju jo{ po ja ~a la. U od no su na nas go di nu da na su is ku sni je u pr v o l i g a { kom dru { tvu, sa mim tim bi }e u pred no sti - re kao je tre n er No v o s a | an k i Dra gan Ku ki}.

Va{ sa stav po se du je od re |e ni kva li tet?

- Isti na je to, ali na{ naj ve }i pro blem bi }e ne is ku stvo, ko ji }e mo po ku {a ti da na dok na di mo za la ga wem i mak si mal nom bor be no {}u. Ulo gu fa vo ri ta pre pu {ta mo go {}a ma, ali to ne zna ~i da }e mo u me~ u}i s be lom za sta vom.

Mo `e li pu bli ka u No vom Sa du da o~e ku je iz ne na |e we?

Dra gan Ku ki}

- Tre ba ima ti u vi du da je ovo ve }i ni na {ih de vo ja ka pr va pr vo li ga {ka se zo na. Me |u tim, uko li ko bu de mo is po {to va li do go vor i bu de mo od i gra li bez op te re }e wa ve ru jem da mo `e mo da pred sta vqa mo ozbiq nog ri va la u tak mi ~ar skom smi slu. Da li }e to bi ti do voq no i za bo do ve vi de }e mo - na gla sio je Ku ki}.

Utak mi ca Voj vo di na - Rad ni~ ki Re sa vac igra se da nas u 18.30 }~a so va u ve li koj sa li SPC Voj vo di na.

J. Ga li}

oliko smo samo senzacionalnih najava ko{arka{kih transfera prona{li u medijima u toku posledwih 11 nedeqa, te{ko je i nabrojati.

Te Kobi Brajant u Be{ikta{u, pa u Virtusu, te Xej Ar Smit u Kini, pa Rexi Vilijams u Kahi Laboral, pa Deron Vilijams u Turskoj... Ne pro|e dan, a da ne pro~itamo kako neka velika NBA zvezda `eli da igra u Evropi ili u Kini. A tu su i izvesni transferi: Sa{a Vuja~i} }e igrati u Efesu, Rudi Fernandez u Realu, Nikola Pekovi} u Partizanu, Danilo Galinari u Milanu...

Razlog je jasan: od 1. jula na snazi je lokaut ({trajk), po{to igra~i i vlasnici klubova ne mogu da prona|u zajedni~ki jezik o problemu plata i wihovog ograni~ewa (seleri kep). Pregovori su zapali u }orsokak, a niko ne `eli da se pomeri s po~etne pozicije ni za milimetar. To budi ma{tu evropskih i azijskih ko{arka{kih fanova, ali i, {to je jo{ bitnije, bogata{a koji `ele da vide u svojim ko{arka{kim ekipama najve}e zvezde. Wihov motiv je jasan: bio bi to sjajan marketin{ki potez, vladala bi prava jagma u Bolowi da, recimo, u Virtusu zaigra Kobi Brajant i da se, kako gazda kluba Klaudio Sabatini `eli, vrati argetinski as Manu \inobili. Prihod od ulaznica, ali i TV prava za prenose utakmica kluba vi{estruko bi sko~ili i ionako debeo bankovni ra~un ovog ~oveka bio bi jo{ mnogo ve}i.

Su{tina sukoba koja je dovela do lokauta je spor oko kolektivnog ugovora o radu i ograni~ewu ukupne visine novca koju jedan klub mo`e da potro{i na godi{we plate ko{arka{a. Sukobqene strane su Sindikat igra~a i NBA liga. Igra~i su ponudili da tokom narednih pet godina smawe svoje zarade za 500 miliona dolara, {to je NBA odbila. Ona, opet, sa svoje strane nudi ograni~ewe plate na godi{wem nivou za 40 posto, odnosno da svaki klub ne mo`e da plati vi{e od 45 miliona dolara (te{ko ograni~ewe) za plate igra~a, umesto sada{weg,

K

nedeqa25.septembar2011.

c m y

dnevnik

P O V O D I : LOKAUT U NBA KO[ARKA[KOJ LIGI

Evro pa i Ki na tr qa ju ru ke blagog “seleri kepa” koji propisuje ograni~ewe na 58 miliona dolara (prema podacima s Vikipedije). To bi, prema prora~unu ~elnika NBA lige, dovelo do u{tede od dve milijarde dolara u narednih 10 godina. To su, naravno, ko{arka{i odbili. I sada se svi nalaze u pat-poziciji, jedni udaraju u klin, drugi u plo~u, a 1. novembar, po~etak lige koja }e sigurno kasniti, ako uop{te bude odigrana, opasno se pribli`ava.

Pregovori su zapo~eti jo{ po~etkom 2011. godine, po{to su iz

klubova”, i pozivao igra~e na jedinstvo. Odmah je stigao odgovor zamenika komesara NBA lige Adama Srebrna koji je insistirao na tome da „postoji apsolutna saglasnost me|u vlasnicima i da je potpuna fikcija ako neko misli suprotno”.

– Zaista ne znam na koju osnovu se oslawa u svojim tvrdwama Derek Fi{er – dodao je komesar Lige Dejvid [tern.

Fi{er i izvr{ni direktor Unije igra~a Bili Hanter sastali su se pro{le nedeqe u Las Vegasu

Se}awe na lokaut 1998. godine Prethodni sukob interesa izme|u igra~a i vlasnika u NBA ligi, dogodio se u sezoni 1998./1999. godine. Tada je sezona bila svedena na samo 50 utakmica, a neki od igra~a su, kao i sada, uhlebqewe potra`ili u Evropi.

Qubiteqima ko{arke u Srbiji jo{ je u se}awu podatak da je tada Vlade Divac, ikona Partizana i tada igra~ [arlot Hornetsa, potpisao ugovor s Crvenom zvezdom i nosio wen dres. Po okon~awu lokauta, Divac se vratio u SAD i zaigrao u dresu Sakramento Kingsa.

NBA insistirali na tome da Liga godi{we bele`i minus od oko 300 miliona dolara, jer su ~ak 22 kluba, od ukupno wih 30, imali finansijske gubitke u pro{loj sezoni. Sukob je ~ak u{ao u sferu federalnog Zakona o radu u SAD i nije ni malo naivan. Najnovije vesti ka`u da su sukobqene strane prona{le barem jednu zajedni~ku stvar, a to je jedinstvo u svojim redovima. Igra~i, dakle, `ele da se zadr`i postoje}i sistem plata, a vlasnici kluba to nikako ne}e da prihvate.

Predsednik Unije igra~a Derek Fi{er pre neki dan je, u pismu upu}enom ~lanstvu, rekao kako „postoje podele me|u vlasnicima

sa oko 40 ko{arka{a i bio je to, kako plejmejker LA Lejkersa re~e, „`ivopisan i anga`ovan sastanak”.

– Ne postoje razlike me|u nama, niti bili kakve podele – naglasio je Fi{er. – Mi samo `elimo da se pregovori nastave i ponovili smo na{e zahteve. Imamo saznawa da postoji nesloga me|u vlasnicima i NBA ligom i to je na{a nada.

Ipak, nije sve sjajno ni me|u NBA ko{arka{ima. Na pomenutom sastanku u Las Vegasu stariji igra~i, poput Xermejna O’Nila, Dejvida Lija i Moa Vilijamsa, imali su ozbiqna pitawa vezana za strategiju borbe i izrazili su zabrinutost u pogledu wenog epi-

21

NBA u brojkama i slovima U najja~oj ko{arka{ki ligi sveta nadme}e se 29 klubova iz SAD i jedan iz Kanade aktuelni {ampioni

Dalas Maveriks Deset najtimova u istoriji NBA i timlideri:

Boston (sezona 1964/65) - Bil Rasel najvi{e titula (17) Filadelfija (1966/67) - Vilt ^embrlen loga. Pravu malu paniku Boston Seltiks Wujork (1969/70) - Vilis Rid izazvao je Jamaj~anin Sanajuspe{niji trener LA Lejkers (1971/72) - Vilt ^embrlen mardo Semjuels, igra~ (11 prstenova) Filadelfija (1982/83) - Yulijus Irving Klivlenda, koji je po`eFil Yekson Boston (1985/86) - Leri Bird leo da od iskusnijih koLA Lejkers (1986/87) - Meyik Yonson lega dobije savet u odluDetroit (1988/89) - Ajzea Tomas ci da li da ~eka ishod ^ikago (1991/92) - Majkl Yordan borbe i ne igra u SAD, ^ikago (1995/96) - Majkl Yordan ili da ode u Gr~ku ili Kobi Brajant [paniju dok lokaut tra(LA Lejkers) je. Odgovore od Fi{era, 25.290.200 dolara prema izvorima iz redoZanimqivo je baciti va ko{arka{a, zahtevao pogled i na aktuelnu listu je i igra~ Golden stejta Kevin Garnet igra~a s najve}im Luj Amundson. Ipak, po(Boston) primawima po sezoni: 21.250.000 sle burnih diskusija, zajedni{tvo je ponovo usRa{ar Luis postavqeno, uz o~igled(Va{ington) nu zabrinutost samih 21.150.000 igra~a o wihovoj budu}nosti u NBA ligi.

Yilbert Arenas (Orlando) – 19.300.000 Sami igra~i tra`e alnajevropqanin (3 prstena) ternative za nastavak Toni Kuko~ Dirk Novicki (Dalas) – 19.100.000 svojih karijera, jer niTim Dankan (San Antonio) –18.850.000 kom, naravno, ne odgovara da pauzira. Neki od wih, Pau Gasol (LA Lejkers) – 18.700.000 poput Derona Vilijamsa, ve} su potpisali ugovore s vanameri~kim ekipama, pa je ovaj igra~ima koji imaju va`e}e ugovoPuno je pitawa koja se otvarasjajni as pre{ao u turski Be{ik- re u najja~oj ligi na svetu, da igraju zbog razvoja situacije, a jedno ta{ za pet miliona dolara. Ipak, ju u takmi~ewima pod wenom ingeod najbitnijih odnosi se na ugovor mu dozvoqava da se vrati u rencijom, s tim da }e oni mo}i odolimpijski ko{arka{ki turnir Netse ~im se lokaut zavr{i. mah da se vrate u svoje ekipe kada u Londonu idu}e godine. Naime, Ima i protivnika toga da NBA se NBA lokaut zavr{i. I Dejvid klubovi iz NBA osta}e izuzetno igra~i igraju negde drugo. To je, [tern se slo`io da igra~i mogu ~vrsti u stavovima da se za svapre svih, Xo{ ^ajldres, biv{i da odu da igraju van SAD dok je na kog igra~a koji `eli da nastupi igra~ Olimpijakosa, koji je zabri- snazi {trajk, ali je izrazio zaza svoju zemqu osigurawe bude nut da }e dogovorene cifre u brinutost zbog mogu}ih problema izuzetno visoko. [panska fedeEvropi biti ispla}ene. Uz to, ukoliko se neki od igra~a povredi racija je ve} izra~unala da }e na ^ajldres je iz svog iskustva kao u Evropi i toga ko }e ga pla}ati ime osigurawa za bra}u Gasol i veliki minus igrawa na Starom dok traje oporavak. Me|utim, Kiostale zvezde morati da plati kontinentu naveo i druga~iju fi- neska ko{arka{ka asocijacija niastronomskih 5,67 miliona dolalozofiju i na~in rada trenera ko- je dozvolila svojim klubovima da ra. Ima, naravno, federacija koji tamo rade, kao i ni`e standarde potpisuju ugovore s igra~ima koji je to mogu da ispo{tuju, ali ima putovawa od onih koje timovi nisu slobodni agenti, odnosno koi onih koje ne mogu ni da sawaju o imaju u NBA. FIBA je, 29. jula, ji ne}e ostati u nekom tamo{wem tome. objavila da }e dozvoliti NBA klubu ~itavu sezonu. n Aleksandar Predojevi}

P O D S E ] A W A : OMIQENI SPORTSKI LUZERI

Va `no je u~e stvo va ti, za ba va je bo nus O EDS: DATA CORRECT AS AT 12:00GMT, OCTOBER9, 2002

tkad traju sportska nadmetawa postoje i pobednici i gubitnici. Iako je redak slu~aj, zna povremeno da se desi da takmi~ari koji izgube, na kraju poberu ve}e simpatije, pa ~ak i ve}e lovorike od samih pobednika. Takmi~ar u skija{kim skokovima Edi „Orao“ Edvards, pliva~ Erik „Jeguqa“ Musambani ili bob tim sa Jamajke, tek su neki od sportista koji su nam se urezali duboko u se}awe, iako su na ciqu zapravo miqama bili daleko od pobedni~kih rezultata.

Erik Musambani je u~estvovao na 27. olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine u trci na 100 metara slobodnim stilom.

Wegov dolazak je bio posledica odluke Olimpijskog komiteta da dozvoli u~e{}e predstavnicima zemaqa koje do tada nisu imale zna~ajne rezultate, bez obzira na wihovu pripremqenost. Tako je dvadesetdvogodi{wi Musambani po~eo da trenira prakti~no uo~i Igara, a u olimpijski bazen je prvi put u{ao tek po dolasku u Sidnej.

U kvalifikacijama je pobedio, ali samo zahvaquju}i tome {to su wegovi rivali iz Nige-

rije i Taxikistana odmah diskvalifikovani zbog pogre{nog starta. U bazenu je Musambani plivao do tada nevi|enim „stilom“; mahao je rukama i nogama, ~esto tonuo i izgledalo je kao da se davi i jedva odr`ava na povr{ini. Sudije i publika su najpre bili u {oku, ali se potom ~itava hala orila od klicawa pliva~u. Preplivao je tih 100 metara za jedan minut i 52 sekunde, {to je dvostruko du`e vreme od prose~nog, ali je ipak ostvario nacionalni rekord. Po izlasku iz bazena, okupqenim novinarima je rekao kako mu je to najsre}niji dan u `ivotu, te da je „posledwih 15 metara bilo veoma te{ko”. Mediji su zdu{no ispratili wegov uspeh i postao je jedna od najpoznatijih sportskih li~nosti te godine. Iako se pripremao i za naredne igre, one u Atini, pa ~ak i popravio li~ni rekord, na wima ipak nije u~estvovao zbog problema s vizom.

Jedna od najinspirativnijih pri~a sa zimskih olimpijskih igara jeste ona o jamaj~anskom bob timu. Debitovali su 1988. u kanadskom Kalgariju i ve} na prvu loptu privukli pa`wu svih medija zbog svog egzoti~nog iz-

Edi „Orao” Edvards: Skakao je i na letaonicama

kao jedini predstavnik svoje ze- stalog takmi~ara koji je nedomqe, obezbedio nastup godinu stajao. Na kraju, kada su ga prodana kasnije u Kalgariju. Nikada na{li – Alvarez je zamolio da vi{e nije uspeo da se plasira na mu ipak dopuste da sam dostojanigre, a u karijeri nema ni jedan stveno zavr{i trku, {to su mu CATEGORY: Sport and Leisure STANDARD MEASURES (S zna~ajniji rezultat u skokovima. sudije na kraju i omogu}i le.

IPTC CODE: SPO,SPO :Sports No, {to je gore skakao i postiJedan od sve`ijih primera neSUBJECT: Width BASKETBALL: NBA by the numbers mi zao slabije rezultate, postajao verovatnog sportskog en tuzija-Picas ARTISTS: 1 col Duncan Mil, Phil Bainbridge, Jordi`e Bou, Mullins 52 je poAdrian znatiDean, ji i tra niJulie ji. Me diji(research) zma iskazan je i na nedavno okon-12p5 ORIGIN: GRAPHIC NEWS col 10 su se bukvalno otimali za taj ~anom Svetskom prven2stvu u25p7 TYPE: Colour / Adobe Illustrator 3 colDae-38p9 16 8.01 nog ~oveka“ koji je sluversion ~aj „obi~ atletici, u ju`nokorejskom SIZE: 2 columns by 142mm deep 4 col 21 nastupio kao olimpijac, a pomi- guu, gde je takmi~ar iz Ame ri~ke52p DATE: 9/10/2002 5 stu col pio65p1 27 wawe wegovog imena na sve~ano- Samoe Soxelau Tuvalu na SOURCES: col 10078.p3 32 NBA sti zatvarawa Igara u Kalgariju u kvalifikacijama trke6 na GRAPHIC #: 14341 sto hiqada qudi ispratilo je metara i ostvario vreme – 15.66. skandira©wem „Edi, Edi”. Sve na- Tuvalu je u Ju`nu Koreju sa poCopyright 2002 Graphic News. Reprint by permission only.

NEWS” mustsni appear with all thisne graphic image. ostrva, zapravo, stikonThe tocredit ga “GRAPHIC je isto rija: mio jeuses ofli zijskog veliki broj reklama, promovi- gao da bi se takmi~io u bacawu Erik „Jeguqa” Musambani: I spasioci su ga pa`qivo gledali sao automobile, u jednom trenut- kugle, ali je tek po dolasku u Jugleda – u potpuno atipi~nom godine u Torinu zakasnio na kva- ku stigao je8 Ely~ak do zaEC1N rade od Kingdom. `nu Koreju ustanovqeno da ne Place, London 6RY, United Tel: +44 7404oba 4270.vqe Fax: +44 (0)20 7404 okru`ewu. Na`alost, Jamaj~ani lifikacije, jer je wegov avion, 10.000 funti za(0)20 sat nog mo4290 `e da nastupi u toj disciplinisu uspeli da zavr{e trku po- zbog naslaga leda na krilima, za- posla. No, nakon nekoliko lo- ni pa su ga nekako „uglavili“ – {to su pred ciqnom ravninom dr`an u Iranu. Kvalifikacije {ih poslovnih poteza bankroti- na sprint. Tuvalu je po okon~aizgubili kontrolu i na kraju se za predstoje}i turnir je zato od- rao je 1992. i danas `ivi od soci- wu trke izjavio da je bio zadovoi prevrnuli. Ipak, i nakon ta- radio bez problema zabele`iv- jalne pomo}i. qan nastupom, a posebno rezulkvog neslavnog kraja, ova simpa- {i 137 poena od mogu}ih 140. KaOd simpati~nijih pri~a sa tatom, pogotovo kada se uzme u ti~na ~etvorka nije se dala poko „iz objektivnih razloga” nije zimskih Olimpijada ~esto se po- obzir da se uop{te nije ni prikolebati, podigli su bob na ra- bio u mogu}nosti da trenira kod miwe i ona Roberta Alvareza, premao za ovu disciplinu, te da mena i dostojanstveno od{etali ku}e – s obzirom na to da u Gani meksi~kog kros-kantri skija{a wegovo telo, tipi~no za baca~a preko ciqa, za {ta su od ~itavog prose~na godi{wa temperatura gledali{ta nagra|eni velikim prema{uje 26 stepeni Celzijusa Ze~evi i korwa~a aplauzom. Mediji su jo{ danima – A~empong je zavr{ni deo prio wima pisali dive}i se wiho- prema odradio u Kanadi. Zastava Da za pobedu nekada treba imati i sre}e, dokazao je i osvavom sportskom duhu i potvrdi Gane se na taj na~in po prvi put ja~ zlata u brzom klizawu na 1.000 metara u ameri~kom Solt starog olimpijskog gesla „va`no zaviorila na otvarawu zimske Lejk Sitiju 2002, Australijanac Stiven Bredberi, iako je bio je u~estvovati“. Ipak, ~etvorka Olimpijade u Vankuveru, a “Leoapsolutni autsajder. On je, i to potpuno iscrpqen, ve} dobras Jamajke nije stala na tom jed- pard” je na kraju do ciqa stigao no kasnio za vode}om trojkom, kada se pred ciqnom ravninom nom poku{aju: ve} u kvalifika- u jednom komadu zauzev{i pretdesio pad tada trenutno prvoplasiranog takmi~ara preko kocijama za Olimpijadu u Francu- posledwe, 53. mesto. ga su se, zbog velike brzine, slede}a dva kliza~a spotakla i taskoj bio je vidqiv zna~ajniji naEdi „Orao” Edvards predstako|e pala. Verovatno ni sam ne veruju}i u ono {to vidi, Bredpredak, da bi 1994. u norve{kom vqao je Veliku Britaniju na beri je skr{enu trojku zaobi{ao i posledwim atomima snage Lilehameru postigli i najve}i Olimpijskim igrama u Kalgariprvi preklizao kroz ciq, ni kriv ni du`an na taj na~in za svouspeh, zauzev{i na kraju 14. me- ju 1988. godine a zavr{io je kao ju zemqu osvojiv{i zlatnu medaqu. sto, ispred posada SAD, Rusije, posledwi u skokovima i sa veliFrancuske i Italije. ke i male skakonice. Orao je, kaSkija{ iz Gane Kvame Nkru- da je naumio da postane u~esnik koji je u Kalgariju odlu~io da se kugle, i nije ba{ gra|eno poput ma-A~eampong, poznatiji kao Igara, te`io 82 kilograma, de- oku{a u trci od 50 kilometara, Adonisovog. Uostalom, kako da i „sne`ni leopard“ ro|en je u Gla- vet vi{e od slede}eg na listi iako do tada u ~itavoj karijeri ne bude zadovoqan kada }e unucizgovu kada je wegov otac tamo u~esnika. Nije imao ni sponzo- nije vaqano pre{ao ni distancu ma mo}i da pri~a da je na Svetprivodio kraju doktorat, a on se re, pa se pripremao koliko je od 20 kilometara. Epilog se dao skom prvenstvu u trci na 100 mekao de~ak vratio u Ganu gde je mogao od vlastitog novca. Izu- naslutiti: Alvarez je na kraju tara bio boqe plasiran od najjedno vreme radio i kao safari zetno kratkovid nastupao je s bio toliko udaqen od ciqa da su br`eg ~oveka na svetu Juseina vodi~. A~empong je i ranije po- obi~nim a ne skija{kim nao~a- na kraju zabrinute sudije u po- Bolta – koji je zbog pogre{nog ku{avao da se domogne zimskih rima, i na Svetskom prvenstvu tragu poslale istra`iva~ki tim starta diskvalifikovan! igara, ali je uo~i turnira 2006. 1987. zauzeo je 55. mesto, ali je, ne bi li prona{li jedinog preon Aleksandar Devetak

22

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

TRI NA EST GO DI NA PO SLE DRU @E WA S AME RI^ KIM PRED SED NI KOM U OVAL NOM KA BI NE TU MO NI KA LE VIN SKI JE I DA QE SA MA

Jo{ vo li Bi la, ali vi {e ne kle ~i onika Levinski, nekada{wa delatnica Bele ku}e ~iji je seksualni odnos s tada{wim ameri~kim predsednikom Bilom Klintonom izazvao veliki skandal nakon {to je otkriven 1998, i danas `ivi optere}ena posledicama te pri~e koja je obele`ila wen privatni i profesionalni `ivot. Kako pi{e britanski „Dejli mejl”, 38godi{woj Moniki Levinski ne cvetaju ru`e na poslovnom, a jo{ mawe na privatnom planu. Nakon nekoliko neuspe{enih projeka-

M

ta, poput propale modne linije ru~nih torbica koje su nosile weno ime i koje je li~no dizajnirala, Amerikanka danas `ivi izme|u Wujorka, gde wena porodica ima stan, i Los An|elesa, gde `ivi s roditeqima i bratom. Wen blizak prijateq ispri~ao je medijima kako Monika putuje s jedne na drugu ameri~ku obalu „osmi{qavaju}i projekte koji verovatno nikad ne}e biti pokrenuti”.

– Nisam ba{ poznata po stvarima zbog kojih je dobro biti poznat – navodno je u vreme najve}eg publiciteta zbog skandala rekla Levinski jednoj `eni koja joj je pri{la na ulici i zatra`ila autogram.

Naravno, tu se ne ra~una planetarna popularnost koju su stekle zvezde tipa Trejsi Lords ili Xene Xejmson, ali Monika ipak nije iz te pri~e. Mada, ruku na srce, verovatno nikada ne bi ni postala poznata da nije oralno zadovoqavala ameri~kog predsednika u Ovalnom kabinetu. Ali ta vrsta populatrnosti ipak nije ne{to {to mo`e imati dobre posledice na budu}nost prose~ne mlade Amerikanke, iako joj je u prvim mesecima donelo basnoslovne honorare za intervjue koje je dala nizu me-

dijskih ku}a. Kako god, danas, 13 godina posle kle~awa u Beloj ku}i, dobar deo tog novca je potro{en, a Monika je daleko od bilo kakvog intenzivnijeg dru{tvenog `ivota.

– Weno samopouzdawe nikad nije bilo tako nisko. Povremeno dobije neki honorarni posao za prijateqa koji je vlasnik PR agencije, ali uglavnom pre`ivqava od porodi~nog novca – rekao je neimenovani prijateq koji je ispri~ao i kako su vulgarne {ale na ra~un wegove prijateqice i oralnog seksa u Ovalnom kabinetu zauvek obele`ile wen `ivot. – Uglavnom vreme provodi sama i u dru{tvenom smislu je prezrena osoba. Ose}a se kao ve~na tema prqa-

vih {ala i odustala je od toga da prona|e qubav. Posle one vrste publiciteta koji je skandal sa Bilom Klintonom imao u medijima, nema {anse da na|e nekog pristojnog momka koji bi hteo da bude s wom. „Dejli mejl” je tako|e preneo i pri~u koja dobro ilustruje sve neugodnosti kroz koje Monika Levinski mora da prolazi. Pre nekoliko je meseci, naime, pristala na jedan od retkih izlazaka u javnost, te je ve~erala s prijateqima u jednom kafeu u Holivudu. Me|utim, sve vreme je grupa za susednim stolom neprestano smi{qala vulgarne {ale na wen ra~un.

– Monika je celo ve~e samo sedela i zurila u svoj tawir, nije ni{ta govorila, a na licu joj se nije mogla videti nikakva emocija. Bilo je to jako ~udno, neugodno ve~e – rekao je jedan od wenih prijateqa.

Uprkos svemu {to se dogodilo u me|uvremenu, Monika je, navodno, i daqe zaqubqena u Klintona.

– Nikad vi{e ne}e biti mu{karaca u mom `ivotu koji me je mogao u~initi tako sretnom kao {to je on to ~inio – nedavno je rekla Monika svom prijatequ koji je te wene re~i preneo novinarima, za~iniv{i ih tvrdwom da “ona nikad nije prebolela Bila”.

Kada je Klinton 2004. objavio memoare “Moj `ivot”, Monika je bila veoma nezadovoqna time {to je wihovu vezu nekada{wi predsednik SAD okarakterisao kao “fizi~ki hir”.

– La`e – kategori~na je Monika. – Wegova pri~a da je do odnosa do{lo na moje insistirawe potpuno je neta~na. To je bio obostrani odnos. Ali on i onako stalno la`e. Lagao je pod zakletvom pred Senatom tokom saslu{awa, kada je pokrenuta inicijativa za wegov opoziv. A la`e i sada. Bezo~no. n E. N. L.

PUT OKO SVETA

MI NI GLA DI JA TO RI: U Ve li koj Bri ta ni ji je ve li ku pra {i nu po di gao sni mak u ko jem se vi de dva de ~a ka, od de vet i osam go di na, ka ko se bo re u ka ve zu, a to po sma tra na de se ti ne od ra slih go sti ju jed nog klu ba na se ve ru En gle ske. Bor bu su pre ki nu li dok to ri na kon {to se mla |i tak mi ~ar po sle 10 mi nu ta – ras pla kao.

OT KUD POD MOR NI CA: Mo glo je bi ti sva {ta, ali se sve, na sre }u, do bro za vr {i lo. Ri bar ski brod se su da rio sa ru skom nu kle ar nom pod mor ni com kod Kam ~at ke na pra viv {i tek ma wu {te tu na tru pu. A on da su mor na ri ma na bro du po de li li dre ge re, i br zo je ut vre |en uzrok su da ra - svi od re da su bi li mor tus pi ja ni.

T R E N D R A P O R T : VE SE LE DE VE DE SE TE

Aj mo ro |a ci, di zel je za kon! vih sam dana posebno dobro raspolo`ena! Razlog: kona~no sam zavr{ila {ta sam imala s majstorima koji su me, s obzirom na efikasnost i a`urnost poslovawa, ve} bacali u paniku da }e se trajno doseliti u moj stan. Sve je, naravno, i kako to ve} biva s majstorima, krenulo poput pesme; sve mo`e i ni{ta ne brinite, a onda su, kad su jednom stan okrenuli naglava~ke, promenili plo~u – naprasno se sve nekako iskomplikovalo i odjednom su im iskrsnuli neki drugi, neodlo`ni poslovi. I tako sam, htela - ne htela i bez da se i{ta pitam (moje je samo da platim koliko mi ka`u), bezmalo nedequ dana bila prepu{tena wima na milost/ nemilost, a onda su kona~no zavr{ili, uzeli novce i oti{li. Treba li uop{te da ka`em kakav su nered iza sebe ostavili? No, to nije va`no, bitno je samo da sam ponovo svoga stana i vremena gospodar.

Krenula sam u besomu~no spremawe i ribawe do u sitne sate ne bih li `ivot {to pre vratila u normalu. Rezultat – sve blista i ja sam, kao istaknuta “higijeni~arka”, kona~no spokojna napravila sebi kafu, sela u fotequ i ukqu~ila TV. Bla`ena, pijuckam tako kaficu i {etkam kanalima (po vestima bih rekla da nisam ni{ta specijalno propustila dok sam se “krbala” sa majstorima) kad eto ti ne~ega {to uspeva da me, odavno naviknutu na sve i sva{ta, iznenadi. Re~ je o promotivnom spotu za festival/ muzi~ko-vizuelno-scenski spektakl “Volim devedesete” (“hostesa” je nezaobilazna Oqa Crnogorac) koji }e, kako u nastavku ~ujem, po~etkom oktobra dupke napuniti Beogradsku arenu. Radwa promo uratka je (a i gde bi drugde) sme{tena na jednom od beogradskih splavova, na koji onako “doterane” pristi`u sve same zvezde “veselih” devedesetih. Svega tu ima: kajli, {u{kavih (svilenih ili

O

te`e prepoznati, a i “`estoki” su momci u me|uvremenu donekle smawili do`ivqaj, no polako mi se, uz prepoznatqiv i nadasve iritiraju}i ritam za koji sam mislila da je jednom za sva vremena oti{ao u zaborav, u se}awe vra}a saj taj dizela{ki bluz, koji su, bar kada je o muzici re~, predvodile sve same zvezde ovda{we “dens scene”: Gru, Ivan Gavrilovi}, Gala, Hani, \ogani Fantastiko, Leontina, Modelsice, Mobi Dik, Fanki Xi, Doktor Igi… Ukratko, muzi~ka “elita” i “mnogo jake” face.

Predstoje}a me je retro `urka vratila u vreme koje bih, da mogu,

ri~kih rep muzi~ara. Tako frajeri, osim ve} pomenutih nularica i kajli, iz ku}e nisu izlazili bez kopija firmiranih odela, “er meks” patika i metalnih (~itaj opasnih) kai{eva, a na kilometar su se mogli prepoznati i po duksevima (obavezno s kapuqa~om) ili xemperima na “ve” izrez upasanim u trenerke, dok su wihove lep{e polovine naj~e{}e izgledale kao da kako zimi, tako i leti – {etaju dowi ve{.

Ne bukvalno, naravno, ali su mini}i bili toliko kratki, a mre`aste majice toliko providne da je zapravo ve{eraj (u kombinaciji sa visokim platformama)

najradije trajno izbrisala iz memorije, u kojem su raznorazne sponzoru{e i dizela{i (one zaqubqene, a oni op~iweni krimalcima), dok je narod (izolovan od ~itavog sveta i sa tri marke kao mese~nom zaradom u xepu) na ulici ~ekao u redovima za kafu, benzin, hleb, mleko, vizu, opu{teno pred kamerama i u najgledanijim televizijskim terminima razmewivali sada ve} ~uveno “}ao ro|aci”, “zna~i, brate/tebra”, ovo, ono… A osim specifi~nog “turbodens” vokabulara i nemu-

bio zvezda svake odevne kombinacije sponzoru{e koja je dr`ala do sebe. Tako doterani bezbri`no su se od jutra do sutra vozikali gradom u naj~e{}e “pozajmqenim” automobilama s obe{enim krstovima, ~ija je veli~ina u svakom trenutku opasno pretila da odvali retrovizor. A kada bi se umorili od krstarewa u skupocenim limuzinama (obavezno s otvorenim prozorima kako bi sa prolaznicima podelili svo to drekawe i fal{irawe koje se tih nesre}nih godina nazivalo pevawem) “otpadali” bi na nekom splavu ili u kafi}u u kojima bi se, veselo i bezbri`no, iz turbo densa (kako no} odmi~e i raspolo`ewe raste) obavezno uklizavalo u turbo folk. Ukratko, `ivot sa pet zvezdica…

I evo ih sada ponovo! Ne bih da se bavim nekim ozbiqnim analizama {ta bi ovaj veliki kambek cirkusa iz devedesetih zakazan za subotu, 8. oktobra, mogao da zna~i u nekom {irem dru{tvenom i kulturolo{kom smislu. Mogu samo da ka`em da se meni ama ba{ ni{ta od svega toga (ni ton, a ni slika) nimalo ne dopada i da one koji “lajkuju” dizela{ku/ dens pri~u (uz du`no po{tovawe) “po~astim” stihovima Fanki Xija, “groznica subotwe ve~eri udara, drma, quqa, obara sa nogu, skoro }e nedeqa ujutru, pravo vreme za ples i za qubav novu…”. [togod.

Ili {to bi rekle wegove kolege iz grupe Trik Ef Iks: “Do jaja”! n Jasna Budimirovi}

Ne pre po zna tqi vi

MRAK: @i te qi Al ba se tea u [pa ni ji bi li su {o ki ra ni ka da je ne dav no ne sta lo sve tlo u mno gim zgra da ma, ukqu ~u ju }i ba zen u ko me su se na la zi li pli va ~i. Ni je po sre di bi la ha va ri ja, ve} su ra di le „ma ka ze”.

Grad, na i me, du gu je mi lion evra elek tro kom pa ni ji, ali broj nim opo me na ma i upo zo re wi ma o~i to ni su pri da va li ve li ki zna ~aj.

NI JE LA KO S MR TVA CI MA: Do ga |a lo se gde god po sve tu, pa otu da sa svim lo gi~ na od lu ka tur skog gra da Ma la tja o uvo |e wu si ste ma upo zo re wa u mr tva~ ni ci u slu ~a ju da je u wu sme {te no `i vo te lo. Osim sen zo ra ko ji de tek tu ju „i naj ma we po kre te”, po sle ~e ga se pa li alarm, ugra |e na su i vra ta ko ja se auto mat ski otva ra ju...na naj ma wi do dir iz nu tra.

Dok gledam spot kojim se najavquje “najlu|a `urka na Balkanu”, ne mogu a da ne primetim da su se akteri prili~no promenili. Ve}ina je densera, koji su se onomad stilski uglavnom uskla|ivali sa svojim idolima iz tada hit filma “Vidimo se u ~ituqi”, u me|uvremenu pustila {to kosu (izgleda da su {i{kice posebno popularne), {to stoma~i}, dok su wihove koleginice, koje su tokom devedesetih tek otkrivale silikonske implante, uglavnom “popuwene” i “reparirane” do neprepoznavawa. [to se modnog “izri~aja” ti~e, trenerke su o~igledno oti{le u penziju, tako da danas ve} gospoda u pristojnim godinama uglavnom furaju veseli i na ovim prostorima ultra popularni miks sportsko/elegantne garderobe. Dame su, pak, ostale dosledne u svojoj qubavi prema minimalizmu – krpica je taman toliko da se ne mo`e re}i da su zaboravile da se obuku. No, mere nema kada se do|e do nadogra|enih noktiju i kose. Toga, jasno je ve} na prvo gledawe, ima za bar duplo vi{e glava i ruku. sinteti~kih) trenerki, la`nih roleksa, }elavih glava… Dodu{e, ve}ina se pevaqki u me|uvremenu prili~no “remontovala” i “nadogradila” silikonima, pa ih je u prvom trenutku malo

{tih dijaloga u poku{aju, nije zgoreg podsetiti na ~iwenicu da se i u ta za ve}inu pristojnog sveta grozna vremena “terala” i neka moda – svojevrsna nesre}na interpretacija stila obla~ewa ame-

dnevnik

oglasi

GO SPO DIN obrazovan penzioner, 70 godina, iz Novog Sada `eli da upozna gospo|u do 60 godina, radi dru`ewa i prijateqstva.Telefon 064/2266-557.

38018

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136.

37466 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura.

Povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644.

37780 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

37833 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

37834 DR @IM ~asove engleskog jezika za sve uzraste. Dolazim kod vas. Telefoni: 063/86-00-934, 021/504-629.

37957

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

37835

STU DEN TU izdajem sobu blizu fakulteta Liman I. Telefon 454-140.

37767 IZ DA JEM sobu za studente Beogradski kej 41/2. Telefon 526663.

38109 IZ DA JEM name{tenu sobu za dva studenta, studentkiwe, sve komforno, ulica Radni~ka. Cena 6.000 dinara po le`aju mese~no. Telefon 021/425-427.

37971

SREM SKI KAR LOV CI - nov, ukwi`en stan mewam za ve}i u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 063/548-906.

37969

VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

522662 IZ DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan 50m2, odmah slobodan, prazan ima kuhiwske elemente za 100 eura. Telefon 063/811-7331.

522781 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada ul. Valentina Vodnika. Telefon 063/503-349.

37869 IZ DA JEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar.

Telefon 064/199-4505.

37875 IZ DA JEM nename{tenu garsoweru pogodnu za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 065/856-2051.

37877 CEN TAR, izdajem -jednosoban name{ten stan sa CG, TEL, KTV, ve{ ma{ina jednoj studentkiwi (cimerki) - cena povoqna. Telefon 063/582-960.

37942 IZ DA JEM na du`i period, name{ten dvosoban stan u ulici Kornelija Stankovi}a. Telefon 063/531-876.

37948

nedeqa25.septembar2011.

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Kosovskoj ulici. Telefon 063/531-876.

37949 NA LI MA NU I, pored fakulteta izdajem dvokrevetnu sobu za dve studentkiwe, u komfornom stanu bez gazde. Telefoni: 6369206, 063/8535634.

38045 IZ DA JEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4.

Telefoni: 021/505-531 i 065/5505-531.

35943 IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor.

Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

36429 IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan u centru, CG, prvi sprat. Telefon 064/837-2590.

37004 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog br. 6. ispred SPENS-a,Novi Sad. Telefon 063/511-939.

37446 BLI ZU Medicinskog fakulteta izdaje se name{ten stan. Telefon 063/601-661.

37462 IZ DA JEM name{tenu garsoweru ul. P. Drap{ina za zaposlenu `ensku osobu ili studentkiwu od 1. 10. 2011. Telefon 064/1610330.

37722 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3632.

37752

IZ DA JEM kompletno name{ten dvosoban stan (54m2) - Rumena~ka ulica.

Telefon: 064/1246888.

37777 IZ DA JEM garsoweru 32m2, kompletno name{tenasa dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

37793 IZ DA JEM dvosoban stan, kompletno name{ten, dva - tri le`aja, kablovska, klima, internet, telefon, blizu studentski grad, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

37795 IZ DA JEM jednoiposoban stan 43m2, prazan ima kuhiwske elemente. Povoqno, centar. Telefon 064/22-53-797.

37851 IZ DA JEM u centru dvosoban prazan stan od 70m2, na prvom spratu, pogodan za stanovawe ili kao poslovni prostor. Telefon 063/66-92-92.

37894 IZ DA JEM u centru blizu fakluteta, dvosoban name{ten stan od 70m2. Telefon 063/66-9292.

37895 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan u centru Novog Sada u ulici Jovana Bo{kovi}a. Telefon 2371-588.

37898 IZ DA JEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034.

37917 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u centru grada studentkiwama. Telefoni: 063/521-475, 021/6617464.

37925 IZ DA JEM dvosoban stan, kompletno name{ten u blizini medicinskog fakulteta, za 2/3 osobe. Telefon 063/336-085.

37926 IZ DA JEM name{tenu dvori{nu garsoweru 25m2 na Podbari u Novom Sadu u ulici Filipa Vi{wi}a 37.

Telefoni: 064/1436269, 064/2469789. 37935 IZ DA JEM name{tenu dvori{nu garsoweru 23m2 na Podbari, u Novom Sadu u ul. Bele wive 1a. Telefoni: 064/1436269, 064/2469789.

37936 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Satelitu cena 90E. Telefon 062/8673885.

37940 IZ DA JEM jednosoban prazan stan. Odvojen ulaz i svi prikqu~ci. Ukrasno drve}e u dvori{tu, sun~ana strana. Veternik. Telefon 021/821-260.

37955

23

IZ DA JEM name{tenu garsoweru (dva le`aja) na Limanu 3, kod parka. Cena 140 evra+depozit.

Telefoni: 6369-400, 063/8-453577.

37961 IZ DA JEM jednosoban stan prazan, Bulevar kraqa Petra I, br.

64, II sprat, stan 8, mo`e i za studente. Telefon 021/6416-785.

37970 LI MAN IV, povoqno bra~nom paru izdajem jednoiposoban stan, delimi~no name{ten II sprat, cg, telefon, lift, interfon. Telefoni 021/661-8861, 063/10-318-10.

37977 IZ DA JEM name{ten stan na Futo{kom putu. Centralno, parket, internet, prizemqe.

Cena 130 evra. Telefoni: 021/63-66-882, 064/819-50-93.

37983 IZ DA JEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru, komplet bela tehnika i centralno grejawe, kablovska.

Telefoni: 021/456765, 069/4456765 i 064/1381313.

37985 IZ DA JEM stan 35m2 na Limanu 2 za devojke, cena 130Evra. Telefon 064/157-0304.

37999 IZ DA JEM salonski stan trosoban, od 110m2, preko puta pozori{ta. Povoqno, mo`e i kao poslovni prosotor. Telefon 065/33-33-188.

38005 IZ DA JEM na du`i rok prazan dvosoban stan na prvom spratu u novogradwi. Kara|or|eva ulica, cena 150E+depozit. Telefon 065/47-47-888.

38008 IZ DA JEM name{tenu garsoweru. Ilije Bir~anina 27, od 1. oktobra, cena 100E+depozit. Telefon 063/107-1003, 021/6337-631.

38010

IZ DA JEM opremqen stan dvosoban 40m2 u Pariske komune 30.

Mogu}nost stanovawa za troje, prvenstveno devojke, porodica na du`e. Telefon 063/7120-080.

38013 IZ DA JEM dvosoban prazan stan na Novoj Detelinari, PTV, kablovska, ~etvrti sprat bez lifta. Telefoni: 021/479-40-52, 064/165-81-10.

38014 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 6338-074.

38015 IZ DA JEM name{ten stan, 47m2 Bul. oslobo|ewa 107, kod Spens - a. Telefon 063/7298033.

38034 IZ DA JEM jednoiposoban stan 30m2, na Limanui. Telefon 021/540-771.

38038 IZ DA JEM jednokrevetnu ili dvokrevetnu sobu za studetkiwe u velikom stanu u novoj zgradi blizu SPENSa, povoqno. Telefon 063/7023-887, 062/8245-025.

38042 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

38060 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 30m2, 100E na Telepu, bez depozita. Telefdon 021/505-572.

38065

24

nedeqa25.septembar2011.

IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, centar drugi sprat, lift centralno grejawe. Telefon: 062/8536893.

38070 IZ DA JEM super name{tenu garsoweru u Sremskoj Kamenici blizu instituta. Telefoni: 465-815, 064/2044331.

38072 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefon: 021/444-258 i 064/111-35-61.

38073 IZ DA JEM dvosoban stan na Bulevaru kod stadiona Vojvodine, drugi sprat. Mo`e prazan ili name{ten. Telefon 063/540-165.

38084 SU PER komforna opremqena garsowera u strogom centru (telefon, klima, kablovska). Telefoni: 551-742, 063/507-183.

38086 IZ DA JEM name{tenu garsoweru sa centralnim grejawem, telefonom, TV, KTV. Telefon 021/6621-885.

38093 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u blizini sajma za dve osobe.

Telefon 063/512-414.

38112 IZ DA JEM name{ten veliki jednosobni stan za dva studenta na Limanu III; CG, klima, telefon, drugi sprat. Telefon 063/566-426.

38129

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno.

Telefon 063/1616300.

37923 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 38061

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 522782 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522743

EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522744 NO VO NA SE QE, ukwi`en stan 27m2, cena 25,700, IV sprat, terasa, lift. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522745 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 36.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09.

522724 NO VA DE TE LI NA RA, nova ukwi`ena garsowera na II spratu, 26m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522747 GR BA VI CA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

522748 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu, ima terasu, cena 28.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522750 GAR SO WE RA useqiva, 26m2, ptk, lift, terasa, Ribqa pijaca.

Povoqno. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90.

522728 [I RI CEN TAR - odmah useqiva garsowera od 28m2, prizemqe, CG, povoqno! Ul. Milo{a Obili}a, kod Alma{ke crkve!

Cena 30.000 evra. Tel. 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:20686), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522668 GR BA VI CA, Danila Ki{a, odli~an stan na lokaciji pogodnoj za izdavawe, kao i za stanovawe.

Opremqena kuhiwskim elementima, klimom, video nadzorom, sigurnosna vrata, telefon, kablovska. Stanu pripada tavanski prostor, tako da postoji mogu}nost pro{irewa. Pogodno i za poslovni prostor, uredna dokumentacija. Cena 17.800. evra.

Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:20560), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522669

GR BA VI CA - Bra}e Ribnikara, odli~na novija garsowera na drugom spratu, lift, kompletno name{tena. Miran deo Grbavice, stan dvori{no orjentisan, pogodan za izdavawe kao i za stanovawe. Kuhiwa odvojena, sme{tena u hodnik, tako da je dnevni prostor lep i svetao.

Cena 27.000 evra. Tel. 060/0189422, 021/520-231, ({ifra:20347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522670 LA ZE KO STI ]A, dve garsowere, 24m2 i 28m2, na II spratu.

Odmah useqive.

Pozovite 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20266) www.so lis-ne kret ni ne.com.

522671 PRO DA JEM odli~nu garsoweru povr{ine 26m2, kod Socijalnog, useqiva, ukwi`ena, III sprat sa liftom. Tel. 063/8557109, ({ifra 21485) www.so lisne kret ni ne.com.

522672 HIT NO prodajem ukwi`enu garsoweru u centru, lift, CG, mo`e sa stvarima, cena 24.500 evra. Tel. 064/112-6239, 021/520231, ({ifra:21586).

522673 CA RA DU [A NA, nova, odmah useqiva garsowera, name{taj dogovor, lift, terasa 30.500.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co. rs. Tel. 444-107, 633-7853.

522837 STA NI CA 22m2, ukwi`ena garsowera 24.800. Tel. 444-107, 633-7853.

522838

GUN DU LI ]E VA ULI CA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Tel. 060/621-1685.

522826 GR BA VI CA, blizina Limanske pijace, komforna, garsowera novije gradwe. Ukwi`eno 30m2. Mogu}nost pro{irewa.

Cena 27.000E. Tel. 063/775-9121.

522827 CA RA DU [A NA, na prodaju 30m2, ukwi`ena, komforna garsowera novije gradwe. IV sprat, lift, terasa. Odmah useqivo.

32.000E. Tel. 063/777-6233.

522828 BU LE VAR OSLO BO \E WA, u neposrednoj blizini „Dnevnika” i Futo{ke pijace ukwi`ena garsowera od 22m2. Pogodno za izdavawe. Tel. 060/621-1685.

522829 HIT NO!!!!! 22m2 - Bulevar kod Futo{ke pijace - ukwi`en prazan stan, lift, CG, cena 24.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779.

522818 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, nova odmah useqiva, 27m2, parking mesto, terasa, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524010 GR BA VI CA, ukwi`ena garsowera 30m2, centralno grejawe, cena 26.800E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524011 GAR SO WE RA 33m2, redovan sprat, terasa, proto~na topla voda. Cena 30.900E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524012 GAR SO WE RA na Grbavici 27m2, tre}i sprat, useqiva, ukwi`ena sa prostorno odvojenom kuhiwom, gradio „Moj Dom”. Povoqno! Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523987

oglasi

U ]IR PA NO VOJ ULI CI garsowera 26m2 na drugom spratu, gleda na dvori{te. Povoqno!

Telefoni: 451-318, 0600753782, komplena ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523988 NA LI MA NU II garsowera u Ulici Dragi{e Bra{ovana povr{ine 24m2, cena 26.800. Telefoni: 451-318, 523-193, 0631620327, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523989 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Janka ^melika garsowera 26m2 na prvom spratu, cena 27.000. [ifra 1001261. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523990 KEJ garsowera 20m2 sa pogledom na Dunav terasa 30m3, ekstra samo 26.000E. Pozovite!!!

Telefoni: 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523991 NA NO VOM NA SE QU klasi~an jednosoban stan 34m2 na tre}em spratu, cena 30.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523992 U STRO GOM CEN TRU kod Srpskog narodnog pozori{te u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2, ukwi`en, lift, terasa 33.000. Telefoni: 451318, 0605322433, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523993 U SA VE KO VA ^E VI ]A jednosoban stan 30m2 na drugom spratu, cena 33.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523994 TRA @I MO hitno za poznatog kupca klasi~an jednosoban stan ni`e spratnosti ili sa liftom i obavezna terasa. Telefon 021/6363-307.

524017 JED NO SO BAN, 28m2 - Novo naseqe, odmah useqiv, 1. sprat, CG, TPV, cena - 29.000 evra.

Tel. 064/823-6607, 021/66-14-200.

522817 HIT NO!! 33m2 - jednosoban klasi~an raspored - Nova Detelinara - zgrada stara 3 god., ukwi`en - odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena dogovor. Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

522820 JED NO SO BAN, 33m2 - renoviran - CG, ukwi`en - useqiv, odli~an raspored! Cena: 27.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/8236621, 021/542-779.

522806 LI MAN - odmah useqiv, 28m2 renoviran, ukwi`en, jednosoban, CG, cena - 31.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6601.

522807 LI MAN III, [ekspirova ulica, ukwi`en, jednosoban stan 28m2 kod limanskog parka. Odmah useqiv. Vredi pogledati. Povoqno! Tel. 063/777-6233.

522830 GR BA VI CA, ekstra ponuda, 27m2, ukwi`en, odvojen radni deo kuhiwe. Stan sa terasom.

Noviji, kvalitetna gradwa.

31.000E. Tel. 063/692-917.

522831 NO VA DE TE LI NA RA 33m2, jednosoban, lift, terasa, nov 34.000. Tel. 444-107, 633-7853.

522839 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000.

Tel. 444-107, 633-7853.

522840 FU TO [KI PUT 31m2 kod Satelitske pijace, klasi~an jednosoban, renoviran 29.000. Tel. 444-107, 633-7853.

522841 LI MAN TRI jednosoban stan 30m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538166.

522784

dnevnik

DE TE LI NA RA odli~nog rasporeda stan 38m2 na drugom spratu, odmah useqiv, ima terasu cena dogovor. Telefoni: 528137, 661-2262.

522785 JED NO SO BAN, Liman II, 40m2, ukwi`en, lep raspored. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

522742 HIT NO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana. Ukwi`en. Tel. 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:20814), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522674 KLA SI ^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 36.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522675 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwi`en, dvori{no orjentisan, prvi sprat, idealan za stanovawe! Ul. Narodnog fronta, blizu okretnica... Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522676 BU LE VAR - preko puta „Dnevnika”, nov ukwi`en stan, 30m2, terasa, lift, bambusov parket, gleda na dvori{te. Cena 43.300 evra. Tel. 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:21418), www.so lisne kret ni ne.com.

522677 PRO DA JEM mawi jednosoban stan od 24m2 na Novoj Detelinari, hitna prodaja, cena 18.000 evra. Tel. 063/855-7109, 021/427277, ({ifra:20341), www.so lisne kret ni ne.com.

522678 OD LI ^AN mawi jednosoban stan na Grbavici, 30m2, dvori{no orjentisan i ukwi`en.

Prodaja iskqu~ivo za gotovinu, cena 37.500 evra. Tel. 065/2019010, 021/427-277, ({ifra:21463), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522679 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522751

GAR SO WE RA nova 950E/m2 odmah useqiva Somborski bulevar 29m2 sa terasom, I sprat. Telefon 064/10004575.

38056 GA 35m2, lift, terasa, ukwi`ena, 34. 250E, nije fiksno. Telefoni: 064/11-43-730, 060/418-3223.

38069 HIT NO prodajemo novu odmah useqivu garsoweru 28m2 u ^ika Stevinoj ulici 28.000. Ukwi`ena, ima terasu. Telefon 063/540165 38079 PRO DA JE MO garsoweru na drugom spratu u Pasterovoj ulici 28M2, za 32.000, ukwi`ena i useqiva, gradila Budu}nost. Telefon 063/540-165.

38083 NO VA GAR SO WE RA 20m2, Kej, terasa, 40m2, pogled na Dunav, Tvr|avu, centar, ukwi`ena, useqiva, 26.000. Telefon 063/517846.

38113 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 650E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105.

37988 JED NO SO BAN nov 35m2 36.900Em2, terasa, tre}i sprat na Somborskom bulevaru do Limana, odmah useqiv. Telefon 060/1314021.

38057 JS 37m2 Bul. K. Petra, lift, ukwi`en, cena 33.000. Telefoni: 064/11-43-730, 060/418-32-23.

38067 PRO DA JEM stan 35m2 Bul. oslobo|ewa 73, drugi sprat. Telefon 424148.

38105 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru ul. Danila Ki{a 100m od Bulevara. Telefon 6614683 zvati od 18 - 22 ~asa.

38136

GR BA VI CA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2 po ceni 44.300 gratis parking mesto. Telefon 636-6952,www.bo mil.rs.

522752 SA JAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan po ceni 39.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522753 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.5 stan na III spratu, cena 38.100.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

52275 LI MAN, kod fakulteta, ukwi`en 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

522755

JED NO I PO SO BAN, 38m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom. Cena: 33.000 evra. Tel. 064/823-6607, 021/424-963.

522811

JED NO SO BAN, centar, 30m2, visoko prizemqe, 33.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797.

522738 LI MAN, kod parka, ukwi`en 1.0 klasi~an stan od 28m2, cena 30.000 za dogovor. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

522746 PRO DA JEM veoma povoqno odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 6341-521.

37630 GAR SO WE RA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno, vlasni{tvo, miran deo. Na{i telefoni: 421-437, 063/534-505.

37928 PRO DA JEM garsoweru 15.500E u Novom Sadu. Telefon 063/598878.

37986 GAR SO WE RA nova 16m2 16.000E, odmah useqiva na Somborskom bulevaru. Telefon 060/1314021.

38055

LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Tel. 063/527-459, 021/520231, ({ifra:11666), www.so lisne kret ni ne.com.

522680 CEN TAR - mali jednoiposoban stan, odli~an za studente ili za izdavawe, 33m2 po ceni od 34.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427277, ({ifra:21279), www.so lisne kret ni ne.com.

522681 CEN TAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 42.000 evra. Tel. 063/500-174 ili 021/520-231, ({ifra 21584), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522683 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522758

HIT NO!!! 40m2 - Liman - useqiv - ukwi`en, lift, terasa, CG, cena - 45.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200.

522821 GR BA VI CA, ukwi`en jednoiposoban stan, zgrada stara 8 godina, terasa, lift, 47 m2, cena 44.300E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524014 JED NO I PO SO BAN stan 35m2, Novo naseqe, bez ulagawa, ukwi`en, povoqno. Telefon 6624-218.

524029 BU LE VAR 50m2, jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa, dva sanitarna ~vora 41.200 Slike na sajtu www.tref ne kret ni ne.co.rs Tel. 444-107, 633-7853.

522845 NA NO VOM NA SE QU mawi jednoiposoban stan 42m2. Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523995

CEN TAR GRA DA, pe{a~ka zona, Ul, Mileti}eva br. 21, Novi Sad. Ugovaramo gradwu stanova veli~ine: 25m2, 28m2, 33m2, i 61m2 u zgradi P+1+Pk „Atlant in`ewering „ Bore Prodanovi}a br.6A Telefoni: 021/547-291, 063/500-251.

38111

TO ZIN SO KAK stan 43m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu. Telefoni: 528137, 063/538-166.

522786 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en stan 45m2 na tre}em spratu sa liftom, odmah useqiv.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

522788 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en stan 42m2 na prvom spratu sa liftom, odmah useqiv 48.700.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

522791 GR BA VI CA 53m2, jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en 53.600. Tel. 444-107, 633-7853.

522842 NOV, 39m2 - jednoiposoban - brzo useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena - 40.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614200.

522803 JED NO I PO SO BAN 37m2 centar - Ul. Modene, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored...

Cena: 38.100 evra. Tel. 064/8236621, 021/6614-200.

522804

oglasi

dnevnik

JED NO I PO SO BAN stan povr{ine 41m2 u novoj zgradi, drugi sprat sa kompletnim name{tajem. Hitno zbog odlaska u inostranstvo cena 30.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com.

523996 U CEN TRU prodajemo jednoiposoban stan 40m2 u novoj ukwi`enoj zgradi, stan je na prvom spratu, cena 37.000. [ifra 10001290. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523997 LI MAN II u blizina Keja, izuzetan stan 40m2. Slike govore pogledati na www.ne kret ni nemoj dom.com. [ifra 1001336.

Telefoni: 451-318, 523-193.

523998 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kompletno renoviran dvosoban stan 63m2, prvi sprat, ukwi`en iz kompezacije. Hitno, povoqno 59.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523999 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2, ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524000 NA DE TE LI NA RI klasi~an dvosoban stan sobe nisu prolazne 50m2, prvi sprat, ukwi`en, renoviran. Hitno, povoqno 39.300. Telefoni: 451-318, 523193, ponuda na www.ne e kret ni nemoj dom.com.

524001 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor „Moj Dom”, pozovite! Telefoni: 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524002 MA KSIMA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700 Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs Tel. 444-107, 6337853.

522846 KOD SU DA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan i za kancelariju!!! Telefon 063/8680-335.

524018 GR BA VI CA!!! Odli~an dvosoban stan od 44m2 na ~etvrtom spratu, useqiv po dogovoru gleda na ulicu!!! Pozovite! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

524019 KLA SI ^AN dvosoban u funkciji dvoiposobnog 53m2, ukwi`en, odli~an raspored, bez ulagawa, blizina @. stanice. Telefon 6624-218.

524030 NO VA DE TE LI NA RA, izuzetno lep, ukwi`en stan 66m2, zidala „Budu}nost”. Telefon 6624-218.

524031 LI MAN, dvosoban stan, lift, terasa, odvojena kuhiwa, minimalna ulagawa, 66m2, cena 55.750E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524015 MO LI JE RO VA ul., 49m2 - sre|en dvosoban - mogu} dvoiposoban, ukwi`en - useqiv, 1. sprat, CG, cena - 43.250. Tel. 064/8236604, 021/424-963.

522822 UL. LA ZE KO STI ]A, 50m2 - 2. sprat, terasa, lift, odmah useqiv, cena - 51.000 evra. Tel. 064/823-6601, 6614-200.

522819 LI MAN 3 - useqiv odmah, 66m2 - 2. sprat od 4 sprata, dvosoban mogu} dvoiposoban, odli~an raspored, CG, terasa, cena za gotovinu - 54.400 evra. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200.

522816 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs Tel. 444-107, 633-7853.

522843 DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban, odmah useqiv, 42.000 slike na sajtu www.tref ne kret ni ne.co. rs Tel. 444-107, 633-7853.

522844

KLA SI ^AN dvosoban, 54m2 Novo naseqe - Bulevar Jovana Du~i}a, 2. sprat, terasa, CG, komplet sre|en, ukwi`en - useqiv, cena dogovor. Tel. 064/8236621, 021/542-779.

522824 HIT NO! Preko puta hotela „Aleksandar” dvosoban nov stan 50m2, odmah useqiv, na ~etvrtom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

522792 KA ]E DE JA NO VI] dvosoban stan 59m2 na drugom spratu sa liftom, odli~an raspored, ima tersu za 51.500. Telefoni: 528137, 661-2262.

522793 VLA DI KE ]I RI ]A dvosoban stan 60m2 na prvom spratu, ukw`en, odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

522794 PA RI SKE KO MU NE klasi~an dvosoban stan 52m2 na prvom sprtu sa liftom, ukwi`en za 47.400. Telefoni: 528-137, 6612262.

522789 LI MAN ^E TI RI stan 54m2, ukwi`en, lep raspored, na petom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 6612262.

522790 NO VO NA SE QE iza robne ku}e, dvosoban stan 55m2 prvi sprat u zgradi od fasadne cigle.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

522787 LI MAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522759 CEN TAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522760

KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs.

522761 PRO DA JEM dvosoban stan 49m2, III sprat, useqiv do kraja 2011, Ulica Svetozara ]orovi}a, cena 48.000E.Telefoni: 526622, 063/780-99-09.

522723 EKS KLU ZIV NO - novogradwa na Bulevaru, kvalitetan dvosoban stan, 50m2, ~etvrti sprat, cena 61.800 evra. Tel. 064/2003103, ({ifra:20353), www.so lisne kret ni ne.com.

522684 OD LI ^AN dvosoban stan u blizini Beogradskog keja, u zgradi od fasadne cigle, 64m2 po ceni od 67.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:13658), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522685 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra.

Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522686 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan od 58m2 u neposrednoj blizini SPENS-a, odr`avan, ukwi`en. Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:21427), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522687 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

522659

PRO DA JEM stan od 59m2+30m2 u Ul. Partizanskih baza br. 29, ukwi`en, useqiv, cena 47.500 evra. Tel. 064/1126-239, 021/427277, ({ifra:20716), www.so lisne kret ni ne.com.

522682 SA TE LIT, hitno, renoviran 2.0 stan od 48m2 po ceni od 31.000. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs.

522756 GR BA VI CA, Tolstojeva ul., novija zgrada 2.0 stan od 53m2, cena 54.600. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs.

522757 LI MAN, dvosoban stan, ukwi`en 52m2, odli~an raspored, 55.500E. Telefoni: 522-177, 06425-18-752.

522729

NO VI SAD, kod Spensa, ukwi`en dvosoban, 64m2-56.000E. Telefoni: 526-622, 064/25-18-752.

522730 LI^NO prodajem noviji ukwi`en stan, 39m2 kod Socijalnog na tre}em spratu u zgradi sa liftom. Telefon 065/8333963.

37927 PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, nov, odmah useqiv, III sprat, lift, terasa, parking, CG, kvalitetna gradwa, uredna dokumentacija, cena 42.500E 890E/m2.Telefon 063/152-052-1.

37972 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2, brzo gotov. Telefon 063/598-878.

37987 SA TE LIT prodajem JIS stan, 31m2, lift, terasa, mansarda, ukwi`en, cena 850E/m2. Telefon 064/8962412.

38047 JIS 41.43 Bul. kraqa Petra, ekstra sre|en, useqiv, ukwi`en, lift, terasa. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-730.

38066 PRO DA JEM jednoiposoban stan u Radni~koj 37, na prvom spratu, 42m2, ukwi`en, renoviran 2008, cena 54.600E. Telefon 064/1501252.

38071 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan kod Sajma za 36.000.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

38082 PRO DA JEM nov dvosoban stan 56m2 u Bulevaru oslobo|ewa 73.

58.000 eura. Fiksno. Telefon 064/1147-741.

37295

PRO DA JEM dvosoban stan 51m2 kod Socijalnog bez posrednika., V sprat, lift, CG. terasa, renoviran. Cena 53.000 Evra.

Telefon 063/86-60-742.

37938 SREM SKI KAR LOV CI, novi, ukwi`eni, useqivi stanovi.

Investitor - telefon: 063/548906 i 458-955.

37968 TOL STO JE VA 50m2 visoko prizemqe, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

38051 PRO DA JE MO nov useqiv dvosoban stan od 48, 5m2 blizu centra za 50.000 sa PDV. Telefon 6447-622, 063/540-165.

38081 UKWI @EN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, fasadni cigla, „Neimar” hitno 49.000. Telefon 063/517-846.

38114 STAN od 60m2 na Bulevaru oslobo|ewa br. 26 prodajem. Cena 53.000. Telefon: 060/7001272.

38152

USE QIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421437, 063/534-505.

522660 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit. Jeste deseti sprat pod plo~om,ali je lokacija izuzetna, a cena je vi{e nego povoqna. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522689 OD LI ^AN dvoiposoban stan u izgradwi na Bul. Evrope, 54m2 po ceni od 55.500 evra, predvi|eno useqewe u novembru 2011. god. Cena sa PDV-om. Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:10762), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522690 NOV, ukwi`en dvoiposoban stan na Novoj Detelinari, tre}i sprat, odli~na zgrada, 60m2, cena 61.000 evra. Tel. 065/2019013, 021/520-231, ({ifra:20217), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522691 GR BA VI CA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa. Telefon 063/82-88-37, www.bo mil.rs.

522765

GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bo mil.rs.

522766 „ABC” CEN TAR, ukwi`en originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522762

nedeqa25.septembar2011.

BU LE VAR, kod Stadiona u blizini Spensa, ukwi`en stan od 64m2 odli~nog rasporeda, cena 52.000.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522763 KOD LI MAN SKOG PAR KA, ukwi`en 2.5 stan po ceni od 64.500 na II spratu. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522769 KA ]E DE JA NO VI] dvoiposoban stan 71m2, stan komplet renoviran, odli~an, zgrada od fasadne cigle. Telefoni: 528137, 063/538-166.

522795 BU LE VAR EVRO PE, hitna prodaja odli~nog dvoiposobnog stana od 61m2 za 45.000E. Lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv.

Tel. 063/510-604.

522833 NO VO NA SE QE, Seqa~kih buna, ukwi`en, dvoiposoban stan od 70m2, I sprat, terasa.

Hitno i povoqno! Pozovite 063/510-604.

522834 STE VA NA MO KRAW CA, 75m2 - klasi~an dvoiposoban stan, terasa, lift, CG, ukwi`en - useqiv, cena - 70.100 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

522815 DVO I PO SO BAN odli~nog rasporeda, 45m2 - komplet renoviran, lift, terasa, CG, ukwi`en-useqiv, cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

522802 EKS TRA! Dvoiposoban 61m2 ukwi`en - Nova Detelinara odmah useqiv, CG, terasa, lift Cena: 46.400 evra! Tel. 064/8236607, 021/66-14-200.

522805 NOV - centar, 53m2 - dvoiposoban - odli~an raspored, prazan odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit, cena sa PDV-om: 54.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424963.

522808 LI MAN II!!! Dvoiposoban stan od 70m2, originalan, povoqno!!!

U blizini fakulteta. Telefon 063/8680-335.

524020 NO VA DE TE LI NA RA!!! Dvoiposoban dupleks stan od 61m2, useqiv, ukwi`en u odli~noj zgradi sa terasom ekstra povoqno!!! Telefon 063/8680-335.

524021 DVO I PO SO BAN na Novoj Detelinari, 61m2, terasa, lift, cena 45.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524013 LI MAN II 70m2, dvoiposoban stan, ~etvrti sprat, lift, terasa, 72.000 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853.

522847 NO VO NA SE QE Seqa~kih buna, prvi sprat 70m2, 64.800. [ifra 1001261. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

524003

PRO DA JEM u Pasterovoj ulici dvoiposoban dupleks stan u odli~nom stawu! Tel. 063/7726845, 021/427-277, ({ifra:20744), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522688 NA LI MA NU III u [ekspirovoj ulici klasi~an trosoban stan 66m2 na drugom spratu, ukwi`en 62.000, lift, terasa.

Telefoni: 451-318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524004

25

NA BU LE VA RU preko puta Lutrije 83m2 u odli~noj zgradi, lift, terasa, ukwi`en, sre|en, peti sprat, 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524005 BU LE VAR OSLO BO \E WA 83m2, trosoban, dva sanitarna ~vora, dve terase 69.000. Tel. 444-107, 633-7853.

522848 LI MAN III!!! U zgradi od fasadne cigle trosoban stan od 78m2, odli~na zgrada u blizini pijace!!! Jugo istok. Telefon 063/8680-335.

524022 TRO SO BAN noviji stan na Grbavici, redovan sprat, nije dupleks, lift, 82m2, cena 76.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

524016 LI MAN III, trosoban stan 66m2, odr`avan, ni`e spratnosti, dobar raspored. Telefon 6624-218.

524032 POD BA RA - nov - useqiv - trosoban, 60m2 - 2. sprat, CG, terasa, ekstra raspored, cena za gotovinu - 52.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

522823 LI MAN trosoban stan 78m2, ukwi`en, ima terasu za 72.200, odmah useqiv. Telefoni: 528137, 661-2262.

522796 LI MAN DVA korektan stan 72m2 na ~etvrtom spratu sa liftom za 66.800. Telefoni: 528137, 063/538-166.

522797 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522770 NO VO NA SE QE u novoj ukwi`enoj zgradi 3.0 stan u potkrovqu 71m2 po ceni od 50.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

522764 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

522768 DVE STAM BE NE jedinice u jednoj! Odli~an trosoban, renoviran stan u Stra`ilovskoj ulici!

Tel. 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20727), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522693 HIT NO prodajem trosoban stan od 75m2 na prvom spratu u Ul. Maksima Gorkog, u blizini SUD-a, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostrano orjentisan. Tel. 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:14205), www.so lisne kret ni ne.com.

522694 TRO SO BAN, nov, blizina Temerinske, II sprat 71,5m2 59.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

522735 TRO SO BAN, Liman II - Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887.

522739 ME WAM trosoban stan, 62m2, kompletno renoviran, odli~na lokacija, preko puta Tozine {kole, za ku}u do 120m2, sa placem oko 500 m2, uz moju doplatu.

Telefoni: 522-177, 065/5454-038.

522725 PRO DA JEM dvoiposoban stan od 64m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefon 064-143-80-24.

37843 DIS - TS 80m2, kod Betanije, lift, terasa, ukwi`en, odlia~n raspored. Telefoni: 060/418-3223, 064/11-43-730.

38068

26

nedeqa25.septembar2011.

PRO DA JE MO ukwi`en dvoiposoban stan u ]irpanovoj ulici za 71.000. Uz stan se mo`e kupiti gara`a. Telefon 6447-622, 063/540-165.

38078 PRO DA JEM trosoban stan od 78m2 na Bul. cara Lazara kod Merkatora za 70.000. Telefon 063/540-165.

38080 PRO DA JEM nov useqiv trosoban stan 63m2, Grbavica. Telefon 065/504-74-33.

37821 PRO DA JEM dvoiposoban stan na Novom nasequ od 71m2 na II spratu u blizini {kole i vrti}a. Telefon 064/24-95-791.

38143

TRO I PO SO BAN, ukwi`en stan na Limanu III, trostrano orjentisan dobrog rasporeda sa dve terase... Mo`e kredit! Tel. 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:13518), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522698 PRO DA JEM troiposoban stan na prvom spratu, Trg majke Jevrosime, gradila „Budu}nost”, odmah useqiv, CG, topla voda, cena povoqna! Tel. 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:20747), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522695 LI MAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwi`en i dobro projektovan... mo`e i zamena, mo`e i kredit!

Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:20343), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522696 LI MAN 2, prodajem 3.5 stan u zgradi od fasadne cigle od 83m2. Telefon 063/742-21-80, www.bo mil.rs.

522771 NO VA DE TE LI NA RA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 68.600 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522772 CEN TAR, nova zgrada 3.5 stan na II spratu, luks, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522774 HIT NO!!!! 92m2 - perfektan raspored, nov - neuseqavan, 2. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en. Cena sa PDV-om - 82.400 evra - nije fiksno! Tel. 064/8236607, 021/6614-200.

522814 SREM SKA KA ME NI CA, na prodaju dva odli~na stana kod instituta, 92m2 za 39.200E i 56m2 za 41.500E. Pozovite 063/692-917.

522832 ZI DA LA „Budu}nost”, ukwi`en troiposoban stan 86 m2, ni`a spratnost, bez ulagawa, Nova Detelinara. Telefon 6624-218.

524033 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!!

Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363307, 063/8680-335.

524024 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213.

524025 LI MAN III, 84m2 troiposoban, ukwi`en, lift, terasa 86.500.

Tel. 444-107, 633-7853.

522849 NA LI MA NU DVA u zgradama crvene fasadne cigle odli~an troiposoban stan 83m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, bez ulagawa. Telefoni: 451-318, 063550387, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524007 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524008

HIT NO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 133m2 na drugom spratu, ukwi`en, lift, terasa, komplet sre|en.

Telefoni: 523-193, 06007853782, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524009 CEN TAR!!! Salonski stan od 112m2 u odli~nom stawu sa lepom terasom, ukwi`en, hitno!!!

Telefon 063/500-213.

524023 LEP izuzetno sre|en salonski stan kod Skup{tine 112m2, cena. Povoqno! Telefoni: 451318, 0600753782, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

524006 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!! Telefon 063/500-213.

524026 ^E TVO RO SO BAN dupleks stan u novijoj zgradi u Maksima Gorkog, 104m2.

Telefon 063/8680-335.

524027 GR BA VI CA!!! Potpuno nesvakida{wi ekstra sre|en stan od 112m2, dupleks. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680335.

524028 GR BA VI CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522776 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

522773 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331.

522798 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262.

522799 CEN TAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

522800 U STRO GOM CEN TRU 115m2, Ulica Ilije Ogwanovi}a, velik dnevni boravak, dve velike spava}e sobe, jedna radna polusoba, velika terasa, ukwi`en, zgrada sa liftom, cena 145.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520231, ({ifra:14662), www.so lisne kret ni ne.com.

522697 PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000. evra. Tel. 063/520296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522699

„ALEK SAN DAR” GRAD WA Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. ^etvorosoban. Brzo useqiv. Sa gara`om cena 129.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20803), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522700 BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 125.000 evra! Mo`e i na rate!

Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

522702 ^E TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

522732

oglasi

DU PLEKS, Nova Detelinara,125m2, 115m2 korisne povr{ine, gara`a 15m2 cena za hitnu prodaju, 74 500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

522741 GR BA VI CA - dupleks nov i neuseqavan, ~etvorosoban po strukturi. Tel. 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:12501), www.so lis-ne kret ni ne.com .

522701 LI MAN IV 130m2 ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak.

Stan je renoviran, vlasnik. Telefon 063/77-57-617 i 063/213246.

37285 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

36999 PRO DA JEM nov neuseqavan stan troiposoban dupleks 81m2, Ul. Cara Du{ana br. 75. Telefon: 063/537-446.

37868 PRO DA JE MO troiposoban stan na Limanu III, na drugom spratu za 87.000, odmah useqiv. telefon 6447-622, 063/540-165.

38085 PRO DA JEM nov dupleks 93m2, ~etvorosoban, mogu} povrat PDV-as, odli~an raspored, N. Detelinara. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188.

38006

HIT NA prodaja ku}e na Telepu, 90m2, samostalna na placu od 300m2. Cena 54.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:30572), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522666 PRO DA JEM ku}u za ru{ewe u Ma`urani}evoj ulici, ukwi`ena, plac 500m2, front 20 m! Odli~na ponuda! Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:31148), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522667 NO VI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a 215m2, plac 480m2105,000E. Nije fiksno. Prizemqe+Sprat. Fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Telefoni: 065/5454-038, 526-622.

522719 KU ]A {iri centar Branka Radi~evi}a, 80/150m2, ukwi`ena, odr`avana cena: 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

522733 TE LEP u blizini Univera, trosobna ukwi`ena ku}a oko 80m2 na placu 622m2, kolski ulaz, ~vrsta gradwa. Telefon 063/811-7331.

522783 HIT NO!!!! 89m2 - stambeno - ku}a, plac 360m2 - ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 37.600 evra. Tel. 064/823-6607, 021/542-779.

522812 FU TOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bo mil.rs.

Telefon 063/828-83-77.

522778 PE TRO VA RA DIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

522835 PE TRO VA RA DIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 158.000 evra. Tel. 063/527-459, 021/427277, ({ifra:30813), www.so lisne kret ni ne.com.

522665 KU ]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2+60m2 hitno, cena 55 000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

522734

S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena 93.000 Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

522836 U KA ME NI CI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000.

Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523985 OB RA DI VO ZE MQI [TE 17+6+1.5 jutara, \ur|eva~koMo{orinski atar. Povoqno.

Telefoni: 526-622, 064/215-6090.

522727 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

522736 GRA \E VIN SKI PLA CE VI, Popovica, Bocke, Ledinci. „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797.

522737 BI SER NO OSTR VO, vikendica 70m2, asfaltni put, plac 1150m2, 15.000E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90.

522721 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU Uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com.

522663 PRO DA JEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400500m2!

Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:70427), www.so lis-ne kret ni ne.com.

522664 PRO DA JEM dve ku}e u ulici Pavleka Mi{kine br. 25. Telefon 6392-399.

36975 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

37415 PRO DA JEM novu ku}u u Ka}u sa poslovnim prostorom. Telefon 064/2493922.

37900 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

37916 STA RI FU TOG, prodaje se ku}a, dobra lokacija - glavna ulica, tri eta`e sa lokalom u radu, CG, plac 2600m2. Telefon 021/895-948.

37931 PE TRO VA RA DIN - ku}a za ru{ewe ukwi`ena na placem 850m2, svi prikqu~ci, 2 km od Novog Sada, cena 32.000E. Telefon 063/585-076.

37973 NO VI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215.

37989 PRO DA JEM ili izdajem ku}u pogodnu za obdani{te, blizu centru u Novom Sadu. Telefon 064/820-58-14.

37991 PRO DA JEM plac izme|u N. naseqa i Veternika 18m h 24m, 13.000E. Telefon 065/33-33-188.

38003 PRO DA JEM komplet renoviran prazan stan 57m2, na Limanu, povoqno. Bez posrednika.

Telefon 062/811-45-52.

38004 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod `elezni~ke stanice. Telefon: 064/611-73-75.

38074 PRO DA JEM ku}u u Gradinovcima na placu od 35 ari, plac je katastarski podeqen na dva sa dve ku}e. Telefon 064/40-266-94.

38076 PRO DA JEM ku}u izme|u Rakovca i Beo~ina, pored glavnog puta 250m2, plac 3000m2, plus nus prostorije i gara`a. Povoqno. Telefon 063/77-30-416.

37858 SREM SKI KAR LOV CI, prodajem ili mewam ku}u 100m2 za stan oko 40m2 uz va{u doplatu.

Telefon 064/8962412.

38046 PE TRO VA RA DIN samo 77.000, novija odmah useqiva ku}a, P+1, 5 soba, 2 kupatila, 100m od {kole, 200m od pijace. Telefon 063/152-052-1.

37975

dnevnik KU ]A u Sremskoj Kamenici, bez ulagawa oko 300m2, plac oko 700m2, na prodaju, mo`e jedan stan + doplata. Telefon 062/890-11-99.

38050 PRO DA JEM ili mewam za stan konfornu ku}u 120 m2 sa prate}im objektima na placu 1350m2. ^enej. Cena 65.000 E. Telefon 063/766-77-93.

37837 KU ]A na ^eneju 182m2 u dva nivoa, ukwi`ena, 12 prostorija, sve parketirano, parno grejawe, voda, gas, uli~ni lokal, pomo}ne prostorije140m2, plac 13052m2, ba{ta, vo}e, vinograd, cena 80.000E. Telefon 064/1618243.

38062 NE [TIN - Selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504629.

37956 FU TOG mewam spratnu ku}u sa nusprostorijom za dva odgovaraju}a stana u Novom Sadu, legalizovano, sva infrastruktura, glavna ulica. Telefon 064/4307-600.

35899 27 ARI gra|evinskog placa, deqivog na dva mawa, na Tranxamentu-Novi Sad. Panoramski pogled na grad i Fru{ku goru.

Telefon 064/22-87-731.

37146 PRO DA JEM plac - Industrijska zona . kod pijace Banglade{, na putu za Rumenku, - povr{ina 1, 2 hekatara, bez posrednika.

Telefon 063/526-316.

37405 PO PO VI CA - paragovo struja, voda, asfalt, telefon, ukwi`eno, povoqno!

Telefon 060/5008408.

38039 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda. Telefon: 060/180-8044.

38043 PRO DA JEM dva jutra zemqe u Gardinovcima, ogra|eno, voda, pored puta, blizu auto - puta, gra|evinska zona. Telefon 064/4026694.

38075 PRO DA JEM tri vezana placa 1746m2 mo`e pojedina~no (556+595+595) u Veterni~koj ulici u Veterniku cena dogovor. Telefon 063/516-844.

38077 PRO DA JEM vikendice na Banstolu za stanovwe 12000E, dva hektara zemqe na Banstolu 11.500E, dva jutra Karlovci 7000E. Telefon: 064/043-87-02, 063/147-7181.

38088 ZE MQI [TE (ve}a parcela) idealno za vo}wak ili vinograd u Sremskim Karlovcima. Telefon 064/20-16-350.

37702 KU ]A na prodaju i 7 ari placa.

Stari Ledinci, Sime [olaje 16. Telefon 021/886-628.

37965 PLAC od 522m2 iza Belih dvora, pored glavnog puta za Veternik. Ulica Leptirova. Kod placa struja i voda. Telefon 504194.

37701 PE TRO VA RA DIN - prodajem prazne placeve za gradwu i stare ukwi`ene ku}e za ru{ewe, na extra lokacijama, mogu}a kom pen za ci ja.

Te le fon 063/585-076.

37974 PRO DA JEM plac i objekte u Zoni male privrede u Beo~inu.

Telefon 063/105-0-105.

37990 GRA \E VIN SKI placevi, 300 i 100m2, 5km od centra, blizu Dunava. Telefon 064/115-06-39.

38009 GRA \E VIN SKI PLAC, Sremska Kamenica, Ul. Vojvode Mi{i}a, 2h330m2, front jednog placa 13.5m, isparcelisano. Telefon 063/1289-797.

38021 ALI BE GO VAC plac 130 kv, objekat nedovr{en sve na placu.

Telefon 062/543-816.

38048 TA TAR SKO BR DO 600m2 za individualnu gradwu sa svim papirima. Telefon 062/890-11-99.

38052

KI SA^KA, plac za kolektivnu gradwu p+4 p+k. Telefon 062/543-816.

38053 SU PER povoqno, Popovica, odli~an ravan plac uz asfalt 1000 + 120m2, samo 5800E, potok, izvor i jo{ jedan 1000m2. Telefon: 060/7111303.

38064 AREN DA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u ^eneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade. Telefon 064/8372806.

36903 PRO DA JEM vikendicu na Popovici 120m2. Telefon 064/82058-32.

37992 PRO DA JEM mawu ku}u u Branka Radi~evi}a, 39.000E. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188, vlasnik.

38007 NO VI SAD - RU MEN KA prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca Novog. Sada, blizina glavnog puta, 16000m2.

Telefon 062/8982480 i 062/1080-703.

38141

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

522661 GR BA VI CA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/82883-77.

522777 IN VE STI TOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m.

Telefoni: 021/523-193, 021/451318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

523986 IZ DA JEM kafanu u samom centru Koviqa izme|u 150 - 200m2.

Telefon: 021/2988-761 i 061/2239-197.

36809 IZ DA JEM lokal, Berislava Beri}a 1, 30m2 (15+15). Cena 140 evra. Telefon 064/130-52-99.

37881 IZ DA JEM opremqen kafi} 50m2, na Novom nasequ, Ul. Partizanskih baza. Telefon 063/563-066.

37964 IZ DA JEM lokal idealan za agencije 30m2 prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30 A. Telefoni: 498775, 445919.

38116 PRO DA JEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240.

37860 LO KAL od 75m2 ukupne povr{ine, 25 m2 uli~ni deo i 50m2 suteren, 40.000E, u Mi{e Dimitrijevi}a 47. Telefon 062/8901199.

38098 IZ DA JEM lokal, centar 64m2, jako prometna ulica, Laze Kosti}a, klima, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora, dva ulaza. Telefon 063/506-506.

37046 PRO DA JEM lokal u centru [ajka{a sa placem od20 ari.

Telefoni: 062/8-570701, 065/5142375.

38153

IZ DA JEM prazan prostor od 50m2 za stn ili kancelariju. Visoki parter, CG, klima, interfon. Telefon 062/291829.

38130

NO VI SAD, prodajem ukwi`ene gara`e od 18m2 i 19m2, i 20m2 u suterenu zgrade, 300E/m2, Ulica Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwi`ene. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177.

522722 IZ DA JE se gara`a, struja, voda, u Novom Sadu, Gagarinova 2 (baterija gara`a). Pla}awe mese~no 30E ili tromese~no 80E. Telefon 021/633-4856.

37967

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

VO D O I N S TA L A T ER pru ` a sve uslu g e u de l at n o s ti:od g u {e w a od m ah, vr { i m o emaj l i ra w e ka d a, lajs n e oko ka d e. I van gra d a.

Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

37951 OTAC i SIN vr {i sve mo ler sko far bar ske ra do ve, br zo i kva li tet no. Te le fo ni: 021/791615, 064/0765-195.

37966 PAR KE TAR: sve vr ste par ke ta, brod skog po da i la mi na ta po sta vqam, ho blu jem i la ki ram.

Te le fo ni: 021/6500-736, 064/12099-46.

38016 PE]KAR - zi dam ka qe ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne, imam no ve pe }i sve bo je, moj ma te ri jal. Te le fon 064/155-4029, 021/630-1524.

38092 MO LER i far bar ra di mo le raj, far ba we dr ve na ri je i ra di ja to ra, le pqe we ta pe ta. Na zva ti na te le fon 6435-095.

37838

PRO DA JEM ga ra `u 14 m2 Da ni la Ki {a 23. Te le fon 065/50474-33 37822

PRO DA JEM ga ra `u 20m2, Gr ba vi ca, hit no.

Te le fon 063/1830-164.

37896 GA RA @U u su te re nu 18kv u @e le zni~ koj uli ci. Te le fon 062/543-816.

38049

KU PU JEM auta no vi ja, sta ri ja, ha va ri sa na, do la zim po po zi vu, mak si mal no pla }am. Te le fon: 063/7081-939 i 021/822-714.

36306 KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, pla }am mak si mal no, od mah do la zim po po zi vu. Te le fon: 064/337-7695 i 824-611.

36307 BMW X3 3.0 D d`ip, star 5, 5 go di na, sna ga mo to ra 218KS, za pre mi na 2993cm3, ful opre ma (pa no ra ma krov, {i ber, ko `a, te le fon ori gi nal BMW, ku ka ori gi nal, krov ni no sa~ za pr tqag sa ko fe rom ori gi nal BMW, zim ske gu me), pre {ao 41.000km, ce na 24.000E fik sno!Te le fon 063/548-441.

37981 PA SAT ka ra van 2003. god, i kom bi mer ce des „sprin ter”, te ret ni 2001. go di ne. Mo gu }a za me na. Te le fo ni: 022/326-855, 064/127-28-00.

37893

TRAK TOR tor pe do TD45, pr vi vla snik, ka bi na, kom pre sor, sve ori gi nal, 3.300E + {pe di terpri ko li ca 2 t. Te le fon 062/779880.

37788 ^A SOV NI ^AR SKI alat pro da jem. Te le fon 021/883-213.

38115

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

37958

POD B U [ I V A W E is p od ko lo vo z a, dvo r i {ta, iz r a d a vo do v o d a, ka n a l i z a c i j e sa pri kqu~ c i ma, hi d rant s ke mre ` e, se ~ e w e as f al t a se k a ~ i c om, ma {in s ki is k op, pre voz. Te le f on 063/521-546, 021/6212780.

32373 HI DRO I ZO LA CI JA svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra `a, ski da we vla ge sa zi do va.

Mo `e i od lo `e no pla }a we. Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731-895 i 064/128-94-87.

36246 BA GAT i dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqa mo br zo, kva li tet no, jef ti no. Vr {i mo pro da ju {i va }ih ma {i na, pe gla. Cvi ja no vi}, Je vrej ska 23. Te le fo ni: 021/421452, 064/131-2135.

36319 SA MO za pen zi o ne re i pro sve ta re mo ler sko-far bar ski ra do vi re la tiv no po voq no. Te le fo ni: 6435-231, 6430-549 i 064/23068-98.

36947 JOR G AN X I N I C A - ru~ n o {i j em no v e i re n o v i r am Va {e sta r e jor g a n e, ja s tu k e i du { e k e od vu n e i per j a, svih di m en z i j a. Te l e f on: 021/463362 37708 KU]NI MAJ STOR - mon ta `e, de mon ta `e na me {ta ja, sa ni ta ri ja, po prav ke vra ta, pro zo ri, ro let ne, bra ve, {ar ke, kre ~e we, far ba we, ra sve ta... Te le fon 065/6824-398.

37861

PRO DA JEM splav ku }i cu, po vr {i ne 60m. Naj bo qa lo ka ci ja na Ri bar skom ostr vu. Te le fon 063/563-066.

37963

[PO RE TI, pe }i, ka mi ni, eta `i na dr vo, ter mo a ku mu la ci o ne, ga sne pe }i, gre ja li ce, ra di ja to ri, be la teh ni ka sa spoq nim o{te }e wem. Te le fon 021/528822.

37531 PRO DA JEM TV Philips ekran 117 cm whirlpool ve{ ma {i nu, philips su {a ru, 3 ka u ~a, elek ti ri~ ni {po ret i dr. Te le fon 063/779-5150.

37812

TA P E T AR S KE USLU G E: pre s vla ~ e w e ka u ~ a, fo t e q a, sto l i c a, po p rav k a i za m e n a ma k a z a, le p qe w e sto l i c a. Te le f o n i: 021/6394-686, 064/17018-63.

37866 RO LE TAR, po pra vqam i iz ra |u jem sve vr ste ro let ni i ve ne ci j a n e r a. Te l e f on 064/1127141.

37892

KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re! Do la zak, is pla ta od mah! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/157-25-14.

36870 PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adre su!

Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/157-25-14.

36871

SLI KE Gra ov ca, Ko wo vi }a, Ke ~i }a, Bo {ka Pe tro vi }a, Ara li ce, Bje li }a i osta lih srp skih i hr vat skih po zna tih sli ka ra, ku pu jem. Te le fon 063/2283-22.

36987

PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fon 061/68-55-333, 022/462-345.

37638

AGEN CI JI „Bo mil” po treb na ozbiq na oso ba za po sao pro da je ne kret ni na. Te le fon 636-6952, www.bomil.rs.

522780 AGEN CI JI za pro met ne kret ni na Ave nia ne kret ni ne po treb ni agen ti pro da je. Tel. 064/823-6601.

522825 PO TREB NA dva me sa ra za rad u me sa ra ma u Be o ~i nu. Te le fo ni: 021/6275-241, 063/500-418. 37380 PO TREB NA `e na za po mo} u ku }i oko ne po kret ne oso be. Te le fon 506669.

38097 OZBIQ NA `e na sa pre po ru kom, ku va la i spre ma la bi 4h sa mo rad nim da nom. Te le fon 064/33-888-50.

37879 OZBIQ NA `e na (52) ~u va la bi de cu ili po ma ga la u ku }i. Te le fon 063/7-248-332.

37959 PO SLO DAV CI MA u No vom Sa du, ze mqi i ino stran stvu nu di mo sve pro fi le rad ni ka od naj ni `e do naj vi {e stru~ ne spre me. Pro fe si o nal no. Te le fon 021/400-148.

38023 KU]NA NE GA, ge ron to lo {ke, me di cin ske, le kar ske uslu ge, pro fe si o nal na ne ga bo le snih, sta rih, de ce sa po seb nim po tre ba ma, usa mqe nih ba ka, de ka, ku rir ske uslu ge. Tel. 021/400-148.

38024

nedeqa25.septembar2011.

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

37800 BES PLAT NO od no si mo va{ ne po treb ni na me {taj i be lu teh ni ku. Po zo vi te i do la zi mo.

Te le fon 063/779-5150 37811 KU PU JEM kwi ge: na ve li ko i ma lo. Ku} ne bi bli o te ke, li~ ne ko lek ci je... Te le fon 064/99-45002, Mi le.

37855 RA D I E S TE Z I O L OG: Uslu g e de t ek c i j e, za { ti t e i eli m i na c i j e ge o p a t o g e n ih i ko smi~ k ih zra ~ e w a, ot k ri v a w e pod z em n ih vo d a, me d i c in s ka ra d i e s te z i j a. Te l e f on: 065/5518-718.

37863 KU P U J E M O sta r o gvo ` |e, ve{ ma {i ne, {po re te, ba kar, me sing, alu mi ni jum. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo.

Te le fo ni: 062/649-000, 063/74487-00.

37876 PE O D A J EM dvo s o b an stan 59m2 sa dve te r a s e, 4. sprat, [ek s pi r o v a 5, Li m an III, fik s no 62.000E, mo ` e kre dit.

Te l e f on 372-587, 060/6600021.

37993 KU PU JEM ~u po ve ko ji slu `e za elek tri~ no gre ja we ka qe vih pe }i, Ne met Jo `ef elek tro-ra di o ni ca. 21000 No vi Sad, Fu to {ka 30. Te le fo ni 021/548-140, 064/156-83-19.

37994 RI ZLING, kva li tet no kar lo va~ ko gro `|e za vi no i ra ki ju pro da jem. Te le fon 021/883-809, 064/805-9488.

38044 PRO D A J EM gro ` |e sa Fru {ke go r e, Ita l i j an s ki ri zling i @u p qan k a, od l i~ n o za pro i z v od w u vi n a i ra k i j e, mo ` e iz m u q a n o sa uklo w e nom pe t eq k om. Do s ta v a na va {u adre s u. Te l e f on 063/1231470.

38027 PRO DA JEM Ita li jan ski ri zling, po pust za vi {e od 1t, pre v oz. Srem s ka Ka m e n i c a.

Te le fon 064/285-4336.

38028

po zdrav

na {em

Po sled wi dra gom

po zdrav

na {em

Hajnc Jo va nu od: Ire ne, Pe tra i sna je Ev ge ni je Cvet ko vi}.

38200

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu i uja ku

Aci

od po ro di ca: Jo van ~e vi}, Bu ki nac i Traj ko vi}.

38235

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Mi la nu Ze li }u 1926 - 2011. od se stre Dra gi we sa fa mi li jom.

OG-5

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo 26. sep tem bra 2011. go di ne, u 10 ~a so va, u cr kvi Dun |er ski na pra vo slav nom gro bqu u Sr bo bra nu, da va ti ~e tr de se to dnev ni pa ra stos na {em vo qe nom

Mi o dra gu Sta ji }u

od \or |e ta Fi ra wi ja sa po ro di com.

38214

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Bra ni sla vu De mi }u 1942 - 2011.

We go vi naj mi li ji: su pru ga Qi qa na, }er ke Ta ma ra i Du brav ka, unu ke Le na, An |e li na, Ja smi na i ze to vi Mi lan i Ra {o.

Mi o dra gu Sta ji }u

od po ro di ca: Man di} i Ha zen {ta ub.

38172

38213

Po sled wi po zdrav stri cu

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

Mi o dra gu Sta ji }u

Mi lan Ze li} 1926 - 2011.

od bra ta ni ce Sne `a ne i Mi la na Ili }a sa po ro di com.

Sa hra na je da nas, 25. 9. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, iz ka pe le u [aj ka {u.

O`a lo {}e ni: su pru ga Dra gi wa, sin Bo {ko, sna ja Sla vi ca i unu ci Vla di mir i Mar ko.

OG-4

38212

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ocu, de di i pra de di

Mi la nu Ze li }u

Mi la nu Ze li }u

1926 - 2011.

KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/95-33-943, 063/84-85-495.

37799

Po sled wi pri ja te qu

27

1926 - 2011. od pri ja te qa Vu ja no vi }a.

OG-6

od: Vla de, Mi la na i Ni ko le sa po ro di ca ma.

OG-3

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa25.septembar2011.

P O M E N

O S M O G O D I [ W I P O M E N

Pre dva na est go di na pre mi nuo je

26. 9. 2009 - 26. 9. 2011.

Su pru ga Nena, sin Mi}a, }er ka Jovanka sa porodicom.

Sa mo mi ko ji smo te vo le li zna mo ka ko je `i ve ti bez te be.

Sa tu gom i po no som ~u va }e mo uspo me nu na ple me ni tost i do bro tu tvo ju.

Mladen Pavlovi} [epak Vo le ga: Kata, Mi{a i Svetlana.

Tvo ji najmiliji.

S E ] A W E na na {e naj mi li je.

Pro {la je go di na i ta ko nam ne do sta je{. Tu ga je ne iz mer na.

Do sto jan stve no i hra bro mi sli mo na te be sva ki dan. Ta ko bi i ti `e leo. Uvek si sa na ma.

Vo li te i mi sli uvek na te be tvoj de da Gruja sa porodicom.

38164

38187

37371

G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em vo qe nom dru gu

Grujica Mitrovi}

Mitri Zeqkovi} Jova Radovi}

dnevnik

Grujica Mitrovi}

ro|. Ili} 1953 - 2006.

1988 - 2010.

Po ro di ca Jandri}.

38204

Grujici Mitrovi}u

Iako vi {e ni si tu sa na ma, u mi sli ma na {im ve~ no ti si pri su tan.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Tvo ja bra }a: Darko, Dule, Vawa, Lovre, Vidi}, Filip, Danilo, Dendi, Nikolas, Uro{, Coja, Ki{mi i Vule.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em vo qe nom unu ku, se stri }u i bra tu

Qiqana Markovi}

1942 - 1991.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

38228

Da nas, 25. sep tem bra 2011. go di ne, na vr {a va se 20 go di na od ka da ni je sa na ma na{

Stevo Jandri}

Grujici Mitrovi}u

Vo le te tvo ji dru ga ri: Sale Belgijanac i [omer.

Sve {to bi smo re kli bi lo bi ma lo za ono {to ose }a mo, jer tu ga je ve li ka i ni je u re ~i ma, ve} u na {im sr ci ma u ko ji ma }e{ ve~ no osta ti.

Vo le te tvo ji: ba ka Voislavka, de da Zdravko i po ro di ca Vuruni}.

38095

38203 38218

Perica Ili} 1954 - 2006.

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

25. 9. 2001 - 25. 9. 2011.

S E ] A W E

I Z J A V A Z A H V A N O S T I

Davidu Vujinu

Milica Sa~ek

Grujica Mitrovi}

Vre me ne mo `e da iz bri {e se }a we na te be, ni ubla `i ti tu gu za to bom. @i vi{ i `i ve }e{ u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Pro {lo je de set go di na od ka ko ni si sa na ma, ali za hval nost za sve {to si nam zna ~i la ni kad ne }e pro }i.

Za u vek u na {im sr ci ma...

Ni ste do ~e ka li va {u unu ~ad da vi di te.

Ako po sto ji `i vot po sle smr ti `i ve }e te ve~ no.

O`a lo {}e ni va {i roditeqi.

38131

Osma je go di na od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na i ne pre `a qe na

Du{ica Bor|a iz @abqa 6. 10. 1989 - 25. 9. 2003.

Uspo me ne su ta ko sve `e da jo{ ~u je mo tvoj glas i smeh.

Se }a we na te be je lek za na {a tu `na sr ca.

Mno go nam ne do sta je{ i sa mo ve ra u Bo ga da }e mo opet bi ti za jed no da je nam sna gu da ~e ka mo taj tre nu tak.

Ve~ no o`a lo {}e ni: ta ta Radoslav, ma ma Spomenka i se stra Zorica.

37943

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 69. go di ni pre mi nu la na {a dra ga se stra i tet ka

Grujica

Mrva, Danilo, Bure i Mali Vule.

Tvo je: Qubica, Maja i Ana.

Uvek }e te se }a ti: Mirela, Vladimir, Marija i su prug Miroslav - Slavko.

37664

37906

OG-2

Da nas, 25. 9. 2011. go di ne, u 10. 30 sa ti, na ^e nej skom gro bqu obe le `i }e mo {e sto me se~ ni po men na {em

Da na, 27. 9. 2011. go di ne na vr {a va ju se ~e ti ri tu `ne go di ne, od ka da nas je osta vio na{ vo qe ni

Zdravku Brzaku Zdravici

Slavko Vukaqevi}

Ne po sto je re ~i ko je mo gu da opi {u pra zni nu i bol {to vi {e ni si sa na ma, po nos {to smo deo te be i qu bav ko ju no si mo u na {im sr ci ma. Ne iz mer no nam ne do sta je{.

Se stra Du{ica.

38202

J E D N O G O D I [ W I P O M E N Da nas se na vr {a va go di na od smr ti na {eg vo qe nog bra ta i si na

S qu ba vqu i po {to va wem {to smo te ima li Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Ravijojla, sin Dragan, sna ja Maja i unu ci Dejan i Sr|an.

38137

Iz gu bi la sam mo ju je di ni cu.

Ovim pu tem `e li mo da se za hva li mo svim u~e sni ci ma Me mo ri jal nog tur ni ra u ma lom fud ba lu „Gru ji ca Mi tro vi} Gru ja”. Po seb ne re ~i za hval no sti upu }u je mo dra gim pri ja te qi ma na {eg Gru ji ce: Va wi Pro le tu, Dra ga nu Kne `e vi }u, Zo ra nu Ob ra do vi }u i Ka feu „Dva kra qa”. Hva la Vam svi ma.

Verica i Dragica Mitrovi}.

38195

P O M E N

24. 9. 2010 - 24. 9. 2011.

Grujice Mitrovi}a An |e le na{, pro |e go di na tu `na bez te be, go di na od kad ti re ko smo zbo gom.

U na {im sr ci ma `i vi{ ve~ no i na {a qu bav za u vek je s to bom.

Marija - Marica Vukasovi} Sa hra na je na Grad skom gro bqu, 26. 9. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va.

U ve li koj tu zi, po ro di ce: Vukasovi}, Jovanovi}, Mari}, Opa~i} i Nikoli}.

38222

Luki Surli

Marija - Maca Vukasovi}

Po men obe le `a va mo da nas, 25. 9. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ne do sta ja }e{ nam za u vek.

U ve li koj tu zi i bo lu, tvo ja maj ka Zorica.

Su pru ga Ana, }er ka Marija, unu ka Nikolina i zet Branislav.

38223

OG-1

Bes kraj no tu `ne i po no sne na te be, se stra Verica i mama.

38201

^iTUQe l POMeni

dnevnik

T U @ N O S E ] A W E na ro di te qe Da na, 15. 10. 2011. na vr {a va se 20 go di na od ka ko nas je na pu stio ta ta, tast i de da

Za hva qu je mo se oso bqu In sti tu ta za plu} ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci na po dr {ci u naj te `im tre nu ci ma i sa ve snoj i po `r tvo va noj bri zi o na {oj vo qe noj

nedeqa25.septembar2011.

P O M E N

G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ocu i de di

29

G O D I [ W I P O M E N

Dra gi ci Kr stin O`a lo {}e na po ro di ca.

38196

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Ste van Ze ~e vi}

Mi la nu Vu ja si no vi }u

Gru ji ca Mi tro vi}

1983 - 2007.

Ko ha nec Jo sip

1937 - 2010.

Da na, 27. 9. 2011. na vr {a va se go di na od ka ko ne ku ca ple me ni to sr ce na {e ma me, ta {te i ba ke.

obe le `i }e mo u su bo tu, 1. ok to bra 2011. go di ne, u 10 sa ti, na No vom Pe tro va ra din skom gro bqu.

Su pru ga Mir ja na, sin Alek san dar, }er ka Si mo ni da, sna ha Sa wa, zet Sa {a i unu ci Kse ni ja, Na ta li ja, Ele na i Ste fan.

Ve~ no }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Mi li na{ si ne, da nas bi na pu nio 28 go di na.

Bol za to bom je pre ve lik.

Ma ma, ta ta i brat.

Dru go vi sa De te li na re: Zvon ko, Bo ban Ka ta na, Kne le, Dok tor, bra }a Pri ca, Pa ut i Pop.

38233

38234

38219

Mi lo van Ma ra vi}

Ko ha nec Ma ri ja Ne ka im je ve~ na sla va. ]er ka Ve ra, zet Fra wo, unu ka Da ni je la i unuk Da mir i Zo ri ca.

Pro {lo je 5 go di na od ka ko ni si sa na ma. Pra zni na i tu ga osta ju za u vek bez ob zi ra na vre me ko je pro la zi.

po zdrav

na {em

Po sled wi po zdrav

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Za u vek mi sle na te be: su pru ga Vi do sa va i }er ka Na da sa po ro di com.

38089

37763

Po sled wi pri ja te qu

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

Gru ji ca Mi tro vi}

na {em

Hajnc Jo van

Rad mi li Mi li}

Mi o dra gu Sta ji }u

Za u vek u na {im sr ci ma.

24. 1. 1939 - 24. 9. 2011.

We go vi naj mi li ji: su pru ga Ju li ja na, }er ka Vi o le ta, unu ci Pe tar i Jo van i zet De jan.

Bla go ta sa po ro di com.

Sta na ri zgra de Du {a na Da ni lo vi }a 34.

38216

38231

38199

Aci Em be ru

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Po sled wi po zdrav bra tu, de ve ru, stri cu i de di

Te pi}, Mi lo{, Ve qa, Bo jan, Pe tar, Ke ba i Veq ko.

38232

Po sled wi po zdrav

Aci Em be ru

od dru ga ra: \o ke [ko de, Tra je, La ki ja, \u ran Da ni la, Ke ca, Pe }e i Dra gi {e Mi {ku li na.

od po ro di ce Ra da no vi} „[ko da”.

38207

38208

Opra {ta mo se sa tu gom od dra gog ze ta i te ~e

Pe tar Ko lar ski

Jo va nu Hajn cu Jo ki

Pe tru Ko lar skom

1948 - 2011.

Po ro di ce: De vi} i @i ki}.

Sa hra na je oba vqe na 23. 9. 2011. go di ne, na gro bqu u Ru men ki.

od Na di ce i Zvon ka sa ^ar de „Zlat no zvon ce” iz Ru men ke.

O`a lo {}e na po ro di ca.

38217

38227

P O M E N

38221

Oti {ao je ve li ki „Ajak so vac”

Po sled wi po zdrav mom dru gu, pri ja te qu i bu ra zu

Hengl Jo va na Pam ti }e mo te po tvo joj do bro ti i pru `e noj po mo }i.

An |el ka i Ja dran ka.

38210

\or |e De ja no vi}

Alek san dru Ka vra ji Aci Em be ru

Dra gi te ~o, pro {le su dve go di ne od ka ko vi {e ni ste sa na ma.

Po ~i vaj u mi ru bu raz moj.

Tvoj Ba ta [a rac.

Uspo me nu na Vas ~u va ju Du {i ca i Na ta {a Kor pa{ sa po ro di ca ma.

Pe tar Ko lar ski Per ta Po sled wi po zdrav od: igra ~a, upra ve i na vi ja ~a FK „Je din stva” Ru men ka.

38215

Po sled wi po zdrav ku mu

Hengl Jo van

38229

38220

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi stric

P O M E N Da na, 23. 9. 2011. go di ne na vr {i lo se 10 go di na od kad ni je sa na ma

Po sled wi po zdrav dra gom i ple me ni tom bra tu, de ve ru i stri cu

Dra gan Va no vi}

Mi lan Aram ba {i}

1946 - 2011.

Po sle du ge i te {ke bo le sti u 65. go di ni, pre sta lo je da ku ca jed no ve li ko sr ce.

Sa hra na je u po ne de qak, 26. 9. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Do bri moj }a le, sa mo ti zna{ ko li ko te ma ma i ja vo li mo uvek i pu no }e{ nam ne do sta ja ti.

Tvo ji: su pru ga Qi qa i sin Si ni {a tvoj Ba tu la.

38209

Mi o dra gu Sta ji }u

od Hor vat Pa li ke i Ma re sa po ro di com.

38197

pre mi nuo 23. 9. 2011. go di ne.

Is pra }aj dra gog po koj ni ka oba vi }e se 26. 9. 2011. go di ne, sa po ~et kom u 12 ~a so va, u Kre ma to ri ju Grad skog gro bqa u No vom Sa du.

1912 - 2001.

Bra ti ~i na Du wa sa su pru gom i de com.

Dra gi na{ de di ce, vre me pro la zi ali tu ga za to bom osta je ve~ no.

Tvo je k}er ke Al bi na Hru sti} i unu ci Oleg i Va wa i Sla vi ca - Bu ba Ri sti vo je vi} i unu ci Sa {a i Bra ni slav.

38206

38226

Bo ri sla vu Kle ver ni }u Lo li Slo bo dan, An |el ka, Qi qa i Ba ne.

38205

tv program

nedeqa25.septembar2011.

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 13.00

Александар Филиповић

Нови таблоид „Таблоид” обележава 15. рођендан и постао је тинејџер. Прва емисија је снимљена 25. септембра 1996. године. Ове недеље пред гледаоцима РТВ ће бити компилација свега најбољег што смо у оквиру ове емисије гледали на НС плус програму, БК телевизији и Телевизији Војводине. Уредник и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) ТВ Баштина Најлепше бајке света Колико се познајемо – квиз Кад зазвони: Спорт-потреба и обавеза 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид 15.33 Вести за особе са оштећеним слухом 15.40 Здраво живо 16.05 Чари риболова 16.30 Центар света 17.00 ТВ Дневник 17.20 Двоугао 17.25 Дете и вукови, филм 19.30 ТВ Дневник 20.05 Кабаре: Путуј, Европо, снимак са Карловачке бербе грожђа 21.05 „Ођила” снимак концерта са Карловачке бербе грожђа 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 23.55 Фудбал: Хајдук (Кула) - Црвена звезда, снимак утакмице 01.30 Нови таблоид

13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Глас Америке ТВ Продаја ЕТ ТВ ЗОО пузле Музичка емисија Више од откоса Филмски програм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Вреле гуме Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм

07.00 08.08 09.35 10.30

07.30 Српски екран, емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Концерт - „Апсолутно романтично” 10.15 Варијете 10.52 Пасли овце валаси (слов) 11.00 Духовка (слов) 11.30 Верска емисија (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Баразда (мађ) 13.30 Фестивал народних мађарских песама 14.00 Заједно 14.30 Осећајте се као код куће, на мађ. са титлом на срп.

15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Из наше архиве (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Баразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Хало ТВ (мађ) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Последњи опроштај, филм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.33 13.00 13.15 13.28 14.10 14.53 15.05 15.17 16.02 16.05 17.09 17.47 18.22 18.56 19.30 20.05 20.59 22.45 22.50 23.55 00.13 02.00 02.04 02.39 03.17 03.29 04.03 04.56 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Небојша Дугалић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Породично благо Моја лепа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Породично благо Љубав у Барселони, филм Вести Браћа по оружју Дневник Егзит Вести Моја лепа Србија Балканском улицом: Небојша Дугалић Гастрономад Сасвим природно Сат Породично благо Верски календар

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.02 07.00 07.29 07.35 07.45 08.00 09.00 09.26

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард

07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 10.00 10.05 10.20 10.30 11.05 12.00 12.08 12.35 13.05 13.30 14.05 15.00 15.30 16.00 16.05 17.05 17.30 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Серијски програм Вести Серијски програм Вести Серијски програм Вести Серијски програм Неон сити Повратак у рај Серијски програм Вести Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Филм: Олуја Вести Наставак филма Вести Серија Спорт нетворк Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Славни парови Ево нас код вас Серија Објектив Филм: Север

09.30 Рагби Светски куп: Аргентина – Шкотска 11.30 Премијер лига, Магазин 12.00 Премијер лига, голови 12.30 Холандскалига: АЗ – Фејенорд 14.15 Шампионат: Кардиф – Лестер 16.15 Аустријска лига: Адмира – Салцбург 18.00 Белгијска лига: Андерлехт – Герминал 20.15 Португалска лига: Маритимо – Гимараес 22.15 Премијер лига, голови 23.10 Аргентинска лига: Аргентионос јуниорс - Бока јуниорс 00.00 Свис лига: Грасхоперс – Ксамакс

Без цензуре У вечерашњој емисији ћете добити одговоре на питања: Како изгледа српска политичка сцена у предизборној години? Какви су резултати владајуће коалиције у мандатном периоду и како је тај период користила опозиција? Гости емисије су: Милован Бркић, уредник листа „Таблоид”, Миломир Марић, новинар и Миодраг Исаков, новинар, публициста, бивши потпредседник Владе Србије и дипломата. (КТВ, 20.00) 06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

Домаћин Филм: Прича о нама Галилео Филм: Репликант Филм: Индијана Џонс и Краљевство Кристалне лобање

Наташа Крсмановић

ОДБОЈКА (Ж): ЕП

Србија–Украјина 09.29 09.44 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.30 14.00 14.23 14.32 15.00 15.55 17.53 18.18 19.04 19.55 21.30 22.41 23.28 00.23 01.33 02.00 03.35

Поштар пат Нинин прозор, ЕБУ Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верски календар Арт зона Како да будем будан Фудбал: Јелен супер лига, Хајдук (Кула) - Црвена звезда, пренос Магазин лиге шампиона Други светски рат-изгубљени филмови Песме моје: Концерт посвећен Томи Здравковићу Одбојка (ж): ЕП, Србија - Украјина, пренос Руди, филм Јелен топ десет Велика руска колекција Музички програм Викенд евронет Фудбал: Јелен супер лига, Хајдук (Кула) - Црвена звезда Одбојка (ж): ЕП, Србија - Украјина

Милан Калинић

Изађи на црту Нови спектакуларни и несвакидашњи шоу Милана Калинића. Он је потпуно убеђен да је најбољи, најјачи и непобедив. Увек је спреман за изазов. Претходних месеци је изазвао храбре кандидате, и мушкарце и жене, који су се спремно пријавили на кастинг. Награда је више него атрактивна: популарно ТВ лице и 25.000 евра! (Прва, 21.00) 16.30 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00 02.00

Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Забрањено воће Кад лишће пада Изађи на црту Филм: Олуја на земљи Топ спид

07.00 07.15 08.15 08.30 11.00 11.35 14.10 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45 02.20

Топшоп Београдски зоо 2011 Топшоп Знање на поклон Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Деца шпијуни 3 Вести Б92 Филм: Анђео чувар Вести Б92 Наша мала клиника Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Људи с Менхетна Филм: Сан зимске ноћи Укључење у Б92 Инфо

Сан зимске ноћи

(РТС 2, 19.55) 07.45 09.15 11.15 12.15 14.10

dnevnik

c m y

30

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Док. серија. Универзум 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Шрек 2 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00 Коферче 12.30 Здравље и Ви 13.00 Кефалица 13.15 Фуснота 13.30 Милица² 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Девојка из Џерсија 18.00 Вести 18.35 Кефалица 19.00 Милица², специјал 19.30 С.О.С 20.00 Елизабета, 2. део 22.00 Откопчано 23.00 Филм: Временски теснац 00.30 Филм: Изазов 02.30 Филм: Девојка из Џерсија 04.30 Филм: Изазов

Радња филма описује Лазара, који, после десет година проведених у затвору, затиче у свом стану избеглице из БиХ - самохрану мајку Јасну са аутистичном девојчицом Јованом. Пошто је повратио своју слободу, он одлучује да се ослободи тешког терета своје прошлости и да започне нов живот... Улоге: Лазар Ристовски, Јасна Жалица, Јована Митић, Даница Ристовски, Сободан Нинковић Режија: Горан Паскаљевић (Б92, 00.45)

Невидљива места Испод великих градова постоје скривена места. Кроз историју подземни делови градова су служили за скровишта, састајалишта и гробнице у катакомбама, ходници за сигурни бег. У првој епизоди под називом „Подземни свет”, биће речи о мистериозним криптама и тамницама ирске цркве Ст. Миханс, о гробницама у катакомбама старог Рима... (Хепи, 23.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.40 09.55 10.00 11.25 11.45 12.10 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00

Лазар Ристовски

22.30 23.00 00.00 00.50

Јутарњи програм Направите места за Нодија Мегамнинималс Повратак малог тигра Телешоп Вести Динотопија 5 – Вирус, филм Мали играч Гоа Бакуган Југио Сирене Хорсленд Пресовање Телешоп Вести Невидљива места, документарна серија Црни Груја Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Хепи караван Изгубљене године Малдиви - Преглед дана Малдиви – интерактивна емисија Црни Груја Невидљива места , документарна серија Картел Малдиви – више од игре…

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Марли и ја 12.00 Гранд хитови 13.00 Филм: Пут око света 14.30 Ја то тако 15.30 Мала невеста 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Шоу снова 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо потера 21.00 Тренутак истине 22.00 Три пута да 23.30 Шопингхоличарке 00.30 Филм: Глорија 02.30 Филм: Чувајући Тесу 04.15 Филм: Марли и ја

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa25.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Луксузни дом Шта не треба обући Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Нова нада посластичара Најбољи амерички кувар НY Инк Болести којих се стидимо Болести којих се стидимо и малишани Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк НY Инк

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

Дневник скулптура Прича о кромпиру Легенде о Деда мразу Ми Европљани Људождери каменог доба Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Марк Форстер – дозвола за снимање Тајм тим година X Рембрантово “Оптужујем” Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 42 начина да се убије Хитлер Жута кућа Велике британске војсковође Ко си заправо ти? Тајм тим година X Рембрантово “Оптужујем”

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Путујуће приче Велики транспорт Прелепа земља Октоберфест Интервју са убицом Каубоји у срцу Зли поручник Еротски филмови

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00

08.06 09.06 09.32 10.15 11.06 11.40 12.00 12.25 13.22 14.00 14.57 15.30 17.15 17.45 19.30 20.13 21.11 23.08 23.36 01.08 01.58 02.26 02.49

Пријатељи Веселе тројке Руперт Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Четири годишња доба Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7, квиз Вело мисто Око глобуса Четири годишња доба Поаро Скица за портрет Еко зона Призма

Кеј Панабејкер

Ста ра тељ ство

08.42 Златна кинотека - циклус Билија Вајлдера: Неки то воле вруће, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Невиђане: Миса, пренос 12.20 Филмски матине: Старатељство, филм 13.49 Фестивал кајкавске попевке 15.23 е-Хрватска 16.03 Магазин фудбалске лиге првака 16.28 Бузет: ЕП у аутомоблизму брдска утрка, снимак 17.25 Монца: Одбојка (Ж), ЕП: Азербејџан - Хрватска, пренос 19.00 Олимп 19.34 Музика, музика... евергрин 20.00 Папилон, филм 22.30 Посебни додаци 23.06 Кривотворци, филм 00.45 Ноћни музички програм

12.15 13.25 14.50 16.35 18.05 18.30 20.05 21.40 23.15 03.50 05.30

РТЛ Данас Драгон Бол З Икс- Мен Ружа ветрова Бебин одлазак у град, филм Банда из пешчаника 2, филм Инсајдер, филм Дискавери: Лутрија ми је променила живот, док. серија Ексклузив Викенд РТЛ Данас Језикова јуха, ријалити шоу Немогућа мисија 3, филм ЦСИ: Мајами Астро шоу РТЛ Данас Параноја, филм

Да ле ко од не мо гу ћих ми си ја и смр то но сних ак ци ја, бив ши тај ни агент Итан Хант за по чео је но во по гла вље у свом жи во ту - про на шао је срод ну ду шу и остао при су тан у ИМФ-у као мен тор но вих аге на та. Али ка да за вре ме ми си је не ста не јед на од ње го вих шти ће ни ца, Хан ту је вра ћен ста тус ак тив ног аген та... Уло ге: Том Круз, Мишел Монаган, Кери Расел, Филип Сејмур Хофман Ре жи ја: Џеј Џеј Абрамс (РТЛ, 20.00)

Аман да има че тр на ест го ди на. Жи ви с оцем Деј ви дом јер јој је мај ка умр ла кад је има ла шест го ди на. Окру же ни су при ја те љи ма: Еуген, деч ко ко ји им је као члан по ро ди це, од ра стао с две ма ме у ле збиј ском бра к у, за тим Аман ди не дру га ри це Су зан, и Ме ган...Јед ног да на по ја вљу је се чо век ко ји твр ди да јој је пра ви та та... Уло ге: Роб Мороу, Кеј Панабејкер, Џејмс Дентон, Доминик Бисон, Робин Бруле, Серђо ди Зио Ре жи ја: Нађа Тас (ХРТ 2, 12.20)

Господа Бронко Кони и Карла Шрек срећан заувек Викторија. Живот младе краљице Милдред Пирс Ко је Кларк Рокфелер? Писма Јулији Пљачка Усамљене девојке Холивуд на снималњу Ђенова Шрек срећан заувек Гитара Игра престола Председничка игра Филмови и звезде

05.40 06.15 07.55 08.20 11.10 12.50 14.45 16.45

Дијагноза: Убиство Плаве крви Добра жена Филм: Ван контроле Филм: Председников човек 2 - Место удара Филм: Птица на жици Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Плаве крви Добра жена Филм: Робин Худ: Принц лопова

Не мо гу ћа ми си ја 3

Зли по руч ник

06.00 07.25 09.00 10.30

16.50 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

17.40 18.30 19.10 20.00 22.15 01.00 02.00 02.35

На пе та при ча о ко рум пи ра ном њу јор шком де тек ти ву, ко ји има озбиљ не про бле ме са за ви сно шћу од ал ко хо ла и коц ка ња. Док ис тра жу је слу чај си ло ва ња мла де мо на хи ње, по ку ша ва да про ме ни свој жи вот и да се из бо ри за опро штај... Уло ге: Харви Кејтел, Виктор Арго, Пол Калдерон Ре жи ја: Абел Ферара (Синеманија, 22.00)

Харви Кејтел

08.10 11.10 12.10 13.10 15.00

06.00 Повратак у будућност 10.30 Хари и Хендерсонови 14.00 Сиквест 18.00 Земља пре времена 20.00 Хвала за све Вонг Фу 22.10 Повратак у будућност 3

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Заборављени злочин Заклетва К-9 Прва лига 3: Повратак у друголигаше Граница Уврнута наука Бејб Албино алигатор Милерово раскршће Заборављени злочин Милф о Манијакс Лезбијке

Мишел Монаган

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

08.30 08.45 11.30 17.00 18.30 19.15 19.30 20.30 22.00 23.00 23.30 00.30 00.45

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Потрага за природним гасом Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Обрачун са Тајсоном Водич из безизлазних ситуација Чудовишта из реке Сам у дивљини Преживљавање удвоје Обнова Њујорка Тренуци ужаса Отмица и спасавање Водич из безизлазних ситуација

Сви спортови Маратон Бициклизам Супербајк Суперспорт Мотоспортови Летњи биатлон Бокс Бициклизам Рели Голф Мотоспортови Супербајк

У

Нео про сти ва по све ће ност се би

ин струк ци ја ма из да тим АФЖ-у по сле за - Та ко је у Ју го сла ви ји број не пи сме них же на у вр шет ка ра та ис ти ца на је по тре ба ор га ни - ства ри по рас тао, па је 1948. удео не пи сме них у зо ва ња ра да са же на ма у окви ру На род ног укуп ном жен ском ста нов ни штву чи нио 34,4 од сто, фрон та. Од бо ри АФЖ-а тре ба ло је да по ста ну сек - да би пет го ди на ка сни је по рас тао на 35,8. ци је од бо ра На род ног фрон т а. У ру ко вод ству У ра ду АФЖ-а би ло је мно го про па ган де. Иде о- АФЖЈ-а би ле су ис так ну те чла ни це КПЈ и бив ше ло шка и про па ганд на стра на де ло ва ња ор га ни за пар ти зан ке, и то ком по сто ја ња ор га ни за ци је ни је ци је до из ра жа ја је по себ но до ла зи ла на Ко со ву и се до го ди ло да она на би ло ко ји на чин до ђе у су коб с вла сти ма, или у не са гла сје с по ли ти ком пар ти је. О то ме све до чи и „кри т и ка“ ко ј у је, обра ћа ју ћи се при сут ни ма на Пр вом кон гре су АФЖ-а, из р е као Јо с ип Броз. „Ако до зво ли те да се кри тич ки освр нем на из ве сне не до стат ке и сла бо сти, ка ко на рад ру ко вод ства ове ве ли ке жен ске ор га ни за ци је, та ко и на др жа ње де ла, раз у ме се, ма лог де ла же на, ко је ни су све сне сво јих ду жно сти, или се не мар но од но се пре ма за јед ни ци. Ов де не ми слим на онај ма ли број го спо ђа и го спо ђи ца по гра до ви ма... Ја ми слим на онај дру ги ма ли део же на ко је ми сле да су за вре ме ра та Сиромаштво убило напоре АФЖ-а до вољ но да ле од се бе за но ву Ју го сла ви ју, би ло у бор би, би ло на ра ду у по - Ме то хи ји. По сле 1945. го ди не, у обла сти је уве де за ди ни – и са да не уче ству ју ни на ра зним ра до ви - на вој на упра ва. При су ство Ал ба на ца у је ди ни ца ма у ко рист на ро да, ни у дру штве ном жи во ту, већ ма НОВ-а би ло је сим бо лич но. Пар ти зан ке ме ђу се по све ти ше са ми ма се би. На тај на чин, та кве же - Ал бан ка ма би ле су уса мље ни и рет ки слу ча је ви. не по сте пе но спа да ју у ред оних же на ко је не схва - Ипак, на Пр вом пле ну му ЦО АФЖЈ-а го вор ни ца с та ју но во дру штво већ че зну за ла га ним жи во том, Ко со ва и Ме то хи је Сав ка Ко ва че вић твр ди ла је да без на ро чи тих бри га и ра да. Че сто та кве же не по - су же не на Ко со ву и Ме то хи ји све три на ци о нал при ма ју на ви ке же на не рад ни ца из ста рог дру - но сти (Шип тар ке, Срп ки ње и Цр но гор ке) ма сов но штва... Ми слим при том да под ву чем чи ње ни цу да укљу че не у рад АФЖ-а. По ста ти сти ка ма ко је је има дру га ри ца ко је су се у ра ту до бро по ка за ле а из не ла, ви ше од 99 од сто же на на Ко со ву и Ме то ко је сад у ми ру не уче ству ју у јав ном жи во ту, то хи ји на из бо ри ма је гла са ло за ли сту На род ног јест, у по ли тич ком и ства ра лач ком ра ду за за јед - фрон та. Та ко ђе, по ње ном из ве шта ју, по себ но је ни цу.“ ве ли ки број Ал бан ки по чео да То ком чи та вог раз до бља де по ха ђа кур с е ве опи сме ња ва Упр кос ве ли ким на по ри ма ло ва ња АФЖ-а, у ру ко вод ству ња. АФЖ-а, си р о м а ш тво и слаб је вла да ло уве ре ње да про цес Ра зу мљи во, тај је за да так за до дир с пи са ним про све ћи ва ња же на и, по себ не ко ли ко де се ти на рас по ло жи но, кур с е в и опи с ме њ а ва њ а, вих до ку мен ти ма до ве ли су до упр кос ве ли ким на по ри ма, ни учи те љи ца био су ви ше те то га да су по ла зни ци и су да ли оче ки ва не ре зул та те. жак по што је, по ста ти сти ци по л а з ни ц е и да љ е оста ј а л и Та ко је на Пр вом пле н у м у ко ја је том при ли ком пред ста функ ци о нал но не пи сме ни Цен т рал н ог од б о р а АФЖЈ-а вље на, 94 од сто же на те обла (24–25. фе бру ар 1946) за кљу сти би ло не пи сме но. Та ко ђе, че но: „Пле нум је кон ста то вао Сав ка Ко ва че вић је твр ди ла да да је не пи сме ност још увек нај о збиљ ни ја пре пре - су Ал бан ке у ве ли ком бро ју по др жа ва ле устав не ка за сва ки даљ њи по ли тич ки и кул тур но-про свет - про ме не и зах те ва ле да их др жа ва узме у за шти ту, ни рад ме ђу же на ма за њи хо ву ве ћу ак ти ви за ци ју осло бо ди из утвр ђе них ку ћа и за бра ни мно го жен на ре ша ва њу др жав них про бле ма. Иако су на ли - ство. кви да ци ји не пи сме но сти већ до са да по стиг ну ти Од ус по ста вља ња но ве вла сти АФЖЈ је имао ве ли ки ус пе си, ипак пи та ње пи сме но сти оста је и сво ја гла си ла. Ју го сло вен ски АФЖ је пре у зео да ље основ но пи та ње кул тур но про свет ног ра да, пред рат ни ча со пис Же на да нас, ко ји је из ла зио од као и основ на сте пе ни ца за сва ки рад.“ 1936. го ди не, а из да ва ла га је Омла дин ска сек ци ја Зва нич не ста ти сти ке, и по ред ве ли ког оду ше - жен ског по кре та у ко јој су пре о вла да ва ле при пад вље ња пе то го ди шњим пла ном, већ по сле пр вих ни це СКОЈ-а. Не ко ли ко бро је ва је об ја вље но и за го ди на ја сно су ре ги стро ва ле тен ден ци ју ра ста вре ме ра та. Тај ча со пис је по сле ра та те мат ски био бро ја не пи сме них. Упр кос ве ли ким на по ри ма, си - окре нут, пре све га, обра зо ва ни јим же на ма. Мно ги ро ма штво и слаб до дир с пи са ним до ку мен ти ма члан ци би ли су по све ће ни при ли ка ма у Со вјет до ве ли су до то га да су, и по што би про шли не ко - ском Са ве зу и по је ди ним те о рет ским пи та њи ма. ли ко кур се ва опи сме ња ва ња, по ла зни ци и по ла - Ор га ни за ци ја у Ср би ји из да ва ла је и ча со пис Зо зни це и да ље оста ја ли функ ци о нал но не пи сме ни. ра, ко ји је по кре нут ја ну а ра 1945. го ди не. Књи гу Иване Пантелић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa25.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Недеља је као створена за љубав, за вас. Нисте орни за посао јер мора да постоји и дан када ћете дуже спавати и излежавати се. Вољена особа је спремна да вам испуњава жеље. Пожелите!

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Пријатно

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 28 Ni{

27

Улазите у фазу напетости и нервозе, када ће ствари и ситуације измаћи било каквој контроли или смеру. Припремите се психички за то и не излажите се ризицима. Данас се можете интензивно дружити.

Постали сте практични и вредни. Засукали рукаве и радите. Ситнице које живот значе долазе до изражаја. Нисте задовољни неким околностима, које доживљавате као угрожавајуће. Краћи пут је ОК. Несаница.

Обузима вас тензија због предстојеће радне седмице. Можете планирати активности и остварити контакте с понеким извршиоцима. Истовремено, и сами сте иницијатор свега што вам се дешава.

Променљивог сте расположења, без воље, склони туђим утицајима. Шта рећи, сем да покушате да се смирите. Шетња је увек препоручљива. По оној Ђолетовој песми: „...лутам да га (ђавола) изморим„.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

Волите лепо и складно у свему, у односима, у окружењу, у вези. Па то што волите и можете себи приуштити. Али, директан сукоб с партнером нећете избећи, поготово ако инсистирате на немогућем.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Преко пријатеља можете упознати драгу особу, а преко пријатељства ће се развити љубав. Само немојте бити површни и необавазни јер ова особа то не подразумева. Напротив, жели и очекује праву везу.

Имате повољан уплив Месеца из земљаног знака Девице, што је више лепо него добро за емотивне боје овог дана. Уживајте са сталним партнером, заслужили сте. Сутра вас већ чека стрес.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Још увек нисте сасвим свесни могућих званичних проблема. У ситуацији сте да треба узети у обзир и опште норме, стандарде, туђа мишљења и очекивања. Ни у љубави немојте инсистирати.

Можете како хоћете! Нека то буде ваша девиза. Али, поред тог слободарског тона стоји и оно што се зове одговорност. Сами сносите последице својих акција или пасивности. И сами знате.

Финансијска ситуација није никад била гора. Све због непланираних издатака и изостанка очекиваног прилива новца. Али, немојте се нервирати. Неко од пријатеља вам може прилично закомпликовати живот.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

25. septembar 2011.

Данас ћете се бавити кућним пословима, мајсторисањем, практичним стварима. Можете и читати неку добру књигу, али не и сувише дуго. Не држи вас место па се шетајте, дишите чист ваздух.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Evropa Madrid

NOVI SAD: Umereno toplo uz du`e sun~ane periode i malo oblaRim ka. Jutro }e biti hladno. Vetar slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna do 25 stepeni.

London VOJVODINA: Nakon sve`eg jutra, tokom dana umereno toplo i Cirih prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 9 do 12, a maksiBerlin malne od 24 stepena na severu do 26 na jugu Vojvodine.

Be~ SRBIJA: Nakon sve`eg i ponegde maglovitog jutra, tokom dana sun~ano i prijatno toplo. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. PriVar{ava tisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 14, a maksiKijev malne od 24 stepena na severu do 28 na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Naredne sedmice bez Moskva ve}ih promena vremena: bi}e ve}inom sun~ano i prijatno toplo vreOslo me uz maksimalne temperature od 24 do 28 stepeni C. Jutra }e biti hladna, a ponegde je mogu}a kratkotrajna magla, pre svega u zapadnoj St. Peterburg i ju`noj Srbiji.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike uglavnom ne}e smetati hroni~nim bolesnicima. Ipak im se preporu~uje da ne preteruju u svojim aktivnostima i da se odevaju u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

30 27 22 23 21 23 20 19 12 15 12

Atina

31

Pariz

26

Minhen

24

Budimpe{ta

24

Stokholm

15

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

104 (66)

Slankamen

138 (14)

Ja{a Tomi}

Apatin

171 (65)

Zemun

198 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-4)

Bogojevo

156 (55)

Pan~evo

232 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (-11)

Tendencija porasta

Smederevo

428 (-2)

Titel

122 (12)

NERA

Ba~. Palanka 148 (51) Novi Sad

106 (30)

Tendencija porasta

Hetin

66 (4)

-18 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 148 (-12) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

17 (16) 152 (4)

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja