Dnevnik 25.decembar 2009.

m y

NOVI SAD *

PETAK 25. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22583 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SVIMA KOJI DANAS SLAVE RO\EWE HRISTOVO

DA LI POSLE HRVATSKE, CRNE GORE I NEMA^KE PROPADA I U SRBIJI KAMPAWA VAKCINISAWA

Narodu nije do pelcovawa

SRE]AN BO@I]

str. 13

NASLOVI

LIDER SVM I[TVAN PASTOR VERUJE DA ]E SUKOB SA DS BITI PREVAZI\EN

Hri{}ani koji Bo`i} obele`avaju po gregorijanskom kalendaru okupili su se sino}, na Badwi dan, u svim katoli~kim i protestantskim hramovima da proslave ro|ewe Hristovo.

Najradosniji praznik se danas slavi u krugu porodice i najbli`ih prijateqa, u slozi, qubavi,toleranciji i razumevawu.

Politika

Ne mewamo strane, ni sistem vrednosti

Ekonomija

str. 3 E K S K L U Z I V N O Z A „ D N E V N I K ” : PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARA\OR\EVI]

DIPLOMCA NOVOSADSKOG FTN MILO[A STANI]A STIPENDIRA AMERI^KA VLADA

NASA Temerincu pokroviteq doktorata str. 13

2 Srbija spremila tu`bu za genocid 3 Bati}: Ne}u da idem u Mongoliju

Ujedinimo se za dobrobit otaybine

4 Ra~uni obmana ili legalna prevara 5 „Fijat” dovozi i 1,5 milijardi evra izvoza

Novi Sad

str. 2

Humanost na ledu

7 Cena vrti}a miruje do februara 8 Smrtonosna doza ubija svake nedeqe

Vojvodina 11 Doktori bez posla, pregled iz svog yepa

Crna 12 Mladi} ubijen i ostavqen u oboru klanice

Dru{tvo 13 Krevet, ru~ak i po sapun za besku}nike

str. 8

Kao prole}e

SPORT

str. 16 – 19

Najvi{a temperatura 20 °S

NOVA UZBU\EWA NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

POMO] KLADIONI^ARIMA

Lov 15 Zlatni vepar pao kraj Futoga?

petak25.decembar2009.

POLITIKA

c m y

2

DNEVNIK

PREDSEDNIK BORIS TADI] RAZGOVARAO S PREDSTAVNICIMA SRBA IZ REGIONA

NA POMOLU JO[ JEDAN SPOR S HRVATSKOM

Srbija spremila tu`bu za genocid Pravni tim Srbije zavr{io je rad na tu`bi protiv Hrvatske za genocid tokom sukoba 1991-95. godine nad Srbima koji su `iveli u toj dr`avi. Tu`ba }e, me|utim, biti predata Me|unarodnom sudu pravde, tek kada o tome odluku donese dr`avni vrh. Kako saznaje B92, tvrdwe da je hrvatska vlast odgovorna za genocid bi}e potkrepqene pozivawem na ha{ke optu`nice, kao i na procese koji su protiv optu`enih za ratne zlo~ine vo|eni i u Hrvatskoj. U tu`bi }e se na}i podaci o zlo~inima po-

Pupovac: Nama to ne treba Predsednik Sprskog nacionalnog ve}a Milorad Pupovac izjavio je sino} da je Srbima u Hrvatskoj “najmawe potrebno” o`ivqavawe rasprave o genocidu pred Me|unarodnim sudom pravde. Po wegovim re~ima, politika proizvodwe genocida, s kojom je krenuo Milo{evi} a prihvatio Tu|man, najvi{e se prelomila preko glava Srba u Hrvatskoj i dovela do brojnih i te{kih ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i i etni~ko ~i{}ewe. “Ali jasno je i hrvatskoj i srpskoj strani da mi{qewe MSP-a ne}e biti da je bilo genocida. Za{to onda potro{iti novac i spre~avati unapre|ivawe odnosa i za{to spre~avati qude da se suo~e sa onim {to se stvarno dogodilo”, upitao je Pupovac.

~iwenim u Gospi}u, Sisku, Pakra~koj poqani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Meda~kom xepu, na Maslenici i tokom operacija „Bqesak” i „Oluja”. Sudu }e biti predo~eni i podaci o `rtvama, i to ne samo onim koje su stradale u sukobima do 1995. godine, nego i onima koji su stradali posle ratnih okr{aja ili u poku{ajima da se vrate iz izbegli{tva. Tu`ba protiv Hrvatske sadr`i i istorijski presek srpskohrvatskih odnosa, sa naglaskom na doga|aje iz Drugog svetskog rata.

U tom kontekstu bi}e pomenuto i masovno stradawe Srba u usta{kom logoru Jasenovac.

Podsetimo, Hrvatska je neposredno posle bombardovawa Jugoslavije 1999. godine, Me|unarodnom sudu pravde podnela tu`bu u kojoj se tra`i da sud Srbiju krivom za kr{ewe Konvencije o genocidu i nalo`i Beogradu da kazni sve po~inioce zlo~ina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu od{tetu u iznosu koji bi utvrdio sud. Sud je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadle`an da presu|uje jer u vreme podno{ewa tu`be Srbija, odnosno biv{a SRJ, nije bila ~lanica UNa, a potom odredio i rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tu`be. Iako je, u me|uvremenu, bilo spekulacija da bi dve zemqe mogle da prevazi|u sukob dogovorom van sudnice, do wega nikada nije do{lo, a Vlada Srbije je u novembru 2008. donela odluku da odgovor na hrvatsku tu`bu bude protivtu`ba.

Legitimizacija srpskih nacionalnih interesa – Republika Srbija sna`no i iskreno podr`ava integritet i suverenitet svake dr`ave, posebno regionalnih dr`ava, {to je i pretpostavka da nastavimo da vodimo principijelnu i konzistentnu politiku na Kosovu i Metohiji ne odustaju}i od teritorijalnog integriteta i suvereniteta same Srbije, koji je doveden u pitawe poku{ajem secesije na{e ju`ne pokrajine. U tom kontekstu Srbija o~ekuje od svih svojih sunarodnika da budu lojalni gra|ani dr`ava u kojima `ive, ali istovremeno o~ekuje od svih susednih dr`ava da po{tuju evropske standarde u pravima nacionalnih zajednica, o~uvawu wihovog identiteta, jezika i kulture – izjavio je {ef srpske dr`ave Boris Tadi} nakon sastanka koji je u predsedni~kom zdawu na Andri}evom vencu imao sa predstavnicima politi~kih stranaka i nacionalnih saveza Srba iz regiona.

Tadi} je rekao da ima dr`ava u kojima su srpski jezik i pismo potiskivani, u kojima srpska kultura nema svoje pravo mesto.

– I mi }emo se u jednom otvorenom dijalogu uvek boriti da na{ jezik, kultura i pismo budu prisutni i budu za{ti}eni u svim zemqama u kojima `ivi na{ narod – istakao je predsednik Srbije.

Kako je ukazao Tadi}, sa predstavnicima Srba iz regiona bilo je re~i i o ekonomskim interesi-

kao je Petar Damjani}, predstavnik Srpskog kulturnog centra „Danilo Ki{“. On je dodao da se, s jedne strane, treba zalagati za o~uvawe kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda, a, s druge strane, treba biti i {to konstruktivniji sastavni deo kulture u kojoj se `ivi.

– Ne `elimo nikakvu getoizaciju – zakqu~io je Damjani}.

Na kraju se novinarima obratio premijer RS Milorad Dodik,

ma, ekonomskom povezivawu i tome koliko Srbi u susednim dr`avama mogu biti mostovi saradwe.

– Govorili smo o stabilnosti u ~itavom regionu i tome da je evropska budu}nost za svaku zemqu Zapadnog Balkana prioritet u vo|ewu politike. Na taj na~in zadovoqavamo ono {to se zove nacionalni interes, ali obezbe|ujemo i ekonomski razvoj za svakog na{eg sunarodnika, za svakog stanovnika na{ih dr`ava. Govorili smo o op{tim i o zajedni~kim interesa, ali i o legitimizaciji nacionalnih interesa. Jer, Srbija koja `eli da postane ~lanica EU sa vlastitim identitetom, uvek }e insistirati na ~iwenici da postoje legitimni nacionalni interesi, kako za na{u, tako i za svaku drugu zemqu – rekao je predsednik Srbije.

Jo{ }emo razmisliti Predsednik Tadi} izjavio da ne treba `uriti sa podno{ewem tu`be Srbije protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine i da bi bilo daleko boqe da ni Hrvatska nije podnosila tu`bu protiv Srbije. “Razmisli}emo. Bilo bi dobro da Hrvatska nije podnosila tu`bu protiv Srbije, nego da se ta pitawa re{avaju pojedina~no, u sudskim procesima koji ne bi podizali me|unacionalnu tenziju”, rekao je Tadi}, dodav{i da se nada da se mogu poboq{ati odnosi sa Hrvatskom.

On je istakao da Srbija ostaje kqu~ni ~inilac stabilnosti i regionalne saradwe, nezaobilazan ~inilac razvoja na prostoru Zapadnog Balkana.

– Svi an{i sunarodnici, imaju}i u vidu takvu politiku Srbije, mogu na na{u zemqu da se oslone – poru~io je predsednik Tadi}.

Medijima se obaratio i Blendra{ Ba{anovi} iz Albanije, konstatuju}i da se ne de{ava ~esto da se vodi rasprava o `ivotnim pitawima Srba iz ove zemqe, kao i problemima o~uvawa jezika, kulture, tadicije i identiteta u toj dr`avi. On je rekao da se kona~no okrenula pa`wa dr`avnih institucija Srbije i prema wima i re{avawu pomenutih problema.

– Pitawe dobrosusedskih odnosa se ti~e svih nas i mi smo spremni da damo svoj doprinos – rekao je Ba{anovi}.

Skupu su prisustvovali i lideri srpskih stranaka iz Crne Gore, kao i Hrvatske, a iz Ma|arske je stigla Vera Peji}, koja kako je rekla da 30 godina radi kao prosvetni radnik, te da „bez matice nema budu}nosti”.

– Ja sam tipi~an predstavnik Srba iz regiona, po{to sam ro|en u Kninu, `iveo sam u Bawaluci i Beogradu, a sada u Qubqani – re-

Badwe ve~e na severu Predsednik je potvrdio da }e Badwe ve~e provesti na severu Vojvodine. „Razgovara}u sa na{ih hrvatskim i ma|arskim gra|anima i bi}u sa wima na ovaj izuzetan dan i jo{ jednom }u potvrditi da predstavnici nacionalnih zajednica koji danas `ive u Srbiji, jesu most i za nama susedne zemqe. Tako razumemo i na{e sunarodnike u dr`avama regiona”, rekao je Tadi}. koji se zahvalio vlastima Srbija na zakonu o diajspori, koji je na „novi, evropski na~in uredio odnose institucija dr`ave Srbije sa dijsporom i Srbima u regionu“.

– @eqa nam je da se srpsko nacionalno pitawe u punom demokratskom i evropskom kapacitetu istakne u svim sredinama i dr`avama u regionu i smatramo to potpuno legitimnim i legalnim. Danas s ponosom mo`emo re}i da i srpske zajednice u bilo kojoj zemqi u regionu imaju pravo i pun legitimitet da isti~u prava i potrebe re{avawa tog pitawa u institucijama dr`ave gde se nalaze – rekao je Dodik. D. Milivojevi}

EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK“: PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARA\OR\EVI]

KOSOVO

Pismo Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} uputio je ju~e pismo {efovima diplomatija zemaqa koje nisu priznale jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova i pozvao ih da ostanu pri tom na~elnom stavu. Jeremi} je u pismu, u kojem iznosi razvoj doga|aja oko progla{ewa nezavisnosti Kosova, podsetio da je Generalna skup{tina UN tra`ila od Me|unarodnog suda pravde u Hagu da odlu~i da li je to bilo u skladu s me|unarodnim pravom i naveo da je 11. decembra zavr{ena kqu~na faza izno{ewa argumenata na sudu. Navode}i da je to prvi slu~aj da Me|unarodni sud pravde razmatra legalnost jednostranog poku{aja etni~ke mawine da se odvoji od ~lanice UN prkose}i wenom ustavu, Jeremi} je rekao da }e “zakqu~ci Suda proizvesti sna`an presedan s dalekose`nim posledicama po celu me|unarodnu zajednicu”. Sud bi zato trebalo da radi neometan “politi~kim pritiscima poput daqih priznawa jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova”, naveo je Jeremi}.

Raspu{teni Vlada Srbije donela je ju~e odluku o raspu{tawu skup{tina op{tina Kosovska Mitrovica i Novo Brdo. Vlada je istovremeno donela odluku o obrazovawu privremenih organa u tim op{tinama. U aprilu je Vlada raspustila SO Pe}, izme{tenu u Gora`devac i SO Pri{tina, izme{tenu u Gra~anicu, zbog, kako je navedeno, nepo{tovawa zakona i zloupotreba slu`benog polo`aja.

Izbori za te op{tine odr`ani su sredinom avgusta. U julu je raspu{tena i SO Leposavi}, a vanredni izbori u toj op{tini odr`ani su 29. novembra.

Ujedinimo se za dobrobit otaybine

– Moja porodica u ja svim gra|anima Srbije `elimo sre}nu i beri}etnu Novu 2010. godinu. Svi postignuti rezultati i dostignu}a u 2009. godini potvr|uju da je Srbija zemqa sa velikim potencijalima. Upravo zbog toga treba svi da se ujedinimo i gradimo stabilno i prosperitetno dru{tvo, za dobrobit na{e otaxbine, svojih porodica i svih gra|ana Srbije, bez obzira na wihovo poreklo ili versko opredeqewe – poru~io je u tradicionalnom novogodi{wem obra}awu naciji posredstvom na{eg lista WKV prestolonaslednik Aleksandar II Kara|or|evi}. z [ta je, po vama, obele`ilo 2009. godinu kada je u pitawu politi~ka scena?

– To je bila veoma te{ka godina za Srbiju, kao, uostalom, i za ~itav svet, ali isto tako i godina u kojoj smo postigli veoma zna~ajne rezultate. Pre nekoliko dana Evropska unija je ukinula vize za gra|ane Srbije za putovawa u zemqe potpisnice [engenskog sporazuma, i to je veoma pozitivan razvoj doga|aja. Ovaj doga|aj }e imati veoma pozitivan uticaj na `ivote svih na{ih gra|ana. Srbija je tako|e podnela zvani~nu kandidaturu za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, i iskreno se nadam da }e se ovaj proces nastaviti i ubrzati u godini koja je pred nama. z U protekloj godini promovisana su ~etiri stuba srpske spoqne politike.

– Srbija nastavqa da razvija tradicionalno dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev je jesenas posetio Srbiju, a gost na{e zemqe proletos bio je i potpredsednik SAD Xozef Bajden.

Dobri odnosi sa najzna~ajnijim zemqama na me|unarodnom planu, kao i na{im susedima i prijateqskim zemqama {irom sveta, poboq{a}e na{ me|unarodni polo`aj i pomo}i da povratimo veliki

ugled koji je Srbija sa pravom u`ivala. A postigli smo i druge zna~ajne rezultate na drugim poqima koji afirmi{u na{u dr`avu u svetu, koji se ne mogu zaobi}i. z A to su?

– Izdvojio bih ovom prilikom na{e sportiste, koji su postigli vi{e svetski zna~ajnih rezultata ove godine. Na{a vaterpolo reprezentacija je postala svetski prvak, na{i pliva~i Na|a Higl i Milorad ^avi} osvojili su zlatnu i srebrnu medaqu na Svetskom prvenstvu ovog leta, na{a ko{arka{ka reprezentacija je viceprvak Evrope, na{a fudbalska reprezentacija se kvalifikovala na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi 2010, na{i teniseri Novak \okovi} i Nenad Zimowi} su ponovo me|u dva ili tri najboqa igra~a u svetu, na{a ko{arka{ka reprezentacija mla|a od 18 godina je postala prvak Evrope, na{i sportisti sa invaliditetom Dra`enko Mitrovi}, Jovica Brki} i @eqko ]eranovi} doneli su zlatne, srebrne i bronzane medaqe sa Svetskog prvenstva u Indiji. Svi ovi rezultati samo potvr|uju da je Srbija zaista zemqa sa mnogo talenata i velikim potencijalima.

D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

LIDER SVM-a I[TVAN PASTOR VERUJE DA ]E SUKOB SA DS-om BITI PREVAZI\EN

Mi ne mewamo strane, ni sistem vrednosti Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor ocenio je da odnosi u vladaju}oj koaliciji jesu poreme}eni, „~im su usledile takve reakcije“ nakon odluke poslanika SVM-a da ne podr`e republi~ki buxet za narednu godinu. On je, me|utim, u izjavi za „Dnevnik“ istakao da SVM nema nikakve ambicije da „mewa strane, niti sistem vrednosti po kojem smo prepoznatqivi ve} 15 godina“, ~ime je odbacio teze o naprasnom zbli`avawu wegove stranke sa napredwacima.

– Svi su izgledi, me|utim, da te spekulacije nisu slu~ajne, jer sve je to deo javne scene. Ali, one su bez ikakvog osnova. Sa Tomislavom Nikoli}em posledwi put sam se video u junu, na obele`aavwu 15. godi{wice osnivawa SVM-a. I tad, naravno, nije bilo nikakvih razgovora o bilo kakvoj koaliciji izme|u na{ih stranaka – rekao je Pastor.

Komentari{u}i ocenu predsednika Srbije i lidera DS-a Borisa

Tadi}a, koji je negativan stav SVM-a o buxetu nazvao „udarcem ispod pojasa“, Pastor ka`e da svako mo`e ne~iji potez da tuma~i ovako ili onako, ali da on ne `eli da se to re{ava u sferi medija, ve} smatra da se o svim problemima u funkcionisawu koalicije mora razgovarati unutar we. Pastor je odbacio i medijske najave da bi demokrate mogle „kazniti“

SVM iskqu~ivawem kadrova te stranke iz pokrajinske vlasti, navode}i da nema „nikakvih saznawa da se o tome u Pokrajini razmi{qa“.

Po wegovim re~ima, jo{ nije bilo nikakvih razgovora izme|u predstavnike SVM-a i funkcionera Demokratske stranke zbog naru{enih odnosa u vladaju}oj koaliciji, ali je izrazio o~eki-

vawe da }e do tih susreta do}i nakon praznika, odnosno po~etkom naredne godine. On je naveo i da je jedino telefonski kontaktirao sa funkcionerima Pokrajinskog odbora DS-a, ali da u tim kontaktima nije bilo „detaqa, niti rasprave po ovom pitawu“, ve} da je samo zakqu~eno da se razgovori moraju nastaviti.

– Sve {to se iznosilo u pojedinim medijima na tu temu obi~ne su konstrukcije. Nismo imali nikakve susrete, ali se, naravno, nadam da }e do wih do}i nakon svih predstoje}ih praznika, kad se za to steknu uslovi – kazao je Pastor, dodaju}i da veruje da aktuelni sukob izme|u SVM-a i DS-a ipak ne}e rezultirati razlazom u koaliciji, ve} da }e na kraju „svi izvu}i odre|enu pouku i posti}i jo{ ~vr{}i dogovor o daqem wenom funkcionisawu“, napomiwu}i da su se svi do sad mogli uveriti u to da je SVM – solidan partner.

B. D. S.

VLADAN BATI], LIDER DHSS-a, KA@E DA JE PODR@AO BUYET JER GARANTUJE STABILNOST U DR@AVI

Ne}u da budemo Mongolija Samostalni republi~ki poslanik i prvi ~ovek DHSS-a Vladan Bati} bio je 126. glas za predlog buxeta za 2010. godinu, ~ime je spasao, ne samo jedan od zakonskih predloga, nego i vladaju}u ve}inu.

Na pitawe, zbog ~ega se odlu~io na takav potez, Bati} za “Dnevnik” odgovara pitawem: “A, za koga da glasam? Za Ko{tunicu i Ili}a i radikale? Pa da, umesto u Evropu odemo u Mongoliju i Kinu...”

– Zaboravqa se da DHSS ima me|ustrana~ki sporazum sa Demokratskom strankom, kao sto`erom ove vlade, o delovawu u Parlamnentu i o zajedni~kom nastupu na budu}im izborima – ka`e Bati}. – Ali mi podr`avamo DS, a ne vladu blanko. Naravno, imaju}i u vidu da je DS jezgro te vlade, mo`da se mo`e zakqu~iti da stojim uz wu, ali ponavqam da je to samo u odre|enim pitawima.

Bati} ka`e da je buxet u interesu svih gra|ana Srbije i da je potpuno normalno da ga podr`i u Skup{tini. On ka`e da je besmisleno uskra}ivati podr{ku buxetu samo da bi se bilo protiv.

– Ovaj buxet je, u svakom slu~aju, kvalitetniji nego raniji. Uliva neki optimizam, budi nade i garantuje stabilnost u dr`avi. S druge strane, imam i obavezu da glasam za zakone u kojima se usvajaju moji amandmani. A ovde su, od ~etiri, usvojena dva moja amandmana – obja{wava Bati}.

Na pitawe da li izglasan predlog buxeta po{tuje Ustav u delu koji se odnosi na Vojvodinu, a koji predvi|a izdvajawe sedam procenata republi~ke za pokrajinsku kasu, kao i obavezu da tri sedmine tih para koristi za kapitalne rashode, sagovornik “Dnevnika” tvrdi da se na tu temu vodila bespotrebna polemika.

– Ne mo`e biti SVM jedini za{titnik interesa Vojvodine.

Mislim da tu postoje neki strana~ki interesi i da je to prevaladalo u wihovoj odluci da ne podr`e buxet – uveren Bati}, ali dodaje i da bi DS trebalo da ponovo na|e zajedni~ki jezik sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara jer bi, kako je naglasio, to bilo prirodno.

– I mislim da }e do kraja tako i biti – ube|en je Bati}.

Ina~e, on ukazuje i na to da ni wegova podr{ka Demokratskoj stranci nije bezuslovna. Kod dono{ewa zakona o informisawu, podse}a Bati}, nije usvojen nijedan wegov amandman i on je uskratio podr{ku tom aktu.

– Glasam, pre svega, u interesu Srbije i gra|ana. Kada sam ube|en da su predlozi lo{i, ja ne glasam za wih – kategori~an je Bati}, ali uz napomenu da je on

petak25.decembar2009.

3

I MINISTAR ^IPLI] NEZADOVOQAN POSTUPKOM SVM-a

U~iwena je krupna {teta svim mawinama Odluka Saveza vojvo|anskih – Na svu sre}u, ovakva destabiMa|ara da ne podr`i buxet za lizacija nije izvr{ena – poru~io 2010. godinu potpuno je pogreje ^ipli}, ali je napomenuo da je {na, neo~ekivana i do{la je u poslata lo{a poruka koja praktrenutku kada nije trebalo da ti~no ispisuje SVM iz evropskih do|e, izjavio je ministar za proreformskih partija. On je qudska i mawinska prava Srbiocenio da to ipak ne}e uticati na je Svetozar ^ipli}, ukazuju}i stabilnost vladaju}e koalicije, da „u parlamentarizmu, kada te da „nema dileme da }e se ova glasate protiv vlada odr`ati, jer buxeta, vi ho}ete bi sada bilo najgoda sru{ite Vla- Vlada }e se odr`ati, re i}i na izbore, u jer bi najgore bilo du“. „To se ~ini u trenutku kada je trenutku kada je potrebna politi~i}i na izbore otvoren izborni ka stabilnost“. proces za nacio„Imamo Vladu koja nalne savete, kada se vr{i upis je najstabilnija u regionu i sa naju posebne bira~ke spiskove, kamawe {tete je pretrpela ovu fida je Srbija stavqena na belu nansijsku krizu, kao i Vladu koja [engen listu i kada postoji je najvi{e u~inila upravo za pozikonsenzus svih evropskih dr`aciju nacionalnih mawina“, preciva oko kandidature za Evropsku zirao je ^ipli}. On je zakqu~io uniju“, naglasio je ^ipli}. Po da je najva`nije to da potez SVMwegovim re~ima, ovakav potez a ne}e uticati na polo`aj ma|arpredstavqa udar koji je, „bar ske nacionalne mawine u Srbiji i kada je re~ o nacionalnim maVojvodini, napomenuv{i i da vewinama, potpuno nepotreban i liki broj Ma|ara glasa za gra|annerazuman poku{aj destabiliske politi~ke stranke. „U tom zacije“. „To nije u~iweno samo smislu, mislim da }e upis u posebna {tetu ma|arske nacionalne ne bira~ke spiskove biti nesmemawine“, ocenio je ^ipli} i tano sproveden, kao i da }e tako ukazao da je „u~iwena krupna biti i sa izborima za nacionalne {teta svim mawinama koje su u savete, koji odmah posle toga slepostupku upisa i izbora“. de”, rekao je ^ipli}.

DEJAN VUK STANKOVI] SUMWA DA ]E POKU[AJ „DISCIPLINOVAWA” SVM-a URODITI PLODOM

Pretwa (ni)je realna

poslanik ~ijih je amandmana najvi{e usvojeno u posledwa tri meseca: skup{tinska ve}ina je, ka`e, usvojila vi{e amandmana ~iji je on tvorac nego svih ostalih poslanika zajedno.

P. K.

^ak i u eventualnom scenariju da Savez vojvo|anskih Ma|ara ne ostane u vladaju}oj koaliciji, DS u jednom delu opozicije ima dovoqan rezervoar za odr`avawe ve}ine u vladi, procewuje politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi}. “Postoje bar dva rezervna tima za pravqewe ve}ine, a to su , s jedne strane, LDP, a s druge, nezavisni ili samostalni poslanici koji su spasli vladu prilikom izglasavawa buxeta”, ka`e Stankovi} za Radio Slobodna Evropa.

On, me|utim, ocewuje i da pretwe vojvo|anskim Ma|arima nisu delotvorne jer oni imaju homogeno bira~ko telo bez obzira s kim u|u u koaliciju. „Najava demokrata da }e unutar koalicije otvoriti pitawe

neglasawa za buxet li~i mi pre na wihov poku{aj da sa~uvaju neku vrstu kredibiliteta u odnosu za zahteve Saveza vojvo|anskih Ma|ara nego {to je to neka realna pretwa ovoj mawinskoj stranci. Jer, SVM mo`e da ra~una na sigurno bira~ko telo, za razliku od nekih srbijanskih stranaka koje su u vladaju}oj koaliciji.

Wihova sudbina je neizvesna, dok bi SVM u svakoj varijanti, pa i u varijanti nekih novih izbora, imao svoje politi~ke predstavnike u parlamentu. Prosto, wihovo bira~ko telo je prili~no homogeno i disciplinovano i svakako bi glasalo za wih i da sutra budu ti izbori”, navodi Stankovi}.

E. D.

(NE)O^EKIVANI REZULTATI ISTRA@IVAWA CeSID-a

Mrtva trka DS-a i SNS-a POSLANI^KE TEME

Nema vi{e divqawa Vlada Srbije prihvatila je amandman LDP-a na izmene Krivi~nog zakonika, pa }e nasilni~ko pona{awe biti posebno ka`wavano ne samo na sportskim priredbama, nego i na svim drugim javnim skupovima, ukqu~uju}i politi~ke.

Amandmanom je predvi|ena kazna zatvora od dve do deset godina u slu~aju da je zbog nasilni~kog pona{awa izbio nered u kojem je nekome naneta te{ka telesna povreda ili je o{te}ena imovina ve}e vrednosti. „Od ovog trenutka prakti~no }e u Srbiji biti najrigoroznije sankcionisan svaki oblik nasiqa, bez obzira da li iza wega kao organizatori stoje politi~ke stranke koje veruju u ha{ke optu`enike, ili verski velikodstojnici koji bi da se obra~unavaju sa u~esnicima Parade ponosa, ili lideri nekih navija~kih grupa”, rekao je ^edomir Jovanovi}.

Radikali umesto radikalki Administrativni odbor prihvatio je ju~e ostavke dve poslanice SRS Elene Bo`i}-Talijan i Lidije Dimitrijevi}, koje }e zameniti strana~ki funkcioneri Nemawa [arovi} i Goran Cvetanovi}.

S. St.

Demokratska stranka i Srpda napuste zemqu, zakqu~io je voqni, jer to zna~i da su ostali ska napredna stranka bi imali Blagojevi}. na nivou prethodnih izbora. skoro jednak broj glasa~a kada Komentari{u}i istra`ivaFunkcioner SRS-a Aleksandar bi danas bili odr`ani vanredni we CeSID-a, lider SPS-a IviMartinovi} podse}a, pak, da ovo parlamentarni izbori, pokazuje ca Da~i} izjavio je da su ta nije prvi put da „razni istra`inajnovije istra`ivawe CeSIDstranka i wena koalicija sa va~i javnog mwewa prognoziraju a. Prema tom istra`ivawu, DePUPS-om i JS-om trenutno trepropast SRS”, ali i da, “na sremokratska stranka bi osvojila }a politi~ka snaga u zemqi. Do}u”, izbori zavise od gra|ana, a 28, a Srpska napredna stranka daju}i da po tom istra`ivawu ne tih ista`iva~a, pa radikali 27 odsto glasova, dok sve druge SPS u`iva podr{ku sedam odi daqe o~ekuje “dobar izborni partije imaju daleko mawu podrsto bira~a, on je rekao da mu je rezultat”. {ku me|u gra|anima Srbije. Diveoma drago {to grupacija oko Lider LDP-a ^edomir Jovarektor CeSID-a Marko Blagosocijalista ima vi{e glasova novi} smatra da je mnogo zna~ajjevi} obrazlo`io je da je istranego na izborima u maju 2008. nija klima i stawe u dru{tvu od `ivawe ura|eno na uzorku od “To zna~i da smo mi gotovo jedipojedina~nih rejtinga. „Jasno je pet hiqada doma}instada dve stranke u Srbiji va, i da je pokazalo da na akumuliraju veliku Iznad cenzusa bi na izborima bili ulazak u parlament mogu energiju, to su DS i jo{ SRS, DSS, SPS i LDP, jo{ ra~unati i SRS, SNS. [to se LDP-a tidok se podr{ka strankama DSS, SPS i LDP. Is~e, mi smo, uprkos nerapod crte bili bi G17 zumevawu koje prati G17 plus, LSV, SPO i SDPS plus sa dva odsto podrna{ rad, dobili satiskre}e od jednog do dva procenta {ke, te LSV, SPO i fakciju kroz viznu liSDPS (novoosnovana brealiziju, deblokadu stranka Rasima Qaji}a) sa po na stranka koja ima vi{e glasoprelaznog trgovinskog sproazum jednim procenatom glasova. va nego {to smo imali na proi podno{ewe kandidature za Po Blagojevi}evim re~ima, {lim izborima. To pokazuju i ~lanstvo u EU”, komentari{e predsednik Srbije i DS-a Boris rezultati svih lokalnih izboJovanovi}, dodaju}i da }e LDP Tadi} je i daqe najboqe ocewen ra, a to }e i pokazati rezultati zbog toga nastaviti da podr`ava politi~ar, koji je, na skali od predstoje}ih izbora u Oxacievropsku orijentaciju vlade. Po jedan do pet, dobio ocenu ne{to ma”, kazao je lider SPS-a. wemu, ti koraci na putu ka EU ve}u od tri, a slede ga - sa ocenaOstale parlamentarne stranmoraju biti uvod u izbornu kamma oko 2,8, {ef diplomatije ke razi~ito se izja{wavaju o ispawu u kojoj }e se gra|ani okuVuk Jeremi}, lider napredwaka tra`ivawu CeSID-a. Potpredpqati oko ideje efikasnije i Tomislav Nikoli} i ministar sednik SDPS-a Meho Omerovi} sposobnije evropske vlade i tu ekologije Oliver Duli}. Blagonavodi da u toj stranci ne veruLDP vidi mesto za sebe. A za prjevi} je tako|e naveo da ~etvrju u te rezultate, jer je “lider vog ~oveka JS Dragana Markovitina qudi smatra da `ivi znatpartije Rasim Qaji} jedan od }a Palmu najava`nije je to kako no lo{ije nego lane, 21 odsto da najpopularnijih politi~ara u su wega ocenili gra|ani u Jago`ivi ne{to lo{ije, a 40 odsto Srbiji”. Portparolka LSV dini, gde je gradona~elnik, poka`u da `ive isto. Istra`ivaAleksandra Jerkov ka`e da ta {to je, ka`e, “najte`e pobediti we je, tako|e, pokazalo da je smastranka dobija glasove samo u tamo gde ste ro|eni i gde `iviwen broj mladih koji bi `eleli Vovodini, pa su liga{i zadote”.

S. Stankovi}

REKLI SU

Aligrudi}: Naru{ena ravnopravnost gra|ana Predstavnici koalicije DSS-NS predali su ju~e Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti Statuta i Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine. Zahtev, koji je potpisalo 25 poslanika narodwa~ke koalicije u republi~kom parlamentu, predali su potpredsednik DSS-a i {ef poslani~ke grupe Milo{ Aligrudi} i lider Nove Srbije Velimir Ili}. „Stav koalicije je da su ta dva akta nezakonita i neustavna, jer kako je ocenio, doprinose neravnopravnosti gra|ana Srbije i otvaraju mogu}ost separatizma”, izjavio je Aligrudi}.

Malovi}: Vlada se spremila za Ustavni sud Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da je Vlada spremna da pred Ustavnim sudom brani Zakon o prenosu nadle`nosti, nakon {to su postupak pred USS-om pokrenuli narodwaci. „Vlada Srbije jako dugo je radila na ovom tekstu zakona. Svaka odredba je vrlo pa`qivo osmi{qena, upravo iz `eqe da on bude potpuno u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.

Ustavni sud je nezavistan organ, svako ima pravo da mu se obrat. O~ekujem da }e pre Ustavnim sudom biti otvorena rasprava, a mi kao Vlada }emo, naravno, poku{ati da odbranimo taj zakon”, najavila je ministarka Sne`ana Malovi}.

Jerkov: USS }e staviti ta~ku na Statut Funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksnadra Jerkov o~ekuje da }e odluka Ustavnog suda Srbije potvrditi da je Statut APV u skladu sa najvi{im pravnim aktom dr`ave. „Verujem da }e tada kona~no do}i kraj svakoj pri~i o protivustavnosti Statuta Vojvodine. Nakon odluke Ustavnog suda, oni koji do sada nisu ba{ utemeqili svoje stavove na nekim ~iwenicama, ve} na politi~kim ocenama, izgubi}e sve mogu}nosti da o tome govore do u beskraj”, navela je Aleksandra Jerkov.

S. St.

4

EKONOMIJA

petak25.decembar2009.

BANKARI PRERA^UNAVAJU VI[KOVE ZAPOSLENIH

GRANI^NI PRELAZI NA VREME REMONTOVANI

Granice spremne za ukidawe viza Zahvaquju}i modernizaciji carinske slu`be, zadr`avawe putni~kog i teretnog saobra}aja na grani~nim prelazima Srbije bi}e slede}e godine jo{ mawe, najavio je direktor Repu-

bli~ke Uprave carina Predrag Petronijevi}. Tokom ove godine, tvrdi se u saop{tewu, za ulaz na Horgo{u ~ekalo se 25 minuta, u odnosu na nekada{wih 49, dok }e slede}e godine vreme ~ekawa biti jo{ mawe, zahvaquju}i saradwi svih grani~nih slu`bi.

Petronijevi} ka`e da ukidawe viza gra|anima Srbije ne}e imati direktnog uticaja na carinski postupak u putni~kom prometu. Modernizacijom slu-

`be, na primer, uvo|ewem crvenog i zelenog pojasa, te kori{}ewem analize rizika koji omogu}ava ciqani pregled putnika i prtqaga bez nepotrebnog zadr`avawa, carinska slu`ba Srbije spremno je do~ekala ukidawe viza.

Sa radom na{e carinske slu`be zadovoqna je i Evropska komisija, koja je ve} drugu godinu zaredom pohvalila Upravu carina zbog uspe{ne reforme carinske administracije u usagla{avawu carinskih standarda sa standardima EU. Kako bi se u 2010. omogu}ilo jo{ boqe funkcionisawe grani~nih prelaza, Uprava carina najavquje daqe sprovo|ewe odlu~nih reformskih mera, kao {to su nastavak rekonstrukcije svih ve}ih grani~nih prelaza i podizawe tehni~kog nivoa kontrole na granici. S kineskim partnerima ve} je dogovorena nabavka novih mobilnih skenera vrhunskog kvaliteta u vrednosti 30 miliona evra, {to je rezultat posete dr`avno-privredne delegacije Kini.

R. D.

SRBIJA DOBIJA JEDINSTVENI REGISTAR PORESKIH OBVEZNIKA

Unakrsna provera poreza Poreska uprava Srbije }e po~etkom 2010. godine uvesti Jedinstven registar poreskih

obveznika, najavio je pomo}nik direktora Poreske uprave Dejan Vidojevi}. „Poreska slu`ba }e uvo|ewem jedinstvenog registra prvi put imati na jednom mestu podatke o svim poreskim obveznicima i wihove dosijee, kao i spisak povezanih lica“, rekao je Vidojevi} na godi{woj konferenciji za novinare Poreske uprave.

On je objasnio da }e svi poreski obveznici dobiti novi identifikacioni broj i mo}i }e da elektronskim putem prate stawe na svom poreskom ra~unu, kao i da dobiju potvrdu o izmirenim poreskim obavezama.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavqevi} je novinarima rekao da }e primenom Jedinstvenog registra poreskih obveznika biti omogu}ena brza i efikasna unakrsna provera imovine i primawa gra|ana. „Naplata poreza na imovinu je od 1. januara ove godine u nadle`nosti lokalnih samouprava, koje nisu u potpunosti osposobqene za taj posao, a pogotovo za spre~avawe poreskih utaja upore|ivawem podataka o imovini i prihodima“, istakao je Radosavqevi}.

GODI[WE NAGRADE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE ZREWANIN

Opstali u najte`im vremenima Komisija Regionalne privredne komore u Zrewaninu odlu~ila je da tradicionalne nagrade ove godine dobije osam preduze}a – pravnih lica, tri pojedinca i jedna grupa radnika.

Nagrada je ustanovqena kao vid odavawa javnog priznawa ~lanovima RPK za zna~ajna privredna ostvarewa u regionu. Ovogodi{wi dobitnici su kompanija „Drekslmajer”, Poqoprivredna stru~na slu`ba, „Biostar” iz Vojvoda Stepe, Zemqoradni~ka zadruga „Agro – Klek” iz Kleka, „Impel” iz Zrewanina, „@itoprerada” Novi Be~ej, zrewaninski hotel „Vojvodina”, „Veldgas”, vlasnik SZTR „Duteks” iz Novog Be~eja Du{an Somborski, vlasnica „Agrosa” iz Ja{e Tomi} Gordana Jawi}, vlasnik „\erma” @iti{te Du{ko Ko~alka i grupa radnika „Radijatora” – Radovan [kolova~ki i Nikica Drakuli}.

- Sre}ni smo {to imamo ovakve firme u regionu i po-

nosni na wihove poslovne rezultate – istakao je prilikom ju~era{weg sve~anog uru~ivawa tradicionalnih godi{wih nagrada Regionalne privredne komore Milan Radovanovi}, predsednik ove asocijacije privrednika Sredweg Banata.

Kako je navedeno u obrazlo`ewu komisije, kompanija „Drekslmajer” sa redovnom proizvodwom u Zrewaninu startovala je aprila minule godine. Osnovna delatnost firme je proizvodwa automobilskih kablovskih setova i u celosti je namewena za poznatog kupca – nema~ku firmu BMV. U ukupnom izvozu sredwobanatskog regiona u~estvuje sa skoro 25 odsto. „Drekslmajer” je po~eo sa tri radnika da bi u oktobru 2009. zapo{qavao 1.343, od ~ega su 73,6 odsto `ena. Do 2013. kompanija planira da zaposli jo{ 2.000 radnika. @. Balaban

DNEVNIK

Otkazi u OTP banci U OTP banci u toku je racionalizacija poslovawa koja podrazumeva i novu sistematizaciju poslova, re~eno je na{em listu u ovoj novosadskoj banci.

Povodom pritu`bi pojedinih biv{ih radnika banke koji su se „Dnevniku“ po`alili da je ve}i

nizacija uslovqena ~iwenicom da je OTP dolaskom na srpsko tr`i{te spojila tri dosada{we banke, isti~u}i da je re~ o veoma slo`enom poslu. Podsetimo, budimpe{tanska bankarska grupacija je tokom 2005. i 2006. godine kupi-

Povodom pritu`bi radnika da je ve}i broj zaposlenih dobio otkaz pred Novu godinu, u OTP banci ka`u da je re~ o ranije najavqenoj reorganizaciji i sistematizaciji broj zaposlenih dobio otkaze pred Novu godinu, u OTP banci ka`u da je re~ o ranije najavqenoj reorganizaciji i sistematizaciji kako bi banka efikasnije poslovala.

U banci navode da je reorga-

la Ni{ku, beogradsku Cepter i Kulsku banku iz Novog Sada i spojila ih u jedinstvenu banku sa sedi{tem u glavnom gradu Vojvodine. „Po~etkom 2009. godine najavqena je reorganizacija i si-

stematizacija banke u ciqu efikasnijeg poslovawa. Racionalizacija poslovawa i sprovo|ewe nove sistematizacije se obavqa u planiranim fazama od

po~etka godine i sve preduzete aktivnosti u tom smislu ne predstavqaju iznena|ewe“, reaguju u OTP banci na navode o otkazima.

V. ^v.

FIRMA „TERA MAGNA“ KORISTI „TELEKOMOV” DIZAJN ZA NAPLATU USLUGA

Ra~uni obmana ili legalna prevara Ra~uni koji po izgledu u velikoj meri podse}aju na ra~une „Telekoma Srbije“ od srede pristi`u na adrese Novosa|ana, Beogra|ana i drugih gra|ana Srbije. U „Telekomu“ upozoravaju na, kako su rekli , „zloupotrebu“ i tvrde da nemaju nikakve veze sa uslugama koje nudi ta kompanija. Prema wihovim informacijama ovi ra~uni su gra|anima nu|eni uz Telekomove poslovne imenike koji su besplatni.

S druge strane, firma koja se navodi ponu|a~ usluga registrovana je u Agenciji za privredne registre kao preduze}e „Tera magna“ iz Sente. U razgovoru sa zaposlenima saznali smo da je sporan ra~un, ustvari faktura za godi{wu pretplatu na usluge internet portala telefonskiimenik.rs koji ta firma nudi. Ovaj nedavno osnovani portal je, navode u preduze}u, svojevrstan pretra`iva~ privredenih subjekata u Srbiji. Zaposleni su nas upozorili da se ra~un pla}a na dobrovoqnoj bazi {to i pi{e na fakturi, i obratili nam pa`wu na uslove ugovore koji predvi|a povra}aj novca ukoliko korisnik nije zadovoqan uslugom.

Me|utim, prema informacijama iz „Telekoma“ sporno je {to je ra~un identi~an fakturi za usluge fiksne i mobilne telefonije i mo`e dovesti u zabludu gra|ane.

Po{iqka je istog formata, dizaj-

na i boje, a jedina razlika su izmeweni podaci, te umesto „Telekom Srbije” stoji „Telefonski poslovni imenik“, a razlikuju se i

cije za privredne registre nudi besplatno.

Predsednik dru{tva za privredne registre Sa{a Pribi}e-

Ceo slu~aj mo`e da zavr{i na sudu i da se dokazuje da li je re~ o obmani, ali taj proces traje godinama adresa firme kao i kontakt podaci. Na ra~unu je fakturisan iznos od 5.083 dinara koji sa ura~unatim pdv-om iznosi 5.999 dinara.

Na po{iqci se nalazi i naziv preduze}a – „Poslovni ogranak preduze}a za promet i usluge“, koje proverili smo nije registrovano na adresi koja je navedena. Tako|e nije jasno zbog ~ega bi gra|ani pla}ali 6.000 dinara za uslugu koju dr`ava na sajtu Agen-

vi} ka`e da ako „Telekom“ nije za{titio dizajn ra~una, a firma koja ga je iskoristila ne koristi ime „Telekoma“ vlasniku „Tera magne“ ne mogu mu ni{ta.

- Ceo slu~aj mo`e da zavr{i na sudu i da se dokazuje da li je re~ o obmani ali to su procesi koji traju godinama – rekao je Pribi}evi} i dodao da Vlada Amerike nije mogla ni{ta stotinama onih koji su prave}i gotovo identi~an sajt

Vladinom nudili zelene kartone za ulazak u tu zemqu.

U „Telekomu“ ju~e nisu mogli da ka`u da li je dizajn wihovog ra~una za{ti}en ali su naglasili da su kao preduze}e morali da reaguju zbog brojnih `albi korisnika koji su prijavili da im je uz ra~un „Tera magne“ nu|en besplatan imenik.

Oni podse}aju da su se i ranije susretali sa razli~itim vidovima prevara. Ne tako davno imali su slu~aj la`nog predstavqawa i prodaje gromobrana za telefone u ime Telekoma Srbija. Zato savetuju gra|ane da od svih koji nude usluge te kompanije zatra`e da se identifikuju. Ovo preduze}e je slu~aj prijavilo policiji i ~eka rezultate istrage.

L. Nikovi}

Produ`en tender za pan~eva~ku staklaru Agencija za privatizaciju produ`ila, do 29. januara 2010, rok za dostavqewe ponuda za kupovinu Industrije stakla u Pan~evu.

Na prodaju je ponu|eno 100 odsto kapitala pan~eva~ke staklare, gde je udeo dru{tvenog kapitala 81,2 odsto, dr`avnog 14,8 odsto i Fon-

da za razvoj 3,9 odsto. Tender za prodaju tog preduze}a, peti po redu, raspisan je u oktobru.

Na prethodnom tederu nije bilo pristiglih ponuda. U fabrici je zaposleno 226 radnika, a u wemom vlasni{tvu su objekti povr{ine 150.000 kvadrata.

23. 12. 2009.

1.141,17422

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Centrounija, Beograd

Promena %

Cena

300,00

400

400

Staro sajmi{te, Beograd

20,15

328

102.008

NK - 1. MAJ, Bogati}

20,06

395

1.185.000

Rudnik, Rudnik

19,99

3.650

766.500

12,90 Promena %

350 Cena

Agrokoop, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

BELEX15 (630,71 -0,69%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,82

2.459

Komercijalna banka, Beograd

-0,00

27.000

27.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,80

746

242.052

50.750 Promet

Agrobanka, Beograd

-4,01

7.740

6.776.967

Univerzal banka, Beograd

-0,37

7.030

128.036 98.901

8.118.196

AMS Osigurawe, Beograd

-12,03

1.060

5.300

Soja protein, Be~ej

-0,79

999

Kqu~, Kladovo

-12,01

1.802

3.604

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,70

2.261

49.746

Imlek, Beograd

-3,33

1.450

2.920.986

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.800

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

652

0,00

Tigar, Pirot

-4,72

606

383.960

Meser Tehnogas, Beograd

2,04

6.893

103.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.800

0,00

Telefonija, Beograd

-0,06

1.699

859.604

Veterinarski zavod, Subotica

-1,44

547

372.080

Globos osigurawe, Beograd

-12,00

770

138.600

Mladost Subotica, Subotica

-11,98

1.704

17.040

Radio Sombor, Sombor Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,54 Promena %

115 Cena

115 Promet

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

3,66

8.500

450.500

Veterinarski zavod, Subotica

-1,44

547

372.080

Sloga, Ka}

0,00

500

256.000

Agroseme, Kikinda

3,85

1.620

178.200

27. Oktobar, Ruma

0,00

146

136.510

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

NARODNA BANKA SRBIJE

Sti`e 350 miliona od MMF-a

Otvaraju se vrata za investitore

Narodna banka Srbije (NBS) saop{tila je ju~e da }e Srbija 29. decembra mo}i da povu~e drugu ratu od 350 milona evra iz kreditnog stend-baj aran`mana sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), za ja~awe deviznih rezervi zemqe.

Kako je saop{teno, na sastanku Odbora izvr{nih direktora MMF-a pozitivno je oceweno sprovo|ewe dogovorenog ekonom-

skog programa Srbije u okviru stand-baj aran`amana odobrenog maja ove godine u iznosu od oko 2,87 milijardi evra. Ukupna sredstava koja su do sada iskori{}ena iz ovog aran`mana iznosi}e oko 1,12 milijardi evra, saop{tila je NBS. Na sastanku je istaknuto da je sprovo|ewe programa pomoglo Srbiji u proteklom periodu da uspe{no odgovori na izazove svetske ekonomske krize, pove}a devizne rezerve zemqe, smawi pritiske na deviznom tr`i{tu i mobili{e zna~ajna me|unarodna finansijska sredstva radi podr{ke bud`etu i ekonomskom oporavku zemqe. Tako|e je, kako navodi NBS, ukazano na neophodnost sprovo|ewa reformi dr`avne administracije, prosvete, zdravstva i penzionog sistema uz primenu stro`ih bud`etskih pravila.

Monetarna politika i politika deviznog kursa ocewena je kao pozitivna i ogleda se u smawewu stope inflacije, dok }e daqa relaksacija monetarne politike zavisiti od inflatornih kretawa u zemqi.

Preporu~eno je daqe sprovo|ewe strukturnih reformi i unapre|ewe poslovnog ambijenta kako bi se obezbedio odr`iv privredni rast zemqe na sredwi rok, dodaje se u saop{tewu NBS.

Predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} je ju~e izjavio da je odluka Me|inarodnog monetarnog fonda (MMF) o odobravawu Srbiji druge rate stend-baj aran`mana pozitivan signal doma}im i stranim investitorima. Cvetkovi} je kazao novinarima da ta odluka “potvr|uje da smo po-

stigli dogovor o odr`ivoj politici u narednoj godini sa MMF-om, da on stoji iza nas i da je speman da ulo`i odre|ena finasijska sredstva”.

Prema wegovim re~ima, aran`man sa MMF-om }e imati “veliki zna~aj za razvoj

„Fijat” dovozi i 1,5 milijardi evra izvoza Treba sa~ekati da se ozvani~e “Fijatove” namere, ali se ve} iz onoga {to su izjavili predsednik Boris Tadi} i ministar ekonomije Mla|an Dinki} mo`e zakqu~iti da italijanski proizvo|a~ automobila ne odustaje od svojih namera da u Srbiji pokrene ozbiqnu proizvodwu automobila. Kao {to je samo potpisivawe sporazume sa kompanijom iz Torina bilo najva`niji ekonomski doga|aj u 2009. goditi, tako }e i preciznije odre|ewe koja }e se vozila sklapati u Kragujevcu i u kolikim serijama po svom zna~aju, sigurno, prevazi}i sve investicije u na{oj novijoj istoriji.

Sve do po~etka devedesetih godina pro{log veka, Srbija, odnosno tada{wa SFRJ, imala je svoju proizvodwu automobila. To nikada, bar u svetskim razmerama, nisu bile velike serije. U najboqim godinama sklapano je ne{to vi{e od 200.000 vozila, ali je bio zaokru`en celokupan tehnolo{ki ciklus i oko finaliste je kru`ilo nekoliko stotina kooperanata. Carinska za{tita i uvozna ograni~ewa ~uvali su konkurentnost te proizvodwe, da bi te{ko}e u zaokru`ivawu tehnolo{kog postupka i slom tr`i{ta, do koga je do{lo usled raspada zemqe, pretvorilo automobilsku industriju u teret dru{tva i najve}eg konzumenta buxetskih dotacija.

Bilo je godina kada se proizvodwa spu{tala na samo nekoliko hiqada kola, a ekonomski problemi kompanije oslikava-

li su se i dramati~nom padu kvaliteta. Pomo} dr`ave naj~e{}e se nenamenski tro{ila, tako da je revoltirana javnost

Privredna avijacija odle}e iz Jata predvi|eno planom reogranizacije avioprevoznika, koji je dostavqen Vladi Srbije u septembru ove godine.

“U okviru mera za konsolidaciju i sveukupnog restrukturirawa nacionalnog avioprevoznika, neophodnih za nala`ewe strate{kog partnera i privatizaciju, Jat mora da odvoji sve one organizacione jedinice koje predstavqaju sporedne delatnosti i ve} dugo ne doprinose profitu, ve} gubicima”, rekao je Radovanovi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,5589

96,4887

98,7079

94,2695

Australija

dolar

1

58,1543

59,3411

60,7059

57,9763

Kanada

dolar

1

62,7881

64,0695

65,5431

62,5959

Danska

kruna

1

12,7005

12,9597

13,2578

12,6616

Norve{ka

kruna

1

11,3282

11,5594

11,8253

11,2935

[vedska

kruna

1

9,0591

9,2440

9,4566

9,0314

[vajcarska

franak

1

63,3900

64,6837

66,1714

63,1960

V. Britanija

funta

1

105,3110

107,4600

109,9320

104,9890

SAD

dolar

1

65,8626

67,2067

68,7525

65,6609

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 12. 2009. godine

sve o{trije postavqala pitawe koliko je smislena ta podr{ka.

U me|uvremenu su prazan prostor, u kome vi{e nije bilo

Slova~ka kao uzor Najboqi primer je Slova~ka. Do otvarawa tranzicije, po~etkom devedesetih godina pro{log veka, ova zemqa je imala samo deo “[kodinih” pogona, koji nisu bili na zavidnom tehnolo{kom nivou. Dobra investiciona klima i dr`avni podsticaji privukli su nekoliko velikih svetskih proizvo|a~a. “Folksvagen” je pro{irio svoje kapacitete u Bratislavi, a KIA i “Pe`o-Citroen” izgradili su nove fabrike u @ilini i Trnavi. Lane su Slovaci ra~unali na proizvodwu od 675.000 vozila, {to je za 18 procenata vi{e nego u 2007. godini. Sva tri velika proizvo|a~a najavqivali su dodatni rast proizvodwe. Dodu{e, ekonomska kriza je usporila planove, ali u ovom industrijskom sektoru ve} tada je radilo 67.000 qudi, s tim da se predvi|alo da bi Slova~ka krajem ove decenije mogla da se pri|e brojki od 900.000 vozila godi{we i da u autoindustriji obezbedi posao za 100.000 qudi.

Ocewivawe slu`benika

Privredna avijacija }e biti izdvojena iz Jata i posta}e vlasni{tvo dr`ave, saop{tio je ju~e Jat. Ubudu}e se Privredna avijacija biti u nadle`nosti Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa.

Ugovor o prenosu osniva~kih prava u tom preduze}u potpisali su ju~e u Vladi Srbije ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} i generalni direktor Jata Sr|an Radovanovi}. Izdvajawe Privredne avijacije iz Jata je

privrede, ne samo u smislu para, ve} u smislu signala koji dajemo doma}im i stranim investitorima”.

Premijer je kazao da “ne bi `eleo da obe}a da }e naredna godina biti mnogo boqa”, ali je istakao da smatra da ima mesta za optimizam.

DA LI IZ KRAGUJEVCA KRE]E PRIVREDNI OPORAVAK SRBIJE

ZASEDALA VLADA SRBIJE

Zemqa

petak25.decembar2009.

Vlada Srbije imenovala je ju~e Velimira Radosavqevi}a za direktora javnog preduze}a Aerodrom “Nikola Tesla” i usvojila Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima dr`avne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osigurawe.

Na sednici Vlade usvojena je i Uredba o izmenama i dopunama uredbe o sprovo|ewu internog i javnog konkursa za popuwavawe radnih mesta u dr`avnim organima, Uredba o izmenama uredbe o razvrstavawu radnih mesta i merilima za opis radnih mesta dr`avnih slu`benika i Uredba o izmenama i dopunama uredbe o ocewivawu dr`avnih slu`benika. Doneta je i Uredba o izmenama i dopunama uredbe o odre|ivawu delatnosti kod ~ijeg obavqawa ne postoji obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne kase, kojom se odla`e primena obaveze evidentirawa prometa preko fiskalne kase za usluge taksi prevoza do 1. marta 2010. godine.

Vlada Srbije je usvojila Odluku o odre|ivawu cene tehni~kog pregleda vozila kojom se utvr|uje najni`a cena redovnog i vanrednog tehni~kog pregleda vozila u iznosu koji je bio u primeni na dan stupawa na snagu ove odluke u svakom pravnom licu koje je ovla{}eno za vr{ewe tehni~kog pregleda. Doneta je i Odluka o odre|ivawu naknade za uklawawe vozila.

srpske automobilske industrije, popunile druge zemqe.

Uz gra|evinarstvo, automobilska industrija je grana koja privredi neke zemqe mo`e da da najsna`niji razvojni impuls. Tokom posete Torinu ~esto se moglo ~uti da }e “Fijat” u Kragujevcu te`iti proizvodwi od 200.000 vozila godi{we.

Pravilo je da se broje finalni proizvodi, ali takva masovna proizvodwa neminovno }e oko sebe okupiti prate}u industriju komponenti, sklopova i delova. Zato se Kormansko poqe kod Kragujevca ve} priprema za dolazak “Fijatovih” kooperanata.

Drugi zna~ajan efekat je fiskalni. Ako bi se najve}i deo od najavqenih 200.000 automobila izvozio - posle odmrzavawa sporazuma sa EU to je sasvim izvesno, onda bi Srbija samo iz tog pravca mogla da o~ekuje oko 1,5 milijardi evra, {to je negde tre}ina ili ~etvrtina sada{weg izvoza (4,92 milijarde za deset meseci 2009. godine). Takav izvoz zna~ajno bi uravnote`io spoqnotrgovinski ra~un i olak{ao platnu poziciju zemqe. Ne mawi zna~aj intenzivirawe proizvodwe automobila imalo bi na fiskalnom planu. Na prodaji 200.000 vozila, ako bi se kao orijentir uzela veleprodajna cena od 6.500 evra, dr`ava bi samo na osnovu PDV-a mogla da uzme 230 miliona evra. Tada ni deficit buxeta ne bi izgledao tako stra{no i javni tro{kovi bi se mogli daleko lak{e finansirati. ` V. Harak

5

VESTI NIS mora da se mewa Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Krav~enko ocenio je da je glavni rezultat 10-tomese~nog ruskog menaxmenta u NIS stabilizacija finansijskog stawa kompanije posle gubitaka u posledwe tri godine i prva dva meseca 2009.

Va`no je da je kompanija prvi put pokazala da je u stawu da generi{e dobitak - oko {est milijardi dinara i pored isplata za dobrovoqni odlazak iz kompanije, ne toliko zahvaquju}i povoqnoj kowunkturi cena, koliko zbog smawewa tro{kova i pove}awa efikasnosti poslovawa”, istakao je Krav~enko.

Krav~enko je naveo i da se srpsko dru{tvo mewa, a NIS vi{e ne mo`e da ostaje kruti monopolista, mora da se prilagodi tim promenama i da se transformi{e u normalnu poslovno orijentisanu kompaniju, konkurentnu i efikasnu.

Nagrada PKS [utanovcu Ministar odbrane Dragan [utanovac dobitnik je posebne nagrade Privredne komore Srbije za li~ni doprinos pove}awu proizvodwe i izvoza namenske privrede Srbije. U obrazlo`ewu nagrade se navodi da je odbrambena industrija Srbije u 2009. na svetsko tr`i{te izvezla robu ~ija vrednost iznosi vi{e od 300 miliona dolara i zakqu~ila nove ugovore od 500 miliona dolara. [utanovac je, posle uru~ewa nagrade, rekao da ovo nije samo wegova, ve} zasluga qudi iz Ministarstva odbrane, SDPR Importa, ali i fabrika namenske industrije iz Vaqeva,^a~ka, U`ica, Lu~ana, Kragujevca i Pan~eva.

[trajk gla|u u Beogradu Osam radnika preduze}a Ko~na tehnika koje je deo Prve petoletke iz Trstenika po~elo je ju~e u Beogradu {trajk gla|u zbog neispla}enih plata.Predstavnici Ko~ne tehnike tra`ili su sastanak u Ministarstvu rada, Ministarstvu za NIP i Ministarstvu za ekonomiju. Kako je re~eno, ukoliko im niko ne pomogne, oko 720 radnika Ko~ne tehnike obustavi}e proizvodwu i do}i u Beograd.

OP[TI KOLEKTIVNI UGOVOR I MINIMALAC U LEDU I DOGODINE?

Deda Mraz radnicima ni{ta ne donosi Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ne deli optimizam nekih ministara srpske vlade da se nazire kraj ekonomske krize i da }e ve} dogodine biti boqe. On je pro{le nedequ u Novom Sadu izjavio da je realno o~ekivati da }e i naredne godine finansijska kriza nastaviti da potresa srpsko dru{tvo a iz toga proizilazi i da su male {anse da u 2010. bude izmena u Op{tem kolektivnom ugovoru, pre svega u delu kji se odnose na finansije.

Ako su wegove prognoze ta~ne to zna~i da radnici u Srbiji ni dogodine ne mogu o~ekivati da }e biti odmrznut Op{ti kolektivni ugovor koji je po~etkom ove godine, kako su tada tvrdili socijalni partneri, privremeno zamrznut upravo u finansijskom delu koji je radnicima donosio ve}i regres i topli obrok ali i neka druga prava koja nisu dore~ena Zakonom o radu.

seci socijalni partneri proveravali ima li mogu}nosti da se Op{ti kolektivni ugovor, kojeg su uzgred budi re~eno svi oni potpisali a ministar Qaji} ~ak i dao

poslenima, onda radnicima sledi sudbina penzionera a to je da im i topli obrok , regeres ali i minimalac ostaju na novou po~etka 2009. godine, te }e tako dve godine

pro{ireno dejstvo, odmrzne niti su do dana dana{weg pitawa toplog obroka i regresa ponovo vratili na dnevni red.

Pored zamrzutog finansijskog dela Op{teg kolektivnog ugovora,

provesti sa 15.000 dinara mese~no.

Dakako, samo oni “sre}nici” koji i to dobijaju jer je ekonomska kriza u~inila da mnogi mesecima ne primaju ni minimalac.Naime, podaci govore da je u Srbiji sve vi{e radnika ~ijia zarada ne prema{uje 9.000 dinara kao i da svaki deseti zaposleni ne prima platu.

Sindikalni lideri kao i uvek prete da oni ne}e pristatiti da cena minimalnog rada ostane ista i naredne godine ali iz ranijeg iskustva jasno je da se na kraju ne}e ni pitati pa }e radnici morati da se zadovoqe i sa 15.000 dinara mese~no pa ~ak i da budu sre}ni ukoliko se i to bude redovno ispla}ivalo. S ozbirom na ja~inu sindikata u Srbiji ni od odmrzavawa Op{teg kolektivnog ugovora ne}e biti pa samim tim ni od regresa i toplog obroka.

Q. Male{evi}

Radnicima sledi sudbina penzionera a to je da im i topli obrok , regeres ali i minimalac ostaju na novou po~etka 2009. godine, te }e tako dve godine provesti sa 15.000 dinara mese~no Sindikati su u dogovoru sa poslodavcima i Vladom Srbije pristali da se zbog ekonomske krize odlo`i obaveza poslodavaca da pla}aju topli obrok i regres ali i instistirali da se posle {est meseci “proveri” finanijsko stawe pa ako ima mogu}nosti Op{ti kolektivni ugovor vrati u `ivot.

Me|utim, niti su posle {est me-

koji uostalom jedino radnike i zanima jer im donosi vi{e novca u koverti, bez promene je tokom cele godine ostao i minimalac pa su zaposleni morali da se pomire sa ~iwenicom da im primawa ostanu na nivou po~etka 2009. godine. Ako je prognoza ministra Qaji}a ta~na, a sa wom su se odmah slo`ili poslodavci jer im ona daje adut pred za-

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

CIQ, A NE SAMO PROCES

Procedura kandidovawa za ~lanstvo u EU

Pi{e: VLADIMIR GLIGOROV

N

ajva`nije prednosti ~lanstva u Evropskoj uniji nalaze se, naravno, u samom ~lanstvu.

Sam proces pridru`ivawa konstruisan je tako da se zemqa osposobi da se u potpunosti okoristi ~lanstvom. Usled toga, proces pridru`ivawa je zahtevan, a mo`e da izgleda i da su tro{kovi na putu ve}i od koristi. Nije, dakle, ta~no ono {to se ~esto ka`e - da nije va`an ciq ve} proces integracije u Evropsku uniju. Ostvarewe ciqe daje vrednost ~itavom procesu. [ta je su{tina procesa? Sa institucionalne ta~ke gledi{ta, usvajawe pravnog sistema Evropske unije, gde je va`no samo prihvatawe vladavine prava koliko i sama pravila, koja su, naravno, podlo`na promenama. Osnovna ideja jeste da se pro{irewe svih vidova sloboda na sve ~lanove, potencijalno na ~itavu Evropu, ukotvi u depolitizovanom, stabilnom i trajnom sistemu pravnih normi i pravila pona{awa. U sredi{tu toga sistema sloboda jesu one privredne, jednu od kojih su gra`ani Srbije delimi~no mogli da osete posle ukidawa viza. Uz to, sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, slobodna trgovina industrijskom robom tako|e po~iwe da va`i.

U~lawewem, pak, integri{u se i tr`i{ta usluga i rada.

Sa politi~ke ta~ke gledi{ta, proces pridru`ivawa mewa politi~ke prioritete. Budu}a ~lanica Evropske unije trebalo bi da se pona{a kao da je ~lanica ve} nu toku procesa integracije. To zna~i da se preuzimaju obaveze da se unutra{wa politi~ka pitawa posmatraju evropski, dakle u skladu sa interesima Unije. To uti~e i na sadr`aj suverenosti dr`ave ~lanice ili one koja to `eli da postane. Suverenost je obaveza prema drugim zemqama ~lanicama i prema Uniji, a podrazumeva pre svega odre|en od-

nos prema sosptvenim gra|anima – koji se pre svega rukovodi qudskim pravima i demokratskom procedurom. [ta se dobija ~lanstvom? Kqu~na korist je u pove}anoj bezbednosti i stabilnosti zemqe. Ukoliko Unija ne bi tome dorpinosila, te{ko bi je bilo opravdati bilo kojim drugim javnim dobrima. No, to se ne posti`e ni vojskom niti policijom, ve} pre svega otvarawem tr`i{ta i br`im privrednim i dru{tvenim napretkom. U na~elu, mala zemqa, a sve su zemqe ~lanice male u odnosu na Uniju kao celinu, ima uslove za br`i privredni rast i dru{tveni napredak zato {to mo`e da ra~una sa mnogo ve}im tr`i{tem i sa ve}om dru{tvenom i kulturnom raznovrsno{}u. Uz to, postoje i zna~ajni transferi iz evropskog buxeta koji bi trebalo da omogu}e da se br`im rastom zemqa ~lanica izjedna}i u razvijenosti sa bogatijim ~lnaicama Unije.

Sve ove prednosti se u punoj meri mogu osetiti ili koristiti tek kada je zemqa punopravni ~lan. Sam proces u~lawivawa je kao investicija koja bi trebalo da se isplati onda kada zemqa po~ne da dela kao ~lanica Unije. U procesu pridru`ivawa zemqa bi trebalo da dela kao da je ~lanica, ali nema veliku mo} uticawa na politiku i zakonodavstvo same Unije.

Nije u polo`aju, recimo, da uti~e na ustav Unije, ve} ga samo ~lanstvom prihvata. Zemqa ~lanica, naravno, ima glas u Uniji i mo`e zna~ajno, usled konsenzusa i na~ela solidarnosti, da uti~e na sve ono {to smatra da je od zna~aja upravo za wu.

To je druga strana nove suverenosti: pravo da suvereno uti~e na politiku Unije u skladu sa svojim interesima.

(Autor je saradnik Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije)

Podno{eweServes zahteva za ~lanstvo President: 2.5 year term.

Odlukaaffairs: Saveta EU o po~etku Foreign of foreign policy chief to give EU postupka za dobijawe mi{qewa Revamped post more clout on world stage - “Avis” Evropska komisija priprema EU Commission: i {aqe Republici Srbiji body cutupitnik from 27 to 17 members, Odgovori na pitawa u upitniku pripremqeni i dostavqeni Voting system: Evropskoj komisiji majorityÓ system requiring 55% of Evropska komisija dostavqa dodatna pitawa i zahteve za poja{wewa Dodatni odgovori i poja{wewa pripremqeni i dostavqeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavqa Savetu ministara pozitivno mi{qewe na osnovu koga Savet usvaja pozitivni “Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji Uz zvani~no pismo za kandidaturu, Srbija je predsedavaju}em EU predala i dokument kojim se potvr|uje opredeqenost na{e dr`ave da pristupi Uniji. Re~ je o Memorandumu Vlade u kojem se daje presek sprovedenih reformi, pre svega u domenu principa na kojima je zasnovana sama EU – po{tovawu osnovnih qudskih vrednosti, prava i sloboda, vladavini prava i ~itavom setu zajedni~kih principa zemaqa ~lanica poput tolerancije, pravde, zabrane diskriminacije...

[pansko doba predsedavawa Evropskom unijom [pansko {estomese~no predsedavawe Unijom bi}e prvo po pravilima Lisabonskog sporazuma, odnosno „oboga}eno” novim liderima: Hermanom van Rompujom, prvim stalnim predsednikom EU, i Ketrin E{ton, prvim {efom diplomatije Unije

B

eli {engen, do kojeg je Srbija prevalila dug put, nije nam otvorio samo vrata 29 evropskih dr`ava koje ~ine {engenski prostor ili primewuju wegova pravila, ve} nam je od{krinuo i kapije drugih zemaqa sveta. Sude}i po onome {to moglo ~uti posle 19. decembra, kada nam je Savet EU dao zeleno svetlo za putovawe bez viza, u dogledno vreme bi nam i odlazak u SAD, Veliku Britaniju i neke druge zemqe mogao biti lak{i i jednostavniji. Dr`ave koje nisu u tom prostoru ali ~ije kriterijume, kada je o prelasku granice re~, “{engen” zadovoqava, verovatno }e razmotriti na~ine kako da se omogu}e vizne olak{ice sa Srbiju, sve do ukidawa viza.

– Odluka Saveta ministara EU o ukidawu viza za gra|ane Srbije ustvari je i ulaznica za ozbiqne pregovore o viznoj liberalizaciji i ukidawu viza sa drugim dr`avama u svetu. Stavqawe na{e zemqe na belu {engen listu ima pozitivne dodatne efekte i van ovog kruga evropskih dr`ava, a oni se ogledaju u pojednostavqewu viznog re`ima, pa sve do wegovog ukidawa – isti~e u razgovoru za “Dnevnik” predsednik Foruma za me|unarodne odnose Milan Simurdi}.

Uz ocenu da smo postigli mnogo i kod drugih dr`ava, a ne samo kod onih iz {engenskog prostora, na{ sagovornik navodi Veliku Britaniju kao najboqi primer za to. Ona je, podsetimo, jedna od zemaqa koja }e, kako su kazali weni zvani~nici, imati u vidu olak{avawe, odnosno liberalizaciju viznog re`ima sa Srbijom.

– Re~ je o dr`avi koja ulazi u grupu onih kojima smo mi jednostrano ukinuli vize jo{ 2001. godine. Verujem da je ista stvar i sa SAD, jer su takve najave dolazile i iz Va{ingtona. Naravno, ne mo`emo o~ekivati da }e ubrzo do}i do ukidawa viza za SAD, ali se mo`emo nadati jednostavnijoj peroceduri. To va`i i za neke druge dr`ave koje blisko sara|uju na tim pitawima. Verujem da }e, s obzirom na

GRANICE SE OTVARAJU NE SAMO SA EU tu tesnu vezu kada je vizni re`im u pitawu, i Australija, Kanada i Novi Zeland, pratiti britanski pristup - o~ekuje Simurdi}.

Podsetimo, otpravnica poslova ameri~ke ambasade u Beogradu Xenifer Bra{ izjavila je da su uputili zahtev Va{ingtonu da vize gra|anima Srbije, koje sada va`e tri godine, budu produ`ene na pet. I iz britanske ambasade stigle su takve najave.

– O~ekujemo da zapo~nu odgovaraju}i procesi i ka tim drugim dr`avama. Velika Britanija je ve} najavila 2011. godinu kao slede}i ciklus kada ona mo`e da razmatra vizni re`im. I druge dr`ave imaju svoje programe za ukidawe viza i zaista o~ekujemo da svi ti programi zapo~nu sada, sa ukidawem viza za zemqe [engena – ka`e za “Dnevnik” {ef Biroa za me|unarodnu saradwu i evropske integracije Ministarstva unutra{wih poslova Dra`en Maravi}.

On podse}a da je vizni re`im za sada ukinut i za zemqe koje nisu u EU ali jesu u “{engen zoni”, poput [vajcarske, Norve{ke ili Islanda, a na{im dr`avqanima, nosiocima biometrijskih paso{a, vize vi{e nisu potrebne ni za Lihten{tajn, koji se, iako nije ~lanica EU, izjasnio za prikqu~ewe {engenskom prostoru, ali jo{ nije ispunio sve potrebne uslove. Sa novim paso{ima Srbije ne trebaju nam ni vize za putovawa u Bugarsku, Rumuniju i Kipar, a od po~etka idu}e godine vizni re`im sa na{om zemqom trajno ukida i Hrvatska. U ovu smo zemqu i dosad putovali bez viza, ali je taj re`im bio privremen i produ`avao se svake godine. Odluka hrvatskog Ministarstva spoqnih poslova o izmeni Uredbe o viznom re`imu sa Srbijom usledila je po{to je EU stavila na{u zemqu na belu {engen listu.

Sla|ana Glu{~evi}

S

rbija se ve} godinama sprema da ispuni uslove za prikqu~ewe i eventualni prijem u Evropsku uniju. Pomaka ima, u {ta se uveravamo ovih dana preko vizne liberalizacije, odmrzavawa Prelaznog sporazuma i predaje kandidature za ~lanstvo.

Ipak, jedan od va`nih zahteva Evropqana je da se, izme|u ostalog, efikasno stane na put korupciji. Po najnovijim anketama, i gra|ani Srbije smatraju da je korupcija tre}i najzna~ajniji problem u dru{tvu, posle nezaposlenosti i siroma{tva. U borbi protiv ove po{asti mogla bi da pomogne i dosledna primena kodeksa profesionalnog i eti~kog pona{awa.

U okviru Saveta Evrope, Evropske unije, kao i u doma}em pravu, sve ~e{}e se ukazuje upravo na rastu}i zna~aj kodeksa pona{awa, kao izvora takozvanog mekog prava. Na primeru kodeksa profesionalnog i eti~kog pona{awa se to takozvano meko pravo javqa kao, ne minimum, ve} maksimum profesionalnog morala, ukoliko se obezbedi efikasna primena kodeksa pona{awa.

– Proces harmonizacije, odnosno usvajawa evropskih standarda profesionalnog i eti~kog pona{awa, ne svodi se samo na primenu normativnog i dogmatskog metoda, odnosno tuma~ewe evropskih standarda

ju ukazivawa nadle`noj vlasti na nezakonitost ili neeti~nost u radu, uz detaqno uspostavqawe standarda spre~avawa sukoba interesa, obaveza postupawa u vezi s poklonima i sli~no.

Profesor Lubarda podse}a da Kodeksi profesionalnog i eti~kog pona{awa u doma}em pravu imaju sve ve}i zna~aj paralelno s intenzivirawem harmonizacije doma}eg prava i usvajawem evropskih (komunitarnih) standarda profesionalnog i eti~kog pona{awa. Naravno, pri tome se razlikuju kodeksi pona{awa za zaposlene u javnom i privatnom sektoru, za slobodne profesije, za dr`avne slu`benike, javne funkcionere... Ovi kodeksi se donose na osnovu izri~ite zakonske odredbe, odnosno obaveze koju nala`e set zakona, posebno u javnom sektoru – za dr`avnu upravu, javne slu`be (zdravstvo, obrazovawe, kultura, socijalna za{tita).

Pro{le godine je Visoki slu`beni~ki savet na osnovu Zakona o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima usvojio Kodeks pona{awa dr`avnih slu`benika. Ali, ovaj, kao i mnogi drugi profesionalni kodeksi pona{awa, nisu u dovoqnoj meri primewivani, jer je izre~eno relativno malo mera za povredu wegovih odredbi.

KODEKSOM PROTIV KORUPCIJE Herman van Rompuj (gore), Ketrin E{ton (dole)

Februar: E{tonova planira posetu April: Osnivawe nove Evropske Jerusalimu da ponovo osna`i mirovne spoqne slu`be za akciju (EEAS) i razgovore Izraela i Palestine. ja~awe me|unarodnog uticaja EU. O{tra primedba data „izraelskoj EEAS, na ~elu s E{ton, kombinova}e okupaciji” razbesnela je Izraelce.

130 postoje}ih delegacija sa 7.000 Ona tvrdi da bi EU i SAD trebalo da zaposlenih do 2012. uzmu vo|stvo kao Bliskoisto~ni Maj: [panija }e voditi samit kvartet i da postave Tonija Blera EU - Latinska Amerika u Madridu radi za specijalnog izaslanika ja~awa Ugovora o slobodnoj trgovini

Februar: Van Rompuj }e predsedavati vanrednom samitu o ekonomskoj situaciji u Evropi

Jun: EU samit za odobravawe strategije 2020. Takozvana grupa mudraca, vo|ena od ekspremijera [panije Felipea Gonzaleza, Mart: Van Rompuj i lideri EU sre{}e se u Valensiji da razmatraju objavi}e izve{taj kontura vizije za „EU 2020”, strategiju za unapre|ewe Evropu izme|u 2020. i 2030. godine finansijskog oporavka „ekonomija Ostali poslovi: Tzv. gra|anska zasnovanih na znawu zelenih inicijativa, `enska prava, politika pro{irewa EU, naro~ito tehnologija”. E{ton }e voditi susrete stranih diplomata u Kordobi na dr`ave Zapadnog Balkana Izvori: EurActiv, Euronews

Foto: Getty Images

i wihovo preuzimawe u kodeskima pona{awa u doma}em pravu. Taj proces podrazumeva i praksu primene kodeksa pona{awa, ukqu~uju}i i izricawe mera poput privremenog oduzimawa licenci za rad ili izricawe drugih disciplinskih sankcija – ka`e za “Dnevnik” profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Branko Lubarda.

Harmonizacija sa evropskim standardima podrazumeva uskla|enost prava i prakse. Ukoliko izostane odgovaraju}a praksa, primena sankcija za povrede kodeksa pona{awa, oni ne mogu posti}i svoj ciq – etiku rada kao bitan element moralizovawa dru{tvenih odnosa. Od posebnog zna~aja je u tom kontekstu i ve} doneti Kodeks pona{awa dr`avnih slu`benika u okviru Saveta Evrope, koji ima za ciq prevenciju korupcije, kao ozbiqne pretwe vladavini prava, demokratiji, qudskim pravima, jednakosti i socijalnoj pravdi. Ovim modelom kodeksa pona{awa dr`avnih slu`benika uspostavqaju se standardi wihovog pona{awa radi o~uvawa zakonitosti, efikasnosti rada dr`avne uprave, kao i pravila eti~kog pona{awa u vr{ewu poslova – uz pomiwawe devalviranih karakternih crta poput ~asnosti, nepristrasnosti i efikasnosti rada, a sve po{tuju}i javni interes.

Gotovo deluje arhai~no navo|ewe op{tih standarda pona{awa kao {to su qubaznost u odnosima s gra|anima, pretpostavqenim, kolegama i podre|enima u svom okru`ewu. Model kodeksa pona{awa dr`avnih slu`benika predvi|a i za{titu slu`benika u slu~a-

U spre~avawu sukoba interesa dr`avnih slu`benika na polo`aju trebalo bi da pomogne i dosledna primena ve} usvojenog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji }e se primewivati od 1. januara 2010. godine. Agencija za borbu protiv korupcije je nadle`na da prati pona{awe funkcionera i dr`avnih slu`benika na polo`aju kojima se izri~u sankcije zbog povrede zakona u pogledu sukoba interesa, nedozvoqene kumulacije funkcija, i dr.

Podsetimo, po tom zakonu je i dr`avni slu`benik na polo`aju du`an da podnosi izve{taj o imovini (kao i funkcioneri), da prenese upravqa~ka prava u privrednom dru{tvu na drugo nepovezano lice, ne mo`e da ima kumulaciju polo`aja i druge (javne) funkcije itd.

– U tesnoj vezi sa spre~avawem sukoba interesa jeste i postupawe s poklonom. Kodeks predvi|a da dr`avni slu`benik ne sme da primi poklon, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ili druga lica u vr{ewu svoje du`nosti, osim protokolarnog ili prigodnog poklona mawe vrednosti, saglasno propisima. Ukoliko je dr`avnom slu`beniku ponu|en poklon ili neka druga korist, du`an je da poklon odbije, kao i da preduzme radwe radi identifikacije lica i, ukoliko je mogu}e, prona|e svedoke i da odmah (najkasnije u roku od 24 ~asa) o tome sa~ini slu`benu zabele{ku i obavesti neposredno pretpostavqenog– precizira neke od odredbi profesor Lubarda.

Vesna Savi}

Gorelo u barakama

KOJOJ BEBI ]E 1. JANUAR DONETI U[TE\EVINU

Prvom Novosa|an~etu 100.000 dinara Grad }e i ove godine prvu bebu koja se bude rodila 1. januara 2010. a ~ija majka ima prebivali{te u Novom Sadu ~astiti sa 100.000 dinara. Sve ostale bebe ro|ene tog dana dobi}e 50.000 dinara. To je za na{ list ju~e rekla Na~elnica gradske uprave za de~ju i socijalnu za{titu Vera Grkavac.

Q. Na.

Foto: F: Baki}

Novosadska

^LAN GRADSKOG VE]A MILAN \UKI] O „RADOSNOM DETIWSTVU”

Cena vrti}a miruje do februara

Kazna sazrevala deset dana voqstvo Novosa|ana, ve} i gradskih ~elnika. Gradona~elnik Igor Pavli~i} je, kao i [tab zimske slu`be grada, zatra`io da se istra`i za{to je Zimska slu`ba preduze}a "Put" zakazala, da se imenuju konkretni krivci i preduzmu adekvatni kazneni postupci. U pomenutom preduze}u je tim povodom formirana komisija koja je trebala da istra`i ceo slu~aj, i nakon desetak dana izve{taj je sastavqen. Kao i {to je obe}ano, odgovorni su prona|eni i sankcionisani. [ef zimske slu`be "Puta" je smewen, direktor preduze}a nov-

~ano ka`wen, kao i jo{ tri osobe za koje se utvrdilo da su odgovorne. Gradona~elnik je u saop{tewu koje je prosle|eno medijima istakao da su "utvr|ivawe li~ne odgovornosti svih nosilaca javnih funkcija, polagawe ra~una gra|anima Novog Sada i po{tovawe zakona, stvari na koje su se oni obavezali kada su ih gra|ani birali, i da }e to uvek biti princip u radu sada{we Gradske uprave". Pomenuti slu~aj potvr|uje ovu konstataciju, a gra|anima ostaje da se nadaju da }e se ovakav manir vlasti nastaviti, ako se u budu}nosti dogode jo{ neki propusti u funkcionisawu gradskih preduze}a.

B. Markovi}

Cena boravka dece u vrti}ima Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" ne}e mo}i da poskupi onoliko koliko je tra`ila ova ustanova, rekao je za "Dnevnik" ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}. Tako|e, kako je izjavio \uki}, odluka o eventualnom poskupqewu mo}i }e da bude doneta tek za vi{e od mesec dana.

Roditeqi dece u vrti}ima sada pla}aju 3.200 dinara za boravak, dok se razlika do ekonomske cene od 15.790 dinara pla}a iz gradskog buxeta.

U prodaji januarske markice Gradski prevoznik od danas prodaje januarske mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz. Mese~ne karte mogu se kupiti radnim danom od 5.30 do 19.30 ~asova na kioscima Gradskog saobra}ajnog preduze}a

"Novi Sad". Za zaposlene, markice se prodaju na {alteru MAS-a, radnim danom od 7 do 15 ~asova. Decembarske mese~ne karte va`e do 5. januara 2010. godine.

Z. D.

Otkazan „Brod za lutke” Predstava "Brod za lutke", koja je trabalo da bude izvedena danas u Srpskom narodnom pozori{tu, otkazana je zbog povrede glumice.

Kupqene ulaznice se mogu vratiti ili zadr`ati za istu predstavu koja }e biti odigrana 22. januara.

B. M.

Iskqu~ewa struje Futog: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama novog Futoga i naseqa Va{ari{te. Rakovac: od 8.30 do 10.30 ~asova vikend naseqe Liparije i Torine.

V REMEPLOV

Toza dva puta matirao Grke Na prvoj utakmici kra}e turneje po Gr~koj, FK "Vojvodina" je 25. decembra 1953. u Atini po-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

sneg koji je pre desetak JSadakdana gotovo paralisao Novi izazvao je ne samo nezado-

Pet ekipa preduze}a "Put" danas }e krpiti udarne rupe na kolovozima u ulicama Hajduk Veqka, Cara Du{ana, na Bulevaru Kraqa Petra Prvog, kao i na prilaznim putevima prema gradu. Mobilni timovi }e ujedno sre|ivati raskopane javne povr{ine na kojima su radila druga preduze}a.

B. M.

bedila AEK sa 2:1. Oba gola za Novosa|ane dao je Toza Veselinovi}. Bila je to, ina~e, slaba fudbalska predstava.

Igra~i "Vojvodine" su bili vidno umorni, a doma}ini su iza{li na teren bez ~etvorice standardnih prvotimaca.

Posle dva dana "Vojvodina" je ponovo u atini igrala sa "panatenaikosom". Novosa|ani su sada daleko boqe igrali, ali kao da su se pla{ili da daju gol. To su u~inili Grci, iz samo jednog jedinog {uta ka golu.

N. C.

Milan \uki}

- Za odre|ivawe cene uzima se vi{e faktora i jedan od najva`nijih je to da li u buxetu ima dovoqno za onih 80 odsto, koje Grad pokriva eventualnim pove}awem cene. Ve} sada je jasno da prema nacrtu buxeta usvojenom

na Gradskom ve}u, ne mogu da ka`em da postoji prostor za pove}awe koje tra`i Pred{kolska ustanova, a to je cena od oko 4.000 dinara- objasnio je \uki}.

Kako je naveo, mo`da postoji prostor za neko druga~ije uve}awe, ali zavisi od tro{kova Pred{kolske ustanove koji su iz dana u dan razli~iti, te Uprava za obrazovawe mora da prona|e neku sredwu vrednost koja bi u kalkulaciji pomogla.

- Zbog toga, ukoliko bude doneta odluka, cena boravka dece u vrti}ima ne mo`e da bude pove}ana pre 1. februara - kazao je \uki}.

Kako je \uki} naveo, moraju da budu re{eni nasle|eni dugovi "Radosnog detiwstva", kao i

promena programa ove ustanove kako bi, nakon pro{irewa vrti}a, u wih moglo da bude primqeno oko 700 deca sa liste ~ekawa.

liste ~ekawa ne mo`e da do|e dok se rebalansom buxeta ne obezbedi novac.

Vrti}i }e biti zavr{eni po~etkom slede}e godine, ali nakon toga mora da se mewa program te ustanove, pa tek onda da se uradi finansijska konstrukcija rebalansom buxeta zbog novih tro{kova. \uki} je tvrdi da je to tehni~ki neizvodqivo uraditi u kratkom vremenskom roku.

- Jesam za to da se primi {to ve}i broj dece, ali tu odluku ne mogu i ne}u sam da donesem, jer ona podrazumeva korekciju buxeta - zakqu~io je \uki}.

Na pitawe kada bismo mogli da o~ekujemo da }e deca sa liste ~ekawa biti upisana u pro{irene vrti}e, on je rekao da ne mo`e da ka`e da li se to uop{te mo`e zavr{iti do juna.

Ukoliko bude postojala jasna

Prema nacrtu buyeta usvojenom u Gradskom ve}u, ne mogu da ka`em da postoji prostor za pove}awe koje tra`i Pred{kolska ustanova, a to je cena od oko 4.000 dinara. I pored pro{irewa vrti}a, smawewe liste ~ekawa jo{ daleko Na pro{loj sednici Skup{tine grada usvojen je program Pred{kolske ustanove na 14.000 dece, ali zavr{etkom pro{irewa trebalo bi da budu upisane jo{ 33 grupe. Kako i to pro{irewe iziskuje dodatni novac iz buxeta, \uki} isti~e da do smawewa

slika da li }e se i kada desiti rebalans buxeta, te eventualnog buxetskog suficita, onda se mo`da i u ovim uslovima mo`e u}i u tu pri~u, ali je istakao da bez rebalansa pro{irewe sistemski ne mo`e da se re{i.

A. Vidanovi}

IZLO@BA DOZIDNICA U MUZEJU VOJVODINE

Kad u kujni vlada red Izlo`ba dozidnica “Kad u kujni vlada red” autorke Qiqane Trifunovi}, zbog velikog interesovawa, bi}e otvorena do 25. januara 2010. godine u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35.

Dozidnica predstavqa platno pravougaonog oblika, sa izvezenim idili~nim ornamentom iz svakodnevnog `ivota i

smatrala se obaveznim detaqem savremene i ~iste kuhiwe u Vojvodini. Na izlo`bi je prezentovano 65 dozidnica, a posetioci }e imati priliku da vide i {ablone po kojima su se izra|ivali ornamenti. Izlo`bu je tokom trajawa manifestacije “Etnolo{ka jesen” posetilo preko 3.000 posetilaca.

J. J.

[openova muzika u Akademiji U okviru projekta "Frederik [open", u multimedijalnom centru novosadske Akademije umetnosti, u Ulici ]ure Jak{i}a 7, ve~eras u 19.30 bi}e odr`an koncert. Dela Frederika [opena izvodi}e studen-

ti klavira Departmana muzi~ke umetnosti i nastavnici Katedre za klavir.

Projekat je podr`ala Gradska uprava za kulturu a ulaz je besplatan.

B. P. P.

Hirovi klime

Foto: A. Erski

petak25.decembar2009.

U po`aru koji je ju~e oko podne planuo u praznim drvenim barakama na Bulevaru oslobo|ewa, pored "Dnevnika", niko nije stradao.

Vatrogasci su brzo lokalizovali po`ar, a ovo je drugi put za nekoliko meseci da napu{tene barake na ovoj parceli planu. Do po`ara, kako se predpostavqa, dolazi zbog toga {to besku}nici, tra`e}i skloni{te od hladno}e, u wima pale vatru da se zagreju.

A. V.

„Put” krpi najve}e rupe

Do pre samo nekoliko dana na ovom istom mestu u centru grada bilo je ogromno sne`no brdo, koje su komunalci formirali nemaju}i kud sa tolikim snegom, koji su po~istili sa Trga slobode i okolnih ulica. Meteorolo{ki preokret u vidu pove}awa tempreture za dvadesetak stepeni Celzujusa, bezmalo za jednu no} otopio je sneg i doneo prole}e na novosadske ulice. Iskoristili su to Novosa|ani, izmileli iz stanova i zaposeli klupe da u`ivaju u lepom vremenu.

Z. Ml.

Naknada raseqenima s Kosmeta Danas po~iwe isplata julske nov~ane naknade raseqenim osobama sa podru~ja Kosova i

Metohije. Korisnici ovog prava novac mogu podi}i na {alterima svih po{ta.

S. T.

Zimska oprema na Spensu Razmena zimske opreme odr`a}e se sutra na platou ispred Gradske kafane na Spensu od 9

do 13 ~asova. Prodajno mesto ko{ta 100 dinara.

B. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak25.decembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

Za do~ek centar bez automobila Gradska Uprava za saobra}aj i puteve donela je re{ewe kojim se odre|uje privremena zabrana saobra}aja zbog organizovawa do~eka Nove godine u centru grada. Saobra}aj }e biti zabrawen u Wego{evoj ulici, u ulicama Josifa Ruwanina, Milo{a Haxi}a, Svetozara Mileti}a, Nikolajevskoj, na Trifkovi}evom trgu, u Gr~ko{kolskoj, Zlatne grede, od Pa{i}eve do Dani~i}eve, Grozde Gaji{in, u

Pa{i}evoj, od Gr~ko{kolske do Skerli}eve, Modene i u Ilije Ogwanovi}a.

Za do~ek Nove godine zabrawuje se i saobra}aj u ulicama Narodnih heroja, Po{tanskoj, na Trgu mladenaca, u @elezni~koj i u Petra Drap{ina, od Vase Pelagi}a do Po{tanske. U navedenim ulicama zabrana saobra}aja va`i}e od 31. decembra u 13 ~asova do 1. januara u 6 sati, osim u Wego{evoj, Svetozara Mileti}a i

na Trifkovi}evom trgu, gde zabrana traje od 31. decembra u 9 ~asova do 1. januara u 6 sati.

U svim ulicama u u`em centru, ta~nije u pe{a~kim zonama, bi}e zabrawen ulazak vozilima sa va`e}im odobrewem, osim vozila organizatora do~eka, javnih komunalnih preduze}a i vozila sa prioritetima, od 31. decembra u 13 sati do 1. januara u 6 ~asova.

B. M.

GRAD ODLU^IO – BINS KOMPANI ^UVA GRA\ANE ZA NOVU GODINU Foto: N. Stojanovi}

Humanitarne ma{kare na ledu Na klizali{tu na [trandu ju~e je odr`an humanitarni maskenbal. Ulaznica je bila slatki{, kwiga ili igra~ka, a svi pokloni nameweni su deci iz De~je sigurne ku}e. Pet najlep{e maskiranih dobilo je nagradu od „Benetona“.

Q. Na.

DOK SE PI[E AKCIONI PLAN ZA BORBU PROTIV NARKOMANIJE

Smrtonosna doza ubija svake nedeqe Svake sedmice u Novom Sadu se predozira najmawe jedan narkoman! Udru`ewe gra|ana za borbu protiv narkomanije, pozivaju}i se na podatke sa Instituta za sudsku medicinu, tvrdi da je od po~etka godine od posledica droge preminulo 56 osoba, od toga 12 u posledwih sedam nedeqa, (2008. godine zabele`eno je 26 slu~ajeva overdoza). Kao supstance koje su u vezi sa uzrokom smrti pomiwu se heroin, metadon, diazepam, kokain i trodon. Upu}eni upozoravaju da taj broj mo`e biti i ve}i, ali mnogi roditeqi odbijaju obdukciju svoje dece.

Istovremeno, u toku je izrada Akcionog plana za borbu protiv narkomanije u gradu, u ~ijem pisa-

wu u~estvuje ~etiri skup{tinska saveta. Predsednik Saveta za obrazovawe i sport Vladimir Jeli} objasnio je da }e taj savet izneti svoj jedinstveni predlog koji bi trebalo da bude usvojen na zajedni~koj sednici sa savetima za zdravstvo i bezbednost. Baza Akcionog plana bi}e predlozi SPOa i LSV-a, uz amandmane ~lanova saveta. Na predlog Biqane Strajni} iz Udru`ewa za borbu protiv narkonanije, predvi|ena je i posebna Kancelarija po ugledu na Kancelariju za mlade. Plan, tako|e, podrazumeva obavezno u~e{}e dece i roditeqa u preventivnim programima, formirawe info centra, ostvarivawe saradwe sa gradovima pobratimima... D. A.

Novo obezbe|ewe 1,9 miliona jeftinije Gra|ane }e tokom oficijelne proslave Nove godine na gradskim trgovima obezbe|ivati novosadska firma BINS kompani doo sa Novog naseqa, saznaje „Dnevnik“.

Ovu informaciju nam je ju~e potvrdio i vlasnik komapnije Branko Stupar, koji nam je rekao da ga je Grad mejlom obavestio da je wegova ponuda izabrana kao najpovoqnija.

Dodu{e, Stupar smatra da posao nije dobio sve dok se ne potpi{e ugovor. Kako je rekao, wegova ponuda je za 1,9 miliona dinara ni`a od ponude firme „Sejf“, koja je prvobitno za odr`avawe reda i bezbednosti u najlu|oj no}i tra`ila 4,5 miliona dinara. Me|utim, prema re~ima Stupara, Grad mo`e da pro|e i za jo{ blizu pola miliona dinara jeftinije, ukoliko gradski oci sami obezbede za{titne ograde koje razdvajaju izvo|a~e i publiku. Po toj ra~unici, novogodi{we obezbe|ewe gra|ana ko{talo bi poreske obveznike oko 2,1 miliona dinara.

Ova ponuda je mo`da najkonkretnija, ali ne i najni`a, jer se, podse}amo, Gradu ponudila i agencija „Gvozden“, koja je za svoje usluge tra`ila 1.150.000 dinara.

^ITAOCI PI[U SMS

Redari BINS-a, skupa sa spornim za{titnim ogradama

Vlasnik kompanije BINS ka`e da je u ponudi naveo da bi se tokom do~eka o bezbednosti Novosa|ana na tri me-

{ef obezbe|ewa. Tako|e, Stuparova komapnija starala bi se i o centralnoj bini od 28. decembra do 3. januara.

Za{titne ograde prvobitno je trebalo da obezbedi Grad, a sada BINS poru~uje da obezbe|ewe s ogradama ko{ta 3,6 miliona dinara, a bez wih 2,1 sta predvi|ena za novogodi{wi program (Trg slobode, Trg mladenaca i Katoli~ka porta) brinulo 250 redara; a na licu mesta bi se nalazio jo{ jedan ~uvar, kao glavni

Me|utim, prate}i zbivawa oko gradskih priprema za do~ek, ne mo`e se zaobi}i ~iwenica da je za{titna ograda odjednom postala zna~ajna stavka u ra~unu novo-

godi{we proslave. Pri tom, kako smo ranije pisali, jedan od razloga diskvalifikacije agencije „Sejf“ i jeste bilo to {to su u svojoj ponudi zara~unali Gradu i za{titne ograde i stolove za pretres na prilaznim punktovima, iako se kasnije ispostavilo da }e to obezbediti Grad.

Iz agencije „Gvozden“ ~uli smo da, kada su oni bili u poslu obezbe|ivawa novogodi{wih proslava, nije bilo ni re~i da agencija nabavqa za{titne ograde. BINS kompanija je i lane vodila ra~una o bezbednosti na do~eku Nove godine, a Stupar nam je rekao da je nabavka ograda tada bila deo posla obe ugovorne strane, dakle, i Grada i agencije.

Ove godine, to je jo{ nepoznanica, mada se do~ek 2010. godine sasvim primakao. Do zakqu~ewa broja, „Dnevnik“ ju~e nije uspeo da stupi u kontakt s nekim od gradskih ~elnika koji bi mogao da nam razjasni za{to su sada i za{titne ograde postale toliki problem i stavka u buxetu, odnosno da li ih Grad poseduje ili ih izmajmquje od drugih.

Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Kako do posla Foto: A. Erski

Starine mamile Novosa|ane Novogodi{wi Sajam antikviteta odr`an je ju~e u hotelu Vojvodina, na kome je posetiocima, pored prodaje i razmene, pru`ena i mogu}nost da besplatno procene antikvitete koje poseduju. Bro{evi, nakit, ru~ni rad, posu|e, delovi name{taja i stari novac bili samo su neki od predmeta, ponu|enih tridesetak {tandova. Naredni Sajam antikviteta odr`a}e se 28. januara 2010. godine, na istom mestu.

N. D.

DIREKTOR „VODOVODA” BJELAJAC JU^E U KA]U

Samo skupqa voda donosi kanalizaciju Re{ewe problema izgradwe kanalizacije u Ka}u, ne nazire se u narednoj godini, rekao je ju~e u poseti MZ “Ka}” direktor JKP “Vodovod i Kanalizacija” Branko Bjelajac. Iako to preduze}e nije nadle`no za izgradwu kanalizacije, ve} samo za odr`avawe sistema, on je objasnio da zbog odbijawa predloga o poskupqewu vode u buxetu firme trenutno nema novca ni za odr`avawe postoje}eg sistema. Nepostojawe kanalizacije u Ka}u, Bjelajac je opisao kao hroni~an problem. Ipak, izlo`io je re{ewe kojim bi Ka} i Budisava mogli biti prikqu~eni na novosadsku mre`u.

- Da smo dobili pove}awe cena vode od 100 odsto, imali bi 14 miliona evra godi{we. Deset bi bilo ulo`eno u potpune rekonstrukcije, izgradwu objekata, a me|u wima je i va{a kanalizacija. Do jula 2010. godine bi zavr{ili kolektor, a jo{ oko dva meseca bi trajalo povezivawe crpne stanice

sa na{im Severom 4, udaqenim oko tri kilometra od Ka}a. Sve bi ko{talo oko 70 miliona dinara i do kraja leta kolektor bi bio prikqu~en na novosadsku kanalizaciju. Po{to poskupqewa vode ne}e biti, nemam predstavu kada }e to biti ura|eno. Uz to, treba izgraditi oko 65 km sekundarne mre`e u Ka}u i to ne mo`e da se uradi za jednu godinu. Da se ra{~isti vi{e na koji }e na~in Ka}ani da odvode otpadne vode: da li }e imati separatni pre~ista~, ili }e se direktno ukqu~iti na gradsku kanalizaciju – kazao je Bjelajac, i dodao da sve zavisi od Zavoda za izgradwu grada, Gradske ku}e ali i od Mesne zajednice i wenih pritisaka i zahteva. Uz to je najavio da }e tokom 2010. godine “Vodovod i kanalizacija” nastaviti da radi kolektor, i da }e uz ve} ura|enih 1400 metara kroz mesto, biti ura|eno jo{ koliko bude novca na raspolagawu.

S. Tanuryi}

Bravo za GSP! U 7 sati ujutro bus za Budisavu kasnio 20 minuta, a izmerena temperatura -10 stepeni Celzijusovih. Bravo jo{ jednom.Sa vama u Evropu, a polasci vikendom na 70 minuta, bogami te{ko.... 064/1789... *** Gde se dede ili {ta bi s obe}anom jednokratnom pomo}i od 8.000 dinara, koju obe}a{e gradski ~elnici penzionerima s penzijama mawim od 12.000 dinara?

064/0863... *** Biciklisti~ku stazu ne ~isti JKP ^isto}a, a uzima novac. Kako }e gradona~elnik Pavli~i} sti}i na posao?

063/575... *** Odgovorni za saobra}ajni kolaps izazvan sne`nim padavina-

ma pre zvani~nog po~etka zime drasti~no su ka`weni. Tri meseca po 20%. Na wihove plate 20% sme{no izgleda. @alosno.

Umesto krivi~ne odgovornosti, oni dobiju 20%. Sme{no. Neznawem su ugrozili `ivote hiqadama gra|ana, a nisu ka`weni. E to ti je Srbija, Vojvodina. Isti ti „ka`wenici“ su za mnogo banalnije stvari izricali drasti~ne kazne, delili su i otkaze. S kim mi da gradimo evropsku Vojvodinu i Srbiju?

063/7321... *** @ene treba da rade tri godine vi{e, a ho}e da ra|aju decu?!

Neka daju koju godinu sta`a na decu, kao u Evropi, pa neka onda povisuju godine rada.

065/6091...

Da li Pavli~i}, Elezovi} i Pajti} shvataju da DS vi{e nikad ne}e dobiti izbore u Novom Sadu, zbog ovoga {to nam radi Toplana? To se ne prasta!

064/4368... *** Vratite kanale, vi iz SBBa, koje ste ukinuli - TVE, RAI uno, TV 5. Ne}emo dozvoliti da se poni`avaju Novosa|ani.

069/1334... *** Futo{ki put, zgrada 18c se nalazi u takvom blatu da je to haos i}i kolima ili pe{ke, jer ste u blatu do listova.

Toliko o mesnoj zajednici i gradu koji te`i da izgleda uredno.

Ina~e, zgrada je sagra|ena 1972. godine i od tada je gimnastika do}i do ulaza.

064/483... *** E da je nama Maja gradona~elnik, kao {to broj 063/479... pri`eqkuje, sad bi nama Brega, za koju stotinu hiqada evra, sa svojom svitom za Novu godinu duvao i trubio usred centra.

Hvala bogu, pa je vi{e nema na mestu gradona~elnika.

063/456...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak25.decembar2009.

9

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] SUMIRAO RAD GRADSKOG PARLAMENTA

Zajedno s gra|anima do {altera na Limanu - Sednica Skup{tine grada zakazana za utorak bi}e 12. odr`ana ove godine, dok je ceo prethodni saziv odr`ao 35 sednica rekao je ju~e na konferenciji za novinare predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}. Zajedno sa zamenicom Marijom Vrebalov Jovanovi} je istakao da se ponosi odbornicima, po{to se prvo u na{oj lokalnoj samoupravi ustalilo odr`avawe sednica.

Najzna~ajniji doga|aj je poseta bugarskog predsednika Georgi Prvanova nakon {to je jednoj gradskoj ulici dodeqeno ime bugarskog kwi`evnika Qubena Karavelova. Novi Sad je ugostio i predsednika skup{tine sedmomilionskog kineskog grada pobratima ^ang~una, proslavqeno je 20 godina od bratimqewa s engleskim Nori~em, a novi pobratim postao je i ma|arski Pe~uj. ^etiri puta je predsednik Skup{tine grada pisao Ministarstvu unutra{wih poslova kako bi se otvorila policijska stanica na Novom nasequ, a jo{ uvek ~eka odgovor na~elnika novosadske policije na inicijativu da u prostorije na Nasequ po{aqe odre|eni broj policajaca. Posetio je i one

Maratonska sednica za kraj Preko 100 ta~aka na dnevnom redu posledwe sednice u ovoj godini o~ekuju odbornike, koji }e se u utorak okupiti kako bi glasali o gradskom buxetu za narednu godinu i programima javnih preduze}a, ali i o drugom rebalansu ovogodi{weg buxeta. Rapravqa}e se i o lokalnim administrativnim, komunalnim i boravi{nim taksama, programu ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta, investicionim planovima preduze}a. Pred odbornicima }e se na}i i predlozi odluka o komunalnoj policiji, o podizawu spomenika `rtvama rata, o video nadzoru, o novim cenama gra|evinskog zemqi{ta. Rasprava }e se voditi i o nizu planova detaqne regulacije, kao i o odobrewu izrade generalnog urbanisti~kog plana Novog Sad do 2030. godine. koji su proveli dane u redovima pred {alterima PU “Novi Sad” da bi do{li do li~nih dokumenata. Ciq je bio da se

skrene pa`wu policiji na taj problem.

- Otvarawe nove {alter sale na Limanu jeste veliki

uspeh, za koji su zaslu`ni mediji koji su prepoznali va`nost i pritiskom na policiju omogu}ili lak{e izdavawe isprava. Situacija ni sada nije idealna, ali je povoqnija – naveo je Jovanovi}, naglasiv{i da je i daqe nere{eno pitawe nedovoqne javne bezbednosti i malog broja policajaca na ulicama.

Jovanovi} je objasnio i da je pokrenuo niz akcija radi za{tite Petrovaradinske tvr|ave.

Grad je sada na prvom stepeniku a kona~ni ciq, stavqawe Tvr|ave pod za{titu UNESKOa je na desetom, i od tog ciqa ne sme se odustati.

- Neminovnost je da lokalna samouprava u 2010. godini dobije pravo nad svojinom koja je sada u rukama Republike. Sada ne mo`emo da potpisujemo ugovore. Sramota je {to je pravo svojine oduzeto lokalnim samoupravama i pokrajini – rekao je Jovanovi}. Marija Vrebalov dodala je da su se trudili da rad Skup{tine i javnih gradskih preduze}a u~ine {to transparentnijim i da su ponosni na saradwu sa nevladinim organizacijama.

Rad sa gradskim upravama Vrebalov je ocenila kao “skoro odli~an”.”

S. K.

JU^E U KLUBU ZA STARA I ODRASLA LICA „OLGA PETROV”

Paketi}i siroma{noj deci Korisnici Narodne kuhiwe iz Novog Sada, ju~e su dobili lan~ pakete, a deca novogodi{we paketi}e u Klubu za stara i odrasla lica “Olga Petrov”. Ovom doga|aju prisustvovao je i gradona~elnik Igor Pavli~i}, koji je istakao da se u narodnoj kuhiwi dnevno pripremi 600 obroka, a od tog broja 180 obroka ide na decu, koja ~ine tre}inu korisnika.

- Bitno je da Grad vodi ra~una o svojim socijalno najugro`enijim sugra|anima. Ove godine je iz gradskog buxeta izdvojeno 20.220.000 dinara za narodne kuhiwe, koje su

pod okriqem grada od 1991. godine – istakao je Pavli~i}.

On je rekao i da je Uprava za socijalnu za{titu izdvojila 38.860.000 dinara za interventne jednokratne pomo}i. Tako }e pomo} od 5.000 dinara dobiti penzioneri ~ija su primawa do 11.080 dinara, porodice sa troje i ~etvoro dece koje primaju de~ji dodatak, deca iz hraniteqskih porodica, kao i porodice koje imaju decu sa smetwama u razvoju i oni koji primaju tu|u negu i pomo} za decu ispod 18 godina.

Ina~e, u dve narodne kuhiwe u gradu, pored kuvanih obroka, mese~no se obezbedi 400 lan~ paketa u kojima se dobije deset kilograma bra{na, litra uqa, kilogram pasuqa i pirin~a i kilogram konzervisanog mesa.

Pored ove pomo}i, po~etkom decembra po~ela je i podela prehrambenih i higijenskih paketa, a obuhva}eno je 2.500 najugro`enih porodica, koje su se za pomo} obratile gradskom Crvenom krstu. Lan~ paketi deli}e se ponovo 31. decembra ove i 7. januara 2010. godine.

Q. Na.

„Preti pqa~ka{ka privatizacija” gradska javna komunalna preduze}a.

- Sistem javno-privatnog partnerstva u komunalnim delatnostima sve ~e{}e se pomiwe, iako ne postoji zakonski osnov za takav projekat. Ne zna se ni koja su preduze}a u pitawu, ni ko su potencijalni partneri - rekao je Ili}.

Izrazio je zabrinutost DSS-a da je na~in na koji se trenutno upravqa javnim komunalnim preduze}ima, koji prema wegovim re~ima, Novi Sad vode u komunalnu katastrofu, predstavqa uvod u jo{ jednu “pqa~ka{ku privatizaciju”.

DSS je ~estitao Bo`i} svim Novosa|anima koji slave po Gregorijanskom kalendaru.

I. S.

SRS: Rasipaju pare - ^elnici gradskih vlasti pona{aju se kao da su u sred predizborne kampawe, a ne u sred mandata - rekao je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} na ju~era{woj konferenciji za medije. Radikali smatraju da vladaju}a koalicija nije ispunila obe}awa data prilikom usvajawa buxeta za 2009. godinu, koji je bio najavqen kao razvojni, restriktivan i socijalni.

- Ako se izuzme izgradwa Suboti~kog i Somborskog bulevara, nije bilo zna~ajnijih investicija u infrastrukturu, a prigradska naseqa su potpuno zapostavqena.

Vlasti su privatnom preduze}u “Egzit” dale preko 100 miliona dinara, {to preko direktnih

uplata {to preko stavqawa na raspolagawe javnih komunalnih preduze}a. Za projekat “Eko parka” na Oficirskoj pla`i dato je 30 miliona dinara. Te pare je odneo Dunav - kazao je Jak{i}. Ovakvo raspolagawe parama nazvao je rasipni~kim. Kao primer nenamenskog tro{ewa novca navedena je i kupovina automobila vrednih 160 hiqada evra za kabinet gradona~elnika i poku{aj da se bez raspisanog tendera obezbe|ivawe organizovanog do~eka Nove godine za 4,5 miliona dinara poveri preduze}u “Sejf”. SRS je gra|anima ~estitala praznike, uz `equ da ih provedu u sre}i i porodi~noj slozi.

I. Sabado{

Nepla}en ra~un isekao struju Stanarima novoizgra|enih objekata u Ulici Petra Drezgi}a na Salajci, ju~e popodne iskqu~ena je struja zbog neizmirenih dugova prema “Elektrovojvodini”. Nevoqa u kojoj su se na{li po~iwe kada su kupili stanove za koje su, kako tvrde, tek kasnije saznali da su nelegalno izgra|eni i zbog takvog postupka investitora “BK grupa” iz Ka}a, oni trpe niz posledica.

- Niko od nas nije uselio u zavr{ene stanove, ve} u gra|evinske {upe. Mi nemamo interfone na ulazima, nemamo telefonske prikqu~ke, centralno grejawe...

Umesto na gas, investitor nas je

prikqu~io na industrijsku struju. Da vam ne pri~am o tome da stanovi nemaju ni zvu~nu ni termo izolaciju, nisu okre~eni... rekao nam je stanar Sima Gazibari}.

Susetka Danica Pastor tvrdi da vrata i prozori u wenom stanu ne dihtuju pa mora da spava u prsluku i ~arapama, a pritom je i hroni~ni bolesnik. Pritom, staze oko zgrada nisu izgra|ene, pa im dolazak otkazuju i ekipe Hitne pomo}i, ka`e Pastor. I pored vi{e poku{aja da stupimo u kontakt sa investitorom, on nam je do zakqu~ewa lista ostao nedostupan.

B. P. P.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Gladni opsedaju narodnu kuhiwu Korisnici narodne kuhiwe u Sremskim Karlovcima i oni koji smatraju da to treba da postanu svakodnevno negoduju {to ne dobijaju kuvane obroke. U ponedeqak su, po re~ima vr{ioca du`nosti sekretara karlova~kog Crvenog krsta Dragane Kqaji}, ispred sedi{ta organizacije lupali u {erpe, a sutradan i{li kod socijalne radnice da se `ale.

- Nevoqa je u tome {to su oni od 20. oktobra, kada smo privremeno prestali da radimo, bez ovih obroka, a mi zbog toga {to nam op{tina nije jo{ uplatila novac odla`emo po~etak rada - obja{wava Dragana Kqaji}. - Upravni odbor Crvenog krsta doneo je odluku da im se dodele lan~ paketi. Me|utim, oni su nezadovoqni tim jed-

nomese~nim sledovawem, jer ne sadr`i pasuq, pirina~, testo od kojih sami mogu da pripreme tople obroke. Spremni smo za rad, ali ne znamo kad }emo po~eti.

Dragan Kqaji} re~e da im nedostaju pasuq, pinrina~, testo i kupus da bi mogli da po~nu s pripremom obroka. U karlova~koj op{tini ka`u da su jo{ pro{le sedmice uplatili 70.000 dinara koliko se lokalna samouprava obavezala da }e mese~no davati a ju~e i 50.000 dinara od donatora. Problem je, prema mi{qewu nadle`nih u op{tini, nastao jer su u Crvenom krstu novac od prve uplate najverovatnije upotrebili da namire dugovawa za utro{ak struje i gasa.

Z. Milosavqevi}

BOGOSLU@EWA ZA BO@I] PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

DSS O NAJAVQENOM ULASKU PRIVATNIKA U KOMUNALNI SEKTOR

Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Borko Ili} ocenio je ju~e da gradske vlasti najavqenim poskupqewima usluga javnih komunalnih preduze}a poku{avaju da prebace teret ekonomske krize na le|a gra|ana.

- Obe}ali su efikasnija javna preduze}a, investicije u gradsku infrastrukturu i privla~ewe stranih investicija. Umesto toga, “Vodovod” tra`i poskupqewe usluga za 100 posto, u “Stanu” su na minimalcu a “Put” je paralisan snegom u decembru - kazao je Ili}.

DSS smatra da je po broju stranih investicija Novi Sad “investiciona zabit” i upozorava na najavqeni ulazak privatnog kapitala u

Foto: N. Stojanovi}

STANARI ULICE PETRA DREZGI]A TVRDE DA SU PREVARENI

Novi Sad: rimokatoli~ka crkva Imena Marijina u 8.30 ~asova i u 10.30 misa na ma|arskom jeziku, u 10 misa na hrvatskom jeziku Reformatorsko-hri{}anska crkva: u 10 ~asova misa Slova~ko-evangeli~ka crkva: 10 ~asova misa Petrovaradin: crkva svetog Jurja u 18 ~asova misa crkva svetog Roka: u 10.30 ~asova misa, u 18 ve~erwe Sremska Kamenica: crkva Na{a{}e svetog kri`a u 11 ~asova misa Sremski Karlovci: rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva mise u 11 i 18 ~asova

Foto: F. Baki}

STANOVNICIMA BANGLADE[A DS URU^ILA POMO]

Po tri paketa romskim porodicama Gradski odbor Demokratske stranke i ~lanovi Mesnog ogranka “Jugovi}evo” posetili su ju~e romsko naseqe Banglade{, kako bi podelili humanitarnu pomo} i slatki program za decu. Svakoj porodici u nasequ podeqena su po tri paketa s igra~kama, ode}om, obu}om i posteqinom i po jedan paket hrane. “Odlu~ili smo da pomog-

nemo ugro`enim romskim porodicama kojih u ovom nasequ ima 74 i da im bar malo ulep{amo bo`i}ne i novogodi{we praznike. I daqe }emo pru`ati pomo} u vidu humanitarnih paketa i zalagati se da Rome ukqu~imo u sistem obrazovawa”, rekla je predsednica MO DS Milka Budakov.

B. P. P.

Poklon RTV-a De~jem selu Generalni direktor Radiotelevizije Vojvodine Bla`o Popovi} i direktor Radio Novog Sada Pavle Milivojev uru~ili su ju~e donaciju od 150 hiqada dinara De~jem selu “SOS” u Sremskoj Kamenici.”Osim {to ispuwavamo funkciju javnog servisa, na ovaj na~in poka-

zujemo da je na{a kompanija i javno odgovorna”, izjavio je Popovi} i dodao da je ovo prvi korak kod pomo}i deci bez roditeqa. Direktorka De~jeg sela Branislava Balaban rekla je da }e novac iskoristiti za popravku dve garniture i kupovinu tri le`aja.

I. D.

petak25.decembar2009.

VOJVODINA

UKLAWAWE NAJVE]E DEPONIJE SME]A U BLIZINI SOMBORA

\aci razvrstavaju otpad

Aplauzi muzi~kim pedagozima KAWI@A: Nastavnici i profesori Osnovne muzi~ke {kole Kawi`a pobrali su aplauze quditeqa muzike i roditeqa wihovih |aka na przani~nom koncetru koji je prire|en u sve~anoj sali Skup{tine op{tine Kawi`a.

Visok nivo muzicirawa kojim su se pedagozi predstavili, najboqa je potvrda da su muzi~ki talenti u pravim rukama. Muzicirali su kao solisti ili zajedni~kim nastupima Aranka Varadi, I{tvan Bala` Piri, Kristina Ferenc, Denis Palo{, Ka-

tinka Berec, Alfred Astalo{, @olt Guqa{, Timea Barto{, Tibor Ma{a, Tama{ Ki{ i Elvira Palkovi}, a solo pevawem operskih arija Pamela Ki{.

- Ve} je ustaqena praksa da se kawi{koj publici |aci na{e {kole predstavqaju mese~nim koncertima, tako i na kraju pologodi{te i {kolske godine, a ovog puta `eleli smo da na sceni kvalitete poka`u na{i muzi~ki pedagozi - ka`e direktorka Osnovne muzi~ke {kole Kawi`a Irina Ilki}-Tomi{i}.

M. Mr.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 23. decembra, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena [ogorov, Sne`ana Zrni} i Zora Duvwak iz Novog Sada, Biqana Grbi} iz Ba~ke Palanke, Ivana Prodanovi} iz Siriga, Daliborka Bo`i} iz Iriga, Jelena Sadovski iz Kule, Sne`ana Kosti} iz \ur|eva i Sne`ana Radovi} iz Veternika,.

DE^AKE: Tereza Fain-Molnar, Ru`ica Ili}-Mansouri, Jelena \uri}, Aleksandra ^abrilo, Dijana Duki} i Lolita Pejovi} iz Novog Sada, Nata{a Kalkan iz Petrovaradina, Dragana Krsti} iz Vrdnika, Milena Trkuqa iz Obrovca i Biqana Siri{ki iz Nadaqa.

DNEVNIK

c m y

10

SOMBOR: U okviru akcije republi~kog Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa „O~istimo Srbiju” i u Somboru je po~eo „obra~un” sa divqim deponijama.

Tako se na udaru radnika Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a” na{la jedna od najve}ih divqih deponija u ovom kraju, nastala na putu ^onopqa-Svetozar Mileti}. Za ovu namenu, iz izvora nadle`nog Ministarstva je obezbe|eno pet miliona dinara, {to je pribli`no polovini sredstava potrebnih za kompletnu sanaciju ove divqe deponije gigantskih razmera. Prema re~ima direktora somborskog JKP „^isto}a” Andrije Penze{a, sa ovoliko novca iz dr`avnog Radove nadgledaju i Andrija Penze{ i Nemawa Deli} buxeta na odvo`ewu nagomilanog sme}a radi}e se do kraja kahartije i kartona. Me|u potpi- U ciqu motivacije najmla|ih lendarske godine, dok }e preostasnicima ugovora, ~ije ustanove }e uputi}emo cirkularno pismo li radovi na sanaciji deponije zaubudu}e koristiti ove ekolo{ke svim direktorima obrazovnih visiti od priliva sredstava. Iz kontejnere su: direktorka Doma ustanova, sa preporukom da jedan somborskih lokalnih vlasti najaza decu bez roditeqskog starawa ~as likovne kulture u~enici slivquju rigorozniju kontrolu, ali „Miroslav Mika Anti}” Vesna kaju rad na temu za{tite `ivotne i ka`wavawe lica koja nesaveVorkapi}, direktorka Predsredine, uz adekvatan slogan i da snim pona{awem stvaraju ovakve {kolske ustanove „Vera Gucuwa” se tako ukqu~e u javni konkurs i sli~ne divqe deponije.

Aleksandra Perovi} i direktor koji }emo objaviti u lokalnim U skladu sa ovakvom akcijom, Studentskog doma „Dr Zoran novinama - najavio je Penze{, koali i da ~istija Zapadna Ba~ka ne \in|i}” Branko Suxukovi}. ji je pojasnio da }e konkurs trajapo~iva samo na pretwama i sankPrema re~ima Andrije Penzeti do aprila 2010. godine, nakon cijama i gradske vlasti su se {a, ekolo{ki kontejneri }e bi~ega bi stru~na komisija, kojoj }e ukqu~ile u projekat „Podizawe ti postavqeni u dvori{ta svih biti poveren posao izbora najbojavne svesti o upravqawu otpaosnovnih i sredwih {kola na qih radova, odlu~iti kojih sedam dom u Zapadnoba~kom i Podunavpodru~ju Grada, svih gradskih radova su najboqi i oni }e biti skom regionu”, koji se finansira mesnih zajednica i, za sada, u od{tampani na kamionima za sredstvima Evropske Unije, pa su dvori{tu vrti}a u Sportskoj transport ekolo{kih kontejnera tako Gradona~elnik Sombora ulici, Studentskog doma „Dr Zokao pokretni reklamni bilborNemawa Deli} i direktor JKP ran \in|i}”, Doma u~enika di. Pored toga JKP „^isto}a” }e „^isto}a” Andrija Penze{, potsredwih {kola, Doma za za decu obezbediti i nagrade za autore pisali ugovore sa korisnicima bez roditeqskog stawa „Mika najboqih likovnih radova i slokontejnera za separaciju otpada: Anti}” i [kole sa domom „Vuk gana na temu za{tite `ivotne PET ambala`e, limenki i stare Karaxi}”. sredine.

M. Miqenovi}

VESTI Udru`ivawe dalo rezultate STARI @EDNIK: U Mesnoj zajednici Stari @ednik predstavnici 12 seoskih mesnih zajednica, koje su se pre pet godina udru`ile, kako bi na najboqi mogu}i na~in poboq{ali `ivot me{tanima, odr`ali su sastanak. Protokol o saradwi potpisale su: ^antavir, Novi @ednik, Stari @ednik, \ur|in, Ba~ko Du{anovo, Vi{wevac, Bikovo, Veru{i}, Bajmok, Mala Bosna, Qutovo i Tavankut.

Potpisivawe ne zna~i samo za uvo|ewe gasa, telefona i Interneta, nego i poboq{awe druge infrastrukture – rekao je predsednik SMZ Vi{wevac Milomir Kne`evi}. Pre dve nedeqe na gradili{tu kod Novog @ednika su otpo~ela izgradwa 27 kilometara razvodnog dela gasovoda visokog pritiska, na deonici od ovog mesta do Bajmoka. Pored ove trase, bi}e izgra|eno 20 kilometara gasovoda sredweg pritiska od Novog @ednika do Mi{i}eva. U „Telefoniji” ka`u da ukoliko sve bude teklo po planu, naredne grejne sezone svi koji budu zainteresovani, mo}i }e da se greju na gas.

A. A.

Nagra|ena „Ideja” ZREWANIN: Turisti~ka agencija „Ideja” iz Zrewanina dobitnik je nagrade „Zlatna amfora” za pru`awe visokog nivoa usluga u zemqi i inostranstvu i progla{ena je za „[ampiona turizma” za 2009. godinu. Ovu nagradu tradicionalno dodequje magazin „JU Travel”.

Ostali dobitnici priznawa su ambasade Bugarske, Tunisa, Austrije, Turisti~ka organizacija Sremskih Karlovaca, Bawa „Junakovi}”, hotel „Galerija” iz Subotice i Sportski centar „Kovilovo”. Svako od dobitnika je {ampion turizma i ugostiteqstva u svojoj oblasti. „Ideja” je prva zrewaninska agencija koja je zapo~ela zakup inostranih kapaciteta i jedini turoperater iz Zrewanina koji obezbe|uje prevoz putnika autobusima visoke turisti~ke klase.

VOJVODINA

DNEVNIK

petak25.decembar2009.

11

BUYET OP[TINE USVOJEN – LIGA NAJAVQUJE OSPORAVAWE ODLUKE

U NOVOKNE@EVA^KOM CENTRU ZA RURALNI RAZVOJ

Stara koalicija boqa nego prinudna uprava

Prekograni~nom saradwom do evropskih para

BELA CRKVA: Najva`nija ta~ka ~etranaeste sednice Skup{tine op{tine Bela Crkva, buxet za narednu godinu, bila je uzrok ponovnog okupqawa stare koalicije, a bi}e i predmet osporavawa u narednom periodu. Nakon rasprave o predlogu buxeta i pauze zbog neslagawa oko predloga izmena koje je dao Stefan Cvetkovi}, novoizabrani predsednik op{tinske skup{tine [iman Irovi} pozvao je prisutne odbornike da se izjasne. Prebrojavawam glasova konstatovano je da je za Odluku glasalo 16 odbornika i da buxet za narednu godinu nije usvojen, po{to je za wegovo dono{ewe bilo potrebno 17 glasova. Usledila je intervencija zamenika predsednika op{tine Bogdana Roga~a, koji je pozvao odbornike na odgovornost, jer ukoliko ne usvoje buxet, dovode u pitawe funkcionisawe vrti}a, {kola i svih javnih predu-

ze}a. Zahtev za utvri|ivawe ve}ine podneo je potpredsednik skup{tine Nenad @ivanovi}, a predlog su podr`ali Boris \ur|ev iz DSS-a i dr Budi{a Juga iz SRS-a, pa je, nakon prebrojavawa prisutnih, glasawe ponovqeno. U ponovqenom glasawu, Odluka o buxetu doneta ve}inom glasova.

Odbornica Lige socijaldemokrata Vojvodine Sandra Risti} najavila je osporavawe ove odluke, jer se po wenom mi{qewu, za istu odluku odbornici ne mogu izja{wavati dva puta.

Za ~etrnaestu sednicu uspostavqena je nova koaliciona ve}ina. Umesto odbornika Lige socijademokrata Vojvodine, u koaliciju na vlasti u{li su ponovo odbornici DSS-a, nakon {to su pre ravno godinu dana iz we iza{li, nezadovoqni stawem u op{tini.

Odmah na startu odbornici su razre{ili du`nosti predsednicu

IN\IJCI NEZAINTERESOVANI DA IZABERU LEKARA

Doktori bez posla, pregled iz svog yepa

IN\IJA: Do kraja godine seoski lekari u in|ijskoj op{tini moraju da sklope ugovore sa dve hiqade pacijenata ili }e u suprotnom primati 70 odsto plate. S druge strane, gra|ani koji ne izaberu lekara ne}e mo}i da se le~e o tro{ku Fonda zdravstvenog osigurawa. I pored toga, u seoskim mesnim zajednicama potpisi za izbor izabranog lekara te{ko se priku-

Lekari zavise od pacijenata

pqaju i gotovo da ni u jednom selu lekar op{te prakse ne}e biti izabrani lekar za sve me{tane.

U Kr~edinu rade dve lekarke op{te prakse. Za jednu od wih se do sada opredelilo 830 pacijenata, a za drugu 750, dok u selu ima onih koji godinama nisu zatra`ili lekarsku pomo}, a koji najverovatnije ne}e do}i u ambulantu samo da bi izabrali lekara.

- Po novim propisima decu do {est godina mo}i }e da le~e samo pedijatri. Ako ovi propisi o izabranom lekaru budu striktno primewivali, bez obzira na to {to sam danas primila 56 pacijenata, koleginica ili mo`emo da ostanemo bez posla- ka`e doktorka u Kr~edinu Daliborka Borota.

Kako bi prikupili {to ve}i broj potpisa, Dom zdravqa u In|iji uputio je na teren vojnike na civilnom odslu`ewu vojnog roka da prikupe potpise za izabranog lekara ali bez nekog uspeha. Ipak uzrok slabom odzivu nije nezadovoqstvo radom lekara u seoskim mesnim zajednicama ve} nezainteresovanost ili neznawe. Me{tani ne shvataju ozbiqno poziv da potpi{u ugovor, a nije im ni jasno zbog ~ega moraju da biraju lekara kada u selu radi samo jedan lekar.

Direktor Doma zdravqa u In|iji dr Vasa Petrovi} strahuje da bi pojedina sela mogla ostati bez lekara, upravo zbog inertnosti gra|ana.

- Ako lekara ne izabere dovoqan broj pacijenata, plata }e mu biti umawena za 30 odsto, saop{teno je iz Ministarstva zdravqa i Fonda za zdravstveno osigurawe. Problem }e imati i gra|ani, jer, ako nisu odabrali svog lekara, i pored overene kwi`ice, mora}e da pla}aju lekarske usluge. Bojim se da }e biti veoma te{ko zadr`ati lekare u Qukovu, Jarkovcima, ^ortanovcima i Maradiku – ka`e dr Petrovi}.

Krajwi rok da gra|ani odaberu svog lekara se primi~e, a recimo u Novim Karlovcima, koji imaju oko 3.000 stanovnika, samo wih 1.400 je do sada potpisalo izavu o izabranom lekaru.

S. Bojevi}

Paketi}i za „Plameno ostrvo”

skup{tine Sandru Risti}, a na weno mesto izabrali [imana Irovi}a. Da bi se novi koalicioni partneri zadovoqili, na mesto direktora JP „Belocrkvanski vodovod” vra}en je Ferenc Licko, a Nina Rai~ na mesto direktora JP „Belocrkvanska jezera”. Usvojen je i Rebalans buxeta za 2009-u, Strategija razvoja op{tine Bela Crkva, Zelena agenda op{tine i formiran je Fond za za{titu `ivotne sredine. Do kraja godine mora biti odr`ana jo{ jedan sednica, jer na ovoj nisu mogli biti usvojeni programi rada javnih preduze}a.

Odbornici Jovica Jovi} iz DSS-a i Davor [in`ar iz Demokratske stranke, o~ito nezadovoqni razvojem situacije u Skup{tini, vratili su mandat i prestala im je funkcija odbornika. Na wihova mesta imenovani su Adrijano Juga i Stanko Petrovi}.

M. Vitomirov

NOVI KNE@EVAC: Centar za ruralni razvoj iz Novog Kne`evca uspe{no se konkretnim projektima ukqu~uje u prekograni~nu saradwu sa Rumunijom i Ma|arskom, pokrivaju}i svojom delatno{}u pored novokne`eva~ke op{tine i podru~ja Sente, Ade, Kawi`e,^oke, Kikinde, Nove Crwe, @iti{ta i Novog Be~eja, gde ima svoje kancelarije. Osnovna delatnost je razvoj poqoprivrede, ali i drugih delatnosti.

Po utvr|enoj metodologiji Centar za ruralni razvoj iz Novog Kne`evca izradio je li~ne kartre sela na osnovu ispitivawa potreba stanovni{tva, pa je na taj na~in utvr|ivan zajedni~ki interes qudima u mestima. Direkotr Centra Slavko Goli} ka`e da su razli~iti projekti koji su sprovo|eni na teritoriji regiona.

- Na prvom mestu su projekti u oblasti poqoprivrede, koji su uglavnom slu`ili za intenzivnije

Slavko Goli}

informisawe poqoprivrednih proizvo|a~a o mogu}nostima za pribavqawe sredstava na ime subvencija i za kupovinu poqoprivredne mehanizacije - ka`e Goli}.

On najavquje da }e biti sklopqen ugovor sa Lokalnom akcio-

„ARMA MET” U BA^U OTVORILA NOV ARMIRA^KI POGON

Posao za 100 novih radnika BA^: Posle 37 godina postojawa „Arme” iz Ba~a, a od skoro ovu privatizovanu firmu kupilo je AD „Arma met”, nastavila je razvoj otvarawem novog armira~kog pogona. Wega je u rad ju~e pustio dekan Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu profesor dr Ilija ]osi}. Metalci iz Ba~a, odnosno „Arma”, decenijama su bili lideri u proizvodwi `i~ane robe, a devedesetih godina pro{log veka po kriterijumima onda{we Privredne komore SFRJ nalazili su se po uspe{nosti poslovawa na 86 mestu biv{e, velike dr`ave.

- AD „Arma met” danas je, posle dve godine obnove, a pre toga dvogodi{we krize izazvane ne~iwewem dr`ave, ponovo stala na svoje noge i uhvatila sna-

Marko Jove{i}

`an zamajac razvoja – rekao je predsednik Upravnog odbora ove kompanije Marko Jove{i}.

– Danas ova fabrika otvara nov armira~ki pogon koji }e podmiriti sve potrebe gra|evinarstva u Srbiji, jer }e proizvoditi armaturu do profila fi 50 milimetara. Ovde ve} radi oko 100 radnika koji proizvode i panelnu ogradu, plastificirani proizvod koji je pravi hit i

„Arma met” ponovo lider

uskoro o~ekujemo da kod ku}e „potu~emo” uvoznike ove vrste ograde. Ponovo proizvodimo traktorske kabine za doma}e i strane ma{ine, ba{ kao {to smo nekada radili i za kombjane. Dinami~an razvoj potencira ambiciozno rukovodstvo kompanije, ali i potreba da se u ovoj op{tini sa oko 17.000 stanovnika, a oko 4.000 nezaposlenih, otvore nova radna mesta. Zato planiramo da u 2010. godini zaposlimo jo{ 100 radnika. Fakultet tehni~kih nauka uvek je bio na{ partner, a i ovoga puta nauka nam je pomogla, jer bez znawa na{ih nau~nika ne mo`e ni jedna ozbiqa kompanija. „Arma met” je jedna u Ba~u, a jedna od retkih u Op{tini Ba~ i okolini, koja je pre`ivela tranziciju. Zauzima kompleks od 22 hektara uz `elezni~ku prugu, sa sopstvenim kolosekom, i uz magistralni put Novi Sad – Ba~ka Palanka – Sombor. Ove godine kompanija je preradila preko 10.000 tona `ice, a o~ekuje se ukupan prihod od preko 750 miliona dinara. Ova firma planira, kroz zajedni~ku investiciju, fabriku za preradu gvo`|a i ~elika u Iranu i jo{ mnogo toga.

Direktor AD „Arma met” Milun Papi} ka`e da otvarawe najmodernijeg armira~kog pogona u Srbiji nije jedini novitet koji je u godini krize u svetu ostvarila ova firma u malom mestu kao {to je Ba~.

- Osavremenili smo postoje}u opremu, stvorili nov vozni park, sve umili i obnovilo, a armira~ki pogon, najve}i i najsavremeniji u Srbiji, zadovoqi}e kopletne potrebe doma}ih gra|evinara ~ime }e se znatno smawiti uvoz ove robe – istakao je Papi}. - To su novi kapaciteti za proizvodwu armaturnih mre`a, re{etkastih armaturnih nosa~a, ispravqawe i se~ewe `eqeza, a do sada kod nas u Srbiji nezamislivih profila.

Doma}a gra|evinska operativa vi{e ne}e morati da ove proizvode tra`i iz uvoza. Sada{wi poslovni partneri su se uverili da je „Arma met” ponovo lider u preradi gvo`|a i ~elika, a novi kupci iz Srbije, obli`we Hrvatske i biv{ih republika, a sada nezavisnih dr`ava sa prostora Balakana, ponovo nas kontaktiraju i naru~uju robu – napomiwe Papi}.

M. Suyum

„LIRA” DOBITNIK NAGRADE PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Uto~i{te za invalide

Deda Mraz me|u decom iz velikih porodica u Adi

ADA: Deda Mraz je obradovao decu iz velikih porodica Potiskog udru`ewe velikih porodica „Plameno ostrvo” u Adi, koje okupqa porodice sa troje i vi{e dece. Prazni~ne paketi}e za pedesetoro dece iz Ade i Mola, na inicijativu zamenika predsedni-

ka op{tine Tibora Vilago{a, obezbedio je predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i. Prazni~ne paketi}e deci iz velikih porodica iz ostalih naseqa a|anske op{tine obezbedila je Adventisti~ka crkva iz Novog Sada.

M. Mr.

KIKINDA: Fabrika „Lira”, odnosno Livni~ki invalidi rada iz Kikinde, koja posluje u okviru Livince Kikinde „Cimos”, dobitnik je nagrade Privredne komore Srbije za 2009. godinu. Ova firma osnovana je 2001. godine i zapo{qava 176 radnika od kojih je 106 osoba sa invaliditetom. Ve}ina zaposlenih preuzeti su iz mati~ne firme Livnice Kikinda i ovo preduze}e najve}e je u severnom Banatu po broju zaposlenih invalida rada.

U ovoj fabrici proizvode se za{titna odela i oprema, a u posledwih pet godina do{lo je do zna~ajnog unapre|ewa delatnosti. To je dovelo do uvo|ewa novih radnih mesta i tehnologija tako da je u protekle dve godine zaposleno vi{e od 20 mladih osoba sa invaliditetom. „Lira” ima radionicu za {ivewe radnih mantila i odela, ko`nih rukavica. Deo proizvodwe izvozi se za Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu.

Radnici koji ne rade u proizvodwi anga`ovani su na odr`avawu zelenih povr{ina u fabri~kom krugu, te higijene i proizvodnim i poslovnim objektima Livnice. Deo je zaposlen na poslovima kontrole kvaliteta proizvoda.

Fabrika ima i 16 hektara poqoprivrednog zemqi{ta i vo}wak sa 1.500 stabala kajsije i 200 stabala {qive deo radnika anga`ovan je na lak{im poslovima odr`avawa tog zemqi{ta. „Lira” poklawa zna~ajnu pa`wu i socijalnom momentu i dru{tvenom polo`aju, kako zaposlenih tako i invalida. Podr`ava brojne humanitarne aktivnosti, poput nabavke invalidskih pomagala, obuke gestovne komunikacije, pomo}i u {kolovawu dece invalida radnika Livnice Kikinda.

A. \.

nom grupom iz ma|arskog grada Segedina, {to }e Centru za ruralni razvoj iz Novog Kne`evca omogu}iti u~e{}e na konkursu za lider program koji se primewuje u Evropskoj uniji. Iskustva u prekogrnai~noj saradwi se sti~u ve} osam godina sa rumunskom op{tinom @omboq, sa kojom je zajedni~ki izra|ena strategija mikroregiona za razvoj poqoprivrede.

Projekt menaxer Dejan Mijatov ka`e da je projekat vodila op{tina @omboq, a Novokne`ev~ani su bili partneri.

Pored izra|enog finalnog dokumenta, kao jedan od rezultata bi}e izgrawa Ekspo centra u @omboqu na tri hektara, koji }e biti u funkciji unapre|ewa poqoprivrede u ovom regionu. U okviru Ekspo centra u @omboqu novokne`eva~ki Centar za ruralni razvoj ima}e svoju kancelariju.

M. Mr.

VESTI Subotica na privremenom finansirawu SUBOTICA: ^lanovi Gradskog ve}a doneli su odluku o privremenom finansirawu Grada, u razdobqu od 1. januara do 31. marta.

Kako je navela na~elnica Slu`be za finansije Dubravka Rodi}, ukupni prihodi i primawa u razdobqu privremenog finansirawa, zajedno s prenesenim neutro{enim sredstvima iz ranijih godina, iznosi}e 1.226.691.000 dinara.

- Privremeno finansirawe obavqa se najvi{e do ~etvrtine iznosa planiranih rashoda u aktuelnom buxetu prethodne fiskalne godine, {to u ovom slu~aju zna~i da smo se bazirali na rebalansu buxeta za 2009. Po isteku privremenog finansirawa za prva tri meseca fiskalne godine pla}ene i preuzete obaveze ovom odlukom ugradi}e se u buxet Grada za 2010. godine - rekla je Dubravka Rodi}, dodaju}i kako planirani teku}i prihodi buxeta za prva tri meseca slede}e godine iznose 896,5 miliona dinara.

Gradona~elnik Sa{a Vu~ini} je rekao kako se do kraja godine nije mogao napraviti precizan buxet, pre svega zbog toga {to nije doneseno mno{tvo odluka koje se odnose na naknade i kori{tewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta, kao i na Gradsku upravu i wezinu reorganizaciju.

Z. R.

MK grupa otvorila hotel na Kopaoniku Simboli~nim presecawem vrpce MK grupa ozna~ila je po~etak rada hotela sa ~etiri zvezdice „Angela”, nastalog spajawem dva konaka „Zve~an” i „Ras” na Kopaoniku.

Objekti u blizini Kongresnog centra su u potpunosti renovirani i nude polupansionsku uslugu. Ovo je samo deo projekata pod pokroviteqstvom MK grupe. Kompanija je ulo`ila vi{e od osam miliona evra u rekonstrukciju i modernizaciju ~itavog turisti~kog kompleksa na Kopaoniku.

U ~uvenom „Grandu” potpuno je renovirano 75 soba, a sre|ena su i dva nova ekskluzivna predsedni~ka apartmana. U sre|ivawu restorana i barova primewena su nova dizajnersko-arhitektonska re{ewa.

Najve}a novost je velnes i spa centar „Grand oaza”, koji se prostire na 2.200 kvadratnih metara. Tu su i nove i savremene igraonice za decu, kuglana, fitnes i biznis centar.

12

CRNA HRONIKA

petak25.decembar2009.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE NAJAVILA:

PRITVOREN INSTRUKTOR U BA^KOJ PALANCI

Zakletva sudija i tu`ioca 30. decembra

Osumwi~en za mito od 300 evra Milenku @. (1949) iz Ba~kog Petrovca osumwi~enom za primawe mita preksino} je odre|en pritvor nakon saslu{awa kod istra`nog sudije novosadskog Okru`nog suda Miroslava Alimpi}a.

Okrivqeni se tereti da je kao instruktor vo`we u auto{koli "Euroas" iz Ba~ke Palanke uzeo 300 evra od J. P. iz Torde, kod @iti{ta, da bi joj predao testove za vo`wu koje }e dobiti na teorijskom delu pola-

DNEVNIK

gawa za voza~ku dozvolu, saznajemo u sudu. Slu~aj je prijavila policiji J. P. i potom predala obele`ene nov~anice. Milenko je u istrazi negirao delo koje mu se stavqa na teret, saznali smo nezvani~no.

M. V.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je ju~e da }e u sredu, 30. decembra, vi{e od 900 sudija i tu`ioca, koji su prvi put izabrani na te funkcije, polo`iti zakletvu u republi~kom parlamentu. Zbog velikog broja sudija i tu`ilaca, prema re~ima predsednice srpskog par-

lamenta, sve~anost polagawa zakletve bi}e obavqena u holu zgrade na Trgu Nikole Pa{i}a u vi{e etapa.

“Veliki broj novoizabranih sudija i tu`ilaca }e polagati zakletvu, a po{to nemamo prostora da to bude obavqeno odjednom, sve~anost }e biti realizovana u dva, tri de-

la“, rekla je Tanjugu \uki} Dejanovi}.

Visoki savet sudstva, koji je prvi put dobio mogu}nost da samostalno odlu~uje, izabrao je 17. decembra 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju i predlo`io 876 kandidata Skup{tini Srbije za prvi izbor na tu funkciju.

ZAGONETNA SMRT DRAGANA STOJI]A IZ NOVE PAZOVE

Telo na|eno u krugu klanice

ZBOG RATNOG ZLO^INA 1991. U BELOM MANASTIRU

Istraga protiv petorice

Policija je na osnovu naloga Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije privela ~etvoricu osumwi~enih za ratni zlo~in nad civilima u Belom Manastiru 1991, a peti osumwi~eni je u bekstvu, saop{tilo je ju~e Tu`ila{tvo. Oni se sumwi~e za ubistvo najmawe {est civila nesprske nacionalnosti, mu~ewe, teror, protivzakonita zatvarawa, zastra{ivawe i ne~ove~no postupawe.

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije podnelo je istra`nom sudiji Ve}a za ratne zlo~ine

Okru`nog suda u Beogradu zahteva za sprovo|ewe istrage u kojem se navodi da su osumwi~eni u vreme rata bili u sastavu Jedinice za specijalne namene SUP Belog Manastira.

Dr`avno odvjetni{tvo Hrvatske usputilo je "Predmet Beli Manastir" Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine Srbije 2008. godine na osnovu Sporazuma o saradwi u progonu u~inalaca krivi~nih dela ratnih zlo~ina, zlo~ina protiv ~ove~nosti i genocida.

(Beta)

U krugu biv{e „Napretkove“ komunalne klanice u Novoj Pazovi prona|eno je be`ivotno telo Dragana Stoji}a (32) iz Nove Pazove. Radnik klanice, koji je do{ao da obi|e pogon, jer klanica ne radi svaki dan, prona{ao je u boksu, gde se dr`e sviwe za klawe, mladi}evo telo i slu~aj odamah prijavio policiji. U prvom trenuktu se posumwalo da je Dragan Stoji} izvr{io samoubistvo. Me|utim, obdukcija tela pokojnika u Istitutu za sudsku medicinu u Novom Sadu dematovala je ovu pretpostavku, jer je nepobitno utvr|eno da je smrt nastupila nasilno.

Istra`ni organi i inspektori Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici potvrdili su nam da je le{ prona|en, ali nisu, u interesu istrage, `eleli da saop{te kako je ubijen Dragan Stoji}, niti da li je ubijen u krugu biv{e klanice, ili je wegov le{ donet i ostavqen u boksu za sviwe.

Za me{tane Nove Pazove je ova smrt zagonetna. Niko nije, ni u prvom trenutku, poverovao da je Dragan Stoji} izvr{io samoubistvo, ali i ne znaju kako se le{ na{ao u krugu klanice.

Kom{ije znaju da je jedno vreme radio na aerodromu u Batajnici, da se bavio opravkom kompjutera i svi ka`u da se ni po ~emu nije isticao. @iveo je u poro-

Dragan Stoji}

di~noj ku}i u Ulici Branka Radi~evi}a 19, u Novoj Pazovi, s ocem, majkom i sestrom. Otac Milojko je penzionisani gra|evinar i celu letwu sezonu je proveo na radu u Crnoj Gori, a ku}i je do{ao tek na vest o smrti sina.

Poku{aj da razgovaramo s kom{ija nije urodio plodom. U Novoj Pazovi je muk, kom{ije ka`u da su pokojnika dobro poznavali, ali ne `ele bilo {ta da ka`u, ali se svi ~ude otkud le{ Dragana Stoji}a u krugu biv{e komunalne klanice, koja se nalazi na kraju ovog mesta staropazova~ke op{tine.

Klanica u kojoj je na|en ubijeni mladi}

Jedna starica, koja je bliska s porodicom Stoji}, ipak nam je dala izjavu: - Niko ni{ta ovde ne zna, svi be`e da o pokojnom Draganu bilo {ta ka`u. Znam da je radio jedno vreme na aerodromu u Batajnici i da je popravqao kompjutere. @iveo je s majkom i sestrom u ku}i, jer je otac bio odsutan, radio je na gra|evini.

Znam da je `iveo s jednom devojkom, ali ne znam da li je ona i sada u wihovoj ku}i. Za{to bi neko ubio ~oveka. Kada su u prvi mah rekli da je izvr{io samoubistvo, ja u to nisam ni poverovala, a tako se pri~alo kada je

wegovo telo na|eno kod klanice - rekla nam je starica i zamolila da joj se ime ne pomiwe.

Ubistvo Dragana Stoji}a je za sada zagonetka za me{tane Nove Pazove, ali i za istra`ne organe, koji treba da utvrde da li je Dragan Stoji} ubijen u krugu biv{e klanice, ili je wegovo mrtvo telo doneto i ostavqeno u klani~nom boksu. Za sada je i motiv ubistva nepoznat, a na~in izvr{ewa ovog zlo~ina osta}e tajna sve dok traje istraga, odnosno, dok se eventualno ne prona|e izvr{ilac ovog ubistva.

S. Bojevi}

UDRU@EWE TU@ILACA TRA@I OBJA[WEWE O REIZBORU

Kako su primewivani kriterijumi i merila Nakon {to je Dr`avno ve}e tu`ilaca objavilo odluku o izboru javnih tu`ilaca i zamenika tu`ilaca u novoj mre`i javnih tu`ila{tva u Srbiji, koja kao i nova mre`a sudova po~iwe da funkcioni{e od 1. januara slede}e godine, Udru`ewe javnih tu`ilaca i zamenika tu`ilaca je ocenilo da je „Javno tu`ila{tvo nakon op{teg ponovnog izbora ostalo bez znatnog broja iskusnih i stru~nih tu`ilaca i zamenika“.

Udru`ewe tu`ilaca je ju~e odr`alo sednicu Upravnog odbora na kojoj je saop{teno da sada{wi zamenici javnog tu`ioca, koji nisu pro{li na reizboru, „sve dok su bez drugog zaposlewa zadr`avaju status ~lana Udru`ewa u skladu sa Statutom“.

Predsednik Upravnog odbora Goran Ili} u razgovoru za „Dnevnik“ navodi da je Udru`ewe jo{ tokom trajawa postupka op{teg (re)izbora formiralo tim za pravnu podr{ku svojim ~lanovima, te da je sednici UO posve}ena najva`nijim pitawima koja su otvorena nakon {to je objavena odluka.

- Udru`ewe smatra da je izuzetno va`no da Dr`avno ve}e tu`ilaca da razloge vezano za svoju odluku u odnosu na svakog kandidata koji je izabran, odnosno, nije reizabran - ka`e tu`ilac Ili}. Prema wegovim re~ima, Udru`ewe }e, shodno svojoj oceni da je broj nosilaca javnotu`ila~ke funkcije zna~ajno smawen u odnosu na sada{wi, mada

se pove}ava obim posla tu`ilawe Dr`avnog ve}a tu`ilaca nica, ponovo aktuelizovati ranije je dovoqno transparentno i u iznet predlog da se pove}a broj tom smislu smo ukazali na tu ~izamenika tu`ilaca. wenicu, a samim tim pokazali - Mi smatramo da u situaciji put kojim bi trebalo daqe da se kada se pove}ava obim posla i ide. Me|utim, nije bilo odgovo{ire ovla{}ewa javnog tu`ioca, pre svega kroz ~iwenicu da posledwim izmenama Zakonika o krivi~nom postupku, kad je re~ o krivi~nim delima za koja je zapre}ena kazna u trajawu do deset godina zatvora, osnovni tu`ilac mo`e prakti~no u svim situacijama krivi~nu stvar da re{i sam, mimo suda. Prema tome, s jedne strane se {ire ovla{}ewa, a samim tim se pove}ava obim poslova javnog tu`ioca, a s druge se smawuje broj nosilaca javnotu`ila~ke funkcije, {to je sasvim nelogi~no - ocewuje tu`ilac Ili}. On nagla{ava da je Udru`ewe i ranije, bla- Goran Ili} govremeno tra`ilo da Dr`avno ve}e tu`ilaca donese ra od strane Dr`avnog ve}a tuodluku kojom bi se pove}ao broj `ilaca u pogledu na{ih zahteva. zamenika javnih tu`ilaca.

Mi smatramo, ukoliko bi se te - Na{ ciq je da poku{amo da stvari otklonile u narednom pepopravimo proces ponovnog izriodu, da bi svakako ishod opbora, odnosno uo~ene nedostat{teg ponovnog izbora bio poke, to je na{ stav. Mi smo i blavoqniji. Zna~i, ukoliko bi Drgovremeno ukazivali na nedo`avno ve}e pove}alo broj nosistatke u samom postupku i u vezi laca javnotu`ila~ke funkcije, s tim smo se obra}ali Dr`avnom te samim tim raspisalo konkurs ve}u tu`ilaca. Druga stvar jeste za nova mesta, i ukoliko bi se da~iwenica da smo u samom toku li razlozi vezano za odluku u postupka smatrali da odlu~ivaodnosu na svakoga ko je izabran,

odnosno nije reizabran na javnotu`ila~ku funkciju - navodi tu`ilac Goran Ili}. Napomiwe i to da Udru`ewe smatra da bi se „tako stekao sasvim druga~iji utisak o ~itavom postupku reizbora“.

- Jednostavno, prilikom ocewivawa i izja{wavawa o budu}em op{tem ponovnom izboru , Evropska komisija i Venecijanska komisija su upravo ukazale na to da takav postupak ne bi smeo da bude netransparentan.

Prema tome, donekle je pitawe op{teg reizbora i u vezi s pitawem pribli`avawa Srbije Evropskoj uniji - ukazuje tu`ilac Ili}.

Na pitawe kako komentari{e ~iwenicu da, recimo, nije reizabran za zamenika tu`ioca Jovan Krsti}, koji je ranije bio ~lan mre`e SEPAG koja povezuje tu`ila{tva i policiju 12 zemaqa u borbi protiv prekograni~nog organizovanog kriminala,tu`ilac Ili} isti~e da „o kolegi Krsti}u misli sve najboqe i kao ~oveku i kao profesionalcu, ali da ne zna razloge ni za neizbor ni za izbor bilo kog od kandidata“.

- Postoje kriterijumi i merila, ali mi ne znamo kako su oni primewivani. To je jedini problem. Odgovor na to kao i pitawa da li je postupak ponovnog izbora bio zatvoren za javnost, da}e i odgovore na pitawa za{to neko nije izabran, a drugi jeste ka`e tu`ilac Goran Ili}.

J. Jakovqevi}

NA PARKINGU AUTO-SERVISA U ^OKI

Planula dva automobila

Na parkingu Auto-servisa "Auto-Terek" u naju`em centru ^oke ju~e sat posle pono}i izgorela su dva automobila, a pretpostavqa se da su vozila namerno zapaqena. Brzom intervencijom Vatrogasno spasila~ke jedinice MUP-a iz ^oke vatra je uga{ena i spre~eno weno {irewe na ostale automobile, stambene zgrade i servisnu radionicu.

Radnici servisa smatraju da je po`ar verovatno namerno izazvan paqewem putni~kog automobila "fijat-tipo", vlasni{tvo Zoltana Oroveca iz ^oke. Ovaj automobil je imao ugra|enu plinsku bocu i pogon na gas, a kako saznajemo, vlasnik ga je u servisu ostavio zbog popravke alarma.

- Na vozilu je bila iskqu~ena elektroinstalacija, {to iskqu~uje mogu}nost samozapaqewa. Po`ar je buknuo na zadwem delu automobila, pa pretpostavqamo da je tu vatra podmetnuta - saznali smo od radnika u Auto servisu "Auto-Terek".

U po`aru je izgoreo i "jugo koral" u vlasni{tvu Duvanske industrije "^oka", koji je bio parkiran pored "fijata-tipo".

Policija se ju~e nije ogla{avala povodom. Portparolka Policijske uprave Kikinda Radojka Radanovi} za na{ list je rekla da je policija izvr{ila uvi{aj, ali da se jo{ uvek utvr|uje uzrok po`ara.

M. Mr.

DRU[TVO

DNEVNIK

Da~i}: Regrute ne}e hapsiti na granici Mladi vojni obveznici iz dijaspore mogu bez straha od hap{ewa i pritvora da do|u za novogodi{we i bo`i}ne praznike u Srbiju, najavio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i podsetio da je Vlada usvojila Predlog zakona o amnestiji osoba koje su izbegle soldatske obaveze, jer `ive u inostranstvu. On o~ekuje i da }e taj pravni akt po hitnom po-

stupku biti brzo usvojen u parlamentu.

Ministar odbrane Dragan [utanovac ka`e da je wegov resor podr`ao ideju da se amnestiraju svi koji su eskivirali militarnu uniformu. „Idemo ka profesionalizaciji vojske, smawujemo i regrutni kontigent i sve te qude, ako bi do{li da slu`e vojsku, ne bismo mogli da prihvatimo.“

Tadi} i Pajti} ~estitali Bo`i} Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je Bo`i} svim vernicima, koji praznik proslavqaju po gregorijanskom kalendaru. „Iskreno `elim da prazni~ne dane provedete u krugu porodice i dobrom raspolo`ewu. Na ovaj dan mira `elim da nam on bude ideja vodiqa i da se podsetimo zajedni~kih vrednosti koje treba da negujemo“, poru~io im je Tadi}. Ina~e, najavqeno je da }e on prisustvovati misi u evan-

gelisti~koj crkvi u selu Lali}, potom u katoli~kim hramovima sela Bogojevo i Sonta.

Novogodi{we i bo`i}ne praznike ga|anima Vojvodine ~estitao je pokrajinski premijer dr Bojan Pajti}. „@elim da ih provedete u miru, sre}i i blagostawu, a da u 2010. radimo svi zajedni~ki, i to uspe{no, na ostvarewu vizije prosperitetne Vojvodine kao moderne regije u okviru Srbije“.

Parastos patrijarhu Pavlu U beogradskom hramu svetog Save na ~etrdesetodnevni parastos patrijarhu Pavlu zaupokojnu liturgiju je u prisustvu velikog broja gra|ana slu`io mitropolit Amfilohije, koji je posle smrti poglavara SPC ~uvar trona kao najstariji episkop u Sinodu. Okupqenima je poru~io da „sabiraju}i sve godine, wegov `ivot i podvige mo`emo re}i - ugledajmo se na novog Pavla srpskog, kao {to se on ugledao na svog nebeskog po-

kroviteqa apostola Pavla i Hrista“, kazao je Visokopreosve}eni i dodao kako su re~i patrijarha Pavla svuda dopirale do qudskih srca, jer je on stizao i do posledweg sela na Kosometu, gde je zamewivao i sve{tenstvo kad ga nije bilo, ali i obilazio pomesne crkve u Evropi, Americi i Australiji.

Slu`bi su prisustvovali ministar vera Srbije Bogoqub [ijakovi} i premijer RS Milorad Dodik.

Po{tanska marka „Deci ulice” Doplatna po{tanska marka sa nazivom „Deci ulice“ pu-

{tena je posledwe nedeqe decembra u promet na inicijativu republi~kog za{titnika gra|ana, koju je prihvatila Vlada Srbije.

Prihod od prodaje bi}e usmeren beogradskom svrati{tu, te terenski rad volontera u Novom Sadu i Ni{u, kako bi se u ovim gradovima, na isti i sveobuhvatan na~in, pomoglo mali{anima koja provode ve}i deo dana ili su potpuno prepu{teni ulici.

petak25.decembar2009.

DA LI POSLE HRVATSKE, CRNE GORE I NEMA^KE PROPADA I U SRBIJI KAMPAWA VAKCINISAWA

Narodu nije do pelcovawa

Ju~e je po~ela vakcinacija protiv novog gripa svih gra|ana Srbije, a ne samo prioritetnih grupa. Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} je obe}ao da }e do kraja godine u zemqu sti}i 850.000 doza, dok su ukupno naru~ena tri miliona.

No, tek oko 30 odsto vakcina utro{eno je od petka, kad je po~ela imunizacija, jer se do srede pelcovalo tek 42.690 osoba.

Kampawa je po~ela 17. decembra, kad je zdravstvenim ustanovama podeqen prvi kontigent od 140.00 doza, a u prvih nekoliko dana imunizacije, zainteresovanost stanovni{tva je zanemarqiva. Iako je do sad obolelo 557 osoba, 47 je umrlo, a u novom talasu gripa prime}en porast obolelih me|u decom, uzrasta 5 do 14 godina.

Slab odziv Srbiju mo`da uskoro svrsta me|u zemqe gde je vakcinacija do`ivela fijasko, kao {to su Hrvatska, Crna Gora i Nema~ka. Pojedini lekari smatraju da je za mali broj vakcinisanih krivo ka{wewe „jedine prave mere protiv meksikanca“. Naime, op{te je poznato epidemiolo{ko pravilo da se imunizacija mora izvesti najranije tri nedeqe pre o~e-

kivane epidemije, pa je prili~no je paradoksalno {to se vakcinacija kod nas sprovodi sada, dva meseca nakon prvog smrtnog slu~aja od novog gripa.

Vakcinacija u pojedinim evropskim zemqama, ali i u regionu nailazi na veoma lo{ odziv, pa su nadle`na ministarstva po~ela da razmi{qaju o merama koje bi podstakle gra|ane, ali i ubla`ile finansijske gubitke. Tako Nema~ka, suo~ena s lo{im odzivom, planira da preproda odre|enu koli~inu vakcina, verovatno Ukrajini i Moldaviji. Mali broj vakcinisanih je i u Hrvatskoj,

Premijera nije bolelo

Krevet, ru~ak i po sapun za besku}nike Udru`ewe gra|ana „Vojvo|anska inicijativa“ najavilo je da }e prvih dana januara biti otvoreno svrati{te za besku}nike u Zrewaninu. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku izdvojio je pola miliona dinara za tu namenu, a privremeni boravak za qude bez igde i~ega trebalo bi da bude obezbe|en u prva tri meseca slede}e godine. Ve} je iznajmqena Ima}e gde i da operu ve{ jedna ku}a, gde }e besku}nici boraviti i u toku je weno tura, a kako bi zrewaninski besopremawe. ku}nici izbegli najgore pobrinuU danima kada `iva u termomela se „Vojvo|anska inicijativa“ tru pada i petnaestak stepeni iskoja je i ranije brinula o wima. pod nule skloni{te }e dobro do}i Koordinatorka udru`ewa besku}nicima. Posledwih dana Aleksandra Khalaf veli da je u svedoci smo brojnih lo{ih vesti o Centru za socijalni rad Zrewaniumirawu siroma{nih po svetskim na registrovano 30 besku}nika. gradovima usled niskih temperaMe|utim, ovog puta u svrati{tu

Direktor gimnazije Svetozar Vuja~i}

na svakom koraku ne samo u Vrbasu ve} i mnogo {ire, a sigurno }e i ubudu}e svi gra|ani na{e op{ti-

Klasika za svaku skamiju - Nadamo se da }e {kole s rado{}u prihvatiti ovaj bo`i}ni i novogodi{wi poklon - rekao je pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ o DVD „Glasovi epoha - klasika na dar“, koji }e od wegovog resora dobiti sve {kole u Vojvodini. – O~ekujemo da }e kori{}ewem ovog DVD-a klasi~na muzika i kod mladih zauzeti mesto koje joj pripada.

DVD je nastao u okviru lane zapo~etog projekta popularizacije operske muzike, kad su solisti Opere SNP sopran Zorica Beli} i bas Branislav Jati} uz klavirsku pratwu Irine Mitrovi} nastu-

pa su vlasti odlu~ile da ukinu listu prioritetnih i tako omogu}ili onima koji `ele da se vakcini{u odmah. U Srbiji su, da bi, podstakli gra|ane da prime dozu vakcine, re{ili da ona bude besplatna za sve, a ne samo odre|ene kategorije, kako je isprva najavqeno. U mnogim dr`avama su se ministri zdravqa i wihovi najbli`i saradnici javno vakcinisali, pa je po tom uzoru postupio i dr Tomica Milosavqevi}. No, ~ini se da Srbima ni to nije bilo dovoqno uverqivo.

I. Brcan

ZREWANIN OPREMA SVRATI[TE SVOJIM NAJSIROMA[NIJIM @ITEQIMA

[kola koja je stvarala izuzetne qude

ove {kole su danas uspe{ni u onom ~ime se bave. Gimnazija ima dugu tradiciju, wen pe~at se vidi

Lak{e je nego kad vade krv

Ju~e su u Vladi Srbije protiv novog gripa pelcovani premijer Mirko Cvetkovi}, potpredsednici wegovog kabineta Jovan Krkobabi} i Mla|an Dinki}, te ministri Oliver Duli}, Milutin Mrkowi}, Slobodan Milosavqevi}, Sne`ana Samarxi}-Markovi}, Rasim Qaji}, Verica Kalanovi} i Sa{a Dragin. Na pitawe da li ga je vakcinacija bolela, dr Cvetkovi} je rekao da nije i da je „bla`e nego kad vade krv“.

Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}, je me|utim, nezadovoqan {to se vakcinisalo samo pedesetak narodnih poslanika, rekav{i da su zato „pali na ispitu“. „Jako je neodgovorno govoriti da je zdravqe gra|ana najva`nije, a ne pokazati to svojim primerom“, objasnio je Milosavqevi}, koji je vakcinaciju nazvao „kolektivnim testom inteligencije“.

VRBASKA GIMNAZIJA „@ARKO ZREWANIN” PROSLAVILA PRVA DVA VEKA POSTOJAWA

Centralnom sve~anom akademijom je vrbaska gimnazija „@arko Zrewanin“ zavr{ila proslavu 200 godina svog postojawa, trajawe kojim se mogu da podi~e samo jo{ dve {kole u Srbiji. Ina~e, tokom 2009. gimnazija je organizovala dvadesetak programa povodom svog okruglog jubileja.

-« Od drugog svetskog rata iz gimnazije je iza{lo preko 10.000 maturanata od kojih je vi{e od ~etiri petine zavr{ilo vi{e i visoke {kole – istakao je dr @eqko Vidovi}, predsednik vrbaske op{tine, koji je i sam bio maturant ove gimnazije. Veliki broj wih su postali profesori, doktori, in`iweri i ve}ina biv{ih u~enika

13

pali po vojvo|anskim {kolama sa arijama i duetima iz najpoznatijih opera.

- Povodom pet vekova opere krenuli smo u ovaj projekat da bi opersku muziku pribli`ili mladima – ka`e Zorica Beli}. - Interesovawe mladih na desetak nastupa, koje smo imali od maja, podstaklo nas je da napravimo edukativni DVD, koji }e ih provesti kroz istoriju opere, od baroka i klasicizma Baha, Hendla, Mocarta, preko romantizma Belinija, Donicetija, Pu~inija, Dvor`aka, pa do muzike 20. veka Ger{vina i Bern{tajna.

D. D.

ne biti ponosni na wu» - zakqu~io je dr Vidovi}.

Direktor gimnazije» Svetozar Vuja~i} je istakao brojne inovacije koje su posledwih nekoliko godina uvedene u {kolsku nastavu.

-« Uz pomo} lokalne samouprave i vi{ih nivoa vlasti opremili smo nekoliko modernih kabineta, ~ime je znatno podignut nivo kvaliteta nastave. Naravno, za to su itekako zaslu`ni i svi profesori gimnazije. Da se kod nas radi vrlo kvalitetno pokazateq je i to {to je iz godine u godinu sve ve}e interesovawe |aka da upi{u ba{ na{u gimnaziju - rekao je Vuja~i}.

Profesorka istorije Qiqana Kova~evi} sa kolegom Vladimirom Kaqevi}em priprema specijalnu monografiju svoje mati~ne {kole.

-« Gimnazija je nastala kao privatna latinska {kola 1809, da bi nakon prvog veka rada dobila status gimnazije, da bi na proslavi 150. godine postojawa dobila je dana{we ime. Me|utim, i u prethodnom periodu su iz we izlazili brojne izuzetne li~nosti, me|u kojima su karlova~ki patrijarh Georgije Brankovi} i episkop Sergej Ka}anski, dok su |aci nema~kog porekla bili su vrlo uticajni u svojoj zajednici – ka`e Kova~evi}eva.

N. Perkovi}

ne}e biti mesta za sve wih, ve} samo za desetak. Wima }e biti obezbe|en sme{taj, ru~ak i sredstva za odr`avawe li~ne higijene. Tople obroke dobija}e u saradwi sa Narodnom kuhiwom, a ve} je dogovoreno i da im u Domu u~enika „Angelina Koji} Gina“ bude pru`ena usluga prawa ve{a. Za sada nedostaju posteqina, }ebad i pe{kiri, ali u „Vojvo|anskoj inicijativi“ se nadaju podr{ci grada i donacijama, kako bi i to bilo obezbe|eno pre otvarawa svrati{ta.

Besku}nici u Zrewaninu za sme{taj i hranu snalaze se na razne na~ine. Spavaju po vagonima, cevima toplovoda ispod mostova,

u stanovima koje obiju da bi preno}ili u wima, raznim ru{evinama… Neke smo zatekli i u oronuloj zgradi u naju`em gradskom jezgru, u blizini Vojvo|anske banke. Tu ih se privremeno zbrinulo {estoro – sedmoro. Bespravno su useqeni, ali u prostorijama nemaju nikakve uslove za `ivot - ni vodu, ni struju, niti kupatilo. Korisnici su materijalnog obezbe|ewa porodica, {to je nedovoqno za bilo kakav `ivot.

- Sve vi{e qudi vi|am po kontejnerima, poku{avaju na taj na~in da se spasu. Treba nam jedno uto~i{te, pogotovo preko zime, pa i zbog hrane. Veliki problem imamo i sa kupawem, sa odr`avawem higijene. Ponekad odem kod prijateqa da se okupam, nekad se samo malo izaperem. Postajem problem sam sebi, a kamoli svom okru`ewu – pri~a besku}nik Branislav ]. @. Balaban

DIPLOMCA NOVOSADSKOG FTN MILO[A STANI]A STIPENDIRA AMERI^KA VLADA

NASA Temerincu pokroviteq doktorata Diplomac novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka na odseku za energetiku i procesnu tehnologiju Milo{ Stani} (24) iz Temerina kao stipendista Ministarstva energetike

Milo{ obe}ao srpsko-ameri~ki most

Vlade SAD odlazi na ~etvorogodi{we doktorske studije na Univerzitetu Alabame u Hantsvilu.

Pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ je istakao kako je za Milo{ev uspeh, pored izuzetnog li~nog zalagawa, delom zaslu`na i sve boqa saradwa obrazovnih institucija razli~itog nivoa,

ovog puta Sredwe ma{inske {kole u Novom Sadu, koju je zavr{io pre studija i FTN, gde je diplomirao kao prvi u generaciji.

- Kad fakultet prati perspektivne u~enike dok su jo{ u sredwoj {koli, a ona nastavi i kad postanu studenti, formira se mladi stru~wak, koji kao Milo{, dobije priliku da radi disertaciju pod okriqem takve presti`ne institucije kakva je NASA - kazao je Jege{, uz opasku da mu je naro~ito drago da su tehni~ke, proizvodne nauke trenutno veoma atraktivne za studirawe.

Milo{ }e se u okviru velikog projekta koji vodi Nacionalna laboratorija u Los Alamosu baviti interdisciplinarnim radom koji povezuje ma{instvo i teorijsku fiziku, naro~ito oblast nuklearne fuzije.

- Tema mi odgovara jer pored struke ukqu~uje i astronomiju koja me oduvek zanimala. Nakon doktorata nameravam da se vratim u zemqu, ali se nadam da }u u me|uvremenu doprineti povezivawu tamo{wih fakulteta sa FTN-om i „probiti led“ i za ostale kolege koji `ele na studije u Americi - obe}ao je Milo{.

I. Sabado{

14

SVET

petak25.decembar2009.

DNEVNIK

RUSIJA TESTIRALA NOVU BALISTI^KU RAKETU

Produ`avawe veka sovjetskog arsenala MOSKVA: Rusija je ju~e saop{tila da je uspe{no testirala interkontinentalnu balisti~ku raketu RS-20V, prenele su strane agencije, navode}i da je re~ o poduhvatu koji je deo plana produ`avawa veka trajawa nuklearnom arsenalu iz sovjetske ere.

Raketa te{ka 22 tone, lansirana iz baze u Orenburgu, pogodila je ciq na Kam~atki, udaqenoj vi{e od 6.500 kilometara, navedeno je u saop{tewu Strate{kih raketnih snaga.Domet rakete je 16.000 kilometara i mo`e da nosi 10 nuklearnih bojevih glava. Na Zapadu je poznata kao [-18 Satan, a u SAD smatraju da pripada nuklearnom oru`ju iz arsenala „prvog udara“.

Rusija, koja poku{ava da izradi nekoliko novih tipova raketa, produ`avawe veka trajawa raketama iz sovjetske ere smatra racionalnim na~inom da se odr`i nuklearni paritet sa SAD. Iako je ranije bilo predvi|eno da rakete RS-20V budu u upotrebi 15 godina, sada je ciq da se wihov

vek trajawa produ`i do 2019. godine. Rusija }e nastaviti da razvija novu generaciju nuklearnih projektila kako bi i daqe imala efikasna sredstva za odvra}awe napada, izjavio je ju~e predsednik Medvedev.

„Taj proces }e se nastaviti i na{ nuklearni {tit uvek }e biti delotvoran i dovoqan za odbranu na{ih nacionalnih interesa“, dodao je on, napomenuv{i da }e razvoj novih raketa u potpunosti biti u skladu

sa sporazumom o naoru`awu sa SAD.Prema wegovim re~ima, ruska vojska }e u narednih 10 godina dobiti savremenu opremu. „Trebalo bi da u narednih 10 godina u potpunosti obnovimo vojnu opremu“, kazao je ruski predsednik. „Od kqu~nog je zna~aja da Rusija ima dobro naoru`ane i opremqene snage.“Medvedev je objasnio da ranije nije bilo dovoqno novca za takve investicije, ali da su sredstva sada obezbe|ena.

Ruski predsednik je, tako|e, najavio da su Moskva i Va{ington na domak postizawa novog sporazuma o smawewu arsenala nuklearnog oru`ja iz doba hladnog rata i rekao je da se wegovi odnosi sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom temeqe na uzajamnom poverewu. SAD i Rusija rade na pripremi novog sporazuma o smawivawu nuklarnog arsenala iz hladnoratovske ere i o~ekuju da bi dogovor mogao biti postignut idu}e godine.

(Tanjug)

OBAMA O BILANSU PRVE GODINE MANDATA

UKRATKO

Spre~ili smo propast finansijskog sistema

Bomba{ki napad u Iraku BAGDAD: Od bomba{kih napada u Iraku ju~e je poginulo 11, a raweno 70 qudi, javile su agencije. Dve bombe su eksplodirale u Hili, u provinciji Babil, stotinak kilometara ju`no od Badada.

Kako se veruje, meta napada bila je grupa vernika okupqenih uo~i {iitskog praznika A{ure.

Me|u poginulima je i ~lan ve}a provincije Babil.

(Beta-AP-AFP)

Hemijska eksplozija u Japanu OSAKA: U ekploziji koja se dogodila jutros u hemijskom postrojewu u japanskom gradu Osaki, ~etiri osobe su izgubile `ivot.

Do eksplozije je do{lo oko 8.50 sati po lokalnom vremenu, u jedinici za proizvodwu fluora u okviru hemijske industrije „Morita“, u trenutku kada su ~etvorica radnika sekla vrh rezervoara koji je trebalo da o~iste, prenela je japanska agencija Kjodo.

Kako se navodi, eksplozija je raznela deo krova zgrade.

(Tanjug)

VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao je da je spre~avawe propasti finansijskog sistema „najva`nija stvar“ koju je u~inila wegova administracija u prvoj godini mandata, pi{e „Va{ington post“.

Predsednik Obama je napomenuo da je odr`ao mnoga obe}awa koja je dao u predizbornoj kampawi i dodao da }e, kada „posao“ bude zavr{en, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave biti „temeqno druga~ija zemqa“ u podru~ju zdravstva, energetike,

obrazovawa i finansija, preneo je „Glas Amerike“ .

Barak Obama je tako|e rekao da sa mnogo entuzijazma gleda na svoja postignu}a u oblasti reforme zdravstva {to je glavni unutra{wopoliti~ki prioritet wegove administracije. „Glas Amerike“ podse}a da }e danas ameri~ki Senat u punom sazivu glasati o predlo`enim re{ewima u oblasti zdravstva, a da je Predstavni~ki dom pro{log meseca usvojio svoju verziju tog zakonskog predloga.

(Tanjug)

Zatvori Gvantanamo ostaju do 2011.

VA[INGTON: Obamina administracija, uprkos obe}awima, verovanto ne}e mo}i da zatvori vojni zatvor Gvantanamo na Kubi pre 2011. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava, objavio je „Wujork tajms“.

Pozivaju}i se na izjave zvani~nika administracije, list pi{e da savezna uprava za zatvore nema 150 miliona da isplati dr`avi Ilinois nadoknadu za zatvor u Tompsonu, gde bi trebalo da budu sme{teni zatvorenici iz Gvantanama.

Dr`avna administracija je pro{le nedeqe objavila da je Kaznenopopravni centar Tomson, koji je gotovo prazan, odabran za sme{taj do 100 zatvorenika iz Gvantanama.Funkcioneri administracije procewuju da }e, nakon kupovine Tompsona, biti potrebno jo{ osam do 10 meseci za wegovo adaptirawe, jer je potrebno dograditi nove ograde, stra`arske kule, kamere i ostale sigurnosne elemente.

Pre nekoliko nedeqa Bela ku}a se obratila Komitetu za dode-

lu sredstava Predstavni~kog doma, tra`e}i da se vojnom buxetu doda oko 200 miliona dolara za ovaj projekat, ali taj predlog nije usvojen.Ameri~ki predsednik je, dan posle svoje inauguracije, 22. januara, nalo`io zatvarawe Gvantanama u roku od godinu dana.

Portparol Bele ku}e Ben La Bolt je izjavio da Obama ostaje predan zatvarawu zatvora na Kubi. U Gvantanamu se trenutno nalazi oko 200 zatvorenika, od kojih je ~ak 91 iz Jemena.

(Tanjug)

BALKAN

Na srpskoj granici po starom do jula 2010.

BEOGRAD: MUP Srbije saop{tio je ju~e da re`im prelaska dr`avne granice sa Crnom Gorom ostaje nepromewen do 1. jula 2010. godine. „Imaju}i u vidu poja~an intenzitet putnika tokom predstoje}ih bo`i}nih i novogodi{wih praznika, kao i pote{ko}e u pribavqawu putnih isprava crnogorskih dr`avqana kod nadle`nih organa u Republici Crnoj Gori i wihovim diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima, odlu-

ka da maloletni crnogorski dr`avqani granicu Srbije mogu prelaziti sa va`e}om putnom ispravom, odnosno li~nom kartom - ukoliko se radi o starijem maloletniku, odla`e se do 1. jula 2010. godine, navodi se u saop{tewu MUP-a Srbije.

Napomiwe se da re`im prelaska dr`avne granice izme|u Srbije i Crne Gore do tog datuma ostaje prakti~no nepromewen.

(Tanjug)

Crna Gora ne}e ~ekati odluku suda u Hagu PODGORICA: Crnogorski ministar inostranih poslova Milan Ro}en izjavio je da Crna Gora nema razloga da ~eka odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu da bi uspostavila diplomatske odnose sa Kosovom.

Ro}en je u intervjuu za podgori~ke „Vijesti“ rekao da je Crna Gora bila dovoqno uvi|avna prema Srbiji jer je ~ekala da bude okon~an proces izno{ewa argumenata pred sudom u Hagu o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova. [ef crnogorske diplomatije je kazao da se ukupni odnosi Crne Gore sa Srbijom, koji su pro`eti brojnim vezama, ne

mogu gledati samo kroz kosovsku prizmu. „Razumemo interese Srbije, ali isto tako o~ekujemo da Srbija razume nas“, rekao je Ro}en.

Upitan zbog ~ega u vlasti postoje kontradiktorni stavovi, budu}i da su predsednik dr`ave Filip Vijanovi} i potpredsednik Vlade Svetozar Marovi} rekli da }e Crna Gora po{tovati odluku suda u Hagu i da ne}e uspostavqati diplomatske odnose s Kosovom do odluke tog suda, Ro}en je odgovorio da su to wihova mi{qewa ali da odluku donosi Ministarstvo inostranih poslova.

(Beta)

Danas kraj kampawe za izbore u Hrvatskoj ZAGREB: Kampawa za predsedni~ke izbore koji }e se u Hrvatskoj odr`ati u nedequ, 27. decembra, zavr{ava se danas, a za jednoga od 12 predsedni~kih kandidata svoj glas mo}i da da 4.495 006 gra|ana, koliko je sada na bira~kom spisku.

Kako je saop{teno iz Dr`avne izborne komisije (DIK), glasa}e se se na 6.866 bira~kih mesta, pri ~emu }e Hrvati van Hrvatske mo}i }e glasati u 55 zemaqa na ukupno 250 mesta. Od tog broja polovina (124) ih otpada na susednoj BiH, pri ~emu }e na podru~ju Hercegovine biti preko 54 bira~ka mesta. Po re~ima predsednika DIK-a Branka Hrvatina, tri bira~ka mesta otvorena su i za hrvatske vojnike koji se nalaze u misijama na Golanu, u Avganistanu i na Kosovu.

U slu~aju da u nedequ niko od kandidata ne osvoji preko 50 odsto glasova, drugi krug s dva najboqe plasirana kandidata odr`a}e se 10. januara.

Ovogodi{wu kampawu karakterisalo je prisustvo ve} poznatih fraza i politi~kih

stavova kandidata, obe}awa da }e se raditi ona {ta ne spada u nadle`nost predsednika, ali i me|usobno prepucavawa oko visine i izvora sredstava za kampawu pri ~emu su pojedini kandidati, pre svega nezavisni, Milan Bandi}, Dragan Primirac i Nadan Vido{evi} prozvani da su u kampawu utro{ili i nekoliko puta vi{e nego {to su prijavili DIK-u, pa su se pomiwale i cifre od dva ili tri miliona evra.

Najnovije ankete potvrdile su dosada{we trendove - uverqivo vo|stvo kandidata Socijaldemokratske partije Ive Josipovi}a i drugo mesto Milana Bandi}a koga jo{ uvek ugro`ava Nadan Vido{evi}, a iza wih su Dragan Primorac i kandidat HDZ-a Andrija Hebrang.Te ankete nisu obuhvatile BiH u kojoj bi prema jednom tre}em istra`ivawu oko 50 odsto bira~a glasalo za Bandi}a, dok bi Hebrang dobio oko 15 odsto glasova. Bira~i iz BiH u~estvuju s oko 3,5 odsto u ukupnom izbornom rezultatu.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JUKIO HATOJAMA Premijer Japana Jukio Hatojama izjavio je ju~e da ne}e podneti ostavku po{to su dva wegova biv{a bliska saradnika optu`eni za falsifikovawe izve{taja o politi~kom finansirawu.“Imam ose}aj odgovornosti da ispunim svoje obaveze kao politi~ar“saop{tio je Hatojama.Japanska vlada je ju~e obele`ila 100 dana na vlasti i preokupirana je dono{ewem buxeta ua 2010. godinu.

LULA DA SILVA Francuski dnevnik Mond proglasio je ju~e brazilskog predsednika Lui{a Iwasija Lula da Silvu za „Mu{karca 2009“. Prema oceni Monda, brazilski lider zaslu`an je za novi imix Latinske Amerike. Lula da Silva je stvorio dinami~nu, demokratsku dr`avu koja se bori protiv siroma{tva i promovi{e ekonomski rast.“Mond“ je prvi put ove godine imenovao „Mu{karca godine“.

ABDOLAH RAMAZANZADEH Biv{i portparol Vlade Irana Abdolah Ramazanzadeh osu|en je na {est godina zatvora zbog podsticawa nemira u ciqu ru{ewa vladaju}eg sistema, javila je ju~e iranska agencija Fars. Su|ewe Ramazanzadehu bilo je deo velikog procesa protiv vi{e od 100 lidera i pristalica opozicije koji su na protestima osporavali reizbor Mahmuda Ahmadinexada na spornim izborima 6. juna.

Wujor{ke kule privremeno zamewene restoranom brze hrane WUJORK: Na mestu gde su se nekada nalazile kule bliznakiwe Svetskog trgovinskog centra (STC) u Wujorku koje sada nazivaju Nulta ta~ka, u januaru se otvara prvi restorana brze hrane. Ta pionirska uloga pripala je jednom restoranu iz lanca Sabvej koji nudi sendvi~e, hamburgere, rol vir{le i perece kojih nema u ostalim restoranima iz lanca.

Restoran ~ini devet `utih kontejnera za pomorski transport prilago|enih novoj nameni, postavqenih na vrh kule u izgradwi.

Oni }e se polako peti u visinu kako izgradwa kule bude napredovala. Odgovorni za gradili{te ka`u da je to pitawe efikasnosti. Za vreme pauze za ru~ak, radnici koji rade na ovom ogromnom gradili{tu do sada su morali da silaze specijalnim liftom ka-

ko bi negde na{li hranu. Za to im je bilo potrebno najmawe 45 minuta, ali }e sa novim restoranom znatno dobiti na vremenu kojim razpola`u za pauzu za ru~ak.

Nova kula nazvana Kula slobode (Freedom Tower) koja treba da izraste na mestu nekada{weg STC, ima}e ukupno 105 spratova sa korisnom povr{inom od oko 65.000 kvadratnih metara. Kula ~ija izgradwa treba da bude zavr{ena 2013. godine za sada ima samo pet nivoa.U nekada{wem STC postojao je panoramski restoran iz kog se pru`ao pogled na wujor{ku luku. On me|utim gostima nije nudio jela „a la kart“ od pet dolara, kao {to je sendvi~ dug ~itavu stopu koji postoji na meniju novog restorana, preneli su wujork{i mediji.

(Tanjug)

Maketa Kule slobode

c m y

LOV

DNEVNIK

petak25.decembar2009.

15

BIV[I RUMUNSKI DIKTATOR I DAQE VLASNIK NAJVE]EG TROFEJA KADA SE MERI MEDVE\A KO@A

^au{esku nenadma{an lovac na medvede Na dana{wi dan navr{ava se liku `enku iz divqine zapadnih hrane, dok ne dostigne zavidne dita~no dve decenije od kada je, naKarpata. Ukr{tawem ovog para menzije. Prema nekim pri~ama mekon {to je svrgnut s vlasti, pogudobijeni su najve}i primerci medveda je ustrelio jedan od radnika bqen rumunski komunisti~ki lidveda u posledwih sto godina na {umarskog kompleksa pa ga je stader Nikolaje ^au{esku (1918 Karpatima. Lokalni list “Krivio tako da ispadne da ga je pred1989). Pasionirani lovac i mo}ni {ana” iz Oradee objavio je pre sednik upucao. Ima i tvrdwi da je diktator i danas je zvani~ni pet godina pri~u o tome kako je medved nateran u pravac gde je bio evropski rekorder koji je (u ^au{eskuov polo`aj. Bilo kako `upaniji Hargita u Rumunibilo, udovoqeno je ^au{eskuovoj ji 1983. godine) odstrelio sujeti da postane titular najve}eg medveda ~ija je ko`a oceweevropskog “medve|eg” trofeja. na sa 687,79 CIC poena. U Lovo~uvar Jon Mara{tean u ovoj kategoriji, me|u prvih Sove`i, okrug Van~a, danas ima 78 10 ^au{esku je odstrelio godina. On pri~a da je ^au{esku u osam najve}ih medveda, a 15 tom delu Rumunije ~esto i{ao u me|u prvih 20! lov. Od 1977. do 1984. u okolini On je pripadao plejadi Sove`a ulovio je ~etiri trofejna politi~ara koji su ve}inu medveda i jednog jelena, kog je pradr`avnih problema re{atio tri godine. 1972. ^au{esku je vali za vreme lova. To je nau regionu Su~eava upucao jelena sledio od svog prethodnika koji je osvojio 244,53 poena, ali to Georgea De`a, koji je navodje bio slabiji rezultat u pore|eno odluku o povla~ewu sowu sa trofejima Todora @ivkova. vjetske vojske iz Rumunije - U trenutku kada smo ga sa kon1956. godine “sredio” za trolnog torwa ugledali, jelen je vreme lova u ~ast Nikite spavao - prise}a se Mara{tean. Hru{~ova.

Iz daqine je izgledalo kao da je U organizovawu lova~isklesan od kamena. ^au{esku je kih predstava ^au{esku se hteo odmah da puca, zamolio sam ga prosto takimi~io sa Titom da pri~ekamo, jer nije dobro da se i tada{wim bugarskim li- Drug predsednik u lovu `ivotiwa ubije na spavawu. ^ekaderom Todorom @ivkovim. Dana^au{esku ulovio najve}eg medveli smo jo{ oko pola sata. Po~elo {wa lova~ka literatura Rumunije da na tlu Evrope. je da pada ve~e. Tada sam odlu~io podse}a da je 1974. ^au{esku zaOd 1974. do 1976. preduzete su da ga pokrenem tako {to sam imibranio da stranci love u Rumunitri akcije repopulacije karpattirao ko{utu. Jelen se podigao i ji! Bio je besan zato {to je 1969. skih lovi{ta mladim medvedima. ^au{esku ga je jednim hicem obojedan fancuski lovac u planinama Vran~ea, ulovio jelena koji je Posle pada diktature po~ele su da divqaju osvojio me|unarodnu nagradu...

Tih godina su me|unarodno prilovokradice. Od oko 6.000 medveda, koliko ih je znawe imali @ivkov za ulovqebilo u Rumuniji, ostalo je mawe od 4.000 nog jelena, a Josip Broz Tito za medveda.

Da bi umirili diktatorovu suAli, mladun~ad odgajena u zoolorio. Bio je presre}an i odmah je jetu, stru~waci zoolo{kog vrta {kom vrtu bila su nesnala`qiva procenio da ima primerak koji }e iz Oradee na severozapadu Rumuu karpatskoj divqini. Ipak, najoboriti sve rekord - evocira nije su preuzeli od cirkusa “Glove}i je podivqao i pravi je {tetu, uspomene biv{i lovo~uvar. bos” ogromnog, ve} ostarelog mu`napadaju}i ~ak i turiste. ^au{eKomisija ga je ocenila sa 261, jaka medveda. Wemu su doveli vesku je tada naredio da ga {to boqe 25 poena i sve do 2003. taj ulov je

^au{eskuov trofej izlo`en za vreme kulturnih manifestacija u Sibiu

bio najve}i trofej Rumunije. ^etiri godine posle pogubqewa ^au{eskua jedan nema~ki lovac je na podru~ju regije Mure{ ulovio jelena koji je osvojio 264,51 poena i time postavio novi nacionalni rekord.

Lovo~uvari i stru~waci za divqa~ isti~u da je Nikolaje ^au{esku imao zavidnu kolekciju lova~kog oru`ja. Najjeftinija pu{ka je ko{tala 25.000, a najskupqa 120.000 funti. Bio je ponosan na pu{ku marke “Holand &Holand”, a voleo je i jednu kalibra 270, koju je 1978. godine dobio kao poklon

prilikom dr`avne posete Velikoj Britaniji.

Karakternu crtu ^au{eskua da uvek mora biti prvi i najboqi, zapazili su i wegovi biografi, koji navode da je dugogodi{wi premijer Jon Mauer oti{ao u penziju posle jedne sva|e s ^au{eskuom ba{ oko ulova. I ^au{esku i Mauer su ga|ali istog medveda. Na kraju „ve{ta~ewem“ prisutnih odlu~eno je da je `ivotiwu ustrelio predsednik. Premijer je bio siguran da je wegov hitac bio smrtonosan, ali nije mogao da doka`e. Tada je re{io da, posle gotovo pola

veka podr{ke ^au{eskuu, prekine saradwu i penzioni{e se. Od tada je, navodno, na medvede, jelene i divqe sviwe uglavnom pucao samo “najve}i lovac”, drug predsednik.

I pored svih nevoqa s ^au{eskuovom arogancijom, qudi koji danas brinu o lovi{tima Rumunije priznaju da se u komunizmu vi{e vodilo ra~una o ovom vidu nacionalnog bogatstva. Posle pada diktature po~ele su da divqaju lovokradice. Od oko 6.000 medveda, koliko ih je bilo u Rumuniji, ostalo je mawe od 4.000.

Petar Tomi}

MINULOG UTORKA ODSTREQEN TE[KA[ OD 260 KILA

PREDSTAVQAMO

Lova~ki trofeji iz doma}eg ugla “Ocewivawe lova~kih trofeja”, prva kwiga nekog autora iz Srbije koja se bavi problematikom navedenom u naslovu - prof. dr Zorana A. Risti}a, proteklih dana pojavila se na doma}em tr`i{tu.

Pored ocene trofeja, u kwizi su na jednostavan i zanimqiv na~in predstavqene osnovne karakteristike doma}e divqa~i i lovne ekologije. Posebno

interesantan je jedinstven pregled istorijata ocewivawa lova~kih trofeja. Kwiga ima 324 strane ilustrovane fotografijama za koje je bio zadu`en Jaroslav Pap. Ovo {tivo se mo`e nabaviti po ceni od 1.500 dinara u {tampariji novosadskog “Sajnos - a” u Ulici Mom~ila Tapavice 2 na Novom nasequ.

D. Kn.

USPE[NO HVATAWE ZE^EVA MRE@AMA U SENTI Dru`ina kraj ulova i vepra kapitalca

Zlatni vepar pao kraj Futoga?

U lovnom reviru “Jarebica” u Futogu, delu lovi{ta fito{kog LU “Podunavqe”, u utorak, 22. decembra, na potesu Vizi} bara odstreqen je divqi vepar za koga se “osnovano sumwa” da je u pitawu zlata vredan trofej. Ju~e, trajalo je iskuvavawe i priprema kqova koje }e sa~ekati komisiju, a po svoj

prilici to je ulov kakav dugo nije odstreqen u ovom kraju.

Ono {to je do sada poznato je impozantna te`ina vepra: ravno 260 kilograma!

Ulov je delo poznatog futo{kog lovca na krupnu divqa~ Mirka Bjelobrka. On je bio deo dvadeseto~lane dru`ine koja je minulog utorka u lovu

na divqe sviwe odstrelila {est primeraka: jednu krma~u (za koju se ispostavilo da je bila jalova), ~etiri nazimeta i pomenutog vepra super - te{ke kategorije. Lov su vodili upravnik lovi{ta “Podunavqe” Stanko Beko i upravnik lovnog revira Du{ko Bjelobrk.

D. Kne`i}

IZ LOVA^KOG KODEKSA Foto: J. Pap

Nema zime za 204 zeca Ni polarna temperatura u rapidnom minisu pre}ena hladnim vetrom nije omela sen}anske lovce da minule subote, u dva pogona, mre`ama uhvate 204 `iva zeca. S obzirom da su se tada `estoko posmrzavali, u sutra{we hvatawe koje su planirali krenu}e sasvim opu{teno.

Po re~ima predsednika sen}anskoh lova~kog udru`ewa Dragana Todorovi}a, naro~ito beri}e-

tan je bio prvi pogon, kada su uhva}ena 154 zeca. Ni udari vetra koji su dizali i mrsili mre`e nisu spre~ili ze~eve da masovno ule}u tamo gde je trebalo. Subotwa tura ide put Apatina, U`ica i Koceqeva, a sutra{wa }e krenuti u Kragujevac i Blace.

Cena `ivih ze~eva je, prema cenovniku LSS, sa PDV - om 57,82 evra u dinarskoj protivvrednosti.

D. Kn.

Sebi~nost nije osobina dobrog lovca U toku lova se ne puca na divqa~ koja ida ka drugom lovcu, prolazi ili leti bli`e wemu.

Ne obja{wavati se oko toga ko je pogodio divqa~, ako je na divqa~ pucalo dva ili vi{e lovaca. To }e odrediti lovnik na osnovu pravila da je sitna divqa~ odstreqena od lovca koji je zadwi pucao na wu, a ako se radi o visokoj divqa~i onda se smatra da ju je odstrelio onaj

koji je prvi pucao, osim toga u grupnom lovu to nema nikakvog zna~aja, ~ak je boqe da vi{e lovaca misli da su oborili divqa~. Sebi~nost nije osobina dobrog lovca, jer, u lov se ne ide samo da bi se divqa~ prisvojila, nego pre svega iz zadovoqstva, da bi se razonodili i u`ivali u ~istom vazduhu, lepoj prirodi i prijatnom dru{tvu.

SPORT

petak25.decembar2009.

c m y

16

DNEVNIK

[umi ni{ani titulu

Najboqi u apatinskoj op{tini

PROGLA[ENI NAJBOQI SPORTISTI APATINA

Laureati Jovana Krsti} i Jovo Mandi} ^lanica Biciklisti~kog kluba As iz Apatina Jovana Krsti} izabrana je za najboqu sportistkiwu, a najboqi sportista je ~lan Kajak kluba Panonija Jovo Mandi} u apatinskoj op{tini. Najboqa mlada sportiskiwa je {ahistkiwa Vulkan Prtotektora Marina Gaj~in, a najboqi mladi sportista je atleti~ar Apatina Sr|an male{. Najboqa katetkiwa kugla{ica KK Junakovi} Milana Pavli}, a najboqi kadet je tako|e kugla{ KK Apatin.Trener godine je Josip Deki}, FIDE majstor

koji vodi [kolu {aha u Apatinu, najboqi sportski radnik je Slavko Jerkovi} iz Alteksog kluba Apatin, najboqi klub je biciklisti~ki As , a najboqi kolektiv u Radni~ko sportskim igrama je Op{tinska uprava op{tine Apatin.Za postignute rezultate i afirmaciju sporta osoba sa invaliditetom nagra|en je Apatinac Dragn Bun~i}, ina~e ~lan novosadskog kluba Spin.

Podeqene su i plakete najpopularnijim sportistima na osnovu glasova gledalaca apatinske televizije i ~i-

IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI SUBOTICE

Davor [tefanek bez premca U organizaciji Sportskog saveza, lokalne samouprave i „Suboti~kih novina“ izabrani su najboqi sportisti Subotice. Za najboqe sportiste izabrani su rva~ Davor [tefanek

Rang-lista seniora: 1. Davor [tefanek (rvawe), 2. Dijana [ef~i} (atletika), 3. Lehel Nemet (jedrewe), 4. Gabor Kasa (biciklizam), 5. Bernadeta Lajko/Laura Va{ (veslawe), 6. Oli-

Davor [tefanek: najboqi sportista Subotice

(seniori), odbojka{ica Sara Klisura (juniori) i {ahista Novak ^abarkapa (pioniri), dok je @enski odbojka{ki klub Spartak najboqi sportski kolektiv.

vera Medi} (odbojka), 7. Vjekoslav Futo/Stevan Sedlak (jedrewe), 8. Ivana Margeti}/Aleksandar Leontijevi} (karate), 9.

Robert Me{ter, 10. Milo{ Kne`evi} (dizawe tegova atletika).

Rang-lista juniora: 1. Sara Klisura (odbojka), 2. Danica Markovi} (odbojka), 3. Tijana Ajdukovi} (ko{arka), 4. Mario [tefanek (rvawe), 5. Vawa Ba~i} (boks), 6. Zoltan Varga (rvawe), 7. Andrea Kukla/Adrien Abraham (veslawe), 8. Roland Bin (rvawe), 9. Nikola Novak (kiks boks), 10. Dominik Sabo (atletika).

Rang-lista pionira: 1.

Novak ^abarkapa ({ah), 2. Florijan Sabo (boks), 3. Milica [o{tarec (plivawe), 4. Denis Memetovi} (boks), 5. Emil Jankovi} (rvawe), 6. Jovana Ili} (atletika), 7. Luna Jovi} (atletika), 8.

Eva Pa}i/Natalija Tikvicki (veslawe), 9. Danijel Juhas (tenis), 10.

Miroslav Dobri} (rvawe).

Rang-lista klubova: 1. @enski odbojka{ki klub Spartak, 2. Fudbalski klub Spartak Zlatibor voda, 3. Rva~ki klub Spartak.

Posebna priznawa su primili: Radovan Radulovi}, Du{an Kresovi}, Branko Brstina, Kristina Aran~i}, Gordan Glon~ak, Milenko Brustulov, Pliva~ki klub Spartak, a nije bio zaboravqen ni uspeh Gabora Sagmajstera na ~uvenom Dakar reliju. Za vredne jubileje su nagra|eni Karate klub Enpi (10 godina postojawa) i Kugla{ki klub Pionir (35 godina postojawa).

Laureatima je je pehare uru~io gradona~elnik Subotice Davoru Sa{a Vu~ini}.

N. Stanti}

talaca „Novog glasa komune“ karatistkiwi Tamari Serdar i ko{arka{u Du{anu Rai~evi}u. Nagra|eni su i ultramaratonac Frawo Pap i Kajaka{ki klub Panonija ~iji su ~lanovi sami renovirali teretanu.

Sve~anost je organizovao Sportski savez op{tine u saradwi sa lokalnom televizijom, listom „Novi glas komune“, a pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tine.

Nagrade je uru~io predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}.

J. P.

Sedmostruki prvak sveta u Formuli jedan Mihael [umaher rekao je da namerava da osvoji novu titulu slede}e sezone, ovaj put u ekipi Mercedesa. [umaher je objavio da se vra}a takmi~ewu, posle tri godine pauze, a mediji su naveli da je za jednogodi{wi ugovor sa Mercedesom dobio sedam miliona evra. Mercedes je nedavno preuzeo ekipu Bron GP. - Osvojio sam sedam titula, a tim je pro{le sezone trijumfovao u konkurenciji voza~a i konstruktora. Sada je Mercedes novi vlasnik ekipe, a na{ posao je da osvojimo titule - rekao je [umaher.

- Ne mogu da do~ekam 1. februar, kada }emo i zvani~no testirati vozila - dodao je Nemac, koji }e u januaru napuniti 41 godinu. [umaher se povukao 2006. godine posle 250 trka, od kojih 180 u Ferariju. On je najuspe{niji voza~ u Formuli jedan, ostvario je 91. pobedu. Nema~ki voza~ }e ponovo sara|ivati sa Rosom Bronom, koji je u~estvovao u osvajawu svih sedam {ampionskih titula. [umaher je dva puta bio {ampion sa Renoom (1994. i 1995. godine) i pet puta sa Ferarijem (od 2000. do 2004.). [umaher je pro{le sezone trebalo da se vrati u Formulu 1, kao zamena za povre|enog Ferarijevog voza~a Felipea Masu, ali nije pro{ao lekarske preglede, po{to je povredio vrat na moto trkama.

SPORT

DNEVNIK

TRADICIONALNI 47. „DEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Apoteka Viva ciqa novo finale Ekipa Apoteka Viva, koja je minulih nekoliko godina na tradicionalnom 47.“ D « nevnikovom“» turniru u malom fudbalu igrala pod imenom Bilding ivest, ima iza sebe tri finala, ali se ni jednom nije osvojila pobedni~ki pehar .

Bra}a Powevi}, ]upi}, Trivunovi}, Raki}, Stani} i drugovi igraju sjajano mali fudbal, ali u finalima kao da nisu imali daha za trijumf. Pro{le godine su izgubili od Sonija ko-

Stela rosa ne dolazi Iako su se prvi prijavila na na{ turnir, ekipa Stela rosa iz Be~a ove godine ne}e u~estvovati.

Zbog odlagawa po~etka takmi~ewa odustali su od dolaska u Novi Sad. Ustvari, oni su stigli u zakazanom terminu 12. decembra, odigrali dve prijateqske utakmice i vratili se u Be~. Bilo je u planu da 13. decembra igraju na na{em turniru, a kako hala nije bila u upotrebi oti{li su put Austrije razo~arani. [teta, jer su Aleksandar Ristovski i wegov tim ostavili dubok trag na na{em turnir. Naravno, ostavili smo mogu}nost da ih ukqu~imo u program ako se, ipak jave, makar da odigraju i revijalan me~..

Ina~e, kompletirali smo i 15. grupu u seniorskoj konkurenciji, ju~e se prijavila ekipa Tortiqa meksikana, pa }e se za veliki prelazni pehar i za 400.000 dinara boriti 45 ekipa. merca, pre toga dve godine od ekipe u kojoj su igrali Krasi}, Dun|erski, Bogdanovi}, ]urko.

- Red je da i mi pobedimo – ka`e Du{ko Trivunovi}, mo`da u ovom trenutku jedan od najboqih igra~a malog fudbala u Novom Sadu i u okolini. – Sre}a nam u ranijim finalima nije bila naklowena, sada smo iskusniji i verujem da mo`emo do pobede. Ali bi}e te{ko, konkurencija je vrlo jaka, pa o pobedniku opet mo`e da odlu~i sre}a.

Svakako da je Apoteka Viva u naju`em krugu favorita, a posle uvodnih me~eva svi se sla`u koji su gledali utakmice da Carigrad ima izuizetnu sna`nu ekipu, ali i da su nezahvalne prognoze oko pobednika, jer su iznena|ewa mogu}a.

Svakako da se najboqem nadaju Autogalant, STR Bla`in, a o snazi Kofi hausa, DP Novi Sad gasa, Telepa, jo{ nekih ekipa tek treba da se uverimo.

petak25.decembar2009.

17

ZVEZDA AGILNA U PRELAZNOM ROKU

Mugo{a i \or|evi} prva poja~awa Zimski prelazni rok je ve} po~eo na Marakani. Crvena zvezda je predstavila dvojicu fudbalera sa kojima je sklopila troipogodi{we ugovore, desnog beka Novog Pazara Bojana \or|evi}a (25) i plejmejkera Borca iz ^a~ka Marka Mugo{u (25).

- Na{a skauting slu`ba ih je dugo pratila. \or|evi} poseduje izuzetne fizi~ke predispozicije, nametnuo se na kup utakmici koju smo igrali protiv Pazara.

Mugo{a je sjajan tehni~ar, a ~iwenica da je dobio dres sa brojem deset dovoqno govori koliko verujemo u wega. Logi~no, objasnili smo mu da ovaj ~in nosi i ogromno breme, obavezu da napravi ne{to veliko, poput wegovih prethodnika na toj poziciji - istakao je sportski direktor crveno - belih Ivan Axi}.

Sada ve} biv{i vezista ^a~ana je samouvereno poru~io: - Svestan sam {ta se od mene o~ekuje, a da ne verujem u svoje sposobnosti ne bi ni dolazio u veliki klub. O~ekujem da }u uz vi{e rada izboriti mesto startera u veznom redu.

Iza \or|evi}a ,koji je karijeru po~eo u Radni~kom iz Ni{a, nastavio u Vlasini i Sremu, je i internacionalno iskustvo ste~eno u Bugarskoj, na Islandu i u Rumuniji.

- Znam da je konkurencija na Marakani `estoka, posebno na

Marko Mugo{a

mestu desnog beka, ali spreman sam za sva isku{ewa.

Direktor Axi} je najavio uskoro i novi transfer, a re~ je o Milanu Jeremi}u iz Zemuna, kao i sklapawe profesionalnog ugovora sa omladincem Reqi}em koji brani boje Zvezdine filijale, Sopota. Pregovori sa nekoliko inostranih klubova oko anga`mana Pavla Ninkova su u toku, a zeleno svetlo za odlazak }e biti upaqeno samo u slu~aju izuzetno povoqne finansijske ponude.

Z. Rangelov

Qaji} mewa Krasi}a u CSKA? Fudbalski klub CSKA zainteresovan je da u svoje redove dovede najtalentovanijeg srpskog fudbalera Adema Qaji}a, javqaju ruski mediji. Moskovqani `ele da 18-godi{weg fudbalera Partizana dovedu ve} u januaru. Rubin iz Kazawa je tako-

Adem Qaji} zanimqiv i ruskim klubovima

Sutra poklonike malog fudbala na Sajmi{tu ~ekaju nova uzbu|ewa

Odli~ne utakmice se igraju i u konkurenciji mla|ih kategorija, po obi~aju predwa~e ekipe u kojima igraju mladi fudbaleri Vojvodine i Novog Sada, ali simpatije publike pobrali su i petli}i Mewa~nice Ris iz [ajka{a, koji su dve- tri godine mla|i od svojih vr{waka, ali su se hrabro upustili u me~eve s starijima.

- Znali smo u {ta se upu{tamo – ka`e vo|a ekipe Mewa~nice Ris Sretko Ris. – Bili

smo svesni da klinci ne mogu da pobe|uju starije, ali je to izvanredno iskustvo za wih. Cele nedeqe pri~aju samo o «» turniru, verujem da }e ve} slede}e godine kada malo o~vrsnu igrati mnogo zapa`eniju ulogu.

Posle Nove godine igra}emo gotovo svaki dan , 2. januara program }e po~eti oko 13 sati, u nedequ }e se igrati od 9 , potom }e se sve utakmice igrati u popodnevnom programu. Podrazumeva se da

se 6. i 7. januara za Bo`i}ne pranike ne}e igrati, a veliko finale je na programu 10. januara. Me~evi u grupama zavr{i}e se 3. januara,a od 4. januara po~iwe nokaut faza. Po dve najboqeplasirane ekipe iz svih grupa }e u daqa takmi~ewa,a u nekim kategorijama i posledweplasirani timovi u grupama ( seniori, veterani) }e dobiti {ansu da nastave takmi~ewe.

G. K.

RASPORED ZA VIKEND Subota 9.00: MZ Sava Kova~evi} – Vojvo|ani ( mp) 9.35: SN parket - Autootpad @ika (mp) 10.10: Strit fudbal – Mewa~nica Ris ( mp) 10.45: Homa – Go Serbia kom ( mp) 11.20: Sunce (R) – Lavovi ( p) 11.55: Mim [lep slu`ba – AC \or|e Zli~i} ( p) 12.30: STR BN – Indeks (p) 13.05: Podbara – Polet (K) (k) 14.05: Orlovi 94 – Iris farm (k) 14.40: Adeko – DOO Vuves (s) 15.15: Konoba Orhus – «19. decembar» (s) 15.50: Kofi haus – SC Telep (s) 16.25: Mediteran auto – Hotel Arta (s) 17.00: Viva apoteka – Telep (s) 17.35: Adrijana i tvins – \ardino (s) 18.10: DP Novi Sad gas – MFR Sa{a (s) 18.45: Koliba – \ur|evdan ( s) 19.20: Ma pod NS – Demolej (s) 19.55: Indeksova tribina – Instant gradwa ( v) 20.30: Vitorog veterani – Papilon ( v)

trebalo da dobije od Man~ester junajteda.

Istovremeno iz Rusije sti`u vesti da je CSKA zainteresovan i da bi Qaji} mogao da zameni Milo{a Krasi}a, koji }e verovatno na leto napustiti Moskvu.Me|utim, sada je sve to u

Nedeqa 9.00: Homa – IM Frizerski salon 9.35: Vitorog mla|i pioniri – Vojvo|ani ( mp) 10.10: E gimnazija – SMSN Enigma ( p) 10.45: Ajaks – AC Cune drajver ( k) 11.20: Go Serbia kom – Ekspres gas ( v) 11.55: Ofsetprint – STR BN (k) 12.30: Elko disk – Sportska kladionica Monako (p) 13.05: Gaga plast – Orlovi 94 ( k) 14.05: Telep – Vitorog seniori (s) 14.40: Demolej – Mewa~nica Ris(s) 15.15: Mladost – Kafe Morena (s) 15.50: KMF Bumerang – DO Vuves (s) 16.25: Metalopromet – Gumatik STR (s) 17.00: Carigrad - Agromarket eksport import (s) 17.35: Pu`evi ([id) – Tehnolo{ki fakultet ( s) 18.10: SK Meridijana – Konoba Orhus ( s) 18.45: Mediteran auto – Autogalant (s) 19.20: Kafe Apolon NB – Maks bet ( s) 19.55: Perkan – Fitnes klub Iks gim (s) 20.25: SC Telep – Rimski oil DOO (s) Sve utakmice se igraju u sportskoj hali na Sajmi{tu.

|e vrlo zainteresovan za „Srpskog Kaku“, ali navodno su spremni da plate svega 6,5 miliona evra, {to je za crno-bele malo, te je sva prilika da }e uprava {ampiona dr`ave odbiti ovu ponudu. Postoji mogu}nost da Tatari pove}aju ulog, ali to ne}e biti ni blizu onih 10 miliona koje je Partizan

domenu {pekulacija, jer se niko od zvani~nika ruskog kluba nije oglasio. Za Armejce novac nije problem, ali te{ko je poverovati da su spremni da izdvoje 10 miliona evra za ovaj transfer, niti da Partizan mo`e da ra~una na kompletnu svotu koju je izgubio neodlaskom mladog reprezentativca na Old Traford.

Benzema odbio ^elsi i Siti Francuski reprezentativac i fudbaler madridskog Reala Karim Benzema odbio je ponude ^elsija i Man~ester sitija, prenose {panski mediji.

Dva premijerliga{a navodno su kontaktirala Benzemu, koji tokom prvih nekoliko meseci nije impresionirao , iako je u Madrid stigao kao velika zvezda i igra~ po koga je li~no u Lion odlazio Florentino Peres.

Me|utim, prema pisawu „Marke“ Benzema je bez razmi{qawa odbio ponude, po{to `eli da se nametne treneru Pelegriniju i obezbedi status Karim Benzema standardnog prvotimca.

Pored ova dva kluba, o~ekijo{ dok je mladi fudbaler navala se i zvani~na ponuda stupao za Olimpik iz Liona.

Man~ester junajteda, za BenzeUprava engleskog kluba promu, vredna oko 35 miliona cenila je tada da Lion tra`i funti. previ{e za napada~a i nije Ferguson je bezuspe{no pohtela da plati 35 miliona ku{avao da anga`uje Benzemu, funti za transfer Benzeme.

18

SPORT

petak25.decembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Birmingem - ^elzi Fulam - Totenhem Vest Hem - Portsmut Barnli - Bolton Man. siti - Stouk Sanderlend - Everton Vigan - Blekburn Liverpul - Vulverhempton Nedeqa Arsenal - Aston Vila Hul - Man~ester j.

1. ^elzi 18 13 2 3 2. Man~es. j. 18 12 1 5 3. Arsenal 17 11 2 4 4. Aston Vila 18 10 5 3 5. Totenhem 18 10 3 5 6. Man. siti 17 7 8 2 7. Birmingem 18 8 4 6 8. Liverpul 18 8 3 7 9. Fulam 17 7 5 5 10. Sander.

18 6 3 9 11.Stouk 17 5 6 6 12. Vulfsi 18 5 4 9 13. Blekburn 18 5 4 9 14. Barnli 18 5 4 9 15. Everton 17 4 6 7 16. Vigan 17 5 3 9 17. Hal 18 4 5 9 18. Bolton 16 4 4 8 19. Vest Hem 18 3 6 9 20. Portsmut 18 4 2 12

NA[ PREDLOG

(13.45) (14) (14) (15) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17) 43:15 41 37:17 37 44:20 35 29:14 35 40:22 33 33:27 29 19:18 28 34:25 27 23:17 26 25:28 21 15:20 21 17:31 19 17:32 19 21:37 19 23:31 18 20:38 18 17:37 17 23:33 16 26:35 15 17:26 14

ENGLESKA ^EMPION[IP

Tobyije doma}ini sjajnoj Vili (1.70) Arsenal - (3.60) Aston Vila (5.00) U derbiju 19.kola Premijer lige fudbaleri Arsenala ugosti}e na Emirejts stadionu odli~nu ekipu Aston Vile.

Gosti iz Birmingema, koje uspe{no predvodi menaxer Martin O, Nil, dolaze u Londom sa velikim ambicijama. Aston Vila je pobedom u pro{lom kolu protiv Stouka (1:0) upisala ~etvrtu uzastopnu pobedu i ukupo osmi susret bez poraza u nizu.

Goste }e predvoditi tandem Heski - Agbanlahor, uz raspolo`enog Petrova, Janga i strelca odlu~uju}eg kola protiv Stouka

nici trenera Mekli{a nisu pora`eni i prvi remi posle ~etiri pobede. Uzdanice Birmingema su tandem Den - Mekfarden koji }e uz Xeroma i Fergusona biti najopasniji po gol ^elzija. No, bez obzira na dobre igre Birmigena sve osim pobede ^elzija bilo bi veliko iznena|ewe. [to se ti~e tradicije ona je na strani Terija i drugova. Tri pobede plavaca i dva remija su dosada{wi bilans ova dva tima na Sent Endrjuzu.

Na{ predlog: 2

(2.70) Fulam - (3.00) Totenhem (2.40) Ova sezona za ekipu Totenhema mogla je da bude jedna od najuspe{nijih u proteklih nekoliko

kati lidera {ampionata ekipu Renxersa. Oba rivala nalaze se u odli~noj formi o ~emu svedo~e i serije pobeda. Proteklog vikenda doma}in je slavio protiv Aberdina 2:0, pa su “zeleni” tako nastavili imponzantnu seriju od 10 me~eva bez poraza, od ~ega ~etiri uzastopne pobede na doma}em terenu. Renxers je bio boqi od Madervela 6:1 i upisao tre}i trijumf u nizu. Pro{le sezone oba duela zavr{ena su podelom bodova 1:1, a tradicija je na strani ekipe Valtera Smita koja je slavila na 13 od 20 duela. Trener Hibernijana, Xon Hjuz uzda se u proverene snage Ni{ea, Stouksa, Milera i Zemama. U taboru gostiju tandem

ja od ~etiri kola bez slavqa duga je pa }e Lokeren biti idealna prilika za izabranike trenera Bolowia za popravni. Tandem Jovanovi} (10 golova) - De Kamaro bi}e najve}a opasnost po gol gostiju, a tu su standardni Mehdi i Dumers. Obe ekipe nastupi}e u najja~em sastavu pa treba o~ekivati zanimqivu utakmicu sa dosta golova.

Na{ predlog: 1, 3+

(3.00) Gent - (3.20) Anderleht (2.25) Lider belgijskog {ampionata Anderleht na dobrom je putu da titulu prvaka preotme Standardu. Izabranici trenera Kantera posle 18. odigranih kola

Subota Vatford - Notingem Forest (13) Kardif - Plimut (14) Kristal Palas - Ipsvi~ (14) Kvins Park - Bristol (14) Koventri - Donkaster (16) Derbi Kaunti - Blekpul (16) Midlzbro - Skantorp (16) Preston - Barnsli (16) Reading - Svinsi (16) [efild V. - Wukastl (16) VBA - Piterboro (16) Le~ester - [efild J. (19) 1. Wukastl 22 15 4 3 37:12 49 2. VBA 21 11 6 4 43:21 39 3. Noting. F. 22 10 9 3 32:18 39 4. Kardif 21 11 3 7 38:22 36 5. Svonsi 22 9 8 5 20:18 35 6. Lester 21 9 7 5 26:23 34 7. [efild J. 22 8 8 6 33:31 32 8. Blekpul 21 8 7 6 33:25 31 9. Bristol 22 7 10 5 26:25 31 10. Kvins Park 22 7 9 6 36:32 30 11. Donkaster 22 7 9 6 29:26 30 12. Kristal P. 22 7 9 6 25:26 30 13. Votford 22 8 6 8 31:35 30 14. Midlzbro 22 8 5 9 30:27 29 15. Preston 22 7 8 7 26:28 29 16. Barnsli 21 7 6 8 27:33 27 17. Koventri 22 6 7 9 25:33 25 18. Derbi 22 7 4 11 24:33 25 19. Skantorp 21 6 5 10 24:38 23 20. Reding 22 5 7 10 24:34 22 21. Ipsvi~ 21 3 12 6 22:30 21 22. [efild V. 22 4 6 12 23:37 18 23. Piterboro 22 3 8 11 27:37 17 24.Plimut 21 4 3 14 16:33 15

[KOTSKA Subota Dandi j. - Kilmanrok Falkirk - Harts Madervel - Sent Yonson Seltik - Hamilton Sent Miren - Aberdin Nedeqa Hibernijan - Renyers

1. Renyers 16 11 2. Seltik 16 10 3. Hibernijan 16 9 4. Dandi j.

15 7 5. Madervel 16 4 6. Aberdin 16 4 7. Harts 16 4 8. S. Yonson 16 4 9. Hamilton 15 4 10. Sent Miren16 3 11. Kilmanrok 16 3 12. Falkrik 16 2

4 3 5 6 8 6 5 4 4 5 4 6

(16) (16) (16) (16) (16) (13)

1 3 2 2 4 6 7 8 7 8 9 8

35:10 34:18 24:10 21:15 20:25 12:18 15:19 21:29 15:24 18:25 12:22 12

37 33 32 27 20 18 17 16 16 14 13

BELGIJA Subota Standard - Lokeren @erminal - Genk Klub Bri` - Serkl Bri` Muskron - Kortrijk Sent Truden - Mehelen [arlroa - Ruselar Nedeqa Gent - Anderleht Varegem - Vesterlo 1. Anderleht 18 14 2 2 2. Klub Bri` 18 11 4 3 3. Gent 19 11 3 5 4. @erminal 18 9 5 4 5. Varegem 19 8 6 5 6. Kortrijk 19 7 7 5 7. Standard 18 6 8 4 8. S. Truden 19 7 4 8 9. Vasterlo 19 6 5 8 10. Muskron 19 6 5 8 11. Mehelen 18 7 1 10 12. S. Bri` 19 5 5 9 13. Genk 19 4 7 8 14. [arlroa 19 3 7 8 15. Lokeren 19 4 3 12 16. Ruselar 19 3 4 12

(18) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 35:13 44 33:21 37 36:21 36 27:21 32 31:25 30 22:18 28 27:19 26 22:26 25 20:27 23 22:32 23 23:32 22 29:30 20 22:25 19 17:30 16 21:28 15 22:41 13

Ivanovi}a, Aleksa i Kalua (^elsi) ~eka veliko isku{ewe u Birmingemu

Kerjua. Na drugoj strani Arsen Venger ima problema oko sastava tima. Povre|eni su Troare, Kli{i i Bendtner, pod znakom pitawa je nastup rovitog Van Persija, ali raduje povratak oporavqenog Fabregasa. Tradicija je na strani Arsenala koji je slavio na {est od posledwih devet duela, a pro{le sezone pobedila je Vila 2:0.

Na{ predlog: 3+

(5.50) Birmingem (3.50) ^elzi (1.50) Lider engleskog prvenstva, ekipa ^elzija ovog vikenda gostuje na Sent Endrjuzu gde }e odmeriti snage protiv sve boqeg Birmingema. Londonski plavci su u pro{lom kolu remizirali protiv Vest Hema 1:1, kao {to je i Birmigen u duelu sa Evertonom igrao 1:1. Bila je ovo deveta utakmica u nizu na kojoj izabra-

godina. Popularni pevci, koje sa velikim uspehom vodi Hari Rednap, pobedili su Man~ester siti 3:0 i Blekburna 2:0.. Sigurno je da }e stadion Krejven Kotix biti ispuwen do posledweg mesta, a pobeda nad Man~esterom 3:0 dala je krila izabranicima Roja Haxsona. Fulam je u seriji od pet utakmica bez poraza, pa treba o~ekivati borbenu i neizvesnu utakmicu. Pro{le sezone slavili su doma}i fudbaleri 2:1. Zamora, Daf, Marfi, Demsi bi}e najve}a opasnost po gol sastava iz Londona, a u redove doma}ih vratio se i oporavqeni Gera.

Na{ predlog: h

(4.00) Hibernijan (3.35) Renyers (1.70) Derbi 17.kola prvenstva [kotske igra se u Edinburgu na stadionu Ister roud, gde }e tre}eplasirani Hibernijan do~e-

Miler-Bojd igra u odli~noj formi, uz Na}o Nova, Tompsona, Dejvisa i Papca. Zanimqivo je da je Hibernijan najubedqiviji poraz u istoriji kluba pretrpeo upravo od Renxersa, dodu{e davne 1898.godine- 10:0.

Na{ predlog: 2 , 2 - 3

(1.40) Standard - (4.00) Lokeren (5.75) [ampion Belgije Standard na{eg Milana Jovanovi}a sve je daqe od odbrane titule. Sedma pozicija i zaostatak od 18 bodova u odnosu na Anderleht nenadoknadivi su, ali plasman u Evropu naredne sezone nije nedosti`an. Ovog vikenda Standard do~ekuje ekipu Lokerena koja se nalazi na pretposledwem mestu i o~ekuje je gr~evita borbu za opstanak. U pro{lom kolu Standard je pora`en od Ruselara 1:0, kao i Lokeren od Genta 1:0. Seri-

imaju sedam bodova vi{e od drugoplasiranog Bri`a. U pro{lom kolu Anderleht je slavio protiv Vasterloa 2:0 ~ime je nanizao sedmu pobedu. Ovog vikenda Suarez i drugovi gostuju Gentu koje ove sezone igra veoma dobro i trenutno je na tre}em mestu. Doma}in je slavio protiv Lokerena 1:0 i tako nastavio seriju od {est pobeda. Trener Mi{el Prudom uzda se u proverene snage, Kustovica, Mari}a, Azofeife i Vilsa , kako bi do{ao do prve pobede posle 2006 godine. U taboru gostiju tandem Suarez - Lukaku je u odli~noj formi, a ne treba zaboraviti ni Le`era, Kojatea i [atela. Povre|eni su Polak, Sare i Poqak Vasilevski. Pro{le sezone slavio je Anderleht 2:1, u revan{u nije bilo pobednika (1:1).

Na{ predlog: 3+ I. G.

An}eloti ne `eli poja~awa Trener ^elsija Karlo An}eloti izjavio je da ne `eli da dovede nove napada~e u januarskom prelaznom roku, ve} da }e se osloniti na mlade igra~e iz svog tima.

An}eloti ne}e mo}i da ra~una na Didijea Drogbu i Salomona Kalua, koji }e igrati za reprezentaciju Obale slonova~e na Afri~kom kupu nacija, od 10. do 31. januara u Angoli. Oni }e se prikqu~iti nacionalnom timu posle prvenstvene utakmice sa Birmingemom, u subotu.

Tako|e, ^elsi }e dve utakmice igrati bez povre|enog napada~a Nikolasa Anelke.

Francuz }e propustiti me~eve protiv Birmingema i Fulama. An}eloti na raspolagawu ima samo Danijela Starixa i Fabija Borinija. Oni jo{ nisu postigli nijedan gol u dresu ^elsija, ali italijanski trener rekao je da }e im rado pru`iti priliku da se doka`u.

Karlo An}eloti

- I daqe }emo imati 11 igra~a protiv Fulama. Ako Didije ne bude u timu mo`emo ga zameniti drugim fudbalerima. Starix ima priliku da se doka`e, igrao je dobro u drugom poluvremenu protiv Vest Hema. Mo`da }e od po~etka igrati u subotwem me~u rekao je An}eloti.

Italijanski trener istakao je da ima poverewa u napada~e svoje ekipe i da mu ne trebaju poja~awa.

- Nisam tra`io od (vlasnika ^elsija) Romana Abramovi~a sredstva za nove igra~e, a on me nije pitao da li mi trebaju poja~awa.

Imam poverewa u moje napada~e, ne samo u Drogbu, Kalua ili Anelku, ve} i u Starixa i Borinija - dodao je on. ^elsi je prvoplasirana ekipa na premijerliga{koj tabeli sa 41 bodom i ima ~etiri vi{e od Man~ester junajteda i {est vi{e od Arsenala, koji ima i utakmicu mawe.

Mark Hjuz

OGLASILI SE TRENERI ASTON VILE I SANDERLENDA

[eici, {ta to radite?

Menaxeri Aston Vile i Sanderlenda, Martin O’Nil i Stiv Brus, konstatovali su da otkaz Marku Hjuzu u Man~ester sitiju predstavqa nastavak nezdravog trenda u engleskom fudbalu.Oni su naglasili da to ne zna~i da su protiv Italijana Roberta Man}inija, koji je sedmi strani menaxer u Premijer ligi, a ~etvrti me|u klubovima koji zauzimaju prvih osam mesta na tabeli.

- Niko ne mo`e da ospori Man}inijeve kvalitete i ja mu `elim svu sre}u. Ali brine me to {to se engleski i britanski treneri, koji izuzetno naporno rade u ni`im divizijama, vi{e ne uzimaju u razmatrawe kada se otvori neko mesto. Ako ovako nastavimo, stranci }e nam preuzeti ligu - rekao je Brus.

O’Nilu nije jasno kako je Hjuz mogao da uradi vi{e nego {to je u prethodna tri-~etiri meseca uradio sa Man~ester sitijem.

- Niko nije izgubio mawe utakmica od Sitija - ukazao je O’Nil na ~iwenicu da su “gra|ani” do`iveli samo dva poraza iz 17 prvenstvenih me~eva, mada imaju ~ak osam remija.

- Ideja da vam neko obezbedi novac, a vi da automatski postanete najboqi, ne bi pro{la ni u jednom biznisu. Hjuz ih je odveo u polufinale Liga kupa, gde nisu bili vi{e od 20 godina. Ali fudbal o~igledno ume da bude ~udna igra - zakqu~io je strateg Vile.

Luka Toni prelazi u Romu Fudbaler Bajerna iz Minhena Luka Toni pre}i }e u Romu u januarskom prelaznom roku. ^elnici Bajerna i Rome postigli su navodno dogovor da 32-godi{wi napada~ u januaru napusti Minhen.

Toni je vi{e puta rekao da mu je trenutno najva`nije da igra kako bi se vratio u formu i izborio mesto u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.On je zbog povrede propustio ve}i deo drugog kruga {ampionata pro{le sezone, ali je ipak zavr{io kao najboqi strelac ekipe sa 14 golova iz 25 utakmica.

Italijan je tako|e u veoma lo{im odnosima sa trenerom Bajerna Lujom van Galom. On je u medijima kritikovao rad kluba zbog ~ega ga je uprava o{tro kaznila, a predsednik ~etvorostrukog prvaka Evrope Uli Henes je po~etkom nedeqe izjavio da }e pustiti italijanskog fudbalera bez obe{te}ewa.

Toni je u karijeri, izme|u ostalih klubova, igrao i za Modenu, Empoli, Palermo i Fiorentinu. Za reprezentaciju Italije, sa kojom je osvojio Svetsko prvenstvo 2006. godine, odigrao je 47 utakmica uz 16 golova.

Mediji u Italiji su nedavno pisali o tome da }e na{ Nikola @igi} sti}i u januaru u Rim, ali je posle dogovora sa Tonijem malo verovatno da Roma dovede jo{ jednog napada~a.

SPORT

DNEVNIK NOVOSA\ANI DO^EKUJU ^A^ANSKI BORAC

Bankari veruju u trijumf

Ko{arka{i Novog Sada pru`aju sve boqe partije, dva vezana trijumfa, nad beogradskim Radni~kim i Ergonomom, to potvr|uju. Danas }e novosadski bankari do~ekati ~a~anski Borac, ekipu s velikim ambicijama i s kvalitetnim sastavom, koji se odr`ava u vrhu srpske ko{arke posledwih nekoliko godina.

Nemawa Suboti} (Novi Sad)

- Malo {ta novo ima da se ka`e o ^a~anima, osim da su bilo da igraju kod ku}e ili na strani rival za respekt. Meni je mnogo va`nija ~iwenica da smo kona~no slavili kod ku}e i na tome zaista ~estitam mojim momcima koji su se odupreli pritisku i

pokazali da mogu da odigraju najkvalitetnije kada je najpotrebnije. Na korak smo od izjedna~ewa odnosa pobeda i poraza i zaista se nadam da }emo uspeti da ovu godinu zavr{imo trijumfom i u dobrom raspolo`ewu do~ekamo nastavak sezone - rekao je trener Novosa|ana Nemawa Danilovi}.

Povrede kona~no zaobilaze Novosa|ane, skora{wa poja~awa Bojan Qubojevi} i Sini{a Kova~evi} prona{la su se sa saigra~ima i igra bankara kona~no potse}a na onu od pre nekoliko sezona kada su bili naprijatnije iznena|ewe prvenstva.

- Posledwa dva me~a odigrali smo pod impertivom pobede i veoma mi je drago {to smo trijumfovali i sada s ne{to boqim bodovnim skorom do~ekujemo Borac.

Prevazi{li smo krizu i `eqni smo novih pobeda i dokazivawa da je lo{ period iza nas. Borac je iskusna i kvalitetna ekipa, ali mislim da smo mi u blagoj prednosti po{to igramo na doma}em terenu.

Crni niz od ~etiri poraza kod ku}e prekinuli smo u me~u s Ni{lijama i nadam se da }emo nastaviti pobedni~ki niz - istakao je prvotimac Novog Sada Nemawa Suboti}.

Utakmica se igra u maloj sali Spensa od 18 ~asova.

M. Risti}

petak25.decembar2009.

19

VOJVO\ANSKI DERBI U 13. KOLU PRVE LIGE

Zrewanincima bodovi posle dva produ`etka Proleter Naftagas - Vojvodina Srbijagas 111:110 (20:18, 17:17, 28:23, 25:32, 11:11, 10:9) ZREWANIN: Kristalna dvorana, gledalaca: 2.000, sudije: Milojkovi}, Obrkne`evi} i Vorkapi} (Beograd).

PROLETER NAFTAGAS: Nikoli}, Bordo{ -, Vulin 17 (4-4, 3-2, 5-3, 7 sk), Simi} - (-, -, 1-0), Stanojevi} 6 (-, 2-0, 4-2), Rajkovi} 15 (7-6, 8-3, 7-1, 10 sk, 4 as), Glavini} 12 (2-1, 4-1, 5-3, 6 sk), @arkovi} 25 (2-2, 5-1, 15-7, 9 as), Bara}, Vukosavqevi} 30 (15-8, 13-11, - 6 sk), Top~ov 6 (-, 5-3, -), Krsti}.

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 5 (-, 3-1, 2-1, 4 as), Martini} 19 (4-4, 7-6, 3-1, 4 as), Toma{evi} 7 (2-1, 1-0, 4-2), Mati}, Jev|i} 13 (3-3, 4-2, 5-2, 6 sk), Bo{wak 14 (8-6, 3-1, 6-2, 11 sk, 6 as), Kova~evi} 8 (-, 1-1, 6-2), Fekete, Radak, Marjanovi} 5 (4-1, 4-2, -), Mi~eta 20 (4-4, 14-8, 1-0, 5 sk, 4 as), Avlija{ 19 (2-2, 1-1, 7-5, 5 sk).

Oko 2.000 gledalaca u Kristalnoj dvorani u Zrewaninu imalo je priliku da vidi krajwe neizvesnu i uzbudqivu utakmicu u vojvo|anskom ko{arka{kom derbiju. Za nijansu spretniji i sre}niji bili su doma}i ko{arka{i, koji su zaslu`eno stigli do pobede posle dva produ`etka, ali i da je me~ zavr{en i druga~ije ne bi bilo nezaslu`eno.

Prvu osetniju prednost Proleter Naftagas stekao je po~etkom tre}e deonice, kada je poveo s 12 poena razlike, pre svih zahvaquju}i Vukosavqevi}u, @arkovi}u i Rajkovi}u, ali su crveno-beli brzo uspeli da se vrate i uvedu utakmicu u produ`etak. Avlija{, Mi~eta i Bo{wak bili su predvodnici tima iz Novog Sada, a veoma uspe{no pridru`ivali su im se i Jev|i}, odnosno kapiten Martini}, dok je trojci i Zrewanina podr{ku davao raspolo`eni Vulin.

Imala je Vojvodina Srbijagas {ansu da i u regularnom delu me~a stigne do velike pobede, ali je nije iskoristila, pre svega zbog nervoze koja je bila prisutna me|u gostuju}im igra~ima. Naime, ekipa trenera Radenka Varagi}a ve} du`i vremenski period suo~ava se s egzistencijalnim problemima, igra~i ne primaju plate i na ivici su „pucawa“. Ipak, Martini} i saigra~i bili su ja~i od toga, odigrali su veoma dobru utakmi-

Vid @arkovi} (s loptom), jedan od tvoraca pobede Zrewaninaca

cu i samo nedostatak sportske sre}e omeo ih je da stignu va`nog trijumfa.

S druge strane, jo{ jednu nizu sjajnih partija pru`io je Vid @arkovi} koji je za tri poena {utirao 15-7, dok je Filip Vukosavqevi} imao indeks od ~ak 42 poena i

bio je najboqi igra~ me~a. Proleter je prekinuo niz od tri vezana poraza i potvrdio da mu je mesto u vrhu tabele, dok Vojvodinu o~ekuje `estoka bitka za jedno od prva tri mesta koja vode u Superligu.

R. D.

Stojiqkovi} izabrao Zoran Stojiqkovi}, selektor streqa~kih reprezentacija Srbije odredio je reprezentacije za turnir u slovena~kom gradu Ru{e od 15. do 17. januara idu}e godine, koji }e se bodovati i za regionalnu ligu i trome~ selekcija Srbije, Slovenije i Hrvatske.

Na spisku su – vazdu{na pu{ka, seniori: Stevan Pletikosi} i Milutin Stefanovi} („^ika Mata“, Kragujevac), Dragan Markovi} (Novi Sad), seniorke: Aranka Binder (Novi Sad), Lidija Mihajlovi} (Ni{) i Andrea Arsovi} (Partizan), juniori: Marko @ivi} (Ni{), Arsenije Todorovi} (Lukawac, Pirot), Igor ^otra (Zvezdara), juniorke: Ivana Maksimovi} i Dragana Todorovi} (Novi Beograd U{}e), Katarina Biser~i} (Ni{), vazdu{ni pi{toq, seniori: Damir Mikec (Policajac), Dimitrije Grgi} (Akademac) i Andrija Zlati} („A. Dejovi}“, U`ice), seniorke: Jasna [ekari}, Zorana Arunovi}, Jelena Arunovi} (sve C. zvezda), juniori: Boris Kotogan (Kikinda), Milo{ Milanovi} („Aleksa Dejovi}“, U`ice), Nikola Kosti} (Zvezdara), juniorke: Bobana Veli~kovi} i Ana Simi} (Bor 030), Jelena Petrovi} (Jagodina).

U stru~nom {tabu, uz selek-

Lidija Mihajlovi} i Aranka Binder

tora Zorana Stojiqkovi}a, su i treneri reprezentacije Mira Maksimovi}, Goran Maksimovi} i Ivan Kvasnevski. U plasmanu za regionalnu ligu i trome~ (Srbija – Slovenija – Hrvatska) Srbija ubedqivo vodi sa 23.043 kruga, ispred Hrvatske sa 22.905 i Slovenije sa 22.681 krug.

Partizan opet pobedio Medve{~ak Hokeja{i Partizana pobedili su u Beogradu ekipu Medve{~aka sa 9:1 (2:1, 2:0, 5:0), u 19. kolu Slohokej lige. Ovo je 13. pobeda crnobelih, a tre}i trijumf protiv Medve{~aka.

U ekipi Partizana tri gola postigao je Marko Kova~evi}, a po jedan Marko Sretovi}, Filip Mirkovi}, Nenad Rakovi}, Branko Mami}, Mark Furije i Marko Milovanovi}.

U narednom kolu Partizan igra u gostima sa Bledom.

Dana{wi rukometni program Druga mu{ka liga, sever - FUTOG: Metalac – @SK (19.30), ZREWANIN: Gradnulica – Vojput (17), @ABAQ: Hajduk – Titel (18).

Deset trojki Yej Ar Smita Bek Denvera Xej Ar Smit postigao je 41 poen u pobedi nad Atlantom124:104. „[esti ~ovek“ Nagitsa postavio je rekord sezone ubaciv{i ~ak deset trojki iz 17 poku{aja, ali je u isto vreme imao o~ajan u~inak sa linije slobodnih bacawa - 1/6.

Kuriozitet je donela i utakmica Sakramento Kings - Klivlend Kavalirs 104:117, u kojoj su gosti slavili posle produ`etka. Ko{arka{i Sakramenta tokom dodatnih pet minuta nisu uspeli da postignu nijedan poen (0:13)! „Srpski derbi“ Wu Orleans Golden Stejt pripao je doma}em timu (108:102), ali ni Predrag Stojakovi} ni Vladimir Radmanovi} nisu bili u glavnim ulogama.Stojakovi} je za 28 minuta zabele`io 13 poena i dve asistencije, a Radmanovi} po jedan poen i skok za deset minuta. Trener Golden Stejta Don Nelson koristio je samo sedmoricu igra~a, dvojica su na parketu provela svih 48 minuta.

Dan posle tesnog poraza od Lejkersa u Los An|elesu, Krsti}ev Oklahoma Siti Tander iznenadio je u Finiksu - 117:113. Kevin Durent ubacio je 38 poena, a centar srpske reprezentacije devet, uz {est skokova i jednu ukradenu loptu za 19 minuta.

Desetkovani Portland u gostima je savladao San Antonio Sparse koji su bili kompletni, sa izuzetkom rezervnog krilnog centra Meta Bonera - 98:94.

U ostalim utakmicama postignuti su slede}i rezultati: Orlando - Hjuston 102:87, Detroit Toronto 64:94, Majami - Juta 80:70, Wu Xersi - Minesota 99:103, Milvoki - Va{ington 97:109.

Istok: Boston 22-5, Orlando 22-7, Klivlend 22-8, Atlanta 20-8, Majami 14-12, Toronto 14-17...

Zapad: LA Lejkers 23-4, Dalas 20-9, Denver 20-9, Finiks 18-11, Portland 19-12, Hjuston 17-12...

20

KULTURA

petak25.decembar2009.

@IRI „VITALOVE” NAGRADE U [IRI IZBOR UVRSTIO 13 KWIGA

PROMEWENO RUKOVODSTVO GALERIJE MATICE SRPSKE

Tijana Palkovqevi} nova upravnica

Traume minulih ratova naj~e{}a tema ^etrnaesti put dodequje se tradicionalna kwi`evna nagrada "Zlatni suncokret" za najboqu kwigu na srpskom govornom podru~ju, u `anrovima romana, pripovetke, poezije, kwi`evne kritike, eseja i kwi`evne publicistike. Nagradu je ustanovila fabrika „Vital“ iz Vrbasa, ~iji je ve}inski vlasnik kompanija „Invej“iz Beograda. @iri Vitalove nagrade u sastavu: Jovan Zivlak, Nikola Strajni} i Vladimir Gvozden je odr`ao tri sednice i nakon sagledavawa obimne godi{we produkcije, sa~inio je {iri izbor. U `anru romana u {iri izbor uvrstili su dela Grozdane Oluji} "Glasovi u vetru" ( u izdawu Srpske kwi`evne zadruge), @arka Komanina "Qetopis vje~nosti" (Srpska kwi`evna zadruga), Rajka Vasi}a "Prsti ludih o~iju"( Zadu`bina Petar Ko~i}),Slobodana Vladu{i}a "Forward" (Stubovi kulture), \or|a Pisareva "A ako umre pre nego {to se probudi?"(Agora), Slobodana Ti{me "Quattro stagioni" (Laguna), Igora Marojevi}a "Parter"(Laguna, Miomira Petrovi}a "Bakarni bubwe-

vi" (Laguna). Me|u kwigama pri~a `iri se odlu~io za zbirku Qiqane \ur|i} "Svi na kraju ka`u mama"( Agora), dok su u `anru poezije u {iri izbor za nagradu u{le zbirke Ivan~ice \eri} "Sa moga prozora, odli~an je moj `ivot"( Rende), Qubomira Simovi}a "Planeta Dunav"( Stubovi kulture) i Milo{a Latinovi}a "Sedam malih kwiga" (Poveqa), a u domenu kritike i kwi`evnih eseja izdvojena je "Kratka istorija preobiqa"(Agora) Tihomira Brajovi}a. @iri isti~e da se na{a kwi`evnost u najve}oj meri bavi minulim ratovima i traumatizmima koji obele`avaju iskustvo generacija koje su bile neposredni ili posredni u~esnici i sau~esnici pomenutih doga|aja. U tragawu za odgovaraju}im modusima na{a savremena kwi`evnost oblikuje svoja svedo~ewa u formama realisti~kog, fantasti~kog, negativno utopijskog ili `anrovskog tipa pripovedawa. Postupci kojima se slu`i, mora se naglasiti, ne izlaze iz okvira ve} dostignutih u prethodnim decenijama, kako u prozi tako i u poeziji.

DNEVNIK

Zbog li~nog zahteva za smenu, Upravni odbor Matice srpske na sednici odr`anoj pro{le nedeqe razre{io je du`nosti dosada{wu upravnicu Galerije Matice srpske dr Branku Kuli} i na to mesto postavio mr Tijanu Palkovqevi}. Na istoj sednici imenovani su i novi Upravni i Nadzorni odbor Galerije Matice srpske, a procedura nala`e i potvrdu ovih odluka u Ministarstvu kulture Republike Srbije, koja je izvesna i o~ekuje se ovih dana.

Tijana Palkovqevi} je diplomirala 1999. na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2003. odbranila je magistarsku tezu "Slikarstvo Milivoja Nikolajevi}a (1912-1988) na Odseku za modernu umetnost. "Realizam i realizmi u srpskom slikarstvu 1900-1950" tema je doktorske disertacije koju je prijavila 2006. Tijana Palkovqevi} od 2003. u Galeriji Matice srpske radi kao pomo}nica upravnika i kustoskiwa za odnose sa javno{}u.

U kratkoj izjavi za na{ list Tijana Palkovqevi} je dolazak na mesto upravnice Galerije Matice srpske prokomentarisala kao veliki izazov i odgovornost, jer je potrebno funkcionisati u skladu s vremenom, a pri tome ne naru{avati tradiciju dugu gotovo dva veka.

I. B.

Tako|e, zna~ajno je da se podvu~e da se pripovedawe odvija u nagla{enom horizontu preispitivawa, tragawa za istinom, moralnih dilema ili moralizirawa nad u~incima minule istorije. U celini, ono {to mo`emo razumeti iz iskustva na{e savremene pripoveda~ke kwi`evnosti je ose}awe da je ona bitna forma razumevawa na{e istorijske i dru{tvene situacije. @iri zapa`a da je o~igledno odsustvo pa`we izdava~a prema kritici, eseju i kwi`evnoj publicistici, te je stoga u godi{woj produkciji mali broj naslova iz pomenutih `anrova. @iri prime}uje da u pesni~koj produkciji ne postoji zna~ajan pritisak novih glasova, ili promena u percepciji formalnog i zna~ewskog repertoara.@iri nije razmatrao dela autora koji su ve} nagra|eni Vitalovom nagradom.

U`i izbor `iri }e saop{titi po~etkom januara, a odluku o dobitniku krajem narednog meseca. Dobitniku nagrade pripa{}e nov~ani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 5000 evra, kao i {tampawe nagra|ene kwige.

REPREZENTATIVNA IZLO@BA PAJE JOVANOVI]A U GALERIJI SANU

Vrhunskim delima do univerzalnog U galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu preksino} je otvorena izlo`ba slika Pavla - Paje Jovanovi}a, povodom 150. godi{wice od ro|ewa tog velikog

bio i u Srbiji i u Evropi i to je ono {to je va`no u tuma~ewu wegovog dela", kazao je ministar istakav{i da je Jovanovi} svojim vrhunskim delima prevazilazio pojedina~no i op{te i

Sa izlo`be u Galeriji SANU u Beogradu

umetnika. Izlo`bu je, pred mnogobrojnom publikom, otvorio ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}.

"Govori se da je Dositej Obradovi} doneo Evropu u Srbiju, da je Vuk Karaxi} Srbiju odneo u Evropu, a Paja Jovanovi} je

da je na taj na~in do{ao do univerzalnog.

Bradi} je podsetio da je Jovanovi} jedan od najuglednijih srpskih slikara, koji je jo{ kao student na Be~koj akademiji umetnosti dobio brojne nagrade koje su mu otvorile vrata ka

evropskoj umetni~koj sceni i da wegovo slikarstvo na poseban na~in predstavqa Srbiju.

Jovanovi} je bio svuda prisutan, od Minhena, Be~a, Pariza, Budimpe{te, do Beograda, kazao je Bradi}, napomenuv{i da se govorilo da je umetnik jednu sliku po~iwao u jednoj prestonici, zavr{avao je u drugoj, izlagao u tre}oj, a prodavao u ~etvrtoj.

Na izlo`bi pod nazivom "Paja Jovanovi}/Paul Joanowitch" predstavqeno je 97 dela nastalih u rasponu vi{e od pet decenija umetnikovog `ivota. Postavku ~ine, pored najpoznatijih Jovanovi}evih dela, i ona koja su malo poznata {iroj javnosti, a koncept je da svaku sliku prati skica, kroki ili mala studija koja je prethodila nastanku kona~nog dela. Kroz taj proces se vidi studioznost i posve}enost autora, {to ovu izlo`bu ~ini posebnom.

Na izlo`bi su prezentovane ~etiri kqu~ne teme slikarevog

opusa: `anr kompozicije - izme|u Balkana i Orijenta, istorijsko slikarstvo, portreti i religiozno slikarstvo, u izbor su ukqu~ena dobro poznata i ~uvena ostvarewa nastala za izlagawe, ali i pojedine slike nastale u Jovanovi}evoj privatnoj sferi, na osnovu kojih se okriva da su neke velike teme bile i predmet wegovog intimnog promi{qawa.

Postavku prati studijski katalog ~iji je autor dr Miroslav Dimitrijevi}.Izlo`ena dela su iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Umetni~ke zbirke SANU, Narodnog muzeja Pan~evo, Narodnog muzeja u Zrewaninu, Zadu`bine kraqa Petra I na Oplencu, Istorijskog muzeja Srbije i iz privatnog vlasni{tva.

Izlo`ba je otvorena do 21. februara 2010. godine, a tokom wenog trajawa bi}e organizovani razli~iti programi nameweni publici svih generacija predavawa, stru~na vo|ewa, projekcije filmova i aktivnosti De~ijeg kluba Narodnog muzeja.Obele`avawe jubileja ovog velikog slikara odvija se pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture.

(Tanjug)

KWI@EVNA PERIODIKA: BEOGRADSKI KWI@EVNI ^ASOPIS

Prevo|ewe je hod prema delu Prvi put od osnivawa, pre ~etiri godine, Beogradski kwi`evni ~asopis iza{ao je kao dvobroj, za jesen i zimu. Glavni i odgovorni urednik Milovan Mar~eti} saop{tava da je razlog nedostatak novca, jer je Ministarstvo kulture dozna~ilo ~etiri puta mawe sredstava nego pro{le godine. Tako su i ostali kwi`evni ~asopisi dovedeni do ivice nestajawa.

Uprkos oskudnim materijalnim prilikama, dvobroj je sadr`inski bogat i raznolik. Otvara ga najnovija poezija Miodraga Pavlovi}a, a pesme su objavili i Vasa Pavkovi}, Marija Kne`evi} i Viktor Radowi}. U istom bloku su pripovetke Zorana ]iri}a, Dejana Simonovi}a i Milo{a Sto{i}a.

Rubrika SVETlarnik posve}ena je savremenoj portugalskoj kwi`evnosti. Jasmina Ne{kovi} je prevela kratku prozu Manuela da Fonseka, Augu{ta Abelaria, Marije @udit de Karvaqo, Teo-

linde @ersao, Ine{ Perdoze i Rui Zink. Ovaj pregled upotpuwuju stihovi tri pesnika: Gonzala M. Tavare{a, Pedra Me{ia i @ozea Lui{a Pej{ota, a prepev tako|e potpisuje Jasmina Ne{kovi}.

Sledi odlomak iz kwige “Viktor Igo” Grejema Roba, u prevodu sa engleskog Ivana Radosavqevi}a. U tekstu se govori o roditeqima francuskog klasika i o wegovom ro|ewu. Ina~e prevodi tekstova objavqeni u rubrikama “SVETlarnik” i “@ivoti pesnika” deo su projekta “Kwi`evni Beograd u svetu-kwi`evni svet u Beogradu 2009.”

Dejan Ili} je sa italijanskog preveo veoma zanimqiv tekst Valerija Magrelija “Prevoditi: izme|u iskustva i razmi{qawa”. U wemu Magreli otkriva tajne sopstvenog prevodila~kog ume}a kroz sedam ta~aka, koje mu poma`u da radi: - Nijedan problem nije u tolikoj meri vezan za kwi`evnost kao

onaj s kojim nas suo~ava prevo|ewe. Prevodilac je tajni majstor razlike izme|u jezika, ali on ne bri{e razliku: pre je koristi.

Zlatni kavez neprevodivog. Prevo|ewe je model svakog jezi~kog ~ina. Prevo|ewe predstavqa naj-

slo`eniji tip doga|aja koji je ikada proizveden tokom evolucije kosmosa. Paradoks prevo|ewa je u slede}em: samo ono {to se ne mo`e prevesti, zaslu`uje da se prevede. Prevod nije delo, ve} hod prema delu.

Poglavqe Beogradski svemir popuwavaju osvrti na 43. Bitef, Aleksandra Milosavqevi}a-“Od krize teatra, preko krize kapitala do umetnosti krize”i na 50. oktobarski salon, Slobodana Jovanovi}a- “O raznim okolnostima”.

A Qubodrag Stojadinovi} je autor Balade o vo}kama, odnosno satiri~nog pregleda “@ivot i smrt srpske satire”. Prva re~enica glasi “Srbi za sebe veruju da su izrazito duhoviti”i navodi na daqe ~itawe. Na kraju dvobroja su prikazi nekoliko najnovijih kwi`evnih naslova.

Jesewe-zimski dvobroj Beogradskog kwi`evnog ~asopisa ilustrovan je radovima sa ovogodi{weg, 50. oktobarskog salona u Beogradu.

R. Lotina

[EST DECENIJA RADA POZORI[TA NA TERAZIJAMA

Teatar koji je spasao smeh

U prisustvu brojnih biv{ih i sada{wih ~lanova Pozori{ta na Terazijama i brojnih prijateqa, sve~ano obele`eno 60 godina rada tog, jedinog, muzi~kog teatra u Srbiji i regionu. "[ezdeset godina rada je trenutak u kome treba priznati da bez svih onih koji su ulo`ili svoj talenat i trud od 1949. godine, kada je osnovano kao Humoristi~ko pozori{te, na{a ku}a ne bi bila ovakva", kazao je direktor Pozori{ta na Terazijama Mihajlo Vukobratovi}. On je dodao da je upravo monografija koju su objavili povodom 60 godina rada bila prilika da se podseti na sve wih.

Godi{wu nagradu Pozori{ta dobio je umetni~ki direktor @eqko Jovanovi} koji je, prema re~ima Vukobratovi}a, najzaslu`niji za monografiju, a zahvalnice gluma~ki ansambl predstave "Briqantin".

"Danas su se ovde sreli pro{lost, sada{wost i budu}nost koju mo`emo boqe odrediti osloweni na monografiju jer smo samo nastavqa~i onoga {to traje {est decenija", ocenio je Vukobratovi}.

U Pozori{tu su prote - @eqka Rajner, Dragutin Dobri~anin,

Miodrag Petrovi} ^kaqa, Mi}a Tati}, Vesna Predojevi}, Tawa Bo{kovi}, Dragica Maksimovi} i Rade Marjanovi}.Me|u wima je i glumica Branka Miti} koja je svojim neponovqivim {armom "od srca" nasmejala punu salu jer nije mogla da se seti imena nekih kolega sa kojima je decenijama delila scenu pa su joj pomagali oni mla|i iz publike dovikivawem.

U prvih 20 godina, repertoar Pozori{ta ~inile su operete i komedije, a {ezdesetih godina pro{log veka po~iwu da se izvode i prvi brodvejski komadi. Pamte se "Oklahoma" (1966), "Pri~a iz zapadnog kvarta" (1968), "Poqubi me, Kato" (1969). Danas na repertoaru Pozori{ta koje je, prema re~ima Jovana ]irilova, spasio smeh, ~iju je va`nost shvatio jo{ osniva~ Radivoje Lola \uki}, su hit predstave "Cigani lete u nebo", "Briqantin", "^ikago", "Maratonci tr~e po~asni krug", "Neki to vole vru}e", "Kabare".Predstave ~etiri umetni~ka ansambla (dramski, baletski, horski i orkestarski) mese~no pogleda vi{e od 7.000 qudi, a zvezde su mladi qudi - Ivan Bosiq~i}, Mina Lazarevi}, Nikola Bulatovi}, Jelena Jovi~i}, Slobodan Stefanovi}.

Preminula Mirjana Markovinovi} U Novom Sadu je iznenada, u 56. godini, preminula mr Mirjana Markovinovi}, teatrolog. Ro|ena je 1954. u Somboru, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu, a Pravni fakultet i magistarske studije – Katedra za teatrologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Rade}i na magistarskoj tezi "Rekonstrukcija predstave @enidba i udadba Jovana Sterije Popovi}a u re`iji Dejana Mija~a, na sceni Narodnog pozori{ta Sombor...", `elela je da promovi{e sistemsku teatrologiju kao nauku i li~no zahvali zaposlenima u Narodnom pozori{tu Sombor za uzajamni kreativni i poslovni rad u periodu wenog upravnikovawa od 1984. do 1988.

Radila je kao upravnik Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, direktor Drame SNPa, pomo}nik upravnika za umetni~ke poslove u SNP-u, direk-

tor Kulturnog centra Novog Sada, direktor Sterijinog pozorja, Novi Sad, urednik Dokumentaciono-istra`iva~kog centra Pozorja.

Pisala je i objavqivala nau~ne i teatrolo{ke radove. Pisala je drame,ali ih nije objavqivala. Autor je vi{e od dvadeset dramatizacija koje su realizovane na RT Vojvodine i dva scenarija za dokumentarni film. Pozori{ni `ivot Vojvodine izgubio je aktivnog u~esnika i po{tovaoca.

KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak25.decembar2009.

ojvo|anski Slovaci su prvu {tampariju osnovali 1919. godine u Ba~kom Petrovcu. Ta {tamparija je sa Jugoslova~kim izdava~kim dru{tvom po~ela da izdaje kwige i ~asopise. Dru{tvene okolnosti su se tokom devet decenija mewale, kao i nazivi firme, ali su kwige na slova~kom jeziku neprestano izlazile, a ta delatnost je uvek bila vezana za {tampariju.

Tako je i danas, a ba{tinik i nastavqa~ te zavidne kulturne tradicije je Slova~ki izdava~ki centar, ~iji je direktor Vladimir Valen}ik, ujedno i potpredsednik Slova~kog nacionalnog saveta.

- Prvu kwigu koja je iza{la iz ba~kopetrova~ke {tamparije napisao je Julius Kubawi, tada{wi direktor Gimnazije “Jan Kolar”, ka`e Valen}ik. Naslov je bio “Mogu}nosti privrednog rasta i razvoja Ba~kog Petrovca”, a potpisana je pseudonimom Nemo. Prvi broj novina “Glas naroda”iza{ao je 1944. godine, a {tampan je na ma{ini koja danas stoji ispred zgrade, kao spomenik.

Na{ “Narodni kalendar”postoji ve} 89 godina, de~iji ~asopis “Zvezda Danica”- 70 godina, ~asopis za kwi`evnost i kulturu “Novi `ivot”- 60 godina. U proteklim decenijama objavqene su stotine kwiga za sve uzraste i ~ita-

V

TOP-LISTA

VLADIMIR VALEN]IK, SLOVA^KI IZDAVA^KI CENTAR

Zvezda Danica u ravnici la~ke ukuse, u ~ijem je nastajawu u~estvovala intelektualna elita vojvo|anskih Slovaka.

Centralna kwi`evna edicija zove se “@ivi tok” i u woj su do sada iza{la 52 naslova. Ranije se zvala “Horizont”, pod ~ijim je imenom {tampano stotinu kwiga poezije, proze, kwi`evne kritike, dru{tvenih i humanisti~kih nauka. Me|u najnovijim su pripovetke Andreja ^ipkara, kwi`evne kritike Mi{e Harpawa, roman Vjere Benkove, kulturolo{ke etide Vladimira Valen}ika.

Tako|e stara i renomirana je edicija “Koreni”, otvorena za slova~ku vojvo|ansku klasiku. Tu su objavqena sabrana dela starijeg i mla|eg Jana ^ajaka, najpoznatijeg dramati~ara Vladimira Hurbana Vladimirova, Jozefa Podhrackog, “Antologija slova~ke vojvo|anske postmoderne proze”prire|iva~a Adama Svetlika.

- Uvek smo se trudili da pro{irimo granice mawinskog kulturnog prostora, ka`e na{ sagovornik. Tako u biblioteci “Bratislava” objavqujemo pisce iz Slova~ke na srpskom jeziku. U Saradwi sa zrewaninskom “Agorom”iza{li su Danijel Hevijer, Jan Ondru{, Ivan [trpka. Preko tri decenije postoji edicija “Mostovi”, u kojoj prevodimo srpske pisce na slova~ki jezik, po~ev od klasika -

Foto: B. Lu~i}

Andri}a, Crwanskog, Davi~a, pa do savremenika - Radoslava Petkovi}a, Vladimira Tasi}a, Jovana Zivlaka. Mnoge od tih kwiga predstavqene su i u Slova~koj.

Vredno je pomenuti kolekciju “Nau~ne sveske”, u kojoj se {tampaju kwige saradwe sa Zavodom za kulturu Vojvodine. To su, izme|u ostalih, “Personalna autobibliografija Vi}azoslava Hroweca”, “Slova~ka jezi~ka ~itanka” Marije Mijavec, “Leksikon slova~kih vojvo|anskih univerzitetskih predava~a i nau~nika” Jana Marka (ima ih 165, od Novog Sada do NASA). Tako|e i biblioteke “P~elica” i “Maj” sa kwigama za naj-

Kalendar za narod Jedna od najpopularnijih, ali i najstarijih kwiga me|u vojvo|anskim Slovacima je “Narodni kalendar”, koji izlazi jednom godi{we, ve} punih 89 godina u kontinuitetu. To je publikacija koja sadr`i sve zna~ajne datume iz istorije i savremenog `ivota. Sem izve{taja o delatnosti Nacionalnog saveta Slovaka i ostalih institucija, ovde se mogu prona}i datumi svih imendana, izlazaka i zalazaka Sunca i Meseca, po~etaka poqoprivrednih radova. Tako|e i pregled najva`nijih zbivawa u zemqi i svetu, strane namewene deci, recepti i jo{ mnogo zanimqivosti koje privla~e ~itaoce razli~itih ukusa.

Vladimir Valen}ik je glavnu urednik “Narodnog kalendara” ve} 11 godina, a u svesci za 2010. godinu, koja jo{ miri{e na {tamparsku boju, najavqen je i veliki jubilej-265 godina `ivota Slovaka na ovim prostorima.

KWIGA ZAUVEK

mla|e. Kolekcija “Ateqe” otvorena je za likovne umetnosti. Prva dva naslova posve}ena su prvim akademskim slikarima vojvo|anskih Slovaka: Zuski Medve|ovoj i Karolu Miroslavu Levockom( na slova~kom, srpskom i engleskom).

A nedavno su se pojavila dva jubilarna izdawa, posve}ena 60. ro|endanima Slova~ke redakcije novosadskog radija i petrova~ke gimnazije “Jan Kolar”.

U Slova~kom izdava~kom centru nastoje da kwigama obezbede i lepu opremu, kroz saradwu sa akademskim slikarima Pavelom ^awijem, Martinom Kizurom, Miroslavom Pavlovi}em, Danijelom Piksijadesom. U prizemqu Centra je jedina kwi`ara koja u Srbiji prodaje uglavnom izdawa na slova~kom jeziku.

-Pre dve godine pokrenuli smo program “Zima sa kwigom”, ka`e Vladimir Valen}ik. Svake srede u Plavom salonu Slova~kog vojvo|anskog pozori{ta u Ba~kom Petrovcu predstavqamo nove kwige i wihove autore. Odlazimo u Ba~ku Palanku, Padinu, Staru Pazovu, Kova~icu-svuda gde su na{i ~itaoci, a po selima imamo i kolportere.

Vremena za kwigu retko kada su bila dobra, a Slova~ki izdava~ki centar ne bi mogao da opstane na tr`i{tu. Onim {to zaradimo, pokrivali bi smo samo tro{kove {tampawa. Zbog toga ostatak sredstava za na{e publikacije obezbe|uje Nacionalni savet Slovaka.

U Slova~kom izdava~kom centru zaposleno je osmoro qudi, a imaju preko stotinu saradnika. Godi{we objave 15-20 naslova. Planova ima mnogo, ali su najbli`i ostvarewu projekat hrestomatije slova~ke vojvo|anske kwi`evnosti, koji vodi Vi}azoslav Hrowec i likovna monografija Mire Brtkove.

Radmila Lotina

21

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige” 1. „Voda iz kamena“ - Qiqana Habjanovi}\urovi}, „Globosino“ 2. „Lovac na zmajeve“ - Haled Hoseini, „Laguna“ 3. „Izuzetna stvorewa“ - Trejsi [evalije, „Laguna“ 4. „Koliba“ - Vilijem Pol Jang, „Laguna“ 5. „Izgubqeni simbol“ - Den Braun, „Solaris“ 6. „Hiqadu ~udesnih sunaca“ - Haled Hoseini, „Laguna“ 7. „Glad“ - Mirjana Bobi}-Mojsilovi}, „Gane{a klub“ 8. „Pobednik je sam“ - Paulo Koeqo, „Paideia“ 9. „Quatro stadioni“- Slobodan Ti{ma, „Laguna“ 10. „Doktor Aron“ - Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~“

NOVO IZ „ARHIPELAGA”

Fragmenti li~nog mita

ihajlo Panti}, pripoveda~, esejista, kriti~ar, teoreti~ar, putopisac, faktograf i profesor univerziteta, objavio je nedavno svoj {esti puzzle. Nazvao ga je “Slankamen”, a izdava~, beogradski “Arhipelag”smestio je ovaj naslov u biblioteku “Znakovi”. Ko je ~itao prethodnih pet wegovih slagalica, ili bar jednu, zna}e da je i ova

iskonska nemost postojawa, i tu nema nikakvog ~i{}ewa, da se zna.

I pri~e koje slede jesu autobiografske-autorova putovawa u Francusku, Irsku, Ukrajinu, Rusiju. U slede}em poglavqu on se bavi novim likom srpske kwi`evnosti, balkanskim piscima, lovcima na pri~e, kwi`evnostima u tranziciji, odabranim slovenskim

- zanimqiva i uzbudqiva me{avina dnevni~kih zapisa, eseja, intervjua i neke vrste memoara.

U literaturi Mihajla-Mike Panti}a, i to ne samo po naslovu “Slankamen”, mo`e se lako otkriti da je on strastveni pecaro{. U Dunavu kod Slankamena `ive “{tuketine duga~ke kao kada”, a ponekom sre}niku je dato i da ih upeca.

Stoga u wegovom prisustvu vaqa oprezno govoriti.

-^im od nekog ~ujem da je “~istio” ribu, ozledim sluh, zapisao je Panti}. Riba je naj~istije bi}e ovog sveta,

romanima. I da ne bude dileme, u mini-eseju “Pri~a je ~udo”, u prvoj re~enici navodi “Pri~a je za mene sve”. Slankamensku slagalicu ~ini i nekoliko intervjua koje je Panti} dao. Tako|e i Novi Beograd, kao fragment li~nog mita. Sve ukupno, `anrovska me{avina, povezana smislom, emocijama, iskustvom i talentom rasnog pripoveda~a.

Kako neko re~e, Mihajlo Panti} je gra|anin koji nije optere}en urbanitetom i relaksirani profesor univerziteta koji ne robuje formi.

R. L.

M

PETKO VOJNI] - PUR^AR, kwi`evnik

Dostojevski, kao i u mladosti posqedwih pedesetak godina smrt kwige, iliti, smrt kwi`evnosti zloguko propovjedahu ameri~ki pomodni filozofi kulture (da ne bude zabune – izjavqujem kako volim i klasi~nu i suvremenu ameri~ku kwi`evnost). Ti kvazi-filozofi vjerovahu u apsolutnu pobjedu slike nad rije~ju. Obi~an govor svakodnevice, doista, danas je vi{e negoli jadan. Ili suh. Ili prazwikav.Ali dobra kwi`evna rije~ niti oslabi niti je itko pobijedi ve} punih pet tisu}a godina.

Sje}ate li se, od starih Egip}ana – papirusni svitak – preuze{e i Jevreji, i Grci, i Rimqani. Usporedite samo, danas, tekstove Plutarha i Tolstoja, i uvjerit }ete se veoma brzo da povijesna epopeha tra`i samo dobro pero bez obzira na vrijeme kada nastaje. Stari Ki-

U

nezi, pak, sastavqahu kwige od bambusovih da{~ica da bi iste tekstove kasnije ispisivali i na lelujavim svicima svile. Bilo je ~estih trenutaka u mome `ivotu kada sam dr`ao da su stihovi Li Tai Poa pjesme za sva vremena.

A jo{ prije Nove ere, i prije Biblije, vihornog djela ne samo religiozne vrijednosti, dakle tada, dva puta starije djelo od Biblije – “Gilgame{“ – wedri i zra~i literarnom svjetlosti koja premo{}uje milenije, kao {to Ajn{tajnova zraka svjetlosti premo{}uje kozmi~ke galaksije.Kwige na papiru, pak, od Gutenbergove galaksije tiskaju u velikim tira`ima meni drage pisce i kwige kao {to su Biblija, Dante, Rable, Maruli} i [ekspir.Imao je Tomas Man u mnogome pravo kada je ustvrdio da on zapravo cijeloga svoga `ivota pi{e samo jednu jedinu kwigu.

A 19. stoqe}e zaposjedo{e pjesnici romanti~ari i prozaici re-

alisti, kako ih upro{}eno danas zovemo: “Te{ka vremena” Dikensova, “Prosjak Luka” [enoin, “Vasa Re{pekt” Igwatovi}ev, Tolstojev “Rat i mir”, Turgewevqevi “Lov~evi zapisi”, Mopasanove i ^ehovqeve pri~e, Balzakove “Izgubqene iluzije”, Sjenkijevi~ev roman

KWI@EVNA BA[TINA

Pismenica srpskog jezika

odstaknut savetima Jerneja Kopitara, Vuk Stefanovi} Karaxi} sa~inio je gramatiku srpskog narodnog jezika, koju je objavio 1814. u Be~u pod nazivom “Pismenica serbskoga jezika, po govoru prostoga naroda napisana”. Vukova “Pismenica” napisana je po uzoru na slavenosrpsku gramatiku Avrama Mrazovi}a iz 18. veka. Bez obzira na nesavr{enost i nedostatke, ovo Vu-

P

kovo delo zna~ajno je kao prva gramatika narodnog srpskog jezika. U “Pismenici” je primeweno na~elo fonetskog pravopisa „pi{i kao {to govori{, a ~itaj kao {to je napisano“, {to je uslovilo i radikalno upro{}avawe azbuke.

U Biblioteci Matice srpske postoje primerci Vukove “Pismenice”, koji su opisani u seriji “Katalog starih i retkih kwiga” Biblioteke Matice srpske(kw. 3) .

D

“Kroz pustiwu i pra{umu” – samo navodim jedan skroman izbor, te Bodlerov “Albatros”, i Poov “Gavran”: koja veli „Nikad vi{e”. Je li Po u pravu? Bojim se da nije.Jer 20. stoqe}e zapo~iwe Prustom, Kafkom, Xojsom i Krle`om koji, uzgred, napisa i prvu egzistencijalisti~ku dramu “Adam i Eva”. Puno prije Sartrove “Bludnice dostojne po{tovawa” koja se nepravedno zove prvom egzistencijalisti~kom dramom u svjetskoj kwi`evnosti.

Ovih dana, kao i u ranoj mladosti, vratih se i{~itavawu Dostojevskog: “Bijedni qudi”, “Idiot” i “Mladi}”. Dokle god bude mladi}kog i `ensko-lirskog senzibiliteta i kwi`evne mo}i i kod dana{wih pisaca i spisateqica kwi`evnost }e wedriti, bujati, postojati, ponekad boqa, ponekad prosje~na, ponekad slabija, u zavisnosti od talenata u tome doti~nome vremenu.

Sve u svetskom Oblaku

ok sedi u svojoj kancelariji koju je napravio kod ku}e, Mark Koker predstavqa deli} op{teg digitalnog pokreta, kojem je zadatak da okrene novu stranicu u industriji izdava{tva, poma`u}i ubrzawe op{teg prelaska ~italaca sa re~i od{tampanih na papiru, na re~i koje sijaju na nekom od ekrana.

Osniva~ “Sme{vordsa”, elektronske platforme za izdavawe kwiga, ~iji su klijenti naj~e{}e samizdati ili mali izdava~i, Koker smatra da je ova tranzicija neumitna i veoma blizu. Ono {to wega mu~i od samog po~etka jeste pitawe da li }e ~itaoci ste}i naviku da sa~uvaju elektronska izdawa kwiga koje kupuju, i gde }e ih sme{tati? Kako ka`e, trenutno se razmatraju dve opcije – prva je da se radi na razvoju memorije elektronskog ~ita~a, i da se na taj na~in stvori baza elektronskih podataka koja se mo`e koristiti, razmewivati i prodavati. Drugi put je stvarawe Internet prostora za odlagawe poda-

taka, takozvanog Oblaka. Prednost virtuelnog prostora je u tome {to su kwige, uz odre|enu za{titu {ifrom, dostupne za svaki “pametni ure|aj”, pa niste ograni~eni jednim elektronskim ~ita~em. Drugim re~ima, ako ste u vozu ili autobusu, a “kindl”, “nuk’ ili “soni rider” vam je kod ku}e, za ~itawe mo`ete da koristite i “pametni telefon”. I, {to je najva`nije, zahvaquju}i {iframa, mo}i }ete da “pozajmite” kwige svojim prijateqima, kao i da ~itate kwige koje su oni kupili, ne pla}aju}i nadoknadu izdava~kim ku}ama. A odatle se otvaraju vrata zloupotreba, piratstva i razne vrste manipulacija – da jkrenemo samo od virusa, crva i trojanaca.

S druge strane, prednost odlagawa podataka na jednom ~ita~u jeste u tome {to ima ve}u mogu}nost za{tite, pa su {anse da “pazarite” virus i upropastite jo{ uvek skupi elektronski ~ita~ male. Ali je mala i va{a {ansa da besplatno do|ete u posed nekih izdawa. Osim ako ne krenete da razbijate za-

O[E ] T NE

{titu na ~ita~u, {to mo`e rezultirati zabranom kupovine izdawa velikih izdava~a, kao {to se desilo kupcima “Sonijevih” plejstej{na koji su ga prilagodili za piratske verzije igrica.

U svakom slu~aju, veliki svetski izdava~i su u ovo pretprazni~no vreme na te{kim mukama, razmi{qaju}i na koji na~in da udovoqe rastu}em tr`i{tu elektronskih ~ita~a, istovremeno poku{avaju}i da ulove koji dolar zarade od prodaja klasi~nih kwiga u papirnom obliku, koje su i daqe jedan od najpopularnijih bo`i}nih poklona. Dok se kazaqka na tasu ne prelomi, a sve govori u prilog bumu prodaje e-kwiga, ostaje nam da iz posledweg reda na tribinama proveravamo stawe na terenu. Jer, elektronski ~ita~i jo{ uvek se ne prodaju u Srbiji.

I. Vujanov

22

petak25.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak25.decembar2009.

Posledwi pozdrav

23

Posledwi pozdrav dragom bratu

\or|u Vojnovi}u

\or|u Vojnovi}u

od brata Du{ka i snaje Oqe. Porodica Nedeqkov.

93815 93831

Posledwi pozdrav zetu

S tugom i bolom obave{tavamo prijateqe, poslovne partnere i rodbinu da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug i otac

\or|e Vojnovi}

\or|u Vojnovi}u

1949 - 2009. od Sretka Krkqi}a sa porodicom.

Sahrana je u Futogu danas, 25. 12. 2009. u 14.30 ~asova, na Dowem grobqu.

O`alo{}eni: supruga Milica i sin Jovan.

93817

93808

Posledwi pozdrav plemenitoj i dragoj prijateqici

IZDAJEM lokal 35m2, centar Novog Sada, Ul. Skerli}eva br.

2. Telefon: 064/183-89-79.

93496

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, u Temerinskoj ulici, 29m2, 4. sprat, lift (sve novo), 155 evra. Telefon 063/8318-299.

93302 IZDAJEM jednosoban stan, ekstra - name{ten, ulica Branimira ]osi}a 17. Telefoni: 060/500-3460, 063/500-346.

93531 IZDAJEM dvosoban 54m2 stan u Jevrejskoj 23, li~no. Telefoni: 060/500-3460, 063/500-346.

93528

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowera 100e Ace Teodorovi}a, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463.

93328

GOTOVINOM kupujemo lokal od 90m2, stanove, ku}e, vikendice, placeve, garsoweru do 30.000E. Dvosoban stan do 50.000e. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

93326

PRODAJEM ku}u sa 16 ari placa na Zlatiboru, Pogledajte sajt: www.zlatibor.rs Telefon: 063/238-202.

93487

PRODAJEM gara`u u ]irpanovoj i u Bra}e Ribnikar.

Li~no. Telefoni: 060/500-3460, 063/500-346.

93530

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

93403 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalzicionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non -stop garancija. Telefon 6393-737, 064/16047-25 93518

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

92318

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu.

Telefon 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

93419

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din.

Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

93355 EKSTRA cena - ta~na mera: bukva, hrast, grab i bagrem.

Izrezano i iscepano 3.000 din, u metrice 2.800 sa prevozom.

Telefon 064/1442533.

93610 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

92794 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 93356 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927.

93357 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom.

Telefon: 064/2769-458.

93382 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

92734 DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841.

92864

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav kom{iji

\or|u Vojnovi}u Mirjani Markovinovi}

\or|u Vojnovi}u

od Kove sa porodicom.

Kom{ija Mi}a Marjanovi} sa porodicom.

93818

93816

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kom{iji

od Sne`e i Mi{e Asurxi}.

93791

Dana 26. 12. 2009. godine u 11 ~asova dava}emo {estomese~ni pomen sinu i ocu

Posledwi pozdrav dragom ~iki

\or|u Vojnovi}u

\or|u Vojnovi}u

od porodice Ivani}.

od porodice Sofiq.

93822

93820

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom ~iki

\or|u Vojnovi}u

\or|u Vojnovi}u

Robertu Todorovu Robi, bio si deo na{eg `ivota ali i ostao.

Nikada te ne}emo zaboraviti, bi}e{ uvek prva misao na{eg bu|ewa i tajna suza u no}i bez sna.

Dani prolaze, ti traje{ u nama, u na{im mislima i se}awu na Tebe.

\or|u od: Dragana i Bube sa decom.

93826

Mama Srbijanka i }erka Tamara.

Porodice: Qiqane Jovi~i}, Pavla Jovi~i}a i Bose Pilipovi}.

od wegove Qubice Jovi~i} sa porodicom.

93785

93824

93823

24

^ITUQE z POMENI

petak25.decembar2009.

Pro{la je tu`na godina od smrti na{e

DNEVNIK

Posledwi pozdrav voqenoj majci i baki

Ane Slijep~evi}

S tugom se opra{tamo od voqene majke i bake

Milevi - Miri Milovi}

1940 - 2008.

U subotu, 26. decembra, u 12 ~asova okupi}emo se oko wenog groba.

Se}amo je se sa qubavqu.

Weni najmiliji.

od: sina Du{ana, unuka Miqana i Vuka{ina i snaja Mire i Emine.

Sin Mihajlo, unuke Mirjana i Tijana i snaja Qiqa.

93781

93779

93814

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav pa{i

Mileve Milovi}

Posledwi pozdrav snajki

Posledwi pozdrav priji

Dana 24. 12. 2009. godine u 76. godini preminula je moja plemenita supruga, voqena mama, na{a voqena baka

Mileva - Mira Milovi}

\or|u Vojnovi}u

Miri Milovi}

\or|u Vojnovi}u

ro|. Luka~

Miri Milovi}

od: ta{te Zore Krkqi} i svastike Slobodanke Peuli} sa porodicom.

od Milutina i Rade Vasi}.

od devera Slobodana Milovi}a sa porodicom.

od Gospave Jankovi}.

93810

93812

93786

93783

Sahrana je 25. 12. 2009. godine, u 14 sati, iz kapele, u Sirigu.

Suprug Milivoje, sinovi Du{an, Mihajlo, unuci Miqan, Vuka{in, Mirjana, Tijana i snaje Mira, Qiqana i Emina.

93778

Posledwi pozdrav zetu

POMEN

Darinka Vukajlovi} Draga baba Daro, hvala za svu qubav. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav zaovi

Milevi - Miri Milovi}

ro|. Luka~

ro|. Luka~

Tvoja snaja Mirka, unuk Mima, unuka Lola, praunu~ad Miona, Una, Dragoqub, Dimitrije, zet Sa{a i snaja Mirjana.

od \ure Krkqi}a sa porodicom.

93828

93809

S neizrecivom tugom opra{tamo se od drage na{e

Iboqe Davidovi}

Milevi - Miri Milovi}

\or|u Vojnovi}u

dragoj

od snaje Vide Luka~ sa porodicom.

od Mare Tepavac sa porodicom.

93722

93723

koja nam je bila dragoceni saradnik i veliki prijateq.

Pamti}emo je po wenoj vedrini, neustra{ivosti i dobroti.

Iskreno sau~e{}e wenima Mileni i Dragomiru i wihovim porodicama.

Kolektiv Bolnice „Eliksir�.

2717/P

Posledwi pozdrav bratu

Opra{tamo se od dragog te~e i pa{anca

Zoranu Stojanovi}u Zo}i

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

pozdrav

dragoj

Milevi - Miri Milovi}

Milevi - Miri Milovi}

Bo`idara Pilipovi}a

Posledwi sestri

De~ko, sada su ostale dve kafe nepopijene i praznina, tuga i bol

Bo`idar Pilipovi} Ki}a

ro|. Luka~

ro|. Luka~

Hvala za sve.

od brata Stojanovi} Milorada sa suprugom i decom iz Ka}a.

Porodice Jovi} i Salabat.

od brata Du{ana Luka~a sa porodicom.

93807

93829

93729

od brata Mi}e Luka~a sa porodicom.

Sa po{tovawem, bolom i tugom u srcima: Ivana, Milica i Ne{a.

93792

Posledwi tetki

Posledwi pozdrav bratu

Zoranu Stojanovi}u Zo}i

pozdrav

zaovi

i

Posledwi saradnici

Posledwi pozdrav tetki

Milevi - Miri Milovi}

Milevi - Miri Milovi}

93728

pozdrav

dragoj

Mirjani Markovinovi}

ro|. Luka~

Posledwi pozdrav na{em po{tovanom prijatequ i poslovnom saradniku

Bo`idaru Pilipovi}u Ki}i

ro|. Luka~ od brata Stojanovi} \or|a sa suprugom i decom iz Vrwa~ke bawe.

od snaje Stoje Luka~ sa porodicom.

od porodica Bo{kovi} i \uran.

od kolektiva Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

93811

93727

93725

93802

Neon AD Novi Sad.

5943/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav uva`enoj

petak25.decembar2009.

25

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od drage koleginice, nekada{we direktorke na{e ku}e.

Iznenada nas je zauvek napustila na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

Mirjana Markovinovi}

Mirjana Markovinovi}

Grad Novi Sad.

Komemoracija }e se odr`ati danas, 25. decembra, u 9 ~asova, u Srpskom narodnom pozori{tu.

Ispra}aj je danas, 25. decembra, u 10.30, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv i saradnici Sterijinog pozorja.

Ispra}aj je danas, petak 25. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, iz kapele za kremacije, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neizmerno smo je voleli: Tomislav, Filip, Nina, Nata{a i Vid.

2716/P

93757

93758

Mirjani Markovinovi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN Navr{ava se 40 dana tuge i bola kako sam ostala bez tate. Vreme prolazi, bol i praznina ve~no ostaju.

POMEN Dana, 26. 12. 2009. godine navr{i}e se tri godine od kako nije sa nama

Ilija Drku{i}

Poziva se rodbina, prijateqi i poznanici da u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 11 sati obele`imo trogodi{wi pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji: neute{ni otac Drago, k}erka Jovana i ostala mnogobrojna rodbina.

Jovan - Jovo [trbac Pomen }e se odr`ati u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 10 ~asova na Gradskom grobqu.

Bo`idar Pilipovi} Ki}a

Zauvek }u te voleti i pamtiti. ]erka Dubravka.

93796

Posledwi pozdrav dragom prijatequ, kolegi i nadasve dobrom ~oveku od porodice Radojevi}.

Dragoj i voqenoj kumi i prijateqici, posledwi pozdrav

Ibiki Ostaju se}awa na jedno divno prijateqstvo.

S qubavqu i tugom Oqa i Nada.

93745

93770

Bila nam je podr{ka. Uvek }emo joj biti zahvalni.

Posledwi pozdrav

1992 - 2009.

1954 - 2009.

Na{a voqena i nikad zaboravqena kuma, draga tetka

93877

Veqko [krbi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

iz Drvara Mnogo nam nedostaje{. U na{im si srcima i mislima.

Ibika

Mirjani Markovinovi}

Ne mo`emo se pomiriti da vi{e nije sa nama.

Tvoji: supruga Joka, sinovi Mladen i Milan sa porodicom, unu~ad Veqko, Vuk i Una.

^lanovi NFC Kino kluba Novi Sad.

93763

93760

na{em

Duboko potreseni iznenadnim odlaskom

Tuguju za wom porodice Plazina i Peva~.

93747

Posledwi dragom

pozdrav

Opra{tamo se od na{e drage prijateqice

Milan Tankosi}

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Tankosi}: @ana, Slavica i Darko.

Mirjane Markovinovi} Stojanu Kova~evi}u

Opra{tamo se i sau~estvujemo u bolu wene porodice.

od porodice Ga}e{a.

Posledwi pozdrav od zaposlenih u Tehnici Srpskog narodnog pozori{ta.

93765

2714/P3

Mirjane Markovinovi} nekada{we upravnice i predsednice Upravnog odbora Srpskog narodnog pozori{ta. Bila je pozori{ni vernik, pouzdani rukovodilac teatarskih institucija, nenametqivi sagovornik, mudar savetnik onima koji su umeli da je ~uju i nezamenqiv saborac pravih pozori{nih qudi.

Aleksandar Milosavqevi}, v.d. upravnika i kolektiv Srpskog narodnog pozori{ta.

93776

2714/P1

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mirjana Markovinovi} Odlaskom Mirjane Markovinovi} ostali smo bez ~lana porodice kojoj smo pripadali ne samo zbog zajedni~ke qubavi prema pozori{tu nego i zbog istinskog prijateqstva gra|enog na qubavi i poverewu.

Darinka Nikoli}, Ksenija Radulovi}, Svetislav Jovanov, Aleksandar Milosavqevi}, Miki Radowi}, Milivoje Mla|enovi}, Zoran Stamatovi} i Branko Dimitrijevi}.

93764

Mirjani Markovinovi}

Mita Kuki} 1920 - 2009.

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Mesnom grobqu, u Ka}u.

RJ Zajedni~ki poslovi - Slu`ba obezbe|ewa Srpskog narodnog pozori{ta.

Mirjani Markovinovi} Kolektiv Kulturnog centra Novog Sada.

Porodica.

93769

2714/P2

638/P

26

^ITUQE z POMENI

petak25.decembar2009.

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je svoju plemenitu du{u ispustila u 76. godini

Posledwi pozdrav djeveru i stricu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 23. decembra 2009. godine preminuo na{ dragi brat, djever i stric

O`alo{}ena porodica: suprug Milo{, }erka Sowa, unuk Milo{ i zet Jovan.

ro|en 1955. godine

Zoranu

Posledwi ispra}aj je u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Stanko sa porodicom.

dragom

Zoran Stojanovi}

Smiqa Nedi} Ibiki

DNEVNIK

od: snaje Milke i }erki Rade, Mire i Brane.

Sahrana na{eg najdra`eg je 25. decembra, u 14.30 ~asova, na Ka}kom grobqu, iza Ka}ke kapele.

Tvoji: bra}a Milovan, Savo, Miroslav, Stojan i sestra Radoslavka sa porodicama.

93756

93696

93724

Uvek }emo se se}ati na{e super-ujne

Ibike

93715

Posledwi bratu

Dragom prijatequ i kolegi

Bo`idaru Pilipovi}u Ki}i

tako pune energije, qubavi i vedrine.

Dragana i Nikola sa porodicama.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav stricu

Zoranu

Zoranu

sa velikim po{tovawem i zahvalno{}u, Kompanija MINEL-SCHREDER.

Posledwi stricu

od sestre Cvete sa }erkama.

pozdrav

dragom

Zoranu

od wegovog miqenika, sinovca Dejana.

od sinovice Danijele.

93700

93702

3430/P 93730

Posledwi pozdrav dragoj tetki

93716

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Smiqi

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom i nikad pre`aqenom

Du{anu Kokotovi}u Ku{i

od Saleta sa porodicom.

Stojanu Kova~evi}u

93753

Posledwi pozdrav svojoj tetiki Milka, Brane i Boba sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 26. 12. 2009. godine, na mesnom grobqu, u Stepanovi}evu, u 10 ~asova.

Oti{ao si tiho. Ostali smo bez tvoje beskrajne qubavi i plemenite du{e, dobronamernih `ivotnih saveta.

Svaki dan je sve te`i, a naro~ito pomisao da ne}emo biti zajedno za predstoje}e praznike, koji su nas zajedno ~inili sre}nim.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi stricu

Zoranu

pozdrav

dragom

Posledwi stricu

Zoranu

pozdrav

dragom

Zoranu

od: brata Mile i snaje Pave sa }erkama.

od: sinovca Danijela, Zoke i male Elene.

od: sinovice Sandre, zeta Sr|ana i malog Baneta.

93717

93705

93706

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi djeveru

pozdrav

dragom

Posledwi djeveru

pozdrav

bratu

i

Za tobom tuguju i nikada te ne}e zaboraviti, tvoji najmiliji.

93754

93667

3

Smiqi od Vesne Komar sa porodicom.

Danas se navr{ava godina dana od kada nije sa nama na{a najdra`a

pozdrav

dragoj

Zoranu

Dragica Dotli}, Buba i Dule.

od snaje Vukosave sa decom.

od: brata Radomira i snaje Kove sa }erkama i unu~i}ima.

93712

93708

93709

93751

Posledwi svastiki

Zoranu

Olgi Kne`evi}

S tugom se opra{tamo od tebe.

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Jelisavka Stoj{i} Leca Pomen }e se odr`ati 25. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, u Sabornoj crkvi.

Smiqi O`alo{}eni: sinovi Nega i Gara sa porodicama.

Braco Kulenovi}

Zoranu

Zoranu

Neka ti je ve~na slava.

od Gruje Axemovi}a.

od sinovca Branka.

od sinovice Tatjane.

93711

93713

Prijateqi: Nani i Agata.

93752

93746

93744

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

3

petak25.decembar2009.

3

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

Posledwi pozdrav svom zetu i te~i

Bo`idar Pilipovi}

Bo`idaru Pilipovi}u

Stra{na je pomisao da nisi vi{e sa nama.

Tvoja tetka Jela sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 23. decembra, u 87. godini preminula na{a majka, baba i prababa

Bo`i Pilipovi}u Ki}i

Saveta Radovanovi} ro|. Pare`anin

Bio si ~ovek koga je lako voleti. Nasmejan ali tih. Neka te an|eli ~uvaju.

Kolektiv „STRUJA� DOO.

Porodica Loc. 93687

27

5740/P

93686

3

Sahrana je danas, 25. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, u Kisa~u.

O`alo{}ena deca: Slobodanka, Vasiqka, Predrag i Nenad sa porodicama.

3

93672

Prestalo je da kuca srce moje voqene majke

Posledwi pozdrav sestri

Sre}o moja, uvek }e{ `iveti u mom srcu i mojim mislima.

Dragi tata

Saveti

Savete Radovanovi}

Bo`idar Pilipovi}

a u mom srcu je neizmerna tuga.

S qubavqu majka Gena.

od brata Lazara Pare`anina sa porodicom.

]erka Vasiqka - Vaska Radulovi}.

93690

Bo`idare

93674

93673

3

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav na{oj dragoj saradnici

Tugo moja, rano si oti{ao. @ive}e{ zauvek u na{im mislima. sa ponosom te pomiwem, sa qubavqu ~uvam od zaborava, sa tugom u srcu `ivim bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju.

Saveti Tvoj sin Mihajlo i snaja Jelena.

Iboqi Davidovi}

Bo`idar Pilipovi} S qubavqu, tvoji: Seka, Koja, Dina, Ma{a i Ivan.

93693

3

od brata Vladislava Pare`anina sa porodicom.

Nova Revizija, Novi Sad.

93676

93679

93691

3

3

SE]AWE Dana 23. 12. 2009. godine navr{ava se 25 godina od smrti na{eg dragog

TU@NO SE]AWE

25. 12. 2004 - 25. 12. 2009.

Posledwi pozdrav na{em kolegi

Posledwi pozdrav na{em dragom

Bo`idaru Pilipovi}u

Bo`idaru Pilipovi}u

1955 - 2009.

Radivoja - Bate Ke{anskog

An|elka Nikoli}

Dragi na{ Bato, s qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Tvoji najmiliji.

93681

93707

ro|. Bukinac

3 JEDNOGODI[WI POMEN

Tu`nog srca rastajemo se od tebe. Tvoj vedri lik `ive}e u na{em se}awu.

Sahrana }e se odr`ati u subotu, 26. 12. 2009. godine, sa po~etkom u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Nikada te ne}emo zaboraviti, prijateqi iz ILUMINE.

Stevan Posnov

Tvoji najmiliji: majka Evgenija, supruga Verica i sin Mihajlo.

93697

Parastos }e se odr`ati 26. 12. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u 11 ~asova.

Tvoji najmiliji.

5741/P

93710

28

^ITUQE z POMENI

petak25.decembar2009.

Posledwi pozdrav i saradniku

Iboqa Davidovi} Uz tu`an opro{taj koleginici.

posledwi

pozdrav

na{em

dugogodi{wem

DNEVNIK

kolegi

Iznenada nas je napustio na{ dragi

\or|u Dabi}u Braco Kulenovi}

na{oj

Ogranak DIJ-AUDIT, Novi Sad.

od kolektiva „AGROVOJVODINA EXPORT IMPORT” a. d. i „EUROPAMONT” Novi Sad.

93653

5739/P

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj priji

pozdrav

velikom

Sa velikom tugom i bolom u srcu, opra{tamo se od na{eg dragog brata i strica

pukovnik u penziji ro|en 1934.

Isprati}emo ga na ve~ni po~inak u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 13 ~asova na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Zauvek tuguje za wim wegova porodica.

93649

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

Iboqi Davidovi} O`alo{}eni An|elka i Petar Mi{uli}.

Milanu Jeleni}u

Stojana Kova~evi}a

Veliki i dobri qudi nikad ne umiru.

Ve~na zahvalnost i hvala ti za sve.

Porodica Jovanovski.

Brat Rajko, sinovac Sreten i sinovica Branka.

93635

93680

Posledwi pozdrav svom dragom i nezaboravqenom kumu

Draga

93666

Posledwi pozdrav kom{iji

Braci Kulenovi}u Kolege iz kompanije Color Press Group.

2713/P

Iboqa

Stojanu Kova~evi}u

ne mo`emo da verujemo da te vi{e nema.

Ba{ }e{ nam mnogo nedostajati.

Stojanu Kova~evi}u

kojeg }emo ve~no pamtiti.

Tvoji: Maja, Marko i Olga Cari}.

93631

Wegovi kumovi Juri{i}i i kum~ad.

od kom{ija Lugowa.

93665

93664

3 Tu`nim srcem javqamo ro|acima i prijateqima da je u 69. godini preminuo na{ mili suprug, otac i deda

Zaspao je ve~nim snom na{ najmiliji deda

Na{a draga

Stojan Kova~evi} Srbin

Stojan Kova~evi}

Iboqa Davidovi} iznenada nas je napustila.

Osta}e nam u se}awu po dobroti i nezaboravnim dru`ewima.

Weni: Natalija i Katarina Davidovi} Mirjana i Aleksandar Popovi}.

93643

Stojan Kova~evi} Ve~na ti slava i hvala veliki moj prijatequ.

Tvoj vedri osmeh, ve~no }e u srcu svom nositi unuci: Du{an, Zorana, Mima i Vawa.

Posledwi pozdrav od: prike Veqe, Stane, Radeta i Jovane.

93662

93661

Sahrana je danas, 25. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Starim Ledincima.

Autobus polazi ispred ku}e o`alo{}enih, iz Adica, u 12 sati.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Desa, }erke Stojanka i Mirjana sa porodicama.

93656

Posledwi pozdrav dragoj

Stojan Kova~evi} Iboqi Davidovi} od wenih kom{ija iz Strumi~ke 3, Liman 1.

93652

Stojan Kova~evi} Srbin

Draga tata, oti{ao si tiho i brzo i ta ti{ina }e ostati zauvek u meni...

Kora~aj stazama ve~nog `ivota jer dokle god `ivim ja `ive}e{ i ti.

Krila `ivota si mi dao, tata moj mili, dobrotom i qubavqu u~io.

Tvoja Mikica.

Ponosna sam {to sam bila tvoj Cigus.

93659

93658

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

JEDNOGODI[WI POMEN

petak25.decembar2009.

SE]AWE

29

3

POMEN

na majku

Kako vreme prolazi tuga je sve ve}a i te`a.

Stana Kne`evi} ]ana

\oletu Kom{ije iz Stojana Novakovi}a 25.

Jovan Popovi}

@ivku Popovi}

@ivani Dimitrov

ro|. Gruji~i} 31. 12. 2000 - 31. 12. 2009.

ro|. Vujkov 29. 12. 2008 - 29. 12. 2009.

Sa tugom i setom uvek }emo se se}ati najdra`eg lika, najlep{eg osmeha, velikog srca i beskrajne qubavi koju si nam darivala.

Tvoji najmiliji.

Mili sine, petnaest godina je pro{lo od kad te nema.

Ve~no }u tugovati.

Tvoja majka Gospava.

Sin Dimitrije sa porodicom.

93651

93411

93501

93628

3

Najdra`em i jedinom bratu

IN MEMORIAM

25. 12. 2008 - 25. 12. 2009.

Slobodan Luki}

Evo, ve} godinu dana slu{amo eho koji prati ve~erwe svetlo.

Prole}a zablistaju i nestaju, a ti }e{ mama, zauvek biti u na{im srcima.

Tvoji sinovi: Qubomir i Zoran Dimitrov.

diplomirani pravnik

Jednogodi{wi parastos dajemo u subotu, 26. decembra 2009. godine, u 11.30 sati, u Sabornoj crkvi.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj }erki i sestri

Zoranu Kne`evi}u Zokiju

^oban Jovan Nade`da Titov Jan~i, bio si jedan od nas i neko koga }emo se uvek se}ati.

Tvoji prijateqi \or|evi}i i Matanovi}i.

Se}awe na dragu suprugu je najlep{a uspomena moga bi}a i postojawa.

U bolu za tobom suprug Sa{a.

93655

Tre}i tvoj ro|endan, a nisi tu... ^uje{ li du{u pla~e kao struna, vidi{ li o~i liju kao ki{e, pla~u za tobom jer nema te vi{e.

Voli te tvoja sestra Bojana.

Tvoji: supruga Jordanka, }erka Branislava i sin Vladimir.

93469

93612

SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jeleni Radovi}

93309

93654

Najdra`em sinu

Zoranu Kne`evi}u

obele`i}emo u subotu, 26. decembra 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Novom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

Navr{ava se tu`na godina dana, kako je na{a Jelena usnula, Gospodwa voqa je bila takva.

Jedina uteha i nada je da }emo ponovo biti zajedno.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju draga na{a Jelena.

25. 12. 1988 - 25. 12. 2009.

Jovan ^oban Jan~i

U subotu, 26. 12. 2009. godine, u 10 ~asova da}emo na Gradskom grobqu u Vrbasu godi{wi pomen na{oj majci, sestri i baki.

I tre}u godinu bez tebe za tvoj ro|endan mili sine...

A danas bi imao samo 21 godinu.

Bo`ani Kova~i}

Nikola Petrov

1941 - 2009.

25. 12 .1992 - 25. 12. 2009.

odr`a}emo u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. ]erke Milena i Mirjana sa porodicama.

Tuguju za tobom tvoji najmiliji: suprug Nedjeqko, sin Petar i unuci Jovana i Ilija.

Tvoji najmiliji: mama Sofija, tata Dragan i sestra Ksenija sa porodicom.

Tvoji roditeqi.

Sve oko sebe je pretvarao u umetnost, lepotu i radost `ivqewa.

93310

93429

Dvadeset petog decembra 2009. godine - ~etiri godine od iznenadne smrti na{eg dragog oca i supruga

93611

93657

Dana 28. decembra navr{i}e se godina od kad nas je zauvek napustio na{ voqeni

Porodica Ivek: Stojanka, Qiqana i Sne`ana.

93660

Tu`nim srcem javqamo da je u 84. godini preminula na{a voqena majka

Radosav Riste Kari} Miodraga Kurja~kog Mila Znamo, umemo, ~uvamo uspomenu na Tebe koji si nas volio i po{tovao.

Danas, 25. decembra u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i obele`iti pomen.

Dragi na{, po dobru te pamtimo, s qubavqu pomiwemo, od zaborava ~uvamo.

Tvoji: Miwa, Awa i Nada.

Ponosni na tebe tvoji najmiliji.

93256

93445

2

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama draga

JEDNOGODI[WI POMEN Godi{wi pomen na{em dragom

Olga Kne`evi} ro|. Mijovi}

Sahrana je danas, 25. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Kne`evi}.

Milosava M. Milovi} Nedostaje{ nam mnogo.

Vreme prolazi, ali tvoja qubav, dobrota i plemenitost `ivi u nama.

Tvoji najmiliji.

93671

93640

Luki Kolarovi}u odr`a}e se u subotu, 26. 12. 2009. godine, u 11.30 ~asova, u Hramu Svetog Petra i Pavla /Dowa Crkva/ u Sremskim Karlovcima.

Supruga Zora i k}i Jovanka.

93493

30

TV PROGRAM

petak25.decembar2009.

06.00 Jutarwi program 08.30 Dobro do{li u zgradu kapetan 09.00 Vojvodina kao drugi svet 09.30 Bajko kviz 10.00 Vesti 10.05 Zlatno runo 10.35 PCTV 11.00 Dokolica 11.30 Kuhiwica 12.00 Vesti 12.05 Tabloid 13.00 Vesti 13.05 Na{i stranci 13.35 Ru~ak na lepe o~i 14.00 Vesti 14.05 Me|unarodni festival akusti~arske muzike - Lidija Bajuk 15.00 Vesti

Potro{a~ki reporter

SERIJA

Dr Haus (Panonija, 21.00) 08.00 Jutarwi program - U susret suncu 11.00 Lice s naslovnice 12.00 Multiarhiv 12.30 Sve {to mi pripada 14.00 Beli luk i papri~ica 14.30 Art boks 15.00 Stari zanati 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Pravila igre 20.00 Bez cenzure 20.50 Da se upoznamo 21.00 Dr Haus 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Ubistva u Midsameru

Zakon o za{titi potro{a~a predstavqa dobar materijal, a da bi od wega dobili i dobro odelo u kojem se potro{a~i ose}aju udobno, sigurno i za{ti}eno potrebno je jo{ dosta posla, stav je organizacija za za{titu potro{a~a...

Urednica i voditeqka: Qubica \or|evi} (RTV 1, 20.10) 15.05 15.30 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.35 23.45 01.10 01.30

06.55 07.25 08.45 09.55 10.20 10.40 11.55 12.45 13.15 14.10 14.35 15.05 15.35 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 22.30 00.10

Frej`er Yentlmeni sre}ne ruke, film TV Dnevnik Tajna hrane: Susam Dobro do{li u zgradu kapetan Razglednica Plej gejms - komp. igrice Agro mozaik TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Frej`er 1989. - godina velikog loma Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Yentlmeni sre}ne ruke, film Frej`er 1989.-ta - Godina velikog loma

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Petkazawe Zabavni program ^emu...Metorologija Porodica Serano Uribe et orbi, prenos iz Vatikana (Papa ~estita Bo`i}) Ose}ajte se kao kod ku}e ^ine~ita Paideja Muzi~ka tragawa - Vatra flamenka Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo ili za penzionere (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Reformatsko bogoslu`ewe na Bo`i} (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Tri mudraca, film TV prodaja

10.00 11.00 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.20

Hrana i vino Objektiv Luna - sirena sa Kariba Bo`i}ni intervju sa Stanislavom Ho~evarom beogradskim nadbiskupom Novosadske vertikale Karmelita Buntovnici Katapultura Sprint Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Lenija Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

10.00 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.15 22.45 23.00

Triatlon – Ajronmen Luisvil NHL:Tampa Bej – Filadelfija Klupske TV Pregled NHL NBA akcija Evroliga Magazin Milan TV NBA u`ivo Pregled Serije A Klupske TV NBA u`ivo Pregled godine – Tenis 2009.

Profi boks Evroliga Magazin NBA u`ivo NBA: LA Lejkers – Klivlend

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.05 08.00 09.05 09.21 09.36 10.08 10.39 11.09 12.00 12.13 12.15 12.28 12.44 13.32 14.15 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.05 21.03 21.10 22.15 23.12 00.00 00.23 01.05 02.38

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Pozori{te u ku}i Vreme je za bebe Sat Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon Da, mo`da, ne Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Zovem se Erl Sirovo zlato, film Na skriveno te vodim mesto

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.30 12.00

Sisli Tajson

De~ak koji je voleo Bo`i} Siro~e mora da se bori sa socijalnim radnicima kako bi ostao sa svojim usvojiocem, yez muzi~arem koji je izgubio suprugu.

Uloge: Trent Kameron, Sisli Tajson, Majkl Voren Re`ija: Artur Alen Sejdelman (RTS 2, 14.20) 06.52 07.24 07.47 08.15 08.22 08.53 09.10 09.38 09.47 10.11 11.10 11.46 12.40 13.30 14.20

Nela Mihajlovi}

Crni Gruja i kamen mudrosti Dok je turska imperija spremala vojni odgovor na ustanak Srba, svakodnevno su rasli konflikti oko vlasti izmedju Kara|or|a i narodnih prvaka.

Od najve}e va`nosti je bilo povu}i prave poteze, a za to je potrebna mudrost...

Uloge: Nenad Jezdi}, Nikola Kojo, Marinko Maygaq, Boris Milivojevi}, Zoran Cvijanovi}, Dragan Jovanovi}, Nela Mihajlovi}, Du{anka Stojanovi} Re`ija: Marko Marinkovi} (Foks, 20.00) 06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 23.20 00.05 00.06

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Izgubqeno blago Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Crni Gruja i kamen mudrosti Survajver specijal Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure

DNEVNIK

16.00 16.35 16.46 17.21 17.57 19.35 20.00 20.27 21.00 21.50 23.46 00.32 02.03 03.01

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 03.00

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Ve~ni sjaj detiwstva Sazve`|a i legende Pri~e iz divqine Ku}a matematike Preko crte Trezor Handl: Mesija Privatan `ivot remek dela Bo`i}ni koncert iz Asizija, prenos Privatan `ivot remek dela: Bo`je dete De~ak koji je voleo Bo`i}, film Ovo je Srbija Iza naslova Bo`i} u Golubincima Qubav u istini Ko{arka - PS: Novi Sad - Borac, prenos [umska {kola Preko crte Lov i ribolov Bostonski advokati Povratak, film Dvesta godina od smrti Hajdna De~ak koji je voleo Bo`i}, film Trezor Ko{arka - PS: Novi Sad - Borac (r)

Glas Amerike SMS Slatka moja Bioteror Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Upori{te Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Upori{te Slavni

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks

08.00 Puls +, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 01.00

Radijsko dizawe TV dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top{op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Film: Otmica na Azurnoj obali Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Film: Kocka: Po~etak

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 16.00 16.30 16.45 17.00 17.45 18.20

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Iznad zakona Boqi `ivot Nevina Siti Tjudorovi Petkom u dva ^arolija Farma (r) Siti Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu

Ejnyel Konvel

Mamin sin

Yodi je momak koji je `ivotnu {kolu pro{ao na ulicama crna~kog geta. Sa dve devojke ima dva sina, ali i daqe `ivi sam sa majkom Huanitom...

Uloge: Snup Dog, Ving Rejms, Tajris Gibson, Kendi En Braun, Ejnyel Konvel Re`ija: Yon Singlton (Pink, 00.00) 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 23.45 00.00

Pokojo (Hepi, 08.22) 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.15 22.10 23.05 23.55 00.10 00.20 01.10 02.00

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Budi faca Telemaster Biseri Istra`iva~ka jedinica Luda ku}a Telemaster Slike iz regiona Zakleti na }utawe Arena u ~etiri oka Sponzoru{e

Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Tjudorovi Siti Film: Mamin sin

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak25.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 12

Pi{e: Petar Tomi}

Arnold [varceneger

Blizanci

07.20 Bo`i}na pesma, film 09.00 Duhovni velikan Josip Stadler - Prvi nadbiskup vrhbosanski, dok. film 10.00 Zagreb: Bo`i}na misa, prenos 11.35 Dnevnik 11.55 Rim: Urbi et orbi, prenos 12.30 TV kalendar 12.45 Bo`i} na Tr{kom Vrhu 14.10 TV kalendar 14.30 Pra{~i} Bejb, film 16.32 Kod Ane 16.50 Hatari, film 19.30 Dnevnik 20.15 Najlu|i Bo`i}, film 22.00 Abraham 00.00 Brza promena, film 01.30 Najlu|i Bo`i}, film 03.05 Vip Muzi~ki klub LP

Yulius i Vinsent, dva brata blizanca, ro|eni kao rezultat eksperimenta u potrazi za savr{enim detetom. Yulsovo ro|ewe je planirano pa je izrastao do atletskih razmera, dok je Vincsent ostao ne{to ni`i. Kada Yulijus otkrije da ima brata, odlu~uje da ga potra`i...

Uloge: Arnold [varceneger, Deni de Vito Re`ija: Ian Rejtman (Nova, 23.50) 08.05 08.15 10.00 11.10 13.00 14.15 15.10 17.00 17.20 19.15 20.00 22.00 23.50 01.45 03.15 04.45

Bumba, crtani Bingo, film Stjuart Mali 2, film Bo`i}na ~arolija, film Ne zaboravi stihove, specijal Najboqe godine Kremenkovi u Viva Rok Vegasu, film Vesti Ja {pijun, film Dnevnik ^asne sestre nastupaju 2, film Kako presko~iti Bo`i}, film Blizanci, film Izgubqeni praznici, film Najlu|i Bo`i}, film Asteriks Gal, film

08.00 [ifra Agate Kristi 09.00 Putovawe koje je potreslo svet 10.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 11.00 Viktorijino carstvo 12.00 Atina: Istina o demokratiji 13.00 Tajni ratovi 14.00 Misterija tri kraqa 15.00 Jelena Trojanska 16.00 Zaboravqeni bogovi 16.30 Misterije mumija 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Qubavni problemi 18.00 ^ovek Pepequga: Istinita pri~a o Yimu Bredoku 19.00 Mi Evropqani 20.00 Legende o Deda Mrazu 21.00 Kolonijalni svet 22.00 Spilberg o Spilbergu 23.00 Jelena Trojanska 00.00 Zaboravqeni bogovi 00.30 Misterije mumija 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Vi{e od igre 13.30 Ku}a pored pruge 16.00 Areal Ganer 18.00 Zaliv qubavi i tuge 20.00 Royer Vrdalama 22.00 Devetoro zatvorenih 00.00 [ampioni formule 1 02.00 Pri~e jedne bezobraznice

06.00 07.45 08.15 09.55 11.25 13.20 14.40 16.30 18.20 20.05 22.10 23.05 00.35 03.20

Pas i dijamanti Holivud na snimaw Ona je mu{ko Alvin i veverice @ene Mali Dodo Zlatni kompas Lovac na blago Eragon Umri mu{ki 4 Prava krv - Oslobodi me Trenutak prednosti Obdaren Borat: Kulturno uzdizawe u Americi 04.40 Hladnokrvna osveta

06.00 Dodir an|ela 07.00 Meklodove }erke 08.00 Marpl - U 4.50 iz Pedingtona 10.00 Deda Mraz samac sre}e gospo|u Mraz 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Marpl - Najavqeno ubistvo 16.00 Upoznajte Deda Mrazove 18.00 Ho}e{ li me o`eniti 20.00 Odri 22.00 Odri 00.00 Put ka Bo`i}u 02.00 Bo`i}na pesma 04.00 Sudija Ejmi 05.00 Dodir an|ela

09.50 Mi{olovka, film 11.30 Sam u ku}i, film 12.15 Harijet, mali veliki {pijun, film 14.00 Pre`iveti Bo`i}, film 16.50 Agent Kodi Benks 2, film 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 [rekov prvi Bo`i}, animirani film 20.20 Sam u ku}i 2: Izgubqen u Wujorku, film 22.25 Vilewak, film 00.10 Smoki i bandit 3, film 01.40 Luda bo`i}na zvona, film

Vilewak Pri~a o ~oveku koji je gre{kom celog `ivota bio odgajan kao vilewak. Svoje nau~eno iskustvo odlu~uje da upotrebi u najva`nijem trenutku...

Uloge: Vil Farel, Yejms Kan, Zoi De{anel Re`ija: Yon Favro (RTL, 22.25) Yulijet Luis

Najlu|i Bo`i}

^etvoro~lanu porodicu Grisvold uhvatilo je predbo`i}no ludilo. Iako sve deluje romanti~no, ipak se iza toga krije mnogo komplikacija, a ni ~lanovi porodice se ne sla`u najboqe...

Uloge: ^evi ^ejs, Beverli de An|elo, Yulijet Luis Re`ija: Yeremaja S. ^e~ik (HRT 1, 20.15)

08.00 @elasti~an Bo`i}, crtani film 08.25 @uta minuta, crtani 09.45 Duh u mo~vari, film 11.20 Legenda o medvedu, crtani 12.45 101 dalmatinac, film 14.30 Kod Ane 14.45 Biblija 16.20 Tiha no} u Vukovaru, snimak 18.20 U potrazi za Nemom, crtani 19.52 Janko Stri`i}, crtani film 20.05 VIP-NET Bo`i}ni koncert u HNK 22.05 Ledena staza, film 23.45 Gregorijan, snimak koncerta 01.05 Vip Muzi~ki klub

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00

22.00 00.00 02.00

Plo~nici Londona Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Mekalum Moja slatka debequca Gospodari horora - Zvu~i kao Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Praznina Gospodari horora - Da za `ivot Bdewe Neda Divajna Mekalum Pako

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Na te`i na~in Misteriozni ~ovek Nebo u oktobru Roditeqstvo Zvani~no plavu{a Pun pogodak Pe~ Adams Ed TV Svi su ludi za Meri Na te`i na~in Surovi dogovor Mladi Amerikanci

17.00 18.30 19.00 21.00

Zoi De{anel

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 10.00 10.30 11.15 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 23.00 00.00 00.15 00.30

Kako se pravi?

Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Razotkrivawe mitova Vremenska kriva U deli}u sekunde O~evidac Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Trke automobila Reli Formula 1 Formula 1 Biatlon Ski skokovi Ski skokovi Biatlon Biatlon Ski skokovi Ski skokovi Fudbal Fudbal Drvose~e Drvose~e Svi sportovi Svi sportovi Najja~i ~ovek Kuglawe Reli Ekstremni sportovi Poker

Temi{varski plo~nici puni baruta ada se govori o de{avawima u Temi{vakasnije je bilo onih koji su se drznuli da u|u u ru, moraju se imati na umu doga|aji na tezgradu s namerom da je zapale. Napad na zgradu renu, na ulicama grada gde su goloruki @upanijskog komiteta RKP, razbijawe izloga i demonstranti, uglavnom mladi, pru`ali otpor kra|a robe iz prodavnica, ^au{eskuu su dobroinstitucijama ^au{eskuove represije, ali i do{li kao va`an dokaz da u Temi{varu deluju ostale zakulisne igre u Bukure{tu, a mo`da i u strani agenti i huligani i u nedequ 17. deceminostranstvu. U nastojawu da sakrije da se u Tebra ^au{esku je dobio saglasnost Politi~kog mi{varu narod pobunio protiv diktature, ^auizvr{nog komiteta da se protiv demonstranata {esku je temi{varske demonstracije predstaupotrebi sila. Diktator nije imao hrabrosti vio kao delo strane agenture, govorio je o ugroda sam naredi da vojska puca na demonstrante. `enosti integriteta zemqe i socijalisti~kog Uvek je prilikom davawa nare|ewa koristio ure|ewa. To je bilo delimi~no ta~no, jer je rure~enice koje su se mogle razli~ito shvatiti. munski narod podsvesno imao averziju prema Govorio bi ,,idite, sredite tamo“. Ovu crtu komunizmu. U tom smislu, de{avawa u Temi^au{eskuovog karaktera je u svojim izjavama {varu su svojevrstan oblik autohtone revolunajboqe objasnio general Stankulesku, objacije. {wavaju}i kako mu je diktator naredio da uguO de{avawima na ulicama Temi{vara se i {i u krvi revoluciju u Temi{varu danas naj~e{}e citiraju se}awa u~esnika i o~e„Dru`e Stankulesku, obratio mu se ^au{evidaca. Ta se}awa potvr|uju da je u petak 15. desku, pozvao sam te da radi{ sa mnom. Vojska necembra uve~e policija vrebala priliku da upadne i uhapsi sve{tenika Teke{a. Grupa okupqenih oko sve{tenikove ku}e se, me|utim, nije smawivala, naprotiv, oko 18 ~asova je ve} bilo vi{e stotina vernika i drugih gra|ana. Palili su sve}e i prepri~avali {ta je ko ~uo na ma|arskom radiju.

Oko ku}e je bilo i policije u civilu, a malo daqe su bila parkirana policijska kola s privremenim registracijama.

Pobuna koja se nije dala sakriti U 17 ~asova je ve} bila mrkla no}. Nedaleko od Teke{eve ku}e }e polo`iti oru`je! Vojska }e pribe}i svim po~ela su prva hap{ewa. Ovoga puta Temisredstvima kako bi uspostavila red. Idite ta{varci vi{e nisu gledali nemo kako policija mo i preduzmite sve {to je potrebno“. hapsi qude po ulici, nego su prisko~ili u po„Takvo nare|ewe perverzne nepreciznosti, mo}. Sutradan, u subotu, 16.decembra posle pri~a Stankulesku, bio je jo{ jedan dokaz wegopodne nastavqeno je de`urawe oko ku}e sveve podlosti i lukavosti i u tom pani~nom sta{tenika, ali je po~elo i okupqawe na trgu Mawu. Da sam izvr{io kako mi je sugerisao, ispao rija, ispred studentskog doma i na drugim mebih `rtveni jarac. Prolivawem krvi bio bi usstima u gradu. Na Trgu Marija, u blizini Tekepostavqen red, a onda bi mi, sasvim sigurno, su{eve ku}e je ve} bilo hiqadu qudi. To je dalo dio da nisam shvatio {ta mi je re~eno. Prozreo krila i okupqenima sam opasnu igru u koju oko sve{tenika pa su je on hteo da me uvu~e.“ po~eli da skandiraju Posle sukoba poli^au{esku je dobio saglasnost ,,sloboda, sloboda".

Politi~kog izvr{nog komiteta da se cije i demonstranata u Masa qudi u centru subotu 16. decembra na protiv demonstranata mo`e Temi{vara ote`ala je nedequ 17. decembra upotrebiti i sila, ali nije imao kretawe tramvaja. U jedvi{e nije bilo prostonom trenutku zaustara za obustavqawe nahrabrost da sam naredi vojsci da vqen je tramvaj broj 8 i rodnog bunta protiv puca na buntovnike jedan mladi} se popeo diktature. gore, predstavio se, ali Iz Bukure{ta je nawegovo ime nije ni{ta zna~ilo okupqenima. re|eno da vojska, u ~etiri kolone mar{ira kroz Govorio je kako narod mora da brani Teke{a, grad uz zvuke fanfara. Pojavqivawe vojske oko ina~e }e ga „Sekuritatea“ ubiti. Svoj kratak deset sati pre podne na ulicama Temi{vara, je govor zavr{io je re~ima: „Dole ^au{esku, dorazli~ito tuma~eno. Jedan deo demonstranata le reizabrani“. Ove su parole ve} ostavile po~eo je da napada vojsku, optu`uju}i je da brani utisak na okupqene qude. diktaturu. Kontraobave{tajni vojni oficir Odnekuda se pojavilo vozilo na kojem je pisaVasile Jocoju je autorki kwige ,,Rumunija 1989.“ lo ,,Comtim“ (Industrija mesa u Temi{varu) An|eli Ba~esku predo~io kako je vojna parada iz kojeg su si{le jedinice specijalne policije. vi{e bila u funkciji da inostranstvo vidi da je Policija se postrojila izme|u ~uvara Teke{ivojska budna i spremna da brani granice Rumunija i ve}ine manifestanata. Time je slu~aj Teje. Desilo se, me|utim, da su demonstranti po~eke{ ostao na sporednom koloseku, a gra|ani li da napadaju vojnike. Bilo je i poku{aja da za okupqeni na Trgu Marija su formirali kolonu vreme defilea otmu od vojnika borbenu zastavu. koja je krenula kroz grad prema studentskom Incident s vojnicima je eskalirao. Grupe manicentru, usput pozivaju}i gra|ane da im se prifestanata su po~ele da napadaju i kqu~ne objekdru`e. Oko 20 ~asova ispred studentskih domote 18. motorizovane divizije u Temi{varu, blova se skandiralo „studenti, studenti“, „Dole kirali su borna kola, palili vozila grani~ara , ^au{esku“... Neko je predlo`io da se kolona vojni restoran i poku{avali da se domognu naouputi ispred @upanijskog komiteta partije, a ru`awa i municije.

K

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak25.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Imate dobar odnos sa `enskim bi}ima i osobom koju volite, na nov na~in. Zbog toga ovog petka zapo~nite vikend ranije, u dobrom raspolo`ewu. Pro{lost je ostala iza vas, ostavite je tamo.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

25. decembar 2009.

Partnerski odnos je nagla{en.

Izgleda da niste samo vi neodlu~ni, ve} je i draga osoba promenqivog raspolo`ewa. Budite stub i oslonac me|usobnog odnosa.

[KORPION Va{a planeta Mars se vra}a ku24.10- 23.11. }i, pa biste i vi mogli ovaj vikend da provedete u domu. Bilo da vam dolaze gosti ili ne{to slavite, kitite jelku, u`iva}ete u porodi~noj atmosferi.

Divan dan za vas. Venerin dan, va{ dan, pa ga provedite u svom maniru. Na|ite vremena da sednete u neki kafi}, da pri~ate o qubavi, poverqivo i u tajnosti, ma{tate i u`ivate.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Budite pa`qivi u saobra}aju i komunikaciji. Izazovi i sva|e vam nisu potrebni. Izbegavajte konkretne zahteve, ne obe}avajte nemogu}e. Mo`ete se baviti nekretninama.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Mesec i danas prolazi kroz znak vatrenog Ovna pa je va`no da pred sobom imate jasan ciq i stav. Me|utim, u ovo nevreme, pogotovo za finansije i poslove, ne mo`ete ni{ta silom.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Ako ste se osamili, to je zato {to vam je potrebno da budete sa sobom, da akumulirate energiju.

Ako ste ipak dopustili jednoj osobi da bude uz vas, to je za sva vremena i nosi svoju te`inu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Dugoro~na saradwa i rad uz punu koncentraciju sa pretpostavqenim ili nekim drugim autoritetom.

Delite zajedni~ke brige i breme, {to u~vr{}uje odnos poverewa. [tedwa.

RIBE 20.2-20.3.

PROGNOZA

Ovog vikenda imate povoqne okolnosti, pogotovo u odnosima s qudima, uku}anima, decom. Povedite ih na sankawe, klizawe, na aktivan odmor. Putovawe je tako|e dobra opcija.

Okru`eni ste radoznalim osobama mladala~kog duha, ili svojom decom, koja u~e od vas. Nemojte se distancirati, ako ne morate, ve} im posvetite pa`wu i vreme. Poverewe.

Budite odlu~ni u onome {to zapo~nete i radite, da ne biste zbuwivali qude svojim idejama i promenama. Partner naprosto ne zna {ta bi i kako bi, pa je va{e razumevawe zlata vredno.

Planirate li produ`en vikend?

Radoznali ste, nemirni, tro{ili biste novac. Pro{etajte po radwama, zadovoqstva radi. U qubavi strast. Izbegavajte sva|e na javnim mestima.

TRI^-TRA^

Prevara je OK Holivudska zvezda, supruga Breda Pita i majka {estoro dece An|elina Yoli smatra da vernost nije najva`nija za dobro funkcionisawe veze.

Enyi smatra da je monogamija precewena, te da „otvorene� veze imaju jednake {anse za uspeh ako ih oba partnera podr`avaju.

- Sumwam da je vernost osnovna stvar za vezu. Gore je kad ostavite

partnera i kasnije o wemu pri~ate lo{e stvari. Ni ja ni Bred nikad nismo govorili da je to {to `ivimo zajedno znak da smo lancima vezani jedno za drugo. Brinemo se da ne ograni~avamo jedno drugo - izjavila je Yolijeva.

U istom intervjuu An|elina je priznala i svoju divqu narav izjaviv{i da se ponekad toliko naquti na Breda da mu ~ak i pocepa majicu.

VIC DANA

Novi Sad

20

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

20

Zrewanin

19

S. Mitrovica 18 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 16 Ni{

18

Evropa

TOPLO

Madrid NOVI SAD: Vrlo toplo uz umeren do poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar. Ujutru povremena ki{a, a zatim suvo uz sun~ane intervale. PriRim tisak ispod normale. Temperatura od 9 do 20 stepeni Celzijusa.

London VOJVODINA: Vrlo toplo. Ujutru obla~no sa ki{om koja odlazi na severoistok, pa }e sredinom dana i po podne svugde biti sun~ani inCirih tervali. Vetar poja~an ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale.

Berlin Minimalna temperatura 7, a maksimalna 20 stepeni.

SRBIJA: Vrlo toplo za ovo doba godine. Ujutru obla~no i prolazna Be~ ki{a, a sredinom dana sun~ani intervali. Vetar umeren do poja~an juVar{ava `ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 22 stepena u Loznici.

Kijev Srbija u narednim danima: U subotu hladnije uz mogu}u ki{u i susne`icu ujutru, a posle podne suvo uz delimi~no razvedravawe. U neMoskva dequ obla~no i hladnije sa susne`icom i snegom, a na jugu Srbije je moOslo gu}a ki{a. U ponedeqak prestanak padvina. U utorak suvo sa mrazem i porastom temperature. Posledwa dva dana ove godine toplo uz ju`ne St. Peterburg vetrove i ki{u.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqne vremenske prilike za sve osetqive osobe. Sr~ani i psihi~ki bolesnici, kao i astmati~ari }e biti posebno osetqivi. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu biti izra`ene i u jakoj formi. Oprezno u saobra}aju!

8 17 5 7 4 14

Bezdan

88 (-14)

Slankamen

214 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

148 (-16)

Zemun

294 (20)

Bogojevo

139 (-10)

Pan~evo

312 (20)

Smederevo

476 (14)

Ba~. Palanka 150 (-5)

-4

Pariz

5 12

Budimpe{ta

14

Stokholm

3

9 8

Novi Sad

156 (-4)

Tendencija opadawa

SAVA

Tendencija stagnacije

Senta

244 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

208 (2)

Tendencija stagnacije

Titel

208 (2)

NERA

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

veoma dobro

1

6 7

3 6

78 (26)

1 2

2 6

5

4

30

31

9 3

ponedeqak

utorak

pun mesec

dobro

sreda

~etvrtak

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

5

9

1

4

7

2

6

8

4

2

7

8

3

6

5

9

1

6

8

1

5

9

2

7

3

4

5

7

2

4

1

9

3

8

6

1

9

3

6

2

8

5

4

1

7

4

1

4

8

7

6

3

9

5

2

8

1

3

9

2

4

6

7

5

2

9

5

6

7

1

8

4

3

7

6

4

3

5

8

1

2

9

8 5

245 (15)

9

5

6

S. Mitrovica 290 (40)

29

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

4

1

28

nedeqa

20

176 (0)

20 (6)

subota

SUDOKU

1

Minhen

Beograd

27

najboqe

0

N. Kne`evac

Hetin

112 (16)

TISA

petak

8

VODOSTAWE TAMI[

26

15~ 39’

9

9 DUNAV

25

Ka`e doktoru Lala na samrti: - Ka`'te svima da sam umro od side!

- Za{to - pita doktor.

- Da mi nakon smrti ne diraju Sosu, a oni koji ve} jesu, da umru od straha!

www.ribolovacki-magazin.co.rs

VRLO

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

5 6

7

7 6

Re{ewe iz pro{log broja