Dnevnik 26.februar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 26. FEBRUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23358 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

S LU^ A J B E SP LA TN E S T R U J E : S O C I J A L N E K A R T E Z A G LAV QEN E IZM E\ U BEO G RAD A, PO K R A J I N E I L O K ALN IH SA M OU P RAV A

Sirotiwa cvoko}e i kad zima nije

str. 4

NASLOVI

NOscar O ]nominations OSKARA

str. 14

INTERVJU NEDEQE

Sa{a Asenti}

str. 7

Teofil Pan~i}

Bluz februarskog jutra

Franc But

Status kandidata donosi duplo vi{e para

PETAR MATIJEVI]

Pija~ari vi{e znaju

str. 5

Bora Oti} Stid i sram

Lazar Ristovski Uvek na ivici ekscesa

Aleksandar Milosavqevi} U Be~u kod na{ih

28. KOBASICIJADA

Svetkovina klopi u ~ast

str. 8

B EG SLTU M A CA TCO R Javier Bardem, Biutiful Demijan Bi{ir, „Boqi ìvot” Jeff Bridges, True Grit Yory Kluni , „Potomci” Jesse Eisenberg, The„Umetnik” Social Network @an Deàrden, Colin Firth, The KingÕs Speech Geri Oldmen, „De~ko, dama...” James 127 uspeha” Hours Bred Pit,Franco, „Formula B EGSLT U AMCIT C R EAS S Annette GlenBening, Klouz ,The „Albert Kids Are Nobs” All Right Vajola NicoleDejvis, Kidman,“Sluàvke” Rabbit Hole RuniJennifer Mara, „Mu{karci Lawrence, WinterÕs koji mrze Bone ène” Meril Natalie Strip, Portman, „êli~na Black lejdi” Swan Mi{el Michelle Vilijams, Williams, „Vikend Blue sa Valentine Merilin” B ESSPTO SR UEPDPNO I R T GI L NU G MA A CC TOR Christian Bale, Fighter Kenet Brana, „Vikend sa Merilin” John Hil, Hawkes, WinterÕs Bone Yona „Formula uspeha” Jeremy Renner, The Town Kristofer Plamer, „Po~etnici” Mark Ruffalo, The Kids Are All Right Nik Nolti, „Ratnik” Geoffrey Rush, The KingÕs Speech Maks fon Sidov, „Jako glasno...” B ESS P T OSRU EP D P ON RAT IG NLGU M A CITCRAE S S Amy Adams, Fighter Bironis Biò,The „Umetnik” HelenaYesika Bonham-Carter, The KingÕs Speech êstejn, „Sluàvke” Melissa Leo,The Fighter Melisa Mekarti , „Deveru{e” Hailee Steinfeld, True Grit Yenet Mektir , „Albert Nobs” Jacki Weaver, Animal Kingdom Oktavija Spenser, „Sluàvke” B ERSET DDIITREEQ CTOR Darren Aronofsky, Black Swan Majkl Azanavisijus, „Umetnik” Joel and Ethan Coen, True Grit Aleksander Pejn, „Potomci” David Fincher, The Social Network Martin Skorseze, „Hjugo” Tom Hooper, The„Drvo KingÕs Speech Terens Malik, ìvota” David O. Russell, Fighter Vudi Alen, „Pono}The u Parizu” B EFS IT LFMI L M The KingÕs Speech, Socialu Parizu”; Network, „Hjugo”; „Potomci”The ; „Pono} Black Swan, The Kids Are All Right, „Jako glasno i neverovatno blizu”; The Fighter, Toy Story 3, True Grit, „Formula uspeha” ; „Ratni kow”; Inception, WinterÕs Bone, 127 Hours „Umetnik”; „Drvo ìvota”; „Sluàvke” Weinstein Fox Searchlight

„DNEV N IK” OT K RI V A: NESTAO ORIGINALNI ZAPISNIK SA SEDNICE POKRAJINSKOG PARLAMENTA, ODR@ANE 28. FEBRUARA 1974.

Papirni udar na vojvo|ansku istoriju Skup {ti na So ci ja li sti~ ke Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne pro gla si la je na za jed ni~ koj sed ni ci svih ve }a, odr à noj 28. fe bru a ra 1974, Ustav SAPV. Me |u tim, ori gi nal nog za pi sni ka sa te sed ni ce ne ma nig de: ni u Ar hi vu Voj vo di ne, ni u skup {tin skoj pi sar ni ci, ~ak ni u ka bi ne tu pred sed ni ka po kra jin skog par la men ta, gde smo ga ta ko |e tra ì li – nig de. Fa li tako|e i mno {tvo spi sa iz tog vre me na, po go to vo onih ko ji se od no se na ustav ne amand ma ne iz 1971. i ob ra ~un sa li be ra li ma iz 1972. Kao da je ne ko ci qa no “po ~i stio” deo do ku men ta ci je – i to ne sa mo iz Skup {ti ne Voj vo di ne, ne go i iz ne gda {weg Po kra jin skog ko mi te ta – za ko ju je sma trao da je {ka kqi va ili da mu ne kad zbog me mo a ra mo è ko ri sti ti. str. 11

LIDER LSV NENAD ^ANAK POTVRDIO DA SE SASTAO SA BORISOM TADI]EM

Nemamo zbog ~ega da se izviwavamo

str. 2

Ponesite i ki{obran

Najvi{a temperatura 8°S

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

Ne de qa od lu ke o Sr bi ji

Uki da we van red ne si tu a ci je

Li de ri Evrop ske uni je }e to kom sle de }e sed mi ce do ne ti ko na~ nu od u ku da li Sr bi ja is pu wa va kri te ri ju me da po sta ne kan di dat za pri dru `i va we EU. Pr vi od tih sa sta na ka po ~e }e su tra, ka da }e se mi ni stri spoq nih po slo va oku pi ti u okvi ru Sve ta za ino stra ne po slo ve. Po {to pi ta wa pro {i re wa EU for mal no ne spa da ju u spoq ne, ve} u op {te po slo ve, mi ni stri }e sa mo raz me ni ti mi {qe wa o Sr bi ji i Ko so vu, na kon {to sa slu {a ju iz ve {taj pot pred sed ni ce Evrop ske ko mi si je Ke trin E{ton o ra du mi si je Euleks i ne dav no za vr {e noj run di di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. U uto rak }e se mi ni stri u istom sa sta vu sa sta ti kao Sa vet za op {te po slo ve, i ovaj put }e for mal no od lu ~i va ti o kan di da tu ri Sr bi je. Ta od lu ka, me |u tim, ne }e stu pi ti na sna gu pre ne go {to je po tvr de {e fo vi dr `a va i vla da, ko ji }e se u Bri se lu oku pi ti u ~e tvr tak i pe tak, 1. i 2. mar ta.

Na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je Pre drag Ma ri} re kao je da }e na sed ni ci Re pu bli~ kog {ta ba, ko ja }e bi ti odr `a na da nas, bi ti do ne ta od lu ka o uki da wu van red ne si tu a ci je u svim op {ti na ma u Sr bi ji. Na vo de }i da je sta we mno go bo qe ne go pre de se tak da na, Ma ri} je Ta nju gu re kao da }e se raz ma tra ti sta we le da na re ka ma i pre ven ci ja od po pla va, a da }e po seb na ta~ ka bi ti kli zi {ta. „Stru~ ni tim ne }e pra ti ti sa mo po kre ta we kli zi {ta na red nih 10 do 15 da na, ne go }e ima ti za da tak da Vla di Sr bi je u ro ku od {est me se ci pred lo `i du go traj ni je re {a va we tog pro ble ma”, re kao je Ma ri}. Dnev no se od pet do 10 sta nov ni ka oslo ba |a sne `nih na no sa, a tre nut no je od se ~e no 525 do ma }in sta va sa 1.669 qu di. O~e ku je se da se za ne ko li ko da na si tu a ci ja sta bi li zu je.

CITATI

„

Za bri nu tost za ne sta bil nost di na ra je pre na gla {e na. Sli~ na kre ta wa su bi la i pre 15 me se ci, ka da je kurs bio 107, a da nas je 109. Pro blem ni je u li kvid no sti ba na ka, ne go u re al nom sek to ru eko no mi je, u ne do voq noj pro duk tiv no sti i kon ku rent no sti na {e pri vre de

”

De jan [o {ki}, gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je

PO GLED IZ MI NI STAR STVA ZA KiM

Se ver sad mo ra da slu {a Be o grad Pi {e:Oliver Ivanovi} ogo vo rom Be o gra da i Pri {ti ne, ko ji je u pe tak po stig nut u Bri se lu, ne ki }e bi ti za do voq ni, dru gi ne }e, ali on je ste deo kom plek sa me ra ko ji Sr bi ja pred u zi ma ka ko bi ostva ri la svoj pri o ri tet ni spoq no po li ti~ ki ciq – ~lan stvo u Evrop skoj uni ji – a da isto vre me no ne do ve de u pi ta we svo je in te re se na Ko so vu. Na rav no, te {ko je u da tim okol no sti ma iz vu }i ide al no re {e we, ve} se tra ga za onim naj ma we lo {im, a to je, po me ni, upra vo ovo asi me tri~ no pred sta vqa we Ko so va na re gi o nal nim fo ru mi ma. Uosta lom, Sr bi ja ne ma ni {ta od to ga da izo lu je Pri {ti nu. Jer, ni ti to Sr bi ja mo è u pot pu no sti da iz ve de, s ob zi rom na ~i we ni cu da je ko sov sku ne za vi snost pri zna lo 87 ze ma qa, me |u ko ji ma i 22 ~la ni ce EU, ni ti bi ta kav wen stav u per spek ti vi do pri neo da se ko sov ski Al ban ci ne ka ko vra te pod okri qe Be o gra da, ma ko li ko to tvr di li pro tiv ni ci po stig nu tog do go vo ra. Na pro tiv, po ja ~ao bi se an ta go ni zam, a pri ma ran in te res Sr bi je je da se o~u va ju mir i sta bil nost na tom pro sto ru. Jer, ona ima i pra vo i oba ve zu da bri ne o 120.000 ko sov skih Sr ba i jo{ ne ko li ko de se ti na hi qa da dru gih ne al ba na ca ko ji Sr bi ju do ì vqa va kao svo ju dr à vu. A bri nu ti o tim qu di ma pre vas hod no zna ~i ima ti do bru ko mu ni ka ci ju sa pred stav ni ci ma me |u na rod ne za jed ni ce, s ob zi rom na to da je ko mu ni ka ci ja sa Al ban ci ma jo{ uvek op te re }e na ozbiq nom do zom ne po ve re wa. To, me |u tim, ne zna ~i da tre ba od u sta ti od di ja lo ga sa Pri {ti nom, ve} upra vo su prot no, tre ba ga raz vi ja ti i kroz we ga pre vla da va ti sve one sva ko dnev ne pro ble me s ko ji ma se qu di ko ji ta mo ì ve sre }u, jer za ta ko ne {to po sto ji i po li ti~ ki i qud ski in te res. Pri to me ta kav od nos i pri stup ni u kom slu ~a ju ne zna ~i da }e Sr bi ja na bi lo ko ji na ~in pri zna ti Ko so vo, ne go sa mo sve do ~i o ra ci o nal nom pri stu pu ko ji u pr vi plan sta vqa qu de, isto vre me no ne za ne ma ru ju }i ni na ci o nal ne in te re se. I upra vo taj i ta kav pri stup ne bi sme la da po re me ti ni pri ~a o ras pi si va wu iz bo ra u srp skim op {ti na ma na Ko so vu. Ni je, na i me, zgo reg

pod se ti ti na to da je or ga ni za ci ja svih iz bo ra na KiM od 1999. go di ne i do no {e wa Re zo lu ci je 1244 u ru ka ma pred stav ni ka me |u na rod ne za jed ni ce. Na rav no, sva ka vla da u Sr bi ji ima i ima }e oba ve zu pre ma svom usta vu, ali ima oba ve zu i pre ma me |u na rod nim do ku men ti ma na ko je se po zi va, kao {to je upra vo Re zo lu ci ja 1244. Pa ako }e mo se na taj akt osla wa ti u da qoj bor bi za o~u va we Ko so va u sta tu su ko ji od go va ra i Sr bi ji a ne sa mo Al ban ci ma, on da ga mi sa mi ne mo è mo kr {i ti. Da kle, vi {e se ne mo gu vu }i po te zi, po put ras pi si va wa iz bo ra na Ko so vu, ko ji bi na iz gled bi li po li ti~ ki slat ki i pri ma mqi vi jer bi ih na {e sta nov ni {tvo po zdra vi lo bur nim apla u zi ma, ali bi za pra vo sa mo do dat no uru {a va li na {u pre go va ra~ ku po zi ci ju. Ni EU kan di da tu ra, pa ni even tu al no „ne” iz Bri se la, ne bi sme li ozbiq no uti ca ti na do bro od va ga nu, po li ti~ ku od lu ku o ras pi si va wu lo kal nih iz bo ra. A to on da zna ~i da se ni op {ti ne na se ve ru Ko so va u ovom slu ~a ju ne sme ju „od met nu ti” od sta va dr àv nog vr ha, ka kav god on bu de. Or ga ni za ci jom re fe ren du ma ve} su du go ro~ no pro iz ve le {te tu, ne sa mo ugro à va ju }i kre di bi li tet Re pu bli ke Sr bi je, ne go i za to {to su po zi ci o ni ra le Sr be sa se ve ra kao ne kog ko je „ka men u ci pe li” sop stve noj dr à vi. Vi {e pu ta sam na to po ku {ao da ih upo zo rim, jer vla da u Be o gra du, ko god da je ~i ni, mo ra bi ti pr vi i osnov ni part ner ko sov skim Sr bi ma. Me |u tim, bo jim se da je la god na po zi ci ja, ko ju ima ju Sr bi sa se ve ra, u~i ni la da u jed nom tre nut ku oni iz gu be ve zu sa re al no {}u i umi sle da su fak tor nad fak to ri ma i da kao ta kvi mo gu da usme ra va ju ~ak i dr àv nu po li ti ku. Naj go re je {to ni da nas, po sle de se tak da na, ne shva ta ju stvar ne raz me re svo jih ola ko do ne tih od lu ka. U sva kom slu ~a ju, nad pro li ve nim mle kom ne vre di pla ka ti, ve} bi sa da na sta lu {te tu tre ba lo sma wi ti ko li ko god je to re al no mo gu }e. A to se, da ka ko, ne mo è ura di ti ako }e i u slu ~a ju iz bo ra lo kal ne vla sti na se ve ru KiM vo di ti ne ku svo ju po li ti ku. Ipak, uve ren sam, za pra vo na dam se, da se to ovo ga pu ta ne }e do go di ti. (autor je dràvni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju)

Voj vo di na kod lek to ra crNa hroNika

Izbodena dva mla di }a Dvo ji ca mla di }a za do bi la su te è po vre de no èm, u dva odvo je na na pa da ko ja su se do go di la u no }i iz me |u pet ka i su bo te u No vom Sa du i tre nut no se na la ze u Ur gent nom cen tru. Ka ko smo sa zna li, na De te li na ri je prek si no} oko po no }i sa ra na ma od no à pro na |en Sto jan R. (31) iz No vog Sa da. Po li ci ja je na kon ne ko li ko sa ti ra sve tli la slu ~aj i za po ku {aj ubi stva osum wi ~i la Da ni la [. (22) iz No vog Sa da, za ko jim se ve} tra ga lo zbog sum we da je ume {an u pro da ju dro ge. Na i me, pre tri da na po li ci ja je u sta nu u Uli ci Ste va na Hri sti }a za ple ni la 686 gra ma ko ka i na i oru` je, zbog ~e ga je uhap {en Fi lip D. (21) iz No vog Sa da, dok je zbog sum we da je ta ko |e ume {an u tr go vi nu nar ko ti ci ma po kre nu la po tra ga za Da ni lom [. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, na pad na Sto ja na R. je bio po sle di ca tog hap {e wa i za ple ne dro ge. Iste no }i u Uli ci Ar se Te o do ro vi }a oko 5.30, u be sve snom sta wu je pro na |en je mla di} sa po vre da ma od no à. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma ra di se o Sa {i R. (36) iz Fu to ga. Sa te {kim te le snim po vre da ma usled dva ubo da no èm, on je hit no pre ve èn u Ur gent ni cen tar u No vom Sa du i na la zi se u ko mi. Na pa da~ na we ga je za sad ne po znat, a po li ci ja tra ga za oso bom ko ja je te {ko po vre di la Sa {u R. i is pi tu je po ve za nost iz me |u ova dva na pa da. N. Perkovi}

Re a gu ju }i na pri med be da se u „Be loj kwi zi“, svo je vr snom pro g ra m u Srp s ke na pred n e stran k e, ni jed n om re~ ju ne spo mi we Voj vo di na, SNS }e do pu ni ti taj do ku ment de lom ko ji }e se od no si ti na pro gram za po kra ji nu, iz ja vio je za emi si ju „Po lit bi ro“ Ra dio te le vi zi je Voj vo di ne ~lan Pred sed ni {tva i pr vi ~o vek zre wa nin skog od b o r a SNS Go r an Kne ` e vi}. „To je ì va ma te ri ja, taj do ku ment, i deo tek sta ko ji se od no si na Voj vo di nu upra vo se lek to ri {e i o~e ku jem da se po ja vi ubr zo”, re kao je Kne è vi}. On je ko men ta ri {u }i pred sto je }e lo kal ne iz bo re re kao da po sti zbor nu sa rad wu na pred wa ka i Uje di we nih re gi o na Sr bi je u Zre wa ni nu do ì vqa va kao mo gu }u, uz ogra du da bi URS tre bao da se sa gla si sa stra te gi jom lo kal nog raz v o j a ko j u pred l a ` e Srp ska na pred na stran ka.

INTERVJU

NE NAD ^A NAK,

Ne ma mo zbog ~e ga o ris Ta di} i Ne nad â - part ne ri ma. U sva kom slu ~a ju, stu stan dar da gra |a na Voj vo di nak sa sta li su se prek si - ~i we ni ca je da Vla da APV mo ra ne i kva li te tu wi ho vog ì vo ta. no}, {to je „Dnev ni ku” da ostva ri da le ko ve }u po li ti~ - Ali za to mo ra po sto ja ti ja sna po tvr dio i li der LSV-a. Te ma je ku ulo gu no {to je ima da nas i po li ti~ ka vo qa le gi ti mi sa na bi la ak tu el na po li ti~ ka si tu a - zbog to ga tre ba pro na }i li~ - kroz ozbiq nu spe ci fi~ nu po li ci ji, od no sno di ja log Be o gra da nost ko ja ima do voq nu po li ti~ - ti~ ku te ì nu, ko ju ova vla da i Pri {ti ne, uop {te una pre |e - ku te ì nu da s me sta pre mi je ra o~i gled no ni je ima la u do voq we od no sa u re gi o nu, te na sta vak po vla ~i i po li ti~ ke po te ze. noj me ri. pro ce sa pri bli à va wa Evrop - Jer, ni je do bro da ad mi ni stra l Da li se sla è te sa gra ci ja Voj vo di ne sa ma se be sve de skoj uni ji. do na ~el ni kom In |i je Go ra – Za po ~e li smo i ope ra tiv ne na ulo gu ne gda {weg sin di ka ta, nom Je {i }em da bi DS tre ba stra na~ ke raz go vo re, ko ji }e bi - ka da je od svih pri ~a o ra du i lo da se iz vi ni bi ra ~i ma ti fi na li zo va ni za ne ko li ko stan dar du osta ja lo de le we zbog pro pu sta ko je je ima la u da na, na {i rem sa stan ku, gde }e - sviw skih po lut ki i xa ko va {e ovom man da tu? I da li bi Li mo pre ci zi ra ti ti po ve i mo da - }e ra i bra {na. ga ta ko |e tre ba lo da im se li te te pred iz bor ne sa rad we – iz vi ni? l Su tra }e bi ti odr à na ka è â nak za „Dnev nik”. naj ve ro vat ni je po sled wa – Naj pre, bio bih ve o ma sre sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di }an ka da bi Li ga do {la u si tu a l Da li je ipak bi lo re ~i o to me ka kav }e sta tus LSV ne u ak tu el nom sa zi vu. Da li ci ju da tre ba da se iz vi wa va gra ima ti na even tu al noj za jed ste za do voq ni we nim do me |a ni ma, jer bi to zna ~i lo da je ni~ koj li sti sa de mo kra ta ma ti ma u pro te kle ~e ti ri go di ima la mo gu} nost da ura di vi {e. na re pu bli~ kim iz bo ri ma, s ne? Ali ovaj put to de fi ni tiv no ob zi rom na to da }e Li ga sa – Na à lost, ak tu el na po kra - ni je bio slu ~aj. mo stal no na stu pi ti i u Po jin ska ad mi ni stra ci ja je i Skup S dru ge stra ne, ta~ no je da je kra ji ni i na lo ka lu? {ti nu i Vla du APV pre tvo ri la DS naj ja ~a stran ka pro e vrop ske, – Ne ma na tom pla nu jo{ uvek u re gi o nal ni ser vis ume sto u de mo krat ske op ci je i s te po zi de fi ni tiv nog do go vo ra, u smi - pro stor po li ti~ kog od lu ~i va - ci je ima i naj ve }u od go vor nost. slu re do sle da kan di da ta na li - wa. Ilu stra ci je ra di, ka da su E sad, ka da je jed na stran ka to sti i sli~ nih pi ta wa. Ali na ~e - po sla ni ci LSV tra ì li prak - li ko ve li ka, ona ne mo è bi ti lan spo ra zum po sto ji da se, kao i ti~ no pred sva ku sed ni cu da se bez gre {na u sva kom seg men tu de pre ~e ti ri go di ne lo va wa, jer i stran ke ~i ne ma da ne i sa istim ak smrt ni qu di. Ali ne ve ru te ri ma - oko kon cep ta jem u ne ku stra te {ki lo Ni je do bro da ad mi ni stra ci ja evrop ske i de mo krat Voj vo di ne sa ma se be sve de na ulo gu {u na me ru zbog ko je bi se ske bu du} no sti Sr bi je rao iz vi wa va ti gra ne gda {weg sin di ka ta, ka da je od svih DS mo stvo ri blok ko ji bi |a ni ma. pri ~a o ra du i stan dar du osta ja lo do bio po dr {ku gra |a l Sad je ve} go to vo de le we sviw skih po lut ki i ya ko va na za for mi ra we no ve iz ve sno da }e Sr bi ji vla de. bi ti 1. mar ta po tvr |en {e }e ra i bra {na sta tus kan di da ta. Da li l A da li je sa pred sed ni kom Ta di ste sa gla sni sa oce nom }em bi lo re ~i o va {oj na ja vi na dnev ni red sta vi de ba ta o pre mi je ra Cvet ko vi }a da }e da }e te se kan di do va ti za pri va ti za ci ji NIS-a i {te ti ti me za pra vo bi ti za o kru èn pred sed ni ka Vla de Voj vo di - ko ju je Voj vo di na zbog to ga pre „je dan us pe {an man dat”? ne? tr pe la, sva ki put je to od bi ja no, – Kva li tet ne ke po li ti ke se – Ne, iz jed no stav nog raz lo ga iako je pot pu no ne ve ro vat no da mo è me ri ti sa mo po we nim po {to ja i ni sam na ja vio da }u se se pi ta we od vr hun skog po li sle di ca ma. A po sle di ce pro kla kan di do va ti za pred sed ni ka ti~ kog i eko nom skog zna ~a ja na mo va ne po li ti ke Cvet ko vi }e ve Vla de APV, ve} da sam, uko li ko mer no gu ra pod te pih. S dru ge vla de su u is pu wa va wu ma we-vi bu de bi lo po tre be, spre man da stra ne, Voj vo di na se za du ù je a {e sve ga onog oko ~e ga je i oku se pri hva tim sva kog ti pa an ga - da isto vre me no ni su na pla }e na pqe na ko a li ci ja ko ja je 2008. do `ma na ko ji mo è po boq {a ti po tra ì va wa iz bu xe ta Sr bi je. bi la po dr {ku gra |a na. Pod se ti funk ci o ni sa we po kra jin ske ad - Dru gim re ~i ma, uve ren sam u to }u, za vr {e na je sa rad wa s Ha mi ni stra ci je, pa u tom smi slu i da ja ~a ulo ga Vla de Voj vo di ne i {kim tri bu na lom, {to vi {e ni da pre u zmem funk ci ju pred sed - uop {te po kra jin ske ad mi ni ko ne spo mi we a bi lo je go di na ni ka voj vo |an ske vla de, na rav no stra ci je mo è i tre ba da obez ma rak ra na srp skog dru {tva; u do go vo ru sa ko a li ci o nim be di mno go ve }i do pri nos po ra obez be |e na je vi zna li be ra li za -

RE A GO VA WA NA DO GO VOR U BRI SE LU

Plafon u ovom tre nut ku ini star ino stra nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} iz ja vio je da je Sr bi ja sa da sa mo na ko rak od do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, a kqu~ ni do go vor je po stig nut ka da su ot klo we ni ne spo ra zu mi iz me |u Ne ma~ ke i Sr bi je. „Ko so vo u bu du} no sti ne }e bi ti pred sta vqe no u re gi o nal nim or ga ni za ci ja ma kao dr à va. Ko so vo ni je dr à va i do go vor po stig nut u Bri se lu je to i po tvr dio”, is ta kao je Je re mi} go stu ju }i u dnev ni ku Te le vi zi je Pr va. [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja do go vo rom o re gi o nal nom pred sta vqa wu Pri {ti ne ni je pri zna la Ko so vo, ni ti }e to ura di ti. Ste fa no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re po po vrat ku iz Bri se la re kao da je Sr bi ja po sti gla naj bo qi mo gu }i do go vor u ovom tre nut ku. Na osno vu tog do go vo ra, ka ko je ob ja snio, obez be |e no asi me tri~ no je pred sta vqa we Pri {ti ne u re gi o nal nim or ga ni za ci ja ma, uz po zi va we na Re zo lu ci ju 1244 i sa ve to dav no mi {qe we Me |u na rod nog su da prav de o de kla ra ci ji o ne za vi sno sti Ko so va. Ko so vo ni u sim bo li~ kom, ni u su {tin skom smi slu ne }e bi ti pred sta vqe no kao i dru ge dr à ve Bal ka na, na gla sio je Ste fa no vi} i do dao da se do go vor ti ~e sku po va sa mo ovog re gi o na. Do go vor je po slat Vla di Sr bi je, re kao je Ste fa no vi} i is ta kao da }e ona od lu ~i ti o we go vom

Da ~i}: Pro vo ka ci ja Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} po tvr dio je ju ~e u Be o gra du da su kod Gwi la na uhap {e na ~e tvo ri ca rad ni ka MUP-a Sr bi je i jo{ jed no li ce, oce nio da je re~ o pro vo ka ci ji Pri {ti ne i na ja vio „re ci pro~ ne me re” ako se si tu a ci ja ne raz ja sni u ro ku od 48 sa ti. Da ~i} je za Ta njug pre ci zi rao da su uhap {e ni rad ni ci MUP-a ko ji ì ve kod Gwi la na, a ra de u Vra wu, a u kon tek stu re ci pro~ nih me ra mi ni star je po me nuo pri pad ni ke KPS ko ji ì ve u Ra {koj, Ni {u, Vra wu, a u~e stvo va li su, pre ma we go vim re ~i ma, u ak ci ja ma za po se da wa ad mi ni stra tiv nih pre la za. „Na {i pri pad ni ci ne ra de na KiM, to {to ne ko ta mo ì vi, a ra di u Vra wu, ni je ni ka kav raz log za li {a va we slo bo de”, na gla sio je Da ~i} u iz ja vi Ta nju gu.

usva ja wu i pri me ni kroz pod za kon ske ak te i ured be. Ni je dan spo ra zum ni je pot pi san, ni ti }e bi ti ra ti fi ko van u Skup {ti ni, kao {to ne ki iz opo zi ci je tra `e, re kao je Ste fa no vi}, jer se ra ti fi ku ju sa mo spo ra zu mi me |u na rod no pri zna tih dr `a va. Ka da Vla da usvo ji spo ra zum, on }e i}i u Skup {ti nu Sr bi je, a mi }e mo se po ja vi ti pred Od bo rom Skup {ti ne Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju, na ja vio je Ste fa no vi}. On je po tvr dio i da je u Bri se lu do go vo ren i teh ni~ ki pro to kol o in te gri sa nom upra -

Klin ton: Mu dra od lu ka Pri {ti ne Ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka Hi la ri Klin ton ve ru je da }e do go vor ko ji su po sti gli Be o grad i Pri {ti na omo gu }i ti Ko so vu no va pri zna wa i po no vi la da SAD osta ju pri vr è ne ne za vi sno sti, te ri to ri jal nom in te gri te tu i su ve re ni te tu Ko so va. U raz go vo ru za Glas Ame ri ke na al ban skom je zi ku, Klin to no va je re kla da ne ma raz lo ga za za bri nu tost da je Ko so vo u~i ni lo ustup ke Sr bi ji do go vo rom da se u fu sno ti po me ne Re zo lu ci ja 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN - po {to }e to na ve sti ~la ni ce UN ko je jo{ ni su pri zna le ne za vi snost da to u~i ne. „Re zo lu ci ja 1244 SB UN je utr la put ko sov skoj ne za vi sno sti i zah te va la je po vla ~e we srp skih sna ga bez bed no sti. Za to sma tram da je ovo bi la pa met na i mu dra od lu ka ko sov ske vla de”, do dao je ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka. vqa wu pre la zi ma, o to me gde }e i ka kvi bi ti objek ti. Za nas je va `no da je iz beg nu ta zam ka Pri {ti ne da se ovo pi ta we pre tvo ri u de mar ka ci ju gra ni ce, re kao je Ste fa no vi}. Pu bli ci sta i di rek tor Klu ba za spoq nu po li ti ku iz Pri {ti ne Ve ton Su roi oce nio je da je naj no vi ji do go vor ti mo va Be o gra da i Pri {ti ne {te tan za Ko so vo, a ko ri stan za Sr bi ju. Go stu ju }i na KTVu, on je oce nio da je do ta kvog re zul ta ta di ja lo ga do {lo jer je „pro ces di ja lo ga po ~eo bez okvi ra, na sta vqen je bez okvi ra i za vr {en je rit mom ko ji ni je deo pro ce sa ko ji se od vi ja ju na Ko so vu”. S dru ge stra ne, ka ko je ka zao, stvo re na je pri li ka da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta.

nedeqa26.februar2012.

c m y

dnevnik

LIDER LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

KARMA KOMA

da se izviwavamo

Bluz februarskog jutra

cija i Srbija je stavqena na belu {engensku listu; usvojeno je vi{e od 170 zakona sa evropske agende, koji pribli`avaju srpsko zakonodavstvo pravnim tekovinama EU; i sada }e, ako je suditi po pozitivnim signalima iz Brisela, najverovatnije biti dobijen i status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. l Upravo ti pozitivni signali se iz dela opozicije predstavqaju kao izdaja nacionalnih interesa? – Oni koji nemaju ni{ta drugo da ponude osim izolacionizma i nacionalisti~kih parola, potrudi}e se da svaki konkretan korak koji se ne uklapa u wihovo

mra~wa~ko ure|ewe Srbije okarakteri{u kao veleizdaju. Ali moram da primetim da su radikali bili u vladi kada su na Kosovo u{le trupe UN, a Ko{tunica dr Vojislav je bio premijer kada je isto to Kosovo proglasilo nezavisnost. Uostalom, na sednici Skup{tine Srbije, odrànoj povodom progla{ewa nezavisnosti Kosova, li~no sam upitao Ko{tunicu dr Vojislava za{to se ne drì slova Ustava za koji se toliko zalaè i ne interveni{e na Kosovu oruànim snagama. Naravno da mu nije palo na pamet ni da zapreti, a kamoli da i{ta sli~no poku{a da uradi. Umesto toga, svesrdno je logi-

INTERVJU

sti~ki pomogao paqewu ambasada po Beogradu, a onda uveo Srbiju u izolaciju i predao je u ruke ruskih slu`bi. Dakle, ako je ne{to licemerno, onda su licemerni komentari DSS-a, SRS-a i radikalskih derivata, kakav je SNS, jer su itekako kumovali situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi. l Mo`e li se nakon 1. marta o~ekivati raspisivawe izbora na svim nivoima? – Ja to ne znam, ali sam uveren da }e, s obzirom da se radi i o zakonskoj obavezi, izbori biti raspisani u narednih desetak dana. n Mi ro slav Sta ji}

ma Efraim Ki{on onu kwiìcu „Kod ku}e je najgore“, i svi dobro znamo da ponekad i jeste tako: nema goreg zatvora od ku}e, ako u woj ne{to nije kako treba, ili ako si u ku}i prisilno. Jednom pet-{est dana nisam mrdnuo iz ku}e, iz zdravstvenih razloga, i ~inilo mi se kao da sam u zatvorskoj }eliji, samo komfornijoj. Gra|anka Ra`natovi} Svetlana, po struci ispu{ta~ica zvukova, u svojoj je ku}i (nasle|enoj od supruga, uglednog poslovnog ~oveka {irokog spektra dejstava) morala provesti ne{to vi{e dana, oko dvesta pedeset, ne bi li tako, u ku}nome pritvoru okajala greh gramzivosti i pohlepe. Ili pukoga mu}karo{kog lopovluka, ako ste mawe biblijski raspoloèni. Dobro, jeste da joj ta ku}a ima {estotinak kvadratnih metara, {to je zavidan ìvotni prostor, i da je locirana na zgodnom „buena vista“ mestu s ~istim vazduhom ispuwenim mirisom ~etinara, ali ipak. Gra|anka je Ra`natovi}, eto, izmirila svoj dug zakonu, a sad, {to je taj dug ispao ba{ takav, i {to je ba{ tako otpla}en, onako u {lafroku i papu~ama na ze~i}e, to kanda i nije wen problem. Ako se jo{ uop{te i sme re}i da je to mo`da nekakav problem? Ako se ne podrazumeva da jedna tako zaslu`na i istaknuta li~nost – koja nas je, sve sa renomiranim suprugom, neizmerno zaduìla i ne`nim utiscima obeleìla najboqe i najsre}nije godine na{ih ìvota, zlatnu dekadu od 1991. do 2000. – i ne bi trebalo da ispa{ta zbog takvih sitnica kao {to je drpisawe ponekog milion~i}a na preprodaji fudbalerskog belog robqa, ili ve} tako ne~eg trivijalnog?

Ne zanimaju me, me|utim, ni Gra|anka, ni weni (van)zakonski gresi, pa ~ak ni wen „simboli~ki zna~aj“ u na{im ìvotima. Zanima me ona skupinica, malena ali zvonka i glasna, koja se jednog februarskog jutra okupila pred onom grdobnom, na smrt miri{u}om gra|evinom, ne bilo kojeg nego ba{ onog jutra kada je gra|anki R. slu`beno i po zakonu skidano sa noge soko}alo koje je dojavqivalo Tamo Gde Treba pridràva li se ona reìma ku}nog pritvora, ili je mo`da ipak nehajno i samovlasno krenula na beogradski mali pijac, da kupi prve mimoze. Gledam ih, sve be~im o~i, radoznao kao da vidim ~udo nevi|eno a ne prizor sasvim obi~an: gimnazijalna de~urlija, razdragana, vizuelno ni po ~emu nesimpati~na niti druga~ija od bilo kojeg drugog tinejxer~eta koje }ete ovih dana sresti na sokaku. Mnogo su, eto, sre}ni {to im se Mezimica vi{e ne}e zlopatiti po ku}i, {to }e ponovo me|u svet, a pa{}e, daj boè, i jo{ kakav spektakularan koncert u kom{iluku ili na onoj livadi preko reke, bi}e ispu{tawa zvukova do duboko u dugu, mra~nu no}. A novinar~ad radoznala i bezobrazna, pita ih lukavo: smeta li im mo`da, barem malo, makar mrvi~ak, {to je Gra|anka, po sopstvenom priznawu, bila pomalo lopuà, i to pri punoj svesti, vi{e puta, u sre}nom kontinuitetu, prekinutom tek pukim nasiqem Zakona? A de~urlija prostodu{na, ne kalkuli{u i ne kuliraju, nego kaù ta~no {to im je na du{i: ma neee, za{to bi smetalo? Kradu i drugi, pa {to ne bi i Ona? Mogla je, pa je krala! I ja bih, da mogu, dome}e jedna od prisutnih, pametnica, a iz o~iju joj sjakti ona neutaìva glad za doru~-

kom kod Tifanija. A kod Tifanija se, znamo, ni{ta ne kuva, ne prì i ne dinsta, ali se ipak jako dobro doru~kuje, problem je jedino {to stvari sa tamo{weg menija izazivaju to ve}u glad {to ih vi{e ima{. Ma ne, ne}u ovde da prosipam zgraàvawe nad tom decom, to je ipak odvi{e lako. I ne zna~i nu`no da bi ti klinci, da se na|u u isku{ewu, nu`no bili gori od bilo kojih drugih. Nego mi je sve to zapravo savr{eno logi~no, i Ona, onakva, i oni, ovakvi, i svi mi, zbuweni i sjebani, koji se najedared stra{no ~udimo tome kakav smo to svet stvorili, i kakva pravila u wemu. A stvorili smo ba{ takav kakav je osvanuo i tog muqavog februarskog jutra: svet u kojem gore prolaze oni koji rade od onih koji im zara|eno otimaju pa oteto ugra|uju u svoje nezamislivo ru`ne tvr|ave, svet u kojem je ispu{tawe zvukova vrednije od pevawa, a muqawe od ~estitog posla. To {to se onoj deci, okupqenoj pred tom nakaznom zgradu{inom, ba{ takav svet dopada i {to sawaju da ba{ u wemu uspeju kao {to je uspela Ona, to samo zna~i da to nisu deca koja su nam podmetnuta u porodili{tu, nego ba{ ona kakvu smo i napravili i zasluìli, i kakva }e nas i sahraniti, da ne smetamo vi{e Vrlom Novom Svetu koji ni~e na temeqima koje smo mu udarili. A opelo }e dràti ba{ Ona, vaqda da bi gaèwe, pa makar i {tiklom, bilo potpuno. Teofil Pan~i}

FRANC BUT, AMBASADOR SLOVENIJE U SRBIJI

Status kandidata donosi dvostruko vi{e novca spuwavawe uslova i sticawe statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju bila je glavna pri~a protekle nedeqe u Srbiji i sada nas, sve su prilike, ~eka put koji su mnoge zemqe koje su bile iza „Gvozdene zavese” ve} pro{le. Jedno od nama bitnih iskustava svakako bi moglo biti ono slovena~ko, jer je re~ o zemqi koja je ve} pro{la tu tranziciju od SFRJ, preko samostalnosti – do EU. Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But ne samo da ve} vi{e godina predstavqa ovde tu zemqu ~lanicu EU, ve} je bio ~lan pregovara~kog tima zaduèn za poqoprivredu kada je „deèla” pristupala Uniji. – Sticawe statusa kandidata je od izuzetnog politi~kog zna~aja – kaè ambasador But za „Dnevnik”. – To zna~i da se i po~etak pregovora moè brzo desiti. Kandidatura otvara mogu}nost svakoj zemqi da do|e do duplo vi{e novca iz buxeta EU nego pre ovog statusa. Ali to jo{ uvek nije ni izdaleka ono {to je dostupno punopravnim ~lanovima. l Slovenija je bila izuzetno uspe{na u kori{}ewu novca iz evropskih fondova. [ta je to donelo wenoj poqoprivredi i kako je najrazboritije koristiti taj novac da bi se zemqa pripremila za o{triju konkurenciju koja dolazi sa svakim slede}im pribliàvawem Uniji? – Slovena~ki poqoprivrednici su se izuzetno bojali nove konkurencije, ali moram da kaèm da je ba{ poqoprivreda ona grana koja je od ulaska u EU imala najvi{e pozitivnih efekata. Dovoqno je zapitati se {ta bi bilo da nismo

postali ~lanovi Unije: cene bi bile iste, ~ak i vi{e, a subvencije i ruralni razvoj ne bi bili na istom nivou kao danas, jer dràva za to ne bi mogla da izdvoji dovoqno novca. Bili bismo izloèni brutalnoj konkurenciji, ali bez za{tite koju EU pruà. Ina~e, kod konkretnih pregovora mora se prihvatiti sve {to je deo zajedni~ke pravne regulative. To je sistem “uzmi ili ostavi”. Popusta moè da bude kod specifi~nih proizvoda koji su deo tradici-

stalno su odlagali otvarawe. Bilo je molbi: nemojte, ne}emo preìveti... Poslu{ali smo ih i ~ekali, pa se dogodilo da su se preko no}i suo~ili s brutalnom realno{}u koja vlada u EU. Bilo bi boqe da se taj susret odigrao ranije. Ve}ina je sve to preìvela, pomogli smo im tako {to smo dali podr{ku investicijama za prilago|avawe veterinarskih i prehrambenih standarda koje traè i pravni poredak EU i potro{a~i. Moj savet vam je, dakle, da ne ~ekate predugo na

Gradite institucije – Slovenija je jedna od najuspe{nijih dr`ava ~lanica EU u kori{}ewu evropskih fondova. A bili smo veoma uspe{ni i u pretpristupnom periodu. U to doba kod ruralnog razvoja najvi{e novca smo iskoristili za gradwu institucija. Mislim pre svega na platnu agenciju sa celokupnim sistemom kontrole, jer bez we nema ~lanstva u EU. Preporu~io bih vam da tome posvetite veliku pa`wu, jer vas na tom poqu ~eka dug put – ukazao je slovena~ki ambasador

je jedne zemqe. Ali oni i pre po~etka pregovora moraju da se za{tite, bilo znakom bilo pravnim aktom. Samo tako mogu da budu prihva}eni i na pregovorima u Briselu. Ina~e, moè da bude pet-{est izuzetaka, ne vi{e. I novac dolazi tek kada se postigne potpuna harmonija s politikom EU, to je realnost. l Kako pripremiti prehrambenu industriju? – [to pre ona bude „ba~ena” na me|unarodno trì{te, to }e se boqe sna}i. Ako vas dràva {titi i ne otvara trì{te, nikada ne}ete biti konkurentni. Mislim da smo mi tu napravili ozbiqnu gre{ku. Na{i proizvo|a~i mleka i mesa

otvarawe tr`i{ta – {ok }e biti prevelik. Istovremeno, nemojte potpuno ni da se otvorite ako svojoj industriji niste obezbedili odgovaraju}u investicionu podr{ku. l Kako funkcioni{e sistem subvencija u EU? – Tamo su zabrawene subvencije koje se daju na kilogram mesa ili litar mleka od stane dr`ave. Nema ni direktnih subvencija po kilogramu ve{ta~kog |ubriva. Postoji sistem “direktnih pla}awa”: wih dobijaju svi koji se bave poqoprivredom i imaju bar hektar zemqe, ~ak i oni kojima je to sporedna delatnost. Tu je zatim sistem dodatnih pla}awa za tzv. hendikepirana podru~ja, poput

mo~varnog i brdovitog zemqi{ta. Tre}u suma dobijaju poqoprivrednici koji su se odlu~ili da u|u u proizvodwu ekolo{ki prihvatqive i zdrave hrane, a takvih je kod nas 50 odsto. Zna~i, zavisno od uslova, dobija se od 150 do 400 evra po hektaru. l Imaju li poqoprivrenici {ansu da dobiju evropske kredite pod povoqnijim uslovima? – Takva mera nije praksa ni u Sloveniji ni u EU. Postoje izuzeci kad se radi o investicijama, ali oni su ~isto plod doma}e politike, i EU ih ne finansira. U svakom slu~aju, investicije su jedan od najvitalnijih delova ruralnog razvoja. Kod nas u proseku pola investicije pla}a ulaga~, a drugi deo EU i dr`ava Slovenija. Na{ deo je tu onda 20 odsto, a EU 80. To su ulagawa u seoska doma}instva, prehrambenu industriju, seoski turizam, lokalnu infrastrukturu, dodatne poslove na farmi... l Ima li Slovenija agrarni buxet i koliki je? – Za 2012. radi se o 400 miliona evra. Od toga 180 ide za direktna pla}awa, a isto toliko za ruralni razvoj, ostatak ide za funkcionisawe sistema. Iz EU za direktna pla}awa sada dolazi 90 odsto, a naredne godine oni }e sve pokriti. Ruralni razvoj, pak, EU finansira sa 60 do 75 odsto. Funkcionisawe sistema finansiraju zemqe ~lanice pa i mi. Posle ulaska u EU agrarni buxet Slovenije se udvostru~io. l Kakve je posledice ostavila kriza? – Susre}emo se s pote{ko}ama, ali daleko mawe nego Srbija. Me-

|utim, danas je 10 odsto nezaposlenih, {to je duplo vi{e nego pre pet godina. Ba{ zbog toga je i interes za poqoprivredu ve}i nego ranije. Generalno u Sloveniji se broj zaposlenih samo u agraru smawuje, ali se pove}ava broj hektara koji jedno doma}instvo obra|uje. Zbog sistema direktnih pla}awa qudi imaju interes da bar pokose travu. Oko ~etiri odsto stanovni{tva `ivi od poqoprivrede. To su farmeri koji imaju modernu proizvodwu od koje mogu dobro da `ive. Recimo, danas u Sloveniji ima 6.000 proizvo|a~a mleka, a pre 30 godina bilo ih je sedam puta vi{e. Ipak, ukupna proizvodwa je ve}a danas, {to sve govori samo po sebi. l [ta se mewa posledwih godina? – Danas u Sloveniji imamo puno „polupoqoprivrednika” i „polufarmera”. To su oni koji se poqoprivredom bave na ekolo{ki na~in, uz dodatna direktna pla}awa po hektaru. Pored toga bave se i dopunskim delatnostima kao {to su turizam, prerada meleka, mesa, drveta i sli~no. Investicije u ove dopunske delatnosti finansiraju se preko programa ruralnog razvoja. Danas u Sloveniji imamo sela

koja `ive od agrarnog turizma. Tako|e, dosta je onih kojima je poqoprivreda dopunska delatnost jer familija od 20 do 30 odsto prihoda dobija od poqoprivrede, a to je odli~na dopuna ku}nom buxetu. Mi ih zovemo hobi farmeri, a za ovu delatnost su zainteresovani i mladi. Zahvaquju}i wima nema zemqi{ta zaraslog u korov, svako se trudi da dobije direktna sredstva. Zato je zemqa atraktivnija za turiste. l Savet Srbiji? – Najva`nije {to smo uradili u reformi celokupne poqoprivredne politike je da smo {est godina pre ulaska u EU u celini implementirali evropsku poqoprivrednu politiku. Ukinuli smo sve mere koje EU nema i zapo~eli programe direktnog pla}awa i ruralnog razvoja. Sva pla}awa i{la su preko platne agencije. Tako smo mogli da pregovaramo sa EU da preuzme na{u politiku jer je ona ve} bila harmonizovana u wima. Zato su pregovori bili uspe{ni i dobili smo istu podr{ku kao, recimo, Austrija. Dakle, preporu~io bih Srbiji da u celini preuzme EU model. To }e biti odli~an osnov za pregovore i uspeh u budu}nosti. n Du {an ka Vu jo {e vi}

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

bo qe ko je naj u gro è ni ji i ko me tre ba prav ni od bor Elek tro pri vre de „SLU ÂJ BES PLAT NE STRU JE”: SO CI JAL NE KAR TE ZA GLA VQE NE IZ ME \U po mo }i. Ne mo è se ni iz No vog Sa da, Sr bi je od lu ~io je da 102.000 naj u BE O G RA D A, PO K RA J I N E I LO K AL N IH SA M O U P RA V A kao {to se sa da ne mo è iz Be o gra da, bo gro è ni jih do ma }in sta va oslo qe zna ti ka ko qu di ì ve ne go ta mo gde bo di pla }a wa ra ~u na za stru ju za fe bru ar oni ì ve. Za to se i so ci jal ne kar te mo na pred log pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa ra ju de cen tra li zo va ti i spu sti ti na ni Ta di }a. Ra ~u na se da je pro se~ ni ra ~un vo gde be da sta nu je. Da ka ko, te so ci jal ne ovih naj u gro è ni jih po tro {a ~a oko 2.000 kar te mo ra ju ima ti po kri }e u nov cu ka di na ra, {to zna ~i da }e taj oprost ko {ta ko si ro ma {ni gra |a ni ne bi za vi si li od ti EPS 200 mi li o na evra. iz bo ra i po li ti~ ke de ma go gi je ve} bi Ali da bi naj si ro ma {ni je po ro di ce zna li da }e, re ci mo, bi ti oslo bo |e ni ostva ri le ovo pra vo pr vo }e mo ra ti da re pla }a wa ko mu na li ja i dru gih ra ~u na i {e svoj sta tus u ne kom od cen ta ra za so ci do bi ti ma te ri jal nu i so ci jal nu po mo} jal ni rad ko ji vo di evi den ci je so ci jal no si ro ma {tvo po seb no iz ra è no i gde su bez ob zi ra ko bio na vla sti – za kqu ~u je naj u gor è ni jih i do sta vqa ih di stri bu sko ro sva do ma }in stva so ci jal no ugro è - Mi ja to vi}. ci ja ma po Sr bi ji. E, da je Sr bi ja na pra vi na. Vla da Voj vo di ne ~i ni mno go na otva Po mo} ni ca mi ni stra za rad i so ci jal la so ci jal ne kar te – a obe }a va lo su to go ra wu rad nih me sta, iz dva ja pu no nov ca iz nu po li ti ku Su za na Pa u no vi}, s dru ge di na ma – on da bi se ta~ no zna lo ko li ko bi po kra jin skog bu xe ta, ali o~i gled no to ni - stra ne, is ti ~e da de cen tra li za ci ja u so to po ro di ca tre ba lo da bu de, ako se ve} je do voq no jer i da qe ima pre ko 200.000 ci jal noj za {ti ti mo è bi ti ve o ma opa è li po slu {a ti pred sed nik, oslo bo |e no ne za po sle nih i ne po znat broj so ci jal no sna, jer u da tim okol no sti ma naj ve }i broj pla }a wa ra ~u na u pot pu no sti a ko li ko de ugro è nih – ob ja {wa va Mi ja to vi}. op {ti na ko ri sni ci ma ne bi mo gao da is li mi~ no. Na{ sa go vor nik tvr di da u po kra jin - pla ti so ci jal nu po mo}. Po we nim re ~i No, ka ko so ci jal nih ka ra ta ne ma, ova skom so ci jal nom di ja lo gu ni ko ne spo ri ma, iz u zet no je sto ga va `no so ci jal nu po kav “gest” EPS-a, po oce ni mno gih ana li ti ~a ra, vi {e li ~i na po li ti~ ku od lu ku ne go na stvar no raz u me va we be de i si ro Voj vo |an ski jug ma {tva u ko jem se na la ze mno ge srp ske po ro di ce. Jer one ne mo gu da pla te ra ~un ni Ka ko se, na à lost, ne vo di po seb na sta ti sti ka za Voj vo di nu, ne mo è se zna ka da ni je ve li ki mi nus. Wi ma je sva ko me ti ni ko li ka je re al na sto pa si ro ma {tva ov de i ko li ko se ta~ no Voj vo |a na na se~ no pla }a we ra ~u na za stru ju, ali i svih la zi is pod te cr ne li ni je. î we ni ca je, me |u tim, da od ukup ne so ci jal ne po mo dru gih, ne mo gu }a mi si ja. Tim pre {to je }i ko ju dr à va do de qu je da bi si ro ti wa pre ì ve la, a to zna ~i da bi ima la sa tek ma wi deo wih ukqu ~en u si stem so ci mo par ~e hle ba dnev no, ~ak 40 od sto za vr {a va na ovim pro sto ri ma. Uz to, pro jal ne za {ti te {to je pred u slov za ostva {lo go di {wa so ci jal na kar ta, ko ju je na pra vi lo Mi ni star stvo ra da i so ci jal ri va we po pu sta, ali ne i pot pu nog oslo ne po li ti ke, bez ob zi ra na mno ge ne do stat ke, po ka za la je da je ma lo ku }a u Voj ba |a wa od pla }a wa. vo di ni u ko joj bar jed no li ce ni je osta lo bez po sla. Ta ko |e je po tvr di la i da U sva kom slu ~a ju, da je broj so ci jal no APV, ko ja je po raz vi je no sti sta ja la ra me uz ra me sa Slo ve ni jom u za jed ni~ koj ugro è nih do ma }in sta va da le ko ve }i od nam do mo vi ni, ima svoj “jug”. Lo {e pri va ti za ci je, ga {e we ve li kih in du strij ovih ko ji }e sa da zbog eks trem ne hlad no }e skih gi ga na ta, eko nom ska kri za, osta vi li su pu sto{ u Ba na tu, gde je da nas re tiv sva koj vla sti da na pra vi so ci jal ne rad no spo sob nog sta nov ni {tva na 2,2 mi dr à va “po ~a sti ti” –go vo re ofi ci jel ni kor dan broj ne za po sle nih a za po {qa va we mi ni mal no i sve de no na dr àv ne slu kar te ali na {a jed no stav no ne è li da se sta ti sti~ ki po da ci. Na i me, u Sr bi ji zva - li o na za po sle nih ima 650.000 ne za po sle `be. S dru ge stra ne, ~i we ni ca je i da Voj vo di na ni ka da ni je vi {e ula ga la u za taj po sao ura di jer bi se po ka za lo da u Sr ni~ no 9,2 od sto stav nov ni {tva ì vi is - nih i dva mi li o na ne ak tiv nih ko ji po sao po {qa va we ne go pro te klih go di na. Po da ci go vo re da je kroz raz ne ob li ke fi bi ji ima bar du plo vi {e si ro ma {nih od tra è sa mo “na pa pi ru”. pod li ni je aspo lut nog si ro ma {tva i oko nan si ra wa za po sle no 35.000 rad ni ka, te da je od svih stra nih in ve sti ci ja pri Ma da su i ovo do voq no cr ne i de pri mi - ci fre ko ja se pre zen tu je jav no sti – tvr di dva mi li o na je si ro ma {nih, od no sno onih sti glih u Sr bi ju, 45 od sto ulo è no ov de. I po red sve ga to ga, tre nut no je u Voj Ran ka Sa vi}. ko ji gra vi ti ra ju li ni ji ap so lut nog si ro - ra ju }e broj ke, pred sed ni ca ASNS Ran ka vo di ni 207.000 ne za po sle nih – sva ki pe ti rad no spo so ban je bez rad nog me sta. Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ma {tva. Ova dru ga gru pa, me |u tim, ne ost- Sa vi} tvr di da su one jo{ i cr we, te da bi ka ta Voj vo di ne dr Mi lo rad Mi ja to vi} se iz ra da re al nih i isti ni tih so ci jal nih va ru je pra vo na so ci jal nu po mo} jer je tik sla è sa oce nom da vla sti - da so ci jal ne kar te u Voj vo di ni tre ba da se mo} dr à ti na cen tral nom ni vou, jer to „iz nad cr te”, ali, ka ko je ob ma ne od go va ra iz ra da so ci - na pra ve, ali na po mi we da su za to po treb - ga ran tu je da }e na te ri to ri ji ce le Sr bi ja snio me na xer Ti ma za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we Da bi Vojvodina imala socijalne karte za one koji jal nih ka ra ta ko je bi raz ot - ni dru ga ~i ji pro pi si i “pra vi la” igre. je sva kom ~o ve ku bi ti obez be |en bar mi kri le da su be da i si ro ma - Jer, ka è, ni je do voq no sa mo da ti ne kom ni mum. si ro ma {tva u Sr bi ji @iv ko ìve na wenoj teritoriji, mora imati i novac {tvo u ko jem ì ve gra |a ni nad le `nost a ne is pra ti ti je i fi nan sij [un de ri}, „re al no ì vi ì – Is ku stvo, ta ko |e, go vo ri i da op da is pla ti po mo} so ci jal no ugro è nim Sr bi ji jo{ ve }i i du bqi. ski. vot ve o ma sli ~an naj u gro è {tin ska ru ko vod stva ra ni je ni su ba{ (Milorad Mijatovi}) – So ci jal na be da je uvek – Da bi Voj vo di na ima la so ci jal ne bi la mno go za in te re so va na za so ci jal nu ni joj ka te go ri ji”. po god na za ma ni pu la ci ju i kar te za one ko ji ì ve na we noj te ri to - za {ti tu, jer ko ri sni ke ni su po sma tra li Po red to ga, do da je [un de do bro do |e po li ti ~a ri ma ri ji, mo ra ima ti i no vac da is pla ti po - kao in te re sant no gla sa~ ko te lo. Sa da, ri}, u Sr bi ji ì vi oko tri mi li o na iz dr à va nih oso ba, ~ak 500.000 kar ti to i po ka za la. S dru ge stra ne, iz ra - pred iz bo re da po sta nu “bri `ni” i obe }a - mo} so ci jal no ugro è nim. Me |u tim, ne me |u tim, pred sed ni ci op {ti na shva ta ju va ju sve i sva {ta. No, po ka za lo se da po sle bi bi lo do bro ni da po sto ji po kra jin ska da im je an ga ò va we na po qu so ci jal ne qu di pri ma so ci jal nu po mo}, a po seb no je dom so ci jal nih kar ti bi la bi, ka ko ka è, za bri wa va ju }i po da tak da ima 29.840 ko ri - spre ~e na i zlo u po tre ba so ci jal ne po mo - sve za bo ra vqa ju a si ro ti we je iz da na u “cen tra li zo va na” so ci jal na kar ta, s ob - za {ti te do bro, ako ni zbog ~e ga dru gog, }i, od no sno obez be di la bi se pra ved ni ja dan sve vi {e. Ne mo è se po re }i da se u zi rom na to da se u ne kim op {ti na ma ì - a ono za rad li~ ne i stra na~ ke pro mo ci sni ka na rod nih ku hi wa, gde sve ~e {}e po obrok do la ze de ca. Na{ sa go vor nik je na - ras po de la si ro ma {nog ko la ~a, jer se za Voj vo di ni re al no bo qe ì vi ne go u dru - vi do bro a u ne kim je to is pod qud skog je. Ali i to je do bro za po ~e tak: va `no je gom de lu Sr bi je, ali se ni ov de ne ì vi do sto jan stva. Za to bi za pra vo sva ka voj - da po mo} stig ne do onih ko ji ma je naj po ovu na me nu ne iz dva ja do voq no nov ca – po veo po da tak i da je sa mo od sep tem bra 2008. svu da isto i ni je svi ma do bro. Na i me, Voj - vo |an ska op {ti na mo ra la ima ti svo ju treb ni ja. {to ga u bu xe tu jed no stav no ne ma. do po ~et ka ovog me se ca u Sr bi ji 460.000 n Qubinka Male{evi} – To bi mo rao bi ti sa svim do vo qan mo - vo di na ima svoj “jug”, od no sno Ba nat, gde je so ci jal nu kar tu, jer ni ko od we ne zna rad ni ka osta lo bez po sla, a da u struk tu ri

Si ro ti wa cvo ko }e i kad zi ma ni je

IS T RA @ U J E M O: DA LI ]E KO NA^ NO U SR BI JI LO KAL NI I PO KRA JIN SKI IZ BO RI IZA ]I IZ SEN KE NA CI O NAL NIH

EKO NO MI JA NA

Sa mo su jef ti ni ja

Do {lo vre me za raz dva ja we ku ti ja po li ti~ kom ì vo tu Sr bi je ve} de ce ni ja ma do mi ni ra ju „sud bo no sne“ te me, dok su stvar ni pro ble mi gra |a na u sen ci ve ~i tih di le ma ko je dru {tvu na me }u upra vo po li ti~ ki ak te ri. Ta kva ma tri ca sle di se i u iz bor nim pro ce si ma, ko ji se kod nas naj ~e {}e odr à va ju isto vre me no za sve ni voe vla sti. Ta ko kad gra |a ni Sr bi je bi ra ju svo je lo kal ne par la men te, ili u Voj vo di ni po kra jin ske or ga ne vla sti, oni se naj ~e {}e opre de qu ju ne pre ma pro gra mi ma ko ji im se nu de za re {a va we wi ho vih ko mu nal nih i sli~ nih pro ble ma, ve} bi ra ju iz me |u op {tih pa ro la ili, jo{ ~e {}e, par tij skih li de ra ko ji su kqu~ ne fi gu re i na iz bor nim li sta ma. Prak sa u ve }i ni evrop skih ze ma qa pot pu no je dru ga ~i ja. Lo kal ni i re gi o nal ni iz bo ri ta mo se odr à va ju po seb no, obi~ no na po lo vi ni man da ta cen tral nih vla sti, a wi hov zna ~aj je u to me {to na taj na ~in pred sta vqa ju iz ve stan ko rek tiv i oce nu ra da dr àv nog vr ha na po lo vi ni man da ta. \or |e Vu ko vi} iz Ce SID-a ka è da bi bi lo ja ko do bro da se u na red nom pe ri o du lo kal ni i po kra jin ski iz bo ri raz dvo je od re pu bli~ kih par la men tar nih iz bo ra, jer bi ra ~i dru ga ~i je per ci pi ra ju raz li ~i te ni voe vla sti. – U ovom slu ~a ju, ka da su iz bo ri odr à va ju isto vre me no, lo kal ne te me ne }e bi ti cen tral na te ma kam pa we, {to bi, ra zu mqi vo, bi le da se lo kal ni iz bo ri odr à va ju po seb no – oce nio je Vu ko vi} u iz ja vi za „Dnev nik”. Po we go vim re ~i ma, odva ja we iz bo ra u na red nim ci klu si ma ne bi bi lo te {ko iz ve sti uko li ko bi se oko to ga po sti gao po li ti~ ki kon sen zus. Na i me, kao je na veo, do voq no bi bi lo da se pro -

me ni za kon o lo kal nim sa mo u pra va ma, {to bi auto mat ski vo di lo i ras pi si va we iz bo ra za taj ni vo vla sti. – A uko li ko bi do to ga do {lo na po lo vi ni ma da ta na red nog sa zi va re pu bli~ kog par la men ta, on da

da se iz bo ri za raz li ~i te ni voe vla sti ne odr `a va ju isto vre me no, te da bi se re al ni je is ka za la vo qa bi ra ~a ako bi se lo kal ni i po kra jin ski iz bo ri odr `a va li odvo je no. – To {to se iz bo ri u po sled we vre me po kla pa ju ni je do bro, pre

Odvajawe izbora ne bi bilo te{ko izvesti ukoliko bi se oko toga postigao politi~ki konsenzus (\or|e Vukovi})

Kad se bira „za” ili „protiv”, nima puno prostora za konkretne teme i probleme koje mu~e gra|ane (Branimir Mitrovi})

bi ti lo kal ni iz bo ri mo gli da bu du zna ~a jan ko rek tiv, od no sno svo je vr sna oce na dvo go di {weg ra da no ve re pu bli~ ke vla de – ka zao je Vu ko vi}. On, ina ~e, sma tra da ne sto ji opra va da we da je isto vre me no odr `a va we svih iz bo ra jef ti ni je. – To je ste do ne kle je fit ni je, ali ne u me ri da bi to mo gao bi ti ozbi qan ar gu ment da se taj si stem ne me wa, jer u sva kom slu ~a ju po sto je iz dva ja wa iz bu xe ta za iz bo re na svim ni vo i ma vla sti ko ja su tek ne znat no ma wa uko li ko se svi iz bo ri odr `a va ju isto vre me no – uka zu je Vu ko vi}. Pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Bra ni mir Mi tro vi} ta ko |e sma tra da bi bi lo oprav da ni je

sve ga zbog to ga {to na taj na ~in lo kal ni i re gi o nal ni pro ble mi i te me, ko ji su za gra |a ne ve o ma bit ni, ne mo gu da bu du u pr vom pla nu – ka zao je Mi tro vi} za na{ list. Pot pred sed nik voj vo |an skog par la men ta pod se }a da su pro {li iz bo ri pro te kli u opre de qi va wu bi ra ~a na osno vu pro jek to va wa ve li ke sli ke „za” ili „pro tiv”. – Ta ko su se bi ra ~i opre de qi va li u od no su na to da li su za Evro pu ili pro tiv Evro pe. I tu ni je bi lo pu no pro sto ra za ne ke kon kret ne te me i pro ble me ko je mu ~e gra |a ne. Za to bi bi lo vi {e ne go ko ri sno da do |e do raz dva ja wa ovih iz bor nih ci klu sa. U tom slu ~a ju sma wio bi se i uti caj li de ra par ti ja ko ji su ova ko obi~ no

u pr vom pla nu, a gra |a ni bi ima li pri li ku da se opre de qu ju pre ma pro gra mi ma i kon kret nim re {e wi ma ko ja po li ti~ ki ak te ri nu de – oce nio je Mi tro vi}. I pred sed nik no vo sad ske skup {ti ne Alek san dar Jo va no vi} sla è se da bi lo kal ni i po kra jin ski iz bo ri tre ba lo da se odr à va ju odvo je no od re pu bli~ kih. – Kad se iz bo ri odr à va ju isto vre me no, u fo ku su su sa mo „ve li ke“ te me i vi so ka po li ti ka, {to on da bi ra ~i ma ne da je ja snu sli ku o po li ti~ koj po nu di i pro gra mi ma ko ji se ba ve kon kret nim, od no sno lo kal nim pro ble mi ma. I ta da bi ra ~i po de fi ni ci ji gla sa ju za iste par ti je na svim ni vo i ma bez ob zi ra na to ka kva je wi ho va pro gram ska po nu da – na veo je Jo va no vi} za na{ list, do dav {i da ta ko, po pra vi lu, iz bo ri po kra jin skih po sla ni ka i lo kal ne vla sti osta nu u sen ci re pu bli~ kih iz bo ra. On je uve ren da bi, uko li ko bi ovi iz broi bi li raz dvo je ni, po sti zbor na sli ka bi la umno go me dru ga ~i ja. – Ni je do bro sle di ti cen tra li sti~ ki na ~in raz mi {qa na i u iz bor nom pro ce su, jer iz bor na vo qa gra |a na ni je ista kad je re~ o lo kal nim i cen tral nim vla sti ma – ka è na{ sa go vor nik i do da je da bi raz dva ja we iz bo ra za raz li ~i te ni voe vla sti bi lo do bro i jer bi se na taj na ~in one mo gu }i la pre ve li ka kon cen tra ci ja mo }i po li ti~ kih par ti ja. – Za to bi ta kvu prak su tre ba lo uve sti i u po li ti~ ki si stem Sr bi je, uz isto vre me nu pro me nu iz bor nih pro pi sa ko ji ma bi se re {io pro blem ka rak te ra po sla ni~ kih man da ta i omo gu }i lo for mi ra we vi {e iz bor nih je di ni ca za iz bo re na re pu bli~ kom ni vou. n Branka Dragovi} Savi}

tru ja ne }e po sku pe ti na ma we dve go di ne, re ~e sre di nom ne de qe mi ni star Mi lu tin Mr ko wi} – i osta de ìv. Na à lost, ako se na sta vi ova kva pred iz bor na de ma go gi ja i jef ti na po li ti~ ka pi ja ca – pre ì ve ti ne }e srp ska eko no mi ja. Uo~i iz bo ra sve mo è, ali ra ~u ni uvek stig nu na na pla tu, i to ne po li ti ~a ri ma ve} na ro du. To ja ko do bro zna ju i Mr ko wi} i osta li u vla di, pa mo gu da obe }a va ju ku le i gra do ve, “de le” ka pim i {a kom: wih to ni {ta ne ko {ta. Kao {to ni je mo gu }e da hleb bu de tri di na ra, ta ko ni je mo gu }e i da stru ja ne po sku pi dve go di ne. Mo gu }e je, ali }e on da EPS bi ti uni {ten. Svi gra |a ni u Sr bi ji }e se gre ja ti na stru ju, jer ko je lud da tro {i gas ko ji se uvo zi po svet skoj ce ni ili da se za ma ja va s pr qa vim ugqem... Ni jed na elek tra na ni je sa gra |e na za po sled we dve de ce ni je, a i {to bi. Bi }e stru je iz uvo za... Elek tro pri vre da Sr bi je po la ko po sta je so ci jal na usta no va, sa da ve} ne spo sob na da pro iz ve de do voq no elek tri~ ne ener gi je za do ma }e po tre be u naj kri ti~ ni jim tre nu ci ma. A ako so ci jal na de ma go gi ja i da qe bu de ko man do va la ovim pri vred nim gi gan tom – ni we mu ni Sr bi ji ne pi {e se do bro. Ove zi me smo se pro vu kli, pi ta we je {ta }e da qe bi ti. S eko nom skog aspek ta je kraj we sum wi vo i to {to je – na vod no zbog ja ke zi me – ot pi sa no du go va we za fe bru ar za oko 100.000 do ma }in stva. Mno go je be de u Sr bi ji, ali se opet po sta vqa pi ta we za {to si ro ma {ni mo ra ju da se gre ju na stru ju? Gde su so ci jal ne kar te pa da se si ro ma {ni ma bes -

plat no po de le ugaq i dr va? Ume sto to ga, po li ti~ ka ko rup ci ja ugaq {ver cu je po Ko lu ba ri, a stru ja ide kao so cij lna po mo}. Na kra ju kra je va, zar svi mi u Sr bi ji ni smo si ro ti wa – i oni s pla ta ma od 15.000, i oni ko ji me se~ no ima ju 25.000 di na ra, i oni s 40.000 di na ra? Ni je to vaq da raz log da bu de uni {ten EPS kao ve li ki pri vred ni po ten ci jal Sr bi je? Ne ren ta bil no po slo va we EPS-a, ne spo sob nost da na pla te po tra `i va wa, vi {ak od 5.000 do 10.000 za po sle nih – dru ga su pri ~a, ali je za sve to opet kri va lo {a po li ti ka. Na {i po li ti ~a ri iz gle da ni {ta ni su na u ~i li od onog ~u ve nog po ve }a wa pen zi ja od 10 po sto, s ko jim je kre nu la ova vla da. Pen zi o ne ri do bi {e

nedeqa26.februar2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

PETAR MA TI JE VI], VLA SNIK KOM PA NI JE „MA TI JE VI]”

Bo qu bi vladu sastavili pro dav ci s Fu to {ke pijace ~i vi je ono {to je dr àv no. A ov de su naj Sr bi ji je da nas sra mo ta ima ti do - u Voj vo di ni je po la od to ga. Taj ku ni ne ma ju ni de set po sto. Srp ski agrar je svo je ve }a kon ku ren ci ja pri vat nim fir ma ma – bit. Kod nas fir ma tre ba da je na vre me no za mi {qen kroz kom bi na te – dr àv ne. nu li da bi za slu ì la bo qi tret man. Uspe {nim ova je dr à va ma }e ha. Do - PIK-ove, na ko je se gle da lo kao na oko l Ipak, ra ste te br zo i ima te ar gu voq no je po gle da ti {ta ra di ovih da na: sni cu raz vo ja. Kod wih je tre ba lo da bu de men te za iz la zak iz Sr bi je. Pla ni ra {te di stru ju ta ko {to je is kqu ~u je pri - sva pa met, stru ka, na u ka, in sti tu ti i ve te li in ve sti ci je u re gi o nu? vre di, oba ra mar è uz obra zlo è we da te ri nar ski za vo di. îm se shva ti lo da to – Ne znam gde Sr bi mo gu ula ga ti a da ne ki pu no za ra |u ju... Pa {to se bi ni je ne ide, a to je bi lo ja sno ve} se dam de se tih mo gu da za ra de ne {to sem kod nas, a ima ogra ni ~i la mar è na de set od sto ve} ubi - go di na, tre ba lo je do |e do pri va ti za ci je. ov de jo{ pro sto ra za in ve sti ra we. Sr bi ra po re ze na pla te de se to stru ko ve }e, Na à lost, kod nas je pri va ti za ci ja za ka - mo gu sa mo ula ga ti kod go rih, si ro ma {ni tro {i vi {e ne go {to pro iz vo di, ì vi na sni la dva de set pet go di na. Da nas svi ka - jih od se be, a ta kvih je ma lo. Ne mi slim da ù ka ko su taj ku ni po ku po va li i upro pa - in ve sti ci je na {ih pri vred ni ka u Hr vat dug? Pri vre du ne di è na no ge i ne da joj pod sti caj, ve} qu qu {ka svo ja jav na pred - sti li po qo pri vred ne fir me, a ku pi li su sku ili Slo ve ni ju, re ci mo, ima ju bu du} u ze }a ume sto pod hit no da ih pro da, i dr - mo `da 50-tak kom bi na ta, tj. ob ra |u ju oko nost, jer te ze mqe ima ju po li ti ku da ne 200.000 hek ta ra ze mqe. Ni su se sve fir me da ju da se ku pi ono {to ta mo va qa. To àv na i grad ska, pa ~ak i za tvo re. Na à lost, kod nas je sve na o pa ko, a znam iz is ku stva, jer sam ka da sve to pra ti i jak kult li~ po ku {ao da in ve sti ram Mo ra mo usme ri ti agrar u jed nom prav cu i no sti, ne pi {e nam se do bro – u Qu bqa ni jo{ pre de uka zu je u raz go vo ru za “Dnev set go di na i pre va ren raz lu ~i ti da li nam je adut svi war stvo, nik” Pe tar Ma ti je vi}, ~i ja ì vi nar stvo, ju nad… Ako }e mo pro iz vo di ti svi we, sam. Na pro sto, to je wi kom pa ni ja “Ma ti je vi}” po do ho va dr àv na po li ti ka. smr de }e mo svi – ali }e mo bi ti bo ga ti bi ti pred wa ~i u Sr bi ji. Na{ l [ta naj vi {e za sa go vor nik je i naj ve }i ve le po me ra te ovoj i ka kvu sed nik u ze mqi – u vla sni {tvu bu du }u vla du vi di te? mo gle ni or ga ni zo va ti jer su za te ~e ne s ima 17.000 hek ta ra voj vo |an skih ora ni ca, – Ra di je bih da vi dim vla du sa sta vqe nu pu no rad ni ka. Re ci mo, jed na fir ma s 2.000 od pro da va ca s Fu to {ke pi ja ce ne go od a ukup no ob ra |u je 26.000. hek ta ra ima la je 300 rad ni ka, a po tre ban po li ti ~a ra. Jer, oni zna ju {ta je pri vre l Pu no je kon tro ver zi oko vas i va je je dan na 100 hek ta ra. Ne mi nov no, do - da. Ka ko ve ro va ti po li ti ~a ru ko ji pri ~a {e kom pa ni je. Ka ko je na sta la im pe {lo je do ot pu {ta wa, ali oni ko ji su ot - da }e na pra vi ti rad na me sta i pod sti ca ti ri ja Ma ti je vi}? pu sti li rad ni ke uglav nom po slu ju iz do - pri vat ne ini ci ja ti ve ako je sam na dr – Do {ao sam u No vi Sad 1991. go di ne iz bi ti, raz vi ja ju se. Za gre ba. Imao sam od re |en ka pi tal, od àv nim ja sla ma. Ali, dr à va je omo gu }i la ma hi na ci je u no sno do voq no za ula ga we u jed nu me sar A no va vla da bi tre ba lo da zna {ta je pri va ti za ci ji, a ni je uve la sank ci je. Na - pri o ri tet Sr bi je. Pr vo, da na pra vi ov de sku rad wu s ko jom sam po ~eo, a ko ja je od pra vi la je za kon ta ko da sa da ima mi li o - po re ski raj, da do ne se za ko ne bo qe od po ~et ka ostva ri va la do bit. Uz to, o~e ki ne sud skih spo ro va. A po li ti ~a ri ma je evrop skih, da oslo bo di fir me da `bi na i vao sam pri va ti za ci ju i za wu se pri pre omi qe na po {ta pa li ca ka ko su taj ku ni lo kal nih ha ra ~a. Pa sa da pla }a mo 156 ko mao. Znao sam da su pro me ne u pri vred nom ku pi li fir me i ze mqu jef ti no. Ko ne bi je ka kvih tak si! Ka ko ova dr à va mo è da mi qeu ne mi nov ne. Pr vu fir mu sam ku pio ku pio jef ti no ka da mu je to omo gu }e no? I ì vi ka da joj je ve }i ras hod od pri ho da, 2001. go di ne, i to ak ci o nar sko dru {tvo po na vqa ju ka ko se taj ku ni za la ù za di - kad za kon o ra du {ti ti ne rad ni ke i lo {e na ber zi. Okru è we je bi lo sum wi ~a vo, vqu dr à vu. Ne, na pro tiv, mi smo za pra- ga zde? Za la èm se za to da se rad ni ku za ni ko ni je ni znao {ta je ber za. Ujed no, v nu dr à vu, na ma tre ba si gur no okru è - ko nom do zvo li da u slu ~a ju da ne pri mi {i ri la se i mo ja me sna in du stri ja. A we i pri vred ni am bi jent. zlat no pra vi lo po slo va wa usvo jio sam sa mo jed nu pla tu mo è da tu ì ga zdu i da kao po slo vo |a u su per mar ke tu u Za gre bu: od mah usle di ste ~aj, da se na mi re za po sle l Za {to ni ste, po put Mi o dra ga Ko ro be uvek mo ra bi ti. Ako se na pra vi si - sti }a i dru gih bi zni sme na ula ga li u ni. Ova ko, qu di po {est go di na ne pri ma stem ko ji ra di kon ti nu i ra no, mo ra da ino stran stvu i da li ste iz no si li ju pla tu, {to te o ret ski zna ~i da za sve to funk ci o ni {e, na rav no, uz pret po stav ku pa re van ze mqe? vre me ni su ni ra di li, ali za kon je ta kav – Ne. Mo ja je fir ma po do bi ti pr va u da se za ra da ula è da qe. da to omo gu }a va. Sr bi ji. I ne mam ni jed nu of {or kom pa l Da li su taj ku ni i pri va ti za ci ja l Sr bi ja ne ma do sled nu agrar nu upro pa sti li srp sku po qo pri vre du? ni ju. Sve su mo je fir me re gi stro va ne kod po li ti ku, ona se me wa od mi ni stra – Srp ski agrar ni je upro pa {ten. U Sr nas iako ne ve ru jem pu no u na {u dr à vu i do mi ni stra. [ta bi ste vi ura di li bi ji ima ~e ti ri mi li o na hek ta ra ze mqe, srp ski men ta li tet ko jem je uvek pri jem da ste na me stu od lu ~i va wa?

obe }a wa od stru je vi {i ci od 10 po sto, ali je to do kaz da se ni je vo di la ra ci o nal na eko nom ska ve} so ci jal no-de ma go {ka po li ti ka. Ko je je oprav da we da se po ve }a ju pen zi je 10 po sto u dr `a vi u ko joj je broj rad ni ka i pen zi o ne ra sko ro iz jed na ~en, gde

Mno go je lak {e vo di ti po li ti ku ta ko {to }e te ra di so ci jal nog mi ra ima ti stru ju jef ti ni ju 60 po sto od re al ne ce ne, ne go za po sli ti qu de i obez be di ti im pla te s ko ji ma mo gu da pla }a ju tu i ta kvu elek tri ku di ne, a re zul tat sve ga je 400.000 iz gu bqe nih rad nih me sta i jav ni dug ko ji je pre {ao sve do zvo qe ne gra ni ce. Na rav no da za gu bi tak po sla, pad stan dar da i rast du go va kri vi ca ni je is kqu ~i vo na po -

ra tar stvu ih i mo è mo po sti }i, to je jed no stav no, ali ako pu sti mo Evro pu u na {u me snu in du stri ju – svi mo è mo za tvo ri ti kla ni ce. Sad u Hr vat skoj svi wa, i to za 20 od sto bo qa od na {e, ko {ta 1,3 evra a kod nas je 1,45. A dan ska, bo qa i od hr vat ske 10 po sto, jo{ je jef ti ni ja. Na rav no, tre ba i}i u Evro pu, ali mo gli smo se za wu bo qe spre mi ti. Mo gli smo sa mi do ne ti za ko ne i bo qe od wi ho vih, a ne da nas na to pri mo ra va ju. Ura dio sam to u svo jim fir ma ma. Ka da sam oti {ao u ne ma~ ku kla ni cu i vi deo ka ko ra di, na pra vio sam bo qu. Sa da Evro pqa ni ko ji do |u kod me ne iz la ze na tra {ke. Ka kav “ha sap”? Pa to se vaq da pod ra zu me va, jer ako ne }u ima ti do bar hi gi jen ski pro iz vod ne }u ima ti ni mu {te ri je. Ko me je ve }i in te res da me so bu de kva lit no ne go me ni? Imam 4.500 kr ma ~a na pet far mi i tre nut no gu bim na svi wa ma jer je mo ja ce na ko {ta wa 155 di na ra, a tr ì {na je 145. Na rav no, me wa ju se ci klu si, jer ka da bi ta ko bi lo stal no pro pa li bi smo svi. Ali, po na vqam: na dr à vi je osmi sli va qa nu i sta bil nu eko nom sku i agrar nu po li ti ku, a mi zna mo ka ko }e mo. n Sla|ana Glu{~evi}

LED SE TO PI, SNEG KOP NI, ALI VE LI KIH VO DA JO[ NE MA

PRED IZ BOR NOJ PI JA CI

po vi {i cu, ali je br zo iz gu bi {e po {to ju je in fla ci ja po je la za ti li ~as. I ne sa mo to, ne go su ta po vi {i ca i in fla ci ja u~i ni li da Sr bi ja pot pu no ne sprem na do ~e ka eko nom sku kri zu kra jem 2008. go -

– Mo ra mo usme ri ti agrar u jed nom prav cu i raz lu ~i ti da li nam je adut svi war stvo, ì vi nar stvo, ju nad… Ako }e mo pro iz vo di ti svi we, smr de }e mo svi - ali }e mo bi ti bo ga ti. Ni je to ve li ka mu drost, zna se ka ko se ra di, ka ko se usva ja ju is ku stva uspe {nih u toj bran {i i na u~ na do stig nu }a. Ali, to tre ba da bu de du go ra ~an plan, a mi ne ma mo pra vu po li ti ku, ve} se po je di nim agrar nim me ra ma sa mo ga si po àr. Ne mo è se od po qo pri vre de o~e ki va ti uspeh za go di nu da na. Ona mo ra da bu de is tra si ra na za pe de set go di na, mo ra se zna ti {ta }e mo ra di ti de ce ni ja ma una pred. l Ko me tre ba da ti sub ven ci je i ka ko naj e fi ka sni je usme ri ti dr àv ne pa re na me we ne po qo pri vre di? – Ni u kom slu ~a ju ne tre ba da va ti pre mi je po hek ta ru jer mno gi to zlo u po tre bqa va ju, pri ja vqu ju po vr {i ne a ne ob ra |u ju ih. Dr à va mo ra da pod sti ~e onog ko pu no pro iz vo di. Ne mo è se pre ko po qo pri vre de vo di ti so ci jal na po li ti ka, to mo ra bi ti eko nom ska gra na. Jed no stav no, ako ima te p{e ni ce is pod pet to na – ne ma pod sti ca ja. Voj vo |an sko se lo s pro se~ nim po se dom od pet ju ta ra iz gu bi lo je zna ~aj. Ima lo ga je ne ka da, ka da su se qa ku bi le do voq ne jed ne pan ta lo ne i ci pe le za go di nu da na, ka da mu je bi lo do sta ki lo ku ku ru za i ki lo bra {na. E sa da Voj vo di ni tre ba dru ga po li ti ka, a pr vi i naj va `ni ji uslov za iz la zak iz bla ta je in fra struk tu ra, pa tek se on da mo è pri ~a ti o pri vre di, po tom i o so ci jal nom i kul tur nom i sva kom dru gom mi qeu. l Je li na {a po qo pri vre da sprem na za Evro pu? – Ka da smo pri hva ti li da Pre la znim tr go vin skim spo ra zu mom sma wu je mo za {tit ne me re, tre ba lo je da bu de mo sve sni opa sno sti po na {u pro iz vod wu. Ni smo sprem ni da u|e mo s ova ko krh kom i lo {om po qo pri vre dom u EU, ne ma mo ni sub ven ci je, ni pro iz vod wu, ni teh no lo gi ju, ni pri no se u ra tar stvu i sto ~ar stvu. U

su pen zi o ni fon do vi upro pa {}e ni, i gde se na kra ju kra je va po la nov ca za pen zi je obez be |u je iz bu xe ta? Oprav da we je ta da bi lo da se for mi ra vla da ko ju ne bi pre mi jer vo dio iz Ha ga. I ve ro vat no je ta~ no da bi Sr bi ja sa da bi la pot pu no ru i ni ra na dr `a va da su ta da {wi ra di ka li do {li na vlast. Svet ska kri za, Ko so vo, ras cep im u par ti ji – a pre mi jer u sud ni ci. Me |u tim, sve to ni je oprav da we za na sta vak neo d go vor ne eko nom ske po li ti ke. To je opet do kaz da Sr bi ja stal no mo ra da bi ra iz ma |u ma we i ve }e {te te, a ka da se sa {te ta ma ba ra ta, on da tu sre }e ne ma... Za {to na {i po li ti ~a ri ne mo gu da mrd nu od so ci jal ne de ma go gi je? Pa, iz jed no stav nog raz lo ga. Mno go je lak {e vo di ti po li ti ku ta ko {to }e te ra di so ci jal nog mi ra ima ti stru ju jef ti ni ju 60 po sto od re al ne ce ne, ne go za po sli ti qu de i obez be di ti im pla te s ko ji ma mo gu da pla }a ju elek tri ku po toj re al noj ce ni. I ta ko se vr ti mo u krug ve} 20 go di na. n Dejan Uro{evi}

Ba nat gle da put Kar pa ta i sa je ju ~e uz vod no od Ti te la u pot pu no sti bi la po kri ve na le dom, a niz vod no je le do staj bio na ni vou od 90 pro ce na ta. De bqi na san ti kre ta la se od 4 do 20 cen ti me ta ra, pri ~e mu je za be le è no da {to se me ri uz vod ni je, to je led de bqi. Sam vo do staj uz vod no od bra ne kod No vog Be ~e ja je u sta ga na ci ji, dok je niz vod no u opa da wu. I sta we na osta lim ba nat skim vo do to ci ma je sli~ no, od no sno Ta mi{ je kod Ja {e To mi }a pot pu no za le |en, le do staj vla da i na Sta rom Be ge ju, dok je po kri ve nost Ne re le dom na ni vou od 80 pro ce na ta. Ipak, zbog po ra sta dnev nih tem pe ra tu ra, ve} se uo~a va to pqe we le da, ma da su vo do sta ji jo{ uvek uglav nom u stag na ci ji, a me re re dov ne od bra ne od po pla va spro vo de se sa mo na 373 ki lo me tra Ti se. Po re ~i ma teh ni~ kog di rek to ra „Vo da Voj vo di ne” Alek san dra Ni ko li }a, o ba nat skim vo do to ci ma se na ro ~i to vo di ra ~u na. Na Ti si je ste le do staj, ali se ra dom bra ne u No vom Be ~e ju odr à va pro tok is pod le da, a sli~ na je si tu a ci ja na Ta mi {u i osta lim re ka ma. Isto vre me no se sva ko dnev no pra ti si tu a ci ja na Kar pa ti ma i ka ko se po na {a Mo ri{, pri to ka Ti se, s ob zi rom na ~i we ni cu da do le de nih po pla va naj ~e {}e do la zi ka da se na de beo led „na slo ni” na glo oto pqe we, ko je za po sle di cu ima kop ne we sne ga i ve li ki pri liv vo de. U ovom tre nut ku opa sno sti ne ma, po go to vo {to po da ci o za li ha ma sne ga ni su dra ma ti~ ni. Uko li ko ipak bu de pro ble ma sa le de nim ba ri je ra ma na ba nat skim re ka ma, s ob zi rom na to da se ta mo ne mo è ra ~u na ti na le do lom ce, po sto je al ter na tiv ne me to de za raz bi ja we le da, po put mi ni ra wa. Ono {to ta ko |e umi ru je je ste ~i we ni ca da su re kon stru i sa ni ta mi {ki na si pi, kao i na sip na de snoj oba li Ti se, ~i me je u zna ~aj noj me ri po dig nu ta si gur nost na ovim vo do to ci ma. Ka da je re~ o Du na vu, sta we na pod ru~ ju Voj vo di ne vi {e ni je za bri wa va ju }e s ob zi rom na spoq ne tem pe ra tu re, ota pa we san ti i ~i we ni cu da ne ma pri li va no vog le da iz gor weg to ka. Naj o zbiq ni je je bi lo 13, 14. i 15. fe bru a ra, ka da je zbog za sto ja le da u zo ni Sur du ka i Slan ka me na, za be le è no ne {to oset ni je iz di za we vo de u zo ni No vog Sa da, ali stru~ wa ci su pro ce ni li na osno vu br zi ne to ka i de bqi ne san ti, da te {ko mo è do }i do po ja ve pra ve le de ne ba ri je re. U sva kom slu ~a ju grad ni jed nog tre nut ka ni je bio ugro èn, jer je vr {na ko ta jo{ uvek bi la da le ko is pod one na ko joj se pro gla {a va ~ak i re dov na od bra na od po pla va.

– Le de ne po pla ve su iz u zet no opa sne s ob zi rom na to da se de {a va ju na glo i da zbog stva ra wa le de nih ba ri je ra vo do sta ji mo gu zna ~aj no pre ma {i ti one se zon ske. Le de nu po pla vu smo, re ci mo, ima li 1956, ka da je Du nav pro bio u Ma |ar skoj i po pla vio Bez dan i Ba~ ki breg vi si nom vo de nog stu ba od dva do ~e ti ri me tra, uz

Sre }a te je ze mqa bi la su va Na kon pro ble ma s unu tra {wim vo da ma 2009. i 2010, ka da je na po je di nim lo ka li te ti ma za be le `e no i 1.150 mi li me ta ra pa da vi na, pa `qi vo se pra ti i ota pa we sne ga na wi va ma. No, s ob zi rom na to da je pre fe bru ar skih ve ja vi ca ze mqi {te u pro se ku bi lo do sta isu {e no, pro ce ne su da bi tlo bez pro ble ma mo glo da upi je sav oto pqe ni sneg, po go to vo {to spoq ne tem pe ra tu re ni su ta kve da on na glo kop ni. Ipak, ka ko nam je po tvr dio Ni ko li}, pre ven tiv no je dat na log da se is pra zne svi si ste mi za od vod wa va we na mi ni mal ne ko te, da bi se omo gu }io pri liv no ve vo de.

tem pe ra tu ru vo de oko nu le. Do dat na opa snost pri to me pre ti od dej stva le de nog po qa, od no sno mo gu} no sti da san te u|u, re ci mo, u na se qe i na pra ve ogrom nu {te tu. Za to u „Vo da ma Voj vo di ne” po sto ji ope ra tiv ni plan za od bra nu od le de nih po pla va i sa mo na Du na vu je po sled wih da na van red no osma tra no vi {e od 25 lo ka ci ja ka ko bi se na vre me pri me ti lo za gu {e we le dom i iz di za we vo do sta ja – ob ja {wa va Ni ko li}. Ono {to se, me |u tim, ta ko |e mo ra zna ti je ste da se od bra na od le de nih po pla va spro vo di in te gral no na ce lom re~ nom to ku, jer ne mo è se led raz bi ja ti sa mo u „ata ru” jed ne op {ti ne i pu {ta ti da pro ble me stva ra kom {i ja ma niz vod no. Sto ga je za je din stve ni nad zor nad an ga ò va wem le do lo ma ca ko ji ima ju za da tak da raz bi ju le de nu ba ri je ru i spre ~e pre li va we vo de pre ko na si pa, za du è na is kqu ~i vo Re pu bli~ ka di rek ci ja za vo de. I upra vo je Di rek ci ja od lu ~i la da s ob zi rom na na wi ho vu teh ni~ ku is prav nost i re a lan do met dej stva, ne ma smi sla an ga ò va ti do ma }e le do lom ce, ve} je ak ci ja pre pu {te na ma |ar skim. – Ka pe ta ni ja je na vre me iz da la sa op {te we da na i la zi le de no po qe i ~ak je za bra ni la plo vid bu, a ipak je bi lo onih ko ji ni su po slu {a li ti na red bu, pa je led za ro bio ne ko li ko bar ì, a kod Sme de re va i tan ker. Sto ga su pot pu no ap surd ni ko men ta ri da su „Vo de Voj vo di ne” kri ve zbog to ga {to su ne ki ~am ci na Du na vu stra da li od le da – na vo di Ni ko li}. – Ni ti mi, da kle, mo è mo sa mo stal no da an ga ù je mo le do lom ce, ni ti bi ti le do lom ci, sve i da su do plo vi li do No vog Sa da, mo gli da spre ~e ki da we ve zo va ili {te tu na plo vi li ma. Na à lost, ka da su u pi ta wu pri vat ne bro di ce ili ~am ci, ako ih wi ho vi vla sni ci na vre me ni su sklo ni li sa vo de, ni je im bi lo po mo }i. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

PA LI JA TIV NO ZBRI WA VA WE,

Re~ koja nekad apoqu je vru}e, ni da{ka vetra nema. U sobi ne smem ni da pomislim koliko je stepeni. Majka sedi u invalidskim kolicima uvijena u }ebe, drì se ~vrsto rukama za naslone. Zubi su stisnuti, mislim pucaju, s ~ela padaju hladne gra{ke znoja. Ne kuka, ne èli da bilo ko ~uje wene patwe. Poku{avam da joj skinem mokru majicu, podièm je, spu{tam, jedva pridràvam da ne popadamo i ona i ja. Ledenice sa wenog lica natapaju mi ruke i ne znam {ta mi je teè, da li one ili nemo} koju u trenutku ose}am. – Majko, a da zovem hitnu pomo} da te voze u bolnicu – pitam je u o~aju, tiho, ne`no da je ne povredim ja~inom svoga glasa. Ona drhti, ne od hladno}e ve} od bola, odgovara jedva {apatom. - Neka sine, ne mogu tamo, zna{ kako je doktorka bila gruba prema meni, rekla je da nije ni{ta. To NI[TA bilo je slomqeno rebro sraslo bez lekarskog tretmana i slomqen kuk, povrede koje lekarka na Institutu za onkologiju nije primetila. Jer moja majka je “bucka“, pa joj je debqina malo zasmetala... a ne to {to su joj od terminalne faze kancera pucale kosti. I mi smo to prihvatili, sre}ni {to „nije ni{ta”, nismo slutili kakve muke ~ekaju i wu i nas. Doktorka je rekla tako i doktorki treba verovati. Gledam u moju “bucku“, poku{ava da se namesti na desnu stranu, leva joj je utrnula i ne ose}a nogu ispod dela gde je slomqen kuk.

„DNEV N I K OV” DO S I J E: KA KO ^I TA TI A NE „U^I TA VA TI” NO VI NE– KRA TAK KURS

To {to znamo sva slova ne zna~i i da smo pismeni ro{lonedeqni intervju profesora Predraga Jedno istraìvawe na Filozofskom fakultetu u Simi}a “Dnevniku” kao na dlanu je ogolio ~iokviru predmeta deca i mediji je pokazalo da {kolarwenicu masovnog nerazumevawa smisla onog ci u ~etvrtom i osmom razredu, a uzorak je bio 960 voj{to je na{ sagovornik izrekao na jedan krajwe pogodvo|anskih devoj~ica i de~aka, ~itaju one novine koje beni na~in: za eventualnu politiku neutralnosti Sr~itaju i wihovi roditeqi, i to uglavnom „Blic“, „Kubije u ovom trenutku ({to je, ina~e, predlog DSS-a) rir“ i „Pres“. Deca uop{te nisu zaokruìla de~ije nedostaju dva bitna uslova – harizmati~an lider pomedije kao one koje prate. U jako malom procentu su put Tita, i istorijske okolnosti u kojima je bila neidentifikovala „[kolarac“, a u 8 razredu, dakle sa 14 kada{wa Jugoslavija. Me|utim, gotovo 95 posto kogodina, „Bravo“. Iako postoji de~ija {tampa kod nas, mentara na blogovima raznih sajtova “pro~italo” je ona nije deo svakodnevice dece, pa tako „Politikin profesora Fakulteta politi~kih nauka kao – “titoizabavnik“ od 960 klinaca – niko nije pomenuo. stu”. – Medijska pismenost je jako va`na i zbog mogu}no– Dana{wi javni diskurs i jeste ~esto problematisti onlajn pristupa informacijama i odabira wiho~an zbog nerazumevawa sagovornika – kaè za na{ vog sadràja. Mi smo deci ponudili da odgovore na pilist profesor sociologije @olt Lazar. – Naravno, tawe da li na internetu traè sadràje koji bi im posvi javni diskursi su ideolo{ki obojeni a iza ideolomogli da re{e doma}e zadatke, da li koriste alatke za gija stoje interesi. Simi} je vrlo jasno izneo svoje prevo|ewe teksta... Ali, wih to ne zanima. Na pameti stavove, a ono {to je izazvalo spor jeste “u~itavawe”, su im iskqu~ivo socijalne mreè i Jutjub. Osmaci po kao da se on zalaè za neku vrstu titoisti~kog tipa varo{ima i gradovima u visokom procentu imaju ra~uvladawa, ili prevazi|enih oblika dràvnosti. Nanare i vrlo su ve{ti – oni su tzv. digitalni uro|eniravno, komentari na blogovima nisu dovoqno op{ti – ci (za razliku od digitalnih do|o{a). Prosto, ro|eni uvek su izuzetno li~ni. Me|utim, wegovi stavovi se ne su u vreme interneta i u tom medijskom okruèwu, i za mogu na taj na~in tuma~iti, pogotovo jer je on jasno nawih je to ne{to {to je starijim generacijama bio obipravio razliku izme|u dana{weg stawa i nekada{we ~an telefon. Unutar reforme obrazovawa moglo bi se SFRJ. razmisliti o tome da se uvede premet koji bi se zvao Josip Broz je imao odre|eni legitimitet i kredibimedijska pismenost. Ne{to poput informatike, prolitet svetskog dràvnika, i mogao je da ostvari nezativ koje su se mnogi bunili na po~etku kada je uvedena visnu poziciju SFRJ u tada{wem svetskom i politi~u {kole, ali ju je izguralo novo doba i sada je nezaobikom kontekstu. Na to je aludirao Predrag Simi}, tako lazna – kaè Dubravka Vali} Nedeqkovi}. da su tuma~ewa druge vrste „proma{ila temu”. ProSlobodan Vuleti}, u~iteq, master pedagogije i blem je, zapravo, {to gro komentara ukazuje na potpuno doktorant komunikologije, upozorava da je funkcionerazumevawe teksta i konteksta na koji taj intervju nalna pismenost, {to podrazumeva sposobnost ~itaupu}uje. wa, pisawa i matemati~ke ve{tine – prili~no raste– Obrazovawe bi trebalo da pruì i tu vrstu pergqiv pojam u praksi. spektive mladim qudima i gra|anima dana{we Srbi– Ciq ~asa je da deca ne{to nau~e, da upoznaju ~iweje. Zapravo, ko ho}e, moè da se o tom periodu infornice, steknu nove pojmove. Tu su i vaspitni ciqevi, mi{e, ali postoji nespremnost da se stvari isteraju uop{teno re~eno, da se socijalizuju – druè i po{tuna ~istac, ve} se „mi{qewe” priklawa odre|enim vrju druge, paze na svoje radno mesto... A ono {to je, mestama pogleda na bliè i daqe istorijske doga|aje ko|utim, su{tina, jesu funkcionalni zadaci koji se preji su optere}eni vi|aju. To je problem dnev no po li ti~ kim, koji se posle 10 - 20 goNa{i gra|ani znaju da pro~itaju to {to nacionalnim i kvazidina nagomila i tako pi{e, ali ne prepoznaju zna~ewe nacionalnim ideolonastaju funkcionalno gijama. A problem s nepismene osobe. A – i to je kqu~ni problem tim i takvim ideolofunkcionalno pismen gijama jeste {to nude je onaj ko ima razvijene pojednostavqena re{ewa, “gotove istine”... sposobnosti uo~avawa, kriti~kog posmatrawa, analiDrugi nivo problema je, navodi daqe @olt Lazar, ze - sinteze, indukcije - dedukcije... Umesto toga, nabu{to na{i gra|ani nisu dovoqno pismeni. Oni su, zabaju se ~iwenice koje vaqa povezati, a to izostaje. pravo, funkcionalno nepismeni. Drugim re~ima, znaFunkcionalno nepismeni imaju fundus znawa iz odreju da pro~itaju to {to pi{e, ali ne prepoznaju zna~e|enih oblasti, ali ne vide vezu izme|u wih, dok ~ovek we – i to je kqu~ni problem. Mada nije za utehu, i u treba da ima integrisano znawe. Ali mi nemamo proMa|arskoj i Hrvatskoj je, navodi na{ sagovornik, prifesorski kadar koji to dovoqno ozbiqno shvata. sutan sli~an problem: kada se ne bi pomiwali konFunkcionalna pismenost, obja{wava daqe Vulekretni doga|aji, i kada bi se zanemarilo da sa tamo ne ti}, zna~i protuma~iti kontekst, shvatiti i dovesti govori srpski, ne bi se mogla napraviti razlika izmestvari u odre|enu vezu, koristiti nau~ena znawa i |u stepena razumevawa, odnosno nerazumevawa odre|evrednovati ih. Da deca bogate svoj re~nik, poveù ono nih problema ovde i tamo. {to u tom trenutku rade s onim odranije. Zbog toga je Funkcionalna nepismenost, navodi profesor Ladecu usmerio na biblioteku: oìveo je projekat ~itazar, u proseku je ve}a u centralnoj Srbiji nego u Vojla~ke zna~ke. \aci odlaze u biblioteku, pozajmquju vodini, posebno u vojvo|anskim gradovima i ve}im nakwige i mimo lektire, i pi{u sastave o pro~itanom. seqima, ili u Beogradu, gde su qudi u startu u boqoj – Ako dete uzme kwigu i u roku od nedequ - dve dana poziciji jer im je dostupno mnogo vi{e informacija u pro~ita tih 60, 100 strana, i ako napi{e sastav, trudi poslovnim, formalnim i neformalnim kontaktima. se, ve`ba rukopis – ja }u ga nagraditi. Mnogi su tako Dubravka Vali} Nedeqkovi}, {ef Odseka za medijpopravili ocene, a ne samo od kontrolnog do kontrolske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, donog. Na taj na~in ih podsti~em da upravqaju sloboddaje da je pored funkcionalne, uo~qiva i medijska nenim vremenom i da pro{ire svoje horizonte. Da mogu pismenost kod nas. da provedu kod ku}e sat - dva ~itaju}i, a ne da „vise“ – Nismo osposobqeni da svi podjednako do kraja oko zgrada ili igraju igrice. I kada ve} koriste ra~urazumemo medijske poruke. Mo`da }e neko pomisliti nar, da to rade pametno, da ga koriste i kao u~ilo, ìda nipoda{tavam inteligenciju onih koji koriste mevu enciklopediju, a ne samo za „fejsbukovawe“. dije, ali ne radi se o tome. Ipak moramo znati kako Iz funkcionalne nepismenosti, tvrdi na{ sagomediji funkcioni{u, da ~itamo i ono {to je eksplivornik, proizilaze i neosve{}ene osobe, neodgovorcitno i ono implicitno. [to bi komunikolozi rekli ne, koje misle da ne{to znaju ali im je to nedovoqno za – da ne primamo poruke samo na tom osnovnom nivou, ìvot. nego da ih razumemo u kontekstu. To se u~i ve} od zaba– ôvek mora da ima {iru sliku u svemu {to radi, vi{ta: postoje programi u zemqama koje su daleko uzmora da zna u tom momentu zbog ~ega to radi, da saglenapredovale u tome, na primer u Austriji, gde se meda posledice – zakqu~uje Slobodan Vuleti}. – A ako dijsko opismewavawe spu{ta jo{ od nivoa vrti}a. Detoga nema, stvara se kultura pristajawa: qudi pristaca se senzibili{u da razumeju medije i medijske poruju na lo{ posao, malu platu, medijsku sliku o sebi... ke, da ih sama oblikuju. n Reqa Kneèvi}

Prilazim da joj pomognem, ve} vi{e i ja nemam snage, ovo predugo traje. Umorna od neprospavanih no}i, nervozna od vru}ine, spu{tam glavu na wena kolena, mislim mo`da }e joj od qubavi biti lak{e. Ona me mazi, ose}am drhtaje bolesnog tela. ^ekamo sklup~ane novo jutro... Svi}e, jo{ jedna besana no} je iza nas. Osmeh na lice, niko ne treba da zna {ta smo po ko zna koji put pro{le. Kafa, kom{inice, pri~a i samo poneki iznenadni trzaj od bola, ve{to prikriven. Prolazi dan... Ne znam ni sama koliko je takvih dana i no}i bilo, ve} sam i prestala da brojim. Znam samo da sam u jednom trenutku u ruci dr`ala spasonosno belo par~e otkinutog papira bloka i na wemu ispisan broj telefona. Nisam puno oklevala. – Belhospis, izvolite – bilo je dovoqno da ~ujem glas sekretarice u jedinoj specijalizovanoj ustanovi za palijaciju i da mi ve} bude lak{e. Prebacila me je na doktorku Leonidu Mirilo, vrlo brzo smo dogovorile wihovu posetu. Kada sam pitala koliko ko{ta dolazak doktorka mi je zbuweno odgovorila. – Ali, gospo|ice, sve je besplatno. Ujutro u dogovoreno vreme Leonida se s medecinskom sestrom pojavila na vratima na{eg stana. Nasmejana, blaga, kao da posao koji obavqa donosi najve}u radost na svetu. Majka je s nestrpqewem

Re {e we jo{ uvek na pa pi ru Od doktorke Dragane Jovanovi}, koja je ~lan Komisije za borbu protiv korupcije u zdravstvu, saznala sam da je palijativno zbriwavawe kod nas jedan od goru}ih problema ve} godinama, i iako smo potpisnici Evropske deklaracije, jedina smo zemqa u Evropi koja nema hospise. Strategija o Palijativnom zbriwavawu je doneta 2008/09. godine, po kojoj }e Centar za Palijativno zbriwavawe biti Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, kad se izgradi u te svrhe dodatni sprat IORS-a. Ali tek nedavno je zapo~et projekat, i to finansiran sredstvima EU za Skrining raka dojke i raka grli}a materice.

Pi o nir ski ko ra ci U Srbiji, po re~ima doktorke Leonide Mirilo, qudi jo{ uvek malo znaju o palijativnom zbriwavawu: – Kod nas jo{ nije za`ivelo palijativno zbriwavawe, ovo {to mi radimo su pionirski koraci. Prvo {to bi trebalo da se uradi jeste edukacija profesionalaca. Moram priznati da interesovawe i nije zna~ajno, jer svi vi{e vole da se bave nekom velikom medicinom i mnogi smatraju ovo sporednim poslom. Palijacijom moraju da se bave qudi koji mogu da razumeju kroz {ta pacijenti i wihove porodice prolaze.

o~ekuje, onako bolesna odska~e u kolicima, da se barem nekome po`ali. Da neko shvati... Razgovor je trajao ~itav sat i po. Strpqivo, bez naglih pokreta, ne`no kao da pregleda dete, doktorka je ispitala bolesnu staricu. Milion pitawa, milion odgovora, milion saveta. Sve ono {to

u redovnom le~ewu i odlasku u bolnice nismo ~uli, ~uli smo od we. – Znate, mi ne moèmo da vam dajemo lekove, mi smo ambulanta za bol. Po stepenu va{eg bola odredimo terapiju, prepi{emo vam i vi to onda preko Doma zdravqa primate – objasnila je doktorka, dok je “bucka“ netremice gledala. Po wenim o~ima, po osmehu koji ve} dugo nisam videla, shvatila sam da joj je lak{e. Bilo je dovoqno da ~uje lepu re~. – Sine, pa i da mi ni{ta ne pomogne dovoqno je {to je ovako divna – rekla mi je majka povla~e}i me za ruku u trenutku dok sam kretala da ih ispratim. Belhospis je narednih ~etiri meseca, dok je majka bila ìva, bio redovan posetilac na{eg doma. Uvek nasmejane, uvek raspoloène bez obzira koliko te{kih pacijenata obi{le, ~lanice ovog

ZEMAQSKI DANI TEKU

Sport je poruka - o S

ad se ne{to presabiram pa mi odnekud na um padne – tolike godine sam bio sportski novinar, dve decenije sam sad i kwièvni kriti~ar (u poku{aju), a gotovo da se i nisam pozabavio kwigama o sportu. Ali o jednoj }u sad morati, jer ona o sportu i ne kazuje, o sportu se kwige ne pi{u, sportom se bavi, u wemu se igra, pobe|uje i gubi, raduje i tuguje, a kwigama ostaje da predstave sve ono oko, ispod, pa i iznad wega. Pa onda o ne~emu {to je iznad sporta, o ne~emu {to je, davno je kazano, vi{e od igre. Nova kwiga Ranka @eravice, Bana}anina iz odavno utihnulog i maltene posledwim snom zaspalog Novog Milo{eva, najboqi je dokaz za tu moju tezu: sport je imitacija rata, o ratovima su napisane sve najva`nije kwige svetske kwièvnosti – od prve, Homerove Ilijade, do najboqe, one Tolstojeve o „Ratu i miru“ i ni~emu drugom {to je i pomena va`no, ali sport – budu}i samo imitacija – u svom korenu nije literaran. U wemu nema sukoba mi{qewa: oba protivnika se slaù da treba posti}i poen, a ne proma{iti, da se to ~ini sa dvokorakom i skokom u ko{arci, ili trokorakom u rukometu, da taj ko{ vredi trostruko ako si od obru~a sedam metara daqi, a dvostruko ako si mu bliì, da se sme napraviti pet faulova, a ne i celih {est, da se sme{ na minut odmarati i u poluvremenu i celih deset minuta, da }e se posle nere{enog rezultata igrati jo{ malo, jo{ pet, ili dvaput po pet, ili dvaput po 15 minuta, ili samo do prvog, zlatnog gola... I tako se oko svega slaù da vam o|ednom uop{te nije jasno za{to su se sukobili i ratuju, pa onda shvati{ da to oni i ne ratuju uop{te. Moj saplemenik iz ovog pitomog naroda vojvo|anskog i srpskog g. Ranko @eravica bio je i ostao jedan od najve}ih vojskovo|a kojeg smo u svojoj juna~kog istoriji uop{te imali. Zato on ne moè da napi{e

sportsku kwigu, tj. kwigu SAMO o sportu, jer niko razborit nikada ne bi ni pomislio da one sedamdesete i osamdesete godine jugo-ko{arke SAMO sportu pripadaju. Nema tu ni deset posto zaista sportskog doìvqaja ako recimo ve~eras, ili uskoro, na leto, na Olimpijadi u Londonu, va{a supruga, tetka ili baka zapla~e, ili joj bar samo srce zaigra kad vidi na{eg Noleta, to najlep{e lice Nove Srbije i ~uje himnu „Boè pravde...“ koju sviraju wemu u ~ast dok se nad pobedni~kim postoqem polako diè na{a nacionalna trobojka – ne}u da kaèm da tu sporta nema, ali ho}u ne{to drugo: da to nije SAMO sport, jer mnoge na{e supruge, na{e tetke ili bake zacelo ne znaju ni {ta zna~i „gem“, „set“, „brejk“ ili „|us“ (maw’ ako nije ba{ od naranye), ni za{to se posle 15 broji 30, pa onda i 40 poena, da bi se dobio taj nesre}ni i neupamtqivi „gem“. Isto tako se nisu razabirale ni u ko{arci, {ta je „dvojka“, a kad se broji „trojka“, a jedan moj deda je ostao zapam}en po pitawu „{to im ne daju svakom po jednu loptu, da se tolko ne otimaju oko te jedne jedine“! Nije to, dakle, bio sportski doìvqaj, nego su Ranko @eravica, i wegovi @u}ko Kora}, Ivo Daneu, Aqo{a @orga, Nikola Ple}a{, Dino \er|a, Kre{imir ]osi}, a onda i Moka, Ki}a, Praja („pobeda do kraja“), pa Skansi, [olman, Rato Tvrdi}, Varaji} i Mirza Deliba{i}, pa Cvetkovi}, Kapiyi} i Duci Simonovi}, a na kraju i Divac, Stojakovi}, bra}a Draèn i Aca Petrovi}, Dejan Bodiroga i Aleksandar \or|evi} grejali najlep{e godine na{ih ìvota. Ranko je bio trener „plavih“ ko{arka{a na tri Olimpijade, tri svetska prvenstva i tri evropska prvenstva. A osta}e zapam}en i kao trener koji je na prostorima biv{e Jugoslavije sa uspehom kombinovao ameri~ku i rusku {kolu ko{arke. I dok su prekju~e na novosadskom privatnom Fakultetu za sport i turizam kod mog prijateqa dr

c m y

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

NADOLAZE]A PO TRE BA SR BI JE

i ì vot zna ~i ti ma pre ì vqa va le su s na ma sve na {e mu ke. Je di na ute ha u tim tre nu ci ma bi lo je {to smo u svo joj bor bi bi li po ro di ca za pri mer. û di le su se na {oj po zi tiv no sti, na ~i nu na ko ji raz go va ra mo, ka ko se {a li mo, ~i we ni ci da ni {ta ni smo sa kri le, ni maj ka od nas ni mi od we.

u vre me mog in te re so va wa za pa li ja ci ju na ~e lu ovog ti ma. Ka da smo se sre le ne gde u ovo vre me pro {le go di ne, Ho spis je bro jao {est go di na od svog na sta ja wa, a Na ta {a je bi la pred od la skom na dru go rad no me sto. Di ri gent sku pa li cu, bar {to se ti ~e pa ci je na ta, pre pu sti la je dok tor ki Le o ni di Mi ri lo. – Pa li ja tiv no zbri wa va we pod ra zu me va sve o bu hvat nu ak tiv nu bri gu o pa ci jen ti ma i ~la no vi ma wi ho vih po ro di ca. Na sta lo je iz po tre be on ko lo {kih pa ci je na ta u ter mi nal noj fa zi bo le sti, {to je obi~ nim re~ ni kom re ~e no – od ma kla fa za bo le sti. Ta kvi bo le sni ci ne ma ju svo ju usta no vu u Be o gra du u ko joj bi bi li zbri nu ti. Zbri wa va je je vr lo spe ci fi~ no, jer, ako se ne bri ne te o pa ci jen tu ka ko tre ba, to uti ~e i na we go vu po ro di cu. Na ~in na ko ji pa ci jent pro `i vi kraj svo je bo le sti osta vqa tra ga na po ro di cu ko ja

ni je po treb no za svih 20 hi qa da umi ru }ih, ma da se pro ce wu je da wih ~ak 80 pro ce na ta u po sled wem pe ri o du `i vo ta zah te va ne ki vid ne ge. – Ka ko pa ci jen ti ni su izo lo va ni ne go se na la ze u svo jim sre di na ma i po ro di ca ma, do pra vog bro ja do la zi mo ka da bro ju pa ci je na ta do da mo i ~la no ve wi ho vih po ro di ca. Ta ko do la zi mo do bro ja od oko 6070 hi qa da qu di, {to je je dan ma li grad u Sr bi ji, ko ji ma je po tre ban ne ki vid pa li ja tiv nog zbri wa va wa. Ako pri ~a mo o Be o gra du, on da je to od 5 do 6 hi qa da qu di ko ji umi ru, od no sno 20 hi qa da onih ko ji ma je po treb na ne ka vr sta po mo }i – ob ja sni la mi je dok tor ka Mi ri lo, na gla {a va ju }i da je po treb no mno go vi {e po sve }e nih stru~ wa ka ko ji bi se ba vi li pa li ja tiv nom me di ci nom. - Bel ho spis u sva kom tre nut ku ima od 25 do 30 pa ci je na ta, sa mi pro ce wu je mo si tu a ci ju i pra vi mo ras po red obi la za ka.

INTERVJU NEDEQE

Iza }i iz po zna tog, oko {ta log kru ga

Stra te gi ja Pre ma stra te gi ji za pa li ja tiv no zbri wa va we ko ja je po de qe na u dve fa ze, pe riod od 2009. do 2012. go di ne po sve }en je osni va wu je di ni ca za pa li ja tiv no zbri wa va we u 13 zdrav stve nih usta no va sa 140 po ste qa i to u op {toj bol ni ci u Su bo ti ci, Zre wa ni nu, Som bo ru, Sme de rev skoj Pa lan ci, ]u pri ji; zdrav stve nom cen tru-op {toj bol ni ci u Lo zni ci, Za je ~a ru, Uì cu, Vra wu; Vr wa~ koj Ba wi, KBC Zve zda ra i Ze mun, KC Ni{. U dru goj fa zi 2012-1015. do da }e se jo{ 160 po ste qa i to u Ki kin di, Pan ~e vu, Vr ba su, Srem skoj Mi tro vi ci, Va qe vu, Po à rev cu, Bo ru, â~ ku, Kru {ev cu, Pi ro tu, Pro ku pqu i Ko sov skoj Mi tro vi ci. Za tim KBC Ze mun, Be à nij ska ko sa, Dra gi {a Mi {o vi}, Zve zda ra i KC Kra gu je vac. I sve je to le po, sa mo {to je jo{ uvek na pa pi ru. I bo ri le se ba{ na na ~in ka ko je na pi sa no u wi ho vim kwi ga ma. A da to ni smo ni zna le. Jer, mi smo sa mo ima le bez gra ni~ no po ve re we jed ni u dru ge. Na sta vi le smo da se dru ì mo i na kon maj ~i ne smr ti, jer sam è le la da {to vi {e qu di sa zna za wih i to ne na na ~in na ko ji smo mi sa zna le. Sko ro taj no, kao da ne ko ne {to kri je, pre ko pri ja te qa mog pri ja te qa i pri ja te qa ne ~i jeg pri ja te qa s istim pro ble mom. A sa zna la sam... Ve ro va li ili ne, Bel ho spis je je di na spe ci ja li zo va na or di na ci ja za bol na te ri to ri ji ce le Sr bi je. Ma da pa li ja tiv ne je di ni ce po sto je pri bol ni ca ma i do mo vi ma zdra vqa, one su vi {e sve de ne na ku} nu ne gu. Pa li ja ci jom, onom pra vom, ka ko mi je re kla dok tor ka Na ta {a Mi li }e vi} iz Kan ce la ri je pro jek ta “Raz voj pa li ja tiv nog zbri wa va wa u Sr bi ji“, ba vi se sa mo tim od pet qu di Bel ho spi sa. Sa ma dok tor ka Mi li }e vi} bi la je

U Voj vo di ni se vi {e umi re od ra ka Po re zul ta ti ma is tra ì va wa iz 2006. go di ne ko jim se ba vi “Stra te gi ja“ u Voj vo di ni je stan dar di zo va na sto pa mor ta li te ta od kan ce ra bi la na vi {em ni vou ne go u ostat ku Sr bi je. Pre ma po da ci ma, mu {kar ci su vi {e obo qe va li od ra ka plu }a, ko lo na i rek tu ma, pro sta te i è lu ca, a è ne od ra ka plu }a, doj ke i gr li }a ma te ri ce. ~e sto ne mo è da se iz bo ri sa psi hi~ kim op te re }e wem ko je do no si bo lest u ku }i – pri ~a la mi je ta da Le o ni da. Ni da nas si tu a ci ja ni je ni {ta bo qa, iako smo pot pi sni ci Evrop ske de kla ra ci je jo{ od 2005. go di ne. Ako se zna da je Pre po ru ka sa ve ta Evro pe do ne ta jo{ no vem bra 2003, a na ci o nal ni vo di~ za le ka re op {te prak se u pa li ja tiv nom zbri wa va wu na stao no vem bra 2004, pi ta we je {ta se do sa da ra di lo. Broj obo le lih od kan ce ra u kon stant nom je po ra stu, go di {we bu de ot kri ven kod oko 30 hi qa da pa ci je na ta, a oko 20 hi qa da umre. Pa li ja tiv no zbri wa va we

Ne kad je po treb no te `e pa ci jen te obi la zi ti ~e {}e, ma da ne mo `e mo da oba vi mo vi {e od ~e ti ri-pet po se ta u to ku rad nog vre me na po jed nom ti mu. Ka da se uzmu u ob zir sve na ve de ne broj ke ja sno je da sa mo u Be o gra du tre ba da po sto ji naj ma we de se tak ova kvih slu `bi ko je mo ra ju bi ti vr lo po sve }e ne i vi so ko spe ci ja li zo va ne. Od tih de se tak slu `bi, bar za sa da, ne ma ni {ta. Pri ~a se o ne kih 300 me sta pri bol ni ca ma u Sr bi ji. Dok se to ne ostva ri, pa ci jen ti u ter mi nal noj fa zi bo le sti pre pu {te ni su se bi i po ro di ci. Pa, ka ko ko pod ne se... n Zorica Dragojevi}

sta wu na ci je Zlat ka Ah me to vi }a (onog ti hog de li je zbog kog ja onu we go vu skra }e ni cu „TIMS“ uvek ~i tam kao „ti mo `e{ sve“) Ran ka @e ra vi cu hva li li mno gi bar do vi no vo sad ske, be o grad ske i srp ske ko {ar ke ja sam im upao u re~ be se dom da se u ovom slu ~a ju – uop {te o sport skoj kwi zi ne ra di. Da je to kwi ga o he roj stvu, o ogle da lu naj ve }eg po le ta jed nog na ro da, te da je Ran ko za na {e sa mo po {to va we, di sa we pu nim plu }i ma, ali i ugled u sve tu, ura dio vi {e ne go je dan Mar {al sa svo jim iz ma {ta nim Po kre tom ne svr sta nih ko ji se uga sio kad i on u onoj fa mo znoj Ku }i cve }a na De di wu, gde su ga po ko pa li za jed no sa {va ler kom po ime nu Da vor jan kom i omi qe nim ka sa~ kim gr lom zva nim Ja dran. Dok je onaj drug Mar {al mi rio osta tak sve ta i we go ve re stlo ve, Ran ko je uspe vao ono {to ni je mo gao, ni u te o ri ji: da Ru se i Ame ri kan ce str pa U ISTI KO[. Us peo je to na niz tak mi ~e wa – U KO [AR CI. Sa mo su stva ra la {tvo, umet nost i sport ogle da lo na ci je, na u ka to sva ka ko ni je, jer ona se tru di da bu de {to „is ti ja“ sa onom u dru gim ze mqa ma da bi mo gla da ide sa sve tom uko rak. A u na {em ogle da lu 70-ih i 80-ih go di na mo je i va {e mla do sti – si ja la je jed na – @E RA VI CA. I Ba na }a nin sa tim pre zi me nom. I re kao sam da Sr bi ja da nas ima ~e ti ri ge ni ja (u obla sti ma ko je ja po zna jem, a za na u ku je nad le `na mo ja Ne da, de kan ka Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du). Ta ~e tvo ri ca su Du {an Ko va ~e vi}, naj ve }i dram ski pi sac na sve tu, re di te qi Go ran Mar ko vi} i Emir Ku su tri ca i ~e tvr tog, da ka ko, No le ta. Ovom ~e tvr tom ni pre zi me ne tre ba, kao ne kad Do si te ju, Zma ju, La zi ili Bran ku, kao Veq ku i Isi do ri, bla go maj ci ko ja ih ro di la. I sva ~e tvo ri ca }e jed nom na pi sa ti auto bi o gra fi ju. A ja ve} sa da znam da }e za pr vu tro ji cu, jer su mi is pi sni ci, ova kwi ga „@e ra vi ca svet ske ko {ar ke“ bi ti

osnov na li te ra tu ra, ili, {to bi se re klo, pri mar ni iz vor „o sta wu na ci je za mla do sti mo je ge ne ra ci je“. Je di no na{ mla di No le, naj sre} ni ji Sr bin na ku gli ze maq skoj, a mo `da i naj sre} ni ji ~o vek na sve tu da nas, ni je imao jo{ i tu sre }u da sa u ~e stvu je u na {oj sre }i zbog Ran ka, @u} ka, Ki }e, Pra je, ]o se, Mo ke i Mir ze De li ba {i }a... da za jed no sa wi ma i sa svi ma na ma pe va „Hej Slo ve ni, jo {te ì vi, duh na {ih de do va, dok za na rod sr ce bi je wi ho vih si no va“, kad smo tri put uza stop no po sta ja li pr va ci Evro pe, pa i svet ski i olim pij ski {am pi o ni. We go va auto bi o gra fi ja }e – kroz 60 go di na – bi ti si ro ma {ni ja za sve te do ga |a je i za taj na{ ko lek tiv ni za nos, i do sa wa ni san, ali }e bi ti bo ga ti ja za sve osta lo. I on da ja – slu {a ju }i sa ve te od sa mog se be do bi je ne – Ran ko vu kwi gu ni sam pro ~i tao kao sport sku. Ne go kao vo di~, ili ba{ i pu to kaz za po let, skok i na dah nu }e u ovim „vre me ni ma sa svim o~aj nim“, kad se u pra vom ko {ar ka {kom dvo ko ra ku na |e sna ge da se i sop stve na sen ka pre sko ~i i kad „bu de {to bi ti ne mo è“. I u~i ni lo mi se na mah da sam ba{ u tom ogle da lu mo je na ci je vi deo jed nu no vu @E RA VI CU, kao zve zdu-vo di qu. Sve je, da kle, u na {em na ro du ve} odav no is pri ~a no, jo{ od Pro te Ma ti je, pa do Cr wan skog, sa mo ih tre ba po no vo, ma kar na Gu glu, po zva ti. Pa ako ho }e te i do onog Kr le ì nog Pe tri ce Ke rem pu ha, si ro tog bo` ja ka ko ji je znao da: „ni kad ni je bi lo da ne ka ko ni je bi lo i ni kad ne }e bi ti da ne ka ko ne }e bi ti.“ n \or |e Ran deq

SA [A ASEN TI], PER FOR MER

e kao nam je da su kra jem de ve de se tih po sto ja li kao ne for mal na gru pa mla dih, a da nas su jed na od naj pri sut ni jih umet ni~ kih gru pa iz Sr bi je na svet skoj sce ni. Ple sa ~i, ko re o gra fi, per for me ri, po zo ri {ni pe da go zi, te o re ti ~a ri umet no sti i dru {tva, ar hi tek te, skulp to ri... ko ji ma je bio po tre ban pro stor za pro fe si o nal ni raz voj. „Ni smo bi li za do voq ni do sa da {wim po zi ci ja ma, ste ~e nim zna wi ma i in sti tu ci o nal nom sce nom, tre ba li smo nad grad wu i iza zov u prav cu ko mu ni ci ra wa sa sa vre me nom sce nom i ak tu el nim dru {tve no–kul tur nim tre nut kom”, go vo ri nam pro gram ski di rek tor „Per.Ar ta” Sa {a Asen ti} i na sta vqa: „U umet no sti nas naj vi {e za ni ma tran sfor ma cij ski po ten ci jal, da uti ~e mo na dru {tve ni kon tekst. Sve sni smo na ko ji nas na ~in on od re |u je, a isto vre me no i mi we ga. Ta dvo smer nost nam je od po ~et ka bi la ja ko va `na”, ka è sa go vor nik, s ko jim raz go va ra mo po vo dom ak tu el nog pro jek ta Lim bo: col lec ti ve in di vi dual u No vom Sa du. Grad, Srp sko na rod no po zo ri {te i Per.Art kao ne za vi sni ak te ri su je din stven pri mer de se to go di {weg ula ga wa u ne ku vr stu re for me. “To je ve li ka re~, jer re for ma o ko joj go vo rim ni je si stem ska, ve} do bra prak sa za re {a va we pro ble ma, ka da ne za vi sni ak te ri pro di ru u zva ni~ nu po li ti ku, a zva ni~ na se ~i ni kao je di na ko ja mo è da joj pru ì in fra struk tu ru za raz voj . Ipak, sve se svo di na po je din ce sprem ne da se ulo è u to i bo re s me ha ni zmi ma, po jed nic ni ma ko ji ima ju ja ke vi zi je, is tra ja va ju i me wa ju stva ri”, na po mi we Asen ti}.  [ta je do sa da po ka zao pro je kat Lim bo? - Da po sto ji sna `na za in te re so va nost za in ter ak ci ju, pro mi {qa wem pi ta wa ko lek ti va i do ba u ko me do mi ni ra in di vi du a li zam. Po la zna te za pro jek ta, kog smo po kre nu li Ana Vu ja no vi} i ja, je ste ka ko re a fir mi sa ti ko lek ti vi zam po znat kroz isto ri ju, u tre nut ku ka da se in di vi du a li zam pro mo vi {e na svim ni vo i ma. Ra di li smo na raz li ~i tim dru {tve nim igra ma za sno va nim na prin ci pu igra wa ulo ga i di rekt noj in ter ak ci ji u~e sni ka. Bi lo nam je va `no da is pi ta mo mo gu }e me ha ni zme ukqu ~i va wa pu bli ke u pred sta vu i po ku {a li smo da me ha ni zme dru {tve nih iga ra u~i ni mo ko ri snim za re {a va we tog pi ta wa.  Ko lek ti vi zam ov de i da qe ima ne ga tiv nu ko no ta ci ju? - Op te re }e ni smo sko ri jom pro {lo {}u i vi zi ja ko lek ti va iz so ci ja li zma je od ba ~e na, po seb no u tran zi ci ji, gde ve} ì vi mo zah te ve i prin ci pe neo li be ral nog ka pi ta li zma. Tu ko lek ti vi zam ne sa mo da ni je po è qan, ve} je po ni {ten. @an Luk Nan si go vo ri o ra zli ci iz me |u poj mo va „bi tak za jed no” i „za jed ni~ ki bi tak”. To po ku {a va mo da shva ti mo kroz iz vo |a~ ke umet no sti is tra ù ju }i pred sta ve ko lek tiv nog i in di vi du al nog te la u raz li ~i tim dru {tve nim, kul tur nim i umet ni~ kim per for man si ma. U to ta li tar nim re ì mi ma, ko lek ti vi zam je ap strakt ni „za jed ni~ ki bi tak”. Oku pqa skup za me wi vih po je di na ca, ko ji se pri dru ù ju oko za jed ni~ kog bit ka ko ji se ne ti ~e wih kao spe ci fi~ nih po je di na ca, ni ti wi ho vih me |u sob nih od no sa. Nas za ni ma dru ga op ci ja – bi va we za jed no kroz shva ta we po je din ca kao sin gu lar nog, nu `no i plu ral nog, kroz od nos pre ma dru gom.  Ka ko vi di{ tre nu tak u kom ì vi{? – @i vi mo u tran zi ci o nom dru {tvu i raz do bqu. Ve }i na qu di de li ne sta bil nu po zi ci ju, ne mo gu re }i ugro è nu. Va `no je da odr ì mo kri ti~ ki od nos pre ma sta wu i uzro ci ma te po zi ci je i da shva ti mo da ne sta bil nost no si ogro man po ten ci jal upra vo u prav cu pro me ne – su {tin ski no vog iz bo ra.  Da li je umet nost u re gi o nu do ra sla za dat ku? - De ve de se tih pro duk ci ja i sa rad wa u re gi o nu ni su po sto ja li na zva ni~ nom ni vou, a na ne za vi snoj sce ni je su, u ob li ku ini ci ja ti va za nor ma li za ci ju od no sa i to se re flek to va lo na kul tu ru i umet nost. Da nas HNK go stu je u SNP i obr nu to, ali te ren za to su pri pre ma li ne za vi sne gru pe i qu di, ko ji su se - smo se, iz la ga li si tu a ci ja ma ko je su pod ra zu me va le od re |e ni ri zik. Uro di lo je plo dom, da nas ima mo plat for me re gi o nal ne sa ra de u iz vo |a~ kim umet no sti ma.  Per.Art je po znat i po umet no sti in klu zi je? - Ra di mo 13 go di na sa oso ba ma sa in va li di te tom, kao u~e sni ci ma i ak te ri ma kul tur ne sce ne. Stva ra wem uslo va za afir mi sa we wi ho vih stva ra la~ kih po ten ci ja la na rav no prav noj osno vi na do ma }oj umet ni~ koj sce ni stva ra ju se ne sa mo no va de la ve} i dru {tve ni sa dr à ji ko ji ov de ra ni je ni su ni po sto ja li. In fra struk tu ra „Per.Ar ta” za pro mo ci ju in klu zi je kao i in klu ziv ne pred sta ve ko je raz vi ja mo u sa rad wi sa

SNP-om i {ko lom „Mi lan Pe tro vi}”, u ko ji ma igra ju oso be sa in te lek tu al nom ome te no {}u za jed no sa pro fe si o nal ci ma, i da qe ne po sto je u Be o gra du, ni ti bi lo gde van No vog Sa da. To je po sta la uobi ~a je na dru {tve na in ter ak ci ja, deo ì vo ta qu di u ovom gra du i gru pa o ko ji ma naj ~e {}e go vo ri mo u kon tek stu dis kri mi ni a ci je.  Po sto ji li umet nost van kon tek sta? - Za me ne ne. Mi od re |u je mo taj kon tekst. Svi mi ko ji to ose }a mo no si mo po ten ci jal za pre vra tom ili pro me nom. Ja ko va `no je da dru {tvo raz u me {to vi {e slo je va spe ci fi~ no sti. Ne go vo rim o po li ti ci i ure |e wu dru {tva kroz po sto je }e in sti tu ci je, ne go po li ti~ no sti – po je din ci ma, gru pa ma, su bjek ti ma dru {tva i na {oj mo }i re kon fi gru a ci je po sto je }eg si ste ma.  Da li je pre am bi ci o zno to ime no va ti „mo ral nim kom pa som„? - Ve ro vat no. U tom slu ~a ju mo ra mo pre i spi ta ti po zna te mo ral ne po zi ci je. Dru {tvo je u odeq ci ma, raz de lo vqe no, gde se ista pi ta wa, pro ble mi i po zi ci je po ku {a va ju dr à ti odvo je no, za rad uma wi va wa wi ho ve sna ge. A udru ì va we je pri rod no i mi slim ne iz be `no.  Vre |a li te kao gra |a ni na, taj dru {tve ni in è we ring? - Ne, jer uvre |e nost je sta we pa siv ne po zi ci je. Ona pod ra zu me va pri hva ta we si ste ma. Ja we mu pri pa dam kao i sva ko od nas, ali mi slim o mo gu} no sti pro me ne i po ve zi va wa, osve {}i va wa po je di na ca. To is kqu ~u je uvre |e nost i raz o ~a ra nost, ko ja su pre o vla |u ju }a sta wa u dru {tvu, na à lost.  Po la zi {te pro jek ta „Ri sajkl bin„ je re duk ci ja u pi sa wu isto ri je? - Bit no nam je bi lo pi ta we pro {lo sti – {ta je po sto ja lo na me stu onog {to da nas na zi va mo sa vre me nim ple som. Po kre nu li smo ti me dru ga dru{tvna pi ta wa i shva ti li da je na {a od go vor nost da is pi {e mo ono {to je eva ku i sa no iz po sto je }ih isto ri ja, ka ko da se bo ri mo pro tiv re duk ci je ko ja pod ra zu me va po ni {ta va we ogrom nog kor pu sa ra do va i qu di. Ko ji me ha ni zmi su to po ni {ti li? Dru {tvo i sce nu vi {e od re |u je ono {to je is kqu ~e no, ne go ono {to je ukqu ~e no.

Na daj mo se da Pan ta gre {i... Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe„ mu zi ~ar Pan ta [i kqa Naf ta pi tao je „na ne vi |e no„ Sa {u Asen ti }a da li u Sr bi ji sa mo de beo i bo gat ~o vek mo è bi ti si gu ran u svo ju bu du} nost? - Na dam se da ne, jer mno gi ni su ni ti bo ga ti, ni ti de be li.  [ta je va `ni je: me ha ni zam ili mo tiv? - Jed no s dru gim ide ne ras ki di vo. Je dan od slo ga na iz za jed ni~ ke nam pro {lo sti bio je, pa ra fra zi ram, „bu du} nost je sva ka ko na {a, daj te nam sa da {wost”. Mi ve} sa da pra vi mo bu du} nost, pro blem je od nos pre ma pro {lo sti. Va `no je da u sa da {wo sti de la mo sve sni da je to pro {lost bu du} no sti ko ju pri èq ku je mo i da tu le ì ot por sta rim me ha ni zmi ma.  Da li je to tvo ja po ru ka eli ti? - Da ne bi bio u pot pu no sti pro pu {ten po ten ci jal za no vim ob li kom za jed ni {tva. Po ru ka je: o pro {lo sti mi sli mo re tro ak tiv no, kroz de lo sa da {wo sti, a o sa da {wo sti mi sli ti kao pro {lo sti bu du} no sti ko ju pri èq ku je mo. Da iza |e mo iz kru ga gde se vr ti mo u ne ~em po zna tom i oko {ta lom. Da ga pre va zi |e mo.  Po zi ci ja em pa ti je u srp skom dru {tvu? - ê sto se iza ide je i ak ci ja em pa ti je, kri je ma ni pu la ci ja. Mo ra mo bi ti sve sni ri zi ka, pro mi {qa ti raz li ~i te ob li ke ma ni fe sto va wa ne ~e ga {to se za sni va na prin ci pu em pa ti je.  @i vi mo u ri zi~ nom dru {tvu? - @i vi mo u opa snom dru {tvu. Ov de na si qe ni je skri ve no.  Vi di{ li iz laz iz te ma tri ce? - Da, u vi |e wu bu du} no sti, ali ne u „ne ti ~e me se” smi slu, ne go onom o kom smo pri ~a li: {ta ~i ni mo da nas, to je pro {lost bu du} no sti ko ja nam pri pa da.  Da li bi te gla dan ~o vek raz u meo? - Bi, za to {to ne ra zu me va we po ti ~e iz pri pad no sti si ste mu glo bal nog sme {ta wa u one odeq ke. Iako ni sam gla dan, ne zna ~i da se ne }e mo raz u me ti i da se ja ne }u bo ri ti za na {u za jed ni~ ku po zi ci ju. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

[ O R O M

B O R O M

Stid i sram Deca su ko sun|eri, upiju sve {to ~uju i vide. Dok smo sun|ere koristili, vodilo se ra~una {ta se i kad pred decom divani i pokaziva vo, ode i taj van red ni sneg. Kad god smo ta ki sneg zva li iz van red ni, kad smo mu se ra do va li i vo le li kad nas za ve je. On dak smo bi li za ja pu re ni od so ni ca, lo pa ta, gru dva wa, be ga wa is pod gra na kad ko god o}e da stre se sneg na nas. Ru me ni li smo se od zdra ve ’ra ne i le pog vi na, mla |i su ru me ni bi li kad se spo me ne be }ar {ag il kad se sret nu di god on i ona i wi ni po gle di. Oma se kad god po ru me ni lu zna lo ko je za ko ga i {ta ni je za ne kog. U to do ba je kod nas po sto jo stid i sram. Kad je i ku da od nas po be go, to ni ko ne zna. Kad smo pri me ti li da ga ne ma bi lo je doc kan. Za ja pu ri mo se mi i da na ske, ni je da ni je. E, al to ni je vi {e ni od sti da, ni od sra ma, ni od zdra ve ’ra ne a ni od le pa vi na. Tu di nam je osta la ru pa bez sti da i sra ma use lio se bes. Za wim su do {li i we go vi pa sad ume sto ru pe ima mo breg od be sa, ka ba da hi ja, {e ri fo va wa, sa mo vo qe, ner vo ze, kav ga xi ja, mu dro se ra, dra mo se ra, ne bri gi }a, si le xi ja, kr vo pi ja, glu pan de ra i len ~u ga. Ni je vi {e ko kad god, kad vi di{ ne kog za ja pu re nog. On dak se zna lo da il pu ca od zdra vqa, il se za qu bio pa se sti di. Da nas ni ko ni ne po mi {qa na ta ko ne {to. Ako je za ja pu ren, oma svi be ga ju od ta ki’– taj ni je ba{ u vin klu i sva {ta mo è da bu de. Svi se da nas klo ne za ja pu re nih, sem wih. Kad se sret nu dvo ji ca ta kih, go to vo je, ni ko ne sme ni da ih raz va |a. Ma nu ih i mi li ci ja i nor ma lan svet, za ta ke ne ma ni le ka ni sa ve ta. Xa ba sve ga kad ni sti da ni sra ma ne ma ju. Mo è bi ti da su stid i sram kri vi {to nam da nas ve ju van red ni sne go vi. Eto, ve ja li su i kad god i ni kom ni {ta, svi smo bi li ru me ni. Sad je ne ko dru go vre me, ni ko vi {e ne po cr ve ni ni kad tre ba. û jem pre ne ki dan gra ju pod pen xe rom, psu ju ma kar kol ko, ona ko ko ~i ja {ki {to se kad god zva lo. Pa ra ju

Xa be sve to kad da nas ni ko ni kog ne u{i psov ke al pa ra ju ih i tan ki gla {mir gla. so vi, ni kad ko ~i ja {i ni su ima li pi Kad god su go spo da no si li ode la i skav glas. Kad god, kad je ko god gr dio ve zi va li ma {ne. Da bi ko god do ma i pso vo ni je se i{lo bli zu, taj je bio {io do ode la mo ro je bar tri red da zdra vo be san i mo gli su da fa su ju i ide na pro bu kod {naj de ra, da ga svi oni {to ni su kri vi. Za to i ni sam iz vi de kud ide i {ta ra di. Mo ro je i la zio neg po gle dam kroz fi ran gu na {tof da oda be re u du }a nu i da mu uzmu {or, ona ko se de} ki. Nig di ni kog, {or pra zan, ne vi de se ni ko wi ni ko ~i ja {i, sa mo se be li sneg i ~u ju psov ke. Tek kad sam us to i pri {o pen xe ru, vi dim da de ca idu iz {ko le ku }i. Nit pe va ju nit re ci tu ju, sa mo psu ju. Gra de ko ve li ki, bo qe od ko ~i ja {a, kad god. âk ni ne za muc ku ju i ne pra ve pa u ze, ide im to ko na ma: „\i ha, |i ha, ~e tir no ge, sve ~e ti ri kru te, |i ha |i ha mi ide mo na da le ke pu te“... Ej, al su da le ko o~ li. Ne od {ko le, {ko la im je na sto me te ri, ni je to. Ovo ne no se iz {ko le ku }i. Osta lo im od ku }e ko kad god uì na, pa da se ne ba ci, da je po tro {e dok ku }i ne do |u, da ih ma ter ne gr di. Kan da da u wi noj ku }i svi isto di va ne, ~im im ta ko do bro ide da se od sne ga ne vi de. De ca su ko sun |e ri, upi ju sve {to ~u ju i vi de. Dok smo sun |e re ko ri sti li vo di lo se ra ~u na {ta se i kad pred de com di va ni i po ka zi va. On dak su i kod nas sti gle ma gi~ ne kr pe i to vi {e ni je va ì lo. Ne ma sun |e ra - ne ma upi ja wa, ma gi~ na {to upi je to po sta ne Kaù da }e u decembru biti kraj sveta... ma gi ja i ne ma bri ge. Sad je, kan da, me ru. Una pred se kad god zna lo ko }e ve} ka sno. Ni je ta ma gi ja de lo va la, da {i je i da no si ode lo, pu no qu di je upi la de ca i bez sun |e ra i zna ju sve to tre ba lo da fa li i odo bra va. Da na ske svi no se ku pov na ode la. Za wih ne {to ne tre ba. Ni su de ca kri va, mi tre ba ni {naj der ni pre po ru ka. U|u u smo. û do jed no kol ko da nas o de ci mal ko vo di mo ra ~u na a kol ko im se du }an, pro ba ju, pla te i po sta nu go spo da u ode lu. To {to im ra ste kroz om ~u na vo qu da je. Ima sad i ne kih za ko na od kra va te je ve} dru ga pri ~a. U tom da ni ro |e no de te ne sme{ da }u de lu ne ma ju ni sti da ni sra ma. Ni kog {ne{, oma do |u da te glo be i da de cu sra mo ta ni je {to su nam se qu di oko bra ne od ro di te qa. Ti bra ni o ci vi nas po smr za va li od zi me u svo jim ku {e vo lu na {u de cu od nas, ta ko pi {e }a ma. Ni ko se to ga ne sti di. Da je bi u tim no vim za ko ni ma. Ne }e to na la zi ma za pra vo, na sle de }em po pi su do bro iza }i, onaj breg sa mo ra ste, ma kar kol ko mi ska ka li po we mu da bi fa li la dva gra da a ne sa mo je dan, ko na ovom po sled wem, tol ko bi bi lo ga po rav na mo. Stid i sram u tu ru pu `r ta va le de nog ta la sa, ka ko su kr sti sta ju pa sent, a sve dru go tre ba i ho li ovo mal ko od lad no }e. blo va ti i {laj fo va ti i {mir gla ti.

Ni su ti qu di po mr li od zi me, stra da li su od si ro ti we i od sti da. Sra mo ta ih je bi lo da idu da uzaj me ogrev iz kom {i lu ka jer su zna li da ne mo gu da vra te. Nov ce su bro ja li do hi qa du, pre ko to ga su za bo ra vi li. Mlo go go di na vi {e od hi qa dar ke na go mi li ni su ni ima li. Mla dost su odav no po tro {i li, sti gle ih go di ne, ma kar {to su se svi spre ma li da do ~e ka ju sta rost. U mla do sti su ih u~i li da vo de ra ~u na, da ih ne pi ta sta rost gde im je bi la mla dost. Vra ga, ni je vre di lo. Ni je do wih, oni ode la ni su od ven ~a wa obu kli. Moq ci ode lo pro gri zli ~im je ba ba umr la i naf ta lin is pa rio. Za no vi ni su ima li no va ca. A mo `da su te li da bar moq ci ma bu de do bro, nek je du, xa ba bi lo i ode la, glad ne bi ra. Kan ce la rij ski moq ci na zi mu ni su ni iz la zi li, oni su ra di li svoj po so u za {ti }e noj sre di ni, bez naf ta li na i na lo ga da bri nu o qu di ma. Ni ko im ni je ka zo da }e se ko god smr znu ti i da mu, mo `da, tre ba po mo }i. Kad su pro gle da li, bi lo je ka sno. Do sad smo slu {a li da se po smr za va ju bes ku} ni ci u be lom sve tu, oni {to su po {o ru u kar ton skim ku ti ja ma spa va li. Tu i ima lo gi ke, ma lo je kar ton ska ku ti ja kad je lad no. Na{ svet je stra do u svo jim ku }a ma. Ne ke su bi le od na bo ja, ne ke od ci ga qa, ne ke su bi le dr ve ne. Odo le va le su sva koj zi mi dok je u wi ma bi lo mla do sti, sna ge i mal ko no va ca. S go di na ma je unu tra ostao sa mo la dan {po ret, po nos, stid i sram. Ma lo da po be de jo{ ovu imi ta ci ju od zi me. Ne de qu da na lad nog im je do {lo gla ve. Stra da li su po nos, stid i sram. Ostao je sa mo la dan {po ret i ona sta ra iz re ka: “Si ro ti wo i Bo gu si te {ka“. Za ute hu, sve se ovo iz de {a va lo u van red noj si tu a ci ji, zbog sne ga, le de nog ta la sa, zi me i si ro ti we. Sad }e pro le }e, ode sneg. Ode fe bru ar, sad }e i mart, ode i go di na. No va zi ma tek {to ni je. Ka `u da }e u de cem bru bi ti kraj sve ta. Mo `da nam za to sram i stid vi {e ne }e ni tre ba ti, {to bi ga za ovo ma lo opet na ba vqa li. Nek osta ne za ko pan, za ne ke bu du }e ar he o lo ge ko ji }e o na ma le po mi sli ti. Sa mo tre ba da vo di mo ra ~u na da ne bu de di god bli zu ka kvog ku pov nog ode la i ma {ne, da ne za bu ni mo bu du }e ci vi li za ci je. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Nismo ni mi repa bez korena

ledam neki dan, br’te mili, svi bi ne{to u budu}nost, u svetlije malo sutra, a pojma blagog nemamo oklen smo krenuli, di nam je, da re~em, oslonac. A bez oslonca... ne mo`’ daqe. Pa, jel tako? Eno vi{’ one tamo po isto~noj Srbiji, o Sremcima ve} i da ne divanim, sve bre ne{to rimqansko otkopalo, neke palate, dvorove, {ta li, pa da ih bog vidi. Ukrkalo to iz dr`avnog buyeta silne milione, osvetlilo, zaposlilo, sve cveta od prosperiteta, a najboqa stvar je {to ne mora{ ni sa kakvim investitorima da se bak}e{ i pri~a{, pa jo{ na stranskim jezicima. Onima {to su onomad te palate pravili ionako je danas svejedno, ne bune se, na sve pristaju, mo’{ i filmove i muzi~ke spotove sa gologuzanima nad glavom da im snima{, a oni ni tabau da reknu. Zna~i, idealno! Kakav sam ve} vispren, smesta ti ja jesenas oformim Komisiju za praistorijsko i istorijsko nasle|e i slede}i propisanu proceduru okupim najumnije glave na{e varo{i iz te oblasti, te mu se, jakako drug~’e nego na ~elo postavim. Tu onaj direktor na{eg muzeja, pa kumina mala {to je menayment umetnosti u Velikom [iqegovcu diplomirala, precednik na{e penzowerske organizacije, pa baba Stamena {to dobro pamti kad je ono Aleksandra za glavu skratilo u Marseju, i tako te stru~ne qude... Otvorim sastanak, iznesem problem, dajte predloge, kad ovi – k’o

za li ve ni. Pre ced nik pen zo we ra dodu{e ne{to trabuwa o [vabi koji mu sakriva stvari po ku}i, baba-Stamena se zarozala od pla~a se}aju}i se beligradskog do~eka od du{manske ruke krknutog Aleksandra, ostali samo zazjavaju kroz prozore. Nagnam direktora muzeja da on re~e koju, ali vrda mi ne{to, ne zna, vide}e, mora da se konsultuje, sve tako ne{to budibogsnama. Pa, {ta radi{ na tom mestu, nesre}ni~e, kad napamet ne zna{ ni koja nam je varo{ka povijest? Onda se setim da je na po~etku mog man-

ista, zaista vam ka`em, jedno pravo demokratsko dostignu}e. Ono {to jes-jes, nismo se mi u na{oj varo{i nikad ne{to preterano trsili, pa ne znamo ni za suzavac, pendreke i ostale vlasne prerogative, mobilizacije svake vrste smo, hvala na pitawu, vazda ve{to izbegavali, a i kad nas je ve} navatalo i po}eralo u uniformu, obi~no nije bila ove aktuelne otaybine nam. Daklem, boqe da se ne kerimo i da }utimo! U te ustanke na{e bra}e ispod Dunava i Save protiv nekr-

Elem, nakon ozbiqnih nau~nih provera nepobitno je utvr|eno da su legendarni staroslovenski junaci Dikan i uja mu Vukan, ina~e stvarne istorijske li~nosti i predvodnici Starih Slovena, direkt sa ovijeh na{ih prostora krenuli u potragu za Atlentidom data imao par kamiona, uzaptilo mu to na granici, prevarili ~oveka neki gelipteri, prodali mu kradene „Rabe“, pa po{to je bio na{ aktivista, morali smo negde da ga udenemo, a muzej bio oslobo|en.... Ni{ta, k’o kanda moram sam da se malo kwige dovatim, a sistemati~an kakvog me je Bog dao, krenem unatra{ke. Di smo se mi to proslavili i obraz slobodarskoj tradiciji na{oj osvetlali? Znam ja da istorija mora da ima taj distancir, pa ne bi bilo u redu da ba{ krenem od samog sebe, koji sam, za-

sta nismo i{li, daleko br’te mili a i lako si mog’o da zaglavi{ neki jendek. I to obezglavqen. Idem jo{ unazad, pa skontam iz uybenika za osnovku da ni oni na{i slavni Nemawi}i nisu ne{to prelazili severno od Save i Dunava. Phiii, majku mu... Ajd, vaqda su Vizantinci i Rimqani kura`niji bili!? Kad tamo, a i oni neke pla~ipi~ke. Ovamo celi svet osvojili a trta im bilo po ovim na{im blati{tima da se akaju. Jedva se dovatim nekih Avara i Starih Slovena i tek tu mi sine. To je to, majkane ! Pa gde ja bauqam

kad mi je sve vreme bilo pred nosom.... Elem, nakon ozbiqnih nau~nih provera nepobitno je utvr|eno da su legendarni staroslovenski junaci Dikan i uja mu Vukan, ina~e stvarne istorijske li~nosti i predvodnici Starih Slovena, direkt sa ovijeh na{ih prostora krenuli u potragu za Atlentidom ne bi u~estvovali u igrama koje je priredio car Yastin, {to je posle ona beogradska banda u „Politikinom zabavniku“ iskoristila da bagateli{e moje, da re~em, svetle pretke. Potvrda toga je ~iwenica da ovde kod nas ima jako puno buzdovana i plavu{a, ~ime se odvajamo mimo drugih. Akcioni plan na{e varo{i, u svetlu ovih novootkrivenih istorijskih okolnosti, je da u mom slede}em mandatu promovi{emo na{e staroslovensko nasle|e i akobogda uz pomo} zainteresovanih investitora i pretpristupnih fondova EU otvorimo tematsko-zabavni park sa Dikanom i Vukanom u glavnim ulogama. Pu{ti}emo vodu tamo iza grada i izgraditi sojenice, {umu od 88 stabala ve} poveliku i 32 godine staru imamo, ’~ela i voska kol’ko ho}e{, mo`emo i muzej vo{tanih figura da napravimo. Pa da vidim onog }elavog debeqka kako }e da nam parira! n Aleksa pl. Adetovi}

I BI 28. KOBA

Svet ko vi do bre vog vi ken da Tu ri ja je bi la cen tar oku pqa wa svih qu bi te qa do bre voj vo |an ske ku hi we. U ma lo se lo sr bo bran ske op {ti ne, ko je bro ji tek ne {to pre ko 2.000 du {a, sli lo se bar de se to stru ko vi {e na ro da iz ra znih kra je va ze mqe kao i ve li ki broj go sti ju iz ino stran stva, a svi su do {li sa mo s jed nim ci qem – da pro ba ju ~u ve nu tu rin sku ko ba si cu. Ve} pu nih 28 go di na ko li ko tra je na da le ko po zna ta Ko ba si ci ja da, sva ka ku }a u ovom ba~ kom me stu pri mi broj ne pri ja te qe, rod bi nu, ali i put ni ke na mer ni ke ko ji bi da se pod se te ka ko se ne kad do bro je lo – ba{.

Danas sve~ano zatvarawe Ko ba si ci ja da u Tu ri ji tra je i da nas, a po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju u bo ga tom kul tur no-umet ni~ kom pro gra mu, kao i da oku se sviw ski pa pri ka{ ko ji }e se ku va ti to kom da na. Dru `e we }e tra ja ti do ka snih ve ~er wih sa ti.

Majstori svog

I ma da je pro gram tro dnev ne ma ni fe sta ci je po ~eo jo{ dan ra ni je, ju ~e ta~ no u pod ne Ko ba si ci ja da je i zva ni~ no otvo re na, a u cen tar se la iz ne ta je ko ba si ca du ga 2. 028 me ta ra upa ko va na u dve pro hrom ske ka de. Or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je i pred sed nik Udru è wa gra |a na „Ko ba si ci ja da“ Mi ro slav Me du ri} - î ka ka è da je taj na tu rin ske ko ba si ce u to me {to se pra vi od kva li tet nog sviw skog me sa. – Od pr vog da na ka da je na pra vqe na pa sve do da nas, re cep tu ra ni je me wa na. U naj du òj ko ba si ci na sve tu na {lo se sa mle ve no me so od tri de se tak to vqe ni ka, kao i

Nepregledne kolone posetioca Kobasicijade

Za Turince i wine goste pripremqen je i bogat kulturno-umet

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Slu ~aj go spo di na Va si li ja Bog da no vi }a oku{aj saìmawa vi{e~asovnog razgovora pod papirnatim vitici, pa u Glini, pa u Slavonskoj Poègi... Deda je predavao po {kokrovom jedne precizno ograni~ene reporterske parcele rela- lama. Skrasili su se u Beogradu, Tr{}anska {est, ova adresa postala tivno skromnih dimenzija, ve} je sam po sebi – ~ak i ne ulaze- je wihova ta~ka oslonca. I kao mnogi Rusi izbegli u vreme Oktobar}i u prirodu razgovora – predodre|en na po~esto o~ajni~ki napor ske revolucije u Jugoslaviju, i onu su, uprkos te{kog ìvota u tu|oj zeautora da iz obiqa informacija izvu~e, bar, korektnu novinarsku sin- mqi i ~estog mewawa mesta boravka, ipak, nalazili duhovne snage da tezu (esenciju, sr`) razgovora. Me|utim, samo autor koji drì do zna- sve to izdrè, umeli su da se prilagode novoj sredini, da budu od kori~aja “sitnica” i detaqa, a “detaq je Bog”, i do onih samo naizgled spo- sti zemqi koja ih je prihvatila, da uporno{}u i sna`nom voqom rednih “epizodnih” momenata u razgovoru, samo elokventni sagovor- ostvare svoje ciqeve.” “I va{ otac je bio ~ovek sna`ne i specifi~ne voqe. A s obzirom da nik koji otvara kwigu svoje porodice pred reporterom, poput mog zlatnog sagovornika gospodina Nikole Bogdanovi}a, ali i onaj drago- smo se sloìli da u ìvotu ni{ta nije slu~ajno, ni gospodin Vasiliceni ~italac sa sposobno{}u percepcije teksta izme|u redova, znaju i je Bogdanovi} nije se izgleda slu~ajno na{ao u ruskoj pri~i!” “Da, ~udno je to kako su se upoznali moja majka i moj otac. Po~etkom zna}e koliko je toga zna~ajnog propu{teno ispod (ovog) naslova. Pro{le nedeqe poku{ao sam da pod nastre{nicom ove rubrike rata otac se opredelio da iz Mitrovice ode u Srbiju, u Mionicu, i u kompleksnu sremsko-rusku porodi~nu istoriju gospodina Nikole Bog- tom mestu bio je sudija do kraja rata. A mamu su uhapsili u Beogradu i danovi}a, pravnika u penziji iz Sremske Mitrovice (@itni trg), provela je nekoliko meseci u logoru u }eliji smrti zajedno sa ènama osvetlim ili, bar, da je dotaknem sa ru ske strane. Stoga, faktograf- komunisti~ke orijentacije. Iz }elije su ih odvodili na streqawe. skim jezikom re~eno: wegova majka, gospo|a Larisa Bogdanovi}, ro|. Pri~ala je posle kako su to bile hrabre, divne ène. Kada su je pustiKrutikova u Nikolajevu (Odesa), èna u devedeset sedmoj godini ì- li na slobodu, ~etrdeset druge, slomqena i bolesna, oti{la je kod bravota, gospo|a koju svi Mitrov~ani poznaju kao “tetka Qaqu” – privat- tovqeve familije u Petrovac na Mlavi, s namerom da se oporavi i da no je u wihovoj ~u de snoj ku}i-palati na trgu @itna pijaca dràla ~a- le~i i{ijas dobijen u }eliji smrti. Toliko je obolela u logoru da je sove ruskog i francuskog jezika i vezla goblene – poti~e iz oficir- jedva hodala, i kasnije }e se, izme|u ostalog, i zbog i{ijasa posvetiti ske porodice, od oca ma{inskog inèwera Ilije Krutikova (Kursk) i goblenima, koje je vezla i pre rata. I {ta se de{ava? U Petrovcu na majke Marije Aleksandrovne (Kron{tat), ruskih ’belih’ emigranata koji su, pored Larise Qaqe, najmla|eg i danas jedinog ìvog deteta, rodili i Qudmilu Qusu (Vladivostok), Vje~eslava Bobu (Libava, Baltik) i Mariju Muru (Nikolajev), a svi su u kraqevinu Jugoslaviju, preko Gr~ke, dospeli parobrodom u vreme Oktobarske revolucije. Moj sagovornik, gospodin Nikola Bogdanovi}, dugo godina zaposlen u jednoj nema~koj kompaniji u Rusiji, jedan od vlasnika, zajedno sa ~lanovima svoje porodice, rasko{ne Me sa ro vi }e ve pa la te na trgu @itna pijaca (32), “najlep{te ku}e u Mitrovici”, neosporno remek-dela gra|anske arhitekture s kraja XIX veka, suprug Ivanke, ro|. Stepanov iz Man|elosa i otac wihove dece Petra (ìvi u Qubqani) i Tijane (ìvi u Beogradu), gra|anin kontinenta Srema, esteta i erudita, ovoga puta, stavqa akcenat na o~evo sre ma~ ko krilo svoje porodice. “Moj otac Vasilije Bogdanovi} bio je u svakom pogledu neobi~na li~nost. U~e ni ci rum ske gim na zi je iz Kra qe va ca. Va si li je Bog da no vi} pr vi s le va A u stvari bio je mudar i duhovno stabilan ~ovek. [ta to zna~i? Evo vam primer, pa izvucite sami zakqu- Mlavi upoznala se sa mojim ocem. Onda se vratila u Beograd, a pet~ak... Sve do svoje dvadeset devete godine {i{ao se do glave – zami- {est dana kasnije, kako je pri~ala, pojavio se neki ~ovek na ulazu u slite ga tako o{i{anog u ono predratno doba! – i to samo zato da bi wihovu zgradu. Ko je? [ta ho}e? Mama se se}a nekih devoj~ica koje su sebe, govorio je, primorao da se veè za kwigu i da zavr{i studije dotr~ale na sprat. ’Teta Qaqa’, povikale su, ’traì vas neki gospoprava u Beogradu, da tako o{i{an {to mawe izlazi me|u svet... Ideal din!’ Bio je to moj otac Vasilije Bogdanovi}. Ven~ali su se u Beogramu je bio da bude sudija okru`nog suda. I svoje snage usmerio je prema du devetog oktobra ~etrdeset ~etvrte, a ja sam se rodio dve godine katom ciqu. Kad sam bio mali, se}am se, privla~io me je tatin budil- snije...” “Porodica Bogdanovi} vlasnik je najlep{e stare ku}e u Sremskoj nik, zvonio je {est puta. Pri~ao mi je da ga je taj budilnik dizao u dva ~asa izjutra, gluvo doba kada je po~iwao sa u~ewem. Bio je {tedqiv i Mitrovici. Kako su va{i roditeqi dospeli u tu ku}u?” “Do{li su iz Beograda u Mitrovicu ~etrdeset {este sa koferom i marqiv ~ovek i govorio je da se {tedqivosti u~io od bogatih qudi. Skromnost, dobrota i nesebi~nost, to su stubovi na kojima je otac za- torbom punom kwiga. @iveli su najpre u @elezni~koj ulici u jednom snovao sopstvena pravila igre. Mu~io se ve}i deo ìvota, ali od tih sobi~ku sa gvozdenim krevetom. @iveli su na ivici egzistencije, bisvojih pravila nije odustajao. Zamislite, nikada mi kao detetu nije li su siroma{ni kao i drugi qudi u to vreme. Od ce|i su pravili sakupio bombone. Pa, ipak, ja mu to ne zameram. A za{to nije? – ’Mora{ pun. Otac je dobio posao u Okru`nom sudu u Mitrovici, s obzirom da imati zdrave zube’, govorio mi je... U ovim godinama imam skoro sve je novim vlastima bio neophodan sudijski kadar. Onda je Gazda @ivosvoje zube. I vreme je pokazalo da je bio u pravu. Tata je umro sa dva- ta, vlasnik ku}e na trgu @itna pijaca – ku}u je kupio od ìtarskih trdeset devet svojih zubi u osamdeset drugoj godini. Ro|en je u Kraqev- govaca Mesarovi}a, propalih u krizi tridesetih godina – onda je, dacima u seqa~koj porodici u kojoj wegova potreba za obrazovawem nikle, taj spretni i lukavi @ivota, shvativ{i da }e mu nacionalizovaje nailazila na podr{ku i razumevawe. To je gorak ose}aj, znate... Go- ti ku}u, pa da to predupredi i sa~uva svoju imovinu, napravio stanove, rak! Hteo je da se {koluje, ali wegova èqa – pa, to su bile prave pozvao nekoliko ~estitih qudi, me|u wima i mog oca, kao i Milana vrednosti, zar ne – ~ak i u najuòj porodici bila je propra}ena pod- Ga~i}a, Solunca, odlikovanog sa dve Kara|or|eve zvezde, i ponudio smehom. Uvek sam se pitao odakle je crpeo snagu da sve to izdrì? Po- im da tu ìve... I tu smo stanovali u dvosobnom stanu. Gazda @ivota je ha|ao je gimnaziju u Rumi i sa svojim drugovima iz Kraqevaca pe{ke pedeset sedme prodao mojim roditeqima stan. Za~u|uju}e je da su ve} je kroz atar prelazio razdaqinu izme|u dva mesta. Po lepom vremenu tada imali u{te|evinu, dodu{e nedovoqnu, pa su pozajmili ne{to i{li su bosi u {kolu, a obu}u su nazuvali tek kad zahladni. Nije imao novca od jedne mitrova~ke porodice, a nov~ano im je pomogao i @ika novca ni da plati svedo~anstvo u Rumi, pa je {kolovawe nastavio u Bogdanovi}, tatin brat, koji je ìveo u Americi. Taj moj stric, pisa[apcu, tamo je i maturirao, ali tamo je, zbog izgladwivawa i te{kih lo je ’Pravoslavqe’ o tome, uloìo je krajem osamdesetih godina oko uslova stanovawa, zapatio i ~ir na dvanaestopala~nom crevu. Mnogo sto hiqada maraka za restauraciju Orfelinovih ikona sa ikonostasa godina kasnije, jednom je u [apcu, mama i ja smo bili sa wim, zastao u iz crkve Svetog Nikole u Kraqevcima, kako bi ikonostas, prili~no ulici ispred neke ku}e. – ’Qaqa’, obratio se mami i pokazao rukom, devastiran u jednom novosadskom podrumu, zasijao u punom sjaju. Moja ’vidi{, ovde sam bio podstanar... Tu su me u ku}ici u dvori{tu grizli supruga i ja, zajedno sa na{om decom, uspeli smo da razmenom do|emo pacovi za tabane!’ No}u je drào upaqenu sve}u zbog pacova. Otac je do jo{ jednog dela ku}e, pro{le godine definitivno smo zaokruìli prestao da se {i{a do glave ubrzo nakon {to je diplomirao na Prav- stambenu celinu, i sada je porodica Bogdanovi} vlasnik cele ku}e na nom fakultetu, a trideset devete godine dobio je posao u sremskomi- trgu @itna pijaca. Moji roditeqi, otac Vasilije i majka Larisa, bili su i ostali obi~ni qudi. Se}am se, bio sam prisutan, dva-tri mesetrova~kom sudu.” “Kako su se upoznali va{i roditeqi?” upitah Nikolu Bogdanovi}a ci pred o~evu smrt, kada je rekao majci: ’Qaqa, proìveli smo lep ìvot, zar ne... Ostvarili smo sve ciqeve koje smo sebi postavili’. I zaza stolom kafane “Fortuna”, preko puta wegove ku}e. “Odgovori}u vam, ali na jedan drugi na~in. Vidite, roditeqi moje ista, moj otac Vasilije Bogdanovi} iz Kraqevaca, svojom duhovnom majke Larise, moj deda Ilija Krutikov i moja baka Marija Aleksan- snagom, stabilno{}u svoje li~nosti, uporno{}u i strpqivo{}u, drovna, sa svojom decom i ne{to stvari i dragocenosti, iskrcali su se ostvario je sve svoje ciqeve iz mladosti, a moja majka Larisa Krutiiz parobroda devesto sedamnaeste u Zelenici na crnogorskom primor- kova, do{av{i iz Evroazije u nepoznatu zemqu, do{av{i na na{ konju. Ako ste u prilici, pogledajte filmove ’Admiral’ i ’Beg’, tamo }e- tinent Srem, prilagodila se i ìvela je u Sremskoj Mitrovici kao te celu pri~u videti! I onda je te ’bele’ Ruse dràva slala po celoj ze- svaka druga obi~na sremska èna.” mqi, nisu im ba{ davali sjajna mesta, pa su tako mamini bili u Viron @eqko Markovi}

l Istina je samo jedna opcija.

l Verbalni delikt se vra}a na mala vrata, delikvent – na velika.

NAOPA^KE

nekoliko desetina kilograma soli, paprike i bibera – objasnio je Meduri}. Ove godine vremenske prilike su i{le na ruku organizatorima Kobasicijade, ali Meduri} isti~e da }e se tradicionalni festival u ~ast kobasice i narednih godina odràvati posledweg vikenda u februaru, pa taman, kako je rekao, „sikire da padaju“. Ina~e, ~ast da otvori ovogodi{wu Kobasicijadu pripala je prvi put jednom Turincu, pa je sve goste prvi pozdravio predsednik Mesne zajednice Turija Aleksandar Jojki}. – Ova dugogodi{wa manifestacija dokazuje koliko su Turinci uporni, istrajni i da su najja~i onda kada je najteè – rekao je Jojki}, a ovom prilikom, posetioce Kobasicijade pozdravili su i ambasadori Ma|arske i Slovenije, kao i potpredsednica Skup{tine AP vojvodine Maja Sedlarevi}. Kobasica za Ginisa “planula” je za par sati, a prodavana je po ceni od 450 dinara za du`ni metar. Osim deli}a xinovske kobasice, posetioci su mogli da pazare i probaju ro{tiq – kobasice, sveè i suve kobasice, zatim kulena, slanine, {unke, kao mnogih drugih vojvo|anskih |akonija. Du` glavnog seoskog sokaka nizale su se brojne tezge sa svakojakim slatkim {pecijama, sirevima, a prodavali su se raznorazni ru~ni radovi poput xempera, korpi od pru}a... moglo se na}i za svakog po ne{to. Organizatori tradicionalne Kobasicijade u Turiji najavili su druèwe i naredne godine u isto vreme, na istom mestu. n Milica Kekovi}

l Od naroda koji se pravi lud lu|i je samo vladar koji se pravi pametan.

Mi ro slav Me du ri} – ^i ka i Alek san dar Joj ki} ras pa ku ju ko ba si cu za Gi ni sa

l Kosovo je prag ispod koga Srbija ne mo`e.

za na ta po red yi nov ske ko ba si ce

IlijaMarkovi}

i na u ~ast e klo pe

l Budale biraju budale da bi budale od budala pravili budale.

A SI CI JA DA U TU RI JI

t ni~ ki pro gram

o stu pak eks tra di ci je u [pa ni ji po hap {e nih be gun ca iz Sr bi je Lu ke Bo jo vi }a, Si ni {e Pe tri }a i „ze mun ca“ Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, osu |e nih za raz li ~i ta de la u odvo je nim po stup ci ma, mo gao bi se po ka za ti kao jo{ jed na, svo je vr sna lek ci ja o to me da je bu kvar osnov nih evr op skih vred no sti - Evr op ska kon ven ci ja o qud skim pra vi ma. Na i me, broj ne spe ku la ci je o ovoj tro ji ci, a u ve zi s ni zom do ga |a ja ko ji su se to kom wi ho vog bo rav ka u ile ga li de si li u Sr bi ji, a ni su ob u hva }e ni sud skim pre me ti ma zbog ko jih su tra `e ni, mo gle bi se u po stup ku eks tra di ci je po ka za ti kao ne po tre ban ba last. Od bra na Lu ke Bo jo vi }a, ko me se od pre go di nu da na pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du u od su stvu su di po op tu `bi za do ga |a je iz 2004.

we. To je sa sta no vi {ta evr op skih kon ven ci ja iden ti~ no i ne ma raz li ke u od no su na sa da {wi slu ~aj – ob ja {wa va Ta pu {ko vi}, ko ji je bra nio i Vi lov skog. – Ako po tim kon ven ci ja ma ima na zna ka da su ugr o- è na qud ska pra va, na rav no da to mo è da do ve de u pi ta we zah tev za eks tra di ci ju i uti ~e na od lu ku o iz ru ~e wu. Advo ka ti uz to uka zu ju da zah te vi za eks tra di ci ju, na ko ji ma nad le `ni dr àv ni or ga ni jo{ uvek ra de, mo ra ju sa dr à ti sva ko de lo za ko je se iz da va we tra ì, a za ono {to ne bu de ob u hva }e no od lu kom o iz ru ~e wu – ne mo è se su di ti. U kon kret nom slu ~a ju, Bo jo vi }e vi bra ni o ci tvr de da im je po zna to da je po ter ni ca za wi ho vim kli jen tom ras pi sa na sa mo zbog ak tu el nog pro ce sa pred Spe ci jal nim su dom.

tra ì iz ru ~e we mo gu bi ti ugr o è na pra va na pra vi~ no su |e we, ili pra va na od bra nu. On upo zo ra va i da bi, ka da je re~ o po stup ku en stra di ci je i po zi va wu na od re be Evr op ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma ko je {ti te pra vo na pra vi~ no su |e we, u ov da {e wem mi qeu za i sta mo glo da se na |e ma te ri ja la ko ji bi bra ni o- ci „{pan ske troj ke” even tu al no upo tre bi li za do ka zi va we ne kih od svo jih te za. – Mo gli bi – sma tra Cve ji} – u smi slu po sred nih ar gu me na ta, re ci mo da obra te pa `wu na raz li ~i te po zna te slu ~a je ve po vo dom ko jih su po kre ta ne ras pra ve o te ma ma fer po stup ka i do stup no sti prav de. Mo gu se fo ku si ra ti i na dru ge stva ri: na pri mer, od to ga da li je bi lo slu ~a je va da se hap {e wa na ja vqu ju pu tem me di ja od stra ne dr àv nih

I beguncI se pozIvaju na KonvencIju o qudsKIm pravIma

go di ne, pro ti ve }i se we go vom iz ru ~e wu Sr bi ji, ve} se po zi va na Evr op sku kon ven ci ju o qud skim pra vi ma. Pri to me se kao ar gu ment po te è sum wa u mo gu} nost pra vi~ nog su |e wa u fer po stup ku, jer je, ka ko tvr de Bo jo vi }e vi advo ka ti, „u jav no sti pa u {al nim op tu `ba ma stvo re na at mos fe ra lin ~a, ~i me je po vre |e no pra vo na pret po stav ku ne vi no sti“. Advo kat Bra ni slav Ta pu {ko vi} ka è za “Dnev nik” da je pra vo na pra vi~ no i fer su |e we fun da men tal no i za po stu pak eks tra di ci je. Upra vo po tom osno vu je, ka ko is ti ~e, pre dve go di ne Gr~ ka od bi la da iz ru ~i Sr bi ji mo na ha Si me o na Vi lov skog, tra è nog po vo dom pro ce sa u ko jem je op tu èn u ve zi s na vod nom zlo u po tre bom nov ca ko ji je Epar hi ja Ra {ko- pri zren ska do bi la za ob no vu ma na sti ra i cr ka va na Ko sme tu. – Vi lov ski ni je iz ru ~en jer je Vr hov ni sud Gr~ ke za kqu ~io da on ne mo è da o~e ku je pra vi~ no su |e -

Na po mi wu }i da od bra na ne ma ni ka kva sa zna wa da je pro tiv Bo jo vi }a po kre nut ne ki is tra `ni po stu pak za bi lo ko ji slu ~aj, Bra ni slav Ta pu {ko vi} advo kat na po mi we da onog da na kad se po kre ne, ~ak i ako se oso bi su di u od sut no sti, o to me mo ra ju bi ti oba ve {te ni we go vi bra ni o ci.Uz to, ka ko na vo di be o- grad ski advo kat, o Lu ki Bo jo vi }u je u „{i roj jav no sti stvo re na ve li ka fa ma i sve {to ni je raz ja {we no do vo di se u ve zu s wim“. – We mu se pri pi su je ta ko re }i sve mo gu }e {to se u ovoj dr à vi do go di lo una zad ne znam ko li ko go di na. I ve} sa mo to ugr o à va we go va osnov na qud ska pra va – sma tra Ta pu {ko vi}. Biv {i sa vet nik u kan ce la ri ji UN za qud ska pra va u Be o gra du, advo kat Alek san dar Cve ji}, ta ko |e je mi {qe wa da se eks tra di ci o ni po stu pak mo è ma lo za kom pli ko va ti u slu ~a ju kad bra ni o ci po kre nu pi ta wa o sum wa ma da u ze mqi ko ja

funk ci o ne ra, a ne od tu ì la {tva i po li ci je, do to ga ka ko po je di ni dr àv ni fun ki co ne ri u Sr bi ji ko men ta ri {u ne ke od op tu è nih, od no sno li ca ~i je se iz ru ~e we tra ì. Po Cve ji }e vim re ~i ma, po je di ne od red be Dru gog do dat nog prot ko la uz Evr op sku kon ven ci ju o eks tra di ci ji ka te go ri~ ne su i kad se tra ì iz ru ~e we ne kog li ca u ci qu iz vr {e wa ka zne ili me re ko ja je do ne ta pro tiv we ga u od su stvu. – U tom kon tek stu dr à va ko ja tre ba da iz ru ~i tra è no li ce mo è to da od bi je ako, po we nom mi {qe wu, po stu pak u ko jem je li ce osu |e no u od su stvu ni je za do vo qio mi ni mal na pra va na od bra nu – ob ja {wa va advo kat Cve ji}. – Ipak, mo è i u ta kvom slu ~a ju da se do zvo li iz ru ~e we, ali sa mo ako dr à va do sta vi do voq na uve re wa da }e se li cu ko je tra ì ga ran to va ti pra vo na no vi sud ski po stu pak ko ji }e {ti ti i pra va na od bra nu. n Jaska Jakovqevi}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Pre ma po sled wim po da ci ma, vi {e od 16,7 mi li o na far me ra u 29 ze ma qa sve ta la ne je uz ga ja lo ge net ski mo di fi ko va ne kul tu re na ~ak 160 mi li o na hek ta ra, {to je 8 po sto vi {e ne go 2010. U dr à va ma EU jo{ uvek po sto ji ve li ki ot por pre ma GMO, a ta kav stav po dr à va ju i evrop ski po tro {a ~i, ko ji te kul tu re uglav nom ne è le na sto lu. Me |u tim, eko nom ska kri za i to mo è pro me ni ti, jer u re ce si o nim vre me ni ma jef ti ni ja hra na po sta je sve po pu lar ni ja...

oj ska Sr bi je u ne de qi iza nas do bi la je u Pra gu zva ni ~an po ziv da se pri dru ì bor b e n oj gru p i „Vi { e g rad s ke gru p e„ (V4), ko ja }e star to va ti 2016. go di ne u si ste mu od bra ne Evrop ske uni je i po kri va ti re gion Is to~ ne Evro pe, Bli skog is to ka, Se ve re ne Afri ke i Kav ka za. Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, ko ji je sre di nom pro te kle sed mi ce po se tio ê {ku, oce nio je da se ra di o do broj ini ci ja ti vi, a da }e u na red nom pe ri o du bi ti do ne ta od lu ka o even tu al nom u~e {}u Sr bi je. Na i me, pre ma re ~i ma mi ni stra [u ta nov ca, to ni je je di na gru pa ko ja se nu di i ko ja bi è le la da sa ra |u je s Voj skom Sr bi je, pa ka da se sve po nu de sta ve na sto i de taq no raz mo tre, od lu ~i }e se ko me }e se Sr bi ja pri klo ni ti.

na {a ge o graf ska bli zi na”. On do da je da ze mqe „Vi {e grad ske gru pe” ne ma ju ve li ke pla no ve s for mi ra wem bor be ne gru pe. Pri zna je da su „po sto ja li ve li ki pla no vi da }e mo ima ti za jed ni~ k o snab d e v a w e, za j ed n i~ k o va z du h o p lov stvo, za jed ni~ ku pro tiv va zdu {nu od bra nu. Me |u tim, sa da su pla no vi skrom ni ji, a to je da ima mo za jed ni~ ku obu ku, za jed ni~ ku lo gi sti~ ku po d r { ku i za j ed n i~ k u bor b e n u je d i n i c u za Evrop sku uni ju”. Za mi {qe ne kao ne z a vi s ne sna g e, bor be na gru pa V4 }e na po ~et ku za jed ni~ kih voj nih ve `bi ipak bi ti pod po kro vi teq stvom sna ga NA TO-a za br zi od go vor. Voj ni ana li ti ~a ri ob ja {wa va ju da stva ra we bor be nih gru pa ni je no vi na, jer ih u okvi ru EU ima pet na e stak, a wi hov na sta nak je po sle di ca od re |e nih stra te {kih

vI[egradsKa êtvorKa zove vojsKu srbIje Bor be na gru pa V4 oku pqa Ma |ar sku, Slo va~ ku ê {ku i Poq sku, da kle dr à ve ko je u biv {oj blo kov skoj po de li sve ta pri pa da le is to~ nom sa ve zu, a ve} odav no su u NA TO-u. Jo{ pri li kom do no {e wa od lu ke o for mi ra wu V4 12. ma ja 2011. go di ne, iz ra è no je po seb no in te re so va we za sa rad wu s voj ska ma Sr bi je i Ukra ji ne. Ma da je Sr bi ji, do du {e ne for mal ni, po ziv za pri stup ovoj gru pi upu }en od ê {ke, ini ci ja ti va za for mi ra we bor be ne gru pe van Se ver no a tlant ske ali jan se po te kla je od Poq ske, {to je wen ve li ki uspeh ko ji joj je obez be dio li der sku ulo gu u „Vi {e grad skoj ~e tvor ki”. Otu da i ne ~u di {to }e bor be nom gru pom ko man do va ti poq ski ge ne ral, bro ja }e 2.500 do 3.000 pri pad ni ka, a voj ske tre }ih ze ma qa bi }e deo kon ti gen ta jed ne od ~la ni ca V4. No ve sna ge tre ba lo bi da za po~ wu za jed ni~ ke voj ne ve `be idu }e go di ne, da bi pu ni ope ra tiv ni ni vo do sti gle 2016. go di ne. Pr vi za me nik {e fa ~e {ke di plo ma ti je Jir ì [naj der obaj{ wa vao je da u for mi ra wu bor be ne gru pe „Vi {e grad ske ~e tvor ke„ ne bi tre ba lo „tra ì ti u ge o po li ti ci i ve li kim pla no vi ma”. Po we go vim re ~i ma, „to je jed na ve o ma prag ma ti~ na sa rad wa u na me ri da sma wi mo tro {ko ve ta ko {to }e mo ih po de li ti. I to je sve. Na rav no, na na {u sa rad wu je uti ca la i

pro me na u Evro pi i {i re. No va bez bed no sna ar hi tek tu ra Sta rog kon ti nen ta tek je u po vo ju. Trend da qeg po ho da NA TO-a na is tok je za u sta vqen, Ukra ji na ne }e u NA TO, i za to je „Vi {e grad ska gru pa„ i po nu di la Ki je vu da se pri kqu ~i u bor be noj gru pi. Sa da je ta kav po ziv upu }en i Be o gra du. Rat Ru si je pro tiv Gru zi je u av gu stu 2008. go di ne i ne mo} NA TO-a da na bi lo ko ji na ~in re a gu je do dat no su uz ne mi ri li „Vi {e grad sku gru pu”. Za tim je sti gla svet ska eko nom ska kri za, pa “slu ~aj Gr~ ka” unu tar EU, spe ku la ci je i ne iz ve snost oko evra, ne ja sna ulo ga NA TO-a iz van Evro pe, rat u Li bi ji i ne sla ga we iz me |u Pa ri za i Ber li na oko tog su ko ba, pa jo{ i obe }a we SAD da }e za even tu al nu od bra nu Poq ske od na pa da iz dvo ji ti jed nu bri ga du ame ri~ ke voj ske. Sve je to na ve lo stra te ge i po li ti ~a re u dr à va ma „Vi {e grad ske gru pe” da kon sta tu ju ka ko ne po sto ji ja sno iz ra è na vo qa ni ti kon sen zus da „svi bra ne sva ko ga” u ne kom mo gu }em ra tu. Bu du} nost }e po ka za ti da li ta no va voj na za jed ni ca vi {e pod sa vez za one ko ji okle va ju da u|u u NA TO, ili je re al na sna ga za za {ti tu vi tal nih na ci o nal nih in te re sa dr à va „Vi {e grad ske gru pe„ i pri dru è nih joj ~la ni ca. n Milan Bozokin

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

kup {ti na So ci ja li sti~ ke „DNEV N IK” OT K RI V A: NE STAO ORI GI NAL NI ZA PI SNIK SA SED NI CE PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA, Auto nom ne Po kra ji ne Voj ODR @A NE 28. FE BRU A RA 1974, NA KO JOJ JE USVO JEN USTAV SAPV vo di ne pro gla si la je na za jed ni~ koj sed ni ci svih ve }a, odr à noj 28. fe bru a ra 1974, Ustav SAPV. Me |u tim, ori gi nal nog za pi sni ka sa te sed ni ce ne ma nig de: ni u Ar hi vu Voj vo di ne, ni u skup {tin skoj pi sar ni ci, ~ak ni u ka bi ne tu pred sed ni ka po kra jin skog par la men ta, gde smo ga ta ko |e tra ì li – nig de. Da kle, ili je sklo wen iz sa mog Ar hi va, {to je ma lo ve ro vat no, ili do Ar hi va ni je ni 1974. go di nu, pro na la zi mo in te gra sti gao. 1974. bi la je u zna ku pla no va: pre - u na le tu an ti bi ro krat skih stra - ustav ne amand ma ne iz 1971. i ob ra - Raj ~e vi}. – Mi se tru di mo i do vi ja lan za pis sa sed ni ce na ko joj je pro Ide ja je, na i me, bi la da po vo dom ci zno je, na i me, za cr ta no ~i me }e sti pro ce nio da se ti do ku men ti ~un sa li be ra li ma iz 1972. Kao da mo da sa ku pi mo sve ono naj vred ni je, gla {en Ustav SAPV. I{ ~i ta vam go di {wi ce Usta va Voj vo di ne pod - se sve Pred sed ni {tvo ba vi ti na ima ju sma tra ti sme }em, pa ih je ne - je ne ko ci qa no “po ~i stio” deo do - ka ko se ne bi za gu bi lo ili bi lo ba da je se si ja po ~e la 28. fe bru a ra se ti mo na ak te re tog do ga |a ja, wi - svo jim sle de }im oku pqa wi ma. I gde za lio jo gur tom, ali te je sum we ku men ta ci je – i to ne sa mo iz Skup - ~e no. Ali ka da jed nom ne ko ne {to 1974. u 9.10 i da su se de le ga ti oku ho ve ko men ta re, su prot sta vqe na za pi snik sa sle de }e sed ni ce, odr - raz ve jao su vi po da tak: Ar hi vu Voj - {ti ne Voj vo di ne, ne go i iz ne gda - sklo ni, tu smo ne mo} ni. Ve} pu nih pi li – u Stu di ju „M”, zbog ra dio mi {qe wa ako ih je bi lo... I put je, à ne 7. fe bru a ra, sa ~u van je u ce - vo di ne gra |a je zva ni~ no pre da ta {weg Po kra jin skog ko mi te ta – za osam go di na po ku {a va mo da ube di ko ju je sma trao da je {ka kqi va ili mo od go vor ne da do ne su za kon o ar pre no sa! Pred se da vao je pr vi ~o ra zu mqi vo, vo dio u Ar hiv Voj vo - lo sti, a bi la je po sve }e na “te ku - jo{ 31. ma ja 1985. hiv skoj gra |i i iz bo ri mo se za re vek par la men ta Sre ta Ko va ~e vi}, Di rek tor ove in sti tu ci je Ste - da mu ne kad zbog me mo a ra mo è ko di ne. U po ~et ku je sve bi lo o~e ki - }im pi ta wi ma”. A on da po no vo ri sti ti. Ar hi vi sta Na da Be ri} spekt pre ma do ku men a me |u go sti ma su bi li, ka ko se na van Raj ~e vi} sa zi va ar hi vi ste ko ji va no, jer je u fon du Skup {ti ne pra zni na. ti ma i pre ma qu di ma vo di, „pred sed nik Skup {ti ne Sr SAPV od 1945. do 1982. za i sta ob je Ne do sta je ma te ri jal sa sed ni ce bi o ovoj gra |i mo gli zna ti ne {to ka è mi da je ~ak pi ta la ko ji o tim do ku men bi je, pred sed nik CK SK Sr bi je, di we no mno {tvo gra |e, ured no ob - ko ja je mo ra la bi ti odr à na uo~i vi {e, ka ko bi smo po ku {a li da ko le ge iz ti ma bri nu. Na à is tak nu ti or ga ni za to ri na rod no o- ra |e ne i pri pre mqe ne za na mer ni - sve ~ar skog za se da wa voj vo |an skog usta no vi mo {ta se do go di lo. Upo lost, za kon jo{ ni je slo bo di la~ kog po kre ta u Voj vo di ke - is tra ì va ~e. par la men ta. A na woj je, ba rem pre - re |i va wem do ku do net, a kad }e, ne ni, ~la no vi Sa ve ta fe de ra ci je...” Ali is po sta vi }e se da je u pr voj ma po me nu tom pla nu ra da, tre ba lo men t a c i j e zna se. „Ob ja vqu jem da je Ustav So ci ja ku ti ji iz 1974, na slo vqe noj sa “Za - da se ras pra vqa o do no {e wu Usta - vi di mo da Po ma lo u {a li li sti~ ke Auto nom ne Po kra ji ne jed ni~ ka sed ni ca svih ve }a”, po hra - va SAPV, Ustav nog za ko na o spro - je u ar hiv ob li ko va na je i Voj vo di ne da nas stu pio na sna gu...”, wen sa mo ma te ri jal sa se si je odr - vo |e wu Usta va SAPV, Za ko na o skoj kwi zi, pret po stav ka da, u{ao je u isto ri ju Sre ta Ko va ~e à ne 6. ma ja, ve} iz bo ri ma, Za ko na o ko ju je vo di dok mi lu pa mo vi}, ~i je je re ~i za glu {io bu ran po no vom Usta vu, Iz vr {nom ve }u, te la nad le `na Kao da je neko gla vu {ta je s apla uz. Ipak, to ni je i kraj za be le na ko joj je za pred Pred lo gu za ko na o slu `ba po ciqano “po~istio” tim do ku men ti à ka: „Pre ne go {to se ra zi |e mo, sed ni ka po kra jin bu xe tu za 1974. Ume - kra jin ske ad deo dokumentacije – sto sve ga to ga sle de - mi ni stra ci je, ma, sve ve za no hteo bih da oba ve stim sve u~e sni ke skog par la men ta za tzv. ustav nu ove za jed ni~ ke sed ni ce da smo se do iza bran Vil mo{ }i je za pi snik sa pre ci zno na ve i to ne samo iz sed ni cu Skup go vo ri li da ovim po vo dom pri re Mol nar, za ~la na sed ni ce odr à ne 8. de no da se ’u toj Skup{tine, nego i {ti ne Voj vo di mo pri go dan kok tel od mah po za Pred s ed n i { tva mar ta – ka da je ve} i toj’ fa sci kli iz negda{weg PK di ne mo `da u ko vr {et ku sed ni ce, pa vas mo lim da na la zi ma te ri SFRJ Ste van Do sve pro {lo. `nom po ve zu kra si ne ki funk ci o- kok te lu pri su stvu je te. Hva la”. row ski, a na ~e lo Sa qu ba znom ar - jal sa za jed ni~ ke Skup {ti ne ner ski or man u Ba no vi ni. No, da E tu je, uz ko men tar da je „sed ni Iz vr {nog ve }a po sta vqen Ni ko la hi vist ki wom po ku {a vam da usta - sed ni ce svih ve }a Voj vo di ne da li je deo do bi smo ipak bi li si gur ni i oda gna ca za kqu ~e na u 12.08”, ko na~ no spu Kme zi}. Na toj je sed ni ci, ina ~e, no vim da li se to {to tra ìm mo - S k u p { t i n e ku men ta ci je mo `da svo je vre me no li i tu sum wu, obra tio sam se ka bi {te na za ve sa na naj zna ~aj ni ju se si da ta i pu na po dr {ka ini ci ja ti vi `da ne kri je u ne koj dru goj ku ti ji, SAPV, odr à ne ne tu ak tu el nog pred sed ni ka po kra ju po kra jin skog par la men ta. Osta da Jo sip Broz Ti to bu de iza bran za pod ne kim dru gim bro jem. Mr ka ka - 28. fe bru a ra 1974, ali u su mar nom ne gde skri ven, pa su po sle na we ga jin skog par la men ta [an do ra Ege lo je }u ta we o po mno gi ma naj pro pred sed ni ka SFRJ „bez ogra ni ~e - pa. Ona se ras pi tu je i kod ko le ga, in ven ta ru iz ra |e nom na te me qu za bo ra vi li, ali je do bi la od re ~an od go vor. re {i ja. Ne, od go vo re no mi je, ni ~eg spe ri tet ni jem pe ri o du u voj vo |an wa tra ja wa man da ta”. od ko jih do bi ja mo in for ma ci ju da pre u ze te gra |e – to ga ne ma. – Pre ma ar hi vi, ma ko li ko ona sli~ nog ne ma, ni kod we ga ni u dru skoj isto ri ji. I pi ta we ko je i za Kroz raz go vor sa zna jem jo{ de U ku ti ji su ta ko |e i bri `qi vo je isti taj ma te ri jal ve} ne ko tra gim kan ce la ri ja ma. {to po ku pio sve do ~an stva o do ga pre ku ca ne ste no graf ske be le {ke ìo pre ot pri li ke me sec da na – i ta qa: ne sa mo da ne do sta ju ori gi - va `na bi la, uglav nom se po stu pa I on da neo ~e ki va no svo je vr stan |a ji ma ko ji su tom pe ri o du ne po sa sed ni ca Pred sed ni {tva Skup - da ni su mo gli da ga pro na |u. U pr - nal ni za pi sni ci, ve} fa li jo{ ve o ma lo {e, sve po mo de lu „mi sli he pi end: u ku ti ji br. 522, u kwi zi sred no pret ho di li. {ti ne. No, po ka za }e se, i tu ne {to vom tre nut ku sam po mi slio da je mno {tvo spi sa iz tog vre me na, po - }e mo o to me su tra”, a to su tra ni ste no graf skih be le {ki za 1973. i fa li. Pr va ja nu ar ska se si ja te mo `da ne ko po ~et kom de ve de se tih go to vo onih ko ji se od no se na kad ne do |e – ob ja {wa va Ste van n Miroslav Staji}

t kri }e fo to gra fi je u 19. ve ku bi lo je pre su dan isto rij ski do ga |aj, kao {to je pre to ga ci vi li za cij ski do ga |aj bi lo ot kri }e pi sma. Sli kom, od no sno fo to gra fi jom za po ~i we „po sti sto ri ja“ bor be pro tiv tek sto la tri je. Na tom su „fron tu” zna ~a jan do pri nos da li i qu di ov da {wi, po put Ana sta sa Jo va no vi}, Ste fa na Vul pea i Ana sta sa N. Sto ja no vi }a, ~i ja je fo to gra fi ja pa no ra me Be o gra da po mo }u ksi lo gra fi je, od no sno dr ve nog kli {ea, u no vem bru 1866. {tam pa na u za gla vqu „Be o grad skih ilu stro va nih no vi na“. Da je fo to gra fi ja „do bi la pra vo gra |an stva“ i da je pri hva }e na me |u {i ro kim na rod nim ma sa ma kao me dij za naj u spe {ni je ko mu ni ci ra we me |u qu di ma shva ti li su i ured ni ci li sta „Po li ti ka“, ko ji je 18. fe bru a ra 1907. go di ne pr vu put u svo joj isto ri ji ob ja vio jed nu fo to gra fi ju: bio je to lik Me ri Rau, pe va ~i ce iz Ber li na, ko ja je ta da ima la kon cert na „Ko lar cu“. Ipak, ulo ga Fu to à ni na Du {a na [i ja~ kog, ko ji je po ~et kom 20. ve ka ve} bio po zna to ime me |u vr snim be o grad skim no vi na ri ma, bi }e mo `da pre sud na. On je naj pre us peo, kao sa rad nik „Ma log ùr na la“ Bo è Sa vi }a, da na stra ni ce ovog po pu lar nog li sta ko ji je iz la zio od 1894. go di ne, pla si ra pr ve ori gi nal ne fo to re por ta è, {to su po tom pri hva ti le i dru ge ta da {we no vi ne. A on da je do neo sud bo no snu od lu ku da po kre ne svoj ne deq nik – „Bal -

Pa pir ni udar na voj vo |an sku isto ri ju

VI [ E OD ISTO R I J E: PO VO DOM IZ LO @BE O BRA ]I [I JA^ KI U AR HI VU VOJ VO DI NE

Pr vi ta bloid „ro |en” u Fu to gu

kan ski rat“, ~i ji je pr vi broj iza {ao 20. ja nu a ra 1913. Te {ko je da nas go vo ri ti o pra vom mo ti vu ta kvog pro jek ta: da li je po kre ta~ ove iz da va~ ke avan tu re bi la è qa za ostva re wem pro fi ta na tr ì {tu ili je u pi ta wu mak si mal no `r tvo va we za ostva re we vi so ko po sta vqe nog na ci o nal nog ci qa, pa tri o ti zam pre to ~en na stra ni ce do ta da ne vi |e nog li sta, pre te ~e ta blo i da? Jed no je sa svim si gur no: [i ja~ ki je i po red svog pri rod nog in va li di te ta od naj ra ni je mla do sti bio do bro vo qac u Bal kan skim ra to vi ma i u Pr vom svet skom ra tu, {to do voq no go vo ri o we go vom vi so kom pa tri o ti zmu. [i ja~ ki je 1934, u „Spo me ni ci“ po vo dom 100. go di {wi ce „Srb skih no vi na“, ob ja vio i spi sak sa ime ni ma oko 70 ko le ga no vi na ra ko ji su „slav no pa li za Otax bi nu na boj nom po qu ili su smrt na {li na ra ti {tu ili u za to ~e ni {tvu“ u bal kan skim i Pr vom svet skom ra tu. Me |u pr vim fo to gra fi ma ko ji su se oda zva li zvu ku rat nih tru ba u Sr bi ji 1912. go di ne je bio Ri sta Mar ja no vi}. On je do {ao iz Pa ri za kao do pi snik „Wu jork He ral da“. We go va je ka me ra za be le ì la ne po no vqi ve sce ne, od oku pqa wa ve se lih re gru ta, uspe he na stra ho vi tim, kr va vim ra ti {ti ma pa sve do stra da wa i po gi bi je u pr vim bor be nim re do vi ma. Je dan od uspe {ni jih re gi stra to ra oslo bo |e nih te ri to ri ja u Ju `noj Sr bi ji bio je Pa ja Jo va no vi}, na{ po zna ti sli kar, ko ji je fo to a- pa ra tom sni mao sce ne na ra ti {ti ma {i rom Ma ke do ni je. Mno ge od tih fo to gra fi ja su pr vi put ugle da le sve tlost da na na stra ni ca ma „Bal kan skog ra ta“. Bi la je to pr vo ra zred na sen za ci ja na srp skom pa i svet skom tr Na slov na stra na „Bal kan skog ra ta“, ì {tu {tam pe! Pre ne go ko ji je {tam pan se dam go di na pre wu jor {kog ta blo i da {to su se ohla di le to pov ske

ce vi na ju gu Sr bi je i po ko pa le de se ti ne hi qa da po gi nu lih voj ni ka, na uli ca ma Be o gra da su se za sa mo 30 fi li ra pro da va le ilu stro va ne no vi ne sa naj ak tu el ni jim ve sti ma i sli ka ma sa kr va vih ra ti {ta! Ve} po iz gle du na slov ne stra ne „Bal kan ski rat“ je od u da rao od ta da {weg ste re o ti pa srp skih no vi na: na woj je od {tam pa na sa mo jed na ve li ka fo to gra fi ja, por tret Kra qa Pe tra Pr vog u voj ni~ koj uni for mi, ko ja je na sim bo li ~an na ~in pred sta vi la i sam sa dr `aj li sta po sve }e nog za pa qe noj bal kan skoj rat noj buk ti wi. Vr lo iz ra `aj na fo to gra fi ja uokvi re na je jed no stav nom na rod nom or na men ti kom, iz vor nom {a rom ko ju

Du {an [i ja~ ki sni mqen 1922. go di ne

je u to vre me u Be o gra du pom no iz u ~a vao Kar lo Dra gu tin In ki o stri Me de wak, sli kar, de ko ra ter i fo to graf, na stav nik u Umet ni~ ko-za nat skoj {ko li u Be o gra du, ko ji je jed no vre me ra dio i u No vom Sa du. Or na men ti u vi du {tam pa nih vi we ta po ja vqu ju se u sko ro svih ~e tr de set bro je va „Bal kan skog ra ta u sli ci i re ~i“ ali pot pis auto ra nig de ni smo pro na {li. Pret po sta vqa mo da je to de lo In ki o stri ja jer se u to vre me, pa i de ce ni ja ma ka sni je, dru ìo sa Du {a nom [i ja~ kim ko ji mu je odr ào ve li ~an stve ni go vor na sa hra ni 17. sep tem bra 1942. go di ne u Be o gra du. Iz ob ja vqe nog spi ska osni va ~a i sa rad ni ka „Bal kan skog ra ta“ vi di se da su u we mu sa ra |i va li Alek sa [an ti}, Bra ni slav Nu {i}, Bo ra Stan ko vi}, Vla dan \or |e vi} i ~i ta va ple ja da na {ih is tak nu tih kwi èv ni ka, pro fe so ra, le gen dar nih voj sko vo |a, vi so kih sve {te nih li ca... Uz iz ve {ta je s ra ti {ta list je ob ja vqi vao kra qe ve na red be srp skoj voj sci, fo to ve sti i fo to re por ta è iz oslo bo |e nih kra je va, do ì vqa je rat ni ka, rat ni~ ke i ro do qu bi ve pe sme, po me ne po gi nu li ma, is po ve sti do bro vo qa ca... Na sred wim stra na ma, du ple ri ca ma, ob ja vqi va ne su ve li ke fo to gra fi je, pre ko dve stra ne, {to je jed na od osnov nih ka -

U sla vu [i ja~ kog Iz lo `ba fo to gra fi ja i do ku me na ta u Ar hi vu Voj vo di ne deo je pro gra ma ko jim Dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne obe le à va 130. go di na od ro |e wa Du {a na [i ja~ kog, 100 go di na od iz la ska pr vog ta blo i da „Bal kan ski rat“ i 90 go di na od iz bo ra [i ja~ kog za pr vog pred sed ni ka Ju go slo ven skog udru è wa no vi na ra. Tim po vo dom je ne dav no jed na uli ca u Fu to gu po ne la ime [i ja~ kog i pr vi put je do de qe na na gra da-Spo me ni ca [i ja~ kog, „Dnev ni ko vom“ fo to re por te ru Ga vri lu Gru ji }u „za za pa èn sve tlo pis u no vi nar stvu Voj vo di ne“. U rod nom me stu Du {a na [i ja~ kog, 11. mar ta 2012. go di ne odr à }e se stru~ ni sim po zi jum o we go vom ì vo tu i de lu, bi }e mu ot kri ve na spo men-bi sta, rad va ja ra dr Vla di mi ra Jo ka no vi }a, a po tom }e se Fu to à ni i go sti oku pi ti na sve ~a noj aka de mi ji u sa li Kul tur noin for ma tiv nog cen tra.

„Bal kan ski rat“ je ob ja vio ove fo to gra fi je Ri ste Mar ja no vi }a sni mqe ne u pr vim bor be nim re do vi ma. Na sli ci dole se vi di da je po gi nuo je dan od bo ra ca

rak ter ti sti ka i sa vre me nih ta blo i da. Ta bloid je, pod se ti mo, na ziv za list ma weg for ma ta, na ko ji je po pra vi lu pre sa vi jen ve }i for mat. Za to ta bloid ima tzv. sred we stra ne, ko je ima ju stu bac vi {e ne go dve obi~ ne po seb ne stra ne. Taj stu bac vi {e omo gu }u je sme li ja, `i vqa gra fi~ ka re {e wa sred wih stra na, {to je na ro ~i to po god no za ob ja vqi va we ve li kih fo to gra fi ja. Pr vi ta bloid se po ja vio 1919. go di ne. Bio je to ame ri~ ki „New York Daily News“, a po sle we ga su ni ca li {i rom sve ta. Po {to je Du {an [i ja~ ki {tam pao „Bal kan ski rat“ se dam go di na pre iz la ska pr vog zva ni~ nog ta blo i da, la ko je za kqu ~i ti da je bio ve o ma da le ko vid i da je me |u pr vim iz da va ~i ma no vi na ko ji su shva ti li ve li ku mo} fo to gra fi je u sfe ri in for mi sa wa. Na we go vim na slov ni ca ma re |a li su se li ko vi iz srp ske kra qev ske po ro di ce, voj sko vo |a, voj vo da i sce ne sa ra ti {ta dok su na udar nim sred wim stra na ma bi le naj ~e {}e sli ke iz oslo bo |e nih kra je va, rat nih stra ho ta, ra we nih na le ~e wu u bol ni ca ma, za rob we nih ne pri ja te qa i uni {te nog oru` ja.

[i ja~ ki je sa srp skom voj skom pre ì veo al ban sku Gol go tu ali je u sa sta vu Vr hov ne ko man de na sta vio da se ba vi no vi nar stvom u iz be gli {tvu, na Kr fu i u So lu nu, a po tom je bio na{ rat ni do pi snik iz Lon do na, Wu jor ka, Pa ri za, @e ne ve... Kraj ra ta je do ~e kao u [vaj car skoj gde je iz dao ne ko li ko iz van red nih bro je va „Vi dov-da na“ i „û vaj te Ju go sla vi ju“, a po po vrat ku u Be o grad, ka da je 1922. go di ne iza bran za pr vog pred sed ni ka Ju go slo ven skog no vi nar skog udru è wa i kao re do van ~lan pa ri ske Me |u na rod ne aka de mi je isto ri ~a ra, {tam pao je kao kwi gu dru go iz da we svog ta blo i da „Bal kan ski rat 1912-1913. u sli ci i re ~i“, i vi {e to mo va kwi ga po sve }e nih Kra qu Pe tru Pr vom, Ka ra |or |e vi }i ma, Ni ko li Pa {i }u i pu to pi snih iz da wa bo ga to ilu stro va nih fo to gra fi ja ma. Uz po mo} „Dnev ni ka“, po la ve ka na kon smr ti Du {a na [i ja~ kog(1882-1958), pro na |en je we gov „iz gu bqe ni“ ru ko pis o rod nom Fu to gu, ko ji je ilu stro van fo to gra fi ja ma auto ra ovog tek sta, ob ja vqen 2006. go di ne u edi ci ji fo to mo no gra fi ja „Zlat no oko“. n Borivoj Mirosavqevi}

nedeqa26.februar2012.

o~etkom sedmice usvojen buxet Hrvatske za 2012. godinu predvideo je zna~ajne u{tede na rashodovnoj strani. Izme|u ostalog, smawen je i iznos na poziciji koja se odnosi na tzv. podru~ja posebne dr`avne skrbi (PPDS), gde se do sada jedan od najva`nijih programa odnosio na stambeno zbriwavawe i obnovu u ratu o{te}enih stambenih jedinica, kao i stambeno zbriwavawe biv{ih nosilaca stanarskog prava. – Iako su za ove programe buxetska sredstva u 2012. mawa u odnosu na pro{lu godinu za oko 20 procenata, odnosno sada iznose 414,31 miliona kuna (oko 55 miliona evra) predvi|eni program bi}e realizovan – kategori~an je u izjavi „Dnevniku” pomo}nik ministra za regionalni razvoj i fondove EU Stanko Jani}. – Naime, planirani broj izgradwe i obnove stambenih jedinica u ovoj godini ostvari}e se u potpunosti jer je lane ve} zapo~ela izgradwa ve}eg broja stanova, a u ovoj godini se o~ekuje zavr{etak istih i realizacija ostatka plana. Tako }e, na primer, u ovoj godini biti osigurana kvota od 834 stana za biv{e nosioce stanarskog prava, kao {to je i planirano. Po Jani}evim re~ima, va`no je

INTERVJU

ista}i i da je program stambenog zbriwavawa napravqen za trogodi{wi period u kojem se o~ekuje i prakti~ni zavr{etak programa. – Do sada je novac za realizaciju alociran iskqu~ivo iz buxetskih stavki, a od idu}e godine bi}e dostupna i donatorska sredstva, {to }e zna~ajno ubrzati proces izgradwe i obnove stambenih jedinica. Ina~e, pored ovog programa, na podru~ju posebne dr`avne skrbi posebno se sufinansiraju projekti izgradwe ili obnove objekata komunalne i socijalne infrastrukture. I za ovu godinu su planirana sredstva u iznosu od 35 miliona kuna, {to je isti iznos kao i pro{le godine. l Da li bi se smawewe izdvajawa za PPDS moglo na izvestan na~in kompenzovati kroz evropske i projekte prekograni~ne saradwe? – U ovoj godini osigurana su buxetska sredstva u iznosu od 501 milion kuna za dva programa podsticawa regionalne infrastrukture

Za mawine isto para

Tro je Sr ba pred su dom u Ka ir u U Kairu sutra po~iwe su|ewe grupi od 43 ~lana nevladinih organizacija, me|u kojima je 19 Amerikanaca i troje Srba, pod optu`bom da su se bavili zabrawenim aktivnostima i ilegalno primali novac iz inostranstva. Egipatska ministarka za me|unarodnu saradwu Faiza Aboul Naga je optuìla SAD da „direkno finansiraju neprofitne grupe kako bi izazvale haos u zemqi”, posle pada reìma Hosnija Mubaraka. Niko od qudi kojima }e sutra po~eti su|ewe nije priveden, mada su egipatske vlasti pro{log meseca spre~ile nekolicinu Amerikanaca i Srba zaposlenih u ameri~koj nevladinoj organizaciji IRI da napuste zemqu. Najavqeno su|ewe moè da pogor{a odnose izme|u egipatskih vojnih vlasti i SAD, zapadne zemqe koja je u posledwih 30 godina najvi{e podràvala Egipat, naveo je AFP. Kako je zvani~no potvr|eno u Beogradu, u grupi optuènih su tri dràvqanina Srbije, mada egipatske vlasti pomiwu pet lica.

Ber lu sko ni oslo bo |en op tu `be Sud u Milanu je odbacio optu`bu protiv biv{eg italijanskog premijera Silvija Berluskonija nakon {to je wegov advokat dokazao da je slu~aj zastareo. Berluskoni je bio optuèn da je podmi}ivao jednog britanskog advokata. Ju~era{wa sudska presuda jo{ jedna je pobeda Berluskonija u nekoliko sudskih postupaka povedenih protiv wega, navodi agencija AP. Berluskoni je ranije rekao da nije kriv za podmi}ivawe advokata, a tuìla{tvo je traìlo zatvorsku kaznu od pet godina, prenela je ameri~ka agencija. Berluskoni je optuèn da je platio britanskom advokatu Dejvidu Milsu 600.000 dolara za la`no svedo~ewe u dva sudska procesa koja su se tokom devedesetih godina vodila protiv wega, a u vezi sa poslovawem wegovih kompanija. Mils je osu|en 2009. godine za korupciju, ali je presudu poni{tio najvi{i italijanski sud zbog zastarelosti slu~aja.

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: PIJETRO I]INO, ITALIJANSKI SENATOR

[to otvo re ni ja dr à va, to vi {e za po sle nih elog ìvota nastojim da objasnim da politika mora imati i drugu dimenziju, a ne samo da radi na tome da dobije aktuelne izbore, izjavio je intevjuu zagreba~kom „Glbusu” italijanski senator, profesor radnog prava Pjetro I}ino, kojeg ve} neko vreme ~uvaju karabiweri jer se na{ao na udaru reaktivirane teriristi~ke organizacije „Crvene brigade”. – Politika mora da gleda i malo daqe u budu}nost i prepozna znakove vremena. Mora re}i i ono {to nije ugodno ~uti, ali {to je realno i {to se mora. Dobra politika mora da stvori most izme|u ovog {to ìvimo danas i {to nas ~eka sutra, bez obzira na politi~ke dogovore u me|uvremenu. Zato joj ne trebaju samo profesionalni politi~ari nego i nau~nici, intelektualci, profesori i one koji }e znati da odgovorno da kaù {ta treba da se u~initi bez previ{e ne}kawa i povuku potezi makar oni bili nepopularni. l [ta dràva treba da u~ini da bi za{titila radnike? – Dràva, a to je kqu~no, mora pre svega da brine o otvarawu novih radnih mesta. To je wena najva`nija uloga. Pritom, bilo da se radi o vlastitoj proizvodwi ili otvarawu stranim investicijama, dràva se svojom regulativom mora toliko otvoriti trì{tu, da bi weni radnici bili u prilici da biraju zanimawa koje im najvi{e odgovaraju. [to otvorenija dràva, to }e biti vi{e poslova, a i zadovoqniji zaposleni qudi. Dràva se mora pobrinuti da trì{te rada bude regulisano na na~in da odgovara potrebama dru{tva. l A {ta mladi ~ovek moè da o~ekuje u poslovnom ìvotu? Kako }e uop{te na}i posao? – Treba ga ohrabriti da posla ima. Jer ga ima. Postoje radnici koji i ne traè posao jer su u startu potpuno obeshrabreni. Nisu samo takvi radnici, takvi su i poslodavci: boje se da pokrenu ili imaju bio kakve ambicioznije planove. Zato treba i jedne i druge ohrabrivati i dati im zakonsku podlogu koja }e umawiti traume na koje bi mogli nai}i. To {to mladi danas kasno pronalaze posao i {to uglavnom dobijaju lo{e ugovore, ukazuje na to koliko je potrebno da promene zastarele zakone i prilagode se novim uslovima. Mladi qudi ne mogu u tom smislu ni{ta da promene sami, mora da postoji politi~ki i zakonski okvir unutar koga mogu traìti svoje mesto. l Ima li radni~ka klasa uop{te budu}nost? – Ima, ali }e joj budu}nost biti onoliko dobra koliko joj se uspe prilagodi. Budu}nost }e nam do-

neti neke nove oblike rada, no bi}e uvek i potrebe za onim „klasi~nim”. Radnici moraju da shvate da u vreme globalizacije ne odlu~uje samo poslodavac gde }e ulagati i gde }e pokretati poslove. I radnik u globalnom svetu moè odlu~ivati gde }e i kako raditi. To je ta mobilnost koja je velika promena. Ali, postoji kao izbor. l Gde u Evropi trì{te rada funkcion{e? – I daqe je trì{te rada najboqe organizovano u skandinavskim dràvama. Ono je inspirisano principima fleksigurnosti produktivnosti i ima najboqi mogu}i nivo za{tite radnika. âk i ako izgube posao, radnici znaju da }e imati visoke naknade za nezaposlene dok ne prona|u novi. Nema te jake traume kao kod nas na jugu. Qudi dobiju novu kvalifikaciju, dobijaju nove poslove, idu daqe. Ekonomska i profesionalna sigurnost radnicima je zagarantovana, ne samo zakonom nego i praksom. Zato mislim da moramo da u~imo od wih. Moramo da poku{amo da imitiramo wihove modele. Na primer, treba stimulisati kompanije koje zapo{qavaju. Na jugu je situacija takva da je mobilnost mawa, plate su mawe, ali ugovori su sigurniji. Na severu je obrnuto. Ali opet, ako se dogodi gubitak na poslu, dràva i spasila~ke slu`be za traèwe novog posla uska~u. Tome treba teìti. l Da li je to stvar i radnih navika, mentaliteta pojedine regije ili zemqe? – Jasno je da postoje razlike evropskog severa i juga i mentalitet treba mewati. Kad u [vedskoj èna ostane trudna, onda celo dru{tvo istoga trenutka po~iwe da radi za to dete. Nude se razne vrste usluga i zdravstvene za{tite, dru{tvo vam omogu}ava da se preselite u ve}i stan. Sve to zna~i da se ostvaruju radna mesta na kojima se obavqaju te usluge, a ba{ zato {to one postoje, i budu}a majka mo}i }e da se vrati na posao i bude sigurna da joj je dete u dobrim rukama. Na jugu je sve to nepovezano i zbrkano, i morate ra~unati na to da vam dete ~uva baka. Takva majka ne}e biti produktivna na poslu, a [ve|anka ho}e jer joj je dru{tvo omogu}ilo da bude zadovoqna radnica i da istovremeno majka. Tako treba organizovati i ostale potrebe qudi. Potpuno isto se moè primeniti na stare qude, invalide... Time se ujedno poboq{ava celokupan razvoj dru{tva i otvaraju nova radna mesta. n Bisera Fabrio

STANKO JANI],

Bi }e nov ca za

l Imate li informaciju da li }e i u kojoj meri biti smaweno finansirawe institucija srpske mawine u Hrvatskoj i ho}e li hrvatska zajednica u Vojvodini mo}i da u 2012. ra~una na odre|enu finansijsku potporu svog rada? – Iako konkretne brojke nisu jo{ u potpunosti poznate, u pojedinim istim stavkama buxeta vi{e je korisnika, a institucije koje se bave mawinskim pitawima u Republici Hrvatskoj o~ekuju kvalitetniju pomo} u ovoj godini. Sredstva Saveta za nacionalne mawine tek su neznatno smawena, zna~i realno je o~ekivati da }e programi za ostvarivawe kulturne autonomije, informirawa i izdava{tva biti na pro{logodi{wem nivou. Istovremeno, Hrvatska zajednica u Vojvodini nastavi}e da prima odgovaraju}u pomo}, jer su u buxetu za 2012. godinu u stavci Ministarstva vawskih i evropskih poslova predvi|ena sredstva za Programe Hrvata izvan Republike Hrvatske u iznosu od 7,681 miliona kuna.

VESTI

dnevnik

c m y

i privrede te prekograni~ne i transnacionalne saradwe, {to je za 127 miliona kuna vi{e nego lane. U prethodno navedenom iznosu ukqu~ena su sredstva pretpristupnog programa IPA i sredstva Evropske investicione banke. I realizacija ovih programa zna~ajno }e uticati na razvoj podru~ja posebne dr`avne skrbi. Istovremeno, budu}a realizacija infrastrukturnih projekata i projekata podsticawa razvoja odre|enih grana privre|ivawa pove}a}e ukupni privredni rast i razvoj jedinica lokalne i regionalne samouprave. U narednom periodu deo sredstava bi}e namewen i ulagawima u pripremu i izradu projekata sufinansiranih iz strukturnih i Kohezijskog fonda Evropske unije. Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova EU, kao budu}e sredi{we telo za koordinaciju strukturnih fondova, u~ini}e maksimalne napore kako bi se apsorpcijski kapaciteti jedinica lokalne i regionalne samouprave podigli na vi{i nivo. Samim tim, razvojne komponente svih regija, a posebno onih koje se nalaze u podru~ju posebne dr`avne skrbi, bi}e sna`nije. l Izbeglice su saglasne da je najve}a prepreka za wihov povratak sada, zapravo, ekonomske prirode. Da li se u 2012. godini mogu o~ekivati projekti koji bi podstakli zapo{qavawe, pogotovo u povratni~kim sredinama, ili to u ovim ekonomskim i finansijskim okolnostima nije realno? – Na samom po~etku Programa Vlade Republike Hrvatske za period 2011-2015. godina pi{e: „U te{koj ekonomskoj krizi, s kojom je Hrvatska suo~ena, nu`no je pokre-

RATOVI, POLITIKA

Pa ci fi zam va nedeqa je na me|unarodnom planu protekla u znaku krize u Siriji. Posle blokade rezolucije o Siriji u Ujedniwemim nacijama, SAD i Arapska liga su pod motom „prijateqa Sirije“ organizovale u Tunisu konferenciju da bi se dogovorili kako da obore reìm Ba{ara el Asada, a da pri tome ne moraju da vode ra~una o stavovima Kine i Rusije. Rusija i Kina su odbile da prisustvuju sastanku u Tunisu jer nisu pozvani predstavnici reìma ~ija se smena èli, navodno demokratskim putem. Stigao je odmah odgovor sirijske opozicije da nema dijaloga sa onima koji ubijaju svoj narod. Na jednoj strani, dakle, imamo pri~u o tome kako sirijski narod èli slobodu i demokratiju – i to su ciqevi koje }e podràti ve}ina u svetu. Dana{wi reìm u Damasku se optuùje za represivne metode protiv pobuwenika, da ih ubija na desetine svakog dana. Sve su to ~iwenice koje {tampa uporno plasira, neretko se pozivaju}i na humanitarce ~ije se ime i prezime ne zna, a jo{ mawe je poznato wihovo poreklo odnosno ~ije interese zastupaju. Ruska delegacija koja je nedavno posetila Damask tvrdi da zapadna {tama previ{e subjektivno pi{e o prilikama u Siriji. Na drugoj strani, stoji ~iwenica da je Rusija odlu~no protiv ponavqawa scenarija „demokratizacije“ Libije. Kako je demokratizovana Libija }e verovatno istorija rasvetliti sve okolnosti. Iz dana{weg ugla je jo{ prerano tvrditi {ta se èlelo i {ta se dobilo.Ta ista Rusija je, me|utim, uhva}ena kako doprema Siriji deset tona oru`ja. Ruski list Komersant pisao je u ponedeqak da je glavni izvoznik ruskog naoruàwa „Rosoboroneksport“ jo{ u decembru ugovorio prodaju Siriji borbenih i aviona za obuku, u vrednosti od 550 miliona dolara. Svet koji je o~igledno u privrednoj krizi umesto da oìvqava proizvodwu za dobrobit qudi, poja~ava trgovinu oru`-

jem. Istorija se, dakle, ponavqa, ali kako je to primetio Vinston ^er~il, svaki novi ciklus ko{ta mnogo vi{e. Mnogi analiti~ari poku{avaju da trgovinu oru`jem pove`u s fenomenom krize, pa tvrde da je Hitler u Nema~koj re{io veliku krizu 30-tih godina pro{log veka tako {to je pokrenuo vojnu industriju. Tako|e se smatra da je Amerika posle Wu dila bila ekonomski slabija, jer je taj program omogu}io zapo{qavawe samo ~etiri miliona qudi.

Svet u krizi vi{e pospe{uje...

Kriza je, zapravo, re{ena po~etkom Drugog svetskog rata. I dok ceo svet strepi, na me|unarodnoj sceni se godinama vrti isti scenario: ratovi se pravdaju politi~kim ciqevima, a zapravo iza wih se kriju ekonomski interesi mo}nih vojnih industrija, obavijeni pacifisti~kim oblandama. Kako to funkcioni{e najboqe govore podaci Me|unarodnog instituta za istra`ivawe mira u Stokholmu. Prema tom institutu u

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

Cr kva i pen zi je

POMO]NIK MINISTRA ZA REGIONALNI RAZVOJ U VLADI HRVATSKE

sta no ve po vrat ni ka do pri no sa na pla te te osi gu ra va ju olak {i ce za re in ve sti ra nu do bit. Uz to, do no {e wem bu xe ta za 2012. stvo re ne su pret po stav ke za po ~e tak no vog in ve sti ci o nog ci klu sa, ko ji }e do pri ne ti da qem ja ~a wu pri vre de, a ti me i za po {qa va wa, te za po ~e tak pro vo |e wa me ra ko je }e se re a li zo va ti kroz pro gra me osmi {qe ne u mi ni star stvi ma iz pod ru~ ja sa o bra }a ja, in fra struk tu re, pri vre de, pred u zet ni {tva, po qo pri vre de i tu ri zma. Na rav no, ni je re al no o~e ki va ti da }e se od mah, u ne ko li ko me se ci, zna ~aj no po ve }a ti broj za po sle nih, ali se stva ra ju re al ne pret po stav ke da se u sred wo ro~ nom pe ri o du i to ostva ri.

Mogu}a saradwa s Tesla bankom l Da li je va{e ministarstvo pripremilo nekakav zajedni~ki program aktivnosti sa Tesla bankom? – Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i fon do va EU do sa da ni je pri pre ma lo za jed ni~ ke pro gra me s Te sla ban kom. No, ka ko su wi ho ve ak tiv no sti i na po ri usme re ni po dr {ci raz vo ju po vrat ni~ kih sre di na, otvo ren je pro stor za mo gu} no sti bu du }e sa rad we. nu ti pri vred ni opo ra vak i rast, osi gu ra ti no va rad na me sta i no vo za po {qa va we, pra ved ni je ras po de li ti te ret kri ze i stvo ri ti te meq za ve }a pri ma wa i rast `i vot nog stan dar da gra |a na...“ Shod no to me, u pr vih par me se ci ra da, Vla da je upu ti la u pro ce du ru, a Sa bor usvo jio, ne ko li ko za ko na ko ji ma se po sti `e po re sko ras te re }e we pri vre de, sma we we

l Planirano je da ove godine bude odràna donatorska konferencija, na kojoj bi bilo prikupqeno 584 miliona evra za re{avawe statusa najugroènijih izbeglih i raseqenih lica u regionu. Ako se u obzir uzme ekonomska kriza, da li }e konferencija uop{te biti odràna i da li je realno da se prikupi projektovani iznos?

– Sve ak tiv no sti ve za ne za odr à va we do na tor ske kon fe ren ci je u apri lu ove go di ne od vi ja ju se shod no pred vi |e nim ro ko vi ma. Na pred-do na tor skoj kon fe ren ci ji, sa stan ku na ko jem se in for mi sa ni po ten ci jal ni do na to re o na pret ku pro ce sa re gi o nal ne sa rad we za po vra tak iz be gli ca, is ka zan je do bar oda ziv po ten ci jal nih ze ma qa do na to ra i za pa èn zna ~a ja in te res za pro ces. Pro gram je pre zen to van pred stav ni ci ma SAD, Ja pa na, Ita li je, Ir ske, Nor ve {ke, [ved ske, Dan ske, Fin ske, Ne ma~ ke, Mal te, Austri je, Ki pra, Slo ve ni je, Slo va~ ke, ê {ke, Fran cu ske, Ru muw ske, Azer bej xa na, Tur ske, Sa u dij ske Ara bi je, Ku vaj ta i Ka ta ra. U to ku su da qi raz go vo ri s pred stav ni ci ma dr à va po ten ci jal nih do na to ra, ukqu ~u ju }i UN HCR, Evrop sku uni ju, te pred stav ni ke dr à va re gi je ko je }e bi ti ko ri sni ci do na tor skih sred sta va.. Upra vo ~i we ni ca da su ~e ti ri dr à ve re gi je na pra vi le za jed ni~ ki pro jekt za iz na la è we traj nih re {e wa iz bje gli~ kog pi ta wa me |u na rod na za jed ni ca sma tra po hval no, te is ti ~e kao pri mer dru gi ma. l Ukoliko sredstava ne bude dovoqno, da li je ve} pripremqen plan kako da se mawak nadomesti ili }e dràve biti primorane na redukciju planova za zbriwavawe izbeglica? – Po red bes po vrat nih sred sta va, ko je pred vi |a mo da pri ku pi mo na do na tor skoj kon fe ren ci ji, u slu ~a ju po tre be bi }e osi gu ra na i sred stva du go ro~ nih kre dit nih li ni ja. Ona }e, u slu ~a ju po tre be, na dok na di ti even tu al ni ne do sta tak do na tor skih sred sta va. n Miroslav Staji}

Pi{e: @ivica Tuci} ro ji ca srp skih epi sko pa su to kom ne de qe iz me di ja sa zna li da se raz mi {qa o wi ho vom pen zi o ni sa wu. O to me su pi sa la dva dnev na li sta u ~i ju se do bru oba ve {te nost ne tre ba sum wa ti. Oda kle je in for ma ci ja po te kla, iz cr kve nih ili dru gih kru go va, za sa da se ne zna, te jav nost ipak ni je bi la iz ne na |e na. I to bi bi la te ma pred sto je }eg Sa bo ra cr kve, ko ji se odr à va pred sto je }eg ma ja. Epi sko pi mi le {ev ski Fi la ret, ba nat ski Ni ka nor i vraw ski Pa ho mi je, ma da spi sak ni je ko na ~an, ve ro vat no sa mi ne bi è le li da se po vu ku. Raz li ke iz me |u wih su znat ne, a ni po vo di za wi ho vo po vla ~e we ni su iste pri ro de. Pri to me, jo{ je ne ko li ko epi sko pa mo glo da pro ~i ta da bi „iz zdrav stve nih raz lo ga” mo gli da se pen zi o ni {u. Za cr kvu bi naj po voq ni ji raz voj do ga |a ja bio da epi sko pi sa mi za tra è svo je oslo ba |a we od upra vqa wa epar hi jom, jer cr kve ni usta vi ne po mi wu pen zi o ni sa we. Mo gu }e da bi se ne ki i ube di li da to u~i ne, ali ne svi. Ta da na sta je de li kat na si tu a ci ja ko ja mo è da iza zo ve po le mi ku na sa bo ru ili u epar hi ja ma. To se sva ka ko è li iz be }i. U isto ri ji cr kve po vla ~e we epi sko pa, ta ko |e sa mih po gla va ra, uobi ~a je no je, ma da ne ~e sto. U Ka to li~ koj cr kvi sva ki bi skup je du àn da kad na pu ni 75 go di na, po nu di pa pi svo ju ostav ku. To ~i ne svi, bez iz u zet ka. Ustav ru ske cr kve (gla va 10, pa ra graf 1, 25-26) pred vi |a to isto, ma da se ne pri me wu je do sled no, ve} od slu ~a ja do slu ~a ja.

I EKONOMSKI INTERESI

pro da jom oru` ja, 78 su ame ri~ ke. Ne ko je pri me tio da su pet stal nih ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti go di na ma naj ve }i iz vo zni ci oru` ja – iz vo ze i mir i oru` je. In te re sant no je vi de ti ko su kup ci oru` ja. Po red ze ma qa Bli skog is to ka, u Azi ji se na spi sku ku pa ca po ja vqu ju jo{ i Ki na, In di ja, Ju `na Ko re ja, In do ne zi ja, Ma le zi ja, Sin ga pur i Pa ki stan. Tu su i ze mqe La tin ske Ame ri ke. Ru si ja je, re ci mo, odo bri la Ve ne cu e li kre dit od 2,2 mi li jar de do la ra za ku po vi nu ar ti qe ri je i

... trgovinu oru`jem nego proizvodwu hrane

jar di do la ra. Tre }i na svet skog ko la ~a od pro da je oru` ja pri pa da SAD, a od mah iza wih na la zi se Ru si ja. Po da ci od pre par go di na po ka zu ju da je ceo svet u na o ru `a we in ve sti rao 2,4 bru to do ma }eg pro iz vo da, pri ~e mu je do ne dav no pe ti na pro iz ve de nog kon ven ci o nal nog oru` ja is po ru ~e na Bli skom is to ku. Ve} 20 go di na naj ve }i iz vo zni ci oru` ja su kom pa ni je iz se dam ze ma qa ko je vo de da na {wi svet. Od sto ve li kih kom pa ni ja ko je se ba ve

oklop nih vo zi la. Ame ri~ ko oru` je ku pu ju jo{ i Sa u dij ska Ara bi ja, Tur ska, ali i biv {e so ci ja li sti~ ke ze mqe u Evro pi, ko je su u me |u vre me nu po sta le ~la ni ce NA TO. Tr go vi na oru `em je po sta la naj si gur ni ji i na ju no sni ji po sao, a iza ta kvih tran sak ci ja uvek sto ji vlast. Ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin je u pe tak, usred iz bor ne kam pa we, po se tio i nu kle ar ni is tra `i va~ ki cen tar u Sa vo ru, oko 600 ki lo me ta ra uda qe nom

od Mo skve. Ta mo je iz ja vio da je sve vre me Hlad nog ra ta ru ski nu kle ar ni po ten ci jal obez be |i vao rav no te ù u sve tu i spre ~a vao ve }e ra to ve. Isto vre me no, Pu tin pro ce wu je da }e Ru si ji u na red noj de ce ni ji sa mo za na o ru à we bi ti po treb no oko 600 mi li jar di do la ra. Rat bio on lo kal ni, ili ka ko po li ti ~a ri vo le da ka ù „kon tro li sa ni kon flikt“, po stao je sku pa igra~ ka. De ce ni ja ma je raz log za tr ku u na o ru à wu bio Hlad ni rat, a ka da je ta ma tri ca is tro {e na ras pa dom ko mu ni sti~ kog si ste ma, is kr sla je bor ba pro tiv me |u na rod nog te ro ri za ma, a od pre go di nu da na se na afri~ kom i azij skom kon ti nen tu – do go dio na rod! Arap sko pro le }e je tek po ~e tak no vih kri za u ime de mo kra ti je. Go to vo da ni ko ga ne in te re su ju ~i we ni ce da je rat u Av ga ni sta nu ve} do sa da po ka zao da kon cept de mo kra ti je ni je mo gu} u istom ob li ku na svim ge o graf skim pro sto ri ma. U arap skim dr à va ma, od Egip ta do Li bi je, ko je su pro {le „de mo krat sku re vo lu ci ju“ po be di le su isla mi sti~ ke par ti je, po bor ni ci tra di ci o nal nih vred no sti. Sti ~e se uti sak i ni je mno go va `no {ta }e se iz ro di ti po sle oru à nih kon fli ka ta, va `no je da se, na ovaj ili onaj na ~in, pro fi ti ra. Tr ka za pre i mu} stvom u ta kvom sve tu {i ri se i iz van pla ne te. Iran je po ~eo da te sti ra sa te li te, Ki na to ve} odav no ra di s am bi ci jom da do kra ja ove de ce ni je iz gra di svo ju sve mir sku sta ni cu... U ovom bi zni su pri ~e o de mo kra ti ji, qud skim pra vi ma ili bor bi pro tiv te ro ri zma, pri ~a ju ne sa mo tra di ci o nal ni pro iz vo |a ~i oru` ja, ne go i mi li o ni ma lih fa bri ~i ca ko je iz ra |u ju ~i po ve, elek tro ni ku, op ti~ ku, la ser sku i dru gu teh ni ku na me we nu una pre |e wu sva ko dnev nog ì vo ta qu di. Ako je to ve} ta ko, ne mo è se o~e ki va ti ni {ta ve li ko od jul ske me |u na rod ne kon fe ren ci je po sve }e ne Spo ra zu mu o tr go vi ni oru` jem, ta~ ni je – za bra na pro da je oru` ja. n Petar Tomi}

Iz ri ~i to se po mi we „ar h i j e r e j s k a pen zi ja” o ~i joj vi si ni od lu ~u je Si nod, a ostav ku pod no si sva ko do sti za wem te sta ro sne do bi. De si se da ne ki epi skop sa zna da je za tra ìo po vla ~e we iz zdrav stve nih raz lo ga, ma da on to ni je è leo. No, ta ko je od lu ~e no, pri li ke za di sku si ju ne ma. Bu gar ski cr kve ni ustav pred vi |a da epi skop po sop stve noj è qi bu de „oslo bo |en du `no sti”, i ta da no su ti tu lu „biv {eg epi sko pa” (~lan 82). Cr kve re for ma ci je, kod nas slo va~ ka evan ge li sti~ ka i (ma |ar ska) re for mat ska, kao i ma we pro te stant ske za jed ni ce, bi ra ju jed nog bi sku pa sa man da tom na od re |e ni broj go di na, ko ji se mo è jo{ jed nom po no vi ti. Uosta lom, i SPC ima epi sko pa „u mi ro vi ni”, Ata na si ja Jef ti }a, a bi lo ih je i u ra ni jim vre me ni ma. Za pra vo sla vqe po seb no je za ni mqi va prak sa Gr~ ke. Ta mo se pen zi o ni sa we ar hi je re ja sma tra „li~ nim ~i nom”. Mi tro po lit ostr va Za kin tos, Hri zo stom Si ne tis, iako „du hom i te lom zdrav”, uz to i vr lo ugle dan, po {to je na pu nio pro {log le ta 72 go di ne, sa op {tio je da „ni ko ni je ne za men qiv, ni je ku pio ar hi je rej ski tron, ni ko u ì vo tu ni je mo gao da spro ve de sve {to je è leo”. Sve {te nik je bio 52 go di ne, a mi tro po lit 25. „Kad gr~ ki u~i te qi, ili su di je, ni su u sta wu da ra de po sle 65 go di ne, ka ko bi to mo gao ar hi je -

rej sa mno go vi {e go di na”, za pi tao je Hri zo stom. Raz u me va we za we gov po stu pak ni je iz o sta lo, sem u de lu cr kve. Sve ~a no je is pra }en, a we gov na sled nik sa sim pa ti ja ma pri hva }en. Sam Hri zo stom Si ne tis }e se ubu du }e ba vi ti una pre |e wem ho do ~a sni {tva. U gr~ koj jav no sti je na kon to ga stvo re na at mos fe ra da bi svi ar hi je re ji sa 72 i vi {e go di na, tre ba lo da se po vu ku sa du `no sti. Ta kvih u ovom tre nut ku ima 30. Je dan ima pre ko 90, de ve to ri ca su sta ri ji od 80. U svo jim re ak ci ja ma, ne ki mi tro po li ti ovo sma tra ju „li~ nom od lu kom” ko ju po {tu ju, dru gi ka ù da to „ni je ka non ski”. Mi tro po lit Me si ne, Hri zo stom, is ti ~e da „ovo tre ba da je pri mer” svu da u pra vo sla vqu. Tu je pri ~a za vr {e na, ali ni ko se po tom ni je po vu kao. U slu ~a ju da se po vla ~e we epi sko pa è li, ne iz sta ro snih i zdrav stve nih raz lo ga, ve} zbog wi ho vog ì vo ta, re ~i i po stu pa ka ko ji ugro à va ugled cr kve ili we no je din stvo, ne ret ko na sta ju te {ko }e. Tu i vla de, ali i jav nost, o~e ku ju da cr kve, u slu ~a ju du èg kon ti nu i te ta de lo va wa ko je se ne sma tra po èq nim, uve re do ti~ ne ar hi je re je da bi wi hov od la zak u mi ro vi nu bio na op {te do bro. Kod mo ral nih ogre {e wa di le me ne bi sme lo bi ti, bar ta ko je u sve tu. I oni na ko je se ovo od no si tre ba lo bi sa mi ozbiq no da raz mi sle kao bi usvo ji li pre po ru ku – i po „sop stve noj è qi” za tra è od epi sko pa ta da ih oslo bo di du `no sti. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

TEORIJA ZAVERE O SKOROM ATENTATU NA PAPU BENEDIKTA

i pu ka de ma go gi ja pe ri o du od 2004. do 2009. go di ne pro da ja oru` ja u sve tu je po ra sla za 22 od sto i te go di ne do sti gla su mu od 1.531 mi li jar du do la ra, od no sno bi la je tri pu ta ve }a od ukup ne po mo }i ze ma qa OECD u toj go di ni. Jo{ ilu stra tiv ni ji je po da tak da je za ra da naj ve }eg bri tan skog iz vo zni ka oru` ja BAE Si ste mi bi la ve }a od do ma }eg bru to pro iz vo da 105 ze ma qa. Za go di nu da na u raz do bqu od 2008. do 2009. go di ne, tr go vi na oru` jem je iz no si la 400 mi li -

Za ku li sne bor be za pap sku fo te qu im ski list „Il fa to kvo ti di a no” ob ja vio je ne dav no d a }e p apa Bened i kt XV I u roku od godinu da na p og inuti u a tentatu. U pi tawu su i nformaci je iz n e potpi sanog dok ument a na nema~ kom jeziku ko ji je k ardina l Kastril o Hoios d ostavio Dràvno m sekre tarij at u i o ko jem je p ale rmski nad bis kup kardi nal Pa olo R om eo navod no govor io u P ekingu u no vembru p ro {le god in e. Qudi s kojima je R omeo pri~ao , me|u kojima su bili i t alijan sk i bizn is men i i p re dstavni ci Katoli~k e c rkve u K ini, bi li su u vereni d a govo ri o p oku{aj u atentat a. Za brinul i su se t o liko d a su odmah o Rome ov oj izj avi obavesti li Vatik an . Izjav a je stavqena u tajn i izve{ta j koji je Papi predao v i{ i kardinal, K olumbi jac Kastr ilo H oios. Vatika n je odmah z ap o~eo istra gu oko navo dn e izjave. Italijans ki list je pr en eo i j ed nu stranic u tajnog iz ve{ataja, a kar dinal Rom eo je de ma ntova o celu pri ~u . – On a to liko n em a veze s a s tvarno {}u da se o woj u op{te n e bi tr eb al o razmi{qati – izjavi o je Ro meo z a i ta li ja nsku novin sku a gen ci ju ANS A-u. Por tp arol Va tik ana, Fed er iko Lomba rd i, kaza o je da je iz ve{taj to liko ne verov at an da ga uo p{ te ni je mogu} e ko me ntari sa ti, ali nije de mantova o sa mo po st ojawe izve{ta ja . U izve {t aju, tako|e , stoj i kako je Romeo, daj u} i sporn u izj avu, k ao na jverovatn ij eg nas le dn ika Be ne dikta XV I i menova o k ardina la An gela Skolu, na dbisku pa Mi lana. Osim to ga , Romeo je svojim kontaktima u Kini re kao kak o papa ne pod nosi Tarci zi ja Berton ea , tre nu tnog dràvn og se kr etara k oji je d rug a najva`ni ja osoba u Va tikanu , ~im e je u ka za o na t o da se u Sveto j stolici v od i borba oko p re mo}i. St ur~waci navo de da j e obj avqiva we izve{ ta ja zaprav o deo b orbe za mo} unutar vatika ns ke admi nis tr acije ko jo m se Be rtoneo p ri si qava da ode. Napa di na papu kroz istori ju nisu bi li retkost. Z avere su svak ako bile b ro jne, ali su dva slu~aja u savremenoj istoriji ostala da golicaju ma{tu. Papa Jovan Pavle II je bio `rtva atentata 1981. godine. Dok se vozio u otvorenom „papamobilu” i rukovao s broj nim ver ni ci ma Tur ~in Mehmet Ali Agxa pucao je pi{toqem iz blizine i ra nio pa pu u sto mak, ka ì prst i de sni lakat . Papu su odmah pr eb aci li u bolnicu, d ok je Agx a na mest u uhap{e n. Ka snij e se i sp os ta vi lo da je at en tator pri padao tu rs koj ek stremisti~koj or gan izaciji “ Sivi vukov i”, a dubq a pozadina ot i{la je ~ ak do b ug arske oba ve {tajne slu`be, pa samim tim i u log e Sovjets kog Sa veza u

atentatu, ia ko to do d ana s nije r as vetqeno do k raj a. Jovan Pavl e II je pre` iveo pet os atnu o peraciju ali je kasnije imao ozbiqne zdravstvene posledice. Agxa je osu|en u Italiji na doìvotni zatvor, da bi do ~e kao po mi lo va we 2000. go di ne. Po oslo ba |a wu na sta vio je da slu ì ka znu u T ursko j do 201 0. godin e, jer j e p re atentata na papu ub io vlas nika no vin ske ku}e. Ostalo je zapam}eno i da je papa posetio Alija u zatvoru 1983. godi ne i na vod no mu sve opro stio. Na istog pa pu pla ni ra ni su ili po ku {a va ni aten ta ti u Fa ti mi 1982, u Sarajevu 1997, te jo{ nekoliko wih. Wegov prethodnik, papa Jovan Pavle I stolovao je u Vatikanu svega 33 dana nakon ~ega je umro, {to je otvorilo niz teorija zavere o wegovoj sudbini. Zvani~na verzije smrti “pape od 33 dana” kaè da je umro u svom krevetu od sr~anog udara. No, doga|aji koji su potom usledili uneli su velike sumwe kod mnogih, da to mo`da i nije bila prirodna smrt. Obdukcija, koja je ina~e uobi~ajena, nije obavqena, ali jeste vest da ga je prona{ao wegov sekretar jer se smatralo da bi izbio skandal da je obznaweno kako ga je prona{la sestra Vin}enca, {to se zaista dogodilo. Nadaqe, papa je u ruci drào neke papire, a saop{teno je da je umro s kwigom »„Nasle|uj Hrista«„. U svakom slu~aju, papina smrt je najvi{e povezivana sa slu~ejam ste~aja banke “Ambrozijano” za koju je bila odgovorna Vatikanska banka i koja je u tom poslu izgubila izgubila ~ak ~etvrt milijarde dolara. Brojni novinari, istraìva~i bavili su se sudbinom “pape od 33 dana”. Dejvid Jelop u svojoj kwizi “U boìje ime” izneo je teoriju da je papa bio u potencijalnoj opasnosti zbog korupcije u “Institutu za religijske poslove”, vatikanskoj najmo}nijoj finansijskoj instituciji uobi~ajeno poznatoj kao Vatikanska banka, koja je imala mnogo akcija u banci „Ambrozijano”. Ovaj slu~aj dospeo je i do popularne literature, a na{ao je i mesto u jednom od najboqih filmskih serijala o mafiji – “Kumu”: pisac Mario Puzo je ~itavu ujdurmu oko Vatikanske banke i smrti pape Jovana Pavla I opisao u romanu iz kojeg je nastao film. Kako god, sudbina ovog pape do danas nije rasvetqena i mnogi su skloni da poveruju kako se radilo o ubistvu. Jedno je ipak ~iwenica: papa Jovan Pavle I na presto je do{ao kao omiqena, ali ozbiqno bolesna osoba. O wegovoj iscrpqenosti i naru{enom zdravqu i pre stupawa na papski presto svedo~ili su vatikanski lekari. A da li mu je neko pomogao da se pre vremena sretne sa Tvorcem, jo{ dugo }e biti sakriveno u vatikanskim arhivama. n Petar Klai}

nedeqa26.februar2012.

c m y

dnevnik

(ne)veseLa svakodnevica:

Dole Oskar, o ~e tak sva ke no ve go di ne za film sku in du stri ju vre me je svo |e wa ra ~u na o pro fi tu za ra |e nom to kom pro {le go di ne i za gre va wa za krun ski do ga |aj ko ji }e ozva ni ~i ti kraj jed ne i po ~e tak no ve se zo ne. Taj do ga |aj je, na rav no, do de la na gra de Oskar. U de ce ni ja ma uve `ba noj igri (ovo go di {wa do de la bi }e 84. po re du) ko ja ne do pu {ta ni ka kve im pro vi za ci je, at mos fe ra se pod gre va broj nim nat pi si ma/pri lo zi ma u me di ji ma po sle ko jih sle de spe ku la ci je o mo gu }im (tj. ma we ili vi {e iz ve snim) no mi na ci ja ma (~e mu pret ho de do de le ne kih ma we pre sti `nih na gra da) da bi, na po kon, bi le ob zna we ne zva ni~ ne no mi na ci je od ko jih po ~i we be so mu~ na tr ka u pro te ì ra wu i pro mo ci ji fil mo va. Pa ra lel no sa ovim stam pe dom kre }e i dru gi, sa ma sve ~a nost do de le Oska ra. To ve ~e odav no je po sta lo po se ban {ou u ko me je pre sti `no u~e stvo va ti, od no sno bi ti do ma }in do de le, ba{ kao {to je ne iz o stav no bi ti pri su tan, pro {e ta ti cr ve nim te pi hom u ga la gar de ro bi, osme hi va ti se fo to gra fi ma, ma ha ti obo à va o ci ma, u sa li apla u di ra ti no mi no va ni ma i sre} ni ci ma ko ji dr è zlat nu sta tuu „uj ka Oska ra“. Na rav no, osim ko le gi ni ca i ko le ga sva ~i ju po ja vu bud no pra te mi li o ni gle da la ca di rekt nog TV pre no sa, kao i oni ko ji }e istu {a ra du pra ti ti od lo è no. Po bed ni ci }e, ka ko i do li ku je, uz bu |e no, uz ko ju su zu, za hva li ti svi ma ko ji su za slu `ni za wi hov uspeh, od re ì se ra do ta te, ma me i ma~ ke. Iz li vi emo ci ja na gra |e nih ume li da bu du sa svim ne u me re ni. Glum ci

T R E N D R A P O R T : praznik mode i gLamUra

Sjaj holivudskih i inih zvezdica , pa sva {ta nam se iz do ga |a lo to kom pro te kle ne de qe! Ka ko je tem pe ra tu ra po ~e la da ra ste i le de ni ce da se ota pa ju, ìv nuo je i na{ pro te klih ne de qa po ma lo „za ve jan” xet set. Ta ko smo ko na~ no (u sva ko dnev nom ì vo tu bo re }i se s bqu zga vi ca ma) do ~e ka li i u re gi o nu ve ro vat no naj i {~e ki va ni ji pod mla dak – ma log Alek san dra od maj ke Se ve ri ne i oca Mi la na Po po vi }a. Iako su ne ki od ov da {wih me di ja na ja vqi va li da }e dve naj ve }e, {to bi Ro zga re kla, re gi o nal ne „è ne, maj ke, kra qi ce” – Sev ka i srp ska joj ko le gi ni ca Ce ca, u istom da nu ima ti svoj „ve li ki da tum”, na kra ju su se wih dve ipak le po ras po re di le. Pr va nas je ob ra do va la Se ve ri na, ko ja se car skim re zom po ro di la na vr lo neo bi ~an da tum – 21. 02. 2012. (gle ~u da, ~i ta ju }i spre da i stra ga do bi ja se isto). Ne ki }e re }i da to ni ka ko ni je slu ~aj no, od no sno, da je tu pr ste mo ra la „ume {a ti” sa da ve} ~u ve na Mi la no va astro lo {ki wa, s ko jom se on, ka ko je sam ra ni je pri znao, kon sul tu je oko sva kog va `ni jeg do ga |a ja u svom ì vo tu. Na i me, upra vo je od we tra ìo „bla go slov” i ono mad kad je spa zio Se ve ri nu. Jer, tek kad su zve zde re kle „ona je pra va”, Mi lan je kre nuo u ak ci ju. Na rav -

ip si lon hro mo zom ni je u pro ble mu. Pla ne ta mo è da odah ne... No, sve je ovo bi lo tek la ga no za gre va we za ono {to nas ve ~e ras o~e ku je. Re~ je, na rav no, o naj gla mu ro zni jem cr ve nom te pi hu na sve tu, onom u Ko dak te a tru, a po vo dom ovo go di {we sve ~a ne do de le na gra da ame ri~ ke Film ske aka de mi je. Glu mi ce i fa no vi im ve} da ni ma ne spa va ju od uz bu |e wa, a da }e, upr kos glo bal noj kri zi i re ce si ji, sve bi ti ras ko {no i „na ni vou”, po tvr da su i do de le na gra da (Zlat ni glo bus, Baf ta, SAG) ko je su pret ho di le Oska ru. Upra vo su ove film ske pri red be po ka za teq da sku pih ha qi na, ci pe la i na ki ta ne }e maw ka ti, te da }e mo i no }as, be sa ni u svo jim do mo vi ma, mo }i pre mi jer no da uì va mo u do sad ne vi |e nim kre a ci ja ma vi so ke mo de iz naj pre sti `ni jih svet skih kro ja~ kih ra di o ni ca – od Di o ra i Ar ma ni ja, pre ko Eli ja Sa ba i Ver sa }ea, pa do Mar ke se i Ve re Vang. Bi }e tu sve ga: ~ip ke, sa te na, {an tung svi le, bro ka ta, san da la sa di ja man ti ma i na ki ta u vred no sti od po ne ko li ko mi li o na do la ra po glu mi ci. Isto ta ko, za raz li ku od pro {lo go di {weg Oska ra na ko jem su se naj ve }e ho li vud ke zve zde sa A li ste ma hom od lu ~i va le za ru ì ~a ste to no ve: od ble do ru ì stog, pre ko la van de, pa do ras ko {ne fuk si je – ova go di na je, bar ako je su di ti po ono me {to se do sa da mo glo vi de ti, ma hom u zna ku „ne bo ja” cr ne i be le, kao i pu de ra stih ha qi na ko je se sa vr {e no ukla pa ju s te nom. Isto ta ko, za o~e ki va ti je da ni ovaj cr ve ni te pih ne }e pro }i bez ne ko li ko uvek spor nih cr ve nih ha qi na, oko ko jih mod ni kri ti ~a ri uvek vo de ù~ ne ras pra ve o to me da li je su ili ni su pra vi iz bor, a ti pu jem da }e vr lo po pu lar na bi ti i ne ka od ni jan si pla ve bo je. [to se wi ho vih ko le ga ti ~e, iza bra ni smo kin zi naj ~e {}e no se Ar ma ni, Sal va to re Fe ra ga mo, kao i Dol ~e i Ga ba na pot pis. Bez sva ke sum we i ova ko na ne vi |e no mo è se o~e ki va ti da }e na cr ve nom te pi hu po seb no za bli sta ti ne pri ko sno ve ni Xorx Klu ni, Bred Pit i Xe rald Ba tler, ali to je tek slat ka uver ti ra u uì va wa ko ja }e nam ve ~e ras pri re di ti ne ki od naj ve }ih ma ca na na sve tu... Da se ne la è mo, svom tom sja ju i gla mu ru, ne sum wi vo je pret ho di lo bar me sec da na in ten ziv nih pri pre ma i ulep {a va wa. Od br zin skog ski da wa ki la u te re ta na ma i „is pum pa va wa” vi {ka te~ no sti u sa lo ni ma, pre ko sre |i va wa ko se, nok ti ju i te na, is pro ba va wa mi lion to a le ta i fri zu ra ko je idu uz wih, kao i sit ni jih ili ne {to ozbiq ni jih hi rur {kih in ter ven ci ja, pa do pri pre ma wa pri klad nih go vo ra.

pamtimo, pamtimo...

no, mo gu }e je da ter min ima ve ze i sa uobi ~aj nim ri val stvom ko le gi ni ca. [ta god da je u pi ta wu, Ce ca je ovog pu ta oka sni la i „tek” dan po sle, mah nuv {i sa pro zo ra svog zam ka u jed nom „le èr nom” ku} nom iz da wu, po zdra vi la broj ne obo à va te qe, oku pqe ne na uli ci ka ko bi je pr vi po zdra vi li. Ne {to ra ni je se pri ~a lo da }e tog fa mo znog 22. fe bru a ra, za ka da je na ja vqe no ski da we Ce ci ne na ru kvi ce/na no gi ce bi ti upri li ~e na ve li ka ùr ka, no, na kra ju se od te ide je od u sta lo iz, ka ko je ob ja {we no, „bez bed no snih raz lo ga”. Ve ro vat no se do ta kvog za kqu~ ka do {lo na kon kon slu ta ci ja folk di ve i pri ja te qa joj iz @i to ra |e, mi ni stra po li ci je Da ~i }a. Bi lo ka ko bi lo, tek za o~e ki va ti je da }e go spo |a Ra `na to vi} sa da po ù ri ti da pr va ob ja vi svoj „no vi ma te ri jal”, ka ko bi {to pre anu li ra la raz li ku i su sti gla ri val ku. Jed na od ve sti ko ja je uz dr ma la ov da {wu, ina ~e zim ski u{u {ka nu jav nost, je su i spe ku la ci je ne kih me di ja da se naj po èq ni ji ne è wa sa ovih pro sto ra, gosn Ba ja to vi}, ko na~ no za qu bio. Ka ko se pri ~a lo ovih da na, sr ce mu je osvo ji la jed na od „Pin ko vih” zve zdi ca, ta ze raz ve de na go spo |i ca [i {ma no vi}, ko ja je, gle ~u da, ra ni je bi la u ve zi sa go re po me nu tim Mi la nom Po po vi }em. Pa vi sad re ci te da ov da {wa „ba ra” ni je ma la za sve te kro ko di le i kro ko dil ke. Pod se }a wa ra di, i hr vat ska vo di teq ka Ni ko li na Pi {ek sre }u je pro na {la u za gr qa ju jed nog „biv {eg”. Na i me, ona je „emo tiv no is pu we na” za hva qu ju }i biv {em de~ ku jed ne od ov da {wih folk pe va ~i ca. I ta ko, u re gi o nu ni kad do sad no. Va `no je sa mo da se de ca ra |a ju, jer je bor ba za ve }i na ta li tet je dan od glav nih pri o ri te ta ka ko „wi ma”, ta ko i „na ma”. A le pe ve sti sti gle su ovih da na i sa uni ver zi te ta – mu {kar ci ne }e iz u mre ti i wi hov ~u ve ni

Pro {lo go di {wi cr ve ni te pih pam ti mo po @i van {i je voj ha qi ni bo je la van de, u ko joj je pro {e ta la Kejt Blan {et. Sta ja la joj je, na rav no, kao sa li ve na, ali ni sam si gur na da se ovaj (vr lo spe ci fi ~an mod ni „iz ri ~aj”) ba{ svi ma do pao. U bo ji la van de bli sta la je Mi la Ku nis, ko ja je na pro {lo go di {wu do de lu Oska ra do {la u Eli Sab bo àn stve noj ha qi ni od ~ip ke i sa ni {ta ma we ras ko {nim di ja mant skim min |u {a ma u u{i ma. Bez sva ke sum we, bez da ha je sve osta vi la sek si Skar let Jo han son u ci kla ma ha qi ni s pot pi som mod nog dvoj ca Dol ~e i Ga ba na, a bli sta la je i San dra Bu lok u cr ve noj kor set ha qi ni Ve re Vang. Po mi {qe wu mno gih, naj go ri staj ling la ne je iza bra la [e ron Stoun, ko ja je na cr ve nom te pi hu u cr noj Di o ro voj ha qi ni pod se }a la na Kru e lu de Vil, a ni {ta ma we ni je „pod ba ci la” ni Ni kol Kid man (ta ko |e u Di o ru), za ~i ji su law ski staj ling mod ni stru~ wa ci re kli da je we no naj go re oska rov sko iz da we ika da. Ali ko ga se to jo{ ti ~e? Jer, svo to mu ~e we i tre ning ima ju za ciq sa mo jed no – da se za bli sta na cr ve nom te pi hu, od no sno, da se svi mi ko ji to gle da mo „s oso bi tom pa `wom” jo{ jed nom uve ri mo da je ì vot naj dra ìh nam zve zdi ca jed na pre le pa baj ka. Uosta lom, gde se jo{ (osim u jed noj ta kvoj ho li vud skoj baj ci, pre pu noj ilu zi ja i ve {to upa ko va nih re kla ma) di zaj ne ri na pro sto utr ku ju da ha qi ne ko je ko {ta ju i po ne ko li ko sto ti na hi qa da do la ra i vi {e mi li on ski na kit ko ji ga pra ti, bes plat no po ne se, {to bi Xu li ja Ro berts u „No ting Hi lu” re kla, „jed na sa svim obi~ na de voj ka”? Sa mo u Ho li vu du, ko ji }e ove no }i, to kom sve ~a ne ce re mo ni je do de le na gra da, a po tom i na ga la par ti ju, sa svim si gur no pre va zi }i sva na {a o~e ki va wa. Ma ko li ko ona baj ko vi ta bi la. n Jasna Budimirovi}

su, po de fi ni ci ji, ne u rav no te `e na ve li ka de ca; se ti mo se da su ne ki, u znak pro te sta, ~ak od bi li da pri me Oska ra – Da dli Ni kols, Xorx Skot, Mar lon Bran do. Ta kvih bun xi ja, na rav no, vi {e ne ma. Sto ga su or ga ni za to ri pro pi sa li da wi ho ve iz ja ve mo ra ju da tra ju je dva na pun mi nut. S dru ge stra ne, oni ma ko je je ameri~ka Akademija filmskih umetnosti i nauka nagradila u mawe atraktivnim kategorijama (kojih ukupno ima tridesetak), zla}ane statue se dodequju ubrzanim hodom i po skra}enom postupku. Film oven~an Oskarom odmah posle dodele ponovo kre}e u osvajawe sveta – sada s preporukom koja mu garantuje dodatnu zaradu jer svi bi da vide to ~udo (neki prvi put a neki ponovo, ali sada sigurni da gledaju najboqi film). Glumci koji su dobili Oskara pewu se na honorar lestvici i mogu se nadati ali i zahtevati da im se za slede}i film plati znatno ve}a suma (naravno, vi{e dobijaju oni koji su nagra|eni za glavne uloge a mawe oni za sporedne). Ve}im honorarima mogu se nadati i nagra|eni re`iseri, scenaristi i snimateqi. I tako su, na kraju, skoro svi sre}ni: gledaoci jer su dobili novi najboqi film u SAD i ostatku sveta, filmski radnici jer su nagra|eni za svoj trud,

bosovi kompanija jer im se sme{i jo{ malo profita (gubitnicima ostaje nada da }e dogodine oni dobiti statuu). Ali, da li je sve tako glatko? Kao i sve nagrade i Oskara (ili Nobelove nagrade i neke sasvim lokalne) prate sukobi koje su, u ovom slu~aju, poja~ani uplivom velikog kapitala u

pri~u. Dileme oko primata umetni~kog nad materijalnim /dolarskim segmentom filma stalno su prisutne, ~as su glasnije i o~iglednije, ~as ti{e i jedva vidqive. Ipak, previ{e puta su nagra|ivani komercijalni filmovi a zapostavqani oni koji su umetni~ki vaqaniji ili ne ba{ po voqi publike (prete`no lewe i slabo obrazovane). Opravdawe tipa „film je industrija i zavisi od proda-

Uz gostovawe srpskog narodnog pozori[ta U be^kom akcent teatrU

„Uje`” kod „na{ih”

n Pi{e: Aleksandar Milosavqevi} ed nog da na }e, ne ma sum we, za po sle ni u Srp skom na rod nom po zo ri {tu za po ~i wa ti pri ~e o ovom go sto va wu Dra me SNP-a u Be ~u re ~i ma: „Bi lo je to one go di ne ka da su sme to vi blo ki ra li Sr bi ju, ka da Srp sko na rod no ni je ra di lo zbog {ted we stru je, a na {i su ipak kre nu li na put u Be~, s Nu {i }e vim Uje òm u re ì ji Ra le ta Mi len ko vi }a”... I kre nu li smo, za i sta, ali smo, kr oz ve ja vi cu i po pri stoj nom mi nu su, sti gli sa mo do pred dr àv nu gra ni cu. Tu nam je, na de se tak ki lo me ta ra od gra ni~ nog pre la za a pet od naj bli è ben zin ske pum pe, na sred auto pu ta – pu kla gu ma. I ka ko to obi~ no bi va na ov da {wim dru mo vi ma, {o fer auto bu sa je imao re zer vni to ~ak, ali ne i od go va ra ju }i alat, neo p ho dan za za me nu to~ ka. Is ku stvo ve li da kad u istim ili sli~ nim okol no sti ma gu mi-de fekt za de si auto bus sa „ci vil nim„ put ni ci ma, na sta je pa ni ka. No, ka da se auto bu som ko jem iz ne na da eks plo di ra gu ma pre vo ze po zo ri {ni ci, stva ri iz gle da ju znat no dru ga ~i je, a ner vo za i mu ka zbog hlad no }e se pre tva ra ju u ma te ri jal za pra vqe we {a la. Raz u me se, uz oba ve znu kon sta ta ci ju da je za sve kriv Ba ne Ve sni}, pr o du cent i vo |a pu ta. Zdrav ko ]e ran orga ni zu je na {e teh ni ~a re i oni za ~as pre u zi ma ju stva ri u svo je ru ke: od sto pi ra wa te {kih ka mi o na, ~i ji {o fe ri bi mo gli da ima ju ade kvat ne di za li ce i ~vr ste po lu ge, do na me {ta wa re zer vnog to~ ka. Za to vre me glu ma~ ka eki pa po di è mo ral put ni ci ma. A ka da eki pu pred sta ve ~i ne Ca ka Ple sko wi}, Era Fi li po vi}, Qu bi ca Ra ki}, Li di ja Ste va no vi}, Go ca Jo {i} Ga jin i Sa le Ga jin, Sa wa Ri sti} Kraj nov i Ju go slav Kraj nov, Go ca Ka me na ro vi}, Mi ro slav Fa bri, Dra go mir Pe {i}, Mar ko Sa vi}, Jo va na Mi {ko vi}, Oqa Sta men ko vi}, Sa wa Mi ki ti {in, Je ca An to ni je vi}, Mi li ca Ja nev ski i ve te ran Mi }a Pe tro we, ne pri jat nost na pu tu se pre tva ra u du ho vi tu i uz bu dqi vu avan tu ru. U eki pi su, ina ~e, i Ma ri ja Me de ni ca i ~i ka Ra de Ko ja di no vi}. Ma ri ja nas ~e ka u Be ~u, a ~i ka Ra de ta je, na go sto va wi ma, za me nio Pe tro we. Dra ma SNP-a sva ke go di ne po ho di be~ ki Ak cent te a tar. Ova re dov na go sto va wa ni su, me |u tim, deo uobi ~a je nog pr o jek ta me |u na rod ne sa rad we na {eg po zo ri {ta. Od la sci u Be~ su mno go vi {e jer nas ta mo ~e ka di ja spo ra, pred stav ni ci po pu la ci je „na {ih u ra se ja wu”, a wih u pre sto ni ci Austri je ima vi {e od 150.000. To }e re }i da je deo mi si je Srp skog na rod nog po zo ri {ta da na tra gu raz lo ga zbog ko jih je pre sto pe de set go di na i osno va no, svo jim pred sta va ma afir mi {e i pod sti ~e odr à we je zi ka, tra di ci je i, uop {te, kul tu re ko ja na sta je na ovim pr o -

sto ri ma. Mi smo, da kle, spo na iz me |u do mo vi ne i na {ih u sve tu. No, ka da ka è mo „na {i”, u slu ~a ju Be ~a ne mi sli mo je di no na Sr be, jer na pred sta ve SNP-a po pra vi lu do la ze i Cr no gor ci, Hr va ti, Bo san ci, po kat kad i Ma ke don ci, na sta we ni u „car stvuj {~oj Vi je ni„. Za be~ ko iz vo |e we Uje à kom plet na sa la je bi la ras pro da ta tri da na pre na {eg do la ska. „Na {i” su nas, da kle, s ne str pqe wem o~e ki va li. Ali, ~e ka li su nas i „wi ho vi”, po naj pre pred stav ni ci pr o tiv po àr ne po li ci je ko ja ri gid no kon to li {e da li svi ele men ti na {e pred sta ve, pa i sva ki ko ma di} sce no gra fi je, za do vo qa va ju uisti nu pre ci zne zah te ve evrop ske pr o ti po àr ne za {ti te. A s ovim ti po vi ma ne ma di sku si je. To ve} do bro znam. Kao |ak-pr vak od go va ram na sva ko wi ho vo pi ta we: da li se na po zor ni ci ko ri sti „otvo re ni pla men”, da li }e u pe pe qa re po sta vqe ne na sce ni bi ti usu ta vo da...? I, uosta lom, ~e mu to li ke pik sle? Ob ja {wa vam da u pred sta vi po sto ji sce na u ko joj go mi la è na ne pre sta no pu {i, ali se ni jed na od wih ne od mi ~e od svo je pe pe qa re. Da li }e ci ga re te bi ti upa qe ne na po zor ni ci, pi ta stro gi Austri ja nac? Raz u me se, od go va ram. Pi ta me da li sam si gu ran. Ve lim da je sam. On klim ne gla vom. Svi ma nam je lak nu lo, jer kon tro la se de {a va de set mi nu ta pre ula ska pu bli ke. Sa le Ga jin, {e ta ju }i se pre ko sce ne u ko sti mu, mir nim to nom me pi ta: „Za {to la è{ ~o ve ka? Ci ga re te }e, kao i uvek do sa da, bi ti upa qe ne iza sce ne, otvo re nim pla me nom upa qa ~a„. Ni sam sla gao po li caj ca, za bo ra vio sam taj de taq. Doc ni je }u s po li caj cem po pu {i ti po ci ga re tu u hod ni ku Ak cent te a tra, na me stu gde je do zvo qe no pu {e we. Pred sta va je pr o {la od li~ no! Sve je funk ci o ni sa lo bez gre {ke, a glum ci su Nu {i }a i ovaj put igra li s uì va wem. Pu bli ka je re a go va la ka ko se sa mo po è le ti mo è – na pra vim me sti ma sme hom, apla u zom na kon cu sva ke sce ne, a po za vr {et ku – ova ci je! @u rim da is pred po zo ri {ta sa ~e kam pu bli ku te da, kao ano nim ni po se ti lac, oslu {nem ko men ta re. Sve sa mi kom pli men ti! I Bo ra Ka pe ta no vi}, orga ni za tor svih go sto va wa iz Sr bi je, je za do vo qan. Od mah se do go va ra mo s ko jom pred sta vom }e mo do go di ne po ho di ti Ak cent. No} je, me |u tim, mla da, iz me |u Be ~a i nas ne ma vi {e ni ka kvih oba ve za. Na po vrat ku u No vi Sad ni smo ima li gu mi-de fekt. Pa ipak, u auto bu su nam ni je bi lo do sad no. (autor je upravnik Srpskog narodnog pozori{ta)

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

HOLIVUDSKe NAGRADe I PRATe]e IGRARIJe

INTERVJU

ìveo film! je svojih proizvoda“ i nadaqe }e prolaziti, jer kapital ima svoju logiku koja kaè da, ukoliko ho}e{ da opstane{, mora{ zaraditi vi{e nego {to si uloìo – a u trì{noj borbi sva su sredstva dozvoqena. U takvom kontekstu tajnost glasawa ~lanova Akademije prelazi iz slobode u potkupqivost,

jer glasove daju qudi koji direktno zavise od filmskog biznisa. Uz ovu mrqu ide i ona koja ka`e da u konkurenciju ulaze samo filmovi koji su prikazivani u prethodnoj kalendarskoj godini u bioskopima u Los An|elesu – a oni koji su upu}eni znaju da u bioskope ne mogu da stignu svi filmovi. Oni iz mawih, nezavisnih produkcija, te{ko }e nai}i na

{irom otvorena vrata, po{to i vlasnici bioskopa potenciraju robu koja }e im doneti zaradu. A to su, pre svega, filmovi „mejxor kompanija“ koje prate reklame i medijska buka. Nezavisni film vrhunskog umetni~kog kvaliteta mo`e da se prikazuje u nekoj zaba~enoj sali koju slabo ko pose}uje, i zato ne}e dugo biti na repertoaru. Pitawe je ko }e ga uop{te videti a kamoli nominovati za nagradu. Oskar potencira velike filmske ku}e, blokbaster produkcije i gluma~ki star sistem – a ovi, sa svoje strane, najvi{e vole da igraju na sigurno i da ne talasaju. Vremena kada je Holivud bio otvoren i slobodouman bespovratna su pro{lost, i sada tamo caruje u~malost, zihera{ewe i malogra|an{tina. Ne treba smetnuti s uma i uticaj svetske ameri~ke politike na filmsku industriju (koja je na liniji one Lewinove o bitnom uticaju filma na mase). Znano je da su zvani~noj politici neke teme milije od drugih, npr. negovawe fame o ameri~kom snu, komformizam i amero-centrizam. Oskar se, naravno, besramno reklamira kao najva`nija svetska filmska nagrada za filmove na ameri~ko-engleskom govornom podru~ju; ostatku sveta „{irokogrudo“ daje {ansu da zavredi priznawe za ceo jedan

najboqi film na stranim jezicima godi{we. Ovakvo postavqewe filmskih razmera govori samo za sebe: SAD sebe postavqaju u centar (svoje verzije) sveta koju promovi{u svim silama masovnih medija i zaba{urivawa onih koji nisu u wihovom taboru. Stoga nije nikakva mudrost ustvrditi da je Oskar samo jedno od oru`ja u arsenalu ameri~kog kulturnog imperijalizma, kome je ciq da ostatak sveta zadr`i u filmskom/kulturnom ropstvu ({to je jedna od posledica Drugog svetskog rata i blokovske podele). Tako se nastavqa kolonizacija tr`i{ta i dresirawe sive mase (isti ciq je i u predlogu aktuelnih zakona koji bi da ograni~e internet pirateriju). Situacija u svetu se, me|utim, bespovratno promenila i na poqu filma: pored posustale Evrope koja slaba{no parira ameri~kom filmu, nikle su i razvile se umetni~ki superiorne filmske velesile na Bliskom i Dalekom Istoku, {irom Azije i Latinske Amerike, pa ~ak i u Africi. Upravo je Internet otkrio svetu da se {irom sveta snimaju brojni filmovi koji u svemu nadma{uju izvikane ameri~ke produkte (proizvedene u kuhiwama multinacionalnih kompanija). U toj novoj filmskoj slici sveta (koja ponekad izlazi na scena filmskih festivala Evrope), nagrada Oskar je {qa{te}e sredstvo retrogradnih snaga koje se sve vi{e iscrpquju u cirkuskim atrakcijama a sve mawe u pravoj umetnosti pokretnih slika. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

UVI\AVNI: Stvarno je do{lo zadwe vreme: dvojica pqa~ka{a koji su iz jedne banke u Italiji odneli 10.000 evra, izvinili su se zaposlenima pravdaju}i se ekonomskom krizom. „Izviwivamo se zbog neprijatnosti, ali kriza je”, rekao je jedan od lopova tokom pqa~ke banke na Sardiniji. NESIJEV BRAT: Kad smo ve} kod ludila... jedan seqak sa Islanda tvrdi da je, navodno, uspeo da snimi Lagarfqota – mitskog re~nog crva, „brata” a`daje iz Loh Nesa. Dobro. Wemu se, ka`e, u~inilo da je ugledao ne{to neobi~no u obli`woj reci, pa je odlu~io da to zabele`i. Ako ni{ta drugo, postao je zvezda na Jutjubu.

TU^A U KOKPITU: Omiqena tema ove rubrike: piloti. Ovog puta se ne radi o tome da je neko zaspao, ve} o tu~i u kokpitu brazilskog putni~kog aviona. Jedan od putnika je iz ~ista mira napao pilota, avion je malo krivudao, ali se uz pomo} ostalih putnika sve dobro zavr{ilo. Avion je prevremeno sleteo.

MOST ÂK NORIS: @iteqi jednog slova~kog regiona su velikom ve}inom glasali za to da novi pe{a~ki i biciklisti~ki most preko reke Morave na granici sa Austrijom dobije ime âk Noris. Kona~nu odluku o imenu mosta done}e regionalna skup{tina, ali regionalni guverner Pavel Freso rekao je da }e pratiti èqe naroda sa ankete sprovedene na Internetu.

LAZAR RISTOVSKI, GLUMAC

Uvek na ivici ekscesa vih dana mogli smo da pro~itamo savet jednog vrsnog kriti~ara koji kaè – pustite velikog Lazu da govori najve}eg Lazu. Do|e mu to kao melem na ranu u ovim smutnim vremenima. Re~ je o „Antologiji qubavne poezije srpske” i CD-u gde glumac Lazar Ristovski govori 34 pesme, me|u kojima i onu najlep{u Kosti}evu „Santa Marija dela Salute”. Maestralni Lazar Ristovski, kao da se poigrava sopstvenom znatièqom, ali i tu|om, jer ko jo{ u ìvotu, pa makar i ne bio lirski nastrojen, nije ~itao i pisao qubavne stihove? Mora se priznati da nas je i ovog puta glumac Ristovski iznenadio: znamo ga kao nosioca vrsnih uloga, rediteqa, scenaristu, producenta, pisca dva romana – „Belo odelo” i „Kako sam dobio Oskara” – ali sada moèmo da ga vidimo i u ulozi antologi~ara. l Ne ~udi {to je Antologija ro|ena na Dan zaqubqenih, ve} kako je i koliko dugo stvarana. [ta je podstaklo weno pojavqivawe? Kako je do{lo do saradwe s publicistom i kwièvnikom Boòm Koprivicom? – Siguran sam da se ovakve antologije pripremaju ~itav ìvot, jer je u wih utkano sve na{e znawe i obrazovawe na tu temu, kao i drskost da spojimo nao~igled nespojivo. Du~i}a i Raki}a s Bajagom i Borom ôrbom. Ali zato }e ova antologija biti najsveobuhvatnija zbirka qubavnih srpskih pesama i zato }e ona biti drska u tom smislu. Na kraju krajeva, ona se zavr{ava pesmom „ûpavo” Milene Markovi}. Sve {to radim je uvek bilo na ivici ekscesa. îni mi se da ni Boò nije druga~iji. Ipak, ovo je u najve}em svom delu klasi~na antologija, gde su zvezde ve~eri najboqe me|u najboqim: Laza Kosti}, Crwanski, Dis, Desanka Maksimovi}, Branko Miqkovi}, Qubomir Simovi}, Matija Be}kovi}, R{umovi}, Novica Tadi}… Ovo je antologija u kojoj ima 110 pesnika s vi{e od 200 pesama. Boò i ja smo igrali mali fudbal zajedno. Retko kada smo gubili. l îni se da se jo{ od sredwo{kolskih dana i takmi~ewa recitatora niste mnogo govorili stihove, pogotovo qubavne. Da li je ovo svojevrsni povratak u mladost, novo zaqubqivawe ili ne{to ozbiqnije – desila se qubav, mo`da? – Nekada davno, u U~iteqskoj {koli u Somboru, recitovao sam i takmi~io se, ali od onda ni{ta. Nije mi se dopadalo kako to drugi rade, ali nisam ni imao potrebu da im dokazujem i pokazujem kako ja to radim. Ipak, evo, do{lo je vreme i za to. Beìm od pomisli na “duboke, lepe i pijane glasove”, kako uz gitaru recituju poeziju. Naslu{ao sam se toga i davno sam odlu~io da ja tako ne}u. Ne}u, jer se tako, u toj prigodnoj “lepoti” govorewa, naj~e{}e gubi pesnikova misao. I pesme smisao. Ne krijem se ni iza ~ega. Naprotiv. Gulim koù stida sa sebe. Zato }e ovde, u mojoj verziji, violinski kqu~ biti sama pesma, a instrument – moj glas. [to se qubavi ti~e... One somborske su nezaboravne. l Koja pesma uz ”Santa Marija dela Salute” bi se mogla izdvojiti iz tog ogromnog pesni~kog opusa? – Kao {to Laza Kosti} pripada vrhu vrhova, tako ima svog sagovornika u Disu ili Crwanskom. Zato je pesma „Mo`da spava” ili „Mizera” Crwanskog, ili... ili... Ima dosta pesnika i dosta dobrih pesama. Iskrenost pobe|uje. Kako u ìvotu, tako i u poeziji. l Kako doìvqavate stihove muzi~kih pesnika poput Neleta Karajli}a ili Bore ôrbe? îni se da je wih po-

sebno te{ko govoriti, a da se ne zapeva? – To su moderni trubaduri na{eg vremena. Pa, recite i sami, ima li nekoga ko se vi{e napevao o qubavi od wih? A prizna}ete da imaju dobrih pesama ~ijih se stihova niko ne bi postideo, na primer, „kol’ko ko{ta da unutra pla~em?” l Antologija se pojavquje u vreme kad je javnost prili~no usijana povodom filma „U zemqi krvi i meda” An|eline Yoli. Film je uz prisustvo glavnih protagonista i autorke premijerno prikazan u Sarajevu i Zagrebu. Kakav je va{ stav? Ko ima pravo da se quti i negoduje tim povodom? – Film sigurno treba videti pa onda pri~ati o wemu. Ja ga jo{ nisam video. Meni je u celoj toj pri~i naj`alije onog divnog ~oveka i velikog glumca Breda Pita, koji mora da prati i voda za ruku jednu netalentovanu glumicu i verovatno jo{ netalentovaniju rediteqku.

l Dile, glavni junak „Lavova”, pobrao je uspeh svojim radni~kim reperskim nastupom. Klip se vrteo na Jutjubu, a i komentari su bili zanimqivi, od osporavawa do divqewa, od onog „Bravo, Lazo, majstore!” do onih zajedqivih „Kakav radni~ki rep kad celo leto provodi na jahti„. – Komentari su, naàlost, uglavnom pozitivni. Kaèm naàlost zato {to ima mnogo sveta koji ima razloga da {trajkuje. [to se ti~e onih koji mi zameraju {to imam jedrilicu, na kojoj tako|e odnosim pobede, {ta da im poru~im? Ja sam u du{i pobednik, a pobede se u Srbiji te{ko pra{taju. l Bili ste i u prilici da birate scenarije i odbijate poslove. Kada prihvatate neku ulogu ili posao? Koja je cena? – Bilo je u po~etku poslova kada se nije imalo ni za hleba, koji su me naterali da radim ono {to mo`da ne bih hteo, ali

l Jednom ste izjavili da volite da se takmi~ite, ali i da pobe|ujete. Da li i kada vam je polazilo za rukom da i poraz pretvorite u pobedu? – Zavisi {ta se podrazumeva pod pobedom. Za mene je proces rada, koji je kreativan sam po sebi, pobeda. Mene ti procesi istraìvawa i tragawa po novim ulogama, tekstovima i po sopstvenom bi}u raduju i neka otkri}a unutar sebe smatram pobedama i nagradama. Ono drugo se zove popularnost, kratkotrajnost, ili prolaznost. l Ponovo se na ovda{wim televizijama prikazuje va{ film „Belo odelo” koji je zlosre}ne 1999. godine progla{en najuspe{nijim doma}im filmom i, izme|u ostalog, 2000. bio na{ kandidat za Oskara van engleskog govornog podru~ja. Kakva sudbina prati „Bele lavove”, va{ drugi autorski film, pro{le godine premijerno prikazan u doma}im bioskopima? – Da, s „Belim odelom” bio sa u Kanu na najve}em svetskom festivalu dok su oni bombardovali Srbiju. A ja sam u filmu govorio o qubavi. Ja sam, naàlost, i s „Belim lavovima” predvideo velike svetske pokrete i revoluciju u afri~kim zemqama. Moj film je bio prete~a. A moj „Radni~ki rep” je do{ao kao himna radni~kim sindikatima koji ga pu{taju s razglasa i dan-danas kad stoje i traè pravdu ispred nekog ministarstva.

vrlo malo i vrlo retko. Sada ne. Nudili su mi da igram uloge negativaca Srba u nekoliko filmova. Sve sam to sa zadovoqstvom odbijao. l Kad neko postane slavan, svi ga svojataju. Ro|eni ste u Vojvodini, zavr{ili U~iteqsku {kolu u Somboru, svirali tamburicu u {kolskom orkestru... Koliko je to odrastawe uticalo na vas kao li~nost i umetnika? – Sombor, moje Ravno Selo i Vojvodina su moj zavi~aj. A zavi~aj ~ini ~oveka onakvim kakav je. Ako sam dobar, onda je za to kriva Vojvodina. Ako sam lo{, sam sam za to kriv. l Producent ste desetak filmova, imate i svoju producentsku ku}u „Zilion”. Kako se snalazite u tom poslu? – Sada kada je najzad donet Zakon o kinematografiji vaqda }e i filmovi lak{e da se snimaju. Kod nas }e se sve jednog dana promeniti naboqe, samo {to taj dan dolazi veoma sporo. l [ta }e se novo iznedriti iz radionice Ristovski? – Najradije ne bih ni{ta radio. Eto, imam dva sina pa neka rade. l Pred nama su novi izbori, {ta je za Srbiju spas i kako vidite postizbornu budu}nost? – Treba sa scene da nestane na desetine mawih stranaka koje uni{tavaju i usporavaju politi~ki `ivot Srbije. n Vesna Savi}

SPORT

nedeqa26.februar2012.

FINALNI TURNIR KUPA ZA ODBOJKA[E

No vo sa |a ni u fi na lu Vojvodina NS Seme - Partizan 3:2 (25:20, 23:25, 18:25, 25:23, 15:12) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 1.800, su di je: Jan ko vi} (Ni{), Gra din ski (Be o grad). VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u bri lo, Mar ti no vi}, Ste fa no vi}, Mi ro sa vqe vi} 12, Ve se li no vi} 16, Ivo vi} 22, Vr ban, Ge ri} 9, L. ^u bri lo 4, Mr dak 17, Stan ko vi}, Ka pur (l).

la u za o stat ku u se to vi ma (1:2) Voj vo di na je od i gra kva li tet no, ozbiq no i zre lo u pre lom nim tre nu ci ma me ~a i po sle pre o kre ta na |e svo je me sto u bor bi za tro fej. No vo sa |a ni su skon cen tri sa no u{li u su sret, do bro ser vi ra li, ima li so li dan ni vo pri je ma ser vi sa i na pa da, pa su pre ko Mr da ka i Ivo vi }a kr ~i li put za vo| -

su u na stav ku me ~a od i gra li ne {to sla bi je. Osci la ci je ko je ih pra te to kom ~i ta ve se zo ne po no vo su se po ja vi le u igri do ma }ih, {to je ak tu el ni {am pion znao da is ko ri sti. Ak ti vi ra li su se pri ma ~i ser vi sa cr no-be lih Ni ko li} i Mi ja i lo vi} i uz po mo} od li~ nog ko rek to ra Ni ni }a Par ti zan je iz jed na ~io. U tre }em se tu No vo sa |a ni su ne {to

}ih sa pri je mom ser vi sa i vi de lo se da im mno go ne do sta je ve} du `e od sut ni Mi lan Ka ti}. U isto vre me, {am pion se raz i grao, pu ca li su cr no - be li sa svih stra na, ve} po me nu ti be o grad ski trio bio je ne mi lo sr dan u na pa du, a do bru ro lu imao je i teh ni ~ar go sti ju Alek sa Br |o vi}. Par ti zan je ta ko do {ao na ko rak od fi na la.

Blok Novosa|ana proradio u petom setu

PAR TI ZAN: Mi ni} 26, Po po vi}, Pe {ut 8, Br |o vi} 7, Sa mar xi}, Ni ko li} 17, Mi ja i lo vi} 17, Qu bi ~i} 7, @ar ko vi}, Bu la to vi}, Ili} (l1), Jev di} (l2). Voj vo di na NS Se me je u fi na lu Ku pa za od boj ka {e. No vo sa |a ni su po sle du gih i ne iz ve snih i kva li tet nih pet se to va us pe li da sa vla da ju ak tu el nog {am pi o na be o grad ski Par ti zan. Iako je bi -

Reyi Mi ler pred „Ku }om slav nih” Je dan od naj bo qih troj ka {a svih vre me na u NBA li gi, ta~ ni je dru gi naj bo qi, Re xi Mi ler u{ao je u fi na le iz bo ra za NBA „Ku }u slav nih”. Iako mu je to bi la tek pr va no mi na ci ja, Mi ler je do bio do voq no gla so va da se na |e u u`em iz bo ru za me sto u pre sti `noj ku }i u Spring fil du. On }e bi ti je dan

Ni kols, Ralf Samp son, Xa mal Vilks, te eg zi bi ci o ni tim „All American Red Heads” ko ji je po zna ti ji kao `en ska ver zi ja le gen dar nih Har lem Glo be tro ter sa. Re xi Mi ler je svih 18 go di na svo je NBA ka ri je re pro veo u In di ja na Pej ser si ma sa ko ji ma ipak ni je us peo da osvo ji {am pi on ski pr sten.

od 12 fi na li sta me |u ko ji ma su jo{ tre ne ri Rik Pi ti no i Bi li Fin~ ta ko |e pr vi put no mi no va ni. Sa stav kla se 2012. bi }e ob ja vqen 2. apri la to kom Faj nal fo ra NCAA li ge u Wu Or le an su. Od lu ku }e do ne ti Ve }e ~a sti, a po treb na je dvo tre }in ska ve }i na, od no sno 18 od 24 gla sa ~la no va Ve }a. Me |u kan di da ti ma za „Hall of fame„ su jo{ dvo stru ka olim pij ska {am pi on ka Ka tri na Me klejn, po tom le gen dar ni Don Nel son, te Mo ris ^iks, Ber nard King, Dik Mo ta, Hank

To kom ka ri je re je po sti gao ukup no 25.579 po e na (14. svih vre me na), od no sno 18.2 po me ~u. Po sti gao je 2.560 troj ki i dru gi je na ve~ noj li sti iza Re ja Ale na ko ji ga je pre sti gao pro {le se zo ne. Pet pu ta je bio All Star igra~. Stu di rao je na UC LA uni ver zi te tu, a bio je 11. pik 1987. go di ne. Osta }e upam }e na we go va par ti ja pro tiv Wu jork Nik sa u „Me di s on Skver Gar de n u” 1995. go di ne ka da je za 9 se kun di po sti gao 8 po e na i do neo po be du In di ja ni.

Foto: F. Baki}

stvo. Za po ~et nih 25:20 naj za slu `ni ja je od bra na Voj vo di ne NS Se me uz sjaj nu ro lu li be ra Mi lo ra da Ka pu ra ko ji je obez be dio mno go broj ne kon tra na pa de svo jim pu ca ~i ma. Blok cr ve no-be lih bio je na vi si ni za dat ka u za vr {ni ci, obez be dio ve li kih 21:17 za do ma }e,a tu pred nost cr ve no be li sa ~u va li su do kra ja se ta. Kao po pra vi lu, No vo sa |a ni

sla bi je pri ma li ser vis, pa je ve o ma br zo Par ti zan do {ao do vo| stva (8:5). Po ku {ao je tre ner Voj vo di ne Sa la ti} ne {to da pro me ni iz me nom teh ni ~a ra. Za krat ko No vo sa |a ni su po ve li po sle ser vi sa Ivo vi }a, ali se ve o ma br zo re van {i rao Mi ja i lo vi} i cr no-be lih su dr `a li pred nost od tri po e na raz li ke. Na sta vi li su se pro ble mi do ma -

Sa la ti}: Od ra |e no tek po la po sla Po sle pla sma na u fi na le do ma }i tre ner Ni ko la Sa la ti} is ta kao je da je we gov tim na ~i nio tek pr vi ko rak ka pe ha ru. - Zna li smo da nas o~e ku je te `ak su sret, jer je Par ti zan na ku pio mno go is ku stva igra ju }i in ter na ci o nal ne utak mi ce, dok je na ma prak ti~ no ovo pr vi te `i ovo se zon ski me~. Na{ voq ni mo me nat pre su dio je u bit nim tre nu ci ma, ali nam je ne do sta ja lo po e na iz blo ka to kom utak mi ce. Blok je bio do bar sa mo u pe tom se tu, i na dam se da }e u fi na lu bo qe funk ci o- ni sa ti. Pre su di la je jed na lop ta, ali pla sma nom u fi na le od ra di li smo tek po la po sla i da nas nas o~e ku je jo{ ve }a bor ba za tro fej - re kao je Ni ko la Sa la ti}.

dnevnik

c m y

Tre ner Par ti za na Mi lan \u ri ~i} je bio smi ren po sle me ~a. - Te {ko je ka da se iz gu bi ova kva utak mi ca, po seb no u po lu fi na lu Ku pa. Ne bi bi lo ne za slu `e no ni da smo mi pro {li u fi na le, ali je Voj vo di na ima la vi {e sre }e u za vr {ni ci. Na ma pre o sta je da se psi ho lo {ki opo ra vi mo za na sta vak do ma }eg pr ven stva u ko jem i da qe ima mo {am pi on ske am bi ci je - re kao je tre ner Par ti za na Mi lan \u ri ~i}. Teh ni ~ar do ma }ih Lu ka ^u bri lo ni je krio odu {e vqe we pro la skom u fi na le. - Utak mi ca je bi la na pe ta, kva lit na. Pred sto ji nam da se opo ra vi mo za fi na le i da uz jo{ jed nu do bru par ti ju do |e mo do tro fe ja.

^e tvr ti set bio je iz u ze no uz bu dqiv. Po sle iz jed na ~e nog po ~et ka Voj vo di na je pr va do {la u vo| stvo (10:7, 14:10), ras pu can je u na pa du bio Mar ko Ivo vi}. Po ne ka gre {ka u na pa du Be o gra |a na i ak ti vi ra ni Alek san dar Ve se li no vi} u re do vi ma Voj vo di ne bi li su do voq ni da cr ve no-be li u za vr {ni cu u|u sa bla gim vo| stvom. Ipak, po no vo su sa ser vi sa na pa li go sti i po sle asa Mi ni }a bi lo je ne re {e no(23:23). Sa dva do bra po te za Ve se li no vi }a (na pad i ser vis) Voj vo di na je do {la do iz jed na ~e wa, a eg ze ku tor na set lop ti bio je Ivo vi}. Kao {to je i pred vi |e no, fi na le pre fi na la, mo rao je da od lu ~i koc kar ski pe ti set i tajbrejk lu tri ja na ko joj su vi {e sre }e ima li No vo sa |a ni. Iako su vo di li 7:5, Voj vo di na je pro koc ka la to vo| stvo. Mi ja i lo vi} i Mi ni} odr `a va li su Par ti zan u re zul tat skom ega lu, sve do 12:12 a on da je sa tri uza stop na po e na Mar ko Ivo vi} No vo sa |a ne od veo u fi na le Ku pa Sr bi je. M. Risti}

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Pr va po be da

DEVETNAESTO PRVENSTVO SRBIJE NA ERGOMETRIMA

Pri ja vqe no pre ko 300 tak mi ~a ra

Pr v en s tvo Sr b i j e na er go me tri ma, pr vo zva ni~ no tak mi ~e we u ka len da ru Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je i naj ma sov ni je ve sla~ ko tak mi ~e we na ovim pro sto ri ma, odr `a }e se da nas u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji VK Da nu bi jus 1885. Tak mi ~e we po ~i we u 10 ~a so va u sa li Cen tra za uni ver zi tet ski sport “\a~ ko” na \a~ kom igra li {tu.

Er go me tri ja da pred sta vqa od li~ nu pri li ku za pro ve ru for me na {ih naj bo qih ve sla ~i ca i ve sla ~a, na kon za vr {et ka ba zi~ nih pri pre ma, a na tak mi ~e wu u No vom Sa du pri ja vi lo se pre ko 300 tak mi ~a ra iz svi do ma }ih klu bo va, kao i iz Slo va~ ke i Bo sne i Her ce go vi ne. Pr ven stvo }e se odr `a ti u kon ku ren ci ji se ni o ra, la kih se ni o ra, ju ni o ra, ka de ta i pi o ni ra na dis tan ci od 2.000 me ta ra, kao i ve te ra na i stu de na ta. J. G.

SPORTSKI PLES

Ple sa }e Evro pa u Ka wi `i Pred sed nik Me |u na rod ne plsne ef de ra ci je (IDF) Fran ko Ven tu ra iz Ita li je i pred sed ni ca Voj vo |an ske aso ci ja ci je mo der nog pel sa (VAMP) Er -

u ovom po ti skom gra du ima du gu tra di ci ju u or ga ni za ci ji Me |u na rod nog ple snog fe sti va la ko ji oku pqa 1.500 do 2.000 u~e sni ka te da je u go di ni ju bi le ja, jer

^SK Pivara – Budu}nost (M) 1:0 (0:0) Ê LA RE VO: Po mo} ni te ren sta di o na Pi va re, gle da la ca 100, su di ja: û bri lo (Ili xa), Stre lac. Cve ti} u 89. mi nu tu. Cr ve ni kar ton: Ve ji no vi} (Bu du} nost) sa pra vom za me ne. ^SK PI VA RA: Ra da ko vi}, Zeq ko vi}, Je vi}, Ko va ~e vi}, Ili}, Stan ko vi}, Jo va ni}., La }a rak, La za re vi}, Vu ka no vi}, Vor gu ~i}. U dru gom po lu vre me nu igra li su: Ra da ko vi}, Dan gu bi}, Pre ve den, Pe te, Gu lev ski, [vo wa, Ku pre {ki, Iv ko vi}, Bi }a nin, Kr sta no vi}, Cve ti}. BU DU] NOST: Lu go wa, Ka ra no vi}, Vig we vi}, No vak, Pu |a, Maj ki}, Sr di}, [e {um, Kne è vi}, Kaj tes, Erak. U dru gom po lu vre me nu igra li su: Ko va ~e vi}, Ve ji no vi}, Pu |a, [qi var, Ba ji}, No vak, An to ni}, Mar ~i}, Da vi do vi}, Haj ti}, Kaj tez.

Tek u tre }em po ku {a ju fud ba le ri ^SK Pi va re po sti gli su i pr vu po be du. Mlal de no vqa ni su odo le va li sve do sa mog fi ni {a utak mi ce, a on da po sle od li~ no iz ve de nog kor ne ra naj vi {i u sko ku bio je no vaj li ja Cve ti} i iz dva po ku {a ja sa vla dao re zer vnog gol ma na Ko va ~e vi }a. Go sti ma iz Mla de no va je ovo bio pr vi iz la zak na te ren po sle jed no me se~ nog ra da i tre ner Zo ran Rat ko vi} mo ra bi ti za do vo qan i pri ka za nom igrom i fi zi~ kom spre mom svo ga ti ma. Ovo ga pu ta ne do sta jao je Mar ko Ma ri} pr vi stre lac eki pe. Da nas je du pli pro gram na sta di o nu Pi va re. Od 11 ~a so va Mla dost iz Ba~ kog Pe trov ca }e ugo sti ti tim Ka be la iz No vog Sa da, a od 14 ~a so va Bu du} nost iz Glo `a na }e bi ti do ma }in ime wa ku iz Mla de no va. V.Vujanovi}

Ar {a vin se vra }a u Ze nit An drej Ar {a vin je do go vor o po zaj mi ci po tvr dio na svom Tvi ter pro fi lu gde je krat ko na pi sao: „Go to vo je”. Ar {a vin je ne dav no re kao da `e li da osta ne u Pre mi jer li gi, ali i da je sve stan da mo ra da igra uko li ko `e li da u do broj for mi do ~e ka Evrop sko pr ven stvo u Ukra ji ni i Poq skoj.

Franko Ventura i Er`ebet Sajko

è bet Saj ko iz Ka wi è ju ~e na sve ~a no sti u Ba wi Ka wi à pot pi sa li su ugo vor o odr à va wu 10. Evrop skog pr ven stva u mo der nim ple so vi ma ko ji }e se odr à ti od 8. do 11.no vem bra ove go di ne u Ka wi ì. Pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra na ja vqe no je da }e se na Evrop skom pr ven stvu na po di ju mu sport ske ha le Ba we Ka wi à na }i oko 1.500 ple sa ~a. Is tak nu to je da je Voj vo |an ska aoci ja ci ja mo den rog ple sa sa se di {tem u Ka wi ì osno va na pre de set go di na, a da mo der ni ples

}e se 21.apri la ove go di ne pri re di ti 20. put, ulo ga do ma }i na 10. Evrop skog pr ven stva iz u zet no pri zna we. Za do voq stvo {to je Voj vo |an skoj aso ci ja ci ji mo der nog ple sa po ve re na or ga ni za ci ja i {to }e Ka wi à bi ti do ma }in zna ~aj ne ma ni fe sta ci je, kao i sprem nost da pre ma svo jim mo gu} no sti ma pru è po mo}, is ka za li su pred sed nik Sport skog sa ve za op {ti ne Ka wi à Du {an Man da ri} i pred sed nik Me sne za jed ni ce Ka wi à Fe renc Du kai. Tekst i foto: M. Mitrovi}

c m y

dnevnik

SPORT

PAR TI ZAN SE VRA TIO S PRI PRE MA U AN TA LI JI

Va qak zna {ta ho }e

Osme si na li ci ma fud ba le ra Par ti za na. U pe tak su sta vi li ta~ ku na pri pre me u Be le ku i po no vo su u Be o gra du. Do du {e, do sta igra ~a srp skog {am pi o na }e se sa mo pre pa ko va ti, jer ima ju re pre zen ta tiv ne oba ve ze, a me |u wi ma je i gol man Vla di mir Stoj ko vi}. Pre to hod no, pod vu kao je cr tu po sle pri pre ma cr no-be lih. - Br zo smo se na vi kli na no vog tre ne ra i we go ve zah te ve - is ta -

umor, na rav no da ima i ner vo ze. Ta kav je pri prem ni pe riod. Sve }e se to iz ni ve li sa ti do pr vog me ~a u pro le} nom de lu se zo ne i si gur no }e mo ma we gre {i ti. Par ti za no vog pr vog gol ma na je po vre de ko le na odvo ji la od eki pe u uvod noj fa zi pri pre ma. Opo ra vio se, vra tio u pun ri tam tre nin ga i „po tvr dio” me sto me |u sta ti va ma. Ka da je ve} re~ o gre {ka ma, Stoj ko vi} je na pra vio jed nu pro -

Vla di mir Stoj ko vi}

kao je Stoj ko vi} u raz go vo ru za Mon do. Naj ja ~i uti sci iz Be le ka sva ka ko su sa me ~e va pro tiv [a htjo ra (1:2) i mo skov skog Di na ma (2:2). - Pro ve re, na ro ~i to pro tiv ja kih eki pa, od ra di li smo do bro. Re zul ta ti na pri pre ma ma su ma we va `ni. Mno go je va `ni je to da smo uglav nom dr `a li lop tu u svom po -

tiv [a htjo ra. Uda rac Fer nan di wa sa dva de se tak me ta ra je za vr {io u we go voj mre `i. - De si lo se... Ni je mi se to ne ga tiv no od ra zi lo na sa mo po u zda we. Na pro tiv, sa mo me je na te ra lo da bu dem kon cen tri sa ni ji. Po sle in di rek ta do su |e nog za Di na mo (Lo mi} iz jed na ~io na 1:1) bi lo je po le mi ke - ko je po gre -

Di ja ra bro ji mi nu te Za raz li ku od Stoj ko vi }a, ko ji ima „za ce men ti ra no” me sto pred go lom Par ti za na, za svo ju mi nu ta ù La min Di ja ra se i da qe bo ri. Po sle po vre de Mar ka [}e po vi }a tre ner Avram Grant je u de fi ci tu sa na pa da ~i ma. La zar Mar ko vi} je do ka zao da je bez prem ca, a od pre o sta le dvo ji ce (Di ja ra - Edu ar do), Se ne ga lac je osta vio bo qi uti sak. Do voq no je sa mo po gle da ti gol ko ji je dao pro tiv Di na ma. Ba{ u sti lu sta rog Di ja re. - Stal no me qu di pi ta ju ko li ko }u go lo va da dam u se zo ni? I svi ma isto od go va ram - po sle svih pro ble ma ko je sam imao (zbog po vre de) va `no mi je sa mo da is tr ~im na te ren i is ko ri stim sva ki mi nut - ja san je Di ja ra. [an su je kod Avra ma Gran ta do bi jao uglav nom u re zer vnom sa sta vu, jer je pr vi tim igrao sa jed nim na pa da ~em (La zar Mar ko vi}). Ipak, Di ja ra je za do vo qan. - Kao {to sam i ra ni je re kao, ne o~e ku jem ni {ta, a do bio sam pod jed na ku {an su kao i svi osta li. Zbog to ga sam pre za do vo qan. Za o~e ki va ti je ipak da }e Par ti zan u pr ven stvu igra ti sa dvo ji com na pa da ~a. Upi tan da li o~e ku je mi nu ta ù u pro le} nom de lu se zo ne, Di ja ra je na kra ju od go vo rio: - Ako ka èm da ne o~e ku jem, qu di }e mi sli ti da ni sam spre man. Znam da mo ram da is ko ri stim sva ku {an su.

nedeqa26.februar2012.

TRE NING UTAK MI CA U FU TO GU

No vo sa |a ni sprem ni za start Voj vo di na – Ba nat 3:0 (2:0) FU TOG: Igra li {te OFK Fu to ga, gle da la ca: 500, su di ja: Ki{ ê pe gi (No vi Sad). Strel ci: Ste va no vi} u 2. Mi to {e vi} u 13. i Bo jo vi} u 65. mi nu tu. @u ti kar ton: Zo ri} (Ba nat). VOJ VO DI NA: Su pi}, Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Api ja, Moj sov, Traj ko vi}, Ste va no vi}, Mi to {e vi}, Ka tai, [ku le ti}, Abu ba kar. Igra li su jo{: Ili}, Ko va ~e vi}, No va ko vi}, Mi lo vi}, Smi qa ni}, A|u ru i Bo jo vi}. BA NAT: Kne è vi}, Zo wi}, Vu ko vi}, Zo ri}, Jo van di}, An ta na si je vi}, Mi lo je vi}, Ri sto vi}, Mi le ti}, Vu ja kli ja, Sa mar xi}. Igra li su jo{: Jo vi}, Sta no je vi}, Stan ko vi}, An |el ko vi}, Mi lo va no vi} i Ssa re nac. Od b ro j a va w e pred po ~ e tak pro le} ne po lu se zo ne je po ~e lo, a fud ba le ri Voj vo di ne ima li su ju ~e ge ne ral nu pro bu pred me~ pr vog ko la Su per li ge, ko ji 4. mar ta igra ju u Kra gu jev cu. Ri val im je bio tim pr vo li ga {a Ba na ta i, ako je su di ti po ono me {to su pri ka za li na te re nu, cr ve no-be li ima ju raz lo ga za op ti mi zam. Iako je bi lo pla ni ra no da se ovaj su sret od i gra u FC “Vu ja din Bo {kov”, u po sled wi tren do {lo je do pro me ne, pa je me~ odr àn na iz ne na |u ju }e su vom te re nu OFK Fu to ga. To, me |u tim, ni je spre ~i lo oko 500 gle da la ca da stig nu na tri bi ne ovog objek ta i uve re se u for mu i mo} Voj vo di ne. Ima li su {ta i da vi de, jer su cr ve no-be li po ve li ve} u 2. mi nu tu, ka da je Mi ro slav Ste va no vi} kru ni sao go lom ve li ku bor be nost Pe tra [ku le ti }a, ko ji se naj pre iz bo rio za jed nu lop tu na le voj stra ni, a on da ide al no upo s lio mla d og re p re z en t a tiv ca BiH ko ji je po go dio mre ù. Shod no ono me {to tre ner De jan Vu ki }e vi} tra ì od svo jih u~e ni ka, No vo sa |a ni ni su sta j a l i, ve} su kon s tant n im pre s in g om po k u { a v a l i {to pre da do |u do lop te, pa je ve} u 13. mi nu tu bi lo 2:0. Opet se,

Ste va no vi} vo de }i gol za Voj vo di nu

Fo to:F: Ba ki}

Vu ki }e vi} za do vo qan Tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} bio je za do vo qan na kra ju utak mi ce: -Pre sve ga, mo ram da se za hva lim do ma }i ni ma {to su nam omo gu }i li da ovaj me~ od i gra mo na wi ho vom te re nu, ali gle da o ci ma ko ji su do {li u iz ne na |u ju }e ve li kom bro ju. Zbog to ga smo ima li oba ve zu da po ka è mo fud bal sku mo} i pr vih 45 mi nu ta od i gra li smo u vi so kom rit mu, a ne kih de se tak mi nu ta i na vr hun skom ni vou. U na stav ku je mo `da ri tam ma lo pao, ali smo bi li jo{ si gur ni ji i ima li jo{ tri sto po stot ne pri li ke. Igra ~i su ima li sja jan od nos pre ma oba ve za ma. Mi slim da smo ap so lut no sprem ni za na sta vak {am pi o na ta. U pred sto je }im da ni ma o~e ku jem da se i Mo re i ra pri dru ì osta li ma, a jo{ jed nom se po ka za lo da u na pa du ima mo odi ~an iz bor igra ~a i mi slim da to li ko kva li tet nih na pa da ~a ne ma ni je dan klub u Sr bi ji. Dra go mi je i zbog to ga {to su gle da o ci apla u zom is pra ti li eki pu s te re na, ba{ kao i Api ju ko ji je te apla u ze za slu ìo pra vim, pro fe si o na nim pri stu pom su sre tu. ovo ga pu ta na de snoj stra ni, [ku l e t i} iz b o r io za lop t u, le po upo slio Abu ba ka ra, ko ji je sjaj no pro na {ao Vu ka Mi to {e vi }a na ne kih 13-14 me ta ra od go la Zre wa ni na ca. Usle dio je do bro od me ren {ut mla dog re pre zen ta tiv ca Sr bi je i gol -

man Ken `e vi} bio je ne mo }an. U 16. mi nu tu le pu pri li ku pro pu stio je da re a li zu je [ku le ti}, a u 21. mi nu tu go sti su ima li {an su pre ko Ri sto vi }a. U 33. mi nu tu vi de li smo naj lep {u ak ci ju na utak mi ci, u ko joj je u~e stvo vao ve }i broj

igra ~ a Voj v o d i n e. Lop t a je, kao po kon cu, i{la od no ge do no ge, sti gla je do pred sam gol Ba na ta, ali bez re zul ta ta. U na stav ku je vi |en ve }i broj iz me na u oba sa sta va, a ko na~ nih 3:0 de lo su Mi la na Bo jo vi }a, ko ji je, u 65. mi nu tu, od li~ no is ko ri stio cen tar {ut spoq wim de lom sto pa la Pa vlo vi }a i ma ti rao ~u va ra mre `e Ba na ta. Pre to ga le pu {an su imao je Bra na Ili} u 51. mi nu tu. U dru gom po lu vre me nu ri tam je ma lo pao, ali su mom ci u cr ve no-be lim dre so vi ma ap so lut no go spo da ri li te re nom i ri va lu ni su do zvo li li ni jed nu ozbiq ni ju pri li ku. . Po seb no za ni mqiv bio je de taq iz 70. mi nu ta, ka da je Vu ki }e vi} iz igre iz veo Ste fe na Api ju, ko ji je za sve ono {to je pri ka zao na svo joj pre mi je ri pred na vi ja ~i ma Voj vo di ne na g ra | en bur n im apla u z om gle da la ca. A. Pre do je vi}

HAJ DUK SPRE MAN ZA PRO LE] NE IZA ZO VE se du i go to vo uvek zna li {ta ho }e mo. Sprem ni }e mo do ~e ka ti na sta vak pr ven stva. Gre {ke su cr no-be le ko {ta le bo qih re zul ta ta i ta ko (po ma lo) ba ci le sen ku na do bre igre. Ipak, Stoj ko vi} zbog to ga ne bri ne. - Pri pre me su du ge, od i gra li smo mno go utak mi ca, sti gao nas je

{io? Sa {a Ili} je iz du e la sa pro tiv ni~ kim igra ~em vra tio lop tu, s na me rom ili ne, a Stoj ko vi} je uzeo u ru ke. ^u var mre `e Par ti za na ne ma di le mu - kri vac je su di ja. - In di rek ta ni je bi lo - krat ko je na kra ju pro ko men ta ri sao Vla di mir Stoj ko vi}.

(NE)O^E KI VA NA VEST IZ OFK KI KIN DE

Sme wen tre ner Kre so ja Jed no gla snom od lu kom ~la no va Uprav nog od bo ra srp sko li ga {a OFK Ki kin de sme wen je do sa da {wi tre ner pr ve eki pe Alek san dar Kre so ja. Do sko ra {wi tre ner vo dio je tim sa Grad skog sta di o na sko ro go di nu da na i obez be dio u pro {loj se zo ni op sta nak, a do veo je eki pu Ki kin |a na i do fi na la Ku pa Voj vo di ne. ^el ni ci OFK Ki kin de ni su bi li ne za do voq ni we go vim re zul ta ti ma, ve} po na {a wem.

Uprav n i od b or jo{ ni j e ime no vao no vog tre ne ra,a ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo naj bli `i klu pi je Bra ni slav Bje l i} ko j i je Ki k in | a n e pred vo dio pre go di nu da na,a u mi nu loj go di ni vo dio je fud ba le re Ko za re iz Ba nat skog Ve li kog Se la. Dok se ne re {i pi ta we tre ne ra tre nin ge vo di naj sta ri ji igra~ An |el ko Cr no mar ko vi}. M. Se ku li}

TV pre nos s Ki pra Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je od i gra }e u uto rak i sre du na Ki pru me ~e ve sa Jer me ni jom i do ma }i nom, i to uz di rek tan TV pre nos. Ra do van ^ur ~i}, vr {i lac du `no sti se lek to ra Sr bi je, vi de }e u pr voj pro ve ri ti ma u 2012. go di ni najboqe igra~e koje ima na raspolagawu. Espedicija orlova danas kre}e na Kipar, a interesantno je da }e samo {estorica igra~a biti u avionu iz Beograda. Svi ostali sti}i }e direktnim letovima u Limasol istog dana, odnosno oni koji igraju u nedequ, doputova}e u ponedeqak. RTS je obezbedio direktan prenos oba me~a fudbalske reprezentatcije Srbije. U utorak od 15 ~asova iz Limasola bi}e preno{en duel sa Jermenijom, u kojem }e „orlovi” nastupati u kompletnoj crvenoj opremi, dok }e u sredu iz Larnake, u isto vreme, Srbija mo}i da prati duel sa Kiprom, u kojem }e igra~i na{eg tima nastupati u beloj garnituri dresova.

Po zna ta haj du~ ka ~e ta Fud ba le ri Haj du ka su pri ve li kra ju pri pre me za pro le} ni deo su per li ga {kog pr ven stva. Pr vih me sec da na su od ra di li u Ku li, po tom dve sed mi ce bo ra vi li u Uma gu, i sa da sle di „{pa no va we”eki pe za 4. mart i start tr ke za bo do vi ma. Ka ko pri pre me oce wu je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Zol tan Sa bo? - Pri pre me smo dop bro od ra di li. Pr ve dve-tri ne de qe u Ku li su bi le so lid ne, a on da je pao sneg pa smo mo ra li ra di ti u ha li. No, br zo smo oti {li u Umag gde smo stvar no ima li iz van red ne uslo ve i le po vre me i od i gra li do sta utak mi ca, pa ka da se sve sa be re pri pre me smo od ra di li na za do vo qa va ju }em ni vou. Sa da nam pred sto ji sed mi ca pred utak mi cu sa OFK Be o gra dom ko ju }e mo is ko ri sti ti za osve à va we eki pe .ka è Sa bo. U pri prem nom pe ri o du iza bra ni ci Zol ta na Sa boa su od i gra li do sta kon trol nih utak mi ca, ni jed na ni je iz gu bqe na, tek je dan pri mqen gol i to u po sled woj pro ve ri pro tiv Dom à la. Da li je mla di stru~ wak na klu pi Haj du ka za do vo qan pri ka za nim u tim utak mi ca ma, ko je su pre sve ga slu ì le za kri sta li sa we i igre i ti ma? - Me ni je bi lo naj bit ni je da su fud ba le ri sva ku utak mi cu od ra |i va li mak si mal no ozbiq no. U sva ku utak mi cu smo ula zi li sa pu no mo ti va, sa pu no è qe za do ka zi va wem i mo gu re }i da sam se u po je di nim tre nu ci ma i sam iz ne na dio ka ko do bro de lu je mo, jer

ipak je do {lo ne ko li kor no vih igra ~a ko ji su se ve o ma br zo i do bro uklo pi li u na {u igru i ne mo gu da la èm da ka èm da ni sam za do vo qan. Je sam, za do vo qan sam sa pri prem nim utak mi ca ma i sa da ovo mo ra mo da odr ì mo i u pr ven stvu i ako u to me bu de mo us pe li na do brom smo pu tu - is ta kao je Sa bo. Kon tro le su po slu ì le kao fil ter za start nih je da na est haj du ka. Je li haj du~ ka ~e ta oda bra na? - Ja ko sam bli zu start noj po sta vi. Imam jo{ jed nu-dve op ci je ko je }u re {i ti to kom na red nih da na, ali ono {to je po mom mi {qe wu naj zna ~aj ni je za Haj duk je da ima mo ve }i fond igra ~a ko ji mo gu ozbiq ni je da kon ku ri {u za pr vi sa stav, ta ko da po na vqam: po ja ~a wa su do bra u tom po gle du {to je na pra vqe na kon ku ren ci ja za sva ko me sto u eki pi i to mo ra da nam do ne se kva li tet plus - ka è Sa bo. Kre ni mo re dom. Od tri kan di da ta me |u sta ti va ma ne pri ko sno ven ka pi ten Bo jan Bra}. - Je ste, do bro je ra dio i ve o ma do bro bra nio u pri prem nim utak mi ca ma. Na de snom spoq nom Bran ko Pa u qe vi}. - Da, on je u pred no sti u od no su na Cvet ko vi }a sa ko jim sam iz u zet no za do vo qan jer je po ka zao jed nu ozbiq nost i ka da Ba ne bu de oti {ao iz Haj du ka Cvet ko vi} }e bi ti do bra za me na. Na le vom spoq nom, s ob zi rom da je Ko va ~e vi} ope ri sao pre po ne, Dar ko Fej sa.

Zol tan Sa bo

- Fej sa je imao ma lo pro ble ma sa ne u god nom po vre di com ko ja ga je odvo ji la par da na od te re na i u tom pe ri o du La li} je igrao le vog be ka sa svim ko rekt no pa }e mo do pr ve utak mi ce od lu ~i ti ko }e od wih bi ti star ter. Na {to per skim po zi ci ja ma si gu ran Muj dra gi}... - Da, za sa da su na toj po zi ci ji u pred no sti Muj dra gi} i Va si qe vi}, ali tu je i Vej no vi} ko ji mo è kva li tet no da od i gra i tu po zi ci ju, Da bi} je ta ko |e tu ta ko da i na toj po zi ci ji ima mo do bru kon ku ren ci ju - ka è Sa bo. Sred wi red je, bar pre ma no vin skim iz ve {ta ji ma, do sta do bio do la skom Go lo ~ev ca. - Tu sam na slat kim mu ka ma jer ô vi lo, Go lo ~e vac, Mak si mo vi},

Nov ko vi}, pa i ma li Var ga ko ji je ja ko pu no na pre do vao u ovim utak mi ca ma, ta ko da su svi iz u zet no bli zu eki pi, ali na à lost ne mo gu svi da igra ju i od wih pe to ri ce tro ji ca }e po ~i wa ti utak mi cu iskren je Sa bo. Ove re ~i {e fa stru~ nog {ta ba Haj du ka go vo re da je opre de qe we da Haj duk u pro le} nom de lu igra sa tri na pa da ~a. - Ta ko je i za sa da su naj bli ì da za u zmu ta tri me sta Bu ba lo, Ha xi bu li} i ]o vin. Me |u tim, mo ram da ka èm da su i Pa u no vi} i Ve se li no vi} iz u zet no bli zu eki pi i po na vqam: za nas je plus {to obo ji ca ja ko ozbiq no kon ku ri {u za pr vu po sta vu pa sam uve ren da }e mo uz start nu po sta vu ima ti i ja ko do bre za me ne sa klu pe - is ta kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Zol tan Sa bo. Ta ko zva nu ge ne ral nu pro bu pred start pro le} ne po lu se zo ne fud ba le ri Haj du ka }e ima ti da nas u Oxa ci ma, gde }e od me ri ti sna ge sa pr vo li ga {em No vim Sa dom. [ta }e u ovoj pro ve ri Sa bo tra ì ti od svo jih iza bra ni ka? - Ne vo lim ja taj su sret da zo vem ge ne ral nom pro bom. Sva ka utak mi ca je pro ba, a su sret sa No vim Sa dom je sa mo po sled wa utak mi ca u pri prem nom pe ri o du u ko joj }u po no vo tra ì ti ozbiq nost da se su sret od ra di kao da ve} po ~i we pr ven stvo - za kqu ~io je Sa bo. Su sret Haj duk - No vi Sad }e na igra li {tu Tek stil ca u Oxa ci ma po ~e ti u 14 sa ti. \. Bo ja ni}

sport

nedeqa26.februar2012.

dnevnik

ABA LIGA

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Par ti zan za ku cao Ci bo nu u pro du `et ku

Igra li i re zer vi sti

Cibona - Partizan 77:83 (13:18, 19:13, 20:23, 16:14, 9:15)

CR VEN KA: Dvorana ju su gosti samo na kratko uspeli „Slobodan île Mida ugroze kada su smawili na {kovi}”, gledalaca oko (12:11) u 23. minutu. Trenutak 500, sudije: Bori~i} i opu{tawa Crven~ana brzo je Markovi} (Beograd). Sedmerci: pro{ao i u zavr{nici prvog dela Crvenka 3 (3), Smederevo 6 (6), ponovo postiù visoko vo|stvo iskqu~ewa: Crvenka 10, a Smede- (16:14). revo 8 minuta. DiskvalifikaciDrugi deo je protekao u potpuja: Mili} (Crvenka) u 52. minutu. noj dominaciji igra~a Crvenke, CR VEN KA: Ivi}, Radowi} 1, da bi u 45. minutu golom StankoJolovi} 1, Slavuqica 1, Ra~i} 2, vi}a stigli do dvocifrene razGugleta 2, Nikoli} 1, Kova~evi} like (24:14). Ovo je bila prilika 1, \urovi} 4, Manojlovi} (1 od- da trener Jovovi} postepeno u brana), Prole 9, Gruji~i} 2, Vitas (10 odbrana), Mili}, Holpert 2, Stankovi}. S M E D E R E V O : Dimitrijevi} (3 odbrane), Radisavqevi} 3, Risti}, Stojkovi} 1, Milentijevi} 1, Todorovi} 1, Bogdanovi} (7 odbrana), Koji}, Joki} 3, Radojkovi} 1, Palo~evi} 3, Jovanovi} 1, Stanojevi} 2, Trumbeta{ 6, VojiJo èf Hol pert novi}, Savi} 5. I drugu priliku, u mini ciklu- igru uvodi i sve rezervne igra~e, su uzastopnih utakmica kod ku}e, {to su gledaoci burno pozdravirukometa{i Crvenke su krunisa- li, posebno u 54. minutu, kada je li uspehom. Ni u jednom trenutku jedan od najmla|ih Gugleta iz cepitawe kona~nog ishoda nije bi- pelina izborio novu visoku predlo neizvesno, jer je od samog po- nost (29:19). I za sam kraj kom~etka bilo o~igledno da je razli- pletna rezervna postava i jo{ jeka u kvalitetu obilato u korist dan cepelin, ovoga puta u realidoma}ina. zaciji Slavuqice (32:22), {to je Ve} u 14. minutu golom Stanko- bio i kona~an rezultat ove utakvi}a imali su prednost od 8:3, ko- mice. T. Jovovi}

ZA GREB: Dom Dra`en Petrovi}, gledalaca 5.000, sudije: Javor, Kolar(Slovenija) i Rute{i} (Crna Gora). CI BO NA: Kus 8, Suton 9, Zub~i} 7, Barbur 11, Rude` 8, Mar~inkovi}, Rozi} 7, Harper 10, Hampl 5, Kalid el Amin 9, Kova~evi} 3.

for regionalne lige, koji }e biti odigran u Tel Avivu, crno-belima sada nikako ne bi smeo da izmakne. Amerikanac Dominik Xejms odigrao je najboqi me~ otkako je do{ao u Partizan. Postigao je 28 poena (slobodna bacawa je {utirao 13 od 14), Milan Ma~van je postigao 23 poena i imao

Posle dugo vremena Cibona je imala podr{ku u svojoj dvorani. ^ulo se ~ak i ono poznato: „Hea, hea, Cibosi”, ali da bi se pobedio umorni Partizan, koji je odigrao te{ke me~eve na zavr{nom turniru Kupa Srbije, ipak treba mnogo vi{e. Partizan je propustio priliku da prelomi me~ mnogo pre is-

Naj za slu `ni ji za po be du: Lu ~i} i Yejms

PAR TI ZAN: Kecman 7, Raduqica 2, Lu~i} 5, Milosavqevi}, Bogdanovi}, Kati} 2, Boì} 5, âkarevi} 8, Ma~van 23, An|u{i}, Xejms 28. Za razliku od duela Partizana i Cibone u Beogradu u prvom delu sezone, kada su crno-beli „o{i{ali goste, duel u Zagrebu u prili~no popuwenom „Draènovom domu” imao je dramati~nu zavr{nicu i produètak. Partizan je ponovo trijumfalno pro{ao krot glavni grad Hrvatske, pobediv{i 83:77, posle produètaka (68:68). Fajnal-

OKON^AN SPOR NA[EG TRENERA I CSKA

Vu jo {e vi} naj zad slo bo dan Moskovski CSKA i trener Du{ko Vujo{evi} kona~no su okon~ali jednogodi{wi spor i dogovorili se o zvani~nom raskidu saradwe. Vujo{evi} je u leto 2010. godine preuzeo CSKA, ali je posle nekoliko meseci dobio otkaz u Moskvi.

Armejci su Vujo{evi}u ponudili sporazuman raskid saradwe, ali suma koju su ponudili nije bila prihvatqiva i arbitra`a FIBA je bila neizbe`na. Posle vi{e od godinu dana spora, CSKA je popravio ponudu koju je Du{ko Vujo{evi} prihvatio, i od petka je zvani~no slobodan trener. Vujo{evi} je 2010. godine postao trener CSKA, ali je posle lo{ih rezultata dobio otkaz nekoliko meseci kasnije. Zbog spora sa Moskovqanima, Vujo{evi} je morao da odbije nekoliko ponuda od drugih evropskih klubova, a u me|uvremenu je postao predsednik Sportskog dru{tva Partizan.

12 skokova. Vaàn u~inak imao je i Vladimir Lu~i}. Iako je dao samo pet poena, ne zna se koji je poen bio va`niji od kojeg i koji je imao ve}u teìnu. Xejms je re{io pitawe pobednika u produètku. Postigao je trojku, bio precizan sa linije penala i obezbedio je svom timu prednost, koja je bila nedosti`na za Cibonu. Poraz Zagrep~ana pred wihovim „Smo gov ci ma” (bio je ta kav transparent ve~eras u dvorani, ko ji je pod se tio na ne ka da kultnu tv-seriju).

teka 40. minuta, odnosno da ne komplikuje sebi `ivot. I jedni i drugi igrali u serijama ceo me~. Partizan je ne{to vi{e vremena bio u vo|stvu, ali nikad to nije bila dvocifrena prednost. Posle 18:13 koliko je zavr{ena prva ~etvrtina u korist crno-belih, Zagrep~ani su otvorili drugu ~etvrtinu serijom 5-0. Ali, Beogra|ani su odgovorili svojom serijom od 7-0 za maksimalnih 25:18. Od re zul tat 29:22, me |u tim, krenula je serija Cibone od 100 i prvo poluvreme zavr{eno

je minimalnom predno{}u doma}ina 32:21. Sli~no su izgledale i preostale dve ~etvrtine. Dominik Xejms je sa dve trojke izvukao Partizan iz deficita (32:36) do pred no sti 38:36. Imao je Partizan i 58:52, ali je Cibona u posledwoj deonoci ponovo napravila seriju 11:3 i povela 63:61. Vladi mir Lu ~i} je bio ~ovek koji je mno go ura dio za Partizan u fini{u utakmice. Najpre je po sti gao trojku, a zatim odigrao odli~nu odbranu, ukrao loptu i zakucao. Parti zan je po veo 65:63. Gre {ke na obe strane obeleìle su posledwe minute. Lo{a organizacija napada, pro ma {a ji re la tivno lakih poena...Partizan je u posledwem minutu imao ~ak tri napada, ali nije uspeo da po en ti ra. Do bio je slo bod na bacawa, posle fau la Bar bu ra na Milanu Ma~vanu, pri vo|stvu Cibone 68:67. Ma~van je pogodio drugo bacawe i doneo je izjedna~ewe 68:68. Iznena|uju}e, Partizan je odlu~io da ne pra vi faul 17 sekundi pre kraja, ve} da brani ko{. Uspeo je! El Amin je lo{e organizovao napad Cibone, doveo je sebe u situaciju da {utira iz te{ke pozicije i proma{io je. U{lo se u produètke, u kojima je centralna figura bio Dominik Xejms. Osim wega i Ma ~va na, po ko{ ge ter skom u~inku niko ne moè da se izdvo ji u po bed ni~ kom ti mu. [tavi{e, u~inak ostalih bio je marginalan (osim ve} pomenutih i opisanih pet poena Lu~i}a).

OL STAR VIKEND NBA LIGE

Bar kli do bio [e ka, bli stao Ir ving U subutu ujutro po~eo je NBA Ol star vikend u Orlandu gde je odigran me~ u kojem su nastupili rukiji i sofmori. Za razliku od prethodnih godina kada su po~etnici igrali protiv igra~a koji igraju svoju drugu NBA sezonu, ovaj put su bili izme{ani u dva tima koja su predvodili ^arls Barkli i [ekil O’Nil. Pobedio je Barklijev tim sa 146:133, a prva zvezda ve~eri bio je pro{logodi{wi prvi pik sa NBA Drafta, bek Klivlend Ka va lir sa Kaj ri Ir ving {utirav{i trojke fenomenalnih 8/8 za 34 poena uz 9 asistencija. Po dabl-dabl su ostva ri li De mar kus Ku zins (18p, 11sk) i Evan Tarner (16p, 11sk, 7as), dok je Pol Xorx iomao 23 poena. U [ekovom timu najboqi je bio cen tar De tro i ta Greg Monro sa 19 poena i 10 skokova, Tristan Tompson je bio najefikasniji sa 20 poena, Kemba Voker je imao po 10 poena i asistencija, Noris Kol je dodao 18 poena i 6 asistencija, Brendon Najt je postigao 14 poena uz 7 proigravawa, dok je Xeremi Lin postigao samo 2 po e na (1/4 iz igre). Je di ni Evropqanin na ovom me~u bio

je ruki Minesote Riki Rubio koji je za pora`ni tim postigao 12 poena uz 7 asistencija. U no}i izme|u subote i nedeqe na programu je bio Ol star me~ razvojne NBDL lige,

takmi~ewe u ve{tini, {utirawu trojki i zakucavawu. Duel Is to ka i Za pa da na programu je posledweg dana Ol star me~a u Orlandu, u ponedeqak ujutru u 3 sata.

Crvenka - Smederevo 32:22 (16:12)

PRVA MU[KA LIGA

Sil ni Mo krin ~a ni Crvena zvezda - Bane Ra{ka 26:18 (12:8) KI KIN DA: Hala SC Jezero, gledalaca 400, sudije: Medarevi} (Zrewanin), Vojvodi} (Sombor). Sedmerci: Crvena zvezda 6 (6), Bane Ra{ka 4 (2), iskqu~ewa: Crvena zvezda 12, a Bane Ra{ka 14 minuta. CR VE NA ZVE ZDA: Mi{kov (14 odbrana), Markovi} (2 odbrane), Lazi} 2 (1), Terek 6, Komarek, Dukatarov 1, Veki} 3, ^vorak 1 (1), Toki} 1, Kewalo, Stepanov, Goli} 2, Pa{i} 8 (4), Babi} 2. BA NE RA [KA: Maksimovi} (7 odbrana), Jovanovi} (4 odbrane), M. Pavlovi} 6 (2), Popovi}, Radovi} 2, Veqovi}, Savkovi} 1, A. Pavlovi} 1, D. Mili}evi}, ^orbi} 1, Nenad Stanoj~i} 2, Nikola Stanoj~i} 5, \or|evi}, Radomirovi}, F. Mili}evi}, Beo~anin. Rukometa{i iz Mokrina zasijali su u punom sjaju na premijernom me~u pred svojim navija~ima pro-

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko {ar ka Agro ìv mu {ka li ga - KRU[EVAC: Napredak - Mega Vizura (20). Pr va A èn ska li ga - JAGODINA: Jagodina 2001 - Loznica (17). Pr va B mu {ka li ga - NI[: Konstantin - Napredak Maksi (20). Pr va B èn ska li ga - KRAQEVO: Kraqevo - Bor (16). Dru ga srp ska mu {ka li ga Se ver - PANÊVO: Dinamo BNS (17).

Od boj ka

RI KI RU BIO OBO RIO NEO BI ^AN RE KORD: [panski plejmejker Riki Rubio oborio je neobi~an svetski ko{arka{ki rekord pogodiv{i 18 uzastopnih {uteva iza table. Igra~ Minesota Timbervulvsa je nadma{io u~inak Evana Tarnera (16 ko{eva) na egzibicionom takmi~ewu tokom “Ol star“ vikenda u Orlandu. Rubio se uo~u dvoboja ekipa koje su ~inili igra~i koji igraju prvu i drugu sezonu u NBA ligi, takmi~io sa plejmejkerom Wujork Niksa Yeremijem Linom koji je uspeo da pogodi samo osam ko{eva iza table. [panac je pokazao da perfektno {utira, ali u situacijama kada ga niko ne ometa. Tokom same utakmice, {ut je glavni element sa kojim 21-godi{wi ko{arka{ ima problema.

tiv ekipe Bane Ra{ka, ostvariv{i visoku pobedu od 26:18. Ve} u 14. minutu igre doma}ini su vodili sa 7:2, a u ovom delu igre posebno rasplo`en je bio golman Mi{kov i iskusni Pa{i}. Ipak, na odmor su Mokrin~ani oti{li sa plus ~etiri gola. U nastavku igre Crvena zvezda je bila nadmo}nija, pa je u pojedinim trenucima imala i 10 golova prednosti. Na kraju je susret zavr{en ubedqivom pobedom, pa su navija~i wih oko 400 aplauzom nagradili svoje qubimce. U pobedni~koj ekipi tima iz Mokrina odli~an je bio golman Slavko Mi{kov sjajnim odbranama, kao i Du{an Pa{i} neumoqivi strelac osam pogodaka od ~ega ~etiri sa sedam metara, kao i Terek koji je postigao {est golova. U pora`enoj ekipi gostiju Pavlovi} je postigao {est golova i bio najefikasniji, dok je gol mawe delo Nikole Stanoj~i}a. M. S.

Dru ga èn ska li ga - se ver KIKINDA: Kikinda - @iti{te (17), VRBAS: Ba~ki zmaj Prvi tempo (16). Dru ga mu {ka li ga - se ver FUTOG: RFU - Sloven (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - NOVI SAD: Novi Sad 2 - Partizan (12.45), Varadin BMG 2 - Futog vest (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - VRBAS: Vrbas Spartak 2 (14.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREMSKA MI-

TROVICA: Srem 2 - Dunav (14), Prvi tempo 2 - Maks (17), Radinci - Mladost Ekspans (14), NOVI BANOVCI: Omladinac - Sloga (16). Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat - ZREWANIN: MD Zrwanin 2 - Klek 2 (16). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NOVI SAD: Botafogo - Sloven 2 (11.30), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans 2 - Vo{a (14.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - KOVIN: Radni~ki - Gorwi grad (18), PAN^EVO: Borac 2 - Hercegovina (13).

Ru ko met

Su per li ga za mu {kar ce NOVI SAD: Vojvodina - Dina mo (19.30), PO @A RE VAC: Po`arevac - Napredak (19), Osmi na fi na la Ku pa Sr bi je za da me - NOVA PAZOVA: Maks sport - Ba~ka Palanka Nopal (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - NAISA (18), BMS Milenijum - @elezni~ar MC (16), KWA@EVAC: @ORK Kwa`evac - Jagodina (20).

SPORT

c m y

dnevnik

TURNIR U MARSEJU

Jan ko stao u po lu fi na lu Jan ko Tip sa re vi} ni je us peo da iz bo ri fi na le tur ni ra u M a r s e j u . U to me ga je spre ~io Majkl Qo dra u uz bu dqi vom i ne iz ve snom po lu fi nal nom me ~u, ko ji je tra jao sat i 40 mi nu ta(4:6, 6:7). Ne iz ve stan pr vi set re {en je u de set ge mo va. Du go ni je bi lo brej ka, sve do po sled we pri li ke za

Jan ko Tip sa re vi}

to, kad je Jan ku za dr ha ta la ru ka pri li kom ser vi sa. Fran cuz je po veo sa 1:0 u se to vi ma, a we go va pu bli ka gla sno na vi ja la.

Ra dvan ska naj bo qa u Du ba i ju Po qa ki wa Ag ne {ka Ra dvan ska osvo ji la je pre sti `ni te ni ski tur nir u Du ba jiu, ona je u fi na lu po be di la Ne mi cu Ju li ju Ge ri ges s 7:5, 6:4. Dru gi set do neo je sli~ nu bor bu. Obo ji ca su ser vi ra li sna `no, pa je bi lo iz ve sno da }e od lu ka o po bed ni ku pa sti u taj brej ku. Jan ko je u we mu pro pu stio {est set lop ti (tri na svoj ser vis) i upr kos vo| stvu od 5:2 do zvo lio pro tiv ni ku da po be di po sle ve li ke bor be - 10:12. Do ma }i te ni ser ostva rio je pr vi tri jumf nad Sr bi nom iz dru gog po ku {a ja. Jan ko je bio bo qi pre pet go di na u Ma ro ku. U fi na lu Qo dra }e igra ti s Mar tin del Po trom , ko ji u dtru gom po lu fi na lu sa vla dao Xoa Vil fre da Con gu s 6:4, 6:7, 6:3

TURNIR U DUBAIJU

No vak pro tiv Sta bea Pr vi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} igra }e na star tu ATP tur ni ra u Du ba i ju pro tiv 72. igra ~a na ATP li sti Nem ca Mar se la Se dri ka Ste bea. pr voj ~e tvr ti ni `re ba je i dru gi te ni ser Sr bi je Jan ko Tip sa rev} ko ji }e u pr vom ko lu od me ri ti sna ge sa Ru som Igo rom Ku wi ci nom. U pr voj po lo vi ni `re ba je Bri ta nac En di Ma rej, dok bi [vaj ca rac Ro xer Fe de rer, kao dru gi no si lac tur ni ra, sa na {im te ni se rom mo gao da se sa sta ne u fi na lu. Tre }i srp ski pred stav nik na ovom tur ni ru je Mar ko \o ko vi} ko ji uz vajld kard u pr vom ko lu igra pro tiv kva li fi kan ta, dok }e ga even tu al no u dru gom ~e ka ti po bed nik me ~a Huan Mar tin Del Po tro (Ar gen ti na) – Alek san dar Dol go po lov (Ukra ji na).

LIGA [AMPIONA

Kobna po sled wa se kun da Vojvodina - Mladost 10:11 (1:1, 3:3, 3:3, 3:4) NO VI SAD: Ba zen SPC „Voj v o d i n a”, gle da la ca: 600, su di je: Ko ri zna (Poq ska) i Ra mos (Por tu gal). Igra~ vi {e: Voj vo di na 9 (5), Mla dost 10 (4). Dva igra ~a vi {e: Mla dost 1 (1). Pe ter ci: Voj vo di na 1 (1). VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Bo san ~i}, Ro u~, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 1, Va pen ski 1, Ma to vi}, M. Mi tro vi}, Ran |i} 6, Ubo vi} 2, Ba sa ra, Cu ki}, V. Mi tro vi}. MLA DOST: Mar ce li}, Ra du 5, I. Mi la ko vi}, Le ti ca, Pa vi ~i}, Vu ki ~e vi} 1, Udo vi ~i} 2, K. Mi la ko vi}, Lo vre, Pe ri}, Hi ni} 1, Ma la rah 2, Pa vi}. Va ter po li sti Voj vo di ne za vr {i li su ovo go di {wi na stup u Li gi {am pi o na. Iako, su iza bra n i c i De j a n a Sta n o j e v i } a po ra `e ni s mi ni mal nih 11:10 od eki pe Mla do sti iz Za gre ba, ipak su su se pred svo jom pu bli kom po ka za li u od li~ nom sve tlu. Bio je ovo duel bez re zul tat skog zna ~a ja, jer su se `ap ci ve} ra ni je pla si ra li u ~e tvrt fi na le Li ge {am pi o na, pa su igra li bez re zul tat skog pri ti ska. Bio je ovo me~ ko ji je pro te kao u egal igri go to vo do sa mog kra ja, ali je on da is -

Dra gan Suyum

la mla da eki pa be o grad skog Obi li }a, ina ~e no vaj li ja u eli ti. Voj vo di na je do spe la na vrh su per li ga {kog ka ra va na pr vi put ove se zo ne (Par ti zan ima me~ ma we). Cr ve no - be li ve ~e ras do ~e ku ju pan ~e va~ ki Di na mo, ri va la ko ga su sa vla da li je se nas (28:25). No vo sa |a ni `e le da oprav da ju ulo gu fa vo ri ta, na sta ve po bed ni~ ku se ri ju i bor bu za ti tu lu, Pan ~ev ci sa dru ge sta ne pri `eq ku ju re van{ za ne u speh na do ma }em bu wi {tu i da osvo je bo do ve za op sta nak. - Na po ~et ku se zo ne ni je dan ru ko met ni stru~ wak ni je nam da vao ozbiq ni je {an se da se na |e mo me |u pr ve tri eki pe. Ko ti ra li smo se oko ~e tvr te po zi ci -

igra, a nas vr lo br zo o~e ku ju dva ve li ka is ku {e wa, go sto va wa u Kra gu jev cu i [ap cu, po sle ~e ka }e si tu a ci ja bi ti mno go ja sni ja po ~eo je iz la ga we \or |e ]ir ko vi}. Ve ~e ras o~e ku je te pra vu Vo {u ? - Na rav no. Lo {e stva ri iz du e la sa Obi li }em su iza nas. To je po sle di ca umo ra, po go to vo ka da pre |e te 4.000 ki lo me ta ra i u ve o ma krat kom ro ku od i- gra te na red nu utak mi cu. Na `a lost, ve ~e ras ne }e mo mo }i da ra ~u na mo na Dam wa no vi }em ko ji je po tre }i put ob no vio po vre d u (me t a s ta z al n a kost) i o~e ku je ga ope ra ci ja i dug opo ra vak. Mi lo {e vi} se opo ra vio

1. Pri mor je 6 2. Bu dva 6 3. Vu qag me ni 6 4. Olim pi ja kos 6

od dis tor zi je zglo ba, jo{ uvek je ro vit, a od si tu a ci je na te re nu za vi si }e da li }e ula zi ti u igru ili }e mo ga ima ti na ras po la ga wu od po ne deq ka na tre nin zi ma. Tru di }e mo se da utak mi c u pre l o mi mo {to ra ni je. Pa `wu }e mo obra ti ti na ono {to nam je i do sa da do no si lo pre va gu, a to je od bra na i kon tro li san na pad. Ciq nam je da po be di mo, ali je ve o ma bi tan i na ~in na ko ji }e mo do }i do no va dva bo da, ka ko bi smo se {to ma w e is tro {i l i pred der bi pro tiv Rad n i~ k og na r ed nog vi ken da - re kao je ]ir ko vi}. Da su una p red „ukwi è ni” bo do vi naj te ` e osvo j e n i bo do vi, flo sku la je do b ro po z na ta i Dra g a n u Su x u mu ko ji iza se be ima bo ga to igra~ ko is ku stvo, a ove se zo ne va àn je {a raf u cr ve no - be loj ma {i ne ri ji: - Uve ren sam da }e nam bi ti do sta lak {e ne go pro tiv Obi li }a. Dvo me~ u Ukra ji ni i na po ran put su nas is cr pe li. Mo ti va nam si gur no ne ~e ne do sta ja ti. O~e ku jem da pro tiv Di na ma od star ta kre ne mo mak si mal no an ga ò va no i di sci pli no va no, sta vi mo do zna wa go sti ma da ne ma ju {ta da tra è u na {oj dvo ra ni - op ti mi sta je Su xum. Utak mi ca 18.ko la Su per li ge Voj vo di na - Di na mo igra se ve ~e ras u ha li SC”Sla na ba ra” sa po ~et kom u 19.30 ~a so va. I. Grubor

5 3 2 2

0 0 0 0

1 3 4 4

B grupa

Voj vo di na - Mla dost Jug - [pan dau 1. Jug 2. Mla dost 3. [pan dau 4. Voj vo di na

6 6 6 6

6 4 1 0

0 0 1 1

0 2 4 5

C grupa

Mi ro slav Ran |i}

ku sni ji sa stav Mla do sti, ipak, us peo da do |e do po be de. Utak mi ca je obi lo va la osci la ci ja ma, sa do brim i lo {im seg men ti ma na obe stra ne. No vo sa |a ni su do bro otvo ri li utak mi cu i po ve li pre ko Ne ma we Ubo vi }a, da bi u fi ni {u pr vog pe ri o da igre Za grep ~ a n i iz j ed n a ~ i l i pre k o Igo ra Hi ni }a. U dru goj de o ni ci pr vi su do go la do {li go sti (2:1) pre ko Ko zmi na Ra dua, ko jem je to bio pr vi od pet go lo -

Fo to: F. Ba ki}

va ko li ko je po sti gao. Ubr zo mu se re van {i rao Mi ro slav Ran |i} za 2:2, ko jem je to bio pr vi od {est go lo va. Mi lo{ Mi li ~i} i Ran |i} iz pe ter ca od ve li su Voj vo di nu na 4:2 mi nut ipo pre kra ja dru ge ~et vri ne. Ali, on da je usle di la se ri ja Mla do sti od 4:0, pa je po ~et kom tre }eg pe ri o da ve} bi lo 6:4 za `ap ce. No vo sa |a ni jed no stav no u ovom pre i o du ni su us pe li da na |u re {e we za ras po lo `e nog Ra dua, ko ji je dao tri od ta ~e ti ri po got ka. No, ni su se pre da va li No vo sa |a ni pred vo |e ni ve o ma ras po lo ` e n im Ran | i } em, ko j i je sam wio na 5:6, a Ubo vi} na od li~ no do da va we Bo ri sa Va pen skog do neo ~e tvr to iz jed na ~e we na me ~u (6:6). Do kra ja ove ~e tvr ti ne pao je po gol na obe stra n e za pe t o iz j ed n a ~ e w e (7:7). I u po sled woj ~e tvr ti ni pr vi su do vo| stva do {li go sti i ~ak dva pu ta uspe va li da se od le pe na dva raz li ke (9:7, 10:8). Ali, ni ta da se ni su da li

1. Va {a{ 2. Se ged 3. Par ti zan 4. Eger

6 5 5 6

3 3 2 1

2 1 1 0

11:10 12:11

63:48 15 48:57 9 54:52 6 50:48 6

10:11 16:6

Va {a{ - Eger Se ged - Par ti zan

Da li smo mak si mum

Da se zna ko je ga zda je, a evo vi di te mi smo ih sve de man to va li. Sa da je dru go me sto iz ve sno, a na na ma je da kroz ozbiq nost u ra du i utak mi ce u~i ni mo pr ven stvo {to ne iz ve sni jim. Ima jo{ do sta da se

A grupa

Bu dva - Pri mor je Vu qag me ni - Olim pi ja kos

Tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} ~e sti tao je svo jim mom ci ma na pri ka za noj igri pro tiv Mla do sti. - Dra go mi je {to su mo ji mom ci da li mak si mum u ova ko te {koj utak mi ci i na te ra li Mla dost da po ka `e za {to je tu gde je ste u evrop skom i svet skom va ter po lu - re kao je Sta no je vi}. Tre ner Mla do sti Vje ko slav Ko be {}ak is ta kao je da je ovo bio ve o ma te `ak me~ bez ob zi ra {to ni je bi lo re zu lat skog zna ~a ja. - Voj vo di na je da la sve od se be i ~e sti tam im na bor be no sti. Ima li smo to kom ~i ta vog me ~a pro ble ma sa Ran |i }em i Va pen skim, ko ji su ko ri sti li uka za ne {an se. Na kra ju smo sre} no i spret no do {li do po be de - re kao je Ko be {}ak.

NOVOSA\ANI DO^EKUJU DINAMO

Ru ko me ta {i Voj vo di ne ru tin ski su do {li do ~e tvr te su per li ga {ke po be de u 2012 go di ni. Na kon Cr ve na zve zde, Ju go vi }a i PKB -a ceh je pla ti -

nedeqa26.februar2012.

62:41 18 59:45 12 38:60 4 46:60 1

13:9 da nas u 16 1 1 2 5

60:54 11 46:44 10 44:42 7 47:66 3

D grupa

10:13 Mar seq - Ja dran HN Spar tak Vol gogr. - Pro Re ko 7:18 1. Pro Re ko 2. Ja dran 3. Spar tak 4. Mar seq

6 6 6 6

6 3 2 0

0 1 1 0

0 2 3 6

82:41 18 66:64 10 62:77 7 50:81 0

Partizan ili Seged

U ~e tvrt fi na le Li ge {am pi o na su se pla si ra li: Pri mor je, Bu dva, Jug, Mla dost, Pro Re ko, Ja dran i Va {a{, dok }e osmog pred stav ni ka u dru goj fa zi od lu ~i ti da na {wi duel iz me |u Se ge da i Par ti za na u gru pi C. Ina ~e, Par ti zan bra ni ti tu lu. do ma }i, pa je Ran |i} s dva go la do n eo jo{ jed n o po r av n a w e (10:10) 42 se kun de pre kra ja. No, na kra ju je ipak, se kund pre kra ja Mla dost pre ko Ra dua sti gla do po be de. G. Malenovi}

sport

nedeqa26.februar2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

ZA VR [E NA SLO HO KEJ LI GA

Par ti zan od bra nio ti tu lu Par ti zan - Olim pi ja 6:1( 3:0, 2:1, 1:0)

Ra dost ho ke ja {a Par ti za na

SU PER VE LE SLA LOM U KRANS MON TA NI

Sla vqe Be wa mi na Raj ha Austri ja nac Be wa min Rajh tri jum fo vao je na pe tom su per ve le sla lo mu ovo go di {weg Svet skog ku pa, odr à nom u {vaj car skoj Krans-Mon ta ni. Rajh je do pr ve po be de u toj di sci pli ni u ka ri je ri, a 36. ukup no, do {ao u vre me nu od 1:34.37 mi nu ta, sa mo dan po {to je na is toj sta zi bio tre }i. Dru go me sto za u zeo je Fran cuz Adri jen Teo, sa 24 sto tin ke za o stat ka, dok je tre }i bio mi qe nik do ma }e pu bli ke Di di je Ku{, ko ji je 24 ~a sa ra ni je tri jum fo vao u Krans-Mon ta ni. Za raz li ku od tr ke odr à ne u pe tak, or ga ni za to ri ovo ga pu ta ni su ima li ve li ke pro ble me sa sta zom. Vr lo br zo po sle star ta u vo| stvu se na {ao mla di Austri ja nac Jo a him Puh ner, da bi ga sa ~e la ka da su na red do {li fa vo ri ti po me rio su na rod nik Kla us Krel. Ipak, Krel se ni je du go za dr ào na pr voj po zi ci ji, po {to je Rajh sve ba cio u sen ku sjaj nim ski ja wem. Austri ja nac, ko ji ni ka da u ka ri je ri ni je tri jum fo vao u su per ve le sla lo mu, bio je od li ~an od star ta do ci qa i za 43 sto tin ki je nad ma {io Kre la. Iako se o~e ki va lo da }e mu naj ve }u pret wu pred sta vqa ti Ku{, on je bio za 36 sto tin ki spo ri ji, a na kra ju se Teo umet nuo iza wih i ta ko iz jed na ~io naj bo qi pla sman ka ri je re u toj di sci pli ni. Krel je na kra ju mo rao da se za do vo qi ~e tvr tim me stom, is pred Ja na Hu de ca iz Ka na de, ko ji je u pe tak bio dru gi, Puh ne ra, Nor ve à ni na ]e ti la Jan sru da i jo{ jed nog su na rod ni ka Ha ne sa Raj hel ta. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su Ak sel Lund Svin dal iz Nor ve {ke i do ma }i ski ja{ Be at Fojc. Fojc tim pla sma nom ni je us peo da pre tek ne ni Austri ja na ca Mar se la Hir {e ra, ni po vre |e nog Ivi cu Ko ste li }a u bor bi za ve li ki Kri stal ni glo bus, ve} je sa mo sma wio svoj za o sta tak. Tak mi ~e we u Krans-Mon ta ni na sta vqa se da nas ve le sla lo mom, dok je na red ni su per ve le sla lom za ka zan za 2. mart u nor ve {kom Kvit fje lu.

Ot ka zan spust u Ban skom Osmi spust se zo ne u kon ku ren ci ji ski ja {i ca, ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa tre ba lo da bu de odr àn u Ban skom, ot ka zan je zbog ne sta bil nih vre men skih uslo va. Start tr ke pr vo bit no je bio za ka zan za 10 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu, ali je jak ve tar pr vo bit no do veo do od la ga wa do 13 ~a so va. Ipak, ~ak i ta da, ka da je start tr ke po me ren znat no ni è, do {lo do no vog po me ra wa, a po tom oko 13.30 do ko na~ nog ot ka zi va wa tr ke. Po sle ot ka zi va wa spu sta, u Ban skom bi tre ba lo da bu de odr àn su per ve le sla lom, ko ji je za ka zan za da nas.

Ho ke ja {i Par ti za na od bra ni li su ti tu lu {am pi o na u Slo ho kej li gi, po {to su u Be o gra du u pe tom me ~u fi na la plej-ofa sa vla da li Olim pi ju sa 6:1 (3:0, 2:1, 1:0). Ho ke ja {i ko je tre ni ra Pa vel Kav ~i~ od i gra li su jed nu od naj bo qih utak mi ca u se zo ni i u svim ele men ti ma na di gi ra li tim iz Qu bqa ne. Dva mi nu ta pre kra ja utak mi ce na le du je iz bi la tu ~a, a naj ra to bor ni ji je bio igra~ go sti ju Rok Pru snik ko ji je raz me nio udar ce sa go to vo po la eki pe Par ti za na. Na kon 15 mi nu ta pre ki da, su di je su is kqu ~i le sve u~e sni ke tu ~e. Dvo stru ki stre lac za cr nobe le bio je Mi lo{ Ba bi}, a po je dan po go dak po sti gli su Ne ma wa Vu ~u re vi}, Pa vle Ogri zo vi}, Ju re Kraq i Mar ko Ko va ~e vi}. Je di ni gol za Olim pi ju po sti gao je Lu ka Ju ri~. Utak mi ci u le de noj ha li Pi o nir po sma tra lo je vi {e od 1.000 gle da la ca, a me |u wi ma je bio i pred sed nik sport skog dru {tva Par ti za na Du {ko Vu jo {e vi}.

SVET SKO PR VEN STVO U SKI JA[ KIM LE TO VI MA

Kra wec no vi svet ski {am pion Slo ve nac Ro bert Kra wec po stao je no vi svet ski {am pion u ski le to vi ma, sjaj nim iz da wem na {am pi o na tu u nor ve {kom Vi ker sun du. Kra wec je ta ko do neo naj ve }i uspeh Slo ve ni ji na pla ne tar nim {am pi o na ti ma u le to vi ma. U ski sko ko vi ma to ve} po {lo

se na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao Austri ja nac Mar tin Koh. Tak mi ~e we u Vi ker sun du ni je pro te klo po pla nu or ga ni za to ra, po {to je po sle ot ka zi va wa pr vog da na zbog ja kog ve tra, u su bo tu tre ba lo da bu du odr `a ne tri run de. Ipak, po {to se ve tar sa mo ma lo smi rio, pr va run da

Ro bert Kra wec

za ru kom Fran ci ju Pe te ku 1991. go di ne, ka da se tak mi ~io pod za sta vom Ju go sla vi je, i Ro ku Ben ko vi ~u pre se dam go di na. Naj bo qi slo ve na~ ki ska ka~ jo{ od Pri mo `a Pe ter ke je do naj va `ni je po be de u ka ri je ri do {ao ukup nim sko rom od 408,7 bo do va i le to vi ma od 217,5 i 244 me tra. Sre bro je pri pa lo do ma }em tak mi ~a ru Ru neu Vel ti, dok

tra ja la je sko ro dva sa ta, pa je od lu ~e no da dve run de, ume sto ~e ti ri, ko li ko je uobi ~a je no na Svet skim pr ven stvi ma u le to vi ma, od lu ~e po bed ni ka. Po sle pr ve run de u vo| stvu se na la zio Vel ta, is pred Ko ha i Kra we ca, da bi u dru goj glav ne ulo ge osta le iste, ali su po zi ci je za me we ne. Slo ve nac je bio sja jan le tom od 244 me tra, {to je

dnevnik

ujed no no vi re kord we go ve ze mqe, da bi Koh bio za sa mo me tar kra }i, ali po {to je pri do sko ku pao, {to mu je bi lo do voq no za dru gu po zi ci ju u tom tre nut ku. Na kra ju, Vel ta je le teo sa mo do 234,5 me tra, ali i po red od li~ nih oce na, na kra ju je imao ta~ no tri bo da ma we od Kra we ca. Kra wec je tim tri jum fom ostva rio naj ve }i uspeh ka ri je re, to kom ko je je do sa da za be le `io ~e ti ri po be de u Svet skom ku pu, uz jo{ osam po di ju ma. On je na me stu {am pi o na na sle dio [vaj car ca Si mo na Ama na, ko ji je sla vio ba{ na Kra we co vom te re nu, na Pla ni ci, pre dve go di ne. Aman je u Vi ker sun du mo rao da se za do vo qi tek 14. me stom, dok je we gov pret hod nik Gre gor [li ren ca u er iz Austri je bio ~e ti ri po zi ci je iza we ga. Na kra ju, iza naj bo qe tro ji ce na {ao se Ne mac Ze ve rin Frojnd, a sle di li su ga Da i ki Ito iz Ja pa na, Austri ja nac An dre as Ke fler, do ma }i tak mi ~ar An ders Bar dal i To mas Mor gen {tern, jo{ je dan le ta~ iz Austri je. Me |u pr vom de se to ri com pla si ra li su se jo{ je dan ne ma~ ki tak mi ~ar Ri hard Fraj tag i Ka mil [toh iz Poq ske. Svet sko pr ven stvu u Vi ker sun du se za vr {a va da nas, za ka da su za ka za ni tim ski le to vi.

Bol ton â&#x20AC;&#x201C; lek za for mu ^el si ja Fud ba le ri ^el si ja ve} go di na ma zna ju na ko joj }e utak mi ci mo }i da po dig nu for mu. Pro { le se z o n e po b e d i l i su Bol ton po sle {est me ~e va bez tri jum fa, ove po sle pet. Eki pa An dre Vi qa{ Bo a{ ni je ima la pro ble ma da na svom te re nu pre ki ne ne ga ti van niz. Po sle pr vog po lu vre me na bez po go da ka ra do va la se go lo vi ma Da vi da Lu i za (po sle gre {ke od bra ne), Di d i j ea Drog b e (po s le Lam par do vog kor ne ra) i po -

tre ne rom osvo ji bod. Re pre zen ta ti vac Sr bi je Ne nad Mi li ja{ u{ao je u igru u fi ni {u. Vest Brom vi~ Al bion sla vio je pro tiv San der len da sa efekt nih 4:0. ^e ta Ro ja Hox so na za u sta vi la je za huh ta lu eki pu Mar ti na O Ni la. Na red ne utak mi ce po ka za }e da li pri vre me no. Pi ter Odem vin gi po sti gao je dva go la, pr vi po seb no efekt no - spret no je is ko ri stio cen tar {ut sa le ve stra ne i gla v om pro s le d io lop t u u

Lam pard i Drog ba se ra du ju po got ku

sled weg, de lo sa mog ve te ra na. Frenk Lam pard u{ao je u isto ri ju Pre mi jer li ge kao pr vi igra~ ko ji je po sti gao bar po de set go lo va u de vet uza stop nih se zo na. Ta ko |e je po sti gao i 150 li ga {ki gol u ka ri je ri. Bol ton je po sled wi put po be dio eki pu sa â&#x20AC;&#x17E;Stam ford bri xaâ&#x20AC;? 2003. go d i n e, auto g o l om Xo na Te ri ja. Od ta da su me |u sob no od i gra li 18 me ~e va u svim tak mi ~e wi ma i ni jed nom ni su sla vi li. Wu kasl je na svom te re nu vo dio pro tiv Vul ver hem to na 2:0, do mi ni rao te re nom, ali u na stav ku pao i do pu stio pro tiv ni ku da u pr vom me ~u sa no vim

mreù iako joj je bio okre nut le |i ma. Fu lam je sla vio u go sti ma Kvins Par ku u der bi ju Za pad nog Lon do na. Od lu ~u ju }i gol po sti gao je Pa vel Po greb wak ve} u tre }em mi nu tu utak mi ce. Rzul ta ti 26. ko la: êl si Bol ton 3:0 (0:0) /Lu is 48, Drog ba 61, Lam pard 78/, Wu kasl Vul ver hem ton 2:2 (2:0) /Pa pis Si se 6, Gu ti je rez 18 - Xar vis 50, Dojl 66/, Kvins park ren xers - Fu lam 0:1 (0:1) /Po greb wak 7/, VBA - San der lend 4:0 (2:0) /Odem vin gi 3, 48, Mo ri son 41, En dr juz 90/, Vi gan Aston Vi l a 0:0, Li ver p ul Ever ton od lo è no.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Ba jer sla vio u Kel nu I tre ner Kel na Sta le Sol ba ken i we gov ko le ga Ro bin Dut, sa klu pe Le ver ku ze na, zna li su da }e u su bo tu uve ~e sa mo je dan bi ti si gu ran da usko ro ne }e do bi ti ot kaz. Obo ji ca su uo~i 23. ko la Bun de sli ge bi li pod ogrom nim pri ti skom, a sa ten zi jom se bo qe iz bo rio Dut. Is prav ni je re ~e no - we go vi fud ba le ri.

iz jed na ~io ne ga ti van klup ski re kord iz se zo ne 89/90. Mno go je go lo va bi lo i u du e lu [tu ta gar ta i Fraj bur ga. [va be su sa srp s kim re p re z en t a t iv c em Zdrav kom Ku zma no vi }em u eki pi sla vi le ube dqi vu po be du, a po no vo je stre lac bio ne iz be `ni Mar tin Han rik. Austri ja nac je po sti gao gol i na ~e tvr toj uza stop noj pr ven -

BOR BA ZA SVET SKU PRO FE SI O NAL NU TI TU LU

Go gi} po ra `en od Ri gu ci ni ja Alek san dar Go gi}, na{ re p re z en t a t i vac u kik bok su, ni je us peo da se do mog ne svet ske ti tu le u pro fe si o nal noj kon ku ren ci ji u di sci pli ni lou kik. Od we ga bo qi bio je tro s tru k i {am p ion Ita l i j an Ale s an d ro Ri g u cini, ko ji je sla vio na po e ne u pet run di, u po lu vel ter ka te go ri ji. Me~ je odr `an u Fi ren ci i Ri gu ci ni je imao ogrom nu po dr {ku do ma }ih na vi ja ~a. Me |u tim, Go gi} ni je uz mi cao ni za ko rak, jer po znat je kao bo rac bez stra ha.

Alek san dar Go gi}

Go gi }ev tre ner Mi o drag Jo ti} re kao je da je na rin gu bi la pra va tu ~a i da su su di je to to le ri sa le, ali je na i gla sio i da je we gov u~e nik od li~ no od ra dio bor bu. - Po ra `en sam, ali pru `io sam do sto jan ot por ri va lu. Pr va run da bi la je ne re {e na, dru gu i ~e tvr tu do bio sam ja, a tre }u i pe tu Ri gu ci ni. Isti na, u tre }oj sam bio na ivi ci no ka u ta, ali je i Ri gu ci ni bio u sko ro bez iz la znoj si tu a ci ji u ~e tvr toj run di. Uda rao je ne ve ro vat no pr qa vo, a su di je su ka `wa va le me ne. - re kao je Alek san dar Go gi}. M. P.

Sla vqe fud ba le ra Ba je ra

Lars Ben der bio je u 16. mi nu tu naj pri seb ni ji u gu `vi u {e sna e ster cu pro tiv ni ka i do veo svoj tim u vo| stvo. Isti igra~ po sti gao je gol i po ~et kom dru gog po lu vre me na i od u- zeo do ma }oj eki pi na du da mo `e do po be de. Isto vre me no je i u Majn cu vi |en do bar fud bal u lo kal nom der bi ju. Do ma }i su ve} za 45 mi nu ta po ve li pro tiv Kaj zer sla u ter na sa tri go la pred no sti i uh dru gom de lu u`i va li na te re nu. Mu ha med Zi dan jo{ jed nom je po sti gao gol i po tvr dio da je u sjaj noj for mi.Kaj zer sla u tern je ove se zo ne ostva rio sa mo tri po be de i

stve noj utak mi ci i ta ko iz jed na ~io ovo se zon ski uspeh hr vat skog in ter na ci o nal ca Ma ri ja Man xu ki }a. Re zul ta ti i pa ro vi 23. ko la: Bo r u s i j a Men h en g lad b ah Ham bur ger 1:1 (1:0) /Han ke 45 Ar slan 56/, Majnc - Kaj zer sla u tern 4:0 (3:0) /Zi dan 3, Sa laj 20, Mi ler 30, ^u po Mo ting 74/, [tut gart - Fraj burg 4:1 (2:1) /Har nik 12, 82 Oka za ki 21, Bu la ruz 63 - Di a we 27/, Keln - Ba jer Le v er k u z en 0:2 (0:1) /Ben der 16, 50/, Volf sburg Ho fen hajm 1:2 (0:1) /Hel mes 69 p - Fir mi wo 2, [i plok 85/, Aug sburg - Her ta 3:0(0:0) /Erl 61, 63, \eng 90+/.

dnevnik

oglasi

nedeqa26.februar2012.

Novosadska nedeqa26.februar2012.

DAnAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih, Mala sala: „Kvarna farma” (11)

BIoSKopI Are na: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.10, 13.10, 15.10,), „Misija spasiti Boì}” (12.30), „Ma~ak u ~izmama” (12, 13, 14), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 11.45, 13.45), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (15.45), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15, 22.30), „Sigurna ku}a” (22.20), „I u dobru i u zlu” (20.20), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna~i rat” (20.10), „\avo u tebi” (22.40). „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (18.45), „Hronike” (18.15, 22.10), „Koà u kojoj ìvim” (19), „Krvoproli}e” (22)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

Koncert ruskih pesama Kon cert ru skih na rod nih pe sa ma an sam bla „Lu ~e zar ni je” odr `a }e se da nas 12 ~a so va, u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska uli ca 35. Po vod je obe le `a va we po klad nih obi ~a ja, a or ga ni za tor su Mu zej i Dru {tvo su na rod ni ka Ru si je Lu~. A. J.

NOVOSADSKI OTVORENI UNIVERZITET

Pripremna nastava za malu maturu No vo sad ski otvo re ni uni ver zi tet or ga ni zu je pri pre mu na sta vu za po la ga we ma le ma tu re. Na sta va je po ~e la, a u to ku je for mi ra we no ve gru pe u~e ni ka iz srp skog je zi ka, ko ju vo di dr Mi lo{ Mi lo {e vi}. Ta ko |e, or ga ni zu je se i pri prem na na sta va za po la ga we pri jem nog is pi sta za bu du }e stu -

den te Prav nog fa kul te ta. Za obe pri prem ne na sta ve mo gu }e je pla }a we u ra ta ma, a na sta va se odr `a va u ma lim gru pa ma. Adre sa No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta je Rad ni~ ka 20. Te le fon za do dat ne in for ma ci je je 529 - 861 (di rek tor), 521 - 866 (obra zo va we) i 521 447 (kul tu ra). I. D.

V remeploV

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

BESEDILI \ACI IZ VOJVO\ANSKIH SREDWIH [KOLA

Nadmetawe iz lepog i ubedqivog govora Tak mi ~e we u be sed ni {tvu u~e ni ka sred wih voj vo |an skih {ko la ju ~e je odr à no, po pet na e sti put, u or ga ni za ci ji no vo sad ske Gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}”. U ve {ti ni le pog i ube dqi vog go vo ra nad me ta lo se 16 sred wo {ko la ca iz se dam voj vo |an skih {ko la (iz No vog Sa da, Su bo ti ce, Zre wa ni na, Srem skih Kar lo va ca i Ti te la). Na za da tu te mu „Znam da ni {ta ne znam” mo ra li su sa mi da na pi {u tekst i da ga ar gu men to va no iz lo è pred pu bli kom i stru~ nim ì ri jem, a od re |e ne poj mo ve su do bi li ne po sred no pre tak mi ~e wa, te su mo ra li da po ka ù ko li ko se sna la ze u im pro vi za ci ji. U ì ri ju su bi li re dov ni pro fe sor Fi lo lo {kog fa kul te ta u Be o gra du prof. dr Sre ten Pe tro vi}, van red ni pro fe sor na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du prof. dr So fi ja Ko {ni ~ar i pro fe sor na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du prof. dr Ve sna @dr wa. U te mat skoj di sci pli ni za sa dr àj go vo ra i va qa nost ar gu me nat ci je pr vu na gra du je osvo ji la u~e ni ca no vo sad ske gim na zi je „Jo -

van Jo va no vi} Zmaj” Ana Re no vi ca. Dru go me sto pri pa lo je u~e ni ci Alek san dri Hor vat iz ti tel ske sred we {ko le „Mi le va Ma ri}”, a tre }e me sto po neo je Vuk Tr na vac iz gim na zi je ko ja je bi la do ma }in tak mi ~e wa „Sve to zar Mar ko vi}”. Ka da su se oce wi va li estet sko - stil ski ele men ti pr vo

ske gim na zi je, dru go me sto je osvo jio Mi lo{ Me di} iz gim na zi je „La za Ko sti}”, a tre }e me sto je pri pa lo Mi lo va nu Gli go re vi }u iz zre wa nin ske gim na zi je. Glas pu bli ke je osvo ji la Kse ni ja Anoj ~i} iz gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}”. - Ovo tak mi ~e we je od ve li kog zna ~a ja za u~e ni ke jer, pri pre ma ju }i svoj go vor, u~e stvo va li su u mi sa o no is tra ì va~ koj ak ci ji, a ujed no su se ba vi li svo jim go vor nim i eks pre siv nim mo gu} no Fo to: N. Sto ja no vi} sti ma - ka za la je di me sto za slu ìo je Mi lo van Gli - rek tor ka gim na zi je „Sve to zar go re vi} iz zre wa nin ske gim na zi - Mar ko vi}” Ta tja na Vu ka di no vi}. je, dru go me sto pri pa lo je Mi lo Go ste ma ni fe sta ci je, kao i {u ê ma nu iz no vo sad ske gim na - u~e sni ke, je po zdra vio na ~el nik zi je „La za Ko sti}”, a tre }e me sto [kol ske upra ve za Ju `no ba~ ki je osvo jio Mi lo{ Me di} iz po me - okrug Pe tar Vi |i kant, a tak mi nu te no vo sad ske gim na zi je. U im - ~e we su po dr à le po kra jin ska i pro vi zo va nim go vo ri ma naj bo qa grad ska upra va za obra zo va we. je bi la Ana Jo vi ~i} iz zre wa nin I. D.

OD SUTRA U GRADSKOJ UPRAVI OD 10 DO 12 ^ASOVA

[trajk zatvara {altere

Od su tra, po do 7. mar ta, sva kog da na od 10 do 12 ~a so va ne }e ra di ti {al te ri u Grad skoj ku }i i kod ma ti ~a ra, a ne rad no }e bi ti u po me nu to vre me i u me snim kan ce la ri ja ma i me snim za jed ni ca ma, kao i u in spek cij skim slu `ba ma. Sa mo stal ni sin di kat {traj kom upo zo re wa, u vi du dvo sat ne ob u sta ve ra da, na sto ji da pri mo ra Vla du Sr bi je da po vu ~e Ured bu o ob ra ~u nu za ra da, pre -

ma ko joj su o{te }e ni rad ni ci za ni `om i sred wom {ko lom. Ovim za po sle ni ma ja nu ar ska za ra da je ma wa od ~e ti ri hi qa de pa na vi {e. U slu ~a ju da se ne po stig ne do go vor 7. mar ta, Sin di kat za po sle nih u grad skoj upra vi na ja vqu je pro test is pred Vla de Sr bi je. Oni na vo de da ne ma dru gog iz bo ra u za {ti ti ste ~e nih pra va. Z. D.

NAJSTARIJI DE^JI LIST IMA PROFIL

„Neven” na Fejsu Naj sta ri ji de~ ji list „Ne ven” od ne dav no ima pro fil na dru {tve noj mre ì „Fej sbuk”, na adre si www.facebook/nevenlistzadecu. âsopis „Neven” je osnovao 1880. godine pesnik za decu Jovan Jovanovi} Zmaj, a obnovio Miroslav Anti} 1979. Ovaj list, s najduòm tradicijom, izlazi jednom mese~no kao dvobroj na 48 strana, u punom koloru. „Nevenov” prvenstveni zadatak je da kroz osmi{qene rubrike iz svih oblasti stvarala{tva pravilnim usmeravawem uticaja de~je {tampe izgra|uje i afirmi{e mlade li~nosti na informativnom, vaspitnom i rekreativnom planu. Cena primerka je 150 dinara. I. D.

Jabuka za Gorana Gru pa en tu zi ja sta, ko ja je kra jem pro {le go di ne po kre nu la ak ci ju sa ku pqa wa nov ca za le ~e we Go ra na [o {ka na iz Srem skih Kar lov ci ma, ko ji je u av gu stu 2010. go di ne ostao ne po kre tan po sle po vre de vrat nog de la ki~ me, osmi sli la je nov na ~in ka ko bi po mo gla da ovaj mla di} bu de pod vrg nut me di cin skom tret ma nu na kli ni ci “Ne u ro vi ta“ u Mo skvi. Ju ~e je na kar lo va~ koj pi ja ci po ~e la no va ak ci ja “Ja bu ka za Go ra na“, ko ja se sa sto ji u to me da sva ko ko da pri log, za uz vrat do bi je ja bu ku. Pre ma re ~i ma jed nog od po kre ta ~a ak ci je Mi le ta Mi lu no vi }a, u pri pre mi je jo{ je dan vid sku pqa wa pa ra za Go ra na. Re~ je iz ra di i pro da ji su ve ni ra na cen tral nom grad skom tr gu u Kar lov ci ma, ka da po~ ne tu ri sti~ ka se zo na. Od sre di ne no vem bra pri ku pqe no je 3.780 evra, a po treb no je 35.000 evra. Z. Ml.

USKORO „DANI FANTAZIJE” NA NOVOSADSKOM SAJMU

Skup qubiteqa dru{tvenih igara i maketara Novosa|anin u Teatru na yumruku U Te a tru na xu mru ku, pr voj zgra di u Be o gra du, ure |e noj kao sa vre me no po zo ri {te, u Ste ri ji nom ko ma du „Mi lo{ Obi li}”, 26. fe bru a ra 1842. igrao je No vo sa |a nin Jo van Kap de mort. On je bio

naj bo qi glu mac pr ve ge ne ra ci je srp skih pro fe si o nal nih dram skih umet ni ka. Ne stao je u Be o gra du 1842. u ne mi ri ma pri li kom na sil nog do la ska na vlast di na sti je Ka ra |or |e vi }a. N. C.

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Ma ni fe sta ci ja ko ja oku pqa qu bi te qe dru {tve nih iga ra „Da ni fan ta zi je 2012” bi }e odr `a na na No vo sad skom saj mu u su bo tu 3. i u ne de qu 4. mar ta, od 10 do 20 ~a so va. Mi ni ja tu ri sti, ma ke ta ri i po {to va o ci dru {tve nih iga ra iz No vog Sa da, za jed no sa svo jim pri ja te qi ma iz Sr bi je i oko li ne, oku pi }e se tog vi ken da ka ko bi po ka za li po se ti o ci ma ~i me

se ba ve. Klub qu bi te qa dru {tve nih iga ra „Val ha la” pri ka za }e no ve, mo der ne dru {tve ne igre, od stra te {kih, pre ko kar ti~ nih do iga ra na ta bli. O~e ku je se u~e {}e be o grad skog klu ba „Zmaj”, kra gu je va~ kog „Ja ta ~e wa”, klu ba „Pa no nia Mi nor” iz Sla von skog Bro da, za gre ba~ kog „Agra ma”, kao i do la zak pri ja te qa iz Bu -

gar ske, Ma |ar ske, Slo ve ni je i Ru mu ni je. Ma ni fe sta ci ju po dr `a va ju i udru `e wa za o~u va we sred we ve kov ne tra di ci je „Ze le ni bar jak”, aero klub „Ikar” i ken do klub „I{in” iz No vog Sa da. Or ga ni za ci ju su po mo gli No vo sad ski sa jam, Kan ce la ri ja za mla de Gra da i Voj vo |an ski mu zej. I. D.

Ansambl „Vila” pred francuskom publikom No vo sad ski An sambl “Vi la” na stu pa, po tre }i put, u Pa ri zu, na tur ne ji ko ja tra je od 24. fe bru a ra do 6. mar ta. - Kar te su ve} ras pro da te i ovo je je din stve na pri li ka da se na {a kul tu ra pre zen tu je u hra mo vi ma kul tu re – ka `e umet ni~ ki di rek tor i ko re o graf Mi lo rad Lo ni}. – Na{ an sambl sa 60 iz vo |a ~a pri pre mio je bo gat pro gram, ko jim }e pred sta vi ti na {u ze mqu, Po kra ji nu i No vi Sad. An sambl }e to kom bo rav ka u glav nom gra du Fran cu ske po se ti ti ne ko li ko srp skih Dru {ta va, dve pra vo slav ne cr kve i gr~ ku za jed ni cu sa ko jom ta ko |e ne gu ju pri ja teq ske od no se. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

23 Fo to: N. Sto ja no vi}

MLA DI NO VO SA \A NIN OSVA JA GLA SOM I STA SOM

An drej Do ri} na sled nik po pu lar nog To {e ta Novosa|anin An drej Do ri} ima 18 godina i u~enik je tre}eg razreda sredwe muzi~ke {kole „Isidor Baji}” na odseku solo pevawe. Do sada je nastupao na vi{e koncerata i festivala me|u kojima je i me|unarodni „Tin” festival za mlade, koji se odr`ava svake godine u Dowem Milanovcu, a na kojem je Andrej 2009. godine osvojio nagradu za najboqeg peva~a. Posledwe tri godine u~estvovao je na dobrotvornim koncertima u Subotici u ~ast To{eta Proeskog u organizaciji fondacije za unapre|ewe i o~uvawe makedonske kulture „Makednosko sunce”. Posle ovih koncerata qudi su po~eli da povezuju wegov fizi~ki izgled i vokalne sposobnosti sa makedonskom peva~kom legendom o ~emu je pisao makedonski list „Vest”. Andrej ka`e da mu ne smetaju ova pore|ewa, jer veoma

najpozantijih makedonskih kompozitora Gri go ra Ko pro va koji je sara|ivao sa To{etom. - Trenutno snimam autorsku pesmu koju je komponovao Grigor Ko-

Zanimqivo je da ovaj mladi Novosa|anin poznatiji u Makedoniji i drugim gradovima Srbije, dok je u Novom Sadu malo ko upoznat sa wegovim radom. - U gradu, za sada, nisam imao solo nastup, ali sa bendom „Ar ti stic so und” nastupam po novosadskim klubovima. Uglavnom svi-

Snima autorsku pesmu koju je komponovao najpoznatiji makedonski kompozitor Grigor Koprov

ceni rad To{eta Proeskog i `eleo bi da kao i on, bude posve}en humanitarnom radu. Ovom talntovanom Novosa|aninu usledila je i poslovna ponuda jednog od

prov, a sa kojom }u nastupiti na internacionalnom muzi~kom festivalu „Ezerki biser” na Ohridu ovog leta. U pitawu je balada i bi}e snimqena na srpskom i makedonskom jeziku - rekao je Andrej.

ramo eks ju rok i pop obrade. Qudi nas ovih dana mogu ~uti u pabu „Dva psa” i „Hedonist-u” ka`e Adrej i dodaje da mu je za napredovawe u muzi~koj karijeri potrebna pomo} sponzora, kojih za sada nema. I. Jo va no vi}

KEN DO TRE NI RA SVE VI [E NA [IH SU GRA \A NA

Ve {ti na, umet nost i isti na o ma ~u Borila~ke ve{tine oduvek su bile primamqive za Novosa|ane, a {to su imale neki egzoti~niji naziv ili misterioznije poreklo, time su privukle vi{e poklonika. Tako su mnogi odlu~ili da uzmu katanu, tradicionalni japanski ma~ u ruke i krenu putem ~uvenih samuraja i tako se u moru raznih borila~kih sportova, oprobaju u kendou. Kako ka`e predsednik kendo kluba „I{in” i majstor ove ve{tine Go ran Ro gli}, kendo je pod uticajem zen budizma evoluirao iz

2.000 godina duge tradicije japanskog ma~evawa. Danas u svetu oko devet miliona qudi trenira kendo, od toga sedam miliona u Japanu, gde je kendo redovan predmet u {kolama. - Kendo nisu samo tehnike ma~a, kendo je mnogo vi{e, umetnost i istina o ma~u - rekao je Rogli}. Nema razlike izme|u majstora ma~a i majsora kaligrafije, kad zamenite ~etkicu i ma~, pokreti su isti. Kaligrafija je i nastala da bi zabele`ila i sa~uvala pokrete ma~a.

Dodaje da je ova ve{tina sve popularnija i me|u Novosa|anima, kako mu{karcima, tako i `enama, uglavnom mla|im, ali da godine nisu nikakav uslov za ve`bawe.

Pa so{ za ceo svet Kriterijumi za dobijawe zvawa kendo majstora su visoki, a polagawe se odràva na isti na~in svuda u svetu. U Srbiji nema dovoqno majstora visokih zvawa koja su neophodna za sastav vi{e~lane komisje, te se za majstora kod nas polaè na kupovima, takmi~ewa u susednim dràvama i prilikom poseta japanskih delegacija. Kad se poloì za majstora, dobija se kendo paso{ koji vaì u svakoj kendo sali {irom sveta.

- Kendo vas u~i, pre svega, da prepoznate opasnu situaciju i da onda na pravi na~in odreagujete. To je ono {to sve `ivotiwe umeju. Kendo nam poma`e da tu sposobnost i sami u sebi razvijemo. Napada~ se oslawa na svoju nadmo} u snazi i brzini i smatra to dovoqnim za pobedu. Kendo borac se ve`ba da, u jednom deli}u sekunde, oslobodi maksimalnu snagu velikom precizno{}u i pravovremeno obja{wava ovaj kendo majstor. Navodi da se ova ve{tina ve`ba u neprekidnom ose}aju realne borbe, jer se udarci uvek izvode do kraja, a mogu}nost povrede u kendo oklopu je minimalna. Katane su u kendou zamewene „{inaima“, ~etvorodelnim ma~evima od bambusa,

RO TA RI KLUB PRO SLA VIO GO DI [WI CU RE O SNI VA WA

Hu ma ni sti na gra di li ta len te Tradicionalnim sve~anim balom Rotari klub Novi Sad proslavio je 17 godina od reosnivawa. Tim povodom ova organizacija je dodelila Povequ gra|aninu Novog Sada, koja je ovog puta pripala AKUD-u “Sowa Marinkovi}”. Tako|e, za vrhunske rezultate u umetnosti podràli su i mlade umetnike Mi la na Mi la no va i Ni ko lu Ba stu, koji su dobili nagradu za uspe{nost i dostojno predstavqawe grada. Predsednik Rotari kluba Novi Sad Sla vi {a Gru ji} istakao je da klub teì ka tome da podràva prave vrednosti i da vredne i uspe{ne qude treba nagraditi. - Povequ gra|ninu Novog Sada dodelili smo dru{tvu, ali to zna~i da se ona odnosi na svakog ~lana pojedina~no, jer su svi oni dali svoj doprinos. Mi

koji, prema Rogli}evim re~ima, zajedno sa oklopom, omogu}uju borcima da se potpuno posvete treningu. Kendo je ve{tina, ne spada u sportove i zato nije olimpijska

nismo samo humanitarna organizacija, nego smo tu i da podr`imo vrednosti i nagradimo ono {ta je vredno. Trudi}emo se da svake godine dodelimo jednu ili dve nagrade nekome za koga mislimo da im treba podstrek. @elimo da na{a sredina bude uspe{na, a koliko je uspe{na sredina, uspe{ni smo i mi - rekao je Gruji}. ^lanovi ovog kluba, koji ~ine najuspe{niji stru~waci iz oblasti medicine, prava, bankarstva i durgih profesija, prethodnih godina organizovali su vi{e humanitarnih akcija. Pomogli su De~joj bolnici, Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, [OSO “Milan Petrovi}”, ali i ostalima kojima je pomo} bila potrebna. N. R.

disciplina. U Japanu se protive tome, jer smatraju da bi on tako izgubio svoje vrednosti kao {to se desilo nekim drugim borila~kim sportovima. Smatra se da bi svrha kendoa tada postali takmi~ewa i medaqe, a ne izvorni principi. -Pravi samuraji su govorili da katana ~uva `ivot, jer je odvra}ala napada~a od agresije, a pravi majstori su govorili da ve`baju ma~evawe da nikad ne bi upotrebili ma~. Upravo u tome le`i filozofija kendoa. Ali, samuraji su govorili i da, ako ve} izvadite ma~, ne vadite ga zabadava- zakqu~io je Goran Rogli} dodaju}i da „znawe nije isto {to i mudrost, mudrost je kada znawe primeni{„. A. Je ri ni} DA NAS U MU ZE JU VOJ VO DI NE

„Vo li te li kar ne va le” Igraonica za decu uzrasta od {est do deset godina „Volite li karnevale” bi}e odr`ana danas u 11 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Nakon razgledawa izlo`be „Na kraju i na po~etku karneval” autorke Ve sne Mar ja no vi} deca }e inspirisana izra|ivati plakate za karneval. Igraonicu }e voditi kustos pedagog Iva na Ste pa nov Ta si}. I. D.

AK CI JA U MER KA TO RU

„[e }er iz me ri, zdra vqe iza be ri” „[e}er izmeri, zdravqe izaberi” naziv je akcije koja se ju~e od 10 do 12 ~asova odr`ala u „Merkatoru”. Posetioci su u to vreme mogli besplatno da izmere nivo {e}era u krvi, a tako|e je uprili~ena i degustacija ~aja

DIABEtea, koji kontroli{e nivo apetita i pomaè u odràwu zdravog nivoa {e}era u krvi. Akcija je organizovana u saradwi sa Udruèwem za borbu protiv dijabetesa grada Beograda i Novog Sada. I. D.

SEN KA BA JI] USPE [NA U SNO U BOR DU, MA UN TIN BOR DU, OD BOJ CI...

Sport je wen `i vot

Dok se spu{ta na niz planinu, preska~e prepreke ili pravi vratolomije na snoubord dasci na snegu, a adrenalin joj pulsira u krvi, woj je samo na umu da ide daqe, vi{e, br`e. Ne zasuatvqa je ni hladno}a, vetar, nanosi snega, ali ni povrede koje su tipi~ne za ekstremne sportove. Novosa|anka Sen ka Ba ji} profesionalna je snouborderka koja ni`e uspeh za uspehom, a nedavno je na takmi~ewu u Rumuniji, u borderkors disciplini, osvojila srebro. -Bilo je veoma lepo, a {to se ti~e medaqe, mogla je biti i sjajnija, ali va`no je iskustvo koje sam stekla kazala je Senka Baji}. - Na po~etku sezone sam imala povredu kolena, koju jo{ uvek ose}am, jer nisam smela da prestanem da treniram, a u isto vreme sam i{la na terapije. Me|utim, ovu mladu devojku to je nije spre~ilo da stane na dasku i da sve od sebe. Ovom izuzetno atraktivnom disciplinom

Snoubording je zahtevan sport, a kondicija i snaga se moraju konstantno sticati, tako da su teretana i kondicioni treninzi neizbeàn deo ìvota ove sportistkiwe. Pripreme joj se uglavnom odràvaju na gle~ereima Austrije i Francuske, gde su najboqi uslovi, a neretko se de{ava da trenira i na Fru{koj gori i Kopaoniku. Kada otopli

Ova Novosa|anka ve} godinama trenira i odbojku, a nastupa za svoj fakultet, novosadski Fakultet tehni~kih nauka gde je odli~na studentkiwa na{a sagovornica je po~ela da se bavi pre sedam godina, a do tada je bila dobra skija{ica. - Od malih nogu bila sam zainteresovana za sportske aktivnosti, tako sam jo{ u osnovnoj {koli stala na skejtbord, a onda sam se odlu~ila da se oprobam i na snoubordu. Krenula sam da se takmi~im 2009. godine, kada sam nastupila na Euro kupu na Kopaoniku i osvojila sedmo mesto. Ve} 2010. godine postala sam vice{ampionka dr`ave u dve discipline - rekla nam je Senka Baji}.

i sneg nestane, na padinama u Bukovcu vozi takozvani mauntin bord. Ovo nije kraj sportskoj pri~i dvadesettrogodi{we Senke Baji} jer, pored skijawa, skejta, mauntinborda i snouborda, ona ve} godinama trenira i odbojku, a nastupa za svoj fakultet, novosadski Fakultet tehni~kih nauka gde je odli~na studentkiwa na smeru Inèwerstvo za{tite ìvotne sredine. Trenira i odbojku na plaì, a pro{le sezone nastupila je na turnirima sa partnerkom Je le nom Ta ta lo vi}. Za Senku, sport je zaista ìvot. - Snouboarding, mauntinbording, kao i ostali ekstremni sportovi, uglavnom se nazivaju “mu{kim” sportovima, ali takav stav se sve vi{e i vi{e mewa. Strah od brzine, visine i gubitka kontrole je verovatno i najve}i neprijateq i ~im se on pobedi, dobija se jo{ ve}a èqa za napretkom - objasnila je Senka Baji}, koju ove godne ~eka jo{ truda, rada i takmi~ewa, kako iz snouborda, tako i iz mauntinborda, odbojke i svih sportova u kojima zaista pokazuje izuzetnu istrajnost i uspehe. A. Je ri ni}

nedeqa26.februar2012.

oglasi

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579065 ZA PO ZNA TE KUP CE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/2500-213. 579107

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 47630 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 47631

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 47632 AGEN CI JA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdr`avawe Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496-333. 47875

IZ DA JEM lep, kompletno name{ten jednoiposoban stan u Haxi Ruvimovoj ulici. Cena 180 Eura. Tel. 064/8706-004. 47907 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod stanice. Tel. 064/304-7599. 47900 PO TREB NA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma. Telefon 6390-326. 47760

IZ DA JE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 47417 IZ DA JEM dvoiposoban stan, name{ten u Rumena~koj ulici, pored Sajma. Telefon 064/14739-56. 47556 IZ DA JEM stan u Novom Sadu u Ulici Lilike Bem 2C, 300 metara od Futo{ke pijace. Telefoni: 069/143-5466, 063/719-6285. 47566 IZ DA JEM superkomfornu garsoweru sa internetom na Novom nasequ na duè vreme. Telefoni: 402-491, 064/241-92-05, od 1. 3. 2012. 47591 IZ DA JEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, kod crkve, (klime, tel., kablovska, 2 terase. Telefon 060/5512-871. 47611 DVO SO BAN nename{ten stan 40m2, Kornelija Stankovi}a 29, CG, KTV, lift, III sprat, na duè vreme. Telefoni: 021/461207, 064/4-201-701. 47614 IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, visoko prizemqe, pogodan i za kancelarije, u Ulici Stevana Musi}a. Studenti ne dolaze u obzir.Telefon 063/534-276. 47738 IZ DA JE se na Bulevaru jednosoban stan, name{ten sa dva leàja. Telefon 063/601-661. 47834 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 30m2 na Limanu I, neposredna blizina Univerziteta. Telefon 021/6360-872. 47877 IZ DA JEM nov, prazan jednoiposoban stan, 34m2, do sada ne useqavan. Nova Detelinara, drugi sprat. Cena 130 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 47879 IZ DA JEM nov, kompletno name{ten, dvosoban stan, 56m2, kod Sajma, lift, terasa, ve{ ma{ina, Cena 200 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 47880

IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 47921

POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefoni: 063/522-202, 063/519533. 47918 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 47919 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000 e. Telefon 063/519-533. 47920

GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za ìvot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja, cena 28.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 579121 GAR SO WE RA, Cara Du{ana, odmah useqiva, ~isti papiri, luks zgrada, cena 31.000E. Telefoni: 021/ 450-417; 064/189-3887. 579122 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685. 579339 TOL STO JE VA ULI CA, 29m2, odli~na, ukwièna garsowera novije gradwe, IV sprat, lift, terasa. Prodaje se komplet name{teno! Telefon 063/504-799. 579340 BU LE VAR KRA QA PE TRA, 23m2, prazan, odmah useqiv stan. Radni deo kuhiwe odvojen od sobe. Povoqno! Telefon 063/692917. 579341 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 19m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 23000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 579363 PRO DA JEM odli~nu garsoweru 28m2 u {irem centru, II sprat. Terasa. Useqiva. Nova. Cena 28.500 evra. [ifra 1001476, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 021/451318, 523-193. 579364 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2,sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 579066 SA TE LIT, ukwièna garsowera sa cg, cena 14.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 579067 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579069 PRO DA JEM garsoweru 14.000 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598-878. 579054 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena: 25.800. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 579060 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari - îka Stevina, 24m2, 2. sprat, lift, CG, odmah useqiva, cena 26.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608. 579036

dnevnik SA TE LIT: ukwièna garsowera od 20m2, renovirana, odmah useqiva, 4. sprat, zastakqena terasa... Cena 21.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 579041 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna garsowera 17m2-16.500E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 579413 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna gs, 25m2, odmah useqivo. Telefoni: 062/150-45-32 021/526622. 579414 JAN KA ^ME LI KA, odmah useqiva garsowera, cg, parket, 19m2.Cena 14.800E. Telefoni: 526-622, 063/147-24-40. 579422 CEN TAR, garsowera 20m2, II sprat, povoqno. Telefon 6624218. 579398 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579387 NO VO NA SE QE, Bul. S. Jovanovi}a 28m2, jednosoban, lift, terasa, odmah useqiv 32.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579388 BUL. KRA QA PE TRA: 37m2 jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, 1 sprat, CG, lift, terasa, ukwièn, useqiv, cena 38.100E nije fiksno. Tel.: 021/424-963, 064/823-6618. 579052 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550 evra po m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Tel. 063/105-0105. 579055 NO VI BU LE VAR, odli~an mawi 1.0 stan od 25m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579070 CEN TAR, u Sowe Marinkovi} ukwièn stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 579071 BU LE VAR, ukwièn 1.0 stan 37m2, po ceni od 36.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579072 CEN TAR, novija zgrada „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2, cena 37.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579068 PRO DA JEM jednosoban stan na Novom nasequ, 29m2, lift. Moè biti i jednoiposoban. Ukwièn. Useqiv. Cena 24.000. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 579365 PRO DA JEM na odli~noj lokaciji, jednosoban stan 40m2, blizu Spensa i Suda, sa velikom terasom. Ukwièn. Cena 37.250 evra. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 1002622, www.nekretnine-mojdom.com. 579366 PRO DA JEM odli~an jednosoban stan 29m2, Detelinara, kuhiwa odvojena sa prir. ventilacijom, podrum u zgradi. Ukwièn. Moè se preurediti u 1.5soban stan. Povoqno - cena 25.000 evra. Telefoni: 060/07305-77, 021/451-318, ponuda na www.nekretnine-moj dom. 579367 JED NO SO BAN, Grbavica - Mi{e Dimitrijevi}a, odli~an nov stan, preporu~ujemo! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 579126

NOV jednosoban 29m2, Podbara, Patrijarha ârnojevi}a, peti sprat sa liftom, odvojena kuhiwa i trpezarija, terasa, centralno grejawe, useqiv po isplati 29.000. Telefon 063/517846. 579127 JED NO SO BAN stan, M. Dimitrijevi}a, II sprat, dvori{no orjentisan, lep raspored, 44m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887. 579118 HIT NA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, terasa. Cena 37.000E. Telefon 063/777-6233. 579343 PRO DA JE MO na Limanu jednosoban ukwièn stan za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063540165. 47854 JEDNOSOBAN 37m2, lift, ukwièn, Bul. Kraqa Petra, useqiv. Telefoni: 060/4183223 i 064/1143730. 47930 PRO DA JE MO nov stan od 31, 6 m2 na drugom spratu u Temerinskoj ulici za 33.000, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540165. 47855 LI MAN III jednosoban, 42m2, odli~nog rasporeda, lift, terasa, ukwièn, lako moè biti jednoiposoban. Telefoni: 528137, 063/538-166. 47858 NO VO NA SE QE jednosoban stan, 36m2, odli~nog rasporeda, terasa, lift, ukwièn za 32.000, Savina 32m2 odmah useqiv - povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47873 PRO DA JEM stan jednosoban u Ulici Ilije Bir~anina, bez posrednika. Telefon 651-3141. 47911

PRA ZAN, odmah useqiv, ukwièn, noviji, jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift. Hitno i povoqno!! Telefon 063/108-8017. 579344 OMLA DIN SKOG PO KRE TA, prazan, odmah useqiv stan 40m2. Ukwièn. Povoqna cena, 36.000E. Telefon 060/621-1685. 579345 LI MAN III u blizini naftagasove zgrade, ukwièn, stambena povr{ina 41m2 + terasa od 20m2. Cena 38.000E. Telefon 063/1010664. 579346 U BLI ZI NI RI BQE PI JA CE, odli~an odmah useqiv stan od 41m2 sa terasom od 70m2! Lift, odli~na zgrada. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 579347 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 44m2 jednoiposoban stan odli~nog rasporeda. Dvori{na strana. Lift, terasa, ukwièn. Cena 44.300E. Telefon 060/6211685. 579348 LI MAN, nov 1.5 stan, odmah useqiv i ukwièn, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579082 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti!!! Telefon 063/500-213. 579109 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwièn, 39.000. Telefon 063/517846. 579128 DA NI LA KI [A, 31m2, odli~an jednoiposoban stan, kuhiwa odvojena, II sprat, lift, terasa. Nov, brzo useqiv. Telefon 063/108-8017. 579342 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana, cena 36.100 evra nije fiksno. Telefoni: 021/542779, 064/823-6610. 579051 PRO DA JEM na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, cena 1.100 evra/m2. Povrat PDV-a. Telefoni: 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 579368 PRO DA JEM u strogom centru kod Keja i Dunava 40m2 na I spratu, ukwièn salonski stan. Cena ekstra 45.300 evra. Telefoni: 021/451-318, 065/850-66-16. Ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra-1002433. 579369

oglasi

dnevnik

EKS TRA - prodajem odli~an jednoiposoban stan 44m2, Naseqe, stan je odli~nog rasporeda, noviji, bez ulagawa. Vredi 35.000 evra. Telefoni: 021/523193, 063/550-387. [ifra 1002626, ponuda stanova www.nekretninemoj dom. 579370 PRO DA JE MO 40m2 na visokom parteru, starogradwa, ukwièn, u blizini Sajma i Stanice, 36.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318. 579371 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada, ukwièn odmah useqiv 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/7422180. 579074 NO VA DE TE LI NA RA, mawi ukwièn 1.5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579075 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579077 GR BA VI CA, okolina Limanske pijace, u odli~noj novoj zgradi, 1.5 stan od 39m2, cena 48.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579084 CEN TAR kod Pozori{ta - useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena 36.100E - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601, (www.avenia-nekretnine.com). 579045 HIT NO!!! Odmah useqiv JIS 28m2+terasa od 15m2, 500 metara od Somborskog bulevara, PR, dvori{na strana, PVC, hrastov parket, ukwièno, novo, cena samo: 25.900!!! Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 579061 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS 35m2, centar - preko puta SNP-a, III sprat, terasa, dvostrano orijentisan, odvojena kuhiwa, cena samo: 36.500. Tel. 021/425-653, 063/536-212. 579057 BU LE VAR OSLO BO \E WA Pap Pavla: 39m2 jednoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG... Cena 42.200 evra. Telefoni: 021/547-779, 064/823-6621. 579042 SOM BOR SKI BU LE VAR - jednoiposoban stan, cena 950E/m2. Telefoni: 064/823-6608, 021/542779. 579037 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored-odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena 33.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236610. 579038

UKWI @EN stan od 29m2 - u funkciji jednoiposobnog, 4. sprat, lift, CG, bez ulagawa, odmah useqiv. Cena 23.500 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236610, (www.avenia-nekretnine.com). 579039 POD BA RA - 27m2 jednoiposoban, useqiv odmah, 2. sprat, terasa, CG. Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604, (www.avenia-nekretnine.com). 579034 M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwièn 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579389 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov jednoiposoban, preduseqewem, 38m2-28.000E, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa. Telefoni: 064/188-74-91, 021/526-622. 579415 SA JAM, nov, useqiv, II sprat, jednoiposoban, terasa. Lift, ptv, 39m2-36.500E. Odmah useqiv. Telefoni: 021/526-622, 064/188-74-91. 579419 BRA NI MI RA ]O SI ]A br. 14, ukwièn jednoiposoban stan 45m2-48.600E, ostaju kuh. elementi, klima. Pripadaju}a ostava stanu. Odli~an! Odmah useqiv! Telefoni: 526-622, 062/150-45-32. 579423 FU TO [KI PUT, II sprat, ukwièn 48m2-38.000E. Bez ulagawa, zastakqena terasa, odmah useqiv. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90. 579424 OD LI ÂN ukwièn dvosoban, 60m2, II sprat, lift, terasa, 46.500E. Telefoni: 526-622, 063/147-24-40. 579425 GR BA VI CA, klasi~an dvosoban stan 52m2, ukwièn, izuzetno povoqno. Telefon 6624-218. 579399 LI MAN, ukwièn dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 50.500E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622. 579416 NO VO SAD SKOG SAJ MA, dvosoban, 51m2, ukwièn, terasa, parking mesto. Odli~an!!!! Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622. 579417 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579390 POD BA RA 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, dve terase, ukwièn 51.500. Telefoni: 444107, 633-7853. 579391 SLO VA^ KA, blizina Bulevara 47m2, dvosoban, noviji, ukwièn, odmah useqiv, prvi sprat. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579392 DVO SO BAN 54m2, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, ukwièn, dvostran 48.800. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579393

GR BA VI CA - kod Limanske pijace dvosoban stan 55m2, mogu} dvoiposoban stan, ukwièn, odmah useqiv, CG, lift, terasa. Cena 56.650E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607, (www.avenia-nekretnine.com). 579035 DVO SO BAN 53m2 Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda, okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-7758. 579032 DVO SO BAN 47m2 centar-okolina Suda, nov i odmah useqiv stan na 2. spratu, lift, terasa, vrhunska oprema, okrenut na ju`nu stranu, mogu}a kupovina garaè. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 579028 DVO SO BAN 47m2 Grbavica nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58. 579030 OD LI ÂN dvosoban stan 64m2, lift, terasa, CG, PTV, ukwièn - useqiv. Cena 48.400 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 579043 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena: 40.500. Tel. 021/425-653, 065/55-36-212. 579058 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi!!! Cena: 55.500. Tel. 021/6616324, 063/536-212. 579059 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 49m2, Koste [okice, II sprat, terasa, odv. kuhiwa, {pajz, nov, cena sa PDV-om samo: 45.900! Tel. 021/425-653, 063/536-212. 579062 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwièn, cena samo: 56.900. Tel. 021/6616324, 063/536-212. 579063 BU LE VAR OSLO BO \E WA: 47m2, 5. sprat, lift, terasa, CG, odvojena kuhiwa, 2 sanitarna ~vora, ukwièn, moè kredit. Cena 48.400E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 579046 DE TE LI NA RA 53m2 - dvosoban stan, klasi~an raspored, ukwièn, terasa, CG, odli~no stawe. Cena 31.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621. 579047 MI [E DI MI TRI JE VI ]A 50m2 dvosoban, ukwièn, odmah useqiv, 1. sprat, CG, terasa, odli~an raspored, cena 53.600E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601, (www.avenia-nekretnine.com). 579053 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2.5og na III spratu, cena 46.500. Telefon 636-8429. 579085 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579089 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2, cena 51.900. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 579078 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579079 DE TE LI NA RA, ukwièn 2.0 stan odli~nog rasporeda, 53m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579080 CEN TAR, u luks novoj zgradi 2.0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579081 GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwièn 2.0 stan odli~nog rasporeda na I spratu, 49m2, cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579076

CEN TAR, Vojvode Mi{i}a, ukwièn odli~an 2.0 stan na II spratu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579073 PRO DA JEM u Petrovaradinu,48m2 na III spratu, nov dvosoban stan, sa terasom i liftom, predat na ukwi`bu. Cena povoqna 37.250 evra. Telefoni: 021/451-318, 060/07-305-77. Ponuda stanova na www.nekretninemojdom.com. [ifra 1002278. 579372 PRO DA JEM na Grbavici, ukwièn dvosoban stan 48m2, II sprat. Cena 51.500 evra. Novija zgrada. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 579373 PRO DA JEM dobar i funkcionalan dvosoban stan na N. nasequ, 49m2 na I spratu, u odli~nom stawu. Vredi. Useqiv. Ukwièn. Cena 48.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra 1001109. Ponuda stanova www.nekretnine-mojdom.com. 579374 PRO DA JEM dobar dvosoban stan, 49m2, crvena fasadna cigla, sa terasom i liftom, u blizini Bul. Evrope, komplet renoviran. Cena 43.750 evra. Telefoni: 021/523-193, 451-318, 0600730577. [ifra 1002452, www.nekretnine-mojdom.com. 579375 PRO DA JEM odli~an komforan dvosoban stan, 60m2, kod Sajma - Mastera, klasi~an raspored, moè se preurediti u 2.5soban stan. Ukwièn. Lift. Hitno - 46.500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 0658506616. [ifra 1002520, www.nekretninemojdom.com. 579376 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, ukwièn, 49.900. Telefon 063/517-846. 579129 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Telefon 063/517-846. 579130 SA LON SKI dvosoban 74m2, strogi centar kod glavne po{te, III sprat sa liftom, u odli~nom stawu, dve velike sobe do ulice, terasa, odvojena kuhiwa i trpezarija, veliko kupatilo, ukwièn 91.000. Telefon 063/517-846. 579131 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 579110 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 579111 SA LON SKI!!! Odli~an stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213. 579112 NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579083

nedeqa26.februar2012.

BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!! 065/2500-213. 579108 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena 47 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887. 579119 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe korektno, lokacija ekstra, cena 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 579120 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/108-8017. 579349 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Telefon 060/621-1685. 579350 PRO DA JEM kompletno renoviran dvosoban stan od 50m2 na Limanu, u ulici Narodnog fronta, IV sprat, lift, terasa. Povoqno! Telefon 063/7776233. 579351 GR BA VI CA, ukwièn, prazan, odmah useqiv klasi~an dvosoban stan od 52m2. Ima terasu. Cena samo 46.500E. Telefon 063/101-0664. 579352 U BLI ZI NI @elezni~ke stanice, odmah useqiv klasi~an dvosoban stan od 50m2. Ukwièn, III sprat, terasa. Cena 39.200E. Telefon 063/777-6233. 579353 NO VO NA SE QE, ukwièn, odmah useqiv komforan dvosoban stan od 60m2 + terasa od 10m2, I sprat. Cena 53.000E. Telefon 063/108-8017. 579354 NO VO NA SE QE, 53m2, 4. sprat dvostran prodajem ili mewam uz moju doplatu za sli~an sa liftom ili niè spratnosti. Telefon 063/77-26-845. 47589 JEDNOIPOSOBAN, 42 m2, kod Betanije, ~etvrti sprat, lift, terasa, useqiv, ukwièn. Telefon: 060/418-3223 i 064/1143730. 47931 UKWI @EN, odmah useqiv, dvosoban, 52 m2 na Bulevaru oslobo|ewa kod zgrade Dnevnika, ~etvrti sprat, cena 51.500. Telefon 065-5252446. 47696

BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn, moè na kredit. Telefon 064/128-47-49. 47720 PRO DA JEM dvosoban stan, 59m2, Liman III, sprat IV, sa dve terase, Ul. [ekspirova. Telefon: 021/372-587, 064/230-2732. 47726 PRO DA JE MO dvosoban stan Kej @rtava racije, cena 67.000, odmah useqiv, lep pogled. Telefon 6447-622, 063/540-165. 47851 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 47852 LI MAN JE DAN klasi~an dvosoban stan, lepog rasporeda 56m2 ima terasu, dvostrano orjentrisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47862 CEN TAR - noviji, odli~an dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500. ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 47865 PRO DA JEM bez posrednika jednoiposoban nov, useqiv stan 38m2 sa CG i toplom vodom na Telepu 950E/m2. Telefon 064/26-86-727. 47761 PE TRO VA RA DIN hitno, nov useqiv stan 48m2, tre}i sprat, lift, terasa, parking, cena 760E/m2 - 36.500E. Telefon 063/585-076. 47850 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 47853 HIT NO! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 38.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 47866 NO VO NA SE QE nov, ukwièn jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv poluname{ten, lift, terasa, tre}i sprat. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47870

MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwièn, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Telefon 063/777-6233. 579355 MA JE VI^ KA ULI CA, 61m2 i 65m2, odli~ni, odmah useqivi dvoiposobni stanovi u novoj zgradi, I i II sprat, terase. Povoqno!Telefon 063/108-8017. 579356 OD LI ÂN dvoiposoban stan 56m2 na Bulevaru Evrope, novogradwa, uredni papiri, brzo useqiv. Lift, terasa. Povrat PDV-a. 51.500E. Telefon 063/108-8017. 579357 LI MAN III!!! Kod Limanskog parka odli~an stan od 66m2 kod {kole i vrti}a komforan i odmah useqiv!!! Telefon 065/2500213. 579113 NO VI JI dvoiposoban, 66m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, II sprat sa liftom, lepe sobe, terasa, ukwièn, 65.000. Telefon 063/517-846. 579132 IN VE STI TOR prodaje mawi dvoiposoban stan, ugao Bul. Evrope i Koste Racina, 48m2, isto~na strana. Povrat PDV-a. Cena 1.100 evra/m2. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 579377

nedeqa26.februar2012.

PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579090 [ON SI, na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa... originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom, cena 63.800. Telefoni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 579091 LI MAN, originalno 2.5 ukwièn stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 579092 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579086 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579087 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 579088 @. STA NI CA, ukwièn 2.5 stan od 64m2, IV sprat, lift, cena 59.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579095 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579096 EKS TRA PO NU DA: dvoiposoban 54m2 Bulevar Evrope, nov, odmah useqiv, upotrebna dozvola. Zonedova zgrada: 2 lifta, terasa, CG... Cena 55.620 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236607. 579050 NO VO SAD SKOG SAJ MA 72m2, dvoiposoban ukwièn, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579394 GR BA VI CA, Pu{kinova 76m2, dvoiposoban, ukwièn, dve terase, dva sanitarna ~vora, u ceni ostaje kuhiwa, 80.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579395 PRO DA JEM na Grbavici, u ukwiènoj zgradi iz 2005. godine, 66m2 dvoiposoban stan na II spratu, u odli~nom stawu. Ostava. Cena 66.000 evra. Vredi. Telefoni: 021/523-193, 060/ 07-53782. [ifra 1002421, www.nekretnine-mojdom.com. 579379 IN VE STI TOR prodaje na Bulevaru Evrope, mawi dvoiposoban stan 58m2 sa terasom i liftom. Povrat PDV-a. Cena 55.000 evra. Telefon 060-07-305-77. [ifra 1002518, www.nekretninemojdom.com. 579380 PRO DA JEM nov i prazan dvoiposoban stan u {irem centru 66m2, IV sprat, cena 56.000 sa PDV-om. [ifra 1002530, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 021/451-318, 060/07-30577. 579381 PRO DA JEM u blizini centra i Keja, odli~na lokacija, salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 72.000 evra. [ifra 1002457, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 579382

PRO DA JEM dobar salonski stan u @elezni~koj ulici, 84m2, trosoban stan sa lepim sobama kuhiwa odvojena. Terasa. Ukwièn. Vredi pogledati. Telefoni: 021/451-318, 063/550-387, Luka {ifra-1002610, www.nekretnine-mojdom.com. 579383 LI MAN I 90m2, nov trosoban, ekstra stan, moè biti troiposoban, velika terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579396 NO VO NA SE QE - 71m2, odli~an trosoban stan, renoviran, 1. sprat, terasa, lift, CG, ukwièn, odli~an raspored. Cena 63.900E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6621, (www.avenianekretnine.com). 579044 TRO SO BAN 95m2 centar - okolina Dunavskog parka, stan salonskog tipa u najlep{oj ulici, okrenut na dve strane, pogodan i za poslovni prostor, vredi kupiti. Telefon 063/7333-621. 579031 TRO SO BAN 81m2 „Spens” nov, izuzetan stan na 2. spratu, vrhunske opremqenosti, lift, terasa, klimatizovan, odmah useqiv, mogu}nost kupovine garaè, moè i putem kredita. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-7758. 579033 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 579097 SUN Â NI KEJ, kompletno renoviran, luks 3.0 stan na I spratu. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579098 LI MAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579099 NO VI BU LE VAR, nov, ukwièn i useqiv 3.0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579093 LI MAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2 cena 67.000 nije fiksno. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 579094 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 579378 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846. 579133 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwièn 85.000. Telefon 063/517-846. 579134 KLA SI ÂN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwièn, dvori{no 71.000. Telefon 063/517-846. 579135

oglasi

SA LON SKI trosoban 93m2, centar, Straìlovska, III sprat, dvostrano orijentisan, ukwièn, 79.000. Telefon 063/517-846. 579136 LI MAN II!!! Kod osnovne {kole odli~an trosoban stan od 77m2 ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 579114 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, ukwièn, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa garaòm. 67.000E. U ceni name{taj.Telefon 063/108-8017. 579358 OD LI ÂN trosoban stan, 1. sprat, 78m2, ukwièn, Liman 4, vojna zgrada, 1.300 kaplara broj 16. Telefon 063/524-133. 45928 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 46231 NO VO NA SE QE, trosoban, 90m2, 4. sprat, dvostrano orijentisan, dve terase, odli~an raspored, 72.000E. Telefon 021/402-537, 063/855-8867. 47842 SE QA^KIH BU NA na drugom spratu kompletno renoviran stan, 70m2, PVC, keramika, stan je ukwièn, moè kredit. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47860 RAD NI^KA trosoban stan, 80m2, ukwièn, klasi~na gradwa, terasa za 82.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47861 TROSOBAN, 80m2, Ul. novosadskog sajma, lift, terasa, ukwièn, lep raspored. Telefon: 060/4183223 i 064/1143-730. 47932 RAD NI^KA, trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orijentisan. Telefon 528-137, 063/811-7331. 47863 LI MAN, odli~an, odmah useqiv, trosoban stan 80m2, ~etvrti sprat, lift, ukwièn, dobra zgrada. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47871 PRO DA JEM trosoban stan, 86m2 na Detelinari, Rumena~ka br. 9.. Telefon 064/220-2800, 063/102-1405. 47895 RU ME NA^KA, dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, povoqno, pozovite. Telefon 528-137, 063/538-166. 47864 LI MAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefon 528-137, 063/538-166. 47867 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47869 STAN 65m2, fiksna, bez agencije, Novo naseqe, blizina {kole, prizemqe, dve terase, dva ulaza. Cena 57.000E, ukwièn, renoviran. Telefon 063/1020-225 47903

NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 579101 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu. Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 579102 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 579103 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 579104 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579105 NO VA DE TE LI NA RA, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 579100 Ê TVO RO SO BAN 102m2 „Spens” - nov, luksuzan stan, 2. sprat, 2 terase, lift, vrhunska opremqenost, mogu}nost kupovina garaè, gleda na dve strane, odmah useqiv, moè i putem kredita. Telefoni: 021/55-7758, 063/7-333-621. 579029 HIT NO! Ukwièn ^S 80m2 kod Master centra, I sprat, nov, perfektan raspored, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa ventilacijom, poseban wc, brzo useqiv, cena samo: 88.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 579064 U BLI ZI NI KE JA u Ulici Du{ana Vasiqeva na prodaju stan od 110m2. Lift, terase, odli~na zgrada, ukwièn. Telefon 063/108-8017. 579359 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 579360 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 579115 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500213. 579116 STA NO VI u Park Siti kvadrature 153m2, 157m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2 Liman nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 579385 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope, „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 579384

dnevnik NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala, peti sprat sa liftom, dupleks, ostaju ugra|eni plakari, kuhiwa, lepa terasa, ukwièn, useqiv 79.000. Telefon 063/517-846. 579137 Ê TVO RO SO BAN dupleks od 104m2 na Grbavici, preko puta limanskog Doma zdravqa. Ukwièn, odmah useqiv, u osnovi dvosoban stan od 62m2, gore 2 sobe i kupatilo... Cena 84.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 579049 Ê TVO RO SO BAN dupleks 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604, (www.avenianekretnine.com). 579040 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 46272 NO VO NA SE QE original troiposoban stan 87m2, odli~an raspored, terasa, ukwièn, na drugom spratu. Telefoni: 528137, 063/538-166. 47859 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, I sprat u najuèm centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 47666 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 47868

PRO DA JEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105. 579056 ZO NA NO VOG BU LE VA RA kod hotela Holidej in, ukwièna porodi~na ku}a 100 m2, na placu od 600m2. Telefon 6624218. 579397 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911. 579420 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 579386 PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 579338 GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, ukwièn, dozvoqeno porodi~no stanovawe, moè prodaja pola placa cena 33.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 579124

GRA \E VIN SKI plac, Bocke 10 ari, ukwièn, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 579117 PLAC, Ribwak, 1350m2, odli~na pozicija - drugi red od Dunava objekat 8 h 6 m, struja, voda, cena 57.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/ 128-97-97. 579125 OD LI ÂN plac na Ribwaku 28m h 46m ravan. Hitno! Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 579362 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-996. 47637 RIBWAK!!! Prazan plac, Dowi put 73, 15.000 e. Telefon: 064/5999-333. 47638 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 47658 PO VOQ NO prodajem ku}u u Ba~kom Gradi{tu 90m2, sa zemqi{tem 500m2 i wivom 392m2, blizu centra i vode (pecaro{i). Telefon 063/766-7350. 46271 PRO DA JEM ogra|en plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda. Telefon 060/180-80-44. 47759 PRO DA JEM placeve na ulazu u In|iji iz Novog Sada, pored starog puta, preko puta benzinske pumpe. Telefoni: 021/444408, 064/198-79-11. 47881

RAD NI^ KA ULI CA lokal u novijoj zgradi gradila „Cesla” povr{ine 84m2, cena 61.800. Telefoni: 451-318 523-193, 0658506616. 579361 ULI^ NI LO KAL u Radni~koj ulici - 89m2, ukwi`en, prazan useqiv, cena 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 579048

P R O D A J E M lo k a c i j u sa dozvolom

za 3.000m2 P + 3 + PK kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu.

Te le fon: 063/105-0-105 47831

LI MAN, odmah useqiv lokal 38m2-39.000E. Telefoni: 063/1124-911, 021/526-622. 579418 PRO DA JEM lokaciju sa dozvolom za 3.000m2 P + 3 + PK kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu. Telefon: 063/105-0-105. 47831 IZ DA JE se lokal Bulevar oslobo|ewa Novi Sad, 130m2 sa jednom kancelarijom i bilbordom. Telefon 063/86-01-192. 47166 PO SLOV NI - kancelarijski prostor na drugom spratu u poslovnom centru u Bulevaru oslobo|ewa, 44m2, name{ten. Telefon 064/1147-741. 47564 IZ DA JEM lokal na Temerinskoj ulici od 25m2+5m2 sa grejawem kod broja 28 (sada farbara). Telefoni: 021/552-123, 060/552-1234. 47912 MAGACINSKI prostor ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7 i dvori{te. Telefon 064/1922-001. 47913 PRO DA JEM na Najlon pijaci Novi Sad stambeno-poslovni objekat 422m2, restoran u radu i {est stanova. Mogu} dogovor. Telefon 064/0400313. 47857

PO SLOV NI prostor, Nova Detelinara, 130m2, dvori{no orijentisan, odli~an za kwigovodstveni biro, kancelarije i sli~no, hitna prodaja, cena samo 59.500E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 579123

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KU PU JEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824611, 062/823-1298. 45740 JU GO KO RAL in, 2005. godi{te, pre{ao 66.000km, prvi vlasnik, odr`avan, cena 1.590E. Telefon 065-5252-446. 47695

USTU PAM idejno re{ewe zelene vikendice sa osam le`aja za nivu ladu. Telefon: 023/771159. 47741 PRO DA JEM drva bukvu i bagrem, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 47872

Posledwi pozdrav dragom stricu

nedeqa26.februar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi brat

Milan Simeunovi}

JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 46535 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 47085 MO LER-FAR BAR radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 47562 MAJ STOR za krov ako curi i vla`i. Obavqam sve radove na krovu. Dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 6434-313, 064/157-1404. 47719 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 15 -19. 47733 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47825 KA DA servis - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 500-155, 6321-332, 065/543-6896. 47849

preminuo 25. februara 2012. godine. Sahrana je danas, u nedequ, 26. 2. 2012, u 15 ~asova, na grobqu, u Ka}u. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. O`alo{}ena porodica Stojanovi}.

Milanu Simeunovi}u

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44673

HIT NO - AGEN CI JI â&#x20AC;&#x17E;BO MILâ&#x20AC;?, potreban agent prodaje. Telefon 636-6952. 579106 AGEN CI JI za zapo{qavawe potrebne: gerentonegovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerentonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148. 47874

KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 47329 RE STO RAN organizuje da}e, pomene, razne vrste sve~anosti... Meni od 450 - 600 dinara. Telefoni: 444-141, 6338-940. 47712

Posledwi pozdrav bratu

1911 - 1997.

Porodice Jovi~in i Blagojevi}. 47889

U subotu, 18. februara ove godine prerano i iznenada nas je napustio i sahrawen u Molu, na{

Posledwi pozdrav bratu

Katica Rackov

Ve} je osam godina od kako te nema. Mislimo na tebe i mnogo nam nedostaje{.

OG-1

Laza Rackov 1911 - 1973.

od Jovanke i Milana Reli} sa porodicom.

OG-11

GODI[WI POMEN

Milanu Simeunovi}u od sestre Cvete Cvijeti} sa decom.

Milanu Simeunovi}u od brata Milorada i snaje Vesne Stojanovi}.

OG-5

Milivoj - Miwa Lolin

Miroslava Rackov

1936 - 2012.

1934 - 1967.

Bio nam je svima na{ voqeni Miwa. Tuguju za wim: wegova bra}a i sestre, rodbina i porodice Lolin i Vuleti}.

OG-2

Ve~no }ete biti u na{im srcima. Porodica Rackov. 47721

47744

Uvek sa nama

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav stricu

Milanu Simeunovi}u

od sestre Miqe sa decom.

od: Dragana i Milana Stojanovi}a sa porodicama.

Porodica.

OG-6

OG-3

47887

Milica Bjelica 1944 - 2011.

Nismo te mogli sa~uvati ve~no u `ivotu, ali te ~uvamo ve~no u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug Ratko, }erka Dragana i sin Du{an sa porodicom.

47758

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46221 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46222

TU@NO SE]AWE

Dr Bojana Maluckov

1926 - 2012. KU PU JEM televizore Sony, Samsung, ispravne, neispravne i ostale televizore, ve{ ma{ine i ostalu belu tehinku, pla}am ekstra. Proverite. Telefon 063/774-6129. 47840 PRO DA JEM televizor moderan 30E, ve{ ma{inu 60E, elektri~ni {poret 30E, fri`ider 30E. Prevoz besplatan. Telefon 066/917-7410. 47843

POMEN

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav bratu

Mirjana Medi}

Milan Rackov

ro|. Juri{in 1979 - 2012.

1890 - 1967.

Posledwi pozdrav dragom

Jelena Ninkov 1909 - 1987.

Milanu Simeunovi}u Milanu Simeunovi}u

Milanu Simeunovi}u

Milanu Simeunovi}u Stevan Ninkov

od Gordane i Teodora. od porodice ^aslava Davidovi}a.

OG-10

Posledwi ujaku

pozdrav

dragom

od brata \oke sa porodicom. Osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

Milanu Simeunovi}u Milanu Simeunovi}u od Ru`ice i Vase sa decom.

OG-9

Porodica Rackov.

od Dragane i Nikole sa decom.

Posle duge i te{ke bolesti u 76. godini preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deda

Milan @igalac Sahrana je 27. 2. 2012, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.15 ~asova. Posledwi pozdrav od: supruge Verone, sina Jovana, snaje i unu~adi.

OG-8

OG-12

OG-4

OG-7

Posledwi pozdrav dragom ujaku

1902 - 1983. od: brata Mile, Pave i Stojanke Stojanovi}.

47905

SE]AWE

47723

Pro{le su dve godine od smrti moje supruge

Vujadin Popovicki Lulika 2008 - 2012.

Borke Leti} ro|. Kunovac

S puno qubavi, tvoji: supruga Aranka, Na|mama i Elena sa porodicom.

Neka po~iva u miru. Suprug Du{ko.

47856

47824

^iTUQe l POMeni

nedeqa26.februar2012.

Obuzeti tugom, opra{tamo se sa mnogo pijeteta, od nenadano preminulog Dijaninog i Danijelinog tate

An|elka Mili{i}a

Sa velikim po{tovawem i tugom, koju uvek ostavqa roditeqska praznina, opra{tamo se od Dijaninog i Danijelinog preminulog tate

dnevnik

DVOGODI[WI POMEN U ponedeqak, 27. februara 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

An|elka Mili{i}a

Olga Stepan~i} Olgica Dijani i Danijeli, zajedno sa wihovom mamom i familijom, upu}ujemo izraze na{eg iskrenog sau~e{}a.

Dijani i Danijeli, sa mamom Stojom i familijom, upu}ujemo izraze na{eg iskrenog `aqewa.

Petar i Adrijana.

Vladimir Raspopovi} sa roditeqima.

47966

47967

GODI[WI POMEN

POMEN

Vaso @drali}

ro|. 1929.

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. Sa nama si u mislima i srcima. Pamtimo tvoju vedrinu i optimizam. Ali, bol i tuga ostaju. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: supruga Zdenka, }erka Milena i sin Darko.

posle duge i te{ke bolesti preminula 25. februara, u 83. godini. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 27. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ena mnogobrojna rodbina i prijateqi.

47970

47978

Posledwi pozdrav dragoj

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi tetkici

26. 2. 2011 - 26. 2. 2012.

Daniel Blo`i}

Godina pro|e, al tuga nikada. Po~ivaj u miru an|ele moj.

Kakva spoznaja odnesena treptajem oka u minuti ve~nog `ivota. Prete{ko mi je... Bato, nedostaje{ nam.

Mirjam. Sa{a i Ceca.

Daniel Blo`i} Nana

Olgi Stepan~i}

Mnogo je suza palo kada je tvoje srce stalo, a bol i tuga su jo{ ve}i jer ni zbogom nisi uspeo re}i. Nikada te ne}emo pre`aliti.

od: Milorada, Grozde i Dragana.

Tvoj otac Dimitrije, majka Julka i ujak Mladen.

pozdrav

dragoj

Olgi Stepan~i} Mici od: Zorice i Nikice Vorkapa, Qiqane i Bubice sa porodicama.

47961 47960

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage koleginice

47985

47959

Mnogo nam nedostaje{.

PETNAESTOGODI[WI POMEN

47986

Posledwi pozdrav dragoj tejki

Rajko Tepi}

Biqe Goca D. Verica, Qupka, Goca J. i @eqko J.

Olgi

Rado{ Perovi}

Sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo te u na{im srcima. Tvoji zauvek: Boki, Mi}a i Duca.

26. 2. 1997 - 26. 2. 2012.

Olgi Stepan~i}

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe i tvoju dobrotu. Supruga \uja i sin Zoran sa porodicom.

od Joce Erdeqana sa porodicom.

Tvoja dobrota osta}e ve~no u na{im srcima. Mara Ilin sa decom.

47914 47946

47983

47935

Navr{ava se osam godina od kako nije sa nama na{ dragi

Draga na{a mamika

TU@NO SE]AWE

47984

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Posledwi pozdrav teta

26. 2. 2003 - 26. 2. 2012.

Vera Ba{i} ro|. Topalov

Rajko Tepi}

Qubica Pova`an

Danas, 26. 2. 2012. godine, obi}i }emo wegovu ve~nu ku}u, zaliti je suzama i okititi cve}em.

~etrdeset dana si u carstvu an|ela. Sigurno te dobro ~uvaju jer si to zaslu`ila. Tvoj vedri lik, predivan osmeh i dobrota u na{im su srcima.

Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu. Unuka Tijana, snaja Marija Ba{i} i prija Jelena Guqa{.

Ve~no o`alo{}eni: otac Milorad, majka Dragiwa, sestra Jovanka, supruga Dubravka, sinovi Bojan i Milan.

47748

47934

TU@NO SE]AWE na moje roditeqe

Dana, 27. februara 2012. godine navr{ava se godina dana od kako nije sa nama na{a mama

Po~ivaj u miru i daqe budi tu... negde oko nas. Volimo te. Tvoji: \or|e, Anika i Ivan.

35 godina kako je umro moj otac

Stevan S. Ba{i}

od Tinkice sa porodicom.

od Mire Ili} sa porodicom.

47965

47982

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav majci

dragoj

Koviqki Gali}

Marica Orli}

Olgici

47933

Vera T. Ba{i} 2003 - 2012.

Olgici Stepan~i}

1939 - 2012.

Olgici Stepan~i}

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Olgici Stepan~i}

ro|ena Ivan~evi}

Nikada Vas ne}emo zaboraviti.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

]erka Zora Ba{i} - Jovanovi} sa decom Dejanom i Vesnom.

Sin Nikola i }erka Vesna.

47938

47399

od bratanca ^ede [olaja sa porodicom.

Sahrana je danas, 26. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na centralnom grobqu u Futogu.

od wenih: keke Marice, sejke Vemice, Bebe i Bate sa porodicama.

od Bube i Anice.

Sin Miroslav. 47910

47909

47964

47963

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

TU@NO SE]AWE

3. 3. 2001 - 3. 3. 2012.

nedeqa26.februar2012.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Umrla je na{a draga mama, ta{ta, baka i prabaka

Milana Stevanov iz Bege~a

Mama, pro{lo je punih jedanaest godina od kako Te ne gledamo. Suze nam stalno naviru na o~i i nikad Te ne}emo zaboraviti.

Katarina Olah 1932 - 2012. Sahrana je obavqena 25. 2. 2012. godine, u Ka}u.

Sinovi: Milan i Du{an.

dr Obrad Radi} Lozinka Kozar~i}

hirurg

ro|. @ivkov 1915 - 2012.

iznenada preminuo 24. 2. 2012. godine, u 66. godini, u Priboju.

O`alo{}ena porodica. 47976

47882

Posledwi pozdrav svom jedinom bratu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 27. 2. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala joj na svoj qubavi i dobroti. Weni: Beba, Dara, Milan, Stanko i unu~ad Nikola, Sawa, Olga i Jelena sa porodicama.

O`alo{}ena porodica Radi}.

Ispra}aj je iz hrama Svetih Vra~eva, u Futogu, 26. 2. 2012. godine, u 14 ~asova, a sahrana je u 15 ~asova, na Starom gorwem grobqu, u Futogu.

47987

Matija Suhomeli 1963 - 2012. Posledwi ispra}aj i sahrana }e se obaviti na Dowem grobqu, u Futogu, 26. 2. 2012. godine, u 11 sati. O`alo{}ena sestra Marija sa porodicom.

47971

Mali Meletija 1935 - 2012. Ispra}aj }e se obaviti 27. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Svojom qubavqu obasjala si nas poput Sunca, a sada si oti{la me|u zvezde!

O`alo{}ena porodica.

47948

47974

Posledwi pozdrav jedinom i zauvek nepre`aqenom sinu

Posledwi pozdrav dragom i nikad pre`aqenom bratu

Obrad Radi} Najdra`i na{, ni{ta ne mo`e ispuniti prazninu u na{im srcima. Zauvek }e{ biti deo nas.

Lozinka Kozar~i}

Vole te tvoji: Zorica i deca.

ro|. @ivkov 1915 - 2012.

47988

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 2. 2012. godine preminuo na{ voqeni

Matiji

od wegove majke Marije.

od wegove sestre Ane sa porodicom.

47950

47949

Zauvek zahvalni: tvoji unuci Nikola, Sawa, Lola, Nena, snaha Ranka, zetovi Boris, Nikola, Petar i praunuci Rastko, \or|e, Milana, Milan, Aleksandra, \or|e i Isidora.

47972

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

Posledwi pozdrav suprugu, tati i dedi

dragom

Posledwi pozdrav po{tovanoj baka Lozi.

Stevan Kecman 1935 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 26. 2. 2012. godine, na grobqu, u Titelu, u 14 ~asova. Okupqawe je ispred kapele.

Kova~ Jo{ki 1954 - 2012.

Er`iki

Sahrana je 26. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi.

Magda, Bori{ka, Qiqa, Dragica, Vela, Menka, Milica, Zlata i Sla|a.

O`alo{}ena porodica: supruga Rozalija, }erke Gabriela i Silvija sa decom.

Stevanu Kecmanu

Porodica Atanackov.

Posledwi pozdrav dragoj

Gabor Er`ebet

47973

47981

od: Arpada, Gite, Silvije, Beate sa porodicama.

47953

POMEN Pro{le su ~etiri godine od kako nas je napustio na{ dragi suprug, tata i deda

Dragoj priji

Lozinki Kozar~i} Milorad Bro}eta

ro|. Tandori 1942 - 2012. Ispra}aj za kremaciju odr`a}e se 27. 2. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug I{tvan, sin Arpad i }erka Ildika sa porodicama.

47968

Weni prijateqi: deda Filip Tama{, Aleksandra, Vlada, Maja, Ivana i Filip.

47969

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula draga supruga, mama i baka

Er`iki

Lozinka Kozar~i}

Weni prijateqi Olga i \or|e Petrovi}.

47951

47957

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

O`alo{}ena porodica: supruga Marinka, sin Luka, }erka Jovanka, snaja Qiqa i unu~i}i Jelena, Marina, Jovan, Vid i Milica.

Lozinka Kozar~i}

47954

posledwi pozdrav i zahvalnost za divno prijateqstvo.

dipl. ma{. in`. iz ^uruga

Mileva Bor|o{ki sa decom.

Se}a}emo te se celog ìvota, sa tobom ìvot je bio prava divota. Oàlo{}ena porodica.

47955

47977

07.00 08.00 08.05 08.30 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.20 17.55 19.20 19.30 20.10 20.55 22.00 22.30 23.00 23.55 01.00 02.20 02.25 03.35

Верски недељник Вести Цртани филмови Авантуре Тотенвокерових, филм Све о животињама Кад зазвони Знање имање Вести Може ли шума да победи тестеру, Еко Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Мали свет, филм Капљица, цртани ТВ Дневник Живот Анђели у Америци Војвођански дневник Спортска хроника Грување Анђели у Америци Мали свет, филм Све(т) око нас Нови таблоид НС Ток шок

Александар Дујин

Хало, ТВ Колико смо хумани и солидарни тема је вечерашње емисије, а гост у студију је Ана Фридрих, психолог и новинар. Говоримо о Балу чардаша - веселом испраћају зиме у Новом Саду. Гледаоци ће током емисије моћи да уживају у музици Александар Дујин Оркестра. Уредница: Хајналка Буда (РТВ 2, 21.00) 06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.45 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 14.45 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

tv program

nedeqa26.februar2012.

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Франк Рива Црвенкапа, вук и мачка Филм за младе (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) „Дуриндо 2010“. Заједно Кућа из 1725., док.филм (рум) језику са титл. на српском Радиоапарати моја страст, док.филм (рум) јез са титл.на српски Културолошка емисија (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Гудачки квартет „Ауер” (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Франк Рива ТВ Продаја

08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Наша земља Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Опроштај са Харијем

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.40 13.05 13.15 13.36 14.21 15.01 15.15 15.25 16.10 16.14 17.08 17.40 18.20 18.55 19.30 20.05 20.57 22.45 22.50 23.45 00.02 02.30 05.48

08.20 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Серија Време је на мојој страни Повратак у рај Серија Најбољи лек Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серија Вести Вреле гуме Храна и вино Време је на мојој страни Објектив Човек лав Ево нас код вас Серија Објектив Седам НС дана Инспектор Морс

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Гинеколози А. Младеновић и М. Фазлагић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Бела лађа Српски лидери на италијански начин Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Ја имам таленат Вести Пацифик Дневник Егзит 84.додела филмских награда „Оскар„, пренос Верски календар

Додела филмских награда Оскар, пренос И ове године РТС директно преноси доделу најпрестижнијих филмских награда. Из студија РТС-а доделу награда Америчке филмске академије коментарисаће Сандра Перовић и Младен Поповић. (РТС 1, 02.30)

Без цензуре

Сегед - Партизан (РТС 2, 15.55) 10.03 10.24 10.33 11.00 11.59 12.23 12.53 13.21

19.29 20.00 21.00 22.27 23.12 23.44 00.45 02.14 02.38 03.02 03.32 04.48 05.33

00.00 02.00 04.00 05.00

18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.25 03.15 04.55

Индија Знање на поклон Цртани филм Вести Б92 Два и по мушкарца Штребери Филм: Марс напада Шпанска лига: Раљо Ваљакано - Реал Мадрид, пренос Два и по мушкарца Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Инспектор Валандер Филм: Тишина Филм: Ричард 3. Укључење у Б92 Инфо

ВАТЕРПОЛО-ЛЕН ЛИГА ШАМПИОНА

17.03 17.29 17.55

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Ловци на бегунце Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Господин Добрица Филм: Теорија завере Вести Ноћ кад лишће пада - специјал Кад лишће пада Ноћ кад лишће пада - специјал/наставак Филм: Смртоносно оружје 2 Филм: Ханибал Кобра Став Србије

07.10 08.00 10.00 11.00 11.35 13.20 14.10 16.00

Тишина

15.55

04.00 06.30 07.45 08.55 09.55 12.10 14.00 15.00 16.30 19.00 19.20 20.00 22.00

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. У фраголанији Бернард Поштар Пат Занимање дете Блеја

Детектив Ричард Трелоар је под истрагом због прекомерне употребе оружја. Добија премештај - његово ново радно место је канцеларија у Музеју полиције. Улоге: Ричард Роксбург, Еси Дејвис, Алис Меконел, Емили Барклеј Режија: Кејт Шортланд (Б92, 01.25)

13.44 14.14 14.53

09.30 АТП Марсеј и Мемфис 1/2 Финале 12.30 Холандска лига: Ексцелсиор – Ајакс 14.30 Премијер лига: Арсенал – Тотенхем 17.00 Карлинг куп ФИНАЛЕ: Ливерпул – Кардиф 19.15 АТП Марсеј ФИНАЛЕ 22.00 АТП 500 Мемфис ФИНАЛЕ 00.00 НБА најбољи

Зашто у Србији има много људи који не желе да гласају на изборима? Да ли треба увести обавезно гласање? Гости: Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар, Андреја Младеновић, функционер ДСС и Никола Тулимировић, председник странке „Ниједан од понуђених одговора“. (КТВ, 20.00)

06.02 07.00 07.28 07.36 07.46 08.01 09.00 09.25 09.28 09.43 09.55

dnevnik

c m y

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

Штоперица Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе(култура и традиција рома) Српски источници Магазин Србије на вези Најлепше бајке браће Грим: Успавана лепотица, филм за децу Ватерполо-Лен лига шампиона: Сегед-Партизан, пренос Фудбал-Еуро магазин Магазин лиге шампиона Одбојка-Куп Србије, финале, пренос Олимпијски кругови Стварање царства Наслеђе, филм Јелен топ десет Викенд Евронет Ватерполо-Лен лига шампиона, Сегед-Партизан Одбојка-Куп Србије, финале Фудбал-Еуро магазин Магазин лиге шампиона Олимпијски кругови Наслеђе, филм Јелен топ десет Мој љубимац

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Сви пси иду у рај 2 Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Последњи час Слике живота Откопчано Филм: Мало сутра Списак мојих бивших Кефалица С.О.С Откопчано Филм: Сирене Филм: Пет пута два Филм: Мало сутра Откопчано Филм: Пет пута два

Побуна диносауруса Свемирски брод „Памо” слеће на Земљу. У њему су диносауруси чија је врста потпуно нестала с наше планете још пре 64 милиона година. Владари некадашње древне земље се враћају преко Универзума и док коначни мир није успостављен поставља се питање да ли доносе бољитак или уливају страх. (Хепи, 12.50) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Емили Барклеј

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.45 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби Палчица, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Вести Телешоп Три летња дана, филм Телемастер Моја Србија Парови – преглед недеље Парови – уживо Једна жеља, једна песма Парови – ноћ уживо Матриошки Једна жеља, једна песма

Добро јутро Филм: Јесмо ли готови? Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне с Леом Киш Филм: Златна праћка Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Сабрина Филм: Ухвати и остави Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa26.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Најбољи амерички кувар Л.А. Инк: Дијета за чишћење организма Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Породилиште Ургентни центар Полицајке округа Брауард Л.А. Инк: С рокерима... Највећи губитник

08.00 Салвадор Дали: Прича о два града 09.00 Најгори послови у историји 10.00 Мвалиму – наслеђе Џулијуса Камбаражеа Нијере 11.00 Царство мора 12.00 Гладијатори: Повратак међу живе 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Годар, Маде ин УСА 15.00 Колонија 16.00 Прави Хамлет 17.00 Апсолутна нула 18.00 Хитлерови истраживачи 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Бо Брумел – тај дивни човек 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Дан после дуге ноћи 23.00 Колонија 00.00 Прави Хамлет 01.00 Апсолутна нула

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.45 Златна кинотека: Романтична Енглескиња, филм 10.09 Ни да ни не 11.01 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.21 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Благо краља Соломона, филм 16.42 ТВ календар 17.13 Мир и добро 17.52 Баштованка 18.19 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.01 Све у 7!, квиз 20.54 Даунтаун Еби 21.45 Дневник 3 22.20 Хотел Вавилон 23.15 Недељом у два 00.17 Поаро 01.08 Благо краља Соломона, филм

07.50 Момци су се вратили 09.30 Васпитање за почетнике 09.55 Аутостоперски водич кроз галаксију 11.45 Како да знаш 13.45 Делго 15.15 Папирни човек 17.05 Холивуд на снимању 17.35 Следећа три дана 19.40 Васпитање за почетнике 20.05 Боксер 22.05 Бладворт 23.40 Узвратни ударац 00.25 Спартак: Богови арене 01.15 Спартак: Богови арене 02.10 Спартак: Богови арене 03.15 Народни непријатељи

Неш Бриџис Дијагноза Краљевски болесници Филм:Скривени злочини Филм: Ледено доба Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

Када Џеси Хјустон унајми познатог пустолова Алана Кватермејна да јој помогне да ослободи њенога оца, професора и археолога, из руку опасних зликоваца, и не слути у какве ће бројне пустоловине заједно упасти... Улоге: Ри чард Чем бр лен, Ше рон Стон, Хер берт Лом, Џон Рис-Деј вис, Кен Гам пу Режија: Џеј Ли Томп сон (ХРТ 1, 15.05)

Ри чард Гир

ТВ ПРЕМИЈЕРА

Закон улице

Животна одлука

Сте лан Скар сгард

06.00 09.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Благо краља Соломона

Легенда о змају Живот једног мрава Спаркијева велика авантура Тајна породичног блага Животна одлука Рад на одређено време Последњи сати на Земљи Тајна у њиховим очима Ледени торнадо Еротски филм Еротски филм

Филм о животу Вилхема Фуртвенглера, контроверзног берлинског диригента који се истакнуо за време нацистичког режима због чега је касније прогањан... Улоге: Хар ви Кеј тел, Сте лан Скар сгард, Мо рис Блиб тро, Бри гит Ми них ма ир Режија: Иштван Са бо (Си не ма ни ја, 14.00)

FEQTON

Ше рон Стон

Веселе тројке Хамтаро Мерлин Кран-Монтана: Светски скијашки куп - велесалалом (М), пренос 1. вожње 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Царевдар: Миса, пренос 12.00 Библија 12.23 Бејби бонус, емисија под покровитељством 12.55 Кранс-Монтана: Светски скијашки куп - велесалалом (М), пренос 2. вожње 14.10 Циклус носталгија: Траг Пинк Пантера, филм 15.43 Ружица Шаренић, цртани филм 15.58 Магазин Лиге шампиона 16.25 Рукомет, Сеха лига: Нексе Металопластика, пренос 18.05 Олимп - спортска емисија 19.05 Симпсонови 19.35 Музика, музика... евергрин 20.00За долар више, филм 22.10 Филмски бутик: Пицерија Камиказе, филм 23.35 Посебни додаци 23.50 Циклус корејског филма: Трагач, филм 01.50 Гаража 02.15 Ноћни музички програм

08.20 08.46 09.07 09.55

07.55 Пространо је море 09.35 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 11.25 Пре него што се он пробуди 13.05 Нешто позајмљено нешто плаво 14.55 Шевина песма 16.35 Украдене жене, освојена срца 18.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 19.35 Долина светлости 21.15 Срце пуно кише 22.45 Шта девојке уче 00.40 Пространо је море

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Велика зверка Останите с нама Опчињена месецом Муза Купе де вил Риба звана Ванда Светла велеграда Фриџек Да све пршти 3

Полицајца Едија Дугана свега неколико дана дијели од пензионисања. Депресиван и суицидан, уништеног приватног живота, након толико година службе у којој је свашта доживео, Еди више не може ни да се сети због чега се бави овим послом... Улоге: Ри чард Гир, Дон Чидл, Итан Хо ук, Ве сли Снајпс, Вин сент Д’Оно фрио, Вил Па тон Режија: Ен то ин Фу куа (РТЛ, 20.00) 07.25 Моји џепни љубимци 09.00 Ружа ветрова 11.05 Острво 13.15 Северна обала, филм 15.05 Савршени учинак, филм 16.45 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 ТВ премијера: Закон улице, филм 22.15 Љубав је на селу 23.15 ЦСИ Мајами 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 ТВ премијера: Гамер, филм

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Човек против рибе са Метом Вотсоном Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Иза решетака у туђој земљи Погранична полиција

05.30 08.30 10.00 12.30 13.00 14.00 15.45 16.30 17.45 19.00 20.30 21.45 22.30 23.30 00.30

Супербајк Санкање Алпско скијање Нордијско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Нордијско скијање Тенис Супербајк Бокс Скијашки скокови Супербајк Суперспорт Супербајк Скијашки скокови

АУТОБИОГРАФИЈА МОНИКЕ СЕЛЕШ

Адре на лин све ре ђе лу ду је

а ла бих све са мо да по се ду јем Га ви но ву ди Би ло је ка сно да ухва тим лет ку ћи тог да на па ни сци пли ну и би ла сам убе ђе на да ће део ње да је би ло сми сла пре да ти меч. Иако сам у гла ви већ се при ми и код ме не. Ни кад ни је. „Са мо жва - би ла с оне стра не Атлан ти ка, од и гра ла сам га. Сан ћи гу му кад си глад на„, ре као би. Или мој оми љен дрин ме је по бе ди ла у три се та и мо ра ла сам да са вет: „Си пај се би ча шу вру ће во де и ста ви ма ло ли - угри зем усну за вре ме про ме не стра на да не бих за му на за бо љи укус„. Да бо ме. Зву чи баш до бро. Три пла ка ла. Му чи ла сам се да за спим те но ћи у хо те лу. да на сам то ра ди ла на кон што ме је ма ња по вре да Кре вет је пр во био пре ви ше тврд, па пре ви ше мек, спре чи ла да тре ни рам. Ни сам тро ши ла ка ло ри је на па пре ви ше хла дан, па пре то пао. Би ла сам ту жна те ре ну па ни сам сме ла ни да их кон зу ми рам код ку - прин це за на зр ну гра шка у Ри му. ће. Га вин је био твр до ко ран. Ни је ве зи вао ни ка кве Пут ку ћи тра јао је 12 са ти, али ме ни се чи ни ло емо ци је за сво ју ис хра ну. Би ла је то ру тин ска ствар: као да тра је 12 да на. Ни кад се ни сам осе ћа ла та ко не мој да са бо ти раш це ло днев ни по сао јед ним обро - уса мље но. При се ћа ла сам се сва ког тре нут ка ко ји ком. Али у осам на ве че, по лу де ла бих, по пу шта ју ћи сам про ве ла с та том, па нич но по ку ша ва ју ћи да их пред осе ћа јем гла ди и емо ци ја ма. Би ла сам умор на, све ме је бо ле ло, та та ми је био на са мр ти, би ла сам уса мље на. Из но ћи у ноћ узи ма ла сам хи ља де ка ло ри ја, го то во не осе тив ши. То не све сно пре је да ње уни шта ва ло је сав на пре дак у бор би про тив ви шко ва ко ји су се усе ли ли на мо је из ме ње но те ло. Та ти је би ло све го ре, а ја ни сам зна ла ка ко да се но сим са сво јим емо ци ја ма. Би ло је пре ви ше бол но да се су о чим с тим па сам је ла још ви ше. Оти шла бих у кре вет не осе ћа ју ћи ни шта пу ног сто ма ка, а он да се бу ди ла ују тро љу та на се бе, опа сно ма мур на од хра не, ми сле ћи: Сад мо рам да ра дим још ви ше да бих на док на ди ла ово од про шле но ћи. Љу ти то бих обла чи ла оде ћу за тре нинг и Естер и Ка рољ Се леш сла ве још јед ну ћер ки ну ти ту лу још ви ше тре ни ра ла у знак ком пен за ци је, а он да бих се вра ти ла ку ћи и све по но ви - све за стал но по хра ним у сво је се ћа ње. Про вео је ла. Пра во лу ди ло. хи ља де са ти уда ра ју ћи лоп ту са мном кад сам би ла Кад се зи ма пре тво ри ла у про ле ће, мо ра ла сам да ма ла, не за то што је же лео да од го ји чу до од де те та од лу чим. Из ме ђу те шких тре нин га с Га ви ном од и - већ јер је ви део ко ли ко то во лим. Чак и на кон ду гог гра ла сам са мо не ко ли ко тур ни ра да бих мо гла што да на на по слу, на кон ко јег је ве ћи на та та из ком ши ви ше вре ме на да про ве дем с та том. Али европ ски лу ка ужи ва ла у хлад ном пи ву, он је био спре ман за део тур не је са мо што ни је по чео – нај ва жни ји део игру чим би ушао у стан. Пре сву као би се у оде ћу се зо не – а ја се још ни сам од лу чи ла да ли да идем. за тре нинг и ја бих га др жа ла за ру ку све док не би Та та ви ше ни је мо гао да го во ри, али је за пи сао не - смо си шли до пар кин га, где би смо на ме сти ли на шу ко ли ко ре чи на па пир. Не бу ди лу да. Хва тај од мах ко ба ја ги мре жу. Раз ми шља ла сам ка ко је из гле дао ави он за Рим. Ура ди ла сам сре ћан у ре сто ра ну у Па ри зу што је же лео, али ср це ми се на кон мог пр вог осво је ног Чак и након дугог дана на це па ло. Пр ви дан у Ри му био Гренд сле ма. Он и ма ма пу ца је пре пла вљен успо ме на ма из ли су од по но са. Сме ја ли смо послу, након којег је већина вре ме на кад сам би ла та мо с тата из комшилука уживала у се це ле но ћи, а та та је на бр та том. Кон цен три са ла сам сву зи ну на цр тао ме не ка ко др хладном пиву, мој је провео енер ги ју у слу ша ње Га ви но жим тро феј из над гла ве, с вих ди је тал них ко ман ди (има - сате ударајући лопту са мном. Астро вим ли цем ко је из ви ру ла сам дво не дељ ни пе ри од без Не зато што је желео да одгоји је из огром ног сре бр ног пе ха пре се да на кад сам се пра ви ла ра. чудо од детета, већ јер је да угље ни хи дра ти не по сто је Цр та ње је би ло ње гов по видео колико ја то волим и ус пе ла да из гу бим че ти ри сао, али ни кад га ни је оста ки ло гра ма) и уби ја ње лоп те у вљао у кан це ла ри ји: но сио је пр вом ме чу. По бе ди ла сам тај та ле нат сву да. Чак и на кон Сил ви ју Фа ри на, ро ђе ну у Ми ла ну, ко ја је би ла што је мо је де тињ ство би ло да ле ко иза ме не, та та је усред успе шне го ди не, у два се та, 6:2, 6:1. Кад год ко ри стио цр те же да ми пре не се сво је иде је за тре би не ки ита ли јан ски играч иза шао на те рен, пу бли - нинг. Кад је био бо ле стан и је два при чао, ко му ни ка би по лу де ла. Иако ни су на ви ја ли за ме не, ја сам ци рао би са мном без об зи ра на то где сам на све ту, то обо жа ва ла. Мој адре на лин је лу до вао. цр та ју ћи ме с ре ке том и мо јим ма лим псом. Ја на Су тра сам уста ла ра но да се спре мим за меч. Че - цр те жу увек сам би ла срећ на – мно го срећ ни ја не го ка ла ме је Сан дрин Те сту, сна жна де шња ки ња из жи ва вер зи ја ме не. Уз мар ги ну оба ве зно би до дао Фран цу ске ко ја ме је из ба ци ла с Вим блдо на вр ло са ве те као што су „по ме рај сто па ла„ и „са ви јај ко ле ра но про шле го ди не. Али те ле фон је за зво нио. Не - на„, а на дну увек „Срећ но!„ и „За ба ви се!„ Не ко ли мој да па ни чиш. У ре ду је. Ни је то ни шта. Ве ро ват - ко да на пре не го што сам до би ла по зив од Зол та на, но је то са мо Га вин ко ји ме зо ве да по жу рим. Али, за у ста ви ли су ме у ло би ју хо те ла и уру чи ли факс од био је то мој брат и од мах сам зна ла да је то по зив та те. Још је дан са вет, али ни сам мо гла ни шта да ко јег се пла ши ла. про чи там јер су му се ру ке ја ко тре сле док је пи сао. „Та ти је вр ло ло ше“. Те ле фон је по чео да се тре - Али он је ин си сти рао да ми га по ша ље да бих зна ла се у мо јој ру ци. да је уз ме не без об зи ра на то ко ли ко вре мен ских зо „Ко ли ко ло ше?“ Ни сам зна ла да ли сам же ле ла да на да ље од ње га ме те нис од не се. чу јем од го вор. На кон што сам сти гла ку ћи, про ве ла сам шест да „Се ди на ави он чим бу деш мо гла“, од го во рио је. на с њим пре не го што је пре ми нуо. Ни из бли за до Глас му је био ду бок и груб од ис цр пље но сти. вољ но. Књигу Монике Селеш „АУТОБИОГРАФИЈА / ФОРХЕНДОМ ПРЕКО МРЕЖЕ ЖИВОТА” (издавач: „А-Z Book”, Тоше Јовановића 2/11, Београд 11030), можете за 399 динара наручити преко телефона 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-мејла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa26.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Викенд по ла ко про ла зи, вре ме ле ти, а ви има те ам би ци о зне пла но ве ко је тре ба да ре а ли зу је те у на ред ним да ни ма. Фе бру ар је при кра ју, па су вас при ти сну ли ро ко ви. Ве не ра вам до но си тај ну љу бав.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. februar 2012.

Не де ља је дан за од мор и ком про ми се са парт не ром, ко ји ма ви ни сте ни ма ло на кло ње ни. Ра ди те и чи ни те све по сво ме, јер се са мо та ко до бро осе ћа те. Бу ди те ак тив ни у љу бав ном од но су.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Мер кур се при бли жа ва сјај ном, ма да зу ба том зим ском Сун цу, што и вас во ди ка осо би ко ја би мо гла да вас за гре је. Ат мос фе ра се сми ру је, ка ко око вас, та ко и би ло где.Опу сти те се.

Ме сец пло ви кроз ва тре ни знак Ов на, што ути че на ваш из ра жен тем пе ра мент.Бор бе ни сте, стра сни и мо ти ви са ни за успех, при ват но и по слов но. Са чу вај те тај ен ту зи ја зам. Бу ди те фи зич ки ак тив ни, јер мо же те.

До бро функ ци о ни ше те у дру штву, у јав но сти, у ве зи би ло ко је вр сте. Мо же те се до го во ри ти о не ким бит ним ства ри ма или по сло ви ма, мо же те се дру жи ти са де цом и род би ном, ро ђа ци ма. Из ра зи те се. Драга осо ба ће вам ре ћи оно што осе ћа, шта је му чи и ве се ли. При ми те то са по ве ре њем и осми сли те што леп шу си ту а ци ју.Ових да на сте у ста њу по ве ћа не на пе то сти, ко ја по ла ко про ла зи.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Још увек ни је вре ме за би л о шта но во, за по чет ке, па се рас те ре ти те су ви шних ам би ци ја и оба ве за, по го то во оних сва ко днев них. У љу ба ви и про во ду је све ок. Али, бу ди те па жљи ви са при ја те љи ма. Уме те ле по да оце ни те и про це ни те ства ри и од но се, ле по да се из ра жа ва те и кон так ти ра те, до го ва ра те, па ни је ни чу до што сте ге не рал но опу ште ни. То је до бро и за здрав стве ну си ту а ци ју. Спорт?

При ја вам ка да сте са ми и ка да об на вља те из гу бље ну енер ги ју. Али, још ви ше вам при ја ка да сте са во ље ном осо бом. Све то има свој пра ви сми сао и вред ност. Не ће те од у ста ти ни од јед ног, ни од дру гог.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же те оку пи ти по ро ди цу и дру жи ти се са при ја те љи ма. Не за бо ра ви те дру штве ни жи вот, из ла ске, раз не из ло жбе и књи жев не ве че ри, кон цер те, би о скоп, ма кар и кућ ни. Ви ше се од ма рај те и чу вај те здра вље.

Кре а тив ни сте, при ла го дљи ви и из бир љи ви.Ра чу нај те на при лив нов ца, али и тро шко ве, по треб не и не по треб не.Да нас сте мен тал но и ко му ни ка тив но ја ки, ин ту и тив ни, па ис ко ри сти те то за пи са ње и пла ни ра ње.

Ди ван дан за вас. Уоста лом, не де ља је, не ра дан дан.Ужи ва те у ње му, јер шта би ина че?! За бо ра ви те по сао, по све ти те се во ље ној осо би.Љу бав и леп уго ђај ства ра те кре а тив но, ка ко вам па ше.

TRI^-TRA^

Бо рат на до де ли Оска ра? V REMENSKA

ПОнеСите

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

По пу лар ни бри тан ски ко ми чар Са ша Ба рон Ко ен на вод но пла ни ра да цр ве ним те пи хом до де ле Оска ра про ше та об у чен као глав ни лик из свог но вог фил ма, дик та тор ко ји је за ми шљен као ме ша ви на Са да ма Ху се и на и Мо а ме ра Га да фи ја. Аме рич ка штам па пре но си да ни је про блем у ис ка зи ва њу би ло ка квог по ли тич ког ста ва, већ у чи ње ни ци да пра ви ла до де ле Оска ра за бра њу ју да зва ни це про мо ви шу би ло ко је оства ре ње то ком са ме це ре мо ни је. Ко ен (40) је по зван на до де лу за хва љу ју ћи уло зи у фил му „Хју го”, ко ји је но ми но ван у ка те го ри ји нај бо љег фил ма. Он је 2006. шо ки рао јав ност ка да се на Фе сти ва лу у То рон ту по ја вио у при ко ли ци ко ју су ву кле „си ро ма шне се љан ке” ка ко би про мо ви сао филм „Бо рат”, а хап си ли су га не ко ли ко пу та то ком сни ма ња „Бру на”, за то што је упао на Не де љу мо де у Ми ла ну и сни ма ње се ри је „Ме ди јум”.

PROGNOZA

Evropa

кишОБран

Madrid

НО ВИ САД: На о бла че ње са по вре ме ном ки шом и по сте пе ним па дом тем пе ра ту ре. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над Rim нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на до 8 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: На о бла че ње и про ла зна ки ша уз бла жи пад тем пе ра ту ре у од но су на су бо ту. По под не на се ве ру де ли мич но раз ве Cirih дра ва ње. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Berlin Ми ни мал не тем пе ра ту ре од 1 до 4, а мак си мал не од 6 до 8 сте пе ни. СР БИ ЈА: На о бла че ње и про ла зна ки ша уз по сте пе ни пад тем пе Beч ра ту ре у од но су на су бо ту. По под не на се ве ру Ср би је де ли мич но Varшava раз ве дра ва ње. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал не тем пе ра ту ре од 1 до 5, а мак си мал не од 6 до 9 Kijev сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У по не де љак хлад ни је, али ве ћи ном су во. У уто рак ују тру мраз, кра јем да на но во на о бла че Oslo ње са се ве ро за па да мо же усло ви ти ки шу на пре ла зу ка сре ди, а на пла ни на ма снег. За тим сле ди све то пли је вре ме од сре де па ће днев - St. Peterburg не тем пе ра ту ре би ти из над 15 сте пе ни у дру гој по ло ви ни сед ми це уз Atina ин тен зив но то пље ње сне га. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Вре мен ски усло ви не по го ду ју хро нич ним бо ле сни ци ма, па им се и да ље са ве ту је из ве сна опре зност. Код осе тљи вих осо ба мо гу ћи су гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње. По ја чан опрез се пре по ру чу је у са о бра ћа ју.

Pariz

19 16 12 8 6 7 3

VIC DANA Деч ко: - Шта ра диш у сло бод но вре ме? Де вој ка: - У сло бод но вре ме сам згод на! Деч ко: - Ви дим, не маш баш сло бод ног вре ме на...

3 -1 1 -3 18 12

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

66 (11)

Slankamen

225 (-18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

115 (7)

Zemun

325 (-18)

Bogojevo

99 (3)

Panчevo

354 (-15)

Smederevo

494 (6)

Baч. Palanka 122 (-2) Novi Sad

135 (-10)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

184 (2)

S. Mitrovica

93 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (-2)

Beograd

277 (-17)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

220 (-19)

NERA

Hetin

104 (12)

TISA

68 (4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

48 (0)

Reшeњe iz proшlog broja