Dnevnik 25.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 25. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23598 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK DS-a NU DI DO GO VOR \I LA SU I PAJ TI ]U, VE ^E RAS IS TI ^E ROK KAN DI DO VA WA ZA LI DE RA DE MO KRA TA

Foto: Tanjug

Ta di} spre man da se po vu ~e, ali ima uslo ve str. 3

PRED STAV NI CI VLA DE VOJ VO DI NE RAZ GO VA RA LI SA STRA NIM ULA GA ^I MA

OD DANAS NOV NA^IN OBUKE BUDU]IH VOZA^A

Po kra ji na spre ma sub ven ci je za no va rad na me sta

str. 4

MI NI STAR MLA \AN DIN KI] PO ZI VA PAJ TI ]A DA PRI HVA TI RE [E WE ZA RAZ VOJ NU BAN KU

Foto: R. Hayi}

Voj vo di na ne }e do go vor, ne go no vo za du `i va we

Te` e do doz vol e

str. 2 NASLOVI str. 6

Ne ma do zvo le bez

pro tiv po `ar nih uslo va

str. 13

Najvi{a temperatura 18 °S

ZRE WA NIN SKI PRI VRED NI CI SE @A LE

Lo{ gas fir ma ma na no si mi li on ske {te te

str. 5

SPORT

n VOJVODINA POBEDILA NA BANOVOM BRDU

str. 14 – 18

n PARTIZAN GOST INTERA

4 5

„TA MA RIN ZA KON” ]E VE RO VAT NO BI TI USVO JEN DO KRA JA GO DI NE

Maglovito prepodne

Ekonomija

Crna

12 Da~i}: Agrobanka Krav~enko protiv o{te}ena za oko pove}awa rudne rente 2,3 milijarde dinara Kriza gra|ane primorava 13 Pokret „64 ùpanija”: da ìve na rate Ne funkcioni{emo Dru{tvo u Srbiji Vlada danas o strategiji Kultura razvoja obrazovawa 19 Galerija Matice srpske Novi Sad danas proslavqa 165 godina od osnivawa Iz Toplane poru~uju: 19 U SNP sutra premijera Dani hladniji, radijatori topliji êhovqevog „Galeba”

POLiTikA

~etvrtak25.oktobar2012.

STRA TE GI JA ZA KiM OKU PI LA DR @AV NI VRH SR BI JE

Ide je i da qe iza za tvo re nih vra ta

U zgra di Pred sed ni {tva Sr bi je ju ~e je pro te kao jed no ~a sov ni sa sta nak dr `av nog vr ha, s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em na ~e lu, na ko jem se raz ma tra la rad na ver zi ja plat for me za KiM. Po sle sa stan ka, u ko jem su uz Ni ko li }a u~e stvo va li pre mi jer Ivi ca Da ~i}, pr vi po tred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, di rek tor Kan ce la ri je za KiM Alek san dar Vu lin, po tred sed ni ca Vla de za evro in te gra ci je Su za na Gru bje {i} i {ef di plo ma ti je Ivan Mr ki} ni je bi lo iz ja va. Jav nost, kao i par la men tar na opo zi ci ja, jo{ uvek su us kra }e ni za ide je vla da ju }e gar ni -

tu re o KiM, a ka ko se tvr di, to je sa mo je dan od mno gih sa sta na ka na ko ji ma }e se ”iz bru si ti” ne ko li ko mo de la ko je }e Be o grad da po nu di kao re {e we za ko na~ ni sta tus Po kra ji ne. Osnov ne smer ni ce tog do ku men ta tre ba lo bi da bu du uob li ~e ne do kra ja me se ca. Pre mi jer Da ~i} je pre oku pqa wa na An dri }e vom ven cu iz ja vio da ne tre ba o~e ki va ti da taj do ku ment bu de i usvo jen na ovom sa stan ku kod pred sed ni ka Ni ko li }a. – Dr àv ni pri stup mo ra da bu de do voq no flek si bi lan, ali da, na rav no, ima i ne ku cr ve nu li ni ju is pod ko je ne }e mo i}i – re kao je on. Da ~i} ka è i da }e se dr àv ni vrh po tru di ti da u ve zi s plat for mom za KiM po sto ji

Opo zvani am ba sa do ri Sr bi je u Ru si ji i Fran cu skoj Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} opo zvao je s du `no sti am ba sa do re u Ru si ji i Fran cu skoj, Je li cu Kur jak i Du {a na Ba ta ko vi }a, ob ja vqe no je „Slu `be nom gla sni ku„. Od lu ka o opo zi vu am ba sa do ra do ne ta je 16. ok to bra, a na sna gu stu pa da nas. Je li ca Kur jak bi la je am ba sa dor Sr bi je u Mo skvi od 2008. go di ne, a ~e ti ri go di ne pre to ga bi la je po li ti~ ki sa vet nik u am ba sa di. Ba ta ko vi} je za am ba sa do ra u Pa ri zu ime no van 2009. Ime na no vih am ba sa do ra Sr bi je u Ru si ji i Fran cu skoj ni su sa op {te na.

{to {i ra sa gla snost iako, ka ko ka è, „ni je mo gu }e po sti }i kon sen zus ba{ o sva kom pi ta wu”. Po re ~i ma pot pred sed ni ka Vla de Vu ~i }a, u~e sni ci ju ~e ra {weg sa stan ka su do bi li „od re |e ne ide je” o plat for mi za pre go vo re, uz opa sku da je jo{ uvek re~ o na cr tu. Upi tan pred skup {ta je naj ve }i bez bed no sni iza zov Sr bi je, Vu ~i} je re kao da je to Ko so vo. O dr àv noj stra te gi ji za ju `nu po kra ji nu ogla si li su se i par la men tar ci. [ef po sla ni~ ke gru pe SPS-a Bran ko Ru ì} na ja vio je da na na cr tu plat for me za pre go vo re o Ko so vu ra de pred sed nik Sr bi je, pre mi jer i par la ment.

[ef po sla ni~ ke gru pe opo zi ci o nog DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} iz ja vio je da ta stran ka ni je ukqu ~e na u rad, ni ti kon sul to va na po vo dom iz ra de plat for me o pre go vo ri ma s Pri {ti nom. Sa mar xi} je no vi na ri ma is pred Ustav nog su da, gde je pre dao zah tev te stran ke za pre i spi ti va we za ko ni to sti ured bi o pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne, re kao da je DSS o~e ki vao iz ra du sve o bu hvat ni jeg do ku men ta, stra te gi je ili re zo lu ci je, u ~e mu bi u~e stvo va le sve par la men tar ne stran ke. On je na gla sio da do da nas ni su do bi li ni plat for mu za pre go vo re ko je je vo dio Bo ri slav Ste fa no vi} i da u pre go vo ri ma po sto ji mno go skri ve nih rad wi. D. Mi li vo je vi}

dnevnik

MI NI STAR MLA \AN DIN KI] PO ZI VA PAJ TI ]A DA PRI HVA TI RE [E WE ZA RAZ VOJ NU BAN KU

Voj vo di na ne }e do go vor, ne go no vo za du ì va we Mi ni star pri vre de i eko no mi j e Mla | an Din k i} sa o p {tio je ju ~e da je voj vo |an skom pre mi je ru Bo ja nu Paj ti }u sa ve to vao da se na Raz voj nu ban ku Voj vo di ne pri me ne re {e wa iz za ko na ko ji je pred pa ra la men tom. Re~ je o pred lo g u za k o n a o pre u z i m a w u imo vi ne i oba ve za od re |e nih ba na ka ra di o~u va wa fi nan sij skog si ste ma Re pu bli ke Sr bi je, a ko ji }e obez be di ti da se de po zi ti iz No ve Agro ban ke pre ba ce na Po {tan sku {te di o ni cu. Din ki} tvr di da su ~e ti ri ban ke iz ra zi le in te res za isti aran `man s Raz voj nom ban kom Voj vo di ne, ali ni je è leo da ka è ko je. – Ka da smo vi de li da je pro blem u RBV-u, tra ì li smo od NBS-a da nam da li stu ba na ka ko je su sta bil ne, ja ke i ko je bi bi le u sta wu da bez ika kvih pro ble ma pre u zmu te de po zi te. Ne bih tim ime ni ma li ci ti rao, ra di se i o stra nim i o do ma }im ban ka ma – na veo je Din ki} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. On je ob ja snio da u RBV-u po sto ji oko 140 mi li o na evra osi gu ra nih de po zi ta za ko je ga ran tu je dr à va i da su po kri ve ni s „ne kih de vet mi li jar di di na ra ve} ra ni je emi to va nih ob ve zni ca“, a po sto je i od r e | e n a li k vid n a sred s tva ko ja RBV ima kao oba ve znu re zer vu. – Ta ko da bi bi li pre ba ~e ni osi gu ra ni de po zi ti i pot pu no

po k ri v e n i li k vid n im sred stvi ma i za ban ku-pri ma o ca vr lo je la ko da ih pri hva ti i da na taj na ~in spa si mo de po nen te RBV-a – is ta kao je Din ki}. – Me |u tim, za neo si gu ra ne de po zi te, ko ji iz no se oko 100 mi li o na evra, ne po sto ji ni k a k vo po k ri } e i tu sam pred lo `io go spo di nu Paj ti }u da po de li mo taj tro {ak po po la, bez ob zi ra na to {to je Po kra ji na ve }in ski vla snik s 80 od sto, te da Re pu bli ka Sr bi ja iz da ob ve zni ce za 50 mi lo i o na evra, Po kra ji na za 50 mi li o na i da na taj na ~in obez be di mo neo si gu ra ne de po zi te i wih

pre ba ci mo na ban ku-pri ma o ca. Me |u tim, go spo din Paj ti} je, ma kar do pre ne ki dan, imao stav da je wi ma bo qe da oni sa mi emi tu ju 150 mi li o na evra no vog du ga da za du è Po kra ji nu za taj iz nos, ne go da emi tu ju 50 mi li o na evra ka ko smo mi pred lo ì li. Sma tra mo da RBV vr lo te {ko i kroz ovu ve li ku do ka pi ta li za ci ju mo è po sta ti sta bil na eko nom ski ban ka iz raz lo ga {to je 75 od sto kre di ta sa da ne na pla ti vo. No vo ru ko vod stvo ban ke ima }e ve o- ma te àk po sao uko li ko è li da i uz ova ko ve li ku do ka pi ta li za ci ju, ko ja }e do sti }i iz nos

Jer kov: Din ki} za di re u pra vo APV Po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov upo zo ri la je Mla |a na Din ki }a na to da svo jim di sku si ja ma di rekt no za di re u pra vo AP Voj vo di ne da ras po la è svo jim bu xe tom na na ~in na ko ji to è li. Ona je is ta kla da je to {to Voj vo di na ula è no vac u do ka pi ta li za ci ju RBV-a, a mo è da ga utro {i i dru gde, is kqu ~i vo od lu ka le gi tim no iza bra nih or ga na APV. – Dir qi va je va {a bri ga za no vac gra |a na Voj vo di ne, ali tu bri gu bi ste mo gli is ka za ti ta ko {to im ne }e te za ki da ti na Za ko nu o bu xet skom si ste mu, ta ko {to ne }e te de li ti 25.000 hek ta ra voj vo |an skog po qo pri vred nog ze mqi {ta {e i ci ma i {to va {a pot pred sed ni ca stran ke ne }e za ra ~u na va ti dva pu ta isti

auto put – is ta kla je Alek san dra Jer kov, do da ju }i da je RBV na stao kao “spa sa va we Me tals ban ke ko ja je u pro blem za pa la upra vo u vre me dok je gu ver ner bio Ra do van Je la {i} iz va {e stran ke” . Re pli ci rao je Din ki}, is ti ~u }i da }e, u slu ~a ju da po du hvat po kra jin skih vla sti ne uspe, {te tu zbog RBV-a mo ra ti da pla te svi gra |a ni Sr bi je iz re pu bli~ kog bu xe ta, a ne sa mo gra |a ni Voj vo di ne. – Ne ka, is tra ga }e utvr di ti da li je u Me tals ban ci i RBV-u bi lo lo {e upra vqa we. Kao i uvek, za la `em se za pu nu od go vor nost svih ko ji su od go vor ni, ma o ko joj dr `av noj ban ci da se ra di – tvr di Din ki}.

Za {kri pao kvo rum Sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je po ~e la je ju ~e s dva sa ta za ka {we wa po {to u sa li ni je bi lo 126 po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je, neo p hod nih za usva ja we dnev nog re da. Mi ni star pri vre de i fi nan si ja Mla |an Din ki}, ko ji je sti gao na vre me, mo rao je da ~e ka pod ne da bi pred par la men tar ci ma bra nio pred lo `e ni za kon iz svog re so ra ko ji tre ba da omo gu }i da se No va Agro ban ka pri po ji Po {tan skoj {te di o ni ci. Zbog ne u god ne si tu a ci je usle di lo je iz vi we we ko le ge iz Vla de i li de ra na pred wa ka Alek san dra Vu ~i }a.

Afe re – Go vo ri li ste sve vre me i spo ~i ta va li da su pret hod ne vla de kri ve za sve. U ve }i ni ste se de li – uka za la je po sla ni ca DHSS-a Ol gi ca Ba ti}, za pi tav {i Din ki }a za {to ako se pro gla {a va za spa si o ca, ni je spa sao dru ge ban ke, “zbog ~e ga je u~e stvo vao u uni {te wu Na c i o n al n e {te d i o n i c e. – Se t i t e se pro d a j e „Mob te la„, ko ji je bio u vla sni {tvu Bo go qu ba Ka ri }a, Euro ak ciz ban ke, se ti te se afe ra „Sar tid„ i “pan ci ra”, za {to se ni ste ja vqa li kao spa si lac svih tih

poslani^ke teme afe ra? U sve mu to me ime ni teq ima sa mo jed no ime i upra vo se oda zi va na va {e.

Iz Agro ban ke u Po {tan sku {te di o ni cu Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Sr bi je Mla |an Din ki} po ru ~io je da je pred log za ko na o pre u zi ma wu imo vi ne i de po zi ta od re |e nih ba na ka ra di o~u va wa sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma Sr bi je iz nu |e na po sle di ca ogrom nih pro pu sta dr àv nih or ga na u pret hod nom pe ri o du, pre sve ga Na rod ne ban ke Sr bi je i Mi ni star stva fi nan si ja. – Ovaj za kon je iz nu |en ko rak da bi se spa sli de po zi ti gra |a na, pri vre de, ma lih i sred wih pred u ze }a. Mi go vo ri mo o za ko nu ko ji tre ba da spa si {ta se spa sti mo è – re kao je Din ki}, obra zla ù }i za kon pred po sla ni ci ma, i na gla sio da je ve} pre tr pqen gu bi tak od 600 mi li o na evra.

od 300 mi li o na evra, po stig ne ne ki re zul tat. Ima ju }i u vi du da i mno go ve }e ban ke u sve tu ni su ima le ta kvu do ka pi ta li za ci ju, ni sam si gu ran u to da tre ba po ku {a va ti spa sa va we jed ne ne si stem ske ban ke na ta kav na ~in ve} je bo qe da se spa su sa mo de po nen ti – gra |a ni i pri vre da – i da se sta vi ta~ ka na lo {e upra vqa we tom ban k om iz pro { lo s ti ti m e {to bi ti ne na pla ti vi kre di ti oti {li u ste ~aj ba{ kao i u slu ~a ju No ve Agro ban ke. Ka ko je pod se tio Din ki}, pre dve ne de qe NBS je oba ve stio we go vo mi ni star stvo i ve }in skog ak ci o na ra – Po kra ji nu Voj vo di nu – da je zvar {io kon t ro l u u Raz v oj n oj ban c i Voj vo di ne i da }e joj od u ze ti do zvo lu za rad zbog ne sol vent no sti i ne li kvid no sti. – Pro {le ne de qe je go spo din Paj ti} bio na sa stan ku u cen tral noj ban ci go to vo osam sa ti. Oni su taj pred log od bi li i oba ve sti li nas da }e emi to va ti 150 mi li o na evra u har ti ja ma od vred no sti Po kra ji ne. Da kle, Voj vo di na }e se za du ì ti za 150 mi li o na evra da bi do k a p i t a l i z o v a l a RBV. Tra ì li su mi u uto rak sa gla snost i sa gla snost od NBS-a za tu ope ra ci ju. U od go vo ru ko j i sam prek s i n o} po s lao Po kra ji ni oba ve stio sam go spo di na Paj ti }a da po Za ko nu o jav nom du gu oni ima ju pra vo da se za du è, ali sam ta ko |e iz neo mi {qe we i Mi ni star stva fi nan si ja Re pu bli ke Sr bi je i MMF-a da je to eko nom ski ap s o l ut n o neo p rav d a n o. Ne c e l is h od n o je za d u ` i t i gra | a n e Voj v o d i n e do d at n ih 150 mi li o na evra jer je u Raz voj n u ban k u Voj v o d i n e kroz pret hod nih ne ko li ko do ka pi ta l i z a c i j a ve} uba ~ e n o 150 mi li o na evra nov ca pa to ni je po mo glo da se ta ban ka spa se – upo zo ra va Din ki}. On po ru ~u je i da je APV auto nom na u do no {e wu tih od lu ka, ali da „u sva kom slu ~a ju jo{ uvek ima vre me na da pri hva ti na {u su ge sti ju i na{ pred log, ali mi ne mo è mo uti ca ti na wi ho vu od lu ku jer su oni ak ci o na ri s 80 od sto“. S. Stan ko vi}

Mi ni star je sa ve to vao gra |a ni ma da {te de u si gur nim ba na ka, a ne oni ma ko je da ju vi so ke ka ma te. – Uko li ko za kon bu de usvo jen u pe tak, za su bo tu je pla ni ra na sed ni ca Vla de Sr bi je na ko joj bi bio po tvr |en ugo vor o pre no su svih de po zi ta No ve Agro ban ke, od no sno 250 mi li o na osi gu ra nih i vi {e 150 mi li o na evra neo si gu ra nih de po zi ta.Od po ne deq ka svi de po nen ti mo }i }e slo bod no da ras po la `u svo jim ulo zi ma, ali u Po {tan skoj {te di o ni ci – re kao je Din ki}.

Dim s ga le ri je Ne do sta tak kvo ru ma ni je ju ~e je di ni peh ko ji je pra tio ras pra vu. Ne {to pre 17 ~a so va sed ni ca je pre ki nu ta usred di sku si je so ci ja li ste Zo ra na Ka sa lo vi }a ka da je pri me }en dim sa ga le ri je. Pred se da va ju }a Ve sna Ko va~ iz URSa da la je pa u zu da bi se si tu a ci ja u sa li do ve la u red. Ka ko se mo glo sa zna ti, na ga le ri ji se za pa lio elek tri~ ni kabl. Po sla ni ci su na pu sti li sa lu ka da se ose tio mi ris go re wa pla sti ke. Sam mi ni star Din ki} ~e kao je epi log u no vi nar skom ho lu, ko ji je po pod ne pra zan, sve vre me raz go va ra ju }i mo bil nim te le fo nom. Na kon po lu ~a sov ne pa u ze po sla ni ci su na sta vi li rad. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Ka fa s Ta di }em Te ma ko jom su se „tvi te ra {i„ ju ~e ba vi li bi la je vest da }e Bo ris Ta di} pod od re |e nim uslo vi ma ru ko vo |e we stran kom pre pu sti ti Dra ga nu \i la su. No vi nar Mi lan La |e vi} ot kri va: „Ta di} po zvao na ka fu ured ni ke i to im sa op {tio. Da ne lu ta ju :-)„ A ured nik De jan Vu ke li} do da je: „Po pih ka fu s Ta di }em. Mo gu vam re }i da iz gle da bo qe ne go ikad...„, ne otr ki va ju }u o ~e mu se raz go va ra lo na sa stan ku. Do pi snik RTS-a iz Bri se la Du {an Ga ji} di sku tu je o is toj te mi: „Ako ne bu de do go vo ra, on da }e se kan di do va ti... Ali za {to bi iko i da qe po dr `a vao ne kog ko je je spre man da se po vu ~e?„

Po tvr |u je ko men ta tor Dra gan Ja wi}: „Ta ko je. Za pra vo je re kao da se po vla ~i. Ako bi se ipak kan di do vao, na pra vio bi ve li ku gre {ku jer u tr ku ula zi kao gu bit nik„.

ta ba \ila sa, koj i je po po dne ra zgov arao s demokr at am a u Qig u.

Tri, pa tri

Cimawe

Spin ili isti na

Analiti~ar Vladimir Todori} “razmi{qa” na lajni: „Danas s Vesnom Pe{i} u ’Ho}u da znam’. Tri kafe ili tri bensedina...?„

Novinarka TV „Prva„ @aklina Tatalovi} “àli” se na lajni: “Malo do Minhena, pa do Brisela, pa do Luksemburga, pa za{to jednostavno kad moè tako sve ukrug?”… Na wene “muke” odgovara predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN Vuk Jeremi}: “Vidi{ sad kakvo je to cimawe. Ja sam tako skoro {est godina, a optuìvali me da sam se ba{kario. Pozdravi Luksemburg, u{li u SB UN„, poru~uje Jeremi}. S. St.

Dok su tra ja la na ga |a wa, s na lo ga DO uz Borisa Tadica‫@‏‬Omladina_BT j u~ e pop od ne je st igao de manti: „ Tad i} odbio \il asovu po nudu da b ud e p o~ asni pre ds ednik DS -a ! Jasan odgovo r n a insinuac ij e i spinove iz tabora D. \.„ Istovremeno, s naloga @djilaspajtic na pitawe d a li je ta~n o da je Ta di} obe}ao p ovla~ew e pod odre| eni m uslo vi ma , zagonet no nam k a`u : „Kada bude z vani~n o, objav i}e mo„, k a` i iz izbor no g { -

Navali, na rode! N apredwak Bojan M arj anovi } obave stio je svo je fanove: „Otvoren zvani~ni nalog Grada Novog Sada @NoviSadGrad. Navali narode! :-D„. Prva vest koja je pu{tena s novootvorenog naloga je da }e gradona~elnik Vu~evi} primiti

strana~ku koleginicu Zoranu Mihajlovi} i razgovarati o saradwi.

politika

dnevnik

PREDSEDNIK DS-a NU DI DO GO VOR \I LA SU I PAJ TI ]U, VE ^E RAS IS TI ^E ROK KAN DI DO VA WA ZA LI DE RA DE MO KRA TA

Ta di} spre man da se po vu ~e, ali ima uslo ve Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} spre man je da se, uko li ko bu de po s tig n ut do g o v or, po vu ~e iz iz bor ne tr ke i da na pred sto je }im stra n a~ k im iz bo ri ma po dr ì kan di d a t u r u Dra g a n a \i la sa za no vog {e fa par ti je. U raz go vo ru s glav nim ured ni ci ma me di ja kao uslo ve za po dr {ku Ta di} je na veo sle de }e: da DS bu de pro fi li sa na kao so c i j a l d e m o k r a t s k a stran ka, da ve }a ovla {}e wa ima Pred sed ni {tvo stran ke, da se us po sta vi unu tra {wa kon tro la ra da stran ke i oce wi va we ra da ~la no va i funk ci o ne r a. „Ne mo g u da pri hva tim funk ci o- ni s a w e DS kao po slov ne or ga ni za ci je”, re kao je Ta di} i na po me nuo da o~e ku je pro ble me u raz go vo ri ma o we go vom pred lo gu i ka da je re~ o ide ja ma i ka da je re~ o qu di ma. On tra ì i da ne bu de re van {i zma pre ma ~la no vi ma bi ra~ kih od bo ra ko ji su po dr à li ne kog od kan di da ta i da Pred sed ni {tvo ~i ne ~la no vi ko ji su po dr à va li i we ga i \i la sa. Uko li ko do to ga do |e, Ta di} je spre man da pri hva ti ne ku od me |u na rod nih po nu da za po sao. On tvr di i da ni je za in te re so van da bu de pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta stran ke, ali i na vo di da bi mo gao osta ti u stran ci uko li ko je to stvar no neo p hod no. On je is ta kao i da }e se za u- ze ti za to da iz bor ne skup {ti ne u DS-u bu du odr à va ne na dve go di ne, da bi se {to efi ka sni je pro ve ra vao u~i nak ru ko vo de }ih or ga na stran ke. Ta di} je re kao i da taj pred log ni je „kom pro mis u po sled wi

U sa o p { te w u ko j e je si n o} ob j a v io RTS na v o d i se: „Ako ne bu d e do g o v o r a, kan d i d u j em se. To }u od l u ~ i t i ve ~ e r as ili su t ra uju t ro. Ni j e su { ti na da ja oba v e z no mo r am da bu d em pred s ed n ik DS-a, su {ti n a je da stran k a is p u n i svo j u mi s i j u”. „Do go vor je bo qe re {e we jer da je {an su da se o~u va je din stvo stran ke”, re kao je Ta di}, do da ju }i da je \i la so va pred nost u to me {to vi {e `e li da do |e na ~e lo DS-a ne go {to on `e li da osta ne pred sed nik. U De mo krat skoj stran ci u to ku su za vr {ne pri pre me za iz bor nu Skup {ti nu za ka za nu za 10. no vem bar, a rok za for -

~etvrtak25 . oktobar2012.

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE DA NAS OD LU ^U JE O PO KRE TA WU ZA KO NO DAV NE INI CI JA TI VE I RE BA LAN SU PO KRA JIN SKOG BU YE TA

Po kra ji na tra ì izmene Za kona o bu yetu Po sla ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne od lu ~i va }e da nas o po kre ta wu za ko no dav ne ini ci ja ti ve ko jom }e od re pu bli~ kog par la men ta za tra ì ti iz me nu od red bi Za ko na o bu xetu Republike Srbije, ko ji ma se de fi ni {e osnov za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta. Tu ini ci ja ti vu po kre nu li su po kra jin ski po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, a po dr à li su je i po sla ni ci De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Ne dav no usvo je ne iz me ne spor nog za ko na u Skup {ti ni Sr bi je iza zva le su re volt u Po kra jin skoj vla di, ko ja je za tra ì la i oce nu ustav no sti tog ak ta jer sma tra da je wi ma

ji ma bi se de fi ni sa lo da se voj vo |an skih „se dam od sto„ ra ~u na od ukup nih pri ho da re pu bli~ kog bu xe ta. Skup {ti na Voj vo di ne ras pra vqa }e da nas i o re ba lan su po kra jin skog bu xe ta, ko jim je pla ni ra ni ovo go di {wi iz nos u po k ra j in s koj ka s i sma w en 6,14 mi li jar di di na ra, ta ko da }e iz no si ti 67,58 mi li jar di. Po obra zlo `e wu ko je je ju ~e pred skup {tin skim Od bo rom za bu xet iz neo po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man, to uma we we po sle di ca je, pre sve ga, po tre be uskla |i va w a po k ra j in s kog bu x e t a s od lu ka ma Ustav nog su da i no vim re { e w i m a pred v i | e n im re pu bli~ kim i po kra jin skim

\i la so va pred nost je u to me {to vi {e `e li da do |e na ~e lo DS-a ne go {to ja `e lim da osta nem pred sed nik

„Struk tu ra de le ga ta u mo ju ko rist” Na po mi wu }i da vi {e stra na~ kih od bo ra po dr `a va \i la sa, Ta di} je pri me tio da se, me |u tim, struk tu ra de le ga ta pro me ni la u we go vu ko rist. On je za kqu ~io da }e, u slu ~a ju po ra za na stra na~ kim iz bo ri ma, osta ti u DS-u.

Po de la vi si u va zdu hu Po sto ji mo gu} nost ce pa wa DS Ta di} je oce nio da po de la DS „leb di” u va zdu hu i da }e on u~i ni ti sve da do to ga ne do |e, na vo de }i da je ce pa we lo {e za Sr bi ju ko ja na po li ti~ koj sce ni tre ba ja ku DS kao opo zi ci ju „naj ma we go di nu da na”.Po de la bi se, ka ko je oce nio, po seb no lo {e od ra zi la na po sla ni~ ki klub DS u Skup {ti ni Sr bi je, oda kle DS spro vo di po li ti ku stran ke i gra di svo ju po zi ci ju. Oce nio je da DS pre ti ce pa we uko li ko se stran ka ne pro me ni i ne re for mi {e. „Uko li ko se stran ka ne pro na |e, po sto ji mo gu} nost ce pa wa”, ka zao je on. ~as” jer je, ka `e, u tri na vra ta po sle iz bo ra nu dio do go vor \i la su i Paj ti }u. On je ta ko |e uve ren u to da bi ta kav do go vor bio u in te re su o~u va wa je din stva DS-a. Ta di} pred la -

`e i da Na ta {a Vu~ ko vi} i Go ran ]i ri} bu du pot pred sed ni ci stran ke. a za svog {e fa ka bi ne ta Mi o dra ga Ra ki }a ka zao je da on ni je za in te re so van za jav ne i stra na~ ke funk ci je.

ma l i z o v a w e kan d i d a t u r a za funk ci ju pred sed ni ka stran ke is ti ~e su tra u po no}. Se kre tar ka DS-a i ~la ni ca or g a n i z a c i o n og od b o r a za pri pre mu Skup {ti ne Ta ma ra Tri pi} iz ja vi la je Ta njug u da je jo{ uvek for mal no je di ni kan d i d at za pred s ed n i k a stran k e Bra n i m ir Ku z ma n o vi}, pred sed nik op {ti ne Vra ~ar, ko ga su pred lo `i la 33 ~la na Glav nog od bo ra stran ke. Do sa da su, ka ko je ob ja sni la, po dr {ku do voq nog bro ja lo kal nih od bo ra stran ke za kan d i d a t u r u do b i l i li d er stran ke Bo ris Ta di} i za me nik pred sed ni ka Dra gan \i las, ali bi oni do ve ~e ras tre ba lo da pot pi {u da pri hva ta ju kan di da tu ru. Mo gu} nost kan di do va wa za pred sed ni ka stran ke na ja vqi vao je i biv {i pre mi jer Zo ran @iv ko vi}, ali }e se, ka ko je ra ni je iz ja vio Ta nju gu, de fi ni tiv no o to me iz ja sni ti da nas. E. D.

Se ni}: Vla da da nas o Pred lo gu bu ye ta za 2013. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de Vlaj ko Se ni} iz ra zio je o~e ki va we da }e na da na {woj sed ni ci Vla da Sr bi je usvo ji ti Pred log za ko na o bu xe tu za 2013. go di nu, sa pla ni ra nim de fi ci tom bu xe ta od 3,5 od sto bru to-do ma }eg pro iz vo da, ko ji }e bi ti do sta re strik ti van. „Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de ide na ozbiq nu fi skal nu kon so li da ci ju, jer je pred lo gom bu xe ta pla ni ra no da na ni vou kon so li do va ne dr `a ve de fi cit iz no si 3,5 od sto BDP-a”, pre ci zi rao je Se ni}. Mi ni star stvo fi nan si ja us pe lo je da, kroz me re fi skal ne po li ti ke, po ve }a pri ho de bu xe ta, a s dru ge stra ne, i{lo se na

sma we we ras ho da, na ja vio je Se ni} i pre ci zi rao da su u na cr tu bu xe ta pred vi |e ne do sta sma we ne sub ven ci je, ogra ni ~en je i rast pla ta... „Ta ko da je, pre sve ga na{ ciq da ova kvim me ra ma 2013, 2014. i 2015. go di ne ide mo na sma we we jav nog du ga, s ob zi rom da on ve} do sti è 60 od sto BDP-a, {to je za ze mqu, na {e ve li ~i ne za i sta mno go”, re kao je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva fi nan si ja. „O~e ku je mo da bu de ras pra va (u Skup {ti ni) o bu xe tu od go vor na, pr vi put po sle du èg vre me na”, is ta kao je Se ni} i na po me nuo da }e po sla ni ci ima ti vi {e ne de qa

da raz ma tra ju bu xet pre ne go {to se on na |e u ras pra vi. Se ni} sma tra da je Mi ni star stvo fi nan si ja u~i ni lo sve da Sr bi ja ima efi ka san, brz i ja san bu xet za na red nu go di nu i da ce la pro ce du ra bu de tran spa rent na i po dig ne kva li tet ras pra ve o bu xe tu uop {te. Ne ki do ma }i me di ji su pre ne li da na crt bu xe ta za 2013. go di nu pred vi |a pri ho de u bu xe tu od oko 954 mi li jar di, a ras ho de na ni vou od oko 1.074 mi li jar de di na ra, ali pro ce wu ju da je bu xet jo{ pod lo `an pro me na ma zbog teh ni~ kih raz go vo ra s MMF-om.

REKLI SU Fej zu la hi: Kan di du jem se za pred sed ni ka LSV

Da ~i}: Pro me na u dva de se tak op {ti na i gra do va

Ne ka da {wi vi so ki funk ci o ner LSV-a Emil Fej zu la hi iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da ima na me ru da se na pred sto je }im stra na~ kim iz bo ri ma kan di du je za pred sed ni ka te stran ke. Fej zu la hi je re kao da mu je za kan di da tu ru neo p hod no da ga, po Sta tu tu stran ke, kan di du je naj ma we tre }i na od bo ra LSV-a, te da }e, uko li ko do bi je tu po dr {ku, pri hva ti ti kan di da tu ru za pred sed ni ka. Fej zu la hi do da je da }e se po vu }i uko li ko se za me sto pred sed ni ka kan di du je ne ko dru gi ko }e ima ti ve }e {an se u od no su na we ga. On je pre ci zi rao da se to od no si na even tu al nog pro tiv kan di da ta Ne na da ân ka. Fej zu la hi ka è da je â nak na ~e lu LSV-a ve} 22 go di ne i da je stran ka do ì ve la svoj mak si mum i da ne vi di mo gu} nost na pret ka stran ke uko li ko na we no ~e lo ne do |e ne ko dru gi.

– Od re di li smo 10-20 op {ti na i gra do va gde tre ba da na pra vi mo ta kve pro me ne i u sve mu to me }e sva ko po {to va ti ja ~i nu sva ke stran ke na lo ka lu – re kao je za RTS pre mi jer i li der SPS-a Ivi ca Da ~i}, i do dao da ne gde to tra ì SNS, a ne gde SPS. – Bi }e pro me we na vlast u Uì cu, Le skov cu, Po à rev cu, [ap cu, Som bo ru, Ki kin di i dru gim ma wim op {ti na ma – Kur {u mli ji, Ose ~i ni, So ko ba wi. Po we go vim re ~i ma, u Za je ~a ru je si tu a ci ja spe ci fi~ na i o vla sti u toj op {ti ni }e bi ti vo |e ni raz go vo ri. – Mi slim da ni smo ni spo mi wa li Sme de rev sku Pa lan ku – re kao je Da ~i}, po {to je vlast u toj op {ti ni bi la na vo |e na kao po vod za ne za do voq stvo SNS-a jer u woj sa da vla da ju de mo kra te, so ci ja li sti i URS, bez na pred wa ka.

Vu ~i}: Iz vi wa vam se Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} iz vi nio se gra |a ni ma Sr bi je, de lu na rod nih po sla ni ka, mi ni stru Mla |a nu Din ki }u i svi ma ko ji „da nas tr pe” zbog ne do stat ka kvo ru ma u Na rod noj skup {ti ni „jer deo od go vor no sti za ne do sta tak kvo ru ma sno si i po sla ni~ ka gru pa Srp ske na pred ne stran ke”. Na i me, sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je ka sni la je ju ~e jer u klu pa ma ni je bi lo dob voq no po sla ni ka za po ~e tak se si je. – Ne ki ma su va `ni ja pre da va wa, ne ki ma su va `ni je lo kal ne ko a li ci je, ne ki ma su va `ni ja pu to va wa po sve tu, a ni {ta od to ga ne mo `e i ne }e bi ti va `ni je od sed ni ce Na rod ne skup {ti ne Sr bi je – po ru ~io je Vu ~i}.

Foto: N. Stojanovi}

Za du ì va we za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, na dnev ni red da na {we sed ni ce po kra jin skog par la men ta upu }en je i pred log o za du ì va wu Po kra ji ne za 15 mi li jar di di na ra na me we nih Raz voj noj ban ci Voj vo di ne. Vla da Voj vo di ne zbog to ga je usvo ji la ~e ti ri amand ma na na pred lo è ni re ba lans po kra jin skog bu xe ta, o ko ji ma je ju ~e ras pra vqao i skup {tin ski Od bor za bu xet. A po kra jin si se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man po tvr dio je da su amand ma ni do ne ti da bi se omo gu }i lo „uskla |i va we bu xe ta s po ten ci jal nom od lu kom o za du ì va wu Po kra ji ne u iz no su od 15 mi li jar di di na ra na me we nih ja ~a wu fi nan sij skih po ten ci ja la Raz voj ne ban ke Voj vo di ne”. o{te }en bu xet APV i na ru {en Ustav Sr bi je. A na kon, sad je ve} go to vo iz ve sno, ne u spe log po ku {a ja do go vo ra iz me |u ~el ni ka Vla de APV s re pu bli~ kim pre mi je rom i re sor nim mi ni strom, pre kju ~e je usle di la i po me nu ta ini ci ja ti va iz po kra jin skog par la men ta. S ob zi rom na to da su taj pred log SVM-a po dr à le i dru ge dve stran ke vla da ju }e ko a li ci je, voj vo |an ski par la ment da nas }e, na kon du èg vre me na, is ko ri sti ti pra vo za ko no dav ne ini ci ja ti ve pre ma Na rod noj skup {ti ni. Spor na je od red ba Za ko na o bu xet skom si ste mu ko jom je pred vi |e no da osnov za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta bu du ras ho di re pu bli~ kog bu xe ta ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da. U po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji tvr de da se ti me za ki da voj vo |an ska ka sa, ali i da se kr {e ustav ne ga ran ci je po ko ji ma po kra jin ski bu xet tre ba da iz no si naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog. Po sla nik SVM-a Ako{ Uj he qi oce nio je da je zbog to ga Za kon o bu xet skom si ste mu „an ti voj vo |an ski i pro tiv u- sta van”. A isto vet ne oce ne ~u le su se ju ~e na sed ni ci Od bo ra za sa rad wu s od bo ri ma Na rod ne skup {ti ne u ostva ri va wu nad le `no sti APV i od po sla ni ka De mo krat ske stran ke. Pred sed nik tog od bo ra Ne nad Bo ro vi} iz DS-a is ta kao je da je iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu „Voj vo di ni pod met nu ta zam ka” jer se osno vom za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta ne obez be |u je mi ni mal nih se dam od sto za po kra jin sku ka su, kao i zbog to ga {to za da ta osno vi ca mo è bi ti pro men qi va, po {to se, ka ko je na veo, po re ski pri ho di mo gu ko ri sti ti i za iz dat ke, a ne sa mo za ras ho de. On je na ja vio da }e po sla ni~ ka gru pa „Iz bor za bo qu Voj vo di nu” po dr à ti pred log SVM-a za za kon ske iz me ne ko -

pro pi si ma ko ji su u me |u vre me nu do ne ti, ali i sma we wa tran sfe ra iz re pu bli~ kog bu xe ta u ukup nom iz no su od 6,48 mi li jar di di na ra, od ~e ga se naj ve }i deo – ~ak 6,05 mi li jar -

Li ga za, DSS pro tiv Po sla nik LSV-a Alek san dar Mar ton ka zao je da }e i ta stran ka po dr `a ti pred log SVM-a, i to, ka ko je uka zao, „bez ob zi ra na to {to pret hod ne za ko no dav ne ini ci ja ti ve ni su pro la zi le u Skup {ti ni Sr bi je”. Po sla ni ci opo zi ci o ne De mo krat ske stran ke Sr bi je u po kra jin skom par la men tu ne }e po dr `a ti tu za ko no dav nu ini ci ja ti vu jer je, ka ko je is ta kao funk ci o ner te stran ke Mi len ko Jo va nov, vi de pre sve ga kao „po ku {aj po zi ci o ni ra wa SVM-a u okvi ru auto no ma {kog fron ta”. On je ka zao da za DSS ni je spor no da Ustav mo ra da se po {tu je, ali je po kra jin skoj vla sti za me rio {to „}u ti o kr {e wu Usta va kad je re~ o nad le `no sti ma ko je je ospo rio Ustav ni sud, a in si sti ra na po {to va wu Usta va po dru gim pi ta wi ma”. di – od no si na ka pi tal na ula ga wa. Ra do man je na ja vio da }e re ba lan som bu xe ta Fon du za ka pi tal na ula ga wa iz sop stve nih pri ho da bi ti pre u sme re na 1,6 mi li jar da di na ra. On je ka zao i da }e ne re a li zo va na sred stva, oko 11 mi li o na di na ra, ko ja su bi la na me we na za fi nan si ra we Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti, bi ti pre u sme re na na dru ge raz de le u obla sti na u ke, a po {to je od lu kom Ustav nog su da fi nan si ra we VA NU oce we no ne u stav nim. B. D. Sa vi}

ekonomija

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik

NE SPO RA ZUM MI NI STAR STVA I PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RI JA TA ZA PO QO PRI VRE DU BI ]E RE [EN

Po qo pri vred ne slu `be ni su po li ti~ ko pi ta we Nesporazum izme|u Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu oko osniva~kih prava nad poqoprivrednim stru~nim slu`bama u Vojvodini bi}e razre{en. Kako je za na{ list kazao pokrajinski sekretar za poqoprivredu Go ran Je {i}, re~ je o tehni~kim problemima i nema razloga za bilo kakav spor na relaciji Ministarstvo–Sekretarijat. – To nije politi~ko pitawe, u pitawu su samo nedoumice pravne prirode – naglasio je Je{i}. Vlada AP Vojvodine, naime, preuzela je krajem septembra osniva~ka prava nad 12 poqoprivrednih stru~nih slu`bi. Ministarstvo poqoprivrede, me|utim, ocenilo je da pri tome nisu po{tovane odredbe zakona kojim se ure|uje obavqawe savetodavnih i stru~nih poslova u

oblasti poqoprivrede. „Jednostranim aktom se ne mogu preuzeti osniva~ka prava, imaju}i u vidu da je u pitawu imovina Republike Srbije koja se u skladu sa Zakonom o javnoj svojini ne moè preneti na na~in kako je to u~iweno navedenom odlukom”, navedeno je u dopisu koji je ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} uputio poqoprivrednim savetodavnim stru~nim slu`bama u Vojvodini. Dodaje se i da je odluka doneta pozivawem na odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine. Kako je ranije izjavio Goran Je{i}, u planu je da se u narednom periodu osnuju nove poqoprivredne savetodavne slu`be, ali se ne}e opet praviti samo dràvne ve} }e do kraja godine otvoriti konkurs i za privatne. S. G.

KI RIL KRAV ^EN KO PRO TIV PO VE ]A WA RUD NE REN TE

NIS bi da pla }a na {u naf tu po sta rom – NIS planira da pove}a investicije u proizvodwu i istra`ivawe nafte i gasa u Sr bi ji s ovo go di {wih 15 milijardi na 25 milijardi dinara u 2013. – najavio je ju~e ge ne ral ni di rek tor NIS-a a. d. Ki ril Krav ~en ko. On je rekao, povodom 60. godina od otkri}a nafte i gasa u Srbiji, da }e NIS, po

u proizvodwu i geolo{ka istra`ivawa. – Pove}awe rudne rente uve}alo bi buxet Srbije oko tri mi li jar de di na ra po osno vu po ve }a nog po re za NIS-a, ali bi smawilo investicije kompanije oko sedam milijardi dinara – rekao je Krav~enko. On je naglasio da o visini rudne rente i eventualnom

planu, utrostru~iti ulagawa u kadrove, istra`ivawa, nove tehnologije i {irewe poslovawa u regionu. – Do 2020. godine NIS planira da uve}a proizvodwu nafte i gasa na oko pet miliona tona, od ~ega }e se u Srbiji proizvoditi dva miliona tona, a tri miliona u okolnim zemqama – najavio je Krav~enko, i napo-

pove}awu treba da razgovaraju predstavnici Srbije i Rusije, i dodao da o tome nije bilo re~i izme|u NIS-a i Vlade Srbije. Krav~enko je ukazao na to da dr`ave kroz malu rudnu rentu stimuli{u geolo{ka istra`ivawa, uz napomenu da je u Rusiji rudna renta tri do ~etiri puta ve}a nego u Evropi ili na{em regi-

PRED STAV NI CI VLA DE VOJ VO DI NE RAZ GO VA RA LI SA STRA NIM ULA GA ^I MA

Po kra ji na spre ma sub ven ci je za no va rad na me sta Pokrajinski sekretar za privredu Mi ro slav Va sin najavio je ju~e da }e Vlada Vojvodine uskoro doneti nove mere za privla~ewe stranih investicija, a koje ukqu~uju i finansirawe zakupa poslovnog prostora i izrade projektne dokumentacije za ve}e ulaga~e. On je na redovnom dijalogu Vlade Vojvodine s predstavnicima investitora, dodao da }e pokrajinska administracija nastaviti dosada{wu praksu nov~anog subvencionisawa otvarawa novih radnih mesta. – Investitorima ~ije ulagawe prema{i vrednost od tri miliona evra i koji zaposle vi{e od 100 radnika planiramo da iz buxeta finansiramo zakup poslovnog prostora u prvoj godini poslovawa, te izradu projektne dokumentacije – kazao je Vasin na skupu u Novom Sadu pred predstavnicima oko 150 kompanija koje su ulo`ile u Vojvodinu. Te mere bi}e pridodate dosada{wim finansijskim instrumentima podr{ke investicijama, kao {to je subvencionisawe novootvorenog radnog mesta s 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti. S druge strane, Vlada Vojvodine, dodao je Vasin, namerava da ulaga~e pomogne i logisti~ki. – Nameravamo da otvorimo info-{alter za strane investitore i za strana preduze}a koja ve} posluju u Vojvodini, gde }e mo}i da predaju svoja dokumenta a koja }e imati

Br `e do vod nih do zvo la Pomo}nik pokrajinskog sekretara za poqoprivredu Slo bo dan Te o fa nov rekao je da je dobijawe vodnih dozvola i saglasnosti do sada ~esto predstavqalo „~ep” za investitore. – Zakonski rok za izdavawe tih dozvola je dva meseca, ali se ~esto doga|a da se ~ekaju i po osam meseci. U budu}nosti }emo nastojati da wihovo izdavawe ubrzamo na osam dana, za najjednostavnije slu~ajeve, do izme|u mesec i dva za komplikovanije – naveo je Teofanov. apsolutni prioritet, kao i stalno dostupnu telefonsku liniju, putem koje }e mo}i da dobiju sve potrebne informacije vezane za poslovawe u Vojvodini – kazao je Vasin. Kao jo{ jednu meru za privla~ewe investitora, on je naveo i edukativni centar u Novom Sadu za obu-

ku radne snage u skladu s wihovim potrebama. – Najvi{e stranih investicija u Srbiji stiglo je u Vojvodinu, gde trenutno 230 stranih kompanija zapo{qava oko 65.000 radnika, {to je 45 odsto od ukupnog broja stranih investicija u Srbiji. To vas ~ini

ne samo ekonomski ve} i socijalno zna~ajnim faktorom u Vojvodini – istakao je Vasin. Skup je otvorio pokrajinski premijer Bo jan Paj ti}, isti~u}i da su duge procedura dobijawa dozvola i obu~enost radne snage me|u najve}im problemima za privla~ewe stranih investicija. – Pokrajinska vlada }e pokrenuti korake ka zna~ajnom smawewu procedure za dobijawe dozvola za investicije – kazao je Pajti}, dodaju}i da }e lokalnim samoupravama pru`ati savetodavnu pomo} da bi se te procedure i na lokalu skratile. On je podsetio na to da je Vojvodina od „Fajnen{el tajmsa” progla{ena za ~etvrtu regiju u Evropi po efektivnosti investicija. Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Bra ni slav Bu gar ski istakao je da je ciq pokrajinske administracije da stvori „vojvo|anski standard” u brzini reagovawa na zahteve investitora op{tinama, odnosno sistem „48 sati”. Direktor VIP-fonda za podr{ku investicija Alek san dar Stoj kov je ukazao na to je da su lane strane kompanije otvorile vi{e od 3.000 radnih mesta u Vojvodini, od ~ega preko 2.000 u firmama koje ovde posluju ve} neko vreme. – Zato zadatak VIP-fonda nije samo privla~ewe novih investicija ve} i podr{ka onima koji ovde ve} rade – rekao je Stojkov. V. ^vor kov

Elek tra ne u No vom Sa du i Pan ~e vu – U narednoj godini NIS planira da u saradwi s EPS u~estvuje u izgradwi gasnih elektrana-toplana u Novom Sadu i Pan~evu – rekao je Krav~enko . Po{to je ove godine otvoren tender za istraìvawe i proizvodwu uqnih {kriqaca u Srbiji, Krav~enko je rekao da NIS planira u~e{}e na tenderu s konzorcijumom vode}ih kompanija koje poseduju odgovaraju}u opremu (Shell, Chevron, Este...). menuo da Srbija iz svojih izvora sada obezbe|uje tre}inu tih energenata, a dve tre}ine uvozi. On je rekao da NIS planira naredne godine istraìvawe nafte i gasa u Ma|arskoj, Rumuniji i Bosni Hercegovini, kao i {irewe po slo va wa u Za pad noj Africi, konkretno u Angoli, napomiwu}i da su regioni od interesa za NIS Panonski basen, Jadransko more i Zapadna Afrika. êlnik NIS-a ocenio je da ne bi bilo dobro da rudna renta za NIS bude pove}ana na sedam procenata prihoda od prodaje jer bi to smawilo investicije te kompanije

onu, ali da su akcize 2,5 do tri puta mawe. – U Rusiji je mnogo vi{e nafte i gasa, ali mawe prera|iva~kih kapaciteta, dok je u Evropi situacija obrnuta – dodao je on. Ugovor izme|u Rusije i Srbije o prodaji ve}inskog vlasni{tva NIS-a „Gaspromu„ predvi|a, ina~e, rudnu rentu od tri procenta, do dostizawa isplativosti investicionih projekata. Krav~enko je podsetio na to da }e NIS ove godine platiti vi{e od 93 milijarde dinara poreza i naknada buxetu Srbije, i to po osnivu akciza, PDV-a i rudne rente.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,7963

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,0575

115,6578

110,4572

Australija

dolar

87,9755

89,7709

91,8356

87,7062

Kanada

dolar

85,9953

87,7503

89,7686

85,7320

Danska

kruna

14,8471

15,1501

15,4986

14,8016

Norve{ka

kruna

14,9042

15,2084

15,5582

14,8586

[vedska

kruna

12,8312

13,0931

13,3942

12,7920

[vajcarska

franak

91,4992

93,3665

95,5139

91,2191

V. Britanija

funta

135,9965

138,7719

141,9637

135,5801

SAD

dolar

85,3330

87,0745

89,0772

85,0718

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (448,78 -0,59)

Napred GP, Beograd

18,36

651

27.360

Globos osigurawe, Beograd

13,85

3.478

AIK banka, Ni{

-0,57

1.394

1.397.750

Lasta, Beograd

11,11

230

2.530

NIS, Novi Sad

0,79

638

6.523.510

5,90

3.283

19.700

Imlek, Beograd

-0,07

3.001

900.340

4,91 Promena %

6.200 Cena

2.988.500 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-5,30

572

230.960

Komercijalna banka, Beograd

Vital, Vrbas

-8,28

1.330

33.250

-0,18

1.100

44.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Tigar, Pirot

-6,10

200

79.620

0,00

425

475.669

Energoprojekt holding, Beograd

-5,30

572

230.960

Soja protein, Be~ej

-0,22

449

230.585

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-4,45

2.102

231.200

Metalac, Gorwi Milanovac

2,18

1.639

32.780

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.302

0,00

230.585

Tigar, Pirot

-6,10

200

79.620

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

415

189.498

Meser Tehnogas, Beograd Dijamant, Zrewanin Pet akcija s najve}im padom

Galenika Fitofarmacija, Zemun [ajka{ka {e}erana, @abaq Vojvo|anskih top-pet akcija

-4,45 -3,01 Promena %

2.102 4.800 Cena

231.200 72.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,79

638

6.523.510

Dijamant, Zrewanin

4,91

6.200

2.988.500

Soja protein, Be~ej

-0,22

449

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

415

189.498

Zlatica, Lazarevo

0,00

3.450

93.150

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

KRI ZA GRA \A NE PRI MO RA VA DA @I VE NA RA TE, ALI NI TO NE IDE GLAT KO

KO MU NAL CI PRO TIV NO VOG ZA KO NA

Ne }e ogra ni ~e we pla ta Pred stav ni ci sin di ka ta za po sle nih u jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma oku pi li su se ju ~e u Be o gra du zah te va ju }i da se Za kon o utvr |i va wu mak si mal ne za ra de u jav nom sek to ru po vu ~e ili iz me ni jer, ka ko su is ta kli, po ga |a naj u gro `e ni je i naj si ro ma {ni je rad ni ke u tom sek to ru. Oni tvr de da bi pri me na tog za ko na do ve la do uma we wa pla ta na ve de nih ka te go ri ja za po sle nih i do 40 od sto, a mno gi ma bi ve} ok to bar ska za r a d a bi l a sma w e n a na 18.443,96 di na ra, {to je ma we od ga ran to va ne mi ni mal ne za ra de. Uti caj ogra ni ~e wa za ra da u jav n im ko m u n al n im pred u ze }i ma na re pu bli~ ki bu xet, ka ko is ti ~u sin di kal ci, do ne }e sim bo li~ nu u{te du od de set do 25 mi li o na di na ra, a „{te ta je ogrom na”. Sin di ka ti su na ja vi li da }e, uko li ko Vla da ne pri hva ti wi ho ve su ge sti je, od 1. no vem bra kre nu ti s da qim ko r a c i m a – naj p re {traj kom upo zo re wa od sa ta, a po t om ge n e r al n im {traj kom.

Ban ke na vi ja ju za kar ti ce, pa ~e ko ve da ju na ka {i ~i cu Ka da kri za pri ti sne kao sa da, sva ka u{te da je do bro do {la. Po tro {a ~i se ta da pr vo se te ku po vi ne na po ~ek. Ka ma te ne ma, do go vor s tr gov ci ma o da tu mi ma unov ~a va wa uglav nom va ì. Me |u tim, ban ke su sve {te dqi vi je ka da iz da ju ~e ko ve. Tru de se da kli jen te pri vo le na to da ko ri ste plat ne kar ti ce ko ji ma se ro ba, osim ri vol ving zaj ma, mo è pla }a ti i na ra te go to vo isto vet no kao i kod ~e ko va. Me |u tim, kli jen ti i da qe pre fe ri ra ju ~e ko ve. Kod kar ti ca ra ta ne ma ka ma te ali je tu pro vi zi ja, {to po ve }a va ukup ni tro {ak. Po tro {a ~e to opet okre }e ka ~e ko vi ma. Go di {we se u Sr bi ji pre ko kli rin ga iz me |u ba na ka na pla ti iz me |u se dam i osam mi li o na ~e ko va. Tu ne spa da ju oni ko je ban ka na pla ti od sa me se be, ta ko da je taj broj jo{ i ve }i, ma da se ban ka ri tru de da ga sma we. Za wih je iz da va we i ob ra da ~e ko va po sao sku pqi ne go onaj ve zan za plat ne kar ti ce. Osim to ga, no si ve }i ri zik ne go kar ti ca jer se ve }i broj ne na pla ti vih ~e ko va mo è po ja vi ti od jed nom. Kod pla }a wa kar ti ca ma kod sva ke tran sak ci je po sto ji ve za s ban kom pre ko ter mi na la pa se tran sak ci ja mo è odo bri ti a i ne mo ra. Da bi kli jen te pri vo le le na to da pla }a ju kar ti ca ma, ban ke sve ~e {}e li mi ti ra ju iz da va we ~e ko va. Da bi ih do bio de se tak, kli jent mo ra da ima stal ni pri liv nov ca na ra ~un, i to bar u pret hod na tri me -

Ukup na doc wa sta nov ni {tva Sr bi je krajem sep tem bra za kre di te iz no si la je 4,3 od sto, a ka d su u pi ta wu kre dit ne kar ti ce 11,4 od sto se ca. Broj iz da tih ~e ko va mo ra bi ti po kri ven pla tom i do zvo qe nim mi nu som. Ta ko oni ko ji za ra |u ju od 20.000 do 30.000 di na ra mo gu do bi ti se dam-osam ~e ko va. Ka ko iz gle da pla }a we na ra te kod ba na ka bez ka ma te a uz pro vi zi ju? Sve je vi {e ku }a ko je ga nu de, a jed na od wih je i So si je te `e ne ral ban ka. Oni na svo ju kar ti cu „ma ste ra ta„ na pla }u ju pet po sto pro vi zi je. Su mu, za jed no s pro vi zi jom, kli jent de li na ra te: pro vi zi jaa je ta ko |e na od lo `e no. Uko li ko kli jent na pra vi ra ~un od 3.000 do 9.999 di na ra, to se de li na tri jed na ke me se~ ne oba ve ze. Na su mu od 10.000 di na ra

U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE ODR @AN ME \U NA ROD NI FO RUM O OB NO VQI VOJ ENER GI JI

Bi ro kra ti ja i po li ti ka ko ~e ener ge ti ku Mi ni star ka ener ge ti ke i za {ti te `i vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi} otvo ri la je ju ~e u Skup {ti ni Voj vo di ne u No vom Sa du 6. me |u na rod ni fo rum o ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, ko jem su pri su stvo va li am ba sa -

do ri 12 ze ma qa i pred stav ni ci fir mi iz 40 ze ma qa. Zo ra na Mi haj lo vi} je na gla si la da je stra te {ki ciq Sr bi je da se po ve }a pro ce nat is ko ri {}e no sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. – Sr bi ja je pot pi sa la ugo vor s EU po ko jem do 2020. go di ne udeo ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u ener get skom po ten ci ja lu ze mqe tre ba da bu de naj ma we 27 pro cen ta – ka za la je mi ni star ka Mi haj lo vi}, na gla siv {i da je do sa da vr lo ma lo u~i we no na tom pla nu. Ona je po ja sni la da raz lo zi zbog ko jih ob no vqi vi iz vo ri ener gi je ni su vi {e ko ri {}e ni u Sr bi ji le `i u bi ro krat skim pro ce du ra ma i ot po ri ma po je di nih jav nih pred u ze }a i po li ti~ kih struk tu ra.

– Mi ni star stvo ener ge ti ke }e u naj kra }em ro ku u~i ni ti sve da se broj do zvo la za grad wu mi ni-elek tra na, ener ga na i dru gih iz vo ra ener gi je sma wi na mi ni mum – na ja vi la je Zo ra na Mi haj lo vi}, pre ci zi ra ju }i da je tre -

ta wi ma, zbog to ga smo od lu ~i li da si stem ski re {i mo pri pre mu, ka ko kod to pla na, ta ko i kod dru gih is po ru ~i la ca to plot ne ener gi je – ka za la je Zo ra na Mi haj lo vi}, do da ju }i da se ra di i na to me da to pla ne, osim to plot ne ener gi je, pro iz vo de i elek tri~ nu. Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da Sr bi ja i Voj vo di na u obla sti ener ge ti ke u na red nom pe ri o du ima ju ve li ku {an su i da ni kog ne sme ju da okri vqu ju uko li ko je pro pu ste. Pa stor je, obra }a ju }i se u~e sni ci ma 6. me |u na rod nog fo ru ma, ka zao da je neo p hod no po sti }i na ci o nal ni kon sen zus u obla sti ener ge ti ke, po seb no u de lu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. – Hra na, vo da i ener gi ja su ono {to }e u bu du} no sti opre de qi va ti od no se u sve tu, i to je na {a

Fin ska }e po mo }i Am ba sa dor Fin ske, ko ja je ze mqa-part ner ovo go di {weg fo ru ma, Pe ka Opra na re kao je da u toj ze mqi, ni jed nog tre nut ka ni su okle va li da pri hva te po ziv za part ner stvo. – Mi slim da Fin ska mo `e Sr bi ji zna ~aj no po mo }i sa ve ti ma u obla sti is ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra ener gi je – ka zao je am ba sa dor, na gla {a va ju }i da ta ze mqa pru `a mak si mal nu po dr {ku Sr bi ji da {to pre po~ ne pre go vo re o pri stu pa wu EU. nut no, za otva ra we ta kvog jed nog objek ta u Sr bi ji, po treb no pri ba vi ti ~ak 27 do zvo la, te da je pro se~ no vre me wi ho vog pri ku pqa wa od dve do 2,5 go di ne. Mi ni star ka je ka za la i da je Mi ni star stvo kre nu lo u si stem sko re {a va we pro ble ma grej ne se zo ne. – Ne }e mo sva ke go di ne da grej nu se zo nu do ~e ku je mo s istim pi -

{an sa ko ju ne sme mo pro pu sti ti – is ta kao je Pa stor, do da ju }i da Sr bi ja i Voj vo di na ima ju do bre po ten ci ja le i ka da je re~ o vo di i o hra ni i o ener ge ti ci. Pa stor je ka zao da po sto je raz li ke iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, ali je na gla sio da obe stra ne za jed ni~ ki mo ra ju ra di ti za do bro bit gra |a na.

pro vi zi ja je 500 di na ra. Tro {ak do 14.999 di na ra ras po re |u je se na ~e ti ri ra te, a od te su me pa do 19.999 na pet, uz isto vet nu pro vi zi ju. Ne {to sli~ no nu di i Uni kre dit ban ka. Utro {e na su ma nov ca mo `e se de li ti na tri, {est ili 12 me se~ nih ra ta. Mi ni mal na su ma za po de lu je 3.000 di na ra a mak si mal na ni je od re |e na. Kli jent ne mo ra od mah po pla }e noj ro bi ili uslu zi ili su mi po dig nu toj s ban ko ma ta da se od lu ~e za ra te ve} to mo `e i to kom ot pla te. Ta uslu ga je ve zna je i za SMS kod-alarm na kar ti ci. Ta ko oba ve {ta va ban ku o po de li tro {ko -

va i ona {a qe po vrat nu in for ma ci ju. Za pla }a we od tri i {est me se~ nih ra ta na kna da je 500 di na ra a za 12 je 1.000 i pla }a se jed no krat no. Ta ko }e jed no krat na na kna da od 500 di na ra da se na pla ti uko li ko se su ma od 60.000 di na ra po de li u {est ra ta a za 12 ra ta od 10.000 di na ra tro {ak je hi qa dar ka. Sku pqe je ste od ~e ka ka ko god da se okre ne, ali na taj na ~in kli jent sma wu je ri zik. Od no sno, ne ra ci o nal nim ko ri {}e wem ~e ko va kli jent ula zi u mi nus. Uko li ko se ra di o po zaj mi ci ko ju je ban ka do zvo li la, ka ma ta je do 35 po sto. To spa da u naj sku pqe do zvo qe ne po zaj mi ce kod nas, a uko li ko se pre ko ra ~i do zvo qe ni iz nos, ban ka }e za ra ~u na ti iz nos od 50 do 95 po sto na go di {wem ni vou. Za to je ~e ko ve bo qe iz be ga va ti ili ih ko ri sti ti za pa zar ne ko li ko da na pre ne go {to pla ta ili dru gi pri hod stig ne na ra ~un. Pa `qi vo tre ba ra ~u na ti i iz no se ve za ne za kar ti ce jer su gra |a ni Sr bi je tu pri li~ no ne a- `ur ni kod pla }a wa. Ukup na doc wa kod sta nov ni {tva Sr bi je kon cem sep tem bra kod kre di ta iz no si la je 4,3 od sto, ka da su u pi ta wu kre dit ne kar ti ce 11,4 od sto. Kra jem av gu sta, po po da ci ma Kre dit nog bi roa Sr bi je, u doc wi je bi lo 73.305 kar ti ca, a me sec ka sni je 77.177. U Sr bi ji je evi den ti ra no iz da tih 1.075.340 plat nih kar ti ca. D. V.

JO[ JED NA BIT KA ZA NA [E TR @I[ TE

Ne ma~ ki pi va ri `e le u Sr bi ju

ê ti ri ve li ka pro iz vo |a ~a ne ma~ kih pre mi jum pi va za in te r e s o v a n a su za ula z ak na srp sko tr ì {te jer su oce ni li da je ono per spek tiv no, bez ob zi ra na tre nut nu eko nom sku kri zu, re ~e no je na kon fe ren ci ji „Ne ma~ ka pre mi jum pi va” u Be o gra du. – Na srp skom tr ì {tu do mi n i r a j u ~e t i r i ve l i k a „igra ~ a” iz pi v ar s ke in d u stri je i pro iz vo |a ~i pi va iz Ne ma~ ke sma tra ju da je sa da pra vi tre nu tak za wi hov ula zak u Sr bi ju – iz ja vio je di rek t or De l e g a c i j e ne m a~ k e pri vre de u Sr bi ji (AHK) Mi hael [mit.

On je re kao da je kon fe ren ci ja odr à na u okvi ru pro jek ta ko ji je fi nan si ra lo ne ma~ ko Mi n i s tar s tvo po q o p ri vre de i uz po dr {ku AHK-a, a me |u go sti ma su bi li i pred stav ni ci ~e ti ri ve li ka ne ma~ ka pro iz vo |a ~a pre mi jum pi va ko ji su za in te re so va ni za do la zak na srp sko tr ì {te. [mit je na veo da ne ma~ ki pro i z v o | a ~ i pre m i j um pi v a „Kar me li ten broj” iz Min he na, „Eder und Hej land bra u e raj”, „Fel d{loz ken” i „Din ke l a k er-[va b en broj” iz [tut gar ta è le da u Sr bi ji na |u part ne re za di stri bu ci ju svo jih pro iz vo da.

HI TAN ZAH TEV VLA DE VOJ VO DI NE „@E LE ZNIC AMA SR BI JE”

Na voj vo |an ske pru ge po sla ti ~e ti ri ru ska vo za Vla da AP Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko jom je pred se da vao pot pred sed nik Vla de i po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, usvo ji la in for ma ci ju o po tre bi obez be |i va wa di zel-mo tor nih gar ni tu ra za è le zni~ ko-put ni~ ki sa o bra }aj u AP Voj vo di ni. U ci qu una pre |e wa è le zni~ kog sa o bra }a ja u na {oj po kra ji ni, Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va, u sa rad wi s lo kal nim sa mo u pra va ma, u pret hod nom pe ri o du ini ci rao je iz ra du vi {e stu di ja ko je se od no se na po tre bu i mo gu} nost re vi ta li za ci je pru ga i è le zni~ kog put ni~ kog i rob nog sa o bra }a ja.

Po re zul ta ti ma stu di ja ura |e nih na te ri to ri ji AP Voj vo di ne i zah te vi ma lo kal nih sa mo u pra va i gra |a na, kao i po mi {qe wi ma eks pe ra ta za `e le zni~ ki sa o bra }aj s

Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, u pr voj fa zi ure |e wa `e le zni~ kog sa o bra }a ja u Voj vo di ni, osim dve ve} an ga `o va ne di zel-mo tor ne gar ni tu re na re la ci ji Be o grad–Pan ~e vo–Vr {ac, neo -

p hod no je obez be di ti mi ni mal no jo{ ~e ti ri do dat ne di zel-mo tor ne gar ni tu re, i to za re la ci je: No vi Sad – Oxa ci – Bo go je vo – Som bor dve, Som bor–Su bo ti ca–Hor go{ jed na i Ru ma–[a bac jed na gar ni tu ra. Vla da AP Voj vo di ne do ne la je na ju ~e ra {woj sed ni ci za kqu ~ak u ko jem pred la è pred u ze }u ‘’@e le zni ce Sr bi je’’ AD da se iz kon tin gen ta no vih di zel-mo tor nih gar ni tu ra, ko je su ku pqe ne od fir me „Me tro va gon ma{„ iz Ru si je, od mah obez be de ~e ti ri gar ni tu re, ko je bi sa o bra }a le po me nu tim na re la ci ja ma. Re vi ta li za ci ja è le zni~ kog sa o bra }a ja tre ba da do ve de do vi {e stru kog po ve }a we bro ja put ni ka i oì vqa va we ru ral nih pod ru~ ja kroz ko je pro la ze na ve de ne pru ge.

ZRE WA NIN SKI PRI VRED NI CI SE @A LE

Lo{ gas fir ma ma na no si mi li on ske {te te Zre wa nin ski pri vred ni ci po `a li li su se na sa stan ku s pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve da zbog lo {eg kva li te ta ga sa u sred wem Ba na tu tr pe ogrom nu {te tu. Vla snik kom pa ni je “Ke ra mi ka Jo va no vi}” i ~lan Iz vr {nog od bo ra Udru `e wa “Zre wa nin ski po slov ni krug” (Zrepok) Bu di mir Jo va no vi} ka zao je da se ne ko li ko go di na ba vi pi ta wem kva li te ta ga sa ko ji tro {i pri vre da i sta nov ni {tvo ove sre di ne, s ob zi rom na to da we go va fir ma “Ne i mar” tr pi {te tu ko ja se me ri de se ti na ma mi li o na di na ra na go di {wem ni vou. Pro ce ne su, do dao je Jo va -

no vi}, da za pod ru~ je sred weg Ba na ta ta {te ta iz no si vi {e od dva mi li o na evra. – Zre wa nin sko tr `i {te snab de va se do ma }im ga som iz ba nat skih na la zi {ta. Taj gas je iz u zet no lo {eg kva li te ta i ni u jed noj dru goj ze mqi ne bio mo gao bi ti di stri bu i ran kao ta kav. Za raz li ku od ovog de la Ba na ta, u ostat ku Sr bi je ko ri sti se gas iz Ru si je, ko ji je od li~ nog kva li te ta – upo zo rio je Jo va no vi}. Ovom pri li kom je do go vo re no da lo kal na sa mo u pra va or ga ni zu je sa sta nak s mi ni star kom ener ge ti ke Zo ra nom Mi haj lo vi} i naj vi {im

pred stav ni ci ma “Sr bi ja ga sa”, na ko jem }e u~e stvo va ti i pred stav nik Zrepoka Bu di mir Jo va no vi}, kao ini ci ja tor re {a va wa pro ble ma. U na red nom pe ri o du tre ba lo bi o~e ki va ti i da bu du obez be |e ni mer ni is tru men ti i pri ku pqe ni po da ci na osno vu ko jih bi bi le do ku men to va ne tvrd we o iz u zet no sla bom kva li te tu is po ru ~e nog ga sa. Pri hva }en je i pred log di rek to ra “Grad ske to pla ne” Alek san dra Star ~e vi }a da grad ski ~el ni ci za tra `e od “Sr bi ja ga sa” da To pla ni po zaj mi ga sne hro ma to gra fe da bi se mo gla oba vi ti me re wa ba `da re nim ure |a ji ma. @. B.

dRU[TvO

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik

VLADA O STRATEGIJI RAZVOJA OBRAZOVAWA DO 2020.

Spi sak le pih è qa pred u~i o ni ca ma Stra te gi ja raz vo ja obra zo va wa do 2020, do ku ment ko ji utvr |u je prav ce raz vo ja ce lo kup nog srp skog obra zo va wa, na }i }e se da nas pred mi ni stri ma u Vla di Sr bi je, a uko li ko je oni usvo je, sle de }e ne de qe bi }e na jav nom ~i ta wu u Skup {ti ni Sr bi je; na kon po tvr |i va wa u par la men tu, u no vem bru bi fi nal ni tekst stra te gi je tre ba lo da bu de pred sta vqen SA NU, PKS-u, po s lo d a v a~ k im or g a n i z a c i j a m a, esnaf skim udru è wi ma i dru gim za in te re so va nim, te da po~ ne i we na re a li za ci ja. U jav noj ras pra vi o tom do ku men tu, ko ja je tra ja la od pro le tos, is kri sta li sa la su se dva osnov na pi ta wa: da li je osam go di na re a lan rok da po sta vqe ni ci qe vi bu du i is pu we ni i ko li ko je mo gu }e spro ve sti te meq ne pro me ne u si ste mu obra zo va wa bez te meq nih dru {tve nih pro me na, te onih u pri vre di i na tr ì {tu ra da.

Ina ~e, stra te gi ju su svi u~e sni ci u jav noj ras pra vi oce ni li kao ve o ma am bi ci o zan do ku ment, ko ji pred vi |a i te meq no i ko re ni to me wa we mno gih stan dar da u pro sve ti. Ve ro vat no naj am bi ci o zni ji ciq stra te gi je je po di za we sto pe vi so ko o bra zo va nih sa sa da {wih 6,5 od sto (ili po ne kim in ter nim ra ~u ni ca ma 11,5 od sto) na 38, po ve }a we pro cen ta de ce ko ja upi su ju osnov nu {ko lu, sma we we bro ja onih ko ji je ne za vr {a va ju, kao i onih ko ji se iz gu be iz me |u osnov ne i sred we {ko le. Stra te gi ja pred vi |a i da se sa da {wi od nos od tri ~e tvr ti ne me sta u stru~ nim

{ko la ma i ~e tvr ti ne u gim na zi ja ma pro me ni ta ko da bu de po lo vi na me sta u stru~ nim, a po lo vi na u gim na zi ja ma. Tim do ku men tom pred vi |e no je i sma we -

Jed na od kqu~ nih no vi na je uki da we pri jem nih is pi ta i uvo |e we raz li ~i tih ma tu ra, te {ko lo va we ma we dru {tve wa ka, a vi {e za pri rod ne na u ke i teh ni~ ke di sci pli ne we ne deq nog fon da ~a so va i bro ja u~e ni ka u ode qe wi ma, te na sta va u sa mo jed noj sme ni. Jed na od kqu~ nih no vi na je i uki da we pri jem nih is pi ta i uvo |e we raz li ~i tih ma tu ra, te {ko lo va we ma we dru {tve wa ka, a vi {e za pri rod ne na u ke i teh ni~ ke di sci pli ne. U to ku jav ne ras pra ve pri vat ne obra zov ne in sti tu ci je in si sti ra le su na to me da se pred vi di da se deo bu xet skih

Ugro è ni bu bre `ni bo le sni ci na ku} noj di ja li zi Uko li ko se pod hit no ne iz me ni Pra vil nik o stan dar di ma ma te ri ja la za di ja li zu, ko ji je stu pio na sna gu 19. sep tem bra ove go di ne, pre ti opa snost da oko 70 pa ci je na ta ko ji su na ku} noj di ja li zi od na red nog me se ca osta nu bez we. U Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we tvr de da je stru~ na ko mi si ja usvo ji la ne ke od pri med bi Udru è wa bu bre `nih bo le sni ka Sr bi je, ali da ih, da bi stu pi le na sna gu, mo ra usvo ji ti Uprav ni od bor. Udru è we bu bre `nih bo le sni ka upo zo ri lo je, od mah na kon stu pa wa na sna gu no vog pra vil ni ka, na to da im on od u zi ma pra vo na sred stva ko ja su neo p -

hod na i bez ko jih ne ma di ja li ze. Po ob ja {we wu pred sed ni ka Uru `e wa Zvon ka Pe tro vi }a, bu bre `ni bo le sni ci ko ji su na ku} noj di ja li zi vi {e ne do bi ja ju sred stvo ko jim se pu ne apa ra ti po sle upo tre be – su vi kon cen trat. Re~ je, ka ko ka `e, o ta ble ti ra noj so li ko ju su bu bre `ni bo le sni ci ra ni je ku po va li od nov ca ko ji su do bi ja li za sit ne na bav ke a ko ji je no vim pra vil ni kom uki nut. Ta ble tar ne so li vi {e ne ma ni me |u ma te ri ja lom ko ji na ba vqa RF ZO a ni me |u stav ka ma ko je bu bre `ni bo le sni ci mo gu ku pi ti a po tom re fun di ra ti no vac od RF ZO-a. Q. M.

U TOKU TESTIRAWE ONKOLO[KIH PACIJENATA NA HEPATITIS C

Pe to ro obo le lih ot kri ve no jo{ 25. ju la Na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne u to ku je te sti ra we na he pa ti tis C kod oko 300 pa ci je na ta ko ji su se pro {le go di ne le ~i li u toj usta no vi. Te sti ra we }e tra ja ti do kra ja ove ne de qe, a pr vi re zu la ti tre ba lo bi da bu du go to vi na red nog me se ca. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne – Cen tar za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti – 25. ju la ove go di ne po sum wao je na epi de mi ju he pa ti ti sa C na osno vu pet slu ~a je va s kli ni~ kim zna ci ma ù ti ce, ko ji su se ja vi li kao po je di na~ ni od de cem bra pro {le go di ne do ju la ove. Svi obo le li su pre iz bi ja wa ù ti ce u pe ri o du in ku ba ci je za he pa ti tis C, ko ji iz no si {est me se ci, bi li le ~e ni u vi {e bol ni~ kih usta no va u Voj vo di ni, a za jed ni~ ka usta no va le ~e wa je In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne. Po sa op {te wu In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, pa ci jen ti s kli ni~ kim zna ci ma ù ti ce le ~e se uvek na ode qe wi ma za in fek tiv ne bo le sti pa su ta ko i ovi bi li upu }e ni na ta ode qe wa

ko ja ih le ~e i da qe pra te. Do da ju da su u to ku epi de mi o lo {ka is pi ti va wa pa ci je na ta In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne ko ji su u od re |e nom pe ri o du ta ko |e le ~e ni u toj usta no vi da bi se even tu al no ot kri li dru gi slu ~a je vi in fek ci je ko ji mo gu pro ti ca ti bez vi dqi vih simp to ma i zna ko va bo le sti. Di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi} iz ja vio je pre ne ko li ko da na za na{ list da su po zva ni pa ci jen ti ko ji su do bi ja li he mo te ra pi ju, kao i oni ko ji su pro {li kroz bi lo ko ju dru gu in van ziv nu me to du, od no sno gde je te ra pi ja pri ma na uba da wem igle, is ti ~u }i da se u toj usta no vi stro go po {tu ju sve neo p hod ne me re za spre ~a va we za ra ze. Po {to je ~i we ni ca da su se ti pa ci jen ti le ~i li i u dru gim bol ni ca ma, do mo vi ma zdra vqa, kao i da su bi li i u pri vat nim or di na ci ja ma i la bo ra to ri ja ma, po treb no je utvr di ti da li vi rus po ti ~e s In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne ili s ne kog dru gog me sta.

pa ra usme ri wi ma, ali o tom pi ta wu ni je po stig nut do go vor, kao ni o ne kim dru gim stra te {kim te ma ma te }e, sa svim si gur no, one bi ti na sta vqe ne i na -

Dr Jo va no vi} is ti ~e da he pa ti tis C ne bi tre ba lo da ima ne kog uti ca ja na tok le ~e wa obo le lih od ma lig nih bo le sti, ali da se, sa da ka da je pet slu ~a je va ve} za be le è no, mo ra ot kri ti da li ga jo{ ne ko od 300 pa ci je na ta ima u se bi. Po po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, pet pa ci je na ta kod ko jih je ot kri ven he pa ti tis C ni su pro la zi li kroz iste te ra pi je ta ko da se ne mo è sa mo jed no me sto lo ci ra ti kao “sum wi vo”. Na i me, od wih pe to ro, ~e tvo ro je do la zi lo u dnev nu bol ni ci, dve è ne su ope ri sa le doj ku, jed na oso ba je bi la na ga stro sko pi ji, jed na je ope ri sa la de be lo cre vo, a sve to je su mo gu} no sti da se za ra zi he pa ti ti som C. In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne je na pro ve ru po zvao ne sa mo pa ci jen te ko ji su do bi ja li he mo te ra pi ju ve} i sve one ko ji su ima li punk ci je, bi op si je, ope ra ci je, ko lo no sko pi je, ga stro sko pi je, bi li u dnev noj bol ni ci, do bi ja li in fu zi ju i tran sfu zi ju. Q. Male{evi}

kon {to stra te gi ja for mal no bu de usvo je na. Ima ju }i u vi du da je sa da {wi ni vo fi nan si ra wa na {eg obra zo va wa naj ni `i u Evro pi i da ne omo gu }a va za do vo qe we ni we go vih osnov nih funk ci ja, deo stru ke i na u ke stra te gi ju je oce nio kao spi sak le pih `e qa, ~i ji }e se do me ti i re zul ta ti vi de ti tek za tri do ~e ti ri go di ne. D. Deve~erski

OD DANAS NOV NA^IN OBUKE BUDU]IH VOZA^A

Te `e do do zvo le Od da n as po ~ i w e pri m e n a no vog Pra vil ni ka o po la ga wu vo za~ kog is pi ta uvo |e wem si ste ma ob u ~a va wa vo za ~a u Sr bi ji kroz oba ve zne te o rij ske ~a so ve. Glav na no vi na je {to }e bi ti uve de no 30 ~a so va pre da va wa i de set ~a so va ve `bi uz naj ma we 40 ~a so va vo `we i de set ~a so va pr ve po mo }i. Sve auto-{ko le ima ju go di nu da na, da kle do 25. ok to bra 2013. go di ne, da se pri la go de no vom Pra vil ni ku, {to zna ~i da za to vre me obez be de li cen ci ra ne in struk to re kao i pre da va ~e i is pi ti va ~e s vi {om ili vi so kom stru~ nom spre mom sa o bra }aj ne stru ke i od go va ra ju }im is ku stvom. Kan di da ti ko ji su za po ~e li obu ku po sta rom si ste mu ili su is pit po lo `i li pre da na {weg da na mo ra ju da od slu {a ju jo{ tri ~a sa te o rij ske obu ke i da

Od da nas ~a so va vo `we mo ra bi ti naj ma we 40, {to zna ~i da }e auto-{ko le sa me pro ce wi va ti da li je ne kom bu du }em vo za ~u to do voq no ili mu je po treb no vi {e, ali se i kan di dat mo ra sa -

gla si ti s tim pred lo gom. Na is pi tu za vo `wu }e bi ti dva is pi ti va ~a, a ne tri kao do sa da, od ~e ga }e je dan bi ti iz MUP-a a je dan iz auto-{ko la. Sva ki is pi ti va~ }e ima ti svo ju bo dov nu

li stu, a kan di dat }e pa sti na is pi tu ako do bi je 20 ne ga tiv nih bo do va. U MUP-u Sr bi ji }e za de se tak da na utvr di ti pred log mi ni mal ne ce ne za obu ku vo za ~a da se ne bi stvo ri la ne lo jal na kon ku ren ci ja me |u auto-{ko la ma. Na i me, sa da auto-{ko le ima ju raz li ~i te ce ne, i to je i bio raz log zbog ko jeg su se kan di da ti od lu ~i va li da idu kod onih ko ji na pla }u ju ma we. To, me |u tim, ni je ga ran to va lo da je obu ka do bra i kva li tet na. Do sa da su auto{ko le na pla }i va le iz me |u 220 i 300 evra, a na ja vqu je se da }e ce na ko ju utvr di MUP bi ti ne ko li ko pu ta vi {a. Q. M.

@al ba zbog da tu ma smr ti ge ne ra la Dra `e

Pro ces za re ha bi li ta ci ju Mi ha i lo vi }a pred Vi {im su dom u Be o gra du na sta vqa se 22. no vem bra.

Kan di da ti ko ji su za po ~e li obu ku po sta rom si ste mu ili su is pit po lo ì li pre da na {weg da na, mo ra ju imati jo{ po tri ~a sa te o rij ske i prak ti~ ne obu ke ima ju isto to li ko prak ti~ ne. Kan di da ti ko ji ni su po lo ì li te o rij ski is pit mo ra }e od da nas da ga po la ù po no vom, a pre po la ga wa prak ti~ nog is pi ta i da po lo è pr vu po mo}.

VESTI Po ve zi va we sa mo hra nih ro di te qa i sta ri jih osoba Udru è we “Ro di teq”, u sa rad wi s USAID-om, re a li zu je pro je kat “Po dr ì, po ve ì, po be di” na me wen sa mo hra nim ro di te qi ma i sta ri jim li ci ma. Ukqu ~e ne su i raz li ~i te or ga ni za ci je ci vil nog dru {tva iz vi {e op {ti na i gra do va u Sr bi ji ko je se ba ve pro ble mi ma sa mo hra nih ro di te qa i sta ri jih oso ba da bi se pod sta kle na to da u svo jim lo kal nim sre di na ma uti ~u na stva ra we si stem ske i in sti tu ci o nal ne po dr {ke tim dve ma dru {tve nim gru pa ma. Je dan od na ~i na ostva ri va wa me |u ge ne ra cij ske sa rad we po me nu te dve dru {tve ne gru pe je i osni va we lo kal nih ser vi sa po dr {ke, u okvi ru ko jih bi bi lo mo gu }e or ga ni zo va ti ~u va we de ce sa mo hra nim ro di te qi ma i po mo} sta ri jim li ci ma u ku} nim po slo vi ma. Pro je kat se spro vo di u dve fa ze. Pr va je usme re na na ja ~a we ka pa ci te ta lo kal nih part ner skih or ga ni za ci ja, a dru gu }e re a li zo va ti lo kal ne kam pa we za osni va we ser vi sa po dr {ke sa mo hra nim ro di te qi ma i sta ri jim li ci ma u Adi, Te me ri nu, Ze mu nu, Sta rom gra du, No vom Pa za ru, Kra qe vu, ]i }ev cu i Za je ~a ru. Q. M.

Srp ski li be ral ni sa vet iz ja vio je `al bu na re {e we Pr vog osnov nog su da u Be o gra du ko jim je 31. jul 1946. od re |en kao da tum smr ti Dra go qu ba – Dra `e Mi ha i lo vi }a jer sma tra da on ne ma ni ka kve ve ze s da nom smr ti i da da je pro stor za raz ne ma ni pu la ci je oko pro ce sa re ha bi li ta ci -

je ge ne ra la ko ji je u to ku, sa op {te no je iz tog sa ve ta. Uz pred la ga we ni za do ka za advo kat Zo ran @i va no vi} je u ime SLS-a pred lo `io da pr vo ste pe ni sud pre i na ~i re {e we ta ko {to }e utvr di ti kao da tum smr ti ge ne ra la Mi ha i lo vi }a 17. jul 1946. go di ne, pod se }a ju }i na to da je iz do ka za utvr |e no da je Mi ha i lo vi} ta da stre qan. Advo kat na vo di i da pred la ga ~i ni su pod ne li pred log za pro gla {e we ne sta log li ca umr lim ve} pred log za utvr |i va we smr ti jer Mi ha i lo vi} ni je ne stao ve} je stre qan po sud skoj pre su di.

Po ve qa pro tiv ko rup ci je u zdrav stvu Pr va gra |an ska an ti ko rup cij ska po ve qa, u ko joj su ob ja {we ni pra va i oba ve ze pa ci jen ta i na ~i ni spre ~a va wa i pri ja vqi va wa even tu al nih slu ~a je va ko rup ci je u zdrav stvu, pred sta vqe na je ju ~e na okru glom sto lu Udru è wa gra |a na „Sr bi ja u po kre tu”. Iz vr {na di rek tor ka tog udru è wa Ana Ba bo vi} re kla je na kon fe ren ci ji da je po ve qu po dr à lo 10.000 gra |a na, a da se pri li kom we ne iz ra de vo di lo ra ~u na o to me da bu de uskla |e na sa sli~ nim do ku men ti ma u dru gim ze mqa ma. Ona je na ve la da }e po ve qa bi ti pre da ta Grad skom se kre ta ri ja tu za zdrav stvo u Be o gra du ko ji }e je po tom pre po ru ~i ti do mo vi ma zdra vqa da bi je is ta kli na vi dqi vim me sti ma, a da }e, ako za ì vi u glav nom gra du, sli ~an mo del bi ti pri me wen i u dru gim gra do vi ma Sr bi je. U po ve qi je na ve de no ka kav tret man gra |a ni tre ba da do bi ju kao ko ri sni ci zdrav stve nih uslu ga u do mo vi ma zdra vqa, ob ja {we no je ka kvi su od no si pa ci jent–le kar u slu ~a ju ko rup ci je i ob ja {we na je ce lo kup na an ti ko rup cij ska prav na re gu la ti va.

NA „NO VO SAD SKOJ JE SE NI”

Naj bo qim {ko la ma na gra de Pro gram „Za ~i sti je i ze le ni je {ko le” bi }e pred sta vqen da nas u 12 ~a so va u am fi te a tru SPC „Voj vo di na„ u okvi ru ma ni fe sta ci je „No vo sad ska je sen”. Tom pri li kom bi }e do de qe ne na gra de naj u spe {ni jim pred {kol skim i {kol skim usta no va ma, pred sta vqen pro gram „Za bav na u~i o ni ca” i na ja vqen pro gram za te ku }u {kol sku go di nu. U 18 ~a so va }e na istom pro sto ru bi ti odr `a no pre da va we na te mu „Ser ti fi ka ci ja ener get -

[TRAJK ZA MR ZNUT

Ka ta star ra di pu nom pa rom

ski efi ka snih zgra da pre ma RNRR me to U slu `ba ma Re pu bli~ kog ge o det skog do lo gi ji”. Pre da va~ }e bi ti Go ran To do za vo da, pa ta ko i u no vo sad skom Ode qe wu ro vi} iz Udru è wa Cen tar pa siv na ku za ka ta star nepokret no sti u @e le zni~ koj }a. U 10 i 17 ~a so va bi }e odr à ne ra di o i Je vrej skoj uli ci, da nas se ra di. Mi ni ni ce iz ci klu sa „Sta ri za na ti i no ve ge star stvo gra |e vi ne i ur ba ni zma pri hva ne ra ci je” na {tan du Po kre ta go ra na is ti lo je spo ra zum iz me |u sin di ka ta i po pred Grad ske ka fa ne,a vo di }e ih è ne slo vod stva Re pu bli~ kog ge o det skog za vo iz u dru è wa „Vu na art” iz Zre wa ni na. da da se za po sle ni ma vra ti do da tak na „No vo sad ska je sen” tra ja }e do 27. ok pla tu u ra spo nu od pet do 11.000 di na ra i to bra od 8 do 20 ~a so va na pr vom spra tu ubu du }e taj iz nos ob ra ~u na va u ke o fi ci SPC „Voj vo di na”. B. D.

Novosadska ~etvrtak25.oktobar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pri ~a o zlat noj ko ki

e~ tran zi ci ja sa so bom vu ~ e jo{ jed n u re~, pri v a t i z a c i ja. Oko we nog zna ~e wa u te o ri ji i prak si ovih go di na pre ga wa ju se eko no mi sti, po li ti ~a ri i ko no ba ri, sve od evro skep ti ka do evro fa na ti ka, a qu di ma jo{ ni je ja sno za {to pri va ti zo va ti fir me ko je do no se pro fit? Po sto je i svi dru gi uslo vi da se to ne ra d i, ob u ~ e n a do m a } a rad na sna ga i na rod ko ji ne ma pa ra. Na ga |a wa o mo gu }oj pro d a ji Lu k e „No v i Sad” upra vo bi mo gla pod sta }i na ak ci ju, svo je vr san ra ri tet. Dok vi {e ni ko ne zna ka ko po kre nu ti pro pa la pri va ti zo va na pred u ze }a, ova fir ma u vla sni~ kom troj stvu dr `a ve, po kra ji ne i gra da be le `i - do bit. Do la skom pri vat nog ga zde do bit bi po

pret po stav ci mo gla bi ti i ve }a, ali ko me? Da kle, ovo je ide al na {an sa da se od do brog pred u ze }a na pra vi jo{ bo qe, a da pri to me to ura di - dr `a va. Lu ka bi mo gla po sta ti svo je vr s ni sa v re m e n i eks p o n at pred u z e } a ko je ne } e bi t i pri va ti zo va no, sa stru~ nim ka drom ko ji sa mo ra di svoj po sao, pre to va ra i za ra |u je. Zvu ~i jed no stav no. Do ta ko ne kog slu ~a ja, qu di se mo gu “ute {i ti” uspe lim pri v a t i z a c i ja m a ko je iz gle da ju ot pri li ke ova ko: do m a } a mo n o p o l i s ti~ k a pred u ze }a ~e sto ku pe stra ni dr `av ni gi gan ti, sa se ku na go mi la ni stra na~ ki qud ski vi {ak i mir no plo ve zbra ja ju } i mi l i o n e. Zvu ~ i jed no stav no. A. Latas

Su ve sla vi ne u {est na se qa Zbog ra do va Elek tro di stri bu ci je No vi Sad, bez vo de }e da nas od 8.30 do 11.30 sa ti bi ti na se qa Pa ra go vo, Po po vi ca i ^ar dak. Da nas od 8 do 16 ~a so va bez vo de }e bi ti i na se qa Ka}, Bu di sa va i Ko viq, zbog ra do va na vo do vod noj mre `i. A. L.

OD 9 ^A SO VA DO PO PO DNE VNIH SA TI

Li ma ni i Gr ba vi ca bez gre ja wa Do pre ki da u is po ru ci ener gi je za gre ja we i to plu po tro {nu vo du do }i }e da nas u 9 ~a so va na Li ma ni ma 1, 2, 3, 4 i na Gr ba vi ci. Raz log je is pi ti va we vre lo vod ne mre `e i sa ni ra we

ha va rij skih gu bi ta ka na pod ru~ ju To pla ne „Jug”, a rad ni ci bi po sao tre ba lo da za vr {e da nas, te se nor ma li za ci ja u is po ru ci to plot ne ene gi je o~e ku je u po po dnevnm ~a so vi ma. A. L.

U DO MU VOJ SKE SR BI JE, NA KE JU

Da nas Sa jam an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta odr `a }e se da nas od 10 do 14 sa ti u Do mu voj ske Sr bi je, na Be o grad skom ke ju 4. Na 116. saj mu, ka ko na ja vqu ju or ga ni za to ri iz dru {tva ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”, bi }e za stu pqe ni svi prav ci umet no sti i pe ri o di ci vi li za ci je. Bi }e i hu ma ni tar na pro da ja ru ko tvo ri na u~e ni ka {ko le „Dr Mi lan Pe tro vi}”, Ko la srp skih se sta ra, iz la ga ~a i ~la no va „Srp ske Ati ne„. A. L.

V remeploV

Sa ve zni~ ke bom be pro tiv na ci sti~ ke pro pa gan de Od 25. ok to bra 1919. u No vom Sa du je iz la zio dnev ni list „Doj ~es Folksblat” (Ne ma~ ki na rod ni list), u pro se~ nom ti ra `u od 20 hi qa da pri me ra ka, kao or gan Kul tur bun da, ma sov ne ne ma~ ke kul tur ne i po li ti~ ke or ga ni za ci je ne ma~ ke ma wi ne u Ju go sla vi ji. Ure |i va li su ga ume re ni gra |an ski na ci o na li sti, ali ka ko je od 1933. Hi tler ja ~ao u Ne ma~ koj, ta ko je Kul tur bund i we gov list po sta jao sve vi {e ne sa mo pro pa gad no oru |e na ci sta, ve} i cen tar oba ve {taj ne de lat no sti. U te {kom sa ve zni~ kom bom bar do va wu No vog Sa da ra zo re na je {tam pa ri ja li sta. Tog da na se za u vek uga sio i Ne ma~ ki na rod ni list. N. C.

jen ti ma, re kao je pred sed nik no vo sad ske sin di kal ne or ga ni za ci je Dra gan \e ri}. Ka `e da sin di kat u Re pu bli~ kom ge o det skom za vo du ni je pre ki nuo {trajk, ve} za mr znuo, u slu ~a ju da se spo ra zum ne po {tu je. - Za po sle ni }e ok to bar sku pla tu do bi ti po sta rom i u na red nih pet da na tre ba da im bu de is pla }en i do da tak ko ji je bio uki nut na pla ti od sep tem bra, zbog

~e ga je po ~eo {trajk 19. ok to bra - na veo je \e ri}. Pre ma we go vim re ~i ma sle di so ci jal ni di ja log sa po slo vod stvom Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da oko to ga da u pla tu u|e do da tak od pet do 11.000 di na ra, i da se iz ra di no ve si ste ma ti za ci ja rad nih me sta, u ko joj bi tre ba lo da bu de me sta i za „ugo vor ce„, jer go di na ma ra de na od re |e no vre me, a po treb ni su. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

USTAV NI SUD SR BI JE PRE SU DIO U KO RIST STO MA TO LO GA, DOM ZDRA VQA U SO SU

Ko }e tr ì {nim zu ba ri ma is pla ti ti mi li o ne Ustav ni sud Sr bi je na sed ni ci odr à noj 18. ok to bra utvr dio je da Pra vil nik Do ma zdra vqa „No vi Sad” po ko jem su se ob ra ~u na va le i is pa }i va le za ra de tr ì {nim sto ma to lo zi ma ko ji na pla }u ju svo je uslu ge (jer ne do bi ja ju pla tu pre ko Fon da) ni je u sa gla sno sti sa Usta vom i za ko nom. Pro blem je na stao ka da je 2006. go di ne Mi ni star stvo zdra vqa do ne lo pre po ru ku o po de li

ma ko ji je do bo ja ju pre ko Fon da, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du ta ko |e je pre su dio u wi ho vu ko rist, a ~e ka se pre su da za jo{ po je di na~ nih tu `bi za po sle nih u Slu `bi sto ma to lo gi je, ko ji ma pla ta za vi si od na pla te uslu ga pru `e nim pa ci jen ti ma. U Do mu zdra vqa ka `u da se od ove go di ne bez ob zi ra na Pra vil nik pla te ob ra ~u na va ju i is pla }u ju po od lu ci Ustav nog su da

Uko li ko bu de pri nud ne is pla te u skla du sa pre su dom su da, Do mu zdra vqa }e bi ti blo ki ran ra ~un. Pro blem na stao 2006, ka da je Mi ni star stvo zdra vqa do ne lo pre po ru ku o po de li unu tar sto ma to lo {ke slu `be za po sle nih unu tar sto ma to lo {ke slu `be, ta ko da jed ni do bi ja ju pla te pre ko Fon da, dok dru gi mo ra ju da ostva re od re |e nu za ra du od sto ma to lo {kih uslu ga, ko je na pla }u ju pa ci jen ti ma, ka ko bi od wih do bi li 30 od sto. Oko 40 tr ì {nih sto ma to lo ga ko ji su po je di na~ no tu ì li usta no vu u ko joj ra de tra è }i da im se pla ta is pla }u je kao i oni -

Sr bi je, od no sno ko e fi ci jent se mno `i sa ce nom ra da i da za ta kav na ~in is pla te za ra da ima ju ma te ri jal ni do kaz. Uko li ko bu de do {lo do pri nud ne is pla te u skla du sa pre su dom su da, po me nu toj zdrav stve noj usta no vi }e bi ti blo ki ran ra ~un, jer Dom zdra vqa ne ma taj no vac, ka zao je di rek tor ove usta no ve Mi lan Kr ti ni}.

- Po sto ji po pri li ~an broj po je di na~ nih tu `bi pre ma Do mu zdra vqa zbog ne re gu lar no sti iz 2006, ka da je i do {lo do po de le unu tar Sto ma to lo {ke slu `be, ta ko da bi ra ~un Do ma zdra vqa bio blo ki ran, jer ne ma nov ca da se isla te tu `be sa ukup nim vi {e mi li on skim iz no som. To je dr àv ni pro blem, jer je dr àv ni si stem na met nuo ta kvu od lu ku po ko joj se pra vi la po de la na tr ì {ne i fon dov ske sto ma to lo ge, te }e to mo ra ti da re {e Mi ni star stvo

zdra vqa i Fond - ob ja snio je Kr ti ni}. U okvi ru fon dov skog de la su pa ci jen ti sta ri do 26 go di na, ne za po sle ni, sta ri ji od 65 go di na, trud ni ce i po ro di qe i pri ma ju se sva ur gent na sta wa, a sto ma to lo zi ko ji pri pa da ju tr `i {noj gru pi ra de re dov ne pre gle de i in ter ven ci je za osta le gra |a ne.Fon dov skih sto ma to lo ga ima 197 (77 le ka ra, 92 se stre i 22 teh ni ~a ra), dok je ovih dru gih 48, od to ga 17 zu ba ra, 6 se sta ra i 25 teh ni ~a ra. I. Dra gi}

IZ TO PLA NE PO RU ^U JU

Da ni hlad ni ji, ra di ja to ri to pli ji Teh ni~ ki si stem To pla ne od po ~et ka grej ne se zo ne funk ci o ni {e bez pro ble ma i u ovom pred u ze }u su, ka `u, sprem ni za pred sto je }e hlad ne da ne. Po ru ~u ju da }e u skla du sa spoq nim tem pe ra tu ra ma ra di ja to ri bi ti sve to pli ji, ka ko da ni bu du sve hlad ni ji. Ta ko |e, sa „Sr bi ja ga som” su do go vo re ne po treb ne ko li ~i ne ener ge na ta i, ka ko ka `u, ove grej ne se zo ne se o~e ku je i

ma wi broj ha va ri ja zbog in ve sti ci ja ra |e nih to kom re mon ta. To se pr ven stve no od no si na za me nu do tra ja lih vre lo vo da u uli ca ma La sla Ga la, Alek se [an ti }a, Bog da na Ga ra ban ti na, To do ra Jo va no vi }a To ze, Ili je Bir ~a ni na, \or |a Nik {i }a Jo ha na i u blo ku Rad ni~ ke uli ce. Za sve in for ma ci je su gra |a ni mo gu da se obra te Od se ku za od no se s po -

tro {a ~i ma To pla ne na bro je ve 0800 100 021 (bes pla tan po ziv), 423-712 i 420-853, ili li~ no na pr vom spra tu Spen sa u pro sto ri ja ma Od se ka sva kog rad nog da na od 7 do 20 ~a so va i su bo tom od 8.30 do 13.30 sa ti. Slu `ba re kla ma ci ja je do stup na 24 ~a sa rad nim da ni ma i vi ken dom na bro je ve te le fo na 4881-103, 4881-104 i 4881-106. B. M.

GRAD WA LI MAN SKOG KO LEK TO RA U FI NI [U

Ra do vi za kqu ~a li skre ta we u Fru {ko gor sku ulicu Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” je u za vr {noj fa zi ka da je re~ o iz grad wi li man skog ko lek to ra ka na li za ci je od Bu le va ra Ca ra La za ra do Uli ce Na rod nog fron ta. Vo za ~i }e mo ra ti ma lo da se str pe, po {to je zbog ra do va tre nut no za bra we no skre ta we u Fru {ko gor sku uli cu sa Bu le va ra ca ra La za ra. Po prav kom po me nu tog ko lek to ra stvo ri }e se uslo vi da se iz vo ri {te “[trand” vra ti u po gon i da ovo pred u ze }e do bi je do dat nih 300 li ta ra si ro ve vo de u se kun di za pre ra du. U is tra `i va we pro ble ma sa iz vo ri {tem „[trand” an ga `o va ni su i ro ni o ci ko ji su pre -

gle da li ka na li za ci o nu tra su od „Ka ring ton ke” do iz vo ri {ta i do {lo se do za kqu~ ka da po sto ji o{te }e we se kun dar nih mre `a. Ka na li za ci ja je is pra na, a na kon to ga je ot kri ve no da su se na jed nom de lu mre `e na Li ma nu 1, po ja vi le ot pad ne vo de ko je kre }u ka Du na vu i mo gu u iz vo ri {tu da iza zo vu ve li ko fe kal no za ga |e we. Pod se ti mo, ovo iz vo ri {te za tvo re no je 2008. go di ne zbog za ga |e wa, pa No vo sa |a ni do bi ja ju vo du sa mo sa pre o sta la dva. Jo{ ta da se po ka za lo da ima pro do ra ve ro vat no fe kal nih vo da u pod zem no iz vo ri {te. Q. Na. Fo to: F. Ba ki}

„Bra }a Ba ruh” u Si na go gi Kon c ert Srp s ko-je vrej s kog dru {tva „Bra }a Ba ruh”, vo kal nog an sam bla „Ma ri jen hain” iz Ne ma~ ke i Je vrej skog ka mer nog or ke stra bi }e odr `an su tra u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska 11. Na pro gra mu }e bi ti de la Pa l e s tri n e, Te l e ma n a, Ba ha, Men del so na, Taj ~e vi }a, Bern staj na, Le van dov skog i dru gih. Ulaz je bes pla tan. G. ^.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak25.oktobar2012.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

KA KVA JE SUD BI NA VI DEO NAD ZO RA NA RAS KR SNI CA MA I ULI CA MA

„Ana sta zi ja” Ko li na Fal ko ne ra Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom, sredom i ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige „Anastazija“ Ko li na Fal ko ne ra u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Ruskiwa Anastazija Romanova neodoqivo podse}a na istoimenu princezu, za koju se pri~alo da je nekako uspela da preìvi uàse kojima su revolucionari podvrgli wenu porodicu. Sudbina najmla|e careve k}eri postala je

jed na od naj ve }ih mi ste ri ja svog vremena. Me|utim, Majklova Anastazija pati od amnezije i ne se}a se ni~ega pre dolaska u [angaj. Potraga za Anastazijinim pravim identitetom pove{}e ih od u`urbanih {angajskih ulica do dekadentnog predratnog Berlina, od o~aravaju}eg Londona u kom caruje nova generacija lepotica koje slu{aju xez i igraju ~arlston, do mra~ne zavese iza koje se krije revolucionarna Rusija – sve do opojnog Wujorka neposredno pred slom berze. Sme{ten u nemirne i romanti~ne dvadesete godine pro{log veka, ovaj rasko{an roman pri~a je o ubistvu i izdaji, kraqevskom skandalu i intrigama – ali i najlep{a qubavna pri~a ikada ispri~ana. A. Va.

Bi se ra Ve le tan li} i „Dar kvu d dab” u Stu di ju M „Darkvud dab” odr`a}e sutra i prekosutra od 21 sat koncerte u novosadkom Studiju M. Beogradski bend nastupom u Novom Sadu sa Bi se rom Ve le tan li} kre}e na veliku turneju. Nakon Novog Sada, fanovi }e imati prilike da vide Darkvude i u Ni{u, Pan~evu, ^a~ku, Zrewaninu i mnogim drugim gradovima Srbije. G. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa Salajka i Podbara; od 9 do 13 sati Pavla Baki}a; od 8 do 11 sati Veterinarski institut, Rumena~ki put 3, 45, 47, 49, Benzinska pumpa „Vje{tica” i „Tehnik servis”. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11.30 sati deo naseqa Paragovo od podvo`wa ka na pa ra gov skom pu tu prema ^ardaku. [an gaj: od 8 do 13 sati „Put invent” stanica

za doh. vode, HGP, KK „Grani~ar” i benzinske stanice „Minut” i „Minut levo”. Ru men ka: od 8.30 do 10.30 sa ti Fe je{ Kla re 4-56, 3-61, Oso bo |e wa 73-99, Nova 5, 1, Nova 15, 6, Jovana Jovanovi}a Zmaja 40, 6381, Radni~ka 2-54, 1-53, Stevana Sin|eli}a 36-52, 35-55.Rim ski [an ~e vi: od 8 do 10 sati „Agrovoj vo di na Ma {i no a lat” DOO. Ra ko vac: od 9 do 12 sati potez Dumbovo.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14, 15.45), „Ne do dir qi vi” (20.05), „Hra bra Me ri da” (12, 13.30,13.50,15.40, 15.50), „Meda” (18.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.20, 22.05), „Ho tel Tran sil va ni ja” (12.30, 14, 30, 16.15,18.30, 20.15), „Led” (18, 20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubica iz budu}nosti” (17.45, 20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), „Paranorman” (12.20, 14.15, 16)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ri na Kne è vi}, @eq ka Sa mar xi}, Da ni je la \u ka no vi}, Dra ga na La sko vi}-Bre sto vac, Sla vi ca Pe tro vi} i Mi li ca Pa ut-Ku stu ri ca iz Novog Sada, @eq ka Ga lo wa i Ma ri ja So viq iz êlareva, Sa wa Pin }er iz Futoga, Jo va na Koj di} iz In|ije, Ta tja na Po pov iz Be~eja, So fi ja Mi la no vi} i Mi ro sla va Bun da lo iz Veternika, Ma ri ja Ma to vi} iz Sremske Kamenice, Je le na Opa ~i} iz Kikinde i Sla vi ca Isa kov iz Ka}a, DEÂKE: Ve sna Ta di}, Dra ga na Da ki}, Me lin da [ka mla i Jo va na Me du ri} iz Novog Sada, Mir ja na Bi je lo vi} iz Be{ke, Ja smi na Ma ri ~i} iz Subotice, Je le na Bo dro ì} iz Sremske Kamenice, Ti ja na Voj no vi} iz êlareva, Dra ga na Mi ti}-Mi le ti} iz Vrdnika, Iva na Ka me no vi} iz Iriga, Alek san dra Su lej ma no vi} iz Beo~ina, Sla |a na Sre di} iz @abqa, Ni ko li na Stje pa no vi} iz Veternika, Je li ca Pe tro vi} iz Vajske i Mo ni ka Gor ~a iz Kikinde.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Qudmila Mihaila [erbula (1925) u 9.45 sati, Ana Marka Vugrin~i} (1928) u 10.30 - urna, Milena Koste Jesi} (1925) u 11.15, Rajko Ilije Borov~anin (1920) u 12, Radmila Stevana Mari} (1928) u 12.45, Milka Petra Dunovi} (1929) u 13.30, An|a Dragutina Bani} (1931) u 14.15 i Nemawa Milosava Burgija{ev (1988) u 15 sati.Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Slavica Jovana Stamenkovi} (1943) u 13 sati, a na katoli~kom grobqu bi}e sahraweni Joka \or|a Lopatin (1930) u 13 sati i Jo`ef Jo`efa Nemet (1929) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Mara Miqana Miri} (1942) u 13 sati i \uro Radeta Polovina (1930) u 15 sati.

DNEVNIK

Grad skim ka me ra ma buyet je di ni spas Novosa|ani znaju znaju da su gradske raskrsnice i ulice pokrivene brjnim kamerama, kao {to znaju i da su do nedavno pla}ali wihovo odr`avawe. Od julskog ra~una „Informatike” nema stavke pla}awa video nadzora, {to zna~i da ovo gradsko preduze}e trajno prestalo s naplatom te usluge. Gor da na Ga le {ev, PR menaxer u Informatici ka`e za na{ list da je re~ o sprovo|ewu odluke Ustavnog suda Srbije objavqene 29. juna, a koja je stupila na snagu osam dana nakon objavqivawa, kada su ra~uni objediwene naplate ve} bili u obradi. Odlukom Ustavnog suda Srbije neustavnom je progla{ena odluka Skup{tine grada o video nadzoru, kojom je propisano da se on napla}uje u okviru ra~una objediwene naplate. Za sve korisnike „Informatike” 2009. uveden je novi tro{ak, a dve godine kasnije odlu~eno je da gra|ani mogli da biraju da

Kada je “Informatika” po~ela s naplatom bilo je 145.000 doma}instava i prikupqano je 2,5 do 3 miliona dinara mese~no. Pla}awe sistema video nadzora svojevremeno je otkazalo oko 10.000 korisnika. Kada je re~ o video nadzoru u {kolama ~lan Gradskog ve}a zaduèn za obrazovawe Radomir Dabeti} kaè za “Dnevnik” da on nikada nije finansirans tih 30 dinara pla}anih preko “Informatike”, ve} je to kroz buxet grada pla}ala Uprava za obrazovawe. Po svemu sude}i kamere na raskrsnicama mora}e da pla}a Uprava za komunalne poslove, koja }e isto tako morati da podnosi zahtev za novac kako bi se kamere i Fo to: N. Sto ja no vi} u budu}nosti odràvale. Ju~e naàlost nismo uspeli da saznamo da li je li }e pla}ati video nadzor. Sve re~eno ne znapredvi|eno da se iz buxeta grada izdvoji no~i da }e prestati finanisirawe rad kamera, vac za ovu svrhu. Q. Na to {e vi} samo {to }e to ubudu}e pla}ati gradski buxet.

[TA SE DE SI KAD PA UK OD NE SE VO ZI LO

Fo to gra fi jom pro tiv fo to gra fi je Novosa|anin Dra gan La sko vi} doìveo je, kaè, neprijatno iznena|ewe kada je 8. oktobra uve~e oti{ao po svoje vozilo koje je, zbog nepropisnog parkirawa, odneo pauk preduze}a „Parking servis”. Prema wegovim re~ima, na vozilu marke „merecedes” na~iwena je {teta od 3.000 evra i on smatra da se to desilo kada je pauk preuzimao wegov automobil. - Parkirao sam, istina nepropisno, na uglu ulica Doà \er|a i Gogoqeve. Do{li su radnici iz „Parking servisa” i odneli ga u Ulicu Filipa Vi{wi}a. Oti{ao sam do wih i kad sam pri{ao autu, video sam da je o{te}ena zadwa desna strana- pokidan je branik, a deo kod suvoza~a je izgreban zbog provla~awa kraj stuba - kazao je Laskovi}. Vozilo, kaè, nije pomerao, ostavio ga je u dvori{tu u koje pauk odnosi vozila, i odmah pozvao proceniteqa {tete, ve{take i saobra}aj-

rolka ovog preduze}a Ja sna Kov ~in. Ipak, Laskovi} osporava fotografije „Parking servisa”. Navodi da su fotografije koje su na~inili radnici tog preduze}a suvi{e tmurne i na~iwene u mraku oko 19.30 ~asova, te da nisu verodostojne. Wegove fotografije, koje nam je dostavio, snimqene su dan nakon nemilog doga|aja, oko podne, kada je auto doterao do mesta gde ga je pauk odneo, kako bi sve dokumentovao. -Tokom vo`we do ku}e primetio sam neko zujawe. Stao sam i nazvao zeta, koji je auto pozajmio desetak dana pre tog doga|aja, i on mi je rekao da toga pre nije bilo. Ube|en sam da je i motor o{te}en - kazao je ovaj sugra|anin tvrde}i da se ova pri~a ne}e zavr{iti na odbijenici, a po svemu sude}i, jedino }e sud mo}i da utvrdi kako je vozilo o{te}eno. A. J.

Ra do vi |a ka {ko le Pro gram za naj mla |e Retrospektiva literature za najmla|e „Ne}u da „Bog dan [u put”

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nu policiju, te je na~iwen slu`beni zapisnik. Laskovi} je podneo i zahtev „Parking servisu” za nadoknadu {tete. Odgovor je dobio 16. oktobra, u kom to preduze}e navodi da je zahtev neosnovan i da su „o{te}ewa na vozilu postojala i pre uklawawa specijalnim vozilom pauk”. Iz ove firme poslali su nam dokumetaciju, zahtev, odbijenicu, zapisnik, fotografije. Papirologija sadr`i izjavu voza~apauka da nije o{tetio vozilo, kao i zabele{ku da su o{te}ewa ve} bila tu. - Procedura uklawawa nepropisno parkiranog vozila podrazumeva fotografisawe auta iz svih uglova pre samog podizawa. To se radi kako bismo dokazali da vozilo eventualno ima o{te}ewa pre uklawawa. U slu~aju Dragana Laskovi}a, o{te}ewa vozila su postojala pre odno{ewa automobila, {to se jasno vidi iz fotografija na{e pauk slu`be - navela je portpa-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Izlo`ba „Butik za moju sobu” bi}e otvorena ve~eras u 19.30 sati u Galeriji UPIDIV, Ulica Ilije Ogwanovi}a 3. Postavku su izradili u~enici ~etvrtog razreda odseka za dizajn tekstila {kole „Bogdan [uput”, a ulaz je besplatan. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

spavam” bi}e odr`ana danas u 18 ~asova u Studiu M u organizaciji Prijateqa dece i literature za decu. Program }e voditi urednik de~je ekolo{ke emisije na RT Vojvodine i autor poezije i proze za decu Sa {a Jo va no vi}. Studio M se nalazi u ulici Igwata Pavlasa 3. B. D.

065/47-66-452

Re pri za ja ~a od Li ge {am pi o na Umesto Lige {ampiona, RTS nam daje utorkom „Nepobedivo srce“?! Vi{e ne pla}am TV pretplatu! Sigurno. 064/1568... Usubotu na 25 stepeni grejali su punom parom, a si no} (utorak) ni{ta od grejawa na svega 12. 063/7890...

Alaha, sad je na{a Vojvodina, deo Emirata! Ej, {eki, {eki, tako ti Alaha, nemoj nas bar ti dovesti, do prosja~kog {tapa! 063/1050... Uz sav jad dana{wice primetih da se ~ovek setio da nas obavesti da je umro peva~ i front-

no ure|uje ~lanstvo u Evropskoj uniji! Zato pri~aj samo u svoje ime! 063/1043... Evo slike novog Urgentnog cen tra, naj sa vre me ni jeg u Evropi. Kolima hitne pomo}i doneli smo pacijenta (zbog dugotrajnog povra}awa) u 14 ~a-

Trgova~ki lanci pospe{uju odliv mozgova, zna se da za trgovinu i ne treba imati mnogo mozga, tamo ulogu ima neki peti kec! 060/6394... Gradona~elni~e, ne treba Vam savetodavno telo da Vam objasni problem Devi}eve autobuske stanice, Va{ otac je bio predsednik skup{tine grada. Igor Mirovi} je bio direktor ZIGa kad se gradila stanica, a opet ste u istoj stranci, pa se obratite wima za obja{wewe, jer kao {to svi znamo, bez wihovih dozvola i odobrewa ni{ta nije moglo biti odra|eno. 063/7818... U skladu sa nazivom jedne rado gledane muzi~ke TV emisije „Pesmom da ti ka`em”, mislim da je pravi trenutak za jednu ovakvu pesmu, koju bi otpevali Vu~i}u, Da~i}u, i onom {eiku: Ej, {eki, {eki, tako ti Alaha, dado{e ti Srem i Ba~ku i pola Banata! Ej, {eki, {eki, tako ti

men jedne drage grupe. Hvala mu! Samo trebalo je da doda da je Tusta novosadski zet i da ima }erku i sina sa svojom drugom `enom! 063/8914... Za 063/4797... O kom ti narodu pri~a{? Ja se nadam da, bar u Vojvodini, velika ve}ina shvata {ta nam donosi, ili boqe re~e-

sova. Iz Urgentnog centra smo „otpremqeni” u Sremsku Kamenicu u 23 ~asa tj. posle punih 9 sati „lutawa” od vrata do vrata i od lekara do lekara, bez ikakve dijagnoze osim da je mo`da upala plu}a. Na ~ast im struka i sva savremena aparatura! 063/5477..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

POSLE PET GODINA VELIKO SPREMAWE

Ja to go lu bo va le ti sa Spen sa

Fo to: F. Ba ki}

ko ri ste po slov ne pro sto re u Spen su. Po red estet skog pro blem je i eko nom ski efe kat jer, ka ko ka ` u, go l u b i j i iz m et traj n o o{te }u je ma te ri ja le od ko jih je Cen tar iz gra |en, ~i ne }i ta ko ogrom nu {te tu po ovo pred u ze }e. Na glav nim ula zi ma bi }e ra z a p e t e mre ` e, ko j e }e spre ~a va ti go lu bo ve da u|u u Spens. Sle de }e go di ne, na sta vi }e se sa sli~ nim ak ci ja ma ko je tre ba da do pri ne su ener get skoj efi ka sno sti objek ta, a u pla nu je in sta li ra we spo qa {we ra sve te, kao i naj sa vre me ni jeg si ste ma za uda qa va we pti ca ka kvi se mo gu vi de ti u ne kim evrop skim gra do vi ma. B. M.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ve li ko spre ma we Spen sa, ko je je po ~e lo pro {le ne de qe pra wem pro zo ra, na sta vqe no je ju ~e ka da su rad ni ci gra |e vin sko za nat skog ode qe wa po ~e li da kre ~e fa sa du Cen tra. Ra do vi }e po tra ja ti na red nih se dam da na, a kao su nam re kli na Spen su, ova kvi po slo vi ra |e ni su po vre me no, po sled wi put pre oko pet go di na, ali ni ka da ova ko obim no. Po red pra wa sta kle nih po vr {i na i far ba wa zi do va naj ve }e pa `wa bi }e po sve }e na, ka ko su nam ka za li, ot kla wa wu ne ~i sto }e ko ja na sta je zbog mno {tva go lu bo va. Te pti ce za ga |u ju obje kat, a za pr qa ni po do vi i ste pe ni ce osta vqa ju ne ga ti van uti sak kod po se ti la ca i onih ko ji

GRA\ANI SE @ALE NA PARKIRAWE, INVESTITORE, RETKO PRA@WEWE SEPTI^KIH JAMA…

Om bud sman za tr pan pri tu `ba ma Di ja pa zon pro ble ma s ko jim se No vo sa |a ni obra }a ju za {tit ni ku gra |a na, om bud sma nu je {i rok. S ob zi rom na to da je u pi ta wu te lo ko je ra di na ni vou gra da, mo glo bi se re }i da je àl ba ma po kri ve no sva ko jav no pred u ze }e, grad ska upra va, slu `ba i/ili in sti tu ci ja. Ka ko na vo di no vo sad ski za {tit nik gra |a na Alek san dar Gru ji}, s po ~et koM grej ne se zo ne kre nu le su i àl be. - @a le se ko ri sni ci po slov nih pro sto ra ko ji gre ja we pla }a ju sku pqe. Ne kad qu di is kqu ~e gre ja we, pa ga opet pla }a ju. Ni je re dak slu ~aj ni da ne ko ku pi pro stor bez ra di ja to ra, mi sle }i da ne }e pla }a ti gre ja we, a ono je teh ni~ kom do ku men ta ci jom pred vi |e no i mo ra se pla }a ti. To je za blu da u ko ju su ih sta vi li in ve sti to ri, a ne „To pla na”- ka zao je Gru ji}. Na veo je da se gra |a ni à le i na rad „Par king ser vi sa”, na od no {e we ili neo d no {e we vo zi la, na to {ta je ze le na po vr {i na i dru go. Ka ko ka è, u po sled we vre me po seb no

se à le na par ki ra we vo zi la na uglu Uli ce bra }e Rib ni ka ra i Bu le va ra oslo bo |e wa, kod ka fi }a „Pab”, gde je pro stor pred vi |en za pe {a ke i bi ci kli ste. Na „uda ru” su i ka na li za ci ja, vo do vod na mre à, sep ti~ ke ja me. - Naj vi {e àl bi sad ima mo u ve zi sa sep ti~ kim ja ma ma, jer ih u „Vo do vo du” ~i ste jed nom go di {we, a ne ke je neo p hod no pra zni ti vi {e pu ta, zbog na ku pqa wa pod zem nih vo da- pre do ~io je za {tit nik gra |a na. Do bi jao je i pri tu `be ko je su se ti ca le na zi va uli ca, po seb no na Kli si. Na veo je slu ~aj ~o ve ka ko ji ni je mo gao da pro me ni li~ nu kar tu za to {to po li ci ja ni je ima la evi den ti ra nu pro me nu na zi va uli ce u ko joj je ì veo. Gru ji} ka è da su u 70 od sto slu ~a je va raz lo zi zbog ko jih mu se gra |a ni obra }a ju oprav da ni. -Mi ni smo advo ka ti ni gra |a na ni grad skih pred u ze }a ili upra va, iako nas i jed ni

i dru gi ~e sto ta ko do ì vqa va ju. Kon tro li {e mo da li se ne ki za kon po {tu je, ne ula zi mo u we go vu pri me nu, ne go pro ve ra va mo da li se pra va gra |a na po {tu ju- pre do ~io je sa go vor nik na vo de }i da om bud msan da je pre po ru ke, mi {qe wa, sa vet, kon sta tu je po vre du pra va i pre po ru ~u je ka ko se ona mo è ot klo ni ti. -Mo è mo ini ci ra ti po kre ta we kri vi~ nog i pre kr {aj nog po stup ka ili po stup ka pred Ustav nim su dom za pre i spi ti va we od re |e nih od lu ka. Ne pru à mo prav nu po mo}, ve} da je mo sa ve te. Pre po ru ka ne za vr {a va u fi o ci, jer je onaj ko me je upu }e na oba ve zan da u ro ku od 30 da na iz ve sti om bud sma na {ta je u~i nio da se pro pust is pra vi- za kqu ~io je Alek san dar Gru ji}. Kan ce la ri ja grad skog om bud sma na na la zi se u Uli ci voj vo |an skih bri ga da 17, a te le fon je 420-211. Gra |a ni mo gu da se ja ve i pu tem mej la, na adre su zastitnik.gradjana@novisad.rs. A. Jerini}

SASTANAK GRADONA^ELNIKA MILO[A VU^EVI]A I MINISTARKE ZORANE MIHAJLOVI]

To pla ni bo qi da ni

Te ma ju ~e ra {weg sa stan ka iz me |u gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a i mi ni star ke ener ge ti ke Zo ra ne Mi haj lo vi} bi li su mo da li te ti sa rad we No vog Sa da i Mi ni star stva ener ge ti ke Vla de Sr bi je ka ko bi se una pre di lo sta we u toj obla sti, sa op {te no je iz Grad ske ku }e. Vu ~e vi} je pre sa stan ka na veo da }e raz go va ra ti o ko mu nal nim pro -

ble mi ma, o za {ti ti `i vot ne sre di ne i ener get skoj efi ka sno sti. - Upo zna }e mo mi ni star ku sa ve li kim du go va wi ma No vo sad ske to pla ne, ka ko bi smo po boq {a li we no po slo va we, ima ju }i u vi du da je po ~e la grej na se zo na - iz ja vio je Vu ~e vi}, na po me nuv {i da o~e ku je po dr {ku mi ni star stva u po boq {a va wu vi tal nih grad skih funk ci ja.

Mi ni star ka Mi haj lo vi} je is ta kla da je in te res Vla de Sr bi je da No vi Sad bu de ener get ski, ali i eko lo {ki efi ka san. - Na sa stan ku }e bi ti re ~i o sta wu ì vot ne sre di ne, o de po ni j a m a i mo g u } im re c i k la `nim cen tri ma, a ve ru jem da No vi Sad mo è da bu de ugod ni ji za ì vot, u eko lo {kom i ener get skom smi slu, za sve we -

GERONTOLO[KOM CENTRU NA NASEQU NA POKLON VE[-MA[INA I…

Ru ko vod stvo „Mer ka to ra S” sa di lo cve }e Dvo ri {te Ge ron to lo {kog cen tra na No vom na se qu ople me we no je ju ~e no vim sad ni ca ma cve }a, ko je je u okvi ru obe le `a va wa me se ca po sve }e nog sta ri jim oso ba ma sa di lo ru ko vod stvo kom pa ni je “Mer ka tor S”. Di rek tor ka kom pa ni je Stan ka Pe ja no vi} is ta kla je da }e toj usta -

no vi za sta re po klo ni ti i ve{ma {i nu, jer je iz raz go vo ra sa ko ri sni ci ma sa zna la da im je ovaj apa rat pre ko po tre ban. - U ovom te {kom vre me nu mo ra mo da mi sli mo i na one, ko ji su svoj rad ni vek za vr {i li i ko ji ma tre ba ma lo ra do sti - re kla je Pe ja no vi}.

Po re ~i ma di rek to ra Ge ron to lo {kog cen tra Dra ga na Mi lo {e vi }a, ak ci ja oze le wa va wa do ne }e sve ì nu u ì vo te ko ri sni ka do ma. - Ko ri sni ci ma i za po sle ni ma u Ge ron to lo {kom cen tru ova ak ci ja mno go zna ~i. Ovog pu ta se naj vi {e ra di na Na se qu, a sad ni ca ma }e bi ti obo ga }e ni i objek ti na Li ma nu i u Fu to gu - re kao je Mi lo {e vi}. “Mer ka tor S” je ju ~e u Mer ka tor Cen tru or ga n i z o vao i sa jam ru~ nih ra do va {ti } e n i k a do mo va sa te ri to r i j e Voj v o d i ne. Pro daj na iz lo `ba je upri li ~e na ka ko bi se skre nu la pa `wa na po lo àj sta ri j ih oso b a u dru {tvu, wi ho vo pri su stvo, kao i mo g u} n ost da kva li tet no i ak tiv no ì ve. Fo to: „Mer ka tor S” N. R.

go v e gra | a n e – na g la s i l a je Mi haj lo vi}. Na ja vi la je po ~e tak re {a va wa te {ko }a u No vom Sa du, pr ven stve no u ra du To pla ne, ko ja je, ka ko je ob ja sni la, ve} do bi la od Rob nih re zer vi do voq no ma zu ta za grej nu se zo nu, ali je i is ta kla da je `e qa Vla de da se pro ble mi si stem ski re {a va ju, i da se idu }e go di ne ne po no ve. S. K.

„Par ti brej ker si” na Spen su Pro da ja ka ra ta za kon cert gru pe „Par ti brej kers”, ko ji }e se odr `a ti 29. no vem bra u 20.30 ~a so va u ma loj sa li Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”, po ~e la je ju ~e. Ula zni ce ko {ta ju 800, dok }e na dan kon cer ta bi ti 1.000 di na ra. G. ^.

Pro je zdio znak pi ta wa De si se da tr go vi i uli ce No vog Sa da po nu de pri zor ti pi ~an za stva a ar no ve li ki grad, kao re ci mo sli ku ovog put ni ka na bi ci klu ko ji su de }i po opre mi ko ju po se du je pro `i vqa va je dan da lek put. ^o ve ka, sem {to vo li

pe da qe we i ko mo di tet, fa sci ni ra i vo `wa sa vi si ne, je di no {to ni je ba{ naj a sni je ka ko se pe we i si la zi sa svog pre vo znog sred stva? I ko li ko je te {ko ova ko okre ta ti to~ ko ve? I da ni je ovaj dru gi kor man vi {ak? A. L.

De ra ti za ci jom na glo da re Je se wi krug ve li ke si ste mat ske ak ci je za {ti te zdra vqa gra |a na od {tet nih glo da ra „Kom {i luk bez glo da ra – zdrav kom {i luk” po ~i we da nas u 9 ~a so va u na se qu [an gaj is pred Me sne za jed ni ce. Ovom ak ci jom „Ci klo ni za ci je i Grad ske upra ve bi }e ob u hva }e na ce la te ri to ri ja gra da i sva pri grad ska na se qa. De ra ti za ci ja je za sve gra |a ne bes plat na, a oni ko ji ne bu du kod ku }e u vre me ka da ope ra tiv ci bu du obi la zi li wi hov deo gra da, za bi o cid ni pre pa rat i tret man mo gu na knad no da se obra te Kol cen tru “Ci klo ni za ci je” na broj te le fo na 021/641- 23- 22. A. L.

ODLUKOM GSP-a OD 1. NOVEMBRA

Bez li ni je za Sur ~in Grad ski pre vo znik }e od 1. no vem bra uki nu ti auto bus iz No vog Sa da do aero dro ma „Ni ko la Te sla” u Sur ~i nu zbog ma log bro ja put ni ka. Iz Slu `be za in for mi sa we Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a na ve li su da to kom sep tem bra i u ok to bru ni je bi lo do voq no put ni ka da bi li ni ja bi -

la ren ta bil na. Pred u ze }e je od lu ~i lo da uki ne auto bus do aero dor ma, da ne bi pra vi lo gu bit ke, re ~e no je iz Slu `be za in fro mi sa we. U sa op {te wu je na ve de no da je fir ma sprem na da po no vo ob no vi li ni ju uko li ko za to bu de in te re so va wa. Z. D.

vOJvOdinA

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik У МАЊЕЖУ НЕКАДАШЊЕ КАСАРНЕ

Симболично отворен Музеј „Тера”

ОСАМНАЕСТ ГОДИНА НАРОДНЕ КУХИЊЕ У КИКИНДИ

Оброци за хиљаду корисника

КИКИНДА: Оброке из Народне кухиниње у кикиндској општини прима око хиљаду грађана. Наредног месеца, 11. новембра, Народна кухиња обележиће и 18 година рада и једна је од ретких које нису прекидале рад од када су отворене. Црвени крст Кикинде ради на сузбијању глади и сиромаштва, управо преко програма Народне кухиње. - Иако живимо у делу земље која је позната као житница, гладних и сиромашних је пуно. Ми тренутно имамо око хиљаду корисника, од тога је 550 корисника куваних оброка, а њих 450 добија ланч пакете који се дистрибуирају до села кикиндске општине. То је, нажалост, наше слика. Ве-

лики је број и оних који чекају да остваре ово право. Наше могућности су тренутно такве да до даљњег остајемо на том броју од хиљаду - истакла је Аранка Фелбаб, секретарка кикиндског Црвеног крста. Поражавајућа је и чињеница, да је од ових хиљаду корисника, чак 160-оро деце узраста до 14 година. С обзиром да цене хране из дана у дан расту и да је сваким даном све више незапослених, за очекивати је да ће се и број сиромашних повећавати. Рад Народне кухиње омогућили су локална самоуправа и бројни донатори те за сада, како сазнајемо, неће бити повећања броја корисника осим уколико се не обезбеде нове донације. А. Ђуран

КИКИНДА: Након 20 година упорног настојања да „Тера” добије свој музеј, иницијатива, пре свега директора „Тере” Слободана Којића, оствариће се најкасније за годину дана. Наиме, у оквиру некадашње касарне у Кикинди, у делу мањеж, који је под заштитом државе, биће изграђен Музеј „Тера”, у којем ће бити смештене скулптуре, настале у протеклих 30 година одржавања јединственог симпозијума у теракоти „Терра”. - У будућем музеју симболично смо изложили две скулптуре, а наша дуготрајна иницијатива оствариће се управо одлуком Скупштине општине да купи простор некадашње касарне – ис- Простор намењен музеју такао је Слободан Којић. – Изградња музеја биће могућа само уз помоћ реВладајућој коалицији упућено је доста крипубличких и покрајинских средстава, али и тика на рачун куповине касарне, али наредне новцем, који путем пројеката, можемо добити јесени, уз доста улагања, овај објекат биће из фондова Европске уније. претворен у „Терин“ музеј, каже заменик

СПОРАЗУМ ШТАБОВА АДЕ И СЕНТЕ

Сарадња у ванредним ситуацијама

Избори за председнике месних заједница КИКИНДА: Избори за председнике месних заједница биће одржани у месним заједницама, као изборној јединици, у складу са Законом о локалној самоуправи, Одлуком о месној самоуправи, Статутима месних заједница, а уз сходну примену Закона о локалним изборима. У одлуци стоји да ће се бирати председници Месних заједница у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу, Башаиду, Иђошу, Мокрину, Накову, Новим Козарцима, Руском Селу и Сајану. Предлог групе грађана за кандидата за председника месне заједнице доставља се Изборној комисији месне заједнице најкасније до 23. новембра. А.Ђ.

Октобарска награда Јаношу Панди

СОМБОР: На свечаности у сомборском Народном позоришту, градоначелник Сомбора Немања Делић уручио је овогодишњу Октобарску награду Јаношу Панди, дугогодишњем

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Захвалност Даници Ружички

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

спортском раднику КК „Дунав“ из Бездана и селектору женске кајакашке репрезентације. Награда се традиционално додељује поводом Дана ослобођења Сомбора. М. Мћ

АДА: Општински штабови за ванредне ситуације Горан за ванредне ситуације Аде и Матић и Ференц Борбељ потСенте на првој з а ј ед н и ч ко ј седници уприличеној поводом обележавања међународног дана смањења природних катастрофа и актуелних питањима заштите од спољних и унутрашњих вода, договорили су задатаке у ванрендим ситуацијама. Горан Матић и Ференц Борбељ Заменици председника општина Ада и писали су споразум о сарадњи Сента, који су и заменици ко- општинских штабова. манданата општинских штабова М. Мр.

ОБНОВЉЕНИ БЕЧЕЈСКИ ЦРКВЕНИ ХОР ОБЕЛЕЖИО 15. РОЂЕНДАН

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

председника општине Милош Латиновић: - Овај простор је за већину Кикинђана непознат, јер за њега не постоје планови и тешко се у мањеж улазило. У њему ће сада битти смештена једна од најзначајних културних институција у граду. Сада је најважније да се покрије половина крова будућег музеја и спасе се челична конструкција . Неопходно је да се сви објекти некадашње касарне прво уведу у катастарски оператер, а потом да се изради план, након чега ће бити на располагању улагачима. На симболичном отварању музеја, учествовали су многи историчари уметности и ликовни критичари, а програм су увеличали чланови Дувачког оркестра Добровољног ватрогасног друштва Кикинда, хора „Корнелије Станковић“, као и бенда „Дрво труо“. А. Ђ.

БЕЧЕЈ: Свечаним концертом, обновљени бечејски Црквени хор „Свети великомученик Георгије“, обележио је у истоименом храму 15. рођендан. Поред

цима хорског певања, представили су се и Дечији црквени хор, под вођством Сенке Јовановић, Хор римокатоличке цркве, посвећене Великој Госпојини у Бечеју

Даница Ружичка дириговала на крају

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

слављеника, под вођством новог хоровође Весне Смајловић, у предивном амбијенту јединог бечејског српског православног храма и пред бројним поштовао-

„Schola Cantorum“ вођен диригентом Отилијом Штефанигом и гости из Суботице, Хор „Свети Роман – Мелод“ са диригентом Драганом Николић, који ради у

оквиру Српске православне цркве Вазнесење Господње. Прво је учеснике свечаног концерта и посетиоце, у име организатора Црквене општине, поздравио свештеник Дејан Станојев, који је нагласио да хорско певање има дугу традицију у Бечеју, пошто је још 1878. године основано Српско црквено певачко друштво и дуго је словило за једно од најбољих у Војводини. Тако је било скоро седам деценија, све док после Другог светског рата, из идеолошких побуда није забрањен рад хора. На сву срећу, пре деценије и по заживела је идеја да се рад хора обнови, а нимало лаког посла хоровође прихватила се Даница Ружичка. Тако је било до летос, када је диригентску палицу предала млађој колегиници Весни Смајловић. У оквиру свечаног концерта, хор и Црквена општина пригоним наградама захвалили су се Даници Ружички за уложен труд. Појединцима и организацијама уручене су захвалнице за допринос у раду хора. В. Јанков

ПОЖАР У „ЕЛБИ BЕБЕРУ”

Изгорео магацин са сировинама

АПАТИН: У фирми „Елба Вебер“, предузећу за израду фасадних материјала у власништву мултинационалне компаније са седиштем у Француској „Saint Gobain“, у Апатину, прексиноћ, око 22 часа, избио је пожар, у којем је изгорео магацин са сировинама. Пожар је почео, након што је друга смена завршила посао и отишла кућама. Ватрогасци, који су стигли у рекордном року, гасили су ватру која је већ увелико захватила дрвену кровну конструкцију и све што је било у магацину од робе и репроматеријала. Углавном је реч о папирним и џамбо врећама, пластичним кантама, са разним материјалима за завр-

Ватра тињала дуго

шне радове у грађевинству. Све је изгорело, кажу у ватрогасној слу-

жби. Магацин, у коме је било тоне робе, је димензија 50 пута 15 метара. У гашењу пожара учествовала су четири ватрогасна возила, три из Апатина и једно из Сомбора, са 10 ватрогасаца. Пожар је локализован за око сат времена, а ватра је тињала на материјалима, до јуче. Брза интервенцији ватрогасаца спречило је ширење пожара на суседне објекте, пре свега на трафо станицу у фирми и на суседну халу. У току је истрага о узроку пожара, а накнадно ће се утврдити материјална штета. Ј. П.

vOJvOdinA

dnevnik УДРУЖЕЊУ ОБОЛЕЛИХ ОД МУЛТИПЛЕ СКЛЕРОЗЕ

Рачунар на поклон

СОМБОР: Након захтева Удружења оболелих од мултипле склерозе „Западна Бачка“ у Сомбору да им се помогне у рачунарском опремању канцеларије, овдашње Градско веће је одоборило куповину једног рачунара, који је

последњу годину-две све своди на кризу и помањкање финансијских средстава – казао је Радмило. С обзиром на специфичне потребе 92 члана, од којих су 52 са територије града Сомбора, Удружење на различите на-

Град помаже свим инвалидима У покушају да што више помогне свим особама са инвалидитетом окупљеним у различитим удружењима, Град Сомбор је потписао протокол о сарадњи у Коалицији организација особа са инвалидитетом (ОСИ). Овај Протокол су потписали градоначелник Сомбора Немања Делић, директор Дома здравља „Др Ђорђе Лазић“ др Милош Божичковић, директорка Центра за социјални рад у Сомбору Силвија Крањц, председник Друштва инвалида за церебралну и дечју парализу Сомбор Драган Зечевић. градоначелник Немања Делић уручио председнику Удружења Живку Радмилу. Градоначелник се интересовао за проблеме и потребе Удружења, а Живко Радмило, председник УОМС „Западна Бачка“ је приметио да је Делић први сомборски градоначелник који је уопште и посетио просторије Удружења. - У овим просторијама боравимо већ 13 година и ово је први пут да нас је посетио неки званичник града. Потребе и проблеми чланова Удружења су различити, али се

чине покушава да помогне члановима. - Располажемо великим бројем слика које су нам поклоњене након организованих ликовних колонија и у нашим просторијама имамо сталну продајну изложбу. Цене слика су приступачне и свако ко воли сликарство или жели неком слику да поклони, код нас има широк избор, а куповином истовремено би помогао и члановима Удружења – каже Живко Радмило. М. Миљеновић

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОПШТИНЕ АПАТИН

Уручене Октобарске награде АПАТИН: На свечаној седни-

ци, СО поводом Дана ослобођења, 24. октобра, председник општине др Живорад Смиљанић уручио је највише општинско признање Октобарску награду представни-

Пре свечане седнице, делегација Општине и борачке организације Апатина, делегација Војске Србије, као и делегације и општина и борачких организација Суботице, Сомбора, Сремске

Добитници Октобарске награде

цима шест колектива и 19 појединаца. Овогодишњи добитници највећег општинског признања су ОКК „ Апатин“, ФК „Пригревица“, Ратомир Бајагић, Иван Чобан, Милан Дамјановић Штигле, Мариана Лукић Чегар, Милош Поповић, Милорад Блануша, др Раде Рајић, Балог ПалЦуки, др Јован Зорић, Јована Пејовић, Зора Дражић, Владимир Рајс, Јована Лаврнић, Момчило Вукосав, АД „Хладњача“, ДОО „Бобар-Бешка“, Социјално хуманитарна организација „Табита“ Нови Сад, Милан Обрадовић, Дејан Шимунов, Подручна спасилачка ватрогасна јединица Апатин, Јакоб Пфајфер, Фрања Пап и Анђела Грмуша.

Митровице, Борова, Белог Манастира, положили су венце на споменик палим борвцима НОР-а и Црвене армије, који се налази испред Дома културе у Апатину, као и на спомен плочу палих бораца НОР-а из последњих ратова. Свечаној седници Скупштине општине присуствовали су многобројни гости општина, с којима Апатин сарађује као и представници културног, друштванеог и привредног живота града, Покрајине и Србије. Уочи Дана ослобођења у Галерији „Меандер“ отворена је традицонална изложба слика сликара са подручћја апатинске општине. Ј. Прелчец

Разговори с власницима „Сунца”, МПИ „Бане”... СОМБОР: Привредни савет Града Сомбора, недавно оформљено саветодавно тело, започеће ускоро разговоре са пословодствима и власницима предузећа у овом граду, која су у последње време заокупљала пажњу јавности. Наиме, Савет је формирао пет тимова, који ће се позабавити, између осталог, и ситуацијом у уљари „Сунце“, чији је већински власник компанија „Инвеј“, контроверзног бизнисмена Предрага Ранковића Пецонија. Кроз својеврсну медијацију, требало би да се реши проблем 15 радника сом-

борске уљаре, које је послодавац довео у ситуацију: или да прихвате отказ, или да пређу на рад у другу „Инвејеву“ уљару, ону у Врбасу, која је, према тврдњама запослених, удаљена више од 50 километара од Сомбора, раздаљине коју дозвољава Закон о раду. Претпоставља се да ће Савет у разговорима сазнати више и о правим намерама већинског власника „Сунца“, фабрике која је колико до пре неколико година запошљавала око 800 радника, а у овом тренутку свега 150-так и гаси један по један погон.

Тимови Привредног савета ће исто тако покушати да остваре дијалог и са већинским власником некадашњег гиганта металопрерађивачке индустрије „Бане“, који је одлуком власника отишао у ликвидацију чиме се неколико стотина радника нађло на евиденцији Националне службе за запошљавање, као и са пословодством „Сомборпутева“, који је због смањеног обима посла у нискоградњи и „препуштања“ послова зимске службе овдашњим јавним комуналним предузећима, као технолошки вишак такође отМ. Миљеновић пустио преко 90 радника.

ШКОЛЕ И УСТАНОВЕ ОДБИЛЕ ПРИМАМЉИВУ ПОНУДУ „ЛОКАЛ НЕТА”

Власт се свети на терет буџета

ЗРЕЊАНИН: Напрасно раскидање уговора с фирмом “Локал нет”, водећим градским провајдером бежичног интернета, на које су се јавна предузећа и установе, као и основне и средње школе одлучиле после наредбе из Градске управе у Зрењанину, могло би да постане предмет судског спора. Јер, у “Локал нету” не прихватају одлуку нове локалне власти, предвођене Српском напредном странком и Социјалистичком партијом Србије, да без икаквог образложења раскине дугогодишњу успешну сарадњу са овим предузећем и посао повери другом провајдеру, мимо било каквог тендера и расписивања јавне набавке мале вредности. Када су уследили масовни раскиди уговора, “Локал нет” је основним и средњим школама и установама културе, да би задржао старе клијенте, понудио интернет по цени од један динар месечно, у наредних годину дана. Али, и таква понуда је одбијена. - Наши корисници су нас обавестили да одговорна лица из локалне самоуправе врше притисак на директоре школа и установа да раскину уговоре са нама и потпишу нове са другим провајдером, чије би услуге плаћали по знатно вишим ценама. По закону, материјалне трошкове школама и установама културе плаћа град Зрењанин, те се непотписивањем уговора о интернету за динар,

Реплика Богородице Тројеручице ВРШАЦ: Верна реплика чувене хиландарске иконе пресвете Богородице Тројеручице постављена у храму светог Теодора Вршачког на Брегу у Вршцу. На свечаности, су је дочекали владика вршачки Никанор са свештенством Банатске епархије, бројни верници православне цр-

Још 500.000 динара за социјалну заштиту милиона динара, за отпремнине и социјалну помоћ 850.000 динара, а за сталне трошкове и услуге по уговору 3,6 милиона динара.У оквиру програма за ревитализацију и одржавање путева планирано је 50.660.000 динара, а за “Su bike” систем 1,8 милиона динара и милион за НВО који се баве проблемима младих. Други закон о финансирању локалних самоуправа издефинисао је умањење одређених прихода. Процена је да ће због измена закона о финансирању локланих самоуправа до краја године бити 15 милиона динара мање прихода у градском буџету. На наредној седници Скупштине града ће се наћи пред одборницима усвајање предлога Одлуке о ребалансу буџета. Чланови Градског већа су усвојили и корекцију цена за ЈКП “Погребно”. С. И.

ПРИВРЕДНИ САВЕТ ГРАДА СОМБОРА

ЗАСЕДАЛО ГРАДСКО ВЕЋЕ СУБОТИЦЕ

СУБОТИЦА: На седници чланови Градског већа у Суботици су усвојили предлог Одлуке о ребалансу буџета за ову годину. Члан градског већа задужен за информисање Ото Буш је истакао да ће СВМ гласати за овај предлог ребаланса буџета, јер им је стало до града. Буш је изнео примедбу о томе што град из буџета треба да плаћа пенале, јер поједина комунална предузећа нису запослила довољан број особа са инвалидитетом. Буџет града Суботице за ову годину је планиран у износу од 5,3 милијарде динара. Ребаланском је уравнотежена приходована и расходована страна. У оквиру социјалне заштите планирана су додатна средства од 500.000 динара, а за ЈП “Дирекција за изградњу града” 7,4 милиона динара и то за плате и накнаде запослених 2,7

~etvrtak25.oktobar2012.

кве и функционери локалне смоуправе. Како је речено, ова чудотворна икона је постављена у вршачком храму, захваљујући залагању великог вршачког добротвора Милана Поповића. Иначе, икону је иконописао апостол и јевамђелист Лука, а име је добила у осмом веку. По предању исцелила је руку светог Јована Дамаскина. У знак захвалности светитељ је дао да се рука искује од сребра и злата и постави на икону. Од тада је православним верницима позната као чудотворна пресвета Богородица ТројеруР. Ј. чица.

Војислав Дошен

граду наноси знатна штета, а трећем лицу прибавља противправна добит – упозорава директорица “Локал нета” Јелена Чихорић. Власник фирме Војислав Дошен тврди да је све ово последица политичког реваншизма владајуће коалиције, јер је он члан Демократске странке пуне 22 године и један од оснивача зрењанинског одбора те партије. Да је у праву, истиче Дошен, најбоље показује допис који је фирми “Локал нет” прослеђен из Народног позоришта “Тоша Јовановић”, а у коме се наводи да ће театар од 1. октобра прећи на услуге другог интернет провајдера “како је сугерисано од стране оснивача, односно Градске управе”. После овога, директорица

Чихорић је проследила допис управи позоришта. - С обзиром на то да је ваша установа, и поред наше понуде о интернету за један динар, потписала уговор са новим провајдером, скрећемо вам пажњу да сте починили кривично дело злоупотребе службеног положаја. Нико не може да вам нареди да извршите кривично дело и у обавези сте да такво наређење одбијете – поручила је Чихорићева у том допису. Дошен и Чихорићева најављују да ће о овом случају, о коме се градски оци нису изјашњавали, обавестити, не само Комисију за заштиту конкуренције, већ и све надлежне државне и европске институције. Ж. Балабан

ДЕЧАКУ МИТРУ ЈОЈИЋУ НЕОПХОДНА ПОМОЋ

За операцију потребно 2.300 евра Тринаестогодишњи Митар Јојић о којем су медији већ писали, мора да прими по две ињекције „дyспорта“ који спречава грчење мишића и страдање кукова, а цена једне је око 350 евра. Нажалост, због беспарице, његова мајка није могла да му обезбеди већ две терапије овим леком. - Митрово стање се погоршало, све је довело до скраћења тетива на рукама и ножицама, па му је сада неопходна хируршка интервенција. Међутим, лекари из Русије који оперишу у приватној клиници у Ћуприји, његова су једина нада и после два третмана су успели да му побољшају стање. Свакога јутра се будим с надом да ће Митар моћи да се игра као и његови вршњаци, а уз ове захвате постоји нада - каже очајна мајка Слађана Чомић. Једна интервенција стаје 2.300 евра, а самохрана мајка није у могућности да сакупи толики новац за лечење свог сина јединца.

Митар Јојић

Уколико можете да помогнете овом дечаку да има нормалан живот, средства можете уплатити на рачун Слађане Чомић 3555488081-83 у Војвођанској банци АД Нови сад или на девизни рачун у истој банци СWИФТ ВБУБРС22, ИБАН: РС35355000000301855592, аццоунт 355-9010019-91-54750603901002. В. Х.

Отварање вртића почетком новембра

ПАНЧЕВО: Нови вртић, који је град закупио за потребе „Дечје радости” почеће са радом како је и планирано 1. новембра. У „Бајци”, како је назван нови вртић у Кикиндској 2, моћи ће да борави 160 малишана који на обданиште чекају још од маја. У овој установи биће смештено и педесеторо деце најмлађег усраста, односно јаслице и сто десет малишана узраста од три до седам година. Припрема вртића је у току, а очекује се и опрема за њега. И поред тога на листи чекања остаје још сточетрдесеторо деце, чији ће пријем уследити до марта следеће године у објекат у МЗ „Горњи Град”. Тај вртић ће моћи да прими сто двадесеторо деце, узраста од три З. Дг. до седам година.

Штрајк у кикиндском катастру

КИКИНДА: У кикиндској Служби за катастар непокретности од јуче је на снази штрајк запослених. Главни разлог штрајку јесте умањење додатака на плате које су запослени добијали из сопствених додатака. Запослени у кикидском катастру поштују мимимум процеса рада. - И у Кикинди се штрајкује, али се поштује минимум процеса рада што значи да примамо све захтеве, издајемо уверења и никог нисмо вратили са шалтера. То исто важи и за све службе које су под ингеренцијом Кикинде, а то су Чока, Ада и Сента, док се у Кањижи уопште није ни приступило штрајку. Запослени у катастрима добијали су на основну плату додатке од пет до 11.000 динара у зависности од школске спреме, али су им према законима усвојеним у септембру ови додаци укинути. Просечна плата до септембра износила је 39.600 динара, а са смањењем пала је на А. Ђ. 28.600 динара.

Награђена апатинска општина

АПАТИН: На конференцији МЕРИ у Будимпешти, на свечаној церемонији доделе награда општинама и градовима из Европске уније и Западног Балкана, председник апатинске општине др Живорад Смиљанић примио је награду, која је уручена општини Апатин, за успешно спровођење мера инклузије Рома. Манифестацију је организовала Европска комисија и Фондација отворено друштво под покровитељством европског комесара за запошљавање и социјална питаЈ. П. ња Ласла Андора.

Промоција књиге о Исидору Бајићу

КУЛА: Вечерас у 19 часова у сали Аматерског позоришта у Кули почеће промоција биографског дела „Књига о Исидору“ аутора Јадранке Радујко и Светозара Радета Радујка, објављеног у издању новосадског „Прометеја“, које је посвећено животу и стваралаштву нашег знаменитог композитора Исидора Бајића. Уз ауторе књиге, Јадранку и Светозара Радујка, у програму ће учествовати хор новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај“ са диригенткињом Јасмином Нешковић, као и солисти: сопран Марта Балаж и виолиниста Флоријан Балаж, који ће уз клавирску пратњу Нине Аранђеловић изводити комопозиције Исидора Бајића. В. Х. Улаз је слободан

crna hronika

~etvrtak25.oktobar2012.

ZLO ^IN U KRA QE VU

@e na ubi je na u ku }i Ja go da Pi lo vi} (63), ~i je je be `i vot no te lo pro {le su bo te na |e no u po ro di~ noj ku }i u Uli ci ^i bu ko va~ kih par ti za na u Kra qe vu, umr la je na sil nom smr }u, sa op {ti la je ju ~e kra qe va~ ka po li ci ja. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, na osno vu iz vr {e ne ob duk ci je te la i na la za eki pe Na ci o nal nog kri mi na li sti~ ko-teh ni~ -

kog cen tra, utvr |e no je da je smrt na sil na i da se ra di o kri vi~ nom de lu te {kog ubi stva ko je je iz vr {e no iz me |u 17. i 20. ok to bra. Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve Kra qe vo in ten ziv no ra de na ra sve tqa va wu svih okol no sti u ve zi s iz vr {e wem tog kri vi~ nog de la, is ti ~e se u sa op {te wu. (Ta njug)

RO \A^ KI OB RA ^UN U KO STOL CU

S no èm u le |i ma sti gao do le ka ra Po à re va~ ka po li ci ja od re di la je za dr à va we i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Zo ra na R. (51) iz @a ba ra, osum wi ~e nog za na no {e we te {ke te le sne po vre de. Osum wi ~e ni je pre kju ~e u Ko stol cu, pre ci zi ra no je u sa op {te wu Po li cij ske upra ve Po à re vac, u ju tar wim ~a so vi ma na kon ver bal nog su ko ba sa svo jim ro |a kom kod ko ga je do {ao u po se tu, iz ku hi we uzeo ku hiw -

ski no` i ubo ro |a ka Z. R. u le |a. Po vre |e ni je pe {i ce, s no èm u le |i ma, oti {ao u Dom zdra vqa u Ko stol cu ra di uka zi va wa le kar ske po mo }i, a na kon to ga pre ve zen je u po à re va~ ku bol ni cu, gde je ope ri san, i ni je u ì vot noj opa sno sti. Po li ci ja je osum wi ~e nog Zo ra na R., uz kri vi~ nu pri ja vu, pre da la nad le `nom is tra `nom su di ji. (Ta njug)

KOD [I DA, PRE [E VA I U PO @A REV CU

Za u sta vqe na 22 imi gran ta Na gra ni~ nom pre la zu [id u za jed ni~ koj ak ci ji ca ri ni ka i pri pad ni ka Gra ni~ ne po li ci je ju ~e je spre ~en dr `a vqa nin Si ri je da ile gal no pre |e gra ni cu Sr bi je. Si rij ca su, na ve de no je sa op {te wu Upra ve ca ri na, to kom kon tro le pro na {li sklup ~a nog u san du ku za re zer vni alat is pod pri ko li ce ka mi o na ko ji je pre vo zio do wi ve{. De ta qan pre gled ka mi o na ita li jan skih re gi star skih ozna ka spro ve den je jer su na to uka zi va li in di ka to ri ana li ze ri zi ka, kao i ~i we ni ca da je vo za~ re kao da je u no }i iz me |u 23. i 24. ok to bra pra vio pa u zu na obli `woj ben zin skoj pum pi. U ve }i ni do sa da {wih slu ~a je va upra vo to je bio tre nu tak ko ji su ile gal ni mi -

Austri ja, a na ko me se na la zi la ka mi on ska pri ko li ca na to va re na vre }a ma feld spat, od no sno pe tro ge nih mi ne ra la, na vo di se u sa op {te wu. S ob zi rom da je krov na ce ra da ka mi on ske pri ko li ce u ko joj su se na la zi li bi la ra se ~e na go to vo ce lom du ì nom, „pret po sta vqa se da su Si rij ci us pe li da u|u voz na ne koj od sta ni ca u dr à va ma kroz ko je je voz pro {ao pre ne go {to je sti gao u Sr bi ju”. Ta ko |e ju ~e po à re va~ ka po li ci ja je na grad skoj auto bu skoj sta ni ci uhap si la i pri ve la de set stra nih dr à vqa na ko ji su ile gal no u{li u Sr bi ju, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Po à re vac. Uhva }e na su ~e ti ri dr à vqa ni na Pa ki sta na, tri Av ga ni stan ca i je dan dr à vqa nin So ma li je ko ji su ile gal no, bez put nih is -

ME RE ZA BOR BU PRO TIV KRI MI NA LA, KO RUP CI JE I TE RO RI ZMA NA BAL KA NU

Re gi o nal na kan ce la ri ja Ujediwenih Nacija u Sr bi ji Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ju ~e je, na sa stan ku s di rek to rom Kan ce la ri je UN za kon tro lu dro ge i kri mi na la Ju ri jem Fe do to vim, po kre nuo ini ci ja ti vu da se u Sr bi ji otvo ri re gi o nal na kan ce la ri ja za bor bu pro tiv kri mi na la, ko rup ci je i te ro ri zma. Da ~i} je ob ja snio da je ta kva kan ce la ri ja po sto ja la u So fi ji, ali da je za tvo re na i da je Sr bi ja sprem na da ustu pu pro tor i lo gi sti ku UN-u za otva ra we te kan ce la ri je u na {oj ze mqi. On je po kre nuo ini ci ja ti vu i da se or ga ni zu je re gi o nal na kon fe ren ci ja mi ni sta ra unu tra {wih po slo va bal kan skih ze ma qa na te mu uje di wa va wa na po ra u bor bi pro tiv tih ile gal nih rad wi.

Po Da ~i }e vim re ~i ma, da je Vla da Sr bi je po sve }e na sa rad wi s UN-om u ce li ni od ve li kog je sim bo li~ kog zna ~a ja i to {to je ju ~e ra {wi sa sta nak upri li ~en upra vo na Dan UN-a. Mi ni star je na gla sio da je za Sr bi ju po seb no bit no „pi ta we bor be pro tiv ko rup ci je, ko ja kao si stem ska gre {ka na ru {a va ugled i kre di bi li tet ce log dru {tva”. – S dru ge stra ne, ne tre ba za po sta vi ti bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i dru gih kla si~ nih ti po va kri mi na la, po put bor be pro tiv nar ko ti ka – ka zao je Da ~i}. On je na veo da je za to po seb no va `an Pa ri ski pakt, ko ji spro vo di Kan ce la ri ja UN za dro gu i kri mi nal i ko ji je ve zan za tr go vi nu he ro i nom ko ji iz Av ga ni -

gran ti ko ri sti li da se sa kri ju u ne ko vo zi lo i po ku {a ju da pre |u gra ni cu. Na @e le zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu ju ~e je spre ~e no 11 dr `a vqa na Si ri je da vo zom ile gal no pre |u gra ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ni ka i po gra ni~ ne po li ci je ile gal ni imi gran ti su ot kri ve ni u kom po zi ci ji vo za ko ji iz Gr~ ke sa o bra }a {i rom Za pad ne Evro pe. Oni su bi li sa kri ve ni u va go nu ~i ja je kraj wa de sti na ci ja bi la

pra va i van gra ni~ nog pre la za u{li u Sr bi ju iz Ma ke do ni je. Na kon to ga, ka ko je pre ci zi ra no, auto bu som su do {li do Po `a rev ca gde su pre kju ~e u ju tar wim ~a so vi ma za u sta vqe ni na pu tu ka ze mqa ma Evrop ske uni je. Po sle spro ve de nog po stup ka, ile gal ni imi gran ti pre ve ze ni su u Cen tar za azil u Ba wi Ko vi qa ~i, a po li ci ja ra di na ot kri va wu or ga ni za to ra i po ma ga ~a ile gal nog pre la sa ka i pre vo za pri ve de nih imi gra na ta. (Ta njug)

Go vo re }i o „bal kan skoj ru ti”, Fe do tov je na veo da Sr bi ja ni je je di na u tom pro sto ru i da UN ima ju sve o bu hva tan pri stup u spre ~a va wu tr go vi ne nar ko ti ci ma u re gi o nu i sve tu uop {te. Po we go vim re ~i ma, o~e ku je se da ove go di ne u Av ga ni sta nu vi {e od 150.000 hek ta ra bu de za se ja no ma kom od ko jeg se pro iz vo di he roin, a to je, ka ko je uka zao, vi {e ne go u pret hod ne dve go di ne. – Sva ke go di ne u Av ga ni sta nu se pro iz ve de oko 400 to na he ro i na i opi ju ma, a 70 to na pre la zi „bal kan skom ru tom„. To je ve li ka ko li ~i na – na veo je Fe do tov, i na po me nuo da Kan ce la ri ja sa Sr bi jom ima niz pro je ka ta ko ji se ti ~u pre ven ci je i su zbi ja wa tr go vi ne i kon zu mi ra wa ile gal nih sup stan ci. (Ta njug)

Da ~i}: Agro ban ka o{te}ena za oko 2,3 mi li jar de di na ra U na stav ku is tra ge ko ju Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal vo di o „afe ri Agro ban ka”, ju ~e su pri ve de ne jo{ tri oso be: vla snik pred u ze }a „Asprom” iz Be o gra da Ste van A., di rek tor pred u ze }a „Agrar trejd” Pre drag V. i biv {i ~lan Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Bo jan S., ko ji je pre pre la ska u cen tra lu ban ke u Be o gra du, bio {ef fi li ja le u Ni {u. Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} je iz ja vio da se dvo ji ca pri ve de nih pri vred ni ka sum wi ~e za zlo u po tre be u ve zi s kre di ti ma, dok je biv {i ~lan IO Bo jan S. osum wi ~en za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja zbog od lu ~i va wa za jed no s dru gi ma u IO ban ke o do de li kre di ta. Da ~i} je re kao

– Re~ je o iz no su ve }em od 2,3 mi li jar de di na ra i ti kre di ti do da nas ni su vra }e ni – iz ja vio je Da ~i}, i do dao da je “naj ve }i deo ta ko re a li zo va nih sred sta -

Pr vi pot pred sed nik Vla de i {ef Bi roa za ko or di na ci ju slu `ba ma bez bed no sti Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je is tra ga u „slu ~a ju Agro ban ka” pro {i re na na jo{ pet oso ba i da ne }e usko ro bi ti za vr {e na. – U okvi ru an ti ko rup cij skih is tra ga ko je se spro vo de to je jed na od tih ak ci ja i ni je kraj u „slu ~a ju Agro ban ka”. Is tra ga oko Agro ban ke se pro {i ru je, pro {i re na je na pet li ca, a pri ve de na su tri, i ona }e bi ti na sta vqe na – re kao je Vu ~i} no vi na ri ma. On je po no vio da se ovaj pred met ne }e za vr {i ti za me sec da na, i do dao da je naj va `ni je da }e in si sti ra ti na to me da se is tra ge efi ka sno za vr {a va ju jer usko ro sle di sud ski po stu pak. – Ovo ni je kraj, po {to je to ho bot ni ca s mno go pi pa ka ko ja }e po ka za ti ka ko je funk ci o ni sa la si stem ska ko rup ci ja na ni vou Sr bi je – re kao je Vu ~i}.

da po sto ji sum wa da su “odo bre ni kre di ti i ban kar ske ga ran ci je uz kr {e we za kon skih aka ta i pro pi sa ban ke pod po voq nim uslo vi ma i bez od go va ra ju }ih sred sta va obez be |e wa”.

va is ko ri {}en za po vra }aj kre di ta, ku po vi nu vla sni~ kih ude la u pri vred nim su bjek ti ma i te ku }e po slo va we”. Po u zda ni iz vo ri ot kri va ju da se sum wa da je Agro ban ka

ZA PET GO DI NA 2.600 OD [TET NIH ZAH TE VA ZBOG NEO SNO VA NOG LI [E WA SLO BO DE

Dr `a va pla ti la 120 mi li o na di na ra U po sled wih pet go di na, od 1. ja nu a ra 2008. go di ne do da nas, po evi den ci ji Mi ni star stva prav de i dr `av ne upra ve, pod net je 2.601 zah tev za is pla tu na kna de na osno vu neo sno va no li {e ne slo bo de, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo prav de. Ko mi si ja za utvr |i va we {te te nad le `na je za za kqu ~e we spo ra zu ma o po sto ja wu {te te i vr sti i vi si ni na kna de na osno vu Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku. Uko li ko ko mi si ja utvr di da je

sta na pu tu je pre ko ta ko zva ne bal kan ske ru te. Da ~i} je, me |u tim, is ta kao da to {to po sto ji „bal kan ska ru ta” ne zna ~i da je kon tro la u Sr bi ji sla ba, ve} da je u pi ta wu naj kra }i put iz Av ga ni sta na. – U toj obla sti ni kad ne mo `e te re }i da ste do voq no uspe {ni. Vla da }e i u bu du} no sti te sno sa ra |i va ti s Kan ce la ri jom, s ci qem iz na la `e wa me ha ni za ma za pre ven ci ju ile gal ne di stri bu ci je nar ko ti ka, su zbi ja we ko rup ci je, te ro ri zma i or ga ni zo va nog kri mi na la – ka zao je Da ~i}. Fe do tov je is ta kao da je Sr bi ja kqu~ ni part ner za Kan ce la ri ju u re gi o nu, po zdra vio Da ~i }e vu ini ci ja ti vu i ka zao da se ra du je na stav ku sa rad we s Vla dom Sr bi je.

JU ^E SLO BO DE LI [E NE JO[ TRI OSO BE OSUM WI ^E NE ZA ZLO U PO TRE BU SLU @BE NOG PO LO @A JA

Vu ~i}: Is tra ga pro {i re na na jo{ pet oso ba

Si rijac na|en u sanduku za alat

dnevnik

zah tev pod no si o ca osno van, pri stu pa se raz ma tra wu kon kret nog zah te va i pa `qi vo oce wu ju sve su bjek tiv ne i objek tiv ne okol no sti u ve zi s pod no si o cem zah te va da bi se pro ce nio iz nos na kna de. U pro te klih pet go di na za kqu ~e no je 507 spo ra zu ma na osno vu ko jih je is pla }e na na kna da li ci ma neo sno va no li {e nim slo bo de. U na ve de nim spo ra zu mi ma re~ je o ukup no 32.776 da na li {e wa

slo bo de, {to ja sno po ka zu je da su gra |a ni di rekt no tr pe li po sle di ce lo {eg i ne e fi ka snog si ste ma pra vo su |a u Sr bi ji. S tim u ve zi, uku pan nov ~a ni iz nos ko ji je is pla }en u po sled wih pet go di na iz no si 119.932.568 di na ra. Osim to ga, tu su i tro {ko vi od bra ne okri vqe nog ko ji je oslo bo |en op tu `be ili je tu `i lac od u stao od go we wa. J. J.

Ste va nu A. od bo ri la vi {e od tri de set kre di ta, ali da ve li ki broj do da nas ni je vra }en. Is tra gom o odo bra va wu pro ble ma ti~ nih kre di ta iz Agro ban ke, ko ja je pre po la go di ne oti {la u ste ~aj zbog gu bi ta ka od 300 mi li o na evra, do sad je ob u hva }e no 18 osum wi ~e nih. Ne ki od wih su iz Agro ban ke, s ne ka da {wim pred sed ni kom Iz vr {nog od bo ra Du {a nom An to ni }em na ~e lu. Pod is tra gom je i ne ko li ko osum wi ~e nih od go vor nih li ca u pred u ze }i ma ko ja su do bi ja la kre di te i ban kar ske ga ran ci je za zaj mo ve ko je ni su vra ti li, me |u ko ji ma su vla snik pred u ze }a „Ha bit farm„ Ra do slav Se ku li} i we gov sin Du {ko S. Zbog spor nih kre di ta Agro ban ke is tra gom su ob u- hva }e ni i po je di ni pred stav ni ci fir mi „Svis far ma ci ja“, „Svis in ter me di kal“, „Pro dukt trejd“, „Ve stern stajls“, „Lu ton“, „No vi da ni“, „Hed ko merc“ i „Dri na tim ber“. Naj ve }i pro blem s odo bre nim spor nim kre di ti ma je {to ih du `ni ci ni su vra ti li, a is po sta vi lo se da ne ma od go va ra ju }ih ma te -

ri jal nih obez be |e wa za pri nud nu na pla tu. U Agro ban ci je zbog gu bi ta ka u po slo va wu od 300 mi li o na evra od 29. de cem bra 2011. bi la uve de na pri nud na upra va, a NBS je 25. ma ja ove go di ne od u- zeo ban ci do zvo lu za rad jer je utvr dio da su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi. Re {e wem Pri vred nog su da u Be o gra du u ju nu je otvo ren ste ~aj ni po stu pak nad Agro ban kom. U me |u vre me nu je for mi ra na No va Agro ban ka, ra di pre no sa svih oba ve za i de la po tra `i va wa Agro ban ke u ste ~a ju na no vo vo for mi ra nu ban ku, ~i ji je vla snik dr `av na Agen ci ja za osi gur we de po zi ta. Na kon {to je po ~et kom av gu sta po kre nu ta is tra ge o po slo va w u Agro b an k e, u Tu ` i l a {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal je do sad sa slu {an ve li ki broj oso ba u svoj stvu sve do ka, me |u ko ji ma i Zvo ni mir Ni ke zi}, ne ka da {wi ~lan Uprav nog od b o r a Agro b an k e, vla s nik kon sul tant ske ku }e „Ces Me kon”. J. J.

UHAP [EN MLA DI] IZ IN \I JE

Osum wi ~en za kra |u Po li ci ja je li {i la slo bo de Mi la na [. (28) iz In |i je zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca, osum wi ~e ni se te re ti da je pri li kom pro va le u pri vat nu ku }u u [i ma nov ci ma ukrao zla tan na kit vre dan oko 100.000 di na ra. Na kon po li cij skog za dr `a va wa, Mi lan [. je pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na, sa op {ti la je srem sko mi tro va~ ka po li ci ja. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik U NO VO SAD SKOM SU DU SE NA STA VQA PRO CES PRO TIV NE NA DA ^AN KA

Le {a no vi} pred su di jom

Pred istra`nim sudijom Osnovnog suda u Novom Sadu Zo ra nom @iv ko vi }em danas bi trebalo da bude saslu{an Pa vle Le {a no vi} iz Beograda, kao o{te}eni u slu~aju koji se vodi protiv Ne na da ân ka zbog tu~e koja se desila u novosadskom restoranu „Tako je su|eno”. Osim Le{anovi}a, koji tvrdi da ga je lider LSV-a s jo{ dva ~oveka brutalno prebio na Pa vle Le {a no vi} parkingu ispred kafane, danas In ci dent se do go dio 23. bi iskaze trebalo da daju jo{ septembra, dva sata iza pononeki svedoci, dok je Nenad â- }i ispred kafane „Tako je sunak ve} saslu{an 19. oktobra. |eno” u Petrovaradinu, a neKao svedoci u ovom slu~aju koliko dana posle ânak je pozvani su konobari, muzi~ajavno priznao da je tukao Leri i pojedini gosti koji su u {anovi}a. Nedugo zatim, Netom trenutku bili u kafani, a nad ânak je podneo ostavku pred sudijom bi trebalo da na mesto poslanika u repusvedo~e i biv{i vaterpolista bli~kom parlamentu, nezadoi vla snik objek ta Da n i l o voqan {to ta institucija nije Iko di no vi}, kao i bratanica stala u wegovu za{titu i tako Ne na da ân ka Sa r a â n ak, se odrekao poslani~kog imuzbog koje je, navodno, i do{lo niteta. do sukoba. N. P.

UCE NA U BE ^E JU

Hte la da na pla ti {va le ra ci ju? Policija je podnela krivi~nu prijavu u redovnom postupku protiv devojke iz Be~eja (1994) koja se tereti da je svojoj sugra|anki (1974) pretila da }e odati wenom suprugu da ima seksualne kontakte s drugim mu{karcem, saznajemo nezvani~no. Navodno, devojka, kojoj se stavqa na teret da je na taj na~in po~inila krivi~no delo ucene,

poslala je poruku s mobilnog telefona u kojoj se daju instrukcije gde i na koji na~in da ucewena `ena ostavi 1.000 evra. Slu~aj koji je policiji prijavqen u ponedeqak, a osumi~wi~eno je NN lice, ubrzo je rasvetqen, saznali smo ju~e nezvani~no u novosadskoj Policijskoj upravi. M. V.

NA BULEVARU CARA LAZARA U NO VOM SA DU

Te {ko po vre |e na de voj ~i ca

Dvanestogodi{wa devoj~ica zadobila je te{ke telesne povrede ju~e oko 14 sati, kad je na wu automobilom naleteo M. V. (1991) na novosadskom Bulevaru cara Lazara, kod raskrsnice s Fru{kogorskom ulicom na Limanu 1.

Dete, koje je, po prvim nezvani~nim informacijama, prelazilo put van obele`enog pe{a~kog prelaza, odmah je prevezeno s vi{estrukim povredama u De~ju bolnicu, ali nije u `ivotnoj opasnosti. M. V.

„U Sr bi ji ne funk ci o ni {e mo” Neonacisti~ka organizacija Omladinski pokret „64 ùpanije” ogradila se ju~e od incidenta koji se dogodio pro{log vikenda u Temerinu. Kako su istakli u pismu, upu}enom s adrese elnokhvim@gmail.com, nasloviv{i ga „U ime Lasla Torockaija„ – Omladinski pokret „64 ùpanije” je „organizacija, koja je registrovana u Ma|arskoj i koja funkcioni{e u skladu sa zakonom, pre svega u Ma|arskoj, ali i u drugim zemqama Evropske unije”. „Omladinski pokret ’64 ùpanije’ u Srbiji trenutno ne funkcioni{e. Incident koji se 21–22. oktobra dogodio u Temerinu osu|ujemo, ali na{a organizacija nema nikakve veze s wim, pa samim tim ni po~inioci nisu na{i ~lanovi. Informacije koje su u vezi s tim objavqene u medijima, ne odgovaraju istini”, kaè se u navodnom saop{tewu te organizacije. Ina~e dvojica od sedmorice izgrednika koji su sada u pritvoru, u~estvovala su i u nedavnom divqawu neonacista u Be~eju. Tada je deseto~lana grupa, koja je nosila ma|arska nacionalisti~ka obele`ja, vre|ala prisutne u jednom kafi}u, a zatim izazvala i nekoliko tu~a. Policija u tom gradu je zbog tu~e podnela krivi~ne prijave protiv

me{tana Kornela K. i Norberta K. koje je novosadska policija uhapsila u ponedeqak uve~e zbog sumwe da su izazivali nacionalnu, versku i rasnu mr`wu i netrpeqivost u Temerinu.

skog ekstremisti~kog „Omladinskog pokreta 64 `upanije”, ukoliko se poka`u kao ta~ni medijski navodi da su pripadnici tog pokreta pravili incidente u Temerinu proteklog vikenda.

Policijsko zadràvawe do 48 sati odre|eno je Atili O. (23), Robertu O. (20) i ôngoru K. (20) iz Temerina, Norbertu K. (33) i Kornelu K. (21) iz Be~eja i Tomasu [. (18) i Florijanu A. (18) iz Ade. Liga socijaldemokrata Vojvodine zatraìla je zabranu ma|ar-

„LSV se jednako bori protiv svakog fa{izma, bez obzira na wegov nacionalni predznak. O~ekujemo da, kao {to je to bio slu~aj s ’Obrazom’ i ’Naci onalnim strojem’, i Pokret ’64 `upanije’ bude zabrawen„, navodi se u saop{tewu za javnost teme -

Ne ma do zvo le bez pro tiv po àr nih uslo va Na~elnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Pre drag Ma ri} najavio je ju~e u Novom Sadu da }e „Tamarin zakon”, odnosno izmene u zakonima koje se ti ~u pro tiv po àr nih uslova u ugostiteqskim objektima, biti usvojen do kraja godine. U Skup{tini grada Novog Sada ju~e je odràna prva javna prezentacija izmena koje podrazumeva „Tamarin zakon”, koji }e se, po Mari}evim re~ima, ve} ovih dana na}i u zvani~noj proceduri za usvajawe. – Ubudu}e nijedan objekat ne}e mo}i da bude registrovan

kata, ali je primarni ciq planiranih izmena ve}a bezbednost za sve posetioce, i to }e morati da se po{tuje. Ini ci ja ti vu za do no {e we „Tamarinog zakona” pokrenuo je Bran ko Mi la di no vi} odmah nakon tragedije ui novosadskoj diskoteci „Kontrast” u kojoj je stradalo {estoro mladih, me|u kojima i wegova }erka Tamara. Po re~ima Miladi no vi }a, strikt nom pri me nom novih propisa stvori}e se uslovi da mladi bezbedno izlaze u grad i da se vi{e ne desi nijedna tragedija poput „Kontrasta” ili „Launxa”.

skog centra „Tempo” ukrali oko 500 metara kabla s ukrasnim lamionima, nakon {to s isekeli `icu za{titne ograde da bi do{li do plena. Policija traga za jo{ jenom osobom, koja je prilikom intervencije patrole uspela da pobegne s lica mesta. M. V.

propust a da se ne mo`e utvrditi ko je za to odgovoran. O kon kret nim pro me na ma ko je do no si „Tamarin zakon” govorio je i na~elnik Sekto ra za pre ven ti vu u MUP-u Sr bi je Ivan Za rev. – Jedna od novina jeste ogra ni ~e we bro ja qudi u objektu, a novi propis predvi|a da za jednog posetioca mora po sto ja ti ba rem 1,4 kvadratni metar ~istog prostora i po tome }e se odre|ivati maksimalan kapacitet ugostiteqskog objekta. Osim toga, putevi za evakuaci- Bran ko Mi la di no vi} ju }e morati biti napravqeni Po re~ima zamenika gradood ne za pa qi vih ma te ri ja, na~elnika Bor ka Ili }a, traobjekti }e morati imati si- gedije koje su se desile u Noste me alar mi ra wa i do ja ve vom Sadu su pokazale da u toj kao i profesionalca koji }e obla sti po sto je si stem ski

In spek to ri pod is tra gom? Zbog tragedije koja se 1. aprila desila u novosadskoj diskoteci „Kontrast”, kada je u poàru stradalo {estoro mladih qudi, u pritvoru su ~etvorica osumwi~enih, me|u kojima su vlasnik objekta, dvojica zakupaca i elektri~ar koji je radio na instalacijama od kojih je, najverovatnije, krenuo poàr. Iako se stalno govorilo i o odgovornosti nadle`nih slu`bi koje su dopustile rad objekta koji nije ispuwavao protivpoàrne uslove, do sada nijedan inspektor ili drugi slu`benik nije bio obuhva}en istragom. Po nezvani~nim informacijama, u narednih nekoliko dana to bi se moglo promeniti, jer postoje naznake da }e na odgovornost biti pozvani inspektori koji su bili nadle`ni za taj objekat. Po re~ima Predraga Mari}a, sigurno je da niko nema nameru da prikrije bilo ~iju odgovornost u ovom slu~aju, ali je na sudskim organima da je utvrde.

Iz ru ~ene ~e ti ri oso be

Crnogorska policija je navela da se \onoska potraìvala po naredbi Osnovnog suda u Kotoru radi izdràvawa kazne zatvora od pet meseci, na koju je osu|ena zbog te{ke kra|e. Radowi} se potraìvao po naredbama Osnovnog suda u Kotoru radi izdràvawa kazne zatvora od {est godina i dva meseca, na koju je osu|en zbog {verca droge, nedozvoqenog dràwa oru`ja i ugroàvawa javnog saobra}aja. Uprava policije je saop{tila da je Rabrenovi} potraìvan po naredbama Osnovnog suda u Podgorici radi izdràvawa zatvorske kazne zbog krivi~nog dela prevare. (Ta njug)

rinskog odbora te stran ke. LSV je kritikovao i medije zbog neta~nih navoda da su mladi Ma|ari u Temerinu u velikom broju sledbenici ekstremisti~kog Pokreta „64 ùpanije” i naveo da to nije ta~no. Ta stranka je pozvala nadle`ne da {to pre jasno kaù {ta se dogodilo u Temerinu u no}i sa subote na nedequ. Omladinski pokret „64 ùpanije” je ultradesni~arski pokret koji se zalaè za ujediwewe svih Ma|ara koji ìve van teritorije Ma|arske, kao i za revizuju Trijanonskog sporazuma, kojim su definisane granice Ma|arske 1920. godine. Lider ovog pokreta Laslo Torockaj je 2004. godine bio proteran iz Srbije, a pokret je nazvan po broju ùpanija nekada{we Kraqevine Ugarske. Laslo Torockaji u posledwe vreme je bio u ìì doma}e javnosti i zbog tu`be protiv suboti~kog novinara Lasla [a{a, koji je osu|en na zatvorsku kaznu zbog toga {to nije mogao da plati od{tetu zbog navodnih uvreda na ra~un Torockaija. Lasla [a{a kasnije je pomilovao predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. E. D.

„TA MA RIN ZA KON” ]E VE RO VAT NO BI TI USVO JEN DO KRA JA GO DI NE

PO PO TER NI CI SU DO VA U CR NOJ GO RI

Policija Srbije izru~ila je crnogorskim kolegama ~etiri osobe koje je potraìvalo pravosu|e Crne Gore, saop{teno je ju~e u Podgorici. Uprava policije Crne Gore je navela da su izru~eni dràvqanin Bosne i Hercegovine Vla di mir Mi lin ko vi} (32), dràvqanka Makedonije Ja smi ne \o no ska (34), te crnogorski dràvqani Mi lo{ Ra do wi} (26) i Ugqe {a Ra bre no vi} (57). Milinkovi} se, kako je saop{teno, potraìvao po naredbi Osnovnog suda u Herceg Novom radi izdràvawa kazne zatvora od jedne godine i osam me se ci zbog kri jum ~a re wa narkotika.

OMLA DIN SKI PO KRET „64 @U PA NI JE” NE GI RA PO VE ZA NOST S IN CI DEN TOM U TE ME RI NU

Lam pi o ni na me ti lo po va Novosa|anin Ar ben B. (1994) i wegov maloletni sugra|anin (1995) zate~eni su preksino} oko 22.30 sati u Tekelijinoj ulici bb u Novom Sadu u krivi~nom delu te{ke kra|e, saznajemo nezvani~no. Wima se pripisuje da su s otvorenog prostora trgovin-

~etvrtak25.oktobar2012.

U „Kon tra stu” stra da lo {e sto ro mla dih

ukoliko se ne dostavi kompletna dokumentacija o ispuwavawu svih protivpoàrnih uslova, {to do sada nije bio slu~aj – kaè Mari}. – êsto je vlasnicima ostavqano da te uslove ispune naknadno, dok su kazne za neispuwavawe bile prili~no blage pa su prakti~no za jedno ve~e mogli da ih nadoknade. Po wegovim re~ima, novi propisi done}e i ne{to vi{e birokratije za vlasnike obje-

– Taj zakon }e u~initi da neke odredbe budu obavezne, {to do sada nije bio slu~aj – ka`e Branko Miladinovi}. – Va`no je da }e se iskristalisati la nac od go vor no sti u toj oblasti jer to do sada tako|e nije bilo jasno odre|eno. Mora se znati {ta je ~iji posao i svi inspektori i drugi slu`benici organa uprave moraju biti svesni svojih obaveza i svoje odgovornosti da se vi{e ne bi dogodilo da se napravi

deùrati – kaè Zarev, dodaju}i da }e svi objekti povr{ine ve}e od 500 kvadrata morati da imaju i vatrogasnu straù, ko ja pod ra zu me va jed nu ekipu i vozilo. On je pojasnio da }e novi propisi od trenutka stupawa na snagu vaìti za sve objekte koji se budu otvarali, dok }e lokali registrovani po starijoj verziji zakona biti u obavezi da se prilikom prve rekonstrukcije usklade s novim propisima.

problemi ~ijem }e otklawawu doprineti „Tamarin zakon”. – Onog trenutka kada budemo ima li ja sno de fi ni sa na pravila i odnose i grad }e mo}i sa svoje strane da preduzme odgovaraju}e korake i reguli{e sopstvene slu`be koje se bave tim pitawima i zbog toga dajemo punu podr{ku planiranim izmenama jer }e doprineti ve}oj bezbednosti na{ih gra|ana – rekao je Ili}. N. Per ko vi}

SPORT

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik

PARTIZAN U LIGI EVROPE GOSTUJE INTERU

Sprem ni za iz ne na |e we Fudbaleri Partizana u okviru tre}eg kola grupe ,,H“ Lige Evrope gostuju na ,,\uzepe Meaci“ milanskom Interu. Bi}e to velika prilika za mlade fudbalere crno – belih da se izmere sa zvezdama dana{weg fudbala koje igraju za nero-azure. Bi}e te{ko i golmanu Beogra|ana Nikoli Petrovi}u koji }e imati debi na evropskoj sceni. - Trema postoji, ali ona pozitivna. Skoncentrisan sam samo na svoje odbrane – ka`e Petrovi}. On veruje da wegov tim mo`e da ostavi dobar utisak protiv velikog favorita. - Imamo iza sebe ve} nekoliko evropskih utakmica, verujem da }e nam to pomo}i protiv Intera. Svesni smo snage rivala i ne {epurimo se u javnosti ve} smo skoncentrisani samo na me~. Vidim da saigra~i jedva ~ekaju ovu utakmicu, {to je dobro, zna~i ne boje se velikog protivnika. Petrovi} je upoznat sa kvalitetima napada~a Intera Kasana i Milita. - Obojica su sjajni igra~i, ali prednost dajem ovom drugom. Vrlo je opasan, nepredvidiv i od wega najvi{e strepim. Desni bek Partizana Aleksandar Miqkovi} o~ekuje dobru utakmicu na ,,Meaci“.

- Nemamo ~ega da se pla{imo, ove utakmice su ko stvorene za mlade igra~e. Svesni smo da nam ovakvi dueli pre koriste za sticawe iskustva, a ne za osvajawe bodova. Naravno, ne}emo samo tr~karati po terenu ve} }emo poku{ati i da ugrozimo Inter, ali jasno je da su Italijani veliki favoriti – kaè Miqkovi}. Taktika je spremna za ve~era{wu utakmicu. - Do tan~ina smo prou~ili igru Intera protiv Rubina, kada su na svom terenu jedva osvojili bod (2:2). To nam daje nadu da i mi mo`da moèmo ne{to sli~no da ponovimo. [ta ste to videli ? - Pre svega da ~esto mewaju formaciju. Nekada igraju sa ~etvoricom, a nekada sa trojicom igra~a u zadwoj liniji. Ve`bali smo i jedan i drugi scenario i verujem dobro se spremili za me~. Miqkovi} prièqkuje jo{ ne{to. - S obzirom da su favoriti verujem da su nero-azuri uvereni u pobedu protiv nas. Mogu}e je da nas potcene i da leèrno u|u u me~. To bi nama otvorilo priliku za dobar rezultat, koju bismo verujem umeli da iskoristimo. Miqkovi}, ipak, upozorava. - Na rav no da nam ne bi bi lo la ko iako In ter iza |e sa

Grupa G

Liverpul - An`i Jang bojs - Udineze 1. An`i 2. Udineze 3. Liverpul 4. Jang bojs

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

(21.05) (21.05) 0 3:1 0 4:3 1 /:6 2 3:7

4 4 3 0

Genk - Sporting Videoton - Bazel 1. Genk 2. Videoton 3. Bazel 4. Sporting

Grupa B

Rubin - Nef~i Inter - Partizan

1. Atletiko 2. Viktorija 3. Akademika 4. Hapoel

1. Inter 2. Rubin 3. Nef~i 4. Partizan

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

0 1 1 1

pripadnika policije blokirao prilaze autobusima, odnosno parkingu, tako da navija~i nisu ni mogli da do|u do vozila. Za pretpostaviti je da je ova policijska odluka bila preventivna kako bi spre~ila sukobe u Italiji izme|u dve zara}ene grupe Grobara - „Zabraweni” i „Alkatraz”. Zanimqivo je da je policija delovala prema samo jednoj grupi, odnosno „Zabrawenima”.

Ali, mi slim da je na{ mo tiv jo{ ve }i. Du go ~e ka mo da ostva ri mo po zi ti van re zul tat u Evro pi i mo `da je sa da vre me za to. Miqkovi} je izdvojio trojicu igra~a koje najvi{e ceni u Interu. - To su Zaneti, Kambijaso i Kasano. Sve iskusni i provereni fudbaleri. A, koga o~ekuje u direktnom duelu ? - Ako ne bude izmena verovatno Nagatoma – zakqu~io je Miqkovi}. Kako god da se zavr{i ovaj me~ bi}e to veliko iskustvo za mlade igra~e Partizana. I. Lazarevi}

1 0 2 1

0 1 0 1

4:0 3:2 2:4 1:4

6 3 1 1

2 2 32 2

1 1 0 0

1 1 1 1

0 0 1 1

Olimpik (L) - Atletik Sparta- Kirijat

1. Olimpik M. 2. Fenerbah~e 3. Borusija (M) 4. AEL

1. Olimpik (L) 2. Sparta 3. Kirjat 4. Atletik (B)

1 1 0 0

1 1 1 1

1. Wukasl 2. Bordo 3. Klub Bri` 4. Martimo

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 0 1 1

7:3 6:4 2:4 1:5

4 4 1 1

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

0 1 1 1

(21.05) (21.05)

Maribor - Totenhem Panatenaikos - Lacio

3:0 4:3 2:4 0:2

1. Lacio 2. Maribor 3. Totenhem 4. Panatinaikos

4 3 3 1

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

Rapid - Bajer Rozenborg - Metalist

1. Steaua 2. Molde 3. Kopenhagen 4. [tutgart

1. Metalist 2. Bajer 3. Rozenborg 4. Rapid

1 0 0 1

0 1 1 1

3:2 3:2 2:2 2:4

4 3 3 1

Grupa F

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

0 0 1 2

Helsinborg - Hanover Levante - Tvente

1. Dweper 2. Napoli 3. Ajndhoven 4. AIK

1. Hanover 2. Levante 3. Tvente 4. Helsingborg

2 1 1 0

0 0 0 0

(19) (19) 6:4 4:3 4:5 2:4

6 3 1 1

(19) (19) 1:0 3:1 1:1 1:4

4 3 2 1

(19) (19) 2:0 1:0 2:2 1:4

4 4 3 0

Grupa L

Dweper - Napoli (21.05) PSV - AIK [tokholm (21.05) 2 2 2 2

4 4 1 1

Grupa K

Steaua - Molde (21.05) [tutgart - Kopenhagen (21.05) 1 1 1 0

5:3 4:2 1:3 0:2

Grupa J

Grupa E

2 2 2 2

4 3 2 1

(19) (19)

AEL - Fenerbah~e (21.05) Borusija (M) - Olimpik (21.05) 2 2 2 2

5:2 3:3 2:2 0:3

Grupa I

Maritimo - Bordo Wukasl - Klub Bri`

re zer vnim sa sta vom. U tom slu ~a ju na te re nu bi ima li mla de igra ~e ko ji bi ima li si lan mo tiv da se do ka `u.

1 1 0 0

Atletiko - Akademika (21.05) Hapoel - Viktorija (21.05)

Grupa D

U Kazawu fudbaleri Partizana lako izgubili utakmicu (2:0)

2 2 2 2

(19) (19)

Grupa H

Grupa C

„Za bra we ni ma” za bra wen put u Mi la no Deo Grobara spre~en da otputuje u Milano. Policija im je blokirala autobuse kod Centra „Sava”. Grupa „Zabraweni” planirala je da se autobusima prebaci do Italije kako bi u ~etvrtak uve~e bodrila fudbalere Partizana u Ligi Evrope protiv Intera. Me|utim, u tome je ta grupa osuje}ena. Desetak autobusa je bilo stacionirano kod Centra „Sava”, ali je veliki broj

Grupa A

0 1 1 2

5:2 4:3 3:2 2:7

6 3 3 0

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

(19) (19) 4:3 2:2 4:4 2:3

4 3 2 1

SPORT

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

OSMI NA FI NA LA KU PA SR BI JE BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Cr ve na zve zda SU BO TI CA: Spar tak ZV - Me ta lac IN \I JA: In |i ja - OFK Be o grad IVA WI CA: Ja vor - Sme de re vo JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Sad NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad BE O GRAD: Par ti zan - Bo rac

0:1 (0:0) 0:2(0:2) 8:7 (0:0, 0:0) 2:3(2:1) 3:0(2:0) 1:0(1:0) 0:1 (0:1) (31.okro bra)

Mu drin ski opet stre lac Haj duk - Cr ve na zve zda 0:2 ( 0:2) KU LA: Sport sko-po slov ni cen tar Haj duk, gle da la ca: 2.000. Su di ja: Vu jo vi} ( No vi Sad). Strel ci: Mu drin ski u 40. i Di mi tri je vi} u 45. ( iz pe na la) za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Cvet ko vi}, Bu la to vi}, La li}, Ko va ~e vi} i Ob ro vac ( Haj duk), a Ki rov ski i Jo va no vi} ( Cr ve na zve zda). Cr ve ni kar ton: Ki rov ski u 49. mi nu tu (Cr ve na zve zda). HAJ DUK : Bra} 7, Cvet ko vi} 7, Bu la to vi} 7, La li} 7, Ko va ~e vi} 6, ]u lum 7, Ob ro vac 6, Se ku li} 6 (od 66. ]o vin 7), Ada mo vi} 6 ( od 79. Sto ja no vi} -), Ve se li no vi} 7 i Zo ri ca 6 ( od 55. Po po vi} 6).

lop tu vr ho vi ma pr sti ju i ona se od pre~ ke od bi la u po qe. Cr ve na zve zda je u vo| stvo do {la u 40. mi nu tu. Kor ner je iz veo Mi li ja{, krat ko do Di mi tri je vi }a, ko ji mu je vra tio lop tu, a ka pi ten Zve zde ide al no uba cio u pe te rac Haj du ka gde je pa `wi od bra ne uma kao Mu drin ski i sa pet me ta ra ma ti rao Bra }a. Sa mo pet mi nu ta ka sni je go sti su udu pla li vo| stvo. Ka sa li ca je u pra zan pro stor u {e sna e ster cu Haj du ka upu tio lop tu Mi ki }u, bli `i lop ti je bio Ada mo vi}, no u du e lu Mi ki} pa da i su di ja Vu jo vi} po ka zu je na pe nal. Si gu ran sa be le ta~ ke

Abu ba kar za ra dost û ka ri~ ki - Voj vo di na 0:1 (0:0) BE O GRAD: Sta dion û ka ri~ kog na Ba no vom br du, gle da la ca 300, su di ja Jo va ne ti} (Uì ce), stre lac: Abu ba kar u 48. mi nu tu. @u ti kar to ni: Po po vi}, N. \u ri}, Sr ni}, Vu ~i ni} (û ka ri~ ki), Bran ko vi}, Abu ba kar (Voj vo di na). Û KA RI^ KI: Ri sti} 6, Po po vi} 6, N. \u ri} 6, Sr ni} 6, Mi haj lo vi} 6, Ma ti} 6, Din ~i} 6 (Vu ~i ni} -), Tr ni ni} 6, Sto jiq ko vi} 6 (Sr di} -), Pa vlo vi} 6, La ki} 6 (Sta men ko vi} -). VOJ VO DI NA: @a ku la 7, Ra do ja 6, Bran ko vi} 6, Traj ko vi} 7, Bo jo vi} 6 (Mi to {e vi} -), Mo re i ra 6 (Grin -), Abu ba kar 7, Vu li }e vi} 6, \u ri} 7, A|u ru 6, Ka tai 6 (Bil bi ja -). U ve o ma sla boj utak mi ci, po seb no u pr vih 45. mi nu ta, fud ba le ri Voj vo di ne is pu ni li su osnov ni ciq, sa vla da li û ka ri~ ki i pla si ra li se u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je. Do po be de No vo sa |a ni ni su sti gli ni ma lo la ko, ali je tre nu tak od lu ke bio onaj iz 48. mi nu ta, ka da je Abu ba kar Ouma ru od li~ no re a go vao na cen tar {ut Bran ko vi }a iz kor ne ra gla vom sa vla dao gol ma na Ri sti }a. U pr vom po lu vre me nu u be le `ni ca ma no vi na ra ostao je za be le èn je di no 22. mi nut ka da je

Abu ba kar Ouma ru

Bo jo vi} po sle do brog do da va wa Ra do ja za ma lo bio ne pre ci zan. Sve osta lo {to se do ga |a lo na te re nu ap so lut no ni je bi lo vred no po me na. U na stav ku utak mi ca je ma lo `iv nu la, po seb no zbog to ga {to je Abu ba kar po sti gao gol

na sa mom po ~et ku, pa su igra ~i obe eki pe po ku {a li da ne {o pro me ne u re zul ta tu. U 62. mi nu tu ve li ku {an su imao je Din ~i}, ali je we gov {ut oti {ao pre ko go la gol ma na @a ku le. U 68. mi nu tu pri li ku je imao i Al ma mi Mo re i ra po sle jed ne

Pre ki di kob ni za In |ij ce

El Mu nir za u sta vio ka na rin ce Ja go di na - No vi Sad 1:0 (1:0)

Di mi tri je vi} s pe na la po sti `e dru gi gol za Cr ve nu zve zdu

CR VE NA ZVE ZDA: Ki rov ski 6, Mi ki} 7, Pan ti} 6, Jo va no vi} 7, Mla de no vi} 6, Di mi tri je vi} 7 ( od 90. Sa vi }e vi}-), Mi li vo je vi} 7, Mi li ja{ 8, Mi lu no vi} 6 (od 46. Ve {o vi} 7), Mu drin ski 7 ( od 49. Ve si} 8) i Ka sa li ca 6. U pr vih de se tak mi nu ta su sre ta Haj du ka i Cr ve ne zve zde vi de li smo is pi ti va we sna ga. Go sti su pre ti li iz pre ki da, a Haj duk iz kon tri. Pr vi su pri pre ti li go sti u 12. mi nu tu ka da je uda rac Mu drin skog Bra} od bra nio iz biv {i lop tu u kor ner, da bi dva mi nu ta ka sni je Ada mo vi} iz bio sam pred gol go sti ju, ali je is ko sa {u ti rao u Ki rov skog ko ji je lop tu skre nuo u kor ner. U 20. mi nu tu Ve se li no vi} je od u zeo lop tu Mu drin skom, pro {ao po red Jo va no vi }a, kre nuo sam ka go lu Zve zde i sa dva na e stak me ta ra {u ti rao kraj go la. U 27. mi nu tu slo bo dan uda rac za Cr ve nu zve zdu iz veo je Mi li ja{, sjaj no {u ti rao sa oko 20 me ta ra, pod sa mu pre~ ku, ali je Bra} od li~ no in ter vni sao, za hva tio

bio je Di mi tri je vi}, pa se na od mor oti {lo sa 2:0 za Cr ve nu zve zdu. U dru gom po lu vre me nu pr va je pri pre ti la Cr ve na zve zda. U 47. mi nu tu Ve {o vi} je sjaj no cen tri rao, Ka sa li ca gla vom za hva tio lop tu, ko ju je is pod sa me pre~ ke Bra} iz bio u kor ner. Po tom je, u 49. mi nu tu, Cr ve na zve zda osta la sa igra ~em ma we. ]u lum je uba cio lop tu u pra zan pro stor, na wu su kre nu li Jo va no vi} i gol man Ki rov ski, a wi ho vu neo d lu~ nost is ko ri stio Zo ri ca, sti gao do lop te i Ki rov ski ga oba ra pred {e sna e ster cem, za {ta do bi ja `u ti kar ton, a bu du }i da je ve} imao jed nu opo me nu mo rao je u svla ~i o ni cu. Tre ner Be o gra |a na Jan ko vi} je iz igre iz veo Mu drin skog, a uveo re zer vnog gol ma na Ve si }a, ko ji je bio cen tral na fi gu ra dru gog de la su sre ta. Ovaj mla di gol man je od bra nio ne ko li ko iz van red nih uda ra ca Se ku li }a, ]u lu ma mi nu tu, ]o vi na i Po po vi }a. \. Bo ja ni}

Klu` ot pu stio tre ne ra Ru mun ski Klu` do bro igra u Li gi {am pi o na, ali se upra vi ni je do pa lo ka ko tim igra u pr ven stvu. Za to ot kaz Jo a nu An do neu. Sa mo 10-ak sa ti na kon {to je Klu` iz bo rio re mi na vru }em te re nu u Is tan bu lu pro tiv Ga la ta sa ra ja u Li gi {am pi o na, ru mun ska eki pa je osta la bez pr vog tre ne ra - Jo a na An do nea. Upra va klu ba je spo ra zum no ras ki nu la sa rad wu sa tre ne rom, ne za do voq na lo {im re zul ta ti ma u do ma }em pr ven stvu. - Po no sni smo na sve {to smo za jed ni~ ki ostva ri li. An do ne }e uvek ima ti po seb -

no me sto u sr cu na {ih na vi ja ca - na vo di se u sa op {te wu ru mun skog pr vo li ga {a. Klu` je u uto rak uve ~e he roj ski iz bo rio re mi sa Ga la ta sa ra jem (1:1), iako je vi {e od sat vre me na bio sa igra ~em ma we na te re nu. Ru mun ska eki pa je u Gru pi H na dru gom me stu, iza Man ~e ster ju naj te da sa jed nom po be dom, po ra zom i jed nim ne re {e nim re zul ta tom. Me |u tim, Klu` je u ru mun s kom pr v en s tvu tek na de ve tom me stu sa 16 16 bo do va iz 12 me ~e va, od no sno 13 bo do va za o stat ka za vo de }om Ste a u om.

JA GO DI NA: Sta dion grad ski, gle d a l a c a:1.000. Su d i j a: Je r e m i} (Be o g rad), stre l ac: El Mu nir u 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vi do vi}, Ili}, Ba la ba no vi} (No vi Sad). JA GO DI NA: Bon xu li}, Du ki} 6, El Mo nir 7, Ili} 6, Mi haj lo vi} 7, Go gi} 6, Ko sti} 6, Stoj kov 7, \e ni} 6(\u ri} 6 ) , Mar sio 6 (Cvet ko vi}), Sto ja no vi} 6 (Mar se lo). NO VI SAD: Ri sti} 6, Sko pqak 6, ^o ba nov 6, Ba bi} 6, Bo `i ~i} 6, Stan ~e vi} 6, Ba la ba no vi} 6, Mi {an 6(Gru ji} 6), Jo va no vi} 6, Vi do vi} 6 (Ili} 6 ) , Ne deq ko vi} 6 (Va si li} 6) Ja go di na je, pre ma o~e ki va wi ma, pro {la u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je ali pri ka za nom igrom ni je is pu ni la o~e ki v a w a pri s ut n ih na v i j a ~ a. Igra l o se uglav n om iz m e | u dva {e s nen s tar c a a je d i n o vred no je evro-gol Mo ha me da El Mo ni ra. Pr vu pri li ku na utak mi ci ima la je Ja go di ne. Te kao je 8. mi nut ka da je El Mo nir ide la no cen tri rao sa le ve stra ne ali lop tu u pe ter cu go sti ju ni je naj bo qe pri hva tio, iako je bio sam, ka pi ten Sto ja no vi} pa je ta pri li ka pro pa la. U 17. mi nu tu Mar sio je od li~ no {u ti rao iz slo bod nog udar ca sa 20 me ta ra, lop ta je za ka ~i la ne kog iz od bra ne go sti ju i oti {la u kor ner.

du bin ske lop te ali je gol man Ri sti} u po sled wem tre nut ku us peo da za u sta vi we gov {ut. I ko na~ no, u 88. mi nu tu vi de li smo po sled wu {an su za do ma }i na ka da je {u ti rao Vu ~i ni}, a gol man @a ku la we gov uda rac za u sta vio. A. Pre do je vi}

In |i ja - OFK Be o grad 2:3 (2:1)

Go sti su pr vi put pri pre ti li u 25. mi nu tu ka da je Ne de qo vi} iz veo slo bo dan uda rac sa 20 me ta ra. [u ti rao je po ze mqi pa je Bon xu li} mo rao da ulo ì do sta tru da da za u sta vi lop tu ko ja je i{la u de sni do wi ugao. Te kao je 43. mi nut ka da je Sto ja vo vi} po de snoj stra ni iz bo rio po zi ci ju za cen tar {ut ali je lop ta ko je je i{la u sr ce {e na e ster ca u ru ku po go di la ô ba no va, ali su di ja Je re mi} se ni je oba zi rao na re kla ma ci ju da je {to per go sti ju igrao ru kom. U na d ok n a d i iz g u b qe n og vre m e n a Ja g o d i n a je pot p u n o neo ~ e k i v a n o po v e l a. El Mo nir je do b io lop t u po le v oj stra n i i, ume s to da cen t ri r a, kre n uo je u so l o ak c i j u i sa ivi c e {e s ne s tar c a stra h o v i tim udar c em po g o d io mre ` u. U na stav ku igra se uglav nom od vi ja la iz me |u dva {e snen star ca i ni je bi lo ~ak ni po lu pri li ka za gol. Go sti su, do du {e, mo gli do iz jed na ~e wa u 84. mi n u t u ka d a je cen t ri r a n u lop tu sa le ve stra ne ô ba nov {u t i r ao gla v om ali je ona pro {la tik kraj le ve sta ti ve go la Ja go di ne. I u po sled wim tre nu ci ma utak mi ce Cvet ko vi} je iz slo bod nog udar ca {u ti rao pra vo u gol ma na Ri sti }a. S. @.

IN \I JA: Sta dion kod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 600, su di ja S. Ma ru {i} (Kra qe vo), strel ci: Di mi trov u 20. Du ba ji} i 33. za In |i ju, a Axi} u 11. Ro di} u 57. i Bo ga vac u 68. mi nu tu za OFK Be o grad. @u ti kar to ni: @iv ko vi}, To ma no vi}, Di mi trov, Du ba ji} (In |i ja), Ga {i}, Axi}, Ro di}, Ca vri} (OFK Be o grad). IN \I JA: Mi li no vi} 6, @iv ko vi} 7, Sa vi} 7, Tom ~i} 6, Stan ko vi} 7, Li va ja 7 (Kor do lup 7), To ma no vi} 7, Ze li} 7 (Iv ko vi} -), Pe tro vi} 6 (Pav ko vi} 6), Di mi trov 8, Du ba ji} 8. OFK BE O GRAD: Lu ka~ 6, Pet ko vi} 7, Ga {i} 6, Axi} 6, Ro di} 7, Ni ko li} 8, Br ki} 6 (Pa vlo vi} 7), Tri fu no vi} 7, Jo va no vi} 6, Mi li} 6 (Bo ga vac 7), Sa vi} 6 (Ba ti jo ha -). OFK Be o grad je pro {ao pre pre ku u In |i ji i to naj vi {e za hva qu ju }i ar bi tru, a i go lo vi ma uglav nom po stig nu tim iz pre ki da po sle neo d lu~ nih in ter ven ci ja do ma }e od bra ne. Me |u tim, ze le no-be li su se iz van red no us pro ti vi li su per li ga {u, us pe li su u pr vom po lu vre me nu da pre o kre nu re zul tat i stig nu do pred no sti, pa je i u na stav ku o~e ki va no da se vi di do bra par ti ja a mo `da i po be da ze le no-be lih. Bla gu ini ci ja ti vu na po ~et ku utak mi ce go sti su kru ni sa li go lom u 11. mi nu tu. Ni ko li} je iz veo slo bo dan uda rac sa le ve stra -

ne sa ne kih 30 me ta ra, a u bu ke tu igra ~a pred go lom Mi li no vi }a naj vi {e je sko ~io Axi} i gla vom sme stio lop tu u mre ù. Ze le nobe li su po red to ga po ~e li da igra ju ka ko oni zna ju i ume ju i us pe li da pre o kre nu re zul tat. Naj pre je u 20. mi nu tu Du ba ji} pe tom upo slio Di mi tro va ko ji je la ko pro {ao po red ne ko li ko pro tiv ni~ kih igra ~a i pre le pim lob udar cem sa tri de se tak me ta ra iz jed na ~io re zul tat. Tri na est mi nu ta ka sni je In |i ja je sti gla i do pred no sti, Ze li} je ta da upo slio Du ba ji }a a ovaj is ko sa sa de sne stra ne sa ivi ce ka zne nog pro sto ra po go dio su prot nu stra nu pro tiv ni~ kog go la. Po ~et kom dru gog po lu vre me na po sle pre ki da sa istim asi ste nom Ni ko li }em go sti su iz jed na ~i li re zul tat ali ovo ga pu ta lop tu na ba ~e nu u ka zne ni pro stor je sa ~e kao Ro di} i sme stio je u mre ù. Di mi trov je u 52. mi nu tu po go dio sta ti vu, a u 62. mi nu tu su di ja je na pra vio ve li ku gre {ku ko ja je sva ka ko uti ca la na ko na ~an is hod utak mi ce. Pre ki nuo je na pad do ma }e eki pe, Pav ko vi} je isti na ostao da le ì na tra vi ali Kor do lup je sam u{ao u ka zne ni pro stor pa je eg ze ku ci ja bi la ne mi nov na. Na rav no, od lu ka su di je je iza zva la bur ne pro te ste a ne {to ka sni je u igri ko ju tre ba {to pre za bo ra vi ti sa do sta pre ki da, ù strih sta ro tva, po gre {nih pa so va, re zer vi sta Bo ga vac je kru ni sao go lom. D. Vi }en ti}

Alek si} spre ~io iz ne na |e we Spar tak Zla ti bor vo da â&#x20AC;&#x201C; Me ta lac 8:7 (0:0, 0:0)

SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 500. Su di ja: Kr sti} )Be o grad). SPAR T AK ZLA T I B OR VO DA: Alek si} -, Ko va ~e vi} 7, Bra ti} 7, An to ni} 6, Pu {ka ri} 7, [a rac 6, Mi li vo jev 6, Tor bi ca 6, Voj vo di} 6 (69. G. Ada mo vi} -), M. Ada mo vi} 6 (79. \ur |e vi} -), No sko vi} 6 (72. No va ko vi}). ME TA LAC: Mi {i} -, Ba bi} 6, Ovu su 7, Lu ko vi} 6, Do pu| 6, Mu dre {a 6, Ru `i ~i} 6, Se dlar 6 (75. Ja na~ ko vi} -), Ra di sa vqe vi} 6, @iv ko vi} 6 (90. @i va no vi} -), Ku qa nin 6 (62. ]ir ko vi} -). Tek na kon iz vo |e wa pe na la od lu ~en je po bed nik utak mi ce Spar tak Zal ti bor vo de i Me tal c a. Bra n i m ir Alek s i}, gol man Su bo ti ~a na, iz ra stao je u ju na ka utak mi ce jer je u ma ra ton skoj pe nal se ri ji za u -

sta vio {u te ve Ba bi }a i Ru `i ~i }a, a Mi li vo jev je tu pred nost za vr {nim go lom pre tvo rio u po be du. Bi li su fud ba le ri Spar ta ka ap so lut ni fa vo ri ti, ka ko zbog

pro me na ma do ma }i su ima li ap so lut nu ini ci ja ti vu, ali to ni su ni ka ko us pe li da pre to ~e u bar je dan gol. Uglav nom su do ma }i {u ti ra li van okvi ra go la, pro bao

Pe nal se ri ja Spar tak Zla ti bor vo da - Me ta lac: 0:1 Lu ko vi}, 1:1 Bra ti}, 1:2 Do pu|, 2:2 Pu {ka ri}, 2:2 Alek si} bra ni pe nal Ba bi }a, 2:2 Mi {i} bra ni pe nal [ar ca, a po tom se lop ta od bi ja od pre~ ke, 2:3 @i va no vi}, 3:3 Tor bi ca, 3:4 Ra di sa vqe vi}, 4:4 \ur |e vi}, 4:5 Mu dre {a, 5:5 No va ko vi}, 5:6 Ja na~ ko vi}, 6:6 Ko va ~e vi}, 6:7 Ovu su, 7:7 G. Ada mo vi}, 7:7 Alek si} bra ni pe nal Ru `i ~i }a, 8:7 Mi li vo jev. raz li ke u ran gu tak mi ~e wa, ta ko zbog sjaj ne se ri je. Tre ner Kur }u bi} je od mo rio naj bo qe strel ce, De spo to vi} je ostao na tri bi na ma, No va ko vi} na klu pi, a na klu pi je me~ po ~eo i {to per Ada mo vi}. I sa tim

je Voj vo di} u pe tom mi nu tu, ne {to ka sni je Bra ti} iz slo bod nog udar ca, a po tom i No sko vi} ko ji gla vom {a qe lop tu po red go la. Mo `da i naj bo qu pri li ku u pr vom po lu vre me nu imao je No sko vi}, asi -

sti rao mu je Mi li vo jev, a gol man go s ti j u skre } e lop t u u kor ner. Go sti ma osta je da se à le na de taq iz 44. mi nu ta, Lu ko vi} je po di gao lop tu ka Ra di sa vqe vi }u, ali je i po mo} ni su di ja di gao za sta vi cu zbog of saj da, pa gol ko ji je po stig nut u na stav ku ak ci je ni je pri znat. Ima li su Go lu bo vi ini ci ja ti vu i u dru gom po lu vre me nu, a ka ko je vre me od mi ca lo, wi ho va igra je po sta ja la sve ner vo zni ja, dok su go sti o~i gled no svo ju {an su tra ì li kroz pe na le. Uma lo da je ka pi ten Tor bi ca za vr {io po sao, u 85. je {u ti rao sa dis tan ce, a lop ta je za vr {i la na pre~ ki. Mre è se do kra ja re gu lar nog de la su sre ta ni su tre sle, a o po bed ni ku su od lu ~i li pe na li. N. S.

SPORT

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Ba lo{ od bra nio pe nal

Efikasni i Ja ra ~a ni

Bo rac - Sre mac 2:1 (0:1) ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Softi} (Ba~inci).Strelci: Ore{~anin u 74. i Simeunovi} u 85. za Borac, a Breki} u 12. za Sremac. @uti kartoni: D. Filipovi}, Sarap (Borac), Bala{}ak, Balo{, R. Ostoji}, Parenta, Rajkovac (Sremac). Crveni karton: Bala{}ak (Sremac). BO RAC: Binder 7, Peji} 7, D. Filipovi} 7, Sarap 7, Simeunovi} 7, I. Filipovi} 7 (Prodanovi}), Benkovi} 7, [arkanovi} 8, Ore{~anin 8, Trivi} 7 (Simi}), Stoj{i} 7. SRE MAC: Balo{ 7, Novak 7, Rajkovac 7, Santra~ 7, Bala{}ak 6, R. Ostoji} 6 (Parenta), Milankovi} 8 (B. Ostoji}), [arac 6, Kotarli} 7, Radosavqevi} 7 (Budimir), Breki} 7. Breki} je doveo goste u vo|stvo posle kontre. Izjedna~io je Ore{~anin lepim udarcem sa 16 metara. Simeunovi} je smestio loptu glavom u mre`u gostiju. A, Balo{ je odbrani {ut D. Filipovi}a sa bele ta~ke. N. Bo {wa ko vi}

Sin |e li} - Je din stvo (Q) 8:0 (3:0) GI BA RAC: Igrali{te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelci: Stojanovi} u 5. i 85, [arac u 15, Drenovac u 19, Stojakovi} u 60, Damjanovi} u 63. i V. Mileti} u 70. i 75. minutu. @uti kartoni: V. Mileti} (Sin|eli}), Mr|enovi}, Gani} (Jedinstvo). SIN \E LI]: Jak{i} 8, Gubi} 8, Stojanovi} 8, Kova~evi} 8, Geordini 8, Drenovac 8 (Savi} 8), Vezirovi} 8 (Mari} 8), Damjanovi} 8 (Todorovi} 8), Stojakovi} 8, V. Mileti} 8, [arac 8. JE DIN STVO: Kati} 6, Mr|anovi} 6, [afarik 6, Puno{ 6, \uri} 6, ^ali} 6, Pavlovi} 6, [ili 6, Mrkowi} 6, Gani} 6. Gosti doputovali sa samo dest igra~a, a gibara~ka ma{inerija, bila je na nivou i ostvarila destu uzastopnu pobedu. D. Vu kas

Fru {ko go rac - Brat stvo 8:1 (3:0) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Ugqe{i} (Berkasovo).Strelci: Galija{ u 3, 33. i 40, Vojnovi} u 54, Leki} u 60, Baki} u 70, Vuku{i} u 75. i Adamovi} u 85. za Fru{kogorac, a ^ipkar u 57. minutu za Bratstvo.

GI BA RAC: Sin |e li}-Je din stvo (Q) 8:0, ILIN CI: Bo racSre mac 2:1, BIN GU LA: OFK Bin gu la-Jed no ta 3:0, MO RO VI]: Je din stvo-Gra ni ~ar 1:0, BA ^IN CI: OFK Ba ~in ciOmla di naC (M) 3:0, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac-Brat stvo 8:1, BA TROV CI: Omla di nacOFK Bi ki} 0:3.

FRU [KO GO RAC: Brati} 7, Vajagi} 6, Iliba{i} 5, Adamovi} 7 (Baki} 7), Marti} 6, Leki} 7 (Vojnovi} 7), Matijevi} 6, Jovanovi} 5, Galija{ 9, Vuku{i} 7, Zec 6. BRAT STVO: Gruba~ 6, Ceti} 5, Majher 5, ^alina 5, Vlaisavqevi} 5, Simi} 6, Dobri} 6, ^ipkar 6, Milanovi} 5, Bun~i} 6, Bogdanovi} 5. Doma}i su od dvadesetak {ansi postigli samo osam golova, pa tako gosti mogu biti zadovoqni kona~nim rezultatom. R. Gr ka vac

1. Sin |e li} 10 10 2. Fru {ko go rac10 8 3. OFK Bi ki} 10 8 4. OFK Ba ~in ci10 8 5. Omlad.(M) 10 7 6. Omlad. (B) 10 5 7. Bin gu la 10 4 8. Jed. (Q) 9 4 9. Bo rac 10 3 10. Gra ni ~ar 9 3 11. Jed. (M) 10 2 12. Jed no ta 10 1 13. Sre mac 10 1 14. Brat stvo 10 0

Omla di nac (B) - OFK Bi ki} 0:3 (0:0) BA TROV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Horvat (Morovi}).Strelci: Bodo u 47. i 61. i Dobri} u 67. minutu. OMLA DI NAC: Pavlovi}, Radosavqevi}, \urki}, Ga~i}, Bukarica, Manojlovi}, Mijatovi}, A. Boì}, N. Boì}, Trifkovi} (Kladu{i}), Mom~ilovi} (Pani}, @. Male{evi}). OFK BI KI]: Bugarski, Poznanovi}, N. Kotarli} (Malivuk), R. Kotarli} (Vu~kovi}), Basrak, Gledi} (Rado{evi}), Kurbalija, Mrvaqevi}, Bodo, Vranov, Dobri}. Tek u nastavku proradili su strelci gostiju Bodo i Dobri}, {to je bilo dovoqno za pobedu. Doma}ini su se dobro dràli u prvom delu, {to nije bilo dovoqno za boqi rezultat. D. Hnat ko

Je din stvo (M) - Gra ni ~ar 1:0 (0:0) MO RO VI]: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Grkini} ([id).Strelac: Bekerek u 69. minutu (iz penala). JE DIN STVO: Luki} 9, Borojevi} 7, Aramba{i} 7 (Ivankovi}), Simi} 7, Grbatini} 7, D. Simi} 7, Bekerek 8 (D. Seni}), Kalaba 7, Adamec 7, We`i} 7, Vucowa 7. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 7, Kova~evi} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 7, Vukovi} 7, Star~evi} 7 (Sekuli}), Stevi}, Boban Cvijanovi} 7, Stanivukovi} 7, Remi} 7, S. Juro{evi} 7 (\uki}). U 69. minjutu u kaznenom prostoru gostiju zausavqen je prek{ajom Simi}. A, Bekerek je bio siguran izvo|a~ sa penaltika. D. Se ni}

OFK Bin gu la - Jed no ta 3:0 (2:0) BIN GU LA: Igrali{te OFK Bingule, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Stamboli-

0 1 0 0 0 0 1 1 2 1 0 2 1 1

0 1 2 2 3 5 5 4 5 5 8 7 8 9

41:8 28:8 40:5 27:5 18:13 11:19 15:17 13:20 10:20 15:19 5:21 9:35 9:25 11:37

30 25 24 24 21 15 13 13 11 10 6 5 4 1

ja u 5. i 42. i Katani} u 72. minutu. @uti kartoni: Milovanovi}, Jankovi} (OFK Bingula), Dupaq, Jovi~ili} (Jednota). OFK BIN GU LA: Petkovi}-, Pali} 7, B. Kramar 7 (Milovanovi} 7), Lovas 9, Rai} 7 (Kantar), Jeli~i} 8, I. Kramar 8, Jankovi} 7, Rami} 7, Katani} 7, Stambolija 7. JED NO TA: Trnini} 8, Milinkovi} 7, Danguzov 6, Danilovi} 6, Rukavina 7, I{tuk 7, Jovi~ili} 6, Mio~inovi} 6 (Jovanovi}), Dupaq 6, Kop~ak 7, Jovi~i} 6. Sve je bilo u znaku Katani}a. Dva puta je namestio prilike kada je Stambolija postigao golove, a i sam sebi je pripremio {ansu, posle odli~nog prodora, lako je savladao Trnini}a. S. ]o si}

OFK Ba ~in ci - Omla di nac (M) 3:0 (2:0) BA ÎN CI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 200, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelci: Milinkovi} u 9, âvi} u 38. i Ili} u 57. minutu. @uti kartoni. Junuzovi}, Cuper (OFK Ba~inci), Runti} (Omladinac). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 8, Junuzovi} 7, Xuwa 7 (Trbi}), Gruji~i} 7 (Meni~anin), Kalini} 7, Ili} 8, Milinkovi} 8, âvi} 7, Ga~i} 7, Blaànovi} 7, Cuper 9 (Zadripko). OMLA DI NAC: Obradov 6, Bukor 6, I. Luka~ 6, Wilican 7, Gwatovi} 6, Valentik 6, Boìn 7, Runti} 7 (Koh), B. Luka~ 6 (Milo{ev), Davidovi} 7 ([inka), Si~ 6. Ba~in~ani su ukwiìli jo{ jednu planiranu pobedu, ovoga puta protiv dobrih i borbenih gostiju iz Molovina. Z. La za rov

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

Tu ce go lo va za pr vo me sto Po let - 27. ok to bar 12:2 (6:0) NI KIN CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija Stupar (Ruma).Strelci: Liki} u 5. i 40, Todorovi} u 33, N. Petrovi} u 37, 67. i 70, Jovanovi} u 43, Lozan~i} u 45. i 55, Cvijanovi} u 65, Polak u 73. i Nonkovi} u 85. za Polet, Biriwi u 48. i Pavin u 87. minutu za 27. oktobar. @uti karton: Pavin (27.oktobar). PO LET: Sabo, Lozan~i}, Teodorovi}, Polak, Liki} (Mili}), Dragi}evi}, Jovanovi} (Nonkovi}), Todorovi}, Jovi}, Cvijanovi}, N. Petrovi}. 27. OK TO BAR: Sabo, Varga, D.Segedi, Biriwi, Pavin, [irak (Juhas), Fekete, Putica, K. Segedi, Mihajlik, Hajnal. Jesewi lider postigao je tuce golova, a proma{io je bar jo{ desetak izuzetnih prilika za golove. Z. Kol yi}

Car Uro{ - Bo rac (S) 1:3 (0:2) JA ZAK: Igrali{te Car Uro{a, gledalaca 50, sudija Stoli} (Ruma).Strelci: Popovi} u 83. za Car Uro{, a Peke~ u 31, S. Petrovi} u 45. i [krbi} u 90. minutu za Borac. @uti kar-

toni. Poznan, Juri{i}, Utvi}, N.Joci} (Car Uro{), Zeqaji}, Utvi} (Borac). CAR URO[: Utvi} 5, Rodi} 6, Poznan 7, Nedi} 6, Bo`i} 7, (Te{i}), J.Joci} 6, Vrawe{ 6, N. Joci} 6, Boji} 5, Popovi} 7, Juri{i} 5. BO RAC: Buli} 7, G. Petrovi} 6, S. Petrovi} 7, \eki} 7, Zeqaji} 9, Jovanovi} 7, Jankovi} 5, Blagojevi} 7 (Utvi} ), Luki} 7, Peke~ 9 ([krbi} ), Milivojevi} 8. Odli~ni gosti savladali su nespremne doma}ine. Najboqi pojedinac u pobedni~koj ekipi bio je stub odbrane Bojan Zeqaji}, koji je bio neprelazan, u toku cele utakmice. N. Jo ci}

Mla dost (P) - Pla ni nac 1:2 (0:1) (pre ki nu to u 72. mi nu tu) PA VLOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija Kavgi} (Ruma).Strelci. N. Panteli} u 70. za Mladost, Dudukovi} u 19. i 62. za Planinac. MLA DOST: Nedakovi} 8, Ro{uq 6, Male{evi} –(An|i} 7), Bognar 8, Pacek 7, Nikoli} 8,

PA VLOV CI: Mla dost-Pla ni nac 1:2 (pre ki nu to u 72. mi nu tu), JA ZAK: Car Uro{-Bo rac (S) 1:3, NI KIN CI: Po let27. ok to bar 12:2. Voj vo di na iz Ne ra di na je bi la slo bod na. 1. Po let 2. Car Uro{ 3. Bo rac (S) 4. Mla dost (P) 5. Voj vo di na 6. Pla ni nac 7. 27.ok to bar

6 6 6 6 6 6 6

5 4 4 2 1 1 0

0 1 1 2 2 1 1

1 1 1 2 3 4 5

25:4 15 15:7 13 11:5 13 11:10 8 6:10 5 10:15 4 8:35 1

Je se wi pr vak po sta la je eki pa Po le ta iz Ni ki na ca.

N. Panteli} 8, D.Suboti} 6, D. Todori} 7, Orlovi} 7, Mitrevski 7. PLA NI NAC: ]osi} 7, Rude{ 7, ]ali} 7, D. ]iri} 8, B. Paji} 7, S. ]iri} 7, M. ]iri} 7, V. Paji} 7, Petrovi} 7, Dudukovi} 7, Stevanovi} 7. U 72. N. Panteli} je sru{en u kaznenom prostoru gostiju. Sudija je pokazao na belu ta~ku. Gosti nezadovoqni odlukom sudije, protestuju i napu{taju teren. Sudija Kagi} je 15 minuta ~ekao goste da se vrate na teren, a onda je odsvirao kraj. M. Su bo ti}

Sre mac - Slo ga (Z) 7:0 (2:0) JA RAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Simovqevi} u 25, 40, 50. i 70, N. Gvoka u 61. i 71. i Mocowa u 90. minutu. @uti kartoni: \uri} (Sremac), M. Ili} (Sloga). SRE MAC: Jan~i} 8, Bojan Dani~i} 8, M. Gvoka 7 (D. Mari~i} 7), N. Gvoka 8, \uri} 8, A. Mari~i} 7, Mocowa 7, Simovqevi} 9, Tomi} 8, Branislav Dani~i} 8, @ivanovi} 8. SLO GA: Andonovi} 5, Petri} 5 (îki} 5), Peji} 5 (Aleksi} 5), Milovan Kneèvi} 5, Karakli} 6, Z. Ili} 6, Marko Kneèvi} 5, Belamarkovi} 5, Veselinovi} 6, Ani~i} 5, M. Ili} 5. Kona~no su proradili doma}i strelci. Najlep{i gol postigao je Nikola Gvoka. Bio je to {ut sa 30 metara. B. Gvo ka

Bo rac (VR) - Haj duk 0:4 (0:2) VE LI KI RA DIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Rankovi} (Jarak).Strelci: Cvjeti} u 6, Nenadovi} u 43. i Manev u 54. i 84. minutu. @uti kartoni: Cerovac, Ostoji} (Borac), Are`ina, Manev, Vidovi} (Hajduk). BO RAC: Nikoli} 6, Roki} 5, Ostoji} 5, Peri} 5 (Te{anovi}

5), Kova~evi} 6, Suboti} 6, Nedi} 5, Cerovac 5, Mili~i} 6 (Eri} ), \uri~i} 5, Plemi} 5. HAJ DUK: B. Zeqkovi} 7, Rajko Mari~i} 7 (Andri}), Plav{i} 7, Babi} 7 (Rade Mari~i} 7), Vasiqevi} 5, Vidovi} 7, Lazarevi} 7, Are`ina 7, Manev 8, Nenadovi} 7 (V. Zeqkovi}), Cvjeti} 7. B. La }a rac

No }aj - Mi tros 0:0 NO ]AJ: Igrali{te No}aja, gledalaca 100, sudija ]iri} (Be{enovo).@uti kartoni: Simi} (No}aj), Stanki}, Cvetkovi}, Vukovi} (Mitros). Crveni karton: Mataruga (Mitros). NO ]AJ: Ugqe{i} 7, @ivkovi} 7, Bo`jakovi} 7, Gospovi} 7, Gaxuri} 7, Zaskalicki 7, \uri} 7, Savi} 7, Toji} 7, Simi} 8, Ogwenovi} 7. MI TROS: Vukovi} 7, Cvetkovi} 7, Mataruga 6, Mladenovi} 7, Pani} 7, Ivkovi} 7 (Bene`an), Stanki} 7, Petkovi} 7 (Lazi}), ]iri} 7 (Luki}), Stojakovi} 7. Doma}ini su imali vi{e prilika, dok su gosti igrali poja~anu odbranu, i iz kontri poku{avali da ugroze golmana Ugqe{i}a. G. Og we no vi}

Slo ga (^) - Bo sut 0:0 ^AL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Gojkovi} (Grgurevci).@uti kartoni: Pe-

JA RAK: Sre mac - Slo ga (Z) 7:0, ^AL MA: Slo ga - Bo sut 0:0, VE LI KI RA DIN CI: Bo rac Haj duk 0:4, NO ]AJ: No }aj - Mi tros 0:0, RA DEN KO VI]: Bo rac - Srem (od lo `e no).Fru {ko go rac iz Man |e lo sa bio je slo bo dan. 1. Haj duk 2. No }aj 3. Srem 4. Mi tros 5. Sre mac 6. Bo rac (R) 7. Bo sut 8. Bo rac (VR) 9. Fru {ko go r. 10. Slo ga (Z) 11. Slo ga (^)

8 8 8 8 9 7 8 8 8 8 8

7 5 4 3 3 2 2 2 2 2 0

0 1 2 4 3 3 3 2 1 1 4

1 2 2 1 3 2 3 4 5 5 4

22:7 29:12 13:13 9:4 22:16 9:12 5:8 9:15 9:18 4:15 3:14

21 16 14 13 12 9 9 8 7 7 4

jakovi}, Zec, Vukmir, Juri{i} (Sloga), S. Sedlarevi}, Damjanovi}, Dragi}, Drakuli}, Mi}i} (Bosut). SLO GA: Pan|en, Pejakovi}, Topi} (Samarxi}), Vetmi}, Zec, Vukmir, D.Antoni}, Sekuli} (Juri{i}), Mocowa (M.Antoni}), Bojani}, Keki}. BO SUT: Jefti}, Mi}i}, Dragi}, Damjanovi}, D. Sedlarevi}, Drakuli}, Bogdanovi}, Obradovi}, S. Sedlarevi} (N. Sedlarevi}), Kuzmanovi}, Mitrovi}. ^almanci neznaju jo{ za pobedu.I ovoga puta imali su preg{t prilika, a uz to su proma{ili i penal.Keki} je {utirao loptu preko pre~ke. D. Bo ja ni}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA–STA RA PA ZO VA

Le pi go lo vi Sur du ~a na Je din stvo (SP) 2 - Bo rac (S) 1:6 (0:2) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 50, sudija Rusmir (Stari Banovci).Strelci: [panovi} u 53. za Jedinstvo, a Babi} u 40, Smu|a u 45. i 73. i Vuk~evi} u 83, 85. i 87. minutu. za Borac. @uti karton: Babi} (Borac). JE DIN STVO: Mudrini} 6, Bosanac 6, Savi} 6 (Panajotovi} 6), Z. Popovi} 6, [upeqak 6, Kalik 6, Avramovi} 6, Mom~ilovi} 6 (Staj~i} 6), [panovi} 7, \uri} 6 (Jovi~i} 6), S. Popovi} 6. BO RAC: Xanin 8, Stojkovi} 9, Vujin 7 (Vuk~evi} 9), ^olakovi} 9, V. Paunovi} 9, Babi} 9, Lep{anovi} 8 (Baqak 8), @. Paunovi} 8 (Laki} 8), Smu|a 9, Tep{i} 8, Stankovi} 9. Gosti iz Surduka potpuno su nadigrali favorizovane doma}ine. Tri gola gostiju bila su izuzetna. Prvi koji je postigao Sr|an Babi} (ima svega 16 godina), a ~lan je i mlade reprezentacije Srbije, iskoristio je centar{ut i glavom savladao iznena|enog Mudrini}a. A druga dva bila su delo Vuk~evi}a. N. Me di}

Fru {ko go rac - Rad ni~ ki (NP) 2 0:4 (0:2) KR Ê DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Rosi} (In|ija).Strelci: Ili} u 34. i 37, Rai~evi} u 62. i Radulovi} u 66. minutu. FRU [KO GO RAC: Vu~i} 6, ôvi} 6 (Peji}), Livaja 7, Petkovi} 6, ôrtan 6, D. Filipovi} 6

(N. Filipovi}), [u{a 6, Lili} 6, Obradovi} 6 (Savi}), Pejakovi} 6, Lazarac 6. RAD NI^ KI: Trifunovi} 8, Sar~evi} 9, Beli} 8, Bakovi} 8 (ûrguz), Markovi} 9, Radulovi} 9, â~ari} 8, Ili} 9, Rai~evi} 9, Bale{evi} 9 (\uri}), Ivan~evi} 9. U dobroj i borbenoj igri gosti iz Nove Pazove bili su boqi rival tokom cele utakmice. Zasluìli su visoku pobedu. S. Ra ni to vi}

Po let - ôr ta nov ci 0:2 (0:2) NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija [qepica (Novi Banovci).Strelci: Joki} u 26.i M.Markovi} u 29. (autogol).@uti kartoni. Baji}, D. Markovi} (Polet), Stamenkovi} (ôrtanovci). Crveni karton: D. Markovi} (Polet). PO LET: Pa{i} 6, M. Vukovi} 6, M. Markovi} 6 (Bozoqac 5), \ali} 7, Kukoq 5, D. Markovi} 6, Mari} 6, Baji} 5, Sirixanski 5, Todorovi} 6, D. Vukovi} 6 (Pej~i} ). ÔR TA NOV CI: Petrovi} 6, Cveji} 6, Dimi} 6, Markovi} 6, Pilipovi} 6, Marinkovi} 6, Dragi~evi} 6, Stamenkovi} 7, Joki} 7 (Simi}), Arsi} 6, Mir~evski 6. U veoma slaboj igri gosti su sre}no slavili. Joki} je postigao veoma lep gol sa 20 metara, dok je Markovi} posle kornera ramenom sproveo loptu u sopstvenu mreù. B. Ra |e no vi}

Bo rac (J) - Slo ga 1:0 (1:0) JAR KOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 30, sudija Jagodi} (In|ija).Strelac: Jawanin u 43. minutu. @uti kartoni: Jawanin, Blagojevi} (Borac), Risti} (Sloga). BO RAC: Mili~i} 8, Naranxi} 7, M. Novkovi} 7, Do{en 7, Radulovi} 7, Trbojevi} 7 (Petrovi} 7), D. Novkovi} 7 (Mraovi} 6), Mandi} 7, Blagojevi} 7, Jawanin 8, Kupre{anin 7.

JAR KOV CI: Bo rac-Slo ga 1:0, KR Ê DIN: Fru {ko go racRad ni~ ki (NP) 2 0:4, STA RA PA ZO VA: Je din stvo (SP) 2-Bo rac (S) 1:6, NO VI KAR LOV CI: Po let-ôr ta nov ci 0:2. 1.ôr ta nov ci 2.Rad. (NP) 2 3.Bo rac (S) 4.Fru {ko go rac 5.Bo rac (J) 6.Po let 7.Jed. (SP) 2 8.Slo ga

6 6 6 7 6 6 5 6

4 4 3 2 2 2 1 0

2 2 1 3 1 1 1 1

0 0 2 2 3 3 3 5

21:6 14 17:5 14 25:19 10 13:15 9 6:9 7 8:12 7 10:20 4 6:20 1

SLO GA: T. Ipa~ 8, L. Ipa~ 6 (Veli~amski), Klinko 6, Davidovski 6, Selde`i 7, Lendvaj 7, Andri} 6, Kusi} 7, Curkovi} 7, R. Ipa~ 7, Risti} 7. M. Ob ra do vi}

ZRE WA NIN SKA LI GA GRU PA A Rad ni~ ki R. - Po ti sje 1:0, Naf ta gas - Omla di nac 3:1, Le hel - Mla dost 0:3, Po le ter 2006. - MSK 0:2, OFK Klek @FK Ba nat Ba gqa{ 1:0.

1. Mla dost 2. Naf ta gas 3. Po ti sje 4. OFK Klek 5. Rad. R. 6. Pro le ter 7. Le hel 8. MSK 9. Ba nat Bag. 10. Omla di nac

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

8 6 4 4 4 2 2 2 1 1

0 0 1 1 1 3 2 1 2 1

0 2 3 3 3 3 4 5 5 6

20:2 15:12 11:7 9:6 9:7 12:13 7:13 11:16 9:16 9:20

GRU PA B Sta ji }e vo - Je din stvo

1. Zla ti ca 2. Mla dost 3. Pro le ter 4. Ba nat 5. Je din stvo 6. Sta ji }e vo 7. Slo ga 8. Ta mi{

7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 4 4 3 2 1 1

1 0 1 1 0 0 1 0

0 2 2 2 4 5 5 6

24 18 13 13 13 9 8 7 5 4

0:1

14:4 15:7 23:16 15:9 12:13 8:13 8:19 6:20

19 15 13 13 9 6 4 3

OP [TIN SKA LI GA BE LA CR KVA Voj vo di na - Ba nat 2:2, Je din stvo - Omla di nac 4:2, Par ti zan - Po be da 1:1. 1. Po be da 2. Par ti zan 3. Je din stvo 4. Ba nat(-1) 5. Omlad. 6. Voj vod.(-1)

5 5 5 5 5 5

4 4 3 1 1 0

1 1 0 1 0 1

0 12:3 13 0 10:3 13 2 10:7 9 3 7:11 3 4 6:10 3 4 3:14 0

SPORT

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2001. FK Sini{a Mihajlovi} - FK Sidro (Be{ka) 6:2 Golove za FK Sini{a Mihajlovi} dali su: Kampfer, Jovan~evi}, Popovi}, Maki{, Kova~evi} 2, a za FK Sidro: Milovanovi} i Piplica. FK Sini{a Mihajlovi}: Jovanovi}, Kampfer, @e`eq, Jovanovi}, ]irkovi}, Popovi}, Maki{, Jovanovi}, Kolari}, Joki}, Radosavqevi}, Kova~evi}. FK Sidro: Prica, Mi{~evi}, Milovanovi}, Milenkovi}, Grubje{i}, Toma, Rajli}, Piplica, ^avi}, Lang, Zjali}, Vra~arevi}.

[F Dejan Kuriya - FK Petli} (Zrewanin) 1:6 Gol za [F Dejan Kurixa dao je Beptovi}, za FK Petli}: Bojani}, [erban, Veli~kovi}, Radi} i Kondi}. [F Dejan Kurixa: Filipovi}, Koska, Mati}, Pavlov,

Ka pi ten Voj vo di ne NS se me Bran ko Ro qi} (6) u ak ci ji

FK Petar Pua~a: Rakovac, Vojnovi}, Vidakovi}, Isakovski, Lulexija, Urukalo, Kosti}, Panti}, Gomirac, Jacenko.

FK Bistrica - FK Petli} 3:2 Golove za FK Bistrica dao je Pantovi}, a za FK Petli} Cveti}anin. FK Bistrica: Jelenkovi}, Popovi}, Horvat, Gruji}, Zec,

FK Prof. Bolesnikov: Paro{ki, Batos, Stojkov, Blagojevi}, Petri}, Nemet, Vickovi}, Mu{kiwa, Velkovski, Debeqakovi}, Boji}, Jo{ikovi}, Tuli}.

Krila Krajine - FK NS Junajted 4:0 Golove za Krila Krajine dali su: Ivanovi} 2 i ]orovi} 2.

Fo to: F. Ba ki}

VOJVODINA NS SEME DANAS S PARTIZANOM IGRA TRE]I OVOSEZONSKI DERBI

Vre me je za po be du

Dva poraza u dva uvodna me~a sezone najlo{iji je start odbojka{a Vojvodine NS seme jo{ od sezone 2008/09. Novosa|ani danas u tre}em kolu doma}eg {ampionata do~ekuju Partizan. Vo{a je ponovo u jakom re`imu odigravawa utakmica, me~ s crno-belima bi}e tre}i u svega nedequ dana, a od utakmice {esnaestine finala Kupa CEV s Lokomotivom iz Harkova nije pro{lo ni 48 sati. U nezgodnoj situaciji je novosadski tim i svaka pobeda u doma}em prvenstvu mnogo je vredna, a vreme je da se prekine niska poraza. Ranijih godina Partizan nije bio ekipa za va|ewe, ali je dosta promenio sastav u odnosu na prethodnu sezonu, slabo je startovao u prvenstvu (0-2), pa ima blagi pritisak rezultata u dana{wem susret. Trener crveno-belih Nikola Salati} zna kako treba da se igra protiv Partizana i nada se da }e wegova ekipa prekinuti lo{ niz. - U ne{to smo boqoj situaciji nego {to je Partizan, iz dva

poraza imamo zara|ena dva boda. Ovo nam je tre}i derbi u tri kola i pristup me~u mora da bude na vrhunskom nivou, a ne da nam se desi da budemo u zaostatku i da jurimo rezultat kao u prethodnim utakmicama. Partizan }e sigurno do}i sa èqom da napravi dobar rezultat,mi dobro radimo i verujem da smo spremni da pobedimo â&#x20AC;&#x201C; istakao je Salati}. Mladi prima~ servisa Mihajlo Stankovi} smatra da je bitno da ekipa dobro u|e u susret. - Nismo zapo~eli sezonu kako smo èleli. Imamo dva poraza, oba po 3:2, i kod svih igra~a je veliki motiv da se prekine lo{a serija. Partizan je, kao i mi, promenio sastav u odnosu na pro{lu sezonu (vratio im se iskusno Steqi}) i tako|e je slabo startovao, pa je logi~no da je èqan uspeha. O~ekuje nas veliki posao, zato je jako va`no da dobro u|emo u me~ i ako bude tako onda sam uveren u na{ trijumf â&#x20AC;&#x201C; rekao je Stankovi}. Utakmica se igra u maloj sali Spensa od 18 ~asova, a ulaz je besplatan. M. Risti}

FK NS Junajted: Medi}, \or|evi}, Klai}, [ija~i}, Burka, Dutovi}, Arbutina D, Rondovi}, Arbutina M, Konecki, \uri}, Akik, Rube`i}.

Vojvodina - Novi Sad 7:0 Golove za Vojvodinu dali su: Radmilovi} 2 , Samarxija, \u ro vi}, Ma ti}, Mu ru na i [evo. Vojvodina: Mijanovi}, Miri}, Novevski, Kqaji}, Radmilovi}, Tojzan, Babi}, Samarxija, \urovi}, Mati}, Muruna, [evo. Novi Sad: Gvozden, Vozi}, Pera}, Petkovi}, Stojanovi}, Gu{a, Kolowa, Te{i}, Cvetkovi}.

SK Vojvodina RMR FK Kinder 1:3 Gol za SK Vojvodina RMR dao je Suba{i}, a za FK Kinder: Simi}., Rako~evi}, [ender. SK Vojvodina RMR: Ivan, Ra|enovi}, Samarxija, Verner, Radmilovi}, Buli}, Suba{i}, Umi}evi}, Dejanovi}, Petkovi}, Zagra|a. FK Kinder: \or|evi}, Milovanovi}, Sunajko, Simi}, SkaBudimir, Zamlakar, Kova~evi}, Beptovi}, Majki}, ]iri}. FK Petli}: Zeki}, Ivanov, Bojani}, [erban, Naran~i}, Veli~kovi}, Popovi}, Ba}an, Radi}, Kondi}.

FK Futog - Gale FK Prof. Bolesnikov 1:5 Gol za FK Futog - Gale dao je Siqanoski, a za FK Prof. Bolesnikov: Markovi}, Ka{ikovi}, Sredojevi} i Nemet 2 gola. FK Futog - Gale: [}epanovi}, [trbac, Davidovi}, Spasojevi}, Vuki~evi}, Siqanoski, Rajak, Dimitrijevi}, Pavkovi}. FK Prof. Bolesnikov: Cetiwa, Jokovi}, Lau{evi}, Markovi}, Ka{ikovi}, Stani{i}, Gal, Rakin, Sredojevi}, Blagojevi}, Nemet, Petri}, Batos, Tuli}.

Go di {te: 2002. FK Sini{a Mihajlovi} - FK Petar Pua~a 3:0

Pantovi}, ]ur~in, Musa, Vargec, Smie{ko, Stankovi}, @ivi}, \urovi}, Baji}. FK Petli}: Matkovi}, Ba~ko, Cveti}anin, Stevanovi}, Tama{i, Belo`inski, Bajat, [ari, Gali}.

FK Bistrica - FK Petar Pua~a 0:7 Golove za FK Petar Pua~a dali su: Grabe`, \uri}, Marjanovi}, âvqa i Zuki} 3. FK Bistrica: Uva~ek, [are nac, Za gor ~i}, Bat no ì}, Mir ja ni}, ]ur ~i}, Mi tro vi}, Vuk{a, Petrovi}, Ivkovi}, Vulevi}, Jovanovi}, ]osin, Pala~kovi}, Jagodi}, Boì}. FK Petar Pua~a: Stojni}, Ivan, Vlaisavqevi}, Grabe`, \uri}, Marjanovi}, [avija, Zuki}, Sredojevi}.

FK ^amp 07 - FK Prof. Bolesnikov 2:11

Golove za FK Sini{a Mihajlovi} dali su: ]irkovi} 2 i Popovi} .

Golove za FK ^amp 07 dali su: Agi}, Svilarkovi}, a za FK Prof. Bolesnikov: Petri} 2 , Nemet 2 , Vickovi} 2 , Velkov-

FK Si ni {a Mi haj lo vi}: ]irkovi}, Jovanovi}, Popovi}, Kolari}, Santovac, Negovanovi}, Denda Milica, Ili}, Denda Marko, ^avi}, Rosi}.

ski 3 i Boji} 2 gola. FK ^amp 07: Sapovalov, Popovi}, Petrovi}, Vuleti}, Akin, Klisuri}, Muratovi}, Svilarkovi}, Agi}.

Krila Krajine: [e{um, Nikoli}, Ili}, Radovanovi}, Simi}, Ivanovi}, Lukovi}, Mirkovi}, ]orovi}, Ma`ar, Marinkovi}.

ki}, Perlaki, Rako~evi}, Malinovi}, Roksanovi}, [ender, Crwanin. Fo to: J. Barajevac

SPORT

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik

PARTIZAN U EVROLIGI DANAS GOSTUJE U VIQNUSU

MU[KA SUPERLIGA

Kqu~ ni me~ za dru gi krug Tre ner Par ti za na Du {ko Vu jo {e vi} re kao je da je Li je tu vos Ri tas fa vo rit u utak mi ci tre }eg ko la Evro li ge. Vu jo {e vi} je, ta ko |e, is ta kao da cr no-be li ni su eki pa ko ja se pla {i igra wa u go sti ma. - Ka ko su se stva ri od vi ja le pr va dva ko la Evro li ge po ten ci jal ni zna ~aj me ~a je ve li ki ka da je u pi ta wu pla sman u dru gi

ji mo `e da po be |u je i u go sti ma. Mi je smo ve za ni za svo ju pu bli ku, ali ni smo tim ko ji ne ma kva li tet da igra u go sti ma - na veo je Vu jo {e vi}. Par ti zan je pre dve se zo ne od i grao dva me ~e pro tiv Li je tu vo sa i skor je 1:1. - Oni su fa vo ri ti na do ma }em te re nu, a po red po be de po ku {a }e to da do ka `u sa {to ve }om ko{ raz li kom. Ako iz os ta ne po be da,

Pre o kre tom do po be de Vojvodina - Crvena zvezda 22:20 (11:12)

Danas Grupa A Fe ner bah ~e - Real

(19)

Grupa B [a lon - Ma ka bi Pro kom - Al ba

(20.45) (21)

Grupa C Ar ma ni - Ka ha La bo ral (20.30) Olim pi ja kos - @al gi ris (21) Grupa D CSKA - Bro se (18.15) Li e tu vas - Par ti zan (18.45) Bar se lo na - Be {ik ta{ (20.45)

Sutra Grupa A Olim pi ja - PAO

(20.30)

Grupa B Ma la ga - Mon te pa ski Grupa C Efes - Ce de vi ta

Leo Ve ster man pro tiv CSKA igrao od li~ no

krug tak mi ~e wa. Li je tu vos i Par ti zan su di rekt ni kon ku ren ti u bor bi za me sto ko je vo di da qe - re kao je Vu jo {e vi}. Tro fej ni stru~ wak is ta kao je da je Ri tas do bra eki pa ko ja ima sve ka rak te ri sti ke li tvan ske ko {ar ke. - Ima ju od li~ ne {u te re i ve o ma do bro igra ju kon tra na pa de, po go to vo su kva li tet ni na do ma }em te re nu i sve sni smo da nas ~e ka iz u zet no te `ak po sao. I oni su sve sni zna ~a ja ovog me ~a i u~i ni }e sve da po be de. Pre dve go di ne sam se uve rio o ka kvom ti mu se ra di - is ta kao je Vu jo {e vi}. Vu jo {e vi} je do dao da je Par ti zan na me ~u pro tiv Bu du} no sti u Ja dran skoj li gi po ka zao da cr no-be li mo gu da igra ju i u go sti ma. - Ima mo mlad tim ko ji mo `e da po be di, ali i da iz gu bi od sva ko ga, ipak za raz li ku od pro ce na ne kih stru~ wa ka, po ka za li smo da ima mo hra brost i tim ko -

gle da }e mo da vo di mo ra ~u na i o a va `na ko{ ra zli ci ko ja je ve om - iz ja vio je tre ner Par ti za na.

(21) (19.45)

- Ri tas je osla bqen Xi ki }e vim od la skom, on zna na {e igra ~e i ra di se o pi sme nom tre ne ru. Mi slim da su na pra vi li gre {ku, `ao mi je, ali po sao je po sao - re kao je Vu jo {e vi}. Plej mej ker Par ti za na Leo Ve ster man pro {le se zo ne je u dre su Asve la igrao Kup Evro pe. Ove se zo ne de bi to vao je u Evro li gi, a uo~i me ~a sa Li je tu vo -

Ka zna zbog la se ra i upa qa ~a Di sci plin ski su di ja Evro li ge po no vo je od re dio nov ~a nu ka znu Ko {ar ka {kom klu bu Par ti zan zbog na vi ja ~a. Od re |e na je ka zna od 6.000 evra, jer su na utak mi ci 2. ko la Evro li ge pro tiv mo skov skog CSKA, sa tri bi na ba ~e na dva upa qa ~a na te ren, a na vi ja ~i su i la se ri ma ome ta li ko {ar ka {e CSKA (vi de lo se da je Ne na du Kr sti }u upe ren la ser u li ce dok je iz vo dio slo bod na ba ca wa). - Uba ci va we pred me ta na te ren ko ji ne iza zi va ju ozbiq ne po sle di ce kao i ko ri {}e we la se ra se sma tra ju ma wim pre kr {a ji ma, ali s ob zi rom da je klub i ra ni jih se zo na ka `wa van zbog istih ili sli~ nih pre kr {a ja, de {a va wa sa pret hod ne utak mi ce Evro li ge u ha li Pi o nir se sma tra ju ozbiq nim pre kr {a ji ma. Par ti zan je du `an da na ime ka zne upla ti 6.000 evra”, pi {e u sa op {te wu be o grad skog klu ba. Par ti zan je to kom pro {le se zo ne ka `wen ne ko li ko pu ta, sa ukup nom ka znom od pre ko 50.000 evra.

Li je tu vos Ri tas je ne dav no ot pu stio srp skog tre ne ra Alek san dra Xi ki }a ko ji je svo je vre me no bio po mo} nik Vu jo {e vi }u u Par ti za nu.

Er ceg po vre dio Ahi lo vu te ti vu Kril ni cen tar CSKA Zo ran Er ceg od su stvo va }e sa te re na vi {e od ~e ti ri me se ca zbog po vre de Ahi lo ve te ti ve. Re pre zen ta ti vac Sr bi je oti }i }e na ope ra ci ju u Izra e lu, naj ve ro vat ni je sle de }eg po ne deq ka. - U tre ne ro voj vi zi ji Er ceg je bio va àn deo ti ma, do sa da {wi me ~e vi po ka za li su da Zo ran ume da igra i ovo je ozbi qan gu bi tak za nas. Jo{ ne zna mo da li }e mo tra ì ti za me nu, pro u ~i }e mo tr ì {te, ali ne mo è mo jo{ da od lu ~i mo - re kao je pred sed nik ‘ar me ja ca’ An drej Va tu tin. U pr ve dve utak mi ce Evro li ge Er ceg je od i grao do bro – pro tiv Ri ta sa je imao 11 po e na, 5 sko ko va i 3 ukra de ne lop te, a Par ti za nu je uba cio 9 po e na (6sk).

som re kao je da je ogrom na raz li ka iz me |u ta dva tak mi ~e wa. - Evro li ga je za kla su bo qa od Evro ku pa, tu mi slim na sve, po ~ev {i od od bra ne, pre ko in te zi te ta utak mi ca, do kva li te ta igra ~a. U Evro li gi mo ra da se igra mno go bo qe i ja ~e - re kao je Ve ster man i do dao da do sa da ni je igrao pro tiv Ne ma we Ne do vi }a, ko ji je tre nut no ~lan li tvan ske eki pe. U eki pu cr no-be lih vra ti }e se Ame ri ka nac To ri To mas, ko ji je zbog po vre de pro pu stio me ~e ve pro tiv CSKA i Bu du} no sti. Utak mi c a tre } eg ko l a Evro l i g e Li j e tu vos Ri tas – Par ti zan igra se da nas u 18.30 u Viq nu su.

PRED FINALE FED KUPA U PRAGU

Ana i Je le na pred vo de Sr bi ju Se lek tor Fed kup ti ma Sr bi je De jan Vra ne{ po slao je Me |u na rod noj te ni skoj fe de ra ci ji spi sak igra ~i ca na ko je ra ~u na za pred sto je }i me~ fi na la pro tiv se lek ci je ê {ke. Vra ne{ }e i u Pra gu, u „O2 Are ni”, {an su pru ì ti pro ve re noj eki pi ko ja ve} go di na ma Sr bi ju vo di ka vr hu. U ti mu }e bi ti Ana Iva no vi}, 12. sa VTA li ste, Je le na Jan ko vi}, 22. igra ~i ca sve ta, Bo ja na Jo va nov ski, tre nut no na 57. me stu, i Alek san dra Kru ni}, ko ja za u zi ma 168. me sto na li sti naj bo qih te ni ser ki. Po znat je i Fed kup tim ê {ke, ko ji }e se su prot sta vi ti Srbiji u finalu u Pragu, 3. i 4. novembra. Selektor Petr Pala poverewe je u najva`nijem me~u reprezentacije ove sezone ukazao timu, koji je trijumfovao u polufinalu protiv Italije (4:1). Srbiji }e se suprotstaviti Petra Kvitova, {esta igra~ica sa VTA liste, Lusi Safarova, trenutno 17. na svetu, kao i Lusi Hradecka i Andrea Hlavackova , koje su u dublu stigle do finala Olimpijskih igara u Londonu i US Opena. Glavoboqu Palu zadaje najboqa teniserka Kvitova, koja je zbog bolesti odustala od odbrane

trofeja na zavr{nom Mastersu sezone u Istanbulu. Ona je pretpela poraz od Agwe{ke Radvanske u prvom kolu (6:3, 6:2), a zatim se povukla sa turnira. ^ehiwe u Fed kupu brane pro{le godine osvojeni trofej. One su u Moskvi pro{log novembra pobedile Rusiju sa 3:2 i osvojile ukupno {esti pehar Fed kupa.

NO VI SAD: Ha la Sla na ba ra, gle da la ca: 250, su di je: Ni ko li} i Ko sa no vi} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Voj vo di na 3 (3), Cr ve na zve zda 3 (1). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Cr ve na zve zda 8 mi nu ta. VOJ VO DI NA: L. Ar se ni} (11 od bra na, 2 sed mer ca), B. Ra di {i}, Po pov 3, M. Ra di {i}, Ba ri {i}, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Aba xi} (2 od bra ne), Sto ja no vi} 8 (4), ^up ko vi}, Jo {i}, Mar ja nac, Mi lo {e vi} 1, Mi tro vi} 3, Stan ko vi} 7. CR VE NA ZVE ZDA: Iva ni {e vi} (15 od bra na), @iv ko vi} 2, Mi lo {e vi} 1, [qi van ~a nin 1, Pe tro vi}, [o ti} 1, Cu pa ra, Le ko vi} 2, ]i ri} 4, Do ki} 2 (1), Da vi do vi}, An |e li} 4, Bra jo vi} 3, Mi lu ti no vi}, An teq. U po sled woj utak mi ci 6.ko la Su per li ge ru ko me ta {i Voj vo di ne su te {kom mu kom sa vla da li Cr ve nu zve zdu 22:20 i osta li na ~e lu

Pu {i ca zva ni~ no Vo {in Du go je tra ja la ne iz ve snost oko to ga da li }e le vi bek Mi qan Pu {i ca naj zad za i gra ti za Voj vo di nu. Ovaj mo mak, ko ji se uspe {no opo ra vqa od po vre de, od ju ~e je i zva ni~ no ~lan no vo sad skog su per li ga {a u ~i je je re do ve sti gao upra vo iz Cr ve ne zve zde.

ka ra va na sa mak si mal nim u~in kom. Do no ve po be de no vo sad ske cr ve no - be le pred vo di li su mla di gol man Lu ka Ar se ni} i tan dem kri la Stra hi wa Stan ko vi} i Vu ka {in Sto ja no vi}. U pr vom po lu vre me nu osim po ~et nog vo| stva, No vo sa |a ni ni su pri ka za li pu no. Pri me tan je bio umor na li ci ma cr ve no - be lih, {to su Be og ra |a ni pred vo |e ni An |e li }em, Do ki }em i ]i ri }em, is ko ri sti li da po ve du

Pred vo dio Vo{u do sla vqa: Vu ka {in Sto ja no vi}

4:1, a ka sni je i 9:6. Kom bi no va na od bra na go sti ju 4 - 2 i 5 - 1 za da va la je mno go mu ke do ma }em sa sta vu. Ipak pred vo |e na ras po lo è nim Stan ko vi }em, Voj vo di na je na od mor oti {la sa sa mo go lom za os tat ka (11:12). U dru gom po lu vre me nu Po pov i dru go vi od ig ra li su mno go bo qu od bra nu. Lu ka Ar se ni} je ~i nio ~u da me |u sta ti va ma, a ula skom Mi lo ra da Ra di {i }a, ko ji je u pot pu no sti ne ut ra li sao Zve zdi nog or ga ni za to ra igre is ku snog Do ki }a, do ma }in je u 33. mi nut us peo da po dru gi put po ve de 13:12. Na pad No vo sa |a na osla wao se na ras po lo è nog Vu ka {i na Sto ja no vi }a, a ka sni je je pro pra dio i ka pi ten Ste van Po pov pa su u 50. mi nu tu po ve la 19:17. Du go je na se ma fo ru sta jao re zul tat 20:19, sko ro pu na ~e ti ri mi nu ta. Naj za sli `ni ji {to do ma }i ni su us pe li da pre lo me utak mi cu i iz bo re mi ran fi ni{ bi oj e ~u var mre è go sti ju Iva ni {e vi}, ko ji je sa ne ko li ko sjaj nih in ter ven ci ja na ja vio ne iz ve snost. U po sled wem mi nu tu, no vo sad ski cr ve no-be li u{li su sa go lom vi {ka, ka da je Po pov sa cr te po -

Fo to: F. Ba ki}

Voj vo di na - C. zve zda 22:20 Par ti zan - Vr bas 37:23 Cr ve na - Me ta lo pla s. 28:26 Ko lu ba ra - Ju go vi} 38:28 Za je ~ar - Ru dar 30:29 Rad ni~ ki - PKB 35:31 @e le zni ~ar - Na pre dak 29:30

1. Voj vo di na 6 6 0 0 162:13412 2. Par ti zan 6 5 1 0 191:15811 3. Me ta lo pl. 6 4 0 2 157:146 8 4. Rad ni~ ki 6 4 0 2 160:155 8 5. Za je ~ar 6 4 0 2 173:169 8 6. Ko lu ba ra 6 3 1 2 191:169 7 7. Cr ven ka 6 2 2 2 152:152 6 8. PKB 6 2 2 2 170:173 6 9. Na pre dak 6 3 0 3 157:168 6 10. C. zve zda 6 2 1 4 150:160 5 11. Vr bas 6 2 0 4 142:164 4 12. Ru dar 6 1 0 5 153:161 2 13. Ju go vi} 6 0 1 5 151:171 1 14. @e le zni ~ar 6 0 0 6 152:181 0 U sle de }em ko lu (26/27. ok to bra) sa sta ju se: Ru dar - Cr ven ka, Ju go vi} Rad ni~ ki, Vr bas Kar neks - Voj vo di na, Me ta lo pla sti ka - Ko lu ba ra, PKB @e le zni ~ar 1949, Na pre dak - Par ti zan, C. zve zda - Za je ~ar.

sti gao tre }i po go dak za 22:20. Po tom su Be og ra |a ni br zo ple to po ku {a li da or ga ni zu ju kon tra na pad, me |u tim iz gu bi li su lop tu i sla vqe na Sla noj ba ri je mo glo da I. Grubor po~ ne.

U PETAK U NOVOSADSKOJ O[ „JO@EF ATILA”

Pro mo ci ja mi ni-ru ko me ta U `e qi da da ju do pri nos ak ci ji Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je, Mi ni star stva obra zo va wa i Mi ni star stva za sport i omla di nu, ukqu ~i va wa {to ve }eg bro ja de ce u sport, Kamp „Ra sti mo” u pe tak (12.30 ~a so va) }e u O[ „Jo `ef Ati la“ u Novom Sadu pro mo vi sa ti mi ni-ru ko met. Ci qe vi ovog pro jek ta su omo gu }a va we ma li {a ni ma uz ra sta od {est do 11 go di na da se ba ve spor tom kao de ca, a ne kao od ra sli, s ko ji ma }e ra di ti kva li fi ko va ni stru~ wa ci, a {to je ve o ma bit no, {ko la je bes plat na.

Pro gram pro jek ta tra jao bi to kom {kol ske go di ne, kao i za vre me ras pu sta, a rad bi se spro vo dio u sa la ma i na otvo re nim te re ni ma tri do ~e ti ri pu ta sed mi~ no. U pro mo ci ji mi ni-ru ko me ta u~e stvo va }e ~la no vi RK Ra sti mo, RK Pe tro va ra din, u~e ni ci O[ „Jo `ef Ati la“, igra ~i RK Voj vo di na, a ani ma tor i vo di teq je glu mac Emil Kur ci nak. Ovaj spe ci fi~ ni pro je kat osmi slio je le gen dar ni \or |e Jak {i}. J. G.

FINALE SVETSKOG KUPA U BANGKOKU

Zla ti} ~e tvr ti, Mi kec pe ti An dri ja Zla ti} srp ski re pre z en t a t i v ac u ga |a wu MK pi {to qem, osvo jio je od li~ no ~e tvr to me sto u fi na lu Svet skog ku pa ko ji je po ~eo u Bang ko ku u Taj lan du sa 656,5 (559) kru go va, dok se dru gi srp ski pred stav nik Da mir Mi kec pla si rao na pe to me sto sa 656,5 (554) kru go va. Mi kec je imao dru gu fi nal nu se ri ju od 97,9 kru go va, a Zla ti} tre }u 97,5. Bo qe fi na le imao je sa mo po bed nik Tian An dri ja Zla ti} Xang iz Ki ne 99,9 i to mu je po - si mo vi}. - Ja sna [e ka ri} ve} mo glo da pre tek ne pr vog po sle du è ima pro ble ma u pre ci znom osnov nog de la, dvo stru kog {am - de lu, to se po ka za lo i u ovom me pi o na sve ta Ja pan ca Ma su du. ~u. U br zoj paq bi je od li~ no Ni ski re zul ta ti kod mu {ka ra - kre nu la, ali je za ka sni la kod ca pi {to qem po ka zu ju ko li ko je jed nog met ka, „ubi la“ sed mi cu i bi lo te {ko ga |a ti u Bang ko ku. iz gu bi la fi na le. - Od wih smo o~e ki va li me da MK pi {to qem 30 plus 30 me qu, ali su ima li ve li ki za o sta - ta ka, Ja sna [e ka ri} je sa 573 tak u od no su na vo de }u troj ku. kru ga (285 pre ci zno i 288 br za Tre }e pla si ra ni Eki mov iz Ru - paq ba) osvo ji la 11. me sto. Za fi si je, be ào je Zla ti }u tri, a na le, ko je je vre de lo 579 kru go va Mi ke cu osam kru go va, ali su se ras pu ca va le su dve tak mi ~ar ke, ipak sjaj no bo ri li u fi na lu – Bu gar ka Bo ne va i Fra cu ski wa ka è v. d. se lek to ra Go ran Mak Go be ril. U pr voj se ri ji od pet

me ta ka bi lo je 49:49, u dru goj 50:49 za Bo ne vu ko ja je u{la u plej of. Tra gi ~ar fi na la je bron za na iz Lon do na Ukra jin ka Ole na Ko ste vi~ ko ja je sa 590 kru go va u{la kao dru ga ali je sla bo ga |a la plej of i za vr {i la na ~e tvr toj po zi ci ji. Tri jum fo va la je olim pij ska {am pi o na ka iz Lon do na Jing Mi Kim (Ko re ja), is pred Ne mi ce Dor jsu ren i olim pij ske vi ce {am pi on ke iz Lon do na Jing ^en (Ki na). Ki ne ski wa je sa fan ta sti~ nim fi na lom od 207 kru go va sa pe tog me sta do {la do bron ze. Zla ti} se pla si rao u fi na le Svet skog ku pa kao bra ni lac ti tu le iz Vroc la va 2011. dok je Mi kec ula zni cu iz bo rio zlat nom me da qom na Svet skom ku pu u Mi la nu. Ja sna [e ka ri} je do {la u Bang kok za hva qu ju }i bron zi na Svet skom ku pu u Mi la nu. Dru gog da na fi na la Svet skog ku pa, na ko me u~e stvu ju 93 strel ca iz 34 ze mqe me |u ko ji ma su i svi osva ja ~i olim pij skih me da qa iz Lon do na i po bed ni ci fi na la u Vroc la vu pro {le go di ne, ga |a }e MK pu {kom tro stav Iva na Mak si mo vi} i Ne ma wa Mi ro sa vqev.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СУТРА ПРЕМИЈЕРА ЧЕХОВЉЕВОГ „ГАЛЕБА” У РЕЖИЈИ ТОМИЈА ЈАНЕЖИЧА

Дан кад цвета младост У Српском народном позоришту ће сутра од 18 часова премијерно бити изведена представа „Галеб“ Антона Павловича Чехова, за коју је режију, сценографију и дизајн светла урадио Томи Јанежич, редитељ из Словеније, у Новом Саду познат по режији представе „Наход Симеон“ Милене Марковић. Једна од заимљивости представе је то што, поред неколицине старијих колега, у њој игра комплетна класа Јасне Ђуричић, глумаца којима је мастер рад на Академији уметности био управо „Галеб“. На прексиноћној претпремијери Томи Јанежич је пре почетка саопштио да је реч о проби, а тако ће и да остане јер су актери остварење замислили много шире од једне обичне репертоарске представе, баш као што је и Чеховљево дело прерасло оквире једног времена, једног света и позоришта. Управник СНП, Александар Милосављевић, на јучерашњој конференцији за новинаре, нагласио је да је представа пуна идеја, емоција, енергије, представа која се не прави него настаје из љубави, представа која отвара видике и актерима и публици, заслужује да се постави баш на сцени националног театра, сцени на којој је, по њему, исти редитељ креирао најважнију представу последњих деценија српског позоришта – „Наход Симеон“. Томи Јанежич је изјавио да није било младих људи, студената Јасне Ђуричић са којима је радио годину

и по на академском усавршавању, не би било ни представе, иако је Милосављевић инсистирао да се врати у СНП и режира нешто. Они су инспирисали и повукли и остале глумце с којима је раније радио у СНП, рекао је Јанежич: - Драго ми је што у представи играју и њихови професори, јер тешко је спојити две различите генерације. То је било семе пројекта. Јанежич је испричао да млади глумци нису ни свесни шта све могу, а да је управо њиховим истицањем настајало неколико позоришних генерација које су обележавале своје време, наводећи ученике Бојана Ступице и Љубише Ристића. - Позориште је мртво ако у њему најмлађа глумица има 37 година! – рекао је Јанежич, наводећи да схвата да многи глумци сматрају да је потуно безвезе да раде са студентима, али и то да су Станиславског сматрали лудим кад је глумце учио да опонашају животиње, што је сада редовна студентска вежба. – Циљ нашег рада није био да они науче текст комада, него да видимо шта се то дешава у самом процесу који је трајао годину и по. Шта се мења, какви се односи успостављају, стално смо разговарали, отварали питања којима се и Чехов бавио, што је знало да буде исцрпљујуће, али на крају смо сви пресрећни. Јасна Ђуричић, која и игра у представи, није тешко погодити кога – Ирину Николајевну Аркади-

ну, рекла је да је велика и обимна тема говорити о представи која је и сама таква, али да је заиста постигнут жељени резултат: након академије остаће заједно са својим студентима које је и у почетку уверавала у то, радом на представи су постали једно, а с обзиром на то да их је без грешке кроз процес водио Томи Јанежич, човек не може да се не осећа привилегованим и презадовољним. Она је поручила публици да дође и отвори се, баш као што се и они отварају у представи. Да је тешко пратити генија, али да је позориште место где се могу стварати снови, баш као што то и Чехов пише, утисак је Бориса Исаковића, који у представи игра доктора Дорна. Хвалећи и екипу техничке подршке СНП, упитан како му је било све то да испрати из позиције директора Драме, одговорио је – беспоговорно: - Овакав улазак у професију треба да служи на част овој земљи. Кад би наше младе овако пуштали и у институције, па ми би процветали! Лепој слици на јучерашњој конференцији за новинаре допринело је присуство свих помињаних глумаца младе генерације, у чије име као да је све рекао Филип Ђурић, у представи Костја Трепљев, када се упитао откуд он у нечему што се тако ретко дешава, а што је велика срећа, и шта он сад да ради са тим. За крај, Катја Легин, која је за представу у СНП радила драматургију, креирала програмску књи-

ХРОНИКА 57. МЕЂУНАРОДНОГ САЈМА КЊИГА У БЕОГРАДУ

Путовање у стварни свет и измаштане светове Као и сваке године током Међународног сајма књига, у Београд хрле људи из свих крајева Србије и региона. На овим просторима људи стално живе у некој врсти кризе, али се то, судећи по прва три сајамска дана, није много одразило на број посетилаца највеће домаће културне манифестације. Да чувена СЕКА -

ше сајамских посетилаца, па и купаца. Код њих се за 30 динара може купити сликовница, а и сва остала издања се продају веома повољно, кроз неколико промотивних пакета. Јуче је на њиховом штанду обележен Светски дан борбе против карцинома дојке, уз промоцију издања о здравим стиловима живота и раз-

светска економска криза ипак није мимоишла издавачки сектор, види се на готово свим штандовима. Мање је нових наслова, изложбено-продајни простор је скромније дизајниран, а и низ других, техничких детаља говори да се пазило на сваки динар. Водич Сајма књига „Од А до Ш“, на пример, штампан је толико ситним словима и на мање хартије, да би лупа користила и онима који добро виде. Сале за промоције „Борислав Пекић“ и „Слободан Селенић“, пресељене су на горњи ниво хале 2, али на много мањи простор. Ипак, званична сајамска статистика говори да је укупан број излагача и пратећих сајамских програма на прошлогодишњем нивоу. У српском издаваштву важи изрека: кога нема на Сајму књига у Београду, тај не постоји. Изгледа да се то догодило „Стубовима културе“ Предрага Марковића, својевремено председника српског парламента и министра културе. Штанд ове куће годинама је заузимао једно од најугледнијих места у Арени, а сада га нема. А „Лагуна“ је ових дана објавила да је Драган Великић постао њихов ексклузивни аутор и да ће следећа издања његовог најновијег романа „Бонавиа“ излазити под знаком ове куће , а не “Стубова културе“. „Лагуна“ као тренутно најјача домаћа издавачка куца, окупља најви-

говор са сликарком Биљаном Вилимон, која је пребродила сличан здравствени проблем. Што се издавачких новитета тиче, „Орфелин издаваштво“ из Новог Сада представља четврти, завршни том „Српске митологије“- О биљкама, животињама и пределима. Аутор текста је исти - Миленко Бодирогић,

На штанду „Б92 издаваштва“ највише се тражи аутобиографија Бекима Фехмијуа „Блиставо и страшно“. Ових дана појавио се други део, а обе књиге уз сајамски попуст могу да се купе за 1500 динара. На штанду „Архипелага“ посетиоци су јуче могли да се друже са Давидом Албахаријем, Видом Огњеновић, Срдјаном В, Тешином, Угљешом Шајтинцем и Тихомиром Брајовићем. Највише се тражила трилогија Милана Кундере, његови француски романи „Успоравање. Идентитет. Незнање“ за свега 800 динара, а такође и најновија збирка приповедака Виде Огњеновић „Живи примери“. Најмлађима се нуди мноштво занимљивих и лепо илустрованих књига, а једну од најлуксузнијих и најсаджајнијих издала је „Чаробна књига“. То су „Српске народне бајке за децу 21. века“. Издавач је сакупио двадесетак бајки из пера наших савремених аутора, међу којима су Давид Албахари, Ото Олтвањи, Драган Великић, Александра Гловацки. Намењене су и деци и одраслима, а издавач их препоручује као јединствен пут у заборављени свет маште. На заједничком штанду покрајинских секретаријата за културу и јавно информисање и за образовање, управу и националне заједнице јуче је промовисана монографија посвећена чувеној уметници Марини Абрамовић „Рани радови - београдски период“ ауторке Оливере Јанко-

Институт Балаши у Београду Овогодишњи почасни гост Сајма- Мађарска, свој штанд је дизајнирала под геслом “Креативност, разиграност, иновација``. Уз бројне, мултимедијалне програме, од кулинарских до књижевних, овде се окупља мноштво посетилаца. -Највише се интересују где могу да купе ове књиге које смо изложили и које нису за продају - рекла нам је директорка сајамских програма Института Балаши Жужа Сабо из Будимпеште.-Мој посао је да обилазим сајмове књига по свету, а овај у Београду је заиста посебан, јер нигде нисам видела толику живост и такву посету. Велико ми је задовољство што могу да најавим да ће се следеће године у Београду отворити 20. Институт Балаши - Културни центар Мађарске. У Сали „Борислав Пекић“ представили су се наши млади писци Петер Божик, Роланд Орчик, Балаж Солоши и Арпад Колар, а у томе им је помогла Драгиња Рамадански, ваш познати преводилац. Друга група ће наступити крајем Сајма. Верујемо да је ово добра прилика за проширење српско-мађарских књижевних веза. а тим илустратора сада броји десет аутора, углавном новосадских уметника, међу којима је и дизајнерка из Београда Теодора Живковић. Бодирогић каже да су их фанови ове тетралогије већ пронашли на Сајму и да је четврта књига, нека врста мизансцена за претходне три.

вић, објављена у издању новосадске галерије Бел арт“ и Музеја савремене уметности Војводине. Јучерашњи Форум сајма књига био је посвећен теми „Куће за писце-позитивна пракса и могућности``. Радмила Лотина

Фото: Б. Лучић

С једне од проба представе „Галеб”

жицу која ће имати 40 страна, открила је да сцене нису настајале рационално, него спонтано, органски и да јој се чинило како је свака техника и формалност била одстрањена. Отуд и поетичност и лепота приче која у коначном резултату може да буде посматрана и као четири различите представе, а не само четири чина. Прва би била „позориште“, друга „љубав“, трећа целина се бави односом поседовати-бити, а четврта смрћу, пролазношћу времена.

Подсећања ради, Чехов је о свом „Галебу“ рекао да је то комедија са три женске и четири мушке улоге, четири чина, пејзажем (погледом на језеро), много приче о књижевности, мало радње и гомилом љубави. Поред помеутих, у предстви још играју: Душан Јакишић (Петар Николајевич Сорин), Милица Јаневски (Нина Михајловна Заречна), Денеш Дебреи (Илија Афанасијевич Шамрајев), Драгиња Вогањац (Полина Андрејевна), Ивана Вуко-

вић (Марија Илинична Маша), Борис Лијешевић (Борис Алексејевич Тригорин), Димитрије Динић (маркира Семјона Семјоновича Медведенка), Јован Живановић (Јаков, радник, пас, завеса), Милица Трифуновић (шаптачица, собарица), Тијана Марковић (шаптачица, собарица), Душан Мамула. Костимографију је радила Марина Сремац, композиторка је била Исидора Жебељан, дизајнер звука Томаж Гром. И. Бурић

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ ДАНАС ПРОСЛАВЉА 165 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА

Изложба о аквизицијама у протеклој деценији Све ча ном сед ни цом и из ло жбом ко је су по све ће не акви зи ци ја ма, Га ле ри ја Ма ти це срп ске про сла ви ће да нас свој дан и обе ле жи ти 165 го ди на од осни ва ња. Све ча на сед ни ца ће по че ти у 19 ча со ва и на њој ће о мр Ле по са ви Шел мић (1944-2002), не ка да шњој управ ни ци ГМС го во ри ти са да шња управ ни ца Ти ја на Пал ко в ље в ић, а о акви з и ц и ја ма исто ри чар ка умет но сти Бран ка Ку л ић. На кон то г а, из л о жбу „Акви зи ци је Га ле ри је Ма ти це срп ске 2001−2011“ аутор ки Алек сан дре Сте фа нов и Је ле не Ог ња но вић, отво ри ће пред сед ник Ма ти це срп ске Дра ган Ста нић. Го во ре ћи о раз ло зи ма због ко јих су се од лу чи ли да цен трал на те ма про сла ве бу ду акви зи ци је, а на чи ни по пу ња ва ња збир ки и кри те ри ју ми и прин ци пи ко ји ма се у то ме ру ко во де је су бит ни за рад ове уста но ве, Ти ја на Пал ко вље вић је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре на по ме ну ла да, на кон мо но гра фи је ГМС ко ја је за вр ше на с прет ход ном де це ни јом, по сто ји по тре ба да се и за по след њу на пра ви пре сек шта је све са ку пље но у ко лек ци ја ма, под се ти на прин ци пе ко ји ма се у то ме ру ко во де, и све то по ну ди јав но сти на увид. Акви зи ци је су и раз лог због ко јих ће Ти ја на Пал ко вље вић, ка ко је на по ме ну ла, не све ча ној сед ни ци го во ри ти о Ле по са ви Шел мић, чи ји рад је ду бо ко уте ме љен у оно ме што и да нас ГМС на сто ји да ра ди у овој обла сти, а што је и у вре ме свог управ ни ко ва ња на кон ње на ста ви ла Бран ка Ку лић. Из ло жба „Акви зи ци је Га ле ри је Ма ти це срп ске 2001–2011“ пред ста вља пре сек де се то го ди шњег ра да на по пу ња ва њу и раз во ју ко лек ци је, кроз из бор 90 нај ре пре зен та тив ни јих де ла, ис та кла је јед на од аутор ки Алек сан дра Сте фа нов и до да ла да је ГМС по кло ни ма и от ку пи ма обо га ти ла сво ју ко лек ци ју са 1.616 умет нич ких де ла. Ре а ли зо ван је от куп 32 умет нич ка де ла, фор ми ра но 16 но вих по клон збир ки и до би је но 244 по је ди нач на по кло на. По ре чи ма Алек сан дре Сте фа нов, ова де ла при па да ју пе ри о ду од XVII до XXI ве ка и из ве де на су у раз ли чи тим тех ни ка ма ли ков ног из ра жа ва ња. Ту су и де ла вр хун ског ква ли те та и сту диј ски

ра до ви не за сту пље них ауто ра у збир ка ма и оних већ при сут них, за тим вред ни по је ди нач ни по кло ни и за ве шта ња са вре ме них умет ни ка и њи хо вих на след ни ка, као и ком плек сне по клонзбир ке. Кон цепт из ло жбе ба зи ран je пре ма вр сти акви зи ци је, и

ца-Бе ба Па вло вић, Пе тар Ћур чић, Ве ра За рић и дру ги. Због ква л и т е т а, вред н о сти и зна ча ја, осам но в их акви з и ц и ја на л а з е се у стал н ој по став ц и ГМС и та мо ће мо ћи да се по гле да ју. Бу ду ћ и да је због бро ја не мо г у ће да све но ве акви з и ц и -

Мла ден Јо сић, Кон церт у по љу, 1924.

по де љен у не ко ли ко це ли на: по клон-збир ке, от ку пи и по је ди нач ни по кло ни. Збир ке ће би ти ре пре зен то ва не са два, три иза бра на ра да. Мно га су по зна та име на ме ђу ауто ри ма тих де ла као Ни ко ла Алек сић, Но вак Ра до нић, Сте ван Алек сић, Ми ле на Па вло вић Ба ри ли, Иван Та ба ко вић, Пе т ар До бро вић, Бог дан Шу пут, Ми лен ко Шер бан, Мла ден Јо сић, као и са вре ме ни умет ни ци Вла ди мир Ве лич ко вић, Ми ра и Са ва Сан дић, Ми ле на Јеф тић Ни че ва Ко стић, Ма ри ца Ра дој чић, Ру жи -

је бу ду из л о же н е, би ће до ступ не пу т ем ди г и т ал н е пре з ен т а ци је. Из ло жбу Акви зи ци је Га ле ри је Ма ти це срп ске 2001–2011, ко ја ће тра ја ти до 15. де цем бра, пра ти ка та лог са сту диј ским тек стом и ре про дук ци ја ма из ло же них де ла. То ком тра ја ња из ло жбе, сва ког пет ка у 18 са ти ће би ти ор га ни зо ва на струч на ту ма че ња и пре да ва ња. На ве че ра шњој све ча но сти за дан Га ле ри је Ма ти це срп ске би ће до де ље не за хвал ни це Клу ба при ја те ља ГМС. Н. Пejчић

svet

~etvrtak25.oktobar2012.

PO VO DOM 24. OK TO BRA, DA NA UJEDIWENIH NACIJA

UKRATKO Oba ma po pu lar ni ji u sve tu LON DON: Da se za novog predsednika SAD glasa u inostranstvu, Barak Obama bi pobedio po{to je van granica SAD daleko popularniji od svog rivala Mita Romnija. Istraìvawe Bi-Bi-Sija sprovedeno proteklog leta u 21 zemqi, pokazalo je da je Francuska na prvom mestu me|u zemqama koje je pogodila „obamanija”, sa 72 odsto povoqnih mi{qewa, dok je Pakistan jedina zemqa u kojoj ve}u popularnost uìva republikanski kandidat. Istraìvawe je nad 21.797 osoba sproveo institut Globskan/PIPA, u periodu od dva meseca od 3. jula do 3. septembra. Po anketama u SAD, Obama i Romni izjedna~eni su po popularnosti dve nedeqe pred predsedni~ke izbore.

[i ra ak ci ja u Ga zi TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ka`e da je Izrael spreman na {iru akciju u pojasu Gaze, nakon eskalacije nasiqa u kojoj su stradala ~etiri Palestinca. Izraelska policija je saop{tila da je vi{e od 70 raketa i mina palo u Izrael do ju~e popodne i po{to su izraelski avioni ~etiri puta, po~ev od preksino}, napali Gazu, ubiv{i ~etiri Palestinca. Na izraelskoj strani raweno je troje qudi, od kojih su dvojica stranih.

Bewamin Natanijahu

„Mi nismo tra`ili ovu eskalaciju i nismo je inicirali. Ali ako se nastavi, spremni smo za mnogo {iru i dubqu akciju. U svakom slu~aju nastavi}emo na{e preventivne akcije. Svako ko napadne izraelske gra|ane mora da zna da }e platiti”, kazao je Netanijahu obilaza}i mesto na kome se nalazi baterija za raketnu odbranu „gvozdena kupola” kraj grada A{kelona. Napadi su usledili nakon posete katarskog emira, kojom je probijena izolacija rukovodstva Hamasa u Gazi, {to je izazvalo kritike Izraela i Palestinske uprave na drugoj palestinskoj teritoriji Zapadnoj obali, gde dominira rivalski Fatah. Izraelski ministar odbrane Ehud Barak je na pitawe da li se razmatra kopnena operacija izjavio za Radio Izrael: „Ako nam je potrebna kopnena operacija, bi}e kopnene operacije, uradi}emo sve {to je potrebno da zaustavimo ovaj talas”.

Ban: Pro mo vi sa we mi ra i to le ran ci je vodom, Ban je ugostio svetski WU JORK: Generalni sekrepopularnog peva~a i svog sunatar Ujediwenih nacija Ban Kirodnika iz Ju`ne Koreje, Saja. mun poru~io je povodom 24. oktobra, Dana UN, da se treba setiti osnovnih principa te organizacije koji promovi{u globalnu toleranciju, di ja log i mir, is ta kav{i da je misija UN da se iz gra di bo qi svet. Ban je naglasio da je po treb no da se ceo svet sa sedam milijardi qudi ujedini u ime za jed ni~ kog do bra i istakne zna~aj univerzal ne De kla ra ci je o qudskim pravima. GeFeliks Baumgartner i Ban Ki-mun ne ral ni se kre tar svetske organizacije Ban Ki- Izme|u ostalog, wih dvojica mun istakao je da se samo u~e- razgovarali su i o globalnom zagrevawu.Gost generalnom se{}em novih generacija mo`e kretaru Svetske organizacije preneti poruka mira. Tim po-

bio je i jedini ~ovek koji je u slobodnom padu probio zvu~ni zid - Feliks Baumgartner. Austrijanac je Banu ponudio ~asove iz skakawa padobranom, ali generalni sekretar nije delovao previ{e odu{evqeno. UN }e u Wu jor ku, po vo dom svog da na, or ga ni zo va ti sve~ani koncert na kome }e specijalni gost biti am ba sa dor UN za mir Stivi Vonder. UN ove godine obeleàvaju 67 godina svog postojawa, a od 1948. godine je 24. oktobar progla{en za Dan UN. Ge ne ral na skup {ti na UN je 1971. godine predlo ì la dr à va ma ~la ni ca ma da Dan UN obeleàvaju i kao zvani~an praznik u svojim zemqama.

UO^I SU TRA [WEG PO ^ET KA KUR BAN-BAJ RA MA

Dva mi li o na ver ni ka na pu tu za Me ku ME KA: Vi{e od dva miliona muslimanskih vernika pristiè u Minu, pored svetog grada Meke u Saudijskoj Arabiji uo~i po~etka praznika Kurban-bajrama 26. oktobra. Oko 1,7 miliona vernika koji su do{li iz inostranstva, i 700 do 800 hiqada iz Saudijske Arabije prove{}e no} pod belim {atorima postavqenim u Mini. Vernici, obu~eni u belo, po~eli su da stiù u Minu, neki pe{ke, a neki autobusima ili vozom. Oni su ju~era{wi dan posvetili odmoru i molitvi. Vernici su obi{li brda Arafat, koje se jo{ zove Planina Milosti. Na tom brdu se Alahov izaslanik Muhamed posledwi put obratio svojim sledbenicima pre gotovo 14 vekova. Vernici se tamo mole ceo dan i traè od Boga opro{taj. Okupqawe vernika na vrhu brda simbolizuje o~ekivawe sudweg dana i predstavqa vrhunac haxiluka. Nakon toga vernici }e u Mini `rtvovati ìvotiwu u znak se}awa na Avramovu `rtvu. Taj ritual ozna~ava po~etak praznika Al-Adha (@rtvovawe). Vernici potom u~estvuju u „kamenovawu satane”, koje se sastoji u bacawu 21 kamena na svaki od tri stuba od 25 metara koji simbolizuju satanu. Do sada nije zabeleèn nijedan incident, iako vernici ve} nekoliko dana dolaze u Saudijsku Arabiju. Saudijske vlasti

poja~ale su mere bezbednosti i rasporedile 25.700 policajaca kako bi spre~ili incidente. U okviru civilne za{tite za hax bi }e mo bi li samo 25.700 agenata, uz podr{ku 6.600 vozi-

Oko 2,2 miliona boca sa vodom iz Zemzem bunara u dvori{tu Velike xamije u Meki bi}e obezbe|eno za vernike ove godine. Da bi spre~ili gu`vu u Mini gde je posledwih godina bilo na stoti-

Vernici okupqeni u Velikoj yamiji u Meki

la i 19 helikoptera. Najmawe 1.500 kamera postavqeno je za video nadzor oko Velike xamije u Meki, a nedaleko od mesta okupqana vernika otvoreno je 29 policijskih punktova. Lekarske ekipe koje }e deùrati za vreme praznika, ~ini 20.000 medicinskih radnika, me|u kojima 320 lekara specijalista, kao i vi{e od 170 ambulantnih vozila. Za boravak i prevoz hodo~asnika u Saudijskoj Arabiji bi}e zaduèno oko 12.000 vodi~a, me|u kojima ima i mu{karaca i èna.

ne mrtvih, vlasti su izgradile trospratne mostove za ritual kamenovawa. Nakon tog obreda, vernici se vra}aju u Veliku xamiju u Meki da bi se pomolili okrenuti prema ]abi, centralnom svetili{tu islama. Svaki muslimanski vernik, prema Kuranu, treba makar jednom u `ivotu da poseti Meku. Meka je sveto mesto za muslimane i svake godine je poseti vi{e od 30 miliona vernika, pa je ona najpose}enije versko mesto na svetu.

dnevnik

NEMA^KA

Spo me nik rom skim `r tva ma BER LIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel otkrila je u Berlinu spomenik Sintima i Romima koje su ubili nacisti, i obe}ala im za{titu jer su i daqe `rtva diskriminacije. Ovaj spomenik nas podse}a na narod koji je dugo bio zaboravqen ... Odavawe po{te `rtvama obuhvata i obe}awe o za{titi mawina, zadatak koji je za danas i za sutra”, rekla je Merkelova na otkrivawu spomenika u prisustvu pre`ivelih Roma, wihovih porodica i nema~kih poslanika. Merkelova je istakla da su „Romi i danas `rtve diskriminacije i odbacivawa”. „Oni i daqe moraju

da se bore za svoja prava. Du`nost Nema~ke i Evrope jeste da ih podr`e”, poru~ila je Merkelova. Izgradwa spomenika koja je poverena izraelskom umetniku Daniju Karavanu, po~ela je 19. decembra 2008. godine. Spomenik je preko puta nema~kog parlamenta. Ina~e, odluka o podizawu spomenika doneta je jo{ 1992. godine. Spomenik je u obliku crnog, okruglog bazena u ~ijem centru se nalazi trougao u kojem le`i jedan cvet. Svaki put kad cvet uvene, bazen se spu{ta u zemqu da bi se, kada se ponovno podigne, na mestu uvenulog na{ao nov, sve` cvet.

RUSIJA

SAD na o ru à va ju po bu we ni ke MO SKVA: Sirijski pobuwenici su nabavili protivavionsko naoruàwe, ukqu~uju}i „stingere” ameri~ke proizvodwe, trvdi ruski general Nikolaj Makarov. On je kazao da sada treba utvrditi poreklo tih raketa zemqa-vazduh, javio je Interfaks, a preneo Bi-Bi-Si. Ranije je bilo nepotvr|enih izve{taja da sirijska opozicija ima rakete koje se lansiraju sa ramena, kao i izjava da Zapad ne èli da naoruàva po-

buwenike. Rusija je najve}i snabdeva~ sirijske vlade oru`jem. Vlada Sirije je wen saveznik. „Imamo pouzdane informacije da sirijski ekstremisti imaju prenosive antiavionske raketne sisteme, od kojih su neki proizvedeni u SAD i trebalo bi utvrditi ko ih je snabdeo”, rekao je general Makarov novinarima. U Siriji su u me|uvremenu nastavqeni sukobi izme|u re`imskih snaga i pobuwenika.

Ne po ver qi vi Ru si MO SKVA: U svim slojevima ruskog dru{tva raste nepoverewe prema vlasti, ali i prema opoziciji, navodi se u analizi ruskog nevladinog Centra za strate{ke studije Raste i negativan odnos prema predsedniku Vladimiru Putinu, ali gra|ani smatraju da je smena vlasti legitimnim putem nemogu}a jer je institucija izbora diskreditovana. U rezultatima sociolo{kog istra`ivawa, napravqenog po naruxbini Komiteta za gra|anske inicijative biv{eg ministra finanansija Alekseja Kudrina, koji je bio jedan od lidera ovogodi{wih protesta u Mo-

skvi, navodi se, tako|e, da je smawewe protestnih aktivnosti privremena pojava. U izve{taju pod nazivom „Promene politi~kog raspolo`ewa Rusa posle predsedni~kih izbora”, navodi se da po mi{qewu anketiranih gra|ana iz svih socijalnih grupa, u periodu od kada je Putin na vlasti nisu bili postignuti nikakvi zna~ajni rezultati, ve} su samo ponavqawa obe}awa. Nepoverewe raste i prema drugim institucijama vlasti, kao i prema vladaju}oj Jedinstvenoj Rusiji. S druge strane, gra|ani nemaju poverewe ni u opoziciju, jer nema jasan program.

TAJVAN

Pa ci jent iza zvao po àr TAJ PEJ: Tajvanski tuìlac potvrdio je da je jedan stariji ~ovek uhap{en pod sumwom da je izazvao poàr u bolnici u kome je poginulo 12, a 60 povre|eno qudi. Poàr je izbio u ranim jutarwim ~asovima u magacinu na drugom spratu petospratne dràve bolnice Siniing, u gradu Tajnan na jugu zemqe, u kojoj je bilo 115 pacijenata od kojih neki i 90-togodi{waci. Tuìlac Ceng âo-Kai je saop{tio da je pacijent bolnice po imenu Lin (67) rekao da je on palio papir i bacao ga u magacin sa garderobom. Lin je kazao da je bio uznemiren, jer boluje od te{ke bolesti, rekao je tuìlac i dodao da je nakon prvih posmatrawa zakqu~eno da optuèni ne pati od mentalnih bolesti. Tuìlac je rekao da je policija prona{la Lina nekoliko sati nakon poàra u jednoj napu{tenoj ku}i pored bolnice i da je u xepu imao upaqa~.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VITALIJ KLI^KO [ampion sveta u te{koj kategoriji Vitalij Kli~ko i fudbalska zvezda Andrij [ev~enko kandidati su za poslanike na nedeqnim izborima u Ukrajini .”@elimo da `ivimo u demokratskoj zemqi, u kojoj se zakon po{tuje”, rekao je nedavno Kli~ko, kritikuju}i predsednika Viktora Janukovi~a, ~ija je stranka, po anketama pred izbore, u vo|stvu.

VILIJEM HEJG Ministar spoqnih poslova Velike Britanije Vilijem Hejg zapo~eo je posetu Bosni i Hercegovini i preneo podr{ku Britanije integraciji „jedinstvene i suverene„ BiH u EU, ali i poruku da me|unarodna zajednica „gubi strpqewe„ zbog neprestanih unutra{wih previrawa u toj zemqi. Od lidera u BiH o~ekuje se da {to pre „deblokiraju politi~ku scenu.”

YULIJAN ASAN@ Vlasti Ekvadora zabrinute su za zdravqe osniva~a sajta „Vikiliks” Xulijana Asan`a. One su od Velike Britanije zatra`ile da garantuje da }e on bezbedno biti preba~en iz ambasade Ekvadora u Londonu do bolnice, ukoliko mu bude potrebna medicinska pomo}.”Asan` je zna~ajno smr{ao i veoma smo zabrinuti za wegovo zdravqe”, rekao je ekvadorski diplomata u Moskvi.

Umro fotograf doktora Mengelea VAR[AVA: Vilhelm Brase, koji je kao zatvorenik u koncentracionom logoru Au{vic bio prisiqen da fotografi{e eksperimente doktora Jozefa Mengelea, umro je u 95. godini. Me|u zadacima koje je obavqao u koncentracionom logoru bilo je i fotografisawe zatvorenika za li~na dokumenta, iza ~ega je ostala sa~uvana kolekcija od 39.000 slika. Brase je umro na jugu Poqske u mestu Zivjec, rekao je za AFP predstavnik muzeja Au{vic-Birkenau Pavel Savicki. Dok se pribli`avala sovjetska Crvena armija, 17. januara 1945. godine, Braseov nacisti~ki komandir naredio mu je da spali sve negative, ali je ispalo da oni nisu zapaqivi tako da su sa~uvani. Brase je ro|en 1917. godine u austrijskoj porodici, a radio je kao fotograf na jugu Poqske. Kada je izbio Drugi svetski rat, on je odbio da se upi{e na „Fol-

Vilhelm Brase

kslistu” i time oda vernost nacisti~koj Nema~koj, a umesto toga prikqu~io se poqskoj vojsci. Nacisti su ga zarobili kada je poku{ao da 1940. godine pre|e ma|arsku granicu i postao je za-

tvorenik broj 3.444 u Au{vicBirkenau. Januara 1941. godine, nare|eno mu je da radi u grupi koja je izra|ivala identifikaciona dokumenta novoprido{lim zatvorenicima.

„Kada su dolazili u Au{vic, zatvorenici su izgledali normalno. Samo nekoliko sedmica posle, ukoliko su ostali `ivi, oni su postali neprepoznatqivi”, rekao je Brase u intervjuu za AFP 2009. godine. Nekoliko dana pre nego {to je Crvena armija oslobodila Au{vic 27. januara 1945. godine, Brase je evakuisan iz logora i na{ao se u takozvanom „Mar{u smrti” kada je nacisti~ko osobqe nateralo blizu 60.000 logora{a na evakuaciju prema logoru Loslau. Brase je kasnije bio u logorima Mauthauzenu, Melku i Ebenzeu u Austriji koje su oslobodili ameri~ki vojnici 6. maja 1945. godine. „Posle rata, poku{ao sam da radim kao fotograf, ali nisam mogao. Ta jadna jevrejska deca stalno su mi bila pred o~ima”, rekao je 2009. godine Brase. „Postoje stvari koje nikada ne mo`ete da zaboravite”, dodao je Brase.

ekologija

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

PRED U ZET NI CI U KA WI @I TRA @E OD [TE TU OD OP [TI NE

Aneks ne za do voq stva zbog ce ne od no {e wa sme }a Osve èn Bu yak U Adi je naj zad re {en pro blem i ot klo we na mo gu} nost eko lo {ke ka ta stro fe u aku mu la ci o nom je ze ru Bu xak. Pred stav ni ci lo kal nih ri bo lo va~ kih udru è wa su se u vi {e na vra ta obra }a li lo kal noj sa mo u pra vi op {ti ne Ada da bi se na {lo re {e we za ve o ma ni zak vo do stoj u je ze ru iza zvan le to {wim vi so kim tem pe ra tu ra ma i su {om. Bez ob zi ra na to {to je in spek cij skim pre gle dom utvr |e no ugi nu }e ri ba, upra vqa~ vo da i JVP „Vo de Voj vo di ne” ni su obez be di li sred stva za do vod vo da. Lo kal na sa mo u pra va je u do go vo ru sa „Agro ha las” d.o.o. iz Ade za kqu ~i la ugo vor o upu {ta wu vo de u je ze ro Bu xak. Na osno vu tog ugo vo ra, u aku mu la ci o no je ze ro je upu {te no oko 100.000 kub nih me ta ra vo de. Na taj na ~in je po ve }an ni vo vo de za de set cen ti me ta ra i eli mi ni sa na mo gu} nost na stan ka mo gu }e eko lo {ke ka ta stro fe. U ak ci ji upu {ta va wa vo de su u~e stvo va li ri bo ~u va ri upra vqa ~a vo da Ri bo lov nog sa ve za Voj vo di ne i ~la no vi lo kal nih ri bo lo va~ kih udru è wa. M. M.

Spo re we gru pe ne za do voq nih ka wi {kih pred u zet ni ka zbog ce ne i na ~i na ob ra ~u na iz no {e wa sme }a po no vo je ak tu e li zo va no po {to su ih pred u ze }e „Brant ner ot pad na pri vre da” iz No vog Be ~e ja i op {ti na Ka wi à po zva li da pot pi {u iz ja ve o no vom, ka ko tvr de, po voq ni jem si ste mu ob ra ~u na. Ali, is po sta vi lo se da je pred u zet ni ci ma i on di sku ta bi lan. Od ka da je op {ti na po sao po ve ri la „Brant ne ru”, iz no {e we sme }a je ob ra ~u na va no po kva drat nom me tru, a sa da je po nu |e no da to bu de na ba zi pra `we wa kan ti raz li ~i tog ga ba ri ta i kon tej ne ra. Ne za do voq ni pred u zet ni ci iz Udru è wa za raz voj op {ti ne Ka wi à UKROK ju ~e su na svom sku pu ini ci ra li pod no {e we pe ti ci je op {ti ni sa pred lo zi ma da lo kal na sa mo u pra va, ko ju sma tra ju od go vor nom za na sta lo sta we, obe {e te ti pred u zet ni ke i gra |a ne za {te tu na sta lu za tri go di ne. Oni su ju ~e raz go va ra li sa di rek to rom „Brant ne ra” Qubomirom Ilki}em. Pred sed nik UKROK-a Joèf Fran~ik pre do ~io je da je u do pi su ko ji su do bi li do sta ne ja sno }a, pi ta ju }i da li se me wa osnov ni ugo vor iz me |u lo kal ne sa mo u pra ve i „Brant ne ra”, {ta }e se de si ti sa slu ~a je vi ma ko ji su pred met sud skih spo ro va i ko }e obe {te ti ti one fir me ko je su do sa da pla }a le en rom ne iz no se po va è }em si ste mu ob ra ~u na.

U SR BI JI 400 UGRO @E NIH VR STA @I VO TI WA

Ne sta ju nam pti ce gra bqi vi ce

Ovog me se ca obe le èn je Svet ski dan za {ti te ì vo ti wa ko ji se od 1931. go di ne obe le à va 4. ok to bra. Sve or ga ni za ci je i azi li za za {ti tu ì vo ti wa otva ra ju svo j a vra ta po s e ti o c i ma, or ga ni zu ju in for ma tiv noedu ka tiv ne ra di o ni ce, pri ku pqa ju do na ci je... Svet ski dan za {ti te ì vo ti wa obe le èn je i u Sr bi ji uz tri bi ne, per f or man s e i pro mo vi s a w e od go vor nog vla sni {tva. Na in f or ma tiv n o-edu k a t iv nim ra d i o n i c i ma ~u l o se da u Evro p i pre k o 35.000 ì v o t i wa go d i {we stra da u mu k a ma u be s mi s le n im eks p e r i men ti ma, a pre k o 50 mi l i o n a ubi j e se na naj s vi r e p i j i na ~ in zbog kr z na. Mi l i o n i ì v o t i w a {i r om pla n e te pa te i umi r u u tran spor t u, kla n i c a m a, cir k u s i ma, tr k a m a, ZOO-vr t o v i m a, bor b a ma...

Na te ri to ri ji Sr bi je, po re ~i ma di rek to ra Pri rod wa~ kog mu ze ja Sr bi je Slavka Spasi}a, po sto ji vi {e od 400 vr sta ì vo ti wa ~i ji je op sta nak alar mat no ugro èn. Naj vi {e ne sta ju pti ce, me |u ko ji ma su naj u- gro è ni je gra bqi vi ce. On is ti ~e da je u to ku iz ra da cr ve ne kwi ge ì vo tiw skih vr sti, na ko joj za jed no ra de stru~ wa ci Pri rod wa~ kog mu ze ja, Mi ni star stva za za {ti tu ì vot ne sre di ne i dru gi eks per ti. Q. M.

Il ki} je na veo da aneks ugo vo ra „Brant ne ra” i op {ti ne ni je pot pi san, te da ne }e ni bi ti dok se ne is pu ne uslo vi iz spo ra zu ma. Na evi den ci ji „Brant ne ra” je 555 prav nih li ca i, pre ma re ~i ma Il ki }a, ka da se svi bu du iz ja sni li o

du go va wa omo gu }i mo is pla te u vi {e ra ta, a ma wi iz no si se mo ra ju iz mi ri ti u ce lo sti - re kao je Il ki}. Il ki} ka `e da je iz ne na |en re ak ci jom pred u zet ni ka jer je no vo pre dlo `e ni na ~in ob ra ~u na, na

Ako je ugovor izme|u Op{tine i „Brantnera” na snazi, na osnovu ~ega se on kr{i i umesto po kvadratu ho}e obra~un na osnovu veli~ine kanti i kontejnera? (Joèf Fran~ik, Udruèwe za razvoj op{tine Kawià)

@alili se i Ustavnom sudu

ve li ~i ni po su de na osno vu ko je }e im se ubu du }e ob ra ~u na va ti iz no {e we ot pa da, tek on da }e se pot pi si va ti aneks ugo vo ra. - Dru gi uslov je da oko 30 po sto fir mi ko je ima ju du go va wa iz mi re ra ~u ne. Sprem ni smo da za ve }a

ini ci ja ti vu op {ti ne Ka wi à, po voq ni ji za sva prav na li ca ne go do sa da, za po je di ne pred u zet ni ke i tri-~e ti ri pu ta. ^lan Op {tin skog ve }a Ka wi è za ko mu nal nu de lat nost Lalso îko{ sma tra da se sa no vim na -

Da nas }e u po kra jin skoj vla di bi ti pot pi sa ni ugo vo ri za o~u va we {u ma i po {u mqa va we Voj vo di ne u vred no sti od pre ko {e zde set mi li o na di na ra. U bu xet skom fon du za {u me Voj vo di ne pred vi |e na je ras po de la 72 mi li o na di na ra, od ~e ga }e da nas bi ti ras po de qe no pre ko 60 mi li o na za 33 ko ri sni ka po se dam ta ~a ka kon kur sa. Ovim kon kur som pred vi |e no je su fi nan si ra we na ime po {u mqa va wa - po di za wa no vih za sa da {u ma na ze mqi {tu u vla sni {tvu fi zi~ kih li ca 2.977.784 di na ra. Za kon ver zi ju iz da na~ kih {u ma u vi {i uz goj ni ob lik opre de qe no je 15 mi li o na di na ra, a za pro iz vod wu {um skog sad nog ma te ri ja la 15.228.250 di na ra. Za za {ti tu {u ma i {um skih za sa da do de qe no je 15.092.417, a za za {ti tu od po `a ra 8.800.000 di n a r a. Na u ~ n o-is t ra ` i v a~ kom ra du do de qe no je 3.000.000 di na ra. Q. M.

Kom {i je za jed no bri nu o Be qan skoj ba ri Sta ra Ti sa je spo ji la tri, a Be qan ska ba ra }e zbli ì ti dve kom {ij ske op {ti ne. Od bor ni ci u Be ~e ju i Sr bo ra nu jed no gla sno su do ne li Od lu ku o pri stu pa wu za kqu ~i va wa Spo ra zu ma i sta vqa wu pod za {ti tu Par ka pri ro de Be qan ska ba ra, ko ji bi usko ro tre ba lo da bu de zna ~aj na tu ri sti~ ka de sti na ci ja kom {ij skih op {ti na. Isto kao {to je od 2008. go di ne Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va zbli ì la op {ti ne Be ~ej, @a baq i No vi Be ~ej. No ve lo kal ne vla sti be ~ej ske i sr bo bran ske op {ti ne br zo su re a go va le po za vr {et ku iz ra de Stu di je o pro gla {e wu za {ti }e nog pod ru~ ja Par ka pri ro de Be qan ska ba ra na po vr {i ni oko 173 hek ta ra od stra ne Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de. êl ni ci tih

op {ti na, mr Vuk Radojevi} iz Be ~e ja i Zoran Mladenovi} iz Sr bo bra na, pot pi sa li su ovih da na u be ~ej skoj Grad skoj ku }i Spo ra zum o sta vqa wu po za {ti tu Par ka pri ro de Be qan ska ba ra i oba ve za li se da }e sra zmer no ka sni jem do go vo ru s upra vqa ~em pri rod nog do bra tre }e ka te go ri je, JP „Vo de Voj vo di ne„, u~e stvo va ti u spre ~a - Beqansku baru vole i lovci i ribolovci va wu ne è qe nih pro me na, na Be qan ska ba ra je za dr à la ka ru {a va wu ili uni {te wu pri rak te ri sti ke rav ni ~ar skih re rod nog bo gat stva na pro sto ru ka. Sta ni {te je broj nih vr sta ko ji okru ù je dva de se tak ki lo vo do ze ma ca, gmi za va ca, in se ka me ta ra Be qan ske ba re u sr cu ta, pti ca, ri ba, si sa ra... Mno ge Ba~ ke. vr ste su zbog ma lo broj no sti za -

Ki ne ski {a{ Sr bi ma jo{ skup

Greje boqe od lignita

Po ka za lo se da taj hi brid, na stao ukr {ta wem {e }er ne tr ske i tzv. ki ne ske tr ske, ima dvo stru ko ve }u ener get sku vred nost od ko lu bar skog lig ni ta, da mo `e da bu de od li~ na si ro vi na za bi o di zel, ali i da po mog ne u re kul ti vi sa wu ze mqi {ta ko je je ~o vek

Za {u me u Voj vo di ni 60 mi li o na

BE ^EJ I SR BO BRAN U O^U VA WU PAR KA PRI RO DE

EKS PE RI MEN TAL NO GA JE WE ENER GET SKE TR SKE

Eks pe ri men tal no ga je we tr ske, ko ja se ko ri sti kao bi o ma sa za ener get ska po stro je wa i za kul ti va ci ju de gra di ra nog ze mqi {ta, po ka za lo se kao ve o ma uspe {no u Sr bi ji. Tr ska-mi skan tus se od 2006. go di ne eks pe ri men tal no ga ji na ne ko li ko lo ka ci ja {i rom Sr bi je, na raz li ~i tim vr sta ma ze mqi {ta, u okvi ru pro jek ta „Eko re me di ja ci ja de gra di ra nih pro sto ra pro duk ci jom agro e ner get skih use va„. Za sa di tr ske, ko ja se jo{ na zi va „slo no va tra va„ ili „ki ne ski {a{„, na la ze se, po red osta log, u ze mun skom In sti tu tu za pri me nu nu kle ar ne ener gi j e, ko m u n al n oj de p o n i j i u ^a~ ku, od la ga li {tu pe pe la i {qa ke u TE „Ni ko la Te sla B„ u Ve li kim Cr qe ni ma i na de po ni ji ja lo vi ne u Ko lu ba ri, kao i na mo ~var nom ze mqi {tu u Za sa vi ci kod Srem ske Mi tro vi ce, na de gra di ra nom po qo pri vred nom ze mqi {tu u Lo zni ci i u Vr {cu na ~er no ze mu.

~i nom ob ra ~u na sla è ve }i na pred u zet ni ka, ko je po zi va da do |u i iz ja sne se ka ko bi se pri stu pi lo iz me ni od lu ke ko ja re gu li {e ovu oblast i pot pi sao aneks osnov nog ugo vo ra iz me |u op {ti ne i „Brant ne ra”. Pre ma tvrd wa ma î ko {a, ra ~u ni pred u zet ni ka ovim na ~i nom bi se uma wi li za po lo vi nu, a kod ne kih i vi {e. Pred sed nik UKROK-a sma tra da se pred u zet ni ci po ku {a va ju na vu }i na „ta nak led”. - Ni je mi ja sno, ako je ugo vor iz me |u lo kal ne sa mo u pra ve i „Brant ne ra” na sna zi, na osno vu ~e ga se on kr {i i ume sto po kva drat nom me tru ho }e ob ra ~un na osno vu ve li ~i ne kan ti i kon tej ne ra. Pred u zet ni ci ovaj pred log „Brant ne ra” ni su pri hva ti li, pa sam pred lo ìo da wi ho vi i pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve i UKROK-a sed nu i za jed ni~ ki na |u re {e we. Ne ma od go vo ra na na {e pi ta we ko }e obe {te ti ti pred u zet ni ke, ni ti obe }a wa da }e se tu `be ko je su na su do vi ma bi ti ob u sta vqe ne, pa zbog to ga ne vi dim raz log za {to bi mi po vu kli na{ po stu pak pred Ustav nim su dom ra di utvr |i va wa va qa no sti ugo vo ra iz me |u op {ti ne Ka wi à i „Brant ne ra”, a isto vre me no smo pod ne li tu `bu pro tiv lo kal ne sma o u pra ve i „Brant ne ra„ po ko joj je ro ~i {te do sa da tri pu ta od la ga no - re kao je Fran ~ik. M. Mi tro vi}

uni {tio svo jim de lo va wem. Mi ska nuts je vi so ko e ner get ska biq ka ko ja mo `e ima ti pro se ~an pri rast od 18 do 25 to na ce lu lo ze po hek ta ru. Vek eks plo a ta ci je je oko 20 go di na, ali je wen ko mer ci jal ni uz goj za Sr bi ju skup. Na i me, sa mo za se tvu jed nog hek -

ta ra po treb no je iz me |u 10 i 20 hi qa da ko re no va, a sva ki ko {ta 15 do 16 evro cen ti. Eks po la ta ci ja mo è da po~ ne na kon tre }e go di ne sad we, ka da go to vo pre sta ju tro {ko vi ula ga wa, osim za sa ku pqa we bi o ma se. Po re ~i ma pro fe sor ke Fa kul te ta za pri me we nu eko lo gi ju u Be o gra du Gordane Draì}, ener get ska tr ska je la ko ob no vqiv iz vor ener gi je ko ji bi bio po go dan za ma wa po stro je wa za ma we gra do ve i se la, jer je iz ra ~u na to da bi za ko li ~i nu stru je od pet me ga va ta u ne kim ve li kim elek tra na ma bi lo po treb no 20.000 to na mi skan tu sa, od no sno po vr {i na za sa da od 1.000 hek ta ra. Ina ~e, mi skan tus se kao bi o e- ner gent ko ri sti u Ka na di, Ir skoj, Ve li koj Bri ta ni ji, ê {koj, Ne ma~ koj, Dan skoj, a pred vi |a se da }e na red nih go di na po sta ti zna ~aj na si ro vi na dru ge ge ne ra ci je bi o go ri va. Q. M.

{ti }e ne. Ri bo lov ci ma je pri ma mqi va i zbog autoh to nih vr sta ri ba, kao {to su ba la vac, zlat ni ka ra{, li wak, ~ik... Ve }i deo we nog to ka je u be ~ej skom ata ru, ali po sled wa ~e ti ri ki lo me tra kroz sr bo bran sku op {ti nu, ta~ ni je u{}a u Ve li ki ba~ ki ka nal kod Tu ri je, ve} su du `e vre me atrak tiv na tu ri sti~ ka de sti na ci ja. Dve op {ti ne bi ta ko, za jed no s upra vqa ~em, mo gle da obo ga te tu ri sti~ ku po nu du i ovu gra nu pri vre de usme re ka pu we wu sve pra zni jih op {tin skih bu xe ta. V. Jan kov

Do go di ne ob no vqe na HE „Ba ji na Ba {ta” Za vr {e na je tre }a i otvo re na ~e tvr ta fa za re vi ta li za ci je hi dro e lek tra ne „Ba ji na Ba {ta„. Po re ~i ma di rek to ra Kan ce la ri je Ne ma~ ke raz voj ne ban ke u Be o- gra du Jirgena Vol{ofa, pro je kat re vi ta li za ci je HE „Ba ji na Ba {ta„ po ~eo je 2003. go di ne i do sa da je za vr {e no 90 od sto po sla. On o~e ku je da }e ~i tav pro je kat bi ti za vr {en na red ne go di ne, ka da }e bi ti za po ~e ta i re vi ta li za ci ja HE „Zvor nik„. Ka da bu de za vr {e na ~e tvr ta fa za, ova HE }e pro iz -

vod wu stru je po ve }a ti za 40 mi li o na ki lo vat-~a so va go di {we. Plan je da we na kom plet na re vi ta li za ci ja, ko jom }e sna ga po agre ga tu bi ti po ve }a na za 13 me ga va ta, bu de za vr {e na u av gu stu na red ne go di ne. U re vi ta li za ci ju }e bi ti ulo è no 77 mi li o na evra, od ko jih je 30 mi li o na evra kre dit Ne ma~ ke raz voj ne ban ke, dok 47 mi li o na evra ula è EPS-a. Rad ni vek HE, na kon re vi ta li za ci je, bi }e pro du èn iz me |u 30 i 40 go di na. Q. M.

~etvrtak25.oktobar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 62885 DA J EM ~a so ve osnov ci ma iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 62886

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 62887

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon: 064/155-75-10. 62738 IZ DA JEM stan od 45m2, name{ten, u Bo{ka Novakovi}a 22. Telefon 063/82-10-307. 62772 IZ DA JEM garsoweru za 80E ul. Teodora Pavlovi}a. Telefon 6360993. 62773 IZ DA JEM prazan jednosoban stan, 28m2, na prvom spratu u Petra Drezgi}a 39, Salajka. Cena 90 evra. Telefon 060/5546-741. 62803 IZ NAJM QU JEM dvori{nu opremqenu garsoweru na Salajki. Telefon 064/926-82-77. 62972 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici. Telefon 060/5550602. 62985

LI MAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68429, www.bo mil.rs. 15001

~etvrtak25.oktobar2012.

RE DOV NA skup {ti na KUD „Sve to zar Mar ko vi}” }e se odr `a ti u po ne de qak, 29. 10. 2012. go di ne u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma dru {tva. 62903

GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 33.000 Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 15002 NO VO NA SE QE, ukwièna mawa garsowera, 3. sprat sa liftom 22.750. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15003 NA ROD NOG FRON TA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15004

GR BA VI CA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15005 SA JAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti„, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15006 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15007 LI MAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15008 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15009 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15010

DVO I PO SO BAN kod Sajma, 63m2 (ukwi`en kao dvosoban) odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk. I sprat, agencije iskqu~ene, 063/121-74-60 stan kod saj ma@g mail.com 62901

NA LI MA NU 4 prodajem stan od 84m2, ukwièn, bez tereta, na mirnoj lokaciji. Agencije iskqu~ene. Telefon 061/22-47987. 62902 PRO DA JEM 3- soban stan, 1. sprat, Radni~ka 17, KTV, CG, 61.000E. Telefon 063/548-714 i 021/521-901. 62926 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15011 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj„ zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan, cena 72.100. Hitno! Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15013 CEN TAR, okolina SUD-a i Spensa prodajem odli~an originalno 2.5 ukwièn stan na I spratu, cena 66.950. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 15014 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000 sa PDV-om. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 15015 LI MAN, ukwièn 3.0-3.5 stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15016

PRO DA JEM troiposoban stan 127m2 strogi centar ili mewam za mawi. Telefon 063/81-50-622. 62782 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15017 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15018 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15019 GR BA VI CA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900, www.bo mil.rs. 15020

KU ]A komforna sa pomo}nim objektom, pogodna za veliku familiju, zemqi{te oko 900m2, dowe Sajlovo. Telefon 0631258455. 62459 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 62767 PRO DA JEM ku}u na Popovici 180m2, plac 1.000m2 na ekstra lokaciji, kompletno sr|ena, odvojena i velika gara`a 55m2, izlazi na glavni put, dva letwikovca, zidani ro{tiq, dosta zelenila, kamin, alarm, kamere...Samo ozbiqne ponude. Mo`e zamena uz doplatu. Telefon 063/597-404. 62853 FRU [KA GO RA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71. 62436

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak25.oktobar2012.

PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 62766

IZ DA JEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, klima... Telefon 065/55-106-55. 62868 IZ DA JEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 62776

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 62935

PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

pozdrav

dragom

Rajku Borov~aninu

Julka Vasin Lula

Hvala ti za veliku qubav i dobrotu koju si nam ceo `ivot pru`ala.

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas.

Veri

Posledwi mami

Zauvek nas je napustila na{a majka, baka i ta{ta

Stani Bu`anin

Porodice: Gaji} i Grbi}.

Tvoja unuka Margareta sa porodicom.

63005

62962

pozdrav

1939 - 2012. Sahrana je u petak, 26. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Slava joj i hvala. Tamara, Miona i \or|e. 62988

Jacinoj

Dragoj baki

Preminula je na{a draga

od porodice Svir~evi} i Milovanovi}.

63003

Dragi roditeqi

Qubi Jevtovi}

od koleginica sa posla. 63006

TRA @IM saradnike za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406. 62836

Posledwi stricu

Dragoj baki

Qubi Jevtovi}

Sa neizmernim bolom i tugom se opra{tamo od na{eg

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483 KU PU JEM Severov elektromotor monofazni 055 kw 1400 obrtaja 1.ZK 80 A-4. 62783

Posledwi pozdrav priji

dnevnik

Nemawa Burgija{ev

Stani Bu`anin

Stana Bu`anin

Se}awe na tebe, na tvoj lep, blag i plemenit lik nikada ne}e nestati. A tuga i bol ostavi}e veliku ranu u na{im srcima.

Hvala ti za veliku qubav i dobrotu koju si nam ceo `ivot pru`ala.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 14 sati, na Ka}kom grobqu. Neka te Gospod ~uva u Carstvu Nebeskom.

Tetka Borka sa porodicom.

Tvoja unuka Sandra sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Mirko, }erke Quba i Vojna, unuci Mirko i Dragan.

62960

62959

mojoj

Te{ko je prihvatiti tu`nu istinu da vi{e nema mog brata

Bo`ana Jano{ev

62973

ro|. Mijatov 24. 10. 2007 - 24. 10. 2012.

Posledwi pozdrav najboqoj drugarici

Nemawa Burgija{ev \or|a Radoj~i}a

Jovan Jano{ev 16. 7. 2007 - 16. 7. 2012.

Tvoja lepota, dobrota i blagi lik nikada se ne}e izbrisati iz na{eg se}awa. A bol i tuga ostavi}e veliku ranu u na{im srcima.

Nemawe Burgija{eva

Julki Vasin Luli

Kuma Smiqa i kumica Maja sa porodicom.

ve~no }emo ~uvati uspomenu na vas.

Tvoja tetka Branka, te~a Dragan, sestra Jelena i bra}a Radun i Jovan.

Nada Martinovi}.

Va{a deca Vida i Qubi{a sa porodicama.

63008

62944

62971

62986

Posledwi pozdrav dragoj tetki, zaovi

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i svekrvi

Qiqani Dragovac

Milevi Ivi}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. od brati}a: Milisava i Bogosava Borov~anin sa porodicama.

Porodica Mareq iz [ajka{a.

63009

od: sina Mile, snahe Sne`ane i unuka Jelene i Milice.

An|i Bani} Voqena An|o, re~ima se ne mo`e iskazati sav ovaj bol zbog tvoga odlaska. Hvala ti za dobrotu i sve godine s tobom provedene. Puno }e{ nam nedostajati. Tvoji: Sa{a i Qubi{a. 62997

Ne da nam tuga i bol da poverujemo da si nas ostavio i bez ijedne re~i oti{ao. Pamti}emo tvoj vedri lik i boriti se sa bolom. Tvoj ujak Miko sa porodicom.

pozdrav

bratu

62991

Posledwi pozdrav

Nemawi Burgija{evu

Bio si i zauvek }e{ biti u na{im srcima, jer si oduvek zauzimao posebno mesto u na{im `ivotima. Oti{ao si tamo gde tvoja du{a i pripada me|u an|ele sli~ne tebi. Dalibor i Vesna Ostoji}.

Neka Gospod tvojoj du{i podari ve~ni mir, a tebe }e i daqe biti u svakoj na{oj pri~i. Po~ivaj u miru Bo`jem. Tvoja tetka Olga Ostoji}. 62992

62969

62974

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i ta{ti

Dana, 23. oktobra, u 69. godini preminula je na{a draga majka, baka i svekrva

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 50. godini preminuo na{ sin

Milevi Ivi}

Mileva Ivi}

\or|e Radoj~i}

63007

Posledwi tu`ni pozdrav dragoj sestri i tetki

Dejan Ostoji} sa svojom porodicom.

Posledwi deveru

Nemawa Burgija{ev

U na{im srcima zauvek }e ostati tvoj neiskvareni lik, osmeh i dobrota.

O`alo{}ena }erka Brankica, zet Boro, unuka Marina i unuk Zdravko Sladojevi}.

62968

Sahrana }e se obaviti, 25. 10. 2012. godine, na grobqu u ^urugu, iz kapele u 14 sati.

62993

1963 - 2012. Sahrana je u petak, 26. oktobra 2012. godine, u 10. 30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Branko, snaja Jasna i unuci Pero i Bo`idar.

O`alo{}eni: majka Miqa, otac Vladimir i supruga Marija.

62966

62987

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na{ dragi

POMEN

25. 10. 2000 - 25. 10. 2012.

\uro Soviq preminuo je u 75. godini. Sahrana je danas, 25. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, u Zmajevu. O`alo{}eni: sestra Dragica, brat Du{an i sestra Mara sa porodicama. 62963

62958

Opra{tamo se posledwim pozdravom od drage i po{tovane

Posledwi pozdrav

Tu`na srca opra{tamo se od na{e voqene mame, bake, prabake i ta{te koja nas je zauvek napustila u 82. godini.

Milorad Pavlov Baba Dvanaest godina nisi sa nama. Vreme ne mo`e izbrisati qubav i se}awe na tebe. Vole}emo te i ~uvati kao najlep{u uspomenu. Ve~no tuguju za tobom: supruga Milena, sinovi Mile i Dragan, snaje Raca i Verica, unuci Neboj{a, Vesna i Sawa.

~etvrtak25.oktobar2012.

Na{a koleginica

prof. dr Svetlana Brankovi} bi}e sahrawena u petak, 26. oktobra, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

Vera Rankovi}

Tuguju za wom i vole je wene kolege sa Odseka za srpsku kwi`evnost.

iz Bukovca Ispra}aj na po~inak u wenu ve~nu ku}u je 25. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, iz porodi~ne ku}e.

725/P

Filozofski fakultet objavquje da je preminula na{a cewena koleginica u penziji O`alo{}ene }erke Zaga i Qiqa sa porodicama.

62964

Slavici Stamenkovi}

Posledwi pozdrav ujaku

Slavice Stamenkovi}

62947

pozdrav

ro|enoj

prof. dr Svetlana Brankovi}

\uri Soviqu

Tu`ni: Beba i Neboj{a ^upi}.

od kom{ija iz H. Sveti}a 14.

Posledwi sestri

Sestri} Du{an Veqko.

Pridru`ujemo se bolu brata Neboj{e. Isprati}emo je u petak, 26. oktobra, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. Zaposleni Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

62979

725/P1

Nekad sa tobom veseo, a sad bez tebe tu`an. Po~ivaj u miru!

62948

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Pro|e godina, a sa nama nije na{a voqena

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je na{ voqeni sin i brat

Veri Rankovi} O`alo{}ena sestra Zora sa decom i unukom Svetlanom i zetom Goranom.

Nemet Jo`ef

Zorka Pi}uri} ro|. Bogdanovi} Da nije fizi~ki sa nama, a u se}awu `ivi sa nama i u nama. Dana, 27. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, poseti}emo je na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

62965

Opra{tamo se od dragog te~e i {ogora, na{eg [vagera. Se}a}emo te se rado i prepri~avati trenutke provedene s tobom. Po~ivaj u miru.

Weni: suprug, k}erke, unu~ad i zetovi. 62689

Anna, Sa{a i Milica.

Posledwi pozdrav voqenoj baki

1988 - 2012. preminuo u 24. godini. Ispra}aj na{eg voqenog Nemawe bi}e danas, 25. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od stanara zgrade Rumena~ki put 25.

O`alo{}ena porodica Burgija{ev. 62943

62951

62941

POMEN Dana, 26. 10. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em an|elu

Nemawa Burgija{ev

Milki Dunovi}

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

Posledwi pozdrav

Qubinki Jevtovi}

Uvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

Marica Miqatovi}

Nemawi

1923 - 2012.

Tatjani Strajni}

preminula u 89. godini.

Beskrajno nam nedostaje{. S qubavqu i tugom tvoji: suprug Sava, }erke Milica i Qiqana i svekrva Velinka. 62961

Prestalo je da kuca srce na{e drage supruge, majke i bake

Qiqane Dragovac Sahrana je u petak, 26. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Ostaju suze, bol i uspomene na wen vedar lik, sna`an duh i ogromnu qubav koju nam je dala. Suprug Slavko, sin Du{ko, }erka Gorana, snaja Dragana i unuke Sowa i Nina. 62970

Sahrana je u petak, 26. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji unuci: Marko i Filip.

od tatinih prijateqa: Pan~eta, To~ka, @areta, Zdravka, Dragana, Slobodana, Mirele, Grka, Vlade i Danila.

62984

62967

Porodica Miqatovi}. 62956

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, baka i supruga

Dana, 23. 10. 2012. godine preminula je na{a draga i voqena

Qubinka Jevtovi}

[erbula Qudmila

1938 - 2012. preminula 23. 10. 2012. godine. Ispra}aj je u petak, 26. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je u krugu naju`e porodice.

O`alo{}ena porodica Jevtovi}.

Weni najmiliji.

62983

62950

Posledwi pozdrav na{em

Nemawi od: tetke Biqane, te~e Steve, sestre Sandre i brata Gorana. Se}awe na tebe u svojim srcima.

~uva}emo

62954

Државни посао Окосница емисије „Државни посао” су сатирични разговори између тројице актера. У питању су кратки, духовити коментари и опаске на тему свакодневице Аутори и глумци серијала: Ни ко ла Шко рић, Ди ми три је Ба њац и Де јан Ћир ја ко вић (РТВ 1, 18.55) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.35 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

06.55 07.50 08.30 09.40 10.20 11.00 12.40 13.05 13.50 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

tv program

~etvrtak25.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Вести Еко Живопис Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Вршачки венац Додати живот годинама Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Живопис Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Људи из сенке Комшилук

Гламур тужур Концерт године 1996. Грување Грување уживо у студију М Лњижевна колонија - Кањижа (мађ) 6. Седница Скупштине АП Војводине, пренос Украјинска панорама Биографије Концерт године 1996. ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Људи из сенке Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 09.58 10.30 11.01 11.45 12.00 12.15 12.31 13.15 13.22

02.33 03.00 03.22 03.34 04.07 04.39 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отписани Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Све што треба знати о.... Гастрономад Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Из прозних дела домаћих писаца: Ланци, филм Задња кућа, Србија Ово је Србија Непобедиво срце Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска Хроника Око магазин Слагалица Дневник Фудбал-Лига Европе: ИнтерПартизан, пренос 2. полувремена Фудбал-Лига Европе Да, можда, не Високи напон, квиз Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Сијај, сијај, срећна звездо, филм Отписани Вести Гастрономад Око магазин Сасвим природно Позориште у кући Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив

14.33 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.55 21.05 22.10 23.05 23.50 00.05 00.14 01.00

06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.05 14.05 15.00 15.08 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Документарни програм Вести Дунавска салетла ИЦТ плус Неми сведок Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Бели мантил Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Сајам инфо Објектив Неми сведок Филм

09.30 12.00 12.30 13.00 15.00

АТП Базел Фудбал мондијал магазин М7 – Мултиспорт АТП Валенсија 1/8 финала Најбоља утакмица шпанске лиге Премијер лига Евролига: Лијетувос – Партизан Евролига: Барселона – Бешикташ АТП Базел и Валенсија 1/8 финала Мото ГП Аустралија – Тренинг М7 – Мултиспорт

16.45 18.30 20.45 22.30 01.15 04.30

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Бо ра Чор ба, Ма ри на Та дић, ОК бенд, Не да Укра ден, Лексингтон бенд, Ива на Се ла ков и Ми ки Је вре мо вић. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

Ма шан Ле кић

Досије Иако не желимо да верујемо, злочини око нас нису много другачији од оних које можемо видети у хорор филмовима. Понекада је и полиција шокирана призором који затекне на месту злочина. Два сурова убиства која ће екипа Досијеа истражити овај пут, одмах су постала најстрашнији призори за инспекторе града Крагујевца. Аутор: Ма шан Ле кић (Пр ва, 22.15) 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.25

Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив

06.02 07.08 07.27 07.32 06.43 08.10 08.20 08.24 08.33 09.05 09.13 09.25 09.30 10.00

10.40 11.09 11.38 12.06 12.41 13.10 14.11 14.43 14.51 15.03 15.29 15.51 16.39 17.06 17.52 17.59 18.23 18.46 19.00

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Софијин свет Томас и другари Ози бу Црвено, жуто, зелено - крени Под отвореним небом Великани Може и другачије Прича се по граду Прича се у граду Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос (програм зависи од трајања преноса) Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Вече стравинског Траг у простору Трезор Под отвореним небом Великани Може и другачије Прича се у граду Ликовна колонија РТС ТВ лица: Александар Илић Социјалне вештине Елиза из Ривомброзе Датум Сав тај плес Живот и стандарди Верски календар Фудбал: Лига Европе: ИнтерПартизан, пренос, 1. полувреме

Ла ра Флин Бојл

Улични полицајац Богато животно искуство и аутоматска 45-ица је све што је потребно детективу Нику Пуловском. Оно што му не треба јесте партнер новајлија! Улоге: Клинт Ис твуд, Чар ли Шин, Со ња Бра га, Ла ра Флин Бојл Режија: Клинт Ис твуд (Б92, 21.00) 06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.20 23.55 00.15 01.05

Људи с Менхетна Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Дневни магазин Вести Спортски преглед Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Улични полицајац Вести Спортски преглед Амерички топ-модел Људи с Менхетна

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север-Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Север-Југ

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.10 11.30 11.50 12.25 12.45 12.55 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 22.00 23.30 00.00 00.15 01.00 01.45 02.40 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган Мали мајстор Гоа Дино ратник Бен 10 Метеори и моћни камион Поп пикси Хепи квизић Телешоп Вести Црвени орао Телешоп Једна жеља, једна песма Насловна страна - квиз Моја Србија Телемастер Операција Кондор Црвени орао Долина вукова Вести Истина или правда Луда кућа Гламур Вести Беверли Хилс Звездана капија Кабаре Истина или правда Мусолини у пламену, филм

Ни ко ла Пе тро вић

ФУДБАЛ: ЛИГА ЕВРОПЕ

Интер – Партизан (РТС 2, 19.00) 20.00 Елиза из Ривомброзе 20.58 Одбојка-ПС: Војводина Партизан, снимак 22.30 Метрополис 23.00 Хроника 57. међународног београдског сајма књига 23.31 Бунт 00.02 Трезор 01.00 Фудбал-Лига Европе: ИинтерПартизан 02.50 Одбојка-ПС: ВојводинаПартизан 04.12 ТВ лица: Александар Илић 04.58 Живот и стандарди 05.21 Сав тај плес

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00

Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Удовице Улови трофеј Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Срећан Божић Обични људи Филм: За срећу је потребно троје Филм: Станица обичних возова Филм: Другачија верност Удовице Филм: Сидни Вајт Одељење за специјалне јединице Домаћа музика

Да ра Бу ба ма ра

Гламур У Гла муру при каза ће мо вам како је било на рођендану часописа Ало. Да ра Бу ба ма ра откриће нам премијерно део нове песме коју је по свети ла сво јој по кој ној мајци, а Со ња Ко цић нас одвела у двориште свога дома и поред базена открила неке нове детаље из њеног живота. (Хе пи, 23.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

: 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Метрополе и регије света, 14.55 Инфо К9, 15.30 Фарма, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak25.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Најбољи амерички кувар 20.55 Нова нада посластичара 22.15 Стручњак за торте 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Најбољи амерички кувар

08.00 Тајни рат 09.00 Ћелија 10.00 Историја америчких индијанаца 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Уврнути Лули 14.30 У крупном кадру 15.00 Тајм тим година 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Египат 20.00 Наполеон 21.00 Древни светови 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Царство мора 00.00 Тајм тим година 01.00 Суђење нацистима у Нирнбергу

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Рука смрти Филм: Анђео чувар Филм: Бери Мандеј Филм: Пуш Филм: Дневник Јанга Тровача Филм: Срећан Божић Еротски филм Еротски филм

Срећан Божић Топла прича о храбрости и достојанству која прати три нације у Првом светском рату. На Божић 1914. у северној Француској, официри и војници из Шкотске, Немачке и Француске који су се борили прса у прса, спуштају оружје и проглашавају примирје. Улоге: Да јен Кру гер, Да ни јел Брул, Лук Вил сон Режија: Кри сти јан Ке ри он (Си не ма ни ја, 22.00)

Да јен Кру гер

06.00 Пирати са Кариба: На чудним плимама 08.10 Тор 10.05 Робин Худ 12.20 Филмови и звезде 12.45 Најлепши пас на изложби 14.15 Том и Џери и Чаробњак из Оза 15.15 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 16.35 Њихова лига 18.40 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 20.05 Тата је снимао безобразне филмове 21.05 Паклени план дружине чудака 22.50 Борџије 00.30 Свештеник 02.00 Конан Варварин 03.50 Соларис 05.30 Холивуд на снимању

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

ДОКУМЕНТАРНА СЕРИЈА

Градови на обали: Лисабон Један од најстаријих градова на свету. Према легенди, основао га је Одисеј после одласка из Троје. Смештен је на ушћу прелепе реке Тежо у Атлантски океан. Градска лука је била полазиште каравела које су одиграле кључну улогу у оснивању првог светског колонијалног царства. (ХРТ 1, 10.16) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Кич? Нобилменте, док. серија 20.45 Спектар 21.40 Паралеле 22.10 Пола сата културе 22.50 Дневник 3 23.30 Циклус култни првенци: Добри дух Загреба, филм 01.05 Мисија спашавања, филм 02.35 Др Оз 2, ток шоу

07.00 Мала ТВ 07.30 Бетмен и храбри суперјунаци 07.55 Телетабис 08.20 Девојчица из будућности 08.45 Олујни свет 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.40 Мисија спасавања, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.40 Мала ТВ 17.10 Цртани филм 17.25 У уреду 17.50 Нови клинци с Беверли Хилса 18.35 Глобално село 19.05 Телетабис 19.30 Кришке сира 2, док. серија 20.00 Живот иде даље 21.00 Фудбалска: Европска лига: Днипро - Наполи, пренос 22.55 Фудбалска: Европска лига сажеци 23.25 Синови анархије 00.10 Битанге и принцезе 00.45 24 01.30 Злочинци у оделима 02.15 Дарма и Грег 02.35 Ноћни музички програм

07.30 Нешто позајмљено нешто плаво 09.00 Биографија - Дру Баримор 10.00 Осуда 11.30 Шевина песма 13.00 Биографија - Морган Фриман 14.00 Мрачни водопади 16.00 Чудна фреквенција 17.30 Биографија - Дру Баримор 18.30 Трамвај звани жеља 20.00 Биографија - Морган Фриман 21.00 Дантеов врх 23.00 Светлост дана

06.00 Риба звана Ванда 08.00 Пурпурна ружа Каира 10.00 Пеги Су се удаје 12.00 Не без моје кћерке 14.00 Сенке и магла 16.00 Сирене 18.00 Запослени људи 20.00 Менхетн 22.00 До последњег даха 00.00 Девојке из снова 01.15 Тинејџерски идоли 02.45 Да све пршти

19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперерупција Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Амерички ратни бродови Монк Све по закону Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Откако те нема Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.55 Галилео 09.00 Мекгyвер 11.20 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.50 Ружа ветрова 13.50 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.25 ЦСИ 00.15 Менталист 02.00 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ Јутро после тријумфа свог рагби тима, тренер Џими Милер сруши се мртав у кампу испред особе из осигурања. Тренеров дом пун је освојених трофеја и нема сумње да је Милер био један од легенди школе. Отисак ципеле у његовом дому први је траг... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сман да, Џор џа Фокс, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.25)

Марџ Хел ген бер гер

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 10.00 10.30 11.00 12.00 13.15 14.30 16.00 22.00 23.00 00.00

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Такмичење грађевинским машинама Одбројавање до судара Како преживети катастрофу Водич из безизлазних ситуација Прљави послови Такмичење грађевинским машинама

Тенис Аутомобилизам Аутомобилизам Уметничко клизање Тенис Билијар Тенис Тенис Борилачки спорт Покер Тенис

И џелати умеју да пате

е дан број оних ко ји су учи ни ли зло де ла у ра ту сти пси хи ја тар за сту па. Нај че шће, за сту па вла да ју де ве де се тих го ди на на Бал ка ну обра ћа ми се за ће иде је и прак су, а оне ни су не у трал не. по моћ у мо јој пси хи ја триј ској ам бу лан ти у Из ме ђу по ли ти ке и пси хи ја три је по сто је број ни Сид не ју. Жа ле се да их му че сно ви ве за ни за бор - је и сна жни је ве зе не го из ме ђу по ли ти ке и би ло ко бе у ко ји ма су уче ство ва ли, по себ но за уби ства не - је дру ге ме ди цин ске ди сци пли не. Љу ди ко ји у да на о ру жа них љу ди. Не мо гу да се осло бо де се ћа ња тој за јед ни ци има ју моћ – а ме ђу њи ма по ли ти ча ри на не де ла ко ја су са ми или са са бор ци ма учи ни ли. за у зи ма ју ис так ну то, ако не и нај и стак ну ти је ме сто Ка жу, ру жне сли ке им „до ла зе у сан“, али се ја вља ју и на ја ви, чи не ћи им жи вот у ту ђи ни још те жим. По ста ли су пре ки. Му чи их не са ни ца. По вла че се у се бе. Не ма ју осе ћа ња ни за сво је нај бли же. Ту и та мо, при ти ска ју их цр не ми сли. Све у све му, жи вот им је по стао ни ка кав. Кад год ми се обра те љу ди с те го ба ма иза зва ним зло де ли ма ко ја су по чи ни ли, на ђем се у не до у ми ци. Да ли да их осу дим, ка жем да тре ба да се сти де оно га што су учи ни ли и да је пат ња за слу же на ка зна за не де ла? Ако та ко по сту пим, по ја ча ћу њи хо ву пат њу и та ко им на шко ди ти. Ти ме ћу се огре ши ти о јед но од основ них на че ла да ле кар тре ба, пре све га, да не на шко ди па ци јен ту. Осим то га, зар ми се онај ко па ти ни је обра тио за по моћ? Он од ме не, као ле ка ра, Ни ра ки ја не сми ру је ноћ не мо ре оче ку је да убла жим или от кло ним ње го ву пси хич - – ис по ља ва ју моћ и пре ко пси хи ја три је, тј. пси хи ку пат њу, жи вот учи ним ма ње мр ским, да му по - ја та ра. Ка ко? Та ко што ко ри сте и пси хи ја три ју и мог нем да ускла ди од но се са чла но ви ма по ро ди це, пси хи ја тре и ду шев но по ре ме ће не љу де за оства да га те ра пи јом оспо со бим да „во ли и ра ди“. Да ли ри ва ње вла сти тих ци ље ва или ци ље ва вла да ју ћег ра дим про тив на че ла сво је про фе си је ако се ста вим ре жи ма. Не кад зло у по тре бља ва ју са мо пси хи ја три у уло гу су ди је о па ци јен то вом по на ша њу, о оно ме ју или пси хи ја тре, а не кад и ду шев но по ре ме ће не што је учи нио, или ни је учи нио а тре ба ло је да љу де. Пси хи ја три, пак, уве ћа ва ју сво ју моћ ти ме учи ни? Да ли се смем од ре ћи основ ног ето са про - што за ра чун по ли ти ча ра зло у по тре бља ва ју пси хи фе си је – да увек де лу јем у нај бо љем ин те ре су па - ја три ју и/или ду шев но по ре ме ће не љу де. Та ко се ци јен та? Али шта је у кон крет ном слу ча ју нај бо љи дру штве на моћ или ба рем део дру штве не мо ћи по ин те рес па ци јен та? Да га пси хи ја тар на ру жи и осу - то њих пре но си на пси хи ја тре. Тај и та кав вид са ди ње го ве по ступ ке и ти ме му по ја ча пат њу, у на - рад ње по ли ти ча ра и пси хи ја та ра од го ва ра и јед ни ди да ће пси хич ка и мо рал на бол учи ни ти да два - ма и дру ги ма. пут раз ми сли пре не го што од лу чи да учи ни не ко Пси хи ја три те шко мо гу од го во ри ти на пи та ње но во зло де ло? Или пси хи ја тар тре ба да „нор ма ли - ко ме у сво јој прак си тре ба да да ју пред ност: па ци зу је“ па ци јен то ве не ча сне по ступ ке чи је не мо рал - јен ту или за јед ни ци у ко јој они и па ци јент жи ве. но сти па ци јент ни је био пот пу но све стан кад их је Ре ци мо, пре ма прин ци пи ма пси хи ја три је у за јед чи нио? Нор ма ли зо ва ти зло де ло зна чи ло би учи ни - ни ци, па ци јент тре ба да бо ра ви, кад год је мо гућ ти га ра зу мљи вим, та ко ре ћи при род ним у кон тек - но, у отво ре ној дру штве ној за јед ни ци а не у пси хи сту у ко јем је учи ње но. То ја триј ској уста но ви. Сма зна чи при бли жи ти па ци тра се да је то ин те рес, пре јен ту да би ве ро ват но сва - Обраћају ми се за помоћ у Сиднеју све га, са мог па ци јен т а. ко ко би се на шао у слич Твр ди се да се он осе ћа бо и они који ни у сну не могу да се ној си ту а ци ји по сту пио ље из ван пси хи ја триј ске ослободе злодела каква су, сами исто. Да кле, пси хи ја тар би уста но ве не го у њој и да или са саборцима, чинили ратних па ци јен ту об ја снио да не бо ра вак па ци јен та у отво деведесетих на Балкану. Повлаче ре ној за јед ни ци има те ра ма раз ло га да се осе ћа кри вим, или бар не то ли ко пиј ски, а у пси хи ја триј ској се у себе. Притискају их црне да му жи вот омр зне. Нор уста но ви не баш та ко рет мисли. Живот им је никакав ма ли за ци ја би би ла у ду ху ко – ан ти те ра пиј ски ефе још јед ног прин ци па ме кат. ди ци не: кад год се зна узрок бо ле сти, тре ба нај пре Дру штво, бар зва нич но, по др жа ва ва нин сти ту он да се укло ни. Но, ако при ме ни по сту пак нор ма - ци о нал ну по моћ ду шев но по ре ме ће ни ма и, сход но ли за ци је, пси хи ја тар ну жно оправ да ва зло де ло, прин ци пи ма за шти те ма њи на и људ ских пра ва, по ста вља га у ра ван по сту па ка ко ји не за слу жу ју мо - др жа ва иде ју да се ду шев но по ре ме ће ни љу ди не рал ну осу ду. раз ли ку ју од оста лих бо ле сни ка, да ни су опа сни, Ма да у ве ли ком бро ју слу ча је ва упра во на тај на - те им је сто га ме сто ме ђу они ма ко ји сло ве за не чин при сту пам те го ба ма љу ди ко је су под стак ну те по ре ме ће не. Али, дру штво пре ко ме ди ја кри ти ку је не де ли ма по чи ње ним у нај но ви јим бал кан ским ра - пси хи ја тре кад се про ти ве уво ђе њу прин ци па пси то ви ма, не пре ста јем да се пи там да ли по сту пам хи ја три је у за јед ни ци, сма тра их на зад ним и на зи ис прав но. Све ми се чи ни да, кад је су о чен с не до - ва ап санд жи ја ма. Кад, пак, не ки ду шев ни бо ле сник у ми цом, пси хи ја тар не мо же да не осе ти да је пси - уби је или те шко озле ди јед ну или ви ше по зна тих хи ја триј ска ко шу ља те сна. Не кад са свим из ве сно. му или не по зна тих осо ба, дру штво оштро кри ти ку Он да кад се стро ги пси хи ја триј ски про фе си о на ли - је пси хи ја тре што не во де ви ше ра чу на о ду шев но зам, ко ји под ра зу ме ва мо рал ну не у трал ност, при - по ре ме ће ни ма, а то прак тич ки зна чи – што их ду бли жа ва не мо ра лу. Но, мо рал ну не у трал ност пси - же или чак трај но не др же у пси хи ја триј ским уста хи ја три је не тре ба схва ти ти као ње ну вред но сну но ва ма за тво ре ног ти па. Пси хи ја тре тад под се ћа ју не у трал ност. Пси хи ја три ја не мо же би ти вред но - на то да је без бед ност гра ђа на пр ва бри га сва ког сно не у трал на. Пи та ње је са мо ко је и чи је вред но - дру штва, по себ но оних ко ји му сто је на че лу. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak25.oktobar2012.

dnevnik

25. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Писмо или телефонски позив у вези с позитивним променама у вашој финансијској ситуацији могао би заокупирати ваш ум о могућностима за будућност. Можда сте мало забринути својим могућностима да завршите све то.

BIK 20.4-20.5.

Неко кога не познајете баш добро могао би ступити у контакт с вама на друштвеном окупљању и покушати да вас наговори на нешто. Потрудите се да сазнате све чињенице пре него што започнете било шта.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ваше говорне и списатељске способности данас су на веома високом нивоу. Ако сте размишљали о остваривању у некој од тих области, данашњи почетак пру жиће вам предност у постизању успеха.

Успех у креативним активностима и могуће јавно признање могло би се појавити данас. Блиски пријатељи и љубавни партнери биће врло срећни због вас, зато можда не би било лоше да прославите мало. Добре вести поводом успеха у каријери могле би направити метеж у вашем дому. Посетиоци, посебно особе мушког пола и млади људи, могли би периодично долазити и одлазити. Прослава која вам долази у сусрет могла би проузроковати куповину или консултовање с другима. Можда имате неке интересантне вести које ће бити веома значајне осталима. Могуће је да вас очекују неке промене.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да ли сте размишљали о томе да се посветите каријери писца или учитеља? Ако јесте, ово је прави дан да то започнете. Можда је само потребно да седнете и пишете или да узмете неколико часова да бисте побољшали своје вештине. Близина других људи требало би да вам донесе посебно задовољство данас. Већина тих људи биће пријатељски настројена, а ви ћете уживати у њиховом друштву.

Група с којом сте укључени могла би добити признање за добар рад који сте предводили. Могуће је да ће ваш пријатељ добити неку врсту јавног признања који ће се одразити и на вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Преплављени сте папирологијом у вези с финансијским питањима. Потрудите се да платите све рачуне. Могуће је да ћете се морати позабавити и неким правним папирима.

Тренутни аспек ти указују на успех. То се може односити на ваш љубавни живот или пројекте на којима већ дуже радите. Шта год да је од тога, долази у савршено време када су ваш оптимизам и ентузијазам на врхунцу. Данашњи дан може донети прекретницу за вас у виду јавног признања. Ваше јасно и брзо размишљање као и моћ посматрања су импресионирали друге, а могуће је и да ћете имати користи од свог напорног рада.

TRI^-TRA^

Син ди Кра форд уско ро у Ср би ји? V REMENSKA

Магловито

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Су п ер м о д ел Син д и Кра ф орд (47) из ја ви ла је у ин тер вјуу за „Екс пло зив” да је два че ка да по се ти Ср би ју. - Во ле ла бих да до ђем у Ср би ју. Увек во лим да по се тим ме ста на ко ји ма ни сам би ла и на дам се да ће те ми по ка за ти зна ме ни то сти из ја ви ла је ле по ти ца ко ја је у Ди сел дор фу при ка за ла ко лек ци ју ко ју је ди зај ни ра ла за Ц&А. У овом ин тер вјуу Син ди Кра форд от кри ла је тај ну веч не ле по те. - Ба вим се мо де лин гом од два де се те го ди не и ве о ма ра но сам по че ла да во дим ра чу на о се би. Ве жбам, здра во се хра ним, не пу шим и пи јем до ста во де. Са да, ка да сам ста ри ја, све те на ви ке су се ис пла ти ле - ре кла је Кра фор до ва.

PROGNOZA

Evropa

ПреПодне

НО ВИ САД: Ујутру хладно с маглом која ће се разићи до средине дана. По подне сунчани периоди. Дуваће слаб југозападни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 7 степени, а максимална 15. ВОЈ ВО ДИ НА: Свеже с маглом пре подне. По подне ће се магла делимично разићи и биће сунчаних периода. Дуваће слаб југозападни или променљив ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 5 степени, а максимална 18. СР БИ ЈА: Јутро хладно с маглом у већини крајева. До средине дана ће се магла разићи, али ће постојати области где ће се задржати већи део дана, уз хладније време. Више сунца биће у југозападним пределима. Дуваће слаб југозападни или променљив ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 22. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак разилажење магле, сунчани периоди и релативно топло време. Крајем дана наоблачење на северу и југозападу Србије условиће кишу у ноћи ка суботи. У суботу у свим крајевима киша, уз захлађење по подне на северу Србије. У недељу киша и захлађење у свим крајевима, а у планинама и нижим пределима западне Србије падаће снег. У понедељак такође хладно са кишом и могућом суснежицом.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Наставља се повољан утицај биометеоролошких прилика на све хроничне болеснике. Препоручује се опрез астматичарима у местима са маглом у јутарњим сатима. Могући су главобоља и променљиво расположење. Неопходно је слојевито одевање због веће разлике између минималне и максималне дневне температуре ваздуха.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Игра се Перица фудбала по киши и мама му виче са прозора: - Перице, одмах улази у кућу, киша пада! Перица ће на то: - Па, и напољу пада.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

120 (-17)

Slankamen

229 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

201 (-19)

Zemun

291 (6)

Bogojevo

191 (-21)

Panчevo

300 (2)

Smederevo

476 (10)

Baч. Palanka 208 (-13) Novi Sad

191 (-10)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

149 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

219 (0)

NERA

Hetin

58 (-4)

TISA

-64 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 186 (-18) Beograd

Kusiћ

236 (7)

28 (0)

Reшeњe:

DUNAV