Dnevnik 25.septembar 2012.

NOVI SAD *

UTORAK 25. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23568 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

PO SLE DI CE JA ^A WA DO MA ]E VA LU TE

Dinar lo{ za {tedwu, a dobar za kredit?

str. 4

JO[ NE JA SNO KA KO JE DO [LO DO IN CI DEN TA U KO JEM SE SPO MI WE LI DER LSV-a

NASLOVI

Advokat: ^anka jo{ niko nije zvao

Politika 2 Vu~i} jedini kandidat za predsednika SNS 3 „Dveri” tra`e ukidawe APV

Ekonomija 5 Besplatna legalizacija uzrujala legalne graditeqe

str. 3

Tre}e doba

Novi Sad 8 Na podru~ju grada 25.000 odraslih bez osnovne {kole

Dru{tvo 12 U Zrewaninu mnogo boraca protiv korupcije, a u~inak nikakav

[EF PO SLA NI^ KOG KLU BA SVM-a U SKUP [TI NI SR BI JE BA LINT PA STOR Foto: F.Baki}

6 „Zaboravne” gazde duguju za penzije 275 milijardi dinara

TOKOM MIHOQSKOG LETA NOVOSA\ANI MISLE NA ZIMU: Iako se ~i ni da }e le pi da ni po tra ja ti, do bri do ma }i ni se po la ko pri pre ma ju za zi mu. Pro da ja ugqa i dr va u od no su na pret hod ne go di ne je opa la, no sto va ri {ta u No vom Sa du i da qe su do bro snab de ve na ovim ener gen ti ma. U pro da ji se mo `e na }i ogrev raz li ~i tog kva li te ta. Kup ci naj vi {e ce ne bu kvu.

Za kub ni me tar bu kve ili hra sta tre ba iz dvo ji ti 4.800 di na ra, plus oko 300 di na ra za re za we.

Od ugqa naj po pu lar ni ji i naj jef ti ni ji je dr ve ni lig nit, za ko ji tr gov ci tra `e 7.000 di na ra po to ni, dok su {e ni vre o ci i ka me ni ugaq ko {ta ju oko 13.000 di na ra.

A. L.

Sa saveznicima protiv rebalansa buyeta

str. 2

SKUP [TI NA SR BI JE DA NAS OD LU ^U JE O IZ ME NA MA I DO PU NA MA ZA KO NA O VI SO KOM OBRA ZO VA WU

NI VELIKI PAKET IZ ROBNIH REZERVI NIJE ZAUSTAVIO CENE U NOVOM SADU

Upis na buyet i sa 48 bodova

str. 12

Prete`no sun~ano

RAD NI CI „DU NAV GRU PE AGRE GA TI” NA JA VI LI

Blokada Dunava ta~no u podne OD HRO NI^ NE UPA LE ZGLO BO VA U SR BI JI BO LU JE OKO 40.000 QU DI

Uqe ipak poskupelo

str. 9

Neblagovremeno le~ewe vodi u invaliditet

str. 12

SPORT

n ANA IVA NO VI] U DRU GOM KO LU

str. 14 – 19

n VOJ VO DI NA DO^E KU JE DO WI SREM

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

str. 7

Najvi{a temperatura 28 °S

2

POLiTikA

utorak25.septembar2012.

[EF PO SLA NI^ KOG KLU BA SVM-a U SKUP [TI NI SR BI JE BA LINT PA STOR

[EF PRE GO VA RA^ KOG TI MA BE O GRA DA DE JAN PA VI ]E VI]

Sa sa ve zni ci ma pro tiv re ba lan sa bu ye ta

Vla da pri hva ti la teh ni~ ki pro to kol [ef pregovara~kog tima Beograda u tehni~kom dijalogu s Pri{tinom De jan Pa vi }e vi} izjavio je ju~e da je razmenom pisama s Evropskom komisijom Srbija potvrdila da prihvata sporazum o integrisanom upravqawu administrativnim prelazima (IBM).

– U skladu s onim {to je dogovorio prethodni pregovara~ Bo ri slav Ste fa no vi}, poslao sam pismo visokoj predstavnici Ke trin E{ton u kojem potvr|ujem da Vlada Srbije prihvata

tehni~ki protokol o integrisanom upravqawu administrativnim prelazima, {to je prethodni pregovara~ u ime Vlade parafirao – izjavio je Pavi}evi} za Tanjug.

On je dodao da }e implementacija po~eti odmah, i to formirawem radnih grupa.

– Kroz radne grupe }emo se truditi da odre|ena re{ewa promenimo i poboq{amo i u~inimo ih mawe problemati~nim, odnosno prihvatqivijim za Srbiju – zakqu~io je Pavi}evi}.

MI NI STAR PRAV DE NI KO LA SE LA KO VI]

Pra vo su |e bez po zi tiv ne oce ne Bri se la

Ministar pravde Ni ko la Se la ko vi} izjavio je ju~e, nakon razgovora s visokim zvani~nicima Evropske komisije, da Srbija ove godine ne}e mo}i da ra~una na pozitivnu ocenu EK-a o stawu pravosu|a, a da od Srbije zavisi kad }e dobiti datum po~etka pregovora.

– Na`alost, u ovom trenutku ne mogu re}i da }emo dobiti po-

zitivnu ocenu jer se meri period koji je devedeset devet odsto pokriven aktivno{}u prethodne vlade – rekao je Selakovi} nakon ju~era{weg susreta s komesarom za pro{irewe [te fa nom Fi le om i direktorom za Zapadni Balkan Ste fa nom Sa ni nom u Briselu.

– Godi{wi izve{taj EK-a o napretku zemaqa kandidata bi}e objavqen po~etkom oktobra, ali }e rezultati rada sada{we vlade biti oceweni tek za godinu dana – objasnio je Selakovi}.

Portparol Demokratske stranke Srbije Pe tar Pet ko vi} je izjavio da DSS ne zna {ta je platforma za pitawe Kosova i Metohije, koju bi navodno u Wujorku trebalo da izlo`i predsednik Srbije To mi slav Ni ko li}, a da }e svoje komentare dati tek kada ona bude predstavqena.

– To {to smo, naro~ito u protekle ~etiri godine, imali suprotno od onoga za {ta se zalagao Vo ji slav Ko {tu ni ca, to je ka`weno na izborima i politika „i Evropa i Kosovo” je do`ivela krah – rekao je Petkovi}.

[ef poslani~kog kluba Saveza vojvo|anskih Ma|ara u Skup{tini Srbije Ba lint Pa stor ponovio je da }e ta stranka glasati protiv rebalansa republi~kog buxeta i izmena Zakona o buxetskom sistemu i da }e u tome imati saveznike u DS-u, LSVu i Pokrajinskoj vladi. Pastor je za Televiziju Vojvodine rekao da, {to se ti~e finansirawa Vojvodine, izme|u aktuelne i prethodne vlade nema ogromnih razlika, odnosno da „postoje dve male razlike”.

– Za razliku od prethodne vlade, koja je obi~no planirala sredstva za Vojvodinu, izuzev jedne godine, samo ta sredstva nisu stigla, ova

vlada je smislisla perfidan na~in da se Vojvodini ni ne planiraju

sredstva koja joj pripadaju po Ustavu Srbije – rekao je on.

NO PO: Nema mesta pove}awu duga Poslanik stranke Nijedan od ponu|enih odgovora Ni ko la Tu li mi ro vi} glasa}e protiv predlo`enog rebalansa buxeta, saop{teno je ju~e iz te partije. Tulimirovi} je, kako se navodi u saop{tewu, ocenio da „u vreme te{ke ekonomske krize Srbija sebi ne mo`e dozvoliti pove}awe izdataka rebalansom, kao ni nova zadu`ivawa”. „Nisam o~ekivao, ali sam dozvolio sebi da se ponadam da }e Vlada preraspodeliti sredstva i mo`da ~ak u{tedeti malo novca.

Drugim re~ima, ponadao sam se da }e partijske vojnike zapo{qavati tek od slede}e godine, svesni da su tokom prvih i posledwih 100 dana sve o~i uprte u Vladu”, naveo je Tulimirovi}.

Pastor je naveo i da drugu razliku predstavqa to {to SVM, „umesto Don Kihotovske borbe koja nas je krasila prethodnih godina kada se govorilo o sredstvima Vojvodine, sada ima i saveznike u DS-u, LSV-u i Pokrajinskoj vladi”.

Poslanici Skup{tine Srbije danas }e glasati o rebalansu buxeta i izmenama Zakona o buxetskom sistemu za koje SVM, kako je prethodne sedmice saop{tio Pastor, tvrdi da onemogu}avaju ostvarivawe ustavne norme po kojoj Pokrajini sleduje najmawe sedam odsto republi~kog buxeta

Vu ~i} je di ni kan di dat za pred sed ni ka SNS-a

On je tako|e bio oprezan u vezi s mogu}no{}u da Srbija u bliskoj budu}nosti dobije datum po~etka pristupnih pregovora s EU. – Predo~eno nam je da od na{e aktivnosti u okviru onoga {to zavisi od Ministarstva pravde zavisi i datum po~etka pregovora – rekao je Selakovi} novinarima.

Srpski ministar pravde je s Fileom i Saninom imao detaqne razgovore o stawu u srpskom pravosu|u.

– Predstavio sam im te{ko stawe pravosu|a u Srbiji i probleme s kojima Ministarstvo mora u budu}nosti da se nosi – rekao je Selakovi}, koji je kao poseban problem naveo veliki broj zaostalih predmeta.

Sem toga, bilo je re~i o borbi protiv kriminala i korupcije, kao i o uspostavqawu istinski nezavisnog pravosu|a, u ~emu, kako je ministar rekao, postoji puna spremnost EU da pomogne Srbiji. Selakovi} je zakqu~io da je ju~era{wi susret s funkcionerima EU protekao u dobroj atmosferi i da je ostavio „izvanredan op{ti utisak”.

DSS: Ne po zna ta plat for ma

dnevnik

Alek san dar Vu ~i} bi}e jedini kandidat za predsednika Srpske napredne stranke, odlu~eno je ju~e na sednici Glavnog odbora napredwaka.

Vu~i}, sada vr{ilac du`nosti predsednika SNS-a, rekao je da je GO odlu~io da on bude jedini kandidat za predsednika na predstoje}oj skup{tini stranke, koja }e biti odr`ana u subotu, 29. septembra.

On je novinarima posle sednice GO-a rekao da su svi op{tinski i gradski odbori predlo`ili jednog kandidata, odnosno wega, a da je on

ko dana videti konkretne rezultate borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Vu~i}, koji je i koordinator slu`bi bezbednosti, rekao je novinarima da je ju~e odr`ana sednica Biroa za koordinaciju na kojoj je bilo re~i o borbi protiv korupcije.

– Znam da su qudi veoma zainteresovani, dugo su ~ekali i posle mnogo truda i napornog rada, narednih dana a ne nedeqa, ~u}e rezultate te borbe – rekao je Vu~i} posle sednice GO SNS-a.

insistirao na tome da ih bude vi{e.

Vu~i} je tako|e istakao da }e biti jedan kandidat za zamenika predsednika stranke, a da }e ga predlo`iti na Skup{tini u subotu, ali nije `ele da ka`e o kome je re~. Od osnivawa SNS-a u oktobru 2008. godine predsednik stranke bio je To mi slav Ni ko li}, ali je on podneo ostavku na tu funkciju po{to je izabran za predsednika Srbije.

Vu~i} je najavio i da }e gra|ani Srbije ve} u narednih nekoli-

OLI VER DU LI] O IZ BO RI MA U DS-u

Paj ti} kao kom pro mi sno re {e we Funkcioner Demokratske stranke Oli ver Du li} izjavio je da se po svaku cenu mora izbe}i polarizacija stranke kod izbora novog strana~kog lidera izme|u Bo ri sa Ta di }a i Dra ga na \i la sa, i dodao da bi kompromisno re{ewe bio izbor Bo ja na Paj ti }a za lidera DS-a. Gostuju}i u „Utisku nedeqe” TV B-92, Duli} je kazao da se narednih ne-

deqa mo`e o~ekivati o{triji sukob izme|u predsednika i potpredsednika te stranke Borisa Tadi}a i Dragana \ilasa, istakav{i da po svaku cenu mora da se izbegne sukob koji se mo`e dogoditi izme|u ta dva pola Demokratske stranke.

– U Borisu Tadi}u i Draganu \ilasu trenutno postoji previ{e testosterona, a u stranci po-

stoji previ{e adrenalina i pla{im se da }emo ih u narednim nedeqama gledati u blatu. Ja ne `elim da ih vidim u blatu i `elim da verujem da je mogu}e na}i kompromisno re{ewe; zbog toga bih uvek ohrabrio Bojana (Pajti}a) da razmisli jo{ jednom – rekao je Duli}.

Pajti} je nedavno saop{tio da se ne}e kandidovati na mesto

predsednika DS-a. Duli} je dodao da bi voleo da Pajti} promeni svoj stav jer „mo`e se desiti u jednom trenutku potreba hiqade qudi da ga u to ubedi” {to je, kako je istakao, mnogo sna`an motiv.

Na pitawe kako }e reagovati ukoliko Pajti} „pre|e na stranu Tadi}a”, Duli} je odgovorio da se to ne}e dogoditi.

KON FE REN CI JA EVROP SKIH RE GI O NA I GRA DO VA

Ne po ve re we ni je do bro ni za re gi ju ni za dr `a vu Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pa stor izjavio je ju~e da stvarawe atmosfere nepoverewa izme|u regionalnih i centralnih vlasti ne donosi dobro ni regiji, ni dr`avi.

– Nosilac takvog pristupa, makar ko bio, neprijateq je ne samo regije, regija ve} i celine – rekao je Pastor na Konferenciji evropskih regiona i gradova u Grafenegu u Austriji.

On je ocenio da je jedini mogu}i na~in za prevazila`ewe problema s kojima se Vojvodina u posledwe vreme suo~ava dogovor unutar ustavnopravnih okvira Srbije i tra`ewe ustavnopravno ome|enih re{ewa, pomerawe tih me|a.

Potpredsednik Vlade APV i pokrajinski sekretar za kulturu i informisawe Sla vi {a Gru ji} istakao je da gra|ani Vojvodine nikada nisu `eleli da budu faktor nestabilnosti u Republici Srbiji ve} faktor kohezije i napretka.

– Vojvodina `eli da ima sva prava koja imaju i druge regije u Evropi. Da li je to mogu}e – zavisi}e od partija koje su trenutno na vlasti u Republici Srbiji i od spremnosti Vlade Vojvodine da se za te principe i daqe bori, u {ta ne treba sumwati – naglasio je Gruji}.

Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Ve -

ri ca Ka la no vi} ocenila je da je za razvoj Evrope, koja je danas {arolika po ekonomskom razvoju i standardu `ivota gra|ana, potrebno da svi zajedno planiraju i programiraju velike projekte.

Ona je u obra}awu na osmoj Konferenciji evropskih gradova i regija kazala da je wena „vizija Evrope vizija Evrope mawe {arene u ekonomskom smislu i smislu standarda qudi koji u woj `ive“.

– Vidim Evropu u kojoj su delovi specifi~ni, ali koji su u nekom narednom periodu podjednako razvijeni. Znam da je za razvoj potreban novac, ali ~ini mi se da nije samo novac potreban da

bismo `iveli sre}no ve} da zajedno planiramo i programiramo velike projekte – poru~ila je Verica Kalanovi}, dodaju}i da }e se rado ukqu~iti u takve projekte jer je to dobro ne samo za Srbiju ve} za ~itav kontinent.

Ministarka Kalanovi}, koja je govorila o izazovima regionalne transportne infrastrukture, naglasila je da infrastruktura mora biti standard koji je ravnopravan svima koji `ive na Starom kontinentu. S tim u vezi je objasnila da je Koridor 10, jedan od najva`nijih u Evropi, progla{en nacionalnim prioritetom Srbije jer postoji svest da je bitan za Evropu u celini.

TVIT CRTICA CIA ili KGB Nekada{wi premijer i biv{i funkcioner DS-a Zo ran @iv ko vi} „obele`io“ je jubilej na lajni. „Ta~no pre 12 godina smo ih oterali. Pre ~etiri godine je izvr{eno dekadentno pomirewe s wima, a danas oni vladaju„, „prime}uje“ @ivkovi}.

Pojedini „tvitera{i„ tim povodom pitaju @ivkovi}a: „Vladaju zbog vas koji ste svojim arogantnim i bahatim pona{awem udaqili narod od sebe. Da li sam u pravu?„ „... ako ti je tako lak{e, ja sam kriv...“, odgovara @ivkovi}.

Na opasku „vi ste bili samo izvr{ioci. CIA je bila mozak operacije“, @ivkovi} ka`e: „Hahahahahahaha, to si sam smislio ili ti je pomogao neko ko ima mozak? KGB?“

„@u ti” {liht Ekonomista Ra {a Ka ra pan xa „savetuje“ jednog od budu}ih kandidata za predsednika DS-a: „Gledaju}i s kakvim pacijentima @Ba ne Ku zma no vic

ulazi u komunikaciju na TL-u, ~ini mi se da on ba{ i ne kapira ’Tviter’... alergi~an sam na te {to se {lihtaju svakom politi~aru na TL-u”, ukazuje Karapanxa.

Kuzmanovi} uzvra}a: „Kapiram ja ’Tviter’, ne brinite, no lak{e je kad nema{ odgovornost za izre~eno. Svako ima pravo na sopstveni izbor.

Ja {lihtawe ne volim. Ali svi ponekad bar malo, makar `eni ili de~ku... :-)„

Hod ni ~a re we SPO-vac Mi lan Uro {e vi} prati zbivawa u UN. „Mogu} susret Nikoli}a s Obamom. Da, mo`da se sretnu na nekom hodniku!„, „pretpostavqa“ Uro{evi}.

Ta ko je to „Tvitera{„ Dar ko Mi li} „upozorava” na lajni Oli ve ra Du li }a: „Ortak, oko tebe i @XXLTu lip (^anka) nekako sve same la`i. Kako to?„ Duli} „prime}uje“: „Na redu smo mi, pa }e do}i i drugi... tako je to...„

(Pre)do bri sa stan ci Iako iz Evrope nema nagove{ataja o tome da bi na{e pravosu|e moglo dobiti prelaznu ocenu, resorni ministar Ni ko la Se la ko vi} iznosi zadovoqstvo na lajni. „Veoma dobri sastanci s komesarom [te fa nom Fi le om i direktorom Ste fa nom Sa ni nom„, bele`i Selakovi} na „Tviteru“.

Izve{ta~ RTS-a iz Brislela Du {an Ga ji} saop{tava na lajni: „U svetlu odluke Ustavnog suda, Evropska komisija o~ekuje da Srbija napravi novu strategiju i akcioni plan za reformu pravosu|a„.

Za qu bqe ni u aj fon Sin Sre te na Ka ri }a i zet Mi ro sla va Mi {ko vi }a Go ran Ka ri} pohavilo se na „Tviteru„ da ve} poseduje „~uveni“ mobilni telefon. „iP ho ne 5... fantazija... happy sam kao malo dete!!!!“ Vest je „pro~itao“ i @eq ko Jok si mo vi} i zapitao „Je l’ stvarno super, je l’ mu veruje{?“ Kari} tvrdi: „Isti, a boqi. Kao ’por{e 911’. :)

@eqko dodaje: „Nisam ne{to flipnuo na iOS6, ali qubav prema jabuci je ja~a:)„

Tre }a sme na LDP-ovac Bo jan \u ri} protestuje: –Ne se}am se da smo se dogovorili da Skup{tina u ovom sazivu radi samo drugu i tre}u smenu. Danas sednica opet u 14h„.

Stot ka za Ba u e ra Generalni sekretar Saveta za monitoring, qudska prava i borbu protiv korupcije Ma rio Spa si} je obnarodovao: „OBAVE[TAVAM JAVNOST DA JE MOJ 100-ti FOL LO WER PO[TOVANI IVAN BAUER! ^ESTITAM! :))„.

Poslaniku SDP-a, manekenu i TV-voditequ Iva nu Ba u e ru to nije promaklo: „Jo{ }e da ispadne da se dodeqivala neka nagrada za stotog pratioca, pa da smo namestili da ja dobijem nagradu... ;)„.

Spasi} „priznaje“: „Sve je mogu}e, mada sam 100. javno pozvao 21. septembra, a dobio ga (tek) 24.

Ostalo neka mediji konstrui{u :)„.

S. St.

politika

dnevnik

PRO [LO JE DVA NA EST GO DI NA OD PO RA ZA SLOBODANA MI LO [E VI ]A

Pe {i}: Za gla vi li smo se Na ju ~e ra {wi dan pre 12 go di na Slo bo dan Mi lo {e vi} iz gu bio je iz bo re za pred sed ni ka Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je. Oce wu ju }i pro te kle go di ne, so ci o log i do sko ra {wa po sla ni ca u Re pu bli~ koj Skup {ti ni Ve sna Pe {i} ka za la je za RTV da je mo `da naj ve }i na pre dak u to me {to smo od ze mqe u sank ci ja ma, is kqu ~e ne iz Uje di we nih na ci ja, po sta li deo sve ta.

– Od la zak Slo bo da na Mi lo {e vi }a je ste bio ve li ka stvar jer se `i vot ipak u osno vi pro me nio po {to smo se od jed ne iz op {te ne ze mqe pre tvo ri li u ka kvu-ta kvu nor mal nu – na ve la je Ve sna Pe {i}.

Ona je do da la da je sa mo pr vi de mo krat ski pre mi jer Zo ran \in |i} sve pro ble me po sta vqao kao re {i ve, a da nam po sle we go vog ubi stva, ve} go di na ma ru ko vo de isti po li ti ~a ri, bi lo u vla sti ili opo zi ci ji, ko ji ni su sprem ni za ener gi~ ni je re {a va we te {ko }a.

– Za gla vi li smo se po no vo u Ko so vu, u lo {oj eko no mi ji, ko rup ci ji, svim pi ta wi ma ko ja su po sto ja la i ta da, a ni su re {a va na. Mo `da naj vi {e ~u di to {to stal no ima mo iste qu de ko ji tre ba da re {a va ju iste pro ble me – do da la je Ve sna Pe {i}.

– Gra |a ni pro me ne naj bo qe ose }a ju po de bqi ni nov ~a ni ka, a o~e ki va wa bo qeg `i vo -

ta uglav nom su iz ne ve re na – ka `e pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qu bo drag Sa vi}. – Svet ska kri za 2008. iza zva la je jo{ ve }u u do ma }oj eko no mi ji. Pri me ni li smo neo d go va ra ju }i mo del tran zi ci je, ~i ja je kqu~ na po lu ga bi la pri va ti za ci ja, od ko je se o~e ki va lo mno go vi {e ne go {to je igde u sve tu po stig nu to. Na su prot to me, pri va ti za ci ja je pot pu no uni {ti la na {u in du stri ju.

U Sr bi ji se da nas `i vi bo qe ne go 2000, uka zu je Sa vi}, ali i upo zo ra va na to da je ta da bi lo znat no vi {e op ti mi sti~ nih gra |a na, ko ji su ve ro va li da ze mqa ide na pred.

„DVE RI” PO KRE ]U NO VU KAM PA WU IZ NO VOG SA DA

Tra `e uki da we APV i usme ra va we buyeta lo ka lu Po kret „Dve ri” po kre }e no vu kam pa wu „Ko me tre ba auto no mi ja Voj vo di ne?„ ~i ji je ciq, po re ~i ma wi ho vog ak ti vi ste Bo {ka Ob ra do vi }a, da spre ~i da qi se pa ra ti zam u Po kra ji ni i po boq {a eko nom sku sli ku u lo kal nim sa mo u pra va ma u se ver noj Sr bi ji. No vu kam pa wu po ~i wu su tra u No vom Sa du, gde }e sa op {ti ti „po li ti~ ki zah tev ’Dve ri’ za uku da wem po li ti~ ki ne po treb ne i eko nom ski {tet ne auto no mi je Po kra ji ne Voj vo di ne”.

– Do sad se o auto no mi ji Po kra ji ne Voj vo di ne go vo ri lo is kqu ~i vo na te mu pro {i re wa nad le `no sti, a mi }e mo po ka za ti da se ona mo `e po sma tra ti i iz dru gog ugla, ko ji Ustav omo gu }u je, a to je uki da we auto no mi je – iz ja vio je Ob ra do vi} ju ~e za „Dnev nik”.

Jer, do dao je on, „ova kva APV ni ko me ne ko ri sti, vo di u da qi se -

do vi} je re kao da je re ak ci ja sa da po treb na jer su sti za le na ja ve o po li ti~ koj „vru }oj je se ni”, for mi ra wu „auto no mi sti~ kog fron -

pqa wa pot pi sa za pe ti ci ju za uki da we APV, na veo je Ob ra do vi}.

Na pi ta we o ulo zi no vi na ra Mi lo ra da Cr wa ni na, ko ji je na ja vqen

[ta ka `e Ustav

pa ra ti zam, du pli ra ad mi ni stra ci ju u ze mqi i ko ~i raz voj se ver ne Sr bi je„.

– Da bi se to spre ~i lo, tre ba uki nu ti ko ren se pa ra ti zma, od no sno ovu AP, a wen bu xet na go di {wem ni vou iz dvo ji ti za ja ~a we lo kal nih sa mo u pra va u se ver noj Sr bi ji i we nih pri vred nih ak tiv no sti – re kao je Ob ra do vi}.

O raz lo zi ma da „Dve ri” ovu kam pa wu po kre nu ne ko li ko me se ci po sle iz bo ra, ka da su bi ra ~i i o to me mo gli da se opre de le, Ob ra -

„Auto nom ne po kra ji ne su auto nom ne te ri to ri jal ne za jed ni ce osno va ne Usta vom, u ko ji ma gra |a ni ostva ru ju pra vo na po kra jin sku auto no mi ju”, pi {e u Usta vu Sr bi je, ko jim je utvr |e no da Re pu bli ka Sr bi ja ima AP Voj vo di nu i AP Ko so vo i Me to hi ju, kao i da }e se „su {tin ska auto no mi ja” AP KiM ure di ti po seb nim za ko nom ko ji se do no si po po stup ku pred vi |e nom za pro me nu Usta va. „No ve auto nom ne po kra ji ne mo gu se osni va ti, a ve} osno va ne uki da ti ili spa ja ti po po stup ku pred vi |e nom za pro me nu Usta va. Pred log za osni va we no vih ili uki da we, od no sno spa ja we po sto je }ih auto nom nih po kra ji na utvr |u ju gra |a ni na re fe ren du mu, u skla du sa za ko nom”, na la `e Ustav. ta”, „in ter na ci o na li za ci ji pi ta wa Voj vo di ne” i re fe ren du mu o ne za vi sno sti Voj vo di ne 2018. go di ne.

Kam pa wa „Dve ri” sa sto ja }e se iz jav nih ras pra va, oba ve {ta va wa jav no sti pre ko pla ka ta i pri ku -

kao go vor nik na su tra {wem sku pu u No vom Sa du, Ob ra do vi} je re kao da je on wi hov sa rad nik du `i pe riod, ~lan Po li ti~ kog sa ve ta i pr va jav na li~ nost ko ja }e u~e stvo va ti u zah te vu „Dve ri”.

S. K.

REKLI SU Ra do sa vqe vi}: Vla da vla da hap {e wi ma Po li ti ko log Du {ko Ra do sa vqe vi} oce nio je ju ~e da Vla da Sr bi je „vla da hap {e wi ma” jer je sve sna da je na rod „`e qan od ma zde”.

– U Sr bi ji se i da nas po li ti ~a ri naj vi {e oti ma ju o re so re si le, po prin ci pu „me ni voj ska, te bi po li ci ja” – re kao je Ra do sa vqe vi} na pro mo ci ji pu bli ka ci je „Ko ga su me di ji iza bra li, a {ta su par ti je nu di le”, o mo ni to rin gu me di ja u pred iz bor noj kam pa wu to kom 2012. go di ne.

Ra do sa vqe vi} je iz ra zio ne za do voq stvo zbog ~i we ni ce da su u Sr bi ji u ma ju isto vre me no odr `a ni iz bo ri na svim ni vo i ma, zbog ~e ga su u za pe }ak pa li lo kal ni iz bo ri, ko ji su ve o ma va `ni.

On je oce nio da pred iz bor na kam pa wa ne sa mo da ni je iz ro di la ni jed nu ve li ku ide ju ne go ~ak i ni jed nu „ve li ku la`”, ve} se ba zi ra la is kqu ~i vo na li~ no sti ma i bi la je „sku pa, du ga~ ka i pr qa va”.

Kr ko ba bi}: Ne ka se po gle da ju u ogle da lo Pot pred sed nik Vla de i mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Jo van Kr ko ba bi} sma tra da je od lu ka o po mo }i pen zi o ne ri ma s naj ni `im pri ma wi ma vi {e ne go oprav da na.

On je od ba cio kri ti ke Fi skal nog sa ve ta da }e tzv. 13. pen zi ja pro du bi ti bu xet ski de fi cit.

– Fi skal ni sa vet, kao i dru gi, ima le gi tim no pra vo na svoj stav. Ali u ovom slu ~a ju re kao bih da od bro je va ne vi de qu de i jo{ vi {e od to ga. Neo ~e ki va no je da se ta ko od go vor no te lo ta ko neo d go vor no od no si pre ma ar mi ji qu di ~i ja su pri ma wa is pod do we gra ni ce si ro ma {tva. S ob zi rom na wi ho va li~ na pri ma wa, ako ni {ta dru go, ne ka se ma lo po gle da ju u ogle da lo – ka zao je Kr ko ba bi}. On je na veo i da „ni je po treb no do ka zi va ti da }e ta mi ni mal na po mo} is pla }e na pen zi o ne ri ma naj vi {e za tri da na bi ti vra }e na u fi nan sij ske to ko ve ze mqe i da oni ni na ko ji na ~in ne }e po gor {a ti eko nom sko sta we ze mqe kao {to mu ni su ni do pri ne li”.

utorak25 . septembar2012.

3

JO[ NE JA SNO KA KO JE DO [LO DO IN CI DEN TA U KO JEM SE SPO MI WE LI DER LSV-a

Advo kat: ^an ka jo{ ni ko ni je zvao – Ne na da ^an ka ni ko od nad le `nih or ga na jo{ ni je zvao po vo dom is tra ge o in ci den tu u ko jem je na vod no pre tu ~en Pa vle Le {a no vi} – ka `e advo kat li de ra LSV-a Mi lan \u ki}. On je re kao da je ^a nak na ras po la ga wu nad le `ni ma i da mu je u in te re su da se sud ski do ka `e isti na o spor nom su bot wem do ga |a ju u No vom Sa du. On je na ja vio da }e ^a nak po kre nu ti sud ski po stu pak. \u ki} je pod se tio na to da su u Ur gent nom cen tru u Be o gra du Le {a no vi }u kon sta to va ne la ke te le sne po vre de i re kao da se u ta kvim slu ~a je vi ma mo `e pod ne ti sa mo pri vat na kri vi~ na tu `ba.

Ju ~e je \u ki} upo zo rio na „Tvi te ru“: „Po mi wa we kva li fi ka ci ja, po stu pa ka, is tra ga od stra ne me di ja i po li ti ~a ra pred sta vqa kr {e we za ko na„.

Da ni lo Iko di no vi}, vla snik ka fa ne is pred ko je je pre tu ~en Pa vle Le {a no vi}, ko ji za to op tu `u je Ne na da ^an ka, ka `e da vlast ima pri li ku da ra sve tli ovaj do ga |aj. „Po li ci ja i sud stvo ima ju ide al nu pri li ku da pro na |u

ne do li~ no po na {ao i zlo sta vqao je da je mo ra la da tra `i po mo} i od Iko di no vi }a ko ji je bio pri su tan i skre nuo mu pa `wu na ne pri me re no po na {aw e. „Od veo sam ro -

|a ku ku }i, po zvao Da ni la Iko di no vi }a te le fo nom i re kao da tre ba da po raz go va ra mo. Na par kin gu is pred lo ka la za te kao sam ’o{te }e nog’, po ku {ao da raz go va ram s wim, ali je on bio vid no al ko ho li san pa sam vi deo da je sva ki raz go vor bes pred me tan”, is ta kao je ^a nak, od ba cu ju }i sve osta lo kao „ne ta~ ne kon struk ci je”.

U Po li cij skoj upra vi No vi Sad re kli su na {em li stu da je for mi ra na gru pa u MUP-u tim po vo dom i da sve od go vo re mo `e mo do bi ti sa mo od Bi roa za in for mi sa we Mi ni star stva unu -

Jav ne li~ no sti da pa ze {ta ra de Funk ci o ner Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor iz ja vio je da oni ko ji se ba ve jav nim po slom tre ba da pa ze gde se po ja vqu ju i {ta ra de. Pa stor je za RTV isto vre me no na gla sio da ne spa da u one po li ti ~a re ko ji se ba ve tu ma ~e wem i kva li fi ko va wem to ga {to se de si lo.

Mi ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Ve li mir Ili} je iz ja vio da je in ci dent ko ji se do go dio u No vom Sa du ne do pu stiv.

– Ja sam bio ma la be ba u od no su na ovo. Me ne su pro ga wa li za ne ke bez ve zne stva ri, kao {to je {ut nu ta jed na fa sci kla. Za to su me kri ti ko va li oni ko ji da nas naj vi {e pre bi ja ju qu de na uli ci. Una ka ze ~o ve ka ko ji ne mi sli kao oni – re kao je Ili}. kriv ca za ono {to se de si lo is pred ka fa ne. To li ko mo gu da ka `em, osta lo sam re kao po li ci ji”, na pi sao je Iko di no vi} na svom „Tvi ter” pro fi lu. Na istom me stu on je do dao i da u ci qu is tra ge ne sme ni {ta vi {e da pri ~a.

Ne nad ^a nak je, ina ~e, na svom „Fej sbuk” pro fi lu ob ja vio da je u in ci den tu u no vo sad skoj ka fa ni {ti tio svo ju bra ta ni cu, i po no vio da ni ko ga ni je na pao. Po we go vim re ~i ma, bra ta ni ca ga je po zva la da do |e i od ve ze je ku }i jer se „o{te }e ni pre ma woj to li ko

tra {wih po slo va u Be o gra du, ko je ni smo do bi li do za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta. Na vod no, ka ko sa zna je mo iz na {ih iz vo ra u no vo sad skoj po li ci ji, ne ma ele me na ta za kri vi~ nu pri ja vu po slu `be noj du `no sti, ve} }e o{te }e ni ve ro vat no mo ra ti da pod ne se pri vat nu tu `bu i to za kri vi~ no de lo la kih te le snih po vre da.

Be o gra |a nin Pa vle Le {a no vi} tvr di da je pre bi jen u in ci den tu u ne de qu uju tru u ko jem su u~e stvo va li ^a nak i we go vi te lo hra ni te qi.

E. D.

4

ekonomija

utorak25.septembar2012.

dnevnik

RA STE BROJ TE KU ]IH RA ^U NA S KA [WE WEM OT PLA TЕ

GU BIT KE PRA VI 13 BA NA KA U SR BI JI

Te {ko vra }a du go ve 280.000 gra |a na Broj teku}ih ra~una gra|ana s ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca pove}an je tokom prvih osam meseci ove godine 18,4 posto, s 236.877 na 280.479, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Tokom avgusta broj teku}ih ra~una s ka{wewem u otplati pove}an je 5,1 posto.

Broj teku}ih ra~una gra|ana tokom avgusta pove}an je 0,2 posto, na oko 6,5 miliona, dok je broj korisnika ra~una porastao tako|e 0,2 posto, na oko 4,44 miliona. Broj kreditnih kartica s ka{wewem u otplati ve-

}im od dva meseca tokom avgusta je pove}an 0,1 posto, sa 73.213 na 73.305, dok je od po~etka godine pove}an 2,6 posto.

Na kraju avgusta iznos odobrenog limita po kreditnim karticama bio je oko 80,49 milijardi dinara, a u kori{}ewu je bilo 46,55 odsto tog iznosa, odnosno oko 37,47 milijardi.

Broj kreditnih kartica je tokom avgusta pove}an 0,5 posto, na 1,06 miliona, dok je broj korisnika kartica pove}an 0,3 posto, na 842.130.

PO SLE DI CE JA ^A WA DO MA ]E VA LU TE

Ban ka ri za tva ra ju {al te re Banke u Srbiji su u prvoj polovini ove godine ostvari le uku pan do bi tak pre oporezivawa od deset milijardi dinara, {to je 43,7 odsto mawe od dobitka iskazanog u istom periodu lane, objavila je Narodna banka Srbije.

S dobitkom je poslovalo 20 banaka, a ostvareni iznos

banka 1,1 milijardu, Vojvo|anska banka – 0,6 milijardi, Pireus – 0,5 milijardi i OTP banka – 0,4 milijarde.

S ukupnom aktivom od 408 mi li jar di di na ra i u~e {}em od 14,4 odsto u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, banka Inteza je najve}a u bankarskom sistemu Srbije.

Za wom sledi Komercijalna

Di nar lo{ za {ted wu, a do bar za kre dit?

Odnos dinara prema evru ovih dana se vrti oko 115. Pro{log meseca bilo je 118-119 za evro. Ovako visoke promene u kratkom roku uvek imaju posledice po bankarske proizvode, odnosno {tedwu i zadu`ivawe. [ta se sada s doma}om valutom doga|a u jednom a {ta u drugom slu~aju?

Osim ~iwenice da stoji boqe prema evru, dinar za {tedi{e ima jo{ jednu pogodnost: depoziti u doma}oj valuti oslobo|eni su poreza od 15 odsto na kamatu. Ra~unica pokazuje da ulog od hiqadu evra oro~en na godinu dana uz kamatu od pet posto s ura~unatim porezom daje prinos od 43 evra kamate. Sa 100.000 dinara i kamatom od 11 posto dinarski {tedi{a ima dobit od 11.000 ali i neizvesnu budu}nost. Inflacija }e ove godine prema{iti deset posto. Ove godine dinar je prema evru oslabio 13,2 odsto i te brojke ga svrstavaju u nestabilne valute. Te{ko se sa sigurno{}u mo`e re}i kolika }e biti realna vrednost dinara u isto vreme naredne godine. Istina, i evro je ove godine prema korpi valuta bio nestabilniji nego lane.

Me|utim, stabilnost evra i dinara ne mogu se porediti jer je sve na strani evropske valute, od inflacije koja je u zemqama evrozone u naj~e{}e dva-tri odsto.

Kada je ve} ulog u evrima izvesniji, kako doma}a valuta stoji kada se radi o kreditima u dinarima?

Ako je u pitawu fiksna kamata i visoka inflacija, du`nici bi mo-

`da mogli ne{to dobiti. Dinar je favorizovan jer, po odluci NBS-a, za zajmove u doma}oj valuti nema obaveznog depozita od 30 odsto kao kod onih indeksiranih. Podaci govore da se za dinarske kredite kamate kod nas kre}u efektivno od 36 pa do dvadesetak posto godi{we.

Dodamo li tome podatak da neizvesnosti oko rate vezane za evro i kursnu listu nema, jasno je da bi di-

nar mogao biti dobar izbor uz ni`e kamate. Dosta je banaka koje su se odlu~ile da ponude te zajmove u dinarima. Tako Rajfajzen nudi zajam po stopi od 19,74 posto, Unikredit banka nudi prvi dinarski ke{ kredit po stopi od 20,42 posto, Razvojna banka Vojvodine po 21,74, Inteza po 22 procenta, sve na godi{wem nivou. Dodamo li tome podatak da isti zajmovi, ali indeksira-

ni u evrima, imaju kamatu od 18 posto, ispada da bi dinarski zajam ubudu}e mogao biti lak{i teret nego indeksirani. Jer, dinar nije oja~ao zbog rasta izvoza i razvoja srpske privrede ve} zbog promene odluke Narodne banke o obaveznoj rezervi i primene propisa vezanog za subvencionisane zajmove. To je poslovne banke nateralo da prodaju vi{e deviza i tako oja~aju doma}u valutu. Suma vezana za subvencionisane zajmova je 300 miliona evra i na plitkom tr`i{tu kao {to je na{e to se odmah osetilo.

Taj program, koji je zajedno s bankama iznela Vlada Srbije, je pri kraju pa }e i blagotvorno dejstvo na dinar nestati. Ako ne bude novih programa, na dinar }e opet po~eti da deluju isti ~inioci kao i pre skoka pa bi vrednost opet mogla dobiti silazanu putawu.

O tome kako se opredeliti ~lan Izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Goran Kosti} ka`e: – Uvek je najboqe zadu`iti se u valuti u kojoj se dobija plata – podvla~i Kosti}. – Mnogi parametri kredita su unapred poznati i ve}a je verovatno}a da }e se zajam redovno otpla}ivati.

Stru~wak dr Sini{a Ostoji} ka`e da u Srbiji nije vreme za zadu`ivawe uop{te. Kada imamo visok deficit, ogromnu „rupu„ u buxetu i rastu}u nezaposlenost koja se pribli`ava cifri od 27 odsto, onda je dug najboqe odlo`iti ako se mo`e.

Ako se, pak, mora – dinari izgledaju pogodniji.

D. Vu jo {e vi}

Sit na slo va Za klijente bi bilo najboqe da dobro razmotre ugovor, sa sve sitnim slovima, ako se opredele za dinarske kredite jer osim kamate banke imaju i druge tro{kove. Tako se pojavquju, recimo, godi{we odr`avawe kredita od hiqadu ili dve hiqade dinara, a sli~nih gotovo nevidqivih tro{kova mo`e biti jo{.

Tako|e treba birati fiksnu kamatu, a po svaku cenu izbe}i onu gde se stopa usagla{ava s kretawem cena na malo. Ukoliko to potpi{e, du`nik }e dobiti kredit pod najnepovoqnijim mogu}im uslovima kod nas.

Za{to? Pa uz dvocifrenu inflaciju stru~na obja{wewa su izli{na.

PRED SED NIK SSSV-a MI LO RAD MI JA TO VI] JU ^E POD NEO OSTAV KU

Voj vo |an ski sin di kal ci idu na iz bo re Zbog izbora za narodnog poslanika u Skup{tini Republike Srbije, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatovi} podneo je ju~e, na sednici Ve}a SSS-a Vojvodine, ostavku na tu funkciju.

Istovremeno je dr Mijatovi} podneo ostavku i na sve funkcije u Savezu samostalnih sindikata Srbije i Vojvodine, ukazuju}i na to da u Na-

rodnoj skup{tini `eli da, kao dugogodi{wi sindikalni radnik, predstavqa sve zaposlene, bez obzira na to kojem sindikatu pripadaju.

Na ju~era{woj sednici Ve}a Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u skladu sa Statutom, razre{eni su funkcije i svi potpredsednici VSSSV-a. U narednih mesec dana odvija}e se predizborne aktivnosti da bi se na

sednici zakazanoj za 25. oktobar 2012. godine izabrao novi predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Za vr{ioca du`nosti predsednika ~lanovi Ve}a SSS-a Vojvodine izabrali su Gorana Mili}a, dosada{weg sekretara. On }e u narednih mesec dana obavqati tu funkciju do izbora novog predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.

Ita li ja ni naj ja ~i Od ukupnog broja banaka, 21 je u vlasni{tvu stranih lica, dok je 12 u vlasni{tvu doma}ih – devet u vlasni{tvu dr`ave kao ve}inskog ili najve}eg pojedina~nog akcionara i tri banke u vlasni{tvu privatnih lica.

Banke u vlasni{tvu stranih lica poti~u od bankarskih grupacija iz 11 dr`ava. Najzna~ajnije me|u wima po u~e{}u u ukupnoj aktivi sektora poti~u iz Italije s 22 odsto ukupnog u~e{}a. Slede Austrija sa 16 odsto i Gr~ka s 15 odsto, Francuska s deset odsto i sve ostale zemqe s ukupno 11 odsto u~e{}a. do bit ka pre opo re zi va wa iznosi 20,5 milijardi dinara.

U od no su na pret hod no tromese~je, broj banaka koji je poslovao s gubitkom je pove}an za tri i na kraju drugog tromese~ja 2012. godine iznosio je 13.

Ukupan iznos gubitka ostvaren u drugom tromese~ju 2012. godine iznosio je 10,5 milijardi dinara, pri ~emu se na jednu banku odnosi goto vo dve tre }i ne ukup nog gubitka.

Prvih pet banaka po visini ostvarenog dobitka pre oporezivawa su Inteza sa 4,9 milijarde dinara, Rajfajzen – 3,4 milijarde, Unikredit – 2,6 milijarde, Komercijalna banka – 2,3 milijarde i AIK banka – dve milijarde dinara.

Prvih pet banaka po visini ostva re nog gu bit ka su Razvojna banka Vojvodine sa 6,9 milijardi dinara, Alfa

banka s 303 milijarde dinara aktive i u~e{}em od 10,8 odsto. U bankarskom sektoru Srbije na kraju drugog tromese~ja 2012. godine posluju ukupno 33 banke, koje za po {qa va ju 29.117 qu di.

Ukupna neto aktiva banaka iznosi 2.810 milijardi dinara, dok ukupan kapital iznosi 568 milijardi.

Broj zaposlenih u odnosu na kraj pr vog tro me se~ ja 2012. godine je smawen za 148. U odnosu na prethodno tromese~je, 21 banka je smawi la broj za po sle nih za ukupno 264, dok je 11 banaka pove}alo broj zaposlenih za 116, a jedna banka ima isti broj zaposlenih.

Or ga ni za ci o na mre `a bankarskog sektora na kraju drugog tromese~ja 2012. godine, u pore|ewu s krajem prethodnog tromese~ja, smawena je za 48 poslovnih jedinica, filijala, ekspozitura i {altera.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

113,0626

BIP u restrukturirawu, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,3700

118,0235

112,7165

Promena %

Cena

Promet

12,90

35

18.500

[ajka{ka {e}erana, @abaq

7,61

4.950

727.670

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,16

435

1.841.318

Metalac, Gorwi Milanovac

0,57

1.589

87.404

0,44 Promena %

1.365 Cena

532.350 Promet

Australija

dolar

1

90,9595

92,8158

94,9506

90,6810

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

89,2364

91,0576

93,1519

88,9633

Zdravqe, Leskovac

-40,00

1.320

26.400

Danska

kruna

1

15,1624

15,4718

15,8277

15,1159

Soja protein, Be~ej

-7,13

417

787.872

AMS Osigurawe, Beograd

-5,47

242

15.246

Norve{ka

kruna

1

15,1739

15,4836

15,8397

15,1275

[vedska

kruna

1

13,2629

13,5336

13,8449

13,2223

[vajcarska

franak

1

93,4479

95,3550

97,5482

93,1618

V. Britanija

funta

1

141,6115

144,5015

147,8250

141,1780

SAD

dolar

1

87,3272

89,1094

91,1589

87,0599

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 9. 2012. godine

Dunav osigurawe, Beograd Invest - Import, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,25 -3,41 Promena %

650 4.250 Cena

9.256 89.250 Promet

BELEX 15 (435,48 -0,48) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,44

1.365

532.350

NIS, Novi Sad

-0,64

622

3.563.495

Komercijalna banka, Beograd

-0,50

995

407.950

Imlek, Beograd

-0,14

2.894

552.690

Soja protein, Be~ej

-7,13

417

787.872

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

515

1.565.450

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,16

435

1.841.318

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,57

1.589

87.404

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

NIS, Novi Sad

-0,64

622

3.563.495

Soja protein, Be~ej

-7,13

417

787.872

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

46.800

727.670

Tigar, Pirot

-0,96

207

3.933

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

389

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

7,61

4.950

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

9.000

360.000

Niva, Novi Sad

0,00

330

336.930

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak25.septembar2012.

5

BESPLATNA LEGALIZACIJA UZRUJALA LEGALNE GRADITEQE

Ko po {tu je za kon, u Sr bi ji uvek na gra bu si PREDSTAVQENI ME\UNARODNI SAJMOVI „LORIST”

Saj mo vi raz vi ja ju lov stvo, tu ri zam...

Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin go vo rio je na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom 45. me |u na rod nog saj ma lova, ribolova i sporta, ko ji po ~i we da nas. U ovom ter mi nu pred sta vi }e se i iz la ga ~i na Me |u na rod nom saj mu tu ri zma, ko ji se otva ra u ~e tvr tak, 27. sep tem bra, dok }e Tre }i me |u na rod ni sa jam ko war stva „Hor se Vil le” bi ti otvo ren su tra u 17 ~a so va.

Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si} na ja vio je dru gu po zna ~a ju sa jam sku ma ni fe sta ci ju „Lorista” – sa jam lo va, ri bo lo va, tu ri zma, {u mar stva, a tre }i put za re dom bi }e odr `an i sa jam ko war stva „Hor se Vil le”. On je pod se tio i na lov ni tu ri zam, ko ji je kod nas ne ka da bio do bro raz vi jen i od ko jeg je bi lo do brih de vi znih pri ho da. U ci qu po nov nog raz vo ja tog vi da tu ri zma bi }e pot pi sa ni ugo vo ri s JP „Voj vo di na {u me” da bi se lov stvo u eko nom skom smi lu na ve li ka vra ta vra ti lo u na {u ze mqu, a ti me bi bi lo omo gu }e no otva ra we no vih rad nih me sta. No vo sad ski sa jam ovo go di {wu ma ni fe sta ci ju or ga ni zu je s ni zom part ne ra i or ga ni za ci ja te ta ko ove go di na u saj mu u~e stvu je oko 400 iz la ga ~a. Je dan od kqu~ nih part ne ra je Vla da AP Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va, is ta kao je Va si}.

Mi ro slav Va sin je re kao da je pri vre |i va we i po mo} pri or ga ni zo va wu sa jam skih ma ni fe sta ci ja jed na od nad le `no sti Po kra jin ske vla de i to me se pri da je po seb na pa `wa upra vo za to {to saj mo vi pred sta vqa ju pri li ku da se pro mo vi {e pri vre da Voj vo di ne, da se po ve `u po ten ci jal ni part ne ri s na {im pri vred ni ci ma i da se sti mu li {u svi u~e sni ci u saj mo vi ma. Pod sti ca we pri vre de Voj vo di ne ogle da se i u po kla wa wu po seb ne pa `we raz vo ju voj vo |an skog tu ri zma. Va sin je iz ra zio o~e ki va we da }e „Lorist” iza zva ti ve li ko in te re so va we te da }e ovom pri li kom i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Voj vo di ne, kao i tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra do va us pe ti na naj bo qi na ~in da pred sta ve svo ju po nu du. Voj vo di na ni je tu ri sti~ ki na ro ~i to bo ga to pod ru~ je, ali ras po la `e ter mal nim vo da ma, {to da je mo gu} nost raz vo ja baw skog tu ri zma i ujed no je pri vred no raz voj na {an sa. Osta le atrak ci je, ka ko je Va sin re kao, od no se se na plod qud skog ra da, kao {to su tvr |a ve ili ma na sti ri. On je do dao da u Voj vo di ni po sto je pri rod ne le po te, ali one ni su do voq ne, te ih tre ba pro mo vi sa ti i obo ga ti ti pra te }e sa dr `a je, i na to }e bi ti sta vqen ak ce nat u bu du }em pe ri o du.

Sa jam ske pri red be u okvi ru „Lorista” tra ju do 30. sep tem bra na No vo sad skom saj mu.

Na ja va mi ni stra gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mi ra Ili }a da }e svi gra |a ni ko ji ima ju ne le gal no sa gra |e ne objek te mo }i do kra ja go di ne da se upi {u u ka ta star i da se za to ne }e tra `i ti ni gra |e vin ska do zvo la ni fik tiv ni pro jek ti, ve} su po treb ni sa mo ski ca objek ta i do kaz da sta nu ju u ku }i ko ju `e le da ukwi `e, i to sve za 100 evra, uzru ja la je le gal ne gra di te qe. Broj ni in ve sti to ri ko ji su ma sno pla ti li gra | e v in s ku do k u m en t a c i j u ose }a ju se pre va re ni ma i pi ta ju da li }e wi ma dr `a va vra ti -

Gra |a ni ko ji su gra di li bez gra |e vin ske do zvo le ka `u da ne raz u me ju bes le gal nih gra di te qa jer je za na sta lo sta we u naj ve }oj me ri kri vac dr `a va ti pa re ili tek po ru ~u je da se sva k o ne z a k o n i t o po n a { a w e is pla ti jer }e kad-tad bi ti oza ko we no.

Me |u tim, gra |a ni ko ji su gra di li bez gra |e vin ske do zvo le ka `u da ne raz u me ju bes le gal nih gra di te qa jer je za na sta lo sta we u naj ve }oj me ri kri vac dr `a va. Zbog kom pli ko v a n e za k on s ke pro c e d u r e ni su mo gli da re {e imo vin sko prav ne od no se na ze mqi {tu gde su gra di li, a mo ra li su da gra de da bi se sku }i li jer je ze mqa wi ho va, {to je te {ko bi lo do ka za ti. Ta ko |e, is ti ~u da ni je bi lo mo gu }e ni pla ti ti sil ne da `bi ne za broj na do -

re kao da se ne ra di o stvar noj le ga li za ci ji, ne go tek o evi den c i j i obje k a t a, na osno v u ~e ga bi se svi ma mo gao ob ra ~u na ti po rez na imo vi nu da bi dr `a va do {la do vi {e pri ho da.

I Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na Sr bi je po dr `a va na ja vqe ni ad mi ni stra tiv ni – ka ta star ski na ~in le ga li za ci je jer je to, sma tra ju, kru pan ko rak ka ma sov noj re gi s tra c i j i imo v i n e. Ta k o | e po d r ` a v a j u i mak s i m al n o oslo ba |a we od svih fi nan sij skih tro {ko va i pro ce du ra. S dru g e stra n e, Vla i s a v qe v i} ka `e da ni je ka ta star taj ko ji tvo ri no vu prav nu si tu a ci ju, on je sa mo evi den ti ra. On do ku men ta ko ja su tra `e na ni na ba vi ti ih, upr kos to me {to je naj ~e {}e si tu a ci ja bi la ~i sta, ali je bi lo ne mo gu }e o`i ve ti umr lu oso bu ili ne ko ga pri si li ti na to da do |e iz da le kog sve ta i ove ri pot pis na su du.

Pred s ed n ik no v o s ad s kog Udru ` e w a po t ro { a ~ a „Le g e ar tis„ Slo bo dan Vla i sa vqe vi} iz ja vio je za na{ list da su jo{ 2004. go di ne tra `i li da se re { i pi t a w e ze m qi { ta, ali su svi mi ni stri ko ji su bi li nad le `ni za re {a va we tog pi ta wa sa mo obe }a va li, obe }a v a l i i sve dok Evrop s ka uni ja ni je pri ti sla, ni {ta ni je bi lo od ubr za wa re {a va wa pro ble ma.

Vla i sa vqe vi} ka `e da je ne za mi sli vo da ~o vek ko ji je ku pio ze mqi {te i na we mu iz gra dio ku }u sa da po no vo pla }a to ze mqi {te, zbog ~e ga oslo ba |a we od dvo stru kog pla }a -

I stanovi su deqeni yabe Mno gi po sta vqa ju pi ta we {ta je tre ba lo da ura de oni ko ji su mo ra li i mo ra ju da pla }a ju stan po tr `i {noj ce ni u od no su na one ko ji su bi li no si o ci sta nar skog pra va pa ga u vre me Mi lo {e vi }a ot ku pi li za jed no ja je. Da li to zna ~i da je dr `a va i osta li ma tre ba lo da ne {to da xa be, ko li ke su tek tu raz li ke u ce ni u od no su na ce nu do ku men ta ci je za iz grad wu ku }e jer i le gal ni i ne le gal ni gra di te qi su mo ra li da pla te i gra |e vin ski ma te ri jal i maj sto re, pa su i jed ni i dru gi za ki nu ti u od no su na one ko ji su go to vo xa be do bi lo kom fo ran stan u vla sni {tvo. wa pla ca ima smi sla, kao i mo gu} nost pre vo |e wa pra va ko ri {}e wa u pra vo vla sni {tva.

Te me qe toj mo gu} no sti ve} je po sta vio po sto je }i Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi, a we go va do pu na da }e svim gra di te qi ma mo gu} nost da ko na~ no sta ve ta~ ku na le ga li za ci ju svo j ih obje k a t a. Sa g o v or n ik opo mi we ne le gal ne gra di te qe da se ne na da ju pre vi {e jer je ~uo mi ni stra Ili }a ka da je

da je da je uvek ne ko o{te }en, uvek se mo ` e us p o r e d i t i s dru gim, ali naj vi {e su o{te }e ni oni ko ji su pla ti li tro {ko ve ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta, a ni su do bi li ni {ta. Oni bi mo ra li da tu `e gra |e vin ske di rek ci je ili za vo de da im ura de in fra struk tu ru, me |u tim, ni ko vi {e ne ma ni `i va ca ni nov ca za tak se da se ba vi ti me.

R. Dautovi}

6

tre]e doba

utorak25.septembar2012.

Do la ze le ka ri ve {ta ci iz biv {e Ju goslavije De se to sa ve to va we le ka ra ve {ta ka Sr bi je, ko je or ga ni zu je Re pu bli~ ki fond za PIO, odr `a }e se od 25. do 28. sep tem bra u Ba wi Ko vi qa ~i.

Sem pred stav ni ka Re pu bli~ ke i Po kra jin ske di rek ci je Fon da PIO, te ni {ke i kra gu je va~ ke fi li ja le, u~e sto va }e i zva ni~ ni ci

Za vo da za po koj nin sko in in va lid sko osi gu ra we Slo ve ni je, Fon da PIO Ma ke do ni je, Hr vat skog za vo da za mi ro vin sko osi gu ra we, re sor nih fon do va Cr ne Go re i Re pu bli ke Srp ske, te In sti tu ta za me di cin sko ve {ta ~e we iz Be o gra da i Upra ve za qud ske re sur se MUP-a Sr bi je.

Da nas pen zi je Is p la t a dru g og de l a av g u s tov s ke pen z i j e za ko r i s ni k e te k u } ih ra ~u n a po ~ i w e da n as, a za one ko j i svoj pri n a dle `no s ti pri ma j u do s ta vom na ku} n u adre s u su tra, 26. sep t em b ra.

Ina ~ e, iz n os na ~e k u je isti kao pret h od n i.

Pen zi o ne re for me ]e Bi Ti, ali ka da i ka kve – ne zna se

„Za bo rav ne” ga zde du gu ju 275 mi li jar di di na ra Re for ma pen zi o nog si ste ma je po osno vu ne iz mi re nih do pri no ne {to bez ~e ga Sr bi ja ne mo `e i sa za PIO, ne na pla ti vo je 76,5 sa mo je pi ta we u ko jem prav cu }e mi li jar di zbog pri va ti za ci je, ona kre nu ti i ko jom br zi nom. Svi ste ~a ja, bri sa wa pred u ze }a iz re su slo `ni u oce ni da se s ova kvom gi stra ili li kvi da ci je – ob ja sni na pla tom pen zi o nih do pri no sa i la je Dra ga na Ka li no vi}. do ta ci ja ma uz bu xe ta te {ko mo `e Dru gim re ~i ma, dr `a va je sa ma ra ~u na ti na opo ra vak dr `a ve, kri va za za hva ta we za pen zi je iz ali ni ko do sa da ni je bio spre man srp skog bu xe ta jer je do zvo li la na to da na pra vi “o{tar” rez, vo po slo dav ci ma da ne upla }u ju do de }i pri to me ra ~u na da su pen zi je li~ no pra vo i da iz wih sto je go di ne i go di ne iz dva ja wa u Fond PIO. Za to {to je taj fond ve} go di na ma pra zan i {to se pen zi je is pla }u ju od te ku }ih na pla ta do pr no sa i do ta ci ja iz bu xe ta Sr bi je naj ma wu kri vi cu sno se sa mi pen zi o ne ri.

No, su de }i po re ~i ma Dragana Kalinovi} di rek tor ke Fon da Dra ga ne Ka li no vi}, taj fond se ~e sto pri no se kao i da oni na kra ju kra ozna ~a va kao ne ko ko po vla ~i no je va ni ka da ne bu du upla }e ni a da vac iz bu xe ta i op te re }u je ga ali se qu di {a qu u pen zi je. Osim to je si tu a ci ja u stvar no sti dru ga ~i ga, na sma we we pri ho da – ~e mu ja. opet “ku mu je” dr `a va – umno go me – Za kon o do pri no si ma za oba uti ~e i vi sok pro ce nat, od 30 do ve zno so ci jal no osi gu ra we je do 40 od sto bru to do ma }eg pro iz vo bar, ali se ne pri me wu je do sled da, „si ve„ eko no mi je. Ka ko ob ja no. Ako po slo da vac ne upla }u je {wa va ~el ni ca Fon da, oko do pri no se a kon tro la ni je ef ka 700.000 qu di ra di u „si voj„ zo ni i sna, za to se ne mo `e pro zi va ti za wih se ne pla }a ju do pri no si.

Fond. Po naj no vi jem iz ve {ta ju – Ka da bi se to pre ve lo u le gal Po re ske upra ve, od ukup nog du ga u ne to ko ve i ka da bi ti rad ni ci iz no su od 275,3 mi li jar di di na ra bi li pri ja vqe ni na mi ni ma lac,

Fond bi bio “bo ga ti ji” 3,1 mi li jar de di na ra me se~ no. Uko li ko bi pri ma li pro se~ nu za ra du, taj iz nos bi bio 8,8 mi li jar di di na ra – na gla si la je Dra ga na Ka li no vi}.

Ne ma raz lo ga da se sum wa u ovu ra ~u ni cu Fon da PIO, ko joj se oba ve zno mo ra do da ti i imo vi na ko ju Pen zi o ni fond ima u Sr bi ji, ali i u biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma i od ko jih da nas ne ma pri ho da jer ni su raz re {e ni svo jin ski od no si, pa je otu da ja sno u ko jem prav cu pr vo mo ra ju i}i da qe re for me pen zi o nog si ste ma. Na i me, od 2001. pen zi o ni si stem u Sr bi ji se re for mi {e, uve }a ne su go di ne i sta `a i `i vo ta kao uslov za pen zi o ni sa we, za ob ra ~un pen zi je uzi ma se ceo rad ni vek a ne kao ne kad de set naj po voq ni jih go di na, pro me wen je na ~in uskla |i va wa pen zi ja, iz be ni fi ci ra nog rad nog sta `a iz bri sa ne su mno ge pro fe si je, te {ko se do la zi do in va lid ske pen zi je....

Mno go to ga je ura |e no, ali re zul tat je iz o stao jer se i da qe 1,7 mi lion pen zi o ne ra sma tra “naj ve }im te re tom” ovog dru {tva iako oni to re al no ni su i naj ma we su za slu `li da se na wih ta ko gle da jer su u pro te klim de ce ni ja ma re dov no iz dva ja li u Pen zi o ni fond.

Q. ma le {e vi}

dnevnik

fond Pio od U sTao od na Pla Te Po Tra @i va Wa na sTa lih zBog gre [aka svoJih Bi ro kra Ta

Pan ~ev ka de set go di na pri ma la dva ~e ka Ma da je te {ko po ve ro va ti da bi lo ko da nas ra di u ko rist svo je {te te, to je ipak mo gu }e. Na i me, iz ka s e Fon da PIO sva kog me se ca is pla }u je se no vac za 1,7 mi lion pen zi o ne ra, i to ne sa mo na ime pen zi ja ve} i za ne gu ili po greb ne tro {ko ve, pa su gre {ke sa stav ni deo tog ad mi ni stra tiv no ogrom nog po sla. Me |u tim, pret hod n ih go di n a su iz Fon da zbog svo jih gre {a ka, ko je su se od no si le na to da su po je din c i ma iz g ra ~ u n a l i Velike nepravilnosti otkrivene i u novosadskoj filijali ve }e ili ~ak i du ple pen zi je, ka ko i u to me {to Fond, po pra - je ka da do la zi do za sta re, ka da tra `i li da onaj ko me su po gre - vi lu, pr vo do no si pri vre me no a je pen zi o ner u te {koj ma te ri {i li vra ti “vi {ak” a sa da su po tom ko na~ no re {e we o pen zi - jal noj si tu a ci ji ili je pre mi od lu ~i li da se po tra `i va wa ji pa se de {a va da se pen zi o ne - nuo pre za vr {et ka spo ra. po j e di n a~ n im ko r i s ni c i ma ru ne ko li ko me se ci is pla }u je Sa da {wim opra {ta wem po opra {ta ju, i to ih ko {ta ~ak vi {e nov ca ne go {to mu ko na~ - tra `i va wa od po jed ni ~a nih ko 8.219.480 di na ra. nim re {e wem pri pa da, te bi ri s ni k a Fond je iz g u b io 8.219.480 di na ra. Naj ve }i du `nik “oslo ba |en” to ga ba la sta je jed na pen zi o ner ka iz Pan ~e Ya ba sud na la `e da se za tre }i nu ili ~ak va od ko je se po tra `u je ~ak po lo vi nu uma wi iz nos na ~e ku sve dok se ne 1.114.377 di na ra jer je ~i ta vu na mi ri dug, kad je ~e sto to ne mo gu }e zbog de ce ni ju po di za la dve pen zi je: za sta re lo sti pred me ta, pen zi o ner `i vi po ro di~ nu iz Be o gra da i in va u osku di ci ili pre mi ne pre za vr {et ka spo ra lid s ku iz Pan ~ e va. Sli~ n ih pri me ra je bi lo i u dru gim ra do vi ma: Va qe vu, Pi ro tu, [ap Uprav ni od bor Fon da od lu - on/ona mo rao da vra ti ono {to cu, Le skov cu, Ki kin di, Sen ti... ~io je da “za bo ra vi” du go ve ko je je pr vim re {e wem do bio iako Po evi den ci ji u Fon du, ipak je je go di na ma po ku {a vao da na - ne sno si kri vi cu zbog to ga {to naj vi {e gre {a ka bi lo u Voj vo pla ti od svo jih pen zi o ne ra ko ji mu je da to ono {to ni je we go vo. di ni, i to u fi li ja li Pan ~e vo – jed no stav no ni su pri sta ja li na Po {to su mno gi od bi li da 1.475.097, Vr ba su – 1.388.694 i to da vra te ono {to im je gre - vra te vi {ak ko ji im je Fond No vom Sa du – 910.187 di na ra. {kom vi {e upla }e no. Je dan od upla tio i oglu {i li se o opo me Po re ~i ma Je li ce Ti mo ti je osnov nih raz lo ga ko ji je do veo ne, ve }i na pred me ta je za vr {a - vi} iz Fon da, u to ku je iz ra da da pret pla ta je i taj {to Fond va la na su du, ali Fond na ono vu pro g ram s kog re {wa ko j e }e ne do bi ja na vre me iz vo de iz ma - do ne tih pre su da uspe va da ski da omo gu }i ti da se broj gre {a ka ti~ nih kwi ga umr lih iz ma ti~ - tre }i nu ili ~ak po lov nu pen zi - sma wi, ali i isto vre me no ot nih ure da pa je na sta vio da {a - je sve dok ne na mi ri dug. No, kri ju uzro ci na sta lih pre pla qe ~e ko ve na adre se pre mi nu - ima si tu a ci ja ka da ni ta ko ni je ta. lih pen zi o ne ra. Raz log je sva - bi lo mo gu }e na mi ri ti dug, a to Qu bin ka ma le {e vi}

ka ko dok Tor ka @e

Si gu ran ko rak po sle pla ve ri be Gu bi tak ko {ta ne ma se i bo - ju. Kod pa ci je na ta ko ji uno se lo vi u zglo bo vi ma su ne iz be - do voq ne ko li ~i ne ome ge 3 pri `an deo sta re wa, me |u tim, me - me }e no je da br zo po sta ju „lak di ci na je utvr di la da po mo }i, {i” na no ga ma i ima ju mno go ipak, ima. Ulo ga kal ci ju ma je ma we pr o ble ma kad usta ju, dok na ro ~i to va `na, a po {to naj ve }i deo se n i o r a uno s i tek po l o vi n u pre p o r u ~e ne do ze tog ele men ta, ko sti po sta ju krh k e i lo mqi ve.

Pre p o r u ~ u j e se da se dnev no une se iz me |u 1.000 i 1.500 mg, a osim mle ka i mle~ nih pr o iz vo da, kal ci ju ma ima u ke qu, ku pu su, ora {a stom vo }u, br o ko li ju, zo bi ili zo be Bez kalcijuma krhke kosti zavr{e u gipsu nim pa hu qi ca ma.

Ome ga 3 ma sne ki se li ne su su ju tar wa uko ~e nost i bo lo vi zna ~aj ne u pre ven ci ji i le ~e wu sla bi jeg in ten zi te ta. Naj bo qi br oj nih bo le sti a po zi tiv no pri rod ni iz vor tih ki se li na je de lu ju na upal ne pr o ce se ko sti - pla va mor ska ri ba.

Na kon ne dav nih is tra `i va wa Ame ri~ ki in sti tut za zdra vqe je pre po ru ~io aku punk tu ru kao je dan od na ~i na bor be za zdra ve ko sti. Igli ce se za ba da ju u od re |e na me sta na te lu {to je re zul ti ra lo sa 40 pr o c e n a ta ma w e bo lo va kod qu di ko j i pa te od artri ti sa. I re dov na, ali ume re na fi zi~ ka ak tiv nost, do p ri n o s i ubla `a va wu pr o ble ma s ko sti ma. [et w a, la g a n e, pri me re ne ve `be ili vo `wa bi ci kla ja ~a ju mi {i }e, pri ti s ak na ko sti je sla bi ji, {to uma wu je bo lo ve i obez be |u je si gur ni ji ko rak.

J. Bar bu zan

OLIM P I J A D A TRE ]EG DO BA U SO KO BA WI: Ve} tradiconalna Olimpijada sporta, zdravqa i kulture tre}eg doba bi}e otvorena 30. septembra u Sokobawi. Takmi~i}e se 571 u~esnik – 198 `ena i 383 mu{karca – raspore|enih u 133 ekipe, koje }e predstavqati 70 srpskih gradova.

Pokroviteq ove, pete olimpijade, koja traje do 4. oktobra, je dr Jo van kr ko ba bi}, potpredsednik Da~i}evog kabineta i ministar rada, zapo{qavawa i socijalne politike. Wegovi ispisnici tami~i}e se u {ahu, {tafeti, “penalxiji”, streqa{tvu, pikadu i ribolovu. Pokret tre}eg doba Srbije ove godine uveo je i jednu novinu. Naime, pre po~etka takmi~ewa organizovan je Karavan koji je pro{ao kroz Qig, Prijepoqe, ]upriju, Novi Sad, Suboticu, Ni{ i mnogo druge gradove.

DEO RADNIKA „NOVITETA” NAJAVIO PROTESTNU [ETWU

V remeploV

[traj ka ~i su tra pred Skup {ti nom i Grad skom ku }om Protestnom {etwom koja po~iwe sutra u 10 ~asova ispred firme „Noviteta” i zavr{ava kod Gradske ku}e i Skup{tine grada deo radnika ovog preduze}a zatra`i}e od gradskih ~elnika odgovore na zahteve koje su im dostavili pre nekoliko dana. Radnici koji su u vi{emese~nom {trajku tra`e da im se objasni kakva }e biti sudbina „Noviteta” u kom jedan deo radnika nema upla}ene doprinose i sta`

od jula 2010. godine, iako se poslodavac obavezao da }e to u~initi. Deo radnika ~eka i isplatu drugog dela julske zaradee.

- Ho}emo da vidimo da li }e nam se neko obratiti, u {tajku smo dva i po meseca, a direktor je na godi{wem mesec dana. Trebalo je da se pojavi u petak na sastanku, ali nije ga bilo i mi jednostavno nemamo kome da se obratimo - ka`e predsednica sindkata Ve lin ka Vu kov.

Generalni direktor Alek san dar Pe tro vi} ka`e za „Dnevnik” da je u su{tini, ali ne i u detaqima upoznat sa trenutnom situaciji u firmi. Kako je na godi{wem i bolovawu proveo mesec dana, uputio nas je da odgovore potra`imo kod vlasnika firme Dra ga na \u ri }a.

Na`alost, s \uri}em ju~e do zakqu~ewa ovog broja nismo uspeli da uspostavimo kontakt.

A. L.

Novosadska utorak25.septembar2012.

N

e pro pi sno skre ta we, okre ta we, kre ta we vo zi la, ne pri la go |e na br zi na i vo `wa pod dej stvom al ko ho la, naj ~e {}i su uzro ci sa o- bra }aj nih ne zgo da u gra du. Na te ri to ri ji Ju `no ba~ kog okru ga od po ~et ka go di na do kra ja av gu sta de si lo ih se pre ko dve i po hi qa de sa o bra }aj ki, od to ga ~ak 74 pro cen ta ba{ u No vom Sa du.

Ohra bru ju }e je da ne sre }a sa fa tal nim is ho di ma ima ma we ne go u istom pe ri o du la ne, {to

go vo ri da su vo za ~i, ipak, ma lo pa `qi vi ji. U gra du je naj kri ti~ ni ja ta~ ka Bu le var oslo bo |e wa, na ko me se de {a va naj vi {e ne zgo da, jer je ova sa o bra }aj ni ca naj op te re }e ni ja. Jo{ ne ka me sta u gra du is ti ~u se kao cr ne ta~ ke, ali taj bu le var pred wa ~i, ta ko da je pre po ru ka da se na we mu otvo re ~e tvo re o~i.

Oprez u sa o bra }a ju je neo p ho dan, jer je u No vom Sa du vo zi la sva kim da nom sve vi {e, gu `ve su sve go re.

B. Mar ko vi}

Zbog du go va sle di mrak „Elektrodistribucija Novi Sad”, s obzirom da je rok za pla}awe ra~una istekao, obasve{tava kupce da }e du`nicima uslediti obustava isporuke elektri~ne energije. Do kraja meseca bi}e anga`ovano 40 monterskih parova koji }e svakodnevno iskqu~ivati oko 1.200 du`nika. U slu~aju obustave isporuke struje tro{kovi ponovnog prikqu~ewa za doma}instva iznose 1.853 dinara, a za privredu 4.214 dinara. Pored naplatnih mesta Elektrovojvodine, dugovi za struju mogu se uplatiti na svim {alterima po{ta i poslovnih banaka, bez naplate provizije. Radno vreme blagajni u poslovnoj zgradi Elektrovojvodine radnim danima je od 7 do 18 i subotom od 8 do 12 ~asova.

I. D.

Kon cert Va len ti na Ne na {e va Koncert klavijaturiste Va len ti na Ne na {e va odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi, Jevrejska 11. Na programu su dela Johana Sebastijana Baha i Frederik [opena. Ulaz je besplatan.

A. J.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

hronika RADNICI „DUNAV GRUPE AGREGATI” NAJAVILI

Blo ka da Du na va ta~ no u pod ne Blokada Dunava danas u 12 ~asova ipak ne}e biti odgo|ena, saznali smo ju~e od radnika nekada{weg preduze}a „Heroj Pinki”, koji sada posluju u sklopu „Dunav grupe agregati”. Od direktora Ma {a na Er ce go vi }a, rekli su nam, ju~e su umesto zahtevane uplate zarada dobili dopis u kome se ka`e kako je blokada protvzakonita.

Generalni {trajk radnika zna~i}e blokadu plovidbe Dunavom, Luke, deponija za utovar peska i {qunka ovog preduze}a i blokadu kanala Dunav-Tisa-Dunav. Po najavama ~lana sindikata ovog preduze}a No vi ce Cvet ko vi }a do}i }e i do blokade Beogradskog keja kod broja 51, gde su prostorije preduze}a, ako radnici do danas skupe pare za benzin kako bi pokrenuli kamione.

- Od direktora nam je stigao gotovo identi~an dopis kao i od Kapetanije, gde se ka`e da je ono {to ho}emo da uradimo protivzakonito. Dali smo jo{ ju~e {ansu da se skupe i uplate neke pare, ali to nije u~iweno. Sada su svi obave{teni o {trajk i blokadi koja }e trajati dok se ne ispune

Du nav u apri lu ve} bio pre se ~en

svi na{i zahtevi - rekao je Cvetkovi}.

Oko 370 zaposlenih tra`e decembarski minimalac i plate od aprila do danas, zatim da im se overe zdravstvene kwi`ice i pove`e radni sta` za prethodne dve godine, te da se isplate tro{kovi prevoza i boravka na brodovima.

Direktor Ercegovi} rekao je za „Dnevnik” da bi ~ak neke uplate

Fo to: N. Sto ja no vi}

zarada mogle da se dese danas, ali da sigurno ne}e do}i do jednokratnih isplata.

- ^ekam jo{ neke odgovore i u {to kra}em roku verujem da }emo izna}i re{ewe. ^inimo sve da re{imo situaciju koja je dosta komplikovana - rekao je Ercegovi}.

Radnici ove firme tra`e}i zaradu Dunav su blokirali i u aprilu.

A. L.

U FABRICI VODE „[TRAND“ JU^E ISPALO NAPAJAWE STRUJOM

Ce lom gra du bi le su ve sla vi ne „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Zbog ispada elektro-energetskog napajawa na Pogonu za preradu i distribuciju vode „[trand”, ju~e je u popodnevnim satima do{lo do prekida vodosnabdevawa u ~itavom gradu. Ka-

ko se ka`e u saop{tewu JKP „Vodovod i kanalizacija”, wihove i ekipe „Elektrodistribucije” Novi Sad zajedno su otklonile kvar i oko 16.30 sati normalizavano je vodosnabdevawe.

A. L.

Fo to: R. Ha yi}

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

25. sep tem bra 1910. [teta je bila ogromna, a znatno je poreme}ana trgovina bra{nom u ve}em delu Ugarske. Sre}om za „hranioca carevine”, kako je nazivan Dun|erski, mlin je bio osiguran kod najve}eg osiguravaju}eg zavoda u Be~u, pa je {teta odmah nadokna|ena.

N. C.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Bu le var za ~e tvo ro o~i ju

Iz go reo mlin Dun |er skog Jedan od najve}ih veleposednika u ju`noj Ugarskoj, Laza Dun|erski iz Sentoma{a, danas Srbobrana, podigao je 1900. u Novom Sadu veliki mlin. Ovo moderno industrijsko postorojewe nalazilo se u dana{woj [afarikovoj ulici i bilo je za deset godina tri puta zahva}eno vatrom, da bi potpuno izgorelo

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Ho da{, a pli va{ Mi ni vo de ni svet na pla tou Spen sa se po ka zao kao pra va de ~i ja ra dost, jer ta kvih stva ri ra ni je ni je bi lo u No vom Sa du, pa je lo gi~ no da su se klin ci ob ra do va li ovoj no vo ta ri ji.

Le po u|e{ u pla sti~ nu lop tu i „ho da{„ po vo di do mi le vo qe.

Ne ki su i pu za li, ne ki su pro ba li da tr ~e, bi lo je i pa do va ali sve je be za zle no, jer i ako „tre sne{„ ne mo `e da za bo li. Da kle, fu ra we u krug dok vam ne do sa di, ili dok vre me ne is tek ne, pri ~e mu je za ba va naj va `ni ja. @i ve le no vo ta ri je!

B. M.

Is kqu ~e wa stru je Su sek: od 8.30 do 13 sati deo naseqa Koru{ka od autobuskog stajali{ta prema ^erevi}u; od 8 do 10 sati Nikole Tesle 64-132, 164-172, 77-151 i 201, Po{tanska 6-30, Vikend naseqe „Izvor”, O[ „Jovan Popovi}”, Dom zdravqa, Vodovod Susek i ^arda Susek. Le din ci: od 8.30 do 13.30 sati vikend naseqe Kova~evac. Be o ~in: od 8 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama Beo~in grada. Ra ko vac: od 8 do 12.30 @elezni~ka 21-34 i deo Salaksije iznad Manastirskog puta.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak25.septembar2012.

DNEVNIK

NEKO SE U FUTOGU SADISTI^KI I@IVQAVAO NA @IVOTIWAMA

Pas obe{en o drvo, ma~i}ima ekseri u o~ima Pas obe {en o dr vo pro na |en je pre ne ko li ko da na u Fu to gu na di vqoj de po ni ji u ne na se qe nom de lu tog me sta. Ne sret nog psa na {ao je je dan me {ta nin dok je i{ao u ba {tu. Ne dav no su na istom me stu po re ~i ma ko or di na tor ke Dru {tva za za {ti tu `i vo ti wa i za {ti tu `i vot ne sre di ne Voj vo di ne Na ta li je Pe jak na |e ni i ma ~i }i sa ek se -

ri ma za bi je nim u o~i i ubi je na ke ru {a ko ja je ima la {est ku ~i }a. Deo me sta u ko jem se de {a va zlo sta vqa we `i vo ti wa na zi va se „Pa {wak”.

- Da bi oti {li na ovu de po ni ju iz van na se qe nog me sta, mo ra te da ima te ve} smi {qen plan zlo ~i na u gla vi. I sva je po en ta u to me, taj ~o vek je mo gao oti }i i uspa va ti ne sret nu

`i vo ti wu, a ne da je na mer no mu ~i. Mi slim da ta kvi qu di su tra mo gu na isti na ~in po vre di ti i ~o ve ka, a mi jed no stav no na to ne obra }a mo pa `wu - re kla je Pe jak.

Ona ka `e da i ka da se uhva te po ~i ni o ci ovih mon stru o znih de la ret ko ka da bu du ka `we ni.

- Za kon ne funk ci o ni {e, a nov ~a ne ka zne ko je do bi ju ovi

zlo ~in ci te {ko da ika da bu du is pla }e ne. Sa dru ge stra ne i po li ci ja ne zna ka ko da se po na {a u ova kvim slu ~a je vi ma. Mi slim da bi tre ba lo da se osnu je po li ci ja za `i vo ti we, ko ja bi se ba vla is kqu ~i vo ovim stva ri ma i ta ko to ne bi bio , kao da nas, sa mo do da tan te ret po li cij skim slu `be ni ci ma.

A. L.

POKLON „EUKANUBE” VREDAN 187.000 DINARA

Dar hrani napu{tene `ivotiwe Za hva qu ju }i do na ci ji fir me „Euka nu be” iz Be o gra da, ju ~e je udru ` e w e „Voj v o d i n a”, ko je se ba vi zbri wa va wem na pu { te n ih ku} n ih qu b i m a c a, do bi lo oko 2.000 obro ka za pse i ma~ k e, hra n u vred n u od 187.000 di n a r a. Kom p a n i j a „Nelt” ko j a di s tri b u i r a „Euka n u b u” or g a n i z o v a l a je tre }u do na ci ju hra ne za na pu {te ne `i vo ti we i put obez be di la oko 2.000 obro ka.

- Po red hra ne za sva ki dan, po klo we na je i ona ko ju obo le le `i vo ti we mo ra ju ko ri sti ti na kon te ra pi je, a ne ke su i ~i tav `i vot na od re |e nim di je ta ma, pa im je ova kav obrok neo p ho dan- ka zao je dok tor ve te ri nar ske me di ci ne i me na xer u

po m e n u t oj kom p a n i j i Mar k o Go lin ger.

U udru `e wu „Voj vo di na” na ve li su da „Euka nu ba” ~e sto do sta vqa hra nu. “Za hval ni smo {to po sto je fir me ko je nam iz la ze u su sret, na ro ~i to pred zi mu, ka da je hra nu te {ko obez be di ti”, re kla je se kre tar ka po m e n u t e or g a n i z a c i j e Na d a Ra do{- Dur man.

Udru `e we zbri wa va, le ~i i udo mqu je na pu {te ne `i vo ti we- tre nut no se sta ra o 200 ma ~a ka i 150 pa sa. Ko bi da se pri kqu ~i ak ci ji mo `e pi sa ti na mejl na da.ra dos dur man @gmail.com ili upla ti ti no vac na `i ro ra ~un 340-23197-82, po ziv na broj 77. Do dat ne in for ma ci je su na saj tu www.dzzvojvodina.org.rs.

Tekst i foto: A. J.

Linije 6 i 6A mewaju trasu Zbog odr `a va wa ma ni fe sta ci je „Du nav ske no }i Adi ca” pri vre me no se me wa ju tra se li ni ja 6 i 6A od su tra u 15 ~a so va do pet ka u 14 sa ti. Li ni ja broj 6 i}i }e re dov no do Ba wa lu~ ke uli ce oda kle }e se kre ta ti le vo u Sme de rev sku, za tim de snio u Kra gu je va~ ku, pa de sno u Uli cu Slav ka Ro di }a i i u Ba wa lu~ ku, na kon ~e ga se vra }a na re dov nu tra su. Li ni ja 6A u sme ru ka Ve ter ni ku ne }e ko ri si ti sta ja li {te u Uli ci Si me [o la je, ve} }e kao po la zno ko ri sti ti po sto je }e sta ja li {te li ni je 6 u Uli ci Bran ka ]o pi }a.

B. M.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15).

KCNS: „Prometej” (19), Vrata (21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih, velika sala: „O`alo{}ena porodica” (20) Novosadsko pozori{te: Otelo i Desdemonis (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: So wa Ze le no vi}, Je le na Ne di}, Gor da na Jo ki}, Mej re me Ma ro {i, Bi qa na To dor ~e vi}, Ma ja Vu ke li}-Ra ki }e vi}, Ma ri ja na Je ki}, Si mo na \a ko vi} i Je le na Smi qa ni} iz No vog Sa da, Ve ri ca Azi ro vi} iz Be ~e ja, Bo ri slav ka La }a rak iz Sil ba {a, Ve sna Bo gu no vi} iz In |i je, Da ni e la Ka ba~ iz Na da qa, Ti ha na De vi} iz Kul pi na, Ja dran ka Pla vqa ni} iz Ra do je va, Na ta {a Sto ji} iz Ve ter ni ka, Jo va na Vur de qa iz Fu to ga i So wa Ga ri} iz Ba~ ke Pa lan ke.

DE ^A KE: Ma ri ja na Sa vi}, Je le na Gr bi}, Di ja na Al-Je bo re, Ma ja Kli nar, Zo ri ca Bobj~ek, La na Dok ma no vi}, Mi qa na Kr kqe{, Bo ja na Vu ce qa, [pre sa Xe maj li i Sne `a na Mi haj lo vi} iz No vog Sa da, Qi qa na Jo ki} iz Ve ter ni ka, Sve tla na Slav ni}, Sne `a na @ar ko vi}, Ti ja na \u ri}- Bo sa nac i Or ja na Te kli}-Pe ceq iz Ba~ ke Pa lan ke, Ka ta lin ^or da{ iz Ma log I|o {a, Aga ta Ka ro li na Ka spro vic i Je le na To do ro vi} iz Fu to ga, De ja na Pal ko iz Vaj ske, Di ja na Sto {i} iz Gar di no va ca, Ma ri ja Stoj kov iz Ka }a, Sve tla na Pa ~a ri} iz \ur |e va, Iva na Gak iz Ve ter ni ka, Jo va na Ta na si} iz Ka }a, He le na Stan ko i Dra ga na Ma ti} iz Be ~e ja, Ni ko le ta Pe tro vi} iz Be ge ~a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: ^arna Spasoja Maletin (1930) u 10.30 sati - urna, Miroslava Ivana Mari} (1937) u 11.15, Georgina Radosava Lapu (1956) u 12, Nikola Vladimira Papharhaji (1980) u 12.45, An|a Lazara Cvetkovi} (1924) u 13.30 i Vitomir Qudevita Andri}a (1933) u 14.15.

Na Tranyamentu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Vladimir Todora Peri} (1953) u 13 sati.

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Petar Todora Gaji} (1935) u 15 sati.

ZA O[ „SVETI SAVA” PUNO POTENCIJALNIH U^ENIKA

U gradu 25.000 funkcionalno nepismenih U No vom Sa du i bli `oj oko li ni, pre ma pro ce na ma, `i vi oko 25.000 funk ci o nal no ne pi sme nih od ra slih qu di i ado le sce na ta, onih ko ji ni su za vr {i li osnov nu {ko lu do kra ja, ili wu ni ka da ni su ni upi sa li, ali i pet hi qa da onih ko ji ne ume ju da ~i ta ju i pi {u, ka `e za na{ list Bo ri slav Sa vi}, di rek tor O[ za obra zo va we od ra slih „Sve ti Sa va“.

Sa vi} ob ja {wa va da je ova usta no va je di na te vr ste u Ju `no ba~ kom okru gu, jed na od 13 u dr `a vi, i da se u woj {ko lu ju tri gru pe po la zni ka - od 1. do 4. raz re da, od 5. do 8. i kon sul ta tiv nom na sta vom, gde uglav nom zre li qu di tri pu ta me se~ no do la ze na kon sul ta ci je s pro fe so ri ma, da bi u po sled woj ne de qi po la ga li is pi te.

– [ko la ima pro hod nost i po la zni ci po za vr {et ku mo gu u sred wu {ko lu, a naj ~e {}e upi su ju tre }i ste pen. Vr lo ma li pro ce nat wih za vr {i te tri go di ne.

Po la zni ci u jed noj go di ni za vr -

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U „^isto}i“ i „Zelenilu“ dosta onih bez osnovne {kole, u „Putu“ mawe, ka`e direktor {kole za obrazovawe odraslih Borislav Savi} {a va ju dva raz re da i pro gram je 50 od sto sma wen. Pra ti mo pro gram osnov ne {ko le i pri tom ga sa mo stal no re du ku je mo, za to {to za na {u {ko lu ne po sto je pri la go |e ni ux be ni ci. Plan za obra -

zo va we od ra slih je iz 1991. i mno go bi nam po mo glo da Mi ni star stvo re {i na{ sta tus – is ti ~e Sa vi}. [ko la “Sve ti Sa va” ula `e ve li ki na por da pri vu ~e po la zni ke.

– Kon tak ti ra li smo s “^i sto }om”, “Ze le ni lom”, “Pu tom”. U pr ve dve fir me ima ih do sta bez osnov ne {ko le, u “Pu tu” ma we, dok ne ke dru ge fir me tvr de da ta kve za po sle ne ne ma ju. Ne znam ka ko su ih za po sli li. Ne ka da su stro go vo di li ra ~u na i te ra li qu de u {ko lu, ali sad vi dim da se ti me ne ba ve. Ne mo gu ula zi ti u to ko ga su pri mi li i pod ko jim uslo vi ma kon kur sa – ogra dio se Sa vi}, ko ji ina ~e ima od li~ nu sa rad wu s “^i sto }om”.

Deo po la zni ka po slo dav ci su uslo vi li - ili {ko la, ili ot kaz.

Do sta wih je ta ko do {lo po osnov no obra zo va we, jer su sve sni da im tre ba zbog za ra de i op stan ka. Sa vi} sma tra da bi ova kav sti mu lans bio do bar, po seb no od ka da je za `i veo pro je kat “Dru ga {an sa”. Tre nut no se u okvi ru pro jek ta {ko lu ju od ra sli, za drug i tre }i ci klus, a ka ko di rek tor ka `e, ni u pr vom ci klu su po je di ni ni su na u ~i li sva slo va.

Q. Nato{evi}

Od danas prodaja oktobarskih markica Pro da ja me se~ nih mar ki ca za ok to bar po ~i we da nas, a sep tem bar ske mar ki ce va `e do 5. ok to bra. [al te ri za pro da ju rad ni~ kih mar ki ca od 1. do 6. ok to bra ra di }e pro du `e no, od 7 do 17 ~a so va. U su bo tu 29. sep tem bra, od 6 do 20 sa ti, bi }e otvo re ni ki o sci u {a fa ri ko voj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce. Na red na su bo ta, 6. ok to bar, bi }e rad na za sve ki o ske u gra du kao i za {al te re za pro da ju rad ni~ kih mar ki ca. Isto vre me no sa pro da jom mar ki ca pri me }e se i zah te vi za iz da va we pret plat nih ka ra ta za |a ke i stu den te za {kol sku 2012/13.

Mar ki ce }e mo }i da se ku pe na re dov nim i do dat nim pro daj nim me sti ma i to: od da nas do 24. ok -

^ITAOCI PI[U SMS

to bra od 6 do 20 ~a so va u [a fa ri ko vij uli ci, na Fu to {koj pi ja ci i @e le zni~ koj sta ni ci, od 8 do 15 u Te me ri nu, od 8 do 16 u Be o ~i nu i od 7 do 14.45 na MAS - u na {al te ru 12. Od da nas do 30. sep tem bra od 10 do 17 ~a so va mar ki ce se pro da ju u Stra `i lov skoj uli ci i na No vom na se qu, od 7 do 14 na Li ma nu pre ko pu ta pi ja ce. Od 1. do 7. ok to bra od 6 do 20 ~a so va pro da ju se kod Fu to {ke pi ja ce, na No vom na se qu i u Stra `i lov skoj, od 10 do 17 na pla tou Spen sa, na Bu le va ru oslo bo |e wa (is pred ne ka da {we lu tri je), na uglu Mak si ma Gor kog i Bu le va ra oslo bo |e wa (pre ko pu ta Ba za ra), od 7 do 14 na Li ma nu pre ko pu ta pi ja ce.

B. M.

065/47-66-452

Nema kupawa, ima pla}awa Ro di te qi s be bom u ko li ci ma mo ra ju da pla te ula zni cu za [trand za {et wu u ne de qu 23.09. u 17 sa ti. Pro {la se zo na ku pa wa, a kar ta se na pla }u je.

065/8337... * * * Vi di mo da Po zo ri {te mla dih „va pi” za di rek to rom, pa sa mo Kr ko ba bi }i mo gu da za u zmu sve fo te qe u Sr bi ji i ve ro vat no bi ih bi lo i ku sur...

060/0227... * * * ^o por od dva de se tak pa sa lu ta li ca te ro ri {e sta nov ni ke Li ma na 1 ve} me se ci ma. Sa da se po ja vio i ro tvaj ler.

Tre ba na po me nu ti da je u bli zi ni ob da ni {te i ma la {ko la „Jo van Po po vi}“. Zi da se azil za pse i to za 400 pa sa, a u gra du ih ima par hi qa da!! ^e mu to? Ima li uop {te kod nas ~o vek ma ka kvu vred nost?

062/5455.. * * * Gle dam TV, ide pri log ka ko se kre ~i sport ska ha la, {to i ni je lo {e, ali se sta vqa ak ce -

nat da to ra de na pred wa ci. Sa da je vred ni je to, ne go ono {to je od ka pi tal nog zna ~a ja a ura di li su pret hod ni ura di li. As fvalt, ka na li za ci ja, pe {a~ ke sta ze, par ko vi, ra sve ta... po zdrav Stje pan.

064/4429...

* * * Sa da na kon po sta vqe wa no vih di rek to ra u grad ska jav na pred u ze }a, to go vo ri o to me ka kva ko a li ci ja upra vqa gra dom, a o Din ki }e voj po nov noj ob ma ni („de par ti za ci ja”) su vi {no je tro {i ti {tam par sku bo ju. Ovo

se ve ro vat no ne do pa da ni no vom gra do na ~el ni ku, ali tr go vi na je.

062/8583... * * * Tra `i se pro iz vo |a~ ko ji pa ku je ~o ko la du od 100g, te ste ni nu od 500g, pa vla ku od 2 dcl... Na la za ~u sle di na gra da!

062/2123.. * * * Red je, kao i svu da, po mo }i ze mqi da iza |e iz kri ze i, kao {to ka `u, za sve po sto ji iz laz, a za to je po treb no str pqe we.

065/9137... * * * Rad ni ci „Sr bi ja ga sa“ ubi ja ju do sa du u „Mer ka to ru“ da bi utro {i li vre me, a wi ho va fir ma i na {u de cu za du `i la kroz vi so ke kre di te ko je su di gli za pla te. Dok gra |a ni }u te i pla }a ju vi so ku ce nu lo {eg ga sa.

064/8249... * * * Mi ni ma lac u Sr bi ji tre ba po ve }a ti na 30.000 i to hit no, jer fir me rad ni ci ma pla ca ju 168 sa ti, a oni ra de 232 sa ta.

062/2630..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DOM ZDRAVQA PO^EO DA POZIVA PACIJENTE

Pre ven tiv ni pre gle di pred vi |a ju si ste mat ski pre gled za one sta ro sti iz me |u 19 i 35 go di na `i vo ta jed nom u pet go di na. Taj pre gled ob u hva ta op {ti kli ni~ ki , pal pa tor ni pre gled

doj ki kod `e na, la bo ra to rij ske uslu ge i od re |i va we do dat nih me di cin skih is pi ti va wa u za vi sno sti od sta wa i fak to ra ri z i k a. Si s te m at s ki pre g led na me wen sta ri jim od 35 go di na

je jed nom u dve go di ne. ^i ni ga op {ti kli ni~ ki pre gled, pal pa tor ni pre gled doj ki, la bo ra to r ij s ke ana l i z e, di g i t o r ek tal ni pre gled kod sta ri jih od 50 go di na i pal pa tor ni pre gled pro sta te. Sta ri ji od 50 go di na i bez simp t o m a po p u w a v a j u upit nik za ra no ot kri va we po vi {e nog ri zi ka za di ja be tes, a ta pro ce na se ra di jed nom go di {we. Za ci qa ni pre gled za ra no ot kri va we kar ci no ma de be log cre va po zi va ju se sta ri ji od 50 go di na bez simp to ma. Te sti ra se po sto ja we kr vi u sto li ci, a kod vi so ko ri zi~ nih gru pa ra di se ko lo no sko pi ja, jed nom u tri go di ne. Ovi pre gle di pod ra z u m e v a j u i re v ak c i n a c i j u pro tiv te ta nu sa sta ri jih od 30 go di na i to se ra di jed nom u de set go di na.

Ciq ovih re dov nih pre ven tiv nih pre gle da je ot kri va we bo le sti u po ~et noj fa zi, ukla wa we fak to ra ri zi ka i za po ~i wa we ade kvat nog le ~e wa.

I. Dragi}

NI VELIKI PAKET IZ ROBNIH REZERVI NIJE ZAUSTAVIO CENE

Uqe ipak po sku pe lo Uqe iz Re pu bli~ kih rob nih re zer vi, ko je se ve} ne ko li ko da na mo `e na }i na ra fo vi ma po je di nih me gamar ke ta ni je us pe lo da za u sta vi rast ce na tog ar ti kla. U pro daj nim objek ti ma ne kih la na ca ko ji ne ma ju uqe iz rob nih re zer vi ono iz re dov ne na bav ke sta je i 189 di na ra, dok u dru gim ta kvo uqe sta je 167 di na ra po li tru. Naj no vi je vi so ke ce ne iz ne na di le su su gra |a ne.

- Tra `i la sam po rad wa ma uqe, ali ni jed na od ovih ma lih kom {ij s kih pro dav n i c a ni je ga ima la u po nu di. Ob i- {la sam i ne ko li ko ve li kih mar ke ta i na {la sam uqe za

170 di na ra. Ce na je vi so ka za one ko ji ku pu ju vi {e li ta ra, jer je u od no su na uqe iz rob nih re zer vi sku pqe za go to vo 30 di na ra- ka `e su gra |an ka Iva na Jo va no vi}.

tog tr go vin skog lan ca Oli ve re ]ir ko vi}.

- De {a va se da u po je di nim objek ti ma ne sta ne tog uqa, ali se mi tru di mo da ga {to pre obez be di mo. ^i we ni ca da smo

U prodajnim objektima nekih lanaca koji nemaju uqe iz robnih rezervi ono iz redovne nabavke staje i 189 dinara “Uni ve rek spor to ve” rad we do bro su snab de ve ne uqem iz rob nih re zer vi, a ce na po ko joj se pro da je je 142 di na ra. No ve is po ru ke uqa re dov no sti `u, sa zna li smo od port pa rol ke

mi bi li pr vi u gra du, ko ji su obez be di li uqe iz rob nih re zer vi pro u zro ko va la je na va lu ku pa ca, ali po tro {a ~i }e uvi de ti da ne ma po tre be za na go mi la va wem tog ar ti kla, jer }e

NSBI SNIMILA SVE BICIKLISTI^KE STAZE I ZAHTEVA]E OD GRADA DA IH SREDI

Tra `e da ne sta nu ru pe i yom be Za hva qu ju }i ma pi ra wu bi ci kli sti~ kih sta za u ~i ta vom gra du, ak ci ji No vo sad ske bi ci kli sti~ ke ini ci ja ti ve (NSBI), za be le `e ni su svi ne do sta ci na pu ta wa ma pra vqe nim za ove dvo to~ ka {e. Ka ko smo sa zna li u NSBI, sa da ana li za ra ju po dat ke.

voq ni da se pri dru `e ovoj ini ci ja ti vi, ali ~e ka ju re zul ta te.

Ma pi ra we je po ka za lo je da je naj pro ble ma ti~ ni ji deo uz Fu to {ki put, gde su za sa |e ni sta ri pla ta ni, kao i uli ce na Sa laj ki i Kli si, po {to se ta mo ~e sto mo gu na }i ba ~e ni de lo vi gra |e vin skog

pro ble ma da su „sta ze zbog uti ca ja eks trem no vi so kih tem pe ra tu ra i evi dent nih tem pe ra tur nih raz li ka o{te }e ne i de ni ve li sa ne„. Ove go di ne ura |e ne su obo stra ne bi ci kli sti~ ke sta ze na Som bor skom bu le va ru, od Uli c e Jo ` e f a Ati l e do

- Po dat ke si ste ma ti zu je mo po de lo vi ma gra da. Do kra ja ne de qe tre ba lo bi da do bi je mo pre li mi nar ne re zul ta te. Po dat ke }e mo u vi du ini ci ja ti ve za ure |e ni je bi ci kli sti~ ke sta ze pre da ti grad skim ~el ni ci ma- re kla je ko or di na tor ka ove ak ci je Je le na [tu la.

Iz po me nu tog udru `e wa upu ti li su do pi se Par king ser vi su, Za vo du za iz grad wu gra da (ZIG) i Ur ba ni zmu ka ko bi se i ova pred u ze }a ukqu ~i la u ak ci ju. Svi su

ma te ri ja la, {u ta i sta klo.

Pro blem pred sta vqa ju i de lo vi gra da u ko ji ma ni je ja sno {ta je tro to ar, a {ta bi ci kli sti~ ka sta za, kao {to je na Bu le va ru kne za Mi lo {a i u Uli ci no vo sad skog saj ma. Sa go vor ni ca je i ra ni je na po mi wa la da su ne gde pri sut ni du go ro~ ni pro ble mi po put ne do vr {e nih sta za, o{te }e wa, udar nih ru pa, iz bo ~i na, vi so kih ivi~ wa ka, a na ne ki ma pri vre me ni, kao {to su ne do sta ju }i {ah to vi.

U ZIG-u ka `u da zna ju da u po je di nim de lo vi ma gra da ima

kru `ne ras kr sni ce, za tim du` Ru me na~ kog pu ta, od Avi ja ti ~ar s kog na s e q a do uprav n e zgra de „Li sja„ na Grad skom gro bqu, sta ze u Je vrej skoj uli ci, a u pla nu je i iz grad wa sta za na ~e t vr t oj de o n i c i Bu l e v a r a Evro pe, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta, pod se ti li su u ovom pred u ze }u. Grad ima oko 70 ki lo me ta ra bi ci kli sti~ kih sta za. U ak ci ji su u~e stvo va li i gra |a ni: vo zi li su i be le `i li pro ble me, sla li mej lo ve, kon tak ti ra li udru `e we te le fo nom.

A. Jerini} Fo to: S. [u{wevi}

9

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

Zbog bu ja wa bo le sti pre ven tiv ni pre gle di Dom zdra vqa „No vi Sad” pro {le ne de qe je po ~eo da po zi va pa ci jen te na pre ven tiv ne si ste mat ske pre gle de i pre gle de za ra no ot kri va we ri zi ka za {e }er nu bo lest, po tvr di la je le kar op {te me di ci ne Do ma zdra vqa Ta tja na Egi}. Sva kog da na ope ra te ri Kol cen tra zo vu gra |a ne i dnev no za ka `u pet pa ci je na ta po iza bra nom le ka ru.

Ak ci ja je po kre nu ta zbog ne ga tiv nih sta ti sti~ kih po da ta ka ko ji po ka zu ju da su hro ni~ ne ne za ra zne bo le sti vo de }i uzro ci obo le va wa i smr ti, is ta kla je dr Egi}. Pre ma po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, na pr vom me stu uzro~ ni ka smr ti su kar di o va sku lar ne bo le sti sa u~e {}em od 48,4 od sto, za tim sle de tu mo ri sa 25 od sto, bo le sti si ste ma za di sa we od ko jih go di {we umre pre ko pet od sto. Tu su i po vre de, tro va wa, po sle di ce de lo va wa spoq nih fak to ra i bo le sti `le zda sa unu tra {wim lu ~e wem, is hra ne i me ta bo li zma.

utorak25.septembar2012.

uqe re dov no sti za ti- ka `e Oli ve ra ]ir ko vi}.

U pro daj nim objek ti ma “Uni ve rek spor ta” mo `e se na }i i uqe iz re dov ne na bav ke, a pro da je se po ce ni od 177 di na ra po li tru. [to se ti ~e {e }e ra iz rob nih re zer vi, do voq ne ko li ~i ne mo gu se na }i na ra fo vi ma “Uni ve rek spor ta” i “Idee”, dok ga u osta lim me ga mar ke ti ma jo{ uvek ne ma. Ce na ovog {e }e ra je 95 di na ra po ki lo gra mu. U me ga mar ke ti ma se mo `e na }i i {e }er iz re dov ne na bav ke, a ce ne se kre }u od 90 do 98 di na ra.

N. R.

Gra do na ~el nik pri mio am ba sa do ra Ki ne Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e v i} pri m io je am b a s a d o r a Na rod ne re pu bli ke Ki ne Xan ga Van sjua i pred stav ni ke ki ne ske po kra ji ne \i lin u ko joj se na la zi na{ grad po bra tim ^ang ~un.

Na sa stan ku je iz ra `e no obo stra no za do voq stvo zbog tra di ci o nal no do brih od no sa No vog Sa da i ^ang ~u na, kao i na me ra da u bu du} no sti ti od no si bu du jo{ plo do tvor ni ji.

Sa rad wa ova dva gra da po ~e la je na kon us po sta vqa wa pri ja teq skih od no sa iz me |u dve po kra ji ne 1980. go di ne.

A. L.

„Tro u gao – ro man o qu ba vi” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dvo je ~i ta la ca, ko¬ji se da nas pr vi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu „Tro u gao-ro man o

qu ba vi” An dree Ma rok u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Bio je to mu {ka rac za ko jim mla de de voj ke lu du ju, za ko jim `e ne sred wih go di na uz di {u, a sta ri je zbog we ga pro kli wu pro la znost `i vo ta.

A. Va.

OKO NOVOSADSKOG SAJMA ZA VREME „LORISTA”

Ce lo dnev ni par king 250 di na ra

Na Me |u na rod nom saj mu lo va, ri bo lo va i spor ta, ko ji se odr `a va od da nas do ne de qe, „Par king ser vis” }e or ga ni zo va ti par ki ra we u Haj duk Veq ko voj uli ci, kod sa jam skih ha la, na uglu Haj duk Veq ko ve i Uli ce No vo sad skog saj ma, kod sa lo na na me {ta ja „Vi to rog”, u No vo sad skog saj ma, na de lu iz me |u Haj duk Veq ko ve uli ce i Ho te la „Sa jam”, na pla to i- ma iz me |u Mi ~u ri no ve u Haj duk Veq ko ve, u Mi ~u ri no voj i u Uli ci Bog da na Ga ra ban ti na. Na ovim lo ka ci ja ma se na la zi pre ko 700 par king me sta ko ja }e bi ti pod na pla tom od 8 do 20 ~a so va, po ce ni od 250 di na ra za ceo dan. Za sta na re u uli ca ma ko je su pod na pla tom va `e sta nar ske par king kar te.

B. M.

10

dnevnik

utorak25.septembar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

S

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Jo`ef Atila”, Novi Sad

Ia

Ib

Ic

Id

Ie

If

Sutra: O[ „Jo`ef Atila” i O[ „Kosta Trifkovi}”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik ПОСЛЕДИЦЕ ПОЖАРА У „ИНТЕРКОРДУ”

Дим и даље гуши Суботичане СУБОТИЦА: Месец дана становници насеља Прозивка и Александрово у Суботици, удишу дим који скоро сваки дан обавија насеља,а последица је пожара у „Интеркорду„. Пожар је избио 21.августа и одмах је саниран, али због неприступачног терена често се јавља тињање и дим гуши становнике. У Заводу за јавно здравље у Суботици објашњавају да је у току испитивање тла и да анализе раде суботички и београдски завод за јавно здравље. Испитиваће се око 30 елемета, међу којима је хром, цинк, бакар,жива, калај.....Град је спреман да санира терен и ребалонсом буџета требало би да се обезбеди пет милиона динара. Поред тога, у плану је и зацевљење канала.Члан Градског већа задужен за здравство и животну средину др Атила Ченгери каже да су након пожара предузели неколико корака како би се терен

санирао и проблем решио. Чекају се резултати квалитета земљишта и онда ће се тек знати да ли је у ваздуху било и у којој мери штетних материја и да ли је било канцерогених. Пожар је избио 21.августа на простору где се налазила некадашња фабрика за прераду коже. Од тада до данас измешале су се хемикалије из некадашњих фабрика за прераду коже „Гарлед“ и „Југокожа“ и повремено гори смеша у четири базена, сваки од око 400 квадратних метара. Базени су прекривени трском и растињем и представљају депонију. На конференцији за новинаре није дат одговор да ли су хемихалије које повремено горе отровне и колико је стварно загађен ваздух. У Заводу за јавно здравље кажу да ће њихове анализе бити готове до средине недеље. До тада се грађанима саветује да уколико осете дим, да затворе прозоре. С. И.

Нов систем рада на пијаци

ПАНЧЕВО: Од првог октобра рад пијаце у Панчеву функционисаће другачије, што је одлучило руководство ЈКП „Зеленило„. Донета је одлука да у робном делу пијаце буде 120 тезги, уместо 240, да остане ванпијачна продаја старих ствари иза Архива, док ће продавци на тезгама са контролисаном производњом почети да плаћају закуп. Жења Маринковић из „Зеленила каже да је већи број тезги неиздат, тако да одлука о смањењу броја иде у прилог продавцима и купцима.

- Биће више места између тезги. тако да ћемо побољшати и продају и куповину. Људи ће имати бољи преглед дезги, што ћемо постићи бољим распоредом, ши-

рим пролазом - рекла је Жења Маринковић. Корисници тезги имаће првенство током затворене лицитације, начина на који ће тезге бити издате. Промене на пијаци односиће се и на тезге са контролисаном производњом. Када се 2009. године започело са оваком продајом, постављено је осам тезги, али се у међувремену тај број попео на 36, док су закупци уместо месечне, плаћали дневну закупнину, која је наплаћивана само пијачним даном - објаснила је Маринковић. Закупнина се неће наплаћивати само за 29 тезги, које се налазе на платоу иза Архива, а које су постављене у сврху продаје старих ствари. З. Дг.

utoak25.septembar2012.

„ДАНИ ПИВА” ИЗ УГЛА ПОЛИЦИЈЕ

Тукло се и крало

ЗРЕЊАНИН: За време зрењанинске манифестације “Дани пива”, одржане у периоду од 20. до 23. септембра, Полицијској управи у овом граду је пријављено пет кривичних дела, од чега једно наношење лаких телесних повреда и четири крађе. Ова дела санкционисана законом почињена су на просторима на којима се одржавао програм манифестације или у њиховој непосредној близини. “Истовремено је пријављено девет прекршаја из области јавног реда и мира, од чега три случаја дрског и безобзирног понашања, један случај претње и вређања, два насилничка понашања, док

је у три пријављена случаја рад још у току”, саопштила је јуче Полицијска управа у Зрењанину. На подручју града Зрењанина, за време одржавања “Дана пива” догодиле су се и три саобраћајне незгоде, у којима је једна особа теже, а једна лакше повређена. “Полицијски службеници су поднели укупно 79 захтева за покретање прекршајног поступка и изрекли 93 новчане казне. Из саобраћаја је искључено 56 возача, и то 44 због управљања возилом под утицајем алкохола. Такође, из саобраћаја је искључено и пет нерегистрованих возила”, навела је полиција. Ж. Б.

ГАС ДО СОМБОРСКИХ СЕЛА ПОЛА ГОДИНЕ ПРЕ РОКА

Михољско лето гради северни крак СОМБОР: Радови на гасификацији сомборских села, које по уговору Града и „Србијагаса“, као инвеститора, изводи бешчанска фирма „Бобар“, напредују таквим темпом да у овом граду очекују да буду завршени чак шест месеци пре рока. Свој оптимизам у вези динамике извођења радова у „Бобару“ заснивају на чинјеници да је првих 300 километара гасовода, од предвиђених 620, завршено ових дана, иако је првобитни план диктирао да тзв јужни крак буде готов до краја календарске године.

- До 31. децембра ове године радићемо оно што је планирано за 2013. С обзиром на то да је инвеститор озбиљан и ми смо озбиљно схватили овај посао и на време смо набавили цеви за цео гасовод, а 17 подстаница

тембру – посведочио је на састанку са представницима Града и „Србијаса“ власник предузећа које изводи радове Петко Бобар, додајући да ће тзв. јужни крак (Стапар, Дорослово, Чичови, Жарковац, Градина,

Град власник трећине „Сомборгаса”

Победничка екипа

ОДРЖАНА „БУРАЗИЈАДА” У КУСИЋУ

И масно и љуто, а опет добро

КУСИЋ: Овогодишња, пета кусићка „Буразијада“ окупила је двадесетак такмичарских екипа, нешто мање него иначе, што се по гужви и расположењу није могло приметити. У кувању шкембића у сафту опробали су се и већ искусни кувари и они који тек почињу. Екипе су биле из Кусића , као и из Беле Цркве и околних села. Како рекоше важно је било учествовати, дружити се, провеселити и добро јести, па ако буде и неке награде утолико боље. Шкембићи, односно јунећи или овчји бурази, кувани су у сафту, са разним поврћем и зачинима. Трочлана комисија оцењивала је густину, љутину, боју и укус, а није им било лако јер су сва јела била и масна, и врућа и добро зачињена. Ипак на крају, после дугог већања оценили су да су победници овогодишње „Буразијаде“ чланови екипе „Црвеначко опасуљивање“ из Црвене Цркве, други су били „Ветерани из Беле Цркве, а трећепласирана екипа је ЗЗ „13:мај“ из Калуђерова. Најбоља екипа добила је диплому, пехар и котлић са троношцем, другопласирана је поред дипломе и пехара добила бренер, а трећепласирани штап за пецање. Први и други су знали шта ће са својим наградама, а код треће-

пласираног је на опште одушевљење присутних остала недоумица где ће да пеца, јер у Калуђеровачком потоку одавно нема воде. Сви учесници су добили од организатора захвалнице, а уз музику и добро расположење дружење је настављени и после доделе награда.

- Мало је данас оних који уопште знају како ово јело изгледа. Има га још само по ресторанима домаће кухиње, а некада је било главна сиротињска храна. Мештани Кусића у време лоших година хранили су своје породице буразима- рекао је председник Савета месне заједнице, и главни организатор ове манифестације Радослав Корнић. Због велике количине бурага коју су куповали у белоцркванској кланици мештани Кусића су од својих комшија из суседних села у шали названи „Буразима“, па су зато и за ово своје такмичење узели бураге- шкембиће, а не рибу, пасуљ, или неки други састојак. Кулинарске манифестације се настављају у наредну суботу, домаћини ће бити Црвенчани, а куваће се пасуљ. Они који се до сада нису „опасуљили“ моћи ће то да ураде на шестом по реду „Црвеначком опсауљивању“. М. Витомиров

Ленија и Лугово) већ ове зиме бити оспособљен за снабдевање гасом, пошто је изграђена и гасна мерно-регулациона станица, док ће северни крак бити снабдеван преко ГМРС која ће се изградити у Кљајићеву.

- До сада смо гасовод поставили у Кљајићеву, Чонопљи, Алакси Шантићу, Светозар Милетићу, а остало је да до краја године урадимо Станишић и Риђицу. Паралелно са тим радовима урадиће се и гасовод високог притиска и у тај крак гас ће моћи да се пусти на пролеће – рекао је Петко Бобар представницима инвеститора, сомборском градоначелнику Немањи Делићу, председнику градске Скупштине Синиши Лазићу и Јовици Будимиру извршном директору за инвестиције новосадског„Србијагаса“, који је у цео посао гасификације сомборских села (као деценијски дистрибутер гаса на подручју самог града Сомбора) ушао отпочетим радовима 12. марта ове године, у договору са „Сомборгасом“, јавно-приватним предузећем, којем је поверена изградња варошког гасовода и снабдевање гасом на територији самог Сомбора. М. Миљеновић

СИНДИКАТ ЈКП „УСЛУГА” НЕЗАДОВОЉАН НОВИМ ЗАПОШЉАВАЊЕМ

Боје се мањих плата

ОЏАЦИ: Представници медија у Оџацима примила су отворено писмо представника ЈКП „Услуга“, у коме је синдикат овог јавног предузећа реаговао на неконтролисано запошљавање радника у дирекцију. Поред запошљавања у предходних десетак дана, како су представници синдиката рекли „самовољом директора“, Извршни одбор Синдиката је дошао до сазнања да се планира запошљавање још радника, а по мишљењу представника Синдиката, прерасподелом посла унутар предузећа се могу решити сви кадровски проблеми. Након политичких промена у локалној власти и изласка СПС из коалиције, која руководи општином Оџаци, ускоро ће на дневном реду локалног парламента бити и тачка о именовању директора јавних предузећа, који нису чланови владајуће коалиције. Први на удару је био доскорашњи заменик председнице општине др Ђорђе Богдановић, иначе председник општинског одбора СПС у Оџацима, а затим и чланови општинског већа из ове партије Момир Радојчић и Маријана Церовић. Наравно,

Бициклом и пешице у град

БЕЧЕЈ: Одсек заштите животне средине и посторног планирања општине Бечеј организовао је окупљање на централном градском тргу, поводом 22. септембра, Светског дана без аутомобила. Партнери су били Туристичка организација и Бечејско удружење младих – БУМ. Најмлађи су кредама у боји цртали разне мотиве на бетонском платоу испред Градске куће, тридесетак бициклиста је возило туру до видиковца на Тиси и назад, а двојица бечејских олимпијаца Марко Новаковић и Дејан Терзић потписивали су кесе од разградиВ. Ј. вог материјала.

„Златни котлић Војводине” отишао у Ветерник ПАНЧЕВО: У суботу се Панчевом и Тамишким кејом ширио мирис рибље чорбе и паприкаша. Најбољи међу најбољима, у конкуренцији рибље чорбе, био је Миле Зељковић са својом екипом „Леми-Зе“ из Ветерника, док је у конкуренцији рибљег паприкаша победио Зоран Пабди из Зрењанина. Ван такмичарске конкуренције најбољи је био Душан Гавриловић из Панчева.

- Ето, после пет година поново сам почео да се такмичим и освојио прво место. Невероватан је осећај када си најбољи међу сто екипа - рекао је победник Миле Зељковић, одлазећи да са пријатељима уз тамбураше слави победу. З. Дг.

Општој болници потребна помоћ

До укључивања у гасификацију сомборских села „Сомборгаса“, који је до тада био искључиво снабдевач градске мреже, све послове у овом енергетском сектору водило је предузеће „Сомборгас“. Ова фирма, основана 1999. године, као Јавно комунално предузеће у потпуном власништву Града, претрпела је трансформацију уласком загребачке „Монтмонтаже“ у власничку структуру, чиме је Сомбор постао један од српских градова-пионира у приватно-јавним партнерствима. Првобитна структура капитала у којој су оба партнера имала скоро подједнаке уделе (један проценат у корист Загребчана), „превагнула“ је, због немогућности Града да изврши своје инвестиционе обавезе, у корист „Монтмонтаже“ која сада има 67 одсто власништва над „Сомборгасом“. чека монтажу, сходно пристизању документације. Боримо се да завршимо све пре рока, време нас је послужило, сарадња са становништвом је коректна, тако да смо план за ову годину усепли да остваримо већ у сеп-

11

на реду је и ЈКП „Услуга“ пошто је на челу овог јавног предузећа кадар Социјалистичке партије Србије Петар Свилар.Извршни одбор синдиката ЈКП „Услуга“ је много раније реаговао, случајно или намерно и директно оптужио директора Свилара за самовољу приликом запошљавања, пошто је и његова кћерка примљена у радни однос. Иначе у општини Оџаци влада мишљење да је запошљавање у ово јавно предузеће равно добитку на лутрији, пошто радници ЈКП „Услуга“ имају веома добре плате, међутим истина није баш таква, јер пример радника директно ангажованих на пословима градске чистоће, говори нешто друго. У разговору са радницима на одржавању чистоће улица у Оџацима, сазнали смо да су им плате мање чак и од 20.000 динара, али су зато плате у дирекцији далеко веће.

- Ово је већ по ко зна који пут да променом локалне власти у Оџацима добијамо нове директоре и нове раднике. Познато је да ми за плате имамо ограничена средства, па било нас 10 или 150, маса новца је иста. Управо је то разлог нашег незадовољ-

ства, што се нас тиче, нека запошљавају кога хоће и колико хоће, али не на нашим леђима, пошто је то директан удар на примања радника нашег предузећа. Ми смо морали да реагујемо и да упозоримо да примања наших радника на пословима чистоће не достижу ни 20 000 динара, па ако им смање ионако ниска примања, од чега ће живети. Погрешно је било интерпретирано да смо ми у штрајку, то није истина, али истина је да смо одржали проширени састанак Извршног одбора Синдиката, на коме су присуствовали председник СО Оџаци Милош Пејчић и заменик председнице општине Никола Кривокућа, којима смо директно рекли разлоге нашег незадовољства и да нећемо дозволити смањење плата и по цену штрајка. Представници локалне власти су нам обећали да се смањење плата сигурно неће догодити, већ да ће, ако буде потребно, бити смањене плате директорима и шефовима, да радници не би били ускраћени – рекао је председник Извршног одбора Синдиката ЈКП „Услуга“ Душан Делић. С. Милер

ПАНЧЕВО: На интерном и Неуролошком одељењу Опште болнице у Панчеву ситуација је веома лоша. Неуролошко одељење има само 17 кревета, тако да велики број људи, који су доживели мождани удар, мора да се превози у друге установе, због чега се често деси да се током транспорта њихово стање погорша. Г радски већник задужен за здравство др Душан Малић апеловао је на челне људе града да се позабаве овом здравственом установом, у коју није улагано дуги низ година.

- Општа болница је установа од великог значаја за нас. Сви су је посећивали, али нико није битно помогао, нити било шта променио - рекао је Малић. За адаптацију интерног и неуролошког одељења потребна су велика средства. На интерном одељењу подови и зидови су испуцали у толикој мери да делови отпадају, собе нису кречене више од 20 година, а дешавало се и да прозори испадају - објаснио је др Малић, уз напомену да на територији Панчева свакодневно троје до петоро људи доживи мождани удар. З. Дг.

Ромска деца посетила Кикинду АПАТИН: У оквиру пројекта ДИЛС - образовна инклузија Рома, КЦРА „Бели голуб“ организовао је посету Кикинди за десеторо деце из Ромског насеља.Деца, која до сада мнису имали прилике да путују, па ни да посете Кикинду, пуна су утисака, након обиласка града, музеја и купања на језеру. Са малишанима у Кикинду су путовали и координаторка пројекта Љиљана Бурсаћ, Даниела Игнац, координатор за ромска питања у апатинској општини и председник КЦРА „Бели голуб“ Стеван Игњац. Ј. П.

12

utorak25.septembar2012.

VRE ME KRI ZE – VRE ME PRE VA RA NA TA

„Le ~e” i ne iz le ~i ve bo le sti Gotovo svakog meseca ove godine policija je privodila bar jednu osobu koja se bavila proricawem sudbine, skidawem ~ini i le~ewem “posebnim tretmanom”.

Vidovwaci, vra~ari, iseliteqi, nadrilekari, “vidoviti”, proroci i razni “specijalisti” preplavili su oglase. Zbog blage kaznene politike naj~e{}e pro|u s nov~anim kaznama i nije retko da pojedine vra~are nastavqaju da obi~nom ili mineralnom vodom le~e obolele od kancera.

`e sresti i u velikim gradovima i me|u visokoobrazovanim qudima.

Pretpostavqa se da je danas najmawe 25.000 qudi u Srbiji u kanxama raznoraznih vidovwaka, nadrilekara, zelena{a, isceliteqa, proroka... Sve to, pak, navodi na zakqu~ak da upravo prevarantima “cveta” posao i da {to je kriza dru{tva ve}a, to je wima boqe. Pogotovo je boqe onima koji prave “{e}ernu vodicu” i prodaju je kao lek za sve bo-

dru[tvo

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE DA NAS OD LU ^U JE O IZ ME NA MA I DO PU NA MA ZA KO NA O VI SO KOM OBRA ZO VA wU

Upis na bu yet i sa 48 bo do va Po hitnom postupku, na dnevnom redu dana{weg 10. vanrednog zasedawa Narodne skup{tine Srbije uvr{}en je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, koje su jo{ proletos inicirali Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), senati univerziteta (me|u prvima Univerzitet u Novom Sadu), te Konferencija univerziteta Srbije (KONUS).

Iz akademske zajednice tra`ili su izmene prevashodno onih ~lanova Zakona koji reguli{u broj ESP-bodova potreban da bi student narednu godinu studija upisao na teret buxeta.

sati i student koji u {kolskoj 2009/10, odnosno 2010/11. osvojio najmawe 48 ESPB-a, a na rang-listi bude u okviru broja planiranog za buxetlije. Kako se u praksi pokazalo a analizama uspe{nosti studirawa i dokazalo, najve}i deo studenata ne dosti`e „famoznih” 60 bodova, odnosno ne uspeva da o~isti sve ispite iz prethodne godine studije. Zato je tra`eno ponovno zakonsko odlagawe roka od kojeg }e (kona~no) iz buxeta biti finansirano {kolovawe samo najvrednijih i najtalentovanijih studenata. Tako|e, zahtevano je i da studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija

Iz me ne i do pu ne iz me na i do pu na Podse}amo, reformski Zakon o visokom obrazovawu (kojim je po~ela i primena „bolowskog sistema”) na snazi, donet je krajem avgusta 2005, ali kako su u wegovoj primeni evidentirani mnogobrojni nedostaci, gotovo ve} sedam godina najavquje se, a sad i uveliko priprema novi zakon. U me|uvremenu, zbog hitnosti re{avawa nekih goru}ih problema ve} tri puta je republi~ki parlament intervenisao, prvo 2007. donose}i autenti~no tuma~ewe (zbog zbrke nastale oko izjedna~avawa naziva diplomirani i master), a onda i 2008. i 2010. Izmenama i dopunama Zakona koji danas treba da dobije „izmene i dopune izmena i dopuna...”.

Naime, po va`e}im (do danas?)

Izmenama i dopunama ZVO-a iz 2010, propisano je da se izuzetno (dakle, pored onih koji ostvare svih 60 ESPB-a) u narednu godinu studija na teret buxeta mo`e upi-

Neretko se tehnike “le~ewa” obavqaju posrednim putem pomo}u bioenergije, fotografija, telefonskim pozivom, viskovima, voskom, talismanima, kartama pa i delovima `ivotiwskog tela. Najstra{nije u ovoj pri~i je-

lesti. Ankete sprovedene na Institutu za onkologiju i radiologiju pokazuju da dve tre}ine onkolo{kih pacijenata s metastatskom bole{}u koristi i neku alternativnu terapiju, a lekari upozoravaju na to da od wih naj-

Naj ma we 2.000 pro ro ka, is ce li te qa…

Nema ta~nih podataka o tome koliko proroka, isceliteqa, nadrilekara “radi” trenutno u Srbiji, ali nezvani~ne procene su da ih ima oko dve hiqade. Zakon o javnom redu i miru sankcioni{e sve one koji se bave “vra~arewem, proricawem sudbine, tuma~ewem snova ili sli~nim obmawivawem”. Kazne su od 20.000 dinara do mesec dana zatvora. ste to {to takve aktivnosti nadrilekari primewuju na najte`im bolesnicima u terminalnim fazama bolesti.

Pro{le godine policija je podnela sedam zahteva za pokretawe prekr{ajnih postupaka za dela koja se odnose na vra~awe, proricawe sudbine i tuma~ewe snova. U prvih nekoliko meseci ove godine podneto je pet. Sasvim je sigurno da bi ih bilo mnogo vi{e kada bi sami gra|ani policiji prijavqivali prevare,

vi{e koristi imaju oni koji prodaju “~udotvorne preparate”.

Psiholog @arko Trebje{anin objasnio je da se u ovim vremenima krize qudi snalaze na razne na~ine i neki postaju vrlo dosetqivi.

– [to je kriza ve}a, qudi postaju sve lakoverniji i popu{taju pred svojim `eqama i o~igledno prevaranti znaju da igraju na tu kartu. Vide da je qudima te{ko i znaju da }e poverovati i u neke neverovatne stvari. Qudi

Re kla me na sve stra ne Uprkos zabrani ogla{avawa i specijalnih emisija na televiziji, vidovwaci i drugi prevaranti su preplavili Srbiju. Tako se na kioscima mogu na}i ~asopisi u kojima razni isceliteqi i skida~i magije kao prodavci “narodnih “ lekova nude svoje usluge. Ogla{avaju i preko internet-stranica, svoje ponude ubacuju u po{tanske sandu~i}e ili se za wih ~uje od nekog kome su “ve} pomogli” i ko je spreman da “{iri daqe” pri~u o wihovim uspesima na svim poqima. ali oni to retko ~ine jer ih je sramota da priznaju da su olako poverovali u mogu}nosti nadrilekara, vra~ara, gatara i kojekakvih “specijalaca”. U isto vreme pro{le godine u Srbiji je podneto 25 krivi~nih prijava protiv sedmoro qudi zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo nadrilekarstva i nadriapotekarstva.

Prema “fotorobotu” nadrilekara i sli~nih prevaranata, po pravilu je re~ o osobama s izuzetno niskim nivoom obrazovawa. Pojedinim bolesnicima, posebno u slu~ajevima kada bolest ima i psiholo{ke osnove, nadrilekarstvo bar prividno pomogne jer je re~ o sna`noj sugestiji i uveravawu nadrilekara da je wegova metoda uspe{na.

Psiholozi ocewuju da uzroci porasta takvog tipa le~ewa nisu samo neobrazovawe i neobave{tenost, budu}i da postoje podaci o tome da se broj nadrilekara u Srbiji u posledwih 15 godina udvostru~io jer se ova pojava mo-

bi trebalo vi{e da slu{aju razum a ne da popu{taju pod pritiskom emocija – smatra profesor Trebje{anin.

Posebno su lakoverne `ene koje su neza{ti}ene ili imaju li~ne i porodi~ne probleme.

One se naj~e{}e obra}aju gatarama, pla}aju wihove navodne savete nadaju}i se uspehu. Psiholog Aleksandra Jankovi} smatra da smo to ve} videli tokom devedesetih.

– Kada su qudi o~ajni i deprimirani, kada su ugro`eni i kada im preti opasnost, spremni su, bez obzira na iskustvo i stepen obrazovawa, na to da tra`e slamku spasa koja ih ~esto gura u naru~je raznih magova, vidovwaka, nadrilekara i sli~no. Najve}i problem je {to iz toga veoma te{ko izlaze, ulaze u za~arani krug i postaju zavisni od qudi koji koriste wihovu nesre}u – ocenila je Aleksandra Jankovi}.

Q. Ma le {e vi}

2006/7, 2007/8, 2008/9. i 2009/10. zadr`e pravo da se finansiraju iz buxeta najdu`e godinu dana po isteku redovnog trajawa studija (takozvani apsolventski sta`), a ne svega pola godine kako je dosad

bilo. Studenti su apelovali i na to da se broj ispitnih rokova jo{ ne smawuje, odnosno da ih ostane {est.

To su, za studente, ali i dr`avne fakultete, odnosno univerzitete i visoke strukovne {kole, goru}a pitawa s obzirom na to da je na pragu upis studenata u {kolsku 2012/13, a svi su zainteresovani za to da uslovi upisa budu definisani ovako kako je tra`eno.

Zato predlo`ene izmene u dopune Zakona o visokom obrazovawu pred poslenike Skup{tine Srbije sti`u po hitnom postupku, a {ta }e parlament odlu~iti zna}e se ve} danas po podne.

Po predlogu Vlade Srbije o kojem }e poslanici danas re}i kona~nu re~, izmene i dopune sa-

dr`e ukupno osam ~lanova, od kojih su ve}ina dopune, dok su izmene retke, ali i posebno va`ne za studente jer odobravaju buxetsko finansirawe u narednoj godini ako je student u {kolskoj 2011/12. godini ostvario najmawe 48 ESPB-a i rangirao se u okviru ukupnog broja studenata ~ije se studije finansiraju iz buxeta (20 posto vi{e u odnosu na upisanu „buxetsku genereaciju”), za sticawe buxetskog statusa u 2013/14. bi}e potrebno 50 ESPB-a ste~enih u 2012/13. kao i odgovaraju}a pozicija na rang-listi. Glasa}e se i o tome da se produ`i „apsolventski sta`” kao i o zadr`avawu {est ispitnih rokova u 2012/13, dok }e ih u 2013/14. biti pet.

V. ^e ki}

U ZRE wA NI NU JO[ JED NO UDRU @E wE NA JA VI LO BIT KU PRO TIV KO RUP cI JE

Ni vi {e bo ra ca, ni ma wi u~in ak

Ni vi{e boraca protiv korupcije, ni maweg u~inka. Ovako bi se u najkra}em mogla opisati situacija u Zrewaninu kada je ova dru{tvena po{ast u pitawu. Nakon lane oformqenog Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF), ove godine sa radom je po~eo i Klub boraca protiv korupcije, a u ovu “odlu~nu bitku” sada se

podizawu antikoruptivne svesti putem, kako je to slikovito opisano, “obezbe|ivawa participacije javnosti i civilnog sektora u procesu dono{ewa odluka i podizawa transparentnosti i odgovornosti javne vlasti na lokalnom nivou”. Najvi{e koristi, me|utim, verovatno }e imati oni koji su ukqu~eni u ovaj projekat i

rupcijski forum (LAF) koji je po~eo sa radom oktobra 2011. godine - isti~e menaxerka projekta Vesna Pi{~evi}.

Po wenim re~ima, posledice korupcije, naro~ito u domenu planirawa i potro{we javnih buxeta, po ekonomski i dru{tveni razvoj su izuzetno negativne - odvra}aju se investitori, ko~i se privredni rast, podsti~e se nejednakost, naru{ava se makroekonomska i fiskalna stabilnost, uru-

predo~ili {ta su do sada konkretno u~inili na tom planu.

Na sva zvona su obnarodovali po~etak svog rada, ali su zatim za}utali kada je trebalo da predstave rezultate. Stoga Zrewaninci nisu upoznati sa time da li je bilo konkretnih slu~ajeva korupcije, ko je zbog toga odgovarao i koliki je, u svom tom raskrinkavawu, bio doprinos Lokalnog antikorupcijskog foruma i Kluba boraca protiv

Sve ove pri~e imale bi te`inu kada bi zrewaninski borci protiv korupcije javnosti predo~ili {ta su do sada konkretno u~inili na tom planu ukqu~ilo i Poslovno udru`ewe “Zona unapre|enog poslovawa” kroz javnosti ju~e predstavqeni projekat “Biti ili ne biti odgovoran, pitawe je sad”. Projekat koji ovo udru`ewe sprovodi u okviru Memoranduma o razumevawu izme|u grada Zrewanina, op{tina Kikinda i Novi Be~ej, predstavnika gra|anskog dru{tva, lokalne poslovne zajednice i USAID, navodno bi trebalo da doprinese prevenciji korupcije i

koji }e, zahvaquju}i wemu, ste}i izvesnu finansijsku dobit.

- U Zrewaninu je ve} usvojen Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije u ~ijoj osnovi je uspostavqawe odr`ivog modela antikorupcijske infrastrukture koja treba da doprinese kreirawu adekvatnog okru`ewa koje }e voditi marginalizaciji ove dru{tvene po{asti. Posledi~no, kqu~ni partner u realizaciji projekta bi}e Lokalni antiko-

{ava se vladavina prava i sli~no.

- Istra`ivawe javnog mwewa ukazuje da je percepcija javnosti da korupcija u javnoj potro{wi predstavqa jedan od najve}ih dru{tvenih problema. ^ak 41 odsto ispitanika smatra da je nivo korupcije porastao u posledwih nekoliko godina – tvrdi Pi{~evi}eva.

I sve ove pri~e imale bi te`inu kada bi zrewaninski borci protiv korupcije javnosti

korupcije. Uz sve to, ostalo je nerazja{weno kako je koordinator LAF-a Dane Ma{i}, doskora odbornik vladaju}e koalicije u gradu na Begeju, mogao da bude na ~elu jednog ovakvog tela, jer je samim obavqewem funkcije u gradskom parlamentu doveo u pitawe svoju nezavisnost u borbi protiv korupcije u javnim preduze}ima i ustanovama, kao i u Gradskoj upravi. @. Ba la ban

OD HRO NI^ NE UPA LE ZGLO BO VA U SR BI JI BO LU JE OKO 40.000 QU DI

Ne bla go vre me no le ~e we vo di u in va li di tet Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, deset odsto stanovni{tva ~ine osobe s invaliditetom. Uzroka koji dovode do invaliditeta je mnogo, a me|u wima sve zna~ajnije mesto zauzima i hroni~ni reumatoidni artritis. Od hroni~ne upale zglobova u na{oj zemqi boluje oko 40.000 qudi. Ukoliko se bolest ne dijagnostikuje i ne le~i na vreme, posle pet do osam godina mo`e do}i do te{kih o{te}ewa zglobova, a ~esto i do gubitka radne sposobnosti i invaliditeta. Bolest po~iwe podmuklo pa se po nekoliko meseci qudi ne obra}aju lekaru, koji je vrlo ~esto i sami te{ko prepoznaju. Dok pacijent ne do|e do reumatologa, pro|e od {est meseci do dve godine i tada ve} po~iwu da se o{te}uju zglobovi. Onda je le~ewe mawe uspe{no i skupqe.

Na nedavnoj me|unarodnoj konferenciji posve}enoj reumatskim bolestima, koju su u Beogradu organizovali Udru`ewe obolelih od reumatskih bolesti Srbije i Platforme organizacija qudi s reumatskim bolestima Ju`ne Evrope, razgovaralo se i o reumatoidnom artritisu i problemu kasnog dijagnostikovawa i le~ewa te bolesti.

– S obzirom na to da jo{ uvek nije sa sigurno{}u utvr|en uzrok bolesti, ne postoji ni terapija koja bi ga otklonila – ka`e dr Slavica Grozdani}. – Me|utim, veliki napredak je postignut na poqu razumevawa razvoja bolesti pa iz tih saznawa poti~u i najve}a dostignu}a u terapiji reumatoidnog artritisa. Ciq lekara reumatologa u le~ewu tih bolesnika jeste da im omogu}i {to komforniji `ivot, uz maksimalno smawewe bola, smawewe stepena deformiteta zglobova, odnosno spre~avawe ili smawewe stepena invaliditeta obolelih.

Da bi se bolest na vreme prepoznala i le~ila, Udru`ewe reumatologa osmislilo je projekat koji podrazumeva da reumatolozi odlaze u domove zdravqa da obu~e lekare primarne zdravstvene za{tite na koje simptome da obrate pa`wu i kako da posumwaju da se zaista radi o reumatoidnom artritisu. Na osnovu uputstava mogu otkriti o ~emu je re~ i poslati pacijenta u pet referentnih centara u zemqi na le~ewe bez zakazivawa i ~ekawa.

– Otklawawe prepreka u efikasnoj komunikaciji u odnosu pacijent–lekar od velikog je zna~aja za na{e gra|ane jer podaci pokazuju da

svaka druga odrasla osoba u Srbiji boluje od nekog oblika reumatskih bolesti, dok najve}i broj ima vi{e udru`enih oboqewa istovremeno – istakla je predsednica Udru`ewa obolelih od reumatskih bolesti Srbije dr Mirjana Lap~evi}. – Veoma je va`no na vreme se obratiti lekaru da bi se postavila prava dijagnoza i zapo~ela odgovaraju}a terapija. Uz dobru saradwu lekara i pacijenta, na taj na~in se mo`e posti}i zna~ajan uspeh u le~ewu te hroni~ne bolesti.

Predavawa su bila posve}ena i uvo|ewu novina u le~ewe, metoda takozvanog self-menaxmenta, programa koji podrazumeva da pacijenti na ku}nom le~ewu mogu nau~iti kako da efikasno brinu o sebi.

– Reumatske bolesti su jedan od ~estih uzroka radne nesposobnosti, a oko 16 odsto odraslog stanovni{tva boluje od neke reumatske bolesti – istakao je Jugoslav Kele~evi} iz Ministarstva zdravqa. – U toku je formirawe radne grupe koja }e na~initi Nacionalni program za kontrolu i prevenciju reumatskih bolesti.

J. Barbuzan

crna hronika

dnevnik NE SRE ]A KOD BA NAT SKOG KA RA \OR \E VA

Sle teo s pu ta i po gi nuo Jed na oso ba je po gi nu la u sa o- bra }aj noj ne sre }i ko ja se u ne de qu, oko {est sa ti, do go di la na dr `av nom pu tu iz me |u Alek san dro va i Ba nat skog Ka ra |or |e va. Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu sa op {ti la je ju ~e da je do sa o bra }aj ke, ka ko se sum wa, do {lo ka da je vo za~ Mi lo{ B. (22) iz Ba nat skog Ka ra |or |e va iz gu bio kon tro lu nad auto mo -

bi lom mar ke “golf 2” i sle teo s pu ta u ka nal. Od za do bi je nih po vre da, Mi lo{ je pre mi nuo na li cu me sta.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Ki kin di u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o- ca u Ki kin di i po li cij ski slu `be n i c i Po l i c ij s ke upra ve Zre wa nin. @. B.

utorak25.septembar2012.

13

ZBOG KOM PJU TER SKIH PRE VA RA LI [E NO SLO BO DE 11 OSO BA

O{te ti li ope ra te re za de set mi li o na evra Srp ska po li ci ja li {i la je slo bo de 11 oso ba zbog sum we da su kom pju ter skim pre va ra ma o{te ti li na ci o nal ne te le ko mu ni ka ci o ne ope ra te re za vi {e od de set mi li o na evra, sa op {ti lo je ju ~e Mni star stvo unu tra {wih po slo va.

Oni su uhap {e ni u po li cij skoj ak ci ji „Cen tra la”, spro ve de noj u sa rad wi s Po seb nim tu `i la {tvom za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal, zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la udru `i va wa ra di vr {e wa kri vi~ nih de la i ra ~u nar ske pre va re.

Osum wi ~e ni su od 2009. „kon ti nu i ra no, zlo u po tre bqa va ju }i ra ~u nar sku opre mu po sred stvom po seb nih ure |a ja – SIM-bok so va, oba vqa li po slo ve „bypass ter mi na ci je’’ me |u na rod nog te le fon skog sa o bra }a ja, ko ri -

{}e wem VO IP teh no lo gi je na ne re gi stro va nim pri pejd mo bil nim te le fon skim pri kqu~ ci ma do ma }ih mo bil nih ope ra te ra”.

Na taj na ~in su uti ca li na elek tron sku ob ra du i pre nos po da ta ka, „{to je za re zul tat ima lo da se sva ki po ziv iz mre `e ne kog inoope ra te ra re a li zu je od ino stran stva do Sr bi je pu tem pre no sa gla sa pre ko in ter netpro to ko la (VO IP) do ta ko zva nih Ga te way ure |a ja”. „Ti ure |a ji su ima li ve }i broj pri pejd SIM-kar ti ca do ma }ih mo bil nih ope ra te ra, ~i me se da qi po ziv ka mo bil nom pret plat ni ku u Sr bi ji ostva ri vao kao na ci o nal ni po ziv s do ma }e SIM-kar ti ce”, na vo di se u sa op {te wu.

Me |u na rod na te le fon ska ve za je ta ko za o bi la zi la le gal ne me |u na rod ne ru te i re -

gu lar ne in ter ko mu ni ka cij ske vo do ve za od vi ja we me |u na rod nog sa o bra }a ja i evi den ti ra la se kao na ci o nal na ve za, ob ja {wa va MUP. „Na taj na ~in na ci o nal ni te le ko mu ni ka ci o ni ope ra te ri o{te }e ni su za vi {e od de set mi li o na evra”, do da je se u sa op {te wu.

To kom ak ci je za ple we na je ve li ka ko li ~i na ra ~u na ra, ra ~u nar ske opre me i iden ti fi ko va no je vi {e od „28.000 SIM-kar ti ca ko je su ko ri {}e ne za iz vr {e we kri vi~ nog de la”.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} je re kao da je ak ci ja „Cen tra la” iz ve de na na pod ru ~i ju Pan ~e va, Be o gra da i Ni {a.

Na tom slu ~a ju, ka ko je do dao Da ~i}, ra di 80 pri pad ni ka Mi ni star stva unu tra {wih po slo va.

(Ta njug)

U AK CI JI PO LI CI JE LI SI CE SED MO ^LA NOJ NAR KO GRU PI

Uhap {e ni zbog tr go vi ne he ro i nom i ko ka i nom VI [I SUD U ZRE WA NI NU OSU DIO RAZ BOJ NI^ KU ^E TVOR KU

U za tvor zbog pqa~ ke ben zin ske pum pe Vi {i sud u Zre wa ni nu osu dio je ^e du B. (45) iz Sa ku la na je din stve nu ka znu za tvo ra u tra ja wu od ~e ti ri i po go di ne, a Ja nu H. (25) iz Pa di ne na go di nu da na i tri me se ca zbog kri vi~ nih de la raz boj ni {tva i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Istom pre su dom, a zbog po ~i we nog raz boj ni {tva, kri vi ma su pro gla {e ni i Ste van J. (37) iz Sa ku la i @i vo jin C. (27) iz Idvo ra. Pr vom je sud iz re kao tro go di {wu za tvor sku ka znu, a dru gi }e, uko li ko pre su da po sta ne pra vo sna `na, iza re {e ta ka pro ve sti go di nu da na.

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu, ko je je pred su dom za stu pa lo op tu `ni cu pro tiv te ~e tvor ke, sa op {ti lo je ju ~e da su okri vqe ni 26. ok to bra 2011. go di ne u Per le zu, na ben zin skoj pum pi “Bi ki pe trol”, po ~i ni li raz boj ni {tvo. Dok su @i vo jin C. i Ja na H. osta li u vo zi lu i

pa zi li da ne ko ne na i |e, ^e da B. i Ste van J. su u{li u obje kat.

Ste van je za tim upe rio pi {toq u rad ni ka pum pe i za tr `io da mu pre da no vac. Ka da je upla {e ni pum pa xi ja po ka zao gde su pa re, Ste van J. je uzeo 46.000 di na ra, po sle ~e ga je ^e da B. po pr skao rad ni ka spre jom za pri vre me no one spo so bqa va we. Od mah po sle to ga ~e tvo ro raz boj ni ka je po be glo s li ca me sta.

Ta ko |e, ^e da B. je ogla {en kri vim za to {to je neo vla {}e no no sio ga sno oru` je ~i je dr `a we ni je do zvo qe no gra |a ni ma. Na i- me, on je sa so bom no sio bo cu spre ja, do bi je nu od Ja ne H., a ko ja iz ba cu je sup stan cu ko ja spa da u gru pu boj nih otro va na dra `qi va ca. Zbog to ga je kri vom pro gla {e na i Ja na H. jer je u Sa ku la ma, u ku }i u ko joj `i vi s ^e dom B., neo vla {}e no dr `a la po me nu tu bo cu spre ja. Osim {to je osu |e na na go di nu da na i tri me se ca za tvo ra, woj je iz re ~e na i nov ~a na ka zna od 10.000 di na ra. @. B.

ZRE WA NI NAC OP TU @EN ZBOG PRO IZ VOD WE DRO GE

In dij ska ko no pqa u pla sti~ nim ~a {a ma

Vi {e jav n o tu ` i l a {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Ste va na R. (37) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, od no sno omo gu }a va wa u`i va wa nar ko ti ka.

Op tu `ni com mu se sta vqa na te ret da je od ne u tvr |e nog da na 2011. do mar ta 2012. go di ne, u Zre wa ni nu, u ku }i u ko joj `i vi, u vi {e pla sti~ nih ~a {a sa dio se men ke in dij ske ko no pqe.

Biq ke je za li vao i |u brio, za tim brao li sto ve, su {io, sit nio i pa ko vao ma ri hu a nu u naj lon ske ke se, a za tim ih u vi {e na vra ta pro da vao po 1.000 di na ra pa ke ti}.

Kod we ga je 2. mar ta ove go di ne, pri li kom pre tre sa, pro na |e no i od u ze to 17 naj lon skih pa ke ta ma ri hu a ne, ukup ne te `i ne 1.088 gra ma.

Ta ko |e, Ste van R. se te re ti i da je u istom vre men skom pe ri o du dru gi ma da vao opoj nu dro gu na ko ri {}e we. @. B.

NA STA VAK AK CI JE „MO RA VA”

Dvo ji cu droga odvela u pritvor Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu, u na stav ku ak ci je „Mo ra va”, li {i li su slo bo de Jo v a n a K. (35) iz Ba n at s kog Kar lov ca i Sa {u T. (31) iz Be o gra da zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

U su bo tu, 22. sep tem bra, pri li kom pre gle da put ni~ kog vo zi la kod mo sta na Ta mi {u, pro na |e na su tri pa ke ta sup stan ce na lik na ma ri hu a nu, ukup ne ko li ~i ne od pre ko tri ki lo gra ma, sa op {ti la ju ~e PU Pan ~e vo.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pre da ti is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Pan ~e vu.

(Ta njug)

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal do ne lo je na red bu o spro vo |e wu is tra ge pro tiv or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe s Vin kom R. na ~e lu zbog tr go vi ne ko ka i nom i he ro i nom i pred lo `i lo da im se od re di pri tvor.

– Osim Vin ka R., pod tu `i la~ kom is tra gom su De jan N., Dra gan T., De jan A., Vla di mir L., Mi ro qub J. i Igor K. – sa op {tio je ju ~e tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}.

Ka ko je sa op {tio MUP, or ga ni za to ri i ~la no vi te gru pe uhap {e ni su na pod ru~ ju Be o gra da, Pan ~e va, No vog Sa da i gra ni~ nog pre la za Gra di na.

Slo ve na~ ka po li ci ja je ju ~e sa op {ti la da su ~e tvo ri ca pri pad ni ka te gru pe pri tvo re na u Slo ve ni ji, dok su po me nu ta sed mo ri ca pri tvo re na u Sr bi ji.

Oni se sum wi ~e da su od ok to bra 2011. do 22. sep tem bra ove go di ne kao or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa de lo va li u me |u na rod nim raz me ra ma i kri jum ~a ri li he roin i ko kain na te ri to ri ji Sr bi je, Slo ve ni je, Ho lan IN CI DENT U APA TI NU

No `em na kom {i ju

di je, Tur ske, Austri je i Do mi ni kan ske Re pu bli ke. Dro ga je, ka ko na vo di tu `i lac, bi la na me we na za pro da ju na tr `i {tu Sr bi je, Slo ve ni je i Ho lan di je.

auto bu si ma i avi o nom di stri bu i ra li do Sr bi je, Slo ve ni je i Ho lan di je.

Za jed no s ~la no vi ma or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe iz

He roin i ko kain su pa ko va ni u una pred pri pre mqe nim ve {a li ca ma za ode la, ko ji su osum wi ~e ni pre no si li u ru~ nom pr tqa gu, a za tim put ni~ kim vo zi li ma,

Slo ve ni je, u na ve de nom pe ri o du, iz vr {e no je kri jum ~a re we oko de vet ki lo gra ma he ro i na i dva i po ki lo gra ma ko ka i na, a 22. sep tem bra 2012. go di ne na gra ni~ -

NA KON OSLO BA \A JU ]E PRE SU DE PR VO SLA VU DA VI NI ]U I SA RAD NI CI MA

Tu `i la {tvo se `a li lo zbog „pan ci ra”

Ra de Pe tro vi} (25) iz rom skog na se qa u Apa ti nu za do bio je te {ke te le sne po vre de od no `a ko jim ga je, ka ko se sum Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du wa, na pao Adam M. (35). Pe ulo `i lo je `al bu na pr vo ste pe nu tro vi} je ope ri san u som bor pre su du u slu ~a ju „pan ci ri“, ko jom skoj bol ni ci i ni je u `i vot noj su biv {i mi ni star od bra ne SCG opa sno sti.

Pr vo slav Da vi ni}, ge ne ral Mi @u stru sva |u u su bo tu u rom lun Ko ka no vi} i pu kov nik Jo vi ca skom na se qu, ka ko ne zva ni~ no Vu~ ko vi} oslo bo |e ni svih op tu sa zna je mo, na vod no je is pro vo `bi u ve zi s dva (ne re a li zo va na) ci ra la su pru ga Ada ma M. a on ugo vo ra iz 2005. go di ne o na bav ci ju je, na sr nuv {i no `em na kom za {tit ne opre me od fi r me „Pro {i ju, okon ~ao. Re~ je, ka ko sa iz vod wa Mi le Dra gi}“. zna je mo, o po ro di ci ko ja je jo{ Ka ko sa zna je „Dnev nik“, pro tiv od pre se qe wa u apa tin sko rom pre su de be o grad skog Vi {eg su da, sko na se qe iz Ba ra we iz vor do stav qne stran ka ma sre di nom broj nih su ko ba s kom {i ja ma i sep tem bra, Tu `i la {tvo je ulo `i ma lo ko s wom kon tak ti ra. lo `al bu, zbog, ka ko se na vo di, J. P. „po gre {no i ne pot pu no utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa i po vre de za ko OT KRI VE NO NA PRE LA ZU na“, a pred la `e uki da we pre su de i PRE [E VO po na vqa we po stup ka.

Od bra na je, pak, ulo `i la od go vo re na `al bu Tu `i la {tva s pred lo gom da je dru go ste pe ni Ape la ci o ni sud od bi je kao neo sno va nu.

Ca ri ni ci su na gra ni~ nom Po in for ma ci ja ma „Dnev ni ka“, pre la zu Pre {e vo ju ~e spre ~i li Tu `i la {tvo je u `al bi is ta klo ~e tvo ri cu Av ga ni sta na ca da na vo de iz op tu `ni ce po ko ji ma su ile gal no pre |u dr `av nu gra ni „ugo vo ri za kqu ~e ni bez zna wa i cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na bez zah te va vr ha Ge ne ral {ta ba i Sr bi je. nad le `nih dr `av nih struk tu ra, Ile gal ni mi gran ti su ot kri da je pla ni ra na na bav ka po ko li ve ni u to var nom de lu ka mi o na ~i na ma bi la u iz ra zi tom ne skla du ko ji je pre vo zio pa muk iz Gr~ ke s broj nim sta wem i po tre ba ma u Za pad nu Evro pu. Pre gle dom Voj ske kao i fi nan sij skim mo gu} ka mi o na, slu `be ni ci Upra ve no sti ma dr `a ve, da je ura |e na na ca ri na ot kri li su da je plom ba br zi nu za oko me sec da na, te da ni na we mu o{te }e na zbog ~e ga je, u je spr o ve de na u skla du sa Za ko nom pri su stvu gra ni~ ne po li ci je, o po ver qi vim na bav ka ma“. oba vqen de ta qan pre gled, sto ji Pre su da Vi {eg su da na pi sa na je u sa op {te wu. na 70 stra na, a upu }e ni na vo de da (Fo Net)

Ile gal ci u pa mu ku

nom pre la zu Gra di na, pri li kom po ku {a ja uno {e wa u Sr bi ju, za ple we no je oko dva ki lo gra ma he ro i na.

Do go vo ri o na bav ci, tran spor tu i di stri bu ci ji ko ka i na i he ro i na s ~la no vi ma slo ve na~ ke or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe oba vqa ni su na gra ni~ nim pre la zi ma iz me |u Sr bi je i Hr vat ske, kao i u ne po sred nim kon tak ti ma ~la no va slo ve na~ ke or ga ni zo va ne kri mi nal ne u Be o gra du na ra znim lo ka ci ja ma.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je na red bom o spro vo |e wu is tra ge sta vi lo na te ret osum wi ~e ni ma iz vr {e we kri vi~ nih de la udru `i va wa ra di vr {e wa kri vi~ nih de la, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga kao i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

To kom za jed ni~ ke ak ci je slo ve na~ ke i spr ske po li ci je za ple we na je i ve li ka ko li ~i na oru` ja, nov ca kao i {est ki lo gra ma he ro i na i ko ka i na.

(Ta njug)

je ve li ki pro stor po sve }en do ka zi ma iz ve de nim u po gle du op tu `bi da je Da vi ni}, kao mi ni star od bra ne SCG, „do neo od lu ku da se na bav ka iz vr {i bez zna wa na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba, od no sno tak ti~ kog no si o ca“. Sud je stao na sta no vi {te da su „sve nad le `ne,

kom pe tent ne in sti tu ci je, me |u wi ma i na ~el nik Ge ne ral {ta ba, bi li upo zna ti o pla no vi ma za na bav ku opre me za Voj sku“.

Po pre su di, iz do ka za pro iz la zi da su „pri pre me za po ver qi vu na bav ku tra ja le go to vo ~i ta vu go di nu, kao i da se o to me pri ~a lo na naj vi {em dr `av nom ni vou“.

Ta ko |e, pre su dom je utvr |e no da je „po stu pak ura |en u skla du s pro pi si ma i Za ko nom o po ver qi vim na bav ka ma„, a da su „sred stva za na bav ku bi la obez be |e na iz pro da je vi {ka voj nih ne po kret no sti, kao i da je Da vi ni} imao odo bre we Vla de Sr bi je za pro da ju po je di nih ne po kret no sti“.

U pre su di je oce we no da je „s ob zi rom na ta da {wu broj nost Voj ske SCG, te po usvo je nom Stra te gij skom pre gle du od bra ne za opre ma we Voj ske u pe ri o du od 2006 do 2010. go di ne, ko li ~i na opre me pred vi |e ne za na bav ku po ugo vo ri ma bi la u pot pu nom skla du s po tre ba ma“.

Za pen zi o ni sa nog ge ne ra la Mi lu na Ko ka no vi }a sud je utvr dio da ni je u~e stvo vao u pri pre mi na bav ke, kao i da je fi zi~ ki bio od su tan iz Be o gra da to kom pri pre ma za pot pi si va we ugo vo ra.

Ta ko |e, ka ko je obra zlo `e no pre su dom, „ni su do ka za ne op tu `be pro tiv pu kov ni ka Jo vi ce Vu~ ko vi }a, biv {eg za me ni ka na ~el ni ka Upra ve za raz voj, ko ji je pra vio re fe ra te o po tre ba ma Voj ske u po gle du opre ma wa“.

– Sa vet mi ni sta ra je do neo plan o opre ma wu Voj ske od 2006. do 2010. go di ne. Sa vet mi ni sta ra i pred sed nik SCG do ne li su od lu ku o mo der ni za ci ji i na bav ci opre me od fi r me „Pro iz vod wa Mi le Dra gi}“. Da vi ni} po stu pa po za ko nu, po stu pa po od lu ci Sa ve ta mi ni sta ra SCG, a da kao mi ni star od bra ne ni je po stu pio po od lu ci tog dr `av nog or ga na, go vo ri li bi smo o zlo u po tre bi slu `be nog po lo `a ja. Ovi ugo vo ri ni su re a li zo va ni.

Da kle, ne ma {te te za dr `a vu, ni ti ko ri sti za fi r mu „Pro iz vod wa Mi le Dra gi}„ – na ve la je u su di ja Ve ra Vu ko ti}, obra zla `u }i pre su du pri li kom ob ja vqi va wa pre tri me se ca.

J. J.

14

SPORT

utorak25.septembar2012.

dnevnik

MIRKO NI[OVI] O PRELASKU MA\ARSKIH KAJAKA[ICA U SRBIJU

Pre go vo ri idu u do brom prav cu Ma |ar ska ka ja ka {i ca Dal ma Be ne dek, sed mo stru ka svet ska pr va ki wa u in tr vjuu za „Ma |ar so” po tvr di la je da }e na red ne se zo ne po ne ti dres Sr bi je. Tim po vo dom jav no sti se obra tio pr vi ~o vek na ci o nal ne ku }e ka ja ka Mir ko Ni {o vi}.

- Je sam upo znat sa ce lom si tu a ci jom, ali na pro sto sam iz ne na |en ka ko se me di ji u Sr bi ji utr ku ju da pre ne su eks klu zi vu kao da je to ve} go to va stvar.

Na pro sto, ni je u re du da u ulo zi pr vog ~o ve ka Ka ja ka {kog sa ve za sa znam iz sred sta va in for ni sa wa da }e ona bi ti od na red ne se zo ne ~lan na {e naj bo qe se lek ci je.To ni je za vr {e no i mo ra mo bi ti ma lo str pqi vi, da ne tr ~i mo pred ru du - re kao je Ni {o vi}.

Mno go se pra {i ne di glo oko mo gu }eg po vrat ka Na ta {e Ja ni} Du {ev u Sr bi ju.

Superliga (m)

ATP LISTA

33:28 Partizan - Rudar Kolubara - Radni~ki (K) 26:28 sreda 17 C. zvezda - Metalop.

Vrbas K - Jugovi} U. sreda 18 sreda 18 Vojvodina - PKB Crvenka J. - @el. sreda 18 3. oktobra Zaje~ar - Napredak 1. Partizan 2. Radni~ki 3. Vojvodina 4. Metalopl.

5. Zaje~ar 6. PKB 7. @elezni~.

8. Vrbas 9. Kolubara 10. Crvenka 11. Rudar 12. Napredak 13. Jugovi} 14. C. zvezda

4 4 2 2 2 2 2 2 4 2 4 2 -

4 4 2 2 2 2 1 1 2 1 2 1 -

2 2 1 1 1 1 1 1 2 1 2 1 -

2 2 1 1 1 1 2 2 4 2 4 2 -

65:57 54:47 29:21 25:22 31:29 23:21 29:31 21:23 55:60 21:26 50:58 21:29 -:-:-

4 4 2 2 2 2 0 0 0 0 0 0 -

Superliga (`) Radn. 1949 - Milenium 30:35 29:20 Jagodina - Naisa Radni~ki - Maks sport 28:24 sreda 19 Radn. S. - Zaje~ar K. Milo{ - C. zvezda 3. oktobra 3. oktobar Nopal - @elezni~ar 1. BMS Milen.

2. Jagodina 3. Zaje~ar 4. K. Milo{ 5. @elezni~ar 6. Radni~ki 7. Naisa 8. Radni~. S. 9. C. zvezda 10. Nopal 11. M. sport 12. Radni~. B.

2 2 1 1 1 2 2 1 1 1 2 2

2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 2 2

75:51 55:44 30:24 30:28 28:27 52:54 52:57 27:28 28:32 21:40 48:54 58:65

4 4 2 2 2 2 2 0 0 0 0 0

Prva liga (m) Lavovi - Metalac @elezni~ar - Vojput C. zvezda - Titel YD Proleter A. - @SK Somborelek. - Dinamo Mla. TSK - N. Pazova

- Mi slim da je ce la si tu a ci ja pre na pum pa na i da smo sa mo ne po treb no di za li ten zi ju. Ja }u sa mo re }i da se pre go vo ri vo de u tom prav cu. Ma ko li ko se ko tru dio da ih opo vrg ne i de man tu je oni po sto je, ali KSS sa tim ne ma ap so lut no ni ka kve ve ze. To je u Na ta {i nom slu ~a ju na re la ci ji sa OKS. Oni za vr {a va ju ~i tav po sao. Mo ra bi ti svi ma ja sno da je na{ bu xet pre ma li da bi mo gao da is tr pi Na ta {u i wen tim kao pra vu zve zdu. Ona, uko li ko se pre go vo ri uspe {no pri ve du kra ju, }e ve sla ti pod za sta vom Sr bi je, ali oko de ta qa i uslo va pod ko jim bi to bi lo mo ra te kon sul to va ti ~el ni ke OKS. Da za kqu ~im, i u slu ~a ju Be ne di ko ve i u slu ~a ju Ja ni }e ve KSS ni je vo dio ni ka kve pre go vo re. I jed na i dru ga su iz ra zi le `e qu da do |u i ve sla ju za Sr bi ju. Mi ih obe ru~ ke pri hva ta mo. Za Be ne di ko vu ne bi tre ba lo da bu de to spor no, u Na ta {i nom slu ~a ju po sao za vr {a va

23:20 23:29 22:25 28:22 22:27 31:28

No vak drugi, Jan ko deveti Na naj no vi joj ATP li s ti No v ak \o k o vi} je i da qe dru gi, dok su i Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki za dr `a li po zi ci je ko je su dr `a li pro {le ne de qe.Jan ko je de ve ti, a Tro ic ki dr `i 31. me sto.

Je di no je za jed no me sto na pre do vao Du {an La jo vi} i sa da je 144.

ATP li sta:1. Ro xer Fe de rer ([vaj c ar s ka) 11.805, 2.

No v ak \o k o v i} (Sr b i j a) 10.470, 3. En di Ma ri (Ve li ka Bri t a n i j a) 8.570, 4. Ra f ael Na dal ([pa ni ja) 7.385, 5. Da vid Fe rer ([pa ni ja) 5.960, 6.

To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.965, 7. @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 4.520, 8. Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) 3.850, 9. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 3.285, 10. Xon Iz ner (SAD) 2.610…31. Vik t or Tro i c k i (Sr bi ja) 1.255, 144. Du {an La jo vi} (Sr bi ja) 385.

SUTRA PO^IWE U LIGA [AMPIONA

No vo sa |a ni u Bre {i No va se zo na u Li gi {am pi o na za va ter po li ste star tu je su tra. Sr bi ja u ovom elit nom tak mi ~e wu ima tri pred stav ni ka. I dok }e Par ti zan i Cr ve na zve zda pr ve utak mi ce igra ti kao do ma }i ni Voj vo di na go stu je u Bre {i. Ita li jan ski tim je ve o ma is ku san i je di ni je pro {le se zo ne us peo da se po -

Apatin - Crvenka 2 31:32 Jedinstvo - Potisje 26:20 Radni~ki [. - Her. 28:35 Dalmatinac - Ruma 24:25 B. Karlovac - Jabuka 24:21 Radni~ki NS - Napredak 27:23

25:23 24:11 25:13 26:21 25:27

Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u To ki ju, po {to joj je ^e hi wa An drea Hla va~ ko va pre da la me~. Do pre da je je do {lo u dru gom se tu, pri vo| stvu Iva no vi }e ve sa 2:0, po {to je pret hod no do bi la pr vi sa 6:3. U bor bi za pla sman u tre }e ko lo Anu o~e ku je su sret sa Po qa ki wom Ur su lom Ra dvaw skom, ko ja je po be di la do ma }u te ni ser ku Ku ru mi Na ru sa 6:2, 6:4.

Pla sman u dru gu run du u To ki ju ostva ri la je dan ra ni je Je le na Jan ko vi} po be dom nad Bel gi jan kom Ja ni nom Vik ma jer sa 6:3, 6:3. Je le ni na pro tiv ni ca u dru gom ko lu bi }e sta ri ja Ra dvaw ska Ag we {ka, ko ja je bi la slo bod na u pr voj run di.

Ana Iva no vi}

Druga liga (m)

Sloven - Laki Topola - Obili} Apatin - @eqa Mileti} - Ravangrad Unirea - Vrbas

VTA LISTA

I Ana u dru gom ko lu

17:26 28:19 27:21 29:19 30:29 21:32

Druga liga (`)

Mir ko Ni {o vi}

TURNIR U TOKIJU

Prva liga (`) Temerin - Kikinda Pan~evo - Spartak Jabuka 95 - Proleter S. Vojvodina - H. Jo`ef Srem - Radni~ki Dolovo - Mladost

OKS. I u jed noj i u dru goj si tu a ci ji ma |ar ska fe de ra ci ja da je svo ju ko na~ nu re~. Na kra ju i Me |u na rod na ka ja ka {ka fe de ra ci ja (ICF) se pi ta.

Ni {o vi} je po tvr dio mo gu} nost do la ska Bu ga ri na Kri sti ja na Du {e va, ko ji bi po ja ~ao na{ mu {ki re pre zen tatvni sa stav.

- De fi nitvno je da bi Du {ev, ina ~e sin Na ta {i nog su pru ga Adri ja na, mo gao da po ja ~an na {u mu {ku eki pu. On bi mo gao da do |e u Sr bi ju za jed no sa Na ta {om - ob ja {wa va Ni {o vi}.

Pred sed nik KSS je na kra ju is ta kao.

- Da sta vi mo ta~ ku na sve me dij ske spe ku la ci je: Ka jak {ki sa vez Sr bi je je iz dao sve po treb ne pa pi re, ne moj te da ma le ri {e mo i osta vi mo ak te re ove pri ~e na mi ru. Na po te zu je dru ga stra na, uko li ko ceo po sao uspe {no pri ve de mo kra ju, bla go vre me no }e mo o to me oba ve sti ti jav nost.

Va ter po li sti Voj vo di ne sprem ni za no vu se zo nu

red Pro Re ka do mog ne tro fe ja na ci o nal nog Ku pa.

Ove go di ne Bre {a se po ja ~a la sa ne ko li ko ita li jan skih re pre zen ta ti va ca iz do sko ra {weg drim ti ma Pro Re ka. Sa klu pe ih vo din is ku sni Ste fa no Bo vo, a iz me |u osta lih igra ju Kal ka te ra, Gi to, Pre {u ti, Fjo ren ti ni, te Hr va ti Elez i Lon ~ar.

U Bre {u Voj vo di na }e ot pu to va ti bez is ku snog

Mar ka Cr ven ka, ko ji je po lo mio prst na ru ci. Po sled wu pro ve ru pred sa trt Li ge {am pi o na No vo sa |a ni su ima li mi nu log vi ken da na tur ni ru u Sa ra je vu.

- U Sa ra je vu smo za be le `i li za do vo qa va ju }e re zul ta te, s tim {to uvek mo `e i bo qe. Eki pa je do sta mla da, ta ko da igra sa do sta osci la ci ja, ali ka ko vre me bu de od mi ca lo na da mo se da }e bi ti sve bo qe. Na {a eki pa }e ove go di ne bi ti naj mla |a u Li gi {am pi o na, ta ko da joj tre ba vre me na da se uigra, jer iz pro {lo go di {weg sa sta va oti {lo je {est igra ~a.

Na {e am bi ci je u Li ge {am pi o na su da ostva ri mo {to bo qi pla sman, gru pa je ta kva da sva ka eki pa mo `e da qe( Bre {a, Bar se lo ne ta, Sin tez, Mar sej i Voj vo di na), a po no vom si ste mu ~e ti ri }e u osmi nu fi na la. Na dam se da }e mo pr vi put us pe ti da se pla si ra mo u dru gi deo tak mi ~e wa. Tra `i }e mo svo je {an se na do ma }em te re nu, ali }e mo po ku {a ti da iz ne na di mo i na go sto va wi ma. Na{ pr vi ri val Bre {a je ve o ma is ku san tim, ali mi }e mo se po tru di ti da da mo sve od se be i po ka `e mo se u naj bo qem sve tlu - re kao je po mo} ni tre ner Vjvo di ne Dar ko Bi li}.

Utak mi ca se igra u sre du u Bre {i od 19.30 ~a so va.

G. Malenovi}

DE LE GA CI JA FK VOJ VO DI NA U O[ „MA RI JA TRAN DA FIL”: U okviru humanitarne akcije „Dunavske no}i”, koja se tradicionalno odr`ava u novosadfskom nasequ Adice (~etvrtu godinu zaredom), delegacija FK Vojvodina je

Ana 12, Je ca 24.

Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} su za dr `a le svo je po zi ci je, dok je Bo ja na Jo va nov ski za be le `i la skok.Ana je i da qe na 12. po zi ci ji, Je le na dr `i 24. me sto, dok je Bo ja na 56. na sve tu, po {to je na pre do va la za dve po zi ci je.Me |u pr vih 200 na la ze se i Ve sna Do lonc i Alek san dra Kru ni}. Do lonc je na 169. me stu, dok je Kru ni }e va 187.

VTA li sta:1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 10.265, 2. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 8.435, 3.

Ag we {ka Ra dvaw ska (Poq ska) 8.295, 4. Se re na Vi li jams (SAD) 7.900, 5. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 6.690, 6. An |e li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 5.085, 7. Sa ra Era ni (Ita li ja) 4.755, 8. Na Li (Ki na) 4.526, 9. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 4.200, 10. Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 3.800, 12. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 3.200, 24. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 1.681, 56. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 1.080, 169.

Ve sna Do lonc (Sr bi ja) 384, 187.

Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 333.

Bo ja na na mu ~i la Ka ro li nu Mla da srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski tak mi ~e we na tur ni ru u Ja pa nu za vr {i la je ve} u pr vom ko lu, po ra zom od Dan ki we Ka ro li ne Vo zni jac ki.Bo ja na je od Vo zni jac ki po ra `e na sa 6:0, 3:6, 6:4, po sle dva sa ta i 18 mi nu ta igre.

wa ve} u sle de }em ge mu istom me rom uz vra ti la. U na red na ~e ti ri ge ma ni je bi lo brej ko va, a u sed mom ge mu je usle dio pre kid zbog ki {e, ka da je Vo zni jac ki bi la na ser vi su, a Bo ja na je vo di la sa 30-15. Po sle sat vre me na pa u ze, me~ je na sta vqen, a Bo ja -

U pr vom se tu Vo zni jac ki ni je pru `i la ni {an su Bo ja ni da joj pri pre ti. U dru gom usle di lo je Bo ja ni no bu |e we, za i gra la je agre siv ni je i re zul tat iz jed na ~i la.Na sa mom star tu od lu ~u ju }eg se ta, Bo ja na je od u ze la ser vis Vo zni jac ki, ali joj je Dan ki -

na je us pe la da na pra vi brejk i po ve de sa 4:3, da bi Ka ro li na ve za la dva na red na ge ma i pre o kre nu la na 5:4. Iako je u na red nom ge mu na svoj ser vis od bra ni la dve me~ lop te Dan ki we, tre }u ni je us pe la po {to je lop tu po sla la u aut.

posetila O[ „Marija Trandafil” i pozvala u~enike da prisustvuju Kup utakmici s Dowim Sremom. Tom prilikom su fudbaleri Vojvodine Kosovi}, Nasti} i Kordi} podelili |acima prigodne poklone.

SPORT

dnevnik

utorak25.septembar2012.

15

VOJVODINA SUTRA U KUPU DO^EKUJE DOWI SREM

Bre me fa vo ri ta mo ra da se no si Mo me nat iz du e la Par ti zan – Slo bo da

UZ UBEDQIV TRIJUMF PARTIZANA U ME^U SA SLOBODOM

Naj bo qa ovo se zon ska par ti ja

Fud ba le ri Par ti za na za be le `i li su ~e tvr tu uza stop nu po be du u do ma }em {am pi o na tu.Ube dqi va po be da u me ~u sa Slo bo dom SP (5:0)bi la je ba{ ono {to je tre ner Vla di mir Ver me zo vi} tra `io od svo jih fud ba le ra.

- Bi la je ovo na {a naj bo qa par ti ja ove se zo ne. Ve} na po lu vre me nu re kao sam igra ~i ma da igra ju od li~ no, na sre }u oni se ni su opu sti li u na stav ku i ostva ri li su ube dqiv tri jumf – re kao je tre ner Par ti za na.

On je pri znao da je ma lo stre peo od ove utak mi ce.

- Slo bo da je do bra eki pa, ko ja se sjaj no tran sfor mi {e iz od bra ne u na pad. Ma lo smo se pri bo ja va li to ga, me |u tim, bi li smo od go vor ni pa U`i ~a ni ni su ima li pri li ka da nas ugro ze. U ni zu te {kih utak mi ca i zgu snu tog ras po re da do bro je ka da od i gra te je dan ova kav me~ i po dig ne te sa mo po u zda we. Sle di Kup utak mi ca s Pro le te rom, pa pr -

ven stve na s Voj vo di nom, na dam se da }e mo ih od i gra ti sli~ no ovoj sa Slo bo dom.

Ver me zo vi} je jed no stva no pri nu |en da ro ti ra igra ~e iz me ~a u me~.

- Gro na {e eki pe ~i ne mla di fud ba le ri i tre ba im da ti pro sto ra u ova kvim okol no sti ma. Sre }om, ni ko ni je iz ne ve rio mo je po ve re we pa su i re zul ta ti tu. Si gur no je da }u i u su sre tu s Pro le te rom ma lo pro me {a ti kar te ka ko bi pro tiv Voj vo di ne igra li naj bo qi.

Utak mi ce u do ma }im tak mi ~e wi ma i one evrop ske znat no se raz li ku ju.

- To je zbog to ga {to ima mo vr lo mla du eki pu. Mom ci ni ka da do sa da ni su igra li ova kve utak mi ce i tre ba im vre me na da pro ra de.

O~e ku jem da usko ro i ho }e, jer sti ~u sve vi {e is ku stva i sa mo po u zda wa – is ta kao je stra teg Par ti za na.

I. Lazarevi}

Jo{ im se po {te no ni su sle gli uti sci iz pr ven stve nog du e- la s OFK Be o gra dom na Ka ra bur mi a pred fud ba le ri ma Voj vo di ne su tra je no vi zah te van i iz u zet no va `an su sret. U {e sne sti ni fi na la Ku pa Sr bi je do ~e ku ju eki pu Do weg Sre ma, ko ju su ne dav no, kao „go sti” na svom sta di o nu, sa vla da li u pr ven stve noj utak mi ci 1:0. Po zna to je da no vo sad ski cr ve no-be li u Ku pu ima ju ve li ke am bi ci je i za o~e ki va ti je da }e na wi ma bi ti ve li ki pri ti sak da po be de. [ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi} ju ~e je na stra ni ca ma „Dnev ni ka„ pri ~ao upra vo na te mu pri ti ska i (ne)sna la `e wa we go vih u~e ni ka da iz ne su taj te ret. Ma lo je vre me na pro te klo od du e la s ro man ti ~a ri ma i te {ko je po ve ro va ti ka ko je rad na tre nin zi ma, ko ji je Vig we vi} apo sto fi rao kao kqu~ ni za pre va zi la `e we tog pro ble ma, mo gao ne {to da pro me ni na tu te mu. Cr ve no-be li su ima li sa mo dva da na za tre nin ge od du e la na Ka ra bur mi, {to si gur no ni je bi lo do voq no da bi se ne ke stva ri iz ko re na pro me ni le. Bi }e za to za ni mqi vo vi de ti ho }e li ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} i we go vi sa i gra ~i sto i~ ki po ne ti bre me fa vo ri ta i iz bo ri ti re zul tat ko ji na vi ja ~i pri `eq ku ju, pa i zah te va ju od wih, a to je pla sman u osmi nu fi na la ovog tak mi ~e wa.

- Kup je spe ci fi~ no tak mi ~e we u ko jem fa vo ri ti ne pro la ze uvek ona ko ka ko pri `eq ku ju - re kao je Vu li }e vi}. - Ima{ 90 mi nu ta da po ka `e{ {ta zna{ i mo `e{ i pri li ke za po pra vak vi {e ne ma. Mi ima mo naj ve }e am bi ci je u Ku pu i pred na ma je je di ni za da tak da su tra po be di mo Do wi Srem.

Je smo fa vo ri ti, igra mo pred na {im na vi ja ~i ma i ve ru jem da }e mo ciq is pu ni ti. Ima mo ma li pro blem u si tu a cij ma ka da se ri va - Ka pi ten Voj vo di ne Mi ro slav Vu li }e vi} Fo to: www.fkvoj vo di na.rs li po vu ku i pu ste nas da vo di mo igru, {to ni je ne re {i vo. Po treb no nam je da ra nim po sti - so ban da sa vla da bi lo ko ji tim u na {em {am pi za wem go la stvo ri mo se bi pred u slo ve da ne o na tu. Eki pa iz Pe }i na ca u sva ku utak mi cu ula stre pi mo, iako smo sve sni da la kih ri va la i la - zi sa `e qom da se nad i gra va i ostva ri ciq i za kih me ~e va vi {e ne ma. Jed no stav no, mo ra mo da to Voj vo di ni ne }e bi ti ni ma lo la ko. Na ja vio je do ka `e mo kva li tet, po be di mo i u do broj at mos Vig we vi} da }e od mo ri ti ne ke od stan drad nih fe ri do ~e ka mo der bi s Par ti za nom. igra ~a u ovom du e lu, ka ko bi svi sprem ni, zdra Do wi Srem je na star tu Je len Su per li ge po vi i od mor ni do ~e ka li der bi s Par ti za nom (su ka zao da je iz u zet no ozbi qan ri val, ko ji je spo bo ta, sta dion „Ka ra |or |e„). Za to ni je da le ko od

Penal nije postojao Pu no pra {i ne po di glo se oko de qe wa prav de u me ~u OFK Be o grad - Voj vo di na.

Ar bi tar Da ni lo Mi haj lo vi} iz Vra wa iza zvao je ogor ~e we me |u No vo sa |a ni ma, ko ji ma je po ni {tio, ~i ni se, re gu la ran gol, a za wih ni je svi rao pe nal po sle igra wa ru kom ne kog iz od bra ne do ma }i na u svom {e sna e stre cu. Uz to, zbog na vod nog of saj da, za u sta vio je Bil bi ju u le poj pri li ci pred go lom Be o gra |a na. Ve li ku di sku si ju iza zvao je i mo me nat iz 19. mi nu ta ka da je Mi haj lo vi} do su dio naj stro `u ka znu za ro man ti ~a re, po sle du e la iz me |u Vu li }e vi }a i Jo va no vi }a iz OFK Be o gra da.

- Be `ao sam u tom du e lu od do ma }eg igra ~a, jer sam ose tio da on `e li kon takt ka ko bi iz nu dio pe nal - ob ja snio je Vu li }e vi} spor ni mo me nat. - Ipak, on je ru kom uda rio u me ne, a po tom sop stve nom no gom za ka ~io se be po dru goj no zi. To je iza zva lo jak zvuk i mi slim da je su di ja na osno vu to ga do su dio naj stro `u ka znu. Sve se br zo od i gra lo, ali mi slim da je od lu ka bi la pre stro ga i da pe nal ni je po sto jao.

Ni je ja sno ni zbog ~e ga je ar bi tar iz Vra wa po ni {tio ~i ni se pot pu no re gu la ran gol \or |a Jo ki }a?

- Mi slim da to ni je bi lo ja sno ni na ma, ni igra ~i ma OFK Be o gra da - do dao je ka pi ten No vo sa |a na. - Ni na te re nu, a ni ka sni je na TV snim ku ni sam us peo da vi dim bi lo ka kav pre kr {aj, ni ti da je Jo ki} bio u of saj du. re al no sti mo gu} nost da Vig we vi} pru `i su tra {an su i ne kim od igra ~a ko ji do sa da ni su ima li ve }u mi nu ta `u, mo `da i po vrat ni ku Alek san dru Ka ta i ju ili ne kom od omla di na ca ko ji se sve vi {e na me }u. On je u ne de qu pa `qi vo gle dao wi hov pr ven stve ni duel sa Slo gom i imao je {ta da vi di. Da li }e ne ki od Vo {i nih de ~a ka do bi ti {an su da za i gra ju pro tiv Do weg Sre ma i pri dru `e se svom is pi sni ku Bo ja nu Na sti }u, osta je da vi di mo.

A. Predojevi}

16

sport

utorak25.septembar2012.

dnevnik

VOJ VO \AN SKA LI GA – IS TOK

Bo jan ko pi rao Mi haj lo vi }a Ko za ra - Ki kin da 1:0 (0:0) BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Stadion Kozare, gledalaca 700, sudiija Vaskovi} (Novi Be~ej), strelac B. Buni} u 84. minutu. @uti kartoni: Bjelanovi}, M. Buni}, Mar~eta, Kresoja, Krasin (Kozara), Proli}, Utr`en, \uki}, Popov, Radin (Kikinda).

KO ZA RA: Oqa~a 7, Dimitri} 7 (Kne`evi} -), M. Buni} 7, Labus 7, T. Bjelanovi} 7, @eqkovi} 7 (^olak -), Reqi} 7, B. Buni} 8, Kuburovi} 7, Kresoja 7, Krasin 7.

KI KIN DA: Atlagi} 7, Laki} 6, ]ulibrk 6, Kitanovi} 6, Dragin 6, Bodr`i} - (Krspoga~in 6), Utr`en - (Popov 6), \uki} 6 (Proli} -), Vukmanovi}, Cvijan, Babi} 6.

Pogodak iz slobodnog udarca vredan tri boda, deset `utih kartona, te{ka povreda ~ela igra~a Kikinde i pune tribine obele`je je derbi me~a izme|u doma}e Kozare i biv{eg srpskoliga{a Kikinde. Kikin|ani su u prvih 10 minuta igre imali ~ak tri prilike, koje nisu realizovani dobrim intervencijama golmana Oqa~e.

Do kraja prvog dela igre bilo je i polu{ansi. U drugom delu u vazdu{nom sudaru dva igra~a Kikinde povredio se Marko Bodro`i} koji je preba~en u Kikindsku bolnicu. Doma}in je imao terensku inicijativu i stvarao priliku za gol. Tako je Krasin u 56. minutu pogodio pre~ku sa 20 metara, a Reqi} u 77. minutu iz idealne prilike pored istr~alog golmana gostiju Atlagi}a nije postigao pogodak. [est minuta pre kraja na 20 metara od golmana Atlagi}a oboren je doma}i igra~, a Bojan Buni} jakim udarcem poput nekada{weg reprezentativca Mihajlovi}a postigao pobodak vredan tri boda.

M. Se ku li}

Rad ni~ ki (B) - Je din stvo (NB) 1:2 (0:2) BAJ MOK: Sportski centar, gledalca 100, sudija: Marina Ma{i} (Pan~evo), strelci: Bedekovi} u 62. za Radni~ki, Mati} u 13.

Radi{i} u 15. minutu za Jedinstvo. @uti karton: Raji} (Radni~ki).

RAD NI^ KI: Lebovi} 7, Milenkovi} 7 (Skoro 6), Qubi~i} 7, \or|evi} 7, Crnomarkovi} 8, Ba~i} 7, Miloradovi} 7, Marevi} 7 (Marinkovi} -), Babi} 6 (Bedekovi} 8), Popovi} 7, Raji} 7.

JE DIN STVO: Nem~ev 8, Ivan~ev 7, [kero 7, Stankovi} 7, Milankovi} 7, Male{ 7, [ijanovi} 7 (Lazi} 6), Mati} 8, Radi{i} 8, Rigo 7, Stojisavqvi} 6 (Balaban 6).

Iako je Radni~ki igrao oslabqen bez nekoliko standardnih

igra~a, pru`io je dobru igru. Gosti su u 13. minutu poveli, najboqe se u gu`vi sna{ao Mati} i poslao loptu u mre`u. Samo posle dva minuta gosti su iz kontre postigli i drugi gol. Rezervista Bedekovi} se u 62. minutu upisao u listu strelaca kada je matirao golmana Nem~eva. Radni~ki je u fini{u bio boqi, ali odbrana Jedinstva se branila i odbranila rezultat.

S. Sto jiq ko vi}

Bo rac - Bi le }a nin 3:2 (1:2) STAR ^E VO: Stadion Borca, gledalaca 250, sudija: ]iri} (Subotica). Strelci: \akovi} u 19, Spasi} u 70, Miti} u 86. za Borac, a Lazi} u 34, Milo{evi} u 44. minutu za Bile}anin. @uti kartoni: Krsti}, Spasi} (Borac), Juhas, Mandi}, Bogdanovi} (Bile}anin).

BO RAC: Mr~i} 7, ]irkovi} 7 (S. Jovanovi} 7), Dimitrijevi} 7, Labudi} 7(Stanisavqevi} 7), Krsti} 7, Miti} 8, Arsenijevi} 7, \akovi} 7, Perovanovi} 7 (D. Jovanovi} 7), Spasi} 7, Makarun 7.

BI LE ]A NIN: Milovanovi} 7, Mirodragi} 6, Br~i} 6, Juhas 7, Bogdanovi} 6, Lazi} 7, Tomin 6, Samarxi} 6, Mandi} 6, Milo{evi} 7, Vujadinovi} 6.

Doma}in je prvi do{ao u vo|stvo u 19 minutu kada je \akovi} posle lepe akcije savladao Milovanovi}a. Gosti su golovima Lazi}a i Milo{evi}a preokrenuli rezultat. Posle odmora doma}i tim krenuo je u ofanzivu i u 70. minutu Spasi} je izjedna~io. U 86. minutu posle kornera najboqi pojedinac me~a Miti} je savladao Milovanovi}a i svom timu doneo veliku radost.

B. Stoj kov ski

OFK Ko lo ni ja – Za dru gar 3:1 (3:1) KO VIN: Stadion Radni~kog, gledalaca 200, sudija: Mom~ilovi} (Ba~ka Topola), strelci: Vel~anovi} u 9, Tajdi} u 26. i 36. ( iz jedanaesterca) za OFK Koloniju, a Popi} u 43. minutu za Zadrugar. @uti kartoni: Zlatkovi} (OFK Kolonija), Gaborov, Grbu{i} (Zadrugar). Crveni karton: Vukovi} u 67 minuti (Zadrugar).

OFK KO LO NI JA: Kuqanin 7, Ma|arov 7, Bicuqevi} 7 (Zlatkovi} 7), Radenkovi} 7, @ivi} 7, Jovanovi} – (Lakovi} 7), Milo{evi} 7, Tajdi} 8, Delibla~anin 7 (Nikoli} 7), Vel~anovi} 7, Bo`in 7.

ZA DRU GAR: Stani{i} 7, Golijanin 6, Guzina 6, Simani} 6 (Tasi} 6), B. Jovanov 6, Vukovi} 6, Grbu{i} 6, Furtula 6, Gaborov 6 (Jeremi} 6), Sladojevi} 6 (M. Jovanov 6), Popi} 7.

Rad ni~ ki (B) - Je din stvo (NB) 1:2, Je din stvo (BK) - Slo bo da 7:1, Ba~ ka 1901. - Pro le ter 1:0, Ko lo ni ja - Za dru gar 3:1, Bo rac - Bi le }a nin 3:2, Vr {ac - Rad ni~ ki (K) 2:0, Ko za ra - OFK Ki kin da 1:0, AFK - Bu du} nost 1:3.

1. Vr {ac 6 5 1 0 14:3 16 2. Jed. (NB) 6 5 1 0 18:8 16 3. Ba~ ka (S) 6 4 2 0 11:3 14 4. Ko lo ni ja 6 4 1 1 9:2 13 5. Ko za ra 6 3 1 2 10:6 10 6. Bo rac 6 2 4 0 9:5 10 7. Bi le }a nin 6 3 1 2 7:8 10 8. Pro le ter 6 2 2 2 10:6 8 9. Jed. (BK) 6 2 1 3 11:8 7 10. Bu du} nost 6 2 1 3 6:9 7 11. Rad. (B) 6 2 0 4 11:10 6 12. Ki kin da 6 1 3 2 3:6 6 13. Slo bo da 6 2 0 4 7:14 6 14. Rad. (K) 6 0 2 4 5:11 2 15. Za dru gar 6 0 2 4 5:16 2 16. AFK(-1) 6 0 0 6 4:25 -1

Od prvog minuta doma}i fudbaleri krenuli su ka golu gostiju i posle kornera Vel~anovi} je postigao vode}i pogodak. Gosti iz Lazareva poku{avali su iz kontranapada da priprete, a u 26. minutu Tajdi} je na dodavawe Delibla~anina postigao svoj prvi pogodak. Samo deset minuta kasnije i svoj drugi iz jedanaesterca. Gosti su uspeli golom Popi}a da smawe i ispostavilo se daje to kona~an rezultat ovog me~a jer u drugih 45 minuta mre`e su mirovale.

B. St.

Ba~ ka 1901 - Pro le ter (BK) 1:0 (0:0) SU BO TI CA: Stadion kraj Somborske kapije, gledalaca 150, sudija Davidovi} (@iti{te), strelac Simovi} u 53. minutu. Crveni karton: Puhalek (Ba~ka 1901.).

BA^ KA 1901: Gorjanac 7, Luka} 8, Powevi} 7, [arenac 7, Kopunovi} 7 Popovi} 8 (Bewak 7), Kozo{ 7 (Kulunxi} 7), Petrovi} 7, Puhalek 7, Simovi} 8, Milovac 7.

PRO LE TER: Popovi} 7, Ili} 6 (Luki} 6), [uqagi} 7, Tomi} 7, Mikovi} 6, Babi} 7, Dobri~i} 7 (Raki} 6), Milivojev 6 (Teofilovi} 6), Miok 7, Ivanovi} 6, Mo{esku 6.

Izabranici trenera Zorana Milidraga u 7. minutu imali su {ansu da povedu preko Marijana Mioka, ali je Gorjanac dobro intervenisao. Samo nekoliko minuta kasnije iz brze akcije kre}e Ba~ka, me|utim doma}i golman je {ut Ivanovi}a odbranio. Najboqi pojedinac me~ Jovan Simovi} se razigrao, pro{ao je po desnoj strani i {utirao sa 18 metara i poslao loptu iza golmana Popovi}a. Nekoliko minuta kasnije priliku je propustio i levo krilo Milovac, kada je sa 16 metara poslao loptu pored stative. Gosti su poku{avali da izjedna~e iz prekida ali ~vrsta odbrana Ba~ke je sa~uvala prednost.

S. St.

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

Raspolo`eni `elezni~ari @AK – Di na mo (S) 9:0 (4:0) SOM BOR: Stadion @AK-a, gledalaca 100, strelci: Sabo u 13, Vukas u 18. i 25, Savi} u 43. i 78, Radusin u 53, Raci}- Beri} u 80. i 85. i Maziwanin u 83. minutu. @uti kartoni: Majstorovi}, Karajkov. @AK: Kozlina, Radusin, Sazdani}, Vukeli}, Vukas, ( Gaji} ), Burgi}, Mijatovi}, ( Maziwanin ), Raci} – Beri}, Savi}, Sabo, Orsi} ( Obradovi} ) DI NA MO: Durakovi}, \ani}, ( Karajkov ), Krstin, Krpqan, Mihaqev, Nesvanulica, Vidakovi}, Barunov, Vu~i~evi}, Brkin, Majstorovi}.

M. Jo.

dinstvo), S. Gavri}, Ma. Tomi},Podkrajac i Sjeran (Aleksa [anti}).

JE DIN STVO :Foreti}, Luki},Skok ni},Maq ko vi},Mi ri},@ivkovi}, ^udi}, Barzovski, Stoisavqevi}, Marinkovi} i Pauli}.

ALEK SA [AN TI]:\ur|evi}, N.Tomi},Podkrajac,Ma.Tomi}, Mi. Tomi}, S. Gavri},Sjeran,Z. Gavri},Jelovac,Mili~i} i Trifunovi}.

M. Jo.

Je din stvo – Alek sa [an ti} 1:1 (0:1)

OYACI: Igrali{te OFK Oxaci, gledalaca 150, sudija Aleksi} (Kula), strelci: N. Zec u 13. Arsi} u 45. (iz jedanaesterca) i 78 . Mogu{ u 81. i ]iri} 87. minutu.

OFK OXA CI: Ivanovi}, Marjanovi}, Stojiqkovi}, Jovanovi}, Nikoli}, Arsi}, Stevanovi}( [o{ki}), Mile Zec, (]i-

KO LUT: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Krsti} (Oxaci), strelci: Marinkovi} u 62. za Jedinstvo, a Mili~i} u 31. minutu (jedanaesterac) za Aleksa [anti}. @uti kartoni: Foreti},Skokni}, Stoisavqevi} (Je-

Oyaci - Me ta lac 5:0 (2:0)

KO LUT: Je din stvo - Alek sa [an ti} 1:1, OYA CI: Oya ci - Me ta lac (Som bor) 5:0, SVI LO JE VO: Te re kve{ - Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 3:1, RAS TI NA: Ras ti na - Li par 1:2, SOM BOR: [i ka ra - Pa no ni ja (La li}) 6:1, RU SKI KR STUR: Ru sin Je din stvo (Ri ba re vo) 3:0, SOM BOR: @AK - Di na mo (Son ta) 9:0.

1. Oya ci 5 5 0 0 22:1 15 2. Te re kve{ 5 4 0 1 15:6 12 3. @AK 5 3 2 0 19:3 11 4. Ru sin 5 3 2 0 12:2 11 5. Li par 5 3 1 1 8:6 10 6. A. [an ti} 5 2 3 0 6:4 9 7. Jed. (K) 5 2 2 1 9:8 8 8. [i ka ra 5 2 1 2 8:9 7 9. Du nav 5 1 1 3 8:12 4 10. Ras ti na 5 1 1 3 7:11 4 11. Pa no ni ja 5 1 0 4 7:17 3 12. Me ta lac 5 0 1 4 4:14 1 13. Jed. (R) 5 0 1 4 1:15 1 14. Di na mo 5 0 1 4 1:19 1

ri}),Stojanovi}(Kesi}), Mogu{, Nemawa Zec. OFK ME TA LAC: Eri}, Mandi}, Pani}, Ixipad, Atili} (Horvat), Kqaji}, Nikoli}, Tordi, Dragi}, Blagojevi}, Komazec.

St. Mi ler

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

Pre o kret u na stav ku Pri gre vi ca - Slo ga 4:2 (0:1) PRI GRE VI CA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 250, sudija: Jankovi} (Oxaci). Strelci: Griva u 47. N. Raki} u 53.

Smiqani} u 57. i 61. za Prigrevicu, a Sadovski u 13. i Bjelobrk u 75. minutu za Slogu. @uti kartoni: ]u}a (Prigrevica).

PRI GRE VI CA: Te{i}, D. Raki} (D. Radoj~i}), Todorovi}, Gavrilovi} (Meni}anin), ]u}a, J. Radoj~i}, Vladeti}, Griva, Ostoji} (Mili}), N. Raki}, Smiqani}.

SLO GA: Jezdi}, Bori}, Lovri}, Kova~, Vejin, Svilar, Sadovski, Dra`i}, Batalo (Bjelobrk), Rebi}, Kiti}.

Bio je to susret dva razli~ita poluvremena, u prvom gosti su bili boqi i stekli minimalnu prednost, u nastavku me|utim doma}i su diktirali ja~i tempo relativno brzo preokrenuli rezultat. Nakon toda zadovoqni postignutim stali, ovu okolnost su gosti iskoristili i smawili rezultat.

J. D.

Bo rac - Gra ni ~ar (G) 6:2 (3:0) BA^ KI GRA ^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija: Obradovi} (Kru{~i}).

Strelci: ]uk u 2. i 87. @egarac u 11. ^ankovi} u 23. 52. i 85. za Borac, a Toma{ev u 59. i Timar u 90. minutu (iz penala) za Grani~ar. @uti kartoni: Mitrovi}, Z. Radakovi}, M. Radakovi} (Borac), Stupar, a Stoji~i}, Dubaji} (Grani~ar).

BO RAC: Babi} 8, Mitrovi} 7, Z. Radakovi} 7 (Mrdaq 7), ^ankovi} 9, Kova~evi} 8, Petrovi} 7, M. Radakovi} 8 (Soviq), Jovanovi} 7 (Krneta), Ili} 7, @egarac 9, ]uk 9.

GRA NI ^AR: Milovi} 6, Petri~evi} 6, Stoji~i} 6 ([}eki} 6), Primorac 7, Toma{ev 7, Mili} 6, O`bolt 6, Xebi} 7, Timar 7, Stupar 6 (Dubaji}), \or|evi} 6 (Tomi}).

Derbi kola opravdao je o~ekivawa. Lider se okliznuo na dobro na{timovane `ice li~ke tamburice. Nezadr`ivi tandem ]uk-^ankovi} nokautirao je slabe goste. Najlep{i pogodak postigao je @egarac sa 45 metara.

A. ^i ~i}

Gra ni ~ar (R) - Ku la 1:1 (1:1) RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija: Desnica (Apatin). Strelci: Milo{ Gwatovi} u 18. za Grani~ar, a Bukejlovi} u 15. minutu za Kulu. @uti kartoni: Torbica, Mom~ilovi}, Pavasovi} (Grani~ar), a Bodi{ i An|elkovi} (Kula). Crveni karton: Tapai u 90. minutu (Kula).

GRA NI ^AR: \ur|evi}, Brala, Torbica, Oluji}, Lali}, Mom~ilovi} (Pavasovi}), Vidi}, Milo{ Gwatovi}, @e`eq ([kori}), Marko Gwatovi}, Ko`ul.

KU LA: Vuki~evi}, Tapai, Radulovi}, An|elkovi} (Kosti}), Bodi{, Hirman, Vuja~i}, Dursum, Bukejlovi}, Kukoq, Milo{evi}.

U ravnopravnoj utakmici gosti su poveli preko iskusnog Bukejlovi}a, me|utim doma}i su veoma brzo izjedna~ili rezultat, tada malo ko je mislio da }e to biti i kona~an.

J. D.

Omla di nac (D) - Po let 0:1 (0:0) DE RO WE: Igrali{te Omladinca, gledalaca 200, sudija Vra~ar (Sombor),strelac Stankovi} u 65. minutu, `uti kartoni: Segedi (Omladinac), a Milenkovi} i Popovi} (Polet); OMLA DI NAC: Niki} 7, Tasi} 6, Segedi 5, Lu~ar 6, Stanisavqevi} 6, Veselinovi} 6, Seqakov 6, Savin 7, Krsti} 5 (@ivkov 6), Lazi} 6, Stoj~i} 5 (Miqanovi}).

PO LET: ]eran 7, Jovanovi} 6, Milenkovi} 6, @. Stankovi} 7, Markovi} 7, Mi. Cvetkovi} 7, I. Stankovi} 6 (Stanojkovi} 6), Popovi} 7, Miki} 7 (Zlatanovi}), Bogdanovi} 7, Mili}evi} 6(Ma. Cvetkovi}) U op{tinskom derbiju fudbaleri Poleta iz Karavukova su uspeli zaslu`eno da zabele`e prvu pobedu u ovogodi{wem prvenstvu. Prvo poluvreme je pripalo doma}ima. U drugom poluvremenu slika na terenu se potpuno promenila i gostuju}i fudbaleri su gotovo potpuno preuzeli inicijativu na sredini terena i stalnim napadima ugro`avali gol doma}ina. Iz jednog kornera, najvi{i u skoku je bio {toper Stankovi} i vrlo dobrim udarcem glavom savladao Niki}a.

St. Mi ler

Omla di nac (B) - OFK Mla dost (A) 1:2 (0:1) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 150, sudija: Peri{i} (Srpski Mileti}).

Strelac: \ur|ev u 81. za Omladinac, a Uzelac u 20. i Mar~eta u 71. minutu za OFK Mladost. @uti kartoni: Drezgi}, \ur|ev, Todorovi}, Halas (Omladinac), a Bursa} (OFK Mladost).

OMLA DI NAC: Wegomir, Mari~i}, Drezgi}, \ur|ev, Todorovi}, Tripunovi} (Leri}), Jankovi}, Raco, Jovanovi}, Dujmovi}, Komu{anac (Halas).

OFK MLA DOST: M. \umi}, Kne`evi} (^omi}), Rapaji}, Medi}, Vejin, Jano, Malin, Lemaji}, Basari} (V. \umi}), Uzelac (Bursa}), Mar~eta.

Bila je to vrlo zanimqiva do samoga kraja neizvesna i za ovaj stepen takmi~ewa izuzetno kvalitetna utakmica. Gosti su oba pogotka postigli iz daqine, {utevi su bili veoma precizni.

Omladinac je smawio u fini{u susreta, nakon {uta \ur|eva lopta je okrznula jednog gostuju-

MFL BA^ KA PA LAN KA – DRU GI RAZ RED

Ura gan pro tut wao kroz Sil ba{ Na {a zve zda - Bo rac (O) 0:11 (0:3) SIL BA[: Igrali{te Na{e zvezde, gledalaca 100, sudiaj Jawi} (Gajdobra), strelci: Jovanovi} u 2.

9. i 55. Vranac u 25. M. Jandri} u 50. i 72. Trkuqa u 53. 54. i 56. Stani{i} u 59. i Rami} u 82. minutu. @uti karton: Aleksi} (Na{a zvezda).

NA [A ZVE ZDA: Ga{i} 5, Ferko 5, Dovi~in 5, Latin~i} 5, Pera} 5, Stojanov 6, Ahmetovi} 5, Petrovi} 5, Pejak 6, Tomi} - (Aleksi} 5), Grbi} 6.

BO RAC: Savi} -, Gr~i} 8, Balango 8 (Ze~evi} -), Kopawa 8 (Mandi} -), Vranac 8, Maksimovi} 8, Banovi} 8, M. Jandri} 9, Trkuqa 9 (Rami} 8), Jovanovi} 9, Stani{i} 8.

Jovanovi} je do 9. minuta ve} zatresao mre`u doma}ih dva puta i

SIL BA[: Na {a zve zda – Bo rac (Ob ro vac) 0:11, VI ZI]: Bo rac – Slo ga (Plav na) 3:5, NE [TIN: Ne {tin – Sla vi ja (Bo |a ni) 3:1, MA LI BA^: Mla dost – Vaj ska (Vaj ska) 3:0.

1. Bo rac (O) 4 4 0 0 20:0 12 2. Ne {tin 4 3 0 1 9:6 9 3. Mla dost 4 2 1 1 9:5 7 4. Bo rac (V) 4 2 1 1 11:9 7 5. Vaj ska 4 1 0 3 5:7 3 6. Slo ga 4 1 0 3 9:13 3 7. Sla vi ja 4 1 0 3 5:13 3 8. N. zve zda 4 1 0 3 3:18 3

nagovestio katastrofu doma}ih.

Samo u prvom poluvremenu doma}in se uspeo sa~uvati od stalnih napada gostiju. U drugom poluvremenu igrao je samo jedan tim i to gosti iz Obrovca.

B. Ga ji}

KQA JI ]E VO: Kor dun - Mla dost (Kru {~i}) 1:0, BU KO VAC: Omla di nac - OFK Mla dost (Apa tin) 1:2, RI \I CA: Gra ni ~ar - Ku la 1:1, BA^ KI GRA ^AC: Bo rac - Gra ni ~ar (Ga ko vo) 6:2, DE RO WE: Omla di nac Po let (Ka ra vu ko vo) 0:1, PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - Slo ga (^o no pqa) 4:2, BA^ KI BRE STO VAC: BSK - Haj duk (Sta par) 6:1, SRP SKI MI LE TI]: Za dru gar - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 6:0.

1. Pri gre vi ca 6 5 1 0 18:6 16 2. Bo rac 6 4 1 1 15:8 13 3. Gra ni ~ar (G) 6 4 1 1 17:11 13 4. Mla dost 6 3 3 0 10:2 12 5. BSK 6 3 2 1 15:6 11 6. Za dru gar 6 3 2 1 16:9 11 7. Mla dost 6 3 1 2 9:7 10 8. Omlad. (B) 6 3 0 3 16:12 9 9. Gra ni ~ar (R) 6 2 2 2 8:12 8 10. Kor dun 6 2 1 3 6:14 7 11. Haj duk 6 2 0 4 7:14 6 12. Slo ga 6 2 0 4 8:16 6 13. Omlad. (D) 6 1 2 3 6:6 5 14. Po let 6 1 1 4 10:15 4 15. Ku la 6 0 2 4 6:12 2 16. Rad ni~ ki 6 0 1 5 4:21 1

}eg fudbalera, promenila pravac i odsela je u mre`i.

J. D.

Kor dun - Mla dost 1:0 (0:0) KQA JI ]E VO: Igrali{te Korduna, gledalaca 150, sudija: ^i~i} (Oxaci). Strelac: Stanojevi} u 53. minutu. @uti kartoni: Grujin i Cime{a (Kordun), a Lacko (Mladost).

KOR DUN: Vuleti}, Pavlovi}, [aula, Cime{a, Kr{i}, Stanojevi}, Grujin, @ivkovi} (Pavlica), Zori}, \or|evi} (Stokrpa), Matko (Karas).

MLA DOST: [}epanovi}, Rabrenovi} (Holovati), Sobek, Lacko, Kokot, Arseni}, Poli}, Kili}, Stojanovi}, Ki{juhas, Jerkovi}.

U prvom delu doma}i su imali inicijativu, ali bez rezultata.

U nastavku igra izjedna~ena sa obostranim {ansama, doma}i za nijansu bili spretniji i zabele`ili pobedu.

J. D.

BSK - Haj duk 6:1 (1:1) BA^ KI BRE STO VAC: Igrali{te BSK-a, gledalaca 100, sudija: Vuji} (Kula). Strelci: ^uqak u 27. 68. i 83. N. Bo`i} u 51. i 66. Agbaba u 53. za BSK, a Luki} u 38. minutu (iz penala) za Hajduk. @uti kartoni: M. Bo`i}, Keki}, Kora} (BSK), a Stoj{i}, Bo{kov, Te{i} (Hajduk).

BSK: Keki} 7, Lazi} 7 (Petrli} 7), M. Bo`i} 7 (Bagi} 7), Popovi} 8, Milo{evi} 8, N. Bo`i} 8, Kora} 7, Milanovi} 7 (Agbaba 8), Pelengi} 7, Stani} 7, ^uqak 9.

HAJ DUK: Gatari} 6, Stani~kov 6 (Bo{kov 6), Voli} 6 (Gaj~in 6), J. Lazendi} 6, \. Te{i} 6, M. Te{i} 6, Divjak 7, Jusufi 6, Stoj{i} 7, Luki} 7, Grba 6, M. Lazendi} 6.

Doma}in je do{ao do pobede odli~nom i efikasnom igrom u drugom delu. Ubojiti ^uqak sa tri postignuta pogotka bio je najboqi pojedinac susreta.

A. ^i ~i}

MFL BA^ KA PA LAN KA – PR VI RAZ RED KA RA \OR \E VO: Pro le ter – Kri la Kra ji ne (Ba~ ka Pa lan ka) 4:1, GLO @AN: Bu du} nost – So ko (No va Gaj do bra) 4:1, SE LEN ^A: Kri vaw – Voj vo di na (To va ri {e vo) 1:1, MA GLI]: Ma gli} – Bu du} nost (Pa ra ge) 3:1, DE SPO TO VO: Ba~ ka – Ba~ ki Haj duk (Ba~ ko No vo Se lo) 4:1, KUL PIN: Kul pin – Sla vi ja (Piv ni ce) 2:0.

1. Bu du} n. (G) 5 3 2 0 14:7 11 2. Voj vo di na 5 3 2 0 8:3 11 3. Kul pin 4 3 1 0 8:4 10 4. So ko 5 3 0 2 10:9 9 5. Sla vi ja 5 2 1 2 10:8 7 6. Pro le ter 5 2 0 3 8:9 6 7. Ma gli} 5 2 0 3 7:8 6 8. Ba~ ka 5 2 0 3 9:11 6 9. Kri vaw 4 1 2 1 6:7 5 10. B. Haj duk 5 1 1 3 8:11 4 11. K. Kra ji ne 5 1 1 3 7:10 4 12. Bu du} n. (P) 5 1 0 4 4:12 3

OP [TIN SKA LI GA BE LA CR KVA Ba nat - Omla di nac 2:1, Po be da - Voj vo di na 4:0, Je din stvo - Par ti zan 0:2.

SPORT

dnevnik

17

utorak25.septembar2012.

OP [TIN SKA LI GA TI TEL–@A BAQ

VOJ VO \AN SKA LI GA–ZA PAD

Ubo ji ti Ne boj {a Bawac

Stu den ti sve si gur ni ji

Slo ga – Mi le ti} 0:4 (0:2) LOK: Igra li {te na Si ge tu, gle da la ca 100, su di ja: D. Olah (Ti tel), strel ci: Do ro slo va~ ki u 30. (iz pe na la) i 80. i Ba wac u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo je vi} i Ma |ar (Slo ga), a Ne sto ro vi} (Mi le ti}).

SLO GA: Cve ji} 5, Pa ni} 5, S. Jov ~i} 6, [o fran ko 6 (Var ga), Har di 5, Ra da ko vi} 5 (Jan ki}), A. Jov ~i} 6, Ma |ar 5, To {i} 6, Mi lo je vi} 5, Po po vi} 5 (Pet ko vi}).

MI LE TI]: Slav ni} – Ne sto ro vi} 7, Distl 7, Sto ja nov 7, Ro mi} 7, Li {i} 7 (La zi}), Kla ji} 7, Ba gi} 7, Pav kov 7 (Ba wac 8), Do ro slo va~ ki 8 i Mi lo va ~ev 7.

Za slu `e na po be da kom {i ja iz Mo {o ri na. Ve} u pr vih 45 mi nu ta Mi le ti} je imao ube dqi vo vo| stvo. Mre `u je u 30. mi nu tu na ~eo Do ro slo va~ ki sa pe na la, da bi u fi ni {u su sre ta Do r o s lo v a~ k i i Ne b oj { a Ba wac po sti gli jo{ po je dan gol i ta ko svom ti mu do ne li tri bo da iz Lo ka. Lo ~a ni i po sle pe tog od i gra nog ko la ili 450 mi nu ta jo{ ni su ose ti li slast po be de. @. M.

Obi li} – Ti tel 0:3 (0:2) VI LO VO: Igra li {te Obi li }a, gle da la ca 150. Su di ja J. ]u l um ([aj k a{). Strel c i: Lo~ ki 20, Huc ki 34. ( iz pe na la) i Ko va~ 80. mi nu tu. @u ti kar to ni: Cv. \u ki}, Da. Pa ni} (Obi li}), a \u ri ~i}, M. Pa ji} (Ti tel).

OBI LI]: Ske le xi} 5, W. Pa ni} 6, Do bri} 5, Ter zi} 5, N. Pa ni} 6, K. \u ri} 6, A. Pa ni} 5, Da. Pa ni} 5, M. \u ki} 5 i Z. \u ri} (\ur ko vi}).

TI TEL: \u ri ~i} 7, Lo~ ki 8, V. Mra ~a jac 6, Ko za rev 7, Ko sti} 8 (Du por), Ce te wi 6 ([u {a), Je lin 7, Su bo tin 8, Pa ni} 7 i M. Pa ji} 7 (Ko va~ 7).

U otvo re noj i bor be noj utak mi ci iza bra ni ci tre ne ra Zo ra na Pa vlo vi }a su za slu `e no sti gli do po be de i tri bo da i ta ko uhva ti li pri kqu ~ak za vrh ta be le.

Go sti iz Ti te la ve} u 20. mi nu tu pre ko oma le nog Lo~ kog do la ze do vo| stva od 1:0. U 34. mi nu tu vr lo do bri su di ja Jo van ]u lum iz [aj ka {a do su dio pe nal jer je dan od bram be ni igra~

LOK: Slo ga - Mi le ti} (Mo {o rin) 0:4, VI LO VO: Obi li} - Ti tel 0:3, ^U RUG: Haj duk @SK (@a baq) 0:2, GO SPO \IN CI: Je din stvo - Haj duk (Gar di nov ci) 3:4.

1. @SK 2. Ti tel 3. Haj duk(^) 4. Haj duk(G) 5. Mi le ti} 6. Je din stvo 7. Obi li} 8. Slo ga

5 5 5 5 5 5 5 5

5 4 2 2 2 1 1 0

0 0 2 1 1 0 0 0

0 21:1 15 1 11:5 12 1 7:4 8 2 8:8 7 2 8:9 7 4 10:14 3 4 4:14 3 5 1:16 0

Obi li }a u svom ka zne nom pro sto ru sr ru {io vr lo do brog Su bo t i n a, si g ur n i re a l i z a t or bio je Huc ki. U na stav ku su sre ta re zer vi sta Ko va~ je u 80. mi nu tu po sti gao lep gol. U 80. mi nu tu su di ja ]u lum je dru gi put po k a z ao na be l u ta~ k u.

Mla di V. Mra ~a jac ni je us peo da nad mu dri gol ma na do ma }ih. re a li zu je ka zne ni uda rac, gol man iz ba cu je lop tu u te ren. @. M.

In deks - Sta ni {i} 4:1 (2:0) NO VI SAD: \a~ ko igra li {te, gle da la ca: oko 200, su di ja: Gra o vac (Ru ma). Strel ci: Boj vo vi} u 18, Ne di} u 45. i Ami xi} u 52. i 70. mi nu tu (In deks), Kne `e vi} u 86. mi nu tu (Sta ni {i}). @u ti kar ton: Kne `e vi} (Sta ni {i}).

IN DEKS: Bu za xi ja 7, Bo jo vi} 7, Jo vo vi} 8, Po we vi} 7 (^i ~i} 7), Ro di} 7, Ba ra} 8, Ne di} 7 (Br kqa ~a 7), Zlat ko vi} 8, Go li} 7 (Ami xi} 8), Per vaz 7, Vu ja no vi} 7.

STA NI [I]: Mar ti} 6, Ba ja ji 6 (Maq ko vi}), Kne `e vi} 6, [a ri} 6, Bo ba nac 6, Ja wi} 6, Vra ~a ri} 5 (Cve ti }a nin 6), A. Ja go di}Ku ri xa 6, G. Ja go di}-Ku ri xa 6 (Ne na di} 6), Mu ni `a ba 6, @. Ku ri xa 5.

Haj duk - @SK 0:2 (0:2) ^U R UG: Sta d ion Haj d u k a, gle da la ca oko 300, su di ja: Ma ti} (Ti tel). Strel ci: To pi} u 10. i Po pa di} u 30. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra da no vi} i Plav {i} (Haj duk), a Po pa di} i Ma li xan (@SK). Cr ve ni kar ton: Ra da no vi} (Haj duk) u 45. mi nu tu.

HAJ DUK: Su va ra 6, Sa mo lo vac 5, Le par 6, Bo jo vi} 6, Maj ski 5, Hor wak 6, Plav {i} 5 (Su va jac 5), Ra da no vi}, Bu kvi} 6, [a r i} 5, Mak s i m o v i} 5 (Sre} kov 6). @SK: Do ve dan 7, Osat kov ski 7, To pi} 7, ]o pi} 7, Kne `e vi} 7, Ma li xan 7 (Tr ni ni}), Pe tro vi} 7 (@i va nov), Po pa di} 8, Ha vim 7, Ra ki} 7, Ra {i o van 7 (Ra ji ~e vi}). @a baq ci ma u ^u ru gu tre ba lo je po la sa ta da stig nu do pe te uza stop ne po be de. Is ku stvo ve te ra na Ni na Ha vi ma bi lo je pre sud no kod iz nu |e nog fa u la u 10. mi nu tu, iz ko jeg su go sti pre le pim {u tem pre ko Ni ko le To p i } a sti g li do vo| s tva.

Pred nost go sti ju udvo stru ~io je na is te ku po la sa ta igre naj bo qi igra~ ove utak mi ce ka pi ten go s ti j u Go r an Po p a d i}, {to se is po sta vi lo da je to i ko na ~an re zul tat.

P. Bun da lo

PO TI SKA LI GA

Vu ja no vi} i Go li} pred go lom Sta ni {i }a

Olim pi ja - Slo ga 4:1 (1:0) OROM: [am pion - Tro me |a (Maj dan) 5:2, \A LA: Gra ni ~ar Hor go{ Hi glo (Hor go{) 1:1, POD LO KAW: Haj duk - Je din stvo (Srp ski Kr stur) 4:0, TO TO VO SE LO: Olim pi ja - Slo ga (Osto ji }e vo) 4:1, BA NAT SKO ARAN \E LO VO: Sla vi ja - Ti sa (Pa dej) 0:4.

1. Ti sa 2. Olim pi ja 3. Gra ni ~ar 4. Slo ga 5. Haj duk 6. Hor gos H. 7. [am pion 8. Sla vi ja 9. Tro me |a 10. Je din stvo

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 0 0 1 1

0 17:2 12 0 14:2 12 1 8:3 7 1 9:5 7 1 6:5 7 2 5:9 4 3 8:11 3 3 3:11 3 3 3:12 1 3 1:14 1

se ri ju u li gi, ostva riv {i po be du nad so lid nom eki pom iz Osto ji }e va, ko ja je uspe va la bo qe da pa r i r a u pr v om de l u utak mi ce i po ~et kom dru gog po lu vre me na, dok je ima la vi {e sna ge. Mre `u Mi li ta ro va na ~eo je Fe her u 30. mi nu tu, a pet mi nu ta ka sni je su di ja Alen [e vew ha zi je sa klu pe uda qio tre ne ra go sti ju @iv ka Ze ca.

Ve se li nov je u 60.mi nu tu po ve }ao pred nost do ma }i na, ko je je po tom ubla `io re zer vi sta Vi {wi}, me | u t im, u fi n i { u utak mi ce do iz ra `a ja je do {a la sprem ni ja eki pa do ma }i na.

M. Mi tro vi}

Fo to: D. Iva ni}

In deks je pr vi gol po sti gao po sle pre ki da, sa de sne stra ne is ko sa na ivi ci {e sna e ster ca.

Tra `i li su pe nal zbog star ta od bra ne go sti ju, ali je su di ja iz vu kao pre kid van ka zne nog pro sto ra. Jo vo vi} je od li~ no cen tri rao, Vu ja no vi} je po ku {ao gla vom, gol man je od bra nio, ali je Bo jo vi} sa ~e kao i ta ko |e gla vom, po go dio mre `u. Go sti su pro ma {i li dve ve o ma iz gled ne pri li ke. U 45. mi nu tu lop ta je do {la do Ne di }a, ko ji je po ze mqi bio pre ci zan.

U dru gom de lu, ula skom Ami xi }a, do ma }in je `iv nuo i bio zna ~aj no bo qi. Le va stra na je od li~ no funk ci o ni sa la pa je li ni ja Ba ra}-Jo vo vi}-Zlat ko vi} ne ko li ko pu ta na te ra la pu bli ku na apla u ze.

Ami xi} je po sle pri li ke ko ju je pro pu stio na sa mo po ~et ku, u 52. mi nu tu is ko ri stio gre {ku od bra ne go sti ju, dri blin gom se oslo bo dio ~u va ra i sa oko 16 me ta ra po go dio gol. Po sle gre {ke Ro di }a, u 86. mi nu tu, Kne `e vi} je u{ao u ka zne ni pro stor In dek sa i sa vla dao gol ma na Bu za xi ju.

M. Ko va ~e vi}

gol. Be{ ~a ni su se po tom ma lo tr gli, ali osim go la @.Mi tro vi }a, sa pet me ta ra, ni su mo gli smo }i sna ge da pre o kre nu re zul tat. A, da su Ko la re vi}, ^u pe qi} i Mar ~e ta bi li ma lo sna la `qi vi ji go sti bi do `i ve li i te `i po raz.

J. \or |e vi}

Pr vi maj - Haj duk 2:1 (1:0)

Slo ga - Cr ve na zve zda 4:0 (3:0)

Po cr ve neo tre ner TO T O V O SE L O: Igra li {te u To to vom Se lu, gle da la ca 80. Su d i j a: A. [e v ew h a z i (Osto ji }e vo). Strel ci: Fe her u 30, Ve se li nov u 60, Sa ba do{ u 75. i [o{ u 83. mi nu tu. @u ti kar to ni: Har mat, [o{ (Olim pi ja), Vi da ko vi} i Ba uk (Slo ga).

OLIM P I J A: Ge ~ e, [o t i, Har mat, Ve se li nov, Ko lar, Ko li} (Tot), Te sli}, ^a na di (An dru { ko), Fe h er (Sa b a d o{), ]et ko vi}, [o{.

SLO GA: Mi li ta rov, Ra |e no vi}, Haj nal, Vi da ko vi}, Vi lov ski, Di mi}, Mi ha qev (Mu i xa), Va { tag, Ba u k, Ka s a{ (Vi {wi}), Fen drik (Bu la to vi}).

Eki pa iz To to vog Se la na sta vi la je do bru de bi tant sku

Mi tro vi} 7, Po qak 7, Mu ti} 7, M. Mi tro vi} 7.

Ve li ka `e qa do ma }i na da sa vla da ne po ra `e ne Be ~a ne uro di la je plo dom. Go sti su nad i gra ni i po be |e ni, a us ti nu, ovo ga pu ta, ma lo su po ka za li. Mno go se vi {e o~e ki va lo od wih, pa se mo `e slo bod no re }i da su do ma }i ni, do {li do po be de lak {e ne go {to su o~e ki va li.

Pr vu pra vu pri li ku do ma }in je pre tvo rio u gol. No va ko vi} je pre ci znim {u tem s 17 me ta ra po go dio sa me ra {qe. I u na stav ku opet ista sli ka. Ru mqa ni opet ko ri ste svo ju pr vu {an su.No va ko vi} je upo slio br zog Mar ~e tu, ko ji je na kra ju za o bi {ao i gol ma na, i s 12 me ta ra po sti gao lep

Pre mi nuo po sle utak mi ce Je dan od osni va ~a Pr vog ma ja i du go go di {wi ~lan upra ve, Mi tar Raj ko vi}-Mi ta Be ~e jac (ro |en 1946.), u tre nu ci ma ra do sti zbog tri jum fa Pr vog ma ja na Haj du kom, pao je kao grom po ko {en. Ni br za i nter ven ci ja le ka ra hit ne po mo }i ni je us pe la i fud bal je u Ru mi iz gu bio jed nog od naj ve }eg za qu bqe ni ka u ovaj sport.

Raj ko vi} je igrao fud bal u rod nim Do brin ci ma, a stil we go ve igre pod se }ao je na ne ka da {weg ju go slo ven skog re pre zen ta tiv ca Ra do sla va Be ~ej ca po ko me je i do bio na di mak.

RU MA: Sta dion Pr vog ma ja, gle da la ca 250, su di ja Ra di} (No vi Sad).Strel ci: No va ko vi} u 16. i Mar ~e ta u 48. za Pr vi maj, a @.

Mi tro vi} u 64. mi nu tu za Haj duk. @u ti kar to ni: Ma rin ko vi}, Srem ~e vi}, Kne `e vi}, Jo va no vi} (Pr vi maj), Kri vo {i ja, Mu ti} (Haj duk).

PR VI MAJ: Man di} 8, Ma rin ko vi} 8, Stu par 8, Srem ~e vi} 8, Kne `e vi} 8, Jo va no vi} 9, Ko la re vi} 8 (Ra di}), Spa so je vi} 8 (Ialem pi}), Mar ~e ta 9 (Dra `i} ), No va ko vi} 9, ^u pe qi} 8.

HAJ DUK: Mi ja to vi} 6, Jo va nov 7, Br ki} 7, Su bo tin 7, Mar ja no vi} 6 (Ja go di} 6), Kri vo {i ja 6 (Pe ji} 6), Du bra vac 6 (Bla go je vi} 6), @.

ER DE VIK: Sta dio n Slo ge, gle da la ca 100, su di ja Kan tar (Ba~ ka Pa lan ka).Strel ci: Po va `an u 12. i 53. i Pen do u 16. i 38. mi nu tu. @u ti kar to ni: Si mi ki} (Slo ga), Ste pa no vi}, Sto ji ~i} (Cr ve na zve zda).

SLO GA: Sa vi} 7, Mi lo {e vi} 7 ([a rac), Zec 7, ^o ba no vi} 7, Miq ko vi} 7, Ra i ~e vi} 7, Jo va no vi} 7, Si mi ki} 7 (Ko va ~e vi}), Si me u no vi} 8 ([a ji} 6), Po va `an 8, Pen do 8.

CR VE NA ZVE ZDA: Sa bo 5, La za re vi} 6, Ja ko vqe vi} 6, Duj ko vi} 6, Ba ji} 5, Ste pa no vi} 5 (Ra |en 5), Pe ki} 5 (Mo ra ~a 5), \or |e vi} 6 (Spa so je vi} 6), Sto ji ~i} 5, Vu~ ko vi} 5, Gor da ni} 6.

PLAN DI [TE - ALI BU NAR

@I TI [TE - NO VA CR WA

Ba ri ce - Slo ga 4:1, Gaj - Voj vo di na 1:4, Ja no {ik - Gra ni ~ar 1:2, Na {a Kra ji na - Ba nat 0:0, So lu nac - Lo kve 6:2, Vla di mi ro vac - Cr ve na zve zda 9:1.

Pro gre sul - Te re kve{ 1:3, Po let - Be ga 2:8, Ro ham - Olim pi ja 3:2, 1. ok to bar - Omla di nac 1:2, Bu du} nost - Pro le ter 4:1.

1. Gra ni ~ar 2. Ba nat 3. Vla di mir.

4. Voj vo di na 5. Ba ri ce 6. Lo kve 7. So lu nac 8. N. Kra ji na 9. Ja no {ik 10. Slo ga 11. Gaj 12. C. zve zda

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0

0 2 1 1 1 1 0 3 1 0 0 0

0 0 1 1 1 1 2 0 2 3 4 4

9:3 12 5:0 8 12:6 7 11:7 7 12:9 7 10:7 7 17:14 6 5:3 6 7:7 4 10:10 3 5:17 0 1:21 0

1. Bu du} nost 2. Omla di nac 3. Be ga 4. Olim pi ja 5. Ro ham 6. Pro le ter 7. Te re kve{ 8. 1. Ok to bar 9. Pro gre sul 10. Po let

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 3 2 2 2 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 2 2 2 1 4 4

12:3 12 10:2 12 15:9 9 13:7 6 8:4 6 5:9 6 7:6 3 6:6 3 3:14 0 3:22 0

Er de vi ~a ni su vr lo ra no do {li u vo| stvo. Po sle iz van red nog {u ta Po va `a na s 20 me ta ra. Ski nuo je „pa u ~i nu“, sa go la go sti ju. Pen do je bio okre nut le |i ma gol ma nu Sa bu, br zo se okre nuo i sa sve ga pet me ta ra ga ma ti rao. Isto, je to Pen do, po no vio i u 38. mi nu tu. Po no vo je bio okre nut le |i ma gol ma nu, i opet se br zo okre nuo, i opet za tre sao mre `u.

I u na stav ku do mi na ci ja do ma }i na. Ko na ~an re zul tat je po sta vio Po va `an.U tr ku je s 16 me ta ra po go dio ne bra we nio deo mre `e.

Bu du} nost – Mla dost (T) 1:3 (1:1) MLA DE NO VO: Sta dion Bu du} no sti, gle da la ca 150, su di ja, Gro zda ni} (Ogar), strel ci, Kaj tes u 43. mi nu tu za Bu du} nost, a Se ku li} u 30. i Be ri} u 93. mi nu tu ta Mla dost. @u ti kar to ni, Ba ji} (Bu du} nost), Stan kov (Bo rac).

BU DU] NOST: Ko va ~e vi} 6, Ka ra no vi} 6, [e {um 6 (Ba ji} 6), Bla go je vi} 5, No vak 5, Vig we vi} 5, Mak si mo vi} 5 (Ve ji no vi} 6), Haj ti} 6 ([a to ra -), Ma ri} 6, Me de ni ca 6, Kaj tes 6.

MLA DOST: Sta ni vuk 7, Kri vo ka pi} 6 (Be ri} 7), Na u mov 7, Fi li po vi} 7, [i ja ~i} 7, Sr da nov 7, Stan kov 6, Se ku li} 7 (Vi da ko vi} -), ]uk 7, Ko zo ma ra 7, Gla var da nov 7.

Iz ak ci je ko ja ni je pre vi {e obe }a va la, Mla dost je u 30. mi nu tu po ve la. Se ku li} je pro {ao po le voj stra ni i sa 17-18 me ta ra po red is tr ~a log Ko va ~e vi }a, sme stio lop tu u ugao. Kaj tes je u 43. mi nu tu na kon do da va wa od stra ne [e {u ma sa sve ga ne ko li ko me ta ra, po go dio do wi de sni ugao Su bi }e vog go la i iz jed na ~io re zul tat.

Tek {to je po ~e lo dru go po lu vre me, Fi li po vi} je na kon smu {e ne in ter ven ci je od bra ne do ma }ih, sa se dam-osam me ta ra sme stio lop tu u de sni ugao go la Ko va ~e vi }a i do veo go ste u vo| stvo od 2:1. Dva mi nu ta ka sni je Ma ri} po ga |a pre~ ku, a od mah za tim Kaj tes po ku {a va gla vom, ali ni je bio do i voq no pre ci zan, pa je na kra ju lop ta za vr {i la po red go la u gol-autu..

Ko na ~an re zul tat 1:3, po sta vio je Be ri} u su dij skoj na dok na di. Be ri} je udar cem gla vom, na kon kon fu zi je u od bra ni Mla de no vqa na po go dio gol do ma }ih i po sta vio ko na ~an re zul tat utak mi ce 3:1 za Mla dost.

M. \. Kre me no vi}

Sr bo bran - Cr ven ka 4:1 (1:1) SR BO BRAN: Sta dion [u mi ca, gle da la ca 150,su di ja:Ne ma wa Bo sin(No vi Sad), strel ci:Pe ro vi} u 15, 65 i 75, Tor bi ca u 90. mi nu tu za Sr bo bran, a Su bo ti} u 21. za Cr ven ku. @u ti kar to ni: Ikra {ev,Dra goj lo vi},Tor bi ca,Jo va no vi}(Sr bo bran)Kon ~ar,Mar ti no vi},[u {i lo vi}(Cr ven ka) Igra~ utak mi ce:@ar ko Pe ro vi} SR BO BRAN: Jo va no vi},Tor bi ca,Te {o vi},Te {a no vi} (Bran kov), Vin ko vi},Iva no vi},Dra goj lo vi},Ho do nic ki(Bi je ki}), Pe ro vi}(Sto iq ko vi}), Ikra {ev CR VEN KA: Pa va so vi},Pro da no vi},Kon ~ar,[u {i lo vi},La ti no vi},Vu ji ~i} (Ba ta), Mar ti no vi}(\ur |e vi}), Su bo ti}, [ve qo, Ma le{(Ku zma no vi}), Jo va no vi}.

Fud ba le ri Sr bo bra na za slu `e no su po be di li so lid nu eki pu Cr ven ke i na svoj kon to upi sa li no va tri bo da.Bor ba i po `r tvo va nost do ma }ih igra ~a se is pla ti la, a po seb no se is ta kao tro stru ki stre lac @ar ko Pe ro vi}.

SI VAC: Po let-Omla di nac 2:0, NO VI SAD: Bo rac-Mla dost (BP) 1:0, MLA DE NO VO: Bu du} nost-Mla dost (T) 1:3, NO VI SAD: In deks-Sta ni {i} 4:1, RU MA: Pr vi maj-Haj duk 2:1, SR BO BRAN: Sr bo branCr ven ka 4:1, ER DE VIK: Slo ga-Cr ve na zve zda 4:0, KA]: Ju go vi}-Ba~ ka 2:2.

1. Haj duk 6 2. In deks 6 3. Slo ga 6 4. Mla dost (T) 6 5. Cr. zve zda 6 6. Cr ven ka 6 7. Sta ni {i} 6 8. Sr bo bran 6 9. Ba~ ka 6 10. Pr vi maj 6 11. Po let 6 12. Ju go vi} 6 13. Bo rac 6 14. Omla di nac 6 15. Bu du} nost 6 16. Mla dost (BP) 6

5 5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 1 2 0 0 0

0 0 1 1 0 1 1 2 2 1 1 3 0 3 1 1

1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 2 4 3 5 5

16:4 15 10:3 15 17:5 13 15:9 13 5:7 12 13:8 10 11:1010 9:6 8 5:6 8 7:9 7 8:12 7 7:8 6 6:14 6 3:11 3 2:12 1 3:15 1

Pro tiv ~vr ste eki pe iz Ba~ ke Pa lan ke Ka }a ni su mo ra li da ulo `e pu no tru da, ka ko bi do {li do bo da. Go sti su po got kom Ra do vi }a u 25 mi nu tu sa be le ta~ ke po ve li. Jo{ se ni je ni sti {a la ra dost fud ba le ra Ba~ ke, ~e ti ri mi nu ta ka sni je Ra ki} je upu tio do bar cen tar {ut s de sne stra ne, od li~ no po slu `io sta me nog Sa vi }a, ko ji je sa de se tak me ta ra sa vla dao Bo gu no vi }a.

U na stav ku smo gle da li bo qi fud bal,a bi lo je i vi {e uz bu |e wa.

Sa mo {to je u{ao u igru mla |a ni Sre} ko Ta ni ~i} u 58. mi nu tu po no vo je do veo go ste u vo| stvo. Po sle ovog go la, Ka }a ni su pre u ze li igru, di ki ti ra li o{tar tem po, da bi je dan od naj bo qih igra ~a u re do vi ma Ju go vi }a Mi lan Ra ki} u 72. mi nu tu iz jed na ~io re zul tat.

M. Gr bi}

Bo rac - Mla dost (BP) 1:0 (1:0) NO VI SAD: Igra li {te na Kli si, gle da la ca 200, su di ja V. Va si li} (Srem ska Mi tro vi ca), stre lac: S. Pa pri} u 35. mi nu tu. @u ti kar to ni: \a ko vi}, A. Pa pri}, Ili}, S. Pa pri}, Pet ko vi} (Bo rac), Fa bri, Gru ji}, Sa ve qev, Ra do va no vi} (Mla dost).

BO RAC: Ro mi} 7, Ili} 7, Ra do vi} 7, S. Pa pri} 8, Go sto ji} 7, La zo vi} 6, Pet ko vi} 7, Ku koq 6 (\or |e vi} -, Ve se li no vi} 6), \a ko vi} 7 (Kr wa ji} 7), To mqa no vi} 7.

MLA DOST: Le sov 7, Tri {i} 7, Iko ni} 6, Fa bri 6 (Ra do va no vi} 6), Sa ve qev 7, Ru par 6, Tor bi ca 7, Ka wa 7, Mi la no vi} 7 (Zbu} no vi} 6), Sla do je vi} 7, Gru ji} 6 (Uze lac 7).

No vo sa |a ni su go lom Pa pri }a sti gli do slat kog mi ni mal ca. On je na kon cen tar {u ta To mqa no vi }a pre ci znim udar cem gla vom sa vla dao Le so va. Do kra ja me ~a bi lo je pri li ka na obe stra ne, naj po voq ni ju kod do ma }ih ni je is ko ri stio \a ko vi}, dok su go sti me sto mre `e po go di li sta ti vu, ili su se na pa di za vr {a va li u na ru~ ju gol ma na Ro mi }a.

M. Po.

Po let – Omla di nac 2:0 (1: 0)

SI VAC: Sta dion Po le ta, gle da la ca sto ti nak, su di ja Mi na ko vi} (No vi Sad ). Strel ci: Svr ko ta u 40. i Ra ko ~e vi} u 86. mi nu tu. @u ti kar to ni: Do bri je vi} i Ili} (Po let), Ko va ~e vi} i \u gur di} (Omla di nac).

PO LET: @iv ko vi} -, Ra ko ~e vi} 8, Ze jak 7, Ku li} 7, Do bri je vi} 7, Plav {i} 7 ( Fe mi} -), [e gan 7, Svr ko ta 7, ( Vu ka {i no vi} -), Ba le ti} 7, Ili} 8, Jan ~ev ski 7 Ju go vi} – Ba~ ka 2:2 (1:1) OMLA DI NAC: Ja go di} 7, KA]: Sport ski cen tar Si get. Ili} 6, Ra |an 6, Si mi} 6 ( Me di} gle da la ca 300, su di ja: Joj ki} (No vi -), Qu bo ja 6, Ru smir 6 ( \u gur di} Sad). Strel ci: Sa vi} u 29. i Ra ki} -), \o ko vi} 6, Star ~e vi} 6 (od 65. u 72. mi nu tu za Ju go vi}, a Ra do vi} Da ni ~i} 6 ), Mra ~a jac 6, Ko va ~e u 25. (iz pe na la) i Tan ~i} u 58. mi - vi} 7, Ve si} 6 Fud ba le ri Po le ta su ube le `i nu tu za Ba~ ku. @u ti kar to ni: Bi je li}, Ki zi}, Kne `e vi} (Ju go vi}), li o~e ki va nu i za slu `e nu po be du.

Ini ci ja ti vu, ko ju su ima li to kom Do bri wac, Tan ~i} (Ba~ ka).

JU GO VI]: Kne `e vi} 6, \u ri} ~i ta vog su sre ta, kru ni sa li su sa 6 (Mi qa ni})6, Kla ji} 7, Bi je li} dva go la, dok go sti ni jed nom ni su 7, \e ki} 6, (Ja ko vqe vi}) 6, Ki zi} pri pre ti li gol ma nu @iv ko vi }u.

6, Ge li} 6, (@e pi na) 6, Ra ki} 7, Po ve li su Siv ~a ni u 40. mi nu tu Sa vi} 7, Mi ja i lo vi} 7, Vu ke li} 7. ka da je ka pi ten Svr ko ta sa ivi ce BA^ KA: Bo gu no vi} 7, Ra de vi} ka zne nog pro sto ra sme stio lop tu 6, La }a rak 6, Ra do vi} 7, Ja {o vi} 7, u mre `u ne mo} nog Ja go di }a, da bi Po po vi} 7, Ma ri} 6, (Tan ~i}) 7, ve le maj stor skim po te zom Ra ko ~e Smi qa ni} 6, (Ra do va no vi}) 6, Ni - vi} u 86. mi nu tu po sta vio ko na ~an re zul tat. \. Bo ja ni} ko li} 7, Do bri wac 7, Ter zi} 6.

18

SPORT

utorak25.septembar2012.

dnevnik

EKIPNO PRVENSTVO SRBIJE

SREMSKA LIGA

Spar tak ostao u igri U sedmom kolu Prve lige Srbije u {ahu za mu{karce i `ene, koje se igra u hotelu Grand u Vaqevu, veliki korak napravio je Spartak poraziv{i Crvenu zvezdu, jednog od konkurenata za opstanak u ligi. Me|utim, to ne mora jo{ da bude dovoqno za opstanak jer Spartak ima me~ vi{e pa su svi izgledi, obzirom na to da do kraja i Spartak i Zvezda imaju podjednako te{ke protivnika, da }e pravi ispit biti u posledwem kolu kada igraju sa Radni~kim iz Kragujevca.

Rezultati: 7. kola: Radni~ki (Kragujevac) - Jugovi}(Ka}) 3:3 (Efimenko - Nikoli} remi, Anti} - Lajthajm remi, Barlov - Radlova~ki remi, Marti} - Popovi} remi, Novoselski - Marinovi} remi, Radovanovi} - Roga~

remi), Spartak (Subotica) - Crvena zvezda (Beograd) 3,5:2,5, (Sedlak – Ivkov remi, A. Mastrovasilis - G.M. Todorovi} remi, Na| He|e{i - ^abrilo 1:0, Stankovi} - \uri} remi, Tan~ik – Veli~kovi} 0:1, ^abarkapa - Zaki} 1:0), V[K “Sveti Nikolaj” (Vaqevo) - Metalac Takovo (G. Milanovac) 3,5:2,5, Lasta (Beograd)- Romanti~ari (Beograd) 4:2, , Vodovod (Kragujevac) - Ni{ 3:3. Novosadski [K DDOR slobodan.

Plasman: 1. Novosadski [K DDOR 18 (26,5), 2. Vodovod 13 (22), 3. Lasta 13 (19,5), 4. Jugovi} 11 (19), 5. Ni{ 9 (20(+), 6. V[K “Sveti Nikolaj Srpski” 9 (18,5), 7. Metalac Takovo 8 (20), 8. Radni~ki 7 (20(+), 9. Spartak 6 (19(+), 10. Crvena zvezda 4 (15), 11. Romanti~ari 0 (10,5(+).

De li} od bra nio pe nal Dowi Petrovci - [umar 2:1 (1:0)

Kod {a hist ki wa vo de }i klu bo vi, iako mi ni mal ne, ipak bele`e nove pobede. Rezultati 7. kola: BAS (Beograd) - Rudar (Kosovska Mitro vi ca) 2,5:1,5, [ah mat ni kru`ok (Novi Sad) - Zlatar (Nova Varo{) 1:3, Jelica (Gora~i}i) - Rad (Beograd) 2,5:1,5, Radni~ki (Rudovci) - Jugovi} (Ka}) 1,5:2,5, Po`areva~ki {k - Novosadski {k DDOR 0,5:3,5, Ne stor (Be o grad) slo bo dan.

Plasman: 1. BAS 19 (18(+), 2.

Jelica 16 (17,5), 3. Jugovi} 12 (16(+), 4. Rudar 11 (15,5), 5. Rad 10 (14,5), 6. Novosadski {k DDOR 9 (13(+),7. Radni~ki 6 (10), 8. Nestor 6 (9,5), 9. Zlatar 5 (10,5), 10. [ahmatni kru`ok 4 (10,5(+), 11. Po`areva~ki [K 1 (5).

B. Dankovi}

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Kom {i ja ma u ra {qe Obili} - ^oka 2:1 (0:0) NO VI KNE @E VAC: Stadion Obili}a, gledalaca 150.

Sudija: M. Kantor (\ur|in).

Strelci: Vukovi} u 73. i Radosav~evi} u 88. za Obili}, G. @ivkovi} u 60. minutu za ^oku. @uti kartoni: [oklova~ki, Ra do sav ~e vi}, Vu ko vi} (Obili}), Sarapa i \uza (^oka).

OBI LI]: Pantelin 7, Soklova~ki 7, Ivo{evi} 7, M. Nikolin 7, Feher 8, Jan~i} 7, Radosav~evi} 8, Kri{anov 7 (Mi~evi} -), Vukovi} 8, R. Jevti} 7, Markov 7(J. Jevti} -). ^O KA: Toma{ev 7, Katona 6 (\eri 6), G. @ivkovi} 7, Rudi~ 6, Sarapa 6, Roganovi} 6 (Kraj~o -), \ere 7, @oldo{ 7, S. @ivkovi} 7, Bauk 8, @. Nikolin 6 (\uza 7).

Do sko ra {wi voj vo |an ski liga{ Obili} zabele`io je pr vu po be du, u kom {ij skom derbiju protiv ^oke. Prvo poluvreme je proteklo u jalovoj igri obe ekipe, pri ~emu su vi{e inicijative imali igra~i Obili}a.

Do vo|stva su po~etkom drugog poluvremena do{li su ^okani, kada je iskosa sa leve strane Goran @ivkovi} zatresao mre`u Dra`ena Pantelina.

Izjedna~ewe je usledilo u 73.minutu. Loptu naba~enu iz skra }e nog kor ne ra sa de sne strane koji je izveo Slobodan Radosav~evi}, glavom je Petar Vukovi} prosledio u gol Darka Toma{eva, koji se istakao dobrim odbranama. Tako je u 85.minutu uspeo da mre`u spase pod naletima Marka Nikolina i Radosav~evi}a. ^okani su kapitulirali u 88. minutu, kada je Radosav~evi} iz slobodnog udarca sa 20 metara iskosa sa leve strane neodbrawivo pogodio ra{qe.

M. Mitrovi}

Krivaja - Panonija 3:2 (1:1) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 150, sudija Raukovi} (Subotica), strelci: Pani} u 30. Borenovi} u 63. i Plav{i} u 70. za Krivaju, Pavlovi} u 20. i Sedlar u 60. minutu za Panoniju. @uti kartoni: Mihajlovi}, Sakarxija, Borenovi}, Jovanovi}, Kalu|erovi} (Krivaja), Kalini}, Resanovi} (Panonija). Crveni kartoni: Zagorac (Krivaja), Bo{kovi}, Zeli}, Vislavski (Panonija).

KRI VA JA: Kalu|erovi} 7, Boji} 6 (Borenovi} 8), Mihajlovi} 7 (^voro 7), Dikli} 6 (Zagorac -), Pe{ut 6, Pani} 7, Sakrajxija 7, Jovanovi} 7, ^agaq 8, Vujaklija 7, Plav{i} 8.

PA NO NI JA: Zmijanac 7, Mar~eti} 6, Vislavski 7, Begovi} 6, Pavlovi} 8, Kalini} 7, Resanovi} 7, Na| 6, Sedlar 8, Bo{kovi} 7, Zeli} 6.

S. St.

^antavir - Wego{ 1:0 (1:0) ^AN TA VIR: Stadion ^antavira, gledalaca 300, sudija Kabaji (Subotica), strelac Majoro{ u 39. minutu. ^AN TA VIR: Zari} 8, Udvardi 7,Homoqa 7, G. Me~erik 7 (Sabo 6), Laslo 7, Homoqa 7, Pe}enovi} 7 (Zaboki 6), S. Kelemen 7, Kitanovi} 7, D. Kelemen 7 (Kozma 6), Majoro{ 8.

WE GO[: Marovi} 7, Vu~kovi} 7, Terazi} 7, Uskokovi} 7, Kosanovi} 7, Mrvaqevi} 7, Stani{i} 7 (Pejovi} 6), Gvozdenovi} 7, Niki} 7, Marevi} 7, Ili} 7.

Vi|en je dobar fudbal. ^antavirci su poveli u 39. minutu preko Majoro{a. Gosti su imali {ansu da izjedna~e preko Gvozde-

Ja dran - Ta van kut 2:0, Obi li} - ^o ka 2:1, Ba~ ka (P) - Po ti sje 2:1, Baj {a - Pro le ter 1:0, Kri va ja - Pa no ni ja 3:2, Ba~ ka (M) - Vi no gra dar 1:0, Pre po rod - Ti sa 0:0, ^an ta vir - We go{ 1:0.

1. Pro le ter 2. Kri va ja 3. Ba~ ka(P) 4. Ta van kut 5. ^o ka 6. We go{ 7. Baj {a 8. ^an ta vir 9. Ti sa 10. Ja dran 11. Pa no ni ja 12. Ba~ ka(M) 13. Pre po rod 14. Vi no gra dar 15. Po ti sje 16. Obi li}

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1

1 2 2 1 1 1 2 2 2 2 4 1 3 2 1 1

1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 1 3 2 3 4 4

18:3 12:11 8:8 13:6 13:10 9:6 11:7 12:10 8:7 9:13 17:8 3:13 5:7 9:12 6:15 4:21

13 11 11 10 10 10 8 8 8 8 7 7 6 5 4 4

novi}a u 42. minutu, ali je {utirao pored gola. U nastavku je bilo {anse sa obe strane.

S. St.

Baj{a - Proleter 1:0 (0:0) BAJ [ A: Sta dion Baj {e, gle da la ca 200, su di ja Sa kal (Stari @ednik), strelac O~ena{ u 80. minutu.

BAJ [A: Lacko 7, Tot 7, Budaji 7, Latak 7, Nerac 6 (Duqahi 6), Rahi} 7, Dra{kovi} 8 (Feher 6), Nestorovi} 7 (Nikita 6), @emberi 7, Milutin 7, O~ena{ 8.

PRO L E T ER: \or |e vi} 7, Jokanovi} 7 (Medakovi} 6), M. Stani} 7 (Matkovi} 6), Mali} 7, Panovi} 7, Radi} 7, ^eh 7, Gru{i} 7, R. Stani} 7, Krvavac 7, Demowi} 6 (]ulibrk 6).

Doma}i su do{li do pogotka u 80. minutu preko O~ena{a za 1:0, a gosti su mogli da izjedna~e pet minuta kasnije preko Radeta Stani}a, ali golman Lacko bio na mestu.

S. St.

DO WI PE TROV CI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 200, sudija Vuk~evi} (NovaPazova). Strel ci: R. Pe ji} u 27. i B.Opa ru {i} u 82. za Do we Pe trov ce, a Mi tro vi} u 69. mi nu tu za [u mar. @u ti kar to ni: B. Opa ru {i}, [a {a, Vu~ ko vi} (Do wi Pe trov ci), Z. Mi li ~e vi}, Te o do ro vi}, R. Dra go je vi}, Vra ~e vi}, G. Mi li ~e vi} ([u mar).

DO W I PE T ROV C I: De li} 8, Nikoli} 7, \ali} 7, Ga{parevi} 7, B. Oparu{i} 8, R. Peji}, Mudri} 7 (Vu~kovi} 8), [a{a 7 (Alimpi} 7), N. Oparu{i} 7, ^vorkov 7, Z. Peji} 7 (Bursa} 7).

[U M AR: Vra ~e vi} 9, Z. Mili~evi} 7, [arec 7, Keki} 7, Mitrovi} 7, R. Dragojevi} 7, A. Dragojevi} 7, Maleti} 7 (Obrenovi}), Teodorovi} 7, G. Mili~evi} 7 (Obradovi}), \urkovi} 8 (Jovanovi}).

Bi la je bor be na i za ni mqi va utak mi ca. Gost se ni je {te deo.

Kod re zul ta ta 1:0 go sti ni su is ko ri sti li pe nal. Jo vi ca De li} je ukro tio {ut Bo {ka \ur ko vi }a naj bo qeg po je din ca u go stu ju }em ti mu.

G. Zaki}

Qukovo - Sremac 2:0 (1:0) QU KO VO: Igrali{te Qukova, gledalaca 200, sudija Grbatini} (Ada{evci).Strelci: Dubaji} u 16. i Novakovi} u 72. minutu. @uti kartoni: Dubaji} (Qukovo), Radivojevi}, Ragastovac (Sremac).

QU K O V O: Mi lo {e vi} 8, Tomi} 7, Rodi} 7, Stepanovi} 7, Katari} 8, Nedimpovi} 7, Bjeqac 7, @ivkovi} 9 (Jankovi}), Dubaji} 8, Radanovi} 7, Miladinovi} 7 (Krvavac, Novakovi} 7).

SRE MAC: Uzelac 6, Kova~evi} 6, Rosi} 6, Skopqak 6 (Pe rin), Vra ~ev 7 (Pe ji no vi}), ^ortanova~ki 6 (Ragastovac), Gruji} 6, Stefanovi} 6, Radivojevi} 6, Grujin 5, Babi} 6.

U Qukovu je odigrana lepa i za ni mqi va utak mi ca.Tvo rac prve pobede doma}ina bio je Bogdan @ivkovi}, koji je bio nere{iva enigma, za gostuju}u odbranu.

N. Trkuqa

Sloven (S) - Podriwe 0:3 (0:2) SI BA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 150, sudija Daki} (Vi to jev ci).Strel ci: Vladisavqevi} u 22. i 36. i Jefremi} u 61. minutu. @uti kartoni: B.^iki}, Markovi} (Sloven), \uki}, Kuzmanovi} (Podriwe).

SLO VEN: Ko{uti} 6, B.^iki} 6 (Alempi}), Ma`i} 6, Vukin 6, Markovi`} 6, Kokinovi} 6, Kordolup 6, Mili}evi} 6 (Kari}), Mitrovi} 6, Mihi} 6, Nenadov 6 (N.^iki}).

POD RI WE: Ataj~i} 7, Dobo 7, Sarajli} 6, Pavlovi} 8, Petri} 7, Kuzmanovi} 7, Trivkovi} 7, Jeremi} 7, Vladisavqevi} 8 (Todorovi} ), \uki} 7, Radovanovi} 7.

Od kako je doma}i tim napustio sponzor Milovan Petrovi}, nije zabele`io pobedu, a nadigran je od boqeg rivala.

Prvo je Vladisavqevi} savladao Ko{uti}a s 18 metara, a drugi put je ve{to ugurao loptu u mre`u kada je odbrana doma}ih odbila loptu napamet.

Jeremi} je samo potvrdio pobedu svom timu. Iskoristio je centar{ut Pavlovi}a.

A. Joki}

Grani~ar - Sloven (R) 4:2 (2:0) ADA [ EV C I: Sta dion Grani~ara, gledalaca 300, sudija In|i} (In|ija).Strelci: Ugqe{i} u 22.i 85.i Gruji~i} u 34.i 90.za Grani~ar, Berowa u 47. (iz penala) i 62. minutu za Slo ven. @u ti kar to ni: Ugqe {i}, Ska ka vac (Gra ni ~ar), Vidakovi} (Sloven).

GRA NI ^AR: Ili} 7, Antunovi} 7, Kon~ar 7, Skakavac 8, Pavi} 8, Vukmir 7, Vurdeqa 7 (Jovi} 7), Ugqe{i} 9, Gruji~i} 9, Jawatovi} 7 (Mali}), Stani{i} 7 (Vuji}).

SLO VEN: Ba{i} 5, Mandi} 6, Rokn i} 6 (Petrovi} 6), Milo{evi} 5, Maksimovi} 6, Gruji} 6, Raki} 6 (Vidakovi} 6), An|i} 6, Milojevi} 6, Berowa 7, Peri{i} 6 (Sikirica).

Derbi kola protekao je u odli~nom fudbalu.Ada{ev~ani su poveli sa 2:0 i izgledalo je da }e gost do`iveti ubedqiv poraz jo{ nakon prvog de la. On da je ras po lo `e ni Berowa prvo iz penala a potom i iz igra poravnao rezultat. Onda je ponovo na scenu stu pio ve te ran Mi lo mir Ugqe{i}.On je na majstorski na~in savladao Ba{i}a, {utem s 16 metara.

U po sled wim se kun da ma utakmice Zoran Gruji}i} je iz slobodnog udarca sa vi{e od 35 metara matirao prosto iznena|enog Ba{i}a. B. Ili}

Kupinovo - Rudar 3:0 (1:0) KU P I N O V O: Igra li {te Kupinova, gledalaca 200, sudija Manojlovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Gruji~i} u 9, Nedeqkovi} u 52. i Nikoli} u 79. minutu. @uti kartoni: Petrovi} (Kupinovo), ^oli}, Stepanovi}, Avramovi}, Stojkovi} (Rudar).

KU P I N O V O: Tra vi ca 6, Gruji~i} 7 (Vuki} ), Kalaba 7, Nedeqkovi} 7, \uri~i} 6, Petrovi} 7, Erceg 6 (Nikoli} 7), Vuji~i} 6, Naumov 6, Maho 6, Dra`i} 7 (Kudra ).

RU DAR: Avramovi} 6, Mitrovi} 6 (Stojkovi}), [erval 6, Mrvi~in 6, Ba~i} 6, ^ovi} 6, Gerbec 6, Santra~ 6 (Stepanovi}), Peri} 6 (^ugaq), Risti} 6, Ga}inovi} 6.

ZREWANINSKA PODRU^NA LIGA

Evrogol To mi }a Vojvodina - Napredak (^) 4:1 (3:1) NO VO MI LO [E VO: Stadion Voj vo di ne, gle da la ca 150, sudija Jerinki} (Kikinda), strelci: Bala{ u 8. Nikoli} u 20. (iz penala), Tomi} u 23. Arsenov u 69. za Vojvodinu, a Savi} u 10. minutu (iz penala) za Napredak. @uti kartoni: Ben, Male{ev (Vojvodina), Biki}, Karaka{, Kantar, Je li} (Na pre dak). Cr ve ni karton: Beki} (Napredak).

VOJ V O D I N A: Ba tan ~ev, Ba{tovanov (Male{ev), Horvat, Rati}, Balog (Drmowi}), Bala{, Beri}, E. Mono{tori, Ar se nov, To mi} (Su bo ti~ki), Nikoli}.

NA P RE D AK: Bi ki}, Mu }ibabi} (Tadi}), Kantar, Karaka{, Vujinovi}, ^avi}, [evarika, Jeli}, Cviji} (Popovi}), Gligi}, Beki}.

Bala{ je iskoristio gre{ku odbrambenih igra~a i savladao golamna Biki}a a dva minuta kasnije Savi} je iz opravdano dosu|enog penala izjedna~io rezultat. U 20. minutu drugi penal na me~u za doma}ina realizovao je Nikoli}.

U 23. minutu Tomi} je posti gao evro gol to pov skim udarcem sa 20. metara.

M. S.

Begej - Borac (A) 1:1 (1:0) @I TI [TE: Igrali{te Begeja, gledalaca: 300, Sudija : Tomasev (Zrewanin), Strelci: Suxukovi} u 12. za Begej, a Vujani} u 68. minutu za Borac. @uti katroni :]ulafi}, Kapur, Ni ko li}, Zo ri} (Be gej), Z. Opa~i}, D. Opa~i}, Brakus, Vujani}, Kova~evi}, \uri}, Medi} (Borac).

BE GEJ: Tarana 7, Kapur 6, Grubor 6, Daqevi} 6, Brki} 7, Nikoli} 6 (Zarin 7), Zori} 6, Suxukovi} 7, Ma. Novak 7 (Rada-

kovi}), ]ulafi} 7 (Umi}evi}), Ml. Novak 7.

BO RAC: Medi} 7, Kova~evi} 6, D. Opa~i} 7, Z. Opa~i} 7, Cobor 7 (Lavrwa), Vujani} 7 (Puti}), Brakus 6, Ze~evi} 6 (Samovolac), \uri} 6, Stepanovi} 6, To{kov (7).

Nere{en rezultat je najrealniji rezultat. Doma}in je poveo posle gre{ke veznog reda gostiju. Novak je prona{ao Suxukovi}a koji je pogodio bli`i ugao. U drugom poluvremenu ne{to boqi i agresivniji gosti koji napadaju svim snagama i stigli do izjedna~ewa pogodkom Vujani}a koji je lobovao iskusnog Taranu.

A. Levnaji}

Cr ve na zve zda (VS) - Cr ve na zve zda (RS) 2:0, Voj vo di na (P) - Naf ta gas 2:1, OFK Grad nu li ca - Je din stvo 0:0, Mla dost - Ru san da 4:2, Kra ji na Rad ni~ ki (S) 3:1, Voj vo di na (NM) - Na pre dak 4:1, Rad ni~ ki (Z) - Bo rac (Z) 3:0, Be gej - Bo rac (A) 1:1.

1. Ru san da 2. Be gej 3. Kra ji na 4. Bo rac(A) 5. Mla dost 6. Vojv.(NM) 7. Rad. (Z) 8. C. zve z. (RS) 9. C. zve z. (VS) 10. Rad. (S) 11. Je din stvo 12. Na pre dak 13. Naf ta gas 14. Vojv. (P) 15. Grad nu li ca 16. Bo rac(Z)

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 0

0 2 1 1 1 1 0 0 0 2 1 1 1 0 2 1

1 0 2 2 2 2 3 3 3 2 3 3 3 4 3 5

16:8 14:4 13:9 9:6 9:8 10:10 9:6 15:13 13:15 7:6 15:16 9:12 9:12 10:16 2:8 2:13

15 14 10 10 10 10 9 9 9 8 7 7 7 6 5 1

VI TO JEV CI: Par ti zan-Haj duk (V) 4:1, LA ]A RAK: LSK-Rad ni~ ki (I) 2:2, GO LU BIN CI: Ja dran-Haj duk ([) 3:1, DO WI PE TROV CI: Do wi Pe trov ci-[u mar 2:1, QU KO VO: Qu ko voSre mac 2:0, ADA [EV CI: Gra ni ~ar-Slo ven (R) 4:2, KU PI NO VO: Ku pi no vo-Ru dar 3:0, SI BA^: Slo ven-Pod ri we 0:3.

1. Ja dran 7 2. Gra ni ~ar (A) 7 3. D. Pe trov ci 7 4. Par ti zan 7 5. Slo ven (R) 7 6. LSK 7 7. Ru dar 7 8. [u mar 7 9. Ku pi no vo 7 10. Sre mac 7 11. Rad ni~ ki (I) 7 12. Pod ri we 7 13. Haj duk (V) 7 14. Haj duk ([) 7 15. Qu ko vo 7 16. Slo ven (S) 7

6 5 4 5 3 2 2 3 2 2 2 2 2 2 1 0

1 1 3 0 2 3 3 0 3 2 2 2 1 0 1 2

0 1 0 2 2 2 2 4 2 3 3 3 4 5 5 5

18:7 21:7 23:4 14:7 11:7 8:5 9:9 6:8 6:9 7:9 7:10 10:20 8:13 9:15 4:13 6:24

19 16 15 15 11 9 9 9 9 8 8 8 7 6 4 2

Gruji~i} je prvi iskoristio gre{ku gostuju}e odbrane i sa pet metara je savladao Avramovi}a.Sa iste daqine i Nedeqkovi} je bio strelac.On je glavom sproveo loptu posle ide al no iz ve de nog kor ne ra.

Nikoli} je iskoristio centar{ut i izblizine postavio kona~an rezultat. N. Lon~ar

LSK - Radni~ki (I) 2:2 (2:0) LA ]A RAK: Stadion LSK-a, gledalaca 150, sudija Bawac (In|ija).Strelci: Raji} u 20. i 38. za LSK, a Gruji} u 52. i 93. minutu. @uti kartoni: Raji}, Jovani} (LSK), Stri~evi}, \eveqekaj, Marinkovi}, Grubje{i} (Radni~ki).Crveni karton: Aleksi} (LSK).

LSK: Aleksi} 5, Radulovi} 6, Vukoli} 5, Boji} 6, La|evac -(Andri} 5), Papi} 6, Jovani} 6, Milovan Bosan~i} 6, Raji} 7 (Pani} 5), Milan Bosan~i} 6, Savi} 6 (Mihajlovi}).

RAD NI^ KI: Ivanu{i} 6, Ka}anski 5 (Grubje{i} 5), \eveqekaj 5 (Stankovi} 6), Marjanovi} 5, Guzina 6, Gruji} 7, Borojevi} 6, Erkanovi} 5, Marinkovi} 5, Stri~evi} 6, Kerleta 6.

V. Savi}

Jadran - Hajduk ([) 3:1 (1:1) GO LU BIN CI: Stadion Jadrana, gledalaca 200, sudija Le ki} (Vrd nik).Strel ci: Opa~i} u 43, Samac u 67. i P. Milakovi} u 90. minutu za Jadran, a Stoj{i} u 30. minutu za Hajduk. @uti kartoni: @ivanovi}, Kne`evi}, Petkovi} (Hajduk).

JA DRAN: Stankovi} 6, Dudi} 6, Vunduk 7, Brankovi} 8, Bulatovi} 8 (Malen~i} ), Radenkov 8 (J. Koj~inovi}), I. Milakovi} 8 (Bo{wakovi} 8), P. Milakovi} 8, Samac 8, Peki} 7, Opa~i} 7.

HAJ DUK: Vuka{inovi} 5, Mandi} 6, Vagi} 6, Kne`evi} 6, Nini} 6, Qubinkovi} 6, Mari} 6, Stoj{i} 6 (Jezdimirovi}), Kitanov 6 (Brankovi} 6), Jovi} 6, Petkovi} 6.

Partizan - Hajduk (V) 4:1 (3:0) VI T O J EV C I: Igra li {te Partizana, gledalaca 100, sudija Qubica ^ubrilo (In|ija).Strelci: Petrovi} u 9.i 65, Markovi} u 10.i Tripi} u 24.za Partizan, Toma{evi} u 76. (iz penala) za Hajduk.

PAR TI ZAN: Kuqa 7, Tripi} 7, Samarxi} 7, Todorovi} 7, Bogdanovi} 7 (P. Srbinovski 7), Mili} 7, Markovi} 7 (Vukovi} 7), Jovi} 7, Petrovi} 7, Radovi} 7, \or|i} 7.

HAJ DUK: Jovanovi} 7, Jankovi} 6, Kova~evi} 6 (Toma{evi} 7), Gvero 6, Petrovi} 7, Gavrlovi} 6, \ur|evi} 6, Veteha 7, Stevanovi} 6, Hr~ek 6, D. Raki} 6.

Podmla|eni sastav Hajduka prikazao je na momente dopadqivu igru.A, doma}ini su bili superiorni tokom celog me~a i kona~an rezultat je mogao biti ubedqiviji.

Q. [a{i}

SPORT

dnevnik

utorak25.septembar2012.

NOVOSADSKA LIGA

19

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Mak si mal ni Sa laj ~a ni Ru men ~a ni opet oni sta ri Slavija - Ba~ka 2:1 (1:1) NO VI SAD: Igra li {te Sla vi je, gle da la ca 150, su di ja M. Da {i} (^e re vi}), strel ci: ^o lo vi} u 19. Ran kov u 46. za Sla vi ju, a Le |a nac u 45. mi nu tu za Ba~ ku. @u ti kar to ni: To do ro vi}, ^o lo vi}, Sta ki} (Sla vi ja), Mo ro wac, Le |a nac, Kra vi} (Ba~ ka).

SLAVIJA: Drob wak 7, Jak {i} 7, Ran kov 8, Sta ki} 8, To do ro vi} 7, Pro le 7, Pe ra ti 7, Z. Sta ni {i} 7, J. Sta ni {i} 7, Pa {}an - (Dre ko vi} 7), ^o lo vi} 8 (Dra `i} -).

BA^KA: [tr bac 7, Pa vlov 6, Pi va} 6 (Mi ji} 7), Kra vi} 7, Mo ro wac 6, Tan cik 6, Pe ri {i} 7, Pa {}an 6, Le |a nac 7, Ra de li} 7 (Ra ki ta 6), Ti {ma 6.

NO VI SAD: Sla vi ja - Ba~ ka 2:1, SU SEK: Su sek - Mla dost 1:0, KI SA^: Ta tra - Fru {ko gor ski par ti zan 3:0, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Di na mo 5:2, RA KO VAC: Bo rac - Vi no gra dar 1:0, ^E NEJ: ^e nej - Fu tog 2:4, BA NO [TOR: Pro le ter - Si rig 4:0, ^E RE VI]: Sre mac Be o mal - @e le zni ~ar 1:0 (pre ki nu to, go sti osta li sa 7 igra ~a).

1. Su sek 6 6 0 0 17:1 18 2. Sla vi ja 6 6 0 0 19:6 18 3. Fru {ko go rac 6 5 0 1 21:6 15 4. Fu tog 6 4 0 2 14:10 12 5. Ba~ ka 6 4 0 2 13:9 12 6. Pro le ter 6 3 2 1 20:13 11 7. Ta tra 6 2 1 3 10:10 7 8. ^e nej 6 2 1 3 11:12 7 9. Mla dost 6 2 1 3 7:9 7 10. Fr. par ti zan 6 2 1 3 8:12 7 11. Bo rac 6 2 1 3 8:17 7 12. Si rig 6 2 0 4 6:13 6 13. Sre mac 6 1 1 4 8:14 4 14. Vi no gra dar 6 1 1 4 6:13 4 15. Di na mo 6 0 2 4 6:16 2 16. @e le zni ~ar 6 0 1 5 9:22 1

fi ni {u utak mi ce su di ja Jok so vi} svi rao je naj stro `u ka znu za do ma }i na, ali je Iva ni }ev uda rac gol man Ri bi} efekt no za u sta vio, ali u sle de }em na pa du Ja }i mov ski je sa mo ubla `io po raz.

M. Po.

Proleter - Sirig 4:0 (2:0) BA NO [TOR: Igra li {te Pro le te ra, gle da lac 200, su di ja Zo ri} (No vi Sad), strel ci: ^. Axi} u 42.

Bla go je vi} u 45. Ma ti} u 75. Ko san ~i} u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: \ur |e vi}, Stoj ko vi} (Pro le ter).

PROLETER: Ko va ~e vi} -, Sil ba {ki 7 (V. Stoj ko vi} 7), Ma ti} 7,

7), Sa vi} 9, Cve ti} 8, Kon stan ti nov 7, Da ne ~ek 7, O`vat 9, Vu ko vi} 8, Ko hut 7.

FRU[KOGORSKI PARTIZAN: B. Pe ri} 6, De jan De vi} 6, Bu gar ski 6 (Ba bi} 6), Bo `i} 6, Ka ji{ 6, Vla do De vi} 6, M. Pe ri} 7, Kan tar 6, [i mu li ja 7, Ami xi} 7, Gru bi {i} 6 (Vu ko vi} 6).

Do ma }i su u svim ele men ti ma igre bi li bo qi , od osam sto po stot nih pri li ka is ko ri sti li su sa mo tri ali na kra ju su na gra |e ni apla u zom. Go sti su se la vov ski bo ri li ali su ~e sto i gru bim fa u lo vi ma spre ~a va li ak ci je do ma }i na {to im je su di ja to le ri sao.

P. Palik

Le |a nac {u ti ra na gol Sla vi je

Sa laj ~a ni su na sta vi li sa po be da ma ove je se ni pa na kon tru ima ju sto po stot ni u~i nak. Us pe li su da sa vla da ju so lid nu eki pu iz Be ge ~a.

Do ma }i su pro pu sti li dve sto po stot ne pri li ke pre ko Ran ko va i Fe ra ti ja. Sla vi ja je po ve la ret ko vi |e nim go lom Vla di mi ra ^o lo vi }a iz slo bod nog udar ca. Tre nu tak neo pre zno sti od bra ne Sa laj ~a na do ne lo je iz jed na ~e we, Le |a nac se pri kao od bra ni i sa vla dao Drob wa ka. Na po ~et ku dru gog de la do ma }i su po no vo sti gli do pred no sti. Od li~ nu ak ci ju ve znog re da Ran kov je pri hva tio lop tu na dru goj sta ti vi i sa vla dao gol ma na Be ge ~a na. Do kra ja me ~a go sti su po ku {a li iz pre ki da pre ko Pe ri {i }a da stig nu do re mi ja a sa dru ge stra ne Sla vi ja {i su pro pu sti li tri pri li ke.

M. Po.

\ur |e vi} 7 (^a vi} 7), Vi do vi} 7, Kr sti} 8, Dra `i} 7, \. Axi} 8, Ke li} 8, M. Axi} 7, Bla go je vi} 8 (Ko zar ~i} 6).

SIRIG: Sta ji} 6, Ste fa no vi} 6, Da ki} 6, Di mi tri je vi} 6, Pe ki} 6, R. Va si} 6 (P. Va si} 6), Olu ji} 5, Ra di} 6 (Jo ka -), Jo ki} 6, Ri sta no vi} 5, Spa si} 6, Ka ra ho xi} 6.

Go sti iz Si ri ga sa mo u pr vom po lu vre me nu us pe li su da pa ri ra ju fud ba le ri ma Pro le te ra. Se ri ju le pih go lo va otvo rio je ^e do mir Axi} efekt nim go lom sa pre ko 30 me ta ra.

B. St.

Tatra – Fru{kogorski partizan 3:0 (1:0) KI SA^: Igra li {te Ta tre, gle da la ca 150, su di ja Sta ro vlah (No vi Sad), strel ci: O`vat u 42. i 84. i Sa vi} u 63. mi nu tu. @u ti kar to ni:

Borac - Vinogradar 1:0 (0:0) RA KO VAC: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 150, su di ja Mar ko vi} (Ve ter nik), stre lac Voj no vi} u 66. mi nu tu. @u ti kar to ni: ]e li}, Ber ber (Vi no gra dar).

BORAC: Iva no vi} 8, Osto ji} 7, Pe ri} 8, Ge ra to vi} 7, Ra ti} 7, Ka lup {e vi} 7 (An dri} 6), Ga {pa re vi} 7 (Ma ri ~i} 6), Kne `i} 6 (Stan ko vi} 6), Me sa ro{ 7, Mi la di no vi} 8, Voj no vi} 8.

VINOGRADAR: D. Sto ja no vi} 7, Jo va no vi} 7, Ga vri} 7, Ra di {i} 7, Er bez 7, Vu ~i} 6 (Po po vi} 6), ]e li} 6, Sav ~i} 6, Mi nek ko vi} 6, Sr di} 6, I. Sto ja no vi} 6 (Vu ko vi} 6).

Tra di ci ja ni je iz ne ve ri la ka da su u pi ta wu ova dva ti ma. Ri val -

^enej - Futog 2:4 (0:1) ^E NEJ: Igra li {te ^e ne ja, gle da la ca 100, su di ja: P. Jok so vi} (No vi Sad), strel ci: Zeq ko vi} u 47. Ja }i mov ski u 90. za ^e nej, a ^e ko vi} u 26. Po po vi} u 60. To po li} u 62. Tro ja no vi} u 74. mi nu tu za Fu tog. @u ti kar to ni: Iva ni}, Sa lon ski, Zeq ko vi}, Mi lo {ev (^e nej), Mi ja to vi} (Fu tog). Cr ve ni kar ton: Zeq ko vi} (^e nej). ^ENEJ: Da ra dan 7, Ro gi} 6, Dra gin 7, Zeq ko vi} 7, Pra {ta lo 7 (Kon stan ti nov -), Kr sti} 6 (Osto ji} -), Mi lo {ev 7, Vi lo ti je vi} -, Ku bu ri} 6, Sa lon ski 7, Iva ni} 6, Ja }i mov ski 7.

FUTOG: Ri bi} 8, Ra ki ta 7 (Mat ko vi} -), Vu ko vqak 7 (Ple {i}, Qu bi ~i} -), Buq 7, Mi ja to vi} 7, Li wa~ ki 8, Ko va~ 7, ^e ko vi} 8, Po po vi} 8, To po li} 7, Tro ja no vi} 7.

Fu to `a ni su za slu `e no od ne li bo do ve sa ^e ne ja, jer su na kon mi ni mal nog vo| stva u na stav ku is ko ri sti li gre {ke od bra ne do ma }ih i do {li do ne do sti `ne pred no sti. U

Gu `va pred go lom Ta tre

O`vat, Ko hut (Ta tra) i [i mu li ja (Fru {ko gor ski par ti zan), cr ve ni kar ton De jan De vi} (Fru {ko gor ski par ti zan).

TATRA: Mu ha 7 (Tin tor-), Srn ka 8, Ku qik 7, \a ko vi} 9, (Pa u ni}

stvo tra je ve} niz go di na. Po bed nik se ni je znao sve do 66. mi nu ta ka da Voj no vi} po sti gao efek tan po go dak. Pred kraj go sti su ima li {an su ali se is ta kao Pe tar Iva no vi}.

B. St.

Kadeti

Omladinci

Mla d ost (BJ) Ce ment 4:0, Ju go vi} - Mla dost (T) 3:0, Mla dost (BP) Sla v i ja 3:0, Pro le ter (NS) - Vr bas 1:5, Sr b o b ran Slo ga 5:0, Bu du} nost - Ba~ ka 0:4.

Mla dost (BJ) Ce ment 6:0, Ju go vi} - Mla dost (T) 3:1, Mla dost (BP) Sla vi ja 3:1, Pro le ter (NS) - Vr bas 1:3, Sr bo bran Slo ga 0:3, Bu du} nost - Ba~ ka 0:6.

1. Ba~ ka 2. Vr bas 3. Sr bo bran 4. Mla dost(BJ) 5. Ju go vi} 6. Sla vi ja 7. Mla dost(T) 8. Slo ga 9. Mla dost(BP) 10. Bu du} nost 11. Ce ment 12. Pro le ter(NS)

1. Mla dost(BJ) 4 2. Ba~ ka 4 3. Vr bas 3 4. Pro le ter (NS) 4 5. Slo ga 4 6. Ce ment 3 7. Ju go vi} 4 8. Sla vi ja 4 9. Mla dost (BP) 4 10. Bu du} nost 4 11. Mla dost(T) 4 12. Sr bo bran 4

4 3 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4

4 3 3 3 2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0

0 25:0 22 0 14:3 9 1 13:6 9 1 8:4 9 2 7:6 6 2 6:6 6 2 2:4 4 2 3:7 4 2 4:14 4 3 2:10 3 2 0:7 1 4 1:18 0

4 3 3 3 3 1 1 0 1 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 3 0 1 1 1

0 1 0 1 1 1 2 1 3 3 3 3

17:6 12 13:3 9 9:1 9 14:7 9 6:6 9 5:6 4 5:6 4 3:5 3 4:8 3 10:19 1 2:11 1 4:14 1

Vojvodina – Kabel 1:1 (0:0) BA^ KO GRA DI [TE: Igra li {te u SRC „\or |e Ta pa vi ca Xo ja“. Gle da la ca: 250. Su di ja: Ke xa (No vi Sad). Strel ci: Jo vi} u 58 za Voj vo di nu, a Bog da nov u 65. mi nu tu za Ka bel. @u ti kar to ni: Jak {i}, Ma kaj, Mar kov i Bu ba wa (Voj vo di na), a Za ma klar i Br qak (Ka bel).

VOJVODINA: Vla {ka lin 6, Mom ~i }e vi} 6 (Jo vi} 7), Bi ro 6, Ma kaj 6, La vr wa 6, Bu ba wa 6, Jak {i} 6 (Lo vre -), Pe trov 6 (Mra ki} -), Mar kov 7, Se ku li} 6.

KABEL: \ur kin 6, Ba ri} 6, Ra doj ~i} 6, Bub we vi} 6, Kr sti} 6, Bog da nov 7, Za ma klar 6, Haj di nac 7 (Klin cov -), Se ku li} 7, Mi jin 6, L. Pre ve den 7.

Mom ci sa [tran da ima li su lop tu vi {e u po se du i de lo va li su or ga ni zo va ni je na te re nu, ali je to da le ko od igre ko ju bi tra bao li der da pru `a. Za raz li ku od pr vog de la, ka da su stvo re ne po po lu {an se is pred oba go la, u na stav ku su vi |e ni i po go ci. U tre nut ku ini ci ja ti ve do ma }i na, po sle dru gog uza stop nog udar ca iz ugla Ko va ~e vi }a, pred go lom go sti ju naj vi {e je sko ~io „re zer vi sta“ Jo vi} i gla vom po slao lop tu u mre `u za vo| stvo od 1:0.

Sa mo se dam mi nu ta ka sni je do {lo je do iz jed na ~e wa. Do ma }i su po gre {i li na sre di ni te re na, lop te se do ko pao Haj di nac i u br zoj kon tri pre va rio is tr ~a log gol ma na Vla {ka li na, a Bog da nov je pri hva tio od bi je nu lop tu i sme stio je na pra vo me sto.

Ko li ko god da qu bi te qi fud ba la u Ba~ kom Gra di {tu tra `e uzrok sla bom bo dov nom sal du u su |e wu, svr sis hod ni je bi bi lo da raz lo ge po tra `e u sop stve nim

re do vi ma. Jer, bo do vi se ne od sva ja ju „igrom bez igre“.

V. Jankov

Tvr|ava - Veternik 0:1 (0:1)

BA^: Sta dion Tvr |a ve, gle da la ca oko 200,su di ja:Stu par (No vi Sad),stre lac: Ga ji} u 24. mi nu tu. @u ti ka r to ni: Kr sti}, Vla ji}, Dol ro {ki (Tvr |a va),Ala va wa, Ka ra}, Av du lo vi}, No go, Da {i}, Pe kez (Sla vi ja).

TVR\AVA: Vu~ ko vi} 7, [o mo {i 5, \e na di ja 5, (Vu ko jev ) 6, La za re vi} 5, Ze lin ~e vi} 7,Vig 6, Ku ve qi} 6, Do ro {ki 6 ([e }e rov), Kr sti} 6, Vla ji} 6, Je` 6.

VETERNIK:Atla gi} 7, Ka ra} 6, Pe kez 6, Ala va wa 7, To mi} 7, Da {i} 6, \u ri} 6 (Sta ki}), Av du lo vi} 6, \o ki} 6 (Su r du~ ki), Ga ji} 8, Bje li} 6(No go).

U ve o ma tvr doj utak mi ci go sti su se bo qe sna {li i evro go lom Ga ji }a sa 20 me ta ra u sa me ra {qe po be di li. Igra ~i Tvr |a ve su ne r vo zno u{li u utak mi cu {to im se osve ti lo, jer i iz ide al nih pri li ka ni su us pe li da po go de pro tiv ni~ ku mre `u.

M. Po.

Obili} - Omladinac 1:6 (1:2) ZMA JE VO: Sta dion u re kre a- ci o nom cen tru, gle da la ca oko 150, su di ja Bem ( No vi Sad ), strel ci: Di vjak u 25. za Obi li}, a Pu po vac u 15. i 89, @iv ko vi} u 36. ( iz pe na la ), Ma re {}uk u 74, T. Sa mar xi} u 79. i To mi} u 85. mi nu tu za Omla di nac. @u ti kar to ni: N. Ko bi la rov, Mar ~e ti} ( Obi li}), Ba tar, Ple {a ( Omla di nac ).

OBILI] : \u ro vi} 5 , M.Ko bi la rov 5 ( Di mi tri je vi}), Be li} 5, ]et ko vi} 6, Ro di} 6, Mar ~e ti} 5, @i voj nov 5, Di vjak 5, Gri jak 5, Ili} 5, N. Ko bi la rov 5.

OMLADINAC: Zeq ko vi} 7, N. Sa mar xi} 6, To mi} 6, Ple {a 5 ( Rat kov 6 ), Av di} 6, Bu di mir 6, Ba tar 6 (T.Sa mar xi} 7), To mi} 7 , Pu po vac 7, ]e li} 7 ( Ma re {}uk 7 ), @iv ko vi} 7.

Ste pa nov ~a ni su u kom {ij skom der bi ju pot pu no. Zma jev ~a ni su na po ~et ku mer ~a ima li ne ko li ko le pih pri li ka ali ih ni su is ko ri sti ti. Go sti su po ve li go lom Pu pov ca. De set mi nu ta ka sni je Di vjak po rav na va re zul tat. ^i ni lo se da su se Zma jev ~a ni tr gli iz apa ti je ali po sle gu `ve pred go lom Obi li }a Mar ~e ti} je igrao ru kom, a od li~ ni su di ja Bem je po ka zao na pe nal, ko jeg je @iv ko vi} ru tin ski re a li zo vao.

U dru gom po lu vre me nu Zma jev ~a ni su se pre da li, iz gle da lo je da je dva ~e ka ju kraj utak mi ce, {to su Ste pa nov ~a ni mak si mal no is ko ri sti li i se ri jom go lo va do {li do vi so ke po be de.

L. Ki{

Hercegovac – Borac ([) 2:1 (2:1) GAJ DO BRA: Sta dion Her ce gov ca, gle da la ca oko 200, su di ja Re qi} (Vr bas), strel ci, Sma ji} u 31 i Mar ko Siv ~e vi} u 40. za Her ce go vac, a Sta no je vi} u 15. mi nu tu (iz je da na e ster ca) za Bo rac. @u ti kar to ni, Lu ka~, M. Hr wez, M. Siv ~e vi}, Nov ~i}, S. Hr wez

RU MEN KA: Je din stvo - Sta ri grad 6:1, GAJ DO BRA: Her ce go vac Bo rac ([) 2:1, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - TSK 1:2, FU TOG: Me ta lac-Fu tog - Vr bas 2:0, \UR \E VO: Ba~ ka 1923. - Su tje ska 0:0, BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Ka bel 1:1, ZMA JE VO: Obi li} - Omla di nac 1:6, BA^: Tvr |a va - Ve ter nik 0:1 1. Ka bel 6 4 1 1 13:4 13 2. Su tje ska 6 3 3 0 8:4 12 3. Ve ter nik 6 3 3 0 4:1 12 4. Je din stvo 6 3 2 1 15:10 11 5. Omla di nac 6 3 1 2 11:8 10 6. TSK 6 3 0 3 6:6 9 7. Me ta lac 6 2 2 2 7:6 8 8. Tvr |a va 6 2 2 2 11:11 8 9. Vr bas 6 2 2 2 7:7 8 10. Ba~ ka (\) 6 2 2 2 12:13 8 11. Bo rac([) 6 2 1 3 8:9 7 12. Pe tro va ra din 6 1 3 2 4:5 6 13. Voj vo di na 6 1 2 3 6:8 5 14. Her ce go vac 6 1 2 3 5:10 5 15. Obi li} 6 1 1 4 10:14 4 16. Sta ri grad 6 1 1 4 3:14 4

(Her ce go vac), Pan te li}, Fi li po vi}, Ris, \u ri} (Bo rac).

HERCEGOVAC: Lu ka~ 7, Sma ji} 7 (Kur te{ - ), S. Hr wez 7, \or |e vi} 7, M. Hr wez 7, Ba bi} 7, R. Tri vu no vi} 7, Nov ~i} 8, Ra ~i} 7, Gru ba ~i} 7 (Bje li ca -), M. Siv ~e vi} 7 (B. Vu jo vi} -).

BORAC: Su bi} 7, [ve di} 7, Mi haj lo vi} 6 (Igra ~ev -), Pan te li} 6 (Za ov -), Fi li po vi} 7, Ris 7, Sta no je vi} 7, Ra doj ~i} 7 (\u ri} ), Pru gi} 7, Ze ~e vi} 8, Ro gi} 7.

U iz u zet no za ni mqi voj i ve o ma kva li tet noj utak mi ci, Gaj do bra ni su na kon ve li ke bor be us pe li da stig nu do pr ve po be de u se zo ni.

Po ve li su go sti u 15. mi nu tu. Lu ka~ je u pe ter cu sru {io [ve di }a, a su di ja Re qi} je bez raz mi {qa wa po ka zao na be lu ta~ ku. Sta no je vi} je pre ci zno iz veo ka zne ni uda rac sa 11 me ta ra. Lop ta je po go di la sta ti vu i za vr {i la u de snom do wem uglu go la gol ma na Lu ka ~a.

Sma ji} je iz jed na ~io po rav nao na 1:1, na kon {to je pri hva tio lop tu na cen tru igra li {ta i sa sve ga pet-{est is ko sa sa de sne stra ne po go dio le vi do wi ugao go la go sti ju.

Ko na ~an re zul tat po sta vio je Mar ko Siv ~e vi} u 40. mi nu tu. Na pa da~ do ma }ih je po sle pre ki da i uba ~e ne lop te od stra ne Mir ka Hr we za, lob udar cem sme stio lop tu u mre `u.

M. \. Kremenovi}

Metalac - Vrbas 2:0 (2:0)

FU TOG: Igra li {te Me tal ca, gle da la ca 200, su di ja K. Fa |o{ (Se len ~a), strel ci: Mih. Be ro wa u 15. Ko si} u 40. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko si}, Mir. Be ro wa, Ar da li} (Me ta lac), Bo do wi, Va si qe vi}, Ju {ko vi}, Ma }i `en ski, Sti je po vi}.

METALAC: Je li }i}, Mir. Be ro wa, La ti no vi}, Ka ra no vi}, Ar da li}, Je la ~a, Sta noj ko vi}, Ko si}, Ob ra do vi} (La zen di}), Mih. Be ro wa, Ho bel (So fra win).

VRBAS: Ro ga no vi}, Ju {ko vi}, Re sa no vi}, Sti je po vi}, Va si qe vi}, \u ro vi}, Pe ko vi}, Jo va no vi} (Ga go vi} ), Kir ti, Ma }i `en ski, Bo do wi.

Na kon po be de pro tiv li de ra Ka be la Fu to `a ni su na ple }a ba ci li i eki pu Vr ba sa. Pr vi gol bio je u re `i ji bra }e Mi ro sla va i Mi haj la Be ro we a ovaj dru gi je pre ci znim udar cem sa vla dao Ro ga no vi }a. Do kra ja po lu vre me na Ko si} je na tr ~ao na od bi je nu lop tu i sme stio u mre `u.

M. Po.

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Mo krin ~a ni pro tut wa li Ki kin d om

PODRU^NA LIGA NOVI SAD Pioniri

Jedinstvo - Stari grad 6:1 (3:0) RU MEN KA: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 200, su di ja D. Bo `o ki (Ko viq), strel ci: La lo vi} u 13. Anu {i} u 15. i 71.

Bo {wa ko vi} u 22. i 72. i Ba ki} u 79. za Je din stvo, a Mi la di no vi} u 49. mi nu tu za Sta ri grad. @u ti kar to ni: Bo {wa ko vi}, Anu {i} (Je din stvo), Tri fu no vi} (Sta ri grad).

JEDINSTVO: Jo va no vi} 8, Uzu rov 8, Zer do 8, Ste va no vi} 8, Sa ve qi} 8, Vu le ti} 9, [o tra 8 (Ba ki} 8), La lo vi} 8, Bo {wa ko vi} 9, Mek te ro vi} 9 (^o ba nov 7), Anu {i} 8.

STARI GRAD: Ko {u ti} 5, Bo gu no vi} 5, Tri fu no vi} 5, Mu sa fo vi} 6, Mar ~e ta 5, Ze len 6, Mi ti} 5, Mi la di no vi} 6, Jo vic ki 5 (Ra di} -), Fa mi li} 5, Go sto ji} 5.

Odav no ni je vi |e na ova ko do bra i or ga ni zo va na igra Ru men ~a na. Sve li ni je ti ma tre ne ra ^uq ka su funk ci o ni o sa le, pa je i po red po la tu ce ta go lo va u mre `i Pa lan ~a na re zul tat mo gao bi ti i dvo ci fren. Se ri ju go lo va otvo rio je La lo vi} a za vr {io re zer vi sta Ba ki}. Naj lep {i mo me nat ko ji je po di gao pu bli ku na no ge je dru gi gol Bo {wa ko vi }a, ka da je sa pre ko 20 me ta ra lu ka vim lo bom pre va rio is tr ~a log gol ma na Ko {u ti }a.

M. Po.

Je din stvo - Sta ri grad 5:0, Her ce go vac - Bo rac ([) 2:1, Pe tro va ra din - TSK 1:2, Me ta lac - Vr bas 4:0, Ba~ ka 1923. - Su tje ska 3:1, Voj vo di na - Ka bel 3:1, Obi li} - Omla di nac 0:11, Tvr |a va - Ve ter nik 1:1.

1. TSK 6 6 0 0 21:2 18 2. Omla di nac 6 5 1 0 25:5 16 3. Bo rac([) 6 5 0 1 21:4 15 4. Voj vo di na 6 4 0 2 18:6 12 5. Me ta lac 6 4 0 2 18:8 12 6. Ka bel 6 4 0 2 13:8 12 7. Ve ter nik 6 3 1 2 17:9 10 8. Ba~ ka 1923.

6 3 1 2 12:9 10 9. Pe tro va ra d. 6 3 0 3 18:11 9 10. Tvr |a va 6 2 1 3 5:13 7 11. Vr bas 6 2 0 4 7:18 6 12. Je din stvo 6 1 1 3 8:15 4 13. Su tje ska 6 1 1 4 10:24 4 14. Obi li} 6 1 1 4 10:30 4 15. Her ce go vac 6 0 1 5 2:21 1 16. Sta ri grad 6 0 0 6 4:26 0

@AK - Delija 1:3 (1:0) KI KIN DA: Sta dion „Va {a ri {te”, gle da la ca 200, su di j a Ma t i} (No v i Be ~ ej), strel ci: Va `i} u 40. za @AK, Bar bat u 68. i 86. i D. Si mi} u 77. mi nu tu za De li ju. @u ti kar t o n i: Fu } ak (@AK), N. Si mi} (De li ja). @AK: Ka ra ~o wi, Ada mov, Bla nu {a (Sto ja no vi}), Hor vat, Jan k ov, [i b ul, Fu } ak, Vu jin, Nin ko vi}, Jo ni}, Dra ga nov (Pro li}), Va `i}.

DELIJA: R. Ba dr qi ca, Ne deq kov, Tot, Br da ri}, D. Si mi}, Vi to mi rov, D. Mi la di nov, N. Si mi}, Da. Mi la di nov,

Pe r i { i}, Bar b at (^e l e k e ti}), Iva no vi} (Sta ji}).M. S.

Jedinstvo (BK) Sloboda 7:1 (3:0) BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Sta dion Je din stva, gle da la ca 250, su di ja An dre ji} (Be la Cr kva), strel ci: Ko va ~e vi} u 27. 53. i 55.

Mar ti no vi} u 24. 40. i 67. i Man di} u 70. za Je din stvo, a Tri fu nac u 81. mi nu tu (iz pe na la) za Slo bo du.

JEDINSTVO: Man di} -, Sta na }ev 7, Mar kov 7 (Dap ~e vi} 7), Ba bi} 8 (Man di} 7), Ko va ~e vi} 8, Sta no je vi} 8, Nin ko vi} 7, S. Mar -

KI KIN DA: @AK - De li ja (Mo krin) 1:3, BA [AID: Voj vo di na - Na pre dak (Ba nat ska To po la) 5:0, KU MA NE: 2. ok to bar - Bo rac (I|o{) 1:4, slo bod na je bi la eki pa Po le ta iz Na ko va.

1. De li ja 3 3 0 0 12:3 9 2. Voj vo di na 3 3 0 0 9:1 9 3. Bo rac 4 2 1 1 7:5 7 4. @AK 4 1 1 2 8:7 4 5. 2. ok to bar 3 1 0 2 3:6 3 6. Po let 3 1 0 2 3:8 3 7. Na pre dak 4 0 0 3 2:15 0

ti no vi} 8, B. Mar ti no vi} 7 (]ir ka 7), Zve ka no vi} 8, @u `a 8.

SLOBODA: Mi tro vi} 5, Gru bor 5, \ur |ev5 (\u ka no vi} 5), La ni {ta nin 5 (Aram ba {i} -), Ma li xa 5, Fu }ak 6, Stu par 5, Ga vri lo vi} 6, Tri fu nac 6, Ki ta no vi} 5, Mar ko vi} 5.

M. Sekuli}

20

svet

utorak25.septembar2012.

NE KO LI KO STO TI NA RAT NI KA STI GLO U SI RI JU

UKRATKO Pro test ka mi on yi ja BRI SEL: Kamionxije su ju~e blokirale saobra}ajnice u Briselu, kao znak protesta zbog poja~ane konkurencije iz zemaqa Isto~ne Evrope koja, prema wihovim re~ima, uti~e na pad cene i smawewe standarda rada. Oko 100 kamiona ju~e ujutro se kretalo veoma sporo na prilazima glavnom gradu Belgije, prenosi agencija AFP. Sindikati i udru`ewa kamionxija navode da otvorene granice unutar Evropske unije nisu u skladu sa socijalnim zakonom, kao i da su omele tr`i{te bogatijih, zapadnih ~lanica Unije. Vi{e stotina voza~a se, tako|e, okupilo u Briselu kako bi protestovali zbog lo{ih uslova rada. Pod sloganom „Jednake plate, jednaki poslovi!”, kamionxije su pozvale EU da se obra~una sa nelegalnim praksama putem stro`e kontrole, kao i da obezbedi da wihove kolege iz Isto~ne Evrope dobiju iste plate kao oni u Zapadnoj Evropi.

Eva ku i sa ni zbog po `a ra VA LEN SI JA: Oko 2.000 qudi bilo je primorano na evakuaciju zbog {umskog po`ara u blizini {panskog grada Valensije, dok se vatrogasci bore s vatrenom stihijom. Po`ar je izbio ju~e po podne, vrlo brzo se {ire}i i prete}i selima na pedesetak kilometara od Valensije, na obali Sredozemnog mora, prenela je agencija AFP. Oko 500 vatrogasaca, uz pomo} 27 aviona, nastoji da suzbije po`ar uprkos lo{im vremenskim prilikama, odnosno jakom vetru. U [paniji je u po`arima uni{teno vi{e od 184.000 hektara zemqe, od po~etka godine do sredine septembra, {to je najve}a {teta te vrste u posledwih deset godina, saop{tilo je ministarstvo poqoprivrede.

Kli zi {ta od ne la 33 `i vo ta WU DEL HI: U poplavama i klizi{tima prouzrokovanim obilnim ki{ama na severoistoku Indije `ivot je izgubilo najmawe 33 qudi, na desetine se vodi kao nestalo. Vi{e od milion Indijaca je evakuisano u posledwih sedam dana, saop{tili su indijski zvani~nici. U dr`avi Asam na indijskim obroncima Himalaja, koja se jo{ uvek oporavqa od poplava, osam qudi je izgubilo `ivot i 20 se vodi kao nestalo, dok je evakuisano skoro milion stanovnika od koji su mnogi na{li skloni{te u kampovima ili {atorima pored puteva. U indijskoj planinskoj dr`avi Sikim najmawe 21 osoba je izgubila `ivot u klizi{tima i jo{ osam se vodi kao nestalo, rekao je portparol lokalne vlade A .S. Tobgej. ^etiri osobe su ostale pod zemqom u klizi{tima u dr`avi Aruna~al Prade{ na granici sa Kinom i ju`nim Tibetom, saop{tila je indijska policija.

Ve te ra ni yiha da pro tiv Ba {a ra el Asa da DA MASK, LON DON: Nekoliko stotina muxahedina bori se na strani pobuwenika u gra|anskom ratu u Siriji, pi{e britanski „Gardijan”, navode}i da „put xihada” u ovom ratu vodi preko

Pobuwenicima se pridru`ili muyahedini

Turske, odakle se borci prebacuju na sirijsku teritoriju i, posle kra}e obuke, odlaze u borbu.

Borci su u Siriju stigli iz desetak dr`ava, pa im je pomo} prevodioca neophodna. Svaka jedinica ima svog prevodioca, a borci na prvoj liniji fronta u Alepu govore ~e~enski, taxikistanski, turski, francuski, saudijski dijalekt arapskog.

Me|u wima ima mnogo veterana ratova u Iraku, Avganistanu i Jemenu. ^e~enima je, ~ak, dozvoqeno, da formiraju svoju jedinicu, a sirijski borci muxahedine zovu „turska bra}a”. Muxahedinima, kako se ~ini, nedostaje municija, na {ta se posebno `ale borci iz Libije. Ira~ki veterani su mahom na front do{li kako bi izbegli hap{ewe u svojoj zemqi.

Do{qaci se, tako|e, `ale na nedostatak iskustva sirijskih boraca. „Da se borimo protiv Amerikanaca, do sada bi svi poginuli”, rekao je jedan od wih. „Jasno je da sirijska vojska dobija ovaj rat, ali nemojte to re}i Sirijcima, jer bi im to uni{tilo moral”.

SU KOB STEJT DE PART MEN TA I SI-EN-ENA

Spo ran dnev nik ubi je nog am ba sa do ra VA [ING TON, ATLAN TA: Stejt department saop{tava da je Si-En-En bez saglasnosti porodice, izvestio o postojawu li~nog dnevnika ubijenog ambasadora SAD u Libiji Kristofera Stivensa.

U vesti koju je objavio u svom onlajn izdawu, Si-En-En navodi da se domogao Stivensovog dnevnika ~etiri dana nakon {to je on ubijen 11. septembra u napadu na zgradu ameri~kog konzulata u libijskom gradu Bengaziju. Pored wega, ubijena su jo{ trojica ameri~kih dr`avqana.

Predstavnik Stejt departmenta Fili Rejns, savetnik dr`avne sekretarke Hilari Klinton, izjavio je da je Si-En-En pogazio obe}awe dato porodici da ne}e izvestiti o dnevniku. U `u~nom saop{tewu, on je za potez Si-En-Ena rekao da nema nikakvog opravdawa.

U vesti od subote, Si-En-En je naveo da je iz Stivensovog dnevnika uzeo pojedine podatke i wihovu ta~nost potvrdio iz drugih izvora. Pozivaju}i se na neimenovan izvor blizak Stivensu, Si-En-En je naveo da je ambasador bio zabrinut zbog pretwi po bezbednost u Bengaziju i u posledwe vreme govorio o rastu islamskog ekstremizma i poja~anom prisustvu Al Kaide u Libiji. U sao{tewu od subote, ameri~ka televizijska mre`a je istakla da brani kori{}ewe odre|enih konstatacija iz dnevnika i postavila pitawe „zbog ~ega sada Stejt department napada glasnika” tog podatka. „Si-EnEn prvobitno nije izvestio o

postajawu dnevnika iz po{tovawa prema porodici, ali smo smatrali da u wemu postoje pitawa o kojima treba da se u potpunosti obavesti”, navela je ta medijska ku}a Prema Si-En-Enu, javnost treba da zna zbog ~ega Stejt de-

„^ija je prva reakcija bila da se sa mesta zlo~ina odnese dnevnik ~oveka koji je ubijen zajedno sa jo{ trojicom Amerikanaca koji su slu`ili zemqi, da se on pro~ita, transkribuje i po{aqe u novinarsku redakciju a odatle drugima na ~itawe, a po-

dnevnik

SOMALIJA

Na li sti za li kvi da ci ju 274 po sla ni ka MO GA DI[: Grupa „El [abab”, somalijski ogranak Al Kaide, zapretila je da }e ubiti sve poslanike parlamenta Somalije i saop{tila da je poslanik Mustafa Haxi Malim, koji je likvidiran u subotu, bio prvi na toj listi, javio je AFP „Uspe{na eliminacija Malima bila je akcija muxahedina koji su re{eni da ubiju sve skup{tinske poslanike”, rekao je za AFP jedan od {efova „El [ababa” koji je `eleo da ostane anoniman, dodaju}i da }e wegova grupa „ubiti jednog po jednog” od preostalih 274 poslanika.

Ubijeni poslanik bio je tast biv{eg predsednika [arifa [eika Ahmeda. On je prvi parlamentarac koji je napadnut od kada je, u

avgustu, izabrana nova skup{tina sa 275 poslanika. Prema re~ima svedoka, poslanik je ubijen kada je izlazio iz xamije u ju`nom delu Mogadi{a, gde je bio na ve~erwoj molitvi.Predsednik parlamenta Osman Xavari nazvao je ubice „nemilosrdnima” i naglasio da ovakvi slu~ajevi ne}e pokolebati vladu u ispuwavawu obaveza da slu`i naciji, preneo je Frans pres. Novi somalijski predsednik Hasan [eik Muhamed pre`iveo je napad 12. septembra, samo dva dana nakon {to je izabran na funkciju.

Posle vi{e od dve decenije ratovawa, Somalija se vra}a normalnom `ivotu, s time {to je „El [abab” od frontalnih napada sada pre{ao na izvo|ewe gerilskih, ukqu~uju}i bomba{ke napade.

BELORUSIJA

Iz bo ri ni su bi li fer MINSK: Parlamentari izbori u Belorusiji nisu bili ni slobodni ni fer, saop{tila je posmatra~ka misija OEBS-a.

Ubedqiva pobeda stranke Aleksandra Luka{enka. „Slobodni izbori podrazumevaju da su qudi slobodni da se izjasne, da se organizuju i da zatra`e mandat, ali toga nije bilo tokom kampawe”, navodi se u saop{tewu koordinatora misije OEBS Matea Aleksandar Luka{enko Meka~ija.

Zvani~nik centra za za{titu 110 poslani~kih mesta, kao i da je qudskih prava Viasna Valentin odziv bio 74,3 odsto. Ona je dodala Stefanovi} izjavio je da je poli- da }e se u obzir uzeti samo zvani~cija jutros privela oko 20 mladih ni rezultati izbora i time odbaopozicionih aktivista koji su cila mogu}nost da se razmotre i pratili izbore. Beloruska opozi- rezultati nezavisnih posmatra~a. cija je sino} saop{tila da su i poGlavne opozicione partije su daci o odzivu i rezultati izbora bojkotovale izbore zbog nagovefalsifikovani.

Predsednica {taja izborne prevare i problema Centralne izborne komisije Be- politi~kih zatvorenika, tako da je lorusije Lidija Jermo{ina rekla pobeda dugogodi{weg lidera Alekje ju~e ujutro da je izabrano 109 od sandra Luka{enka bila izvesna.

KINA Ambasador Kristofer Stivens

partment nije u~inio vi{e da za{titi ambasadora Stivensa i drugo ameri~ko osobqe. O pronala`ewu dnevnika, Stivensova porodica obave{tena je u roku od nekoliko sati, a re~ je o svesci u kojoj je rukom ispisano sedam stranica.

Dnevnik je porodici, prema pri~i Si-En-Ena uru~ila tre}a strana. Jedan italijanski zvani~nik je preuzeo dnevnik od Si-En-Ena u Bengaziju na zahtev Stejt departmenta i on je na putu da se dopremi Stivensovoj porodici, navodi Stejt department.

sle toga nazove porodica”, upitao je Rejns.

U telefonskom razgovoru sa Stivensovom porodicom, SiEn-En se saglasio sa wihovim jasnim `eqama i obe}ao da ne}e koristiti dnevnik, niti ~ak dati bilo kakvu naznaku o wemu sve dok se ponovo ne ~uje sa familijom.

Ameri~ki ambasador Xej Kristofer Stivens bio je jo{ `iv kada je grupa Libijaca naletela na wega u zgradi ameri~kog konzulata u Bengaziju, ali da nije bilo nikog ko bi mogao da mu pomogne.

Tu ~a 2.000 rad ni ka fa bri ke aj fona PE KING: U kineskoj fabrici, u kojoj se proizvode delovi za „ajfon 5”, potuklo se oko 2.000 radnika. Tu~a se dogodila u fabrici na severu Kine, koja je u vlasni{tvu „Fox conn Teh no logy Gro up”, i to u delu gde su spavaonice. S obzirom nabrojnost u~esnika tu~e, policija je satima poku{avala da situaciju stavi pod kontrolu. Prema nekim informacijama bilo je anga`ovano ~ak 5.000 policajaca.

Tu~a je po~ela uve~e u spavaonici kada se prvo verbalno sukobilo nekoliko radnika, da bi taj sukob prerastao je u fizi~ki obra~un ~ak 2.000 radnika. Broj uhap{enih za sada nije poznat, ali je oko 40 radnika hospitalizovano. Iz „Fox con na„ su saop{tili da je fabrika zatvorena na najmawe jedan dan zbog istrage, a u woj ina~e radi ~ak 79.000 qudi. To je jedan od najve}ih svetskih proizvo|a~a potro{a~ke elektornike, zapo{qava oko milion radnika na vi{e lokacija u Kini. Fizi~kih sukoba u okviru postrojewa bilo je i ranije, a kompanija je neretko bila u centru pa`we zbog nequdskih uslova rada.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAHMUD AHMADINEYAD Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad o{tro je kritkovao film u kome se ismejava islam, osu|uju}i svaki vid ekstremizma, i rekao da ne vidi da }e pregovori sa Zapadom o nuklearnom programu doneti bilo kakav napredak. On je naveo da je vre|awe proroka Muhameda ru`no i da to nema nikakve veze sa slobodom govora i da problem mora biti re{en u mirnoj atmosferi.

FRANSISKO ALAMAN [panija nije Jugoslavija ni Belgija, i nema ni{ta od zahteva za nezavisnost, poru~io je {panski general Fransisko Alaman nezadovoqnim Kataloncima. „^ak i ako lav spava, ne izazivajte ga, jer }e pokazati surovost dokazanu tokom veka”, rekao je Alaman nakon {to je pri~a o katalonskom pohodu do nezavisnosti posle protesta u Barseloni dobila nastavak u zahtevu za finansijsku nezavisnost od [panije.

AMIR ALI HAJIZADEH Komandant elitne iranske vojske ^uvari revolucije Amir Ali Hajizadeh izjavio je ju~e da bi Iran mogao izvesti preventivni napad ako se Izrael bude pripremao za napad na tu zemqu. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu rekao je, s druge strane, da bi Izrael mogao da napadne iranske neklearne ciqeve i kritikovao stav Baraka Obame da treba dati vi{e vremena sankcijama i diplomatiji.

Se ver na Ko re ja na go ve sti la ras kid s tra di ci jom PJON GJANG: Ne zna se {ta je vi{e iznenadilo stanovnike Severne Koreje, da li to {to su na televiziji videli Mikija Mausa ili mladu i nasmejanu suprugu svog lidera.

Andrej Lankov sa Kukmin univerziteta u Seulu ka`e da je odluka severnokorejskog vo|e Kim Xong Una da poka`e suprugu va`an raskid sa tradicijom, po{to se wegov otac nikad nije tako pojavio.

Mo`da su to kozmeti~ke promene, ali nagove{tavaju da je na istoku ne{to novo. Svi su uvereni da Kimove re~i da }e obezbediti da narod vi{e ne ste`e kai{ zna~e na- Kim Yong Un sa suprugom javu reforme ekonomskog sistema.

U poqoprivredi su ve} donete izvesne reji poznavaoci vide \ang Song Teka, te~u promene. Iskreno priznawe ekonomskih sada{weg lidera. te{ko}a podse}a poznavaoce na Kinu sePark ^an Mo sa privatnog Fakulteta nadamdesetih godina pro{log veka. Sve ~e- uke i tehnologije u Pjongjangu isti~e da je {}a pu to va wa zva ni~ ni ka na re la ci ji novi severnokorejski lider mo`e da povede Pjongjang–Peking pokazuju ko je uzor. Kao zemqu u novom pravcu globalizacije, jer nipokreta~ku snagu reformi u Severnoj Ko- je iz vojske i obrazovan je u inostranstvu.

U toku su dva zajedni~ka kinesko-severnokorejska projekta slobodnih trgova~kih zona. Koliko Pjongjang ekonomski zavisi od Pekinga najboqe se vidi u pograni~nom gradu Dandongu gde prolaze desetine kamiona s kineskom robom. Ipak, Severna Koreja ima i druge uzore. „Severna Koreja je jo{ ranije poslala oko 200 mladih qudi na usavr{avawe u Singapur kako bi se osposobili da posluju ili rukovode poslovima sa stranim investitorima”, ka`e Dragana Mitrovi}.

Severna Koreja je dobila i privatni fakultet na kome se u~i o modernoj tr`i{noj ekonomiji.

Dvadeset ~etiri miliona stanovnika Severne Koreje o~ekuju da se ekonomske reforme, ako ih bude, i ogromno rudno bogatstvo, koje stru~waci procewuju na hiqade milijardi dolara, iskoriste za dobrobit svih, da se promene ne bi zavr{ile samo na „kristijan dior” torbici prve dame.

kultura

dnevnik ЗАВРШЕНО 12. ТАКМИЧЕЊЕ У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Најбољи писац Золтан Дањи, а редитељ Золтан Пушкаш Најбољи писац 12. Драмског такмичења мађарских војвођанских писаца је Золтан Дањи, док је Золтан Пушкаш најбољи редитељ овог такмичења које традиционално на почетку сезоне организује Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз. Друго место међу писцима освојила је Јудит Ференц, а треће Ана Терек. Међу редитељима, друго место припало је Петеру Гемзи, а треће Кокану Младеновићу. Најбољи глумци епизодисти овог такмичења су Ервин Палфи из НП Суботица, и Чила Памер из сенћанског позоришта, док су најбољи глумци у главним улогама Ненад Пећинар из Српског народног позоришта и Силвија Крижан из Новосадског позоришта /Ујвидеки синхаз. Да није само специјалац у категорији Стеријиних награда (а има их две, како подсећају у Новосадском позоришту), већ и у кувању, показао је Арон Балаж у вишечасовном кулинарском ма-

Арон Балаж и Емина Елор у представи „Седам и по”

ратону, током којег је скувао најбољи пасуљ. Друго место припало је Атили Немету, а треће Чаби Ралбовском из НП Суботица.

Премијера „Отела и Дездемоне” Ово позориште већ за данас у 19 сати најављује премијеру „Отела и Дездемоне„, представу независног пројекта коју је режирао Немања Петроње. Отело је Иштван Кереши, а Дездемона Габриела Црнковић. У представи играју студенти Академије уметности у Новом Саду, у класи професора Шандора Ласла. Птице сенке су: Тамаш Хајду, Даниел Хуста, Данијел Гомбош, Роберт Рутонић, Мате Нешић, Золтан Деваи, Борис Кучов, Ђерђ Вираг, Емеше Нађабоњи и Оршоља Цумбил. Како напомињу у позоришту, представа говори о томе да ли „бол, патња, љубав, сећање умиру заједно са човеком, или настављају пут са душом кроз незнане просторе испуњене кишом, земљом, огледалима, водом, сенкама налик на птице...просторе кроз које су милијарде већ прошле а нико се није вратио, није могао, није хтео, наставио даље...“ - Једини текст који се појављује у представи, никада изговорен у Шекспиру, сада долази касно, када је све већ учињено, обављено, долази да спаљује сада када и сећање на прво попијено млеко пече. Место где камење лети, где је и перје и паучина на земљи... тешко од греха – речи су редитеља ове представе Немање Петроњеа.

У ПОЗОРИШТУ „КЕРЕМПУХ”, У РЕЖИЈИ ОЛИВЕРА ФРЉИЋА

„Госпођа министарка” у Загребу У позоришту Керемпух у Загребу у суботу је одржана премијера „Госпође министарке„, најпознатије комедије и увек актуелног дела српског књижевника Бранислава Нушића, којом почиње сезона у том позоришту. Редитељ Оливер Фрљић режирао је представу у којој хрватски глумци, односно глумци који су рођени у Хрватској, као Богдан Диклић, говоре српским језиком, на коме је комедија и писана, али је, како би указао на апсурдне полемике о хрватском и српском језику, поставио титлове на којима публика изговорене улоге може да чита на хрватском. „Публика ће моћи да разуме Нушићев језик без обзира како се он зове”, рекао је Фрљић, раније додавши да, „као што се Крлежа у Београду игра на језику на коме је писао, тако ће се Нушић играти у Загребу, без обзира на вештачки створене језичке баријере”. Елизабета Кукић игра насловну улогу, а осим Диклића глуме и Костадинка Велковска, Миа Беговић, Линда Бегоња и други. Драматург представе је Дора Делбјанко, адаптацију хрватске варијанте урадила је лингвисткиња Сњежана Кордић која је због својих ставова о језику на удару језичких десничара, а сценографкиња и костимографкиња је Сандра Деканић. За добар део гледалаца титлови су били додатни повод да гледају представу, а неки и да се подсете филма Срђана Драгојевића „Ране„ који је с хрватским титловима и називом „Озљеде„ приказиван крајем 90-их, али и на тражење ТВ кућа да титлују српске филмове јер их публика не може разумети. (Танјуг)

Током такмичења испољен је изузетан спортски такмичарски и ведри позоришни дух, наводе у Новосадском позоришту и додају да је тако било на све три сцене, а и у дворишту где су се крчкала три пасуља. Новосадско позориште радовало се сусрету са колегама из других позоришта и наградама које су додељене током славља. Према гласовима публике, најбољи глумци протекле сезоне били су поново Емина Елор и Арон Балаж, док су најбоље епизоде остварили Агота Силађи и Тамаш Хајду. Награду „Иза кулиса„, која се додељује раднику Новосадског позоришта који није директно на сцени, припала је секретарици Марији Берчек. И ове године, према добром старом обичају, вредну технику позоришта управник Шандор Ласло наградио је гајбом пива. Н. Пејчић

utorak25.septembar2012.

21

46. БЕОГРАДСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ТЕАТАРСКИ ФЕСТИВАЛ

Боја на црно-белом телевизору Максим Горки, Деца сунца, Иво ван Хове, Тонелгроеп, Амстердам Не само гран пријем, него и метафором из наслова ретко постављаног, слободно се може рећи и запостављеног драмског дела Максима Горког, могла би се наградити представа „Деца сунца“, коју је у амстердамском Тонелгроеп режирао Иво ван Хове, јер на 46. Битефу није било представе у којој су тако супериорно обједињени сви класични театарски захтеви, а да проваљују у типично битефовску парадигму позоришта нових тенденција, ако ништа друго, оно због фантастичног сензибилтета спрам тек савладаног тренутка у реалности. Само, ту титулу, на првом месту редитељ и глумци, освајају без иронично комичног и помало циничног облака Максима Горког, који је том синтагмом желео да подрије позиције сваког идеализма и вере у бољитак, кад они долазе из већ повлашћених позиција доброг одгоја, културе и образовања имућних. Баш као што је Горки радњу драме из 1905. померио уназад, како не би упадала у очи директна веза са првим покушајима бољшевичке револуције, као што је за главне ликове изабрао аполитичне, асоцијалне људе – самозаљубљене научнике, уметнике, буржује, алкохолисане раднике, тако је и Иво ван Хове у ненападној актуелизацији њих све гурнуо у неку атавизирану савременост, неодређену и неодредиву из једноставног разлога што је и таква довољна за генералну дијагнозу – људи су усамљени, људи су гладни и требало би да нам их је жао,

уколико их се већ не гадимо. Али, они који мисле да је све под контролом и да ће неометано моћи да наставе свој научни рад на напретку и развитку, грдно се варају, јер баш као што каже народна – сила бога не моли. А та сила на крају ће провалити у мирну и сређену кућу хемичара Протасова и његове сестре Лизе, у којој је и неред креативан, јер га чине сталне посете богаташице Меланије, до ушију за-

љубљене у „свет(л)ог“ Протасова, чија жена Јелена, пак, пажњу налази код сликара Вагина... Ту се расправља о смислу човечанства, уметности, љубави, брака, родне равноправности, родитељства, свако жели да се оствари до максимума, а кад постаје јасно да то не иде, све се руши са заглушујућим треском, док остаје да одзвања „What a Wonderful World“, али од Рамонса, а не Луиса Армстронга. Он је само слика на црнобелом тв екрану. Задивљујуће је с колико значењске животоворности Горки пише своју драму, како карикатуралним, не карактерним портретима, своје јунаке спасава баналности, како их обавије дубином чак и кад је све равно. Да тај доживљај није могућ само у језику, маестрално показује Иво ван Хове са екипом глумаца толико убедљивих да човек пре помисли да су нашли портал у неку другу димензију, него да су део овог света, неког позоришног пројекта. На крајње неупадљив, под велом да је неприметан, самим тим још већи, холандски редитељ Горког промовише у писца који је раме уз раме са Чеховом, а Халину Реијн (Лиза), Јакоба Дервига (Павел Протасов), Вима Опбрука (Димитриј Вагин), Крис Нитвелт (Меланија) и све друге актере, у планетарне, ма галаксијске суперзвезде. Игор Бурић

У ГАЛЕРИЈИ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ ПОКЛОН ЗБИРЦИ РАЈКА МАМУЗИЋА

ПРИЗНАЊЕ ЗА ПРИЧУ „ИЗЛАЗАК”

Изложба графика Биљане Вуковић

Марчетићу Андрићева награда

У Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића вечерас у 19 часова се отвара изложба графика Студеница ауторке Биљане Вуковић. У тематском смислу, већ дужи низ година код Биљане Вуковић је присутно континуирано бављење моти-

ције основних конструктивних елемената и ритмова слике. Идеја обухвата и визуелизације простора, те транспоновање његовог стварног изгледа у графички сукобљавањем линеарних, светлосних и колористичких ритмова и површина. Графичарка овим делима не жели да прикаже

уметности у Београду, за предмете Графика и Цртање. Од 2007. до 2010. је била руководилац Центра за графику и визуелна истраживања при Факултету ликовних уметности у Београду. Члан је савета Међународног ликовног саборовања у Вишеграду од 2000. године, у оквиру којег орга-

Књижевнику Миловану Марчетићу додељена је Андрићева награда за 2011. за причу „Излазак„ објављену у ‘’Књижевном листу’’.Одлуку, већином гласова, донео је жири у саставу председник Слободан Владушић, Михајло Пантић и Александар Гаталица, размотривши збирке приповедака и периодику из 2011.

- Прича Милована Марчетића ‘’Излазак‘’ издвојила се из прошлогодишње сразмерно богате и вредне приповедачке продукције необичним, уметнички сугестивним транспоновањем наше непосредне стварности - наводи се у саопштењу жирија.- Блиско неким Андрићевим настојањима да се одговори на изазове доба у којем је живео, Марчетић је исприповедао причу из необичне, го-

тово изненађујуће преспективе, функционално упосленим језиком и са немалом снагом истинске алегорије. Марчетић је рођен 1953. у Приједору. Био је главни уредник у ‘’Књижевној речи‘’, главни уредник часописа ‘’Реч и књижевност‘’, оснивач и главни уредник ‘’Београдског књижевног часописа’’. Студирао је Општу књижевност с теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Пише поезију и прозу. Председник је Управног одбора Српског књижевног друштва. Објавио је књиге ‘’Дан двадесет хиљада паса‘’ (1982), ‘’Начини ишчезавања‘’ (1986), ‘’Без имена, без лица‘’ (1990), ‘’Животи песника‘’ (1996)..

У МАНАСТИРУ РАВАНИЦА У ВРДНИКУ

Дан Милице Стојадиновић Српкиње

вима пејзажа око манастира Студенице, упорно и узастопно враћање на мотиве места у чијем је средишту овај стари средњевековни споменик и духовни центар. Експресивност, енергија и латентна визибилност радова насталих на лицу места или касније у атељеу, недвосмислено указују да се не ради о пуком варирању исте теме, већ да је у питању један дубљи ниво доживљаја и фасцинације. Контраст се на графикама Биљане Вуковић препознаје као доминантно структурно начело организа-

реалистичку слику предела, већ да нагласи само њој видљиву и битну суштину, карактерне црте и атмосферу одабраног места/мотива као повода креативном чину - указују организатори изложбе. Биљана Вуковић је рођена у Београду 1949. године. Графички одсек Факултета ликовних уметности је завршила 1973, a постдипломске студије графике 1975. године код професора Миодрага Рогића. Од 1984. године је редовни професор на Графичком одсеку Факултета ликовних

низује и води Међународну графичку радионицу. Била је на челу Организационог одбора Првог међународног тријенала графике у Београду, 2011. године. Од 2001. је уметнички селектор за интернационалне уметнике у Ликовној колонији Студеница. До сада је приредила 45 самосталних изложби у земљи и иностранству. Учествовала је на више од три стотине домаћих и иностраних колективних изложби. Изложба ће бити отворена до 15. октобра.

У манастиру Раваница у Врднику одржана је по други пут манифестација Дан песникиње Милице Стојадиновић Српкиње, у организацији Епархије сремске, Културног центра „Карловачка уметничка радионица“ и Малог историјског друштва из Новог Сада. Код споменика Милици, у порти манастира Раваница, уз благослов eпископа сремског Василија, поздравне речи др Драгана Станића, председника Матице српске, академика Зорана Ковачевића, председника Огранка САНУ у Новом Саду и Живорада Ајдачића, генералног секретара КПЗ Србије, стихове Милице Стојадиновић Српкиње казивале су Гордана Ђурђевић – Димић, првакиња драме Српског народног позоришта и Биљана Ђуровић, драмскa уметница из Београда. У музичко –

сценском делу програма учествовали су Сузана Шувакови – Савић, првакиња опере Народног позоришта у Београду, Иван Јовановић и Јелена Михаиловић. Одржана је промоција књиге Славка Вејиновића, управника Вукове задужбине „Задужбинство код Срба“, а о књизи су говорили Зоран Колунџија, др Драго Његован и аутор. О Милици су беседили и казивали своје стихове Даница Вујков (Беседа о Милици), Милован Витезовић, Предраг Бањеглав, Перо Зубац и ученици Основне школе „Милица Стојадиновић Српкиња“ из Врдника.Уручена је новоустановљена Награда „Венац Врдничке Виле“ за изузетна достигнућа у очувању и развоју српског књижевног језика, добитницима: Даници Вујков, Миловану Витезовићу, Драгану Мраовићу и Пери Зупцу.

22

lekar

utorak25.septembar2012.

dnevnik

Crno gro`|e ~uva srce

no Vo U aPo TE Ka Ma

Sprejom protiv kijawa i svraba a na{im prostorima aler gi je po ga |a ju 25 do 30 odsto stanovni{tva, a od tog broja polovina su deca.Polenska kijavica je naj~e{}i vid alergije koja se javqa kod pribli`no troje od deset qudi , s tim da se svake godine broj obolelih pove}ava.Neprestano kijawe, svrab, curewe iz nosa, svrab i suzewe o~iju predstavqaju ka rak te ri sti~ ne simp to me alergije na polen .

Jako je va`no da osobe osetqive na polen pre pojave sezo ne po le na pre du zmu pre ventivne terapijske mere u konsultaciji sa lekarom. U svetu se kao preventivna za{tita od alergija na polen, pra{inu, griwe i `ivotiwske dlake od strane lekara alergologa preporu~uje upotre ba na zal nog spre ja ko ji sadr`i prirodnu pra{kastu

N

rojni dokazi pokazali su da polifenoli prisutni u vinu imaju blagotvorno delovawe na zdravqe srca. U novoj studiji, istra`iva~i s Universita u Londonu poku{ali su da utvrde da li gro`|e sa svojim komponentama ima za{titno delovawe na srce. Rezultati istra`ivawa dali su potvrdan odgovor. Polifenoli iz gro`|a, koji se nalaze i u vinu, resveratroli, antocijani, katehini i kvercetini, deluju na dva na~ina: sakupqaju i inaktiviraju slobodne radikale te redukuju

B

Kli ni^ Ki do Ka za no

nusprodukte oksidacije. Tako|er je pokazano da konzumirawe gro`|a poboq{ava protok krvi i kapacitet srca te smawuje obim uni{tenog tkiva nakon sr~anog udara. Ovim rezultatima istra`ivawa su pobijena neka ranija verovawa da sve`e gro`|e i vino nemaju jednako dejstvo na zdravqe srca. Godinama su istra`iva~i tvrdili da je umerena konzumacija alkohola,

a posebno crnog vina, dobra za srce. Posledwe istra`ivawe pokazuje da gro`|e mo`e imati isto delovawe.

Uz to gro`|e sadr`i i brojne vitamine, kao {to je viramn C, a wegova opna blagotvorno deluje na rad creva, pa su sve to razlozi koji navode da ovo vo}e u jesewim danima treba jesti svaki dan.Osim {to osve`ava, gro`|e se u narodnoj medicini uzima za ~i{}ewe krvi, uklawawe masnih naslaga iz tela kao i za le~ewe upalnih procesa organizma za varewe. Delotvoran je i u uklawawu reumatskih pote-

{ko}a i ko`nih alergija. Sadr`i 20 odsto {e}era, pa je i energetski vredna namirnica. Zbog razli~itih antioksidanasa koje sadr`i, ima sna`an efekat protiv bakterija i virusa.Tezge na pijacama pune su gro`|a. I belo i crno gro`|e obiluje sastojcima koji poma`u u o~uvawu zdravqa, ali lekari ipak prednost daju crnom gro`|u jer wegova opna sadr`e fenolne materije {to mu daje tamnu boju. Gro`|e treba oprati neposredno pre jela, a kako bi se o~uvalo sve`im, vaqa ga dr`ati u plasti~noj kutiji u fri`ideru.

J. B.

NA SA LE ZE Al lergy brzo i efikasno smawuje intenzitet kijawa, zapu{enost, curewe i svrab nosa, suzewe o~iju. celulozu. Aplikovana celuloza u obliku finog praha dolazi u kontakt sa sluzoko`om nosa i `drela, i obla`e nazalne puteve - formiraju}i film u obliku providnog gela, to jest nepropusnu bari je ru za aler ge ne.Na s a l e z e Al lergy ne sadr`i kortikosteroide i antihistaminike ve} je potpuno prirodnog sa-

Stres na poslu pove}ava rizik od infarkta so be ko je do `i vqa va ju stres na po slu su pod 23 od sto ve }im ri zi kom od in fark ta, ne go one ko je ne ra de u stre snom okru `e wu, uka zu je ve li ka bri tan ska stu di ja. Stru~ wa ci lon don skog Uni ver zi tet skog ko le xa su spro ve li me ta-ana li zu tri na est stu di ja, oba vqe nih u se dam ze ma qa (Dan skoj, Fin skoj, Ho lan di ji, [ved skoj, Bel gi ji, Bri ta ni ji i Fran cu skoj) iz me |u 1985. i 2006. go di ne. U svih tri na est stu di ja pri me wen je isti pri stup is pi ta ni ci ko ji ni su bo lo va li od ko ro nar nih sr ~a nih bo le sti su pr vo in ter vi ju i sa ni, a po tom je wi ho vo zdra vqe pra }e no to kom 7,5 go di na u pro se ku. Stu di ja ma je ukup no bi lo ob u hva }e no 197.473 qu di, od ko jih je 30.214 pri ja vi lo da je iz lo `e no stre su na po slu, od no sno da su pre op te re }e ni, pod vre men skim pri ti skom ili da ima ju ma lu slo bo du od lu ~i va wa da od lu ~u ju o ono me {to ra de. To kom pe -

O

ri o da pra }e wa is pi ta ni ka je re gi stro va no ukup no 2.356 slu ~a je va in fark ta, bi lo s fa tal nim, bi lo s po voq nim is ho dom.

Utvr |e no je da je me |u oni ma pod stre som ri zik od in fark ta bio ve }i ne go kod osta lih is pi ta ni ka za 23 od sto, i po {to su uze ti u ob zir fak to ri kao {to su go di ne, pol i dru {tve no-eko nom ski sta tus.

Bri tan ski stru~ wa ci ipak na po mi wu da bi jo{ ko ri sni je od uki da wa stre sa na po slu bi lo is ko re wi va we pu {e wa i pro mo vi sa we fi zi~ ke ak tiv no sti jer pr vi od ovih fak to ra po ve }a va ri zik od in fark ta za vi {e od 10, a dru gi za go to vo ~e ti ri pu ta. S dru ge stra ne, Bo Ne ter strom iz ko pen ha gen ske bol ni ce Bi spel bjerg, pod vla -

~i da }e se zdrav stve ni pro ble mi iza zva ni uslo vi ma na po slu u bu du }e si gur no po ve -

K

stava pa je zbog toga naro~ito pogodan za upotrebu kod dece uzrasta ve} od 18 mese-

venu na wihovom putu. Mi{evi „dopingovani” EGCG-om su za kra}e vreme prona{li platformu od onih iz druge grupe.

Nau~nici su istakli da su na taj na~in pokazali da EGCG direktno deluje na proizvodwu nervnih }elija, {to doprinosi shvatawu potencijala tog antioksidansa sadr`anog u zelenom ~aju kako bi se moglo pomo}i u slu~ajevima degenerativ nih obo qe wa i gu bit ka me mo ri je.

Ve} je poznato dejstvo zelenog ~aja na gubitak kilograma, ali i u prevenciji od kardiovaskularnih oboqewa, raka i Alchajmerovog oboqewa.

ci, trudnica, dojiqa, sportista i odraslih osoba. dr Mir ja na Mi {i}

Deca konzumiraju previ{e soli e ca u SAD kon zu mi ra ju isto so li ko li ko i od ra sli, {to u pr o se ku iz no si 1.000 mi li gra ma vi {e ne go {to bi tre ba lo, upo zo ra va ju ame ri~ ki Cen tri za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti (CDC).

Do ovog po da tka CDC je do {ao ana li zom stu di ja o zdra vqu ame ri~ ke de ce, oba vqe nom iz me |u 2003. i 2008. go di ne, ko jom je bi lo ob u hva }e no 6.200 ma li {a na. Vi {ak so li je u ve zi s po ve }a nim krv nim pri ti skom, ~ak i kod de ce.

U po me nu toj stu di ji ~ak je 15 od sto de ce ima lo vi sok pri ti sak ili bla go po vi {en, ko ji se na zi va pre hi per ten zi ja.

Pri tom su ona de ca ko ju sa kon zu mi ra la naj vi {e so li bi la pod dvo stru ko ve }im ri zi kom od hi per ten zti je ne go de -

D

}a va ti, s ob zi rom na sve ve }u ne si gur nost rad nih me sta i eko nom sku kri zu.

Zeleni ~aj uti~e na pam}ewe onzumirawe zelenog ~aja mo`e da pozitivno uti~e na pam}ewe, pokazali su rezultati novog kineskog istra`ivawa. Rezultati istra`ivawa pokazuju da je prirodni antioksidans „epigalokatehin galat” - EGCG koji se nalazi u zelenom ~aju mo`e da podstakne pam}ewe, deluju}i na }elije mozga. Istra`iva~i su obavili istra`ivawe na grupi mi{eva podeqenih u dve razli~ite grupe - prvoj je davan EGCG, a drugoj nije, preneli su francuski mediji.

Nakon nekoliko dana, ti glodari su navo|eni da prona|u platformu sakri-

Na sa le ze Al lergy – nazalni sprej sa pra{kastom celulozom 200 doza = 30 dana za{tite Info tel: 011 / 26 23 679

ca ko ja su kon zu mi ra la naj ma we so li.

Me |u de com s vi {kom ki lo gra ma ili go ja znom, taj ri zik je bi vao ~ak tri pu ta ve }i, {to se do vo di u ve zu sa hor mon skim pr o me na ma ve za nim za go ja znost.

U SAD je pre po ru ~e ni unos so li za de cu jed na su pe na ka {i ka, od no sno oko 2.300 mi li gra ma dnev no, me |u tim, de ca ob u hva }e na po me nu tom stu di jom su u pr o se ku kon zu mi ra la 3.300 mi li gra ma so li dnev no.

Rak u trudno}i posledwe dve decenije u Australiji se osetno pove}ao procenat trudnica kojima je otkrivena neka vrsta raka, {to se samo delimi~no mo`e objasniti time {to `ene sve kasnije ra|aju i {to su dijagnosti~ke tehnike sve efikasnije.Istra`iva~i sa Sidnejskog univerziteta iznose podatak da je 1994. na 100.000 australijskih trudnica ili `ena koje su rodile u prethodnih godinu dana, bilo 112 slu~ajeva dijagnoze raka, a 2007. godine 192 slu~aja. U 1994. je samo 13 odsto trudnica u Australiji bilo starije od 35 godina, dok ih je 2007. bilo gotovo 24 odsto, a poznato je da se vrizik od raka pove}ava s godinama. @ene starije od 35 godina

U

su pod tri puta ve}im rizikom da obole od raka od onih mla|ih od 30 godina. Me|utim, razlika u {tarosti trudnica mo`e da objasni samo mawi deo pove}awa procenta obolelih od raka me|u wima, isti~e australijski tim. Trudnicama se u Australiji naj~e{}e dijagnozira rak ko`e melanom - kod 45 na 100.000, {to ne ~udi s obzirom da se u ovoj zemqi registruje najve}i procenat obolelih od te vrste raka u svetu. Sidnejski stru~waci ipak nagla{avaju da je, uprkos pove}anom riziku od raka trudnica, ova bolest me|u wima ipak retka, ali weno le~ewe predstavqa poseban problem.

(Ta njug)

dnevnik

OGLASi

utorak25.septembar2012.

23

24

OGLASi l ^iTUQe

utorak25.septembar2012.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a majka, svekrva i baka

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

60870

Posledwi pozdrav

prof. dr Stevanu Obradovi}u

Miroslava Mari}

1931 - 2012.

Sahrana je danas, 25. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaja Nata{a i unuci Filip i Mihailo.

Nastavnici, saradnici i zaposleni Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu.

59873/P

61083

Posledwi pozdrav voqena na{a, zauvek }e{ ostati u na{im srcima i na{im mislima.

Sne`ana Vasovi} Sahrana je 25. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Sne`ana Vasovi}

Sne`ana Vasovi}

Draga Sne`o, voleli smo te, tvoju iskrenost, ~estitost i radost koju si nesebi~no darivala.

Duboko sau~estvujemo u bolu tvojih najbli`ih.

Draga na{a kumo Sne`o, uvek }emo se se}ati lepih trenutaka koje smo proveli sa tobom.

Tvoji: Marina, Nikola i Dragan.

Guta, Nina, Una i Iva.

Tvoji: kumovi Mi{a, Jasmina, Na|a i Du{an.

61093

61091

61092

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

dragom

Lekarima i tehni~arima Slu`be Hitne medicinske pomo}i Novog Sada, Domu zdravqa Petrovaradin, dr Slobodanu Andri}u, Slu`bi ku}nog le~ewa, Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica, prof. dr Slavici Obradovi}-An|eli}, Klinici za grudnu hirurgiju Sremska Kamenica, dr Miloradu Bijelovi}u, dr Mi{elu Milo{evi}u, Dispanzeru za plu}ne bolesti, dr Vesni Pupavac.

Izra`avamo duboku zahvalnost na vrhunskom stru~nom zalagawu, neizmernoj humanosti i podr{ci.

Porodica Ve~ei Geze.

61075

Posledwi pozdrav koleginici

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a draga majka i baka

IZDAJEM mawu garsoweru u centru, potpuno je opremqena i odmah useqiva. Pla}awe mese~no. Telefon: 063/807-4425.

60763

Nikoli Papharhaju

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, Ul. Cara Du{ana, cena 37.000E, fiksno.

Telefon: 063/531-121.

60921 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

60940

Dragi Nikola, uvek }emo se se}ati lepih trenutaka provedenih s tobom.

Tvoji prijateqi: Milo{, Viktor, Vlada, Vule, Peca i Sr|an.

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijateqici

Petar Gaji}

An|elka Cvetkovi}

od penzionera „SRBIJAGAS�-a Novi Sad.

Posledwi pozdrav kumu od porodica Lazarevi} i Filipovski.

61087

61061

dragoj

Sau~estvujemo u bolu Gordane i wene sestre zbog gubitka oca.

61086

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

60963

Posledwi pozdrav prijateqici

Sahrana je danas, 25. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Marica, sinovi Vasa i Miodrag, zet @arko i snaja Bla`enka i unuci Darko, Kristina, Nemawa, Milorad i Daniel i praunuci Luka i Lana.

61079

Miroslavi Mari}

Miri Mari} POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u Austriji. Telefon: 0043-476236-155.

60943 PRIMAMO komercijalistu putnika na poslovima prodaje, uslovi - islustvo 2 g, voza~ki ispit, mla|a osoba i pomo}ni radnik u pakeraju.

Uslovi voza~ki ispit, mla|a osoba sa radnim iskustvom.

Tel: 021/403-150 ili adsinter@open.telekom.rs 60978

Miroslavi Mari}

POMEN

od: Milana, Kaje i Jelene sa porodicom.

od porodice Milenkovi} Ivanke i Rade.

Porodica Miladinov.

61089

61088

61076

Posledwi mami

pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, baki i prabaki

Petar Gaji}

Sa{inoj

Posledwi pozdrav Mikinoj mami

Grujica Mitrovi} 1. 3. 1988 - 25. 9. 2012.

An|elki Cvetkovi} KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu.

Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000.

60735 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

60803

Dve godine bez tebe, a jednako boli. Svako novo jutro srce je prazno, a du{a hladna.

tetka Miri

An|elki Cvetkovi} Porodice: Savi}, Jovanovi}, Anu~in, Milenkovi}, Kosti}, Danilovi} i Tati}.

61084

od: kumova Milo{a i Ivane Buhe.

61090

Za tobom tuguje tvoj deda Gruja sa porodicom.

61074

Marica To{i} sa porodicom.

61078

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak25.septembar2012.

DVOGODI[WI POMEN na{em voqenom i nepre`aqenom

Posledwi pozdrav voqenom sinu i bratu.

Grujica Mitrovi}

Danas se navr{avaju dve godine od smrti na{eg voqenog brata i sina

Grujice Mitrovi}a

1988 - 2010.

Grujici Mitrovi}u

Mogu da prolaze dani, godine, vekovi, ali tuga, bol i se}awe na tebe ostaju ve~no.

25

Nema suza koje te mogu oplakati, niti vremena u kome te mo`emo pre`aliti.

Po~ivaj u miru an|ele na{.

An|ele na{, svakog trena si sa nama prisutan beskrajno, voqen i nikada zaboravqen.

Pomen obele`avamo danas, 25. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa beskrajnom qubavqu i tugom: sestra Verica i mama.

61045

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{ voqeni tata

Papharhaji Nikola

Vole te tvoji: baka Vojislavka, deda Zdravko, ujka, ujna, sestre i brat.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoj drug [omer.

1980. god.

61071

61046

Danas je devet godina od smrti na{e voqene }erke i sestre

Dragi na{ sine, tvoj odlazak ostavio je veliku prazninu i bol u na{im srcima.

preminuo posle te{ke bolesti.

Sahrana je danas, 25. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Ve~no o`alo{}eni: otac Vladimir, majka Marija i brat \ura.

O`alo{}ene k}erke Biqana i Gordana.

Viktor Andri}

61044

Du{ice Bor|a 6. 10. 1989 - 25. 9. 2003. iz @abqa

Sahrana je danas, 25. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Bio si divan te~a i zet.

Hvala ti.

Seka i Nikola, Du{an i Nada.

61072 61067

SE]AWE

25. 9. 2001 - 25. 9. 2012.

Oti{lo je veliko srce plemenita du{a, na{a draga

Petar Gaji} 10. 6. 1935 - 23. 9. 2012.

i

OSMOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

pozdrav

dragom

Znamo da qubav ne umire, kad najdra`i odlaze... Nema te sile, ni sudbine da srca razdvoje... jer ni sunce ne nestaje... samo se sakrije.

Ve~no o`alo{}eni: tata Rade, mama Spomenka, sestra Zorica sa porodicom.

60885

Posledwi pozdrav dragoj Gini

Petru Gaji}u

Petru Gaji}u

od sestre Vese sa porodicom.

od sinovca Todora Gaji}a sa porodicom.

61048

61047

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom bratu

Petru Gaji}u

Petru Gaji}u

Georgini Lapu

Davidu Vujinu

Milica Sa~ek

Posledwi stricu

Georgina Lapu Vreme prolazi, ali se}awa na sve ono {to si nam zna~ila i za nas u~inila, uvek }e biti u nama.

Zahvalni: Mirela, Vladimir i suprug Miroslav - Slavko.

od: oca Radosava, }erki Ane i Kristine, supruga I{tvana, unu~i}a i zetova.

Bol se ne meri re~ima, ni vremenom koje prolazi.

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Sestra Biqana sa porodicom.

60853

61060

Posledwi pozdrav na{oj dugogodi{woj koleginici

Tvoji: Qubica, Maja, Ana i Sr|an.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, danas, 25. 9.

2012. godine, u 12 ~asova.

60830

61057

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Vitomir Andri}

Georgini Lapu

59872-P

od brata Stanka sa porodicom.

61050

61049

Samo bol je u `ivotu siguran... a sre}u nosi neki po{tar jako spor...

Stevan Ze~evi} Zeka

1933 - 2012.

od zaposlenih u kolektivu, JKP „Gradsko zelenilo� Novi Sad.

od sestri}a @ivka sa porodicom.

Ispra}aj }e se obaviti danas, 25. 9. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Petru Gaji}u

1983 - 2007.

O`alo{}eni: sinovi Aleksandar, Vladimir i Veqko sa porodicama.

Danas ti je ro|endan, peti bez tebe...

U bolu: tata Novak, mama Vida i brat Marko.

61073

61043

od Tode i Milke.

61051

26

06.30 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00

Добро јутро, Војводино Вреди знати Агро мозаик Вести Документарни програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Здравље пре свега Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Једна жена, један век Временска прогноза ТВ Дневник

Државни посао Окосница емисије су сатирични разговори између тројице актера, коментари који подсећају на „Stand-up” форму. У питању су кратки, духовити коментари и опаске на тему свакодневице, околности, друштвено - политичке ситуације, спорта, света забаве, њихови лични ставови о различитим темама. Аутори и глумци: Никола Шкорић, Димитрије Бањац и Дејан Ћирјаковић Редитељ: Стојче Столески (РТВ 1, 18.55) 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.30 01.05 01.30 02.20 03.10

Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Преваранти Радар Војвођански дневник Један на један Оперативци Комшилук Музички програм Документ Радар Таблоид Грување

06.40 07.00 07.20 08.10 08.35 09.30 10.40

Кухињица – мађ. Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас ТВ баштине Музички програм Концерт Радославе Воргић 1.део Мозаик – Скуп селекционара Еко-Шуме Војводине Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Додати живот годинама Вреди знати Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштине

11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.40 15.05 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10

tv program

utorak25.septembar2012.

06.05 08.00 09.03 10.05 10.33 11.11 12.00 12.15 12.32 13.22 14.30

Панонско јутро (Панонија, 09.00) 06.00 08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

14.45 15.00 15.54 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 23.01 23.50 00.12 00.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Квадратура круга Путопис Виа милитарис-Коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Џејн Доу-Око посматрача, филм УН: Савет безбедности, пренос (Програм зависи од трајања преноса) Гастрономад Ово је Србија Врућ ветар Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Мртав ладан, филм Место злочина-Лас Вегас Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Случај Бадер Мајнхоф, филм

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану Радња серије смештена је поратни Београд од 1945. до 1962. године. У времену великих послератних промена док Београд вида ране настале у рату, једна породица покушава да сачува традиционалне вредности, али и да се прилагоди новом времену... Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

06.30 08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.08 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 14.35 15.00 15.08 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 18.40 19.00 19.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Азбука родитељства Све што желим Неми сведок Вести Опчињени Истрага Спринт Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Новосадско поподне Бели мантил Објектив Опчињени Потпећка пећина Украдена срца Објектив Неми сведок Филмски програм

07.00 АТП Бангкок 10.30 Шпанска лига: Депортиво Ла Коруна – Севиља 12.30 Премијер лига: Њукасл – Норвич 14.00 АТП Бангкок 16.15 Евролига 18.00 Евролига квалификације: Нyмбурк – Остенде 20.45 Евролига квалификације: Санту – Лукоил 23.00 Премијер лига 23.30 Преглед Чемпионшипа 00.45 Преглед аргентинске лиге 01.45 АТП Бангкок

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Забавни програм, 14.55 Инфо К9, 15.30 Дечији програм, 16.00 ЗОО пузле, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Наташа Нинковић

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.15 20.25 22.00 00.00 00.15 01.00 01.05 02.00 02.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Езел Филм: Досије Пеликан Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Место које чувам Другу по реду емисију новопокренутог серијала „Место које чувам” Редакција за културу и уметност је посветила Виминацијуму и др Миомиру Кораћу. Прича о Виминацијуму је и лична прича професора Кораћа који, већ три деценије, истражује и брине о овом простору. (РТС 2, 22.47) 06.47 07.21 07.27 07.48 08.00 08.05 08.11 08.40 08.45 08.59 09.23 09.56 10.00

10.30 10.50 11.21 11.53 12.28 13.00 14.00 14.29 14.34 14.48 15.12 15.57 16.08 16.41 17.12 18.01 18.26 18.32 18.53 19.05 19.10 19.25 20.00 20.30 21.00 21.48 22.22 22.47 23.31 00.32 01.31 02.11 02.44 03.13 03.41 04.38 05.18

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Енциклопедија за радознале Зебра, знак, семафор Српска уметност 18.века Из живота познатих математичара Све боје живота Магазин Лиге шампиона Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) Ад либитум Траг Грађанин Вече Стравинског О родној равноправности Трезор Енциклопедија за радознале Зебра, знак, семафор Српска уметност 18.века Из живота познатих математичара Као мехур од сапунице Верски календар Време је за бебе Еко рецепт Очајне домаћице ЕКВ Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Моја лепа Србија ТВ мрежа Вавилон Очајне домаћице Добро је, добро је знати Живот са музиком Место које чувам Концерт групе „Галија„ Трезор Као мехур од сапунице Време је за бебе Вавилон Еко рецепт за здрав живот Живот са музиком Место које чувам Концерт групе „Галија”

06.30 Биљана за вас 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.30 Документарна серија 10.00 Филм: Дневник увреда 12.00 Топ шоп 12.30 Улови трофеј 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Мућке специјал 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: СБ затвара круг 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Авантура је авантура 23.00 Удовице 00.00 Мућке специјал 01.00 Филм: Лака врлина 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Авантура је авантура

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.30 Више од живота 08.30 Топшоп 08.50 Цртани филм 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05 Топшоп 13.20 Нинџа ратници 14.20 Филм: Бејб 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Смртоносно оружје 3 23.15 Вести 23.50 Спортски преглед 00.10 Амерички топ-модел 01.00 Саут Парк 01.20 Више од живота

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 03.00

Добро јутро Мала невеста Звезде Гранда Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Др Оз Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Сажи ако смеш Амиџи шоу Ђавоља вечера Север Југ Филм: Замагљена свест Филм: Слепи мишеви: Људска жетва

Лин Колинс

Јелена Весковић

Граница У вечерашњем издању емисије „Граница“, покушаћемо да одговоримо на питање да ли музика, уметност има границе? Колико су границе међу некадашњим братским народима видљиве? Гости су Бора Ђорђевић, Маја Волк, Гордана Стојићевић и Даница Тодоровић. Водитељка: Јелена Весковић (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Цртани по избору гледалаца Моћна чигра Дино ратник Мали мајстор Гоа Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Цртани по избору гледалаца Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Ћирилица Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Граница Лепи и мртви, док. серија Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Гламур Калас и Оназис, 1. део, филм Граница Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Замагљена свест Успешни холивудски сценариста, Худсон Милбанк пати од психичког поремећаја који је од њега направио емотивног инвалида. Упорно покушава да пронађе излаз из ситуације у којој се налази, нажалост ни један доктор, као ни лекови које они препоручују, му не помажу... Улоге: Метју Пери, Лин Колинс, Кевин Полак Режија: Харис Голдберг (Пинк, 01.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak25.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

32

27

УСПОН И ПАД СРП СКИХ ЛИ БЕ РА ЛА И „ЕКО НОМ СКЕ ПО ЛИ ТИ КЕ”

Пи ше: Мијат Лакићевић Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Све по закону Премијера: Краљевски болесници 22.20 Премијера: Пандури новајлије 23.20 Филм: Игре ирваса 01.20 Вокер, тексашки ренџер

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

07.10 Венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Краљица слаткиша 11.20 Соул фуд породица 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Екстремни преображај 20.55 Најбоље из породилишта 21.50 Амбуланта за гојазне 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Екстремни преображај

Трачко злато Уметност Русије Најгори послови у историји Лондонска болница Снимање рата Тајм тим година XИ Ћелија Човекова историја Најгори послови у историји Наполеон Уметност Русије Барок! Ловци на нацисте Човекова историја Како је уметност створила свет 01.00 Ђаво ког знамо

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Анђео чувар Прича о војнику Мејби бејби Остерманов викенд Сестре Магдалене Бугимен Еротски филм Еротски филм

Ан ђео чу вар Исти ни та при ча о са вре ме ној европ ској тр го ви ни ро бљем. Но ви нар кре ће тра гом јед ног де ча ка, да бу ус пут от крио ли це и на лич је жи во та ју го сло вен ских Ро ма. Пут га во ди у Ита ли ју, где се на ла зе глав ни ор га ни за то ри тр го ви не де цом... Уло ге: Љубиша Самарџић, Неда Арнерић, Шабан Бајрамовић Ре жи ја: Горан Паскаљевић (Синеманија, 11.00)

Теа Леони

Уби јаш ме Гру би Френк Фа лен ски пам ти и бо ље да не. Он је пла ће ни уби ца у слу жби свог уја ка Ро ма на, ше фа ути цај не пољ ске ма фи ја шке по ро ди це у гра ду Ба фа лу. Али Френк је већ озбиљ но на чет ал ко хо ли змом, а уја ка раз љу ти не у спе лим по ку ша јем уби ства... Уло ге: Бен Кингсли, Теа Леони, Лук Вилсон, Денис Фарина, Филип Бејкер Хол, Бил Пулман Ре жи ја: Џон Дал (ХРТ 1, 23.20) 07.00 10.25 11.22 12.00 12.42 13.32 14.31 14.55 15.34 16.00 16.58 18.23 19.10 19.30 20.13 21.03 22.40 23.20 00.52 01.21 02.46

07.08 07.38 08.00 08.24 08.46 09.10 10.00 13.48 15.14 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 18.00 18.25 18.48 19.31 20.00 22.00 22.50 23.45 00.52 01.23

Неда Арнерић

Ранго Нешто позајмљено Велико спадало Марс тражи маме Како да знаш Кунг Фу Панда 2 Каубоји и ванземаљци Дрво живота Не дозволи ми да одем Царство порока Експеримент Кућа из снова Санктум 3Д Водени живот са Стивом Зисуом 05.30 Холивуд на снимању

06.00 07.45 09.35 11.00 12.25 14.20 15.50 17.50 20.05 21.45 22.45 00.20 01.50 03.35

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

08.00 Галилео 09.05 Мекгyвер 11.25 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.00 Домаћице 23.50 РТЛ вести 00.05 Грешници и свеци, филм 01.50 Астро шоу

Екс ку лу зив Та бло ид (РТЛ, 18.00)

Добро јутро, Хрватска Светски бисери 2, док. серија Азијски сакрални споменици Дневник Моћ судбине Др Оз 2, ток шоу Културна баштина Међу нама Челични загрљај, док. филм Луда кућа Хрватска уживо 8. кат, ток-шоу Тема дана Дневник Транссибирска рапсодија, док. филм Циклус хрватског филма. Имам две маме и два тате Дневник 3 Убијаш ме, филм Секс и град Амиш Грејс, филм Др Оз 2, ток шоу

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Амиш грејс, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Потрошачки код Еџмонт Дарма и Грег Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило, док. серија Патриотске игре, филм Др Хаус Момци с Мадисона Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

Прва забрањена љубав Момци с Медисона Осамнаести анђео Прва забрањена љубав Момци с Медисона Печ Адамс Капетан кука Момци с Медисона Тајна давања Момци с Медисона Браћа Блуз Градски каубоји 2

08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 10.00 Не без моје кћерке 12.00 Ф/X – Убиство триком 2.

14.00 Ејс Вентура, зов природе 16.00 Лакоћа 18.00 Ја у љубав верујем 20.00 До последњег даха 22.00 Робокап 2 00.00 Еротски филм 01.10 Еротски филм 02.40 Еротски филм

Едита Мисирић

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Стивен Фрај - 100 кућних апарат 22.00 Преживљавање у аутомобилу 23.00 Страствени риболовци 00.00 Пецање голим рукама

08.30 08.45 10.00 13.45 18.00 19.30 19.45 21.00 23.00 23.15 23.45 00.00 00.30 01.15

Фитнес Тенис Тенис ФИФА У-17 Тенис Сви спортови Бокс Бокс Мотоспортови Аутомобилизам Мотоспортови Аутомобилизам Тенис Мотоспортови

Dr`ava je u kvarewu veliki majstor esto se u na{oj javnosti, pa i stru~noj, ~uju zahtevi da dr`ava napravi strategiju za ovo ili ono.

– Ako dru{tvo maksimalno ho}e da iskoristi znawe kojim raspola`e, mora se opredeliti za decentralizovano odlu~ivawe jer nema tehni~kih mogu}nosti da se svekoliko znawe skupi u nekom centru. Prvo, tu je problem jezika. Veliki deo znawa je intuitivne prirode, ne da se preto~iti u re~i. Drugo, postoje kanali za prenos informacija, ali nisu dovoqno mo}ni da prenose tako veliku koli~inu informacija rasutu po celom dru{tvu. Tre}e, sama dr`ava nema kapacitet da skupi to znawe na jednom mestu jer takav ambar ne postoji. A i da postoji, kad je gomila velika, detaqi se te{ko pronalaze i ta znawa postaju velikim delom neupotrebqiva. ^etvrto i najva`nije, dr`ava ima svoj parcijalni interes koji nije identi~an s interesom dru{tva kao celine. Politi~ka aritmetika nije isto {to i ekonomska ra~unica. Primer Srbije mo`e odli~no poslu`iti: dolaze izbori, u interesu je politi~ara da odr`e kurs dinara dok nam ne pokupe glasove; tako }e potro{iti dobar deo deviznih rezervi koje ina~e ne bi bile potro{ene. Rezerve }e delom oti}i na dobo{ jer politi~ari nastoje, kroz odr`awe kursa, da se dopadnu bira~kom telu tako {to }e zadovoqiti neke wegove dobro poznate interese. To nije dobro za privredu ali jeste za politiku. Ili, pumpawe tra`we i pove}awe dohodaka uo~i izbora – to je porazno za privredu i za dru{tvo jer to stvara inflacione pritiske, a kad inflacija pre|e neku granicu, vrlo se te{ko vra}a u interval o kojem NBS Nenadoknadiv gubitak Srbije u direktorskoj zasad mo`e samo da sawa. To je kao duh pu{ten iz bose~i knezova ce. Peto, nisu sve dr`ave iste. Iz ~iwenice da se veruje da su neke dr`ave napravile neki podvig ne me SFRJ „ginuli“ smo rade}i na strategijama, i sledi da svaka to mo`e uraditi jer postoje veoma ne- opet vajde nije bilo. Dakle, iskustvo, bar na ovim efikasne dr`ave, a efikasne su pre izuzetak nego prostorima, pokazuje da strategije ne daju ni meda pravilo. A i za one za koje se u popularnim predsta- ni voska. Uostalom, {ta zna~i strategija? Prvo, devama, pa i u stru~nim analizama, u~vrstilo uverewe finisawe nekih ciqeva koji bi va`ili na nivou ceda su stvorile ~uda, temeqnija analiza pokazuje da line. Onda, iznala`ewe najboqih puteva, instrumesu se „~uda“ dogodila nezavisno od wih, a ~esto bog- nata i na~ina da se to realizuje. U jednom va`nom aspektu to nije dobro jer va{a me i uprkos wima. percepcija tih ciqeva mo`e e Mislite na zemqe Dalekog Politi~ka aritmetika nije razlikovati od moje. Za{to da istoka, koje se kod nas ~esto isto {to i ekonomska. mi budemo terani u isti tor? isti~u kao primer kako mudra Umesto toga, ja vi{e volim sidr`avna strategija dovodi do Srbija je odli~an primer: stem koji je jo{ pre Drugog privrednog uspeha? pred izbore u interesu je svetskog rata nazna~io Bo`i– Vrlo sam skepti~an u popoliti~ara da dr`e kurs dar Markovi}, znameniti pravgledu mere u kojoj je ba{ dr`ava produkovala to ~udo u jugoi- dinara dok ne pokupe glasove. nik, poperijanac pre Popera: „Kakvi ciqevi. Dajte vi pravni sto~noj Aziji. Mislim da je najNa dobo{ ode dobar deo va`nije to {to je Amerika te deviznih rezervi, koje ne bi red i qudima stabilnost, pa neka svaki radi na realizaciji zemqe pripustili svom tr`iina~e bile potro{ene svog ciqa, i to onako kako na|e {tu. Umesto da im da nekakve za shodno“. To je, u stvari, susubvencije ili pomo}, dala im je priliku da zarade izvozom. Iskustvo pokazuje da {tina tr`i{ne privrede. A te strategije, to je strana pomo} ne daje rezultate. Dobri rezultati ostatak razmi{qawa iz socijalisti~kog, kolektiuslede samo kad zemqa dobije pristup tr`i{tu, kao visti~kog perioda.

Sad i EU pravi neke strategije, i druge dr`ave {to je Nema~ka dala Soveniji, Amerika Tajvanu...

Verovatno su Singapur i Hongkong imali te lepe ih prave.

– EU je socijalisti~ka tvorevina i zato u dobroj tr`i{ne mogu}nosti. Drugi faktor je sama poslovna inicijativa tih {tedqivih, razumnih, racional- meri birokratizovana i neefikasna. Ne}u da idem u nih qudi kakvi su jugoisto~ni Azijati. Taj je menta- ekstrem pa ka`em da nikad i nikakve strategije nilitet veoma dobar za biznis. I, na kraju, ako je u ne- su dobre. Ako ide{ u rat, treba ti strategija jer je ~emu bilo zasluga dr`ave, onda su se one sastojale u to takva delatnost da tra`i da razborito koordinitome {to razvoj biznisa nije spre~avala. Dr`ava je ra{ akcije.

Pri~u o decentralizovanom znawu iskoristi}u u kvarewu veliki majstor, a izgleda da nije pokvarila taj scenario i vaqda stvorila neki ambijent, za- kao {lagvort za povratak na pri~u o Srbiji sedamkone i propise, obe}ala i ispunila stabilnost. Jer, desetih godina. Tad je, posle obra~una s liberalnim privredu najvi{e pla{i, te i destimuli{e, neizve- rukovodstvom SK-a, smeweno nekoliko hiqada disnost. Kad dr`ava krene da se dr`i reda, to je veoma rektora?

– To je bila „se~a knezova“ a Srbija nikad nije dobro za privredu. Te su se dr`ave dr`ale reda, pa i Singapur, koji je dodu{e autoritarna dr`ava, ali imala neograni~en broj kvalifikovanih qudi za sve dok ima reda, autoritarnost nije smetwa. I upravqawe ve}im preduze}ima. Te{ko je zamisliti Austrougarska je bila autoritarna pa je stvorila {tetu koju dr`ava mo`e sebi napraviti ve}u od te fini ambijent u kojem su se i Srbi lepo razvijali i da posmewuje direktore i na wihovo mesto dovede one koji imaju mawe iskustva, znawa, te lo{ije veze bogatili.

To zna~i da mi u Srbiji treba da se manemo pra- s okru`ewem, s tr`i{tem. [teta je ogromna i nenadoknadiva. vqewa strategija?

– Da. U Srbiji ima najmawe 40 raznih strategija.

KRAJ Ni od jedne, ~ini mi se, nema nikakve vajde. Za vre-

^

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

utorak25.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ла ко се мо же де си ти да вам дру штво или не ке окол но сти на ко је ни сте ра чу на ли по ква ре пла но ве. Све је не из ве сно, мо же би ти, не мо ра да зна чи. Бу ди те при ла го дљи ви.

BIK 20.4-20.5.

Већ дав но сте до не ли од ре ђе не од лу ке, ко је се ре а ли зу ју у скла ду с вре ме ном. Ва ша Ве не ра је у кра љев ском зна ку Ла ва па ви со ко це ни те љу бав и парт не ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

25. septembar 2012.

Жи вот те че, сви иду сво јим пу тем. У кри зним или би ло ка квим пе ро ди ма и окол но сти ма од лич но се сна ла зи те кроз са рад њу с дру ги ма, по себ но у по слу.

Ме сец је да нас и су тра у ва зду шном зна ку Во до ли је па је све мо гу ће. Ни сте до вољ но до бро ор га ни зо ва ни, али функ ци о ни ше те на свим по љи ма исто вре ме но.

Уто рак је дан за но ве по слов не по те зе, на по ма ло стре сан и ри зи чан на чин. Парт нер се по на ша у свом сти лу, екс цен трич но и ин три гант но. При хва ти те то са сти лом.

Рад не оба ве зе не је ња ва ју, ма да сте до бро ор га ни зо ва ни и ускла ђе ни с ко ле га ма и кли јен ти ма. До бар план је по ла ура ђе ног по сла. Ду го роч на са рад ња.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Упор ни сте и ди рект ни па са мим тим мо же те би ти за до вољ ни ура ђе ним или по стиг ну тим ре зул та ти ма. Али, пи та ње је шта о то ме ка же она дру га стра на, парт нер.

Си ту а ци ја из и ску је да се што ви ше по ја вљу је те у јав но сти, што ви ше са ра ђу је те с по слов ним са рад ни ци ма или кли јен ти ма, у скла ду са за јед нич ким ин те ре си ма.

Јед но став ност у све му је пра ви на чин на ко ји мо же те са гле да ти сво ју по зи ци ју и при о ри те те на ко ји ма ра ди те. Из бе га вај те су ви шне раз го во ре и ком би на ци је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да ни ће по ста ја ти све кра ћи, је сен је зва нич но на сна зи, али вас гре је Сун це у ва шем зна ку. Ко нач но про дук тив но пла ни ра те и по вла чи те до бре и успе шне по те зе.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец па сте скло ни нер во зи, има те по тре бу за сло бо дом из бо ра и ши ро ким про сто ром. Ше тај те се, ди ши те, ре лак си рај те се...

Ди на ми ка на рад ном ме сту вам омо гу ћа ва да про ши ри те сво је ви ди ке, да упо зна је те но ве са рад ни ке и мо гућ но сти, да се струч но оба ве сти те и еду ку је те.

TRI^-TRA^

Дра га на Ду јо вић дру га пра ти ља V REMENSKA

PROGNOZA

Јутро

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zreњanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Panчevo

28

Vrшac

26

Srbija Beograd

28

Kragujevac

29

K. Mitrovica 32 Niш

31

облачно , Дан Сунчан

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру про ла зна облач ност са ма лом шан сом за крат ко трај ну ки шу. То ком да на сун ча но са ма ло обла ка. Ве тар слаб до уме рен за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру про ла зна облач ност мо же усло ви ти рет ку по ја ву крат ко трај не ки ше. Tо ком да на пре те жно сун ча но. Ве тар пре под не уме рен се ве ро за пад ни, по сле под не слаб за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: Про ла зна облач ност мо же усло ви ти крат ко трај ну ки шу. У уто рак сре ди ном да на и по сле под не пре те жно сун ча но. Ве тар слаб до уме рен за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 10 до 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од сре де до су бо те сун ча но и ве о ма то пло за ово до ба го ди не, уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре, ко је ће се кре та ти ма ло из над 30 сте пе ни у то ку да на. У не де љу пад тем пе ра ту ре за око 5-6 сте пе ни, уз ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Мо гу ће су ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље и бо ло ва у ко сти ма.

Madrid

22

Rim

25

London

18

Cirih

19

Berlin

22

Beч

24

Varшava

19

Kijev

20

Moskva

12

Oslo

9

St. Peterburg 10 Atina

31

Pariz

18

Minhen

22

Budimpeшta

25

Stokholm

11

На финалном такмичењу Miss Civilization of The World, које организује компанија „Beauty kontest“ из Турске у азербејџанској престоници Баку, наша представница Дра га на Ду јо вић 22. септембра понела је ленту друге пратиље. Драгана је изабрана и за ”Miss Jewelry”, пошто су комплети ручно израђеног накита за који се побринула Да ни ца Асур џић проглашени за најбоље. Победница је лепотица из Црне Горе Јо ва на Ле кић, а прва пратиља била је Мис Турске Хан де Ер чел. Новосађанка Драгана Дујовић манекенка је и фотомодел са сталним боравком у САД, а појављивала се на насловним страницама свих наших великих магазина, и носила моделе великих модних кућа. Била је наша представница на „Miss universe“ 2004, „Miss Fashion TV“ где је била прва пратиља, „Miss Мodel of the World” у Хонг Конгу, „Top Мodel of the World“ у Немачкој.

VIC DANA Сва ђа ју се муж и же на за сто лом. Муж уда ри по сто лу и пи та: - Ко је ов де га зда у ку ћи? Же на га оша ма ри, а он ка же: - До бро, са мо сам пи тао.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

102 (4)

Slankamen

186 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

175 (-1)

Zemun

22 (-2)

Bogojevo

161 (-4)

Panчevo

270 (-2)

Smederevo

452 (2)

Baч. Palanka 180 (-4) Novi Sad

153 (-5)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kneжevac

162 (0)

S. Mitrovica

98 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-1)

Beograd

196 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

175 (-5)

NERA

Hetin

72 (2)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja