Dnevnik 26.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 26. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23328 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAKON [TO SU PREKSINO] U NOVOM SADU KAMENICAMA DEMOLIRANA VOZILA HRVATSKIH NAVIJA^A

uhap {e na devetorica Novosa|ana i trojica beogra|ana str. 15

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE O ATP „VOJVODINA” U NOVOM SADU

Kri vi~ na pri ja va pro tiv gra do na ~el ni ka i Grad skog ve }a Foto: S. [u{wevi}

str. 9

CENOVNA KLACKALICA NA NA[ NA^IN NASTAVQA SE

Hra na jef ti ni ja, a po sku pqu je sve osta lo str. 6

Na u^ Ni Ge Ni je – sve ti o NiK za bu du] Nost: „Kroz vasionu i vekove - pri~a o Milutinu Milankovi}u” naziv je izlo`be o na{em ali i svetskom nau~nom geniju, geofizi~aru, matemati~aru, astronomu, klimatologu, gra|evinskom inèweru, univerzitetskom profesoru, koja od ju~e do 25. februara moè da se pogleda u Novom Sadu i to na dva mesta, na Prirodnomatemati~kom fakultetu i u Matici srpskoj (u Kwiàri), jer je postavka tematski podeqena na dva bloka. Sve~ano otvarawe postavke uprili~eno je ju~e u holu ispred amfiteatra „Mihajlo Pupin” u zgradi departmana za matematiku i informatiku i fiziku PMF-a.

str. 13

NASLOVI

Politika 3 Mere se putevi i broje kanali

Ekonomija 4 Spremaju se protesti zbog preskupog gasa? 5 Poreze ne pla}a 40 odsto srpske privrede

Vojvodina 11 Lu~ni most potpuno zatvoren

Dru{tvo 13 Nastavnici i |aci nisu na ratnom poligonu

Crna

Nov~anik 6 Dogura{e i na{e zarade do 420 evra

Novi Sad 7 Spomenik Baj~i @ilinskom, spomen-plo~a Milici Tomi}

15 Za dve godine uni{teno 55.000 komada oru`ja

U NOVOSADSKOM DOMU ZDRAVQA U 2011. BILO TRI MILIONA PREGLEDA

Na va la pa ci je na ta, ma lo spe ci ja li sta

str. 7

str. 16 – 21

SPORT

n DELFINI ^EKAJU ITALIJU

n NOLE PROTIV MAREJA

n SRBIJA S HRVATSKOM ZA FINALE

n VO[INA PREMIJERA KAO IZ SNOVA

[ajtincu „vitalova” nagrada

str. 23

bingo za sru{ene bo|o{e

str. 10

Hladno i obla~no Najvi{a temperatura 2 °S

POLiTikA

~etvrtak26.januar2012.

[EF BE O GRAD SKOG TI MA BORISLAV STE FA NO VI ] S PO SRED NI KOM EU RO BER TOM KU PE ROM

Mo da li te ti za KiM osta li iza za tvo re nih vra ta [ef be o grad skog ti ma za di ja log s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz neo je ju ~e po sred ni ku EU Ro ber tu Ku pe ru ne ko li ko pred lo ga mo de la za re gi o nal no pred sta vqa we Pri {ti ne, uz pu no po {to va we Re zo lu ci je 1244 Uje di we nih na ci ja. Ste fa no vi} i Ku per raz go va ra li su, ka ko se na vo di u sa op {te wu Vla de Sr bi je, o pro ble mu re gi o nal nog pred sta vqa wa pri vre me nih vla sti u Pri {ti ni i o pri me ni spo ra zu ma po stig nu tih u di ja lo gu Be or ga da i Pri {ti ne. U sa op {te wu se ne

na vo de de ta qi pred lo ga ko je je iz neo Ste fa no vi} to kom raz go vo ra u Beogradu. Kako je saop{teno iz Vlade, tokom razgovora Stefanovi}a i Kupera je oceweno da se sprovo|ewe sporazuma postignutih u dijalogu odvija dobrim tempom i da je neophodno da obe strane ulo`e dodatne napore da bi svi postignuti sporazumi bili u potpunosti sprovedeni. Evropski zvani~nici navodili su prethodnih dana da su nastavak dijaloga s Pri{tinom i re{ewe za regionalno pred-

stavqawe Kosova va`ni za nastavak evropskih integracija, odnosno za sticawe statusa kandidata Srbije za ~lanstvo u EU. Stefanovi} je pred dolazak Kupera rekao da Beograd ne}e odustati od Rezolucije 1244, iako se nastavqaju suptilini pritisci na Srbiju da odustane od we i u ju~era{wi dijalog u{ao s optimizmom da }e biti dovoqno razuma i razumevawa da se dijalog s Pri{tinom {to pre nastavi – Na nama je da nastavimo konsultacije s me|unarodnom zajed-

nicom i da {to pre na|emo odgovaraju}u formulu za regionalno predstavqawe Pri{tine koje }e sadr`ati Rezoluciju 1244 – kazao je Stefanovi}, koji je naveo da postoje razli~iti modaliteti kako to mo`e biti preto~eno u praksu, zbog ~ega }e Srbija aktivno raditi na tome kroz brojne kontakte, ukqu~uju}i ju~era{we razgovor s Kuperom. Evropski posrednik je nakon beogradskih razgovorao oti{ao za Pri{tinu. D. Milivojevi}

Je re mi}: Ve }i na za do de lu sta tu sa Sr bi ji Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} iz ja vio je ju ~e da je ve }i na evrop skih ze ma qa ve} sa da do ne la od lu ku da po d r ` i do d e q i v a w e sta tu sa kan di da ta Sr bi ji u mar tu, ali da smo da le ko do to ga da mo `e mo ka za ti da je on za ga ran to van. Je re mi} je, u iz j a v i Ta n ju g u na k on sa stan ka s ita li jan skim mi ni strom spoq nih po slo va \u -

li om Ter ci jem, re kao da u ovom tre nut ku ni je za hval no pred v i | a t i is h od na r ed n ih sa s ta n a k a mi n i s ta r a spoq nih po slo va EU, ali da i da qe po sto ji pro stor da se do stig ne kon sen zus svih ~la ni ca EU o do de qi va wu sta tu sa kan di da ta. – Po sve }e ni smo pro na la `e w u re { e w a, usta n o v i l i smo se ri ju bi la te ral nih me -

ha ni za ma za kon sul ta ci je i osta je mo u bli skoj ve zi ne sa mo s oni ma ko ji su se ve} otvo ri li u smi slu po zi ci je da }e nas po dr `a ti ve} i s oni ma ko ji svo ju od lu ku ni su do ne li – re kao je Je re mi}. On je do dao da je pred Sr bi jom ne ko li ko ne de qa sve o bu hvat nog di plo mat skog an ga `o va wa usme re nog na evrop ski pro ces.

Na pi ta we ko je ze mqe jo{ ni su do ne le po zi tiv nu od lu ku po pi ta wu sta tu sa kan di da ta, Je re mi} je re kao da ne bi bi lo na me stu da iko ga ime nu je, ali da je „ve li ka ve }i na u ovom tre nut ku do ne la od lu ku da po dr `i Sr bi ju”. – Po sto ji je dan broj onih ko ji jo{ ni su do {li do te od lu ke, ali na dam se da }e do }i – do dao je mi ni star Je re mi}.

OLI VER IVA NO VI] OCE WU JE DA SU KOB PO LI TI ^A RA SE VE RA S BE O GRA DOM NI JE ODR @I VA PO ZI CI JA

Ri zik od prak ti~ nih me ra Vla de Sr bi je – Jo{ uvek se na dam da }e pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra Ko so va i Me to hi je shva ti ti re al nost i da }e ih to na ve sti ne na po vla ~e we od lu ke o odr à va wu re fe ren du ma, ve} na we go vo od la ga we – iz ja vio je za „Dnev nik“ dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi}, ko ji s pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve ~e ti ri op {ti ne se ve ra ni je us peo da po stig ne do go vor o od la ga wu re fe ren du ma. On im je po ru ~io da je re fe ren dum sko pi ta we i da tum we go vog odr à va wa 14. i 15. fe bru a ra ne {to {to mo è pro iz ve sti po li ti~ ke kon se kven ce. Ko je? – Po li ti ~a ri se ve ra mo ra ju bi ti sve sni to ga da ni ko u uèm de lu Sr bi je ne mo è da raz u me wi ho vo po na {a we u lo kal nim sa mo u pra va ma i ot por Vla di Sr bi je, ko ja im je je di ni i po u zda ni sa go vor nik sve ove go di ne. Ta kvo ne ra zu me va we stva ra ve o ma ne ga tiv nu at mos fe ru u jav no sti, {to }e iza zva ti od go va ra ju }e po na {a we bi lo ko je vla de na kon iz bo ra. Po sto ji ~i ta va le pe za prak ti~ nih me ra – ob ja {wa va Iva no vi} za na{ list. On do da je da, ako se oprav da no ili neo prav da no za kqu ~i da je kan di da tu ra Sr bi je za ~lan stvo u EU, kao stra te {ki ciq Sr bi je, do ve de na u pi ta we, ma kar i sim bo li~ no, zbog po na {a wa qu di lo kal ne sa mo u pra ve se -

Mi lan Iva no vi}: Ne so li te nam pa met Pred sed nik Srp skog na ci o nal nog ve }a se ver nog Ko so va Mi lan Iva no vi} iz ja vio je ju ~e da ni ko ne ma pra vo da ko sov skim Sr bi ma „so li pa met” i po tvr dio da }e re fe ren dum na se ve ru Ko so va bi ti odr àn 14. i 15. fe bru a ra. „Ima mo pu nu po dr {ku Sr ba ju `no od Ibra, ko ji su po ~e li sa pot pi si va wem pe ti ci je za odr à va we po kra jin skih iz bo ra na ce loj te ri to ri ji Ko so va u isto vre me ka da se i u Sr bi ji bu du odr à va li lo kal ni i par la men tar ni iz bo ri”, re kao je Iva no vi} na pres kon fe ren ci ji. On je na gla sio da su Sr bi ju `no od Ibra „is po qi li po li ti~ ki stav” da se re fe ren dum odr ì i van se ve ra Ko so va, ali za to, ka ko je re kao, u ovom tre nut ku ne ma teh ni~ kih mo gu} no sti. Pre ma oce ni Iva no vi }a, re zul ta ti re fe ren du ma do ve {}e do „oba ve zu ju }eg sta va” za srp ske op {ti ne na Ko so vu, ali i za sve in sti tu ci je, da ne mo è da se pri hva ti re {e we ko je bi zna ~i lo „na {e pod vo |e we pod vlast Pri {ti ne”.

ve ra „oni su on da u ozbiq nom pro ble mu“. – Am bi ci ja po li ti ~a ra se ve ra da bu du ozbi qan fak tor u dnev noj po li ti ci Sr bi je je le gi tim na, ali i ri zi~ na. Te ~e ti ri op {ti ne zna ~e u po li ti~ kom smi slu vi {e ne go bi lo ko je dru ge ~e ti ri u Sr bi ji, ali ne mo gu se iz jed na ~a va ti s Vla dom i sta vqa ti iz nad we jer to mo è iza zva ti re ak ci je, i to su po li ti~ ke kon se kven ce o ko ji ma go vo rim i na ko je sam ih upo zo rio – do da je dr àv ni se kre tar. Ta kva kli ma, po Iva no vi }u, mo è pro iz ve sti prak ti~ ne me re, ko je se one ne }e od no si ti sa mo na po li ti~ ko ru ko vod stvo se ve ra ve} i na ce lo sta nov ni {tvo. – O to me da li je to fer i oprav da no mo è mo di sku to va ti, ali po li ti~ ka opre znost bi tre ba lo da na te ra pred stav ni ke Sr ba na se ve ru da raz mi {qa ju ozbiq no jer ni je uput no i}i u da qe pro du bqi va we ja za s Vla dom Sr bi je. Sma tram da im je sa da te {ko da po vu ku do ne tu od lu ku o re fe ren du mu, {to sam im i re kao, ali mi slim da pred nost tre ba da da ju po li ti~ kom prag ma ti zmu i shva te re al nost. Ne è le s Pri {ti nom, ne mo gu s Bri se lom, a sa da jo{ od ba cu ju i Be o grad. To ni je odr ì va po zi ci ja – is ti ~e Iva no vi}. D. Mi li vo je vi}

VESTI To do ri}: Na dam se da ne }e bi ti no vih uslo va Di rek tor Cen tra za no vu po li ti ku Vla di mir To do ri} ka `e da su uslo vi ko je Sr bi ja mo ra da is pu ni da bi u mar tu do bi la kan di da tu ru osta li ta mo gde su bi li i 9. de cem bra „{to se ti ~e re gi o nal nog pred sta vqa wa Ko so va”. Go stu ju }i u Dnev ni ku RTS-a, To do ri} je re kao da su Ne ma~ ka i dru ge ze mqe EU sa da sve sne to ga da }e, uko li ko Sr bi ja ne do bi je kan di da tu ru, iz gu bi ti uti caj na po li ti~ ka de {a va wa u Sr bi ji. To do ri} sma tra da }e Be o grad u~i ni ti sve u di ja lo gu, ali da se ne }e pre la zi ti „cr ve ne li ni je” ko ju pred sta vqa Re zo lu ci ja 1244.

– Za ~u dio bih se ka da ne bi smo sve uslo ve is pu ni li u po sled wi ~as – re kao je To do ri}, i do dao da se na da da EU ne }e pred Sr bi ju sta vi ti jo{ je dan uslov, a to je re fe ren dum na Ko so vu i Me to hi ji.

Vla si: Ne ma dru gog re {e wa – Usva ja we u Spoq no po li ti~ kom ko mi te tu Evrop skog par la men ta iz ve {ta ja iz ve sti teq ke za Ko so vo Ur li ke Lu na ~ek, u ko jem se tra `i da pet dr `a va Evrop ske uni je ko je ni su pri zna le Ko so vo to u~i ne, pred sta vqa olak {a we da qeg na pre do va wa i Ko so va i Sr bi je pre ma ~lan stvu ka EU – iz ja vio za KiM ra dio po li ti~ ki ana li ti ~ar Azem Vla si.

On je oce nio i da se ta kva od lu ka po ve zu je s uki da wem pa ra lel nih struk tu ra na se ve ru. – Sva ka ~la ni ca EU ili dr à va ko ja te ì da do stig ne taj sta tus mo ra da funk ci o ni {e kao nor mal no ure |e na dr à va i ne ma ni jed ne ta kve dr à ve ko ja ima na svo joj te ri to ri ji du ple ili pa ra lel ne in sti tu ci je – iz ja vio je Vla si. On sma tra da ko sov ske in sti tu ci je ni su kri ve {to na se ve ru Ko so va ni je spro ve den Ah ti sa ri jev plan, ve} da ta od go vor nost pri pa da li de ri ma Sr ba ko ji ta mo ì ve. – Qu di na se ve ru Ko so va, ko ji se po na {a ju kao pred stav ni ci tih pa ra lel nih in sti tu ci ja, i vla sti u Be o gra du mo ra }e vr lo ozbiq no da raz mi sle o to me da ta kav si stem ne mo è bes ko na~ no funk ci o ni sa ti – oce nio je Vla si.

dnevnik TU @I LA [TVO ZA RAT NE ZLO ^I NE, PO SLE PRO VE RE NA VO DA FON DA ZA HU MA NI TAR NO PRA VO, TVR DI:

Ge ne ral Di ko vi} ni je od go vo ran za rat ne zlo ~i ne Pro ziv ke Fon da za hu ma ni tar no pra vo i Na ta {e Kan di} da ne dav no po sta vqe ni no vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral Qu bi {a Di ko vi}, dok je slu `bo vao na Ko sme tu to kom su ko ba “ni je spre ~io zlo ~i ne u zo ni we go ve od go vor no sti”, opo vrg nu te su de ci di ra no, na kon oba vqe nih pro ve ra, s vr ha Mi ni star stva od bra ne, kao i iz Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne. „Ne po sto ji bi lo ka kav osnov za sum wu za kri vi~ nu od go vor nost na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ra la Di ko vi }a za rat ne zlo ~i ne”, sa op {te no je ju ~e iz tog Tu ì la {tva, ko je pre ci zi ra da je iz vr {i lo pro ve ru na vo da Fon da za hu ma ni tar no pra vo uvi dom u sve pred me te rat nih zlo ~i na ko ji je Fond na veo u „Do si jeu Qu bi {e Di ko vi }a”. Tu ì la {tvo pod vla ~i da je po stu pa lo i po „kri vi~ noj pri ja vi Fon da od 3. mar ta 2009. go di ne pro tiv se dam li ca za do ga |a je na po me nu tom pod ru~ ju i na toj kri vi~ noj pri ja vi ne ma ime na Di ko vi }a!“ „To kom pret kri vi~ nog po stup ka do sa da je sa slu {a no 120 sve do ka, me |u ko ji ma de set ko sov skih Al ba na ca. U wi ho vim iz ja va ma ge ne ral Di ko vi} se po mi we sa mo kao ~o vek ko ji je spa sao ì vo te tri rom ska de te ta u rat nim do ga |a ji ma ko ji su se od i gra li u Pu stom Se lu. Pr ve is tra ge do ga |a ja rat nih zlo ~i na 1998. i 1999. go di ne na lo ka ci ja ma ko je po mi we FHP spro ve la je upra vo Voj ska Ju go sla vi je. Da je po sto ja la sum wa da je ge ne ral Di ko vi} od go vo ran za rat ne zlo ~i ne na KiM 1998. i 1999. go di ne, Ha {ki tri bu nal bi pro tiv we ga ve} po kre nuo po stu pak u skla du sa svo jim nad le `no sti ma i prak som jer je ge ne ral Di ko vi} po ~i nu bio do voq no vi so ko, na pri mer, kao ta da op tu è ni ofi ci ri u pred me tu ’[qi van ~a nin i osta li’”, na vo di se u sa op {te wu Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne. Pre kju ~e je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, ne gi ra ju }i na vo de FHP-a, iz ja vio da su pre ne go {to je ge ne ral Di ko vi} po sta vqen na du `nost, oba vqe ne

sve pro ve re o we go vom ra du u pro {lo sti. – Spro ve de ne su pro ve re do si jea Fon da, za ko ji mo gu da ka èm da je pot pu no la àn – re kao je mi ni star [u ta no vac, i do dao da je „pot pu no bes pred met no i ne pri stoj no op tu ì va ti na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba da je ko wo kra di ca

ili da je pri svo jio krup nu i sit nu sto ku“. Fond za hu ma ni tra no pra vo je u tek stu „No vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ne ma ~i stu pro {lost“ iz neo op tu `be na ra ~un ge ne ra la Di ko vi }a da „ni je spre ~io“ pri pad ni ke MUP-a i Voj ske da po ~i ne zlo ~i ne nad al ban skim ci vi li ma na Ko sme tu. „Do ka zi na ko ji ma se za sni va pre su da Me |u na rod nog kri vi~ nog su da za biv {u Ju go sla vi ju (MKSJ) u pred me tu ’Mi lu ti no vi} i dru gi’, pre `i ve le `r tve iz Dre ni ce ko je su sve do ~i le u MKSJ-u ili da le iz ja vu FHP-u, kao i do ku men ta sa dr `a na u jav noj Ba zi po da ta ka MKSJ-a, uka zu ju na broj ne te {ke i ma sov ne rat ne zlo ~i ne, ko ji su po ~i we ni pre ma al ban skim ci vi li ma u zo ni od go vor no sti ko man dan ta 37. mo to ri zo va ne bri ga de Voj ske SRJ, no vo po sta vqe nog na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske RS ge ne ral-pot pu kov ni ka Qu bi {e Di ko vi }a“, na ve de no je u tek stu. Ta ko |e se do da je da „osim to ga, po me nu ti do ka zi uka zu ju i na bez ob zir nu pqa~ ku al ban ske imo vi ne to kom NA TO-ovog bom bar do va wa“. „Ko man dan ti i pri pad ni ci VJ i MUP-a, me |u ko ji ma i ko man dant 37. mo to ri zo va ne bri ga de Qu bi {a Di ko vi}, su de lo va li su u od u zi ma wu i pri sva ja wu al ban ske imo vi ne u ci qu li~ nog ko ri {}e wa i bo ga }e wa„, na veo je Fond za hu ma ni tar no pra vo. J. J.

Ko nu zin: Mi ra Mar ko vi} le gal no u Ru si ji Am ba sa dor Ru si je u Sr bi ji Alek san dar Ko nu zin iz ja vio je da se Mi ra Mar ko vi} le gal no pre se li la na te ri to ri ju Ru si je, kao i da je wen bo ra vak u toj ze mqi pot pu no u skla du sa ru skim i me |u na rod nim prav nim ak ti ma. „O bo rav ku pred sed ni ka Po kre ta sna ga Sr bi je Bo go qu ba Ka ri }a na {i pra vo sud ni or ga ni ne ma ju in for ma ci je”, re kao je Ko nu zin u in ter vjuu za NIN. Po vo dom spe ku la ci ja da Mo skva ima ne ga ti van stav pre ma zva ni~ nom Be o gra du ka da se

ra di o po ter ni ca ma za qu di ma ko ji `i ve u Ru si ji, Ko nu zin je re kao da we go va ze mqa odr `a va pri sne od no se sa srp skim vla sti ma. „Pri me ri ko ji se na vo de ka ko bi po tvr di li kon sta ta ci ju o na vod nom ne ga tiv nom sta vu Ru si je to li ko su sit ni i ne znat ni u ogrom nom blo ku na {ih vi {e di men zi o nal nih od no sa”, re kao je Ko nu zin. Ta kve tvrd we, do dao je on, pa da ju na pa met sa mo otvo re nim zlo na mer ni ci ma, ko ji su pro tiv raz vo ja od no sa na {ih ze ma qa.

Bla go je vi}: Isto vre me nim iz bo ri ma bi }e ostva re ne u{te de Pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi} iz ja vio je ju ~e da bi isto vre me nim odr `a va wem lo kal nih i par la men tar nih iz bo ra bi le ostva re ne u{te de, kao i da o~e ku je da }e ti me bi ti po ve }an od ziv na lo kal nim iz bo ri ma. On je re kao da eko nom ski raz log za isto vre me no odr `a va we par la men tar nih i lo kal nih iz bo ra ipak ni je kqu ~an, ne go to {to lo kal nim sa mo u pra va ma, kao i Skup {ti ni Sr bi je, is ti ~e man dat. Bla go je vi} je, go stu ju }i na RTS-u, re kao da je do bro {to }e „od ziv na re pu bli~ kim iz bo ri ma po vu }i od ziv na lo kal nim iz bo ri ma” i da o~e ku je da }e za to i od ziv na lo kal nim iz bo ri ma bi ti ve }i. On je oce nio da pra vi lo po ko jem par ti je ima ju oba ve zu da for mi ra ju li stu kan di da ta i da po tom pri li kom po de le man da ta

pra te re do sled na toj li sti, pred sta vqa ma li po mak u od no su na ra ni ju prak su jer su par ti je mo gle bi ra ti bi lo ko je kan di da te sa li ste. Uka zao je na ogrom nu raz li ku u na ~i nu po sma tra wa fi nan sij skih to ko va u po li ti ci ka kva }e bi ti sa da u od no su na ra ni ju si tu a ci ju jer ra ni je ni su po sto ja li me ha ni zmi kon tro le par tij skih fi nan si ja. Bla go je vi} je iz ra zio o~e ki va we da }e kon tro la fi nan si ra wa par ti ja i u~e sni ka u iz bo ri ma bi ti na da le ko vi {em ni vou jer je ide ja da se u naj ve }oj mo gu }oj me ri obez be di tran spa rent nost fi nan sij skih to ko va u po li ti ci. On je do dao da }e Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je igra ti vr lo spe ci fi~ nu ulo gu u kam pa wi i da po sto ji no vi za kon u toj obla sti, zbog ~e ga je po na {a we par ti ja dru ga ~i je.

c m y

politika

dnevnik

VLA DA VOJ VO DI NE PO DE LI LA ZA DAT KE SE KRE TA RI JA TI MA DA A@U RI RA JU PO DAT KE

Me re se pu te vi i bro je ka na li Od ukupno 129 zahteva iz Vlade Vojvodine za ukwi`bu vlasni~kih prava nad nepokretnostima u javnoj svojini, Republi~ka direkcija za imovinu do sada je pozitivno odgovorila na ~etiri. Pokrajina je tako dobila dozvole da se ukwiì kao vlasnik nad zgradom Banovine, te jo{ tri objekta u Novom Sadu: zgradom Suda, ad mi ni stra tiv nom zgradom na Bulevaru Mihajla Pupina 6 i poslovnom zgradom u @elezni~koj 6. Ova informacija Uprave za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa razmatrana je ju~e i na sednici Vlade APV, koja je od pokrajinskih organa i ustanova koje to do sad nisu u~inile zatraìla da prikupe neophodnu dokumentaciju o nepokretnostima koje koriste da bi na wima APV mogla ukwiìti vlasni~ka prava. Vlada Vojvodine zaduìla je Upravu za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa da u saradwi s pokrajinskim sekretarijatima za poqoprivredu i za urbanizam utvrdi nepokretnosti koje su deo kapitala javnih preduze}a ~iji je osniva~ APV, a koriste ih javna preduze}a „Vode Vojvodine”,”Vojvodina{ume”, „Nacionalni park Fru{ka gora” i „Zavod za urbanizam Vojvodine”. Upu}en je zahtev

i Pokrajinskom sekretarijatu za privredu radi pribavqawa podataka o du`ini regionalnih puteva, odnosno dr`avnih puteva drugog reda, i pregledu katastarskih op{tina i broju parcela preko kojih se putevi prostiru, dok je od Sekretarijata za poqoprivre-

du zatra`eno da dostavi podatke o neplovnim kanalima i objektima na wima. U saop{tewu iz Pokrajinske vlade navodi se i da je Uprava od pokrajinskih sekretarijata i Skup{tine APV ve} zatra`ila da dostave podatke o ustanovama i drugim organizacijama iz wihovog delokruga, ~iji je osniva~ APV. Me|utim, kako se ukazuje, podatke su do sada dostavili Skup{tina APV i sekretarijati za obrazovawe, kulturu, zdravsto,

Kr ko ba bi}: PUPS ni je tra `io Mi ni star stvo fi nan si ja Potpredsednik Vlade Srbije Jo van Kr ko ba bi} izjavio je ju~e da nisu ta~ne informacije, koje su se pojavile u nekim medijima, da Partija ujediwenih penzionera Srbije `eli Ministarstvo finansija u novoj vladi. – Ni s jednom partijom do sada nisam vodio nikakve pregovore, niti sam istakao bilo kakve zahteve, a najmawe kadrovske prirode. Dakle, te zahteve je mogu}e ista}i tek kada do|emo u fazu formirawa vlade – rekao je Krkobabi} Tanjugu. On je dodao da sada, u neformalnim razgovorima me|u partijama, „takvi razgovori ne samo da nisu normalni ve} nisu ni logi~ni”. – Ja posebno nikada nisam istakao takav zahtev. I ko li je taj kome bih taj zahtev uputio, jer postavqa se pitawe ho}e li i taj, ili neko tre}i u}i u Skup{tinu? – naveo je Krkobabi}.

On je napomenuo da se ne moè unapred znati {ta }e se dogoditi. – Mo`da uop{te ne}emo da budemo u vladi – kazao je potpredsednik Vlade. Krkobabi} je dodao da }e PUPS tek u zvani~nim pregovorima razgovarati o ostvarivawu programa te partije, i podvukao da se u predizbornoj kampawi ne}e govoriti o budu}oj kadrovskoj politici te stranke. – To ne moè biti tema predizborne kampawe – naglasio je potpredsednik Vlade. Beogradski mediji objavili su da PUPS traì od Socijalisti~ke partije Srbije, ukoliko koalicija bude u~estvovala u budu}oj vladi, mesta potpredsednika vlade i ministra finansija. Po tim navodima, PUPS traì ministarstvo finansija jer èli da bude siguran u to da }e mo}i da odrì svoja obe}awa o penzijama.

te Garancijski fond, Fond za podr{ku investicija u Vojvodini, Fond za razvoj i Fond za kapitalna ulagawa. Tako|e, dokumentaciju su pripremili i javna preduze}a „Vojvodina{ume” i „Zavod za urbanizam Vojvodine”. A Sekretarijat za energetiku dopisom

je odgovorio da nema ustanova i drugih organizacija koje su iz wihovog delokruga, a koje koriste objekte na kojima se mo`e upisati pravo javne svojine u korist APV. Po Zakonu o javnoj svojini, pravo javne svojine APV na nepokretnostima sti~e se upisom u javnu kwigu o nepokretnostima i pravima na wima. A po va`e}im propisima, sve ustanove su bile du`ne da Direkciji za imovinu Republike Srbije dostave NEP

obrasce, kojima su prijavqivale nepokretnosti nad kojima imaju pravo kori{}ewa da bi APV na wima mogla ste}i pravo javne svojine. Uprava za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa do sad je kopije NEP obrazaca zahtevala od ukupno 239 ustanova, od ko-

jih je 166 iz oblasti obrazovawa, 62 iz oblasti zdravstva i socijalne za{tite, te 11 iz oblasti kulture. Na te zahteve do sada je odgovorilo 76 ustanova, stoji u informacije iz Uprave. Za te ustanove, te za jo{ 53 objekta – me|u kojima su administrativne zgrade, reprezentativnim objekti i stanovi APV – nadle`na pokrajinska uprava je od Republi~ke direkcije za imovinu zatra`ila potvrde neophodne za ukwi`bu vlasni{tva. B. D. S.

Ili}: Ne opro sti ti kao po sle 5. ok to bra Predsednik Nove Srbije Ve li mir Ili} izjavio je da, ako posle izbora na vlast do|e koalicija koju predvodi Srpska napredna stranka, ne sme biti opra{tawa kao posle 5. oktobra 2000. godine jer je, kako je ocenio, sada{wa vlast upropastila i opasno zaduìla Srbiju. Ili} je na strana~koj tribini u Mladenovcu rekao da se opoziciona koalicija saglasila s tim da lider SNS-a To mi slav Ni ko li} bude premijer ako dobiju ve}inu na izborima jer je „tako narod u Srbiji odlu~io”. Nazivaju}i sada{wu vlast {teto~inama, Ili} je izjavio da vlast Srbijom vlada zahvaqujuju}i medijima, ali da je narod to uvideo i èli promene, {to moè doneti koalicija predvo|ena SNS-om, u kojoj je i Nova Srbija. – Ne mogu da zaboravim {tanglu po glavi... mozak su mi pocepali. Ne mogu da zaboravim drugi

napad u Knez Mihailovoj, povrede koje su mi razorile glavu – rekao je Ili}. On je ocenio da opozicija ne moè biti korumpirana, ve} samo vlast. Ili} je izjavio da vlastima smeta kada im se kaè da su nesposobne i korumpirane, zbog ~ega traè ne{to {to bi upotrebili protiv wega. – Kad nisu ni{ta na{li, setili su se da sam pre devet godina {utirao fasciklu jednog novinara i pokrenuli su sudski postupak – rekao je Ili}. Istovremeno, direktor Nove Srbije Bo ri slav Bo ro vi} ocenio je ju~e da Me|unarodni monetarnih fond iskori{}ava teàk ekonomski poloàj Srbije i ru{i ekonomski, a posredno i politi~ki suverenitet Srbije, postavqaju}i neprimerene ucewiva~ke zahteve, ovog puta o nameravanoj dràvnoj dokapitalizaciji Komercijalne banke.

REKLI SU Tri van: Va `no je da DS po be di Pot pred sed ni ca De mokratske stranke Je le na Tri van u~estvovala je u Kostariki na sku pu So ci ja li sti~ ke internacionale posve}enom ekonomskoj krizi i prevazila`ewu wenih posledica. – Eko nom ska kri za pokazuje potrebu da se reafirmi{u ideje socijalne pravde i da se za{tite najugro`eniji – rekla je Jelena Trivan agenciji Tanjug. Kriza, po wenim re~ima, ne sme biti izgovor za smawewe socijalnih prava, za boga}ewe malog broja pojedinaca na ra~un qudi koji se bore za opstanak. – Socijaldemokratske vlasti pokazuju svuda na svetu ve}i kapacitet i razumevawe za re{avawe ekonomskih i socijalnih problema. Zato je i pobeda Demokratske stranke na budu}im izborima va`na za o~uvawe ovih vrednosti i ideja u Jugoisto~noj Evropi – rekla je ona.

Ni ko li}: Ta di} }e iz gu bi ti na pred sed ni~ kim iz bo rima – Doskora sam mogao da razmi{qam na drugi na~in, da tih sedam-osam meseci Vlada funkcioni{e kako treba da funkcioni{e, pa onda da se upustim svoj li~ni okr{aj s Bo ri som Ta di }em, ali Srbija je toliko na dnu da Vlada Republike Srbije mora da se isprsi da ka`e „mi odgovaramo„ – rekao je za Radio-televiziju Vojvodine predsednik Srpske napredne stranke To mi slav Ni ko li}, gostuju}i u emisiji „1 na 1”. – Dva puta sam bio protivkandidat Borisu Tadi}u, oba puta sam pobedio u prvom krugu, a u drugom krugu su svi stali na wegovu stranu, sad ba{ nije tako, svaki glas je vredan, svaki glas je ozbiqan – rekao je Nikoli}. – On }e izgubiti predsedni~ke izbore. On je dodao da }e SNS podr`ati nekoga za predsednika, a to }e, kako je istakao, mo`da biti i nestrana~ka li~nost.

Di ki}: Ni sam ni ka kvav Le gi ja Komandant @andarmerije Bra ti slav Di ki} izjavio da se u @andarmeriji ne formira nikakav novi JSO i da je nova samo Jedinica za obezbe|ewe objekata i li~nosti. Diki} je, gostuju}i u emisiji TV B-92 „Izme|u dve vatre”, izbegao da precizno odgovori na pitawe da li je ta~no da se u okviru nove sistematizacije @andarmerije formira odred za specijalne namene od 615 pripadnika. On je dodao da je novo – mala operativna komanda od petnaestak qudi u kojoj su ~elnici ve} postoje}ih sektora u @andarmeriji. Odgovaraju}i na pitawe „za{to ga zovu mali Legija”, Diki} je rekao da je prvi put na B-92 ~uo da ga tako zovu. – Nisam nikakav Legija, nisam radio u Legiji stranaca, ja sam Srbin iz Ni{a, radim u srpskoj `andarmeriji. U svojoj jedinici zahtevam red, rad i disciplinu, a to mo`da nekom spoqa izgleda kao Legija stranaca – rekao je Diki}.

~etvrtak26.januar2012.

DVA SIN DI KA TA NA STA VQA JU PRED IZ BOR NE RAZ GO VO RE S PO LI TI^ KIM STRAN KA MA

Sin di kal ci tr ~e dru gi krug Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata u narednih nekoliko dana zapo~e}e i politi~ke pregovore sa strankama, pa }e tako SSSS uskoro ponovo razgovarati s na pred wa ci ma, a ASNS s demokratama. Ova dva sindikata do sad su razgovarala s predstavnicima gotovo svih ve}ih stranaka, a odluke o po li ti~ kom an ga `manu i o eventualnim po dr {ka ma na iz bo ri ma na ja vqu ju za februar. Ujediweni granski sindikati „Ne za vi snost”, za raz li ku od wih, do sada nisu pregovarali ni s jednom strankom. Predsednik SSSS-a Qu bi sav Or bo vi} najavio da }e taj sindikat narednih dana zapo~eti i politi~ke pregovore sa strankama, a da }e prvi sagovornik biti SNS.

za funkcionisawe pravne dr`ave, otvarawe novih radnih mesta i za{titu postoje}ih. – Smatramo da politika mora da se promeni, moraju da se za{tite radna mesta jer otvarawe novih mnogo vi{e ko{ta

– rekao je on, i naglasio da }e se sindikat, kada su u pitawu mladi, zalo`iti za to da obrazovawe bude besplatno. Orbovi} je dodao da }e se platforma baviti i pitawima

Bra ni slav â nak: Iz bo ri ni su na{ po sao Dok SSSS i ASNS najavquju nastavak razgovora s partijama, u UGS „Nezavisnost” tvrde da dosad nisu razgovarali ni s jednom. – Kada se se promeni garnitura politi~ara u Srbiji, mo`da }emo razgovarati. Ovima ne verujemo jer na prethodnim izborima, {to god su obe}ali, nisu ispunili – rekao je predsednik „Nezavisnosti” Bra ni slav â nak. – Ne pada nam na pamet da idemo na izbore zato {to to nije na{ posao. Ni u jednom demokratskom, ali i u nedemokratskom dru{tvu, sindikati nisu i{li na izbore. To je potpuno neprirodna pojava! – U drugom krugu razgovora sa strankama bio bi politi~ki deo, a u naredna dva-tri dana }emo razgovarati s predstavnicima SNS-a – rekao je Orbovi} Tanjugu. On je podsetio na to da je sindikat u posledwa tri meseca razgovarao s politi~kim strankama, ali o ekonomskim situaciji u zemqi, odnosno o tome kako zaustaviti otpu{tawe radnika i pomo}i otvarawu novih radnih mesta. Predsednik najve}eg sindikata u Srbiji rekao je da }e odluku o tome da li }e se, i na koji na~in, politi~ki angaòvati doneti Ve}e SSSS-a, krajem februara, i objasnio da odluka,

zdravstva, privatizacije, korupcije, ali i brojem ~lanova vlade. – Protiv smo toga da se formira vlada u kojoj }e se zadovoqiti svi koalicioni partneri. To je neprihvatqivo. Koalicija treba da postoji, ali mora da ima jednu politiku – naglasio je Orbovi}. U politiku, ako u|e, ne ulazi zbog li~nih ambicija, ali, kako je rekao, SSSS ima „strahovite ambicije da bar za malo popravi standard u dru{tvu, da napravi pomak da bi dr`ava krenula ka svetlijoj budu}nosti”. Predsednica ASNS-a Ran ka Sa vi} kazala je da }e taj sindi-

Po li ti ka ni je za cr kvu, voj sku, pa ni za sin di kat – Za sindikat nije dobro da u|e u politiku, to nije dobro ni za crkvu, ni za vojsku, i time se wihov rad na neki na~in {teti – izjavio je ju~e socilog Mi lan Ni ko li}, oceniv{i da bi, ako sindikati ipak odlu~e da podrè neku partiju na izborima, to trebalo da bude neka stranka socijaldemokratske orijentacije. Nikoli} smatra da ulazak sindikata u politiku ne moè mnogo uticati na poboq{awe poloàja zaposlenih, a da „ako uspeju da u|u u parlament, bi}e ’u vrh glave’ kao u vreme prvih vlada DOS-a kad su sindikalci bili ministri i kada se uglavnom za sindikalizam i zaposlene nije u~inilo ni{ta, ve} jo{ vi{e {tete„. Nikoli} je istakao da nije poznato koliko ~lanovi sindikata slu{aju svoje rukovodioce kad im savetuju za koju opciju da glasaju. – Mislim da to ne bi bio veliki procenat jer su oni ina~e dosta nezadovoqni svojim rukovodstvima – kazao je Nikoli}. Ocenio je da }e velike partije i}i „rame uz rame” na izborima i da }e odlu~iti mali procenti, te da im je zato va`no da li je neki sindikat uz wih. Sindikati bi, smatra, mogli doprineti izbornom rezultatu s dva ili tri procenta. da bi imala kredibilitet, mora biti doneta dvotre}inskom ve}inom. – Odluku mora doneti najve}i organ, a to je Ve}e sindikata. Takvu odluku ne}emo doneti po principu 50 plus jedan odsto, kako se donose odluke, ve} dvotre}inski – naglasio je Orbovi}, isti~u}i da je to velika promena u organizaciji sindikata. Ve}e SSSS-a ~ini najuì krug sindikalnih lidera i ima 122 ~lana. Orbovi} je istakao da sindikat priprema platformu s kojom }e u}i u pregovore sa strankama, a koja }e sadràti zahteve sindikata, izme|u ostalog,

kat slede}e nedeqe drugi put razgovarati s DS-om. Ona je rekla da je izvesno da }e taj sindikat na predstoje}im izborima podràti odre|enu partiju, oceniv{i da ASNS svojim politi~kim angaòvawem èli da bude korektivni faktor vlasti i da s jednim ili dva poslani~ka mesta u parlamentu bude neko ko }e podse}ati vlast na predizborna obe}awa. – Imamo mnogo ideja, ali, naàlost, nemamo dovoqno snage da ih sprovedemo i ovo je jedan od poku{aja da svojim prisustvom delujemo na odluke koje }e donositi politi~ke partije – zakqu~ila je Ranka Savi}. E. D.

ekonomija

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

PO trO [a ^i OgOr ^e ni na di stri Bu te re i PO zi va ju in sPek ci ju u PO mO]

OsnO van me \u na rOd ni kOn zOr ci jum za gra \e vi nar stvO

Spre ma ju se pro te sti zbog pre sku pog ga sa? Iako je generalni direktor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi} ju~e rekao da prirodni gas u Srbiji ne}e poskupeti, potro{a~i ovog energenta ve} su iznervirani zbog sada{we cene kao i na~ina na koji je, krajem pro{le godine, gas poskupeo i kako su cene primewene. Naime, iz Udruèwa za za{{titu prava potro{a~a „Prosperitet” ukazuju na to da je ovaj energent izuzetno skup, da su mnogi potro{a~i u dugovima, a da distributeri prete iskqu~ewima. Po re ~i ma pred sed ni ka Udruèwa „Prosperitet” Ra do m i r a ]i r i l o v i } a, po sku pqewe gasa 1. novembra 2011. godine bilo je protivzakonito, o ~emu je Udruèwe obavesti lo sve nad le `ne or ga ne, o~ekuju}i da deluje pravna dràva, ali se, naàlost, ni{ta nije desilo. Zbog toga }e, najavquje ]irilovi}, ovih dana Republi~koj inspekciji biti upu}ene prijave protiv svih distributera u Srbiji. – Ukoliko inspekcijski organi ne urade svoj posao vaqano, „Prosperitet” }e organizovati proteste u celoj Srbiji – rekao je ]irilovi}. – Nedozvoqivo je da se kr{e vaè}i zakoni i da odgovorni, a to su Vlada Srbije i Agencija za energetiku, a potom i distributeri, ne snose nikakve sankcije ve} se kola lome na le|ima potro{a~a. ]irilovi} ukazuje na to da je 1. novembra 2011. godine na te le fon skoj sed ni ci Vla da Srbije donela odluku o poskupqewu gasa kod 34 distributera i na predlog AERS-a utvr-

ma potro{a~ mora obavestiti 15 dana pre nego {to po~ne primena, dok je Zakonom o za{titi prava potro{a~a regulisano da se nova cena moè primeniti mesec dana od dana ne po sred nog oba ve {ta va wa potro{a~a. – Budu}i da su se i odluka o novoj ceni i wena primena poklopile, iako je nova cena mogla da se primewuje od 1. decembra 2011. godine, potro{a ~i su sa mo za no vem bar platili oko 280 miliona dinara vi{e nego mesec ranije – rekao je ]irilovi}. – Na Repu bli~ koj in spek ci ji je da utvrdi nesporno naru{avawe dva zakona, konstatuje prekr{aj i pravna dràva mora reagovati. U suprotnom }e se do ka za ti da u Sr bi ji ne ma pravne dràve, i bi}emo primorani na to da organizujemo pro te ste u ce loj Sr bi ji, u svim gradovima gde se koristi gas. Protesti }e biti sinhronizovani, a centralni }e biti odràn ispred sedi{ta JP „Srbijagas„ u Novom Sadu, gde o~ekujemo i odgovorne – predstavnike Vlade Srbije i AERS-a. Da li }e do protesta do}i za sada se ne moè precizno re}i jer sve zavisi od odgovora inspekcijskih organa. I dok u „Prosperitetu„ ukazuju na to da je gas veoma skup, u JP „Srbijagas” kaù da je cena ovog en re gen ta ne re al no ni ska. Ipak, novog poskupqewa, uprkos pove}awu cene gasa u svetu, ne}e biti, zahvaquju}i, kako je rekao Bajatovi}, dogovoru s ruskim partnerom. d. mla |e no vi}

Ba ja to vi}: ce ne }e mi ro va ti – Gas ne}e poskupeti jer je u posledwem ugovoru, zakqu~enom pre o~ekivanog dugoro~nog sporazuma s Rusima, JP „Srbijagas” dobilo popust od 12 odsto, zahvaquju}i kojem se rast svetske cene gasa uop{te ne}e oseti u Srbiji – rekao je Bajatovi}. – Prakti~no je gas za na{e trì{te i ne{to pojeftnio, ali nema uslova za snièwe cene jer je ona ve} dugo nerealno niska. Dodatni popust na cenu gasa za na{u zemqu mogao bi uslediti u drugoj polovini februara, kada }e biti nastavqeni razgovori s ruskim partnerom. Po Bajatovi}evim re~ima, do kraja marta moè se o~ekivati prvi nacrt ugovora s Rusima o dugoro~nom, odnosno desetogodi{wem snabdevawu Srbije gasom, koje bi prvo trebalo da razmotri Vlada Srbije da bi se stekli uslovi za wegovo potpisivawe. dila pove}awe cene od 12 do 44 posto i wenu primenu od 1. novembra. On obja{wava da je

Sr bi i Slo ven ci zi da ju ume sto Ju go sla vi je

Zakonom o energetici jasno propisano da se o promeni cena i promeni tarifnog siste-

mO @e Li nO vO udru @e We PrO Fe si O na La ca da PO mOg ne

Sum wi va po lo vi na jav nih na bav ki Udru`ewe profesionalaca u javnim nabavkama, koje je ju~e osnovano u Novom Sadu kao neprofitna i nevladina organizacija, ima nameru da doprinese unapre|ivawu prakse javnih nabavki u Srbiji i suzbijawu neregularnosti u toj oblasti. – Time je ostvarena inicijativa zapo~eta pre nekoliko godina da, u saradwi s predstavnicima me|unarodnih organizacija i institucija, bude i kod

nas stvorena ovakva profesionalna i autonomna asocijacija – rekao je na Osniva~koj skup{ti ni di rek tor republi~ ke Uprave za javne nabavke Pre drag Jo va no vi}. Kroz sistem sertifikacije pro{lo je oko 1.600 osoba, a oko 1.000 ih je ve} dobilo sertifikate za rad, ~ime je stvorena „kriti~na masa profesionalaca, koji }e biti okosnica tog udru`ewa“, istakao je Jovano-

vi}. Ruko vo di lac pro grama UNDP-a u Srbiji Ve li bor Po po vi} je podsetio na to da je Srbija potpisnik Konvencije UN o borbi protiv korupcije, i naglasio da je veoma va`na profesionalizacija dr`avne uprave u segmentu javnih nabavki. – Svedoci smo da je sistem javnih nabavki u Srbiji veoma rawiv na neregularnosti i potencijalnu korupciju – rekao je on, i podsetio na to da su, po iz-

da nas se Otva ra nO va Fa Bri ka

Sr bi ja pro iz vo di LCD te le vi zo re Prva fabrika LCD/LED televizora i klima-ure|aja u regionu, doma}e kompanije „WEG tehnology”, bi}e otvorena danas u Beogradu, u nasequ @eleznik. U prvoj fazi fabrika }e zaposliti 150 radnika, a s pove}awem obima proizvodwe o~ekuje se oko 500 novih radnih mesta. Fabriku }e otvoriti ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}, saop{tilo je resorno ministarstvo. Nakon petnaest godina uspe{nog poslovawa kompanije i

{est godina od lansirawa doma}eg brenda WEG na tr`i{tu ku}nih aparata i tehni~kih ure|aja, a uz pod{ku Fonda za razvoj koji je odobrio kredit za ovu namenu u iznosu od 80 miliona dinara, kompanija WEG je uspela da realizuje projekat izgradwe proizvodnog pogona u Srbiji. Fabrika WEG u @elezniku sastoji se iz dela za proizvodwu LCD/LED televizora najnovije generacije, klima-ure|aja kao i dela za proizvodwu plasti~nih masa, s kapacitetom od preko milion jedinica godi{we.

ve{taju revizora za 2010. godinu, u toj oblasti „uo~ene neregularnosti od 850 miliona evra kod 47 buxetskih korisnika”. Ako se uzme u obzir da Srbija godi{we tro{i oko 3,5 milijarde evra kroz javne nabavke i da je samo 47 subjekata pregledano, ra~unica je da „vi{e od 50 odsto svih javnih nabavki u Srbiji ima neku vrstu neregularnosti, {to je veoma zabriwavaju}e”.

U Beogradu je potpisan akt o osnivawu me|unarodnog konzorcijuma za gra|evi nar stvo „Fe niks”, ko ji ~ini vi{e od 40 slovena~kih i srpskih preduze}a, ~iji je ciq zajedni~ki nastup gra|evinskih preduze}a na tre}im trì{tima. Pred sed nik kon cer na „PSP-Far man” Bra n i s lav Gru ji} rekao je da se o tom kon zor ci ju mu raz go va ra lo vi{e od godinu dana i da je taj projekat dobio podr{ku pred sed ni ka Slo ve ni je i Srbije, sa ciqem da se objedine gra|evinske firme sa prostora biv{e Jugoslavije. Gruji} je naglasio da konzor ci jum ras po la è ve li kim resursima i da uz pomo} dràve moè da realizuje

zuju velike projekte na tre}im tr`i{tima. On je rekao da su sa srpske strane u kon zor ci ju mu gra |e vin ske firme niskogradwe i visokogradwe, proizvo|a~i prate}im meterijala i opreme, dok su iz Slo ve ni je to uglav nom is po ru ~i o ci opreme, {to omogu}uje da konzorcijum ima kompletnu ponudu. Predstavnik korporacije „Hidria” iz Slovenije Is tok Se qak koji je tako|e jedan od kopredsednika konzorcijuma izrazio je o~ekivawe da }e „Feniks odli~no da leti” i da }e se snaga individualnih kompanija dobro ujediniti. On je rekao da „Hidria” ima odli~ne rezultate na

Pro je kat do bio po dr {ku pred sed ni ka Slo ve ni je i Sr bi je, sa ci qem da se ob je di ne gra |e vin ske fir me sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je velike projekte na tre}im trì{tima, a to su Bliski istok, zemqe biv{eg sovjetskog saveza, Afrika, odnosno sva ona trì{ta na kojima su tradicionalno radili gra|evinari biv{e Jugoslavije. Gruji} je istakao da konzorcijum ve} ima nekoliko zajedni~kih projekata i najavio da je u planu ukqu~ewe gra|evinskih kompanija iz drugih republika biv{e Jugo sla vi je, naj pre Bo sne i Her ce go vi ne i Re pu bli ke Srpske, koje raspolaù kvalitetnim kadrovima u gra|evinskoj industriji. Prvi covek „PSP-Farmana” naglasio je da konzorcijum za gra|evinarstvo ima vi{e od 30.000 zaposlenih, godi{wi obrt ve}i od ~etiri milijarde evra i da raspolaè zdravim kompanijama koje su spremne da reali-

trì{tima zapadne Evrope i da ujediwewem sa srpskim kompanijama koje imaju velike poslove na istoku mogu da realizuju projekte vredne vi{e milijardi evra. Potpisivawu akta o osniva wu kon zor ci ju ma pri su stvovao je ambasador Slovenije u Srbiji Franc But koji je rekao da je vreme krize dobar znak da se razmi{qa o budu}nosti i novim projektima i da je dobro da se ba{ u to krizno vreme kompanije iz dve zemqe zajedni~ki angaùju na tre}im trì{tima. Kon zor ci jum po red „PSP-Farmana” ~ine i srpske kom pa ni je „Ge maks”, „Napred”, „Putevi Uìce”, „Jedinstvo Uìce”, „Deneza M inèwering”, „Gradina”, „Lemi} grupa”, kao i slovena~e „Fragmat,” „Gorewe”, „He li os,” „Hi dria,” IMP.... e. dn.

dnevni izve[taj BeOgradske Berze Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (472,26 0,07)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

6,64

450

2.482.822

Agrobanka, Beograd

4,93

1.342

579.669

AIK banka, Ni{

-0,20

1.480

38.463.161

Mlekara, Subotica

4,84

1.300

782.600

NIS, Novi Sad

-1,89

572

6.758.305

Komercijalna banka, Beograd

0,91

1.665

33.300

Komercijalna banka, Beograd

0,91

1.665

33.300

0,46 Promena %

2.594 Cena

570.320 Promet

Imlek, Beograd

0,46

2.594

570.320

-6,60

1.980

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom Pivara Ni{, Ni{

Soja protein, Be~ej

0,00

516

2.151.450

3.960

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,04

480

648.940

Energoprojekt holding, Beograd

6,64

450

2.482.822

Jubmes banka, Beograd

-0,52

12.860

128.600

Agrobanka, Beograd

Neoplanta, Novi Sad

-3,47

250

3.750

Elektroveze proizvodwa, Beograd

-2,69

470

28.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,04

480

648.940

4,93

1.342

579.669

-1,89 Promena %

572 Cena

6.758.305 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.550

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.905

0,00

NIS, Novi Sad

-1,89

572

6.758.305

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.600

335.800

Soja protein, Be~ej

0,00

516

2.151.450

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Mlekara, Subotica

4,84

1.300

782.600

Tigar, Pirot

0,00

507

5.070

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.500

525.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

Sunce, Sombor

0,00

2.640

60.720

NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

svi iznosi su dati u dinarima

SR BI JA IS PLA ]U JE GR^ KI OTE

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

KA KO NA PU NI TI DR @AV NU KA SU

Poreze ne pla}a 40 odsto srpske privrede

Ceo Telekom od danas na{ Gr~ ka te le ko mu ni ka ci o na kom pa ni ja OTE od da nas i zva ni~ no pre sta je da bu de vla snik 20 od sto ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja„, ko ji pre la zi u sto pro cent no do ma }e vla sni {tvo jer }e gr~ kom ope ra te ru bi ti is pla }e na ku po pro daj na ce na od 380 mi li o na evra. Isto ga da na bi }e oba vqen i pre nos ak ci ja u Cen tral nom re gi stru, s gr~ kog OTE-a na srp ski Te le kom, u ko jem }e dr `a va ima ti 80 od sto ak ci ja, a Te le kom „Sr bi ja” 20 pro ce na ta. Za fi nan si ra we ot ku pa ak ci ja Te le kom „Sr bi ja„ je uzeo kre dit

od 470 mi li o na evra, od kon zor ci ju ma ba na ka. Od ukup ne su me tog zaj ma, 320 mi li o na evra na me we no je ot ku pu 20 od sto ak ci ja OTE-a u ko rist Te le ko ma, a 150 mi li o na evra za re fi nan si ra we po sto je }eg kre di ta Te le ko ma. U ~e tvr tak }e u Pred sed ni {tvu Sr bi je bi ti odr `a na sve ~a na ce re mo ni ja pre no sa ak ci ja s OTE-a na srp ski Te le kom, u pri su stvu pred sed ni ka re pu bli ke Bo ri sa Ta di }a, pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, a na ja vqe no je i u~e {}e i ge ne ral nog di rek to ra dve kom pa ni je – Bran ka Ra duj ka i Maj kla Ca ma sa. OTE i Te le kom „Sr bi ja„ su u de cem bru 2011. go di ne u Ati ni pot pi sa li ugo vor o pre u zi ma wu 20 od sto ak ci ja gr~ ke kom pa ni je za te le ko mu ni ka ci je, a Uprav ni od bor i Skup {ti na ak ci o na ra Te le ko ma „Sr bi ja” su po lo vi nom de cem bra 2011. odo bri li tu tran sak ci ju.

Da li se mi pre br zo za du ù je mo ili nam pri ho di sla bo ra stu? Od go vor na ovo pi ta we ka è da su oba raz lo ga ta~ na. Tek, ola kim tro {e wem je za bir nut i MMF. Od lo ì li su re vi zi ju aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ jer ni vo za du ì va wa u bu xe tu Sr bi je pre ma {u je gra ni ce do go vo re ne za ovu go di nu. Osta je nam da uve }a mo pri ho de. Za to se uve li ki go vo ri o ko ri go va wu na vi {e sto pe PDV-a ko ja je jed na od naj ni ìh u re gi o nu, a do dat no bi dr àv nu ka su mo gle na pu ni ti i ve }e ak ci ze. Po me nu ti pri ho di, uz ca ri ne, ~i ne 50 od sto svih ko ji se ube ru i pu ne dr àv nu ka su. Osim to ga, od li ~an lek bi bi la i bor ba pro tiv si ve eko no mi je. Ko li ko je re al no da se sto pa po re za usko ro po ve }a? – Ma le ili go to vo ni ka kve, po ve }a we po re za na do da tu vred nost, kao i ak ci za, ve o ma je ne po pu la ran po tez i si gur no ga ne }e bi ti pre iz bo ra – ob ja {wa va dr Ma li {a \u ki} s Be o grad ske ban kar ske aka de mi je. – Obi~ no se me re po put ove uvo de u dru goj go di ni ra da Vla de. [to se ti ~e kon kret no pro ble ma ve za nih za pri ho de s ko ji ma se Sr bi ja ovih da na su o ~a va, mi slim da ba{ zbog iz bor ne go di ne ko ri go va wa po re za ne }e bi ti pre je se ni. \u ki} sma tra da po ve }a we sto pe ne mo ra nu `no do ne ti i ve }e pri ho de. Pro blem Sr bi je u ovom tre nut ku ni je pre ma la sto pa PDV - a ve} ni ska pri vred na ak tiv nost – za to se dr àv na ka sa sla bi je pu ni. U ta kvim okol no sti ma po ve }a we po re za bi mo glo jo{ vi {e ote à ti po slo va we pri vred ni ci ma. Re zul tat bi bio sni à va we iona ko ni skog ni voa pri vred ne ak tiv no sti, a to bi auto mat ski zna ~i lo i jo{

PRI VRE DI 250 MI LI O NA EVRA PO VOQ NIH ZAJ MO VA

Otplata kredita od sedam do 12 godina

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} iz ja vio je da }e se u pr vom tro me se~ ju ove go di ne na ras po la ga wu srp skim pred u z e } i m a, pre sve g a iz v o z no ori jen ti sa nim, na }i 250 mi li o na evra po voq nih kre di ta iz Apeks zaj ma Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Ra do sa vqe vi} je u iz ja vi Ta nju gu is ta kao da su to kre di ti s ro~ no {}u do se dam go di na za ma l a i sred w a pred u z e } a (MSP) i do 12 go di na za pred u ze }a sred we tr `i {ne ka pi ta li za ci je (od 250 do 3.000 za po sle nih), s po ~e kom dve do tri go di ne i ka mat nom sto pom ne gde do 5,5 po sto. – To je po ne kim na {im kal ku la ci ja ma upo la jef ti ni je od kre di ta ko ji se tre nut no nu de kroz ban kar ski sek tor u Sr bi ji – do dao je on. Ra do sa vqe vi} je pre ci zi rao da }e tih 250 mi li o na evra po -

voq nih kre di ta bi ti „upum pa no” u srp sku pri vre du, pre sve ga u iz vo zno ori jen ti sa na pred u ze }a, a za tim i kao po dr {ka auto-kom p o n en t a { i m a, kao bu du }oj iz vo znoj gra ni in du stri je, i 30 mi li o na evra kao po dr {ka me dij skom sek to ru u pe ri o du kri ze. On je na po me nuo da je ju ~e pot pi san ugo vor o re a li za ci ji dru ge tran {e Apeks kre di ta za MSP i pred u ze }a sred we tr ` i { ne ka p i t a l i z a c i j e od 100 mi l i o n a evra iz m e | u EIB-a i Re pu bli ke Sr bi je, od no sno Mi ni star stva fi nan si ja i Na rod ne ban ke Sr bi je. Ra do sa vqe vi} je pod se tio na to da je ugo vor o pr voj tran {i od 150 mi li o na evra pot pi san pro {le go di ne „i taj no vac je ve} opre de qen, pred u ze }a su kon ku ri sa la za pro jek te i ne gde oko 75 pro je ka ta }e bi ti po dr `a no iz te pr ve tran {e”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

103,0593

105,1626

107,5813

102,7439

Australija

dolar

83,2601

84,9593

86,9134

83,0052

Kanada

dolar

78,2591

79,8562

81,6929

78,0195

Danska

kruna

13,8571

14,1399

14,4651

13,8147

Norve{ka

kruna

13,4220

13,6959

14,0109

13,3809

[vedska

kruna

11,7114

11,9504

12,2253

11,6755

[vajcarska

franak

85,2012

86,9400

88,9396

84,9404

V. Britanija

funta

123,4687

125,9885

128,8862

123,0908

SAD

dolar

79,1364

80,7514

82,6087

78,8941

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 1. 2012. godine

Ve o ma ozbiq ne pro ce ne go vo re da se kod nas 40 od sto pri vred ne ak tiv no sti od vi ja u si vim ka na li ma, a ka da bi smo, kao ve }i na evrop skih ze ma qa, us pe li da tu sto pu sni zi mo na de set od sto, ima li bi smo sa svim do voq no nov ca u dr `av noj ka si (Zo ran Ra do man) ma we pri ho da od po re za. Za to Sr bi ja, ko ja ima dve sto pe PDV-a – od 8 i 18 po sto – ne tre ba da ide pu tem ko jim su ve} pro {le Ru mu ni ja i Hr vat ska. Te ze mqe su po ve }a le sto pe s 23 po sto na 25. Osim PDV-a, ve o ma iz da {an po re ski pri hod su i ak ci ze. Ali i to ba{ ni je re {e we: na ce ne naft nih de ri va ta pre sud no uti ~e svet sko tr `i {te. Tu }e sve za vi si ti od po li ti~ ke si tu a ci je i de {a va wa u Or mu skom mo re u zu. S dru ge stra ne, sva ko po sku pqe we ci ga re ta do no si ma wu po tro {wu. Fa bri ke du van skih pre ra |e vi na su u ru ka ma stra nih in ve sti to ra. Oni se na

sva ko po ve }a we po re za `a le jer ra stu ce ne, {to zna ~i ma wu tra `wu i ma wi pri hod a ve }i {verc. Fa bri ke ci ga re ta su ne dav no ko ri go va le ce ne na vi {e i no vo po sku pqe we ne od go va ra ni ko me u „pu {a~ kom lan cu„. Ve }i po re zi i po sku pqe wa ko ja no se ne {ti ma ju ni Na rod noj ban ci Sr bi je. Ve }e ce ne gu ra ju in fla tor nu sto pu pa je gu ver ner NBS-a De jan [o {ki} ne dav no re kao da je po ve }a we PDV-a jed no krat ni {ok ko ji ne mi nov no uti ~e na go di {wu sto pu in fla ci je. Ba{ ove 2012, u NBS-u o~e ku ju da in fla ci ja ko na~ no bu de u za cr ta nom okvi ru od

4,5 po sto, uz do zvo qe wa od stu pa wa od 1,5 od sto na vi {e ili na ni è. Po re zi bi to la ko mo gli po kva ri ti. Ka ko on da na pu ni ti dr àv nu ka su? Od gvor na ovo pi ta we ni je te àk: – Tre ba sma wi ti sto pu si ve eko no mi je u Sr bi ji – ka è di rek tor Re gi o nal nog cen tra „No vi Sad” Po re ske upra ve Sr bi je, ko ja po kri va APV, Zo ran Ra do man. – Ve o- ma ozbiq no ura |e ne pro ce ne go vo re da se kod nas 40 od sto pri vred ne ak tiv no sti od vi ja u si vim ka na li ma. Ka da bi smo, kao ve }i na evrop skih ze ma qa, us pe li da tu sto pu sni zi mo na de set od sto, ima li bi smo sa svim do voq no nov ca u dr àv noj ka si. Da bi se to ostva ri lo, mo ra bi ti vi {e po re zni ka ko ji kon tro li {u ob ve zni ke. Ne sme bi ti iz u zi ma wa po je di nih gru pa. Advo ka ti, tak si sti tre ba da iz da ju fi skal ne ra ~u ne kao {to to ra de i dru gi ob ve zni ci. Osim to ga, mo ra se ra di ti i na po di za wu sve sti o neo p hod no sti pla }a wa po re za. To mo ra bi ti ne {to uobi ~a je no i po treb no. Dok ko na~ no ne od lu ~i mo da uzme mo ono {to pro pu {ta mo, osta je nam do dat no za du ì va we i te {ki pre go vo ri s mi si jom MMF-a, ko ja u na {u ze mqu sti è u fe bru a- ru. U me |u vre me nu, Sr bi ja se do dat no za du ì la za tri mi li jar de di na ra. Na pr voj ovo go di {woj auk ci ji dr àv nih ob ve zni ca pro da to je 90 od sto emi to va nih har ti ja, ka ma ta je 14,7 po sto a rok do spe }a pet go di na. Ta da }e kup ci do bi ti ulo è no plus ka ma tu. Kup ci su uglav nom ban ke, osi gu ra va ju }e kom pa ni je, pri vat ni pen zi o ni fon do vi. Ka ù, is pla ti se. D. Vu jo {e vi}

NU @AN DO GO VOR O STENDBAJ ARAN @MA NU

MMF nema primedbu na penzije

Pro du è tak sa rad we s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom za Sr bi ju je ve o ma bi tan i tre ba o~e ki va ti re a li za ci ju ra ni je do go vo re nog aran `ma na „iz pred stro `no sti„, tvr de ugled ni do ma }i eko no mi sti. Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Ju rij Ba jec is ti ~e za Ta njug da je uve ren u to da }e dr à va do dat nim ar gu men ti ma po ja sni ti raz lo ge za sva ku po je di na~ nu stav ku na ko ju je MMF sta vio pri med bu te da }e se na kon to ga usa gla si ti. Ba jec je po no vio da od la ga we po t vr d e pr v e re v i z i j e aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ iz me |u Sr bi je i MMF-a, o ~e mu je Fond zva ni~ no sa op {tio ra ni je ovog me se ca, ne zna ~i i pre kid tog spo ra zu ma. Mi si ja MMF-a do }i }e u Be o grad za oko dve ne de qe na raz go vo re sa srp skim vla sti ma – ka da se o~e ku je da }e bi ti raz ja {we na sva spor na pi ta wa. – Fi skal ni de fi cit za ovu go di nu do go vo ren je u vi si ni od 4,25 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, a za kon ski od re |en mak si mum za du ì va wa dr à ve na 45 po sto BDP-a – pod se t io je Ba j ec, i do d ao da pred s tav n i c i Fon d a ne m a j u ni ka kvih pri med bi u ve zi s pi ta wi ma ko ja se od no se na pla te u jav nom sek to ru, pen zi je, iz da va wa za so ci jal ne po tre be.

NAJ GO RA KRI ZA JAV NIH FI NAN SI JA U PO SLED WIH 200 GO DI NA

I svet i mi na ivici novog ekonomskog ponora? Glo bal na eko nom ska i kri za jav nih du go va mo è se za o {tri ti ve} u to ku ovog pro le }a i tra ja ti na red nih de set go di na, pa ~ak i eska li ra ti u so ci jal ne ne mi re, uko li ko naj ra zvi je ni je ze mqe sve ta ne na |u pra vo re {e we za eko no mi ski }or so kak u ko jem je svet. Na ve }i pro blem je, u su {ti ni, to {to ni ko ne zna pr vi lek za le ~e we opa sne bo le sti ko ja pre ti da }e me ta sta zi ra ti. Di rek tor Cen tra za slo bod no tr ì {te Mi ro slav Pro ko pi je vi} sma tra da kri za jav nih du go va, pre sve ga u EU, ve ro vat no je naj ve }a kri za ta kve vr ste u pro te klih 200 go di na, oce wu ju }i da je vr lo du bo ka, i da }e osta vi ti vr lo ve li ke po sle di ce na glo bal nom ni vou. Pro ko pi je vi} je na gla sio da ni je mo gu }e da ti du go ro~ nu prog no zu o to me ka ko }e se ta kri za od vi ja ti i ko li ko }e tra ja ti jer se mo è ma ni fe sto va ti i za vr {i ti po ubr za nom sce na ri ju, ali je mo gu }e da tra je i na red nih de set go di na. Od go va ra ju }i na pi ta we da li je za pre va zi la è we kri ze bo qe pod sti ca ti tra `wu a ne uvo di ti ri go ro zne me re {ted we, ka ko je to sa ve to vao no be lo vac Xo zef Sti glic, Pro ko pi je vi} je re kao da po sto je tri mo gu} no sti: da se tro {i ili da se {te di, ili da se {te di ra di re for mi, od ko jih je ova tre }a – je di no do bra. – Je dan od raz lo ga za {to su na sta li ovo li ki du go vi je ste pre ve li ka dr àv na po tro {wa – uka zao je Pro ko pi je vi}, i pod se tio na to da su ze mqe EU u 2009. i 2010. go di ni da le bli zu dva bi li o na (1.980 mi li jar di) evra po mo }i ban kar skom si ste mu da ne bi pro pao. – Ali, sa ma {ted wa ni je do voq na, i tu je Sti glic u pra vu, jer sa ma {ted wa do vo di do to ga da se spi ra la ak ti vi ra niz br do, a po treb -

Rast obo ren na 1,1 po sto Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD) je go to vo pre po lo vi la prog no zu ra sta srp ske pri vre de u 2012. go di ni, na 1,1 po sto, sa op {te no je ju ~e na saj tu te in sti tu ci je. Po re |e wa ra di, prog no za iz ok to bra pro {le go di ne je iz no si la 2,1 po sto, a sa da je sni è na za je dan pro ce nat. U sa op {te wu EBRD-a se na vo di da se srp ska pri vre da sta bi li zo va la, ali da je wen rast i da qe spor. Pro ce wu je se da je srp ski bru to do ma }i pro iz vod u 2011. po ras tao oko dva po sto, ali }e ove go di ne taj rast bi ti ni ì, dok je sto pa in fla ci je do kra ja 2011. pa la na se dam po sto, na vo di se u oce ni. Osim to ga, EBRD je sni zio prog no ze pri vred nog ra sta u 2012. go di ni i za dru ge ze mqe biv {e Ju go sla vi je, pa je prog no za za Hr vat sku zna ~aj no sni è na – s 1,9 na je dan po sto, za Ma ke do ni ju s 2,4 na 1,8, za Cr nu Go ru s 2,6 na 1,9, a za Bo snu i Her ce go vi nu s 2,3 na sa mo 0,5 po sto. Slo ve ni ji, je di noj dr à vi iz biv {e Ju go sla vi je ko ja je po sta la ~la ni ca Evrop ske uni je, EBRD za 2012. pred vi |a ne ga ti van pri vred ni rast od mi nus 1,1 od sto, dok je u ok to bru prog no za iz no si la plus 0,5 po sto. no je da se ne ka ko po kre nu na ci o nal ne eko no mi je. Me |u tim, po Pro ko pi je vi }e vim re ~i ma, to se ne mo è iz ve sti sa mo {ted wom i me ra ma ko je

spro vo de, re ci mo, Gr~ ka, Por tu gal, [pa ni ja i Ita li ja, ne go mo ra ju da se spro ve du struk tur ne re for me, u ko je ni ko ne }e da „za gri ze” jer to Evro pqa ni ra ~u na ju u

ne ku vr stu svo je kom pa ra tiv ne pred no sti. – Na à lost, oni po gre {no sma tra ju da je to pred nost, to je ve li ko op te re }e we evrop skih pri vre da i tu su naj ve }i in te re si uve za ni oko tr ì {ta ra da i sli~ nih sek to ra – ka zao je on, na po mi wu }i da je unu tar EU tre nut na kli ma ta kva da se ni ko ne usu |u je da tak ne u struk tur ne re for me, ali bez to ga ne }e mo }i da po vra te kon ku rent nost pri vre de. – Uza lud no je olak {a va we du go va, ne ma ko da ih du go ro~ no ot pla }u je. Ured nik veb-saj ta www.eko no mi ja.org Mi ro slav Zdrav ko vi} oce nio je da se po sle di ce glo bal ne eko nom ske kri ze jo{ ne mo gu sa gle da ti, ka ko pre ma po ten ci jal noj {te ti ko ja mo è na sta ti, ta ko i po svim dru gim ne e ko nom skim po sle di ca ma ko je ona za so bom o no si. – Ja se bo jim mo gu} no sti ne re da ko ji mo gu iz bi ti u pro le }e u Ita li ji i Fran cu skoj, ali i dru gim ze mqa ma – re kao je Zdrav ko vi}. Uz pod se }a we na to da je u to ku kri za fi nan si ra wa jav nih du go va na glo bal nom ni vou, Zdrav ko vi} je ob ja snio da je na de lu „è sto ka” pre ra spo de la u ko rist ba na ka, a na {te tu ka pi ta la, od no sno pro fi ta ne fi na sij skog sek to ra i li~ nih pri ma wa sta nov ni {tva. Zdrav ko vi} je pre ci zi rao da, na jed noj stra ni, ra stu ka mat ne sto pe na jav ne du go ve ve }i ni dr à va EU, ko je po ku {a va ju da sma we jav nu po tro {we i za u sta ve {i re we re ce si je, a na dru goj stra ni, „ra ste enorm no na du ve ni ba lon” ban kar skih pri ho da. U od no su na kri zu iz 2009. go di ne, ban ke iz u EU su u 2012. u{le s bit no ve }im pri ho di ma u od no su na sta we pred sa mo iz bi ja we kri ze 2007. go di ne, na veo je Zdrav ko vi}, oce wu ju }i da se re di o ve li koj i ne rav no prav noj ras po de li te re ta kri ze. E. Dn.

nOv^Anik

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

TRINAESTA PLATA POVE]ALA DECEMBARSKA PRIMAWA

Do gu ra {e i na {e za ra de do 420 evra Pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji u de cem bru 2011. go di ne bi la je 43.887 di na ra, {to je no mi nal no 14,4 po sto vi {e, a re al no 15,2 po sto u od no su na pret hod ni me sec, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Ra ~u na to u evri ma, ne to za ra da u de cem bru je bi la oko 420 evra. Pro se~ na ne to za ra da u de cem bru u Sr bi ji, u od no su na isti me sec pret hod ne go di ne, no mi nal no je ve }a 10,9 po sto, a re al no 3,6. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u pro {lom me se cu iz no si la je 61.116 di na ra, i no mi nal no je ve }a 14,8 po sto, a re al no 15,6 po sto u od no su na no vem bar. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u de cem bru u od no su na pro se~ nu za ra du u istom me se cu 2010. go di ne no mi nal no je ve }a

11,2 po sto, a re al no 3,9. Pro se~ na ne to za ra da u 2011. go di ni u Sr bi ji, u od no su na pret hod nu go di nu, no mi nal no je ve }a 11,2 po sto, a re al no 0,2. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na la ne u Sr bi ji, u od no su na pro se~ nu za ra du 2010. go di ne, no -

Od Beograda do Doqevca i Plandi{ta Naj vi {e pro se~ ne za ra de u de cem bru u Sr bi ji is pla }e ne su za po sle ni ma u be o grad skoj op {ti ni Vra ~ar – 63.807 di na ra, a naj ni `e u Do qev cu, u Ni {av skom okru gu – 23.557 di na ra, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Op {ti ne s naj vi {im pla ta ma, osim Vra ~a ra, su i be o grad ske op {ti ne Sta ri grad sa 62.964 di na ra, No vi Be o grad – 61.613 di na ra, Sur ~in – 57.228 di na ra i Sav ski ve nac – 56.348 di na ra. Me |u op {ti na ma s naj ni `im pla ta ma, osim Do qev ca, su i Ari qe s 24.919 di na ra, Plan di {te – 24.958 di na ra, Ra ~a – 25.710 di na ra i Ma lo Cr ni }e – 25.813 di na ra.

NOVI PRAVILNIK O HEMIKALIJAMA

`no to {to su po sta vqe ni in sti tu ci o nal ni okvi ri za za {ti tu do ma }eg tr ì {ta. Pro pu sti u pri me ni naj ~e {}i su u ma lo pro daj nim objek ti ma. – Opa sne he mi ka li je tre ba da bu du na od re |e nom me stu u pro dav ni ci, a sa mi pro dav ci tre ba da zna ju gde sme ju da dr è he mi ka li je u od no su na dru gu ro bu – ka è sa rad ni ca u me nax men tu za kva li tet i bez bed nost ro ba i uslu ga Le la Ta si}. – Ta ko |e, tre ba da upu te kup ca na opa snost od he mi ka li ja, uko li ko ih pr vi put ku pu je. Ona do da je da ista pra vi la va è i za dru ge pro iz vo de ko ji sa dr è he mi ka li je, po put sred sta va za za {ti tu bi qa, ko zme ti~ kih pro iz vo da, pre hram be nih ar ti ka la i hra ne za ì vo ti we. Svi ko ji pro iz vo de ili tr gu ju he mi ka li ja ma ili pro iz vo di ma ko ji ih sa dr è, oba ve zni su da evi den ti ra ju ta kve pro iz vo de.

pri no se. Ta ko |e, po je di ne bo qe sto je }e fir me is pla }u ju za po sle ni ma 13. pla tu ili kvar tal ne bo nu se, a u po je di nim de lat no sti ma pr vi deo de cem bar -

ske pla te is pla }en je pred pra zni ke. Po sma tra no po de lat no sti ma, naj ve }e pro se~ ne za ra de ima li su za po sle ni u de lat no -

Hra na jef ti ni ja, a po sku pqu je sve osta lo U rad wa ma se de {a va ono na {ta su eko nom ski stru~ wa ci upo zo ra va li – pa le su ce ne po je di nih na mir ni ca na ko je je dr à va ogra ni ~i la mar è, ali je za to sve dru go po sku pe lo. Ce ne me sa, uqa, mle ka, jo gur ta, bra {na... sni è ne su 15 od sto, ali s dru ge stra ne, ka ko ka ù tr gov ci, sva ka no va is po ru ka od po lo vi ne ja nu a ra bi la je sku pqa. Oti {le su ce ne za ~i na, na ma za, te ste ni ne, so ko va, a o he mi ji i sred stvi ma za li~ nu hi gi je nu da ne go vo ri mo jer su kre me za li ce, sa pu ni, de ter xen ti i de zo do ran si po sta li luk suz za mno ge. Naj ve }i ov da {wi pro iz vo |a ~i i do ba vqa ~i de ter xe na ta, {am po na, far bi za ko su, sa pu na... na ja vi li su po sku pqe wa za 1. fe bru ar. Sta ti sti ka je po sled wu po tro {a~ ku kor pu va ga la u sep tem bru pro {le go di ne, ali sve i da ima mo no vi ju, ne bi nam mno go vre de lo jer se ì vot ipak umno go me raz li ku je od onog {to na zva ni~ nom snim ku pi {e. Dok je sep tem bar ska kor pa u iz ve {ta ju sta ti sti ke vre de la oko 55.600 di na ra, u or ga ni za ci ja ma po tro {a ~a tvr de da je, po tre nut nim ce na ma hra ne, pi }a, ko mu nal nih i svih osta lih uslu ga, sa da te {ka naj ma we 62.200 di na ra, od no sno da su za osnov ne iz dat ke ovog me se ca tro ~la noj po ro di ci u Sr bi ji po treb ne naj ma we dve pro se~ ne za ra de.

Da ne bude gore Ka da je stan dard u pi ta wu, u naj bo qem slu ~a ju mo `e mo o~e ki va ti da nam ove go di ne bu de ba rem kao la ne. Ako je za ute hu, mo `e se ba ci ti po gled na zva ni~ ne po dat ke o to me ko li ko se na mir ni ca za pro se~ nu pla tu mo glo ku pi ti u sep tem bru 2011, a ko li ko go di nu da na ra ni je. Jer, po toj ra ~u ni ci sto ji mo sve bo qe. Re ci mo, po sled wa me re wa po ka zu ju da smo za pla tu mo gli ku pi ti 278 li ta ra uqa, a u 2010. {est li ta ra ma we, dok smo mle ka u sep tem bru 2010. go di ne mo gli ku pi ti 606 li ta ra, ume sto 974 ko li ko smo pa za ri li go di nu da na ka sni je. Na no vom snim ku vi di se da smo u sep tem bru 2011. ra di li me sec da na za 291 ki lo gram li mu na, ume sto 143 ki lo gra ma, ko li ko smo ku po va li za pla tu u sep tem bru 2010... I ka da ima mo u vi du sta ti sti~ ku pro se~ nu kor pu, ne tre ba za bo ra vi ti na to da se od po ~et ka pro {le go di ne ona ob ra ~u na -

EVROPA RASIPA

Ba ci se 89 mi li o na to na hra ne Go to vo po lo vi na je sti ve i zdra ve hra ne za vr {i u kan ta ma za |u bre u do ma }in stvi ma {i rom EU, u su per mar ke ti ma, re sto ra ni ma i ke te ring kom pa ni ja ma. U isto vre me, 79 mi li o na gra |a na EU ì vi is pod li ni je si ro ma {tva, a 16 mi li o na za vi si od po mo }i u hra ni od do bro tvor nih or ga ni za ci ja. U re zo lu ci ji „Ka ko iz be }i ba ca we hra ne”, usvo je noj 19. ja nu a ra, Evrop ski par le ment je po zvao da se do ne su hit ne me re ko je }e pre po lo vi ti ko li ~i ne ba ~e ne hra ne do 2025. i olak {a ti pri stup hra ni za si ro ma {ne gra |a ne EU. U re zo lu ci ji se pred la è da se na ni vou dr à va za po~ nu kam pa we pro tiv ba ca wa hra ne, da pa ko va wa hra ne tre ba da bu du ma wa, ali i da tr go vin ske lan ce tre ba sti mu li sa ti da ro bu ko joj usko ro is ti ~e rok pro da ju po da le ko ni ìm ce na ma. U ne kim ~la ni ca ma je, me -

|u tim, za bra we no da mar ke ti hra nu pro da ju is pod tro {ko va pro iz vod we. Go di {we su na ni vou ce le EU ba ci 89 mi li o na to na hra ne, ili 179 ki lo gra ma po sta nov ni ku. Ako se ni {ta ne pre du zme, do 2020. ta ko li ~i na }e na ra sti 40 po sto, na 126 mi li o na to na ba ~e ne hra ne. Do ma }in stva su naj od go vor ni ja za ra si pa we hra ne, bu du }i da u~e stvu ju sa 42 od sto u we noj ukup noj ko li ~i ni, pri ~e mu bi se dve tre }i ne to ga mo glo is ko ri sti ti. Pro iz vo |a ~i ba ce 39 od sto „je sti vog” ot pa da, tr go vin ski lan ci pet od sto, dok ke te ring in du stri ja ba ci 14 od sto hra ne. Bu du }i da se hra na ba ca na svim ni vo i ma, od pro iz vo |a ~a, pre ra |i va ~a do po tro {a ~a, ~la no vi par la men ta upu ti li su zah tev za ko or di ni sa nom stra te gi jom, uz kom bi na ci ju me ra na ni vou EU i na ni vou dr `a va ~la ni ca.

va za tro ~la nu po ro di cu, po evrop skom mo de lu. Ako bi se do da lo ono {to je po treb no da bi ~e tvo ro ~la na po ro di ca pre gu -

sti udru è wa – 115.095 di na ra, a naj ma we za po sle ni u za {tit nim i is tra `nim de lat no sti ma – 18.918 di na ra. U vr hu po vi si ni pla te su i za po sle ni u pro iz vod wi du van skih pro iz vo da – 107.751 di na ra, u upra vqa~ kim de lat no sti ma i sa ve to va wu – 103.638 di na ra, fi nan sij skim uslu ga ma, osim osi gu ra wa i pen zij skih fon do va – 91.076 di na ra, za po sle ni u pro iz vod wi kok sa i de ri va ta naf te – 80.128 di na ra. Me |u oni ma s naj ni ìm za ra da ma su i za po sle ni u pre ra di dr ve ta i pro iz vo da od dr ve ta, osim na me {ta ja – 20.133 di na ra, za po sle ni na pri pre ma wu i po slu ì va wu hra ne i pi }a – 20.674 di na ra, u po mo} nim de lat no sti ma u fi nan sij skim uslu ga ma i osi gu ra wu – 21.259 i u pro iz vod wi ko è i pred me ta od ko è – 21.740 di na ra. S. G.

HIPO BANKA BOQE PLA]A [TEDWU

CENOVNA KLACKALICA NA NA[ NA^IN NASTAVQA SE

Otro vi ni su za pro dav ni ce U Pri vred noj ko mo ri Sr bi je pred sta vqen je no vi Pra vil nik o re gi stru he mi ka li ja, ko ji je sa ~i ni la Agen ci ja za he mi ka li je. To je jo{ je dan akt ko jim se od 2009. go di ne, ka da je usvo jen Za kon o he mi ka li ja ma, uvo di red u tu oblast ve o ma va `nu za zdra vqe qu di i za {ti tu `i vot ne sre di ne. U Aso ci ja ci ji po tro {a ~a Sr bi je oce wu ju da je iz u zet no va -

mi nal no je ve }a 11,1 po sto, a re al no 0,1. Ka ko je ob ja {we no u RZS-u, ne {to ve }e me se~ no po ve }a we za ra da uobi ~a je no je to kom de cem bra jer pred u ze }a u tom me se cu, uko li ko su u mo gu} no sti, is pla }u ju za o sta le za ra de i do -

Ka ma ta na de vi ze pet po sto

ra la me sec, „po kri va we” ì vot nih po tre ba bi lo bi jo{ te è. Za to u or ga ni za ci ja ma za za {ti tu po tro {a ~a is ti ~u da se tek sa da vi di ko li ko je ma la ku pov na mo} do ma }ih po tro {a ~a. Po tro {a~ ka kor pa je pro {le go di ne obo ga }e na s 26 no vih ar ti ka la. Re ci mo, ra ~u na se da tro ~la na po ro di ca po tro {i 300 gra ma si ra dnev no, a sva ki ~lan mo è da ra ~u na na sa mo 50 gra ma pa ra daj za to kom da na, te na 0,7 de ci li ta ra jo gur ta. âj ne ko ba si ce na tr pe zi sva ko u ku }i ima po 11 gra ma. Pre ma ko li ~i na ma u po tro {a~ koj kor pi, po ro di ca me se~ no mo è da ku pi naj vi {e 200 gra ma ~o ko la de, a po ~la nu za me sec da na pred vi |e no je 66 gra ma. Dnev no sva ki ~lan po ro di ce mo è da po je de 0,7 ja ja. Ina ~e, tre ba pod se ti ti i na to da je kom pa ni ja GfK ana li zi ra la za „Pro gre siv ma ga zin” tr ì {te Sr bi je i po tvr |en je ve} uo~en trend br èg po ra sta ce na na tr ì {tu ro be {i ro ke po tro {we u 2011. go di ni u od no su na 2010. Ta kav trend je naj vi {e bio dik ti ran kre ta wem ce na na tr ì {tu hra ne. Od ja nu a ra do ok to bra 2011. go di ne, u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, ce ne hra ne su po ra sle 15 po sto. Na sre }u, ce ne hra ne, ge ne ral no gle da no, po sled wih ne de qa idu na do le pa je to i glav ni raz log {to in fla ci ja u Sr bi ji pa da. S. Glu{~evi}

Hi po Al pe-Adri ja ban ka sa op {ti la je ju ~e da }e, do 18. mar ta, svim za in te re so va nim gra |a ni ma omo gu }i ti da svoj no vac, u evri ma ili di na ri ma, oro ~e na {est me se ci po ve o ma po voq nim ka mat nim sto pa ma ko je su fik sne to kom ce log pe ri o da oro ~e wa. Za de vi zne de po zi te no mi nal na ka mat na sto pa bi }e pet po sto za go di nu da na, a efek tiv na ka -

mat na sto pa (EKS) 4,49 po sto, uz mi ni ma lan ulog od 100 evra, dok za di nar sku {ted wu kli jen ti mo gu oro ~i ti naj ma we 5.000 di na ra, po ka mat noj sto pi od 10,25 po sto za go di nu. Do dat na po voq nost {ted we u di na ri ma je {to su {te di {e oslo bo |e ne pla }a wa po re za na pri hod od ka ma te. – To kom 2011. go di ne ni vo {ted we Hi po ban ke je po ve }an oko 30 po sto u od no su na pret hod nu go di nu i za to }e mo na sto ja ti da trend ra sta odr ì mo i ubu du }e – na ja vio je di rek tor Sek to ra upra vqa wa pro da jom Du {an Mi ha i lo vi}. Pri me ra ra di, uko li ko kli jent Hi po ban ke oro ~i de po zit od 10.000 evra na {est me se ci, mo è ra ~u na ti na EKS od 4,49 po sto ili na 245,58 evra ka ma te, od ko je se od u zi ma de set od sto po re za dr à vi, ta ko da }e po is te ku oro ~e wa na ra ~u nu ima ti ukup no 10.221,02 evra.

STABILIZOVANI PROIZVODWA I OTKUP

Mle ko pu ni ra fo ve – U na red nom pe ri o du na tr ì {tu Sr bi je tre ba o~e ki va ti sta bil ne ce ne i ured no snab de va we po tro {a ~a mle kom i mle~ nim pro iz vo di ma – iz ja vio je ju ~e po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi}. On je re kao da na to upu }u ju po zi tiv ne pri li ke u po gle du ko li ~i na mle ka ot ku pqe nih u pret hod ne dve go di ne i uvoz vi so ko ste o nih ju ni ca, {to po ve }a va si ro vin sku ba zu, ali i pre mi je na mle ko od pet di na ra po li tru, ko je ima ju za da tak da po boq {a ju pri hod po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a. Mi lo va no vi} je na veo da su obe ze be |e ne do voq ne ko li ~i ne mle ka i mle~ nih pro iz vo da za do ma }e tr ì {te, po fer i ko rekt nim ce na ma i za po qo pri vred ne pro iz vo| ~e i za po tro {a ~e. On je na gla sio da je go di {wi pro sek pro iz vod we 1,5 mi li jar da li ta ra i da vi {e od 50 od sto ot ku pqu ju mle ka re, {to bi va pre ra |e no za do ma }e i stra no tr ì {te. Po mo} nik mi ni sta ra je uka zao na zna ~aj no vih tar ì {ta – Ca rin ske uni je Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta -

na, s oko 200 mi li o na po tro {~a, gde na {i pro iz vo di na i la ze na do bra pla sman. Mi lo va no vi} je pod se tio na to da {est mle ka ra iz Sr bi je ima do zvo lu za iz voz u Ca rin sku uni ju, dok Su bo ti~ ka

mle ka ra i kom pa ni ja „Ne stle” ima ju do zvo lu za EU. Po we go vim re ~i ma, je dan od pri o ri te ta Mi ni star stva je iz grad wa na ci o nal ne la bo ra to ri je za kva li tet mle ka.

U SU BO TU U SKUP [TI NI GRA DA

Iz lo `ba i fo to- mo no gra fi ja Ga vri la Gru ji }a Pro mo ci ja fo to -mo no gra fi je i otva ra we iz lo `be fo to gra fi ja Ga vri la Gru ji }a (1946 - 2006), ko j i je bio i fo t o-re p or t er “Dnev ni ka”, odr `a }e se u su bo tu, 28. ja nu a ra, u sa li Skup {ti ne gra da, u 12 ~a so va.

Iz lo `bu }e otvo ri ti pred sed nik Skup {ti ne gra da, Alek san dar Jo va no vi}, a u pro gra mu u~e stvu ju glu mi ca Mi ra Ba wac, pred sed nik Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne Mla den Bu lut i li kov ni umet nik Bo ri voj Mi ro sa vqe vi}. J. Z.

MZ „Omla din ski po kret” de li so za sneg Me sna za jed ni ca „Omla din ski po kret” obez be di la je za sve za in te re so va ne pred sed ni ke skup {ti na sta na ra i vla sni ke ku }a u wi ho voj nad le `no sti da pre u zmu bes plat na pa ko va wa in du strij ske so li za ~i {}e we sne ga. Iz Me sne za jed ni ce na vo de da gra |a ni tre ba sa mo da sa so bom po ne su li~ nu kar tu i pe ~at zgra de, sva kog rad nog da na od 8 do 19 ~a so va u pro sto ri ja ma za jed ni ce, Uli ca Omla din ski po kret 11. Ta ko |e, mo gu }e je i bes plat no iz naj mi ti od re |e ni alat. G. ^.

Novosadska ~etvrtak26.januar2012.

Ko mot no za ~e ti ri to~ ka

Ovo bi zna ~i lo i da bi si tu a ci ja sa par ki ra wem u cen tru i gu `va ma tre ba lo da se pre o kre ne, jer se o~e ku je da po me nu ta ga ra à umno go me re {i pro blem. To }e bi ti mi li na i za su gra |a ne ko ji ì ve u cen tru, jer vi {e ne }e mo ra ti da se pro vla ~e kroz uli ce ka ko bi sti gli do svo jih do mo va. Isti na, oni ma ko ji sta nu ju tik po red Ri bqe pi ja ce za vre me grad we ga ra è ba{ i ne }e bi ti pe sma, ali ne ke se stva ri mo ra ju is tr pe ti (lu pa we ma {i na, tut wa va ka mi o na...) ka ko bi ka sni je sta ro je zgro uì va lo u no vom ru hu. B. Markovi}

DA NAS U DO MU VOJ SKE SR BI JE

Pred pu bli kom 15.000 an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, 110 po re du, odr `a va se da nas od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Na saj mu }e bi ti vi {e od 50 iz la ga ~a sa vi {e 15.000 pred me ta iz ra znih

pe ri o da isto ri je. Odr `a }e se tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja, a ra di }e se i bes plat na pro ce na pred me ta. Or ga ni za tor je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”. G. ^.

Is kqu ~e we stru je No vi Sad: od 11 do 13 par na stra na Uli ce Bran ka Ba ji }a, od 9 do 11 uli ce Ba ja Pi vqa ni na i Ar ka di ja Va ra |a ni na; Bu di sa va: od 8.30 do 12 deo na se qa pre ma Ka }u i pred u ze }a „Vo lan”, „Agro Na ta li”, „@i vi nar stvo”, „Te le so nik”, „Vra ni farm” i „Kok ta”.

V remeploV

Pre vod gra du dao ime Na s e q e na s ta l o po ~ et k om 18. ve ka na du nav skoj oba li na su prot Pe tro va ra din ske tvr |a ve na zva no je zva ni~ no Pe tro va ra din sko pre ko du nav sko ka me ral no tr go vi {te, ili na rod no Pe tro va ra disnki {a nac. Ne ki vi so ki ~i nov nik u Be ~u

Bri tan sko ve ~e na Ri bar cu

Te mat sko ve ~e po sve }e no bri tan skoj kul tu ri “Bri tan sko ve ~e - Bri ti{ von der lend” odr `a va se da nas u 20 ~a so va u re sto ra nu “Ri ba rac” na Ri bar skom ostr vu. Po se ti o ci }e se upo zna ti sa bo ga tom isto ri jom i kul tu rom Uje di we nog Kra qev stva

i Se ver ne Ir ske. Ce na ula zni ce je 1.000 di na ra, a sav pri hod na me wen je Do mu za de cu i omla di nu „Ko lev ka” u Su bo ti ci. Or ga ni za to ri su stu den ti De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i {e pu ta po na vqa noj pri ~i o ve li koj pod zem noj ga ra ì u cen tru gra da iz gle da da se na zi re kraj, jer se go vor ka da }e we na grad wa po ~e ti na pro le }e. Ova vest ob ra do va }e mno ge, ka ko one {to ì ve u cen tru, ta ko i one ko ji sva ko dnev no u we ga do la ze ko li ma. Pro je kat pred vi |a da ga ra à bu de u dva ni voa sa 450 par king me sta, a iz nad we bi Trg re pu bli ke sa Ri bqom pi ja com tre ba lo da do bi ju pot pu no no vo li ce. I sve }e to za o kru è no gle da no bi ti estet ska i prak ti~ na ce li na, jer se ra di o stro gom cen tru.

U OR GA NI ZA CI JI DE PART MA NA ZA GE O GRA FI JU, TU RI ZAM I HO TE LI JER STVO NA PMF-u

ga je 26. ja nu a ra 1748. na zvao No v o me s to ili Neo p lan t a, kako je na pi sa no na la tin skom u po ve qi ca ri ce Ma ri je Te re zi j e o pro g la { e w u gra d a za slo b od n u kra q ev s ku va r o{. Sr bi su ovo ime od mah pre ve li kao No vi Sad. N. C.

U 2011. U DO MU ZDRA VQA BI LO TRI MI LI O NA PRE GLE DA

Na va la pa ci je na ta, ma lo spe ci ja li sta Da bi za ka za li pre gled kod le ka ra u Do mu zdra vqa No vo sa |a ni mo ra ju od ra nih ju tar wih ~a so va da tip ka ju te le fon sku ta sta tu ru ka ko bi us po sta vi li kon takt s ope ra te ri ma Kol cen tra, ma da po ne kad ni to ni je do vo qan ga rant za slo bo dan ter min. A ka da se za ka è ter min za pre gled, on da pro |e iz ve sno vre me do tog da tu ma, do voq no du go da bi pa ci jen ti ~e sto bi li ne za do voq ni. Naj vi {e vre me na od za ka zi va wa do pri je ma kod le ka ra pro |e ka da je u pi ta wu spe ci ja li sti~ ki pre gled. Ova „boq ka” ve} du è tra je u Do mu zdra vqa, a raz log je ma wak le ka ra spe ci ja li sta i na va la pa ci je na ta. U Do mu zdra vqa sva ke go di ne re gi stru je se sve ve }i broj pa ci je na ta, te je pro {le go di ne broj po se ta le ka ri ma pre {ao tri mi li o na. To je po sle di ca fak to ra na ko je zdrav stve na usta no va mo è vr lo ma lo uti ca ti, ka è na ~el ni ca Slu `be za spe ci ja li sti~ ku de lat nost Do ma zdra vqa dr Ol gi -

ca Ju ki}-Ne at ni ca. No vi Sad ima 36.000 vi {e qu di u od no su na 2002. a spe ci ja li sti~ ka slu `ba je od 2005. go di ne „si ro ma {ni ja” za de vet le ka ra. Isto vre me no, sta ri ji qu di pre o vla |u ju a pri me }en je i po rast hro ni~ nih bo le sti ka ko kod sta ri jih, ta ko i kod

mla |ih oso ba, ko ji sve ~e {}e pa te od bo le sti sr ca, di ja be te sa i ma lig nih bo le sti. - U na {u usta no vu se upu }u ju pa ci jen ti iz ce log Ju `no ba~ kog okru ga, kao i iz dru gih zdrav stve nih usta no va ko je ne ma ju spe ci ja li stu iz od go va ra ju }e obla sti. Iz -

me nom pro pi sa o na ~i nu pro pi si va wa le ko va na re cept za mno ge le ko ve po treb no je mi {qe we spe ci ja li ste u od re |e nim vre men skim in ter va li ma. To je do ve lo do ve li kog pri ti ska na po je di ne spe ci ja li ste - uka za la je Ju ki}-Ne at ni ca. Ka è da je op sad no sta we na Ode qe wu ne u rop si hi ja tri je gde se sva ko dnev no i u po ve }a nom obi mu za ka zu ju pre gle di. Iako je broj za po sle nih u Do mu zdra vqa „No vi Sad” u okvi ru pro pi sa nih nor ma ti va Mi ni star stva zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je, ne mo è se po re }i da su sa da {wi ka pa ci te ti vr lo ma li u od no su na broj pa ci je na ta. Me |u tim, broj le ka ra raz ma tran je po po da ci ma od pro {log po pi sa, ta ko da ni je uze to u ob zir po ve }a we bro ja sta no vi ka. No vi Sad ne ma grad sku bol ni cu, te se i ta kvi pre gle di ra de u Do mu zdra vqa na po me nu la je Ju ki}-Ne at ni ca. Ka è da bi broj le ka ra u od no su na zah te ve pa ci je na ta tre ba lo da bu de ve }i. I. Dra gi}

SA VET ZA KUL TU RU PRI HVA TIO DVE INI CI JA TI VE

Spo me nik Baj ~i @i lin skom, spo men-plo ~a Mi li ci To mi} Sa vet za kul tu ru Skup {ti ne gra da pri hva tio je ju ~e ini ci ja ti vu Isto rij skog ar hi va gra da da se po dig ne spo me nik En dreu Baj ~i @i lin skom i da se po sta vi spo men-plo ~a Mi li ci To mi}, na pred log udru è wa gra |a na NS Blok. Ka ko ka è pred sed ni ca Sa ve ta za kul tu ru Kri sti na Me ne {i, spo me nik @i lin skom na la zio bi se na Sun ~a nom ke ju, a ka da je u pi ta wu spo men-plo ~a Mi li ce To mi}, u op ti ca ju su tri lo ka ci je. - Pod no si o ci ini ci ja ti ve pred lo ì li su da se spo men-plo ~a po sta vi na jed nu od tri ku }e na adre sa ma Du nav ska uli ca 14, Zmaj Jo vi na 9 i 23. Na ovim adre sa ma ì ve la je i ra di la, ali mi sma tra mo da od lu ku o naj po god ni joj lo ka ci ji tre ba da do ne su pred u ze }e „Ur ba ni zam„ i

Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re - ka è Me ne {i. Ini ci ja ti va je po kre nu ta ka ko bi se obe le ì la sto go di {wi ca po kre ta wa pr ve èn ske re dak ci je ~a so pi sa „@e na„ u No vom Sa du, ali i 130 go di na od po ~et ka bor be za èn ska pra va ko ju je vo di la vla sni ca i ured ni ca ovog ~a so pi sa Mi li ce To mi}. U isto ri ji 19. i 20. ve ka osta la je upam }e na i kao su pru ga Ja {e To mi }a i }er ka Sve to za ra Mi le ti }a, a ku }a ~u ve ne No vo sa |an ke tog do ba na la zi se na kra ju Du nav ske uli ce, gde je i spo me nik Ja {i To mi }u. En dre Baj ~i @i lin ski je po znat je po to me {to je za vre me ra ci je 1942. go di ne na za se da wu ma |ar skog Par la men ta kao na rod ni po sla nik za tra ìo od ma |ar ske vla de ob u sta vu ra cije. J. Z.

Pr o mo ci ja kwi ge „Di le ma Ke pi ro” Pro mo ci ja kwi ge „Di le ma Ke pi ro” Vla di mi ra To do ro vi }a odr `a }e se su tra u 12.30 ~a so va u Klu bu po sla ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16. Pro mo ci ja se odr `a va po vo dom No vo sad ske ra ci je i Me |u na rod nog da na ho lo ka u sta. A. Va.

Fo to: N. Sto ja no vi}

PO KLON „ZE LE NI LA” SI GUR NOJ DE^ JOJ KU ]I

Igra~ ke i slat ki {i na dar Pred stav ni ci “Ze le ni la” po se ti li su ju ~e “Si gur nu de~ ju ku }u” gde su ma li {a ni ma uru ~i li po klo ne sa ku pqe ne to kom dva hu ma ni tar na ma sken ba la na kli za li {tu na [tran du. Di rek tor ka “Ze le ni la” Na ta {a Ra {e ta is ta kla je da joj je ve li ko za do voq stvo {to su su gra |a ni pre po zna li hu ma ni tar ni ka rak ter ma sken ba la na [tran du kao i da su oni i ra ni je or ga ni zo va li ova kve ak ci je. - Po no sni smo {to vr} tre }u go di nu or ga ni zu je mo hu ma ni -

tar ne ma sken ba le na le du ka da pri ku pqa mo slat ki {e, igra~ ke i no vac za ovu ili sli~ ne usta no ve ko je se ba ve naj hu ma ni jim ra dom. Ove go di ne pri ku pqa li smo igra~ ke, a i no vac ko ji smo za ra di li od iz najm qi va wa kli zaq ki utro {i li smo za slat ki {e i po klo ne de ci re kla je Ra {e ta. Ru ko vo di lac „Si gur ne de~ je ku }e” Mi li ca ^a man gos za hvali la se svim qu di ma do bre vo qe ko ji ima ju slu ha za ovu usta no vu i ose }a ju po tre be ma li {a na. B. M.

c m y

~etvrtak26.januar2012.

SVETSKI SKUP QUBITEQA VINA

Kongres vinskih vitezova u Novom Sadu Novi Sad i Sremski Karlovci bi}e, izme|u ostalog, doma}ini u~esnicima 47. Svetskog kongresa vinskih vitezova, koji }e od 31. maja do 6. juna biti odràn u Srbiji. Kongres po~iwe 31. maja u hotelu „Park”, dok }e akademski deo biti u Beogradu, u sve~anoj sali Rektorata, gde je planirano da bude odràno predavawe o vinima i vinogradarstvu u Srbiji. Oficijelni deo zavr{ava se 4. juna u beogradskom hotelu „Moskava”, kada }e biti dodeqene plakete, a do 6. juna traje dodatni program. Prema re~ima predsednika srpskog ogranka Udruèwa evropskih vinskih vitezova Sveti Georgije i prokonzula reda Alek san dra Ko ji }a, do sada ima prijavqenih vi{e od 50 u~esnika iz Amerike, prete`no iz tamo{wih vinskih regiona Oregona i Kalifornije, nekoliko iz Japana, tridesetak kandidata iz susednih republika. O~ekuje se da }e na ovom skupu u~estvovati od 150 do 200 predstavnika raznih vinskih vite{kih organizacija iz celog sveta.

Vitezovi }e biti gosti Novog Sada, Beograda, Sremskih Karlovaca, Petrovaradinske tvr|ave, Pali}a, Vinarije ~lana vite{kog reda La sla Bo ni ja „DiBonis„ i Vinskog dvora La sla Hu per ta, u~estovati na Festivalu vina u Subotici. U novosadskoj Rimokatoli~koj crkvi Imena Marijina, bi}e odràna centralna vite{ka sve~anost. U programu wihovog boravka u Srbiji, predvi|ena je i poseta manastira Hopovo, Ma~kovog podruma u Irigu, Sa ve Jo ji }a. U Beogradu ih o~ekuje {etwa Kalemegdanom, plovidba Dunavom uz muziku i srpska vina, i uìvawe u srpskim specijalitetima koje nudi boemska ~etvrt Skadarlije. Pomo} Udruèwu evropskih vinskih vitezova Sveti Georgije oko organizacije pruà Turisti~ka agencija „Kompas”, koja }e se pobrinuti za do~ek, sme{taj i transfer gostiju. Od{tampane su bro{ure na engleskom i francuskom jeziku, a ovih dana se o~ekuje i srpska verzija. Vi{e informacija moè na}i na sajtu www.evvs.org. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Projekat: Dug i zdrav `ivot”

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Pro je kat: Dug i zdrav

ì vot” Ha u ar da S. Frid ma na i Le sli R. Mar tin u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwiàri “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. U ~emu je tajna qudi koji doìve duboku starost, a jo{ su vitalni, zdravi i vedrog duha? Pre vi{e od osamdeset godina je zapo~eto ozbiqno nau~no istraìvawe da bismo mi danas mogli da pruìmo odgovor na ovo pitawe. Usput je otkriveno da su mnoge zdravstvene preporuke nepromi{qene ili jednostavno pogre{ne. Zapravo, standardni medicinski saveti ~esto }e samo izazvati stres. Istraìva~e je iznenadilo to {to oni koji su poìveli dugo, nisu na{li tajnu zdravqa u brokoliju, medicinskim tretmanima, vitaminima ili xogingu. Tajna je mnogo jednostavnija. U kwizi su navedeni putokazi za duì i zdraviji ìvot, koji }e svakom od nas biti od pomo}i. Ova uputstva ne zahtevaju posebne ve{tine ili izuzetan trud. Na vama je samo da na~inite pravi izbor. A. Va.

„BEJBI EGZIT” PLANETARNA PRESTONICA DE^JE KULTURE

Igra kao najva`niji u~iteq `ivota Manifestacija „Bejbi Egzit“ povodom Svetskog dana porodice pokrenula je inicijativu da ove godine postane planetarna prestonica de~ije kulture. Na ju~era{woj konferenciji organizatori su {kolama predstavili mogu}nosti u~estvovawa na ovoj manifestaciji. [kole }e dobiti prostor od tri kvadratna metra sa suncobranom, {atorom, malom ogradicom ili nekom scenografijom na kojem }e izgraditi svoj kutak. Ciq je da de~je stvarala{tvo ugradi u dru{tvenu i medijsku sliku zemqe i da demonstrira igru kao najva`nijeg u~iteqa `ivota, koji danas ima zadatak da

nove nezaobilazne pojmove ìvota - ekologiju, odrìvi razvoj, kulturu ishrane, {tedwu, ruralno bogatstvo, komunikaciju, dru{tvenu odgovornost, u~ini shvatqivim i va`nim. Organizatori manifestacije, organizacija za savremeni razvoj „Interart”, èle da ovaj doga|aj u ovoj godini pretvore u veliku slikovnicu zanimqive Srbije, festival talenata i kreativnosti, doga|aj koji prevazilazi dana{we negativne tendencije i govori o ekonomiji optimizma zasnovanoj na dobrim qudima budu}nosti. A. Va.

U GALERIJI MATICE SRPSKE

O zbirci vajarskih radova Stru~no tuma~ewe izlo`be „Zbirka vajarskih radova Galerije Matice srpske” odrà}e se sutra u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. O konceptu izlo`be i izloènim delima govori}e autor i muzejski savetnik Ra to mir Ku li}. Izlo`ba }e biti otvorena do 10. februara, a tokom trajawa petkom u 18 ~asova }e se odràvati stru~na tuma~ewa.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ME[TANI STARIH LEDINACA TRA@E BR@U USLUGU PO[TE I TVRDE:

Dok ra~un stigne ve} te~e kamata

@iteqi Starih Ledinaca nemaju po{tu, zbog ~ega im ra~uni ne stiù na vreme, pa moraju da pla}aju i kamate. Prema wihovim tvrdwama, veliki problem predstavqa im i to {to kasne penzije, koje su nekada ispla}ivane u roku od tri dana, {to najvi{e uti~e na ìvot penzionera koji jedva sastavqaju kraj s krajem. Smeta im i to {to im pozivnice za odre|ene doga|aje kasne toliko da stignu kada je doga|aj pro{ao, a isto tako je i sa ~estitkama i drugom po{tom. Nadle`ni iz Radne jedinice po{tanskog saobra}aja „Novi Sad” kaù da se po{iqke u Starim Ledincima uru~uju u zakonskom roku. Kako tvrde iz ovog preduze}a, prema Zakonu o po{tanskim uslugama, Ledinci, sa ne{to vi{e od 1.500 stanovnika i veoma razu|enom teritorijom,

spadaju u {ire dostavno podru~je, na kome je rok uru~ewa po{iqaka ~etiri dana od dana prispe}a u po{tu. - Stari Ledinci pripadaju {irem dostavnom podru~ju po{te u Ledincima, koja po{iqke dosta-

mestima do 3.500 stanovnika, te smatramo da smo u slu~aju Starih Ledinaca ispo{tovali kriterijum. Penzije se ispla}uju prema dinamici koju odre|uje Republi~ki fond PIO i to nema nikakve veze s nama - ka`u nadle-

Stari Ledinci pripadaju {irem dostavnom podru~ju po{te u Ledincima, koja po{iqke dostavqa dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom. U Starim Ledincima po{ta zbog nerentabilnosti ukinuta vqa dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom, ali trudimo se da kvalitet dostave odr`imo na znatno vi{em nivou. Po{tuju}i Zakon o dostupnosti pru`awa po{tanskih usluga gra|anima, {ire dostavno podru~je se organizuje u

`ni iz Po{te. Dodaju da se ve} neko vreme penzije ispla}uju za pet dana u celoj Srbiji, bez razlike da li je u pitawu Beograd ili Ledinci. Iz ovog preduze}a napomiwu da je po{ta u Starim Ledincima po-

stojala u dva navrata, ali da je zbog nerentabilnosti i malog broja usluga prestala da radi. “Tra`wa za po{tanskim uslugama , kojih ima vi{e od 400, nije opravdala postojawe te po{te i ona je poslovala sa gubitkom. Po{iqke u po{tu u Ledincima stiù svakodnevno, {to na{im korisnicima, kojima je zna~ajno da ih dobiju odmah, ne ~ekaju}i termine dostave na ku}nu adresu, pruà mogu}nost da ih preuzmu u po{ti”, kaù iz ovog preduze}a. Dodaju da me{tani ovog naseqa mogu da otvore po{tanski pregradak, kako bi po{tu mogli uzimati svakodnevno. Kori{}ewe po{tanskog pregratka je besplatno, a pla}a se samo izdavawe punomo}i za podizawe po{te, koje godi{we ko{ta 44 dinara. N. Radman

CENE NA PIJACAMA MIRUJU, ALI KUPACA MALO

U cegeru samo krompir, luk, kupus - Posao nam ne ide. Zarade skoro da nema, jer ni qudi koji do|u da pazare nemaju novca da kupe ve}e koli~ine, nego uzimaju samo osnovne namirnice. Kraj je meseca, pa je potro{eno i ono malo {to su imali. Na svu tu na{u muku jo{ su i pija~arine visoke. Ovde za ìvot ne moè da se zaradi - kaè trgovkiwa na jednoj od gradskih pijaca, koja pou~ena trenutnom situacijom sa svoje tezge nudi smo krompir, crni, beli luk, kupus i {argarepu. Ni ostali trgovci nisu zadovoqni trenutnom situacijom, ali prema wihovim re~ima, kako nemaju drugi na~in da zarade bar to malo novca, moraju biti tu. Iako cene nisu mewali odavno, a nema ni otimawa mu{trija pomo}u niskih cena, jer su ih snizili do krajwe granice, ostalo im je jedino da qubaznim glasom i dobrom uslugom privuku ono malo sugra|ana koji redovno dolaze na pijacu. Kaù da je najvi{e kupaca ujutru, kada penzioneri pazare, a s obzirom da su im penzije male, ni od toga nema vajde. Prema wihovim re~ima, po-

Kilogram karfiola staje 180 dinara, glavica zelene salate 70, a veza {argarepe je 50 do 100 dinara neko svrati i nakon posla, ali i to je sve slabo. Da je poseta mala, a cene odavno iste, uverili smo se na pijaci.

^ITAOCI PI[U SMS

Najjeftinije su osnovne namirnice, koje odavno dr`e istu cenu. Za kilogram crnog luka potrebno je izdvojiti 40 dinara, dok je glavi-

ca belog 20. Krompir je, u zavisnosti od kvaliteta, od 25 do 40 dinara po kilogramu, cvekla 40, a sve` kupus 30 dinara. Paradajz, kome je u septembru pro{la sezona, mo`e se na}i i za 50 dinara, koliko ko{ta sitan, do 200 dinara, koliko je naizgled lep, krupan paradajz. Karfiol staje 180, zlena salata je 70 dinara po glavici, a {argarepa je od 50 do 100 dinara po vezi. [to se ti~e vo}a na pija~nim tezgama najvi{e je ju`nog, a cene stagniraju. Za kilogram banana sugra|ani }e platiti od 70 do 100 dinara, naranxe su 90, a mandarine 80 dinara. Korpica kivija staje 70 dinara dok je u rinfuzu komad 10 dinara, a limun je 90 dinara po kilogramu. Kru{ke raznih sorti staju od 70 do 90 dinara, a najpovoqnije su jabuke ~ije se cene kre}u od 45 do 60 dinara. Na pija~nim tezgama sugra|ani mogu jabuke kuptiti i po povoqnijoj ceni, jer kako bi prodali ovo vo}e trgovci su odredili i cenu od 100 dinara ukoliko se kupe tri kilograma. N. R.

065/47-66-452

Automobili jure, a posledice? Kroz ulicu Berislava Beri}a (biv{a Skojevska) ujutru izme|u 7 i 8 ~asova, automobili tako besomu~no jure, u oba smera, da su za nedequ dana pregazili {est ma~aka. Neke su u polumrtvom stawu ostavili, da se bacakaju i krvare na sred puta, na op{te zgraàwe prolaznika. Po{to se u toj ulici nalazi i obdani{te i {kola „Kosta Trifkovi}”, ko zna ho}e li nekog jutra nastradati i neko dete. Molim nadle`ne da se pozabave ovim problemom, dok nije kasno. 063/5563… *** Molimo sve novinare pisanih i vizuelnih medija sa teritorije grada da snime raskopane, blatwave staze na Novom grobqu u Novom Sadu, kako bi se postavili protivpoàrni hidranti. Nekim se stazama ne moè pri}i od blata. Zar je to moralo zimi da se radi? 063/5197… *** Po{tovani, da li bi neko mogao da svrati do katastra u Novom Sadu i da vidi kako maltretiraju ove jadne gra|ane. Ovo je àlosno, zaista. Qude i po tri puta vra}aju u red, za svaku sitnicu iznova treba uzimati broj, pa ovde ima starijih qudi. Ovo je stra{no, koliko je maltretirawa potrebno da bi se predao jedan zahtev. Sramota! Hvala vam unapred {to }ete, obratiti pa`wu na svoje gra|ane! Mirjana 063/4626.. *** Qudi moji od kada pamtim pomene mrtvima i stradalima je davala

crkva, pa bilo to pravoslavna, jevrejska ili bilo koja sa porodicom, prijateqima i obi~nim gra|anima, koji su osetili potrebu da prisustvoju tom tuòm ~inu. Ne vidim za{to se diè tolika frka oko toga. Svi koji su prisustovali su tu do{li ~iste du{e i iskreno, kao obi~ni gra|ani pa vaqda i gradona~elnik. Mogli su bez bilo kakvih komentara staviti cve}e na spomenik ili ga spustiti u Dunav. 063/7286... *** Razo~arewe u toliko hvaqeni JGSP „Novi Sad” za prevoz do aerodroma “Nikola Tesla”. Dana 20.01.2012. na MAS-u ~eka se, kako oni kaù: udobni, klimatizovani autobus po neverovatnoj ceni od 950 dinara (mada se na {alteru mora platiti 1.115 din.). Autobus treba da krene u 11.30 sati, ali tad ga jo{ nije bilo ni na vidiku. Posle 14 minuta dolazi drndavi, otrcani, stari gradski autobus, „betoniranim”prozorima od blata, nesiguran ni do Najlona… 064/5838... *** Povodom komemoracije racije odrànoj na Keju smatram da se SPC nije ponela dostojno i ona ne predstavqa stradale `rtve u celini. Zameram gradona~elniku, jer on predstavqa sve gra|ane Novog Sada i samim tim mora da bude predvodnik na komemoraciji. 063/5017… *** U pravu je ~italac 063/5243… koji ne daje pravo gradona~elniku

da celokupnu gradsku vlast i wene inostrane goste vladika ba~ki Irinej, ponizi i ignori{e prilikom komemoracije `rtava racije. I granice pristojnosti i po{tovawa SPC imaju crvenu liniju. 069/2280... *** Ponovo grad `estoko osramo}en. Ovoga puta zahvaquju}i potpu-

no nesposobnoj i neorganizovanoj policiji. Zar je mogu}e da policija nije u mogu}nosti da obezbedi gostima, koji su do{li na Evropsko prvenstvo, sigurnost? Kao gra|anin osramo}enog grada tra`im hitno hvatawe i obelodawivawe aktera ovog ~ina i wihovo maksimalno ka`wavawe. 063/5243…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE O ATP „VOJ VO DI NA”

Kri vi~ na pri ja va pro tiv gra do na ~el ni ka i Grad skog ve }a Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne la je Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal kri vi~ nu pri ja vu pro tiv gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i ~la no va Grad skog ve }a, ob ja vqe no je na saj tu Agen ci je. Pri ja va je pod ne ta zbog osno va ne sum we da su od da na stu pa wa na du `nost slu `be -

rod nim stan dar di ma i da na kon do bi ja wa upo treb ne do zvo le pre u sme ri me |u me sni sa o bra }aj na no vo i zgra |e nu auto bu sku sta ni cu. „Iz spi sa pred me ta ne spor no je da je in ve sti tor is pu nio sve svo je ugo vo rom pro pi sa ne oba ve ze, a da Grad No vi Sad ne iz vr {a va we svo jih ugo vo rom utvr |e nih

oba ve za prav da sud skim po stup kom ko ji se vo di pred Pri vred nim su dom za na kna du {te te ko ja je upra vo na sta la ne iz vr {a va wem ugo vo r nih oba ve za„, ob ja {wa va ju u Agen ci ji.

Auto bu ska sta ni ca ko ja ni ka da ni je pro ra di la

la ci o nog su da u Be o gra du, iz no si 388,9 mi li o na di na ra i to sa mo za pr va ~e ti ri me se ca ko li ko auto bu ska sta ni ca ni je ra di la, dok da nas ta {te ta za kup ca i

Grad 8. ma ja 2006. sklo pio ugo vor sa „ATP Voj vo di na” i oba ve zao se da }e za no vo i zgra |e nu no vu auto bu sku sta ni cu obez be di ti uslo ve za rad u me |u me snom sa o bra }a ju. Ne iz vr {a va we svo jih ugo vo rom utvr |e nih oba ve za Grad prav da sud skim po stup kom, sma tra Agen ci ja Agen ci ja sma tra da No vi Sad su prot no svo jim od lu ka ma ni je re gu li sao i spro veo pri grad ske od la ske i do la ske na lo ka ci ju sta re auto bu ske sta ni ce, ~i me je na ~i nio kon kret nu {te tu, ko ja pre ma pre su di Pri vred nog ape -

ZA SVE KO JI IZ RA \U JU RU KO TVO RI NE

Kon kurs za Ma li sa jam le pih stva ri Kon kurs za Ma li sa jam le pih stva ri, 17. po re du, otvo ren je za sve ko ji `e le da na we mu iz lo `e svo je ru ko tvo ri ne. Svi za in te re so va ni mo gu po sla ti svo ju pri ja vu u ko joj tre ba da na ve du ime, pre zi me, adre su i kon takt te le fon, {ta bi iz la ga li, da li su ve} u~e stvo va li na sli~ nim ma ni fe sta ci ja ma, fo to gra fi je ma we re zo lu ci je i, uko li ko po se du ju, link do fej sbuk stra ni ce, saj ta ili blo ga. U~e sni ci oba ve zno tre ba da na -

gla se da li do no se {ten der ili pa no ~i je di men zi je tre ba da na ve du. Sve to tre ba po sla ti na mejl kreativkens@gmail.com do subote 28. januara, do pono}i. Pravo u~e{}a imaju svi koji sami izra|uju rukotvorine. Kotizacija je 700 dinara, a ako se donosi i {tender ili pano, kotizacija je 1.000 dinara. Broj mesta je ograni~en. Sajam }e se odr`ati 12. februara u holu Studija M, Ulica Igwata Pavlasa 3. A. J.

Sve to sav ska be se da u Ma ti ci srp skoj

Ni sam vi deo kri vi~ nu pri ja vu. Kad je bu dem do bio i vi deo {ta u woj pi {e, od lu ~i }u ka ko }e mo re a go va ti, re kao je za „Dnev nik” Pa vli ~i} nih i od go vor nih li ca No vog Sa da zlo u po tre bi li svoj po lo `aj i ovla {}e wa i ti me na ne li vi {e mi li on sku {te tu Gra du, pred u ze }u ATP „Voj vo di na”, Ili ji De vi }u, kup cu i ve }in skom vla sni ku dru {tve nog ka pi ta la istog pred u ze }a, i ma win skim ak ci o na ri ma. - Ni sam vi deo kri vi~ nu pri ja vu. Kad je bu dem do bio i vi deo {ta u woj pi {e, od lu ~i }u ka ko }e mo re ag o va ti - re kao je krat ko za „Dnev nik” Pa vli ~i}. U obra zlo `e wu se na vo di da je Grad 8. ma ja 2006. go di ne, u skla du sa Ge ne ral nim ur ba ni sti~ kim pla nom i svim neo p hod nim od lu ka ma i za kqu~ ci ma, sklo pio ugo vor sa „ATP Voj vo di na„ ko jim se oba ve zao da }e za no vo i zgra |e ni obje kat (no vu auto bu sku sta ni cu) obez be di ti uslo ve za rad u me |u me snom sa o bra }a ju po me |u na -

pred u ze }e iz no si vi {e od 100 mi li o na evra. No vi Sad kao osni va~ GSP-a, mo gao je i mo rao pre ko or ga na upra vqa wa isto jav no pred u ze }e oba ve za ti na po {to va we od lu ka Gra da u ci qu iz be ga va wa {te te i ne spo ra zu -

Fo to: F. Ba ki}

ma, a ni je iz vr {io ugo vo rom utvr |e ne oba ve ze i od lu ke ko je je do no sio. Od go vo ri ma ko je je do sta vio na pi sa ni zah tev Agen ci je, gra do na ~el nik je ne dvo smi sle no po tvr dio da su sve od lu ke i pot pi sa ni ugo vor prav no va qa ni i da ni je po kre nut bi lo ka kav po stu pak za po ni {te we i iz me ne od lu ka, po ja sni li su u Agen ci ji. Na kra ju u Agen ci ji na vo de da je pri ja va pro tiv gra do na ~el ni ka i ~la no va Grad skog ve }a je dan od naj o bim ni jih i kom pli ko va ni jih slu ~a je va ko ji Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je is pi tu je od sa mog osni va wa. Ta ko |e, iz Agen ci je pod se }a ju da je po istim na vo di ma Pri vred ni ape la ci o ni sud iz Be o gra da 2010. go di ne pre su dio u ko rist ATP „Voj vo di na„. D. Ig wi}

Sve to sav sku be se du Ma ti ce srp ske „An tro po lo gi ja `i ti ja - ~o vek u bo ga” ve ~e ras }e u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske odr `a ti prof. dr

Mi lan Ra du lo vi}. U mu zi~ kom de lu pro gra ma u~e stvo va }e vo kal ni stu dio „Or fe lin”, di ri gent je Ta ma ra Pe ti je vi}. Z. D.

U KAR LOV CI MA

Za jed ni~ ka aka de mi ja u Gim na zi ji Pro sla va Sve tog Sa ve u Srem skim Kar lov ci ma po ~i we da nas u 16.30 sa ti pra zni~ nim ve ~er wim bo go slu `e wem u Sa bor noj cr kvi. Po la sa ta ka sni je u~e ni ci Osnov ne {ko le „23. ok to bar” u cr kvi }e iz ve sti sve to sav ski pro gram. Su tra u 9.30 sa ti po ~i we sve ta ar hi je rej ska li tur gi ja u Sa bor noj cr kvi, ko ju }e slu `i ti epi skop srem ski Va si li je sa kar lo va~ kim sve {ten stvom. U

to ku li tur gi je bi }e osve }e ni slav ski ko la ~i Kar lo va~ ke gim na zi je, Bo go slo vi je i O[ „23. ok to bar”. U pod ne je u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je aka de mi ja na ko joj u~e stvu ju |a ci sve tri {ko le. Sve to sav sku be se du go vo ri }e pro fe sor Gim na zi je i Bo go slo vi je Bra ni slav Man di}, a vla di ka Va si li je da ri va }e tro je gim na zi ja la ca, auto re naj bo qih li te rar nih ra do va. Z. Ml.

SA VET ZA KO MU NAL NE DE LAT NO STI SA GLA SAN SA ULA SKOM PRI VAT NOG KA PI TA LA

Bje la jac: Part ner stvo ni je pro da ja „Vo do vo da” Ne ma pro da je „Vo do vo da”, jer jav no-pri vat no part ner stvo to ne zna ~i, iz ja vio je ju ~e di rek tor pred u ze }a Bran ko Bje la jac na sed ni ci Sa ve ta za ko mu nal ne de lat no sti. Taj Sa vet je pri hva tio pred log re {e wa o odo bra va wu pro jek ta jav no - pri vat nog part ner stva za iz bor pri vred nog part ne ra ko ji }e za jed no sa Gra dom, u for mi in sti tu ci o nal nog jav no - pri vat nog part ner stva sa ku pqa ti, pre ~i {}a va ti i di stri bu i ra ti vo du za po tre be do ma }in stva i in du stri je, kao i ukla wa ti ot pad ne vo de na te ri to ri ji No vog Sa da. Uko li ko su tra Skup {ti na gra da pri hva ti pred log, Bje la jac je re kao da }e se od mah ob ja vi ti ras pis u me |u na rod nim ~a so pi si ma na 52 da na i ako se ja ve za in te re so va ne kom pa ni je, na kon is te ka ro ka se ras pi su je ten der za iz bor stra te {kog part ne ra.

- Po iz bo ru part ne ra, pra vi se ugo vor iz me |u „Vo do vo da” i pri vred nog part ne ra, ko ji ta ko |e mo ra da odo bri Skup {ti na gra da, {to zna ~i da uspeh ten de ra ne zna ~i da }e se i ugo vor pot pi sa ti. „Vo do vod” kao de lat nost ne ma pre ~i {}a va we vo de, pa }e to bi ti nad le `nost no ve fir me ~i je je osni va we pred vi |e no pro jek tom. Ujed no ta fir ma ima za da tak da pri pre mi do ku men ta ci ju za iz grad wu pre ~i sta ~a, pri ku pi no vac i ni je sa stav ni deo „Vo do vo da”. Pre ma pro jek tu, ce na vo de pr vih 10 go di na ne sme da pre |e je dan evro re kao je Bje la jac. ^lan sa ve ta iz re do va SRS Ra di voj La ki} is ta kao je da ak tu el na vlast ni je vo di la ra ~u na o „Vo do vo du” ~im tra `i part ne ra da ume sto gra da ru ko vo di pred u ze }em. Ta ko |e,

La ki} sma tra da se za ova kvu stvar mo ra ju pi ta ti No vo sa |a ni, pa ~ak i re fe ren du mom ako tre ba, jer su oni i iz gra di li pred u ze }e. Bje la jac je na gla sio da je u Se ge di nu i Bu dim pe {ti bio pro dat vo do vod, {to u No vom Sa du ni je slu ~aj, jer po we mu jav no - pri vat no part ner stvo je za pra vo spas od pri va ti za ci je od no sno pro da je. - Iako smo naj bo qi „Vo do vod” u ze mqi, ima mo gu bit ke na mre `i oko 26 od sto. Da bi se oni sma wi li po treb na je teh no lo gija. Upra vo za da tak jav no - pri vat nog part ner stva je da spu sti gu bit ke i ta ko ostva ri pro fit, a gra |a ni na ra ~u ni ma to ne }e ni ose ti ti. U Evro pi ima 5.000 ova kvih pri me ra - za kqu ~io je Bje la jac. D. Ig wi}

ZAH TEV UPU TI LI GRA DO NA ^EL NI KU

Sin di kat tra ì re fe ren dum o „Vo do vo du” Sin di kat za po sle nih u stam be no ko mu nal noj de lat no sti gra da upu tio je zah tev gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u u kom ka è da uko li ko za i sta è li so ci jal ni di ja log sa sin di ka tom po vu ~e sa su tra {we sed ni ce Skup {ti ne pred log pro jek ta jav no-pri vat nog part ner stva za iz bor stra te {kog part ne ra “Vo do vo du”. Sin di kat pod se }a da je 19. ja nu a ra po ~eo so ci jal ni di ja log dve stra ne, ali da je od mah po sle tog sa stan ka sti gao pred log po me nu tog pro jek ta, pa za to sin di kat sma tra da je ne ko rekt no od vla sti {to je jav nopri vat no part ner stvo (JPP) do spe lo pre ne go {to su se o we mu spo ra zu me li sin di kat i vlast. Sin di kat na gla {a va „da zah te va da Skup {ti na gra da ras pi {e re fe ren dum o JPP, jer se za to

pot pi si ma iz ja sni lo 31.291 gra |a nin”. U sin di kal nom zah te vu Pa vli ~i }u ka `e se da ciq JPP ni je ja sno od re |en i da ne sa dr `i sve {to je po za ko nu oba ve zno, na vo di se i da }e no vo o sno va no pred u ze }e JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”

Zah te va se da se sa su tra {we sed ni ce Skup {ti ne grada po vu ~e pred log pro jek ta jav no-pri vat nog part ner stva kao dru {tvo za po seb ne na me ne (DPN) oba vqa ti sa da {wu de lat nost „Vo do vo da”, dok }e sta ro pred u ze }e za dr `a ti tri de se tak rad ni ka i ra di ti po slo ve in `e we rin ga i iz grad we po stro je wa za pre ra du ot pad nih vo da. Sin di kat sma tra da ak tiv nost Gra da tre ba da bu de su prot na, da u JPP tre ba

Ve ~e po sve }e no Du {ku Tri fu no vi }u Po vo dom {est go di na od smr ti Du {ka Tri fu no vi }a ve ~e ras }e u 19 sa ti u ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11, bi ti odr `an pro gram po sve }en tom pe sni ku. U~e stvu ju mu zi~ ki ured nik Bo go mir Mi ja to vi},

da osnu ju no vo pred u ze }e ko je }e ula ga wem nov ca ra di ti te po slo ve zbog ~e ga se i ula zi u JPP. Ne ve ro vat no je re {e we, sma tra sin di kat ko mu na la ca, da }e pri vat ni part ner sa 49 osni va~ kog ka pi ta la pre u ze ti od go vor nost upra vqa -

Si ni {a Mi li} (gi ta ra i glas), Pe ro Zu bac i Zo ran Ko lun xi ja. U su bo tu, 28. ja nu a ra u 11 sa ti na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma bi }e po lo `e no cve } e na Tri f u n o v i } ev grob. Z. Ml.

wa pred u ze }em, dok }e Grad svo je in te re se za {ti ti ti kroz u~e {}e u do no {e wu stra te {kih od lu ka. Ko je tu u stva ri ve }in ski vla snik ka da se od ri ~e pra va upra vqa wa i da li }e stra ni part ner za iz nos od 51 osto ka pi ta la JKP „Vo do vod i ka na liz ci ja” ko ji po po sled wim po da ci ma iz no se 6,5

mi li jar di di na ra ulo ì ti sred stva u no vo pred u ze }e od 6,3 mi li jar de di na ra, ko je je ekvi va lent od 49 od sto, pi ta sin di kat. Fi nan si ra we, pla ni ra we, pro jek to va we i in è we ring pro jek ta za pre ra du ot pad nih vo da bi }e oba ve za pri vat nog part ne ra, a iz grad wa po stro je wa }e se fi nan si ra ti iz do stup nih jav nih fon do va, nov ~a nih da va wa Gra da iz di vi den de ko ju grad do bi ja od no vog pred u ze }a kao i iz kre di ta ba na ka ili kre di ta za ra voj, na vo di si ne di kat. Po ovo me pri vat ni part ner ne ma oba ve zu iz grad we po sto ro je wa za pre ra du ot pad nih vo da, jer se sve sta vqa u hi po te ti ~an od nos, ka è iz me |u osta log u zah te vu Sin di ka ta za po sle nih u stam be no - ko mu nal noj de lat no sti. Z. De li}

Grad pla }a do pri no se umet ni ci ma? Skup {tin ska Ko mi si ja za pro pi se usvo ji la je ju ~e bez otva ra wa ras pra ve pred log od lu ke po ko joj bi tre ba lo da Grad upla ti do pri no se za zdrav stve no i pen zij sko osi gu ra we li ci ma ko ja su ste kla sta tus sa mo stal nog oba vqa wa umet ni~ ke ili dru ge de lat no sti u obla sti kul tu re. O ovo me su tra tre ba da se iz ja sne i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da. Na i me, od bor ni ci od lu ~i va wem o iz dva ja wu nov ca za do pri no se sa mo stal nim umet ni ci ma su tra za po ~i wu rad u grad skom par la men tu. Z. D.

BAR-KO DO VI JO[ NI SU UVE DE NI NA MAS-u

Na pe ron jo{ po sta rom Te sti ra we no ve teh no lo gi je ula ska u pe ron Me |u me sne auto bu ske sta ni ce, iako na ja vqe no iz grad skog pre vo zni ka, jo{ ni je po ~e lo. Eki pa na {eg li sta ju ~e je ob i {la no ve ula ze, ali su oni pot pu no blo ki ra ni, od no sno put ni ci jo{ uvek ne mo gu da ih ko ri ste. Da pod se ti mo, GSP, ko me je pre voz put ni ka u me |u me snom pre vo zu spo red na de lat nost, ugra dio je elek tron ske ba ri je re za ulaz na pe ro ne ko je }e, uz pri me nu no ve apli ka ci je za pro da ju ka ra ta, omo gu }i ti nov na ~in ra da na sta ni ci. Na i me, na ku pqe noj kar ti za pre -

voz i pe ron skoj kar ti za je dan pro laz {tam pa se bar-kod ko ji ot kqu ~a va ba ri je ru na ula sku na pe ron po prin ci pu „jed no ot kqu ~a va we, je dan pro laz“. Iz Grad skog sa o bra }aj nog pre u ze }a su nam re kli da su no vi ula zi na pe ron ve} tre ba li po ~e ti sa ra dom, ali se to ni je do go di lo, a o~e ku je se da prob ni rad ba ri je ra kre ne tek za ne ko li ko da na. Ujed no, preptplat ne pe ron ske mar ki ce tr eba le bi bi ti za me wee bes kon takt nim kar ti ca ma ko je su per so na li zo va ne u si ste mu i ve za ne su za ko ri sni ka i za do ku ment za ko ji va `e. G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak26.januar2012.

DNEVNIK

c m y

ПАРЕ ОД ИГАРА НА СРЕЋУ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА

Бинго за срушене бођоше

Добитници плакете

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ОБНОВЉЕНО ПРИЗНАЊЕ

„Светлост” културним посленицима

СТАРА ПАЗОВА: После више од четврт века општина Стара Пазова је обновила доделу највишег признања ствараоцима у области културе, плакете „Светлост”. Признање је уручено на свечаности коју су организовали Центар за културу Стара Пазова, Савез аматера, Народна библиотека и РТВ Стара Пазова под покровитељством Општине. Плакету „Светлост” за животно дело добила је сликарка, редитељ, сценограф и костимограф Марија Мира Бртка из Старе Пазове која активно ствара и у деветој деценији живота, Светлана Рудић из Старе Пазове, кореограф и оснивач КУД „Бранко Радичевић” и ФА „Дукат” за 40 година бављења фолклором, новинарка Анђелка Мали из Војке за допринос информисању из културе током 45 година, Милан Пјевац из Нове Пазове за допринос развоју културног аматеризма у свом месту, али и целој општини током шест деценија, Златко Пашко из Старе Пазове за допринос развоју библиотекарства и Петар Неранџић из Старе Пазове за допринос развоју културног аматеризма током 35 година рада у КУД „Бранко Ради-

чевић” и као секретар Савеза аматера. За најуспешнији колектив у култури 2011. признање је припало Позоришту ВХВ СКУД „Херој Јанко Чмелик” за представу „Крчма на главном друму” у режији Мирослава Бенке, која је била друга у Србији и најбоља на свим смотрама и фестивалима у Војводини. Најбољи појединац је Александер Бако који је и на Републичком фестивалу у Кули и на свим смотрама и фестивалима у Војводини награђен као најбољи глумац 2011. године. Организатори су установили и златне, сребрне и бронзане дипломе са малом плакетом „Светлост” које су додељене аматерским колективима и појединцима за пласман и признања освојена на републичким и покрајинским смотрама и фестивалима. Председник општине Горан Јовић подсетивши да му често замерају што каже да је Пазова „општина бизниса и спорта”, нагласио да је ово и општина културе, честитао добитницима и најавио да ће локална самоуправа и убудуће подржавати културне посленике, професионалце и аматере. В. Х.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.35, 20.20), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (11.30, 13.25, 15.15.), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17, 22.20), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 16.30), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (16.15), „Po no} u Pa ri zu” (18.40), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15, 12.30, 13.15, 14.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.10), „Yek i Yil” (18.10, 20.10, 22.10), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.10, 17.30, 20, 22.25), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.30, 20.30, 22.30), „Iz da ja” (20.40, 22.40) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „To rin ski kow” (18.30), „Ne pla {i se mra ka” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Yan dr qiv mu`„ (19.30), Ka me r na sce na dra ma „Qu bav na pri ~a” (20.30) No vo sad sko po zo ri {te: ma la sa la „Por tu gal” (19) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Ma ~ak u ~i zma ma” (17)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Je le na Mi lu ti nov (dve devoj~ice i de~aka) iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Zo ri ca Pe ji}, Qen di ta Su qa, An do li na Be ri {a i Bra ni sla va Stu par iz Novog Sada, Dra ga na Su naj ko iz Mladenova, Kse ni ja Man di} iz Ba~kog Gradi{ta, Ga bri e la Mi lo vac iz Budisave, Ka ta ri na Tor da ji iz Ba~kog Petrovca, Ka ti ca Ka ma si iz Be~eja, Ma ri ja na Re qa no vi} iz Beo~ina, Ja dran ka Stan ko vi} iz Qukova i Be si ma Do ve dan iz ôrtanovaca, DEÂKE: Isi do ra Vu kaj lo vi}, In grid Spa i}, Ta tja na Va si qe vi} i Je le na Ban di} iz Novog Sada.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ibrahim ]avita Ademi (2011) u 9.45 sati, Laza Milenka Bogova~ki (1933, urna) u 10.30, @ivko Save Klaji} (1932) u 11.15, Petar Stevana Tanasijevi} (1928) u 12, Milica Todora Ma{i} (1921) u 12.45, Miroslava Milovana Tikvi} (1923) u 13.30, Dragoqub Ilije @ivanovi} (1935) u 14.15 i Ivanka Stojana Lazi} (1947) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Jovan Kuzmana Lemi} (1927) u 13 sati.

СОМБОР: Има неке „историјске“ правде што је државни секретар Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић сомборском градоначелнику Немањи Делићу уручио решење овог министарства којим се стоном граду Западне Бачке додељује 421.000 динара за санацију штета насталих током два велика прошлогодишња олујна невремена. Тачније, правдено је да су ова средства обезбеђена кроз „намете“ на игре на срећу, пошто је житељима овог града бујног зеленила последнјих неколико година права лутрија у каквом стању ће затећи своје куће, локале и аутомобиле када „загуде“ јаки и олујни ветрови кроз крошње великих, скоро стогодишњих дрвореда бођоша. - Чињеница је да, услед вишедеценијског неадекватног одржавања, Сомбор приликом сваког невремена има проблем са својим градским зеленилом, тачније легендарним бођошима, од којих десетине не издрже јаче ветрове и обилније кише и падају по крово-

вима или аутомобилима наших суграђана - образложио је Делић зашто је управо овим пројектом, санацијом штета насталлих услед невремена, сомборска локална самоуправа конкурисала на јавни позив Министарства државне управе у новембру прошле године. Највећи део нанесених штета саниран је средствима градског буџета, пре свега оних које нису трпеле било какво временско одлагање поправки, али је обим штета толики да је било неопходно пронаћи још неки извор финансија - казао је Делић, изражавајући наду да ће Сомбор моћи да рачуна на још неку помоћ из средстава републичког Срушени бођоши после олује буџета која се обезбеђују кроз новембарски конкурс Министаропорезивање приређивања игара ства, али је „прошао“ само овај на срећу. казао је државни секретар Рада- Сомборска локална самоу- ковић приликом уручења решеправа је аплицирала са неколико ња од одели средстава Сомбору. пројеката на прошлогодишњи - То је био последњи конкурс у

2011. годину а ускоро ће бити расписан и нови, на који ће се моћи пријавити све српске локалне самуоправе, па тако и сомборска - казао је Радаковић. М. Миљеновић

Од игара за социјалу

СЕНТА: Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самопуправу Душко Радаковић боравио је у Сенти где је председници општине Аники Ширковој предао решење о додели средстава за решавање социјалних проблема у износу 1,9 милиона динара. Новац је намењен за спровођење програма Центра за социјални рад општине Сента за подршку и развој кућне неге старих и за побољшање квалитета живота и рада инвалида. Радаковић је подсетио да је од наменских средстава која се у буџету остварују од приређивања игара на срећу, део намењен за пружање јединицама локалне самоуправе у реализацији различитих облика солидарности са лицима која су у неједнаком положају са осталим грађанима, као и са лицима са посебним потребама и

помоћи социјално-хуманитарним организацијама. Он је најавио да ће нови јавни конкурс за расподелу ових средстава за подршку пројектима општинских самоуправа бити расписан за 15 до 20 дана. Сента је, према речима председнице Ширкове, до сада у више наврата успешно конкурисала за средства од прихода од игара на срећу, па је остварила два милиона динара за рационализацију локалне самоуправе, а такође и 1,7 динара за опремање општинске канцеларије за економски развој. Директорка Центра за социјални рад Милијана Поповић рекла је да ће се добијеним средствима наставити пружање помоћи најстаријим суграђанима којима је помоћ неопходна, као и особама са инвалидитетом. Она је напоменула да је у прошлој години кућном негом било обухваћено 148 старих. М. Мр.

Душко Радаковић и Анико Ширкова

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik УРУ ЧЕ НА ПО МОЋ НАЈ У ГРО ЖЕ НИ ЈИМ ПЕН ЗИ О НЕ РИ МА

Пет хи ља да ди на ра за лак ши жи вот

КИ КИН ДА: У Скупштини општине Кикинда јуче је уприличен пријем за пензионере инвалиде рада из општине, који имају најнижа примања. Присуствовало је 20 пензионера, којима је председник Општине Или ја Во ји но вић доделио по пет хиљада динара. Општинска организација пензионера инвалида рада одлучивала је о томе коме је помоћ најнеопходнија. - Очекујем да се добра сарадња са локалном самоуправом настави. Већ смо разговарали о томе да у 2012. години још стотинак пензионера инвалида рада добије ову помоћ. Најмање хиљаду пензионера има који су у тешкој ситуацији. Не можемо им одједном помоћи тако да се окупљамо на сваких неколико месеци каже председник Стева Станишић. - Имам 11.000 динара пензију те ми овај новац пуно значи. Ову помоћ утрошићу да платим рачун за струју - каже На да Ба бић је из Башаида, која је у инвалидску пензију

отишла је након што је 17 година радила у кикиндском ПИК-у. Ду шан ка Тол мач из Руског Села, има 20 хиљада динара инвалид-

ске пензије: - Новац ће ми добро доћи с обзиром на то да сам недавно имала две операције, тако да ћу купити апарат за леђа. Шандор Берта из Руског Села живи са пензијом од 19.000 динара: - Хвала локалној самоуправи што нам помаже. Ових пет хиљада добро ће ми доћи да лакше живим. Планирам да купим прасиће. Средства за помоћ најугроженијим пензионерима издвојена су из буџета. А. Ђ.

УЗЕТИ УЗОРЦИ ОТПАДА ЗА КОЈИ СЕ ПРЕТПОСТАВЉА ДА ЈЕ ОПАСНА ЖИВА

Лучни мост потпуно затворен

ЗРЕЊАНИН: Лучни пешачки, или такозвани банана мост, који спаја зрењанинско насеље Берберско и Улицу Тоше Јовановића, од јуче је, из предострожности, у потпуности затворен, саопштио је Одсек инспекције за заштиту животне средине у Зрењанину. На том мосту, да подсетимо, још пре три недеље појавила се већа количина отпадног материјала за који се претпоставља да је жива, а надлежне градске службе о овом случају обавештене су тек пре неколико дана. Комунална полиција је, одмах по изласку на терен, са једне стране моста поставила упозорења да је забрањен пролаз због присуства материја опасних по здравље људи, али су грађани, упркос томе, несметано користили другу половину овог објекта. Неки су, чак, и рукама дирали отпад за који се претпоставља да је опасни материјал како би се и сами уверили да ли је у питању жива. А, коначан одговор на то питање ускоро би требало да стигне из новосадског Института за заштиту на раду. Радници ове стручне овлашћене организације јуче су, наиме, узели узорке материјала са пешачког моста који ће бити анализирани. Након тога, јавност би требало да буде упозната и са тиме да ли је овај догађај угрозио здравље људи и животну средину. “До добијања валидних резултата ове стручне куће, а на основу усменог решења Покрајинске инспекције за заштиту животне средине, Лучни пешачки мост ће из пре-

дострожних разлога до даљег бити потпуно затворен”, поручили су из Одсека инспекције за заштиту животне средине. Још нико не може ни да претпостави откуд на мосту жива, иначе поприлично скуп материјал. Поједини житељи који користе Лучни мост тврде да се овај течни метал појавио још пре три недеље и да су његове количине тада биле далеко веће него што је то сада случај. Поготово јер је последњих дана падала киша па је са моста спрала капљице живе које су, како се претпоставља, завршиле у реци Бегеј. Председник Удружења спортских риболоваца Зрењанина Бранислав Чордић потврдио је јуче за “Дневник” да се у близини поменутог моста затекне доста пецароша, додајући да је питање како ће жива утицати на рибу. -Једно је сигурно – жива не може да плива, већ је са моста завршила у муљу. Надлежни би требало да узму узорке муља из реке и да утврде да ли су количине које су завршиле у води опасне и у којој мери – нагласио је Чордић, напомињући да су вероватно грађани који су прелазили преко моста одређене количине пренели на друга места преко обуће. О свему је обавештен и Одсек за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Србије, а на зрењанинској полицији је да, евентуално, открије одговорне за просипање живе по мосту. Ж. Балабан

Обновљен ДЗВМ у Бечеју и Бачком Градишту БЕЧЕЈ: У време док је лидер ДЗВМ био др Шандор Пал, ова странка је имала пет одборника у локалном парламенту. Његовом прераном смрћу, долази до правог раскола унутар општинске организације странке. Ових дана су Одлуком Савета ДЗВМ формиране организације у Бечеју и Бачком Градишту, а у припреми су оснивања и у Бачком Петровом Селу и Србобрану. Председник Основне организације ДЗВМ у Бечеју је Золтан Бурнат, а потпредседник је Нандор Хорват. У Бачком Градишту је председник Стеван Петровић Ечи, а потпредседник Иштван Ђере. Секретар Општинске организације ДЗВМ из бољих дана, а сада потпредседник, Нандор Хорват нагласио је на конференцији за новинаре, да им се

суграђани јављају у страначким просторијама у Републиканској 144 поводом бројних комуналних и других проблема, па ће то, уз национални интерес, бити најважнији циљеви рада новоформиране организације у Бечеју. Четвртком поподне просторије странке ће бити отворене за све заинтересоване. На новинарска питања да ли ће наставити политичко деловање др Шандора Пала и каква је сарадња са СВМ, Нандор Хорват је одговорио: - Истина је да смо политички стасавали и учили уз др Шандора Пала, али ваља очекивати наше, ипак, нешто другачије деловање. Што се тиче односа са СВМ, разговарамо, не мрзимо се, али озбиљнијих контаката немамо. В. Ј.

~etvrtak26.januar2012.

ГРАД ПЛАЋА ОДШТЕТУ МАЛОЛЕТНОМ ПОСЕТИОЦУ „ДАНА ПИВА”

Рекламом по рамену ЗРЕЊАНИН: Град Зрењанин исплатиће малолетном Н. Ш. 244.450 динара на име нематеријалне штете, односно претрпљених физичких болова и страха, као и на име парничних трошкова. Такав закључак усвојили су градски већници на овонедељном заседању. Овај малодобник је, како сазнајемо, претрпео повреде 27. августа 2010. године, за време одржавања традиционалне зрењанинске манифестације “Дани пива”, када је на њега пао метални

део бандере на углу улица Николе Пашића и Житног трга, у центру града. Преко свог адвоката Горана Мандића, Н. Ш. је Основном суду у Зрењанину поднео тужбу ради накнаде штете против Туристичког центра, који је, уз локалну самоуправу, организатор овдашње пиваријаде. Вредност спора је лимитирана на 200.000 динара. - За време манифестације, у вечерњим часовима, догодила се незгода у којој је повређен тужилац. Он је са друговима седео испод

стуба уличне расвете, када је услед удара ветра рекламни пано са натписом “25. Дани пива”, причвршћен на бандери, поломио металну цев која је пала и ударила Н. Ш. у лево раме. Том приликом он је задобио лаке телесне повреде, након чега му је указана лекарска помоћ у Општој болници “Др Ђорђе Јоановић” у Зрењанину, где је и настављено лечење тужиоца. Због околности под којима се догодила ова незгода, он је претрпео и примарни и секундарни страх

ВРБАС ОБЕЛЕЖАВА СТО ГОДИНА ОД ПРВЕ ФИЛМСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ

Биоскопу неопходна нова опрема ВРБАС: Биоскоп „Југославија” у Врбасу обележиће ове године сто година од прве филмске пројекције у овом граду. У оквиру јубилеја из Филмске редакције Културног центра Врбас најављују приказивање најзначајнијих остварења седме уметности у последњих пет деценија, уз редован филмски репертоар. Према речима руководиоца ове редакције Слободана Елезовића врбаска филмска публика ће моћи да погледа филмове у неколико циклуса. - Планирамо да прикажемо филмове који су би- Биоскоп „Југославија“ ли добитници награде „Оскар”, затим најбоље филмове вљени познати светски режисепрве деценије ФЕСТ-а, као и до- ри, најбољи домаћи редитељи, битнике најзначајнијих филм- затим класични совјетски филских награда у Кану, Венецији и мови, дечји филмови по школБерлину. Такође, биће предста- ској лектири, као и филмови познатих светских и домаћих глумаца - најавио је Елезовић. Он је посебно истакао да велики изазов за врбаски биоскоп представља модерна и савремена технологија. - У свету, али и у неколико градова у Србији уграђена је дигитална технологија у кино кабине, јер ће већина филмова ускоро бити снимана и дистрибуирана у ДВД техници. Уколико то Врбас не учини, Слободан Елезовић

биоскоп „Југославија” не може рачунати на будућност. Такође, неопходно је што пре променити дотрајали филмски екран и поправити петнаестак руинираних столица да би се на квалитетан начин могло одговорити будућим програмским обавезама. За све то су потребна велика средства која ми немамо - истакао је Елезовић. Он сматра да је у Врбасу неопходно конституисати Савет за културу чији би задатак био да се побољша статус биоскопа и других установа и положај културних радника, те да се обезбеди новац за осавремењавање рада ове делатности. Како Врбас још гради позоришну зграду, у сали биоскопа одржавају се и позоришне представе и други програми, трибине, скупови, концерти. М. Кековић

НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

Преглед без заказивања и плаћања КИКИНДА: У току је Европска недеља превенције рака грлића материце и тим поводом све жене и девојке из кикиндске општине могу без заказивања да ураде бесплатан преглед и „папаниколау тест” још данас и сутра у гинеколошкој амбуланти у Градској болници, од 12 до 13 сати. Потребно је да понесу само здравствену књижицу. Шеф Превентивног центра Дома здравља у Кикинди др Марија Вукобрат истиче да је рак грлића материце лако излечив уколико се уочи на време. Повећан ризик да оболе имају жене инфициране хуманим папилома вирусом или то имају њихови партнери, жене које

су имале више сексуалних партнера или чији су партнери имали више сексуалних партнерки, жене које су пре 18 године започеле сексуални живот. У двоструко већем ризику да оболе су и жене које пуше цигарете, а ризик се свакодневно повећава са бројем попушених цигарета и дужином пушачког стажа. - Прегледи нису болни и трају кратко, а најбоље би било да се раде једном годишње. Ништа не мора да значи и уколико се жена или девојка добро осећа и нема никаквих сиптома, јер се редовним прегледом уочава почетна промена која је потпуно излечива када се примети на време. На преглед је најбоље ићи у средини циклуса,

од 10. до 14. дана, мада је могуће отићи и било кад, а на прегледу је битно рећи гинекологу датум последњег менструалног циклуса и гинеколошког прегледа - каже др Вукобрат. У просеку сваког дана у нашој земљи код четири жене се открије рак грлића материце а једна умре од ове малигне болести. По подацима из 2008. године Института за онкологију Војводине - 330 жена је оболело, а 150 умрло од овог обољења. Србија има највећу учесталост рака грлића материце у односу на све друге републике бивше Југославије и једну од највећих међу земљама југоисточне Европе. А. Ђуран

Светосавска беседа Стевана Бугарског

СЕНТА: У част првог српског просветитеља и архијереја Светог Саве Камерна сцена „Мирослав Антић„ из Сенте ће Савиндан, уједно и крсну славу, прославити приређивањем традиционалне Светосавска академија која се одржава у Дому културе данас, у четвртак 26.јануара, у 19 часова. Светосавску беседу одржаће истакнути историчар Стеван Бугарски из Темишвара. У програму ће поред глумаца КС „Мирослав Антић„, хора и фолклорног ансамбла Завичајне фонда-

ције ‘’Стеван Сремац‘’, наступити истакнута драмска уметница Љиљана Благојевић из Београда. Као и претходних година од поновног обнављања Школског фонда у Сенти извештај ће поднети Петар Терзић, а прикупљаће се прилози за помоћ ученицима слабијег материјалног стања као што је то била пракса од 1859. године када је у Сенти први пут свечано прослављен Свети Сава па све до 1887. када је фонд угашен. М. Мр.

великог интензитета – писало је у тужби коју је, уз уверење Полицијске управе о обављеном увиђају и уз медицинску документацију, адвокат Мандић поднео зрењанинском суду. С обзиром на то да је захтев за накнаду штете који је Н. Ш. поднео граду био оправдан, Градско веће је прихватило закључак да се овом малолетном посетиоцу “Дана пива” исплати основица од 200.000 динара, као и парнични трошкови. Ж. Б. СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД РАЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Данас помен, сутра парастос

БЕЧЕЈ: Сећање на крвави пир Хортијевских фашиста, који је пре тачно седам деценија почео 4. јануара у Чуругу, наставио се у Жабљу, Ђурђеву, Госпођинцима, Локу, Шајкашу, Тителу, Мошорину, Темерину, Новом Саду, Србобрану и завршио тродневном рацијом 26, 27. и 28. јануара у Бечеју, обавиће се данас и сутра на спомен-обележју крај ушћа, канала у Тису. По истраживањима ова хајка на невине људе однела је током јануара 1942. године најмање 12.763 жртве, међу којима и 80 деце. Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2005. године 27. јануар проглашен је за Међународни дан сећања на жртве холокауста, што се поклопило са датумом на који Бечејци деценијама организују сећење на жртве рације у својој средини. Да би угостили званичнике амбасаде Израела у Београду и представнике Савеза јеврејских општина у Србији, који ће сутра присуствоваци централном обележавању Дана холокауста у Београду, Бечејци су комеморацију померили за данас. Од 13.30 сати биће одржан и уметнички програм у свечаној сали Народне библиотеке у Бечеју. Српска православа црква и Општинска борачка организација држе се традиције и они ће сутра на Савиндан одржати парастос на истом месту код спомен-обележја, с почетком у 13 сати. Домаћини данашње комеморације, представници локалне самоуправе, сутра ће се наћи у улози гостију, као и бројни суграђани који долазе да одају дужну почаст жртвама фашистичког терора од пре седам деценија. В. Ј.

Сећање на Срђана Алексића

ПАНЧЕВО: Грађанска акција Панчева најавила је да ће сутра у 13 сати у положити цвеће испод спомен-плоче постављене у знак сећања на Срђана Алексића, кога су 21. јануара 1993. године на смрт пребијен јер је бранио свог суграђанина Бошњака. Активисти позивају грађане да им се придруже у Пролазу поред зграде Градске управе, који носи име Срђана Алексића, на 19. годишњицу од када је преминуо од задобијених повреда, и одају почаст његовој храбрости и човечности. Догађају ће присуствовати и амбасадор Републике Босне и Херцеговине Бориса Арнаут. Након полагања цвећа, у салону на деветом спрату зграде Градске управе, активисти невладиних организација које цине Грађанску Војводину представиће ову заједницу НВО-а из неколико градова. В. Х.

~etvrtak26.januar2012.

ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

DO DE QE NA PRI ZNA WA ZA PRO JE KAT „EKO PRO FIT NO VI SAD 2011”

Zelenim koracima do u{teda Pred stav ni ci ma de set pred u ze }a ko ja su u~e stvo va la u pro jek tu „Eko pro fit No vi Sad 2011„ ju ~e su u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e uru ~e ne na gra de za uspe {no okon ~an pr vi krug re a li za ci je pro jek ta. „Eko pro fit„ je po kre nuo grad No vi Sad, pre ko Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne, za jed no sa Austrij skom agen ci jom za raz voj i kon zor ci ju mom „Denk {at„ iz Be ~a. Pro je kat je za po ~et pre dva de set go di na u Gra cu, a No vi Sad je pr vi grad u re gi o nu ko ji je pre po znao zna ~aj kon cep ta odr `i vog po slo va wa, ko jim

re zul ta ta. Po seb no mi je dra go {to su ko le ge iz Be ~a, gde se ovaj pro je kat re a li zu je pre ko dva de set go di na, bi le po zi tiv no iz ne na |e ne kva li te tom ra da, a upu }e ne su i po hva le na ra ~un Gra da i kom pa ni ja ko je su u~e stvo va le - ka `e na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne, Alek san dra Jo va no vi} - Ga lo vi}. U pr vom kru gu re a li za ci je pro jek ta u~e stvo va la su pred u ze }a Er ste ban ka, De la i ze Sr bi ja, Vip mo bajl, „Da nu bi us„, „Grad sko ze le ni lo„, „Vo do vod i ka na li za ci ja„, „No -

slo va wa, u skla du sa osnov nim ci qem “Eko pro fi ta” - da pri me nom prin ci pa za {ti te `i vot ne sre di ne i eko lo {kog po slo va wa, kom pa ni je po sta ju pro fi tablni je i eko no mi~ ni je. Naj bo qi po ka za teq efi ka sno sti pro jek ta je ostva re na u{te da ko ja na go di{wm ni vou iz no sti oko 210 hi qa da evra, {to zan ~i da je sva ko pred u ze }e u pro se ku u{te de lo 21 hi qa du evra.

Eko lo {ki li de ri Va àn deo pro jek ta „Eko pro fit” bi la je i obu ka dva de set mla dih stru~ wa ka, ko ji su kao prak ti kan ti u kom pa ni ja ma ste kli te o rij sko i prak ti~ no zna we u do me nu eko lo {kog po slo va wa. Na ovaj na ~in, pru è na im je {an sa da se li~ no usa vr {e, ali i da do pri ne su da qem raz vo ju vi zi je odr ì vog bi zni sa jer }e upra vo oni for mi ra ti tr ì {te edu ko va nih kon sul ta na ta.

Fo to: R. Hayi}

kom pa ni je po red ostva ri va wa pro fi ta, uma wu ju svoj eko lo {ki oti sak. - Ima mo mno go raz lo ga da bu de mo za do voq ni, na ro ~i to na kon {to su kom pa ni je pod ne le za vr {ne iz ve {ta je in ter na ci o nal noj ko mi si ji, ~i ji sam i ja bi la ~lan. Tek ka da smo na jed nom me stu ima li sve iz ve {ta je, mo gli smo da vi di mo kva li tet po stig nu tih

vo sad ska to pla na„, „Elek tro voj vo di na„, SZR „Astra„ i ho tel „Ve li ki„. Za pred stav ni ke ovih pred u ze }a or ga ni zo va ne su grup ne ra di o ni ce to kom ko jih su ana li zi ra ni broj ni aspek ti eko lo {kog po slo va wa, a isto vre me no su se na in di vi du al nim kon sul ta ci ja ma u sa mim kom pa ni ja ma pla ni ra le i re a li zo va le kon kret ne me re po boq {a wa po -

- Mi ne ma mo na ~i na da kon tro li {e mo i pro ve ra va mo da li }e kom pa ni je i da qe po slo va ti u skla du sa prin ci pi ma „Eko pro fi ta”, me |u tim lo gi~ no je da ako ne kom nu di te na ~in da u{te di no vac, da }e on to i pri me wi va ti. Kon cept i fi lo zo fi ja pro jek ta su ta kvi da ve ru jem da }e se spon ta no na sta vi ti, jer ne ma te raz lo ga da ra si pa te no vac ka da ste na u ~i li ka ko da u{te di te do da je Ga lo vi}. Na gra de su pred stav ni ci ma kom pa ni ja uru ~i li gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i za me nik am ba sa do ra Austri je, Vol fgang Vag ner. Pri sut ni ma su se obra ti li i di rek tor „Denk {ta ta”, Vi li bald Kal ten bru ner i od boj ka{ An dri ja Ge ri}, ko ji ~e sto u~e stvu je u ak ci ja ma usme re nim na za {ti tu `i vot ne sre di ne. J. Zdje la re vi}

I OVE GO DI NE PRI KU PO VI NI VO ZI LA

Bez naplate ekolo{ke takse Ume sto ove go di ne, od lu ~i lo je Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, ured ba ko jom se uvo di eko lo {ka tak sa na pro da ju vo zi la u iz no su od 12.000 di na ra po to ni, pri me wi va }e se od 2013. go di ne. Od lu ka o od la ga wu pri me ne ured be do ne ta je na -

kon kon sul ta ci ja sa pred stav ni ci ma pro iz vo |a ~a i uvo zni ka auto mo bi la. Ina ~e, cel ku pan iz nos eko lo {ke tak se na pro da ju vo zi la, pre ma prak si Evrop ske uni je, na me wen je pod sti ca wu in du stri je re ci kla `e ot pad nih vo zi la. Mi ni star stvo }e sred stva za

tu svr hu to kom ove go di ne po ku {a ti da obez be di iz dru gih iz vo ra. Od la ga wem pri me ne ove ured be bi }e omo gu }e no da no va vo zi la u pro se ku po jef ti ne za 1,5 do dva od sto {to bi, za naj pro da va ni ju kla su vo zi la, zna ~i lo u{te du od oko 200 evra. Q. M.

STA RA PA ZO VA DO BI LA RE CI KLA @NI CEN TAR

Od sme}a se zara|uju milioni Ugo vor o re a li za ci ji pro jek ta „ Eko nom sko po ve zi va we Ro ma u sek to ru re ci kla `e” pot pi san je i wi me je pred vi |e no otva ra we re ci kla `nih cen ta ra u Alek sin cu, Ni {u, Sta roj Pa zo vi, Vla di ~i nom Ha nu i Sur du li ci. Ugo vor o re a li za ci ji pro jek ta, ~i ja je vred nost oko 2,5 mi li o na evra, pot pi sa li su di rek tor ka Fon da za za {ti tu `i vot ne sre di ne @eq ka Ju ra ki} i pred sed nik Fe de ra ci je Ro ma Sr bi je Jo van Da mja no vi}. Pro je kat pred vi |a iz grad wu obje ka ta od no sno cen ta ra gde }e bi -

{qa va wem u obla sti re ci kla è re {i }e se i pro blem in te gri sa wa rom ske za jed ni ce u dru {tvo - ob jav nio je mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}. Ina ~e, u Sr bi ji se oko 40.000 qu di ba vi sa ku pqa wem ot pa da, a ~e tvr ti na wih su de ca mla |a od 18 go di na. Pre ma po da ci ma USAID ~ak 75 od sto ot pa da za re ci kla ù u Sr bi ji sa ku pe uli~ ni sa ku pqa ~I, od ko jih je ve }i na rom ske na ci o nal no sti. Pro se~ no, za dan, mo è da se sa ku pi 200 ki lo gra ma

Bi }e jo{ 21 re ci kla `ni cen tar u Sr bi ji Di rek tor ka Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne @eq ka Ju ra ki} ob ja {wa va da je ugo vo rom pred vi |e no ukqu ~i va we rom ske po pu la ci je u sek tor re ci kla è i da je za pr vu fa zu re a li za ci je iz dvo je no 114 mi li o na di na ra ka ko bi se opre mi li objek ti i na ba vi le ma {i ne i vo zi la. - Rad na pri pre mi otva ra wa re ci kla `nih cen ta ra tra jao je sko ro go di nu da na, a na te re nu, stru~ wa ci su na ~i ni li pro ce ne ko je op {ti ne su naj sprem ni je za re a li za ci ju ta kvih pro je ka ta. Otva ra we re ci kla `nih cen ta ra pla ni ra no je u 26 op {ti na u Sr bi ji - re kla je @eq ka Ju ra ki}. ti sme {te na i opre ma za pre so va we i ba li ra we am ba la è. Ti me }e se rom ska po pu la ci ja, ko ja se i do sa da ba vi la sa ku pqa wem se kun dar nih si ro vi na, uve sti u le gal ne to ko ve. - Ve li ki broj Ro ma ì vi u te {kim uslo vi ma i oni su da va li do pri nos sa ku pqa wu se kun dar nih si ro vi na, a za hva qu ju }i ovom pro jek tu bi }e za po sle ni u obla sti re ci kla `ne in du stri je. To }e im omo gu }i ti da obez be de se bi i svo jim po ro di ca ma eg zi sten ci ju. Ova kvim pro jek ti ma i wi ho vim za po -

pa pi ra i kar to na, od ~e ga se za ra di 500 di na ra. Gvo `|e, ba kar i me sing su sku pqi, ali se i te `e na la ze. Po re ~i ma pred sed ni ka Re pu bli~ kog sin di ka ta sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na [a ba na Sa li je vi }a, na {a dr `a va je pre sta la da uvo zi ce lu lo zu za hva qu ju }i sa ku pqa ~i ma. On is ti ~e da su sa ku pqa ~i ot pa da pro {le go di ne u bu xet Sr bi je une li 50 mi li o na evra na ime PDV i osta lih pre za kad su pro da li se kun dar ne si ro vi ne ot pa di ma.

Me |u tim, na gla {a va Sa li je vi}, sa ku pqa ~i si ro vi na ra de i po 12 sa ti dnev no, pre |u 20 ki lo me ta ra i za to vre me pre pe {a ~e 19,7 ki lo me ta ra. Je dan ~o vek mo è da za ra di mak si mal no 15.000 di na ra od pro da je. @i vot ni vek qu di ko ji sa ku pqa ju ot pad je 46 go di na. Naj vi {e je Ro ma, ali ima i dru gih, ko ji su naj ~e {}e bez po sla, si ro ma {ni, in va li di, mi gran ti, osta vqe na de ca ... Od dr à ve se o~e ku je da pre po zna ovaj rad i sta vi ga u za kon ske okvi re jer je re~ o qu di ma sa so ci jal no ugro è nim sta tu som i ne za po sle ni ma ko ji na ovaj na ~in hra ne svo je po ro di ce. Pred lo è no je da se i sa ku pqa ~i, u okvi ru le ga li zo va wa svog po sla, or ga ni zu ju u mi kro pre du ze }a ili za dru ge ka ko bi ra di li u skla du sa pro pi si ma. Apa ti nac Go ran Jo à ve} de ce ni ju ~e ka stal ni po sao i isto to li ko go di na sa ku pqa se kun dar ne si ro vi ne. Ka ko je za vr {io sa mo osnov nu {ko lu sve stan je, pri zna -

je, da }e te {ko na }i po sao, ali je spre man da i da qe sa ku pqa se kun dar ne si ro vi ne. Me se~ no za ra |u je do 15.000 di na ra. U za vi sno sti od vr ste si ro vi ne za ki lo gram do bi ja iz me |u tri i 12 di na ra, a da bi do sti gao 15.000 di na ra mo ra da ima, ka ko is ti ~e, „do bar me sec”. On pre pod ne pri ku pqe ne si ro vi ne od vo zi u ot kup ni cen tar, a pred ve ~e kre }e u no vo „kr sta re we” gra dom i sa ku pqa we no vih kar to na, naj lo na, tvr de pla sti ke, pet am ba la è. Sva ke ve ~e ri bu kval no obi |e ceo grad. Ne ma slo bo dan dan, za we ga pra zni ci ne va è, ne ma pra vo na go di {wi od mor i bo lo va we. Od opre me ima sa mo stri bi cikl i ma lu pri ko li cu i to mu je do voq no da no si oko 200 ki lo gra ma ot pa da . Bi cikl ne kad vo zi a ne kad, kad je pri ko li ca do bro na to va re na, gu ra. Naj te è mu je zi mi ka da ima sne ga, ali ni ta da ne od u sta je od po sla jer ra di ti i ì ve ti se mo ra. Q. Ma le {e vi}

Orao mi{ar

Fo to: J. Ger geq

GRA BQI VI CA KO JU ^E STO VI \A MO KRAJ PU TA

Od orla mi{ara korist nemerqiva Za {ti }e na pti ca orao mi {ar glo da ra, mi {a ri hva ta ju i dru ge (bu teo bu teo) naj ra spro stra we - sit ne ì vo ti we, zmi je, à be, ni ji je u Kar pat skoj ni zi ji, ko joj in sek te, ma we pti ce. pri pa da i Voj vo di na, a or ni to Me |u tim, i u ovim pe ri o di ma lo zi Ma |ar ske su ovu gra bqi vi - od 20 do 40 od sto wi ho ve hra ne cu pro gla si li pti com 2012. go - pred sta vqa ju sit ni si sa ri. Ger di ne! Kod nas sve ~e {}e ima za - geq na po mi we da lov ci op tu ù go va ra wa da mi {ar bu de sa mo ju mi {a re, jer po wi ho vim uve de li mi~ no za {ti }en ili da se ra va wi ma ~i ne zna ~aj nu {te tu za {ti ta ~ak pot pu no uki ne, a u sit noj di vqa ~i. Isti na je da mi se ver nom su sed stvu na tlu {a ri po vre me no uhva te pi li }e Evrop ske uni je pri da je mu se iz - fa za na ili ma le ze ~e ve, ali to u ze tan zna ~aj. Pred sed nik Dru - je za ne mar qiv broj i do ka za no je {tva za za {ti tu i pro u ~a va we da ne pra ve ve li ke {te te po pu pti ca Sr bi je bi o log i po zna ti la ci ji di vqa ~i. or ni to log Jo èf Ger geq iz Prer ma re ~i ma Ger ge qa, na Sen te pre do ~a va da je u od no su u~ na is tra ì va wa do ka zu ju da u na {te tu ko ju pri ~i wa va, ko - is hra ni mi {a ra sit na di vqa~ je rist od mi {a ra ne mer qi va. za stu pqe na sa mo do pet od sto. - Mi {a re naj ~e {}e sre }e mo - âk i u go di ni ka da je ma li po red pro met nih sa o bra }aj ni ca, broj sit nih glo da ra, mi {e va, gde ko ri ste mo gu} nost hva ta wa vo lu ha ri ca i pa co va, i on da ple na iz za ko ro vqe nog ze mqi - pro ce nat sit ne di vqa ~i u wi ho {ta po red pu te va i pa {wa ka. voj is hra ni ne pre la zi 10 do15 Dnev no uni {te od sto - ka te go ri vi {e pa co va i ~an je Ger geq. Hra ne se mi {e vi ma {tet nih glo da ra, On uka zu je na pa ta ko zna ~aj no i pa co vi ma, pa time do bru prak su u ze ko ri ste po qo mqa ma u okru è mnogo ko ri ste pri vre di, a ~e sto wu gde se na po qo po qo pri vre di se hra ne i pre ga pri ved nim ze è nim ì vo ti mqi {ti ma bez dr wa ma i pti ca ma po red pu te va. ve }a, po sta vqa ju dr ve ni „T” dr Ovu ko ri snu pti cu u pro {lom à ~i da bi se pot po mo glo ovim ve ku ~o vek je in ten ziv no ubi jao, za hval nim pti ca ma. Mi {a ri ra a se ~om {u ma i dr ve }a uni {ta - do sto je na ta ko po sta vqe nim dr va na su im sta ni {ta, pa je sko ro à ~i ma vi so kim oko me tar i po, ne sta la iz na {ih kra je va, ta ko oda kle osma tra ju te ren i na pa da se uglav nom raz mno à va la u da ju glo da re, a pro mo }ur ni po brd sko pla nin skim kra je vi ma u qo pri vred ni ci ko ji uvi |a ju zna {u ma ma - uka zu je Ger geq. ~aj pri su stva mi {a ra u o~u va wu On pot se }a da su u okvi ru o~u - use va. Po sta vqa wem dr à ~a va wa pri ro de sve gra bqi vi ce pri ma mqu ju ove gra bqi vi ce na po sta le za {ti }e ne vr ste, ta ko svo je wi ve zbog uni {ta va wa glo da za hva qu ju }i ovoj me ri i po - da ra, a ti me po red o~u va wa use va {u mqa va wu, u po sled wih 25-30 one i do no se u{te de u od no su na go di na mi {a ri su po no vo osvo - ko ri {}e we sku pih otro va. ji li ra ni ja sta ni {ta, pa se da - Ko rist od mi {a ra je mno go nas ve} gne zde i na dr ve }u u ni - ve }a ne go {to je {te te i sa mo zi ja ma. mo è mo da se ra du je mo wi ho voj - U ovim zim skim da ni ma na - broj no sti, a ne tre ba se bo ja ti {e do ma }e ja to obo ga }u je se pti - da }e se pre te ra no raz mno ì ti, ca ma ko ji se se le sa se ve ra, {to jer na od re |e nom me stu ì vi sa do ka zu ju i pro na |e ni pri mer ci mo ono li ko mi {a ra ko li ko mo obe le è ni pr ste ni ma - ob ja - è da op sta ne. Neo prav da na su {wa va Ger geq. - Mi {ar je ime za la ga wa da se uki ne za {ti ta do bio po glav nom iz vo ru hra ne mi {a ra. Zbog ne zna wa i ne sa ve ko ju ~i ne mi {e vi, glo da ri i sno sti, upro kos to me {to su ove sit ni si sa ri. Naj ~e {}i plen mu pti ce za ko nom za {ti }e ne vr ste, je poq ski mi{, vo lu ha ri ca i pa - de {a va se da ih upu ca ju ili da se cov. Ka ko broj glo da ra va ri ra uni {ta va ju wi ho va gne zda. I po iz go di ne u go di nu, isto ta ko va - red za {ti te, zna ~a jan broj mi ri ra i broj po tom stva mi {a ra. {a ra stra da od ne sa ve snih lo va Ka da je ve li ka in va zi ja pa co va i ca, a ka da bi jo{ uki nu li wi ho poq skih mi {e va, hra ne se is - vu za {ti tu, to bi bi la ka ta stro kqu ~i vo ovim glo da ri ma, pa fa za ovu vr stu le pe i ko ri sne ima ju ve li ku ko rist za po qo - pti ce - na gla {a va Ger geq. pri vre du, a ka da ne ma to li ko M. Mi tro vi}

dru[tvo

dnevnik ZREWANINSKA GIMNAZIJA INICIJATOR PROJEKTA „[KOLA PO MOJOJ MERI”

Na stav ni ci i |a ci ni su na rat nom po li go nu Zre wa nin ska gim na zi ja bi la je do ma }in u~e sni ci ma pro jek ta “[ko la po mo joj me ri” iz se dam gra do va u Voj vo di ni, i na ovom sku pu pre do ~e ni su do sa da {wi re zul ta ti ak ci je. Pro je kat, ko ji je ini ci ra la upra vo ov da {wa gim na zi ja, za ciq ima ak ti vi ra we ra da |a~ kog par la men ta i we go ve ulo ge u {ko li, kao i utvr |i va we naj ~e {}ih pro ble ma u ko mu ni ka ci ji iz me |u u~e ni ka i na stav ni ka i iz ra da stra te gi ja za wi ho vo raz re {a va we. Ali, i raz vi ja we ve {ti na neo p hod nih da se pro ble mi u ko mu ni ka ci ji iz me |u pro fe so ra i |a ka sa gle da ju objek tiv no, s po zi ci je onog dru gog. – Svr ha pro jek ta je da pro sto do ve de do to ga da ne sta nu one re ~e ni ce ti pa “[ko la je gro zna„, ili je „smor” – iz ja vi la je psi ho log u Zre wa nin skoj gim na zi ji Mi li ca Ve li mi ro vi}. – @e qa nam je da |a ci ose te da sa mi mo gu na pra vi ti lep {u {ko lu, od no sno da ni su ba{ to li ko ne mo} ni ka ko to iz gle da na pr vi po gled. Va `no je da shva ti mo i mi pro fe so ri, ali i |a ci, da smo isti ta bor, da ni smo su prot sta vqe ne stra ne i da {ko la ni je ni ka kav rat ni po li gon ve} da svi za jed no mo `e mo ve o ma le po da funk ci o ni {e mo na za jed ni~ kom za dat ku.

U~e sni ca pro jek ta Dra ga na Vu ko ti} iz Su bo ti ce ka è da je u ak ci ju ukqu ~e na ve} go di nu da na i da joj se svi de la ce lo kup na za mi sao. – @e le la sam da po mog nem svo jim vr {wa ci ma da shva te su {ti nu ide je. Re zul ta ti se sva ka ko vi de na te re nu, ba{ kao i è qa i trud ko je ula ù u~e sni ci pro jek ta. Na sta va je vre me nom po sta la za ni mqi vi ja, a pri me tan je i lep {i na ~in ra da pro fe so ra s u~e ni ci ma – na po me nu la je Dra ga na Vu ko ti}. @. Balaban

VLADA SRBIJE DOPUNILA UREDBU O PLANU MRE@E ZDRAVSTVENIH USTANOVA U SRBIJI

Za Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne pla ni ra no 1.370 po ste qa Vla da Sr bi je iz me ni la je pro {le ne de qe i do pu ni la Ured bu o pla nu mre è zdrav stve nih usta no va. Po tom no vom ak tu, ko ji stu pa na sna gu osam da na od ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je”, u do mu zdra vqa ko ji je osno van za te ri to ri ju s vi {e od 20.000 sta nov ni ka a uda qen je pre ko 20 ki lo me ta ra od naj bli è op {te bol ni ce, mo è se oba vqa ti i spe ci ja li sti~ ko-kon sul ta tiv na de lat nost iz in ter ne me di ci ne, pne u mof ti zi o lo gi je, of tal mo lo gi je, oto ri no la rin go lo gi je, psi hi ja tri je, der ma to ve ne ro lo gi je, epi de mi o lo gi je i me di ci ne spor ta. Pro me we ni su i ka pa ci te ti bol ni~ kih usta no va za zbri wa va we i le ~e we akut nih obo qe wa, sta wa i po vre da na se kun dar nom ni vou s pro se~ nom du ì nom bo rav ka le ~e nih na ni vou usta no ve do 8,5 da na. Bo ra vak pa ci jen ta u je di ni ci za pro du è no le ~e we i ne gu, ukqu ~u ju }i i pe riod akut nog zbri wa va wa na dru gom ode qe wu, mo è tra ja ti do 30 da na. Ubu du }e }e Spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta ci ju „Iva wi ca„ ima ti 90 po ste qa za re ha bi li ta ci ju – re u mat ska obo qe wa, obo qe wa re spi ra tor nog si ste ma i po vre de i obo qe we lo ko mo tor nog si ste ma i on ko lo {ku re ha bi li ta ci ju de ce, ko ja je, ina ~e, obe }a na ali do sa da, zbog pret hod ne ured be ko ja ih ni je za to opre de li la, de ca ni su mo gla o tro {ku dr à ve i}i na re ha bi li ta ci ju po sle le ~e wa. Spe ci jal na bol ni ca za le ~e we i re ha bi li ta ci ju „Vr wa~ ka ba wa„ ima }e 300 po ste qa za re ha bi li ta ci ju od en do kri no lo {kih obo qe wa, dok }e In sti tut za re ha bi li ta ci ju u Be o gra du ima ti 380 po ste qa za re ha bi li ta ci ju od ne u ro lo {kih obo qe wa, re u mat skih, obo qe wa sr ca i krv nih su do va i re spi ra tor nog si ste ma i po vre da, obo qe wa lo ko mo tor nog si ste ma i za re ha bi li ta ci ju de ce, ukqu ~u ju }i i on ko lo {ku re ha bi li ta ci ju. Ovom ured bom utvr |en je i te ri to ri jal ni ras po red po steq nih ka pa ci te ta zdrav stve nih usta no va u Voj vo di ni. Ta ko

}e u Do mu zdra vqa u Ba~ koj To po li (sa sta ci o na rom) mo }i bi ti sme {te no de set, a u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci 670 pa ci je na ta. Op {ta bol ni ca u Zre wa ni nu mo è pri mi ti 600, a Spe ci jal na bol ni ca za plu} ne bo le sti iz istog gra da 160 bo le sni ka. U Spe ci jal noj bol ni ci za re ha bi li ta ci ju u Me len ci ma mo è bi ti 300 po ste qa. Dom zdra vqa „No vi Kne è vac„ (sa sta ci o na rom) ima 30, Op {ta bol ni ca u Ki kin di 280, Op {ta bol ni ca u Sen ti 240, Spe ci jal na bol ni ca za psi hi ja trij ske bo le sti u No vom Kne èv cu 300 i Spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta ci ju „Ba wa Ka wi à„ 140 po ste qa. U Op {toj bol ni ci u Vr {cu pla ni ra se 290, Op {toj bol ni ci u Pan ~e vu 660, Spe ci jal noj bol ni ci za plu} ne bo le sti u Be loj Cr kvi 200, Spe ci jal noj bol ni ci za psi hi ja trij ske bo le sti u Vr {cu 900 i Spe ci jal noj bol ni ci za psi hi ja trij ske bo le sti u Ko vi nu 1.000 po ste qa. U Do mu zdra vqa Oxa ci (sa sta ci o na rom) utvr |e no je 25, Op {toj bol ni ci u Som bo ru 732, a u Spe ci jal noj bol ni ci za re ha bi li ta ci ju u Apa ti nu 60 po ste qa. Za Op {tu bol ni cu u Vr ba su utvr |e no je 270, za Spe ci jal nu bol ni cu za re u mat ske bo le sti u No vom Sa du 70 po ste qa. Za Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne pla ni ra no je 1.370 po ste qa, za In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne 350, In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci 311, In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne 225, In sti tut za plu} ne bo le sti Voj vo di ne 312. Kli ni ci za sto ma to lo gi ju Voj vo di ne pri pa da 25, a Voj no me di cin skom cen tru No vi Sad 60 po ste qa. Dom zdra vqa u Ru mi (sa sta ci o na rom) ovim ak tom do bio je de set, a Op {ta bol ni ca u Srem skoj Mi tro vi ci 513 po ste qa. Za Spe ci jal nu bol ni cu za ne u ro lo {ka i post tra u mat ska sta wa u Sta rom Slan ka me nu za re ha bi li ta ci ju je utvr |e no 295, a za Spe ci jal nu bol ni cu za re ha bi li ta ci ju u Vrd ni ku 70 po ste qa. Q. Male{evi}

~etvrtak26.januar2012.

IZLO@BA O MILUTINU MILANKOVI]U NA PMF-u I U MATICI SRPSKOJ

Na u~ ni ge ni je – sve ti o nik za bu du} nost „Kroz va si o nu i ve ko ve - pri ~a o Mi lu ti nu Mi lan ko vi }u” na ziv je iz lo `be o na {em ali i svet skom na u~ nom ge ni ju, ge o fi zi ~a ru, ma te ma ti ~a ru, astro no mu, kli ma to lo gu, gra |e vin skom in è we ru, uni ver zi tet skom pro fe so ru, ko ja od ju ~e do 25. fe bru a ra mo è da se po gle da u No vom Sa du i to na dva me sta, na Pri rod noma te ma ti~ kom fa kul te tu i u Ma ti ci srp skoj (u Kwi à ri), jer je po stav ka te mat ski po de qe na na dva blo ka. Sve ~a no otva ra we po stav ke, ko ju su pri re di li Ma ti ca srp ska i Udru è we „Mi lu tin Mi lan ko vi}” iz Be o gra da, u sa rad wi s PMF-om, Uni ver zi te tom u No vom Sa du i Za vo dom za iz da va we ux be ni ka, upri li ~e no je ju ~e u ho lu is pred am fi te a tra „Mi haj lo Pu pin” u zgra di de part ma na za ma te ma ti ku i in for ma ti ku i fi zi ku PMF-a. Ov de su iz lo è ni eks po na ti ko ji sve do ~e o po re klu, {ko lo va wu i na u~ nom ra du Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, dok je u Kwi à ri MS o~i ma jav no sti pred sta vqen deo po sve }en Mi lan ko vi }e vom ka len da ru, te we go voj sa rad wi s Ma ti com srp skom. Pod se tiv {i da se po mi {qe wu svet skih na u~ nih auto ri te ta Mi lan ko vi} pro sla vio svo jom te o ri jom le de nih do ba, de kan PMF-a prof. dr Ne da-Mi mi ca Du ki} uka za la je na mno go broj ne obla sti na u ka ko ji ma se s jed na ko zna wa, ta len ta i vi zi o nar stva

ba vio i na gla si la da je „bio ~o vek {i ro ke mul ti di sci pli nar no sti”. Po me nuv {i da je iz lo `bu ini ci ra la Ma ti ca srp ska, wen pot pred sed nik prof. dr Slo bo dan ]ur ~i} is ta kao je da je „Mi lu tin Mi lan ko vi} od onih Sr ba ko ji su na {u ze mqu pro sla vi li u ~i ta vom

Fo to: S. [u {we vi}

sve tu”, te na du bo ke ve ze fa mi li je Mi lan ko vi} s Ma ti com. Ta ko se od sa mog we nog osni va wa 1826, Mi lu ti nov pra de da Te o dor pret pla tio na „Serb ske le to pi si”, po to wi „Le to pis MS”, pa ak tiv no sti dva na u~ ni ko va stri ca.., a on sam je od 1926. do po ~et ka 1928. u „Le to pi su” ob ja vio 30 pi sa ma, ko je je (do pu we ne s

jo{ {est) iste go di ne MS ob ja vi la pod na slo vom „Kroz va si o nu i ve ko ve”. Na tam nu sen ku ko ja je go di na ma bi la nad vi je na nad ovim ~e sti tim ~o ve kom i na u~ nim ge ni jem, pod se tio je Slav ko Mak si mo vi}, pred sed nik „Udru è wa Mi lu tin Mi lan ko vi}” iz Be o gra da, re kav {i da je „~i we ni ci da je Mi lan ko vi} u svom na ro du du go ospo ra van i ~ak za bo ra vqen„(po sle Dru gog svet skog ra ta). Ovo udru è we raz li ~i tim ak tiv no sti ma, pu bli ka ci ja ma i iz lo `ba ma (po put ove no vo sad ske) ~i ni sve da se ve li ki na u~ nik „po no vo vra ti u kri lo svog na ro da„. Zva ni~ no otva ra ju }i iz lo `bu, pro de kan za na u ku PMF-a, prof. dr Mi li ca Pav kov-Hr vo je vi}, iz u zet no na dah nu to go vo ri la je o Mi lan ko vi }u, na zvav {i ga na u~ nim ge ni jem ko ji je je re spek to vao sin drom bu du} no sti, te „sve ti o ni kom bu du} no sti„. Ona je pod se ti la na ne ke we go ve na u~ ne pod vi ge - te zu o ci kli~ nom sme wi va wu le de nih i me |u le de nih do ba, re for mu (Ju li jan skog) ka len da ra, ko ji se sma tra naj pre ci zni jim u isto ri ji hro no lo gi je, da je je dan od naj ci ti ra ni jih na u~ ni ka u sve tu... Na to da ga je ame ri~ ka NA SA uvr sti la u 15 naj zna ~aj ni jih na u~ ni ka u isto ri ji ~o ve ~an stva, da su dva kra te ra, na Me se cu i Mar su, te je dan pla ne toid na zva ni po Mi lan ko vi }u. V. êki}

NESTA[ICA VE[TA^KOG HORMONA „PREGNILA”

Lek sti è za ne de qu da na U apo te ka ma u Sr bi ji ve} du è ne ma am pu la „preg ni la”, ve {ta~ kog hor mo na od vi tal nog zna ~a ja za è ne ko je ne mo gu da osta nu u dru gom sta wu. Za pra vo, re~ je o hor mon skoj te ra pi ji ko jom se re gu li {e za ~e }e i sa mim tim je on od iz u zet ne va `no sti za mno ge è ne ko je se tru de da do bi ju be be. Ko ri sti se u le ~e wu ste ri li te ta, re dov no se pro pi su je è na ma ko je tre b a da idu na ve {ta~ k u oplod wu, pri li kom odr à va wa trud no }e kao i kod pla ni ra wa za ~e }a. Ko ri sti se i kod kr va -

re wa trud ni ca jer taj hor mon po ma è be bi da stvo ri po ste qi cu. Da kle, re~ je o le ku bit nom za è ne ko ji è le de cu. Am pu la „preg ni la” ne ma u apo te ka ma jer je iz da na u dan sve vi {e è na ko je ga tra è pu tem in ter ne ta i po zi va wem apo te ka u unu tra {wo sti Sr bi je, ali u Mi ni star stvu zdra vqa tvr de da ga u zdrav stve nim usta no va ma ima do voq no i da oni ne ma ju in for ma ci ja da vla da ne sta {i ca, do da ju }i da }e u one zdrav stve ne usta no ve gde ne do sta je bi ti di -

stri bu i ran do kra ja na red ne ne de qe. Po {to je re~ o le ku ko ji se na la zi na Li sti B, RF ZO ob ja {wa va da se on iz da je na na log u okvi ru bol ni~ kog le ~e wa i da, ako ga ne ma u apo te ka ma, to ne zna ~i da ga ne ma u bol ni ca ma ko je, uosta lom, i je su za du `e ne za ve {ta~ ku oplod wu, ali i za na bav ku svih neo p hod nih le ko va. Ka ko smo sa zna li, po me nu tih am pu la ne ma ni u no vo sad skim apo te ka ma, gde su nam ta ko |e na po me nu li da ni su ni du `ni da ga tre bu ju jer je re~ o le ku s B li ste ko ji se iz da je na

bol ni~ ki na log i ko ji se wi ma i di stri bu i ra. Me na xer Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je Pa vle Ze li} po tvr dio je za na{ list da le ka tre nut no ne ma na na {em tr `i {tu, ~i me je de man to vao Mi n i s tar s tvo zdra vqa ko je tvr di da ne vla da ne sta {i ca „preg ni la”. – Lek je na ob no vi re gi stra ci je u Agen ci ji za le ko ve i o~e ku je mo da }e do kra ja ne de qe do bi ti do zvo lu da se po no vo na |e na tr `i {tu – re kao je Ze li}. Q. M.

VOJSKA SRBIJE POSLE 25 GODINA KUPILA INOSTRANI AVION

„Paj per se ne ka” za fo to ge o me trij sko sni ma we Po sle 25 go di na, Voj ska Sr bi je je ku pi la stra ni avion. U voj nu va zdu ho plov nu ba zu u Ba taj ni ci, ka ko je po tvr dio zva ni~ nik Mi ni star stva od bra ne, u uto rak po pod ne je sti gao avion „paj per se ne ka 5„ ko ji }e na {a voj ska ko ri sti ti za fo to ge o me trij sko sni ma we te re na iz va zdu ha, od no sno za po tre be iz ra de ge o graf skih ka ra ta. Avion s naj sa vre me ni jom opre mom ko {ta 2,7 mi li o na evra. Pre ovog avi o na, po sled wa ku po vi na le te li ca u ino stran stvu bio je su per so ni~ ni avion „mig-29„, ko ji je sti gao iz biv {eg So vjet skog Sa ve za jo{ 1987. go di ne. Ta da je za biv {u SFRJ ku pqe no 16 ovih avi o na, od ko jih je da nas sa mo pet u va zdu ho plov stvu Voj ske Sr bi je. „Paj per se ne ka” }e za me ni ti le te li ce „dor ni je Do-28D2”, ko je su na ba vqe ne 1975. i od ta da ko ri {}e ne za tu de lat nost. Va zdu ho plov stvo Voj ske Sr bi je ima dva „dor ni ja”, ali te le te li ce ve} pet go di na ne le te jer su zbog is te ka re sur sa pri ze mqe ne. No vi avion je na ba vqen pre ko be o grad ske

kom pa ni je „Ju go he mi ja” u SAD u sep tem bru a od ta da se na la zio u Ne ma~ koj, gde su mu ugra |e ne ka me re i osta la opre ma. Na le to {wem saj mu na o ru `a wa „Part ner 2011” u Be o gra du kon sul tant ki wa u Sek to ru spe ci jal nih pro gra ma Dra ga na Mi la no vi} iz ja vi la je da se ra di o naj sa vre me ni joj di gi tal noj ka me ri ko ja je pr vi put u sve tu ugra |e na na ovom ti pu avi o na. Kom plet opre me ~i ni va zdu ho plov „paj per se ne ka 5” ame ri~ kog pro iz vo |a ~a „Paj per er kraft” s in te gri sa nom di gi tal nom aero fo to gra me trij skom ka me rom ADS-80 {vaj car skog pro iz vo |a ~a kao i pri pa da ju }i soft ve ri. „In ve sti ci jom vred nom 2,7 mi li o na evra omo gu }a va ju se pri ku pqa wa i ana li ze ge o pro stor nih po da ta ka u di gi tal nom ob li ku po sa vre me nim stan dar di ma ze ma qa Evrop ske uni je„, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne. Avion „paj per se ne ka” je la ki dvo mo tor ni klip ni avion, ame ri~ ke pro iz vod we. Iz ra |u je se od 1971. go di ne i do sa da je na pra vqe -

„Paj per se ne ka” na ba taj ni~ kom aero dro mu

no pet va ri jan ti ove le te li ce – 1971, 1974, 1980, 1993, dok je „se ne ka 5”, kao naj sa vre me ni ji mo del, raz vi jen 1998. go di ne. Avi o nom upra vqa je dan pi lot, a mo `e po ne ti pet put ni ka ili oko 500 ki lo gra ma ko ri snog te re ta. Mak si mal na br zi na avi o na je 378 ki lo me ta ra na sat, pla fon le ta je oko 7.600 me ta ra dok je ra di jus le ta oko 1.600 ki lo me ta ra. U to ku je pro ce du ra ca ri we wa, na kon ~e ga }e Ko mi si ja Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je ot po ~e ti po stu pak pri je ma va zdu ho plo va a Teh ni~ ki opit ni cen -

tar pro ce du ru ve ri fi ka ci o nih is pi ti va wa. „Paj per se ne ka5” }e bi ti u sa sta vu 138. tran sport ne eska dri le 204. va zdu ho plov ne bri ga de ViP VO. U Sr bi ji ve} po sto ji ova kav tip avi o na. Na i me, pri vat na avio-kom pa ni ja „Princ avi ja ci ja” iz Be o gra da u svo joj flo ti ima „paj per” PA-34 200T. U ci vil ne svr he avion za iz vi |a we iz va zdu ha ko ri sti Ko sta ri ka, dok se u voj ne svr he ko ri sti u va zdu ho plov stvi ma Bra zi la, Bur ki ne Fa so, Do mi ni kan ske Re pu bli ke, Ha i ti ja i Pa na me. M. Bozokin

VESTI Pro sla va Sa vin da na u di ja spo ri Pro sla va Sa vin da na i ove go di ne bi }e or ga ni zo va na i u svim hra mo vi ma srp ske pra vo slav ne cr kve, {ko la ma i gim na zi ja ma, kul tur nim cen tri ma, udru `e wi ma i klu bo vi ma srp ske di ja spo re i Sr ba u re gi o nu. U Ma ke do ni ji je Sve ti Sa va na ci o nal ni pra znik i ne rad ni dan za srp sku za jed ni cu, a su tra }e u Sko pqu Sve to sav skoj aka de mi ji pri su stvo va ti i pred sed nik Ma ke do ni je \or |e Iva nov i ma ke don ski pre mi jer Ni ko la Gru ev ski, kao i pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik. I u Za gre bu }e su tra tra di ci o nal noj Sve to sav skoj aka de mi ji pri su -

stvo va ti ve li ki broj vi so kih go sti ju iz po li ti~ kog i jav nog `i vo ta i di plo mat skog ko ra. Da nas }e bi ti sve ~a na aka de mi ja u Pod go ri ci, a su tra u Bi je lom Po qu. Na ve li koj sce ni ru mun ske ope re u Te mi {va ru aka de mi ja }e bi ti odr `a na 29. ja nu a ra, a u Bu dim pe {ti i Ska dru 28. ja nu a ra. Q. M.

Sa rad wa „Sr bi ja ga sa” i Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa„ Du {an Ba ja to vi} i de kan Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci Ne nad Vu wak pot pi sa li su spo ra zum o sa rad wi tog jav nog pred u ze }a i Eko nom -

skog fa kul te ta, ko ji }e omo gu }i ti prak ti~ nu na sta vu stu den ti ma i po mo} za wi ho vo bu du }e za po {qa va we. - Ovim spo ra zu mom è li mo da po ka è mo u prak si da na {i fa kul te ti mo gu ve o ma mno go do pri ne ti kre i ra wu raz vo ja srp ske pri vre de iz ja vio je Ba ja to vi} i do dao da „Sr bi ja gas„ na me ra va da prak ti~ no po ma è uni ver zi te te, fa kul te te, a na ro ~i to stu den te da {to bo qe ostva re te o ret ska zna wa u prak si. De kan Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci je na po me nuo da na osno vu pot pi sa nog spo ra zu ma taj fa kul tet ne tra ì ni ka kav no vac, ni ti uslo vqa va part ner stvo, ne go je we go va su {ti na obez be |i va we prak se za stu den te i po mo }i pred u ze }a u iz ra di ma ster i di plom skih ra do va stu de na ta.

crna hronika

~etvrtak26.januar2012.

PRVA OPTU@NICA ZA MALVERZACIJE U „KOLUBARI”

RASVETQENA KRA\A U MOLU

Osum wi ~en za pe qe {e we fud bal skih „pe tli }a” Policija u Adi razre{ila je nesvakida{wi slu~aj kra|e u Molu pa je podnela krivi~nu pri javu pro tiv Dra g a n a P. (1961) iz Mo la, zbog osno va sumwe da je po~inio kra|u nad vi{e lica iz tog potiskog mesta. Policija je ju~e saop{tila da je osumwi~eni Dragan P. 9. januara ove godine u popodnevnim satima iskoristio odsustvo fudbalskih „petli}a” mesnog kluba „Ba~ka”, koji su trenirani na {trandu kraj Tise, i

od vi {e wih otu |io li~ ne stvari. Kako smo saznali, de~aci su se raskomotili za trening i stvari ostavili na dolmi, a dok su ve`bali, priliku je iskoristio osumwi~eni koji je bio u prolazu i pokupio de~je stvari: ta{ne, mobilne telefone, loptu i drugu sportsku opremu. Policiji je prijavqena kra|a vrednijih stvari od petoro dece, a kod osumwi~enog neke od ukradenih stvari su prona|ene i vra}ene vlasnicima. M. Mr.

PROCES PO TU@BI POZNATOG REDITEQA PROTIV „E-NOVINA” I PETRA LUKOVI]A

Ku stu ri ca: Tvrd we iz mi {qe ne i zlo na mer ne Proslavqeni filmski redineposredno posle objavqivawa teq Emir Ku stu ri ca ju~e je na teksta, a moja deca su tako|e dosudu ocenio navode u naslovima lazila u sukobe – ukazao je Kui tekstovima portala „E-novisturica. ne” u kojima se pomiwe kao „reOn je objasnio da tekst u „Editeq DB-a” i osoba za vezu s novinama„ nema veze s inicijalVe se li nom – Ve skom Vu ko ti }em nim na „Pe{~aniku„ jer je dora(osumwi~enim za ubistvo), kao |en naslovima i podnaslovima insinuacije, izmi{qene i zlonamerne, tvrde}i da iza wih stoji urednik Pe tar Lu ko vi}. – Ja sam na Lukovi}evom jelovniku ve} vrlo dugo, a ovaj tekst je samo jedan u nizu. Montaòm slika, naslova i podnaslova koji su predstavqeni kao ~iwenice, a bez ikakvih dokaza koji bi to potkrepili, laì postaju tvrdwe s posebnom teìnom koja me poga|a – rekao je Kusturica, obrazlaù}i navode svoje tu`be protiv Lukovi}a i Emir Kusturica uo~i su|ewa „E-novina„ pred Vi{im sudom u Beogradu. koji, kako je rekao, predstavqaKusturica je tuìo „E-noviju la`ne tvrdwe. ne„ i Lukovi}a za povredu ~asti – Za{to bi proslavqeni rei ugleda jer su sa sajta „Pe{~aditeq s dve Palme i „zoolonika„ preuzele i doradile tekst {kim vrtom„ drugih nagrada nou kojem navode da je Vukoti}u – sio novac u Barselonu Vukotiosumwi~enom za ubistvo Du{ka }u? – zapitao je Kusturica, naBo{kovi}a 1997. godine u Pr~pomiwu}i da ga vre|a {to je po-

Spor na ku po vi na 5.800 to na gvo `|a Vi{e javno tuìla{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu za zloupotrebe u rudarskom basenu “Kolubara” protiv biv{eg direktora Dra ga na To mi }a (59) i jo{ pet wegovih saradnika, zbog sumwe da su malverzacijama s kupovinom vi{e od 5.800 tona gvo`|a o{tetili to preduze}e za 58,8 miliona dinara, re~eno je ju~e Tanjugu u tom tuìla{tvu. Protiv Tomi}a, koji je uhap{en krajem septembra pro{le godine po nalogu Tuìla{tva za organizovani kriminal, vodi se

wu – nosio novac u Barselonu tokom wegovog skrivawa od Interpolove poternice koju je za wim raspisala Crna Gora, i zatra`io naknadu nematerijalne {tete od dva miliona dinara. Lukovi} ju~e zbog bolesti nije do{ao na su|ewe, dok je rediteq do{ao u pratwi desetak mla|ih, krupnih momaka, za koje je novinarima rekao da su mu drugovi. – Moja izop{tena svest i superego, koji funkcioni{e na nivou moralnosti, pogo|eni su ovim neta~nim tvrdwama. Imao sam i nesanice i tahikardije, zbog kojih sam uzimao lekove,

menut kao „rediteq DB-a” i da „pomaè Vukoti}u, ubici”. On se ne se}a da je ikada upoznao Vukoti}a, navode}i da ne moè da tvrdi da se nikad s wim nije rukovao. Odgovaraju}i na pitawa suda, Kusturica je naveo da bi satisfakcija bola koji mu je nanet bila da mu se Lukovi} izvini, ali da veruje da to nije mogu}e. Su|ewe je ju~e prekinuto zbog isteka vremena predvi|enog za ovaj spor, a bi}e nastavqeno 10. maja, kada bi rediteq trebalo da odgovara na daqa pitawa tuène strane. (Tanjug)

jo{ jedna istraga pred Specijalnim sudom u Beogradu. On se u tom postupku tereti, s jo{ 27 osumwi~enih, za zloupotrebe prilikom angaòvawa gra|evinskih ma{ina u „Kolubari”. Osim biv{eg direktora „Kolubare”, optuènicom Vi{eg tuìla{tva terete se pomo}nik direktora za komercijalne poslove Mi li vo je Ri sti} (55), zamenik direktora i direktor od 2008. Vla dan Jo vi ~i} (50), pomo}nik direktora za komercijalne poslove Ra di sav Ran ko vi}

(59), zamenik direktora „Kolubare” Mi lo van Ob ra do vi} (51) i direktor preduze}a „Inos sirovine Lazarevac”, koje je do 2009. bilo dru{tveno, Mi lo van Ra di sa vqe vi}. Svi se terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja od juna 2004. do decembra 2008. i zapre}ena im je kazna do 12 godina zatvora. Tomi}, Vladan Jovi~i} i Radisav Rankovi} su u pritvoru od septembra, a Risti}, Obradovi} i Radosavqevi} su u pritvoru zbog istrage malverzacija s gvo`|em

i Tuìla{tvo je u optu`nici predloìlo da im se pritvor produì. U optu`nici se navodi da je direktor “Inos sirovine” koristio prijateqstvo s Tomi}em, Jovi~i}em i Obradovi}em i ugovarao za kupovinu gvo`|a cene niè od trì{nih pa je tako “Kolubara” o{te}ena za 58.832.390 dinara. Rukovodioci “Kolubare” se terete i da nisu preduzimali nikakve mere prema “Inos sirovinama” zbog nepla}enog duga za gvo`|e.

RE[EN PROBLEM IZME\U SUDA U HAGU I LIDERA RADIKALA

Tri bu nal odo brio po se tu [e {e qe vim le ka ri ma Direktor Kancelarije za saradwu s Ha{kim tribunalom Du {an Ig wa to vi} izjavio je ju~e da je Ha{ki tribunal odobrio posetu srpskih lekara koje je lider radikala Vo ji slav [e {eq odabrao. On je Tanjugu kazao da je Ha{ki tribunal prihvatio lekare koje je odabrao lider radikala, i naveo da }e ta poseta biti realizovana ubrzo. Igwatovi} je podsetio na to da je dr`ava u vi{e navrata nudila [e{equ da ga pregleda tim srpskih lekara, {to je on odbijao, i dodao da nadle`ni organi nisu u~estvovali ni u izboru aktuelnog tima, ali da je, ukoliko takav

Doktori danas u Hagu Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} izjavio je ju~e da }e tim lekara koje je tra`io lider radikala Vojislav [e{eq, otputovati danas ujutru u Hag, navode}i da je [e{eqevo zdravstveno stawe „ozbiqno naru{eno” i da mu je „potreban poseban tretman”. Stankovi} je novinarima rekao da }e tim lekara koji }e ~initi Mi lo van Bo ji}, Zo ra Na u mo vi}, Pa ja Mom ~i lov i Mi o drag Vuk ~e vi} izvr{iti uvid u medicinsku dokumentaciju i zdravstveno stawe [e{eqa. Tim lekara boravi}e u Hagu dva dana, nakon ~ega }e se

vratiti u Srbiju i podneti izve{taj Ministarstvu. Prema re~ima Stankovi}a, obezbe|ena je sva medicinska apartura za preged [e{eqa. Na pitawe da li Ministarstvo zdravqa ima uvid o tome kakavo je [e{eqevo zdravstveno stawe, Stankovi} je odgovorio da ministarsvo ima izve{taj, ali da ga ne}e iznositi u javnost. Tro{kove puta i sme{taja lekrskog tima, koji iznose oko 2.500 evra, kompletno }e snositi Ministarstvo zdarvqa, dodao je on.

zahtev bude podnet, Srbija spremna da snosi tro{kove puta [e{eqevog tima u Hag. On o~ekuje da }e lekari uskoro otputovati u Hag, a da realizovawe te posete, kao i odluka Tribunala da anga`uje ruskog lekara koji treba da pregleda [e{eqa, predstavqaju korake u dobrom pravcu da se utvrdi {ta se zaista de{ava s wegovim zdravstvenim stawem. – Zdravstveno stawe lidera radikala Vojislava [e{eqa malo je boqe, ali i daqe mora da se prati, a dozvola Ha{kog suda da ga pregleda izabrani tim lekara pokazuje „malo dobre voqe” – izjavila je ju~e [e{eqeva supruga Ja dran ka [e {eq. – Pro{le nedeqe u bolnici i u pritvorskoj jedinici je bila prava drama i gotovo da je bio na ivici smrti. Ona je dodala da je lider SRS-a posle intervencije ugra|ivawa pejsmejkera vra}en u pritvorsku jedinicu bez mogu}nosti pra}ewa aparata koji mu je ugra|en. Ona je u ukqu~ewu za TV B-92 rekla da je [e{eqa videla kada je prvi put preba~en u bolnicu i da se tada uverila da mu je stawe lo{e, kao i da je posle toga boravila u Hagu i istakla da niko iz vlasti nije zvao da pita za zdravstveno stawe wenog supruga.

ODLUKOM BEOGRADSKOG APELACIONOG SUDA

Uki nu to re {e we o pro du `e wu pri tvo ra su di ji Jak {i }u

Poznaje Stani{i}a, s Vukadinovi}em prijateq Odgovaraju}i na pitawa punomo}nika tu`enih, rediteq je potvrdio da poznaje biv{eg {efa DB-a Jo vi cu Sta ni {i }a, koji mu je, kako je rekao, pomagao kod br`eg dobijawa dozvola za snimawe filma „Andergraund”, i da je dobar prijateq sa {efom BIAe Sa {om Vu ka di no vi }em, dok Ra do mi ra Mar ko vi }a ne poznaje.

dnevnik

c m y

– Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je re{ewe Posebnog odeqewa beogradskog Vi{eg suda kojim je produèn pritvor okrivqenima Bla go ju Jak {i }u, Bla go ju û ro vi }u i Dra ga nu Ga vri lo vi }u i vratio predmet na ponovno odlu~ivawe – izjavila je ju~e za „Dnevnik“koordinatorka za medije Mir ja na Pi qi}. Drugostepeni sud je uvaìo àlbe odbrane protiv re{ewa od 5. januara o produèwu pritvora trojici okrivqenih za jo{ dva meseca po osnovu opasnosti od bekstva. Apelacioni sud je na{ao da su „osnovani àlbeni navodi Jak{i}eve odbrane da prvostepeni sud nije istakao nijednu okolnost koja bi ukazala na opasnost od bekstva za slu~aj wegovog pu{tawa na slobodu, ve} samo govori o mogu}nosti skrivawa od dràvnih organa Repu-

blike Srbije, ali za to ne daje odgovaraju}e razloge“. – Po stavu Apelacionog suda, time je prvostepeno re{ewe zahva}eno bitnom povredom odredaba krivi~nog postupka, a {to je imalo za posledicu i pogre{no i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe – obja{wava Mirjana Piqi}. – U odnosu na Blagoja ûrovi}a i Dragana Gavrilovi}a prvostepno re{ewe je, tako|e, po nalaèwu Apelacionog suda „zahva}eno bitnom povredom odredaba krivi~nog postupka jer nema razloga o odlu~nim ~iwenicama“. Apelacioni sud je na{ao da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivre~ni. izme|u ostalog i zbog toga {to iz spisa proizlazi da se okrivqeni ûrovi} odazvao na poziv nadle`nih dràvnih organa Repbulike Srbije te je svoj iskaz dao vi{e puta tokom pretkrivi~-

nog postupka, dok se okrivqeni Dragan Gavrilovi} dobrovoqno javio policiji. Podsetimo sudija Blagoje Jak{i}, suspendovani ~lan Viskog saveta sudstva, procesuiran je pre ~etiri meseca pod sumwom za zloupotrebu slu`benog poloàja 1998. godine kao tada{wi predsednik biv{eg Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici u vezi s okolnostima pod kojima je u tom sudu overen „sporan ugovor“ tre}ih lica o prometu jednog lokala tamo{weg preduze}a „Luks“. S wim saokrivqeni referenti u biv{em kosovskomitrova~kom Op{tinskom sudu Blagoje ûrovi} i Dragan Gavrilovi} osumwi~eni su za spornu overu predmetnog ugovora. Tuìla{tvo je obelodanilo da se okrivqeni privatni preduzetnik Qu bo mir Bi {e vac i tada{wi

direktor DTP „Luks” iz Kosovske Mitrovice Mi lo rad La ke ti} sumwi~e da su 1998. godine zakqu~ili „fiktivan ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora firme ’Luks’ od 324 kvadrata, i to bez odluke Upravnog odbora i definisane cene u ugovoru“. Procesom je obuhva}en i biv{i sekretar kosovskomitrova~kog suda Mi ro slav Bo ò vi} pod sumwom za pomo} Jak{i}u tako {to je, navodno, iz sudske kwige overa istrgao vi{e stranica me|u kojima je bila i overa fiktivnog ugovora. Okrivqeni Bi{evac, Laketi} i Boòvi} se brane sa slobode. Ina~e, jo{ u decembru je odbrana Jak{i}a, ûrovi}a i Gavrilovi}a ponudila jemstvo za wihovo pu{tawe iz pritvora, ali o tome jo{ nije odlu~eno. J. Jakovqevi}

NAKON JAVNOG ISKAZA O ZLO^INIMA NAD ALBANCIMA U ]U[KI, KOD PE]I, 1999.

Sve dok: Ne pla {im se „{a ka la”, ve} dru gih pret wi Biv{i pripadnik paravojne jedinice „[akali” Zo ran Ra {ko vi} Ser dar (34) izjavio je da zbog pretwi koje dobija ju~e nije bio u stawu da se suo~i s biv{im saborcima, optuènim za zlo~ine u selu ]u{ka kod Pe}i na Kosovu i Metohiji 1999. godine, pa je su|ewe pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu odloèno za danas. Ra{kovi} je, pre odlagawa su|ewa, pro~itao duù pisanu izjavu u kojoj je detaqno opisao pretwe koje dobijaju on i wegova porodica posle trodnevnog svedo~ewa o zlo~inima „[akala” u decembru pro{le godine, ali je istakao da se ne pla{i pretwi „{akala„ ve} drugih

mo}nih centara. Ra{kovi} je rekao da je pod velikim stresom i da nije u stawu da se koncentri{e po{to je „veoma uznemiren”. Na po~etku svedo~ewa u decembru, Ra{kovi} je traìo da mu se ukinu mere za{tite identiteta koje je imao tokom istrage, a potom detaqno opisao ubistva, silovawa i pqa~ke koje su vr{ili wegovi tada{wi saborci prilikom napada na albansko selo 14. maja 1999. Ra{kovi} je u pisanoj izjavi kojom se obratio predsedavaju}oj sudiji Sne à ni Ni ko li}-Ga ro ti} podsetio na to da su mu u samoj sudnici pretili optuèni Ran ko Mo mi} i Si ni {a Mi {i} i da je na wiho-

ve pretwe bio spreman od prvog trenutka kada je odbio sve mere za{tite i odlu~io da svedo~i javno i „te qude gleda u o~i.” – Ja se ne pla{im „{akala„, ali me iskreno zabriwavaju neki drugi centri – izjavio je Ra{kovi}, i naveo da mu je posle svedo~ewa u sudnici preneta „dobronamerna” poruka od visokog funkcionera policije, koji je zadu`en, odgovoran i pla}en za wegovu za{titu, koja glasi: „Da, i Albanci su vr{ili zlo~ine, ali oni svoje svedoke likvidiraju, tako da ni ti ne treba da o~ekuje{ da te iko tap{e po ramenu”. Ra{kovi} je naveo i da je wegovom ocu i majci, koji su tako|e odbili za{titu

policije i ulazak u program za{tite, direktno pre}eno da }e „svi biti poklani, ubijeni, silovani, ukoliko wihov sin ne odustane od svedo~ewa.” – Umesto odgovora nadle`nih institucija, sprovo|ewa istrage ili otkrivawa po~inilaca takvih pretwi, mome 65-godi{wem ocu je prvi put policija zakucala na vrata u izbegli~kom sme{taju, gde boravi s majkom, radi detaqnog pretresa stana – kazao je Ra{kovi}, i dodao da je to u~iweno pod izgovorom da tra`e oru`je. On je dodao da su wegovi roditeqi bili „strahovito uznemireni” i da ih „niko iz policijske jedinice za za{titu sve-

doka, nakon tog traumati~nog doga|aja, nije obi{ao”. Ra{kovi} se, tako|e po`alio i na to da mu, kao svedoku, neposredno pred ro~i{te, iz Policijske uprave „ma{u prijavom za neko krivi~no delo razbojni{tva od pre deset godina” koje je, kako tvrdi, izvr{eno za vreme wegovog boravka u zatvoru. Svedok tvrdi i da mu je neko od zaposlenih u upravi zatvora, dok je bio odsutan zbog obaveza u Tu`ila{tvu Republike Srbije, upao u }eliju u kojoj su, izme|u ostalog, neke wegove li~ne bele{ke u vezi s ovim svedo~ewem, i sproveo nezakonit pretres. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

NA KON [TO SU PREK SI NO] U NO VOM SA DU KA ME NI CA MA DE MO LI RA NA VO ZI LA HR VAT SKIH NA VI JA ^A

Uhap {e na devetorica Novosa|ana i trojica Beogra|ana Po li ci ja je si no}, na pod ru~ ju No vog Sa da i Be o gra da, li {i la slo bo de 12 oso ba, zbog osno va ne sum we da su or ga ni zo va li ne re de po sle prek si no} ne utak mi ce Evrop skog ru ko met nog pr ven stva u No vom Sa du, u ko ji ma je je dan na vi ja~ hr vat ske ru ko met ne re pre zen ta ci je lak {e po vre |en i de mo li ra no ne ko li ko de se ti na auto mo bi la hr vat skih re gi star skih ozna ka. Pre ma sa op {te wu MUP-a, slo bo de su li {e ni: De ni U. (1990), Dra gan J. (1990), Dra `en N. (1990), Ivan K. (1986), Alek -

san dar K. (1989), Jo van B. (1990), Ne ma wa P. (1991), Dra gan B. (1989), Sa {a I. (1990) s pod ru~ ja No vog Sa da i Ni ko la T. (1988), Mar ko J. (1989) i Ivan A. (1986) s pod ru~ ja Be o gra da. Osum wi ~e ni su pri pad ni ci na vi ja~ kih gru pa, a kod ne ko li ci ne po li ci ja je pro na {la va tre no i hlad no oru` je. U to ku je ope ra tiv ni rad sa na ve de nim li ci ma i ra sve tqa va we svih okol no sti prek si no} nih in ci de na ta, do da je se u sa op {te wu.

Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} je na ja vio da }e slu ~aj bi ti ra sve tqen, i upu tio apel hr vat skim dr `a vqa ni ma da se pri li kom do la ska u Sr bi ju na gra ni ci pri ja ve kao na vi ja ~i ko ji idu na ru ko met nu utak mi cu da bi do bi li po li cij sku za {ti tu. Po za vr {et ku utak mi ce u uto rak uve ~e, auto bus i kon voj od 17 vo zi la s na vi ja ~i ma iz Be log Ma na sti ra, Osi je ka, Za gre ba, Vin ko va ca i dru gih hr vat skih gra do va upu tio se pre ma dr `av noj gra ni ci. Na pu tu pre ma Ba~ koj

Pa lan ci, na Fu to {kom pu tu, kod ben zin ske pum pe, ka me no va ni su auto mo bi li. Po sve do ~e wi ma o~e vi da ca s pum pe u No vom Sa du, gde se za u sta vi lo ne ko li ko na pad nu tih vo zi la, po vre |e nim qu di ma je pru `e na pr va po mo}, a s tog me sta su po zva ni i po li ci ja i Hit na po mo}. Ubr zo po sle to ga, na iz la zu iz gra da, kod Ve ter ni ka, usle dio je no vi in ci dent. Po pri ~a ma hr vat skih na vi ja ~a, gru pa od dva de se tak ma ski ra nih ka pa ma, sto je }i po red pu ta, za su la ih

je ka me ni ca ma. Auto bus je, ka ko su is pri ~a li, us peo da pro |e, a auto mo bi li su se za u sta vi li kod ben zin ske pum pe „Avia“. Na ve }i ni auto mo bi la su bi la vi dqi va o{te }e wa, a je di ni po vre |e ni N. J. iz Za gre ba je pre ve zen u bol ni cu. U me |u vre me nu, on je pu {ten na ku} no le ~e we. Upla {e ni Hr va ti su na pum pi pro ve li jo{ ne ko li ko sa ti uz pri su stvo ne ko li ko pa tro la po li ci je ko ja ih je ka sni je ot pra ti la do gra ni ce. E. D.

RE A GO VA WA NA HU LI GAN SKI NA PAD NA HR VAT SKE NA VI JA ^E

Sra mot na sen ka nad tru dom do ma }i na U Grad skoj ku }i u No vom Sa du, na pad na hr vat ske na vi ja ~e su na zva li hu li gan skim ~i nom ko ji mo ra bi ti od lu~ no pro ce su i ran. Po re ~i ma gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, gru pa hu li ga na je or ga ni zo va no i smi {qe no iza zva la in ci dent da bi po kva ri li sjaj nu at mos fe ru na utak mi ca ma pr ven stva i u sa mom gra du. – Ve }i na hu li ga na ko ji su na pa li hr vat ske na vi ja ~e ni je iz No vog Sa da ve} je u na{ grad do {la smi {qe no, da na pra vi in -

ci den te te i na ru {i sjaj nu at mos fe ru i duh to le ran ci je ko ji ne gu je na{ grad. Ti me su na ne li {te tu, ne sa mo hr vat skim na vi ja ~i ma, ko je su be stid no na pa li, ve} i gra du No vom Sa du i Re pu bli ci Sr bi ji ko ji se iskre no tru de da us po sta ve do bro su sed ske od no se – re kao je Pa vli ~i}. Po we go vim re ~i ma, No vi Sad je po ka zao mak si mal no go sto prim stvo svim u~e sni ci ma EP-a u ru ko me tu i na vi ja ~i ma ko ji su pra ti li i pra te utak mi ce svo jih re pre zen ta ci ja.

Ve se li no vi}: An ti srp ski ~in Na rod ni po sla nik i pred sed nik Gru pe pri ja teq stva Skup {ti ne Sr bi je s Hr vat skom Jan ko Ve se li no vi} naj o {tri je je ju ~e osu dio na pad hu li ga na na hr vat ske na vi ja ~e kod No vog Sa da i Ru me. On je is ta kao da taj ozbi qan in ci dent na ru {a va sli ku Sr bi je kao od li~ nog do ma }i na i sli ku le pog pri je ma na vi ja ~a svih na ci ja na Ru ko met nom pr ven stvu Evro pe. – Ova kvi do ga |a ji ne sme ju da nas obes hra bre da gra di mo bo qe od no se iz me |u Sr ba i Hr va ta. Vi nov ni ci ovih kri mi nal nih de la mo ra ju bi ti za slu è no ka `we ni – re kao je Ve se li no vi}. On je na gla sio da hra bri br za i efi ka sna ak ci ja po li ci je. – Si gu ran sam da }e i sud stvo ura di ti svoj deo po sla. Svim hr vat skim gra |a ni ma po ru ~u jem da su u No vi Sad i u Sr bi ju do bro do {li i na dam se da se ova kvi in ci den ti vi {e ne }e de {a va ti. Ova kav kri mi nal ni ~in je i ne pa tri ot ski i an ti srp ski jer se wi me ote à va i po lo àj Sr ba u Hr vat skoj – re kao je Ve se li no vi}. P. K.

– Mno go je lak {e ru {i ti ne go gra di ti mo sto ve ko ji spa ja ju qu de, i za to ne }e mo do zvo li ti da ovaj in ci dent na ru {i od no se iz me |u kom {i ja pa se ovim pu tem u ime svih gra |an ki i gra |a na No vog Sa da iz vi wa vam svim dr `a vqa ni ma Re pu bli ke Hr vat ske ko ji su na pad nu ti i pre tr pe li {te tu po

bi lo ko jem osno vu – re kao je Pa vli ~i}. U osu di na pa da na hr vat ske na vi ja ~e gra do na ~el ni ku se pri dru `io i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, dok su ne ke ne vla di ne or ga ni za ci je i po li ti~ ke par ti je kroz svo ja sa op {te wa osu di le na pad i od go vor nost pre ba ci le na dr -

`av ne or ga ne, pre sve ga po li ci ju jer, ka ko su re kli, ni su u~i ni li sve da bez bed nost gle da la ca pr ven stva bu de na pra vom ni vou. Pred sed nik Skup {ti ne APV [an dor Ege re {i je naj o {tri je osu dio hu li gan ske na pa de na na vi ja ~e hr vat ske ru ko met ne re pre zen ta ci je, i na gla sio da su in ci den te iza zva le or ga ni zo va -

ne re tro grad ne sna ge ko je po ku {a va ju da dis kre di tu ju evrop ski put Sr bi je. „Oni ko ji su bi li u sta wu da na pad nu gra |a ne dru ge dr à ve, si gur no ne mi sle do bro ni gra |a ni ma svo je ze mqe, svo joj dr à vi, gra du, svo jim kom {i ja ma ko ji su dru ge na ci o nal no sti”, na veo je Ege re {i u sa op {te wu. Po we go vim re ~i ma, ova kvim ~i nom hu li ga ni su po ku {a li da ba ce sra mot nu sen ku na do bro or ga ni zo van sport ski do ga |aj, u ko ji je ulo è no mno go tru da ve li kog bro ja qu di. „Voj vo di na ni je i ni ka da ne }e bi ti ban da ma ski ra nih hu li ga na ko ji na pa da ju qu de i wi ho vu imo vi nu ka me wem, me tal nim {tan gla ma, se ki ra ma i no è vi ma, ve} qu di po put onih ko ji su na ben zin skoj pum pi na pad nu tim gra |a ni ma Hr vat ske pru ì li po mo} i za {ti tu”, is ta kao je Ege re {i. Hr vat sko mi ni star stvo spoq nih i evrop skih po slo va iz ra zi lo je pro test am ba sa do ru Sr bi je u Za gre bu Sta ni mi ru Vu ki }e vi }u po vo dom in ci de na ta i za tra ì lo po ja ~an an ga `man slu `bi bez bed no sti u Sr bi ji. N. Per ko vi}

Hr va ti iza zva li in ci dent u Ru mi? Osim in ci den ta u No vom Sa du, gde je kod Ve ter ni ka na pad nu ta ko lo na vo zi la u ko joj su bi li hr vat ski na vi ja ~i, u uto rak uve ~e na pum pi „La ri ko„ u Ru mi do go di la se ma sov na tu ~a iz me |u srp skih i hr vat skih na vi ja ~a. U to ku tu ~e su go re le i ba kqe, pa je tom pri li kom kom bi ko jim su se hr vat ski na -

vi ja ~i vra }a li s utak mi ce u No vom Sa du u Hr vat sku, za pa qen i pot pu no uni {ten. - Na vi ja ~i su u{li u pro daj ni deo zgra de, ba ca li su pi }e, lu pa li i ka da sam ih za mo lio da iza |u, ni su hte li. Po ~e li su da vi ~u i ur li ~u i tek sam ta da shva tio da se ra di o mom ci ma hr vat ske

na ci o nal no sti. Ubr zo su sti gli i srp ski na vi ja ~i i oni su se su ko bi li, a od mah na kon to ga iz bi la je i tu ~a. Je dan mo mak je i po vre |en. Mi slim da je hr vat ske na ci o nal no sti, a za {to i ka ko, ja to ni sam vi deo – ka zao je Dra gan Iv ko vi}, vla snik pum pe na ko joj se do go dio in ci dent.

ZA PLE WE NI PU [KE, PI [TO QI I RE VOL VE RI ZA VR [A VA JU U CEN TRU ZA RE CI KLA @U U @E LE ZNI KU

Za dve go di ne uni {te no 55.000 ko ma da oru` ja Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, ko je je u 2009. i 2010. uni {ti lo vi {e od 55.000 ko ma da ra znog kon sfi sko va nog oru` ja, do bi }e do kra ja sed mi ce za uni {te we jo{ 1.700 pi {to qa, pu {a ka i auto ma ta, ko je je kra gu je va~ ka po li ci ja pro te kle go di ne od u ze la od gra |a na. Na ~el nik kra gu je va~ ke po li ci je Ivan \o ro vi} re kao je pret hod no ju ~e da je od re |e ni broj oru` ja za ple wen od gra |a na zbog po se do va wa bez do zvo le, ali i od onih ko ji su ima li do zvo le, ali su iz vr {i li kri vi~ na de la, ili su ga sa mi pre da li jer ne mo gu ili ne `e le da pla }a ju po rez.

– Re~ je o vi {e od 1.000 pi {to qa i re vol ve ra, oko 240 lo va~ kih pu {a ka, ne {to vi {e od 80 ka ra bi na, ko li ko i va zdu `nih pu {a ka, 145 auto ma ta i oko 50 je di ni ca osta log oru` ja – re kao je \o ro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Kra gu jev cu. Oru` je se uni {ta va u Cen ru za re ci kla `u u @e le zni ku, u sa rad wi Cen tra za kon tro lu ma lo ka li bar skog na o ru `a wa u ju go i sto~ noj Evro pi i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je. Po ~et kom de cem bra 2010. go di ne u tom cen tru uni {te no je 28.285 ko ma da

kon fi sko va nog la kog na o ru à wa, uglav nom pi {to qa i pu {a ka. U istom cen tru, u 2009. go di ni, uni {tva we od u ze tih pu {a ka, pi {to qa i re vol ve ra ra znih ka li ba ra or ga ni zo va na je dva pu ta – 20. no vem bra i 3. ok to bra. U no vem bru je uni {te no 10.000 ko ma da ra znog oru` ja, a u pret hod nom me se cu 17.000 ko ma da ma lo ka li bar skog, od ~e ga je, ka ko je ta da sa op {te no, naj ve }i deo za ple wen od kri mi na la ca. Uni {ta va we pi {to qa, re vol ve ra, ka ra bi na, lo va~ kih pu {a ka, va zdu {nog oru` ja i osta log la kog na o ru à wa oba vqa se u naj sa vre me ni jim ma {i na ma za re ci kla ù oru` ja pod na zi vom „{re der”. Me tal ni de lo vi uni {te nog i re ci kli ra nog oru` ja, ka ko su ta da sa op {ti li nad le `ni, pre to pqe ni su i slu ì }e dru gim na me na ma. (Ta njug)

Port pa rol ka Op {te bol ni ce u Srem skoj Mi tro vo ci Bi qa na Srem ~i} po tvr di la je da su dva li ca u to ku no }i pri mqe na u bol ni cu, gde su im kon sta to va ne po vre de gla ve, a kod jed nog li ca ubod na ra na u no gu. Oni su zbri nu ti i pu {te ni na ku} no le ~e we. J. A.

HAP [E WE U NO VOM SA DU

U sta nu 300 gra ma droge No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je pre kju ~e u Pa non skoj uli ci Iva na Z. (1969) i Sa {u L. (1989) i za dr à la ih do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je ne po sred no na kon {to je, ka ko se tvr di kri vi~ nom pri ja vom, Ivan pro dao tri ke si ce pra ha, za ko ji se osno va no pret po sta vqa da je he roin, Sa {i kod ko ga je ova sup stan ca i pro na |e na. Pri li kom pre tre sa Iva no vog sta na, pro na |e no je vi {e od 300 gra ma pra {ka ste sup stan ce, ve ro vat no he ro i na, di gi tal na va gi ca i iz ve sna su ma do ma }eg i stra nog nov ca za ko ji se ve ru je da po ti ~e od pro da je nar ko ti ka. Ta ko |e, sum wa se da je Ivan pro dao ke si cu iden ti~ ne sup stan ce i No vo sa |a ni nu Mi la nu B. (1980), pro tiv ko ga sle di pri ja va u re dov nom po stup ku za neo vla {}e no dr à wa opoj nih dro ga. Ivan, okri vqen za kr vi~ no de lo neo vla{}ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, i Sa {a, ko ji se te re ti za neo vla {}e no dr à we nar ko ti ka, bi }e uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

SPORT

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

c m y

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

No vak i Ma rej de le meg dan za fi na le Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Otvo re nog pr ven stva Austra li je u Mel bur nu po be dom nad {pan skim te ni se rom Da vi dom Fe re rom. \o ko vi} je do tri jum fa do {ao sa 6:4, 7:6 (7:4), 6:1, po sle jed nog sa ta i 38 mi nu ta igre na. U bor bi za fi na le \o ko vi} }e se sa sta ti sa Bri tan cem En di jem Ma re jom, ko ji je eli mi ni sao Ke i ja Ni {i ko ri ja iz Ja pa na. U dru gom po lu fi na lu igra }e [pa nac Ra fael Na dal i Ro xer Fe de rer iz [vaj car ske. \o ko vi} je agre siv no u{ao me~ i od sa mog star ta po ~eo je da ugro `a va Fe re ra na ser vi su. Iako je srp ski te ni ser vo dio is a 40:15, [pa nac je us peo da se vra ti u igru i pre o kre ne za 1:0. U na red nom ge mu pr vi re ket sve ta je imao ma lo lak {i po sao i bez ve }ih pro ble ma do {ao je do iz jed na ~e wa. U istom rit mu \o ko vi} je na sta vio i za da vao je mno go pro ble ma Fe re ru, po {to ga je te rao mno go da tr ~i, {to je re zul ti ra lo dve ma brejk lop ta ma. Ipak, ve }im de lom zbog svo jih gre {a ka ni je us peo da ih is ko ri sti, pa je Fe rer po no vo us peo da sa ~u va svoj ser vis uz do sta pro ble ma. \o ko vi} mu je uz vra tio ve o ma efekt no, bez iz gu bqe nog po e na, za 2:2, da bi u na red nom ge mu sjaj nim drop {o tom uz sa mu aut li ni ju do {ao do no ve pri li ke za brejk, ko ju je ko na~ no is ko ri stio i po veo pr vi put na me ~u. Svo ju pred nost pr vi re ket sve ta uve }ao je od mah po tom po {to je uz ma le pro ble me osvo jio no vi ser vis gem. U sed mom ge mu Fe rer je bez iz gu bqe nog po e na sa ~u vao svoj ser vis i sma wio na 4:3. \o ko vi} je uz vra tio istom me rom i ta ko do {ao na ko rak od osva ja wa pr vog se ta. Po {to je [pa nac bio si gu ran na svom ser vi su u na red nom ge mu, \o ko vi} je u de se tom ser vi rao za osva ja we

Ma rej la ko do po lu fi na la En di Ma rej je la ko, sa 6:3, 6:3 i 6:1, sa vla dao Ke i ja Ni {i ko ri ja iz Ja pa na za 132 mi nu ta igre. Ne {to è {}i ot por Ja pa nac je pru ìo u pr vom se tu, ali ni jed nog mo men ta Ma ri je va po be da ni je do la zi la u pi ta we. I po red to ga {to je imao slab pro ce nat pr vog ser vi sa, [kot je to na dok na dio di rekt nim po e ni ma, kao i pre ko ne iz nu |e nih gre {a ka pro tiv ni ka. Ni {i ko ri je na pra vio ~ak 12 gre {a ka vi {e, a od 10 pri li ka za brejk is ko ri stio je sa mo dve. Ma rej je fan ta sti~ no igrao na mre ì, iz la zio je ~ak 25 pu ta i ostva rio 21 poen na taj na ~in. \o ko vi} pro {le go di ne u Mel bur nu igra o u fi na lu s Marejom

se ta i us peo je u to me sa 6:4. U od lu ~u ju }em de lu dru gog se ta Fe rer je bio bo qi do re zul ta ta 4:3, ka da je \o ko vi} pre u zeo kon tro lu po sle du ge raz me ne uda ra ca po sle ko je je [pa nac lop tu po slao u aut. Srp ski te ni ser je osvo jio na red na tri po e na vr lo do mi nant no i osvo jio taj brejk sa 7:4. \o ko vi} je u sjaj nom rit mu na sta vio i u tre }em se tu, pa je na sa mom star tu osvo jio svoj ser vis gem bez iz gu bqe nog po e na, da bi po tom do {ao do brej ka za 2:0. Srp ski te -

ni ser je u tim tre nu ci ma bio ne u- stra {iv na te re nu, jer {ta god da je Fe rer po ku {ao ni je us peo da ga za u sta vi. \o ko vi} je [pan ca te rao da tr ~i sa jed ne na dru gu stra nu pa je u na red nom ge mu sa mo na sta vio svoj niz, ko ji je Fe rer pre ki nuo u ~e tvr tom ge mu za 3:1. \o ko vi} je od mah uz vra tio, a po tom je za hva qu ju }i gre {ka ma Fe re ra do {ao do brej ka i pri li ke da ve} u sed mom ge mu ser vi ra za me~, ko ju je i is ko ri stio za tri jumf po sle dva sa ta i 38 mi nu ta.

[a ra po va na Kvi to vu Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va pla si ra la se u po lu fi na la u Mel bur nu. Ona je u ~e tvrt fi na lu bi la bo qa od su na rod ni ce Je ka te ri ne Ma ka ro ve sa 6:2 i 6:3. Me~ je tra jao 75 mi nu ta. Ma ka ro va je us pe la da u pr vom

Ma ri ja [a ra po va

se tu uzme dva ser vis ge ma, a na po ~et ku dru gog je od u ze la ser vis [a ra po voj. Sve {to je us pe la do kra ja me ~a je da uzme jo{ dva ge ma na svoj ser vis, ali ni je bi la ni bli zu iz ne na |e wa. [a ra po va se na mu ~i la u po -

sled wem ge mu, ka da je Ma ka ro va spa si la tri me~ lop te, ali je na kra ju za slu è no sla vi la. Ma ri ja [a ra po va }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv ê hi we Pe tre Kvi to ve, ko ja je bi la bo qa od Sa re Era ni. Kvi to va je te è od o~e ki va nog u ~e tvrt fi na lu sa vla da la Ita li jan ku Sa ru Era ni sa 6:4, 6:4 po sle 111 mi nu ta igre. Obe su pr vi set po ~e le ner vo zno i gu bi le svo je ser vi se, a on da je Kvi to va us po sta vi la kon tro lu i do bi la pr vi set. Za tim je Era ni si lo vi to kre nu la u dru gom se tu i po ve la sa ve li kih 4:1, ali je Kvi to va do bi la pet ve za nih ge mo va i pla si ra la se po lu fi na le.

No vak je re kao da je za do vo qan pla sma nom u po lu fi na le, ali da je imao pro ble me sa di sa wem pro tiv Fe re ra. - Te {ko sam di sao po sle ne kog vre me na jer sam ose }ao da mi je ceo dan nos po ma lo za pu {en. Jed no stav no, ni sam imao do voq no ki se o ni ka. Bi lo mi je po treb no vi {e vre me na, a to ni sam imao. Ali, u ova kvim uslo vi ma, u ovoj fa zi tur ni ra, ka da igra te pro tiv ne ko ga kao {to je Da vid, ko ji ima od li~ ne udar ce sa osnov ne li ni je, va {a fi zi~ ka sna -

ga i iz dr `qi vost do la ze u pi ta we. Ali, ni sam za bri nut zbog to ga, spre man sam i opo ra vi }u se do sle de }eg me ~a - na gla sio je \o ko vi}. Srp ski te ni ser je na krat ko to kom me ~a sa Fe re rom imao pro ble ma i sa po vre dom te ti ve, ali ka `e da to ni je mno go uti ca lo na we go vu igru. U po lu fi na lu \o ko vi }a o~e ku je duel sa En di jem Ma re jom u re pri zi pro {lo go di {weg fi na la. - En di je na pra vio ve li ke pro me ne u od no su na pre go di nu da na, iz gle da sprem no, igra ve o ma do -

bro. Si gur no je ve o ma mo ti vi san da osvo ji pr vi Gren slem, a u pret hod ne dve go di ne igrao je fi na le u Mel bur nu. Do ka zu je se bi i svi ma osta li ma da je ovaj Austra li jan Open si gur no we gov naj bo qi Gren slem u ka ri je ri. Ali, s dru ge stra ne, i ja sam ov de igrao ve o ma do bro po sled wih go di na. Mo ra mo da o~e ku je mo ve o ma do bar me~, a bo qih du e la od po lu fi na la ne ma, a ja se na dam da }u po no vi ti ono {to sam po ka zao pro {le go di ne - is ta kao je \o ko vi}.

Za fi na le i pr vo me sto U ~e tvr tak su na Austra li jan Ope nu na pro gra mu me ~e vi po lu fi na la kod te ni ser ki, kao i pr vi duel bor be za fi na le kod te ni se ra. Pr vi me~ po lu fi na la igra ju ak tu el na {am pi on ka u Mel bur nu Kim Klaj sters i Be lo ru ski wa Vik to ri ja Aza ren ka i taj me~ ne }e po ~e ti pre 3.30 po sred we e vrop skom vre me nu. Po tom na te ren iz la ze Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va i Pe tra Kvi to va iz ^e {ke, dok po tom sle di pra va po sla sti ca u vi du du e la Ro xe ra Fe de re ra i Ra fa e la Na da la, ko ji }e naj ra ni je po ~e ti u 9.30. Po lu fi nal ni du e li u kon ku ren ci ji te ni ser ki, osim zbog bor be za fi na le, za ni mqi vi su i zbog bor be za pr vo me sto na VTA li sti. U kon ku ren ci ji su [a ra -

na ~e lu li ste. Zbog to ga je bit na ulo ga Klaj ster so ve, jer bi u slu ~a ju no vog pla sma na u fi na le mo gla bit no da uti ~e na is hod te bor be. Iako su `en ska po lu fi na la jed na ko va `na, pr vo mu {ko iz me |u Na da la i Fe de re ra bi }e u cen tru pa `we . Wih dvo ji ca su se do sa da sa sta ja li ~ak 28 pu ta, a [pa nac je sla vio u 17 du e la. Po sled wi me~ od i gra li su na Na dal i Fe de rer igra ju 29. me |u sob ni me~ pro {lo go di {wem za po va, Kvi to va i Aza ren ka, a sa mo vr {nom Ma ster su se zo ne u Lon one ko je us pe ju da do |u do fi na la do nu, ka da je Fe de rer ube dqi vo mo }i }e da se u po ne de qak na |u sla vio.

REZULTATI Mu {kar ci ^e tvrt fi na le (1) \o ko vi} (Sr bi ja) - (5) Fe rer ([pa ni ja) 6:4, 7:6 (4), 6:1, (4) Ma ri (V. Bri ta ni ja) - (24) Ni {i ko ri (Ja pan) 6:3, 6:3, 6:1, (2) Na dal ([pa ni ja) - (7) Ber dih (^e {ka) 6:7 (5), 7:6 (6), 6:4, 6:3, (3) Fe de rer ([vaj car ska) - (11) Del Po tro (Ar gen ti na) 6:4, 6:3, 6:2.

Pa ro vi po lu fi na la (1) \o ko vi} (Sr bi ja) - (4) Ma ri (V. Bri ta ni ja) (2) Na dal ([pa ni ja) - (3) Fe de rer ([vaj car ska)

@e ne ê tvrt fi na le (11) Klaj sters (Bel gi ja) - (1) Vo zni jac ki (Dan ska) 6:3, 7:6 (4), (3) Aza ren ka (Be lo ru si ja) - (8) A. Ra dvan ska (Poq ska) 6:7 (0), 6:0, 6:2, (4) [a ra po va (Ru si ja) - Ma ka ro va (Ru si ja) 6:2, 6:3, (2) Kvi to va (ê {ka) - Era ni (Ita li ja) 6:4, 6:4. Pa ro vi po lu fi na la (11) Klaj sters (Bel gi ja) - (3) Aza ren ka (Be lo ru si ja) (4) [a ra po va (Ru si ja) - (2) Kvi to va (ê {ka)

Mi lo je vi} bez ~e tvrt fi na la Mla di srp ski te ni ser Ni ko la Mi lo je vi} ni je us peo da se pla si ra u ~e tvr tu run du otvo re nog pr ven stva Austra li je u te ni su. We ga je sa 6:3 i 6:2 eli mi ni sao Bri ta nac Xo {ua Vord - Hi bert za 71 mi nut igre. Hi bert je iamo ~ak de vet as uda ra ca, dok na{ te ni ser

ni je imao ni je dan. Ni ko la je na pra vio i tri dvo stru ke gre {ke vi {e od pro tiv ni ka 5:2. Za ni mqi vo je da je Mi lo je vi} imao ~ak 11 pri li ka da odu zme ser vis pro tiv ni ku, ali ni je us peo. Bri ta nac je is ko ri stio tri od pet pri li ka za brejk.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak26.januar2012.

FOTO-PRI^A SA EVROPSKOG PRVENSTVA RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR)

Foto: F. Baki} i N. Stojanovi}

sport

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) GRUPA 1 (BEOGRAD)

GRUPA 2 (NOVI SAD)

Fe wer tri ko lo ri ma Francuska – Island 29:29 (12:15) NO VI SAD: Dvo ra na Spens, gle da la ca: 2800, su di je : Stoj ko vi} i Ni ko li} (Sr bi ja). Sed mer ci: Fran cu ska 7 (4), Island 4 (3). Is kqu ~e wa: Fran cu ska 4, Island 2 mi nu ta. FRAN CU SKA: Ome jer (12 od bra na) , Fer nan dez 3, Di nar, Ba ra set, G. @il 1, B. @il, 2 Nar sis 2, @o li 1, Hon ru bia 2, Ka ra bue, Ka ra ba ti}, Akam bre 10, Aba lo 2, Sor han do 2, De trez 4, Bin go ISLAND: Gu stav son (15 od bra na, 2 sed mer ca), Sva var son 1, Kri stjan son, Pal mar son 4, In gi mund son, Hal grim son, 3 Atla son 2, Olaf son 4, Si gurd son 5, Edvard son (3 od bra ne), Gud mund son, Pe ter son, Ja kob son, Gu nar son 4, Ka ra son 4, Rag nar son 2. U su da ru sad ve} biv {eg pr va ka Evro pe, re pre zen ta ci je Fran cu ske i Islan da u po sled wem, tre }em ko lu gru pe 2 Evrop skog pr ven stva u No vom Sa du, vi |en je re mi 29:29. Na kon po ra za od Hr vat ske ko ji ih je eli mi ni sao od bor bi za me da qe, in di spo ni ra ni tri ko lo ri od i gra li su ve o ma sla bo pr vo po lu vre me pro tiv mo ti vi sa nih i bor be nih Islan |a na. Ostr vqa ni su bo qe otvo ri li utak mi cu i ve} u 3. mi nu tu po ve li 3:0, go lo vi ma iz kon tra na pa da. Naj ve }u pred nost ri ba ri su ste kli u 20. mi nu tu, ka -

Malo za radost trikolora: Vilijam Akambri

da su se ri jom po go da ka Si gurd so na i Gu nar so na po ve li sa {est go lo va raz li ke (12:6). Ipak, u po sled wih de se tak mi nu ta pr vog de la, pro ra dio je tan dem tri ko lo ra Nar sis – Fer nan des uz opa snog

Fu ri ja ove ri la pr vo me sto [panija - Slovenija 35:32 (15:15) NO VI SAD: Dvo ra na Spens, gle da la ca: 4000, su di je: Ge pel i Hel big (Ne ma~ ka).Sed mer ci: [pa ni ja 6 (5), Slo ve ni ja 6 (5). Is kqu ~e wa: Slo ve ni ja 6 mi nu ta. [PA NI JA: Hom bra dos ( 8 od bra na), A. En tre ri os, Gur bin do 3, Ma ke da 2, To mas, R. En tre ri os 4, Sar mi en to 3, Si e ra (1 od bra na , 1 sed me rac), Agu i na gal de, Pa ron do, Ugal de, R. Gar si ja 4, Ro me ro 7, A. Gar -

Rodrigez Entrerios na nivou

si ja 3 Ka we las 6, Mo ros, Gvar di o la 3. SLO VE NI JA: [kof (8 od bra na, 1 sed me rac), Mi klav ~i~, Do b el { ek, Pu c eq, Bru m en, Be` jak, Do le nec, Sju be, [pi ler, Prost (4 od bra ne), M. @vi `ej, L. @vi `ej, Ga ber, Zor man, Ma~ kov {ek, Ga ji}.

Re pre zen ta ci ja [pa ni je, te è ne go {to se o~e ki va lo, sla vi la je u du e lu 3. ko la pro tiv se lek ci je Slo ve ni je 35:32. Cr ve na fu ri ja je sti gla do ~e tvr te po be de u gru pi 2, ove ri la pr vo me sto i iz bo ri la pla sman u po lu fi na le Evrop skog pr ven stva, a ri val }e im bi ti Dan ska. U pr vom po lu vre me nu ru ko me ta {i Slo ve ni je bi li su za ni jan su ras po lo è ni ji, vo di li u ne ko li ko na vra ta sa dva go la raz li ke, alu su [pan ci pred vo |e ni Gar si jom i Ro me rom pra vi li mi ni se ri je i uspe va li da pre o kre nu re zul tat u svo ju ko rist. U fi ni {u pr vog po lu vre me na go lom Ka we la sa od la zi se na od mor s ne re {e nim re zul ta tom 15:15. Uvod ni mi nu ti dru gog de la u pot pu no sti su pri pa li ru ko me ta {i ma Slo ve ni je ko ji su u 37. mi nu tu us pe li da po ve du 21:17. Bli sta li su u dre su zmaj ~e ka Lu ka @vi èj sa ~e ti ri go la, Ga ji} i Sku be. Ipak, to je bi lo sve {to su sim pa ti~ ni Slo ven ci us pe li da ura de pro tiv kva li tet ni jeg ri va la. Igrao se 42. mi nut, ka da su Ro me ro, Gar si ja i En tre ri os na ni za li tri go la, naj pre iz jed na ~i li na 24:24, da bi pet mi nu ta ka sni je (49. mi nut) us pe li po no vo da po ve du 27:25 i tu raz li ku ru tin ski sa ~u va ju do kra ja utak mi ce za ko na~ nih 35:32. I. Grubor

VE^ERAS NA SPENSU

Tan go go sti Bra zil ce Qu bi te qi ma log fud ba la u No vom Sa du ve ~e ras }e ima ti pri li ku pr vi put da na de lu vi de pred stav ni ka Bra zi la, eki pu Sao Pa u la. Bra zil ci }e u pri ja teq skoj utak mi ci, ve ~e ras u 19 ~a so va u ma loj sa li SPC Voj vo di na, od me ri ti sna ge sa do ma }i nom Tan go Li ma nom. Eki pa Sao Pa u la na la zi se na tur ne ji u Sr bi ji. Pre No vog Sa da bo ra vi li su u Su bo ti ci, a ve} su tra igra }e s re pre zent ta ci jom Sr bi je u be o grad skim [u mi ca ma. J. G.

de snog be ka Akam bri ja, pa su Fran cu zi na od mor us pe li da odu sa du plo ma wim za o stat kom (12:15). Tre ba spo me nu ti da je pr vo po lu vre me obe le `io sjaj ni gol man Gu stav son ko ji je ve} ta da us -

peo da sa ku pi 12 od bra na, pro tiv in di spo ni ra nih fran cu skih na pa da ~a, a ceo me~ pre se de li su na klu pi Ni ko la Ka ra ba ti} i Do u da Ka ra bue. U na stav ku su sre ta, to tal no dru ga sli ka na par ke tu Spen sa. Pro ra dio je na pad Fran cu za, us pe li su za krat ko vre me da po stig nu ~ak pet go lo va, Islan |a ni sa mo je dan. U 37. mi nu tu Aba lo do no si pr vo iz jed na ~e we na me ~u, a ne pun mi nut ka sni je, Akom bri, pr vo vo| stvo tri ko lo ra 17:16. Pe riod igre u ko jem su biv {i pr va ci Evro pe do mi ni ra li tra jao je do 46. mi nu ta. Ni su Fer nan dez i dru go vi us pe li da pre lo me me~ i od le pe se na tri i vi {e go lo va. Glav ni kri vac za to su bi li gol man Gu stav son, Pal mar son i Rag nar son. Re zul tat ska klac ka li ca tra ja la je do po sled weg su dij skog zvi `du ka U 59. mi nu tu Fran cu ska je go lom De tre za po ve la 29:28, ali tri ko lo ri ni su us pe li da osvo je ceo plen. Olaf son je is ko ri stio naj stro `u ka znu 30 se kun di pre kra ja za ko na~ nih 29:29. Ovim re mi jem ri ba ri su fe wer u gru pi 2 pre pu sti li Fran cu zi ma ko ji su si gur no jed no od naj ve }ih raz o ~a re wa {am pi o na ta i ko ji }e {to pre po ku {a ti da za bo ra ve bro do lom ko ji su do `i ve li u Sr bi ji. I. Grubor

GRUPA 1 (BEOGRAD)

Po qa ci po mo gli Dan skoj Poqska – Nema~ka 33:32 (18:17) BE O GRAD: Ha la „Are na“, gle da la ca 2.000, su di je: Lo pez i Ra mi rez ([pa ni ja). Sed mer ci: Poq ska 2(1), Ne ma~ ka 2 (2). Is kqu ~e wa: Poq ska 8, Ne ma~ ka 14 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: Klajn (Ne ma~ ka).

se lek ci je po ve li 12:8. Jed no stav no, ko ri sti li su sve gre {ke svo jih ri va la, od i gra li od li~ nu zo nu 6-0, ko ja se do bro po me ra la i u stra nu i na pred. Pred wa ~i li su Ju rec ki, Ku {~in ski i Vi {nev ski. Me |u -

Dan ci sti gli do po lu fi na la Danska – [vedska 31:24 (18:11) BE O G RAD: Ha la „Are na“, gle da la ca 3.000, su di je: Kr sti~ i Qu bi~ (Slo ve ni ja). Sed mer ci: Dan ska 5 (5), [ved ska 4 (1). Is kqu ~e wa: Dan ska 2, [ved ska 10 mi nu ta. DAN SKA: Lan din (16 od bra na, 2 sed mer ca), Mo gen sen 1, Kri s ti a n s en, La u g e, L. Kri sti an sen 3, Ma r ku sen, Egert 7

sa mo ne {to vi {e od tri sa ta. Eto i to je ru ko met i sa mo on mo `e da pri re di ova kve ve le o br te. Da kle, Dan ci }e se u po lu fi na lu sa sta ti sa [pan ci ma, a Sr bi sa Hr va ti ma. Ina ~e, ve} od star ta utak mi ce vi de lo se ko }e na kra ju sla vi ti. Isti na, ni su [ve |a ni ni ma lo na i van sa stav, ali ovo ga

Slavqe Danaca

(5), Spil berg 2, Svan 4, Lind berg 1, R. Toft, Kle v er l i, Son der gard 4, H. Toft 3, Han sen 5, Nil sen 1. [VED S KA: A. An d er s on, Lund strom 4, K. An der son 8, Je r ne mir, Ek berg 2, Do der 2, Pa li ska (7 od bra na), Sten be ken, La r holm, Ka rl son 1, Ja kob son 2, Sje strand, Pe ter sen 1 (1), Ek dal 2, Ba rud, Nil son 2. Po be di {e ru ko met ni re pre zen ta tiv ci Dan ske [ved sku i sre} no sti go {e u po lu fi na le. Pro laz im je pr vo na pra vi la Slo ve ni ja, ko ja je sa vla da la do ta da dru go pla si ra ne Nem ce i ona se na {la na dru goj po zi ci ji. Ne du go, po {to su ih Dan ci ski nu li. Sve to do go di lo se za

pu ta ni su mo gli vi {e da pru è. Uosta lom oni su raz o ~a ra li, kao i Fran cu zi. Dan ci su stal no po ve }a va li pred nost, a na go lu su ima li iz u zet nog ~u va ra mre è Lan di na, ko ji je, svo jim od bra na ma, pro sto upla {io ri va le. Na po lu vre me oti {la je Dan ska sa se dam go lo va pred no sti i u dru gom de lu pre o sta lo je sa mo da pred nost or à va ju. Po k u { a l i su [ve | a n i da u~i n e ne { to vi { e, da spa s u ~ast, a Kim An der son ni je imao mi lo sti i po sti gao je ~ak osam go lo va. Je di no {to su us pe li bi lo je to da pred nost ri va la sma we na ~e ti ri go la raz li ke, u 57. mi nu tu. To je bi lo sve. M. P.

SARADWA SENTE I SEGEDINA

Ce lu lo id na lop ti ca pre ska ~e gra ni ce

Kvijatovski pred golom Nemaca

POQ SKA: Ja {ka 3, Li jev ski 4, Ku ~in ski 5, Tka ~ik 1, Bi lec ki 4, Vi {ni ev ski 4, Vi ~a ri, B. Ju rec ki 5, M. Ju rec ki 2, Vi ò mir ski (9 od bra na), Tlu ~in ski 2 (1), Jur ki e vi~, [i pr àk 3, Kvi at kov ski, Za rem ba, Or è ~ov ski. NE MA^ KA: Hens 2, Gen {ma jer 2 (2), Ro gi{ 1, Klajn 7, Pfal, [tro bel, Vin cek, To jr ka uf 5, Glan dorf 2, Haj ve ter (3 od bra ne), Hri sto fer sen 1, Gro ec ki 1, Li htlajn (8 od bra na), [pren ger 7, Ka uf man 3, Has 1. Na ~i ni li su Poq ski ru ko me ta {i jo{ jed no pri jat no iz ne na |e we i sa vla da li fa vo ri zo va nu se lek ci ju Ne ma~ ke. Na taj na ~in ski nu li su je s dru ge po zi ci je u pr voj gru pi. Kre nu li su mom ci ko je vo di se lek tor Bog dan Ven ta od pr vog zvi `du ka si re ne u è stok ob ra ~un sa svo jim ri va li ma, {to je pri li~ no zbu ni lo pan ce re. Po qa ci su vo di li s go lom raz li ke, a Nem ci po rav na va li i du go se igra lo gol za gol. Sve ta ko do 18. mi nu ta, kad su mom ci iz poq ske

tim, ni su se ni bor be ni Nem ci ba{ pre da li, jer u igri je bio ve li ki ulog i us pe li su da por vna ju re zul tat. Od 14:10 do {li su do 15:15, ali su na od mor oti {li s go lom maw ka. Dru go po lu vre me bi lo je jo{ za ni mqi vi je. Isti na, us pe li su Po qa ci da i u ovom de lu vo de sa ~e ti ri go la, a on da su ne shva tqi vo po ~e li da gre {e u na pa du, od bi ja ju }i se od zo ne ri va la, ko ji je to znao da is ko ri sti i iz kon tra na pa da, u 57. mi nu tu, ~ak i po ve de (29:30). No, ni ne ma~ ka ma {i na ni je bi la ba{ pod ma za na ona ko ka ko smo na to na vi kli. Ma lo je za ri ba la, ba{ kad ni je tre ba lo, a u me |u vre me nu te {ku po vre du za do bio je Has, za ko ju je kriv we gov sa i gra~ Klajn, ko ji je su par ni ka gur nuo na we ga i ovo me je, ve ro vat no, pu kla no ga. Na kra ju, iako je sve iz gle da lo da }e bi ti ne re {e no, Po qa ci su us pe li da po go de mre `u i za slu `e no sla ve, ma da su Nem ci ima li pri med bi na su |e we Lo pe za i Ra mi re za. M. Pavlovi}

SVETOSAVSKI KADETSKI TURNIR

Atrak ci je na Spen su Na pla tou is pred Grad ske ka fa ne na Spen su, 28. ja nu a ra sa po ~et kom u 10 sa ti, [a hov ski sa vez Voj vo di ne or ga ni zu je 3. Sve to sav ski ekip ni ka det ski tur nir u {a hu. Na tru ni ru u~e stvu ju 4 eki pe, pred -

stav ni ci Sre ma, Ba na ta, Ba~ ke i No vog Sa da. Igra se na 8 ta bli, po 6 de ~a ka i 2 de voj ~i ce. Tem po igre je 30 mi nu ta po igra ~u. Po red ovog tur ni ra, bi }e or ga ni zo va na si mul tan ka sa vr hun skim maj sto ri ma. B. D.

Re a l i z a c i j a pro jek t a In t er ping pong, u okvi ru IPA pro g ra m a pre k o g ra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ma |ar s ke, ko j i se fi n an s i r a sred s tvi m a Evrop s ke uni j e, po ~eo je u Sen ti Otvo re nim da n om sto n og te n i s a. STK Sen t a,vi { e s tru k i dr ` av n i pr v ak u `en s koj se n i o r s koj kon kur nci ji, pro gram }e re a li zo va ti u na red ne dve go di ne sa STK Se ge din iz isto i me nog gra da. Sve ~a nom otva ra wu pro jek ta pri su stvo va li su pred sed -

je is ta kla da je Sen ta pre po zna tqi va po sto no te ni ser ka ma i da }e grad i da qe na sta vi ti da pru `a po dr {ku i po mo} spor ti sti ma. U to ku dvo go di {weg pe ri o da re a li za ci je pro jek ta odr `a }e se vi {e me |u na rod nih sto n o t e n i s kih tur n i r a svih se l ek c i j a sto n o t e n i s e r a i sto n o t e n i s er k i, pro f e s i o nal n ih igra ~ a i ama t e r a, pred vi |e no je da se pri re de po ro di~ ni sto no te ni ski da ni, kao i tur ni ri za oso be sa in va li di te tom i tre ning kam po vi u obe ze mqe.

Detaq s takmi~ewa u Senti

nik Sto no te ni skog sa ve za Sr bi je Zo ran Ka li ni} i pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va. Ka li ni} je iz ja vio da je Sen ta pr vi sto no te ni ski grad u Sr bi ji, ~i je su sto n o t e n i s er k e de s et pu t a osva ja le {am pi o nat ze mqe i da je ovo pri li ka da se igra sa ce l u l o i d n om lop t i c om jo{ vi { e po p u l a r i { e me | u sta nov ni {tvom Po ti sja u Sr bi ji i na ju gu Ma |ar ske. [ir ko va

Pri l i k om pred s ta v qa w a pro jek ta od i gra na je re vi jal na utak mi ca mu {kih i èn skih sto no te ni skih eki pa iz Sen te i Se ge di na, od i gra na je utak mi ca èn skih eki pa su per li ge iz me |u Sen te i Sme de re va, a u okvi ru ma ni fe sta ci je Ping pong za sve pri li ku za nad me ta we sa sen }an skim {am pi on ka ma ima li su svi ko ji su to po è le li. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

c m y

dnevnik

@REB ZA ^E TVRT FI NA LE KU PA RA DI VO JA KO RA ]A

Par ti zan pro tiv Me ga Vi zu re

Bra ni lac tro fe ja u Ku pu Ra di vo ja Ko ra }a, ko {ar ka {i Par ti za na igra }e u ~e tvrt fi na lu ovo go di {weg tak mi ~e wa pro tiv Me ga Vi zu re, od lu ~e no je `re bom. Utak mi ca Par ti zan - Me ga Vi zu ra na pro gra mu je 16. fe bru a ra od 18 sa ti. Istog da na od 20.30 sa ti sa sta }e se Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca i Voj vo di na.Na red nog da na, 17. fe bru a ra, igra }e Cr ve na zve zda Be o grad - BKK Rad ni~ ki (18) i He mo farm Rad ni~ ki FMP (20.30). Me ~e vi po lu fi na la na pro gra mu su 18. fe bru a ra, dok je fi nal na utak mi ca 19. fe bru a ra od 20.30 sa ti. Fi nal ni tur nir Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a igra se u ni {koj dvo ra ni ^a ir.

Kris Bo{ (Ma ja mi)

NBA LI GA

Po be de Ma ja mi ja i Or lan da Ko {ar ka {i Ma ja mi ja i Or lan da ostva ri li su po be de u NBA li gi. Ma ja mi je na do ma }em par ke tu sa vla dao Kli vlend 92:85, a Hit se je do tri jum fa pred vo dio fe no me nal ni Kris Bo{ sa 35 po e na i se dam sko ko va. Ne ka da {wi ~lan Ka va lir sa Le bron Xejms biv {em klu bu je uba cio 18 po e na, uz po pet sko ko va i do da va wa. Kaj ri Ir ving je bio naj bo qi u go stu ju }oj eki pi sa 17 ko {e va. Or lan do je bio ube dqiv u In di ja na po li su pro tiv Pej ser sa 102:83, a Me xik je do tri jum fa pred vo dio Ra jan An der son sa 24 po e na i osam sko ko va. Kod In di ja ne Grejn xer i Hi bert uba ci li su po 16 po e na. Wu jork je de kla si rao [ar lot 111:78, za hva qu ju }i od li~ noj tim skoj igri. Taj son ^en dler je po sti gao 20 po e na, uz 17 sko ko va, Sto de ma jer i Filds po sti gli su po 18, dok je Xe fris imao 11 po e na na kon tu. Je di ni ras po lo `e ni u do ma }im Bob ket si ma bio je Vo ker sa 22 ko {a. Por tland je bio bo qi od Mem fi sa 97:84, dok je To ron to sla vio u Fi nik su 99:96. Re zul ta ti: In di ja na - Or lan do 83:102, [ar lot - Wu jork 78:111, Ma ja mi - Kli vlend 92:85, Fi niks To ron to 96:99, Por tland - Mem fis 97:84.

~etvrtak26.januar2012.

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Del fi ni zdra vi i ras po lo `e ni Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je po la ko se pri pre ma za po lu fi nal ni duel u pe tak. Si no} su del fi ni po sma tra li ~e tvrt fi nal ni duel Ne ma ca i Ita li ja na. Li stom se pred nost da je Ita li ja ni ma, svet skim pr va ci ma. - Ipak su bo qi, de lu ju di sci pli no va no, ekip no su ja ki. Po kre tqi va od bra na im je glav ni adut. Sa dru ge stra ne Nem ce smo ose ti li u ba ze nu, do sta su ura di li na ovom {am pi o na tu. Pi ta we je ko li ko ima ju sna ge da na sta ve u istom rit mu - ka `e An dri ja Pr la i no vi}. Ju ~e je bio i 29. ro |en dan od li~ nog cen tra na {e re pre zen ta ci je Slo bo da na Ni ki }a, naj tro fej ni jeg va ter po li ste Sr bi je. Za ~e ti ri da na ka da se bu de igra lo za pla sman ro |en dan sla vi i Ni ko la Ra |en. Zdrav stve ni bil ten je po vo qan. Ima pa ci je na ta kod fi zi o te ra pe u ta Go lu bo vi }a, ali se sve pod ra zu me va kao sa stav ni deo tak mi ~e wa. U Aj ndho ven su do pu to va li i pred sed nik Par ti za na Alek san dar [o {tar i Ne boj {a [a po wi}, pred sed nik UO SD Par ti zan. Na red nih da na o~e ku je se do la zak jo{ ne kih zva ni~ ni ka, po tra `wa za kar ta ma je sve ve }a. - Za do vo qan sam ka ko se sve od vi ja. Spe ci fi~ no je tak mi ~e we iz ni za raz lo ga. Opet smo u po lu fi na lu, do sta smo po ka za li. U

Va ter po li sti Sr bi je po se ti li fa bri ku VLD

ni kad te `oj gru pi ostva ri li smo pr vo me sto ko lo pre kra ja. Ide mo da qe. Ve ru jem u kva li tet i ka rak ter ove eki pe. Osta }e u po lu fi na lu sjaj ne eki pe gde }e od lu ~i va ti ni jan se - ka `e pred sed nik Sa ve za Ve li bor So vro vi}. Va ter po li sti Sr bi je su ju ~e ra {wi pr vi deo da na pro ve li u

NA PRO ZIV KE IZ HR VAT SKE

Va wa bez ko men tara

Hr vat ski va ter po li sti i ta mo {wa jav nost te {ko je pod ne la eli mi na ci ju iz bor bi za me da qe na Evrop skom pr ven stvu u Ho lan di ji. Po raz Sr bi je od Cr ne Go re, ali i Ru mu ni je od Ne ma~ ke, iz ba ci li su do sa da {weg evrop skog pra va ka iz za vr {nih bor bi, ski nu li mu kru nu... Ko li ko je Hr va te to za bo le lo go vo re i mno go broj ni ~lan ci u me di ji ma u ko ji ma su op tu ì va li Sr be za „ku hi wu”, „pu {ta we Cr no go ra ca” i sli~ ne stva ri, a i{li su ~ak do tle da su kri ti ko va li i „po je di ne igra ~e ko ji hleb za ra |u ju igra ju }i u Hr vat skoj”. Ja sna je alu zi ja na ka pi te na srp skog ti ma Va wu Udo vi ~i }a, ko ji igra za za gre ba~ ku Mla dost. Va wa, me |u tim, ni je è leo da go vo ri o otrov nim stre li ca ma iz Hr vat ske. - Za i sta tu ne mam {ta da ko men ta ri {em ka è Va wa na pro ziv ke iz su sed ne ze mqe. Mir no i sta lo è no. Kao Fi lip Fi li po vi} po sle di vqa~ kog na sr ta ja Nik {e Do bu da. I kao se lek tor De jan Udo vi ~i}. po se ti VLD, svet ski po zna tom pro iz vo |a ~u auto bu sa. Re~ je o ve li kom part ne ru na {e La ste ko ja u svom po go nu ima 300 auti -

SLO BOD NA DAL MA CI JA

Ne kri vi te Sr be Hr vat ski me di ji su s ogor ~e wem pro ko men ta ri sa li ras plet na Evrop skom pr ven stvu u va ter po lu u Ho lan di ji, ali se me |u wi ma iz dvo ji la Slo bod na Dal ma ci ja. Na{ tim je ko lo pre kra ja obez be dio me sto u po lu fi na lu, ali je po ra zom od Cr ne Go re na kra ju grup ne fa ze uti ca la da bra ni lac ti tu le Hr vat ska za vr {i tak mi ~e we ve} u pr voj fa zi. Cr na Go ra je po be dom nad Sr bi jom u po sled wem ko lu za uz e la dru go me sto i igra }e u ~e tvrt fi na lu, kao i tre }e pla si ra na Ne ma~ ka po sle tri jum fa nad Ru mu ni jom, dok je Hr vat ska sa vla da la [pa ni ju, ali je osta la na ~e tvr toj po zi ci ji zbog ne us pe ha u me ~e vi ma sa Sr bi jom i Ne ma~ kom. I dok su broj ni hr vat ski me di ji osu li paq bu na na{ tim, iz ve {ta~ Slo bod ne Dal ma ci je je is ta kao dru ga ~i je mi {qe we. “Kri vi ti Sr bi ju {to na {ih ne ma u za vr {ni ci se ni ka ko ne sme. Sr bi ji ni je bi lo sve jed no ka kav }e ras plet bi ti u gru pi, bez ob zi ra na osi gu ra no me sto, a sa mim tim i me sto u po lu fi na lu. Po ra zom su za se be na pra vi li dvo stru ku ko rist. Iz ba ci li su na {e iz bor be za me da qu, a Cr nu Go ru se bi sklo ni li sa pu ta do fi na la. Sa da im na pu tu do fi na la sto je Ita li ja ili Ne ma~ ka, a u toj utak mi ci su iz ra zi ti fa vo ri te”, pi {e Slo bod na Dal ma ci ja.

bu sa. VLD je i part ner re pre zen ta ci je na {am pi o na tu Evro pe u Aj ndho ve nu. Du go go di {we part ner stvo ko je je pre ra slo u iskre -

Ru mu ni bo qi od Ma ke do na ca Re pre zen ta ci ja Ru mu ni je po be di la je se lek ci ju Ma ke do ni je sa 12:10 (1:1, 4:3, 4:3, 3:3) u pr vom me ~u za pla sman od sed mog do 12. me sta na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu. Na red ni ri val Ru mu ni ma bi }e Hr vat ska, dok }e Ma ke do ni ja za 11. po zi ci ju igra ti sa Tur skom ko ja je po ra `e na od [pa ni je 4:16 (0:5, 3:4, 0:3, 1:4). [pa ni ja }e igra ti pro tiv do ma }i na Ho lan di je. Va wa Udo vi ~i} po klo nio lop tu Van der Loh teu

SCOM I BEST SEED PRODUCER NO VI SPON ZO RI VOJ VO DI NE NS SE ME

Za jed no do no vih uspe ha Po ro di ca spon zo ra Voj vo di ne NS se me po sta la je bo ga ti ja za dve no ve fir me. Na i m e, u pred u z e } i m a SCOM i Best seed producer No vo sa |a ni su do bi li dva iz u zet no zna ~aj na po slov na part ne ra. Sa rad wa je ozva ni ~e na na kon fe ren ci ji u pro sto ri ja ma klu ba, ko joj su pri su stvo va li di rek tor fir mi Sa {a Vu ja ~i}, ge ne ral ni di rek tor Voj vo di ne NS se me Va sa Mi ji}, sport s ki di r ek t or Ni k o l a Ma ri }a, tre ner Ni ko la Sa la ti} i igra ~i. - @ao nam je {to ni je tu i vla snik Vla di mir Vr ba {ki, ali u ime SCOM-a i BSP-a sa na ma je tu di rek tor Vr ba {ki. Za hva qu jem se ovim po slov nim part n e r i m a {to su se

pri k qu ~ i l i na { em pu l u spon zo ra sa `e qom da nam po mog n u u funk c i o n i s a w u u ovim te {kim vre me ni ma. Za to je za nas ova sa rad wa od iz u zet nog zna ~a ja. Fir me mla de, ali uspe {ne, ~ak i u ne kim me | u n a r od n im kru g o v i m a. @e lim im da na sta ve ta ko br zo da na pre du ju, a na dam se da }e mo za jed no da na pra vi mo ve li ke re zul ta te, pa mo `da ve} i na fi nal nom tur ni ru Ku pa Sr bi je – re kao je Mi ji}. Vu j a ~ i} je iz r a z io za d o voq stvo {to fir me, ~i ji je pred s tav n ik, po ~ i w u jed n u do bru i du go ro~ nu sa rad wu sa naj u s pe { ni j im od b oj k a { kim klu bom u ze mqi. - Iz u zet na mi je ~ast i za do voq stvo {to sam da nas ov de – iz ja vio je Vu ja ~i} i na sta v io: - SCOM je osno v an

2003. go di ne i ba vi se pro iz vod wom i tr go vi nom po qo pri vred nim pro iz vo di ma, al ko h o l om, skro b om, ve { ta~ kim |u bri vi ma i se men skom ro b om. Na k on vi { e go d i n a uspe {nog po slo va wa ste kli su se uslo vi za do bi ja we li cen ce za pro met naft nih de ri va ta. Ta ko |e, SCOM po se du je do rad ni cen tar u Sr bo bra n u, ma g a c in s ki pro s tor, lo ka le i sme {taj ne ka pa ci te te u Bu dvi. U do rad nom cen tru na la zi se na {a dru ga fri ma, Best seed pro du cer, ko ja se ba vi pro iz vod wom i do ra dom se men ske ro be i to se men ske so je, se men skog ku ku ru za, je~ ma, p{e ni ce, sun co kre ta... BSP je osno van 2009. i ima za ciq da po sta ne naj po u zda ni ji cen tar za do ra du se men ske ro be, pu tem po ve zi va wa s naj bo -

qim pro iz vo |a ~i ma, in sti tu ti ma, kao i pu tem mo der ni za ci je i stru~ nog usa vr {a va wa. Ori jen ti sa ni smo na Voj vo di nu, Sr bi ju, ze mqe biv {e Ju go sla vi je, a kraj wi ciq nam je pro d or na ve o m a zah t ev n o evrop s ko tr ` i { te. Do s a d a {wim ra dom ove dve fir me su po ka za le da vo de ra ~u na o za jed ni ci, ve} go di na ma una zad iz dva ja ju se zna ~aj ne do na ci je za po mo} sport skim or ga ni za ci ja ma, udru `e wi ma i klu bo vi ma. Na {a je `e qa i mi si ja da Voj vo di ni po mog ne mo da is tra je i da ostva ru je vi so ke re zul ta te, ka ko na do ma }oj, ta ko i na me |u na rod noj sce ni. Di r ek t o r i su pot p i s a l i ugo vor, a za tim je Mi ji} po klo nio Vu ja ~i }u dres Voj vo di ne NS se me.

De taq s pot pi si va wa ugo vo ra

no pri ja teq stvo iz me |u di rek to ra La ste i pred sed ni ka V[ Ve li bo ra So vro vi }a i vla sni ka VLD Van Der Loh tea re zul ti ra lo je ju ~e ra {wim do ga |a jem. Van der Loh teu je ka pi ten eki pe Va wa Udo vi ~i} po klo nio lop tu sa pot pi si ma igra ~a i ba de man til. Va ter po li sti su za i sta ima li {ta da vi de, a po seb no ih je zna la~ kim pre da va wem ani mi rao pred sed nik So vro vi}. Po sle obi la ska dru ge fa bri ke VLD or ga ni zo van i za jed ni~ ki ru ~ak.

sport

~etvrtak26.januar2012.

IZ BOR IFFHS

Bu fon naj bo qi gol man Ita li jan \an lu i |i Bu fon pro gla {en je za naj bo qeg gol ma na sve ta u po sled wih 25 go di na po iz bo ru IFFHS. Pre ma gla sa wu stru~ wa ka iz ce log sve ta \an lu i |i Bu fon je pro gla {en za naj bo qeg ~u va ra mre è u pe ri o du od 1987. do 2011. go di ne. Na dru gom me stu se na la zi [pa nac Iker Ka si qas, a na tre }em biv {i gol man Man ~e ster ju naj te da Edvin van der Sar. An do ni Zu \anlui|i Bufon bi za re ta i Bra zi lac Ta fa rel na la ze se u top 10. U naj bo qih de set gol ma na se na la ze jo{ Pe ter [maj hel, Oli ver Kan, Pe tr êh, Val ter Zen ga i Ho ze Lu is î la vert.

Ven ger pre u zi ma Real? Me na xer fud ba le ra Ar se na la Ar sen Ven ger po no vo fi gu ri ra kao ide al no re {e we za tre ne ra {pan skog Re a la iz Ma dri da, pre no se en gle ski i {pan ski me di ji. Na vod no, ~el ni ci kra qev skog

Arsen Venger

klu ba po la ko gu be str pqe we sa @o ze Mu ri wom, pa se opet raz mi {qa o no vom ve li kom tre ner skom ime nu. Pr vi na li sti `e qa je Fran cuz, ko ji je i 2009. go di ne bio `e qa ta da {weg pred sed ni ka Ra mo na Kal de ro na. Ipak, Ven ger je ta da od bio mo gu} nost pre la ska u

Ma drid, a Real je pre u zeo Ma nuel Pe le gri ni ko ji ni je imao uspe ha. Mu ri wo je na klu pi Re a la od ju na 2010. i do sa da je osvo jio sa mo Kup Kra qa. Na vi ja ~e, ali i upra vu klu ba naj vi {e bo li {to Por tu ga lac ni je us peo da sta ne na kraj do mi na ci ji Bar se lo ne, ka ko u me |u sob nim du e li ma, ta ko i u Pri me ri, a do `i veo je `e sto ke kri ti ke na kon po ra za od Ka ta lo na ca u pr vom me ~u ~e tvrt fi na la Ku pa Kra qa na San ti ja go Ber na beu (1:2). Ven ger ta ko |e tr pi ve li ke kri ti ke na Ostr vu. Ar se nal igra pro men qi vo ove se zo ne i sve je da qe od Li ge {am pi o na. Po seb no te {ko na vi ja ~i ma je pao po raz od Man ~e ster ju naj te da na Emi rej tsu pro {log vi ken da 1:2, na kon ~e ga su fa no vi ne go do va li kod stra te ga, ko ji pred vo di tob xi je jo{ od 1996. Kao re zer vna op ci ja za klu pu Re a la na vo di se ime se lek to ra Ne ma~ ke Jo a hi ma Le va.

In ter vra }a Mu ri wa De o ni ~ar ita li jan skog fud bal skog klu ba In ter Mar ko Tron ke ti Pro ve ra is ta kao je da bi vo leo da od le ta po no vo na klu pi vi di por tu gal skog stru~ wa ka @o ze Mu ri wa. Mu ri wo je sa In ter om osvo jio tro tro fe ja u se zo ni 2009/10, ti tu lu, Kup i Li gu {am pi o na, pre ne go {to je pre u zeo ma drid ski Real, gde po la ko gu bi po ve re we ~el ni ka i na vi ja ~a Ma dri |a na. - Vra ta su za Mu ri wa uvek otvo re na. Vo le li bi smo da se on vra ti, za {to da ne - re kao je Pro ve ra ita li jan skim me di ji ma. Na Ape ni ni ma se ~e sto spo mi we i ime tro fej nog tre ne ra Bar se lo ne Pe pa Gvar di o le, ali

TRE NING UTAK MI CA

Pre mi je ra kao iz sno va Voj vo di na – Ba~ ka (BP) 11:0 (4:0) VE TER NIK: FC “Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 50, su di ja: Miq k o v i} (No v i Sad). Strel ci: Mi to {e vi} u 13, No va ko vi} u 20, Ka tai u 28, Smi qa ni} u 44., [ku le ti} u 50, 65. i 81, Ko va ~e vi} u 53, Bran ko vi} u 57, Ste va no vi} u 67. i Spre mo u 84. mi nu tu. VOJ VO DI NA: Su pi}, Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Mi to {e vi}, Ka ran, Mi lo vi}, Smi qa ni}, Ra do ja, Bo jo vi}, No va ko vi}, Ka tai. Igra li su jo{: Ja no {e vi}, Ko va ~e vi}, Bran ko vi}, A|u ru, Traj ko vi}, Moj sov, Ste v a n o v i}, Po l e t a n o vi}, Spre mo, Abu ba kar, [ku le ti}. BA^ K A (BP): \ur k o v i}, Kne `e vi}, Nin ko vi}, Vig we vi}, Ra de vi}, Tan ~i}, Avra mo vi}, Gaj d o b ran s ki, Stoj n i}, Du ki}, Ma ri}. Igra li su jo{: Mar k o v i}, M. Ra d a n o v i}, Plat ner, Ka ra no vi}, Me dan, Stu par, N. Ra da no vi}.

U pr voj pro ve ri od po ~et ka zim skih pri pre ma, fud ba le ri Voj vo di ne de lo va li su im pre siv no – ras pu ca no, mo ti vi sa no, agre siv no... Iako su u tre nin gu tek de se tak da na, No vo sa |a ni

Ju ~e su sti pen dij ske ugo vo re s Voj vo di nom pot pi sa la tro ji ca mla |ih ka de ta, ro |e nih 1996. go di ne. Na pred log Bra ni sla va No va ko vi }a, di rek to ra mla |ih ka te go ri ja, sti pen di sti cr ve no-be lih po stal su Ni ko la Fi mi}, Ste fan Pe ro vi} i Sr |an Vu ka qe vi}.

SU SRE TI: DRA GAN MAN DI], NE KA DA [WI KA PI TEN KUL SKOG SU PER LI GA [A

Haj duk dru ga ku }a

@oze Muriwo

Pro ve ra de man tu je ta kve in for ma ci je. - Mno gi pri ~a ju o Gvar di o li, ko ji je bez sum we fe no me na lan tre ner. Me |u tim, o we mu ni smo raz mi {qa li ni u jed nom tre nut ku - po ru ~io je Pro ve ra.

U klup ske pro sto ri je Haj du ka iz Ku le do {ao je dra gi gost, ne k a d a { wi ka p i t en Dra g an Man di}. Po qup ci, ~vrst sti sak ru ke i osmeh na li cu naj re ~i ti je go vo re o su sre tu. - Ka ko se ne bi pri jat no ose }ao ka da sam do {ao u svo ju dru gu ku }u. Moj biv {i pred sed nik

Dal gli{ ne }e Kra si }a

@i gi} u Espa wo lu? Dru gi naj bo qi ka ta lon ski klub je bio po ve zi van sa Ni ko lom @i gi }em jo{ na le to, ali ta da od do go vo ra ni je bi lo ni {ta. Po red Ni ko le @i gi }a, ~el ni ci Espa wo la pre go va ra ju i sa \o va ni jem Dos San to som i El Ham da u i jem. Espa w ol je sen z a c i o n al n o is pao od ni `e li ga {a Mi ran de sa (2:1) iz ~e tvrt fi na la Ku pa Kra qa.

IN MEMORIAM

Du {an Hr wak (1948–2012) Po sle du ge i te {ke bo le sti u Ba~ kom Jar k u umro je Du {an Hr wak, biv {i fud ba ler Sla vi je i Mla do s ti iz Ba~ kog Jar ka. Po ni kao je u mla |im ka te go r i j a m a Voj v o di ne,jed no vre me no sio je dres dru go li ga {a Osi je ka, ali je naj bo qe par ti je pru `ao u no vo sad skoj Sla vi ji i Mla do sti i to na me stu zad weg ve znog. Po za vr {et ku igra ~e ka ri je re du go je svo je ve li ko

Momenat s ju~era{we utakmice

Tro ji ca no vih sti pen di sta

Li ver pul naj ve ro vat ni je ne }e is ko ri sti ti {an su da do ve de Mi lo {a Kra si }a iz Ju ven tu sa na po zaj mi cu, jer me na xer Ke ni Dal gli{ ni je za in te re so van za srp skog re pre zen ta tiv ca. Br zo no gi ve zi sta je odav no pao u dru gi plan u Ju ven tu su, pa se o~e ku je we gov od la zak iz To ri na do 31. ja nu a ra, a na kon spe ku la ci ja o in te re so va wu êl si ja i Fe ner bah ~ea, me di ji su ob ja vi li da je naj bli ì pre la sku u Li ver pul. O~e ki va lo se da }e Kra si} oti }i na po zaj mi cu, po sle ~e ga bi se pre go va ra lo o ot ku pu ugo vo ra vred nog 12 mi li o na evra, ali „Mi ror” tvr di da je Ke ni Dal gli{ od bio da ga an ga ù je.

Srp ski fud ba ler Ni ko la @i gi} mo gao bi u na red nih {est me se ci da igra u {pan skom Espa wo lu kao po zajm qen igra~. Ka ta lon ski list „Sport” tvr di da Bir min gem i Espa wol pre go va ra ju u ve zi tran sfe ra Ni ko le @i gi }a u taj ka ta lon ski klub. Na vod no bi srp ski fud ba ler bio po zajm qen Espa wo lu na {est me se ci uz mo gu} nost ot ku pa ugo vo ra.

dnevnik

fud b al s ko zna w e pre no sio na naj mla |e, vi {e od pet na e- stak go d i n a bio je ru ko vo di lac pi o nir ske {ko le fud ba la Mla do sti. Pod we go vim bud n im okom sta s a l a je ple j a d a fud ba le ra iz Ba~ kog Jar ka, ko ji su ka sni je sa uspe hom no si li dre so ve pr vo li ga {kih klu bo va. Sa hra na Du {a na Hr wa ka je da nas u 13 sa ti na gro bqu u Ba~ kom Jar ku.

Dragan Mandi} (desno) sa Radomanom Vasovi}em

Radoman Vasovi} Ra jo, tre ner Sre da, sa i gra~ Le pi... Sr ce uvek ja ~e za lu pa - ka `e Man di}. Dra gan Man di} je u Haj duk do {ao 1996, pro veo {est go di na i za ra dio i ka pi ten sku tra ku. - Bi lo je to {est naj lep {ih go di na u mo joj fud bal skoj ka -

ri je ri. Po tom sam tri go di ne pro veo u no vo sad skoj Voj vo di ni u ko joj me je do ~e kao moj biv {i tre ner iz Haj du ka Mi ro slav Vu ka {i no vi}. Iz Voj vo di ne sam oti {ao u azer bej xan ski Olim pik iz Ba kua, tre ner mi je bio i Pe ca Kur }u bi}. Ta mo sam pro veo pet go di na, ali sam se po vre dio i mo rao da za vr {im sa ak tiv nim igra wem. Ob ra do va li ste se kul skim su sre ti ma? - Na rav no da mi je pu no sr ce ka da vi dim li ca sa ko ji ma sam pro veo {est go di na u Haj du ku, ka da vi dim da klub ra ste, da ima do bre re zul ta te, od li ~an ru ko vo de }i ka dar, da se u we mu oku pqa ju pri ja te qi, no vi na ri, da se di { e fud b al s kim plu }i ma. Zol tan Sa bo se vra tio u ne ka da {wi klub kao {ef stru ke, vi di te li se be u Haj du ku? - Ra no je da sa da go vo rim o to me. Dra go mi je {to se Sa bo vra tio u ovu sre di nu. Bio je sja jan igra~, sa da gra di uspe {nu tre ner sku ka ri je ru, mlad je i per spek ti van stru~ wak i `e lim mu sve naj bo qe. Ja sam ne dav no za vr {io igra~ ku ka ri je ru, po la ko }u u}i u tre ner ski po sao sa {ko lom fud ba la, imam do sta pri ja te qa u fud ba lu i na dam se da }u i kao tre ner na pra vi ti ne {to - re kao je ne k a d a { wi ka p i t en Haj d u k a Dra gan Man di}. \. Bo ja ni}

SLA NO BAR CI VRED NO TRE NIR AJU

Vra ti li se \u li}, Pe kez i Kra si} [ef stru~ nog {ta ba fud ba le ra Pro le te ra sa no vo sad ske Sla ne ba re Ne nad La la to vi} i we go vi po mo} ni ci za do voq ni su do sa da {wim pri pre ma ma. - Vre me nam ne ide na ru ku, a za hvaq ju }i brat skim klu bo vi ma, ^e ne ju, Ju go vi }i i Ta tri ko ji su nam ustu pi li te re ne, ne sme ta no oba vqa mo pla ni ra no. Do po la ska u Ohrid, 16. fe bru a ra, od i gra }e mo ne ko li ko utak mi ca, a u Ma ke do ni ji pla ni ra mo da ih bu de se dam-osam. @e qa nam je da pr ven stve nu tr k u za v r { i m o me | u pr v ih {est eki pa, a za taj pla sman neo p hod no je da se kva li tet no

pri pre mi mo - re kao je La la to vi}. Eki pu sa Sla ne ba re do sa da su na pu sti li Dam wa no vi} (Iz rael), Ja b lan (Be l o r u s i j a), Sli jep ~e vi} (Slo ga, Te me rin), \or |e vi} je na pro bi u Spar ta ku ZV, Si la |i se vra tio u Voj vo di nu, a \o ro vi} i La za re vi} su u po tra zi za no vim klu bo vi ma. Za dres Pro le te ra u pro le} noj po lu se zo ni po ku {a }e da se na met nu Go ran \u li} (Rad ni~ ki, Som bor), Bo jan Kra si} (In |i ja) i Mir ko Pe kez (Cr ve na zve zda, No vi Sad), igra ~i ko ji su ve} no si li dres Pro le te ra u go di ni ka da se do mo gao Pr ve li ge. M. Po.

su mle li ne mo} nog ri va la to kom svih 90 mi nu ta utak mi ce, ne do zvo qa va ju }i Ba~ ko pa lan ~a ni ma ni tre nu tak pre da ha. - @e leo sam da vi dim gde smo u ovom tre nut ku ka da je fi zi~ ka pri pre ma u pi ta wu i mo ram da pri znam da me je fa sci ni rao od n os pre m a oba v e z a m a svih igra ~a ko ji su bi li na te re nu. Bi li su mo ti vi sa ni, tr ~a li su iz ne na |u ju }e do bro i bi lo mi je pra vo za do voq stvo da vi dim wi ho vu `e qu da od i- gra ju do bro – re kao je tre ner De jan Vu ki }e vi} po sle me ~a. Je di ni ko ji ni su ima li {ta da po ka `u bi la su do ji ca ~u va -

ra mre è No vo sa |a na – Ne ma wa Su pi} i Bu di mir Ja no {e vi}, ko ji su se po 45 mi nu ta smr za va li na te re nu. Svi osta li mla di }i iz re do va cr ve nobe lih igra li su pu nom sna gom, dik ti ra li su tem po ko ji go sti ni su mo gli da is pra te i zbog to ga je po stig nut dvo ci fren broj po go da ka. Naj lep {i tre nu tak na me ~u bio je pr vi gol ko ji je po sti gao Vuk Mi to {e vi}, ko ji je u pro do ru na ni zao ne ko li ci nu igra ~a Ba~ ke, a on da, {u tem sa ne kih 17 me ta ra, ma ti rao gol ma na \ur k o v i } a. Ve o m a do b ar uti sak osta vio je i tro stru ki stre lac Pe tar [ku le ti}, ma da, pod vu }i }e mo to jo{ jed nom, za uku pan uti sak svi igra ~i Voj vo di ne za slu ù ju po hva le. U ju ~e ra {woj utak mi ci na te re nu ni je bi lo Mar ka Qu bin ko vi }a, Bra ne Ili }a i An tvi ja Ja oa. Qu bi in ko vi} i Jao à li li su se na po vre de, dok je Bra na Ili} iz o stao zbog to ga {to tre n er Vu k i } e v i} ni j e è leo da ri zi ku je da se po vre di na te {kom te re nu, po {to se sva kog da na o~e ku je da pro me ni klub i ode u êr no mo rec iz ukra jin skog gra da Ode se. Na red nu pro ve ru Voj vo di na }e ima ti u su bo tu, 28. ja nu a ra, ka da }e u FC “Vu ja din Bo {kov” do ~e ka ti eki pu Je din stva iz Sta re Pa zo ve. A. Pre do je vi}

ZVE ZDA OD ME RI LA SNA GU S PE TROV CEM

La zo vi} dva pu ta u me tu Pro si ne~ ki je pro ko men ta ri Po sle Gr bqa, Cr ve na zve zda je sa vla da la i eki pu Pe trov ca sao de bi Asa moe i Mar ka Mi ri }a. - O Mi ri }u znam sve, a za oce sa 2:1. Tim ko ji je Ro bert Pro si nu Asa mo i nih kva li te ta je ra ne~ ki po slao na te ren sta di o na no, jer je i on imao na por ne tre Pe trov ca mo gao bi da bu de starnin ge. Vi di se da ima ve li ku t ni na pro le }e. Na rav no, uz ne è qu i da se do bro od no si pre ke iz me ne, po put uba ci va wa Kri sti ja na Bor he ili Vi ni ju sa Pa {e ka. Baj ko vi}, Mi ki}, To {i}, Mak si mo vi}, Pet ko vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, Ka du, La zo vi}, Ka sa li ca i Asa moa po ~e li su utak mi cu pro tiv Pe trov ca, u ko joj je u glav noj ulo zi bio Dar ko La zo vi}. We go vim go lo vi ma u 12. i 30. mi nu tu Zve zda je ste kla pred nost nad do ma }i nom u pr vom de lu me ~a. U dru gom po lu vre me nu Pe tro vac je us peo da po stig ne gol, pa je re zul ta tom 2:1 okon ~an ovaj duel. [to se ti ~e igre Dvostruki strelac Darko Lazovi} Asa moe, on ni je mo gao mno go da ma dre su. Na rav no, ima i kva li po ka è na te {kom i blat wa vom tet, ali, ka èm, ra no je iz no si te re nu, ali da se na ma ho ve vi de - ti za kqu~ ke, po seb no jer ova lo da je re~ o kva li tet nom igra - kav te ren za i sta ni je od go va rao ~u, ko ji je u ~e stvo vao u mno gim br zo no gom na pa da ~u po put we ga ak ci ja ma.Mla di igra~ iz Ga ne - re kao je Pro si ne~ ki. imao je pri li ku u 34. mi nu tu, ali Cr ve na zve zda sle de }u utak ni je us peo da za tre se mre ù Pe - mi cu igra da nas u 13 ~a so va pro trov ca iz dva po ku {a ja. tiv Ze te u Go lu bov ci ma.

PR VO LI GA[ SA DE TE LI NA RE SE PO JA ^AO

Tre bo vac i Ga ri} ka na rin ci

Fud ba le ri No vog Sa da star to va li su sa zim skim pri pre ma ma 16. ja nu a ra. Ne ko li ko is ku snih igra ~a na pu sti lo je De te li na ru: Mar ko Jo va no vi}, \or |e Mr |a nin, \or |e Jo ci}, Vla di mir Tin tor i bra }a Uro{ i Lek Vu ko vi}. Iz tih raz lo ga, kao i pred let wi pre la zni rok, ovih da na De te li na rom }e pro de fi lo va ti do sta igra ~a. Tre nut no je na pro bi pet na e stak fud ba le ra, a uku se tre ne ra Jo si fa Ili }a i we go vih sa rad ni ka za sa da su is pu ni li To mi slav Tre bo vac (21), cen tar for Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce i ka pi ten Be o gra da sa Ka ra bur me Mi len ko Ga ri} (23) ko ji igra na me stu zad weg ve znog. - Po ku {a }u da se u ja koj kon ku ren ci ji Fi li po vi }a, Mi lov ca, Tu feg xi }a, ^e ko vi }a, Rok se i osta lih na met nem tre ne ru i iz bo rim me sto u eki pi - op ti mi sta je Tre bo vac. - Od li~ no sam pri mqen od sa i gra ~a. Upo znat sam sa klup skim am bi ci ja ma i tru di }u se da na do me stim od la ske Mr |a ni na i Le ko vi }a. Ako u pr ve ~e ti ri utak mi ce, od ko jih tri igra mo kod ku }e, po be di mo sma tram da }e mo ima ti re al ne {an se za pla sman u vi {i rang - re kao je Ga ri}. Ka na rin ci tre ni ra ju na De te li na ri i pla ni ra ju da dru gi deo pri pre ma od ra de u to pli jim kra je vi ma, Ko pru ili An ta li ji. O to me }e se ko na~ na od lu ka do ne ti na red nih da na. I. Gru bor

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

U ZAGREBU ODR@AN TURNIR U MA^EVAWU

Bli sta li Ro ma na Ca ran i Mi qan Ko va ~e vi} Na me|unarodnom ma~evala~kom turniru u Zagrebu takmi~arka novosadske Vojvodine Romana Caran trijumfovala je u disciplini `enski ma~, a takmi~ar zrewaninskog Omladinca Miqan Kova~evi} u disciplini mu{ki floret. Pored wih, na turniru su iz redova novosadskog kluba nastupili i junior-

Ro ma na Ca ran

ski dr`avni prvaci Leona Kamra{ i Vuk Jankovi}, a iz redova zrewaniskog kadetkiwa Ana Sel. Leona i Vuk su zabele`ili solidan plasman u osam najbo-

qih na turniru, dok je Ana zauzela odli~no drugo mesto. Prva zvezda turnira je bila Romana Caran. Ona je suvereno zapo~ela nadmetawe sa svim pobedama u grupi, da bi u istom tempu nastavila i u eliminacijama. U borbi za medaqu Romana je savladala hrvatsku reprezentativku Juki} sa 15:10, a u polufinalu je bila boqa od slovena~ke reprezentativke Jeza tako|e sa 15:10. Zatim je usledilo srpsko finale i najboqa borba turnira, Romani se suprotstavila sjajna mlada srpska reprezentativka Ana Sel. Presudilo je iskustvo i Romana je trijumfovala sa 15:11 u finalu. Ovo je odli~an zamajac pred nastupaju}e takmi~arske izazove za Romanu Caran, koju o~ekuju nastupi na svetskim kupovima u Budimpe{ti i Barseloni, kao i na nekoliko regionalnih i doma}ih takmi~ewa, pre Evropskog prvenstva u Lewanu (Italija).

IZA BRA NI NAJ BO QI SPOR TI STI U KUL SKOJ OP [TI NI: Na prigodnoj sve~anosti, uprili~enoj u sve~anoj sali SO Kula, uru~ena su priznawa najboqima u sportu u kulskoj op{tini u 2011. godini. Prema odluci ~lanova Upravnog odbora Sportskog saveza op{tine Kula, najboqi sportski kolektiv u mu{koj konkurenciji je Karate klub Hajduk, pobednik Kupa Vojvodine i Srbije i Premijer liga Srbije.U konkurenciji dama najboqi je @enski ko{arka{ki klub Sivac zbog izuzetnog rada sa mla|im kategorijama. U pojedina~noj konkurenciji najboqi je karatista Hajduka Mladen ]uri}, a kod dama atleti~arka Crvenke Jovana Selak. Najboqa mlada sportistkiwa je ~lanica

Karate kluba Crvenka Ma{a Mi}unovi}, a mladi sportista atleti~ar Rusina iz Ruskog Krstura Dejan Budinski. Najboqi trener je {ef stru~nog {taba Karate kluba Hajduk Lazar Greber.Najboqi sportski radnik je Milo{ Mrkaq iz Karate kluba Sivac. Diplomama su nagra|eni: @enski odbojka{ki klub Hajduk, mladi fudbaleri Poleta iz Sivca ( generacija 99. godi{te), karatista Hajduka Mirko [ain, tenkvondista Hajduka Nenad Vreki}, bodi bilder Hajduka Titana Igor [ikor, karatistkiwa Crvenke Maja Zeli}, atleti~arka Crvenke Milica Kova~evi}, rukometa{ica kluba Laki iz Crvenke @eqana Zeli}, {ahistkiwa Sivca Jovana Peruni~i}, ko{arka{ica Sivca Ne-

vena Krstaji}, {ahista Lipara Veqko [odolovi}, rukometa{ Rusina Mirko Papuga, stonoteniserka Rusina Sofija Kova~, fudbaler Mladosti iz Kru{~i}a Vladimir Hudak i ko{arka{ iz Sivca Stefan Krstaji}. Priznawa dobitnicima je uru~io I{tvan Kardo{, pomo}nik predsednika op{tine Kula zadu`en za sport. Uvek u sportu ima qudi koji su stalno tu, nenametqivi, a poma`u, {to bi se reklo, to {to mogu. Zato je Upravni odbor Sportskog saveza doneo odluku da dodeli i tri priznawa za poseban doprinos sportu u kulskoj op{tini. Posebna priznawa dobili su Svetozar Bukvi}, Milorad Laji} i Nenad Vu~ini}. \. Bojani}

NAJUSPE[NIJI SPORTISTI BE^EJSKE OP[TINE U 2011. GODINI

Una Ob ra do vi} i Mar ko No va ko vi} la u re a ti Dvostruka evropska pionirska prvakiwa u karateu Una Obradovi} i zvani~no na{ najboqi kajaka{ u pro{loj godini i potencijalni olimpijac Marko Novakovi} laureati su u tradicionalnoj sportskoj manifastaciji Izbor sportiste be~ejske op{tine za 2011. godinu. Zbog reprezentativnih priprema u Antaliji, pehar namewen Marku Novakovi}u primio je wegov trener Jo`ef [oti, koji je svojevremeno bio olimpijac u Sidneju, a predsednik najve}e potiske op{tine Peter Knezi uru~io je veliki pehar mladoj Uni. - Ovo je nagrada za dosada{wi trud u sportu, pogotovo u minuloj godini kada sam zablistala na Evropskom prvenstvu u holandskom gradu Beku. Sve je to potvrda da se dobro radi u na{em klubu. Ujedno, ovo mi je dodatni stimulans za Evropsko prvenstvo u Parizu. Pre toga, kroz Ligu {ampiona moram da se izborim za reprezentativni status- rekla je Una Obradovi}. Savetnik predsednika op{tine za omladinu i sport Goran Strajni} uru~io je pehare sportistima. Evo imena prvoplasiranih po uzrasnim kategorijama.

Naj bo qi spor ti sti op {ti ne Be~ej

Mla|i pionirski uzrast: Una Obradovi} (Karate klub Be~ej), Du{an Jasni} (Karate klub Be~ej). Pionirski uzrast: Biqana Reli} (Kajak kanu klub Be~ej), Nemawa Farka{ (Xudo klub Mladost). Kadetski uzrast: Hermina Luka~ (Kugla{ki klub Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta), Tama{ Farka{ (Pliva~ki klub Be~ej). Juniorski uzrast: Milena [vowa (Kik boks klub Be~ej), Arpad Bala{a (Bodi bilding klub Be~ej). Seniorski uzrast:

PRI ZNA WA NAJ BO QIM SPOR TI STI MA TE ME RIN SKE OP [TI NE: U sve~anoj sali SO Temerin progla{eni su najboqi sportisti, klubovi i sportski radnici u 2011. godini (na slici).Najboqa sportiskiwa je Smiqana @ivkovi} iz Yudo kluba TSK, a sportista Miroslav Macan iz KK Mladost iz Ba~kog Jarka, koji je i najboqi klub u op{tini. Najuspe{niji klub u radu sa mla|im kategorijema je OK Grbi} iz Temerina.Trener godine je Milan Vje{tica iz @RK Temerin. Nagrada za `ivotno delo u sportu uru~ena je porodici Mi-

Marina Mati} (Pliva~ki klub Be~ej), Marko Novakovi} (Kajak kanu klub Be~ej). Zamenik predsednika op{tine Budislav Meduri} uru~io je priznawa sportskim radnicima, ekipama i sponzorima.... U kategoriji trenera laureat je tvorac dvoje osvaja~a ~etiri evropske medaqe Dragan Buweva~ki iz Karate kluba Be~ej. Predsednik Vaterpolo kluba Be~ejac Milan Brkqa~ najboqi je sportski radnik. Specijalna priznawa dodeqena su osva-

lana Zelenovi}a, izuzetnog yudo takmi~ara i sportskog radnika. Priznawa su dobili i sportski radnici Laslo Vere{ iz FK TSK, Pavao Amiyi} iz @RK Temerinu i Milorad Suboti} iz Yudo kluba Sirig, a specijalna nagrada za izve{tavawe o sportu dobili su â&#x20AC;&#x17E;Na{e novineâ&#x20AC;? i Mile Milojevi}. Najuspe{nijim klubovima pehar i nov~anu nagradu od 30.000 dinara uru~io je Andra{ Gustow, predsednik op{tine Temerin. Najuspe{niji pojedinci dobili su plakete i nagradu od 10.000 dinara. M. M.

ja~ima zlata s minule Olimpijade radnika sportista Vojvodine Stani Ba}anski iz Fadipa (pikado), Predragu Ili}u iz Sojaproteina (tenis) i `enskoj ekipi PIK Be~ej u nadvla~ewu konopca. Najboqa ekipa je `enski ~etverac Kajak kanu kluba Be~ej, a za nesebi~nu pomo} nagra|eni su donatori Vasi} Trejd, Greja~ Komerc i Kowevi} d.o.o. Posebne nagrade pripale su sportistima koji su ponikli u gradu kraj Tise, a sada brane boje

drugih klubova i reprezentacije, ~ime na najboqi na~in afirmi{u mati~nu sredinu. To su: Vilmo{ Zavarko (kuglawe), Borislava Beba Peri}-Rankovi} (stoni tenis osoba s invaliditetom), ^aba Sila|i (plivawe), Dejan Terzi} (kajak) i Marko Tomi}evi} (kajak). Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi uru~io je plakete be~ejskim ambasadorima sporta, kao i velik pehar najboqoj sportskoj organizaciji -Kajak kanu klubu Be~ej. V. Jankov

US P E [ AN NA S TUP ZRE WA NIN SKIH KA RA TI STA U SA MO BO RU: Zrewaninski karatisti takmi~arsku sezonu uspe{no su otvorili na jakom me|unarodnom turniru u Samoboru, na kome je za dva dana takmi~ewa u~e{}e uzelo preko 1.200 karatista iz desetak zemaqa. Bila je to provera pred zna~ajna takmi~ewa koja se o~ekuju u prvom kvartalu ove godine, Evropski {ampionat za kadete, juniore i mla|e seniore u Azerbejyanu (februar) i De~iji balkanski {ampionat u Crnoj Gori (mart). Pr vog da na tak mi ~e wa Zre wa nin ce su pred sta vqali Sawa Cvrkota, Awa Kapelan i Nikola Man~ev.U `estokoj konkurenciji, uz ~etiri pobede, zlatnu medaqu osvojila je Sawa Cvrkota (Zadrugar) u sredwoj kategoriji kod mla|ih seniorki, dok su Man~ev (Zrewanin) i Kapelan (Klek) izgubili u drugom, odnosno prvom kolu. Drugi dan za Zrewanince je bio mnogo uspe{niji - mla|i kadetski uzrasti osvojio

Se mi nar u Ka wi ì Sportski savez op{tine Kawià bio je organizator seminara na kojem su predsednik i generalni sekretar Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar i dr Dane Korica, koautor Zakona o sportu profesor dr Nenad \ur|evi} sa Prvanog fakulteta u Kragujevcu i stru~ni saradnik Agencije za privredne registre Filip Ka~arevi} razgovarali sa predstvanicima klubova o Zakonu o sportu i obavezi prevo|ewa sportskih klubova u Agenciji za privredne registre (APR). Goste i u~esnike semina ra su po zdra vi li po mo} nik pred sed ni ka ka wi{ke op{tine dr Josip Le pe{ i pred sed nik Uprav nog od bo ra SSO Ka wi à Du {an Man da ri}. [o{tar i Korica su iz ra zi li za do voq stvo {to je saradwa Sportskog saveza i lokalne samoupra ve op {ti ne Ka wi à na za do vo qa va ju }em ni vou, {to je i opredeqewe iz Stra te gi je raz vo ja sporta i Zakona o sportu, te da je veoma zna~ajno kada se to ispoqava u realnom ìvotu. M. Mi.

je tri medaqe. Marina Radi~evi} (Zadrugar) i \or|e Salapura (Zrewanin) osvojili su zlatna odli~ja, ali su prethodno morali da ostvare ~etri uzastopne pobede, dok je Nikola Nai} osvojio bronzanu medaqu. Dobre me~eve odradili su i Marko Mihajlovi}, Marko Vukovi}, Vuka{in i Strahiwa Stoj{in (svi KK Zrewanin). @. B.

kultura

~etvrtak26.januar2012.

НОВОСАДСКОМ УМЕТНИКУ НИКОЛИ ЏАФУ УРУЧЕНА „ПОЛИТИКИНА” НАГРА ДА ЗА ЛИКОВНО СТВАРА ЛАШТВО

Ново виђење света у коме живимо Новосадском уметнику Николи Џафу јуче је је уручена “Политикина” награда за ликовно стваралаштво за 2011. годину, коју је добио за изложбу “Лепус ин фабула” приређену у Музеју савремене уметности Војводине која је објединила многобројне сегменте његовог вишедеценијског рада. Џафо личним примером, изнад свега својом уметничком праксом, нуди ново виђење света у коме живимо, истовремено враћајући веру у утопистичку идеју о промени света кроз уметност, истакао је жири у образложењу, које је прочитао историчар уметности Саша Јањић на свечаности поводом Дана “Политике” у Скупштини града Београда. Жири је одлучио да награди Џафа имајући у виду његов целокупан уметнички опус, али превасходно комплексну изложбу ко-

говом уметничком деловању. Због тога је жири закључио да се ова изложба издвојила квалитетом приказаних радова и ангажованим ставом који се кроз њих рефлектује”, истакао је жири.

ко у историји уметности, тако и у савременом свету, Џафова изложба и радови су показали да могу да функционишу на више планова. Помоћу метафора и алузија уметник преиспитују сопствена искуства, колективну перцепцију али и одређена естетска искуства које нуди савремена уметничка пракса, никад не губећи из вида основни концепт, обраћајући се подједнако профе сионалцима, али и широј јавности, радећи при томе на проширење поља деловања савремене уметности. Џафо је 69. добитник “Политикине награде”, а одлуку је донео жири који су чинили историчарка уметно сти и ликовна критичарка “Политике” Љиљана Ћинкул, историчар уметно сти Саша Јањић и уредни ца Културне рубрике “Политике” Марија Ђорђевић.

dnevnik НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРА ДУ ГОСТУЈЕ У НЕМАЧКОЈ

„Баханткиње” у Диселдорфу Народно позориште у Београду го стоваће по сле четири деценије поново у Немачкој, где ће у петак и суботу 27. и 28. јануара у Диселдорфу изве сти „Баханткиње„ у режији шведског редитеља Валдемара Холма, саопштено је из националног театра. Редитељ Холм приказао је на моде ран начин уни вер зал ну борбу рационалног и ирационалног у Еурипидовој причи о ширењу Дионизијског култа у Грчкој и противљењу краља Тебе Пентеја баханалијама, по античком пе снику најмилијег и најстрашнијег бога. Он све сно не жели да се надовеже на античку митологију, већ покушава да иза збивања трагедије открије моменте комедије, а заједно са ансамблом, за то проналази одговарајуће слике и музику у шезде сетим. годинама прошлог века, додаје се у саопштењу. У представи глуме: Ненад Стојменовић, Марко Николић,

Танасије Узуновић, Александар Срећковић, Слободан Бештић, Радмила Живковић, Стела Ћетковић, Нела Михаиловић, Јелена Хелц и Даниела Кузмановић.

По следњи пут Народно позориште го стовало је у Немачкој 1971. године, када је у Бону, Манхајму, Ремшајту и Франкфурту изведена представа „Коштана„ Боре Станковића.

У САВРЕМЕНОЈ ГА ЛЕРИЈИ ЗРЕЊАНИН

Отворена изложба „Енформел у Војводини”

јом се кроз промишљено варирање једног мотива симболички заокружује његово бављење српском стварношћу и њеним различитим политичким, друштвеним и културолошким аспектима. “Рециклирајући тај један мотив - врхунски стилизовану представу зеца, Џафо се креће на линији између интроспективног и личног с једне стране, и колективног и политичког, са друге, не губећи при томе, ни у једној крајности критички потенцијал уткан у поетику ироније иманентну ње-

Џафо успешно истражује многобројне феномене савременог друштва иновативним коришћењем разноврсних медија и техника у својим радовима. “Користећи различите уметничке стратегије како би опстао као уметник и као појединац који активно делује у јавности, Џафо својом уметношћу успешно указује на парадоксе нашег времена и културе”, нагласио је жири. Према наводима жирија, изразито поетична, визуелно упечатљива са јасним референцама ка-

Изложба “Лепус ин Фабула” компонована је била од неколико елемената: Зечје опере (драма с музиком), изведене на отварању, и инсталације зечева, које се могу покренути као да скачу уз пратеће фотографије са истом тематиком. Изложба је одржана у години зеца, животиње која је стални мотив и живи актер у Џафовом стваралаштву од 1994. године. Поводом изложбе у МСУВ, чији је кустос био Живко Грозданић, објављена је и монографија “Џафо”.

У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ТОКОМ СНИМАЊА НОВОГ ФИЛМА

Погинуо грчки режисер Тео Ангелопулос Један од најугледнијих грчких филмских режисера Тео Ангелопулос, добитник готово свих значајних европских награда, погинуо је јуче у Атини када га је прегазио мотоцикл док је снимао филм о дужничкој кризи у његовој земљи, јавиле су агенције. Ангелопулос (77) је прелазио улицу када га је ударио мотоцикл. Одмах је превезен у болницу где је подлегао услед повреде мозга и унутрашњег крварења, јавио је Ројтерс. „Био је усред снимања филмске сцене када га је ударио мотор„, рекао је полицајац и додао да је мотор припадао полицајцу који није био на дужности. Ангелопулос је познат по филмовина „Путујући глумци„, „Ловци„, „Александар Велики„, „Пут у Китеру„, „Пчелар„, „Предели у магли„, „Прекинути корак роде„ и „Одисејев поглед”. За филм „Одисејев поглед„ добио је Гран при жирија на фестивалу у Кану 1995, а за „Вечност и један дан„ Златну палму на истом фестивалу 1998. „Сви смо шокирани његовом смрћу. Он је без сваке сумње био

један од највећих режисера европског филма. Кинотека је са њим много сарађивала и имала у њему оданог пријатеља”, изјавио је за агенцију Бета директор Музеја Југословенске кинотеке Динко Туцаковић, који је био помоћник режије на Ангелопулосовом филму „Одисејев поглед”. Кино-

тека је за тај филм уступула своје материјале, рекао је Туцаковић. Према његовим речима, Ангелопулос је у време бомбардовања Србије 1999. био један од оних који је први реаговао и инсистирао да се спаси фонд Југословенске кинотеке. Ангелопулос, за којег Туцаковић каже да се издвајао политичком ангажованошћу и посебном техником кадра, највећи

успех је остварио 1998. године када је на Канском фестивалу освојио Златну палму за филм „Вечност и један дан”. Директор Кинотеке Радослав Зеленовић изјавио је Танјугу да је Ангелопулос био велики пријатељ и наше земље и Југословенске кинотеке, а да их је везивало и лично пријатељство. „Југословенска кинотека, кад год је требало да се догоди нешто значајно и важно у тој институцији, могла је да рачуна на његову помоћ. Тако је 1995, кад је мало ко долазио у нашу земљу, одлучио да „Одисејев поглед“ снима овде. Он је први добитник Златног печата Југословенске кинотеке”, рекао је Зеленовић, истичући да се Ангелопулос први огласио када је почело бомбардовање 1999. године. Ангелопулос је један од добитника награде „Александар Лифка”, коју му је 2006. доделио Фестивал европског фима на Палићу. Грчки режисер је више пута био гост Југословенске кинотеке а последњи пут је био на отварању њеног Центра за дигитализацију.

У Салону Савремене галерије Зрењанин отворена је изложба “Енформел у Војводини”, аутора Јерка Денегрија, реномираног историчара уметности. Изложбу су отворили директор Савремене галерије Радован Живанкић, кустоскиња Ликовне галерије Културног центра Београда Александра Естела Бјелица Младеновић, аутор изложбе Јерко Денегри и председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон. Сви они су истакли значај удруживања установа приликом реализације ове изложбе која, како каже Денегри, “у историју уметности друге половине 20. века у Војводини заслужено уписује и поглавље о постојању домаћег енформела и сликарства материје у истом историјском раздобљу када се јавља и у Београду, а непосредно после појављивања овог уметничког феномена у Европи”. Александар Мартон је, такође, истакао да је Зрењанин одувек био орјентисан ка Европи и позвао

суграђане да погледају ову изложбу. У овиру изложбе представљени су радови три водећа уметника сликарства материје и енформела Јожефа Ача, Пала Петрика и Богданке Познановић. Од дванаест слика одабраних за ову изложбу представљена је и једна из збирке зрењанинске Савремене галерије слика Јожефа Ача под називом “Поднебље Војводине” из 1961. године. Изложба, која ће бити отворена до 10. фебруара, реализована је у сарадњи са Културним центром Београда, Модерном галеријом “Ликовни сусрет” из Суботице, Музејем савремене уметности Војводине из Новог Сада, Колекцијом Трајковић и Вујичић колекцијом из Београда, и биће представљена, после Београда и Зрењанина, и у Суботици и Новом Саду. Реализацију изложбе у Зрењанину омогућили су Покрајински секретаријат за културу и информисање, град Зрењанин и ДДОР Нови Сад. Ж. Б.

НА РЕПЕРТОАРУ НОВОСАДСКОГ БИОСКОПА „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Четири нова филма На редовном репертоару новосадског биоскопа Арене синеплекс од данас су четири нова филма. Дуго очекивани филм “Подземни свет: Буђење” доноси невероватну нову димензију епској борби између Вампира и Ликана. Кејт Бекинсејл, звезда прва два филма, враћа се у водећу улогу вампирске ратнице Селене, која бежећи из заробљеништва нађе се у свету у којем

ром света, саопштио је српски дистрибутер „Так”. Уз Кејт Бекинсејл, главне улоге тумаче Стивен Рија, Мајкл Или и Тио Џејмс. Режију заједно потписују Манс Марлинд и Бјорн Стајн. У новом шпијунском трилеру “Издаја“оскаровца Стивена Содерберга (“Путеви дроге“, “Играј своју игру“), специјална тајна агенткиња, одметнуће се кад открије да

Из филма „Подземни свет: Буђење”

су људи сазнали за постојање кланова Вампира и Ликана, и предузимају општи рат како би истребили обе бесмртне врсте. У најспектакуларнијем наставку ове популарне франшизе, вампирска ратница Селена се суочава са најмоћнијим непријатељем до сада и открива шокантну тајну која јој мења живот из корена. Петнаест година након радње филма “Подземни свет: Еволуција“, људи су кренули у свеопшти рат како би истребили вампире и ликане. Филм је тренутно је први на „Бокс офис„ листи са 38,8 милона долара зарађених ши-

је неколицина људи којима је веровала преварила и угрозила њу и све оно што је њој вредно. Малори Кејн (Ђина Карано) врхунски је обучени оперативац која ради за владиног тајног предузимача у најмрачнијим, најопаснијим деловима света. Пошто је успешно ослободила кинеског новинара који је био талац у Барселони, откриће да је човек убијен и да сви докази показују да је она главни осумњичени. Изненада ће постати мета највештијих плаћених убица који знају сваки њен трик и схватиће да је неко издао. Кад ситуација измакне

контроли, Малори ће схватити да ће бити убијена за трен ока уколико не нађе начин да насамари свог немилосрдног противника. У филму игра и Антонио Бандерас. Нови филм познатог редитеља Камерона Кроуа, комедија „Купили смо зоолошки врт“, прича истиниту причу о породици која је своју уштеђевину потрошила на куповину зоолошког врта, и започела несвакидашњи породични бизнис. Бенџамин Ми (Мет Дејмон) је отац сина тинејџера и мале девојчице, у депресији од како му је преминула супруга. Сав новац улаже у куповину куће и плаца на којем је запуштени зоолошки врт. Посвећена и живописна екипа запослених, међу којима је Кели Фостер (Скарлет Јохансон), придружује му се у напорима да реновира зоо врт и унапреди услове живота његових становника. На редовном репертоару Арене наћи ће се и филм Рејфа Фајнса, “Кориолан“ који је сниман у Београду. Грађани Рима су гладни. Кориолан, римски херој, велики војник и човек крутих убеђења, презире народ. Његови екстремни ставови изазивају масовну побуну. Рим постаје крвав. Политичари и његова мајка, Волумнија, изманипулишу и преваре Кориолана, и протерају га из града. Он нуди своје услуге и свој живот заклетом непријатељу Тулусу Ауфидиусу. Кориолан и Ауфидиус марширају према Риму у намери да униште град. Волумнија моли сина да то не чини. Он покушава да је не слуша, али се ипак ломи и одустаје, а Ауфидиус се осећа изданим. Улоге тумаче Џерард Батлер, Рејф Фајнс, Славко Штимац, Драган Мићановић, Брајан Кокс.

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

КЊИЖЕВНИКУ ИЗ ЗРЕЊАНИНА ПРИЗНАЊЕ ПРИПАЛО ЗА РОМАН „САСВИМ СКРОМНИ ДАРОВИ“

„Виталова” награда Угљеши Шајтинцу Књижевна награда „Златни сунцокрет“ припала је Угљеши Шајтинцу за роман „Сасвим скромни дарови“ у издању београдског „Архипелага“. Шеснаести пут фабрика „Витал“ из Врбаса, чији је већински власник компанија „Инвеј“ из Београда додељује ову награду за најбољу књигу на српском језику, у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављену у току претходне године.Одлуку је једногласно донео жири у саставу Јован Зивлак, председник, Никола Страјнић и Владимир Гвозден. Угљеша Шајтинац је рођен у Зрењанину 1971. Дипломирао је на одсеку драматургије Факултета драмских уметности. Приповедач је и драмски писац. Објавио је романе: Чудо природе (1993), Нада станује на крају града (2002) и VOK ON (2007), као и роман за децу Ветрушкина ледина (2006), књигу прича Чемер (1997),драме: Реквизитер (1999), Право на Руса (2001), Говорите ли аустралијски? (2002), Hu der sfild (2005), Банат (2007), Ветрушкина ледина (2008) и Лепет мојих плућних крила (2009). Више његових радио драма је емитовано код нас и у свету, а представе по драмама игране су на нашим и на британским и америчким сценама. По драми Hu der sfild снимљен је истоимени играни филм 2007. Добио је Стеријину награду за драму Hu der sfild, 2005, а за роман ВОК ОН

УГЉЕША ШАЈТИНАЦ ЗА НАШ ЛИСТ:

Нагледао сам се сунцокрета, а својио сам златни - Вест да сам освојио „Златни сунцокрет’’ веома ме је обрадовала, рекао је јуче за наш лист Угљеша Шајтинац. - Чуо сам да то подразумева и друго издање књиге што ће је учинити присутнијом пред читаоцима. Лепо, ето, нагледао сам се сунцокрета и сунцокрета за све ове године, путујући кроз равницу, а сад могу да се похвалим освајањем златног. Хвала свима, а читаоцима препорука да се заинтересују и за друге наслове који су били у избору, да их читају и пронађу за себе најбоље, не обазирући се на награде и критеријуме, јер је још пуно вредних дела међу њима. Р. Л.

ПРЕРАНО ПРЕМИНУЛОМ ПЕСНИКУ И ПРЕВОДИОЦУ ДОДЕЉЕНА ЕВРОПСКА НАГРАДА ЗА ПОЕЗИЈУ КОВ-а

Постхумно награђен Петру Крду Европска награда за поезију, коју додељује Књижевна општине Вршац (КОВ), постхумно је додељена песнику, преводиоцу, сликару, визионару Петру Крду (1952-2011) једном од утемељивача и првом председнику КОВ-а, саопштио је јуче жири у Вуковој задужбини. Одлуку је једногласно донео жири којим је председавао академик

те песничког завештања свог изумитеља Петра Крдуа”. Награда ће бити уручена Крдуовој удовици Ани која је била иницијатор да се рад КОВ-а настави, 26. септембра на његов рођендан. Она је подсетила да је Крду студирао румунски језик и књижевност а затим историју и теорију уметности на универзитетима у Београду и Бу-

Љубомир Симовић а чланови су есејиста Јовица Аћин и песникиња Тања Крагујевић. Како је одлуку образложила Крагујевићева „жири је сматрао да ова угледна награда која је први пут додељена 1988. не може корачати кроз нови век и нову еру свог постојања а да у свом сазвежђу, од 16 досадашњих лауреата, не понесе и не одрази европску ширину , замах и важност стваралачког концепта и самосвојне доме-

курешту и да је поред тога што је био главни уредник КОВ-а покренуо и уређивао часопис „Ковине”. Објавио је већи број збирки поезије писаних на румунском и српском , превео читав стихове највећих румунских песника и заступљен је у многим антиологијама савременог стваралаштва на румунском и српском док је у Лонодону штампана књига опсежног избора из његове поезије. За свој рад је добио низ на-

града, било да је награђена његова поезија или преводи. Колико је дубок траг оставио Крду у српској култури као издавач показало је бројно присуство писаца и целог Уређивачког одбора који се после Крдуове смрти окупио да настави његово дело на челу са др Драшком Ређепом. Поздрављајући присутне као домаћин, председник Вукове задужбине и сам Вршчанин др Миодраг Матицки је изразио задовољство што види госте из Стеријиног града који су се окупили лепим поводом и око лепог имена Петра Крдуа да наставе једну племениту идеју. Ређеп је у име нове редакције „Ковине„ на чијем је челу, представио први број који није уредио Крду али који има свих пет рубрика које је он установио ( ковачница, капи мастила, тајни пламен, друге одаје и ватрокази) за које је прилоге написало 25 сарадника. Он је нагласио да ће „ Ковине„ наставити да излазе два пута годишње 1. априла и 1. октобра а да је редакција одлучила да унесе измене у правцу садржаја да буде више тестова за читање а мање извештаја о раду КОВ-а и најава будућих пројеката. Две нове књиге КОВ-а објављене после Сајма књига збирка поезије Ђорђа Д. Сибиновића „ Насеље белих кућа„ и превод поезије Пољакиње Еве Липске „Одјек„ представили су њихови приређивачи књижевник Игор Маројевић и преводилац Бисерка Рајчић. (Танјуг)

НА ПРОЛЕЋНОМ САЈМУ КЊИГА У СОЛУНУ

Србија земља почасни гост На сајму књига у Солуну, који ће се одржати од 26. до 29. априла, Србија ће бити земља почасни гост, саопштено је из републичког Министарства културе. Већ је припремљен концепт за наш наступ, а писци који ће представљати српску књижевност су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Давид Албахари, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, Горан Милашиновић, а могуће је учешће Тање Крагујевић, Зорана Пешића и Горана Петровића. Реч је о ауторима чије су књиге преведене на грчки језик. У сајамским програмима ће чествовати и преводиоци Гага Росић, Марија Кесини и Исмини Радуловић, које су превеле већину књига савремених српских аутора, учесника предстојећег Солунског сајма на грчки.

Посетиоци ће моћи да виде и грчке преводе литературе Иве Андрића, Борислава Пекића, Милорада Павића и Данила Киша. Такође и Видосава Стевановића, који је током деведесетих година 20. века био веома популаран у Грчкој. Национални штанд Србије имаће три целине: савремено стваралаштво, књижевност за децу, културна баштина и византијска уметност на тлу Србије. Сајам књига у Солуну основан је пре десет година, са циљем да се децентрализује културни живот у Грчкој, а Србија је тамо сваке године представљала своју књижевност. Наступиће око пет стотина излагача из земаља Средоземног и Блискоисточног региона и из Европе. Р. Лотина

добио је награду „Биљана Јовановић”. Од 2005. предаје драматургију на Академији уметности у Новом Саду. Живи у Зрењанину. Шајтинчев кратки роман се може сместити у већ опсежну библиотеку српских приповести о емиграцијама, о колективним и појединачним егзодусима и бекствима, од Црњанског, Пекића, Албахарија до Тасића и Тиага Станковића. По оцени жирија, оно што издваја Шајтинца, са још неколико новијих аутора, је наглашено бекство његових јунака од херојства које је у средишту историје, депатетизација и усредсређеност на приватне повести, на космос друштвених и емоционалних веза у чијим основама су митови о срећи, евокације о битности личних генеза и узрочности, које се изражавају у играма случаја и релативизацијама великих и предоминантних закона нужности. Па ипак у Шајтинчевом роману има и песимистичке преданости неразговетним играма живота и судбине појединца чија је воља немоћна да утиче на токове ствари, на моћне покрете друштвених сила. Отуда Шајтинчеви јунаци преузимају скромност као оквир свог живота, стоицизам који пламти у малим оазама среће и у изненадним екстазама које се ја-

вљају пред открићима пунине тренутка, у магновењима која дарују усхићења и лепоту постојања. Шајтинчева епистоларна повест, која се у лирски евокатив-

ним писмима тка између два брата, једног уметника и једног несвршеног студента и неодлучног човека, сведочанство је и о сложеним ликовима братске присности, о растакању породичне сигурности, и драматизација егзистенцијалне неизвесности коју појачава болест оца као знак да се про-

шлост као утопија распада и да се једна емоционална и сневалачка заједница атомизира у космосу људских и друштвених принуда. У завршним акордима романа, повест јунака нужно стреми ка самоћи као принуди зрелости, то је вршна тачка која открива да је доба снова истекло и огољено у чињеницама и разлозима који нас приморавају да коначно пристанемо на живот онакав какав нам је дат, где се радост своди на мале мере и покрете, на сабраност и недраматичност и склањање пред неумитним крајностима постојања.Написан у маниру поетског романа, са доличним језиком времена, са сликама српске актуалне друштвене стварности и призорима глобалне политике и културе који се сабирају у Америци, Шајтинчев роман има врлине снажне приповести о нашем времену и мудрости која проповеда скромност и мирноћу као филозофију преживљавања. Добитнику награде припада новчани износ, као и штампање награђене књиге- речено је у образложењу жирија. У ужем избору су биле приче Дејана Тиага Станковића „Одакле сам била, више нисам“ (Геопоетика, Београд) као и романи Крстa Поповског „Еј“ (Моно и Мањана, Београд) и Бранка Чанковића „20 сати“( Лагуна, Београд). Свечано уручење шеснаестог „Златног сунцокрета“ одржаће се крајем фебруара у Београду.

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ У 2012. ГОДИНИ

Традиција, континуитет и иновација Активности Галерије Матице српске и у овој 2012. години биће означене кроз три речи: традиција, континуитет и иновација, које указују на суштину рада и настојање да ова институција од националног значаја испуни све своје постављене задатке. Односно, како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакла управница ГМС Тијана Палковљевић, да поштују традицију, да настављају да је у континуитету истражују, али на савремен начин, трудећи се да иновирају свој

И у овој 2012. години планиран је низ изложби. Прва је већ у фебруару изложба „За љубав отаџбини: патриотизам у српској култури 18. века“, која ће о њему говорити кроз слике, медаљоне, скулптуре. Затим је ту, по броју мала, али вредна збирка печатњака Матице српске из 18. и 19. века, поменула је Тијана Палковљевић, најављујући и наредне изложбе. Међу њима је „Збирка слика друга председника“ која ће, по речима Тијане Палковљевић, свакако привући медијску пажњу,

је 1620 радова, као што је у 2011. на изложби била представљена збирка вајарских радова ГМС. Као што је реализован за подручје Мађарске, тако ће у 2012. бити започет пројекат реализације заштите и презентације културног наслеђа Срба у Румунији, који подразумева и конзервацију дела и изложбу, како је напоменула помоћница управнице ГМС Данијела Королија Црквењаков. Она је најавила и да се планира рекострукција депоа на трећем спрату здања ГМС, где се

Са изложбе вајарских радова из колекције ГМС

рад и презентују га у духу времена у којем живимо. Најављујући све што припремају за ову годину, на конференцији за новинаре у Галерији Матице српске јуче је било речи и о протеклој 2011. Говором бројки, током претходне године приређено је 19 изложби у организацији Галерије Матице српске, као и у сарадњи са другим институцијама, а забележена је 21.000 посета. Међу најважније послове, начелница одељења за програме и презентацију ГМС Снежана Мишић издвојила је завршетак радова на адаптацији галеријског простора (улазни хол), започету дигитализацију колекције ГМС, која је, иначе, у 2011. години увећана с поклоњених 565 дела (слике, иконе, графике, цртежи, комбинована техника) од петнаест дародаваца и откупом девет дела.

јер се ради о делима, досад готово недоступним јавности, из колекције Музеја историје Југославије, која су некада била изложена у резиденцијалном комплексу у Ужичкој улици у Београду, некадашњем дому Јосипа Броза Тита. Изложба „Аквизиције Галерије Матице српске“ представиће јавности најзначајнија дела која је у протеклих десет година Галерија откупила или добила на поклон, а такође ће бити изложена и репрезентативна дела из колекције ГМС. Биће приређена и изложба посвећена Теодору Крачуну, водећем сликару из 18. века. Такође ће публика имати прилику да види и цртеже Петра Добровића, из збирке ГМС и Музеја савремене уметности у Београду, која представља неку врсту увода у опсежни пројекат презентације целокупне збирке цртежа ГМС у којој

чувају уметничка дела која спадају у категорију највеће осетљивости. Тиме би се унапредили микроклиматски услови, а уз то би се осавременила и опрема за смештај експоната, посебно клизећих паноа од којих је део стар више од пола века. Веома важним послом, који би требало да буде реализован у овој години, у Галерији Матице српске сматрају и уградњу лифта за публику, како би свима учинили доступним изложбене просторе и на горњим спратовима. Планиране су и нове публикације, међу којима су „Водич за децу кроз Галерију Матице српске“, „Бојене лазуре на сребру у ентеријеру српских православних цркава барокног периода – историја, техника, конзервација“, и „Водич кроз сталну поставку 19. века“ (на српском и енглеском језику). Н. Пejчић

svet

~etvrtak26.januar2012.

dnevnik

ME \UNA ROD NE PRI VRED NE TE ME

UKRATKO

Fo rum u Da vo su o eko nom skom ra stu

Po mah ni ta li vo za~ WU DEL HI: Najmawe devet qudi je poginulo, a 27 osoba je povre|eno kada je voza~ autobusa na zapadu Indije iznenada pomahnitao i vozilom namerno udarao u automobile i pe{ake tokom jutarweg {pica, saop{tila je policija. On je najpre oteo autobus sa stanice, a zatim se uputio ka prometnim ulicama u gradu Pune, u vreme kada su deca kretala u {kolu, a zaposleni na radna mesta.Policija je za wim jurila ~itavih sat vremena, a saobra}ajni policajci su pucali u vozilo kako bi ga zaustavili. „On je jednostavno poludeo. Ustremio bi se na svako vozilo koje je prolazilo. Gra|ani su pritr~avali i doslovno gurali decu sa ulica... Ubrzo je uhap{en, ali {teta koju je na~inio je ogromna”, rekla je {efica lokalne policije Miran Borvan kar.U wego vom di vqawu potpuno je uni {teno vi {e uli~ nih tezgi i naj mawe 40 automobila. (Ta njug)

Ru dar ska ne sre }a ISLA MA BAD: Strahuje se da je najmawe 11 rudara izgubilo `ivot po{to su ostali zatrpani kada se ju~e odronila zemqa u rudniku fosfata na severozapadu Pakistana, saop{tili su pakistanski zvani~nici. Nesre}a se dogodila dok su rudari ru~ali u rudniku u planinama u oblasti Tarnavi na oko 45 kilometara severoisto~no od grada Abotabad, gde je ameri~ka vojska u maju pro{le godine ubila Osamu bin Ladena, prenela je agencija AFP. „To je bio ogroman odron zemqi{ta. Jedanaest wih je zatrpano i da su pre`iveli bilo bi ~udo”, rekao je visoki lokalni zvani~nik Sjed Imtiaz Husein i dodao da stalna ki{a ometa spasila~ke napore. (Ta njug)

Ma sa kr ri ba ra MA NI LA: Policija je razoru`ala stanovnike jednog sela na ostrvu Sibago na jugu Filipina, u okviru istrage o masakru nad grupom ribara na otvorenom moru, saop{tili su ju~e filipinski zvani~nici.Oduzeto oru`je bi}e podvrgnuto ispitivawu da bi se utvrdilo da li je kori{}eno za streqawe 15 ribara koji su lovili tunu, a policija pretpostavqa da je re~ o sukobu zbog prava na ribolov u oblastima bogatim ribom. Samo ~etiri tela su izvu~ena iz mora, a ostalih 11 ribara se vode kao nestali, ali se pretpostavqa da su mrtvi, saop{tila je policija. (Ta njug)

EGI PAT GO DI NU DA NA PO SLE OBA RA WA MU BA RA KA

Jed ni pro sla vqa ju, dru gi pro te stu ju KA I RO: Egip}ani su ju~e obeleìli godi{wicu pobune protiv reìma Hosnija Mubaraka u razli~itom raspoloèwu: jedni su slavili dosada{we promene, a drugi traìli da se nastavi protest protiv vojne uprave za koju smatraju da je produèna ruka diktature. Na desetine hiqada gra|ana - islamisti, liberali, levi~ari i obi~ni qudi – ju~e su se okupili na trgu Tahrir da bi obeleìli - kako se isti~e - „revoluciju 25. januar” 2011. kada je po~eo kraj 30-godi{we vladavine Hosnija Mubaraka. Volonteri islamisti~ke partije Muslimanska bra}a formirali su krug oko velikog podijuma postavqenog tokom no}i na trgu Tahrir i pevali verske pesme, uzvkuju}i „Bog je veliki”.

Za razliku od wih, liberali su na drugoj strani trga uzvikivali „Dole vojna uprava” i „Revolucija do pobede”, prenele su agencije. Protesti na trgu Tahrir trajali su dve nedeqe i Mubarak je 11. februara 2011. godine bio prisiqen

po~eo odràvawem izbora za dowi dom parlamenta, na kojima je su dve tre}ine glasova osvojile dve islamisti~ke partije - Stranka slobode i pravde (Muslimanska bra}a) i salafisti~ka Nur partija. Parlamentarni izbori treba da se okon~aju tek za mesec dana, kada se biraju poslaOvo je prividna demokratija nici gorweg doma. (Mohamed el Baradei) Gra|ani ne kriju nezadovoqstvo i zbog sve gore ekonomske da podnese ostavku, posle ~ega je situacije i traè od generale da se protiv wega pokrenut i sudski odmah povuku sa vlasti. ”Ovo je proces koji je jo{ u toku. prividna demokratija”, upozorio [ef Vrhovnog saveta oruànih je nedavno dobitnik Nobelove nasnaga feldmar{al Mohamed Husen grade za mir i biv{i direktor MeTantavi je nedavno pomilovao |unarodne agencije za atomsku 2.000 zatvorenika, a pe dva dana je energiju (IAEA) Mohamed el Badelimi~no ukinuo vanredno stawe, radei. On je pro{le sedmice zbog koje je decenijama bilo na snazi. toga odlu~io da se ne kandiduje za Proces transformacije Egipta je predsednika Egipta. (Ta njug)

Pri pre ma se re zo lu ci ja pro tiv Asa da

Me dve dev pre mi jer

WU JORK, DA MASK: Zapadne reagovati Moskva i Peking. Stejt zemqe i ~lanice Arapske lige department je potvrdio da su amepripremaju rezoluciju u kojoj se ri~ke i ruske diplomate imale osu|uje re`im u Damasku i naja- „veoma konstruktivne razgovore” vquju sankcije, kojima su se dosad ove nedeqe u Moskvi, ali detaqi protivili Peking, a pogotovo Mo- se ne otkrivaju. Ministar spoqnih skva. U nacrtu nove rezolucije, o kojoj bi Savet bezbednosti trebalo da se izjasni idu}e sedmice, isti~e se da sankcije koje Arapska liga uvela protiv Sirije treba da „ohrabre sve zemqe da usvoje sli~ne poteze i da u potpunosti sara|uju sa Arapskom ligom u sprovo|ewu wenih mera”, prenosi agencija AFP koja je imala uvid u taj dokument. Diplomate u Wujorku isti~u da bi ta rezolucija mogla da se na|e na dnevnom Ba{ar al Asad redu Saveta bezbednosti u ponede- poslova Rusije Sergej Lavrov ju~e qak. Rusija i Kina su u oktobru je pozvao na dijalog sukobqene blokirale usvajawe rezolucije, ko- strane u Siriji i kazao da ti razgoje su predlo`ile zapadne zemqe, u vori mogu da budu obavqeni i u Rukojoj je bio osu|en predsednik Ba- siji, Egiptu ili Turskoj ukoliko {ar al Asad za nasiqe. U ovom tre- sirijska opozicija bude odbila da nutku nije jasno kako }e ovog puta ide u Damask. (Ta njug)

MO SKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da }e verovatno biti imenovan za premijera ukoliko aktuelni premijer Vladimir Putin bude izabran za predsednika, ali je ocenio da za wega ne}e biti tragedija ako ne bude tako. „Ukoliko Vladimir Putin bude izabran za predsednika, verovatno }u biti premijer. Ako se to ne dogodi, nastavi}u spokojne savesti da radim za dobrobit otaxbine. Gde, to ne znam, ali ne}u iza}i iz politike”, rekao je Medvedev studentima novinarstva na Univerzitetu Lomonosov, prenose ruski mediji. On je istakao da ukoliko ne bude dobio potrebnu podr{ku „to ne}e biti tragedija” i dodao da ne iskqu~uje mogu}nost da }e se u budu}nosti ponovo kandidovati za predsednika, kao i da je ovoga puta doneo druga~iju odluku iz razloga politi~ke celishodnosti.”Vlast je uvek bila sekundarna u mom `ivotu”, rekao je Medvedev. (Ta njug)

DA VOS: U~esnici godi{weg Svetskog ekonomskog foruma koji je ju~e po~eo u {vajcarskom zimskom centru Davos izra`ava jasnu nadu da se evrozona pomerati sa ivice katastrofe, mada poslovni lideri upozoravaju da neda}e tog monetarnog regiona i daqe sputavaju globalni oporavak. Strategija razvoja je onaj element koji nedostaje u „koktelu” propisa koji spravqaju evropski lideri kako bi spasli taj valutni blok od raspada. Bez ekonomskog oporavka predsednici ~lanica evrozone i drugih zemaqa te{ko da ove godne mogu biti ponovo izabrani, ukazuju analiti~ari.

istra`ivawa privatnih banaka u „Kredi Svisu” @il Kiting pred otvarawe Foruma. Biv{i ameri~ki ministar finansija Lorens Samers u jednoj ovonedeqnoj kolumni za agenciju Rojters napisao da je „nervoza oko budu}nosti i daqe veliki pokreta~ ekonomskih perfomansi”. Deo problema koji sputavaju rast je insistirawe Nema~ke da ostale ~lanice evrozone moraju da sprovedu neku vrstu strukturalnih reformi koje su pomogle Berlinu da povrati konkurentnost u protekloj deceniji. „Da bi se prebrodila kriza, ne postoji drugi na~in do striktne konsolidacije i strukturalnih re-

So ro{ pred vi |a fi nan sij ski ko laps Xorx Soro{ (81), rekao je da je u ovakvim vremenima opstanak glavna stvar”, upozoriv{i da se svet suo~ava s najopasnijim periodom savremene istorije - razdobqem zla”. Evropa se suo~ava sa potonu}em u haos i sukobe, dok za SAD predvi|a nemire na ulicama i brutalni odgovor koji }e dramati~no suzbiti qudske slobode. Svetski ekonomski sistem bi ~ak mogao doìveti kolaps, upozorio je Soro{ pred odlazak u Davos i dodado:”Tako te{ku i ozbiqnu situaciju u svetu jo{ nisam video u svojoj karijeri”. Na petodnevnom Forumu u Davosu u~estvuje oko 2.600 politi~kih i poslovnih lidera ~ija }e pa`wa biti usmerena na ekonomski rast, s obzirom na poboq{awe trì{nog poverewa zahvaquju}i znacima da bi evrozona mogla da izbegne recesiju i da jewava snaàn trì{ni pritisak na Italiju i [paniju. Gr~ka se nada postizawu sporazuma o razmeni obveznica sa privatnim kreditorima kako bi izbegla bankrot, mada je jo{ daleko od toga da takav sporazm bude osiguran. „Sve je ja~a svest da se Gr~ka razlikuje od drugih zemaqa i da {irewe du`ni~ke krize moè biti suzbijeno”, ukazao je direktor za

formi u ~lanicama” smatrapredsednik „Bundesbanke” Jens Vajdman. Mnogi visoki zvani~nici evrozone, zauzeti re{avawem krize u svom regionu, prove{}e na Forumu samo jedan dan, za razliku od pro{lih godina. Jedanan od wih je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi koji }e u~estvovati na jednoj panel diskusiji u petak sa temom „ Evropski ekonomski izgledi:Koji koraci su potrebni za ponovno uspostavqawe rasta i poverewa {irom evrozone?”. Lideri Evropske unije }e idu}eg ponedeqka odr`ati samit, posve}en strategiji za podsticawe ekonomskog rasta.(Ta njug)

Po pu {ta we ne ~i ni uslu gu Evro pi BER LIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel usprotivila se ju~e povla|ivawu prezaduènim zemqama, navode}i da zadràvawe „statusa kvo ne ~ini uslugu” zajednici zemaqa. Merkelova, koju optuùju da poku{ava da Evropi nametne nema~ki model fiskalne discipline, navela je da se zalaè za inovativnu Evropu, pre nego za Evropu koja predstavqa „muzej svega {to je nekad bilo dobro”. „Znam da to za mnoge predstavqa veoma, veoma veliku promenu, i zbog toga moramo jedni druge da podrìmo”, rekla je kancelarka u zajedni~kom intervjuu za {et evropskih listova. „Me|utim, ako posustanemo u ovim naporima, i jednostavno budemo qubazni jedni prema drugima i umawimo zna~aj svih reformskih inicijativa, onda sigur-

Angela Merkel

no ne ~inimo uslugu Evropi”, dodala je Merkelova. Evropski lideri sasta}e se u Briselu u ponedeqak da bi razgovarali o novom ugovoru za bli`u ekonomsku integraciju 26 od 27 zemaqa ~lanica, bez Britanije, koji ima za ciq spre~avawe du`ni~kih kriza u budu}nosti. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAJKL MAKFOL Ameri~ki ambasador u Rusiji Majkl Makfol izjavio je da nije revolucionar, ve} stru~wak za politikologiju i sociologiju, kao i da je wegov zadatak da doprinese obnavqawu odnosa Rusije i SAD, a ne da priprema revoluciju. Makfol je to odgovorio listu „Komersant” na pitawe da li je kao „specijalista za obojene revolucije” do{ao u Rusiju da svoja znawa primeni u praksi.

MA JING-\EU Predsednik Tajvana Ma Jing-|eu rekao je da su pro{lonedeqni predsedni~ki izbori bili „najboqi poklon” ostrva Kini, jer su mogli Kinezima da poka`u potencijale i snagu bira~kog tela i put ka demokratiji za maticu. Miroqubivi izbori su znak da je demokratija pustila korene na tlu kineske zajednice na Tajvanu. Ja verujem da je to na{ veliki poklon matici”, rekao je Ma.

YEJMS FARENTINO Ameri~ki glumac Xejms Farentino, koji se pojavio u vi{e desetina filmova i televizijskih serija, umro je u Los An|elesu u 73. godini. Farentino je umro prekju~e u bolnici od sr~anog udara nakon duge bolesti, izjavio je predstavnik za {tampu Bob Palmer. Godine 1967. osvojio je Zlatni globus za „debitanta koji najvi{e obe}ava”. Glumio je u serijama „Dinastija” i „Melrouz plejs”.

Ci ta ti iz „Majn kamp fa” na ki o sci ma BON: Na nema~kim kioscima danas bi trebalo da se pojavi prva bro{ura od petnaestak strana sa citatima iz kwige „Majn kampf“ nacisti~kog vo|e Adolfa Hitlera. Izvode iz kwige pratili bi komentari istori~ara, a sve je deo projekta britanskog izdava~a Pitera Mekgija, koji nedeqno izdaje citate iz nacisti~kih novina uz komentare. Pokrajina Bavarska najavila je da }e se boriti protiv pojavqivawa bro{ure sa Hitlerovim delom, kao {to je i do sada spre~avala objavqivawe cele kwige. Izdava~ Mekgi ne vidi problem. „Svi znaju da je kwiga neka vrsta nacisti~ke biblije. Ali qudi je nisu pro~itali i ne znaju koliko je jadnog kvaliteta i da je u pitawu konfuzno delo i{~a{enog uma“, izjavio je on za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”. Hitler je zatvoren 11. novembra 1923. zbog veleizdaje -

wegov poku{aj pu~a je osuje}en, a nacisti~ki mar{ u Minhenu

krvavo ugu{en. Delovalo je da je to kraj Adolfa Hitlera. Ipak, budu}i firer je dobro iskoristio prinudnu pauzu - za samo nekoliko meseci napisao je „Majn kampf“ (Moja borba), me{avinu manifesta, autobiografije i citata iz drugih kwiga i politi~kih pamfleta. Hitler tematizuje rasisti~ka i antisemitska razmi{qawa, govori o nacionalsocijalisti~koj borbi i revoluciji. Kwiga je objavqena dve godine kasnije, kada je iza{ao iz zatvora i obnovio razorenu ekstremnu desnicu. Do Hitlerovog dolaska na vlast 1933. prodato je 300.000 primeraka, a zatim je kwiga postala obavezno {tivo u svakoj ku}i i {koli, postala je zvani~ni poklon dr`ave mladim bra~nim parovima.

Posle Drugog svetskog rata kwiga biv{eg firera postaje podse}awe na nema~ku sramotu i stra{ni poraz. Danas istori~ari i kriti~ari listom ovu kwigu ocewuju dosadnom, iracionalnom, stilski slabom, a u Nema~koj je objavqivawe zabraweno. Mnogi ovu zabranu smatraju lo{om po demokratiju - uostalom, kwiga se lako mo`e prona}i na internetu, u antikvarnicama, a bez problema se izdaje u brojnim zemqama sveta. [to se ti~e ideje da se izvodi iz dela svakog ~etvrtka pojavquju na kioscima, me|u sportskim magazinima i ~asopisima o modi, mi{qewa su podeqena - ministarka za porodicu Kristina [reder smatra da objavqivawe ne treba dozvoliti, dok Diter Grauman, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nema~koj, nema ni{ta protiv objavqivawa i nada se da }e kwiga mnoge razo~arati. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik

@bo gar spe ci jal ni pred stav nik Evrop ske uni je na Ko so vu BRI SEL: Evropski savet potvrdio je ju~e imenovawe biv{eg slovena~kog {efa diplomatije Samuela @bogara na mesto specijalnog predstavnika Evropske unije na Kosovu, saop{teno je iz sedi{ta EU. @bogar }e ovu funkciju obavqati od 1. februara, uporedo sa funkcijom {efa Kancelarije EU u Pri{tini, koja je pod nadle`no{}u Visoke predstavnice za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. „Radujem se bliskoj saradwi sa Samuelom @bogarom, koji je odli~an izbor zbog svog dubokog poznavawa regiona i obimnog diplomatskog iskustva”, izjavila je E{ton i dodala da je dvostruka funkcija „odraz zna~aja koji EU

pridaje regionu”. @bogar je prvi Slovenac koji je imenovan na zna~ajnu funkciju u spoqnopoliti~koj slu`bi EU otkad je Slovenija 2004. godine postala ~lanica. Na du`nost }e stupiti 1. februara, mandat }e mu trajati do 30. juna 2013. i mo`e biti produ`en. Kao

specijalni predstavnik EU, @bogar }e raditi na unapre|ivawu stabilnog, odr`ivog, mirnog, demokratskgo i multietni~kog Kosova, doprinose}i stabilnosti i regionalnoj saradwi Zapadnog Balkana, saop{tio je Evropski savet. @bogar je diplomata od karijere, a tokom 24 godina slu`be radio je na nekim od kqu~nih mesta, ukqu~uju}i diplomatska predstavni{tva Slovenije u Kini, Va{ingtonu i pri UN u Wujorku, prenosi agencija STA. Visoki slovena~ki diplomata je vodio i pripreme za slovena~ko predsedavawe OEBS-om, i bio na ~elu tima za pregovore o pristupawu NATO. Bio je i ~lan tima za pregovore o pristupawu Evropskoj uniji. (Ta njug)

PO STI ZBOR NA PO LITI^KA SCE NA SLO VE NI JE

Jan {a man da tar pet poli ti~ kih par ti ja QU BQA NA: Lider Slovena~ke demokratske partije Janez Jan{a kandidovan je ju~e za mandatara za formirawe koalicione vlade po{to su ga podr`ale jo{ ~etiri partije desnice i centra koje ima-

najavquje, o mandataru za sastav nove vlade parlament }e odlu~ivati u subotu na vanrednom zasedawu, a Jan{i je za izbor potrebno 46 glasova. Jan{a je bio premijer od 2004. do 2009. godine.

ju ve}inu glasova u parlamentu. Koalicioni sporazum, koji je ju~e potpisan, u prvi plan isti~e izlazak zemqe iz ekonomske krize i delovawe pravne dr`ave.Ugovor su potpisali, pored Jan{e, predsednik Gra|anske liste Gregor Virant, predsednik Slovenske narodne stranke (SLS) Radovan @erjav, predsednik Demokratske stranke penzionera (DESUS) Karl Erjavec i predsednica stranke Nova Slovenija (NSI) Qudmila Novak. Pet stranaka imaju 50 od ukupno 90 poslanika u parlamentu. Kako se

Pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 4. decembra pro{le godine bio je lider „Pozitivne Slovenije” Zoran Jankovi} koji je dobio 28 poslani~kih mesta, ali kao mandatar nije uspeo da obezbedi dovoqno glasova u parlamentu. Jan{a }e sada biti jedini kandidat za mandatara, po{to predsednik dr`ave Danilo Tirk ne}e predlagati svog kandidata. Govore}i na dana{woj konferenciji za novinare, Tirk je rekao da je odlu~io da u drugom krugu ne}e iza}i sa svojim predlogom kan-

Me }a va re me ti saobra}aj

BU KU RE[T: Sne`na me}ava i jak vetar zahvatili su ju`nu Rumuniju, prave}i velike nanose na putevima i remete}i vozni red rumunske `eleznice. Polasci nekih od vozova koji saobra}aju od centra Bukure{ta do aerodroma ju~e su otkazani kako bi pruge mogle da se o~iste od nanosa, saop{tio je zvani~nik

didata za mandatara, tako da }e parlament u subotu odlu~ivati samo o Jan{i kao potencijalnom predsedniku nove vlade. Za potez pet stranaka da predloè svog kandidata za mandatara za sastav nove vlade predsednik Slovenije je rekao da je legalan i da je u skladu sa ustavom, ali da li~no Jan{u ne smatra legitimnim kandidatom budu}i da je zbog korupcije jedan od optuènih u „aferi Patria” kada su od finske firme kupovana vojna vozila. „Moja je ocena da Janez Jan{a nema potrebne legitimnosti koja se traì za mandatara. Nijedan kandidat za mandatara koga tereti otu`nica u krivi~nom postupku ne moè imati punu legitimnost”, rekao je Tirk na konferenciji za novinare, prenele su agencije. Predsednik Tirk je rekao da je Slovenija parlamentarna demokratija i da u takvom sistemu odgovornost za izbor mandatara za premijera imaju parlamentarne stranke i poslanici.Ukoliko parlament prihvati predlog da Jan{a bude mandatar on }e imati na raspolagawu mesec dana da sastavi novi kabinet. (Ta njug)

~etvrtak26.januar2012.

AL BAN SKI PRE MI JER SA LI BE RI [A U POD GO RI CI

Od no si za pri mer u re gi o nu POD GO RI CA: Crnogorski i al ban ski pre mi je ri, Igor Luk{i} i Sali Beri{a, ocenili su ju~e da su odnosi dve dr`ave odli~ni i poru~ili da }e Podgorica i Tirana sara|ivati u integracionim procesima. Oni su, na konferenciji za novinare nakon susreta u Podgorici, sao{tili da odnosi izme|u Crne Gore i Albanije mogu biti primer dobrosusedskih odnosa u regionu. Luk{i} i Beri{a su istakli da su integracioni procesi zajedni~ka budu}nost dve dr`ave i naglasili opredeqewe Crne Gore i Albanije za unapre|ewe odnosa u svim oblastima, a posebno u ekonomiji. Integracioni procesi se zasnivaju na regionalnoj saradwi, a regionalna saradwa zavisi od dobrosusedskim odnosima. Odnosi Crne Gore i Albanije mogu biti primer drugim

postoji neophodnost za odràvawe uzajamnog direktnog dijaloga na najvi{em nivo izme|u na{e dve dràve, a posebno kada postoje otvorena pitawa ~ije re{ewe je od uzajamnog interesa, naveo je Gruevski. On je istakao da sastanak moè biti odràn u Atini, Skopqu, ili na bilo kom drugom mestu, „{to je brè mogu}e”, a raz-

SA RA JE VO: U velikoj policijskoj akciji u Gorwoj Mao~i kod Br~kog ju~e su uhap{eni vo|a najve}e vehabijske zajednice u BiH Nusret Imamovi} i wegov brat Eldin, javqaju sarajevski mediji.

Pripadnici Agencije za istragu i za{titu (SIPA) su, u okviru istrage nedavnog teroristi~kog napada na ambasadu SAD u Sarajevu, ju~e u Gorwoj Mao~i pretresli pet lokacija po nalogu Tu`il{tva BiH. „Ciq akcije policijskih slu`benika SIPA bio je pronalazak dokaznog materijala koji se mo`e dovesti u vezu sa navedenim napadom na Ameri~ku ambasadu, a eventualno prona|eni

govaralo bi se o razvoju bilateralnih odnosa „u kontekstu evropskih i evroatlanstskih integracija” Makedonije. To }e, prema oceni Gruevskog, predstavqati silan stimulans i pozitivan momenat za razgovore oko problema sa imenom Makedonije, koji se vode pod pokroviteqstvom UN. (Ta njug)

Ustav ni sud obo rio no vi iz bor ni za kon Ru mu nije rumunske `eleznice Adrijan Vlajku, a preneo AP. U 17 gradova ju`ne Rumunije sneg od sino} bez prestanka pada, dok meteorolozi najavquju nove sne`ne padavine i vetar ja~ine od ~ak 90 km/h.U rumunskoj prestonici, desetak automobila je o{te}eno po{to se ~itav drvored sru{io na wih. Po{to su nove padavine prekrile sloj zale|enog snega, dostigav{i u nekim oblastima visinu od preko tri metra, u planinama Bu~e|i, u centralnoj Rumuniji, postoji maksimalna opasnost od sne`nih lavina, upozorio je planinski spasila~ki tim u gradi}u Busteni, navodi rumunska agencija Agerpres. (Ta njug)

BU KU RE[T: Rumunski ustavni sud proglasio je ju~e neustavnim novi izborni zakon kojim je bilo predvi|eno da se istovremeno odr`e lokalni i parlamentarni izbori u Rumuniji. Progla{avawe novog rumunskog izbornog zakona neustavnim usledilo je po `albi opozicionih stranaka i, skoro, dvonedeqnih antivladinih protesta. Izborni zakon bi}e vra}en rumunskom parlamentu, a vlada }e morati da napravi korekcije kako bi zakon uskladila s Ustavom Rumunije, prenele su agencije. Zakon je usvojen u rumunskom parlamentu u decembru pro{le godine, po hitnom postupku, bez predhodne rasprave. Opozicija tvrdi da bi novi zakon olak{ao prevaru na prestoje}im izborima, a Rumunska vlada navodi da bi se organizovawem

Mi ni star po lo ìo za kle tvu Novopostavqeni ministar inostranih poslova Rumunije Kristijan Dijakonesku poloìo je zakletvu, a tom prilikom govor je odrào rumunski predsednik Trajan Basesku.Basesku je posle ceremonije polagawa zakletve, rekao Dijakoneskuu da je pred wim teàk, mo`da ~ak i neostvariv posao predstavqawa Rumunije u boqem svetlu. „Vi imate te{ku misiju. Gledaju}i televiziju i slike nezadovoqnog naroda, mogao bih da kaèm da je u pitawu nemogu}a misija ali poru~ite na{im partnerima da Rumunija ima snage”, rekao je Basesku tokom ceremonije. Na du`nost ministra inostranih poslova Dijakoneskua je predloìo premijer Emil Bok po{to je smenio Bakonskog zbog toga {to je u svojim izjavama vre|ao demonstrante u Bukure{tu koji ve} 11 dana traè od vlade da podnese ostavku zbog o{trih mera {tedwe. istovremenih parlamentarnih i lokalnih izbora u{tedeo novac. Na hiqade Rumuna u~estvovalo je u antivladinim protestima {irom zemqe u posledwih nekoliko

dr`avama u regionu, kazao je Luk {i}.On je na veo da su evropske integracije najboqi okvir za razvoj Crne Gore i Albanije. Beri{a je kazao da dve dr`ave imaju zajedni~ku budu}nost

dana zbog niskog `ivotnog standarda, {iroko rasprostrawene korupcije u zemqi i zbog toga {to su neki zakoni usvojeni bez parlamentarne rasprave. (Ta njug)

nosti saradwe u oblasti unapre |e wa tu ri sti~ kih po nu da dve zemqe. To kom bo rav ka Be ri {e u Podgorici potpisan je i sporazum izme|u vlada Crne Gore i Albanije o odre|ivawu zajed-

Od lo `e na iz grad wa nu kle ar ke Beri{a je rekao da je Tirana ostavila po strani projekat izgradwe nuklearne elektrane kod Skadra, dok nauka i struka ne daju mi{qewa da li je ta ideja opravdana sa stanovi{ta ekologije i seizmologije.

u Evropskoj uniji i istakao da Crna Gora mo`e da ra~una na punu podr{ku Albanije za punopravno ~lanstvo u NATO. Beri{a je, tako|e, ocenio da odnosi Crne Gore i Abanije mogu biti primer dobrosusetskih odnosa u regionu. Dvojica premijera su ukazali na mogu}-

Uhap {en vo |a ve ha bi ja u BiH

Gru ev ski tra ì su sret s gr~ kim pre mi je rom SKO PQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski zatraìo je ju~e od gr~kog kolege Lukasa Papadimosa da se sastanu {to je brè mogu}e.Pismo sa zahtevom za hitan sastanak ju~e je u Atini vicepremijer Teuta Arifi predala gr~kom vicepremijeru Teodorosu Pangalosu tokom wihovog sastanka. U duhi gra|ewa dobrosusedskih odnosa

dokazni materijal, nakon kriminalisti~ke obrade u prostorijama SIPA, bi}e predat Tuìla{tvu BiH”, saop{teno je iz SIPA, prenose mediji. Pretres sela Gorwa Mao~a u kojem ìve pripadnici vehabijskog pokreta po~eo je oko 7 sati, a u wemu je u~estvovalo 150 pri pad ni ka vi {e policijskih agencija. Akcija je, kako je potvr|eno u Tuìla {tvu BiH, spro ve e na u okvi ru is tra ge u slu~aju protiv Me vli da Ja {a revi}a iz Novog Pazara, koji je pucao iz kala{wikova na Ambasadu SAD 28. oktobra pro{le godine u Sarajevu. Policija je utvrdila da je Ja{arevi} u teroristi~ku akciju krenuo iz Gorwe Mao~e, a u tvom napadu rawen je jedan policajac. Ja{arevi} je posle toga pogo |en snaj per skim hi cem i uhap{en i od tada se nalazi u pritvoru. (Ta njug)

ni~kog grani~nog prelaza Zatri je ba~ ka Ci jev na-Gra bon. Luk{i} je ocenio da je taj sporazum pretpostavka za realizaciju projekta izgradwe puta izme|u Plava i Podgorice, koji }e zna~ajnim delom prolaziti preko teritorije Albanije. (Ta njug)

Pro te sti u Ati ni ATI NA: ^lanovi sindikata Gr~ke komunisti~ke partije okupirali su danas na nekoliko sati hotel „Hilton” u centru Atine, gde su se odseli pred stavc ni ci me |u na rod ne trojke prestavnici MMF, EU i Evropske centralne banke, koji kontroli{u sprovo|ewe mera {edwe i reforme u Gr~koj. „Trojka, odlazi ku}i”, uzviki va lo je ne ko li ko sto ti na oku pqe nih gra |a na, ~la no va ko mu ni sti~ kog sin di ka ta PAME. De le ga ci ja MMF, EU i Evropske centralne banke, u okviru programa za spasavawe Gr~ ke, pred la `e sma we we plata i u privatnom sektoru i odricawe od 12. i 13. plate. „Ovo je protest protiv otimawa na{eg dohotka, protiv onih koji osu|uju na{u decu i nas na glad i nezaposlenost”, istakli su pripadnici ovog sindikata, javili su lokalni elektronski mediji. Gr~ka vlada je primorana da sprovodi o{tre mere {tedwe i reforme javnog privatnog sektora, kako bi se smawio deficit dr`avnog buxeta. (Ta njug)

HRVATSKA

„Glas kon ci la” o boj ko tu re fe ren du ma ZA GREB: Katoli~ki nedeqnik „Glas koncila” smatra da bojkot referenduma treba razumeti kao upu}ivawe brojnih poruka svim subjektima hrvatskog dru{tva: da je dosta neodgovornosti, nepo{tewa, zloupotreba i manipulacija, da je do{ao ~as za osloba|awe qudi od zarobqenosti sebi~nim interesima, ideolo{kim i politi~kim okovima. U uredni~kom komentaru „Poruke bojkota referenduma” list pi{e kako „dan kad je hrvatskim glasa~ima kona~no omogu}eno da se izjasne o ne~emu va`nome za sudbinu Hrvatske i za dobro hrvatskog dru{tva - otkrio je mnogo vi{e o Hrvatskoj, hrvatskom narodu, hrvatskim gra|anima i prilikama nego {to se prezentira isticawem da se ve}ina glasa~a koji su izi{li na referendum odlu~ila za pristup Hrvatske Europskoj uniji”, prenosi agencija Hina. Kako se navodi u komentaru „Glasa koncila”, malo pa`qiviji analiti~ar mora se zaustaviti na ~iwenici da vi{e od 56 posto punoletnih osoba nije po svojoj odluci sudelovalo u tom politi~kom odlu~ivawu. „Organizator referenduma trebao bi se, o~ito, dobro preispitati poput doma}ina koji bi na neki za wega posebno va`an i sve~ani ~in pozvao 100 gostiju,

a da bi na slavqu sudelovalo samo 29 zvanica, 15 bi ga obavestilo da ne}e sudelovati, a ~ak 56 pozvanih ne bi ni reagovalo na wegov poziv. Bi li se takav doma}in mogao radovati svojoj uspe{nosti u organizaciji toga sve~anog ~ina ili bi morao postaviti pitawe za{to ga ~ak ve}ina pozvanih nije udostojala ni odgovoriti na poziv”, pi{e u komentaru „Glasa koncila”. Na referendum o pristupawu Hrvatske EU, podse}a nedeqnik, nije iza{lo 56 posto glasa~a, 1.298.992 bira~a odnosno oko 29 posto od ukupnog bira~kog tela zaokruìlo je „ z a ” , 649.483 bira~a odnosno oko 15 posto „protiv”. Komentator se pita da li bi se ova poruka u svojoj qudskoj i eti~koj dimenziji mogla shvatiti kao protest protiv svo|ewa qudi na puke brojke, statistiku, {to se na sofisticirane na~ine ostvaruje ba{ u najnaprednijem delu sveta i èli pro{iriti na sav svet, a u korist skrivene, bogate i mo}ne mawine te da li bi se ta poruka „u svojoj politi~koj dimenziji mogla protuma~iti kao svesni protest protiv sve ra{irenijega politi~kog inèweringa koji ne mari ~ak ni za elementarni kvorum (!?) ve} se koristi mawinama, naj~e{}e uveliko izmanipulisanim, da bi postigao svoj ciq?” (Ta njug)

~etvrtak26.januar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

~etvrtak26.januar2012.

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 45780 021/6399-305. DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 45781

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. 45782 Telefon 021/6399-305.

IZ DA JEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, kod crkve, (klime, tel., kablovska, 2 terase. Telefon 060/5512-871. 45767 IZ DA JEM tri stana u ku}i. Name{ten, bez grejawa, 70m2, 100E. 100m2 -150E, 40m2 - 100E u cenu ulazi CG. Telefoni: 021/505-357, 063/504-082. 45745 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 140 eura ul. Mitrova~ka 33. Telefon 504-118, 062/8337-987. 45755 IZ DA JEM jednoiposoban komforan stan 45m2 (kod Sajma) dvema devojkama studentkiwama ili zaposlenima. Stan je slobodan od 1. februara. Te45805 lefon 6390-326. IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma br.7. Telefon 063/765-36-32. 45823

PO TREB NI name{teni stanovi za dnevno, nedeqno izdavawe, centar, Liman, Grbavica. Telefon 065/2562540. 45852

KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 32m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15001 STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000E hitno. Telefon 063/501-962. 45829

NO VO NA SE QE, prodajem garsoweru od 27m2. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 15002 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15003

BU LE VAR, kod @elezni~ke stanice, ukwièn 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80. 15004 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15005 DE TE LI NA RA, ukwièn renoviran 2.0 stan od 51m2 odli~nog rasporeda, cena 38.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15006 LI MAN kod parka, odli~an, ukwièn kompletno renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15007 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2 , cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15008 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwièn stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15009 NA PRO DA JU dvosoban stan u Novom Sadu, drugi sprat, centralno grejawe, topla voda, lift, terasa, 56.46m2, cena dogovor. Telefon 0669509350. 45752 CEN TAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2 cena 56.500. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 15010

NO VO NA SE QE, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan, cena 63.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15011

~etvrtak26.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav strini

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ na{e porodice

Posledwi pozdrav

Seki

Jovanu Lemi}u

tetka Seki od porodica: Jo{i} i Simi}.

od sinovaca: Perice, Jovice i \or|a sa porodicama.

Aleksandru Pla~kovu Aci

Bili smo ponosni {to smo te imali. Moli}emo An|ele da te ~uvaju, jer si i sam bio jedan od wih.

Jovanka sa porodicom. Tvoj brat Milan sa porodicom iz \ilonga.

45879

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

45878

Posledwi pozdrav dragom bratu

od wegovih drugara i saigra~a. Mandi}, Vukovi}, Lupurov, Mijaxevi}, Per~i}, Xepina, Nadoveza, Bibo, ]aban, ^okanica, Antoni}, Vlaji}, Jovi}, Vje{tica, Balaban, Kozomora, Lon~ar, [ipka, Vi{ekruna, Baji}, Markovi} i Vasi}.

Bio si oli~ewe qudske dobrote i plemenitosti. Sa ponosom i qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe, jer plemeniti qudi kratko `ive a dugo se pamte.

45877

45884

Tu`nim srcem javqamo da je na{a voqena

Dragi pradeko

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15016

VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45827 MAGACINSKI prostor ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h 7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 45826

PRO DA JEM Re na ult Clio, 1.2 aut hen ti que, go di na pro iz vod we 2002, registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, pr vi vla snik, re dovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Telefon za informacije 069/1557-100. 45331

Duletu

Jovana Lemi}a

Milena Maru{i} sa porodicom iz \ilonga.

Tetka Jovanka i Nina.

45887

45872

Posledwi pozdrav

Larisa Igwati}

Jovan Lemi}

preminula u 20. godini. Sahrana }e se obaviti 26. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Budisavi.

Hvala ti za neizmernu qubav koju si mi pru`io. Po~ivaj u miru, i neka te An|eli ~uvaju.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Jovanu Lemi}u

Dragica Dragojlovi} Seka 1945 - 2012.

S du`nim po{tovawem, porodica Pu{kar.

Tvoja praunuka Olivera.

45890

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 45007 KU PU JEM is prav ne, ne is prav ne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45008

Posledwi pozdrav kom{iji

Brat Mom~ilo sa porodicom iz Vukovara.

O`alo{}eni: majka Aranka, sestra Lidija sa porodicom i baka Awa.

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon:021/421-452, 064/131-2135. 41654 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45798

Posledwi put pozdravqamo na{eg dragog i voqenog strica

Jovanu Lemi}u

Duletu Hrwaku

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 15014 LIMAN, prodajem ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Telefoni: 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15015 VEOMA povoqno useqiv stan 77m2 na prvom spratu, ugao Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45828

45871

45886

O`alo{}eni: suprug Rastko i sinovi Goran i Nenad.

45885

pozdrav

deki

Jovana Lemi}a

Jovanu Lemi}u

1927 - 2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Veri Atli}

Tiho si ìveo, odlu~no borio, tiho posledwu bitku izgubio. Traja}e{ u mom srcu kao uzor nesebi~ne qubavi i ìvotne radosti. Sahrana }e se obaviti 26. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele na Alma{kom grobqu. Oàlo{}ena }erka Nade`da.

Neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav koja je ja~a od zaborava. Zauvek si u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru! Tvoja unuka Aleksandra i zet Neboj{a.

45882

45881

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je u 71. godini preminuo na{

45873

45883

Posledwi pradeki

Sa neizmernom tugom opra{tam se od mog oca

Sahrana je u petak, 27. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, u Ka}u.

od porodica: Atli} i Ivanovski. Sahrana je u petak, 27. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

45874

Posledwi pozdrav

PE^EWARI kod Sajma potrebna sprema~ica. Telefon 520-184. 45760 POTREBNA radnica sa iskustvom za rad u kozmeti~kom salonu. Telefon 063/500-950. 45854

Duletu

Gojko Du{ana Deki} KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33943. 45573 PRODAJEM drva bukva i bagrem. Mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-2219, 063/77-19-142. 45691

Sahrana je u petak, 27. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Vr{cu. Posledwi pozdrav na{em voqenom od: supruge Julijane, }erke Maje, zeta Zorana i unuke Teodore. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Hvala ti na svemu. 45880

Drugari iz Porte: Plida, Kembol, [kara, otac Stanimir, Vojkan, Pera, Bane, Patak, Juga, Kra}a i Laza. 45869

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Navr{ava se tu`na godina od kada nisi sa nama.

~etvrtak26.januar2012.

Sa tugom i bolom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je napustio ovozemaqski raj moj otac i na{ deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Aleksandar Pla~kov

Du{an Hrwak Ledu

[ESTOGODI[WI POMEN Danas, 26. 1. 2012. godine navr{ava se {est godina od kako nisi sa nama.

2 Borika Bo{wak ro|. Bo`ovi} 9. 2. 1938 - 31. 1. 2011.

1931 - 2012.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo uspomenu na tvoju plemenitu du{u i dobrotu. Suprug Velemir, }erka Zorica i sin Zoran sa porodicama.

Sahrana je danas, 26. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki. O`alo{}ena k}i Vukosava, unuke Branka i Dobrila.

45863

Dragoj na{oj ujni

Veri Crwanski

do ponovnog susreta, weni: Braca, Svetlana i Dragana sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti iznenada preminuo na{ deda i pradeda

Dragoqub @ivanovi}

Sa neizmernom tugom obave{tavamo prijateqe i poznanike da je posle te{ke bolesti preminula na{a

Vera Crwanski

Ivanka Lazi}

1950 - 2012.

ro|ena Dragoqevi}

O`alo{}eni: suprug Marinko, }erka Nadica, unuka Milica, zet Branislav i sestra Nada.

Ispra}aj je danas, 26. 1. 2012. u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Mama, zauvek }e{ biti u na{im srcima. Neka te An|eli ~uvaju. Suprug Nikola, }erke Tatjana i Sandra i wene voqene unuke Tamara, Awa i Teodora.

45860

45837

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN

Nikica Kolarovi}

Duletu Hrwaku

1935 - 2012.

Ivanki Lazi}

Mom voqenom tati.

dragom

od stanara ulaza Bulevar oslobo|ewa 55.

Voja Mihaqica ^ombe. Kosta.

POLUGODI[WI POMEN

Vreme prolazi, uspomene ostaju.

45853

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav sestri

Milici

od sestre Milke Mandari} sa porodicom.

45824

45738

TU@NO SE]AWE

Jovanka Savin [vowa

2003 - 2012.

26. 1. 2003 - 26. 1. 2012.

Te{ko je i bolno `iveti bez tebe, tvoje pa`we i dobrote. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

45784

45844

Teta Sava sa porodicom. 45783

POMEN

Ladislav Ga{parovi} Zlatko

1948 - 2012.

45862

45822

S tugom u srcu javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima tu`nu vest, da je preminula na{a voqena supruga, majka, baka, na{a draga Pami.

Du{an Hrwak Dule Zajedno smo odrastali, decu ~uvali, fudbal igrali i dru`ili se. A sada nas je tvoja opaka bolest rastavila. Dule, po~ivaj u miru, jer si to zaslu`io kao po{ten, iskren i dobar ~ovek. Posledwe zbogom od tvog najboqeg druga Mi}e Fratucana sa porodicom.

45832

Porodica Kutawac.

Supruga Zaga.

Porodice: Savin i [vowa.

45868

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Ilija Kutawac

45821

Nikola Kolari}

Sahrana mile nam pokojnice je danas, 26. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Glo`anu.

Sahrana je danas, 26. 1. 2012. godine, u 14.10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: posinak Sa{a, snaja Kaja, unuke Ivana sa porodicom i Sowa. Posledwi Duletu.

45825

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

45861

Sahrana je danas, 26. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku. O}alo{}eni: supruga Zora, }erka Katarina, zet Gojko i unuka Nina.

Branku

1959 - 2005. od porodica: Dubenko i Gr~anac.

Uspomene ~uvaju: sin i supruga.

45867

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

45843

F.K. â&#x20AC;&#x17E;Mladostâ&#x20AC;? Ba~ki Jarak iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog

Ana Kondi} 1941 - 2012. Posledwi ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u petak, 27. 1. 2012. godine, u 12 sati.

Branko Suzi} 1928 - 2012.

Duleta

Sahrana je u sredu, 27. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav od navija~a i uprave kluba.

O`alo{}ena porodica: supruga Nena, {ogorica Agneza i {ogor Milivoje. 45866

O`alo{}eni: suprug \ura|, k}erke Biqana i Nata{a, unuke Elena, Milana i Tara, zet Hugo i ostala tuguju}a rodbina. Po~ivaj u miru Bo`ijem! 45859

45830

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Биографије-политичари: Барак Обама 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати:Атентат на папу Јована Павла 2. 23.00 Серија недеље: Супруге и кћери 23.50 Један на један 00.15 Концерт године ’99 „Блок аут“ 01.15 Фолдер култура 01.40 Плави круг 02.05 Грување 03.00 Документ

Патријарх српски Иринеј

Плави круг Свети Сава, као наш светлосни савременик, светосавски пут свечовечански, колико и националан, Врачар као српска Голгота и Храм светог Саве на Врачару као најлепши украс нашег престоног града, теме су нове емисије из серијала. У разговору с ауторком, његова светост патријарх српски Иринеј је акцентовао дар у љубави светога Саве... Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ 1, 15.30)

06.30 07.00 08.00 08.35 09.30 10.25 11.45 12.30 12.40 13.10 14.40 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.40 00.05

tv program

~etvrtak26.januar2012.

Кухињица (мађ) Ток шок Концерт године 96’ „Гоблини“ Грување Грување уживо у студију „М“ Концерт кинеских националних ансамбала Сирија, док. емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Поново у игри, филм ТВ Баштина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Железничка станица за двоје, филм Плави круг ТВ Продаја

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

06.30 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Биографије Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Објектив Серијски програм Марко Поло Објектив Опчињени Ево нас код вас Објектив Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Филм: Без доброг алибија

10.00 Копа Италија: Наполи :- Интер 11.45 Карлинг куп 1/2 Финале: Ливерпул – Манчестер Сити 13.30 Евролига: Санту – Жалгирис 17.00 Копа дел Реј: Барселона – Реал Мадрид 19.00 Евролига: Галатасарај – Олимпијакос 20.45 Копа Италија: Милан - Лацио 22.45 Премијер лига, магазин 00.15 Евролига: Макаби – Барселона 02.00 Белгијска лига: Мехелен - Генк

Фолк шоу У новом издању емисије угостили смо: Сашу Матића, Јовану Типшин, Дејана Матића, Ољу Карлеушу и Јована Перишића. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 09.55 10.26 11.03 11.53 12.00 12.15 12.29 13.14 15.00 15.25 16.10 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.41 21.45 22.55 23.00 23.50 00.05 00.15 00.38 02.35

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Путеви хране Евронет Дневник Спорт плус Место злочина Масмедиологија на Балкану, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет На вртешци Квигли у Аустралији, филм Приђи ближе

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив

Aлиона Савченко и Робин Солкови

Клизање: ЕП, парови, слободно (РТС 2, 21.10)

03.18 03.53 04.42 04.50

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали На слово на слово Верујте али не претерујте Музички спотови Датум Верски календар Фудбал: ЕУРО магазин Српске спортске легенде У свету Траг у простору Чајковски, серенада Беокулт Трезор Велики и мали На слово на слово Верујте али не претерујте Ликовна колонија РТС ТВ лица: Сећање на Срђана Кнежевића Млади таленти Србије Ја имам таленат Бисера Велетанлић и пријатељи Бизерта - повратак у легенду Ози бу Мифи Попај Место за нас Метрополис Клизање: ЕП, парови, слободно, пренос Образовно огледало Савремени писци И ја имам таленат Плави оркестар Трезор Клизање: ЕП, парови, слободно Бизерта - повратак у легенду Метрополис Млади таленти Србије Плави оркестар

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.15 03.30 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Међу странцима Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон НЦИС Доктор Хаус Филм: Два Џејка НЦИС Филм: Човек створ Копаоник Фуснота Мајсторски Ред и закон Филм: Човек створ

06.02 06.59 07.19 07.24 07.34 07.39 07.44 08.07 08.17 08.28 08.58 09.44 09.47 09.52 10.01 10.30 10.52 11.17 11.45 12.15 12.46 13.47 13.57 14.27 15.13 15.33 16.22 16.52 18.14

Бену Јилдиримлар

Интервју са Бену Јилдиримлар Бену Јилдиримлар, познатија као Фикрет из популарне серије „Кад лишће пада“, била је у посети Београду, и у ексклузивном интервјуу открила је детаље свог кратког и изненадног доласка у Србију. Како су Београђани реаговали на њен долазак, шта јој се догодило приликом уласка у земљу и шта јој је измамило осмех. (Прва, 20.15) 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.25 21.15 22.15 00.15 01.15 02.10 02.40 03.00

Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Интервју са Бену Јилдиримлар Кад лишће пада Радна акција Филм: Наплата дуга Кобра Три хил Експлозив Ексклузив Радна акција

18.49 19.24 19.29 19.34 20.00 20.30 21.10 22.32 22.55 23.25 23.42 00.59 01.58

dnevnik

c m y

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

05.30 08.00 08.10 08.30 09.30 10.00 10.35 11.00 13.05 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.15 23.55 00.15 00.20 02.00 02.25

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Шушка се Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Прича о витезу Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Последњи рез Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Прича о витезу Инспирисан „Кантерберијским причама”, ово је филм о Вилијаму, младом племићу који се бори за правду. Када његов господар изненада умре, он креће на пут са својим пријатељима Роландом и Ватом. Улоге: Хит Леџер, Пол Бетани, Марк Еди, Алан Тудик Режија: Брајан Хелџеланд (Б92, 21.00)

08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00

Бојана Маљевић

Бело одело Саво Тиодоровић себе у сновима види као глумца, нежног сањара, па помало и анархисту. Судбина му ипак додељује другу улогу, службу у провинцији у Црној Гори где дане проводи патролирајући бициклом кроз мирну шуму у маскирном оделу. Улоге: Лазар Ристовски, Радмила Шогољева, Драган Николић, Бата Живојиновић, Данило-Бата Стојковић, Богдан Диклић, Бојана Маљевић Режија: Лазар Ристовски (Хепи, 20.30) 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 17.05 17.55 18.30 19.00

Хит Леџер

05.45 Добро јутро 10.00 Брачни судија 11.30 Тајна љубав 12.00 Градске вести 12.15 Витезови из блата 13.00 Гранд, народ пита 15.00 Сестре 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Војници 21.00 Све за љубав 22.30 48 сати свадба 23.30 Немогућа мисија 00.30 Мирис пролећа 01.15 Туркан 02.00 Филм: Силе природе 03.40 Филм: Фатална заводница 05.00 Витезови из блата

Хутик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Винкс

20.30 22.00 22.05 22.50 23.20

Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – поподне Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – уживо, вече Номинације Филм: Бело одело Вести Сузе Босфора Парови - преглед дана Парови – ноћ уживо

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak26.januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђуро Загорац 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи амерички кувар 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас 01.40 Најбољи амерички кувар

08.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 09.00 Изгубљени древни градови 10.00 Ратници 11.00 Шпијуни који су дошли са мора 12.00 Прича о струји 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Дешифровање мајанског кода 15.00 Један дан у борби 16.00 Геније дизајна 17.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 20.00 Рим: последња граница 21.00 Лов на Цареве крстарице 22.00 Оство минотаура 23.00 Један дан у борби 00.00 Геније дизајна 01.00 Древни пластични хирурзи

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Мојсије, принц Египта Ирски паб Екстремисти Џони Вац Љубавно гнездо Бери Мандеј Паре кваре Еротски филмови

Љу бав но гне здо Стан из сно ва је ипак ма ло да ље од сна, јер се као глав ни про блем по ја вљу је ста ри ца ко ја жи ви из над срећ ног па ра. Убр зо они по чи њу да пла ћа ју пра ву, пси хич ки не под но шљи ву це ну жи во та у но вом ста ну... Уло ге: Дру Баримур, Бен Стилер Ре жи ја: Дени Девито (Синеманија, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.55 Луди од љубави 10.12 Уметност простора, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 14.54 Културна баштина 15.11 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.01 8. спрат, ток-шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.54 Пола сата културе 21.25 Циклус добитника Оскара: Француска веза, филм 23.10 Дневник 3 23.45 3рд Блуз Челенџ, снимак концерта 01.00 Ин медијас рес 01.45 Др Хаус 02.28 Трачара 03.09 ЦСИ: Мајами 03.49 Скица за портрет

11.15 12.50 13.40 15.20 16.50 17.50 20.05 21.45 23.10 00.45 03.15 04.45

Што више, то боље Васпитање за почетнике ИИ Коралина и тајанствени свет Надарене руке: Прича о Бену Карсону Инкогнито Бетонски фараони Кони и Карла Доктор Дулитл 5 Велика љубав В А-Тим Лото тикет На слободи Турнир Проклетници Последње истеривање ђавола Ожиљци рата 1861-2010

08.00 Поп Пикси, цртани 08.15 Кобра 11 10.20 Ексклузив таблоид 10.50 Вечера за 5 11.35 Ватрено небо 13.20 Ружа ветрова 14.15 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 ЦСИ 00.05 РТЛ вести 00.20 Менталист 01.50 Астро шоу 02.50 На лицу места

ЦСИ

Блејк Лајвли

СЕ РИ ЈА

Тра ча ра

Две се стре у цр кви угле да ју же ну ра за пе ту на крст. Фо рен зи ча ри сти жу на ме сто зло чи на. Ник и Во рик ис тра жу ју слу чај и за кљу че да је же ни био за дат уда рац у гла ву пре не го што је по ста вље на на крст... Уло ге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Џорја Фокс, Гери Дурдан, Џорџ Идс (РТЛ 21.00)

На чи та њу Бар то вог те ста ен та ње гов брат Џек, Чак и Ли ли са зна ју суд би ну Ба со вог цар ства. Од нос из ме ђу Ру фу са и Ли ли је на пет јер Ру фус же ли да чу је де та ље о де те ту за ко је ни је ни знао да има... Уло ге: Блејк Лајвли, Лигтон Мистер, Пен Бадгли, Чејс Крфорд, Тејлор Момсен Ре жи ја: Триција Брок (ХРТ 2, 22.27) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00

00.15 01.00 01.20 02.00

06.00 07.40 08.05 09.45

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Филм: Велика лига Филм: Председников човек 2 - место удара

СЕ РИ ЈА

13.30 15.00 15.30 16.20 16.42 17.10 18.00 18.20 18.35 19.17 19.40 20.00 20.50 21.40 22.27 23.10 23.50

Дру Баримур

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Мала ТВ Амика Школски сат Псећа опходња Пренос седнице Хрватског сабора Тако мали, а већ кум, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика...џез Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачара ЦСИ: Мајами Увек је сунчано у Филаделфији Злочини без санкција Два и по мушкарца Ловци на натприродно Ноћни музички програм

00.50 Скоро жена 02.50 Судњи дан: Прича Џона Листа 04.30 Узбуна: Рубиконова завера 06.00 Породица Брејди у Белој кући 07.40 Замагљен поглед 10.30 Бенг бенг мртав си 12.00 Скоро жена 14.00 Судњи дан: Прича Џона Листа 15.35 Завера Мастергејт 17.05 Братска љубав 18.45 Неухватљива истина 20.20 Убиство на планини Сенки 21.55 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 23.30 Породица Брејди у Белој кући

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Круклин Можда беба Момак остаје на филму Дони Дарко Роштиљ Спитфајер Експлозивна мисија Инкогнито Случајни шпијун Мистерија Затворене куће

Вилијам Петерсен

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Ловац на старине Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде

03.30 07.15 09.30 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Тенис Тенис Тенис Тенис Уметничко Уметничко Уметничко Фудбал Тенис Фудбал Уметничко Покер Тенис Тенис

клизање клизање клизање

клизање

Наш човек у Белој кући

ад су Па ши ћу, на Кон фе рен ци ји ми ра ше го ди шњим рат ним ис ку ше њи ма. Сво ја гле ди 1919. у Па ри зу, оспо ра ва ли те зу да је Ба - шта о бу ду ћим гра ни ца ма, па и пре ма Ру му ни ји, нат срп ска зе мља, од го ва рао им је: ако за сни вао је на стра те гиј ском на че лу. У од бра ни ни је срп ска, он да си гур но ни је ни ру мун ска. тог на че ла у ру ка ву је исто вре ме но но сио и ар Ако ни је ру мун ска, не ка он да бу де срп ска! Срп - гу мен те ет нич ког и ге о граф ског. Си гур но је да ска вој ска је већ за по с е ла мно ге де ло ве Ба на т а и му је у то ме нај ви ше по ма гао Јо ван Цви јић, ко че ка ла је но во на ре ђе ње. А Ру му ни су у Па ри зу га је и че сто при зи вао у по моћ. Иако је Па шић на сту пи ли ул ти ма тив но: Ако Ки кин да, Зре ња - де ло вао ис па ће но, при ти снут го ди на ма, у Па ри нин, Вр шац, Бе ла Цр ква... не при пад ну њи ма, зу, као шеф, ра дио је не у мор но; вар ни че ћи ду хо он да – рат! Кад је ре то ри ка би ла у пи т а њу, он да ви тим до с ет ка ма. Зва нич но се бо рио за це ли Ба ни Ср би ни су за о ста ја ли: ако Ба нат, с Те ми шва - нат, а исто вре ме но је стра хо вао да се то не до го ром, не бу де при по јен на ма, од лу чи ва ће – оруж - ди. У та квом рас пле ту си ту а ци је др жа ва би сте је! Зна чи, рат је не из бе жан? кла ве ли ки број по да ни ка не сло вен ског жи вља, А ка ко је Па шић и ко јим ар гу мен ти ма бра нио уз Ру му не и ми ли он ску број ку Ма ђа ра и Не ма сво ју те зу? Твр дио је да су Ср би, ме ђу свим та - ца, ко ји би је стал но мо гли по т ре с а ти. И са мом да шњим на ро ди ма Ба на т а, је ди н и пра в и ста р о с е д е о ц и. Ср би не пре кид но жи ве у Па нон с кој ни з и ј и од 5. ве ка. Прет ход ни ци, Да га ни, ви ше не по сто је и са да не ма од њих ни ка квог тра га. Кон т ри рао је та ко Ру му ни ма, ко ји су твр ди ли да су они по том ци дав на шњих на с е ље ни ка Па но ни је. За Ма ђа ре и Нем це, као и са ме Ру му не, ис ти цао је да су у Ба на ту до с е ље ни ци, нај ве ћим де лом ко ло ни сти из хаб збур шких вре ме на. Ар гу мент, ко ји је од зва њао нај у бе дљи ви је, био је сле де ћи: срп ски по с е ди, вла сни штво над зе мљом, 11 пу т а је ве ће од ру мун ског! Ср би су би ли и но си о ци раз во ја Ба на та; све ва ро ши, са о бра ћај ни Вилсон и Клемансо долазе да цртају мапу Европе цен т ри, као Пан че во, Бе ла Цр ква, Вр шац, Беч ке - по де лом обез бе ђи ва ло се да нај ве ћи број Ср ба рек, Ки кин да... срп ски по на род но сти и Те ми - бу де при кљу чен ма ти ци и да се обез бе ди стра те швар је тек у ’по след ње вре ме’ ма ђа ри зо ван и шки циљ: по у зда на за шти т а ушћа Мо ра ве у Ду гер ма ни зо ван, план ски, да би се не ка да шњој нав, за шти т а Мо рав ске до ли не, кич ме Ср би је. пре сто ни ци срп ског вој вод ства од у зео срп ски При стан ком на по де лу Ба на т а олак ша вао се и ка рак тер. по ло жај Фран цу ској – срп ској за штит ни ци. Њој Да, али у Ба на ту, ју жној Ма ђар ској, ни су жи - би си гур но би ло те шко да убе ди са ве зни ка – Ру ве ли са мо Ср би и Ру му ни, они су чак за јед но би - му ни ју, да се од рек не све га, а да Ср би ја до би је ли у ма њи ни. Ма ђа ри су ли стом би ли за то да се све. По ли ти ка о раз гра ни че њу с Ру му ни јом, ко при по је сво јој ма ти ци, док су се Нем ци, с пред - ју је за сту пао Па шић, по ла зи ла је и од ста ва да ло гом да се на тим про сто ри ма фор ми ра са мо - раз гра ни че ње у Ба на ту тре ба и да по чи ва на стал на др жа ва, ре пу бли ка Ба осно ви ко ја ће оста ти ’на веч на ти ја, по ја ви ли и на Кон фе на вре ме на’, стал на и не про Док су ба нат ски Ма ђа ри рен ци ји у Па ри зу. Та др жа ва, мен љи ва. Од ка да се у исто с Бач ком и Ба на том, има ла би ри ји зна ло, ни је би ло ни ка да ин си сти ра ли на при па ја њу око 2.400.000 ста нов ни ка и сво јој ма ти ци, Нем ци су то ком ра т а из ме ђу ова два су с ед на по на ци о нал но сти чи ни ли би на ро да. А то је био ’је дин Ми ров не кон фе рен ци је је: ви ше од 600.000 Ма ђа ра, стве н и исто р иј с ки фа кат’. у Па ри зу 1919. без у спе шно не што ма ње од 600.000 Не ма Па шић је по с еб но убе ђи вао ца, не што ма ње од 600.000 гу ра ли пред лог о фор ми ра њу чла но ве сво је де ле га ци је у то Ру му на и нај ма ње – 450.000 да се то ’до бро су с ед ство’ са но ве, са мо стал не др жа ве Ср ба. Бу ду ћа Ба на ти ја, по том чу ва и оста не стал но и не по – ре пу бли ке Ба на ти је пред ло гу, има ла би че ти ри вре ди во. Пре по вла че ња гра кан то на, по узо ру на Швај нич не цр те мо ра ло се во ди ти цар ску. Ср би и Ру му ни су се сла га ли са мо у јед - ра чу на и о бу ду ћим ин те ре си ма оба на ро да. Гра ном: да Нем це и Ма ђа ре тре ба ис кљу чи ти из од - ни ца је тре ба ло пр во да се при ла го ди на ци о нал лу чи ва ња, они су би ли ко ло ни сти и мо ра ли су се ном прин ци пу, али ко ји мо ра има ти и ка рак тер по ми ри ти са ста ту сом го ста. Иде ја о Ба на ти ји ге о граф ски и стра те шки. ни је има ла ве ћег од је ка у Па ри зу – до жи вље на је За гра ни цу ко ју је по ву као, Па шић је имао као по ку шај да се об у зда кра љев ство СХС. број не кри ти ча ре. За ме ра ли су му, и у са мој ју Зна чи, рат је не из бе жно ре ше ње? Па шић је го сло вен ској де ле га ци ји, што по тен ци ра на ци о знао бо ље од оста лих да би то би ла но ва тра ге - нал ни ет нич ки прин цип, ве ли ча при ја тељ ство, а ди ја за Ср би ју. Исти на, ство ре на је би ла за јед - све у свр ху јед ног ци ља: да Ср би ја про ши ри те ни ца с Хр ва ти ма и Сло вен ци ма, али је она има - ри то ри ју. Па ши ћу је при по мо гао и је дан Аме ри ла са мо срп ску вој ску. Али знао је Па шић ко ли - ка нац. У Па риз је при спео је дан од нај ве ћих Ср ко је Фран цу ска учи ни ла за Ср бе и Ср би ју до та - ба свих вре ме на, на уч ник Ми хај ло Пу пин. Он је да, да их ни са да не ће пре пу сти ти суд би ни и да већ по зна вао аме рич ког пред с ед ни ка Ву дроа је она њи хов ми ров ни по кро ви тељ. А знао је да Вил со на, ко ме је пре дао и свој Ме мо ран дум ко је и за штит ни знак Ру му на. Шта је он да би ло ји је до при нео да САД од ба це тај ни Лон дон ски му дро чи ни ти? уго вор, ко ји је фа во ри зо вао Ита ли ју на Бал ка ну. Па шић је ра но, још у ра ту, ко вао план о по де - Пу пи ну је при пи с а на за слу га што је Кра љев ству ли Ба на т а. Био је по ли ти чар пре ка љен још и ви - при по јен део Дал ма ци је, Блед с Три гла вом... Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak26.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ви кенд се бли жи вре ме ле ти, а ви има те ве ли ке ам би ци о зне пла но ве ко је тре ба по сти ћи. Ве не ра вам до но си љу бав и љу ба зност па сте оми ље ни у дру штву. Не ко вас во ли и же ли да за јед но ужи ва те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. januar 2012.

Че твр так је дан за ком пр о ми се ко ји ма ви ни сте ни ма ло на кло ње ни. Ра ди те и чи ни те све по сво ме јер се са мо та ко до бро осе ћа те. Бу ди те фи зич ки ак тив ни да би вам би ло још бо ље. Убе ђи ва ње.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Обра ти те па жњу на од но се у ка ри је ри. Не ко би мо гао по пу сти ти или про пу сти ти од ре ђе не ства ри. Има те сим па ти је и до бре од но се с прет по ста вље ни ма, што вам омо гу ћа ва од ре ђе не по вла сти це.

Ме сец пло ви кроз во де ни знак Ри ба, огле да се на по вр ши ни мо ра, што је по вољ но да ослу шне те ин ту и ци ју и оства ри те уну тра шње уви де и спо зна је. Ме ди ти рај те, слу шај те му зи ку, про во ди те се – јер мо же те.

Ни сте са ми се би до вољ ни већ су вам по треб ни дру ги, парт нер, при ја те љи. До бро функ ци о ни ше те у гру пи, у дру штву, у јав но сти, али вас не др же ни ме сто ни вре ме. Ше тај те се и из бе га вај те нер во зу.

Парт нер ско-љу бав ни од нос за слу жу је сву ва шу па жњу и вре ме да нас и су тра. Дра га осо ба ће вам ре ћи оно што осе ћа, шта је му чи и ве се ли. При ми те то с по ве ре њем и осми сли те што леп шу си ту а ци ју.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Те шко за вр ша ва те по сло ве, а још те же би сте пре у зе ли не што но во. Ни је вре ме за по чет ке па се рас те ре ти те су ви шних ам би ци ја и оба ве за, по го то во оних сва ко днев них. У љу ба ви и про во ду је све ОК.

Уме те ле по да се из ра жа ва те, пи ше те, за во ди те ре чи ма, па ни је ни чу до што сте мен тал но опу ште ни. То је до бро и за по слов ну си ту а ци ју ко ја се раз ви ја по зи тив но. По бољ ша ње фи нан си ја.

Мо же те пу то ва ти с во ље ним би ћем или дру штвом ко је вам при ја. Да нас за не ма ри те си ту а ци ју у ка ри је ри и оба ве зе јер се ту не де ша ва ни шта но во. На про тив. Ста бил но сте по зи ци о ни ра ни. Сло бо дан дан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да ни не до у ми це и про бле ма ко је не зна те ка ко да ре ши те на што јед но став ни ји на чин су од бро ја ни. Бу ди те стр пљи ви још са мо ма ло, до 4. фе бру а ра, и све ће би ти мно го ја сни је и бо ље. Здра вље?

На лич ном пла ну ву че те не ка оп те ре ће ња, али у по слу има те ви ше не го до бру си т у а ци ју. Кре а тив ни сте, при ла го дљи ви и из бир љи ви. Ра чу нај те на при лив нов ца, али и тро шко ве, по треб не и не по треб не.

Ди ван дан за вас! Са вет је да ужи ва те у ње му, као да је је дан је ди ни. За бо ра ви те по сао, по све ти те се во ље ној осо би. Не мој те би ти не си гур ни већ ин ту и тив ни, ду хов ни, ин спи ра тив ни. Пре о се тљи вост.

TRI^-TRA^

Про во ка тор ка V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

-1

K. Mitrovica -1 Niш

Фран цу ска глу ми ца Ми лен Жам па ноа но во је ли це ком па ни је ко ја про из во ди до њи веш „Агент про во ка тор”. Жам па ноа (31) је по зна та по уло зи у кон тро верз ном фил му „Му че ни це”, а игра ла је и у оства ре њу Клин та Ис тву да „Hereafter”. Ком па ни ја „Агент про во ка тор” ан га жо ва ла је Ми лен да бу де но во ли це ре клам не кам па ње за ко лек ци ју „Ема ну ел”, ко ја је ин спи ри са на гла му ром се дам де се тих. Фо то гра фи је фран цу ске глу ми це ки не ског по ре кла на пра ви ла је Џор дан Скот, ина че ћер ка ре жи се ра Ри дли ја Ско та. На фот ка ма, Ми лен но си ко ма де из ко лек ци је чи је це не се кре ћу од 65 до 700 фун ти. Ме ђу ра ни јим за штит ним ли ци ма бри тан ске мод не ку ће су Кај ли Ми нок, Кејт Мос и Мег Џи лен хол.

VIC DANA

Evropa

и облачно

Madrid

НО ВИ САД: Хлад но и облач но. Ују тру је мо гућ слаб снег, а за тим су во ве ћи део да на. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак Rim из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 0 сте пе ни London Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но и про мен љи во облач но. Би ће ве ћи ном су Cirih во по Вој во ди ни, са мо на ју гу пре под не са сне гом по вре ме но. Ду ва ће Berlin уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 2 сте пе на на се ве ро за па ду. Beч СР БИ ЈА: Хлад но и облач но са сне гом по вре ме но, са мо на се ве ру Varшava Ср би је ве ћи ном су во. Ду ва ће уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -4 до 2 сте пе на на се ве ро Kijev за па ду. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд су во са ја ким мра зе ви ма. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће по че ти да ду ва Oslo хлад на ко ша ва за ви кенд. Од не де ље облач но, а мо гућ је и слаб снег, St. Peterburg по себ но у по не де љак и уто рак. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не што Pariz по вољ ни ја би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја оче ку је се на се ве ру зе мље. У цен трал ним и ју жним пре де ли ма се на ста вља пе ри од не Minhen по вољ них при ли ка за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, на ро чи то за Budimpeшta оне са ср ча ним и ре у мат ским обо ље њи ма. Из у зет на опре зност се са ве ту је нер вно ла бил ним осо ба ма, у свим кра је ви ма. Stokholm

14 11 10 5 1 2 -3

Не ка же на бр зо је во зи ла и за у ста ви је по ли ца јац. - Ва ша до ку мен та, мо лим. - Не мој те ме ка зни ти, ја сам про фе со ри ца. - Ех, ду го сам ово че као. Сад ће те фи но на пи са ти хиљаду пу та „Никад више нећу брзо возити”.

-12 -14 -4 -10 10 11 1 2 -2

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

335 (68)

Slankamen

234 (34)

Jaшa Tomiћ

Apatin

372 (74)

Zemun

256 (18)

Bogojevo

296 (62)

Panчevo

280 (16)

Smederevo

452 (10)

Baч. Palanka 232 (51) Novi Sad

214 (44)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

166 (-1)

S. Mitrovica

94 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (1)

Beograd

208 (18)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

220 (34)

NERA

Hetin

76 (-2)

TISA

74 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

52 (2)

Reшeњe iz proшlog broja