Dnevnik 25.novembar 2009.

m y

NOVI SAD *

SREDA 25. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22553 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUP[TINA SRBIJE JU^E RASPRAVQALA O PREDLOGU ZAKONA O NADLE@NOSTIMA

Na delu je primena, a ne promena Ustava

str. 3

IMA LI KRIVACA ZA GUBITAK NIS-a

U KARA\OR\EVU SE OPET ZAKUVALO

Osam milijardi pojela maca

Bitka za vojne wive str. 6

Posle vi{e meseci, dilema o pro{logodi{wem poslovawu Naftne industrije Srbije je re{ena jer je na sednici Upravnog odbora kompanije prihva}en finansijski izve{taj o poslovawu NIS-a u 2008. godini, kojim je potvr|eno da je NIS lane poslovao s gubitkom od osam milijardi dinara. Iako sada vi{e nema dileme o tome, otvorena su nova, ne mawe zna~ajna pitawa, koja se ti~u ne samo kompanije ve} i dr`ave i gra|ana. Naime, sigurno je da nije svejedno kako }e biti regulisan taj ogroman gubitak (smawewe vrednosti NIS-a, kasnija liberalizacija naftnog tr`i{ta, odr`avawe monopola...), kao i to da li }e biti poznato ko je odgovoran za to {to se desilo.

str. 4

NASLOVI

JO[ NEMA TRAGA O NESTALOM NOVOSADSKOM INVESTITORU DRAGANU L.

I ro|eni sin me|u prevarenim kupcima

Politika

Ekonomija str. 12

Rad na crno i u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe

str. 14

str. 16 – 21

\OKOVI] SJAJAN I U LONDONU

5 Davno potro{ena bezbolna re{ewa

Poqoprivreda

ZREWANINSKI INSPEKTORI OTKRILI MU]KE U LOKALNOM BIROU RADA

SPORT

Vojvodina

2 Velimir Ili}: Ko{tunica 11 Dani ~e{ke kulture je razuman ~ovek bez gostiju iz ^e{ke

6 „Salford” se ne da jeftino

Novi Sad 7 „Zlatna kuglica” opra{ta jedan ra~un

Crna 12 Monstrumima 77 godina robije

Dru{tvo 14 Admiral zlo~inac umro u krevetu

Kultura 15 Zatra`ene ostavke Bradi}a i \uri}a

PRESUDE VRHOVNOG SUDA OPTU@ENIMA ZA UBISTVO PREMIJERA \IN\I]A

Legiji i Jovanovi}u kona~no po 40 godina robije str. 13

Sun~ano VATERPOLISTI VO[E S KO[ICAMA

DANAS ^ETVRTFINALE LAV KUPA SRBIJE

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 16°S

POLITIKA

sreda25.novembar2009.

SUVERENO JE PRAVO SRBIJE DA ODLU^I DA LI ]E, I KAD, PODNETI KANDIDATURU ZA ^LANSTVO U EU

[vedska }e primiti zahtev Beograda – Ako Srbija odlu~i da podnese zahtev za ~lanstvo u Evropskoj uniji, {vedski premijer }e, u svojstvu predsedavaju}eg EU, primiti u Stokholmu taj zahtev od srpskih zvani~nika – koliko smo mi informisani, to bi trebalo da bude predsednik Srbije Boris Tadi} – i prosledi}e ga Savetu u Briselu, bez obzira na to da li }e prethodno biti aktiviran Prelazni sporazum ili ne – ka`e za „Dnevnik“ izvor u {vedskom predsedni{tvu EU. Na{ sagovornik je podsetio na stav {efa diplomatije Karla Bilta da bi Srbija trebalo da primeni politiku „korak po korak“ ka ~lanstvu u EU, a to zna~i prvo aktivirawe Prelaznog sporazuma i odluka Saveta ministara o po~etku ratifikacije SSPa, a onda podno{ewe zahteva za ~lanstvo.

– Me|utim, Bilt je u tim prilikama uvek dodavao da je podno-

{ewe zahteva za ~lanstvo suvereno pravo svake dr`ave i da niko ne mo`e diktirati, pa ni EU, kada }e neka zemqa u Evropi da aplicira. Za prijem zahteva za ~lanstvo u EU potrebno je imati saglasnost zemqe koja predsedava Unijom da tu aplikaciju primi i [vedska je voqna da iza|e u susret Srbiji ako vlasti u Beogradu procene da je dobar trenutak za predavawe zahteva. Ipak, za slede}i korak u vezi s aplikacijom Srbije, odnosno davawe mandata Evropskoj komisiji da uradi mi{qewe, potrebna je saglasnost svih ~lanica Evropske unije. I o tome bi u Beogradu trebalo da vode ra~una jer }e bez saglasnosti svih dr`ava EU, aplikacija Srbije ostati u fioci – dodao je na{ izvor u {vedskom predsedni{tvu EU. Iskustvo drugih dr`ava, me|utim, ka`e da nikada nijedna nije dobila ohrabrewe od svih ~lani-

ca EU i institucija Unije da podnese zahtev za ~lanstvo. To je bio slu~aj i s Hrvatskom, i s Crnom Gorom i s Albanijom. Sve te zemqe su podnele zahtev uprkos savetima da to ne urade i pri~ekale su malo na „zeleno svetlo“ Saveta ministara. Primera radi, Crnogorci su ~ekali ~etiri i po meseca, a Albanci sedam. Srbija je u specifi~noj poziciji jer na{e kom{ije nisu imale otvorena pitawa, poput saradwe s Ha{kim tribunalom, i ~lanice EU nisu mogle odugovla~iti a da ne budu optu`ene za usporavawe procesa evropskih integracija. Na`alost, u na{em slu~aju, osim Holandije, i neke druge zemqe skepti~ne prema pro{irewu EU mogle bi po~eti da koriste nepotpunu saradwu s Ha{kim tribunalom kao izgovor za odlagawe po~etka procesa za davawe statusa kandidata Srbiji. @eqko Panteli}

VESTI U EU svako po zasluzi U~esnici Konferencije odbora za evropske integracije parlamenata zemaqa jugoisto~ne Evrope usvojili su ju~e u Beogradu rezoluciju kojom su pozvali EU da i daqe ohrabruje i podr`ava proces pro{irewa na prostoru Zapadnog Balkana. „Takav pristup }e imati na bezbednost i stabilnost regiona jugoisto~ne Evrope, ali i cele Evrope. Budu}a pro{irewa Unije treba da se dogode prema utvr|enom kriterijumu, bez odlagawa, i svaka dr`ava bi trebalo da se posmatra inidividualno, prema sopstvenom napretku koji je ostvatrila”, navodi se u rezoluciji petog KOSAP-a. U~esnici beogradske sesije pozdravili su preporuku EK i Saveta ministara za viznu liberalizaciju za one zemqe koje su ispunile kriterijume postavqene u mapi puta, kao i ratifikaciju Lisabonskog sporazuma i reformu institucija Unije. Na dvodnevnoj konferenciji, pored ~lanova Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije, u~estvova-

INTERVJU

VELIMIR ILI], LIDER NOVE SRBIJE

Ko{tunica je razuman ~ovek – Vojislav Ko{tunica je razuman ~ovek i nadam se da svako razumno re{ewe prihvata. Na}i }e se odli~no mesto i za wega, a kao velikom dr`avniku, mesto mu je da sutra vodi Srbiju kao predsednik i za tu funkciju }emo ga podr`ati. Alia sada je potrebno ujediniti opoziciju, tra`iti izbore i napraviti operativnu vladu koja }e sve nagomilane probleme koje se godinama guraju pod tepih po~eti da re{ava – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ lider NS-a Velimir Ili}, komentari{u}i svoj poziv opozicionim strankama da se ujedine oko lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a. z Za{to ste uputli taj poziv opoziciji?

– Poziv sam uputio jer je |avo odneo {alu: u parlamentu se prenose nadle`nosti Republike Srbije, usvaja ovakav statut Vojvodine i nijedan problem ne mo`e se re{iti ve} se fabrikuju novi. A niko ne pri~a o ekonomiji, socija-

noj vlasti postavi alternativa u tome da se opozicija grupi{e i ponudi re{ewe tra`e}i izbore.

Strana~ke strasti moraju da se zaborave i shvati realnost da je trenutno najja~i u opoziciji Nikoli} sa svojim SNS-om. Ne treba tra`iti novog jer je narod rekao svoje i ako na izbore iza|emo razbijeni, opet }emo izgubiti i prava opcija za promene u Srbiji ne}e do}i do izra`aja. z Da li na to pristaje va{ koalicioni partner DSS? – Mi svi moramo biti realni.

Nikoli} je najja~i. Mi, narodwaci, nekada smo bili najja~i i objediwavali su se oko nas, a sad moramo po}i tim putem okupqeni oko Nikoli}a, a nikako da `ivimo u oblacima i imamo iluzije koje su neostvarive. Jer ova, za Srbiju lo{a vlast, mora oti}i. U parlamentu se pitaju stranke koje na izborima ne mogu da dobiju 0,2 odsto glasova. Lider LSV-a Nenad ^anak vodi politiku, a DS u Vojvo-

Nema ko~ni~arskog lobija li su i parlamentarci iz BiH, Hrvatske, Crne Gore, Austrije, Bugarske, Estonije, Italije, Ma|arske, Nema~ke, Poqske, Rumunije, Slovenije, Holandije, Velike Britanije i Finske.

D. M.

Ima jo{ da se radi Evropski pokret u Srbiji (EPuS), koji je ju~e obele`io 17 godina rada, saop{tio je da je u ciqu pune integracije Srbije u EU neophodno okon~ati saradwu s Tribunalom u Hagu, unaprediti regionalnu saradwu, uslove za ekonomski napredak, kao i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski pokret je, s druge strane, pozdravio ukidawe viza za na{e gra|ane, ocewuju}i da je ta odluka potvrda da je Srbija dobrodo{la u Evropu, ali i da je rezultat ozbiqnih reformi koje dokazuju da je mogu}e ispuniti visoke standarde i kriterijume kada postoje politi~ka voqa i konsenzus.

DNEVNIK

c m y

2

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samarxi} rekao je za „Dnevnik“ da nije vreme za organizaciono ujediwewe opozicije jer su izbori daleko. „Izbora }e biti kada strani faktori mo}i razvrgnu ovu vladu koju su sami napravili”, tvrdi Samarxi}, i pri tome navodi da ne postoji jak lobi u DSS-u koji Ko{tunicu spre~ava da prihvati Ili}evu ideju o liderskoj ulozi Nikoli}a. li, te{kom `ivotu Srbije i propasti srpskog sela. Narod se zamajava „spasonosnim re{ewima“ s VANU, dok u Vojvodini nije re{en nijedan problem i vojvo|anski seqak ne zna kuda }e sa sobom uz ove katastrofalne otkupne cene p{enice i kukuruza. To je sve presipawe iz {upqeg u prazno.

Srbija tone, tako da je jedino re{ewe da se jednoj lo{oj koalicio-

dini i u celoj Srbiji je malo kozmeti~ki amandmanima doterao wegov separatisti~ki zakon. Pri tom se dobro se}am kada je SPS u doba Milo{evi}a pevao kroz Srbiju: „Crveno-plavo-belo ponovo je celo“. Bila je to kampawa socijalista kada su Vojvodinu jednostavno razvlastili i autonoma{ima pokazali gde im je mesto. A sada taj isti SPS ide drugom va-

rijantom i idejni vo|a im je ^anak, i oni sada wegov zakon doteruju amnadmanima. Ivica Da~i} je to i priznao, govore}i da je autonoma{ki zakon ispravqen i da je to, navodno, „najve}i udarac autonoma{ima u posledwih 20 godina“. Zato je potrebna ozbiqna opcija, a ne boranija u politici, da spre~imo da ^anak kreira niz problema. Isto je s nekima iz Kragujevca koji, navodno, predstavqaju [umadiju, a dopustili su da se u stvarawu administrativnih regiona [umadija podeli u tri dela i da se pripaja Beogradu, [apcu i Sanxaku. Ovakva politika Srbiju vodi u bezna|e. z Ho}e li SRS `eleti s Nikoli}em kao liderom opozicije, jer se tu pita Vojislav [e{eq?

– Ako pravimo neki blok, poziv je jasan i svi koji `ele promene, treba da se ujedine. Da su radikali najja~i, mi bismo se ujedinili oko wih, ali {ta }emo, u ovom trenutku Nikoli} je ja~i. Kada se pravio DOS, Vuk Dra{kovi} je tra`io 50 odsto, davali smo mu 30, a onda je sam iza{ao na izbore i nije pro{ao cenzus.

D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

3

SKUP[TINA SRBIJE JU^E RASPRAVQALA O PREDLOGU ZAKONA O NADLE@NOSTIMA

Na delu je primena, a ne promena Ustava Posle vi{e od godinu dana, od kada je pokrajinski parlament usvojio predlog statuta, Narodna skup{tine raspravqala je ju~e o predlogu zakona o prenosu nadle`nosti na Vojvodinu, a danas }e razgovarati o predlo`enom statutu, na koji republi~ki poslanici treba da daju prethodnu saglasnost, da bi ga potom Skup{tina APV proglasila. Ju~era{wa rasprava protekla je u znaku istih argumenata koje vlast i opozicija zastupaju od trenutka kada je otvorena tema vojvo|anskih akata.

Opozicija – narodwaci, napredwaci i radikali – i statut i zakon tretiraju kao protivustavne akte koji stvaraju novu dr`avu na teritoriji Srbije, i tra`e da budu povu~eni iz procedure, dok vladaju}a ve}ina, naprotiv, potencira ~iwenicu da Vojvodina ne dobija ni{ta vi{e od onoga {to joj sam Ustav garantuje. Svoj glas „za“, iako su nezadovoqni predlo`enim, najavquju i LSV i LDP, i to tako {to Nenad ^anak ocewuje da Pokrajina statutom i zakonom dobija „samo pravo da ima mi{qewe”, jer se poverene nadle`nosti mogu ukinuti svakom budu}om promenom zakona, dok ^edomir Jovanovi} isti~e da wihova podr{ka „sledi iz istog razloga zbog kojeg se 2000. glasalo za onakvog predsedni~kog kandidata zato {to se moralo, pa smo danas, deset godina posle, u problemima koje nismo mogli ni da zamislimo“.

Predlog zakona branio je, ina~e, ju~e li~no premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, u prisustvu ministara ~iji resori su vezani za ovaj propis, ponavqaju}i argument o tri osnovna principa kojim se rukovodila Vlada. Re~ je, kako je naveo, o potrebi da se pro{ire postoje}e nadle`nosti, da sva predlo`ena re{ewa budu u skladu s Ustavom i da se dosledno sprovede proces decentralizacije Srbije i koncept pokrajinske autonomije bez elemenata dr`avnosti. Pokrajinske nadle`nosti obuhva}ene predlo`enim propisom su izvorne i poverene, a pitawa imovine i finansirawa APV uredi}e se posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih re{ewa u tim oblastima.

Predsednica kluba ZES-a Nada Kolunxija podsetila je na to da se, po slovu Ustava, pitawa od republi~kog, pokrajinskog i lokalnog zna~aja odre|uju zakonom i da Republika mo`e

odre|ene nadle`nosti poveriti pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

– Dono{ewe ovog zakona je na{a ustavna obaveza i to {to radimo je primena, a ne promena

Ustava, tu je su{tinska razlika na{e rasprave na ovu temu – podvukla je Nada Kolunxija, dodaju}i da „govorimo o elementima su{tinske autonomije, a ne o ’dr`avi u dr`avi’“. [ef poslani~kog kluba SPS-a Branko Ru`i} ocenio je da Skup{tina raspravqa o jednom od najva`nijih zakona, na kojem se radilo dugi niz meseci,

ekstremna gledi{ta ni strah da }e biti novog separatizam i otcepqewa, jer takvim stvarima se ne mo`e trgovati“.

Lider LSV-a Nenad ^anak ocenio je da su „sve pri~e o se-

paratizmu bura u ~a{i vode i poku{aj da se jo{ jednom prona|u neprijateqi, da se na strahu gra|ana od konflikata i sukoba izgradi bar jo{ neka godina politi~kog trajawa”.

– Bilo bi vrlo zgodno da se qudi iz DSS-a, kada govore o dr`avi u dr`avi, sete da su oni ti zbog kojih Srbija nema ingerencije na Kosovu i Metohiji i

[umadija sledi Vojvodinu?

U ime kluba G17 plus, poslanik liste “Zajedno za Kragujevac” Sa{a Mileni} rasprave o zakonu i statutu vidi kao “mnogo vike ni oko ~ega jer ostaje nejasno {ta je zapravo to {to se u predlogu zakona ne bi o~ekivalo, podrazumevalo da Vojvodini pripada, osim sa stanovi{ta same autonomije, koja je ipak Vojvodini ne samo babovina nego i ustavno garantovana”. „Otvoren proces decentralizacije i regionalizacije jeste stvarna oslobodila~ka tendencija na{eg dru{tva danas”, rekao je Mileni}. On je pozvao Skup{tinu da se opredeli za otvorene perspektive u kojima “Vojvodina i [umadija ~ine jedinstven kulturno-istorijski prostor srpskog Podunavqa na kojem je i nastala moderna srpska dr`ava”. „[umadija podr`ava povi{eno o~ekivawe sadr`ano u vojvo|anskoj inicijativi, ne zato {to `eli asimetriju u Srbiji, niti privilegiju za Vojvodinu, nego zato {to veruje da su sazreli uslovi da se ovi stavovi primene na celoj teritoriji Srbije, koja treba da u|e u proces politi~ke regionalizacije da bi napredovala”, poru~io je Mileni}, dodaju}i da “u ovoj raspravi vidi ne zavr{etak jedne polemike, ve} suprotno, po~etak istinske borbe za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije”. ali nikad nije kasno ako se ulo`i napor da se upodobi Ustavu i interesima gra|anima.

– Autonomija da, dr`ava u dr`avi ne – to je maksima poslani~ke grupe SPS–JS-a – izri~it je Ru`i}, dodaju}i da je boqe {to je bilo „upodobqavawa teksta, nego da smo krenuli na bespovratni put, da smo nekriti~ki prihvatili ono {to je inicijalno predlagano. Ujedno, on je naveo da „nema razloga za

da centralisti~ka i diktatorska politika kakvu je promovisao nacionalsocijalisti~ki re`im Slobodana Milo{evi}a 1990. i wegov nastavqa~ dr Vojislav Ko{tunica 2000-tih kao posledicu ima smawivawe teritorije Srbije – poru~io je ^anak.

Zamenik {efa poslani~kog kluba SRS-a Aleksandar Martinovi} upozorio je na to da mu premijerove re~i i podse}awe

na ustavne odredbe o pokrajinama li~e na to da }e i „ovaj ostatak ostatka Srbije biti pretvoren u pokrajine“.

– [ta }e biti od dr`ave ako se ta ideja sprovede? [ta je ostalo od republi~ke vlasti osim vojske i policije, po{to ste Pokrajini poverili sve, ~ak indirektno i sudsku vlast – upozorio je Martinovi}.

Kako je ukazao ^edomir Jovanovi}, da bi se zakon o nadle`nostima i statut zapravo sproveli, moraju biti doneti i posebni zakoni, o imovini i finansirawu APV. – Ako je godinu dana statut putovao od Novog Sada do Beograda, koliko }e onda godina putovati svi ti zakoni, bez kojih ne mo`emo imati funkcionalnu zemqu? – zapitao je Jovanovi}, uz opasku da je „zakon o nadle`nostima ne`eqen i da je Vlada s wim iza{la pred parlament zato {to ga vi{e nije mogla izbegavati“. [ef kluba „Napred, Srbijo!“ Tomislav Nikoli} predlagawe zakona i statuta navodi kao jo{ jedan argument u prilog vanrednim parlamentarnim izborima: – Predstavnici vladaju}e ve}ine dva puta su glasali za odluke zbog kojih imaju istorijsku odgovornost, tako {to su odvojili Srbiju i Crnu Goru i udaqili Kosovo od Srbije – rekao je Nikoli}, podse}aju}i na Beogradski sporazum i plan Ahtisari– ^ernomirdin. – Vojvodina ima savim dovoqnu autonomiju, sve daqe je sumwivo, s ciqem da [umadija, Ra{ka i svi drugi delovi Srbije razmi{qaju o tome. Dokle mislite da razvijate takozvanu autonomiju a da vam niko ne prigovori da je to stvarawe nove dr`ave? Kako to da samo Vojvodina neguje evropske vrednosti? [ta smo mi ostali? Divqaci?

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samarxi} smatra da je „statut rodno mesto zakona o nadle`nostima Vojvodine“.

– U Nemawinoj 11 je uspostavqena resavska {kola, koja je u zakon prepisala odredbe statuta, koje je Skup{tina APV sama odredila kao nadle`nosti Vojvodine kao novog konsituisanog dela dr`ave Srbije – upozorio je Samarxi}, nagla{avaju}i da „statut ima strukturu kvaziustavnog akta“. – Sve to nije slu~ajno, postoji kontinuitet takvog delovawa u novijoj srpskoj istoriji, da se stvara san o „brionskoj Vojvodini“ u „brionskoj jugoslaviji“.

S. Stankovi}

KONSTITUISANA NOVA LOKALNA VLAST U VRBASU

Doktor Vidovi} na ~elu op{tine Ne{to vi{e od mesec nakon odr`anih vanrednih lokalnih izbora u Vrbasu, ju~e je na konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine formirana nova lokalna vlast. Ve}insku koaliciju nakon vi{enedeqnih pregovora formiralo je 15 od-

od ukupno 36 odbornika, izabran je dr @eqko Vidovi} iz Demokratske stranke, koji je i u prethodnih nekoliko meseci vodio op{tinu kao predsednik Privremenog organa, dok je za wegovog zamenika izabran Dragan Stijepovi}, tako|e

Privremeni organ oprostio se rebalansom Privremeni organ, koji je prethodnih nekoliko meseci u Vrbasu upravqao op{tinom, krajem protekle nedeqe je odr`ao svoju posledwu sednicu, na kojoj je, samo ~etiri dana pre konstitutivne sednice novog saziva SO Vrbas, usvojen drugi ovogodi{wi rebalans buxeta op{tine. Drugim rebalansom op{tinski buxet za 2009. godinu od 778 miliona dinara dodatno je umawen za oko 16 miliona, dok je prvim rebalansom, u septembru, s 970 miliona „skra}en“ na 778 miliona. bornika Koalicije „Za evropski Vrbas“, osam odbornika Koalicije SPS–PUPS–JS-a i dva odbornika koalicije LDP–LSV-a. Za predsednika op{tine Vrbas, glasovima 29

~lan DS-a. Izboru predsednika op{tine prethodio je izbor organa lokalnog parlamenta.

Predsednica SO Vrbas u novom sazivu bi}e Marijana Mara{ iz SPS-a, dok je za wenog

zamenika izabran Veqko Cicmil iz LDP-a.

Na inicijativu DS-a, novo Op{tinsko ve}e je smaweno s osam na pet ~lanova i ovaj organ u narednom periodu }e ~initi Aleksandar Kruni}, Radmila Musi} i Boris Bijelovi} iz DS-a i Jelena Miqani} i Goran Pejovi} kao predstavnici socijalista.

Nakon konstituisawa novog lokalnog parlamenta i izbora najvi{ih op{tinskih funkcija, neizvesno je da li }e do}i do promena me|u rukovodiocima javnih preduze}a i ustanova jer su DS i SPS ve}inskim odlukama u Privremenom organu ve} smenili direktore i upravnike iz redova SRS-a i DSS-a i na wihova mesta postavili vr{ioce du`nosti iz svojih redova.

Ova sednica lokalnog parlamenta sigurno }e biti upam}ena po tome {to je prvi put zasedawe SO Vrbas direktno preno{eno na lokalnoj TV „Ba~ka“. Opozicija, koju u SO Vrbas

SKUP[TINE [TAJERSKE I VOJVODINE OZVANI^ILE SARADWU

Prva kancelarija APV bi}e u Gracu Predsednici skup{tina pokrajina [tajerske i Vojvodine, Kurt Fleker i [andor Egere{i, potpisali su ju~e izjavu o namerama kojom zapo~iwe zvani~na saradwa dvaju predstavni~kih tela. To je rezultat dvodnevne posete parla-

Sve~ana sednica – Sve~ana sednica Skup{tine Vojvodine, koja bi trebalo da proglasi novi statut Pokrajine, bi}e sazvana odmah nakon {to republi~ki parlament izglasa zakon o utvr|ivawu nadle`nosti i potvrdi statut APV – najavio je predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i.

Na pitawe kada bi sednica mogla biti odr`ana, Egere{i je istakao da o~ekuje da rasprava u Narodnoj skup{tini bude dovr{ena do kraja novembra, a da }e pokrajinski poslanici o wihovom rezultatu mo}i da se izjasne najkasnije do 10. decembra. mentarne delegacije [tajerske Vojvodini, koja je usledila posle vi{egodi{wih aktivnosti na ja~awu me|uregionalne saradwe.

– Razgovori koje smo vodili potvrdili su `equ da se kontakti intenziviraju u mnogim oblastima. Potpisana izjava o namerama predstavqa osnov budu}ih zajedni~kih aktivnosti. Dogovorili

smo se da intenziviramo saradwu skup{tinskih odbora, kao i da organizujemo studijske posete na{ih poslanika i stru~nih lica parlamentu [tajerske – izjavio je Egere{i. – Razgovarali smo i o intenzivirawu saradwe izme|u gradova i op{tina u oblastima obnovqivih energija, odlagawa otpada, turizma...

Egere{i je najavio da }e, idu}e godine u maju ili junu, organizovati prezentaciju [tajerske u Skup{tini APV. Osim toga, kako je naglasio, postigli su i saglasnost da Vojvodina, posle izglasavawa statuta, prvo regionalno predstavni{tvo otvori u [tajerskoj.

– Mnogo je razloga za to. U [tajerskoj imamo dosta studenata, gastarbajtera, a postoji i uspe{na saradwa na privrednom planu – objasnio je Egere{i.

Predsednik skup{tine [tajerske Kurt Flaker izjavio je da je ciq wihovog dolaska u Novi Sad razgovor o saradwi i razmena iskustava o stvarima koje dve regije mogu jedna drugu da nau~e.

– Drago nam je da smo tu ba{ na dan kada Skup{tina Srbije zapo~iwe proces izglasavawa novog statuta Vojvodine jer taj akt treba da ima istorijski zna~aj za ovo podru~je. Mi, naravno, podr`avamo otvarawe kancelarije Vojvodine u Gracu, a danas smo, osim toga, u~inili i konkretne korake koji mogu produbiti na{u daqu saradwu – rekao je Flaker.

P. K.

VESTI Transparent

Zasedawe

Predstavnici beogradskog i pan~eva~kog odbora DSS-a postavili su ju~e na Pan~eva~kom mostu transparent s napisom „Stop separatisti~kom statutu“. Predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Zoran Lon~ar objasnio je da se, umesto autonomije koja je Vojvodini zagarantovana Ustavom, protivustavnim statutom Pokrajini daju elementi dr`avnosti, „~ime se otvara mogu}nost stvarawe nove dr`ave na teritoriji Srbije”.

Nova sednica Skup{tine Vojvodine zakazana je za 2. decembar. Kako je saop{teno iz kabineta predsednika pokrajinskog parlamenta, na dnevnom redu nalazi}e se samo jedna ta~ka – izve{taju o radu Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine od 12. decembra 2006. do 10. novembra ove godine. Do kraja godine, osim sve~ane sednice na kojoj }e zvani~no biti progla{en novi statut Vojvodine, odr`a}e se jo{ jedna, posve}ena pokrajinskom buxetu za 2010. godinu.

REKLI SU

Mari}: Pobuna protiv tajkunizacije

@eqko Vidovi}

~ine {est odbornika Srpske napredne stranke, tri predstavnika radikala i dva odbornika Koalicije DSS–NS-a ve} je na konstituvnoj sednici ukazivala na neke propuste u proceduri i najavila kriti~ki odnos prema novoj vlasti.

Ina~e, odmah po zavr{etku konstitutivne sednice SO Vrbas odr`ano je jo{ jedno zasedawe lokalnog parlamenta na kojem su izabrana sva radna tela i komisije SO, a odmah su i zameweni odbornici koji su izabrani na funkcije.

N. Perkovi}

Potpredsednik Nove Srbije Jovan Mari} ocenio je da je glavni razlog prisustva nekoliko stotina hiqada gra|ana na sahrani patrijarha Pavla – pobuna protiv tajkunizacije Srbije. Mari} je obrazlo`io da je patrijarh Pavle bio oli~ewe skromnosti, po{tewa, ~ovekoqubqa i saglasnosti izme|u re~i i dela, a da danas `ivimo u vreme „kada je sve vi{e degeneracije i moralnih posrnu}a u dru{tvu“. „Patrijarh je svojom skromno{}u pokazao da se mo`e biti velik i kad ste skroman... To je dobar nauk da radimo na sebi, da korigujemo mnoge gre{ke i nesavr{enosti koje imamo u sebi“, istakao je Mari}.

Kne`evi}: Ve} vi|eno u Crnoj Gori Biv{i gradona~elnik Zrewanina i nekada{wi predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Goran Kne`evi} ocenio je da }e usvajawem statuta Vojvodine samo biti stvorena jaka centralna vlast u Novom Sadu, a ne jake lokalne samouprave. „Stvarawe institucija kao {to je VANU i insistirawe na pojmovima poput ’gra|ani i gra|anke Vojvodine’ ukazuju i na nameru da se izgradi neki novi, vojvo|anski identitet. A wegova izgradwa }e se bazirati na suprotnostima sa srpskim nacionalnim identitetom, {to je ve} vi|eno u Crnoj Gori“, rekao je Kne`evi}, koji na slobodi ~eka su|ewe za zloupotrebu slu`benog polo`aja.

4

EKONOMIJA

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

VELIKI TRGOVINSKI LANCI TEK DOLAZE, ALI FALE DISKONTI

Bez „Lidla” i „[para” nema konkurencije – Koncentracija trgovine i pojava velikih trgovinskih lanaca ne{to je {to je u svetu uobi~ajeno. Srbija nije nikakav izuzetak u tom pogledu. Ono {to karakteri{e na{u zemqu jeste sve intenzivniji ulazak stranih lanaca, za sada najvi{e u oblasti veleprodaje, recimo kroz firmu „Metro“ – ocenio je u razgovoru za „Dnevnik“ dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije dr Goran Petkovi}.

Kada je re~ o maloprodajnim lancima, po Petkovi}evom mi{qewu, najve}i konkurenti jo{ uvek nisu do{li na srpsko tr`i{te. Podse}a na to da su i „Merkator“ i „Pevec“ regionalna imena, i napomiwe da }e, zapravo, velika konkurencija nastati tek ulaskom lanaca diskontne robe, kao {to su „Lidl“ ili „[par“.

– Oni unose tektonske poreme}aje na tr`i{te, tako da nas tek o~ekuje tr`i{na utakmica kada je re~ o robi svakodnevne

se najve}i me|u wima, kao {to je „Maksi“, polako iseqavaju van granica Srbije, da se {ire na Crnu Goru, Bugarsku i ostale ze-

Protiv monopola Dr`ava Srbija, podvla~i Petkovi}, vodi ra~una o pona{awu trgovaca kroz delovawe antimonopolske komisije, odnosno Komisije za za{titu konkurencije. Podse}a na to da je u toku izbor novog sastava te komisije.

– Svakako treba dati komisiji neka dodatna prava i ovla{}ewa. Tako|e, novi zakon o za{titi potro{a~a, koji je sada u postupku javne rasprave, sa svoje strane {titi krajwe potro{a~e od onih koji prodaju robu ili usluge. Dobra zakonska regulativa ve} je postignuta u Zakonu o javnom informisawu i weno uskla|ivawe s onom koja va`i u Evropi da}e svoj doprinos. To je ono {to dr`ava mo`e i {to treba da uradi – zakqu~uje Petkovi}. potro{we. Doma}i lanci su narasli, dosegli su plafon doma}eg tr`i{ta i ve} je prilika da

mqe regiona. To je tendencija koju je pokazao „Merkator“ dolaze}i iz Slovenije, prvo u Hr-

REKORDNA DEVIZNA [TEDWA

od 392 miliona evra, ostvaren u Nedeqi, odnosno Mesecu {tedwe, daje osnova za optimisti~ku prognozu da }e se trend rasta nastaviti i da }e doma}a {tedwa igrati sve bitniju ulogu kao izvor finansirawa u bilansima bankarskog sektora”, navodi se u saop{tewu NBS-a.

Centralna banka je ocenila da su ponovnom ja~awu poverewa gra|ana u bankarski sektor doprinele wene mere i aktivnosti, ukqu~uju}i i one kojima je obezbe|ena blagovremena isplata svih {tedi{a koji su krajem pro{le godine, pod uticajem stvorene negativne psihoze, odlu~ili da privremeno podignu svoje uloge.

“Uz mere drugih dr`avnih organa kojima je stimulisana {tedwa tokom 2009. godine, po~ev od pove}awa iznosa osiguranih depozita s 3.000 na 50.000

U posledwem kvartalu pro{le godine gra|ani su, upla{eni globalnom finansijskom krizom, iz banaka povukli 965 miliona evra ni globalnom finansijskom krizom, iz banaka povukli devizne uloge ukupne vrednosti 965 miliona evra, ~ime je bio prekinut vi{egodi{wi rast devizne {tedwe.

“Tokom ove godine devizna {tedwa je imala stalni rast, a rekordni ovogodi{wi priliv

evra do privremenog ukidawa poreza na prihod od kamate od devizne {tedwe, povratku {tedwe u banke i wenom daqem rastu svakako je u najve}oj meri doprinela likvidnost i stabilnost bankarskog sektora, potvr|ena upravo u vreme krize”, istakao je NBS.

VICEGUVERNER O CENI KREDITA

Zajmovi ne}e biti jeftini – S izlaskom iz krize kreditna aktivnost }e se pove}avati, a cena kredita na svetskom tr`i{tu te{ko da }e se vratiti na pretkrizni nivo – ocenio ju~e viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi} na okruglom stolu magazina “Bankar” o kreditirawu gra|ana i privede u 2010.

ta Srbije u BDP-u oko 40 odsto.

Realan rast kredita od 2003. do 2009. u Srbiji je bio oko 33 posto godi{we, od toga u sektoru privrede oko 17 posto, a kod stanovni{tva 49 procenata. Markovi} je ukazao na to da valutna struktura kredita i depozita u Srbiji pokazuje da postoji visok

Pad referentne stope nije dovoqan Iako je referentna kamatna stopa smawena na deset posto, kamate na dinarske kredite ostaju nepromewene jer smawewe referentne stope nije jedino {to uti~e na smawewe kamatnih stopa na kredite.

– Kamatna stopa na kredite zavisi od premije rizika, koji u periodu krize raste, a ona se pove}ava jer su rizici du`nika ve}i, a ujedno rastu i potencijalni rizici banaka – ka`e Markovi}.

On o~ekuje da }e kamatna stopa na dinarske kredite padati, ne samo zbog smawewa refererentne stope ve} i zbog pada premije rizika potencijalnih korisnika kredita, na {ta }e uticati ekonomski oporavak zemqe.

– U pore|ewu sa zemqama Evropske unije i ve}inom zemaqa centralne i Isto~ne Evrope, u~e{}e kredita u bruto doma}em proizvodu Srbije je ni`e – rekao je Markovi}. – U~e{}e kredita privrede ~ini oko 25 odsto, a stanovni{tva 14 odsto BDP-a, {to zna~i da je ukupno u~e{}e kredi-

nivo kredita i {tedwe plasiranih s valutnom klauzulom.

– Krediti privrede obuhvataju 62 odsto zajmova u devizama, dok pozajmice gra|anstvu ~ine 78 odsto kredita u devizama. Posledica toga je visok devizni rizik u zemqi, koji tako|e uti~e na visoke kamate na kredite – ka`e Markovi}.

kata jednih blizu drugima. Mogu}e je pratiti wihovo pona{awe u akcijama sni`avawa cena, a posebno treba nadgledati aktivnosti na nabavnom tr`i{tu.

To se vrlo ~esto zaboravi, a zapravo profiti trgovine se ne ostvaruju u prodaji, ve} u nabavci – obja{wava Petkovi}. @. Balaban

IMA LI KRIVACA ZA GUBITAK NIS-a

Banke ~uvaju 5,7 milijardi evra Devizna {tedwa u Srbiji ju~e je dostigla rekordni iznos od 5,74 milijardi evra, kakav je bio u septembru 2008. godine, objavila je Narodna banka Srbije.

U posledwem kvartalu pro{le godine gra|ani su, upla{e-

vatsku, a zatim i u Srbiju – isti~e Petkovi}.

Na pitawe da li se vode}i trgovinski lanci u Srbiji usagla{avaju oko nastupa na ovda{wem tr`i{tu i uspostavqawa cena, kao {to je nedavno bio slu~aj s uqarama, dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije odgovara da je mnogo te`e dogovarawe trgovaca nego proizvo|a~a, samim tim {to je predmet dogovora mnogo kompleksniji.

– Proizvo|a~i poseduju asortiman od nekoliko desetina do eventualno nekoliko stotina proizvoda, a lanci kao {to je „Maksi“ u svom sastavu imaju 30.000-40.000 artikala i u tom slu~aju vrlo je te{ko dogovarati se. Eventualno se mogu dogovarati o geografskom {irewu, otvarawu ili neotvarawu obje-

Osam milijardi pojela maca Posle vi{e meseci, dilema o pro{logodi{wem poslovawu Naftne industrije Srbije je re{ena jer je na sednici Upravnog odbora kompanije prihva}en finansijski izve{taj o poslovawu kompanije u 2008. godini kojim je potvr|eno da je NIS lane poslovao s gubitkom od osam milijardi dinara. Iako sada vi{e nema dileme o tome, otvorena su nova, ne mawe zna~ajna pitawa, koja se ti~u ne samo kompanije ve} i dr`ave i gra|ana. Naime, sigurno je da nije svejedno kako }e biti regulisan taj ogroman gubitak (smawewe vrednosti NIS-a, kasnija liberalizacija naftnog tr`i{ta, odr`avawe monopola...), kao i to da li }e biti poznato ko je odgovoran za to {to se desilo.

Saga se ipak nastavqa jer odgovor na ova pitawa treba o~ekivati u prvoj polovini slede}e godine, a po re~ima ~lana UO NIS-a Du{ana Petrovi}a, gra|ani ni na koji na~in ne}e biti o{te}eni i gubitak NIS-a ne}e biti pokrivan iz buxeta. Ipak, on je kao mogu}e re{ewe naveo umawewe vrednosti kompanije.

Ministar rudarstva i energetike, koji je i predsednik Skup{tine akcionara NIS-a, Petar [kundri} nedavno je rekao da se realizacija energetskog sporazuma izme|u “Gaspromwefta” i Vlade Srbije ne}e promeniti, bez obzira na potvrdu revizora o pro{logodi{wem gubitku od osam milijardi dinara, te da dr`ava prema tome nema obaveze, jer kada je prodavala 51 odsto akcija NIS-a, stavila je na uvid sve relevantne ~iwenice i “Gaspromweft” je kupio NIS u stawu u kojem je kompanija u tom trenutku bila.

Krivi nafta, dolar i qudi Najva`niji izvori gubitka NIS-a u pro{loj godini su, ukazuju u ovoj kompaniji, promena cene naftnih derivata i devalvacija dinara u ~etvrtom kvartalu, ali i specifi~ne osobine upravqawa kompanijom, me|u kojima su gre{ke u popisu i kr{ewe me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda. Ipak, postojawe gubitaka ne zna~i da }e “Gaspromweft” preispitati odluku o kupovini ve}inskog dela akcija, cene po kojoj su akcije kupqene, raspodelu paketa akcija me|u akcionarima, kao ni svoje obaveze kao ve}inskog vlasnika vezane za investicioni program modernizacije rafinerijskog kompleksa NIS-a, nagla{avaju iz ove kompanije, ukazuju}i na to da }e akcionari („Gaspromweft“ i Vlada Srbije) zajedno razmotriti kompleks mera, usmerenih na poboq{awe finansijske situacije i podr{ku razvoja poslovawa kompanije.

Po re~ima predsednika skup{tine budu}ih malih akcionara NIS-a \or|a Petrovi}a, sve ovo {to se de{avalo sa zavr{nim ra~unom NIS-a je veoma ru`na slika o kompaniji, ali i Vladi Srbije.

– Nesporno je da su za ovo stawe odgovorni oni koji su vodili NIS i doprineli da gubitak bude takav kakav je – ka`e Petrovi}. – Odgovornost snose pro{la rukovodstva NIS-a, posebno od

2000. godine, jer mesto generalnog direktora nije imao nijedan ozbiqan poslovni ~ovek iz oblasti naftne privrede, ve} su ga dobijali amateri i partijski kadrovi, stru~no nekompetentni qudi koje je imenovala Vlada Srbije, {to je veoma neozbiqno za energetski sistem, gde odluke imaju dugoro~ni karakter, ali i posledice. To je, bez sumwe, doprinelo nagomilavawu tako velikog gubitka, a o kompetentno-

sti svedo~i i to {to je izme|u dva izve{taja o pro{logodi{wem poslovawu razlika ~ak deset milijardi dinara, a to je cifra koja se ne mo`e prevideti.

Po wegovim re~ima, gubitak od osam milijardi dinara, {to je zapravo 90 miliona evra, mo`e biti re{en na nekoliko na~ina, a osim kroz papirologiju, to mo`e biti izvedeno i smawewem vrednosti kapitala NIS-a.

– Ukoliko vrednost kapitala NIS-a bude smawena, komedija vezana za podelu besplatnih akcija zaposlenim i biv{im zaposlenim u kompaniji dovodi se do apsurda. Kapital NIS-a }e, nominalno, biti sveden na oko 700 miliona evra, shodno prodajnoj ceni ve}inskog paketa akcija “Gaspromweftu”, te }e se disproporcija izme|u stvarne vrednosti i procewene vrednosti NIS-a – koju je uradio “Dilojt i Tu{“ – od 2,2 milijarde evra odraziti na vrednost akcija: umesto 200 evra po godini sta`a one }e vredeti ispod 70 evra. Uz to, treba re}i da }e tr`i{na vrednost NIS-a biti poznata tek kad akcije budu na berzi, a zbog sada{we situacije u kompaniji i velikog gubitka vrednost akcija sigurno je bi}e ni`a nego {to se o~ekivalo – ka`e \or|e Petrovi}.

D. Mla|enovi}

23. 11. 2009.

1.120,53683

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (707,42 -2,28%)

Promet

Tempo, Beograd

20,00

228

11.400

Dimni~ar, Beograd

18,17

12.999

38.997

Karneks, Vrbas

17,29

1.350

Napred GP, Beograd

11,11

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,85

2.674

23.198.066

148.500

Komercijalna banka, Beograd

-3,56

31.826

636.511

3.000

150.000

Energoprojekt holding, Beograd

-4,91

871

4.515.487

9,80 Promena %

1.098 Cena

70.300 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,15

9.676

5.641.111

Univerzal banka, Beograd

-2,15

6.997

1.154.527

Kadiwa~a, U`ice

-18,64

1.100

16.500

Soja protein, Be~ej

-1,86

1.003

2.677.772

B. Despotovac, B. Despotovac

-12,03

534

534

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,48

2.506

581.300

Komercijalna banka, Beograd

-12,00

13.103

39.309

Imlek, Beograd

-2,97

1.600

808.245

Metals banka, Novi Sad

Putevi, U`ice Pet akcija s najve}im padom

Agroseme, Kikinda

-12,00

1.232

13.552

-0,50

7.300

2.190.000

-12,00 Promena %

4.620 Cena

23.100 Promet

Privredna banka, Beograd

-2,34

752

420.167

Tigar, Pirot

-1,29

765

519.592

Soja protein, Be~ej

-1,86

1.003

2.677.772

Meser Tehnogas, Beograd

-1,37

7.200

1.440.000

Metals banka, Novi Sad

-0,50

7.300

2.190.000

Alfa plam, Vrawe

-1,59

8.858

2.311.900

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

580

492.750

Telefonija, Beograd

-1,42

1.800

810.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

580

492.750

Swisslion Miloduh, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

Vojvodinapromet, Vrbas

0,00

400

320.000

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

160

224.320

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

MINISTAR RASIM QAJI]

Ne preti du`ni~ka kriza

Previ{e mladih u penziji Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e da sigurno nije realno to {to 22 odsto penzionera ~ine qudi koji su oti{li u

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} izjavio je ju~e da je Vlada Srbije s Me|unarodnim monetarnim fondom dogovorila okvire buxeta za 2010. godinu u kojima ima prostora da se promenom poreskih propisa pove}aju prihodi dr`ave.

– Cifre u buxetu za idu}u godinu su dogovorene, poznate su granice za potro{wu, subvencije i zadu`ivawa, ali MMF ne bi imao ni{ta protiv toga da se izmenom ne-

kih poreskih stopa pove}aju buxetski prihodi – rekao je Jela{i} novinarima u NBS-u.

On je dodao da je za sve mere koje bi imale uticaj na buxetske prihode i rashode, kao {to su izmene poreza i raspodela subvencija, potreban politi~ki kompromis. Srbiji, po wegovim re~ima, ne preti du`ni~ka kriza ako se sprovedu sve obaveze koje su preuzete dogovorom s MMF-om u sklopu revizi-

je teku}eg aran`amana vrednog 2,9 milijarde evra. Taj dogovor, kako je objasnio, podrazumeva smawewe javne potro{we i izdataka iz buxeta za teku}u potro{wu, kao i dodatna sredstva za investicije. Za prvih devet meseci ove godine kapitalne investicije, kako je upozorio guverner, “drasti~no su smawene” i zato je va`no da se nova zadu`ivawa zemqe ne usmeravaju u potro{wu ve} u investirawe.

BUYET SRBIJE: VLADA IZME\U DVE VATRE

Davno potro{ena bezbolna re{ewa

prevremenu penziju, i izrazio o~ekivawe da }e Zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu smawiti mogu}nost zloupotreba.

– Danas imamo 22 osto penzionera koji su oti{li u prevremenu penziju, tolik broj nije ni realan ni ekonomski odr`iv, niti to na{ buxet mo`e izdr`ati – kazao je Qaji} novinarima nakon promocije akcije “Po{aqite ~estitku prijateqstva”.

Qaji} je podsetio na to da su, zahvaquju}i novom Zakonu o penzijskom i invalidskom osigurawu, po{treni kriterijumi i procedure za odlazak u invalidsku penziju. Po wegovim re~ima, sve te mere su preduzete ne samo da bi se napravile dodatne u{tede ve} da sistem bude ekonomski odr`iv i socijalno opravdan.

– Prizna}ete da nije socijalno opravdano da neko ode u penziju s 50 godina, a da onda obavqa neke druge poslove i dobija penziju na osnovu navodne invalidnine – kazao je Qaji}.

Dve sedmice pre nego {to se sastane Izvr{ni odbor MMF-a, ~ije je okupqawa zakazano za 21. decembar, Srbija bi trebalo da ima izglasan buxet za 2010. godinu. Izleda da to nije obaveza koja se mo`e tek tako izbe}i i u ministarstvima se ubrzano radi na uverqivim projekcijama prihoda i rashoda kako bi se zaokru`en koncept dr`avnog prora~una {to pre na{la pred narodnim poslanicima. Okolnosti u kojima se odvija wegovo uobli~avawe ~ine buxet za narednu godinu jednim od najnapregnutijih u posledwe vreme.

Prepoznatiqiva ta~ka dr`avnog prora~una za 2010. je {tedwa, jer se Vlada Srbije opredelila da do fiskalne ravnote`e do|e smawivawem javnih tro{kova, a ne pove}awem poreza, odnosno dr`avnih prihoda. Najve}u u{tedu trebalo bi da donesu zamrznute plate u javnom sektoru, odnosno wihovo odr`avawe na nivou koji je postignut 1. januara 2009. godine. Ta mera trebalo bi da donese oko 60 milijardi dinara (640 miliona evra), odnosno da rezultiraju u{tedom od dva odsto bruto doma}eg proizvoda i to je najna~ajnija ta~ka u vladinom projektu postizawa buxetske ravnote`e.

Kako }e se taj posao odraditi objasnila je ovih dana ministarka finansija Diana Dragutinovi}.

Po wenim re~ima, “ledenom” tretmanu bi}e podvrgnut celokupan javni sektor, tako da }e mirovati plate svih zaposlenih u dr`avnoj, pokrajinskoj i lokalnoj

POSLE DOGOVORA RADNIKA I MENAYMENTA

Prekinut {trajk u „Ipoku“

– Generalni {trajk u zrewaninskoj industriji prera|evina od kukuruza „Ipok“, zapo~et 16. novembra, prekinut je posle dogovora radnika i poslovodstva o dinamici isplate zaostalih zarada – potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ predsednik [trajka~kog odbora Laslo Kri`ik.

Zaposlenima je u ponedeqak ispla}ena avgustovska zarada, a do petka bi trebalo da dobiju i septembarsku. Tako|e, menaxment je obe}ao da }e do 4. decembra radnicima biti overene zdravstvene kwi`ice, s obzirom na to da su im istekle jo{ polovinom godine.

– Proizvodwa u fabrici je krenula i treba}e nekoliko dana da stigne na nivo od pre po~etka generalnog {trajka. Prilikom

pregovora s rukovodstvom ve} smo najavili novi protest ako na{i zahtevi ne budu ispuweni u dogovorenom roku. Prihvatili smo wihov predlog o dinamici realizacije sporazuma i o~ekujemo da }e zato i biti ispo{tovan. Posle godina agonije, radnici zaista `ele da „Ipok“ kona~no krene normalno da posluje – rekao je Kri`ik.

Obja{wavaju}i za{to je do{lo do ka{wewa u isplati zarada i zbog ~ega radnici ve} nekoliko meseci nemaju zdravstveno osigurawe, generalni direktor zrewaninske skrobare Slavoqub Kne`evi} je istakao da se aktuelni menaxment suo~ava s ogromnim dugovima koje je napravilo biv{e poslovodstvo. @. B.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

92,5238

94,412

96,5835

92,2405

Australija

dolar

1

56,8957

58,0568

59,3921

56,7215

Kanada

dolar

1

58,3378

59,5284

60,8976

58,1592

Danska

kruna

1

12,432

12,6857

12,9775

12,3939

Norve{ka

kruna

1

11,0344

11,2596

11,5186

11,0006

[vedska

kruna

1

8,9579

9,1407

9,3509

8,9305

[vajcarska

franak

1

61,197

62,4459

63,8822

61,0096

V. Britanija

funta

1

102,61

104,704

107,113

102,296

SAD

dolar

1

61,9427

63,2068

64,6606

61,753

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 11. 2009. godine

Kresawe plata Kresawe plata, bez obzira {to su one u javnom sektoru i {to se servisiraju iz buxeta, nu`no }e imati posledice na nivo potro{we, a to je zahvat koji bi svi najradije izbegli. Dodu{e, ni`a javna potro{wa trebalo bi da se nadomesti, mo`da ~ak i nadma{i, pove}avawem investicione potro{we. Zato pojedini ministri, pre svih Mla|an Dinki} i Milutin Mrkowi}, ula`u tolike napore da bi prona{li pare i investitore za brojne infrastrukturne objekte koji se nameravaju graditi. administraciji, javnim preduze}ima i agencijama, prosveti i zdravstu, Skup{tini Srbije, Narodnoj banci i privrednim komorama. Bez obzira {to u ovako zami{qenoj linearnosti ima smisla, jer je logi~no da se teret krize i teret racionalnog pona{awa ravnomerno rasporedi, paralelno se otvara pitawe da li u dr`avnoj politici {tedwe ima koncepta ^EKAJU]I DRUGOG FIKSNOG OPERATERA

Uspe}e telefonski tender Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Mati} izjavila je ju~e da o~ekuje da }e tender za drugog operatera fiksne telefonije biti uspe{an.

– Ukoliko tender ne uspe, bi}e razmotreni razlozi i bi}e ponovqen s izmewenim uslovima – rekla je ona novinarima na telekomunikacionom forumu “Telfor” koji se odr`ava u Centru “Sava”.

Na tenderu, koji je 20. novembra objavila Republi~ka agencija za telekomunikacije i koji }e biti otvoren do 12. januara 2010, mogu u~estvovati telekomunikacione kompanije koje imaju vi{e od milion pretplatnika i koje su u 2008. godini imale prihod ve}i od 200 miliona evra.

Ministarka Mati} je ocenila da }e uvo|ewe konkurencije u fiksnoj telefoniji omogu}iti da se do kraja 2011. godiine u Srbiji ukinu dvojnici, kao i ~ekawe na dobijawe fiksnog telefonskog broja. U Srbiji, kako je rekla 20. novembra, postoji 150.000 zahteva za fiksnu telefonsku liniju na koje ne mo`e da se odgovori. Jedini operater fiksne telefonije je dr`avna kompanija Telekom “Srbija”, koji je na kraju 2008. imao oko tri miliona korisnika fiksne telefonije.

Jasna Mati} je novinarima na “Telforu” rekla i da je formirana Agencija za po{tanski saobra}aj. Ta agencija }e se baviti regulisawem po{tanskog saobra}aja i izdavati dozvole za obavqawe po{tanskih usluga, rekla je ona.

ili se sve, kao i ranije, svodi na sporadi~ne zahvate, a ne na sistematizovanu procenu i dosledno odra|en posao. Jer, ako mere udaraju po svima, bez da je utvr|eno ko je nekoristan, neracionalan i neefikasan, onda su svi nedu`ni, a kriv je samo MMF koji nas primorava da {tedimo.

Ne treba biti previ{e kriti~an prema Vladi Srbije.

Pred wu je isporu~en ceh kome su doprinele brojne garniture izvr{ne vlasti pre ovog saziva ministarskog kabineta. Neracionalnosti su se gomilale godinama, ako ne i decenijama, malo ko je razmi{qao o wima, verovatno se zadugo ne bi ni razmi{qalo, da nije do{la kriza. Sada odstupnice nema i u mu~an posao kresawa plata i otpu{tawa mora se u}i. Na nesre}u, kriza nije najboqe vreme za u{tede i kresawe tro{kova, jer je i sama posledica pada potro{we, mawih ulagawa i straha od sutra{wice. Zato Vlada Srbije toliko i okleva sa realizacijom predvi|enih te{kih mera i zato se lak{e opredequje za linearnost, a ne za sistemati~nost, koja bi vodila jasnom odgovoru gde stvari ne vaqaju i gde se mora staviti te`i{te {tedwe. Pri tome je wena pozicija politi~ki krajwe oportuna, jer nema te politike koja rado ru{i svoju poziciju kod bira~a.

Naredna godina da}e nam odgovor da li smo uspeli da promenimo ekonomski koncept, koji eksploati{emo ve} decenijama, odnosno da li mo`emo malo vi{e da {tedimo, a da malo vi{e ula`emo u razvoj, odnosno u budu}nost. Zato se oko buxeta za 2010. vode tolike polemike, zato smo se i obratili MMF-u za pomo} i zato se poku{ava na}i re{ewe koje }e najmawe boleti. Na`alost, Srbija je davno potro{ila sva bezbolna re{ewa.

V. Harak

5

ZA GODINU DANA BEZ POSLA OSTALO 164.946 RADNIKA

Gazde rado primaju na odre|eno Po najnovijim podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, objavqenim u mese~nom biltenu, u proteklih godinu dana broj zaposlenih u Srbiji smawen je za 164.946, {to predstavqa 8,28 odsto od ukupnog broja onih koji imaju posao. U odnosu na prethodni mesec zaposlenost je smawena za 7.292 lica.

Mada ovi podaci u prvu ruku ukazuju na to da bi broj nezaposlenih u pro{lom mesecu trebalo za toliko ili ne{to malo mawe biti uve}an, to u zvani~noj statistici Nacionalne slu`be ipak nije tako.

Naime, po wenim podacima, na kraju pro{log meseca registrovano je 727.142 nezaposlenih, {to u odnosu na mesec pre iznosi smawewe za 10.018 lica. Dakle, zaposlenost je mawa za 7.292 radnika i nezaposlenost je isto tako mawa za 10.018 lica.

Pro{log meseca bez posla je ostalo 55.688 radnika, a u NSZ-u tvrde da je to 3,98 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine. U strukturi razloga prestanka radnog odnosa pro{log meseca je, kao i mnogih prethodnih, dominantan istek rada naodre|eno vreme. Tako je zbog isteka ugovora o radu jer je bio zakqu~en na odre|eno vreme, bez posla ostalo 30.525 radnika.

Sporazumom s poslodavcem bez posla je ostalo 10.945 radnika. Po zakonu ili kolektivnom ugovoru istu sudbinu je do`ivelo 4.453 radnika, dok je kao tehnolo{ki vi{ak koji je dobio pripadaju}u otpreminu bez posla ostalo 3.044 radnika. Zbog odlaska u penziju radni odnos je prestao za 853 radnika, a zbog izjave da `eli da raskine radni odnos – za jo{ 2.336.

Najvi{e otkaza je pro{log meseca bilo u trgovinama, prera|iva~koj industriji, poslovima vezanim za nekretnine, gra|evinarstvu, saobra}aju, obrazovawu i zdravstvnom i socijalnom radu.

Q. Male{evi}

UVO\EWE INTERNE REVIZIJE I KONTROLE U JAVNI SEKTOR SRBIJE SVE ZNA^AJNIJE

Ko mu}ka s na{im parama

Jedna od najzaposlenijih institucija kod nas je Dr`avna revizorska institucija. Ona kontroli{e javna primawa i izdatke u skladu s propisima o buxetskom sistemu i javnim rashodima i prihodima. Osnovana je pre dve godine, a o tome koliko joj je obiman posao dovoqno govori podatak da proverava 8.925 korisnika buxetskih para u Srbiji. S tim kako se ovaj posao odvija i koliko je zna~ajna kontrola novca poreskih obveznika stru~na javnost mogla je boqe da se upozna na ju~era{wem skupu odr`anom na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu pod nazivom “Zna~aj intenzivnog uvo|ewa interne revizije i kontrolinga u javni sektor Srbije”. O problematici je govorio najkompetetniji – predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije i generalni dr`avni revizor Radoslav Sretenovi}.

– Mi smo posledwa zemqa u Evropi u kojoj je osnovana ovakva institucija, ali to {to se odugovla~ilo ima i dobrih strana jer smo sakupili iskustva drugih zemaqa i iskoristili ih kada je ova institucija formirana – kazao je Sretenovi}.

Jedan od prvih ve}ih poslova kojima se institucija bavila bila je kontrola tro{ewa buxeta za 2008. godinu. Kada su

Trenutno revizori proveravaju 8.925 korisnika buyetskih para u Srbiji revizori proveravali podatke, otpora kod korisnika buxetskih para nije bilo. O detaqima }e vi{e mo}i da se sazna na prezentaciji u petak u Centru –Sava” u Beogradu. Za sada se zna da su na{i korisnici, ba{ kao i oni u zemqama koje ve} imaju ovu instituciju,

podosta gre{ili kod javnih nabavki.

Dr`avna revizorska institucija }e, u skladu s nadle`nostima, po~eti reviziju rada javnih preduze}a od po~etka naredne godine, a slede i lokalne samouprave. Ovako obimni poslovi zahteva}e da se uskoro otvore i revizorske jedinice u Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. Institucija nema vi{ka zaposlenih, a da bi mogla da uradi svoj posao kvalitetno, mora}e da zaposli jo{ stru~waka. Me|utim, stru~ne qude koji su spremni da rade za dr`avnu platu nije lako na}i. Tako je na nedavnom konkursu od 600 prijavqenih po znawu odgovaralo wih 35, a zaposleno je {est. U privatnim revizorskim institucijam plate su mnogo ve}e pa za kvalitetne stru~wake dileme nije bilo.

Skupu se obratio i zamenik gradona~elnika Novog Sada dr Sa{a Igi}, i rekao da je globalna kriza usporila razvoj javnog sektora i ograni~ila priliv novca. Revizija wegovog kori{}ewa je dragocena jer spre~ava korupciju.

Interni revizor s FTN-a Slobodan Radi{i} rekao je da svakako treba ubrzati uvo|ewe interne revizije na svim nivoima. O zna~aju toga govorio je i dekan FTN-a dr Ilija ]osi}.

D. Vujo{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE NAJAVIO VE]I AGRARNI BUYET

Bi}e para i povoqnih paorskih kredita U KARA\OR\EVU SE OPET ZAKUVALO

Bitka za vojne wive

Godinama traje sporewe izme|u O@ „Lovrenac“ iz Mladenova i Vojne ustanove „Kara|or|evo“, prvo o vra}awu nekada{we zadru`ne zemqe, a ovih dana i o ostalim povr{inama. Ju~e je oko 60 traktora blokiralo atar, koji zvani~no ve}im delom pripada Vojsci Srbije, i na taj na~in spre~ilo radnike O@ „Dukat“ iz Ba~kog Novog Sela da pripreme zemqu za jesewu setvu. Koliko se sve iskompliko-

– Sud je rekao da zbog celovitosti zemqe, odnosno te{kog grupisawa, „Lovrencu“ pripada 30 odsto ukupne obradive zemqe „Kara|or|eva“ – ka`e Marko Vukojevi} iz „Kara|or|eva“. – Zadruga je dobila zemqu u delu atara koji se naziva „Mostonga“, ali su oni, verovatno kao suvlasnici, time bili nezadovoqni pa su tra`ili jo{.

Dobili su jo{ 400 hektara za obradu, a to su radili pro{le godine.

Ustanova je dala javni oglas u me-

Nema tri istine - Uzeo sam legalno u zakup svu zemqu Vojne ustanove „Kara|or|evo“ i to nisu ba{ povoqni uslovi – ka`e Branko Blagojevi}, vlasnik Op{te zemqoradni~ke zadruge „Dukat“ iz Ba~kog Novog Sela.

– Svakog meseca redovno pla}am svoj deo obaveza, a sada sam do{ao u situaciju da ne mogu da radim ono {to sam platio.

- Ovo je istina, jer nas oko 300 radnika „Kara|or|eva“ nemamo druga primawa osim novca od zakupa koje pla}a „Dukat“ – ka`e Marko Vukojevi}, poslovo|a „Ratarstva“ u Vojnoj ustanovi. – To {to zemqa zvani~no jo{ nije razgrani~ena nikome ne daje za pravo da zakupca spre~ava u setvi.

- Zemqi{te nije razgrani~eno, a oranice se nalaze u ataru Mladenova – ka`e Simo Bo{wak, direktor O@ „Lovrenac“ iz Mladenova. – Poqoprivrednici iz ovog sela nemaju drugu zemqu, odnosno ne mogu da zakupe druge oranice. Posebna je pri~a {to je dr`ava, odnosno vojska pre mnogo godina tu zemqu uzela upravo od sela.

Tri istine nema, a sve tri strane, o~ito misle da su u pravu. valo svedo~i i podatak da je bila prisutna civilna i Vojna policija.

VU „Kara|or|evo“ obra|ivala je oko 2.800 hektara oranica u delu atara prema Mladenovu, Obrovcu i Dunavu. Sada ve} decenijski problemi koji ova ustanova ima s likvidno{}u doveli su dotle da se zemqa daje u zakup, a da se s malo preostale i dotrajale mehanizacije obra|uje nekoliko stotina hektara da bi se obezbedila hrana za poznatu ergelu. Sudskim putem O@ „Lovrenac“ iz Mladenova uspela je da vrati 869 hektara i tu zemqu je obra|ivala zadru`na mehanizacija, ali...

dijima za zakup, odnosno zajedni~ku proizvodwu na preostalim oranicama, i javilo se pet-{est zainteresovanih. „Lovrenac“ nije, jer, kako sam ~uo, misle da je Vojska trebalo samo wima, kao suvlasnicima, da ponudi obradu celokupne zemqe. Oranice koje su predmet oglasa, a ve} tri godine tako se obra|uju, u vidu zajedni~ke proizvodwe s „Kara|or|evom“ izlicitirala je O@ „Dukat“, a zadruga tra`i da se sve poni{ti. Sada ne mogu u wive, a osim dvadesetak zadrugara iz Mladenova, u ataru se pojavilo i ~etrdesetak traktora onih koji nisu ~lanovi zadruge – ka`e Vukojevi}.

M. Suyum

Agrarni buxet jo{ se kr~ka, ali sve su prilike, ipak }e biti ve}i nego lane. Da }e poqoprivreda dogodine imati vi{e para najavio je i predsednik Srbije Boris Tadi}, dodaju}i da }e i paorski krediti biti povoqniji.

– Razgovarao sam ovih dana s ministrom poqoprivrede i ovaj buxet }e u 2010. godini biti ve}i nego {to je bio u ovoj tragi~noj, te{koj 2009. – kazao je Tadi} prilikom obilaska doma}instva bra}e \or|evi} u leskova~kom selu Dowe Krajince.

On je naveo da }e “veliki deo” tog buxeta i}i na subvencije, i dodao da }e dr`ava obezbediti povoqne kredite za poqoprivredu, te da kamate moraju da budu ispod pet posto i s izdr`ivim rokom otplate.

Podsetimo, i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} nedavno je najavio da }e podsticaji u agraru 2010. biti ve}i nego ove godine, ali nije `eleo da precizira o kojoj sumi je re~.

Ovo je, naravno, obradovalo i struku i seqake, koji su tra`ili da agrarni buxet bude najmawe pet odsto od nacionalnog, pogotovo ako se zna da ovih dana iz Ministarstva poqoprivrede nisu stizale ohrabruju}e vesti o paorskoj kasi. Naime, predstavnici Ministarstva u petak, na sednici Privredne komore Vojvodine, izrazili su sumwu da }e buxet namewen poqoprivredi biti ve}i od sada{weg.

Vlada Srbije u narednoj godini planira da zadr`i dosada{wu agrarnu politiku, {to zna~i

da se mo`e o~ekivati agrarni buxet na dosada{wem nivou, ili da bude tek ne{to ve}i od 2,2 odsto, koliko je iznosio u 2009. godini, ~ulo se na toj sednici.

Predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stoj{i} preporu~io je Vladi Srbije da se utvrdi {ta ta~no ho}emo da proizvodimo narednih godina.

– To se mora definisati jasnom agrarnom politikom, koju bi usvojio parlament Srbije.

Zato predla`emo Vladi, da komorski sistem, kao wen partner, uradi agrarnu strategiju, koja bi posle javne rasprave bila usvojena u Skup{tini Srbije i primewivala bi se vi{e decenija, kao {to se to radi u svetu, kojem te`imo – kazao je on.

S. G.

VOJVO\ANSKE MLEKARE JO[ NE]E PROMENITI GAZDU

„Salford” se ne da jeftino “Salford” ne da jeftino ono {to je jeftino kupio – epilog je vi{emese~nih poku{aja tog investicionog fonda da na|e kupca za fabrike koje je pre nekoliko godina kupio u Srbiji.

Iako je najavqivano da su u toku ozbiqni pregovori o prodaji dela “Salfordovog” imetka u Srbiji, to jest mlekara, multinacionalnoj kompaniji “Danone”, od ovog posla za sada ne}e biti ni{ta jer “Salfordu”, najverovatnije, ne odgovara cena koju su Francuzi ponudili, a izra~unali su da im je najboqe i najisplativije da sve prodaju u paketu. I mlekare u Novom Sadu, Subotici, Beogradu, [idu i Vr{cu, kao i po`areva~ki “Bambi”, “Kwaz Milo{“...

Da u tom grmu le`i zec potvrdio je i direktor predstavni{tva “Salforda” za Balkan Slobodan Petrovi}, koji je rekao da je prodaju tih kompanija realno o~ekivati kad kriza mine, a to zna~i 2011. ili 2012. godine.

– Imaju}i u vidu vrtoglavi pad vrednosti akcijskog kapitala na Beogradskoj berzi, ne o~ekujem da }emo zaraditi velike pare na svim kompanijama ukoliko se budu prodavale ponaosob, a ne kao holding – rekao je Petrovi}.

Farmeri ka`u da ih odga|awe prodaje mlekara ne doti~e jer su ionako u ~abru i u dogledno vreme im se sigurno ne pi{e dobro, bilo da najve}i gazda ostane “Salford” ili do|e neko drugi.

– Nas ionako niko ni za {ta ne pita. Gu{imo se u kreditima, zatvaramo farme jer su nas s ovako

Akcije rastu Razgovori s potencijalnim kupcima nisu prekinuti, ali }e prodaja ipak morati da sa~eka, kazao je prvi ~ovek “Salforda” za Balkan Slobodan Petrovi}, dodaju}i da akcije posledwih meseci ipak rastu. Recimo, “Imlekove” su 28. januara ove godine imale vrednost od 811 dinara, najni`u za godinu dana, da bi sad nadma{ile 1.720 dinara, ali to je, po Petrovi}evoj oceni, jo{ daleko od wihove realne vrednosti. Pre krize, koja je uzela maha u septembru pro{le godine, bilo je ~ak 11 investitora zainteresovanih za kupovinu “Kwaza Milo{a”, ali su se potom privremeno povukli, naveo je on. mizernom otkupnom cenom na~isto upropastili – ka`e proizvo|a~ mleka iz Derowa Gojko Kozarov, koji ima 30 krava muzara i osam junica.

U letwim mesecima je, veli, uspevao da izvu~e oko 27 dinara

za litar mleka, me|utim, sada za prvu klasu dobija tek 22 dinara.

Pre dve godine otkupna cena bila je 36 dinara, podse}a na{ sagovornik.

– Kao da se neko igra s nama!

Kao da su nas tom dobrom otkup-

nom cenom namamili da obnovimo farme, uzmemo velike kredite a onda su, kako se bli`ila prodaja mlekara, po~eli da nam daju sve mawe i mawe. A ko zna {ta bi bilo s nama i da je novi vlasnik ve} stigao jer bi on mo`da kupio samo tr`i{te i stvorio uslove za plasman mleka koje proizvode wihovi farmeri – ka`e Kozarov.

Miklo{ Bala{a, “veliki” proizvo|a~ mleka iz ^antavira, tako|e ukazuje na mogu}nost da bi novog gazdu na{ih najve}ih mlekara moglo zanimati samo tr`i{te Srbije, a ne farme i farmeri.

– Ni{ta nismo imali ni od “Salfordovih” obe}awa da }e ulagati jednako i u fabrike i u farmere. Zapravo, slali su nas u banke po kredite i proizvo|a~i su ih uzimali iako nisu imali sigurnu otkupnu cenu. U bankama je evro ostao evro, a na{e mleko je upola jeftinije – bilo je 46 evrocenti a sada je 23 – nagla{ava Bala{a, dodaju}i da farmere proizvodwa mleka ko{ta 29 dinara po litru, a u otkupu dobiju pet dinara mawe, pa je sasvim jasno kako stvari stoje.

Nikako nije dobro, ka`e na{ sagovornik, ali napomiwe i da bi se, dolaskom novog vlasnika, mogao desiti jo{ gori scenario. Recimo, velike mlekarske kompanije koje su do{le u Ma|arsku ugasile su sitnu, doma}u proizvodwu, mnogi farmeri su propali jer im nije trebalo wihovo mleko ve} tr`i{te.

S. Glu{~evi}

Cela poqoprivreda u tefteru – Probni popis poqoprivrede u Srbiji bi}e odr`an od 1. do 15. decembra i wime }e biti obuhva}eno 530 poqoprivrednih gazdinstava – izjavio je direktor Republi~kog zavoda za statistiku Dragan Vukmirovi}.

Tim popisom bi}e obuhva}eno 470 porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava i 60 PAD PROIZVODWE DUVANA

Uvozi}emo `uti list

Ukoliko dr`ava i daqe bude zapostavqala proizvodwu duvana, godi{we }e se za uvoz `utog lista morati izdvajati oko 100 miliona dolara, re~eno je na zajedni~koj sednici Grupacije proizvo|a~a i prera|iva~a duvana pri Privrednoj komori Srbije i Odbora Grupacije za proizvodwu, preradu i promet duvana d.o.o.

Industrijsko biqe u Novom Sadu, odr`anoj u Duvanskoj industriji “^oka”.

U Srbiji je ove godine na oko 4.000 hektara proizvedeno 7.300 tona duvana. To je 2.000 tona, ili 20 odsto, mawe nego prethodne godine. Smawewe proizvodwe duvana rezultat je neodgovaraju}e agrarne politike u zemqi, pa se povr{ine i tone smawuju iz godine u godinu. Ina~e, za ~etiri fabrike duvana u zemqi potrebno je vi{e od 20.000 tona duvana godi{we.

pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave poqoprivrednom proizvodwom, precizirao je Vukmirovi}, obja{wavaju}i da su ta doma}instva identifikovana u probnom popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova 2009. godine.

Probni popis poqoprivrede treba da poslu`i kao osnova za izbor najpogodnijih

metodolo{kih i organizacionih re{ewa za sprovo|ewe redovnog popisa poqoprivrede u 2011. godini. Vukmirovi} je kazao da }e uzorkom za probni popis biti obuhva}ena poqoprivredna gazdinstva u 15 op{tina – izme|u ostalog, Babu{nici, Velikoj Plani, Vladimircima, Kraqevu, Ubu, Ba~koj Palanci, Kragujevcu, Leskovcu...

VIKTORIJA GRUPA POVE]AVA PROIZVODWU UQA

Vi{e zejtina iz [ida Posle uspeha s robnom markom jestivog suncokretovog uqa “iskon”, ~ija je pojava uzdrmala ne samo srpsko ve} i regionalno tr`i{te, novosadska „Viktorija grupa“ odlu~ila je da modernizuje i pro{iri kapacitete svoje fabrike “Viktorijaoil” u [idu. Mogu}nosti dnevne prerade suncokreta bi}e podignute sa sada{wih 600 na 1.200 tona, dok }e kapacitet prerade soje i uqane repice biti pove}an sa 450 na 750 tona. Kako je sada{wi potencijal prerade u nivou najve}eg konkurenta – zrewaninskog “Dijamanta”, a ostali tr`i{ni takmaci imaju znatno mawe prizvodne mogu}nosti, ve}im kapacitetom fabrika }e se pozicionirati kao najve}i proizvo|a~ jestivog uqa u jugoisto~noj Evropi. Tehni~ki direktor Zoran Nikolovski najavquje da }e “Viktorijaoil” zau-

Foto: R. Hayi}

staviti svoju preradu 15. decembra, da bi 1. februara krenula s novim uve}anim kapacitetom. Rafinacija i linija prerade ne}e biti zaustavqane, jer je re~ o potpuno novoj opremi koja je ve} osposobqena za ve}u proizvodwu.

U najve}oj doma}oj prehrambenoj grupaciji isti~u da su ulaga-

wa u ve}u preradu i postojan kvalitet jedini na~in da se izgradi konkurentna pozicija, ne samo prema unutra{wim suparnicima ve} jo{ vi{e prema velikim evropskim kompanijama. Zato je fabrika, zamenom stare i instalirawem nove nema~ke opreme, sem u po~etnoj fazi qu{tewa zr-

na, gde je zadr`ana proverena ruska tehnologija, u potpunosti modernizovana. Ve}im obimom prerade obezbedi}e se ni`i fiksni tro{kovi po jedinici proizvoda i konkurentnija cena uqa. Logikom ni`ih tro{kova bio je motivisan i prelazak s klasi~nih energenata na biomasu, {to je omogu}ilo da se 75 odsto tehnolo{ke pare dobije spaqivawem otpadne quske.

Vi{i kvalitet proizvoda bio je povod da se “Viktorijaoil” opredeli za metod fizi~ke, a ne hemijske prerade uqarica. Fizi~kom rafinacijom boqe se ~uvaju hranqiva svojstva uqa, pogotovo vitamin E, sadr`aj vode u zejtinu postaje zanemarqiv, dok znatno mawe kori{}ewe hemikalija u procesu ~ini proizvodwu ekolo{ki neuporedivo ~istijom.

V. Harak

OD KOVIQA DO BUDISAVE

O~i{}eni kanali Na podru~ju Koviqa, Ka}a i Budisave u protekla tri meseca o~i{}eni su kanali za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, u {ta je ulo`eno 15,6 miliona dinara, saop{tilo je Javno vodoprivredno preduze}e “Vode Vojvodine”.

Kako se navodi, kopawem i va|ewem muqa i uni{tavawem rastiwa pove}ana je proto~nost kanala.

Od ukupne vrednosti radova po 7,8 miliona dinara ulo`ili su JVP “Vode Vojvodine” i grad Novi Sad. Radove je izvelo Vodoprivredno preduze}e “[ajka{ka” iz Novog Sada.

RADOVI NAJAVQENI, DA LI ]E I PO^ETI

U „Arenu” ulaze majstori?

Radovi na renovirawu bioskopa „Arena“ trebalo bi danas da po~nu, ali potvrdu te informacije ju~e nismo uspeli da dobijemo od direktora preduze}a za filmsku, televizijsku i video distribuciju „Art Vista“Zorana Cvetanovi}a. On je prekju~e najavio po~etka radova , ali se tokom ju~era{weg dana nije javqao na telefon. Planirano je da se rekonstrukcija poznatog novosadskog bioskopa zavr{i dogodine u aprilu, kako je predvi|eno uslovima tendera.

Z. D.

Celo Novo naseqe i deo Telepa izme|u Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta danas su od 6 do 19 ~asova bez vode zbog rekonstrukcije ~vornih mesta i zamene ventila na vodovodnoj mre`i, koje sprovodi „Vodovod i kanalizacija“ da bi se trajno stabilizovalo vodosnabdevawe rubnih delova Naseqa. Na celom Telepu pritisak u vodovodnoj mre`i bi}e smawen, a mogu}e je da tokom dana i Futog i Veternik povremeno tako|e budu bez vode, upozoravaju iz „Vodovoda“.

I. S.

sreda25.novembar2009.

Sami sebe sapli}emo zadajemo i tako poka`emo da po{tujemo stranog darodavca, koji daje pare za ne{to geografski daleko, daleko...ali istovremeno i simbol zajedni~ke daleke pro{losti. Umesto tri meseca, gradwa traje pola godine i jo{ nije zavr{ena. Kako se pribli`va kraj godine raste i opasnost da donator obustavi isplatu ostatka para, jer u svetu neke stvari funkcioni{u druga~ije. Ako se zna da su prilikom te posete isti ti Italijani sakupili i nekoliko stotina evra da se kablovi koji su virili zatrpaju, onda se u wihovu dobronamernost nikako ne mo`e sumwati. Vaqalo bi odgovornim odnosom prema poslu pokazati du`no po{tovawe.

Z. Milosavqevi}

Nema~ki romani pred publikom Kwi`evno ve~e na nema~kom i srpskom jeziku na kojem }e biti predstavqeni romani „^uvar kule“ Danijele Danc i „Zle ovce“ Katje Lange-Miler, bi}e odr`ano u ~etvrtak 26. novembra, u 19 ~asova, u ~itaonici Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici.

Razgovor sa go{}ama vodi}e Slavica Sin|eli} i Vuk Mi}i}, studenti germanistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu a, oni }e ujedno biti i moderatori ove ve~eri. U muzi~kom delu programa, u~estvova}e kvartet saksofona Akademije umetnosti u Novom Sadu.

B. P. P.

Iskqu~ewe struje Novi Sad: od 8 do 11 ulice Blagoja Parovi}a od broja 1 do 3, Fru{kogorska od 4 do 6, Milice Stojadinovi} Srpkiwe od 2 do 6 i Bulevar cara Lazara 7 i 7a; od 11 do 13 Cankareva od 1 do 7 i Kara|or|eva; Bege~: od 8.30 do 10.30 celo naseqe; ^ortanovci: od 8 do 13 vikend naseqe Borov gaj.

V REMEPLOV

Novosa|ani na modnom vrhu Iz Frankfurta na Majni je 25. novembra 1970. u Sredwu {kolu za primewenu umetnost u Novom Sadu stigla lepa vest.

Tamo{wi `enski modni ~asopis „Fir si“, ugledan u svetu, priredio je me|unarodni konkurs kreatora `enske mode „Leto 1971“. Redakcija ~asopisa je

Tokom proteklog vikenda zabele`ena su dva napada na voza~e Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Voza~i su zbog povreda pomo} morali da tra`e u Klini~kom centru Vojvodine i sada su na ku}nom le~ewu, re~eno je u gradskom prevozniku. Prvo je u subotu napadnut voza~ na liniji 1 u centru grada oko 21 ~as. Wega je, kako ka`u u gradskom prevozniku, bez po-

voda udario u bradu nepoznati napada~, koji je potom pobegao.

U no}i izme|u subote i nedeqe, odnosno u 2.45 ujutro u nedequ, u Kisa~u su voza~a napale dve grupe huligana. Vandali su, ka`e se u saop{tewu, prvo pravili nered u autobusu, a onda udarile voza~a u predelu oka i o{tetili unutra{wost vozila.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

J

Na {ofere pesnicama

Novo naseqe i deo Telepa bez vode

Novosadska edna prijateqska poseta grupe Italijana Kapeli mira pro{le godine rezultirala je odlukom vlasti u italijanskoj regiji Puqa da pokloni 30.000 evra za obnovu tog znamenitog zdawa, u ~ijoj je neposrednoj okolini sahrawen venecijanski diplomata koji je u~estvovao u mirovnim pregovorima odr`anim ba{ tu pre 310 godina. Italijanu, koji je nekada bio u vlasti u toj dr`avi a sada barem jednog godi{we, kada se u Novom Sadu odr`ava manifestacija “Dani italijanskog filma” pose}uje ove krajeve, nije bilo te{ko da se zauzme kod svojih i pribavi za gradwu ograde oko Kapele solidnu svotu. Ali...

Nama je izgleda te{ko da se dr`imo rokova koje sami sebi

VOZA^I JGSP-a NA METI HULIGANA

DANAS OD 6 DO 19 ^ASOVA

posebno pozvala umetni~ke {kole iz 16 zemaqa Evrope i Amerike da u~estvuju u ovom ikonkursu. Svi pozvani su se odazvali pozivu, a sada je objavqeno da je jedna od sedam ravnopravnih nagrada za najuspe{nije kreacije pripala u~enicima ~etvrte godine odseka takstila u novosadskoj {koli. Kompleti ode}e, koji su se na revijama svideli nema~koj publici, posebno i stru~nom `iriju, bile su dela Zvezdane Ro{in, Marije Orose i Milivoja [tulovi}a.

N. C.

„INFORMATIKA” O 1.000 NOVOSA\ANA KOJI ]E PRVI SLEDE]EG MESECA DOBITI KOMUNALNI POPUST

„Zlatna kuglica” opra{ta jedan ra~un U preduze}u “Informatika” jo{ uvek ne znaju kojih 1.000 porodica u decembru ne}e platiti ra~un, jer kako ka`u, obrada priznanica je tek po~ela. Gordana Gale{ev, PR menaxer u tom preduze}u ka`e za “Dnevnik” da }e se ovaj podatak znati 5. decembra, kada se obrade svi podaci.

- Jedno je sigurno, gra|ani se ne}e odre|ivati metodom slu~ajnog izbora. Ni u jednom momentu nismo `eleli da sve ovo izgleda kao nagradna igra niti da dobije taj karakter – ka`e Gale{ev.

Prema wenim re~ima, slede}eg meseca ra~une ne}e pla}ati gra|ani koji u okviru plave ku}ne ra~unaqke imaju „zlatnu kuglicu” i koji su nosioci najve}eg broja bodova. Na{a sagovornica isti~e da je ovo preduze}e akciju „Plava ku}na ra~unaqka“ pokrenulo s idejom da afirmi{e pozitivnan odnos prema

VESTI „^itawe Dostojevskog” Kwiga “^itawe Dostojevskog”: samoubistvo Danila Kabi}a bi}e ve~eras u 20 sati u Pozori{tu mladih. O kwizi }e govoriti dr Vitomir Vuleti}, mr Maja Roga~ i Frawa Petrinovi}. U muzi~kom delu nastupi}e Duwa Crwanski i Milo{ Milojevi}. Z. Ml.

„Mu`a du{a” Nenada Gruji~i}a Promocija kwige „Mu`a du{a“ Nenada Gruji~i}a bi}e u 18 ~asova, u ~itaonici biblioteke „Branko Radi~evi}“ u Sremskim Karlovcima. Na promociji u~estvuju Radmila Popovi}, Petar V, Arbutina i Marina Hupik.

B. P. P.

Planirano je da svakog meseca bude nagra|eno oko 1.000 redovnih plati{a koji imaju

Ra~une ne}e pla}ati gra|ani koji u okviru „Plave ku}ne ra~unaqke” imaju „zlatnu kuglicu” i nosioci su najve}eg broja bodova

komunalnom sistemu grada kao i sa `eqom da se Novosa|ani, kroz razli~ite mehanizme, nagrade za redovnost pla}awa ra~una.

- Novosa|ani koji su u toku akcije zaslu`ili osloba|awe

od ra~una, vlasnici su „zlatne kuglice“ a uslov za to je da su posledwih {est meseci pla}ali redovno ra~une za komunalije i to do 20. a penzioneri do 30. u mesecu – ka`e Gale{ev.

„zlatnu kuglicu“ u zavisnosti od broja bodova.

Akcija bi trebalo da traje dve godine i da obuhvati sve redovne plati{e, kojih je ovog meseca bilo oko 34.000.

Informaciju o tome koju kuglicu u okviru akcije „Plava ku}na ra~unaqka“ imaju, kao i informaciju o broju bodova, svi gra|ani mogu da pro~itaju od narednog meseca na svom ra~unupriznanici.

Q. Na.

OD DANAS FIRME DU@NE DA DOSTAVE JGSP-u JO[ PODATAKA

Mati~nim brojem protiv zloupotrebe markica Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ od danas po~iwe da prodaje mese~ne markice za zaposlene na druga~iji na~in. Firme koje budu kupovale mese~ne za svoje radnike, gradskom prevozniku }e morati da dostave ime i prezime putnika za koga kupuju pokaznu, wegov jedinstveni mati~ni broj i kao {to su ranije ~inili i zonu koju }e radnik da koristi. Ranije su gradskom prevozniku, preduze}a pri kupovini slale samo podatak koliko karata ho}e da kupe i za koju zonu.

- Tokom poja~ane kontrole karti u autobusima uo~ili smo da putnici ne upisuju brojeve pokaznih karti na pokaznu legitimaciju, {to mo`e da se zloupotrebi, da jednu pokaznu kartu koristi vi{e putnika. Kontrolori preduze-

}a uo~ili su da ~ak 50 odsto putnika na pokaznoj legitimaciji nema upisan broj pokazne karte - nagla{ava {ef blagajne u Gradksom saobra}ajnom preduze}u Aleksandar Kova~evi}.

Prema wegovim re~ima jedinstveni mati~ni broj nalazi se na pokaznoj legitimaciji pokazne karte uz ime i prezime putnike, pa kako nagla{ava, nije ni{ta sporno {to preduze}a moraju da dostave i taj podatak za svakog korisnika gradskog prevoznika.

- Uzimawem tog podatka ima}emo bazu podataka, na osnovu koje }emo mo}i da identifikujemo svakog putnika u slu~aju zloupotrebe mese~ne, ili nekih na{ih obaveza prema putnicima - nagla{ava Kova~evi}.

Z. Deli}

Sutra Sajam antikviteta Jesewi Sajam antikviteta odr`a}e se sutra u prostorijama Hotela „Vojvodina“ na Trgu slobode 2, od 10 do 20 ~asova. Organizator sajma je Dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina, a na wemu }e se na}i preko 50 izlaga~a, s vi{e od 15.000 predmeta koji obuhvataju sve vrste kolekcionarstva, hobija i lepih umetnosti.

Prema najavama, dominira}e primewena umetnost, rukotvorine i etno predmeti.

T. M.

Otkazan „Vojcek” u SNP-u Gostuju}a predstava „Vojcek“, koja je trebalo da se odigra na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta ve~eras u 19.30 ~asova, otkazana je zbog bolesti glumca. Kako ja-

vqaju iz SNP-a, kupqene karte se mogu vratiti na pozori{noj blagajni, a SNP }e naknadno obavestiti gra|ane o novom terminu predstave.

E. D.

Foto: S. [u{wevi}

U~enici bojama branili planetu U~enici volonteri iz osnovnih {kola ju~e su u „Crnoj ku}i 13“ u Ulici Vojvode Bojevi}a 13 crtali na baneru bore}i se tako protiv klimatskih promena.Okupio ih je Volonterski centar Vojvodine. \aci }e i danas od 14 do 17 ~asova mo}i da se likovno izraze na istu temu.

Z. D.

c m y

sreda25.novembar2009.

„PROMETEJ” I „DNEVNIK” LISTAJU PRO[LOST GRADA

Prvi film ubrzo posle Pariza

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

UTICAJ VIRUSA A H1N1 NA KAFANSKI @IVOT

Kafi}e prazni kriza, a ne grip Vlasnici, menaxeri i zaposleni u gradskim kafanama, kafi}ima i restoranima u posledwe vreme kubure sa posetom i prometom, ali ih najnoviji izazov svakodnevice virus A H1N1, barem za sada, nije uzdrmao.

Ekonomska kriza pogodila je i lokalne to~ioce piva i spravqa~e kafe, situaciju je kao i svake godine popravio „Egzit“ a neizvesno je kakve }e efekte doneti sprovo|ewe odluke o skra|ewu radnog vremena ugostiteqskih objekata i eventualna zabrana pu{ewa na javnim mestima. Kako trenutno stoje stvari, Novosa|ane od kafi}a ne udaqava epidemija gripa ve} debqina wihovih nov~anika.

- Nijednog trenutka nisam primetio da je grip uticao na na{ posao. Dodu{e, mi smo u specifi~noj poziciji jer 80 odsto na{ih gostiju ~ine stalne mu{terije i niko nije prestao da dolazi zbog gripa. Jo{ ako popiju malo vi{e, to je najboqi lek protiv gripa - kazao je konobar u kafani „Ribar“.

U klubu „Sistem“ za „Dnevnik“ tako|e je re~eno da epidemija nije rasterala goste, {to se ne bi moglo re}i i za nedostatak novca.

Osim toga, Novosa|ani (barem oni koji nisu odustali od socijalnog `ivota) na javnim mestima ne tra`e posebne usluge pla{e}i se gripa: barmeni ne moraju da dva puta peru istu ~a{u, tawiri}i i {oqe se ne glancaju dodat-

no, niko ne tra`i da konobari nose maske...

Od pojave nove bolesti u zemqi u Novom Sadu je odr`ao vi{e koncerata, sajmova i drugih manifestacija na kojima se okupio velik broj qudi, a zahuktala fudbalska prvenstva u zapadnoevropskim dr`avama i fini{ grupne faze Lige {ampiona do nogu su potukli A H1N1 koji nije mogao da qude odvrati od kockawa. Kladionice, kao i kafi}i, nisu mnogo izgubili epidemijom gripa.

- Naprotiv, na{a kladionica otvorena je pre ne{to vi{e od mesec dana tako da je situacija potpuno obrnuta. Svakim danom dolazi sve vi{e qudi - ispri~ala je radnica u kladionici „Brazil“.

D. A.

BROJNE POGODNOSTI ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO SAGRA\ENIH OBJEKATA

Kwiga „Ime i prezime Novi Sad“, najavqena kao najpotpunija kwiga o na{em gradu koju je ikada objavila novosadska izdava~ka ku}a „Prometej“, izlazi iz {tampe sredinom narednog meseca. Dvadesetak autora, sve vrsnih poznavalaca pro{losti novosadske varo{i, u preko 450 tekstova upotpuwenih sa vi{e od 600 do sad retko vi|enih fotografija, zabele`ilo je doga|aje, li~nosti, ustanove i prelomne trenutke koji su od Novog Sada napravili posebnost uporedivu samo sa sobom... *** Prvu filmsku projekciju Novosa|ani su gledali nepunu godinu dana nakon prve projekcije koju su bra}a Limijer odr`ali u Parizu u decembru 1895. Dotad nevi|eno ~udo tehnike list „Branik” je najavio posvetiv{i mu du`nu pa`wu: „U ovda{wem pozori{tu L. Dun|erskoga priredi}e g. M. Kova~ iz Budimpe{te u subotu 26. oktobra (7. novembra) o. g. pomo}u aparata za projekciju ve{ta~ku predstavu, u kojoj }e se videti, kako se razne slike u prirodnoj veli~ini i vernosti mewaju… g. Kova~ prikaza}e pokretqive i komi~ne figure…“. Me|utim, u narednim danima na stranicama novina nema izve{taja o predstavi, pa ne znamo kako su ovda{wi gledaoci reagovali tokom prvog susreta sa pokretnim slikama. Slede}ih petnaestak godina su u gradskim hotelima i u parkovima pod {atrama ~esto gostovali putuju}i kinematografi, me|u kojima i „Edisonov ideal elektro-bioskop pozori{te” ~uvene bra}e Lifka iz Subotice.

Bioskop „Apolo“, prvi stalni kinematograf u Novom Sadu, otvoren je 3. januara 1910. u zgradi podignutoj specijalno za tu svrhu na mestu dana{weg istoimenog tr`nog centra. Bio je u vlasni{tvu deoni~arskog dru{tva „Apolo Projektograf”, na ~ijem ~elu je bio novosadski advokat i potowi gradona~elnik dr Stevan Adamovi}. U luksuzno ure|enom „Apolu“ koji je reklamiran kao mesto nameweno „svakom ko je `eqan razonode skop~ane s poukom“, filmove je gledao otmeniji varo{ki svet. Muzi~ku pratwu nemim filmovima koji su na repertoar stizali direktno iz Pe{te davao je bioskopski orkestar koji je tako|e u pauzama projekcija zabavqao publiku. Ulaznice nisu bile jeftine: ko{tale su, prema nekim izvorima, 20 krajcara, a za 12 krajcara se u to vreme mogao kupiti kilogram govedine.

Bio je jako popularan me|u obo`avaocima velikog ekrana, te nije kuburio sa ogla{iva~ima ~ak naprotiv; urednik je jednom prilikom povodom ponude sponzorstva „otpisao“ izvesnom pogrebnom preduze}u da „dar koji ste nam predlo`ili, i to: besplatan pogreb prve vrste’ sre}nom dobitniku, ne mo`emo primiti, jer mi `elimo da na{a publika dugo po`ivi u najboqem zdravqu!”. Ubrzo je na [etali{tu otvoren bioskop „Tivoli“ koji su uglavnom pose}ivali |aci, vojnici i „prostiji svet“, a 1912. godine fotograf \ura Stojanovi} otvorio je i tre}i novosadski bioskop, „Korzo” u dana{woj Zmaj Jovinoj ulici. *** Pretplate se primaju u kwi`ari „Most“ u Zmaj Jovinoj broj 22, na telefon 0800/323-323 i na mejl adresu pretplata@prometej.co.rs Pripremio: I. Sabado{

U SUBOTU NASTUP KIKIJA LESANDRI]A

„Piloti” sle}u na Spens - Repertoar }e biti “ciganski”, odokativan, mi nemamo stabilan spisak pesama, pa mo`da budemo svirali i pesme koje nismo dobro pripremili - izjavio je ju~e na konferenciji za novinare Zoran Kiki Lesendri}, koji }e s prate}im bendom “Piloti” u subotu nastupiti u velikoj dvorani “Spensa”.

Wegova aktuelna turneja “Svet je lep kada sawamo” promovi{e album “Mesec na vratima” i koncert u Novom Sadu bi}e najve}i u delu turneje koja obuhvata 11 gradova. Kiki je rekao da je predstavqawe “Meseca na vratima” na “Egzitu” bio najboqi mogu} po~etak povratka na scenu. Predgrupa Kikiju i “Pilotima” bi}e rije~ka grupa “Fit”. Lepa vest za |ake i studente je da }e uz |a~ke kwi`ice i indeks mo}i besplatno da u|u na koncert, koji po~iwe u 21 ~as.

Cena karte je 200 dinara.

Ig. M.

BORA \OR\EVI] NAJAVQUJE ZA SUTRA ODLI^AN KONCERT

„Dnevnik” vodi na „Ribqu ~orbu” Pored toga {to je potvrdio da se o`enio, na pres-konferenciji povodom koncerta “Ribqe ~orbe” lider grupe Bora \or|evi} najavio je za sutra spektakl u Maloj sali Spensa. Nastup, kako tvrdi, ne}e zaostajati za onim uprili~enim u beogradskoj Areni.

Performans }e se sastojati od 30 pesama, koje su delom birali i fanovi na sajtu grupe, i sigurno je da }e Novosa|ani

|uskati dva sata i 17 minuta, a mo`da i du`e, ako to budu zahtevali.

Najbr`i ~italac koji se danas od 13 do 13.05 sati javi redakciji “Dnevnika” na broj 528-765 dobi}e na poklon dve karte za koncert. Ina~e, ulaznica jo{ ima i mogu se kupiti i na blagajni Spensa ili u kwi`ari IPS, po ceni od 1.000 dinara.

S. T.

Nikad lak{e do legalnog doma Novi Sad }e ostati grad sa najvi{e pogodnosti za investitore ranije bespravno sagra|enih objekata i nakon {to bude usvojena odluka o merilima za obra~un visine naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, jer sve povlastice ostaju, najavio je ju~e pomo}nik direktora za pravne poslove Zavoda za izgradwu grada Marijan Petrovi}. Gra|ani koji ve} jesu ili }e u}i u proces legalizacije, za prvih 50 kvadrata ne}e pla}ati deo naknade, prema republi~kom pravilniku o legali-

naknade sa ZIG-om, {to zna~i da do tada moraju da zavr{e proces legalizacije – naveo je Petrovi}.

On je napomenuo da je do sada, po starom zakonu, podneto 23.817 zahteva za legalizaciju, da je ona odobrena do sada u 12.000 slu~ajeva, a da to nije dopu{teno za 1.300 investitora. Od 12.000 odobrenih legalizacija, postupak je zavr{en u 4.000 slu~ajeva.

- Svi koji su u postupku legalizacije ne moraju da obnavqaju zahteve, jer su oni punova`ni i u novom postupku. Od stupawa na sna-

na~in raspolagawa gradskim zemqi{tem - rekao je Petrovi} za “Dnevnik”. - Uskla|ivawe sa Zakonom o planirawu i izgradwi ovih dveju odluka na kojima se zasniva poslovawe ZIG-a dove{}e do konverzije prava kori{}ewa u pravo svojine nad zemqi{tem.

ponuda i neposrednom pogodbom.

Ovim posledwim na~inom prodava}e se zemqi{te kada je potrebno dr`avi, pokrajini, gradu i op{tini i u ono u postupku legalizacije. Po~etnu cenu utvr|iva}e ovla{}eno preduze}e koje }emo anga`ovati. U zakup }e

Druga odluka koja ~eka na usvajawe na sednici Skup{tine grada jeste ona o otu|ewu i davawu u zakup gra|evinskog zemqi{ta. Petrovi} ka`e da je Zakon o planirawu i izgradwi ostavio lokalnoj samoupravi da utvrdi na~in na koji }e se formirati cena za otu|ewe i davawe u zakup zemqi{ta i koja mora biti tr`i{na, {to ova odluka i propisuje.

- Po prvi put grad postaje vlasnik gra|evinskog zemqi{ta.

Pravilo }e biti da se ono prodaje na licitaciji, prikupqawem

biti izdavani objekti s kra}im rokom amortizacije, kao {to su sportski objekti, magacinski prostori i odre|eni proizvodni kapaciteti, i to najdu`e na 40 godina – naveo je Petrovi}.

On ka`e da }e kupci zemqi{ta morati da uplate ceo iznos u roku od 15 dana, dok }e zakupnina, za razliku od pre|a{we prakse, mo}i da se plati na 36 rata, uz u~e{}e od 25 procenata, {to bi, po Petrovi}u, trebalo da stimuli{e izgradwu sportskih i privrednih objekata.

S. K.

Grad prvi put postaje vlasnik gra|evinskog zemqi{ta, koje }e mo}i da se prodaje na licitaciji, prikupqawem ponuda i neposrednom pogodbom zaciji vlasnici gra|evina do 100 kvadrata pla}a}e 60 procenata mawe, a Novi Sad }e oprostiti dodatnih 30 procenata za legalizaciju, kako ka`e Petrovi}, u delovima grada koja su `ari{ta nelegalne gradwe.

Tako bi, na primer, legalizacija ku}e od 99 kvadrata stambenog prostora u Futogu ko{tala vlasnika 48.000 dinara, {to mo`e da plati u narednih 20 godina, odnosno u 240 rata, {to bi zna~ilo 200 dinara mese~no.

- Povlastice, po pravilniku koji je propisao ministar za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe Oliver Duli}, od 60 odsto popusta, va`e za gra|ane koji do 31. decembra 2010. godine zakqu~e ugovor o pla}awu

^ITAOCI PI[U SMS

gu novog zakona, 11. septembra, podneto je 500 novih zahteva, a rok za podno{ewe prijave za legalizaciju jeste 11. mart 2010. godine. Uslov za legalizaciju objekta jeste da je on ukrovqen, da je postavqena spoqna stolarija i da je razvedena unutra{wa instalacija – objasnio je Petrovi}, pozivaju}i gra|ane da iskoriste priliku kako bi se kona~no zavr{ila legalizacija bespravno podignutih objekata.

- Predlozi odluke o otu|ewu i davawu u zakup gra|evinskog zemqi{ta i odluke o merilima i kriterijumima za utvr|ivawe naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, koji }e se na}i na sednici Skup{tine grada u petak, uvode revolucionarne novine u

065/47-66-452 & 063/366-977

Bahati nas uterali u mi{ju rupu ^italac sa brojem 064 2953... neka se zapita da li ima qudskosti u sebi. Umro je ~ovek kakav on nikad ne}e biti. Ako je neobave{ten boqe da }uti i ne sramoti se. Katoli~ke sam veroispovesti.

Sramota.

060/3305... *** Prekinu}u ugovor sa KDS -om.

Prenose mi gomilu „kikiriki“ kanala s bezveznim programom.

Pretumbavaju kanale po svom naho|ewu. Sve to za veliku cenu. Dosta mi je!

064/2466... *** Divqawe po novosadskim stanovima je veoma ozbiqan problem. Naime, radi se o ugro`ava-

wu osnovnog qudskog prava na san i dostojanstvo `ivqewa. Policija i pravosu|e toleri{u divqawe, uni{tavawe fasada i unutra{wosti stambenih zgrada, ugro`avawe mira i zdravqa onima koji pla}aju porez i izdr`avaju te iste slu`be, a pasivno{}u indirektno {tite vandale i divqake. Rezultat svi mi vidimo i osetimo i povla~imo se zbog nemo}i i odsustva za{tite.

064/3713... *** Osoba, koja vam se javila da pita ko je umro tako bitan, a sa broja 064/2953... Ta persona govori govorom mr`we.

063/1514...

VESTI „@ene vojvo|anskih sela” Izlo`ba fotografija „@ene vojvo|anskih sela” bi}e otvorena danas u 19 ~asova u Galeriji FKVSV, ulica Pa{i}eva 34.

Autori izlo`be su Ana Lazuki} i ^ila David, a izlo`ene fotografije predstavqaju uspomenu na davno minula vremena. Osim na izlo`bi, ove fotografije se mogu videti jedino u privatnim zbirkama.

T. M.

Grafike u „Zlatnom oku” Izlo`ba grafika novosadske umetnice Renate Koler bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u galeriji „Zlatno oko”, u Ulici Laze Tele~kog 3/1. Posetioci }e do 7. decembra mo}i da pogledaju seriju linoreza {tampanih na platnu i grafi~ke instalacije inspirisane konceptom suprematizma.

I. S.

Lutke za decu Lutkarska predstava “Beli jelen” u re`iji Emine Vasi}Mili} izvodi se danas od 18 sati u klubu za decu “Tigri} Petar”. Pored rediteqke, u komadu nastupaju Suzana i Sini{a Mili} i Dragan Grile Zori}.

Ulaz je 120 dinara, a sve dodatne informacije dostupne su na sajtu www.tigricpetar.com ili na telefon 063/616-193.

S. T.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

9

NAREDNE GODINE GRADSKI BUYET ZA TRE]INU MAWI

Bankarske injekcije gura}e investicije - Zbog smawenog priliva novca u buxet, Grad }e naredne godine raspolagati sa svega dvanaest milijardi dinara {to je za skoro tre}inu mawe od osnovnog buxeta sa kojim je Novi Sad startovao ove godine – rekao je za “Dnevnik” ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari}. Da mawak novca ne bi otpisao jo{ neke od kapitalnih projekata najavqenih za slede}u godinu gradski ~elnici }e novac potra`iti kod razvojnih banaka te se u 2010. godini planira zadu`ivawe kod ~etiri finansijske institucije.

Osim vrti}a, bez novih poskupqewa - Osim pove}awe cena za boravak dece u vrti}ima o kojem se jo{ uvek raspravqa Novosa|ani do kraja godine ne bi trebalo da strahuju od drugih poskupqewa – rekao je @ivko Makari}.

Po wegovom li~nom mi{qewu ima razloga da vrti} posklupi ali ne i da svi gra|ani budu u istoj meri subvencionisani. On smatra da bi cena trebalo da bude odre|ena prema finansijskim mogu}nostima roditeqa.

- Nedostatak novca poku{a}emo da nadomestimo kod Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, KFV-a i Svetske banke – rekao je Makari}.

On obja{wava da }e se Grad ukoliko donese odluku o zadu`ivawu pozajmicu uzeti za projekte vodosnabdevawa i grejawa, ali i za neke druge.

GRADSKI SAVET ZA KULTURU ODLU^IO

Za novogodi{wu no} 20 miliona

Tro{kovi za javnu proslavu Nove godine na gradskim ulicama i trgovima iznosi}e 20 miliona dinara. Na ju~era{woj sednici Gradskog saveta za kulturu usvojena je odluka o izmeni programa rada Kulturnog centra grada. Prema toj odluci KC Novi Sad, koji je organizator proslave, iz ve} planiranog buxeta izdvoji}e 10 miliona dinara, a iz gradske kase bi}e namenski dodato 10 miliona dinara.

- Jo{ uvek ne mo`emo da saop{timo ko bi od izvo|a~a nastu-

pio, sada kad su se sredstva usaglasila mo`emo da po~nemo s detaqnim planirawem- rekao je pred Gradskim savetom za kulturu direktor Kulturnog centra Laslo Bla{kovi}.

Proslava najlu|e no}i pro{le godine odvijala se na vi{e lokacija, kao {to su Trg slobode, u Maloj sali na Spensu, Trgu mladenaca i „Master“ hali Novosadskog sajma. Finalni tro{kovi javne proslave pro{le godine iznosili su 19 miliona dinara.

N. V.

DU@ ULICE STANOJA STANOJEVI]A NA NOVOM NASEQU

Sto stabala – oaza Na~elnica Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Jovanovi} Galovi}, ~lan Gradskog ve}a za urbanizam i za{titu

ulica Mom~ila Tapavice i Mileve Mari} du` Ulice Stanoja Stanojevi}a. Tu radnici „Gradskog zelenila“ rade hortikulturno ure|ewe „Promenade“. U ovu akciju, pored „Zelenila“, ukqu~en je i Zavod za izgradwu grada kao i Uprava za za{titu `ivotne sredine. Na pomenutoj lokaciji sadi se sto stabala, kao i mno{tvo cve}a u cvetnim gredicama.

- Za ovo ure|ewe izdvojili smo dva miliona i ~etiri stotine hiqada dinara, i po ovome Foto: B. Lu~i} {to smo videli izuzet`ivotne sredine Jelena Atanacno smo zadovoqni. Retka su mesta kovi} Jeli~i} i zamenica predsedu gradu gde na raspolagawu postonika Skup{tine grada Marija ji 8.600 kvadrata za ozelewavawe Cveji} Vrebalov, obi{le su ju~e - rekla je Aleksandra Jovanovi} Novo naseqe, ta~nije deo izme|u Galovi}.

B. M.

Povodom proslave 60 godina Radio Novog Sada, Dana Radio televizije Vojvodine i 34 godina Televizije Novi Sad danas u 12 ~asova u gorwem holu Studia M bi}e promovisane monografije radijskih redakcija na ma|arskom i slova~kom jeziku, kao i kompakt disk Rusinske redakcije Radio Novog Sada. Monografije su zbirke se}awa na po~etke emitovawa radio programa u Vojvodini, ali i na tkz. zlatne godine Radio Novog Sada, kada je ova ku}a bila jedna od najslu{anijih

za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta i prodaje placeva. S druge strane (zbog prenosa nadle`nosti sa Republike) Grad je od juna pove}ao prihode od naplate poreza na imovinu. Makari} tvrdi da se od leta do danas novoosnovanoj Poreskoj upravi prijavilo

Nedostatak novca poku{a}emo da nadomestimo kod Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, KFV-a i Svetske banke (~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari}) devet hiqada gra|ana koji do sada nisu izmirivali tu obavezu, a u 2010. godini o~ekuje se da se evidentira jo{ 40.000 gra|ana.

Po ovom osnovu on o~ekuje da se prihodi pove}aju za 40 odsto. [tampawe poreskih re{ewa je po~elo i Makari} ka`e da su ih u nekim delovima grada gra|ani ve} dobili, a do kraja trebalo bi da stignu svima.

- Krajem decembra zna}emo preciznije koliko su novca gra|ani uplatili, a slede}a godina pokaza}e koliko }e gradska kasa ubudu}e imati koristi od nove Poreske uprave – rekao je Makari}.

L. Nikovi}

SEDNICA SAVETA ZA OBRAZOVAWE

Zeleno svetlo parama za „Radosno detiwstvo” Savet za obrazovawe i sport ju~e je podr`ao deo predloga strategije privrednog razvoja grada koji se odnosi na obrazovawe. Podr`an je i predlog re{ewa o davawu saglasnosti na planirana sredstva za ostvarivawe pred{kolskog programa PU „Radosno detiwstvo“ za period od 1. septembra 2009. do 31. avgusta 2010. godine koji }e se

na}i pred odbornicima Skup{tine grada na naredoj sednici.

Sednici je prisustvovao i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}. ^lanove Saveta upoznao je sa zahtevom PU „Radosno detiwstvo“ za pove}awe cene i pozvao ih da ubudu}e u~estvuju u odlu~ivawu kojim na~inom da se to u~ini.

A. V.

ENERGETSKA EFIKASNOST U OBRAZOVNIM USTANOVAMA

Dogodine prva {tedqiva {kola Direktorima i predstavnicima novosadskih osnovnih i sredwih {kola ju~e je na tribini u Skup{tini grada predstavqena ideja energetske efikasnosti u {kolama. Tribinu su organizovali Gradska uprava za obrazovawe, Agencija za energetiku Grada Novog Sada i firma Simens doo. Direktor Agencije za energetiku Dejan Kova~ je najavio da }e slede}e godine pokrenuti pilot projekat i insistirati da se svi principi energetske efikasnosti primene u jednoj novosadskoj {koli.

Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} je rekao da je Novi Sad prepoznao veliki potencijal energetske efikasnosti i da je ve} preduzeo neke konkretne mere, poput osnivawa Agencije za energetiku. Naveo je da bi u{teda u buxetu bila od 20 do 30 posto ukoliko bi se u {kolama primewivala energetska efikasnost. Agencija za energetiku je, kako je objasnio Fedor Fi{l, uradila istra`iva-

we i na primeru dve {kole - „Prva vojvo|anska brigada“, koja je prikqu~ena na daqinski sistem grejawa i „Jo`ef Atila“, koja se greje na gas, pokazala koliko sada tro{e na struju i grejawe.

- Prvi koraci za koje }emo se zalagati su, kada je re~ o primeru O[ „Prva vojvo|anska brigada“, je automatizacija automatske podstanice i instalirawe kondenzacionog kotla, kada je re~ o „Jo`ef Atili“ - ispri~ao je Fi{l. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan ]uki} je rekao da zna da danas razgovarati o energetskoj efikasnosti u {kolama izgleda kao razgovarati o ulasku u Evropsku uniju devedesetih, ali je istakao da se moramo pripremati i razgovarati o tome. Direktora energetike Simensa Du{an Mu{katirovi} smatra da potrebne investicije u energetsku efikasnost na nivou {kola nisu prevelike, a da je vreme otpla}ivawa samo nekoliko godina.

A. V.

NADOGRADWA [KOLE „JOVAN VUKANOVI]”

VESTI Jubileji RTV

- Novac }e se preusmeravati za fabriku za preradu vode na sremskoj strani, rezervoar koji je u letwim mesecima zaista potreban Novosa|anima, povezivawe crpnih stanica ali i umre`avawe Toplane sa Termoelektranomtoplanom – navodi i najvquje da bi za najkasnije dve nedeqe trebalo da budu odre|eni prioritetni projekti i na~ini finansirawa.

Evropske razvojne banke su institucije kod kojih je grad i ranije pozajmqivao novac, a kakvi }e biti novi aran`mani Makari} ne `eli da prejudicira. Zadu`ivawe je pak, po svemu sude}i neophodno, pogovu kad se zna da zimski meseci ne mogu da poboq{aju prognoze kada je re~ o prihodima, naprotiv.

- Priliv novca koji je od po~etka godine u padu pre{ao je dvadeset pet procenata ali jo{ uvek nije dostigao tre}inu. Na`alost, to }e se najverovatnije desiti u predstoje}im zimskim mesecima kada se svakako bele`i pad prihoda – ocewuje Makari} i podse}a da Novi Sad od 31.12. 2008. godine nema ni dinara duga.

Najve}i pad u gradsku kasu zabele`ili su prihodi od naknade

ne samo u Vojvodini ve} i u jugoisto~noj Evropi.

Z.D.

Muzi~ke ve~eri Matice srpske U okviru „Muzi~kih ve~eri Matice srpske“, ve~eras u 19 ~asova, u Galeriji Matice, Trg galerije 1, bi}e odr`an koncert „Solo pesme i arije iz opereta i opera srpskih kompozitora“. Na koncertu u~estvuju Branislav Cviji}, tenor i Irina Mitrovi}, klavirski saradnik a, gost ve~eri je Marija Cviji}, sopran. Ulaz je besplatan.

B. P. P.

Rastu nove u~ionice

Nad zgradom i fiskulturnom salom Sredwe tehni~ke {kole “Jovan Vukanovi}” u Ulici bra-

Foto: A. Erski

}e Ribnikar zida se novi sprat koji }e doneti oko 1100 kvadrata. Taj prostor neophodan je za kvalitetniji rad s u~enicima, kazao je ju~e direktor {kole Stanko Mati}. „Dobi}emo u~ionice, prostorije za specijalnu nastavu, kabineti, sve~ana sala i biblioteka. O~ekujemo da }e u~enici 1. septembra naredne {kolske godine nastavu poha|ati u nadogra|enom delu, opremqenom novim name{tajem i nastavnim sredstvima“, objasnio je on. Grad je za ovo izdvojio 56 miliona dinara.

S. T.

Foto: A. Erski

PO PROGRAMU KOJI FINANSIRA POKRAJINSKA ADMINISTRACIJA

Pripravni~ki dani u „Hronici”

Petoro mladih i perspektivnih novinara Novosadske hronike su postali pripravnici, potpisav{i ju~e ugovor sa kompanijom „Dnevnik Vojvodina pres“ i Izvr{nim ve}em Vojvodine. Ugovor su potpisali Svetlana Tanurxi}, Ivana Brcan, Ivan Sabado{, Da-

Autor: Stefan Boji}

nijel Apro i Nemawa Vukovi}.

Petoro kolega postali su pripravnici u okviru programa koji finansira pokrajinska administracija, s ciqem zapo{qavawa mladih, visokoobrazovanih osoba, koje do sada nisu bile u radnom odnosu.

E. D.

Fotografija: Sambanasa

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Posledwa fotka u bici za nagrade

Na stranama „Novosadske hronike“ danas objavqujemo posledwu fotografiju s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristiglu na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Sutra }e biti objavqena imena tri autora naj-

boqih fotografija koje je `iri odabrao, a svaki pobednik }e dobiti po fotoapart.

Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a.

A. V.

DANAS U KARLOVCIMA

Mladi otvaraju „Bulevar zdravqa” Karlova~ka Kancelarija za mlade, Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine i Omladina JAZAS-a obele`i}e danas u 18 ~asova u Sremskim Karlovcima Mesec borbe protiv bolesti zavisnosti akcijom pod nazivom “Bulevar zdravqa”. U samom centru Karlovaca volonteri iz ovih organizacija priredi}e izlo`bu foto-

grafija o bolestima zavisnosti, dok }e |aci Karlova~ke gimnazije pu{tati multimedijalne prezentacije, koje su sami pripremili.

Posetioci }e mo}i da pro{etaju “Bulevarom zdravqa”, razgovaraju sa volonterima o ovoj temi, popiju ~aj i postanu vlasnici parcele na tom bulevaru, a {ta to zna~i, sazna}e na licu mesta.

Z. Ml.

sreda25.novembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

POMO] IZBEGLICAMA U BA^KOPALANA^KOJ OP[TINI

Za ~etiri godine 20 miliona dinara BA^KA PALANKA: Op{tinsko ve}e je usvojilo, a ovih dana na}i}e se pred odbornicima Skup{tine ba~kopalana~ke op{tine, Lokalni akcioni plan za unapre|ewe polo`aja izbeglih i interno raseqenih lica do 2013. godine. Od raspada biv{e Jugoslavije u ovoj sredini, na{lo se oko 10.000 qudi sa prostora biv{e dr`ave. Danas se kao izbeglice ovde vodi 846 qudi, a u ovda{wem Povereni{tvu ka`u da su to uglavnom oni koji se jo{ nisu opredelili, ili objektivno ne mogu, da li }e ovde ostati ili }e se vratiti u stari zavi~aj.

- Lokalni akcioni plan predstavqa startni dokument kojim }e u naredne ~etiri godine loGume na deponiji u dvori{tu DTV „Partizan”

AKCIJA SPORTSKOG SAVEZA OP[TINE BE^EJ

Stare gume, novi teren

BE^EJ: Po principu „staro za novo”, Sportski savez op{tine Be~ej sprovodi akciju prikupqawa starih guma motornih vozila u ciqu presvla~ewa novom podlogom rukometnog igrali{ta u dvori{tu DTV „Partizan”. Na taj na~in }e se uraditi dve pozitivne stvari. Ukloni}e se sve prisutnije ruglo na brojnim punktovima u gradu i okolini, a krajwi efekat }e biti ure|ewe legendarnog sportskog terena u gradu kraj Tise.

-Na ideju smo do{li kada je Ministarstvo za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa pokrenulo akciju „O~istimo Srbiju”. Iako smo ambiciozno krenuli, nije sve teklo kako smo predpostavili. Prekinula nas je sezona godi{wih odmora, pa je onda partner novosadski „Eko-recycling”, s kojim smo postigli dogovor o saradwi, imao problema sa ma{inama za utovar i transport guma. Taman se ovih dana sve normalizovalo i ozbiqnije krenulo s odno{ewem starih guma, a onda se magla ispre~ila za br`i transport do Novog Sada i opet je nai{ao zastoj. Upravo iz tog razloga

nisam siguran da }e se do kraja godine odneti sav prikupqen materijal, ali to ne ugro`ava na{u akciju. Jer, recikla`a se obavqa paralelno s odno{ewem guma, a za postavqawe podloge je, ionako, potrebno toplije vreme, {to zna~i da }e se tek u drugoj polovini prole}a, do kada }e transpot guma i wihova recikla`a biti gotovi, ste}i optimalni uslovi za rad na postavqawu podloge - rekao je inicijator ~itave akcije predsednik Sportskog saveza op{tine Be~ej Pera Ba{i}. - Krenuli smo s odno{ewem guma koje se nalaze kraj vo}waka PIK-a i ve} je odne{eno nekoliko tura od po pet tona, a tek predstoji posao utovara velikih traktorskih guma. Ovih dana treba da po~ne uklawawe pove}e deponije kraj Jevrejskog grobqa. Predpostavqamo da bi trebalo da sakupimo oko 150 tona starih guma, da bismo dobili potrebnih deset tona granulata za presvla~ewe `eqenog terena. Teren je skoro presvu~en novim asfaltnim slojem i podloga za presvla~ewe je idealna, pa debqina gumirane podloge ne}e biti ve}a od tri santimetra.

V. Jankov

BIOSKOPI

„Bra}a Blum”

PAN^EVO „\avoqa varo{” (20) ZREWANIN SINEMA „Bra}a Blum” (19, 21) SUBOTICA ART SINEMA „Kompawerosi” (17)

kalna samouprava mo}i da re{ava problem onih koji definitivno `ele ovde da sebi i porodici obezbede uslove za `ivot – ka`e poverenik za izbeglice u op{tini Ba~ka Palanka Radoslav Milo{evi}. – Predvi|eno je, izme|u ostalog, da se izbeglim i interno raseqenim licima omogu}i otkup seoskih doma}instava, kupovina gra|evinskog materijala za izgradwu, ili adaptaciju ku}a. Tako|e, predvi|ena je edukacija, dokvalifikacija i pomo} u zapo{qavawu. Akcionim planom predvi|eno je da lokalna samouprava do 2013. godine iz op{tinskog buxeta za ove namene izdvoji oko 20 miliona dinara. To je veoma va`no, jer to }e biti sredstva kao svojevrsno u~e{}e u zajedni~kom

finansirawu sa Vladom Republike Srbije, Komesarijatom za izbeglice i drugim doma}im i evropskim humanitarnim organizacijama, donatorima. Do sada smo u dva navrata uspeli da obezbedimo 2,6, odnosno 1,8 miliona dinara.

Ovde isti~u zna~ajnu pomo} Pokrajinskog fonda za pomo} izbeglica koji je do sada u selima ove op{tine otkupio 30 ku}a za izbeglice i interno raseqene. Ovih dana lokalna samouprava o~ekuje da }e Pokrajinski fond ponovo na teritoriji ove op{tine otkupiti sedam seoskih doma}instava i time re{iti egzistencijalni problem isto toliko porodica koje su nov dom na{le u priobaqu Dunava ovog dela Ba~ke.

M. Suyum

JESEWE MUKE TARA[KIH POQOPRIVREDNIKA

Za kupus nema tezgi TARA[: Odse~enost sela od plodnih wiva sa druge strane Tise nije jedini problem sa kojim se suo~avaju tara{ki poqoprivrednici. Upravo je u ovom periodu na povr{inu isplivala i neda}a koja se ti~e nedostatka odgovaraju}ih lokacija za prodaju kupusa i krompira na veliko. Proizvo|a~i ovih poqoprivrednih kultura, naime, `alili su se da u gradu Zrewaninu nemaju gde da ponude svoju robu, pogotovo kada je re~ o najmnogoqudnijem nasequ Bagqa{, ali im Gradska uprava jo{ nije pomogla kako bi re{ili to pitawe.

- Qudi se snalaze kako znaju i umeju. Ima poqoprivrednika koji poseduju tezge na pijaci, ali ne mogu na wih izneti ~etiri ili pet tona kupusa za jedan dan. Tra`ili smo od lokalne samouprave da se Tara{anima dozvoli da izlo`e svoju robu na nekim odre|enim mestima, kao {to je leti bio slu~aj sa prodajom lubenica, da ih ne bi jurila policija i inspekcija. Koliko sam ~uo, neki su ve} imali tih problema, policija ih je upisivala, ali ne znam da li }e i}i kod sudije za prekr{aje – obja{wava za „Dnevnik” predsednik Saveta Mesne zajednice Tara{ Milan Koj~i}.

Tara{ki proizvo|a~i velike koli~ine kupusa i krompira prodaju ilegalno tamo gde im je pogodno, a jedno od mesta je i parking na Bagqa{u. U selu ovo ne predstavqa problem, u wemu imaju gde da smeste proizvode. Ali, u Tara{u robu prodaju nakupcima koji je za-

Skelom preko reke do oranica

tim preprodaju i ostvare najve}u zaradu.

- Wima mnogo zna~i da sami na pijaci rasprodaju prikolicu kupusa, po ceni od 15 ili 20 dinara za kilogram, nego da ga u selu daju za 10 dinara nakupcima koji posle pokupe kajmak. Zato smo se i pi-

kretno na Bagqa{u, dok je sezona prodaje kupusa i krompira na veliko - isti~e Koj~i}.

Tara{ani, ina~e, va`e za jedne od ozbiqnijih proizvo|a~a kupusa i krompira u regionu. U selu maltene retko koja poqoprivredna ku}a ne seje te kulture, neka vi-

Tisa odsekla selo od wiva Banatsko selo Tara{ specifi~no je po tome {to je Tisa ogradila posede poqoprivrednika sa ba~ke strane, pa se do tamo{wih wiva mo`e samo skelom. Kada krenu jesewe ki{e, ova vrsta prevoza ne izgleda nimalo idili~no. Povrh svega, odse~enost sela od plodnih wiva ote`ava i za{titu od poqskih kra|a. smenim putem obratili Gradskoj upravi, sa molbom da re{i ovo pitawe. Nisu nam odgovorili ni posle mesec i po dana. Tra`ili smo da nam odobre lokaciju, ba{ kon-

{e, neka mawe. Ipak, izdavaja se desetak ja~ih proizvo|a~a, od kojih neki ostvaruju plasman preko trgovinskih ku}a i firmi. @. Balaban

TRADICIONALNI SUSRETI KAWI@E I KI[KUNHALA[A

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Ma~ak u ~izmama“ (17), „Edit i ja“ (18.30), „Majkl Yekson, To je to“ (21.45) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „\avoqa varo{” (19), „Prokletnici“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Tawa Xini}, Tawa Drakuli}-Jakovqevi}, Ana Pakledinac, Mihone Emini, Tawa Drini} i Vesna Stankov iz Novog Sada, Andrijana Cvetkovi} iz Kr~edina, Sofija [a{i} iz ^eneja, Dragana Gernhardt iz Ba~a i Melinda Feher iz Mo{orina, DE^AKE: Borislava Popov, Milijana Maksi}, Sanela Jovanovi}, Marija ]ati} iz Novog Sada, Jelena Dra`i} iz Rume, Dragana Bozdokov iz Sivca, [arlota Varga-Sitar iz Temerina, @eqka Jovanovi} iz [apca, Nada Ka{i} iz [ajka{a, Milica Stojanovi} iz Bege~a, Dijana Kolar iz @abqa i Branislava Babi} iz Veternika.

Bratsko rivalstvo i dru`ewe KAWI@A: Tradicionalni sportski susreti bratskih gradova Kawi`e i Ki{kunhala{a (Ma|arsa) uprili~eni su na sportskim terenima u Kawi`i.

Sportisti rekreativci bratskih gradova susre}u se ve} vi{e od tri decenije, a manifestaciju je u sportskoj hali „Bawe Kawi`a”, posle intonirawa srpske i ma|arske himne otvorio predsednik Skup{tine op{tine Kawi`a dr Zoltan Katki}, po`elev-

sportskoj i prijateqskoj atmosferi. Rezultati su kao i uvek u drugom planu, ali zbog me|usobnog pretsi`a i rivalstva, ipak akteri se raduju svakom golu ili poenu i zabele`enoj pobedi. Ishod susreta na krjau je bio ~etiri pobede ekipe doma}ina iz Kawi`a, tri pobede gostiju iz Ki{kunhala{a, dva nere{ena rezultata i izuzetno raspolo`ewe na dru`ewu u restoranu hotela „Akvamarin” u Bawi Kawi`a.

Tibor Olah je u~e{}e u susretima po~eo kao ~lan kawi{ke ekipe u malom fudbalu, ali zbog godina, sada je samo u ulozi organizatora i doma}ina. Olah isti~e da su susretima uglavnom obuhva}eni rekreativci, a da je najva`niji Veseqe posle sportskih nadmetawa zavr{etak u „tre{i u~esnicima plemenito nadme}em poluvremenu” na zajedni~tawe, dobru razonodu i dru`ewe, kom ru~ku, gde sve uvek pro|e u a svoje ume}e u borila~kim spordobrom dru`ewu i vesequ, iz kotovima demonstrirali su ~lanoga su nastala mnoga li~na prijavi kawi{kog Rva~kog kluba „Poteqstva. Sli~no govori i rukotisje” i Hala{kog hapkido kluba meta{ Rudolf Ifkovi}, tako|e iz Ki{kunhala{a. i rukometa{ica Tinde ^asar iz Nadmetawa u rukometu, malom Horgo{a.

- U~estvujem u ovim susretima fudbalu, kuglawu, stonom tenisu osmu godinu i kada bi se rezuli {ahu proteklo je u izuzetno

tati sabrali verovatno bi ispalo nere{eno, me|utim, moram priznati da Ki{kunhala{ ima kvalitetniju ekipu - ka`e Tinde ^asar.

Branko Mrzi} je redovan u~esnik takmi~ewa u {ahu i stonom tenisu, isti~e da je sportska sre}a promenqiva, u susretima koji se naizmeni~no odr`avaju u bratskim gradovima, u prole}e u Ki{kunhala{u i u jesen u Kawi`i.

U utakmici rukometa{ica pobedile su go{}e iz Ki{kunhala{a 19:13, dok je okr{aj rukometa{a zavr{en nere{eno 21:21. U malom fudbalu ekipa lokalne samouprave Ki{kunhala{a nadigrala je rivale iz Kawi`e 6:2, dok se u utakmici veterana ekipa Kawi`e revan{irala gostima minimalnom pobedom 5:4. Nadigravawe stonoteniserazavr{eno je bez pobednika 8:8, a u konkurenciji stonoteniserki uspe{nije su bile Kawi`anke 11:5. [ahisti Kawi`e koje je predvodio Tibor Farka{ nadigrali su goste iz Ki{kunhala{a ubedqivim rezultatom 9:3. Na kugla{kim stazama „Univerzala“ kod mu{karaca pobeda je pripala gostima iz Ki{kunhala{a, dok su kod kugla{ica boqe bile Kawi`anke.

M. Mitrovi}

IZRADA STUDIJE O JAVNOM PREVOZU U SUBOTICI

Anketom do boqih usluga

SUBOTICA: U toku je izrada Studije saobra}aja o javnom prevozu u Subotici, koja bi trebalo da poka`e {ta treba da se uradi kako bi se poboq{ao javni prevoz i ko to treba da plati. Studija treba da bude zavr{ena za dva meseca. Narednih nedequ dana, 120 studena }e da anketira gra|ane koji koriste javni prevoz u autobusima i na stajali{tima u Subotici. To je prva faza istra`ivawa koja bi trebalo da poka`e koja vrsta prevoza je potrebna gradu.

- Moram ista}i da je gradska uprava prepoznala jedan veoma bitan posao za gra|ane. @elimo da dobijemo prave podatke na pitawa koliko Suboti~ani koriste javni prevoz, {ta po wihovom mi{qewu vaqa, a {ta ne, {ta treba da se uradi da bi se poboq{ao javni prevoz, koliko vremena provode na stajali{tu, i sli~no. Anketirawe }e da traje nedequ dana i nakon toga }emo pokupiti podatke i na osnovu wih videti kako da unapredimo javni prevoz u gradu. Naravno, planiramo da anketiramo i qude koji ne koriste javni prevoz, da vididimo {ta je potrebno da bi ga koristili – obja{wava rukovodilac projekta sa Saobra}ajnog fakulteta Beograd Slaven Tica.

Poseban problem u Subotici jeste regulisawe teretnog saobra}aja, koji prolazi kroz najstro`i centar grada. Naru~ilac studije je gradska uprava koja je finansira sa oko {est miliona dinara.

A. A.

Pare za Obradovi}evu baru KIKINDA: Iz sredstava Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, po osnovu konkursa za raspodelu dela sredstava iz namenskih primawa buxeta Republike Srbije koje se ostvaruju prire|ivawem igara na sre}u; op{tini Kikinda dodeqen o je 2,85 miliona dinara. Novac }e biti utro{en za realizaciju projekta pod nazivom „Rekultivacija Obradovi}eve bare” u Mokrinu.

Obradovi}eva bara je prostor u dr`avnom vlasni{tvu koji je Mesna zajednica Mokrin zakupila na period od pet godina odnosno do 2011. godine. Ovo zemqi{te je kori{teno pre 70 godina i iz wega su Mokrin~ani vadili glinu za pravqewe ku}a. Nakon toga va|en je i pesak. Zemqi{te je depresija u slivu begejskog kanala i do kraja osamdesetih godina bila je puna vode. S obzirom da se teren zamuqivao po~elo je weno zatrpavawe za {ta je kori{ten otpad, {ut i zemqa. ^ak je ovo mesto poslu`ilo i za bacawe le{eva `ivotiwa.

Danas je taj prostor neravan i obrastao je barskom vegetacijom, tako da je projektom rekultivacije predvi|ena sanacija i pro{irewe vodene povr{ine, kao i izgradwa izleti{ta i vizitorskog centra. Na taj na~in unapredi}e se `ivotna sredina, jer }e biti o~uvan biodivirzitet i mikrokilima. Mokrin }e biti bogatiji za jo{ jedno turisti~ko mesto na kojem }e mo}i da se obavqa sportski lov i ribolov.

A. \.

VOJVODINA

DNEVNIK

BROJ NEZAPOSLENIH U SEVERNOBA^KOM OKRUGU STAGNIRA

Otpu{tawa ipak prete SUBOTICA: Posledweg dana oktobra u Severnoba~kom okrugu bilo je ukupno 16.345 nezaposlenih lica, dok je taj broj u istom razdobqu u Subotici iznosio 10.708, od ~ega je 5.358 `ena - saop{tio je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor suboti~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Zlatko Pani}. I pored toga, on je naveo da su aktivne mere politike zapo{qavawa, nakon znatnog broja pove}awa nezaposlenih u prvom polugodi{tu ove godine, doprinele stabilizaciji na tr`i{tu rada, {to je u tre}em kvartalu ove godine dovelo do stagnacije broja nezaposlenih, kako u Okrugu tako i na teritoriji Grada. Govore}i o merama koje je suboti~ka filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe sprovela tokom ove godine, on je

naveo program zapo{qavawa mladih „Prva {ansa” i program finansirawa zapo{qavawa pripravnika na odre|eno vreme, javne radove, subvencije za otvarawe novih radnih mesta i samozapo{qavawe, programe za aktivno tra`ewe posla, te obuke za rad na novim poslovima.

- Suboti~ka filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u predstoje}em razdobqu planira da nastavi saradwu sa Nema~kom agencijom za zapo{qavawe, saradwu sa Me|unarodnom organizacijom rada kroz potpisivawe ugovora s dva provajdera i 18 polaznika, u okviru programa zapo{qavawa mladih, te da uspostavi saradwu sa Hrvatskim zavodom za zapo{qavawe, kroz zajedni~ki projekt prekograni~ne saradwe s Podru~nom slu`bom u

SASTANAK SOMBORSKOG GRADONA^ELNIKA S DIREKTORIMA JP i JKP

I o platama javno

SOMBOR: Novi somborski gradona~elnik Nemawa Deli} je ju~e odr`ao prvi javni sastanak sa direktorima Javnih i Javnih komunalnih preduze}a koja se nalaze u ve}inskom vlasni{tvu Grada Sombora, kako bi, ne samo pospe{io me|usobnu koordinaciju, ve} i transparentno demonstrirao rad ovih preduze}a gra|anima Sombora i okoline. Sastanku su, pored gradona~elnika, prisustvovali direktori JKP „Energana” Milan Dozet, JKP „Vodokanal” Strahiwa [quki}, JKP „^isto}a” Andrija Penze{, JP „Parking servis” Aleksandar Piqa, JP „Direkcija za izgradwu Grada Sombora” Sa{a Krsti} i JP „Urbanizam” Tihomir Kqaji}.

Ovaj sastanak, koji bi, po re~ima Deli}a, trebalo da preraste u svakonedeqni brifing, iskori{pten je i za potpisivawe ugovora izme|u

nih preduze}a - kazao je, prilikom potpisivawa ugovora, direktor JKP „^isto}a” Andrija Penze{.

Kako je u posledwe vreme najaktuelnija pri~a o zaradama u preduze}ima koja su indirektni korisnici gradskog buxeta, svako od direktora je izneo podatke koji se odnose na kolektive kojima su na ~elu. Tako se moglo saznati da se plate u ovim preduze}ima kre}u u rasponu od skoro 50 do 20 hiqada dinara, dok su osnovne plate pojedinih direktora dostigle i 95 hiqada dinara, {to prevazilazi osnovnu zaradu somborskog gradona~elnika.

- Obi~na je demagogija pri~ati ovako o platama zaposlenih i direktora Javnih preduze}a - smatra Strahiwa [quki}, ~ija je osnovna zarada 95.000 dinara. - Treba uzeti u razmatrawe kvalifikacionu strukturu, obaveze koje proisti~u

Osijeku, kao i saradwu s Regionalnim centrom za zapo{qavawe Ju`ne nizine iz Ma|arske, tako|e kroz projekt prekograni~ne saradwe – rekao je Zlatko Pani} Kao negativne posledice ekonomske krize Pani} je naveo da je broj qudi koji su zbog otkaza zatra`ili pravo na ostvarivawe nov~ane naknade u prvih devet meseci ove godine, iznosio preko 3.500, {to je za oko 800 vi{e u odnosu na celu 2008. godinu. Najte`a situacija je vezana za „Sever”, koji je od privatizacije (pre pet godina) sa oko 2.400, spao na ispod 800 zaposlenih, ali da boqa situacija nije ni u ostalim mawim suboti~kim preduze}ima, poput „Agrokombinata”, na primer, a najavqen je i novi talas otpu{tawa maweg broja radnika u nekoliko preduze}a.

Z. R.

sreda25.novembar2009.

RASPISAN KONKURS ZA RAZVOJ KULTURE

Na raspolagawu pet miliona dinara KIKINDA: Op{insko ve}e u Kikindi raspisalo je konkurs za sufinansirawe projekata odnosno programa koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture za narednu godinu. Konkurs se odnosi na projekte iz oblasti pozori{nog, vizulenog i muzi~kog stvarala{tva i multimedija, zatim na kolonije, umetni~ke radionice i rezidencijalne programe za umetnike, manifestacije, radionice, kulturno-umetni~ki amaterizam, izvorno narodno stvarala{tvo i o~uvawe nematerijalnog kulturnog nasle|a, kao i na nau~no-istra`iva~ke projekte u oblasti umetnosti i kulture, kwi`evne manifestacije i nagrade, izdavawe periodi~nih publikacija iz oblasti umetnosti i kulture, programe koji predstavqaju podr{ku osobama s invaliditetom, te programe kulture dece i mladih. Ocewiva}e se i projekti koji se odnose na me|unarodnu kulturnu saradwu od zna~aja za op{tinu Kikinda.

Ni posla, ni zarada

Ma{ine se retko ukqu~uju

- Kao stru~wak tvrdim da posao mo`e da se obavqa kvalitetno, jer je na{e bra{no bilo nadaleko ~uveno. Imamo kvalitetne ma{ine i majstore mlinare, ali, po svemu sude}i, nemaju kome to znawe da prenesu. Za mlinarstvo u celini nema

HVARSKO PU^KO KAZALI[TE GOSTOVALO U ZREWANINU Gradona~elnik Sombora s direktorima JP i JKP

Ulagawe tek kad kriza mine Novinari su bili zainteresovani i za podatak da li i koliko se interesuju strani investitori za ulagawa u Sombor, na {ta im je odgovorio direktor JP „Direkcija za izgradwu grada Sombora” Sa{a Krsti}.

- Interesovawe potencijalnih investitora za najam ili kupovinu gra|evinskog zemqi{ta u Industrijskim zonama Sombora je, u odnosu na prethodni period, znatno mawe i to ne treba kriti, niti se ~uditi zbog toga, imaju}i u vidu svetsku ekonomsku krizu. Pre nekoliko dana smo imali interesenta za investirawe, ali upravo u ovom svetlu nam je jasno re~eno da se radi o gigantu svetskih razmera, koji je spreman da po~ne ulagawa tek po okon~awu krize - naveo je Krsti}.

JKP „^isto}a” i lokalne samouprave, vezan za donaciju u visini od pet miliona dinara od republi~kog Ministarstva za za{titu `ivotne sredine, namewenih sanaciji deponije na putu izme|u Svetozar Mileti}a i ^onopqe.

- Za sanaciju ove deponije treba nam 22 miliona dinara, kao {to i za onu izme|u Bezdana i Ba~kog Mono{tora treba 11 miliona dinara, suma koja daleko nadilazi ovu donaciju, ali ovakvu pomo} dr`ave i lokalne samouprave smatramo samo az prvi korak u preuzimawu novih nadle`nosti i grada i wegovih jav-

iz no}nog rada, rada na terenu, slo`enosti poverenih poslova... Imao sam priliku da ovih dana do|em do informacije da, na primer, sekretar Narodne Skup{tine ima ve}u platu od predsednika parlamenta i od predsednika dr`ave, {to, vaqda }ete se slo`iti, nije u redu. Isto tako, treba re}i da gradona~elnik Sombora, ~iji je godi{wi buxet preko 1,2 milijarde, dinara ne mo`e imati platu na ovakvom nivou, jer i wegova odgovornost za izvr{ewe buxeta daleko prevazilazi zaradu koju prima - ube|en je [quki}.

M. Miqenovi}

Dodela nagrada BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej je i ove godine raspisala literarni i likovni konkurs povodom Meseca kwige, a danas i sutra }e biti dodeqene nagrade najuspe{nijim u~esnicima. Ve~eras od 17 sati u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej nagrade }e primiti u~esnici ~iji je nastavni jezik srpski, a sutra u isto vreme oni koji poha|aju nastavu na ma|arskom jeziku. Na literarnom konkursku u~estvovalo je 184 u~esnika, od kojih 97 osnovaca i to 13 na srpskom i 84 na ma|arskom jeziku, i 87 sredwo{kolaca, 45 na srpskom i 42 na ma|arskom jeziku. Na likovni konkurs bilo je prijavqeno 73 osnovca.

V. J.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju imaju ustanove, umetni~ka i druga udru`ewa i oganizacije, te pojedinci sa teritorije op{tine Kikinda. Prema re~ima zamenika predsednika op{tine Milo{a Latinovi}a, koji je i zadu`en za kulturu, u obzir }e se uzimati prijave dostavqene po{tom na adresu Op{tina Kikinda, Trg srpskih dobrovoqaca 12, sa naznakom „Konkurs kultura 2010” pojedina~no za svaki projekat. Formular za prijavu na konkurs za sufinansirawe mo`e se preuzeti sa sajta www.kikinda.org.rs, a konkurs je otvoren do 11. decembra.

U Fondu kulture na raspolagawu je pet miliona dinara, dok ustanove i pojedinci koji ne budu konkurisali ne}e u narednoj godini biti finansirani iz op{tinskog buxeta. Rezultati konkursa zna}e se do 25. decembra, a bi}e objavqeni na sajtu op{tine.

A. \.

TRI GODINE AGONIJE U SON]ANSKOM „MLIN-PEKU”

SONTA: Od decembra 2006. godine, kada je son}anski „Mlin-pek” kupila Marija Jerkovi}, Agencija za privatizaciju je po osmi put posetla ovaj kolektiv. I sada, kao i prilikom ostalih poseta predstavnici Agencije su imali zadatak da preispitaju poslovawe kolektiva, odnosno ispuwavawe kupoprodajnog ugovora. Konroli se jedino raduju zaposleni, a ostalo ih je samo ~etvorica, jer o~ekuju da }e im sti}i zarade koje opet, po ko zna koji put, kasne mesecima. Posledwu isplatu imali su u junu. I dok je Agencija „~e{qala” papire stigla je i zarada za jul, avgust i septembar.

Svojevremeno je u ovoj firmi radilo 32 radnika koji su godi{we, u tri smene, mleli 600 vagona p{enice, koliki je i kapacitet silosa. Danas je u proizvodwi samo dva radnika, a i oni retko ukqu~uju ma{ine, jer nema sirovina. Mlinovi se ukqu~e povremeno i tada rade 12 do 15 ~asova dnevno.

Do{li me|u prijateqe

ZREWANIN: Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton primili su ju~e u Plavom salonu Gradske ku}e predstavnike Hvarskog pu~-

Hvarani u Zrewaninu

kog kazali{ta. Ovo hrvatsko amatersko pozori{te gostovalo je u ponedeqak i utorak u Zrewaninu, u sklopu turneje po Vojvodini. Pozori{na trupa sa Hvara prvo je nastupila u Rimokatoli~koj crkvi sa predstavom „Prikazawe `ivota svetog Lovrinca mu~enika” koja se, u re`iji preminulog Hvaranina Marina Cari}a, bez ve}ih prekida izvodi jo{ od 1970. godine. Tako|e, u Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}” sino} je izveden komad „Ribawe i ribarsko prigovarawe”, po testu Petra Hektorovi}a i u re`iji Cari}a. Gosti iz Hrvatske pokazali su se i kao odli~ni muzi~ari, pa su u Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” organizovali „Ve~e hvarskih klapa”.

11

- Svi koji smo nekada `iveli u istoj dr`avi treba da sara|ujemo.

Vrlo je dobro da se intenzivira saradwa na kulturnom, privrednom i sportskom nivou izme|u na{ih dr`ava i regija. Bez obzira na politi~ki razlike, ako ih ima, upu}eni smo jedni na druge – poru~io je ju~e Marton u razgovoru sa Hvaranima.

Predsednik Hvarskog pu~kog kazali{ta Vice Zaninovi} pojasnio je da ovu trupu, koja broji pedesetak ~lanova, ~ine turisti~ki radnici, menaxeri, doktori, profesori, penzioneri, u~enici, studenti…

- U maloj sredini poput Hvara, u kome `ivi oko 4.200 stanovnika, nije lako odr`ati jednu tako zdravu strukturu, niti iz finansijskih, niti iz organizacijskih razloga – naveo je Zaninovi}.

On je objasnio da su Hvarani imali naro~itu `equ da posete Srbiju. Na proputovawu za Rumuniju, pre tri godine, zastali su na 24 sata u Beogradu i odigrali predstavu koja je bila jako pose}ena.

- Dru`ewe posle predstave, a sve do polaska u Rumuniju, bilo je toliko srda~no i prijateqski, da su ~lanovi dru`ine kazali da }emo drugi put do}i opet ovde, ali ne na 24 ~asa, ve} na vi{e dana. To je poenta na{e ovogodi{we turneje – precizirao je Zaninovi}. @. B.

interesa, jer cene od p{enice do ostalih inputa su izuzetno visoke i kada se sve to ima na umu onda zarade i ne mo`e biti- ka`e {ef proizvodwe i tehnolog u „Mlinpeku” Milivoje Mileti}.

J. Prel~ec

Predavawa na sajmu ZREWANIN: Sajam informaciono-komunikacionih tehnologija „Incotech 2009”, drugi po redu, bi}e odr`an od 3. do 5. decembra u Kulturnom centru Zrewanina. Organizatori ove manifestacije su grad Zrewanin, Regionalna privredna komora, Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin”, Poslovni inkubator i Kulturni centar.

Sajam „Incotech” }e pored tipi~nog sajamskog dela predstavqawa na {tandovima, imati i edukativni karakter, odnosno brojna korisna i zanimqiva predavawa prilago|ena naj{irem krugu qudi, najavili su ju~e organizatori. Sadr`ajno }e obuhvatiti primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija u slu`bi jeftinijeg, br`eg i organizovanijeg poslovawa privrede, javnog sektora i obrazovno – nau~nih institucija. Sajamska predavawa bi}e i putokaz kako poboq{ati svakodnevni `ivot kori{}ewem informaciono – komunikacionih tehnologija u smislu izbegavawa beskrajnih redova i gu`vi prilikom pla}awa ra~una, podizawa i slawa novca, dobijawa dokumenata, nabavke robe i usluga. @. B.

Dani ~e{ke kulture bez gostiju iz ^e{ke BELA CRKVA: Osma godina zaredom Kulturno-prosvetno udru`ewe „^esi ju`nog Banata” organizuje posledwe nedeqe novembra manifestaciju pod nazivom „Dani ~e{ke kulture”. Ovodi{wu manifestaciju je otvorila izlo`ba ~e{kih zamkova i legendi koje su za wih vezane. Izlo`ba je uprili~ena u gradskoj Galeriji i bi}e otvorena za posetioce nedequ dana.

Bilo je planirano da se u toku trajawa manifestacije odr`e bioskopske predstave ~e{kog filma i pozori{ne predstave, me|utim, zbog epidemije gripa, u~e{}e su otkazali gosti iz Hrvatske i ^e{ke, tako da se ovogodi{wi program sastoji od izlo`be i filmskih projekcija. Manifestaciju je otvorila kanzul ambasade Republike ^e{ke u Beogradu Valerija Fulova.

M. V.

Dresovi za najboqe sportske ekipe APATIN: Zamenik predsednika op{tine Miodrag Baki} i zamenik predsednika SO Apatin Mirko Cveti}anin uru~ili su komplete sportskih dresova predstavnicima sportskih ekipa Osnovne {kole „@arko Zrewenin” u Apatinu i Sredwoj tehni~koj {koli sa Domom u~enika, koje su tokom pro{le {kolske godine posti- Nagra|eni mladi sportisti gli najboqe rezultate na opIz Sredwe tehni~ke {kole sa {tinskim i me|uopkru`nim Domom u~enika nagra|ene su mutakmi~ewima. Nagra|ene su mu{ke ekipe fudbala, rukometa, {ke ekipe u ko{arci, fudbalu i odbojke i atletike. Svi takmirukometu kao i `enske ekipe iz ~ari su, osim odbojka{a koji su rukometa, atletike, odbojke i osvojili tre}e mesto, bili druko{arke iz Osnovne {kole gi na me|uokru`nom takmi~e„@arko Zrewanin”, a mentori wu. Mentori sportistima u ovoj mladim sportistima bili su {koli bili su Petar Popovi} i Marina Medi} i Milorad MrNikola ]eli}. |a.

J. P.

12

CRNA HRONIKA

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

OPET MAKSIMALNA KAZNA ZA UBISTVO TROGODI[WE KATARINE JANKOVI] JULA 2005. U BEOGRADU

Monstrumima 77 godina robije Okru`ni sud u Beogradu osudio je ju~e Mali{u Jevtovi}a na 40 godina zatvora, a Anu Filipovi} na 37 godina zbog ubistva wene trogodi{we }erke Katarine Jankovi}.

– Kazna je srazmerna delu. Sud je na{ao da su optu`eni izvr{ili krivi~no delo na na~in opisan u optu`nici i da su postupali s umi{qajem – rekao je sudija Aleksandar Tre{wev po izricawu presude.

Jeftovi} je osu|en za te{ko ubistvo a Ana Filipovi} za pomagawe pri te{kom ubistvu.

Tre{wev je rekao da je sud na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je Jevtovi} 17. jula 2005. godine u Zvezdarskoj {umi u Beogradu na surov na~in ubio trogodi{wu devoj~icu, a da se pre toga, u periodu od 48 sati, seksualno i`ivqavao nad wom, tukao je i naneno joj brojne povrede po celom te-

UKINUTO RE[EWE O ISTRAZI PROTIV BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA GORANA KNE@EVI]A

Ponovo o isplatama op{tinarima Vanraspravno ve}e Okru`nog suda u Zrewaninu ukinulo je re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a (52) i biv{eg na~elnika za finansije Davida Dimki}a (53), vrativ{i istra`nom sudiji to pitawe na ponovno razmatrawe, saop{tila je ju~e Kne`evi}eva odbrana.

Goran Kne`evi}

Radi se o istrazi o navodnoj zloupotrebi slu`benog polo`aja prilikom isplata zarada zaposlenima u op{tinskoj upravi Zrewanina dok je Kne`evi} bio na ~elu op{tine. Advokat Gorana Kne`evi}a Vi}entije Darijevi} rekao je tim povodom da je vanrasraspravno ve}e donelo zakonitu odluku i da o~ekuje da }e istra`ni sudija, nakon saslu{awa

osumwi~enih, pravilno odlu~iti u vezi s istragom.

Kne`evi}u i Dimki}u se stavqa na teret da su prekora~ili svoja slu`bena ovla{}ewa i sebi i drugima omogu}ili pribavqawe imovinske koristi. Po krivi~noj prijavi Policijske uprave Zrewanin, wih dvojica su u periodu od septembra 2005. do juna 2007. godine, protivno zakonu i drugim propisima i uredbama o platama u dr`avim organima, uve}avali osnovice za plate sebi i zaposlenima u zrewaninskoj upravi. Dimki} je, u svojstvu na~elnika Op{tinskog odeqewa za poslove privrede, finansija i ra~unovodstva, pripremao re{ewa o platama, a Kne`evi}, kao tada{wi predsednik op{tine, na sednicama Op{tinskog ve}a je potpisivao ta re{ewa. Na osnovu wih je uve}ana osnovica za plate, te nezakonito ispla}eno 68.847.971 dinar, za koliko se osumwi~eni terete da su sebi i drugim zaposlenima pribavili imovinsku korist.

Da bi bila izbegnuta pristrasnost u ovom slu~aju, iz procesa je izuzeto zrewaninsko, a predmet je ustupqen Tu`ila{tvu iz Pan~eva. Okru`ni sud u Zrewaninu poku{ao je da se izuzme i iz novog krivi~nog procesa protiv biv{eg gradona~elnika, ali je odlukom Vrhovnog suda Srbije odre|eno da se istraga ipak sprovede u gradu na Begeju. @. B.

SAMOUBISTVO U NOVOM SADU

Pucaw, pa pad s terase U Ulici @arka Vasiqevi}a u Novom Sadu, ju~e oko 15 ~asova, pedeset{estogodi{wi I. D. izvr{io je samoubistvo hicem iz pi{toqa, nakon ~ega je pao s terase na ulicu. Prema nezvani~nim informacijama, I. D. je ostavio i opro{tajno pismo.

E. D.

lu. Sudija je naveo da je Jevtovi} bio svestan svoga dela.

Tre{wev je dodao da je Ana Filipovi} s umi{qajem pomagala Jevtovi}u, prikrivala tragove wegovih dela i pu{tala ga da sam s devoj~icom ide u {umu, a zatim pred svojim roditeqima prikrivala povrede male Katarine.

Pre izricawa presude Jevtovi} je vi{e od 3,5 sata iznosio zavr{nu re~

u kojoj je zatra`io da bude oslobo|en zbog nedostaka dokaza.

Jevtovi} i Ana Filipovi} ranije su pred Okru`nim sudom osu|eni na iste kazne, ali je Vrhovni sud tu presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno su|ewe.

Optu`eni imaju pravo `albe u roku od 15 dana nakon {to im bude uru~ena presuda.

(Beta)

Katarina Jankovi}

OKRU@NI SUD U ZREWANINU O AFERI „AGRO@IV”

Anti} i Juhas iza{li iz pritvora Ve}e Okru`nog suda u Zrewaninu donelo je ju~e re{ewe o ukidawu pritvora biv{em direktoru “Juko holdinga” Milanu Anti}u (56) i biv{em direktoru “Juko trgovine” iz @iti{ta [andoru Juhasu (61). Wih dvojica su iza pritvorskih re{etaka bili gotovo 20 meseci.

Ve}e je, me|utim, odbilo zahtev branilaca da se iz pritvora puste i biv{i predsednik i ve}inski vlasnik “Agro`iva” Miroslav @ivanov (58) i nekada{wi generalni direktor kompanije Zoran Prebira~evi} (55), koji su uhap{eni 31. marta pro{le godine.

Nastavak su|ewa ju~e je protekao u ponovnom nastojawu branilaca okrivqenih da doka`u da je nalaz stru~waka novosadskog Zavoda za sudska ve{ta~ewa, a na osnovu kojeg je podignuta optu`nica protiv @ivanova i jo{ 20-toro biv{ih direktora kompanije “Agro`iv” – nepotpun, nestru~an i pogre{an. Ve{taci se ju-

Optu`eni Milan Anti} i sudski stra`ar sa za{titom na licu

Okrivqeni do{li s maskama Okrivqeni u slu~aju “Agro`iv” ju~e su se u sudnici pojavili s maskama na licu, kako bi se za{titili od epidemije novog gripa! Wihovi branioci su smatrali da je takva sudska odluka poni`avaju}a za okrivqene i zahtevali da sud naredi wihovo skidawe. Ali, predsednik sudskog ve}a Ile{ Bako{ to nije dozvolio, nego je optu`nima omogu}io da ih uklone samo prilikom davawa iskaza. ~e nisu pojavili u sudnici, a ranije su obavestili sudsko ve}e da nisu u mogu}nosti da obave svoj posao iz prethodne

naredbe o ve{ta~ewu dokumenata koje je ponudila odbrana optu`enih. Na osnovu wih proizlazi da kompanija 2004.

godine nije ostvarila kapitalnu dobit od 116 miliona dinara, kako tvrde ve{taci, nego gubitak od 7,3 miliona dinara.

Ve{taci su obrazlo`ili da od kompanije “Agro`iv” nisu dobili druge potrebne spise da bi mogli vaqano obaviti posao. Odre|eno je da 25. novembra u @iti{tu, u nekada{wem sedi{tu kwigovodstveno-finansijske slu`be “Agro`iva”, poku{aju da izve{ta~e dokumenta o poslovawu kompanije u 2004. godini.

– Ve{taci uporno izbegavaju davawe pravih odgovora.

Zbog svog la`nog nalaza mogu i krivi~no odgovarati, a vi{e sigurno ne mogu biti ve{taci u ovom predmetu – istakla je odbrana optu`enih, dok je Prebira~evi}, u znak protesta zbog sporog i konfuznog rada ve{taka, najavio {trajk gla|u u pritvoru ovda{weg Okru`nog zatvora.

Su|ewe se nastavqa 15. decembra. @. Balaban

JO[ NEMA TRAGA O NESTALOM NOVOSADSKOM INVESTITORU DRAGANU L.

Me|u prevarenim kupcima poznati trener, ali i sin Pre nego {to mu se izgubio svaki trag 12. novembra, novosadski biznismen Dragan L. ostavio je opro{tajno pismo supruzi, u kojem je izneo da je napravio mnogo gre{aka u poslu, zbog ~ega je u jo{ ve}im problemima. Poru~io da nema drugog izbora sem da ode negde daleko i poku{a da zaradi “mnogo novca” i izvinio se {to je ~itavu porodicu doveo u takvu situaciju, uz tvrdwe da }e imati neprijatnosti od “agresivnih” kupaca. Wegov nestanak nije iznenadio vi-

zbog nestanka i sumwe da je odgovoran za prevare.

Me|u prevarenim Novosa|anima je i jedan od osniva~a fudbalskog kluba “Ajaks”, trener Svetozar ^i~a, ~ija je porodica preduze}u “Speed co”, na ~ijem je ~elu bio osumwi~eni, uplatila 45.000 evra za stan u Cankarevoj 26. Iako je rok zavr{etka izgradwe istekao posledweg dana 2008. godine, na pomenutoj lokaciji nije sru{ena ~ak ni ku}a na ~ijem je mestu trebalo da bude vi{espratnica.

Zakatan~ena i igraonica Ne{to kra}e od dve godine Dragan L. je vodio i igraonicu “Laki lend”, koja je od dana wegovog nestanka zakatan~ena. Roditeqi dece koja je trebalo da u igraonici proslave ro|endan posle 12. novembra, uplatili su prethodno oko 100.000 dinara, iako proslave nikada nisu odr`ane. Policijska istraga o ovim slu~ajevima je u toku. {e od 50 porodica koje su mu dale novac za nikada sazidane stanove na vi{e lokacija u gradu, a policija je i zvani~no zapo~ela potragu za wim po dva osnova:

– Uplatili smo taj novac za stan broj 21 povr{ine 67,18 kvadrata, i preostalo je jo{ 10.000 evra da bi on bio ispla}en u celosti. Na toj adresi nijedan

Svetozar ^i~a

a{ov nije zaboden, a mi `ivimo kao podstanari u iznajmqenom stanu. Od novca koji smo dobili za na{ prethodni stan, 45.000 evra smo dali za izgradwu novog ve}eg, a oko 5.000 evra sam dao za fudbalski klub. Sada se borim za egzistenciju svoje porodice, a taj ~ovek se u medijima i opro{tajnom pismu predstavio kao ugro`eni. Nikako mi nije jasno

kako je mogu}e da takav prevarant uop{te opstaje u na{em dru{tvu, i odakle mu pravo da sebe predstavqa kao `rtvu – kazao je ^i~a, i dodao da je uplatom stana i davawem novca za klub `eleo da doprinese boqem `ivotu, a boji se da je trenutno izgubio i klub i porodi~ni stan. Uz to ga najvi{e mu~i {to ne mo`e da objasni situaciju svom jedanaestogodi{wem sinu, i strepi od budu}nosti za porodicu.

Me|u o{te}enim kupcima je i sin nestalog biznismena Neboj{a L., koji je za nikada izgra|en stan u Petrovaradinu ocu dao 30.000 evra. Uz to, on je i radio u firmi “Speed co”, ali ka`e da nije o~ekivao da }e se ovako ne{to dogoditi. Od dana kada je ostavio opro{tajno pismo, svog oca, kako ka`e, smatra mrtvim, i uop{te ga ne interesuje {ta se s wim de{ava. @eli, kako ka`e, samo da obe{teti sve prevarene qude.

– Izra~unao sam da ima 50 ili 60 porodica, koje su prose~no uplatile po 20.000 evra za stanove. Iznos je veoma veliki i ja

U Cankarevoj 26 jo{ ni stara ku}a nije sru{ena

sam za dobrobit svoje porodice odlu~an da prona|em neko re{ewe. ^ujem se sa svim kupcima i jo{ ne mogu da poverujem da je Dragan uradio tako ne{to i nestao. Mnogi su dali sve {to su imali i sada nemaju od ~ega da `ive. Neki od kupaca nemaju ni posao, a i svi ~lanovi na{e porodice `ive kao podstanari – rekao je Neboj{a, i najavio da }e u~initi sve da se dugovi vrate.

Uz to je pozvao sve kupce da odnesu kopije ugovora u policijsku stanicu u Ulici Pavla Papa, u odeqewe za privredni kriminal, kako bi se utvrdilo da li su neki stanovi vi{e puta pre-

prodavani. Neboj{a jo{ obja{wava da je wegov otac sve, samo ne `rtva. Dragan je desetak godina proveo u Izraelu i perfektno govori hebrejski, zbog ~ega wegov sin smatra da je i sada negde u inostranstvu.

Kupci stanova ranije su tvrdili da je Dragan L. pri~ao da je imao problem s iznu|iva~ima, ali da su oni uhap{eni i da }e sve biti u redu. Umesto toga je nestao i za sobom ostavio problematiku u vezi s izgradwom zgrada u ulicama Okrugli}evoj, Cankarevoj, Bele wive i Tekelijinoj, kao i na jedne u Zrewaninu.

S. Tanuryi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

13

PREDLOG VISOKOG SAVETA SUDSTVA PARLAMENTU SRBIJE

Nata Mesarovi} kandidatkiwa za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda Visoki savet sudstva predlo`io je Skup{tini Srbije da za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda izabere Natu Mesarovi} i taj je predlog ju~e stigao u parlament.

U obrazlo`ewu predloga navedeno je da je Vrhovni savet sudstva 11. novembra jednoglasno odlu~io da za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda predlo`i Natu Mesarovi}, vr{ioca du`nosti predsednika Vrhovnog suda Srbije. Toj sednici Saveta predsedavala je \ur|ina Bjelobaba, a Nata Mesarovi} je bila izuzeta. „Radom je dokazala svoju stru~nost, nepristrasnost u

Nata Mesarovi}

NESVAKIDA[WE SVEDO^EWE PRIPADNIKA UBPOK-a U NOVOM SADU

Mito letelo u kom{ijsko dvori{te?

– Dugo smo pratili, snimali i prislu{kivali osumwi~enog.

Stekli smo utisak da novac prima iskqu~ivo kod ku}e, jer se tamo verovatno ose}ao sigurnim. Kada smo videli da je uzeo pare, krenuli smo za wim uz viku „Stoj, policija!“ Nije stao, ve} je utr~ao u svoje dvori{te, odbacuju}i nov~anice. Kolega ga je stigao i oborio na zemqu, a potom je iz ku}e iza{la maloletna `enska osoba, stara otprilike 12-13 godina, koja je, na na{e ogromno iznena|ewe, uzela deo novca sa zemqe i po~ela da ga prebacuje preko zida u kom{ijsko dvori{te – rekao je ju~e, svedo~e}i u novosadskom Okru`nom sudu, pripadnik UBPOK-a Zoran Kosovac, koji je bio deo tima koji je pratio i hapsio Stojana Anti}a (1951), biv{eg sudskog ve{taka okrivqenog za primawe mita.

Svedok je objasnio da su o{te}enom Vasi Alvaxinu date pare koje mu je, navodno, Anti} zatra`io kao mito, a da su wihove kontakte i primopredaju pratili i snimali on i jo{ dvojica wegovih kolega.

Iz navoda optu`nice proizlazi da je Anti} od avgusta 2004. do 4. oktobra 2005. kao sudski ve{tak zahtevao od Vase Alvaxina iz Novog Kne`evca 4.500 evra da bi sa~inio za wega povoqan izve{taj u

sudskom procesu koji se protiv wega vodio u novokne`eva~kom Op{tinskom sudu.

Tu`ila{tvo poku{ava da doka`e da je u vi{e navrata zahtevao i od Dragana Ivkovi}a (1954) 15.000 evra da bi, kao i u prethodnom slu~aju, kao ve{tak na~inio povoqan sudski izve{taj. Kako Ivkovi} nije imao tra`eni novac, iznos je „kompenzovan“, tvrdi Tu`ila{tvo, pa je poklonio Stojanu {leper cigala, a potom i jedan mopedskuter. Dogovor je, navodno, bio da mu deo novca Ivkovi} isplati nakon {to Anti} u wegovu korist sa~ini povoqan izve{taj prilikom ve{ta~ewa. Na taj na~in je, po Tu`ila{tvu, Ivkovi} na~inio krivi~no delo davawa mita, a wegov advokat Mladen Grbi} okrivqen je da je bio posrednik u kontaktima svog klijenta i Anti}a, o~ekuju}i za sebe korist od 1.000 evra kada se dogovor realizuje.

Ju~e je svedo~io i Milenko Le~i}, koji je, iznose}i svoja zapa`awa, prakti~no potvrdio navode svog kolege Kosovca. Ju~era{we su|ewe, zbog nedolaska prvookrivqenog, nije odr`ano, ali je, shodno odredbama ZKP-a, iskori{}ena mogu}nost da se svedoci saslu{aju van glavnog pretresa.

Su|ewe se nastavqa 24. decembra.

D. Kn.

NASTAVQENO HAP[EWE OSUMWI^ENIH IZ IN\IJSKE FIRME „MI^I] MOBILE”

Pritvoren i tre}i „komercijalista” I tre}i „komercijalista s menicama“ firme „Mi~i} mobile“ iz In|ije, Jovan T. (59) iz Ba~ke Palanke, uhap{en je i odre|en mu je pritvor od 30 dana. Pre wega uhap{eni su Slobodan @. (41) i Milorad ]. (44) iz Nove Gajdobre, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela prevare na {tetu pedesetak firmi iz Srbije. Direktor firme @eqko L. iz In|ije je u bekstvu i za wim se jo{ uvek traga.

Slobodan @. i Milorad ]. se terete da su s uredno overenim menicama firme „Mi~i} mobile“ iz In|ije kupovali robu od firmi u Srbiji, a zatim je odnosili i prodavali, a ra~un za kupqenu robu nikad nije izmirivan. Menice nisu bile naplative jer firma „Mi~i} mobile“ nije imala novca na ra~unu, koji je uvek blokiran. Terete se da su na ovaj na~in o{te-

postupawu i visoke moralne kvalitete. U~estvovala je na brojnim edukacijama i seminarima u zemqi i inostranstvu o organizovanom kriminalu i ratnim zlo~inima, a bila je i ~lan radnih grupa za izradu zakona iz oblasti pravosu|a“, navedeno je u obrazlo`ewu.

Nata Mesarovi} je bila predsednica sudskog ve}a koje je sudilo optu`enima za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a. Ro|ena je 19. juna 1950. godine. Pravni fakultet u Beogradu zavr{ila je 1974. godine, a pravosudni ispit polo`ila je 1979. godine. Od 1974. do

tili 50 firmi iz Srbije za iznos ve}i od 30 miliona dinara.

Kada su uhap{eni, Policijska stanica iz Stare Pazove je pozvala i druge prevarene firme da se jave. Tako je otkriveno da su Slobodan @. i Milorad ]., zajedno s tre}eosumwi~enim Jovanom T., prevarili i firmu SR „Promes“ iz Stare Pazove.

Istra`ni sudija Op{tinskog suda u Staroj Pazovi je krajem oktobra odredio pritvor od mesec dana Slobodanu @. i Miloradu ]., a ju~e je i Jovan T. zavr{io u pritvoru. Pretopostavqa se da spisak prevarenih preduze}a nije zakqu~en, a policija intenzivno traga za direktorom firme „Mi~i} mobile“ @eqkom L., koga gotovo niko u In|iji ne poznaje, niti zna gde je bilo sedi{te ovog preduze}a.

S. Bojevi}

U RUMI UHAP[ENA ^ETVORKA OSUMWI^ENA ZA KRA\E

Obijali ku}e gastarbajtera U Rumi su uhap{eni Radovan D. (24), Aleksandar O. (22), Zdenko M. (25) i Rajko B. (25) iz tog sremskog grada i predati istra`nom sudiji Op{tinskog suda zbog osnovane sumwe da su izvr{ili dve te{ke kra|e na {tetu vlasnika porodi~nih ku}a koji privremeno `ive i rade u inostranstvu.

Naime, ova ~etvorka se tereti da je, kada ustanovi da vlasnik nije kod ku}e, obijala ku}e i iz wih odnosila tehni~ku robu, alat i automobilske delove. Za sada se osnovano sumwa da su obili dve ku}e gastarbajtera i iz wih odnela veoma vrednu tehni~ku robu, delove i alat.

S. B.

1976. bila je sudijski pripravnik i stru~ni saradnik u Privrednom sudu u Beogradu, a od 1976. do 1985. gradski sudija za prekr{aje u Beogradu.

Za sudiju ^etvrtog op{tinskog suda u Beogradu izabrana je 1986. godine, za sudiju Okru`nog suda u Beogradu jula 1997. godine, a za sudiju Vrhovnog suda Srbije aprila 2003. Sve vreme radila je u krivi~noj materiji.

U Okru`nom sudu u Beogradu predsedavala je i ve}em na su|ewu optu`enima za ratni zlo~in. Iz Vrhovnog suda Srbije upu}ena je u Posebno odeqewe Okru`nog suda u Beo-

gradu, gde je sudila u predmetima krivi~nih dela s elementima organizovanog kriminala.

Nata Mesarovi} je, kako je navedeno, postupala u najte`im i najslo`enijim predmetima kao ~lanica ve}a, a u nekim predmetima i kao predsednica ve}a. U Vrhovnom sudu Srbije raspore|ena je u Ve}e za ratne zlo~ine, kao ~lanica ve}a.

Na fukciju vr{ioca du`nosti predsednika Vrhovnog suda postavqena je 9. marta 2009, a od aprila 2009. je predsednica Visokog saveta sudstva.

(Beta)

VRHOVNI SUD DONEO KONA^NE PRESUDE OPTU@ENIMA ZA UBISTVO PREMIJERA \IN\I]A

Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanovi}u po 40 godina robije Ve}e sedmorice Vrhovnog suda Srbije, kao sud tre}eg stepena, potvrdilo je presudu biv{im pripadnicima nekada{we Jedinice za specijalne operacije Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanovi}u, kojom su ogla{eni krivim za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a, i osu|eni na maksimalne kazne po 40 godina zatvora, saop{teno je ju~e iz VSS-a.

Vrhovni sud je naveo da je, kao neosnovane, odbio `albe odbrane dvojice optu`enih izjavqene na drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije, kojom je, kako je precizirano u saop{tewu, „Milorad Ulemek osu|en na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od 40 godina za krivi~no delo udru`ivawa radi protivustavne delatnosti i krivi~no delo ubistva u poku{aju, a Zvezdan Jovanovi} za krivi~na dela ubistva najvi{eg predstavnika dr`avne zajednice i dr`ava ~lanica, ubistva u poku{aju i udru`ivawa radi neprijateqske delatnosti, i osu|en na jedinstvenu kaznu 40 godina zatvora“.

Obrazlo`eno je da je Vrhovni sud Srbije, kao sud tre}eg stepena, ocenio da drugostepena presuda Vrhovnog suda Srbije ne sadr`i bitne povrede odredaba krivi~nog postupka ni povrede Krivi~nog zakona, o kojima sud vodi ra~una po slu`benoj du`nosti, kao ni one povrede zakona na koje se ukazuje u `albama branilaca. „Vrhovni sud je ocenio da je ~iweni~no stawe pravilno i potpuno utvr|eno, Krivi~ni zakon pravilno primewen, a da su pojedina~no utvr|ene kazne za izvr{ena krivi~na dela, kao i jedinstvene

Zvezdan Jovanovi} (levo) i Milorad Ulemek Legija

kazne izre~ene optu`enima, pravilno odmerene“, saop{tava VSS. Nakon potvrde VSS-a u tre}em stepenu, presuda je pravosna`na za obojicu optu`enih. Naime, odrebama koje su va`ile do izmena krivi~nih propisa usvojenih pre dva meseca, pravo na `albu u tre}em stepenu imali su optu`eni koji su osu|eni na najstro`u kaznu, 40 godina zatvora.

Premijer Srbije Zoran \in|i} ubijen je atentatu 12. marta 2003. godine na uzlazu u zgradu Vlade Srbije, a tom prilikom je te{ko rawen wegov telohraniteq Milan Veruovi}.

U procesu koji je vo|en pred Specijalnim sudom u Beogradu i izre~enom presudom sud je, na osnovu izvedenih dokaza, utvrdio kao dokazane navode optu`nice Specijalnog tu`ila{tva da je Milorad Ulemek organizovao

atentat sa sada pokojnim vo|ama „zemunskog klana“ Du{anom Spasojevi}em i Miletom Lukovi}em, a da je Zvezdan Jovanovi} iz zgrade u Ulici admirala Geprata ispalio dva hica iz pu{ke „hekler i koh“, od kojih je jedan usmrtio premijera, a drugi ranio Veruovi}a.

Tako|e, presudom je utvr|eno da su na razne na~ine u~esnici atentata 12. marta 2003, te prethodnog poku{aja, 21. februara kod hale „Limes”, bili pripadnici „zemunskog klana“ Aleksandar Simovi}, Ninoslav Konstantinovi}, Vladimir Milisavqevi}, Milo{ Simovi}, Milan Juri{i} – Jure, Sretko Kalini} i Du{an Krsmanovi}. Biv{i pripadnik JSO-a @eqko Tojaga @migi je ogla{en krivim po optu`bi za u~e{}e u neuspelom februarskom poku{aju atentata, a biv{i radnik BIA-e

Branislav Bezarevi} je osu|en po optu`bi da je vo|i „zemunskog klana“ za novac dojavqivao informacije o kretawu premijera.

Biv{i pripadnik JSO-a Sa{a Pejakovi} ogla{en je krivim da je vo|i „zemunaca“ Spasojevi}u, u ~ijem je obezbe|ewu bio, pomogao u skrivawu nakon atentata 12. marta.

Drugostepenom presudom Vrhovnog suda, od 29. decembra 2008. godine, potvr|ena je presuda Specijalnog suda. Potvre|ene su kazne po 35 godina zatvora osu|enim pripadnicima „zemunskog klana“ Aleksandaru Simovi}u, Ninoslavu Konstantinovi}u i Vladimiru Milisavqevi}u, kao i kazne po 30 godina, na koje su osu|eni Milo{ Simovi}, Milan Juri{i} – Jure i Branislav Bezarevi}. Vrhovni sud je u drugom stepenu preina~io odluku o kazni u odnosu na optu`ene Sretka Kalini}a, kome je tridesetpetogodi{wi zatvor smawen na 30 godina, a Du{anu Krsmanovi}u s 30 na 20 godina zatvora.

Okrivqenom @eqku Tojagi @migiju kazna je s 30 smawena na 15 godina zatvora, a potvr|ena je kazna od osam godina zatvora Sa{i Pejakovi}u.

Vladimir Milisavqevi}, Sretko Kalini}, Milan Juri{i} – Jure, Ninoslav Konstantinovi} i Milo{ Simovi} u bekstvu su od 2003. godine.

Vo|e „zemunskog klana“ Du{an Spasojevi} i Mile Lukovi} stradali su 27. marta 2003. godine prilikom poku{aja hap{ewa u selu Meqak kod Beograda, a policija je tada saop{tila da su pru`ali oru`ani otpor.

J. J.

LIBERALIMA SRBIJE JU^E NIJE ODUZETA IMOVINA

Sudski izvr{iteq izostao Ju~e u podne nije obavqen popis stvari politi~ke partije Liberali Srbije u Raji}evoj ulici 22 u Beogradu, koji je, po tvrdwi advokata, pravnih zastupnika nekada{weg {efa Vlade Srbije za informacije Vladimira Bebe Popovi}a, beogradski ^etvrti op{tinski sud bio zakazao radi prinudnog izvr{ewa presude Prvog op{tinskog suda, kojom je ta stranka u sporu po Popovi}evoj tu`bi obavezana da mu plati od{tetu od 110.000 dinara.

U 12 ~asova ispred dvori{nog ulaza, na ~ijim vratima stoje natpisi Liberali Srbije i Omladinska zadruga “Eko-dil“, pojavili su se brojni novinari i ^edomir Stojkovi} iz advokatske kancelarije Anta Bo{kovi}a, pravnog zastupnika Vladimi-

ri Popovi}a. Me|utim, kva situacija i sa svim posle sat ~ekawa, svi su stvarima koje se nalaze se razi{li, a da li se iza ovih vrata, ako tasudski izvr{iteq evenkvih stvari uop{te ima. tualno kasnije pojavio, Zakon je jasan, ali ostaostalo je nepoznato. je da do|e sudski izvrRazo~aran ju~era{wim {iteq da vidimo {ta jedno~asovnim uzaludnim }e on konstatovati – ka~ekawem, ^edomir Stojzao je Stojkovi} novinakovi} je najavio da }e prorima. veriti u ^etvrtom opPo wegovim re~ima, {tinskom sudu iz kojih sve i ako bi se eventualrazloga se sudski izvr{ino ispostavilo da duteq nije pojavio u zakaza`nik u ovom trenutku nom terminu. Tako|e je iznema stvari dovoqne razio o~ekivawe da }e do- Advokat i novinari ispred prostorija Liberala vrednosti, naplata od}i do izvr{ewa presude, odnosno da se obavi popis stvari izvr{nog {tete do celokupnog iznosa mogla popisa i zaplene stvari stranke du`nika bi se nastaviti iz stvari kako ih radi naplate od{tete. Stojkovi} – Pretpostavka jeste, a to i zastranka bude sticala jer je deset je objasnio da je, s obzirom na to da kon ka`e, da dr`alac stvari jeste godina zakonom propisani rok zana ra~unu stranke nije bilo para, i wihov vlasnik dok se suprotno starelosti za izvr{ewe sudske od^etvrti op{tinski sud nalo`io ne doka`e, {to zna~i da je ista taluke.

J. J.

14

DRU[TVO

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

ZREWANINSKI INSPEKTORI OTKRILI MU]KE U LOKALNOM BIROU RADA

Radilo se na crno i u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Zrewaninu imala je radnike na crno, saznaje „Dnevnik“. Diplomirana pravnica Svetlana ^abri}Mi{oni i diplomirani in`ewer elektrotehnike Vladimir Vu~eti} radili su a da neko vreme nisu bili prijavqeni, {to su konstatovali i inspektori Ministarstva rada i socijalne politike! Mada ovaj slu~aj datira od lane, epilog je jo{ nepoznat. Nakon procesa pred Op{tinskim organom za prekr{aje, NSZ i direktorka Tamara Samarxi} su se `alili, pa presude jo{ nisu pravosna`ne.

Naime, marta minule godine inspektor rada je ustanovio da su Mi{onijeva i Vu~eti} tog dana radili u zrewaninskoj

Ve{ta~ka oplodwa do 38. godine Dr`avna sekretarka u Ministarstvu zdravqa Nevena Karanovi} ka`e da se kriterijumi za drugi poku{aj ve{ta~ke oplodwe odnose, pre svega, na starost `ene – maksimum je 38 godina – {to je uskla|eno s iskustvima drugih ustanova iz inostranstva.

Ministarstvo i Zavod za zdravstveno osigurawe pokrenuli su proceduru za pro{irewe prava na besplatnu vantelesnu oplodwu s jednog na dva poku{aja, po~ev od 1. januara 2010.

Osim godina, uslov je i da `ene nemaju decu, nisu mogle da rode uprkos le~ewu, o~uvana im je funcija jajnika i imaju normalnu telesnu te`ine. Kriterijumi obuhvataju i sterilitet mu{karca. Potrebno je da se parovi jave izabranom ginekologu, koji prou~ava dokumentaciju i odlu~uje da li je potreban dodatni pregled.

Nevana Karanovi} isti~e da tro{kove snosi RZZO, a sama procedura ve{ta~ke oplodwe ko{ta od 220.000 do 290.000 dinara.

Zdravqe dece u SMS formatu „Dunav osigurawe“ je, potpisivawem ugovora s „MobiMed fondom“, prvo podr`alo projekat „Dete raste“, radi unapre|ewa nivoa zdravstvene kulture pred{kolske dece. Ovaj projekat je nastavak prethodne akcije „Beba dolazi“. Kao sredstvo komunikacije za preno{ewa informacija o zdravqu koristi se mobilni telefon.

– Tako `elimo da unapredimo nivo zdravstvene kulture cele populacije, ali pre svega majke i deteta – ka`e tvorac projekta dr Vojislav Stoj{in, direktor „MobiMed fonda“.

Zna~aj ovog projekta potvr|en je i podr{kom Ministarstva zdravqa. „Dunav osigurawe“ je finansiralo 20.000 vau~era „Dete raste“, pa }e isto toliko porodica mo}i besplatno da koriste ovaj SMS servis. Tako }e biti prenet milion poruka o zdravqu dece od ro|ewa do sedme godine. Svaki vau~er sadr`i kod, koji je treba, zajedno s imenom deteta i datumom ro|ewa, poslati na broj 6261. Prema detetovom uzrastu, svaki roditeq }e dobijati informacije na svoj mobilni telefon o kalendaru vakcinacija, preventivnih pregleda, preporuke o ishrani, psihomotori~kom razvoju, pedagogiji i vaspitawa.

– „Dunav osigurawe“ je socijalno odgovorna kompanija, pa je takva i na{a politika – ka`e direktorka ove kompanije Milenka Jezdimirovi}.

J. B.

filijali bez zakqu~enog ugovora ili bilo kojeg drugog akta o anga`manu. Oboje su, pre toga, imali radni odnos na odre|eno vreme, koji je Mi{onijevoj istekao 26. februara a Vu-

~eti}u 2. marta. Wima su rukovodioci Nacionalne slu`be obe}ali da }e im posao biti produ`en. Kad je posle izbora do{lo do smene, nova ~elnica Filijale Viorika Bla`in je

Falsifikovan i godi{wi odmor Vu~eti} nam obja{wava i da mu je usmeno obe}ano da }e ostati u filijali NSZ-a kao stalno zaposleni jer je bio jedini elektroin`ewer koji je radio na organizovawu ra~unarskog sistema i elektronskoj obradi podataka.

– Da je slu`ba htela da mi da otkaz, po Zakonu o radu trebalo je 15 dana pre isteka ugovora da mi uru~i obave{tewe o tome da vi{e ne ra~una na mene. Toga nije bilo – ka`e Vu~eti}, i tvrdi da je Filijala u Zrewaninu kasnije poku{ala da prikrije gre{ku la`iraju}i re{ewa o tome da su Mi{onijeva i on, navodno, spornih dana bili na godi{wem odmoru.

Vu~eti} veli da je samohrani otac dvoje dece, jer mu je supruga umrla 2007. Posle neprijatnosti u NSZ-u na{ao je drugi posao, ali Mi{onijeva nije.

Mi{onijevoj i Vu~eti}u rekla da nastave da rade, a s tim se, navodno, slo`ila i biv{a direktorka. Ugovori im, me|utim, nisu produ`eni, niti su primqeni na neodre|eno vreme. Onda je do{la inspekcija i sve to otkrila.

– Inspektor je 6. marta 2008. nalo`io direktoru NSZ-a da, u skladu sa Zakonom o radu, s Mi{onijevom i Vu~eti}em zakqu~i ugovor. @alba ustanove je od drugostepenog organa odbijena kao neosnovana. Zatim je 10. marta protiv Slu`be i Tamare Samaxi} podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.

Op{tinski organ za prekr{aje je 30. jula ove godine doneo re{ewe kojim je utvr|eno da su okrivqeni odgovorni i izre~ena im je kazna od 800.000 di-

Umesto anga`mana, otpu{ten i samohrani otac

nara za pravno i 40.000 dinara za odgovorno lice – potvrdilo

TROJICA EKSPERATA TVRDE DA U PRAKTIKUMU I DVA UYBENIKA DRAGANA SOLE[E NEMA PLAGIJATA

[tivo koje ne zahteva autora Tro~lana ekspertska komisija sastavqena od univerztetskih profesora dr Du{ana Surle (Novi Sad), dr Danimira Mandi}a (Beograd) i dr Vladimira Mateqana (Zagreb), koju je na zahtev Saveta i Ure|iva~kog odbora izdava~ke delatnosti Pedago{kog fakulteta u Somboru predlo`io Senat Univerziteta u Novom Sadu, zavr{ila je procenu uxbeni~kih izdawa autora prof. dr Dragana Sole{e (sada v. d. dekana PF-a). Stru~waci za pedagogiju i informatiku analizirali su So-

Sole{inu „Obrazovnu tehnologiju“, objavqenu u dva izdawa, 2006. i 2009. ({to nije navedeno u izve{taju!?), eksperti nisu procewivali, iako je i ona na spisku Nezavisne komisije (i ~ak je cela „istraga plagijata“ i krenula zbog misterioznog povla~ewa kompletnog tira`a ovogodi{weg izdawa) ve} samo podr`ali ocenu o izdawu iz 2006. koju je, na inicijativu Kolegijuma PF-a, dala me|unarodna ekspertska profesorska grupa u sastavu dr Bo{ko Vlahovi}, dr Ivan Gerli~ i (tako|e) dr

Argument komisije za procenu dela v. d. dekana somborskog Pedago{kog fakulteta je da „prema prihva}enoj konvenciji metodologije nau~nog rada, uybenici i praktikumi se ne svrstavaju u originalna nau~na ostvarewa” le{ine uxbenike „Ra~unarski praktikum zz informatiku i obrazovnu tehnologiju“ (2001), „Informati~ke tehnologije“ (2004) i „Informacione tehnologije“ (2007), zbog optu`bi da je u wima, navodno, plagirao druge autore, „prisvajawem celih ili delova tu|ih nau~nih radova, tj. tu|e intelektualne svojine“, kako tvrdi Nezavisna komisija, sastavqena od trojice redovnih profesora PF-a, te jednog biv{eg profesora ovog fakulteta i troje autora koji su navodno plagirani.

Danimir Mandi}. Oni su u izve{taju naglasili da uxbenik podrazumeva kompilaciju ve} poznatih znawa o datoj oblasti... Surla, Mandi} i Mateqan „odgovorno tvrde“ i da Sole{in uxbenik „Obrazovna tehnologija“ „odgovara svim stru~nim kriterijumima koje jedan univerzitetski uxbenik mora da zadovoqi“.

Zatim navode sadr`aje praktikuma i druga dva uxbenika, pa odgovorno tvrde da ispuwavaju sve stru~ne kriterijume, imaju zna~ajne i nesporne vrednosti u pogledu koncipirawa, strukturirawa i

Dr Dragan Sole{a

sadr`inskog oblikovawa... O tvrdwi Nezavisne komisije da je u „Ra~unarskom praktikumu“ Sole{a plagirao Sr|ana Janeva odgovaraju da rad ovog autora „nije osnovni izvor niti je ideja prezentovana u ovom radu originalno ostavarewe autora, te preuzimawe dela sadr`aja iz ovog rada nije zna~ajno uticalo na pove}awe pedago{ke vrednosti uxbenika.

Preuzimawe tog dela je referencirano, ali to nije ura|eno na adekvatan na~in“. Ovu, masnim slovima {tampanu opasku, eksperti navode i kod analizirawa 12. poglavqa Sole{ine „Informacione tehnologije“.

Tvrde i da Igor Hoblaj i Robert Vuru{i} nisu mogli biti Sole{i izvor za „Praktikum“, jer su svoj sadr`aj „Ra~unarski viru-

si“ postavili na internet godinu dana posle Sole{ine kwige. Eksperti odbacuju i tvrdwe da je Sole{a u sva tri uxbenika (2001, 2004. i 2007) plagirao poglavqe „Excel“ iz uxbenika „Osnove informatike“ (2007) prof. dr \or|a Nadrqanskog i Mile Roguqi}Nadrqanski, a obrazlo`ewe je sli~no.

Eksperti posebno nagla{avaju: „Prema prihva}enoj konvenciji metodologije nau~nog rada, uxbenici i praktikumi se ne svrstavaju u originalna nau~na ostvarewa autora (monografije se znatno vi{e vrednuju), te se u izradi navedenih bibliografskih jedinica vi{e zahteva nau~no utemeqena prerada i kriti~ki odnos prema objavqenim sadr`ajima, nego li sopstvena istra`ivawa i nau~na otkri}a autora“. Rukovo|eni time, „odbijaju navode tzv. nezavisne komisije“ da su pojedina poglavqa Sole{inog praktikuma i dva uxbenika kojima su se bavili „preuzeta tako da ne zadovoqavaju osnovne metodolo{ke kriterijume za izradu praktikuma i uxbenika“. „Plagijat bi se mogao prihvatiti samo ako je preuzeti sadr`aj autorsko delo i ukupan stru~ni doprinos postignut na osnovu preuzetih sadr`aja“, ka`u Surla, Mandi} i Mateqan, i tvrde da nisu na{li takve sadr`aje u Sole{inom praktikumu niti u uxbenicima.

V. ^eki}

SOLDATESKA MIKLO[A HORTIJA BRUTALNO POBILA 3.500 @ITEQA ^URUGA

Admiral zlo~inac umro u krevetu Kwiga Aleksandra Veqi}a “Miklo{ Horti – neka`weni zlo~inac” predstavqena je u ^urugu, mestu koje je, proporcionalno veli~ini, izgubilo najvi{e `iteqa u januarskom genocidu 1942. Ovo delo je prvo istra`ivawe Hortijevog politi~kog uspona i odluka koje su pod okriqem fa{isti~kog re`ima dove-

nocid” i wegovo posledwe delo, istori~ar Nemawa Starovi} ka`e da je prva emotivna, “izraz autorovog dubokog bola koji deli sa `rtvama”, dok se u drugoj vi{e bavi potragom za pravdom koja zlo~inca nikad nije stigla.

Starovi} podse}a na to da je admiral Horti, posebno u Ma|arskoj, predmet revizionizma, i da

galskom letovali{tu Estoril u 89. godini. Podse}amo, sli~an stav “Dnevniku” je preneo i predsednik jerusalimskog Centra “Simon Vizental” i po~asni gra|anin Novog Sada Efraim Zurof, koji smatra da bi ma|ar-

Srba i Jevreja u logor Jasenovac, blisko je sara|ivao s re`imima Adolfa Hitlera i Ante Paveli}a, a wegovu surovost su osetili i slobodoumni Ma|ari tog doba. Kwiga “Miklo{ Horti – neka`weni zlo~inac”

Memorijalno dru{tvo „Racija 1942” Pre promocije kwige, odr`ana je sednica Upravnog odbora Memorijalnog dru{tva “Racija 1942”, osnovanog 28. oktobra radi o~uvawa se}awa na `rtve genocida. Planirano je da se u Topalovqevom magacinu, jednom od tri ~uru{ka strati{ta, napravi memorijalna soba. Pro{ireni Upravni odbor dru{tva ~inili bi prvenstveno ~lanovi porodica stradalih i ako se im se ambicije ostvare, bi}e to prvi memorijal ove vrste u Srbiji.

Bra}a po genocidu: Hitler i Horti

le do stradawa ogromnog broja civila na teritoriji “velike Ma|arske”, prvenstveno Jevreja, Roma i slovenskih naroda.

Upore|uju}i Veqi}evu prvu kwigu “Racija – zaboravqen ge-

U pogromu su mnoge ~uru{ke porodice desetkovane

wegova dela poku{avaju da opravdaju autoriteti za nacionalnu istoriju, a u wegovom narodu danas nema politi~ke voqe da se pravda zadovoqi. On je, ina~e, mirno preminuo u portu-

ska vlada najvi{e volela da neka`weni xelat novosadske racije [andor Kepiro umre, “ali on odbija da u tome sara|uje”.

Kako je ^urug u raciji izgubio 3.500 `iteqa, Veqi} insistira na tome da wegova kwiga poslu`i kao narodni sud za Hortijeva nedela. On je odgovoran i za deportaciju 42.000

nudi i dosad neobjavqene spiskove `rtava Hortijevog re`ima (samo ih je u januarskom genocidu u Ba~koj zverski ubijeno 12.763), prema podacima koje je na{oj zemqi dostavio stradalnik i prijateq Srba, ma|arski poslanik Endre Baj~i @ilinski.

Ig. Mihaqevi}

je nam je Odeqewa inspekcije rada. @. Balaban

Bajramska ~estitka Pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne mawine dr Tama{ Korhec ~estitao je ju~e pripadnicima islamske verske zajednice Kurban Bajram.

On je imamu i svim muslimanima u Vojvodini po`eleo da svoj veliki praznik „proslave u dobrom zdravqu, radosti, qubavi i duhovnom miru“.

Vojvodina informi{e Srbe u susedstvu Zamenica pokrajinskog sekretara za informacije Smiqa Maksimovi} potpisala je ju~e ugovore o unapre|ewu informisawa srpske zajednice u Ma|arskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Preko Kulturno-dokumentacionog centra u Ma|arskoj novac je namewen unapre|ewu rada Radija SRB – Interenet-radija Srba u Ma|arskoj. Sa Srpskorumunskim centrom za razvoj u Temi{varu dogovoreno je emitovawe informativno-kulturnog programa na srpskom jeziku na Radiju „Banat link“. Potpisan je i ugovor sa Zajedni~kim ve}em op{tina – Vukovar o produkciji „Hronike Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema“, informativno-zabavnoj TV emisiji posve}enoj aktuelnostima iz kulture, sporte, vere, prosvete i socijalno-ekonomskim temama. Ciq je da se prevazi|e postoje}a informativna blokada i gra|ani Vojvodine upoznaju s pravima i interesima srpske zajednice na tom prostoru, navodi Smiqa Maksimovi}. Ona dodaje da je, iako je op{ta kriza umawila pokrajinski buxet, wen sekretarijat nastojao da obezbedi novac za ove programe.

S. N.

Prozvani Vlada i Tadi} Me|unarodna organizacija za za{titu qudskih prava Hjuman rajts vo~ pozvala je Vladu Srbije da za{titi prava lezbijki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba, jer je „homofobi~no nasiqe posledwih meseci ugrozilo wihove osnovne slobode“. U pismu Borisu Tadi}u direktor programa HRV za zastupawe prava LGBT osoba Boris Ditrih je ocenio da “vode}i politi~ari treba da poka`u hrabrost u osudi mr`we i spre~avawu zlostavqawa”.

Ta organizacija je pozvala Cvetkovi}ev kabinet da sara|uje sa srpskim LGBT organizacijama kako bi se „Povorka ponosa“ odr`ala 2010. bez straha da je mo`e prekinuti nasiqe, ali i da u {kole uvede predavawa o jednakosti i potrebi spre~avawa diskriminacije.

sreda25.novembar2009.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

15

JU^E U SNP-u ZAPOSLENI ODR@ALI JEDNOSATNI [TRAJK UPOZOREWA

Zatra`ene ostavke Bradi}a i \uri}a Sindikalne organizacije Srpskog narodnog pozori{ta organizovale su ju~e u Srpskom narodnom pozori{tu jednosatni {trajk upozorewa na kojem su istakle zahteve za smenu ~elnih qudi u nadle`nim ministarstvima i sekretarijatima, smatraju}i ih odgovornim i zvog ka{wewa plata, i zbog stawa u ovom teatru.

- Plate su nam upla}ene prekju~e, ali tim gestom nisu re{eni na{i problemi u SNP-u. Na{i finansijeri, osniva~i, ostali su nam du`ni jo{ pola zarade - rekla

imali za ~etiri godine unazad, a koja su bila uskra}ena nama u SNP-u. Tra`imo naravno daqu isplatu zarada i pri`eqkujemo, i zahtevamo da nam se {to pre imenuje upravnik - menaxer koji }e po~eti polako da re{ava probleme koji su nagomilani u SNP-u.

Veruju}i da }e se sve re{iti, iako su morali da organizuju {trajk, Nada Novovi} se ipak pita, ako nisu bilansirana dovoqna sredstva, a govori se, po wenim re~ima, o dvesta miliona, za{to se nije i{lo na naizmeni~nu isplatu

Odgovornost rukovodstva SNP-a Na ju~era{wem skupu se, izme|u ostalih, obratio i glumac Predrag Mom~ilovi}, kako je rekao, u ime onih koji `ele da iza|u na scenu, da rade, ali nemaju priliku za to u ovom pozori{tu.

Po wegovom mi{qewu, kada se ve} tra`e uzroci koji su doveli do ovakvog stawa u SNP-u, treba govoriti i o odgovornosti rukovodstva ovog teatra, koje je on prozvao zbog toga {to nema ni premijera, niti dovoqno repriznih predstava na repertoaru. je Nada Novovi}, predsednica Samostalnog sindikata u ovom pozori{tu - Mi smo se odlu~ili na ovaj {trajk upozorewa jer imamo zahteve. To su smena republi~kog ministra kulture Neboj{e Bradi}a i pokrajinskog sekretara za kulturu Milorada \uri}a. Zatim tra`imo i apsolutno iste uslove koje ima Narodno pozori{te u Beogradu, i sva davawa koja su oni

plata pokrajinskim institucijama kulture, pa zatim u Beogradu, ili drugom gradu koja bi bila pravednija. Ovako se ve} malo preteralo s ka{wewem plata institucijama u Vojvodini, dok u drugim sredinama ne kasne.

- Treba utvrditi ta~no ime i prezime, odgovornost onoga ko je napravio takvu gre{ku da devet institucija kulture u Vojvodini

dobija platu s konstantnim zaka{wewem. Da li }emo i}i u generalni {trajk? Verovatno, vide}emo daqe {ta }e biti i re{avati {ta }emo. Mi smo u maju dobijali signale od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu da je uo~eno da su nedovoqna sredstva koja su bilansirana, me|utim smatramo da oni nisu uradili ono {to je trebalo da se blagovremeno ta gre{ka otkloni. Na wima je dobar deo odgovornosti - isti~e Nada Novovi}.

Opera u SNP-u u posledwe dve godine nije imala nijednu premijeru, podsetio je Aleksandar Stankov, predsednik sindikata orkestra u SNP-u, dodaju}i da sredstva za repertoar ne sti`u, te da su potpuno skrajnuti na kulturnoj sceni Srbije.

- Republi~ko ministarstvo za kulturu, u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, zajedno radi na uni{tavawu ove ku}e i kulture uop{te u Vojvodini. To se direktno odra`ava na nas, me|utim indirektno i na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, i muzi~ke i baletske {kole Vojvodini. Tu se {koluje vrlo dobar mlad kadar koji ne}e imati gde da poka`e svoje znawe. Smatramo da odgovorni qudi u Republici i Pokrajini moraju da do|u ovde i da objasne za{to se radi na uni{tavawu SNP-a - istakao je Aleksandar Stankov. N. Pej~i}

KWI@EVNA NAGRADA „KAROQ SIRMAI”

Priznawe „Kvazimodu” Bo{ka Krsti}a Kwizi „Kvazimodo“ autora Bo{ka Krsti}a ju~e je dodeqena kwi`evna nagrada „Karoq Sirmai“ za ovu godinu, jednoglasnom odlukom `irija u kojem su Frawa Petrinovi}, predsednik, Jano{ Bawai i Miro Vuksanovi}. Ovom kwigom, objavqenom kao autorsko izdawe u Subotici, Bo{ko Krsti} je, po mi{qewu `irija, potvrdio svoj rasko{ni pripoveda~ki talenat, zapo~et romanom „Ka{tel Beringer“.

- Kwiga „Kvazimodo“ mo`e se ~itati kao vrlo uspelo poeti~ko i kompoziciono delo, koja se ostvaruje i kao roman u nastajawu, i kao niz uspelih kratkih pri~a i kao esejisti~ko fragmentarno sagledavawe detiwstva i doba odrastawa. U autenti~nom suboti~kom ambijentu odvija se dramati~na potraga za zavi-

~ajno{}u u preplitawu porodi~nih doga|awa u kojima se prepoznaju istorijske promene s egzistencijalno upe~atqivim odrazom na li~ne sudbine - navodi `iri ove nagrade u svom obrazlo`ewu.

Filip David je zapisao u pogovoru Krsti}evoj kwizi da u ovom proznom tekstu prepoznaje „sredwoevropski duh, {aroliko mno{tvo li~nosti razli~itog etni~kog porekla koji ~ine jednu zanimqivu zajednicu. Istovremeno, svemu tome Krsti} daje jak li~ni pe~at: pi{u}i o svom najboqem drugu iz detiwstva Andriji Braunu, zanimaju}i se za tragi~nu istoriju wegove porodice, on istovremeno pri~a sopstvenu pri~u, gledaju}i u Andriji kao u ogledalu svoj izvrgnuti lik“.

N. P-j.

Gluma~ka ekipa predstave

SUTRA DRAMSKA PREMIJERA U SNP-u: „NASRTAJI NA WEN @IVOT”

Da li svet uop{te postoji Na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta sutra }e premijerno biti izvedena dramska predstava „Nasrtaji na wen `ivot“ Martina Krimpa u re`iji An|elke Nikoli}, kao prva premijera u ovoj sezoni, koja }e ovda{wu publiku upoznati sa jednim od najzna~ajnijih savremenih engleskih dramati~ara. Wegov komad „Nasrtaji na wen `ivot“, za koji mnogi, kako je ju~e na konferenciji za novinare istakao dramaturg Svetislav Jovanov, tvrde da je remek - delo, sada }e prvi put biti postavqen na sceni SNP -a, ~ime }e ovaj teatar, po wegovim re~ima, ubla`iti negativan skor u vidu upoznavawa publike sa savremenom svetskom dramom.

Sam Martin Krimp je govorio da je samo obi~an ~ovek, koji razmi{qa o savremenom svetu, podsetio je Jovanov, ukazuju}i da je wegova opsesija nasiqe, i spoqa{we i unutra{we, ali tako|e i sama pozori{na forma koju je neprestano istra`ivao.

Ova predstava to tako|e odra`ava, budu}i da je nastala kroz netipi~an proces u kojem su glumci imali posebnu ulogu. Za

rediteqku An|elku Nikoli} bilo je va`no, kako je rekla, da poku{a da ih animira i isprovocira da sami u~estvuju u stvarawu predstave, time {to }e sva svoja razmi{qawa o ovom komadu, na {ta ih je podsticala, uneti u svoju igru, likove...

U gluma~kom ansamblu ove predstave su: Dragiwa Vogawac, Igor Pavlovi}, Jovana Mi{kovi}, Marija Medenica, Marko Savi}, Milan Kova~evi}, Milica Gruji~i}, Miroslav Fabri, Nenad Pe}inar i Tijana Maksimovi}.

- Dvanaest godina nakon {to je ugledalo svetlo dana, ovo postmoderno remek-delo ne gubi sposobnost da fascinira, poput kakvog neumoqivog i krvavog sightseeing-a: kroz sumornu svakodnevicu, prezrenu istoriju, terorizam, osiroma{enu a samozadovoqnu umetnost, gra|anske ratove, globalno zagrevawe planete i hla|ewe ose}awa... - ka`e Svetislav Jovanov u dramatur{koj bele{ci - Da li iko uop{te postoji izvan zabluda, predrasuda ili konvencija koje o wemu stvaramo? Dilema samo prikriva, kao da ka`e Krimp, novu zagonetku, jeziviju od one koja je

postavqena Edipu: da li svet uop{te postoji? Ali dok je Edipu bilo su|eno da se uveri u nesavr{enost broja i mere („jedan je jednako mnogi“) i uzaludnost razuma, za nas je sa~uvano razo~arawe druge vrste: mi sa teskobom hodamo po ivici slutwe da ne postoji ni svet, ni bogovi, ni materija – pa ~ak se i crne rupe qudskih emocija rastvaraju u igri iluzija.

Mnogo je vo|eno razgovora sa glumcima u radu na ovoj predstavi, o tome {ta nas napada, kako mi napadamo `ivot, jedni druge, napomenula je An|elka Nikoli}, a polazi{te su bile Krimpove replike koje su same po sebi sjajna literatura, ali su i sami glumci unosili svoje replike u predstavu.

Adaptacija ovog komada nastala je u saradwi sa glumcima, istakla je An|elka Nikoli}, koja ga je i prevela, a i scenski prostor koji je ona odabrala, zapravo je prostor igre rediteqa i glumaca iz koje je proistekla ova predstava. Kostimograf i pomo}nik scenografa je Marina Sremac, a Ah.Ahilej je muzi~ki saradnik za ovu predstavu.

Nata{a Pej~i}

„PROMETEJEVA” NAGRADA „DEJAN MEDAKOVI]”

S FESTIVALA „DEZIRE” U SUBOTICI

Laureat Miodrag B. Proti}

O qudskoj rawivosti

Posle uvida u ovogodi{wu memoarsku produkciju u kwigama i periodici na srpskom jeziku, odlu~eno je da se “Prometejeva” nagrada “Dejan Medakovi}” dodeli Miodragu B. Proti}u, za kwigu “Nojeva barka” (tre}i tom, SKZ, 2009.). Odluka je doneta jednoglasno, ju~e je saop{tio predsednik `irija Dra{ko Re|ep, u ime ~lanova Jovana ]irilova i Radovana Popovi}a.

Memoari Miodraga B. Proti}a zna~ajno otkrivaju geografski i duhovni ambijent wegove kulturne inicijative da afirmi{e i sa visokim kriterijumima atribuira na{u umetnost 20. veka, istakao je Re|ep. U obra-

zlo`ewu se, izme|u ostalog, navodi da Proti}eva re~enica, kojom je obogatio beogradski stil, i danas nadahnuto dokazuje i svedo~i da nas je, posledwih pola stole}a u~ila da gledamo sliku, da promi{qamo, da druk~ije pamtimo.

Zoran Kolunxija iz “Prometeja” podsetio je da je nagrada ustanovqena pro{le godine, nakon smrti Dejana Medakovi}a, a prvi dobitnik je bio Momo Kapor, odnosno wegove “Ispovesti”(SKZ, 2008.). Preiznawe }e Proti}u biti uru~eno 9. januara naredne godine, u naro~ito sve~anoj prilici, kada “Prometej” obele`ava dve decenije trajawa.

R. L.

SREDOM KOD STERIJE

Nenadma{ni Poqaci Na tribini Sredom kod Sterije, koju prire|uje Kwi`evna op{tina Vr{ac, ve~eras od 19 sati bi}e predstavqene dve nove zbirke pesama. U pitawu su pesme Julije Hartvig i Janu{a [ubera. Ove zbirke je prevela sa poqskog Biserka Raj~i}.

Pod geslom Re~ ima urednik, Petru Krdu pretstavi}e izbor iz poezije Julije Hartvig „Vi|eno i druge pesme“, kao i nesvakida{wu pojavu u poqskom pesni{tvu Janu{a [ubera 1948.

Plejadi poqskih pisaca koji su objavqeni u biblioteci KOV-a „Atlas vetrova“ (^eslav Milo{, Vislava [imborska, Tadeu{ Ru`evi~, Zbigwev Herbert, Julian Kornhauzer, Eva Lipska,

Ana Poto~ek), pridru`uju se sada, u na{im kwi`evnim prostorima, mawe poznati, ali lirski pesni~ki glasovi, Julija Hartvig i Janu{ [uber koji su ina~e prevo|eni na mnoge evropske jezike.

Izbor iz poezije Julije Hartvig obuhvata najvi{e pesama iz zbirke „Vi|eno“ zbog toga {to je „vi|eno“ sve {to je ona „videla“, pro`ivela, spoznala tokom bogatog `ivota. Na veli~inu dela Janu{a [ubera ukazali su elitni poqski i svetski pesnici ^eslav Milo{ i Zbigwev Herbert.

Pesme Julije Hartvig i Janu{a [ubera kazuje Danica Mirosavqev.

Drugi dan novopokrenutog Me|unarodnog/regionalnog pozori{nog festivala „Desire Central Station 2009 – West“ u pozori{tu/ sinhaz „Kostolawi De`e“ u Subotici, protekao je u predstavqawu aktuelnosti iz ma|arskog pozori{ta. Prvo je na sceni bioskopa „Jadran“ izvedena predstava „^ovek koji se smeje“ Andra{a Jele{a pozori{ta „Vere{ [andor“ iz Sombatheqa, ra|ena na osnovu istoimene novele Viktora Igoa, da bi zatim u ku}i „Kostolawi De`e“ Ansambl Pala Frenaka, plesna kompanija iz Pariza i Budimpe{te, izveo „In TimE“. Zanimqivo, i jedna i druga predstava u bave se qudskom rawivo{}u u bestijalno hladnom i krutom vremenu, ma koje ono „E“ koordinate imalo. Kod Igoa je to mesto Engleska i Andra{ Jele{ u sombatheqskom teatru u kojem glume i lokalni studenti, novelu s prebogatim spektrom inscenacija, u osnovi, ali ne i potpuno, prati nizom filmski montiranih scena (Jele{ je veliki deo svoje karijere posvetio kinematografiji).

Pri~a o Gviplenu, de~aku plave krvi koji unaka`enog lica – lica koje se smeje - odrasta pod okriqem Ursusa i wegovog vernog vuka Homoa sve dok ne sazna pravu istinu o sebi, {to za posledicu ima tragi~an, ipak ne{to izmewen kraj pri~e, u rukama rediteqa iz Ma|arske postaje grafi~ka novela. Vizuelizacija na tragu ilustracije - kostimi, likovi (kreature), sve podse}a na vreme epohe, ali sa grotesknom izvitopereno{}u i mra~no slikanom atmosfe-

Iz predstave „In TimE”

rom. Koriste}i maksimalno u~inkovit sistem konstantnih minijaturnih promena (dodu{e usporavaju}eg momenta), Andra{ Jele{ scenu za scenom kadrira iz razli~itih uglova, sa razli~itim, a ~esto identi~nim rasporedima stvari (dekora) i qudi (glumaca), koji

Foto: KNI

na, a prisustvo naratora i muzi~ara na sceni samo doprinose ose}aju `ivog stvarawa nekog likovno animiranog dela. A za{to je to tako? Ponajvi{e zato {to se rediteq koncentrisao na zamisao Viktora Igoa da „^ovek koji se smeje“ ne zra~i egzaktno{}u, nego

„Vojcek–Hinkeman”, pa „Apartmanske pri~e” Na programu „Dezire“ festivala u Subotici ve~eras su predstave „Slu~aj Vojcek–Hinkeman“ Ane Tomovi} u izvo|ewu Bitef teatra iz Beograda (Scena „Jadran“, 18.30) i „Apartmanske pri~e 0.1“ Viktora Bodoa Dru{tva za brodarstvo „Sputwik“ i Instituta „Laboratorija za moderno pozori{te i istra`ivawe pona{awa iz Budimpe{te („Kostolawi de`e“ sinhaz, 20 ~asova).U Art bioskopu „Aleksandar Lifka“, kao prate}i program, prikazuje se film „Kompawerosi“ Ser|a Korbu~ija iz 1970. u 17 ~asova. Za sve programe obezbe|en je titl na srpskom jeziku. ozna~avaju scenski prostor i radwu. Plavo platno koje dominira pozadinom direktno se name}e kao kulisa za snimawe filmskih sce-

univerzalno{}u. Paradigma bizarnog sveta u kojem je jo{ bizarnije terati pravdu poput Igoovih junaka, u predstavi „^ovek koji se

smeje“ predstavqena je „magi~no“, kako ne bi bilo sme{no, ako ve} nije trebalo da bude preterano dramati~no. A da re`ija ne bi bila lepa, a ravna, dvodimenzionalna, Jele{ je gotovo u svakoj sceni, ponekad uspe{nije, ponekad mawe, ubacivao i dopisivao vlastite komentare od kojih su najefektniji onaj dok Ursusov pozori{te izvodi scenu na balkonu iz „Romea i Julije“, u publici mu` i `ena `estoko raspravqaju jedno o drugom, ili kad u sceni Ursusovog proteravawa iz Engleske, puk u nedostatku „prave zabave“ – pozori{ta, gleda porni} u kafani. „In TimE“ na vrlo eksplozivan muzi~ko-scenski na~in, pri~u govori telom {estoro igra~a trupe proslavqenog koreografa Pala Frenaka. Sude}i po stajlingu - ko`na garnitura, negli`ei i svetle}e krpice, elektro zvuk, vreme je sigurno dana{we, a mesto bi opet moglo biti London, Engleska, ali i bilo ~iji dom situiran na i po Zapadu. Crvena boja strasti, dominantna na svim osetqivim mestima scene i plesa~a, suva je dramatu{ka naznaka i istina sveta koji se prikazuje. Predmet nije spoqa, „In TimE“ zapravo te`i da predstavi ~oveka/ `enu nagim. Potpuno providnim za nemir koji se de{ava u wima ili izme|u wih, za otupqenost i slabost, a onda i ekstazu.

Iako plesa~i Ansambla Pala Frenaka zra~e vrhunski atraktivnom virtuozno{}u, akrobatikom i graciozno{}u, a predstava doti~e i razotkriva te muke, na kraju se jo{ mo`e i u ~initi da nam sve to ba{ stoji dobro.

Igor Buri}

SPORT

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

DANAS PREOSTALIH OSAM UTAKMICA PETOG KOLA LIGE [AMPIONA

Inzagi obe}ava golove Fudbaleri Milana postali su hit italijanskog prvenstva, posle katastrofarnog starta i povrede nekolicine stardarnih prvotimaca roso – neri su uhvatili formu i sada sa pravom ra~unaju da }e prezimiti u Evropi. Podrazumeva se da „deda“ Inzagi i Ronaldiwo o~ekuju pobedu ve~eras u petom kolu Lige fudbalskih {ampiona u me~u s Olimpikom iz Marseqa.

- Svi su nas otpisivali, ali smo pokazali da znamo da igramo fudbal - ka`e Pipo Inzagi, koji s 36 godina igra kao mladi}. – U Marsequ sam dao dva gola, verujem da }u i ve~eras da se upi{em u listu strelaca.

Trener Leandro i daqe ima velike probleme oko sastava tima, povre|eni su golman Abijati, Nesta, Jankulovski, Gatuzo, Flamini i Storari, {to ne sputava Milaneze da igraju dobro i efikasno.

Olimpik na San Siru tra`i prolaz u naredni krug, i remi bi Francuzima u nekim varijantama bio rezultat po meri, jer u posledwem kolu na Velodromu do~ekuju madridski Real.

- Mo`da i boqe igramo u gostima nego kod ku}e, zato sam i optimista – ka`e trener Olimpika, biv{i francuski reprezentativac Didije De{amp. – Milan nas je iznenadio u prvom me~u, Inzagi nas je dva puta uhvatio na spavawu.

Bi}emo operzniji, igra}emo ~vr{}e u odbrani i nadam se iz kontri uspeti da postignemo gol,{to }e biti, verujem, dovoqno da ne izgubimo.

Zanimqiv okr{aj se o~ekuje i Bordou, gde gostuje Juventus.

Grupa A Bordo – Juventus Bajern – Makabi 1. Botrdo 2. Juventus 3. Bajern 4. Makabi

4 4 4 4

(20.45) (20.45) 3 2 1 0

1 2 1 0

0 0 2 4

6:2 10 3:1 8 4:4 4 0:6 0

Grupa B CSKA - Volsburg (18.30) Man~ester j. – Be{ikta{ 1. Man~ester j.4 2. Volsburg 4 3. CSKA 4 4. Be{ikta{ 4

3 2 1 0

1 1 1 1

(20.45) 0 1 2 3

7:4 10 7:3 7 6:8 4 1:6 1

Grupa C Real – Cirih Milan – Olimpik ( M) 1. Milan 2. Real 3. Olimpik 4. Cirih

4 4 4 4

2 2 2 1

1 1 0 0

(20.45) (20.45) 1 1 2 3

6:5 11:6 8:6 4:12

7 7 6 3

Grupa D Porto – ^elzi Apoel – Atletiko 1. ^elzi 2. Porto 3. Atletiko 4. Apoel

Duel Inzagija i Brandaoa u me~u Olimpik – Milan u Marsequ

- Ne}emo kalkulisati – najavquje trener Bordoa Loren Blan. – Na{a `eqa je prvo mesto u grupi. Znam da nas o~ekuje te`ak me~, Juventus zna da igra na rezultat.

U taboru stare dame je situacija mobilna, Trezege je povre-

|en, ali se Del Pjetro vratio i to uliva sigurnost u igru Toriwana.

- @elimo da sve dileme re{imo pre posledweg kola i me~a s Bajernom – veli golman Juventusa \i|i Bufon. - Bordo se ve} kvalifikovao i to je na{a {an-

sa, a sa Alesandrom mi smo sasvim drugi tim.

U Moskvi u prvom me~u dana{weg programa igraju CSKA i Volsburg, bi}e to zanimqiv okr{aj dva tima koji tra`e {ansu da i slede}e godine igraju u Evropi i ~iji fudbaleri

imaju psihi~kih problema zbog eliminacije wihovih reprezentacija s Mondijala. Verovatno su se Xeko i Misimovi} br`e oporavili od mondijalskog {oka od Akinfejeva i Berezuckog, pa su {anse Volsburga, uprkos ~iwenici da Grafite ne}e

4 4 4 4

(20.45) ( 20.45) .

3 3 0 0

1 0 2 1

0 1 2 3

8:2 10 5:2 9 2:8 2 1:4 1

igrati, ne{to ve}e. Interesantno }e biti na Dragaou, gde Porto bez povre|enog golmana Heltona do~ekuje ^elzi. Karlo An~eloti je u subotu odmarao najoptere}enije igra~e, Lamparda, Drogbu, Ivanovi}a, Balaka i Deka, {to Londoncima nije smetalo da lako savladaju Vulvse. I jedni i drugi su ve} obezbedili osminu finala, ali }e se svakako boriti za prvo mesto u D grupi.

G. Kova~

SPORT

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

17

DANAS ME^EVI ^ETVRTFINALA LAV KUPA SRBIJE VOJVODINA DOMA]IN SMEDEREVU

Utakmica sezone U Vojvodini su se zanosili titulom, a tek od skora su svesni gde im se, realno, pru`a {ansa za trofej. Dakako, re~ je o Lav kupu Srbije, takmi~ewu koje svakako nema te`inu [ampionata, ali se trofej broji i pamti. Dodatni izazov je taj da ga novosadski crveno-beli jo{ nijednom nisu osvojili u 95 godina dugoj istoriji. Zbog toga dana{we odmeravawe sa Smederevom u Lav kupu Srbije na novosadskom “Kara|or|u” fudbaleri Vojvodine do`ivqavaju kao utakmicu sezone. A o dana{wem isku{eweu {ef stru~nog {taba Branko Babi} ka`e: - Za razliku od prvenstva, gde uvek postoji mogu}nost popravnog, u Kupu, ako se pogre{i, nova {ansa sti`e tek za godinu dana.

Zato u duel sa Smederevom moramo da u|emo maksimalno oprezno.

Svi Kup do`ivqavamo kao priliku da kompenzujemo u~inak u {ampionatu. Ba{ zato pored opreza moramo biti i odlu~ni, sa vi{e samopouzdawa i mawe gre{aka.

Posebno u veznom redu, gde je rival naro~ito jak - rekao je Babi}.

Smederevci su u ~etvrtom kolu Jelen superlige igrali nere{eno s Vojvodinom na “Kara|or|u”.

- To je motiv vi{e za moje igra~e da se poka`u i da im se revan{iraju. Kada govorim o gre{kama u veznom redu, mislim na preterano zadr`avawe lopte u zadwoj liniji, a zapravo sva pa`wa bi trebalo da bude usmerena ka protivni~kom golu.

Babi}a raduje pozitivna energija sa tribina i privr`enost navija~a.

- [to du`e budemo dobro igrali ta podr{ka bi}e sve izra`enija, pa i to moramo da imamo na umu – smatra trener Novosa|ana.

Du{an Tadi}, kreator Vo{inih akcija ka`e da su im oklopnici ostali du`ni.

- Moramo da im se revan{iramo – kategori~an je Tadi}. - Raduje da po~iwemo dobro da igramo i kod ku}e. Recept za dana{wu pobedu je

NOVI SAD: Vojvodina – Smederevo ^A^AK: Borac – OFK Beograd JAGODINA: Jagodina – Partizan BEOGRAD: Crvena zvezda – Spartak Zlatibor voda

13 13 13 17

Ako posle 90 minuta bude nere{eno, pobednika }e odlu~iti jedanaesterci. Polufinalni me~evi igra}e se 7. aprila 2010. godine.

ZVEZDA UZ PUNO RESPEKTA DO^EKUJE SPARTAK ZLATIBOR VODU

Oprez na Marakani U predve~erje 137 ve~itog derbija sve misli fudbalera Zvezde su ipak okrenute ~etvrtfinalu Lav kupa, okr{aju sa Spartak Zlatibor vodom.

- Da bi se stiglo do trofeja neophodne su nam pobede. Ovo je specifi~no takmi~ewu u kojem nema popravnog ispita, kao u prvenstvu. Zbog toga se ne}emo baviti previ{e kom{ijama, ta~nije sve dok ne obavimo uspe{no posao protiv Suboti~ana konstatovao je trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}.

Stru~ni {tab Zvezde ni{ta ne prepu{ta slu~aju.

- Obavili smo studiozni skauting i zakqu~ili da je Spartak zaista kvalitetan tim. Moramo

ozbiqno da ih shvatimo. Odnos prema igri mora da bude na nivo koji smo pokazali u subotu na Banovom brdu - poru~io je Petrovi}.

Sve boqi vezista Vladimir Bogdanovi} pri`eqkuje brzi gol.

- Jasno je da }e se rival opredeliti za zatvoreniju varijantu i svoju {ansu vrebati iz kontre ili prekida. Za mirniji tok utakmice neophodno je da u prvih 20 minuta matiramo odbranu gostiju i tako olak{amo sebi put do polufinala. Dakle, ovo nam je trenutno najva`niji duel i potpuno smo skoncentrisani na Spartak, iako nas tri dana kasnije ~eka ve~iti derbi - ka`e Bogdanovi}.

Kadrosvki bilten u redovima Zvezde je zadovoqavaju}i. Oporavio se kapiten Nikola Lazeti}, a van stroja zbog problema sa mi{i}em je samo Ninkov. Da li je u opticaju mo`da kombinovani sastav za megdan sa Spartakom, po sistemu rotacije i nepisanom pravilu koje se primewuje u kupu?

- Taman posla, izve{}emo najja~i tim, jer sam ve} rekao da maksimalno motivisani i mobilni ulazimo u me~ u kojem nam je trijumf izuzetno bitan, kako na takmi~arskom planu, tako i na psiholo{kom pred isku{ewa koja nas o~ekuju u derbiju - istakao je trener Petrovi}.

Z. Rangelov

Suboti~ani bez bele zastave Du{an Tadi}, uzdanica Vojvodine

da u me~ u|emo agresivno, od starta i da na vreme otvorimo rivala.

Ako odigramo odgovorno i disciplinovano, ne}e biti problema.

Slobodan Medojevi} tako|e pru`a sve boqe partije.

- Idealna {ansa da se iskupimo za slabiji start u prvenstvu je Lav kup Srbije. Igramo pred na{om publikom i pobedom obezbe|ujemo mirnu zimu i pripremu za prole}no polufinale. Iako je Kup oduvek pun iznena|ewa, na nama je da nadigramo neugodnog suparnika i

Foto: F. Baki}

da se plasiramo u daqe takmi~ewe – rekao je Medojevi}.

Babi}a brine povreda Barzilca Marsela Ple~a, pa je wegov nastup u duelu sa Smederevom pod upitnikom. Kona~nu odluku done}e dr Borko Vukosav pred sam po~etak utakmice.

Mogu}i sastav Vojvodine: Brki}, Vuli}evi}, Ple~ (Pekovi}), Lovri}, Kizito, A|uru, Medojevi}, Aleksi}, Tumbasevi}, Tadi}, Mr|a. Me~ u Novom Sadu po~iwe u 13 sati.

S. Savi}

NA INICIJATIVU PARTIZANA

Doping kontrola posle derbija?

Fudbalski klub Partizan tra`i}e antidoping kontrolu igra~a posle 137. ve~itog derbija – rekao je doktor crno - belih Sead Mali}evi}. Mali}evi} napomiwe da je to zvani~an stav kluba ve} neko vreme, a ne samo pred naredni duel sa kom{ijama, a da o wegovoj realizaciji odlu~uje Antidoping agencija. Podsetimo, kod nas ne postoji zvani~an zakon vezan za ovu tematiku, ve} se testovi vr{e sporadi~no, na zahtev ovog tela.

- Zarad potpune transparentnosti na{ klub ve} neko vreme tra`i da se rade antidoping testovi posle svih utakmica Jelen superlige. Kako smo mi

jedna od zainterseovanih strana, jedino {to mo`emo je da predlog iznesemo Fudbalskom savezu Srbije, koji mo`e da kontaktira Antidoping agenciju. Problem je to {to ti testovi ko{taju mnogo, a pla}a ih wihov naru~ilac pa je i to razlog {to ove godine nisu jo{ nijednom ura|eni – istakao je doktor Mali}evi}.

Prema propisima UEFA posle svake utakmice radi doping test dvojici igra~a svakog tima. U Srbiji se, kada se primewivala kontrola, uzimao uzorak od po jednog igra~a obe ekipe.

I. L.

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode gostuju na Marakani. Me~ za prolaz me|u ~etiri najboqe ekipe u Kup takmi~ewu sigurno }e doneti zanimqivu fudbalsku predstavu. Zvezda je favorit, {to ne zna~i da }e Suboti~ani poneti belu zastavu. Sigurno }e me~ na Marakani biti veliki izazov za izabranike Zorana Milinkovi}a, koji ne}e mo}i da izvede najja~i sastav.

- Nastupi}emo bez Voje Ubiparipa i Vidaka Brati}a. To je bila cena na{e pobede nad Napretkom. Obojica su pru`ili dobru igru, maksimalno se zalagali, a me~ zavr{ili sa povredama.

No, bez obzira na to, imamo dovoqno igra~a u

koje imamo veliko poverewe - rekao je Zoran Milinkovi}.

Milinkovi} je dodao da ne voli da daje prognoze o ishodu me~a, ali da veruje u svoju ekipu.

- I pored povreda bitnih igra~a i ~iwenice da nam `reb nikako nije i{ao na ruku, da je rival favorit, verujem u svoju ekipu. Nismo u prilici da pretimo, ali svakako mo`emo da obe}amo maksilano zalagawe i po`rtvovanu igru, a vide}emo {ta }e nam to doneti. Dobro znamo da je Kup specifi~no takmi~ewe, igra se samo jedan me~, {to donosi posebnu dra` - istakao je Milinkovi}.

N. S.

PARTIZAN U JAGODINI

Pobeda imperativ Subota – sreda, to je ritam u kojem }e fudbaleri Partizana igrati do kraja slede}e nedeqe.

Danas, u ~etvrtfinalu Lav kupa Srbije, u Jagodini gostuju istoimenom superliga{u, {to je derbi ovok kruga najmasovnijeg takmi~ewa.

Da su jagodinci nezgodan rival {ampionu govori i wihova pobeda u Humskoj minulog prole}a. Bio je to jedini poraz Partizana na doma}em terenu.Pamti se i pro{logodi{wi Kup duel, u kojem je Partizan posle vo|sta od 3:0 jedva stigao do pobede od 4:2.Zbog svega toga {ampion je jo{ ju~e krenuo put

Kru{evca, odakle }e oti}i na noge Jagodini.

- O~ekuje nas te`ak me~. @elimo odbranu trofeja, a Jagodinci su nam prvi rival na tom putu. Ne}e nam biti lako, jer se radi o agresivnoj i discplinovanoj ekipi. Dobro igraju ove sezone pa zbog toga na{ pristup mora biti maksimalan – rekao je pomo}ni trener crno– belih Vuk Ra{ovi}.

U Humskoj jo{ ne razmi{qaju o predstoje}em ve~itom derbiju.

- Kom{ije na red dolaze u ~etvrtak. @elimo maksimalno skoncentrisani da odigramo u Jagodini.

Nedavno je Partizan u prvenstvu slavio sa 3:0. Me|utim, ovaj me~ }e biti druga~iji po{to se igra na terenu ne{to slabijeg kvaliteta u odnosu na Partizanov.

- Svesni smo tog problema i imamo spremqeno re{ewe. To ne sme biti alibi za na{ eventualni neuspeh – naglasio je Ra{ovi}. [ampion }e danas verovatno biti poja~an za oporavqenog Branu Ili}a, dok Fejsa verovatno ne}e nastupiti zbog 137. ve~itog derbija. Izvesno je da za Partizan ne}e igrati rekonvalescent Jovanovi} i bolesni Bre`an~i}.

I. Lazarevi}

PRED 47. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TUNIR U MALOM FUDBALU

Bilding invest s dve ekipe Interesovawe za tradicionalni 47. «Dnevnikov» turnir u malom fudbalu u Novom Sadu je veliko, mnogi se raspituju za uslove u~e{}a i druge detaqe, ali nas i obnave{tavaju da }e ove godine imati izuzetne sastave poja~ane s internacionalcima.

- Ove godine prijavi}emo dve ekipe - ka`e Milan Powevi}, vo|a ekipe Bilding investa. Tri puta uizastopce smo osvojili vice{ampionsku titulu, red je da i mi slavimo. Pored ve} standardne ekipe, u kojoj su Raki}, Trivunovi}, Broj~in, ]upi}, bra}a Powevi}, spremamo i iznena|ewe, jedan internacionalni sastav. Verovatno }emo promeniti i sponzora, jo{ uvek vagamo ponude.

Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima ,a dele se i najve}e nagrade tako }e ove godine, kao i pro{le, prvaku pripasti 400.000 dinara, a ukupni

nagradni fond iznosi}e oko 700.000 dinara. . Naravno, jedini uslov je da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i pro{le godine .

Posle konsultacija, odlu~ili smo da turnir po~ne 12. decembra, kada su na programu me~evi posledwg kola Superlige, {to ne}e poremetiti na{e planove, a finale }e se igrati najverovatnije 9. januara slede}e godine, dakle u vreme kada je ve}ina igra~a na odmoru. Kao i minulih godina, pobednici u svim kategorijama bi}e nagra|eni peharima, medaqama i sportskom opremom. Posebnu pa`wu posveti}emo najmla|ima, jer su oni budu}nost na{eg turnira. Ba{ zbog toga odlu~ili smo da smawimo kotizaciju za wih pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara ( umesto 9.5000),a mla|i pioniri 6.000 ( umesto 9.000).I kod veterana situacija je sli~na kao i

pro{le godine, ako se prijavi vi{e od petnaestet ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano i to pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira dali su aktivni ili ne.

Prijave za turnir primamou prostorijama Sportske rubrike u zgradi Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81) od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « Dnevnik» 340 – 2511- 60. A bli`e informacije mogu se dobiti i na telefone sportske rubrike 021/ 480 - 6827.

Dakle, kotizacije za seniorske ekipe bi}e 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000( 1995. i mla|i) i za mla|e pionire( 1996. i mla|i) 6.000 dinara.

Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i gol-

Ekipa Bilding invest trostruki vice{ampion na{eg turnira

manom. Svaku ekipu sa~iwavaju deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastave, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`we-

ni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene

Foto: F. Baki}

po grupama, a potom u zavr{nici }e se igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama.

G. Kova~

18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda25.novembar2009.

JU@NOBANATSKA LIGA

Kovin pobednik Zavr{ena je i posledwa liga [SV koja je bila najbrojnija i igrala je i plej-of. U razigravawu ~etri prvoplasirane ekipe postignuti su slede}i rezultati: Unirea – Budu}nost 4,5:3,5, Jedinstvo – Radni~ki 2:6. U finalu su igra~i Radni~kog u gostima savladali Unireu 5:3 i tako postali novi ~lan Banatske lige, iako su liga{ko takmi~ewe zavr{ili na tre}em mestu. Plasman ekipa u liga{kom delu: 1. Unirea (Riti{evo) 37 (79), 2. Jedinstvo (Ka~arevo) 34 (78,5), 3. Radni~ki (Kovin) 31 (70), 4. Budu}nost (Banatski Brestovac) 27 (67,5), 5. Naftagas (Jano{ik) 26 (62,5), 6. Bela Crkva 23 (67), 7. Banatul (Lokve), 22 (51,5), 8. “Bora Ivkov” (Banatsko Novo Selo) 21 (58), 9. Vulturul (Grebenac) 15 (38,5), 10. Gaj 10 (36), 11. Bavani{te 7 (39), 12. Izbi{te 5 (30), 13. Ilanxa 5 (29), 14. O[K Vr{ac 1 (21,5).Spartak iz Debeqa~e i Jedinstvo iz Vladimirovca napustili su takmi~ewe.

BA^KA LIGA

Plej-of za popunu lige Odlukom takmi~arske komisije [SV prvi me~ za popunu Ba~ke lige izme|u BT[K-a iz Ba~ke Topole i Adica iz Novog Sada igra se u nedequ u Novom Sadu sa po~etkom u 10 sati. Revan{ je za nedequ dana u Ba~koj Topoli.

MASTERS SENTA

Pacal podelio packe U Senti je pro{le nedeqe odr`an zavr{ni brzopotezni turnir za prvenstvo grada - “Masters 2009”. Igrao se Berger turnir sa 14 igra~a a prvo mesto sa 9,5 poena, bez poraza, osvojio je Mihaq Pacal. Fide majstor Novak Pezeq morao se zadovoqiti drugim mestom sa 8,5 poena koliko je imala i `enski imter majstor @ofija Domaw. Zanimqivo je da je na turniru u~estvovalo ~ak polovina takmi~ara iz Somborskog regiona. Sudio je Laslo Novak.

Plasman: 1. Mihaq Pacal 9,5, 23. Novak Pezeq, @ofija Domaw 8,5, 4-5. Miqan Ostoji}, Vladimir Joti} 8, 6-7. I{tvan Kajari, Milomir Tovilovi} 7,5, 8-9. Oliver Pardi}, Miroslav Sumper 7, 10. Qubomir Vrani} 6,5, 11. Nenad Vladisavqevi} 5, 12. Miodrag [quki} 3,5, 13. Tama{ Novak 3, 14. Zoran Joti} 1,5 poen.

U SUBOTU U IN\IJI

Memorijal „Stojan Divi}” U In|iji }e se u subotu, u restoranu “Flamingo” sa po~etkom u 10 sati, odr`ati tradicionalni memorijalni vikend turnir “Stojan Divi}”. Turnir se igra u devet kola, 15 minuta po igra~u. Upisnina iznosi 300 dinara a we su oslobo|eni velemajstori i `ene. Uplata za omladince je 150 dinara. Nagradni fond iznosi 70.000 dinara (prva je 14.000 dinara) i raspore|en je na 10 redovnih i pet specijalnih nagrada.

PROBLEM BR. 260

Beli daje mat u dva poteza S. Loyd Frank Leslies, 1858.

TURBO TURNIRI U NOVOM SADU

Kova~evi}u tre}i turbo Malo ranije nego {to su organizatori `eleli i predvi|ali zavr{ili su se turbo turniri koji su se igrali u prostorijama N[K-a u Novom Sadu. Razlog smo naveli u pro{lom broju “Dnevnokovog {aha sredom”. Prvo mesto na tre}em Turbo velemajstorskom turniru, ubedqivo je osvojio velemajstor Aleksandar Kova~evi} sa 7 poena (~etri remija i pet pobeda, bez poraza).

Drugi je bio, ovog puta bez ijednog poraza, oporavqeni Dragan Kosi} sa 6 poena. Tre}i Mi{a Pap mo`e da bude zadovoqan svojom igrom na posledwa dva turnira ali su ga pehovi omeli da postigne velemajstorsku normu. Na drugom turniru je bio na domak ciqa ali je izgubio odlu~uju}u partiju. Na tre}em turniru omeo ga je posledwi na tabeli Stevan Jovi} kome je to jedina pobeda na turniru. Kad smo ve} kod Jovi}a, utisak je da je igrao mnogo boqe nego {to poeni pokazuju. Nedostatak iskustva na ovakvim turnirima je samo opravdawe da su takvi turniri potrebni mladim igra~ima i nadajmo se da }e ih biti jo{. [ari} je na ovom turniru ostvario i petu inter normu.

Srpski reprezentativac Dragan [olak je puno eksperimentisao na sva tri turnira pa su gledaoci i internet posmatra~i turnira sa zanimawem o~ekivali svaki wegov naredni potez kada }e da “sevne” neka `rtva – naj~e{}e topa.

Aleksandar Kova~evi}

Bila je to uspela priredba u organizaciji [K “Velemajstor” koja se igrala pod geslom: Igrajte {ah a ne remi. Od 135 partija 71 je odlu~ena a 64 je zavr{eno remijem, i to ne “salonskim”, ve} se zaista igralo sve dok je bilo mogu}nosti za igru.

Igra~i, bez sentimentalnosti za ne~iju {ansu za bal, igrali su izuzetno po{teno i korektno pa nije bilo nikakvih intervencija sudija. Sudili su Milan Miladinov i Bogoqub Dankovi}, a wihovi zamenici bili su An|elko Dragojlovi} i Stevan Jovi}.

Plasman: 1. Aleksandar Kova~evi} 7, 2. Dragan Kosi} 6, 3.

Mi{a Pap 5,5, 4. Dragan [olak 5, 6-7. Darko Dori}, Sini{a

SVETSKI BRZOPOTEZNI [AMPIONAT

Karlsen najbr`i Svetski brzopotezni {ampionat se igrao u Moskvi od 16-18. novembra. U~estvovalo je 22 igra~a.

Neki su uvr{teni na osnovu pro{logodi{weg plasmana, neki putem Aeroflot kvalifikacija, a jedan broj, me|u kojima i Anatolij Karpov, na osnovu posebnog poziva organizatora. Turnir je bio 19. kategorije sa prose~nim rejtingom 2719 poena.

Igrao se Berger turnir (svako sa svakim) dvokru`no (42 kola), tri dana po 14 kola. Prvog dana poveo je svetski prvak Anand sa 12, ispred Karlsena sa 10 i Karpova sa 9 poena. Drugog dana do{lo je do smene na vrhu pa je Karlsen preuzeo vo|stvo sa 21 poenom, Anand je bio drugi sa 20 a tre}i Karjakin sa 18,5 poena. Karpov je osvojio svega 5 poena i pao na 9. mesto sa 14 poena. Posledweg dana Karlsen je pove}ao razliku nad Anandom i sa 31 poenom nadmo}no, sa tri poena razlike, osvojio ubedqivo titulu najboqeg brzopoteznog igra~a sveta. Podatak da je odigrao osam nere{enih me~eva i postigao 13 pobeda, a od toga igra~e koji su se plasirali od 2-5. mesta dobio je sa po 2:0, jasno ukazuje da je titula zaslu`ena. Uz tako ubedqivu pobedu dozvolio je sebi da bude i kavaqer pa je sa svetskom prvakiwom Aleksandrom Kostewuk, koja je ina~e zavr{ila turnir na posledwem mestu, odigrao samo nere{eno.

Plasman: 1. Karlsen 31, 2.

Anand 28, 3. Karjakin 25, 4.

Kramnik 24,5, 5-7. Gri{~uk, Ponomarjov, Svidler 23,5, 8-9. Leko, Mame|arov 22, 10-11. Moro-

Magnus Karlsen

zevi~, Ga{imov 21,5, 12. Arowan 21, 13-14. Domingez Perez, Barejev 20, 15. Ivan~uk 19,5, 16. Karpov 19, 17. Geqfand 18,5, 18. Jakovenko 17,5, 19. Polgar 17, 20.

Tka~iev 16, 21. Najdi~ 15, 22. Kostewuk 12,5 poena.

Kada je Ivan~uk (crni) u ovoj poziciji:

odigrao Lg8 odmah je zaklopio o~i da ne gleda kako mu Tka~ijev potezom Sg6 daje mat!.

[ari} 4,5, 7-8. Mert Erdogdu, Umut Ataki{i 4, 9. Baris Esen 3, 10. Stevan Jovi} 1,5 poen.

Partije su se mogle pratiti u`ivo preko interneta na www.perpetualcheck.com.Na istom sajtu svako kolo komentarisao je neko od na{ih poznatih velemajstora.

Impozantan je i broj poseta sajtu (od 700 pa do preko 900) u vreme kola od strane qubiteqa {aha.

Rezultati su se mogli pratiti preko sajta: www.vojvodinas.webs.com, www.chessnovisad.in.rs i www.chessresults.com.

Turniri su se igrali – samofinansirawem. Da bi se organizacija ovakvih turnira podigla na jo{ vi{i nivo potrebni su i sponzori. A sponzora niotkuda!

B. D.

DNEVNIK

ANALIZIRANA PARTIJA

Nekad be{e stra{ni Viktor Jedan od posledwih (aktivnih) {ahovskih legendi ruske {ahovske {kole je Viktor Kor~noj. Na posledwem Ekipnom prvenstvu Evrope u Novom Sadu “stra{ni Viktor“, u 79. godini, redovno je privla~io pa`wu novosadske publike.

Igrao je za ekipu [vajcarske na prvoj tabli ali nije se ba{ proslavio. Odigrao je osam partija od kojih je ~etri izgubio (Alma{i, Bakro, Nibak i Ivani{evi}), tri remizirao (Volokitin, Stevi}, Adams) a dobio je samo jednu i to protiv Dizdarevi}a (BiH).

Ipak u prilogu dajemo tu jedinu wegovu pobedu iz pijeteta prema ~oveku koji je, uz mnoge druge, obele`io posledwih {est decenija svetskog {aha.

18...e5 19.f:e5 S:e5 Na 19...d:e5 ide 20.Sd5 Tfe8.

20.Sd5 S:d5 21.e:d5 Manevar Sd4-f5 je ozbiqna pretwa jer lovac na b1 je mnogo opasniji od kolege na b7.

21...Lg5 Potpoma`e napad belog (21...g6 je bila najboqa odbrana).

22.Tc3 Tce8 23.Dc2 Sg6 Na 23...g6 ide 24.h4 Ld8 25.h5.

24.h4 Le3+ Po~asni {ah pre predaje. Crni je izgubqen: 25.Kh2 h5 26.T:f7 T:f7 27.D:g6 Tf6 28.Dh7+ Kf7 29.D:h5+ Kg8 30.Lh7+ Kf8 31.Lg6; ili 24...Le3+ 25.Kh2 f5 26.Tf3 Lc5 27.S:c5 b:c5 28.T:f5. 1–0

Kor~noj–Dizdarevi} Englesko otvarawe

A sad malo zabave bez komentara, odnosno partije s brzopoteznog prvenstva sveta.

Popularni cuger je u osnovi, zbog ograni~enog vremena, {to re~e pokojni majstor Bora Tot, brzopleta partija, a kao {to smo naveli u pro{lom broju na{a legenda Qubomir Qubojevi} smatra da je najboqe prou~avati tu|e partije bez komentara da biste sami shvatili smisao poteza. E, pa, izvolite da sami shvatite, ako mo`e, smisao odabranih, brzopletih gre{aka svetskih legendi:

1.c4 e6 Kor~noj voli da protiv je`eve pozicije povremeno razvije lovca na g5: 1...c5 2.Sf3 Sf6 3.Sc3 b6 4.e4 d6 5.d4 c:d4 6.S:d4 Lb7 7.De2 Sc6 8.S:c6 L:c6 9.Lg5 (Kor~noj - Georgiu/London 1980.). Ina~e, obi~no ga razvija na e3 ili b2.

2.Sc3 c5 3.Sf3 Sf6 4.d4 c:d4 5.S:d4 a6 Opti~ki gledano 5…Sc6 ili Lb4 su mnogo borbeniji potezi ali ni u ovom potezu, naravno, nema ni~eg lo{eg (5...Lb4 6.Lg5 Sc6 7.Tc1 Db6 8.L:f6 g:f6 (Kor~noj – Furman /Moskva 1961.).

6.Lg5 b6 7.e4 h6

Start naredne srede

Crni je kasnije za`alio {to je odigrao ovaj potez ali u ovom trenutku zdrav razum mu je govorio da treba da otera lovca.

8.Lh4 d6 9.Ld3 Le7 10.Tc1 Lb7 11.De2 Sbd7 12.Lb1 Tc8 13.Lg3 Dc7 14.0–0

22...D:g3 23.S:c8 D:d3 24.Se7+ Kh8 25.Df2 1–0

Mame|arov–Karpov Karo-Kan

14…Dc5 Uzimawe pe{aka na c4 u ovakvim pozicijama obi~no nosi rizik gde se dama izla`e nevoqama. U ovoj eri kompjutera mo`da je i mogu}e uzeti tog pe{aka ali ve}ina igra~i ne bi (14...D:c4 15.Dd2 Db4).

15.Dd1 0–0 Sa pe{akom na h6 ovo je malo rizi~an potez. Neke od alternativa su: 15...D:c4 16.Sce2 Db4 17.T:c8+ L:c8 18.Sc6; 15…Dh5!?; 15…h5. Na to kompjuter “svesno” predla`e 16.Lh4 a onda ne 16…g5 zbog 17.Sb3.

16.Sb3 Dc7 Na 16...D:c4?? ide 17.Sd5.

17.f4 Db8

DANAS U N[K-u Izborna skup{tina [SV Cuger Bubamare u Ka}u Re{ewe problema br. 259 (H. Bartolovi} Francuska-Jugoslavija 1955.), sa pozicijom: beli – Kd1, Dh7, Tc8, Th6, La3, Le8; crni – Kb6, Ta6, Ta7, pe{aci: a5, c7, g6; je 1.Th5!

Na 1...g:h (1…g5) sledi 2.Db1 mat. Na 1...Tb7 (1…c5) sledi 2.Lc5 mat. Na 1...Kb7 (1…Ta8) sledi 2.D:c7 mat. Na 1...a4 sledi 2.Tb5 mat. Na 1...c6 sledi 2.T:c6 mat.

Izborna skup{tina [ahovskog saveza Vojvodine odr`a}e se u petak, 27. novembra 2009. godine, u Ka}u, u motelu „Omorika” od 12 ~asova.

Na dnevnom redu izborne skup{tine predvi|en je, izme|u ostalog, izve{taj o radu za ~etvorogodi{wi period, izve{taj Nadzornog odbora, izbor ~lanova Izvr{nog odbora [SV, izbor Nadzornog odbora i teku}a pitawa.

Izbornoj skup{tini [S Vojvodine mo}i }e da prisustvuju i u~estvuju u radu samo ovla{}eni delegati Skup{tine [SV.

Danas }e se u sali N[K-a, Pa{i}eva 26, odr`ati peti brzopotezni rejting turnir [K Bubamara iz Novog Sada. Po~etak je u 19.30 ~asova. Igra se [vajcarski sistem, 9 kola, sa vremenom za razmi{qawe od 5 minuta po igra~u. Turnir je otvorenog tipa za sve igra~e a kotizacija je 100 dinara. Potrebno je poneti ispravan {ahovski sat. Turnir se rejtinguje lokalnim rejtingom [K Bubamara. Rezultati }e biti objavqeni u listu „Dnevnik“ i na internet sajtu [K Bubamara www.bubamara.yolasite.com Podse}amo qubiteqe {aha da je u ponedeqak redovni mese~ni cuger N[K-a sa po~etkom u 19 ~asova.

Kramnik–Ivan~uk Englesko otvarawe 1.Sf3 Sf6 2.c4 c5 3.g3 d5 4.Lg2 Sc6 5.0–0 d4 6.e3 e5 7.e:d4 e:d4 8.d3 Le7 9.Lf4 0–0 10.Se5 S:e5 11.L:e5 Sg4 12.Lf4 Ld6 13.Df3 L:f4 14.D:f4 g5 15.Dd2 Tb8 16.Sa3 b6 17.Tae1 Df6 18.h3 Se5 19.f4 g:f4 20.T:f4 Dg7 21.Sb5 f6 22.Sd6

POLUFINALE PRVENSTVA NOVOG SADA

[ahovski savez Novog Sada raspisao je polufinalni turnir za 79. pojedina~no prvenstvo grada. Takmi~ewe se igra u prostorijama N[K-a od 2-21. decembra. Pravo u~e{}a imaju svi igra~i sa FIDE rejtingom 2000 i vi{im. Upisnina iznosi 700 dinara. Igra~i koji su plasirani sa ~etvrtfinalnog turnira pla}aju 300 dinara.

Turnir }e se igrati 9 kola po [vajcarskom sistemu. Tempo igre je 30 poteza za 90 minuta i pola sata po igra~u do kraja partije. Turnir }e se rejtingovati kod FIDE. Pojedina kola igraju se ponedeqkom, sredom i petkom od 19-23 ~asa.

Igra~i koji u odnosnom kolu imaju bele figure du`ni su da obezbede ispravan {ahovski sat.

Direktno pravo u~e{}a u finalu imaju: ~etvorica prvoplasiranih sa 78. prvenstva, svi biv{i prvaci grada, igra~i sa najmawe titulom majstora, igra~i sa FIDE rejtingom 2250 i vi{im. Pravo igrawa u finalu prvenstva grada sti~u i desetorica prvoplasiranih sa polufinalnog turnira.

Prijave se primaju do srede 2. decembra do 14 ~asova upisom na listu u N[K-u ili na telefon 452-632. Broj u~esnika je ograni~en na 38 a prednost imaju prvoupisani.

Komentar: Pejn Malkolm Prevod: B. Dankovi}

1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 d:e4 4.S:e4 Lf5 5.Sg3 Lg6 6.f4 e6 7.h4 h5 8.Sf3 Sd7 9.Lc4 Sh6 10.De2 Sf5 11.S:f5 L:f5 12.c3 Le7 13.Le3 Lg4 14.0–0–0 Sf6 15.Tde1 g6 16.Ld2 Dd7 17.Df2 L:f3 18.D:f3 a5 19.a4 0–0 20.Dg3 Kg7 21.Te5 Sg4 22.Le2 S:e5 23.f:e5 Th8 24.Tf1 Taf8 25.Ld3 De8 26.c4 Dd8 27.Tf4 b5 28.a:b5 c:b5 29.c:b5 Th6 30.Kb1 Thh8 31.Le4 a4 32.Lc3 Kh6 33.De3

33...g5 34.Tf6+ 1–0

Anand–Mame|arov [panska partija

18.De2! Priprema e4-e5 i pozicija crnog vi{e ne bi izgledala kao je`eva ku}ica. Zbog toga je crni prinu|en da sam odigra taj potez.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 b5 5.Lb3 Sa5 6.0–0 d6 7.d4 e:d4 8.S:d4 Lb7 9.c4 c5 10.Sf5 g6 11.Se3 Sf6 12.Sd5 Lg7 13.Sbc3 13...0–0 14.Lg5 S:b3 15.a:b3 b4 16.Df3 S:d5 17.L:d8 b:c3 18.e:d5 c:b2 19.Lf6 b:a1D 20.T:a1 a5 21.L:g7 K:g7 1–0

SPORT

DNEVNIK EVROINTER LIGA: VOJVODINA–KO[ICE (19)

Sudar mladosti i iskustva Qubiteqi vaterpola u Novom Sadu po drugi put ove sezone imaju priliku da bodri vaterpoliste Vojvodine u Evrointer ligi. Crveno -beli }e ve~eras od 19 ~asova na Slanoj bari ugostiti slova~ke Ko{ice i poku{ati da nastave niz od dve pobede u regionalnom takmi~ewu.Bi}e ovo ujedno i posledwa provera pred istorijski debi u Evroligi 29. novembra, kada }e izabranici trenera Stanojevi}a odmeriti snage sa zagreba~kom Mlado{}u.

Ekipa Ko{ica predvodi prvi strelac Karol Ba~o, tu su i oba reprezentativna golmana, Gogol i Galis, zatim stndardni reprezentativci Zatovi}, Kolarnik, Pala{~ak, kao i dva stranca, Japanac Hazuija i ^eh Fameru. Bi}e to sudar novosadske mladosti i slova~kog iskustva, a i pored svega uloga favorita, ipak, pripada Vo{i.

O zna~aju ve~era{we utakmice ali i kvalitetu rivala, trener crvno -belih Dejan Stanojevi} ka`e: - U goste nam dolazi veoma iskusna ekipa Ko{ica, gotovo kompletna reprezentacija Slova~ke. Ko{ice nisu uspele da se kvalifikuju u Evroligu, a ni kasnije u Len tro-

sreda25.novembar2009.

19

FINALNI TURNIR ATP MASTERS SERIJE U LONDONU

\okovi} nastavio pobedni~ki niz Seriju pobeda zapo~etu na turniru u BazePRVI ME^ B GRUPE lu, a nastavqenu u Parizu, Novak \okovi} je produ`io i na startu finala U prvom me~u B grupe na zavr{nom Masters kupu u Londonu, [vesvetske ATP serije, po{to je u 1. |anin Robin Soderling je savladao Rafaela Nadala sa 2:0, po setokolu turnira u Londonu savladao vima 6:4, 6:4. [vedski teniser je do druge uzastopne pobede u me|uRusa Nikolaja Davidenka sa 2:1, po sobnim duelima sa Nadalom do{ao posle jednog sata i 38 minuta setovima 3:6, 6:4, 7:5. Do svog 11. igre. uzastopnog trijumfa, a tre}eg Soderling i Nadal su do sada odigrali pet me~eva, a [ve|anin je protiv Davidenka na Masters kuprvi put slavio ove godine na Rolan Garosu, da bi u Londonu ponopu, Srbin je do{ao posle velikog vio uspeh. preokreta za koji mu je bilo potrebno dva sata i 47 minuta igre.

DANA[WI PROGRAM Sve do zavr{nice drugog seta ni{ta nije polazilo od ruke Novaku \okovi}u i moglo bi da se Danas se igraju me~evi 2. kola u B grupi i u pojedina~noj i u konka`e da je Davidenko bio bli`i kurenciji parova. pobedi, ali brejk u devetom gemu U 13.30 ~asova prvi na teren izlaze dublovi, a snage }e odmeriti tog dela me~a potpuno je promenio Kubot/Mar~ - Mirwi/Ram. Po zavr{etku tog susreta, negde oko 15.15 odnos snaga na terenu, pa je Srbi~asova, po~e}e susret \okovi} - Soderling. nu preostalo da u odlu~uju}em seU ve~erwem programu, od 20 ~asova, prvo }e igrati R. Brajan/M. tu iskoristi inicijativu i triBrajan - Dluhi/Paes, a potom, negde oko 22 ~asa, sledi susret Nadal jumfuje u me~u, {to je on uz malo - Davidenko. muke i uradio.

Nole se posle trijumfa po`alio na umor i priznao da je Rus u prva dva seta bio boqi.

- Davidenko je bio boqi u prva dva seta i mogu da ka`em da sam imao dosta sre}e da pobedim. Borio sam se za svaki gem i na kraju sam zadovoqan rezultatom - rekao je \okovi}.

Tre}eg tenisera sveta brine iscrpqenost koja je posledica mnogo me~eva u posledwih nekoliko nedeqa.

- Nisam se ose}ao dobro na terenu i definitivno nisam najspremniji teniser na turniru u Londonu. Sa- @ali se na umor: Novak \okovi} mopouzdawe mi ne nedostaje, U drugom kolu \okovi}a o~ekunoj formi. Bi}e to naporan me~ igram prili~no dobro, ali fizi~je duel sa Robinom Soderlingom, sigurno, a ja se nadam da }u sloki se ne ose}am najboqe. Ponekad koji je u 1. kolu savladao Nadala. bodan dan iskoristiti da se opone mo`ete da se borite protiv - Ne smatram da sam favorit u ravim i osve`im - istakao je \oprirode. tom me~u, jer je Soderling u sjajkovi}.

Soderling boqi od Nadala

Nole u popodnevnom terminu

Centar Vojvodine Milo{ Vuki}evi}

fej, pa su sve snage i ambicije usresredili na Inter ligu.

Ove sezone Ko{ice su dovele sedam kvalitetnih igra~a, na kvalifikacionom turniru za Evroligu tri minuta pre kraja me~a vodila je protiv Mladosti 9:8, {to dovoqno govori o kakvom se timu radi. Posle dugo vremena svi na{i igra~i su zdravi, {to je bitno za ovaj duel - rekao je trener Novosa|ana Dejan Stanojevi}.

Foto: F. Baki}

Da li }e duel sa Ko{icama zapravo biti preprema za susret prvog kola Evrolige sa Zagrep~anima?

- Mi smo se spremili za me~ sa Ko{icama i ambicije su nam pobedni~ke, a svakako da }e nam ovaj duel i te kako koristiti i za susret sa zagrep~anima - istakao je Stanojevi}.

Utakmica Vojvodina - Ko{ice igra se ve~eras na bazenu Slana bara u 19 ~asova.

I. Grubor

POZIVNI TURNIRI TOP 24

Mu{karci u @iti{tu, devojke u Senti U subotu i nedequ @iti{te i Senta bi}e popri{te stonoteniskih duela u okviru pozivnih turnira Top 24. Mu{karci }e se ogledati u @iti{tu (sportska sala O[ “Sveti Sava”), a devojke u Senti (klupska sala STK Senta).

Na mu{ki turnir pozvani su: Suboti} (Nema~ka), Z. Savi}, Gordi}, ^abrilo (Vojvodina), Z. Pete, Radowi}, Suboti} (Crvena zvezda), \. Bor~i}, Petkov, Smiqi} (Banat), M. Savi}, Markovi} (Partizan), Mihailovi} (Stak), Koso, De. ^oni} (Spartak), \an,

@REB ZA SVETSKO PRVENSTVO SENIORKI U JAPANU

Srbija s doma}inom @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije igra}e u A grupi na Svetskom prvenstvu 2010. godine u Japanu (od 29. oktobra do 14. novembra), s Japanom, Poqskom, Peruom, Kostarikom i Al`irom, odlu~eno je `rebom. Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS i izvr{ni potpredsednik FIVB, predstavqao je Odbojka{ki savez Srbije na `rebu u Tokiju. @reb je bio poludirigovan, a reprezentacije su podeqene u grupe na osnovu plasmana na

FIVB rang-listi. Srbija prvi me~ igra s Kostarikom, drugi s Poqskom, tre}i s Peruom, ~etvrti s Al`irom i peti s Japanom.

A grupa (Tokio): Srbija, Japan, Poqska, Peru, Al`ir, Kostarika B grupa(Hamamacu):Brazil, Italija, Holandija, ~e{ka, Portoriko, Kenija D grupa (Osaka): Kina, Rusija, Koreja, Turska, Dominikanska repulbika, Kanada C grupa (Macumoto): SAD, Kuba, Nema~ka, Tajland, Kazahstan, Hrvatska

^ETVRTFINALE KUPA VOJVODINE

Ubedqivi A|ani Odigrane su utakmice ~etvrtine finala `enskog i mu{kog rukometnog Kupa Vojvodine. U dosada{wim me~evima nije bilo iznena|ewa, a najubedqiviju pobedu ostvarile su rukometa{i Potisje Pleteksa iz Ade, koji su postigli 42 gola ekipi Radni~kog iz Ja{e Tomi}a.

Ve} 2. decembra na programu su me~evi polufinala, a 11. decembra igra}e se finale na teritoriji Vojvodine. Po okon~awu prvog dela nacionalnog {ampionata kre}e i Kup takmi~ewe na nivou Srbije, a pored prvaka AP Vojvodine, Beograda, zapadne i isto~ne Srbije ukqu~i}e se i 12 najboqeplasiranih superliga{kih ekipa u obe konkurencije.

Rezultati utakmica 1/4 Kupa Vojvodine (`): Radni~ki (Bajmok) - Apatin (Apatin) 30:24 (18:11), Kikinda 2 (Kikinda) - Proleter Superprotein (Zrewanin) 25:28 (14:16), Spartak (Debeqa~a) Pan~evo 33:22 (17:11), Ba~ka Palanka Nopal - Maks sport (Nova Pazova) sino}.

Rezultati utakmica 1/4 Kupa Vojvodine (m): Sivac 69 (Sivac) Apatin 25:31 (14:14), Potisje Pleteks (Ada) - Radni~ki (Ja{a Tomi}) 42:25 (24:11), Mladost TSK (Ba~ki Jarak) - Nova Pazova sino}, Proleter Agro`iv (Banatski Karlovac) - Dinamo Petrohemija (Pan~evo) sino}.

J. Gali}

Blanka Barna (Vojvodina)

\uri{ (Vr{ac), Lugowa, V. Bor~i} (Stenes), Stankovi} (Vrawe), Fi{er, @uwanin (IMT), Kostadinovi} i Milenkovi} (Smederevo).

Na `enski turnir pozvane su: Trajkovi}, Josimov (Smederevo), Galowa, Gaji}, Bawac, Kohanec (^elarevo), Todorovi}, Barna, Krsmanovi} (Vojvodina), Lupulesku (Austrija), Radowi} (Obili}), \ur~ik, E. Tot, Maksuti (Senta), Holok (Banat), Hajnal, Kormawo{, Len|el, Nikoli} (^oka), Radak (Vr{ac), Haxi} (Stari grad), Fewve{i, Tru`inski (Ba~ka Topola), K. Tot (Novi Sad).

Organizator turnira u @iti{tu je STK Banat, a nadmetawa u subotu po~e}e u 10 sati.

Organizator turnira u Senti je istoimeni klub, a takmi~ewe }e u subotu po~eti u 11 ~asova.

S. S.

PAROVI OSMINE FINALA EVROKUPOVA

Kolubara ~eka ruski Kaustik, [ap~ani u Poqskoj Preostali dva srpska predstavnika na evropskoj rukometnoj sceni, Kolubara i Metaloplastika, dobili su protivnike u narednoj rundi takmi~ewa. @rebom u Be~u odlu~eno je da rukometa{i Kolubare u ~etvrtom kolu Kupa pobednika kupova igraju s Volgogradom iz Rusije (prvi me~ igra se 13. ili 14. februara u Lazarevcu, a revan{ je sedam dana kasnije u Rusiji).

U ostalim susretima sasta}e se: Cimos Kopar (Slovenija) - Granoqers ([panija), Metalurg (Makedonija) - Tremblaj (Francuska), Tvis Holstebro (Danska) - Izmir (Turska), Kolubara (Srbija) - Kaustik Volgograd (Rusija), Bern Muri ([vajcarska) - Runar

(Norve{ka), Gumersbah (Nema~ka) - ABC Braga (Porrtugalija), Reino de Navara San Antonio ([panija) - Guif ([vedska), Steaua Bukare{t (Rumunija) - Portovik Ju`wi (Ukrajina).

Metaloplastika iz [apca }e u ^elenx kupu igrati sa solidnim sastavom Ksiko Andebolom iz Portugalije, koji je u prethodnom kolu u oba susreta bio suvereno boqi od Grada~ca (BiH) 33:26 i 31:19. U ^elenx kupu, osmina finala, igraju: Jistad ([vedska) Slovan (Slovenija), Bakau (Rumunija) - Motor Zaporo`je (Ukrajina), Budvanska rivijera (CG) - Stord (Norve{ka), Sporting (Portugalija) - Dimou (Gr~ka), Kvidzin (Poqska) - Odorhea (Rumunija), Ksiko Ande-

bol (Portugalija) - Metaloplastika (Srbija), Su~ava (Rumunija) - SC Tajm Burevestnik (Ukrajina), Insbruk (Austrija) - Bolowa (Italija).

U Kupu EHF (osmina finala) sasta}e se: Trimo Trebwe (Slovenija) - Aragon ([panija), Ceqe Pivovarna La{ko - Tatran Pre{ov (Slova~ka), Gepingen (Nema~ka) - Aab Hanbold (Danska), Kadeten ([vajcarska) Zarja Kaspija Astrahan (Rusija), Lemgo (Nema~ka) - Benfika (Portugalija), Naturhaus La Rioha ([panija) - Haukar (Island), Flensburg-Handevit (Nema~ka) - Istres Ouest Provenc (Francuska), Dunkerkju (Francuska) - GOG (Danska).

J. Gali}

20

SPORT

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

SREMSKA LIGA

OL RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

Opro{taj Raki}a uz gol i prekid

U Rumi sve `uto i crveno

Hajduk (V) – LSK 1:1 (1:1) (prekid u 88. minutu) VI[WI]EVO: Stadion Hajduka, gledalaca 100, sudija Graovac (Ruma). Strelci: Z. Raki} u 32. za Hajduk, Savi} u 20. za LSK. @uti kartoni: Deraji} , Sakan, Gavrilovi} (Hajduk), Vasiqevi}, Milan Bosan~i}, Boji} (LSK).

Crveni kartoni: Du{an Raki} (Hajduk), Milovan Bosan~i}, Klincov, (LSK).

HAJDUK: Z. Toma{evi} 7, V. Jovanovi} 6, Du{an Raki} 6, Markovi} 6, Gavrilovi} 6, Pavi} 6, Petrovi} 6, Stani{i} 6, Veteha 6, Deraji} 6, Z. Raki} 6 (Sakan 7, Mihaqevi} 7).

LSK: Klincov 8, [ulaja 6, M. Drowi} 6, Polovina 7, Antoni} 6, Morak 6, Milan Bosan~i} 6, Milovan Bosan~i} 7, Boji} 6, Vasiqevi} 6, Savi} 8 (Q: Bosan~i} 6).

Gosti su po igri zaslu`ili bod.

I da nije bilo nesportskog ispada golmana gostiju Klincova, La}arci bi uzeli bod. Ovako su izgubili susret 0:3, jer je sudija prekinuo utakmicu u 88. minutu. Na ovoj utakmici se oprostio od aktivnog igrawa 43-godi{wi Zoran Raki} i to na najboqi na~in. Postigao je evro gol iz slobodnog udarca s 25 metara.

Z. Raki}

PSK Putinci – Sloga (E) 3:4 (1:2) PUTINCI: Stadion PSK – a, gledalaca 200, sudija Vasili} (Sremska Mitrovica). Strelci: [evi} u 21. i 68. i Latas u 70. za PSK Putince, Mira`i} u 45, 55. (iz penala), i 89. i Vujovi} u 24. za Slogu. @uti kartoni: Alimpi}, Arbutina (PSK Putinci).

PSK PUTINCI: Kova~evi} 8, M. Graovac 6, Dudi} 6, Arbutina 6, (Kolopi} 6), Crevar 6 (Latas 7), Alimpi} 7, Kranovi} 7, Jugovi} 7, [iqkovi} 6, [evi} 7, Jankovi} 7.

SLOGA (E) : Kuqa 7, La|evac 7 (Kula~anin 7), Nenadovi} 7, [aji} 7, Pova`an 6, Rai~evi} 6, Lazi} 6, Mira`i} 8, \or|evi} 7, Pendo 7, Vujovi} 8, Jovanovi} 7.

T. Stani{i}

Borac – Sloga Mil{ped 5:2 (2:0)

27. i 61, Jerkovi} u 60. i Abaxija u 85. za Borac, Pumpalovi} u 86. i Simonovi} u 72. za Slogu Mil{ped.

BORAC (S): Travica 7, Milo{evi} 7, Nedeqkovi} 7 (Jerkovi} 7), \eri} 7, Maksimovi} 7, Milo{ Stefanovi} 7, Grujin 7, Kresojevi} 7, (Abaxija 7, Ka~ar 7), Baqak 7, Tep{i} 9, Erceg 6.

SLOGA MIL[PED: Pejakovi} 7, Simonovi} 7, B. Mar~eti} 6, Te{i} 7, Peri} 6, Topalovi} 6, Mijatovi} 7, Juri{i} 6, Mitrovi} 7, Punpalovi} 6, Tomi} 7.

U vrlo `ivoj i zanimqivoj utakmici, fer i korektnoj, zaslu`eno je pobedila ja~a ekipa.

D. Trifunovi}

Grani~ar (K) – Borac (M) 2:1 (0:0) KUZMIN: Stadion Grani~ara, gledalaca 300, sudija Stojanov (In|ija). Strelci: Babi} u 68. i Poli} u 89. za Grani~ar, Pr{i} u 88. za Borac. @uti kartoni: Stanisavqevi}, Toma{evi}, Vrankovi}, Luka~, Babi} (Grani~ar), Z. Male{evi}, Stojanovi} (Borac).

GRANI^AR (K): Stevi} 6 (Poli} 8), Vasili} 6, Stanisavqevi} 6, I. Kotarli} 7, Milinkovi} 6 (Babi} 8, Adamovi} 6), Vudrak 7, Luka~ 7, Miji} 7, Vrankovi} 6, Toma{evi} 7, Bojani} 7.

BORAC (M): Jandri} 6, Jovanovi} 6, Stojanovi} 5, Stevi} 7, Kopri} 6, [umarski 6 (Joveli} 6, [ar~evi}), Panti} 6, Manti} 7, Pr{i} 6, Z. Male{evi} 5 ([ivoqicki 6), M. Male{evi} 7.

U Kuzminu je odigran kom{ijski derbi za~eqa. Doma}in je u prvom delu bio nadmo}niji uz tri {anse, a gosti su u 43. minutu pogodili stativu. U nastavku igre bilo je uzbudqivije. Doma}in je poveo u 68. minutu iz slobodnog udarca. Strelac je bio Babi} sa 17 metara. Posle toga gosti kre}u na sve ili ni{ta i u 88. minutu posti`u gol. Samo minut kasnije usledilo je slavqe u Kuzminu. Gol je postigao glavom Poli}.

R. Papri}

Dunav - Jadran 2:0 (0:0)

SURDUK: Stadion Borca, gledalaca 30, sudija Dragana Novakovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Bakqak u 12, Tep{i} u

STARI BANOVCI: Stadion Dunava, gledalaca 250, sudija Simi} (Stara Pazova). Strelci: A{}eri} u 52. i Zogovi} u 74. @uti kartoni: Jegdi} (Dunav), S. Peki}, Ra{i} (Jadran).

DUNAV: Lakovi} 7, Luki} 7, Lazi} 6, Kalaba 7, Gu`vi} 7, Jankovi} 7, (Dobrota 7, Rastovi} 6 (Mili~i} 7), Milutinovi} 7, A{}eri} 7 (M. Rusmir), Zogovi} 8, Jegdi} 7.

JADRAN: S. Kova~evi} 7, Maleti} 6, Malen~i} 7 (Ili} 6), S. Peki} 6, Brankovi} 6, Bulatovi} 6, Ra{i} 6, I. Milakovi} 7 (N. Markovi} ), M. Markovi} 7, Samac 6, P. Milakovi} 7, D. Peki}.

Nakon dugog golgeterskog posta A{}eri} je glavom savladao odli~nog Kova~evi}a i zagrejao srca alasa. Kona~an rezultat na efektan na~in postavqa Zogovi} iz slobodnog udarca sa 25 metara. Nakon utakmice igra~i i navija~i Dunava nastavili su slavqe do duboko u no}, uz naznaku da }e u}i u borbu za prvo mesto.

G. Kova~i}

Grani~ar – Mladost (K) 0:1 (0:1) ADA[EVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 200, sudija ]irilovi} (Divo{). Strelac: Bastaji} u 41. @uti kartoni: Mirkovi}, Antunovi} (Grani~ar), Stuli} (Mladost).

GRANI^AR (A): Jak{i} 7, G. Skakavac 6, (Rukavina 6), Bogdanovi} 6, Sr|an Grbatini} 6, Antunovi} 7, Carevi} 7, (Smiqani} 6), Stevan Grbatini} 7, Mali} 6, Ili} 7, Vuji} 6, Mirkovi} 7.

MLADOST (K): Petkovi} 7, Plav{i} 6, B. Rado{evi} 7, Naumov 7 ([tuli} 6), Mati} 7, Stanojevi} 6, Juri{i} 6, Kurja~ki 7, Bastaji} 8 (N. Rado{evi}, Zlati}), M. Rado{evi} 8, Vuji~i} 6.

U borbenoj utakmici gosti su zaslu`eno odneli bodove. Bilo je {ansi na obe strane ali su strelci zatajili, posebno doma}i.

S. Terzi}

Hajduk – Jedinstvo (SP) 4:0 (1:0) BE[KA: Stadion Hajduka, gledalaca 300, sudija Ivo{evi} (Ruma). Strelci: Bujenovi} u 29. i 72, Jak{i} u 54. i Subotin u 61. @uti karton: Jak{i} (Hajduk).

HAJDUK (B): Simovi} 8, Pani} 8, Jak{i} 8, Subotin 9, (Krasni}i), Bujenovi} 9, Glavatovi} 8, Lipov~an 8 (Lazarac 8), @. Mitrovi} 8, Curkovi} 8 ([u{a ), Muti} 8, Peji} 8.

JEDINSTVO (SP): Malba{i} 6, Sokolov 6, Igra~ 7, Vasovi} 6,

MEMORIJALNI SUSRET

Seniori boqi od veterana Omladinac (seniori) - Omladinac (veterani) 8:4 (3:1) RAVNI TOPOLOVAC: Stadion Hercegovina, gledalaca 100, sudija Karaka{ (Ravni Topolovac), strelci: \uki} tri, Mladenovi} dva, @u`a jedan, Novakovi} jedan, Kapur jedan za seniore, Vuja~i} tri, Domazet jedan za veterane.

SENIORI: Salma, Dada`din, Staji}, Fe~ke{, @u`a, Ninkovi}, Grjui}, Novakovi}, \uki}, Kapur, Kulunxi}. Igrali su jo{: Mladenovi}, Mr{i}, Drobwak.

VETERANI: Mi. Mihajlovi}, Radi}, G. Suxukovi}, Pavlovi}, Rajli}, Mil. Mihajlovi}, Radowa, Domazet, N. Suxukovi}, Staji}, Mi~uta. Igralo je jo{ Vuji~i}.

Na Osmom tradicionalnom memorijalnom susretu u znak se}awa na ~etvoricu nastradalih fudbalera Omladinca, seniori su bili boqi od veterana.

S. M. P.

KVALITETNE LIGE MLA\IH KATEGORIJA

DRUGA @ENSKA LIGA SEVER

Kadeti

Pioniri

Ba~ka 1901 - Vojvodina 0:6, ^SK Pivara - Kikinda 0:1, Crvenka - Spartak Zlatibor voda 2:1, Hajduk - Radni~ki 2:3, Dinamo - Novi Sad 2:0, Mladost Ba~ka 3:2, Jednoga Bib bul - In|ija 1:1, Vr{ac - Banat 0:5.

Ba~ka 1901. - Vojvodina 0:11, ^SK Pivara - Kikinda 1:1, Crvenka - Spartak Zlatibor voda 0:1, Hajduk - Radni~ki 3:1, Dinamo - Novi Sad 4:0, Mladost Ba~ka 3:1, Jednota Big Bul - In|ija 4:2, Vr{ac - Banat 0:4.

1. Vojvodina 15 2. Banat 15 3. Hajduk 15 4. ^SK Pivara15 5. Radni~ki 15 6. Dinamo 15 7. In|ija 15 8. Kikinda 15 9. N. Sad 15 10. Crvenka 15 11. Jednota BB 15 12. Vr{ac 15 13. Ba~ka 1901. 15 14. Spartak ZV 15 15. Ba~ka 15 16. Mladost 15

1. Vojvodina 15 2. Banat 15 3. Crvenka 15 4. Kikinda 15 5. Mladost 15 6. Ba~ka 1901. 15 7. In|ija 15 8. ^SK Pivara15 9. Jednota BB 15 10. N. Sad 15 11. Spartak ZV 15 12. Ba~ka 15 13. Hajduk 15 14. Dinamo 15 15. Radni~ki 15 16. Vr{ac 15

11 11 10 8 8 7 6 7 6 6 5 4 4 4 3 3

3 2 1 3 2 1 3 1 2 2 2 2 2 2 3 3

1 2 4 4 5 7 6 7 7 7 8 9 9 9 9 9

37:7 48:7 48:19 21:17 36:29 24:30 24:28 23:27 23:22 18:26 18:23 13:30 12:34 19:31 20:37 13:30

36 35 31 27 25 22 21 21 20 20 17 13 14 13 12 12

14 11 11 8 7 7 7 6 6 6 5 5 4 3 3 2

1 2 1 3 3 1 1 1 1 1 3 3 2 3 1 3

0 2 3 4 5 7 7 8 8 8 7 7 9 9 11 10

82:6 32:14 36:17 27:26 25:19 37:36 24:28 25:32 24:31 20:27 16:19 21:29 19:33 20:40 19:43 10:37

43 35 34 27 24 22 22 19 19 19 18 18 14 12 10 9

PAN^EVO: Pan~evo - Fru{kogorac (Novi Sad) odlo`eno, ALEKSANDROVO: Kikinda - Novi Be~ej 1:6, MOL: Rubin - Kalemegdan (Beograd) 0:3, ZEMUN: Sloga - Ravangrad (Sombor) 3:0, Radni~ki 1919. iz Zrewanina je bio slobodan.

1. Sloga 2. Novi Be~ej 3. Kalemegdan 4. Ravangrad 5. Fru{kogorac 6. Radni~ki 7. Pan~evo 8. Rubin 9. Kikinda

8 8 8 8 7 8 7 8 8

6 6 5 4 4 3 2 1 0

2 0 1 2 1 1 1 0 0

0 2 2 2 2 4 4 7 8

29:6 43:8 24:2 23:9 25:11 21:21 15:17 5:54 5:51

20 18 16 14 13 10 7 3 0

KUZMIN: Grani~ar – Borac (M) 2:1, ADA[EVCI: Grani~ar – Mladost (K) 0:1, PUTINCI: PSK Putinci – Sloga (E) 3:4, MA^VANSKA MITROVICA: Podriwe – Fru{kogorac 3:1, VI[WI]EVO: Hajduk – LSK 1:1 (prekid u 8.), STARI BANOVCI: Dunav – Jadran 2:0, BE[KA: Hajduk – Jedinstvo (SP) 4:0, SURDUK: Borac – Sloga Mil{ped 5:2.

1. Hajduk (B) 15 10 2. Sloga (E) 15 10 3. Dunav 15 10 4. Jedin. (SP) 15 8 5. Borac (S) 15 7 6. Podriwe 15 7 7. Hajduk (V) 15 7 8. Jadran 15 6 9. Mlad. (K) 15 6 10. Sloga Mil. 15 6 11. Fru{kog. 15 5 12. LSK 15 3 13. Grani~ar (A)15 3 14. PSK Put. 15 3 15. Grani~. (K) 15 2 16. Borac (M) 15 1

5 5 1 4 5 2 1 3 2 2 3 6 5 2 4 2

0 0 4 3 3 6 7 6 7 7 7 6 7 10 9 12

40:9 26:11 21:10 20:10 25:13 37:29 23:23 20:24 20:21 21:30 19:19 10:24 16:23 21:40 19:33 13:32

35 35 31 28 26 23 22 21 20 20 18 15 14 11 10 5

Jovi{i} 7, Makso 6, Dragin 7, Kudra 7, Lepanovi} 7, Ivi} 6, Stojkovi} 6.

M. Batalo

Podriwe – Fru{kogorac 3:1 (1:1) MA^VANSKA MITROVICA: Stadion Podriwa, Gledalaca 150, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: Vukovi} u 19, Ostoji} u 83. i Teodorovi} u 89. za Podriwe, a Halilovi} u 32. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Arnautovi}, Radovanovi}, Jefti}, Todorovi} (Podriwe), Lazarov, Kon~ar (Fru{kogorac). Crveni kartoni: Lazarov, Kon~ar (Fru{kogorac).

PODRIWE: Sabqov 7, Stoki} 7, Vukovi} 8, Zackalicki 6, Dobo 6 (Radovanovi} 7), Arnautovi} 6, Jefti} 8, Zabla}anski 7, Todorovi} 7, Ostoji} 7 (Mitrovi} 8), Simi} 6.

FRU[KOGORAC: Novakovi} 7, Kalini} 6, Vuk{i} 6, Kon~ar 6, Medi} 7, Stani} 6, Halilovi} 6, Ivkovi} 6 (Drenovac 6), V. Mileti} 6, T. Mileti} 7, Qiqak 6 (Lazarov 6).

Doma}ini su poveli preko Vukovi}a, a gosti u 32. izjedna~ili iz slobodnog udarca koji je izveo Halilovi}. U nastavku doma}ini ne koriste penal, a od tog 53.minuta gosti ostaju s 10 igra~a. Ipak, u fini{u golovima Ostoji}a i Todorovi}a Podriwe dolazi do zaslu`ene pobede.

M. Drmanovi}

Pune mre`e Rudar - Borac (S) 5:4 (3:1) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 100, sudija Ba{i} (Ruma). Strelci: Pavlovi} u 10. Gerbec u 20. Bo`i} u 32.

Stri~evi} u 60. i Le`akov u 67. minutu za Rudar, Zeqaji} u 39, Peke~ u 55, Stepanovi} u 80. i Utvi} u 89. za Borac. @uti kartoni: Le`akov (Rudar), Utvi} (Borac). Crveni karton Le`akov (Rudar).

RUDAR: Savi} 5, Uro{evi} 6, Le`akov 5, Qepoja 6, Pavlovi} 6, Mitrovi} 5, Stri~evi} 7, Gerbec 6, Gravara 6, Marinkovi} 6, Bo`i} 6 (Ninkovi} 6, Bo`i} 6, Bre~ko 6).

BORAC: Buli} 6, Utvi} 6, Petrovi} 6, Cikota 6, Zeqaji} 7, Poznan 6, Jankovi} 6, Peka~ 6, Luki} 6, Jovanovi} 6, Stepanovi} 6.

Doma}i su uspeli da zabele`e pobedu, a publika je videla ~ak devet pogodaka. Me|utim, ova utakmica treba da igra~ima Rudara bude za nauk, jer ako ubudu}e budu neozbiqni kao ovoga puta titula }e ostati daleko!

S. Krsti}

GRADSKA LIGA SUBOTICE Sever - Mala Bosna 0:1, Hajduk - \ur|in Taksi Boban 1:4, @ednik - Bratstvo 1:2, Lokomotiva - Poqoprivrednik 1:2, Elektrovojvodina - Subotica 2:3. Udarnik - Solid 1:3, 1. \ur|in TB 26, 2. Subotica 25, 3. Elektrovojvodina 22, 4. @ednik 22, 5. Lokomotiva 19, 6. Mala Bosna 17, 7. Solid 17, 8. Poqoprivrednik 13, 9. Udarnik 11, 10. Hajduk 6, 11. Sever 6 i 12. Bratstvo 3 boda.

S. S.

Fru{ka gora - Jedinstvo (R) 1:1 (1:1) RUMA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 200, sudija Qubinkovi} (Ruma). Strelci: Gojkovi} u 12. iz penala za Fru{ku goru, Radi} u 28. za Jedinstvo. @uti kartoni: Radi}, Grubje{i}, ]irkovi} (Fru{ka gora), Bo`i}, Maleti}, Sabo (Jedinstvo). Crveni kartoni: Qubi{i}, Gojkovi} (Fru{ka gora), Babi} (Jedinstvo).

FRU[KA GORA: Gojkovi} 8, Qubi~i} 7, ]irkovi} 7, ^u~kovi} 7, D. Qubi{i} 7, Grubje{i} 7, Baxa 7, Dra`i} 7, Nedi} 7, Danijel Qubi{i}, Radi} 7 (Kati}, Arsenovi} 7, Jovanovi} 7).

JEDINSTVO: Mo{i} 8, Babi} 7, Cviji} 7, Joki} 7, A. Babi} 7, Maleti} 7, Bo`i} 7, Plav{i} 7, Pavi} 7, Sabo 7, Raji} 7 (Sabo, Vrgoti} 7, Sudar).

Arbitar je nerazumnim odlukama iritirao obe ekipe, pa je rumski derbi umesto praznika fudbala protekao u znaku `ute i crvene boju sudijskih kartona.

D. ^u~in

Grani~ar - Partizan 0:2 (0:1) GRABOVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 150, sudija Vrani} (Ruma). Strelci: Nikoli} u 32. i Radovi} u 67. iz penala. @uti kartoni: \or|i}, Taborovi} (Grani~ar), Radovi} (Partizan).

GRANI^AR: Nov~i} 5, Stevani} 5, Samarxi} 6, Mili} 5, Kosti} 6, \or|i} 6, S. \or|i} 6, Karda{ 6, M. Samarxi} 5, Taborovi} 6, Milovanovi} 6 (Rahar 6, M. Nov~i} 5, Mihajlovi} 5).

PARTIZAN: \or|i} 8, Jovanovi} 8, Petkovi} 8, Srbinovski 8, Petrovi} 8, Mileti} 8, Daki} 8, Markovi} 8, Nikoli} 8, V. Petrovi} 8, Radovi} 8.

Ma{inerija je sru{ila u kom{ijskom derbiju Grani~ar iz Grabovaca.

Q. [a{i}

Dowi Petrovci - Polet 1:0 (0:0) DOWI PETROVCI: Stadion D. Petrovaca, gledalaca 100, sudija Bili} (Ruma). Strelac [iqkovi} u 60. @uti kartoni: Stojanovi}, Je{i} (D. Petrovci).

DOWI PETROVCI: Vasi} 7, [iqkovi} 7, Vi{wi} 7, Gligori} 7, Je{i} 7, Ili} 7, [a{a 7, ^vorkov 7, Stojanovi} 7, Mati} 7, A}imovi} 7 (Mudri} 7, Ga{parevi} 7, Bursa} 7).

POLET: Der 6, Lozan~i} 6, Radovi} 6, Novakovi} 6, Marjanovi} 6, Dragi~evi} 6, Petrovi} 6, Jovanovi} 6, Jovi} 6, Kuli} 6, Stevanovi} 6 (Markovi} 6).

Borbena ekipa iz Nikinaca dobro je namu~ila doma}ina.

G. Zaki}

Sremac – Kru{edol 5:1 (3:0) DOBRINCI: Stadion Sremca, gledalaca 50, sudija Poznan (M. Radinci). Strelci: ^esti} u 6, ^vorkov u 9, 81 iz penala i 88, i Radivojevi} u 13. za Sremac, Kerleta iz penala za Kru{edol. @uti kartoni: ^vorkov, Radovac (Sremac), Georgijevi} (Kru{edol). Crveni karton Bradi} (Kru{edol).

SREMAC: Qubinkovi}, Nikoli} 7, Dupor 7, Radojev 6, Radovac 7, A{}eri} 8, Radivojevi} 7, Dragan Qubinkovi} 6, ^esti} 7, ^vorkov 9, A{}eri} 7 (Nikoli}, Poli}).

KRU[EDOL: Pardovicki 8, Radulovi} 7, Rado{evi} 8, Markovi} 7, Kerleta 7, Borojevi} 7, Stankovi} 5, Vukojevi} 7, Markovi} 6, Milo{evi} 6, Bradi} 6 (Georgijevi}).

Utisak je da su gosti o{te}eni sudijskim odlukama. U 3. minutu arbitar nije dosudio penal za goste. Prvi gol doma}i su dali iz ofsajd pozicije, a u 40. minutu nije dosu|en penal za doma-

GRABOVCI: Grani~ar - Partizan 0:2, PLATI^EVO: Jedinstvo - Mladost (B) 2:1, DOWI PETROVCI: Dowi Petrovci Polet 1:0, MALI RADINCI: Fru{kogorac - Napredak 5:1, RUMA: Fru{ka gora - Jedinstvo (R) 1:1, DOBRINCI: Sremac Kru{edol 5:1, VRDNIK: Rudar Borac (S) 5:4, NERADIN: Vojvodina - Hrtkovci 0:3. Odlo`ena utakmica 15. kola - BU\ANOVCI: Mladost - Fru{kogorac 0:1.

1. Rudar 17 2. Dowi Petr. 17 3. Sremac (-1) 17 4. Partizan 17 5. Hrtkovci 17 6. Kru{edol 17 7. Grani~ar 17 8. Fru{kog. 17 9. Fr. gora 17 10. Jedins. (R) 17 11. Jedins. (P) 17 12. Polet 17 13. Napredak 17 14. Vojvodina 17 15. Borac (S) 17 16. Mlad. (B) 17

12 12 12 12 7 7 7 7 5 7 7 6 4 4 1 1

3 3 2 0 4 4 3 3 8 2 1 3 5 4 3 2

2 2 3 5 6 6 7 7 4 8 9 8 8 9 13 14

46:13 40:9 46:21 56:17 29:19 29:24 23:22 29:29 23:28 28:40 24:32 21:27 31:49 16:36 14:52 14:50

39 39 37 36 25 25 24 24 23 23 22 21 17 16 6 5

}ina. U nastavku su dosu|ena dva nepostoje}a penala, i za goste i za doma}ine.

S. Radulovi}

Vojvodina - Hrtkovci 0:3 (0:2) NERADIN: Stadion Vojvodine, gledalaca nije bilo. Sudija ]ulibrk (Ruma). Strelac Novak u 6, 21, i 60. @uti kartoni_ Cvijanovi}, Lazarevi} (Vojvodina).

VOJVODINA: Petrovi}, Radivojevi}, \okovi}, Mili~evi}, Sevi}, Ivani}, Joci}, Stoj~i}, Pu{i}, Cvijanovi}, Lazarevi}.

HRTKOVCI: ^i~a, Mandi}, [urjan, [opalovi}, Kozar, Vukomanovi}, Vi~ik, Savi}, ^oli}, Mraki}, Novak.

Sudija ]ulibrk je bio najboqi akter ove utakmice.

S. Jankovi}

Jedinstvo – Mladost (B) 2:1 (2:0) PLATI^EVO: Stadion Jedinstva, gledalaca 50, sudija Leki} (Vrdnik). Strelci: Tadi} u 5. i 43. za Jedinstvo, Milo{evi} u 60. za Mladost. @uti kartoni: M. Bo`i~kovi}, Vojnovi}, Milo{evi} (Mladost).

JEDINSTVO: Despotovi} 7, Milinkovi} 7, Gvoka 7, ^olakovi} 7, Tadi} 7, Max}ar 7, @akula 7, Novakovi} 8, Crnkovi} 8, Vu~kovi} 7, Simi} 7 (Zori} 6, Bosiqkov 7).

MLADOST: Planinac 6, Obradov 6, Bo`i~kovi} 7, Ko{uti} 6, Kukoq 6, S. Bo`i~kovi} 6, Cvijanovi} 7, Dudukovi} 6, Veji} 6, Aleksi} 7, Vojnovi} 6 (Milo{evi} 6).

Doma}i su lagano do{li do vo|stva od 2:0. Gosti su u nastavku smawili i stalno pritiskali ali nisu uspeli da izjedna~e.

S. Brankovi}

Fru{kogorac - Napredak 5:1 (1:0) MALI RADINCI: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Pavlovi} u 50, 66, i 76, Stojkovi} u 37, i Kne`evi} u 89. za Fru{kogorac, a N. Bo`i} u 55. minutu za Napredak. @uti kartoni: Curkovi}, Kne`evi} (Fru{kogorac), Verga{ (Napredak).

FRU[KOGORAC: Cvetkovi} 8, Vasi} 7, Obrenovi} 7, Kadar 7, Stojkovi} 8, Pavlovi} 9, Vu~eti} 8, Kne`evi} 8, Curkovi} 8, Miokovi} 8, D. Curkovi} 8 (Dodi} 7, Popovi} 7, Draga{ 7).

NAPREDAK: Kne`evi} 7, Zec 7, Ili} 6, Miqkovi} 7, Sekuli} 7, Verga{ 7, Mudri} 7, Bo`i} 6, Lazi} 7, Gaji} 7, Ribi} 7 (Vi{wi} 6, Beukovi} 6, Bo`i}).

Kom{ijski derbi pripao je doma}inima koji su imali vi{e `eqe za pobedom.

R. Miokovi}

SPORT

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

VE^ERAS I SUTRA UTAKMICE EVROLIGE

SASTANAK ODBORA ZONE BA^KA PALANKA

Olimpijakos (ni)je za va|ewe

Pogled ka lokalnoj samoupravi

Ve~eras i sutra nastavqa se takmi~ewe u ko{arka{koj Evroligi. Najboqi timovi sa Starog kontinenta, utakmicama 5. kola po grupama, produ`i}e trku ka tituli {ampiona, a jedan od u~esnika te trke je i na{ Partizan.

Sutra u dvoranu Pionir sti`e velikan evropske ko{arke, atinski Olimpijakos i duel crno i crveno-be-

Danas

A grupa: @algiris - Fenerbah~e Ulker (18.45), Asvel - Cibona (19) C grupa: Union Olimpija - Lotomatika (20.30) D grupa: Himki - Prokom (18), Panatinaikos - Oldenburg (18.30)

Sutra A grupa: Montepaski - Barselona (20.30) B grupa: Partizan - Olimpijakos (20.45), Efes Pilsen - Orlean (19.15), Unikaha - Lijetuvos Ritas (20.45) C grupa: Makabi - Marusi (20), Kaha Laboral CSKA (20.30) D grupa: Real - Armani yins (20.45) lih bi}e, nema nikakve sumwe, jo{ jedan spektakl pred ispuwenim tribinama beogradskog hrama ko{arke. Prvak Srbije ove godine dosta posr}e, {to ne sme da ~udi ako se zna koliko je promena u ekipi bilo. Trener Du{ko Vujo{evi} insistira na napornom i upornom radu, kao na~inu da se dostigne `eqena forma, ali rezultati jo{ ne nailaze. Nema dileme da }e crno-beli sutra ulo`iti maksimum znawa i ume}a ne bi li polo`ili na ple}a Atiwane, a pomo} navija~a, kao i puno puta ranije, mogla bi da im bude od presudne va`nosti.

Ima}e beogradska publika priliku da pozdravi najboqeg plejmejkera Evrobasketa, srpskog reprezentativca Milo{a Teodosi}a, ali i da se nada da ne}e igrati na vrhunskom nivou, odnosno da }e ga wegovi ~uvari primiriti. Teodosi} je u prvom planu kod trenera Panajotisa Janakisa, po{to se sumwa da je Teo Papalukas zara`en virusom N1H1. U svakom slu~aju, mladi tim Partizana nalazi se pred velikim testom, a da li je, ili nije Olimpijakos protivnik za va|ewe za dosada{we ne{to slabije rezultate, mo}i }emo da procenimo sutra uve~e.

Od ve~era{wih utakmica zanimqivi okr{aji mogli bi da budu vi|eni u odmeravawu snaga Asvela i Cibone u grupi A, kao i Olimpije i Lotomatike u grupi B.

Du{an Kecman, jedan od aduta Partizana

Ipak, sutra{wi me~evi ponudi}e, kako se o~ekuje, mnogo vi{e uzbu|ewa, jer se, pored me~a u Beogradu, zanimqivi susreti o~ekuju i u duelimaUnikaha - Lijetuvos Ritas, Kaha Laboral - CSKA i real - Armani xins.

A. P.

21

Sastanak najve}e zone u radni~kom mora sa~uvati, ali jedino kroz sistem kosportu u Vojvodine, Ba~ke Palanke, odrji }e biti prepoznatqiv za Pokrajinski `an je u Novoj Crvenki, a raspravqalo se sekretarijat za omladinu i sport koji poo nedavno zavr{enom Prvensstvu Vojvodidr`ava radni~ke sportske aktivnosti, ali ne i Desetoj sportskoj olimpijadi radnika i da se svi moraju vi{e anga`ovati u loVojvodine koja }e se 2001. odr`ati upravo kalnim zajednicama, pre svega u sportskim u Ba~koj Palanci. Sednicom je predsedasavezima op{tina. vao Goran Mili}, predsednik ove zone, a Posebno je bilo re~i o rapidnom opadasastanku su, pored ~lanova odbora, prisuwu broja u~esnika na rekreativnim manistvovali Milorad Peri{i}, predsednik festacijama, {to je posledica te{ke maSaveza sport za sve Vojvodine i sekretar ove asocijacije Slavko Perkovi}. Mili} je istakao da nije zadovoqan brojem u~esnika na minulom Prvenstvu Vojvodine, a najvi{e ~iwenicom da na wemu nije bilo u~esnika iz Sombora i Vrbasa. Sekretar zone Vladimir Svilarov je istakao da su se Palan~ani kao doma}ini trudili koliko su mogli da ispo{tuju program i satnicu, jer je zbog otkaza mno- Sa sednice zonskog odbora Ba~ke Palanke u Novoj Crvenki gih u~esnika program bio skra}en i sabiterijalne situacije, kao i sve maweg broja jen, pa je umesto u pet celina odr`an u tri. zaposlenih. Osnovni zadatak svih je da se Miodrag Peri{i} je rekao da je ono za zavr{nu manifestaciju 10. SORV 2011. {to je ura|eno pro{lo i da sada treba da obezbedi u~e{}e {to ve}eg broja radnika se proceni {ta uraditi u periodu koji sportista i odavno se ve} name}e ideja o predstoji. Napomenuo je da je potrebno promeni propozicija za u~e{}e na ovoj uneti mnogo novina u rad zona i vi{e se manifestaciji, pa }e zonski odbor zone povezati s lokalnim samoupravama, ali Ba~ka Palanka za slede}i sastanak prikroz projekte. premiti predloge koje }e uputiti OlimSastanak je bio veoma dobar, u diskusipijskom komitetu 10. SORV koji }e o wiji su u~estvovali svi ~lanovi zonskog odma, kao i o predlogu ostalih zona, rasprabora i gotovo jedinstvena konstatacija vqati u decembru. bila je da se radni~ki sport u Vojvodini S. J.

22

SVET

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

PO^ELA ISTRAGA O BRITANSKOM U^E[]U U RATU U IRAKU

RUSKO–AMERI^KI SPORAZUM O NUKLEARNOM ORU@JU

I Britanci zlostavqali Ira~ane LONDON: Zvani~na istraga o britanskom u~e{}u u ratu u Iraku ju~e je zvani~no otvorena, a rezultati bi mogli da budu neprijatni po vladu, uo~i izbora koji sredinom slede}e godine treba da budu odr`ani u Velikoj Britaniji.

Peto~lani odbor, na ~ijem je ~elu ser Xon ^ilkot, imenovala je u junu vlada premijera Gordona Brauna da bi istra`io razloge za u~e{}e Britanije u invaziji na Irak, 2003. godine, koju su predvodile SAD, i posleratnom anga`ovawu u toj zemqi. „@elimo da steknemo jasan uvid u kqu~ne elemente britanskog anga`ovawa u Iraku“, izjavio je ^ilkot u uvodnom izlagawu. „Ono ~emu smo posve}eni i ono {ta britanska javnost mo`e od nas da o~ekuje jeste garancija da }emo biti strogi, nepristrasni, objektivni i pravi~ni“, poru~io je on, preneo je Rojters.

Biv{i britanski premijer Toni Bler poslao je vi{e od 45.000 vojnika da u~estvuju u operaciji svrgavawa Sadama Huseina, u ratu koji je vrlo brzo postao krajwe nepopularan u Britaniji.Britansko u~e{}e u borbenim operacijama u Iraku zvani~no je okon~ano u aprilu, {est godina posle invazije i posle pogibije 179 vojnika. Porodice nekih od ubijenih vojnika i opozicioni politi~ari tra`ili su u vi{e navrata pokretawe istrage o ratu, tvrde}i da je vlada manipulisala informaci-

no, izvr{io samoubistvo po{to ga je vlada imenovala kao izvor televizijske mre`e BiBi-Si, koja je u izve{taju navela da je Blerova ekipa „naduvala“ informacije.

Mediji su kritikovali obe te istrage kao „zamazivawe o~iju javnosti“ i podr`avali su zahteve za sprovo|ewe nezavisne istrage. Mnogi i sada nemaju poverewa u ^ilkotov odbor. „^ilkot tvrdi da odbor, ~ijih je pet ~lanova izabrano Gordon Braun, ne}e zamazivati o~i javnosti, ali izgleda da je formiran iskqu~ivo u tu svrhu“, ocenila je koalicija „Zaustavite rat“. ^ilkotova ekipa po~e}e istragu saslu-

Toni Bler: uspomena iz Iraka

jama kako bi opravdala invaziju.

Blerova vlada je, naime, tvrdila da je Sadam Husein spreman da upotrebi oru`je za masovno uni{tavawe, ali me|unarodni istra`iteqi, posle pada re`ima u Bagdadu, nisu u Iraku prona{li takvo oru`je. Analiti~ari smatraju da bi dokazi koje bude prikupio odbor mogli da budu vrlo neprijatni po vladu uo~i op{tih izbora u junu 2010. Kona~ni zakqu~ak odbora ne}e, me|utim, biti objavqen pre kraja slede}e godine. ^ilkotova istraga je tre}a zvani~na istraga o ratu u Iraku. Pre pet godina, istra`iteqi su zakqu~ili da su pojedini ministri preuveli~ali opasnost od ira~kog oru`ja za masovno

Fotografija koja je podigla buru Fotografija koju je objavio britanski dnevnik „Indipendent“, na kojoj se mo`e videti kako britanski vojnici zlostavqaju ira~ke civile uhap{ene na jugu Iraka, podigla je buru u Birtaniji zbog kr{ewa me|unarodnog prava i @enevske konvenecije.Tvrdi se da su nekoliko sati posle snimawa fotografije, ~etvorica mu{karaca preba~ena u pritvorski centar kojim su upravqali britanski vojnici tamo pretu~ena, dok je 20 civila ubijeno. Fotografiju koju je objavio „Indipendent“ napravio je britanski vojnik posle oru`anih sukoba u blizini Al Maxara ali Kabira na jugu Iraka 14. maja 2004. godine. Ira~ani sa fotografije su ispitivani u pritvorskom centru Abu Naxi kojim je upravqala britanska vojska. uni{tavawe, ali da nisu namerno obmanuli javnost.

Prethodni izve{taj, objavqen po~etkom 2004, oslobodio je britansku vladu svake odgovornosti za smrt stru~waka za ira~ko oru`je, koji je, navod-

Iran preti OEBS pred samit u Atini BE^: Organizaciji za evropsku ~esto ose}a neshva}enom. Me|uRusiji bezbednost i saradwu (OEBS) natim, u leto pro{le godine ruski

TEHERAN: Iran mo`e da tu`i Rusiju ako ne bude ispunila obaveze iz ugovora koji su ove dve zemqe sklopile i Teheranu ne isporu~i napredni sistem antiraketne odbrane, izjavio je ju~e zamenik komandanta iranskih vazduhoplovnih snaga, brigadni general Muhamed Hasan Mansurijan. „Rusi pod pritiskom cionisti~kog lobija i SAD odbijaju da ispune svoje obaveze iz sporazuma. A po{to se radi o zvani~nom ugovoru, za wega su nadle`ni me|unarodni sudovi“, rekao je Mansurijan, javila je iranska agenciju IRNA. Iranski zvani~nici u posledwe vreme izra`avaju nezadovoqstvo zbog toga {to Rusija wihovoj zemqi nije isporu~ila napredni sistem antiraketne odbrane S-300, kao {to je bilo predvi|eno ugovorom o kupovini, i tvrde da je razlog za neisporu~ivawe protivqewe Izraela i SAD, preneo je Rojters. (Tanjug)

lazi se na prekretnici, po{to se po~etkom decembra u Atini odr`ava samit {efova diplomatija na kojem bi trebalo doneti zna~ajne odluke.U ciqu pripreme tog samita ju~e je u Be~u odr`ano vanredno zasedawe Stalnog saveta koji treba da pripremi odluke o poboq{awu rada te organizacije.

Proteklih 10 godina OEBS je bio suo~en sa procesom erozije, a samit u Atini }e pokazati da li se taj proces mo`e zaustaviti i da li je uop{te mogu}e da OEBS doprinosi re{ewu me|unarodnih spornih pitawa.

Tri najzna~ajnija „igra~a“ unutar OEBS su SAD, EU i Rusija.

OEBS, kao i druge me|unarodne multilateralne institucije, za ameri~ku spoqnu politiku tokom ere Xorxa Bu{a nisu imale gotovo nikakav zna~aj. Na drugoj strani, ni Rusije vi{e ne pokazuje mnogo interesovawe za OEBS, jer se

predsednik Dimitrij Medvedev iza{ao je u javnost sa predlogom o novom evropskom bezbednosnom sistemu. Do promenqa je do{lo i u Ba{ingtonu gde je po~etkom ove godine Barak Obama preuzeo mesto predsednika u SAD. I pored privremenog sna`nog zahla|ewa odnosa izme|u Zapada i Rusije nakon pro{logodi{we krize u Gruziji, sada je do{lo do konstruktivnije klime u pregovorima u be~kom sedi{tu OEBS-a. Pred samit u Atini, 1. i 2. decembra, nova magi~na re~ u OEBS-u trenutno je „Krfski proces“, jer su na Krfu ovog leta {efovi diplomatija OEBS odlu~ili da se pokrene dijalog o bezbednosnim pitawima.Ostala su, me|utim, razli~ita vi|ewa bezbednosnih pitawa. Rusija svojim predlogom misli pre svega na reformu vojne bezbednosti, dok Zapad pitawe bezbednosti smatra kompleksnijim. (Tanjug)

{awem visokih funkcionera i vojnih oficira, a Bler i drugi politi~ari da}e izjavu po~etkom slede}e godine. Jo{ nije poznato da li }e biti saslu{an i premijer Braun.

(Tanjug)

O datumu potpisivawa odlu~uju Medvedev i Obama MOSKVA: Mesto i vreme potpisivawa novog sporazuma o strate{kom nuklearnom naoru`awu odredi}e predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, po zavr{etku pregovora delegacija, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „Koliko mi je poznato, 4. decembar kao datum nigde nije figurirao“, rekao je Lavrov, komentari{u}i napise u medijima da bi sporazum koji }e zameniti aktuelni Sporazum o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog oru`ja (START) biti potpisan 3. ili 4. decembra, u nekoj od evropskih dr`ava, preneo je Itar-Tass. „Rok va`ewa sada{weg sporazuma isti~e 5. decembra, predsed-

nici su nalo`ili da se u~ini sve da novi sporazum bude spreman do tog roka“, rekao je ruski ministar inostranih poslova.

Agencija Intefaks prekju~e je prenela izjavu ameri~kog ambasadora u Rusiji Xona Bajerlija da su pregovori o novom sporazumu u zavr{noj fazi i da je „ve} mnogo u~iweno“. „Na{e delegacije vode intenzivne pregovore koji traju ve} vi{e od dva meseca“, rekao je on, podse}aju}i da su pro{le nedeqe tokom susreta u Singapuru Medvedev i Obama potvrdili nameru da se novi sporazum potpi{e do kraja godine. „Uveren sam da }emo uspeti da ostvarimo postavqeni ciq i uspeti do roka“, kazao je Bajerli.

(Tanjug)

BIV[E REPUBLIKE SSSR-a U BORBI PROTIV KRIMINALA

Avganistan pove}ao proizvodwu droge 40 puta BI[KEK: Prihodi proizvo|a~a narkotika u Avganistanu godi{we iznose oko ~etiri milijarde, a trgovaca oko 100 milijardi dolara, izjavio je ju~e u Bi{keku zvani~nik Organizacije Sporazuma za kolektivnu bezbednost Mihail Melihov. „Sve probleme sa kojima se danas suo~ava Avganistan u tu zemqu su uvezli transnacionalni narkokarteli“, rekao je Melihov, zamenik sekretara Koordinacionog tela na~elnika nadle`nih organa za borbu protiv nelegalnog prometa droge zemaqa u~esnica te organizacije, biv{ih sovjetskih republika. „Avganistan se, prakti~no, pretvorio u me|unarodnu firmu za proizvodwu i prodaju droge“, rekao je on na po~etku dvodnevne

me|unarodne konferencije „Savremeni problemi borbe protiv terorizma i drugih nasilnih ispoqavawa esktremizma“ u Kirgiziji.

Prema wegovim podacima, za posledwih sedam godina proizvodwa narkotika u Avganistanu pove}ana je 40 puta i dostigla je 7.700 tona, preneo je Itar-Tas s. Melihov je izneo uverewe da su glavni izvoznici narkotika iz Avganistana u susedne zemqe centralnoazijskog regiona, ekstremisti~ke organizacije, kao {to su Islamski pokret Turkestana Hizb-ul tahrir i druge sli~ne strukture.

Na konferenciji u Bi{keku u~estvuju predstavnici Zajednice Nezavisnih Dr`ava, OSKB, [angajske organizacije za saradwu i OEBS-a.

(Tanjug)

Lisabonski sporazum i nova ovla{}ewa BRISEL: Evropski parlamentarci s nestrpqewem ~ekaju na stupawe na snagu Lisabonskog sporazuma 1. decembra koji }e im, prema novim institucionalnim pravilima, dati ve}u nadle`nost.

Dok imenovawa novog predsednika Saveta EU i visokog predstavnika za spoqnu i bezbednosnu politiku predstavqaju pre svega preoblikovawe spoqa{weg izgleda Unije, unutra{we preoblikovawe koje donosi Lisabonski sporazum podrazumeva davawe ve}e mo}i Evropskom parlamentu i ovaj korak smatra se su{tinski ve}om promenom od uspostavqawa dve nove funkcije.

Parlament }e od 1. decembra dobiti glas u ~itavom nizu novih pitawa kao {to su legalna imi-

gracija, pravosudna i policijska saradwa u borbi protiv kriminala, strukturalni fondovi, slu`be od op{teg ekonomskog interesa, za{tita privatnih podataka ili prava intelektualne svojine.

Od sada, pristanak parlamentaraca bi}e neophodan i za usvajawe dugoro~nog, sedmogodi{weg buxe-

ta Unije, ~ijem prihvatawu je do sada prethodila rovovska borba zemaqa ~lanica po pitawu iznosa i prioriteta, a Evropski parlament }e imati izvesna ovla{}ewa i u usvajawu godi{wih buxeta.

Pove}awe zakonodavne vlasti evropskih parlamentaraca bi}e prakti~no udvostru~eno i radi}e na jednakoj ravni sa poslanicima u nacionalnim parlamentima dr`ava ~lanica.

Evropski poslanici do sada su ve} imali zna~ajna ovla{}ewa po pitawu unutra{we trgovine i zakonodavstva vezanog za za{titu `ivotne sredine, u okviru kojih su proteklih godina doneti zna~ajni zakoni sa implikacijama po kompanije {irom sveta.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HUN SEN Premijer Kamboxe Hun Sen izjavio je ju~e da bi zapadne zemqe trebalo da se izvine zbog podr{ke Crvenim Kmerima i posle pada wihovog re`ima 1979. godine. Hun Sen je ovo izjavio u trenutku dok traje su|ewe Da~u, zapovedniku glavnog zatvora iz vremena komunisti~kog re`ima Pola Pota. „Vreme je da izraze `aqewe i da snose moralnu odgovornost“, rekao je premijer.

KARLA BRUNI-SARKOZI Karla Bruni-Sarkozi prihvatila je ponudu ameri~kog re`isera Vudija Alena da igra u wegovom narednom filmu. „Ne znam o kojoj je ulozi re~, ali sam prihvatila“, kazala je supruga predsednika Nikole Sarkozija. „Stvari radim bez razmi{qawa, jer da nije tako, ni{ta ne bih uradila. Nisam glumica. Mo`da }u biti lo{a, ali u `ivotu ne smem da propu{tam ovakve prilike.”

[IMON PERES Predsednik Izraela [imon Peres izjavio je, po povratku iz Kaira, da je postignut napredak u nastojawima da se oslobodi oteti izraelski vojnik Gilad [alit.“Svi mi znamo da je napredak postignut“, rekao je Peres, istakav{i da se neki detaqi moraju skrivati.Izvori bliski Hamasu koji vlada pojasom Gaze, gde je [alit zato~en jo{ od juna 2006,potvrdili su napredak u pregovorima.

Pogubqeni krivci skandala s melaminom u mleku PEKING: Kineske vlasti su saop{tile da su izvr{ile smrtnu kaznu nad dvoje qudi, zbog wihove ume{anosti u slu~aj mleka u prahu kontaminiranog melaminom, u kome je najmawe {estoro dece umrlo, a vi{e od 300.000 se razbolelo.

Dr`avna agencija Sinhua je prenela ju~e da je \ang Juxun pogubqen zbog ugro`avawa javne bezbednosti, a Geng Xinping zbog proizvodwe i prodaje toksi~ne hrane. Skandal sa mlekom u prahu u kome je prona|ena industrijska hemikalija melamin, {okirao je pro{le godine Kinu. Deca koja su konzumirala mleko dobijala su kamen u bubregu, a nekoj je taj vitalni organ i otkazao.

Melamin je smola koju koriste neke kompanije koje se bave

proizvodwom prehrambenih proizvoda da bi se prikazao ve}i procenat proteina u namirnicama. U mawim koli~inama, ta supstanca se ne smatra toksi~nom, ali mo`e da izazove stvarawe kamewa u bubrezima, pa ~ak i blokadu bubre`nih funkcija. Melamin se koristi u proizvodwi plastike i ve{ta~kog |ubriva. Mleko u prahu, zaga|eno melaninom, prodavale su od jula 2007. do avgusta 2008. najve}e kineske mlekare, a pre svega najve}a od wih „Sanlu“, koja je u me|uvremenu bankrotirala, podsetio je Rojters.Od ukupno 21 odgovornog za skandal, osu|enih u januaru u gradu [i|iaxuang, dvojica su ju~e pogubqena.

Najve}i krivac za aferu, po mi{qewu kineske javnosti, Tian Venhua koja je bila gene-

ralni menaxer kompanije „Sanlu“, osu|ena je na do`ivotnu robiju. Slu~aj zatrovanog mleka mnogo je naudio me|unarodnom

ugledu Kine. Veliki broj zemaqa je tada otkazao uvoz mleka i mle~nih proizvoda iz Kine.

(Tanjug-Beta-AP)

BALKAN

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

23

Kuvajt odobrio 30 miliona evra Fratini i @bogar za autoput kroz Bosnu PISMO [EFOVA DIPLOMATIJE ITALIJE I SLOVENIJE O ZAPADNOM BALKANU

zaboravili Srbiju (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Italijanski i slovena~ki {ef diplomatije Franko Fratini i Samuel @bogar uputili su pismo svojim kolegama u Evropskoj uniji, u kojem su istakli pojedina~no napredak zapadnobalkanskih zemaqa na putu za ~lanstvu u EU, zaboravqaju}i pri tome

Franko Fratini

Srbiju i eventualno aktivirawe Prelaznog sporazuma i po~etak ratifikacije SSPa. U pismu u koje je „Dnevnik“ imao uvid stoji ocena da se u posledwih nekoliko meseci Zapadni Balkan pribli`io EU. – Savet je pozvao Evropsku komisiju da izradi mi{qewe za Crnu Goru i Albaniju o spremnosti za ~lanstvo u EU. Hrvatska je u{la u zavr{nu fazu pregovora a Komisija je predlo`ila po~etak pregovora sa BJR Makedonijom – na-

pisala su dvojica ministara spoqnih poslova, obi~no nakloweni Srbiji, ali ovog puta bez dobre poruke ili najave za Beograd.

Osim ohrabrewa daqeg procesa integracija Zapadnog Balkana u EU, ciq pisma Fratinija i @bogara je da zadr`e dobro raspolo`ewe unutara Unije za dono{ewe odluke o viznoj liberalizaciji za BiH i Albaniju.

- Najva`niji domet u ovoj godini je usvajawe odluke o viznoj liberalizaciji sa BJR Makedonijom, Srbijom i Crnom Gorom. Italija i Slovenija pozdravqaju predlog da se sa implementacijom vizne liberalizacije po~ne 19. decembra. Takva odluka }e imati vrlo pozitivan i konkretan efekat na gra|ane u regionu. Sada je vreme da se fokusiramo na BiH i Albaniju.

Imaju}i u vidu da su blizu ispuwavawa uslova iz mape puta, ne bi trebalo da gubimo vreme. Pozivamo EK da po{aqe ekpsertsku misiju ve} u decembru u te dve zemqe, kako bi EK bila {to pre u poziciji da oceni ispuwenost uslova. Tako|e, pozivamo druge ~lanice EU da bilateralno pomognu BiH i Albaniji u ispuwavawu preostalih uslova, kako bi bili i te dve zemqe tokom {panskog predsedni{tva EU (prva polovina 2010. godine prim.aut) dobile viznu liberalizaciju – napisali su Fratini i @bogar svojim kolegama. @. Panteli}

SARAJEVO: Delegacije BiH i Kuvajta potpisale su ju~e u Sarajevu Kreditni sporazum za Projekat izgradwe autoputa Kakaw-Dowa Gracanica vredan 30 miliona evra. Kredit je namewen Federaciji BiH. Rok otplate kredita je 25 godina, sa grejs periodom od pet godina i kamatom od dva odsto.

Re~ je o finansirawu jedne deonice autoputa na Koridoru 5C u BiH, ~ija izgradwa treba da bude zavr{ena do kraja 2012. godine. Koridor 5c se prote`e kroz Bosnu i Hercegovinu od juga ka severu, povezuju}i Plo~e sa Sarajevom i Osijekom (oko 340 km).

Dragan Vranki} i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Kuvajta {eik Mohamad Sabah Al-Salem Al-Sabah

Ponu|en revidirani butmirski dokument SARAJEVO: Direktor Generalnog sekretarijata Saveta EU za spoqne poslove Robert Kuper i predstavnik ambasade SAD u BiH, razgovarali su ju~e u Sarajevu o nastavku butmirskih pregovora o reformama u BiH sa predstavnicima politi~kih partija u BIH. Kako je saop{teno iz Hrvatske demokratske zajednice 1990 (HDZ 1990), Kuper je na tom sastanku uru~io politi~kim predstavnicima BIH revidirani dokument o ustavnim promenama o kome }e se partije nanadno izjasniti. Sastanak je bio zatvoren, a niko od u~esnika nije davao izjave. Razgovorima je prisustvovao i {vedski ambasador u BiH Boze Hedberg, ~ija zemqa predsedava EU. Butmirske pregovore su pro{log meseca pokrenuli predstavnici SAD i EU u Sarajevu, a ti~u se sveobuhvatnih reformi u BiH,

ukqu~uju}i i Ustav. Predstavnici svih politi~kih partija u BiH, odbili su ponu|eni paket, ali su pristali da ga nadograde, osim lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika. Dodik je ranije rekao da butmirski paket ne mo`e biti ni polazna osnova za daqe razgovore o reformi Ustava BiH i zatra`io striktno po{tovawe Dejtonskog sporazuma, kojim je entitet Republika Srpska zagrantovana kategorija unutar BiH. Predstavnici SAD i EU ju~e su u Sarajevu u odvojenim susretima razgovarali s predstavnicima politi~kih stranaka, ukqu~enih u butmirski proces, kojima su predstavili korigovani butmirski paket, a koji je izme|u ostalog podrazumevao i ustavne promene u BiH. U butmirski proces uklqu~ene su najve}e stranke sva tri na-

IZVE[TAJ VISOKOG PREDSTAVNIKA UN VALENTINA INCKA

Politi~ka situacija u BiH zapala u }orsokak UJEDIWENE NACIJE: Savet bezbednosti UN ocenio je u raspravi povodom redovnog polugodi{weg izve{taja visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da je politi~ka situacija u toj zemqi „zapala u }orsokak“. Kako je objavqeno na sajtu UN, Incko je prekju~e rekao 15-~lanom Savetu da je „}orsokak“ u koji je zapala BiH posledica dva uzroka. „Prvi je konfuzija u Republici Srpskoj (RS) vezana za wenu sopstvenu prirodu i prirodu dr`ave (BiH) kao celine, dok je drugi konfuzija u oba entiteta kada se radi o wihovom politi~kom funkcionisawu i shvatawu celovite dr`ave“, ocenio je Incko u svom izve{taju.

On je dodao da vlasti RS „ne shvataju da dr`ava BiH i weni entiteti imaju odvojena i jasno odre|ena ovla{}ewa, kao i da svaki od wih mora da radi bez me{awa drugog“. Istovremeno, po wegovim re~ima, veliki broj lidera u drugom entitetu, Federaciji BiH, zagovara „neravnomernu, ve}u ulogu dr`ave na centralnom nivou, {to tako|e spre~ava daqi napredak“ zemqe.

Incko je pohvalio pro{lonedeqnu odluku Saveta bezbed-

Valentin Incko

nosti UN da odobri produ`ewe mandata snaga EU - Eufor, ~iji je zadatak da osigura da se sve strane u BiH pridr`avaju Dejtonskog sporazuma kojim je 1995. okon~an trogodi{wi gra|anski rat u toj zemqi.To je, kako je objasnio visoki predstavnik, „garancija gra|anima da me|unarodna zajednica ne}e tolerisati mogu}nost ponovnog izbijawa nasiqa“.

„Zemqa je sada na raskrsnici i potrebno je da weni politi~ki lideri odlu~e da li su spremni da ispune neophodne uslove koji }e im pomo}i da krenu ka evroatlantskim integracijama, ali i za zatvarawe Kancelarije Visokog predstavnika (OHR)“, naveo je Incko. On je, tako|e, ukazao na ~iwenicu da „politi~ki establi{ment (u BiH) ignori{e egzistencijalnu krizu u kojoj su se na-

{le stotine hiqada porodica“, jer je zbog svetske ekonomske krize ove godine mnogo gra|ana BiH ostalo bez posla.

Zamenica ameri~kog ambasadora pri UN Rozmari di Karlo ocenila je da zabriwava izostanak napretka u BiH na mnogim podru~jima, od priprema za prenos ovla{}ewa OHR na specijalnog predstavnika EU, do priprema za pristupawe EU i NATO-u. Ona je upozorila i na „opasni porast nacionalisti~ke retorike“.

Ruski ambasador Vitalij ^urkin rekao je da se ne sla`e sa Inckovim izve{tajem, nazvav{i ga „jednostranim i neuravnote`enim“ i ponovio je zahtev Rusije za ukidawe funkcije visokog predstavnika i prepu{tawe politi~kim strankama u BiH da samostalno re{avaju probleme u svojoj zemqi, {to su i zahtevi RS. I predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri} izrazio je neslagawe sa Inckovim „navija~kim izve{tajem“, brane}i od kritika srpski entitet re~ima da je „RS funkcionalniji i delotvorniji deo BiH“. [piri} je pozvao da se kroz „unutra{wi dijalog“ u BiH ostvari napredak na putu ka evroatlantskim integracijama.

(Beta)

Pripadnica slovena~ke vojske poginula na Kosovu QUBQANA: U vojnoj bazi u Pe}i na Kosovu poginula je pripadnica slovena~ke vojske od povreda zadobijenih vatrenim oru`jem. Prema prvim podacima, u doga|aju nije u~estvovala nijedna druga osoba, a pripadnici slovena~kog kontigenta nisu pritom bili ugro`eni, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Slovenije.

Doga|aj se desio ju~e u 13 ~asova u vojnoj bazi na Kosovu o ~emu je oba-

Projekt }e sprovesti Federalno ministarstvo transporta i komunikacija preko Federalne direkcije za izgradwu, upravqawe i odr`avawe autoputeva i brzih puteva. Zamenik premijera i ministar spoqnih poslova Kuvajta {eik Mohamad Sabah Al-Salem Al-Sabah i delegacija Kuvajta, u ponedeqak su doputovali u trodnevnu posetu BiH. Planirano je da delegacije BiH i Kuvajta jo{ potpi{u i Memorandum o razumevawu i odr`avawu bilateralnih konsultacija izme|u ministarstava spoqnih poslova dve zemqe.

(Beta)

ve{ten istra`ni sudija u Sloveniji, a okolnosti istra`uje obave{tajna slu`ba Ministarstva odbrane.

Re~ je o prvoj `rtvi me|u pripadnicima slovena~ke vojske u misijama u inostranstvu. Sau~e{}e porodici umrle izrazili su ju~e i predsednik dr`ave Danilo Tirk i Ministarstvo spoqnih poslova Slovenije.

(Beta)

roda u BiH, SNSD, PDP iz RS, i SDA, Stranka za BiH, SDP, HDZ i HDZ 1990 iz Federacije BiH. Incijator ovih sastanaka su predstavnici SAD i EU, koji su i sa~inili butmirski paket o re{ava-

predstavnici RS odbacili i saop{tili da je to neprihvatqivo za wih. Ponu|ena re{ewa u tom „paketu“ u najve}em broju su bila jedino prihvatqiva za SDA, dok je Stranka za BiH ih ocenila, kao

Dodik nije dobio novi tekst Predsednik SNSD i premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je sino} da nije dobio korigovani butmirski paket, koji je ju~e prosle|en strankama u Federaciji BiH. Lider SNSD je ponovio da je za RS neprihvatqiv bilo koji dokument, ~ija osnova bi bio butmirski paket o re{avawu kqu~nih pitawa u BiH, me|u kojima su i promene Ustava BiH. I lider partije dmeokratskog progresa Mladen Ivani} rekao je Tanjug u da ni ta stranka nije dobila nikakav novi dokument, ~ija osnova je butmirski paket. wu kqu~nih pitawa u BiH s ciqem ubrzawa evroatlanskog puta BiH. Butmriski paket je predvi|ao re{ewa koja su u suprotnosti sa dejtonskim sporazumom {to su

„spisak `eqa iz RS“. Hrvatske stranke su tako|e bile nezadovqne, jer po wima nema re{ewa za polo`aj hrvatskog naroda u BiH. (Beta - Tanjug)

GR^KA

Potvrda „solunske agende” ATINA: Predsednici Gr~ke i Bugarske, Karolos Papuqas i Georgi Prvanov, izjavili su ju~e da Atina i Sofija i daqe sna`no podr`avaju evropske perspektive zemaqa zapadnog Balkana. Prvanov je rekao da „Solunska agenda“, koja predla`e prikqu~ewe zemaqa zapadnog Balkana Evropskoj uniji do 2014. godine, predstavqa najboqu poruku Unije za region, isti~u}i da bi bilo najboqe da se takva politika i nastavi.

Kako se navodi u saop{tewu objavqenom posle razgovora predsednika dveju zemaqa, Papuqas i Prvanov su razgovarali o

pitawima vezanim za Balkan, kao i o problemu Kipra i sporu sa Biv{om Jugoslovenskom Republikom Makedonijom oko naziva te dr`ave, prenela je gr~ka novinska agencija ANA. Prvanov, koji boravi u trodnevnoj poseti Atini, ocenio je da je nivo bilateralne saradwe „boqi nego ikada pre“, naglasiv{i va`nost saradwe Gr~ke i Bugarske u oblasti energetike koja bi, kako su ocenili, mogla da bude produbqena. Predsednik Bugarske je razgovarao i sa biv{im gr~kim premijerom Kostasom Karamanlisom.

(Tanjug)

Okon~awe spora o imenu Makedonije SKOPQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski i gr~ki premier Jorgos Papandreu najavili su da }e se sastati krajem nedeqe na Prespanskom jezeru, na granici Makedonije i Gr~ke. Kako je saop{tila makedonska vlada, susret }e se odr`ati na gr~koj teritoriji.

Prema istom izvoru, makedonska strana je spremna da se zalo`i

Makedoniji biti saop{ten konkretan datum za pregovore oko ~lanstva u EU. Nakon posledweg susreta Nimica sa makedonskim i gr~kim pregovara~ima, izaslanik UN je kazao da }e sastanak biti zakazan onda kada obe strane pru`e uveravawe da bi taj sastanak mogao biti koristan. Diplomate u Brise-

u re{avawu spora oko imena, dodaju}i me|utim da su male {anse da se na predstoje}em sastanku do|e do obostrano prihvatqivog re{ewa. Prema diplomatskim izvorima obe strane o~ekuju da posrednik iz Ujediwenih nacija Metju Nimic zaka`e jo{ jedan susret, ali da nije izvesno da li je mnogu}e da do tog susreta do|e do 7. decembra, za kada je zakazan samit Evropske unije. Tada bi trebalo da bude poznato i da li }e

lu smatraju da je najavqeni susret Gruevskog i Papandreua dobar potez i da bi obe strane trebalo ohrabriti da na|u re{ewe.

Evropska komisija je u svom pismenom dopisu navela da „o~ekuje da vidi napredak u sporu o imenu i da su sada {anse realne da se ovo komplikovano pitawe re{i“.

Gr~ko ministratvo spoqnih poslova nije ju~e komentarisalo evropsku inicijativi za re{ewe spora.

(Beta)

24

sreda25.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

sreda25.novembar2009.

25

26

sreda25.novembar2009.

OGLASI z ^ITUQE

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14.

90470 KU]A - centar Novog Sada, gradsko grejawe, odmah useqiva, bez dvori{ta, 700 evra. Tel. 063/501-962.

90601

IZDAJE se ekskluzivni kancelarijski prostor u centru grada, TC, Pariski magazin 120 m2. Telefon 021/424-711.

90467

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti.

Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

90332 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

88371

DNEVNIK

UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

90465 NUDIM ugaq najpovoqnije cene, kostolac, komad i kocka 3.300 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 3.600.

Telefoni: 064-138-77-58, 021-6-416-020.

90224 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3100 iscepano i izrezano, u cepanicama 3000 sa prevozom. Telefoni: 064138-77-36, 062-8999-321, 06119-60-888.

90231 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575.

90254 UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35.

90466

Posledwi kom{iji

pozdrav

Posledwi pozdrav Banetovom tati

Milanu Labusu

od: Jelene, Iva, Milana, Damjana, Jovana, Guzine, Mihajla, Marka, Nemawe, Neboj{e i Boni.

90624

Za svaku toplu re~, {to re}i si nam znala i za svaki dodir tvoj draga bakice

dragom

Mirjani Kapicl

Nado

od ^apo: @eqka, Radojke i Davora.

od sveg srca ti hvala.

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738.

89893 PRIRODNI preparati protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{.

Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49.

90128

Tvoji: Luka i Nele.

90661

DVOSOBAN komforan stan u Futogu izdajem u zakup Cara Lazara 214.

Telefon 895-807.

90476 IZDAJEM stan, 54m2, Grbavica, Vojvo|anska ulica.

Telefon 063/462-162.

90475 PRAZAN trosoban stan 56 m2 ku}a, poseban ulaz, 130E Vr{a~ka 27 N. Sad. Telefon 064/489-3689, 021/6392-768.

90271 OD 1. 12. 2009. izdajem prazan 1,5 stan na N. nasequ sa grejawem i telefonom na I spratu. Telefon 060/5474478.

90307 IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi iskqu~ivo `enskoj osobi.

Useqiva od 1. 12. 2009 godine. Telefon 6313-581.

90455

HIT povoqne cene drveta, bukva, grab, bagrem, cer, hrast 2800 dinara, sa rezawem 3000 dinara, sa prevozom. Telefon: 064/27-69458.

90132 DRVA, cer, hrast, bagrem, bukva sa prevozom izrezana, cena 3200. Telefon 064/9582-103.

90301 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Tel.: 065/444-26-29, 062/871-29-18, 062/871-2927.

90464

90663

Momi Labusu

Buba i Slobodan Marinkovi}.

SITUIRAN mu{karac bez obaveza 49/180/90 `eli poznanstvo lepe intelektualke radi do~eka Nove Godine.

Mogu} brak, avanture iskqu~ene. Bata. Telefon 062/19-00-343.

90093

Posledwi pozdrav ujni

Nada Bo{kovi} Draga mama, teta Nado i bako, veliko i neizmerno hvala za sve {to si nam dala. Uvek }e{ ostati u na{im srcima i zauvek }emo te voleti i pamtiti.

Tvoji: Braco, Sawa, Luka i Nele.

90665

90623

Dana, 24. 11. 2009. godine, u Novom Sadu, u 77. godini prestalo je da kuca veliko srce najboqe mame

Nade Bo{kovi} ro|. Krti} Sahrana nama drage preminule, je u ~etvrtak, 26. 11. 2009. godine, u 14 sati, u porodi~noj grobnici selo Liverovi}i @upa Nik{i}ka - Ni{ki}.

O`alo{}eni: k}eri Qiqana Popovi} i Milena Sarmini i sin Miroslav - Braco sa porodicama.

90659

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Aleksandar - Sa{a Savi}

sreda25.novembar2009.

Posledwi pozdrav svom stricu.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

Milan Surdu~ki

Bojani

U mom srcu je ve~ita tuga i bol za tobom.

Tvoja ta{ta Mirjana.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Milanu Labusu

Dragan Surdu~ki sa porodicom.

Uspomenu na tebe ~uva}e tvoje najboqe drugarice: Nada, Dragica, Ksena i Katica.

90569

90646

od kolega iz „Agrovojvodine“: Strikovi}a, \ilasa i Strugara.

90662

Posledwi pozdrav kumi

dragoj

Nadi Mihailovi}

\uro M. \ako} 25. 11. 2001 - 25. 11. 2009.

90631

Posledwi pozdrav biv{oj razrednoj

Zori Bila si i osta}e{ nam uzor.

Neka te an|eli ~uvaju.

27

U~enici IV1 Jovine gimnazije generacija 1991-92.

Renata i Andra{.

Posledwi pozdrav dragoj baki

Sa dubokim bolom i tugom javqamo da nas je 24. 11. 2009. godine zauvek napustila na{a draga baka, majka i supruga

Zorka Vuki}evi}

Zorki Vuki}evi}

1950 - 2009.

Tvoj Zeko }e te pamtiti celog `ivota. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Sahrana je u sredu, 25. 11. 2009. godine, u 14 ~asova, na Mesnom grobqu u Novoj Gajdobri.

Tvoji: Zorana, Milena i Zoran Vukovi}.

O`alo{}eni: unuka Zorana, k}eri Jelena i Milena i suprug Vaso.

90640

90573

90666

Zauvek u se}awu svoje porodice.

Supruga Mirjana, sinovi Dimitrije i \or|e.

3

Posledwi pozdrav uja Bati

90645

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od na{eg brata

90515

Jovi Radosavqevi}u od Sofije sa porodicom.

Zori Vuki}evi}

Luke Mari}a profesora Prota Jevrem Randeq sa porodicom i porodica pok. brata Paje Randeqa.

90657

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Sa puno qubavi i po{tovawa ~uva}emo lepe uspomene na tebe.

je

moj

dever

Zori Vuki}evi}

od koleginice Borke i Pere Ivanovi}.

od koleginice Mice i Jove Ble{i}.

90639

90638

Tvoji: Marko, Sne`a, Jovana, Sla|a i Dragan Vuki}evi}.

90652

Preminuo Ar~ibald,

Zori Vuki}evi}

90644

Posledwi pozdrav dragoj teti

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milan Labus

Zauvek }e{ prijateq.

ostati

na{

Tawa i Svetozar Leki}.

Luka Mari}

Luka Mari}

1933 - 2009.

profesor

Sahrana je 25. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Zori Vuki}evi}

od: Mi}e, Valentine i Branke.

S dubokim po{tovawem i tugom, wegova snaja Vera.

od porodice A}imovi}.

90655

90643

O`alo{}ena porodica.

90633

90668

Posledwi pozdrav dragom kumu

Luki Mari}u

Posledwi pozdrav i zahvalnost deda

Posledwi pozdrav

od: Vere i Petra ]osi}a i porodice @epina.

90629

Milica i Nikola Vrgovi} s porodicom.

90637

90651

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 54. godini, preminula na{a draga

Zorki Vuki}evi}

iz Ka}a za znawe i pa`wu {to si nam pru`ao.

Neka joj je ve~na slava.

Posledwi pozdrav

Milanu Labusu

Luki

Jadranki @upi}

od Goranovih drugova fudbalera iz ^SK - Pivare.

Jadranka @upi} Sahrana je danas, 25. 11. 2009 godine, u 13 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu.

od porodice Vukovi}.

O`alo{}eni: majka Ana, }erka Daniela i sin Dejan.

90647

90642

90648

28

^ITUQE

sreda25.novembar2009.

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Miri Kapicl

Du{anki Axi}

od: Borisa, Ivane, Cakele, Dace, Goce, Ike, Mirka i Cone.

Du{anka Axi}

Du{anki Axi} od porodice Babi}.

90614

90607

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sa tugom i bolom opra{tamo se od

Smiqi Tomi}

Porodica Kiko{: sestra Jelisaveta - Keka, {ogor Srbislav i sestri~ina Jelena.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga i majka preminula.

od porodica: Daki} i Ercegovi}.

90583

Mirjane Kapicl

DNEVNIK

Posledwi voqenoj

90606

na{oj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda preminuo 24. 11. 2009. godine.

Jovan Radosavqevi}

Smiqi Tomi}

od: Steve, Lole i Ba}una sa porodicama.

90516

pozdrav

Opelo }e biti obavqeno u 14 ~asova u crkvi, a sahrana 25. 11. 2009. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Cvijan, }erka Bosiqka i sin Dragan sa porodicom.

od porodica: Grci} i Terzi}.

Sahrana je u ~etvrtak, 26. 11. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Katica i sinovi Mladen i Sa{a sa porodicama.

90608

90596

90593

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{em deda

Posledwi pozdrav dragom poslovnom saradniku

Smiqa Tomi}

Milanu Wegovi: An|a, Kata i Boba.

90599

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav dragoj

Milanu Surdu~kom

Smiqi Tomi}

Milanu Labusu

Posledwi pozdrav dragoj tetka Smiqi od: sestri}a Mije, snaje Vitorke i unuka Dalibora i Dejana.

od porodica: Milojevi} i Cikota.

90521

90520

Na{a draga supruga, majka i baka preminula je 21. 11.

2009. godine u 74. godini.

Smiqa Tomi}

Smiqi Tomi}

Porodica Kova~evi}.

od kom{ija iz ulice Veselina Masle{e 132.

90587

90525

Posledwi pozdrav najdra`oj kom{inici

Siemens d.o.o. Beograd, Healthcare.

5713/P

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i prijatequ

Milanu Labusu

Sahrana je u sredu, 25. 11. 2009. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Obrad, sin Sa{a, snaja Sandra, unuka Teodora i ostala rodbina.

Petar Gabri} sa porodicom.

90517

5712/P

Sa tugom u srcu obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je napustila na{a voqena mama, supruga, baka i sestra

Posledwi pozdrav mojoj dragoj baki

Smiqa Tomi} Smiqi Tomi} Uspomenu na Vas ve~no }emo ~uvati u srcima. Po~ivajte u miru, neka Vas an|eli ~uvaju.

Draga tetka Smiqo, bila si najboqa kom{inica i veliki prijateq. Uvek }e{ biti u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Nada, Divna i Bora Manojlovi}.

Ru`a, Kaja i Mato Geqi}.

90524

90522

Bojana Antonijevi}

Smiqi Tomi}

Ispra}aj na{e voqene mame bi}e u ~etvrtak, 26. 11.

2009. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. od wene unuke Teodore.

90519

O`alo{}eni: suprug, Damwan, }erke Jelena i Zorana, unuci Jovan i Andrej i sestra Mirjana Vla{i} sa porodicom.

90574

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a majka

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom i po{tovanom ro|aku

Milanu Labusu Uspomena na drugarstvo, Krajinu i Liku osta}e ve~ni.

Zlata ^an~arevi} ro|. Stevanovi}

Posledwi pozdrav dragom

SE]AWE

Milana To{ovi}a 1977 - 2005.

Momi

^etvrta je godina, od kako si nas napustio, ali tvoj vedar duh i iskren osmeh je sa nama.

Jovica Pavlica sa porodicom.

od Mirka i Marije.

90594

90595

29

na na{eg

Milanu Labusu Momi

Bogdan Iwac sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Banatskom Karlovcu.

sreda25.novembar2009.

90589

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav pravom prijatequ

Tvoji najmiliji: sin Luka, supruga, sestra i brat sa porodicom.

pozdrav

dragom

90547

GODI[WI POMEN Danas, 25. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, u Kolumbarijumu na Gradskom grobqu u Novom Sadu okupi}emo se sa prijateqima i odati po{tu

O`alo{}eni sinovi: Miroqub i Dejan sa porodicama.

90670

Posledwi pozdrav biv{em predsedniku RFK „Novi Sad“

Dragom kom{iji

Milanu Labusu Sofiji Petrovi} ro|enoj Latov

Milanu Labusu

od bra}e Prentovi}.

jer qubav koju nam je dala ostaje u nama zauvek.

Weni najmiliji.

90592

Milanu Labusu

90479

Posledwi pozdrav stricu

Milanu Labusu

od Rajka Vukadinovi}a sa porodicom.

za nezaborav. od igra~a i rukovodstva.

Danas, 25. 11. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{ dragi

Wegove kom{ije Kiseli~ki sa Popovice.

90605

90591

90598

Posledwi pozdrav na{em dragom i plemenitom prijatequ

Posledwi pozdrav direktoru

Momi Steva Pavkov

od: Milana, Gordane, Branka i Maje.

90584

POMEN

Milanu Labusu

Neute{ne: majka Dana i supruga Jasna.

Momi

od: Bebe, D. Perduh, D. Paji}a i V. Pekovi}a.

Porodica Beokovi}.

90597

90579

3

DVOGODI[WI POMEN

Aleksandar - Sa{a Savi}

Posledwi pozdrav dragom

Pro{le su dve te{ke, bolne godine od kada nisi sa nama. Tuga za tobom je sve ve}a. Toliko nam nedostaje{.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

90449

SE]AWE

zetu

25. 11. 1996 - 25. 11. 2009.

Tvoja supruga Sofija i deca Nemawa i Uro{.

90616

Danas, 25. novembra navr{avaju se dve godine od kako je zauvek sklopio svoje prekrasne o~i moj sin

Momi Aleksandru Savi}u Saletu

Stevan @ivoti}

Zajedni smo delili i radost i tugu.

Posle tvoje smrti nama ostaje samo tuga za tobom.

Aleksandar Savi} Sa{a Duda i Milan sa porodicom.

90588

in`. ma{instva 1974 - 2007.

„DEKA”.

S qubavqu, Tvoja deca.

I posle dve godine, majka o~ekuje da otvori{ vrata i veselo upita{ „[ta mi radi{ Muwo moja?”.

A ja ni{ta ne radim, nego bolujem, tugujem i uzalud te o~ekujem.

Do veka tvoja neute{na majka Nada.

90582

90617

90367

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 17.00 17.22

TV PROGRAM

sreda25.novembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Paidea Bajko kviz Vesti Bez puta TV byte Kuhiwica Vesti Vremeplov - 60 godina radija Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Frej`er Mi sviramo yez, film TV Dnevnik Tajna hrane: Limun

07.30 Glas Amerike - otvoreni studio 08.00 Prepodnevni program 11.00 Vrele gume 12.20 Tin in 12.30 Dedonist 14.20 Stari zanati 14.50 Hronika Op{tine Be~ej 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 15.30 Vojvo|anske vesti 15.50 Barometar 16.00 U ogledalu 17.00 Kowi ponovo jure 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Vole}u te smrti 19.00 Na{ gost. FIP Komerc 19.30 Ciklonizacija 20.00 Bez cenzure 21.40 Dr Haus 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Multietnik 23.10 Hedonist 23.40 Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 09.20 09.34 09.57 10.30 10.59 12.00 12.13 12.15 12.33 12.48 13.37 14.01 14.12 15.13 15.17 16.20 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 19.51 20.40 21.30 21.31 21.45 22.35 22.43 22.50 00.15 00.30 01.25 02.10 03.20 03.28 04.21 04.50

VATERPOLO – LIGA [AMPIONA

Vojvodina–Ko{ice (RTV 1, 18.55) 17.30 Most u Bruklinu 18.00 Razglednice 18.55 Vaterpolo - Liga {ampiona: Vojvodina-Ko{ice (Slova~ka), prenos 20.15 Skrivena kamera 20.30 Frej`er 21.00 Iz na{eg sokaka 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Zlatno runo - putopisi 23.00 Gruvawe 00.00 Mi sviramo yez, film 01.25 Frej`er

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.40 23.30

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Crtani film (ma|) Slobodna tema Tu sasvim blizu Dokument Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Pirina~ Hajde sa mnom u obdani{te Pravo na odbranu TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) @ivot u rasejawu (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Pravo na odbranu Latino vibracije

11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.20 23.45

Luna - sirena sa Kariba Integracija Da, crni smo, ako!

Objektiv Karmelita Buntovnici Drum Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Sprint Vitra` Buntovnici Karmelita Istraga Luna-sirena sa Kariba

11.45 NHL: Montreal – Kolumbus 13.30 ATP Masters kup London 15.00 NBA 15.15 ATP Masters kup London 17.00 [kotska liga 18.00 Evroliga: Kimki – Prokom 20.00 ATP Masters kup London – 21.30 NBA 21.45 ATP Masters kup London 23.45 Evroliga: Zalgiris – Barselona 01.15 Koley fudbal

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Pozitivna energija Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Moj ujak Kulinarski letopis Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Tenis: Masters, London: Novak \okovi} - Robin Soderling, prenos Jedna pesma, jedna `eqa Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Fudbal - Liga {ampiona: Milan - Olimpik, prenos 1. poluvreme Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: Milan - Olimpik, prenos 2. poluvreme Fudbal - Liga {ampiona Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik [ark Spaseni Vizantijsko plavo, film Svedok Jedna pesma, jedna `eqa Oko Trag

TENIS: MASTERS, LONDON

Novak \okovi} – Robin Soderling

07.00 10.35 11.30 12.00 12.05 12.25 13.05 13.35 14.00

Kendis Bergen

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: De`urni krivci Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Noel Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Slu|eni i zbuweni Sibil Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

Dizawe, jutarwi program Veliki brat, u`ivo Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Oplaneti se Top {op Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Veliki brat Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Veliki brat Replika Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Farma Balkan parti ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Trenutak istine Farma (u`ivo) Mu}ke Film: Junak i teror Film: U snovima

SERIJA

Bostonski advokati (RTS 2, 21.09) 07.00 07.32 07.56 08.22 08.28 08.32 09.00 09.18 09.33 09.47 09.57 10.00

10.04 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.03 16.00 16.50 17.18 17.44 18.00 18.30 18.57 19.23 19.58 20.25 20.43 21.09 21.58 00.04 00.39 01.40 02.39

(RTS 1, 15.17)

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.15 00.05 00.10 01.00 01.11 01.41 03.30 05.00 05.30

DNEVNIK

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.00 02.30 02.45 05.30

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi pod vodom Klinika vet Romansirana botanika Brojevi Religije sveta Ku}a matematike Enciklopedija Sednica Narodne Skup{tine repurlibke Srbije, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa) Interfejs TV mre`a Eko recept Priru~nik za neupu}ene Irina Grafenauer i Mate Bekavac Trezor ju~e ^arli ^en u Riju, film TV feqton Ovo je Srbija Mladi talenti Eko menayer Enciklopedija V. Mari~i} - Romano Kubano Tri medveda Garfild i prijateqi [umska kola U svetu Fudbal - Liga {ampiona Beokult Bostonski advokati Vandeta, film Mariza ^arli ^en u Riju, film Trezor ju~e Fudbal - Liga {ampiona: Milan - Olimpik

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Posle Yimija Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Posle Yimija Milica na kvadrat Doma}a muzika Poslovni dan

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

Danijela Romo

SERIJA

Magi~na privla~nost Antonio Lombardo, uspe{an industrijalac, i Viktorija V. de Alebniz, koja je pisac, strasno se zaqubquju jedno u drugo. Problem je to {to je Viktorija `ena Antonijevog najboqeg prijateqa...

Uloge: Fernando Alende, Danijela Romo, Alehandro Tomasi, @aklin Brakamonte, Vilijam Levi (Pink, 17.45)

Mala princeza (Hepi, 07.15 i 08.35) 07.00 07.15 07.30 07.40 07.50 08.20 08.35 08.50 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.25 10.50 11.20 11.45 12.00 13.00 13.25 13.45 14.05 14.30 15.15 16.00 17.00 17.45 18.00

Meda Rupert Mala princeza Engleski sa Nodijem Nodi novi Presovawe Papirmanija Mala princeza Engleski sa Nodijem Nodi novi Pokojo Spikijeve avanture Presovawe [aman king Dinosaur king Sa Sa{om u avanturu Skajlend Papirmanija Kvizi} [aman king Dinosaur king Skajlend ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Budi faca Amor latino Presovawe Zakleti na }utawe

18.55 19.20 19.30 19.40 19.55 20.55 21.05 22.05 23.25 23.55 00.10 01.20 02.10 03.00 03.50 04.00 04.40

Telemaster Rekord Novi Nodi Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster Razmirice Strava emisija Vibe Telemaster ]irilica Dok. program Nije lako biti ja Dok. program Brzotrz, kviz Sponzoru{e Vremenska prognoza

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda25.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek 08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Tajna pri~a o Arhipelagu Gulag, dok. film 11.05 HP - gde ste vi, tu je i va{a po{ta 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.11 Sport 12.28 @iveti zdravije 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.40 Ekumena 15.35 Alpe-Dunav-Jadran 16.10 Hrvatska u`ivo 17.30 Najslabija karika, kviz 18.13 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 19.56 Sport 20.20 A sad u Evropu!

21.10 Luda ku}a 21.50 Paralele 22.30 Otvoreno 00.05 e-Hrvatska 00.40 Nau~ne vesti 01.00 Zvezdane staze: Vojyaer

Skarlet Johanson

Savr{eni u~inak [est u~enika poku{ava da ukrade pitawa za ispit. Iako se svi me|usobno razlikuju, imaju isti ciq, a to je da spre~e da im test nepravedno defin{e `ivote. I dok planiraju zaveru, me|usobno se zbli`e, ne slute}i da }e odgovore na kraju na}i na mestu gde nisu o~ekivali...

Uloge: Skarlet Johanson, Erika Kristensen, Kris Evans, Brajan Grinberg, Darius Majls Re`ija: Brajan Robins (Nova TV, 15.25) 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.55 13.40 14.40 15.25 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 21.30 22.20 23.20 23.35 00.35 01.05 02.05 03.05 04.50

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Savr{eni u~inak, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine „Bra~ne vode” Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Zakon brojeva Sajnfild Irska bra}a Ezo TV Hamet, film Hotel Nova ru`a, film

08.00 Kraqevski dnevnici 08.30 Tajne Renesanse 09.00 Sedam ~uda industrijskog sveta 10.00 Kristijan Dior: ^ovek i mit 11.00 Putovawe koje je potreslo svet 12.00 Drugi svetski rat u boji 13.00 1631- razarawe Magdeburga 14.00 Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet 15.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 16.00 Kraqevski dnevnici 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Pisani kod 18.00 Cigle: Putovawe od Vavilona do Vajnberga 19.00 Jovanka Orleanka 20.00 Mi Evropqani 21.00 Soma 23.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 00.00 Kraqevski dnevnici 00.30 Tajne Renesanse 01.00 Pisani kod

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija 1.

Obra~un u Kazino kabareu Posledwa stanica Bruklin Kung fu fudbaleri Zlatna groznica Alibi Divqe ulice Yet

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Meklodove }erke Fojlov rat Gu{}e od vode Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat De~ko za Bo`i} Gardijan Sudija Ejmi Yordan Medijum Biti Erika Prodavawe nevinosti

08.00 08.30 09.20 11.25 11.55 12.25 12.50 13.05 13.35 14.30 16.05 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.00 21.55 23.45 23.55 00.45 01.25

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Jezikova juha Put osvete Doma}ice Vesti CSI Kosti Zaboravqeni slu~aj

SERIJA

Liza ^epel

Put osvete

SERIJA

Meklodove }erke Dugotrajna ki{a prisilila je stanovnike Drovers Runa da se prilagode vremenskim uslovima, a zabrinuti su i za tek ro|enu jagwad koju su napustile wihove majke. Kler i Tes ih neguju i slu~ajno nai|u na muzi~ku kutiju s kojom se Kler rado igrala u detiwstvu...

Uloge: Liza ^epel, Biryi Karter, Sowa Tod, Yesika Najper, Rej~el Karpani, Aron Yefri, Majls Polard Re`ija: Donald Krombi (HRT 1, 13.20)

08.05 08.20 08.30 08.40 09.05 10.00 13.30 13.50 14.10 14.55 15.10 15.30 15.45 16.20 17.40 18.20 18.47 19.08 20.35 23.30 00.20

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

^arobna plo~a 1 Glazbeceda Pro~itani Heidi za decu Gem, set, me~ Prenos sednice Hrvatskog sabora Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Koga briga?

Zvezdane staze: Vojyaer Nau~ne vesti @upanijska panorama Dva i po mu{karca 5 Simpsoni Fudbalska Liga prvaka: Milan - Marseq Velemajstor @ivot posle smrti

Teror Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 Kikbokser 4 – Napada~ Saut Park Kikbokser 5 – Iskupqewe Stjuardese Osu|eni na smrt

04.00 Kuvar, lopov, wegova `ena i wen qubavnik 06.00 Simpatiko 08.00 Moja Afrika 10.30 Piterovi prijateqi 12.10 Zlo~ini i prestupi 14.00 Autsajderi 16.00 Tri dana Kondora 18.00 Predator 20.00 Bla`enstvo 22.10 Kuvar, lopov, wegova `ena i wen qubavnik 00.10 Iseqewe 02.00 Topqeni u`itak

Detektivi Kruvs i Ris istra`uju ubistvo Ane Tarner, ubijene u hotelskoj sobi u no}i svoga ven~awa. Prona|en pijan i okrvavqen kraj bazena, wen mu` je prvi osumwi~eni, ali ^arli nije uveren u wegovu kricu. U dokazivawu }e mu pomo}i fotografije ven~awa...

Uloge: Demijan Luis, Sara [ahi, Brent Sekston, Adam Arkin, Bruk Langton, Donal Loy, Robin Vigrajt Autor: Rend Ravi~ (RTL, 21.00)

Demijan Luis

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 23.20 23.45 00.40

08.30 08.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.50 19.00 19.30 20.00 20.05 21.05 22.05 22.10 22.50 22.55 23.30 23.45 01.00

Kako se pravi?

Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Pravi heroji Najsmrtonosniji U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Ekstremni sportovi Svi sportovi Fudbal na pla`i Dizawe tegova Skija{ki skokovi Kuglawe Dizawe tegova Dizawe tegova Skija{ki skokovi Fudbal Svi sportovi Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sport Polo Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Dizawe tegova Rvawe

Mu`a rogowu i papagaj zalu|uje ila je me|u vizantijskim ~itateqstvom posu preostale samo Zoja i wena sestra. Konstantin pularna pri~a o `eni koja se upu{ta u erotnije imao nikakve planove s ostarelom udovicom, ske odnose s jednim, pa onda drugim mu{karve} je prvom prilikom doveo iz izgnanstva svoju qucem, a onda primeti da joj se mu` nenadano vrati kubavnicu, ina~e sestri~inu. No, za jednog vizantij}i. U tom trenutku ona inscenira tu~u dvojice svoskog cara postupao je zapawuju}e stidqivo. Najpre je jih qubavnika, dok mu`u objasni da je jedan od u~eSklirinu u Carigradu skromno smestio daleko van snika makqawa na{ao pribe`i{te pod wihovim palate. No, to neupadqivo boravi{te dogradwama je krovom, dok ga drugi progoni. I lakoverni mu` povrlo brzo postalo zdawe dostojno po{tovawa. Priveruje. Ili ona o mu`u koji poku{ava preko papagatajeni podsmeh wegove pratwe dr`ao se u granicama, ja da skupi dokaze o supruginom brakolomstvu. Me|upogotovu {to ih je sjajno gostio. Na kraju je Skliritim, `ena uspe da sludi nesre}nu ptica, pa ona gazdi pri~a o muwama i gromovima prethodne no}i, iako on zna da je bilo vedro i tiho, pa mu tako propada {pijunirawe. Bez ustezawa i detaqno, pripoveda~ opisuje i probu potencije, koju, sprovode}i sve svoje ve{tine, izvodi jedna svodnica. Uglavnom, u tako so~noj erotskoj literaturi moralno ustezawe nije na ceni, dok za qubavne igre nisu neophodni prethodno udvarawe i romantika.

Neozaobilazan je i nacionalni ep o grani~aru Digenisu Akriti, iz vremena borbi s Arabqanima. U jednom od pohoda on otima neku devojku, bez okoli{wwa pobije gardu svog budu}eg tasta, generala u vizantijskoj armiji, po{tedev{i jedino blisku rodbinu svoje budu}e neveste. Brak mu donosi nepomu}enu sre}u, ali ga to ne spre~ava da ~ini brojne preqube. Na jednom od putovawa on sre}e mladu Arabqanku, koju je oteo neki hri{}anin, a zatim ostavio u pustiwi. Digenis je siluje, no s izrazom nedu`nosti na licu on mladi}a, koji ju je napustio, primorava da je uzme natrag. Ipak ima neku svest o nepravdi, ali su wegova izviwewa {krta: “Ne znam {ta mi je bilo. Vatra i seno se ne podnose ba{ najboqe. Moja du{a je bila neopreZoja se portretisala i uz Hrista zna, pa je Satana radio svoj posao”. Kasnije se borio s Amazonkom Maksimom i pobedio je i prihvanu ipak doveo u palatu, a Zoja, u me|uvremenu okrutio wenu ponudu da mu pokloni svoje devi~anstvo. `ena posudama sa {minkom i ikonama, postav{i muKod ku}e je supruga posumwala u wegovu vernost, pa dra, pristala je na doma}instvo utroje. Dodu{e, rese on vratio istim putem, Maksimu proglasio brakogulisano jednim ugovorom, koji su verifikovali ~ak lomnicom i ubio je. i senatori.

Opisani junak, koji je mlad umro, zbog svojih erotNi traga protesta crkve ili predstavnika svetovskih avantura i drugih ispada, prema crkvenim kanone vlasti. No, ~uveni patrijarh Mihailo Kerularinima bi okajavao svoje grehe do kraja `ivota, a teje je vremenom uspeo da svoju samovoqnu crkvenu po{ke kazne bi mu sledovale i po dr`avnim zakonima. litiku nametne i caru. Ranije, dok je jo{ bio obi~an Me|utim, opravdawe je {to se cela pri~a odigrava gra|anin, osumwi~en je za proteste protiv dinastidaleko, u zabitima kraj je, pa je spas na{ao kao Eufrata, gde se od vizanmonah iza manastirskih Princeza Zoja, udata za vreme{nog tijske civilizacije i kulzidina. Zato nije smatrao ture malo {ta mo`e oseuputnim da se me{a u qucara, zaqubila se u jednog mladog titi. Crkva gotovo da nije bavne afere Wegovog veslugu. Nije se libila da s wim prisutna, a weni moralni li~anstva, pla{e}i se da odr`ava vezu ~ak i dok le`i kraj du{ebri`nici jo{ mawe. bi vladar mogao aktivimu`a u bra~nom krevetu, a momak Mihailu Pselu je narorati stare optu`be pro~ito na srcu le`ao qubavtiv wega. joj masira stopala. Posle je ona ni `ivot carice Zoje, najTek u tzv. sredwovizanmasera unapredila u cara lep{e k}eri cara Kontijsko doba i epohi impestantina VIII. Ven~ana u ratora iz dinastija Komprvom braku za ne vi{e mladog cara Romana III, ona nin i An|eo, o`ivela je eksplicitna erotska kwise zaqubquje u jednog mladog slugu i ne uste`e se da `evnost. Uostalom, kakvi vladari, takva i literatupred svojim dvorjanima odr`ava vezu s wim, pa ~ak ra. Predwa~io je Don @uan 12. veka, potowi car Anni dok le`i kraj mu`a u bra~nom krevetu, a mladi} dronik Komnin, ~ijem su {armu te{ko odolevali i joj masira stopala. Za wega se i udaje i na~ini ga vlahroni~ari skloni moralizatorstvu. Nalazio je velidarem Mihailom IV Paflagonom, koji, dodu{e, umiko zadovoqstvo u otvorenim politi~kim spletkama re mlad. Sledi jedan intermeco s pokojnikovim siprotiv svog brata od strica, cara Manojla I, nije prenovcem, koji, naravno, tako|e postaje car, ali veoma zao ni od veleizdaje, ali je sve to kombinovao seksubrzo bankrotira, biva svrgnut s vlasti i osaka}en. alnim neverstvima, koliko god je mogao da postigne.

Na red dolazi car Konstantin IX Monomah, koji je iz Odr`avao je incestuoznu vezu, o kojoj je ceo dvor izgnanstva pozvan na tron. Zoja, koja je u me|uvremeznao, s wegovom i carevom zajedni~kom ro|akom. Jednu napunila 60 godina, `elela je da se uda za wega. Iz nom pozvan da se opravda, sasvim je nedu`no izjavio tog ven~awa proiza{la bi wegova legitimnost (nada se kao dobar Vizantinac dr`i primera svoga vlaravno, ne u dr`avnopravnom smislu), jer je narod na dara, koji deli postequ s ne}akom. Uostalom, “u jed~udan na~in bio odan makedonskoj dinastiji, od koje noj grn~arskoj radwi sve je ionako od iste gline”.

B

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda25.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Morate uzeti u obzir i neke skrivene okolnosti koje se reflektuju na va{u karijeru. Pa i delovawe tajnih nreprijateqa. Dugovi moraju biti vra}eni. Odlo`ite qubavni susret za sutra. Razmena poklona?

BIK 20.4-20.5.

Sabirate i sakupqate utiske u qubavnom odnosu, ~ekaju}i neko boqe vreme. Oslonite se na svoju inticiju, ~ak i kada vas partner provocira, direktno ili indirektno. Avantura kroz iznenadnu situaciju.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zrewanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

14

Srbija Beograd

16

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Ni{

17

Pro{le su neke napete i uzbudqive situacije, a danas su se sti{ale strasti, pa mo`ete odahnuti i predahnuti. Iznenadne {anse i kontakti s inostranstvom vam pogoduju. Putovawe je OK. U direktnom su~eqavawu s poslovnim klijentima ili saradnicima morate uzeti u obzir i wihove vizije i ideje. Ne mo`ete realizovati svoje snove i nastojawa sami ve} u saradwi s partnerom.

Na radnom mestu snosite odgovornost i za saradnike, a ne samo za sebe. Dobra organizacija vremena je pola ura|enog posla, imajte to na umu.

Dobri komunikativni i poslovni, radni kontakti. [tedwa.

SUN ~ ANO

NOVI SAD: Ujutru malo obla~no, a zatim prete`no sun~ano. Vetar slab zapadni, a po podne ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad Rim normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna oko 16 stepeni London Celzijusa.

VOJVODINA: Ujutru umereno obla~no, a zatim razvedravawe.

Cirih Tokom dana prete`no sun~ano i toplije nego u utorak. Vetar slab do Berlin umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 16 stepeni na zapadu Srema i Ba~ke.

Be~ SRBIJA: Umereno obla~no, a zatim sledi razvedravawe jer Var{ava obla~nost odlazi ka istoku. Tokom dana prete`no sun~ano. Vetar slab zapadni, a po podne ve}inom ju`ni. Pritisak iznad normale.

Kijev Minimalna temperatura 2, a maksimalna 18 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Relativno toplo vreMoskva me za ovo doba godine ostaje i narednih 5-6 dana. U ~etvrtak preteOslo `no sun~ano. U petak postepeno naobla~ewe, a na prelazu ka suboti i u subotu povremena ki{a. U nedequ i ponedeqak postepeno ja~a ju- St. Peterburg goisto~ni vetar uz promenqivo obla~no vreme.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Blago olak{awe tegoba hroni~nih bolesnika. Termi~ki uslovi su u domenu toplo i veoma toplo te se preporu~uje adekvatno odevawe. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su nesanica, glavoboqa i nervoza. Oprezno u saobra}aju!

18

TAMI[

Bezdan

87 (0)

Slankamen

236 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

146 (0)

Zemun

284 (-6)

Bogojevo

130 (0)

Pan~evo

308 (-4)

Smederevo

476 (-2)

164 (0)

Tendencija stagnacije

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka Riba, {to nagla{ava va{u intuiciju, na koju se mo`ete osloniti. Tako|e, doprinosi kvalitetnijem qubavnom odnosu, romantici i emotivnosti. Izlazak?

STRELAC 24.11- 21.12.

Potrebno vam je vi{e mira i poverewa u onu boqu stranu `ivota, u pozitivne ishode. Odmorite se danas kod svoje ku}e, vi{e i du`e nego obi~no, da biste napunili baterije neophodnom energijom.

JARAC 22.12-20.1.

Ne verujte danas obe}awima, niti saradnicima. Nailazite na pukotinu, te{ko}u, koju ne mo`ete prevideti.

Dugoro~ni planovi se realizuju preko `enske osobe, mada verujete samo sebi. Opu{teno!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dani su sve kra}i, pa izgleda da vam vreme izmi~e, tako da ne mo`ete da postignete sve {to biste hteli i {to bi trebalo. Sreda je tek sredwi radni dan, pa jo{ uvek imate {anse da nadoknadite ubrzawe.

RIBE 20.2-20.3.

Promenqivog ste raspolo`ewa, emotivniji i senzitivniji nego obi~no, pomalo opu{teni i prili~no romanti~ni. Svemu tome kriv je Mesec koji plovi kroz va{e sazve`|e. Budite lewi, ako vam se ho}e!

VIC DANA

14 9 14 14 11

Do{la `ena kod doktora i ka`e: - Doktore, patim od impotencije.

Doktor joj odgovori: - Pa, ne mo`ete vi patiti, vaqda va{ mu`?

- Ne, doktore, moj mu` boluje, a ja patim!

8

SUDOKU

6 9 6 20

Pariz

14

Minhen

14

Budimpe{ta

10

Stokholm

9

VODOSTAWE

Novi Sad

[KORPION 24.10- 23.11.

16

8 1

TISA N. Kne`evac

256 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

298 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

303 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

242 (-10)

NERA

Hetin

106 (-26)

8 (0)

Tendencija opadawa

Tendencija opadawa i stagnacije

7

6

SAVA

Kusi}

236 (-5)

9

1

8

S. Mitrovica 165 (-13) Beograd

4

4

2

Ba~. Palanka 145 (-1)

Poboq{awe materijalne situacije je neznatno, jer vas mnogo ozbiqne situacije dr`e ~vrsto na zemqi, pa ste realni do bola. Na li~nom planu ste blokirani zbog vi{e sile. Prihvatite data ograni~ewa.

Snimawe filma u ju`noj [paniji, u kojem glumi Tom Kruz, prekinuto je po{to su bikovi, tako|e u~esnici filma, pobegli i povredili dve osobe.

Tom Kruz i Kameron Dijaz jo{ nisu doputovali u Kadiz na snimawe filma „Knight and Day”. Me|utim, wihovi kaskaderi ve} uveliko snimaju scene trke s bikovima kakve se odr`avaju na severu [panije. Sedam od 10 bikova sru{ilo je za{titne ograde i pobeglo na ulice. Pri tom je jedan prolaznica povre|ena, a druga `ena je pretrpela {ok.

Producentska kompanija „Kale Kruzada” saop{tila je da je situacija pod kontrolom, ali gradske vlasti tvrde da bikovi ugro`avaju sigurnost, te je snimawe filma prekinuto.

Evropa Madrid

DUNAV

VAGA 23.9- 23.10.

Bikovi prekinuli snimawe filma

PRETE`NO

16

Va{ nesta{ni Merkur prolazi kroz lepi i `ovijalni znak Strelca, {to vam pru`a otvorene mogu}nosti da idete pravim i {irokim bulevarima, u susret novim isku{ewima i izazovima. Neko vas ~eka na kraju puta.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

25. novembar 2009.

8 7

6

5

7 4

9 2

3

2

8

3

5

9

1

4

7

6

2

3

1

4

9

2

6

7

5

3

8

9

6

7

2

5

8

3

1

9

4

4

9

3

7

5

2

8

1

6

7

1

6

4

3

8

2

5

9

2

5

8

1

9

6

4

7

3

9

2

4

3

7

5

6

8

1

5

8

1

6

2

9

3

4

7

3

6

7

8

4

1

9

2

5

8

8 68 (-2)

4

1

1 7 8

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja