Dnevnik 26.mart 2011.

c m y

NOVI SAD

SUBOTA 26. MART 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23028 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: KOLIKO ]E KO[TATI ELEKTRI^NA ENERGIJA POSLE 1. APRILA

Strujni udar i po ni`oj i po vi{oj tarifi

str. 4

Radioaktivnost iz Japana detektovana u Vojvodini str. 9 i 13

RE[AVA SE VELIKI PROBLEM KISA^A

U NO ]I IZ ME \U SU BO TE I NE DE QE

Sat ide s 2 na 3 Letwe ra~unawe vremena u Evropi po~iwe u no}i izme|u subote i nedeqe. ^asovnike u 2.00 treba pomeriti jedan sat unapred, na 3.00. Letwe ra~unawe vremena traja}e do 30. oktobra.

U Srbiji su satovi prvi put pomerani 27. marta 1983. godine.

Kanali zacijom proti v otpadnih voda Foto: S. [u{wevi}

s tr. 7

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A IZ ME \U SI RI GA I SR BO BRA NA

Dvojica poginula u sudaru

Politika 2 Tim za Vojvodinu

Ekonomija 4 „Nektar” kupuje „Fruktal”?

5 Vojvo|anski milioneri ekonomisti, preduzetnici, lekari...

Poqoprivreda 6 Veterinari uhva}eni u monopolu

str. 14

SPORT

NASLOVI

str. 16 – 20

Novi Sad 9 @rtvama tranzicije savetovali{te uto~i{te

Vojvodina 11 Doveli investitore i smawili nezaposlenost

Dru{tvo 13 Sindikalni protest „Ustaje Srbija”

Crna n DR@AVNI REKORD [TAFETE VOJVODINE n SJAJNA PARTIJA MLADIH FUDBALERA

14 Zatvorskom ~uvaru pet i po godina 15 Vlasnik „Skaida” i daqe u bekstvu

Sunce, pa ki{a n JEDINSTVENI JANKO TIPSAREVI]

n JO[ JEDNO PRIZNAWE VIDI]U

Najvi{a temperatura 20 °S

POLiTikA

subota26.mart2011.

DI REK TOR PO KRA JIN SKOG FON DA „EVROP SKI PO SLO VI” PRE DRAG NO VI KOV

Idemo u Brisel Di rek tor Po kra jin skog fon da „Evrop ski po slo vi” Pre drag No vi kov za do vo qan je do bi ja wem sa gla sno sti Vla de Sr bi je za otva ra we pred stav ni {tva Voj vo di ne u Bri se lu. No vi kov, ko ji je kao pr vi ~o vek FEP-a vi |en i kao ~el ni ~o vek kan ce la ri je APV u se di {tu EU, oce nio je da je ovim ~i nom po tvr |e na re {e nost i re pu bli~ ke

za Bri sel, na vo de }i da }e od lu ka o per so nal nim re {e wi ma bi ti do ne ta u kon sul ta ci ja ma s po kra jin skom am di ni stra ci jom. Do dao je i da }e ta ime na bi ti po zna ta u na red nim ne de qa ma.

Di rek tor FEP-a is ta kao je da je va `no da se pred sto je }i teh ni~ ki po slo vi oba ve {to pre da bi Voj vo di na u Bri se lu bi la pri sut na pre otva ra wa no vih fo no do va EU. Na veo je, na i me, da }e se u na red na dva me se ca otvo ri ti vi {e od 22 mi li o na evra te {ki no vi fon do vi. A me |u teh ni~ kim do go vo ri ma s pred stav ni ci ma MIP-a Sr bi je je i pi ta we ko li ki }e pro stor Voj vo |a ni

Kre nu }e mo s mak si mal no tri pred stav ni ka u kan ce la ri ji

i po kra jin ske ad mi ni stra ci je da za jed ni~ kim na po ri ma ubr za ju pro ces evro in te gra ci ja.

– O~e ku jem da }e na kon ove le pe ve sti, ne sa mo za Voj vo |a ne ve} i za gra |a ne dru gih de lo va Sr bi je, bi ti po ja ~a na ulo ga re gi o nal nog i lo kal nog ni voa vla sti u pro ce su evro in te gra ci ja Sr bi je – is ta kao je No vi kov, ko ji o~e ku je da }e „voj vo |an ska ku }a u Bri se lu {to pre po ~e ti da ra di„. On je ka zao da }e pred stav ni ci Voj vo di ne ve} sle de }e ne de qe po se ti ti Bri sel, gde }e na sta vi ti teh ni~ ke do go vo re s pred stav nci ma MIP-a Sr bi je.

– Od lu kom Po kra jin ske vla de, FEP je za du `en za pred sta vqa we Voj vo di ne u Bri se lu. U pr vom pe ri o du kre nu }e mo s mak si mal no tri pred stav ni ka u toj kan ce la ri ji – re kao je No vi kov, ali ni je `e leo da ot kri va ime na put ni ka

do bi ti u zgra di Mi si je Sr bi je u Bri se lu. No vi kov ka `e da je di ni zva ni ~an po da tak ko ji u tom po gle du ima je ste po nu da na {eg {e fa di plo ma ti je Vu ka Je re mi }a, ko ji je kra jem pro {le go di ne iz ja vio da }e za bri sel ski ofis Voj vo di ni na ras po la ga wu bi ti ceo jed na sprat Mi si je.

– U na red nim da ni ma to }e mo sva ka ko pre ci zi ra ti – re kao je No vi kov.

On je oce nio da je otva ra we voj vo |an ske kan ce la ri je bi ti je dan od va `nih ko ra ka u pro ce su evro in te gra ci ja.

– Taj ko rak }e si gur no bi ti mo tor raz vo ja u na red nim go di na ma, on }e do pri ne ti ja ~a wu re gi o nal ne sa rad we i jo{ efi ka sni jem ko ri {}e wu fon do va EU. @e qa nam je da na {e pred stav ni {tvo u Bri se lu otvo ri i no ve {an se za pred sta vqa we lo kal nih sa mo u pra va i pri vla ~e we di rekt nih in ve sti ci ja.

Ta ko |e, o~e ku jem i ukqu ~i va we pri vred nih ko mo ra, or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva i sin di ka ta, a po se ban zna ~aj }e ima ti sa rad wa s Uni ver zi te tom u No vom Sa du jer `e li mo da voj vo |an ska ku }a u Bri se lu bu de me sto gde }e {an su do bi ti i naj da ro vi ti ji stu den ti – re kao je No vi kov. B. D. S.

c m y

2

dnevnik

PRE MI JER SR BI JE MIR KO CVET KO VI] I LI DER LSV-a NE NAD ^A NAK DO GO VO RI LI FOR MI RA WE RAD NE GRU PE

Tim za Vojvodinu Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i li der LSV-a Ne nad ^a nak na ju ~e ra {wem sa stan ku u Vla di Sr bi je do go vo ri li su se da se u ro ku od dve ne de qe for mi ra stru ~an rad ni tim za do no {e we za ko na ko ji se ti ~u imo vi ne i fi nan si ra wa Voj vo di ne, kao i imo vi ne lo kal ne sa mo u pra ve. Cvet ko vi} je re kao da je kon struk ti van di ja log sa ^an kom vo |en o Voj vo di ni i ostva ri va wu de cen tra li za ci je, ko ja je prin cip ove vla sti, i da je pre u zeo na se be for mi ra we tog ti ma u ko jem }e bi ti pred stav ni ci Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de i stru~ wa ci za za ko no dav nu oblast.

– Do go vo ri li smo se o kon ti nu i te tu kon ta ka ta i sa rad we, a ovo je je dan od na ~i na ko jim se po ka zu je da i ma le stran ke ko je ne ma ju di - vqa voj v o | an s ka ad m i n i s tra c i j a, su do bri i za „evrop sku per spek ti vu rekt no u~e {}e u Vla di, ali je po dr - tre ba da bu du ob u hva }e na i dru ga do - Sr bi je“.

– Pre mi jer i ja smo se jo{ jed nom `a va ju, ima ju mo gu} nost da svo je in - bra, ukqu ~u ju }i pu te ve, `e le zni ce, slo `i li u to me da je ova kav na ~in te re se iz ra ze – re kao je pre mi jer no - elek tro pri vre du.

– Mi smo o na { im sta v o v i m a di rekt ne ko mu ni ka ci je, u ko joj }e i vi na ri ma.

Li der LSV-a je pod se tio na to da sprem ni da raz go va ra mo sa sva kim, LSV, da kle stran ka ko ja po dr `a va je jo{ pre re o gra ni za ci je Vla de Sr - ali ni smo sprem ni da od wih od u sta - Vla du iako u woj di rekt no ne u~e stvu je, da ti svoj do pri nos bi je ova stran ka re kla da po bo qa {wu le gi sla ti ve u ne }e ome ta ti taj pro ces Ovo je je dan od na ~i na ko jim se po ka zu je da Sr bi ji – re kao je ^a nak, i in si sti ra wem na za ko ni i ma le stran ke ko je di rekt no ne u~e stvu ju na veo pri mer ko jeg su se ma ko ji su bi li pred met on i Cvet ko vi} do ta kli. ju ~ e r a { weg di j a l o g a s u Vla di, ali je po dr `a va ju, ima ju mo gu} nost Po ^an k o v im re ~ i m a, Cvet ko vi }em. Po {to je da iz ra ze svo je in te re se on uka zu je na to „ka ko ne e re k on s truk c i j a Vla d e fik snost ste ~aj nog pro ce okon ~a na, ^a nak je re kao da je „vre me da se po no vo po ve de ra - ne mo – re kao je ^a nak, uz opa sku da sa uti ~e na po je di ne fir me u Voj vo ~u na o tri osnov na za ko na, ko ji su za LSV nu d i pre m i j e r u Cvet k o v i } u di ni, ~i me je van pro iz vod we tre nut svo je do bre uslu ge i da }e su ge sti ja ma no oko 70.000 hek ta ra plod ne ze mqe“. nas u ovom tr nut ku zna ~aj ni“.

– Ta kve i sli~ ne stva ri bi se mo To su za ko ni o imo vi ni i o fi nan - ak tiv no u~e stvo va ti u pi sa wu za ko gle iz be }i ovim za ko ni ma o ko ji ma si ra wu AP Voj vo di ne i za kon o imo - na.

On je is ta kao da su ovi za ko ni do - smo go vo ri li, iako se ovo od no si i vi ni lo kal ne sa mo u pra ve. LSV i da qe in si sti ra na vra }a wu imo vi ne bri za Voj vo di nu, „ko ja je, ne za bo ra - na osta le de lo ve Sr bi je, ali od ne ~e AP Voj vo di ne ko ja je od u ze ta po sle vi mo, neo dvo ji vi deo Sr bi je, ali ga se mo ra po ~e ti – za kqu ~io je li mi lo {e vi }ev skog pu ~a 1988. go di ne, zbog to ga ne ma we spe ci fi ~an i po - der LSV-a.

D. Mi li vo je vi} gde osim ono ga ~i me ve} sa da upra - se ban“. Ka ko je za kqu ~io ^a nak, oni

politika

dnevnik

Za Ele zo vi }a ve }i na od bo ra ra su u sta tu su po ve re ni {tva stran ke i ne ma ju pra vo na pred la ga we, ob ja {wa va ju u PO DS-a.

De se ta re dov na skup {ti na PO DS-a za Voj vo di nu za ka za na je za 13 sa ti u Kul tur nom cen tru Pan ~e va, a gla sa we za pred sed ni ka }e, ka ko sa zna je mo, bi ti elek tron sko.

Ele zo vi }u je ovo tre }a kan di da tu ra. Pr vi put je do {ao na ~e lo PO DS-a na iz bor noj kon fe ren ci ji de mo kra ta odr `a noj u

Vr {cu u ju nu 2007. go di ne, na kon ostav ke ta da {weg pred sed ni ka Go ra na Kne `e vi }a.

Ta da je de mo kra ta ma na ja vio da }e DS u Voj vo di ni bi ti vo de }a stran ka.

Man dat mu je po tvr |en u ok to bru 2008. na van red noj skup {ti ni u No vom Sa du, a we go va po ru ka ta da je bi la „in som ni ja”, ili „ne sa ni ca”, od no sno rad bez od mo ra a za „bo qi `i vot gra |a na”.

S. N.

SED NI CA NO VO SAD SKOG PAR LA MEN TA OD LO @E NA ZBOG NE DO STAT KA KVO RU MA

URS tra `i man da te biv {ih ~la no va Sed ni ca Skup {ti ne gra da No vog Sa da, ko ja je tre ba lo da bu de odr `a na ju ~e, od lo `e na je za na red ni pe tak, po {to, ni po sle jed no sat ne pa u ze, vla da ju }a ve }i na ni je us pe la da obez be di kvo rum jer je 11 od bor ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je od lu ~i lo da ne u~e stvu je u ra du sed ni ce. Na kon {to su u ~e tvr tak od bor ni ca Ve ra Ko picl i po mo} nik gra do na ~el ni ka Vla di mir Ko picl na pu sti li stran ku G17 plus i osno va li udru `e we „No vo sad ski blok” s ra ni je sme we nim za me ni kom gra do na ~el ni ka i biv {im ~la nom iste stran ke Sa {om Igi }em, iz URS-a su is ta kli zah tev da se man da ti od bor ni ce i funk ci o ne ra vra te URS-u, ko ji ~i ni grad sku vlast s ko a li ci ja ma „Za evrop ski No vi Sad„ i „Za jed no za Voj vo di nu„.

– Oba pot pi sni ka ko al i ci o nog spo ra zu ma, DS i G17 plus, tre ba da do sta ve iz bor noj ko mi si ji zah tev za sme nu i vra }a we od bor ni~ kog man da ta i pret po sta vqa mo da je sed ni ca Skup {ti ne gra da od lo `e na upra vo zbog ne do sta ta ka vre me na da se ta pro ce du ra oba vi po za ko nu – iz ja vi la je {e fi ca od bor ni~ ke gru pe URS-a Ma ja Goj ko vi}.

Po we nim re ~i ma, man da ti tre ba da bu du vra }e ni na osno vu Za ko na o lo kal noj sa mo u- pra v i, ko j i ni j e me w an, na

osno vu ko a li ci o nog do go vo ra po ko jem G17 plus ima pet od bor ni ka u grad skom par la men tu i na osno vu za jed ni~ ke iz bor ne li ste. Ma ja Goj ko vi} ka `e da bi, ako se po {tu je stav Ustav nog su da da man dat pri pa -

od bor ni~ ke gru pe URS-a ni ~im dru gim ni je ugro `en, i iz ra zi la uve re we da }e zah tev URS-a bi ti po {to van.

Me |u tim, pred sed nik no vo sad ske Skup {ti ne iz re do va LSV-a Alek san dar Jo va no vi}

Fo to: B. Lu ~i}

da od bor ni ci ma, na sle de }oj sed ni ci u od bor ni~ ke klu pe tre ba lo da sed nu i ~la no vi Srp ske na pred ne stran ke, ko ji ma su, na kon ras ko la u Srp skoj ra di kal noj stran ci, od bor ni~ ki man da ti od u ze ti i vra }e ni SRS-u. Ona je is ta kla da rad

sma tra da je od lu ka Ustav nog su da ja sna i da man dat pri pa da od bor ni ku. On je na po me nuo i da ni je zva ni~ no oba ve {ten o to me da G17 plus tra `i iz me nu od bor ni~ kog man da ta.

– Man da ti pri pa da ju od bor ni ku ili po sla ni ku, i tu je stvar

ja sna. Pro ce du ra je ja sna, i mi sad mo `e mo di sku to va ti o to me da li je to do bro ili ne, ali za ko ni su ta kvi i mo ra mo se to ga pri dr `a va ti. Ka drov ska ko mi si ja je, na kon {to su ne dav no DSS na pu sti la dva od bor ni ka, za kqu ~i la da ne ma me sta di sku si ji o zah te vu da se ti man da ti vra te stran ci, ta ko da je sve ja sno. Mi ne }e mo i}i pro tiv od lu ke Ustav nog su da – za kqu ~io je Jo va no vi}.

On je na po me nuo i da }e se u na red nim da ni ma unu tar vla da ju }e ko a li ci je raz go va ra ti o to me da bi se iz be glo da se de {a va ju ova kvi do ga |a ji. Po we mu, ne ma raz lo ga da ko a li ci ja ne funk ci o ni {e i da do |e do po li ti~ ke pro me ne u No vom Sa du.

Ta ko |e, Jo va no vi} je od ba cio mo gu} nost uvo |e wa pri nud ne upra ve.

U no vo sad skom par la men tu ima 78 od bor ni ka. Na ju ~e ra {woj sed ni ci bi lo je pri sut no 35 od bor ni ka vla da ju }e ko a li ci je, dok su ra di ka li i dva od bor ni ka DSS-a is ko ri sti li to i na pu sti li skup {tin sku sa lu, us kra }u ju }i kvo rum. Za to vre me od bor ni ci URS-a bi li su u zgra di Skup {ti ne, ali ni su ula zi li na sed ni cu. Za sa da iz vla da ju }ih par ti ja ni ko ne go vo ri o kri zi ko a li ci je, ali je o~i gled no da je po tez URS-a sve iz ne na dio.

S. K.

Mi ni star ka ob i {la pre o sta le ~la no ve G17 plus Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} ju ~e je u Kle ku otvo ri la Re pu bli~ ko pr ven stvo osnov nih {ko la u od boj ci.

Ali, is ko ri sti la je pri li ku i da se su sret ne s pre o sta lim stra na~ kim ko le ga ma iz zre wa nin skog ogran ka G17 plus.

Kao {to je po zna to, Din ki }e va stran ka ne dav no je do `i ve la de bakl u gra du na Be ge ju. Go to vo ce lo ku pan zre wa nin ski od bor eks pe ra ta, sa za me ni kom gra do na ~el ni ka Go ra nom Ka u ri }em na

~e lu, pre {ao je u DS. “Din ki }ev ci” od ta da ne mo gu da se “po ku pe”, a stran ku jo{ vo di pri vre me no po ve re ni {tvo.

– Ipak, ne ma od stu pa wa od pro gra ma stran ke, ali i ide je Uje di we nih re gi o na Sr bi je, po ru ~io je pred sed nik Grad ske omla din ske mre `e G17 plus Zo ran Be {tan ski.

On je ju ~e bio do ma }in mi ni star ki pri li kom {et we glav nom zre wa nin skom uli com. @. B.

rekli su

Pal ma: Sti `u ju ni ce iz Fran cu ske Gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma ju ~e je na re dov nom pri je mu ko ji po sled wih {est go di na pri re |u je sva kog po sled weg pet ka u me se cu, pri mio 1.500 gra |a na i uru ~io im po mo} od 2.000 do 5.000 di na ra.

– Naj vi {e gra |a na i da nas je tra `i lo po mo} zbog pro ble ma so ci jal ne pri ro de, a mi iz bu xe ta gra da po ma `e mo bo le sne, sa mo hra ne ro di te qe, maj ke i po ro di ce s vi {e de ce – re kao je Mar ko vi} no vi na ri ma, i do dao da je oto sa mo jed na od me ra ko je ta op {ti na spro vo di da po mog ne gra |a ni ma da sa vla da ju ne ma {ti nu, so ci jal nu be du i te {ku eko nom sku kri zu. – Nu di mo in ve sti to ri ma dve in du strij ske zo ne u vr lo atrak tiv nom de lu gra da, jed na je po vr {i ne 150 hek ta ra i na la zi se na Ko ri do ru 10, u za me nu za za po {qa va we mla dih.

Mar ko vi} je na po me nuo da za 60 do 70 da na iz Fran cu ske tre ba da stig ne 210 ras plod nih ju ni ca ko je }e bi ti po de qe ne po qo pri vred ni ci ma.

Mar ko vi}: Spu {ta we ten zi ja Mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e u No vom Pa za ru da sve pro ble me tre ba re {a va ti raz go vo ri ma i da pi ta we po na vqa wa iz bo ra za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka tre ba da bu de od raz sta va ve }i ne u~e sni ka u tom pro ce su. Mar ko vi} je, na kon raz go vo ra s ~el ni ci ma Grad ske upra ve, no vi na ri ma re kao da je raz go vor i „spu {ta we neo prav da no po dig nu tih ten zi ja” je di ni na ~in da “svi za jed no ura di mo ne {to ko ri sno za qu de u San xa ku, bez ob zi ra na to da li je re~ o Bo {wa ci ma, Sr bi ma ili pri pad ni ci ma ne ke dru ge na ci o nal nost ili ve ro i spo ve sti”. Od go va ra ju }i na pi ta we po no vqe nih iz bo ra za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka, za ka za nih za 17. april, Mar ko vi} je re kao da ta od lu ka tre ba da bu de pro iz vod „za jed ni~ kih raz go vo ra i od raz sta va ve }i ne u~e sni ka u tom even tu al nom iz bor nom pro ce su”.

3

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE PRE DA LA SVOJ IZ VE [TAJ PAR LA MEN TU

PO KRA JIN SKI DS DA NAS BI RA PRED SED NI KA

De mo kra te iz Voj vo di ne da nas u Pan ~e vu na iz bor noj skup {ti ni bi ra ju pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke. Kan di dat za tu par tij sku funk ci ju je ak tu el ni pred sed nik Du {an Ele zo vi}, a pro tiv kan di da ta ne ma, po tvr |e no je na {em li stu u toj stran ci.

Ele zo vi }a je za to me sto pred lo `i la ve }i na op {tin skih od bo ra DS-a iz Voj vo di ne, 40 od ukup no 45. Pet op {tin skih od bo -

subota26.mart2011.

Pa co li: Ko sov ski Sr bi i Pre {ev ska do li na Ko s ov s ki pred s ed n ik Be xet Pa co li iz ja vio je da }e pi t a w e op { ti n a Bu j a n o v ac, Me d ve | a i Pre {e vo na ju gu Sr bi je bi ti te ma di ja lo ga Be o gra d a i Pri { ti n e ako be o g rad s ka de l e g a c i j a po k re n e pi t a w e ko s ov skih Sr ba.

– Ja sam ube |en u to da }e se i pred stav ni ci Pre {ev ske do li ne ukqu ~i ti u di ja log iz me |u Ko so va i Sr bi je. To je ne {to {to se ne mo `e iz be }i ono ga tre nut ka ka da se u di ja log ukqu ~i pi ta we ko sov skih Sr ba – re kao je Pa co li. On je is ta kao da srp skoj za jed ni ci ni je obe }a no ni {ta.

– Ali, u slu ~a ju kon ce si je za srp sku stra nu na Ko so vu, i mi }e mo ap so lut no tra ` i t i re c i p ro c i t et za Al b an c e iz Pre {e va, Bu ja nov ca i Me dve |e – na ja vio je Pa co li u in ter vjuu agen ci ji „Pre {e va jo ne” iz Pre {e va.

Funk ci o ne ri po me {a li ma ti~ ni broj Pr vi iz ve {taj Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je u{ao je ju ~e zva ni~ no u skup {tin sku pro ce du ru ti me {to su ga ~el ni ci ovog re gu la tor nog te la, pred sed ni ca Zo ra na Mar ko vi} i pred sed nik Od bo ra ^e do mir ^u pi}, pre da li pred sed ni ci Skup {ti ne Sla vi ci \u ki}-De ja no vi}. Rad Agen ci je, po mi {qe wu Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}, po ka zao je da za kon ko ji je

vre me nu je par la ment usvo jio amand man ko jim je to do zvo qe no.

Mi smo po no vo kre nu li u po stu pak pred USS-om da po ka `e mo da se u tom de lu za kon ne pri me wu je, da je taj amand man pro tiv u sta van i pro tiv za ko nit. Na pra vi li smo dve ur gen ci je USS-u, do sa da ni smo jo{ do bi li re zul tat. Ve li ka je od go vor nost na USS-u i mi kao ne za vi sno te lo jav no pro zi va mo

do net 2008. go di ne ni je mr tvo slo vo na pa pi ru.

– Svoj iz ve {taj da je mo jav no sti na uvid, o~e ku jem da }e ovaj do ku ment bi ti ve li ka opo me na i upo zo re we po li ti ~a ri ma, stran ka ma i svim dr `av nim funk ci o ne ri ma– re kao je pro fe sor ^u pi}.

Po iz ve {ta ju Agen ci je, u pr voj go di ni we nog ra da su kob in te re sa funk ci o ne ra bio je u `i `i jav no sti. Ka ko je pre do ~i la Zo ra na Mar ko vi}, oko 2.000 funk ci o ne ra u Sr bi ji „dr `i“ ne gde oko 4.500 funk ci ja.

taj sud da {to hit ni je raz mo tri na {u pred stav ku, po istom vre men skom in ter va lu kao {to su do no si li od lu ku o po sla ni ci ma iz voj vo |an ske skup {ti ne i gra do na ~el ni ci ma – upo zo rio je ^u pi}.

Kao je dan od zna ~aj nih an ti ko rup cij skih pro ble ma ^u pi} je na veo i fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka.

Agen ci ja je sa mo u ja nu a ru pro {le go di ne, na star tu svog ra da, pri mi la imo vin ske kar te 16.000 funk ci o ne ra. Od 300 ana li zi ra nih imo vin skih kar ti naj vi {ih

Po sla ni ke na ime i pre zi me Me |u za da ci ma ko ji ni su ostva re ni u obla sti po li ti~ kog si ste ma, Agen ci ja je na ve la ~i we ni cu da ni je iz me wen po lo `aj na rod nih po sla ni ka, ta ko {to u po li ti~ ki si stem ni su uve de ni ele men ti per so na li za ci je. Ni su iz ra |e na ja sna i objek tiv na me ri la za oce wi va we ra da Vla de u bor bi pro tiv ko rup ci je.

Za me ra se i to {to ni je do net ko deks po na {a wa po sla ni ka i za po sle nih u skup {tin skoj slu `bi, uz oba ve zno pro pi si va we za bra ne ko rup tiv nog po na {a wa i obez be |e we de lo tvor no sti ta kve za bra ne.

– To ne zna ~i da su oni u su ko bu in te re sa, to ni je bi la ide ja, ve} da se vi di za {to se i ka ko to de {a va.

Do {li smo do re zul ta ta da to ga na lo ka lu ima naj vi {e – na gla si la je Zo ra na Mar ko vi}, uz na po me nu da je re {e no 95 od sto pred me ta ve za nih za su kob in te re sa. Na vo de }i naj ve }i pro blem s ko jim se u do me nu su ko ba in te re sa sre ta la Agen ci ja, ^u pi} je is ta kao da po je di ni funk ci o ne ri ni su `e le li da se od rek nu „vi {ka“ funk ci ja do 31. mar ta pro {le go di ne. Po we go vom uve re wu, ako se za kon spro vo di do sled no, gra do na ~el ni ci Ja go di ne i Kra gu jev ca Dra gan Mar ko vi} Pal ma i Ve ro qub Ste va no vi} u su ko bu su in te re sa po {to su i na rod ni po sla ni ci.

– Ne mo `e funk ci o ner u isto vre me bi ti ~lan pred stav ni~ kog te la, da kle za ko no dav ne vla sti, i iz vr {no-uprav ne vla sti. Po {to je Ustav ni sud Sr bi je za u sta vio pri me nu spor ne od red be, u me |u -

zva ni~ ni ka – po sla ni ka, mi ni sta ra, gra do na ~el ni ka – Agen ci ja je za oko 200 wih pro ve ri la i ta~ nost po da ta ka, a „u ve} ni slu ~a je va oni su pot pu no u re du“, ka ko je ju ~e po tvr |e no. U iz ve {ta ju je na gla {e no da se agen ci ja su sre ta la s iz u zet no ve li kim bro jem teh ni~ kih ne do sta ta ka: vi {e od 70 od sto kon tro li sa nih imo vin skih iz ve {ta ja, od 7.000 ko ji su do sa da une ti u elek tron sku ba zu po da ta ka, ih je ima lo.

– I dan da nas do bi ja mo imo vin ske iz ve {ta je u ko ji ma ma ti~ ni broj sa dr `i jed nu ci fru vi {e ili ma we. Naj ve ro vat ni je u to ku ove go di ne iza }i }e mo s po boq {a nom ver zi jom obra sca za pri ja vqi va we imo vi ne u i{ ~e ki va wu no vih par la men tar nih iz bo ra, ko ji }e bi ti pra vi test za to. O~e ku je mo da to kom ove go di ne po~ ne mo i pri me nu elek tron skog pri ja vqi va wa imo vi ne – na ja vi la je Zo ra na Mar ko vi}.

S. Stan ko vi}

Ada: Pri ja ve pro tiv funk ci o ne ra DSS-a Po li ci ja u Adi pod ne la je zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bra ni sla va Ri sti vo je vi }a (1972) iz No vog Sa da, port pa ro la PO DSS-a Mi len ka Jo va no va (1980) i po kra jin skog po sla ni ka te stran ke Bla go ja Kra ji no vi }a (1955) iz Ki kin de jer su 24. mar ta ove go di ne oko 13 ~a so va, na ne pri ja vqe nom sku pu na Tr gu oslo bo |e wa u Adi, is pred spo me ni ka Ja no {u Da mja ni ~u re me ti li jav ni red i mir. Iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di ju ~e je sa op {te no da je pro tiv Bra ni sla va Ri sti vo je vi }a pod net i zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog ne pri ja vqi va wa jav nog sku pa.

Pred sed nik i port pa rol PO DSS-a su pre kju ~e u cen tru Ade sim bo li~ no cr nom pla sti~ nom fo li jom pre kri li ne dav no ot kri ve no spo men-obe le` je ge ne ra lu Ja no {u Da mja ni ~u, ko ji se za vre me re vo lu ci je 1848/49. go di ne pro tiv Austri je bo rio na stra ni Ma |ar ske, a ~i je po di za we je iza zva lo ne za do voq stvo de la gra |a na i po li ti~ kih par ti ja pa tra `e we go vo ukla wa we. Per for mans pri ja vqe nih funk ci o ne ra DSS-a u Adi tra jao je sve ga de se tak mi nu ta, dok ni su da li iz ja ve me di ji ma.

M. Mr.

4

ekonomija

subota26.mart2011.

PRO SE^ NA ZA RA DA U FE BRU A RU 35.538 DI NA RA

Srp ske pla te 345 evra Prose~na neto plata u Srbiji u februaru je iznosila 35.538 dinara i nominalno je ~etiri posto ve}a nego u januaru, saop{tio je Zavod za statistitku.

Kad se ura~una mese~na inflacija, plate su u februaru realno bile ve}e tri posto nego u prethodnom mesecu.

Prera~unato u evre, srpske prose~ne plate su stigle do 345 evra, {to je posledica i malog realnog skoka, ali i ja~awa doma}e valute. Pro{lu godinu, da podsetimo, doma}e prose~ne

zarade zavr{ile su na koti od oko 325 evra.

Zarade s prorezima i doprinosima u februaru su u proseku iznosile 49.394 dinara, {to je 4,2 posto nominalno vi{e nego u januaru, a realno 2,7 posto.

U februaru je prose~na bruto zarada, u pore|ewu s istim mesecom pro{le godine, bila nominalno ve}a 10,1 posto, a realno mawa 2,2 odsto. Prose~na neto zarada je nominalno bila ve}a 9,9 posto, a realno mawa 2,4 procenta nego u istom mesecu 2010.

dnevnik

BA ^ KO PA LA NA^ KA KOM PA NI JA PO ZVA NA DA PA ZA RI SLO VE NA^ KU FIR MU

„Nek tar” ku pu je „Fruk tal”?

– Vlasnik „Fruktala„, Pivovarna „La{ko„, pozvala je srpsku kompaniju „Nektar” iz Ba~ke Palanke da bude jedan od mogu}ih kupaca vode}eg slovena~kog proizvo|a~a sokova – potvrdio je za „Dnevnik” izvr{ni direktor kompanije „Nektar” Bo jan Ra dun.

On ju~e nije mogao da potvrdi i da }e ba~kopalana~ka kompanija sigurno u~estvovati u tom procesu jer, kako je kazao, jo{ uvek nije dobila potrebne podatke na osnovu kojih }e razmotriti tu mogu}nost i poslati ponudu za „Fruktal”. Me|utim, ta opcija je otvorena, a i slovena~ki mediji, nezvani~no, navo-

de „Nektar” kao jednog od mogu}ih kupaca. Mediji u ovoj zemqi pi{u da je za kupovinu 93,7 odsto udela Pivovarne „Union„ u „Fruktalu„ (preko koje je „La{ko” vlasnik „Fruktala„) pristiglo ukupno devetnaest neobavezuju}ih ponuda, a imena ponu|a~a za sada nisu poznata.

Za dve go di ne bo qi stan dard

KO LI KO ]E KO [TA TI ELEK TRI^ NA ENER GI JA PO SLE 1. APRI LA

Struj ni udar i po ni `oj i po vi {oj ta ri fi {tati 3,75 dinara. Osim {to }e od 1. aprila biti skupqi kilovat, poskupe}e i prate}e stavke na ra~unu, pa }e se naknada za merno mesto pla}ati 119 dinara, a obra~unska snaga 31,58 dinar.

Dakle, za koji dan }e struja biti skupqa, ali ne i za potro{a~e koji tro{e do 350 kilovata, zahvaquju}i odobrenom popustu od 11,89 odsto. Od oko 3,1 milion kupaca u kategoriji doma}instva, oko milion i po potro{a~a prakti~no }e pla}ati istu cenu struje i posle 1. aprila, a na ovu pogodnost mo`e ra~unati 380.000 potro{a~a Vojvodini. To pravo se ne sti~e zauvek ve} se popust ostvaruje samo za mesec u kojem se potro{i do 350 kilovat-sati i ne va`i za mesece kada je potro{wa ve}a. Tako|e, potrebno je da potro{a~i nemaju dugovawa za elektri~nu energiju i da ra~une pla}aju u roku dospe}a. Sabirawem popusta (11,89 odsto i pet odsto na ime redovnog pla}awa), ukupan popust za potro{wu do 350 kilovat-sati dosti`e procenat od 16,89 odsto, {to svakako nije malo, a po{to je mnogo doma}instava u Srbiji koja tro{e oko 400 kilovata, ve}om pa`wom, odnosno racionalnom potro{wom mogu zna~ajno u{tedeti.

Osim onih koji ispuwavaju ove uslove, mogu}e je i dodatno umawewe ra~una za 52 odsto, a mogu ga ostvariti najugro`enije kategorije potro{a~a. Korisnici materijalnog obezbe|ewa su u prilici da ostvare pravo na popust od 35 odsto na ime socijalnog statusa, popust na potro{wu do 350 kilovat sati od 11,89 odsto i pet odsto na ime redovnog pla}awa. Ovo pravo mogu ostvariti i doma}instva ~iji mese~ni prihod ne prelazi dvostruki iznos cenzusa za ostvarivawe prava na materijalno obezbe|ewe po propisima o socijalnoj za{titi i socijalnoj sigurnosti gra|ana.

D. Mla |e no vi}

da cena kilovata zavisi od zone potro{we. Za potro{wu do 350 kilovata va`i zelena tarifa/zona, od 350 do 1.600 kilovata je plava tarifa, dok je kilovat najskupqi u crvenoj zoni, a obra~unava se za potro{wu ve}u od 1.600 kilovata. Ove tarife obra~unavaju se svim potro{a~ima, Ce nov nik za do ma }in stva – od 1. apri la, bez PDV-a i po pu sta bez obzira na to da li imaju jednotarifno ili dvotarifDnevni Dinara Obra~unski Jedinica mere tarifni za jedinicu no brojilo. Od 1. aprila cena elementi kilovata, bez poreza na dodastav mere tu vrednost i popusta, za poNaknada za merno mesto 119,07 tro{a~e s jednotarifnim brojilima u zelenoj tarifi Obra~unska snaga 31,583 kW bi}e 4,38 dinara, u plavoj 6,57, a u crvenoj i najskupqoj Aktivna energija: zoni kilovat ko{ta 13,15 dizelena nara. Za potro{a~e s dvota4,386 kWh zona rifnim brojilima potroPotro{a~i {wa do 350 kilovata u vi{oj s jednotarifnim plava zona kWh 6,578 tarifi }e se obra~unavati merewem po 5,01 dinara, dok }e jefitcrvena 13,157 kWh niji kilovat ko{tati 1,25 zona dinar. U plavoj zoni }e se za vi{i 5,012 kWh zelena kilovat skupqe struje pla}azona ti 7,51 dinara, a kada je kiloni`i 1,253 kWh vat jeftiniji ko{ta}e 1,88 Potro{a~i vi{i 7,518 kWh dinar. Za potro{a~e koji s dvotarifnim plava zona tro{e iznad 1.600 kilovata ni`i 1,880 kWh merewem cena struje potro{ene onda vi{i 15,036 kWh kada je ona skupqa bi}e 15,03 crvena dinara, dok }e jeftiniji kizona ni`i 3,759 kWh lovat u najskupqoj zoni kovat-sati, uz popust koji odobrava Elektroprivreda Srbije, gotovo da ne}e biti razlike u odnosu na sada va`e}e ra~une.

Budu}i da ra~uni za struju zavise od potro{we, treba znati da postoje tri tarife ili zone, tako

SUD OD BA CIO TU @BU OSI GU RA VA JU ]IH KOM PA NI JA

Osi gu ra we bi lo u mo no po lu

Upravni sud je ju~e odbacio tu`bu osiguravaju}ih kompanija „Dunav osigurawe„, „Unika ne`ivotno osigurawe„ i „Viner {tedi{e” na re{ewe Komisije za za{titu konkurencije da je dogovorom o iznosu premije naru{ena tr`i{na utakmica.

Upravni odbor Udru`ewa osigura~a Srbije je propisao tarife premija za osigurawe vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikqu~nih vozila od odgovornosti za {tetu pri~iwenu tre}im licima, ~ime se, po oceni Komisije, bitno spre~ava i ograni~ava konkurencija na tr`i{tu. ^lanice Udru`ewa osigurava~a su, kako je navedno u obrazlo`ewu presude Upravnog suda, utvrdile iste cene premija osigurawa, s istim datumom po~etka primene, „~ime su bitno spre~ile i ograni~ile konkurenciju na relevantnom

tr`i{tu”. „Potro{a~, koji je obavezan da zakqu~i ugovor o osigurawu od auto-odgovornosti, nema mogu}nost izbora osigurawa u pogledu cene”, ocenio je Upravni sud.

Komisija za za{titu konkurencije podnela je sredinom 2009. godine prekr{ajnu prijavu protiv Udru`ewa osigurava~a Srbije zbog nedozvoqenog dogovora o formirawu jedinstvene cene osigurawa od auto-odgovornosti.

Komisija je utvrdila da su osiguravaju}a dru{tva, ~lanice Udru`ewa („Dunav osigurawe”, DDOR „Novi Sad”, „Delta |enerali osigurawe”, „Sava osigurawe”, „Milenijum osigurawe”, „Takovo”, „Triglav-Kopaonik”, „AMS osigurawe”, „Viner {tedi{e osigurawe”, „AS osigurawe” i „Unika ne`ivotno osigurawe”) primenile odluku Udru`ewa o minimalnim premijama osigurawa.

Op{tina se usprotivila prodaji „Fruktala” strancima i `eli da ovo preduze}e ostane u slovena~kim rukama, a potom je rekla da se protivi da to budu italijanski kupci, ali da „nije protiv kupaca iz isto~nih zemaqa i ne protiv Nemaca”.

Osim toga, u op{tini su naveli da su rezultati „Fruktala„ lo{i, ali da je ovo preduze}e sposobno da dobro posluje i zara|uje, kao i da je cena koju o~ekuje Pivovarna „La{ko„ – oko 50 miliona evra ! previsoka, podse}aju}i na to da je Pivovarna „La{ko„ 2000. godine kupila „Fruktal„ za samo 20 miliona evra.

S. Glu {~e vi}

DU [AN PE TRO VI] OTVO RIO SA JAM AUTO MO BI LA

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Iako je 1. april datum najpoznatiji kao dan kada se zbijaju {ale, ovaj {to sti`e bi}e obele`en kao dan od kada }e struja u Srbiji biti skupqa. Cena kilovata }e od petka na svim naponskim nivoima biti skupqa 13,9 posto, odnosno za doma}instva oko 10,3 posto. Prose~na cena kilovat-sata, na svim naponskim nivoima, bi}e 5,79 dinara, dok je sada{wa prose~na cena struje pet dinara.

Uz pomo} ovih cifara, naravno, ne mo`e precizno da se ka`e koliko }e biti vi{i ra~uni koji }e na adrese potro{a~a stizati u maju, ali treba ra~unati na to da }e biti neophodno iz nov~anika izvaditi od oko 800 dinara vi{e pa navi{e. Naravno, ako se vodi ra~una o vremenu potro{we, odnosno skupqem i jefitnijem kilovatu, ra~uni se mogu uve}ati ili smawiti, a ako se mese~no tro{i do 350 kilo-

Navode i da vlasnik `eli da za „Fruktal„ dobije oko 50 miliona evra. Slovena~ki mediji pi{u da su ponude pristigle od slovena~kih i stranih preduze}a, kao i investiconih fondova.

Osim „Nektara”, koji se nezvani~no pomiwe kao mogu}i kupac, tu su i nema~ki „Ekes-Granini„, austrijski „Pago„, „[pic„ i „Rauh„, ~e{ka „Kofola„, Qubqanske mlekarne.

Jedini interesent koji je potvrdio da je predao izjavu o interesu za kupovinu spomenutog udela u „Fruktalu„ je op{tina Ajdov{~ina, koja `eli da osnuje konzorcijum za otkup „Fruktala„.

Mi ni star po qo pri vre de, trgovine, {umarstva i vodopri vre de Du { an Pe t ro v i} izjavio je ju~e da }e u naredne dve godine biti poboq{an `ivotni standard gra|a na Sr bi je i da }e qu di lak{e izmirivati svoje kreditne obeveze.

Petrovi}, koji je otvorio Sajma automobila, rekao je da Vlada Srbije, osim mera

rav ka auto mo bil ske in du strije koji je kriza najte`e pogodila. Petrovi} je izrazio o~ekivawe da }e srpska fabrika automobila „Fijat auto mo bi li Sr bi ja”, ko ja ove godine prvi put nastupa na toj sajamskoj manifestaci ji, idu }e go di ne ima ti {tand koji }e privu}i najve}u pa `wu po se ti la ca. Pe trovi} je tako|e kazao da }e

za reprogramirawe kredita, priprema i niz drugih mera koje }e dati dodatni impuls celoj ekonomiji i olak{ati pritisak na standard gra|ana. On je podsetio na to da su u toku dogovori izme|u Vlade Srbije i poslovnih banaka o reprogramirawu kredita gra|ana, i izrazio o~ekivawe da }e vrlo brzo biti po stig nut do go vor o to me.

Petrovi} je podsetio na to da je vi{e od 950.000 gra|ana kre dit no za du `e no i da 850.000 uredno ispla}uju svoje obaveze. Po wegovim re~ima, me ra re pro gra mi ra wa kre di ta re lak si ra }e po ro di~ne buxete pa }e qudi u narednom periodu imati vi{e novca na raspolagawu.

Ministar je istakao da postoje vrlo jasni znaci opo-

se na red ne go di ne „Fi jat automobili Srbija„ pojaviti kao veliki izvoznik iz na{e zemqe.

– Fa bri ka auto mo bi la u Kragujevcu trebalo bi da dovede do toga da se cela makroekonomska slika Srbije promeni naboqe, odnosno da se smawi spoqnotrgovinski deficit i doprinese ja~awu celokupne ekonomije – istakao je Petrovi}.

24. 03. 2011.

1.309,41482

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (761,08 -0,46)

Promet

TE - TO, Senta

20,00

2.340

11.700

Nama, [abac

20,00

300

608.400

AIK banka, Ni{

-0,07

4.075

26.751.390

AMS Osigurawe, Beograd

19,86

1.020

255.000

Komercijalna banka, Beograd

-0,77

32.250

64.500

Ravnica, Bajmok

19,53

355

710

Energoprojekt holding, Beograd

-0,10

988

998.670

19,50 Promena %

2.390 Cena

16.730 Promet

Agrobanka, Beograd

0,00

8.927

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.201

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,88

1.011

2.303.318

Univerzal banka, Beograd

-3,17

4.551

13.653

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.400

240.000

Privredna banka, Beograd

0,00

600

0,00

Tigar, Pirot

0,68

740

18.499.505

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,02

3.081

1.747.140

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.000

0,00

2.303.318

Alfa plam, Vrawe

-2,33

10.004

50.020

Veterinarski zavod, Subotica

-4,36

570

17.100

Аеродром Никола Тесла, Београд

-1,03

482

2.475.521

Agroba~ka, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom Srbolek, Beograd

-12,50

21

37.464

Zdravqe, Leskovac

-12,00

9.293

9.293

BIP u restrukturirawu, Beograd

-11,43

31

105.400

Vital, Vrbas Kredi banka, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,78

803

128.500

-10,31 Promena %

2.000 Cena

20.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,21

478

20.647.948

Sacen, Novi Sad

0,00

940

3.948.000

Soja protein, Be~ej

-0,88

1.011

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,02

3.081

1.747.140

Zlatica, Lazarevo

0,00

3.100

260.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

ekOnOMiJA

dnevnik PRE MI JER MIR KO CVET KO VI]

KO JE LA NE NAJ VI [E ZA RA DIO U VOJ VO DI NI

Ne ma pre go vo ra o Te le ko mu Premijer Mir ko Cet ko vi} izjavio je ju~e da Vlada ne pregovara s Telekomom „Austrija„ o prodaji 51 odsto akcija Telekoma „Srbija„.

On je kazao da trenutno radna grupa za prodaju Telekoma razmatra ponudu i u ponedeqak bi trebalo da iznese predlog. Mogu}e je da se otvore razgovori s Telekomom „Austrija„, da se odbije ponu-

da ili da se zatra`i dopuna ako ponuda nije potpuna.

Premijer je kazao da je ciq Srbije da dugoro~no ostvari stope rasta izvoza od deset posto i da 2020. kroz godi{wi privredni rast od blizu {est posto duplira sada{wi nivo bruto doma}eg proizvoda. Cvetkovi} je na skupu posve}enom izvoznim potencijalima Srbije istakao da za ostvarewe tog ciqa postoje dobre polazne osnove, ali da je potrebno uraditi jo{ mnogo toga, kao {to su razvoj infrastrukture, modernizacija tr`i{ta rada...

Premijer je kazao da je u toku proces forimirawa razvojne banke koja }e podr`ati izvoz robe, ali u usluga, kroz davawe odre|enih garancija, i u tom kontekstu pomenuo je da je gra|evinska industrija u prethodne dve godine imala problem da za poslovawe u inostranstvu obezbedi garancije.

Cvetkovi} o~ekuje da }e razvojna banka biti osnovana u septembru ili oktobru.

Voj vo |an ski mi li o ne ri eko no mi sti, pred u zet ni ci, le ka ri...

Ko je lane zradio najvi{e u Vojvodini ve} se zna. To je diplomirani ekonomista iz Novog Sada koji je prihodovao 166,66 miliona dinara. Onda sledi velika praznina pa se re|aju ostali. Vice{ampion je preduzetnik iz Sremske Mitrovice sa „skromnih„ 55,65 miliona dinara. Tre}e i ~etvrto mesto dele komercijalista iz Zrewanina, odnosno in`ewer iz Petrovaradina, koji su zaradili ne{to malo vi{e od 30 miliona dinara. U prvu petorku plasirao se i pravnik iz Ba~ke Palanke s godi{wom zaradom od 26,91 miliona. U samom vrhu ima najvi{e ekonomista, pravnika, preduzetnika, in`ewera.

Novo zanimawe me|u bogata{ima su lekari. Doktor medicinskih nauka iz Sente prijavio je zaradu od 15,4 miliona. Tako ka`u podaci Regionalnog centra Novi Sad Poreske uprave Srbije, a koji pokriva podru~je cele Pokrajine. Zakqu~no s 15. martom stiglo je 3.125 prijava.

U Centru o~ekuju da zbog ka{wewa u otpremi po{te na wihove adrese stigne jo{ 150-200 prijava. Nakon toga sledi unakrsno ispitivawe, pri ~emu poreznici otkriju one koji su „zaboravili” da podnesu prijave, tako da se mo`e o~ekivati da se broj popne na oko 4.000 obveznika poreza na dohodak gra|ana, {to }e biti na nivou od 2009. Ako je

Eko no mi sta iz No vog Sa da la ne za ra dio 166,66 mi li o na di na ra, vi ce {am pion je pred u zet nik iz Srem ske Mi tro vi ce sa „skrom nih” 55,65 mi li o na broj isti, sume nisu. Lane ja najvi{e u Vojvodini zaradio menaxer iz Novog Sada, ~iji je prihod bio 79,3 miliona. Drugi je bio preduzenik iz Sremske Mitrovice s 37,5 miliona. Ove godine su se bogata{i po gradovima isto pore|ali, ali po{to su po na{im propisima imena tajna, ne znamo da li su u pitawu iste osobe iz 2009.

KOM [I JE SE SPRE MA JU ZA IZ BO RE I IMA JU PLAN ZA ZA PO [QA VA WE

Din ki }ev re cept za hr vat ska rad na me sta Hrvatska se sprema za parlamentarne izbore, predizborna kampawa, iako nezvani~na, uveliko traje, a perje leti zbog velike nezaposlenosti i otvarawe radnih mesta. Naravno,

Elem, kako ju~e pi{e hrvatski „Jutarwi list”, jedan od predloga, koji priprema najve}a opoziciona stranka SDP, je to da svaki poslodavac za sva ko rad no me sto

Dinki}evom planu o subevncionisanom zapo{qavawu u kojem se za svako radno mesto izdvaja i do 10.000 evra. Kako je indirektno zbog ovog plana gotovo potpuno pukla tikva u na{oj vladi jer ne samo da su za ra ti li pre mi jer Mir k o Cvet ko vi} i tada{wi ministar mu eko no mi je Mla | an Din ki} ve} je jabuka razdora

Iz gle da da je pot pu no ja sno da ni Sr bi ja ni Hr vat ska tre nut no ni su u sta wu da pri vu ku in ve sti to re bez nov ~a ne na gra de

sve je veoma sli~i~no onome {to se de{ava u Srbiji, ali tu nije kraj. Sli~nosti ima jo{ po{to su opozicione stranke u Hrvatskoj smislile tajni plan da zaposle nezaposlene, a taj wihov naum u Srbiji odavno nije nikakva tajna.

otvoreno u proizvodwi dobije od dr`ave podsticaje ili, kako bismo mi to „srpski” rekli, subvencije, od najmawe 30.000, kuna to jest 5.000 evra po radnom mestu. Sigurno da vam ovo zvu~i poznato. Radi se, naravno, o op{tepoznatom

ba~ena i me|u gradove Vaqevo i Zaje~ar.

Bez obzira na to ko pobedio na izborima i tamo i ovamo, najzanimqivije i najopasnije je to {to je, izgleda, potpuno jasno da ni Srbija ni Hrvatska trenutno nisu u stawu da privuku investitore bez nov~ane nagrade. Dok im se ne plati, stranci ne}e da grade fabrike u na{im krajevima.

D. U.

Mo `e bo qe s Ku vaj tom KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

subota26.mart2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,4980

103,5700

105,9520

101,1880

Australija

dolar

1

73,1625

74,6556

76,3727

72,9385

Kanada

dolar

1

73,4484

74,9473

76,6711

73,2235

Danska

kruna

1

13,6088

13,8865

14,2059

13,5671

Norve{ka

kruna

1

12,8751

13,1379

13,4401

12,8357

[vedska

kruna

1

11,3311

11,5623

11,8282

11,2964

[vajcarska

franak

1

78,7847

80,3925

82,2415

78,5435

V. Britanija

funta

1

115,4310

117,7870

120,4960

115,0770

SAD

dolar

1

71,6088

73,0702

74,7508

71,3896

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 3. 2011. godine

– Srbija i Kuvajt imaju odli~ne politi~ke odnose i izme|u na{ih zemaqa nema nijednog spornog pitawa koje bi opteretilo me|usobne odnose, ali dobri politi~ki odnosi nisu pra}eni odgovaraju}om ekonomskom saradwom – izjavio je ministar rada Ra sim Qa ji}. Robna razmena izme|u Srbije i Kuvajta je zanemarqivo mala i u 2010. godini iznosila je 1,3 miliona dolara, rekao je Qaji}, koji je s ministrom finansija Kuvajta Mu sta fom Ja se nom al [a ma li jem potpisao Memorandum o razumevawu. On je najavio da }e predsednik Srbije Bo ris Ta di} za deset dana posetiti Kuvajt.

Obveznici ovog poreza su svi koji su zaradili vi{e od trostruke zarade u Srbiji – za pro{lu godinu to je bilo 1.708.200 dinara, a za 2009. – 1.580.292.

Pored bogata{a, i dosta obi~nih gra|ana je zaradilo vi{e, ali je wihov skok mnogo mawi.

Istina, uz platu, u osnovicu za ovaj porez ulaze prihodi od ~lanstva u upravnim odborima i iz-

najmqivawa pokretnih i nepokretnih stvari. Bogata{i sada ~ekaju re{wa, a kada ih dobiju, imaju rok od 15 dana da plate razrezani porez. Oni }e tako svoje obaveze ispuniti.

Pitawe koje na kraju uvek ostane svakako je da li su se prijavili ba{ svi koji su dobro zaradili i da li ima onih koji su zgrnuli daleko vi{e para od novosadskog {ampiona ali su to sakrili u ~arapu. Dr`ava preti kaznama, ali..

U svakom slu~aju, mnogo vi{e problema bi}e za one koji nisu podneli prijavu iako su to morali da u~ine. Ako ih poreznici otkriju, plati}e porez plus nov~anu kaznu, a zakon propisuje i zatvorske. Evo i {ta ih ~eka. Svi koji nisu podneli poresku prijavu ili to nisu u~inili do 15. marta kada je bio krajwi rok, ili, pak, u woj nisu naveli ta~ne podatke, mogu biti ka`weni nov~ano, i to u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara. Ukliko na{i bogata{i izbegavaju da plate porez, to }e se tretirati kao utaja. Ukoliko su tako utajili do milion i po dinara, o~ekuje ih krivi~na prijava, a mo`e im se izre}i kazna zatvora od jedne do tri godine. Kada suma neizmirenih obaveza pre|e 1,5 milion, nadle`ni sud mo`e izre}i zatvorsku kaznu od tri do pet godina.

D. Vu jo {e vi}

5

VE RI CA KA LA NO VI] U KI KIN DI

Bez po sla 19,2 od sto gra |a na Potpredsednica Vlade Srbije Ve ri ca Ka la no vi} izjavila je da je u Srbiji trenutno nezaposleno oko 19,2 odsto stanovni{tva i da Vlada preduzima sve da bi smawila nezaposlenost – pre svega mladih qudi.

Otvaraju}i Sajam zapo{qavawa u Kikindi, ona je rekla da su to po-

daci iz ankete o radnoj snazi (Republi~kog zavoda za statistiku) i da je, na`alost, posao danas „najdeficitarnija roba” u Srbiji. Ona je rekla da imati posao zna~i imati dostojanstven `ivot, sigurnost i obezbe|enu egzistenciju .

Verica Kalanovi} je navela da je u Kikindi nezaposleno oko 19,2 odsto stanovnika, {to je i prose~na nezaposlenost u Srbiji.

Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe De jan Jo va no vi} rekao je da je ta slu`ba pripremila 16 programa i vi{e od sedam milijardi dinara za aktivne mere zapo{qavawa u 2011. godini, kojima }e finansijski biti pomognuto zapo{qavawe oko 60.000 qudi.

Jovanovi} je rekao da je u Kikindi Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe prijavqeno vi{e vi{e od 6.000 nezaposlenih i da je planirano da, zahvaquju}i aktivnim merama, ove godine bude zaposleno oko 1.500 qudi na teritoriji te op{tine.

E. Dn.

DOK TAJ KU NI TU @A KA JU SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE, VLA DA ]U TI

Dr `a va pu sti la Ve ri cu Ba ra} niz vo du?

Mada je Vlada Srbije pro{le godine iz buxeta za rad svog savetodavnog tela namenila 24.091.000 dinara i time mu omogu}ila da napravi izve{taje o korupciji u mnogim preduze}ima i dr`avnim institucijama u Srbiji, ipak nije ni u jednom konkretnom slu~aju stala iza Saveta za borbu protiv korupcije niti mu je pomogla da zapo~ete poslove zavr{i.

Naime, po izve{taju Saveta, koji je i pro{le godine radio u krwem sastavu jer je umesto 13, kako je predvi|eno odlukom o wegovom obrazovawu, radilo osam ~lanova, jasno je da je Vlada Srbije, umesto da poma`e, odmagala wegov rad, ali ujedno i svojim }utewem doprinela tome da se mnogi koji se pojavquju i izve{tajima sa sumwama da su u~estovali u korupciji – osmele da tu`e pojedina~no ~lanove Saveta.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Ve ri ca Ba ra} obja{wava da je bez istra`ivawa konkretnih fenomena sistemske korupcije i obave{tavawa javnosti o uo~enim problemima nemogu}e sagledati razmere i kqu~ne odlike problema korupcije pa samim tim ni osmisliti i voditi delotvornu antikorupcijsku borbu.

– U~estale krivi~ne tu`be i prijave za klevetu koje se podnose zbog ~iwenica do kojih je Savet do{ao u svojim istra`ivawima i izneo ih u javnost, predstavqaju poku{aj da se spre~i istra`ivawe korupcije i stvarawe jvnosti, a Vlada ove poku{aje ohrabruje svojim odbijawem da zauzme stav prema pritiscima na rad Saveta– objasnila je Bara}eva. –Drugim re~ima, Vlada sada odbija da se odredi prema tu`bama i krivi~nim prijavama u kojima se nalazi istra`ivawe fenomena sistemske korupcije, a koje prozvani progla{avaju za klevetu, stvara se utisak da u Vladi ne postoji voqa za borbu protiv korupcije, odnosno da Vlada podr`ava ga{ewe

javnosti o korupciji. Osim toga, Savet je sve izve{taje, uz Vladu Srbije, dostavqao i Tu`ila{tvu, ali i ono }uti. Tu`ila{tvo nije procesuiralo slu~ajeve sistemske korupcije koje je Savet analizirao u svojim izve{tajima, ali i o kojima je UBPOK vodio istragu

stri – Mi lan Be ko je tu`io predsednicu Vericu Bara} za klevetu kao da je ona kao pojedinac, a ne kao ~elnica savetodavnog Vladinog tela, podnela krivi~nu prijavu.

Isti~e se i da se Savet tokom pro{le godine susretao s problemom dobijawa tra`enih informacija, i to upravo od dr`avnih organa. Zbog toga je, napomiwe Verica Bara}, ~esto morao da tra`i pomo} poverenika za informacije od javnog zna~aja, ali u nekim slu~ajevima ~ak ni nakon wegovih naloga dokumenti i informacije nisu dobijeni.

– Zbog odbijawa Komisije za hratije od vrednosti da dostavi dokumentaciju u vezi s preuzimawem akcija „Kwaza Milo{a„ i „Novosti”, Savet nije bio u mogu}nosti da zavr{i izve{taj o ovim predmetima. Nakon {to je Savet podneo krivi~nu prijavu protiv 17 lica za zloupotrebe u preuzimawu Luke „Beograd”, me|u kojima je i predsednik Komisije

Ko rup ci ju pri ja vi lo 247 gra |a na Pro{le godine Savetu za borbu protiv korupcije gra|ani su dostavili 247 predstavki u kojima ukazuju na mogu}nost korupcije.

Kao i prethodnih godina gra|ani su se naj~e{}e obra}ali u vezi sa sumwama na korupciju u privatizaciji i trgovawu akcijama. Savet je sve predstavke gra|ana prosledio nadle`nim dr`avnim organima na postupawe, a deo dostavqenog materijala poslu`io mu je za izve{taj pa je tako i nastao onaj o privatizaciji „Trudbenik gradwe”, IP „Prosveta„, „Srboleka” ... i do{ao do zakqu~ka do ozbiqnim nezakonitostima.

U izve{taju se podse}a na to da }e uskoro biti godina od kada je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivi~nu prijavu protiv 17 lica za zloupotrebe u preuzimawu Luke „Beograd”, a da postupak jo{ nije pokrenut. Umesto da je usledio sudski postupak protiv prozvanih – a me|u wima su ne samo srpski tajkuni ve} i istaknuti dr`avni slu`benici pa i mini-

za hartije od vrednosti Mil ko [ti mac, ona je prestala da Savetu dostavqa tra`enu dokumentaciju ili mu je dostavqala delimi~no, s velikim odlagawem, i to na intervenciju poverenika za informacije od javnog zna~aja. Najve}i deo dokumentacije u vezi s preuzimawem „Novosti” i „Kwaza Milo{a” jo{ uvek nije dostavqen Savetu uprkos ponovqenim nalozima poverenika – objasnila je Bara}eva.

Q. Ma le {e vi}

6

poqoprivreda

subota26.mart2011.

TAWI PROMET NA PRODUKTNOJ BERZI

NASTAVQEN [TRAJK U „GRME^U” U KRAJI[NIKU

Ga zda ne od u sta je od pro da je ora ni ca Ge ne ral ni {trajk u po qo pri vred no-in du strij skom pred u ze }u “Gr me~” iz Kra ji {ni ka, za po ~et pre je da na est da na, na sta vqen je po {to rad ni ci jo{ ni su us pe li da po stig nu do go vor s ga zdom Dra ga nom Vu li nom, vla sni kom kom pa ni je “Vu lin ko merc” iz Ru me. U me |u vre me nu, od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne Se ~aw jed no gla sno su po dr `a li 122 rad ni ka ne ka da re pre zen ta ta tiv ne sla da re.

Na sed ni ci lo kal nog par la men ta is tak nu to je da je “Gr me~” svo je vre me no bio re gi o nal ni li der u svo joj bran {i i da je i dan-da nas od stra te {kog zna ~a ja za se ~aw sku op {ti nu. Pred sed nik op {ti ne Pre drag Mi lo {e vi} in for -

mi sao je od bor ni ke da je u uto rak upri li ~io skup s vla sni kom i ru ko vo de }im ti mom “Gr me ~a”, pred stav ni ci ma rad ni ka, ba na ka ri ma i ~el ni ci ma sin di ka ta, ko jem su pri su stvo va li i sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Zvon ko Ni ke zi} i po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin.

– Do bi li smo uve ra va wa da }e bi ti ski nu te blo ka de i da }e “Gr me~” do bi ti pri li ku da po no vo bu de {to je bio. A {ta je kon kret no u~i we no zna }e mo do 2. apri la – is ta kao je Mi lo {e vi}.

Za po sle ni u pred u ze }u ko je se ba vi pro iz vod wom ra tar skih kul tu ra i sla da, ali i uz go jem svi wa, stu pi li su u ge ne ral ni {trajk 16. mar ta. Pret hod no su odr `a li jed no ~a sov ni {trajk upo zo re wa. Od ve }in skog vla sni ka, dru gog po re du po sle pri va ti za ci je, zah te va ju da od u sta ne od na me re da ras pro da imo vi nu „Gr me ~a“, od no sno 1.450 hek ta ra pr vo kla snih ora ni ca, po qo pri vred nu me ha ni za ci ju i ma {in ski park.

Uka zu ju }i na ve o ma lo {e sta we u ovom po qo pri vred nom ko lek ti vu, rad ni ci tra `e i da im se is pla te za ra de od ove go di ne, kao i da me nax ment iz na |e re {e we da „Gr me~“ ne ode u ste ~aj po ~et kom apri la, ka ko je na ja vqe no za to {to je ra ~un fir me blo ki ran dve go di ne. @. B.

Po ziv pro iz vo |a ~i ma hra ne za sa jam u Mo skvi Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA) po zva la je do ma }e pro iz vo |a ~e hra ne da se do 15. apri la pri ja ve za u~e {}e na na ci o nal nom {tan du Sr bi je na saj mu „World Food Moscow„ ko ji }e se odr `a ti u sep tem bru ove go di ne u Mo skvi.

Re~ je o vo de }em me |u na rod nom saj mu iz obla sti pre hram be ne in du stri je na tr `i {tu Ru si je i ze ma qa biv {eg So vjet skog Sa ve za, ko ji se ve} 19 go di na odr `a va u Mo skvi, u sa jam skom pro sto ru „Eks po cen tar”. Pro {le go di ne na saj mu je na stu pi lo 1.266 iz la ga ~a iz 58 ze ma qa, a za ~e ti ri da na tra ja wa te ma ni fe sta ci je po se ti lo ga je oko 53.000 spe ci ja li zo va nih ku pa ca i di stri bu te ra ko ji su za ciq ima li pro na la zak no vih

do ba vqa ~a i pra }e we tr `i {ta.

Ove go di ne Sr bi ja se po {e sti put pred sta vqa sa svo jim pro iz vo di ma na na ci o nal nom {tan du.

Pro {le go di ne na saj mu u Mo skvi pred sta vi lo se de vet kom pa ni ja ko je su ostva ri le oko 500 kon ta ka ta. U sa op {te wu se is ti ~e da se du go ro~ na o~e ki va na vred nost iz vo znih po slo va pro ce wu je na oko 10 mi li o na evra. Ka ko je pre ci zi ra no, tro {ko ve za ku pa iz lo `be nog pro sto ra i iz grad we {tan da sno si u ce lo sti SI E PA, a pred u ze }a ko ja bu du u~e stvo va la tre ba da pla te put ne tro {ko ve, pre voz eks po na ta, kao i par ti ci pa ci ju u iz no su od 105.000 di na ra za po kri va we tro {ko va za jed ni~ kog ka ta lo ga, pra te }eg ma te ri ja la i mar ke tin {kih ak tiv no sti.

P{e ni ca pre ma {i la 31 di nar Na ber zi u No vom Sa du u to ku ove sed mi ce naj vi {e se tr go va lo p{e ni com i go to vo po lo vi na ukup nog pro me ta od no si la se na tu `i ta ri cu. Pro se~ na ce na tr go va wa bi la je 31,46 di nar za ki lo gram, {to je 0,58 po sto vi {e ne go pret hod ne ne de qe.

Po re ~i ma di rek to ra Pro dukt ne ber ze @ar ka Ga le ti na, o~e ki va lo se da }e ce na p{e ni ce bi ti ni `a, ali je ne do sta tak ozbiq ne kon ku ren ci je na do ma }em tr `i {tu ce nu

p{e ni ce vra tio na ni vo od 29,5 di na ra ki lo gram, bez PDV-a, {to je bi la i po sled wa za kqu ~e na ce na. Ga le tin je ka zao da }e ce na p{e ni ce bi ti vi so ka sve dok se na tr `i {te po nu de ne ukqu ~i ve }i broj pro da va ca, a {to sa da, u uslo vi ma vi so ke ca rin ske za {ti te ni je mo gu }e.

Ku ku ruz se pro da vao po pro se~ noj ce ni od 21,33 di nar ki lo gram, {to je 0,84 od sto ma we ne go pret hod ne ne de qe. Osim ku ku ru za i p{e -

ni ce, na no vo sad skoj ber zi tr go va lo se i so jom, po 37,48 di na ra ki lo gram i ona je 2,68 po sto bi la ve }a od pro {lo ne deq ne. Uku pan pro met na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du, u ovoj sed mi ci bio je 1.077 to na, {to je 37,94 od sto ma we ne go pret hod ne ne de qe, ob ja vi la je ta ber za. Vred nost svih ku po pro daj nih aran `ma na iz no si la je ukup no oko 29,02 mi li o na di na ra, {to je 35,33 od sto ma we ne go se dam da na pre.

U [E]ERANAMA TVRDE DA DOGODINE NE]E BITI DOVOQNO [E]ERA ZA DOMA]E POTREBE I KVOTU ZA EU

Sad ne ka za bra ne iz voz re pe Dok Vla da pri ~a o po ve }a wu iz vo za kao stra te {kom ci qu srp ske po qo pri vre de, za pra vo ceo agrar gu ra u su prot nom prav cu. Ova, re kon stru i sa na i pu na „no ve ener gi je”, ener gi~ no je u star tu se bi sko ~i la u usta za bra niv {i iz voz p{e ni ce i bra {na, po ~e mu }e si gur no osta ti do bro upam }e na. Ve ro vat no ni woj sa moj ni je ja sno ka ko to mo `e mo da „hra ni mo po la Evro pe”, a ne da mo ni da ki la bra {na ode kod kom {i ja. Ali, ako se ve} ta ko opre de li la, po toj lo gi ci tre ba lo bi da za bra ni i iz voz {e }e ra jer }e mo, sve su pri li ke, ima ti pro ble ma i u {e }er nom sek to ru.

Se tva je kre nu la, vre me ko na~ no ide na ru ku ra tri ma, me |u tim, oni ba{ i ni su na ro ~i to za in te re so va ni za ovaj po sao. Go vo ri lo se o pla nu od oko 70.000 hek ta ra, ali u fa bri ka ma {e }e ra pro ce wu ju da }e mo ovog pro le }a re pom za se ja ti tek oko 55.000 hek ta ra. To bi mo glo zna ~i ti da }e mo pro iz ve sti oko 320.000 to na {e }e ra, {to je ma lo za do ma }e po tre be i iz voz, to jest ne }e bi ti do voq no za bes ca rin sku kvo tu od 180.000 to na ko ju nam je da la Evro pa. Ce lo kup ne po tre be Sr bi je za {e }e rom su oko 240.000 to na, {to zna ~i da }e nam, ako `e li mo da pod mi ri mo kvo tu, fa li ti oko 100.000 to na. Re ci mo i da }e Hr va ti po no vo ku po va ti na {u re pu i da su ugo vo ri li ot kup sa 6.000 hek ta ra, po ce ni vi {oj od one ko ju nu de do ma }e fbri ke, to jest po 42 ili 43 evra po to ni, pa ni na te ko li ~i ne ne mo `e mo ra ~u na ti.

Po me ni mo, Sr bi ja je u 2010. ostva ri la re kord nu pro iz vod wu {e }e ra od bez ma lo po la mi li o na to na, {to je 15 po sto vi {e ne go u pret hod noj go di ni. Sa za se ja nih go to vo 70.000 hek ta ra, iz va |e no je

„Del ta |e ne ra li ” ~uva useve Iz la ze }i u su sret ve li kom bro ju po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a ko ji ma je neo p hod na za {ti ta od sve iz ra `e ni jih kli mat skih pro me na s ka ta stro fal nim po sle di ca ma, „Del ta |e ne ra li osi gu ra we„ je, u sa rad wi sa Swiss RE, jed nom od naj ve }ih svet skih re o si gu ra va ju }ih kom pa ni ja, pr vo u Re pu bli ci Sr bi ji i re gi o nu po nu di lo osi gu ra we use va od po sle di ca su {e i osi gu ra we use va od po sle di ca pre ko mer nih pa da vi na.

Osi gu ra wem use va od pre ko mer nih pa da vi na mo gu se osi gu ra ti naj va `ni je se men ske i mer kan til ne ra tar ske kul tu re: p{e ni ca, je ~am, ovas,

dnevnik

ra`, uqa na re pi ca, so ja, ku ku ruz, {e }er na re pa i sun co kret. Pre ko mer ne pa da vi ne su iz ra zi to ve li ke ko li ~i ne pa da vi na zbog ko jih se u krat kom pe ri o du, to kom dve su sed ne ka len dar ske de ka de (u ma ju i ju nu, ka da je ova opa snost naj i zra `e ni ja) na par ce la ma stva ra ju vo de ni na no si ko ji uni {ta va ju osi gu ra ni usev, bez ob zi ra na bli zi nu ka na la, re ke ili je ze ra. Pro {i ren je i broj kul tu ra ko je je mo gu }e osi gu ra ti od po sle di ca su {e, pa su tu i mer kan til ni i se men ski ku ku ruz, mer kan til na i se men ska so ja i mer kan til na {e }er na re pa.

Crnogorci ne uzvra}aju udarac Vla da Cr ne Go re ne }e pred u zi ma ti tr go vin ske „kon tra me re” ni pre ma jed noj dr `a vi, pa ni pre ma Sr bi ji, sa op {te no je ju ~e agen ci ji Be ta iz cr no gor skog Mi ni star stva po qo pri vre de. „Po li ti ka Vla de Cr ne Go re ni je pred u zi ma we tr go vin skih me ra, ve} po {to va we evrop skih ugo vo ra i spo ra zu ma ko ji ga ran tu ju slo bo dan pro met ro ba i uslu ga iz me |u ze ma qa ~la ni ca CEF TA-e„, od go vo re no je na pi ta we da li }e Pod go ri ca pred u ze ti ne ke uz vrat ne me re u po gle du uvo za mle ka i fla {i ra ne vo de iz Sr bi je, zbog za bra ne iz vo za p{e ni ce i bra {na iz te ze mqe.

U cr no gor skom Mi ni star stvu po qo pri vre de su, ipak, na ja vi li da }e na sto ja ti da „sa ~u va ju do ma }u pro iz vod wu od ne lo jal ne kon ku ren ci je i me ra ko je ni su u skla du s od red ba ma CEF TA ugo vo ra”.

Mi ni star stvo je, ta ko |e, na ve lo da „za sa da” ne pla ni ra da ogra ni ~a va uvoz iz Sr bi je, ali da }e sa gle da ti sve ~i we ni ce u ve zi s CEF TA spo ra zu mom.

3,8 mi li o na to na {e }er ne re pe pro se~ nog ro da od 53,8 to na po hek ta ru.

Me |u tim, ova se tva ne obe }a va jer ra ta ri ni su za do voq ni iako su pre ra |i va ~i ipak pod le gli pri ti sci ma i po di gli ot kup nu ce nu na ~e ti ri di na ra za ki lo gram slat kog ko re na.

– In te re so va we je, i po red to ga, sla bi je ne go la ne. I da qe osta ju

ve li ki ne re {e ni pro ble mi, a to su ne ~i sto }e i di ge sti je. Ne ma ne za vi sne in sti tu ci je ko ja bi sta la iz me |u nas i pre ra |i va ~a, oni u svo jim la bo ra to rij ma pro ce wu ju kva li tet na {e ro be i mo gu da ra de {ta im je vo qa – ka `e za na{ list pred sed nik Za dru `nog sa ve za Sre ma Du {ko Ta di}, i do da je da }e ovog pro le }a na srem skim ora ni ca ma bi ti za se ja no oko 11.000 hek -

ta ra, {to je oko 1.500 hek ta ra ma we ne go la ne.

– A da je ko rekt ni ji od nos {e }e ra na i dr `a ve pre ma na ma, Sr bi ja, to jest Voj vo di na, bi mo gla ima ti 90.000 hek ta ra pod ovom kul tu rom i mo gli bi smo tra `i ti i ve }e kvo te za iz voz. Na pro tiv, ba{ pred se tvu nas je „za ka ~i la” re kon struk ci ja Vla de, i se qa ci su opet osta vqe ni na ce di lu – ka `e Ta di}.

Za vi sno od od no sa {e }e ra na pre ma ra ta ri ma, do go va ra ju se uslo vi za na red nu se tvu. A pro {le go di ne po qo pri vred ni ci su iz i gra ni na raz ne na ~i ne, sve dru ge kul tu re po ka za le su se is pla ti vi jim, a ni vre men ske pri li ke ni su im i{le na ru ku. Sve to je uti ca lo da ova se tva bu de „ta wa”, me |u tim, naj ve }i pro blem je {to je sa da pot pu no ja sno da na dr `a vu, po go to vo ovu ko ja vu ~e ap surd ne po te ze, ne mo gu ra ~u na ti. Da je sre }e, da la bi sub ven ci je od pet evra po to ni, {to bi do pri ne lo da re pa po sta ne atrak tiv ni ja kul tu ra za se ja we i da na woj svi do bro za ra de. Me |u tim, sve je to na du gom {ta pu. Re kon stru i sa noj Vla di i no vom mi ni stru Du {a nu Pe tro vi }u, ko ji se po qo pri vr dom ni ka da ni je ba vio, tre ba vre me na da se sna |e, po hva ta kon ce i kre ne u lo bi ra we za vi {e pa ra u sra mot no tan koj agrar noj ka si. Ali, o~i to je da se pla no vi „ener gi~ ne” Vla de pra ve tek do iz bo ra pa je i ne in te re su je {ta }e bi ti po sle. Da no vog mi ni stra i no vo mi ni star stvo za ni ma ka kve }e po sle di ce na po qo pri vre du i pri vre du Sr bi je osta vi ti za bra ne iz vo za, ne bi ih do no si li ili bi, ako su ve} za br qa li, po ku {a li to da is pra ve di za wem ram pe za bra {no.

S. Glu{~evi}

KOMISIJA ZA ZA[TITU KONKURENCIJE KAZNILA VETERINARSKU KOMORU S 1,24 MILION DINARA

Ve te ri na ri uhva }e ni u mo no po lu Ve te ri nar ska ko mo ra Sr bi je }e mo ra ti da pla ti ka znu od 1,24 mi lion di na ra jer je od re |i va wem mi ni mal nih ce na ve te ri nar skih uslu ga na ru {i la kon ku ren ci ju na tr `i {tu, ob ja vi la je Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je.

U re {e wu Ko mi si je se na vo di da je Ve te ri nar ska ko mo ra oba ve zna da tu ka znu, ko ja iz no si se dam od sto ukup nih pri ho da u 2007, upla ti u bu xet Sr bi je u ro -

Ve te ri nar ska ko mo ra oba ve zna je da ka znu, ko ja iz no si se dam od sto ukup nih pri ho da u 2007, upla ti u korist bu yeta Sr bi je u ro ku od ~e ti ri me se ca ku od ~e ti ri me se ca.

Na tu od lu ku Ko mi si je, po Za ko nu o za {ti ti kon ku ren ci je, Ve te ri nar ska ko mo ra ne ma pra vo `al be, ali mo `e po kre nu ti uprav ni spor.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je je u av gu stu 2008. na lo `i la Ve te ri nar skoj ko mo ri da ob u sta vi pri me nu ce nov ni ka mi ni mal nih ve te ri nar skih

uslu ga, ko ji je oce wen kao ne do zvo qen spo ra zum. Ce nov nik je ura |en na osno vu od lu ke Uprav nog od bo ra Ve te ri nar ske ko mo re 21. mar ta 2008, a Ko mi si ja je sma tra la da se utvr |i va wem mi ni mal ne ce ne ve te ri nar skih uslu ga na ru {a va tr `i {na utak mi ca i na no si {te ta ko ri sni ci ma tih uslu ga.

Da bi obez be di la pri me nu ce nov ni ka, Ve te ri nar ska ko mo ra je pred vi de la ka `wa va we ve te ri na ra ko ji svo je uslu ge na pla }u ju po ce na ma ni `im od pro pi sa nih, a pri vre me no od u -

zi ma we li cen ce je bi lo pred vi |e no kao kraj wa me ra. Ve te ri nar ska ko mo ra je ulo `i la tu ` bu na re { e w e Ko m i s i j e, ali je Uprav ni sud de cem bru pro {le go di ne po tvr dio re {e we Ko mi si je.

Ina ~e, po sle po tvr |i va wa re {e wa Ko mi si je o zlo u po tre bi do mi nant nog po lo `a ja In du stri je mle ka i mle~ nih pro iz vo da „Imlek” i „Mle ka re” iz Su bo ti ce (obe u vla sni {tvu „De njub fuds gru pe”), ovo je dru ga od lu ka Uprav nog su da ko jom je po tvr |e no re {e we Ko mi si je.

NA KIOSCIMA GSP

VE^ERAS U 20.30 SATI SIMBOLI^NO GA[EWE SVETLA

U pro da ji april ske mar ki ce Grad ski pre vo znik je po ~eo da pro da je me se~ ne mar ki ce za april.

Da nas }e ra di ti ki o sci na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj uli ci, od 8 do 15 ~a so va i kod @e le zni~ ke sta ni ce od 12.30 do 19. 30 ~a so va. U po ne de qak mar ki ce se mo gu ku pi ti na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj

Mrak u cen tru ~u va pla ne tu

uli ci, Fu to {koj pi ja ci i kod @e le zni~ ke sta ni ce, od 5.30 do 19.30 ~a so va. Ki o sci na No vom na se qu i pre ko pu ta Li man ske pi ja ce, bi }e otvo re ni od 7 do14 ~a so va. Za spo sle ni, ka i do sa da, me se~ ne kar te mo gu pre u ze ti na {al te ri ma MAS- a, od 7 do15 ~a so va.

Z. D.

Svet skoj ak ci ji „Sat za na {u pla ne tu” tra di ci o nal no }e se i ove go di ne pri dru `i ti na{ grad, ta ko {to }e ve ~e ras u 20.30 ~a so va bi ti or ga ni zo va no sim bo li~ no ga {e we ra sve te na re pre zen ta tiv nim lo ka ci ja ma {i rom gra da. Sve tla }e bi ti uga {e na na Grad skoj ku }i i svim zgra da ma na Tr gu slo bo de, na Srp skom na rod nom po zo ri {tu i Po -

zo ri {nom tr gu, ri mo ka to li~ koj cr kvi „Ime na Ma ri ji na” i pra vo slav noj Sa bor noj cr kvi, kao i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i na Va ra din skom mo stu. „Sat za na {u pla ne tu„ je glo bal ni po ziv da se pre u zme od go vor nost i ukqu ~i se u rad za o~u va we `i vot ne sre di ne. U tom ci qu, is kqu ~i }e se sve tla broj nih zna me ni tih gra |e -

Novosadska subota26.mart2011.

vi na {i rom sve ta, a mo `e po mo }i sva ki po je di nac is kqu ~i va wem sve tla u svom do mu. Ak ci ja je po ~e la u Sid ne ju, 2007. go di ne, ka da je oko dva mi li o na do ma }in sta va i pred u ze }a is kqu ~i lo sve tla na je dan sat, sa mo dve go di ne ka sni je do sti gla je glo bal ne raz me re. Sr bi ja se pr vi put ukqu ~i la 2009. go di ne, ta da je u~e stvo va lo 25 gra do va i op {ti na.

G. ^etnik

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

RE[AVA SE VELIKI PROBLEM KISA^A

Tur bo vre me na

Sti `e ka na li za ci ja, oti }i }e pod zem ne vo de

D

a se sva {ta de {a va u na {oj va ro {i i da sva ko ja ke stva ri is pli va ju na po vr {i nu, naj bo qe ilu stru je in for ma ci ja iz „Vo do vo da i ka na li za ci je”, pre ma ko joj su wi ho vi rad ni ci na Ta tar skom br du pro na {li „di vqu” ka na li za ci o nu mre `u du gu ~ak je dan i po ki lo me tar. Ka ko se mo glo ~u ti mre `a je bi la spo je na na blo ki ra nu i sta ru cev, a oda tle se snab de va lo ne ko li ko ku }a u po me nu tom na se qu. Re ~e no je i da je „Vo do vod” pro tiv in ve sti to ra pod neo pri ja ve nad le `nim in spek ci ja ma ko je }e is pi sa ti i kri vi~ ne pri ja ve pro -

tiv po ~i ni la ca. Ta ko |e, mre `a }e bi ti is kqu ~e na sa vo do vod nog si ste ma.

Sve na ve de no, ~i ni nam se, ilu stru je vre me u ko me `i vi mo, u ko me se qu di na sva ki na ~in do vi ja ju ne bi li ostva ri li svo je ci qe ve, ne mi sle }i na po sle di ce. A u ovom kon kret nom slu ~a ju, ka ko su ka za li u „Vo do vo du”, mo gu }e je da je vo da iz po me nu te mre `e bi la mi kro bi o lo {ki i bak te rij ski ne si a prav na, {to se mo `e od ra zi ti na zdra vqe qu di. Sta ra iz re ka “Pre ko pre ~e, na o ko lo bli `e” po tvr di la je svo ju isti ni tost.

B. Markovi}

Pot pred sed ni ca Vla de AP Voj vo di ne Ana Tomanova Makanova, gra do na ~el nik Igor Pavli~i} i di rek tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne

na nsi raju Grad i Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne.

- Glav ni pro blem Ki sa ~a je ne do sta tak ka na li za ci je. Si stem ka na la ko ji su od vod wa va li vo de

ti crp nu sta ni cu ko ja }e vo du od vo di ti da se ne bi za dr `a va la u se lu - re kao je Pa vli ~i}.

Di rek tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne Mom ~i -

da je na du da }e se za dva i po me se ca po ~e ti sa po me nu tim po slo vi ma.

- U Ki sa ~u je pro blem sa pod zem nim vo da ma alar man tan

Mom~ilo Milovi}, ob i {li su ju ~e ra do ve na sa na ci ji de la me li o ra ci o nog ka na la Je gri~ ka sa re lej nom crp nom sta ni com u Ki sa ~u. Ovaj po sao tre ba da po boq {a od vo |e we pod zem nih vo da iz po me nu tog me sta, a iz grad skog bu xe ta je za tu svr hu obez be |e no osam mi li o na di na ra. Na kon sa na ci je ka na la, u pla nu je grad wa at mos fer ske i fe kal ne ka na li za ci je. Ceo pro je kat za jed no fi -

bio je pro ble ma ti ~an. Ni je po lo Mi lo vi} re kao je da je do sto ja la do bra mre `a ka na la, oni ne ta od lu ka da se 150 mi li o na ni su odr `a va ni i di na ra iz dvo ji za vo da ko ja je do la zi iz grad wu fe kal Pra vi }e se crp na la do pru ge se vra ne ka na li za ci je u sta ni ca, a na kon }a la. U po sled wih Ki s a ~ u. Po r ed sa n a c i j e ka n a l a go di nu da na ra di li to ga odvo je no je i i ka na li za ci ja smo na re {a va wu 130 mi l i o n a za ovog pro ble ma i at mos fer sku ka po red sre |i va wa ka na la, ko je }e na li za ci o nu mre `u, i usko ro bi ti go to vo za ne ko li ko da na, svi pro jek ti }e bi ti za vr {e obez be di }e mo stru ju, i na pra vi ni, {to, ka ko se mo glo ~u ti,

i ne {to smo mo ra li pred u ze ti. U ovom me stu sam bi la ka da su pa da le ve li ke ki {e i ima la sam pri li ke da vi dim da qu d i ima j u ogrom n ih pro blema. Po sao je pri o ri tet i na dam se da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma po boq {a ti kva li tet `i vo ta qu di u ovom me stu - is ta kla je Ana To ma no va Ma kano va.

B. M. Fo to: S. [uwevi}

Su tra parti na le du @ur ka na le du pod na zi vom „Oto pi mo led”, odr `a }e se su tra od 19.30 do 21 sat u le de noj dvo ra ni na Spen su. Po vod je obe le `a va we 30 go di na ra da ovog cen tra.

Za do bro ras po lo `e we po bri nu }e se di xej i de ko ra tiv na ra sve -

ta. Da nas i su tra bi }e or ga ni zo va ne sme ne od 10 do 11.30 sa ti, od 12 do 13.30 i od 15.30 do 17 i od 17.30 do 19 sa ti, a po tom sle di `ur ka. Po sled wa dva da na ula zni ce }e u svim sme na ma sta ja ti 110 di na ra.

G. ^.

Hu ma ni tar na `ur ka za Kra qe vo Hu ma ni tar na `ur ka pod na zi vom „Mart za Kra qe vo” odr `a }e se ve ~e ras, u 21.30 ~a so va, u klu bu „Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Na stu pa ju rep gru pa „Mu da iz hu da”, di-xe je vi Dejan Mati}, Borko Baji} i Di fejs i Vlastimir Gajin, a na ja vqen je i MKDSL pro tiv Fli pa. Sav pri hod od ka ra ta i pi }a na me wen je ob no vi Kra qe va~ ke gim na zi je. Za ulaz sva ko mo `e da pri lo `i ko li ko `e li, a mi ni mal no je 200 di na ra.

A. J.

V remeploV

SUTRA OD 11 DO 13.30 ^ASOVA

Ma ra ton me wa auto bu sku tra su

Oper ski pe va~ po stao udar nik Po le p om da n u 26. mar ta 1945. oko dve i po hi qa de u~e ni ka i mla dih rad ni ka, ~la no va An t i f a { i s ti~ k og sa v e z a omla di ne, i jo{ oko pet sto ti na gra |a na iz Je din stve nog na rod no o slo bo di la~ kog fron ta, ra{ ~ i { }a v a l i su ru { e v i n e

ko je su osta le po sle te {kog sa ve zni~ kog bom bar do va wa gra da, sep tem bra 1944. Pr vi udar nik, pro gla {en na ovoj jed no dnev noj ak ci ji, bio je sta ri glu mac i oper ski pe va~ do bro po znat u mu zi~ kom sve tu Evro pe, Qu bi {a Ili ~i}.

N. C.

Zbog su tra {we po lu ma ra ton ske tr ke auto bu si na grad skim li ni ja ma 11a (@e le zni~ ka sta ni ca – Bol ni ca – Li man – @. sta ni ca) i li ni ja 11b (@. sta ni ca – Li man – Bol ni ca – @. sta ni ca) ne }e sa o bra }a ti od 11 do 13.30 ~a so va. „Je di ni ca”(Kli sa - Li man) i „osmi ca” (No vo na se qe – Li man je dan) }e od 11 ~a so va do 13.30 skra ti ti tra su kre ta wa, pa }e ume sto do okret ni ce na [tran du, i}i uli c a ma Na r od n og fron ta, Bu le va rom oslo bo |e wa, Bu le va rom ca ra La za ra i da qe vo zi ti uobi ~a je nom tra som.U iz me w e n im de l o vi ma tra se auto bu si na ovim li ni ja ma ko ri sti }e po sto je }a auto bu ska sta ja li {ta.

Li ni ja 6 (Pod ba ra – Adi ce) ne } e sa o b ra } a ti tra s om do Pod ba re, auto bu si }e se u sme ru

pre ma Pod ba ri okre ta ti u cen tru , na ter mi na lu u [a fa ri ko voj uli ci.

I ne ke uli ce ne }e bi ti za tvo re ne za sa o bra }aj. Kroz Bu le var Mi haj la Pu pi na ne }e bi ti sa o bra }a ja od 11 do 11.20 ~a so va, dok se to vre me pro du `a va za 10 mi nu ta u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra. Bal za ko va uli ca i Bu le var De spo ta Ste fa na bi }e za tvo re ni od 11 do 12.30 ~a so va, a do dat nih 15 mi nu ta bi }e odvo je no za Fru {ko gor sku, Ji ri ~e ko vu i Uli cu Si me Mi lo {e vi }a. Dva sa ta za bra ne sa o b ra } a j a pred v i | e n o je za Bu le var ca ra La za ra i Kej `r ta va ra ci je, dok se to pro du `a va za 20 mi nu ta na Be og rad skom ke ju i u Uli ci Baj ~i @i lin skog. Du nav ska uli ca se za tva ra to kom ce le tr ke, od no sno od 11 do 13. 30 ~a so va Z. D.

Fo to: N. Per ko vi}

NA DETELINARI SEZONA BO]AWA

Raz i gra li ru ke i du {u Pro le }e je o`i ve lo i te ren za bo }a we na Sta roj De te li na ri. Tri de se tak qu di, uglav nom pen zi o ne ra iz kra ja, obri sa li su zim sku pra {i nu sa ku gli, raz mr da li mi {i }e i za po ~e li no vu se zo nu ove tra di ci o nal ne igre.

Ka `u, bo }a we se u ovom kra ju igra odav no i za ve }i nu pred sta vqa je di nu ra zo no du.

Ono {to bri ne ove vi tal ne pen zi o ne re sa De te li na re je ste

to {to }e usko ro svoj te ren za bo }a we mo ra ti da uklo ne jer je upra vo za po ~e la iz grad wa stam be ne zgra de na sve ga 5-6 me ta ra od te re na. Me |u tim, ve} su pro na {li po god no me sto za no vi te ren dva de se tak me ta ra da qe, tik uz ogra du po li cij ske sta ni ce na De te li na ri. O sve mu su oba ve sti li grad sku upra vu od ko je o~e ku ju da im po mog ne u pre me {ta wu.

N. P.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u- po po zi vu i Ki sa ~u, a u uto rak rad ni ci „^i sto }e” ot pad }e od no si ti u Ka }u. Tra vu, li {}e, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota26.mart2011.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Di rek to ri dveju {ko la pu tu ju u Wu Yer zi Ka ko se upra vqa {ko la ma u Sr bi ji i ka ko je or ga ni zo va no {kol stvo pred sta vi }e, na me |u n a r od n om sim p o z i j u m u di rek to ra u ame ri~ kom gra du Wu Xer zi ju, di rek to ri dve no vo sad ske {ko le. Kao re pre zen ta tiv ne, zbog re zul ta ta ko je po ka zu ju |a ci, iza bra ne su Osnov na {ko la „\or |e Na to {e vi}“ i Elek t ro t eh n i~ k a {ko l a „Mi haj lo Pu pin“, te }e wi ho vi di rek to ri Ne deq ko \or |i} i

Mi lan Vu ko brat u su bo tu kre nu ti na put i s ko le ga ma iz ce log sve ta raz me wi va ti is ku stva, mar ki ra ti pro ble me, na la zi ti na ~i ne da se pre va zi |u i do la zi ti do no vih re {e wa ko je }e po sle pri me wi va ti u svo jim {ko la ma.

- Ide mo u stu dij sku po se tu In sti tu tu di rek to ra {ko la, a ukvi ru pro je kat ne vla di nih or ga i za ci ja. Tre ba lo bi da na sim po zi ju mu bu de oko 40-tak ko le ga

iz ra znih ze ma qa sa ko ji ma }e mo obi la zi ti {ko le, or ga ni zo va ti pa nel di sku si je i ra me wi va ti is ku stva. Na ma }e to bi ti po seb no in te re sant no jer smo ina ~e u re for mi obra zo va wa i do bro do {la su sva po zi tiv na is ku stva, po put, na pri mer, fi nan si ra wa {ko la po bro ju |a ka – ob ja sio je Vu ko brat.

Ka ko se ne da le ko oda tle na la zi i Ko lum bi ja uni ve ri zi tet, na ko jem je pre da vao Mi -

haj lo Pu pin, Vu ko brat je do go vo rio po se tu.

- Obez be dio sam do zvo lu da po se tim wi ho vu bi bli o te ku ka ko bih pri ku pio do ku men te i fo to gra fi je o Pu pi nom `i vo tu i ra du dok je bio pro fe sor na Ko lum bi ji – ka `e na{ sa go vor nik.

Sve {to bu de pro na {ao, ko pi rao i do neo, Vu ko brat pla ni ra da pri ka `e u {ko li na iz lo `bi o na u~ ni ku ~i je ime no si.

A. Vidanovi}

IZGRADWA KOMUNALNE INFRASTRUKTURE U PETROVARADINU

Za no vu ka na li za ci ju de vet mi li o na evra Gra |a ni su, ka sni je, upo zo ra va ni da se tih ko ma di }a ras to si qa ju i da ih ne di ra ju, od no sno spa le „jer su pre ma za ni ha lu c i n o g e n im ma t e r i j a l om”.

Ori gi na lan je i po tez Kul tur nog cen tra gra da: svi ko ji u wi h o v om bi o s ko p u gle d a j u fil mo ve ne mo ra ju da bri nu o svo jim dvo to~ ka {i ma. ^u va we je si gur no i bes plat no. Ve li ki grad, pa i do ga |a ja mno go.

Pod si re na ma, bom ba ma i de to na ci ja ma...”

A. J.

Iz grad wa ko mu nal ne in fra struk tu re u Pe tro va ra di nu je pri o ri tet grad ske vla sti u na red nom pe ri o du, iz ja vio je pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, na sa stan ku sa gra |a ni ma iz na se qa Sa do vi i Ma `u ra ni }e ve uli ce. Sa stan ku ko ji je odr `an u Me snoj za jed ni ci „Pe tro va ra din”, pri su stvo va li su i di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je”, Bran ko Bje la jac, teh ni~ ki di rek tor Ni ki ca Ivi} i di rek tor sek to ra ka na li za ci ja Jo van [u }ov.

Pred sed nik Sa ve ta me sne za jed ni ce, Pe tar Mu dri, oba ve stio je da }e grad ska vlast u na red nom pe ri o du in ten ziv no re {a va ti ko mu nal ne pro ble me ko ji mu ~e `i te qe Pe -

tro v a r a d i n a. Pla n i r a se obi l a z ni c a u okvi ru grad we no vog drum sko-`e le zni~ kog mo sta, te fe kal na i at mos fer ska ka na li za ci ja, grad wa pu te va od tu ca ni ka i re kon struk ci ja vo do vod ne mre `e ko jom }e se re {i ti bo qa snab de ve nost gra |a na vo dom.

Bje la jac je na gla sio da }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” u iz grad wu ka na li za ci je u Pe tro va ra di nu ulo `i ti oko de vet mi li o na evra sop stve nih sred sta va ta ko da gra |a ni ne }e sno si ti na knad ne tro {ko ve pro jek to va wa i sa me iz grad we, ne go }e pla }a ti sa mo pri kqu ~ak. Vi si na me se~ ne ra te ne }e bi ti vi {a od 1.500 di na ra, {to su gra |a ni po zdra vi li.

G. ^etnik

USKORO PRVI PUT U GRADU

„DNEVNIK” I „VIZARD” NAGRA\UJU

Kar te za pred sta vu „U Ede nu na is to ku” Agen ci ja „Wi zard”, u sa rad wi sa „Dnev ni kom”, de li jed nom ~i ta o cu dve kar te za pred sta vu „U Ede nu na is to ku” ko ja }e se odr `a ti u uto rak, 29. mar ta, u 20 ~a so va, u am fi te a tru na Spen su.

Pr vi ~i ta lac ko ji se ja vi da nas

dnevnik

U OKVIRU PROJEKTA NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Kwi ga o NA TO bom bar do va wu Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me t ej”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne tri ne d e q e, da¬ r i¬ v a¬ } e sva k og da n a ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬ b i¬ } e po pri¬ m e¬ r ak kwi ge. Ove ne de qe da ru je se kwi ga „Rat va zdu {ni, pat w e ze m aq s ke” auto ra Mi ro sla va Ste fa n o v i } a. Na g ra | e n i ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

U kwi zi su opi sa ni do ga |a ji iz sva ko dne vi ce gra |a na: „Stu den ti su po la ga li is pi te, u rad wa ma je vla da la jag ma za le g en d ar n im {po r e t om „sme de rev cem”, a na grad skim uli ca ma je bi lo sve vi {e bi ci ka la. Na iz ne nad nom an ga `o va wu, dvo to~ ka {i mo gu naj vi {e da za hva le pro re |e nim auto b u s i m a GSP. Ven t i l i, lan ci, sve tla, ko~ ni ce, gu me, maj sto ri ko ji po pra vqa ju bi ci kle,bio je hit za vre me agre si je, pa i ka sni je. Iz avi o na su nam ba ca li i let ke sa sa dr `i nom pro tiv ak tu el ne vla sti.

c m y

8

iz me |u 16 i 16.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi ja kar te.

Autor tek sta je Bo ri slav Pe ki}, a igra ju Vo jin ]et ko vi} i Ni ko la \u ri~ ko. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni Spen sa po ce ni od 900 di na ra.

A. J.

Smo tra pod vod nog i eko fil ma Pr vi no vo sad ski fe sti val pod vod nog i eko fil ma odr `a }e se 15. i 16. apri la, a za or ga ni za ci ju su za slu `ni Cen tar „Is tros” iz No vog Sa da u sa rad wi s no vo sad skim ro ni la~ kim klu bo vi ma ko ji oku pqa ju qu bi te qe ro we wa, pod vod nog fil ma i fo to gra fi je i vo de nog eko si ste ma uop {te.

Fe sti val je me |u na rod nog ka rak te ra ta ko da }e na dvo dnev noj film skoj re vi ji bi ti pri ka za no pre ko pe de set fil mo va iz [pa ni je, Mek -

Bi ci kli sti~ ka tr ka u par ku

22826

Pr va bi ci kli sti~ ka tr ka [kol ske li ge odr `a }e se da nas u 11 ~a so va, u @e le zi~ kom par ku.

Tr ku je or ga ni zo vao bi ci kli sti~ ki klub „No vi Sad” u okvi ru ak ci je „Bi ci kli zam u {ko la ma” ko ja za ciq ima afir ma ci ju bi ci kli zma u na {em gra du i po va }a wa sve sti o zna ~a ju ko ri {}e wa za {ti tih ka ci ga. Ak ci ja se spro vo di tre }i put za re dom i sa sto ji se od te o rij skih pre da va wa i or ga ni za ci je tr ka za {kol sku de cu. Za po bed ni ke su pred vi |e ni bi ci kli kao i dru ge na gra de.

G. ^.

Ka ba re za de cu Mul ti me di jal ni ka ba re za de cu „Po {la ko ka na pa zar”odr `a }e se da nas 17 ~a so va u po zo ri {tu „Ve se la kor wa ~a”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Ula zni ce ko {ta ju 200 di na ra i mo ra ju se re zer vi sa ti pre ko saj ta www.sce na34.org, ili te le fo nom na broj 66-13-328. A. Va.

si ka, Ve li ke Bri ta ni je, Ame ri ke, Ho lan di je, Nor ve {ke, Izra e la, Sr bi je i mno gih dru gih ze ma qa. Po se ti o ci }e, u okvi ru fe sti va la, ima ti pri li ku da po gle da ju i iz lo `bu pod vod nih fo to gra fi ja.

Je dan og glav nih ci qe va fe sti va la je pro mo vi sa we ak tiv no sti ve za nih za o~u va we i za {ti tu bi o di ver zi te ta vo de nih eko si ste ma.

Na{ grad le `i na oba li Du na va, pa je po se ban ak ce nat sta vqen na po di za we sve sti o za {ti ti

^ITAOCI PI[U SMS

akva to ri ja No vog Sa da kao za jed ni~ kog do bra, ~i je je pri rod no na sle |e ozbiq no ugro `e no.

No vo sad ski fe sti val pod vod nog i eko fil ma ~lan je Evrop ske aso ci ja ci je fe sti va la pod vod nog fil ma, a kao zna ~aj na ma ni fe sta ci ja ko ja kroz umet ni~ ko film sko stva ra la {tvo pro mo vi {e ja ~a we sve sti o zna ~a ju za {ti te `i vot ne sre di ne, uvr {ten je i u mre `u fe sti va la ko ji se od vi ja ju pod po kro vi teq stvom Uje di we nih na ci ja.

J. Z.

065/47-66-452

Ma li plus na po qu, ve li ki na ra ~u ni ma ^im je na po qu tem pe ra tu ra u plu su, To pla na ob u sta vqa gre ja we. Ali za to na ra ~u nu ne ma mi nu sa. E, di rek to re, sa Va {om pla tom se ni ja ne bih bu ni la.

062/8570... * * * Pred sed nik op {ti ne @a baq mo `e bi ti po no san na svo je rad ni ke za po sle ne u po re skoj upra vi. Zva la sam ih, bi li su pri jat ni, iz u zet no qu ba zni i na sva mo ja pi ta wa str pqi vo su od go vo ri li! Sva ka ~ast i hva la jo{ jed nom!

062/1338... * * * I tre ba po di z a t i spo men obe le` ja svim zli kov ci ma sr p skog na ro da. Je di no ih ta ko Sr bi (ko ji sve za bo ra vqa ju, opra {ta ju) ne }e za bo ra vi ti! Ah, da da pri u pi tam, a ko je”za b o r a v io” da ukqu ~i si re ne u pod ne? Pa vaq da Sr bi da se (ne)za bo ra vi ili da se ne za me re tim zli kovci ma!

062/1296... * * * Ko je na re dio se ~u ja vo ra na bu le va ru, ko je to odo brio, svi tre ba da na pu ste svo ja rad na me sta istog mo men ta. Dr ve }e je bi lo zdra vo i to je skroz po gre {an po tez. No vo sa |a ni ne daj te svo je dr ve }e, ovo je za gra |an sku ne po slu snost. [ta ka `e gra do na ~el nik, a {ta di rek tor Ze le ni la na se ~u?

064/1849... * * * A |e je si re na, em sre da, em 24, A! Bru ko!

064/4210...

* * * Pa v li ~ i } u, daj bes p lat n e kwi g e i osta l im raz r e d i m a ugle daj se na \i la sa on da je do osmog raz re da, {to je za po hva lu u ovoj kri zi.

064/3425... * * * ^e tvr tak 24. mart, SUP u Kra qa Pe tra, 12 ~a so va. U ~e ka o i ni ci ho ror! Ma sa qu di is pa }e nog li ca, iz be zu mqe nog po gle da - bez ki se o ni ka. Iza sta kle nih {al te ra umor na li ca slu `be ni ka! U ku }i ci uni for mi sa no mla do li ce- qu ba zno- pra vo osve `e we! Ali naj -

pri j at n i j e iz n e n a | e w e na {al te ru br 5 ! Slu `be nikpro sed-na sme jan, qu ba zan, pun raz u me va wa, brz i efi ka san.

Sva ka ~ast i po hva la! Po li ci jo eh da ti je ta kvih slu `be ni ka vi {e!

064/3191... * * * Od ka ko je do {la Na t a { a Ili} u na {u TV gle da mo i slu { a m o sa m o „Pin ko ve” pe va ~e i mu zi ku ko j a ni j e za na { e u{i! Gde su voj vo |an s ki pe v a ~ i i na {e pe sme?

064/6647... * * * Po s le bez o bra z lu k a i na merne „gre { ke”u Dnev ni ku RTV po sta v qa m o pi t a w e RRA, Po kra jin skoj vla di i ~e sti tim gra |a ni ma ko ji pla }a ju pre pla tu. Da li je ugro `en sta tus RUV-RTV, ko ji su raz lo zi pro bi ja wa svih ro ko va iz ra de no ve or ga ni za ci je i si ste ma ti za ci je kao i pri men qi vih nor ma ti va ra da. Do kle zlo u po tre be u vr hu ku }e na ~e lu sa UO i na go mi la nim me nax m en t om. Ne do z vo l i m o osta nak ra sip ni~ koj gar ni tu ri. Bi raj mo bo qe zbog bo qeg su tra svi ma na ma, a ne sa mo wi ma.

063/1020... * * * Ima li ne ka or ga ni za ci ja da ot ku pqu je pla sti~ ni ot pad, a ne na ovaj bes pla tan na ~in.

Hr v a t i to pla } a j u do n o s i o cima pa im je i dr `a va ~i stija, a skupq~i za do voq ni ji.

Mi pen zi o ne ri bi bi li ma lo bezbri`ni ji. Po mog ni te ini ci ja ti vu!

064/1197...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota26.mart2011.

9

KO TRENIRA, TAJ POBE\UJE?

@r tva ma tran zi ci je sa ve to va li {te uto ~i {te Za `rtve tranzicije, radnike koji su ostali bez radnog mesta posle dugog radnog sta`a, nema neke posebne instituciju, koja bi se samo wima posvetila u nameri da im pomogne da psiholo{ki pobede te{ku situaciju. Dodu{e u novosadskoj filijali Nacionalne slu`be za zapo{qavawe radi Savetovali{te za pra}ewe karijere, gde mogu da se jave i takozvane `rtve tranzicije.

Psiholog u tom savetovali{tu Oli ve ra Vu ko vi} ka`e da se rade individualni i grupni treninzi. Grupni treninzi su dvodnevni i poha|aju ih oni koji su du`e bez posla, ili su bez radnog mesta ostali u starijem `ivotnom dobu.

wu, odnosno u~i se kako da do|e do posla, zatim se dobijaju informacije o slobodnim radnim mestima.

Na kraju se u~i„ intervju s poslo-

- Mogu i ho}u da krenem u potragu za poslom – re~enica koja jednostavo zvu~i, ali nije lako, konkurencija je velika, izbor su`en, ali

U filijali Nacionalne slu`be za zapo{qavawe radi Savetovali{te za pra}ewe karijere.

Na treninzima dobar odziv, ciq je da polaznik prepozna svoje potencijale

- Dobar je odziv, a na treninzma se obra}a pa`wa na to da polaznik prepozna svoje potencijale, da prevazi|e prepreku pri zapo{qava-

davcem”, odnosno kako da nezaposleni vodi dijalog, mada je svaki razgovor s poslodavcem pri~a za sebe - ka`e Vukovi}.

Nagla{ava da je okosnica treninga raditi i misliti pozitivno i prihvatawe ~iwenice da samo pojednac mo`e da promeni situaciju.

je ipak u takvoj situaciji odgovornost samo na pojedincu - isti~e mg Vukovi}. Prema wenim re~ima sve kategorije nezaposlenih od stru~nih saradnika dobijaju informacije da u novosadskoj Filijali radi Savetovali{te za pra}ewe karijere, i na wima je da odlu~e da li }e se javiti.

Z. Deli}

APOTEKARSKA USTANOVA „NOVI SAD” SPREMNA ZA JAPANSKI OBLAK

Do voq no Lu go lo vog ras tvo ra Iako nadle`ne dr`avne institucije tvrde da ne postoji opasnost od radiokativnog oblaka koji se nadvio nad Evropom, Novosa|ani su pohitali u apoteke u potrazi za Lugolovim rastvorom, kao prevencijom od zra~ewa. U apoteci „Higija”, u Wego{evoj 16, koja je u sastavu Apotekarske ustanove “Novi Sad”, taj se rastvor jedino pripre-

ma, pa su se postarali da ga bude dovoqno, bez obzira {to, ka`u, nivo radioaktivnosti nije alarmantan.Prema re~ima na~elnice Apoteke „Higija” mr Ma ri je Ra ki}, gra|ani pre upotrebe rastvora treba da se posavetuju sa lekarom, pogotovo kada su deca u pitawu.

- Propisan je na~in dozirawa.

Novoro|en~adi se daje samo jedna

doza od tri kapi uz obaveznu konsultaciju sa pedijatrom. Ostali dozu mogu da ponove vi{e dana ako je to neophodno, a to procewuje lekar. Deca do tri godine mogu da uzmu {est kapi, deci od tri do 12 godina se daje 13 kapi, a odrasli mogu da popiju 26 kapi na dan. Kontraindikacije su preosetqivost na jod, jodna kontrastna

GRAD I EVROPSKA DELEGACIJA POTPISALI UGOVOR

Za elek tron sku upra vu 20 mi li o na Ugovor o realizaciji projekta E - uprave, vredan 20 miliona dinara, potpisan je ju~e izme|u Grada Novog Sada i Evropske delegacije, saop{tavaju iz kabineta gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a. Uvo|ewem E -uprave bi}e omogu}eno svim korisnicima da poslove u gradskoj administraciji zavr{avaju jednostavnije, br`e i jeftinije, a neke i preko interneta. Realizacija projekta traja}e 15 meseci i podeqena je na tri dela. U

prvom }e biti obavqena istra`ivawa na velikom uzorku gra|ana i preduze}a kako bi se utvrdilo {ta oni o~ekuju od E - uprave i definisale prioritetne elektronske usluge, koje }e biti sprovedene tokom projekta. U drugom i tre}em delu predvi|eni su kreirawe elektronske usluge, razvoj veb portala, te razvoj {altera za prijem elektronske dokumentacije.

Z. Ml.

O{te }e ni ma bes plat ne do zvo le Svima koji su kupili godi{wu ribolovnu dozvolu NP „Fru{ka Gora” od 4.600 dinara do 5. maja 2010. godine, a u tom momentu su imali pravo na povla{}ewe dozvole od 2.300 i 100

VESTI Ber za vi ni la i hu ma ni tar na svir ka Berza vinila odr`a}e se danas od 13 do 17 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Isto ve~e, u 21 ~as, svirkom tri benda obele`i}e se godi{wica smrti gitariste grupe „Bric khe ads„. Nastupi}e pomenuti bend, „In qu i si tia„ i „ Gun sa le„.

Svirka je humanitarnog karaktera i sav prikupqeni novac bi}e prilo`en porodici preminulog.

Ulaznica ko{ta 300 dinar. A. J.

Na rod ne pe sme iz Slo ve ni je Koncert slovena~ke muzike „Svetlosti i zvuci” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Povod je izlo`ba slovena~kog majstora forogafije Josipa Pelikana, a nastupaju Me{oviti hor „Se`ana” iz Slovenije, Mu{ki hor „Kra{ki dom” iz Italije i Me{oviti hor „Kredarica” iz Novog Sada. Na programu }e biti obrade slovena~kih narodnih pesama i kompozicije slovena~kih autora, aorganizatori su Muzej Vojvodine i Dru{tvo Slovenaca „Kredarica”.

A. L.

Pe {a ~e we od Bu ko vca do Stra `i lo va Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje sutra pe{a~ewe od Bukovca do Stra`ilova i stazom zdravqa nazad do Bukovca. Polazak je u 8.30 ~asova ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije 64. Vodi~ }e ovoga puta biti Mil ka O`e go vi}, a sve bli`e informacije u vezi sa pe{a~ewem mogu se dobiti telefonom na broj 021-447-563.

A. L.

dinara, odobri}e se gratis dozvola za 2011. godinu, odlu~eno je na sastanku NP „Fru{ka gora” i udru`ewa ribolovaca koji distribuiraju dozvole ovog parka. Da bi dobili gratis dozvolu

ribolovci moraju da donesu dozvolu za 2010. godinu, dokaz o ispuwewu uslova za dobijawe povla{}ene dozvole, li~nu kartu, re{ewe o telesnom o{te}ewu i sli~no.

A. L.

sredstva i lekove. Osobe sa oboqewem {titne `lezde treba da budu posebno obazrive - ka`e mr Marija Raki}.

Cena tipiziranog pakovawa od 50 mililitara je 245 dinara. Apoteka „Higija” radi svakog radnog dana od 7.30 do 20 ~asova, subotom do 13.30.

Z. Ml.

Pra we zu ba re tkost Zdravqe zuba je zapostavqeno, a navike odr`avawa oralne higijene lo{e. Samo 40 odsto odraslih redovno pere zube, a kod mladih je taj procenat neznatno ve}i, re~eno je na konferenciji za novinare povodom „Nedeqe zdravih zuba”. Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za zdravstvo Alek san dra Ki ra qa, gra|ani se `ale da su zubari skupi a kqu~ zdravih zuba je u prevenciji.

N. R.

USPEH MALI[ANA IZ VRTI]A „CRVENKAPA”

„Vr te {ka” naj bo qa igra~ ka

Na konkursu „Dobra igra~ka”, koji je odr`an u Subotici, `iri sastavqen od dece, za najboqu igra~ku proglasio je „vrte{ka„ koja je napravqena u vrti}u „Crvenkapa”. Nagra|en je i „magnet lavirint„ vrti}a „Razli~ak” koji je izabrao me{oviti `iri, a ovo priznawe po oceni stru~nog `irija dobila je i igra~ka „prona|i mi mesto„ vrti}a „Zlatokosa” iz Veternika.

Jo{ jedno takmi~ewe na kome su u~estvovala deca PU „Radosno detiwstvo” je i de~ji festival muzi~kog stvarala{tva

„Cvr~ak” u Smederevu. Novi Sad predstavqala su dva vrti}a i oba su osvojila nagrade. Pesma „Imam pravo„ vrti}a „Zlatna greda” osvojila je nagradu za autorsku kompoziciju, a pesma „Rumenka” koju je otpevao hor „Raspevani patuqci” vrti}a „Veseli patuqci” iz Rumenke osvojila je nagradu za uskla|enost u izvo|ewu autorske pesme.

Na festivalu su u~estvovala deca od pet do sedam godina, a predstavila su se 33 vrti}a iz cele Srbije.

N. R.

POVODOM TEKSTA „OLIVERA BALA[EVI] SPASLA 13 PASA”

Ne Oli ve ra, ve} Je le na Povodom teksta „Olivera Bala{evi} spasla 13 pasa”, objavqenog ju~e na strani „Novosadske hronike”, javila nam se gospo|a Oli ve ra s obja{wewem da se ne radi o woj, nego o Je le ni Ba la {e vi}, koja je, kako nam je re~eno, „u ovoj akciji u~estvovala u okviru

svog profesionalnog rada”. Informaciju o spasavawu pasa od eutanazije na Novom nasequ i u~esnicima u tome, dobili smo od organizatora akcije spasavawa ovih `ivotiwa De ja na Vu~ ko vi }a i dosledno je preneli.

N. R.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

subota26.mart2011.

DNEVNIK

c m y

10

У СРЕМСКОЈ МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СУСЕК

Почелo пролећно спремање села Ве дро уз ча ши цу

ПО ЧЕ ЛА МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА „ВИ НО ФЕСТ“ У ВР ШЦУ

До бро рас по ло же ње уз де гу ста ци ју

ВР ШАЦ: Препуна банкет сала хотела „Србије“ излагача и љубитеља вина, јуче на најбољи начин говори о успешности дводневне манифестације „Винофест 2011“. Вински сајам шести по реду, организовали је Туристичка организација општине Вршац, са винарима овог краја, а под покровитељством општине Вршац. Јуче је на свечаном отварању председник општине Вршца Че до мир Жив ко вић поздравио и захвалио се свим излагачима вина на овој винској манифестацији и пожелео им добре пословне резултате у пласману и производњи квалитетних вина. Оценио је и да српски гигант у виноградарству и производњи вина „Вршачки виногради“ кренуо у експанзију и враћању бренда у српском винарству. Директорка ТОО Вршаца Та тја на Пал ко вач оценила је да је великим залагањем од Вршачке бербе грожђа много учињено да се ове године после фестивала фолклора ова манифестација по успешности нађе на трећем месту. На овом „Винофесту“ дошло је 60 излагача из виноградарских крајева Србије, Црне Горе, Мађарске и Румуније, што је за 30 одсто више у односу на прошлу годину, а број оних ко-

ји су донели вина и ракије на стручно оцењивање се дуплирао у односу на претходни „Винофест“. На сабору витезова винских редова лепе речи о испијању вина и инспирацији за сентиментална осећања у њему изрекли су представници осам редова ових витезова из Србије и двадесетак редова из суседне Мађарске. Томе су се радовали они који су уз добре мезе на штандовима богатим врсним винима уживали у дружењу , уз дегустацију ових пића. Домаћин „Винофеста“ познати глумац Ми ро слав Жу жић, у улози вршачког бећара Винка Лозића говорио је винске здравице наших песника и мађарског песника и боема Шандора Петефија, а тамбураши су својим бећарцима подигли расположење ушесника до усијања. Весеље се у вечерњим сатима пренело на винском балу у ресторану „Алцудиа“. Данас је на програму проглашење победника и додела награда и признања „Винофеста“, потом следи дегустација награђених вина и винска лутрија, а на Светосавском тргу је Пролећни сајам цвећа, као пратећа манифестација овог догађаја. Р. Јо ва но вић

Danas u GRaDu BioSKoPi .Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15,­19.30),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa” (1315),­„Me­dved­Jo­gi”­(13.50),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13,15.15),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.30),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(13.45),­„Kra­qev­go­vor” (17.45),­„Lu­da­vo­`wa­3D”­(22.20),­„Agen­ti­sud­bi­ne”­(16),­„Cr­ni­la­bud”­( 20.15),­„Ma­ni­je­on­ta­kav”­(20,­22),­„Qu­bav­i­dru­gi­sti­mu­lan­si”­(18.10, 20.20),­„In­va­zi­ja­sve­ta:­bit­ka­za­la”­(15.45,­18.00,­22.25),­„ran­go”­(14, 16.10,­ 18.20),­ „Se­dam­ da­na­ slo­bo­de”­ (21.50),­ „Po­sled­wi­ cir­kus” (22.40),­ „Svet­ oke­a­na”­ (17.30),­ „Bez­gra­ni~­no”­ (20.30,­ 22.30),­ „Sa­kr pan~”­(15.30,­17.40,­19.50) Jadran:­„Ka­ko­da­zna{„­(19),­„Ne­pri­ja­teq„­(21).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Ka­mer­na­ sce­na­ „Po­ru~­nik­ sa­ Ini­{mo­ra” (21).

Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Uspa­va­na­le­po­ti­ca”­(11),­ma­la­sa­la­„Par­~e­no­}i”­(20).

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 24. marta, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Ta ma ra An dri} - Ata nac ko vi}, An to ne la Pa vi }e vi}, Mi le na Jan kov, Fro si na Sto ja no vi} i Fat ma Be ri {a iz Novog Sada, Ines Ni ko li} iz Be~eja, Ne ve na Gli {i} iz Petrovaradina, Du {ka Si mi}-Pe tro vi} i So fi ja Ba bi} iz Beo~ina, Ka ro li na Bo {ko vi} iz Zrewanina, Te re za Ze }i ro vi} iz Paraga, DE^AKE: Na ta {a Bu ki nac, Je le na Ro di}, Je le na Ra da ko vi} i Mi ro sla va Sla do je vi} iz Novog Sada, Ha li da Dur gu to vi} iz \ur|eva, Mi ske ta Mu sta fi iz Beo~ina i Qu bi ca Da bi} iz Suseka.

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vilmo{ Jano{a Molnar (1930) u 9.45 sati, Borivoj Milana Mileta{ki (1950) u 10.30, Quba \ure Naumov (1932) u 11.15, @ivojin \ure Jovi}evi} (1933) u 12, Vojislav Uro{a Raji} (1939) u 12.45, Rozalija Mihajla Ivanek (1938) u 13.30, Rudolf Antuna Geri} (1957) u 14.15 i Katalin Mihaqa Luki~i} (1951) u 15 ~asova.

Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Slavko Vlade Vukasovi} (1947), a u 15 ~asova na Dowem starom grobqu u Futogu Saveta @ivana Savi} (1936).

СУСЕК: У месној заједници Сусек почели су пролећни радови на њивама и атарима, али и у селу. Како је рекао председник савета Месне заједнице Лука Апић, током прошле године били су вредни и конкурисали код покрајинских секретаријата и добили знатну своту новца. Потоку, који пролази кроз читаво село, било је непоходно чишћење, те су за те намене Сусечани добили два и по милиона динара. Поток је дуго правио проблеме мештанима, а чак се и излио и поплавио цркву.

- Завршен је поступак избора извођача за чишћење потока и изабрали смо јавно водопривредно предузеће „Шајкашка“ које ће почети да ради за десетак дана. Поред чишћења поток ће се и продубити како би вода могла отицати и да се више не дозволи изливање воде по њивама и селу – прича Апић. У Сусеку, који је искључиво пољопривредни крај, свака кућа

Лука Апић

Сусечани ће пити бољу воду

има земље. Пољопривредних произвођача је око 150, а сусечки атари се простиру према Свилошу, Лугу и Нештину на око 3.500 хектара. Због тога направљено је најмање 40 километара атарских путева који се услед коришћења велике механизације троше и потребно их је одржавати. Из покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство добијено је три милиона динара. Путеви ће се равнати, чистити и насипати са преко хиљаду тона камена. Радове ће започети фир-

Будући да је Сусек сточарско село, последњих пет година, почета је организација „Сточне изложбе“, која се одржава сваке године у мају, када се састају узгајивачи свиња, оваца и говеда и излажу своја грла стоке. Тако ће бити и ове године осмог маја, па се зато планира и улепшати село пројектом уређења парка. Крајем прошле године реконструисан је пут од Сусека до Луга у који је Фонд за капитална улагања уложио 60 милиона динара, а који се није поправљао скоро 50 година. Мостић према Лугу такође треба поправити, тако да је пројекат санације при крају. В. Недић

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

ма „Фрутекс“ из Баноштора чим време дозволи. Из разговора сазнајемо да су Сусечани много амбициозни и да спремају пројекте којима ће унаредити квалитет живота свих мештана.

- С обзиром на то да имамо сопствени водовод, у протеклом периоду смо доста уложили у водоснабдевање. Завршен нам је пројекат за побољшање квалитета воде, вредности око пет милиона динара, који предвиђа уградњу пречистача који ће омогућити и „скидање“ мангана и гвожђа, тако да ће вода бити лепша и укуснија за пиће. И пројекат канализације је при крају, чекамо сагласности – објашњава председник савета.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА ПРОЈЕКТЕ У ОКВИРУ ПРОГРАМА „EXCHANGE 3”

За туризам 185.000 евра

БЕОЧИН: У оквиру програма „Exchange 3“ и другог позива за општинске пројекте, општина Беочин се одазвала позиву Делегације Европске уније у Србији и Сталној конференцији градова и општина и добила средства у износу од 185 хиљада евра. Позив је имао за циљ да кроз донације ЕУ побољша локални развој општина и Градова у Србији. Јуче је уприличено свечано потписивање уговора за општине и градове који су прошли на конкурсу што чини укупно 38 градова. Области за које је било могуће конкурисати су општинске финансије, комуналне услуге, животно окружење, локални економски развој, просторно планирање, социјална политика и образовање. Беочински пројекат носи назив „Беочин – нова визија

туристичке дестинације“. Стварање предуслова за развој руралног туризма у општини Беочин. Партнери на пројекту су општина Чајетина, Туристичка организација општине Горњи Милановац и Центар за равномеран регионални развој из Београда. Овим пројектом ојачаће се постојећи капацитети у циљу додатног развоја туризма и промоције туристичке понуде. Радиће се на туристичко-информативној сигнализацији и обуци локалних домаћинстава која пружају туристичке услуге. Пројекат је иницирао помоћник председника општине за економски развој Ни ко ла Вук шић, а у име општине га потписао председник мр Бог дан Цве јић. В. Н.

ПРОЈЕКАТ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ С МАЂАРСКОМ

Лакше лечење неплодности СУБОТИЦА: Општа болница у Суботици заједно са Универзитетом у Сегедину ре ализује прекогранични пројекат о процени неплодности и правовременим лечењем. У оквиру ИПА пројекта „ГyнЕндо“ - Гинеколошка ендоскопија за процену степена неплодности - заједничко унапређење рада у циљу будућих истраживања и иновација, биће организовано усавршавање стручњака и набавка потребне опреме. Планирано је да купимо медицинска средства са којим би допринели развоју у области ендоскопских интервенција у гинекологији. Имаћемо више података,

урадити истраживања у овој области. Набавићемо потребну опрему која ће користити стручњацима у примени роботике, симулације лапаропскопских операција, као и увођење у основне тајне покрета ендоскопске хирургије. Разменићемо искуства и знање, а биће организовано и четири радионице - рекао је директор Опште болнице у Суботици Го ран Би ћа нин. Пројекат траје до средине августа, а суфинансира га Европска унија у склопу ИПА прекограничног програма Мађарска - Србија. Укупна вредност пројекта је нешто преко 300.000 евра. А. А.

ВРБАСКА ОПШТИНА НАЈБОЉА У ЈУЖНОБАЧКОМ ОКРУГУ

Довели инвеститоре и смањили незапосленост

ВРБАС: Општини Врбас додељена је награда „Капетан Миша Анастасијевић“ за најбољу локалну самоуправу у Јужнобачком округу. Ово традиционално признање, установљено је пре 11 година, а додељују га Факултет техничких наука у Новом Саду, Регионална привредна комора Нови Сад и компанија „Медиа инвент“ најуспешнијим појединцима, предузетницима и институцијама у јужнобачком региону.

- Вероватно смо направили највеће, мерљиве, кораке, јер смо урадили оно што претходна власт није, а требало је. Према образложењу, од свих 12 општина у Јужнобачком округу, највише смо урадили по питању довођења инвеститора, смањивању незапослености, доношења стратешких планова, социјалних давања. Једино када је реч о конкурисању код ИПА фондова, нисмо били на првом месту, јер нисмо имали Стратегију развоја општине. Та чињеница ће се променити јер смо крајем прошле године усвојили Стратегију – рекао је председник општине др Жељ ко Ви до вић, коме је уручена награда на свечаности у Матици српској у Новом Саду.

Ове године награду „Капетан Миша Анастасијевић“ примило је 20 истакнутих појединаца, предузетника, представницика научних, образовних, и других јавних институција. Награда

Хитна помоћ заједничка за две општине

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Покајински секретар за здравство АП Војводине др Атила Ченгери боравио је јуче у Новом Кнежевцу, где су се у Скупштини општине представници локалних самоуправа општина и домова здравља Нови Кнежевац и Чока договорили о формирању заједничке службе хитне медицинске помоћи. Две суседне потиске општине малим бројем становника не задовољавају нормативе за засебно формирање ове службе, али ће се сарадњом заједнички омогући-

ти квалитетнију здравствену заштиту на овом подручју са око 26 хиљада становника. Ченгери је обећао конкртену помоћ Покрајинског секретаријата на организовању заједничке службе хитне помоћи за две општине, а формирана је заједничка комисија представника локалних самоуправа и домова здравља да се сагледају и конкретизују послови. Укључени ће бити и представници болница у Сенти, Кикинди и Суботици, којима гравитирају пацијенти са овог подручја.

„Капетан Миша Анастасијевић“ је део пројекта „Пут ка врху“, која путем издавања истоимене монографије, афирмише привредно стваралаштво у Србији. М. Кк.

упола мање него што су добили по претходном решењу - објаснио је шеф Одељења за стамбено- комуналне послове СО Апатин Си ни ша Јо ва но вић, додајући да ће се 2011. година рачунати по новим прописима који су најављени на нивоу Републике. Обрачун за накнаду за грађевинско земљиште ранијих година је обрачунавала поре ска управа, а од пре две године, ови послови су у надлежности локалне самоуправе. Ј. П.

Покрајински секретар је обишао здравтсвене установе у Новом Кнежевцу. Разговарано је о моделу финансирања постеља у стационару Дому здравља Нови Кнежевац, које служе за продужену негу, како би се такав вид збрињавања пацијената препознао да се ради о секундарном нивоу здравствене заштите. У Специјалној болници за неуропсихијатријске болести „Свети врачеви“ са руководством је разговарао о даљој реформи психијатријске службе на подручју Војводине. М. Мр.

БЕЗДАН ПРИРОДНО ЛЕЧИЛИШТЕ ЗА МНОГЕ БОЉКЕ

Дан у бањи 1.200 динара

БЕЗДАН: Лековита вода у Бездану, селу сомборског атара од неки шест и по хиљада душа откривена је још давне 1912. године приликом бушења бунара, а анализе су показале да је богата јодом и температуре од 26 до 37 степени Целзијуса. После овог открића годинама је трајала градња, да би тек 1954. године бања била проглашена природним лечилиштем. Недавну реконструкцију обављену са 48 милиона динара из средстава покрајинског буџета, прву од изградње, бања Бездан је дочекала као Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију сомборске Опште болнице „Др Радивој Симоновић“. Болничке собе су четворо или шестокреветне, а бања располаже и са четири кампинг кућице, од којих свака има две собе за по две особе.У овој лековитој јодној бањи постоји хидро-терапија као основна делатност, а ту су још електро, термо и радна терапија. На располагању су два затворена базена, три кинезисале, као и одељак за ла-

И лечење и рекреација

У терапетском блоку, изграђеном 1981. године, пацијентима су на услузи два базена са алкалном водом а како каже главна сестра Ли ви ја Дев чић, у бању поред домаћих пацијената долазе и они из

За пацијенте на дијализи Ако се остваре сви планови, које је недавно обелоданио директор сомборске болнице др Бра ни слав Бо јић, при чему је помоћ обећао и покрајински премијер Бо јан Пај тић, бања би ускоро могла да постане једина у Србији и окружењу у коју ће долазити и пацијенти којима је неопходна хемодијализа и који су због тога просто приковани за место боравка. Зато овде планирају да за такве пацијенте опреме посебан део, где би они боравили три недеље, обилазили лепоте природног резервата „Горње Подунавље“ и историјски занимљив оближњи Сомбор, а истовремено одлазили и на дијализу. суседних земаља, Хрватске, Босне и Херцеговине.

- Највећи број наших пацијената болује од дегенаретивног реуматизма, а велики број болесника је са оштећењима централног и периферног нервног система. Долазе и пацијенти после операције кукова, дискусхерније и после других лечења на ортопедији. Лечимо и младе пацијенте са деформитети-

Сва јавна предузећа у губитку ЗРЕЊАНИН: Од 5.294 регистрована рачуна предузећа и предузетника у Зрењанину, блокиран је сваки четврти, упозорио је Градски одбор Либерално демократске партије, и указао да су позитивни догађаји везани за овај град последњих година постали права реткост. „Углавном смо постали тема црне хронике, град пропале привреде и огромне незапослености, једино место у коме је забрањено коришћење пијаће воде из водовода, у коме се од високих подземних вода руше и оштећују куће и у коме је угрожено 20.000 хектара плодних ораница. Једини смо град коме је хапшен градоначелник и против кога се води процес пред специјалним судом, град без затвореног базена, клизали-

VESTI Смањење комуналних таксa

КИКИНДА: На седници Општинског већа у Кикинди чланови су разматрали предлог одлуке о измени тарифе комуналних такси. Предлог је упућен одборницима Скупштине општине на разматрање, а њиме се предвиђа смањење тарифе комуналних такси за истицање фирми за сертификоване старе занате. Цена је била 2.400 динара а предлог је да буде 450 динара. Предложеним изменама и допунама тарифе узете су обзир и примедбе таксиста који траже да се сврстају у посебну групу превозника а такса за истицање фирме биће смањена са 9.600 на 6.000 динара. А. Ђ.

Цветна пијаца

ЛДП О ПРИВРЕДНОМ СУНОВРАТУ ЗРЕЊАНИНА

Др Жељко Видовић

11

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА ЗДРАВСТВО ДР АТИЛА ЧЕНГЕРИ ПОСЕТИО НОВИ КНЕЖЕВАЦ

серо-терапију и ручну масажу. У бањи лека својима бољкама налазе пацијенти са преломима, реуматичним обољењима и неуролошким проблемима. Како влада велико интересовање за ову бању, 96 кревета није довољно за све намерне да у Бездану пронађу спас, па све више пацијената проналази смештај и код гостољубивих Безданаца.

Предузетницима мање дажбине

АПАТИН: Прихватајући петицију више од 70 апатинских предузетника, одборници СО Апатин донели су одлуку да се умањи накнада за градско грађевинско земљиште власника пословних објеката, па ће сума коју су платили за 2009. годину покрити и обавезе за 2010.

- Локална самоуправа је донела одлуку, уважавајући петицију, да се висина накнаде утврђене за 2009. годину претвори у обавезу за две године, што је

subota26.mart2011.

шта, без обилазнице, у ком имамо незавршену болницу… Град смо који се кандидовао за Европску престоницу културе а у Градском већу немамо чак ни члана задуженог за ту област, у коме сва јавна предузећа послују са губитком и у коме је просечно исплаћена зарада за седам одсто нижа од републичког просека”, каже се у саопштењу зрењанинског огранка ЛДП, достављеном нашој редакцији. Преокрет у Зрењанину је могућ, констатује ова странка, али он зависи од спремности људи да учествују у тој политици. Важно је и да политички актери, синдикати, успешни привредници, невладин сектор и млади дефинишу потребе града, како би оне постале приоритет сваке будуће локалне власти. Ж. Б.

ма кичменог стуба - каже начелник Одељења за физикалну медицину и рехабилитацију „Бездан“др Гу став Ке двеш према чијим речима годишње кроз безданску бању прође 1.500 стационарно смештених и 1.200 амбулантно лечених пацијената од којих чак 40 одсто долази о свом трошку. За покретне пацијенте дневни боравак кошта 1.200, а за непокретне 1.400 динара. У ту цену урачунати су смештај, храна и терапија. Болнички дан (смештај, терапија, исхрана) покретне пацијенте кошта 1.100, а непокретни пацијенти морају да издвоје 1.400 динара. Специјалистички преглед износи 600, хидротерапија у базену и у кади као електротерапија, затим подводна масажа износе - 130, док ручна масажа целог тела кошта 450 динара, а у цене се додаје још 80 динара за боравишну таксу. Бања запошљава 67 радника,од тога су три лекара специјалиста физикалне медицине,16 медицинских сестара и 16 физиотерапеута, углавном младих, вели главна сестра Девчић. Она додаје да већина њих живи у Бездану. М. Миљеновић

БЕЧЕЈ: Судећи према броју пријављених излагача и прогнози метереолога, традиционална, четврта по реду, бечејска манифестација „Цветна пијаца“, која ће се одржати данас од осам до 17 сати на централном градском тргу, требала би да привуче запажен број посетилаца.

- Пријатно смо изненађени интересовањем, јер нам се пријавило 115 излагача. С обзиром на профил експоната, цвеће, садни материјал и друге биљке, затим производи старих заната, посебно ручно прављеног накита, биће то празник за очи и душу, рекла нам је у име организатора координаторка манифестације Миомира Машић – Остојић. Свечано отварање данашње „Цветне пијаце“ заказано је за 10 сати, а одмах после тога креће пратећа манифестација „Хиљаду ждралова за Јапан“. Тиме ће организатори данашње манифестације, локална самоуправа и НВО Бечејска иницијатива грађана, изразити подршку народу Јапана у жељи да истрају у тешким временима која су их задесила. Направљених хиљаду оригами ждралова од папира биће предати амбасади Јапана у Београду, а у ову акцију могу се укључити сви, од чланова Оригами клуба при Друштву учитеља Бечеј, преко излагача до посетилаца атрактивне „Цветне пијаце“. В. Ј.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОМОЋ ДЕЦИ ЈАПАНА

Јапан у срцу Србије БЕЛА ЦРКВА: Саосећање са жртвама у Јапану, креативно организовање хуманитарне помоћи и подршке становништву Јапана грађана Србије и појединачни позиви за прихватом деце из Јапана у домове Србије подстакло је психолога и власника Приватне иницијативе за људске потенцијале и психолошке потребе „Психо инвест“ из Беле Цркве Ми о дра га де Део Ми ха ји ло ви ћа да амбасади Јапана у Београду достави иницијативу за пројекат стратешког партнерства под називом „Јапан у срцу Србије“. Пројекат обухвата организовање прихвата деце из Јапана која су остала без домова и пружање помоћи у смислу што бржег здравственог и психолошког опоравка. Деца би како Михајловић наводи у предлогу пројекта, могла бити смештена у установе за бригу о деци без родитељског старања којих у Србији има двадесет и сви раде смањеним капацитетом. Поред овог смештаја, било би могућности и да их приме срп-

ске породице, а за све време би им биле организоване разне активности, спортске и забавне, па се очекује укључење клубова и других организација. Службеник Јапанске амбасаде у Београду је Михајиловића обавестио да је његово писмо примљено и да је предато амбасадору Јапана у Србији То шио Цу но за ки. Ј. П.

12

vojvodina

subota26.mart2011.

ПО МОЋ КИ КИН ЂА НИ МА ИЗ НЕ МАЧ КЕ

Оде ћа вред на 4.000 евра КИ КИН ДА: Дечја гардероба вредна 4.000 евра, као помоћ Кикинђанима, стигла је у Црвени крст Кикинде. Гардероба је донација Црвеног крста из немачког града Вецлера, а одевни предмети биће подељени ученицима свих основних школа, као и деци из вртића лошијег материјалног стања.

-Ради се о 15 палета одеће односно 4.057 килограма – каже секретарка Црвеног крста Аран ка Фел баб. – Ово је значајна помоћ кикиндској општини, а оно што следи јесте сортирање гардеробе по величини. Такође морамо направити распоред поделе одеће по школама што ће зависити од броја ђака који ће помоћ добити. Сарадња са Црвеним крстом из Немачке потекла је преко Хил де Бан ски из Немачког удружења у Кикинди, а у комуникацији са донаторима помогла је и чланица Општинског већа Гор да на Тр нић. Упознавање и сарадња са Пе те ром Шни де ром из Немачке започела је у мађарском граду Кишкунфелеђхаз.

- Петер Шнидер био је гост Кикинде за време „Дана лудаја“ – објашњава Гордана Трнић. – Тада се упозано са радом удружења грађана у Кикинди и након тога сардања је конкретизована. У мају или априлу гости из Немачкре поново су најавили свој долазак. Петер Шнидер живи у немачком граду Браунфелсу, које се налази у близини Франкфурта и он је био иницијатор сарадње Кикинде и града Вецлера. Током посете Кикинди гости из Немачке посетили су Црвени крст, Општу Болницу, Геронтолошки центар како би имали увид у то која помаћ је најнеопходнија.

- Постоји велика вероватноћа да ће Кикинда од јесени постати члан Асоцијације девет градова Европе – истиче Гордана Трнић. – Очекује нас потписивање протокола о сарадњи са мађарским градом Кишкунфелеђхазом на основу којег би могли да постанемо део Асоцијацијације. Користи од овога су вишеструке. А. Ђ.

При вред ни ци за ин те ре со ва ни за са рад њу

РА ДИ БО ЉЕ СА РАД ЊЕ С ПРЕД У ЗЕТ НИ ЦИ МА

Фор ми ран при вред ни са вет

СТА РА ПА ЗО ВА: У Старој Пазови формиран је Привредни Савет општине, на скупу којем је присуствовало преко 150 привредника из десет насеља ове локалне самоуправе као и представници Привредне коморе Срема. Потписан је уговор о пословно-техничкој сарадњи између о пштине Стара пазова и Сремске привредне коморе. Како је нагласио председник општине Стара пазова Го ран Јо вић, економска криза није заобишла ни Стару Пазову и манифестовала се падом инвестиционих активности, а познато је да је општина Стара Пазова више деценија колевка приватног предузетништва. Задатак Привредног савета ће, по речима Горана Јовића, бити да иницира и предлаже конкретне мере у корист привредног развоја, пружа подршку председнику општине у успостављању што боље сарадње са предузетницима. Са председником општине Стара Пазова, уговор о пословно-техничкој сарадњи, у име Привредне коморе Срема, потписао је председник Ми лан Бо жић, који је том прилико истакао да му је посебно драго што је први споразум ове врсте потписан управо са општином

Стара Пазова и да је диктат времена такав, да комора мора успоставити чврсту сарадњу са локалним самоуправама. Консултант на пословима сертификације општине Де јан Је кић, као приоритет је истакао стварање повољне атмосфере за пословање малих и средњих предузећа, те најавио формирање интерактивног „бизнис портала”, ради бољег повезивања привредника и стварања базе података. Програмски директор НАЛЕДА Је ле на Бо јо вић је говорила о условима за стицање статуса општине са повољним пословним окружењем, који је до данас добило 11 општина у Србији, а 2010. године је у процесс ушла и Стара Пазова. О програмима корисним за привреду са аспекта Националне службе запошљавања, говорила је координатор испоставе у Старој Пазови Ја дран ка Бу бо ња, нагласивши да привредници више треба да користе програме који су доступни међу којима су „прва шанса”, „ново запошљавање” и програми за запошљабање инвалидних лица, најављујући сајам запошљавања у Пазови за 19.мај ове године. А. Ма ли

СТА НОВ НИ КЕ ЦР ВЕ НЕ ЦР КВЕ ГУ ШИ ДЕ ПО НИ ЈА

Ко ша ва раз но си ке се

БЕ ЛА ЦР КВА: Становници Црвене Цркве годинама муку муче са смећем општинске депоније која је тик уз ово село. Како причају, овде је посебно неугодно у време кошаве, јак ветар разноси најлон кесе,

Не у ре ђе на де по ни ја

папир и смеће по атару и путу Вршац – Бела Црква. Депонија је крај некадашње Солдатове циглане и због великих количина отпада одавно је прерасла локацију и озбиљно угрожава село, па и оближње плантаже воћа и грожђа, као и безбедност на регионалном путу за Вршац.

- Ова депонија, због нагомиланог отпада више личи на дивљу. Из општине стално обећавају да ће је санирати. Отпад завршава на оближним њивама, воћњацима и сеоским шоровима, нашим двориштима...Најлон кесе каче се на дрвеће, картони лете унаоколо, блато се износи на пут. Кад се ђубре спаљује, дим и смрад прекрију село. Надамо се да ће ускоро општинске власти то да реше и да се спасимо пошасти. Директор ЈКП „Белоцрквански комуналац“ Егон Ранц каже да санација само што није почела. Депонија ће имати статус пословног објекта. Имаће нисконапонску мрежу и воду, чуварску службу...Тако ће овде бити забрањен долазак неовлашћених лица која, трагајући за секундарним сировинама, итекако утичу да се ђубре шири. Коначно решење целог проблема Ранц види у успостављању регионалне депоније у Вршцу која ће имати све карактеристике индустријског погона за рециклажу отпада. Р. Јо ва но вић

dnevnik ДО НА ЦИ ЈА НИС-a КИ КИН ДИ

Оп шти на до би ла 27 ми ли о на ди на ра КИ КИН ДА: Приликом потписивања Споразума о социјално-економској сарадњи између Нафтне индустрије Србије и Владе Војводине, кикиндској општини је припало 27 милиона динара, а средства ће бити утрошена у спорт, културу, образовање, екологију и социјалну заштиту.

- За Летњи камп Основне школе „Свети Сава“ биће утрошено 250 хиљада динара, 150 хиљада за УНЕСЦО камп Гимназије „Душан Васиљев“, Меморијал „Душан Васиљев“ 250 хиљада, за Дане лудаје - два милиона динара, Интернационални фестивал за децу 500 хиљада, Џез фестивал „Геза Балаж Гари“ 750 хиљада и Балкански

позоришни фестивал мале сцене милион и 200 хиљада динара – каже председник Општине Кикинда Или ја Во ји но вић Средства су, између осталог, намењена и: „Мамутфесту“- 500 хиљада, за снижавање нивоа подземних вода биће издвојено 1,5 милиона динара. За Симпозијум „Терра“ - милион динара, Фудбалски клуб „Црвена звезда“ из Мокрина 1,5 милиона динара, за првенство у падобранству- милион динара. Пливачком клубу „Банат“ припашће 500 хиљада динара, раду са младим спортистима милион динара, за унапређење рада ОФК Кикинде издвојиће се 1,3 милиона динара, Ватерполо клу-

ба ЖАК 2,5 милиона, Женског рукометног клуба два милиона и Кошаркашког клуба 250 хиљада динара. Кампања „Живо здраво“ биће помогнута са 500 хиљада. Еколошком фонду општине Кикинда припашће три милиона динара. Саветник Ки ри ла Крав чен ка најавио је посету Кикинди, каже Илија Војиновић.

- Разговараћемо о томе да НИС и Јавно предузеће „Воде Војводине“ заједнички прокопају канале за одвођење воде из атара кикиндске општине где се налазе и НИС-ове бушотине. Укупна донација НИС-а за шест општина је 82, 25 милиона динара. А. Ђу ран

НА СТА ВЉА СЕ БИТ КА С ПОД ЗЕМНИМ И ПО ВР ШИН СКИМ ВО ДА МА

Па шће 1.000 ку ћа ЗРЕ ЊА НИН: Борбе са подземним и површинским водама на територији средњег Баната се настављају. Последњих дана ради се на одвођењу унутрашњих вода, а Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” обавестило је зрењанинско ЈП „Средњи Банат” да је, за ту намену, уплатило новац за децембар прошле и јануар ове године. У допису „Вода Војводине”, упућеном директору „Средњег Баната” Са му е лу Ко ла ру, пише да је, имајући у виду тренутну ситуацију са унутрашњим водама у Средњобанатском округу, издат налог да одмах почну приоритетни радови у циљу обезбеђења несметаног рада система за наводњавање. Колар наводи да се од прошле недеље предузимају све мере како би се побољшала функција главног канала Итебеј - Црња, дугачког 30 километара. Приоритет је првих осам километара.

-На појединим местима услови за рад су веома отежани, земља је превлажена, али постижемо најви-

ше што се може. Црпне станице раде редовно – истакао је Колар. По процени Штаба за ванредне ситуације, у новоцрњанској општини најугроженији су Александрово и Нова Црња. У првом месту од воде је угрожено око 40 одсто површина, а у другом око 20 одсто. Брине ситуација и у осталим селима, јер Радојеву подземне и надземне воде прете на пет одсто површина, Српској Црњи и Тоби на десет одсто, а Војвода Степи на пет одсто. Ситуација је у неким селима још неповољнија, јер према последњим подацима ЈВП „Воде Војводине“, у појединим деловима Нове Црње подземна вода налази се на само 25 сантиметара од површине земље. Из општине Житиште упозоравају да површинске воде сваким даном све више узимају данак. На седници Општинског штаба за ванредне ситуације констатовано је да су све више, осим пољопривредних површина, угрожени и стамбени објекти. Прелиминарне процене говоре да је преко хиљаду објеката

Во да пла ви њи ве и угро жа ва те ме ље

склоно паду. Због тога је закључено да је одлука о увођењу ванредног стања и даље актуелна. Са површинским водама битку воде и мештани села на територији града Зрењанина. Месна заједница Елемир организовала је копање нових уличних канала за одвођење надземних вода из угрожених дело-

СУТРА МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА У КАЊИЖИ

Пријављено преко 600 паса

КАЊИЖА: Трећа међународна изложба паса свих раса “Цациб - Кањижа 2011” одржаће се сутра у Кањижи. Власници и одгајивачи паса пријавили су учешће преко 600 љубимаца, од којих је половина из иностранства. Уз одобрење Међународне кинолошке федерације (ФЦИ) и подршку Кинолошког савеза Србије организатор изложбе је Кинолошко друштво “Кањижа“. Председник Друштва Јанош Фараго каже да су обављене све припреме, како би се обезебдили оптимални услови да учесници из осам земаља прикажу своје љубимце. Према речима Фарагоа поред учесника из многим места из Србије, своје љубимце пријавили су у великом броју гости из Мађарске, затим из Румуније, Пољске, Чешке, Словеније, Хрватске и Македоније. За све расе

С лањске изложбе паса у Кањижи

паса које ће оцењивати међународне судије предвиђене су титуле, а поред проглашење најлепших паса у 10 ФЦИ група и најлепших паса изложбе, учеснике пехари очекују и за првака разреда младих, најлепши одгајивачки пар и групу.

Фото: М. Митровић

Изложба се одржава на спортским теренима ФК “Потисје“ у Кањижи. Увођење паса је до 9.30 сати, а свечано отварање од 9.30 до 10 сати, а подела награда и бесдтинг шо за проглашење најлепшег пса изложбе је око 14 сати. М. Мр.

ва села. Тренутно ровокопачи раде у Партизанској и улицама Милутина Суботина и Вука Караџића. Посебна комисија на терену евидентира стање угрожености кућа и економских објеката којих је све више у селу, па Месној заједници стижу и захтеви за новчану помоћ од таквих Ж. Ба ла бан домаћинстава.

Пот пи сан уго вор о струч ној прак си СУ БО ТИ ЦА: У Суботици је потписан уговор о „Стручној пракси 2011“ чији је покретач филијала НСЗЗ и ПУ „Наша радост“ у Суботици. У оквиру пројекта 15 васпитача и један педагог потписали су уговор који предвиђа практичну наставу како би се незапослени оспособили за самосталан рад у струци ван радног односа. Поред стицања знања добиће и новчану накнаду од 10 до 14 хиљада динара, у зависности од стручне спреме. Национална служба за запошљавање са успехом наставља акцију „Стручна пракса 2011“. Закључно са данашњим даном 34 институције, установе и предузећа поднела су захтев за радно ангажовање младих људи, а „Наша радост“ једна је од њих. Ова акција се наставља, а намера НСЗЗ је да у наредних 10 дана са још 90 практиканата потпише уговор и тиме испуне све оно што је за ову годину зацртано. А. А.

ТАК МИ ЧЕ ЊЕ УЧЕ НИ КА ОСНОВ НИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА

Пе смом про тив по ро ка

БЕР КА СО ВО: У Беркасову, недалеко од Шида одржано је полуфиналне такмичење за ученике основних и средњих школа. Против пушења, дроге, сиде и алкохола млади су се борили песмом. Организатор такмичења је Црвени крст општине Шид и удружење грађана „Здраво одрастање“, у сарадњи са здравственим радницима Дома здравља Шид. Здравствени радници Дома здравља Шид одржали су предавање „Борба против болести и зависности“. Након тога, у препуној сали Дома културе одржано је полуфинално такмичење у певању представника 18 села. Стручни жири, у саставу: наставница музичке школе „Филип Вишњић“ из Новог Сада Ми ли ца Ми ло је вић, Ми ре ла Иван че вић са Музичке

Фи нал но так ми че ње пе ва ча

академије Нови Сад, студент из Новог Сада Ива на Мра вик, Или ја на Ле ма јић са Педагошке академије из Бијељине, имао је пуне руке посла, јер је од 18 добро увежбаних ученика требало за финале

изабрати 12. То су: Ди ја на Ни ко лић и Бо сиљ ка Ри стић и Сла ви ца Пе тро вић из Вишњићева, На та ша Мар ко вић и Ми ли ца Гру бач из Кукујеваца, Мил ца Са вић и Ми ли ца Ни ко лић из Јамене,

Алек сан дра Па вић и Ка ћа Ка дић из Моровића, Ми ли ца За рић из Ердевика, те Ан ђел ка До браш и Урош Мар ко вић из Бачинаца. Поред такмичења певача, било је још једно полуфинале за избор најсимпатичније девојке општине Шид. За финално такмичење изабране су: Ни ко ли на Вру ћи нић и Јо ва на Ка ли нић из Кукујеваца, Ни ко ли на По по вић из Моровића, Је ле на Ми шић из Вишњићева и Бо ја на Па штић из Јамене. Овим девојкама ће се прикључити и финалисткиње из Шида које буду изабране на полуфиналном такмичењу, као што ће се прикључити и финалистима из 18 насељених места финалисти основних школа из Шида. Финално такмичење одржаће се у Спортској хали 30. априла у Шиду. Д. Са ви чин

dru[tvo

dnevnik

Usta je Sr bi ja li ka sedi{tu predsednika Srbije, pa prema Vladi.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Le o nar do Er de qi rekao je, otvaraju}i protest na Trgu Nikole Pa{i}a, da ministar prosvete

[kol ska go di na do ve de na u pi ta we U~esnici protesta „Ustaje Srbija” predali su pismo predsedniku Srbije Bo ri su Ta di }u, u kojem ga upozoravaju na to da je {kolska godina dovedena u pitawe. „Prosveta je u {trajku dva meseca i {kolska godina je dovedena u pitawe, zdravstvo je u haosu, policija izlazi na teren skoro bosa„, navedeno je u pismu Tadi}u, koje su na pisarnici u zgradi Predsedni{tva predali predstavnici sindikata prosvete, policije i zdravstva. „Ovde su oni koji obrazuju, le~e, ~uvaju red i mir, mnogi su do{li danas u Beograd i poneli stare pi{taqke za stare, ali jo{ neostvarene ciqeve”.

Cvet ko vi}: [trajk ni je ve lik Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je ju~e da {trajk prosvetnih radnika nije velik, i ukazao na to da je Vlada ispunila sve dogovorene nov~ane zahteve. On je rekao da }e prosvetarima pare, koje su im uskra}ene zbog ~asova provedenih u {trajku, biti ispla}ene kad ih nadoknade.

@ar ko Ob ra do vi} „nema hrabrosti” da se suo~i s qudima kojima je ministar. On je dodao da su neki autobusi s demonstrantima zaustavqeni na putu ka mestu gde se odr`ava protest, kao i da su u nekim {kolama direktori pretili otkazom onima koji su hteli da do|u na protest. Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije

Slo bo dan Braj ko vi} ocenio je da ova vlada nije uradila ni{ta za obrazovawe, i poru~io da, ukoliko weni ~lanovi nisu sposobni, treba da ustupe mesta drugima.

Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veq ko Mi ja i lo vi} rekao je da je policija sa svojim narodom i da ih pritiska isto breme.

UDRU @I LI SE AME RI^ KI SRED WO [KOL CI I WI HO VI VR [WA CI IZ ZRE WA NI NA

\a ci bri nu o bes ku} ni ci ma Zrewaninski sredwo{kolci i troje wihovih vr{waka iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u~estvuju u akciji “Nedeqa za besku}nike” koja je po~ela ju~e i traja}e do ponedeqka. Ideja je potekla od ovda{wih sredwo{kolaca, a pomo} pri wenom sprovo|ewu u delo pru`ilo je Udru`ewe gra|ana “Vojvo|anska inicijativa” koje se ve} du`e bavi problemom besku}nika u gradu na Begeju. Zajedni~ka akcija ameri~kih i zrewaninskih |aka, ina~e, rezultat je programa razmene sredwo{kolaca SYLP koji ve} tre}u godinu zaredom organizuje “Gra|anska inicijativa”, u saradwi s organizacijom “World Learning” iz Va{ingtona. Lane su banatski omladinci boravili u Americi, a sada su preuzeli ulogu doma}ina i ugostili svoje drugare s drugog kontinenta.

– Boravili smo u SAD mesec dana. Tamo smo volontirali, sprovodili razne projekte, i{li ~ak i u Banku hrane da bismo pomogli siroma{nima – rekao je ju~e u~enik Zrewaninske gimnazije Mi lan Jo vi}.

Wega, ostale u~esnike programa i goste iz Amerike ju~e je u Plavom salonu Gradske ku}e primio zamenik gradona~elnika Zrewanina Go ran Ka u ri} koji je ameri~kim |acima po`eleo ugodan boravak u srcu banatske ravnice, a svima zajedno uspeh u programu “Nedeqa za besku}nike”.

Predstavnica civilnog sektora u ovom programu Iva na Bran ko vi} objasnila je {ta }e mladi volonteri, uz pomo} aktivista “Vojvo|anske inicijative”, raditi narednih dana da bi pomogli qudima bez krova nad glavom. Ju~e je u Kulturnom centru Zrewanina odr`ana tribina pod nazivom

“Polo`aj besku}nika kod nas i u svetu”, na kojoj su govorili stru~waci zadu`eni za ovu problematiku. U centru grada emitovani su i prilozi Radio-televizije Srbije na temu besku}ni{tva.

Danas }e u Zrewaninskoj gimnaziji, od 12 do 14 ~asova, biti uprili~ena zajedni~ka radionica besku}nika i u~enika, a od 15 do 21 sat bi}e odr`ana humanitarna akcija “Banka hrane – puno srce”, u toku koje }e |aci, aktivisti “Vojvo|anske inicijative” i besku}nici, u megamarketu “Univereksport 023”, prikupqati namirnice za mnogo~lane siroma{ne porodice.

Zajedni~ka volonterska akcija odr`a}e se i u nedequ, u prepodnevnim satima. Tada }e biti ure|eni domovi troje starih i socijalno ugro`enih lica. @. Ba la ban

AM BA SA DOR FRAN CU SKE U GIM NA ZI JI „JO VAN JO VA NO VI] ZMAJ” U NO VOM SA DU

Do |i te da stu di ra te u Fran cu sku – To {to je Vojvodina jedan od najdinami~nijih evropskih regiona, u koji rado dolaze strani investitori, bi}e od izuzetne va`nosti kada Srbija u|e u Evropsku uniju, pa je zbog toga veoma dobro {to je ba{ ova elitna {kola prepoznala potrebu da obrazuje mlade qude koji }e biti spremni da rade u zemqama Unije – rekao je ju~e ambasador Francuske u Srbiji Fran soa Gza vi je De ni jo, obra}aju}i se prvoj generaciji gimnazijalaca u bilingvalnom srpsko-francuskom odeqewu prvog razreda prirodnomatemati~kog smera u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Novom Sadu. – U~ewe francuskog jezika je dobra investicija za budu}nost, to vam je i paso{ za studije u na{oj zemqi, jer kada zavr{ite ovo odeqewe, zna}ete odli~no francuski i biti kvalifikovani za studije u Francuskoj pod istim uslovima kao i maturanti Francuzi, i to ne samo po znawu jezika nego i materijalno jer Francuska dr`ava i stranim studentima snosi 98 odsto tro{kova studirawa na svojim fakultetima. Zato u~ite francuski i do|ite da studirate u Francuskoj .

Francuski ambasador je gimnazijalcima doneo na poklon kwige za {kolsku bibilioteku i zajedno

s direktorom Gimnazije dr Ra di vo jem Stoj ko vi }em iskoristio priliku da pozove sada{we osmake da konkuri{u za upis u bilingvalno odeqewe, za koje }e i ove godine Gimnazija organizovati

je kod profesora koji su se, po re~ima direktora Gimnazije, posledwe tri godine usavr{avali u Francuskoj, tako da svi imaju licence B-2, neophodne za rad u bilingvalnom odeqewu.

Fo to: R. Ha yi}

besplatne pripreme za polagawe obaveznog prijemnog ispita iz francuskog jezika.

Ina~e, u najstarijoj novosadskoj gimnaziji od ove {kolske godine 14 prvaka savladava gimnazijski plan i program bilingvalno. Na francuskom slu{aju ~asove fizike, matematike, hemije i biologi-

O pro{irivawu bilingvalne srpsko-francuske nastave i na osnovne {kole francuski ambasador razgovarao je s pomo}nicom pokrajinskog sekretara za obrazovawe Sve tla nom Vu jo vi} i s resornim ~lanom Gradskog ve}a Novog Sada Mi la nom \u ki }em, izuzetno se pohvalno izraziv{i o

podr{ci koju grad i Pokrajina pru`aju ovoj nastavi.

Studije na francuskim univerzitetima i visokim {kolama uskla|ene su s Bolowskom deklaracijom, a po broju od 278.000 stranih studenata godi{we Francuska je tre}a na svetu, iza SAD i Velike Britanije. Preporuka za studije u ovoj zemqi svakako je i ~iwenica da 220 miliona qudi na svetu govori francuski, da je to diplomatski, olimpijski i jezik Ujediwenih nacija, ali i zvani~ni i radni jezik Evropske unije.

Francuski visoko{kolski sistem obuhvata vi{e od 3.500 ustanova, me|u kojima je 83 univerziteta, 205 in`ewerskih, 200 trgova~kih i 3.000 umetni~kih, modnih, {kola za arhitekturu i ostalih usmerewa. S obzirom na to da su nau~na istra`ivawa jedan od prioriteta ove zemqe, Francuska izdvaja izuzetno velike pare za istra`iva~ki rad, {to je bitno za postdiplomce.

Osim {to su po materijalnim uslovima studija izjedna~eni sa studentima iz Francuske, strani studenti u ovoj zemqi ravnopravni su i pri sme{taju u studentske domove, a imaju pravo i na refundirawe dela cene sme{taja u wima. D. De ve ~er ski

SRE]NA NOVA 1948.

Te le vi zi ja i po lit ko me sa ri Udru`ewe novinara Srbije protestovalo je ju~e zbog toga {to smatra da se rukovodstvo Radio-televizije Vojvodine upustilo u politi~ku kvalifikaciju prilikom ka`wavawa novinarke zaposlene u toj medijskoj ku}i koja je napravila propust u izve{tavawu o poseti premijera Rusije Vla di mi ra Pu ti na Srbiji.

Generalni direktor te ku}e Bla `o Po po vi} saop{tio je da je potpis ”Potvrda NE-

prijateqstva” uz prilog o razgovoru Bo ri sa Ta di }a i Vladimira Putina predstavqao “napad na RTV” i “poku{aj da se poquqaju i ugroze prijateqski odnosi izme|u srpskog i ruskog naroda” – navodi se u saop{tewu.

UNS je naveo da je gre{ke potrebno ispravqati i ka`wavati, ali da ulazak u motive propusta koji je napravio zaposleni podrazumeva i pokretawe odre|enog postupka,

13

UNI VER ZI TET U NO VOM SA DU PRED LO @IO BROJ ME STA ZA UPIS STU DE NA TA U 2011/12.

PRO TEST SIN DI KA TA JAV NIH SLU @BI

Sindikati javnih slu`bi, predvo|eni sindikatima prosvetnih radnika, koji su u {trajku, odr`ali su ju~e protest u centru Beograda, na kojem se okupilo vi{e hiqada wihovih ~lanova, a zatim su se uputi-

subota26.mart2011.

kao i stru~nost. Politi~ka ocena motiva gre{ke, koja je mogla nastati i zbog lo{e organizacije rada, nemara, rasejanosti ili preoptere}enosti, podse}a na politkomesarski na~in rada iz biv{eg vremena, navodi se u saop{tewu, uz konstantaciju da je i za sud neprihvatqivo Popovi}evo zakqu~ivawe da je “jedno slovo gre{ka, a dva predumi{qaj”.

Bru co {ima na me ni li 8.835 me sta Senat Univerziteta u Novom Sadu usvojio je predlog broja mesta za upis studenata u prvu godinu svih nivoa studija na ovom univerzitetu u {kolskoj 2011/12. godini. Predlo`ene kvote u odnosu na pro{logodi{we pove}ane su za osnovne i integrisane studije 3,4 posto na buxetu, a za 2,5 posto ukupno na buxetu i na samofinansirawu.

Na sva tri nivoa studija - osnovnim, master i doktorskim - broj buxetskih mesta pove}an je za dva procenta, dok je ukupni broj buxetskih i samofinansiraju}ih mesta uve}an za 1,9 posto.

Predlog }e biti upu}en Vladi Vojvodine, koja donosi kona~nu odluku o broju mesta za upis studenata u prvu godinu osnovnih, integrisanih, master i doktorskih studija.

medicine, stomatologije i farmacije; Fa kul tet teh ni~ kih na u ka 180 (60 buxet) osnovne strukovne i 1.640 (1.060 buxet) osnovne akademske; Aka de mi ja umet no sti 130 (113 buxet) osnovne akademske i 20 mesta (18 buxet) na integrisanim studijama; Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa 75 samofinansiraju}ih mesta na osnovnim strukovnim studijama i 350 (170 buxet) na osnovnim akademskim.

Na slede}im fakultetima su iskqu~ivo osnovne akademske studije, a planirani broj mesta izgleda ovako: Fi lo zof ski fa kul tet 938 (506 na teret buxeta), Teh no lo {ki 240 (210); Prav ni 880 (180); Eko nom ski 1.260 (od toga, 400 buxetskih); Gra |e vin ski 144 (120); Teh ni~ ki fa kul tet „Mi haj lo Pu pin” 437 (210);

[ko la ri na od 55.000 do 218.900 di na ra Najni`u {kolarinu za osnovne studije na Univerzitetu u Novom Sadu i ove godine ima}e Pedago{ki fakultet u Somboru i U~iteqski na ma|arskom nastavnom jeziku u Subotici, ali }e ona umesto dosada{wih 50.000 iznositi 55.000 dinara. Najskupqa i daqe ostaje {kolarina za osnovne strukovne studije optometrije na PMF-u, 218.900 dinara. Devet fakulteta zadr`ava staru cenu {kolarine. Na poskupqewe se odlu~io Filozofski fakultet, pa }e cena umesto 65.000 i 96.000 dinara biti 70.000, odnosno 100.000 dinara, u zavisnosti od studijskog programa.

Pravni podi`e cenu sa 79.000 na 85.400 dinara i Gra|evinski u Subotici sa 72.000 na 80.000 dinara.

Za upis bruco{a na osnovne strukovne, osnovne akademske i integrisane studije predlo`eno je 8.835 mesta (od ~ega 4.829 na teret buxeta), dok je lane planirano 8.590 (4.664 buxetska), a upisano 7.776 (4.641 na buxet). Planirane upisne brojke izgledaju ovako: Po qo pri vred ni fa kul tet 665 mesta (520 buxet) na osnovnim akademskim i 60 (45) na integrisanim studijama veterinarske medicine; Pri rod no-ma te ma ti~ ki 30 samofinansiraju}ih mesta na osnovnim strukovnim studijama, 870 (650 buxet) na osnovnim akademskim i 60 (dva buxet) na integrisanim; Me di cin ski 24 samofinansiraju}a na osnovnim strukovnim studijama zdravstvene nege, 187 (od toga 135 buxet) na osnovnim akademskim i 355 (280 buxet) na integrisanim studijama

Pe da go {ki 235 (115 ) i U~i teq ski fa kul te t na ma |ar skom na stav nom je zi ku 55 (od toga 35 na teret buxeta).

Za upis studenata na master akademske studije na 14 fakulteta kao i na univerzitetskim interdisciplinarnim studijskim programima predlo`eno je ukupno 4.494 mesta, od ~ega 2.523 na teret buxeta. Specijalisti~ke strukovne studije ima samo FTN, a mesta ima za 210 samofinansiraju}ih studenata. Doktorske akademske studije imaju svi fakulteti osim Pedago{kog, U~iteqskog na ma|arskom jeziku i Akademije umetnosti, a predlo`eno je ukupno 605 mesta (235 na teret buxeta) na 11 fakulteta i univerzitetskim interdisciplinarnim programima.

V. ^e ki}

PO SLE DI CE AK CI DEN TA U JA PA NU

U Voj vo di ni de tek to va na ra di o ak tiv nost Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj saop{tio je da je laboratorija za ispitivawe uzoraka i doza joniziraju}eg zra~ewa Univerziteta u Novom Sadu ju~e, 25. marta, detektovala prisustvo u tragovima radionuklida – joda 131 u uzorku aerosola s lokaliteta na teritoriji AP Vojvodine. Ovo je, po mi-

nosti je izvesno izrazito malog intenziteta, te sasvim izvesno da ne ugro`ava zdravqe stanovni{tva.

U ciqu punog i sistematskog pra}ewa radio aktivnosti u `ivotnoj sredini, u toku su dodatne permanentne aktivnosti ~iji je organizator Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj, a

Ko mi si ja za pra }e we zra ~e wa U ciqu o~uvawa i za{tite zdravqa gra|ana od eventualnog {tetnog dejstva jonizuju}eg zra~ewa nastalih kao posledica havarije na nuklearnim elektranama u Japanu, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Ati la ^en ge ri obrazovao je Komisiju za pra}ewe uticaja jonizuju}eg zra~ewa na zdravqe stanovnika u Vojvodini. Komisija }e se sastajati po potrebi da bi analizirala izve{taje o nivou jonizuju}eg zra~ewa koje dostavqa Departman za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu i predlagala mere u slu~aju da one budu potrebne. Predsednik Komisije je pomo}nik pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Vla di mir Pe tro vi}. {qewu stru~waka, s velikom verovatno}om posledica nuklearnog akcidenta. Koncentracija je ~etiri puta 10 na -4 bekerela po kubnom metru i o tome je obave{tena Republi~ka agencija za za{titu od zra~ewa i Vlada AP Vojvodine.

Detektovan nivo radioaktiv-

realizatori su odgovaraju}e laboratorije i stru~ni timovi Prirodno-matemati~kog i Poqoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Prioritetno }e se uzorkovati i pratiti stawe radioaktivnosti u uzorcima spana}a, zelene salate i mleka.

14

CRnA HROnikA

subota26.mart2011.

dnevnik

OKRI VQE NI ZA PO KU [AJ UBI STVA GLUM CA BO RI SA ISA KO VI ]A JU ^E OPO VR GAO PRI ZNA WE ZLO ^I NA DA TO PO LI CI JI,IZJAVOM DA JE IZ MA NI PU LI SAN

Mar ko vi} sad tvr di da ne ma ve ze s bom bom

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A IZ ME \U SI RI GA I SR BO BRA NA

Dvo ji ca po gi nu la u su da ru U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila izme|u Siriga i Srbobrana, ju~e oko 10,20, `ivot su izgubili Novosa|ani Bela Bala` (1949), voza~ „zastave 101“ i wegov suvoza~ Lazar Nikoli} (1958), dok je tre}i putnik u ovom automobilu, N. T. iz Novog Sada povre|en i sme{ten je

u vrbasku bolnicu. Prema saop{tewu novosadske Policijske uprave do nesre}e je do{lo kada je u „zastavu 101“ udario „fijat“, novosadskih registracija, koji je vozio Milan J. (1977) iz Veternika, posle neuspelog poku{aja da je pretekne, jer je, iz suprotnog smera, nai{ao „pe-

`o“. „Fijat“ je, zatim, udario i u „pe`o“, a voza~i ova dva automobila ostali su nepovre|eni.

Policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv Milana J. zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

E. D.

Ivan Markovi} (42), koji je optu`en za poku{aj ubistva poznatog novosadskog glumca Bo ri sa Isako vi }a, ju~e je pred Vi{im sudom u Novom Sadu negirao krivi~no delo koje mu se stavqa na teret i tako potpuno porekao priznawe da je pro{log leta postavio bombu pod Isako vi }ev automobil, koje je ranije dao policiji. Navodno, la`ni iskaz koji je ranije dao policiji, kako sada tvrdi, potpuno je izmislio na nagovor slu`benika PU Novi Sad @eqka [uke, koji ga je savetovao da je to za wega najboqi izlaz iz situacije u koju je upao i da, s obzirom na to da je Isakovi} pre`iveo eksploziju bombe, ne}e biti tere}en ni za {ta ve}e od izazivawa op{te opasnosti.

– @eqko [uka mi je sugerisao da je tako boqe za mene i da, ako priznam podmetawe bombe, ne}u biti optu`en za poku{aj ubistva – istakao je iznose}i svoju odbranu Markovi}, ina~e Isakovi}ev kolega s posla jer radi kao korepetitor u SNP-u. – On mi je dao smernice {ta da ka`em i imao sam desetak dana da se pripremim do saslu{awa, i{~itao sam sve tekstove u novinama o podmetawu bombe, a pokazali su mi i krivi~nu prijavu i znao sam do detaqa {ta treba re}i – da sam kupio bombu i pecaro{ki najlon, da sam je montirao na predwi desni to~ak Isakovi}evog automobila i privezao najlonom za obli`we stablo... U tom trenutku sam

BIV [I NAD ZOR NIK SLU @BE ZA OBEZ BE \E WE U KPZ-u U SREM SKOJ MI TRO VI CI OSU \EN ZBOG PRI MA WA MI TA

Za tvor skom ~u va ru pet i po go di na ro bi je Vi{i sud u Sremskoj Mitrovici osudio je biv{eg nadzornika Slu`be za obezbe|ewe u zatvoru u tom gradu Gorana Milakovi}a na pet i po godina zatvora zbog primawa mita, saop{teno je ju~e.

U saop{tewu se navodi da je prvostepena presuda biv{em nadzorniku Slu`be za obezbe|ewe Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici izre~ena u utorak, 22. marta.

Milakovi} je uhap{en krajem maja pro{le godine, zajedno s jo{ pet osoba, me|u kojima je bio i biv{i upravnik KPZ-a u Sremskoj Mitrovici Dragoqub Lon~arevi}, koji je bio i direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

E. D.

OSNI VA^ „KU RI RA” I „GLA SA JAV NO STI” NA GO DIO SE S TU @I LA [TVOM

Ro di} pri znao kri vi cu za dve go di ne za tvo ra

Osniva~ listova „Kurir” i „Glas javnosti” Radisav Rodi} priznao je, u zamenu za kaznu od dve godine zatvora, da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, re~eno je ju~e Tanjugu u Tu`ila{tvu.

Rodi} je s Vi{im tu`ila{tvom u Beogradu zakqu~io sporazum o priznawu krivice i ukoliko sud prihvati taj sporazum, ne}e mu biti su|eno, ve} }e mu biti izre~ena zatvorska kazna od dve godine. Po nagodbi s Tu`ila{tvom, Rodi}u bi trebalo da bude izre~ena i mera zabrane obavqawa poziva, delatnosti i du`nosti u trajawu od {est godina.

Na ju~era{wem su|ewu, sudija Vi{eg suda u Beogradu Aleksandar Tre{wev potvrdio je da je Rodi} zakqu~io sporazum o priznawu krivice s Tu`ila{tvom, ali detaqe sporazuma nije saop{tio. Sudija Tre{wev zakazao je za 5. april ro~i{te na kojm }e sud razmatrati detaqe tog sporazuma, a na kojem }e

saslu{ati i predstavnika Komercijalne banke koja je u ovom procesu o{te}eni.

Sud je ju~e razdvojio postupak prema Rodi}evom biv{em saradniku Vekomiru Jekni}u, kome }e su|ewe biti zakazano naknadno.

Ra di sav Ro di}

Rodi}evi branioci su najavili da }e tra`iti ukidawe pritvora, u kojem on boravi od 27. oktobra 2009. godine, a du`e vreme je proveo na pritvorskom le~ewu na VMA. Rodi} je ranije, na po~etku su|ewa, odbacio sve navode optu`nice, tvrde}i da je ceo postupak protiv wega iniciran i dirigiovan od Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala. Protiv Rodi}a vo|ena je istraga po dva zahteva i jednom zahtevu za pro{irewe.

Rodi} je uhap{en 27. oktobra 2009. godine zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja zajedno s biv{im glavnim i odgovornim urednikom „Glasa javnosti” Slavoqubom Ka~arevi}em. Rodi}u je vi{e puta produ`avan pritvor, dok je Ka~arevi}, posle 13 dana, pu{ten iz pritvora da se brani sa slobode. Za zloupotrebu slu`benog polo`aja zapre}ena je kazna od dve do 12 godina zatvora.

Ivan Mar ko vi}

smatrao da je u pitawu dobronameran savet, ali kada sam u pritvoru na TV-u video ministra policije Ivicu Da~i}a koji je izjavio da je motiv za bombu prikrivawe prevare, shvatio sam da sam obmanut!

Prethodno je okrivqeni Markovi} iscrpno opisao doga|aje koji su prethodili eksploziji Isakovi}evog automobila 23. juna pro{le godine na parkirali{tu ispred ku}nog broja 18. na Bulevaru kneza Milo{a u Novom Sadu. Po wegovim re~ima, wegov prijateq Radivoj Miqani} Bata ga je upoznao sa Sla|anom Stanimirovi}em, privrednikom iz Ni{a ~iji je sin `eleo da upi{e glumu na novosadskoj Akademiji umetnosti, zbog ~ega mu je trebala prohodnost preko nekog od ~lanova komisije, a Markovi} mu je ponudio upravo to.

– Predlo`io sam da preko majke Borisa Isakovi}a izdejstvujemo da Stanimirovi}ev sin kod wega i wegove supruge Jasne \uri~i} dobije privatne ~asove za 150 evra po ~asu i da se potom na to dete obrati posebna pa`wa na upisu. Stanimirovi} se slo`io i od wega sam dobio 2.500 evra, koje je trebalo da, zajedno s porodi~nim pri jateqem Isako vi }e vih, predam Borisovoj majci.

Me|utim, po{to je taj prijateq morao na operaciju, novac nismo predali i ostao je kod mene. U me|uvremenu sam saznao da je Stanimirovi}ev sin bio na Akademiji i razgovarao s Jasnom \uri~i}, te da je ostavio dobar utisak i da }e verovatno upisati glumu – ispri~ao je Markovi}.

Ali mladi} se nije upisao i Markovi}a 22. juna poziva wegov prijateq Miqani} da mu saop{ti da je Stanimirovi} veoma qut zbog svega i da je poru~io da }e u Novi Sad poslati svoje qude da se osvete.

Miqani} mu je savetovao da se na nekoliko dana skloni iz grada i Markovi}, kako je ju~e

O{te}eni Boris Isakovi}, koji je pukom sre}om bio sam u automobilu kada je bomba eksplodirala jer je wegova supruga u posledwi ~as odustala od puta, ju~e je rekao da je on bio ~lan pri jemne ko mi si je za pro{logodi{wu klasu studenata glume na Akademiji, a da je predsednica komisije bila

Isa ko vi }ev auto mo bil po sle eks plo zi je bom be

wegova supruga Jasna \uritvr dio, istog dana odlazi ~i}. autobusom u Bijeqinu kod svog Isakovi}eva majka Tatjana prijateqa Zorana Zelenovi}a ]ur~i} je potvrdila da je opi wegove neven~ane supruge tu`eni bio kod we na razgoSlavice Jefti}. Navodno je voru, ali je naglasila da niupravo tamo, gledaju}i sutrakakav posao nije sklopqen i dan TV, saznao za eksploziju da mu je jasno stavila do znaIsakovi}evog automobila i u wa da wen sin i snaja ne dr`e Bijeqini je ostao tri dana, privatne ~asove glume. S dru{to su potvrdili i Zelenovi} ge strane, Sla|an Stanimii Jefti}eva, koji su na insirovi} je ju~e potvrdio da je stirawe Markovi}evih branipreko Markovi}a poku{ao da laca dodali i da prakti~no iz dej stvu je pri vat ne ~a so ve nema {anse da se Markovi} na za svog sina i da je okrivqeni nekoliko sati iskrao iz wihobio kod wega u Ni{u i potpive ku}e, vratio u Novi Sad i sao priznanicu, ali je naglapo~inio krivi~no delo koje sio da je on to u~inio svojemu se stavqa na teret.

– Sutradan po povratku iz voqno, bez prisile.

Bijeqine sam sa suprugom i – Nisam pretio optu`enom detetom automobilom otputo- zbog duga jer dugo nisam ni vao u Ivawicu na odmor. U to- znao da sam prevaren, niti sam ku vo`we me je zvao Stanimi- ikoga slao u Novi Sad da to rovi} i konstatovao da tro- ~ini u moje ime – izjavio je ju{im wegove pare i da bi bilo ~e Stanimirovi}. – Posle mi dobro da do|em u Ni{ da se je tvrdio da nije kriv i da bi raz ja sni mo. Po ro di cu sam sve bilo kako treba da prijemsmestio u Ivawici i autobu- ni ispit nije odlo`en, ali ja som produ`io za Ni{, gde su mu novac nisam ni dao za prime ~ekali Stanimirovi}evi jemni ispit nego kao pozajmiqudi i odveli me u neki napu- cu. Pare nisu bile namewene {teni objekat. On mi je tamo ni za ~asove glume, mada mi je rekao da se pri~a da je bombu okrivqeni nagovestio da }e podmetnuo momak iz Ni{a jer tako biti, odnosno da }e mi se se nije upisao na glumu. Bio je na taj na~in odu`iti za pobesan i najmawe sat su me ta- zajmqene evre i zato i nisam mo mal te ti ra li i tu kli i tra`io da mi potpi{e priznapretili mi da vratim novac, nakon ~ega su mi oduzeli li~nu kartu i naterali me da potpi{em priznanicu na iznos od 3.000 evra duga Stanimirovi}u s rokom vra}awa do 1. septembra – napomenuo je Markovi}.

To je u odre|enoj meri potvrdilo i ju~era{we svedo ~ewe Markovi}eve supruge Daliborke Jankovi}, koja je rekla da je on u Bosni ostao do 25. juna, a da se iz Ni{a vratio uznemiren i naduvenog lica.

Mar ko vi} je jo{ ispri~ao da je, po povratku u Novi Sad, za jed no s Mi qa ni }em oti{ao u lokal kod bra}e Kasalica kojima je sve ispri~ao i koji su ga savetovali da ne vra}a no- Bo ris Isa ko vi} vac. Od tog trenutka postaje nicu na primqeni iznos. On se nerazdvojan s Milanom Kasa- sam ponudio da mi pomogne, licom, koji ga je posle i upo- znaju}i da sam ja ranije pomaznao s policajcem @eqkom gao na{em zajedni~kom prija[ukom. Nakon {to ga je 19. tequ Miqani}u. avgusta na ulici napao Donko Su|ewe se nastavqa 9. juna, Medenica i rekao mu da vrati saslu{awem jo{ tri svedoka novac, Markovi} odlu~uje da koje su predlo`ili Markoviprihvati [ukin savet i pre- }evi branioci – Radivoja Mida se policiji. U to vreme pa- qani}a Bate, Milana Kasalira vi{e nije imao jer je, kako ce i @eqka [uke. Okrivqeni je rekao, za 250 evra kupio no- dotad ostaje u pritvoru, ali }e ve gume za auto, 1.000 evra dao sada mo}i da vi|a suprugu, naKasalici, a jo{ 1.000 nekom kon {to je ona ju~e dala iskaz prijatequ za spomenik stra- kao svedok u ovom slu~aju. dalom sinu.

A. Gru be {a

crna hronika

c m y

dnevnik

subota26.mart2011.

15

UHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA PROIZVODWU OTROVNE RAKIJE

Vla snik „Ska i da” i da qe u bek stvu Si ni {a R. iz Pi ro ta, teh no log u su bo ti~ kom pred u ze }u „Skaid”, od ~i je ra ki je se sum wa da je umr lo tro je qu di, kao i ru k o v o d i l ac pro i z v od w e Ma ne K. iz Pri gre vi ce uhap {e ni su ju ~e u ak ci ji po li ci je. Kri v i~ n a pri j a v a bi } e pod ne ta i pro tiv vla sni ka i di r ek t o r a fir m e „Skaid” Mi ro sla va M. ko ji je u bek stvu, sa op {tio je MUP. Oni su osum wi ~e ni za kri vi~ no de lo pro iz vod we i sta vqa wa u pro met {ko dqi vih pro iz vo da, od no sno da su kao od go vor na li ca pri vred nog dru {tva „Skaid„ D. O. O. u za k u p qe n om pro i z v od n om po go nu u Pri gre vi ci, od 2010. go di ne do 18. fe bru a ra ove go di ne or ga ni zo va li pro iz vod wu i pro da ju `e sto kih al ko hol nih pi }a s vi so kom kon cen tra ci jom me til-al ko ho la.

U sa rad wi s Ode qe wem za vi no, ra ki ju, al ko hol na i bez al k o h ol n a pi } a Mi n i s tar stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u m ar s tva i vo d o p ri v re d e uze ti su uzor ci al ko hol nih pi } a iz ma g a c i n a go t o v ih pro iz vo da. Ana li ze su oba vi le ovla {}e ne la bo ra to ri je ko je su po tvr di le pri su stvo me til-al ko ho la, {tet nog po zdra vqe qu di. Utvr |e no je da ra ki ja lo zo va ~a od 40 od sto u pa k o v a w u od po l a li t ra u PVC bo ci sa dr `i 37,92 gra ma

po li tru al ko hol nog pi }a, a do zvo qe no je mak si mal no ~e ti ri gra ma po li tru, kao i ra ki ja od vo }a {qi vo vi ca od 50 od sto u pa ko va wi ma od 0,5 li -

vil ni ku o kva li te tu al ko hol nih pi }a. „Skaid” je 18. fe bru a ra iz bri san iz re gi stra pro iz vo |a ~a ra ki je i dru gih al ko hol nih pi }a.

stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u m ar s tva i vo d o p ri v re d e spro ve la je vi {e od 450 kon tro la {i rom ze mqe i s tr `i {ta do sa da is kqu ~i la 13.400 li ta ra ne be zbed ne ra ki je.

In s pek c i j a u sa r ad w i s MUP-om na sta vqa in ten ziv ne kon tro le obje ka ta {i rom ze mqe i po no vo po zi va gra |a ne da ne ku pu ju i ne kon zu mi ra ju {qi vo vi cu pre pe ~e ni cu i lo zo va ~u kom pa ni je „Skaid” jer su opa sne po qud sko zdra vqe. Kon tro li {u se ve le tr go vi ne i ma lo pr o daj ni objek ti, na vo di se u sa op {te wu Po qo pri vred ne in spek ci je, i do da je da i sa mi tr gov ci po ~i -

Po qo pri vred na in spek ci ja Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de spro ve la je vi {e od 450 kon tro la {i rom ze mqe i s tr `i {ta do sa da is kqu ~i la 13.400 li ta ra ne be zbed ne ra ki je ta ra i je dan li tar, ko je u se bi sa dr `e kon cen tra ci ju me tilal ko ho la dva pu ta ve }u od do zvo qe ne. Ko li ~i ne ot kri ve ne u pi }u su i su prot ne Pra -

Mi ro slav M.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su d a u Som b o r u.Po q o p ri vred na in spek ci ja Mi ni star -

Si ni {a R.

Jo{ dva slu~aja trovawa metil-alkoholom?

– U Za vo du za sud sku me di ci nu u Ni {u o~e ku ju kom plet ne re zul ta te jo{ dve ob duk ci je zbog sum we da je smrt na stu pi la zbog me til-al ko ho la - re kao je ju ~e Ta nju gu di rek tor te usta no ve prof. dr Ra do van Ka ra xi}. – Ob duk ci ja pre mi nu log ko ju smo ju ~e ra di li u Le skov cu ne uka zu je da je smrt na stu pi la zbog me til-al ko ho la, ali o~e ku je mo da nam po vo dom tog slu ~a ja stig nu do dat ne la bo ra to rij ske ana li ze.

Ju ~e je pla ni ra na ob duk ci ja jo{ jed ne oso be ko ja je pri mi nu la na pod ru~ ju Ni {a, do dao je Ka ra xi}.

Pri su stvo me til-al ko ho la ra ni je je po tvr |e no je kod pre mi nu log Z. M. (47) iz No vog Se la kod Ni {a i kod oso be pre mi nu le na ju gu Sr bi je, re kao je ju ~e Ka ra xi} Ta nju gu. Is tra `ni or ga ni utvr |u ju da li su ove oso be kon zu mi ra le ra ki ju su bo ti~ kog „Ska i da”, na po me nu li su u Za vo da za sud sku me di ci nu. wu da po vla ~e pro iz vo de tog pro iz vo |a ~a iz pro me ta.

In spek ci ja, ko ja po vla ~i ne be zbed nu ra ki ju u ori gi nal nom pa ko va wu, po zi va gra |a ne da obra te pa `wu na ori gi nal no za tva ra we i kod dru -

Ma ne K.

gih „Ska i d o v ih” pro i z v o d a jer po sto ji mo gu} nost da se pre si pa ju ra ki je ne po zna tog po re kla ko je mo gu pred sta vqa ti opa snost po `i vot i zdra vqe.

E. D.

GODI[WICA MISTERIOZNOG UBISTVA HIT-MEJKERA U NOVOM SADU

Ubi ca Ve li bo ra Vu ~u ro vi }a jo{ uvek iz mi ~e prav di

Alek san dar D.

ni na Cr ne Go re, zbog po sto ja wa osno va sum we da je, 22. mar ta, iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pol ne rad we na {te tu jed ne No vo sa |an ke.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, Alek san dar je stu dent Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a te re ti se da je su gra |an ku na pao pro {log utor ka uve ~e, u ]ir pa no voj uli ci, u {i rem cen tru gra da.

We mu je od re |e no za dr `a va we, a po sle ju ~e ra {weg sa slu {a w a kod is t ra ` nog su d i j e Osnov nog su da u No vom Sa du Zo ra na Ke se ra od re |en mu je osmo dnev ni pri tvor.

Po li ci ja po zi va even tu al ne `r tve da se ja ve po zi vom na broj te le fo na: 064/892–4055.

E. D.

1999.

2002.

2004.

ta ti ma is tra ge, do veo u ju lu si no vqe ve dru ga re i rod bi nu, ko ji su ozbiq nim ~e {qa wem ve} pro ve ra va nog te re na pro na {li jed no zr no bli zu me sta gde se u

2006.

2008.

Velibor Vu~urovi} (31), umetnik, 27. marta 2010.

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de Alek san dra D. (1978), dr `a vqa -

Nerazja{wena ubistva

Niz te{kih zlo~ina iz proteklih godina nije rasvetqen – samo na podru~ju Novog Sada jo{ se traga za po~iniocima osam ubistava

Branko Glu{ica (55), biv{i pripadnik BIA, 24. decembar 2009.

Osum wi ~en za ne do zvo qe ne pol ne rad we

Bojan Obradovi} (26), telo na|eno 6. aprila 2007.

U NOVOM SADU UHAP[EN CRNOGORSKI DR@AVQANIN

po sao ko ji su mo ra li da ra de po li cij ski slu `be ni ci. Svi smo se uve ri li na li cu me sta da je ono olov no, po ve li ko, neo {te }e no i fri {ko, a mo gu }e je da se ra di o „du goj de vet ki” ili pu {~a nom zr nu. We ga je me tak po -

Ko li ko nam je po zna to, iz la zi iz gra da ni su bi li blo ki ra ni, ka ko se to po ne kad ra di u ova kvim si tu a ci ja ma.

Ina ~e, po sum wa ma upu }e nih u de ta qe is ta ra ge, hi tac ni je do {ao iz ne po sre de ne bli zi ne,

In spek to ri pre tra `u ju te ren u po tra zi za met kom

Ve li bor Vu ~u ro vi}

li bo ro vu gla vu, ali ka ko god bi lo, ~i we ni ca je da zr no na me stu zlo ~i na tre ba lo da pro na |u pro fe si o nal ci, a ne o`a lo {}e ni me se ci ma po sle.

Vinko Predojevi} (45), 15. novembra 2006.

ode qe wa pan ~e va~ kog OUP-a Mo mi ra Ge or gi jev skog, na osno vu pr vog pre gle da mo `e se re }i da po `ar ni je pod met nut, ni ti je na stao zbog qud skog ne ma ra.

Uzro ci }e se utvr di ti de taq ni jom ana li zom, ma te ri jal na {te ta ni je ve li ka, ali po svoj pri li ci naj vi {e pro ble ma go sti ma i oso bqu ho te la za dao je gust dim ne u god nog mi ri sa ko ji se ven ti la ci jom spo ro iz vla ~io iz pro sto ri ja ovog zda wa.

R. J.

Tanasije Samaryi} (41), biznismen, 10. jula 2002.

Pre kju ~e po sle pod ne u luk su znom ho te lu „Vi la breg“ u Vr {cu iz bio je po `ar ma wih raz me ra. Br zom in ter ven ci jom va tro ga snih je di ni ca po `ar je br zo lo ka li zo va.

Po pr vim iz ve {ta ji ma Ode qe wa za hit ne in ter ven ci je OUP-a Pan ~e vo s uvi |a ja na li cu me sta, uzro ci po `a ra jo{ ni su utvr |e ni. Va tra je za hva ti la `en sku sa u nu i ka bi net za ma sa `u gde je iz go re la dr ve na opla ta. Po re ~i ma na ~el ni ka ovog

Dragica [ovqanski (72), penzionerka, 28. januara 2000. \or|e Topi} (27), 5. oktobra 2002.

Iz go re li sa u na i ka bi net za ma sa `u

Ki}un Vilotijevi}, biznismen, 10. oktobra 1999.

PO@AR U LUKSUZNOM VR[A^KOM HOTELU „VILA BREG“

mar tu stro po {tao Ve li bor.

Ovaj po da tak ide u pri log oni ma ko ji sum wa ju da je po tra ga ura |e na sa ve sno.

Na knad no su is tra `ni or ga ni sa op {ti li da to ta ne ne od go vo ra onom ko je je pro {lo kroz Ve -

Go di nu da na po sle ubi stva hit-mej ke ra estra de i mu zi~ kog ured ni ka Ve li bo ra Vu ~u ro vi }a (1979) iz Fe ke ti }a u No vom Sa du, ~i ni se da o to me po li ci ja ima vi {e pi ta wa ne go od go vo ra.

Mla di} za pri mer, bez mr qe u bi o gra fi ji, po {to van i omi qen u dru {tvu, sin je di nac, ko ji je i sla vqa uz |u se ve pro vo dio, ubi jen je na Bu le va ru Ja {e To mi }a ne da le ko od @e le zni~ ke sta ni ce. Po ~i ni lac je jo{ uvek ne po znat. Od kob nog do ga |a ja na ga |a se, ali bez do ka za po zna tih jav no sti, da je Ve li bor usmr }en gre {kom, hi cem u gla vu, dok je i{ao kod dru ga u mra ku su bot we ve ~e ri, oko 20.30 sa ti, ho da ju }i tro to a rom pod ki {o bra nam kroz ~i ji obod je pro le te lo ta ne.

Uvi |aj je, po ne ki ma, imao pro pu sta. Do kaz za tu tvrd wu je i mno go ka sni je pro na |e no zr no.

Na i me, po li cij ski slu `be ni ci pri li kom pre tra ge te re na od mah na kon zlo ~i na, pa i u na red nim da ni ma, ni su na {li ta ne ko jim je po go |en mla di}. Ipak, otac po koj nog Ve li bo ra Zo ran Vu ~u ro vi}, ne za do vo qan re zul -

2010.

– Zr no ko je je pro {lo kroz gla vu mog si na pro na {li su we go vi dru go vi 16. ju la 2010. go di ne u ne po sred noj bli zi ni me sta gde je on pao, zna ~i, ra di li smo

go dio s vi si ne s de sne stra ne te me na i iza {ao je is pod le vog uva – ube |en je otac po koj nog Ve li bo ra Zo ran Vu ~u ro vi}.

On is ti ~e, raz o ~a ran do sa da {wim re zul ta ti ma is tra ge, da }e se bo ri ti na svim ni vo i ma kod nad le `nih da se {to pre ra sve tli smrt we go vog si na.

Ipak, na{ list ne zva ni~ no sa zna je da su pro ve re na ovom slu ~a ju, ma kar i na knad no, za i sta upor ne, iako do sad bez uspe ha, pa i to da su ~ak bez par do na pro ve ra va ni i ne ki po li cij ski slu `be ni ci. Na pri mer, oni ko ji bi se po bi lo ko jem osno vu mo gli do ve sti u ve zu s me stom zlo ~i na u to vre me ili ne kim dru gim in te re sent nim mo men tom ko ji bi mo gao vo di ti do ra sve tqa va wa ubi stva, ili, pak, oni ko ji na pro sto po ne kad ume ju da bu du pro ble ma ti~ ni.

Ta ko |e, fo ren zi ~a ri i ba li sti ~a ri su da ni ma „ob ra |i va li” li ce me sta i u to me su im po ma ga li i ge o me tri, a oba vqe na je i re kon struk ci ja zlo ~i na, ali su de ta qa no pre gle da ni i mno gi sta no vi, a kom {i luk is pi tan od mah po sle tra gi~ nog do ga |a ja.

pa u slu ~a ju da je to isti na, bi lo bi mo gu }e da se ra di o pro jek ti lu is pa qe nom pri li kom {en lu ~e wa u ne kom od obli `wih sta no va iz vi {e prat ni ce kod obli `weg ugla Ru me na~ ke uli ce i Bu le va ra Ja {e To mi }a.

Isti ni za vo qu, u ugo si teq skom objek tu na po zna tom sa la {u kod No vog Sa da ne ko li ko sa ti ka sni je po ~i we no je jo{ jed no ubi stvo pa je mo gu }e da se po li ci ja, ko ja ima u pro se ku jed no ubi stvo me se~ no na pod ru~ ju no vo sad ske Po li cij ske upra ve, a ne dva dnev no, ni je naj bo qe or ga ni zo va la u ovoj si tu a ci ji.

U no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi su vi {e pu ta ko men ta ri sa li ovaj do ga |aj na taj na ~in da je is tra ga in te ziv no u to ku i da ne ma ju na me ru da ot kri va ju we ne de ta qe. Ta ko |e su nam pri tom na po mi wa li da ima ova kvih slo `e nih zlo ~i na ko ji se re {a va ju go di na ma, uz opa sku da to ne zna ~i da se na wi ma ra di sma we nim in ten zi te tom.

Jdno go di {wi po men Ve li bo ru Vu ~u ro vi} bi }e odr `an da nas u 11 sa ti na me snom gro bqu u Fe ke ti }u.

M. Vuja~i}

SPORT

subota26.mart2011.

dnevnik

c m y

16

IZ FORMULE JEDAN

Fe tel dao ime bo li du po Kaj li Mi nog Ne ma~ ki auto mo bi li sta i svet ski {am pion u For mu li 1 Se ba sti jan Fe tel dao je ime svom bo li du Red bu la za ovu se zo nu Kaj li Mi nog, po ~u ve noj svet skoj pe va ~i ci! Ori gi nal ni Ne mac je ovo ime no va we svog bo li da ob ja snio ~i we ni com da no vi Red bul ima fan ta sti ~an zad wi deo, „ba{ kao i Kaj li Mi nog”!

- No vi Red bul je fe no me na lan bo lid. Iz gle da ve o ma le po, a od li~ no je i za teg nut. Upra vo zbog to ga me pod se }a na Kaj li Mi nog! Na dam se da }e bi ti i us pe {an na sta zi - re kao je Se ba sti jan Fe tel.

Ne mac u od bra nu ti tu le kre }e u ne de qu, ka da je na pro gra mu pr va tr ka se zo ne za Ve li ku na gra du Austra li je.

NA PRVIM TRENINZIMA U AUSTRALIJI

Ve ber i Ba ton naj br `i Vo za~ Red bu la Mark Ve ber i pi lot Me kla re na Xen son Ba ton ostva ri li su naj bo qa vre me na na pr vim tre nin zi ma pred Ve li -

ko joj su tra star tu je For mu la je dan. Sa tri de se tin ke za o stat ka dru go me sto na pr vom tre nin gu se zo ne za u zeo je ak tu el ni {am -

sta zi, Ba ton je nad ma {io Ve be ro vo vre me za sko ro se kun du, a pra ti li su ga tim ski ko le ga Lu is Ha mil ton i Alon so.

SI DRU IZ BE [KE PR VO ME STO: Klub malog fudbala (KMF) Sidro iz Be{ke, generacija fudbalera ro|enih 2001. godine (na slici), trijumfalno je zavr{io takmi~ewe u Mini-maksi ligi Nove Pazove. Na 26 odigranih utakmica u ligi Be{~ani su zabele`ili 22 pobede, tri remija i samo jedan poraz, a potom u zavr{nim me~evima izme|u osam prvoplasiranih ekipa nanizali jo{ tri ubedqive pobede. Puleni trenera Velimira Bo`i}a i Slobodana Stani{qevi}a najpre su savladali KMF Studentski grad iz Novog Beograda (6:1) a zatim KMF Arenu iz Nove Pazove (4:3) i KMF Te{ovi} iz Stare Pazove (7:1).Za Sidro su nastupali: Stefan Grubje{i}, Luka Vasi}, Nemawa Majki}, Ivan Si~, Pera Piplica, Nemawa Rajli}, Ilija Stani{i}, Stefan Savi}, Du{an Milovanovi}, Nenad Muti}, Nikola Boj~i}, Luka Lovri}, Boris Bradi}, Nikola Radmilovi}, Petar Popovi}, Milan Prica, Lazar Todor~evi}, Bo`a Radovi}, Ogwen ^avi}, Lazar Jasikovac, Aleksandar Grozdanovi}, Jovan Borkovi} i Nemawa Mi{~evi}.

Da. Vi}enti}

PRVA A LIGA

Ube dqi va Vo{a Vojvodina - @AK 10:3 (2:0, 4:2, 1:0, 3:1) NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 100, su di je: Go li ja nin i Ra ga~ ( Be o grad). Igra~ vi {e: Voj vo di na 7 (3), @AK 8 (1).

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Mat ko vi}, M. Mi tro vi}, Mi li ~i} 1, Va pen ski 3, Ma to vi}, Ovu ka, Ran |i} 1, Ubo vi} 3, Ba sa ra 1, Cu ki} 1, V. Mi tro vi}, Mak si mo vi}. @AK: Ko zar ski, Tr ku qa, Cr ven ko, Bu du rin, Pe {te ri}, No so -

vi} 1, Dra gi} 1, Ran |e lo vi} 1, Pa vi}, An dri}, Re sto vi}, Ro u~, ]a la san, Jak {i}, Mar ~e ta.

Va ter po li sti Voj vo di ne o~e ki va no su ukwi `i li no ve bo do ve u Pr voj A li gi. Sa vla da li su iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a ube dqi vo eki pu ki kind skog @AK - a u svom ba ze nu 10:3. Ube dqiv tri jumf re zul tat je pr ven stve no do bre igre u od bra ni do ma }ih. Si gur no su No vo sa |a ni dr `a li kon ce igre u svo -

jim ru ka ma to kom ~i ta vog me ~a.

Sre di nom dru ge ~e tvr ti ne vo di li su sa 5:0, a pr vi gol go sti su po sti gli tri mi nu ta pre kra ja ove de o- ni ce. Po ku {a va li su Ki kin |a ni da is pa ri ra ju Voj vo di ni, ali u to me ni su us pe li, sla bo su re a li zo va li igra ~a vi {e, uz ne ko li ko lo {ih do da va wa, pa i ne ~u di ube dqiv po raz. Do kra ja utak mi ce No vo sa |a ni su sa mo uve }a va li vo| stvo.

G. Malenovi}

PRVA B LIGA

Sla vqe do ma }ih Dunav - [abac 7:4 (3:0, 2:2, 1:1, 1:1) S prvog treninga u Australiji

ku na gra du Austra li je, otva ra ju }u u ovo go di {wem Svet skom {am pi o na tu For mu le je dan. Ve ber je bio naj br `i to kom pr vog tre nin ga u vre me nu od 1:26.831 mi nu ta na sta zi Al bert park, na

pion i we gov klup ski ko le ga Ne mac Se ba sti jan Fe tel, dok je tre }i bio Fer nan do Alon so u Fe ra ri ju.

Na dru gom tre nin gu, ko ji je jed nim de lom vo `en po vla `noj

Tre }i tre ning i zva ni~ ne kva li fi ka ci je na pro gra mu su da nas uju tru po sred we e vrop skom vre me nu, dok je tr ka su tra u osam sa ti uju tru po sred we e vrop skom vre me nu.

NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 50, su di je: Jo va no vi} (No vi Sad) i Dvor ni} (Su bo ti ca).

DU NAV: Pe ti}, Bo `i~ ko vi} 1, Voj no vi}, Der, Ko mar, Pi qi}, Di mi trov 2, Cvet ko vi} 2, \o ro vi} 1, Ma ro vi}, Mat ko vi}, Mak si mo vi}, Mi tro vi}, ]a to vi} 1.

[A BAC: Vi da ~i}, Opa ~i}, @i va no vi}, De re ta, Ni ko li} 2, Gru ji}, Car, Cvet ko vi}, Bo gi }e -

vi}, Sta noj lo vi} 1, Jo va no vi}, Li ~i na 1, Ten `e ra, Ma {i}.

Va ter po li sti no vo sad skog Du na va sa vla da li su eki pu [ap ca 7:4. Iza bra ni ci Mar ka Or lo vi }a su sret su pre lo mi li jo{ u pr voj ~e tvr ti ni ko ju su do bi li 3:0, a on da su sa mo do kra ja odr `a va li pred nost.

G. M.

PO^EO FINALNI TURNIR KUPA „MILAN - CIGA VASOJEVI]”

Sil ne Vr {~an ke, siguran Par ti zan Pr vi dan fi nal nog tur ni ra na ci o nal nog Ku pa „Mi lan - Ci ga Va so je vi}” pro te kao je u do mi na ci ji fa vo ri ta ko ji su bez mno go mu ke iz bo ri li pro laz u po lu fi na le. Na kon ju ~e ra {wih ~e tvrt fi nal nih du e la u bor bu za tro fej u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu, ko je no si na ziv le gen de `en ske ko {ar ke „Mi la na - Ci ga Va so je vi }a”, sa sta }e se Vo `do vac - He mo farm [ta da (16.45) i Par ti zan Ga le ni ka - Ra di voj Ko ra} (19), a oba du e la igra ju se u Be o ~i nu.

U pr voj ~e tvrt fi nal noj utak mi ci, fa vo ri zo va na eki pa Vo `dov ca je sa svim za slu `e no po be di la mla du eki pu iz ^e la re va i pla si ra la se u po lu fi na le. U pr vih 20 mi nu ta, bi la je to iz jed na ~e na bor ba, ~ak su iza bra ni ce tre ne ra Mr |e us pe le u tom pe ri o du da nad ska ~u

^e tvrt fi na le: Vo`dovac – ^elarevo 86:64 Vojvodina – Hemofarm 38:67 Partizan – C. zvezda 84:62 Radivoj Kora} – Spartak 74:64

Po lu fi na le Beo~in Vo`dovac - Hemofarm Partizan - Radivoj Kora}

Su bo ta Ruma (17.30) Finale (RTS 2) Be o gra |an ke, ali u na stav ku su sre ta do la zi do iz ra `a ja du `a klu pa i kva li tet ko {ar ka {i ca Vo `dov ca

Vo `do vac – ^e la re vo 86:64 (19:14, 16:16, 21:15, 30:19) BE O ^IN: Ha la u Be o ~i nu, gle da la ca 200, su di je: Pa ni} (No vi Sad), Ig wa to vi} i Su bo ti} (Be o grad).

VO @DO VAC: Mi lu ti no vi} 22 (2-0), @i va no vi} 1 (2-1), Pr qa 11 (3-3), Ko va ~e vi} 4 (2-2), Pa pi} 5, Be ge ni {i} 4, Kr sto vi} 18 (3-2), Ni ko li} 10 (1-1), Be la no vi}, Jo va no vi} 4, Ra do vi} 7 (3-3). ^E LA RE VO: Va si} 16 (6-5), Ci ga no vi} 2, Gr bi} 3, [tr bac 6 (4-3), Stan ko vi} 2, Ra do {e vi} 4, Zo lo ti}, Do ma zet 7 (4-3), Pru lo vi} 2 (2-2), Ma ri} 22 (11-9).

Voj vo di na NIS – He mo farm [ta da 38:67 (3:15, 6:16, 13:16, 16:20) BE O ^IN: Ha la u Be o ~i nu, gle da la ca: 400, su di je: No va ko vi} (Zre wa nin), Vi ri je vi} (Be o grad), Go lu {in (Zre wa nin).

VOJ VO DI NA NIS: Mi lo {e vi}, ^a bar ka pa 9 (8-7), ^ol to, @i va di no vi} 7 (8-3), Kr we tin 4, Vu~ ko vi}, Iva na Ter zi}, Lu ka~ 2, Stan kov ski, M. Ter zi}, Du {a ni} 4 (3-2), Erak 12 (6-6) HE MO FARM: Ra do ~aj 6, Man di} 2, Doj ~i no vi}, [ko ri} 13 (2-2), Stan ko vi} 2, Ko va ~e vi} 4, Ra di}, Mar ko vi} 6 (6-2), Aj du ko vi} 8 (2-2), ^a xo 24 (2-2), Ni ko li} 2, Jak {i}.

Maja Milutinovi} (Hemofarm)

ko je su za slu `e no tri jum fo va le.

Be o gra |an ke su u dru gih 20 mi nu ta nad ska ka le ^e la rev ke (45:33), a Mi lu ti no vi }e va, pot po mog nu ta Kr sto vi }e vom i Pr qom, na met nu la je ri tam ko ji eki pa iz ^e la re va ni je mo gla da pra ti i za slu `e no se pla si a le u po lu fi na le. U eki pi Vo `dov ca sve igra ~i ce za slu `u ju po hva lu, a od ska ka le su Kr sto vi} i Mi li ti no vi}, dok su kod ^e la re va Ma ri} i Va si} bi le za ni jan su bo qe od svo jih sa i gra ~i ca.

Dru gi ~e tvrt fi nal ni duel ko ji je si no} od i gran u Be o ~i nu iz me |u Voj vo di ne NIS i bra ni o ca tro fe ja vr {a~ kog He mo far ma ni jed nog tre nut ka ni je do neo ni trun ku ne iz ve sno sti. Iza bra ni ce tre ne ra

Po po va od pr vog mi nu ta su na met nu le agre siv nu od bra nu, dok je u

fa zi na pa da Bi qa na Stan ko vi} ma e stral no di ri go va la po stav kom igre svog ti ma, ne do zvo liv {i No vo sa |an ka ma da po ka `u ni trun ku ono ga {to zna ju. O~a jan pro ce nat {u ta iz igre, i to tal na do mi na ci ja u sko ku pi lu li ca, naj ve }i su kri vac {to su cr ve no-be le po sti gle sa mo de vet po e na do od la ska na od mor (31:9). Ista sli ka vi |e na je u na stav ku me ~a, pa se je di no po sta vqa lo pi ta we s ko jom }e raz li kom eki pa iz Vr {ca sla vi ti. Cr ve no-be le je i na ovoj utak mi ci pra tio ma ler, pa su se po red Bo {ko vi }e ve, na si no} wem me ~u, po vre di le Lu ka ~e va (zglob) i Du {a ni }e va (mi {i}). Naj bo qa u re do vi ma He mo far ma bi la je Sa {a ^a |o, dok su u re do vi ma No vo sa |an ki bo qe od osta lih bi le Du {a ni} i @i va di no vi}.

U dru goj gru pi u Ru mi, ak tu el ni pr vak Sr bi je Par ti zan Ga le ni ka je bez mno go pro ble ma sa vla dao ve ~i tog ri va la Cr ve nu zve zdu 84:62 i na {ao se u dru gom po lu fi na lu, a ri val cr no-be lim gra ci ja ma bi }e eki pa Ra di voj Ko ra} ko ja je po tvr di la ulo gu fa vo ri ta i sa vla da la Spar tak 74:64.

I. Grubor

MU[KA SUPERLIGA: ZVEZDA–HEMOFARM

Go sti fa vo ri ti Po tre si u Ko {ar ka {kom klu bu He mo farm [ta da su pre va zi |e ni ta ko da tre ba o~ ki va ti da }e eki pa bi ti kom plet na na ve ~e ra {woj utak mi ci u Pi o ni ru pro tiv Cr ve ne zve de u dru gom ko lu Su per li ge. Svi igra ~i su tre ni ra li, at mos fe ra je ve o ma po voq na i na kon po be de nad Me ga Vi zu rom Vr {~a ni s ve likim op ti mi zmom ula ze u duel sa Zve zdom.

- ^i we ni ca je da je bi lo pro ble ma u klu bu po sled wih da na, uosta lom ta k vih pro ble ma ove se zo ne ima li su ma we vi {e svi klu bo vi - ka `e kri l ni cen tar Mi li vo je Bo `o vi}. -Ti pro ble mi ni su se od ra zi li na na { rad i sa da je sve to iza nas ta ko da smo mak si mal no skon cen tri sa ni na pred sto je }e utak mi ce.

Pr vi bo do vi u Su per li gi ukwi `e ni su na go sto va wu Me ga Vi zu ri, re al no gle da ju }i tre ba lo bi da pad ne i Zve zda.

- Zve zda je osta la bez ne ko li ko igra ~a, pro me ni la je tre ne ra a sa mim tim i stil igre.

Naj va `ni je je da ne u|e mo ola ko u me~, jer Zve zda }e bi ti po sle svih pro me na u klu bu sil no mo ti vi sa na - upo zo ra va Bo `o vi}.

Vr {~a ni }e u pi o ni ru bi ti u ulo zi fa vo ri ta.

- Mi smo kva li tet ni ji i kom plet ni ji sa stav i pri pa da nam bla ga ulo ga fa vo ri ta. Ne be `i mo od toga i to tre ba po tvr di ti na par ke tu. Is ku stvo je na na {oj stra ni, ima mo du `u klu pu, ve }i broj kva li tet nih igra ~a u ro ta ci ji i ako bu de mo od i gra li na ni vou mo gu} no sti tre ba lo bi da po be di mo - op ti mi sta je Bo `o vi}.

J. Turkoane

SPORT

dnevnik PRIJATEQSKI ME^ MLADIH REPREZENTACIJA

Bli sta va par ti ja or li }a Srbija - Bugarska 4:1 (3:1) IN \I JA: Sta dion kod `e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 600, su di ja Mi o drag Go gi} (No vi Sad), strel ci: La zo vi} u 4. i 25. S. [}e po no vi} u 32. i Mar ko vi} u 75. za Sr bi ju, a Cve ta nov u 11. mi nu tu za Bu gar sku. @u ti Miq ko vi} (Sr bi ja), To {ev, Me {ev (Bu gar ska).

SR BI JA: Ki rov ski, Mir ko vi}, Ro di}, Gu deq, Sa vi}, Alek si}, Me do je vi}, Ig wov ski, La zo vi}, \u ri ~i}, S. [}e po vi}. Igra li su jo{: Va si}, Mar ko vi}, Mi to {e vi}, Na sta si}, Mak si mo vi}, Ko ji}, M. [}e po vi}.

BU GAR SKA: Ili jev, Spa sov, Ter zi je4v, DI mov, Dre no vic ki, Ko sta di nov, Bal ~a nov, To nev, G. Mi la nov, Cve ta nov, To {ev. Igra li su jo{: Kun ~ev, I. Mi la nov, Mar ~ev, Ben gu zov Me {ev, Va si lev, Fi li pov.

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je je dru goj pri ja teq skoj utak mi ci u okvi ru pri pre ma za EP 2013. go di ne sti gla je do no ve po be de. Od i gra li su or li }i kva li tet no, bor be no i efi ka sno pa je re zul tat mo gao bi ti i ube dqi vi ji. Jan ko vi} je za do vo qan, a na utak mi ci od re zer vi sta je di no Kr~ ma re vi }u i Kne `e vi }u ni je pru `io {an su.

Se lek ci ja Sr bi je iz ve la je ne ko li ko opa snih ak ci ja, dva kor ne ra, pa je u 4. mi nu tu po sti gla i vo de }i gol. Iz ve den je kor ner sa de sne stra ne, \u ri ~i} je u ka zne nom pro sto ru po vrat no upo slio La zo vi }a a ovaj pre ci znim udar cem sa 20 me ta ra sme stio lop tu u de sni go wi ugao. Jan ko vi }e vi pu le ni su na sta vi li da ugro `a va ju pro tiv ni~ ki gol, ali je u 11. mi nu tu do {lo do br zog kon tra-na pa da: To {ev je po be gao svo jim ~u va ri ma, upo slio Cve ta no va, a ovaj je iz jed na ~io.

Oso ko li lo je to bu gar ske na de ko je su ~e {}e na pa da le, ali su ta da iz gre {ke pri mi li dru gi gol. Upor ni \u ri ~i} je od u zeo lop tu pro tiv ni~ kim igra ~i ma, a

Bra }a [}e po vi}, Ste fan i Mar ko

La zo vi} je po no vo sme stio lop tu u mre `u. Po be du je osi gu rao Ste fan [}e po vi}. La zo vi} je cen tri rao sa de sne stra ne, a cen ta fror je gla vom po go dio mre `u. Dru gih 45. mi nu ta se lek ci ja Sr bi je ima la je vi {e od igre, ne ko li ko po voq nih pri li ka, a [}e po vi} je u 54. mi nu tu po go dio sta ti vu. Ko na ~an re zul tat po sta vio je re zer vi sta Mar ko vi} u 75. mi nu tu.

Pri hva tio je lop tu na de snoj stra ni, pre {ao ne ko li ko ~u va ra, pa sa 15 me ta ra to pov ski udar cem po go dio mre `u.

D. Vi}enti}

SUSRETI: NEMAWA GUDEQ, MLADI REPREZENTATIVAC SRBIJE

Ho lan di ja ide al na za raz voj Ako je su di ti pre ma do sa da vi |e nom, {to per ski par is pred go la mla de fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je ~i ni }e ka pi ten Vu ja din Sa vi} i Ne ma wa Gu deq. Is ko ri sti li smo bo ra vak or li }a u no vo sad skom ho te lu „Park” da po raz go va ra mo s Gu de qom, ~i je pre zi me ima tra ga na ov da {wim fud bal skim pro sto ri ma.

- Otac Ne boj {a ro |en je u Tre bi wu, a fud bal sko ime je ste kao u dre su Par ti za na. Po tom je ino stra nu ka ri je ru na sta vio u NAK Bre di, ~i je bo je da nas ja bra nim po ~i we pri ~u Gu deq.

Ne ma wa je ro |en u Be o gar du, a kao {e sto go di {wak s po ro di com pre se lio se u Ho lan di ju, od mah po {to je otac ta mo pot pi sao pro fe si o nal ni ugo vor.

- Kao ma li {an dve go di ne sam igrao u jed nom lo kal nom klu bu, da bih po tom pre {ao u NAK Bre du.

Otac je igrao be ka, a ja se bo qe sna la zim na {to pe ru. Vo lim da iz ne sem lop tu, da {ut nem na pro tiv ni~ ki gol ka da mi se god uka `e {an sa. U Bre di ~e sto igram i u ve znom re du. Ho land ska li ga je od li~ na za mla dog fud ba le ra, jer se mno -

go in si sti ra na igri. Ni je slu ~aj no {to za pa `e ne ro le ima ju Ta di}, Raj ko vi}, Ma ti}...

Ko li ko je Ne ma wa ce wen u klu bu sve do ~i i po da tak da je s Bre dom ob no vio ugo vor do 2015. go di ne, iako mu je sta ri va `io do sle de }eg le ta.

Ne ma wa Gu deq

- Bra nio sam i bo je re pre zen ta ci je Ho lan di je, u se lek ci ja ma is -

Na leto u Trebiwe Ne ma wa ka `e da je po ro di ca Gu deq u pra vom smi slu sport ska.

- Mla |i brat Dra gi {a ima 14 go di na i igra za pi o ni re NAK Bre de, a otac Ne boj {a je tre ner omla di na ca. Ka da stek ne A li cen cu oku {a }e se i na me stu {e fa stru~ nog {ta ba ne kog klu ba.

Se stri ca Va wa igra te nis i ple {e, a maj ka vo di bri gu o svi ma na ma, is pra }a nas i do ~e ku je. A ka da do |e le to, zna se - pra vac u Tre bi we, na za slu `e ni od mor.

OUMA RU ABU BA KAR ME SEC DA NA VAN TE RE NA: Posle povrede trenutno najboqeg fudbalera Vojvodine Oumarua Abubakara u me~u s ruskim Fakelom, prve prognoze bile su obeshrabruju}e. Kameruncu su povre|eni predwi ukr{teni ligamenti kolena, a prema gestikulaciji lekara ekipe dr Borka Vukosava bilo je jasno da se ne radi o bezazlenoj ozledi. To su potvrdile i ju~era{we lekarske pretrage, ali su vesti ipak boqe nego {to se ~ini-

pod 13, 14 i 15 go di na. Me |u tim, ka da sam do bio po ziv iz FS Sr bi je od ta da {weg se lek to ra De ja na \ur |e vi }a za se lek ci ju is pod 16 go di na ni sam se dvo u mio. Od ta da bra nim bo je na {e ze mqe. Upr kos to me, Ho lan |a ni su me opet zva li u wi ho vu re pre zen ta ci ju. Bli `im se se ni or skom uz ra stu i po zna to je pra vi lo pre ma kom „za ko ju A se lek ci ju od i gra{ pr vi me~, po sle ne mo `e{ da se pre do mi sli{„. Mo ja je `e qa da to bu de Sr bi ja.

Mno go ga je po go dio po raz od Ho lan di je u kva li fi ka ci ja ma za EP do 19 go di na u An ta li ji.

- Iz gu bi li smo 0:1, a tre ba la nam je po be da za pla sman u za vr {ni cu EP. Ho lan di ja za i sta ima od li~ ne fud ba le re. U ovoj ge ne ra ci ji is ti ~u se Ka sta wos iz Fej nor da i La Pa ra ko ji igra u Fran cu skoj.

Pre ma we go vim re ~i ma, ova ge ne ra ci ja Sr bi je ima sve pred u slo ve da po stig ne za pa `en re zul tat i do ko pa se EP u Izra e lu 2013. go di ne.

- Od go va ra mi na ~in ra da se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a. Ima mo od li~ nu at mos fe ru, do bro se po zna je mo, pred na ma je niz pri ja teq skih me ~e va i ra da do sep tem bra ka da po ~i wu kva li fi ka ci je za EP. U ba ra` }e mo u}i si gur no iako }e mo qu te ri va le ima ti u Se ver nim Ir ci ma i Dan ci ma, dok bi s Ma ke do ni jom i Fa ra ni ma tre ba lo lak {e da iza |e mo na kraj. A on da, uz ma lo sre }e, ve ru jem da mo `e mo da po no vi mo uspe he ne ko li ko pret hod nih ge ne ra ci ja ko je su u Evro pi osta vi le du bok trag- sma tra da ro vi ti fud ba le.

S. Savi}

subota26.mart2011.

17

IZBOR JUROSPORTA

Vi di} sed mi igra~ Pre mi jer li ge Srp ski fud ba ler i ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} na la zi se na sed mom me stu naj bo qih fud ba le ra Pre mi jer li ge, po gla sa wu po se ti la ca saj ta Ju ro sport. Vi di} je ujed no i je di ni od bram be ni fud ba ler ko ji se na {ao me |u 10 naj bo qih igra ~a En gle ske, kao i je di ni ~lan tre nut nog li de ra Man ~e ster ju naj te da. Pre ma Ju ro spor tu, naj bo qi fud ba ler Pre mi jer li ge ove se zo ne je Ho lan |a nin iz re do va To ten he ma Ra fael Van der Vart.

Top 10: 1. Ra fael Van der Vart (Ho lan di ja/To ten hem) 7,15, 2. Sa mir Na sri (Fran cu ska/Ar se nal) 7,13, 3. ^ar li Adam ([kot ska/Blek pul) 7,06, 4. Xoi Bar ton (En gle ska/Wu kasl) 7,05, 5. Pol Ro bin son (En gle ska/Blek burn) 7,04, 6. Met Xar vis (En gle ska/Vul ver hemp ton) 7,00, 7. Ne ma wa Vi di} (Sr bi ja/Man ~e ster jun.) 6,96, 8.

Skot Par ker (En gle ska/Vest Hem) 6,91, 9. Kar los Te vez (Ar gen ti na/Man ~e ster s.) 6,81, 10. Ga ret Bejl (Vels/To ten hem) 6.79.

IZ PARTIZANA

Tej go do bio ma ji cu Fud ba le ri Par ti za na i OFK Be o gra da od i gra }e da nas pro ver nu utak mi cu(11~).

- Po sle re mi ja sa Ra dom pr ven stvo }e bi ti jo{ te `e i sva ki igra~ bi }e nam vr lo va `an.

Jo{ jed no pri zna we do bio Ne ma wa Vi di}

NOVI SAD U DERBIJU KOLA DO^EKUJE BASK

Li de ru se ne pre ti Fud bal sko pro le }e sti glo je ne {to ra ni je a za wim i ka len dar sko, ali ~i ni se da na De te li a ri jo{ uvek pro ve ja va re zul tat ska zi ma.

Na i me, u pr va dva ko la dru gog de la {am pi o na ta ka na rin ci su pre tr pe li isto to li ko po ra za, pa su im se kon ku ren ti iz opa sne zo ne opa sno pri bli `i li.Da nas im u go ste do la zi li der pr vo li ga {ke ta be le BASK ko ji de vet ko la ne zna za po raz. Po sled wi put su po ra `e ni u ok to bru od Pro le tr ra na Sla noj ba ri.

Pro te kle ne de qe ka na rin ci su ima li pro ble ma sa po vre da ma i bo -

No vom Sa du su bo do vi pre ko po treb ni, me |u tim BASK za i sta igra do bro, a do ma }in je de set ko van.

- Pri ti ska na ovu mla du eki pu ne ma. Ri val nam je ve o ma kva li tet na eki pa sa ne ko li ko sjaj nih po je di na ca ko je pred vo di tre ner ska ve li ~i na Bla go je Pa u no vi}. Wi ho va am bi ci ja je pla sman u eli tu i lo gi~ no je da u sva ku po be du ula ze na mer ni da po be de. Upr kos te {koj si tu a ci ji u~i ni }e mo sve da do |e mo do pre ko po treb nih bo do va. Ne pre ti mo li de ru, ali se na dam da ve li kim po `r tvo va wem i di sci pli -

Qu bi mac na vi ja ~a: Prins Tej go

Evo {an se da se ne ki pri b li `e pr vom ti mu – re kao je stra teg {am pi o na Alek san dar Sta no je vi}.

Prins Tej go sa {est go lo va na pet utak mi ca ve} je ku pio po ve re we na vi ja ~a. S tim u ve zi mar ke ting cr no – be lih od lu ~io je da u pro da ju pu sti ma ji cu sa ime nom ovog igra ~a. Ce na je 1,200 di na ra.

Par ti zan je je jo{ jed nom po ka zao svo ju hu ma nu stra nu. Cr no – be li su po sle ka ta stro fe ko ja je za de si la Ja pan od lu ~i li da ba rem one naj mla |e na je dan dan odvo je od ru `ne re al no sti pa su ta ko ugo sti li pi o ni re [i zo ke, ko ji su u du e lu sa vr {wa ci ma po ra `e ni sa 4:0. Pre po ~et ka me ~a mi nu tom }u ta wa oda ta je po {ta svim po stra da li ma u Ja pa nu.

I. L.

lo u prvi mah, {to je potvrdio i dr Vukosav: - Povre|eni su mu ligamenti kolena, ali ni{ta nije puklo i ne zahteva hirur{ku intervenciju. Le~i}emo koleno konzervativnim pristupom i prema prvim procenama na{em fudbaleru predstoji pauza od tri - ~etiri sedmice - rekao je Borko Vukosav.

S. S. Foto: F. Baki}

Pr vo tim ci No vog Sa da Zo ran Ra ki} i Mi ro slav Mi lu ti no vi} (sve tli dre so vi)

le {}u pa tre ner Go ve da ri ca ne }e mo }i da ra ~u na na ne ko li ko kqu~ nih igra ~a.

- Pe ho vi i po vre de ni ka ko da nas za o bi |u, ali {ta je tu je. Duel sa BASK – om pro pu sti }e zbog bo le sti Ja go di}, Pe ka ri}, Mu drin ski, Sta no jev, De sni ca, Mi lo vac. Pod zna kom pi ta wa je i Si me u no vi}, dok }e Kav ~i} zbog kar to na pre sko ~i ti me~ - ka `e Go ve da ri ca.

nom mo `e mo do po voq nog re zul ta – is takao je Go ve da ri ca.

Da li }e se na kon 90 mi nu ta igra na De te li na ri za ~u ti cvr kut ka na ri na ca ili zov so ko lo va osta je da se vi di. Si gur no je da }e i pu bli ka, ko ju do ma }i fud ba le ri po zi va ju na sta dion, bi ti va `an fak tor za do ma }i na u ostva re wu `e qa.

Utak mi ca No vi Sad - BASK na sta di o nu De te li na ra po ~i we u 14 ~a so va.

I. Grubor

18

sport

subota26.mart2011.

PO ^I WE [AM PI O NAT SR BI JE U AME RI^ KOM FUD BA LU

Vlade Divac

Me mo ran dum o sa rad wi Pred sed nik Olim pijskog komiteta Srbi je Vla de Di vac i ~elnik Ruskog olimpijskog komiteta Aleksandar @ukov potpisali su u So~iju Memorandum o saradwi u oblasti zajedni~kih priprema, razmene stru~waka i sportske nauke i medicine.

- Potpisivawe ovog Memoranduma u stvarii je nadgradwa i formalizacija ve} postoje}e, veoma dobre saradwe sa na{im kolegama iz Rusije - izjavio je Divac.

Pred sed nik OK Ru si je Alek san dar @u kov, ujed no i zamenik premijera Ruske federacije, boravio je krajem novembra pro{le godine u Beogradu, povodom 39. Generalne skup {ti ne Evrop skih olim pijskih komiteta. Tom prilikom je dogovorena saradwa dva nacionalna olimpijska komiteta koja }e se ostvariti kroz ovaj Memorandum.

Li ga ni kad broj ni ja ni kva li tet ni ja Ovog vikenda po~iwe prvenstvo Superlige Srbije u ameri~kom fudbalu. Posle dve godine, ovo je prvi put da se seniori Srbije bore u ujediwenoj ligi za jednu titulu. Posledwi apsolutni {ampioni

na to da }e se 20 ekipa iz 17 gradova boriti za naslov prvaka.

Ekipe su podeqene u tri divizije, elitni Centar ~ini 8 ekipa, dok Jug i Sever broje po 6 timova. U prvoj sezoni posle ujediwewa napravqen je sistem takmi~ewa, po kome iz svake di-

zona daje odli~ne rezultate i konstantan napredak. Zanimqiv duel se o~ekuje u nedequ u Novom Sadu, gde }e Vojvode na Kabelu do~ekati Plave zmajeve, koji su u svoje redove doveli poja~awe sa Havaja, kvoterbeka Palepalea.

dnevnik SA SED NI CE IZ VR [NOG OD BO RA OK 10. SORV

Bi }e pre ko 2.000 u~e sni ka u Ba~ koj Pa lan ci

Kako se pribli`ava odr`avawe zavr{ne smotre Desete sportske olimpijade radnika Vojvodine, od 7. do 10. jula u Ba~koj Palanci, aktivnosti organa Olimpijskog komiteta su sve u~estalije. Ustvari, samo se prati i ispuwava zacrtana dinamika aktivnosti i obaveza. Tako je, u Novom Sadu, odr`ana sednica Izvr{nog odbora 10. SORV, predsedavao predsednik OK dr Milorad Mijatovi}. Prdlo`eno je da se naredna sednica odr`i 8. aprila u Ba~koj Palanci, a informacije o dosada{wim aktivnostima OK, Izvr{nog odbora i Sportskog odbora dao je Milorad Peri{i}, predsednik IO. Peri{i} je istakao da je sve {to je bilo planirano do sada ura|eno i da sve ide predvi|enim tokom, a da aktivnosti u narednom periodu vaqa poja~ati na svim nivoima.

Qubomir Obradovi}, Komesar za takmi~ewe, izneo je da je ura|ena zbirna lista u~esnika 10.

SORV, da su nedavno popuwena gotovo sva upra`wena mesta u mu{koj konkurencii i da ima nekoliko slobodnih u takmi~ewu kod `ena. Posledwi rok za popunu

normativna akta i neophodna dokumenta za takmi~ewe i da se stalno prati stawe oko sanacije i renovirawa objekata u gradu doma}inu 10. SORV. Peri{i} je jo{ izneo da }e svi tro{kovi na Igrama u Ba~koj Palanci biti na nivou prethodne olimpijade, a Perovi} je dodao da je za licencirawe u~esnika odre|en iznos od 550 dinara po u~esniku.

O aktivnostima Pripremnog odbora grada doma}ina govorio je predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Dragan Bozalo, rekav{i da je sasvim izvasno da bazen ne}e biti zavr{en na vreme i da }e se takmi~ewe odr`ati u nekom od okolnih mesta, a streqa{tovo }e se odr`ati u Palanci. Razmi{qa se i o pliva~koj stazi na Tikvari, ali o tom potom. Bozalo je jo{ istakao da jo{ nisu dobili novac od Vlade Vojvodine, iako je ugovor odavno potpisan. Istakao je jo{ da o~ekuje da }e sme{taj trebati za oko 850 u~esnika, kao i de }e Ba~ka Palanka biti dobar doma}in, da je za u~esnisnike obezbe|en prevoz u gradu, kao i zdravstvena za{tita.

In spek ci ja u No vom Sa du No vi Sad }e bi ti do ma }in ekip nog atlet skog Evrop skog pr ven stva, dru ge gru pe, ko je }e se odr `a ti 18. i 19. ju na na sta di o nu „Ka ra |or |e„. Or ga ni za tor ovog ve li kog sport skog do ga |a ja je AS Sr bi je, ko ji je do ma }in stvo po ve rio naj ve }em voj vo |an skom gra du, ima ju }i u vi du ~i we ni cu da atle ti ka ove go di ne pro sla vqa 90-go di {wi cu u Voj vo di ni i Atlet skom klu bu Voj vo di na. U~e sni ci no vo sad ske gru pe bi }e se lek ci je Austri je, Bu gar ske, Dan ske, Esto ni je, Le to ni je, Li tva ni je, Slo va~ ke i Sr bi je.

U pr vu rad nu po se tu No vom Sa du ju ~e su sti gli pred stav ni ci Evrop ske atle ti ke, ko ji }e iz vr {i ti in spek ci ju sta di o na „Ka ra |or |e„, kao i ho te la „Park„ i „No vi Sad„.

Da nas }e me na xer pro jek ta Ed Rut kov ski i teh ni~ ki de le gat Sa muel Lo pez ima ti su sret s pred stav ni ci ma me di ja, na kon fe ren ci ji ko ja }e se odr `a ti u pro sto ri ja ma AK Voj vo di na od 11 ~a so va.

Do ma }i ni predstvni ci ma EA bi }e di rek tor [am pi o na ta mr Ne boj {a Vuj kov i me nax ment tak mi ~e wa.

A. P.

Detaq s me~a In|ija Indijansi – Legionari Sremska Mitrovica

dr`ave bio je Kragujevac Vajld borsi (2008.), dok je pro{le sezone Srbija imala dva prvaka, Kragujevac Vajld borse u jednoj i Vukove iz Beograda u drugoj asocijaciji.

Bi}e ovo i najbrojnija liga u istoriji ovog sporta, s obzirom

vizije ekipe mogu da se plasiraju u plej of, a samim tim i da se bore za titulu.

Najzanimqiviji me~ prvog vikenda je na Adi Ciganliji, gde }e doma}i Vukovi do~ekati Pantere iz Pan~eva, ~iji program u posledwih nekoliko se-

[to se ti~e prognoza one su nezahvalne ali ~ini se da }e se borba za titulu voditi na rela ci ji be o grad ski Vu ko vi – kragujeva~ki Divqi veprovi – no vo sad ske Voj vo de, ali ne tre ba od ba ci ti i mo gu} nost iznena|ewa.

I. G.

SU TRA U ZRE WA NI NU PR VEN STVO SR BI JE ZA MLA DE

Se lek tor bi ra za Prag Zrewanin }e sutra biti doma}in Prvenstva Srbijeu sambou za nade i juniore (de~aci i devoj~ice). Na struwa~i u Domu borila~kih sportova u gradu na Begeju o~ekuje se oko 200 takmi~ara iz svih srpskih klubova. Sigurno je da }e najvi{e u~esnika biti iz Vojvodine, ne samo iz razloga {to se prvenstvo odr`ava u Zrewaninu, ve} zbog ~iwenice da u Pokrajini ima najvi{e klubova.

Nema sumwe da }e takmi~ewa biti zanimqiva i neizvesna, jer }e se posle ovog {ampionata odrediti putnici za Evropsko prvenstvo nada i juniora koje se odr`ava u Pragu od 14. do18. aprila. Bi}e ovo prilika za selektora Srbije Vlatka Belovukovi}a da se, u predve~erje nadmetawa u Pragu, uveri u formu kandidata za {ampionat u ^e{koj.

Selektoru }e posao ote`ati ~iwenica da na [ampionat u Pragu mo`e da povede skroman broj takmi~ara, {est-sedam, a mogu}no je 40 (deset kategorija, a ~etiri konkurencije). No, na{ Savez nema toliko novca. Ipak, realno bi bilo da na ovakvim nadmetawima u~estvuje petnaestak takmi~ara. Jer, ovo je borila~ki sport, gde ponekad i `reb igra va`nu ulogu, a s ve}im brojem takmi~ara ve}i su i izgledi da se stigne do medaqe. No, ne treba sumwati da }e Belovukovi}, u saradwi sa Stru~nim savetom, odabrati najboqe i da }emo i iz Praga, kao uostalom i sa svih dosada{wih {ampionata, na{e sambiste do~ekati s medaqama.

Takmi~ewe u Domu borila~kih sportova u Zrewaninu po~iwe sutra u 10 ~asova.

S. J.

Sa sednice Izvr{nog odbora u Novom Sadu

preostalih mesta je 31. mart. Za Igre u Ba~koj Palanci prijavqeno je 211 ekipa, 23 tima u me{ovitoj konkurenciji i 381 u~esnik u pojedina~noj konkurenciji, s tim da }e se ova posledwa lista uve}ati, jer je ostavqena mogu}nost prijava u plivawu, maratonu, atletici i tenisu. Komesar je istakao da na zavr{noj smotri o~ekuje preko 2000 u~esnika. Kona~ne liste, sa svim podacima o u~esnicima bi}e gotove do 30. aprila, do 20. maja bi}e gotov predlog sistema takmi~ewa, licancirawe treba da se obavi izme|u 1. i10. juna, a `reb je predvi|en za 15. jun.

U svom obra}awu predsednik Sportskog odbora Petar Perovi} je rekao da su usvojena sva

Milan Vje{tica, predsednik Pripremnog odbora istakao je da po~iwu zavr{ni radovi na otvorenim terenima koji }e dobiti novu podlogu, a atletska staza }e biti presvu~ena tartanom sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Zavr{i}e se tereni za bi~ volej, a parket je promewen u svim salama. Podaci o ceni sme{taja i ishrani u~esnika u Olimpijskom selu u Bagremari, odnosno u {kolama, bi}e utvr|eni do kraja marta. Definitivno je odlu~eno da }e otvarawe 10. SORV biti 7. jula izme|u 19 i 20 ~asova na terenima na Tikvari.

Sve kona~ne odluke done}e se 8. aprila na sednici Olimpijskog komiteta 10. SORV u Ba~koj Palanci.

S. Ja ko vqe vi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fud bal Pr va li ga Sr bi je - NOVI SAD: Novi Sad - BASK, ZEMUN: Zemun - Be`anija, KRU[EVAC: Napredak - Novi Pazar.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Srp ska li ga Voj vo di na - KIKINDA: Kikinda - Dolina, BA^ KI JARAK: Mladost Cement, RASTINA: Solunac Tekstilac Ites, VETERNIK: Veternik Viskol - Vr{ac, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Mladost (A), ^ELAREVO: ^SK Pivara - Sloga (T), PE]INCI: Dowi Srem - Pali}.

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Voj v o | an s ka li g a Is t ok PAN^EVO: Dinamo - Jedinstvo, BANATSKO NOVO SELO: Kozara - Obili}, SRPSKA CR WA: Bu du} nost Spar tak (D), ZRE WANIN: Radni~ki - Vojvodina (NM), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Borac (S), BANATSKI KALOVAC: Proleter - Ba~ka 1901, ADA: AFK - Ba~ka (P), BAJMOK: Radni~ki - Zadrugar.

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Voj vo | an s ka li g a Za p ad BA^KA PALANKA: Ba~ka Mladost (T), SIVAC: Polet 1. maj, ZMAJEVO: Obili} Radni~ki (SM), NOVI SAD: Crvena zvezda - Budu~nost (M).

Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da NOVI SAD: Slavija - Mladost, BA^: Tvr|ava - @SK, NOVI SAD: @elezni~ar - Jedinstvo.

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da – SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo Mi lan - ^e nej, NOVI SAD: Mladost – Tatra, BU KO VAC: Fru {ko gor ski partizan – TSK. Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

06 (18.30), ^A^AK: Mladost Konstantin (19), BEOGRAD: BKK Radni~ki - Viva Basket (13), NI[: Ni{ - Smederevo Vizura (19).

Pr va B `en ska li ga - KRAGUJEVAC: Basket Stars - Moravac (14), STRA PAZOV: Stara Pazova - Jagodina 2001 (18), U@ICE: Plej of - Trep~a (14).

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - TEMERIN: Mladost teletehnika - Stara Pazova (17.30), VETERNIK: Veternik - Radni~ki (17), BELEGI[: Dunav Nova Pazova (19).

Dru ga srp ka mu {ka li ga - Se ver - SRBOBRAN: Akademik Partizan (19), @ITI[TE: Sveti \or|e - Srem (20), KULA: Hajduk - Ba~ka Palanka (19).

Ko {ar ka

Od boj ka

Mu {ka su per li ga Sr bi je BEOGRAD: Crvena zvezda - Hemofarm [tada (19), FMP Partizan MTS (18), VAQEVO: Metalac - Mega Vizura (19.30).

Pr va B mu {ka li ga - NOVI SAD: Vojvodina - KG Student UK (16.30), SUBOTICA: Spartak - Jagodina (17.30), IN\IJA: @elezni~ar - Radni~ki KG

Plej-of za da me - dru ge utak mi ce - BEOGRAD: Crvena zvezda - TENT (1:0) (20.30), Vizura - Dinamo Azotara (1:0) (19.30).

Pr va `en ska li ga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol - Lazarevac (17), STARA PAZOVA: Jedin stvo - Varadin BMG gradwa (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Sme~ 5 (19),

QIG: Spartak - [umadija (19).

Pr va mu {ka li g a - BE OGRAD: Obi li} - Mladost (18.30), JAGODINA: Jagodina - Klek Srbija{ume (18).

Dru ga `en ska li ga - se ver ZREWANIN: MD Zrewanin Futog (19), IN\IJA: Mladost - Kikinda (16).

Dru ga mu {ka li ga - se ver SREM SKA MITROVICA: Srem 2006 - Slo ven (18.30), FUTOG: Dunav volej - In|ija (20), RFU - Petrovaradin (17), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - FOK (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NOVI SAD: VST - Futogvest (14), Vojvodina 2 Novi Sad 3 (14.30), NS volej tim - Maks (13.15), SREMSKA MITROVICA: Sloga - Partizan (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - SOMBOR: CVS Apatin (19), Volejstars - Mladost (17), BA^KA PALANKA: Mer kur - Ba~ ki zmaj (15.30), SUBOTICA: Spartak 2 - Blok aut (11), BE^EJ: Be~ej - Vrbas (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - jug - @ITI[TE: @iti{te - Mladost Ekspans (16.30), VR[AC: Banat - MD Zrewanin 2

(18.30), ZREWANIN: Proleter - Vr{ac (19.30), KRAJI[NIK: Kraji {nik - Dunav (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NOVI SAD: Vo{a - [id (14.30), Dubl - Novi Sad 2 (19), SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Srem 2006 2 (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - BA^: Partizan Megal - Kikinda (19), SUBOTICA: Spartak 2 - Be~ej (13), MAGLI]: Magli} - Vr bas (19), TURIJA: Mladost - Merkur (19).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - jug - KOVIN: Radni~ki Proleter (17), VR[AC: Banat - Gorwi grad (16), RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina - Borac 2 (18).

Va ter po lo Pr va A li ga - BEOGRAD: Crvena zvezda Vet - Ni{ (20).

Pr va B li ga, Be la gru pa - SUBOTICA: Spartak - Singidunum (21), KRU[EVAC: Go~ - Rabotni~ki (18). Pla va gru pa - OBRENOVAC: TENT - Bawica (21).

Pr va li ga za `e ne - BEOGRAD: Vra~ar - Senta (19.30),

BEOGRAD: Ta{ 2000 - Partizan (16).

Ku gla we

Su per li ga (m) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Ni{ Put (11), KAWI@A: Kawi`a - Kraqevo (16), APATIN: Apatin - Metalac (15).

Su p er l i g a (`) - NO VI SAD: SPC Vojvodina - Apatin (16), KQAJI]EVO: E|{eg - @elezni~ar (16), NOVI BE ^EJ: Je din stvo - Pi o nir (15).

Pr va li ga, Voj vo di na (`) VRBAS: Vrbas Dana - Alimenta (16), ZREWANIN: Banat Spartak (16).

Pr va voj vo |an ska li ga (m) NOVI SAD: Ada Kompjuters Petrovaradin (16), SUBOTICA: Rotografika - Srem (16).

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) VRBAS: Vrbas Dana - Vojvodina (16).

Ame ri~ ki fud bal Su per li ga Sr bi je , Divizija Centar - KRAGUJEVAC: Divqi Veprovi – Sombor Celtis (14). Divizija Jug: PO@AREVAC: Odmetnici Po`arevac – Jagodina Kelti (14).

SPORT

dnevnik DR@AVNO PRVENSTVO U NOVOM SADU

[ta fe ta Voj vo di ne re kord no Pr vog da na dr `av nog pr ven stva u 25- me tar skim ba ze ni ma, ko je se odr `a va u No vom Sa du u ba ze nu Sla na ba ra {ta fe ta Voj vo di ne 4h100 me ta ra slo bod no (Si qev ski, Sto ja no vi}, Si mi}, Si la {ki) za be le `i la je ap so lut ni na ci o nal ni re kord sa vre me nom 3:20,92 (851 bod) osvo jiv {i zla to is pred zre wa nin skog Pro le te ra i Ki kin de. U ovoj tr ci {ta fe ta No vog Sa da za be le `i la je pi on ir ski

la pra vu kon ku ren ci ju. O~e ki va la sam bo qi re zul tat, ali {ta je tu je, bi }e bo qe - re kla je Ti ja na Vu ka no vi} po sle tr ke na 400 me ta ra slo bod no.

Na 50 slo bod no sla vi la je troj ka Voj vo di ne Ra do van Si qev ski, Bo ris Sto ja no vi} i Mi lan Si la {ki. Kod de vo ja ka na 50 slo bod no po be di la je Mi ro la va Naj da nov ski (No vi Sad), is pred Jo va ne Ni ko lov ski (Voj vo di na) I Re be ke Rep man (Fe niks).

lut na: 1. Traj ko vi} (Pro le ter) 4:29,26 (734), 2. Mi len ko vi} (Ni{ 2005) 4:31,51 (716), 3. Ter zi} (Voj vo di na) 4:35,52 (685). 4h100 slo bod no: 1. Voj vo di na 3:20,92 (851), 2.

Pro le ter 3:25,18 (799), 3. Ki kin da 3:34,32 (701). @e ne, 400 slo bod no, ap so lut na: 1. Vu ka no vi} (Voj vo di na) 4:18,39 (800 bo do va), 2. Vu ko brat (Voj vo di na) 4:28,15 (716), 3. Ma sti lo vi} (11. april, Be o grad) 4:33,19 (677).

100 pr sno, ap so lut na: 1. Bog da no -

subota26.mart2011.

19

CRVEN^ANI DOMA]INI NI[LIJAMA

Bez pra va na gre {ku Ni su se is pu ni la o~e ki va wa ru ko me ta {a Cr ven k e da se iz Kra gu jev ca vra te bar sa jed nim bo dom pa su i da qe usa mqe ni na dnu ta be le i, su de }i po to me, naj o zbiq ni ji kan di dat za is pa da we iz Su per li ge. Ali, s ob zi rom da ima jo{ 10 ko la do kra ja i da je ugro `e no ~ak {est eki pa, ko je ima ju od 8 do 11 bo do va, si gur no je da sva ki wi hov na red ni su sret, po go to vo me |u sob ni, je me~ lop ta.

Je dan od ta kvih je upra vo ve ~e ras u Cr ven ki gde do ma }in do ~e ku je Ni {li je, ko je su tre nut no u gru pi od ~e ti ri eki pe sa po 11 bo do va.

- Ra ~u ni ca je ja sna, jer sa mo po be dom tu raz li ku sma wu je mo, a u su prot nom ve r o v at n o ne d o s ti ` no po ve }a va mo. Za to smo svu na {u ak tiv nost ovih da na usme r i l i da ostva r i m o pe tu po be du u pr ven stvu i

Go lub Dok ni}, gol man Cr ven ke

na {e {an se za op sta nak u~i ni mo re al ni jim. Za do v o q an sam at m os f e rom, ne ma po vre |e nih i bo le snih, ali je neo p hod na pot pu na mo bil nost na sva kom pla nu, a pre sve ga ne sme mo u ovaj su sret u}i sa una pred ukwi `e nim bo do vi ma - upo zo ra va tre ner Ko va ~e vi}.

Ka da je o po je di na~ nim o~e ki va wi ma re~, hra bri sve bo q a i efi k a s ni j a igra Jo `e fa Hol per ta, ~i je je na dah nu }e mo `e bi ti pre sud no za uspeh Cr ven ke, kao i od li~ no ostva re we na me stu pi vo ta u li ku Mi lo {a Mi li }a. Ako na go lu Go lub Dok ni} po no vi ono {to je po ka zao na pret hod nim utak mi ca ma, uz po vre me nu sjaj n u al t er n a c i j u Mla d e n a Mje r i m a~ k e, on da za i sta ne bi tre ba lo sum wa ti u uspeh.

Utak mi ca po ~i we u 18. ~a so va.

T. Jovovi}

JUGOVI] UNIMET UGO[]UJE VRAWE

De taq sa tak mi ~e wa u No vom Sa du

dr `av ni re kord (3:54,12). I kod de vo ja ka u is toj di sci pli ni je sla vi la Voj vo di na is pred Fe nik sa (Som bor) i Sve tog Ni ko le (Ni{). ^a ba Si la |i i Ivan Len |er iz zre wa nin skog Pro le te ra oprav da li su o~e ki va wa. Si la |i je tri jum fo vao na 100 pr sno is pred klup skog ko le ge Ni ko le Traj ko vi }a i De ja na Pe ri {i }a (No vi Sad), a Len |er je ube dqi vo sla vio na 100 del fin is pred Bo ja na Udic kog (Ki kin da) i Du {a na Te pav ca (Fe niks).

Naj u be dqi vi ja pr vog da na bi la je Ti ja na Vu ka no vi} (Voj vo di na) na 400 slo bod no, ko ja je pli va la ~ak de set se kun di br `e od klup ske ko le gi ni ce Ta ma re Vu ko brat, dok je tre }a bi la Mi na Ma sti lo vi} (11. april).

- Po be di la sam, ali sam po kva ri la svo je naj bo qe vre me za jed nu se kun du, jer u ovoj tr ci ni sam ima -

Fo to: F. Ba ki}

Re zul ta ti - mu {kar ci, 400 slo bod no, ap so lut na: 1. Pa {ka{ (Pro le ter, Zre wa nin) 4:00,85 (740), 2. Pe jo vi} (Par ti zan, Be o grad) 4:03,26 (718), 3. Mi ja to vi} (Par ti zan) 4:03,61 (715). 100 pr sno, ap so lut na: 1. Si la |i (Pro le ter) 59,92 (899), 2. Traj ko vi} (Pro le ter) 1:02,91 (776), 3. Pe ri {i} (No vi Sad) 1:03,90 (741). 100 le| no, ap so lut na: 1. Mi ro slav Udic ki (Ki kin da) 56,67 (706), 2. Vu le {e vi} (Pro le ter) 57,52 (676), 3. Iva no vi} (Sve ti Ni ko la, Ni{) 57,64 (671). 100 del fin, ap so lut na: 1.

Len |er (Pro le ter) 52,61 (869), 2.

Bo jan Udic ki (Ki kin da) 56,15 (715), 3. Te pa vac (Fe niks, Som bor) 57,08 (680). 50 slo bod no, ap so lut na: 1. Si qev ski (Voj vo di na) 22,20 (859), 2. Sto ja no vi} (Voj vo di na) 22,91 (781), 3. Si la {ki (Voj vo di na) 23,30 (743). 400 me {o vi to, ap so -

vi} (PSS) 1:12,07 (731), Iva no vi} (Par ti zan) 1:13,91 (678), 3. Vu ja tov (No vi Sad) 1:15,64 (633). 100 le| no, ap so lut na: 1. Dra ga nov (Pro le ter) 1:03,67 (737), 2. ]i ri} (Sve ti Ni ko la) 1:07,06 (630), 3. Pe tro vi} (Par ti zan) 1:07,95 (606). 100 del fin, ap so lut na: 1. Mi o~ (BPK) 1:04,13 (681), 2. Ili} (Sve ti Ni ko la) 1:06,99 (597), 3. Co ji} (Sve ti Ni ko la) 1:07,35 (588). 50 slo bod no, ap so lut na: 1. Naj da nov ski (No vi Sad) 25,24 (839), 2. Ni ko lov ski (Voj vo di na) 25,93 (774), 3. Rep man (Fe nisk) 26,65 (713). 400 me {o vi to, ap so lut na: 1. Iva no vi} (Par ti zan) 5:04,76 (688), 2. Vu ko brat (Voj vo di na) 5:09,78 (655), 3. Se wi (Cr ve na zve zda) 5:11,63 (643). 4h100 slo bod no: 1. Voj vo di na 4:01,95 (708), 2. Fe niks 4:14,08 (611), 3.

Sve ti Ni ko la 4:16,10 (597).

G. Malenovi}

Sun ce do la zi s ju ga Da li }e ko na~ no i u ru ko met nom Ka }u gra nu ti sun ce. Svu gde ono do la zi sa is to ka, ov de bi mo glo sti }i sa ju ga. U pret hod -

Ko ga on da upi ta ti za ju na~ ko zdra vqe i ras po lo `e we u eki pi, do ka pi te na Jo va na Ku ko ba ta?

OVOG VIKENDA TRE]E KOLO EVROLIGE

Par ti zan do ~e ku je Bu dvu Ovog vi ken da igra se tre }e ko lo ~e tvrt fi na la Da le ko vod Evro li ge. Be o grad ski Par ti zan su tra do ~e ku je eki pu Bu dve, a me~ na Ba wi ci po ~i we u 18 ~a so va.

Da nas }e u is toj gru pi u Du brov ni ku sna ge od me ri ti Jug i Ja dran iz Her ceg No vog. Po sle

dva ko la iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a ima ju dve po be de i vo de na ta be li.

U B gru pi da nas }e u der bi ju u Ri je ci igra ti dva hr vat ska klu ba Pri mor je i Mla dost iz Za gre ba (20), dok }e ak tu el ni {am pion ita li jan ski Pro Re k o do ~ e k a t i ma | ar s ki Va { a{ (20.30).

G. M.

VOJVODINA NS SEME NA KORAK DO POLUFINALA

Sve go to vo u Qi gu Ni su od boj ka {i Voj vo di ne NS se me od i gra li na vr hun skom ni vou pr vi me~ ~e tvrt fi na la plej-ofa pro tiv Spar ta ka iz Qi ga, ali su kva li te tom us pe li da po ve du u se ri ji i po treb na im je jo{ jed na po be da da se na |u me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u dr `a vi. Sa la ti }e vi iza bra ni ci su, uz br do osci la ci ja, iz vo je va li mak si mal nu po be du i oprav da li zva we fa vo ri ta.

Za pro laz u po lu fi na le i, naj ve ro vat ni je, meg dan sa Cr ve nom zve zdom po treb na je jo{ jed na po be da, a dru gi me~ igra se su tra u Qi gu.

- Ni ko ne mo `e da bu de za do vo qan na {om igrom u pr vom me ~u, ali naj va `ni je je da smo po be di li. Na dam se da }e mo za i gra ti ka ko va qa u dru gom me ~u i pro }i u po lu fi na le sa jo{ jed nim mak si mal nim tri jum fom.

Po sle pr vog se ta smo se opu sti li, ali smo sre }om ima li ne ko li ko ras po lo `e nih igra ~a, kao {to je to bio Pe tro vi} ko ji go to vo sam mo `e da do bi je eki pu ka kva je Spar ta ko va - re kao je ka pi ten Voj vo di ne NS se me Ne nad Si me u no vi}.

M. R.

Jo van Ku ko bat, ka pi ten ka} kih ru ko me ta {a

nih pet ko la na stav ka pr ven stva Ju go vi} Uni met je osvo jio dva mr {a va bo da, a po raz u Kup utak mi ci, u du e lu sa ja kom pr vom po sta vom Ko lu ba re, ozbiq no je uz dr mao re do ve Ka }a na.

TURNIR U MAJAMIJU

Ana ple {e po te re nu

Da ni lo Mi ro sa vqe vi} i Ne nad Si me u no vi} u blo ku

Fo to: F. Ba ki}

Re zul ta ti Voj vo di na NS se me - Spar tak (Q) Cr ve na zve zda - Mla di rad nik Par ti zan T. - Je din stvo (SP)

3:0 3:0 3:1

No vak \o ko vi} je odav no po znat kao ne ko ko i te ka ko ume da za ba vi pu bli ku na te ni skom te re nu. Da to ra di jed na ko do bro po ka za la je i Ana Iva no vi}. [am pi on ka Ro lan Ga ro sa iz 2008. go di ne i we na part ner ka An drea Pet ko vi} pla si ra le su se u dru go ko lo tur ni ra u Ma ja mi ju, a po be du su pro sla vi le ple som.

Srp ska i ne ma~ ka te ni ser ka na {eg po re kla su sa vla da le Austra li jan ku Ana sta si ju Ro di o no vu i Jung ^u ang sa Taj va na sa 4:6, 7:5, 10:5.

- Svi smo ma lo mr zo voq ni po sle sre de i eli mi na ci je iz na ci o nal nog ku pa. Ti me smo iz gu bi li do bar pla sman ove se zo ne, a sa mim tim i sva ku sport sku am bi ci ju. U po sled wih ne ko li -

ko utak mi ca bi li smo u pa du for me i ni smo se pred sta vi li ona ko ka ko je tre ba lo. Po ra zom od Ko lu ba re se bi smo na pra vi li me dve |u uslu gu, jer }e sa da sva ka eki pa ko ja bu de do la zi la u Ka} tra `i ti svo ju {an su. Na {a je kri vi ca {to ni smo us po sta vi li kri te ri jum do ma }eg te re na. [to pre tre ba da za bo ra vi mo sre du i okre ne mo se no vim oba ve za ma - re kao je Ku ko bat.

Vra we se gr ~e vi to bo ri za op sta nak u eli ti. Za o~e ki va ti je da }e mom ci iz Bo ri nog gra da i}i na sve ili ni {ta?

- Sve sni smo da }e u Ka} do }i da tra `e bo do ve, a to im mi ne mo `e mo do zvo li ti. Mo ra mo da okre ne mo no vi list, po {to smo do sa da mno go to ga pro koc ka li.

Vra we je ne u god na eki pa, ko ja se u od no su na pr vu po lu se zo nu, ka da smo ih mi po be di li, po ja ~a la sa dva igra ~a. U Ka} si gur no ne }e da do |u s be lom za sta vom, na pro tiv tra `i }e svo ju {an su, ali im mi ne }e mo do zvo li ti.

Mo ra }e bo do ve da tra `e na dru gom me stu.

Bi lo je i ra ni je tre nu ta ka ka da se Ju go vi} vra }ao na po bed ni~ ki ko lo sek, na kon se ri je lo {ih iga ra. Mo `e li se to do go di ti i ve ~e ras (19 ~a so va, Hram), u du e lu sa Vra wem?

- Sve je na na ma. Bi lo je kri znih tre nu ta ka i ra ni je, ali je Ju go vi} iz la zio jo{ bo qi i ja ~i. Ve ~e ra {wa utak mi ca mo ra da bu de pre kret ni ca. [te ta je {to smo to kom se zo ne ima li pa do ve, a ni smo ima li kon ti nu i- tet do bre igre i re zul ta ta.

Ali, ta kvi smo, vo da je do {la do gu {e i vre me je da po~ ne mo da igra mo ka ko va qa - na gla sio je Ku ko bat.

J. Gali}

Bo ja ni Pa ri bas sr ce Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski osvo ji la je na gra du Fed kup BNP Pa ri bas sr ce, ko ja se do de qu je naj bo qim te ni ser ka ma po sle sva kog ko la tak mi ~e wa u Fed ku pu. Jo va nov ski je bi la naj za slu `ni ja za po be du Sr bi je nad Ka na dom 3:2 u No vom Sa du. U od su stvu Je le ne Jan ko vi} i Ane Iva no vi}, Bo ja na je pod ne la naj ve }i te ret u du e lu sa Ka na |an ka ma i do ne la dva po e na u sin glu. Ta ko |e, bi la je i ~la ni ca du bla ko ji je po be dio Ka na |an ke.. Pre o sta la tri la u re a ta u pr vom ko lu Fed ku pa pri pa la su Be lo ru ski wi Vik to ri ji Aza ren ko, Ja pan ki Aju mi Mo ri ti i Pe ru an ki Bjan ki Bo to.

- ^e sti tam Bo ja ni, Vik to ri ji, Aju mi i Bjan ki na na gra da ma BNP Pa ri bas sr ce. Wih ~e ti ri su de fi ni tiv no obe le `i le pr vu run du ovo go di {weg tak mi ~e wa u Fed

Bo ja na Jo va nov ski

ku pu - iz ja vio je za zva ni~ ni sajt pred sed nik Me |u na rod ne te ni ske fe de ra ci je (ITF) Fran ~e sko Ri ~i Bi ti.

20

sport

subota26.mart2011.

dnevnik DRA MA TI^ NO ^E TVRT FI NA LE U EVRO LI GI

Uz vra tio Pao, Pa skva lu kri ve su di je

Je din stve ni Jan ko Ne }e te na }i mno go igra ~a na ATP tu ru sa li~ no {}u ve }om od Jan ka Tip sa re vi }a, ta ko po ~i we tekst o srp skom te ni se ru na zva ni~ nom saj tu tur ni ra u Ma ja mi ju.

Ti si je dint stve na li~ nost, eks cen trik, vo li{ da za ba vqa{ pu bli ku, ot kud ta kav tem pe ra ment?

- To sam ja, od u vek sam bio ’svo ja’ li~ nost. Mo ji ro di te qi su se pro ti vi li pir sin gu i te to va `a ma ka da sam to pr vi put ura dio. Ima mo ne su gla si ca oko od re |e nih stva ri, ali od u vek sam se mak si mal no tru dio da ro di te qe u~i nim po no snim - ka `e Jan ko.- In te re so va we za li te ra tu ru po ku pio sam od maj ke, ona je bi la stu dent pra va, ne pre sta no je ~i ta la, ali je na kra ju po sta la do ma }i ca. Pod sti ca la me je da ~i tam raz li ~i te kwi ge ka da sam bio mla |i.

Po sto ji li du bqe zna ~e we tvog na dim ka „Tip si“ ili je to jed no stav no skra }e ni ca od pre zi me na?

- Ni sam ja smi slio taj na di mak, ta ko me zo vu ne ki od na vi ja ~a.

Dru gi te ni se ri zo vu me ’Jan ke la’, imam ne ko li ko na di ma ka.

Po be da u Dej vi su ku pu bi la je po se ban mo me nat za sa i gra ~e, te be i Sr bi ju. Ko li ko je tu bi lo emo ci ja i da li te je na bi lo ko ji na ~in pro me ni lo to {to si pred sta vqao ze mqu na naj vi {em ni vou?

- Uop {te me ni je pro me ni lo, ali to je si gur no bio iz van re dan tre nu tak, mi slim da je to jed no od naj ve }ih do stig nu }a u mo joj do sa da {woj ka ri je ri. Pri ~a o na {oj ti tu li vr lo je in te re sant na. Ka da smo po ~e li, raz go va ra li smo ko li ko bi bi lo ne ve ro vat no ka da bi smo po be di li i ostva ri li za jed ni~ ki san. Ali ka ko smo bi li bli `i, ta ko smo ma we i raz go va ra li o to me. Ka da smo do {li do po lu fi na la to vi {e ni smo ni spo mi wa li. Za i sta je sjaj no {to smo za pra vo san pre tvo ri li u ja vu.

Ka ko se sna la zi{ u bra~ nim vo da ma? Su pru ga ti je biv {a TV vo -

di teq ka, a ima i iz ve {ta ja da ra di kao mo del. Da li ona pu tu je ~e sto sa to bom?

- Ti iz ve {ta ji su u stva ri ne ta~ ni, ima la je ne ko li ko po nu da, ali ih je od bi la. Bra~ ni `i vot je isti kao pre, ve ro vat no jer sam sa svo jom su pru gom za jed no ve} du go vre me na. Po ~e li smo za jed no da `i vi mo na kon {est me se ci za ba vqa wa i bi li smo u ve zi pet go di na pre ven ~a wa. Sa da pu tu je sa mnom ~e sto i u`i vam u to me, ali re kla je da to ne }e ve~ no da tra je.

Po sle ove go di ne, ona `e li da se kon cen tri {e na svo ju ka ri je ru.

Sre }an sam jer pro vo dim mno go vre me na sa wom i ose }am se kao naj sre} ni ji ~o vek na sve tu.

Da mo ra{ da opi {e{ Ma ja mi na Tvi te ru sa 140 ili ma we ka rak te ra, {ta bi po ru ~io qu di ma?

- Ma ja mi je moj omi qe ni grad po sle Be o gra da i vi dim se be ka ko `i vim tu u bu du} no sti. Vo lim mno go ovaj grad i mo ti vi san sam da igram do bro ka ko bih du `e ostao.

SE BA STI JAN FE TEL O NO VOJ SE ZO NI I BO LI DU RED BU LA

Svi kre }e mo od nu le Ne ma pu no vo za ~a ko ji su osva ja li ti ti le svet skog pr va ka u For mu li je dan, a sa mo ih je ne ko li ko us pe lo da je od bra n e. Se b a s ti j an Fe tel }e ima ti pri li ku da se pri dru `i toj ma loj gru pi jer ove ne de qe po ~i we {am pi o nat u For mu li je dan, tr kom za Ve li ku na gra du Austra l i j e u Mel b ur n u.

Mla di Ne mac dao je in ter vju veb saj tu „for mu la1.com”.

l Ka kvi su va {i ose }a ji pred pred sto je }u se zo nu?

- [to se ti ~e pred sto je }e se z o n e, imam do b ar ose } aj.

Zim ski pe riod bio je ve o ma za do vo qa va ju }i za nas, pre ve zli smo do sta ki lo me ta ra, ne to l i k o ko l i k o Fe r a r i, ali vi {e ne go {to smo to ~i ni li ra ni je. Ko li ko smo bi li do bri u od no su na dru ge ve }e je pi ta we ne go pro te klih go di na. U pro te klim go di na ma ste ima li ide ju gde ste u od no su na dru ge ti mo ve na kra ju te sto va, ali ove go di ne to je go to vo ne mo g u } e. Po s to j e ta k o z va n i eks per ti ko ji pred vi |a ju, ali mi slim da ni ko re al no ne mo -

`e da zna {ta }e se de si ti na sta zi Al bert Park, na ko joj smo vi |a li iz ne na |e wa pret hod nih go di na. Mi ve ru je mo u svoj tim i na da mo se da smo na do brom pu tu. l Da li ste fa vo rit?

- Da li mo gu da pred vi dim bu du} nost? Na `a lost, ne mo gu. Mi zna mo {ta smo ra di li pre ko zi me, zna mo da se na{ pro gram do bro raz vi ja, za to

mi slim da u se zo nu ula zi mo do bro pri pre mqe ni. Ali pi ta we osta je - da li je to do voq no u od no su na kon ku ren te?

Mi slim da }e pr va tr ka bi ti ve o ma za ni mqi va, ne sa mo zbog iz bo ra pra vog „pa ke ta” za tr ku, ve} i zbog no vih pne u ma ti ka, KERS si ste ma i po kret nog zad weg kri la. Ono {to sa da mo gu da ka `em je da }e ova tr ka za fa no ve bi ti do bar {ou, a za nas vo za ~e do bra lek ci ja. l RB6 je bio po bed ni~ ki bo lid u 2010. Da li je RB7 istog ka li bra?

- Od mah sam „ose tio” na{ no vi bo lid jo{ kod ku }e, a po ka zao je iz vr sne per for man se

i po u zda nost na sva ~e ti ri te sta. Po u zda nost je uvek kqu~ uspe ha. Ne po ma `e vam ka da ima te bo lid ko ji je za jed nu se kun du br `i od osta lih, ali ni ka da ne za vr {i tr ku. ^i we ni ca je da ja lak {e na pra vi ti brz auto po u zda nim ne go po uz dan br zim i svi zna mo da bo lid sa ko jim smo po ~e li se zo nu ni je bio onaj isti sa ko jim smo je i za vr {i li. Za to je dru gi kqu~ uspe ha kon stan tan na pre dak. Za sva ku tr ku spre ma }e mo no vi ne. l Ove se zo ne }e te bra ni ti ti tu lu. Da li }e to pro m e n i t i va{ pri stup?

- O to me ne raz mi { qam ~e s to.

Ka d a te s ti r a t e kon cen tri {e te se na svoj rad, a i ja vi { e vo l im da gle d am una p red ne go una zad. Za do voq stvo je ima ti ti tu lu, ali to mi ne }e po mo }i ni u jed noj tr ci ove se zo ne. Svi kre }e mo od nu le. l Svi ti mo vi na te sto vi ma u Bar se lo ni su ve `ba li pit sto po ve, kao da }e oni bi ti od lu ~u ju }i za re zul tat tr ke. Ka ko mi sli te da }e se od vi ja ti tr ke ove se zo ne?

- De fi ni tiv no }e mo svra }a ti do bok so va mno go ~e {}e ne go ra ni je, ta ko da }e pit sto po vi ima ti ve li ki uti caj na to ka ko }e se tr ke od vi ja ti. To }e bi ti je dan od naj in te re sant n i j ih aspe k a t a tr k e u Austra l i j i. Ali po { to }e uslo vi za sve bi ti isti ne vi dim da }e to ne ko me do ne ti pred nost. Do du {e, do bra tak ti ka }e si gur no po mo }i - za kqu u ~io je Fe tel.

Pre ve la: G. Ma le no vi}

^e tvrt fi nal na se Tre ner Bar se lo ne Ha vi jer ]a go v tim i u gro tlu OAKA dvo ra ri ja utak mi ca u ko {ar vi Pa skval bio je qut na su di je ne ni je aut saj der: ka {koj Evro li gi, ve} na kon po ra za. Iako se ni je ogla - Mo ra }e mo do bro da se pri po sle sa mo dva me ~a, po {a vao po pi ta wu ar bi ta ra po sle pre mi mo za te me ~e ve. Re zul tat tvr di la je da }e bi ti iz u zet no pr ve utak mi ce u ko joj je su |e we je 1:1 i sve je otvo re no. Ta~ no je dra ma ti~ na. U sva ~e ti ri ~e tvrt i{lo na vo du we go vom ti mu, Pa da smo po be di li u dva po sled wa fi nal na pa ra re zul tat je 1:1, {to skval je sa da na gla sio da je de qe me ~a ko ja smo igra li na te re nu ga ran tu je ne iz ve sne i otvo re ne we prav de kra jem tre }e ~e tvr ti Pa na ti na i ko sa, ali to ni {ta ne su sre te i u na stav ku. Za pro la zak ne pre lo mi lo utak mi cu. U tom mo ra da zna ~i. Uko li ko `e li mo na F4 tur nir u Bar se lo ni kva li pe ri o du, pre ma we go vim re ~i ma, da se vra ti mo ku }i i da igra mo fi ko va }e se eki pe ko je pr ve obez ni su svi ra na tri ili ~e ti ri fa u pe ti me~, ja sno je da mo ra mo da be de tri tri jum fa, a sa da su, za raz li ku od vre me na pre po ~et ka se ri je, ulo gu bla gih fa vo ri ta pre u ze li Pa na ti na i kos, Mon te pa ski, Va len si ja i Ma ka bi.

Ove ~e ti ri eki pe na pra vi le su brejk (nad Bar se lo nom, Olim pi ja ko som, Re a lom i Ka hom La bo ral) i o~e ku ju ih dva me ~a pred svo jim na vi ja ~i ma, ti me i sjaj na {an sa da stig nu do za vr {ne pred sta ve u Ka ta lo ni ji.

Naj bur ni je je, kao {to se i o~e ki va lo, u me ~e vi ma iz me |u Bar se lo ne i Pa na ti na i ko sa. Ima li su Gr ci ve li ku {an su i u pr voj utak mi ci da iz ne na de do - @e stok duel Fra na Vas ke za i Di mi tri sa Di ja man ti di sa ma }i na, ali su Na va ro i dru {tvo ipak us pe li da tri jum la nad do ma }im igra ~i ma, da bi iza |e mo na te ren u Ati ni i da fu ju sa 83:82. Me |u tim, @eq ko po sle sve ga Hu a nu Kar lo su Na va po be di mo. Si gu ran sam da smo u Ob ra do vi} i we go vi sa rad ni ci ru bi la svi ra na teh ni~ ka gre sta wu to da ura di mo. Sva ka sle uo~i li su gre {ke iz pr vog du e la, {ka. de }a utak mi ca je naj va `ni ja. na pra vi li ma le ko rek ci je u tak - Od tog tre nut ka pa do kra ja Tre nut no to je tre }i me~. To je ti ci i us pe li su da uti {a ju pre ko me ~a ni smo mo gli da ima mo po ve jed na no va si tu a ci ja, bi }e kom 7.000 gle da la ca u „Blau gra ni”. re we u su di je, ni ti smo mo gli da pli ko va no, ali se mi na da mo po Pred vo |e ni sjaj nim Di ja ma ti di is pu wa va mo de fan ziv ne za dat ke be di. som, a on da i biv {im igra ~em re kao je Pa skval. - Pa na ti na i kos @eq ko Ob ra do vi} je si gur no imao do sta raz lo ga da bu de ne za do vo qan su |e wem u pr vom su sre DRU GE UTAK MI CE ^E TVRT FI NA LA EVRO LI GE tu, ali je is ku sni srp ski stru~ Olim pi ja kos - Mon te pa ski 89:41 i 65:82 (1:1) wak mir no re kao: Ka ha La bo ral - Ma ka bi 76:70 i 81:83 (1:1) - Po no san sam zbog na ~i na na Bar se lo na - Pa na ti na i kos 83:82 i 71:75 (1:1) ko ji smo od i gra li obe utak mi ce Real - Va len si ja 71:65 i 75:81 (1:1) u Bar se lo ni. Na{ ciq je bio da iz bo ri mo jed nu po be du i za i sta U za gra da ma je do sa da {wi re zul tat ~e tvrt fi nal ne se ri je. sam za do vo qan i sre }an {to smo Igra se do tri po be de u se ri ji, a pred nost do ma }eg te re na u na u mu us pe li. Sit ni ce pre su ima ju do ma }i ni iz pr ve dve utak mi ce. Tre }i me ~e vi igra ju se u |u ju u ova kvim utak mi ca ma i mi uto rak, 29. mar ta, a ~e tvr ti u ~e tvr tak, 31. mar ta i to u Si je ni, smo, po sle pr vog me ~a, mo ra li da Tel Avi vu, Ati ni i Va len si ji. po tra `i mo ne ka al ter na tiv na Even tu al ne maj sto ri ce na pro gra mu su 6. ili 7. apri la. re {e wa, a is po sta vi lo se da je zna ~aj nu ulo gu u wi ma od i grao Bar se Sa tom, ze le ni iz gr~ ke ima mno go za slu ga za tri jumf, ali Sa to. Raz mi {qa mo sa mo o na {oj pre sto ni ce po be di li su sa 75:71 i mi slim da je ovaj deo me ~a pre lo igri, a o even tu al nim gre {ka ma sa da ima ju fan ta sti~ nu pri li ku mio utak mi cu. Sva ko za slu `u je ar bi ta ra u pr vom me ~u ni sam `e da pred svo jih 20.000 gle da la ca u po {to va we, a mi ga ni smo ima li leo ni {ta da pri ~am dok ne vi OAKA dvo ra ni po no vo stig nu na od stra ne su di ja. U jed noj ak ci ji dim sni mak utak mi ce. Sa da se se F4 tur nir. Na rav no, po {to je do su bi la tri ili ~e ti ri ne do su |e li mo u na {u sa lu, znam da }e at ma }in te pred sta ve upra vo Bar se na pre kr {a ja za nas, da bi na kra mos fe ra u woj bi ti fan ta sti~ na lo na, ne ma sum we da }e Ka ta lon ju Ka la tes uda rio Na va ra i to se i raz mi {qa mo sa mo o pr vom na ci u~i ni ti sve ne bi li uz vra ti li ja sno vi de lo. Ne sa mo da ar bi tri red nom su sre tu, u uto rak uve ~e. brejk, {to ga ran tu je dva no va ko ni {ta ni su svi ra li, ve} su Na va Ko na~ ni tri jumf je jo{ ja ko da {ar ka {ka spek ta kla i pra zni ka ru do su di li teh ni~ ku gre {ku. le ko, a Bar sa }e u Ati nu sti }i sa za sve qu bi te qe ko {ar ke {i rom U uto rak se se ri ja se li u Ati `e qom da nam se re van {i ra.

Evro pe. nu, a ]a vi Pa skval mi sli da we A. Pre do je vi}

UTAK MI CE NBA LI GE

Da las je dva, Pe |a od li ~an Da las, tre }e pla si ra ni tim Za pa da, kod ku }e se na mu ~io u du e lu s po sled we pla si ra nom Mi ne so tom. Da las je sa vla dao Vu ko ve re zul ta tom 104:96, a Pre drag Sto ja ko vi} uba cio je 16 po e na, uz vi {e ne go do bar {ut za tri po e na (4/8). Dva da na ra ni je pro tiv Gol den Stej ta je {u ti rao za ni jan su bo qe (5/8). U sva kom slu ~a ju, ~i ni se da je biv {i re pre zen ta tivc na {e ze mqe u{ao u for mu u pra vom tre nut ku, ka da se re gu lar ni deo se zo ne bli `i kra ju.

Ne iz ve stan me~ re {i li su Dirk No vic ki (30 po e na, 11 sk) i Xon Te ri (18 p), ko ji su od 96:94 od ve li svoj tim na bez bed nih 103:96, ka da je osta lo da se od i gra jo{ 43 se kun de. Da la su je ovo je da na e sta uza stop na se zo na u ko joj je ostva rio bar 50 po be da.

- Dirk nam je na tajm-autu re kao da ne sme mo da iz gu bi mo ovu utak mi cu - re kao je Te ri po sle me ~a.

Go ste je, na op {te iz ne na |e we, pred vo dio do sa da ma lo ko ri {}e ni kril ni cen tar En to ni Ren dolf. Mo mak je za u zeo me sto po vre |e nog Ke vi na La va u start noj pe tor ci i za be le `io 31 poen i 11 sko ko va. Dar ko Mi li ~i} pru `io je par ti ju za za bo rav. Na te re nu je pro veo 15 mi nu ta, pro ma {io oba {u ta, uhva tio dve lop te, jed nu blo ki rao i dve iz gu bio. Uz to je na pra vio ~e ti ri pre kr {a ja. Tre ba lo je da to bu de {an sa Ni ko li Pe ko vi }u da se is tak ne, ali i on je ostao na pre skrom na dva po e na i dva sko ka za 18 mi nu ta.

Jo{ vi {e dra me bi lo je u Solt Lejk Si ti ju, gde je Ju ta ima la u xe pu po be du nad Wu Or le an som, ali je cen tar Eme ka Oka for po en ti rao uz po mo} ta ble i iz nu dio pro du `e tak (105:105). Na ~e lu sa Kri som Po lom (24 p, 12 as) go sti su 35 se kun di pre kra ja do dat nog pe ri o da po ve li sa 114:110 i tu

pred nost sa ~u va li u pe nal za vr {ni ci - 121:117.

Ju ta je prak ti~ no eli mi ni sa na iz tr ke za plej-of, ali Hor net se mo ra da za bri ne po vre da ko le na ko ju je do `i veo pr vi stre lac i dru gi ska ka~ ti ma Dej vid Vest. Vr lo je mo gu }e da je se zo na za we ga za vr {e na.

Istok: 1. ^i ka go 51-19, 2. Bo ston 50-20, 3. Ma ja mi 49-22, 4.

Or lan do 46-26, 5. Atlan ta 4032, 6. Fi la del fi ja 37-34, 7. Wu jork 35-36, 8. In di ja na 32-40, 9.

Mil vo ki 28-42, 10. [ar lot 2842...

Zapad: 1. San An to nio 57-14, 2. LA Lej kers 51-20, 3. Da las 50-21, 4. Okla ho ma Si ti 46-24, 5. Den ver 43-29, 6. Por tland 4130, 7. Wu Or le ans 41-31, 8. Mem fis 40-32, 9. Hju ston 38-34, 10.

Fi niks 36-34, 11. Ju ta 36-37...

U plej-of }e se pla si ra ti po osam naj bo qih eki pa iz obe kon fe ren ci je.

kultura

dnevnik

ПОРУКА ПОВОДОМ 27. МАРТА, СВЕТСКОГ ДАНА ПОЗОРИШТА

Театар у служби човечанства Да ли сте икад помислили да би позориште могло да буде моћно оружје у борби за мир и помирење? И док нације широм света троше огромне суме новца на мировне мисије у подручјима под жестоким сукобима – позоришту, као једној од опција за управљање и ублажавање конфликата, посвећује се веома мало пажње. Како би становници мајке Земље могли уопште и да успоставе светски мир, кад се у ту сврху користе инструменти који долазе од споља и изузетно репресивне снаге? - пита се Џесика Кахва из Уганде, овогодишња ауторка поруке Међународног позоришног института поводом 27. марта, Светског дана позоришта. Позориште суптилно прожима људску душу, опхрвану страховима и сумњама, тако што мења слику о њој самој – и отвара свет разних могућности за појединце, самим тим и за заједницу. Оно може да дâ смисао дневним реалностима, али истовремено и предупреди несигурну будућност. Позориште може да се укључи у политичке прилике неког народа на једноставан начин. Управо зато што је свеобухватно, позориште може да буде средство за превазилажење претходно установљених неспоразума.Позориште је доказан начин заговарања и промовисања идеја које сви заједно поштујемо, за које смо спремни да се боримо, када се оне злоупотребљавају.Како бисмо себи обезбедили мирну будућност, морамо почети

да користимо мирна средства која подразумевају разумевање, уважавање и препознавање напора које свако људско биће улаже у мир. Позориште је управо тај универзални језик помоћу којега можемо да пошаљемо поруке мира и помирења.

Позивам вас да на овај, Светски дан позоришта промислите о свему и да позориште, као универзални начин за дијалог, друштвене промене и реформе, поставите у први план. Позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива од

Дан СНП-а 28. марта Српско народно позориште, наш најстарији театар који у овој сезони прославља 150 – годишњицу постојања, у понедељак 28. марта обележиће свој дан. Према програму прославе, сутра на Светски дан позоришта, делегација СНП-а ће обићи четири новосадска гробља (Алмашко, Успенско, Католичко и Ново) и положити цвеће на гробове преминулих чланова овог театра. На сам дан позоришта 28. марта, у 10.30 часова биће положено цвеће уз споменике Јована Стерије Поповића, Пере Добриновића и код бисте Драге Спасић. Предвиђен је и сусрет са пензионерима овог театра у 11 часова у Клубу СНП-а. У 12 часова биће приређен свечани програм обележавања дана СНП-а на сцени „Пера Добриновић”, у оквиру које ће бити додељене традиционалне награде и признања. Дан СНП-а биће обележен 28. марта и премијером опере „Пикова дама„, која ће почети у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић”. Н. П-ј. Активним укључивањем појединаца, позориште може да привуче многе душе које ће срушити утемељене предрасуде, и тиме укаже појединцу прилику за поновно рађање услед новооткривених знања и новог поимања реалности. Да би позоришна уметност напредовала, међу осталим облицима уметности, морамо да начинимо одважни корак напред, тако што ћемо је инкорпорирати у свакодневни живот, бавећи се критичким питањима конфликта и мира.

огромне количине новца које троше Уједињене нација за мировне мисије широм света.Иако позориште није једини пут у борби за мир, оно би свакако требало да представља ефикасно средство у мировним мисијама. Ауторка поруке, Џесика Кахва је доктор позоришне уметности, успешни драмски писац, редитељка, теоретичарка и веома цењена и међународно призната за свој хуманитарни рад. Редовни је професор на Одсеку за музику, плес и драму на Универзитету Макерере у Уганди.

ПРЕМИЈЕРНО У АТЕЉЕУ 212

Отац на службеном путу Представа „Отац на службеном путу” по тексту Абдулаха Сидрана у режији Оливера Фрљића из Загреба, премијерно ће бити приказана сутра у Атељеу 212 у Београду, у оквиру сезоне „NextYU” тог театра. Редитељ

ма страдалим у погромима након 1948. године, јер су они одавно постали монета у актуелним политичким поткусуривањима. „Ишао сам за позоришним језиком. Покушао сам да чујем оно што тај језик говори кад се ис-

Властимир - Ђуза Стојиљковић

Оливер Фрљић рекао је јуче на конференцији за новинаре да радећи на представи није ишао за реконструкцијом једне историјске епохе, јер то оставља службеним историографијама, нити је ишао за ламентацијом над људи-

кључе сви други садржаји. Слушао сам тај језик и у његовом шапутању покушао да чујем амнестију од одговорности за време у којем живим”, рекао је он. Радња комада догађа се после резолуције Информбироа и осли-

кава сву комплексност тог политичког тренутка. То је прича о једној сарајевској породици у раним педесетим годинама, у време сукоба Тита и Стаљина и постављена је као сећање дечака Дина, чији отац у информбироовским превирањима завршава у затвору. Цело раздобље је приказано из визуре човека који нам из данашњег времена говори о тим догађајима. Дино „улази” у своју причу и разочарење и искуство својих зрелих година замењује невиношћу и наивношћу које је имао у време кад се радња комада догађа. Једна очева неопрезна и успутна изјава пред љубавницом, удружена са њеном љубомором и осветољубивошћу, потпуно ће променити њихове животе. Представа кроз интимну причу преиспитује несрећно време и историјске догађаје који се преламају преко судбина обичних, недужних људи. У представи се уживо изводе сонгови које је написао редитељ Оливер Фрљић, а за које је музику компоновала Ирена Поповић. У представи играју Властимир Ђуза Стојиљковић, Хана Селимовић, Бранислав Трифуновић, Феђа Стојановић, Иван Јевтовић, Александра Јанковић, Никола Јовановић, Тања Петровић, Аљоша Вучковић, Даница Максимовић, Миодраг Крстовић, Ерол Кадић.

SUSRETI

subota26.mart2011.

ЈЕЛЕНА ЧИЖОВА, КЊИЖЕВНИЦА ИЗ САНКТ ПЕТЕРБУРГА

Одабрала сам тежи пут После Београда и Вршца, Јелена Чижова, једна од најбољих и најпревођенијих руских књижевница представила се Новосађанима прексиноћ у Америчком кутку. У томе јој је помогла Љубинка Милинчић , која је на српски превела њен роман „Време жена”, у прошлогодишњем издању Књижевне општине Вршац. Ова књига је добила Букерову награду и тако осветлила пут претходним романима Чижове, за коју руска књижевна критика каже да у њима исписује „енциклопедију совјетског живота”. Прецизније, Чижову интересују животи такозваних обичних људи у млину велике историје/идеологије. У роману „Време жена”, она прати одрастање неме девојчице, коју мајка и три баке настоје да заштите од погубне комунистичке идеологије и последица . Ауторка причу поставља као сукоб Раја и (Х)ада, топле породичне интиме насупрот подрума у којима се чека за мало брашна. Време је жена, зато што су мушкарци углавном изгинули у рату. Јелена Чижова је један од најжешћих критичара комунистичке идеологије, коју сматра одговорном за пропаст перестројке .Руси и сада трпе последице тих деценија, мада су интелектуалци и народ за протеклих 25 година схватили да их неће спасти политика и политичари, тврди она. Када јој пребацују да се сувише бави прошлошћу, одговара да би се она лако опростила од совјетске историје, али та историја неће њу да напусти.

- Док сам била млада, писала сам песме, докторирала сам економију, научила и подучавала енглески, удала се, родила децу- испричала је Јелена Чижова.- Пошто је мој супруг, као професор историје зарађивао једва петсто рубаља, договорили смо се да он користи породиљско одсуство, а да ја зарађујем, што сам и чинила у једној великој фирми. Осећала сам да ми то ипак није довољно. А онда сам се нашла у смртној опасности на броду који је горео. Зарекла сам се да ћу, ако преживим, заборавити на зарађивање новца и посветити се писању. Тако сам и учинила- за десет година написала сам пет романа. Радује ме да поруке тих књига стижу до читалаца, и у Русији и у иностранству. Мој роман „Време жена”је драматизован и игра се у мом Санкт Петербургу и у Москви. Првом редитељу је важна историјска димензија те приче, а другом - духовна. Веома сам везана за родни град, што и одређује карактере мојих књижевних јунака, а то су, углавном, жене. Јелена Чижова је уредница међународног часописа „Let tre in ter na ti o na le” и директорка санктпетербуршког ПЕН клуба. Наглашава да није феминисткиња.

Фото: Н. Стојановић

l Шта мислите, какав би био свет да њиме владају жене?

- На ово питање се може одговорити озбиљно и на хумористички начин, а ја ћу покушати да нађем средину. Тај свет којим би владале жене, сигурно би био мање жесток, али нисам сигурна да би био бољи од садашњег. Жене би сигурно ко-

Вршац и Нови Сад

ристиле суптилније начине за уништавање од мушкараца. У свима нама постоје рушилачки нагони, а у том погледу мушкарци нису много гори од жена. И мада то звучи као утопија , ја бих волела да видим свет у коме живе срећни мушкарци и срећне жене. l Рекли сте да су комунистичка и фашистичка идеологија поразиле свет. У шта данас треба да верују људи, чему да се надају?

- Мислим да људи треба да верују у бога, у себе и у своје ближње,

значи да ако руски спортисти побеђују на међународном плану, поручује нам се да Русија устаје са колена. Такође, држава користи Руску православну цркву за своје циљеве и манипулише вером православних хришћана. Људима се, на књижевном плану, нуди море треш литературе, на сцени је такозвана масовна књижевност-мушки романи, женски романи, детективски романи. Мислим да је сада дошло до презасићења, и да се читаоци враћају квалитетним, озбиљним књигама. Радмила Лотина

НА 33. САЛОНУ АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ

Гран при за хотел „Центар” У Музеју примењене уметности у Београду прексиноћ је отворен 33. салон архитектуре, доделом награда у више категорија. Од 140 изложених радова у селекцији за награде било је 100 пројеката, а од-

вић, Немања Зимоњић, Игор Пантић, Огњен Крашна и Синиша Таталовић, за хотел „Центар„ у Новом Саду. Признање у категорији „Архитектура„ припало је Дијани Нова-

луку је донео жири у саставу: Горан Војводић (председник), Љиљана Благојевић, Ана Џокић, Дејан Милетић и Јован Сарић. Гран при Салона припао је ауторском тиму, који чине Бранислав Митровић, Јелена Кузмано-

ковић, Маји Трбовић, Александри Никитин и Душану Ненадовићу за објекат Б „Terra Panonica” - уметничке радионице и студентски апартмани на имању „Терра Паноница„ у Мокрину. Лауреати у истој категорији су и Дејан Миљковић и

Изложба о Емилу Сиорану рао на универзитету у Букурешту. Прву књигу, под називом”На врхунцу безнађа„, објавио 1934. на румунском језику. Након одобрене стипендије одлази у Париз где почиње да пише на француском и постаје један од корифеја савремене француске мисли. Упорно одбијајући да учествује у јавном животу Француске и да за свој рад прими било какво признање, Сиоран је како својим животом тако и својом „антифилософијом” и „антиидеологијом” изазивао велику пажњу читалачке публике. Као оштроумни критичар друштвених појава и човекових недостатака објавио је неколико десетина књига есеја, записа и афоризама, међу којима су најпознатије Кратак преглед распадања, Силогизми горчине, Зли демијург, Пад у време, Сузе и свеци, Историја и утопија и др. Умро је у Паризу 1995. године.

али, то је веома тежак пут. У том одабиру, данашњи људи се и не разликују од оних у претходним временима. Свако треба сам да одлучи, а ако питате мене- радим најбоље оно што морам, а биће шта ће бити. Најлакше је поверовати у оно што се нуди. У мојој земљи, то су нове идеологије, а прва је спорт. То

Веома ме радује да је мој роман „Време жена”, прво преведен на српски, па затим на друге језике, рачунајући и кинески, рекла нам је Јелена Чижова.- Због тога сам се унапред радовала сусрету са овдашњим читаоцима и сада могу рећи да сам одушевљена. Мој издавач Петру Крду из КОВ-а је фасцинантна личност, а и Вршац ме је очарао. Тамошње Народно позориште је било препуно на промоцији, а све оно што сам после у граду видела и чула, подсетило ме је на мој родни Санкт Петербург, који је такође престоница културе, иако није главни град. А и Нови Сад је сличан, са свим тим старинама. Чувајте их од великог капитала који све руши. Пазите да „Гаспрому”не падне на памет да уради оно што је покушао у Санк Петербургу- хтели су да у старом градском језгру подигну највишу зграду на свету. Наш ПЕН центар и други мислећи људи шест дугих година смо се борили да то спречимо. У Москви су нам рекли да је „Гаспром” непобедив, али ми смо ипак успели. Бар за сада.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Сто година од рођења филозофа и писца Емила Сиорана (1911-1995), Библиотека Матице српске обележава електронском изложбом грађе из својих збирки. Изложба обухвата избор из дела Емила Сиорана и литературе о његовом животу и раду и може се погледати до 21. априла у јавном каталогу Библиотеке. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, као и каталози претходно постављених електронских изложби - о Рабиндранату Тагори, Сави Текелији и Руђеру Бошковићу, трајно се чувају и доступни су на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, могу се погледати на сајту www.bms.rs. Емил Сиоран (румунски Чоран) рођен је у селу Рашинари у Румунији, а филозофију је дипломи-

21

Јован Митровић за пословни објекат „Me dia Ho u se„ у Београду и Мина и Иван Обрадовић за Објекат социјалног становања у заштићеним условима МЗ „Камењар„ у Сремској Митровици. Награду у категорији „Архитектура пројекти„ добио је Слободан Данко Селинкић за Парк Е-75, покривање аутопута кроз Нови Београд, у категорији „Експеримент и истраживање„ Ајла Селенић за интердисциплинарни истраживачки пројекат „Хипербореја - од линеарног до површине, од површине до простора”. Признање у категорији „Гости Салона - дело у иностранству„ додељено је ауторском тиму „Енота„ (Деан Лах, Милан Томац) за спортску дворану „Подчетртек„ у Словенији. Тим „Неоархитекти„ (Снежана Веснић и Владимир Миленковић) награђен је у категорији „Ентеријер„ за текстил „Do u ble„ (пословни простор у ГТЦ Плаза, Нови Београд), док је Владимиру Митровићу припало признање у категорији „Публикације” за историографску студију „Архитектура 20. века у Војводини”.

22

Svet

subota26.mart2011.

LIBIJA

DOK SE JA PAN BO RI S PO VE ]A NIM ZRA^EWEM

Udar no vog ze mqo tre sa uz strah od radijacije TO KIO: Sna`an zemqotres ja~ine 6,2 stepena po Rihteru pogodio je ju~e Japan, saop{tila je japanska meteorolo{ka agencija. Ju~era{wi zemqotres bio je ja~ine 4 stepena na japanskoj skali na kojoj je maksimum do 7 stepeni, u prefekturama Ivate i Mijagi ve} opusto{enim zemqotresom i cunamijem koji su 11. marta pogodili Japan. Nije izdato upozorewe na cunami. Epicentar zemqotresa bio je na dubini od oko 40 km i ja~ine 3 stepena na japanskoj skali u prefekturama Aomori, Akita, Jamagata i Fuku{ima. U zemqotresu i cunamiju koji su 11. marta pogodili Japan, prema najnovijem bilansu, `ivot je izgubilo 10.000 osoba, vi{e od 17.440 se vode kao nestale, a 2.775 je povre|eno. Japanski premijer Naoto Kan izjavio je ju~e da je situacija u havarisanoj nuklearnoj elektrani „Fuku{ima - Dai~i„ i daqe „te{ka i ozbiqna”.

U obra}awu naciji Kan je upozorio da „nismo u poziciji da mo`emo da budemo optimisti“ i da se „svaki razvoj doga|aja mora treti-

Ozra~eni radnici umotani u najlon

rati sa najve}im oprezom”. Predsednik japanske vlade se, pored toga, izvinio poqoprivrednicima i vlasnicima kompanija oko ovog postrojewa zbog prouzrokovane {tete, javio je AP. Japanske vlasti do sada su otkrile pove}an nivo radijacije kod 11 vrsta povr}a koje se uzgaja u blizini ove nuklearke, a vlada je pro{le nedeqe zabranila isporu-

ku pojedinih vrsta povr}a, kao i neprera|enog mleka. Pored toga, u teku}oj vodi u Tokiju otkriveno je prisustvo dvostruko vi{e radioaktivnog joda nego {to je dozvoqeno, a prekomerna koli~ina radioaktivnih materija prona|ena je i u jednoj vrsti povr}a koje se uzgaja u podru~ju prestonice, koja je od Fuku{ime udaqena oko 250 kilometara.

Pro cu rio re ak tor 3 „Fu ku {i me 1”?

TO KIO, WU JORK: Japanski zvani~nici za nuklearnu bezbednost sumwaju da je jezgro reaktora u bloku 3 u nuklearki „Fuku{ima 1” mo`da napuklo. To zna~i jo{ ve}u radijaciju.

Ranije je Si-En-En javio da je mogu}e da je u reaktoru 3 nuklearne elektrane „Fuku{ima 1” do{lo do neke vrste curewa nuklearnog goriva. Portparol Agencije za nuklearnu bezbednost Hideiko Ni{ijama rekao je da je „ne{to u reaktoru u bloku 3 mo`da o{te}eno”.

Sumwa o mogu}em o{te}ewu reaktora pojavila se kada su dva radnika zagazila u vodu s 10.000 puta ve}om radioaktivno{}u od normalne i zadobili opekotine na ko`i kada se voda prelila preko wihovih za{titnih ~izmi. Zbog neizvesne situacije prekinut je rad u nuklearnom kompleksu „Fuku{ima- Dai~i” gde je vi{e desetina radnika nastojalo da spre~i curewe radiaktivnog materijala iz

pregrejane elektrane. Japanski zvani~nici smatraju da je mogu}e da je do o{te}ewa do{lo u pumpama ili u bazenima sa iskori{}enim nuklearnim gorivom, i da je to prouzrokovalo probleme u reaktoru. U me|uvremenu, tokijska elektroenergetska korporacija TEP CO, koja radi na odr`avawu „Fuku{ime” saop{tila je da su tri radnika, koja su radila na hla|ewu reaktora 3, u ~etvrtak bila izlo`ena radioaktivnom zra~ewu koje je 10.000 puta ve}e od normalnog nivoa, prenose svetski mediji. Ina~e, do sada je kod 17 radnika koji su anga`ovani na hla|ewu pregrejanih reaktora, prona|eno da su bili izlo`eni radijaciji ve}oj od 100 milisiverta.

Japanski ministar odbrane To{imi Kitazava izjavio je da }e ameri~ke snage obezbediti deo sve`e vode koja }e se upumpavati u reaktore i sudove sa potro{enim nuklearnim gorivom, {to bi trebalo da

dnevnik

po~ne po~etkom naredne nedeqe. S druge strane, vlada u Tokiju je preporu~ila qudima koji `ive u krugu od 20 do 30 kilometara oko havarisanog postrojewa da dobrovoqno napuste ovu oblast, navode}i kao razlog ote`an svakodnevni `ivot zbog zastoja u snabdevawu dobara. U me|uvremenu, Organizacija za sprovo|ewe ugovora o op{toj zabrani nuklearnih proba (CTBTO) saop{tila je da su radiaktivne ~estice iz „Fuku{ime” ve} dospele do SAD i Islanda i da se o~ekuje da }e se po celom svetu rasuti u roku od dve do tri nedeqe, navode}i da je re~ o koli~inama koje nisu opasne po qudsko zdravqe.

Zbog straha od kontaminacije vi{e zemaqa zabranilo je uvoz mleka, mle~nih i nekih drugih proizvoda iz oblasti blizu havarisane nuklearke u Fuku{imi. I sam Japan je ve} obustavio promet povr}a i mleka iz ugro`enog podru~ja, izve{tava Rojters.

NA TO }e spro vo di ti za bra nu le to va TRI PO LI, BRI SEL, VA [ING TON: Od po~etka napada koalicionih snaga na libijsku vojsku pro{lo je skoro nedequ dana, a vazdu{ni napadi nastavqaju se nesmawenom `estinom. Francuski avioni uni{tili su artiqerijsku bateriju Gadafijevih snaga u Axdabiji, prenosi Rojters. Rano ju~e ujutro, avioni zapadnih snaga preletali su Tripoli. O~evici tvrde da su ~uli eksploziju i rafal protivvazdu{ne odbrane. Ministarstvo odbrane Velike Britanije saop{tilo je da su wihovi avioni tipa „tornado” tokom no}i pucali na vozila libijske vojske. ^lanice NATO dogovorile su se da preuzmu kontrolu zone zabrane letewa nad Libijom, izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen. Rasmusen je rekao da }e NATO svoju operaciju sprovoditi paralelno sa kampawom bombardovawa koju obavqa me|unarodna koalicija. „Odlu~ili smo da sprovedemo zonu zabrane letewa iznad Libije.

Delujemo u okviru {irokih me|unarodnih napora u ciqu za{tite civila” od re`ima libijskog vo|e Moamera Gadafija, rekao je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen u ~etvrtak uve~e posle sastanka predstavnika zemaqa ~lanica Alijanse. NATO, me|utim, ne}e preuzeti vo|ewe drugih vojnih operacija u toj zemqi, objasnio je Rasmusen. Ameri~ka komanda }e i daqe biti glavni supervizor napada na zemaqske mete, iako je ve} ju~e mawe ameri~kih aviona u~estvovalo u wima. „Oko 75 odsto borbenih i misija podr{ke zoni zabrane leta sada izvode na{i koalicioni partneri”, rekao je viceadmiral Vilijem Gortni u Pentagonu. SAD }e nastaviti da leti u borbenim misijama kada zatreba, ali }e wihova mi-

sija prvenstveno biti da pru`aju podr{ku kao {to je puwewe aviona gorivom u letu i nadgledawe vazdu{nog prostora Libije. Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao

Is pa qe no 16 ra ke ta „to ma havk” VA [ING TON: Koalicija koja obezbe|uje zonu zabrane leta nad Libijom ispalila je tokom protekla 24 sata 16 krstare}ih raketa „tomahavk” ga|aju}i artiqeriju, mehanizovane jedinice i komandnu i kontrolnu infrastrukturu libijskog lidera Moamera Gadafija, saop{tila je Nikol Delrimpl, portparol ameri~ke komande za Afriku, ~ija je baza u Nema~koj. Pored raketa „tomahavk”, vazdu{ne snage koalicije su upotrebile i ~etiri bombe za navo|ewe JDAM, dodala je Delrimpl. Ukupno su letela 153 aviona, od kojih 67 ameri~kih i 86 koalicionih vazdu{nih snaga, prenosi Rojters. je da }e tehni~ka i operativna koordinacija intervencije u Libiji biti na nivou NATO-a, ali da }e politi~ka koordinacija biti na nivou koalicije zemaqa koju predvode SAD, Britanija i Francuska.

Ujediweni Arapski Emirati poslali su 12 aviona koji }e se pridru`iti me|unarodnoj koaliciji za sprovo|ewe zone zabrawenih le-

na Libiju, posle Katara koji je ve} uputio dva vojna aviona i dva vojno-transportna aviona da se pridru`e snagama koalicije.

U me|uvremenu, Evropska unija je saop{tila da je spremna da blokira sve prihode od nafte i gasa od kojih bi mogao da profitira re`im libijskog lidera Moamera el Gadafija.

JEMEN

De mon stran ti ma blo ki ran put SA NA: Jemenske snage bezbednosti poku{avaju da spre~e antivladine demonstrante da stignu do prestonice Sane, dok je prore`imskim pristalicama to dozovoqeno. Vladine snage postavqaju kontrolne punktove na putevima koji vode do glavnog grada Jemena.

Raz bi je ni protesti DA MASK: Snage bezbednosti razbile demonstracije u centru Damaska koje su odr`ane u znak podr{ke demonstracijama u gradu Deri i uhapsile vi{e desetina qudi. Snage bezbednosti otvorile su ju~e vatru na vi{e stotina mladih demonstranata na severnom ulazu u Deru. Demonstranti tvrde da je najmawe 100 osoba ubijeno u pucwavi u ovom gra-

tova nad Libijom, izjavio je preksino} francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Emirati su tako druga arapska dr`ava koja je poslala svoje avione

du na sirijsko-jordanskoj granici. U proteklih nedequ dana u ju`nom gradu Dera svakodnevno se odr`avaju protesti protiv re`ima predsednika Asada, ~ija je partija Baas na vlasti 40 godina, a nemiri su po~eli da se {ire i na okolna mesta. Vlasti i demonstranti daju razli~ite podatke o broju poginulih i rawenih.

(Ta njug) Tra`e ostavku predsednika Saleha

Vojska poku{ava da identifikuje demonstrante i o~evici navode da nekima ne dozvoqavaju da pro|u.

Me|utim, protivnici re`ima „hrle” u Sanu, u poku{aju da se na demonstracijama skupi milion onih koji zahtevaju da s vlasti ode predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh. O~evici su rekli da, s druge strane, jemenske snage bezbednosti pro-Salehovim pristalicama dozvoqavaju da stignu do mesta na kom je miting opozicije zakazan. Bezbednosne snage su tokom protesta pro{log petka otvorile vatru na demonstrante i ubile wih 40. Nakon toga, Saleh je izgubio kqu~nu podr{ku u krugu svojih najbli`ih saradnika.

Demonstranti u Jemenu ve} dva meseca protestuju, tra`e}i ostavku Saleha, koji je 20. marta raspustio vladu i imenovao prelaznu do izbora novog kabineta. Dugogodi{wi predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh rekao je da je spreman da podnese ostavku, ali da ne veruje opoziciji, ~ije predstavnike je nazvao dilerima droge, pera~ima novca i malom mawinom pobuwenika sa severa zemqe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HI LA RI KLIN TON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da su se ~lanice Alijanse dogovorile da razviju plan operacija za NATO da preduzme {iru misiju za{tite civila po rezoluciji UN 1973. Ona je rekla i da }e narednih dana, kada NATO preuzme odgovornosti komande i kontrole, bezbednost civila biti me|u glavnim brigama, dok Moamer Gadafi preti narodu i prkosi UN.

GVI DO VE STER VE LE [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je ju~e da je „opasno” pretiti vojnom akcijom protiv drugih autokratskih arapskih lidera posle Libije, jasno aludiraju}i na izjave francuskog predsednika Sarkozija. „Veoma sam zabrinut zbog izjava koje u posledwe vreme daju ~ak i neki evropski partneri koji ka`u da mi ne razgovaramo samo o Libiji, ve} i o drugim arapskim liderima”, rekao je Vestervele.

SA LAM FA JAD Palestinski premijer Salam Fajad rekao je ju~e ameri~kom sekretaru za odbranu Robertu Gejtsu da bi Izrael trebalo da okon~a okupaciju Zapadne obale do septembra. Gejts, prvi sekretar za odbranu SAD koji je posetio Ramalu na Zapadnoj obali, doputovao je u region da pozove na povratak mirovnim pregovorima s Izraelom. On se ranije ju~e sastao s izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom.

ZE MQO TRES JA ^I NE 6,8 STE PE NI RIH TE RO VE SKA LE NA SE VE RO I STO KU MJAN MA RA

Naj ma we 75 qu di stra da lo, 110 po vre |e no, 240 zgra da sru {e no

JAN GON: Broj poginulih u zemqotresu ja~ine 6,8 stepeni Rihterove skale koji se dogodio na severoistoku Mjanmara, kod granice s Tajlandom i Laosom, popeo se na 75.

Zemqotres je Mjanmar zadesio u ~etvrtak, a izve{taji o `rtvama tek pristi`u. Sna`an potres dogodio se u oblasti na oko 110 kilometara od tajlandskog grada ^iang Rai, a osetio se i u skoro 800 kilometara udaqenom Bangkoku, vijetnamskoj prestonici Hanoju i delovima Kine.

Jedan zvani~nik u Mjanmaru je rekao da je u pet oblasti u blizini epicentra poginulo 74, a povre|eno 110 qudi i da se sru{ilo preko 240 zgrada, dok vlasti poku{avaju da dopru do udaqenih ruralnih oblasti, javio je

Bolnica koja prihvata povre|ene u Mjanmaru

AFP. Tajlandske vlasti su ju~e saop{tile da je severno od grada ^iang Rai poginula jedna `ena.

Ameri~ki geolo{ki institut je saop{tio da se zemqotres dogodio na dubini od samo 10 kilo-

metara, a da potrese ove ja~ine na takvoj dubini mo`e da oseti 600.000 qudi. Centar za upozoravawe na pojavu cunamija u Pacifiku saop{tio je da se zemqotres dogodio predaleko unutar kontinenta da bi prouzrokovao razorni talas.

U me|uvremenu, meteorolo{ka slu`ba Tajlanda je saop{tila da je nakon zemqotresa registrovano jo{ {est potresa, od kojih je jedan bio ve}i.

Mjanmar, ranije Burma je dr`ava u jugoisto~noj Aziji, na obalama Bengalskog zaliva i Andamanskog mora.

Po povr{ini je 40. dr`ava u svetu, a 11. u Aziji. Grani~i na zapadu s Banglade{om, na severozapadu s Indijom, na severoistoku s Kinom, na istoku s Laosom a na jugoistoku s Tajlandom.

balkan

dnevnik

subota26.mart2011.

DO PRI NOS PRE VA ZI LA @E WU KRI ZE U BO SNI I HER CE GO VI NI

Do dik, Bo si}, ^o vi} i Qu bi} pot pi sa li iz ja vu o sa rad wi BA WA LU KA: Li de ri Sa ve za ne za vi snih so ci jal de mo kra ta, Srp ske de mo krat ske stran ke, Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce BiH i HDZ 1990 ju ~e su u Mo sta ru pot pi sa li iz ja vu o sa rad wi ka ko bi se pre va zi {la kri za u for mi ra wu vla sti na ni vou Bo sne i Her ce go i vi ne.

Mi lo rad Do dik, Mla den Bo si}, Dra gan ^o vi} i Bo `o Qu bi} su po zva li sve po li ti~ ke stran ke za stu pqe ne u Par la men tar noj skup {ti ni BiH da se na kon struk ti van na ~in ukqu ~e u raz go vo re o for mi ra wu or ga na vla sti na ni vou BiH. Go vo re }i o de ta qi ma ovog sa stan ka, Do dik je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da }e idu }e sed mi ce raz go va ra ti i sa pred stav ni ci ma bo {wa~ kih par ti ja ka ko bi se for mi ra la vlast u BiH. On je po no vio stav da se mo ra po {to va ti prin cip ro ta ci je i na ci o nal ne za stu plej no sti u iz vr {nim i za ko no dav nim or ga ni ma na ni vou BiH. Do dik je i ovom pri li kom re kao da me sto pred se da va ju }eg Sa ve ta mi ni sta ra tre ba da pri pad ne HDZ-u, a stran ka ma iz RS funk ci ja mi ni stra ino stra nih po slo va BiH. „Po li ti ka ko ju vo di So ci jal de mo krat ska par ti ja (SDP)„, pre ma Do di ko vim re ~i ma, ne mo `e da pro |e. Osvr }u }i se na od lu ku Cen tral ne iz bor ne ko mi si je (CIK), ko ja je pre kju ~e po ni {ti la iz bor pred se da ni ka i dva pot pred sed ni ka Fe de ra ci je BiH i kon sta to va la da je na ne za ko nit na ~in iz vr {e no kon sti tu i sa we

Milorad Dodik i Mladen Bosi}

Do ma na ro da u tom en ti te tu, Do dik je re kao da je Ko mi si ja re le vant na in sti tu ci ja ko ja ima pra vo da da svoj stav o le gal no sti i le gi tim no sti for mi ra ne vla sti.

Vlast u Fe de ra ci ji BiH su pro {le ne de qe for mi ra le SDP, SDA, Hr vat ska stran ka pra va i Na rod na stran ka „Ra dom za bo qi tak”, bez de le ga ta dve hr vat ske par ti je - HDZ BiH i HDZ 1990, ko ji su za stu pqe ni u tri kan to na ko ji jo{ ni su for mi ra ni. „Da smo mi u RS re kli ‘ba{ nas bri ga za CIK BiH’ na nas bi ve} po ~e li uda ri NA TO-a”, ka zao je iro ni~ no Do dik.

Bo si} je iz ja vio da ju ~e ra {wi sa sta nak ne tra ba da se shva ta kao do go vor srp sko-hr vat skih stra na ka na u{trb Bo {wa ka. On je re kao

da se BiH na la zi u ve li koj in stu ti ci o nal noj kri zi i da se pro ble mi mo ra ju re {a va ti uz me |u sob no uva `a va we. O po tre bi raz go vo ra uka zao je i li der HDZ ^o vi}, ko ji je re kao da }e raz go va ra ti sa pred stav ni ci ma bo {wa~ kih par ti ja, ali da se u for mi ra wu vla sti mo ra ju uva `i ti in te re si hr vat skog na ro da.

Pred sed nik HDZ 90 Qu bi} je re kao da BiH mo `e funk ci o ni sa ti sa mo na kom pro mi su, raz go vo ru i do go vo ru. U za jed ni~ koj iz ja vi, li de ri SNSD, SDS i dva HDZ-a sa gla sni su da se pri li kom kon sti tu i ra wa or ga na vla sti na ni vou BiH mo ra ju po {to va ti prin ci pi rav no prav no sti kon sti tu tiv nih na ro da uz po {to va we prin ci pa ro ta ci je pred stav ni ka

kon sti tu tiv nih na ro da na kqu~ nim funk ci ja ma.

Oni sma tra ju i da je neo p hod no osi gu ra ti da ve }in ska iz bor na vo qa kon sti tu tiv nih na ro da bu de po {to va na pri li kom iz bo ra or ga na na ni vou BiH. „Sa mo vlast for mi ra na na ovim prin ci pi ma ima }e osi gu ra nu po dr {ku i le gi ti mi tet u ce loj BiH, te }e ima ti pri li ku da se po sve ti re e {a va wu pri o ri tet nih pi ta wa”, na vo di se u Iz ja vi.

U mo star kom do ku men tu se ta ko |e na vo di da SNSD, SDS, HDZ BiH, HDZ 1990 sma tra ju da ubr za va we evrop skih in te gra ci ja pred sta vqa pri o ri te tan za da tak i da pri mar ni ko rak tre ba da bu de uskla |i va we usta va sa od lu kom Evrop skog su da za qud ska pra va u Stra zbu ru u pred me tu Sej di}Fin ci, uz po {to va we prin ci pa jed na ko prav no sti kon sti tu tiv nih na ro da.

Ta ko |e, po treb no je do no {e we za ko na o po pi su sta nov ni {tva na ni vou BiH i pro na la `e we re {e wa po pi ta wu dr `av ne po mo }i ~i me bi se ste kli uslo vi da BiH pod ne se apli ka ci ju za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za pri jem u EU. Upu }en je i po ziv osta lim par la men tar nim stran ka ma u BiH da da ju pu ni do pri nos re {a va wu ak tu el ne kri ze u for mi ra wu vla sti i po ka `u pu nu od go vor nost za bu du }u sa rad wu u BiH na rav no prav nim osno va ma.

Sve stran ke pot pi sni ce se sla `u da }e prin ci pi na ve de ni u iz ja vi bi ti osno va za wi ho vo de lo va we u vla sti ma u ko ji ma u~e stvu ju.

HRVATSKA

Uhap {en iz vr {ni di rek tor INA

Post i mo li tva za ge ne ra le ZA GREB: Ko mi si ja Hr vat ske bi skup ske kon fe ren ci je Ju sti ci ja et paks po zva la je sve ka to li ke u Hr vat skoj na post i mo li tvu za pra ved nu pre su du hr vat skim ge ne ra li ma u Ha gu, sa op {ti la je Kon fe ren ci ja De taq ni ju iz ja vu na tu te mu Hr vat ska bi skup ska kon fe ren ci ja na ja vi la je za 12. april.

Po ziv na post sle de }a tri pet ka u apri lu (1. 8. i 15. apri la) upu }en je sa za se da wa odr `a nog u sre du, na ko jem je jed na od te ma bio Ha {ki tri bu nal, pre no se hr vat ski me di ji.

Sud u Ha gu ne dav no je na ja vio da }e pre su da ge ne ra li ma An ti Go to vi ni, Iva nu ^er ma ku i Mla de nu Mar ka ~u bi ti iz re ~e na 15. apri la.

Oni su op tu `e ni za zlo ~i ne nad Sr bi ma to kom i po sle ak ci je „Olu ja”, 1995. go di ne.

ZA GREB: Iz vr {ni di rek tor naft ne kom pa ni je INA Bo jan Mil ko vi} uhap {en je ju ~e zbog na vod nog pri ma wa mi ta dok je bio na ~e lu kom pa ni je „Kro sko” ~la ni ce „INA Gru pe”, ja vi li su hr vat ski me di ji. INA je u sa op {te wu za jav nost po tvr di la je da su u toj kom pa ni ji spro ve de ne is tra `ne rad we u sklo pu kri vi~ nog po stup ka pro tiv Mil ko vi }a. Hr vat ska naft na kom pa ni ja je na ve la da po stu pak ni je po ve zan s po slo va wem INA, kao ni za po zi ci ju Mil -

ko vi }a kao glav nog iz vr {nog di rek to ra kom pa ni je. On je na to me sto ime no van sre di nom 2009.

SLOVENIJA

„Kr {ko” opet ne ra di QU BQA NA: U slo ve na~ koj nu kle ar noj elek tra ni „Kr {ko” opet je prek si no} auto mat ski pre ki nut rad. Do auto mat skog za u sta vqa wa do {lo je zbog iz ne nad nog iska ka wa iz struj ne mre -

bez u spe {nog po ku {a ja ukqu ~e wa na elek tri~ nu mre `u, nu kle ar na elek tra na „Kr {ko” bi }e van po go na do na red ne sed mi ce”, sa op {ti li su zva ni~ ni ci elek tra ne. U sa op {te wu elek tra ne

Elektrana }e proraditi tek naredne nedeqe

`e u sme ru Za gre ba, pa je da le ko vod sna ge 380 ki lo va ta van funk ci je, na vo di se u sa op {te wu elek tra ne. „Zbog smet wi i kva ro va ot kri ve nih po sle prek si no} weg

is ti ~e se da zbog tog do ga |a ja ne ma ni ka kvog {tet nog uti ca ja na oko li nu.

Pre tri da na u „Kr {kom” se ak ti vi ra la auto mat ska za {ti ta ko ja je iz ba ci la pre ki da~, zbog

~e ga je da le ko vod „Tum bri-Kr {ko 2” bio van na po na. Pre kju ~e je „Kr {ko” po nov no pro funk ci o ni sao, ali sa mo na ne ko li ko sa ti.

Nu kle ar na elek tra na no mi nal ne sna ge 1.000 me ga va ta i iz la znom sna gom ne {to is pod 700 me ga va ta u po lo vi~ nom je vla sni {tvu Slo ve ni je i Hr vat ske, ta ko da po lo vi na stru je od la zi u Za greb, a po ~e tvr ti na u Qu bqa nu i Ma ri bor.

Rad na do zvo la za nu kle ar ku „Kr {ko” is ti ~e 2023. go di ne, a slo ve na~ ka vla da pre mi je ra Bo ru ta Pa ho ra za la `e se za pro du `e we ra da za jo{ dva de set go di na i za grad wu dru gog blo ka te nu kle ar ne elek tra ne, jer se ra di o ener gi ji ko ju Slo ve ni ja za sad ne mo `e na do me sti ti.

Slo ve na~ ki stru~ wa ci za pod ru~ je nu kle ar ne ener gi je vi {e su pu ta na gla {a va li da u „Kr {kom” do sa da ni je bi lo zna ~aj ni jih in ci de na ta, na ro ~i to oko po tre sa, kao i da je elek tra na pro jek to va na i gra |e na po ame ri~ kim se i zmi~ kim stan dar di ma.

„Na da mo se da }e se u po stup ku do ka za ti ne u te me qe no sti na vo da pro tiv Mil ko vi }a”, na ve la je INA, ko ja je is ta kla da }e sa ra |i va ti s me ro dav nim or ga ni ma i osi gu ra ti sve po treb ne in for ma ci je.

Bo jan Mil ko vi} za po slen je u „INA gru pi” od 1996. go di ne, a pred sed nik „Kro ska” bio je od mar ta 2005. do ju na 2009. Hr vat ski me di ji su ja vi li da je po li ci ja pre tra `i la Mil ko vi }e vu kan ce la rij u zgra di INA, a za tim je po ~e la i pre tra `i va we we go ve ku }e u Za gre bu.

23

CRNA GORA

Bu zek: Pod go ri ci otvo ren put ka EU POD GO RI CA, BRI SEL: Cr noj Go ri je put za pri dru `i va we Evrop skoj uni ji otvo ren, iz ja vio je ju ~e pred sed nik Evrop skog par la men ta Jer `i Bu zek, na vo de }i da se na da da }e pre go vo ri o ~lan stvu po ~e ti na kon ob ja vqi va wa Iz ve {ta ja o na pret ku za ovu go di nu. „Vi ste ze mqa kan di dat i pred va ma su pre go vo ri. Na da mo se da }e to bi ti na kon ob ja vqi va wa Iz ve {ta ja o na pret ku za ovu go di nu, i put }e bi ti otvo ren za pri dru `i va we, za to {to je Cr noj Go ri

pre mi je rom raz go va rao o iza zo vi ma ko ji su pred Cr nom Go rom. „Uve ra vam vas da je pre mi jer ve o ma sve stan svih pro ble ma i spre man je da ide na pred sa neo p hod nim re for ma ma”, ka zao je Bu zek.

On je na veo i va `nost bor be pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la i pro me na u sud skom si ste mu, kao i ~lan stvo u Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji, ko je je, ka ko je do dao, va `no i za re gi o nal nu sa rad wu, bu du }i da u Uni ji vo de ra ~u na o od no si ma bu du }ih

Jer`i Buzek

me sto u EU”, re kao je Bu zek na kon fe ren ci ji za no vi na re u Bri se lu, na kon sa stan ka sa cr no gor skim pre mi je rom Igo rom Luk {i }em. Luk {i} bo ra vi u po se ti Bri se lu, gde }e u~e stvo va ti na {e stom Bri sel skom fo ru mu.

Bu zek je pod se tio da je Re zo lu ci ja EP, od 9. mar ta, bi la po zi tiv na za Cr nu Go ru. „Ipak bih hteo da uka `em na neo p hod nost re for mi u va {oj ze mqi. Sve {to je ura |e no je ve o ma va `no, ali je sa da jo{ va `ni je ono {to sle di”, po ru ~io je Bu zek, ja vi la je cr no gor ska no vin ska agen ci ja MI NA. Bu zek je ka zao da je sa

ze ma qa ~la ni ca i naj bli `im kom {i ja ma.

Luk {i} je Bu ze ka upo znao sa spro vo |e wem Ak ci o nog pla na, kao i o na po ri ma Cr ne Go re da na pre du je u an ti di skri mi na ci ji i kroz no vi za kon o om bud sma nu. „Is ta kao sam da, kad EU od lu ~i da otvo ri pre go vo re, mo ra mo da ukqu ~i mo sve seg men te dru {tva”, ka zao je Luk {i}, do da ju }i da je Cr na Go ra ma la ze mqa sa ma lom po pu la ci jom, ko ja mo ra is ko ri sti ti re sur se svih ko ji bi mo gli da po mog nu. On je za hva lio EP i Bu ze ku na, ka ko je ka zao, dra go ce noj po dr {ci.

(Ta njug)

Princ Ni ko la za do vo qan za ko nom POD GO RI CA: Po to mak di na sti je Pe tro vi}, princ Ni ko la, iz ja vio je ju ~e da su sva otvo re na pi ta wa zna ~aj na za do no {e we za ko na o sta tu su po to ma ka te di na sti je re {e na. Ak tiv no sti, ~i ji je ini ci ja tor pre ne {to vi {e od me sec da na bio pred sed nik Vla de Igor Luk {i}, re zul ti ra le su ko na~ nim re {e wem pi ta wa sta tu sa po to ma ka di na sti je Pe tro vi}, re kao je princ Ni ko la cr no gor skoj age ni cji MI NA i do dao da mu on na to me po seb no za hva qu je. Po we go vim re ~i ma, na osno vu obo stra ne sprem no sti i u di rekt nom i otvo re nom di ja lo gu, a na ba zi ra ni jih pred lo ga, re {e na su sva otvo re na pi ta wa. „Pre sve ga pi ta we mo ral ne, isto rij ske re ha bi li ta ci je i o~u va wa tra di ci je di na sti je, po lo `a ja we nih po to ma ka i okvi ra za wi ho vo de lo va we kroz hu ma ni tar ne i

Nikola Petrovi}

raz voj ne ak ti vo sti od jav nog in te re sa za Cr nu Go ru”, ka zao je Ni ko la Pe tro vi}. On je po zdra vio sprem nost i sen zi bi li tet Vla de da se di na sti ji obez be de uslo vi i tret man u skla du sa we nim isto rij skim zna ca jem, uve ren da }e ovo re {e we u naj kra }em ro ku do bi ti po tvr du u par la men tu.

Princ je ra ni je bio ne za do vo qan pred lo `e nim za kon skim re {e wem zbog ko jih je taj akt pov ~en iz skup {tin ske pro ce du re. (Ta njug)

Specijalno tu`ila{tvo ~e{qa Ulciw ULCIW: Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal preuzelo je dokumentaciju iz ulciwske op{tine u okviru pretkrivi~nog postupka povodom navoda objavqenih u medijima da je lokalna vlast na osnovu ugovora o delu tokom prvih {est meseci pro{le godine o{tetila gradski buxet za blizu milion evra, saznaju “Vijesti” iz vi{e izvora.

Funkcioner ulciwskog DPS-a Ilmija Dervi{i nedavno je na sastanku mesnog odbora te partije optu`io izvr{nu vlast, predvo|enu Gzimom Hajdinagom (DUA) da je na osnovu ugovora o delu s tre}im licima proneverila 930.000 evra. Vlast u Ulciwu dr`e DUA, PDP i DPS. U op{tini su odlu~ili da sa~ekaju odgovor specijalnog tu`ioca za organizovani kriminal pa da se tek onda obrate javnosti i medijima.

Sedi{te ulciwske op{tine

Na spornoj sednici Mesnog odbora DPS-a, koji pokriva Novu Mahalu i Bijelu Goru, Dervi{i je rekao i da tri sekretara sekretarijata koja dolaze iz redova DPS-a ne rade dobro svoj posao, sa ~im

se slo`io i wegov partijski kolega @arko Mirovi}.

Sekretari za privredu i komunalne delatnosti iz DPS-a Vaso Radovi} i \or|e Dabovi} kategori~no su odbacili Dervi{ijeve optu`be.

24

OdMOR

subota26.mart2011.

dnevnik

МАЛТА

Небеска лука усред Медитерана М алта не плени импресивним пејзажом, нема плажа попут оних у Грчкој, Шпанији или Француској, сем голубова готово да се и не чују друге птице, али овдашњи људи од мало успевају да направе много, и то је основ наше приче.

глези. И сви су остављали свој печат. Највећи утицај на историју Малте имао је долазак витезова Реда светог Јована, који стижу 1530. године, након што их је oтоманска војска избацила са Родоса. Задржали су се 250 година и за време њи-

Црква Ротанда у Мости

У чему је тајна туристичког успеха Малте? Вероватно, у општем утиску који ствара прожимање историје и традиције, игра боја сунца и жутог камена, сјајна храна, невероватна архитектура, ноћни живот који је лети веома маштовит, љубазним људима који, осим малтешког, течно говоре и енглески. Малтешки језик је мешавина арапског, енглеског, италијанског и француског и није га лако разумети. Зато на јавним местима све пише на оба језика. Ако вам понуде “хашиш“ са неке од уличних тезги, не показујте запрепашћење јер “хашиш“ на малтешком значи “поврће“.

хове владавине ниче главни град Валета, који је име добио по великом мајстору Жану ла Валети, под чијом командом је на острву извојевана одлучујућа битка над Тур-

цима. Кроз даљу историју на Малти се смењују освајачи и ослободиоци. “Малта Малтеза”, или у буквалном преводу “Малтешка Малта”, данас је оно чему стреми сваки Малтежанин. Овде кажу: “Хоћемо странце као туристе, али не као власнике онога што је наше”. Прво са чим се суоче туристи на Малти јесу грађевине прављене од жутог камена пешчаника, кога има у изобиљу. Релативно је мек, лако се моделира, али је неотпоран на воду и на нижим температурама се мрви. Зато су фасаде кућа пуне закрпи. Насеља су жута, жуто је и цвеће и то је основна боја острва. Само је море плаво. Сви путеви на Малти воде у Валету, град од 1500 становника који су градили “племићи за племиће”. Папа Пије IV послао је инжењера Франческа Лапарелија да подигне град и као тврђаву и као ремек дело културе. Лапарелију је помагао Малтежанин Ђироламо Кажар, и он је аутор катедрале светог Јована у срцу Валете у којој су слике Каравађа и Матије Претија. У туристичку понуду спада и приватна кућа у главној улици Република, која припада једној од најчувенијих малтешких породица Пиро, чији по-

Царство жутог камена Најпре су острву Феничани дали име „Малта” или у преводу “Небеска лука”, а потом су се столећима на овом простору смењивали Римљани, Арапи, Нормани, Шпанци, Турци, Французи и Ен-

З

Шарени бродови и богата архитектура

O развоју Копаоника

ваничници руске индустријске компаније “Метропол груп” одржали су у Москви састанак са српским државним секретаром за туризам Гораном Петковићем, наведено је у саопштењу групације “Метропол”. Састанку су присуствовали генерални директор туристичке компаније “Путник” Александар Денисов, директор “Метропола Србија” Душан Филиповић и дирек-

ститор, желела не само да улаже новац у хотеле, већ и да влада Србије води рачуна о развоју туристичког центра Копаоник јер је његово довођење на ниво европских зимских центара могуће само уз владину подршку. Денисов је такође указао да је од великог значаја и решавање проблема са монополима ваздухопловних компанија са циљем снижења цена за путовања руских туриста из

Валета

томци и данас у њој живе. Два пута дневно се отвара за туристе под слоганом: “Кроз прозор наше куће можете завирити у малтешку прошлост”.

Свеци, цркве и фтира На Малти постоји 365 цркава свих стилова, облика и величина. Свака црква има свог свеца и своју славу. Од априла до октобра Малтежани, веома побожан народ, славе своје свеце, организују светковине и карневале у њихову част. Пуца се на све стране, бацају се петарде, све је окићено лампионима и у празничном је расположењу. Највећа црква на острву је у месту Мосте. Посвећена је Блаженој деви Марији и зове се Ротанда. Ушла је у све светске енциклопедије због своје грандиозне куполе и начина на који је сазидана. У 16 часова и 20 минута 9. априла 1942. године Немци су бацили на Ротанду бомбу од 1.000 килограма. Бомба је ударила посред куполе, одбила се о зидове, пала у темеље и није експлодирала, а купола је остала на свом месту до дана данашњег. Туристичка атракција је и Мдина, “град тишине”, стара престоница Малте која је то престала да буде

Уске улице Мдине

када су витезови саградали Валету. Мдина је, уједно, највиша тачка острва и налази се на 250 метара н/в. Окружена је кактусима који се гаје да би се од њих справила храна и аутентично ликерасто пиће. Боравак на Малти подразумева и посету јужној луци Марсашлоку, рибарском селу у коме се недељом пазари риба. Лука је пуна типичних дрвених бродића који се овде зову “луцу“. Препозна-

тљиви су по јарким шареним бојама и очима на прамцу које служе против урока морских ђавола. Рибе има доста, разноврсна је, релативно јефтина, али традиција исхране њоме полако се губи код Малтежана који се све виђе хране тестима, хлебом и пицама, што се и види по грађи и килограмима. Храна је на Малти веома укусна и разноврсна. Зачуђује одсуство зачина типичних за острва. Сем каприја и мајчине душице, готово да ничег другог нема. Специјалитети су супа од поврћа са козијим сиром, пита са рибом као и телетина танко исечена па ролована са млевеним месом и зачинима у сосу од парадајза и вина. Највећа атракција је “Хобз биз-зејт”, велики округли хлеб “фтира” потопљен у маслиново уље па напуњен белим и црним луком, парадајзом, туњевином и козијим сиром. Вина на Малти има доста из две острвске винарије. Густо је, црно, јако и веома укусно. Време на овом медитеранском острву пролети нестварно брзо и туриста схвати да на ово острво мора доћи барем још који пут. Да осети дух Малте, удахне мирис, проţиви његов сензибилитет, ухвати ритам и научи како се од мало прави много. (ИСТН)

Бање Србије представљене у Паризу С

рбија је у Паризу на најлепши начин представила богатство својих термоминералних извора, кроз презентацију бања у резиденцији амасадора Србије у Паризу, саопштила је Привредна комора Србије. Презентацију су заједно организовали амбасада, Туристичка организација Србије, Удружење РХ центара Србије, представници Скупштине дијаспоре Срба у Француској, продукција “Медијапонт” и Представништво ПКС у Паризу. Забележен је невероватно велики одазив и интерес француских посетилаца. Више од 40 новинара утицајних медија или стручних часописа и око 300 званица присуствовало је презентацији здравственог и рекреативног туризма у нашим бањама, а

Прибојска бања

посебно су се представили директори Врњачке Бање, Сокобање, бање Ковиљаче,

Рибарске бање и бање Кањиже. Делегацију из Србије чинили су и представници Министарства здравља и Министарства економије и регионалног развоја Републике Србије. На пријему који је уследио, припремљена је и обимна промотивна документација на француском језику за сваку бању посебно, као и детаљни промотивни материјали ТОС-а и Привредне коморе Србије. Посебан допринос дали су и француски представници, лекар Елизабет Бретон из Париза и Кристин Парис, директор у Скупштини општине града Пјерфит, који су на конференцији сведочили о позитивним утисцима, имајући у виду да већ годинама организују боравак француских група у бањи Ковиљачи и Рибарској бањи.

„Јат ерверјз” уводи летњи ред летења

К

тор за односе с јавношћу и међународне послове у водећој руској финансијској компанији “Метропол ИФЦ” Баир Циренов. Две стране су изразиле спремност да сарађују и заједнички решавају сва питања, пре свега она везана за развој српског зимског центра Копаоник где „Метропол” групација” поседује хотеле “Путник” и “Клуб А”. Денисов је након окончања састанка изјавио да су разговори били успешни и да је утврђен датум за одржавање састанка у Београду где ће се даље разговарати о заједничким питањима. Он је рекао да би компанија “Путник”, као инве-

Москве на Копаоник, с обзиром да цена лета често премашује трошкове хотелског смештаја. Петковић је рекао да је разговарано и о сарадњии и могућностима за јачање присутности групације „Метропол” у Србији. Развој хотела “Путник” и “Клуб А” на Копаонику је, како је рекао, од великог значаја, како за тај сам туристички центар, тако и за српски туризам у целини. “Ми у име владе Србије обећавамо инвеститору пуну подршку и веома смо поносни што ће марка “Путник” сада бити промовисана у Сибиру на Бајкалском језеру”, указао је Петковић.

омпанија „Јат ервејз” 27. марта уводи летњи ред летења који ће трајати до 29. октобра и у том периоду путници ће моћи да путују према 35 евромедитеранских градова у 25 земаља, саопштио је данас Јат. Биће уведене и нове дестинације - Дубровник и Герона, појачан саобраћај за Амстердам и Дизелдорф, као и број летова за Атину, Истанбул, Дубаи, Охрид и Скопље док су у сарадњи са другим авиокомпанијама побољшане и везе са Америком и Аустралијом, наведено је у саопштењу. Српски национални авиопревозник ће по летњем реда летења током априла и маја саобраћати са 177 фреквенција недељно, а од 1. јуна до 30. септембра појачаће саобраћај и имати 218 фреквенција седмично излазећи у сусрет путницима који, у овом периоду, обично чешће путују ка најатрактивнијим

дестинацијама у Европи. У понуди је и 89 летова недељно које ЈАТ има захваљујући сарадњи са код-шер партнерима, пише у саопштењу. Јат ће за Герону летети од 23. априла једном недељно и то суботом, са полетањима из Београда у 17.30 и повратним летовима у 21.00.

Од 18. јуна уводи се и други лет уторком у 18.20 из Београда и 21.50 из Героне. После више од две деценије Јат ће успоставити саобраћај са Дубровником, од 17. јуна до 30. септембра летови ће се обављати два пута недељно. Из Београда ће се полетати петком у 7.30 и недељом у 14.05. По-

вратни летови предвиђени су истим данима у 9.10 и 15.45. Током летње сезоне најфреквентније линије „Јат ервејза” су за Амстердам, Франкфурт, Беч, Цирих, Москву, Париз, Лондон, Скопље, Сарајево, Диселдорф, Атину, Подгорицу и Тиват на којима авиони националног авиопревозика лете најмање једном дневно. За Ларнаку се лети шест пута, а за Истанбул, Охрид и Рим пет пута недељно, четири недељна лета обављају се ка Дубаију, Берлину, Милану и Штокхолму, а три пута недељно Јат лети за Штутгарт, Копенхаген, Брисел, Трст и Солун. За Тел Авив, Герону, Гетеборг и Дубровник лети се два пута недељно, а за Монастир једном недељно. У плану су била и два лета недељно за Малту и Триполи, али због догађаја у региону Јат за сада неће летети ка овим дестинацијама.

GLOBUS

dnevnik

subota26.mart2011.

25

Ева није крива, оклеветали је сексисти

П

рофесорка британског Универзитета Ексетер изнела своје виђење о „првобитном греху” и открила да је „Бог имао жену и да су Еву на непоштен начин оклеветали сексистички настројени научници”. Франческа Ставракопулу, која је докторирала теологију на Окс-

форду, изнела је своје тврдње у емисији „Закопане тајне Библије” медијске куће Би-Би-Си. Према њеним тврдњама, Ева није крива за протеривање из раја, а чак није ни прва жена на свету, како се наводи у Старом завету. „Ева је, посебно у хришћанској традицији, на непоштен

Колико брокера може да спава у једном лифту

Нај ду жи ре за нац на све ту

К

и не зи су по ста ви ли Ги ни сов ре корд са руч но из ра ђе ним ре зан цем ду гим ско ро два ки ло ме тра. Хи ља де ку ва ра уче ство ва ло је у руч ној из ра ди џи нов ског ки не ског ре зан ца у про вин ци ји Да ли Баи на ју го за па ду Ки не.

Ре за нац дуг 1.704 ме тра на пра вљен је за 25 ми ну та, а за про из вод њу је из ме ђу оста лог утро ше но 15 ки ло гра ма бра шна и 2,5 ли тра уља. Прет ход ни ре корд др жао је ре за нац на пра вљен у Ја па ну, дуг „са мо” 548 ме та ра, пи ше „Те ле граф”.

едам! Брокерима који свакога С дана проводе сате и сате преговарајући о милионским изно-

Како клинцу објаснити шта је секс

З

аборавите на приче о родама, купусу и питај бога чему још када покушавате да објасните деци „одакле су дошли”. Објасните им до детаља шта су мама и тата радили једне ноћи…тако саветује британско Министарство просвете Питање како петогодишњаку објаснити шта је секс можда није толико важно колико питање „зашто” петогодишњаку објашњавати шта је секс...и то на овакав начин. „Док су се мазили, пенис твог тате је нежно ушао у вагину твоје маме и сперма је изашла”. Веровали или не, ово је реченица коју ће британски малишани, отприлике када почну да уче да читају, наћи у својим уџбеницима које је одобрило тамошње Министарство просвете. У књизи из сексуалног образовања „Како сам настао” аутора Мика Менинга и

Брите Ганстром, налази се текст у којем се, „терминологијом одраслих” објашњава чин зачећа...чињеница да мама и тата „анатомски одговарају једно другоме” шта је

оргазам и „какав осећај производи”, а све то у сврху едуковања петогодишњака!?. Рад ово двоје аутора није наишао на значајну реакцију (за сад) родитеља, медија или било кога „нормалног” коме ово све баш не звучи примерено, а зашто је текст

заслужио пажњу није само експлицитно називање ствари својим именом (пенис и вагина) па макар и петогодишњацима, већ због чињенице да су аутори покушали клинцима да објасне и шта је оргазам. „Оргазам изазива осећај задовољства на врхунцу сексуалног односа. Постиже се вођењем љубави или мастурбацијом”. Аутори се у овом поглављу баве и термином „мастурбација”, „ерекција”, па чак дају и дефиницију „ п р о с т и т у т ке ” , али интересантно је да су покушали да објасне и осећај током оргазма. „Тешко је описати тај осећај, али замислите нежно голицање које почиње у вашем стомаку, а онда вас преплави...ето, тако ћете можда добити идеју какав је осећај”.

О чему мушкарци мисле, осим о сексу С

азнајте у књизи Шеридана Симова, која је већ разграбљена на сајту „Амазон”. Књига кошта 4,69 фунти, и носи назив „О чему сваки мушкарац размишља, осим о сексу”. То је једини текст, пошто књига има корице и 200 празних страница. Овај уџбеник” распродат је на сајту „Амазон” у рекордном року, а углавном га купују млади једни другима као поклон из фазона. „Никада нисам мислио да ће књига постати хит, више је била замишљена као шала. Али чуо сам да је масовно купују студенти и користе је као

избор за мис мокре мајице

свеску за белешке”, рекао је Симов. „Купио сам цимеру примерак у шали, а он је почео да је користи као свеску за предава-

ња, и сада скоро сви на факсу имају по једну”, рекао је студент из Нотингема Џес Лојд. Симов планира да напише и наставак.

сима са клијентима и компанијама широм планете, понекад је допуштено и да одремају за својим радним столом. Међутим, седам брокера компаније „Kанари Варф” је идеју спавања на послу „подигла” на један сасвим други ниво, они спавају у лифту - сви. Они су провели неколико сати једући, пијући и опуштајући се у јапанском ресторану „Рока”, који се налази на првом спрату њихове пословне зграде. Али када су кренули назад, њих седморица су, „подгрејани” алкохолом, након веселог скакутања у лифту у који су једва стали, остали заглављени. Џаба су дозивали у помоћ и притискали дугме за помоћ, нико их није чуо јер је радно време већ било истекло, па су били присиљени да ноћ проведу у лифту, као сардине. Највећи проблем је био, након бурно проведеног петка увече, наравно, одлазак у тоалет. Ту су им могућности биле значајно лимитиране, па и не желимо да знамо како су се „снашли”. Из лифта су „ослобођени” тек у раним јутарњим часовима, а мајстор који је отворио врата лифта, затекао их је како спавају као бебе, припијени један уз другог или боље рећи, један на другом. Поправку лифта изазвана поменутим „веселим поскакивањем” платиће брокери јер је компанија најавила и покретање истраге о овом инциденту.

Први стрип о Спајдермену за милион долара

едан ноћни клуб у АустралиЈнизовањем ји прекршио је закон оргаизбора „груди на

сунце” у којем се бира гошћа локала којој најбоље „стоји” мокра мајица. Иако власници клуба и организатори такмичења не желе да одустану од свог „пројекта”, портпарол комисије за издавање радних дозвола ће, каже, учинити све што је у његовој моћи да забрани овакву забаву. Адвокат ноћног клуба „Дисково” из Дарвина у којем се одржава мис мокре мајице каже да се законске одреднице које комисија прописује односе на стриптизете, а не гошће, тако да ће наставити свој избор сваког уторка. „То спада под закон о забави за одрасле, а ‘груди на сунце’ није забава за одрасле већ младиће и девојке”, рекао је адвокат Џон Лоренс. „Ми увођењем вечери голих грудих не кршимо закон који се заправо односи на стриптизете које наступају у баровима пуним мушкараца. Код нас се скидају, односно ‘квасе’ гошће које желе да учествују у такмичење”. Без обзира на ово „објашњење”, адвокат канцеларије за дозволе је најавио да ће клуб добити привремену забрану рада.

начин оклеветана као проблематична жена, која је узрок протеривању из раја. Не заборавите да су писци Библије били мушкарци и њихов начин мишљења у то време је био доминантан. Жене су биле грађани другог реда и сматране су власништвом мушкараца”, рекла је професорка Франческа Ставракопулу. Њена идеја да је бог имао жену заснована је на библијском тексту у којем се спомиње „Ашерах” - што је, према њеном мишљењу, име богиње плодности на територији данашње Сирије, и која представља „божанску половину бога”.

П

римерак Марвеловог стрипа из 1962. у којем се први пут појавио Спајдермен продат је на интернет аукцији за 1,1 милион долара. Веома добро очуван стрип са Спајдерменом на насловној страни по објављивању је коштао 0,12 долара. То је друга највиша сума икада издвојена за неки стрип. Рекорд од 1,5 милион долара прошле године је

постигао први стрип о Супермену из 1938. Стрип о Спајдермену продат је на аукцијском сајту Co mic con nect.com

Распевани „Предатор”

Овако се користи вибратор

П

рофесор психологије са Универзитета Нортвестерн у Чикагу на предавање довео голу жену која је демонстрирала употребу „секси играчке”. Професор Мајкл Бејли одржао је предавање из курса људске сексуалности за памћење - организовао је демонстрацију игре голе жене за играчком за секс. Професор психологије се пре несвакидашњег предавања „оградио” од било каквих последица које би могле да буду „погубне” за његову каријеру. Он је издао обавештење у ко-

јем је студентима јасно предочено шта могу да очекују на „секси демонстрацији” која је организована после редовне наставе. Њих 120 је похрлило на „допунску наставу” на којој је гола жена „објашњавала” како се користи вибратор. Ректор Универзитета Мортон Шапиро је локалним медијима „изразио узнемиреност” због предавања које је одржано на Нортвестерну, док су студенти имали само речи хвале за предавање.

П

осле Јутјуб мјузикла „Конан варварин”, још једно остварење са Арнолдом Шварценегером добиo je музички римејк. Акциони јунак и бивши гувернер Арнолд Шварценегер, добио је још један YоуТубе клип посвећен његовим легендарним улогама. После мјузикла о Конану, направљена је нова Интернет верзија „Предатора”. „Користи дрвеће да нас посматра и убија нас једног по једног...узалудно је помишљати на бег. Крвари, можемо га убити, понављајте за мном, можемо га убити...”, само је део новог интернет хита.

26

subota26.mart2011.

oglasi

IZ DA JEM dvosoban komforan stan, name{ten, sa klimom, na Detelinari, kod Robne ku}e. Cena 150 evra + depozit. Hitno. Telefoni: 421-391, 064/110-85-69. 24796 IZ DA JEM luksuzno name{ten, dvosoban stan u Ulici novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-36-32.

24799 IZ DA JEM prazan jednosoban stan 45m2 sa kuhiwskim elementima, lift, grejawe, telefon, kablovska, klima, kod Limanske pijace. Telefon 521-256.

24873 IZ DA JEM jednosoban stan, nename{ten, Ulica Bra}e Ribnikar 10.

Telefon 063/462-162.

24890 IZ DA JE se name{ten jednosoban stan na Novom nasequ.

Telefon 021/6215-156. 24926

PO VOQ NO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65.

25119

dnevnik

PRO DA JEM useqivu garsoweru na drugom spratu 25m2 u Prezentovoj zgradi u Ul. Futo{ki put br. 1. Telefon.

063/47-57-65.

25120 GAR SO WE RA, centar, kod Sajma, 30m2 + 5, 5m2, u gorwem nivou, 6 sprat, bez lifta, izuzetno povoqno.

Ukwi`avawe u toku. Telefoni:021/6333-052, 061/6177286.

24914

PRO D A JEM dva useqi va stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 37m2 na uglu Futo {kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765.

25118 TE LEP - 32m2 + 9m2 terasa 22.000E. Telefoni 021/541948, 064/239-4331.

24826 SOM BOR SKI BU LE VAR du pleks 55m2 - 32.000E, 60m2 - 34.000E, terasa. Tele fo ni: 021/541-948, 064/239-4331.

24827 PRO DA JEM mawi jednoiposoban stan na Novoj Detelinari. Stan je relativno nov i ukwi`en. Telefon 063/1398-073.

24948

SO WE MA RIN KO VI], salonac, 94m2 visokog partera + 13m2 suterena. Jedinstvena celina, dva ulaza, 138.000. Telefon 064/43-11322.

24521

PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

24866 BU KO VAC, plac 4.200m2, asvalt, struja, voda, kanalizacija, telefon, kablovska, internet, idealan na glavnom putu, cena 10E/m2. Telefon: 064/639-76-41.

24172 PRO DA JEM 10 jutara zemqe u komadu u Jasku. Telefon: 064/401-41-80.

24385 PA RA GO VO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

24831 PLAC od 27 ari, na Tranxamentu, mogu}a podela na dva.

Telefon 064/2287-731. 23200

IZ DA JEM bezbedno gara`no mesto (ulaz sa daqinskim upravqa~em) u suterenu vojne zgrade na Bulevaru oslobo|ewa br. 63-65. Telefon: 064/640-1510.

24970

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota26.mart2011.

Po sled wi po zdrav ^i ~i nom ta ti

27

G O D I [ W I P O M E N

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ro i da - {u qe va, kli ni~ ki is pi tan i li~ no pro ve ren, eli mi ni sa ni za 7 da na. De da Ra do{. Te le fo ni: 032/490-797, 064/240-5549.

24784

Vo ji sla vu Ra ji }u FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je tov ne pi li }e i pra si }e. Do sta va na adre su, po voq no. Te le fo ni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

24794

od: Ma je, Slo be, Dar ka, Ne |e, Iva ne i Mar ka.

Re fi ka La ko bri ja

25172

Po sled wi po zdrav

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zalt ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318180, 021/451-409.

23482 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

24672

„Ako ti ja ve: umr la sam - ne ve ruj, ti zna{ da to ne umem I za to: ne bu di tu `na To li ko mi je sta lo da osta nem u te bi ve se la i ~ud no dra ga

Ka ti ci od: }er ke Ma ri je, Ka ta ri ne i Ra de.

No }u, kad gle da{ u ne bo - i ti na mig ni me ni ne ka to bu de na {a taj na.

Ne do sta je{ nam, San dra, Ne boj {a i Ili ja.

Sa hra na je 26. 3. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, u No vom Sa du.

25169 25174

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu i ~o ve ku ple me ni te du {e i na da sve ve li ke do bro te

3

G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

26. 9. 2010 - 26. 3. 2011.

O S M O G O D I [ W I P O MEN

PRO DA JEM ga ra `u od 17m2 u su te re nu stam be ne zgra de u No vom Sa du, Go go qe va 14.

Te le fon 063/520-245. 23470

PRO DA JEM tro bra zni plug IMT 756 i se tvo spre ma~ 2.90m.

Te le fon: 063/1067-433.

24618

POD BU [I VA WE is pod sa o bra }aj ni ca, is pod be to ni ra nih dvo ri {ta, is pod ku }a do ku pa ti la, pro da ja ma {i na za pod bu {i va we, iz najm qi va we ma {i na za pod bu {i va we. Te le fon 063/521546.

22583 VO DO IN STA LA TER SKE uslu ge iz ra da in sta la ci ja i ser vis sve vr ste od gu {e wa ma {in ski i sni ma we ce vi, ga ran ci ja kva li tet. Te le fon 6393-737, 064/160-47-25.

24792 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

24847

na {em vo qe nom su pru gu, ocu u de ki

od: po ro di ca Da mja ni}, Sta no je vi}, Vuk mi ro vi}, Ba {i} i Ra ki}.

25177

Pro {lo je {est tu `nih me se ci od ka ko ni si sa mnom.

Mi la nu Mi {i }u obe le `i }e mo da nas, 26. mar ta 2011. go di ne.

No si mo te u sr cu i ~u va mo od za bo ra va.

Uspo me nu na Te be, u svo jim sr ci ma za u vek }e ~u va ti: te ~a, Se ka, Ni ko la, Ra ma, Bu ba, Dra ga na i Zo ra na.

Ve li mir - Ve qa Kli ko vac Ne ka tvo je ve li ko sr ce i ~i sta du {a, po ~i va u ti {i ni ve~ nog mi ra, a mi }e mo te ~u va ti od za bo ra va.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Mi le na, k}er ke Kse ni ja i Je le na, sin Pe tar i unu ka Alek san dra.

25164

25173

Po sled wi po zdrav

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ dra gi

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Bi ser ka, }er ka Qu bi ca, sin Ni ko la, unu ci Ne ma wa, Ma ja i Te o do ra, sna ja Ve lin ka i zet Dra gan.

25146

Je le na Pla~ ki} Je ca iz @a bqa

Da nas, 26. 3. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Tran xa ment skom gro bqu da va }e mo go di {wi po men na {em ne pre `a qe nom ta ti i su pru gu

Ni kad te ne }e za bo ra vi ti tvo ja se stra Ve ra.

Ru dol fu Ge ri }u Ru di ju od bra ta Ni ko le i dru ga Ma ri ja na.

Sa hra na je da nas, 26. mar ta 2011. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Bra ni slav Ru par 1941 - 2011.

Is pra }aj }e se oba vi ti da na 28. 3. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: maj ka Bo siq ka, su pru ga Er `i ka, sin Raj ko, }er ka Na ta {a i zet Le o nar do, unu ci Lu ka i Uro{.

Da tum po la ga wa ur ne bi }e na knad no ob ja vqen.

25170

25126

25168

Da na, 26. 3. 2011. go di ne, na gro bqu u @a bqu da va }e mo {e sto me se~ ni po men na {em ocu, sve kru i de di

KU PU JEM sli ku ne kog od po zna tih srp skih sli ka ra Ko wo vi }a, Gra ov ca, Ke ~i }a, Bi je li }a Ra do vi }a i osta lih! Te le fon 063/22-83-22.

24096

PRO DA JEM ar pa xik ho land ski `u ti, ve }e ko li ~i ne, od li ~an, si tan, i krom pir ve }e ko li ~i ne. Te le fon 021/714-374, 064/158-4008.

24277

Ste va nu Pe ni }u Ba ta Ste vi

Slav ku Vu ka so vi }u

Da nas, 26 mar ta, na Grad skom gro bqu, u 10 sa ti, obe le `i }e mo jed no go di {wi po men na {oj se stri, tet ki i ba ka - tet ki

Dra ga na {a,

Ne deq ku ^u ka ri }u Go di nu da na je od ka ko te ne ma, a se }a we na te be ne ble di. Ve~ no }emo te vo le ti, pam ti ti, s po no som po mi wa ti i ~u va ti od za bo ra va. Ne ka te na {e mi sli za gr le.

Vo ji slav Ra ji}

Re fi ka La ko bri ja

Slav ku Ga le ti nom

Tin ki - Be bi Si min

1929 - 2010.

Be bo, ne pre sta je mo da tu gu je mo.

Tvo je se stre Ve ra i Sve tla na, se stri ~i ne Bran ka i San dra, unu ci Jo va na, Ni ko la, Isi do ra, Mi haj lo, Mi li ca i ze to vi Ba ne i Mi le.

Pro {la je go di na... Ti si za u vek u na {im sr ci ma dok di {e mo, ose }a mo i pam ti mo...

25143

25151

De ca Gor da na i @ar ko, sna ha Go ra na, unu ci Na da, Rast ko, Je le na i Zo ri ca.

25127

Su pru ga Ru `a, }e r ke Ta ma ra i Iva na.

Po sled wi po zdrav ~i ka Vo ji od Si ni {e sa po ro di com.

25163

25167

Tvo je: Bu ba i Ve ra.

28

^iTUQe l POMeni

subota26.mart2011.

P O M E N

U ne de qu, 27. 3. 2011. go di ne na vr {a va ju se dve go di ne od ka da ni je sa na ma na {a vo qe na

Du {an ka Da vi do vac @eq ko Je la vi} Pro {lo je go di nu da na od kad ni si sa na ma.

Jo{ uvek `i vi{ u na {im sr ci ma.

U ne de qu, 27. 3. 2011. go di ne, sku pi }e mo se oko tvo je ve~ ne ku }e.

Se stra Stan ka i se stri }i Ma ri na i Slo bo dan sa po ro di ca ma.

P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom

1. 10. 2010 - 1. 4. 2011.

Ran ku Ani ki }u

Je le na Vu ko je

1955 - 2011.

U ne de qu, 27. 3. 2011. go di ne obe le `i }e mo {est tu `nih me se ci od pre ra ne smr ti na {e maj ke i ba ke.

Uvek }e bi ti u na {im sr ci ma.

1942 - 2010.

dnevnik

Dra gi dru `e, osta }e{ ve~ no u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Uvek }e te se ra do se }a ti tvo ji dru go vi: Sla ve, [pa re, Pe ca, Bra ne, Aca, Mi lan, Ve sna, Pa jo i Bra ne Mar ko vi}.

Si no vi Bo jan i Go ran, sna ja Mi li ca i unuk Du {an.

25129

25152

P O M E N

Slav ko Vu ka so vi} Sa hra na je 26. 3. 2011. go di ne, u 13 sa ti, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

25125

P O L U G O D I [ W I P O M E N

P O M E N Pre 12 go di na na ve~ ni put oti {la je na {a

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 64. go di ni, iz ne na da pre mi nuo na{ dra gi

O`a lo {}e ni: su pru ga Na da, sin Vla di mir, }er ke Ta tja na i Svje tla na sa po ro di ca ma.

Tvo ji: si no vi @eq ko i Go ran, sna ja Dra ga na i unu ka Mi r ja na.

25161

3

25130

Bo siq ka Bla `i}

No vo Ska ka vac 1952 - 2010.

P O M E N Dan za da nom i pro |e du ga go di na na {e ne iz mer ne tu ge za to bom.

Du {i ca Pu no {e vac

Ku me, mno go nam ne do sta je{ i ~e sto te spo mi we mo sa tu gom i bo lom u na {im sr ci ma.

Ku mo vi Tri ki}.

Mno go te vo li mo i pu no nam ne do sta je{.

iz Sr. Kar lo va ca Tu gu ju: su prug Bra ni slav, si no vi Alek san dar i Pe tar, }er ka Ma ri ja i maj ka Ru `a.

250311/P

25150

Tvo ji naj mi li ji: sin @iv ko, }er ka Mir ja na, unu ci Iva na i Mar ko, sna ja Vla di sla va i zet Vla di mir.

25122

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Dra gi wa Mi qa no vi} 1931 - 2010.

Pa ra stos je da nas, u cr kvi u Bu kov cu, u 10 sa ti.

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: su prug Go lub, si no vi Mi lo van i @ar ko, k}er ke Tom ka i Per ka, zet Zo ran i unu ke Ti ja na i Sa wa.

Je le na Ma ka ri} Dra ga Le lo, pro {la je tu `na i bol na go di na od ka ko si nas na pu sti la, ali tvoj an |e o ski lik }e ve~ no osta ti sa na ma.

25148

Po sled wi po zdrav

De san ka Pi li} Mi lu {ka

Pe ri Bur sa }u

1950 - 2006.

od ~la no va i upra ve Ko wi~ kog sa ve za Voj vo di ne.

Po ro di ca Plav {i}: tet ka Mi ra, te ~a Zo ran, se stra Bran ka i brat Bran ko.

Dra ge i vo qe ne oso be od la ze, a mi osta je mo da ~u va mo wi ho vo tra ja we.

Se }a we na te be ~u va ju Tvo ji: sin Mi }a i }er ka Vi da sa po ro di ca ma.

910/P

25153

Slo bo dan - Bo ban Cvi jo vi} Bo bi ka, {e sna est go di na tu `nih i bol nih je pro {lo od ka da nas je tra gi~ na sud bi na raz dvo ji la. Tvoj dra gi lik `i ve }e za u vek u mom sr cu kroz naj lep {e uspo me ne ko je me bol no pod se }a ju na sve {to sam tvo jim od la skom iz gu bio. Vi {e od dve go di ne je ka ko si sa tvo jom ma mom, mo jom Srp kom. An |e li ne ka vas ~u va ju u ti {i ni ve~ nog mi ra i qu ba vi mo joj.

Da nas, u 11 sa ti, po se ti }e mo wi ho ve hum ke i po lo `i ti cve }e na Grad skom gro bqu.

Otac Mi len ko Cvi jo vi}-Cvi ja.

25133

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu i pri ja te qu

P O M E N

25128

Po sled wi po zdrav bra tu

P O M E N 2009 - 2011.

Vo ji sla vu Ra ji }u

od Dra ga na Vo la re vi }a sa po ro di com.

Mi ro sla vu - Mi r ku [i ro kom

Ju la La zi}

Vo ji

\or |e Be ~e li}

Pro {lo je tu `nih ~e tr de set da na od ka ko nas je na pu sti la na {a dra ga ma ma, ta {ta i pri ja.

Sr |an, Mi }a i Raj ko.

O`a lo {}e na }er ka Zo ri ca i po ro di ca Kra ji no vi}.

Su pru ga Da ni ca i sin Ra da.

od Ni ko le sa po ro di com.

25131

25135

25147 25140

25154

Po sled wi po zdrav ^i ~i nom ta ti

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Vo ji sla vu Ra ji }u

Re fi ka La ko bri ja

Re fi ka La ko bri ja

Re fi ka La ko bri ja

Re fi ka La ko bri ja

Re fi ka La ko bri ja

Uvek u na {im sr ci ma.

Osta je{ u traj nom se }a wu. od: Na de, Dra ga na, De ja na, Du {a na, Sa le ta, To do ro vi }a, Ne ma we i Ba ne ta.

25149

^u vam te od za bo ra va.

S po no som i qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na na {u dra gu se stru.

Uvek u na {im mi sli ma.

Po ro di ca Mi ja to vi}: Ili ja, Maj da, Va wa i Bo jan.

Na ta {a @u ti}.

Sal ko Se li mo vi}.

Me su ma, Xe mi la, Asi ja i Der vi {a.

Po ro di ce: Kr sma no vi} i Mo qe vi}.

25139

25137

25138

25134

25136

^iTUQe l POMeni

dnevnik

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN

2009 - 2011.

Ni protekle dve godine nisu ubla`ile tugu, a ni umawile se}awa na tebe, tvoju dobrotu i qubav koju si nam darovao.

Ostaje{ ve~no u na{im srcima.

subota26.mart2011.

Dragi na{ brate, navr{ava se tu`na godina od kako nisi sa nama

Danica Krasni}

Jelena Makari}

Ne, vreme ne le~i rane... @eqni smo tvoje topline, tvog glasa i osmeha. Ko god je odlomio par~e tvoga hleba ume{anog od qubavi, toplih re~i i razumevawa, na{ao je zlatnik kojim se obogatio.

Hvala ti!

1991 - 2010.

Radivoj Ili} Bra{a

Pro{la je tu`na i bolna godina od kako nisi sa nama.

Bila si jedinstveno bi}e, tako divno i posebno za ovaj svet.

Tako neobi~no. Bila si an|eo kojeg su voleli i vole}e svi.

2010 - 2011.

]erka Vera i sin Nikola sa porodicama.

Tvoji najmiliji: otac Dragoqub, majka Srbislava, bra}a Milan i Stefan i sestra Jovana.

25155

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Rozalija Ivanek 1938 - 2011.

Sahrana je danas, 26. 3. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tuguju za tobom tvoji najmiliji.

25016

24929

24894

SE]AWE Pro{lo je deset tu`nih godina od tragi~ne smrti na{eg voqenog supruga, tate i dede

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Danas, 26. marta 2011. godine, u 11 ~asova na Uspenskom grobqu dava}emo godi{wi pomen na{em tati, svekru i dedi

Dragoquba Panteli}a Pante 26. 3. 2001 - 26. 3. 2011.

O`alo{}ena porodica.

25160

25023

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vlada Oros

Po~ivaj u miru.

Cvetanu Bati}u

Tvoji: supruga Qubica, }erke Caca i Milena sa porodicama.

12. 4. 1929 - 13. 2. 2011.

\urica Vasi}

Milica Mikovi}

obele`avamo u nedequ, 27. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Grobqu, u Mo{orinu.

O`alo{}eni: majka Anica, supruga \ur|ija i sinovi Sima i Miroslav sa porodicama.

25049

25043

24427

Dana, 29. marta 2011. godine je deset godina od smrti mog supruga

iz Oxaka i Ratkova

Stoji} iz Koviqa Ve~no zahvalne va{e }erke \ur|inka i Milica 24809

DVOGODI[WI POMEN

Aleksandar Horvat Volimo te i tugujemo za tobom.

24741

SE]AWE

Vida Zeremski

Slavko i ostala rodbina.

POMEN

1992 - 2011.

24895

26. 3. 2010 - 26. 3. 2011.

Marija Kohanec

Stevana

i

Tvoji sinovi Radivoj i Mladen sa porodicama.

GODI[WI POMEN

]erke: Qubica i Olga sa porodicama.

2009 - 2011.

Jagicu

Supruga Rozalija, k}eri Vera, Marija i Ana sa porodicama Pa{i}, Gombo{, Paunovi}.

POMEN

]erka Vera, zet Frawa, unuka Danijela, unuk Damir i Zorica.

Koprivice

1948 - 2010.

Pamti}emo te ve~no.

Dana 27. 3. 2011. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{a mama, ta{ta i baka

Vreme prolazi, ti si uvek sa nama i u na{im mislima.

POMEN TUGE

Radivoju Ili}u Bra{i

24800

Ovi protekli dani su bolni i tu`ni bez tebe. U mislima si prisutna stalno.

Divno je bilo imati takvog oca, dedu, pradedu i tasta.

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe

2008 - 2011.

Uvek mislimo na tebe.

Tvoji: sestra Mira, zet Toma, sestri} Igor, sestri~ina Milica i tvoj brat Mile, snajka Mira, brati~ina Nata{a, zet Du{ko i unuci Mina i Branislav.

29

Sa{a Zeremski

2010 - 2011.

1998 - 2011.

\uro Sunda} S qubavqu, Dragana, Mi{ko, Marko i Sr|an.

Pomen }e se odr`ati na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu, u 11.30 ~asova. ^uvam te u srcu.

24856

POMEN dragim roditeqima Tvoja neute{na supruga Julka.

24870

Danas, 26. 3. 2011. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg

\or|e Be~eli}

brat Predrag 1951 - 30. 3. 2006 - 30. 3. 2011.

Pro{la je i druga godina bez tebe. Vreme tugu ne le~i, samo nas nau~i da `ivimo sa wom.

Vereckei Geze

Bo`idar Vuli} 1992 - 2011.

Jevrosima Vuli} 1991 - 2011.

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo vas u na{im srcima.

Sin Vasa, snaja \u|a, unuk \or|e i unuka Vesna sa porodicom.

Supruga Jovanka.

24977

24623

Sin Jovan, }erka Javorka i unuk Miwa sa porodicama.

25009

SE]AWE

28. 3. 1992 - 28. 3. 2011.

majka Grana

]ALO NA[ uvek si sa nama.

1925 - 2000 - 2011.

POMEN

GODI[WI POMEN

15. 2. 2011 - 26. 3. 2011.

29. 3. 2010 - 29. 3. 2011.

Bo`idara Brankovi}a iz [ida 1935 - 2008.

Ilija Milutinovi} Ika

otac Petar

Devetnaest godina je pro{lo... svi smo tu, a tebe sa nama nema.

1927 - 2007 - 2011.

VI STE MOJA SVETLOST - ZAUVEK! Sestra i }erka Nada Radulovi} sa porodicom.

Vole te i nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

Goca, Jovan, Ivana, Sara i Vesna.

24968

24933

Stevan Velbabovi} iz Ne{tina

Milorad [migi} Tvoji: supruga Nada, sestra Draga i sinovice Dragica i Qubica.

2006 - 2011.

Neke tuge nikada na prolaze.

Sawa, Sa{a, An|elka.

24860

24460

Mika Travar

Dragi na{ brate, mnogo je qubavi i dobrote oti{lo s tobom, a jo{ vi{e praznine, tuge i bola ostalo iza tebe.

S qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe.

Sestre Radinka i Jelka i sestri~ina Dragana.

Sa qubavqu i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

24744

24832

iz Ka}a

Suprug Jovan, sinovi Zoran i Goran sa porodicama.

30

tv program

subota26.mart2011.

06.25 Кухињица 07.15 Никад доста 07.30 Споменици Војводине: Црква Св. Јураја у Петроварадину 07.45 Јутарња гимнастика 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Црни лепотан 08.50 Хајде са мном у обданиште 09.05 Зврк

06.00 07.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Тојотин свет Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Приче из књижаре Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Клајв Овен

Краљ Артур Маштаоница

Авантуристичка драма почиње падом Римског царства, и то у тренутку када се Римљани повлаче из Британије. Артур, храбри витез и посвећени хришћанин, с једне стране растрзан је жељом да путује у Рим и служи својој вери, а с друге стране лојаношћу земљи у којој је рођен... Улоге: Клајв Овен, Јоан Груфуд, Хју Данси, Медс Микелсен, Џоел Еџертон, Реј Винстон, Кира Најтли Режија: Антоан Фуква (РТС 1, 21.03)

У „Маштаоници“ ћемо покушати да вам улепшамо дан и то уз причу о пролећу и 1. априлу. Водимо вас на представу „Пошла кока на пазар“, причаћемо о Кристалној пећини, представљамо вам наше другаре фудбалере, а у рубрици „Реци ми, реци“ представићемо Драгана Лаковића... (РТВ 1, 09.30) 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.25 17.30 18.30 19.05 19.30 20.10 21.30 22.00 22.30 23.25 01.05 03.05

Маштаоница Питам се, питам Путеви наде Концерт Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Година борбе против сиромаштва Без упута Вести Петказање Полако, па сигурно – квиз ТВ Дневник Тајна хране: Боб Црно бели свет ПЦТВ Рачуница ТВ Дневник Концерт Хариса Џиновића Интервју са омбудсманом, Сашом Јанковићем Војвођански дневник Дуел струна Снег, филм НОМУС 2998. ПЦТВ

06.30 Из нашег сокака 07.30 Доколица 08.00 ТВ Баштина 09.00 Кухињица 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.20 Штуровци, филм (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Имам једну жељу 13.35 Фаца 14.30 Секси да умреш, филм 16.00 На трагу природе 16.30 Бајко квиз 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Разговор с поводом (мађ) 22.00 Заљубљена географија (мађ) 22.30 Концерт – музички програм 23.15 Клавирски дуо „Мајрина” 00.00 ТВ Продаја

09.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.50 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30

Др Ху Цртани филм Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Жива ватра Спорт Њујорк Надимак Албанац Неон сити Објектив 7 НС дана ИЦТ плус Неон сити Портфолио Објектив Јована суботом Моћнији од државе Надимак Албанац Препознај Европу Објектив Фојлов рат

06.00 06.05 08.00 08.15 09.06 11.10 11.14 12.29 13.00 13.17

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Жикина шареница Вести Дизни на РТС Слово на слово Дневник Суботом са дијаспором - Србија на вези 14.00 Ви и Мира Адања Полак 14.45 Вести 14.52 ТВ лица: Никола Симић... као сав нормалан свет 15.42 Вести 15.45 Село гори, а баба се чешља 16.48 Пуцањ у тами, филм 18.33 Квадратура круга 19.02 Слагалица, квиз 19.30 Дневник 20.05 Село гори, а баба се чешља 21.03 Краљ Артур, филм 23.16 Вести 23.21 Ноћ вештица: Х20, филм 00.55 ТВ продаја 01.11 Село гори, а баба се чешља 03.04 Вести Летње рачунање времена 03.07 Ви и Мира Адања Полак 03.52 ТВ лица: Никола Симић... као сав нормалан свет 04.43 Квадратура круга 05.11 Лети, лети песмо моја мила 05.23 ТВ продаја 05.48 Верски календар

Јована суботом (Новосадска ТВ, 19.30)

09.30 Ускијавање 10.00 Преглед Евролига 11.00 Премијер лига, класик: Астон Вила – Челси 11.30 Премијер лига, магазин 12.00 Прави НБА 12.30 НБА: Њујорк – Милвоки 14.30 НБА акција 15.00 Специјал АТП Мастерс Мајами 16.00 АТП Мастерс Миами 04.00 НБА уживо 04.15 Премијер лига, класик: Арсенал – Вест Хем

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.45 Кобра 11.45 Домаћине, ожени се 12.45 Радна акција 13.45 Паклена кухиња 14.45 Филм: Усамљена голубица 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Сајмонова реч 22.00 Филм: Градски ловац 00.00 Топ спид 01.00 Америчко рвање-Без милости 02.30 Филм: Градски ловац

dnevnik

06.17 Бразде 07.14 ТВ лица: Радмила Смиљанић... као сав нормалан свет 08.01 Делта стејст 08.30 Мобил фест 08.54 Путовање са Теријем 09.17 Живот уз плес, ЕБУ док. програм 09.32 Верски календар 09.40 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.41 Време телевизије 15.43 Вратите ми младост 16.39 Тотал тенис 16.51 Вреле гуме 17.25 Кошарка (ж), финале купа, пренос 19.31 Свет риболова 20.00 Пут око света 22.25 Свет спорта 22.50 Велика руска колекција 23.33 Концерт Жељка Јоксимовића 00.29 Вреле гуме 01.30 Кошарка (ж), финале купа (р) Летње рачунање времена 03.06 Вратите ми младост 03.58 Концерт Жељка Јоксимовића

06.00 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.02 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 13.15 13.30 14.00

ВОА Маратон Сваштарица Балканика Топ шоп Вести Улови трофеј Филм: Мадагаскар Вести Милица² Топ шоп Инфо Фуснота Мајсторски Коферче Вести

Наоми Вотс

Круг

07.00 08.25 08.50 11.00 11.35 13.15 13.40 14.30 15.30 16.00

Знање на поклон Водич за родитеље Филм: Оливер Твист Вести Б92 Филм: Каријера за љубав баријера Еукануба: Чудесни пси Робин Худ ПОПодне Буђелар Вести Б92

Новак Ђоковић

АТП Мастерс 1000 турнир у Мајамију

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 24.00 03.00 03.30 04.30 05.55

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Извиђачки камп, филм Телешоп Вести Парови, уживо, прво укључење Беверли Хилс, 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови, уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Беверли Хилс, 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање - уживо Луда кућа Парови, уживо Беверли Хилс, 90210 Заклети на ћутање Сведочанства о генијима Најава програма

Најзанимљивије мечеве АТП Мастерс турнира у Мајамију можете да пратите у директним преносима од 26. марта до 3. априла на телевизији Б92. (Б92, 23.35) 16.35 Филм: Ја и моје сенке: Живот са Џуди Гарланд Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Критична ситуација Филм: Отписани Вести Б92 АТП 1000 Мастерс Мајами, пенос

18.20 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.15 00.00 01.30 02.00 03.30 05.00

У сосу Добро јутро Велики брат Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат-преглед дана Звезде гранда Филм: Посредник Док нас смрт не растави Филм: Првих 9 1/2 недеља Филм: Посредник Филм: Првих 9 1/2 недеља

Парови Сваког радног дана кроз укључења уживо и специјалну емисију бићете у прилици да 101 дан пратите живот познатих парова у условима какве гледамо само на филму. Фонд за награде је до 500.000 евра. (Хепи, 21.00)

Видео-касета са бизарним и ужасавајућим снимцима почиње да кружи градом. Свако ко је одгледа добије телефонски позив који упозорава да ће смрт уследити у року од седам дана... Улоге: Наоми Вотс, Мартин Хендерсон, Брајан Кокс, Џејн Александер Режија: Гор Вербински (Авала, 20.30) 14.30 Спреми сарму да те цео свет разуме 15.00 Инфо 15.02 Шарено 16.00 Вести 16.05 Филм: Браћа по матери 18.00 Вести 18.30 Офис 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Круг 22.30 Откопчано 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Уједињене државе Таре 00.30 Тачка усијања 01.00 Филм: Лејди Џејн 03.30 Филм: Браћа по матери

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗОО Хоби, 14.30 Филм, 16.30 Паор, 17.30 Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Пут вина, 22.30 Док. програм, 23.00 Неми сведок, 00.00 Џубокс

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota26.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ен Ха та веј

При ча о Џејн Остин Мла да Џејн је бор бе на два де се то го ди шња ки ња, књжев ни ца у успо ну чи ји по гле ди на свет ни су ис кри вље ни кла сним пред ра су да ма и тр го ви ном, као ни по но сом и пред ра су да ма. Она са ња о не че му до та да го то во не за ми сли вом, а то је брак из љу ба ви... Уло ге: Ен Ха та веј, Џејмс Ме ка вој, Џу ли Вол терс, Џејмс Кром вел, Ма ги Смит Ре жи ја: Џу ли јан Џе ролд (Но ва ТВ, 12.15)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Геније дизајна Тајне дубина Кајање Џејн Остин Свет новца: Мале прљаве тајне Оство минотаура Фарма из Едвардијанског доба Ми Европљани Ловци на нацисте Како је уметност створила свет Римско царство Ратници Суђење нацистима у Нирнбергу Атина. истина о демократији Фарма из Едвардијанског доба Лето љубави Ловци на нацисте Како је уметност створила свет Римско царство

Авантуре породице Робинсон Десет божјих заповести Фантастична четворка 25. Први Божић ванземаљаца Магија, мистерије и чуда 25. Адмирал Џорџ и змај Обрачун Последњи бег са Балкана 3. Сјај Фрида Дворана греха Мирис пожуде Последњи бег са Балкана 3.

06.00 Дан када је земља стала 07.40 Голи пиштољ: Коначна увреда 09.00 Лекције из чоколаде 10.40 Ти га просто не занимаш 12.45 Васпитање за почетнике 12 13.15 Сиви вртови 14.55 Тајни живот пчела 16.45 Горко-слатко 18.30 Хачико: Прича о псу 20.05 Доријан Греј 22.00 Подземни свет: Успон лајкана 23.35 Превелик залогај 01.10 Доријан Греј 04.00 Путовање

Дијагноза: Убиство Поморска патрола Ерика Добра жена Филм: Калифорнијанци Филм: Украдена невиност Пандури новајлије Добра жена Закон и ред Филм: Велика лига Филм: У потрази за судбином Закон и ред: Злочиначке намере 01.00 Дијагноза: Убиство 02.00 Медијум

06.20 08.20 11.20 12.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

07.50 Школа за вампире, анимирани филм 08.20 Драгон бол З, анимирани филм 09.15 Училица, квиз за децу 09.50 Ексклузив Таблоид 10.35 Судија Ејми, филм 11.25 Без цензуре, док. серија 12.30 Том и Џери међу гусарима, филм, анимирани 13.50 Какви фрајери! 2, филм, комедија 15.35 Љубав нема правила, филм 17.55 Звезде екстра: Разуздане насљеднице, 18.30 РТЛ Данас 19.05 Биг брадер 20.00 Невин у четрдесетој, филм 22.10 Луди провод у Европи, филм 23.45 Брда имају очи 2, филм 01.20 Ноћ покера 02.15 Астро шоу, емисија уживо 03.15 Биг брадер

Не вин у че тр де се тој

Ме длин Сто ув

Осве та Мајкл Џеј Ко кран је пу них два на ест го ди на био офи цир аме рич ке рат не мор на ри це. Од лу чив ши да се по ву ће, кре не у по тра гу за Мек си кан цем Мен де зом, не ка да шњим ко ле гом ко ји би му мо жда по мо гао да осми сли свој но ви жи вот... Уло ге: Ке вин Кост нер, Ен то ни Квин, Ме длин Сто ув, То мас Ми ли ан, Жо а кин Мар ти нез, Џејмс Га мон Ре жи ја: То ни Скот (ХРТ 1, 22.25)

08.35 09.20 09.50 10.50 12.30 14.10 15.20 15.50 16.30 17.25 17.50 19.50

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 08.18 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ђаволов кањон, филм 10.12 Кућни љубимци 10.45 Мењам свет 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.19 Призма 14.05 Духовни изазови 14.40 Еко зона 15.11 Фотографија у Хрватској 15.26 Опера бокс 15.57 Евромагазин 16.41 Репортери 17.51 Јужни Пацифик, док. серија 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 20.11 Звезде певају 22.25 Освета, филм 00.26 Филмски маратон: Воз пун милионера, филм —.— Помак сата. 02.00=03.00 03.06 Филмски маратон: Нестајање, филм 04.52 Скица за портрет

07.20 Господин Магу 08.15 Чугингтон, цртани 08.30 Беyблејд метал фјужн, цртани 08.55 Брачне воде 09.20 Најгора недеља 09.50 У седмом небу 11.35 Приватна пракса 12.30 Прича о Џејн Остин, филм 14.40 Моја маћеха је ванземаљац, филм 16.40 ХХХ, филм 17.00 Вести 19.15 Дневник 20.05 Сезона лова, филм 21.35 Мрак комади, филм 23.30 Тајна мета, филм 01.15 Убојити предатор, филм 02.40 Езо ТВ, тарот шоу 04.10 Господари рата, филм

12

31

20.20 22.30 00.10 01.00 01.32

Време је за Дизнија Дани Ни да ни не Стрпљиво с медом, филм Филмска матинеја: Негде у времену, филм Фестивал староградске песме КС аутомагазин 4 зида Буба у уху Фудбалске квалификације за ЕП 2012. - емисија Фудбалске квалификације за ЕП 2012: Грузија - Хрватска, пренос Фудбалске квалификације за ЕП 2012. - емисија Свемирски каубоји, филм Разоткривање Време је за џез Гаража Ноћни музички програм

06.20 Ово је војска 11.00 Мала продавница ужаса 13.00 Десет Индијанаца 15.00 Краљеви новца 17.00 Воз смрти 19.10 Првих девет и по недеља 21.00 Како направити амерички прекривач 23.15 Лудило 01.10 У сусрет сунцу

04.00 06.10 08.00 10.00 11.50 13.10 15.10 17.10 20.00 22.20 00.30 02.50

Дилери Дим И каубојке плачу Како сам упознао Сару Плави у лицу Чаура На чају са Мусолинијем Аполо 13 Анђелин пепео Дилери Проблем са клинкама Подешена

Ен ди је му шка рац у сво јим че тр де се ти ма, ко ји за пра во ни ка да ни је од ра стао. Окру жен сво јим стри по ви ма, фи гу ри ца ма хе ро ја ко је са ку пља, он жи ви у свом све ту и ра ди у рад њи елек тро опре ме. Све се ме ња ка да ње го ве ко ле ге са зна ју да ни ка да ни је спа вао са же ном... Уло ге: Стив Ка рел, Ке трин Ки нер, Пол Руд, Ро ма ни Мал ко, Сет Ро ген, Ели за бет Бенкс, Ле сли Ман Ре жи ја: Џад Апа тоу (РТЛ, 20.00)

Ели за бет Бенкс

08.10 Страствени риболовци 09.05 Човек против рибе са Метом Вотсоном 10.00 Људских руку дело 10.55 X-машине: Грмљавина, точкови, Немо 11.50 Луд за индустријом 12.45 Борна кола браће Хау 13.40 Главни адути 14.35 Пета брзина 15.30 Амерички чопери 16.25 Како се прави?

16.55 Како то ради 17.20 X-машине 18.15 Људских руку дело 19.10 Луд за индустријом 20.05 Пета брзина 21.00 Амерички чопери 21.55 Борна кола браће Хау 22.50 Лето ајкула 23.45 Страствени риболовци 00.40 Храброст или лудост

08.30 09.00 13.00 14.30 18.00 19.00 19.15 20.15 21.30 23.00 00.00

Уметничко клизање Уметничко клизање Уметничко клизање Бициклизам Веслање Фудбал Фудбал Уметничко клизање Уметничко клизање Фудбал Борилачки спорт

Но ви не под кон тро лом

У

пре гре ја ној сту дент ској со би Мар ка Зу кер - да сајт да ље ра сте, мо ра да тра жи по моћ. Да стин се бер га Еду ар до Са ве рин је од сут но пре гле дао мо гао по за ба ви ти ком пју тер ским про бле ми ма, а го ми лу ком пју тер ских књи га, а пар че па пи ра Крис, го вор ник бо љи од свих њих, од но си ма с јав ис кли зну ис под јед не и за вр ши на Еду ар до вим ита - но шћу. Сту дент ски лист “Крим сон Хар вард” се до ли јан ским ци пе ла ма. Пи смо са за гла вљем адво кат - сад по на шао крај ње при ја тељ ски; ис по ста ви ло се ске фир ме из Ко нек ти ка та из гле да ло је за и ста да им је Марк ура дио не ки ин фор ма тич ки по сао још озбиљ но. На сло вље но је на Мар ка, али из пр ве ре - као бру цош, што об ја шња ва све оне ла ска ве члан ке. че ни це Еду ар до за кљу чи да се ти че и ње га. По ми - Има ју ћи у ви ду бу дућ ност, по треб но им је да да др њао се Феј сбук, те „од ште та и не за ко ни то при сво је - же но ви не под кон тро лом јер је Феј сбук углав ном но“: за ви сио од то га што му љу ди при сту па ју с уз бу ђе – Кад си до био ово? – упи та Еду ар до, ко ме крв јур ну у гла ву. Пи смо је зву ча ло же сто ко, пре пу но оп ту жби Тај ле ра и Ка ме ро на Вин кел фо са да им је Марк украо иде ју, про грам ски код, и зах те ва ли да он и Еду ар до сме ста уга се тхе фа це бо ок.

– Пре не де љу да на. Од мах на кон по ста вља ња сај та. Пи са ли су ми и да ће се обра ти ти и фа кул те ту, због кр ше ња етич ког ко да. Еду ар до је зу рио у Мар ка, али по оби ча ју, ни је мо гао да рас ту ма чи ње го во без из ра жај но ли це. Вин кел фо со ви же ле да уга се Феј сбук? Мо гу ли то уоп ште да ура де? Еду ар до се ма ши дру ге књи ге с го ми ле и на ђе Мар ко во пи смо уни вер зи те ту. Био је био из не на ђен, али и за до во љан од го во ром. „У по чет ку сам био за ин те ре со ван кад су ме за мо ли ли да за вр - Зу кер берг по ште но де лио па ре док их ни је би ло шим сајт мре жа. По сле тог са стан ка, а не пре, по - њем. Сва ко од њих че тво ри ца ће има ти зва ња. Еду чео сам рад на сај ту тхе фа це бо ок, за ко ји ни сам ко - ар до – фи нан сиј ски ди рек тор. Да стин – пот пред сед ри стио исти код ни ти он по сто ји у хар вард ској ник и шеф про гра ми ра ња. Крис – ди рек тор сек то ра мре жи. Од по чет ка про јек та схва тио сам га као за пу бли ци тет. А Марк, осни вач, го спо дар и ко ман не ко мер ци ја лан, чи ја је свр ха да раз ви је за ни мљив дант, др жав ни не при ја тељ. Мар ко ве ре чи, Мар ков про из вод за хар вард ску за јед ни уи. С вре ме ном сам сми сао за ху мор. Еду ар до је знао је да је све мно го јед но став ни је схва тио да ми тај кон цепт не од го ва ра. Кад смо се са ста ли у ја ну а ру, из ра зио сам сум ње у сајт и ре као ако су у при чи са мо он и Марк. Али и да фир ма да ра дим на још не ким про јек ти ма, ме ни ва жни - под ра зу ме ва за по сле не, а они баш и ни су има ли при хо де ко ји ма би пла ти ли њи хов рад. Је ди но ре јим„. Марк је од ба цио тврд ње Вин кел фо со вих по себ но ше ње је има ти још парт не ра. Мар ко ви ци ме ри су о бе срам ном згр та њу нов ца ка кво се мо же оче ки ва - би ли па мет ни и од по ве ре ња. Штре бе ри, као и он. При стао је на но во ти кад не ко на пра ви ру ко вод с тво као и не што успе шно. Феј Пр в а че т во р и ц а опе р а т и в а ц а Феј с бу к а про ме ну вла снич ких сбук још ни ком ни је си гур но ни су би ли део дру штве не ели те од н о с а. Да с тин ће до нео па ре, а Вин кел Хар вар да. Сви штре бе ри, сва ко на свој до би ти око пет од сто фо со ви те шко да су у Крис њи ма оску де ва ли. на чин, у сва ком ко ле џу би би ли аут сај де ри, ком п а н и ј е, про це нат ко ји ће се Али, би ло је до бро не са м о ов д е у до м у Рок ф е л е р о в их уста н о в и т и кад се ви де ти ка ко се Марк и Ру звел то вих ви д и ко л и ко по с ла бра ни. Еду ар до се ма оба в ља. Марк ће ло сми рио. Ако се Марк ни је упла шио, не ће ни он. Марк му је об ја - сма њи ти свој про це нат на 65, а Еду ар до ће и да ље снио да је то као да не ки про из во ђач на ме шта ја ту - има ти 30. Чи ни ло се ви ше не го фер. Но вац још ни је при сти зао, па за што се цењ ка ти око 30 од сто ни жи дру гог јер је сми слио но ву сто ли цу. У со бу упа до ше дво ји ца Мар ко вих ци ме ра, ко ји че га?

– Пр ва тач ка днев ног ре да – ре као је Марк, кад је су се не ве ро ват но раз ли ко ва ли. Да стин Мо ско виц је имао је деч је ли це, али и вр ло од лу чан по глед. Био оно пр во би ло ре ше но. – Вре ме је да уФ феј сбук је тих, сту дент еко но ми је и ком пју тер ски ча роб њак, укљу чи мо и дру ге фа кул те те. Осво ји ли су Хар вард, би ло је вре ме да про ве ре нео бич но уч тив, пра ва до бри ца. Крис Хјуз је да ле ко жи во пи сни ји; дру штвен, отво рен и имао је тра го - ко ли ко да ле ко мо гу да ље. Сло жи ли су се у то ме да ве ју жњач ког ак цен та. У сред њој шко ли је био пред - за по че так укљу че не ко ли ко елит них уни вер зи те та, сед ник Дру штва мла дих де мо кра та и ак ти ви ста Јејл, Ко лум би ју и Стен форд. Сајт ће и да ље би ти број них ли бе рал них ак ци ја. По ма ло и по мо дар са екс клу зи ван.

– Али мо ра мо раз го ва ра ти с огла ши ва чи ма – Еду сво јим мар ки ра ним ко шу ља ма и пан та ло на ма, па га је Марк по не кад звао „Пра да“. Њих че тво ри ца си - ар до се уме шао, не од у ста ју ћи од те ме. – Мо ра мо гур но ни су би ли део дру штве не ели те Хар вар да. по че ти да за ра ђу је мо. Марк клим ну гла вом, али је Еду ар до био уве рен Сви штре бе ри, сва ко на свој на чин, за пра во би, у сва ком ко ле џу би ли аут сај де ри, не са мо ов де у до му у то да се ни је са свим сла гао. Марк је знао да мо ра ју да за ра де до вољ но да би пла ти ли сер вер, али као Рок фе ле ро вих и Ру звел то вих. Марк је за по чео раз го вор јер је већ до нео од лу ку да ни је раз ми шљао о нов цу осим за одр жа ва ња сај и Еду ар до је бр зо схва тио да ства ри та ко функ ци о - та. Еду ар до је, пак, ве ро вао да ће од овог сај та по ни шу у Мар ко вом све ту. Феј сбук је бр зо ра стао, а ста ти бо га ти. Осмо трив ши су пер штре бе ре оку пље Мар ку је те шко да све др жи под кон тро лом. Ве ли ка не у со би – из гле да ло је као да им ни шта не мо же је опа сност да пад не на не ком од ис пи та, а ако же ли ста ти на пут.

Књи гу Бе на Ме зри ха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча ИКП „Evro-Giunti” (Ди ми три ја Ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota26.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Де лу је те у скла ду са со бом и с дра гом осо бом. Парт нер је склон лу та њу, али сте за то ви ту да ука же те на пра ви пра вац. Дру штве ни ску по ви и до га ђа ји су упра во оно што вам обо га ћу је да не.

BIK 20.4-20.5.

Ве не ра и Неп тун пле шу свој не ствар ни плес па сте крај ње ро ман тич ни и жељ ни бај ко ви тих си ту а ци ја и ис ку ста ва. То мо же те до жи ве ти с дра гом, тј. во ље ном осо бом, а мо же те ме се ча ри ти и са ми.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. mart 2011.

Вре ме је да се од мо ри те и ис ко ри сти те овај ви кенд за ре лак са ци ју. Мо же то би ти и ак ти ван од мор, спорт, али за бо ра ви те на по сао и оба ве зе. По ма ло сте твр до гла ви и слат ко ре чи ви. Љу бав и про вод.

Овог ви кен да ни сте опу ште ни већ озбиљ ни и ре ал ни. Ме сец у зна ку Јар ца вас упу ћу је на не ка ду го роч на и ста бил на ре ше ња и од но се. Пре у зи ма те од го вор ност за по ро ди цу и уку ћа не.

На о штри ли сте се за но ве успе хе, на свим по љи ма сво га кра љев ства. То вас под мла ђу је и мо ти ви ше. Не мир ни сте, не др же вас ни ме сто, ни вре ме, ни дру штво, па вас има сву да, ту и та мо. Успех.

Има те ста бил не љу бав не од но се па сте обо стра но по све ће ни за јед ни штву на зрео на чин. Ула же те но вац у ду го роч не и ва жне ства ри, пла но ве и про јек те. Дан ће про те ћи за ни мљи во.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У свом до му се мо же те од мо ри ти и уса ми ти, на спа ва ти. Мо же те се ба ви ти и про лећ ним спре ма њем, сво јим хо би јем или не ким дру гим ви дом по ста вља ња ства ри на сво је ме сто. Бур на са рад ња.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ак тив ни сте у јав но сти, до бро до шли у дру штво, би ло ко је, па и на љу бав ној сце ни. С ви ше осо ба сте у кон так ту јер спа ја те ле по и ко ри сно, а ни шта не тре ба про пу сти ти од оно га што се мо же.

Ме сец пло ви кроз ваш знак, што ути че на осве шћи ва ње не све сних тен ден ци ја и бу ђе ње про шло сти, уко ли ко то по же ли те. Ме ди та ци ја је са свим по зи тив на и ко ри сна. Осло бо ди те се кру тих иде ја.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Још увек сте жељ ни про во да, кре а тив ног из ра жа ва ња и љу ба ви. У свом до му мо же те осми сли ти ве о ма ми стич ну ат мос фе ру. Пра во је вре ме за сла вље или са мо ве че ру уз му зи ку и све ће.

Ди ван дан и ди ван ви кенд за вас! Све вам из гле да ле по и не ствар но па узми те свој фо то а па рат или ка ме ру, те ис тра жуј те оно што ви ди те. Пу то ва ње с во ље ном осо бом је пра ви из бор.

Ве о ма сте ан га жо ва ни, али од у ста ни те од по сла да нас, ако мо же те. Па мет но ула жи те и тро ши те но вац јер се ла ко од ли ва и тро ши, по пут пе ска кроз пр сте. Дис крет на за до вољ ства. Пу туј те.

TRI^-TRA^

Ле па Мо ни ка V REMENSKA

PROGNOZA

Д ан

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

16

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

20

Vr{ac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

21

сунчан , вече кишно

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Сун ча ни пе ри о ди уз про ла зно на о бла че ње. Уве че мо гу ћа крат ко трај на ки ша. Ве тар ују тру слаб ју го за пад ни, по под не уме рен за пад Rim ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на око London 19 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча ни пе ри о ди уз по сте пе но на о бла че ње на се ве ру Cirih Вој во ди не где ће по под не и уве че би ти по вре ме не ки ше. Ве тар уме рен ју Berlin го за пад ни, а за тим за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 1 до 6, а мак си мал на од 16 у Су бо ти ци до 20 сте пе ни на ју гу Ба Be~ на та. СР БИ ЈА: То пло са сун ча ним пе ри о ди ма, а на се ве ру и за па ду Ср би је Var{ava уз про ла зну облач ност и мо гу ћу крат ко трај ну ки шу по под не и уве че на се Kijev ве ру Ср би је. Ве тар ују тру слаб ју го за пад ни, по под не уме рен за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 22 сте Moskva пе на на ју гу Ср би је.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по чет ком иду ће сед ми це се за др жа ва то пло вре ме уз пар сте пе ни ни же тем пе ра ту ре и St. Peterburg рет ку по ја ву крат ко трај не ки ше. У ве ћи ни ме ста су во.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре у ма ти ча ри ма и осо ба ма не ста бил ног нер вног си сте ма пре по ру чу је се до дат на опре зност услед не по вољ ног ути ца ја би о ме те о ро ло шких при ли ка. Свим оста лим хро нич но обо ле ли ма стан дард на те ра пи ја и сма ње ње ак тив но сти.

18 16 14 16 6 14 2

Ле по ти ца Мо ни ка Бе лу чи по зи ра ла је за на слов ну стра ну ита ли јан ског из да ња ча со пи са „GQ” по све ће ног го ди шњи ци ује ди ње ња Ита ли је, али и нај леп шој глу ми ци у зе мљи.

- Ита ли ја је зе мља ко ју по не кад не за слу жу је мо. Го ди шњи цу мо ра мо да про сла ви мо, па ма кар Ита ли ја да нас ишла и у су про том сме ру - ре кла је глу ми ца за ма га зин. По зна ти ма га зин је у по след њем бро ју об ја вио ин тер вјуе са Ва лен ти ном Ро си јем и Фер нан дом Алон сом, али их „ни ко не ће чи та ти” јер је број по све ћен нај леп шој же ни у Ита ли ји - Мо ни ки Бе лу чи. Ле па глу ми ца сни ми ла је еди то ри јал за мар тов ско из да ње ча со пи са у ко јем се ја сно ви ди за што је сма тра ју нај леп шом глу ми цом у зе мљи. Мо ни ка (46) је не дав но у јед ном ин тер вјуу от кри ла пар де та ља из бра ка са ко ле гом глум цем Вин сен том Ка се лом са ко јим има дво је де це. Ре кла је да би му опро сти ла пре ва ру, иако је, су де ћи по сли ка ма у ма га зи ну, про сто не ве ро ват но да би му та ко не што и па ло на па мет.

VIC DANA Пи та Пе ри ца де ду: - Де да, да ли имаш си ду?

- Не мам, си не, још ни смо при ми ли пен зи ју.

2 -4 3 -3 19

Pariz

18

Minhen

14

Budimpe{ta

16

Stokholm

4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

244 (-30)

Slankamen

391 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

316 (-24)

Zemun

421 (12)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

291 (-11)

Pan~evo

420 (10)

Ba~. Palanka

288 (8)

Smederevo

538 (14)

Novi Sad

318 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

150 (-12)

STARI BEGEJ Hetin

134 (2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac Senta

SAVA

454 (16) S. Mitrovica 365 (-15) 454 (15)

Beograd

371 (11)

Novi Be~ej

360 (12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

413 (11)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

108 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja