Dnevnik 25.decembar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 25. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23299 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA PRED NEMOGU]OM MISIJOM: SMAwITI NAMETE, POVE]ATI PRIHODE

Poreskoj reformi te{ko i magija mo`e pomo}i str. 4

^ESTITKA SVIMA KOJI DANAS SLAVE NAJRADOSNIJI HRI[]ANSKI PRAZNIK

NASLOVI Ladislav nemet Crkva mora dati qudima veru i nadu

Predrag Bijeli}

Sre]an Bo@i]

U sivoj zoni na severu KiM 200 miliona evra

JOVIcA \UKI]

naplatu nam poreza dajte

str. 2

Teofil Pan~i}

Poruke jednog odsustva

ilir Deda

Rezolucija 1244 je prevazi|ena

BEBE I GENETIKA

odluka na roditeqima

Foto: F. Baki}

str. 6

\or|e randeq Mesto obi~no, vreme egzoti~no

Bora oti}

Slatko i gorko ESAD yUyEVI]

autonomija nije secesija

str. 3

@eqko Markovi}

Sremska Mitrovica izme|u 0,03 i 0,05

TaDi] U Ba^KoM PeTroVCU na BoGoSLU@eWU: Predsednik Srbije Boris Tadi} prisustvovao je Bo`i}nom bogoslu`ewu u Slova~koj evangelisti~koj crkvi u Ba~kom Petrovcu. Zajedno s predsednikom Tadi}em, bogoslu`ewu su prisustvovali predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli}, predsednik Skup{tine op{tine Ba~ki Petrovac Sini{a Stanivuk i predsednik op{tine Vladimir Turan.

Predsednik Tadi} je svim gra|anima Srbije koji najradosniji hri{}anski praznik proslavqaju po gregorijanskom kalendaru po`eleo sre}an Bo`i}. „@elim vam da Bo`i} provedete sa svojim najbli`ima u miru i dobrom zdravqu, slave}i `ivot i qubav, po{tuju}i istinske qudske vrednosti. Neka vam ovaj veliki praznik ispuni domove toplinom i rado{}u”, poru~io je predsednik Srbije u ju~era{woj ~estitki beogradskom nadbiskupu Stanislavu Ho~evaru i svim gra|anima Srbije koji praznik ro|ewa Isusa Hrista proslavqaju danas.

Susne`ica

Najvi{a temperatura 3°S

„DneVniKoV” TUrnir: Danas po~iwe 49. izdawe „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu. A lep{u uvertiru nismo mogli ni po`eleti, jer }e u revijalnom me~u snage odmeriti pobednici pro{logodi{weg turnira u konkurenciji seniora i veterana. str. 17

2

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

CITATI

„

U ovoj fazi treba da se dogovori na {ta se zaista misli kada se ka`e paralelne insitucije. De fakto postoje paralelne strukture mo}i, ali moj je utisak da je Srbija veoma odlu~na u tome, da takve stukture, na koje ni Beograd ni na{i me|unarodni partneri nemaju uticaja, ukine Go ran Svi la no vi}, biv{i {ef diplomatije

”

Jak{i}: Beograd kupuje vreme

Liht: Polako napred

Pot pred sed nik Za jed ni ce srp skih op {ti na na ko so vu Mar ko Jak {i} iz ja vio je da bi bi lo po gub no ako bi se uki nu le srp ske in sti tu ci je na Ko so vu. On je u iz ja vi za KiM ra dio na gla sio da su Sr bi na Ko so vu op sta li upra vo za hva qu ju }i in sti tu ci ja ma Sr bi je. „Srp ske in sti tu ci je su ga ran ci ja da je ov de pri sut na srp ska dr `a va, a uz srp sku dr `a vu pri su tan je i srp ski na rod i za hva qu ju }i to me do bar deo srp skog na ro da je ov de op stao, bez ob zi ra na lo{ `i vot, ubi stva i pro go ne”, re kao je Jak {i}. Zah tev za uki da we in sti tu ci ja, pre ma we go vim re ~i ma, u naj ma wu ru ku je ne pri sto jan i zna ~io bi eg zo dus Sr ba sa Ko so va. Be o grad ku pu je vre me i po ku {a va da ne na qu ti onog ko se naj vi {e pi ta u Evrop skoj uni ji, a to je Ne ma~ ka.

On je oce nio da sa da {wa vlast ne }e ima ti to li ko sna ge i hra bro sti da uki ne in sti tu ci je srp ske dr `a ve.

Sr bi ja ne sto ji u me stu, ve} po la ko ide una pred i za to ima me sta za op ti mi zam i na du da }e bi ti bo qe, a naj ve }i pro ble mi na {e dr `a ve su pr ven stve no eko nom ske pri ro de, oce ni la je pred sed ni ca Fon da za po li ti~ ku iz u- zet nost So wa Liht. Liht je oce ni la da je tre nut no sta we u Sr bi ji, kao i u ve }em de lu sve ta, eko nom ski ve o ma te {ko, ali su ze mqe „pe ri fe ri je”, u ko je spa da i na {a dr `a va, u pr vom na le tu kri ze kra jem 2008. i 2009. go di ne, bi le ma we po go |e ne od raz vi je nog sve ta. Pe ri fe ri ja, pod vu kla je Liht, me |u tim uvek stra da vi {e i to stra da we tra je du `e. Sr bi ja, osim {to je ze mqa pe ri fe ri je, stra da vi {e i za to {to je si ro ma {na, ni je deo ve li kih svet skih in te gra ci ja i Evrop ske uni je, pa je vi {e iz lo `e na ko le ba wi ma i te `e pod no si ma wak in ve sti ci ja, ne go sli~ no raz vi je ne ze mqe ko je su no ve ~la ni ce EU i od we do bi ja ju ve li ku po mo}.

SO CI JA LI STI ODR @A LI GLAV NI OD BOR U NO VOM SA DU

Ciq – pola miliona bira~a o ka za li smo da raz li ke mo gu da se pre va zi |u, da mo `e da se spo ji raz dvo je no, pre {li smo put od ve li ke stran ke ko ja je do `i ve la ka ta stro fa lan pad, do par ti je bez ko je ne }e mo }i da se for mi ra bu du }a srp ska vla da i to je naj bo qi po ka za teq sna ge So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, re kao je Ivi ca Da ~i} pred sed nik SPS-a, na Glav nom od bo ru stran ke, odr `a nom ju ~e u Ma ster cen tru No vo sad skog Saj ma. On je is ta kao da je po dr {ka gra |a na ko al i ci ji SPS-PUPS-JS sve ve }a i da na na red nim iz bo ri ma o~e ku je po dr {ku ba rem po la mi li o na gla sa ~a.

- Na{ ciq je ja ka Sr bi ja, a da bi bi la ja ka ona mo ra bi ti si gur na u svoj in te gri tet. Za to se za la `e mo za br zo i re al no re {e we pro ble ma Ko so va, jer Sr bi ja mo ra da zna gde su joj gra ni ce, a ta li ni ja se sa ma ocr ta la. Mi je smo za raz go vor sa Al ban ci ma i uko li ko `e li mo da se taj spor mir no re {i, ta kvo re {e we je ne mi nov -

D

stan dard, lo {u eko no mi ju i ko rup ci ju, a da pri to me ma li pro ce nat qu di mi sli da je ula zak u EU re {e we za sve pro ble me.

- Sr bi ja je is pu ni la sve uslo ve za sta tus kan di da ta, ali ako nas ne pri hva te, mi mo ra mo da na sta -

Pal ma ne }e da gle da „Pa ra du” U pa u zi sed ni ce Glav nog od bo ra SPS, na{ po zna ti re di teq, Sr |an Dra go je vi} raz go va rao je sa pred sed ni kom Je din stve ne Sr bi je, Dra ga nom Mar ko vi }em - Pal mom o svom po sled wem fil mu “Pa ra da” ko ji pu ni bi o sko pe {i rom Sr bi je. Na re di te qe vo pi ta we da li je po gle dao film, Mar ko vi} je od go vo rio da ni je i da ne `e li da ga gle da. Dra go je vi} je Pal mi po ku {ao da ob ja sni rad wu i mo ti ve ovog fil ma i pre po ru ~io mu da bi upra vo zbog sta vo va ko je je iz no sio i me dij skih pre pu ca va wa ko je je imao sa LGBT or ga ni za ci ja ma, tre bao da po gle da film. no - po no vio je Da ~i} jo{ jed nom svoj stav o po de li Ko so va kao je di nom re {e wu tre nut ne si tu a ci je na KiM. Li der SPS-a je re kao da su ne ka is tra `i va wa po ka za la da su gra |a ni Sr bi je u pet pri o ri tet nih pro ble ma na ve li ne za po sle nost, ni zak

vi mo da se raz vi ja mo pra te }i stan dar de raz vi je nog sve ta - re kao je Da ~i}.

Pre ma we go vim re ~i ma, ko a li ci ja SPS-PUPS-JS ima si ner get ski efe kat jer je wi hov za jed ni~ ki na stup po di gao rej ting ovih stra na ka kod gra |a na.

- Po to me se raz li ku je mo od ne kih dru gih ko ji pra ve ve {ta~ ke ko a li ci je pa ka da se sku pe ima ju ma we ne go {to bi ima li po je di na~ no. To je zbog to ga {to ima mo sli~ ne po li ti~ ke sta vo ve uz ne go va we po li ti~ kog iden ti te ta svake stran ke - re kao je Da ~i}.

Da je ta ko a li ci ja sta bil na, po tr vr di li su u svo jim obra }a wi ma i pred sed ni ci PUPS-a i JS, Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma ko ji su pri su stvo va li sed ni ci Glav nog od bo ra SPS. Na sku pu so ci ja li sta pred sta vqen je i no vi ~lan stran ke, Mi lo{ Pa vlo vi}, na{ ~u ve ni re li vo za~, je di ni iz re gi o na sa li cen com za vo `wu u For mu li 1.

Ru ko vod stvo SPS-a je ju ~e u No vom Sa du bi lo u pu nom sa sta vu: sed ni cu su uz Da ~i }a vo di li Sla vi ca \u ki} - De ja no vi}, Mi lu tin Mr ko wi}, Du {an Ba ja to vi} i @ar ko Ob ra do vi}, a oku pqa we so ci ja li sta ni je pro pu stio ni ve te ran Ve li mir Ba ta @i vo ji no vi}. n Niko Perkovi}

SUM WI VA SMRT U NO VOM SA DU

Le{ biv{eg policajca u lokvi krvi Alek san dar D. (1971) iz Na da qa pro na |en je ju ~e mr tav u iz najm qe nom sta nu u Uli ci Pol ga ra An dra {a 12 u No vom Sa du, kod ho te la u iz grad wi „Ho li dej in”, a po sto je ja ke in di ci je da je re~ o na sil noj smr ti. Uvi |aj je oba vio de `ur ni is tra `ni su di ja Mi ro slav Alim pi}, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, be `i vot no te lo pro na |e no je u lo kvi kr vi. Ni je is kqu ~e no da

su smr to no sne po vre de na ne te tu pim pred me tom ili pe sni ca ma.

Po vre |e ni je, na vod no, ra dio kao tak si sta, a do 2004. go di ne je bio je po li ca jac u Srem skim Kar lov ci ma, ka da je pro tiv we ga pod ne se na pri ja va na kon ~e ga je mo rao da na pu sti slu `bu.

Ka ko smo sa zna li od kom {i ja, ju ~e uju tro is pred vra ta pr vog sta na u ula zu ko ji se na la zi u pri ze mqu, vi de la se lo kva kr vi ko ja se {i ri la pre ko ste pe ni {ta do ula za u zgra du. Vra ta sta na u ko me je za te ~en le{ bi la su otvo re na, a po ne ki ma i pro va qe na.

Stan je, ka ko nam je re ~e no, iz naj mi la `en ska oso ba pre oko po la go di ne. Ni ona ni Alek san dar D. ni su na spi sku sta na ra.

crna hronika - Si no} sam vi deo upa qe na sve tla u tom sta nu i ni {ta ni je uka zi va lo da se de {a va ne {to ne u o bi ~a je no - ka zao nam je sta nar iz ula za.

Do ju ~e po pod ne u slu `be ne pro sto ri je MUP a ni je pri ve den ni ko osum wi ~en za zlo ~in u ve zi s ovim do ga |a jem, ali se in ten ziv no ra di lo na sa ku pqa wu do ka za i pri ba vqa wu po da ta ka u ci qu ra sve tqa va wa slu ~a ja. Na go ve {te no je da se ubr zo mo gu o~e ki va ti kon kret ni ji po ma ci u is tra zi.

Pre ma jo{ ne po tvr |e nim sa zna wi ma, pred za kqu ~e we ovog bro ja „Dnev ni ka”, po li ci ja je po ~e la in ten ziv no da tra ga za uspe {nim spor ti stom, pro fe si o nal cem u bo ri la~ kim ve {ti na ma (1980) s pre bi va li {tem u Kra qe vu, ko ji se do vo di u ve zu s ovim do ga |a jem.

Ova oso ba je ve} ima la pro ble ma sa za ko nom i po me |u na rod noj po te re ni ci je uhap {e na pre ~e ti ri go di ne na auto pu tu No vi Sad - Be o grad.

M. V. Fo to: F. Baki}

JO VI CA \U KI], PO KRA JIN SKI Se KRe TAR zA fI NAN SI Je, zA „DNeV NIK” KA @e o kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki} iz ja vio je da je pro jek to va nim bu xe tom APV za 2012. go di nu is po {to van ustav ni mi ni mum za Voj vo di nu, kao u uslov da se tri sed mi ne bu xe ta ulo `e u ka pi tal ne in ve sti ci je. On je, me |u tim, za „Dnev nik” re kao da od pred vi |e nih 65,19 mi li jar di di na ra u po kra jin skoj ka si tran sfe ri za pla te za po sle nih u obra zo va wu i za lo kal ne sa mo u pra ve iz no se 36,5 mi li jar di di na ra, te da bez ovih tran sfe ra, ko ji ~i ne 56 od sto ukup nih sred sta va pla ni ra nih u voj vo |an skoj ka si, re al ni bu xet Voj vo di ne za na red nu go di nu iz no si 28,6 mi li jar di di na ra.

– I sa tih 28, 6 mi li jar di Po kra ji na prak ti~ no aut nom no ras po la `e – ka zao nam je \u ki}.

P

Dajte nam Ob ja {wa va ju }i zbog ~e ga se u kon ci pi ra wu po kra jin skog bu xe ta za na red nu go di nu od pr vo bit no na ja vqe nih 56 mi li jar di di na ra do {lo do iz no sa od 65 mi li jar di, \u ki} je na veo da je u me |u vre me nu po stig nut do go vor s Re pu bli~ kom vla dom na osno vu ko jeg je omo gu }en ve }i iz nos za ka pi tal ne in ve sti ci je.

A po vo dom kri ti ka ko a li ci o nih part ne ra iz LSV-a da se Po kra ji na, ume sto da na pla ti dug Re pu bli ke od {est mi li jar di di na ra, u na red noj go di ni opre de li la za za du `e we bu xe ta u iz no su od ~e ti ri mi li jar de, \u ki} je obra zlo `io da je re~ o ga -

Iz ka se APV za agrar de vet mi li jar di Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je iz ja vio je da su u po kra jin skom bu xe tu za 2012. go di nu pr vi put pla ni ra na iz da {ni ja sred stva za agrar, na vo de }i da je, ta ko, re so ru po qo pri vre de opre de qe no {est mi li jar di di na ra i jo{ do dat nih tri mi li jar de na me we nih za na vod wa va we, ko je tre ba da obez be di re sor no re pu bli~ ko mi ni star stvo. To, ka ko je na veo, ~i ni tre }i nu re al nog bu xe ta APV, od no sno onim ko jim Po kra ji na ras po la `e kad se odu zmu tran sfe ri lo kal nim sa mo u pra va ma i obra zo va wu.

– Po {to nas je „kon struk tiv na opo zi ci ja„ na pa da la da ne do voq no opre de qu je mo za agrar, sad o~e ku jem da }e nas kri ti ko va ti da smo da li su vi {e. Na{ bu xet ap so lut no afir mi {e po qo pri vre du, {to po ka zu je da je ova po kra jin ska ad mi ni stra ci ja tu gra nu u naj ve }oj me ri pod sti ~e upra vo u vre me eko nom ske kri ze – re kao je \u ki}.

On je is ta kao da je i u 2012. go di ni Fon du za ka pi tal na ula ga wa na me we no oko de set mi li jar di di na ra, od ko jih }e deo bi ti pla si ran i za iz grad wu @e `qe vog mo sta – oko 400 mi li o na, a deo od oko 700 mi li o na di na ra za is pla tu ra te kre di ta za re a li za ci ju 102 pro jek ta u APV na sta log na osno vu aran `ma na ko ji je za jed no sa re pu bli~ kim Fon dom za raz voj za kqu ~en s ko mer ci jal nim ban ka ma.

Po we go vim re ~i ma, u ovoj go di ni APV je ve} iz dvo ji la oko 200 mi li o na di na ra za @e `e qev most. Po ru ~io je i da }e u na red noj go di ni pre is pla te pred vi |e nih 400 mi li o na iz po kra jin ske ka se od Re pu bli ke za tra `i ti obaj{ we we zbog ~e ga ni su za po ~e ti ra do vi na tom pro jek tu, iako su shod no do go vo ru i APV i grad No vi Sad upla ti li pred vi |e ni avans. Do dao je da }e bi ti na sta vqe no fi nan si ra we pro gra ma za po {qa va wa, za ko je }e bi ti iz dvo je no 316 mi li o na di na ra, za raz voj no vih teh no lo gi ja na me we no je oko 300, za zdrav stvo 400, a za pri vre du 540 mi li o na di na ra.

ran ci ji ko ju Vla da Sr bi je obez be |u je Po kra ji ni, od no sno Fon du za ka pi tal na ula ga wa APV za even tu al no kre dit no za du `i va we do tog iz no sa.

– To ne zna ~i da }e mo se mi od mah za du `i ti za ~e ti ri mi li jar de di na ra, ili da }e mo se uop {te za du `i ti. To je sa mo jed na po god nost uko li ko bi do za du `i va wa do {lo. Mi }e mo na sto ja ti da sop stve nim sred stvi ma iz mi ri mo sve oba ve ze ko je ima mo. A za {to ni je iz mi ren dug pre ma po kra jin skoj ka si za ovu go di nu tre ba da od go vo re nad le `ni re pu bli~ ki or ga ni. Mi ne ma mo me ha ni zme da na to uti ~e mo – re kao je \u ki}.

Upi tan ka ko ipak gra |a ni Voj vo di ne mo gu da shva te to {to Vla da Sr bi je, ume sto da Po kra ji ni obez be di sred stva za ka pi tal ne in ve sti ci je ka ko to na la `e Ustav, da je ga ran ci je da se Po kra ji na za du `u je ka ko bi se for mal no za do vo qio ustav ni mi ni mum, on je ka zao da ni je sa mo Re pu bli ka ve} i Po kra ji na u oba ve zi da bu xet sa ~i ni u skla du sa Usta vom. A to, do dao je, prak ti~ no zna ~i da uko li ko se iz po sto je }ih pri ho da u re pu bli~ kom bu xe tu ne obez be |u je do vo qan pri hod za APV, osta tak se u po kra jin skom bu xe tu mo ra une ti kao po tra `i va we od Re pu bli ke, „jer je Ustav ja ~i od bi lo kog dru gog za ko na, pa i od Za ko na o bu xe tu Sr bi je”.

– Ipak, mi slim da mo ra mo uze ti u ob zir raz me re eko nom ske kri ze i to su objek tiv ne te {ko }e s ko ji ma se su o ~a va ju i Vla da Sr bi je i mi na ni `im ni o vi ma vla sti. Ali, na rav no da ne ma oprav da wa u si tu a ci ji ako po sto je fi nan sij ske mo gu} no sti da se oba ve ze iz mi re, a da se to ne ~i ni – sma tra po kra jin ski se kre tar za fi nan si je. \u ki} je uka zao da je upra vo zbog to ga va `no za kon ski re gu li sa ti fi nan si ra we APV, ~i me

SLU ^AJ SDPS-a U VOJ VO \AN SKIM OKVI RI MA

Koliko je te`ak Qaji}? ta }e Ra sim Qa ji} re }i u fe bru a ru, ka da }e zva ni~ no sa op {ti ti od lu ku s kim }e we gov SDPS mo `da u ne ku ko a li ci ju, da nas se u pred iz bor noj Sr bi ji i{ ~e ku je sko ro kao fe bru ar ska od lu ka o po prav nom is pi tu ze mqe za evrop sku kan di da tu ru. Po dru goj ver zi ji, bi }e ka ko mo ra, dru gim re ~i ma – ~e ka se {ta }e o sve mu to me re }i pred sed nik Sr bi je i DS-a Bo ris Ta di}. Do du {e, iz DS-a je ve} u etar pu {te no ka ko }e de mo kra te po no vi ti pred iz bor ni sa vez, iz me |u osta log s Qa ji }em, ali je on, me |u tim, po no vio da od lu ka o na stu pu we go ve par ti je ne }e bi ti do ne ta pre 19. fe bru a ra sle de }e go di ne. Do ta da, ni u ogran ku Qa ji }e ve stran ke u Voj vo di ni ne `e le da se iz ja {wa va ju o {an sa ma da SDPS na iz bo re iza |e sa ma, sa DS-om, ili mo `da sa URS-om Mla |a na Din ki }a.

Naj lo gi~ ni je je, ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Po kra jin skog od bo ra SDPS-a za Voj vo di nu Zdrav ko Je lu {i}, da na stup bu de je din stven na svim ni vo i ma u Sr bi ji, jer se i iz bo ri o~e ku ju na svim ni vo i ma.

- Ni je, da kle, lo gi~ no da sa, na pri mer, DSS-om pra vi mo lo kal ne ko a li ci je, sa DS-om u Re pu bli ci, a re ci mo sa URS-om u Po kra ji ni. Te `i }e mo to me da ko a li ci ja bu de ista na svim ni vo i ma, sa jed nom par ti jom ili jed nom po li ti~ kom gru pa ci jom ka `e nam Je lu {i}, uz na po me nu da je pod rayume va ju }i uslo vom da bu du uva `e ni i da po nu da ne bu de uvre dqi va.

A ono {to tre ba „uva `i ti” i ono {to za SDPS ne bi bi lo „uvre dqi vo” Je lu {i} ne bi da na zi va zah te vi ma we go ve stran ke, ve} ob ja {wa va da sa mo o~e ku ju „ko rekt nu po nu du„. Po we go vim re ~i ma, stran ka je no va i ima od re |e nu po li ti~ ku te `i nu, a dru ge par ti je to „na `a lost, jo{ ne vred nu ju na pra vi na ~in”.

[

- Tra `i mo da bu de mo uva `e ni s onom po li ti~ kom sna gom ko ju re al no ima mo - ka `e na{ sa go vor nik, nu de }i kao ne ku vr stu re pe ra sko ra {we re zul ta te sa pod ru~ ja Su bo ti ce.

Ta mo je na i me SDPS na po no vqe nim de cem bar skim iz bo ri ma za sa ve te ~e ti ri me sne za jed ni ce,

Tra`imo da budemo uva`eni s onom politi~kom snagom koju realno imamo (Zdravko Jelu{i}) us peo da osvo ji man da te u tri.

Na stu pio je sa mo stal no u dva slu ~a ja, a u dva za jed no sa URSom. To, po re ~i ma Je lu {i }a, po ka zu je da na iz bo re mo gu i sa mi i sa part ne ri ma ko ji su „u tom mo men tu bi li naj ko rekt ni ji u do go vo ru o vred no va wu po li ti~ ke sna ge SDPS-a„.

S dru ge stra ne, Din ki }ev URS je jo{ ra ni je od lu ~io da na iz bo re iza |e sa mo stal no, ma da wi hov funk ci o ner Vlaj ko Se ni} ka `e da je Qa ji }e va stran ka je di na s ko jom bi mo gli da u|u u pred iz bor nu ko a li ci ju. Se ni}, ina ~e, sa mo stal ni na stup URS-a vi di kao ne {to „sa svim nor mal no”

po sle, ka ko ka `e, za jed ni~ ke vla de s DS-om i pot pu no dru ge si tu a ci je u ko joj se ze mqa po sle ~e ti ri go di ne na la zi.

I u Voj vo di ni ra ~u na ju na to da je SDPS je di ni s kim bi even tu al no mo gli u pred iz bor nu ko a li ci ju, ma da na po mi wu da je ve} sam URS svoj stve na ko a li ci ja, jer taj sa vez ~i ne, sem G17 plus i Na rod ne par ti je Ma je Go jo ko vi}, i dru gi – udru `e wa i gru pe gra |a na po lo kal nim sre di na ma.

- [to se ti ~e even tu al ne ko a li ci je na po kra jin skom ni vou, je di na ko a li ci ja mo `e da bu de sa SDPS-om – po tvr |u je za „Dnev nik” i funk ci o ner URS-a Sa {a Pa vlov, na vo de }i da ima ju bli ske pro gra me i da bi to bi la „pri rod na ko a li ci ja”.

Raz go vo ri Din ki }a i Qa ji }a o to me su, tvr di na{ sa go vor nik, ak tu el ni. Ne sva ko dnev ni, do da je, ali ak tu el ni, s tim da, ko li ko je on upo znat s ti me, Qa ji} jo{ ni je do neo od lu ku „ni po jed noj osno vi”.

Pa vlov iz URS-a o~e ku je da }e se po sle pre go vo ra Din ki }a i Qa ji }a za re pu bli~ ki ni vo, zna ti i even tu al na pred iz bor na li sta u Voj vo di ni. I tu, kao svo je vre me no u Bo ru, gde su na lo kal nim iz bo ri ma na stu pi li za jed no, po sto je po ka za te qi za do bre re zul ta te, sma tra on, na vo de }i slu ~aj po no vqe nih iz bo ra u su bo ti~ koj MZ Baj mok, iako je, do da je, ta mo vla da la ta kva pred iz bor na ten zi ja – kao da su re pu bli~ ki a ne me sni iz bo ri.

- Ne shva tqi vo je, i iz ne na di lo nas je da ta ko ma lo me sto bu de pod vrg nu to ta kvim me to da ma ko je ni su „spe ci jal nost” ~ak ni za re pu bli~ ke iz bo re, kao i da je znat no uve }a na iz la znost za sa mo {est me se ci, od ju na, ka da su ta mo odr `a ni lo kal ni iz bo ri - na veo je Pa vlov, za ko ga je to ja san znak ka kva nas pred iz bor na kam pa wa tek o~e ku je. n Sne`ana Nikoli}

nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik

Da Bi Za kon o fi nan Si ra wu aPV re lak Si rao Po li ti^ ke oD no Se

na pla tu po re za ~inila Republika do pre neku godinu kada je to bilo u wenoj nadle`nosti – ocenio je \uki}, dodav{i da bi takva podela poreza olak{ala i posao republi~kih organa vlasti, ali i da bi to bilo dobro zbog „relaksirawa politi~kih odnosa izme|u ovih nivoa vlasti”.

Na{ sagovornik je poru~io i da vi{e nema alibija za prolongirawe dono{ewa zakona o finansirawu APV, s obzirom da je proces usvajawa zakona iz evropske agende u ovoj fazi okon~an. Ipak, smatra da je

Za du `i }e mo se sa mo ako bu de mo mo ra li

bi se, kako ka`e, izbegli ovi problemi, ali i omgu}ilo dugoro~nije planirawe na pokrajinskom nivou.

– Najboqe re{ewe bi bilo da ni`i organi vlasti ne zavise od transfera, ve} da se na osnovu odgovaraju}ih procena wima dodele odre|eni porezi, ~ime bi se pove}ala i odgovornost lokal-

nih i pokrajinske vlasti i u ubirawu prihoda i u planirawu buxeta. Ube|en sam u to da bi Pokrajina mogla vi{e da ubere od poreza na zarade i poreza na dobit preduze}a da je wihovo prikupqawe u na{oj ingerenciji.

Kao {to se pokazalo da lokalne samouprave vi{e napla}uju od poreza na imovinu nego {to je to

INTERVJU

utvr|ivawe tog zakonskog predloga obaveza republi~ke, a ne pokrajinske vlade, ali u saradwi dva nivoa vlasti. Komentrai{u}i primedbe opozicije da su problemi u realizaciji pokrajinskog buxeta delom i posledica wegove nerealne koncepcije, odnosno predimenzioniranosti, \uki} je ustvrdio da je izvr{ewe buxeta u teku}em delu na visokom nivou – iznad 90 procenata. Me|utim, priznaje da postoje problemi u realizaciji kapitalnih rashoda.

– I pored toga {to planiramo „iz druge ruke„, jer nismo u prilici da ure|ujemo poreze niti da ih ubiramo, na{ plan se u najve}oj meri realizuje u delu koji zavisi od nas. Me|utim, nisam zadovoqan realizacijom buxetskog plana vezanog za kapitalne rashode – rekao je \uki} i dodao da veruje da }e, uprkos problemima u prenosu novca iz republi~ke u pokrajinsku kasu, do kraja ove godine dugovi prema izvo|a~ima radova na kapitalnim investicijama u Vojvodini u najve}oj meri biti izmireni. n Branka Dragovi} Savi}

3

KARMA KOMA

N

Po ru ke jed nog od su stva

e raz u mem se u pro to kol sa hra na dr `av ni ka, ali re kao bih da ni je su {tin ski raz li ~it od onog ko ji va `i za wi ho ve po da ni ke, bar u jed noj stva ri, onoj naj bit ni joj: na sa hra nu se ne po zi va, ne go ko do |e, do bro je do {ao. ^ak i ako ni je bio u idi li~ nim od no si ma s po koj ni kom. Uosta lom, ne ma idi le me |u qu di ma, dok su `i vi.

I do la zak i ne do la zak na ne ~i ju sa hra nu uvek je svo je vr sna po ru ka, ka ko u pri vat nom `i vo tu, ta ko i jo{ vi {e u po li ti ci. Ne hva le li se ov de ra zni i po sle tri de set go di na ka ko je „Ti tu na sa hra nu do {ao ceo svet“? A Tu| ma nu ve}, ni ko od „ce log sve ta“ ne do |e na spro vod osim tu `nog i ne ka ko za lu ta log tur skog pred sed ni ka, do ~im Mi lo {e vi }u ni to li ko: glav na mu je me |u na rod na ve de ta na po gre bu bio je dan austrij ski klovn, je dan vi tez tu `nog li ka. Bi }e da je to pra va me ra na {e pro pa sti: glav ne pro ta go ni ste tog sa mo skri vqe nog pa da ni je imao ko is pra ti ti na put bez po vrat ka. ^ak ni ta ko po u zda no mr tvi, ni su bi li do bro i ugled no dru {tvo.

Vac lav Ha vel pro ble ma sa ugled nim dru {tvom ni je imao za `i vo ta, pa ga ni je mo gao ste }i ni u smr ti. Sva ko je, na i me, `e leo da ~u je {ta bi mu Ha vel o ~e mu god imao za re }i, ili ba rem to i to li ko da ga sli ka ju s Vac la vom Ha ve lom: od dr `av ni ka i pre la ta pa do Mi ka Ye ge ra i Fren ka Za pe. A ka da je umro, na sa hra nu mu do |o {e mno gi, sko ro pa svi, ko ji ne {to zna ~e u za na tu we go vih po zni jih go di na, onom po li ti~ kom – {to ak tu el ni, {to oni ne ka da {wi, sa vre me ni ci we go vog dr `av ni {tva.

A bog me i sa bor ci iz di si dent skih da na, iz ce le is to~ ne Evro pe: ta, ko }e ako oni ne }e?

Pred sed ni ka Sr bi je – kad god ta ko |e di si den ta-po le tar ca – u Pra gu, me |u tim, ni je bi lo. Ni su ga zva li (zo vu li ko ga uop {te?), ili se on ni je ose tio po zva nim, ili sma tra da od ne kud ba{ Sr bi ji – za raz li ku od ostat ka Evro pe – tih da na ni ko wen ni je umro? Eto je ce lom jed nom sve tu, mno go, mno go ve }em i {i rem od ^e {ke i Slo va~ ke, ne ko va `an umro, je di no Sr bi ji ne. Ni je bi lo ni pre mi je ra srp skog, ma da bi we mu, do du {e, mo `da iona ko pr vo mo ra li na du ga~ ko ob ja {wa va ti ko je bio taj Ha vel (to je onaj {to ni je Kla us), pa se ni je is pla ti lo za ma ra ti. Bi li su tu pred sed ni ci Hr vat ske, Slo ve ni je, Cr ne Go re, Ma ke do ni je, a bog me i pred sed ni ca Ko so va, zna te, one ~u ve ne „la `ne dr `a ve“ sa pra vom pred sed ni com.

Za raz li ku od Sr bi je, pra ve dr `a ve ko ja je u tim da ni ma `a lo sti bi la pred sta vqe na su vo par no pro to ko lar no, na am ba sa dor skom ni -

vou. Na to li ko je kan da pro ce ni la Ha ve la, i jo{ mi se ~i ni da joj se ~i ni ka ko je bi la {i ro ko gru da.

Pa do bro, re }i }e ne ko, ni smo ba{ je di ni: ni je ta m o bi l o ni pred s ed n i k a Ru si je, Be lo ru si je i Azer bej ya na, ka ko ja vqa ju oni ko ji ma je po sao da bro je i pri me }u ju ta kve stva ri. Po ko zna ko ji put, Sr bi ja je iza bra la dru {tvo tih i sli~ nih dra `e snih ze ma qa za pri mer, i to je dru {tvo va zda ma we-vi {e isto, i ka da tre ba izig no ri sa ti ki ne skog di si den ta No be lov ca, i ka da tre ba za `mu ri ti pred bru tal nim var var stvom iran ske te o kra ti je i u sva koj pri li ci ka da tre ba is ta }i ka ko se, bra te moj mi li, ne ma ni ~eg za jed ni~ kog sa ide o lo ge mom „evrop skih vred no sti“, da le ko im le pa ku }a. [to sa ne kom Be lo ru si jom i ta kvi ma i ni je neo bi~ no, jer se oni i ne tr se da ta kve vred no sti de le, ne go se na pro tiv za kli wu na one vred no sti ko je su i tog Ha ve la – jed nog opa snog te ro ri stu u vi du de `me ka stog dram skog pi sca – u ona do ba bi le ot pre mi le na ro bi ju. [ta je, me |u tim, sa Sr bi jom, ze mqom ko ja se kan di du je za kan di da tu ru evrop ske kan di da tu re?

To ja sno i gla sno, ta ko re }i ur la ju }e Od su stvo, to je pra vi por tret, ali ne pre mi nu log; o we mu to ne ka zu je go to vo ni {ta, a ~ak i ako bi ne {to i ka zi va lo, to ni ka ko ne bi bi lo ba{ ono ~e mu su se Od sut ni ci na da li i {to su svo jim ge stom po `e le li re }i. Ume sto sve ga to ga, to Od su stvo go vo ri o Od sut ni ma li~ no i o ze mqi ko ju pred sta vqa ju. U~i ni lo nam se, pri ~i ni lo nam se u jed nom ma lo du `em tre nut ku da ta ze mqa vi {e ni je ze mqa ono ga ko ji je na svo ju sa hra nu mo gao u naj bo qem slu ~a ju pri va bi ti ka kvog austrij skog klov na, ko za~ kog ata ma na i fran cu skog {a ne ra po bu ti ci ma, ali bi }e da je i toj ilu zi ji is te kao rok tra ja wa, i da nam to Od su stvo po ru ~u je da je to bi la tek {a la, na iz gled be za zle na ali sa su ro vim po sle di ca ma, kao u pr vo me ro ma nu Mi la na Kun de re. Ne znam ka ko vi, ali ja se ja ko bo jim po ru ke tog Od su stva. Boj te se i vi na vre me, po sle }e iona ko bi ti sve jed no. A i onaj austrij ski klovn i osta li ve se qa ci su tu ne gde, dre `de u pri prav no sti, kon ta ju }i da }e ov de uvek bi ti po sla za wih. n te o fil Pan ~i}

eSaD Yu Ye Vi], Po Sla nik Bo [wa^ ke li Ste

Auto no mi ja Sanya ka ne zna ~i se pa ra ti zam oslanik Sanxa~ke liste Esad Xuxevi} od nedavno je ponovo u skup{tinskoj sali srpskog parlamenta, nakon {to je odmrzao svoj mandat i prekinuo bojkot zasedawa. U razgovoru za “Dnevnik” obja{wava da je to bio protest mawinskog narodnog poslanika, koji zastupa specifir~ne interese bo{wa~ke nacionalne zajednice u Srbiji, a za ~iju afirmaciju je i dobio podr{ku na izborima. Wegov potez bio je i povod, kako navodi, „da se s najvi{im dr`avnim funkcionerima u zemqi otvori pri~a o ~itavom setu problema koji postoje u Sanxaku, a koji se godinama akumuliraju i ne re{avaju, po~ev od ekonomskog razvoja i investirawa u taj kraj, pa sve do klasi~nih mawinskih prava, me|u kojima su problemi konstitusawa bo{wa~kog nacionalnog saveta i rasvetqavawa i procesuirawa odgovornih za masovno kr{ewe qudskih prava tokom devedestih”. l na ja vqi va no je da }e te se sre sti i sa pred sed ni kom Bo ri som ta di }em, da li je do tog su sre ta do {lo?

– Do{lo je do susreta i sa Borisom Tadi}em li~no, i sa wegovim saradnicima, pa sa Ivicom Da~i}em, Slavicom \uki}-Dejanovi}... Pona{amo se kao parlamentarna opcija koja `eli da probleme svojih sunarodnika re{ava iskqu~ivo u institucijama sistema. Pri tome, `elimo da napravimo balans izme|u dva ciqa.

Jedan je ciq potpuna implementacija prava koja nam pripadaju na osnovu ustava i zakona, a koji treba da ima balans s drugim ciqem koji se zove – na{ doprinos evropskom putu Srbije. To su, rekao bih, dva strate{ka krucijal-

P

na ciqa Bo{wa~ke liste, i nadam se da ih ispuwavamo. l upo re do s tom pri ~om u Sr bi ji pro ve ja va da je San xak po ten ci jal no `a ri {te ne ka kvog se pa ra ti zma. ima li u to me isti ne?

– To je jedan dodatni ote`avaju}i kontekst, u ~ijoj slu`bi postoji ne{to {to zovem „fenomen Zukorli}a“. On upravo slu`i tom ciqu, da stalno dr`i tenziju „sanxa~kog pitawa“. Po mom dubokom ube|ewu, „fenomen Zukorli}” zapravo slu`i da se nijedan od problema koje sam naveo ne re{ava na instiucionalan, procecudaralan na~in, korak po krak.

A ja smatram da je jedini mogu}i na~in za re{avawe tih problema kroz Skup{tinu, u~e{}em u Vladi, u svim dr`avnim institucijama. U tom kontekstu ima jo{ jedan zahtev koji nismo pomenuli: na{e nezadovoqstvo malim procentom u~e{}a Bo{waka u dr`avnim institucijama, ne{to {to se zove delotvorno u~e{}e u javnom `ivotu. To je slu~aj sa policijom, sudstvom, pravosu|em...

Re{avawem svih tih pitawa mo}i }emo skinuti s dnevnog reda

pri~u da je sad na redu Sanxak.

U tom kontekstu pomenuo bih ne{to {to postoji kao politi~ki zahtev gotovo svih politi~kih opcija na ovom prostoru – radi se o nekoj vrsti regionalne samouprave. I taj zahtev ni u kojoj varijanti, osim mo`da u Zukorli}evoj opciji, ne sadr`i aspekt separatizma. Druga je stvar {to se u Srbiji svaka potreba za regionalnom samoupravom, autonomijom, decentralizacijom... do`ivqava kao separatizam. Ali ~vrsto verujem, a rekao bih da je to razmi{qawe 95 posto Bo{waka u ovoj zemqi, da je taj zahtev potpuno legitiman, jer je u slu`bi pre svega ekonomskog razvoja regiona, i nema apsolutno nikakve veze sa separatizmom. l Da li }e „fe no men Zu kor li}” na iz ve stan na ~in pri nu di ti Su lej ma na ugqa ni na i ra si ma Qa ji }a da bli `e sa ra |u ju, {to je ne ka da bi lo ne za mi sli vo?

– Fakti~ki je ve} do{lo do takvog linka. Dobra je stvar da je do{lo do pribli`avawa dve bo{wa~ke liste, a koje su se godinama razlikovale u mnogim stva-

Ce ri} nam sa mo {te ti l Da li iz ja va ver skog po gla va ra u BiH Mu sta fe Ce ri }a da tre ba us kra ti ti go sto prim stvo Mi lo ra du Do di ku, zbog, ka ko tvr di, pot pi ri va wa an ti i slam skog ras po lo `a wa, mo `e ima ti ne ga ti van uti caj na San yak?

– U posledwe vreme gospodina Ceri}a, koji je vrhovni poglavar verske bo{wa~ke zajednice u BiH, svojim izjavama, nevezano samo za Milorada Dodika nanosi veliku {tetu i Bosni i evropskom putu BiH i bo{wa~kom narodu, ~iji smo i mi deo. U dobroj meri on je doprineo i podelama koje su na delu u samom Sanxaku i u islamskoj zajednici. Naprosto, wegove izjave i delovawe neprimerni su ulozi jednog verskog poglavara u dru{tvenom i politi~kom `ivotu ovog prostora.

rima, pa je bilo i otvorenih konflikata izme|u pristalica. A do pribli`avawa je do{lo, ne u smislu izjedna~avawa programskih filozofija, orijentacija, ve} kao zajedni~ka poruka da Bo{waci treba da budu u ve}em fokusu Beograda i da na institucionalan na~in po~nu da se re{avaju otvorena pitawa. Uostalom, upravo u onoj meri u kojoj se ta pitawa budu re{avala na institucionalan, standardizovan na~in, slabi}e i uticaj muftije Zukorli}a. l ipak, ve ru je se da u San xa ku ve li ki uti ca ja ima ju ver ski li de ri mu sli man ske za jed ni ce?

– To je posebna pri~a, kojoj se moja politi~ka opcija na energi~an na~in suprotstavqa, jer se radi o poku{aju da se kroz delovawe Zukorli}eve struje izvr{i proces klerikalizacije Bo{waka kao nacionalne zajednice, da se oni vrate na nivo verske grupe, {to su bili i u Kraqevini i u Titovoj Jugoslaviji, i u vreme Milo{evi}a. A mi `elimo da Bo{wake u Srbiji konstitui{emo u skladu sa svim evropskim standardima, kao klasi~nu nacionalnu zajednicu koja }e u`ivati sva svoja ustavom i zakonom zajem~ena prava. U tom kontekstu smatram da je veoma dobra saradwa Ugqanina i Qaji}a, na fonu afirmacije tog modela rasprave, naravno ne izuzimaju}i ni jednog trenutka legitimitet i postojawe neke tre}e opcije. Ali ona je za nas neprihvatqiva, jer smatramo da je {tetna i za pripadnike bo{wa~ke nacionalne zajednice i za dr`avu u kojoj `ivimo. l ka ko oce wu je te pred lo `e ni re pu bli~ ki bu yet, da li

ste za do voq ni po nu |e nim re {e wi ma?

– Postoje tri-~etiri pozicije, koje su za nas interesantne. Jedna je vezana za buxetski fond za nacionalne mawine, a on je ve} drugu godinu zaredom na neprihvatqivom nivou od dva miliona dinara za unapre|ewe i za{titu prava nacionalnih mawina u Srbiji. Potom, tu su i sredstava za redovan rad nacionalnih saveta, tako|e u neprihvatqivom iznosu, {to je veoma lo{a poruka dr`ave prema projektima nacionalnih mawina.

Bitna nam je i kancelarija koja brine o razvoju 48 najnerazvijenijih op{tina u Srbiji, a kojoj je tako|e veoma umawen iznos. U svakom slu~aju, na{a podr{ka buxetu zavisi}e od odnosa vlade prema amndmanima kojima }emo tra`iti vi{e novca za ove namene.

l Je ste li re {i li sa ko jom stran kom }e te na iz bo re?

– Pomenuo sam nedavni razgovor s predsednikom Tadi}em, kada smo se s wim sreli Sulejman Ugqanin, Bajram Omeragi} i ja.

Tema je bilo i na{e strate{ko partnerstvo sa DS-om, koje traje ve} 10 godina, od sporazuma sa Zoranom \in|i}em, kada sam u{ao u tada{we Ve}e republika saveznog parlamenta. Mi izlazimo na izbore kao mawinska lista, ulazimo u parlament samostalno na osnovu principa prirodnog praga, ali DS ostaje na{ strate{ki partner. No, nakon izbora, mi }emo, kao mawinska lista, biti u prilici da razgovaramo i sa svim drugim opcijama, koje budu dobile podr{ku gra|ana Srbije. n Svetlana Stankovi}

4

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

a nas li stom svi obe }a va ju da }e go di na ko ja do la zi bi ti kri zna i te `a od ove ko joj bro ji mo po sled we da ne: uosta lom, i pro ce ne ra sta dru {tve nog pro iz vo da su sma we ne na 1,5 od sto, te je za i sta sve iz ve sni je da }e u 2012. naj va `ni je bi ti – pre `i ve ti. Iz ove per spek ti ve te {ko je oce ni ti ko li ko }e sma we na pri vred na ak tiv nost uti ca ti na pri ku pqa we po re za, pa sa mim tim i na re dov no ser vi si ra we svih oba ve za iz bu xet. Ali u Po re skoj upra vi Sr bi je su, upr kos sve mu, op ti mi sti.

– Ne o~e ku jem da }e u 2012. bi ti ve }ih iz be ga va wa po re skih oba ve za ne go do sa da – ka `e nam di rek tor Po re ske upra ve Sr bi je dr Dra gu tin Ra do sa vqe vi}. – Mi s po re skim ob ve zni ci ma gra di mo part ner ski od nos i to je uvek po ma ga lo kod re dov nog iz mi ri va wa po re skih oba ve za. Uosta lom, i mi i nad le `na min star stva i ce la Vla da tru di mo se da iz me nom po re skih pro pi sa olak {a mo po zi ci ju pri vred ni ka. Za jed ni~ ki ciq nam je da pri vre da ja ~a, stva ra no vu vred nost i da se otva ra ju no va rad na me sta.

U na red noj go di ni bi, re ci mo, sa mo mo gu} nost elek tron ske ko mu ni ka ci je po re zni ka i po re skih ob ve zni ka mo gla bi, po re ~i ma Zo ra na Ra do ma na, di rek to ra Re gi o nal nog cen tra No vog Sa da ko ji po kri va pod ru~ je APV, do ne ti u{te du od 600 mi li o na evra!

Ina ~e, na go di {woj kon fe ren ci ji Po re ske upra ve Sr bi je, ko ja je kra jem pro te kle sed mi ce odr `a na u No vom Sa du, mo glo se ~u ti da su po re zni ci ve} na pla ti li su mu od 609 mi li jar di di na ra pri ho da, ko li ko je bi lo pred vo |e no za ovu go di nu, te da o~e ku ju da }e do kra ja 2011. ubra ti jo{ {est mi li jar di od po re za i dru gih na me ta.

D

ILIR DE DA, PO LI TI^ KI SA VET NIK PRED SED NI CE KO SO VA

Re zo lu ci ja 1244 je pre va zi |e na

o {to se da nas sve stra ne uple te ne u „ko sov ski ~vor” po zi va ju na Re zo lu ci ju 1244, ali sa pot pu no su prot sta vqe nom ar gu men ta ci jom, po sle di ca je ~i we ni ce da taj akt vi {e ne od go va ra ak tu el nim pri li ka ma na Ko so vu, oce na je Ili ra De de, do sko ra {weg ~la na pre go va ra~ kog ti ma Pri {ti ne.

– Re ci mo, na ~in na ko ji se Sr bi ja po zi va na Re zo lu ci ju 1244 ne od go va ra re al no sti, jer je i Me |u na rod ni sud prav de dao ja sno tu ma ~e we, od no sno mi {qe we da je pro gla {e we ko sov ske ne za vi sno sti u skla du s tim ak tom. Dru ga je, pak, te ma upra vo to {to je ova re zo lu ci ja pre va zi |e na kao okvir za da na {we pri li ke na Ko so vu. Me |u tim, dok god Sa vet bez bed no sti ne do ne se ne ku no vu re zo lu ci ju, bo jim se da }e mo se svi mi vr te ti u krug po zi va wa na 1244, ume sto da ozbiq ni je re {a va mo po sto je }e pro ble me i da do ka `e mo da smo dru {tva ka dra za evrop ske in te gra ci je i vred no sti – ka `e De da, ko ji je po li ti~ ki sa vet nik pred sed ni ce Ko so va i {ef we nog ka bi ne ta. l U Sr bi ji je po no vo ak tu e li zo va na ide ja s po ~et ka 2000-tih o or ga ni zo va wu me |u na rod ne kon fe ren ci je, na ko joj bi de fi ni tiv no bi la raz re {e na sva pi ta wa oko sta tu sa Ko so va. Da li bi uop {te i pod ko jim uslo vi ma Pri {ti na pri sta la na to?

– Me |u na rod ne kon fe ren ci je o Bal ka nu su za vr {e ne. Po sled wi me |u na rod ni pro ces o Ko so vu je okon ~an de cem bra 2007. go di ne. Iona ko ne po sto ji ni jed na okol nost zbog ~e ga bi se sa zva la ta kva kon fe ren ci ja. Uosta lom, a sem Pri {ti ne, ni me |u na rod na za jed ni ca ni je za in te re so va na za otva ra we no vog pro ce sa. Po sto je }i di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, uz “olak {a va ju -

T

Ne `e li mo za stoj na Ibru l Tre nut no ste u SAD, a iz po se te Va {ing to nu se pre ne ko li ko da na vra ti la i ko sov ska pred sed ni ca Ati fe ta Ja hja ga. Ka ko se u Stejt de part men tu gle da na po ja ~a nu ak tiv nost Ru si je na ovom pro sto ru? Mo `e li Ko so vo da po sta ne no vi po li gon za od me ra va we sna ga Ru si je i SAD? – Ne bi bi lo ko rekt no sa mo je stra ne da ko men ta ri {em po gle de ad mi ni stra ci je SAD na ak tiv no sti Ru si je. Ali ono {to mi si gur no ne `e li mo je ste da evrop ske in te gra ci je na Bal ka nu sta nu na Ibru. }u” ulo gu Bri se la, je ste okvir u ko jem }e do }i do nor ma li za ci je od no sa iz me |u Ko so va i Sr bi je. I tre ba se fo ku si ra ti da ovaj pro ces bu de us pe {an. l Da li je mo del dve Ne ma~ ke re a lan okvir za isto rij ski do go vor Be o gra da i Pri {ti ne? Ili je se ver Ko so va ipak ne pre mo sti va pre pre ka za bi lo ka kav po mak?

– Mo del dve Ne ma~ ke je ve} bio pred lo `en te 2007. go di ne i sa da se po no vo vra }a kao naj re al ni ja op ci ja nor ma li za ci je od no sa Ko so va i Sr bi je. Taj mo del }e slu `i ti ka iz grad wi no vih od no sa iz me |u dve ze mqe, a ta da }e i do }i do pot pu ne sta bi li za ci je pri li ka na Za pad nom Bal ka nu. @a lo sno je gle da ti Be o grad ka ko se obr }e u pre va zi |e nim po li ti~ kim ci qe vi ma, a sa svim je ja sno da je Sr bi ji po tre ban za o kret od po sto je }e po li ti ke ko ja {te ti sa moj Sr bi ji, a naj vi {e ko sov skim Sr bi ma.

Ina ~e, pod ra zu me va se da se pro blem na se ve ru Ko so va mo ra re {i ti pre no {to uop {te mo `e do }i do pot pu ne nor ma li za ci je od no sa. l Pu no se go vo ri o to me da Evro pa za pra vo ne ma {ta pu no da po nu di Pri {ti ni ka ko bi raz mi {qa la kre a tiv ni je u do go vo ri ma s Be o gra dom, po go to vo ka da se ra di o re {e wu pi ta wa se ve ra Ko so va. Da li je vi zna li be ra li za ci ja do voq no jak ar gu ment?

– Ne, vi zna li be ra li za ci ja ni je ar gu ment. To je po stao teh ni~ ki pro ces ko ji }e, kad se is pu ne kri te ri ju mi, naj zad i svim gra |a ni ma Ko so va da ti mo gu} nost da slo bod no pu tu ju po Evro pi, ume sto sa da {weg ge ta u ko jem se svi na Ko so vu na la zi mo. Uosta lom, mi slim da je Pri {ti na ve} po ka za la flek si bil nost u to ku po sto je }eg di ja lo ga, a Evrop ska uni ja ni ti tra `i, ni ti }e tra `i ti kre a tiv nost Pri {ti ne za se ver. l Iako se svi sla `u da po de la Ko so va ni je re al no re {e we, ono se i da qe po mi we u ana li za ma. Da li to, po va ma, mo `e bi ti svo je vr sno is pi ti va we te re na za na do grad wu Ah ti sa ri je vog pla na i even tu al nu po nu du se ve ru ve o ma {i ro ke auto no mi je, uz spe ci jal ne ve ze sa Sr bi jom?

– Po de la Ko so va je za vr {e na pri ~a, i to naj zad shva ta ju i za go vor ni ci po de le u Be o gra du. I to je do bro, jer bi ta op ci ja naj vi {e {ko di la sa mim ko sov skim Sr bi ma. A {to se ti ~e ne ke no ve jo{ {i re auto no mi je za se ver no {to je pred vi |a Ah ti sa ri jev plan, mo ram re }i da ova op ci ja ni je evrop ska, ni ti }e po mo }i sta bi li za ci ji pri li ka na Ko so vu ni u re gi o nu, a ta ko |e ne }e po boq {a ti ni si tu a ci ju sa srp sku za jed ni cu na Ko so vu. Na pro tiv, ve }i na ko sov skih Sr ba – dve tre }i ne, `i vi ju `no od re ke Ibar, i oni pri hva ta ju po sto je }u su {tin sku auto no mi ju ko ji nu di ko sov ski Ustav. A u Usta vu se ta ko |e pred vi |a ju i tran spa rent ne ve ze ko sov skih Sr ba sa Sr bi jom, ko je ne ki ve} i zo vu spe ci jal nim ve za ma. Ta ko da ne raz u mem za {to bi smo us kra ti li pra va ve }i ni Sr ba na Ko so vu zbog jed ne tre }i ne ko ja `i vi na se ve ru.

Ono {to je po treb no na se ve ru je ste pro ces iz grad we po ve re wa sa sta nov ni {tvom, ko je pod ra zu me va {i rok okvir za tri sfe re: vla da vi nu pra va i bez bed nost – ko ju tre ba da pri me ne Euleks i po sto je }a ko sov ska po li ci ja na se ve ru po sle po vla ~e wa sr bi jan skog kor pu sa bez bed no snih sna ga; za tim ja san plan za eko nom ski raz voj, ukqu ~u ju }i i ju `nu Mi tro vi cu, sa iz dvo je nim sred stvi ma od stra ne ko sov ske Vla de, me |u na rod ne za jed ni ce i Vla de Sr bi je; te de mo kra ti za ci ju se ve ra, gde se u do gled no vre me mo ra ju odr `a ti slo bod ni lo kal ni iz bo ri. l U ak tu el nom ko sov skom tre nut ku go to vo da ni ko vi {e ne po mi we sta tus Sr ba ko ji `i ve ju `no od Ibra.

Zna ~i li to, po Va ma, da su se obe stra ne za pra vo pre }ut no sa gla si le da su oni de fi ni tiv no po sta li od go vor nost Pri {ti ne?

Srp sko pi ta we na Ko so vu se ne mo `e par ci ja li zo va ti, ne go je je din stve no i sa mo kao ta kvo se mo ra re {i ti. A okvir je po sto je }a auto no mi ja. Ne mo `e mo stvo ri ti dru ga ~i je uslo ve za Sr be na se ve ru pa da ti me do pri ne se mo si tu a ci ji da se Sr bi s ju ga se le na se ver, zbog ve }ih pra va. Svi Sr bi na Ko so vu su od go vor nost Pri {ti ne, ali i Be o gra da ako Sr bi ja `e li da im po mog ne – a ka `e da `e li. Po tre bu za pa `wom i po mo }i Sr bi je ko sov skim Sr bi ma Pri {ti na je pri hva ti la Ah ti sa ri je vim pla nom, gde se, iz me |u osta log, pred vi |a po mo} Sr bi je ko sov skim Sr bi ma u zdrav stvu, obra zo va wu, raz vo ju, te ka drov ska, dru {tve na i kul tur na po mo}. l Ne dav no is tra `i va we u Sr bi ji po ka za lo je da je vi {e od po lo vi ne an ke ti ra nih pro tiv ula ska u EU ako je uslov za to pri zna we Ko so vo. Pre ti li re gi o nu opa snost uko li ko Sr bi ja od u sta ne od evrop skih in te gra ci ja?

– Naj pre, ni sam ~uo ni ti sa jed nog zva ni~ nog me sta da EU uslo vqa va Sr bi ju pri zna wem Ko so va za rad da qih evrop skih in te gra ci ja ma, ta ko da je is tra `i va we na ko me se po zi va te tre nut ni od go vor is pi ta ni ka na hi po te ti~ nu si tu a ci ju. U sva kom slu ~a ju, na ma je ne spor no u in te re su da Sr bi ja na pre du je ka evrop skim in te gra ci ja ma, jer to pod ra zu me va i evrop sko po na {a we i od go vor nost. n Miroslav Staji}

SR BI JA PRED NE MO GU ]OM MI SI JOM:

Po re skoj ni ma gi ja Ipak, op {ti stav je da bez ozbiq nih re zo va ne }e bi ti efi ka snog i mo der nog po re skog si i ste ma. Re for mom se ba vio i skup ko ji je or ga ni zo va la Na ci o nal na ali jan sa za lo kal ni eko nom ski razvpoj – NA LED. I jed no du {na oce na ne za vi snih eks pe ra ta bi la

Ceo svet fak tu ri {e PDV ^e sto se kod nas ~u je da bi ma lim i sred wim pred u ze }i ma tre ba lo na pla }i va ti PDV po re a li za ci ji, ume sto po fak tu ri sa nom pro me tu. Ali pre ma fak tu ra ma se na pla }u je i u ~i ta voj EU, pa pro me ne ne bi bi le ce lis hod ne.

Uko li ko ne ko `e li da po mog ne, naj bo qe je da se sma wi gra ni ca ula ska u si stem PDV–a, sma tra ju stru~ wa ci. Kod nas je cr ta sa da po vu ~e na na pro me tu od ~e ti ri mi li o na di na ra go di {we. je da po re sko op te re }e we kod nas tre ba pre ba ci ti sa za ra da na po tro {wu.

– Tre ba sma wi ti do pri no se na pla te, a po seb no one naj ni `e. Vi {e bi tre ba lo da se opo re zu je po tro {wa i

to po ve }a wem po re za na do da tu vred nost, kao i ak ci za – pred lo `io je eks pert Agen ci je za me |u na rod ni raz voj Du {an Va si qe vi}, obra zlo `iv {i da bi ma wi na me ti na za ra de po voq no uti ca li na otva ra we no vih rad nih me sta, a u Sr bi ji je ba{ ne za po sle nost ve li ki i eko nom ski i dru {tve ni pro blem.

Me |u tim, kod nas se kod do pri no sa na pla te pred la `e dru gi lek. Po re ska upra va, na i me, is tra ja va na re {e wu da upla tu do pri no sa na pla te pri li kom is pla te za ra da kon tro li {u po slov ne ban ke. Ovo re {e we tre ba lo je da va `i ve} od po ~et ka na red ne go di ne, ali ban ka ri su uspe {no lo bi ra li, pa je naj pre po me re no za mart, a sa da se ve} po mi we 1. ju li. Ka ko je ovaj da tum jo{ da le ko a pred log je u pro te klih ne ko li ko sed mi ca pro me wen ~ak tri pu ta, tre ba ipak sa ~e ka ti ko na~ nu ver zi ju – ako je uop {te i bu de. [to se, pak, ti ~e po ve }a wa PDV-a, Va si qe vi} je ob ja snio da se ovim po re zom op te re }u je uvoz a ne i iz voz. To bi uti ca lo da se po boq {a kon ku ret nost do ma }e pri vre de. Ta ko |e, PDVom ni su ob u hva }e ne in ve sti ci je, pa bi to bio ko rak ka ubr za nom raz vo ju.

Uosta lom, ova me ra se ozbiq no raz ma tra u mno gim dr `a va ma EU, a ova -

ZBOG ^E GA SE U SI VOJ ZO NI IZ ME \U SE VE RA KiM I CEN TRAL NE SR BI JE OBR ]E 200 MI LI O NA EVRA

Po li ti ka mu va wa

kr {ta we po da ta ka o tr go vi ni iz me |u Ko so va i ostat ka Sr bi je, ko ji ma ras po la `u Pri vred na ko mo ra Sr bi je i Upra va ca ri na, kao i Sta ti sti~ ki za vod Ko so va, po ka za lo je da vi {e od tre }i ne pro me ta ni je re gi stro va no ni na jed noj stra ni. Pre ma pro ce ni da toj u kra jem sed mi ce ob ja vqe nom op se `nom is tra `i va wu „Slo bo da kre ta wa iz me |u Sr bi je i Ko so va”, ~i ji je no si lac no vo sad ski Cen tar za re gi o na li zam uz po dr {ku Evrop ske uni je, pro met u „si voj zo ni” ~ak do ma {u je 40 od sto ukup ne raz me ne. To za di rekt nu po sle di cu ima ozbiq no za ki da we srp skog bu xe ta – jer, ne tre ba smet nu ti s uma da se, za pra vo, uglav nom ra di o ro bi ko ja ide na Ko so vo, s ob zi rom na sko pod ru~ je pod me |u na rod nom upra to da je „uvoz” za ne mar qiv.

Ko so vo je, na i me, iz u zet no va `no iz - vom, ali je ipak tre ti ra la se ver i jug vo zno tr `i {te za Sr bi ju, od no sno u po - dru ga ~i je – ob ja {wa va za „Dnev nik” je dan od auto ra is tra `i va wa, dr Pre drag sled we dve go di ne za u zi ma lo je de ve to me sto na toj rang li sti. Ta ko je to kom Bi je li}, pro fe sor na Eko nom skom fa 2009. ta mo iz ve ze no ro be u vred no sti od kul te tu u Be o gra du. – Na i me, jug je i 240 mi li o na evra, da bi 2010. iz voz do se - prak ti~ no imao ca rin ski tret man, dok gao go to vo 300 mi li o na evra. Put Ko so - na se ve ru ni je bi lo ni ka kve ca ri ne. To va su, o~e ki va no, naj vi {e i{li naf ta i je na kra ju stvo ri lo i sa mom Be o gra du hra na, ma da su do bru pro |u ima li i gra - ogrom ne pro ble me. Jer, po ka za lo se da |e vin ski ma te ri jal, auto mo bi li, me di - se ve li kom de lu ro be, ko ja je bez pla }a cin ska opre ma i far ma ce ut ski pro iz - wa ika kvih da `bi na ’iz vo `e na’ na se vo di. ^ak je i u pr vih osam me se ci ove ver, „gu bi trag”, {to zna ~i da je ili go di ne iz ve ze no ro be za vi {e od 170 mi - pro sle |i va na na jug gde va `e dru ga ~i ja li o na evra, ma da je le to {wa blo ka da ko ju su uve le vla sti Jed noj Ki ni ne pa da na pa met iz Pri {ti ne na uvoz iz Sr bi je zbog spo ra oko ca rin da pri zna ne za vi snost Taj va na, skog pe ~a ta na ne la zna ~aj nu ali s wim ube dqi vo naj vi {e tr gu je {te tu srp skoj pri vre di.

Ono {to je, me |u tim, pro blem u ovoj pri ~i su upa dqi ve raz li ke pra vi la, ili je po no vo za vr {a va la u iz me |u zva ni~ nih po da ta ka iz Sr bi je o cen tral noj Sr bi ji. U sva kom slu ~a ju, tr go vi ni s Ko so vom i po da ta ka s Ko so - dr `av ni bu xet je osta jao us kra }en u po va o tr go vi ni sa Sr bi jom. Iako bi srp - gle du i ca rin skih i po re skih da `bi na. ski iz voz na Ko so vo tre ba lo da bu de Upra vo zbog ~i we ni ce da je uo~en ve isto ve tan uvo zu na Ko so vao, la ne je raz - li ki broj ile gal nih tr go vin skih ope li ka bi la te {ka ~ak 30 mi li o na evra. ra ci ja iz me |u u`e Sr bi je i Ko so va, od Jo{ su, me |u tim, ve }a ne sla ga wa iz me |u no sno da bi spre ~i la iz be ga va we po re zva ni~ ne srp ske sta ti sti ke i po da ta ka za u tr go vi ni sa se ver nim de lom KiM i s te re na, jer je na te me qu po sma tra wa po ku {a la da mu va to ri ma iz xe pa iz bi je pri vat nih fir mi u de lat no sti ma ko je mrs te `ak 18 pro ce na ta, Sr bi ja je ta mo do mi ni ra ju u po slo va wu sa Ko so vom, po no vo uve la PDV na pro met po seb nih kao {to su tr go vi na ili uslu ge pre vo za, vr sta ro be. Pred met na ured ba je stu pi pro ce we no da je re a lan pro met ro ba iz la na sna gu 16. sep tem bra 2011, a glav ne Sr bi je pre ma Ko so vu la ne do se gao ni vo iz me ne pod ra zu me va ju uvo |e we PDV-a u od oko 497,5 mi li o na evra na go di {wem tr go vi ni ro bom ko ja po ti ~e sa se ver nog ni vou. To prak ti~ no zna ~i da se u si voj de la Ko so va pre ma u`oj Sr bi ji, po seb zo ni obr }e sko ro 200 mi li o na evra. no ka da se ra di o mo tor nim vo zi li ma, – Sr bi ja je i pri li kom pot pi si va wa naf ti, naft nim de ri va ti ma i te le ko re gi o nal nog spo ra zu ma CEF TA pri - mu ni ka ci o nim uslu ga ma. Me |u tim, taj zna la da je ce lo Ko so vo odvo je no ca rin - PDV se jo{ uvek ne na pla }u je, ma da su

U

iz vo zni ci oba ve zni da pri lo `e do dat ni do ku ment ko ji do ka zu je da je po rez pla }en na Ko so vu. Ipak, ne tre ba ni po mi wa ti ko li ko je, s dru ge stra ne, pro ble ma ti~ no {to raz li ~i ta pra vi la va `e is pod i iz nad Ibra, ka ko po li ti~ ki, ta ko i eko nom ski (pri me ra ra di, ju `no je sto pa PDV-a 16 po sto).

– Za uvo |e we tog enorm nog si vog pro me ta u le gal ne to ko ve ni je kqu~ na {u ma pod za kon skih pro pi sa, ko ji za pra vo ni {ta ni su ure di li – za kqu ~u ju prof.

Bi je li} i we go vi sa rad ni ci. – Ume sto to ga, mo ra se us po sta vi ti si stem ca rin skog nad zo ra nad ro bom, {to pod ra zu me va ja sno de fi ni sa we ca rin skih pod ru ~i ja Sr bi je i Ko so va, a teh ni~ ki to pod ra zu me va i ure |i va we ca rin skih is po sta va.

Pri to me se ver ni deo Ko so va ne sme ima ti po vla {}e ni po re ski tret man, jer bi u su prot nom to bi la slo bod na eko nom ska zo na. Ta ko |e, tre ba sta vi ti van sna ge pro pi se ko ji re gu li {u po re ski tret man ro be u tr go vi ni sa Ko so vom, jer ako na se ve ru po slu ju pri vred ni su bjek ti re gi stro va ni u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre Sr bi je i na la ze se u di nar skom plat nom si ste mu, on da oni na pro sto mo ra ju bi ti i na {i po re ski ob ve zni ci, a ne da ni kom ni {ta ne pla }a ju. Na kra ju, mo ra se us po sta vi ti vi {i ni vo fi nan sij ske i fi skal ne di sci pli ne pre ma Ko so vu, te uve sti u prav ni okvir ce lo kup no po slo va we s tom te ri to ri jom. I tu ne mo `e bi ti ni ka kvih po li ti~ kih im pli ka ci ja; uosta lom, jed noj Ki ni ne pa da na pa met da pri zna ne za vi snost Taj va na, ali s wim ube dqi vo naj vi {e tr gu je i ~ak su za jed no u Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji. n M. S.

Sma wi ti na me te, po ve ]a ti pri ho de

re for mi ne po ma `e kav put poreske reforme podr`ava i Nikola Altiparmakov, ~lan na{eg Fiskalnog saveta.

On ka`e da bi tako sprovedena poreska reforma omogu}ila

evrop ski pro sek 19,71 po sto Paketi {tedwe koje listom donose zemqe evrozone podrazumevaju i smawewe potro{we i pove}awe poreza.

Nedavno objavqena studija KPMG-a pokazala je da je tokom posledwe decenije u svetu zabele`en trend rasta indirektnih poreza, a pre svega PDV-a. U Evropi, koja ima gotovo najvi{u stopu oporezivawa potro{we, PDV u proseku iznosi 19,71 posto. privredni rast u postkriznom periodu, doprinela rastu izvoza i pove}ala konkurentnost.

– Jasno je da se ne mogu smawiti doprinosi na zarade bez pove}awa drugih vidova oporezivawa - tako bi se samo stvorio bu-

nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik

xetski mawak. Stoga bi mawe namete na zarade moralo da prati pove}awe drugih poreza. Re{ewe bi, dakle, bile promene u sistemu PDV – naveo je Altiparmakov, dodaju}i da Srbija sada ima dve stope poreza – od 8 i 18 odsto – te da se pomenute izmene u poreskom sistemu mogu ostvariti samo izjedna~avawem dve stope PDV-a ili pove}awem one ve}e.

Me|utim, koliko god da je to dobro za poreze, lo{e je za inflaciju. Jer, svako pove}awe PDV-a neminovno bi se odrazilo na cene A mi smo na tom poqu ~e{}e preko granice zacrtanog nego ispod we. Za 2012. je Narodna banka, podsetimo, planirala inflaciju od 5,5 odsto, a izmene stopa sasvim sigurno bi ugrozile ovu projekciju. Tako ispada da kod nas svaki korak napred, odmah provocira i jedan unazad.

Stoga je vi{e no smisleno pitawe da li }e nam i sva poreska magija pomo}i da prona|emo re{ewe koje }e smawiti namete privredi istovremeno pove}avaju}i prihode u dr`avnoj kasi. n Du{anka Vujo{evi}

5

za [to Sr Bi Ja ne mo @e da pri vu ^e do voQ no Stra nih uLa Ga wa

Te ra mo in ve sti to re skri ve nim na me ti ma Srbiju }e tokom ove godine, prema posledwim procenama, ukupno u}i oko dve milijarde evra stranih investicija. To je vi{e nego lane i vi{e nego {to }e sti}i u neke kom{ijske zemqe, u Hrvatsku i Bosnu, na primer, ali je mawe nego {to se po~etkom godine o~ekivalo. [to je bitnije, osetno je mawe nego {to je potrebno da bi obezbedio stabilan i odr`iv ekonomski rast.

Kada se zna da polovina navedene cifre odlazi na kupovinu „Maksija” od strane „Deleza”, dakle na preuzimawe u sektoru trgovine – {to ne}e doneti ama ba{ nikakav rast, stvar deluje jo{ besperspektivnije.

Na{i ministri i politi~ari neretko vole da se pohvale ~iwenicom da smo u dve krizne godine privukli vi{e investitora nego druge zemqe Zapadnog Balkana, pa ~ak i Slovenija, isti~u}i da smo nekakvi „{ampioni” u ino-ulagawima. Na stranu ~iwenica da je u ^e{ku i Rumuniju, na primer, kada su bile u ovoj fazi tranzicije u kojoj se mi danas nalazimo, godi{we ulazilo iz inostranstva po desetak investicionih milijardi (tada je, dodu{e, poslovna klima u celom svetu bila mnogo prijatnija nego sada), ali nije nimalo pohvalno di~iti se da si {ampion samo zato {to su oni s kojima se takmi~i{ tako|e veoma neuspe{ni. Pri tome, naravno, treba imati u vidu da je re~ o zemqama osetno mawim od Srbije, pa nominalne cifre o vi-

U

sini stranih ulagawa i nisu ba{ relevantan pokazateq.

Da kom{ije u svakom slu~aju imaju problema, pokazalo je i nedavno otvoreno pismo koje su budu}oj Vladi Hrvatske uputili ambasadori u Zagrebu pet ekonomski jakih zemaqa. Ambasadori SAD, Kanade, Danske, Velike Britanije i Austrije pozvali su, naime, novu hrvatsku vlast da u~ini sve da privu~e {to vi{e stranih ulagawa jer je to, kako

tivnih tro{kova. Tu je, zatim, poboq{awe pravne regulative, odnosno smawewe birokratskih prepreka i neefikasnosti administracije. A kao ogromana kamen spoticawa ino-ulagawima navedeni su problemi s kojima se investitori suo~avaju kod dobijawa gra|evinskih i drugih dozvola, pa se sugeri{e da bi javno dostupni rokovi za dobijawe tih dozvola i wihovo po{tovawe znatno pove}ali predvi-

Ko rak na pred, ko rak na zad - Ne mogu da ka`em da se za vreme ove vlade samo nazadovalo u uklawawu prepreka dolasku vi{e stranih ulaga~a, jer to ne bi bila istina - ka`e Milan Kova~evi}. - Ali, napredak je, kada ga je bilo, bio veoma spor. Kod gra|evinskih dozvola smo, na primer, ostali u mestu ili ~ak malo nazdovali. Isto tako neke nepotrebne birokratske procedure su ukinute, ali su zato uvedene nove i, ispostavilo se, jo{ komplikovanije. su ocenili, jedini na~in da se pospe{i privredni rast i pove}a zaposlenost, nude}i pri tome svoje dobre usluge u tom poslu, po{to bi, kako ka`u, uspeh Hrvatske bio i wihov uspeh.

Ambasadori su na osnovu razgovora s poslovnim qudima i investitorima iz svojih zemaqa, formulisali nekoliko re{ewa koja se mahom ti~u jednostavnosti i transparentnosti poslovnih procedura. Time bi se, uvereni su, olak{ao biznis i privuklo vi{e ulaga~a. Jedno od re{ewa koje su naveli odnosi se na smawewe ili potpuno ukidawe parafiskalnih nameta i drugih skrivenih administra-

dqivost poslovnim qudima. Na kraju, oceweno je da bi javne internet aukcije u realnom vremenu kod javnih nabavki znatno pove}ale transparentnost, istovremeno sni`avaju}i cenu ovih poslova.

– Mislim da su ambasadori veoma dobro uo~ili probleme, pri ~emu sve {to su naveli va`i i kod nas – komentari{e za „Dnevnik” konsultant za strana ulagawa dr Milan Kova~evi}. – U Srbiji, me|utim, postoje i neki dodatni problemi i prepreke koje spre~avaju vi{e investitora da do|u i ovde investiraju, a neki od tih problema su specifi~ni samo za nas.

A jedan od wih je, ka`e Kova~evi}, visoka inflacija, jer kod nas cene ve} maltene decenijama rastu br`e nego bilo gde drugde u Evropi.

– Sa tako visokom inflacijom kamate se u Srbiji nikada ne}e spustiti na neki normalan nivo – obja{wava Kova~evi} i dodaje da je i sada, kad guverner Dejan [o{ki} tvrdi da smo usporili inflaciju, ona u pro{lom mesecu iznosila 0,9 odsto, odnosno skoro 12 procenata na godi{wem nivou, {to je izuzetno visoko.

Na{ sagovornik ukazuje i na to da moramo da ubrzamo reforme, po{to veliki deo privrede i daqe `ivi u javnom sektoru, {to zna~i da se resursi tro{e neefikasno. Tako|e, nu`no je smawiti zadu`ivawe, i uop{te javne rashode, i tako popustiti pritisak koji stoji na le|ima privrede.

– Ambasadori su odli~no primetili taj problem sa parafiskalnim nametima – ka`e Kova~evi}. – Naime, kada se kod nas pogleda samo visina poreskih stopa, ispada da imamo maltene najni`e poreze u Evropi. Ali zato se uzima na drugim stranama: nigde u Evropi za overu obi~nog ugovora u sudu ne treba da platite prose~nu zaradu u dr`avi, a to je slu~aj u Srbiji. O pla}awu preskupih firmarina ili o tome da se ovde pla}a i naknada za kori{}ewe zemqi{ta iako ste vlasnik zemqe - da i ne govorimo. n Vladimir ^vorkov

Sr Bi Ja ^e Ka raS pLet SLo ve na^ Ko-hr vat SKe Sva \e oKo mer Ka to ra

Ro vo vi zbog tr go vi ne! ako se brani nacionalni interes, i to na privrednom planu, gledamo ovih dana u Sloveniji. U odbranu se digla cela zemqa, inat ve} uzima danak ali – Slovenci „Merkator” ne daju! Bar ne kupcu iz Hrvatske.

Umesto da stave paraf na kupoprodajni ugovor sa najve}om hrvatskom kompanijom „Agrokor”, {to je bilo gotovo izvesno, stopirali su sve, uprkos tome {to pqu{te ostavke u najve}oj slovena~koj banci pa i Nadzornom odboru „Merkatora”, uprkos tome {to padaju berzanski indeksi, gubitke gomila „La{ko” koje u svom portfequ ima deonice najve}eg podalpskog trgovca...

K

2008. godine. U svakom slu~aju, posledwu }e dati politika, koja je bila u pozadini, a sada je glavni motiv pri~e.

Za sada, raspored snaga u trgovini u regionu ostaje isti. U Sloveniji je najve}i trgovac „Merkator”, u Hrvatskoj „Konzum”, u Srbiji „Delez”, umesto „Delte”.

Pri~a da }e se najve}i spojiti i postati trgova~ki div ovog dela Evrope, kratko je pila vodu. Ali, i daqe je izvesno da }e se daqa de{avawa na maloprodajanom tr`i{tu odraziti na trgovinu u regionu, pa i u Srbiji. Povezivawe „Merkatora” i „Agrokora”, kojim bi bio stvoren najve}i balkanski trgovinski lanac, po oceni stru~-

U slu~aju spajawa „Agrokora” i „Merkatora” u Srbiji bismo imali dva velika trgovinska sistema – drugi je „Delez” – koji bi dr`ali preko 70 posto tr`i{ta Me|utim, iako izgleda da odbrana „Merkatora” pred „Agrokorom” nema cenu, Ivica Todori}, vlasnik hrvatske kompanije, ne odustaje od borbe za poziciju balkanskog kraqa trgovine. Prava igra mi{a i ma~ke, ipak, tek po~iwe, a kako su pre dva dana poru~ili iz hrvatskog koncerna, traja}e do Nove godine. Podsetimo, Todori} je za „Merkator” ponudio 832 miliona evra, i sude}i po najnovijim de{avawima, te{ko da }e lako di}i ruke od namere koju sprovodi od decembra

waka, mogao bi dovesti i do ozbiqne koncentracije u maloprodajnom sektoru u na{oj zemqi.

Naime, „Merkator” i „Idea” koja posluje kao ogranak Agrokora, postale bi jedna firma i gotovo ravnopravan takmac „srpskom” „Delezu”.

Ekonomista Dragovan Mili}evi}, saradnik portala ma kro e- ko no mi ja.org ka`e za na{ list da bi u tom slu~aju jedina posledica na na{em tr`i{tu biti daqe ukrupwavawe maloprodaje, {to nije dobro.

– Dva velika sistema }e se pretvoriti u jedan jo{ ve}i, po{to „Agrokor” u Srbiji ne}e „Ideji” pripojiti samo „Merkator”, ve} i sve lance koje je slovena~ki gigant do sada preuzeo u Srbiji, odnosno „Familiju” i „Rodi}”.

Ipak, sigurno je da }e ova transakcija uspe{no pro}i proveru Komisije za za{titu konkurencije, budu}i da bi zajedni~ka kompanija imala tr`i{ni udeo od oko 31 do 32 procenta, {to je mawe od onoga {to ima „Delez”, a ta kompanija je dobila odobrewe Komisije za kupovinu ’Maksija’ – ka`e Mili}evi}. – Me|utim, u tom bismo slu~aju imali dva velika sistema koji }e dr`ati preko 70 posto tr`i{ta.

A to, po wemu, nije dobro, jer opada s naga ponu|a~a. Naime, kada imate mawe igra~a, lak{i je me|usobni dogovor o mar`ama, o cenama...

– U su{tini, mi smo zatvoreno tr`i{te, i to je najgore. Najve}i deo na{e potro{we odlazi na doma}e tr`i{te. Drugo, ne treba smetnuti s uma dodatna odobrewa, rabate, bonifikacije, {to }e tek biti problemati~no kada do|e do ve}eg ukrupwavawa – ukazuje Mili}evi} dodaju}i da su veliki trgovci u Srbiji ove godine poslovali u plusu. Dodu{e ne{to lo{ije nego lane ali daleko su boqi od proseka privrede u celini.

Po re~ima ekonomiste Aleksandra Stevanovi}a, najboqe bi bilo da imamo pet ili {est velikih lanaca.

– S jedne strane, to uvek donosi efikasnost – ka`e Stevanovi} za „Dnevnik”. – Uzimo primer „Familije” za koju svi znamo da nije najboqe funkcionisala.

I umesto da bankrotira, posta}e deo jedne velike firme, {to je dobro za wu, za zaposlene i za potro{a~e. To zna~i da ukrupwavawe nije problem, ve} to da li bi neko mogao da zloupotrebi dominantan polo`aj ukoliko ga stekne. Ukrupwavawe srpskog tr`i{ta tako|e nam govori i da su samo potrebne najave dolaska velikih igra~a, pa da po~ne kopavawe rovova. n Sla|ana Glu{~evi}

vLa Sti do La ze i od La ze a pro BLe mi oSta Ju iSti

Srp skoj kri zi ne ma kra ja lavirintu srpske tranzicije nije se izgubilo samo pola miliona radnih mesta i isto toliko radnika dobilo otkaz, ve} i celo dru{tvo. U dvadesetdvogodi{em trajawu, tranzicija u Srbiji odnela je sve, a realno donela malo. U tranziciju smo u{li kasnije od svih zemaqa u regionu i umesto da smo na wihovim gre{kama u~ili a dobre stvari koristili – mi smo se u woj zaglavili.

I daqe svakog dana 130 radnika ostane bez radnog mesta, 750.000 gra|ana je ispod linije siroma{tva, milion wih nema posla, 400.000 radnika radi a ne prima platu, svi sawaju da dobiju posao u dr`avnoj firmi ili instituciji i be`e od privatnika, broj zaposlenih skoro se izjedna~io sa brojem penzionera... Analiti~ari lavirinta srpske tranzicije ocewuju da }emo se i godini ispred nas te{ko ispetqati jer na{e dru{tvo nema dovoqno snage da proizvede jaku i stabilnu dr`avu. Jo{ uvek se nismo oslobodili klica dugogodi{wih bolesti iz devedesetih, a tranziciju ko~e politi~ari koji ne}e da se i sami mewaju. Dru{tva koja kao Srbija kasne u promenama, na kraju pla}aju mnogo ve}u cenu.

Lider UGS “ Nezavisnost” Branislav ^anak obja{wava da smo mi sve sveli na ekonomsku tranziciju, a wu smo opet izjedna~ili s privatizacijom.

– To je besmisleno, jer veliki problem nastaje kada ekonomska reforma zakuca na politi~ka vrata.

Kad do|e do toga da i politi~ari treba da se mewaju, onda nema daqe tranzicije, jer oni imaju mo} da zaustave promene. Tako nastaje lavirint – smatra ^anak.

Za profesora Qubomira Maxara sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu lavirint srpske tranzicije le`i u ~iwenici da su proteklih godina vlasti dolazile i odlazile a problemi ostajali isti.

– Politi~ko stawe u Srbiji karakteri{e velika, rastu}a tedencija ka nezaposlenosti, neuravnote`enosti na spoqnom planu i stopa inflacije koja je ve}a nego u susednim zemqama. Uz sve to, gra|ani imaju ve}e poverewe u institucije iz Titovog vremena i to

U

se}awe na dobra vremena jeste velika smetwa za daqi razvoj – ocewuje profesor Maxar.

Za Neboj{u Atanackovi}a, predsednika Unije poslodavaca Srbije, srpska tranzicija predugo traje.

Srbija je, po wegovim re~ima, rekorder u wenom sprovo|ewu i tapkawu u mestu.

– Pogre{an je i pristup promenama. Sve vreme govorimo o ukqu~ivawu u Evropu, ali za nas je mnogo va`nije da Evropa do|e kod nas. Mi moramo da usvajamo evropske standarde i vrednosti – ka`e Atanackovi}.

Profesorka dr Zagorka Golubovi} kao osnovni problem nagla{ava pitawe indikatora demokratske tranzicije.

– Mi zakone imamo, to nije sporno, ali je pitawe da li su oni u funkciji demokratskog razvoja ili nas vuku unazad. Na{e se dru{tvo naprosto jo{ nije oslobodilo klica dugogodi{wih bolesti i, na`alost, ni ne pokazuje perspektivu da ih se skoro oslobodi...

Po mi{qewu sociologa profesora dr Vladimira Vuleti}a sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u Srbiji zapravo postoji pogre{na percepcija da je krajwi ciq tranzicije ekonomski rast i op{te blagostawe. „A osnovni ciqevi zapravo jesu deregulacija, privatizacija i liberalizacija. Drugim re~ima, nije su{tina tranzicije da svi `ive dobro: jedno je parola a drugo je realnost”, jasan je Vuleti}.

A po oceni Sre}ka Mihailovi}a iz Centra za razvoj sindikalizma, kqu~no je pitawe po ~emu je to Srbija bila lo{ija od drugih postkomunisti~kih dr`ava pa da do|e do ovog stawa.

– Postoje „dve crne rupe” koje prete da progutaju dru{tvo – ponudio je Mihailovi} odgovor. – Prva je teritorija, gde spada i pitawe Kosova i Metohije, a druga je to {to u dru{tvenim vrednostima u Srbiji skoro dva veka dominira ideja nacionalizma. I zato, po meni, nema nama dana posle krize – jer srpskoj krizi nema kraja... n Qubinka Male{evi}

6

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

i ko vi {e od afri~ kih i azij skih de spo ta to kom „arap skog pro le }a“ ni je pro kli wao dan ka da je iz mi {qen in ter net, a jo{ vi {e tre nu tak kad je ovaj ni ~im iza zvan po ro dio sve te dru {tve ne mre `e. Svi wi ho vi po ku {a ji da {i re we in for ma ci ja pu tem in ter ne ta spre ~e da va li su sim bo li~ ne re zul ta te, ali su, s dru ge stra ne, ti me do dat no na gla si li auti sti~ nu cr tu wi ho vog vla dar skog ka rak te ra. Ni su, na i me, dru {tve n e mre ` e svr gle do ti~ ne auto kra te, ne go qu di ko ji vi {e ni su mo gli da ih is tr pe: je di no oru` je ko je su ima li na ras po la ga wu – in ter net, po ka za lo se, ako ne ubo ji tim, on da sva ka ko efi ka snim.

Ubo ji tost ka la {wi ko va, a po go to vo ten ko va, je li, i da qe je ne pri ko sno ve na.

Po sle di ce „arap skog pro le }a“ sa da mo gu da po s lu `e kao upo z o r e we oni ma ko ji ma se ne mi l e bi lo ka kve pro me n e u svo jim ze mqa ma. Po seb no one ko j e }e iz n o va, ili po pr vi put, a r t i k u l i s a t i slo bod nu vo qu gra |a na. Ali, to ne zna ~i nu `no i strikt no uvo |e we od re |e nog po ret ka.

Jer, ako in ter net {i ri ne ku kli cu, ta kli ca ni je is kqu ~i vo dru {tve no ustroj stvo za pad nog ti pa. Uosta lom, do voq no je po gle da ti re zul ta te ne dav nih iz bo ra u ze mqa ma se ve ra Afri ke.

In ter net {i ri slo bo du iz bo ra, i u toj slo bo di mo `e pod jed na ko da se u`i va, kao i da se zlo u po tre bqa va. Pri li kom ne dav nog go sto va wa u No vom Sa du dvo je fran cu skih is tra `i va ~a iz Per spek ti ve 2100, ne vla di ne or g a n i z a c i j e ko j a svo j im pred v i | a w i m a na u ~ n o–teh n o lo {kog raz vo ja u 21. ve ku po ma `e oni ma ko ji ima ju od go vor -

N

TRAGOM VESTI: dEcA TU@E dOKTORE [TO SU dOZVOlIlI dA SE ROdE

Odluka je, ipak, u rukama roditeqa T rud no }a za sva ki bra~ ni par pred sta vqa ve li ku ra dost i sre }u, ali isto vre me no ne ma tog ro di te qa ko ji ne po sta vi pi ta we: “Da li }e mo je de te bi ti zdra vo?” Pre sa mo tri de ce ni je ri zik od ra |a wa de ce s ano ma li ja ma, bio je mno go ve }i ne go da nas. Zbog to ga se sve ~e {}e u sve tu u sud skoj prak si mo gu vi de ti tu `be pro tiv ro di te qa. Naj u pe ~a tqi vi ji su oni u Izra e lu. Na i me, izra el ska de ca ro |e na s te le snim ma na ma sve ~e {}e po di `u tu `be pro tiv dok to ra – {to su uop {te do zvo li li da se ro de! Ova kve tu `be, ko jih je od 1987. do da nas bi lo oko 600, ~ak su pod sta kle izra el sku vla du da po kre ne is tra gu. Pre ma me di cin skim eti ~a ri ma, ovi slu ~a je vi tzv. ‘bes prav nog ro |e wa’ otva ra ju ozbiq na mo ral na pi ta wa – s jed ne stra ne o vred no sti `i vo ta oso be s in va li di te tom, a s dru ge o pri ti sci ma na dok to re ko je mo gu uzro ko va ti. Na i me, tu `be bi mo gle da na te ra ju dok to re da se iz pre te ra nog opre za po ne kad od lu ~e da pre ki nu ~ak i zdra ve trud no }e.

Ne ki eti ~a ri op tu `u ju advo ka te da u po tra zi za pro fi tom is ko ri {}a va ju za jed ni ce u ko ji ma po sto je vi so ki ni voi ge net skih obo qe wa.

Na sre }u, raz voj sa vre me ne me di ci ne omo gu }a va bu du }im maj ka ma da po mo }u od re |e nih pre gle da sa zna ju zdrav stve no sta we svo je be be. U na {oj prak si, kon tro la i sa ve to va we trud ni ca se od vi ja in di vi du al no, kod iza bra nog gi ne ko lo ga od no sno ge ne ti ~a ra. Re dov nim jed no me se~ nim pre gle di ma se do bi ja ju in for ma ci je o

Savet i preporuka ginekologa U na {oj ze mqi ni je za ko nom od re |e no po stu pa we trud ni ce u ve zi pre na tal nog skri nin ga, kao ni u po gle du in va ziv ne pre na tal ne di jag no sti ke. @e na i we na po ro di ca se in for mi {u, a po tom od lu ~u ju da li }e da pri hva te do dat nu di jag no sti ku. Gi ne ko lo zi su du `ni da da ju sa vet i pre po ru ku za ade kvat nu in ter ven ci ju sa {to ma we ri zi ka, a da qa od lu ka je na ro di te qi ma.

op {tem sta wu maj ke i de te ta, dok pre ci zna pro ce na zdra vqa be be mo `e da se do bi je vr lo po u zda nim me to da ma. Ka ko sa zna je mo, kod nas ni je bi lo slu ~a je va da oso be s po seb nim po tre ba ma tu `e gi ne ko lo ge, jer uko li ko se ro di te qi ma uka `e da po sto ji mo gu} nost da se de te ro di s ne kim po re me }a jem ili ge net skom mu ta ci jom sa mi od lu ~u ju da li }e na sta vi ti trud no }u ili }e je pre ki nu ti.

Di plo mi ra ni bi o log-ci to ge ne ti ~ar ka iz pri vat ne Or di na ci je za ge ne ti ku i pe di ja tri ju, Rad mi la Ma xar, ka `e za na{ list da ni je ~u la da je kod nas ne ko tu `io gi ne ko lo ga ili ge ne ti ~a ra.

– Ka da se ura de ana li ze, uko li ko po sto ji sum wa da ne {to ni je ure du to se pre do ~a va pa ro vi ma, ko ji sa mi od lu ~u ju da li }e se ili ne ro di ti de te. Le kar ni ka ko ne mo `e i ne sme da uti ~e na od lu ku ro di te qa. Me |u tim, u slu ~a ju, pri me ra ra di, da ne ki dok tor na mer no pre }u ti pro blem, ro di te qi bi mo gli da pod ne su tu `bu.

Ipak, to je pro sto ne ve ro vat no, jer ko li ko znam do sa da se kod nas ta kvi slu ~a je vi ni su de {a va li – ob ja {wa va Rad mi la Ma xar.

U No vom Sa du je u De~ joj bol ni ci or ga ni zo va no Ge net sko sa ve to va li {te u ko jem da ju pre po ru ku trud nim `e na ma za do dat ne me to de.

Sem u ovoj usta no vi, isto se oba vqa i u pri vat noj or di na ci ji za ge ne ti ku i pe di ja tri ju pro fe sor ke dok tor ke Fe o do re Po pi}-Pa qi}, ge ne ti ~ar ke pe di ja tra.

– Osi gu ra va we zdra vog po tom stva sa vi so kim ste pe nom si gur no sti se po sti `e pu tem ge net skog sa ve to va wa ko je bi tre ba lo da pro |e sva ki bra~ ni par. To kom raz go vo ra u sa ve to va li {tu na osno vu go di na bra~ nog pa ra, za ni ma wa, po ro di~ nog sta bla i iz lo `e no sti {tet nim ~i ni o ci ma u trud no }i, ge ne ti ~ar sa zna je ko je

even tu al ne pro ble me mo gu trud ni ca i bu du }a be ba ima ti, te joj da je smer ni ce za od go va ra ju }e is pi ti va we i iz be ga va we {tet no sti – is ti ~e na {a sa go vor ni ca.

Ipak, po sto ji i gru pa bra~ nih pa ro va gde je neo p hod no ge net sko sa ve to va li {te, a tu spa da ju oni ko ji ve} ima ju jed no bo le sno de te, kod ko jih u po ro di ci po sto ji oso ba sa na sled nom bo le {}u ili ano ma li jom, gde je je dan od su pru `ni ka no si lac po re me }a ja na sled nog ma te ri ja la (hro mo zo ma). Ta ko |e i oni gde je su pru ga na pu ni la 33 i vi {e ili su prug 45 i vi {e go di na, sa po no vqe nim ugi nu }i ma plo da ili mr tvo ro |e nom de com, ko ji pa te od ste ri li te ta, u trud no }i na sta loj ve {ta~ kom oplod wom... te ta mo gde u po ro di ca ma ima na go mi la va wa po je di nih bo le sti, gde po sto je oso be sa za o sta ja wem u fi zi~ kom, psi hi~ kom ili men tal nom raz vo ju. Za tim trud ni ce ko je bo lu ju od hro ni~ nih bo le sti, ko je su u to ku trud no }e uzi ma le le ko ve ili dro gu, ko je su iz lo `e ne he mi ka li ja ma, in fek ci ja ma i zra ~e wu...

– Uko li ko se ra di o bra~ nom pa ru ko ji ve} ima de te sa po re me }a jem na sled nog ma te ri ja la (hro mo zo ma), pa ru gde trud ni ca ima ri zik od go di na da do bi je ova kvo de te ili je je dan od su pru `ni ka no si lac „mir ne” pro me ne na sled nog ma te ri ja la - to je pro me na ko ja no si o ca ne ugro `a va ali isti ima vi sok ri zik da do bi je bo le sno po tom stvo - ova ko vom pa ru se pred la `e jed na od me to da ko ji ma se ra di pro ve ra na sled nog ma te ri ja la. U pi ta wu je ka ri o ti pi za ci je, naj ~e {}e iz }e li ja plo do ve vo de, re si ca po ste qi ce ili kr vi plo da – na vo di ci to ge ne ti ~ar ka Rad mi la Ma xar.

Uzi ma we plo do ve vo de se na zi va am ni o cen te za, a ra di se pod kon tro lom ul tra zvu ka, {to zna ~i da je bez bed no za be bu. Da kle, be bi ca se „ne bo de” , po {to se pod ul tra zvu kom vi di gde je i uzi ma se 20 mi li li ta ra plo do ve vo de. To, ina ~e, ni je bol no, jer u tr bu {nom zi du ne ma mno go ne ra va. Ova me to da se ra di iz me |u 16. i 18. ge sta cij ske ne de qe. Ri zik od me to da je ma wi od 0,5 po sto, a re zul tat ana li ze se do bi ja ju za osam do de set da na. Uzi ma we re si ca ho ri o na (pla cen te) se ra di iz me |u 11. i 13. ne de qe, ta ko |e pod kon tro lom ul tra zvu ka. Ra ni je uzi ma we se ne pre po ru ~u je jer no si od re |e ne ri zi ke.

Sa 22 i vi {e ge sta cij skih ne de qa se ra di kor do cen te za – uzi ma we kr vi plo da iz pup ~a ni ka pod kon tro lom ul tra zvu ka. Ri zik skop ~an s tom me to dom iz no si oko je dan od sto. Ona je osmi {qe na zbog na sled nih bo le sti kr vi, ali se mo `e po po tre bi ura di ti i kod sum we na po re me }aj hro mo zo ma. Pre ma sta ti sti ci, na ve }i broj de ce do bi ja ju ro di te qi iz me |u 20 i 30 go di na, po {to su u ve }i ni, a to zbog to ga i naj ve }i broj bo le sne de ce do bi ju ba{ oni. Za wih su uve de ne tzv. „skri ning me to de” za pre ven ci ju ra |a wa de ce sa po re me }a jem na sled nog ma te ri ja la.

Ina ~e, trud ni ca ima pra vo da pre ki ne trud no }u na li~ ni zah tev do na vr {e ne 10. ne de qe gra vi di te ta. Uko li ko se ra di o do ka za nom obo qe wu kod plo da, a trud no }a je sta ri ja od na ve de nog pe ri o da, po sto ji na ~in da se iz me di cin skih raz lo ga pre ki ne trud no }a na osno vu odo bre wa od re |e ne ko mi si je, ko ja po sto ji u ve }im kli ni~ ko-bol ni~ kim cen tri ma.

Sem, ovih me to da da nas pri me na 3D i 4D ul tra zvu~ ne teh no lo gi je je ve li ki ko rak u ot kri va wu ne po zna tog. Na osno vu onog {to se za sa da zna, ta vr sta pre gle da je iz van red na za utvr |i va we pri su stva mor fo lo {kih pro me na kod plo da, kao {to su ras cep ki~ me nog stu ba, umno `e ni pr sti, de fek ti usta, nep ca, ano ma li je sr ca, ano ma li je cen tral nog ner vnog si ste ma...

Na osno vu pre gle da ul tra zvu kom, le kar mo `e da po sum wa da kod plo da ne {to ni je u re du i da pred lo `i is pi ti va we ka ri o ti pa. Na i me, ul tra zvu~ nim pre gle dom mo gu da se re gi stru ju iz ve sna od stu pa wa kod plo da, {to po ne kad, i po red ured nog skri nin ga, na vo di le ka ra da po sum wa na ab nor ma lan ka ri o tip plo da. n Qiqana Nato{evi}

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E :

Mo} na nost za do no {e we od lu ka, is tak nu ta su dva pri me ra: Vi ki liks i gru pe ha ke ra ko ji de lu ju pod na zi vom Ano nim ni. Vi ki liks, pri m e t i l a je Do m i n ik La kroa, ogo lio je na ~in na ko ji funk ci o ni {u svet ske vla de i mi li o ni ma je omo gu }io da pro nik nu ma kar u deo tog me ha ni zma. S li ca po li ti ~a ra pa le su ma ske i wih je, ob ja vqu ju }i na hi qa de de pe {i, Vi ki liks pot pu no de mi sti fi ko vao u~i niv {i ih obi~ nim qud skim

b i }i m a, sa svim svo jim sla bo sti m a. S dru g e stra ne, La kroa je, ina ~e lin gvi sta po vo ka ci ji, uka za la na to da sub ver ziv ne ak ci je Ano nim nih, usme re ne na kom pju ter ske si ste me po je di nih mul ti na ci o nal nih kor po ra ci ja, pro iz vo de i ko la te ral nu {te tu obi~ nim qu di ma, kod ko j ih ge n e r i { u ne p o v e r e w e pre ma bez bed no sti in ter ne ta i ti me me wa ju per cep ci ju o we go vim ple me ni tim po ten ci ja li ma.

In ter net je sa mo u svom po ~et ku iz gle dao kao oaza slo bo de, opo ro je pri me tio Tje ri Go den, osni va~ Per spek ti ve 2100.

We go vo po i ma we da nas za vi si od to ga ka ko ga ko ri sti mo, ~e mu nam slu `i: za ne ke je i da qe

oaza slo bod ne re ~i, za dru ge mo gu} nost za {pi ju na `u kli je na ta, kao {to to ra di Fej sbuk, a za dru ge opet pro stor gde }e mo }i da spro ve du me dij ski lin~.

– Ne bih se usu dio da tvr dim da je in ter net za, ali ni to da je pro tiv de mo kra ti je – za kqu ~io je Go den.

In ter net pru `a mo gu} nost za una pre |e we de mo kra ti je, pre sve ga u tran spa rent no sti pro ce du ra kao kqu~ nog obe le` j a de mo k ra t i j e, ali, sma tra S l o b o d a n Mar k o vi} iz Cen tra za raz voj in ter ne ta, jo{ ni je bli z u tre n u tak ka da }e se mo }i go vo ri ti o to me da je in ter net omo gu }io ostva re we ide la o ne po sred noj de mo kra ti ji.

– Pr vo, jo{ uvek ma li broj gra |a na i u Sr bi ji i u sve tu ima pri stup ra ~u na ri ma, mo bil nim te le fo ni ma i In ter ne tu (2/3 svet s ke po p u l a c i j e ni j e on lajn). Dru go, ~ak i oni ko ji ko ri ste In ter net ~e sto ne ma ju obra zo va we i ve {ti nu za u~e {}e u po li ti~ kom `i vo tu, ~ak i on lajn. Tre }e, jo{ uvek ne po sto j i do voq n o pri s tu p a~ n ih, kva li tet nih i po u zda nih apli ka ci ja ko je bi po dr `a le ne po sred nu de mo kra ti ju. Po ovom pi ta wu si tu a ci ja se stal no po pra vqa: sve vi {e ima apli ka ci ja i sve se vi {e eks pe ri men ti {e, ali je to jo{ uvek da le ko od glav nih to ko va – ka `e Mar ko vi} u raz go vo ru za „Dnev nik“ i pod se }a na to da do sa da ni jed na ze mqa ni je uve la is kqu ~i vo elek tron sko gla sa we na iz bo ri ma, ve} tek kao je dan na ~in gla sa wa.

IZA PRIVATNIH TU@BI KRIJU SE

Za „male qude” o tre ba za do sti za wem oba ve {ta ~e wa mla di }u je iz re ~e prav de, ove ko ve ~e na u ~u - na me ra oba ve znog psi hi ja trij skog ve noj film skoj pri ~i „^o - le ~e wa i ~u va wa u zdrav stve noj vek ko ji je tu `io bo ga“, ima svo je usta no vi, jo{ uvek ne pra vo sna broj ne ali stvar ne ju na ke i na eks- `nim pr vo ste pe nim sud skim re {e JU pro sto ri ma. Ne ki pot pu no iz u - wem. zet ni pre va zi {li su i vre me i pro Mla di} je, ina ~e, op tu `en za stor, po put slu ~a ja Ro `aj ca Sa fe - ugro `a va we si gur no sti zbog to ga ta Kur ta gi }a ko ji je na kra ju sku pe {to je de voj ci u ko ju je bio op se vi {e go di {we prav ne bit ke pro - siv no za qu bqen, slao SMS po ru ke tiv cr no gor skog Te le ko ma, po {to pre te }eg sa dr `a ja, te u u~e sta lim su mu od ba~ ne broj ne pri ja ve i tu - te le fon skim po zi vi ma upu }i vao `be za ra zna kri vi~ na de la pro tiv pret we i po je di nim ~la no vi ma we te fir me – tu `io sam se be zbog la - ne po ro di ce. Le pa de voj ka, ina ~e `nog pri ja vqi va wa. zvu~ nog ime na i iz ve o ma po zna te Od ukup nog bro ja pro ce sa pred po ro di ce, tvr di la je da mla di }a pra vo su |em u Sr bi ji re la tiv no je uop {te ne po zna je, te da se ona i ve li ki pro ce nat we na po ro di ca onih u ko ji ma se po „ose }a ju ve o ma Ne mo `e jav ni ja vqu ju gra |a ni kao ugro `e no“, po go tu`ilac tek tako pri vat ni tu `i o ci to vo {to je op tu ili tu `i o ci-o{te `e ni mla di} jed odbaciti krivi~nu }e ni. Ne ma sum we nom za te ~en is prijavu, a da ne da se i u po stup ci pred wi ho ve ku }e pro ve de po stu pak u ma ko je „ma li qu kra jem de cem bra kojem }e radi di“ po kre }u pri 2010. go di ne. provere navoda vat no, ~ak i ka da se U na la zu ve {ta ~i ni da ne ma ju ve ka o du {ev nom pribaviti neke li ki do met u smi zdra vqu i ura ~un dokaze slu op {teg dru qi vo sti mla di }a, {tve nog in te re sa, za kqu ~e no je da je „ skri ve ne ve li ke qud ske dra me, bu - is pi ta nik u vre me iz vr {e wa de la du }i da idi le ne sti `u u su do ve. bio u sta wu pot pu ne ne u ra ~un qi ^ak se i na osnov nu oskud nih jav vo sti“. Ro di te qi mla di }a, uhap no do stup nih in for ma ci ja mo `e {e nog 5. ja nu a ra ove go di ne i ko ji za kqu ~i ti da se po pri vat nim tu se sko ro go di nu da na na la zi na le `ba ma i pri ja va ma, ~e sto mo gu na ~e wu u Za tvor skoj bol ni ci u Be o- }i i ve o ma po zna ta ime na iz ra znih gra du, u po sled wa dva me se ca tra `e sfe ra jav nog `i vo ta, od estra de do odo bre we da In sti tut za sud sku po li ti ke, kao i slu `be ni ci u dr me di ci nu Me di cin skog fa kul te ta `av nim in sti tu ci ja ma pa i sa mi u Be o gra du oba vi „kon trol no me no si o ci pra vo sud nih funk ci ja. di cin sko ve {ta ~e we“ zdrav stve U po je di nim kru go vi ma u Be o- nog sta wa wi ho vog si na – ka kvo je gra du ba{ ovih da na je top te ma na bi lo u vre me iz vr {e wa kri vi~ nog ja vqe na „pri vat na“ kri vi~ na pri de la i ka kvo je da nas – o wi ho vom ja va od bra ne pro tiv iz ve snog su di tro {ku. je zbog to ga {to, na vod no, ne do zvo Pro fe sor kri vi~ nog pra va dr qa va da se po stra na~ koj ini ci ja Ne deq ko Jo van ~e vi} ka `e za ti vi oba vi „kon trol no me di cin „Dnev nik“ da bi, shod no za ko nu, bi sko ve {ta ~e we“ u kri vi~ nom pred lo lo gi~ no da sud iza |e u su sret me tu mla di }a ko me su ve {ta ci u zah te vu od bra ne. Po we mu, u slu ~a dva pret hod na psi hi ja trij ska na la ju stra na~ ke ini ci ja ti ve za ve {ta za utvr di li da „bo lu je od du {ev ne ~e we zdrav stve nog sta wa, re~ je o bo le sti pa ra no id na psi ho za - per pra vu od bra ne ko je pro iz la zi ne zi stent ni po re me }aj sa su ma nu to sa mo iz Za ko ni ka o kri vi~ nom po {}u“. Ina ~e, na ba zi pred lo ga u stup ku, ve} i Usta va Sr bi je. Po re -

P

~i ma pro fe so ra, u pra vu je sa svim ja sno: ka da je re~ kri vi~ nom po stup ku, stran ka ma tre ba omo gu }i ti da iz ve du sva ki re le van tan do kaz, pa i ve {ta ~e wa po stra na~ koj ini ci ja ti vi, a da qe je stvar slo bod ne

oce ne su da da li }e i ka kvu vred nost ima ti taj do kaz.

Pro {la su, ve li pro fe sor Jo van ~e vi}, ona vre me na kad je sud za bra na ma spre ~a vao iz vo |e we do ka za.

– Me |u tim u ne kim stva ri ma je evi dent no da su di je ne do zvo qa va ju iz vo |e we do ka za, jer sma tra ju da to ili ni je po treb no ili da se ti me, re ci mo, ru {e te me qi op tu `be. To je ne do pu sti vo. Sa mo one mo gu }a va -

nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik INTERNET I DEMOKRATIJA

mre `i U sve tu za to je ste trend da pu tem in ter ne ta gra |a ni sve vi {e u~e stvu ju u do no {e wu od lu ka, pu tem pred la ga wa na rod nih ini ci ja ti va ili, kao {to je to bio slu ~aj na Islan du, u sla wu ko men ta ra na pred log ustav nih od red bi. Isto vre me no, ko ri {}e wem in for ma ti~ kih te hnlo gi ja, na po mi we na{ sa go vor nik, mo gu }e je po boq {a ti ra da po sto je }ih in sti tu ci ja. Ko li ko br zo bu de sa zre va la svest o va `no sti po ve zi va wa in sti tu ci ja, raz me ni po da ta ka i efi ka snom pru `a wu uslu ga, to li ko }e mo br zo ima ti uni ver zal no do stup nu elek tron sku ko mu ni ka ci ju s dr `av nim or ga ni ma, elek tron skim jav nim na bav ka ma, ve }u do stup nost po da ta ka o ra du in sti tu ci ja, te ve }i ni vo kon tro le.

Pot pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Gor da na ^o mi}, me |u po li ti ~a ri ma si gur no naj ve }i in ter net je van |e li sta, sma tra da in ter net mo `e pu no da u~i ni po pi ta wu jav no sti pro ce du ra, do stup no sti in for ma ci ja o pro ce du ra ma ko je se in sti tu ci o nal no kon tro li {u, i tu na po mi we da je ta kvom vr stom upo tre be – in ter net ne za me wiv.

– Ipak, sum wam da za i sta mo `e po sta ti, u pu nom smi slu te re ~i, „sred stvo kon tro le“ vla sti – ka `e ^o mi }e va u iz ja vi za „Dnev nik“. – Na in ter ne tu je ne iz be `na uza jam nost i otvo re nost, otvo re nost in ter net struk tu re je ta kva po se bi.

Slo bo dan Mar ko vi}, me |u tim, sma tra da je kon tro la vla sti mo gu }a ako se po stig ne in si sti ra wem na ob ja vqi va wu po da ta ka o ra du dr `av nih or ga na i ko ri {}e wem in for ma ti~ ke teh no lo gi je u svr hu ana li ze i pro mo ci je tih po da ta ka.

– De mo krat ska vlast tre ba lo bi da ima do vo qan ni vo sve sti o to me da ras po la ga we dr `av nim pa ra ma mo ra bi ti tran spa rent no i da mi ni stri mo ra ju bi ti od go vor ni oni ma ko ji su ih bi ra li. To je stvar po li ti~ ke kul tu re i ni voa zre lo sti de mo kra ti je u dru {tvu. To je ne {to {to je kod nas na do sta ni skim gra na ma i mo ra mu ko trp no da se gra di, pre sve ga pri ti skom gra |a na, or ga ni za ci ja gra |an skog dru {tva i me di ja – na gla {a va Mar ko vi}.

Za ta kvo una pre |e we, mo `da, ima mo sa mo osta tak ve ka u ko jem `i vi mo. Jer, Tje ri Go din i Do mi nik La kroa iz Per spek ti ve 2100 pred no vo sad skom pu bli kom uop {te ni su mo gli da se slo `e oko to ga da li }e do 2100. go di ne – dr `a ve uop {te po sto ja ti. n De nis Ko lun yi ja

INTERVJU

BO@I]NE ^ESTITKE

^e stit ke i pa ke ti }i Nad bi skup be o grad ski Sta ni slav Ho ~e var po ru ~io je u Bo `i} noj po sla ni ci da bo `i} ni da ni ne sme ju da se pre tvo re sa mo u tra di ci ju i fol klor, jer je su {ti na „za `i ve ti” u se bi Isu so va ose }a wa i qu bav i „de lo va ti We go vim bes kraj nim za la ga wem za op {te do bro”. Iako je to po ro di~ ni pra znik, bo `i} ne da ne ne sme mo pre tvo ri ti sa mo u tra di ci ju i fo klor - pu ke da ne za ba ve s pri ja te qi ma i po ro di~ nog dru `e wa. To ni su sa mo da ni da ro va wa, ~e sti ta wa i ose }aj nog pe va wa.

Sve to tre ba lo bi da bu de sa mo sred stvo i put sva ko ga od nas da do seg ne ono su {tin sko: da se, po Bo go ro di ci, ro di kao no vi ~o vek u Isu su Hri stu, re kao je Ho ~e var.

De ci na pod ru~ ju Gra da Zre wa ni na bi }e po de qe no 5.000 po klon pa ke ti }a za pred sto je }e bo `i} ne i no vo go di {we pra zni ke, za hva qu ju }i hu ma ni tar noj or ga ni za ci ji „Sa ma ri tan’s Pur se„ iz En gle ske, sa op {te no je iz zre wa nin ske grad ske skup {ti ne, po kro vi te qa te ak ci je. Pa ke ti }i }e bi ti po de qe ni po sred stvom so ci jal no-hu ma ni tar ne or ga ni za ci je „Ta bi ta“ iz No vog Sa da.

Pra zni~ ni po klo ni ve} su uru ~e ni ma li {a ni ma u Or lo va tu, Bo to {u i To ma {ev cu.

Srp ska ra di kal na stran ka je svim ver ni ci ma ko ji Bo `i} sla ve po gre go ri jan skom ka len da ru po `e le la da pra znik Hri sto vog ro |e wa pro ve du u mi ru i bla go sta wu. Na stu pa ju }i pra zni ci ne ka svi ma do ne su zdra vqe, qu bav i raz u me va we, ka `e se u ~e stit ki SRS.

I VELIKE QUDSKE DRAME

prav da ne ma ce nu we qu di ma da se bra ne je u stva ri us kra }i va we wi ho vih pra va. Iz ve sno je da ima si tu ac i ja u pro ce si ma kad se vi di da su di je ne pra vil no pri me wu ju za kon, pa i gru bo kr {e pro pi se, a sko ro ni kad ne od go va -

da }e kri vi~ no go ni ti po stu pa ju }eg su di ju. U sva kom slu ~a ju, iako bi se za gra |a ne Sr bi je mo glo re }i da ima ju po vi {en sen zi bi li tet za (ne)prav du, evi den tan je ste re o tip ko ji i da qe op sta je

ra ju zbog to ga jer se to “po kri va” pra vi ma na upo tre bu prav nih le ko va. Mi slim da su di ja mo `e da zlo u po tre bi slu `be ni po lo `aj i te `e po vre di pra va dru gog u onim si tu a ci ja ma ka da evi dent no ne do zvo qa va da ne ko ostva ri svo ja pra va ko ja su sva kom pro se~ nom gra |a ni nu ja sna – oce wu je dr Jo van ~e vi} Tek, zbog sve ga to ga vr hun ske prav ni ke ni je iz ne na di la na ja va mla di }e vih prav nih za stup ni ka

kad je re~ o par ni ca ma – da se kod nas ola ko pre sa vi ja ta bak.

To, me |u tim, ni ka ko ne va `i ka da je re~ o pri vat nim kri vi~ nim tu `ba ma.

Gra |a ni ma je, na vo di dr Ne deq ko Jo van ~e vi}, za ko nom pru `e na mo gu} nost da pod ne su kri vi~ nu pri ja vu za de la ko ja po slu `be noj du `no sti go ni jav no tu `i la {tvo, a da pri vat nom tu `bom go ne ne ka lak {a de la za ko ja se sma tra da wi -

hov pro gon ni je od ta ko ve li kog op {teg dru {tve nog in te re sa da bi se go ni la po slu `be noj du `no sti.

– U sva kom slu ~a ju, ni ka kva raz li ka ne bi sme la da se ose ti u po stup ci ma ko ji se vo de po pri vat noj tu `bi, od no sno sud ne bi tre ba lo da ba ga te li {e ne ki pred met za to {to je pred u ze to pri vat no go we we.

Kao {to ne bi tre ba lo da bu de raz li ke ni u pro ce du al nom smi slu u od no su na po stu pak ko ji se vo di po op tu `nom ak tu jav nog tu `i o ca...

Kri vi~ na pri ja va je, na po mi we Jo van ~e vi}, pro ce du ral no ini ci jal ni akt ve zan za pret kri vi~ ni po stu pak, a tre ba lo bi da su i uz wu pri ba vqe ni ne ki do ka zi da bi to tu `i lac mo gao da uzme u pro ce du ru ra di pro ve re na vo da. Po stu pak u naj ve }em bro ju slu ~a je va po kre }e dr `av ni tu `i lac, a ako on od u sta ne od kri vi~ nog pro go na u bi lo ko joj fa zi po stup ka ili od ba ci kri vi~ nu pri ja vu, mo `e ga po kre nu ti i o{te }e ni kao pri vat ni tu `i lac.

Me |u tim, ne mo `e jav ni tu `i lac tek ta ko da od ba ci kri vi~ nu pri ja vu, a da ne pro ve de po stu pak u ko jem }e ra di pro ve re na vo da pri ba vi ti ne ke do ka ze Ka da je re~ o kri vi~ noj pri ja vi za de la za ko ja je za pre }e na ka zna do pet go di na, uko li ko se tu `i lac u ro ku od 30 da na ne iz ja sni, o{te }e ni kao tu `i lac mo `e da pre u zme go we we i pod ne se op tu `ni pred log. Ipak, is ku stvo je po ka za lo da je ve o ma ma lo qu di ko ji pre u zmu kri vi~ no go we we kad tu `i lac ne po kre ne kri vi~ ni po stu pak ili kad je od u stao od kri vi~ nog go we wa.

– Za mi sli te da ne ko pre du zme kri vi~ ni po stu pak pro tiv ne kih dr `av nih slu `be ni ka ili slu `be nih li ca, i iz gu bi spor, ka kve su sve po sle di ce. Re ci mo, po sto ji mo gu} nost da on da dru ga stra ne po kre ne kri vi~ ni po stu pak za la `no pri ja vqi va we – na vo di pro fe sor Jo van ~e vi}. – Uz to, tre ba ima ti na umu da su kri vi~ ni po stup ci sku pi.

Ve o ma sku pi. I da se s wi ma za i sta ni je igra ti. n Ja ska Ja ko vqe vi}

LADISLAV NEMET, BISKUP ZREwANINSKI

Cr kva mo ra da ti qu di ma ve ru i na du

No vo sa |a ni ob ra do va li ma li {a ne u Su bo ti ci Na Bad wi dan po gre go ri jan skom ka len da ru, pred stav ni ci tri me sne za jed ni ce iz No vog Sa da su ob ra do va le ma li {a ne Do ma za ne zbri nu tu de cu “Ko lev ka” u Su bo ti ci sa 80 no vo go di {wih pa ke ti }a. Tom pri li kom ovu usta no vu je ob i {ao i pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti}. Ve sna To mi} iz Me sne za jed ni ce „Ga vri lo Prin cip” iz No vog Sa da je re kla da je od wih po te kla ide ja da se po mog ne “Ko lev ci” i da su se po tom pri kqu ~i le me sne za jed ni ce “Omla din ski po kret” i “Sta ra Ba ra” iz No vog Sa da, kao i pred stav ni ci gra da i po kra ji ne.

– Po red pa ke ti }a smo sa ku pi li ode }u, igra~ ke, pe le ne i dru ge stva ri po treb ne de ci iz Ko lev ke.

Sve smo opra li i spre mi li. Od lu ~i li smo se za “Ko lev ku” jer su tu sme {te ni ma li {a ni iz ce le Sr bi je i {i re – ob ja sni la je Ve sna To mi}.

Pred sed nik Paj ti} je re kao da je ve o ma bit no da se u vre me pra zni ka po seb na pa `wa po kla wa de ci ko ja ne mo gu da ih pro ve du u to pli ni svog do ma. n San dra Ir {~e vi}

7

Jer, u ze mqa ma “tre }eg sve ta” mno pr kos du goj isto ri ji ri mo - Be ne dikt XVI, a on je pre go di nu go je go ra si tu a ci ja, a ipak je pu no da na osno vao i no vo Pa pin sko ve }e ka to li ka u Ba na tu, na kon vi {e de ce. ras pa da Austro u gar ske mo - za tu oblast. Ra di se o to me da `e li mo da iz na |e mo na ~i ne ka ko mo nar hi je, u pe ri o du od 1918. do 1923.  Susreti crkvenih velikoder nom ~o ve ku, po seb no u Evro pi, go di ne, na ovim pro sto ri ma ni je dostojnika Rimokatoli~ke i bi lo or ga ni zo va nog de lo va wa ka - da pred sta vi mo vred no sti cr kve i Pravoslavne crkve doprinose to li ka. Tek 1923, ka da je Sve ta sto - ve re u Bo ga. Zna te i sa mi da su na tome da pitawe ekumenizma poli ca sklo pi la spo ra zum sa Kra qe - Za pa du, u ve li kim gra do vi ma, ka te lako ulazi u javni `ivot. Gde vi nom Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, dra le po sta le vi {e mu ze ji, ne go smo sada, a gde }emo, po Va{im osno va na je be o grad ska Nad bi sku - me sta bo go slu `e wa. Alar man tan procenama, biti idu}e godine, je, ta ko |e, po da tak da u Ne ma~ koj pi ja, ko joj su pri pa li i ver ni ci sa kada je re~ o toj temi? oko 20 po sto mla dih ne zna za {ta pod ru~ ju Ba na ta kao Apo stol ska – Sva ka ko se me wa si tu a ci ja u se ve zu je Bo `i}. Zna ju da se obe le Ad mi ni stra tu ra, a 1986. osno va na Sr bi ji. Bi lo je ja ko te {ko de ve de `a va, ali ne zna ju da je on po sve }en je Zre wa nin ska bi sku pi ja. Ba{ ove se tih go di na, sve do sre di ne dve hi ro |e wu Isu sa. Za to mo ra mo da ti go di ne obe le `e no je ~e tvrt ve ka od qa di tih. Ne ide to za do vo qa va ju no ve od go vo re. Svet se raz vi ja, ~ak we nog for mi ra wa. O to me, ali o }om br zi nom, a pu no to ga za vi si i je i Pa pa na Fej sbu ku i Tvi te ru dru gim pi ta wi ma, “Dnev nik” je od li~ nih od no sa. Naj ve }a pre pre otvo rio svo je na lo ge, ra di no vog raz go va rao sa bi sku pom zre wa nin ka eku me ni zmu po me ni je ne zna we pri stu pa ko mu ni ka ci ji. skim dr La di sla vom Ne me tom. i ne ke na {e pred ra su de ko je smo po ne li sa so bom od ku }e  Sve~anu misu povodom ~etvrt veka Zrewaili ih ste kli to kom `i ninske biskupije slu`ivo ta. Mi slim da }e 2013, li su nadbiskup budimka da je u Ni {u za ka za no pe{tanski, kardinal Pesve ~a no obe le `a va we ter Erde na ma|arskom, 1.700 go di na od Mi lan i zagreba~ki nadbiskup, skog edik ta, bi ti si gur kardinal Josip Bozani} no jed na {an sa da se po na hrvatskom jeziku... ve du raz go vo ri o eku me – Hte li smo da ver ni ci u ni zmu.

Ba na tu, ko ji pri pa da ju raz  Svo je vre me no ste li ~i tim na ro di ma i je zi~ iz ja vi li da se u ne po kim gru pa ma, ima ju mo gu} {to va wu Za ko na o vra nost da na svom vla sti tom }a wu imo vi ne cr kva je zi ku ~u ju mi su. I je dan i ma ogle da ili po li dru gi nad bi skup go vo ri li ti~ ka ne mo}, ili ne su o po tre bi o~u va wa na do sta tak po li ti~ ke {eg hri {}an skog iden ti vo qe da se re {i pro te ta, u ovom vre me nu ko je blem. Ka kva je si tu a to li ko po tre sa ju kri ze, ne ci ja sa da, da li je dr sa mo eko nom ske i po li ti~ `a va de mon stri ra la ke, ve} i kri ze vred no sti. po li ti~ ku vo qu?

Zna mo da se sve ma we mla – Ni je. Od 1. ja nu a ra dih ve zu je u bra ku i sve ma Di rek ci ja za re sti tu ci we de ce se ra |a. Mi slim da ju ne ma ime no va nog di je ite ka ko bi lo va `no da rek to ra. Ne do sta ju prav ak ce nat da mo na ono {to ni de kre ti ko ji bi do ve ~i ta vo na {e dru {tvo ose li do re a li za ci je no vog }a. Isto ta ko, bi lo je do Za ko na o re sti tu ci ji bro ~u ti da ~o ve ko va vred imo vi ne od u ze te po sle nost ne za vi si sa mo od ma Dru gog svet skog ra ta, ne te ri jal nog, ve} da ima ne ke stva ri su jo{ do sta u {to dru go {to nas po ve zu va zdu hu. Na pri mer, po je, a to je du bo ka qud ska so de la Sr bi je na de lo ve u li dar nost. Na kra ju kra je ko ji ma bi bi li re gi o va, i so li dar nost me |u na rod ne za nal ni cen tri za re sti tu ci ju, pa po  Re kli ste da je po sao cr kve da po vra ti po ve re we u na du i jed ni ce. Jer, Ka to li~ ka cr kva kao de la pred me ta pre ma tim re gi o ni `i vot. Ima li da nas tog po ve svet ska cr kva, po ve za na je od Zre ma. I to }e uze ti ne ko li ko go di na. re wa me |u gra |a ni ma Sr bi je? wa ni na do Kejp ta u na, i da qe do Ha Ne ma vi dqi vog zna ka da `e li mo – Mi slim da ste se do ta kli jed va ja. A, sam ciq pro sla ve 25-go di ne {to da na pra vi mo. Po seb no ka da nog od naj va `ni jih pi ta wa na {eg {wi ce osni va wa Zre wa nin ske bi se ra di o wi va ma i {u ma ma, jer je do ba, po seb no u Sr bi ji. Sr bi ja je, sku pi je bio je da u qu di ma pro bu di to ve }i nom dr `av no vla sni {tvo. na `a lost, zbog raz li ~i tih stva ri mo svest da smo mi za jed ni ca ov de u Sva ke go di ne dr `a va to da je u za ne ka ko osta la na stra ni raz vo ja.

Ba na tu, bez ob zi ra ko jim je zi kom kup pa o ri ma. Ako bi po sto ja la po go vo ri mo. li ti~ ka vo qa, on da bi to mo gao da ra di i  Sti~e se utisak da Zrewaninska bipra vi vla snik, a dr `a Svet se razvija, ~ak je i Papa na Fejsbuku skupija u`iva veliva bi opet iza {la na i Tviteru otvorio svoje naloge, radi novog ki ugled, imaju}i u do bro jer bi po re ski pri stu pa ko mu ni ka ci ji vidu da su obele`ano vac bio u dr `av noj vawu jubileja prisuka si. Pre iz bo ra si stvovali apostolgur no ne }e bi ti ni ski nuncije u Beogradu Orlando Ka da se biv {a Ju go sla vi ja ras pa la, {ta po tom pi ta wu.

Antonini, beogradski nadbiod tog vre me na Slo ve ni ja je ve} u  Banatska biskupija potraskup Stanislav Ho~evar, kao i Evrop skoj uni ji, usko ro }e joj se i `uje 1.800 hektara poqopridruge visoke zvanice...

Hr vat ska zva ni~ no pri kqu ~i ti, vrednog zemqi{ta, a doskora – Zre wa nin ska bi sku pi ja kao ta Cr na Go ra je do bi la da tum po ~et ka joj je bilo vra}eno svega pet kva, po {to je ja ko mla da, ne pri pa pre go vo ra, a Sr bi ja jo{ ne ma ni hektara. Da li se u me|uvremenu da onim bi sku pi ja ma ko je ima ju ve sta tus kan di da ta. Si gu ran sam da je ne{to promenilo? kov nu tra di ci ju. Me |u tim, ona se na {em na ro du, a sa da go vo rim o – Ni je se pro me ni lo ni {ta. Za raz vi ja i ne za vi sno od po te {ko }a svim sta nov ni ci ma Sr bi je, ite ka - vr {e ni su ne ki pro ce si, pri ku kroz ko je je pro la zi la u ovih 25 go ko po treb no da ti na du i pod sti caj pqe na su do ku men ta i do ne te su di na, us pe la je da se or ga ni zu je u za mo gu} nost bo qeg `i vo ta. Fi - od lu ke, ali se ~e ka na pot pis. smi slu ad mi ni stra ci je i prav no. nan sij ski, ta ko |e, ja ko lo {e sto ji - Ali, po {to, ka ko sam re kao, Di Us pe li smo i da re {i mo pi ta we mo, a ~i ni se kao da Vla da ili ne rek ci ja za re sti tu ci ju ne ma di re gi stra ci je. S dru ge stra ne, zna `e li, ili ni je spo sob na da re {i rek to ra, on da to ne ma ko da pot pi ~aj jed ne Bi sku pi je za vi si i od qu ne ka go ru }a pi ta wa kao {to je po - {e. Na dam se da }e no voj Vla di je di ko ji su u woj. Po {to sam du go ra gre {na pri va ti za ci ja, ne za po sle - dan od pr vih za da ta ka bi ti da re dio u ino stran stvu, upo znao sam pu nost ko ja je ogrom na, po seb no u {i to pi ta we. no qu di, i to je sva ka ko jed na pred - Zre wa ni nu, ko ji je u Ju go sla vi ji  Va{a Bo`i}na poruka vernost. I za to sam i us peo da pri vu - bio je dan od naj ve }ih in du strij - nicima u Vojvodini i Srbiji? ~em te go ste. Ali, opet, wi hov do - skih cen ta ra. Tu je za da tak cr kve – Ne sa mo wi ma, ve} svim gra |a la zak ni je sa mo po tvr da na {eg ra - da da je qu di ma ve ru i na du. ni ma Sr bi je, `e lim bla go slo ve ne da, ne go i pod sti caj da ide mo da qe.

Ko li ko smo du bo ko u kri zi po - pra zni ke, ne ka ose te mir i ra dost ka zu je i be la ku ga. Po da ci sa po - ko ju u sva ku po ro di cu do no si ro |e  Biskupija se za proslavu jusled weg po pi sa sta nov ni {tva su we de te ta. Da sla vi mo u na {im po bileja pripremala pune tri goalar mant ni. Gle da no kroz isto ri - ro di ca ma, jer je to va `no, po {to se dine: prvu godinu posvetila je ju, qu di su ra ni je pri hva ta li `i - sve ma we su sre }e mo za istim sto produbqewu vere, drugu moralvot, ne za vi sno ka kva je bi la eko - lom zbog di na mi ke `i vo ta. Svi ma nim pitawima svagda{weg `inom ska i po li ti~ ka si tu a ci ja, a `e lim i sre} nu No vu go di nu. Ne ka vota, a tre}e godine bavila se ni je bi lo go re ne go po sle Dru gog problemom siroma{tva, koje je nam u 2012. ko ja }e bi ti jo{ lo {i ja sve prisutnije u dru{tvu. ^emu svet skog ra ta. Broj sta nov ni ka ne go pret hod na, bar ka ko go vo re Evro pe do se dam de se tih go di na eko nom ske prog no ze, me |u sob na so }e Zrewaninska biskupija popro {log ve ka kon stant no je ra - li dar nost jo{ vi {e ra ste. Jer, mo svetiti narednu godinu? stao, usle di la je stag na ci ja, a sa da `e ~o vek bi ti ja ko si ro ma {an, ali – U ok to bru smo, sa svim ~la no i opa da we. Da nas se go vo ri o to me kad zna da po red se be ima ne kog ko vi ma Pa sto ral nog ve }a, od lu ~i li da je sve sku po i da po ro di ca za to se so li da ri {e, on da mu je mno go da spre mi mo pe to go di {wi plan ne mo `e da ima de te. A de te ne za - lak {e. pod na slo vom “No va evan ge li za ci vi si uvek od ma te ri jal nog sta wa. ja”. To je te ma ko ju for si ra pa pa n @eq ko Ba la ban

U

8

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

INTERVJU

NOVOSA\ANKA MILICA PA[I], HARFISTKIWA, NAJMLA\A ^LANICA BEOGRADSKE FILHARMONIJE

Ne bih volela da odem...

S

pi sak we nih na gra da go to vo je jed nak bro ju go di na ko je ima, a s ob zi rom na ve li ki ta le nat, taj broj se ne }e za u sta vi ti ni na bro ju `i ca we nog in stru men ta. Sa ne pu nih 20 go di na naj bo qa je mla da har fist ki wa u Sr bi ji, osvo ji la je Evro pu i po sta la naj mla |i ~lan Be o grad ske fil har mo ni je. Na kon ku ru su za har fi stu Be o grad ske fil har mo ni je svi ra la je iza pa ra va na a, po re ~i ma di rek to ra BF Iva na Ta sov ca, „ka da se po di gla za ve sa, ~la no vi ko mi si je sa mo {to ni su po pa da li sa sto li ca – jer, har fist ki wa ko ja je ube dqi vo po be di la, u to vre me ni je ~ak ni za vr {i la mu zi~ ku aka de mi ju”. Ta ko je Ta so vac opi sao No vo sa |an ku Mi li cu Pa {i}, jed nu od 12 mla dih `e na, ve li kih na da Sr bi je, ko je }e obe le `i ti na red nu i go di ne ko je su pred na ma po iz bo ru ma ga zi na „El„.

– Ka da sam bi la ma la, pe va la sam u ho ru „Zvon ~i }i”, a po {to mi se to svi |a lo moj ta ta je po `e leo da po~ nem da svi ram kla vir – pri ~a

kla je mom ta ti: „Svi svi ra ju kla vir, a po {to se otva ra pr vi od sek har fe u Voj vo di ni za {to Mi li ca ne bi svi ra la har fu?”. Ima la sam ta da osam go di na i ni sam zna la {ta je har fa. Po sle po lo `e nog pri jem nog u Mu zi~ koj {ko li „Isi dor Ba ji}„, na pr vi ~as me od veo de da Pe ra. Bi la sam pri li~ no upla {e na.

Har fa i pro fe sor ka su bi le ta ko ve li ke, a ja ma la, pa sam se i ras pla ka la. Jo{ go re je bi lo ka da je pro fe sor ka re kla da de da do |e po me ne za tri ~e tvrt sa ta, a ja raz u me la za tri-~e ti ri sa ta. Kroz su ze sam mo li la de du da od mah ide mo ku }i. Sre }om, mo ja pro fe sor ka @eq ka Spon za me je smi ri la i ipak osta la na tom pr vom ~a su. Ona je svo jim po sve }e nim pe da go {kim ra dom us pe la i da mi te, pr ve go di ne, sve pro |e u igri. Po ste pe no mi je ot kri va la ve li ki svet mu zi ke i ovog ~a rob nog in stru men ta. lDok su se va{e drugarice igrale, vi ste ve`bali. Jeste li ikad pomi{qali da se malo „odmorite„ od harfe?

mi je do bro i{lo, a to je bi la har fa. Da le ko od to ga da sam ta da zna la ~i me }u se ba vi ti, ali to mi je jed no stav no i{lo od ru ke, uzi va la

is ku stva. Mo ja o~e ki va wa ni su bi la vi so ka, vi {e sam i{la na to da obo ga tim svo je is ku stvo, da me ko le ge ~u ju. Sa ma audi ci ja od vi ja la se

Sopstveni instrument jo{ uvek samo san Har fa je ve o ma skup in stru ment... Naj po zna ti ja ra di o ni ca za iz ra du har fi je u Ita li ji, Sal vi, ali ima ih i u Ame ri ci.

– Ne mam jo{ uvek svo ju har fu, a ve `bam u pro sto ri ja ma Fil har mo ni je i na Fa kul te tu, do ne dav no na in stru men tu sta rom vi {e od 35 go di na na ko me su mo ja pr va pro fe sro ka @eq ka Spon za, kao i mo ja tre nut na pro fe sor ka Qi qa na Ne sto rov ska, di plo mi ra le – pri ~a Mi li ca Pa {i}. – Ne dav no smo do bi li dve no ve har fe. Uspeh za fa kul tet, ogrom na ra dost za stu den te.

Har fa ko ja je me ni po treb na da bih mo gla da ra dim i na pre du jem, na ko joj bih mo gla da kva li tet no ve `bam i odr `a vam kon cer te, ko {ta oko 15 hi qa da evra, ali ja sa mo mo gu da sa wam o woj. Ro di te qi, na `a lost, ne mo gu da mi po mog nu, pa sam se obra }a la mno gi ma ka ko bih naj zad do {la do svog in stru men ta, ali do sa da ni je bi lo od go vo ra. A bez vla sti te har fe... nam Mi li ca. – Na {a kom {i ni ca, pro fe sor ka mu zi ke Ve ra Hof manMom ~i lo vi}, {e fi ca je kla vir skog od se ka u Mu zi~ koj {ko li „Isi dor Ba ji}„ i kod we sam oti {la na pr vu pro ve ru smi sla za ri tam i osta lo. Po sle tog su sre ta re -

– Na rav no, de {a va lo se, na krat ko, pa har fa i ni je bi la mo ja ide ja.

Svim tim ak tiv no sti ma kao {to su mu zi ka, sport i je zi ci, ro di te qi su sa mo po ku {a li da mi pro {i re vi di ke. A, sred wa mu zi~ ka bi la je sa mo pri ro dan na sta vak ono ga {to

[ O R O M

S

sam, ve `ba la i na pre do va la. Ta ko je o~e ki van bio i iz bor fa kul te ta.

Ina ~e, po red ozbiq ne mi zi ke, iako to kod nas ni je do voq no po zna to i po pu lar no, har fa se ve o ma mno go ko ri sti u xe zu, po pu, film skoj in du stri ji, a ta ko |e i u mu zi~ koj te ra pi ji. lUpisali ste se na Fakultet Muzi~ke umetnosti i na tre}oj godini javili se na konkurs Beogradske filharmonije. Za{to ste poranili?

– Mo ja pro fe sor ka je sma tra la da tre ba da se pri ja vim, jer se audi ci je za Be o grad sku fil har mo ni ju or ga ni zu ju ret ko. Ra di lo se o to me da je har fist ki wa od la zi la na {ko lo va we van ze mqe i bi la je po treb na za me na. Oni su tom pri li kom ~ak i pre kr {i li pra vi lo da na kon kurs ne mo `e da se ja vi ne ko ko ni je di plo mi rao i ne ma dve go di ne

ta ko {to je pa ra van de lio kan di da ta od ~la no va ko mi si je ko ja je sa sta vqen od svih pr vih ~la no va or ke stra. Da kle, ko mi si ja je broj na i ne ma pri li ku da vi di ko svi ra, sa mo slu {a. Sed mo ro nas se pri ja vi lo, a na audi ci ju je iza {lo nas pet.

Bi la sam si gur na u se be, hte la sam da po ka `em naj bo qe sve ono {to umem. Ipak, pri zna jem da sam bi la po ma lo iz ne na |e na ka da su mi re kli da sam po lo `i la. lKako su vas prihvatile starije kolege iz orkestra?

– Pa ne znam, u po ~et ku sam sa mo gle da la ka ko da se {to bo qe uklo pim u na ~in svi ra wa u BF. Tre ba lo mi je ma lo vre me na, ali ko le ge su vi de le da se bo rim i da sam od go vor na, da imam `e qu da ra dim i u~im. Ima li su str pqe wa za moj pr vi pe riod pri la go |a va wa, jer ipak je lak {e kad u or ke stru jo{ ne ko

B O R O M

Slatko i gorko

U sre}nija vremena bilo je i dukata u ~esnici, al to je bilo zdravo davno, o tome se samo divanilo. Danas nam dinar jedino u ~esnici vredi ok ni smo iz u me li da i na „[“ ume da bu de slat ko bio nam je do bar i sla dak med. Po sle su {u {ka li i de cu od ma le na u~i li da me dved-me da vo le med i da ga na vek p~e le iz u je da ju kad im dr pi {e me de no sa }e. U~i li su de cu i da se ne sme kra sti a jo{ ma we dr pi sa ti i ko je bi on da de te vo le lo vi {e med ne go {e }er. Uz {e }er su oma iz u me li i {ta nic lu, di je {ta nic la tu su i bom bo ne i ode med u o~in, ko mast u pro past. I taj {e }er se vre me nom po de lio na be li i `u ti, da ima na rod o ~e mu da di va ni i da se spo ri dal su bo qi be li ili `u ti. Sla dak ukus je kad god imao i raz li ~i tu tvr do }u. U do ba kad je na ce lom sve tu bio sla dak sa mo med i ni je bi lo no} nog tv pro gra ma, ni kom ni je sme ta lo {to med ni je tvrd. On dak se ro dio {e }er, tvrd i us pra van, sa mo za bo ga te i skup ta bri de dla no vi, na ro ~i to de sni. So tim {e }e rom, zva li su ga gla va, sve se za vr {a va lo, ni je se ~e ka lo na red i prav da je u to do ba ima la sla dak ukus.

D

Kod nas na {e }er nu tr sku ni ko ni je ni je ni po mi {qo, zna lo se ode re da, tr ska je bi la za po kri va we kro vo va i da se od we pra vi du ko le be za bo stan xi je i {lus. Mla ta ra li su pr zni ce s ma ~e vi ma zbog {e }e ra jo{ u sta ro do ba, i{li da ga oti ma du i da se mal ko osla de ~ak ta mo do le ko di je na vek to plo. Ni je ta {e }er na tr ska te la da ra ste ode kod nas, ne vo le ni zi mu ni sla ti nu. Ni ti {to su i{li i vu kli tu sil nu gvo `|u ri ju da osva ja ju {e }e ra ne od tr ske ni su ba{ bi li u vin klu, du go su {e }er zva li „slat ka so“. Wi ma je bi lo glav no da se po tu ku, da oti ma ju a da je bi la i sla na, ne bi ma ri li.

Tol ki put pre va li li pa da ne kog ne xag nu s bri com, ta di to ima? Pod va qi va li su nam od pam ti ve ka, le ~i li su qu de i sa {e }e rom, kad god je bio me de ci na. On dak su tu, bli `e na ma, oko 1600. go di ne vi dli da mo `e da se ku va pek mez i da pra ve slat ko.

Da su jo{ ima li sta kle nih fla {i ca i {a re nog pa pi ra da ih po vr zu, et no tu ri zam bi do da nas ve} pro po, ko i sve {to je bi lo va qa no i ~e sti to.

Ta dav na vre me na ni ko vi {e ne pam ti, raz ne su nas bri ge od tad mo ri le pa je svet to i za bo ra vio. Pam te ih sa mo oni {to pri ma ju pla tu da se bri nu o isto ri ji i to im je po so. Ode kod nas nam je jo{ fri {ko u gla vi {ta je bi lo slat ko kad smo bi li ma li. Sad, dal smo pro ba li il sa mo slu {a li di van o tom ni je ni va `no, ne kad bi lo-sad se pri po ve da. La ko je sad, kad ima slat ki {a da ih i na o~i mo{ me }a ti. Kad god ni je bi lo po sla sti ~a ra, bi li su ode kod nas bom bon xi je po va {a ri ma i ako je va {ar bio je da red go di {we, je da red se ku po va lo slat ko i kvit. ^u va lo se da bu de i za

svi ra isti in stru ment. A ja sam sa ma s har fom. Ina ~e, ose }am bes kraj no po {to va we pre ma sta ri jim ko le ga ma ko ji su od li~ ni mu zi ~a ri. Mno go su mi po mo gli, „ma ze” me jer sam naj mla |a. Re ci mo, ka da sam se gu bi la u bro ja wu tak ta tru ba~ mi je po mo gao i dao znak ka da tre ba da „upad nem”. I vi o li ni sta mi je ne ~uj no kuc kao takt o sto li cu. lDosta ste putovali i svirali u inostranstvu, ali ipak niste oti{li iz zemqe..?

– Ni sam jo{ sku pi la hra bro sti da za u vek odem, a i ne bih to vo le la.

Vi de la sam sve ta, ne pre vi {e, ali za ne ko ga mo jih go di na do sta. Me ni se ipak naj vi {e svi |a ov de... Iako svi zna mo da uslo vi za rad ni su sra zmer ni ono me {to mno gi mla di qu di po sti `u, jo{ uvek mi je ov de naj u god ni je i na dam se da }e se mno ge stva ri pro me ni ti na bo qe... ^e ka }u jo{ ma lo. Vo le la bih da ne ko vre me svog {ko lo va wa pro ve dem u dru goj dr `a vi, pre sve ga zbog do pu wa va wa zna wa i sti ca wa is ku stva. @e le la bih da vi dim ka ko se ne gde dru gde ra di, kao {to sam ima la ret ku pri li ku da vi dim ka ko to iz gle da u Fran cu skoj. lMagazin „El” se obratio Ivanu Tasovcu, s molbom da predlo`i nekoga ko je, po wegovom mi{qewu, mlada nada od koje se o~ekuje da u narednim godinama postigne zna~ajan uspeh.

I on je odabrao vas. Mislite li da je ovo dobar na~in za popularizaciju klasi~ne muzike?

– Mi slim da je ste, jer Ivan Ta so vac, po red to ga {to je ve o ma uti ca jan u ovoj obla sti, od li ~an je i me na xer i pro mo ter kla si~ ne mu zi ke.

To me u pri log go vo ri da je sva ki kon cert Be o grad ske fil har mo ni je ras pro dat. A ja }u se u go di ni pred na ma pri pre ma ti za jed no za i sta ve li ko tak mi ~e we – naj bo qih svet skih har fi sta u Blu ming to nu u Ame ri ci – ko je }e se odr `a ti u le to 2013. Vo le la bih da to is ku sim, kao i da za vr {im ma ster stu di je u Sr bi ji, te da na sta vim usa vr {a va we u ino stran stvu. n Ve sna Vu ko jev

do go di ne, da do teg ne do sle de }eg va {a ra. I kod nas je bi lo me ka no i tvr do. Od me ka nih se mo glo bi ra ti iz me |u `u tog gu me nog Jo vi ce i ze le ne gu me ne `a be a mal ko tvr |e od tog je bi lo se zon ska ra dost za de ~ur li ju.

S pro le }a, oko Us kr sa su maj sto ri pro da va li jaj ca de, bom bo -

smo vo le li zim ski sla do led. Za raz li ku od let weg, ovaj si mo go okre }a ti i na tra {ke a da ne is cu ri. Za li va li su maj sto ri taj krem u to ~i ru od go re s ne kom ~o ko la dom. On dak pr vo mo ra{ da gric ka{ tu ~o ko la du, pa on da do |e krem pa tek on dak to ~ir.

Na po qu ve je sneg a ti je de{ sla -

Kadgod nije bilo poslasti~ara

ne ko {a re na vrap ~i ja ja ja. Kad steg ne zi ma nu di li su oko Bo `i }a sa lo ne. Sa tim sa lon bom bo na ma uvi je nim u be lo i `u to zla to is pod ko jeg je vi rio iz rec ka ni be li pa pir ki ti li smo jel ke. To zla to se ~u va lo, ured no slo `e no i is pe gla no nok tom od ka `i pr sta, ko da je pra vo zla to a ne obi ~an sta niol. U to do ba smo vo le li obi~ ne stva ri i {a re ne pa pi re. ^u va li su se i ti sa lo ni, ko i ovi da na {wi ukra si za jel ke, da nam tra ju ne ko li ko go di na. E, to su bi le naj tvr |e bom bo ne na sve tu, zvo ni li su ko {o der, al su i po sle par go di na bi li slat ki. Zi mi

do led, mi li na. Ne ma ve ze {to je zim ski, va `no je da se zo ve sla do led. On da je do {lo do ba brat stva i je din stva i po sla sti ~a ri su ima li ja ko kom pli ko va na ime na za nas na |o {e. Te do |o {e smo zva li br ka ili {u kri ja, `i ve li smo po lak ve ka s wi ma a da im pra vo ime sko ro ni ko ni je ni znao. Kad ode sta ri a do |e no vi po sla sti ~ar i tog no vog smo opet isto zva li-br ka.

U ta vre me na dav na ni je bi lo go to vih ko la ~a. Na o pa ko da se kad god i{lo u du }an po ko la ~e il da se {tru dla ku po va la na par ~e. Da je ta ko bi lo, pro pa li bi jo{ otkad. Ko la ~i su se me si -

li i pe kli u ku }i. Jo{ mal ko ra ni je, kad je {e }er bio zdra vo skup al opet jef ti ni ji ne go da nas, ka `u da su ko la ~e ~u va li u kre den cu, na ap se cu, za kqu ~a ne.

Ni je se za kqu ~a va lo od lo po va.

Sa mo je ba ba u to do ba vo di la ra ~u na da se tro {i kol ko se ima i da bu de svi ma jed na ko.

Sva ka ku }a je ima la bar pe to ro de ce, za to je kqu~ od ko la ~a vi sio na u~ ku ru ba bi ne ke ce qe.

Bi lo je to vre me kad su de ca slu {a la sta ri je, kad se zna lo ~i ja je po sled wa i ko ko man du je.

Kad je ko god zgre {io svi su pa za ri li na go mi li, prut il ka i{, bi lo je sve jed no. On dak je jo{ va `i lo da je ba ti na iz ra ja iza {la i ~o ko la da ni je bi la osnov na hra na za ge ne ra ci je ko je ra stu. Med je i{o u ~e sni cu, na {i su me }a li pu no ora ja, su vog gro `|a i di nar za sre }u. ^e sni ca je kod nas bi la naj sla |i ko la~.

Sve su zu bi tr nu li kol ko je bi la slat ka. Je la se mal ko i na si lu, po sle sve ga {to je bi lo na asta lu pre we. Svi su bi li ra di i ne str pqi vi da na |u taj di nar za sre }u.

U jo{ sre} ni ja vre me na bi lo je i du ka ta u ~e sni ci, al to je bi lo zdra vo dav no, o to me se sa mo di va ni lo. Da nas nam di nar je di no u ~e sni ci vre di. Slu `i da ob ra du je ne kog no vog klin ca u ku }i u ko joj se dr `i do re da i tra di ci je. Na {o ru, oko se ma fo ra, ta mo di pro sja ~e ne ki no vi ga ra vi klin ci, di nar vi {e ni kog ne ra du je. I cr ve na pla ko ide u o~in, pro mo vi sa li su no vi slat ki{ od 2000. Val da }e se ne ki ba ba i de da izu ti za tu no vu dvo i qa dar ku ko rin |a {i ma.

Ocu i ma te ri je te {ko i da po kr ja ju je zik i kad je spo me nu.

Dok bu de de da i ba ba, bi }e i slat ki {a, ma kar {to odav no ba be vi {e ne no se kqu~ o ke ce qi.

Ne ma ju vi {e za ko ga ni da me se ko la ~e, ima ju il jed nog il ni jed nog unu ka. Ne vo le na{ svet da ka `e „ne mam“. n Bo ra Oti}

Vesna Tumbas

SUSRETI: DR DOBITNICE NAGRA

Usavr{ `ivot i M

i nu log utor ka, na sa da ve} tra di ci o nal no de cem bar skoj sve ~a no sti u ho lu Ba no vi ne, uru ~e ne su na gra de Vla de Voj vo di ne ko je no se ime dr Zo ra na \in |i }a, pr vog de mo krat skog pre mi je ra Sr bi je, fi lo zo fa, po li ti ~a ra i dr `av ni ka, ko ji je (od 1989) bio i pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Usta no vqe ne u znak se }a wa na dr \in |i }a, a kao po seb na pri zna wa za iz u zet ne ostva re ne re zul ta te mla dih na u~ ni ka i is tra `i va ~a i aka de ma ca, i ove go di ne do de qe ne su „\in |i }e ve” na gra de u dve ka te go ri je pod po kro vi teq stvom Vla de Voj vo di ne, a pre ko we nog Se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj.

Glav nu na gra du „Dr Zo ran \in |i} za mla dog na u~ ni ka i is tra `i va ~a„ u Voj vo di ni za 2011. do bi la je Ve sna Tum bas, asi stent ki wa na Ka te dri za op {te i in `e wer ske he mi je (na pred me tu Or gan ska he mi ja) Teh no lo {kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ro |e na Su bo ti ~an ka, Ve sna Tum bas (1977) je jo{ kao u~e ni ca osva ja la broj ne na gra de na tak mi ~e wi ma iz he mi je i ma te ma ti ke, a za pa `e no je bi lo i we no an ga `o va we u Is tra `i va~ koj sta ni ci Pet ni ca. Na Teh no lo {kom fa kul te tu No vo sad skog uni ver zi te ta za vr {i la je, i to pre ro ka, stu di je Far ma ce ut skog in `e wer stva.

Bi la je sti pen di sta Am ba sa de Nor ve {ke, ma gi stri ra la 2005. s pro se~ nom oce nom 10, dok to ri ra la pro {le go di ne u ju nu, a sa mo po la go di ne ka sni je, 27. de cem bra, bi la je jed na od tro je do bit ni ka pri zna wa Vla de Voj -

NAJBOQI STUDENT UNS-

Tata-mata za

Ne ko li ko po sled wih go di na Vla da V stu den ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du a vre me no ka da i „\in |i }e ve„ na gra de. na gra |en Ne ma wa Ra ki }e vi} (23), ko ji bo ti ke i auto ma ti za ci je, na Fa kul te tu de set kom! Ne ma wa je No vo sa |a nin, a na no ve, gde je na pr voj go di ni Evrop skih (EMA RO).

– EMA RO stu di je tra ju dve go di ne, a {im na Fa kul te tu za in `e wer ske na u Fran cu skoj, u Nan tu. Ovaj ma ster na {a do bio i pi sma pre po ru ke, pri mi li su di j {k Ne ost na s je zna no

Nemawa Raki}evi}

ja n po ` ma ji ova `i Le sve vi d ma

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Srem ska Mi tro vi ca iz me |u 0,03 i 0,05, bez vo de! ar ski grad, sav sko ko ri to, vo de ni ve tar re `e s ma ~van ske pu - zgra da ma po re |a nim u po za di ni jed na do dru ge kao an ti kvi te ti, una ~i ne. U|o smo «“Kod cr kvi ce” s ide jom da se od bu |a ve, ma gle - o ko lo ne ma ni kog, trg je ta ko re }i pra zan i hla dan, po to nuo u mo no ne, sav ske su vo mra zi ce sklo ni mo u ovo uto pqe no ka fan sko to ni ju i ti {i nu. Me |u tim, ono {to ovoj raz gled ni ci da je oso bi ti gne zda {ce. I sa da s ta~ ke gle di {ta {an ka od ci gle, iz me |u 0,03 i zna ~aj, ni je ono {to se na woj vi di, ili, bar, ni je na onaj na ~in na ko 0,05, bez vo de, pri me»}u jem da je ka fi} pri jat no, sve tlo i mo der no ji se vi di na we nom bu kval nom ni vou, ve} na pro tiv, zna ~aj ove fo to osmi {qe no ur ba no uto ~i {te sa ni skim ~vor no va tim sto lo vi ma od gra fi je, dra ma eg zi sten ci je za le |e na u we nom am bi va lent nom mo ti de bla ja wa i sta kle nim po vr {i na ma za svo |e nim za ve sa ma kroz ko je vu, je ste u na {em sa zna wu da ti qu du, ko ji s ta kvom ozbiq no {}u “po se kao kroz ve ja vi cu pro vi di mi sti~ na Ma la cr kva i «}e la vo gr mqe i zi ra ju” na ka me noj po ga ~i kao na ma ho vi ni u okru `e wu kr sta, za pra cve }e bez bo boj nog pej za `a u okru `e wu. I je dan ni ~i ji ke ri} ci no - vo, sto je me tar-dva iz nad zi do va, ogri zi na, kr ho ti na, mo za i ka an ti~ ber kr zna, ufi ti qe nog ab do me na, pod vi je nog re pa, ka ra ku {qiv, ke sir mi jum ske le {i ne. I to me, evo, sa da, na vo di na po mi sao da je pro mr zao... Moj brat! Pro si po red cr kve. Kao ne ka kva fu sno sta `i - Srem ska Mi tro vi ca grad ~i ja je «“pod svest” za ro bqe na u ze mqi! Ali, vo ta. Po sma tram, sa {an ka, kroz lu~ no iz re za ni sta kle ni zid `i vi {ta jo{ vi di mo na toj sli ~i ci ne po zna tog fo to gra fa? Vi di mo iz svet u Mu zej skoj uli ci, gle dam qu de ka ko s ba lo ni ma i fla {a ma gla - lo ge, ot pri li ke ta mo gde su i da nas, vi di mo nat pi se iz nad vra ta lo vi wa ju na ~e smu kod cr kve iz ~i je me sin ga ne la vqe ~e qu sti ku qa to - ka la: Ko`ara, Emil Kunc, Kafana Bitoq... Me |u tim, ne vi di mo ka pla pi ja }a vo da. Pri sti `u od ra ne zo re, i ta ko sva ki dan (ka `u mi fa nu Kod Zlatnoj jelena! Ra di. Ali ni je u ka dru. o~e vi ci), kao da se na ~e smi de li smi sao `i vo ta ili ot kro ve we.

Ot pri li ke u isto vre me ka da je «“na rod ska” ka fa na Kod Zlatnog jeI kao {to se i ina ~e de {a va u pre po dnev nim mo men ti ma u ova lena od bro ja va la {e zde se tih go di na svo je po sled we da ne, la bu do va kvim ««“klup skim” ka fi }i ma u ko je uglav nom svra }a ju go sti iz kra ja, pe sma, za vr {ni ca, po sled wi tr za ji jed ne sta rin ske ro man ti~ ne mi pri ja te qi, i gde se sko ro svi po zna ju, za ti ~e mo za sto lom (go vo rim u tro va~ ke ka fan ske epo he – ko ju je obe le `io be smrt ni ugo sti teq ime fo to re por te ra) eki pu `e na u ka fe ni sa wu: me di cin ske se stre i Ste va Bo sa nac! – ni klo je na oba li Sa ve na sa moj grad skoj pla `i ta dok to ri ce iz obli `weg dis pan ze ra na sa da ve} ob red noj pa u zi« “Kod da su per mo der no, be ton sko i sta kle no zda we na ka me nim no ga ma: re cr kvi ce”. Ga zda ri ca Dra gi ca Bo bi}, le pa, du ho vi ta i ha ri zma ti~ na `e na, zlat no-ke ste wa sta Ma ~van ka ode ve na u tren du, ro dom je iz Za sa vi ce, `i vi pre ko Sa ve u Ma ~van skoj, i sa mu `em Zo ra nom od pre dve ipo go di ne dr `i ovu zgod nu ka fa ni cu.

Isto rij ski i naj sa `e ti je uzev, srem sko mi tro va~ ka po sle rat na ka fan ska sce na, osta la je iz me |u {e zde se te i sed ma de se te go di ne po sled weg ve ka – pod me ni ne po zna tim okol no sti ma – bez svog za {tit nog zna ka na jed nom od }o {ko va @it nog tr ga, gde je pod pla fo nom ve li ke pri zem ne ku }e “Zlat ni je len” po sto ja la ka fa na “To mi}”.

Me |u tim, ko ga god da upi ta te u Mi tro vi ci, sva ko }e vam re }i da je pod kro - Dragica Bobi} u svom kafi}u „Kod crkvice” Fo to: S. [u {we vi} vom ove ku }e ra di la ka fa na Kod Zlatnog jelena! I sa da, dok se mo tam oko oro nu lih, go lu bi sto ran “Pla `a”. On da je ne ko, ne ko vic kast, ovu« ta da “elit nu” srem je-si vih fa sa da i za kqu ~a nih sta kle nih vra ta obez be |e nih `i ~a nom sku ka fa nu s po gle dom na pro vin ci jal Ma ~vu i s re pu ta ci jom oba ve ma skom, ob u zi ma me ne ki ose }aj te sko be kao emo tiv ni od go vor na su znog svra ti {ta za raz ne so ci ja li sti~ ke pri vred ne i po li ti~ ke de le o ~e we sa gro tesk nom sce no gra fi jom u ko joj je ka fa na Kod Zlatnog ga ci je, na zvao: Brioni, pel cer se pri mio, i ka ko je vre me od mi ca lo, jelena po sta la Kineska prodavnica, a sa ma zgra da “bren di ra na” ta Mi trov ~a ni su sve ~e {}e od la zi li ««na Brione, sve dok “Pla `a” ni je blom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, za ku ca nom po red vra ta ne sta la iz grad ske kon ver za ci je i wen na di mak po stao «“zva ni ~an” u (ki ne ske pro dav ni ce), pre po ru ~e na tu ri sti ma kao jed na od zna me ni sva ko dnev nom go vo ru Car skog gra da: Brioni! Re sto ran u ko jem uz ka to sti na Pla voj {traf ti lo kal nih svet skih ~u da. Fi gu ra je le na na fu za po tre be ove re por ter ske “ko lum ne” raz go va ram sa dve mi tro kro vu iz nad vra ta iz me |u dve ka me ne va ze i, is pod je len skih pa pa ka, va~ ke go spo |e Ma ri jom Ba sa ri} Gla vi no vi} i So wom Ko we vi}, i to na pi sa no cr ve nom far bom, za pra vo na {kra ba no na ple ha noj plo ~i: na Ma ri ji no in si sti ra we da se ba{ tu na |e mo (s ob zi rom da u taj re Kineska prodavnica. Ka fa na je {e zde se tih go di na, pri ~a li su mi, da sto ran do la zi re dov no), zo ve se “Pro bus”, i to od pre ne ko li ko go di ne is pad ne da sam to ja re kao, je di na u Car skom gra du si ja la do zo re na, ka da je “Pla `a” pre {la u pri vat no vla sni {tvo i pro me ni la ime, i, sa mim tim, bi la po sled wa na da onim za vi sni ci ma od ka fan ske re ali svet ovaj mi tro va~ ki ka fan ski brend i da qe zo ve: Brioni. – «“Gde al no sti, stra sni ci ma i o~aj ni ci ma no }i, bo e mi ma ili, pro sto, qu }e mo ve ~e ras?” – “Ide mo na Brione!” – Ili: «“Opro sti te, ka ko se sti di ma ko ji ma se ni je spa va lo, i ko ji su je di no pod we nim pla fo nom `e do re sto ra na Pro bus?” – “A, mi sli te do Briona... E pa, ova ko, ide mo gli da pre gr me mrak i da ~e ka ju zo ru. Bi la je to, mo `da, i po sled te Pa ro brod skom, a mo `e te i Vod nom uli com, do na si pa, pa on da...” wa mi tro va~ ka ka fa na ~i ja je ha ri zma ute me qe na na sta rim ka fan Ka fa ne ima ju ne ku svo ju lo gi ku. skim mi to vi ma @it nog tr ga.

I, do bro, ako, sa da, u ne mo gu} no sti {i re ela bo ra ci je o mi tro va~ “Mi smo od pe de set pe te go di ne bi li pod sta na ri, eno, ta mo onoj u kim ka fa na ma, osta vi mo po stra ni, ma da je to {te ta, sve one bir ti Kun clo voj ku }i,”, ka `e mi na uli ci Vla di mir Kli su ri}. “Bio sam je, bir cu ze, bi fee u du bi ni Car skog gra da – po put bo em skog “Kri sta de te, ali se }am se, ka fa na Kod Zlatnog jelena jo{ je ra di la, svi ra la” (kod bol ni ce) ili «“Evro pe” Ste ve Bo san ca – i, ako pren breg ne li su Ci ga ni do du bo ko u no}... A ova zgra da, to je biv {i ho tel Zve mo sva ona ki sel ka sta mu {ka svra ti {ta, bo ga ta ugqen-di ok si dom, zda, ov de je bi la ka fan ska ba {ta sa sun co bra ni ma!” raz ba ca na po pe ri fe rij skim okraj ci ma va ro {i, on da bi smo mo gli Na @it nom tr gu vi {e ne ma ni jed ne ka fa ne. Sta re fo to gra fi je da ka `e mo da su po sle rat nu isto ri ju ka fan skog `i vo ta u Mi tro vi upo re |e ne sa snim ci ma istih mo ti va ko je je sa ~i nio “Dnev ni kov” ci, na kon {e zde se tih go di na, obe le `i li re sto ran «“Pla `a” (Briofo to re por ter, po ka zu ju da se gra |an ske ku }e u tro u gla stoj struk tu ni) i re sto ran ho te la «“Sir mi jum”. No va ka fan ska epo ha Car skog ri naj po zna ti jeg srem sko mi tro va~ kog tr ga uglav nom bar u svo jim gra da po ~i we sa ««“So je ni com” i “Pro bu som”. osnov nim vi zu ra ma ni su zna ~aj ni je pro me ni le. I kao na sva koj od Pa, ipak, uvek sam ne ka ko vi {e vo leo te ma le, fa mi li jar ne grad tih sta rin skih “grup nih” fo to gra fi ja, i na ovoj uspomeni sa @it ske bi fee (bir cu ze, bir to ve), ko ji se da nas zo vu ka fi }i, po put srem nog tr ga, ko ju dr `im me |u pr sti ma, ne ko li ko mu {ka ra ca i, ako do sko mi tro va~ kog ka fi }a «“Kod cr kvi ce”. Jed nom sam u «“Ne deq nom bro vi dim, jed na ili dve da me sa sun co bra ni ma, uhva }e ni u ka dru sa Dnev ni ku”, pre ne pu nih tri de set go di na, ob ja vio esej «“No vi Sad iz ve li ke uda qe no sti (za fo to graf sku teh ni ku onog do ba), sto je po red me |u 0,03 i 0,05, bez vo de!” o fe no me no lo gi ji {an ka kao ne ke vr ste dvo je ko la s upreg nu tim ko wi ma, li mu zi ne svo ga do ba, i svi od re da, mu {kog ol ta ra, i «pri tom sam – ta da, jo{, iz po zi ci je uqe za za {an za u sta vqe nog di sa wa, “po zi ra ju” go spo di nu fo to gra fu, ko ji je svo ju kom, po sma tra ~a i kal ku lan ta – na zni zao u tek stu “ka rak te ro lo gi ju” spra vu po sta vio ot pri li ke na po ~et ku du bo kog lev ka gde se uli ca iz naj u pe ~a tqi vi jih ti po va ko ji se vi |a ju za no vo sad skim {an ko vi ma, prav ca Sa bor ne cr kve uli va u tro u gla stu ma sku @it nog tr ga (ta da da bih sa da, uko re wen oko po dne va za {an kom «“Kod cr kvi ce” (na kon jo{ @it ne pi ja ce). Svi ti qu di, za te ~e ni kod kr sta u `e le znoj ogra za vr {e nog po sla, na rav no), po sma tra ju }i se be u o~i ma onog Po sma di, o~i to da ozbiq no shva ta ju ovo sli ka we, pa kao da su i tri ko wa – tra ~a iz pr vih re do va ove re ~e ni ce, ugle dao no vi na ra ka ko uzi ma ~a dva cr na, upreg nu ta u ko la u pr vom pla nu, i be li, krup ni ji kow {i cu za no gi cu, ne `no, iskre no, stu di o zno, s dva pr sta, i sta klo s upreg nut u ka ru ce u dru gom pla nu – ose ti la da se oko wih od vi ja ne hran qi vom bez boj nom sup stan com pri no si nep ci ma kao pre ci zni me {to va `no. I svi ti qu di, uko ~e ni i, da ka `e mo, pri pre mqe ni za ha ni ~ar. I, da kle, {an ke ri ma ko je sam ne ka da “oka rak te ri sao” ova pro ce du ru fo to gra fi sa wa, za gle da ni u prav cu spra ve za{ ra fqe ne ko: Mi sli lac, In ven tar, Za ba vqa~, Je tra{, Po vrat nik, Uqez, Usa na no ga ri ma, na ma, qu di ma elek tron skog do ba, ~i ne se sme {nim i – mqe nik, Mr tvac (~i taj: `i vi mr tvac), do da jem sa da jo{ jed nog: Pre na iv nim, ali na ne ki dir qiv, se tan na ~in. S dru ge, pak, stra ne, pri ci zni me ha ni ~ar. Do vi |e wa pa me ti. zor je me lan ho li~ no pust, jer osim tih ne ko li ko oso ba i tri ko wa sa n @eqko Markovi}

C

{a va we u sve tu, i rad u Sr bi ji vo di ne, od no sno re sor nog se kre ta ri ja ta, kao naj ci ti ra ni jih mla dih is tra `i va ~a. Usa vr {a va la se na stu dij skim bo rav ci ma u Be ~u i Ri mu. Autor je ili ko a u tor ~ak 38 na u~ nih ra do va, od ko jih su 26 sa SCI li ste, a ~ak 178 pu ta je ci ti ra na, pre ma re le vant nim svet skim ba za ma po da ta ka!

– U ve }i ni is tra `i va wa ko ri stim elek tron ski re zo nant ni spek tro me tar star pre ko 20 go di na i za to na me ra vam da deo pa ra od na gra de is ko ri sti mo za „re mont” ovog ure |a ja. Osta tak bi smo sva ka ko ulo `i li u no vu opre mu, ko ju smo do bi li od re sor nog Mi ni star stva za raz vi ja we no vih me to da, po {to nam je vr lo va `na i vo le li bi smo da je mak si mal no is ko ri sti mo – ot kri va za „Dnev nik” dr Ve sna Tum bas. – To nam je pre ko po treb no da bi smo mo gli da na sta vi mo da ra di mo u na {oj obla sti ova kvim tem pom ka kvim smo ra di li do sa da, s ob zi rom ni smo ima li nov ca na me we nog za ser vi si ra we opre me.

Pod se ti mo, pre ma pro po zi ci ja ma kon kur sa za do de lu Na gra de „Dr Zo ran \in |i}”, od mi lion di na ra, s ko li ko se na gra |u je, la u re at je oba ve zan da naj ma we 80 od sto su me is ko ri sti za sop stve no na u~ no usa vr {a va we u ze mqi i ino stran stvu, u~e {}e na na u~ nim sku po vi ma s ra dom i za na bav ku na u~ ne li te ra tu re ili opre me.

– @e qa mi je i da u ne koj ino stra noj in sti tu ci ji usa vr {a vam me to de upra vo za ure |a je ko je ko ri sti mo na pred me tu i u na {im is tra `i va wi ma. Jo{ ne mam u vi du ni {ta kon kret no, ali mo gu} no sti su ve li ke – na vo di dr Ve -

-a NEMAWA RAKI]EVI]

a robotiku

Vojvodine po seb no na gra |u je naj bo qeg a la u re a tu se pri zna we uru ~u je isto Ove go di ne je kao naj stu dent UNS-a i je osnov ne stu di je Me ha tro ni ke, ro u teh ni~ kih na u ka za vr {io s ~i stom a uru ~e we na gra de do pu to vao je iz \e h ma ster stu di ja - Na pred na ro bo ti ka

Sowa Trifuqesko

* *S* *T* *I* *L* *SKA* *I G R A* *Sre}na ova!* *Sre}na nova!* *Sre}na ova u ovoj!* *Sre}na nova u novoj!* *Sre}na ova u novoj!* *Sre}na nova u ovoj!* *Sre}na jedna u drugoj!* *Sre}na druga u prvoj!* *Sre}na jedna u dve!* *Sre}ne dve u jednoj!* *Sre}na ova i nova u ovoj!* *Sre}na ova i nova u novoj!* *Sre}na ova i nova u ovoj i novoj!* *Sre}ne ~etiri u jednoj teku}oj!* *Sre}no vreme je proteklo iza nas!* *Sre}no vreme je ispred nas!* *Sre}a je sada i ovde varalica.* *Za sre}u ne treba mnogo.* *A nekad ~ak ni malo.* *Nimalo!* *I* *l* *i* *ja*

U kon ku ren ci ji za Na gra du „Dr Zo ran \in |i} za naj bo qi di plom ski rad, za vr {ni rad na di plom skim aka dem skim stu di ja ma, ma ster ili ma gi star ski rad iz fi lo zof skih i so ci o lo {kih na u ka”, od bra wen ove go di ne u Sr bi ji, na gra |e na je ma ster et no lo gi je-an tro po lo gi je So wa Tri fu qe sko sa Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du za ma ster rad „Od te le sne raz li ke do ‘in va lid no sti‘ u sa vre me noj Sr bi ji: iz me |u dis kur sa i is ku stva”.

U iz ja vi za „Dnev nik” So wa je na gla si la da je „rad pro du kat we nog sop stve nog is ku stva vo lon ti ra wa u jed noj ne vla di noj or ga ni za ci ji”.

– Rad sam za po ~e la kao per so nal na asi stent ki wa jed nom de~ ku ko ji ni je vi deo, s ide jom da ja we mu ne {to po mog nem, a za pra vo se de si lo da je on me ni su {tin ski po mo gao, otvo riv {i mi pot pu no vi di ke, za ko je sad shva tam ko li ko su bi li za tvo re ni, dok je po mo} ko ju sam ja we mu pru `a la bi la sa svim me ha ni~ ka, ko ju je mo gao da oba vqa bi lo ko na ovom sve tu – ka `e nam So wa.

I pri zna je da je wen ma ster rad „na ne ki na ~in za hval ni ca toj oso bi, ko ja je, na `a lost, u me |u vre me nu pre mi nu la”.

– Ta ko je i na taj na ~in ova na gra da za me ne ve li ko, ve li ko pri zna we i pod sti caj za nas mla de na u~ ni ke i na u~ ni ce i naj bo qi na ~in da se spre ~i od liv mo zgo va. Ona je pod sti caj i za moj dok to rat ko ji }e pro is te }i iz ovog ra da, iako jo{ ni sam upi sa la dok tor ske stu di je jer tra `im ne ku do bru sti pen di ju, bez ob zi ra gde to bi lo. A vo le la bih da bu de ov de, za to {to sam na ma ste ru ima la sjaj nu po dr {ku doc. dr Zo ri ce Iva no vi}, kao i osta lih pro fe so ra na Ode qe wu za et no lo gi ju i an tro po lo gi ju... n Vesna ^eki} Fo to: F. Baki}

Ilija Markovi}

a ja sam iza brao da pr vu go di nu za vr u ke u \e no vi, u Ita li ji, a dru gu }u u ao sam pre ko in ter ne ta, kon ku ri sao, me i do bio sam wi ho vu pu nu sti pen ju, ko ja po kri va sve: {ko la ri nu, tro ko ve `i vo ta u \e no vi... – ob ja {wa va e ma wa, a na pi ta we da li na me ra va da ta ne u ino stran stvu i na kon ma ste ra sta vi dok tor ske stu di je, od go va ra da sa da „jo{ ma lo da le ko da bi ta~ no ao gde bi”, ali do da je da ta kva mo gu} ost po sto ji.

Iako pr ve is pi te u Ita li ji ima tek u nu a ru/fe bru a ru, Ne ma wa je, na rav no, o `u rio „i pro bao da je dan is pit ura di a lo ra ni je jer je ja ko sli ~an jed nom ko je imao na FTN-u”. Ka ko i do li ~i a kvom „aka dem skom udar ni ku”, po lo io ga je i to s 29 od mo gu }ih 30 bo do va! e pa mu je i Ita li ja, i je zik, svi |a mu se e, ali svo ju bu du} no sti „de fi ni tiv no di sa mo u Sr bi ji i ve ru je da nam svi a ov de usko ro mo ra bi ti bo qe”.

sna Tum bas, uz opa sku da sva ka ko na me ra va da osta ne na Teh no lo {kom fa kul te tu u No vom Sa du. – Ra dim u ja ko do brom ti mu ko ji ve} ima uho dan na u~ no i stra `i va~ ki rad, po znat i vr lo us pe {an u toj obla sti. Ja sam se pre 10 go di na pri kqu ~i la wi ho vim is tra `i va wi ma, a uspe {nost tog ra da, ve ru jem, po tvr di la je ova na gra da kao i ona pro {lo go di {wa za ci ti ra nost.

NAOPA^KE

VESNA TUMBAS I SOWA TRIFUQESKO, ADA „DR ZORAN \IN\I]” VLADE VOJVODINE

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

S

r bi ja je sko ro tri pu ta si ro ma {ni ja od pro se ka Evrop ske uni je, po ka zu ju po da ci Euro sta ta o bru to do ma }em pro iz vo du po sta nov ni ku. Ka da je re~ o re al noj po tro {wi po po je din cu, ko ja se sma tra po ka za te qem kva li te ta `i vo ta, ona je dva i po pu ta ni `a od pro se ka EU. Sr bi ja je, ka `u po da ci evop skog sta ti sti~ kog za vo da, ma we pri vred no raz vi je na i od Bu gar ske, ko ja ima naj ni `i BDP po sta nov ni ku u EU, ali s dru ge stra ne ima ne znat no vi {i ni vo po tro {we ne go ta ze mqa ko ja je Uni ji pri stu pi la 2007.

Kon kret no, Sr bi ja je po bru to do ma }em pro iz vo du po sta nov ni ku na 35% evrop skog pro se ka, Ma ke do ni ja na 36%, Cr na Go ra 41%, a Hr vat ska 61%. Od ze ma qa biv {e Ju go sla vi je naj bo qa je Slo ve ni ja sa 85% evrop skog pro se ka. Naj lo {i je po tom po ka za te qu na pro sto ru Za pad nog Bal ka na su BiH sa 31%, te Al ba ni ja sa 28%. Ka ko se is ti ~e u iz ve {ta ju Euro sta ta, od nos tih ze ma qa ni je se bit ni je me wao iz me |u 2008. i 2010. go di ne. Me |u tim, iz po da ta ka pro is ti ~e da je Sr bi ja pre dve go di ne bi la is pred Ma ke do ni je, dok su se 2009. iz jed na ~i le, a la ne za me ni le me sta.

U EU naj ve }i BDP po sta nov ni ku ima Luk sem burg – 2,7 pu ta ve }i od pro se ka Uni je. Me |u tim, ka ko se is ti ~e, to ni su u pot pu no sti re al ni po da ci bu du }i da ve li ki broj stra na ca ra di u Luk sem bur gu, pa iako do la ze na dnev noj ba zi i ne `i ve ta mo, oni do pri no se bru to do ma }em pro iz vo du. Sle de Ho lan di ja – oko 33 od sto vi -

Daleko je luksemburg

{e od pro se ka EU, pa Ir ska, Dan ska, Austri ja i [ved ska. Oko pro se ka su Ita li ja, [pa ni ja i Ki par, dok su naj si ro ma {ni je Bu gar ska sa 44% pro se ka EU i Ru mu ni ja 46% pro se ka.

Ka da je re~ o dru gom po ka za te qu, re al noj po tro {wi po po je din cu, raz li ka u po re |e wu sa ~la ni ca ma EU ne {to je ma wa. U taj po ka za teq ula zi ne sa mo po tro {wa gra |a na na osno vu pla ta i dru gih pri ma wa, ve} i sva ro ba i uslu ge ko ju tro {e po je din ci, ne za vi sno od to ga da li ih di rekt no pla }a ju, ili im omo gu }a va vla da ili ne pro fit ne or ga ni za ci je. Po toj ana li zi Sr bi ja je na 43% evrop skog pro se ka, i iz nad je Ma ke do ni je (41%), ali i Bu gar ske (42%), te tek ne {to is pod Ru mu ni je (45%).

Cr na Go ra je na 51% evrop skog pro se ka, a Hr vat ska na 56%. Pre ma tom po ka za te qu lo {i je se `i vi u Bo sni i Her ce go vi ni (37%) i Al ba ni ji (31%).

Po ovom po ka za te qu se i ze mqe EU ma we raz li ku ju me |u sob no. Po po tro {wi je 13 ze ma qa EU bi lo iz me |u 95 i 121% evrop skog pro se ka, dok su iste te ze mqe po BDP po sta nov ni ku bi le iz me |u 90 i 133%. Naj bo qe se `i vi u Luk sem bur gu – po ka zu je i ovaj po da tak, po ko me je po tro {wa po sta nov ni ku u toj ze mqi oko 50% ve }a od pro se ka EU. Me |u tim, za raz li ku od bru to do ma }eg pro iz vo da po sta nov ni ku, ovaj po ka za teq od ra `a va re al nu si tu a ci ju u Luk sem bur gu jer se stra ni rad ni ci ko ji ne pre bi va ju u toj ze mqi ne ra ~u na ju u po tro {wu. Ras pon ce na u EU ide do tri pu ta - od 47% iz nad pro se ka EU u Dan skoj, do 45% pro se ka ko li ke su u Bu gar skoj.

Sr bi ja je sa 47% pro se ka ne {to sku pqa od Bu gar ske, kao i od Ma ke do ni je (39%) i Al ba ni je (43%), dok je in deks ni voa ce na vi {i u Cr noj Go ri (52% pro se ka EU) i Bo sni i Her ce go vi ni (51%), dok u Hr vat skoj iz no si 71%, sli~ no kao u ^e {koj.

Ina ~e, po da ci Euro sta ta uskla |e ni su sa pa ri te tom ku pov ne mo }i, {to zna ~i da su ce nov ne raz li ke iz bri sa ne. To omo gu }a va da se pri ka `e re al no ran gi ra we ze ma qa po bru to do ma }em pro iz vo du i po tro {wi po sta nov ni ku. Pri to me se BDP po sta nov ni ku sma tra jed nim od po ka za te qa bla go sta wa dr `a ve. Po da ci su ob ja vqe ni za 27 ze ma qa ~la ni ca EU, kan di da te i po ten ci jal ne kan di da te, ukqu ~u ju }i i Hr vat sku ko ja }e 2013. pri stu pi ti EU, kao i za ~la ni ce EF TA ko je ima ju te sne eko nom ske ve ze sa EU – [vaj car sku, Island i Nor ve {ku. n EurAktiv

Sa mo ne ko li ko da na po po ~et ku ra da na no vom me |u vla di nom ugo vo ru o ja ~a wu fi skal ne di sci pli ne u EU, po sta vqa ju se pi ta wa da li je pred lo `e ni na crt uop {te do bar, te da li su se pro me ne mo gle re a li zo va ti ko ri ste }i po sto je }e evrop ske ugo vo re. „No vi ugo vor se `e li zbog po li ti~ kih, sim bo li~ kih raz lo ga”, tvr di bel gij ski evro par la men ta rac Gi Ver hof {tad.

Pod se ti mo, do go vor o skla pa wu me |u vla di nog ugo vo ra po stig nut je na ne dav nom sa mi tu li de ra EU, na kon {to se London us pro ti vi o iz me na ma Li sa bon skog sporazuma jer ni je do bi o iz u ze }e za svoj fi nan sij ski sek tor. Od ta da su se po ja vi le po li ti~ ke i prav ne ne do u mi ce o to me ka ko bi no vi ugo vor tre ba lo da iz gle da, za tim o ste pe nu ukqu ~e no sti evrop skih in sti tu ci ja, kao i o spro vo |e wu we go vih od red bi. Kao za sad naj spor ni je po sta vqa se pi ta we me |u sob nog nad zo ra u spro vo |e wu no vih pra vi la, jer bi to, na pri mer, zna ~i lo da Ho lan di ja mo `e da tu `i Bel gi ju su du zbog kr {e wa pra vi la o de fi ci tu. Ko na~ ni na crt ugo vo ra tre ba lo bi da bu de do vr {en do 20. ja nu a ra, a pot pi si dr `a va ~la ni ca o~e ku ju se u mar tu 2012.

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

E

vrop ska ko mi si ja je sa op {ti la da dr `a ve Evrop ske uni je okle va ju da ulo `e 30 mi li jar di evra u sma we we ne za po sle no sti me |u mla di ma, iako bi to, ka ko se oce wu je, pod sta klo pri vred ni rast ko ji je svi ma u go di na ma kri ze pre ko po tre ban. Ko mi si ja is ti ~e da je ta ko [pa ni ja, u ko joj je go to vo 50 od sto mla dih do 25 go di na bez po sla, me |u dr `a va ma ko je naj vi {e za o sta ju u pri me ni sred sta va iz Evrop skog so ci jal nog fon da. Upra vo sto ga su pred sed nik EK

evra, ko li ko vre di Evrop ski so ci jal ni fond, bi }e usme ren u ini ci ja ti ve za mla de.

U Sr bi ji pe ti na ukup ne po pu la ci je su mla di iz me |u 15 i 30 go di na. Od ra sta li su u izo la ci ji, bez od go va ra ju }e dru {tve ne bri ge, pre pla vqe ni sli ka ma na si qa ali i za te ~e ni u si ro ma {tvu ko je ni su pro u zro ko va li. Ume sto bo qeg `i vo ta i iz la ska iz pro {lo sti Sr bi ja im da nas nu di da ~e ka ju na bi rou ra da. Da nas od ukup nog bro ja ne za po sle nih u Sr bi ji, mla di od 15 do

evropske mere za

zapo[qavawe mlaDih @o ze Ma nuel Ba ro zo i evrop ski ko me sar za so ci jal na pi ta wa La slo An dor pred sta vi li me re ko ji ma }e po ku {a ti da re {e si tu a ci ju u ko joj je na pod ru~ ju EU 7,5 mi li o na mla dih od 15 do 24 go di ne ne za po sle no ili ni je ukqu ~e no u obra zo va we i obu ku.

Pro gram me ra ob u hva ta i mla de ko ji ra no za vr {a va ju {ko lo va we, a pod sti ~e pri prav ni {tvo i re for me tr `i {ta ra da. Ko me sar za so ci jal na pi ta wa EK La slo An dor je sve ze mqe EU po zvao da od Austri je, Ho lan di je i Ne ma~ ke pre u zmu me re za za po {qa va we mla dih. Na red ne go di ne EK }e po mo }i u fi nan si ra wu 130.000 rad nih me sta u po ku {a ju sma we wa evrop skog pro se ka ne za po sle no sti me |u mla di ma ko ji tre nut no iz no si 21 od sto. Ot pri li ke 60 od sto od 75 mi li jar di

30 go di na ~i ne sko ro jed nu tre }i nu, od no sno 27,42 od sto evi den ti ra nih.

Tre nut no u Sr bi ji na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ima 202.299 mla dih, od ko jih 22.876 ima fa kul tet sku di plo mu. Pri tom dr `a va u bu xe tu, a ta ko je pred vi |e no i za na red nu go di nu, ne ma do voq no nov ca ka ko bi sti mu li sa la za po {qa va we mla dih, {to za po sle di cu ima da sve ve }i broj wih od la zi „tr bu hom za kru hom”, pa su ta ko srp ski ga sta baj te ri u od no su na pro {la vre me na mla di qu di pu ni zna wa i sna ge i sprem ni da ra de i za ma le pa re ko je su mno go vi {e ne go ni {ta – {to im ma ti~ na dr `a va nu di. n Qubinka Male{evi}

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

11

MrA^NA strANA vrloG NovoG svEtA N A J V E ] E N A U ^ N E P R E V A R E : NAslE\EN iNtElEkt, lobAwA iz PitdAuNA i PrEsA\ivAwE tkivA

Kada teorija propada, flomaster u ruke o {te nom Ari sto te lu ni je za za me ri ti {to je mi slio da med pa da sa ju tar wom ro som, pa ni to {to je po sta vio te o ri ju da `i vo ti we ra stu iz bla ta ko ja se odr `a la sve do 1668 go di ne.

Sem {to je ~o vek bio na ju ni ver zal ni ji fi lo zof An ti ke i si ste ma ti ~ar sve ga {to je Gr~ ka do we ga stvo ri la na fi lo zof sko-te o- rij skom pod ru~ ju ovaj mi sli lac bio je uve ren u te svo je za blu de.

Me ta fi zi~ ki, ko li ko se mo `e.

Za raz li ku od we ga, mno gi ge ni jal ci i ve li ke „gla ve”, oko ri sti li su se o na u ku fal {i ra ju }i svo ja do stig nu }a i ot kri }a - da li zbog sred sta va, mo }i, sla ve, su je te ili sve ga to ga za jed no. Ta ko je i vest da je ot kri }e no vog ple me na u Bra zi lu, ko jeg je s po no som raz ot krio fo to graf jed ne tu ri sti~ ke agen ci je , obi~ na la`, po no vo u jav nost ak tu e li zo va la pri ~u o ve li kim na u~ nim pre va ra ma. Na si mu li ra nim fo to gra fi ja ma Ho ze Kar lo sa Me i re le {a ple me je pri ka za no kao tek ot kri ve no, iako ti qu di stvar no `i ve mi mo ci vi li zov nog sve ta za wih se zna jo{ dav ne 1910 go di ne.

Svo ju po lu i sti nu ovaj pro na la za~ prav dao je `e qom da svet upo zna sa ple me ni ma ko ja su ugro `e na od stra ne ha la pqi ve na ra sta ju }e ci vi li za ci je, a ne za ka kvu fi nan sij ski atrak tiv nu pa `wu tu ri sti~ ke ma {i ne ri je. Ka ko god, pa `wa je pri vu ~e na, a da li ovi do mo ro ci u pa u za ma sni ma wa igra ju {ah i kar ta ju re mi ke, od go vo ri }e nam ve} u ne kom mo men tu Gugl ma pa.

Elem, za naj ve }u na u~ nu pre va ru dr `i se „otr ki }e” ~o ve ka iz Pit da u na zbog ko jeg je svet ska pa le on to lo gi ja bi la 40 go di na na po gre {nom pu tu u iz u ~a va wu raz vo ja pra i sto rij skog ~o ve ka. Par ~e lo ba we ko je je 1908. po zdra vqe no kao ba{ ona ka ri ka ko ja je ne do sta ja la iz me |u ~o ve ka i maj mu na, is ko pa na u Pit da un u i En gle skoj, uvr {te no je u pr voj po lo vi ni 20. ve ka u na ci -

P

Novinarima je (i) 2011. bila godina opasnog `ivqewa, i to je o~ito po visokom broju ubijenih novinara - svejedno da li politi~kim turbulencijama koji su bili prisutni od Tunisa do Toronta ili u ratu narko kartela u Meksiku. Ono {to je, me|utim, nepoznanica je - koliko ih je ta~no stradalo?

Prema podacima Komiteta za za{titu novinara , tokom ove godine zabele`eno je 43 slu~aja smrti novinara za koje se utvrdilo da su bile u direktnoj vezi sa obavqawem novinarskog posla, dok je jo{ 35 slu~ajeva pod istragom CPJ. S druge strane, Reporteri bez granica navode da je tokom 2011. ubijeno 66 novinara. Me|utim, organizacija PEC oti{la je i daqe, pa je prema wenim podacima ubijeno 106 novinara , ukqu~uju}i i 20 koji su stradali tokom „arapskog prole}a„.

Razlike u podacima nastaju zbog toga {to svaka medijska organizacija ima svoju definiciju pojma „smrt povezana sa obavqawem posla”: organizacija PEC me|u `rtve ubraja i one za koje se sumwa da su stradali u tim okolnostima, dok CPJ primewuje daleko stro`ije kriterijume za svoje godi{we izve{taje. I Reporteri bez granica najpre utvr|uju motive smrti, pa tek onda objavquju da li je smrt povezana s poslom ili nije. Slu~aj smatramo potvr|enim samo ako smo razumno uvereni da je ubistvo novinara u direktnoj vezi s oni {to je radio/la, recimo, u unakrsnoj vatri ili tokom izve{tavawa sa nekih demonstracija, saop{tavaju u CPJ. Na{im izve{tajima nisu obuhva}eni novinari koji su stradali u avionskim ili automobilskim nesre}ama, ukoliko te nesre}e nisu namerno izazvane.

o nal no bla go Ve li ke Bri ta ni je.

Tek 1950. na u~ ni ci su sa vre me nom teh ni kom usta no vi li da je to, u stva ri, vi li ca maj mu na pri ka ~e na na deo qud ske lo ba we, a sve je za mu qa no da bi iz gle da lo sta ri je, u go re po me nu to Ari sto te lo vo bla to.

Dru go me sto bi za u zeo bak su zni Jan Hen Ri {ek ko ga su mi li me tri de li li od No be lo ve na gra de na osno vu we go vih la `i ra nih trd wi ka ko je na ~i nio re vo lu ci o nar ne po ma ke u sje di we wu su pre pro vod -

ti ~ar Vi li jan Se mer lin ofar bao svog mi {a, sa mo s ne kim dru gim ci qem. Na i me, na ovaj kraj we ori gi na lan na ~in do ka zao je mo gu} nost tran splan ta ci je tki va bez ob zi ra na ge net sku ra zno li kost da va o ca i pri ma o ca tki va. Ta ko je na mi {a sa be lim kr znom “pre sa dio” tki vo mi {a sa cr nim kr znom, pro sto ko pa suq, tki vo be log mi {a ofar bao je cr nim flo ma ste rom.

Ne sre} nu sud bi nu po sle ot ki }a pre va re, ovaj na u~ nik na SloanKe te ring in sti tu tu za is tra `i va -

Afera Pitdaun: E, da su znali da prou~avaju vilicu majmuna...

ni ka i na no teh no lo gi je. Is po sta vi lo se da se ogle di ne mo gu re pli ci ra ti, da je evi den ci ja o espe ri men ti ma u ne kim ne sre} nim okol no stim ne sta la i da je u wi ma ko ri {}e na ko pi ja isto vet nog ter mal nog {u ma, {ta god, Ri {ek je ostao bez o~e ki va ne sla ve, uvre |en.

Kao {to se sna la `qi ve da me do se te pa na me sti ma iz gu qe nog la ka (ne ke po ~i zma ma, ne ke po na u ~a ri ma) upo tre be flo ma ster kao naj ef ti ni ji re surs ko ji dr `i stvar, ta ko je na isti na ~in i ge ne -

nje ra ka za pe ~a tio je od la skom na psi hi ja tri ju.

Mo `da jo{ je dan slu ~aj za psi hi ja tri ju us tvr dio je da jed no jaj ~a ni bli zan ci na sle |u ju isto vet ni ko e fi ci jent in te li gen ci je, {to je na knad no do ka za no kao to tal na ne i sti na. Bri tan ski om psi ho lo gu ser Si ri lu Bar tu ta ko su po sle we go ve smr ti 1971. ot ki }a po gla we na fal si si ka tom. Iako ni kom ta~ no ni je ja sno {ta je bio mo tiv ovom psi ho lo gu da ob ma ni ~o ve ~an stvo u slu ~a ju bli za na ca, ve} we go va dru ga la `wa tvrd wa ka ko

je in te li gen ci ja 75 po sto na sled na oso bi na iz gle da ima ja sni ji po vod.

Ovaj pi o nir bri tan ske psi ho lo gi je da bi pod u pro svo ju te o ri ju o ve zi na sle |i va we in te li gen ci je, na me {tao je po dat ke is tra `i va we od sre di ne ~e tr de se tih do 1966, ~i me je u~vr stio bri tan ski kla sni si stem. Drug Marks se okre }e u gro bu.

Li sti na u~ ni ka-va ra li ca pri pa da i Da vid Bal ti mor, ko ji kao pro fe sor na Rok fe ler Uni ver zi te tu u Nju jor ku, 1975. ob ja vio ot kri }e me to da za uz ga ja we }e li ja ra ka u epru ve ti. Zbog ogrom ne po ten ci jal ne va `no sti ob ja vqe nog ra da, i ne slu te }i pre va ru, No be lov ko mi tet u Stok hol mu, ne ~e ka ju }i po tvr du re zul ta ta od dru gih na u~ ni ka, iste go di ne mu je do de lio No be lo vu na gra du za me di ci nu. Po {to ni ko u sve tu ni je mo gao du pli ra ti ob ja vqe ne re zul ta te, is po sta vi lo se, a i we go vi asi sten ti su po sve do ~i li svo jim la bo ra to rij skim za pi si ma, da je Bal ti mor fal si fi ko vao sve eks pe ri men tal ne po dat ke o uz ga ja wu }e li ja ra ka u epru ve ti. Red je bio da pri mqe ni no vac i na gra du vra ti No be lo voj Fon da ci ji, ali to ni je u~i nio.

Za ve li ke pre va re opu `u ju se i naj ve }i na u~ ni ci ko je je isto ri ja ~o ve ~an stva us pe la da pri be le `i.

Ta ko je eks pe ri men te ko je je opi sao osni va~ mo der ne na u~ ne me to de Ga li leo Ga li lej (1564-1642), da nas te {ko po no vo iz ve sti, pa mno gi na u~ ni ci ve ru ju da i sam Ga li leo to ni je u~i nio. A otac mo der ne astro no mi je, Jo han Ke pler (1571-1630), do te ri vao je na u~ ne pro ra ~u ne ka ko bi do ka zao svo ju te o ri ju da se pla ne te oko Sun ca kre }u po elip ti~ noj, a ne kru `noj pu ta wi.

Mno go po sle slu ~a ja ka da mu je ja bu ka is pod jed nog dr ve ta pa la na gla vu, a on od mah otr ~ao i na pi sao stu di ju „Ma te ma ti~ ki prin ci pi fi lo zo fi je pri ro de”, do zna lo se

VESTI

Godina kada su ubijali novinare

Ove godine poginulo je 66were novinara, od, wih izve{tavaju}i o „Arapskom Sixty-six journalists killed mnogi this year manyizve{tav of themaju}i covering Arab prole}u”, ratu bandi Meksiku ili politi~kom polit nasiqu u Pakistanu urmoil in Pakistan Spring revolutions, gang ucrime in Mexico, ori~kom political turmoil Arrested uahp{eno 1,044 1.044 Attacked napadnuto 1,959 1.959

Veracruz Dr`ava Verakruz, state, Meksiko Mexico

DESET MESTA OST DANGEROUS T EN MNAJOPASNIJIH ZA MEDIJEFOR M EDIA P LACES

Journalists ubijeno 66 killed: 66 Kidnapped: 71 kidnapovano 71 Fled their izbeglo iz svoje zemqe 7373 country:

Deraa, Homs and i Damask, Sirija Damascus, Syria SanaaÕs Trg berzeChange u Sani, Square, Yemen Jemen

Kairski trg rg CairoÕs Tahrir, Tahrir Egipat Square, Egypt Abiyan, Abidjan, Obala slonova~e Ivory Coast Misrata, Misrata, Libija Libya

Mogadishu, Mogadi{, Somalija Somalia

Khuzdar, Kuzdar, Pakistan

Manama, Bahrein Bahrain Manila, Manila, Cebu and Kebu i Kagajan de oro, Cagayan de Oro prestoni~ke oblasti, metropolitan areas, Filipini Philippines

81 64

63 53 38

36 28

2007: rat u Iraku 75 60

66 57

40 32 31

23

25

2011: 20 reporters killed Ubijeno 20 reportera report era na Middle SredwemEast, istoku, in twice as dvostruko many as invi{e 2010nego 2010

1995 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 2011 Source: Reporters Without Borders

Picture: Getty Images

U Jemenu ubijeno sedam qudi Bez bed no sne sna ge i pri sta li ce pred sed ni ka Je me na Ali ja Ab du la ha Sa le ha ubi le su ju ~e se dam de mon stra na ta na ju gu glav nog gra da Sa ne, gde su u~e sni ci pro te sta za u sta vqe ni u po ku {a ju da do |u do Sa le ho ve re zi den ci je. Pre ma bol ni~ kim iz vo ri ma i iz ja va ma o~e vi da ca, ubi je no je se dam pro tiv ni ka Sa le ho vog re `i ma, a vi {e de se ti na de mon stra na ta je po vre |e no ka da su bez bed no sne sna ge is pa li le su za vac i ko ri sti le vo de ne to po ve u ob ra ~u nu s vi {e hi qa da qu di ko ji tra `e da se Sa le hu su di, pre no si AFP. De mon stran ti su uz vi -

ki va li „Bez imu ni te ta” u{av {i u pre sto ni cu to kom mar {a ko ji je po ~eo ne ko li ko da na ra ni je u gra du Ta iz, 200 ki lo me ta ra ju `no od Sa ne. To kom de mon stra ci ja, pre ma re ~i ma o~e vi da ca,~u li su se puc wi iz va tre nog oru` ja. Po ru ka de mon stra na ta od no si se na spo ra zum ko ji Sa le hu ga ran tu je imu ni tet od kri vi~ nog go we wa zbog we go ve ulo ge to kom vi {e me se~ nog na sil nog slo ma de mon stra ci ja. Uko li ko ode sa vla sti, Sa leh }e bi ti ~e tvr ti arap ski li der ko ji je na kon ma sov nih pro te sta bio pri nu |en da ode sa po li ti~ ke sce ne.

U Nigeriji vi{e od 60 poginulih

K ILLED (1995-2011) J OURNALISTS UBIJENO NOVINARA (1995-2011) 86

da je Isak Wutn (1642-1727) do te ri vao broj ke ka ko bi dao ve }u te `i nu svo joj te o- ri ji gra vi ta ci je. Na u~ ni ci su usta no vi li da je ‘pri la go dio’ svo je pro ra ~u ne br zi ni zvu ka ka ko bi od go va ra li we go voj te o ri ji. Uglav nom, isti na je da nam Me sec ne }e pa sti na gla vu, bar ne za ovog na {eg `i vo ta.

Ta ko do la zi mo do kra qa umo va Al ber ta Ajn {taj na (1879-1955) ko ga ta ko |e op tu `u ju da je pla gi ja tor, pr vo od we go ve kwi ge pa do Na|e{ pleme, naj ~u ve ni je jed na ~i ne u digne{ lovu fi zi ci E=mc2. Kwi gu je na vod no pla gi rao od de ve U le to 1971. go di ne, dok je u ju go si to~ to ri ce ra znih na u~ ni ka na noj Azi ji be snio kr va vi rat, u trop skoj po qu re la ti vi te ta za jed no ki {noj {u mi na Fi li pi ni ma ot kri ve no sa pro ra ~u ni ma Mi le ve je mi ro qu bi vo ple me Ta sa daj, {to bi u Ma ri} i Maj ka Gro sa, a jed pre vo du zna ~i lo „ple me ni ti di vqa ci”, na ~i nu od Po in ka rea ko ji ko je je `i ve lo kao u ka me no do ba. Go li je to iz veo pre we ga. Na du ili ode ve ni u oskud ne suk wi ce od or hi {u mu sta vqa ju i da je po de ji na li {}a, pri pad ni ci ple me na spa sle raz vo da od Mi le ve Ma va li su u pi to resk nim {pi qa ma te se ri} 1915. do svo je smr ti, za hra ni li vo }em, ko re wem i in sek ti ma.

40 go di na, we gov do pri nos Go vo ri li su ne ra zu mqiv je zik, vo di li su na u ci – ra van nu li. qu bav a ne rat, te po sta li sim bol iz gu Na kra ju, za pri me ti ti je bqe nog ra ja. Ubr zo su po sta li me dij ska ~i we ni cu da za raz li ku od sen zca i ja, o wi ma su pi sa ni ~lan ci u vo re ci mo spor ti sta, umet ni de }im svet skim ma ga zi ni ma, sni ma ni do ka ili eko no mi sta ko ji ku men tar ci i pi sa ne kwi ge. A on da, 1986. svo je pre va re sku po pla }a go di ne, dva su ra do zna la no vi na ra spo ju, na u~ ni ci pro la ze i vi zna la da pri pad ni ci ple me na Ta sa daj za {e ne go do bro. Ni je dan jo{ pra vo `i ve u dr ve nim ku }a ma, no se far za svo ju ob ma nu ni je za vr me ri ce i go vo re pre po zna tqi vim lo kal {io u za tvo ru iako su po ku nim di ja lek tom... No, glav ni ju nak jed ne {a li pre va ri ti naj {i ru od naj ve }ih na u~ nih pre va ra, ~o vek ko ji jav nost. Ne ma li broj je za je „ot krio” ple me, ve} je sa sa 35 mi li o na dr `ao svo je po slo ve i ve li do la ra pri ku pqe nih za za {ti tu Te sa da ja ke za ra de dok su se is tra ge i ha re mom fi li pin skih de vo ja ka – po be raz vla ~i le po in sti tu ci ja gao u Ko sta ri ku. ma, a even tu al no te po ne kog za de sio je gu bi tak sta tu sa ili pri vre me na re strik ci ja sa svim we nim ~u de si ma, zdra vi ji i u~e stvo va wa u na u~ nom `i vo tu. du `i `i vot uz no vu epo hu me di ci Je di no {to nam od ovih pre va ra ne a i ma wi ra ~un od Elek tro voj osta je je ma {ta da su ne ka od tih vo di ne, jer bi se stru ja pre no si la fan ta sti~ nih ot kri }a stvar na. bez gu bi ta ka.

Ima li bi no vu epo hu teh no lo gi je nAlek san dar La tas

Naj ma we 61 oso ba je po gi nu la u vi { e d nev n im su k o b i m a sna ga bez bed no sti i jed ne ra di kal ne isla mi sti~ ke sek te na se ve ru Ni ge ri je, sa op {ti le su vla sti. Su ko bi iz me |u ~la no va sek te po zna te kao Bo ko Ha ram i zdru ` e n ih sna ga po li ci je i voj ske po ~e li su u ~e tvr t ak u dr `av m a Bor n o i Jo be na na se ve r o i s to~ n om uglu Ni ge ri je ko ji se gra ni ~i sa Ka me ru nom, ^a dom i Ni g e r om, ja vi l a je agen ci ja AP. Naj ma we 50 qu di po gi nu lo je u su ko bi ma u gra do vi ma Da ma tu ru i Po ti sku mu u dr `a vi Jo be, sa op {ti la je po li ci ja. U Maj du gu r i j u, pre s to n i c i dr ` a v e Bor n o, ne i m e n o v a n i rad n ik mr tva~ ni ce re kao je da je naj -

ma we 11 te la do pre mqe no sa ra na ma iz va tre nog oru` ja. U bor ba ma u dr `a vi Jo be po gi nu la su naj ma we dva vi {a po li cij ska ofi ci ra, dok su u dr `a vi Bor no bom bar do va ne tri cr kve. Pri pad ni ci sek te Bo ko

Ha ram iz ve li su u pro te kloj go di ni se ri ju bom ba {kih na pa da na ni ge rij sku vla du, u po ku {a ju da pri me ne stro gi {e ri jat ski za kon u ze mqi u ko joj `i vi 160 mi li o na qu di, hri {}a na i mu sli ma na.

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

c m y

12

o to vo de set da na svet ski me di ji su pre pu ni sen za ci o nal nih in for ma ci ja o pre mi nu lom vo |i Se ver ne Ko re je Kim Xong Ilu, si nu „Ve ~i tog pred sed ni ka Kim Il Sun ga“, ute me qi va ~a ko mu ni sti~ kog ure |e wa na Ko rej skom Po lu o str vu. Pr va re ak ci ja je bi lo iz ne na |e we {to je pred sed nik naj mo ni to ri zo va ni je ze mqe na sve tu umro, a da ni je dan taj ni agent ni je to sa znao pre zva ni~ nog sa op {te wa.

Ova ~i we ni ca go vo ri do voq no ko li ko CIA i osta le oba ve {taj ne slu `be ras po la `u po u zda nim in for ma ci ja ma o pri li ka ma u Se ver noj Ko re ji.

Sle di lo gi~ no pi ta we: ako ni su pred vi de li smrt Kim Xong Ila, za ko ga se zna lo da je pre `i veo in farkt i da ima ozbiq nih zdrav stve nih te go ba, ka ko on da mo gu da pri ~a ju uver qi vo o nu kle ar nom pro gra mu ili tr za vi ca ma unu tar voj nog i ci vil nog ru ko vod stva Se ver ne Ko re je? ^i ni se da je di ni ko ji mo gu da pru `e ve ro do stoj ne in for ma ci je o to me {ta se de {a va na se ve ru Ko re je su Ju `no ko rej ci, bu du }i da se ra di o istom na ro du.

Je da na e sto dnev na `a lost je pri li ka da se sve tu po nu di „ras pa ki va we“ dik ta tu re Kim, ko ja }e ka ko je ja vqe no pre }i u ru k e Ilo vog naj mla | eg si n a, ne do voq n o is k u snog Kim Xong Una. On }e bi ti tre } i u ni z u pred sed ni ka iz ove po ro di ce. Od ^a u {e skua, pre ko Mi lo {e vi }a, Sa da ma, Mu ba ra ka, Ga da fi ja, do Asa da ili Mu ga bea, svet ska gla si la ko ja da ju lo gi sti~ ku po dr {ku li be ral n om ka p i ta l i z mu i glo ba li za ci ji, ni {ta ni su pro me ni la u svom na ~i nu bor be pro tiv dik ta tu ra. Dik ta to ri se i da qe opi su ju kao fa na ti ci ko j i su u svom lu di l u uzro ko va li smrt i ne sre }u de se ti na hi qa da ili mi li o na su na rod ni ka. U isto vre me dik ta to r i `i ve bur `uj ski i go mi la ju ogrom na bo ga stva za se be i svo ju rod bi nu. Po je di na za pad na gla si la, po ovom {a blo nu, tvr de da je i Kim Xon Il imao ra ~u ne sa sto ti na ma mi li o n a do l a r a. Tre } i obra zac ta kvog pi sa wa je ste tvrd wa da se na rod bo ji dik ta to ra i po sle smr ti, pa ta ko i se ve ro ko rej ski na rod me ta ni {e i hi ste ri~ no pla ~e tri pu ta na dan ka ko bi po ka zao lo jal nost Dra gom vo |i. U slu ~a ju Kim Il-sun ga to se ~i ni lo sa mo je dan put dnev no, pi {u ugled ni svet ksi dnev ni ci po zi va ju }i se na „po u zda ne iz vo re“. Ovo tri pu ta ume sto jed nom tre ba lo bi da bu de do kaz ka ko je Xon Il po o {trio dik ta tu ru u od no su na svog oca Il Sun ga.

Po ta kvim {a blo ni ma iz ve {ta va upra vo onaj deo svet ske {tam pe ko ji sve srd no po dr `a va raz ne in ter ven ci je ame ri~ ke ar mi je ili NA TO-a pro tiv „an ti de mo krat skih re `i ma“ , od Ira ka i Av ga ni sta na do Li bi je. Pri tom sma tra ju da se ne ba ve pro pa gan dom ne go in for mi sa wem. Za wih je pro pa gan da je di no to {to, re ci mo, ko rej ska TV i {tam pa opi su je ka ko je na dan smr ti Dra gog vo |e i pri ro da za pla ka la ta ko {to je kre nu la ne vi |e na olu ja. Po sma tra no sa stra ne, pi sa we se ver no ko rej ske {tam pe za i sta de lu je kao pre te ri va we, ali ako to u ovom tre nut ku od go va ra sta wu du ha na ci je – ne ka ta ko bu de.

Pa pa Be ne dikt 16. je ovih da na kon sta to vao da je da na {wa fi nan sij ska kri za za pra vo po sle di ca mo ral ne kri ze. Hri {}an ski je da se ka da ne ko umre za bo ra ve svi ne spo ra zu mi. Ju `na Ko re ja i Ja pan, dva su se da ko ji su naj vi {e tr pe li zbog po li ti ke pre mi nu log li de ra iz Pjon gjan ga, na {li su mo da li ta te da iz ja ve sa u ~e {}e, ne po ro di ci Kim, ne go na ro du Se ver ne Ko re je. Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja kao da ne raz u me ve li ~i nu ta kvog ge sta. Ni je sa ~e ka la ni po kop, a ve} pred la `e ras kol i pre vrat ra di “{a ke do la ra”.

Smrt Xong Ila otvo ri la je neo spor no pro stor za mno ge stra te gi je pre u re |e wa Ko rej skog Po lu -

G

o re ~i ma biv {eg pred sed ni ka Poq ske, vo |e le gen dar nog po kre ta „So li dar no sti”, no be lov ca Le ha Va len se, ni ko za sad ne ma do bru ide ju o to me ka ko bi tre ba lo da iz gle da no vi si stem ko jem svet da na te `i, ko ji o~e ku je. Ni ti zna ka ko bi tre ba lo da iz gle da ta no va po li ti ka, no va eko no mi ja, no vi raz voj...

– To, si gur no, ni je ka pi ta li zam, ali ni je ni ovaj tip de mo kra ti je ko ju ima mo. Oni ni su do bri, ni su vi {e u re du. A ne zna mo na ko jim te me qi ma da gra di mo no ve od no se. Na i me, sve ovo {to smo do sad ima li, funk ci o- ni sa lo je u pro {lom ve ku. Ali vi {e ne funk ci o ni {e. Ovo {to ima mo - ovaj ka pi ta li zam i ova de mo kra ti ja - vi {e ni su do voq ni – re kao je Va len sa u eks klu ziv nom in ter vjuu za gr ba~ kom „Glo bu su”. Za vas, za va {u ge ne ra ci ju, da li je de mo kra ti ja ono u {ta jo{ ve ru je te?

P

PO ZAJM QE NI IN TER VJU: LEH VA LEN SA – KA PI TA LI ZAM I DE MO KRA TI JA VI [E NI SU DO VOQ NI

Sve tu je po treb na no va ide ja – Je ste. Ve ru jem u wu. No, ona se sa sto ji od tri ele men ta o ko ji ma mo ra mo da raz go va ra mo: pr vi je pra vo – slo bod ni iz bo ri, dru gi je u~e stvo va we qu di u po li ti~ kim pro ce si ma, a tre }i je pi ta we de bqi ne ~e kov ne kwi `i ce. Tre ba da po gle da mo ko ve ru je u ko ji ele ment de mo kra ti je. U Poq skoj po sto ji prav na dr `a va i sva ko mo `e po sta ti pred sed nik, od no sno u~e stvo va ti u po li ti~ kim pro ce si ma. No, kad do |e mo do ~e kov ne kwi `i ce, tu smo jo{ u pro ble mi ma. Ima mo de mo kra ti ju, ali je pi ta we ka kvu.

I ka kvu `e li mo u bu du} no sti. Ko ja je al ten ra ti va sa da {wem si ste mu?

– Uvek mo `e bi ti bo qe, ali mo ra mo shva ti ti da je do {lo vre me pot pu nog otva ra wa jed nih pre ma

dru gi ma. Mi smo iz mi sli li teh no - po treb no. Da me kri vo ne shva ti te, lo {ke igra~ ke zbog ko jih su nam ne go vo rim o od u zi ma wu iden ti te dr `a ve po sta le pre ma le. Da nas ta ili su ve re ni te ta, ali mi slim zbog to ga mi vi {e da tre ba da se do ne po zna je mo gra ni go vo ri mo o raz li Po gle daj te ka ko ce. Pi ta we je je smo ka ma Evro pe, ka ko li do voq no zre li bi ta no va Evro pa iz gle da Poq ska! U za sve te mo gu} no tre ba lo da iz gle `i vo tu ne bi smo sti ko je nam se pru da. Ali ona mo ra sti g li to l i k o da `a ju, ili je po treb da do `i vi od re |e no jo{ bor be da se iz gra di mo ko li ko se ne pro me ne, sa da iz gra di lo sa da, i to je sa ze lo vre me za sve to uskla di.

Sad mo ra mo kre upra vo za hva qu ju }i to. Ne mo `e se do nu ti pre ma ostva ga |a ti da se so ci Evrop skoj uni ji re wu ide je ko ju smo jal ne slu `be, od u vek ima li, a to zdrav stve na za je stva ra we jed ne Evro pe. Na rav - {ti ta, sa o bra }aj, obra zo va we, po no, ne mi slim ov de na jed nu je din - re ska po li ti ka... to li ko raz li ku ju stve nu evrop sku dr `a vu, ali tre ba od jed ne do dru ge evrop ske dr `a ve. da se in te gri {e mo na svim onim Ne sme ju da po sto je ta ko ve li ke raz li ka ma na ko ji ma je to mo gu }e i raz li ke iz me |u dr `a va ~la ni ca

EU-a kao {to da nas po sto je. Ba{ kao {to raz u me mo sve pro me we ne zna ko ve na pu te vi ma, ta ko unu tar Evrop ske uni je mo ra mo raz u me ti i za jed ni~ ke za ko ne i od red be, ima ti za jed ni~ ke po li ti ke. Te su te me za nas bit ne i za to je di no na taj na ~in mo `e mo i}i da qe. Je din stve na, in te gral na Evro pa bi la je va{ san. Za {to ona ni je svi ma pri hva tqi va?

– Za to {to je do sad sna `ni ji uvek te `io sla bi jem. Mi smo se pre tu kli s ta kvi ma i bo ri li smo se za svo ja pra va, ali da nas je jo{ pri sut na si tu a ci ja da ja ~i mi sle da mo gu pod mi ti ti sla bi je, da }e ih pre va ri ti ili is ko ri sti ti.

Pro blem je, za pra vo, u to me u {to ne ma ju tran spa rent nu struk tu ru, i za to uvek mo `e te da mi sli te da vas

ona dru ga stra na `e li pre va ri ti ili vam u~i ni ti ne {to lo {e, is ko ri sti ti vas. I za to ni mi u Evro pi jed ni dru gi ma ne ve ru je mo.

Mi sli mo da nam ne ko dru gi `e li uze ti pra va, da nam `e li od u ze ti dr `a vu, na{ po nos, dig ni tet. Jer, ta ko je do sad i bi lo. Tu no vu Evro pu ko ju ste vi gra di li da nas izma mo u ob li ku Evrop ske uni je. Hr vat sku sad ~e ka re fe ren dum na ko jem }e gra |a ni od lu ~i ti ho }e li ili ne }e u}i u Uni ju. [ta bi ste im vi sa ve to va li?

– Po gle daj te Gdawsk! To je sa svim do voq na po ru ka. Po gle daj te ka ko iz gle da Poq ska! U `i vo tu ne bi smo sti gli to li ko da iz gra di mo ko li ko se iz gra di lo sa da, i to upra vo za hva qu ju }i Evrop skoj

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

13

POKU[AJ „RASPAKIVAWA SEVERNOKOREJSKE DINASTIJE KIM

No va {an sa za po mi re we dve Ko re je o str va. Ki na i Ru si ja ko je su de ce ni ja ma bi le ve li ka po dr {ka ko mu ni sti~ kom re `i mu u Pjon gjan gu i za in te re so va ne su da s no vim li de rom na sta ve ta kvu, ako ne i bo qu sa rad wu. Ja pan je, po sle pri rod nih ne sre }a ko je su za de si le ovu ze mqu, `e qan mi ra i po boq {a wa od no sa u re gi o nu.

Na rod Ju `ne Ko re je mo `e ima ti dvo ja ka o~e ki va wa. Ve ro vat no ve }i na raz mi {qa o skla wa ju bo dqi ka ve `i ce i min skih po qa iz me |u se ve ra i ju ga. Ima me |u tim i onih ko ji po mi re we sa Pjon gjan gom vi de kao {an su da Ko rej sko Po lu o str vo po sta ne mo} na, je din stve na ze mqa, ko ja bi ovla -

Dejvid Kameron: de~ko s Itona „~ita” s usana naroda

PITAWE ZA KVISKA – [TA JE GORE POPULIZAM ODOZDO, ILI S VRHA NADOLE

Od mah i jed no stav no, pa ka ko bu de M

Komunizam po religijskom obrascu Ka da god se po mi we Se ver na Ko re ja, na pa me ti mi je no vi nar ka Ta nju ga Mi li ca Jo va ne ti}. Ona je, kao ~la ni ca jed nog be o grad skog fol klor nog an sam bla, po se ti la po lo vi nom osam de se tih go di na pro {log ve ka Pjon gjang.

Po po vrat ku, is pri ~a la mi je da je za vre me bo rav ka ta mo ima la kao do ma }i na jed nog obra zo va nog i pri stoj nog mla di }a. To kom pri je ma kod Kim Il Sun ga Mi li ca je ima la ~ast da se ru ku je s „Ve ~i tim pred sed ni kom“. Wen do ma }in je to po sma trao sa uda qe no sti. Po za vr {et ku pri je ma, pri ~a la je Mi li ca, wen do ma }in joj je pri {ao i za mo lio da je po qu bi. Ob ja snio je da, po {to se ona ru ko va la s vo |om, po qu biv {i wu i on ostva ru je kon takt s pred sed ni kom.

Ta da sam se slat ko sme jao we noj pri ~i, ko men ta ri {u }i ka ko je mo mak za pra vo sa mo hteo da joj se udva ra. Po {to ni je znao ka ko dru ga ~i je, iz mi slio je sjaj nu pri ~u. Da nas, ka da vi di mo sce ne ka ko de ca i od ra sli pa da ju po uli ca ma od bo la, po ~i wem da ve ru jem da je re~ o fe no me nu vred nom sva ke pa `we. Iz na {eg ugla je to mo `da pre tu `na po sle di ca in dok tri na ci je.

Uosta lom, na u ka ve} ima do sta sa zna wa o to me da su dik ta tor ski re `i mi naj sta bil ni ji ta mo gde dog ma de lu je na dru {tve ne od no se kao re li gij ski obra zac.

uni ji. Ce la se Poq ska gra di. Mi to sa mi ni ka da ne bi smo mo gli na pra vi ti. Eko nom ski smo i da qe ja ki, ni smo upa li u kri zu. Po sto je, na rav no, raz li ke, iz me |u ze ma qa Evrop ske uni je, ali mi ima mo do br kva li tet `i vo ta, do bar stan dard, {to ne zna ~i da ne po sto ji si ro ma {tvo. Ima i to ga, ima u Poq skoj qu di ko ji ne ma ju do voq no, ali ni ka da u we noj isto ri ji, ~ak ni na kon Dru gog svet skog ra ta, ni je se to li ko gra di lo i ra di lo kao da nas. Bojite li se za opstanak Evropske unije?

– Ne ma mo dru gog iz bo ra ne go bi ti u woj. Pi ta we je sa mo ka ko }e mo da qe gra di ti Evrop sku uni ju i ko je }e mo tro {ko ve u to me ima ti. Ali, al ter na ti ve ne ma.

Ni je pi ta we ho }e mo li se {i ri ti, ne go ka ko }e mo se {i ri ti, ka ko }e mo se da qe uje di wa va ti. To je ne iz be `no. Pi ta we je sa mo ima mo li do vo qo is ku stva i `e qe da se u taj pro je kat upu sti mo

da la i nu kle ar nim pro gra mom (ili ga ve} ima).

Za raz li ku od wih Va{ngton vi di sa mo svoj ciq: da kon tro li {e atom ski i osta li voj ni po ten ci jal Se ver ne Ko re je. Na taj na ~in bi se SAD na {le i sa is to~ ne stra ne tik uz ru sku i ki ne sku gra ni cu.

Se ver na Ko re ja je da nas jed na od naj si ro ma {ni jih dr `a va sve ta, ali sa mo} nom ar mi jom od 1,2 mi li o na voj ni ka na o ru `a nih do zu ba. Pret po sta vqa se da po se du je he mij sko oru` je, bak te ri o lo {ki i nu kle ar ni pro gram. Pro ce nu je se da ima do voq no plu to ni ju ma za iz ra du {est do se dam atom skih bom bi, ima oko hi qa du ra znih ra ke ta do me ta do 3.000 ki lo me ta ra. Pret po sta vqa se, ta ko |e, da ima iz me |u 2.500 do 5.000 to na he mij skih sred sta va kao {to su: an traks, sa rin, fos gen i dru go. U sa sta vu ar ti qe rij skog oru` ja pret po sta vqa se da ima oko 3.500 ten ko va, an ti ten kov skih ra ke ta, ra ket nih ram pi i oko 11.000 pro tiv va zdu {nih to po va. U sa sta vu mor na ri ce ima 92 pod mor ni ce, 43 ra ket na bro da, 492 pa trol na ~am ca, am fi bi je, bro do ve ma wih di men zi ja, gli se re i dru ga sred stva za bor bu na vo di.

Kim Xong Il je, me |u tim, bio ve o ma sum wi ~av pre ma ame ri~ koj ad mi ni stra ci ji. Stal no je pre ba ci vao Va {ing to nu da ni je iskren i pre go va ra sa mo da bi ga svrg nuo s vla sti. Sa svim je si gur no da }e, po sle pa da ko mu ni zma u Evro pi i ras pa da wa SSSR-a, izo lo va ni ko mu ni sti~ ki re `i mi kao {to su Se ver na Ko re ja u Azi ji ili Ku ba u La tin skoj Ame ri ci, mo ra ti da pri hva te put re for mi. O tim pro ce si ma, me |u tim, mo ra }e da od lu ~e na ro di tih ze ma qa. n Pe tar To mi}

OK, ne ka je bri tan ski in te res u EU pr ven stve no er ko zi“ ho }e da nam uve du „^e tvr ti rajh“ – li stom su ogla {a va le na slov ni ce bi tan skih ta - eko nom ski, ali isto ta ko Uni ja ni je sa mo eko nom ska blo i da pro {le ne de qe do go vor ne ma~ ke kan - za jed ni ca, ne go i pro je kat po ve zi va wa dru {ta va, wi ce lar ke An ge le Mer kel i fran cu skog pred sed ni ka ho vih za jed ni~ kih vred no sti, za sno van na so li dar no Ni ko le Sar ko zi ja, da za rad spa sa va wa za jed ni~ ke va - sti, mi rov noj ini ci ja ti vi, po {to va wu qud skih pra lu te i po qu qa ne evro zo ne uve du me ha ni zme po o {tra - va... si stem me |u za vi sno sti u ko jem se za jed ni~ ki re va wa bu xet ske i fi nan sij ske di sci pli ne ze ma qa ~la - {a va ju kon kret ni pro ble mi. Svo |e we ce le pri ~e na ni ca Evrop ske uni je. A pod po vi {e nom emo ci o nal nom za {ti tu „svog na ro da“ od ma le gru pe oli gar ha, po li ti~ ke eli te i evro bi ro kra ta, ko ji bi da od we ga ot mu tem pe ra tu rom, odu {e vqe ni na rod je sla vio po vra tak bi lo ka kav uti caj na od lu ke – a bez pre do ~a va wa tom eko nom skog su ve re ni te ta na Ostr vo, po {to je bri tan istom „ma lom ~o ve ku“ ko je su eko nom ske po sle di ce ta ski pre mi jer Ka me ron sta vio ve to na pred log oso vi ne kvog ~i na, ja ko br ka po pu lar nost s po pu li zmom. Svet u Ber lin – Pa riz. Bri tan ci ve li kom ve }i nom ve} odav pro ce su glo ba li za ci je po stao je na to li ko slo `en na no gun |a ju da su „zah te vi Evro pe ne ra zum ni“, da im ~in vi {e stru ko po ve zan, da je jed no sta van iz la zak iz Bri sel na me }e bi ro krat ska pra vi la i da zbog ~lan te igre – skop ~an s i te ka ko krup nim po sle di ca ma. stva Uje di we nog kra qev stva u EU is pa {ta ju.

Ipak, da na {wi po pu li sti te ra ju svo je. Za ni mqi vo Ta ko je Ka me ro no va od lu ka po sta la ~as na ci o nal je da li stom do la ze iz vi {ih slo je va, po put Ka me ro na nog tri jum fa i pri li ka za pro va qi va we an ti e vrop ili Ma rin Le pen, vo |e Na ci o nal nog fron ta u Fran skih ose }a wa: mo `da i zbog ~i we ni ce da je po sled wi cu skoj, ko ja je u pro {lo ne deq nom „Dnev ni ku“ jet ko ob put ka da su se Bri tan ci iz ja {wa va li o ~lan stvu u EU ja sni la svo ja uve re wa – da agen ti glo ba li za ci je `e le bi lo jo{ da le ke 1975. go di ne, pa je ~vr {}e po ve zi va we da po ro be na ro de kroz Evrop sku uni ju. Po woj, pot pu u evro zo nu ta mo jo{ uvek pri li~ no da le ko od pri hva no su u po li ti ci iz ble de le po de le na le vo i de sno, a ja ta wa jed ne ta kve ide je. Tek, pre ma an ke ta ma, ~ak 68 Bri ta na ca `e li re fe ren dum, a za Ka me ro no vo „ne“ ~a jaz iz me |u „we nog na ro da“ i onih opa snih „dru gih“.

Ali ku da bi izo lo va na „pla ne ta Fran cu ska“? Ma rin, Evro pi je oko 60 po sto is pi ta ni ka. Sa mo 19 od sto wih ko ja je, ina ~e, bi la advo kat, `i vi u zam ku ko ji je we iz ja sni lo se za ~vr {}e po ve zi va we i da qe evrop ske nom ocu @an Ma ri ju, po klo nio je dan in du stri ja lac. in te gra ci je, put Sje di we nih Dr `a va Evro pe.

Po pu li zam je, elem, po stao naj ja ~a ide o lo gi ja okre Na gla po pu lar nost Ka me ro na, „de~ ka s Ito na“ tj. nu ta pro tiv glo ba li za ci je. Da nas po pri ma i pri zvuk pre sti `nog uni ver zi te ta na ko me je bri tan ski pre mi ne ka kve „pri ~e o iden ti te tu“, okre ta wa pro tiv onih jer po re klom iz vi so kog dru {tva stu di rao, od jek nu la ko ji bi da „ot mu ne sa mo pra va od na ro da“, ne go i we go je, me |u tim, iz ne na |u ju }e jer je u ve li kim {traj ko vi ve vred no sti, glas, mi {qe we, svest o se bi... A to su, po ma pre ne ko li ko ne de qa go to vo dva mi li o na Bri ta na pra vi lu, „oni iz li be ral ne eli te“ ko ji za stu pa ju in te ca bi lo – pro tiv we ga. Ta ko |e, jo{ uvek je sve `e se }a re se ve li kog bi zni sa. Na taj na ~in je lan si ra na i te ma we na pro le to {we ne re de, ka da su po ~et kom av gu sta o „dve Ame ri ke“ u pred sed ni~ koj kam pa wi Xo na iz bi le ma sov ne tu ~e, pqa~ ka {ki po ho di i ne mi ri s Edvard sa iz De mo krat ske stran ke, o rad ni ci ma pro tiv ra si sti~ kim pri zvu kom u ko ji ma je stra da lo pe to ro mul ti na ci o nal nog neo kor po ra ti vi zma. Ali ta re to qu di u gra do vi ma {i rom Kra qev stva, a ko je je Ka me ri ka ~u je se u Ame ri ci i sde sna, na se si ja ma ^a jan ke, ron pre vla dao ~vr stom ru kom i po li cij skom ak ci jom – po kre ta ko ji je po stao in ku ba tor za ide je re pu bli ka {to su mu mno gi za me ri li. Mo `da ti isti ko ji mu da na ca ot ka ko su de mo kra te na vla sti. Oni ~e sto ko ri nas tap {u. Pr vak to ri je va ca, me |u tim, sa da je po no vo ste re to ri ku, ume sto kla si~ ne kla sne de fi ni ci je ka is pli vao na po vr {i nu po put ne ka kvog no vog „oca na pi ta li zma, „eko nom skih slo bo da pro tiv so ci ja li zma“, ci je“, na ta la su uga |a wa ko lek tiv nim ose }a wi ma. za ko ji op tu `u ju pred sed ni ka Oba mu. U SAD je 2005.

Ali, pi ta we je ko li ko du ga~ kog da ha ta we go va po li osno va na i Ame ri~ ka po pu li sti~ ka re ne san sa, a 2009. ti ka. Vo |a ko a li ci o nih part ne ra li be ra la Nik Kleg Ame ri~ ka po pu li sti~ ka par ti ja. otvo re no je pro tiv ta kvog Ka me ro no vog po te za, bu du U ~e mu je, da kle, po pu lar nost po pu li zma? Iz gle da u }i da li de ri bri tan skog bi zni sa we gov ve to do `i vqa to me {to da nas naj bo qe pa le pa ro le ka da se tvr di da va ju kao sa mo u bi stvo tr go vi ne, ko ja 40 po sto raz me ne je ta nak sloj eli te su prot sta vqen osi ro ma {e nim ma ostva ru je upra vo s Uni jom. Ne za do vo qan je i Si ti, sa ma. Ali ra ~va we po ~i we ve} s pi ta wem – {ta da qe? ber za i fi nan sij sko sre di {te, jer bi smrt evra ima la Ka da ne ko obe }a si gur no pre `i vqa va we, hra nu, sta no ka ta stro fal ne po sle di ce po Bri tan ce. Ko bi ako se va we, za po sle nost, so ci jal ne ser vi se, bes plat no {ko Gr ci vra te na drah mu a [pan ci na pe ze te, ko je bi po lo va we, zdrav stve no osi gu ra we i re di stri bu ci ju pri sle even tu al nog ne stan ka evra od mah de val vi ra le za ho da... to pre vi {e vu ~e na so ci ja li zam, a zna mo {ta je vi {e od pe de set po sto zbog wi ho vih pre za du `e nih dr s wim bi lo po ~et kom de ve de se tih. S dru ge stra ne, ka `av nih ka sa – uop {te ku po vao sku pu bri tan sku ro bu? da do |u na vlast de sni ~a ri ko ji ma je u po li ti~ kom Fran cu zi i Nem ci? Oni isti ko ji sa da ni su do bri re~ ni ku glav ni su bjekt na rod, to pre vi {e po ~i we da part ne ri? smr di na na ci o nal so ci ja li sti~ ki pro gram, ko ji je u Jed no stav no, bri tan ska pro iz vod wa je ve li kim de me |u rat nom pe ri o du u 20. ve ku, do gu rao do – ka ta stro lom za vi sna od in ve sti ci ja i po tra `we iz EU. Bri fe Sta rog kon ti nen ta. Ne ma~ ki po pu li zam okre nut tan ski ve to u tre nut ku ka da je 26 dru gih ze ma qa EU pro tiv vla de i ve li kog bi zni sa mo bi li zo vao je ta da, „za“, ne mo `e a da ne uti ~e na sva ko dnev no po slo va we to kom vaj mar skog pe ri o da, bes sred we kla se, za la `u }i s evrop skim part ne ri ma i kao bu me rang mo `e da do ve se za od lu~ nu po li ti ku i jed no stav na re {e wa. I to de do an ti bri tan skih ose }a wa u Evro pi. A to bi ima zna mo ka ko se za vr {i lo. lo po raz ne po sle di ce po in du stri ju na Ostr vu. Vo |a I za to, dok je po li ti ke ko ja raz mi {qa o po sle di ca opo zi ci je Ed Mi li band je za to Ka me ro no vu od lu ku ma, tre ba lo da bi da ra ~u na s od bra nom evra. ozna ~io kao di plo mat ski de bakl i mar gi na li zo va we n Re qa Kne `e vi} Bri ta ni je.

VESTI Mi tin g opo zi ci je u Mo skvi

svi za jed no. Ne ki ka `u da je do voq no sa mo slo bod no tr `i {te i eko no mi ja, dru gi da je nu `no da de li mo za jed ni~ ke vred no sti. No, mi da nas ne ma mo li de re ko ji bi nas u tom smi slu po ve li. Ima mo po li ti ~a re, ali wi ma ne ve ru je mo, ne sle di mo ih. Mo ra mo u dru -

{tvu pro na }i tu jed nu kli cu, to zr no ko je }e se kroz ma ni fe sta ci je po ka za ti no ve ide je ko je }e nas da qe vo di ti u bu du} nost, u na {em raz vo ju. Mo ra mo pro na }i tu iskru. Iz we }e iza }i qu di ko ji }e po ve sti u pro me ne. n Bisera Fabrio

Pro test ni mi ting gra |a na i opo zi ci je „Za po {te ne iz bo re” odr `an je ju ~e na Pro spek tu Sa ha ro va u Mo skvi uz u~e {}e vi {e de se ti na hi qa da qu di, ko ji su de mon stri ra li zbog re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra od 4. de cem bra i po be de vla da ju }e Je din stve ne Ru si je. Mi ting je otvo rio Vla di mir Ri` kov iz Par ti je na rod ne slo bo de ko ji je pro ~i tao re zo lu ci ju pro te sta u ko joj se tra `i ostav ka pred sed ni ka Cen tral ne iz bor ne ko mi si je Vla di mi ra ^u ro va, odr -

`a va we no vih iz bo ra, is tra ga svih ne pra vil no sti na odr `a nim iz bo ri ma i re gi stra ci ja no vih po li ti~ kih par ti ja. On je, ta ko |e, po zvao oku pqe ne da ne gla sa ju na na red nim pred sed ni~ kim iz bo ri ma za ak tu el nog pre mi je ra i kan di da ta Vla di mi ra Pu ti na. Naj vi {e ova ci ja de mon stra na ta do bio je po zna ti blo ger i je dan od or ga ni za to ra mi tin ga Alek sej Na vaq ni ko ji je po red osta log re kao da ve ru je da }e „sle de }e go di ne do }i do mir ne pro me ne vla sti u Ru si ji”.

EU za bri nu ta za Ti mo {en ko vu Vi so ka pred stav ni ca EU za spoq ne po slo ve i bez bed nost Ke trin E{ton iz ra zi la je za bri nu tost zbog od lu ke Ape la ci o nog su da u Ki je vu ko ji je po tvr dio pre su du biv {oj pre mi jer ki Ukra ji ne Ju li ji Ti mo {en ko na sed mo go di {wu za tvor sku ka znu. „Se lek tiv na pri me na za ko na u slu ~a ju Ti mo {en ko ve ne osta vqa me sta sum wi da je po li ti~ ki mo ti vi sa na”, ocenio je pred sed nik Evrop skog par la men ta Je `i Bu zek.

nedeqa25.decembar2011.

c m y

14

dnevnik

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

15

ZEMAQSKI DANI TEKU

A

Me sto obi~ no, vre me eg zo ti~ no

sad do bro obra ti te na ono {to }u vam da nas is pri ~a ti, jer }e to bi ti re ka pi tu la ci ja svih ovih na {ih ne deq nih dru `e wa i po ne {to o pla no vi ma ka ko bi to i ubu du }e tre ba lo da iz gle da. Ima ve} i 35, pa i vi {e go di na ka ko se na ovim stra ni ca ma raz go va ra mo – do pi su je mo se, do zi va mo, slu {a mo ili ne slu {a mo, od go va ra mo ili ne od go va ra mo, sla `e mo se ili `e sto ko pro ti vi mo, sva |a mo i mi ri mo...a u sva kom slu ~a ju raz go va ra mo. Pa se oso ba od pe ra – bio on pi sac ili gu ska - na kra ju za pi ta: ka kvim to nom ili, ne daj Bo `e, opre zom, re spek tom i stra hom, a mo `da i ne kim umi {qe nim ili ba{ i za slu `e nim auto ri te tom tre ba da se obra }a ~i ta la {tvu ako je ono u naj bo qem slu ~a ju 6070, ako ne i ce lih 80 pro ce na ta mla |e od we ga, ko jem je eto ve} i 58, i „sti `e je sen po zna“.

A sve je to po ~e lo mno go ne vi ni je, ka ko vaq da i po ~i we sve ono ~e mu se kra ja ne vi di, pa i ne slu ti ~ak. I mo `e te vi sad me ni ve ro va ti, pa i ne mo ra te, ali bio sam ja, u ono dav no vre me kad su se Slo ve ni do se li li iz za kar pat skih ste pa na Bal kan, Sa vu i Du nav pre pli va li i za u sta vi li se u ovoj pa non skoj „do qi“ da na ~as osu {e ga }e, pa utom i za bo ra vi li kud su to za pra vo kre nu li, ili u ona jo{ sta ri ja, drev ni ja vre me na kad je ze mqa jo{ bi la vla `na od po sled weg, ali ba{ ve li kog, bi blij skog po to pa, bio sam, ve lim jed no – i to ne ba{ krat ko – vre me ~ak i mla |i od ve }i ne ~i ta la ca „Dnev ni ka“, jer sam imao sa mo dva de set, pa po sle ne ka ko ne na da no i iz ne bu ha 21, 22, 23 go di ne... a kad je umro Onaj tek sam na pu nio 26. I on da sam uglav nom sa mo iz ve {ta vao sa ne kih ja ko va `nih, a na ro ~i to sport skih, do ga |a ja ko je su po sle po kan ce la ri ja ma, ka fa na ma, ber ber ni ca ma i sport skim igra li {ti ma ko men ta ri sa li rad ni qu di i gra |a ni. Po ne kad ~ak i po {te na in te li gen ci ja. Ako je ta kve uop {te ika da i bi lo.

Sve da qe je pro {lo kao u ro ma nu „Ta tar ska pu sti wa“ onog ta li jan skog {me ke ra Di na Bu ca ti ja, ko jeg su svi no vo sad ski udva ra ~i i sr co lom ci zna li na pa met dok se ni je po ja vio ne ki ba -

la vi Hol den Ko li fild u Se lin xe ro vom ro ma nu „Lo vac u `i tu“ (da, mi po tom ci ba~ kih pa o ra ni kad ni smo iz go vo ri li ta ~an na slov „Lo vac u ra `i“) jer je ta si ro tiw ska ra` bi la mal te ne eg zo ti~ na biq ka u mo ru na {ih `it nih po qa, „u mo ru qu ba vi i na pu ~i ni sna“, ka ko je tad na Be o grad skom pro le }u pe vao li~ no Ser |o En dri go, onaj le gen dar ni car fe sti va la u San Re mu do {ao je u Be o grad gla vom i bra dom, pe vao na Pro le }u, bio lep sko ro kao \or |e Mar ja no vi}, a mi jo{ uvek ima li cr no-be le te le vi zo re i ja to ni kad ne }u pre `a li ti. Eto, i Pin ki je vi deo Ti ta u`i vo, a ja ni Ser |a En dri ga u ko lo ru, ne go sa mo u c/b teh ni ci.

Da kle, u toj „Ta tar skoj pu sit wi“, kao i u sva koj dru goj pu sti wi ili u `i vo ti ma na {im pu stim, mir nim, jed no li~ nim, rav nim... ni je se de {a va lo ni {ta 40 go di na, ko li ko je na ivi ci te pu sti we jed nom ka ra u lom za po ve dao po ru~ nik \o va ni Drоgo. Na to me je, na 295. stra ni svo je ~u ve ne mo no gra fi je „Du nav“, pod se tio, ali i za sr ce ujeo Kla u dio Ma gris, jed nom mo `da i iz mi {qe nom re ~e ni com: „Je dan Ta li jan ko ji `i vi u No vom Sa du ka `e da se ose }a kao po ru~ nik Dro go iz ‘Ta tar ske pu sti we’, uro wen u tro mo i{ ~e ki va we ne ~e ga {to ne sti `e.” A kad su se po sle ~e ti ri de ce ni je Ta ta ri za i sta po ja vi li, tog sad ve} osta re log i sa svim one mo }a log po ru~ ni ka su upra vo kroz vra ta na zad woj stra ni te gra ni~ ne ka ra u le pro no si li do fi ja ke ra ko ji ga je vo zio u sta ra~ ki dom.

E, uvre dio me je Ma gris jer ja se ta ko ne ose }am sa mo u mom No vom Sa du.

Ili mi le po ta i si gur nost za vi ~a ja pro sto ne da ju da vi dim i shva tim da je ov de u pi ta wu vre me, a ne me sto.

Da kle, pi {e{ iz da na u dan, go di na ma, sve te iste `i vot ne pri ~e {to ti sve ma we na `i vot li ~e, a one u o~i ma i gla va ma no vih ~i ta la~ kih po ko qe wa po sta ju ve} to li ko ro man ti~ no ana hro ne, da su ve} i ~u de sne, eg zo ti~ ne, ako ne i na u~ no fan ta sti~ ke ska ske ili isti ni te le gen de, za ko je vi {e ni o~e vi dac wi hov i sa vre me nik ni je si gu ran da su ne {to vi {e od le gen di ika da i bi le. Mo ja ko le gi ni ca So wa Jo va no vi} sa Ra dio No vog Sa da je ve}

odav no ob ja vi la pu to pi snu kwi gu sa ok si mo ron skim na slo vom „Eg zo ti~ na Voj vo di na“. Da, na slov je ok si mo ron ski za sva kog ko pre vi di da je i kod we u kwi zi za pra vo eg zo ti~ no po sta lo vre me, ko jeg se je dva i mi sta ri ji se }a mo, a ne me sto, ko je je dva i pre po zna je mo.

Ka ko u 21. ve ku ~i ta o ci ma da ob ja snim da je u mom de tiw stvu u se li ma sa dve-tri hi qa de ku }a i po ro di ca bi lo je dva par de se ti na ~a sov ni ka, da se ~o vek ko ji je „znao na sat“ uva `a vao kao ne ko ko je vi deo sve ta, bio ~ak i u JNA, ta ko da je go to vo pi smen. Da su slo va~ ke i ma |ar ske do ma }i ce kad ku va ju ja ja zna le ko je mo li tve i psal me tre ba kod {po re ta da ~i ta ju da ja je bu de ro vi to il’ tvr do, a na {e `e ne psal me ma hom ni su „na i zust“ zna le, pa su ku va le – od o ka. Pa je ta ko ka sni je na stao iz raz „ja je na oko“.

On da smo sa Slo bom i Ju lom pro pu to va li dve de ce ni je, kao kad sed ne{ u voz Be o grad – Bar, da ju ti le `aj i dok pro tr qa{ o~i ve} si u Su to mo ru. A da si se da wu u istom prav cu vo zao, ceo dan bi u`i vao u le po ti tvo je otax bi ne. Da naj vi {e smo i naj bo qe smo pi sa li dok ni je bi lo o ~e mu da se pi {e.

Dok vre me ni je is ko ~i lo iz zglo ba i dok ni smo po sta li sa vre me ni ci i hro ni ~a ri sve ga i sva ~e ga. U ko jem, kao u onom Va go nu Li pre ma mo ru, vre me za te be sta ne, ili te pre ga zi. U ko jem „go di na pro |e, ali dan ni ka da“, ka ko je na pi sao, ili bo qe re }i za va pio, na{ ve li ki @ar ko La u {e vi}, taj na{ ne za bo rav ni Ka wo{ Ma ce do no vi}.

Ja sam i do ono mad pi sao kao 1974. go di ne, sve dok sa mo po ~i ta o ci ma ni sam pri me tio da se po ne {to i pro me ni lo. Ve lim – po ne {to, jer ja se na pri mer ni sam uop {te pro me nio. Pre ma SVOM NE PO DE QE NOM mi {qe wu ja i da qe pli vam od li~ no, kao i pre ~e ti ri de ce ni je kad sam ma tu ri rao, sa mo je Du nav po stao to li ko ne shva tqi vo br `i da mi za i sta ni je ja sno ka ko to da ge o gra fi, ge o lo zi, ge o stra te zi, pa ~ak i se i zmo lo zi ni su na sva zvo na ob ja vi li – jer to me ni uop {te ne slu ti na do bro. n \or|e Randeq

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Bu du} nost no vi nar stva u ta len to va nom je pe ru n Pi {e:

Du{an Simin

e} ne ko li ko go di na {tam pa ne no vi ne go to vo u ce lom sve tu mu ~i pi ta we ka ko sa ~u va ti {to vi {e ~i ta la ca u vre me in ter ne ta i spe ci ja li zo va nih in for ma tiv nih por ta la. Plat for me za pri jem ve sti {i re se od mo bil nih te le fo na do elek tron skih ta ble ta (aj po da). Elek tron ske no vi ne (epres) pre u ze le su {tam pa nim iz da wi ma mi li o ne ~i ta la ca, i sve ide do te me re da ne ka isto rij ska iz da wa, po go to vo pre ko Atlan ti ka, i ne ra ~u na ju vi {e u bu du} no sti na ro ta ci o ne ma {i ne. Pro me na na vi ka na do la ze }ih ~i ta la ca je `e sto ka i, ve ru je se, jo{ je te {ko da se pred vi di ku da sav taj trend vo di.

Pr va re ak ci ja {tam pe bi la je ono mad da kre i ra svo je sop stve ne saj to ve kao „pro du `e tak”» {tam pa nim iz da wi ma.

Sta ti sti ke ko je se po ja vqu ju u po sled we vre me, po ka zu ju da ve }i na na vi ga to ra na in ter ne tu tra `i isto ono {to se ve} i na la zi u {tam pi: is crp nu, pre sve ga ta~ nu i ori gi nal nu in for ma ci ju. Vla sni ci no vin skih kon cer na otu da po ~i wu da shva ta ju da saj to vi ni su sa mo pro du `e tak {tam pa nog iz da wa, ne go i ori gi na lan iz vor in for ma ci ja.

Ta ko u Fran cu skoj naj vi {e po se }e ni saj to vi ni su vi {e oni ko ji in si sti ra ju na do pu ni po sto je }ih na slo va, ve} iz vo -

V

ri ori gi nal ne ure |i va~ ke po li ti ke s vr hun skim no vi na ri ma i, po go to vo, is tra `i va~ kim te ma ma. Do kaz su, na pri mer, ame ri~ ki Sla te (www.slate.com) i fran cu ski Me di a part (www.mediapart.fr), on lajn dnev -

stra ne ne ko li ci ne fran cu skih zna ~aj nih no vi na ra. Naj pre se po ja vi la dvo me se~ na re vi ja XXI. We na spe ci jal nost je ob ja vqi va we re por ta `a vr hun skog kva li te ta. Sve {to ne sta ne u dnev ne, ali i ne deq ne no vi ne, ov de na |e svo je pri sta li ce. Ko god je ma kar i sa mo

ni ci u ko ji ma ~i ta mo ne sa mo {ta se do ga |a u sve tu i oko nas, ne go i {ta se iza tih do ga |a ja du bin ski kri je. Stil pi sa wa je vr hun ski i pro stor ob ra de za u zi ma ono li ko me sta ko li ko sa ma te ma za slu `u je, e da bi bi la ra sve tqe na sa svih va `ni jih stra na.

Da je ~i ta lac `e qan pre sve ga do brog no vi nar stva a ne sa mo in for ma ci ja (ista in for ma ci ja da nas je za hva qu ju }i no vim teh no lo gi ja ma na do hvat ru ke), do ka zu je ne ko li ko eks pe ri me na ta po kre nu tih od

iz zna ti `e qe pro ~i tao pr vi broj, po stao je oda ni ~i ta lac i va tre ni po bor nik no vi nar ske ne stan dar di zo va ne re por ta `e. Tek za hva qu ju }i iz da wi ma XXI-a shva ta se da su te me re por ta `a u dru gom pla nu ka da je no vi nar bri tak i vi {e u- gaon, otvo ren za za pa `a wa, pra va ve za iz me |u de ta qa i op {teg uti ska. Mno ge nas te me ne bi ~ak ni za ni ma le da ni su iza {le is pod pe ra ovih no vi nar skih maj sto ra. Broj pro da va nih pri me ra ka pre la zi ve} sta bil nu broj ku od 45.000 pri -

me ra ka, {to se oce wu je kao ve o ma do bro za tu vr stu pu bli ka ci je.

Dru gi pri mer `e |i za vr hun skim no vi nar stvom na la zi mo u ~a so pi su 6 mo is („6 me se ci”, s ob zi rom da iz la zi dva pu ta go di {we), po sve }e nom naj bo qim ra do vi ma no vi nar skih fo to gra fa. Vi {e od 800 fo to gra fi ja raz mi le lo sa na 330 stra ni ca i ~i ta lac ih gu ta kao da o ve }i ni do ga |a ja ko je pred sta vqa ju ni je do ta da ni {ta znao. Ta ko je, re ci mo, broj po sve }en `e na ma (Vek `ena gla si te mat ski okvir) ot krio svet ru skih Ko za ki wa, Dan ki wu ko ja se bo ri da spa se bo le snu ne pal sku be bu, `e ne iz ne ka da {weg so vjet skog blo ka ko je da nas ne gu ju sta re oso be u Ita li ji... Lo ran Be ka ri ja, di rek tor re vi je, mo `da naj ta~ ni je ob ja {wa va po vod na {eg tek sta: „«Mi ne ide mo za „vru }im” ak tu el no sti ma, onim ko je `i ve rit mom in ter ne ta, ve} za pri ~a ma ko je ot kri va ju XXI vek”.

I 6 mo is se pro da je u bez ma lo 50.000 pri me ra ka.

Tre ba jo{ do da ti da ove re vi je ne mo gu da se ku pe u pro dav ni ca ma no vi na. Va qa oti }i do naj bli `e kwi `a re, {to ni je uvek us put. Ali je ste do kaz da vr hun sko no vi nar stvo u {tam pa nim iz da wi ma ima jo{ le pih da na pred so bom, ko li ko god kon ku ren ci ja br zi nom i teh no lo gi ja ma uzi ma la ma ha. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

HE DI LA MAR: HO LI VUD SKA ZVE ZDA S MO ZGOM INO VA TO RA

Le pa, opa sna i pre pa met na a mi sli te ogro ~e nu An xe li nu Xo li ka ko 12. sep tem bra 2001. go di ne, dan po sle te ro ri sti~ kog na pa da na Ame ri ku, u svom no te su ski ci ra na crt no vog, so fi sti ko va nog i ubo ji tog pro jek ti la ko jim }e na pa sti se di {te zlo gla sne te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je Al Ka i de i we nog vo |u Bin La de na. Za tim za mi sli te da se An xe lin na crt po ka `e ta ko ino va tiv nim da do ve de do na pret ka u teh no lo gi ji oru` ja i bu de pre te ~e ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja za 50 go di na.

Upra vo to se do go di lo ho li vud skoj zve zdi He di La mar, ju na ki wi fil mo va „Sam son i Da li la” i „Zig fil do ve de voj ke”, naj lep {oj `e ni na sve tu ~e tr de se tih go di na pro {log ve ka. Sre di nom sep tem bra 1940. go di ne na ci sti~ ke pod mor ni ce su po to pi le brod po mo }u ko jeg se po ku {a lo eva ku i sa ti de ve de se to ro bri tan ske de ce {kol skog uz ra sta u Ka na du. Tra gi~ ni kraj ma li {a na, ko ji su iz gu bi li `i vo te u hlad noj vo di se ver nog Atlan ti ka, u`a snuo je ta da 27-go di {wu He di La mar i ona je od lu ~i la da da svoj do pri nos bor bi pro tiv na ci zma.

No, za raz li ku od ni za ho li vud skih seks bom bi ko je su svoj ot por mra~ nom Hi tle ro vom re `i mu iz ra `a va le po zi ra ju }i za ka len da re ili po se }u ju }i sa ve zni~ ke voj ni ke na bo ji {ti ma, He di La mar po vu kla se u svo ju rad nu so bu i na pra vi la na crt za da qin sko upra vqa we tor pe di ma. Wen izum je 1942. go di ne pa ten ti ran, a utkan je u da na {wu ko mu ni ka ci o nu teh no lo gi ju.

Ovo je ukrat ko sa dr `aj kwi ge „Hedy’s Folly: The Lile and Breakthrough Inventions od Hedy Lamarr, the Most Beautiful Woman in the World„ Ri ~ar da Rod sa ko ja je ne dav no ob ja vqe na u SAD. Ri ~ard Rods, pu bli ci sta ko ji se spe ci ja li zo vao za kwi ge o ame ri~ kom nu kle ar nom do bu {to mu je do ne lo Pu li ce ro vu na gra du 1988. go di ne, pro u ~io je ve} ob ja vqe ne kwi ge, ali i is tra `io do sad ne po zna te za pi se o He di La mar. Na kra ju je to sa `eo u za ni mqi vu pri ~u o je din stve noj kom bi na ci ji gla mu ra i kre a tiv no sti ko ji su kra si li La mar.

Pra vim ime nom He dvi ga Ki sler, He di La mar ro |e na je 1914. go di ne u be~ koj je vrej skoj ban kar skoj po ro di ci. Kao de voj ~i ca mno go je vre me na pro vo di la u du gim {et wa ma s ocem s ko jim je de li la in te res za teh no lo gi ju. No, ve} kao ti nej xer ka, He dvi ga je ot kri la svo ju strast pre ma glu mi. Pr vi film sni mi la je sa 16 go di na, a na kon ne ko li ko ne za pa `e nih ulo ga 1933. go di ne za bqe snu la je u pro vo ka tiv nom ~e {kom ne mom fil mu „Ek sta za”.

Mla da film ska zve zda He di za tim se uda la za Fri ca Man dla, pro iz vo |a ~a oru` ja i jed nog od naj bo ga ti jih Austri ja na ca. No, ubr zo je shva ti la da je taj brak spu ta va jer je wen 14 go di {wi sta ri ji su prug in si sti rao da se od rek ne glu ma~ ke ka ri je re. Po se siv nom Man dlu sme ta lo je {to we go vu mla du `e nu sma tra ju erot skim sim bo lom pa je do brim de lom wi ho vog ~e tvo ro go di {weg bra ka ot ku pqi vao ko pi je fil ma „Ek sta za” i za tim ih uni {ta vao.

Ni su se sla ga li ni po li ti~ ki, jer je Mandl bio opor tu ni sta sklon de sni ~a ri ma. Na ve ~e re je ~e sto po zi vao na ci sti~ ke ge ne ra le, a jed nom je ~ak ugo stio i Be ni ta Mu so li ni ja. In te li gent na He dvi ga na tim dru `e wi ma do slov ce je upi ja la na ci sti~ ke taj ne o pod mor ni ca ma i pro jek ti li ma. Iako se ni je sla ga la s mu `em, He dvi ga je od Man dla mno go na u ~i la ne sa mo o oru` ju ne go i o broj nim ino va ci ja ma tog vre me na.

– Imao je naj ~u de sni ji mo zak na sve tu.

Ni je bi lo ni ~e ga {to ni je znao –- za pi sa la je ka sni je o svom mu `u.

He dvi ga Ki sler Mandl ni je `e le la da je sma tra ju tro fej nom `e nom pa je ne ko li ko pu ta po ku {a la da po beg ne iz zlat -

Z

nog Man dlo vog ka ve za. Jed nom se ~ak sa kri la u bor de lu. Mandl je na ~uo gde se skri va we go va bun tov na `e na i do {ao je u bor del. Da bi iz be gla mu `a, He dvi ga je spa va la s jed nim kli jen tom u bor de lu.

Na ko na ~an od la zak, pak, od lu ~i la se 1937. go di ne, po ku pi la je svoj na kit i kr zna i po be gla u Pa riz, a za tim u Ho li vud gde uzi ma gla mu ro zno ime He di La mar.

O~a ran we nim iz gle dom, film ski mo gul Lu is B. Ma jer na zi va je „naj lep {om `e nom na sve tu” i da je ugo vor u stu di ju MGM. He di se ubr zo uda je dru gi, a za tim i tre }i put: do sre di ne {e zde se tih na re |a la je {est bra ko va.

Za we nu po lu taj nu ka ri je ru ino va to ra bio je pre su dan su sret s avan gard nim ame ri~ kim mu zi ~a rom Xor xom An te lom. He di La mar je upo znao 1940. go di ne na jed noj ve ~e ri kod pri ja te qa. Ka da su se usko ro po no vo na {li, La mar i An tel

su sa zna li da de le sli~ ne stra sti pre ma ino va ci ja ma. Obo je su, ta ko |e, bi li `e sto ki pro tiv ni ci Hi tle ro vog re `i ma: La mar je bi la zgro `e na tra ge di jom Je vre ja, a An te lu su na ci sti ubi li bra ta u Fin skoj jo{ i pre ula ska u rat sa SAD. Iako ni su ima li for mal no teh ni~ ko obra zo va we, obo je su bi li vr lo kre a tiv ne oso be. La mar je od pr vog mu `a mno go na u ~i la o oru` ju dok je An tel bio biv {i ame ri~ ki in spek tor za mu ni ci ju. Glu mi ca je kom po zi to ru ubr zo iz ne la svo je na cr te oko da qin skog upra vqa wa tor pe dom i wih dvo je iz ra di li su plan ka ko da da ju svoj do pri nos bor bi pro tiv na ci zma.

Ume sto ho li vud skih pi jan ki, dvo je umet ni ka i ino va to ra, ve ~e ri su pro vo di li u do mu He di La mar, ta~ ni je u we noj rad noj so bi. Ipak, Ri ~ard Rods se dvo u mio oko to ga da li su La mar i An tel, ko ji su obo je bi li u bra ku, ima li qu bav nu afe ru.

Na i me, He di La mar svi |a li su se vi so ki mu {kar ci, a An tel je „bio vi sok kao mu zi~ ki in stru ment ~e lo”.

Bez ob zi ra na to da li su La mar i An tel bi li qu bav ni ci, za jed ni~ ki su do {li do svog naj po zna ti jeg izu ma: si ste ma za za {ti tu ko mu ni ka ci je po mo }u me wa wa fre kven ci ja. Taj si stem je ko ri stio 88 fre kven ci ja ko je su se me wa le po obra scu upi sa nom na ro li za sa mo svi ra ju }i kla vir. Ako oda {i qa~ i pri ma lac sig na la po se du ju isti obra zac, mo gu da ko mu ni ci ra ju za {ti }e ni od ome ta wa i pri slu {ki va wa. Izum, ko ji je 1942. go di ne pri znat u Ame ri~ kom pa tent noj kan ce la ri ji, bio je u po ~et ku na me wen za {ti ti ra dio-na vo |e nih tor pe da. Upr kos po ~et nom en tu zi ja zmu, ame ri~ ka voj ska ni je is ko ri sti la wi hov pa tent, no Rods tvr di da je ino va ci ja umet ni~ kog tan de ma La mar-An tel utka na u teh no lo gi ju ko ja nam da nas omo gu }a va mo bil ne te le fo ne, Xi-Pi-Es, Wi-Fi i Blu tut.

Xorx An tel umro je iz ne na da 1959. go di ne od sr ~a nog uda ra, dok je He di La mar pre mi nu la 2000. go di ne u 86. go di ni. Za raz li ku od An te la, ko ji za svo ju ino va ci ju ni ka da ni je do bio pri zna we, La mar je tri go di ne pre smr ti do bi la Pi o nir sku na gra du, pri zna we ko je ne pro fit na or ga ni za ci ja Elek tro nik fron tir fon dej{n do de qu je za po stig nu }a u elek tro ni ci. Wen ro |en dan 9. no vem bar u Austri ji i [vaj car skoj obe le `a va se kao dan ino va tor stva. n Tawa Rude`/E. P. H.

SPORT

nedeqa25.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

Bok ser ski spek takl za pri~u i pam }e we

Na nad Bo rov ~a nin sa su pru gom

V

e ru je mo da je uti sak ve }i ne onih ko ji su u ma loj dvo ra ni Spen sa pri su stvo va li spek ta klu ko ji su pri re di li Ne nad Bo rov ~a nin i Ne mac Lars Bu holc da se boks u Sr bi ju vra }a na ve li ka vra ta.

Pro {le su tri de ce ni je od vre me na ka da su nas Ma te Par lov i Mar jan Be ne{, a po sle wih i Slo bo dan Ka ~ar, u ve li kom bro ju do vo di li na tri bi ne, pa je i vi {e od 3.000 gle da la ca, sme {te nih na kr ca tim tri bi na ma no vo sad ske sport ske le po ti ce, sa ~i ni lo iz van re dan de kor, do sto jan slav ne tra di ci je i isto ri je ovog spor ta.

Gle da ju }i na stup Bo rov ~a ni na i Bu hol ca, na met nuo se uti sak da su gle da o ci mo gli da vi de ka ko bi to iz gle dao me~ iz me |u pre ra no pre mi nu lih Ma te Par lo va i Xoa Frej ze ra, da su, 70-ih, ukr sti li ru ka vi ce u bor bi za ti tu lu pr va ka sve ta. Ni ko la Bo rov ~a nin, za gla vu vi {i, za tvo re nog kon tra gar da, sa de sni com is tu re nom na pred i le vi com sprem nom da u sva kom tre nut ku upu ti di rekt u li ce pro tiv ni ka, i Bu holc, opu {te nog gar da, u stal nom trep ta ju i te `wi da u klin ~u na dok na di ne do sta tak u vi si ni, do ~a ra li su nam at mos fe ru ve li kog bok ser skog du e la, u ko jem su gle da o ci do kra ja na pe ti i sprem ni da po dr `e svog qu bim ca, u ko jem bi we gov atak na go ve stio ju ri{ na po be du se ri jom uda ra ca i eski va `a.

S pra vom je Ne nad Bo rov ~a nin opre zno u{ao u me~. De lo vao je kao je`, sklup ~an i uve ren u sna gu svo jih bo dqi, ko je }e po ~e ti da Vik tor Sa lai i Ma ne Mar ~e ta

Ili ja Bo zo qac

Ne nad Pe ru ni ~i}

dej stvu ju u od re |e nom tre nut ku, ka da pro tiv nik bu de ob ne mo gao od stal nih kret wi na pred, u ve li koj `e qi da „jed nim za ma hom� na vu ~e pro tiv ni ka na ka ta stro fal ni pre vid. Gra dio je po zi ci ju i sku pqao po e ne u sti lu pra vog {am pi o na, sve snog svo je vred no sti i adu ta ko ji ma upor ni pro tiv nik ne }e mo }i da odo li.

Ana li zi ra ju }i u~i nak ri va la u rin gu, u pr vih pet run di, na met nuo se uti sak da }e, uko li ko me~ po tra je svih 12 run di, na{ {am pion ostva ri ti po be du sa ve li kom bo dov nom raz li kom. A, on da, ose }a ju }i da pu bli ka `e li boj u are ni, Bo rov ~a nin je kre nuo u bit ku do po sled weg da ha, de mo stri ra ju }i sna gu, ve {ti nu i ume }e istin skog {am pi o na. U na red ne tri run de, ra zno vr snim udar ci ma naj pre je uz dr mao, po tom iz veo na ~i sti nu pro tiv ni ka, kru ni {u }i od li~ nu tak ti ku i sprem nost teh ni~ kim no ka u tom u 8. run di, do voq no ube dqi vo za po tvr du ti tu le pr va ka Evro pe u VBO ver zi ji u kru zer (la ko te {koj) ka te go ri ji, ko ja }e i na da qe osta ti u Sr bi ji.

Pu bli ka se u ma loj sa li u re kord nom bro ju oku pi la da bo dri svog qu bim ca, a on joj je uz vra tio na naj lep {i i naj bo qi na ~in, na na ~in zbog ko ga je boks i do bio epi tet ple me ni te ve {ti ne.

Jo vo Ga li} Fo to: Fi lip Ba ki} Zvje zdan Vi da ko vi} i Ga bor Za lek

Dra gan Mar ko vi}, Ivi ca Da ~i} i Ve li zar \e ri}

Mar sel Gir ke i Mi lan Pi per ski

Ne nad Pa go nis

Ta di ja Ka ~ar

SPORT

c m y

dnevnik

U SUSRET PRELAZNOM ROKU

I Voj vo di ni Ka tai za ni mqiv Od zavr{etka jesewe fudbalske polusezone, interesovawe javnosti s terena preusmereno je na aktivnosti uprava na{ih najboqih klubova. Igra~i su na zaslu`enom odmoru, a klupski ~elnici u punom su zamahu s obzirom da se pribli`ava po~etak prelaznog roka (startuje 9. januara idu}e godine).

Ispipavaju se pulsevi `eqenim igra~ima, kao i apetiti wihovih sada{wih ekipa. Mediji su ovih dana puni vesti o “sigurnim” odlascima i dolascima, pa ~itaocima i navija~ima nije ni malo lako da izme|u redova protuma~e koliko su odre|eni transferi sigurni, a koliko su plod `eqa.

Zna~ajan prostor u medijima dobili su sada{wi i biv{i igra~i Vojvodine, {to i ne ~udi ako se zna da je novosadski klub postao vi{e nego konkurentan na srpskom (i ne samo wemu) tr`i{tu do ju~e jo{ nedohvatnim Partizanu i Crvenoj zvezdi. Da je ova tvrdwa realnost potvr|uje interesovawe stranih ekipa za pojedine fudbalere novosadskih crveno-belih.

Naravno, tu pre svih mislimo na

Tokom proteklih dana u medijima je forsirana informacija kako je nekada{wi napada~ Novosa|ana Aleksandar Katai na meti Crvene zvezde. Beogradski tim ni ne krije da je zainteresovan da na pozajmicu iz Olimpijakosa dovede brzonogog fudbalera, ali na{i izvori tvrde kako se u trku, vi{e nego ozbiqno, ukqu~ila i Vojvodina i kako se i samom Kataiju ova mogu}nost veoma dopada.

I Danijel Aleksi} bi mogao ponovo da obu~e crveno-beli dres novosadskog tima. Nedavno je mladi fudbaler, koji je tokom jesewe polusezone ~esto trenirao u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku s igra~ima Vojvodine, rekao da ne odbija razgovor na tu temu, ali da se ne pita o svemu samo on ve} i wegov sada{wi klub \enova.

Nisu ovo jedine zanimqive teme pred skori po~etak prelaznog roka. Naprotiv. Ukoliko Mojsov napusti Novi Sad, jasno je da }e Vojvodina morati da dovede {topera, a me|u onima koji su joj interesantni je i igra~ Slobode Point iz U`ica Nikola Maksimo-

nedeqa25.decembar2011.

17

DANAS PO^IWE 49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

[am pion pro tiv {am pi o na Lep{u uvertiru tradicionalnog 49. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu nismo mogli po`eleti, danas, prvog dana takmi~ewa, u revijalnom me~u snage }e odmeriti pobednici pro{logodi{weg turnira u konkurenciji seniora ( Kafe Dva kraqa, biv{i Klaris) i veterana Planeta radio ( Maj frend).

Bi}e to okr{aj za sladokusce, koji }e, uvereni smo, op~initi gledaoce u maloj sali Spensa.

Kafe Dva kraqa nije mewao sastav, za ekipu koju vodi Milan Powevi} igraju: Obradovi}, Deliba{i}, Milo{ i Dejan Powevi}, Raki}, Trivunovi}, Pilipovi} (najboqi igra~ minulog turnira), Nedi} i Balabanovi}.

- Mi smo pro{le godine osvo-

Pri ja ve jo{ danas

Eki pa Kla ris (sa da igra pod ime nom Dva kra qa) je pro {le go di ne tri jum fo va la na na {em tur ni ru

Prijave za turnir prima}emo jo{ sutra i to u maloj sali Spensa za zapisni~kim stolom. Kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 dinara, veterani 11.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000 dinara.

Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj: 021/480 - 6827. jili titulu, `elimo da doka`emo da to nije bilo slu~ajno.

Uostalom, ~ak ~etiri puta smo igrali u finalu Dnevnikovog turnira – ka`e vo|a ekipe Kafea Dva kraqa Milan Powevi}.

– Imamo mlade i iskusne igra~e, brz tim, majstore za mali fudbal. Na{ najboqi igra~ Pilipovi} je jesenas branio boje Slobode Point iz U`ica, a svi ostali igraju aktivno u klubovima iz okoline Novog Sada.

Svaka ~ast ekipi Planeta radi-

Fo to: F. Ba ki}

ju, dobar su sastav, ali mi ra~unamo na pobedu.

Ekipu Planeta radija ~ine majstori ovog sporta, Mijanovi}, Drakuli}, Lerinc. Vrawe{, Oti}, [parovi}, Pinta}, Pavlovi}, Kreji}, Alempi}... Ekipa igra na pozivnom turniru u In|iji, gde posti`u lepe rezultata, i

smo u jednom trenutku odlu~ili da igramo sa seniorima. No, kada smo sve stavili na vagu, odlu~ili smo se ipak da i ove godine snage odmerimo sa starijima. – obja{wava golman Svetozar Oti}. – To ne zna~i da se bojimo seniorske konkurencije, naprotiv, uvereni smo da mo`emo ravnopravno da igramo

Od go |en me~ DOO Ar gen ti no – Ka fe Apo lon Ekipa DOO Argentino plasirala se u finale turnira u malom fudbalu u Rumi, koji je na programu ve~eras, pa smo joj iza{li u susret i odgodili wen me~ s Kafeom Apolon. Najverovatnije je da }e se ova utakmica odigrati u petak. dugo su se ovi sjajni fudbaleri premi{qali da li ove godine da igraju u konkurenciji seniora ili veterana.

- Pro{le godine smo se pro{etali u konkurenciji veterana, pa

Slu`beni ulaz broj tri za igra ~e Kao i pro{le godine, fudbaleri koji tog dana igraju utakmice ulazi}e na slu`beni ulaz broj tri, iza Kafi}a Plava frajla na severnoj strani Spensa i to 20 minuta pre po~etka me~a. Ekipe moraju da se prijave doma}inu hale, od koga }e dobiti kqu~eve svla~ionice i popuniti formular.

Za navija~e je ulaz pored Gradske kafane, a cena ulaznica je 100 dinara.

sa svim timovima, {to `elimo da potvrdimo u revijalnom me~u sa ekipom Kafe Dva kraqa. Mislimo da su {anse za uspeh podjednake i da }e odlu~iti nijanse.

Od ostalih me~eva koji su na programu danas svakako treba izdvojiti okr{aj izme|u Studija Berar iz Bor~e i Akva tehnike Zori}, kao i susret izme|u Gaga plasta ( ~etvrtoplasirani tim minulog turnira) i Belih dvora.

Danas je celodnevni program, a potom }e se igrati u popodnevnim ~asovima. Napravi}emo pauzu 29. decembra (~etvrtak) jer tog dana zauzete su velika i mala sala

Do dig mul ti me di ja sni ma Kao i pro{le godine, sve utakmice Dnevnikovog turnira snima}e Dodig multimedija, pa }e igra~i mo}i da po povoqnoj ceni otkupe snimke utakmica. Na velikom video bimu posetioci }e mo}i da gledaju takmi~ewe na turniru.

Spensa. Istim ritmom igra}e se i posle Nove godine, takmi~ewe nastavqamo 2. januara, kada bi trebalo da se zavr{e utakmice po grupama,pa bi krenulo nadmetawe na ispadawe. Ako sve protekne prema utvr|enom planu, finalni me~evi bi se igrali 8. januara 2012. godine. Sve utakmice }e se igrati u maloj sali Spensa, gde }e igra~i imati maksimalne uslove. I ove godine }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina - pet igra~a u poqu i golman, a jednu ekipu sa~iwavaju deset fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe.

G. Kova~

PROGRAM

Ne de qa

Mo `da po no vo u Voj vo di ni: Alek san dar Ka tai

kapitena novosadske ekipe i mlade reprezentacije Srbije Slobodana Medojevi}a koji je velika `eqa bundesliga{a Volfsburga.

Sjajne igre ovog 21-godi{weg mladi}a bile su najboqa preporuka zainteresovanim klubovima, pa je najavqena selidba popularnog Mede sve bli`a realizaciji. Ne skrivaju to ni u Vojvodini, pa predsednik UO kluba Ratko Butorovi} potvr|uje da su pregovori u toku i, ako se poklope interesi sve tri strane (dva kluba i sam igra~), Medojevi} bi uskoro mogao da pre|e u redove nema~kog tima.

Me|u onima koji su zanimqivi inostranim klubovima nalaze se i pouzdani desni bek Miroslav Vuli}evi}, stameni {toper Daniel Mojsov, napada~ Brana Ili}… Za sada, me|utim, nema jasnih signala da }e neko od wih zaista i napustiti Novi Sad, ali su razgovori o tome u toku.

Po{to je Vojvodina istakla da }e na prole}e napasti trofej Kupa Srbije i poku{ati da na tabeli razdvoje Partizan i Crvenu zvezdu, jasno je da }e uprava kluba morati da reaguje i deluje po pitawu poja~awa. Iako je do konkretnijih imena skoro nemogu}e do}i, oslu{kuju}i mi{qewa navija~a a, kako se to uobi~ajeno ka`e – dobro obave{tenih izvora, ipak je mogu}e barem naslutiti koji bi to fudbaleri mogli da budu zanimqivi treneru Dejanu Vuki}evi}u i upravi Vojvodine.

vi}. Zanimqivo je to {to je za istog igra~a veliko zanimawe pokazala i Crvena zvezda i u danima koji slede dobi}emo odgovor kojoj crveno-beloj varijanti }e se prikloniti ovaj odli~ni fudbaler.

Postoje, naravno, jo{ neki igra~i koje bi Novosa|ani rado videli u svojim redovima, ali se o wihovim imenima, barem ne javno, jo{ ne pri~a. Izvesno je da je predsednik UO FK Vojvodina Ratko Butorovi} veoma aktivan u poslu vezanom za prelazni rok, a, po{to je u nedavnom intervjuu bio izri~it da Vojvodina”nazad ne mo`e, a napred mora”, treba o~ekivati u Novom Sadu jo{ neke odli~ne igra~e, mo`da i senzacionalna poja~awa.

A. Predojevi}

9.00: Auto moda – Juniori (mp) 9.35: Kruna boje FP – Radio Planeta (mp) 10.10: Ma pod – RFK Novi Sad (mp) 10.45: Tr~ika – Slavija (p) 11.20: Alf – FK Vojvodina (p) 11.55: Mewa~nica Ris – Beli dvori (p) 12.30: Lemiks – Erkel plus (k) 13.05: FK Borac – Todor kolor DOO (k) 13.40: Red bojs – Podunavqe (k) 14.15: Nomadi – Kafe picerija Ugner (s) 14.50: Univerzitetski sportski savez – SNS BLVFF (s) 15.25: Sportsko udru`ewe Tehnolog – Troglav (s) 16.00: Mewa~nica Ris – Fabrika `ice Lampone (s) 16.35: Maks bet – La Bratawa pala~inkarnica (s) 17.10: Kafe Dva kraqa – Planeta radio (ru) 17.45: Studio Berar – Akva tehnika Zori} (s) 18.20: Gaga plast – Beli dvori (s) 19.30: Auto ku}a Sekuli} – Aleksandar gradwa (s) 20.05 THC river – Kanamanera Do (s)

Po ne de qak 14.00: IM frizerski salon – Kuhiwa kao nekad (k) 14.35: Promist – Fu xu Modena gradwa (k) 15.10: Mladost (BJ) – Pekara kao nekad (k) 15.45: Meridijana – Tehnomer (s) 16.20: Iris farm – Mimada lajn (s) 16.55: Krosing tim – Gold skor (s) 17.30: Carigrad Lazin sala{ – Kanamanera DO (17.30) 18.05: Konoba Orhus – Beli dvori (s) 18.40: Socijalisti – SNS BLVFF (s)

19.15: Kafe bar Maca – Pekara Perec (s) 19.50: Fortuna – Kam kom (s) 20.25: Kafe Dva kraqa – Proleter (Zr) (v)

Uto rak 14.00: Kimko- Juniori (mp) 14.35: Zora – Kruna boje FP (mp) 15.10: FK Indeks – OFK Slavija (p) 15.45: Indeks bojs – Borac (NAS) (k) 16.20: Kafe Rene – Mimada lajn (s) 16.55: Kafe Biblioteka – Kafe Apolon (s) 17.30: Kafe Dva kraqa – Aleksandar gradwa (s) 18.05: Sport haus – Kafe picerija Ugner (s) 18.40: OFK Futog – Akva tehnika Zori} (s) 19.15: Xungla{i – Tehnomer (s) 19.50: Novi Sad Detelinara – Erkl plus (k) 20.25: Zora – Akva park (BP) ( v)

Sre da 14.00: Tigrovi – Crvena zvezda (p) 14.35: Kafe Apolon – FK Vojvodina (p) 15.10: Beli dvori – Autoprevoznik [uca (p) 15.45: Mlade nade – Red bojs (k) 16.20: Vi{a tehni~ka {kola - Sportsko udru`ewe Tehnolog (s) 16.55: Adrijana staklo Mili}evi} – Fabrika `ice Lampone (s) 17.30: Agromarket – La Bratawa pala~inkarnica (s) 18.05: Vitorog promet – Fortuna (s) 18.40: Kafe bar Maca – Ma pod (s) 19.15: Mihajlo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bilijard klub Trle – Promist (k) 20.25: Lavovi – Kuhiwa kao nekad (k)

18

sport

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

NOVAK \OKOVI] OBE]AO SRBIJI

U Lon do nu na pa dam me da qu No vak \o ko vi}, naj bo qi te ni ser sve ta, {am pion Austra li jan ope na, Vimbldo na i US Ope na, pa sa mim tim i naj bo qi spor ti sta Sr bi je za 2011. go di nu u iz bo ru Olim pij skog ko mi te ta na {e ze mqe, za hva lio se na ve li kom pri zna wu i dao jed no obe }a we: - @e lim da se za hva lim qu di ma iz Olim pij skog ko mi te ta {to su gla sa li za me ne i da ka `em da ova na gra da pred sta vqa kru nu naj u spe {ni je se zo ne u mo joj ka ri je ri. Na red na go di na je olim pij ska, znam ko li ko se i dru gi spor ti sti sve ta pri pre ma ju za Lon don i `e lim da u ime svih spor ti sta Sr bi je obe }am da }e mo se svim sr cem bo ri ti da na {oj ze mqi do ne se mo {to vi {e me da qa - po ru ~io je \o ko vi} iz Abu Da bi ja, gde sle de }e ne de qe u~e stvu je na eg zi bi ci o nom tur ni ru.

Pr vo ran gi ra ni te ni ser sve ta za slu `io je pri zna we na kon ne ve ro vat ne se zo ne u ko joj je ostva rio niz od 70 po be da, uz sa mo {est po ra za, osvo jiv {i de set ATP ti tu la, od ~e ga tri grensle ma i pet na ma sters tur ni ri ma. \o ko vi} je ve} osvo jio broj na pri zna wa, me |u ko ji ma su na gra de za naj bo qeg igra ~a u iz bo ru ATP i ITF i za naj bo qeg spor ti stu sve ta u iz bo ru Ame ri~ ke sport ske aka de mi je. Na gra du we go vom ocu Sr |a nu pre dao je pred sed nik OKS Vla de Di vac.

Naj bo qa spor tist ki wa Sr bi je u 2011. go di ni od boj ka {i ca Jo va na Bra ko ~e vi} bli sta la je u dre su na ci o nal ne re pre zen ta ci je ko ja je u go di ni na iz ma ku osvo ji la zlat nu me da qu na pr ven stvu Evro pe, od bra ni la tro fej Evrop ske li ge i za u ze la tre }e me sto na Gran pri ju.

I Bra ko ~e vi }e va je bi la oprav da no od sut na, a na na gra di se ta ko |e za hva li la pu tem vi deo bi ma.

- @e lim da se za hva lim svim sa i gra ~i ca ma i pre sre} na sam {to sam od nas 14 ba{ ja iza bra na za naj bo qu. Obe }a vam da }e mo na red ne go di ne da ti sve od se be da se pla si ra mo u Lon do nu i jo{ vi {e ob ra du je mo na{ na rod - re kla je Bra ko ~e vi}.

Na sve ~a no sti u Do mu Na rod ne skup {ti ne, gde je obe le `en i

dan OKS, za naj bo qu mu {ku eki pu pro gla {e na je dr `av na va ter po lo re pre zen ta ci ja, a za `en sku od boj ka {ka re pre zen ta ci ja. Srp ski va ter po li sti su u 2011. go di ni od bra ni li tro fej Svet ske li ge i osvo ji li sre br nu me da qu na pr ven stvu sve ta u [an ga ju. Usko ro ih o~e ku je EP u Aj ndho ve nu, a za tim i olim pij ski tur nir gde se svi na da mo zla tu.

- Mo gu da obe }am da }e mo u Lon do nu pru `i ti na{ mak si -

mum i u~i ni ti sve {to je da nas da osvo ji mo zlat nu me da qu. Me |u tim, isto ta ko mo ra da se zna da je sva ka me da qa na Olim pij skim igra ma fan ta sti ~an uspeh - re kao je ka pi ten va ter po li sta Va wa Udo vo ~i}.

Se lek tor od boj ka {i ca Zo ran Ter zi}, ~i je se iza bra ni ce jo{ ni su pla si ra le na Lon don obe }ao je da }e u to me si gur no us pe ti.

- Oba ve za pr va ka Evro pe je da igra na Olim pij skim igra ma i

mi }e mo u to me si gur no us pe ti.

A za pri ~u o me da qa ma ima vre me na - re kao je Ter zi}.

La ska vo pri zna we u kon ku ren ci ji mla dih spor ti sta do de qe no je od boj ka {u Uro {u Ko va ~e vi }u, dok je za naj bo qeg me |u tre ne ri ma, dru gu go di nu za re dom, pro gla {en Ma ri jan Vaj da, tre ner No va ka \o ko vi }a.

Od boj ka {kom sa ve zu Sr bi je do de qen je tro fej Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta „Sport i dru {tve na od go vor -

nost” za pro je kat „Od boj ka spa ja”.

- U~i ni }e mo sve da i od boj ka {i i od boj ka {i ce iz bo re vi zu za Lon don, a na dam se i bar jed noj me da qi - re kao je pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je Alek san dar Bo ri ~i}.

Pred sed nik OKS Vla de Di vac iz ra zio je za do voq stvo re zul ta ti ma u 2011. go di ni, ko ja je po seb no va `na jer je pre do lim pij ska.

- Ula zi mo u go di nu u ko joj }e mo za o kru `i ti ci klus 30. Olim pi ja de. Ima mo na stu pe u Lon do nu, pro sla vi }e mo 100 go di na od na {eg pr vog u~e {}a na Olim pij skim igra ma. I ove go di ne smo ostva ri li ve li ke uspe he, a dan OKS je tre nu tak ka da se pri se }a mo svih wi ho vih uspe ha i pro gla {a va mo naj bo qe. U pre do lim pij skoj 2011. sa pa `wom smo pra ti li kva li fi ka ci o na tak mi ~e wa. Ima mo 57 si gur nih u~e sni ka, a po seb no za do voq stvo pred sta vqa {to po sle od su stva sa pret hod nih Iga ra po no vo ima mo u~e sni ke u bok su i ka ja ku - re kao je Di vac.

Spe ci jal ni gost na sve ~a no sti bio je am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port, ko ji je po zdra vqen apla u zom jer se go sti ma obra tio na srp skom je zi ku.

- Po no sni smo {to je Lon don pr vi grad ko ji }e tre }i put bi ti do ma }in Olim pij skih iga ra. ^e sti tam srp skim spor ti sti ma na sjaj nim re zul ta ti ma, a sre} ni smo i {to je No vak \o ko vi} u na {oj ze mqi osvo jio Vimbldon, a po seb no mu ~e sti tam na na gra di Bi-Bi-Si ja ko ju je do bio kao sport ska li~ nost go di ne van Ve li ke Bri ta ni je - is ta kao je De ven port.

ONI SU OBELE@ILI 2011. GODINU

Od boj ci dve evrop ske ti tu le No vak \o ko vi}, od boj ka {i ce i od boj ka {i, va ter po li sti Par ti za na, ko {ar ka {ka i fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, SD Par ti zan, KK Cr ve na zve zda Be o grad, Pre drag Sto ja ko vi}, Jan ko Tip sa re vi}

i srp ski strel ci... Na kra ju 2011. go di ne, agen ci ja Be ta osvr nu la se iza se be i iza bra la de set sport skih do ga |a ja ko ji su obe le `i li go di nu za na ma.

1. \O KO VI ]E VA ZLAT NA SEZONA - Srp ski te ni ski re pre zen t a t i v ac No v ak \o k o v i} od i grao je jed nu od naj bo qih se zo na u isto ri ji te ni sa. Po ~eo je 41 uza stop nom po be dom, a na kra ju go di ne imao je u~i n ak od tri osvo j e n a grend slem tur ni ra, re kord nih pet Ma sters tur ni ra i ube dqi vo pr vom po zi ci jom na ATP li sti. \o ko vi} je ta ko sa tro na ski nuo do ta da ne -

do dir qi vi dvo jac Ro xer Fe de rer Ra fael Na dal.

2. ODBOJKA U VRHU - Obe se ni or ske od boj ka {ke se lek ci je, i mu {ka i `en ska, po sta le evrop ski pr va ci. @e ne su od bra ni le i ti tu lu u evrop -

skoj li gi, a zlat ne me da qe su osvo ji le jo{ tri mla |e ka te go ri je na za seb nim tur ni ri ma.

3. VATERPOLISTI PARTIZANA - Va ter po lo klub Par ti zan osvo jio je ti tu lu evrop skog pr va ka po sle pu nih 35 go di na. To je cr no-be li ma sed mi ta kav tro fej i ta ko iz jed na ~i la re kord za gre ba~ ke Mla do sti.

4. NEUSPEH KO[ARKA[A Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi j e pre t r p e l a je ne u s peh na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji i ta ko, po sle ~e ti ri go di ne pri pre m a, osta l a bez pla s ma n a na Olim pij ske igre u Lon do nu.

5. SLOM FUD BAL SKE RE PREZENTACIJE -Fud bal ska re pre zen ta ci ja ni je us pe la da se pla si ra na Evrop sko pr ven stvo u Poq skoj i Ukra ji ni, po sle ~e ga su se od re p re z en t a c i j e opro s ti l i De j an

Stan ko vi} i Ne ma wa Vi di}, a na ci o nal ni tim je go di nu za vr {io po ra zi ma na go sto va wu u Ju `noj Ame ri ci. Sr bi ja je u evrop skim klup skim tak mi ~e wi ma ima la ~e ti ri pred stav ni ka, od ko jih je sa mo sla ba {ni Rad us peo da ~a sno is pad ne, ali u pred k va l i f i k a c i j a m a.

Par ti zan, Cr ve na zve zda i Voj vo di na pre tr pe li su te {ke i neo ~e ki va ne po ra ze.

6. DOMINACIJA PARTIZANA - Par ti zan do mi ni ra u sko ro svim spor to vi ma sa lop tom. Fud ba le ri su osvo ji li ~e tvr tu uza stop nu ti tu lu u Sr bi ji, {to ni ko do sa da

ni je ura dio, kao i Kup. Ko {ar ka {i su osvo ji li 10. uza stop nu ti tu lu {am pi o na Sr bi je, pe tu uza stop nu Ja dran ske li ge i ~e tvr ti Kup. Dr `av ni pr va ci bi li su i va ter po li sti, od boj ka {i i ko {ar ka {i.

7. KK ZVEZDA Stva ra we klu ba Cr ve na zve zda Be o grad, ka da je Cr ve na zve zda ustu p i l a FMP @e le zni ku pra vo da ko r i s ti ime i grb to kom sle de }ih pet go di na. [ef stru~ nog {ta ba po stao je je d an od naj t ro f ej ni jih i naj ce we ni jih evrop s kih tre n e r a Sve ti slav Pe {i}.

8. STOJAKOVI] ZA VR [IO KA RI JERU - Ne ka da {wi ko { ar k a { ki re p re zen t a t i v ac Pre d rag Sto j a k o v i} ob j a v io je da pre ki da sa ak tiv nim igra wem ko {ar k e, u 34.go d i n i.

Sa re p re z en t a c i j om je osvo jio zlat nu i bron za nu me da qu na evrop s kim pr v en stvi ma i jed nu zlat nu na Svet skom pr ven stvu. Ve }i deo ka ri j e r e pro v eo je u NBA li gi, u ko joj je le tos osvo jio svoj je di n i {am p i o n s ki pr sten.

9. US PON TIP SAREVI]A - Jan ko Tip sa re vi} po ~eo je se zo nu na 49. me stu ATP li ste, a za vr {io je na de ve tom. Ove go di ne je pr vi put osvo jio ne ki ATP tur nir, a do kra ja go di ne po be dio je na jo{ jed nom. Na kra ju je bio re zer va i za i grao je na za v r { nom tur n i r u u Lon do nu.

10. US PE SI STRE LA CA @en ska re pre zen ta ci ja, u sa sta vu Zo ra na Aru no vi}, Ja sna [e ka ri} i Bo ba na Ve li~ ko vi}, ekip ni je pr vak Evro pe u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq, a An dri ja Zla ti} evrop ski {am pion (ma lo ka li bar ski pi {toq).

IN MEMORIAM

Mar ko Mar ko vi} Po sle du ge i te {ke bo le sti, u Be o gra du je pre mi nuo do a jen sport skog no vi nar stva Mar ko Mar ko vi}. Mar ko Mar ko vi} ro |en je u Le skov cu 1935. go di ne. No vi nar stvom se ba vio od 1957. go di ne. Naj ve }i deo ka ri je re pro veo je u Ra dio-te le vi zi ji Be o grad (od 1962. do 1995).

Po ~eo je kao do pi snik Ra dio Pri {ti ne iz Be o gra da (1957-1961), bio je sport ski sa rad nik i ko men ta tor Ra dio Be o gra da (19611992), ko men ta tor TV i ra dio pre no sa sto ti nak ko {ar ka {kih i bez broj fud bal skih utak mi ca, iz ve {ta vao je sa 40 evrop skih i svet skih {am pi o na ta i olim pij skih iga ra.

Mar ko vi} je u~e stvo vao je u po kre ta wu kult nih emi si ja Sport ski pre gled, Sport ska su bo ta, bio je autor i vo di teq TV emi si je In di rekt (od 1971), za tim autor vi {e ra dio i TV emi si ja o spor tu, ve li kog bro ja in ter vjua i 6 mo no gra fi ja.

Mar ko vi} je bio i od go vor ni ured nik Sport skog pro gra ma TV Be o grad, od go vor ni ured nik Sport skog pro gra ma RTS-a (od 1992), kao i pred sed nik Udru `e wa sport skih no vi na ra SRJ. Do bit nik je na gra de „Sve to zar Mar ko vi}” UNS-a (1972), Ok to bar ske na gra de Be o gra da, Go di {we na gra de RTS-a, Na gra de za `i vot no de lo Udru `e wa sport skih no vi na ra Sr bi je (USNS, 2008).

Po sle od la ska sa RTS, 1995. go di ne pre la zi na RTV Pink gde je bio ured nik sport ske re dak ci je, ali se u po sled we vre me ret ko po ja vqi vao na po slu zbog bo le sti.

GOLMAN RUKOMETNE REPREZENTACIJE SRBIJE DRAGAN MARJANAC PRITAJENI OPTIMISTA

Pri li ka je za do bar re zul tat Ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je pri pre ma se za Evrop sko pr ven stvo u No vom Sa du. Od li~ ni i is ku sni gol man Dra gan Mar ja nac u ovom gra du osta vio je du bok trag ~u va ju }i gol Voj vo di ne, a bra nio je u jo{ ne ko li ko na {ih i ino stra nih klu bo va.

Sa da je ~u var mre `e {vaj car skog Ber na, a kon ku rent mu je Ni ko la Port ner, sin na {eg

mak si mal no od ra dim. Za do vo qan sam za sa da u [vaj car skoj, wi ho va li ga je do sta so lid na, sma tram bo qa od na {e. ^e ti ri pet eki pa ot ska ~u u kva li te tu, a me |u wi ma je i moj Bern. Tre nut no smo na pe toj po zi ci ji, s tim {to `e li mo da osvo ji mo jed no od pr va ~e ti ri me sta i iza |e mo na evrop sku sce nu - pri ~a Mar ja nac.

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

19

VOJVODINA NS SEME OBELE@AVA 65 GODINA POSTOJAWA

Pro mo ci ja mo no gra fi je U Od boj ka {kom klu bu Voj vo di na NS se me na tre nu tak }e, u po ne de qak, za bo ra vi ti na obim ne tak mi ~ar ske oba ve ze, mno go broj na is ku {e wa i iza zo ve, te }e se u dru {tvu pri ja te qa, sa rad ni ka, spon zo ra, me di ja i mno gih dru gih pre pu sti ti no ta ma sla -

sku sce no gra fi ju, kwi gu }e pred sta vi ti we ni auto ri, dok }e ~el ni ci klu ba su bli mi ra ti isto ri ju i pod se ti ti na po sled we ak ci je u 2011. go di ni.

O~e ku je se do la zak ve li kog bro ja ve te ra na, biv {ih pro sla vqe nih igra ~a, ko ji ni su u ino -

vqe ni~ kog ras po lo `e wa. Ovaj ve li ki cr ve no-be li ko lek tiv }e tog da na, u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma, obe le `i ti 65 go di na po sto ja wa, is pra ti ti sta ru go di nu, ali pre sve ga ({to i je ste naj va `ni ji po vod i cen tral ni do ga |aj) pro mo vi sa ti mo no gra fi ju OK Voj vo di na. Uz pri go dan pro gram i sve ~ar -

stran stvu, te ne ka da {wih tre ne ra, ru ko vo di o- ca, pred stav ni ka voj vo |an skog i na ci o nal nog sa ve za, od boj ka {kih po sle ni ka, grad skih i po kra jin skih ~el ni ka, kao i mno gih dru gih pri ja te qa iz No vog Sa da i {i re. Pro gram po ~i we u 19 ~a so va.

Se lek tor Vu ko vi} je na ja vio `e stok ri tam tre nin ga.

- Naj va `ni je je to {to ula zi mo u pra vi ri tam ra da. Tre ni ra mo dva pu ta dnev no i ima mo od li~ ne uslo ve i na Spen su i u ho -

Gol man ska so ba Mar janc i ko le ga mu na go lu Dar ko Sta ni} de le so bu.

- Mi smo ci me ri i ja so bu zo vem- gol man skom. Bez ob zi ra {to smo ri va li za me sto na go lu, od li~ ni smo pri ja te qi. Sa ve tu je mo se me |u sob no i bo dri mo, a ko bu de u bo qoj for mi ne ka bu de pr vi. Qu bo mo re i za vi sti me |u gol ma ni ma ne ma – re kao je Dra gan.

pro sla vqe nog re pre zen ta tiv ca Zlat ka Port ne ra. Za Ni ko lu Dra gan ima sa mo re ~i hva le, la ne je bra nio za ka det sku se lek ci ju [vaj car ske, a sad je u se ni or skom ti mu.

- Do {ao sam spre man na pri pre me, jer uvek se tru dim da sve

Ka kva je at mos fe ra u re pre zen ta ci ji?

- Na naj vi {em ni vou. Ne ko li ko igra ~a ko ji na stu pa ju za ne ma~ ke klu bo ve pri kqu ~i }e nam se kra jem ovog me se ca i on da }e mo bi ti kom plet ni, {to je ve o ma bit no

te lu Park. O~e ku ju nas dve utak mi ce sa se lek ci jom Ru mu ni je.

Pr va }e se igra ti 28. de cem bra i bi }e za tvo re nog ti pa, a dru ga dan ka sni je i mo }i }e da pri su stvu ju gle da o ci, po {to je to ge ne ral na pro ba Spen sa za Pr ven stvo Evro pe. Ovi du e li po slu `i }e nam da se uve ri mo gde smo i {ta smo ura di li u ovom pe ri o du i {ta tre ba da nad gra di mo u igri.

U na {oj gru pi su Dan ci, Po qa ci i ^e si. Mo `da je ra no da pi ta mo za prog no zu, ali {ta vi o~e ku je te?

- Vre me je da ne {to vi {e na pra vi mo na me |u na rod noj sce ni.Ima }e mo i po dr {ku na vi ja ~a, pa je to pri li ka da ko na~ no ostva ri mo uspeh. Me |u tim, tre ba lo bi mno go to ga da se sklo pi, ve ru jem i da ho }e, da bi smo osvo ji li me da qu – ume re ni je op ti mi sta is ku sni Dra gan Mar ja nac.

M. Pavlovi}

INCIDENT POZNATOG BRAZILSKOG ASA

Adri ja no ne ho ti ce ra nio de voj ku Adri ja na Pin to (20) pri mqe na je u bol ni cu s otvo re nim pre lo mom ru ke, kao po sle di com ra wa va wa iz va tre nog oru` ja, zbog ~e ga }e bi ti pod vrg nu ta ope ra ci ji, sa op {ti la je lo kal na po li ci ja.

Sve dok in ci den ta Rej nal do To ma{ de Sil va re kao je da je do puc wa ve i ra wa va wa de voj ke do {lo slu ~aj no u auto mo bi lu u ko jem je po zna ti fud bal ski as Adri ja no bio u dru {tvu s jo{ dve de voj ke. Ka ko je na ve de no, Adri ja no je slu ~aj no pu cao iz pi {to qa ka li bra 40, ko ji pri pa da ~la nu we go vog obez be |e wa.

Upra va Ko rin ti jan sa sa op {ti la je da }e se po vo dom ovog in ci den ta ogla si ti po sle raz go vo ra s Adri ja nom i we go vim advo ka ti ma.

Adri ja no

20

sport

nedeqa25.decembar2011.

ABA LI GA:VE ^E RAS (20, B92) DER BI PAR TI ZAN MTS - CR VE NA ZVE ZDA BE O GRAD

Cr no-be li fa vo ri ti, cr ve no-be li pre te Ko {ar ka {i Par ti za na MTS ve ~e ras od 20 ~a so va do ~e ku ju Cr ve nu zve zdu Be o grad u 13. ko lu ABA li ge. [am pion Sr bi je je na tre }em me stu, sa sko rom od osam po be da i ~e ti ri po ra za, dok cr ve no-be li ima ju sa mo tri po be de i de vet po ra za i za u zi ma ju 11. po zi ci ju na ta be li.

- Utak mi ca je va `na pre sve ga {to do la zi po sle Evro li ge, po sle utak mi ce pro tiv Ar ma ni ja ko ja je do sta to ga od lu ~i va la i prak ti~ no nas je is tro {i la u sva kom po gle du - i fi zi~ kom i psi hi~ kom. Po treb ne su nam do bre utak mi ce, mo ra mo da ih pro na |e mo zbog po di za wa for me u sva koj sle de }oj pri li ci, a ta pri li ka je ve ~e ras - re kao je tre ner Par ti za na Vla de Jo va no vi}.

Jo va no vi} je is ta kao da se Zve zda do sta po ja ~a la do la skom Oma ra To ma sa pre de se tak da na.

- Cr ve na zve zda Be o grad je eki pa ko ja je sa sta vqe na od igra ~a ko ji ima ju is ku stvo igra wa u Ja dran skoj li gi. Ima ju vr lo do bre igra ~e na po zi ci ji cen tra, ko ji, uz to, ima ju za vid ne in ter na ci o nal ne ka ri je re.

Dvo |e wem To ma sa, ko je je bio je dan od bo qih igra ~a u ita li jan skoj li gi i omo gu }e no mu je da igra Ja dran sku li gu zbog tre nut ne su spen zi je

u Ita li ji, na{ ri val se si gur no ve o ma po ja ~ao. Eki pa ima pun ro ster, na sva koj po zi ci ji ima kva li tet ne igra ~e na ko je }e mo mo ra ti da obra ti mo pa `wu - na gla sio je Jo va no vi}.

Stra teg Par ti za na na gla sio je da we go vi iza bra ni ci ne }e ima -

ti lak po sao pro tiv ti ma ko ji s klu pe vo di is ku sni Sve ti slav Pe {i}.

- Zna mo da nam ne }e bi ti la ko, jer nam do la zi mo ti vi san ri val.

Sprem ni smo i tru di }e mo se da u na red na dva da na ura di mo sve da po dig ne mo eki pu na za vi dan ni vo

Vlade Jovanovi} i Svetislav Pe{i}

i pru `i mo mak si mum na utak mi ci ko ja nam pred sto ji - is ta kao je Jo va no vi}.

Tre ner Cr ve ne zvzde Be o grad Sve ti slav Pe {i} je pod vu kao: - Der bi je uvek spe ci fi~ na utak mi ca, a Par ti za nov ne u speh u Evro li gi nam ni ma lo ne olak {a va si tu a ci ju. Obi~ no se ka `e da u der bi ji ma ne ma fa vo ri ta, ali ja mi slim da je ov de to Par ti zan ko ji je jo{ uvek is pred nas.

Po raz u ~e tvr tak mo gao bi kod cr no-be lih da po ve }a agre siv nost, bor be nost i kon cen tra ci ju u der bi ju.

U pro te klih se dam da na ra di li smo sve {to je bi lo pla ni ra no i po ku {a va li da uigra mo Ame ri kan ca To ma sa s eki pom. Ja sno je da on ni je fi zi~ ki pot pu no spre man, ali do bro po zna je evrop sku ko {ar ku i mo }i }e da nam po mog ne pro tiv Par ti za na.

Ulaznice za me~ Partizana i Zvezde ne}e biti u slobodnoj prodaji, s obzirom da je susret progla{en utakmicom visokog rizika. Prema Zakonu o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, smawuje se kapacitet dvorane i iz tog razloga va`i}e samo godi{we karte, kao i sponzorski paketi.

Tako|e, odlukom uprave crveno-belih, ne}e biti razmene odre|enog broja ulaznica za navija~e u susretima dva kluba u Jadranskoj ligi.

dnevnik

DA NAS PO ^I WE NO VI NBA [AM PI O NAT

Za ve su po di `u Wu jork i Bo ston Pa si o ni ra ni za qu bqe ni ci u NBA ko {ar ka {ku li gu od ve ~e ras }e do }i na svo je. Po sle du ge pa u ze pro u zro ko va ne lok-autom i ne mo gu} no {}u po sti za wa do go vo ra iz me |u vla sni ka klu bo va, ru ko vod stva li ge i igra ~a, pro na |en je kom pro mis i, evo, skra }e na se zo na po ~i we ve ~e -

nim i vre me {nim ti mom iz Bo sto na.

Kel te i u no voj se zo ni pred vo di trio Rej Alen (36 go di na) - Ke vin Gar net (35) - Pol Pirs (34), ali se mno go o~e ku je od znat no mla |e zve zde, plej mej ke ra Ra xo na Ron da, ko ji je u pro {loj se zo ni do `i veo pot pu nu NBA afir ma ci ju. Uz na ve de ne igra ~e, na vi ja ~i Sel tik sa pu no po la `u u ume }e i

U i{~ekivawu starta: Karmelo Entoni (Wujork) i Pol Pirs (Boston)

ras. ^ast da po dig nu za ve su na pre mi je ri pri pa la je ko {ar ka {i ma Wu jork Nik sa i Bo ston Selk tik sa, a po zor ni ca je na da le ko ~u ve ni hram Me di son Skver Gar den.

Am bi ci o znog do ma }i na pred vo di }e Ama re Sto de ma jer, Kar me lo En to ni, Taj son ^en dler i Majk Bi bi, dok je ve te ran Baj ron Dej vis po vre |en i pro pu sti }e osam do 10 uvod nih utak mi ca. Tre ner Majk D’An to ni ve ru je da je we gov tim spo so ban da se na po kon uhva ti uko {tac s naj bo qi ma, a pri li ku da to do ka `u Nik si }e ima ti u du e lu sa sjaj -

is ku stvo Xer mej na O’Ni la (33), a za ni mqi vo je da je igra~ ovog ti ma po stao i Sa {a Pa vlo vi}, ne ka da {wi re pre zen ta ti vac SR Ju go sla vi je.

Ka ra van, da kle, kre }e iz Wu jor ka, a to kom ve ~e ri bi }e od i gra ne jo{ ~e ti ri utak mi ce. U wi ma se sa sta ju: Da las Ma ja mi, LA Lej ker si - ^i ka go, Okla ho ma - Or lan do i Gol den stejt - LA Kli per si.

I qu bi te qi NBA ko {ar ke u Sr bi ji ima }e pri li ku da na Sport klub ka na lu di krekt no pra te TV pre no se iz Wu jor ka (od 18 ~a so va), Da la sa (20.30) i Los An |e le sa (23).

A. P.

ALEK SAN DAR STA NO JE VI] PO RU ^U JE SA MAL DI VA

NA SAJ TU CR VE NE ZVE ZDE PO TVR \E NO

Vra tio se Bez Kr sta ji }a, idem i ja Du {ko To {i} Po sle ~e ti ri me se ca pro ve de na u Be ti su na po zaj mi ci, Du {ko To {i} vra tio se u FK Cr ve na zve zda, sa op {te no je na zva ni~ nom saj tu cr ve no-be lih.

- Mo ti vi san sam i spre man za ve li ke na po re ko ji nas o~e ku ju na pri pre ma ma. Je dva ~e kam da

nij e bil o ne sp orazuma s trener om i upravom .

- Da je bi lo nespor azuma sig urno se ne bi smo tak o brzo dogovorili o ponovnoj sa radwi . Ne `el im da s e vra}am u pro{lost, mo `da sam pogre{ io , mo` da nisam, al i nikad a se u `ivotu nisam o sv rtao unaz ad, p a n e} u ni

Alek san dar Sta no je vi} je na od mo ru. Da le ko od Sr bi je, Be o gra da i Hum ske 1. Me |u tim, tre ner Par ti za na ne ma mi ra ni ta mo da le ko. Do Mal di va su sti gli potresi nastali prethodnih dana u taboru srpskog {ampiona.

Posle i st upa u jav nosti sportsk og direktora Mladena Krstaji}a, koji je sasuo mnogo optu`bi na ra~un predsednika Dragana \uri}a i uprave kluba, oglasili su se navija~i, a onda i Sta no je vi}. On je pri znao da su ga kon tak ti ra li po je di ni ~la no vi ru ko vod stva i ube |i va li ga da osta ne tre ner ~ak i ako (ka da) sme ne Kr sta ji }a. Ipak, mla di stru~ wak je po ru ~io da }e na pu sti ti Par ti zan uko li ko sport skom di rek to ru bu de uru ~en ot kaz.

Ta ko |e, Sta no je vi} je do dao da je sto pro cent no uz Kr sta ji }a i da }e se za jed no sa wim do po sled weg da na bo ri ti za in te res Par ti za na i isti nu.

- Na rav no da sam upo znat sa sva kim de ta qem... Pra tim sva ki fo rum, sva ku iz ja vu, sva ki meil po dr {ke - po ~eo je Sta no je vi} iz la ga we za Mon do po vo dom no vo na sta le si tu a ci je u cr no-be lom ta bo ru.

Osvr nuo se na iz ja ve Mla de na Kr sta ji }a.

- Sve {to je re ~e no - re ~e no je da bi se jav nost i sva ki na vi ja~ Par ti za na upo zna li sa isti nom.

Na ma je `ao {to je do {lo do to ga, sve sni smo sve ga, ali i Kr sta ji }ev i moj na stup je u in ter su klu ba i za do bro bit i bo qu bu du} nost Par ti za na.

Sta no je vi} po ru ~u je da do

Vratio se u staro jato:Du{ko To{i}

se vi dim s no vim-sta rim sa i gra ~i ma i ra du jem se po nov noj sa rad wi sa Ro bi jem (Pro si ne~ kim). Da }u sve od se be da u dru goj po lu se zo ni svo jim do brim igra ma po mog nem eki pi da ostva ri re zul ta te ka kve mi li o ni na vi ja ~a o~e ku ju - re kao je To {i}.

B92 je jo{ u pe ta k najav io da su Zv ez da i To{i} vrlo bli zu do govora.

- Pratio s am Zve zdu tokom jesew e po lusezo ne, sk oro sve uta kmi ce sam g ledao n a interne tu i, kao i svi prav i Zvezd a{i, n isam zadovoqan posti gnu ti m u rezult atskom s mislu. Me |utim, v erujem da }emo na prole} e b iti mn og o boqi i da }e mo popra viti lo{ u tis ak - dodao j e To{i}.

To {i} je rekao da wegov po vr at ak po kaz uje da pri odlask u

sad. M isli su mi usm er ene sa mo na treni nge i `equ da kao ekipa os tvarim o {to boqe r ezultate i osvojimo neki od trofeja. Veruj em da }em o dati s ve od s eb e, bodo vna razlika je vel ik a, ali sv ako ko nosi Zv ez di n dres uvek mor a da razmi{ qa samo o po bedi. Tr eb a da se koncentri {emo na svoju ig ru , da pob e|ujemo sve protivnike , da damo s ve o d sebe na ter e nu i kao pl od svega to ga da o~e kuj emo n ag ra du u v idu nekog od trof ej a kat egori~an je bio pouz da ni def an zi vac.

To {i} je ~etvrto poja~awe Zvezde u zimskom prelaznom roku. Prethodno su ugovore potpisali povratnik Marko Perovi}, mladi reprezentativac Filip Mladenovi}, koji je stigao iz ~a~anskog Borca, kao i Luka Milivojevi} iz Rada.

Na vi ja ~i uz Kr sta ji }a Sta dion Par ti za na is pi san je gra fi ti ma po dr {ke sport skom di rek to ru Mla de nu Kr sta ji }u.

Gru pa od ne ko li ko de se ti na na vi ja ~a oku pi la se u no }i iz me |u pet ka i su bo te is pred sta di o na u Hum skoj 1 i i{a ra la ve li ki deo spo qa {wo sti objek ta. Gra fi ti su is pi sa ni ~ak i kod ula za u slu `be ne pro sto ri je.

Do mi ni ra ju po ru ke: “Mla de ne iz dr `i do po be de”, „Mla de ne, uvek si bio bo rac, iz dr `i i sa da”, „Je dan je Mla den Kr sta ji}”...

Ta ko su se na vi ja ~i Par ti za na, ba rem deo wih, ja sno sta vi li na stra nu sport skog sek to ra {am pi o na Sr bi je, ko ji je u su ko bu sa ru ko vod stvom na ~e lu sa pred sed ni kom Dra ga nom \u ri }em i ge ne ral nim se kre ta rom Dar kom Gru bo rom.

Mladen Krstaji} i Aleksandar Stojanovi}

pre pu ca va wa sa ru ko vod stvom ni je do {lo sa mo pre ko me di ja.

- Re ~e no je sve ovo ve} upra vi u li ce na sa stan ci ma Uprav nog od bo ra i na se kre ta ri ja ti ma, ali ni je vre de lo... Pre la zi li su pre ko sve ga! Mo ra li smo jav no da iz ne se mo de ta qe.

Sta no je vi} i Kr sta ji} su sta ja li je dan uz dru go ga i to kom pret hod nih bu ra u Hum skoj 1.

Ta ko je bi lo ka da je na sta la fr ka zbog ne is pla }e ne pr ve ra te Sao Ka e ta nu za tran sfer Edu ar da, ta ko je bi lo i ka da je upra va sme ni la Sta no je vi }a, a on da ga vra ti la na tre ner sku klu pu.

- Pot pu no sam uz Kr sta ji }a!

Sve ra di mo sa mo u in ter su klu ba, dok svi osta li na stu pa ju u li~ nom in ter su i ra di li~ ne pro mo ci je, na ma je sa mo Par ti zan iz nad sve ga! Sli~ ne stva ri smo ve} go vo ri li. Ja sve ka `em u mo jim iz ja va ma, sa mo {to je Kr le imao i dru ge pri ~e ko je iska ~u iz mo jih ovla {}e wa! Ali, sto od sto sam uz we ga - na sta vio je Sta no je vi} i do dao:- De ca smo ovo ga klu ba i sve {to ima mo po ka zu je mo na te re nu! Ne `e li mo na ova kav na ~in da po ka zu je mo qu bav pre ma klu bu, za to nam je i

`ao {to je do {lo do me dij ske pom pe, ali po na vqam - sve je to zbog isti ne. Ne pra vi mo kom pro mi se i ne ma mo dru ge in te re se, na{ je di ni in te res je in te res Par ti za na. Sva ka mo ja re~ je tu da bi se spre ~i la ob ma na jav no sti. Ovo ni je bor ba za po zi ci je, sa mo sta je mo u za {ti tu isti ne i bo qe bu du} no sti klu ba.

O~e ku je se da }e Kr sta ji }u bi ti uru ~en ot kaz na sa stan ku Uprav nog od bo ra u po ne de qak.

- Ne po sto ji pro blem da ode mo. Su tra }u na pu sti ti klub ako je u in ter su Par ti za na, ali }u se do kra ja bo ri ti za isti nu! Ne ka me su spen du ju, ote ra ju... Ali ja mo ram da se bo rim za klub ~i ji sam deo ce log `i vo ta.

I na kra ju, {ef cr no-be le stru ke pri znao je da su ga zva li ~la no vi ru ko vod stva.

- Isti na je da su me zva li ~la no vi Uprav nog od bo ra u na me ri da me za dr `e i na go ve sti li mi da }e Kr sta ji} bi ti sme wen... Ja sam im sa mo re kao da od la zim i ja ako ote ra ju Kr le ta. Mi slim da su ti me shva ti li da mi ra di mo sa mo za Par ti zan i da ne ma mo dru gi in te res - za kqu ~io je Alek san dar Sta no je vi}.

nedeqa25.decembar2011.

c m y

dnevnik

port je odav no iz gu bio svo je xentlmen ske ma ni re i po stao je igra pre ma za na bo ja ma nov ca. Eks pan zi ja kla |e wa do ve la je ve {ti nu fi zi~ kog tak mi ~e wa do ta~ ke ka da se we gov smi sao kao igre do vo di u pi ta we. Pre ne ko li ko go di na po kre nu ta je is tra - ita li jan skih fud ba le ra ko ji je ta ga UEFA o la `i ra wu fud bal skih da igrao za Pe ru |u, zbog sa u ~e sni me ~e va, a tre nut no je pod po ve }a - {tva ka `wen je sa tri go di ne su lom vi {e od 200 me ~e va u ra znim spen zi je, ko ja mu je ka sni je sma we na ci o nal nim pr ven stvi ma, kao i na na dve. Vra tio se pred sam po ~e ne ko li ko utak mi ca Li ge {am pi o - tak Svet skog pr ven stva 1982. u na, Li ge Evro pe, pa ~ak i kva li fi - [pa ni ji, na ko me je po sti gao ~ak {est go lo va, a Ita li ja je tre }i put ka ci o nih me ~e va re pre zen ta ci ja.

Naj sve `i ji pri mer nam sti `e iz po sta la svet ski pr vak.

Ta~ no 26 go di na ka sni je raz ot ve ~i to na me {taq ka ma na dah nu te ita li jan ske li ge – Se ri je A, gde su kri ve na je ~u ve na afe ra Kal ~o po se ko la slo mi la pre svih na Kri - li u ko joj je na kon za vr {e ne is tra sti ja nu Do ni ju, biv {em ka pi te nu ge ta li jan ske po li ci je na po vr {i Ata lan te i svo je vre me no ita li jan - nu is pli vao skan dal ve li kih raz me ra. U we ga su skom re pre zen ta tiv cu bi li ukqu ~e ni (2001. i 2002), ko ga su Mi lan, La cio, po li caj ci uhva ti li kad Sistem jednostavan: Fi o r en t i n a, je ve} kre nuo u beg pre potkupi{ nekoliko Re |i na i ak tu ko gra ni ce. Is tra `i igra~a el ni pr vak Ju te qi su se za ple ni li i ven tus, a cen we gov ra ~u nar, u ko me tral ni ~o vek se na la zi do ka zi ma te ri jal. U za tvo ru su za vr {i li i bio je di rek tor „Sta re da me“ Lu }a igra ~i Kar lo Ger va so ni (Pja }en - no Mo |i. Po li ci ja je, pri slu {ki ca) i Fi li po Ka ro bio (La Spe ca), va ju }i we go ve te le fon ske raz go vo kao i biv {i fud ba le ri Lu i |i re, sa zna la da je pod mi }i vao ne ko Sar tor (igrao za Par mu i Ro mu) i li ko qu di u ita li jan skom fud bal Ale san dro Zam pe ri ni (igrao u skom sa ve zu ko ji su mo gli uti ca ti dru goj i tre }oj li gi), kao i \u ze pe na po de lu su di ja na utak mi ca ma Se Si wo ri, ne ka da {wi re pre zen ta - rie A. Na kon {to je ~i ta va afe ra ti vac i igra~ (iz me |u osta lih) Bo - do {la do su da, iz re ~e ne su ve li ke lo we i La ci ja. Si stem na me {ta wa ka zne. Mo |i je do bio do `i vot nu su bio je jed no sta van: tre ba lo je pot - spen zi ju ba vqe wa fud ba lom, Ju ku pi ti ne ko li ko igra ~a onih ti - ven tu su su od u ze ta dve ti tu le pr va mo va pred vi |e nih da iz gu be. Pot - ka Ita li je, iz 2005. i 2006. go di ne, ku pi la bi se ~e tvo ri ca igra ~a iz a klub je iz ba ~en u dru gu li gu, ba{ „gu bit ni~ kog“ ti ma, sva ko me bi se kao i Fi o ren ti na. Osta li ti mo vi pla ti lo po 50.000 evra, {to i ni je su se iz vu kli sa mo sa od u zi ma wem ve li ka su ma uko li ko se uzme u ob - bo do va.

U Tur skoj su le tos ot kri ve ne pr zir uku pan do bi tak ko ji se mo gao po di }i na kla di o ni ci, iz me |u ve afe re, a ~i ta va ak ci ja ras krin ka va wa kul mi ni ra la je hap {e wem 500.000 i 1.500.000 evra.

No kao {to je ve} re ~e no, na „gla ve {i na“ vo de }ih tur skih klu „^i zmi“ to ni je ni {ta no vo. Ita - bo va. Na kra ju, iz me |u osta lih, li ja ni su jo{ 1980. go di ne po ka za li „pao“ je i pr vi ~o vek tur skog {am ka ko se to ra di. Tih je go di na u pi o na Fe ner bah ~ea Aziz Jil drim, Ita li ji po sto ja la kla di o ni ca i to pod op tu `bom da je u~e stvo vao „To to kal ~o“ ko ja je ima la po nu du u na me {ta wu utak mi ca. Jil drim je za ce lo jed no ko lo Se ri je A. Me |u - po stao 25. oso ba ko ja je za vr {i la tim, u isto vre me po sto ja la je i iza re {e ta ka pod sum wom za pod ile gal na kla di o ni ca ko ja je, ka da mi }i va we i na me {ta we 19 utak mi su ak te ri raz ot kri ve ni, pro zva na ca tur ske li ge. Klu bu je na po slet „To to ne ro“. Tu se nu di lo kla |e we ku od u ze ta {am pi on ska ti tu la i na sa mo jed nu utak mi cu, a ma mac su me sto u Li gi {am pi o na ko je je za u- ta da za gri zli mno gi pr vo li ga {i i zeo dru go pla si ra ni Trab zon spor. ne ki ve li ki igra ~i. Na kon {to je Fe ner bah ~e je pro {le se zo ne do pri ~a za vr {i la, Mi lan i La cio bio 16 od 17 po sled wih utak mi ca i iz ba ~e ni su iz pr ve u dru gu li gu, a na kra ju je pre sti gao Trab zon spor Pa o lo Ro si, je dan od naj po zna ti jih osvo jiv {i pr vo me sto zbog bo qe

S

21

Pr qa va stra na sPort skog kla \e wa

Od pi {taq ke do na me {taq ke gol raz li ke. Osim ~el nog ~o ve ka naj ve }eg tur skog klu ba, u pri tvo ru su za vr {i li i Se kip Mo stu ro glu, po tred sed nik Trab zon spo ra, i biv {i re pre zen ta ti vac iz Eski se hir spo ra Umit Ka ran, za tim tre ner Eski se hir spo ra Bu lent Uj gun i pred sed nik Si va spo ra Mec nun O|ak maz.

Biv {i en gle ski fud ba ler Mat Le Ti si je ce lu svo ju igra~ ku ka ri je ru pro veo je u jed nom klu bu, Sa ut hemp to nu, upr kos za ni ma wu ve li kih klu bo va po put To ten he ma i ^el si ja za we go ve uslu ge. Zbog oda no sti klu bu na vi ja ~i su ga pro zva li „Le Bog“. On je za jed no sa pri ja te qem u apri lu 1995. go di ne ulo `io po za ma {nu svo tu na utak mi cu svog Sa ut hemp to na pro tiv Vimbldo na. Ni je se kla dio na re -

zul tat ne go na vre me pr vog auta na utak mi ci. Sta vio je da }e bi ti u pr vih 60 se kun di. Po {to je bio kre a tor igre svog ti ma ka da je lop ta kre nu la sa cen tra, do {la je pra vo we mu u no ge: „Sa mo sam je tre bao po sla ti ma lo ja ~om sna gom od po treb ne pre ma svom su i gra ~u Ni lu [i per li ju na kri lu, ta ko da ode u aut, ali sam se zbog pri ti ska pot pu no smr zao i lop ta ni je oti {la u aut ne go ju je [i per li uhva tio. U `i vo tu ni sam vi {e tr ~ao ne go tih {e zde set se kun di da bih do {ao do pri li ke da lop tu iz ba cim iz igre, ali ni sam us peo“, bio je iskren Le Ti si je.

Jo{ pre tri de se tak go di na pi o nir ske ko ra ke u ovoj di sci pli ni na pro sto ru ta da {we Ju go sla vi je ~i nio je le gen dar ni me na xer Ve li bor

Do ni pri znao krivicu Biv {i ka pi ten Ata lan te Kri sti ja no Do ni pri znao je ju ~e da je na me {tao re zul ta te utak mi ca Se ri je B, ma da je na po me nuo da klup ski zva ni~ ni ci ni su bi li u to ume {a ni. Do ni je u po ne de qak uhap {en za jed no sa jo{ 15 oso ba pod sum wom da je na me {tao re zul ta te utak mi ca i da je u~e stvo vao u ne le gal nom kla |e wu. Po sle pet da na pro ve de nih u sa mi ci, Do ni ju je do zvo qe no da se vi di sa svo jim advo ka tom, a po tom je bio pod vrg nut is pi ti va wu tu `i o ca. Ka ko je pre ne la Ga ze ta de lo Sport, Do ni je pri znao da je znao za na me {te ni re zul tat me ~a Ata lan ta - Pja }en ca pro {le se zo ne i da se na we ga kla dio. Ta ko |e, Do ni je re kao da je po ku {ao to isto da ura di u me ~u sa Asko li jem. Ove go di ne u ju nu uhap {e no je 16 oso ba, a is tra gom je bio ob u hva }en i Do ni, ko me je iz re ~e na tro i po go di {wa za bra na ba vqe wa fud ba lom. Ata lan ti, ko ja je pro {le se zo ne pro mo vi sa na u Se ri ju A, od u ze to je {est bo do va.

Tu ~a zbog Yor da na re ma po sled wim po da ci ma ko ji ma ba ra ta ju tr gov ci, to kom bo `i} no-no vo go di {wih pra zni ka naj vi {e }e po klo ne ku po va ti Luk sem bur `a ni a naj ma we Ho lan |a ni, dok su Ame ri kan ci, gle ~u da, ne gde u zlat noj sre di ni. U sva kom slu ~a ju, fa bri kan ti i tr gov ci, li sci naj vi {eg ran ga u po tro {a~ kom dru {tvu, raz vi li su do vr hun ca svo je teh ni ke na vla ~e wa na po tro {wu, po go -

P

to vo de ce. U to me ne ma lo u~e stvu ju i so ci o lo zi, psi ho lo zi ali i «„eks per ti”» svih vr sta pri u ~e ni lo gi kom: ka ko ugne zdi ti po tre bu za ne ~im bez ~e ga se mo `e, ali se bez to ga pa ti. A ni ko ne vo li da vi di svo je de te na bi je no gne vom zbog dru {tve ne us kra }e no sti ili de sta bi li zo va no zbog kom plek sa ma we vred no sti.

Ne ka da se zna lo, ra |a we i umi ra we ve ~an je iz vor za ra de. Sa mo {to ni ko ni je pa tio za to {to se ro dio ili umro.

Pa ti la je rod bi na, ali ni ona ne pre vi {e. U na {em slu ~a ju, pa ti ciq na gru pa ne spo sob na da pri vre |u je, ali ve} do ra sla da tro {i po svo me. Ve} od ~e tvr te go di ne da na {wa su de ca,

re ci mo, ose tqi va na mo du, i to ja ko do bro zna ju ve {ti tr gov ci. A o ju na ci ma ra znih cr ta }a da i ne go vo ri mo. I za to se za sva ki uz rast smi {qa, ba{ sva ke go di ne, sve no vo i no vo.

Na tom ta la su ju ~e je na hi qa de obo `a va la ca pa ti ka „Er Xor dan” po hr li lo u tr go vi ne sport skom opre mom gde je kre nu la pro da ja no ve ver zi je ar ti kla ko jeg je pro sla vio ve ro vat no naj bo qi ko {ar ka{ svih vre me na Majkl Xor dan.

– Qu di su pa da li po po du, mo rao sam da ska ~em pre ko jed ne de voj ke ko ja se na {la na tlu.

Bi lo je lu do. Je dan je de ~ak pre ga `en, po vre dio je ru ku, mo `da ~ak i po lo mio – opi sao je hi ste ri ju mu {ka rac ko ji je i sam po ku {ao da do |e do naj po zna ti jeg pro iz vo da kom pa ni je „Najk”.

Do kle je lu di lo oti {lo sve do ~e in for ma ci je da je po li ci ja u Si je tlu ~ak mo ra la da upo tre bi su za vac. Vr lo je na pe to bi lo i u In di ja na po li su, gde je oko hi qa du i po ku pa ca ~e ka lo u re du za sa mo 300 pa ri pa ti ka; ~e ti ri po mah ni ta la kup ca su uhap {e na u Atlan ti, tu~ wa ve su obe le `i le po ~e tak pro da je u Lo u i svi lu i [ar lo tu, dok u Ri~ mon du ~ak i pu ca lo.

Ka da se sve to po gle da iz srp ske per spek ti ve, on da uobi ~a je na pra zni~ na po ma ma za pra si }i ma i ne iz gle da ta ko stra {no. Osim pra si }i ma. n E. N. L.

nog Re no o vog in `e we ra Pe ta Si Xa rov ski, po znat iz me |u osta log i mond sa, na kon ~e ga je po kre nu ta is po na me {te nim po be da ma ti mo va tra ga Me |u na rod ne auto mo bi li re gi o nal nih ma ke don skih li ga od sti~ ke fe de ra ci je (FIA). Is tra 50:0, jer je jed nom od ti mo va za pr vo ga je do ka za la da je Bri ja to re za i- me sto tre ba la gol raz li ka od +49 sta na to na go vo rio mla dog Bra ko lo pre kra ja. Ova kav pri mer ni je zil ca, pa je Re no u sep tem bru 2009. ostao usa mqen, 2004. u In di ji de sio osu |en za za ve ru i na me {ta we tr se go to vo isto ve tan sce na rio. Klu ke, a Bri ja to re do bio do `i vot nu bo vi „Kur to rim“ i „Vil fred” bi za bra nu oba vqa wa bi lo ka kve li su je di ni kan di da ti za pr vo me funk ci je u For mu li 1. sto, u svo jim utak mi ca ma po sti gli U sve tu bej zbo la, ko ji je u Ame su 61 od no sno 55 go lo va. Pred po ri ci uz ame ri~ ki fud bal po po pu sled we ko lo ti mo vi su u{li po rav lar no sti sport broj je dan, ve o ma na ti na ta be li a u vi {i rang bi se ~e sto su se raz ot kri pla si rao tim ko va le ve li ke na me ji po stig ne vi {e {taq ke, a je dan od go lo va. Fud bal „Sinko, naj po zna ti jih slu ~a ska fe de ra ci ja bojim se da je je va je onaj eki pe re gi o na Goa na istina” „Blek sok sa“. Na i me, re di la je da se 1919. u fi na lu plejme ~e vi igra ju u ofa, tzv. „Svet skoj isto vre me ka ko se ri ji“, po ku {a li su da na me ste re ne bi do {lo do na me {taq ke, me |u zul tat me ~a {to je na wi ho vu `a tim is po sta vi lo se da su oba ti ma lost ot kri ve no, pa su ~ak osmo ri ca ima la svo je {pi ju ne na pro tiv ni~ igra ~a do `i vot no su spen do va ni a kom te re nu. To je do ve lo do jur wa ve me |u wi ma i do ta da {wa le gen da u ko joj su ti mo vi na dva te re na po spor ta Xo „Bo so no gi“ Xek son. No sti za li go lo ve na sva kih 90 se kun vi ne ko je su pra ti le sve do ~e we za di. Sva 4 ti ma ko ja su u~e stvo va la u be le `i le su sce nu iz la ska Xek so na me {taq ki su su spen do va na. na iz sud ni ce, ka da mu je pri {ao go Da ne is pad ne da se sa mo u fud lo bra di mla di} s ka~ ke tom „Blek ba lu na me {ta, po me nu }e mo i ne ko sok sa“ i po vu kao ga za ru kav, re kav li ko pri me ra iz dru gih spor to va. {i mu: „Ka `i mi da ni je isti na sve Je dan od sve `i jih pri me ra su i op ovo za {ta vas op tu `u ju, sa mo ka `i tu `be na ra ~un te ni se ra, iz me |u da ni je isti na...“. Xek son mu je sa mo osta lih i na {eg Jan ka Tip sa re vi ti ho od go vo rio „Sin ko, bo jim se da }a, ko je su na knad no opo vrg nu te. je isti na...“.

Na me {ta wa re zul ta ta ima i u ok Iako sle de }i pri mer iz da na tan skom sve tu. Go di ne 2008. glav ni {we per spek ti ve zvu ~i sme {no, va ak ter skan da la na me {ta wa tr ke `no ga je po me nu ti kao pi o nir ski For mu le 1 bio je Fla vio Bri ja to po ku {aj da se na me {ta we is ko re ni re, ta da vo de }i ~o vek ti ma Re no. iz naj po pu lar ni jeg ame ri~ kog spor Na Ve li koj na gra di Sin ga pu ra 28. ta. Dvo ji ca igra ~a ame ri~ kog fud sep tem bra we gov vo za~ Nel son Pi ba la, Pol Hor nung iz ti ma „Pe ker ke ju ni or iz gu bio je kon tro lu nad sa“ i Aleks Ka ras iz eki pe „La jon bo li dom i za bio se u si gur no snu sa“, osum wi ~e ni su i osu |e ni na ne ogra du. Na kon to ga je na sta zu u{ao ko li ko go di na za bra ne igra wa si gur no sni auto mo bil, {to je omo 1963. jer su uhva }e ni ka ko u kla di o gu }i lo we go vom tim skom ko le gi ni ci upla }u ju su mu na is hod utak Fer nan du Alon su osva ja we tr ke. mi ca NFL-a u iz no su od 100 i 50 do Go di nu da na taj na je bi la do bro la ra! Na kon {to im je su spen zi ja skri va na, svi su mi sli li da je to uki nu ta, Ka ras je ~ak i pri li kom bi la jed na od uobi ~a je nih ne sre }a ba ca wa su di ji nog nov ~i }a znao da na sta zi, sve dok Pi ke ju ni or ni je se na {a li ka ko ne `e li da se iz ja 2009, na kon sva |e s Bri ja to re om, sni da li bi ra „pi smo“ ili „gla vu“, oti {ao iz Re noa. Re van {i sti~ ki po {to se za sva vre me na za re kao da ras po lo `en, Pi ke je iz ja vio da se se ni ka da vi {e ne }e kla di ti. na mer no za bio u si gur no snu ogra du i to na na go vor Bri ja to rea i glav nAleksandar Devetak

PUT OKO SVETA

PO [TE WA ^I NA: Dejl Kro ford iz Hju sto na po slao je do pis grad skim vla sti ma u ko jem je na pi sao da je pro na {ao sta ru par king ka znu od jed nog do la ra i da `e li da iz mi ri dug. I ne bi ni ko na ovog po {te wa ~i nu ni obra tio pa `wu da dug ne po ti ~e iz 1953. kad je mla |ah ni Kro ford kre nuo u voj sku. Auto mo bil je osta vio na jed nom par kin gu, ali je we gov otac za ka snio ka da je oti {ao da ga is par ki ra, pa su mu na pi sa li ka znu.

OPQA^ KA NI LO PO VI: Je dan par iz Ju te uhva }en je pri po ku {a ju da iz su per ma ke ta iz ne su {min ku, ba te ri je i ~o ko la di ce. Po li ci ja im je na pi sa la pri ja vu zbog po ku {a ja kra |e, a ka da je po ku we ni par kre nuo do auta, do `i ve li su ne pri jat no iz ne |e we: dok su „ra di li” u su per mar ke tu, ne ko im je obio auto mo bil i od ve zao se wi me. Da bi iro ni ja bi la ve }a, kra |u su pri ja vi li istom po li caj cu ko ji ih je „iz ri bao” de se tak mi nu ta pre to ga.

MA LE RO ZAN: Sa mo ne ko li ko sa ti po {to je u na grad noj igri osvo jio „lab mor yi ni ja„, ka mi on yi ja Dej vid Dop se za ku cao u dr vo. Auto mo bil je de mo li ran, a Dop je, na sre }u, pro {ao sa mo sa ogre bo ti na ma. „Ni je “lam bor yi ni” za si ro ma {ne kao {to sam ja. Bo ga ta {i slu pa ju auto i ku pe no vi, a ja sam ovaj slu pao i ni ka da vi {e ne }u mo }i da imam ta kav”, re kao je o~aj ni Dop.

DO BRE ZA [VERC: Obez be |e we aero dro ma „Fju mi }i no” u Ri mu uhap si lo je ma ne ken ku iz [pa ni je, jer je to kom pre gle da u we nim si li kon skim im plan ta ti ma u pre de lu gru di i stra `wi ce pro na |e no dva i po ki lo gra ma ko ka i na. Dro ga je ot kri ve na pri li kom, hm, te me qe ni jeg pre gle da te la, ko je su iz vr {i le dve po li caj ke.

Novosadska nedeqa25.decembar2011.

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14.30), „Automobili 2” (12.45), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Parada” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.25), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.45), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20, 18), „Nova godina u Wujorku” (17.45, 20.10, 22.40), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.30, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlok Holms” (17.20, 20, 22.30)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj ulici 106 de`ura}e danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no de`urstvo po~iwe ve~eras u 20 sati u apoteci „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7, a zavr{ava se sutra u 7 sati.

N. R.

Mu zej ska igra o ni ca

Uki nu ti |a~ ki auto bu si

Muzejska igraonica za decu od 6 do 10 godina pod nazivom „De~ja ma{ta mo`e sva{ta”bi}e odr`ana danas u 11 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Nakon razgovora o zimi, predstoje}im bo`i}nim i novogodi{wim praznicima, deca }e izra|ivati novogodi{we i bo`i}e ~estitke.

I. J.

Gradski prevoznik }e zbog zimskog raspusta od sutra po ukinuti |a~ke polaske, ina~e tako i ozna~ene u redu vo`we.

Polasci }e ponovo biti uvede ni po za vr {et ku zim skog raspusta, od 16. januara 2012. godine.

Z. D.

KOMUNALNI POLICAJCI UHVATILI OPASNOG PSA

Pit bul sklo wen sa uli ce Patrola Komunalne policije ju~e je u Limanskom parku uhvatila pit bula, koji je nasrnuo na sugra|anina koji je {etao svog psa rase doberman.

Naime, dobermana je wegov vlasnik izveo u {etwu, a nakon {to su se psi spazili, krenulo je ko{kawe. Pse su razdvojili hrabri komunalni policajci, vezali ga i obavestili inspekciju. Glavni komunalni inspektor iza{ao je na teren i obavio uvi|aj, a pit bula su pokupili radnici

„^isto}e”, nakon ~ega }e utvrditi da li je ovaj opasan pas ~ipovan.

Na~elnik Komunalne policije Ne boj {a Ra do va nac ka`e da je ovaj pas prijavqivan nekoliko puta, a da je uhva}en zahvaquju}i brzoj reakciji komunalnih policajaca. Prema wegovim re~ima, najva`nije je da je sada pit bul vezan i da vi{e ne predstavqa opasnost za qude koji `ive ili svakodnevno prolaze u ovom delu grada.

N. R.

V remeploV

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

KAKO I GDE ]E GRADSKI POLITI^ARI DO^EKATI 2012.

Uz do ma }u tr pe zu i mu zi ku na Tr gu Do do~eka Nove godine ostalo je mawe od nedequ dana, ali mnogi sugra|ani jo{ uvek nisu odlu~ili da li }e najlu|u no} provesti s prijateqima u privatnom aran`manu ili }e, ipak, oti}i u neki od novosadskih lokala. Novu, 2012. godinu, kako saznajemo, gradski politi~ari uglavnom }e ~ekati kod ku}e, u porodi~noj atmosferi.

Gradona~elnik Igor Pa vli ~i} ka`e za „«Dnevnik“» da }e ve} po tradiciji Novu godinu proslaviti u porodi~nom okru`ewu sa suprugom i decom.

- Po{to nas ima puno, bi}emo u svom domu, ali }emo oti}i i na Trg, jer moja deca vole Ba ja gu i

Anu Pe ri {i}. Me|utim, ne}emo se dugo zadr`avati, jer su jo{ mali, pa ne verujem da }e izdr`ati dugo, te }u morati i da ih nosim na ramenima. Najverovatnije }u oti}i i do Betanije – ka`e prvi ~ovek grada.

I pomo}nik grado~elnika Vi to mir Vu~ ko vi} za do~ek Nove godine bi}e u ku}noj varijanti s kumovima, a oko 23.30 sati svi zajedno idu na Trg. On ka`e da na ovaj na~in ve} 15 godina ispra}a staru i do~ekuje Novu godinu. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi} ne voli da pri~a o tome, ali nam je ipak rekao da }e najlu|u no} provesti u krugu naju`e po-

rodice, sa suprugom i }erkicom.

Ima i onih koji jo{ nisu odlu~ili gde }e za do~ek, a jedna od wih je i odbornica LSV-a u Skup{tini grada Mi li ca Vla i sa vqe vi}. Ona ka`e da jo{ nije odlu~ila gde }e provesti novogodi{wu no}.

- S obzirom da je Skup{tina zakazana za 28. decembar, jo{ nisam re{ila gde }u i {ta }u, sve zavisi koliko }e to trajati, jer }e se raspravqati i o buxetu grada. Dodu{e nisam puno o do~eku ni razmi{qala, jer je to za mene ve~e kao i svako drugo. Nekada se boqe provedem s dru{tvom kada se uve~e skupimo nevezano, nego kada je to sve neka-

RASPORED BOGOSLU@EWA ZA BO@I] PO GREGORIJANSKOM KALENDARU Za Rimokatolike:ri mo ka to li~ ka `u pa Ime na Ma ri ji na - mi se na hr vat skom je zi ku u 7 i 10 ~a so va, na ma |ar skom je zi ku u 8.30 i 11.30 ~a so va.

Sremska Kamenica: cr kva Na {a {}e sve tog Kri `a - mi sa u 11 ~a so va.

Petrovaradin: cr kva sve tog Jur ja - mi sa u 18 ~a so va; cr kva sve tog Kri `a - mi sa u 9 ~a so va; cr kva sve tog Jur ja - mi sa u 10.30 ~a so va, u 18 Ve ~er we.

Sremski Karlovci: ri mo ka to li~ ka cr kva Pre sve tog troj stva - mi sa u 11 sa ti.

Slova~ko - evangelisti~ka crkva Novi Sad: mi sa u 10 ~a so va.

Reformatsko - hri{}anska crkva Novi Sad: cr kva u [a far ko voj uli ci 5 - mi sa na hr vat skom i na ma |ar skom je zi ku u 8 ~a so va; cr kva na Te le pu u Uli ci ]i ri la i Me to di ja 7 - mi sa na hr vat skom i ma |ar skom je zi ku u 10 ~a so va.

DONATOR CVIJO KR^MAR POZIVA KOM[IJE I QUDE DOBRE VOQE

Za jed ni~ ki za lep {i Pe tro va ra din Od nedavno stanovnici Pepo sta vqa we kal trovaradina u`ivaju u novom drme, ali moramo izgledu Molinarijevog parka da vidimo koliko koji je rekonstruisan. Sada ga bi ko{tali radokrase pe{a~ke staze, tri kavi i ~ime {ta je pije od opeke i parterno urenajboqe osve`iti |en prostor, te bi ovaj park prostor. trebalo opet da postane mesto Sta nar ka pod oku pqa wa me {ta na. To me u gra|a Ma ri ja Tri prilog ide i plan da se u srcu fu no vi} ka`e da parka posadi jelka koja }e bije veoma prijatno ti oki}ena za Novu godinu. iznena|ena {to se Inicijativa za ceo ovaj pone ko za in te re so sao krenula je od Petrovaravao da uredi poddinca, Cvi ja Kr~ ma ra, koji je gra|e i Petrovai sam nov~ano u~estvovao u reradin. Ona dodaje konstrukciji parka, jer je dao da od 1956. godine, pare za nabavku kapije i cenkada je vojska ovaj tralno ure|ewe prostora. On deo dala na upraza „Dnevnik” ka`e da se na vqawe gradu, niko ovome ne}e zaustaviti. ni je okre ~io ni - Slede}i korak je da se nafasade, a kamoli pravi pe{a~ka staza od Moka pi tal no ulo li na ri je vog par ka do bezinske pumpe rekao je Kr~mar. – Na taj na~in ima}emo {etali{te du`ine 600 metara, {irine 3,5 metra s drvore di ma i klu pa ma.

Idej ni pro je kat imamo, grad }e pomo}i i s prole}a o~ekujem po~etak radova. Tako|e, sredi}emo raskrsnicu na izlazu prema Bukovcu, gde }e bi ti po sta vqena rasveta i ura|en travwak. Postoji ideja da se uredi i Trg Vladike Nikolaja, gde se planira Kapija na ulazu

Cvijo Kr~mar sa gradona~elnikom Pavli~i}em u obilasku parka

SUTRA NA NOVOSADSKOM OTVORENOM UNIVERZITETU

Pa {}an, uspe {ni ho ro vo |a U Novom Sadu je izme|u dva svetska rata delovalo vi{e stalnih i dobrih, crkvenih i gra|anskih amaterskih horova.

Najugledniji je bio Akademski mu{ki hor i hor @enskog muzi~kog dru{tva. Ovaj hor je, od osnivawa 1927. godine do

Aprilskog rata 1941., vodio profesionalac Svetolik Pa{}an Kojanov. On je 25. de cem bra 1936. poveo Novosa|anke na veliku turneju po zemqi slovenske muzike ^ehoslova~koj gde je hor veoma lepo primqen.

N. C.

ko usiqeno – obja{wava Vlaisavqevi}eva i dodaje da je jako nervira {to pred Novu godinu sve jako poskupi, posebno sve~anija garderoba.

Odbornica DSS-a u Skup{tini grada Ru `i ca Igi} dolazak 2012. godine proslavi}e s prijateqima u jednom restoranu u Novom Sadu.

- Prethodnih godina sam, uglavnom, prespavala najlu|u no}, me|utim ove godine su nas pozvali prijateqi, te je nas dvadesetak u privatnom aran`manu zakupilo jedan restoran~i}, gde }emo proslaviti Novu godinu – ispri~ala nam je Igi}eva.

Q. Nato{evi}

„Ras pu sti li {te” po 28. put Manifestacija „Raspustili{te”, 28. po redu, po~e}e sutra, a traja}e do petka 13. januara. Svakog radnog dana, osim 2. i 3. januara, od 10 do 14 sati u Novosadskom otvorenom univerzitetu u Radni~koj 20 mali{ani pred{kolskog i {kolskog uzrasta }e mo}i da u~estvuju u razli~itim radionicama. Program je podeqen na dva dela. U prvom delu su radionioce znawa i ve{tina „Kako se pere voda”, „Svi smo mi glumci”, „Volimo ples”, „Hip hop kultura”, a u drugom programi iz kulture „Volim pozori{te”, „Kultura zdravqa”, „Kako da se pona{am na sportskom doga|aju” i mnogi drugi.

Od srede, 4. januara do petka, 13. januara na sceni „Raspustili{ta” svakodnevno }e gostovati pisci, pesnici, glumci, peva~i, nau~nici, istra`iva~i i ekolozi, a svakodnevno }e biti pu{tani filmovi za decu. Program su finansirale Uprava za kulturu, Uprava za sport i omladinu i Uprava za zdravstvo grada Novog Sada, Novosadski otvoreni univerzitet, JP „Urbanizam” i drugi.

Programi su besplatni, a informacije se mogu dobiti na brojeve telefona 021/ 521-051 i 021/ 521-447.

N. R.

`io u ovaj deo Novog Sada, koji ima dugu i bogatu tradiciju.

- @alosno je {to }e investiciju platiti i privatno lice, a ne samo grad. Iako ne znam da li je re~ o li~nom interesu tog investitora ili najboqoj nameri, izuzetno je dobro i za pohvalu {to neko to ho}e da uradi - objasnila je Marija Trifunovi}.

Kr~mar obja{wava da `eli da se vi{e kom{ija ukqu~i u ure |e we Pe tro va ra di na i kraja u kome `ive, pa ukazuje i da je mo`da re{ewe osnivawe fondacije i privla~ewe sponzora i donatora.

D. Igwi}

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

Mo to De da Mra ze vi de li li pa ke ti }e po klo ni ma i dru `e wu sa ovim hu ma ni tar ci ma.

- Ak ci ja je tra di ci o nal na, a u~e stvu ju mo to ci kli sti iz No vog Sa da i oko li ne.

U De~ jem se lu u Srem skoj Ka me ni ci po de li li smo ve li ke xa ko ve pu ne slat ki {a i gric ka li ca, dru `i li smo se sa de com i pro vo za li ih mo to ri ma, a na kon to ga po se ti li smo Moto Deda Mrazevi krenuli u akciju

Paketi}i za mali{ane u De~joj bolnici

23

ZUMBA FITNES STI^E SVE VI[E POKLONIKA

DECU I OVE GODINE OBRADOVALA AKCIJA BAJKERA

Mo to ra {i ob u ~e ni u ko sti me De da Mra za po de ve ti put ob ra do va li su ju ~e naj mla |e na Tr gu slo bo de, gde je par ki ra na po vor ka u okvi ru ak ci je „Mo to De da Mra ze vi„ de li la pa ke ti }e. Ove go di ne po slu `i lo ih je i le po vre me, ko je je na Trg do ve lo ve li ki broj de ce. Baj ke ri su je dan deo po klo na fi nan si ra li sa mi, a osta li deo pla ti li su iz do na ci ja ili su do bi li ve} go to ve pa ke ti }e. Pre ma re ~i ma ~la na Udru `e wa „Apo sto li” Darka Tomi}a de ca su ih le po do ~e ka la, ob ra do va la se

nedeqa25.decembar2011.

I ple {u i do te ru ju li ni ju

Je dan od pred u slo va za do bro zdra vqe je fi zi~ ka ak tiv nost.

Stru~ wa ni sa ve tu ju bar sva ko dnev ne {et we uko li ko ne ma mo vre me na za sport i re kre a ci ju. Me |u tim, od lu ka o to me ko ji sport na ma naj vi {e od go va ra ni je ta ko jed no stav na kao {to se ~i ni na pr vi po gled.

Mno gi spor to vi zah te va ju ve li ke fi zi~ ke na po re ili kom pli ko va ne ve `be ko je ne mo `e sva ko da ura di, ali po sto je i oni ko ji su pri la go -

va ri jan ta ma po sti `e se efe kat.

Po red to ga {to se ova kvim ve `ba wem ak ti vi ra ju mi {i }i ce log te la, ve li ka pa `wa se pri da je upra vo estet ski naj u gro `e ni jim de lo vi ma te la, kao {to su zad wi ca, bu ti ne i sto mak- re kla je in struk tor ka zum be Fit nes klu ba „Fit neks” Nevena Komazec.

Ve `ba wem na ovaj na ~in gu bi se od 400 do 1.000 ka lo ri ja na sat, a pri tom se ve `ba ~i za ba vqa ju i

|e ni svi ma bez ob zi ra na pol i sta rost. Je dan od ta kvih spor to va je ste aero bik pro gram zum ba fit nes ko ji po sto ji oko de set go di na, a u po sled we vre me sti ~e po pu lar nost i u Sr bi ji.Ono {to od li ku je ovaj pro gram je su je din stve ne fit nes `ur ke na sva kom tre nin gu, na ko ji ma se uz di na mi~ ne la ti no rit mo ve i ple sne ko ra ke po di `e kar di o re spi ra tor na iz dr `qi vost i tor {e ka lo ri je.

- Zum ba je dens fit nes pro gram u kom se kom bi nu ju la ki po kre ti iz la ti no a me ri~ kih ple so va, a ko re o gra fi je su jed no stav ne ka ko bi svi mo gli da ih pra te. To je kar dio tre ning ko ji tra je ot pri li ke sat i ne ma te {kih ve `bi. Bu kval no se |u ska i na kra ju se ra di is te za we.

Ko ra ci ni su te {ki i wi ho vim in ten ziv nim po na vqa wem u ra znim

u~e da ple {u. Svet ski trend ko ji do la zi i kod nas je odr `a va we jav nih ~a so va zum be i dru gih fit nes pro gra ma uop {te. Ta ko je ne dav no u No vom Sa du po pr vi put odr `an je dan ova kav do ga |aj na ko me je u~e stvo va lo vi {e od 250 qu di iz svih kra je va Sr bi je, te iz Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne. U~e sni ci su tom pri li kom mo gli da pra te ko re o gra fi je in ter na ci o- nal nih svet ski po zna tih pre zen te ra iz Do mi ni kan ske re pu bli ke Martina Mi~ela i Pedra Kama~a. Po {to po sto ji ve li ko in te re so va we za ova kve do ga |a je, si gur no je da }e ih bi ti jo{, a do ta da tre ba lo bi pro {e ta ti do ne kog fit nes klu ba u No vom Sa du i opre de li ti se za od go va ra ju }i pro gram.

I. Jovanovi}

Fo to: F. Ba ki}

De~ ju bol ni cu i za bo le sne ma li {a ne osta vi li pa ke ti }e. Ob i {li smo i {ti }e ni ke u Do mu za de cu ome te nu u raz vo ju na No vom na se qu - re kao je To mi}.

Da bi is pu ni li `e qu ma li {a ni ma iz Svra ti {ta za de cu uli ce, po vor ka De da Mra ze va na mo to ri ma po se ti la je i ovaj obje kat i de ci uru ~i la po klo ne.

U Do mu na No vom na se qu ovi hu ma ni tar ci po gle da li su ra do ve, ko je pra ve ko ri sni ci do ma, dru `i li se sa de com i svo jim pri su stvom iz ma mi li im osme he na li ca. Po vor ka sa po klo ni ma na cen tral ni grad ski trg sti gla je ne {to pre 13 sa ti, a de ca, ko ja su se tu za te kla, oko sat vre me na u`i va la su u dru `e wu sa wi ma. U ovoj po vor ci, osim mo to ci ka la, bi li su i auto mo bi li, ko ji su pre vo zi li pa ke ti }e. To kom vo `we kroz grad ovu hu ma ni tar nu po vor ku mo to ra {a mo gli su da vi de i Na radost mali{ana pokloni i bajkeri stigli na Trg broj ni su gra |a ni.

N. R.

NOVI SAD POSTAO VA@NA TA^KA NA TURISTI^KOJ MAPI

Sta ro je zgro gra da atrak ci ja za stran ce

„KOKA-KOLA” KARAVAN POSETIO NA[ GRAD

^e stit ke i po klo ni za de~ ji osmeh

Pre ko 200 no vo go di {wih ~e stit ki, ko je su na pra vi li No vo sa |a ni za ma li {a ne u de~ jim bol ni ca ma, sa ku pqe no je prek si no} u okvi ru “Ko ka-ko la pra zni~ nog ka ra va na”. Na kon oku pqa wa na Tr gu slo bo de, po lar na dru `i na ovog ka ra va na po se ti la je De~ ju bol ni cu, ma li {a ni ma po de li la po klo ne, a vo lon te ri ka ra va na ukra si li su za jed ni~ ke pro sto ri je, gde je odr `a na i de~ ja pred sta va. Ve li ki broj ~e stit ki sa ku pi li su i u~e ni ci osnov nih {ko la, ko ji su ih pra vi li na ~a so vi ma li -

kov ne kul tu re. Or g a n i z a t o r i “Ko k a- ko l a ka r a v a n a” ka ` u da su za d o v oq n i od z i v om No vo s a | a n a, ~i j e je pri s u s tvo na Tr g u po k a z a l o da je No v a go d i na pra v o vre me da r i v a w a, na ro ~ i t o de c i, ko j a naj l ep {e do ba go d i n e pro v o d e u bol n i c a ma.

De d a Mraz sa svo j im po m o} ni c i m a Mra z uq k om, Sne g uq kom, Wu { ki c om, Gru d vi c om i Mr v i c om na s ta v i } e sa pra zni~ n om ~a r o l i j om i u osta lim gra d o v i m a Sr b i j e.

N. R.

Sa ~u ve nim „Eg zi tom“ No vi Sad je po stao va `na ta~ ka na tu ri sti~ koj ma pi Evro pe. Stran ci su ga upo zna li, za vo le li i mno gi se ra do vra }a ju, a o to me naj bo qe go vo ri po da tak da je u ovoj go di ni, u od no su na pret hod nu, za be le `en po rast bro ja stra nih tu ri sta za sko ro 20 od sto. Do la ze iz svih kra je va sve ta, a na{ grad u svo joj bo ga toj ra zno li ko sti ume da za go li ca sva ~i ja ~u la i ugo di sva kom uku su. Sta ro je zgro gra da s broj nim kul tur nim i isto rij skim spo me ni ci ma, tr go vi ma i mu ze ji ma glav na je atrak ci ja za stran ce,

za ni mqiv na ~in upo zna ju go ste s kul tur no-isto rij skim spo me ni ci ma, s pro {lo {}u, ali i sa da {wim vre me nom, ka za la je iz Udru `e wa tu ri sti~ kih vo di ~a No vog Sa da Alina Basari}.

ke zna ju, jer ~u va ju }i pro {lost, ima mo {an su za bo qu bu du} nost is ta kla je Ali na Ba sa ri}.

Tu ri sti~ ke agen ci je ima ju {i rok spek tar po nu da pa no ram skog raz gle da wa No vog Sa da i oko li -

- In te re so va we go sti ju iz re gi o na, kao i sa mih No vo sa |a na se naj bo qe vi di pri li kom Da na vo di ~a, ko ji se obe le `a va 21. fe bru a ra, a ta da se or ga ni zu ju bes plat ne pro mo tiv ne {et we kroz grad i po Pe tro vra din skoj tvr |a vi. Sva ke go di ne je in te re so va we sve ve }e. Mo `da bi bi lo pre vi {e o~e ki va ti da su gra |a ni pam te da tu me i u~e isto ri ju gra da, ali bi bi lo le po da ne ke osnov ne po dat -

ne. Gra di} okru `en vi no gra di ma, na 11 ki lo me ta ra od No vog Sa da, Srem ski Kar lov ci i Fru {ko gor ski ma na sti ri, ko ji su bi li se di {te zna ~aj nih isto rij skih srp skih li~ no sti, pri vla ~e ka ko stran ce, ta ko i do ma }e po se ti o ce. „Voj vo |an ska tu ra„ iz dva ja se kao top po nu da tu ri sti~ ke agen ci je „Ma ge lan“, ko ja se or ga ni zu je sva ke su bo te, a pod ra zu me va po se tu ma na sti ru Kru {e dol, za tim

Panoramsko razgledawe grada i okoline sve vi{e interesuje goste iz Srbije, Beogra|ane, ali i na{e sugra|ane ko ji ne u mor no pe {ke obi la ze sve naj zna me ni ti je gra |e vi ne, a ne iz be `an je i obi la zak Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Da kle, ne sum wi vo je da je No vi Sad pri mam wiv stran ci ma, ali isto ta ko mo `e da za do vo qi in te re so va wa go sti ju iz Sr bi je, pa ~ak i sa mih No vo sa |a na, uko li ko `e le da kre nu u avan tu ru bo qeg upo zna va wa svog gra da. Tu ri sti~ ki vo di ~i su tu da im pre do ~e isto ri ju gra da, da na

obi la zak naj zna ~aj ni jih kul tur no isto rij skih zna me ni to sti Srem skih Kar lo va ca, jed nog od vin skih po dru ma u Srem skim Kar lov ci ma, obi la zak Pe tro va ra din ske tvr |a ve i po tom pa no ram sko raz gle da we glav nih atrak ci ja No vog Sa da. Ce na ove tu re je 4.500 di na ra po oso bi, a u ce nu je ukqu ~en pre voz do po me nu tih de sti na ci ja, ru ~ak, de gu sta ci ja vi na u kar lo va~ kom vin skom po dru mu i uslu ge vo di ~a.

- Voj vo |an ska tu ra naj pri mam wi vi ja je Be o gra |a ni ma, ali ja vqa ju se i iz dru gih gra do va iz Sr bi je, kao i stran ci ko ji in si sti ra ju na tu ra ma gde su ukqu ~e ni obi la sci srp skih ma na sti ra. Ova tu ra ak tiv na je to kom ce le go di ne, ali naj vi {e gru pa se pri ja vqu je od mar ta do no vem bra – ka za la je iz agen ci je „Ma ge lan“ Tijana @i`ovi}.

Agen ci ja „Kom pas” u svo joj po nu di ima „Pa no ram sko raz gle da we No vog Sa da”, ko ja je pre vas hod no na me we na |a~ kim eks ur zi ja ma. Po lu dnev ni iz let ko {ta 50 evra, a ce lo dnev na tu ra iz no si 70 evra. „D.R. Turs” agen ci ja nu di pro gram ko ji po red obi la ska No vog Sa da, Srem skih Kar lo va ca, Stra `i lo va i Pe tro va ra din ske tvr |a ve ukqu ~u je i po se tu „Sa la {u 137”.

I. Dragi}

Hu ma ni tar ni kon cert za Ne na da Hu m a n i t ar n i kon c ert „Sple to vi za Ne na da” odr `a }e se u sre du 28. de cem bra u 20.45 ~a so va u po zo ri {noj sa l i Gim n a z i j e „La z a Ko sti}”, Uli ca La ze La za re vi }a 1. Ula zni ce ko {ta ju 300 di na ra, a sav pri hod na me -

wen je le ~ e w u u~e n i k a 2. raz r e d a sred w e Ma { in s ke {ko l e Ne na da Pe tro vi }a, ko ji bo lu je od „de li mi~ nog sle pi la”.

Or ga ni za tor kon cer ta je Fol k lor n i an s ambl „Splet”.

G. ^.

24

nedeqa25.decembar2011.

oglasi CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

557366 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928.

38627

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301975, 063/370-787.

41676

PO VOQ NO dajem ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon: 063/490-136.

43465 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

43728 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

43729

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

43730 KU] NA NE GA. gerentolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare.

Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148.

43946

IZ DA JEM komfornu sobu za jednu `ensku osobu. Poseban ulaz 40e, ul. U`i~ka 1 „Salajka”. Telefoni 6341660 i 064/50-13-174.

43773

STE VA NA MU SI ]A izvanredan 1,5 stan 46m2, II sprat, mewam za ve}i na istoj pribli`noj lokaciji uz doplatu. Telefon 066/8811039.

43890 SREM SKI KAR LOV CI nov dvosoban stan u centru mewam za ve}i u Novom Sadu uz moju doplatu. Telefon: 063/548-906.

43917

IZ DA JEM name{ten dvosoban stan u centru N. Sada!

Povoqno. Telefon 6614-985, 063/7786-867.

43853 IZ DA JEM dvosoban, name{ten stan na Limanu III pla}awe mese~no. Telefon 022/467-001, 064/891-38-49.

43854 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta n o v i.rs.Te le fo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

43955 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru, u centru grada, od 1. januara. Telefon 060/100-61-63.

43964

STA NO DAV CI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite se.

Obezbe|ujemo goste i kompletnu organizaciju izdavawa Va{eg stana. Va{a zarada dvostruko ve}a. Telefon: 065/2562540.

43979 IZ DA JEM prazan dvosoban stan u Vr{a~koj ulici, cena 100 evra. Telefoni: 063/225919, 064/44-75-004.

43765 IZ DA JEM komfornu garsoweru 30m2 centar, [afarikova, telefon, kablovska, centralno grejawe. Telefon 021/552270, 064/11-36-076.

43780 SA JAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sprat, cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura + depozit. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/596-58-74.

43795 IZ DA JEM dvosoban renoviran, prazan stan preko puta radni~kog igrali{ta. Telefon 6315581.

43833 IZ DA JEM 2,5 sobni stan 65m2, na Novom nasequ za 110E. Telefon 063/568-704.

43860 NO VA garsowera, nov name{taj, na Somborskom bulevaru do Limana IV, male re`ije, 120E + depozit. Telefon 064/100-4575.

43866 IZ DA JEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru (kablovska, kompletna bela tehnika, centralno grejawe). Telefoni: 021/456765, 069/4456-765 i 064/13813-13.

43892 IZ DA JEM garsoweru, 24m2, poluname{tena, kuhiwa, klima, SBB, ve{ ma{ina, 1.300 kaplara 12, ju`na strana, VI sprat, odmah useqiv.

Telefon 063/80-744-11.

43894 JED NO SO BAN name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120e.

Telefoni: 021/6366882, 064/8195093.

43911 IZ DA JEM prazan komforan dvosoban stan, 67m2 ulica Ra{e Radujkova kod crkve, novija zgrada. Telefoni: 062/1577494, 021/523753.

43940 IZ DA JEM super name{tenu garsoweru blizu Instituta, Sremska Kamenica. Telefoni: 021465815, 064/2044331.

43945 JED NO SO BAN komforan name{ten stan sa terasom, prednost bra~ni par, Novi Sad, Liman, Balzakova, blizina Doma zdravqa, kablovska, telefon Telefon: 064/4908-499.

43970 IZ DA JEM u Janka ^melika nov dvosoban 45m2 stan sa novim name{tajem, odmah slobodan. Telefon 063/8117331.

558462

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 43960 PO TREB NI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za Egzit i okolina Sajma. Telefon: 021/522-533.

43961 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000E. Telefon 063/519-533. 43958

KU PU JE MO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni.

Telefoni: 021/6215260, 021/6621-797, 063/598463.

43857 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

558463 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

557273

PO PUST!!! ekstra stanovi svih struktura na svim lokacijama, nove, starije ukwi`ene 10% jeftinije prodajemo za gotovinu. Telefon 021/621-5260, 063/598-463, 021/6621-797 43859 PRO DA JEM u Novom Sadu nov dupleks odmah useqiv stan ugao Cara Lazara i Cara Du{ana.

Telefon 063/537-446.

43437 BE O GRAD, KA LE MEG DAN, Pariska, ekstra salonac, 127m2, 3. sprat, pogled na park, ekskluzivan. Vlasnik. Telefon 063/345600.

43172 PRO DA JEM opremqen apartman-stan u centru Zlatibora, veli~ine 30m2, ili mewam za stan u Novom Sadu, veli~ine 55 60m2. Telefon 064/18-400-60.

43757 BE O GRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora.

Telefon 063/1071111.

44012 SREM SKI KAR LOV CI, centar, prodajem nov, ukwi`en, dvosoban stan. Telefon: 063/548-906.

43918 VI [E STA NO VA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Tel. 064/20-19-004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

557236

JED NO SO BAN 28.5m2, drugi sprat, N. Naseqe, brzo useqiv, 32.200e. Telefon 064/2466206.

43956 HIT NO prodajem jednosoban stan u strogom centru Novog Sada za 39.000, mo`e i za poslovni prostor. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

44024 GAR SO WE RA, centar, 28m2, VP, ukwi`ena, samo 27.500 m2. Telefon 021/450417, 064/189-3887.

43980 PRO DA JEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u Ul. Janka ^melika za 29.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

44021 NO VO NA SE QE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2+moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

557274 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, u novijoj zgradi prodajem garsoweru za 28.800.

Telefon 636-6952.

557275 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

557276 CA RA DU [A NA, ukwi`ena garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

557277 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2 na I spratu, cena 26.800. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

557278 BU LE VAR, u Bore Prodanovi}a, odli~an noviji ukwi`en stan, 27m2 na I spratu, cena 32.000 mogu} dogovor. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

557279 GAR SO WE RA u novoj zgradi, odmah useqiva, 24m2, prvi sprat, terasa, centralno grejawe, cena sa PDV-om: 26.800 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

557263 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena: 26.900. Tel. 021/425-653, 063/536-212.

557261 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita.

Tel. 060/018-94-22, 021/520-231 ({ifra: 14220) www.so lis-ne kret ni ne.com.

557240 EKS KLU ZIV NA prodaja ukwi`ene garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com ({ifra: 21999) Tel. 065/20-19-011, 021/520-231.

557241

dnevnik PRO DA JEM garsoweru 14.500 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598878.

557230 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

557344 PRO DA JE MO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2 lift, terasa, cena 30850-sa PDV-om. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001865. Telefoni: 451318, 523-193.

557345 GAR SO WE RA - apartman na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 23m2, cena 25.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

557346 KOD SAJ MA ukwi`en stan 27m2 sa odvojenom kuhiwom prozorom, drugi sprat, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

557347 BE TA NI JA: Ukwi`ena, odmah useqiva garsowera, 26m2, 1. sprat. Novogradwa, terasa, CG, isto~na strana.

Cena: 34.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963.

557330 SO CI JAL NO nova odmah useqiva garsowera na 1. spratu, CG, odli~na gradwa sendvi~ zid, ekstra oprema.

Cena: 32.000 evra Tel. 064/823-6621, 021/542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

557331 HIT NO!!! Nova Detelinara 25m2 - useqivo odmah, 3. sprat, terasa, lift, CG, upotrebna dozvola. Cena: 28.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200.

557334 HIT NO!!! Kraqevi}a Marka: 22m2 - useqiv, ukwi`en stan u zgradi, visoko prizemqe, CG, ostava u podrumu...

Cena: 23.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

557335 VA SE STA JI ]A garsowera 25m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

558464 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi.

Povoqno, 17.500E. Telefon 060/621-1685.

558484 BU LE VAR EVRO PE, povoqno, 23m2, I sprat, novo, brzo useqivo, uredni papiri, povra}aj PDV-a. Telefon 063/108-8017.

558485 CAN KA RE VA ULI CA, prazna, odmah useqiva garsowera novije gradwe od 25m2. Lift, terasa. 27.000E. Telefon 063/692-917. 558486 GAR SO WE RA, centar-Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

558507 NO VI BU LE VAR 28m2, III sparat, „Zoned” useqivo 33.000 evra. Telefoni: 423208, 063/111-4142.

557380 GR BA VI CA garsowera, ukwi`ena, useqiva, 30.500E. Tel. 526-622, 064/215-60-90.

557391 JAN KA ^ME LI KA, 19m216.000E, odmah useqiva garsowera u zgradi. Tel. 526622, 064/215-60-90.

557394

PRO DA JEM garsoweru 24m2 u izgradwi, 695 evra/m2, u Novom Sadu. Tel. 062/577-595.

557234 LA SLA GA LA, useqiv jednosoban, 31m2-31.000, lift.

Tel. 063/780-99-09, 526-622.

557390 @. STA NI CA - Bulevar: 31m2 - ukwi`en-prazan-jednosoban - 1. sprat, CG, klasi~an raspored, cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

557341 JED NO SO BAN, Liman II, 39m2, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41,500E. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

558509 RU ME NA^ KI PUT, ukwi`en, jednosoban stan od 30m2, novija gradwa, prazan, odmah useqiv. Povoqno, 26.00E. Telefon 452-942.

558487 NO VO NA SE QE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 lep raspored, ukwi`en, za 32.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

558466 SA TE LIT jednosoban stan 33m2 odmah useqiv, ukwi`en za 25.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 558467 GR BA VI CA, blizina Limanske pijace, na prodaju dva jednosobna stana od 27m2 i 32m2 po povoqnoj ceni. Telefon 060/621-1685. 558489 STA NI CA!!! Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Ekstra povoqno!!! Tel. 065/2500-213.

557368 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na Stadion Vojvodine i bulevar. Cena 39.900 ukwi`en, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523193. Ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

557348 U CEN TRU kod Ribqe pijace, odli~an jednosoban stan 28m2, ukwi`en III sprat, terasa, cena 30.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002099. Telefoni: 451318 523-193.

557349 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000, nije fiksna cena.

Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

557311 KLA SI ^AN jednosoban stan na Novom nasequ [onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e i kreditni kupac. Tel. 065/20-19-011, 021/520-231 ({ifra: 21121) www.so lis-ne kret ni ne.com.

557242 OD MAH USE QIV, ukwi`en jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena: 26.200 evra. Tel. 064/112-6239, 021/520-231 ({ifra: 21781) www.so lis-ne kret ni ne.com.

557243 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550 evra po m2, Novi Sad, Bulevar Evrope.

Tel. 063/105-0-105.

557232 UKWI @EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godina u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena: 30.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

557264

oglasi

dnevnik

UKWI @EN, dvosoban 52m2 Bul. Oslobo|ewa 66, 4. sprat, dvori{na strana, 52.600e, nije agencija. Telefon 065/52-52-446.

43504 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

43914 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 u blizini `elezni~ke stanice, hitno za 43.000. Telefon: 063/540-165.

44022 J E D N O I P O S O B A N 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300E. Telefon 064/24-66206.

43957 PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, parking, cena 800e/m2. 38.500e. Telefon 063/585-076.

43976 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

44019 PRO DA JEM lep jednoiposoban stan 43m2 u blizini `eleni~ke stanice za 46.000 sa PDV, useqiv. Telefon:6447-622 i 063/540-165.

44020 UKWI @EN jednoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, novija zgrada, prvi sprat, odvojena kuhiwa, 45m2, cena sa name{tajem: 46.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557265 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 38m2, ~etvrti sprat, lift, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena: 36.050 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557266 NO VO NA SE QE, 1.5 ukwi`en stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

557281 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557282 LI MAN u novoj zgradi,odmah useqiv i ukwi`en 1.5 stan na IV spratu, cena 53.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557283 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557284 GR BA VI CA, Gogoqeva ul.

1.5 stan, odli~an, ukwi`en, noviji od 41m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557285 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi. 450 evra/m2, brzo gotov, na Novom nasequ u Novom Sadu. Tel. 063/598878.

557231 NA TE LE PU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Tel. 065/20-10013, 021/427-277 ({ifra: 22062) www.solis-nekretnine.com.

557244

PA @WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwi`en, 4. sprat, lift, terasa.

Odli~an, hitno!

Samo 30.000E. Tel. 065/201-9010, 021/451-570 ({ifra: 22131) www.solis-nekretnine.com.

557245 \OR \A NIK [I ]A JO HA NA, 54m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300 slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

557312 STA NI CA 40m2, jednoiposoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, renoviran 38.200. Tel. 444-107, 6337853.

557313 GR BA VI CA 45m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, odvojena kuhiwa, lift, terasa, ukwi`en 53.300. Tel. 444-107, 633-7853.

557314 NO VA DE TE LI NA RA, jednoiposoban I sprat, terasa, ukwi`en 37.100. Tel. 444107, 633-7853.

557315 POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG - gradsko... Cena: 31.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6618.

557324 HIT NO!!! Novo naseqe jednoiposoban useqiv stan u mansardi - nova zgrada 39m2, odvojena kuhiwa... Cena: 27.550 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-200.

557325 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an investitor, nov 1.5 stan od 41m2 cena 1080/m2 sa PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557290 U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi 46.350, odmah useqiv. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000221. Telefoni: 451-318, 523-193.

557350 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

557351 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a, mawi jednoiposoban stan 27m2, idealan za izdavawe. Novija zgrada sa liftom, cena 31.000. Telefoni: 451-318, 523-193. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001346.

557352 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Tel. 065/2500-213.

557369 BE TA NI JA - 37m2 - jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, CG, odli~an raspored cena-38.100 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

557337 NOV jednoiposoban, 28m2, odli~an raspored, Nova Detelinara, CG, Cena sa PDVom: 29.250 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779.

557332 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina SUD-a, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. Povoqno!

Telefon 060/621-1685.

558490 LI MAN I, prazan, odmah useqiv jednoiposoban stan od 43m2. Ukwi`en. Blizina fakulteta, idealno za izdavawe. 41.200E. Telefon 452737.

558491

LI MAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en Telefoni: 528-137, 063/538-166.

558465 [EK SPI RO VA ULI CA, ukwi`en, odmah useqiv stan od 36m2 + 25m2 terasa. Idealno za ordinaciju ili kancelariju. Cena 41.000E. Telefon 063/777-6233.

558488 HIT NO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwi`en za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

558469 JO VA NA HRA NI LO VI ]A ukwi`en 1.5-soban stan od 42m2, II sprat. Telefoni: 528-599, 063/111-8085.

557383 JED NO I PO SO BAN, useqiv stan, I sprat, ukwi`en, lift, 33m2. Hitna prodaja, 1120E/m2. Tel. 526-622, 064/215-60-90.

557393 CEN TAR, jednoiposoban ukwi`en stan, 36.000E. Tel. 526-622, 063/780-9909. 557398 JED NO I PO SO BAN stan 44m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena - 36.000, Novo naseqe.

Telefon 6624-218.

558457 BRA ]E JO VAN DI] jednoiposoban stan 50m2 na ni`e spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

558471 TOL STO JE VA jednoiposoban stan 40m2 ukwi`en, na prvom spratu, odmah useqiv.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

558472 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

558473 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2, odli~an raspored, lift, terasa, u neposrednoj blizini @elezni~ke stanice, povoqno.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

558474 BU LE VAR OSLO BO \E WA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.Telefoni: 528-137, 661-2262.

558475 GR BA VI CA, starija, klasi~na gradwa, ukwi`en dvosoban stan 53m2, ni`a spratnost, povoqno. Telefon 6624-218.

558458 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m2, III sprat, lift, terasa, 61800E. Tel. 063/78099-09, 526-622.

557392 STRA @I LOV SKA dvosoban 49m2, II sprat, odmah useqiv, 56.000. Telefoni: 528599, 063/111-4142.

557381 NO VO NA SE QE, nov, dvosoban stan od 37m2, 4. sprat, lift. Telefoni: 423-208, 063/111-4142.

557382 CEN TAR - salonac, blizina Ribqe pijace, I spratm 60m2, cena 53.000. Telefoni: 423208, 063/111-8085.

557384 EKS TRA raspored: 44m2 dvosoban, Nova Detelinara, 1. sprat, terasa, CG, brzo useqiv. Cena sa PDV-om: 47.600 evra. Tel. 064/8236610, 542-779.

557342 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

557343

UKWI @EN - zgrada stara 5 godina - useqiv odmah - dvosoban, 52m2 - 2. sprat, terasa, ekstra raspored, cena 41.200 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779.

557340 @E LE ZNI^ KA ULI CA, odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

558470 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

558505 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 46.400.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

558468 PO VOQ NA PO NU DA komfornog dvosobnog stana klasi~nog rasporeda od 60m2 u blizini novog bulevara. II sprat, lift, terase. 46.500E. Telefon 063/775-9121.

558492 SE QA^ KIH BU NA u blizini {kole, ukwi`en dvosoban stan od 44m2. IV sprat, terasa. 36.000E. Telefon 063/775-9121.

558493 UKWI @EN, 46m2, dvosoban stan novije gradwe u Ulici Ilije Bir~anina. 5. sprat, lift, francuski balkon.

43.800E. Telefon 452-942.

558494 BU LE VAR OSLO BO \E WA, blizina „Dnevnik”-a, ukwi`en dvosoban stan 53m2, 5 sprat, lift, terasa.

Cena 54.200E. Telefon 063/692-917.

558495 HIT NO i povoqno!!! Avijacija 48m2 - useqiv, ukwi`en, terasa, CG, PTV, lift Cena - 36.050 evra. Tel. 064/8236604, 021/661-4200.

557333 RE NO VI RAN, 50m2 - @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukw`en, odmah useqiv! Cena - 46.400 evra. Tel. 064/823-6621, 021/6614-200.

557336 MAK SI MA GOR KOG!!!

Dvosoban stan od 50m2 ni`e spratnosti na odli~no mestu!!! Tel. 065/2500-213.

557370 LI MAN III!!! 65m2 dvosoban stan, nov, odmah useqiv ni`e spratnosti!!! Tel. 063/500-213.

557371 RU ME NA^ KI PUT!!! U zgradi od fasadne cigle sa liftom i proto~nom toplom vodom odli~an stan od 48m2!! Ekstra povoqno! Tel. 065/2500-213.

557372

nedeqa25.decembar2011.

CEN TAR LA ZE KO STI ]A 44m2 mawi dvosoban stan u novoj zgradi, prvi sprat, cena 51.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 557353 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en, okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193. Kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

557354 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite!

Cena 1.100 ima povrat PDVa. Telefoni: 523-193, 451318, www.nekretnine-mojdom.com.

557355 U MI LE TI ]E VOJ ULI CI u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, prazan useqiv.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000193.

557356 DVO SO BAN stan 51m2 ukwi`en renoviran, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002103.

557357 DVO SO BAN stan u centru kod Stadiona Vojvodine, prvi sprat, ukwi`en 56m2, cena 53.500. [ifra 1002098, www.nekretnine-mojdom.com.

557358 DVO SO BAN stan na Bulevaru oslobo|ewa 53m2 nova zgrada kod „Dnevnika”, ukwi`en, cena 54.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

557359 KOD STA NI CE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu, ukwi`en, renoviran, cena 46.400. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

557360 KOD STA NI CE u novoj, ukwi`enoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001914.

557361 SO CI JAL NO, odli~an nov 2.0 stan, cena 53.500 sa PDVom. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557291 DE TE LI NA RA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557292 HIT NO!!!! 60m2 - ukwi`en odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 46.350 evra. Tel. 064/8236601, 021/424-963.

557326

25

HIT NA PRO DA JA! Nov DS, 48m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, IV sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, italijanske plo~ice, sig. vrata, brzo useqiv, cena samo 46.500 sa PDV-om! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

557260 PO VOQ NO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije - dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 51.500 evra -nije fiksno. Tel. 064/823-6621, 021/542-779.

557323 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

557316 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana.Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

557317 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 46.350. Tel. 444-107, 6337853.

557318 RI BQA PI JA CA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwi`en 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

557319 NO VA DE TE LI NA RA Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 21347) www.solis-nekretnine.com.

557246 PRO DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan.

Ukwi`en. ({ifra 10077) Tel. 063/772-6845; 021/520231 www.solis-nekretnine.com.

557248 U SLO VA^ KOJ ULI CI, na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996) Tel. 063/772-6845, 021/427-277 www.solis-nekretnine.com.

557249 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 49.000. Tel. 063/517-846.

557220 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban, 43m2, II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten, 45.000. Tel. 063/517846.

557221 NOV dvosoban, 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Tel. 063/517-846.

557222 CEN TAR, 2.0 ukwi`en odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557286 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557287 CEN TAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 59.800. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

557288

26

nedeqa25.decembar2011.

LI MAN, ukwi`en odli~an stan od 64m2 u korektnom stawu, IV sprat sa liftom, cena 59.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

557289 BU LE VAR, kod @elezni~ke stanice, ukwi`en 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80, www.bomil.rs.

557280 UKWI @EN dvosoban stan na Grbavici, terasa, lift, redovan sprat - nije dupleks, novija zgrada, 47m2, cena: 43.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557267 NO VI JA zgrada na Grbavici - odmah useqiv dvosoban stan, prodaje se kompletno name{ten, 51m2, cena: 51.500 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557268 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an DS, 65m2, Novo naseqe, V. ]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, sig. vrata, pvc stolarija, odmah useqiv, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 52.000!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

557256 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS, 45m2, Koste [okice, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena: 42.500. Tel. 021/425-653, 065/55-36-212.

557257 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS, 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!!

Cena: 56.500. Tel. 021/6616324, 063/536-212.

557258

STRO GI centar, dvoiposoban, 75m2, IV sprat, 75.000E. Telefon 063/754-3917. 43897 PRO DA JE MO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon: 6447-622.

44017 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000.

Telefon: 063/5020-25. 42968 UKWI @EN dvoiposoban stan u blizini centra i Bulevara oslobo|ewa, 75m2, stan je dobro odr`avan, redovan sprat, terasa, lift, cena: 66.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557271 UKWI @EN dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, novija kvalitetna zgrada, peti sprat bez kosina, terasa, lift, 50m2, cena: 50.500 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557269 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra.

Tel. 065/20-19-013, 021/520231 ({ifra: 21285) www.solis-nekretnine.com.

557250

oglasi OD LI ^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora.

Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 21847) www.solis-nekretnine.com.

557251 HIT NA PRO DA JA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwi`en, 61m2 - samo 54.100 evra.

Tel. 065/20-19-010, 021/520231 ({ifra 10193) www.solisnekretnine.com.

557252 MA JE VI^ KA ulica: 55m2 dvoiposoban - 1. sprat, perfektan raspored, ukwi`en, useqiv, terasa, CG... Cena: 64.400 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604 (www.avenia-nekretnine.com).

557328 GR BA VI CA, odli~an nov 2.5 stan ukwi`en, 62.500, mogu}a kupovina i sa gara`om, cena 70.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

557293 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

557294 LI MAN, odli~an ukwi`en, prazan, renoviran 2.5 stan za 77.250. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

557295 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557296 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557298 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom.

Telefon 063/742-21-80.

557299 RAD NI^ KA ULI CA, ukwi`en 2.5 stan od 70m2.

Telefon 063/82-88-377.

557304 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok, cena 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

557362 PARK SI TI!!! Dvoiposoban stan od 70m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

557373 GR BA VI CA!!!

Odli~an dvoiposoban stan od 75m2 na drugom spratu u ekstra zgradi sa gara`om ili bez!!! Pozovite!!! Tel. 065/2500-213.

557374 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana.

Hitno! Telefon 063/504-799.

558496 GUN DU LI ]E VA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwi`en 56.500 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 557385 LI MAN II, Dragi{e Bra{ovana, 73m2 ukwi`en. Telefoni: 423-208, 063/1114142.

557386 BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 65m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.500.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

558476

GR BA VI CA, ukwi`en dupleks 67m2, dvoiposoban, cena - 56.500. Telefon 6624218.

558459 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137.

558477 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166.

558478 RAD NI^ KA!!! Trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

558479 TRO SO BAN, renoviran stan od 78m2, lift, ukwi`en, useqiv. Cena 72.000.

Telefoni: 528-599, 063/1118085.

557387 BU LE VAR OSLO BO \E WA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 060/621-1685.

558498 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, odli~an trosoban stan novije gradwe. III sprat, terasa. Ukwi`en. Mogu}nost prodaje sa gara`om. Telefon 063/108-8017.

558499 GR BA VI CA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2 ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG... Cena: 61.300 evra.

Tel. 064/823-6604, 021/6614200 (www.avenia-nekretnine.com).

557338 TRO SO BAN - 71m2 - ukwi`en - useqiv, Novo naseqe, 1. sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran-odli~an raspored cena-63.900 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/424963 (www.avenia-nekretnine.com).

557339 OD LI ^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 67.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451318, 523-193, 063532243.

557363 KOD SAJ MA ukwi`en stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran prazan useqiv, cena 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193.

Kompletna ponuda na www.nekrenine-mojdom.com.

557364 OD LI ^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a 70m2 ukwi`en novija gradwa cena 61.300. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

557365 @. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

557297 EKS TRA!!! Trosoban stan 74m2, ukwi`en, mo`e kredit - prazan, odmah useqiv, 1. sprat, komplet renoviran stan, terasa, CG, lift. Cena: 68.000 evra. Tel. 064/8236621, 021/542-779.

557327 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostran 70.100 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853.

557320 BE O GRAD SKI KEJ, odli~an trosoban stan, lift, terasa, ukwi`en 61.800. Tel. 444-107, 633-7853.

557321

dnevnik

CEN TAR - Stari Grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2, Vojvode Mi{i}a, visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000 evra. ({ifra: 22047), 064/1126239, 021/427-277, www.solisnekretnine.com.

557247 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846.

557223 SA LON SKI trosoban, 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en, 89.000.

Tel. 063/517-846.

557224 KLA SI ^AN trosoban 75m2, kod gradskog SUP-a, Bra}e Jovandi}, lepo odr`avan, odvojena kuhiwa, dva mokra ~vora, dve terase, ukwi`en, 69.000.

Tel. 063/517-846.

557225 TRO SO BAN 70m2, Fru{kogorska, Liman II, izuzetno lep raspored, mogu}e troiposoban, lep pogled, ukwi`en, 70.000. Tel. 063/517-846.

557226 KLA SI ^AN trosoban, 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwi`en, dvori{no, 72.000. Tel. 063/517846.

557227 UKWI @EN komforan trosoban stan na Grbavici, prvi sprat, terasa, lift, kvalitetna novija zgrada, 93m2, cena: 93.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

557272 HIT NO!!! Odmah useqiv TS, 60m2, Podbara, II sprat, lift, terasa, nova zgrada, odv. kuhiwa, prvoklasna gradwa i oprema u stanu, cena: 55.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

557262 HIT NO!!! Odmah useqiv TS, 74m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e od 17m2! Cena: 68.600.

Tel. 021/425-653, 063/536-212.

557259 HIT NO!!! Ekstra ponuda!

Bulevar oslobo|ewa: 93m2 nov, ukwi`en odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Mo`e kredit.

Cena: 93.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963.

557329

PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30.

42594 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150622.

43574 SA LAJ KA, Petra Drezgi}a 3,5 stan 81m2/ III, potkrovqe, grejawe, laminat, 48.000e. Telefon 021/310.5816, 064/388-7345.

43784

NOV, centar, 80m2, troiposoban IV/IV, lift, izuzetan, odli~na lokacija, vlasnik, 80.000E. Telefon 063/346288.

43798 WE GO [E VA 3,5 stan, pe{a~ka zona, 2 sprat, veoma bezbedan, svetao, funkcionalan, trostrano orjentisan. Telefon 066/8811-039.

43851 LEP troiposoban stan, ukwi`en, noviji, bez ulagawa, mawa zgrada, blizu Sajma, prodajem ili mewam za dvosoban, dvoiposoban. Povoqno. Telefon 064/314-3830.

43920 ^E TVO RO SO BAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000e. Telefon 064/200-3103.

43017 EKS KLU ZI VAN ~etvorosoban salonac, Beogradski kej, 2. sprat, 122m2, pogled na Dunav i Tvr|avu. Retko u ponudi. 200.000e. Vlasnik, tel. 063/345600.

43171 GR BA VI CA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwi`en, 4. sprat, mogu}nost gara`e sa parking mestom. Telefon 066/450-655.

43782 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, I sprat, u naju`em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046.

43903 HIT NO - Troiposoban stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 76m2, dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om: 61.800 evra.

Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

557270 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

557305 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

557307 LI MAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan odli~nog rasporeda, od 88m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557300 HIT NA PRO DA JA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en stan od 72m2, cena 52.000. Telefon 063/516-478.

557301 LA ZE KO STI ]A, ukwi`en, prazan, odmah useqiv troiposoban salonski stan 100m2, I sprat, terasa. Dvostrano orjentisan. 113.000E. Telefon 452-737.

558500 BE O GRAD SKI KEJ, 81m2, II sprat, lift, terase, pogled na Dunav. Odli~an, ukwi`en. Cena 87.600E. Telefon 063/777-6233.

558501 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

558510 ^E TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

558503 GR BA VI CA, gradila „Budu}nost”, 135m2+terasa ukwi`en, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528599, 063/111-4124.

557388

oglasi l ^iTUQe

dnevnik

PE[A^KA ZONA centra Novoga Sada u odli~noj zgradi sa liftom III sprat, ukwi`en, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002181.

Telefoni: 451-318 523-193.

557367 CENTAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

558480 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

558481

^ETVOROSOBAN, ukwi`en stan 86m2, bez ulagawa, novija zgrada, zidala „Budu}nost”. Telefon 6624-218.

558460 SAVINA, ukwi`en petosoban stan, II sprat, odli~an, 120m2, cena 145.000E. Tel. 526-622, 063/780-99-09. 557399 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557302 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557303 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

557308 GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

557306 RUMENA^KA 85m2, ~etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa 71.800. Tel. 444-107, 6337853.

557322 SALONSKI!!!

Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213.

557375 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213.

557376 SALONSKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Tel. 063/500-213.

557377 GRBAVICA!!! ^etvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwi`en sa gara`om. Tel. 063/500-213.

557378 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 065/2500-213.

557379 NOVIJI ~etvorosoban, 90m2, Grbavica, Lasla Gala, dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwi`en, useqiv, 85.000. Tel. 063/517-846.

557228 EKSKLUZIVAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwi`en.

Treba videti stan. Tel. 063/517-846.

557229 POVOQNO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra.

Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 14647) www.solis-nekretnine.com.

557253 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

557254 PA@WA! Katoli~ka porta, strogi centar, 154m2, nov, ukwi`en, ~etvorosoban stan, terasa 44m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu na vrhu zgrade. Tel. 064/1340459; 021/520-231 ({ifra 20196) www.solis-nekretnine.com.

557255

PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu.

Telefon 6319989.

43902 PRODAJEM gra|evinski plac u Rumenki 7500m2 u selu za parcelisawe. Telefoni: 6215584, 064/1148427.

43905 PRODAJEM plac 5 ari Klisa, Gorwe Livade na placu gradska voda, zastupqena infrastruktura, dozvoqena gradwa.

Telefoni: 021464594, 063/511587.

43927 PRODAJEM 4,5 KJ zemqe u Ko Vizi}. Pogodno za vo}wak. Telefon 062/289-600.

43745 PLAC ^ortanovci 2.000m2 ravan, voda i struja, vikend zona, dozvoqena gradwa. Mo`e zamena za auto. Telefon 060/0122-472.

43836 PLAC u Rakovcu - Salaksije 8, 47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija.

Telefon 021540620.

43910 PLAC, Sr. Kamenica blizina centra, 4 km od NIS-ove zgrade, ekstra, ukwi`en, samo 26.000 E. Telefon 063/128-9797.

43981 PLAC 1100m2, Sremska Kamenica, Paragovo, pored puta, prikqu~ak, struja, voda.

Telefon 021/420-914. 43867 GRA\EVINSKI placevi od 300 - 1500m2, Novi Sad, Ul. Sime [olaje. Telefoni: 021/6301-650, 064/115-06-39.

43901 PRODAJEM ku}u, 180m2, sa dva lokala i dva stana na 850m2, u Bra}e Ribnikara.

Mo`e gradwa zgrade 4+potkrovqe. Telefon 060/0846036.

43724 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

43725 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

43823 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod @elezni~ke stanice. Mo`e i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75.

43950 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1000m2, ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 44023 PETROVARADIN - stare ukwi`ene ku}e za renovirawe i gotove prazne novije na dobroj lokaciji. Telefon 063/152-052-1.

43977 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, mo`e zamena za stan. Telefon 064/249-39-22.

43731 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105.

557233 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod auto-puta, 35.000 evra. Tel. 063/2677-80.

557235 TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs.

557309 VILA u okolini Cara Du{ana. Telefoni: 423-208, 065/5727527.

557389

NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Tel. 526-622, 063/11-24911.

557396 KU]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2 + 60m2 hitno cena 55000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

558504 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

557310 HITNA prodaja, prodajem dvojnu ku}u 110m2 u Sremskoj Kamenici, blizu centra, plac 300m2, spratna, kombinacija fasadne cigle i kamena, ukwi`ena 1/1. Cena veoma povoqna! Tel. 064/134-04-59, 065/201-90-06, ({ifra 31230) www.solis-nekretnine.com.

557239 ADAMOVI]EVO NASEQE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Mo`e i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003103.

557238 KA], ukwi`ena ku}a, 150m2/600m2, novija, u odli~nom stawu, bez ulagawa, hitna prodaja, cena dogovor. Tel. 526-622, 064/215-6090. 557395 TROSOBNA ku}a od 80m2 stambenog prostora na placu od 300m2 u strogom centru Ka}a. Izuzetno povoqna cena, 41.200E. Telefon 060/621-1685.

558483 NOVI SAD - Parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

557237 GRA\EVINSKI PLAC, Bocke 10ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!!

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

558508 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo: 3,5E/m2. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

558506

IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene.

Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/27-80-303.

42931 JEVREJSKA - izdajem dvori{ni lokal. Telefon 025/422-893, 063/569-916.

43807 IZDAJEM besprekornu opremqenu autoperionicu 80m2, na odli~nom mestu u Novom Sadu, pogodnu i za automehani~are, limare, farbare, bravare, magacinski prostor i dr. Povoqno.

Telefoni: 064/1345-770, 064/128-9916.

43871 IZDAJEM uli~ni lokal, odmah useqiv, 18m2, sa izvodom za lavabo-{ampoweru, ]irpanova 21. Telefon 063/80-744-11.

43895 BEZ POSREDNIKA prodajem lokal 27m2 na Bulevaru kraqa Petra Prvog, mo`e na kredit. Telefon 021/6215-338.

43915

27

nedeqa25.decembar2011.

NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno! Tel. 526-622, 063/11-24-911. 557397 DVOSOBAN salonski stan u Petra Drap{ina, prvi sprat, za kancelarije. Telefon 506-286.

44042

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939.

42627 KUPUJEM sva stara vozila, mo`e i neregistrovana, pla}am odmah. Telefon 064/27-69-638.

42958 KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611. 43416 PRODAJEM MAZDU- karavan 1.600 kubika 323, 90. godi{te, u voznom stawu. Telefon 6330-891, 062/8586667.

43982

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

43816

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23.

Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

41654 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362.

43674 MOLER - FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije, radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095.

43723 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

43822

KVALITETNO i ~isto, molersko farbarski, kerami~arski, gipsarski, stolarski i ostali radovi u doma}instvima i poslovnim prostorima. Telefoni: 064/6623399, 064/9322567.

43835 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu.

Temerinska 8, (dvori{te).

Telefon 6612-570 od 9-12 15 19.

43841 POPRAVQAM: slavine, kotli}e, bojlere, elektri~ne {porete, brave, {arke, TA pe}i, plafowere, sitne elektri~ne popravke. Telefon 062/972-08-41. Stojan.

43916

VODOINSTALATERSKE usluge, zamena cevi, vodovod, kanalizacija, ma{insko odgu{ewe i snimawe, sve popravke ra~un, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-4725.

43985

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

42540

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

41220

PA@WA! Veoma povoqno prodajemo prasi}e i pe~emo po poruxbini. Nazovite da se dogovorimo. Telefon: 069/1220-400.

44040

POTREBNA dva mesara za rad u preradi i prodavnici u Beo~inu.

Telefoni: 063500418, 021/870-604, 021/6275-241.

43722 POTREBAN stolar. Telefon 021/526-827.

43843

^ENEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka 2 useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797.

43858 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

43503 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000.

43793 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419439.

43799 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, bagrem, hrast sa prevozom i uslugom rezawa, brza isporuka. Telefon 069/691722, 064/28-54-782.

43856

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Radetu Gaku od stanara zgrade Mileve Mari} br. 8, u Novom Sadu.

44070

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

Jedinom sinu

Preminula je na{a voqena majka

[est meseci je pro{lo od kad si nas napustio.

Pro{la je 21. godina, a ti nisi sa nama dragi sine, brate.

Zoran Vlajkovi}

Zoran Vlajkovi} Tarzan

Jovanka Japunxi} 1923 - 2011.

Slavko @ivanovi} Misli}emo na tebe svaki dan i truditi se da uvek bude{ ponosan na nas. [aqemo ti posledwi poqubac, voqeni na{ tatice!

Sahrana je danas, 25. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Rumi.

Samo se jednoj osobi na svetu sa tako malo re~i mo`e zahvaliti za toliko mnogo qubavi i pa`we.

Hvala ti mama.

Tvoja deca Dobrivoj, Nevenka i \or|e sa porodicama.

Tvoje neute{ne: }erke Rea i Dorotea i majka Budimka.

44095

44096

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav

Zoranu Kne`evi}u 25. 12. 1988 - 4. 7. 2007.

Tvoj ro|endan mili sine...

Da vi{e ne postoji{ ne mo`emo da shvatimo, ho}emo da te vidimo, `elimo da te vratimo.

U ruci tvoja slika, a o~i pune suza, {aqemo ti na nebo hiqadu ru`a.

Bol i tuga nisu mawi i se}awe na tebe ne bledi.

Nose te u srcima i mislima: supruga Agata, sinovi Laza i To{a i }erka Jelena.

Ostao si u najmilijih.

srcima

tvojih

Uvek se se}aju: mama Agata, bra}a Laza i To{a i sestra Jelena.

43997

43996

Navr{avaju se tri godine od smrti voqenog supruga.

Za mog jedinog brata

Tvoja majka Milica i otac Boro.

43863

Slavku - Sa{i

Slavku Radmilovi}u

od: tetke Milenije, te~e \or|a, sestre Lele i sestri}a Neboj{e.

Posledwi pozdrav dragom

od Du{ana i Igora.

Tvoji Mara{i.

44097

U tuzi, s dubokim po{tovawem i uz posledwi pozdrav opra{tamo se od divnog ~oveka, iskrenog prijateqa

@ivanu Krstono{i}u

Zorana Kne`evi}a Zokija Te{ko je `iveti, biti rawen u du{i, videti te svuda, a nigde te ne na}i...

Danas bi imao samo 23 godine...

Dani prolaze, ali nijedan dan bez tebe. Tuga i se}awe nikada pro}i ne}e.

Tajo, svaki dan si nam u mislima i tako }e uvek biti, jer si ti bio najboqi tata na svetu.

Tvoja seka Bojana.

Tvoje: supruga Zlata, }erke, unuci i zetovi.

43862

43869

44073

44087

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

Lazo ]ojanovi}

POMEN

SE]AWE

25. 12. 1992 - 25. 12. 2011.

26. 12. 2001 - 26. 12. 2011.

Slavka Radmilovi}a Hvala ti za sve lepe i nezaboravne trenutke koje provedosmo zajedno.

Slavku

Sa{i

Ti odlazi{ u drage uspomene i se}awa.

U wima }e{ zauvek ostati sa~uvan od zaborava.

Veqko [krbi} iz Drvara

od: ujaka Pere, ujne Qube i brata Zorana Baji}a sa porodicom.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Porodica ^a|enovi}.

Posledwi voqenom

Sa{i

Tvoji: supruga Joka i sinovi Mladen i Milan sa porodicom.

44083

44098

Posledwi pozdrav dragom

Pro{lo je 19 godina od kako te je rat otrgnuo od nas.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

pozdrav

na{em

od: strine Stojanke, brata @ipa i sestre Sawe sa porodicom.

Sahrana je 25. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Reformatorskom grobqu, u Rumenki.

I jo{ jedan 25. decembar bez tebe, tvoj ro|endan... Zoki, na srcu ostaje rana zauvek.

Du{an Stankovi} iz Bege~a S po{tovawem te spomiwemo, a s qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

44085

43864

43770

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

GODI[WI POMEN

Stevan \orgin

Suprug Nikola, k}erke Sawa i Senka sa porodicama.

43808

Tvoji: supruga Verica i porodica Re~nik iz Bege~a.

SE]AWE

Uvek si u na{im srcima i mislima.

SE]AWE Danas, 25. 12. 2011. godine navr{ava se tu`nih pet godina od kada nije sa nama!

Tvoj stric Rade.

25. 12. 2008 - 25. 12. 2011.

1936 - 2001.

43821

Supruga, sin, }erka, zet, snaja i unuci.

44099

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Jela \orgin 29. 12. 2001 - 29. 12. 2011.

Angelina - Gina Carevi}

POMEN Dana, 26. 12. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako si nas napustio.

44089

POMEN na na{e drage.

1939 - 2011.

Danas, 25. 12. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kada nisi sa nama.

Sa po{tovawem te spomiwemo a sa qubavqu ~uvamo u srcu.

Tvoji najmiliji.

44077

Sinovcu

Zoranu Kne`evi}u

Sewe{ Jano{u

Milovan, Dubravka, Miroslav i Nemawa Fimi}.

Samuilo Hrn~jar Mimika

Tihomir Gari} Ve~no o`alo{}ena sestra Nata sa porodicom.

44037

Godinu dana nije sa nama na{ voqeni

29. 12. 1963 - 29. 12. 2011.

Zagorka Tati} 1917 - 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 26. 12.

2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

44093

Nada Popovi}

Vidosava Despotovi}

Nade`da Titov Postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to sam tvojim odlaskom izgubio.

Tvoj Sa{a.

44084

Petar \orgin

1943 - 2011.

15. 12. 1973 - 15. 12. 2011.

Vojislav Gute{a

Pro{la je tu`na i bolna godina od kada si nas prerano napustila, ali i daqe `ivi{ u na{im mislima, se}awima i najlep{im uspomenama.

Sahrana je danas, 25. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Temerinu.

S tugom, qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wih.

O`alo{}ena porodica.

Wihovi najmiliji.

Tvoji najmiliji.

44094

43828

44061

Svakim danom nedostaje nam sve vi{e.

Se}aju ga se s qubavqu, supruga Mirjana, }erka Sne`ana, unuka Nina i unuk Vova.

43885

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je preminuo na{ voqeni tata i suprug

Slavoqub Radmilovi}

Slavoqub Radmilovi}

Dragom prijatequ posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav dragom Slavku od Todeta Jovi~i}a sa porodicom.

44080

Dana 18. decembra 2011. godine umrla je u 59. godini na{a draga

SE]AWE Dana, 29. 12. 2011. godine navr{ava se sedam godina od kako nisi sa nama.

25. 12. 2004 - 25. 12. 2011.

Mladen Antunovi}

An|elka Nikoli}

Slavoqub Radmilovi}

ro|. Bukinac

1951 - 2011.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Vlada Stojanovi}.

44079

3

Ispra}aj je u ponedeqak, 26. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a sahrana }e se obaviti u Bile}i.

29

Godine prolaze, ali ne umawuju se}awe i qubav prema tebi.

Tvoje Du{anka i Dragana.

Mi{a, Radica i Ksenija.

43988

43909

Tiho i ne~ujno nas je napustila, ba{ onako kako je i `ivela na{a dobra kom{inica.

Danas je sedam godina od kako nije sa nama na{

O`alo{}eni: supruga Spomenka, sin Milo{ i }erka Milica.

44086

Nada Tomi}

Slavoqub Radmilovi}

iz Kraqevaca

Dragom prijatequ posledwi pozdrav, a Radmilovi}ima iskreno sau~e{}e.

Qubi{a Radovanovi} sa porodicom.

44078

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Ovim putem zahvaqujemo rodbini i mnogobrojnim prijateqima koji su bili uz nas u najte`im trenucima i poku{ali da ubla`e na{u beskrajnu tugu.

O`alo{}eni: suprug Radoslav, sin Velibor, k}i Marina, snaha Katarina i zet Bani.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Stevan Duki}

SE]AWE

@ivana Pupavac

26. 12. 2007 - 26. 12. 2011.

Uvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav od stanara iz M. Gorkog br. 1A.

43975

Stevo Zeqkovi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji i jetrvi

1. 1. 2002 - 1. 1. 2012.

Tvoje: supruga Mileva, }erke Mira, Nada i Branka.

44005

44046

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

dragom

Branka Pavlov ro|. Vlalukin

Bosiqki Despotovi}

@ivko Krstono{i} Tatice moj, neka te An|eli ~uvaju.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja Jelica.

Te{ko je i prete{ko. Slike pro{lih dana `ive u se}awu, duboko u srcu napuklom od bola.

U du{i utrnuloj od tuge, tu ih ~uvam, tu ostaje{ zauvek, mama.

„Ve~eras bih nekog ugledala rado, ali wega nema. Put je davno pust.�

Stevo, hvala ti za sve lepe dane, {to si nam podario. Ponosni smo {to smo te imali.

Tvoja }erka Milana sa porodicom.

Tvoji: sin Ratko, k}erka Milijana, unuke Sara i Milica, zet Bojan i supruga Gordana.

43898

43868

Vuka{in i Eva. 44075

44069

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena

Novo Laki}

Novi Laki}u

iz @abqa

iz @abqa

Sahrana je danas, 25. 12. 2011. godine, u 14.30 ~asova, u @abqu.

O`alo{}eni: sin Branislav, snaja Radmila, unuk Miroslav i unuka Miroslava ^upi} sa porodicom.

od: supruge Desanke, sina Konstantina, snaje Mire i unuka Vesne i Jelene.

44091

44092

3

SE]AWE Na{ voqeni i po{tovani

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe da je preminula na{a voqena

Bosiqka Despotovi}

Stojan Plav{i}

1947 - 2011.

25. 12. 2009 - 25. 12. 2011.

Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2011. godine, u 13.00 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Vreme koje prolazi u~i nas da `ivimo sa bolom i tugom.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

S qubavqu Te ~uvamo od zaborava.

O`alo{}eni: k}erka Sne`ana i zet Ostoja.

1932 - 2011.

Tvoji: supruga Borislava, sinovi Du{an i \or|e.

Sahrana je u ponedeqak, 26. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

43908

44088

44074

Dana 27. decembra, {est je tu`nih godina od kako nije sa nama na{a voqena

dr Mirjana Dadasovi}

POMEN Pro{le su godine od kada nisu sa nama na{i dragi

DVOGODI[WI POMEN

Neboj{a Nikoli}

Nada Oreq ro|. Vlajni} 2005 - 2011.

Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Nata{a Kova~evi}

Du{an Bo{kovi}

ro|. Bo{kovi} 2004 - 2011.

2007 - 2012.

Tvoji najmiliji.

Mirjana, Ksenija i Jelena.

44072

44068

Pre dve godine u praskozorje najtu`nijeg decembarskog jutra prasak i neverica. Spusti{e se nebeske ko~ije i odneso{e te u nepovrat. Otrgnu{e te iz na{eg zagrqaja.

Iskida{e nam se `ivotne strune i osta{e samo suze, vapaj, bol i se}awe na tebe, tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam podario.

Tvoje: }erke mezimice Dejana i Nikolina i supruga Radmila.

44043

07.00 08.00 08.05 08.07 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00

tv program

nedeqa25.decembar2011.

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Божић Бата и чаробни пањ, филм Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник

08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 13.45

ТВ Продаја Портрет привредника Акција Музичка емисија Више од откоса Филм: Почети из почетка Арт бокс

Вино и виноградарство (Панонија, 21.00)

Где је настао Божић Где и када се Исус родио? Ко су били пастири којима се приказао анђео и да ли су три краља пратила звезду са Истока до Витлејема? Изванредан Би-Би-Сијев научнопопуларни филм о настанку Божића, пореклу прослављања, легендама, итд. Режија: Ричард Бедсер (РТВ 1, 18.30) 17.25 Традиционални поздравни говор папе Бенедикта XВИ - снимак са коментаром на српском 18.05 Божићне поруке црквених веледостојника 18.30 Где је нестао Божић, док филм 19.30 ТВ Дневник 20.15 Лав зими, филм, 2. део 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 00.00 Лав зими, филм, 2.део 01.20 Где је нестао Божић, док. филм 02.10 Таблоид НС 03.30 Чари риболова

06.35 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.20 10.40 11.00 11.20 11.30 11.55

12.30 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 01.00

Кухињица (мађ) Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Фаца Концерт џез денс студија „Импулс“ ФЛУОШ 2011.-Машта може свашта Програм за децу (слов) Духовка (слов) Божић код баке (слов) Верска емисија (слов) Традиционални поздравни говор папе Бенедикта XВИ -пренос са Трга Св. Петра (мађ) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Заједно Салаши, емисија на слов. титлом на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Фестивал украјинског дечјег стваралаштв „Дуга” Спектар (буњ) Македонско сонце Божићне песме – хор „Капистран“ ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Реформатско свечано богослужење у Војловици, снимак на мађ. ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) Едит и Марсел, филм ТВ Продаја

14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И - вести Војвођанске вести Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести Лице с насловнице Вино и виноградарство Војвођанске вести Филм: Вожња живота

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.35 13.00 13.20 14.00 14.40 14.55 15.05 15.50 16.50 17.20 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 00.00 00.15 02.00 02.04 02.40 03.30 04.03 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом: Нела Михајловић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Вести Божићна колиба, филм Дневник Егзит Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом Шљивик Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

Божићна колиба Дирљив и инспиративан филм доноси причу засновану на истинитим догађајима о чувеном „Сликару светла”, Томасу Кинкејду. Враћајући се кући са колеџа за један Божић, млади уметник Томас Кинкејд схвата да је пропао покушај промовисања туризма у његовом родном градићу... Улоге: Џеред Падалецки, Питер О’Тул, Марша Геј Харден Режија: Мајкл Кампус (РТС 1, 22.05)

08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Цртани филм Спорт нетворк Документарни програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Документарни програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

08.00 Евролига 09.45 Шкотска лига: Ст Мирен – Ренџерс 11.30 Премијер лига, класик: Манчестер јунајтед – Блекбурн 12.00 Преглед Премијер лиге 13.00 Преглед Копа дел Реј 14.00 Најава Премијер лиге 14.30 Евролига, Магазин 15.00 Преглед Евролиге 16.00 НБА акција 16.30 Прави НБА 17.15 НБА студио 18.00 НБА: Њујорк – Бостон 20.30 НБА: Далас – Мајами 23.00 НБА. ЛА Лејкерс – Чикаго 01.30 Преглед Евролиге

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Џеред Падалецки

06.00 07.00 08.30 10.00 12.00 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00 01.00 02.00

Домаћин Жене Галилео Филм: Сфера Филм: Опасни момци Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Аси Кад лишће пада Први глас Србије-финале Досије Став Србије Топ спид

06.35 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 13.20 13.30 13.55

Оља Бећковић

16.00 16.45

Посебан осврт на срећу

18.30 19.05 20.00

Шта се све може догодити када се двоје младих изненада нађу заглављени у лифту и у њему проведу целу ноћ, видећемо у овој духовито смишљеној ТВ игри, пуној обрта и неочекиваног расплета... Улоге: Оља Бећковић, Светозар Цветковић Режија: Сунчица Јерговић (РТС 2, 21.30)

21.50 23.50 00.25 02.15

06.02 07.00 07.29 07.35 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 11.56 12.00 12.15 12.45

22.15 22.45 23.35 00.05 01.00 01.35 02.35 03.15 03.25 03.50 04.45 05.30

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде Тиха ноћ УНХЦР-повратак: Косово Е-ТВ Божићни концерт из Римског сената Културако аресипе Траг Програм за дијаспору Експедиција Нова Гвинеја Олимпијски кругови Тиха ноћ (Божићна песма) Божићни концерт из Асизија Божић у Голубинцима Концерт Звонка Богдана Иза наслова Мајкл Бубле: Божићни специјал Неимари у име господа Посебан осврт на срећу, филм Јелен топ десет Велика раседна долина Викенд Евронет Експедиција Нова Гвинеја Божић у Голубинцима Концерт Звонка Богдана Посебан осврт на срећу, филм Иза наслова Траг у простору Програм за дијаспору Неимари у име господа Мој љубимац

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Црни коњ Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Небески борац Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Линија Откопчано Филм: Тренер за пример Филм: Небески борац Откопчано Милица², специјал Филм: Тренер за пример

14.05 14.35 15.00 15.45 16.40 17.10 17.15 18.05 18.40 19.40 19.50 20.35 21.30

dnevnik

c m y

30

Увећање Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Пријатељи Штребери Џет сет Филм: Мотманова пророчанства Вести Б92 Филм: Полицијска академија 3: Поново на обуци Вести Б92 Више од живота Кошарка, АБА лига: Партизан – Црвена звезда, пренос Утисак недеље Вести Б92 Филм: Исповест опасног ума Укључење у Б92 инфо

Више од живота Овога пута у емисији „Више од живота” представљамо вам најмање хероје које је свет видео. Упознаћете Сергеја који је као превремено рођена беба провео скоро четири месеца у инкубатору. Видећете и причу о тројици браће из Ужица који су, такође, преживели захваљујући инкубатору... (Б92, 19.05)

Мае Витман

Прихватање Средњошколка и амбициозан ученик Тејлор Рокфелер у завршној години школовања пролази кроз озбиљне тестове и из све снаге се бори да задржи добре оцене како би се уписала на колеџ који жели. Додатну компликацију прави јој развод родитеља... Улоге: Мае Витман, Мајкл Си, Џон Атвуд Режија: Сана Хамри (Хепи, 16.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 02.30 04.15

Добро јутро Филм: Чиста срећа Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Медељно поподне са Леом Киш Шоу снова-финале Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине Три х да Филм: Ананас експрес Плаyбој Филм: Барска мушица Филм: Чиста срећа

13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 19.30 21.00 22.30 00.00 02.00 03.25

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Вести Барби у Божићној причи Срећна звезда - Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Прихватање, филм Телемастер Срећни звездица - ПСТ представљање Парови - преглед дана Парови - утисци Једна жеља, једна песма Прихватање- филм Парови - ноћ Филм Једна жеља, једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa25.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Чудесно краљевство Опседнути краљевском породицом Омиљени принц Хари Удварање у мраку Кејт и осморо деце Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Велике ромске свадбе Божићни специјал Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Дикенсова Енглеска 09.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 10.00 Господари рата 11.00 Завођење у граду: Како је настао шопинг 12.00 Германска племена 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Партизански филм 15.00 Импресионисти 16.00 Духовна музика 17.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 18.00 Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 19.00 Торински покров: Нови докази 20.00 Лондонска болница 21.00 Животиње које су ушле у историју 22.00 Снимање рата 23.00 Импресионисти 00.00 Духовна музика 01.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Путописна емисија Љубавни случај службенице ПТТ-а Невероватна госпођа Ричи Шпијун на штиклама Невероватна госпођа Ричи Човек са четири ноге Стикс Студенткиња Кели

07.00 08.00 08.55 09.22 10.00 11.35 11.55 12.32 13.39 14.29 14.59 15.32 17.15 17.49 19.30 20.07 22.24 23.42 01.59 03.41

Пипи Дуга чарапа Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Загреб: Божићна миса, пренос Дневник Ватикан: Урби ет орби, пренос Божићни концерт Плодови земље Сплит: Море Мир и добро Библија: Прича о Соломону Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Љубав и празници, филм Лоза Опус господина Холанда, филм Библија: Прича о Соломону Баштованка

06.00 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 23.00

Филм: Отета: Бегунац љубави Вокер, тексашки ренџер Браћа и сестре 2 Дијагноза: Убиство Филм: Мистерије острва сенки - последњи Божић Филм: Удај се за мене Филм: Божићни пољубац Џек Хантер Браћа и сестре 2

07.20 Поп Пикси, цртани 08.20 Херијет, мали велики шпијун, филм 10.10 Попуст на количину 2, филм 12.00 Мало другачији Божић, филм 13.40 Преживети Божић, филм 15.25 Ноћ у музеју, филм 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку, филм 22.20 Коло среће, филм 00.25 Томи Бој, филм 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 Породични камен, филм

Ко ло сре ће Лу ис Вин тор пе је успе шан по слов ни чо век ко ји има го ми лу нов ца, а има и за но сну де вој ку. Би ли Реј Ва лен тајн оби чан је про сјак и сит ни џе па рош. Уско ро ће се њи хо ве уло ге пор ме ни ти... Уло ге: Ден Ајкројд, Еди Марфи, Џејми Ли Кертис, Џејмс Белуши Ре жи ја: Џон Ландис (РТЛ, 22.20)

Кејт Винслет

Љу бав и пра зни ци Ирис жи ви не да ле к о од Лон до на, у ма лој ку ћи. Пред сам Бо жић са зна да Џа спер има дру гу и да ће се уско ро оже ни ти. Исто вре ме но, у Лос Ан ђе ле су, бо га та и слав на ТВ зве зда Аман да, са зна ла је да јој деч ко спа ва с дру гом... Уло ге: Камерон Дијаз, Кејт Винслет, Џад Лоу, Џек Блек, Ели Валас, Руфус Севел Ре жи ја: Ненси Мејерс (ХРТ 1, 20.07)

Чо век са че ти ри но ге Јо ван Јо ва но вић, при вред ни и дру штве но-по ли тич ки рад ник, ту жио је се бе су ду. Ње го ва при ча је на лик на ко ме ди ју си ту а ци је: мла да су сет ка, због не стан ка стру је и па тент бра ве, ула зи го ла у ње гов стан... Уло ге: Мија Алексић, Милена Дравић, Татјана Бошковић, Драган Зарић Ре жи ја: Радивоје - Лола Ђукић (Синеманија, 20.00)

Милена Дравић

06.00 07.25 08.50 10.25 11.50 13.55 16.35 18.30 20.05 22.05 00.35 01.35 04.15

Чаробни камен Ко је Кларк Рокфелер? Мегаум Дечко моје девојке Шерлок Холмс Аватар Принц од Персије: Песак времена Мегаум Краљев говор Проклетници Права крв Борџије Паклени план дружине чудака

07.46 Божић у Лепоглави 09.14 Златна кинотека: Диван живот, филм 11.22 Игор 12.49 Астерикс на Олимпијским играма, филм 14.45 Луда божићна звона, филм 16.20 Дадиља Мекфи, филм 18.01 Дућан чуда господина Магуријума, филм 19.33 Музика, музика... Божић 20.00 ВИП божићни концерт, снимак 21.04 Андреа Бочели, снимак концерта 22.04 Филмски бутик: Исус Христос, суперстар, филм 23.54 Марко Тоља - снимак концерта 00.44 Семе једног звања, док. филм 01.34 Назови 112, док. серија 02.10 Ноћни музички програм

06.40 Банда на моторима 08.05 Необичан пар: Поново заједно 09.30 Госпођица Лети и ја 11.15 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 13.15 Чудна фреквенција 14.45 Наоружан и невин 16.45 Татини анђели 18.10 Прерано рођен 19.45 Решен случај 21.15 Неухватљива истина 22.50 Дете беса

04.00 Стани или ће моја мама пуцати 06.00 Како је Гринч украо Божић 08.00 Хана и њене сестре 10.00 Круклин 11.50 Снег пада на кедрове 14.00 Авантуре Рокија и Булвинкла 16.00 Срећни бројеви 18.00 Сирене 20.00 Преко палубе 22.00 Стани или ће моја мама пуцати 00.00 Ново месо 02.00 Смртоносне инјекције 2.

Џејми Ли Кертис

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Чудовишта из реке 16.25 Моћни бродови 17.20 Водич из безизлазних ситуација 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Лет изнад Аљаске 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Рос Кемп: Борба за Амазон 23.45 Дискавери ми је спасио живот 00.40 Водич из безизлазних ситуација 01.40 Лет изнад Аљаске

08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Уметничко клизање Сви спортови Сломљени лед Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Биатлон Скијашки скокови Скијашки скокови Фудбал Фудбал Сви спортови Циркус Циркус Бокс Уметничко клизање

У

По себ но је од го вор на Ср би ја

оп шир ној ди ску си ји Ду шан Бог да нов Сен ко ци о нал но пи та ње Ср ба. Јед ни су раз ло зи за ауто но на гла ша ва да су озбиљ ни про бле ми на ста ли ми ју на Ко сме ту, а дру ги у Вој во ди ни. Та мо су не ке то ком оства ри ва ња Пер спек тив ног пла на ши ре ком би на ци је ко је тре ба да ре ши Фе де ра ци ја.“ 1957–1961. јер ре кон струк ци ја ста ре ин ду стри је ни Бра ни сво ју оце ну да се ауто но ми ја ижи ве ла и не је кон крет ни је укљу че на. Ти ме се, сма тра, за тва ра - мо же прав да ти „да би се лак ше ру ко во ди ло. Она мо ла ин ду стриј ска пер спек ти ва Вој во ди не – а „то све же и да оте жа ва. За што би ко му не до би ле ве ћа пра во ди ка ти хом од у ми ра њу ин ду стри је, и то не са мо ва кад се пре не се не што на По кра ји ну? Ти ни жи ор по је ди них по го на већ чи та вих гра на“. Уз то, ни је из - га ни мо гу до би ти ве ћа пра ва и без ауто но ми је. Ја гра ђе на ни но ва, па ра лел на ин ду стри ја ко ја би има - сам још од ра ни је про тив ве ћих пра ва у По кра ји ни и ла пер спек ти ву и ти ме „ком пен зи ра ла“ га ше ње по - код фон до ва, ја сам био про тив да се ва ма да ју јер је сто је ће. Ти про бле ми су ре флек то ва ни и на по ли - то сла бо ре ше ње. Не тре ба да ства ра мо ин ве сти ци тич ке од но се Ре пу бли ке и По кра ји не јер су се ле га ли зо ва ли као акут ни и у Пла ну за 1961–1965. За то се РИФ (Ре пу блич ки ин ве сти ци о ни фонд) мо ра ви ше ан га жо ва ти у об но ви ста ре ин ду стри је, ње ном про ши ре њу и мо дер ни за ци ји. „Ни је све јед но да ли ће се про блем ста ре ин ду стри је по че ти ре ша ва ти 1961. или 1965. Сти хиј но тра же ње сред ста ва из РИФ-а мо же до при не ти да се поч не тек 1965.“ Пал Шо ти је на гла сио да се „да ље за о ста ја ње у раз во ју ин ду стри је у Вој во ди ни убу ду ће не мо же ни чим прав да ти. Ми има мо нај ни же ула га ње по гла ви ста нов ни ка у ин ду стри ји. Од 1946. до 1957. то По кра ји ну ко шта 70 ми ли јар ди ди на ра.“ По себ но кри ти ку је прак су да Потоњи премијер Војводине Геза Тиквицки у родној Суботици се ре кон струк ци ја ста ре ин ду стри је са мо фи нан си - о ни фонд због ва ших про бле ма. Ако тре ба да ра ди ра. Уз то „ни го во ра не ма да је ауто но ми ја пре ва зи - мо на њи ма, он да тре ба да се ску пи мо ов де у Бе о ђе на. Она је баш аде кват на фор ма за на шу за јед ни - гра ду, па да се ов де ра ди, а не да се на вас пре но се цу, да са што ма ње не во ља об је ди ни.“ пра ва. Еко ном ски раз ло зи ни су ар гу мент за по сто је У по нов ном ја вља њу за реч, Ми нић је био не што ће аут но ми је. Са мо су по ли тич ки раз ло зи за по сто бла жи у сво јим оце на ма. Био је кри ти чан и пре ма ја ње ауто но ми је, а ни ка ко еко ном ске спе ци фич но не ким чи ње ни ца ма ко је је сам из нео у увод ном из - сти и бо љи усло ви за ру ко во ђе ње. Не мо же се због ла га њу јер се не ке „ја вља ју у спе ци фич но сти пре да ва ти дру га чи јој све тло сти.“ При ва ма не ки по сло ви... Ма да по кра јин ски ка дар, хва тио је и оце не о при су ству Кла сич на ре кон струк ци ја ре пу блич ког цен тра ли зма у су тек стил на ин ду стри ја, ин као се кре тар ЦК СК Ср би је, од но си ма с По кра ји ном. „То ду стри ја ко же, дрв на и слич Јо ван Ве се ли нов се жу стро се мо же пот пу ни је пре ва зи ћи но, али ов де се ра ди и о не за ла гао за то да се сва ка са мо де цен т ра ли за ци јом. чем дру гом. Нпр. ’27. март’ у ауто но ма шка тен ден ци ја Друк чи ја те ри то ри јал на ор Но вом Са ду. То је но ва фа га ни за ци ја тре ба ло би да по бри ка.“ Из ра зио је раз у ме ва по ли тич ки спре чи и опре зно бољ ша ове ства ри.“ ме ри ко ји су зах те ви Вој во ди не ње и за Шва би ћев од нос пре Но, сма тра да је по гре шно ма Вој во ди ни, иако сма тра да за и ста оправ да ни све сти про блем од но са Ре пу је крут. „Али ни је он крив за бли ке и По кра ји не са мо на це лу ло зу, па ни ра фи не ри ју. ста ру ин ду стри ју. Те про бле ме ви ше при пи су је оп - Ја бих ње му са мо при го во рио што не ма до вољ но ште ју го сло вен ској по ли ти ци, а ма ње РИФ-у. Оце - уви да у рад за при вре ду Вој во ди не. њу је да по сто ји и по себ на од го вор ност ИВ-а Ср би Из ве сно је да на са стан ку ни је по стиг ну та са гла је јер не ка пи та ња до би ја ју и по ли тич ки ка рак тер. сност о ак ту ел ним про бле ми ма у од но си ма Ре пу „Ге зи но из ла га ње ме је и опет уве ри ло да је код вас бли ке и По кра ји не. На то је скре нуо па жњу и Јо ван би ло до зе не по ве ре ња у објек тив но сти Из вр шног Ве се ли нов, кон ста ту ју ћи да су при вред ни про бле ми ве ћа.“ у це лој зе мљи и кроз за ко но дав ство већ по че ли да У за кључ ној ди ску си ји, Јо ван Ве се ли нов је био од ра жа ва ју кон фе де ра тив ни ка рак тер Ју го сла ви је. скеп ти чан пре ма пре те ра ном ре пу блич ком цен тра - По зи ва се на Кар де ља и ње го ви иде ју да се кроз ја ли зму и ње го вом ути ца ју на од но се с По кра ји ном ча ње скуп шти не и дру гих са ве зних ор га на угу ше јер цен тра ли стич ких тен ден ци ја има сву да. По себ - цен тра ли стич ке тен ден ци је у ре пу бли ка ма. Ми нић но је по тен ци рао да „сва ку ауто но ма шку тен ден ци - је по во дом овог ста ва од го во рио да ни је си гу ран да ју мо ра мо спре чи ти по ли тич ки и опре зно ме ри ти „то ву че на кон фе де ра ци ју јер у до са да шњој прак си шта је оправ да но, а шта не“. По ста вио је пи та ње за - ре пу бли ке ни су има ле ве ћа пра ва од ауто но ми је.“ што би се с ауто но ми јом ру ко во ди ло и ко му ни ци ра - До роњ ски је већ у бе ле шци с бе о град ског са стан ка ло лак ше не го с оп шти на ма и сре зо ви ма. „Те же би оце нио да су Ми ни ће ва гле ди шта не што дру га чи ја се ру ко во ди ло, те же с ауто но ми јом не го без ње“. од оста лих јер ува жа ва ју не га тив не ути ца је ре пу Ми сли да сре зо ви тре ба ди рект но да „до ла зе код блич ког цен тра ли зма на од но се По кра ји не и Ре пу нас“. Ауто но ми ја „на ма тре ба због на ци о нал ног бли ке, за ко је „ни је кри ва ауто но ми ја“. раз ло га и да нам ре ша ва при вред на пи та ња ко ја се Ипак, у јав но сти су се по че ле про ту ра ти ве сти да по ли тич ки на ме ћу. Је дин ство ње не те ри то ри је ни је ће пред сто је ће устав не про ме не уки ну ти ауто но ми ар гу мент за ауто но ми ју. Пи та ње ауто но ми је је и на - ју.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa25.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Данас је недеља, као створена за потпуно уживање. Немојте започињати ништа ново. Потребан вам је предах, одмор у свом топлом дому. Породица вас подржава. Имате добар однос с децом.

BIK 20.4-20.5.

Романтични сте, једног трена заљубљени у саму љубав и лепоту, а већ другог сте одсутни, ко зна где. Та хировитост ће вас држати неко време, све док Венера буде у знаку Водолије. Авантуризам.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 25. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Окрените се партнеру и следите заједнички правац. Одржавајте поуздане контакте и везе, пријатељства. Путовање у пријатном друштву би вам добродошло. Процените могућности и прихватите помоћ.

Месец је у земљаном знаку Јарца па сте крајње озбиљни и рационални, реални у свему. Очекујете од сталног партнера да вам пружи ослонац и конкретну подршку. Одморите се у свом дому.

Овог викенда би требало да заборавите на радне обавезе. Улазите у фазу када млад Месец расте и када можете с драгом особом развијати добре односе и сарадњу. Партнер има једну жељу.

Имате повољан уплив Мсеца из земљаног знака, што указује на стабилност и верност у љубави. Покажите партнеру више пажње и поверења. Избегавајте провокације, будите активни и сналажљиви.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Можете приредити непланирану прославу, живу журку, у свом дому, с поводом или без њега. Долазе вам гости, одлазе, пролазе, а атмосфера међу укућанима је динамична. Не подижите тензију. Спорт?

Право је време за краће путовање или излазак с драгом особом и провод по својој мери. Љубавни занос собом носи тајне које не можете предвидети. Склони сте претеривању с времена на време.

Срећан вама рођендан! Некако сте се повукли у своју љуштуру и сакупљате изгубљену енергију. Не будите депресивни већ задовољни. Укућани фосирају своје жеље и потребе па се усагласите с њима.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Све што вам се дешава или се не дешава на личном плану, има свој прави смисао и значење. Делујете стабилно, помало дистанцирано, под маском. Партнер је немирне и бунтовне природе. Помирите се!

Ваша машта може свашта, али се сами морате потрудити код реализације својих идеја. Да бисте открили које је право решење, ослушните своју интуицију. Дружите се више с пријатељима које волите.

Викенд је, уживајте! Не дозволите да вам финасијска ситуација или временске прилике покваре расположење. Оно што је важно је отворено и позитивно стање свести, добри мотиви и љубав у срцу.

TRI^-TRA^

Бри гит нил сен за вр ши ла у бол ни ци V REMENSKA

Дан ска глу ми ца Бри гит Нил сен уче ство ва ла је у лан ча ној са о бра ћај ци као су во за чи ца у пор шеу, а због не сре ће тр пи ве ли ке бо ло ве у вра ту и ле ђи ма. Бив ша су пру га Сил ве стра Ста ло неа, по вре ђе на је ка да је на во зи ло у ко ме је би ла су во зач на ле тео ауто мо бил са зад ње стра не. Од ве ли ког удар ца пор ше је уда рио ауто ис пред. Глу ми ца је због бо ло ва у вра ту и ле ђи ма хит но пре ве зе на у бол ни цу. На кон пре гле да пу ште на је ку ћи уз про пи са не ле ко ве про тив бо ло ва. Не сре ћу је про у зро ко ва ла пи ја на же на во зач.

PROGNOZA

СуСнежица

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

2

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zreњanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

3

Vrшac

1

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

3

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no sa slabom susne`icom i snegom pre podne, a popodne suvo. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad Rim normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna do 3 stepena.

London VOJVODINA: Obla~no sa slabom susne`icom i snegom pre Cirih podne, a popodne na severu delimi~no razvedravawe. Vetar umeren severozapadni i severni. Pritisak iznad normale. Minimalne Berlin temperature od -1 do 1, a maksimalne od 1 do 3 stepena.

Beч SRBIJA: Obla~no sa slabom susne`icom i snegom, a popodne Varшava na severu razvedravawe. Vetar umeren severozapadni i severni.

Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -3 do 0, a makKijev simalne od 0 do 4 stepena.

Moskva Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Idu}e sedmice suvo, samo }e u ponedeqak na jugu ponegde biti slabog snega. Jutra }e biti Oslo hladna uz mraz i maglu koja }e se u utorak i sredinom sedmice zadr- St. Peterburg `avati i tokom dana. Na planinama }e tada biti sun~ano i toplije.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Uticaj Pariz fronta mo`e izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba, a posebno se astmati~arima i osobama sa povi{enim krvMinhen nim pritiskom preporu~uje da poslu{aju savete lekara. MeteoBudimpeшta ropatske reakcije u formi glavoboqe, nervoze i reumatskih boStokholm lova }e biti izra`eni kod meteoropata. U~esnicima u saobra-

12 13 10 2 6 5 3

VIC DANA И, како ти је у школи, Ивице?

- Добро. Све је у реду! Згодна нам је учитељица, али мислим да није баш јако паметна!

- Зашто?

- Па стално нас нешто пита!

-1 -5 6 2 12 6 4 3 6

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

80 (-7)

Slankamen

234 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

134 (-4)

Zemun

293 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

290 (-9)

Bogojevo

117 (-2)

Panчevo

310 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

140 (5)

Smederevo

470 (-4)

Titel

241 (1)

NERA

147 (12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Novi Sad

Hetin

64 (-4)

TISA

59 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 250 (-17) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

255 (-8) 248 (1)

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja