Dnevnik 26.april 2010.

c m y

NOVI SAD

PONEDEQAK 26. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22700 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TADI] NA SKUP[TINI PUPS-a GOVORIO O CIQEVIMA VLASTI I UPUTIO PORUKU OPOZICIJI

Spre~i}u ih da do|u na vlast

str. 2

„DNEVNIKOVA” TEMA: TU^E NAVIJA^KIH GRUPA

NASLOVI

Politika 2 Srbi ugro`eni, dr`ava kre}e u akciju

Ekonomija 4 Administracija gr~evito ~uva pozicije 5 Boqe i s tajkunima, nego u agoniju

Novi Sad 8 Veliko spremawe za prvomajske praznike

Vojvodina

VLADIMIR ILI]

11 Gu`va u potrazi za poslom

Svi lokalni lideri dobrodo{li

Crna 12 [ari} „radio” pod pseudonimom Zoki

str. 3

Dru{tvo

Obra~uni se sa stadiona preselili na ulice

13 Ministar zdravqa operisan u Minhenu

Reporta`e 14 Novo ruho ko{tice od kajsije

Kultura 25 Kwi`evnost je stara gospo|a

str. 12

POSLANICI SRPSKOG PARLAMENTA „PODNELI” BILANS

MEHO OMEROVI]

Ispita}emo patriotizam biznismena

Novosa|ani u prvoj postavi

str. 3

str. 5

str. 15 – 19

SPORT

ZIMOWI] I NESTOR ODBRANILI TITULU

VATERPOLISTI SRBIJE U [PANIJI

Toplo i sun~ano

TRIJUMF KO[ARKA[A PARTIZANA U ZAGREBU

ZVEZDA PRESKO^ILA KULU

Najvi{a temperatura 23 °S

MINISTARSTVO ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE O LEDINA^KOM JEZERU

Bi}e izneto 100.000 tona kamena

str. 9

2

ponedeqak26.april2010.

POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] O SITUACIJI NA KiM

KOSOVO

Ivanovi}: Mogu}i su nemiri Dr`avni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} je ju~e za FoNet izjavio da iskqu~ivawe srpske mobilne telefonije „mo`e biti veoma opasno za preostali sprski `ivaq“. On je upozorio na to da ono „mo`e izazvati reakcije koje ne mogu kontrolisati ni Pri{tina ni Beograd“. On smatra da iza skidawa predajnika mobilnih

mre`a koje koriste Srbi „ne stoje nikakve ~asne namere“ i da je to „usmereno ka Srbima s namerom da se isteraju s ovih prostora“. „Nemogu}e je predvideti reakciju Srba. Kad su ovako ugro`eni, mogu}i su nemiri razli~itih vrsta... Protesta }e biti, siguran sam, samo ne znam kako }e se zavr{avati“, zakqu~io je Ivanovi}.

Spremni da brane predajnike Predsednik op{tine Pe}, s privremenim sedi{tem u Gora`devcu, Milo{ Dimitrijevi} izjavio je ju~e KiM radiju da su gra|ani Gora`devca spremni da se suprotstave eventualnoj akciji pri{tinskih vlasti i da

`ele da spre~e uni{tavawe imovine Telekoma i „Telenora“. Dimitrijevi} je o svemu ovome informisao pripadnike italijanskog Kfora, koji je zadu`en za bezbednost u pe}kom regionu.

SNS: Ekstremni krugovi Albanaca – Srpska napredna stranka o{tro je osudila iskqu~ewe fiksne i mobilne telefonije u delovima Kosova i Metohije, ~ime je tamo{wim `iteqima uskra}eno jedno od osnovnih qudskih prava, pravo na komunikaciju – rekao je ju~e na konferenciji za novinare ~lan

Glavnog odbora SNS-a Marko \uri}. – Apelujemo na odgovorne u me|unarodnoj zajednici da obezbede osnovna qudska prava koja su `ivotno ugro`ena ovim vandalskim potezom. \uri} je ocenio da iza odluke o iskqu~ewu telefonije stoje „ekstremni krugovi Albanaca“.

Samaryi}: Vlast je kriva Biv{i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samarxi} ocenio je ju~e da beogradske vlasti neodgovaraju}e reaguju na iskqu~ivawe signala mobilne telefonije srpskih operatora na Kosovu. Samarxi}, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, rekao je za agenciju Beta da su kosovske vlasti protiv Srba u posledwih nekoliko dana izvele „jedan nasilan, gotovo teroristi~ki akt“, ru{e}i infrastruk-

turu mobilne i fiksne telefonije, ali i predajnike pojedinih elektronskih medija koji emituju na srpskom jeziku. Po wegovim re~ima, Beograd sada treba da demonstrira svoj stav prema Euleksu jer je ta misija EU podr`ala poteze Vlade Kosova. „Dolazak Euleksa nije odobrio Savet bezbednosti UN. Euleks je na Kosovu samo zato {to je Vlada, s Tadi}em na ~elu, to dopustila“, rekao je Samarxi}.

Leposavi}: Uni{ten repetitor firme IPKO Regionalni portparol Policije Kosova Besim Hoti rekao je ju~e da je tokom no}i dignut u vazduh repetitor mobilne telefonije kompanije IPKO u albanskom se-

lu Vlahinsko Ko{utovo, u op{tini Leposavi}. Hoti je agenciji Beta rekao da se ne zna ko je to u~inio, ali da se pretpostavqa da je u kontejner s kablovima postavqen {tapin TNT-a. Portparol Policije Kosova je dodao da se, s obzirom na to da je to drugi slu~aj dizawa u vazduh opreme IPKO-a u posledwa 24 sata, pretpostavqa da je to odgovor na akciju Agencije za telekomunikacije Kosova koja je u petak i subotu uklonila opremu srpskih telekomunikacionih operatera ju`no od Ibra.

Besplatno kartice mobilne mre`e „Vaqa” Predstavnici pokrajinske po{te i telekomunikacija nastavili su i ju~e podelu besplatnih kartica s brojevima telefona mobilne mre`e 044 i 045 me{tanima centralnog Kosova i [trpca. Iako je neradan dan, kartice s dva evra kredita pokrajinskog operatera

“Vaqa” (Talas) mogu}e je podi}i u predstavni{tvima po{te i telekomunikacija u blizini manastira Gra~anica, zatim u [trpcu i na Brezovici. Kartice mo`e podi}i svako ko kod sebe imao bilo kakav dokument, pa i ako je izdat u delovima Srbije van ju`ne pokrajine.

Bogdanovi}: Srbi ne treba da ih uzimaju Srbi ne treba da uzimaju kartice 044 i 045 mre`e, jer tako priznaju kosovske i onemogu}avaju povratak srpskih mobilnih operatera, rekao je za

RTS ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi}. Ministar je podsetio da je kori{}ewe srpskih operatera mnoge povoqnije.

Euleks: Akcije protiv ilegalnih operatera Portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} izjavila je ju~e da su za tu misiju prihvatqive akcije Regulatornog tela za telekomunikacije koje su usmerene protiv, kako je rekla, ilegalnih operatera mobilne telefonije.

Gudeqevi} je agenciji Tanjug izjavila da je Euleks svestan zna~aja telekomunikacija kao osnovnog vida qudskih prava, i da }e pozdraviti sve preliminarne mere kojima }e biti pru-

`ena podr{ka qudima koji su izgubili pokrivenost signalom mobilne telefonije dok ne bude obezbe|en legalni operater mobilne telefonije na Kosovu.

Ona je dodala da ne zna da li bi uskoro mogli ponovo biti instalirani predajnici srpskih operatera mobilne telefonije na Kosovu, navode}i da }e Euleks pozdraviti mere kojima }e biti obezbe|ena pokrivenost signalom „legalnih operatera“.

Srbi ugro`eni, krenuli smo u akciju Predsednik Boris Tadi} je ju~e izjavio da je srpsko stanovni{tvo “apsolutno ugro`eno” zbog ga{ewa mre`a mobilnih operatera na Kosovu i da zbog toga tra`i reakciju me|unarodnih institucija. „U~ini}emo sve da to pitawe re{imo. Krenuli smo u akciju. Ja sam prekju~e iz Istanbula reagovao i zahtevao od me|unarodnih institucija hitnu reakciju”, odgovorio je on na pitawe FoNeta {ta }e dr`ava u~initi povodom toga. Tadi} je rekao da je skidawe opreme telefonskih operatera “potpuno nezakonita delatnost takozvanog Regula-

tornog tela takozvanih kosovskih institucija i pqa~ka imovine Telekoma ’Srbija’ i drugih provajdera”.

“Srpsko stanovni{tvo je ovog trenutka objektivno ugro`eno jer ne mogu pa pozovu za pomo} i nemaju komunikaciju, zbog ~ega su u ovom trenutku usamqeni. Mi smo maksimalno podigli uzbunu u me|unarodnoj zajednici i u narednih nekoliko dana pokrenu}emo najve}u mogu}u akciju u ovom trenutku da bi se to stawe ispravilo. Po mojim saznawima, Telekom je u stawu da za nedequ dana podigne novu opremu, samo je po-

trebno da neko garantuje wenu bezbednost”, rekao je on.

Tadi} je rekao i da je “zaprepa{}en reakcijom Euleksa koji je mirno gledao na kr{ewe qudskih prava ru{ewem opreme Telekoma. To ne zna~i {tetu samo za Telekom ’Srbija’ ve} i za gra|ane za ~iju bezbednost je Euleks po sporazumu zadu`en”, podvukao je Tadi}. “S predstavnicima Euleksa }emo obaviti jedan izuzetno te`ak razgovor na ovu temu. Na{e qude na Kosovu i Metohiji ne}emo ostaviti nijednog trenutka”, zakqu~io je Tadi}.

TADI] NA SKUP[TINI PUPS-a GOVORIO O CIQEVIMA VLASTI I UPUTIO PORUKU OPOZICIJI

Spre~i}u ih da do|u na vlast

Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadi} ukazao je ju~e, povodom Izborne skup{tine Srpske napredne stranke, da koalicija najavqena na tom skupu ne mo`e doneti dobro i prosperitet Srbiji, i poru~io da nema te energije koju ne}e ulo`iti da bi je spre~io da do|e na vlast, ali i da izbora ne}e biti pre 2012. godine. On je najavio da }e dr`ava do tada izgraditi tri mosta, Koridor 10 i zapo~eti autoput kroz [umadiju.

– Na jednom skupu ovde najavqena je koalicija koja je i na pro{lim izborima najavqivala antievropski program – podsetio je Tadi} u Centru „Sava“ na Skup{tini Partije ujediwenih penzionera Srbije. – Ta koalicija je i na pro{lim izborima upu}ivala poruke nastavka konflikta i nije imala razumevawa za potrebe najstarijih. Kada se

{wava da Srbija `eli da se pomiri sa svetom i nastavqa da se bori „da bismo vratili vlastito dostojanstvo i sa~uvali integritet zemqe“. „Gospodo, ne}e mo}i. Ima}emo izbore kada im do|e vreme. Vi `elite dru{tvo nestabilnosti, a mi dru{tvo stabilnosti“, rekao je Tadi}.

Verujem do posledweg trenutka u politiku „i Evropska unija i Kosovo i Metohija”

prethodni put ta koalicija sastavila, goreo je Beograd. Znam sve te aktere i nema te energije koju ne}u ulo`iti da bi ih spre~io da do|u na vlast.

– Neki od wih su osramotili na{u zemqu na me|unarodnim forumima – ocenio je Tadi}, i dodao da on, kao predsednik Srbije, sada le~i te rane, obja-

Krkobabi}: Bez PUPS-a se ne mo`e Predsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e da je ta partija, osnovana pre samo ~etiri godine, izrasla u respektabilinu dru{tvenu snagu i politi~ki faktor bez kojeg se ne mo`e voditi dr`ava i koja zna~ajno uti~e na budu}nost zemqe. Krkobabi} je, na drugoj redovnoj Skup{tini partije, kazao da je PUPS partija evropske orijentacije i, kao moderna politi~ka snaga, zajedno sa

svojim koalicionim partnerima radi na tome da se Srbija {to pre integri{e u Evropsku uniju.

Po Krkobabi}evim re~ima, PUPS ima oko pola miliona simpatizera i ~lanova, a sa svojim koalicionim partnerima – Socijalisti~kom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom – ~ini bira~ko telo od vi{e od milion stanovnika. Krkobabi} je svim koalicionim partnerima poru~io da su oni siguran i pouzdan partner.

Da~i}: Srbija }e biti zemqa socijalne pravde Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je da je Srbija navikla na to da ima sistem jednakih {ansi za sve i da mora biti zemqa socijalne pravde. Da~i} je, na Skup{tini PUPS-a, rekao da je na Koaliciju SPS–JS-a bilo mnogo pritisaka pre dve godine

da se opredeli pri formirawu Vlade i da ona tada nije odlu~ivala prema tome koja }e partija biti na vlasti, ve} da li Srbija ima evropsku budu}nosti i da li }e o~uvati dr`avne i nacionalne interese. „Zato smo se ovako i opredelili“, poru~io je Da~i}.

Predsednik DS je rekao da je vizija wegove koalicije sasvim druga~ija i uputio opoziciji „poruku dijaloga“, ali je istakao da koalicija koja se nagove{tava (SNS-Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija) zaslu`uje „odlu~an odgovor“.

Tadi} je, istovremeno, podsetio i na period formirawa Vlade Srbije pre dve godine, kada je, kao predsednik DS-a, sa Socijalisti~kom partijom potpisao sporazum o politi~kom pomirewu. Tadi} je ponovio uverewe da stranke mogu unutar sebe da se mewaju i ostvaruju napredak. To bi, po wegovim re~ima, omogu}ilo objediwavawe oko strate{kog ciqa, ekonomskog razvoja i o~uvawa dostojanstva i integriteta.

– Verujem do posledweg trenutka u politiku ’i Evropska unija i Kosovo i Metohija’ i za tu politiku od vas tra`im podr{ku – poru~io je Tadi} i ponovio da, kao predsednik Srbije, nikada ne}e odustati od odbrane integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji i da nikada ne}e dozvoliti gradwu strane vojne baze na teritoriji Srbije, dok god je predsednik.

Nasipi i kanali u budu}nosti prioritet Vlade Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e, obilaze}i poplavqena podru~ja u op{tinama Leskovac i Aleksinac, da }e izgradwa nasipa, kanala i vodopropusta biti prioritet Vlade u narednom periodu, ali i najavio ka`wavawe odgovornih za neodr`avawe infrastrukture za za{titu od poplava.

Tadi} se na terenu upoznao s problemima gra|ana koji su pretrpeli ogromnu materijalnu {tetu usled izlivawa Tulovske reke i Ju`ne Morave, i poru~io da }e Vlada Srbije pomo} pogo|enim op{tinama upu}ivati neselektivno, bez obzira na to da li wima upravqa opozicija ili stranke vladaju}e koalicije. Po wegovim re~ima, dr`ava mora pomo}i svom stanovni{tvu ugro`enom poplavama i u tom procesu ne sme biti favorizovanih.

Predsednik Tadi} je, tokom posete leskova~kom nasequ Bobi{te u kojem je poplavqeno oko hiqadu doma}instava, rekao da ne postoji racionalno obja{wewe za to {to odvodni

kanal nije ~i{}en pola veka, i dodao da }e za nekoliko meseci do}i da vidi {ta je po tom pitawu u~iweno. Po wegovim re~ima, poplava koja je pogodila to naseqe posledica je ne~ijeg „java{luka, lewosti i neodgovornosti“, te je poru~io da }e odgovorni za ne~i{}ewe odvodnih kanala biti ka`weni.

– Ho}u da preuzmem odgovornost i za ovu vladu, ali i za prethodne, da bismo re{ili probleme i ostavili budu}e generacije bez wih – poru~io je Tadi} u razgovoru s novinarima i `iteqima poplavqenog podru~ja.

Tadi} je, docnije, obilaze}i selo Vitkovac u op{tini

Aleksinac, koje poplavqeno zbog toga {to ~etvrt veka nije zavr{en za{titni nasip, istakao da }e dr`ava u budu}nosti revnosnije voditi ra~una o vodnoj infrastrukturi.

– Nemogu}e je da se od 1984. do danas ne zavr{i bedem u ovom selu. Moramo da sistemski re{avamo probleme, a dr`ava mora da odradi svoj deo posla, ali tamo gde su kanali problem, qudi moraju da uzmu lopatu u ruke – poru~io je Tadi}.

Predsednik je zahvalio vatrogascima, policiji i Vojsci koji su proteklih dana pomagali gra|anima na poplavqenim podru~jima i bili im na usluzi „dan i no}“.

S predsednikom Tadi}em poplavqena podru~ja obi{li su i ministar unutra{wih poslova i ministar rada i socijalne politike Ivica Da~i} i Rasim Qaqi}, na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje Mileti} i na~elnik sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Mari}.

POLITIKA

DNEVNIK

POSLANICI SRPSKOG PARLAMENTA „PODNELI” BILANS

Novosa|ani u prvoj postavi Srpski parlament potro{io je pro{le godine 1,3 milijardu dinara, ili 260 miliona mawe nego {to je najvi{e zakonodavno predstavni{tvo imalo pravo planiranim buxetom.

Pojedina~ne cifre za svakog parlamentarca sadr`e ne samo zarade ve} i doprinose za osigrawe i pau{al koji svim poslanicima sleduje, od ne{to vi{e od 548.000 dinara, a svrha tog novca iz republi~ke kase je rad s bira~ima na terenu. U bilansu, koji je ovih dana obnarodovao skup{tinski sekretarijat, me|u prvih pet poslanika na{li su se i parlamentarci iz Novog Sada. Na ~elu liste je potpredsednica Skup{tine Srbije Gordana ^omi} s ukupna 3,9 miliona dinara, od ~ega je wena plata u 2009. bila 1,7 milion, dnevnice u zemqi 116.000, 472.000 kori{}ewe sopstvenog vozila za put u Beograd, oko 550.000 tro{kovi slu`benog putovawa u inostranstvo, a reprezentacija 37.000 dinara. Sledi wen strana~ki kolega, predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoqub Mi}unovi} s 3,7 miliona – vi{e od 1,6 milion je bila wegova poslani~ka plata, a 1,1 milion putovawa u ino-

miliona. Wegova pro{logodi{wa zarada u parlamentu iznosila je 1,7 milion, parkirawe 128.000, naknada za odvojen `ivot 254.000, iznajmqeni stan 420.000, ali je zato naknada za put sopstvenim vozilom iz Novog Sada bila svega devet hiqada dinara.

Primawa ostalih poslanika su razli~ita. Tako poslanica SNS-a iz Novog Sada Jorgovanka Tabakovi} ima tro{ko-

Bajatovi}, ^anak, Kostre{ [ef vojvo|anskih socijalista Du{an Bajatovi} nije primio ni dinar za platu, dnevnice, pau{al, putovawa, ali je potro{io 333.000 dinara na reprezentaciju. Lider LSV-a Nenad ^anak na spisku je s 2,3 miliona ukupnih tro{kova, platom od 1,3 milion, za sme{taj je utro{io 25.000, a za putovawe sopstvenim vozilom 130.000 dinara. Ne{to vi{e od wega potro{io je poslanik i potpredsednik LSV-a Bojan Kostre{ – 2,4 miliona, s platom od 1,1 milion, 148.000 potro{enih na gorivo i oko 350.000 tro{kova slu`benog puta u inostranstvo. stranstvu. Poslanik LDP-a iz Novog Sada Slobodan Mara{ “ko{tao” je dr`avu 3,6 miliona: wegova pro{logodi{wa plata bila je 1,3 milion, oko 1,1 milion potro{ioo je na sme{taj, 183.000 na put sopstvenim vozilom, s tim {to ovaj poslanik nije putovao u inostranstvo, kao ni {ef kluba PUPS-a Momo ^olakovi}, za koga je ukupno navedeno 3,4

ve od 1,3 milion, primila je pau{al, ali ne i platu od Skup{tine, niti doprinose.

Za dnevnice u zemqi primila je 105.000, za sme{taj 163.000, za prevoz svojim autom 410.000, a za slu`beni put u inostranstvo oko 160.000 dinara. [efu wenog poslani~kog kluba Tomislavu Nikoli}u navedeno je 2,5 miliona tro{kova, od ~ega 1,6 milion plata, 105.000 dnev-

nice i nikakva putovawa u inostranstvo o tro{ku parlamenta. [efica kluba ZES-a Nada Kolunxija “potro{ila” je blizu tri miliona dinara, od ~ega je ne{to vi{e od 1,5 milion zarada, dnevnice za slu`beni put u zemqi 106.000, a za inostranstvo oko 300.000 dinara.

Poslanik DS-a iz Novog Sada Janko Veselinovi} ima ukupno 2,4 miliona, od toga je 1,1 milion plata, 108.000 dnevnice u zemqi, 459.000 tro{kovi sopstvenog vozila i 8.550 za javni prevoz, za putovawe u inostranstvo oko 120.000. Wegov kolega iz Pan~eva Sr|an Mikovi} 1,9 milion – oko 1,1 milion za platu, 12.370 za parkirawe, 95.000 dinara za tro{kove sopstvenog vozila, a za putovawe u inostranstvo sedamdesetak hiqada. Poslanik iz Vrbasa Milan Stanimirovi} ima tro{ak od tri miliona: platu 1,4 milion, 100.000 dnevnice u zemqi, 620.000 za gorivo i putovawa sopstvenim vozilom, a 170.000 za put u inostranstvo. [efica kluba G17 plus Suzana Grubje{i} ukupno ima tro{kove 2,9 miliona, od toga je plata 1,4 milion, dnevnice u zemqi lane su joj bile 100.000 dinara, dok su slu`bena putovawa ko{tala oko pola miliona. Potpredsednik Skup{tine

iz G17 plus Nikola Novakovi} “zaradio” je vi{e od svoje {efice, ukupno 3,2 miliona: plata mu je bila 1,6 milion, pro{logodi{wa reprezentacija ne{to vi{e od 37.000 dinara, a za stru~nu literaturu naveden je tro{ak od 3.000 dinara. Na prevoz sopstvenim vozilom iz Novog Sada Novakovi} je potro{io 521.000, a na mobilni telefon 6.000, dok je na putovawe preko granice utro{io svega 14.000 dinara.

Nekada{wa predsednica Skup{tine, sada poslanica LDP-a Nata{a Mi}i} navedena je s tri milona, od toga plata 1,3 milion, 233.000 naknada za odvojen `ivot, 420.000 iznajmqivawe stana. [ef kluba LDP-a ^edmir Jovanovi} ko{ta obveznike 2,3 miliona, wegova plata bila je ukupno 1,4 milion, osim pau{ala, na ime doma}ih dnevnica primio je 40.000, dok ni dinar nije potro{io na inostranstvo.

Lider JS-a Dragan Markovi} Palma primio je 925.000, i to pau{al 548.000, a oko 300.000 tro{kovi sopstvenog vozila. Predsednik SDU-a @arko Kora} „potro{io“ je 603.000, primiv{i samo pau{al i oko 54.000 doma}ih dnevnica. Poslanik SVM-a i predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga vodi se na tro{kove od 3,3 miliona, od toga je plata 1,4 milion, putovawa u inostranstvo 260.000 dinara, a put sopstvenim vozilom od Pali}a 732.000. Strana~ki kolega, {ef kluba mawina Balint Pastor ima tri miliona tor{kova, od toga je plata 1,4 milion, a putovawe od Subotice 679.000 dinara.

Prvi ~ovek kluba DSS-a Milo{ Aligrudi} imao je to{kove od 3,2 miliona dinara, od toga je plata 1,5 milona, a putovawa u inostranstvo 650.000 dinara. Poslanik DSS-a iz Novog Sada @eqko Tomi} imao je tro{kove tri miliona, od ~ega plata 1,4 miliona, a tro{kovi sopstvenog prevoza 373.000, dok je na putovawa u inostranstvo oti{lo oko 230.000 dinara.

S. Stankovi}

REKLI SU

SRPSKA DELEGACIJA NA ZASEDAWU SKUP[TINE SAVETA EVROPE

Malovi}: Mo`da je i mene snimao

Poslanici u Strazburu

Vladimir Cvijan snimao je izme|u ostalih, i direktorku Agencije za borbu protiv korupcije Zoranu Markovi}, ka`e ministarska pravde Sne`ana Malovi}. Mogu da izrazim sumwu da je, po{to sam i sama vodila razgovor s wim, snimao i mene. Ako je to tako, javno ga pozivam da emituje snimak. Taj ~in snimawa predsednice Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda, kao i svih drugih qudi koji su se na{li na udaru Cvijana, krajwe je nedopu{ten i neprimeren“ , rekla je Malovi}eva za „Blic“. Iako „razume“ da je u politi~kom delovawu na Balkanu sve dopu{teno, ministarka pravde smatra napad na predstavnike Vrhodnog kasacionog suda nedopustivim.

Sre}kovi}: I partizani i ravnogorci Srpski pokret obnove pozvao je ju~e po{tovaoce Jugoslovenske vojske u otaxbini da se 9. maja okupe na Ravnoj gori radi obele`avawa 65. godi{wice od pobede savezni~kih snaga nad fa{izmom. Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Sr|an Sre}kovi} izjavio je tim povodom da „Srbija treba da bude ponosna na svoju antifa{isti~ku pro{lost jer je imala dva gerilska pokreta – ravnogorski i partizanski“, i ocenio da su „i jedan i drugi dali nemerqiv doprinos pobedi nad najve}im zlom dvadesetog veka“.

Selakovi}: ^ekamo mandate ^lan GO SNS-a Nikola Selakovi} izrazio je zadovoqstvo odlukom Ustavnog suda Srbije kojom je odredba o blanko ostavkama Zakona o lokalnim izborima progla{ena kao neustavna.

– Na osnovu te odluke Srpska napredna stranka ima pravo da povrati vi{e od 580 odborni~kih mandata u skup{tinama op{tina {irom Srbije – rekao je Selakovi}, i izrazio nadu da }e Ustavni sud, kao najvi{a instanca za{tite ustavnosti i zakonitosti, nastaviti da profesionalno radi svoj posao.

Stalna delegacija Skup{tine Srbije u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope u~estvova}e na drugom redovnom zasedawu PS-a te organizacije, koje }e biti odr`ano u Strazburu od danas do 30 aprila, najavqeno je iz republi~kog parlamenta.

U delegaciji Skup{tine Srbije, koju predvodi Dragoqub `Mi}unovi}, su i poslanici Milo{ Aligrudi}, @eqko Ivawi, Dragan Todorovi}, Nata{a Vu~kovi} i Elvira Kova~.

Parlamentarci Saveta Evrope raspravqa}e o posledicama svetske ekonomske krize, s posebnim osvrtom na wene socijalne aspekte, o polo`aju `ena i o migracijama u Evropi. Na dnevnom redu su i izve{taj o polo`aju migranata i izbeglica, o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i polnog identiteta, za{titi slu`benika koji ukazuju na korupciju i druge nepravilnosti u radu.

PRIPREME ZA IZBORE ZA MA\ARSKI NACIONALNI SAVET

Zeleno svetlo za jo{ jednu listu U Ministarstvu za qudska i mawinska prava odobrena je lista „Evo ruke za ma|arsku zajednicu – gra|anski pokret – Zoltan Buwik i Laslo Rac Sabo”, i data je dozvola za prikupqawe potpisa za podr`avawe ove liste za izbor ~lanova Ma|arskog nacionalnog saveta.

Istovremeno sa po~etkom prikupqawa potpisa, prvi na listi, pomo}nik gradona~elnika Novog Sada Zoltan Buwik obavestio je javnost o imenima kandidata za izbor Ma|arskog nacionalnog saveta, koji }e se 6. juna na ovoj gra|anskoj listi

takmi~iti za glasove ma|arskih bira~a.

Kona~na lista i redosled kandidata }e biti odre|en pre predaje liste, ali se ve} danas zna da }e na listi sem Buwika i Rac Saboa biti dr Enike Veg, dr \er| [a{, profesor i ~lan Akademije Rudolf Kastori, u~iteqica ^ila Me{ter-Kuti, producent Zoltan [urawi, student Kristina Peter, dr Ferenc ^awi, dekan Tehnolo{kog fakulteta prof.dr Zoltan Zavargo, in`ewer Andrea Varga, in`ewer \er| An~aw, nastavnik folklora @eqko Ki{ i profesor Jano{ Viola.

ponedeqak26.april2010.

3

INTERVJU VLADIMIR ILI], POLITI^KI DIREKTOR G17 PLUS

Svi lokalni lideri dobrodo{li Politi~ki direktor G17 plus mesta, jednaki uslovi za le~ewe Vladimir Ili} ka`e da je Voji obrazovawe, bezbednost i zavo|anska partija prva stranka {tita ~ovekove sredine. Postoiz Pokrajine koja je ozvani~ila je paradoksi u Srbiji: na Savpristupawe novoj uniji nacioskom vencu u Beogradu stopa nenalnih, regionalnih i lokalnih zaposlenosti je dva odsto, a u stranaka koja }e se formirati unutra{wosti Srbije, pa i u ne16. maja u Beogradu. Ili} je za kim vojvo|anskim op{tinama, „Dnevnik“ rekao da postoje i neta stopa je izme|u 30 i 50 odsto. formalni razgovori s drugim Nedopustivo je da postoji takva strankama i pojedincima iz Ponesrazmera i da jedan region bukrajine, ali nije `eleo da govode ~ak 20 puta razvijeniji od ri o kojim politi~kim akterisvih drugih. Mi moramo u ma je re~. Tako|e, nije mogao da Evropsku uniju zajedno, ne mo`e otkrije ni koji }e biti naziv nove strana~ke unije, navode}i da se o tome jo{ uvek razgovara.

– Spremni smo da u uniju primimo i nove partnere i druge regionalne, nacionalne i lokalne stranke, pa i pojedince. Do sad su nam se ve} prikqu~ili neki pojedinci, me|u kojima su na{ proslavqeni re`iser Goran Paskaqevi} i na{ kolega Predrag Markovi}, a okupqamo i asocijacije privrednika. @elimo da omogu}imo i ravnomeran razvoj Srbije, ali i da se glas regiona ~uje u Beogradu. Naravno, na{ ciq je da se sprovede su{tinska decentralizacija i regionalizacija Srbije, uz o~uvawe autonomije Vojvodine, jer je to samo Beograd. Zato moramo da istorijski region. I u ovom stvorimo uslove za sve regione trenuku Vojvo|ansku partiju viu Srbiji da imaju pribli`ne dim kao zna~ajnu stranku koja {anse i za zaposlewe i za le~eima budu}nost u Pokrajini, a mi we, obrazovawe... z Za{to G17 plus, kao par}emo im pru`iti svu podr{ku da se ~uju i u Beogradu. lamentarna stranka u vojvoz Ra~unate li na to da }e |anskoj skup{tini, nije istauniji pristupiti i neke kla svog kandidata na izbostranke mawinskih nacio- rima za pokrajinskog poslanalnih zajednica? nika u @abqu, ve} je podr`a– Spremni smo da stanemo iza la kandidata stranke koja i svakog i da podr`imo svakog ko ne participira u pokrajinima poverwe gra|ana. Naravno skoj vlasti? da razgovaramo i – To nije nikasa strankama nakav ustupak. To cionalnih mawi- Ponekad se interesi smo u~inili zato na i iz Vojvodine {to je kandidatpoliti~kih partija i iz drugih delokiwa koju smo pone poklapaju s va Srbije. A resjajna `einteresima gra|ana, dr`ali zultati tih razna, koja ima bomi ba{ zato G17 plus bonxijsku radwu govora bi}e vi`eli da stane iza dqivi u narednim staru 130 godina. mesecima. Za sad Ona se nije do sad lokalnih lidera, ne mogu ni{ta da bi se i wihov glas bavila politikonkretnije da kom, ve} je ne~uo u Beogradu ka`em. Postoje strana~ka li~incijative prema nost, ali je stala tim strankama, i mnogi nam se na listu Maje Gojkovi}. I mi javqaju, ali je to jo{ uvek na nesmo spremni da podr`imo uprazvani~nom nivou. vo takve lokalne lidere koji z Da li je mogu}a saradwa imaju uticaj u svojoj sredini. A s Narodnom partijom Maje s Majom Gojkovi} imamao potpiGojkovi}, s obzirom na to da san samo lokalni sporazum u je G17 plus bio me|u o{tri@abqu za izbora poslanika u jim kriti~arima novosadske Skup{tini Vojvodine. z Na kojim izborima }e se vlasti u periodu dok je ona bila gradona~elnica? prvi put pojaviti nova unija – Maja Gojkovi} ima izuzetan stranaka? li~ni integritet i veliku po– Pretpostavqam da }emo dr{ku u Vojvodini. I ona je startovati na izborima u Boru, upravo jedan od lokalnih lidera a najavqeni su i izbori u Kosovkoje smo spremni da podr`imo, skoj Mitrovici, mogu}e i u Krapoput gospodina Bo{ka Ni~i}a, qevu. U ovom trenutku nisu reili Veroquba Stevanovi}a. Jer, alni parlamentrani izbori u oni imaju poverewe gra|ana.

Srbiji jer opozicija niti ima Naime, ponekad se interesi poozbiqan program, niti je liti~kih partija ne poklapaju s ozbiqna pretwa vladaju}oj koainteresima gra|ana, i ba{ zato liciji. A kad je re~ o sakupqaG17 plus `eli da stane iza tih wu milion potpisa za prevremelokalnih lidera, da bi se i wine izbore, ni uz tu akciju nije hov glas ~uo u Beogradu. I da na ponu|en nikakav program. Oni taj na~in zajedni~ki pomognemo pokazuju samo da su protiv, ali da se re{e osnovni problemi ni{ta nisu ponudili „za“. gra|ana, a to su, pre svega, radna B. D. Savi}

GREKO posmatra strana~ke kase – Eksperti tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO boravi}e idu}e nedeqe u Srbiji da bi procenili stawe u oblasti finansirawa stranaka i inkriminaciji korupcije – najavila je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} Tanjugu. – Predstoje}a poseta ekspertata GREKO-a je izuzetno va`na za Srbiju. To su ozbiqni momenti za jednu dr`avu.

Ona je dodala da }e predstavnici tog tela u Srbiji boraviti nedequ dana. Po wenim re~ima, eksperti }e se sastati s predstavnicima dr`avnih organa, nevladinih organizacija, univerzitetskim profesorima...

4

EKONOMIJA

ponedeqak26.april2010.

BANKARI PODR@AVAJU VE]I LIMIT ZA KREDITE GRA\ANA

Bez Koridora 10 ne}emo daleko sti}i

Neka du`ni di{u lak{e Predstavnici banaka u Srbiji pozdravili su u izjavama Tanjugu najavqene mere za pove}awe limita za zadu`ivawe gra|ana isti~u}i da bi one trebalo da dovedu

dit, sa sada{wih 50 na ~ak 60 procenata, objasnio je [ija~i}. Prema wegovim re~ima, na ovaj na~in se izbegavaju do sada veoma prisutni kursni rizici za gra|ane,

do rasta broja kredita u doma}oj valuti i promene strukture postoje}ih kreditnih zadu`ewa u korist kredita u dinarima. ^lan Izvr{nog odbora Rajfajzen banke Svetozar [ija~i} ukazao je da nova re{ewa idu u pravcu pove}awa mogu}nosti za zadu`ivawe gra|ana i to pre svega onih koji imaju primawa i obaveze po osnovu kredita, jemstava i lizinga u istoj valuti.

Samo oni gra|ani koji imaju primawa indeksirana u valuti u kojoj im je prete`ni deo obaveza, ima}e mogu}nost za dodatno zadu`ivawe, odnosno za wih se odnos zbira obaveza po kreditima, aktiviranim jemstvima i lizingu i mese~ne zarade pove}ava sa sada{wih 30 odsto na 40 odsto, odnosno ako koriste i stambeni kre-

{to je dobro i {to }e stimulisati banke da i postoje}e kredite gra|anima preindeksiraju u valutu u kojoj primaju zaradu.

"O~igledno je da efekat ove mere ne}e biti ekstremno zadu`ivawe gra|ana, nego se pre svega mo`e okvalifikovati kao oprezno popu{tawe veoma restriktivne politike za odobravawe kredita stanovni{tvu", istakao je [ija~i}. [to se stambenih kredita ti~e, oni }e i daqe ostati indeksirani u stranoj valuti usled nedostatka referentnih kamatnih stopa na duge rokove u doma}oj valuti, te }e svi oni koji koriste ove kredite, zbog wihove veli~ine ostati uskra}eni za ovu mogu}nost daqeg pove}awa sopstvene zadu`enosti, napomenuo je on.

O agrobiznisu na Novosadskom sajmu Udru`ewe novinara koji prate poqoprivredu "Agropres" organizova}e 18. maja u Novom Sadu konferenciju o investicijama u agrobiznis sektor Srbije na kojoj }e u~estvovati predstavnici ministarstava, Privredne komore Srbije, diplomatskog kora, bankarskog i nevladinog sektora i menaxeri vode}ih kompanija iz oblasti finansija.

Predsednik Upravnog odbora (UO) "Agropresa" Goran \akovi} kazao je Tanjugu da }e taj skup biti organizovan u saradwi sa Novosadskim sajmom, a u okviru Me|unarodnog sajma poqoprivrede koji se odr`ava od 15. do 22. maja.

"Ciq ove konferencije je otvarawe dijaloga o unapre|ewu institucionalnog okvira i stvarawa privrednog ambijenta za privla~ewe ve}ih investicija u agrobiznis sektor Srbije - sektor privrede koji tradicionalno donosi trgovinski suficit i obezbe|uje

stabilnost privrede Srbije", istakao je \akovi}.

O~ekuje se dolazak oko 200 u~esnika, a neke od tema na predstoje}oj konferenciji bi}e stvarawe uslova za optimizaciju institucionalnog okvira za efikasnije sprovo|ewe investicija u agrobiznisu i kreirawe privrednog ambijenta za privla~ewe stranih investicija, kazao je \akovi}.

Govori}e se i o izvorima finansirawa agrobiznis sektora i mogu}nostima wihovog unapre|ewa, otvarawu predpristupnih fondova Evropske unije (EU), reformama u poqoprivrednom sektoru i me|unarodnim integracijama, dodao je \akovi}. Konferencija o investicijama u agrobiznis sektor Srbije bi}e odr`ana u "Master centru" Novosadskog sajma, a kako je najavqeno, otvori}e je ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin.

DNEVNIK

Srbija mora u {to kra}em roku da zavr{i putni Koridor 10 jer }e u protivnom sasvim izgubiti centralnu poziciju u tranzitnom saobra}aju kroz jugoisto~nu Evropu. Susedne zemqe ubrzano grade ili privode kraju putne koridore 4 (Bugarska i Rumunija), 5c (BiH) i 8 (Albanija, Bugarska i Makedonija), pa je neophodno da se {to pre zavr{e svi radovi na preostalih oko 250 kilometara Koridora 10, ka`u doma}i ekonomisti, eksperti za puteve i dr`avni zvani~nici.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Eri} ocenio je da }e Srbija, kada bude zavr{en Koridor 10, imati vi{estruke koristi, isti~u}i da

je izgradwa autoputeva "bukvalno dovela do privrednog preporoda mnogih zemaqa".

"Ako neko putuje iz Austrije ka Turskoj, dobro }e razmisliti da li }e i}i rutom preko Ma|arske, Rumunije i Bugarske ili preko Srbije, koja }e biti zaobi|ena ako nema autoput kroz celu svoju teriotoriju", upozorio je Eri}. On je naveo da je Srbija jedna od retkih zemaqa u regionu koja nema autoput kroz celu svoju teritoriju i da na{a zemqa jo{ nema jasnu viziju razvoja putne infrastrukture u naredne dve decenije. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Qubodrag Savi} je ocenio kao "neverovatno" da u Srbiji predugo

traju pripreme za izgradwu tako va`ne saobra}ajnice kao {to je Koridor 10.

"Za mene je obja{wewe da nema dovoqno novca neubedqivo, jer postoje zemqe koje su koristile koncesije za izgradwu tako va`nih saobra}ajnica", kazao je Savi} i dodao da je zbog ka{wewa na gubitku i srpska gra|evinska industrija. "Zavr{etkom Koridora 10 zna~ajno bi se skratio put ili vreme transporta srpske robe na odgovaraju}e destinacije Evrope, po{to je EU najve}i spoqnotrgovinski partner Srbije - vi{e od 50 procenata na{e izvoza i uvoza realizuje se u razmeni sa ~lanicama Unije", dodao je Savi}.

Za razvoj doma}e ekonomije kao i za privla~ewe stranih investicija veoma je bitno da zemqa ula`e u saobra}ajne veze, ocenio je ekonomista Milan Kova~evi}. Zato je, rekao je Kova~evi} velika {teta {to Koridor 10 do sad nije zavr{en.

On je ddoao da strani kapital bira one zemqe u kojima je infrastruktura razvijena.

"Dodatna je {teta kod nas {to je, u me|uvremenu, zna~ajan deo prometa oti{ao na puteve koji zaobilaze na{u zemqu, tako da je izuzetno va`no da se ubrza postupak i da {to pre do|emo do izgra|enog Koridora {to se, na `alost, ne doga|a”, rekao je Kova~evi}.

SPORO NAPREDUJE UKIDAWE NEPOTREBNIH PROPISA

Administracija gr~evito ~uva pozicije Na{ privredni ambijent nije ba{ privla~an za strane ulaga~e. Jedna od primedbi koja se iz godine u godinu mo`e ~uti je da imamo previ{e propisa i inertan ~inovni~ki aparat. Ove te{ko}e ne smetaju samo strancima koji bi ovde ulagali ve} i doma}im privrednicima. Vlada Srbije pokrenula je Sveobuhvatnu reformu propisa, formirana je i jedinica koja to treba da sporovede – SRP. Podr{ka je stigla i od Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED. Ali ~inovni~ki aparat ba{ ne haje. Ove godine privrednike }e to ko{tati 122 miliona evra za sada.

Na samom kraju pro{le godine Vlada Srbije usvojila 233 preporuke za unapre|ewe administratvinih procedura. Od te brojke 138 je predvi|alo potpuno ukidawe propisa koji se vi{e ne primewuju. Kod tih propisa je bilo najlak{e. Zapelo je kod onih koji se jo{ primewuju i komplikuju `ivot privrednicima. Da bi se ukinule komplikovane i bespotrebne administrativne procedure preporuke Vlade nisu dovoqne ve} je neophodno da ministarstva koja ih primewuju ukinu podzakonske akte. Na`alost, tu se zastalo.

NALED je nedavno napravio presek {ta je ukinuto a {ta ne.

Wihova statistika ka`e da je najvi{e propisa ukinulo Mi-

INTERVJU

Najvi{e propisa ukinulo Ministarstvo ekonomije – 114, a Ministarstvo poqoprivrede je zauvek van snage stavilo 15 uredbi nistarstvo ekonomije – 114, sama Vlada Srbije je zauvek van snage stavila 15 uredbi, a isto toliko je ukinulo i Ministarstvo poqoprivrede, za ukidawe sedam propisa odlu~ili su se u Ministarstvu za infrastrukturu.

U oblasti poreza, rok za podno{ewe poreske prijave za prihod ostvaren u inostranstvu produ`en je s 15 na 30 dana. Zakon o porezu na dobit je doteran i jasno su definisane odredbe

koje se odnose na kapitalnu dobit i autorske naknade. Preduze}ima i preduzetnicima su priznati tro{kovi za naknade zaposlenima, obezvre|ivawe imovine i reklamu. Poreski kredit mo`e se koristiti za autorske naknade u drugoj zemqi.

Spisak propisa koji je trebalo da se na|u van snage a nisu je podu`i. Nije produ`ena va`nost putnih naloga, nije izbrisana obaveza zaposlenih da

potpisuju evidenciju o zaradi. Obavezni su da obaveste nadle`nu jedinicu Poreske uprave o promenama koje prati Agencija za privredne registre. Prijava i odjava zaposlenih jo{ je daleko od "jedno{alterskog siistema". "Zahvaquju}i" neslozi Fonda PIO i onog za zdravstveno osigurawe o tome koji bi od wih preuzeo taj jedan {alter, dogovora nema.

A sve uprkos preporukama i procenama da su prijave i odjave radnika najve}i teret za privredu i najkomplikovanija procedura, na koju se svi `ale, a mala i sredwa preduze}a najvi{e.

Izgleda da je kod nas lak{e zatvoriti preduze}e nego {alter. Jer, doma}a administracija listom odbija elektronsku mogu}nost prijema dokumenata, uprkos ~iwenici da su stvoreni svi zakonski uslovi za to.

Kako daqe iz lavirinta propisa? U izve{taju NALED-a se ka`e da dr`ava tu nije u~inila dovoqno te da na tom poqu mora biti a`urnija. Preterano administrirawe najvi{e poga|a mala i sredwa preduze}a i znatno umawuje wihovu konkuretnost na stranom i doma}em tr`i{tu. Zato je na nadle`nima da br`e kreiraju administrativni siistem i aparat koji }e biti na usluzi privredi a ne obrnuto.

D. Vujo{evi}

]EL-MORTEN JONSEN, DIREKTOR „TELENORA SRBIJA”

Ubrza}emo protok informacija i sniziti cene Prethodna i ova godina po mnogo ~emu bi mogle predstavqati prekretnicu u poslovawu "Telenora" u Srbiji. Do sada najve}i pojedina~ni investitor – u kupovinu "Mobija 063" ulo`io je ne{to vi{e od 1,5 milijarde evra – suo~io se s dva ozbiqna izazova. Aktuelna kriza ostavila je traga i na dina-

slovawe u 2009. bilo prihvatqivo. Rezultati nisu sjajni, nisu fantasti~ni, ali su korektni i dobri.

– Poslovawe je svakako sporije nego {to smo mislili da }e biti – obja{wava ]el-Morten Jonsen. – Kriza je uticala i na nas. O~ekivali smo ve}i rast.

Tako|e smo osetili posledice

Poslovawe je svakako sporije nego {to smo mislili da }e biti. Kriza je uticala i na nas, a osetili smo i posledice poreza koji je Vlada Srbije uvela mi~nom tr`i{tu mobilne telefonije, time i na poslovawu kompanije, dok je dobijawe licence za fiksnu telefoniju, s jedne strane pozicioniralo "Telenor" kao jednu od najva`nijih kompanija u Srbiji, a s druge, uslovilo daqi razvoj novim i krupnim ulagawima. Direktor "Telenora Srbija" ]elMorten Jonsen u razgovoru za "Dnevnik" obja{wava da je, uzimaju}i u obzir okolnosti, po-

poreza koji je Vlada Srbije uvela. Sve u svemu, to je dovelo do smawewa vrednosti kompanije.

Odlukom Borda direktora u Oslu, vrednost na{e kompanije je pro{le godine umawena 220 miliona evra, ali i to se de{ava. Dogode se finansijske krize i morate da se izborite s tim.

Znamo da moramo i}i napred, analizira}emo poslovawe i prilago|avati se promenama na tr`i{tu. Isto tako, sada ima-

}e ve}i deo negativnih stvari biti iza nas tokom ove godine. z U{li ste i u oblast fiksne telefonije. To je decenijama bio sektor apsolutnog monopola u Srbiji. [ta }e novo "Telenor" doneti na to tr`i{te?

– Kqu~na stvar koju donosimo je ubrzavawe {irokopojasnih veza u Srbiji. To je, po mom mi{qewu, kqu~na dobit za gra|ane i privredu Srbije. Isto tako }emo imati razvijeniju infrastrukturu, koju }emo delom izgraditi sami, a delom uzeti u zakup od Telekoma "Srbija". Za nas je to velik korak ka liberalizaciji tr`i{ta infraFoto: R. Hayi} strukture. Vremenom }e mo tri aktivna igra~a na tr`ito dovesti do ni`ih cena za {tu mobilne telefonije, dok su kompanije kojima su potrebni ranije bila samo dva. Konkurenovakvi kapaciteti na tr`i{tu. cija je jaka i mi }emo uvoditi Zamislimo da ste lokalni proodre|ene promene da bismo se vajder u nekom malom gradu u retome prilagodili. Mislim da giji, da i treba da kupite opre-

mu od nekog. Kada se u ovu oblast uvede konkurencija, cene }e pasti i mali provajderi }e pre`iveti. Trenutno, wihov jedini izbor je da dobiju sve {to im treba od Telekoma "Srbija". ^esto moraju da uzimaju u zakup i sve, od najosnovnijih stvari do infrastrukture. A oni su va`an deo konkurencije na tr`i{tu. Stoga, dobijawe konkurencije na tr`i{tu fiksne telefonije ima nekoliko korisnih efekata izvan onoga {to mi radimo. z Kada }ete biti pravi konkurent Telekomu "Srbija"?

– Na{ posao nikad ne}e biti potpuno zavr{en. Uvek }e biti novih ulagawa jer se tehnologija stalno mewa. Mo}i }ete da vidite prili~no velike promene na na{im tehni~kim platformama tokom slede}ih 12 do 18 meseci, jer se tu ozbiqno pripremamo za uvo|ewe novih tehnolo{kih generacija. Potom }emo u to integrisati, koliko je to mogu}e, i usluge fiksne telefonije. Dobro sara|uje-

mo s ministrom Duli}em na projektima koji su vezani za puteve u Srbiji. Mo`emo izgraditi infrastrukturu ka jugu. To dobro funkcioni{e. U odre|enoj meri stvari zavise od nas, ali zavise i od toga koliko brzo nam mo`e biti omogu}eno da uradimo ono {to `elimo da uradimo. Ne{to mo`emo po~eti sutra, ne{to smo mogli zapo~neti i pre tri nedeqe. z Da se vratimo na krizu.

Da li je vreme da se racionali{u tro{kovi ili ba{ sada treba biti agresivan na tr`i{tu?

– Ja se zala`em za oba pravca.

To je odgovor. Prilagodi}emo na{ ciq tome. Preuzeli smo neke korake na strani tro{kova, a isto tako smo sproveli odre|ene kadrovske racionalizacije.

Nekoliko qudi iz vrha menaxmenta je oti{lo i novi qudi su do{li na wihovo mesto. Bi}emo agresivni na tr`i{tu, a isto tako }emo da radimo na smawewu tro{kova. Zna~i, radi}emo paralelno na oba plana.

Vladimir Harak

EKONOMIJA

DNEVNIK

Ponovo s MMF-om

Bogdan Lisovolik

vor koji je Srbija postigla sa MMF-om prilikom wegove prethodne posete Beogradu, Lisovolik je odgovorio da }e se misija „sada baviti analizirawem najnovije situacije“. „Za sada imamo nepotpune informacije o postignutim rezultatima, zbog ~ega bi bilo preuraweno donositi bilo kakve kona~ne zakqu~ke“, rekao je stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. Lisovolik je najavio da }e najnovija prognoza MMF-a o rastu srpske privrede od dva odsto u ovoj godini i tri odsto u 2011. tako|e „biti analizirana i a`urirana tokom posete misije MMF-a Srbiji narednog meseca“.

U Izve{taju o stawu svetske ekonomije, MMF je procenio da }e srpska privreda imati jednu od najvi{ih stopa rasta u regionu.

PREDSEDNIK PKS -a MILO[ BUGARIN

Patriotizam biznismena ispita}emo kroz poreze

Neka sposobni pomognu

Najve}i srpski biznismeni ponudili su dr`avi pomo} u vo|ewu posrnulih preduze}a, ali nagla{avaju da to ne rade zbog profita ve} iz patriotizma.

Dok se mnogi pitaju da li }e tako ove biznis-patriote postati vlasnici „cele Srbije“, predsednik Odbora Skup{tine Srbije za rad i socijalnu politiku i visoki funkcioner SDSP-a Meho Omerovi} najavquje u razgovoru za „Dnevnik“ da }e zakazati sednicu na kojoj }e se patriotizam, o kojem govore doma}i tajkuni, pro~e{qati u parlamentu kroz porez koji oni pla}aju dr`avi.

– Zakaza}u sednicu Odbora slede}e nedeqe ili odmah iza 1. maja. Na woj }emo se pozabaviti tim pitawem jer je o~igledno u Srbiji jedna od velikih tajni to koliko te velike patriote, kako se sada prikazuju, pla}aju dr`avi. Voleo bih da vidim koliko su poreza u pro{loj godini platili Miroslav Mi{kovi}, Milan Beko, Toplica Spasoje-

Ruski model

Neka plate – Krajwe je vreme da se uhvatimo u ko{tac s krizom, a za to je potrebno da s re~i pre|eno na dela, a to je i ova incijativa najbogatijih qudi u Srbiji i podr`avam je, ali su stvari malo okrenuli naopa~ke. Ne treba oni da upravqaju tim firmama ve} da ih kupe i investiraju. To je jedini dokaz patriotizma, jer }e tako gra|ani ostati s poslom i platama.

dine. Time je ostvarena pokrivnost izvoza uvozom od 88 procenata, {to je daleko iznad proseka koji ima u razmeni sa Evropskom unijom (EU).

Lani je prvi put posle deset godina do{lo do pada spoqnotrgovinske razmene sa Italijom i to za 29 odsto, {to je i zajedni~ka karakteristika robne razmene Srbije sa EU, kao i ukupnih spoqnotrgovinskih tokova sa svetom u istom periodu. Italija je, uprkos padu spoqnotrgovinske razmene sa Srbijom u 2009, zadr`ala zna~ajno mesto me|u ovda{wim inostranim partnerima, sa oko 10 odsto u~e{}a u ukupnoj trgovini Srbije. U protekle dve decenije Italija je bila uvek na jednom od prva dva mesta kada je u pitawu plasman srpske robe u inostranstvo.

Izvoz na italijansko tr`i{te je dostigao 23,6 odsto ukupnog eksporta Srbije na tr`i{te EU, odnosno 10,7 odsto ukupnog plasmana na strana tr`i{ta. Prema uravnote`enosti robnih tokova, Italija je ispred rezultata koje Srbija ima sa drugim partnerima iz EU i Unijom u celini.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

vi}, Miodrag Kosti} i drugi.

Na to imam pravo kao poslanik, ali i zbog toga {to mi, kao narodni poslanici, transparentno pokazujemo svaki dinar gra|ana Srbije koji potro{imo u svojim aktivnostima. Ne bi bilo lo{e da ti isti gra|ani Srbije znaju i koliko su ovi bogata{i uplatili u buxet Republike i koliko dr`ava Srbija od wih ima koristi. z Lider va{e stranke SDSP Rasim Qaji} je ministar za rad i socijalnu politiku u Vladi. Da li je on ili neki drugi ministar video koliki zapravo porez pla}aju najve}i tajkuni i da li je to nekome dostupno?

– Ne znam za Vladu, ali mene kao poslanika i predsednika skup{tinskog Odbora za rad i socijalnu politiku jako interesuje. z Posle istorijskog sastanka na kojem su za istim stolom sedeli biznismeni poput Mi{kovi}a, Beka i Ko-

– Dr`ava Srbija se proteklih nekoliko godina s pravom, kada je u pitawu politika, pozivala na zvani~nu Rusiju i wene stavove koji su i te kako bili zna~ajni kada je bila u pitawu odbrana na{eg suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji, ali i energetski sektor, gde su se s wom razvijali odnosi i do{lo do prodaje NIS-a. Sada je divna prilika da mi preko na{ih tajkuna poka`emo da samo na delu spremni da primewujemo i „ruski model“. [to zna~i: draga gospodo tajkuni i doma}i veliki biznismeni, ajmo sada da vratite domovini dug, jer da nije bilo Srbije i wenih gra|ana, ne biste ni vi imali ovoliko bogatstvo, niti jahte s kojima se toliko ponosite.

Italija najva`niji partner Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mla|an Dinki} i italijanski ministar za ekonomski razvoj Klaudio Skajola potpisa}e sutra zajedni~ku izjavu o osnivawu Poslovnog saveta ~iji }e ciq biti daqi razvoj ekonomskih odnosa izme|u Srbije i Italije, saop{teno je iz Ministarstva ekonomije. Sa Skajolom }e sporazum potpisati i ministar rudarstva i energetike Srbije Petar [kundri} i ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske Slobodan Puhalac i to o o kori{}ewu hidropotencijala na sredwom toku reke Drine.

U Beogradu }e sutra biti odr`an poslovni forum preduzetnika Srbije sa kolegama iz Italije, koja je u prva dva meseca 2010 ponovo postala, prema ostvarenim rezultatima izvoza, najva`niji partner ovda{we privrede. Kako je Tanjugu izneto u u Privrednoj komori Srbije, Srbija je, naime, u periodu januar - februar 2010. uspela da uve}a izvoz na italijansko tr`i{te za 36,5 odsto, u odnosu na isto razdobqe prethodne go-

5

MEHO OMEROVI], PREDSEDNIK ODBORA SKUP[TINE SRBIJE ZA RAD

INTERVJU

Predstoji novi dogovor sa Vladom Srbije o penzijama i platama, ka`e stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik. Glavni ciq misije Me|unarodnog monetarnog fonda na predstoje}im pregovorima sa vladom Srbije u maju bi}e postizawe dogovora o sredworo~noj politici odre|ivawa penzija i plata u javnom sektoru, ukqu~uju}i uno{ewe korekcije u zakon o fiskalnoj odgovornosti, obja{wava Lisovolik.

On je, me|utim, dodao da „ne bi bilo ispravno da se pre pregovora iznose bilo kakvi detaqi u vezi sa pitawima koja }e biti razmatrana“. Na pitawe da oceni u kojoj meri je do sada realizovan dogo-

ponedeqak26.april2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,0373

99,0177

101,295

96,7403

Australija

dolar

1

67,4901

68,8675

70,4515

67,2835

Kanada

dolar

1

73,1585

74,6515

76,3685

72,9345

Danska

kruna

1

13,0339

13,2999

13,6058

12,994

Norve{ka

kruna

1

12,3212

12,5727

12,8619

12,2835

[vedska

kruna

1

10,0929

10,2989

10,5358

10,062

[vajcarska

franak

1

67,7256

69,1078

70,6973

67,5183

V. Britanija

funta

1

112,703

115,003

117,648

112,358

SAD

dolar

1

73,2855

74,7811

76,5011

73,0611

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 4. 2010. godine

sti}a, premijer, ministri i predstavnici sindikata, pojavila se informacija da je Vlada prihvatila da ih primi u upravne odbore posrnulih dr`avnih preduze}a?

– Dobro je {to su doma}i krupni biznismeni ili, kako ih narod popularno zove – tajkuni, po~eli da misle o sudbini gra|ana, iz prostog razloga {to su decenijama ti isti gra|ani ulagali, investirali, ugradili sebe u te firme i preduze}a koja su oni privatizovali i otkupili. Tako da je ponuda koju daju – da ta preduze}a koja su posrnula izvuku iz krize – dobrodo{la.

Tu postoji jedno veliko „ali“.

Niko ne tra`i, i mislim da oni i ne treba da u|u u upravqa~ke strukture, ne treba da budu deo upravnih odbora da bi pomogli da te firme iza|u iz krize. Neka oni kupe te firme jeftino, kao {to su kupovali i sve u prethodnom periodu, i neka im pomognu svojim znawem i stru~no{}u da iza|u iz krize, a pokazali su, ~ime se ~esto i sami hvale, da lako do|u do velikog novca i bogatstva. I stoga verujem da znaju kako se poma`e, pa

ostaje da na delu poka`u i doka`u svoj patriotizam. Oni ka`u da to rade iz ekonomskog patriotizma, a ne iz finansijskih razloga, pa je do{ao trenutak da, osim kupovine i dobijawa ekskluzivnog poslovnog prostora u centru Beograda, atraktivnih lokacija i svega onog {to je veoma skupo, poput Luke „Beograd“, Novog Beograda, Knez Mihailove, po~nu da kupuju i u Crnoj Travi, Vlasotincu, Bosiqgradu, @itora|i, Ku{umliji. Tako neka poka`u gra|anima Srbije da zaista vole Srbiju i da su istinski patrioti. Ne bih voleo da ih gladam u UO tih sada lo{ih preduze}a, ve} samo da ih kupe i naprave ih dobrim, a ne da od dobrih naprave da radnici ostaju bez posla, a wima da ostaje atraktivan poslovni prostor. Vreme je da ti koji su uvek govorili da su poslovni, sposobni i stru~ni, vrate neki dug. z A prozivka za porez, koji je, ~ini se, najve}a tajna?

– Nije to prozivka, ve} moja ustavna i zakonska obaveza. Posle svih razgovora i dogovora koji su postojali u okviru Vlade i Socijalno-ekonomskog saveta, i sastanka Vlade s krupnim kapitalom i sindikatima, ni Odbor ne mo`e ostati mimo toga, i ako ni{ta drugo, zaslu`ujemo neku informaciju. z Ko je bio incijator „istorijskog okupqawa“?

– Inicijativa je ministra Rasima Qaji}a, koji je naj~e{}e u komunikaciji s tim svetom rada i koji naj~e{}e i na`alost slu{a wihove jadikovke i probleme u radu i odnosu s poslodavcima. On je pri tom uradio ne{to {to je bila odluka Vlade Srbije i tu nije ni{ta ~udno, samo {to je reakcija ovih tajkuna interesantna i indikativna.

Dragan Milivojevi}

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Milo{ Bugarin izjavio je da je inicijativa preduzetnika da pomognu u upravqawu propalim dr`avnim preduze}ima dobra, pod uslovom da se radi o preduze}ima koja nisu uspe{no poslovala jer su imala lo{ menaxment i pod uslovom da iza takve inicijative ne stoji li~ni interes. „Ako su preduze}a propala zbog lo{e uprave, ja mislim da je ta ideja dobra jer one privatne kompanije koje su se profilisale kao uspe{ne, sigurno to ne bi bile da nemaju dobar menaxment, dobru ideju, ose}aj za biznis i kako se pravi profit, u tom slu~aju saglasan sam da je to jako dobro“, ukazao je Bugarin. „Ukoliko su ta dr`avna preduzeha propala iz objektivnih razloga ne o~ekujem nikakve spektakularne rezultate ni iz toga {to }e se u wihovim upravnim odborima na}i neki uspe{ni biznismeni“, istakao je predsednik PKS. Prema wegovim re~ima, ukoliko su pojedine firme propale jer su wima rukovodili qudi koji su partijski delegirani, a nisu ni{ta znali o osnovnom biznisu tih preduze}a, onda je to bila gre{ka vlasti. „Logi~no je da taj biznis, ukoliko su firme propale zato {to su imale krizu poslovawa, treba mewati i i}i u promenu onoga {to ovog momenta nije profitabilno i usmereti se na neke stabilnije opcije“, naglasio je predsednik PKS. Ako je osnovni razlog za to {to su pojedina dr`avna preduze}a neuspe{na, to {to su imali neuspe{nu upravu, onda bi uspe{ni qudi mogli da im pomognu jer znaju kako treba upravqati preduze}ima, rekao je Bugarin isti~u}i da ne bi bilo dobro da se iza toga kriju neke „lukrativne radwe“ i da se koristi momenat da se u neka propala preduze}a involvira privatni interes.

DR@AVA PRAVI PLAN ZA SPAS PROPALIH PREDUZE]A

Boqe i s tajkunima, nego u agoniju Dr`ava priprema plan za oporavak ve~itih gubita{a i onih firmi ~ija je privatizacija propale kao i dela onih koje niko ne}e da kupi. Naime, Vlada Srbije spremna je da ponudi uspe{nim firmama da vode preduze}a koja te{ko posluju, ali uz odre|ene uslove. Novi model upravqawa tim preduze}ima, koji je izradio kabinet premijera Mirka Cvetkovi}a, predvi|a nagrade za novo rukovodstvo ukoliko poslovawe bude dobro, ali zahteva da novi menaxment polo`i finansijske garancije za slu~aj da ne ispuni dogovorene obaveze.

Drugim re~ima, Vlada na ovaj na~in poku{ava da iza|e iz za~aranog kruga lo{eg poslovawa velikog dela srpskih preduze}a i gubitka radnih mesta, pogotovo sada kada je svima jasno da je privatizacija gotovo potpuno stala i da i nema vi{e {ta da se ponudi a da se zna da }e na}i kupca. To je, tvrde u Vladi Srbije, jedan od kqu~nih razloga zbog ~ega se ide na novi projekat upravqawa preduze}ima. Ciq je da se obezbedi ne samo da se preduze}e podigne ve} i da nastavi da radi, a time i da radnici primaju plate. To se u velikoj meri poklapa i sa zahtevom koji su najve}i srpski biznismeni izneli na nedavnom trojnom sastanku jer, kako je naknadno poja{weno, oni nijednog trenutka nisu `eleli da wihova pomo} bude besplatna ve} da im se pru`i prilika da pomognu firmama i radnicima, ali da zauzvrat ne{to i dobiju. Biznismen Zoran Drakuli}, koji je me|u prvima istakao da nijedna pomo} nije besplatna, tvrdi da oni mogu i bez ovog novog “dila“ s dr`avom, ali da su joj pru`ili ruku.

Ako Vladi, ka`e on, ne treba pomo} da pokrene preduze}a i zaposli qude, nema problema, imamo mi svoja posla.

Svima je jasno da oni imaju svoja posla i da time {to }e dr`ava odbiti wihovu ponudu oni ne}e biti na gubitku niti }e propasti. S druge strane, ako bi Vlada Srbije zaista imala dobre uslove i garancije da mo`e spasti barem deo posrnulih i propalih firmi, zna~ilo bi to da radnici zadr`avaju radna mesta, da se proizvodwa nastavqa i da i za ve~ite gubita{e dolaze boqi dani.

To {to se tajkuni sada pojavquju kao spasioci ne bi trebalo – dakako, samo pod uslovom da to ne zna~i samo wima puniji xep ve} i dobrobit radnicima – previ{e da zabriwava jer je odavno postalo jasno da su oni tu gde jesu i da imaju to {to imaju i bez upravqawa propalim firmama i da wih efekti krize mnogo mawe mu~e nego ostale.

Kako o`iveti napu{tene fabrike?

nutno stawe agonije? – isti~e Qaji}. – Bez ikakve sumwe, nama je potreban novi dru{tveni dogovor. Samo se pla{im da mu nismo blizu. I ovaj sastanak odmah je do~ekan na no`, i to je model pona{awa na{e javnosti u posled-

I vojvo|anska preduze}a Na spisku preduze}a koje Vlada Srbije priprema za ponudu privrednicima po novom modelu mogla bi se na}i i neka vojvo|anska koja su ve} bila prodata ali privatizacija nije uspela.

Pomiwu se “Jedinstvo” iz Apatina, IMK ”29. novembar” iz Subotice, “Petar Drap{in” iz Novog Sada, „Hipol“ iz Oxaka, “Solid” iz Subotice, “Tami{ hladwa~a” iz Pan~eva...

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} tvrdi da je novi dru{tveni ugovor s onima koje zovemo tajkunima neophodan, a da oni koji ne rade po{teno treba da idu u zatvor.

– Ako nemamo taj dogovor, {ta je alternativa? Da li je, mo`da, re{ewe novo dru{tveno sukobqavawe? Ili da zadr`imo tre-

we vreme, naro~ito od po~etka krize. Najte`e je pitawe dru{tvene legalizacije tajkuna. No, za mene je stvar jasna: linija razgrani~ewa je da, ako je neko lopov, neka ide u zatvor, i taj nije tajkun nego je lopov. Za to razgrani~ewe zadu`eni su dr`ava i weni organi. Ako neko nije lopov, dr`ava treba da mu pomogne da

razvija svoju privrednu aktivnost, a su{tina je da se zapo{qavaju qudi. I mene kao nadle`nog ministra u toj pri~i to i zanima.

On tvrdi da su u Vladi Srbiji toga svesni i da se pre jeseni mora doneti novi program za pomo} i o`ivqavawe firmi jer svi dobro znaju kakvo je stawe u stvarnosti i {ta se mo`e dogoditi ako se to, na ovaj ili onaj na~in, ne u~ini. Jedno je sigurno, isti~e: da se ovako daqe ne mo`e i da najve}u cenu pla}aju radnici.

– Sada su potrebni mnogo ve}a hrabrost i rizik i po cenu da neke mere ne}e biti popularne i da }e biti osporavane. Vlada to mora da izdr`i. Ako u prva tri pilot-projekta zaposlimo hiqadu qudi, dokazali smo da je ekonomski oporavak na temequ novog dru{tvenog dogovora mogu}. ^ini mi se da ovo mo`e biti dobar model jer krupnim kapitalistima treba dru{tvena legitimizacija, a dr`avi nova radna mesta – isti~e Qaji}.

Q. Male{evi}

6

BERZA

ponedeqak26.april2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Investitorima banke najinteresantnije Akcije bankarskog sektora i u nedeqi na izmaku predvodile su na listi interesovawa investitora, ka`e brokerka KBC Sekjuritisa Ana Jovanovi}.

Ona je izdvojila vlasni~ke hartije AIK banke - prioritetne akcije ni{ke banke sredinom nedeqe realizovale su obim od 10.000 akcija, dok su obi~ne samo posledweg dana trgovine ostvarile obim od 50.179 akcija. Prioritetne akcije AIK banke su tokom ~itave nedeqe zadr`ale cenu od 1.200 dinara dok su obi~ne nedequ zavr{ile na 3.400 dinara.

Obi~nim akcijama ni{ke banke ujupno se trgovalo za 203 miliona dinara.

Ana Jovanovi} je ukazala i na akcije Agrobanke, koje su drugog radnog dana ove sedmice ostvarile rast od 3,12 odsto, dok je maksimalno ostvarena cena u proteklih pet dana bila 10.500 dinara. Na nedeqnom nivou, me|u akcijama sa najve}im rastom cene na{le su se akcije

Univerzal banke sa plusom od tri odsto, dodala je Jovanovi}eva.

Me|u gubitnicima trgovine na Beogradskoj berzi su Metalac iz Gorweg Milanovca sa padom od sedam i po odsto i akcije beogradskog Energorpojekta koje su u pet dana uzastopnog pada izgubile 7,2 odsto vrednosti.

Brokerka KBC Sekjuritisa je izdvojila i akcije Jedinstva Sevojno zbog solidnog prometa.

Ona je navela da je tokom nedeqe realizovano 2,85 odsto ukupnog broja akcija Jedinstva a cena se zadr`ala na nivou iz prethodne sedmice od 7.000 dinara.

Pretposledwu nedequ aprila na Beogradskoj berzi obele`io je i neznatan pad indeksa i prometa. Promenqivo kretawe berzanskih indikatora tokom ~itave nedeqe za posledicu je

Akcija

Posledwa cena

imalo pad, od 1,39 odsto kod indeksa Beleks 15 i od 1,19 odsto kod indeksa Beleks lajn, navela je {ef odeqewa korporativne agenture Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}.

Pojedina~no posmatrano, najve}i rast cene na nedeqnom nivou ostvarilo je gra|evinsko

Vrednost prometa (din)

AIK banka Ni{

3.400

202.994.448

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

7.000

59.259.104

Agrobanka, Beograd

10.216

18.014.114

Komercijalna banka, Beograd

32.481

16.684.700

949

12.902.393

Energoprojekt holding, Beograd

preduze}e Napred, od 13,43 odsto, a slede Informatika sa plusom od 7,60 i ~a~anska banka sa 6,4 odsto. Na strani gubitnika na{li su se BIP sa padom od gotovo 17 procenata, Velefarm sa 11 i Kredi banka sa devet i po procenata.

U posmatranoj nedeqi ostvaren je promet od ukupno 471 milion dinara od ~ega je ~ak 93 odsto ~inio promet iz trgovine akcijama, istakla je Cvetkovi}. Promet iz trgovine obveznicama stare devizne {tedwe vredeo je oko 34 miliona dinara od ~ega je tre}inu donela trgovina serijom A2014.

U~e{}e stranih investitora u ukupnom nedeqnom prometu kretalo se u proseku oko 45 odsto uz intenzivnije prisustvo na strani kupovine, navela je Fimin {ef odeqewa korporativne agenture.

Spor oporavak Isto~ne Evrope Isto~nu Evropu i centralnu Aziju o~ekuje spor oporavak od svetske ekonomske krize u ovoj godini, a zemqe koje su suo~ene sa velikim fiskalnim pritiscima treba da se potrude da socijalnu potro{wu usmere na najsiroma{nije i najrawivije kategorije stanovni{tva, ocenili su zvani~nici Svetske banke. „Privredni rast u tom regionu, koji je dostigao nivo od oko sedam odsto u 2007, pao je na negativnih {est odsto u 2009. Ova godina }e biti te{ka budu}i da je prognoziran rast od oko tri odsto, {to je za upola mawe od ostalih zemaqa u razvoju“, rekao je Filip le Ueru, potpredsednik Svetske banke za isto~nu Evropu i centralnu Aziju.

On je dodao da su izgledi za period 2011-2013. tek ne{to malo boqi, sa prognoziranim rastom od 3,4 odsto i naglasio da rast nezaposlenosti gura doma}instva u siroma{vo i dodatno ote`ava stawe u kojem se nalaze oni koji su ve} siroma{ni, prenela

je Svetska banka na svom sajtu.

Razlike me|u 30 zemaqa isto~ne Evrope i centralne Azije rezultiraju i razli~itim u~inkom krize na pojedine zemqe i wihove izglede za oporavak. Dvadeset dr`ava tog regiona je zabele`i-

lo pad bruto doma}eg proizvoda (BDP) u 2009, a wegov raspon se kre}e od negativnih 18 odsto u Letoniji do rasta od 9,3 odsto u Azerbajxanu.

Zvani~nici Svetske banke su saop{tili da se region isto~ne

Evrope i centralne Azije suo~io sa najve}im fiskalnim pritiscima u globalnoj ekonomskoj krizi od svih regiona na svetu.

Prose~ni fiskalni deficit u wemu se u periodu izme|u 2008. i 2009. godine popeo na {est odsto BDP, u pore|ewu sa jedan odsto na Bliskom istoku, tri odsto u Latinskoj Americi i oko ~etiri odsto u zemqama u razvoju u Aziji i Africi. Kriza je tako|e poni{tila rezultate suzbijawa siroma{tva u regionu za proteklih deset godina, zbog ~ega je broj onih koji `ive ispod granice siroma{tva narastao za 13 miliona u 2009, pri ~emu su posebno te{ko pogo|ene Jermenija, Gruzija, Kirgizija i Moldavija.

Kao rezultat toga, 40 miliona qudi `ivi s mawe od 2,5 dolara na dan, a oko 160 miliona s mawe od pet dolara na dan, isti~e Svetska banka. Stopa nezaposlenosti je porasla na ~itavom prostoru isto~ne Evrope i centralne Azije, a najvi{e u zemqama sa sredwim prihodima.

Hrvatska bez kriznog poreza Ni`a stopa kriznog poreza od dva odsto na sva primawa od tri do {est hiqada kuna (411 do 822 evra) bi}e ukinuta u Hrvatskoj od 1. jula ove godine.

Hrvatski sabor je odlu~io i da }e do 31. oktobra ove godine biti ukinuta i vi{a stopa poreza od ~etiri odsto na primawa iznad ~est hiqada kuna (822 evra).

Kako je obrazlo`eno, ukidawem ni`e stope kriznog poreza pla}awa }e biti oslobo|eno 720 hiqada zaposlenih i 190 hiqada penzionera. Radi se o iznosu od 480 miliona kuna (65,75 miliona evra) do kraja 2010. godina.

Zakon o posebnom porezu na sva primawa Sabor je doneo 31. jula pro{le godine, a wime su uvedena dve stope kriznog poreza. Zakon je trebalo da bude na snazi do kraja 2010. godine.

DNEVNIK

Akcije i evro na uzlaznoj putawi Izjava gr~kog premijera Jorgosa Papandreua da je wegova zemqa „aktivirala“ paket me|unarodne finansijske pomo}i za prevazila`ewe o{tre du`ni~ke krize, odmah je izazvala neveliki rast evra na evropskom deviznom tr`i{tu, a tako|e i skok glavnog kontinetalnog indeksa akcija. Evro je, naime, u petak na indikativnoj valutnoj berzi u Londonu blago oja~ao, na ne{to vi{e od 1,33 dolara, nakon {to se prethodno spustio prema ameri~kom takmacu do najni`eg nivoa u proteklih 12 meseci, izvestila je agencija Rojteres.

Zajedni~ka valuta 16 ~lanica Evropske unije je istovremeno „odsko~ila“ i u odnosu na japanskog takmaca i razmewivala se po kursu od blizu 125

jena. Dolar je uglavnom stagnirao u odnosu na druge jake nov~ane jedinice i na evropskom tr`i{tu je vredeo 93,77 jena, 1,077 {vajcarskih franaka i 1,535 za britansku funtu.

Evropske akcije su na kraju sedmice poskupele delom i zbog rasta aprilskog indeksa poslovnog poverewa u Nema~koj, {to mo`e biti indikator da je i najve}a privreda zone evra u uzlaznoj putawi. Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300 - oja~ao je 0,8 odsto, nakon {to je prethodno opao na najni`u vrednost tokom protekle tri sedmice.

Globalni indikator kretawa cena deonica - MSCI - danas je opao neznatno - za 0,1 odsto ali je i daqe oko najvi{eg nivoa od septembra 2008. godine, navodi agencija Blumberg.

Nafta se umirila Cena nafte je na kraju sedmice skliznula na 83,50 dolara za barel jer gr~ko aktivirawe finansijske pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) radi izvla~ewa zemqe iz du`ni~ke krize nije umirilo zabrinutost tr`i{ta za budu}nost te oslabqene ~lanice zone evra. „Jo{ ostaje da vidimo kako }e se stvari odvijati“, izjavio je analiti~ar „Petromatriksa“ Olivije Jakob i dodao da to „za sada unosi dodatnu neizvesnost na tr`i{te“. Izvr{na komisija EU je saop{tila da }e biti potrebno izvesno vreme da Gr~ka povu~e novac iz tog paketa pomo}i.

Ameri~ka sirova nafta za isporuku u junu na tr`i{tu u Wujorku je oslabila 12 centi, na 83,58 dolara za barel, {to je ne{to mawe od ~etiri dolara jeftinije od 18-mese~nog maksimuma od iznad 87 dolara, dostignutog 6. aprila.

Nafta marke „brent“ za isti termin isporuke na londonskom tr`i{tu ICE je ugovarana 18 centi u porastu, po 85,85 dolara za barel.

Ameri~ka sirova nafta se i daqe ugovara oko dva dolara ispod cene „brenta“ u Londonu za junski termin, koji je orijentacioni za ve}i deo Evrope, Afrike i Azije.

VESTI „Gorewe” u gubitku Slovena~ka kompanija za proizvodwu ku}ne tehnike Gorewe je pro{le godine zabele`ila 1,186 milijardi evra prihoda od prodaje, ali i 11,5 miliona evra gubitka. Na nivou grupe prihodi su se lane smawili za 11 odsto, dok je realan pad, uz iskqu~ewe uticaja holandskog ATAGa, kojeg je Gorewe kupilo 2008. godine, bio 19 procenata. Akvizicija ATAG-a Gorewu je najvi{e pomogla na nema~kom tr`i{tu, koje je za velewskog proizvo|a~a postalo najva`nije. Na tom tr`i{tu pro{le godine je slovena~ka kompanija prodala pola miliona aparata, 13 odsto vi{e nego 2008. godine. U Rusiji, najve}em prodajnom tr`i{tu za tu kompaniju, Gorewe je zabele`ilo i najve}i pad prodaje od ~ak 30 odsto. Problema je bilo i u Hrvatskoj, gde je pad prodaje bio 23 procenata.

Kamioni spasli „Volvo” [vedski proizvo|a~ kamiona „Volvo“, drugi po veli~ini na svetu, je u prvom kvartalu ostvario prvi profit za vi{e od godinu dana. Neto profit je u prva tri meseca iznosio 1,7 milijardi kruna (234 miliona dolara), u pore|ewu s gubitkom od 4,2 milijarde kruna godinu dana ranije. Prihod je istovremeno porastao 4,4 odsto, na 58,6 milijardi kruna (8,13 milijardi dolara), {to je tako|e vi{e od o~ekivawa analiti~ara. U prvom tromese~ju su operativni profit povratili sektori kamiona i opreme, dve najve}e oblasti poslovawa Volvoa koje u~estvuju sa 81 odsto u ukupnom prihodu te kompanije. Volvo je smawio tro{kove zahvaquju}i ukidawu vi{e hiqada radnih mesta usled finansijske krize. Poruxbine kamiona su u prva tri meseca vi{e nego udvostru~ene, na 43.936 vozila, sa 20.183 vozila godinu dana ranije, {to govori o izgledima za nastavqawe rasta obima prodaje.

„Pepsi” boqi od krize Ameri~ki proizvo|a~ bezalkoholnih pi}a „Pepsiko“ je

saop{tio da je u prvom tromese~ju ostvario ~istu dobit od 1,43 milijarde dolara, za ~etvrtinu vi{e nego 2009. Rezultati su boqi nego {to se prvobitno o~ekivalo, a u firmi smatraju da je na to najvi{e uticalo nedavno preuzimawe najve}ih punionica wenih napitaka za 7,8 milijardi dolara.

Razlog preuzimawa bio je `eqa kompanije za ve}om kontrolom nad distribucijom wenih proizvoda u Severnoj Americi. Ta transakcija bi firmi trebalo da donese u{tedu u vrednosti 400 miliona dolara.

Promet Pepsika je pove}an 13 odsto, na 9,37 milijardi dolara, ali je ipak ispod o~ekivawa analiti~ara, koji su predvi|ali promet od 9,57 milijardi dolara.

Nema se za skupe telefone Proizvo|a~ mobilnih telefona „Nokija“ pove}ao je u prvom tromese~ju ove godine ~ist profit skoro tri puta - na 349 miliona evra, sa 122 miliona lane. Rastu su doprineli ni`i tro{kovi i ve}a prodaja. Firma je, ipak, snizila prognozu profita svog glavnog odeqewa mobilnih telefona, jer slabi prodaja skupqih modela, {to je uticalo na pad akcija.Ukupni promet firme pove}an je tri odsto, na 9,5 milijardi evra. Obim prometa dela mobilnih telefona je pove}an za osam odsto, na 6,7 milijardi evra, a ~ista dobit po akciji za 40 odsto, na 0,14 evra i to je wen prvi rast od drugog tromese~ja 2008. godine.

„Kia” dala gas Ju`nokorejski proizvo|a~ automobila „Kia“ je u prvom kvartalu u~etvorostru~io neto profit, zahvaquju}i dobroj prodaji i poslovnim rezultatima podru`nica. „Kia“, drugi po veli~ini proizvo|a~ automobila u Ju`noj Koreji, zaradila je 398,6 milijardi vona (358 miliona dolara) u tromese~nom periodu do kraja marta, u pore|ewu sa profitom od 97,4 milijarde vona u istom razdobqu lane. Prodaja je istovremeno porasla 39 odsto, na 4,86 biliona vona (4,38 milijardi dolara), sa 3,5 biliona vona godinu dana ranije.

Razbija kako ko ho}e

Skup{tina Udru`ewa ugostiteqa

Na uglu Dunavske i Gimnazijske ulice, neko je polupao veliku kerami~ku `ardiweru.

Iz „Zelenila“ ka`u da `ale zbog {tete koju ~ine bahati pojedinci, te da to nije prvi put.

Apeluju na sugra|ane da ne uni{tavaju, kidaju i lome.

B. M.

Skup{tina Udru`ewa ugostiteqa Novog Sada bi}e odr`ana danas u 18 sati u sedi{tu Udru`ewa zanatlija na Trgu Marije Trandafil 14. Rukovodstvo poziva sve ~lanove Udru`ewa da u~estvuju u radu Skup{tine koja }e biti zatvorena za javnost.

I. S.

Novosadska ponedeqak26.april2010.

Proleteri i birokratija u ve~itom klin~u

Fotografije }e biti izlo`ene u No}i muzeja 15. maja u Beogradu, a najuspe{niji radovi bi}e nagra|eni.

Konkurs je otvoren do 5. maja, a fotografije u JPG formatu i minimalne rezolucije od pet megapiksela, uz podatke i kontakt autora, treba slati na e-mejl: nocmuzeja@gmail.com.

I. S.

hronika

vi{epartizam. Na prvim izborima u SR Hrvatskoj pobedio je HDZ Frawa Tu|mana, ~iji je omiqeni tim – Partizan u majstorici za ko{arka{ki Kup „Radivoja Kora}a“ izgubio od zahuktale “Dudine” Vojvodine.

Enivej, tog aprila 1990. godine, prodavnice su prolazile kroz Good Buy Lenin fazu. Samupravni produkti u gradsakim radwama be`ali su pred uvoznim artiklima: podvodnim vokmenom, muzi~kim nao~arama i “maturantskim {tapom” kojem se odvrtala glava a u unutra{wosti nalazila “epruveta” sa `estokim alkoholnim napitkom.

I dok je Slobodan Milo{evi} primao nedavno preminulog prvog ~oveka MOK-a Huana Antonija Samarana, u novosadskoj fabrici vode i sokova, kako je “Dnevnik” preneo, dogodio se “kancelarijski pu~”. Novopostavqeni direktor “Minakve” Pavle L. “zglajzao” je posle celih 48 sati po{to je rukopolo`en na mesto glavnokomanduju}eg fabrikom na Telepu. Proleteri i birokratija ponovo su se na{li u klin~u.

D. Apro

ZAVR[ENI RADOVI U KULTURNOM CENTRU GRADA

Jedna sala, tri namene Opse`na rekonstrukcija zgrade Kulturnog centra grada je zavr{ena, potvr|eno je “Dnevniku” iz “Poslovnog prostora”, preduze}a koje upravqa tim objektom. Arhitekta “Poslovnog prostora” Gordana Kosti}, u ~ijem nadzoru je bila rekonstrukcija, ka`e da je u toku pribavqawe i sre|ivawe neophodne papirologije za ovaj objekat.

- Trenutno je u toku tehni~ki prijem objekta i pribavqawe upotrebne dozvole. ^im se dobije izve{taj o tehni~kom prijemu objekta i Upotrebna

dozvola, objekat se predaje na upotrebu korisnicima– rekla je Kosti}.

Dokumentacija za poznato zdawe u Katoli~koj porti iz 1938. godine, bi}e predata rukovodstvu Kulturnog centra. Tada }e uslediti rapisivawe tendera za potpuno opremawe prostorija za {ta je ove godine iz buxeta grada planirano 50 miliona dinara.

Gradski ~elnici obe}avaju da bi sve~ano otvarawe Centra trebalo da usledi krajem prole}a do kada se o~ekuje stabilizacija puwewa buxeta od ~ega ma-

Foto B. Lu~i}

hom zavise skoro sve zapo~ete velike investicije. Prvobitni rokovi za rekonstrukciju pomerani su od novembra pro{le godine pa sve do sada {to zbog lo{ih vremenskih uslova {to zbog ka{wewa gra|evinskog materijala iz inostranstva.

Zgrada Kulturnog centra dobila je 500 kvadarata novog prostora. U prizemqu }e se

V REMEPLOV

Ukradenim parama platio slobodu Vrhovne sudske vlasti u Be~u suspendovale su 26. aprila 1822. novosadskog advokata Ni}ifora Svilarovi}a zbog nesavesnog obavqawa du`nosti. On je u ime svog klijenta Vasilija Petrovi}a, zvanog „Korov“ tu`io pojedine nosioce gradske vlasti zbog primawa mita. Naime, Petrovi} je u vreme velikog va{ara u Be~eju proveo no} ~uvaju}i kowe, dok je wegova `ena u {ator, sme{ten nedaleko od va{ari{ta, primila Maksima Vlajka. Kada je ovaj napu{tao qubavno gnezdo, poneo je sa sobom i 1.500 forinti. @ena je svoj izlet priznala mu`u, on je tu`io Vlajka koji je odmah zatvoren, a posle dva

Umetni~ko-produkcijska grupa “No} muzeja” i kompanija “Epson” raspisali su nagradni foto-konkurs “Vidim nevidqivo – sve ono pred ~ime zatvaramo o~i i okre}emo glavu”, za radove u kojima fotografi tretiraju neki od aktuelnih socijalnih, kulturnih ili ekolo{kih problema svakodnevice.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

“Ako nam zalogaj presedne, lupawe po le|ima ne}e mnogo pomo}i” upozoravala je krajem aprila 1990. godine “Novosadska hronika” urbaniste da se “arterija grada”, Ulica Novosadskog sajma, ba{ nije morala popre~iti me|’ „Petefijevom“ {kolom i prodavnicom kifli i pereca. Da li su poslu{ali, mo`ete pretpostaviti... Kuvawe na struju, pak, preselo je mnogim Novosa|anima. Mudri oci u “Elektrovojvodini” smislili su na~in da naplate mawe, a da ipak plati{ vi{e (?!), jerbo su na ra~unima za struju pisali mawu potro{wu.

Sve to im je retroaktivno sra~unato i napla}eno. Dabome, po skupqoj tarifi.

U to doba na zdravqe Novosa|ana mislio je (samo?) ^ika Mile vagar koji nas je podse}ao da bi vaqalo izmeriti te`inu i stomak pripremiti pred [trand (videti pod Atheist Rap – Stomak eliminator). On je u ruci dr`ao staru nov~anicu od hiqdu dinara (novih 40 para) koliko je tra`io za usluge merewa, a davao je i popust za |ake i vojnike. Ne mare}i za zdravqe, u SFRJ je startovao

Foto-konkurs „No}i muzeja”

kao i do sada nalaziti bioskopska sala koja }e biti opremqena i za izvo|ewe pozori{nih predstava i odr`avawe koncerata. Art klub je preseqen s prvo sprata zgrade na drugi, a u wemu }e tako|e biti prikazivani filmovi, ali i drugi sadr`aji. Ukupna investicija vredna je oko 170 miliona dinara. N. Vukovi}

NA DRUGOM FOTO-MARATONU

Tristo maratonaca fotografisalo grad dana pu{ten na slobodu! Pri~ao je po kafanama da je slobodu kupio od sudije, kapetana, policije i upravnika zatvora. Sud nije prihvatio dokaze koje mu je Svilarovi} podneo, pa je tu`ba pala, a on bio ka`wen jer je, svojom tu`bom, „te{ko uvredio vlast“.

N. C.

Na ulicama grada u subotu od 10 do 22 ~asa {partalo je oko 300 foto-maratonaca, u okviru Drugog novosadskog fotomaratona, u organizaciji “Apespect brand designe”. Na prozivci u 10 ~asova kraj Pozori{ta mladih okupili su se profesionalci, amateri, entuzijasti i qubiteqi “slikawa svetlo{}u”.

Maratonici su ove godine na zadatu glavnu temu “^ovek i grad” odgovarali u ~etiri segmenta. Do pauze za ru~ak u poslepodnevnim ~asovima u~esnici su predali po 20 fotografija za svaku od podtema “Prirodna”, Lice i nali~ije” i “Na radnom mestu”. Posle ru~ka, koji je bio obezbe|en za sve, u~esnici su pohitali da na~ine posledwe kadrove na podtemu “par - nepar”.

Koordinator maratona Jelena A~anski ka`e za “Dnevnik”,

Foto: A. Erski

da su zadovoqni odzivom u~esnika i da se uskoro o~ekuju i imena pobednika.

- U narednih mesec dana formira}emo stru~ni `iri koji }e proceniti koje su to najboqe fotografije, a onda }emo proglasiti i nagraditi pobednike- dodala je Jelena A~anski.

Na prvom foto-maratonu odr`anom lane u~estvovalo je vi{e od 200 u~esnika iz zemqe i inostranstva, a prikupqeno je preko 25.000 fotografija koje ~ine jedinstvenu bazu fotografija grada Novog Sada. Najboqe su predstavqene na ”No}i muzeja”, a objavqeno je i digitalno izdawe kwige “Face Novi Sad – A Portrait of An Up-and-Coming City”. Re~ je o manifestaciji koja je namewena svim qubiteqima fotografije, s ciqem da se promovi{u dru{tvene i kulture vrednosti grada.

N. V.

ponedeqak26.arpil2010.

U GSP-U VODE RA^UNA O MI[QEWU PUTNIKA

Kontrolori najnekorektniji

Na zvani~nom sajtu GSP-a, objavqena je anketa s raznim pitawima, na koja gra|ani mogu da odgovore i ujedno pogledaju rezultate. Jedno od postavqenih pitawa bilo je i da li prilikom ulaska u autobus gra|ani poka`u pretplatnu kartu. Rezultat ka`e da je pozitivno odgovorilo 71, 22 odsto Novosa|ana, 5,11 wih kartu pokazuje na zahtev voza~a, 4,13 odsto na zahtev kontrolora, dok preko 19 odsto sugra|ana ka`e da nikad ne pokazuje katru.

Kada je u pitawu kvalitet usluga u ovom preduze}u, preko 23 posto gra|ana smatra da je to mre`a linija, 42 odsto wih smatra da je to red vo`we, preko 15 osto sugra|ana misli da se to odnosi na starost voznog parka, dok je 19 odsto ube|eno da na kvalitet uti~e profesionalizam voza~a. Na pitawe da li bi gra|ani lak{e stizali do detelinarske pijace ukoliko bi autobuska linija prolazila ulicom Janka Veselinovi}a, 62 odsto wih je odgovorilo pozitivno, a blizu 38 odsto sugra|a-

na odgovorilo je negativno. Po{to GSP planira uvo|ewe linije broj 13, koja bi povezivala Novo naseqe s fakultetima, gra|ani su dobili priliku da odgovore da li smatraju da je ova linija potrebna. Na osnovu odgovora mo`e se uvideti da je 73 odsto wih za uvo|ewe linije, 14, 93 odsto smatra da liniju treba korigovati, dok 12 odsto sugra|ana smatra da ne treba uvoditi novu liniju.

O redu vo`we, prema ovoj anketi, najve}i broj Novosa|ana informi{e se preko sajta preduze}a 11 odsto preko {tampane table, {est odsto na osnovu {tampanog reda vo`we, dok se tri odsto sugra|ana uop{te ne inforime o redu vo`we. Prema mi{qewu gra|ana najnekorektniji prema putmicima su kontrolori, zatim {alterski radnici i na kraju voza~i.

U ovom preduze}u isti~u da su im ove ankete veoma korisne, jer na osnovu wih poku{avaju da poboq{aju usluge u javnom prevozu.

Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

RADNICIMA „ZELENILA” PUNE RUKE POSLA

Veliko spremawe za prvomajske praznike Kameni~ki park }e i ove godine spremno do~ekati gra|ane koji se odlu~e da prvomajske praznike provedu u prirodi, uz neizbe`no ro{tiqawe. Radnici "Gradskog zelenila" uveliko sre|uju zelene povr{ine.

Trava u parku je poko{ena, postavqene su kese za sme}e, a u okolini se ne mo`e videti ni ba~eni opu{ak Trava u parku je poko{ena, postavqene su kese za sme}e, a u okolini se ne mo`e videti ni ba~eni opu{ak.

Foto: F. Baki}

Drugo izleti{te koje se tradicionalno pose}uje za 1. maj je Ribarsko ostrvo, koje nije tako po~i{}eno kao Kameni~ki park. U [odro{u, delu prema Kamewaru, nalaze se razni otpaci, uglavnom su to prazne plasti~ne fla{e, mo`da ostale od nekih prethodnih "kampe-

Predavawe o tarifnom sistemu Predavawe o tarifnom sistemu za obra~un toplotne energije bi}e odr`ano danas u 18 ~asova u Klubu jevrejske op{tine, Ulica Jevrejska 11 na prvom spratu. Govori}e Fedor Fi{l.

B. P. P.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

ra". Me|utim, naseqe "Ribarac" je uredno poko{eno, a na parkingu je postavqen komunalni kontejner.

Prvomajski uranci se, pored pomenutih lokacija, organizuju i na Fru{koj gori, a Novosa|ani se okupe u velikom broju i na Stra`ilovu.

I. D.

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Jovan u porodici [arac, Stefan kod Zekowa Devoj~ice: Jovana - Gordane Kabi} i Dragana Travice, Sanela - Nusmire Osmanovi} i Aziza Kosovi}ija, Adrijana - Mirjane i Jovana Kne`evi}a, Barbara - Noemi i ^abe Saboa, Nikolina - Sawe i Sa{e Bili}a, Lana - Jasmine i Sa{e Zdravkovi}a, Jana - Renate i Andra{a \armatija, Elena - Swe`ane Drowak i Atile Huseinovi}a, Nina - Brankice i Aleksandra Rakovi}a, Kruna - Danijele i Jovana [evi}a, Nade`da - Milice i Nenada Pilipovi}a, An|ela - Violete Reqi} i @eqka Raqi}a, Lara - Sla|ane i Branislava Brtke, Anastasija - Sandre i Dejana Vu~kovi}a, Duwa - Dragane i Nikole Tomovi}a, Elena - Ane i \ure Horwaka, Marija - Jelene i Sini{e Raji}a, Milica - Jelice i Sini{e Radaka, Ma{a - Tawe i Nenada Kostre{a, Sandra - Sanele Kolompar i Milo{a Jovanovi}a, Sne`ana - Vesne i Zorana Vukeli}a, Andrijana - Ivane Ferenac i Miroslava Nikoli}a, Nikolina - Sandre i Stevana Anoj~i}a, Mija - Dragane i Milana Ka~ara, Jana - Branke i Stevana Pavlovi}a, An|ela - Nade Mikluc i \ura Tomi}a, Sara - Branke i Frawe Varge, Miona - Tawe i Du{ka Miji}a, Kristina - Gordane i Aleksandra Ko{}ana, Alisija - @eqke Kresi} i Alajdina Hamze, Lucia - Marine Rebi}-Staji} i Milana Staji}a, Vawa - Slobodanke Pe}o i Gorana Radi}a, Aleksandra - Tawe i Aleksandra Male{evi}a, Teodora - Daliborke i Zoltana Lakaija, Sofia - Laure i Du{ka Tonkovi}a, @ivana - Dragane i Sergija Simi}a, Anastasija - Gabriele Sabol~ki i Radeta Radulovi}a, Sofija - Sla|ane i Mirka Lipqanca, Jovana - Sandre i Milo{a Jovanovi}a, Helena - Luke Emilije i Radivoja Bo`i}a, Marina Jelene i Vojislava Palali}a, Duwa - Stanislave i Mileta Radivojevi}a, Jinin - [aolon Fang i Ji Lina, Mia - Sawe Perovi} i Vojislava [umanovi}a, Lara - Ivane i Neboj{e Pa{kinova, Una - Livije Nikoli} Pervaz i Aleksandra Pervaza, Duwa - Senke i Marka Putnika, Awa - Aleksandre Damjanovi} i Borka Purkovi}a, Teodora - Aleksandre Gavri} i Sr|an Diwa{kog, Marijana Svetlane i Milorada Stoji~i}a, Mawa - Ivane Rackov-Drakuli} i Sa{e Rackova, Katarina - Jelene Bo{kovi} Kara} i Vase Kari}a, Qiqana - Nerguze Idriz i Dejana Maksi}a, Sandra - Dragane Pej~i} i Branka Pjevca, Rona - Marte ^or i Atile Petea, Petra - Danijele i Veqka Axi}a, Mila - Jovane Ivkovi} i Miodraga Jova{evi}a, Teodora Mia - Natalije Baji} i Sr|ana Vasi}a, Nikolina - Nata{e i Sini{e Kati}a, Marina - Maje i Nenada Duli}a, Pavla - Tawe i Dragoslava Joki}a, Vesna - Zuzane i \ure Burgera, Lana - Jelene Savi~i} i Mileta ]osi}a.

Mira i \or|e Suboti}

De~aci: Milan - Lele ]iri} i Milenka Topxi}a, Milo{ Dragane i Vlade Pavlovskog, Ilija - Branislave i Ivana Barun~i}a, Nenad - Jugoslave i Nenada \akovi}a, Aleksa - Vesne Baj~i} i Vladimira Vr~inca, Vasilije Jelene i Zorana Lazi}a, Aleksa - Maje i Save Capara, Vuk-Lazar - Vi{we Savki} i Zvezdana Margi}a, Jovan Mirjane i Dejana Mijakovca, Jovan - Qiqane i Nedeqka Devi}a, Dragomir - Andrijane i Veselina Bo`i}a, Nikola - Sofije i Dragana ^oli}a, Vuk - Dragane Gari} i Dragana Gavri}a, Kristijan - Viktorije Milo{evi} i Dragana Veselinova, Ilija - Renate i Danila Kokotovi}a, Kristian - Biqane i Kristijana Morovica, Ta{ - Ildiko i Arpada Bujdo{a, Jovan - Du{anke i Nik{e [arca, Milan – Sne`ane i Mi{e Dragoqevi}a, Stefan - Danijele i Dra`enka Zekowe, Petar - Dragane i Vladimira Vujovi}a, Konstantin - Gabriele i Milana Milovca, Luka - Anite i Milana Suvajca, Pavle - Vesne i Radeta Despotovi}a, Mihajlo - Tatjane i Gorana Mr|ena, Sergej - Nede i Milana Milo{evi}a, Marko - Radmile Lemai} i Miroslava Radusina, Lazar - Rose i Ne|a Kr~mara, Nemawa - Brankice i Nenada Basari}a, Vuka{in - Ivane Kova~ev i Bo{ka Vuk{i}a, Marko - Mirjane i Milisava Vitomira, Kosta - Nade i Novaka Petrovi}a, Luka Aleksandre i Gorana Petrovi}a, Wego{ - Leposave i Stevana Nikoli}a, Maksim - Mirjane Puji} i Vladimira Vidakovi}a, Du{an - Mirjane i Qubinka Petkovi}a, Robert - Kristine Robotka Farago i Ervina Robotke, Nemawa - Katarine i Nenada Drobca, Vojin - Vawe Medarevi} i Nikole @muri}a, Jovan Svetislav - Jelene i Gorana Bo`i}a, \or|e - Dragane i Dra`ena @akule.

Ven~ani: \ur|ina Jovin i Slobodan Bajin, Valerija Raji} i Stjepan Ile{, Mira Koji} i \or|e Suboti}, Jelena Bursa} i Igor Ihas, Sne`ana Guti} i Laslo ^awi, Bojana Stani} i Gavre Gwatovi}, Emanuela Burda i Andrija Sloboda, Behara Greku i Ramadan Osmani, Jelena Gagi} i Marko Burmuyija, Jovana Gruba~ i Dejan Milunovi}, Marina Qu{tina i Miroslav Popovi}, Tawa Damjanovi} i Nikola Vuleti}, Milijana Radi} i Dejan Ninkovi}, Biqana Kvai} i Predrag Deli}, Tina ^eli} i Dragan Aleksijevi}, Ksenija Salag i @eqko Ven~eqovski, Svetlana Stanojev i Nemawa Maksimovi}, Milica Eri} i Vladan Tomi}, Mirjana ]ur~ija i Daniel Slavni}, @ana Duki} i Predrag Stankovi}, Sla|ana Mitri~evi} i Slobodan Petrovi}, Miqana Vorkapi} i Sa{a Vi~ek, Marina Mi}ovi} i Igor Erharti~, Zorica Bawac i Marko Popovi}, Jelena Kavgi} i Vojislav Kolarski, Qiqana Mareq i @ivan Dra`etin, Tawa Pavlica i Nenad Veselinovi}, Sowa Kosti} i Miodrag Zubac, Kristina Mesaro{ i Dejan Hetzel, Dragana Baki i Slobodan Radoj~i}, Sofija Kurte{anin i Dejan Komar, Jasmina Kusturin i Bojan Bala}, Dragana A}imovi} i Branislav Luci}, Milica Mili} i Vladimir Stepanov, Marijana Pin}jer i Dra`en \akovi}, Jelena Krneti} i Radoslav Pejin, Branka Braji} i Vitomir Mirkovi}, Brankica Lotina i Dejan Jari}, Dragana Puli} i Mi}o [amec, Borislavka Panti} i Zvonko [vager.

Vedran i Milena Nikovi} sa sinom Stefanom

Umrli: Anka Subotin ro|. Nenin (1925), Qubica Bala ro|. Bungin (1930), Milan Mr|a (1953), Milanko Grbi} (1947), Jelka Dabi} ro|.

Arsi} (1930), Qubica Stojanovi} ro|. Velimirovi} (1931), Jela Dautovi} ro|. Baweglav (1928), Branko Gregori} (1936), Milica \uki} (1927), Veseqka Vukovi} ro|. Milosavac (1938), Robert Janiga (1970), Milan Bogojevi} (1928), Stefan Ivan~ek (2001), Desanka Ivkovi} ro|. Lepojevi} (1927), Marica Karavlah ro|. [traus (1930), Jo`ef Si~ (1945), Anka Kunac ro|. Luni} (1940), Milka Paripovi} ro|. Naran~i} (1933), Zoran ^ukuranovi} (1951), Julija Matej-Na| ro|. Matej (1925), Imre Taka~ (1942), Milo{ Stankov (1923), Miroslava \uri} (1938), Vladimir Matijevi} (1969), @ivojin Kosti} (1954), Stevan Fogara{i (1923), Aleksandar Vuji~i} (1940), Novica Prijovi} (1929), Zdravka Subi} ro|. ^upeqi} (1938), Marija Martinovi} ro|. Mijatovi} (1937), Barbara Kotrba ro|. Sebewi (1921), Magdalena ^izmar ro|. [ajto{ (1937), Qubomir Stankovi}

(1923), @arko Ba{i} (1938), Gordana ^alija ro|. Vajagi} (1962), Savo Kuzmanovi} (1945), Zdenka Stefanovi} ro|. Petrovi} (1932), Miroslav Lon~arevi} (1983), Tomislav Boli} (1957), Du{an Bawac (1923), Drago{ \ur|i} (1944), Rastko Mirosavqevi} (1984), Milan Bilak (1952), Marta Hoqevac ro|. Bedekovi} (1916), Du{an Jeli~i} (1940), Zorka Zagor~i} ro|.

Radula{ki (1940), Dragoqub Kosti} (1924), Milovan Devedan (1940), Daniel Toman (1951), Nedeqko Kondi} (1947), Dragica Dmitrovi} ro|. Ore{~anin (1926), Saja Obrova~ki ro|. Obradovi} (1947), Mile Mandi} (1947), Qubica Andrin ro|. Kova~evi} (1934), Zvonimir Horvat (1926), Vlastimirka Ceki} (1947), Milan Stanekovi} (1927), Mila Debeqak (1956), Novica Stanimirovi} (1962), Vera Timarov (1928), Bratislav To{i} (1935), Bo`idar Jovanovi} (1943), Jovan Popovi} (1921), Slavoqub Lazi} (1943), Nada Markovi} ro|. [upica (1940), Angelina Markovi} ro|. Vi{wi~ki (1933), Savo Stani} (1956), @ivota Vu~i}evi} (1922).

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak26.april2010.

PRIJATEQSKA VEZA DVA NARODA

MINISTARSTVO ZA ZA[TITNU @IVOTNE SREDINE O LEDINA^KOM JEZERU

Kiprani posetili Karlovce

Bi}e izneto 100.000 tona kamena Rekultivacija kopa “Srebro”, poznatijeg kao Ledina~ko jezero, po projektu bi trebalo da bude zavr{ena do kraja 2012. godine, saznajemo u Ministarstvu za prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine. Iz Ministarstva poru~uju da je jo{ u julu 2008. godine dalo saglasnost na projekat reklutivacije u skladu sa Zakonom o za{tite `ivotne sredine, za {ta je prethodno Zavod za za-

{weno uz pomenuti predmet nije prilo`en zapisnik o ve}awu i glasawu sa sednice Komisije.Nakon otklawawa nedostatka, Administartivna komisija odbila je kao neosnovanu `albu MZ “Stari Ledinci” na re{ewe Ministrastva o rekultivaciji.

Daqe se navodi da }e republi~ka inspekcija za za{titu `ivotne sredine biti ukqu~ena u daqu realizaciju rekultivacije.

Kako smo ranije saznali u “Alas Rakovcu”, na leto }e se detaqnije znati dinamika rekultivacije. Trenutno, jezero je ispra`weno, u toku je snimawe terena, a ostalo je jo{ da se utvrdi trasa puta kojim }e kamen biti izvla~en. Prema nekim navodima, planirano je da se iznese 100.000 tona kamena, kako bi se litice u~inile bezbednim i na wima se izgradile terase na kojima }e biti zasa|eno 30.000 stabala autohtonih vrsta drve}a.

Nakon rekultivacije i ponovnog puwewa jezera, ono }e, po tvrdwama “Alasa”, biti potpupno uklopqeno u ambijent Fru{ke gore, jezero }e imati pla`u i izleti{te sa sanitarnom infrastrukturom i terenima za ko{arku i fudbal, biciklizam i sportsko pewawe.

Za posledwu primedbu me{tana okupqenih oko MZ “Stari Ledinci”, da kamioni s kamenom ne smeju da idu kroz selo, iz “Alasa” su naveli da se to ne}e desiti.

S. Krsti}

Rekultivacija kopa „Srebro”, poznatijeg kao Ledina~ko jezero, po projektu bi trebalo da bude zavr{ena do kraja 2012. godine, saznajemo u Ministarstvu za prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine {titu prirode dao mi{qewe u kojem su navedene obaveze investitora “Alas Rakovca”.

Tako|e, iz Ministarstva navode da tu`ba Mesne zajednice “Stari Ledinci”, koju je Vrhovni sud u septembru pro{le godine usvojio i poni{tio re{ewe Administrativne komisije Vlade Srbije, nije poni{tila program rekultivacije ve} je re{ewe Komisije poni{teno iz formalnih razloga. Kako je obja-

POSLE KOMPLETNOG RENOVIRAWA

„Wu Nork” otvara vrata na jesen Robna ku}a „Wu Nork“ bi}e otvorena po~etkom jeseni - kazao je vlasnik ovog objekta Vojislav Gaji}. U toku je kompletno renovirawe objekta, a osim unutra{weg preure|ivawa, polira se i bri{e plo~a sa spoqne strane.

- Novi prostor bi}e ure|en kao robna ku}a gde }e na prodaju biti svega, od „igle do lokomotive“- rekao je Gaji}.

Budu}i da je Tr`ni centar „Wu Nork“ do`iveo fijasko jer nije imao kupaca, sada se renovira u potpunosti, da bi enterijer bio jednoobrazan.

Kompanija „Aleksandar“ za posetioce je otvorila „Wu

Nork“ 1. oktobra 2008. godine i tada je svaki zakupac lokala prostor ure|ivao po svom ukusu - skrenuo je pa`wu Gaji} i dodao da nema prostora za spekulacije da je „Nork“ prodat.

Tr`nim centrom kratko je gazdovao „Verano motors“, no vrlo brzo, dve kompanije su razmenile poslovni prostor. U novoizgra|enom objektu „Bulevar“ ~iji je investitor novosadska kompanija „Aleksandar“ na uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice novosadskog sajma, „Verano“ je dobio poslovni prostor, a „Aleksandar“ ponovo postao vlasnik „Wu Norka“.

Z. Deli}

^ITAOCI PI[U S MS

Robna ku}a „Wu Nork“ bi}e otvorena po~etkom jeseni

9

Foto. S. Erski

065/47-66-452 & 063/366-977

Grupa od 34 Kiprana, qudi razli~itih zanimawa i zvawa, kojima je zajedni~ko to {to su u toku rata devedesetih godina pomagali srpsku decu i narod, posetila je Sremske Karlovce na kraju putovawa po Srbiji i Republici Srpskoj. Re~ je o qudima iz nekoliko parohija u blizini Nikozije, koji su od samog po~etka rata slali humanitarnu pomo} u hrani, lekovima, ode}i i obu}i, te primali rawenike i decu kod sebe na nekoliko meseci na oporavak i odmor. Izuzuv oca Andreja Vorkasa, sve{tenika Lojzosa i jo{ nekolicine, ve}ina je prvi put u Srbiji. Dovela ih je `eqa da posle toliko godina posete srpske krajeve i qude koje su pomagali.

- Deca koja su boravila na Kipru u vreme rata imala su 8, 9, 10 godina, a danas su to odrasli qudi od kojih su neki zasnovali porodice – ka`e profesor na Atinskom univerzitetu i Teolo{kom fakultetu u Fo~i i direktor Instituta za izu~avawe i istra`ivawe kulturnog nasle|a u Sremskim Karlovcima Mirko Tomasovi}. – Ovi qudi

Foto: Z. Milosavqevi}

c m y

DNEVNIK

su do{li da vide svoje nekada{we goste i da dogovore slawe nove generacije dace na odmor i u~ewe gr~kog jezika na Kipru.

Ve} u julu ve}a grupa dece ide na Kipar, a otac Andrej i wegovi saradnici su predlo`ili i gradwu Kulturnog centra na Romaniji sa odmarali{tem gde bi boravili mladi iz svih pravoslavnih zemaqa. Kada bude za`iveo, Institut za izu~avawe i istra`ivawe kulturnog nasle|a u Sremskim Karlovcima, a nadamo se da }e se to desiti na jesen, i wihova deca dolazi}e u Karlovce da u~e srpski jezik.

Z. Ml.

DANAS IZ KARLOVACA KRE]E „CIKLO-TURA KROZ SRBIJU”

Mladi promovi{u zdrave `ivotne navike Sremskokarlova~ka Kancelarija za mlade i Biciklisti~ki klub “Extreme shamp” iz Sremskih Karlovaca organizuju “Ciklo-turu kroz Srbiju”, u okviru koje }e pet biciklista, od kojih su neki vi{estruki prvaci u planinskom biciklizmu i nosioci balkanskih medaqa, za sedam dana posetiti pet gradova po sopstvenom izboru. Start ove bisiklisti~ke ture je danas u 11 sati pored ~esme “^etiri lava”. Biciklisti obilaze [abac, Vaqevo, U`ice, Drvengrad na Mokroj gori, ^ajetinu na Zlatiboru i 1. maja se vra}aju u Sremske Karlovce. U svakom od gradova oni }e biti gosti Kancelarije za mlade i odr`ati predavwe o va`nosti sporta u `ivotu mladih, osnovama biciklizma kao sporta, koji je mogu}e praktikovati u svakom delu na{e zemqe i zdravim `ivotnim navikama.

U wihvoj pratwi bi}e automobil u kom }e pored voza~a biti i snimateq koji }e kamerom zabele`iti celu akciju. Od vi-

deo-materijala bi}e napravqen dokumentarni film, koji }e kasnije biti upotrebqen za promociju Kancelarije za mlade, biciklizma i omladinskog aktivizma u Srbiji.

-Akcija je dobro prihva}ena u Karlovcima – ka`e koordinator sremskokarlova~ke Kancelarije za mlade Nemawa Tewovi}. - Udru`ewe karlova~kih `ena “Gea” biciklistima }e napraviti obroke, Turisti~ka organizacija }e ih opskrbiti promotivnim materijalom, privatne benzinske stanice su ponudile gorivo za automobil koji }e pratiti bicikliste. Beogradska firma “Me|unarodna trka kroz Srbiju” da}e u~esnicima vodu. Podr{ka je stigla i iz Biciklisti~kog saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta. Pomo}nik ministra Goran Kreclovi} }e ispratiti bicikliste, a ispra}aju }e prisustvovati i {ef Nacionalne kanlcelarije za mlade Zorica Labudovi}.

Z. Milosavqevi}

Dva lica morala J u p i i i i i! Sad i mi mo`emo da snimamo kaubojske filmove! Imamo gangstele koji „plepadaju“ vozove, a i „indijance“ koji pleko no}i ukladu i po 5-6 km pluge i plagova, pa „gvozdeni kow“ ne moze da saobla}a od Vlbasa do Be~eja. Pozzz, mali \okica 063/1050... *** Mi{kovi} i Beko tra`e pomo} dr`ave, ubi ih jaka konkurencija! A treba i da isplate ono {to su pokupovali.

063/8776... *** Da li osoba ~ije je radno mesto da brine o pravima radnika, a u svom kom{iluku svesno kr{i prava kom{ija, mo`e da radi odgovorno svoj posao?

065/6777... *** Gotovo cela Srbija je zgro`ena saka}ewem psa u nasequ Medak, ali da li iko od nadle`nih obra}a pa`wu na komentare nekolicine, moram tako re}i, primata, koji na fejsbuku ostavqaju pozitivne komentare odu{evqeni ovim maloumnim ~inom? Nisu li takvi oni koji

}e slede}i zgroziti Srbiju i svet?

064/2820... *** Gospodo iz vladaju}e strukture, gradona~elnici-vlasnici na{ih gra|anskih sloboda, za{to se bojite gubitka vlasti na vanrednim izborima, ako ste j e vr{ili vaqano. Pa, i to je po Ustavu, zakonu i moralu. Odreknite se izvr{ne vlasti, pa napred za evrosku Vojvodinu.

061/1136... *** Usred prepodneva ukrali su nam sa ulaza u zgradu u B. Beri-

}a pove}u metalnu re{etku – otira~!

Zar tome niko ne mo`e da stane na put?

063/583... *** Ovih dana u Novom Sadu se postavqa pitawe: Da li je novosadska voda ispravna za pi}e?

Istina je samo jedna, a to je - ne! Odgovorna lica tvrde da je ispravna! Kako to?! E, pa lepo! Odgovorna lica (koja ne piju ovu vodu), s vremena na vreme, u zavisnosti od potreba, {teluju optimalne laboratorijske parametre kvaliteta vode, tako da ispada da je ona uvek kvalitetna (~esto i super kvalitetna), iako kvalitet stalno opada! Dokle, jo{ se ne zna! Ovo mi je zdravo jako dobro poznato, {to bi rek’o Lala, jer sam i ja do pre par godina bio „odgovorno lice“ za ekologiju na ovim na{im prostorima... S po{tovawem!

063/523... *** Jovana Bala{evi} u “Dnevnikovom” TV dodatku: „Ali bi-

ti izabran (za ulogu u filmu) od qudi koji ~ine moju porodicu... za mene je bila velika ~ast“. Kako vas, bre, nije sramota?

063/8634... *** Ala „prave stra{no“. Ho}e li nas mo`da vakcinisati i protiv vulkanskog pepela?!

063/561... *** Tu`na sam, a i razo~arana.

Dan `alosti povodom smrti poqskog predsednika! Nek mu je laka zemqa! A smrt 19-godi{weg ko{arka{a je samo spomenuta. Stvarno ne verujem!

064/3037... *** Umesto da gradona~elnik i predsednik Skup{tine grada proveravaju spremnost vatrogasaca iznenadnim pozivom, vatrogasci bez najave prave ve`bu i proveravaju wih, da li brinu o Gradu.

063/653... *** Da li }e se ove godine presvu}i rupe i pukotine na bulevarima po N. nasequ?

065/6402...

Na osnovu Odluke direktora „Centar Preventiva doo Novi Sad“ br. 07/10 od 19. 04. 2010. godine

OGLA[AVA PROGRAM BESPLATNOG VO\ENJA POSLOVA „LICE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I IZRADA AKTA O PROCENI RIZIKA“ Centar Preventiva doo Novi Sad je licencirano preduze}e koje se bavi poslovima za{tite od po`ara, bezbednosti i zdravlja na radu i za{titom `ivotne sredine. U okviru poslovanja razvili smo i sektor KNJIGOVODSTVENOG poslovanja.

Predstoje}i Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu 28. april obele`avamo pozivom zainteresovanim komitentima sa teritorije op{tine grada Novog Sada koji se opredele da im pru`amo usluge knjigovodstvenog poslovanja i time ostvare pravo na gore pomenuti program.

Kontakt: CENTAR PREVENTIVA DOO, Heroja Pinkija 55, Novi Sad. Tel: 021/65 26 715. e-mail: centar-preventiva@eunet.rs; www.procena-rizika.com.

18420

10

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak26.april2010.

DNEVNIK

[ANDOR EGERE[I NA SUSRETU FOLKLORNOG STVARALA[TVA

Negovawe tradicija preduslov za toleranciju

U kotli}ima u centru Martono{a kr~kao se pasuq

Foto: M. Mitrovi}

NA „KARAMEL FESTIVALU” U MARTONO[U

Stari zanati u prvom planu

MARTONO[: Me{tani Martono{a kod Kawi`e i wihovi gosti u`ivali su proteklog vikenda u raznovrsnom veselom programu drugog „Karamel festivala”. U prvom planu bilo je predstavqawe starih zanata i rukotovorina, pripremawe kulinarskih specijaliteta, bogat kulturno-zabavni program i razna sportska takmi~ewa u kuglawu, {ahu, sportskom ribolovu i nadvla~ewu konopca, a za posetioci su mogli i da u`ivaju u vo`wi fijakerima.

Predstavqeni su korparski zanat, nekada veoma rasprstrawen u Martono{u, odakle su se rukotvorine od vrbovog pru}a izvozile i u Ameriku, zatim metlarski, grn~arski, drvoreza~ki i kova~ki zanat, a doma}in i

glavni organizator Festivala vlasnik poslasti~arske radwe „Foci suki” Antun \erke prikazao je pravqewe svilenih bombona.

U petak je uprili~eno ribarsko ve~e sa ponudom specijaliteta od ribe, a subota je protekla u takmi~ewu kulinara u kuvawu pasuqa u kotli}ima. Prvo mesto osvojila je ekipa „[trand” sa Zoltanom Bognarom iz Kawi`e, drugo „Kris end Rol” sa Laslom Novakom, a tre}e je pripalo Jo`efu Petrovi}u iz Martono{a. U takmi~ewu u pripremawu doma}ih kola~a prva nagrada pripala je u~enicama Sredwo{kolskog centra „Jo`ef Besede{” iz Kawi`e Korneliji Besede{ i Eriki Bontovi~.

M. Mr.

Koncert AKUD „Sowa Marinkovi}” NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej organizuje u ~etvrtak, 29. aprila Prole}ni koncert AKUD „Sowa Marinkovi}” Univerziteta u Novom Sadu. Umetni~ki rukovodilac je Zoran Bogdanovi}.

Koncert }e u pozori{noj sali po~eti u 20 sati, a ulaz je slobodan.

M. K.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Artur i Maltazarova osveta" (18), "Borba Titana" (19.30 i 21.30), Obi~no ve~e Laneta Gutovi}a (20.30).

Art bioskop "Vojvodina" na Spensu "Artur i Maltazarova osveta" (18.30), "Bela traka" (20).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena "Pein kilers" (20.30).

Novosadsko pozori{te "^ovekova tragedija" (19).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Dva veka osnovnog pisma" (do 1. maja).

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka, Van sezone - Oqa Stefanovi} Tria{ka, izlo`ba fotografija pozori{nih enterijera (do 7. maja), bakropisi: Dali u La Fontenovom svetu (do 29. aprila).

Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti"

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Konstantina Stevi} (1918) u 11.45 ~asova (ispra}aj), Stevan Milana Josi} (1925) u 12.30, Dragoqub [pira A}imovi} (1930) u 13.15, Qiqana Milenka Smiqani} (1948) u 14, Milan Jova Vojnovi} (1921) u 14.45, Milica Milosava Kosti} (1921) u 15.30, Trifun Vojislava Ivanovi} (1931) u 16.15 i Mirjana Avrama Ostoji} (1918) u 17 sati.

Na Novom grobqu u petrovaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawen Du{an Rade Kedi} (1940). na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 sati bi}e sahrawen Du{an Aleksandra Grgur (1965).

NOVI KNE@EVAC: Drugi „Severnobnatski susret folklornog stvarala{tva” odr`an je na glavnom trgu u Novom Kne`evcu uz u~e{}e 19 folklornih ansambala, me|u kojima su bili gosti iz Deeske (Ma|arska) i @omboqa (Rumunija). Otvaraju}i manifestaciju predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i istakao je da se negovawem izvornog folklora pripadnika svih nacionalnih zajednica koje `ive na ovim prostorima ostvaruje plemenita te`wa, da se me|unacionalni dijalog ostvaruje i na ovaj na~in, negovawem tradicija.

Na susretu u Novom Kne`evcu predstavqene su srpske, ma|arske, romske, rumunske i nema~ke pesme i igre, a Egere{i je naglasio da se na taj na~in me|usobno boqe upoznajemo, a da je preduslov za stvarnu toleranciju i uzajamno po{tovawe, poznavawe vrednosti onih sa kojima zajedno `ivimo.

[andor Egere{i na otvarawu manifestacije

- Razli~ite kulturne vrednosti su na{e zajedni~ko blago u vi{enacionalnoj, vi{ejezi~noj, u svojoj raznolikosti bogatoj Vojvodini. Zato, negujmo na{e tradicije i vekovne vrednosti, ~uvajmo svoj nacionalni identitet, po{tuju}i u isto vreme i raznolikost - poru~io je Egere{i.

On je dodao da u~e{}e folklornih grupa iz Deske i @omboqa predstavqa odli~an primer prekograni~ne i me|uregionalne

Foto: M. Mitrovi}

saradwe, pribli`ava nas onim vremenima, kada }e i u ovom delu Evrope, na{eg zajedni~kog evropskog doma, nestati granice.

Doma}in i organizator drugog „Severnobanatskog susreta folklornog stvarala{tva” bilo je KUD „Tisa|en|e” iz Novog Kne`evca, uz podr{ku Pokrjainskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine, op{tine Novi Kne`evac, Dru{tva „Korvinus” iz Ma|arske.

M. Mitrovi}

ZAVR[ENA MANIFESTACIJA „PESNI^KA [TAFETA 2010“

Zrewaninke najboqe poete ZREWANIN: Dodelom nagrada, u Zrewaninu je zavr{ena 36. po redu de~ija manifestacija „Pesni~ka {tafeta”, odr`ana u organizaciji Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin”. Glavni pokroviteq hepeninga bio je grad Zrewanin. Zahvaquju}i izuzetnoj saradwi, u ovogodi{woj manifestaciji u~estvovalo je 55 osnovnih {kola iz Zrewanina i op{tina @iti{te, Se~aw, Novi Be~ej, Titel i Nova Crwa. Od 200 pesama koje su bile u konkurenciji za nagrade, izabrano je 12 u kategoriji: jedna prva, dve druge i tri tre}e. Dodeqene su i specijalne nagrade za organizaciju programa, kao i zahvalnica pesniku-voditequ. Preko 10.000 osnovaca u~estvovalo je i pratilo manifestaciju.

Prvo mesto me|u ni`im razredima osvojila je Ana Milanovi} (O[ „Vuk Karaxi}” Zrewanin), drugo Bosa Vasi} („Svetozar Mileti}” Vilovo) i Lenka Jovanov („Miloje ^ipli}” Novi Be~ej), a tre}e Katarina Vincilir („Svetozar Markovi} Toza” Tara{), Marija

Pewof („Bra}a Stefanovi}” Neuzina) i Neda Pavlovi} („Aleksa [anti}” Se~aw). U konkurenciji vi{ih razreda prvo mesto zauzela je Milica Rau{ki (O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Zrewanin), drugo Jovana ^e{qarev („Dr Jovan Cviji}” Zrewanin) i Dragoqub Jankovi} („Svetozar Markovi} Toza” Tara{), a tre}e Martina Macko („Bratstvo” Aradac), Zoran Stani{i} („1. oktobar” Boto{) i Milo{ Spai} („Petar Petrovi} Wego{” Zrewanin).

Pisac-voditeq „Pesni~ke {tafete 2010” bio je Dragomir ]ulafi}, jedan od vode}ih, nagra|ivanih stvaralaca de~je kwi`evnosti kod nas. U okviru manifestacije, Gradska narodna biblioteka objavila je i wegovu zbirku poezije „Da ti {apnem”.

Pored „Zmajevih de~jih igara”, ina~e, „Pesni~ka {tafeta” jedna je od najve}ih manifestacija za decu, ne samo na podru~ju Vojvodine, ve} i u ~itavoj Srbiji. @. B.

„Satirkone” u galeriji

ZREWANIN: Izlo`ba slika „Satirkone” beogradskog autora Slavka Kruni}a bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u zrewaninskoj Savremenoj galeriji. Autor je ro|en 1974. godine i diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Radomira Reqi}a. Magistarske studije zavr{io na istom fakultetu u klasi profesora An|elke Bojovi}. Izlagao je na petnaest samostalnih i na vi{e grupnih izlo`bi.

Kruni}ev slikarski izraz ~ini me{avina duha velikih umetni~kih {kola iz istorije umetnosti sa duhom dana{we socijalne kritike izvedene na veoma sofisticiran na~in. Na slikama su u prvom planu postavqeni stilizovani, karikaturalno izvedeni qudski portreti ili figure, ali ova karikaturalnost prikazana je veoma suptilno, bez jake ironije i namere da ismeva. Predstavqena lica prekrivena su dobrotom i setom, oni su za~u|eni u svetu u kojem postoje, ali vi{e od svega ti likovi tra`e sabesednike na drugoj strani. Izlo`ba u Zrewaninu bi}e otvorena do 13. maja. @. B.

Promocija ^ankove kwige ZREWANIN: U zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” ve~eras }e, u 20 sati, prvi put u Srbiji biti predstavqena kwiga „Kao i sva ravnica” Nenada ^anka.

Po motivima ove kwige, snimqena je popularna serija „Sva ta ravnica”, koja je emitovana na televiziji „Pink”. ^anak ispisuje tragi~ne `ivotopise predaka, odre|uju}i i sudbine wihovih potomaka, koji u ovim geografskim prostorima naj~e{}e bivaju `rtve politi~kih i istorijskih okolnosti.

O kwizi i seriji „Sva ta ravnica” uz autora Nenada ^anka, govori}e glumica Sowa Damjanovi}, re`iser Miroslav Leki}, a moderatorka ve~eri bi}e novinarka Tawa Vojtehovski Stevanov. @. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

VESTI

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak26.april2010.

11

IZ FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA APV U VR[CU

Za va`ne investicije 210 miliona dinara

Marina po~iwe da radi NOVI BE^EJ: Gradska marina u Novom Be~eju, od danas po~iwe da radi. Uz dokaz da su platili ~uvawe plovila za 2009. godinu, ~amxije mogu doneti na ~uvawe svoje ~amce, splavove i jahte u marinu. Oni koji donesu plovila do 17. maja, mogu zadr`ati pro{logodi{wi vez.

U JP „Komunalac” u Novom Be~ej, koje brine o Gradskoj marini, ka`u da su cene ~uvawa plovila ostale nepromewene.

Za ~uvawe ~amaca i pedolina pla}e se 3.000 dinara, a za jahte du`ine preko {est metara i splavove, 6.000 dinara.

M. K.

VR[AC: Delegacija, u kojoj su bili pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} i direktor Fonda za kapitalna ulagawa APV Mom~ilo Milovi} sa saradnicima, prilikom posete Vr{cu, razgovarali su sa op{tinskim funkcionerima o realizaciji projekata koji se finansiraju iz sredstava ovog Fonda. Fond je odobrio 210 miliona dinara za ulagawa u izgradwu infrastrukturnih projekata u vr{a~koj op{tini. Sa predsednikom op{tine ^edomirom @ivkovi}em i ~lanovima Op{tinskog ve}a, Milovi} je obi{ao gradili{ta koje zajedni~ki finansiraju Pokrajina i op{tina Vr{ac. U Vojvodincima je @ivkovi} rekao da je Fond podr`ao i ovaj projekat izgradwe puta do

Mom~ilo Milovi} i ^edomir @ivkovi} u obilasku gradili{ta

Ku{tiqa od 2,7 kilometara, a u vrednosti od 28 miliona dinara.

- Deo sredstava, ta~nije 150 miliona dinara, nameweno je za

U KAWI@I ODR@AN SAJAM ZAPO[QAVAWA

Gu`va u potrazi za poslom KAWI@A: Na {estom Sajmu zapo{qavawa, prire|enom u Kawi`i, koji je otvorio predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, 220 slobodnih radnih mesta ponudilo je 26 poslodavaca iz kawi{ke i novokne`eva~ke op{tine. Sajam je uprili~en u holu Obrazovno-

a u novokne`eva~koj oko 1.200, a wih oko 600 sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe predalo je molbe sa biografijama u nadi da }e do}i do posla.

Me|u nezaposlenima polovina ih je bez kvalifikacije, ali i veliki broj majstora sa trogodi{wim i ~etvorogodi{wim {ko-

Deca iz Vladimirovca

„ETNO FESTIVAL” PRED[KOLSKIH USTANOVA VOJVODINE

Radost de~je igre i pesme

VR[AC: U Vr{cu je u subotu odr`an ~etvrti „Etno festival” pred{kolskih ustanova Vojvodine, koji organizovalo Udru`ewe vaspita~a Vojvodine i Turisti~ka organizacija op{tine Vr{ac. Doma}in je bio De~iji vrti}, a pokroviteq op{tina Vr{ac. Pre podne u~enici su se igrali i ~astili u De~ijem vrti}u, a oko 11 sati u {arenoj povorci, odeveni u narodne no{we, prodefilovali su glavnim ulicama.

Festival je odr`an u prepunoj velikoj sali Narodnog pozori{ta „Sterija”, a deci, wihovim vaspita~ima, roditeqima i brojnoj publici, dobrodo{licu je po`elela direktorka De~ije ustanove u Vr{cu Zlata O`egovi}.

Decu iz brojnih mesta Vojvodine pozdravila je i predsednica Udru`ewa vaspita~a Vojvo-

dine Radmila Petrovi} i rekla da je ovo divna prilika da i odrasli upoznaju etno stvarala{tvom brojnih nacionalnih zajednica iz Vojvodine. U ime doma}ina u~esnike je pozdravila i zamenica predsednika Skup{tine op{tine Vr{ac Branislava Lu~i}. Deca su, u predivnim narodnim no{wama u kojima su bila kao pravi manekeni, {armantno i uve`bano izvela narode igre i pesme na srpskom, ma|arskom, slova~kom, rumunskom i jezicima drugih nacionalnih zajednica, pozdravqani dugotrajnim aplauzima. Na festivalu je nastupilo oko 300 devoj~ica i de~aka iz grada doma}ina, Temerina, Selen~e, Zmajeva, Subotice, Novih Banovaca, Pan~eva, Kikinde, Skorenovca i Vladimirovca.

R. Jovanovi}

izgradwu obilaznice, gde }e biti locirana velika industrijska zona koja }e zaposliti 700 radnika, dok je 60 miliona izdvojeno

Armija nezaposlenih na kawi{kom sajmu

kulturne ustanove „Knesa”, gde je bilo prili~ne gu`ve u potrazi za radnim mestima u 22 firme iz kawi{ke i ~etiri iz Novog Kne`evca. Broj nezaposlenih u kawi{koj op{tini je oko 2.400,

Foto: M. Mitrovi}

lovawem i fakultetskim diplomama.

- Nadamo se da }e se uprkos ekonomskoj krizi broj nezaposlenih smawiti - ka`e Wila{. [ef Odseka za posredovawe u

kikindskoj Filijali NSZ Jelena Mitrovi} da je kawi{ki Sajam zapo{qavawa ~etvrti koji je ovog prole}a na podru~ju Severnobanatskog okruga, posle Sente, Kikinde i Ade, a da }e u slu~aju zainteresovanosti i potreba poslodavaca biti organizovani i tokom jeseni.

- Praksa je da sajmove zapo{qavawa odr`avamo u ovo vreme kada kre}e sezona radova i kada su mnoga preduze}a zainteresovana za sezonsku radnu snagu, a dobar je odziv poslodavaca.

Ovog puta smo prikqu~ili i ponudu novokne`eva~kih preduze}a, imaju}i u vidu malu udaqenost tako da nezaposleni iz Novog Kne`evca posao potra`e i kod poslodavaca iz Kawi`e, ili da Kawi`ani oku{aju sre}u u novokne`eva~kim firmama ka`e Jelena Mitrovi}.

Na podru~ju Severnobanatskog okruga u prvim mesecima ove godine broj nezaposlenih se pove}ao, {to je prema re~ima Jelene Mitrovi}, naro~ito izra`eno u a|anskoj op{tini, gde se ve}i broj preduzetnika zbog ekonomske krize odlu~io na otpu{tawe radnika, pa i na zatvarawe firmi, naro~ito u uslu`noj pleta~koj delatnosti.

- Na samovima poku{avamo da uspostavimo neposrednu vezu izme|u poslodavaca i nezaposlenih, da se upoznaju. Pprisutni su poslodavci koji trenutno imaju potrebe za radnom snagu, ali i oni koji }e u narednom periodu od {est meseci imati potrebu za anga`ovawem radnika.

Na podru~ju {est op{tina Severnobanatskog okruga koji pokriva kikindska Filijala NSZ na evidenciji je preko 15.700 nezaposlenih - ka`e Mitrovi}.

M. Mr.

OP[TINSKA SMOTRA „[TA ZNA[ O SAOBRA]AJU?”

Petrovoselci ubedqivo prvi BE^EJ: Predstavnici O[ „[amu Mihaq” iz Ba~kog Petrovog Sela vratili su se s tradicionalne Op{tinske smotre „[ta zna{ o saobra}aju” u Be~eju, oven~ani pobedni~kom slavom u svim kategorijama. U generalnom plasmanu {kola je sa 1.017 osvojenih bodova osvojila zlatnu plaketu, a vo|i ekipe \or|u Majstorcu pripao je ru~ni sat, dok su u pojedina~noj konkurenciji mladi Petrovoselci odneli dvostruke pobede u obe uzrasne kategorije. U kategoriji mla|eg uzrasta, gde su se takmi~ili u~enici petog i {estog razreda, sa 184 boda zlatnu medaqu i bicikl osvojio je Sabol~ Ki{. Srebrna medaqa i ru~ni sat za drugo mesto (172 boda) dodeqeni su Miklo{u ^on-

Najuspe{niji takmi~ari i nastavnici

goru, dok se na tre}e mesto (165) plasirala u~enica O[ „Sever \urki}” Sofija Hajdi}, kojoj su

pripali bronzana medaqa, kaciga i majica. Andrej Vi{kovi} je osvojiv{i 181 bod u kategoriji

u~enika sedmog i osmog razreda stigao do epiteta pobednika, zlatne medaqe i bicikla. Wegov {kolski kolega Luka \urkovi} bio je drugi sa 173 boda i pripali su mu srebrna medaqa i sat, a sa istim brojem bodova bronzanu medaqu, kacigu i majicu dobio je tre}eplasirani Bo`idar Be~ejac iz O[ „Sever \urki}”. Nagrade u pojedina~noj konkurenciji uru~io je predsednik Op{tinskog saveta za bezbednost saobra}aja Dragan Milinkov.

Potpredsednik organizatora takmi~ewa Auto moto kluba Be~ej Stevan Zrni} uru~io je nagrade u generalnom plasmanu.

Petrovoselci su, ve} smo naglasili, bili ubedqivo prvi, be~ejska O[ „Sever \urki}” sa

957 bodova bila je druga i osvojila je srebrnu plaketu, a nastavnici Ivani Rai~evi} uru~en je ru~ni sat, dok su takmi~ari O[ „Svetozar Markovi}” iz Ba~kog Gradi{ta sa 935 bodova osvojili bronzanu plaketu i wihov nastavnik Zoltan Sekej ru~ni sat.

Kako je svaka od sedam osnovnih {kola be~ejske op{tine nastupila sa po tri predstavnika u obe uzrasne kategorije, to se u konkurenciji za nagrade na{lo 42 takmi~ara. Prvo se obavilo testirawe vezano za poznavawe saobra}ajnih propisa i pravila, a onda su takmi~ari pokazali ve{tinu upravqawa biciklom na poligonu spretnosti pred sugra|anima na centralnom gradskom trgu.

V. Jankov

za ure|ewe ulica u u`em centru grada – rekao je Milovi}.

U Izbi{tu gosti su obi{li novu fiskulturnu salu, sanirani Dom Kulture i gradili{te putnog pravca Izbi{te – Potporaw.

-Sala je izgra|ena parama NIP-a i ovog Fonda, vredana je 16,5 miliona dinara i namewena je {koli koju poha|a 300 osnovaca iz okolnih sela, ali rekreativcima iz mesta. Fond je odobrio i pare za sanaciju domova kulture u Mesi}u, Jablanci i Markovcu, za Dom omladine Malom @amu, za sanaciju krova dvorca Jovanovi} u So~ici – rekao je ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za ruralni razvoj Jovan Kolar.

R. Jovanovi} TRE]I „PA^IJI KUP” KRAJ BE^EJSKOG RIBWAKA

Najboqima pehari

BE^EJ: Na Pa~ijem kupu, odr`anom u organizaciji PIK „Be~ej” u subotu, vatra je potpaqena ispod 13 kotli}a u kojima se kuvao paprika{ od divqe patke. Mada su meteorolozi najavqivali vreme bez padavina, sivi oblaci su u~i-

Najuspe{niji kulinari „Pa~ijeg kupa” u Be~eju

nili da ve} prijavqeni takmi~ari odustanu. Me|utim, vreme je ipak bilo idealno sa tro~asovno dru`ewe kraj kotli}a. Organizator PIK „Be~ej” obezbedio je nagrade za, ~ak devet prvoplasiranih ekipa, a najvi{e razloga za radost imale su prve tri, jer su nagra|ene peharima. Ekipi „Ineks” iz Beograda, u sastavu Goran i Mihajlo Macek pripao je pobedni~ki pehar, drugo mesto osvojila je ekipa doma}ina PIK „Be~ej”, ~ije su boje branili Tibor Bra{wo i Qubi{a Pani}, a tre}i su bili „Be}ari” Vawa Petrov i Georgije Jojki}.

Dok su se kr~kali specijaliteta u kotli}ima, odr`ana su dva tradicionalna prate}a takmi~ewa rekreativaca. U {utirawu na male goli}e, oprobalo je deset takmi~ara, a tek posle maratonskog raspocavawa, pobedio je Marijan Ojdani}, drugi je bio Goran Macek, a tre}i Petar Je~anski.

Radoslav Bori{ev iz @abqa, s hicem od 930 santimetara, bio je najboqi u bacawu kamena s ramena, Be~ejac Jano{ Talo bacio je 895 santimetara i osvojio drugo, a Beogra|anin Vladan ]iri}, s daqinom 711 santimetara, tre}e mesto.

Organizator je u velikom kotlu skuvao stotinak porcija za goste, koji su, po popularnoj ceni od 150 dinara za porciju, obilno i ukusno ru~ali.

V. Jankov

12

CRNA HRONIKA

ponedeqak26.april2010.

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

Uhap{eni zbog prodaje heroina Pripadnici kriminalisti~ke i grani~ne policije uhapsili su, na grani~nom prelazu Batrovci, trojicu srpskih i hrvatskih dr`avqana zbog trgovine drogom i kod wih zaplenili ne{to vi{e od kilogram i po heroina, saop{teno je ju~e.

U saop{tewu se navodi da su uhap{eni Jovan K. (51) iz Zemuna, Qubi{a L. (37) iz Beograda i Damir L. (41) iz [ibenika.

Prilikom pregleda vozila "opel", hrvatskih registracija, prona|eno je kilogram i 36 grama heroina, koji je vlasnik prethodno preuzeo od dvojice saradnika iz Srbije. U pretresu stana, koji su iznajmili u Beogradu, prona|eno je jo{ oko 500 grama heroina.

Uhap{enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati nakon ~ega }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu i Sremskoj Mitrovici.

(Beta)

DRU[TVO SUDIJA SRBIJE

Boqevi}: Sporni podaci o radnom u~inku – Najmawe desetak sudija, koji u postupku op{teg izbora nisu reizabrani, ve} je podnelo krivi~ne prijave u kojima su izneli tvrdwe da su u dokumentaciji o rezultatima wihovog rada u posledwe tri godine izneti sporni podaci lo{iji od wihovog stvarnog u~inka – izjavila je predsednica Dru{tva sudija

Dragana Boqevi}

Srbije Dragana Boqevi} za “Dnevnik”.

Dragana Boqevi}, koja tako|e nije reizabrana, navodi da su to podaci kojima trenutno raspola`e, te da po dosada{wim najavama neizabranih sudija koje su se javqale Dru{tvu sudija misli da }e ukupan broj verovatno biti veliki.

Ona nagla{ava da su podaci o rezultatima rada sudija bili merilo na osnovu kojeg je u postupku op{teg izbora Visoki savet sudstva ocewivao da li je kandidat osposobqen za sudijsku funkciju. Ona precizira da je „re~ o podacima o radnim re-

zultatima sudija koji su na formularima Ministarstva pravde dostavqeni Visokom savetu sudstva u postupku op{teg izbora”.

Na{a sagovornica napomiwe da je na vanrednoj skup{tini Dru{tva sudija Srbije, odr`anoj 26. decembra pro{le godine, pravni tim te sudijske asocijacije zadu`en da uradi modele za sve raspolo`ive pravne lekove, kao pravnu pomo} svim neizabranim sudijama.

– Iz materijala na CD-u koji je neizabranim sudijama bio dostavqen iz Visokog saveta sudstva proizlaze samo statisti~ki, broj~ani podaci o rezultatima rada, koji govore da li su sudije osposobqene ili nisu. Na osnovu tih podataka sada }emo videti gde su i u kojim oblastima umaweno prikazani, la`irani u odnosu na stvarni u~inak sudija. Po onome {to smo dosad videli, takvih slu~ajeva ima kod nekih biv{ih okru`nih sudova u drugostepenoj materiji i u istra`noj materiji, a ne zna~i da ne}e biti i na nekim drugim mestima. S druge strane, videli smo da su u nekim op{tinskim sudovima rezultati prikazani realno. Zato dok sve dobro ne pogledamo, ne `elimo unapred da govorimo ~ime sve nismo zadovoqni – rekla je Dragana Boqevi}.

Ona je dodala da pravni tim Dru{tva sudija Srbije jo{ uvek radi na modelu krivi~ne prijave. Tako|e, rekla je da je osposobqenost samo jedan od tri kriterijuma, uz dostojnost i stru~nost, te da nereizabrane sudije i daqe ne znaju konkretne razloge za{to nisu pro{li, jer im Visoki savet sudstva nije dostavio pojedina~ne obrazlo`ene odluke.

J. J.

„DNEVNIKOVA” TEMA

DNEVNIK

TU^E NAVIJA^KIH GRUPA U NOVOM SADU

Obra~uni se sa stadiona preselili na ulice Na utakmicama pove}anog rizika u Novom Sadu nije bilo tu~e mo`da i godinu dana, ali je postojala dobra saradwa s navija~ima, a problemi se odnose uglavnom na pojedina~ne slu~ajeve – ka`e u razgovoru za "Dnevnik" glavni policijski inspektor u novosadskoj Policijskoj upravi Dragan Novakovi}.

Po wegovim re~ima, prekr{aja na samim utakmicama ove godine nije bilo mnogo, a kad se dese, to je na utakmicama pove}anog rizika s ve}im brojem gledalaca, na koje dolaze navija~i iz drugih gradova.

- Obi~no je re~ o poku{aju uno{ewa pirotehni~kih sredstava, dimnih bombi, predmeta pogodnih za tu~u, {ipki, kamenica i, u posledwe vreme, no`eva, bode`a i premeta koji su podesni za nano{ewe povreda, kao i alkohola.

Ima i bacawa predmeta na teren, a nije zanemarqiv broj prekr{aja koji se odnose na de{avawa mimo utakmica. Uglavnom je re~ o prekr{ajnim prijavama osim, naravno, u slu~ajevima kada je bilo upotrebe vatrenog oru`ja i nano{ewa te{kih telesnih povreda, kad idu krivi~ne prijave. Tada se obi~no radi o N. N. izvr{iocima – ka`e Novakovi}.

On predo~ava da postoji antagonizam izme|u navija~a. Poznato je da je izme|u navija~ke grupe "Vojvodine", okuqene u "Firmu", i "Grobara", navija~a "Partizana", izrazito velik antagonizam, a prisutni su znatno i "Delije", navija~i "Crvene zvezde". Izme|u ovih navija~kih grupa ima tu~a. U posledwih sedam ili osam meseci obra~uni su u~estali i vi{e se ne radi samo o pukim fizi~kim sukobima ve} neretko ima i upotrebe vatrenog oru`ja.

- Nekoliko dana pre posledwe utakmice "Vojvodina"–"Partizan" jedan navija~ je rawen hicem iz vatrenog oru`ja, a u tu~ama je bilo povre|enih. Radimo na rasvetqavawu tog doga|aja. Obra~una je bilo u Futogu, na Novom nasequ, u centru Novog Sada i na jo{ nekim lokacijama. Bilo je vi{e ovakvih de{avawa u posledih sedam meseci. Neka od wih su rasvetqena.

Uglavnom se radi o dogovorenim obra~unima, ali ima i slu~ajnih susreta dve grupe, pa se tom prilikom organizuju tu~e. Te grupe nemaju mawe od deset osoba, a bude i do 30 mladih u jednoj skupini - isti~e Novakovi}.

Po wegovim re~ima, u obra~unima u~estvuju mladi}i izme|u 18 i 25 godina. Kod svih navija~kih

grupa postoje mla|e, ali punoletne generacije koje su ekstremnije, sklonije nasiqu. Maloletnika je mawe. Izgrednici su naj~e{}e poznati policiji odranije. ^esto su ve} ~inili krivi~na dela i registrovani po bilo kojem osnovu.

Posle doga|aja zbog kojih se privode, u operativnim razgovorima u policiji su zatvoreni i ne `ele da komuniciraju i da priznaju da su se tukli izme|u sebe ili da znaju detaqe. Jednostavno, to se zavr{i izme|u aktera.

– Ispada da poku{avaju sami to da re{e, a ne mogu. Taj veliki antagonizam video se na utakmici Kupa u Beogradu izme|u "Partizana" i "Vojvodine", gde su se na jednoj pa na drugoj strani pojavqivali transparenti kojima se pozivaju na nastavak nasiqa i obra~una – napomiwe na{ sagovornik. – Ipak, navija~e ne treba uvek napadati ve} bi vaqalo ista}i i dobre primere: tako na posledwjoj utakmici izme|u "Vojvodine" i "Partizana" u Novom Sadu, s vi{e od 10.000 gledalaca, na teren nije pala nijedna petarda. U FK "Vojvodina" su prethodno prihvatili sugestije i svako je uradio svoje.

Novakovi} obja{wava da su utakmice visokog rizika one koje proglasi Savez odre|enog ranga takmi~ewa i, po novom Zakonu o spre~avawu nasiqa na sportskim priredbama i wegovim izmenama, takav status mo`e odrediti klub, a na preporuku MUP-a ako se, na osnovu saznawa, proceni da bi na odre|enom me~u moglo do}i do nasiqa.

– Tu spadaju uglavnom utakmice od ve}eg takmi~arskog zna~aj, gde izme|u navija~a postoji odre|ena netrpeqivost, i nije re~ samo o prvoliga{kim klubovima, nego i onima iz Druge lige. Na primer, mogu}i su incidenti povodom susreta izme|u "Novog Sada" i "Zemuna", koji se o~ekuje polovinom maja, pa }e ta utakmica sigurno biti progla{ena megdanom visokog rizika, uzimaju}i u obzir wen zna~aj. Naime, doma}i klub bori se za ulazak u Prvu ligu, a gostuju}i za

ko re~ o osobama s mawim stepenom obrazovawa, nezaposlenima, onim koji su poznati policiji jer su ve} ~inili krivi~na dela. Ima mnogo dece rastavqenih roditeqa ili one bez roditeqskog nadzora.

- Me|u izgrednicima neretko ima narkomana i alkoholi~ara.

Najve}i deo navija~a ne}e da koristi drogu, pa su i oni u sukobu s onima koji imaju narkotike i nude ih – poja{wava Novakovi}. – Ima osoba koje ne interesuje sport, a idu na utakmice. Oni do|u samo da

No`evi, bejzbol palice, {ipke u „arsenalu” Policija ima saznawa o tome da su vo|e navija~a nekih beogradskih klubova u posledwe dve godine neretko donosili u vozilima predmete pogodne za tu~u, no`eve, bejzbol-palice, gvozdene {ipke, a bilo je informacija i da su nosili vatreno oru`je. Po re~ima glavnog policijskog inspektora u novosadskoj Policijskoj upravi Dragana Novakovi}a, obi~no od pet do deset kombija sti`e privatno u Novi Sad. Ponekad do|u i dan pre utakmice, pa prate i izvi|aju kretawe i namere protivni~kog tabora i aktivnosti policije. Ovim povodom, pre svega u razmeni informacija, beogradska i novosadska policija tesno sara|uju. opstanak. Neki navija~i "Zemuna" mogu biti ekstremni, dolaze u velikom broju, a ve} su imali sukoba s pojedinim navija~ima "Novog Sada" i, uop{te, s navija~ima iz ovog grada. S izgrednicima iz Zemuna novosadska policija je imala mo`da i najlo{ije iskustvo, jer se ~esto dogovaraju tu~e s ekipama iz glavnog grada Vojvodine – ka`e Novakovi}.

Kad se analizira profil nasilnika na utakmicima i onih koji prave nered, uo~ava se da je neret-

se isprazne na tribinama. Nema ih mnogo, ali imaju potrebe da izbace energiju i da vi~u, da budu vi|eni i da imaju masu uz sebe. Re~ je obi~no o narkomanima. Oni i predstavqaju najve}u opasnost na samim utakmicama: nisu dovoqno zagrejani za fudbal i sport, nije im bitan rezultat ve} da naprave neki problem, na primer, da izazovu tu~u i nered, i oni predstavqaju problem i vo|ama navija~a koji s wima dosta te{ko izlaze na kraj.

M. Vuja~i}

OPTU@ENI ZA [VERC DROGE U KOMUNIKACIJAMA KORISTILI LA@NA IMENA

Darko [ari} „radio” pod pseudonimom Zoki Darko [ari}, Goran Sokovi} i @eqko Vujanovi} osmislili su plan prema kojem je svaki pripadnik wihove organizovane kriminalne grupe imao la`no ime – pseudonim, kao i posebne {ifrarnike telefonskih brojeva, koji su kori{}eni u me|usobnoj komunikaciji za realizaciju krijum~arewa i preprodaje kokaina, navodi se u optu`nici srpskog Tu`ila{tva za organizovani kriminal. [ari}ev pseudonim bio je Zoki, Sokovi}ev – Gog i Popola, dok se u optu`nici ne navodi la`no ime @eqka Vujanovi}a.

Pripadnici grupe koju su organizovali [ari}, Sokovi} i Vujanovi} prikrivali su svoj identitet koriste}i pseudonime Ronin, Ku}a, @u}a, @uka, Paolo, [qivo, Ken, Beranac, Kalipso, Admi, Administracija, Jorgos, Ninxa, Mali...

Osim la`nih imena, suorganizatori su osmislili posebne {ifrarnike za razmewivawe telefonskih brojeva koji su kori{}eni u komunikaciji pripadnika grupe, na kojima su brojevi od 0 do 9 ozna~avani odre|enim slovima abecede. Upu}ivawem poruka, naizgled nerazumqive sadr`ine, pripadnici grupe su se obave{tavali o bro-

jevima telefona koji }e biti kori{}eni u me|usobnoj komunikaciji. Tako su prilikom organizacije, kupovine, skladi{tewa i poku{ja krijum~arewa vi{e od dve tone kokaina iz Ju-

Pripadnici grupe su brojeve telefona me|usobno slali u tekstualnim porukama naizgled nerazumqive sadr`ine kao {to je jedna od otkrivenih poruka "DTRMMIRTDTOM", koja

Jahta na kojoj je u Urugvaju zaplewen kokain

`ne Amerike u Evropu koristili {ifrarnik za razmenu brojeva telefona "modernstil", u kojem je svako slovo imalo svoj broj. Po tom {ifrarniku, M je broj 1, O je 3, D je 5, E je 7, R je 9, N je 0, S je 2, T je 4, I je 6, L je 8.

predstavqa telefonski broj u Argentini.

Uz taj vid komunikacije, pojedini pripadnici grupe slu`ili su se i Internetom, tako {to su preko i-mejl adrese "Drugari 1978" na serveru "Gmail" detaqno prenosili informacije o de-

{avawima u Ju`noj Americi.

U delu presretnute komunikacije izdvaja se poruka koja se odnosi na probleme s prebacivawem kokaina s jahte "Maui" na prekookenski brod "Pigros",

Darko [ari}

koje je dva puta propalo pre nego je definitivno spre~eno 15. oktobra 2009. godine, kada je urugvajska policija zaplenila kokain.

"O|e je katastrofa sve smo dali Ninxi a on dva dana sa tim tamo ovamo i sino} se zamalo

podavili oluja bila tako da posla nema...", navodi se u mejl poruci.

U optu`nici se precizira da je pretovar kokaina prvi put propao zbog procene da je lako uo~qiva luksuzna jahta od 265.000 ameri~kih dolara, koju je pripadnik grupe kupio specijalno za tu namenu, pri{la prekookeanskom brodu "Pigros" previ{e blizu, a plan je bio da se kokain prebaci gumenim ~amcima.

Drugi put pretovar je odlo`en zbog lo{ih vremenskih uslova na moru, kada je u nevremenu izgubqen jedan pomo}ni gumeni ~amac s pomenute jahte.

Kona~no ostvarewe ovog plana bilo je spre~eno 15. oktobra 2009. godine, kada je intervencijom urugvajske policije u luci Rio Santa Lusia, Santijago Vaskez, u blizini grada Montevideo, zapleweno ne{to vi{e od 2.174 kilograma kokaina, ~isto}e od 74 do 97 procenata, i uhap{en vlasnik jahte, hrvatski dr`avqanin Anastazije Martin~i}. Jahta je prethodno, uz pomo} gumenih ~amaca, na ugovorenom mestu natovarena kokainom u vodama Argentine, u no}i izme|u 12. i 13. oktobra. Zatim je otplovila za Urugvaj, gde je drogu trebalo da preuzme optu`eni Milo{ Caji}, prvi oficir prekoo-

kenskog broda "Pigros", kojim je daqe trebalo da bude preba~ena preko Atlantskog okeana do Evrope.

Osim ove zaplene, u optu`nici je opisana i zaplena oko 235 kilograma kokaina od pripadnika [ari}eve grupe u italijanskom gradu Tirenija 19. januara 2009. godine, kada su uhap{ena tri pripadnika, protiv kojih se vodi postupak u Italiji, dok su ostali tada uspeli da pobegnu. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je 12. aprila pomenutu optu`nicu protiv Darka [ari}a i jo{ 19 osumwi~enih zbog sumwe da su krijum~arili kokain tokom 2009. godine na teritoriji Srbije, Zapadne Evrope i Ju`ne Amerike.

O stupawu optu`nice na pravnu snagu, posle ~ega }e biti zakazan po~etak su|ewa, odlu~i}e sudsko ve}e sa sudijom Sini{om Petrovi}em na ~elu, po{to razmotri wene navode po slu`benoj du`nosti, kao i prigovore branilaca optu`enih.

Od 20 optu`enih u Srbiji, sedam je u bekstvu i wema bi trebalo da se sudi u odsustvu, protiv trojice osumwi~enih za pripadni{tvo grupi postupak je razdvojen i jo{ je u fazi istrage, a vi{e lica je pod istragom u Argentini.

(Tanjug)

DRU[TVO

DNEVNIK

gradu. Precizira se da je tokom le~ewa predlo`ena i operacija ki~me, a Milosavqevi}a su kolege i prijateqi pozvali u jednu minhensku kliniku radi procene da li je mogu}a mawe invazivna operacija od planirane u Beogradu.

Ministar je, kako se navodi, u Minhen otputovao privatnim automobilom. „Posle dodatnih pregleda zadr`an je s preporukom da se hitno operi{e jer svako odlagawe mo`e dovesti do gubitka funkcije noge. Uspe{no je operisan minimalno invazivnim na~inom. Tro{ak boravka i le~ewa snosi ministrova porodica“, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa.

Prole}ni sud o vladiki Artemiju Redovno prole}no zasedawe Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve po~iwe danas. Narednih dana srpske vladike ispitiva}e kanonske odgovornosti privremeno razre{enog episkopa ra{ko-prizrenskog Artemija, izabrati novog ~lana Sinoda i raspodeliti eparhije. Osim {to }e posle gotovo tri godine Sabor za predsedavaju}eg imati vrhovnog poglavara SPC, novoizabranog patrijarha Irineja, pretpostavqa se da bi na ovom zasedawu mogle biti donete neke va`ne odluke.

Da }e jedna od glavnih tema prole}nog Sabora biti utvr|ivawe kanonske odgovornosti

jednog episkopa najavqeno je jo{ u februaru, jer je tad Sinod privremeno razre{io vladiku Artemija, a za administratora postavio umirovqenog episkopa zahumsko-hercegova~kog Atanasija. Od otvarawa “slu~aja Vilovski” pomiwe se i ispitavawe odgovornosti i ume{anosti Artemija u poslovawe Eparhije ra{ko-prizrenske.

Komisija Sinoda SPC , koja je u posledwa dva meseca proveravala finansijsko poslovawe ove eparhije treba sada Saboru da podnese izve{taj.

Ako on usvoji predlog Sinoda o Artemijevoj krivici, formira se pro{ireni crkveni sud od

Monasi podnose peticiju Potpisi koje prikupqa mona{tvo za povratak privremeno razre{enog vladike Artemija bi}e danas predati u Patrijar{iji, kada po~iwe zasedawe Sabora SPC. Monah u manastiru Crna Reka Antonije rekao je da akciju podr`ava tre}ina mona{tva Ra{ko-prizrenske eparhije, ali nije znao ta~no koliko je do sada potpisa prikupqeno. On je rekao da su pojedine vladike obe}ale da }e na Saboru tra`iti da se ti potpisi razmatraju. Govore}i o optu`bama da borba monaha nije na ulici prikupqawem potpisa, Antonije je kazao da „monahu nije mesto na ulici, ali ni la`i u Sinodu SPC“.

DOKTORI JO[ U FINANSIJSKOJ URAVNILOVCI

Plata lekara da zavisi od pacijenata Nov na~in pla}awa lekara u domovima zdravqa po sistemu tzv. kapitacije najavquje se ve} nekoliko godina, ali jo{ uvek nisu ispuweni svi uslovi da po~ne wegova primena. On bi trebalo da donese ve}e zadovoqstvo i lekaru i pacijentu – lekaru kroz nagradu za ulo`eni trud, a pacijentu ve}u brigu za wegovo zdravqe. Sistem podrazumeva da lekar bude pla}en prema broju pacijenata koji su opredeqeni za wega, a to zavisi od kvaliteta pru`ene usluge.

Pacijent }e birati lekara koji za wega ima vi{e vremena i koji se boqe brine o wegovom zdravqu, a broj pacijenata opredeqenih za nekog lekara zna~i}e i wegovu ve}u zaradu. Za po~etak, to bi zna~ilo da na osnovnu zaradu lekar koji kvalitetnije radi, pa ima i ve}i broj prijavqenih svojih pacijenata, bude dodatno stimulisan. Kasnije, sistem kapitacije }e se dora|ivati pa }e se vrednovati le-

kar koji, na primer, ima vi{e ura|enih preventivnih pregleda pacijenata. Sada su lekari uglavnom izjedna~eni po platama i broj pacijenata koji su le~ili nije uticao na zaradu.

Ministarstvo zdravqa i Evropska unija sprovode zajedni~ki projekat „Podr{ka primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj za{titi u Srbiji“. U Beogradu je odr`ana konferencija na temu „Unapre|ewe menaxmenta u primarnoj zdravstvenoj za{titi: od razvoja sposobnosti do boqeg u~inka“. Kako je re~eno, aktivnosti na projektu zapo~ete su u septembru 2007. i traja}e do kraja ove godine. U projekat je ukqu~eno 28 domova zdravqa, a u Vojvodini su to domovi zdravqa u Subotici, Kikindi, Pan~evu, Somboru, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

Za sve te domove zdravqa nabavqena je ra~unarska oprema vredna 2,5 miliona evra. J. Barbuzan

Keru{u Milu {aqu u nema~ku kliniku – Grad Beograd je stupio u kontakt s klinikom „Diter Pfaf Tirortopedietehnik“ u Nema~koj, koja se bavi problemima invalidnih `ivotiwa i izradom proteza, kako bi u toj ustanovi bile ugra|ene proteze keru{i Mili – izjavio je zamenik gradskog sekretara za komunalne poslove Vladimir Terzin. – Na istu adresu poslate su i kompletni nalazi i procene koje se odnose na stawe rana keru{e.

Terzin je podsetio na to da je `enka me{anca prona|ena u nasequ Medakovi} sa sve ~etiri odse~ene {ape.

– Keru{a Mila }e uskoro, po proceni veterinara, biti vakcinisana i samim tim spremna za eventualne hiru{ke zahvate.

Wen oporavak }e biti dug i zahteva}e, osim veterinarske nege, veliku pa`wu dresera, jer }e morati ponovo da u~i da hoda – ukazao je Terzin.

JUGOSLOVENSKI ESPERANTO

magacionera), nego ijekavski, kao {to su uvek govorili, a smeju i da slave Novu godinu kad i sav normalan svet.

Beograd i Zagreb, iako ne priznaju bosanski, ipak nemaju ni{ta protiv “bo{wa~kog” jezika, pa se pod tim nazivom bosanski predaje u Sanxaku, delu Srbije nastawenom Bo{wacima. Zbog ~ega se, naravno, bune svi – srpske patrijote zato {to je Turcima ovo uop{te dozvoqeno, a bo{wa~ke – zato {to su lokalni politi~ari

Sinoda da se sam povu~e ili da se, ako to Sabor odlu~i, penzioni{e i tako doprinese da se tenzija spusti. Sam Artemije, osim ponavqawa da nije kriv, nije saop{tio {ta }e daqe ~initi. Otuda ima i analiti~ara koji veruju da se on ne}e dobrovoqno povu}i niti mirno prihvatiti penziju.

Na ovom zasedawu treba da se preispita i status mitropolita Amfilohija u Sinodu, jer mu je mandat istekao lane pa je sva prilika da }e crkvena vlada dobiti novog ~lana. O~ekuje se, pod uslovom da ve}ina od 47 arhijereja to i podr`i, usvajawe nove organizacije eparhija, tako {to bi Beogradsko-karlova~ka metropolija mogla biti podeqena na tri ili ~etiri dela, pa da se ve} narednog meseca imenuju i nove vladike.

Arhijereji treba da postave i novog episkopa ni{kog, budu}i da je doskora{wi, Irinej, izabran za patrijarha. Ima najava da bi ve} na ovom zasedawu mogla biti razmatrana i organizacija sve~anosti ustoli~ewa patrijarha Irineja na jesen u Pe}koj patrijar{iji.

Q. Mala{evi}

^EMU SLU@E INTERNET SAJTOVI

Kad je posledwa vest stara tri godine Idu}i u korak sa svetom, i Zrewaninci sve ~e{}e koriste Internet kao izvor informacija, {to bi preduze}a, udru`ewa, politi~ke partije i ustanove trebalo da primora na to da sa~ine svoje veb-prezentacije. Negde su to odavno shvatili i prilagodili se trendovima 21. veka, dok su, ~ini se, brojniji oni koji ba{ i ne haju preterano za popularne vidove predstavqawa.

Na zvani~nom portalu grada Zrewanina, koji se svakodnevno a`urira, mogu se na}i podaci o radu lokalne samouprave, kao i privrednim i turisti~kim potencijalima. Tu je i spisak s vi{e od 200 veb-adresa, zatim linkovi za prezentacije mesnih zajednica, javnih preduze}a, ustanova kulture, privrednih asocijacija, preduze}a, obrazovnih i sportskih institucija, nevladinih organizacija, zrewaninskih medija... Me|utim, pretra`ivawem se mo`e uo~iti da se ve}ina tih sajtova gotovo i ne a`urira.

U tome predwa~e javna preduze}a. Primera radi, sajt Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada ve} du`e vreme je u „fazi rekonstrukcije“, na stranici „Pijaca i parkinga“ su tek osnovne

re~ o popularnijim predstavama i boqim mestima u sali.

Zrewaninski privrednici, bar deo wih, prepoznali su prednosti koje im omogu}ava Internet. Neki su anga`ovali i stru~wake za izradu veb-sajtova na kojima su, osim kontakata, dostupni i razni katalozi, cenovnici i sli~no.

Informati~ar Du{ko Peja~ki, me|utim, prime}uje da je me|u Zrewanincima izuzetno slaba svest o pogodnostima predstavqawa na globalnoj mre`i.

Privrednici u Zrewaninu misle da je dovoqno da postave vizitkartu Zvani~ni Zrewanin agilan na netu

informacije, dok je posledwa vest iz DP „Grejawe“ postavqena aprila 2007.

Za razliku od wih, institucije kulture redovno obnavqaju sadr`aje. Tako se na sajtovima pozori{ta, muzeja, galerije, Kulturnog centra, osim osnovnih informacija o ustanovama, mogu prona}i i najave programa. I tu,

(7 )

Pi{e: Dejan Nova~i}

12 episkopa koji donosi kona~nu odluku. U slu~aju da se odlu~i da taj vladika vi{e ne bude na ~elu eparhije u kojoj je proveo gotovo tri decenije, privremeno postavqenog Atanasija zamenio bi novi episkop koga bi izglasali ~lanovi Sabora. Po{to i sama najava da bi se mogla doneti odluka o krivici vladike Artemija ve} danima izaziva podele me|u vernicima, u crkvenim krugovima se spekulisalo o tome da mu je privremeno razre{ewe zapravo bilo otvoreno upozorewe

„DNEVNIK” ISTRA@UJE:

Nijesmo mi Norve`ani U Poveqi o bosanskom jeziku ka`e se da je bosanski “jezik Bo{waka i svih onih koji ga pod tim imenom osje}aju svojim”. [ta bi tu nekome moglo smetati – znaju samo Srbi i Hrvati. Slo`na bra}a su se odmah ogradila i rekla da se iza naziva “bosanski” krije podmukli poku{aj ugro`avawa wihovih tisu}qetnih, odnosno nebeskih identiteta. Tako da bosanski Hrvati i daqe govore hrvatski, a bosanski Srbi – srpski. S tim {to ovi posledwi vi{e ne moraju da govore ekavski ({to im je bio zvani~an jezik za vreme raznoraznih psihijatara, zubara i ostalih

13

DANAS PO^IWE ZASEDAWE SABORA SPC

Ministar zdravqa operisan u Minhenu Ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi} ubrzano se oporavqa nakon operacije ki~me u Minhenu, saop{teno je u subotu iz tog ministarstva. „O~ekuje se wegov skori povratak u Beograd gde }e nastaviti oporavak i vra}awe u punoj meri aktivnostima Ministarstva u kojima i sada u~estvuje savetima“, navodi se u saop{tewu Ministarstva zdravqa.

Dodaje se da se ministar zbog ozbiqnih problema s ki~mom posledwi mesec, bez ijednog dana bolovawa, le~io najpre ambulantno u Klini~kom centru Srbije, a zatim je, zbog drasti~nog pogor{awa, sme{ten na Institut za reumatologiju u Beo-

ponedeqak26.april2010.

pristali na kompromis s }etnicima.

U Crnoj Gori su ve} godinama u upotrebi tri jezika – srpski, crnogorski i materwi.

Obrazlo`ewe Instituta za crnogorski jezik i jezikoslovqe jeste da je ovo proverno odli~na stvar jer tako rade i u Norve{koj, gde nominalno razli~ite, a me|usobno razumqive jezike – norve{ki, danski i {vedski – |aci u~e u istom razredu. Me|utim, nastavnici jezika koji su mawe nakloweni Milu, a vi{e Momu, rekli su “e, da jebe oca, mi nijesmo Norve`ani” i odmah stupili u {trajk. Pa su ih suspendovali. Pa su se ovi `alili i pravili demonstracije.

Pa su ih kaznili najte`om ka-

znom – vratili su ih na posao.

Kasnije se pra{ina slegla, i iz we je bqesnula nova kompjuterska tastatura s jo{ novijim crnogorskim slovima. [to se Srbije ti~e, po Ustavu ne~ega {to su Dobrica ]osi} i wegovi zvali “SRJ”, zvani~ni jezik je bio srpski, a pismo }irilica, dok je u samoj Srbiji zvani~ni jezik bio srpskohrvatski, a pismo latinica i }irilica, od ~ega je Vojislav Ko{tunica imao hroni~nu kiselinu u `elucu. Zato je na kraju, kad je ostao potpuno sam, nakon {to su mu i Crnogorci okrenuli le|a, nestrpqivo i po kratkom postupku promenio Ustav Srbije i ukinuo latinicu. I to, kako re~e, odvajkada i zanavek.

ipak, ima izuzetaka, pa biblioteka godinama nije na raspolagawu Internet-korisnicima. Na sajtu pozori{ta, {to je postala praksa u svetu, mogu se rezervisati karte za predstave i istovremeno odabrati mesto sedewa. Procenat onih koji ovako rezervi{u ulaznice, dodu{e, nije velik ali se, po pravilu, broj pove}ava kada je

– Najve}i procenat firmi mo`da ima sajt, ali je odra|en po principu “postavi}emo vizitkartu na Internetu”, i cela pri~a se na tome zavr{ava. Ako neko i anga`uje profesionalca, u~ini to da bi mu napravio prezentaciju koju kasnije nikada ne osve`i aktuelnim podacima jer mese~no odr`avawe smatra skupim – mi{qewa je Peja~ki. @. Balaban

Nova ku}a za akademsko crtawe Posle gotovo dve godine, iz neodgovaraju}ih prostorija, prvo Muzeja savremene likovne umetnosti Vojvodine, a zatim Petrovaradinske tvr|ave, nedavno je nastava crtawa za studente prve i druge godine svih studijskih programa Departmana likovnih umetnosti novsadske Akademije umetnosti preseqena.

Uz pomo} buxeta Vojvodine od blizu 7,5 miliona dinara, magacinski prostor u Ulici Pavla Stamatovi}a, u sklopu prostorija Akademije umetnosti u Kosovskoj ulici, adaptiran je je u novu u~ionicu. Novac od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe dobijen je u novembru, a ubrzanim

radovima biv{i magacin od 270 kvadrata dobio je novu namenu na po~etku ovog semestra.

U okviru nove zgrade Akademije je i Multimedijalni centar s brojnim programima za {iru publiku, {to je tako|e ura|eno novcem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i Fonda za kapitalna ulagawa.

D. D.

14

REPORTA@E

ponedeqak26.april2010.

DNEVNIK

SVETSKI MAJSTORI KUTLA^E ZALO@ILI PAPRIKA[ NA „DAN MAGARACA” U REZERVATU PRIRODE „ZASAVICA”

Kad magare}a farma stasa, bi}e i kineskog biznisa „Magarac je zaslu`io da mu se klawamo i zato danas ovde na Zasavici pripre|ujemo slavqe u ~ast ’wenog veli~anstva – magarice’.

Zaboravili smo da je najvernije slu`io ~oveku, o wemu ~ak ni nauka kod nas nije rekla ni re~i, pa mi ovde na Zasavici, gde imamo 109 grla, `elimo da sa~uvamo doma}eg magarca, ali i da o~uvamo i regi-

len, poseban specijalitet, a ~uveni magare}i sir smo pakovali po 20 grama jer je kilogram ovog sira kod nas hiqadu evra – pri~a zamenik upravnika rezervata Sla|an Papi}. – Sir nam pravi mlekara iz Grgurevaca, a kozmetiku firma „Arbor“ iz Sremske Mitrovice.

Na platou kod vizitorskog centra dovedeno je iz stada nekoliko

Najboqi paprika{ skuvali – vinari

strujemo banatskog, da u Srbiji imamo bar dve rase, jer Italija ih ima 14, a Francuska devet.“ To je pri~a Slobodana Simi}a, upravnika Specijalnog rezervata prirode “Zasavica”, gde se drugu godinu organizuje „Dan magaraca“, kada se degustiraju specijaliteti od magare}eg mesa i mleka, damama nudi magare}a krema, sapun, i liker i, naravno, mleko u malom pakovawu, jer je mleko od magarica lekovito i nekad se koristilo kao lek protiv velikog ka{qa.

– Ovde su danas i 23 majstora za spremawe paprika{a od magare}eg mesa. Dve ekipe su iz inostranstva, iz Slova~ke i Ma|arske. Od danas se ovde mo`e dobiti i magare}i ku-

magarica s puladima – mladima koji su opuqeni ovog prole}a.

– Koliko imamo magaraca? Otkud znam, malo-malo pa se neka od 88 magarica opuli. Mi danas imamo 109 grla, ali to je malo za celu Srbiju. Znate, Italijani su daleko oti{li u vra}awu magaraca u `ivot, oni imaju i nau~ne radove o ovoj `ivotiwi, brane se doktorske disertacije, a kod nas u literaturi nema nigde nijednog letka o wima, a vekovima su nam bili desna ruka u svim poslovima. Znate li da u Italiji postoji i farma „Monte Baduko“ sa 700 magaraca, da se u Belgiji proizvodi liker od magare}eg mleka i to im je naskupqe pi}e? – pita Simi}.

Na ovogodi{wem „Danu magaraca“ na{li su se i predstavnici kineske ambasade iz Beograda, a pre samo nekoliko dana zvali su upravnika bare Zasavica i interesovali se za otkup magare}ih ko`a.

– Tra`e 100.000 komada {tavqenih magare}ih ko`a, pa sam imao muke da im objasnim da imamo samo ~etiri komada, da {irimo farmu i da `elimo da sa~uvamo doma}eg magarca kao rasu jer on polako nestaje s ovih prostora. Sada su do{li da vide farmu, da se interesuju za uzgoj magaraca – ka`e Slobodan Simi} dok obja{wava takmi~arima pravila ovogodi{weg nadmetawa u spremawu paprika{a, po recepturi koju su pripremili na Zasavici.

Iskusni kuvar Petar Subi} (84) iz Koviqa, dugogodi{wi ugostiteq, ka`e da nije znao da je magare-

}e meso toliko ukusno, da predstavqa delikates.

– [ezdeset godina sam radio kao ugostiteq, kuvar u svojoj kafani „[umadija“ u Koviqu. Nema {ta nisam probao, ali sad vidim da je magare}e meso stvarno prava poslastica. I da znate, magare}i paprika{ odli~no ide uz rakiju dudova~u i dobro vino! – pri~a Petar dok zavr{ava kuvawe paprika{a.

Stigli Obrenov~ani, da vide ~udo nevi|eno, tu su lovci iz Sefkerina, predvodi ih Nikola Urs, koji ka`e da su do{li specijalno da vide, da probaju specijalitete, pa mo`da i oni krenu u uzgoj magaraca. Na prvoj poziciji s kotli}em je i Bora Oti}, autor TV emisije „5kazawe“, kuva paprika{ s ekipom Mitrov~ana i ka`e da i nije va`no ho}e li dobiti nagradu, va`nije je da se proba Simi}ev deli-

Poteglo se zbog delikatesa ~ak iz Slova~ke i Ma|arske

NEVOQA NATERALA ILIJU PAVI]A IZ MOROVI]A DA POSTANE PRONALAZA^

Ma{ina koja kopa, prska i {tedi Nije nikakvo ~udo da ~ovek, kada ga pritisnu muke, po~ne da razmi{qa konstruktivno. Tako je Ilija Pavi} iz Morovi}a i napravio dvorednu kombinaciju tawira~e {parta~a i prskalice koju traktor vu~e, a ispred poliva redove. Ranije je samo za jedno kopawe 70 jutara soje i deset jutara duvana morao pla}ati 400 dnevnica, 1.000 dinara dnevno po osobi, ukupno 400.000 dinara.

- Dugo sam se patio kada do|e kopwa, nema kopa~a. Po{partam soju ili duvan, oprskam, a na wivi osim moje porodice nema nikog – po~iwe pri~u Ilija.

Ro|en je 1952. u Avramovcima kod Grada~ca, a u Morovi} je do{ao 1960. Zavr{io je zanat elektrovarioca, a potom je radio kao voza~. Te{ko ide zemqoradwa bez matematike Ostavio je volan kada je oti{ao u penziju. Dauz wih ~etiri pluga, po tri drqa~e, {parta~a nas se bavi poqoprivredom. Wegov sin Vjekoi rasipa}a, dve prskalice, a jedna od wih zahvaslav je automehani~ar bez posla, pa sa ocem rata 22 reda. Ali, ka`e, odlu~io je da sam napradi na zemqi. K}i je zavr{ila poqoprivrednu vi ne{to korisno. {kolu i udala se, supruga Joka je doma}ica, ali - Mawu tawira~u sam presekao po pola, stakada do|e kopwa svi rade. Biv{i majstor ne vio sam red tawira napred, a drugi iza i podemo`e bez struga. Ina~e, ima ~etiri traktora, sio razmake tako da ~etiri tawira ukoso name-

{tena istawiraju zemqi{te u jednom redu, a jo{ ~etiri u drugom. Ova tawira~a ka~i se direktno za traktor – obja{wava. - Da nemam praznih hodova, odmah i prskam, ali samo biqke u redu, nikako celu povr{inu.

Rezervoar sam stavio napred, tu je i cev koju sam izbu{io tako da ona direktno prska po redovima bilo da je to kukuruz, soja ili duvan. Tri radwe koje obavqa moj traktor u isto vreme su racionalne. Kopam i {pricam 80 jutara bez kopa~a. Ima tu i matematike. Ako je pravilo da se koristi litar sredstva za {pricawe na jutru, moj sistem litru koristi za 2,5 jutara. To zna~i da bih ina~e na 80 jutara utro{io toliko litara, a prskaju}i samo redove dovoqno mi je 31 litra. U{teda je 49 litara, odnosno 49.000 dinara.

Ma{ina je, ka`e, jednostavna. Na ve}im povr{inama donosi ve}e u{tede, ali je rentabilna i za mawe. Izra~unao je da je za 10 jutara u{teda 66.000 dinara.

Pri~a da je napravio i produ`ena krila prskalice za prijateqa koja u jednom hodu mo`e da op{prica jutro zemqe. Da je vi{e para, zakqu~uje, bilo bi vi{e i inovacija, a ovako inovacije nastaju - iz nu`de.

D. Savi~in

RUSI „KRIVI” ZA NESVAKIDA[WI HOBI PETROVOSELCA NIKOLE STAJI]A

Novo ruho ko{tice od kajsije Da ne moramo da pazimo da ne polomimo zube, gotovo da ne bismo ni primetili ko{tice u vo}u koje odmah bacamo. Ali, ne razmi{qaju svi tako. Petrovoselac Nikola Staji}, u selu poznat kao Ja{a, od 1997. sakupqa vo}ne ko{tice i semenke drveta – sirovinu za hobi koji je otkrio slu~ajno.

– Radio sam kao portir u be~ejskom „Transportu“. Dopao mi je ruku neki magazin i pro~itao sam da jedan ~ovek obra|uje ko{tice badema. Bilo mi je to malo ~udno, pa sam po`eleo da i ja poku{am. Pokojni otac Bane je svojevremeno kupio od Rusa neke burgije od tvrdog materijala, napravio sam od wih dva dleta, koja, evo, i danas koristim, i po~eo da urezujem krsti}e na ko{ticama. U ovom hobiju je dobro to {to sirovine ima na pretek i besplatna je, a i prostor za radionicu je skroman. Potrebni su sto~i}, kutija s dobrim alatom,

koji sam pravim, i dobra voqa – zapo~iwe Nikola Staji}.

Vremenom je po~eo da radi i u drvetu, kosti, staklu. ^esto su to i kombinovane tehnike za izradu sve}waka, krstova, ogledala, dr`a~a za salvete, ~a~kalice...

– Najvi{e obra|ujem ko{tice jer ih zavr{im za dvadesetak minuta i najlak{e ih prodam, po{to je cena priveska 100 do 300 dinara. Radim i ikone. Sada sam magacioner, imam mawe vremena, pa mi treba mesec dana za ikonu.

Napla}ujem ih 50 evra, a ovaj sve}wak, posve}en svetom Jovanu u kombinovanoj tehnici drveta i kosti, pogodio sam za 150 – nastavqa Ja{a.

Za 13 godina, na{ sagovornik je savladao nedoumice o tehnici rada i svakodnevno dobijao nove ko{tice, koje na ovaj na~in vra}a u `ivot.

– Naj~e{}e obra|ujem ko{tice kajsije, kojih ovde imam u izobiqu, ali i badema, breskve, di-

Sirovine ima na pretek, a i besplatna je

vqeg oraha, {qive, zatim semenke bukve, kane, maslinke, urme.

Interesantna je i obrada drveta {im{ira ili ru`e za priveske – nabraja on.

Ovih dana je poslao probnu seriju od pedesetak privezaka od raznih ko{tica u [vedsku.

O~ekuje uskoro i novu poruxbinu.

– Da se razumemo, ovo je hobi i od wega se ne mo`e `iveti. Mnogo mi zna~i {to se na ovaj na~in ispuwavam duhovno i {to porodi~ni buxet tako samo dopuwavam – ka`e Nikola Staji}. V. Jankov

Malo je za Srbiju 109 grla

kates. Sir je, veli, degustirao, vrhunski je, a kad je kotli} ispra`wen, Bora nam re~e: – Priznajem, carsko jelo! [andor Ku~ijak brani boje Ma|arske, prvi put sprema magare}i paprika{, do wega je Slovak Janko Pova`anski. Do{li qudi izdaleka da vide, kako ka`e Janko, to ~udo nevi|eno.

– U pri~e ne verujem, ali ovo {to sam ovde do`iveo osta}e u pam}ewu. Stvarno je magarac postao srpski brend. Slovaci su magarca zaboravili...

Na farmi magaraca, nekoliko stotina metara od vizitorskog centra na Zasavici, gu`va, roditeqi doveli decu da vide magarce i da se poigraju s mladim puladima.

Kad je za pobednika u spremawu paprika{a progla{ena ekipa Vi-

narije „Aleks“ iz Novog Sada, na Zasavici je bilo paprika{a i za one koji su do{li da {etaju, da vide, da lepo provedu vikend.

Na kraju, neumorni upravnik Slobodan Simi} obja{wava da se u svetu najboqe salame proizvode s 20 odsto magare}eg mesa, da je mleko od magarice lekovito i sadr`i 60 puta vi{e vitamina Ce nego kravqe, pa navodi primer da litar magare}eg mleka ko{ta sto evra, pa nije ~udo {to je kilo takvog sira hiqadu evra, ako se zna da za tu koli~inu sira treba 25 litara magare}eg mleka, a toliko jedna magarica daje za godinu dana.

A uve~e, u smiraj dana, kada je sunce za{lo tamo negde iza Drine, na Zasavici se jo{ sedelo, divanilo i, posle jakog paprika{a, belo vino to~ilo.

S. Bojevi}

UZALUD JE HITLER U SOMBORU GRADIO AERODROM

Pista s koje vi{e ni vrapci ne pole}u

Dok je mahniti be~ki moler u prenamenu ~ekaju k'o Godo. U svojoj "vu~joj jazbini" jo{ uvek me|uvremenu, i ono betonske pravio planove o osvajawu svepiste, u korov zarasle, preora ta, a krasnoarmejci Ju`nog Klinton i dru`ina mu 1999. pa ukrajinskog fronta jezdili na sad upu}eni tvrde da vi{e para T-34 panonskom ravnicom na setreba za obnovu stare nego za ver, u malenoj somborskoj varogradwu ganc-nove piste, {to ot{i nije se bogzna {ta de{avalo prilike zna~i da se aerodrom 1944. Nama {unka, [vabama bunar. [ta ti je okupacija!?

Ipak, uporni nacisti, `ele}i da svom fireru priu{te bar malo radosti, zavr{avali su tih dana veliki vojni aerodrom u Somboru, sve u nadi da }e s wega "{tuke" da pole}u.

Rusi bili suvi{e brzi, pa s tad najmodernije betonske piste, duge 1.200 metara, prvi krenu{e "jakovi”.

Posle oslobo|ewa od [vaba, a bogami i pojedinaca od privatnog kapitala, aeodrom je slu`io pilotima JNA svega nekoliko godina, pa se ni najstariji Somborci vi{e ne mogu setiti posledweg vojnog aviona. U doba bratstva i jedinstva, i{kolova aerodrom silu rake- Umesto pilota, {koluju se pe{adinci ta{a, radarista i ostale sitnije avio-boranije, mo`e sagraditi i na wivama tek da kod danas samostalne somborskog atara kod tzv. biv{e bra}e ne bude oskudacija "Mandinih guzova" u sala{kom u zdrugovima i sto`erima, a nasequ Gradina. A, da, ipak je pride, tokom dogovorne ekonoprednost infrastruktura, olimije, ustupi Sombor pravo Osi~ena u tome da na postoje}em jeku na civilni aerodrom. Po~e aerodromu, koji je to samo u nai ova demokratija, pa kako ko zivu, ima struje i vode. Dakle, do|e na vlast objasni ogolelim mo`da je ipak boqe da sve ostai oboselim Somborcim da im je ne kako i jeste, nek se i daqe obneophodan aerodrom, kao motor u~avaju pe{adinci, a uz malo poslovi~no leukemi~ne varosre}e, vide}emo i koga god iz {ke privrede.

Nacionalne garde velike dr`aProtekle dve decenije pronave Ohajo, pa nek ostave i koji la`eni su i navodni investitodolar u Somboru. Tek da zakrri za civilni aerodrom, sve sam pimo rupe {to su ih svojim smrpo{teni Italijan, ali komtonosnim video-igricama i napleks ne{to prirastao za srce pravili. na{oj vojsci, pa se i dozvole za M. Miqenovi}

SPORT

DNEVNIK ME^ ZA OPSTANAK U SVETSKOJ GRUPI FED KUPA

Srpkiwe ispale

@enska teniska reprezentacija Srbije pora`ena je sa 3:2 protiv Slova~ke u me~u za opstanak u Svetskoj A grupi Fed kupa koji se igrao u Beogradu. Pobednika duela izme|u Srbije i Slova~ke odlu~ivao je dubl. Za Srbiju su igrale Jelena Jankovi} i Bojana Jovanovski, a za Slova~ku Danijela Hantuhova i Magdalena Ribarikova, koje su slavile sa 2:0 (6:4, 6:3). Slova~ka }e naredne sezone igrati u A grupi, dok }e se Srbija takmi~iti u B grupi FED kupa.

U tre}em singl me~u Danijela Hantuhova je pobedila na{u najboqu teniserku Jelenu Jankovi} sa 7:6 (7:2), 7:5, ali je izjedna~ewe donela mlada Bojana Jovanovski koja je slavila protiv Magdalene Ribarikove sa 6:1, 7:6 (4). Sada je na programu dubl koji }e odlu~iti pobednika.

U prvom setu duela Jankovi}eve i Hantuhove vodila se nezivesna borba, teniserke su mnogo gre{ile. Hantuhova se boqe sna{la, povela sa 4:2, ali se sedma teniserka sveta ubrzo izjedna~ila na 4:4, a zatim i preokrenula na 6:5. Hanuthova je ipak uspela da osvoji naredni gem i set je re{en u tajbrejku, u kome je Slovakiwa bila sigurnija, povela sa 5:0 i do kraja sa~uvala prednost.

15

POBEDOM PARTIZANA ZAVR[EN FAJNAL FOR NLB LIGE U ZAGREBU

Du{an Kecman doneo ~etvrtu titulu Cibona - Partizan 74:75 (14:15, 17:16, 13:13, 16:16, - 14:15)

Bojana Jovanovski

U drugom setu teniserke su sigurno igrale na svoj servis, ali je Hantuhova prvi vo|stvu od 6:5, u 12. gemu, ipak uspela da oduzme servis protivnici, pobedi i tako osvoji drugi poen za Slova~ku.

U drugom me~u dana Bojana Jovanovski je pokazala da izrasta u veliku {ampionku. Jovanovski je u prvom setu potpuno nadigrala iskusniju protivnicu, dozvoliv{i joj da osvoji samo jedan gem. U drugom setu obe su napravile po tri brejka i me~ je odlu~en u tajbrejku, koji je srpska teniserka osvojila sa 7:4.

FED KUP

Italija pobedila ^e{ku

ZAGREB: Arena, gledalaca: 16200, sudije: Pukl, Boltauzer, Javor (svi Slovenija).

CIBONA: Vrbanac, Gordon 31, Bogdanovi} 5, Brnas, Troha, Rado{evi}, Vuku{i}, Andri} 2, Bagari}, Zub~i}, Udrih 5, Tomas 31. PARTIZAN: Roberts 13, Sinovec, Mekejleb 7, Kecman 7, Milo{evi}, Ra{i} 11, Mitrovi}, Bo`i} 11, Mari} 14, Veseli 8, \eki}, Vrane{ 4.

Ko{arka{ima Partizana ba{ se osladilo da budu {ampioni NLB lige! ^etvrti put uzastopno crno-beli su zaslu`ili {ampionski pehar u regionalnom takmi~ewu i prstewe nameweno prvacima, posle neverovatne utakmice i {okantnog kraja. Du{an Kecman, jedan od najistaknutijih i najiskusnijih igra~a Partizana, sa polovine svoje polovine, samo {est desetinki sekunde pre posledweg zvuka sirene, uspeo je da pogodi ko{ Zagrep~ana i spre~i wihovo prvo slavqe u ovom takmi~ewu.

Nije se ~inilo da }e Partizan osvojiti novu titulu. Nakon

Slavqe igra~a Partizana

{to je Lorens Roberts proma{io dva slobodna bacawa, lopta je pripala Zagrep~anima i u wenoj brzoj tranziciji stigla do,

Incident

Italijanka Flavija Peneta savladala je ^ehiwu Petru Kvitovu rezultatom 7:6, 6:2 i tako svoju Fed kup selekciju odvela u drugo uzastopno polufinale.

Posle maksimalnih pobeda Penete nad Hrade~kom i Fran~eske Skjavone nad Lusi Safarovom, Italija je stigla do nedosti`nih 3:0 u pobedama i plasmana u polufinale FED kupa drugu godinu za redom.

TURNIR U BARSELONI

Titula Zimowi}u i Nestoru Nenad Zimowi} i Danijel Nestor pobedili su par Hjuit Novls u finalu turnira u Bar-

ponedeqak26.april2010.

Bahama rezultatom 2:1, po setovima 4:6, 6:3, 10:6 posle 80 minuta igre. Najboqi dubl sveta je

Finale NLB lige izme|u Cibone i Partizana bilo je prekinuto u 24. minutu, pri rezultatu 41:36 za crno-bele. Odjednom je izbila tu~a na delu tribina neposredno iza klupe Partizana, ali te{ko je re}i zbog ~ega, niti ko ju je izazvao. Prema svemu sude}i, navija~i Cibone su „identifikovali“ odre|eni broj pristalica srpskog prvaka, koji su na utakmicu do{li kao gosti Partizana. Redarska slu`ba brzo je reagovala i razdvojila sukobqene strane, tako {to su navija~i Partizana povu~eni na teren, dok su najratoborniji Zagrep~ani potisnuti ka vrhu tribina, a neki su i privedeni uz asistenciju policijskih snaga.

Me|utim, do tada mirna publika u Zagreba~koj areni odjednom se probudila „po nacionalnoj osnovi“ i po~ela da navija kao nikada na ovom NLB Fajnal foru. ^ulo se skandirawe „Ubij Srbina“, a kada je posle desetak minuta me~ nastavqen - Cibona se pokrenula i uz poklike „Cibona Zagreb“ uhvatila rezultatski prikqu~ak.

tada malo prime}enog, Bogdanovi}a. On se neobja{wivo na{ao potpuno sam, odapeo je {ut za tri poena i pogodio. Na semaforu je pisalo da je do kraja ostalo 0,6 sekundi i gotovo ~itava klupa Cibone po~ela je s velikim slavqem. Me|utim, po{to su svi igra~i Partizani bili potpuno sami, lopta se na{la u rukama Du{ana Kecmana i on je sa dvadesetak metara bacio ka ko{u i - pogodio od table. Bila je to pobedni~ka trojka, a Zagrep~ani su ostali skameweni i {okirani na terenu.

- Ovakav ko{ posti`e se jednom u karijeri - rekao je Du{an Kecman. - Nema tu nikakve filozofije, vreme je isticalo i u magnovewu sam izbacio loptu ka ko{u. Vaqda me je i sam Bog pogledao i uspeo sam da pogodim.

Zagrep~ani dugo nisu mogli da se pomire s odlukom da ko{

va`i, ali je oko kamere bilo neumoqivo i pokazalo je da je Kecman loptu uspeo da izbaci 0,1 sekundu pre zvuka sirene. Druga stvar na koju su qudi iz Cibone poku{ali da se izvuku bila je ta da je u terenu bilo dosta qudi s klupe zagreba~kog tima i da igra nije mogla da se nastavi. Na svoj na~in svoje vi|ewe dao je trener Partizana Du{ko Vujo{evi}.

- Mislim da ni{ta nije sporno kod ko{a koji je Kecman postigao. Ako je na terenu bilo i qudi, arbitri su morali da dosude tehni~ku gre{ku klupi Cibone {to bi nam donelo dva slobodna bacawa i {ansu da i na taj na~in obezbedimo pobedu. ^estitam mojim igra~ima na velikoj borbi, a videli ste da Partizan sva{ta mo`e, pa i da iznenadi na fajnal foru Evro lige u Parizu.

S. R.

ZAVR[ENA FINALNA SERIJA PLEJ-OFA ZA DAME

Partizan prekinuo dominaciju Vr{~anki Hemofarm [tada - Partizan 63:64 (13:17, 20:16, 14:13, 16:18)

Odbranili trofej:Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

seloni. To je wihov 20. zajedni~ki trofej, a ~etvrti ove sezone.

Srbin i Kana|anin su u finalu ATP turnira u Barseloni pobedili Australijanca Lejtona Hjuita i Marka Novlsa sa

odbranio titulu u prestonici Katalonije i to po{to je tri od ~etiri me~a dobio u taj brejku.

Zimowi}u i Nestoru je za trijumf u Barseloni pripalo 80 hiqada evra.

SUPERLIGA (M)

SUPERLIGA (@)

Priboj - Dinamo 23:22 Proleter - Smederevo 26:26 Radni~ki - Jugovi} 35:26 (17:13) Naisus - Partizan 31:32 (14:15) Kolubara - PKB 30:26 Metaloplastika - Crvenka 29:20 C. zvezda - Planinka 39:29 1. Kolubara 22 2. C. zvezda 21 3. Partizan 23 4. Metalopl. 23 5. Radni~ki 24 6. Vojvodina 22 7. Naisus 24 8. Jugovi} 23 9. PKB 23 10. Priboj 24 11. Proleter 24 12. Dinamo 23 13. Planinka 24 14. Smeder. 23 15. Crvenka 23

20 19 15 14 14 12 11 8 8 7 5 5 6 5 4

0 0 1 2 2 4 3 5 2 3 5 4 2 3 4

2 2 7 7 8 6 10 10 13 14 14 14 16 15 15

738:547 651:563 673:594 617:560 687:643 615:598 667:652 562:589 621:664 639:660 615:718 635:689 644:709 640:704 588:702

PRVA LIGA (M)

Zaje~ar - Po`arevac Jagodina - Vrawe Rudar - Dubo~ica Zlatar - C. zvezda N. pazar - Mladost TSK

40 38 31 30 30 28 25 21 18 17 15 14 14 13 12

28:29 23:27 35:32 10:0 10:0

^a~ak - Vrwa~ka bawa Zaje~ar - Naisa Jagodina - Radni~ki Dinamo - C. zvezda Medicinar - Kikinda 1. Zaje~ar 18 18 2. Kikinda 19 13 3. K milo{ 17 13 4. V. bawa 19 12 5. Naisa 17 11 6. Jagodina 18 8 7. ^a~ak 16 8 8. C. zvezda 18 6 9. Radni~ki 18 3 10. Medicinar18 1 11. Dinamo 18 0

0 2 0 1 0 1 1 1 2 2 0

0 4 4 6 6 9 7 11 13 15 18

29:28 40:26 34:31 28:32 23:30 663:404 645:533 503:467 586:529 521:475 541:511 425:429 516:553 433:509 464:635 434:686

PRVA LIGA (@)

Proleter - @elezni~ar @upa - Maks sport

36 28 26 25 22 17 17 13 8 4 0

27:22 17:32

VR[AC: Dvorana SC „Milenijum“, gledalaca: 450, sudije: Ran~i} (Beograd), Milojkovi} (Novi Sad) i Nedeqkovi} (Ni{).

HEMOFARM [TADA: Mandi}, Doj~inovi}, Stankovi} 12 (10 sk, 9 as), Vu~kovi} 2, Kova~evi} 10, [apowi} 4, Mitov 6, Ajdukovi}, Pe{ovi} 13, ^a|o 12, Milutinovi} 2, Vilipi} 2.

PARTIZAN: Toma{evi}, Berowa 8, Bu~evac, Velisavqevi} 13 (7 sk), Butulija 13, Radi} 4, Pr}i} 8, Dangubi}, Jankovi} 12, Mur 6, Orozovi}, Jerkovi}.

Ko{arka{ice Partizana nove su prvakiwe Srbije, po{to su u finalnoj seriji plej-ofa zabele`ile pobedu nad Hemofarmom (64:63) i u revan{ utakmici odigranoj u Vr{cu. U~enice trenera Marine Maqkovi} su

Duel Murove i Sa{e ^a|o

na taj na~in prekinule dominaciju kluba iz Banata, koji je bio petostruki uzastopni prvak na{e temqe (od 2005. do 2009. godine). Posledwi put crno-bele iz Beograda {ampionke su bile davne 1985. godine.

Zanimqivo je napomenuti da je Marina Maqkovi}, ina~e }erka ~uvenog trenera Bo`idara Maqkovi}a, u prethodne dve sezone s klupe vodila upravo ekipu Hemofarma (i osvojila dve titule), a da je pro{log leta promenila klub i preuzela Partizan.

Hemofarm je, ina~e, devetostruki {ampion na{e zemqe i nadali su se u Vr{cu da }e imati snage da osvoje i jubilarnu, desetu titulu. Me|utim, pora`ene su „pilulice“ u finalu dva puta sa po pola poena razlike (u pr-

vom susretu bilo je 70:69 za Beogra|anke) i morale su da stisnu ruku novim prvakiwama, ekipi Partizana, kojoj je ovo tre}a titula u klupskoj istoriji.

Zlatne medaqe igra~icama Partizana dodelio je Zoran Gavrilovi}, generalni sekretar KSS, dok je {ampionski pehar crno-belima uru~io Slobodan Jeli}, komesar lige. „Pilulicama“ je srebrne medaqe oko vrata stavio Lazar Panteli}, predsednik komisije za `ensku ko{arku u KSS. Za utehu Hemofarmu ostaje titula u Kupu „Milana Cige Vasojevi}a“, koju su nedavno osvojili, pa se mo`e konstatovati kako su dve najboqe ekipe u Srbiji u ovoj godini ravnopravno podelile trofeje.

A. P.

PLEJ - OF NBA

Oklahoma izjedna~ila U prvom kolu plej-ofa NBA Oklahoma je zabele`ila drugi trijumf, po{to je na svom terenu savladala {ampione Zapadne konferencije Lejkerse sa 110:89 i izjedna~ila na 2:2 rezultat u seriji koja se igra do ~etiri pobede.

- Ova serija je trebalo da bude zabavna, a ~eka nas te`ak posao priznao je Kobe Brajant, koji je posledwu ~etvrtinu presedeo na klupi.

Rezultatu ekipe Skota Bruksa srpski reprezentativac Nenad Krsti} se dobro borio i zatvarao reket i pobedi je doprineo sa skromnih sedam ko{eva i ~etiri skoka za 21 minut proveden na terenu.

U okviru Zapadne konferencije doma}in Portland je bio uspe{niji od Finiksa rezultatom 96:87 i do{ao do izjedna~ewa u seriji - 2:2.

Tre}e utakmice ~etvrtfinala Istoka donele su pobede gostuju}em Orlandu nad [arlotom (90:86) za vo|stvo u seriji od 3:0, kao i doma}em Milvokiju nad Atlantom od 107:89 - 2:1 u seriji.

Momenat iz duela Oklahoma - Lejkersi

SPORT

ponedeqak26.april2010.

c m y

16

DNEVNIK

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

Zvezda ostala u trci za titulu

KULA: Hajduk - Crvena zvezda BEOGRAD: ^ukari~ki - Smederevo NOVI SAD: Vojvodina - Jagodina SUBOTICA: Spartak ZV - Rad BEOGRAD: BSK - Napredak BEOGRAD: Partizan - Metalac IVAWICA: Javor - OFK Beograd ^A^AK: Borac - Mladi radnik

Hajduk – Crvena zvezda 0:1 (0:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.000, sudija: Veselinovi} (Vaqevo).

Strelac: Kasalica u 23. minutu (autogol). @uti kartoni: Fejsa, Ki{ i Duki} (Hajduk), Leki} i Kadu (Crvena zvezda).

Crveni kartoni: Ratko Dosta-

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 6, Miki} 6, Reqi} 7, Viloti} 7, Savi} 7 (Igwatijevi} 7), Savio 7, Lazeti} 6 (Trifunovi}), Kadu 6, Leki} 6, Bogdanovi} 7, Jevti} 6 (Isah 6).

Fudbaleri Crvene zvezde presko~ili su Kulu i ostali u

ni}, Sr|an Maksimovi} i Aleksandar Kristi} (treneri Crvene zvezde).

HAJDUK: Bra}, Duki} 7, Fejsa 7, Brkovi} 7, Trajkovi} 7, Maksimovi} 7, Kekezovi} 7, Jovanovi} 6, Kasalica 6 (@ivanovi} 6), Pawkovi} 6 (Ki{ 6), Marjanovi} 6 (Komazec 6).

Momenat iz duela Hajduk - Crvena zvezda

trci za titulom {ampiona. U susretu koji je borbeno{}u mogao da zadovoqi prisutne gledaoce Crvena zvezda je do{la do pobede autogolom Kasalice. U 23. minutu igra~ doma}ih Kekezovi} je faulirao kapitena Zvezde Lazeti}a, na oko 25 metara udaqenosti od svog gola, slobodan udarac je izveo najboqi igra~ Crvene zvezde Vladimir Bogdanovi}, uputio o{tru loptu ka golu Hajduka, wu je glavom zaka~io Kasalica, promenio je smer i ona je odsela u uglu nemo}nog golmana Bra}a.

Ovaj gol je dao krila fudbalerima Zvezde, u 32. minutu Jevti} je pro{ao po boku, uputio prizemnu loptu kroz peterac Kuqana, najpre je zakasni Kadu, a potom i Leki} da loptu sa 45 metara ubace u gol. U 37. minutu sporna situacija, dosu|en je slobodan udarac za ekipu Hajduka na oko 30 metara, izveo ga je kapiten Kuqana Kekezovi},

1. Partizan 26 20 6 0 51:13 66 2. Crvena zvezda 26 21 2 3 47:13 65 3. OFK Beograd 26 14 4 8 36:28 46 4. Spartak ZV 26 13 6 7 31:22 45 5. Vojvodina 26 12 4 10 41:26 40 6. Jagodina 26 10 6 10 32:30 36 7. Javor 26 8 11 7 19:19 35 8. Metalac 26 10 4 12 20:30 34 9. Borac 26 9 4 13 19:31 31 10. Smederevo 26 7 9 10 21:26 30 11. Rad 26 7 7 12 30:35 28 12. Napredak 26 6 7 13 25:32 25 13. Hajduk 26 6 7 13 23:36 25 14. ^ukari~ki 26 7 4 15 20:41 25 15. BSK 26 6 5 15 20:35 23 16. M. radnik 26 4 10 12 17:35 22 U slede}em kolu (1/2. maja) sastaju se: ^A^AK: Borac - Vojvodina, PO@AREVAC: Mladi radnik - Habitfarm Javor, BEOGRAD: OFK Beograd - Hajduk, Crvena zvezda - ^ukari~ki Stankom, SMEDEREVO: Smederevo - Partizan, KRAGUJEVAC: Metalac - BSK Bor~a, KRU[EVAC: Napredak - Spartak ZV., BEOGRAD: Rad - Jagodina. o{tro {utirao, golman Zvezde Sa{a Stamenkovi} odbio ju je, na wu je natr~ao {toper Kuqana Branislav Trajkovi} i smestio je u mre`u, ali je sudija Veselinovi} pokazao da se Trajkovi} nalazio u ofsajd poziciji.

U drugom poluvremenu dominirali su Kuqani, u 50. minutu Jovanovi} je {utirao sa oko 25 metara, Stamenkovi} je bio nesiguran, na odbijenu loptu natr~ao je Komazec i poslao je preko pre~ke. U 53. minutu odli~no je {utirao Leki}a sa oko 20 metara, ali

je pre~ka zaustavila loptu i u~inila da Zvezda ne povede sa 2:0. U 70. minutu slobodan udarac za ekipu Hajduka sa oko 18 metara ve{to je izveo Kekezovi}, prebacio je `ivi zid Beogra|ana, ali je Stamenkovi} krawim naporom izbio loptu u korner. Posledwu priliku za eventualno izjedna~ewe Kuqani su propustili u 90. minutu, kada je Jovanovi} prome{ao nekoliko igra~a Zvezde, uposlio Komazeca koji je sa 18 metara {utirao za koji santimetar kraj stative. \. Bojani}

SRPSKA LIGA VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Isplatila se napada~ka igra

Veliko slavqe Somborca

Pali} – Ba~ka (BP) 2:0 (0:0) PALI]: Stadion “Janko Pejanovi}”, gledalaca 200, sudija: Ute{anovi} (Novi Sad).

Strelci: V. Stankovi} u 73. i Grbovi} u 82. minutu. @uti kartoni: M. Stankovi}, Babi} (Pali}), Ereg i Zec (Ba~ka).

PALI]: Jorgi} 7, Maslovara 7, Lazinica 7, Vojvodi} 7, Antunovi} 7, Stanojevi} 7, V. Stankovi} 8, M. Stankovi} 7 (Igwatovi} 6), Ru`i} 7, Babi} 7 (Bo`ovi} 6), Milovanovi} 7 (Grbovi} 8).

BA^KA: Kova~evi} 7, Stojni} 6 (Borocki 6), Pqevi} 6, Bjela{ 6, Erak 6 (Jetrovi} 6), Zelen~evi} 6, Ivkovi} 6 (Mili}evi} 6), [e{um 7, Momi} 7, Kozomora 7, Zec 6.

Doma}i fudbaleri su od starta krenuli u napade i ve} u 10. minutu Ru`i} je bio u lepoj prilici da postigne gol, me|utim golman gostiju Kova~evi} je dobro reagovao i {ut odbranio. Dvadesetak minuta kasnije Stanojevi} je izmamio aplauze gledaoce za lep volej udarac koji je zavr{io preko pre~ke.Do kraja prvog dela susreta bilo je prilika za obe ekipe, no mre`e su ostale netaknute.

U nastavku Pali}ani kre}u na sve ili ni{ta, stvarali su prilike a realzovali su jednu od brojnih u 73. minutu kada je V. Stankovi} pogodio mre`u iza le|a Kova~evi}a. Gosti su u 78. minutu mogli da izjedna~e preko Momi}a, no on je iz izgledne prilike {utirao po-

Banat – Radni~ki (S) 1:2 (1:1)

Pali} - Ba~ka (BP) Dolina - Senta Mladost (BJ) - Spartak (D) Veternik - Radni~ki ([) Dowi Srem - Tekstilac Vr{ac - Radni~ki (NP) Metalac AV - Kikinda Big bul - Sloga (T) 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

Veternik Big bul Pali} Dowi Srem Radni~ki (NP) Dolina Sloga Senta Mladost (BJ) Vr{ac Ba~ka (BP) Tekstilac Kikinda Radni~ki ([) Metalac AV (-1) Spartak (D)

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

2:0 1:0 1:0 3:0 2:0 2:0 2:0 2:0 17 16 13 12 10 11 9 9 8 8 8 9 6 6 5 3

3 5 4 2 6 2 6 5 5 5 4 1 6 6 7 1

3 2 6 9 7 10 8 9 10 10 11 13 11 11 11 19

41:18 38:16 36:18 35:23 28:24 39:31 27:28 31:27 27:31 22:28 25:27 22:28 27:40 22:37 17:28 18:51

54 53 43 38 36 35 33 32 29 29 28 28 24 24 21 10

U slede}em kolu (1/2. maja) sastaju se: Spartak (D) - Big bul, Sloga (T) - Metalac AV, Kikinda - Vr{ac, Radni~ki (NP) - Dolina, Senta - Pali}, Ba~ka (BP) - Dowi Srem, Telstilac Ites - Veternik Viskol, Radni~ki ([) - Mladost (BJ).

red gola. Osam minuta pred kraj susreta rezervista Grbovi} postigao je veoma lep gol, na asistenciju V. Stankovi}a.

Doma}in je bio boqi i zaslu-

0:1 (0:1) 0:0 4:1 (3:0) 1:0 (1:0) 1:1 (0:1) 3:0 (2:0) 0:1 (0:1) 1:0 (1:0)

`eno je osvojio bodove, dok su gosti ostavili lep utisak, a sudijska trojka je svoj posao odradila gotovo bez gre{ke.

S. Stoiqkovi}

Vojvo|anska liga Istok

Vojvo|anska liga Zapad

U 27.kolu postignuti su slede}i rezultati: Polet (N) - Radnik 0:5, Ba~ka (P) - Budu}nost (A) 5:0, Jedinstvo - BAK 11:0, Radni~ki (B) - Vojvodina 2:0, Obili} - Kozara 2:0, Radni~ki (Z) - Crvena zvezda 5:0, Dinamo - Borac 1:0, Budu}nost (SC) Ba~ka 1901 1:1, Sloboda - Ba~ka Topola 3:1.

U 27.kolu postignuti su slede}i rezultati: Jugovi} - Polet (K) 4:1, @AK - Omladinac 0:0, Mladost - Qukovo 2:1, Radni~ki (SM) - Sloven 5:1, Indeks - Borac 0:0, Crvena zvezda - Solunac 3:0, 1. maj - Radni~ki (I) 0:0, Budu}nost (M) - Hajduk 2:0, Cement - [ajka{ 7:0.

ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 700, sudija: Brdar (Novi Sad). Strelci: Grumi} u 17. za Banat, a Dubaji} u 35. i Laki} u 90+3 minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Kompaore, Filipovi} i Vujovi} (Banat), Dabi}, \okovi}, Vidovi} i ]ovin (Radni~ki). Crveni karton: ]ovin (Radni~ki).

BANAT: Stefanovi} 6, Zowi} 6, Kompaore 6, Metua 7, ]ulibrk 6, Pilipovi} 7, Stevanovi} 6, M. Radovanovi} 6 (Ristovi} 7), Grumi} 7, Karamati} 6 (Manevski 6), Vujovi} 6.

RADNI^KI: @akula 8, Medi} 7, Dabi} 7, \okovi} 7, Vidovi} 7, Zeli} 7, Mi{an 7, Stoisavqevi} 6 (]ovin 6), @drwa 7, Paunovi} 5 (Resanovi} 7), Dubaji} 7 (Laki} 7).

Zrewaninci su propustili veliku priliku da pobedom ponovo do|u u situaciju da se bore za drugo mesto, a do`iveli su poraz od organizovane ekipe Radni~kog, koja je smu{enost doma}e odbrane kaznila u tre}oj minuti nadoknade. Gosti su boqe otvorili susret, u 5. minutu poku{ao je @drwa, a lopta je zavr{ila preko pre~ke, a pet minuta kasnije Dubaji}ev udarac glavom Stefanovi} je uspeo da ukroti. Dobru kontru u 17. minutu i centar{ut Zowi}a sa desne iskoristio je centarfor Grumi} koji je glavom loptu poslao u dowi desni ugao gola @akule. Isti igra~ je u 32. minutu propustio kolosalnu priliku, iza{ao je sam ispred gostuju}eg golmana, {utirao, a loptu je ispred gol linije izbacio neko od odbrambenih igra~a Radni~kog. Gosti su u 35.minutu posle velike gre{ke levog beka Kompaorea stigli do izjedna~ewa, napada~ Dubaji} je rutinski zaobi{ao defanzivca Banata i prizemnim udarcem savladao doma}eg ~uvara mre`e. Do kraja poluvremena poku{ao je solo akcijom Pilipovi}, ali se na

Banat - Radni~ki (S) Kolubara - Zemun Sloga (K) - Novi Pazar Dinamo - Proleter Novi Sad - Mladost (L) Mladost (A) - ^SK Pivara Radni~ki (N) - In|ija Teleoptik - Srem Sevojno - Be`anija

1:2 2:1 2:1 1:0 1:1 1:1 0:0 1:0 5:1

1. Kolubara 25 13 9 3 33:22 48 2. In|ija 25 11 8 6 35:20 41 3. Teleoptik 25 11 7 7 30:21 40 4. Sevojno 25 12 4 9 26:21 40 5. Novi Sad 25 10 8 7 23:20 38 6. Banat 25 9 10 6 22:17 37 7. Be`anija 25 9 10 6 25:21 37 8. Srem 25 10 5 10 27:29 35 9. Proleter 25 9 6 10 28:25 33 10. Dinamo 25 9 6 10 24:27 33 11. N. Pazar 25 9 5 11 21:27 32 12. Zemun (-2) 25 8 7 10 28:27 29 13. Mladost (L) 25 6 11 8 24:25 29 14. Sloga 25 6 10 9 19:21 28 15. Radni~ki (S) 25 7 7 11 18:27 28 16. ^SK Pivara 25 5 11 9 25:32 26 17. Radni~ki (N) 25 5 10 10 22:28 25 18. Mladost (A) 25 6 6 13 19:39 24 U slede}em kolu (1/2. maja) sastaju se: Novi Pazar - Sevojno Point, Be`anija - Dinamo, Proleter - Banat, Radni~ki (S) - Kolubara, Zemun - Radni~ki (N), In|ija - Teleoptik, Srem - Mladost (A), ^SK Pivara - Novi Sad, Mladost (L) - Sloga. odmor oti{lo nere{enim rezultatom.

U drugom poluvremenu Banat je pretio uglavnom iz prekida. Slobodan udarac Stevanovi}a izmamio je uzdahe okupqene publike, ali je lopta zavr{ila preko pre~ke. U 52. minutu Stevanovi} je centrirao, a Vujovi} {utirao glavom, me|utim, lopta je oti{la u gol aut. U posledwih ~etiri minuta videli smo nekoliko udaraca ka golu gostuju}eg golmana, prvi u 86.

minutu kada je Pilipovi} o{tro {utirao, a @akula dobro intervenisao. A samo tri minuta kasnije Ristovi}evu bombu sa 20 metara @akula je skrenuo u korner. Kako to obi~no biva posle propu{tenih prilika gosti su iskoristili jo{ jednu nesmotrenost doma}e odbrane u 93. minut, po levoj strani je pro{ao Resanovi}, centrirao, a Laki} sa deset metara lagano loptu sproveo u mre`u za veliko slavqe gostuju.

N. Jowev

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak26.april2010.

17

VOJVODINA SILOVITA U ME^U S JAGODINCIMA

Trideset minuta za uybenike Prvih pola sata igre u me~u s Jagodincima je model kom te`i {ef stru~nog {taba fudbalera Vojvodine Milan \uri~i}. Novosa|ani su torpedovali Jagodince, ~etiri puta ih primorav{i da vade loptu iz mre`e. Nadahnuta i efikasna igra razgalila je srca malobrojnih navija~a (oko hiqadu) i nagovestila da crveno-beli ulaze u punu formu kako se bli`i me~ finala Lav kupa Srbije 5. maja u Beogradu sa Crvenom zvezdom.

- O~ekivali smo te`ak me~, rekao sam to i u najavi utakmice. Zaista i sada smatram da je Jagodina odli~an tim, boqi od OFK Beograda i Spartaka. Ukazivao sam na tu ~iwenicu, igra~i su me pravilno shvatili, odigrali su dosciplinovano, stvarali {anse i postizali golove na vreme. Ovakvoj igri }emo te`iti – ne krije planove \uri~i}.

Wegov kolega sa suparni~ke klupe Mladen Dodi} ~estitao je doma}inu na ubedqivoj i zaslu`enoj pobedi, ali je ukazao na gre{ke svog tima.

- Sami smo omogu}ili doma}inu da lako i brzo povede. Vojvodina je jaka u prekidima, a mi smo olako ~inili prekr{aje tamo gde to nismo smeli. Tako smo dobili prvi i ~etvrti gol, a i drugi pogodak je gre{ka na{e odbrane – smatra Dodi}. \uri~i}, ipak, prednost daje dobroj partiji svog tima.

- Pre svega smo kvalitetnom igrom do{li do ubedqive pobede. Imali smo jo{ {ansi i mogli i ubedqivije da trijumfuje-

Milan Jovanovi}

Lanetu Zlatna kopa~ka Kona~no je Milan Jovanovi} dobio nagradu za najboqeg fudbalera Belgije u 2009. godini. Srpski reprezentativac iz Standarda progla{en je najboqim jo{ u januaru, a nagrada mu je uru~ena tek na sve~anosti u subotu uve~e.

Prvotimac Standarda prvobitno nije hteo da u~estvuje na ceremoniji jer je do{lo do nesporazuma izme|u wega i ~elnika kluba, a belgijski mediji tvrdili su da je glavni razlog sukob Standarda i FS Belgije.

U svakom slu~aju, Lane }e zlatnu kopa~ku poneti u Liverpul jer }e od naredne sezone igrati u dresu slavnog engleskog kluba.

MIKAEL ESJEN, REPREZENTATIVAC GANE:

Du{an Tadi} i Sa{a Cilin{ek vodili su bespo{tednu borbu

mo, ali sam i ovako zadovoqan i ~estitam igra~ima na pru`enoj partiji – rekao je \uri~i}.

Trend ukazivawa {ansi mladim igra~ima nastavqen je i u ovom me~u. Vuk Mito{evi} se posle odli~ne partije u Po`arevcu predstavio i novosadskoj publici.

- Re~ je o {kolovanom igra~u, jednom od najboqih izdanaka na{e {kole i rekao sam mu pre duela s Mladim radnikom da mu obe}avam dve utakmice ako se bude borio. Sada je ve} obezbedio i tre}u. Igra}e u ^a~ku ukoliko bude zdrav – rekao je \uri~i}.

Mo`da je jo{ rano za zakqu~-

Foto: A. Erski

ke, ali je utisak da je tim koji je torpedovao Jagodince najbli`i postavi koja bi Crvenoj zvezdi 5. maja mogla da iza|e na megdan.

I Du{an Nestorovi} je u duelu s Jagodinom bio na visini zadatka, {to \uri~i}a mo`e samo da raduje.

S. S.

Suboti~ani ostali na evropskom putu Osnovna prevaga u pobedi Spartak Zlatibor vode nad Radom (1:0) bila je kolektivna igra. Iako su za wu najzaslu`niji Vojo Ubiparip, strelac pobedonosnog gola, i Milan Jovani}, koji je sjajnim intervencijama sa~uvao prednost, timska igra

donela je rezultat u lepoj fudbalskoj predstavi u Subotici.

Sa time se slo`io i Marko Nikoli}, trener Rada, koji je pohvalio fudbalski ambijent a o utakmici rekao: - Bili smo boqi rival u drugom poluvremenu, imali

smo 4-5 {ansi, ali i golmana Jovani}a je potvrdio reprezentativni kvalitet. Presing u posledwih pola sata nam je doneo {anse za gol, na `alost, samo nam je to nedostajalo da zakqu~imo lepu predstavu.

Prema prikazanoj igri zaslu-

U reprezentativnoj formi:Milan Jovani}

`ili smo bod – istakao je Nikoli}.

Uz ~estitke igra~ima na svemu pokazanom trener Suboti~ana Zoran Milikovi} je istakao: - Mnogo nam zna~i ova pobeda nakon tri te{ke utakmice i posle poraza u Jagodini, a sve to za samo sedam dana. Momci su pokazali da znaju da igraju na rezultat– dodao je Milinkovi}.

Fini{ susreta je doneo tri stopostone {anse Radu, dva puta je glavom tukao Kalu|erovi}, jednom Radivojevi}, ali je uvek Jovani} bi na mestu.

- Znali smo kako Rad igra, imaju odli~nu pas igru, sjajne pojedince me|u kojima se izdvaja Andrija Kalu|erovi}. Uspeli smo da pobedimo i ostanemo u trci za tre}e mesto koje Suboticu stavqa na mapu evropskih fudbalskih de{avawa. Drugo poluvreme je donelo nekoliko odli~nih prilika za Rad, igrali su u skladu sa rezultatom, maksimalno agresivno prema na{em golu. Nije bilo lako, ali je cela zadwa linija Spartaka igrala bez gre{ke, a veliki deo posla u defanzivi su odradili i svi ostali prvotimci Spartaka – istakao je Jovani}.

N. S.

PARTIZAN OSTAO LIDER NA TABELI

Pravi kad je najva`nije Fudbaleri Partizana nisu propustili priliku da se posle 26. kola zadr`e na prvom mestu tabele, savladali su Metalac sa 3:1.Strelci su bili Kleo (dva gola) i Dijara. Brazilsko – senegalski tandem delovao je kao sat, ve{to kazniv{i gre{ke rivala.

Trener Stanojevi} zadovoqan je formom svojih golgetera.

- Dijara je proradio. Strelac je bio na dva posledwa me~a, {to raduje pred predstoje}i ve~iti derbi. Kleo je jo{ jednom pokazao koliko je koristan za ekipu – rekao je strateg crno – belih.

Igra protiv Metalca je model kojem te`i Sa{a Stanojevi}.

Partizan je delovao odlu~no i hitro, sve vreme forsiraju}i `estok tempo.

- Za korak smo bli`i zami{qenom stilu. Bili smo boqi nego protiv Napretka, sve vreme diktiraju}i igru. Gre{ke smo sveli na

minimum, a gol smo primili kada je sve ve} bilo gotovo. Bio je to dobar Partizan.

Vaqak u subotu gostuje Smederevu, a potom do~ekuje ve~itog rivala. Te dve utakmice mogu re{iti pitawe prvaka.

- Nema predaje. Idemo odlu~no ka krajwem ciqu, odbrani titule. Me~ sa Metalcem mi uliva optimizam, ali protiv oklopnika }emo biti oslabqeni jer Kne`evi} mora da odradi kartone. Zvezdu, naravno, pratimo, ali ne bih jo{ pri~ao o derbiju – istakao je Stanojevi}.

Mladen Krstaji}, koji nije igrao protiv Metalca, verovatno }e biti spreman za Smederevo. On jo{ ose}a bol u zadwoj lo`i, ali bi u subotu trebalo da bude na terenu.

I. Lazarevi}

Ne znam da li }u na Mundijal Reprezentativac Gane Mikael Esjen ne}e po svaku cenu da igra na Svetskom prvenstvu u JAR. - Za mene je sezona zavr{ena priznao je fudbaler sredine Mikael Esjen koji je tokom Afri~kog kupa nacija pokidao meniskus.

Prva predvi|awa bila su da ne}e mo}i da nastupa ~etiri do

Mikael Esjen

{est nedeqa, ali on u 2010. godini nije odigrao utakmicu.

Tamnoputi fudbaler ne samo da ne}e mo}i da pomogne ^elsiju da poku{a da skine Man~ester junajted sa trona Premijer lige, nego je vrlo diskutabilan wegov nastup za reprezentaciju Gane na Svetskom prvenstvu, koje za mesec i po dana po~iwe u Ju`noafri~koj republici.

- Nisam siguran u vezi sa Mundijalom, jo{ uvek - izjavio je Esjen za zvani~ni sajt ^elsija.

- Na `alost, ne mo`ete da kontroli{ete kada }ete da se povredite, ali imaju}i u vidu da se bli`i Svetski kup mora}u da nastavim da naporno radim. Istovremeno moram da mislim i o daqoj budu}nosti. Trenutno mi je najva`nije da se vratim u kondiciju.

Ukoliko mogu to da u~inim na vreme, da budem spreman za Mundijal, onda sjajno, ali ako i ne – jo{ uvek imam celu svoju karijeru i to je mnogo va`nije od bilo ~ega. Posledwe {to `elim je da se prerano vratim pa da obnovim povredu - dodao je 27-godi{wi fudbaler.

Svakako to je lo{a vest za wegovog saigra~a Branislava Ivanovi}a i sve navija~e ^elsija, ali olak{awe za sve qubiteqe fudbala u Srbiji. Mikael Esjen ne}e zadavati muku orlovima kada se 13. juna u Pretoriji budu sastali Srbija i Gana.

Grci ne mogu bez tu~e!

Finalnoj utakmici fudbalskog kupa Gr~ke Panatinaikos – Aris prethodio je sukob navija~a sa policijom van stadiona, nakon kojeg su 53 osobe privedene. Povre|ena su devetorica policajaca, a 18 huligana je uhap{eno.

Fudbaleri Panatinaikosa osvojili su trofej kupa Gr~ke savladav{i u finalnoj utakmici ekipu solunskog Arisa sa 1:0. U prisustvu 50.000 gledalaca na atinskom Olimpijskom stadionu pobedonosni pogodak postigao je Sebastijan Leto u 63. minutu.

Panatinaikos je osvojio ukupno 17. trofej nacionalnog kupa, a ove sezone se okitio duplom krunom, nakon {to je pro{le sedmice osvojio titulu prvaka.

18

SPORT

ponedeqak26.april2010.

PARTIZAN OPRAVDAO ULOGU FAVORITA U PRVOM ME^U ZA NASLOV PRVAKA

ME\UNARODNA REGATA U ITALIJI

[ampion nadomak 23. titule

Na{i bronzani dvojci:Marko Marjanovi} - Nikola Stoji} i Milo{ Tomi} - Nenad Babovi}

[est medaqa za Srbiju Reprezentativci Srbije u veslawu osvojila su {est medaqa na me|unarodnoj regati odr`anoj u italijanskom gradu Pijediluku. Na startu sezone srpski takmi~ari su u izuzetno jakoj konkurenciji evropskih posada dokazali da se nalaze u izvanrednoj formi, osvojiv{i prvog takmi~arskog dana zlato u skifu za lake vesla~e (Milo{ Stanojevi}), bronza je u istoj disciplini pripala Nemawi Ne{i}u, dok su Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} bili tre}eplasirani u dvojcu bez kormilara.

Drugog dana ~ak tri srpske posade su osvojile odli~ja. U dvojcu bez kormilara ponovo su

veslali Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} i do{li do jo{ jedne bronze.Srpske ~etverce ~inili su Miqan Vukovi}, Goran Jagar, Milo{ Vasi} i Radoje \eri}, odnosno Nemawa Ne{i}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi} i Milo{ Tomi}, a obe posade na{le su se na pobedni~kom postoqu osvojiv{i srebrnu, odnosno bronzanu medaqu.

Nakon takmi{ewa Stanojevi} je izjavio da je osnovni ciq bilo zauzimawe jednog od prva dva mesta.

- U toku trke sam imao dosta problema sa zaveslajima, ali sam uspeo da se izborim sa tim i da kroz ciq pro|em prvi - naveo je on, uz ocenu bronzanog Ne{i-

KUP NACIJA

Partizan - Vojvodina 11:6 (4:1, 3:2, 1:0, 3:3) BEOGRAD: Bazen Bawica, gledalaca: 200. Sudije: Mi{kovi} i Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Partizan 7 (4), Vojvodina 4 (3).

Peterci: Partizan 2 (2), Vojvodina 1 (1).

PARTIZAN: Soro, Mirkovi}, Ra|en 1, Korolija 1, Aleksi} 1, Pijetlovi} 2, Prlainovi} 3, Goci} 1, Avramovi}, S. Mitrovi} 2, Vujasinovi}, Gak, B. Mitrovi}.

VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, basara, Vuksanovi} 1, Mili~i}, Vapenski 1, Kalini}, Ovuka, Ran|i} 3, Kova~evi}, Filipovi} 1, Vuki}evi}, Vasi}. ricu. Ali, najverovatnije je da }e izabranici Igora Milanovi}a ve} u petak overiti titulu i nepora`eni oti}i na fajnal for Evrolige u Napuq (14. i 15. maja).

da u jednoj dobroj i otvorenoj igri, pre svega jedan na jedan, pru`imo {to ja~i otpor.

Bi}e to prilika da Vojvodina, u kojoj igraju talentovani momci, koji su se ove godine

SVETSKO PRVENSTVO

Srbija na pragu ispadawa

Ragbi reprezentacija Srbije izgubila je u Pan~evu od Litvanije sa 77:5 u utakmici 8. kola Kupa Nacija, tre}e A divizije. Litvnci su posle ove pobede ostali jedina nepora`ena reprezentacija u grupi i ostvarili rekord od 18 uzastopnih pobeda.

Reprezentacija Srbije, oslabqena neigrawem nekoliko standardnih reprezentativaca, ostala je u sredini tabele grupe, ali je izgubila {ansu da se plasira u vi{i rang takmi~ewa.

Ni{ta novo od srpskih hokeja{a. Na{i momci u 4. kolu Svetskog {ampionata A divizije protiv Litvanije do`iveli su i ~etvrti poraz 10:4, po tre}inama 3:0, 3:1, 4:3.

Za ~udo koje se zove opstanak Srbija }e u Tilburgu morati ubedqivo da savlada doma}ina Holandiju, ali po svemu {to je do sada prikazano to je gotovo nemogu}e

TURNIR U BAWALUCI

Vilmo{ Zavarko pobedio {ampion sveta iz Skopqa 2006. Slovak Ivan ^eh sa 1.291 ~uwem (631 i 660), dok je tre}e mesto pripalo kapitenu srpske reprezentacije, {ampiona sveta Jovanu ]ali}u, koji je i igra~ i trener Sporta iz Podbrezove, sa 1.280 ~uweva (625 i 655). Na sedmo mesto plasirao se reporezentativac {ampiona Srbije Beograda Arpad Antal sa 1.222 ~uwa (623 i 599) i on je igrao za tim Selekcija turnira.

MITING U FILADELFIJI

Bolt tr~ao 8,79 sekundi!

Trostruki svetski i olimpijski {ampion Jamaj~anin Jusein Bolt bio je u centru pa`we {tafetnog mitinga odr`anog u Filadelfiji, gde je wegova reprezentacija ostvarila najboqe vreme ispred doma}e ekipe SAD. Vreme {tafete jamaj~anske reprezentacije (Bolt, Forsteom, Blejk i Anderson) na 4h100 metara bilo je 37,90 sekundi, a Bolt je svoju deonicu od 100 metara istr~ao za neverovatnih 8,79 sekundi.

Ipak, treba napomenuti da je to vreme iz lete}eg starta.

SAD je u sastavu Avori Vilijams, Volter Diks, Majk Roxers i [oun Kraford ostvario zaostatak od 0.43 sekunde za Jamaj~anima.

- Rekao sam momcima da naprave razliku pre posledwe izmene.

To su i uradili pa ja nisam imao te`ak zadatak. Pripremali smo se za ovo dve nedeqe i odlazimo zadovoqni - rekao je Bolt.

Zanimqivo je da je {tafetno takmi~ewe u Filadelfiji ispratilo ~ak 54.310 posetilaca,

Vaterpolisti beogradskog Partizan Rajfajzena opravdali su ulogu favorita u prvoj utakmici finala plej ofa, savladav{i na Bawici ekipu Vojvodine sa 11:6. Bio je ovo prvi korak aktuelnog {ampiona ka 23. tituli prvaka dr`ave (ra~unaju}i biv{u Jugoslaviju i SCG). Drugi i najverovatnije posledwi korak crno - beli }e napraviti u revan{u 30. aprila u novosadskom bazenu Salana bara (18.30 ). Partizan je ~etvrti put ove sezone savladao najve}eg i jedinog rivala u Srbiji i poveo sa 1:0 u seriji.

Ve} posle prve ~etvrtine bilo je jasno da Vojvodina ne}e mo}i presingom da parira Partiza-

}a da je svaka medaqa u jakoj konkurenciji veliki uspeh.

Stoji} i Marjanovi} `ale za propu{tenom prilikom da osvoje zlatno odli~je, ali se sla`u da je i tre}a pozicija veliki uspeh.

U ime srebrnog ~etverca Jagar je naglasio da su zadovoqni rezultatom, dok je ispred bronzane posade Stanojevi} naglasio da su dokazali da mogu da se nose sa izuzetno kvalitetnim postavam. Stoji} je trku dvojaca ocenio izuzetno jakom.

- Zadovoqan sam kako je sve izgledalo na vodi. Ostaje nam da se do Svetskog kupa na Bledu pripremimo {to kvalitetnije, kako bi tamo zabele`ili jo{ boqi rezultat - poru~io je Stoji}.

Debakl na{ih ragbista

Vilmo{ Zavarko, svetski rekorder i ~lan {ampionske reprezentacije Srbije sa Prvenstva sveta 2009. u Nema~koj, postavio je sa 675 ~uweva rekord kuglane Borik u pojedina~nom delu turnira, odr`anog povodom Dana Bawaluke. U ekipnom delu, igraju}i za svoj tim Sport iz Podrezove, imao je 657 ~uweva i trijumfovao je sa ukupno 1.332 ~uwa. Drugo mesto osvojio je

DNEVNIK

Jusein Bolt

prete`no fanova sjajnog Bolta.

Svetski rekord {tafete 4h100m iznosi 37,10 sekundi, a postavili su ga upravo Jamaj~ani na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.

Andrija Prlainovi}, trostruki strelac za Partizan

nu. Igrali su svoju igru crno beli, a Novosa|ani se trudili na sve na~ine da smawe visoku prednost, koja je po~etkom ~etvrte deonice iznosila i 9:3.

Do kraja su Novosa|ani uspeli da donekle ubla`e visoku prednost doma}ina.

Iako je evidentno da je Partizan nadmo}niji tim od Vojvodine, izabranici Dejana Stanojevi}a ne}e se tako lako predati. Poku{a}e sve ne bi li se pred svojom publikom prikazali u najlep{em svetlu i na najboqi na~in zakqu~ili najuspe{niji sezonu i istoriji kluba.

Poku{a}e igra~i Vojvodine ono {to nikome ove godine nije po{lo za rukom, a to je da savladaju Partizan i izbore majsto-

SVETSKA LIGA: SRBIJA DANAS PUTUJE U [PANIJU

Za presti`

Vaterplo reprezentacija Srbije u drugom poku{aju danas odlazi u [paniju, gde }e sutra odigrati posledwu utakmicu takmi~ewa po grupama u Svetskoj ligi. Susret je trebalo da se odigra pro{log utorka, ali je zbog zatvarawa vazdu{nog prostora nad Evropom odlo`en. Utakmica sa [panijom igra se u gradi}u Portoverdu kraj Viga i nema nikakav rezultatski zna~aj.

Visokom pobedom nad Rumunima od 18:5 Srbija je u~inila da se i [panija pored delfina na|e na zavr{nom turniru Svetske lige, koji se igra u Ni{u.

Nema nikakvih promena u spisku igra~a, tako da }e put Portoverda krenuti: Slobodan Soro, Gojko i Du{ko Pijetlovi}, @ivko Goci}, Marko Avramovi}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}, Slavko Gak, Boris Vapenski, Nikola Ra|en, Milan Aleksi} i Sr|an Vuksanovi}. Ekipi }e se u [paniji pridru`iti Slobodan Niki} i Filip Filipovi}, dok }e ovoga puta zbog

molbe Pro Reka izostati kapiten Vawa Udovi~i}. U stru~nom {tabu su pored selektora Dejana Udovi~i}a i Dejan Stanojevi}, Vladimir Pavlovi}, Goran Golubovi}, Nikola Kuqa~a, Milo{ ]iri} i dr Vladimir Harhai. Reprezentativci }e se iz [panije vratiti u sredu, a stru~ni {tab dan kasnije zbog nemogu}nosti dobijawa avio karata.

- Utakmica nema rezultatsku dra`, jer su se obe ekipe plasirale za finalni turnir.

Ali, zna se {ta je reprezentacija Srbije i {ta zna~i prezentovati svoju zemqu. Tako }emo i u}i u ovu utakmicu, a ona je dobra prilika da ovi momci iz Novog Sada (Vapenski i Vuksanovi}) narednih nekoliko dana budu sa svetskim prvacima, odrade nekoliko treninga, a ukoliko i neko od wih bude u sastavu na najboqi na~in opravda poziv selektora. Reprezentacija ima obavezu da pru`i maksimum, kao i svaki put kada igra me|unarodnu utakmicu - rekao je trener Stanojevi}.

G. M.

Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} nije `eleo previ{e da komentari{e krajwi rezultat, istakav{i da on i nije bio u prvom planu za wegovu ekipu.

- Znamo snagu Partizana, nismo razmi{qali o rezultatu, ve} o tome koliko i kako mo`emo da ispariramo jednoj od najboqih svetskih ekipa. Imamo obavezu da pred doma}om publikom budemo motivisani i agresivni i da probamo da odr`imo ritam plivawa na visokom nivou. Drago mi je {to u ovom segmentu i nismo bili lo{i u prvoj utakmici i da bar u nekom segmentu igre mo`emo denekle da ispariramo Partizanu. Ostaje nam i da one stvari koje nisu bile dobre u petak ispravimo i

oku{ali i u A reprezentaciji, jo{ jednom oseti {ta zna~i igrati sa timom koji u svojim redovima ima devet svetskih prvaka, vanserijskog Vujasinovi}a, zatim Koroliju i supertalentovanog Stefana Mitrovi}a. Dodu{e, Novosa|ane sa klupe ni ovoga puta ne}e mo}i da vodi trener Stanojevi}.

- Bilo mi je jako te{ko u prvoj utakmici, jer nisam mogao da pomognem svojim igra~ima kada je to trebalo. Ali, mo`da je ovo nauk i za mene i za wih da se naviknu da odigraju bez trenera, jer su se u nekim elementima i previ{e navikli na mene i moje vo|ewe - zakqu~io je Stanojevi}.

G. Malenovi}

ME^ ZA PETO MESTO

Kikin|ani u Evropi Student - @AK 7:9 (3:1, 1:3, 2:3, 1:2) NOVI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 100, sudije: Arnautovi} i Mi{kovi} (obojica Beograd). Igra~ vi{e: Student 5 (3), @AK 10 (3). Peterci: Student 1 (1), @AK 1 (1).

STUDENT: ^alasin, Filipovi}, Vukmanovi} 1, Cvijanovi}, [abani, Milanovi}, Popovi} 2, Avramovi}, Aleksi} 1, Sila{ki 2, Rudi}, Simi} 1. @AK: Kozarski, Trkuqa 2, Cvetkovi} 2, Budurin, Pe{teri} 2, Suva~arev, Dragi} 1, Jak{i}, Ba~i}, Andri} 1, Bo`i~kovi} 1, Kiri}, \apa.

Vaterpolisti kikindskog @AK - a osvojili su peto mesto u dr`avnom Prvenstvu Srbije savladav{i ekipu Studenta u Novom Sadu sa 9:7. Kikin|ani su ovom pobedom stekli pravo i da se slede}e godine takmi~e u LEN Kupu. Ina~e, utakmicu koja je igrana na neutralnom terenu odli~no su organizovali vaterpolo radnici Vojvodine iz ~ijih redova je i trener @AK - a Marko Orlovi}.

Beogra|ani su u Novi Sad do{li u podmla|enom sastavu i u prvoj ~etvrtini dr`ali konce u svojim rukama povev{i sa 3:1. No, ni-

su se predavali Kikin|ani, uspeli su u drugoj deonici da stignu do izjedna~ewa (3:3) i sve do po~etka tre}eg perioda vodila se izjedna~ena borba u bazenu. Prvi put @AK je do vo|stva stigao u 18. minutu utakmice, a strelac za 5:4 bio je Pe{teri}. Ubrzo su Kikin|ani imali i tri gola prednosti (7:4), ali su Beogra|ani 13 sekundi pre kraja ovog perioda igre uspeli da do|u na samo gol minusa (6:7). Tako se u u{lo u neizvesnu zavr{nicu u kojoj su vi{e `eqe za pobedom imali izabranici Marka Orlovi}a i na kraju zaslu`eno slavili. Kikin|ani su ove godine osvojili prvo mesto u B ligi i u plej - autu sa TENT - om izborili plasman u A ligu, a sada su i u duelu sa Studentom stigli do petog mesta u Prvenstvu.

- Prvobtan ciq nam je bio plasman u Prvu A ligu i to smo ispunili, ova utakmica je vi{e stvar presti`a, nego {to je imala rezultatski zna~aj. Lepo je to {to je klub dobio {ansu da se takmi~i u evropskom nadmetawu, ali to nije bio primaran ciq - rekao je trener @AK - a Marko Orlovi}.

G. Malenovi}

SPORT

DNEVNIK ME^ ZA PRVAKA SVETA

Sjajna igra Topalova Sa danom pomerawa po~etka me{a zbog problema Ananda sa prevozom, u Sofiji je kona~no po~eo me~ izme|u svetkog prvaka Ananda i izaziva~a Topalova. U prvoj partiji bele figure vodio je Topalov. Igrana je Grinfeldova odbrana a u sjajno vo|enoj partiji Topalov je prvo razbio kraqevo krilo crnog, da bi u 24. potezu `rtvovao skaka~a za pe{aka i postigao neodbrawiv napad. Kada je u 30. potezu dao i topa za lovca Anand se predao. Neo~ekivan je brzi slom svetkog prvaka iako po nekim anketama, zbog doma}eg terena, mnogi vrhunski {ahisti daju blagu prednot Topalovu za kona~an ishod.

Topalov - Anand 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.c:d5 S:d5 5.e4 S:c3 6.b:c3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0–0 10.0–0 Sa5 11.Ld3 b6 12.Dd2 e5 13.Lh6 c:d4 14.L:g7 K:g7 15.c:d4 e:d4 16.Tac1 Dd6 17.f4 f6 18.f5 De5 19.Sf4 g5 20.Sh5+ Kg8 21.h4 h6 22.h:g5 h:g5 23.Tf3 Kf7 24.S:f6 K:f6 25.Th3 Tg8 26.Th6+ Kf7 27.Th7+ Ke8 28.T~7 Kd8 29.Lb5 D:e4 30.T:c8+ 1–0 B.D.

ponedeqak26.april2010.

19

INTERVJU BRANKO \UKI],TRENER MU[KE I @ENSKE EKIPE STK VOJVODINA

Titule branimo, sponzore tra`imo Pred trenerom stonotenisera i stonoteniserki novosadske Vojvodine Brankom \uki}em nalazi se te`ak zadatak. Crveno-beli su pred pretposledwim korakom odbrane duple krune, osvojene minule sezone koja, realno, te{ko mo`e da se ponovi.

Vi{e je razloga za umereni optimizam, a najva`niji je svakako taj da Vojvodina objektivno ima slabiji igra~ki kadar naspram minule sezone i da je finansijska situacija u klubu znatno te`a od pro{logodi{we.  Da li je Vojvodina plasmanom u polufinale plejofa u obe konkurencije ispunila osnovni ciq?

- O~ekivali smo da }e obe ekipe biti me|u ~etiri, da opet do|emo u priliku da se borimo za

- Krivo mi je {to su o parovima polufinala plej-ofa odlu~ivali drugi umesto nas. Kada smo mi igrali me~eve s konkurentima kalkulacija nije bilo. Na osnovu raspleta u fini{u sezone, a tu pre svega mislim na naknadno odigrane odgo|ene me~eve, jasno je da su neki me~evi zavr{eni neo~ekivanim rezultazima.  Da li to unapred tra`ite alibi za eventualni rezultatski neuspeh?

- Naprotiv. Andrea Todorovi} iza sebe ima fantasti~nu sezonu, Blanka Barna pokazala je da je najboqa upravo u kqu~nim partijama, a od Sla|ane Krsmanovi} o~ekujem da donese prevagu na poziciji broj tri.

Uva`avam Sen}anke, jer moj kolega Melik ima ve}i izbor u

- Kao ~etvrtoplasirani idemo na Crvenu zvezdu koja je s Zolikom Peteom, ma|arskim internacionalcem Martonom Mar{ijem, iskusnim Vladom Mari}em i Vladimirom Radowi}em odigrala ligu silovito.

No, u Novom Sadu smo izborili remi uz prokockanih {et me~ lopti, a ni u beogradskom porazu od 3:6 nismo bili u podre|enoj ulozi, pa mi preostaje da verujem kako prvi igra~ lige Zoran Savi}, Uro{ Gordi} i Milija ^abrilo mogu prona}i motiv da nadma{e sebe i elimini{u velikog rivala. U me~u Banata i Spartaka {anse su prakti~no podjednake.  Da li bi jedna titula zadovoqila ambicije STK Vojvodina u ovoj sezoni?

Veselin Topalov

PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Porazi vode}ih

^oqu{kina izgubila

U Kragujevcu, posle dana odmora na prvenstvu Srbije za mu{karce, crni dan crnim figurama za vode}u dvojku Bogosavqevi}a i Sedlaka. [olak je jo{ jednom pokazao da igra lako sa Bogosavqevi}em, dok se Sedlak, nakon sjajnog starta, posle poraza od Lajthajma utopio u grupu pratilaca vode}e trojke. O~ekivana pobeda Pikule nad Govedaricom omogu}ila mu je da se na|e u dru{tvu vode}ih igra~a.

Rezultati 6. kola: Govedarica – Pikula 0:1, [ari} – Tadi} remi, Krsti} – Damqanovi} 0:1, [olak – Bogosavqevi} 1:0, Lajthajm – Sedlak 1:0, Pavlovi} – Dra`i} remi, Savi} – Perunovi} remi.

Stawe posle 6. kola: 1-3. Lajthajm, Pikula, Bogosavqevi} 4, 4-7. [olak, Perunovi}, Pavlovi}, Sedlak 3,5, 8. Dra`i} 3, 9-11. Savi}, Tadi}, Damqanovi} 2,5, 12-13. Krsti}, [ari} 2, 14. Govedarica 1,5 poen.

B. D.

Peto kolo prvenstva Srbije za `ene, koje se igra u Pan~evu, definitivno je pokazalo da glavni favorit po rejtingu Irina ^oqu{kina nije u formi i da se ove godine ne mo`e nadati {ampionskoj tituli. An|elija Stojanovi} savladala je jo{ jednu te{ku prepreku na putu ka novoj tituli prvaka dr`ave. U stopu je prati Jovana Eri} i bilo bi dobro da weni dosada{wi rezultati nisu rezultat povoqnog rasporeda ve} {ahovskog sazrevawa.

Rezultati 5. kola: Petrovi} – Stojanovi} 0:1, \uki} – Raki} remi, ^oqu{kina – Drqevi} 0:1, Tomin – Mladenovi} remi, Miladinovi} – Eri} 0:1, Bendera} – Tadi} 1:0.

Plasman posle 5. kola: 1. Stojanovi} 4,5, 2.

Eri} 4, 3-4. Drqevi}, Bendera} 3,5, 5. \uki} 3, 6-8.

Raki}, Petrovi}, ^oqu{kina 2,5, 9. Tomin 2, 10.

Tadi} 1, 11-12. Mladenovi}, Miladinovi} pola poena.

B. D. Saveti Branka \uki}a uvek dobro do|u

POVODOM IZLASKA KWIGE VLADIMIRA VUJINA „SENTIMENTALNI SPOMENAR”

Svetski asovi iz na{ih sokaka Sportske priredbe: {ampionati, utakmice, turniri pa i egzibicione revije, pune stranice dnevnih novina, dobijaju najgledanije udarne termine na televizijama, dr`e budnima slu{aoce radija po celu no}, ponekad pi{u i scenarije za filmove, ali su sportske kwige, naro~ito kod nas, ipak dosta retke. Zato je, izme|u ostalog, na veoma topao prijem nai{la tek iza{la kwiga Vladimira Vujina, dugogodi{weg novinara “Dnevnika” pod naslovom “Sentimentalni spomenar” i s podnaslovom kao obja{wewem “ Sportski korifeji Novog Sada”.

Kwiga – po mnogo ~emu jedinstvena – opisuje {ampinski uspon i trijumfe mnogih sportskih asova sa ovih prostora, ali i pretvara spomenar u monumentalni spomenik vrlo preciznom i detaqnom obradom jo{ nekih tema i li~nosti. Prvi put su se u istim koricama na{li velikani brojnih sportova (ukupno 19), od atletike do {aha, prvi put je Novi Sad svestrano naslikan i kao grad zna~ajnih sportskih priredbi, grandioznih sportskih objekata ali i sportskih poslenika bez ~ijeg upornog rada i truda, nekada javnog i promovisanog, ponekad nevidqivog i nezapa`enog – velikih dostignu}a ne bi ni bilo.

- @eqa mi je bila, tokom celog posla, da jo{ jednom uka`em na velike uspehe novosadskih sportista, na podvige nekih qudi i organizacija {to nisu uvek bili u centru pa`we – ka`e autor, V. Vujin, nekada{wni novinar i urednik “Dnevnika”, izve{ta~ sa brojnih velikih priredaba (tri olimpijade, izme|u ostalog), sada penzioner. Bio je to veliki izazov vredan svakog truda jer su ovi divni qudi svojim znawem, talentom, entuzijazmom i qubavqu u~inili neprocewivo mnogo za na{ grad, dr`avu, Evropu – svet. Ponekad je prosto neophodno podsetiti na te velike podvige, recimo na ~iwenicu da je Desanka Perovi} pre ~etiri decenije do{la sa Svetskog prvenstva u Arizoni ~ak sa pet medaqa, od kojih su tri bile zlatne! Takve kuriozi-

tete vezujemo samo za fenomenalne ameri~ke pliva~e i ruske gimnasti~are, a zaboravqamo da ih i mi imamo. Izbor li~nosti u ovoj kwizi je iskqu~ivo moj izbor i znam da on nije potpun, a jo{ mawe savr{en. Korifeji poti~u iz nekoliko nara{taja i ovde su prvi put zajedno zato {to je to zbirka mojih li~nih zapisa i utisaka.

- Kwaga je podeqena u nekoliko, nejednakih, poglavqa. Sportista je najvi{e (52), slede ih treneri (14), pa sportske sudije, lekari, sportski radnici i funkcioneri, sportski novinari i fotoreporteri, sponzori i – ostali. U odeqku “Prigodno” su pri~e kako je gra|en SPENS, za{to je Novi Sad kolevka jugoslovenskog vazduhoplovstva, {ta je sve bio Sport klub “Juda Makabi”, a {ta Sportsko dru{tvo E|{eg, te jo{ nekoliko zanimqivih storija.

Promocija kwige “Sentimentalni spomenar” odr`ana je u zgradi Vojvo|anskog muzeja. Nimalo slu~ajno. Ova ustanova velike tradicije je uz DOO “Dnevnik” – novine i ~asopisi, suizdava~ kwige, a Jovan Paunovi}, kustos Odseka za istoriju sporta i fizi~ke kulture, je jedan od recezenata. Drugi je ugledni novosadski sportski lekar Sr|an Soldatovi}, koji je, izme|u ostalog, konstatovao:“ Posebne vrednosti ove kwige susti`u se u dobro ukomponovanim autenti~nim autorskim zapisima Vujina i fragmentarnim li~nim kazivawima, se}awima i ispovestima sportskih asova, sa mno{tvom detaqa koji mozai~no i reqefno odslikavaju dramatiku, svetlosti i slike `ivotnih putawa sportskih legendi“.

Promociju su prisustvovali i brojni poznati sportisti i sportski poslenici ~iji su likovi obra|eni u kwizi.

Kwiga “Sentimentalni spomenar” je uve}anog formata, ima 550 stranica, ilustrovana je originalnim fotografijama i mo`e se kupiti u antikvarnici “Orfelin”(kod Gimnazije „JJ Zmaj“) po ceni od 3.000 dinara.

Pavle Male{ev

titulu. @enska ekipa je superiornije odigrala liga{ki deo i objektivno je bli`a odbrani titule, a pred mu{karcima je veliki motiv da se doka`u uprkos tome {to su ih mnogi u predstoje}em dvome~u sa Crvenom zvezdom otpisali – ka`e \uki}.  Koliko su vas poremetili izostanci najiskusnijih igra~a?

- Jasno je da bi ekipa s I{tvanom Poqakom imala ve}e {anse da sa~uva trofej, a verujem da }e Gordana Plav{i} ipak odigrati me~eve u plejofu i na taj na~in se oprostiti od dresa u kom je godinama igrala, stigla do reprezentacije i osvajala titule. Svestan sam da su joj obaveze na poslu na prvom mestu, ali nam weno prisustvo nesumwivo zna~i.  Utisak je da vas je od izostanka iskusnih prvotimaca jo{ vi{e pogodio raspored parova u polufinalu plej-ofu?

Evi Tot, Evi Tapai, Aliz \ur~ik, Marti Teke i Aneti Maksuti, ali se nadam da }emo uspe-

- Pre dve godine igrali smo u oba finala, pro{le sezone osvojili smo duplu krunu, a sada

Polufinale plej-ofa U prvim polufinalnim me~evima u mu{koj konkurenciji, 27. april, sasta}e se – BEOGRAD: Crvena zvezda – Vojvodina i ZREWANIN: Banat – Spartak. Revan{i su 29. aprila.

U prvim polufinalnim me~evima u `enskoj konkurenciji 27. aprila igra}e – BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola – Stari grad, a 28. aprila – NOVI SAD: Vojvodina – Senta. Revan{ me~evi igra}e se 30. aprila.

U finale }e se plasirati ekipe koje prve osvoje ~etiri boda. ti da se domognemo prvi ~etiri boda koja vode u finale.  Kome dajete prednost u drugom polufinalu?

- Ba~ka Topola sa Monikom Molnar i perspektivnim igra~icama Tru`inski i Fewve{i je favorit u me~u sa ekipom Stari grad.  Kakve su prognoze u duelima mu{kih ekipa?

bi nas jedan {ampionski pehar potpuno zadovoqio. Na{a bitka se ne zavr{ava takmi~arskim delom, jer pored odbrane titula pred STK Vojvodina nalazi se podjednako va`an i te`ak zadatak, a to je pronal~a`ewe generalnog spnozora, ~ime bismo re{ili mnoge brige – isti~e Branko \uki}.

Sava Savi}

Mikec u finalu Svetskog kupa Osvajawem drugog mesta vazdu{nim pi{toqem na drugom Svetskom kupu u Pekingu, srpski olimpijac Damir Mikec obezbedio je u~e{}e u finalu ovog takmi~ewa u oktobru, ~iji }e doma}in biti naknadno odre|en!

Od srpskih strelaca u~e{}e su jo{ obezbedili Jasna [ekari} MK pi{toqem osvajawem prvog mesta na Svetskom kup u Sidneju i Lidija Mihajlovi}, koja je lane u finalu Svetskog kupa u kineskom gradu Vuksi osvojila zlato i kristalni globus MK pu{kom 3 puta 20 metaka.

Damir Mikec

Goran Maksimovi} je u razgovoru sa visokim zvani~nicima Me|unarodne federacije streqa~kih sportova u Pekingu saznao da jo{ uvek nisu odre|eni doma}ini svetskih kupova 2011. na kojima }e se vaditi po dve vize za olimpijske igre u Londonu i da je lo{a (zbog visokih tro{kova) najava da mo`e da se dogodi da ni jedan ne bude u Evropi! Ove godine, od ~etiri svetska kupa tri su bila van Evrope – Peking, Sidnej, Fort Bening (SAD, od 24. do 30. maja) i samo }e se ~etvrti odr`ati u Beogradu od 26. juna do 4. jula.

20

GLOBUS

ponedeqak26.april2010.

Trotoar koji proizvodi struju

^ime se kupaju najve}i fanovi „Ratova zvezda”? a samo {est i po dolara, Han Solo od sapuna u va{oj kadi!

Kompanija „Lak{eri lejn“ proizvodi sapune u obliku likova, logoa ili ~itavih scena iz poznatih filmova.

Tako „zamrznuti“ Han Solo od sapuna mo`e krasiti i va{e kupatilo, po skromnoj ceni od 6,5 dolara. Glumac Harison Ford ovekove~en je u trenutku kada ga je zli Dart Vejder zaledio u komadu karbonita i poslao ga Xabi Hatu.

Miri{qavi Han Solo izra|en je od maslinovog uqa sa dodatkom aloe vere, a „Lak{eri lejn“ nudi i sapune sa logom filma „Borila~ki klub“, i `utom podmornicom iz ~uvene pesme The Beatles.

Tuluzu u Francuskoj izgra|en je trotoar koji proizvodi struju kada se po wemu hoda. Kada se kora~a po wemu, trotoar proizvodi elektri~nu energuju prose~ne snage 30 vati, {to je dovoqno za rad nekoliko uli~nih svetiqki.

Projekat je pokrenut u okviru politike samoodr`ivog razvoja i za sada je u eksperimentalnoj fazi. Sistem su izumeli stru~waci jedne holandske kompanije, a sastoji se od kamenih plo~a opremqenih mikrokolektorima za prikupqawe kineti~ke energije koja se stvara kora~awem.

Mikrokolektori su povezani sa baterijom koja akumulira tu energuju. „Sagleda}emo sve aspekte primene ovog izu-

Z

U

rgentinski ministar prosvete odlu~io je da se u toku svetskog prvenstva u fudbalu u~enicima omogu}i da gledaju prenose utakmica nacionalne selekcije, kako bi se spre~ilo da oni be`e iz {kole. „Mislim da je mnogo boqe da im se to omogu}i, jer }e tako izgubiti samo dva ~asa. U protivnom, tih dana uop{te ne}e dolaziti u {kolu”, rekao je ministar Alberto Sileoni.

Utakmice Argentine na Svetskom kupu u Ju`noj Africi prati}e najmawe 70 odsto stanovni{tva, {to zna~i da bi {kole bile prazne. Prvu utakmicu u grupi Argentina igra u subotu, kada nema nastave, ali preostale dve padaju u utorak i ~etvrtak u vreme nastave.

Sve {kole }e morati da obezbede televizore, a svi |aci koji se tih dana ne pojave na nastavi dobija}e neopravdane.

ma i vide}emo da li je on isplativ”, rekao je pomo}nik

gradona~elnika Tuluza Aleksandar Marsjel.

Pazite na malog, iako je veliki!

Kakva {kola, po~iwe utakmica!

A

DNEVNIK

oditeqi skejtera u Man~esteru dobili su pritu`bu na pona{awe svog sina, koji uskoro puni 30 godina.

Op{tinska uprava Man~estera poslala je porodici Da Silva pismo u kom se upozorava da je wihov sin „vi|en kako vozi skejtbord na mestima gde to nije dozvoqeno”.

Toni da Silva ro|en je 1980. godine, uskoro }e napuniti trideset i ni ne `ivi sa roditeqima.

U pismu su op{tinari detaqno opisali {ta je „de~ak” radio,

i upozorili roditeqe da, ukoliko ga ne budu kontrolisali, mogu da se suo~e sa kaznom od 500 funti. „Istra`ivawa su pokazala da deca naj~e{}e prihvate savet kada dolazi od roditeqa”, posavetovali su Da Silve iz op{tine.

Toni da Silva, poluprofesionalni skejter, rekao je za „Telegraf” da mu je pismo bilo sme{no. „O~igledno su pretpostavili da je svako ko vozi skejt klinac”, rekao je on.

R

Prevrnula automobil na drugom ~asu vo`we edna Britanka uspela je da na drugom ~asu vo`we prevrne instruktorov automobil na krov.

Nesvakida{wi incident dogodio se ju~e u Oksfordu.

Mlada `ena je udarila u uli~ni stub automobilom „fiat 500” koji se prevrnuo na krov. Sre}om, ona i wen instruktor su zadobili samo lak{e povrede. [kola vo`we koju poha|a ta `ustra 20-ogodi{wakiwa za volanom, saop{tila je da je instruktor postupio „smireno, profesionalno i brzo” i da se vratio na posao novim kolima.

Jedan o~evidac sudara je izjavio da je prvo ~uo kako automobil naglo ubrzava, a odmah zatim veliki prasak. „Video sam kako se prevr}e na stranu, a zatim i na krov”, kazao je on, dodaju}i da je strahovao da se vozilo ne zapali jer je benzin po~eo da curi. [to se pak u~enice ti~e, ona je izjavila da jedve ~eka da zaka`e slede}i ~as.

Beba u kolima, tata na striptizu u{karac sa Novog Zelanda ostavio bebu u kolima i oti{ao u striptiz klub.

Neimenovani otac, star 42 godine, ostavio je de~aka starog godinu dana u svom automobilu ispred striptiz kluba u Velingtonu, i u{ao da se provede.

Prolaznici su primetili da beba spava u kolima, i odmah alarmirali policiju, po{to je dete ostavqeno bez nadzora.

Po izlasku iz striptiz kluba, otac je uhap{en zbog ugro`avawa bezbednosti deteta, a vlasti su pohvalile prolaznike koji su ih pozvali. „Po{to su primetili dete ostavqeno u vrlo opasnoj situaciji, odreagovali su kako bi trebalo i pozvali nadle`ne organe”, rekao je novozelandski komesar za decu Xon Angus.

J

M

@elite da pre`ivite smak sveta 2012?

J

Pa`wa – pijanci!

Osu|ene zbog pevawa na plejbek Dva mlade kineske peva~ice osu|ene su na nov~ane kazne od 50.000 juana (oko 5.400 evra) zbog pevawa na plejbek koje je zabraweno u zemqi posle skandala na otvarawu Olimpijskih igara u Pekingu 2008.

Dve malo poznate peva~ice uhva}ene su 2009. dok su pevale na plejbek na jednom koncertu u gradu ^engdu, na jugozapadu zemqe, izvestila je kineska dr`avna novinska agencija Sinhua na svom internet sajtu.

Skandal oko pevawa na plejbek, koje je Kinezi ina~e ~esto prebacuju doma}im peva~ima, dogodio se na sve~anom otvarawu Olimpijskih igara u Pekingu.

Organizatori manifestacije na{li su se na udaru kritike na internetu i u medijima, posle priznawa da je jedna devetogodi{wa devoj~ica pevala na ceremoniji otvarawa Igara na plejbek kako bi zamenila devoj~icu koja je zaista interpretirala numeru ali kojoj je nastup bio uskra}en zbog nedovoqno privla~nog fizi~kog izgleda.

jednom rumunskom gradu nedavno su postavqeni saobra}ajni znaci koji upozoravaju voza~e na pe{ake u pijanom stawu.

Zvani~nici Pe~ke, na 20-ak kilometara od ma|arske granice, naredili su postavqawe znakova jarkih boja na kojima je nacrtan ~oveka koji puzi s fla{om u ruci i natpisom „Pa`wa - pijanci!“ Znaci su postavqeni u delu grada u kome ima mno{tvo barova i restorana.

Peter Antal, gradona~elnik Pe~ke, izjavio je da je inicijativa pokrenuta nakon serije saobra}ajnih nesre}a izazvanih pe{acima u alkoholisanom stawu. „Mi smo pograni~ni grad kroz koji neprestano tutwe automobili“, kazao je Antal lokalnim medijima, dodaju}i da Pe~ka, tako|e, ima i bogat no}ni `ivot pa je potrebno upozoriti voza~e na neoprezne gra|ane koji se vra}aju iz provoda.

Odbacuju}i optu`be da je znakovima okarakterisao stanovnike grada kao notorne pijance, on je rekao da se nada da }e ova akcija doneti pozitivne rezultate i smawiti broj saobra}ajnih nesre}a.

U

edna ameri~ka firma namerava da izgradi dvadesetak podzemnih skloni{ta za one koji `ele da pre`ive smak sveta predvi|en za 2012. godinu. Jedno mesto u skloni{tu prodava}e se po ceni od 50.000 dolara (36.000 evra).

Ukoliko verujete drevnim proro~anstvima, legendama, ili ste jednostavno prepla{eni i la-

grati „sudwi dan“ varira od nuklearnog rata, do sun~ane oluje.

Po{to je u oba scenarija kraqj qudskoj rasi izvestan, ameri~ka firma „Vivos“ objavila je da u planu ima izgradwu dvadesetak podzemnih skloni{ta koja }e „ugostiti“ 200 najprivilegovanijih.

U skloni{tima }e biti obezbe|ena hrana i pi}e za godinu dana.

koverni, smak sveta bi trebalo da se dogodi 2012. godine, ta~nije, za mawe od 1.000 dana.

Scenario po kojem }e se odi-

Mesto mo`e da se rezervi{e depozitom od 50.000 dolara, a neki ameri~ki mediji prenose da se za informacije ve} javilo 1.000 qudi.

SVET

DNEVNIK

MA\ARSKA

ponedeqak26.april2010.

21

AUSTRIJA

Drugi krug parlamentarnih izbora BUDIMPE[TA: Ma|arski bira~i ju~e su glasali u drugom krugu parlamentarnih izbora na

Viktor Orban

kojima se o~ekuje da konzervativna stranka Fides obezbedi dvotre}insku ve}inu. Glasawe se organizuje u izbornim jedinicima u kojima nijedan od kandidata nije osvojio najmawe polovinu glasova. Birali{ta su bila otvorena od {est sati ujutru do 19 ~asova, a prvi nezvani~ni nrezultati su bili o~ekivani dva sata kasnije.

Fides predvo|en biv{im premijerom Viktorom Orbanom (46) je u prvom krugu izbora, 11. aprila, osvojio najvi{e glasova, odnosno 206 od ukupno 386 mesta u parlamentu, do sa-

da vladaju}i socijalisti 28 mesta, dok su odmah iz wih krajwi desni~ari iz Jobika sa 26 poslanika. Viktor Orban }e nakon izbora sastaviti vladu, a socijalisti }e posle osam godina vladavine oti}i u opoziciju.

Analiti~ari procewuju da Fides ima velike {anse da obezbediti dvotre}insku ve}inu {to }e mu biti potrebno za izmene Ustava i zakona kqu~nih za sprovo|ewe reformi. Fides zato mora da osvoji najmawe 48 od 57 izbornih jedinica u kojima se glasa, {to ne}e biti te{ko po{to ankete pokazuju da vodi u 56 jedinica.

Tri kandidata za predsednika BE^: U Austriji se odr`avaju izbori za predsednika dr`ave, a ispitivawa javnog mwewa pokazuju da }e socijaldemokrata Hajnc Fi{er najverovatnije ostati na toj funkciji.

Wegovi protivkandidati su politi~arka ekstremno desni~arske Slobodarske partije Austrije Barbara Rozenkranc i predstavnik Hri{}anske partije Austrije Rudolf Gering.

Konzervativna Austrijska narodna stranka, iako je druga najja~a snaga u parlamentu u Be~u, nije istakla predstavnika na izborima. Drugi potencijalni

Novo upozorewe Gr~koj

Dominik Stros-Kan

petka pregovori sa gr~kim vlastima ubrzali i da sve strane u procesu uvi|aju potrebu da se brzo deluje. Ministri Nema~ke i Francuske upozorili su ju~e Gr~ku da finansijska pomo} EU i MMF-a zavisi od novih mera {tedwe vlade u Atini. Nema~ki ministar finansija, Volfgang [auble, izjavio je da Gr~ka mora da pristane na nove mere {tedwe ako `eli da dobije finansijsku pomo} svojih evropskih partnera. Francuski ministar za ekonomiju, Kristin Lagard, je

francuskoj {tampi rekla da Gr~ka u pro{losti nije ispuwavala svoje obaveze i da }e zato svaka budu}æa finansijska pomo} toj zemqi morati da bude strogo kontrolisana.

Gr~ka je zatra`ila aktivirawe paketa pomo}i od 60 milijardi dolara koji su ranije odobrili EU i Me|unarodni monetarni fond, a o~ekuje da prvu tran{u pomo}i, vredne 45 milijardi dolara, koja treba da joj pomogne da iza|e iz krize, dobije pre 19. maja, izjavio je u petak ministar finansija Jorgos

Papakonstantinu.Spasila~ki paket predvi|a zajmove Gr~koj od drugih dr`ava evrozone u visini do 30 milijardi evra sa kamatom od pet odsto i oko 10 milijardi evra zajma od MMF-a. "@eleo bih da istaknem da krizom nije ugro`ena samo Gr~ka, ve} i finansijska stabilnost zone evra, ali i globalna ekonomija.

Veoma je bitno da uspemo u poku{aju da spasemo svetsku privredu i verujem da }emo to u~initi", ka`e komesar za pro{irewe Oli Ren. Ministri finansija Grupe 20 najmo}nijih svetskih ekonomija ocenili su da se, uprkos problemima sa kojima je suo~ena Gr~ka, globalna privreda, br`e nego {to je o~ekivano, oporavqa od najgore recesije u proteklih nekoliko decenija. Ministri se izme|u ostalog zala`u za dodatno oporezivawe finansijskog sektora koji predla`e Me|unarodni monetarni fond. Uvo|ewem novih taksi finasijske institucije svake zemqe bi u budu}nosti same mogle da podnesu teret bilo kakve vanredne situacije. Oporezivawu banka, za razliku od Sjediwenih Dr`ava i Velike Britanije, se i daqe o{tro protivi Kanada.

(Beta-Tanjug)

SAD

U tornadu stradala i deca MISISIPI: Desetoro qudi je poginulo, a desetine povre|ene u tornadu koji je pogodio jugoistok SAD. Sna`na oluja napravila je veliku materijalnu {tetu. Oluja je ~upala krovove prodavnica, fasade sa ku}a su otpadale, automobili su se prevrtali.

Sve ve}e saobra}ajnice su blokirala oborena stabla drve}a. Hitna slu`ba Misisipija je saop{tila da je petoro qudi, ukqu~uju}i dvoje dece stradalo u okrugu ^oktov. ^etiri `rtve su iz okruga Jazu, dok je jedna oso-

ba stradala u okrugu Holms. Guverner Misisipija, Hali Barbu da je tornado izazvao ogromnu {tetu u pojedinim delovima dr`ave.

"Samo nekoliko kilometara odavde se dogodio stravi~an tornado. Hvala Bogu da oluja nije pogodila centar grada koji je najnaseqeniji, jer bi broj `rtava bio mnogo ve}i", dodao je on.

Velika materijalna {teta je napravqena i u 15 obli`wih okruga. "Kao {to ste mo-

Hajnc Fi{er

UKRAJINA

PROLE]NO ZASEDAWE MMF I SVETSKE BANKE

VA[INGTON : U Va{ingtonu je ju~e po~elo prole}no zasedawe Me|unarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Ministri finansija i guverneri ~lanica MMF-a i Svetske banke raspravqaju o najaktuelnijim globalnim ekonomskim problemima. Delegaciju Srbije predvodi ministarka finansija Diana Dragutinovi}, a u Va{ington su otputovali i potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili}, guverner u ostavci Radovan Jela{i} i viceguverner Ana Gligorijevi}.

Du`ni~ka kriza u Gr~koj glavna je tema razgovora zvani~nika u Va{ingtonu. Generalni direktor Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan rekao je ju~e da je "uveren" da }e Fond, gr~ka vlada i Evropqani zakqu~iti pregovore "na vreme da bi se odgovorilo potrebama Gr~ke". Gr~ka je zvani~no u petak zatra`ila aktivirawe zajedni~kog planadr`ava evrozone i MMF-a za finansijsko spasavawe zemqe iz te{ke du`ni~ke krize. Prema toj formuli, zemqe evrozone dale bi dve tre}ine a MMF jednu tre}inu sume.

Stros-Kan je rekao da su se od

protivkandidati, izme|u ostalih i carev potomak Ulrih Habzburg-Lotringen, nisu uspeli da skupe 6.000 glasova nu`nih za izlazak na izbore.

Austrijski predsednik preuzima pre svega ceremonijalne zadatke u dr`avi. Najnovije ankete pokazuju da bi Fi{er mogao da osvoji oko 80 odsto glasova. Od 1919. godine u Austriji nijedan predsednik nije izgubio na izborima za drugi mandat.

gli da vidite, mnogo je lokala koji su uni{teni ili delimi~no o{te}eni. Ima i crkava koje su potpuno sravwene sa zemqom. A u oblastima do kojih ne mo`emo da pro|emo zbog poru{enog drve}a ima previ{e o{te}enih ku}a" , rekao je Barbu.

Ostatke ru{evina pretra`uju spasioci kako bi pomogli povre|enima da {to pre dobiju odgovaraju}u medicinsku negu. Tornado se osetio i u Luizijani, Arkanzasu i Alabami.

Protest protiv ruske flote KIJEV: Ukrajinci su protestovali ispred parlamenta u Kijevu zbog sporazuma kojim se ruskoj Crnomorskoj floti omogu}ava da ostane u Sevastopoqu posle 2017. godine Prema ugovoru koji su minule sedmice potpisali predsednici Ukrajine i Rusije, Viktor Janukovi~ i Dmitrij Medvedev, Rusi }e na Krimu ostati do 2042. godine. Neki demonstranti pristalice su prozapadne opozicije, drugi su do{li nezavisno. Istakli su nacionalne zastave i transparente na kojima je

pisalo "Ruska flota napoqe iz Crnog mora" i "Ne-ugro`avawu nacionalnog suvereniteta". Biv{a premijerka, Julija Timo{enko okupqenima je poru~ila da sve opozicione snage moraju da se ujedine u borbi protiv potpisanog sporazuma. Viktor Janukovi~ i Dmitrij Medvedev potpisali su sporazum prema kojem }e ruska flota ostati u Sevastopoqu 25 godina du`e nego {to je prvobitno planirano. Zauzvrat je Kremq najavio smawewe za 30 posto cene ruskog gasa.

IRAK

Ozbiqan udarac Al Kaidi?

BAGDAD: Organizacija Ira~ka islamska dr`ava, koju ~ine brojne ekstremisti~ke grupe predvo|ene Al Kaidom, objavila je danas na jednom internet sajtu da su ubijena wena dva najvi{a pripadnika - Abu Omar al-Bagdadi i Abu Ajub al-Masri. U saop{tewu te teroristi~ke mre`e, me|utim, dadaje se da smrt Bagdadija i Masrija ne}e uticati na operacije Ira~ke islamske dr`ave u Iraku, jer su se organizaciji nedavno prikqu~ili novi ~lanovi. "Posle dugog puto-

vawa ispuwenog `rtvama i borbom protiv neistina i wihovih predstavnika, dva viteza su sjahala i pridru`ila se carstvu mu~enika.

Objavqujemo da je muslimanska nacija izgubila dva lidera xihada, dva svoja ~oveka koji su bili poznati kao heroji na putu xihada", pi{e u saop{tewu. Ameri~ki predsednik Xozef Bajden ocenio je smrt Abu Omara al-Bagdadija i Abu Ajuba al-Masrija kao "potencijalno razorni udarac" Al Kaidi u Iraku.

(Beta-AP)

ISLAND

Mawe lave i pepela REJKJAVIK: Mawa koli~ina lave isti~e iz vulkana ispod gle~era Ejafjalajokul na Islandu, a koli~ina pepela iz vulkana se smawila, rekao je ju~e Johanes Tomason iz islandske Agencije za civilnu za{titu i vanredne situacije. Mawe lave zna~i da }e ubudu}e biti mawe pepela, zato {to pepeo proizvodi lava koja se topi kroz gle~er ispod koga se vuklan nalazi, objasnio je Tomason aktivnost vulkana ~ija je erupcija pre 11 dana izazvala haos u evropskom avio-

saobra}aju. Tomanson je rekao i da je te{ko predvideti {ta }e se daqe de{avati u vuklanu koji se nalazi oko 120 kilometara jugoisto~no od islandske prestonice Rejkjavika. Iako erupcija Ejafjalajokula, koja je po~ela 14. aprila, vi{e, uglavnom, ne ugro`ava aviosaobra}aj, nau~nici strahuju da bi ona mogla pokrenuti erupciju obli`weg vulkana Katla, koji je mnogo ve}i.Stru~waci ka`u da su ranije erupcije Ejafjalajokula ~esto prethodile erupciji Katle.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIHAEL [PINDELEGER Austrija od Irana o~ekuje jasno pomerawe u pogledu nuklearnog programa te dr`ave, podvukao je ju~e u Be~u ministar inostranih poslova Mihael [pindeleger. On je posle razgovora sa iranskim kolegom Manu~erom Motakijem kazao da "Voz u pravcu sankcija mo`e da se zaustavi samo kada do|e do pomerawa po pitawu nuklearnog programa."

KRISTIN DEJVIS Kristin Dejvis, koja tuma~i lik qupke [arlot Jork u seriji i filmu „Seks i grad", pomirila se sa ~iwenicom da nikada ne}e biti dovoqno mr{ava po holivudskim standardima. "Ja imam kukove! Nikada ne}u biti jedna od najmr{avijih glumica, niti `elim to da budem. Kada si zadovoqna sobom i svojim telom, automatski postaje{ samouverena", ka`e 45-godi{wa glumica

ALEKSANDAR LUKA[ENKO Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko kritikovao je ju~e Rusiju zato {to ruska vojska ne pla}a kori{}ewe dve vojne baze u Belorusiji. Luka{enko je rekao da Rusija pla}a "nula rubqi, nula kopejki" za dve baze u oklini Minska. Jedna je deo ruskog antiraketnog sistema, dok druga obezbe|uje komunikacije s ruskim podmornicama u Atlantskom okeanu.

BRITANSKO IZVIWEWE POGLAVARU RIMOKATOLI^KE CRKVE

„Poziv” papi da otvori kliniku za abortuse LONDON: Vatikan bi mogao da za`ali zbog najavqene septembarske posete Velikoj Britaniji posle dokumenta koji je sa~inio slu`benik britanskog Ministarstva inostranih poslova, a koji je objavqen u listu "Sandej tajms".Dokument pod naslovom "Idealna poseta" predla`e da se septembarska poseta pape Britaniji obele`i kondomom sa imenom "Benedikt", papi je predlo`eno da blagoslovi jedan homoseksualni brak i otvori kliniku za abortuse.

U dokumentu pi{e i da bi papa mogao da se izvini za [pansku armadu i da otpeva pesmu sa kraqicom, a prihod bi i{ao u dobrotvorne svrhe.

Poglavar Rimokatoli~ke crkve pozvan je i da se "osvrne" na zlostavqawe dece od strane sve-

{tenika te crkve.Biskupi iz Notingema u`asnuti su dokumentom koji smatraju uvredqivim, a zaprepa{}en je i {ef diplomatije Dejvid Miliband.

za dokument, rasporedili na "druge du`nosti", te da sporni dokument ne odra`ava stav tog ministarstva. Kako se navodi, dokument je britanskim funkci-

Iz britanskog Ministarstva inostranih poslova poru~uju da su mla|eg saradnika, odgovornog

onerima podelila grupa od tri ili ~etiri mla|a slu`benika zadu`ena za organizaciju papi-

ne posete. Sporna bele{ka je povu~ena, a protiv odgovornih pokrenuta je istraga. Da bi ubla`io diplomatski skandal, britanski ambasador u Vatikanu Frensis Kempbel susreo se s tamo{wim zvani~nicima i izrazio `aqewe zbog pona{awa britanskog slu`benika.

Niko od ministara nije imao uvid u dokument, jer je povu~en ~im su vi{i zvani~nici saznali za to, rekao je portparol ministrstva inostranih poslova, dodaju}i da je odgovornoj osobi "usmenim i pisanim putem re~eno da je u~inio ozbiqnu gre{ku u rasu|ivawu".

Poseta pape Britaniji, koja je najavqeno za 16. do 19. septembra, bi}e prva wegova poseta toj zemqi od 1982. godine, a trebalo bi da se sastane sa britanskom kraqicom Elizabetom II.

22

BALKAN

ponedeqak26.april2010.

REAGOVAWE NA POTPISIVAWE ISTANBULSKE DEKLARACIJE

Radmanovi}: Silajyi} prekr{io Ustav BAWALUKA: Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi} izjavio je ju~e da je potpisivawem Istanbulske deklaracije predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} prekr{io Ustav BiH, jer je, kako je naglasio, za potpisivawe ove deklaracije Silajxi}u bila potrebna odluka Predsedni{tva.

"Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} je zajedno sa svojim ministrom inostranih poslova Svenom Alkalajem bio u nezvani~noj poseti Istanbulu i zato nije mogao prihvatiti nikakakav dokument u ime BiH", kazao je Radmanovi} na konferenciji za novinare.

On je ocenio da "Istanbulska deklaracija" ne}e doprineti stabilnosti BiH niti dobrosusedskim osnosima sa Srbijom, poru~uju}i da }e odbiti "Istanbulsku deklaraciju" ako se o woj bude raspravqalo u Predsedni{tvu BiH. Navode}i da Istanbulska deklaracija predvi|a zvani~nu posetu ~lanova Predsedni{tva BiH Beogradu, Radmanovi} je kazao da se ta poseta desila pro{le godine, bez obzira {to u woj nisu u~estvovali bo{wa~ki i hrvatski ~lanovi Predsedni{tva BiH. "BiH ove godine nije usvojila plan poseta Predsedni{tva BiH ni poseta Bosni i

Alkalaj nije imao ovla{}ewe BAWALUKA: Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi} izjavio je ju~e da niko nije ovlastio ministra inostranih poslova BiH Svena Alkalaja da u~estvuje na nedavno odr`anom sastanku u Talinu, na kome je uslovno odobren Akcioni plan za ulazak BiH u NATO (MAP).

"MAP je uslovqen re{avawem pitawa prenosa vojne imovine sa entiteta na Ministarstvo odbrane i dr`avu BiH. To je novi pritisak na jedan od entiteta i zna~i nove nesporazume i podele u BiH", istakao je Radmanovi} na konferenciji za novinare. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH je, tako|e, rekao da je deo bo{wa~kog rukovodstva zloupotrebio oru`ane snage BiH, koje su odale vojnu po~ast na sahrani ha{kog osu|enika Rasima Deli}a."Prave}i politi~ko-versku manifestaciju, oni su pokazali da ne po{tuju Dejtonski spoarazum, Ha{ki tribunal i Evropsku uniju", kazao je Radmanovi}.

Hercegovini i ne}e usvojiti predlog odluke da se ide u Beograd. U normalnim me|udr`av-

nim odnosima za o~ekivati je da predsednik Srbije vrati posetu i da sada do|e u zvani~nu

posetu BiH", kazao je Radmanovi}.

On je naveo da je u Istanbulskoj deklaraciji "sporno i to {to se podr`avju stavovi Saveta za implementaciju mira (PIK), isti~u}i da "Srbija ne bi trebalo ni da daje ocenu o tome, jer ne u~estvuje u radu PIK-a".

"Sama deklaracija sadr`i niz stvari koje su nepotrebne i ne znamo {ta uop{te zna~e", rekao je srpski ~lan Predsedni{tva BiH. Radmanovi} je dodao da je "opasno kada predsednici susednih zemaqa u svojim izjavama o BiH ne pomiwu dvoentitetsku strukturu ove zemqe, {to ukazuje da imaju neke dileme oko Dejtonskog sporazuma".

Radmanovi} je naveo da je u tom kontekstu bila i nedavna poseta hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a BiH, koji je posetio mesta na kojima su po~iweni zlo~ini nad bo{wa~kim i hrvatskim narodom, ali ne i srpska strati{ta, "~ime je podr`ao Va{ingtonski sporazum, a ne Dejtonski sporazum".

Predsednici Srbije i Turske, Boris Tadi} i Abdulah Gul i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} potpisali su prekju~e u Istanbulu deklaraciju, kojom su potvrdili zajedni~ko opredeqewe da }e raditi na izgradwi mira, stabilnosti i prosperiteta na Balkanu.

(Tanjug-Beta)

DNEVNIK [INAVATRA VI\EN U CRNOJ GORI

Drugi put me|u Crnogorcima PODGORICA: Biv{i taj[inavatrini advokati su ralandski premijer Taksin [inanije potvrdili navode da on invatra od pre dva dana ponovo je u vestira u hotelijerstvo u Crnoj Crnoj Gori ~iji je dr`avqanin, Gori. Po pisawu medija biv{i objavio je podgori~ki list "Vitajlandski premijer je u blijesti". [inavatra boravi u vili "Milo~er" u blizini Svetog Stefana, a u Crnu Goru je doputovao sa nekoliko svojih politi~kih pristalica iz Tajlanda, navodi list.Ovo je drugi boravak svrgnutog tajlandskog premijera u Crnoj Gori u posledwih mesec dana. [inavatra je sredinom marta proveo par dana sa porodicom u Budvi, odakle se, po navodima medija, linkom obratio svojim pristalicama na Tajlandu, koji protestima tra`e smenu vlasti i vanredne izTaksin [inavatra bore.

Biv{i premijer je svrgnut sa skim poslovnim vezama sa gr~vlasti 2006. godine i u odsutsvu kom "Restis grupom", koja reje osu|en na dve godine zatvora konstrui{e grad - hotel Sveti zbog korupcije.

Stefan.

MAKEDONIJA

O imenu bez kompromisa SKOPQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski insistira na imenu Makedonija u sporu sa Gr~kom.

"Ukoliko predlog o imenu Severna Makadonija, bude zvani~nio

HRVATSKA

Josipovi} podr`ava vladin program ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} rekao da je vladin ekonomski program dobra osnova, kao i da teret ekonomske krize mora da se rasporedi ravnomerno i pravedno.

"U ovom trenutku vladine mjere predstavqaju doista dobru osnovu i treba ih {to prije provesti", kazao je Josipovi}. Ju~era{wom odlukom poslanika Hrvatskog sabora, od 1. jula se ukida ni`a stopa kriznog poreza, a od 1. novembra i vi{a. Krizni porez izglasan je krajem jula pro{le godine i trebalo je da se primewuje do kraja ove godine. Ni`om stopom od dva odsto koja }e biti ukinuta 1. jula oporezuju se sva primawa izme|u tri i {est hiqada kuna (izme|u 410 i 820 evra), a stopom od ~etiri odsto koja va`i do 1. novembra oporezuju se sva primawa

ve}e od {est hiqada kuna. Na ju~erawoj sednici poslanici su usvojili odluke o ukidawu, pri ~emu su poslanici opozicije, pre svega Socijaldemokratske partije bili suzdr`ani jer su se zalagali da se obe stope ukinu odmah, s obzirom na to da oni koji primaju iznad 6.000 kuna, wih 360.000, nisu bogati ve} uglavnom sredwi sloj. Dr`avni sekretar Ivica Mladineo izjavio je da se krizni porez ukida, jer je oceweno da }e biti zadovoqen ciq zbog koga je porez i uveden, a to je da kao vanredan prihod dr`avnog buxeta omogu}i nesmetano funkcionisawe svih dr`avnih slu`bi, obavqawe svih dr`avnih funkcija i zadataka i da bi se podmirile sve teku}e obaveze dr`ave, a posebno plate i penzije.

(Tanjug)

Ivo Josipovi}

Zna se ko je o{tetio spomenik kod Knina ZAGREB: Otkrivena je osoba koja je o{tetila spomenik srpskim civilima u Varivodama kod Knina. Re~ je o 47-godi{wem mu{karcu iz [ibenika, pi{e u saop{tewu policije. Spomenik me{tanima srpske nacionalnosti koji su ubijeni 28. septembra 1995. godine, posle akcije „Oluja“, o{te}en je u no}i izme|u ~etvrtka i petka. Preksino} je taj doga|aj najo{trije osudila premijerka Jadranka Kosor, koja je

HRT pla}ao la`ne honorarce

tra`ila hitnu istragu policije da bi se {to pre otkrio i kaznio po~initeq tog „vandalskog ~ina“. O{te}ewe spomenika osudio je i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac. Spomenobele`je ubijenim srpskim civilima je postavqen 2004. godine u znak se}awa na ubijenih devetoro me{tana tog sela koji su u vreme ubistva imali izme|u 60 i 85 godina.

(Beta)

ZAGREB: Hrvatska radiotelevizija je 2008. i 2009. ispla}ivala honorare za 37 prevodilaca koji za tu ku}u nikada nisu preveli ni jedan tekst, pi{e “Jutarwi list“. Isti qudi su od HRT-a primili i honorare za novinarske, snimateqske, monta`erske, organizatorske i druge poslove za emisiju "@ivot u`ivo" koje, kao ni prevo|ewe, nikada nisu obavili. “Jutarwi list“ je pre nekoliko dana objavio da je HRT tokom dve godine isplatila oko 120 000 evra za osmoro ~lanova svog Simfonijskog orkestra, mada oni u wemu nisu odsvirali ni jednu notu.

Glava{ev „Majn kampf” na video-linku OSIJEK: Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Barawe preksino} je u Osijeku proslavio pet godina od osnivawa skupom i obra}awem video linkom osniva~a stranke Branimira Glava{a, koji se od hrvatskog pravosu|a krije u BiH. Na po~etku skupa prikazan je film "Moja borba 1", u kojem Glava{ izla`e svoje vi|ewe doga|aja od osnivawa stranke do danas.

Glava{ je putem video-linka iz Drinovaca u BiH prozvao hrvatsku vladu zbog katastrofalnog stawa u kojem se dr`ava nalazi i politike "koja je sprovo|ena u proteklih {est sanaderovskih godina". Hrvatska je na kolenima, "s

kolonama nezaposlenih i siroma{nih gra|ana", a vlast izmi{qa afere kako bi "skrenula pa`wa sa stvarnih problema, a to je nedostatak strategije za privredni oporavak", rekao je Glava{, napo-

miwu}i da je upravo Jadranka Kosor, premijer Hrvatske, svojevremeno kao potpredsednica, punih sedam godina bila konstanta te politike.

Odbegli politi~ar je kao neprimereno ozna~io i premijerkino me{awe u spot Hrvatske turisti~ke zajednice, a za to {to je u toku nedavne posete SAD tra`ila autogram od predsednika Baraka Obame rekao je da je "tipi~an primer neukusa i predstavqa

povredu dostojanstva i ponosa Hrvatske, kao suverene zemqe".

Obra}awe skupu Branimir Glava{ je zavr{io re~ima: "Uveren sam da }e Vrhovni sud ukinuti ispolitizovanu presudu i postupak vratiti na po~etak, kako bih povratkom u Hrvatsku mogao da nastavim javnu bitku u svoju korist i korist Hrvatskog demokratskog sabora Slavonije i Barawe".

Branimir Glava{, biv{i hrvatski general, osu|en je u pred sudom u Zagrebu na deset godina zatvora, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih nad Srbima u Osijeku.

Po izricawu presude, neometano je oti{ao u Bosnu i Hercegovinu, gde se i sada nalazi.

Nikola Gruevski

dostavqen Metju Nimicu i pregovara~ UN ga prihvati, ja }u taj predlog staviti na referendum i preporu~iti gra|anima da glasaju protiv wega", ka`e makedonski premijer Nikola Gruevski. U intervjuu skopskoj televiziji Sitel,

Gruevski je rekao da }e makedonskim gra|anima predlo`iti ime Makedonija kao jedino prihvatqivo, iako je Gr~ka taj termin mnogo puta odbacila, jer smatra da su u imenu Makedonija sadr`ane teritorijalne pretenzije prema woj, pi{e makedonski list "Ve~er".

Ina~e, posrednik u gr~ko-makedonskim pregovorima o imenu Makedonije, Metju Nimic ideju o komromisnom imenu Severna Makedonija prvi put je predstavio na sastanku u Wujorku, polovinom avgusta pro{le godine.

U Ohridu se ju~e odr`avao skup na kome su "simulirani pregovori o imenu" izme|u Makedonije i Gr~ke.

Prema najavi skopske televizije A1 kao organizatora, u~esnici skupa }e poku{ati da pomognu Makedoniji da iz ovog spora iza|e kao pobednik.

Osim biv{eg predsednika Sobrawa Stojana Andova i drugih makedonskih li~nosti, na skupu u~estvuju i Brenda Pirson iz Me|unarodne krizne grupe, gr~ki novinar Filos Stangos i jo{ neki gosti iz inostranstva.

Hrvatski konzorcijum ponovo u igri?

PODGORICA, ZAGREB Hrvatski Konstruktor je spreman za gradwu makar jedne deonice autoputa Bar-Boqari, kroz Crnu Goru, i nada se da }e dobiti deo tog posla.

Hrvatski konzorcijum “Konstruktor”, ~ija ponuda je bila prvorangirana i koji je trebalo da preuzme “posao stole}a”, po{to je dobio garancije kineske Eksim banke, smatra da su se sada stvorili uslovi za nastavak pregovora sa crnogorskom vladom o gradwi bar jedne deonice puta od Bara do Boqara, pi{e zagreba~ki “Jutarwi list”, a prenose podgori~ki mediji.

Nije poznato o kolikom je iznosu ta~no re~, ali prema dosada{woj proceduri, tvrdi list, crnogorska Vlada pre potpisivawa ugovora sa hrvatskim konzorcijem mora raskinuti ugovor sa gr~ko-izraelskim konzorcijem Acor HGH. Hrvatski konzorcijum koji je predvodio “Konstruktor” pobedio je svojevremeno na tenderu Vlade Crne Gore za igradwu puta Bar-Boqari. Preokret se dogodio marta ove godine, kada je Savet za izgradwu autoputa u Crnoj Gori predlo`io vladi da raskine ugovor s hrvatskim konzorcijumom jer nije u predvi|enom roku dostavio vaqane bankarske garancije.

“Iako je zbog nedostatka garancija hrvatskom konzorcijumu propao posao, ~ini se da se, ipak, oni ‘vra}aju u igru’ zahvaquju}i kineskoj banci Eksim. Prole}e je donelo dobre vesti za konzorcijum”, navodi list. Dodaje se da su neki hrvatski portali preneli informaciju da }e se prema novom planu prvo graditi deonica Bar-Podgorica, umesto ranije planirane izme|u Smokovce i Mate{eva. Navodi se i da bi za deonicu izme|u glavnog grada i najve}e luke u Crnoj Gori trebalo biti najmawe primedbi iz me|unarodnih financijskih krugova, koji su se negativno izja{wavali o projektu.

List isti~e i da za sada nisu osigurana jemstva za izgradwu svih deonica, ali se ipak o~ekuje da }e se tokom slede}e sedmice obnoviti pregovori s Vladom Crne Gore.

(Tanjug)

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

Bez prijateqstva i iskrene qubavi, `ivot donosi samo prazninu

N

ajboqi drug, drugarica, pravo prijateqstvo, iskrena qubav... to su re~i koje, za mene, imaju u `ivotu veliko zna~ewe, one me odr`avaju nasmejanom i sre}nom.

Bez toga svega mislim da niko ne bi mogao da `ivi. Svaki prijateq, ma kakav bio, je vredan. Za sebe mogu da ka`em da imam dosta drugova, ali opet, onih pravih je malo.

Niko nije savr{en i zato je mala koli~ina iskrenosti dovoqna za pravo drugarstvo.

Biti dobar drug, iskren prijateq, bez la`nog osmeha, to zna~i ostati uz druga u svakom momentu, pogotovo te{kom, jer je `ivot s prijateqima lep{i, boqi i sigurniji. De{avale su mi se razne sva|e s drugovima, {to je ponekad normalno, ali se sve to po-

sle sredilo. U `ivotu, tek kada izgubi{ nekog vrednog, shvati{ {ta si imao i po`eli{ da ga vrati{, ali nekad, na`alost, bude kasno. Moje mi{qewe je da, ako izgubi{ ono pravo i vredno, vrati}e se, a ako se to ne desi, zna~i da je bilo prolazno.

Sami smo kroja~i svoje sudbine, a ona i `ivot nam donose razli~ite puteve. Niko nikad ne zna {ta ga ~eka, {ta }e mu se desiti, {ta }e dobiti, izgubiti i zato uz prave prijateqe, uz iskrenu i pravu qubav treba u`ivati, Bogu se zahvaliti, sudbinu lep{e srediti, a `ivot, koji je suvi{e kratak, iskoristiti najboqe mogu}e.

Dragana Ili} VIII-3 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

ponedeqak26.april2010.

23

Jesen Jesen je do{la u moj kraj, i donela zlatan sjaj.

Ona ima sve lepe boje, ko u oku majke moje.

U jesen nam sti`u, razni plodovi, oni koje volimo da jedemo svi.

Jesen, to je lepo, godi{we doba, koje mora svako da proba.

Jelena \uri}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Kad mi ne{to treba Kad mi ne{to treba mama stalno naokolo vreba.

[ta mi je?

Kako mi je?

Onda nas dve pro{etamo centrom, i sve je gotovo sa ovom pesmom.

Prvo me pita, pa me onda {tipa.

Pa kad me pita da li mi ne{to treba ja sko~im, a ona prestane da vreba.

Marija Petrovi}, V-g „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Aleksandra Todori}, II-3, O[ „Svetozar Markovi} Toza“, Novi Sad

Pesma o cvetu Videh cvetak mali, odlu~ih da pi{em pesmu, o maloj lali.

Vitko joj telo, uvek skroz zeleno.

Ja volim svoju lalu, vitku i malu.

Milica Frqanovi}, III-3 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Moja mala {arena

Ribica i drugari J

B

ila jednom jedna ribica koja je bila jako uzbu|ena {to }e joj do}i drugari. Spremala se za tu `urku ve} par dana. Kada su stigli weni drugari igrali su se sve dok ajkula nije do{la. Sakrili su se iza kamena ~ekaju}i da ajkula ode. Ajkula je spazila komad mesa i {to br`e pojuri da ga pojede. Iza tog kamena izvirila je mala glavica ribice. Ribica je videla da je ajkula oti{la i to je rekla drugarima. Nastave oni da se igraju sve do kraja dana. Nisu ni znali da ih je spasila dobra vila Mila. Ona je bacila komad mesa i odvukla ajkulu od wih.

Awa Stevi}, I-7, O[ „Prva vojvo|anska brigada” Novi Sad

M

Moja mama

oja mama se zove Milica. Ona je visoka i pomalo bucmasta. Uspravnog je i pravilnog dr`awa, pravilnog hoda. Ima duguqasto lice s lepim plavim o~ima. Krupna je i dugih nogu. Ona je in`ewer u ,,Lafar`“ fabrici cementa u Beo~inu i ponekad je jako za-

uzeta poslovima. Volimo da zajedno re{avamo logi~ke zadatke, jer se onda jako trudimo. Volim da joj poma`em oko ku}nih poslova. Ponekad se naquti, ali u dubini du{e je kao dete.

Nikola Stojkovi}, II-5 O[ ,,Jovan Popovi}” Bano{tor

ednog lepog i sun~anog dana u septembru, oko podne, omacila se moja mala [arena. Mesto na kom }e se omaciti izabrala je u ku}ici gde su obori za }urke i koko{ke. Pored wih je jedan u kom je ona s ma~i}ima. [arena je omacila dva ma~eta. Jedno je mu{ko, a drugo `ensko. Malog pufnastog de~ka nazvali smo Tulus, a malu lepoticu Mi{kica. Tulus je beo, s crnim flekama. Fleka na sredini wegovih le|a li~i na srce.

Mi{kica je sivkasta, s mnogo lepih {arenih boja. I [arena je veoma zadovoqna. Ona ih voli, umiva, pazi i mazi.

Redovno je hranim kako bi imala mleka za svoje ma~i}e. I ja volim [arenine ma~i}e i rado se igram sa wima.

Milena Karanovi}, IV-1 O[ „Svetozar Mileti}” Titel

Jovan Maksimovi}, I-5, O[ „Du{an Radovi}“, Novi Sad

Grad iz ma{te

koji sam ja izmislila, zove se Geos.

GUrad, ovom gradu je sve u duhu

geografije. Zgrade su u obliku dr`ava. Na vrhu zgrada, se nalaze zastave zemaqa. Ulice su pune zelenila i besprekorno ~iste. Postoji {est ulica, koje imaju nazive kontinenata. Dr`ave koje se nalaze u Evropi su u Evropskoj ulici. Stanovnici te ulice su Evropqani.

Vreme u ovom gradu je razli~ito. Iznad zgrade u obliku Rusije, pada sneg, a iznad egipatske, je jako toplo.

Temperatura se prilago|ava zgradi iznad koje se nalazi. [kola u Geosu, koja se nalazi u centru, je u obliku planete Zemqe. Qudi su vrlo dru`equbivi i uvek nasmejani. Oni idu jedni kod drugih i upoznaju druge kulture, obi~aje, jela i jo{ mno-

go drugih stvari. Stil obla~ewa tih qudi je neobi~an i jedinstven. Wihova ode}a je od kartografskih mapa.

Ideju da pi{em o ovom gradu sam dobila kada sam se setila kontrolnog iz geografije. Mislim da je ba{ zbog toga tako neobi~an i jedinstven.

Ana Boji}, V-4 O[ „Petefi [andor” Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu @dnevnik.rs danica.devecerski@

Sofija Stojakovi}, III-3, O[ „\ura Dani~i}“, Novi Sad

FILMSKA PLANETA

ponedeqak26.april2010.

c m y

24

DNEVNIK

NA KANSKOM FESTIVALU U PROGRAMU „SINEFONDASION”

U WUJORKU, U „LINKOLN” CENTRU: „NY: 6 SATI RANIJE”

Film studenta re`ije Daneta Komqena

Dokumentarac Dragane Kawevac

Fakultet dramskih umetnosti (FDU) je saop{tio da je kratki igrani film studenta re`ije Daneta Komqena „Ja ve} jesam sve ono {to `elim da imam“ uvr{ten u takmi~arski program „Sinefondasion“ (Cinefondation) predstoje}eg Me|unarodnog filmskog festivala u Kanu. Taj program posve}en je otkrivawu novih talenata, a film na{eg studenta re`ije, ura|en u produkciji FDU u Beogradu, odabran je u selekciju od 13 filmova me|u vi{e od 1.500 pristiglih radova iz celog sveta.

Predsednik `irija ovogodi{weg programa Sinefondasion je poznati kanadski rediteq Atom Egojan. „Ja ve} jesam sve ono {to `elim da imam“ je Komqenov ispitni fi-

lm tre}e godine filmske re`ije u klasi profesora Slobodana [ijana. Glavni junak Danijel iznenada se pojavquje pred vratima svoje starije sestre koja `ivi u Beogradu i moli je da bude kod we nekoliko dana. Film govori o na~inu na koji se Danijel nosi sa onim u {ta je upleten, a {to se polako otkriva. U ovom 34-minutnom filmu glavne uloge tuma~e Ivan \or|evi} i Bojana Ze~evi}.

Komqen je ro|en 1986. u Bawoj Luci. Trenutno je na zavr{noj godini studija Filmske i TV re`ije na Fakultetu dramskih umetnosti. Wegov slede}i projekat je celove~erwi omnibus film „Oktobar“ koji }e na jesen re`irati zajedno sa svojim kolegama sa klase, najavio je FDU. (Tanjug)

Plakat za film „Ja ve} jesam...”

POSLE DVOGODI[WE PAUZE

Yenifer Lopez u novoj ulozi Posle dvogodi{we pauze i dvoje dece, Xenifer Lopez vratila se filmu ulogom u romanti~noj komediji „Back-up Plan“, koja u petak stigao u severnoameri~ke bioskope. „Ovaj film govori o `eni koja sti`e do odre|ene ta~ke u svom `ivotu. Uspe{na je... Ima ispuwen `ivot. Ali, istovremeno, nije prona{la osobu sa kojom bi delila `ivot i zasnovala porodicu, pa zato odlu~uje da sama rodi bebu“, kazala je glumica. „Back-up Plan“ prvi je film Xenifer Lopez od kada je u julu pro{le godine napunila 40 godina. Film je jedna od pri~a o `enama u sredwim godinama, kakve su „Veridba“ sa 45-godi{wom Sandrom Bulok i „Komplikovano je“ sa 60-godi{wom Meril Strip. „Divno je biti glumica. Izgleda kao da mo`ete da radite i uradite {ta god `elite u bilo kojim godinama. To vi{e nije povr{na stvar. @ene su dokazale da se na wih mo`e ra~unati u ovom poslu i nije va`no {to nemate 21 godinu. Va`no je samo da ste odli~ni u tome {to radite. A to je uzbu-

Na snimawu filma u Wujorku

Penezi}, Ninoslav Ran|elovi, Vladimir Radoji~i}, Vladan Nikoli}, Petar Timoti}, Maja Vidakovi} i drugi.

Dragana Kawevac je televizijska autorka, poznata po emi-

sijama iz oblasti kulture, popularne kulture i medija. Realizaciju wenog dokumentarca podr`alo je Ministarstva za dijasporu Srbije.

(Tanjug)

ZBOG NEIZVESNE SUDBINE STUDIJA „Em-Yi-Em”

Snimawe novog Bonda odlo`eno Snimawe novog filma o Xejmsu Bondu odlo`eno je na neodre|eno vreme, zbog neizvesne sudbine kompanije „Em-Xi-Em“ (MGM), saop{tili su producenti. Majkl Vilson i Barbara Brokoli naveli su da se ne zna kad }e se nastaviti pripreme za snimawe 23. filma iz serijala o tajnom agentu 007, objavio je Bi-Bi-Si wuz. Zbog toga ne postoji ni planirani datum po~etka prikazivawa. Novi Xejms Bond, sa Danijelom Krejgom tre}i

put u glavnoj ulozi, trebalo je da u bioskope stigne 2011. ili 2012. „S obzirom na to da je budu}nost EmXi-Ema i daqe neizvesna i da je propao poku{aj prodaje studija, suspendovali smo do daqega rad na 23. Bondu“, navodi se u saop{tewu producenata.

Danijel Krejg je {esti glumac koji je igrao britanskog tajnog agenta, posle [ona Konerija, Xorxa Lejzenbija, Roxera Mura, Timotija Daltona i Pirsa Brosnana.

NA LISTI ^ASOPISA „FORBS”

Set Rogen najmarqiviji glumac Holivuda

dqivo“, ispri~ala je Xenifer Lopez. „Back-up Plan“ obra|uje razli~ite teme vezane za trudno}u, koje su bliske glumici, koja je u februaru 2008. rodila

blizance Eme i Maksimilijana. Pored filma i brige o deci, Xenifer Lopez rukovodi svojim poslovnim carstvom koje, pored ostalog, ~ine linije parfema i ode}e.

U NAREDNOM FILMU VUDIJA ALENA

Karla Bruni-Sarkozi ponovo glumi Karla Bruni Sarkozi glumi}e u narednom filmu Vudija Alena, ~ija }e prva klapa pasti ovog leta u Parizu. U filmu }e igrati i francuka

U organizaciji Generalnog konzulata Republike Srbije u Wujorku, 30. aprila u Linkoln centru bi}e prikazan dokumentarni film „NY: 6 sati ranije“ autorke Dragane Kawevac, najavila je beogradska producentska ku}a „Ideja“. To }e biti wujor{ka premijera filma koji je sa velikim uspehom prikazan pro{le godine na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometra`nog filma, kao i na festivalu Sinema siti u Novom Sadu. Film „NY: 6 sati ranije“ sniman je tokom 2008. godine u Wujorku i Beogradu i predstavqa svedo~anstvo o Beogra|anima koji su u protekle tri decenije, napu{taju}i rodni grad, odlu~ili da `ivotni put ve`u za najuzbudqiviji grad na planeti.

U filmu govore umetnici i intelektualci razli~itih generacija Ani Udovi~ki, Vesna Golubovi}, Vlasta Miki}, Sr|a

glumica Marijon Kotijar, nagra|ena Oskarom za „@ivot u ru`i~astom“. Naslov, datum po~etka prikazivawa u bioskopima i uloga koja }e biti

poverena supruzi francuskog predsednika bi}e objavqeni narednih dana, preneli su francuski elektronski mediji pozivaju}i se na izvore bliske produkciji. Vudi Alen je jo{ pro{le godine izjavio da `eli da Karla Bruni Sarkozi glumi u nekom od wegovih filmova, ali tada nije imao scenario koji bi joj predlo`io. „Rekla sam da. Nisam glumica i mo`da }u biti veoma lo{a, ali ne mogu da propustim takvu priliku. Kad budem baka, bi}e mi drago {to sam snimila film sa Vudijem Alenom“, izjavila je tada Karla Bruni Sarkozi.

Biv{a manekenka i pop peva~ica koja danas ima 42 godine, ve} ima malo gluma~ko iskustvo ste~eno u filmu o modi „Pret-a-porte“ (Pret-a-porter) Roberta Altmana, snimqenom 1994. godine.

(Tanjug)

Glumac Set Rogen progla{en je za najmarqivijeg holivudskog glumca, po{to je u proteklih pet godina igrao u 10 filmova koji su u SAD prema{ili zaradu od 20 miliona dolara, objavio je ameri~ki poslovni ~asopis „Forbs“. „Forbs“ je listu najvrednijih glumaca Holivuda sastavio na osnovu analize podataka o filmovima snimqenim izme|u januara 2005. i decembra 2009. i koji su u ameri~kim bioskopima postigli zaradu ve}u od 20 miliona dolara.

Me|u najuspe{nijim filmovima Seta Rogena su „4 banke a nevin”, „Zaglavilo se” i „Superlo{”, a davao je i glas junacima animiranih filmova „[rek 3”, „Horton“ i „Kung fu

panda”. Na drugom mestu Forbsove liste je Morgan Frimen, koji je igrao u devet filmova sa zaradom ve}om od 20 miliona dolara. Me|u wima su „Svemogu}i Evan“, „Lista posledwih `eqa“ i „Dobitna kombinacija“. Met Dejmon je tre}i, zahvaquju}i ulogama u osam filmova ~ija zarada prema{uje 20 miliona dolara („Dvostruka igra“, „Igra sa nastavqa“). U osam filmova igrao je i Vil Ferel, koji je zauzeo ~etvrtu poziciju, dok je peti Robert Dauni Mla|i sa sedam filmova koji su inkasirali vi{e od 20 miliona dolara.

Slede Semjuel L. Xekson, Sandra Bulok, Meril strip, [aja Labaf i Kristijan Bejl.

(Beta)

Set Rogen

YEJMS KAMERON NAJAVIO ZA LETO

„Avatar” opet u bioskopima Nau~nofantasti~ni bioskopski hit „Avatar“ na leto }e ponovo biti uvr{ten u repertoare bioskopa i traja}e {est minuta du`e od „Avatara“ koji je do sada prikazivan, najavio je wegov rediteq Xejms Kameron. „Sve projekcije u Imaks (IMAX) bioskopima smo bili rasprodali ali su sale u jednom trenutku, prema ugovoru, morale da po~nu sa prikazivawem ‘Alise u zemqi ~uda’“, rekao je Kameron a prenosi Bi-BiSi wuz.

Kameronov film stigao je u bioskope krajem decembra pro{le godine dok je „Alisa u zemqi ~uda“, u re`iji Tima Bartona, na repertoaru od po~etka marta. Rediteq, ~iji je film „Avatar“

ove godine nagra|en Oskarom u tri kategorije, ocenio je da jo{ ima zainteresovanih za bioskopske projekcije „Avatara“.

Prema wegovim re~ima, uskoro }e po~eti prodaja „Avatara“ na DVD-u ali }e oni koji film budu gledali kod ku}e sigurno `eleti da ga pogledaju i na velikom platnu. „Avatar“ je oborio rekord u bioskopskoj zaradi po{to je inkasirao vi{e od dve milijarde dolara od prikazivawa u svetu.

Kameron je najavio da }e u sredi{tu nastavka „Avatara“ biti okean planete Pandore. Okean }e biti „bogat, raznolik, neobi~an i ma{tovit“, rekao je sineasta.

(Beta)

U MAJU, U BIOSKOPIMA ZAVR[NI DEO ANIMIRANOG SERIJALA

[rek je Vujke, a Fiona je Anica Dobra ^etvrti i zavr{ni film holivudskog animiranog serijala „[rek“ sinhronizovan na srpski jezik bi}e premijerno prikazan u Srbiji 23. maja u beogradskom Sava centru, saop{tio je distributer „Taramaunt“.

Kako se navodi, u filmu „[rek sre}an zauvek“ glavnom junaku dobro}udnom bauku [reku glas pozajmquje Dragan Vuji}-Vujke, wegovoj izabranici Fioni Anica Dobra, Magaretu glas daje Ra{a Vujovi}, Macanu Boris Milivojevi}, a Rampelstilskinu Goran Jevti}. „[rek naivno sklapa pakt sa slatkore~ivim Ramplstiltskinom i iznenada }e se na}i u poreme}enoj verziji Dalekog kraqevstva, gde bauke love, Ramplstiltskin je kraq, a [rek i Fiona se nikad nisu upoznali. Na [reku je da poni{ti ono {to je u~inio, u nadi da }e spasiti prijateqe“, saop{tio je „Taramaunt“.

(Beta)

KULTURA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak26.april2010.

25

NOVE TEATARSKE KWIGE: „POZORI[NA VOJVODINA”

SUSRETI: MIHAJLO PANTI], KWI@EVNIK I PROFESOR UNIVERZITETA

Teatar u Srba, ali i Nemaca, Ma|ara...

Kwi`evnost je stara gospo|a

Zajednica profesionalnih pozori{ta Vojvodine i Pozori{ni muzej Vojvodine izdali su kwigu “Pozori{na Vojvodina” koja je nedavno predstavqena na jubilarnom 60. festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvo-

dine u Zrewaninu. Prire|iva~i ove kwige su Vi{wa i Petar Erski, a autori priloga Miroslav Radowi}, Qubica Ristovski, Igor Buri} i Dejan Pen~i} Poqanski.

O istorijatu pozori{nog `ivota na ovom prostoru, ~iji prvi tragovi se`u jo{ od tre}eg veka nove ere, pi{e Miroslav Radowi} i podse}a na doba nastanka prve drame kod Srba, “Traedokomedije” Manuila Ko-

za~inskog, na prelazu iz 17. u 18. vek, zatim na gostovawa nema~kih pozori{nih dru`ina i ostalih doga|aja iz tada{weg pozori{nog `ivota koji je po~eo sve pouzdanije da se gradi. Radowi} sabira dragocene podatke o tome i podse}a na ulogu Joakima Vuji}a u razvoju pozori{nog `ivota, na osnivawe “prve profesionalne pozori{ne dru`ine na slovenskom jugu” u leto 1838. pod nazivom Srbsko diletant sodru`estvo (Lete}e diletantsko pozori{te).

No, pored razvoja pozori{ne umetnosti kod Srba, Radowi} navodi da je “bogatstvu pozori{nog `ivota Vojvodine doprineo izrazito dinami~an razvoj pozori{ne kulture ostalih nacionalnih zajednica”, najpre me|u Nemcima i Ma|arima, a zatim i Slovacima, Rumunima, Rusinima, kasnije i Romima. Radowi} tako|e podse}a i na po~etke `ivota operske i operetske umetnosti na ovda{woj sceni, a zatim i baletske.

Ukazuju}i na pojavu novih teatarskih institucija u Vojvodini u pro{lom veku, Radowi} napomiwe da su “ve} u prvom godi-

nama nakon osnivawa, repertoarska usmerewa vojvo|anskih teatara bila upravqena ka dramskim delima proverenih vrednosti, {to je predstavqalo bitnu razliku, pre svega u odnosu na period izme|u dva svetska rata, koji je bio, uglavnom, optere}en delima izrazito zabavqa~kog `anra. Takva programska orijentacija, uz povremena odstupawa, ostala je i do danas wihovo trajno opredeqewe, s tim {to su tokom pedesetih godina sve vi{e prostora u repertoarima po~ela da osvajaju dela savremenih doma}ih autora”.

Drugi tekst Miroslava Radowi}a predstavqa osvrt na Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine i wegov zna~aj, kao i same Zajednice profesionlanih pozori{ta Vojvodine koja ga organizuje. O tome u “Pozori{noj Vojvodini” pi{e i aktuelna predsednica pomenute zajednice Qubica Ristovski, dok se periodom od 55. do 60. izdawa ovog festivala bavi Igor Buri}, kroz pregled takmi~arskih programa u posledwih pet godina.

Tabelarne preglede svih predstava u konkurenciji, kao i sva priznawa i nagrade, za ovu kwigu je pripremio Dejan Pen~i} - Poqanski, tako|e i spisak predstava za decu koje su u~estvovale posledwih godina, uz dobitnike nagrada po kategorijama.

N. Pej~i}

„KOMIKO” OBJAVIO DRUGI ALBUM U EDICIJI POSVE]ENOJ MODERNOM SRPSKOM STRIPU

Klasik iz osamdesetih

Novosadska izdava~ka ku}e “Komiko” predstavila je pro{le nedeqe strip album “Niti snova o mo}i i druge pri~e”.

Album sadr`i tri pri~e koje je po scenariju Quana Koke i Radeta Tovadijca nacrtao Zoran Tuci}, a koje su originalno objavqene pre 25 godina u “Ju strip magazinu”, sredi{wem izdawu tada zahuktale jugoslovenske produkcije koja je “pretila” da stane uz rame vode}ih evropskih strip scena [panije, Francuske i Italije.

Objediwene u jedinstvenom luksuznom izdawu i dopuwene iscrpnim pogovorom Zorana Stefanovi}a “Niti snova o mo}i i druge pri~e” predstavqaju drugi album u ediciji “Moderni srpski strip” koji je pro{le godine “Brekom” Darka Perovi}a “Komiko” pokrenuo kako bi skrenuo pa`wu i osve`io se}awe na dela doma}ih autora nastala u prvoj polovini osamdesetih godina.

Tuci} i Tovadijac, u to vreme obojica studenti arhitekture u ranim dvadesetim godinama, bili su suosniva~i beogradske

strip grupe “Bauhaus 7”, dok je Quana Koku od mladog talentovanog strip scenariste, novinara i publiciste `ivotni put kasnije odveo u vode politike.

Uprkos mladosti autora i pokoje mawkavosti u scenaristi~kom vo|ewu pri~e , daleko da su storije prikupqene u “Nitima snova” nezrele.

U prvoj, naslovqenoj “Niti snova o mo}i na dvoru Kraqa Sunca” koja se odvija u vanvremenom i bezgrani~nom svemiru,

kroz pri~u o superiornoj humanoidnoj rasi koja qude programira kao statiste u svojevrsnoj istorijskoj predstavi postavqenoj u ciqu razonode nadmo}nih “demijurga” ~emu se protive jedino osve{}eni pojedinci, autori promi{qaju mogu}e qudsko poimawe bo`je prirode.

Slede}a, “Planeta bezbednih”, klasi~na je akciona pri~a sa svemirskim gusarima i reketa{ima, kiborzima – bombama i preokretom na kraju, u kome pak na kraju pobe|uje strana od koje se to u pri~ama ovog tipa retko kada o~ekuje. Tre}a storija, “Whole lotta love”, koja deluje kao da je istrgnuta iz bunovnih snova, puna nestvarnog, simbola i skrivenih zna~ewa, najzahtevnija je za prose~nog poklonika stripa i istovremeno skoro nemogu}a za prepri~avawe.

Odli~na re`ija i monta`a pri~a sa kadrovima ise~enim u vi{e sli~ica, kvalitetan crte` koji se kre}e od vazdu{astog, viwetnog u prvoj preko zanatskog, nabijenog dinamikom u drugoj, do “masnog” crte`a iscrtanog u senkama u tre}oj pri~i, kao i o~igledan potencijal prvih dveju pri~a da prerastu u seriju, {to skoro sigurno nije puka slu~ajnost, dodatni su dokazi (pre)rane sazrelosti autorskog trojca i argumenti u prilog odluci izdava~a da se odlu~i za ovo delo.

I. Sabado{

NAGRADA ZADU@BINE BRANKA ]OPI]A

Laureati R{umovi} i Rai~evi} Zadu`bina Branka ]opi}a Odeqewa jezika i kwi`evnosti Srpske akademije nauka i umetnosti saop{tila je da je nagrada te Zadu`bine za pro{lu godinu pripala Qubivoju R{umovi}u i Miodragu Rai~evi}u.

Upravni odbor Zadu`bine Branka ]opi}a, jednoglasno je odlu~io da je najboqe prozno ostvarewe R{umovi}evo “Sun~awe na mese~ini”, u izdawu Lagune, dok je Rai~evi}u nagrada dodeqena za kwigu pesama “Dlan & lopata” (Kulturni centar Novi Sad).

Oceweno je da su u R{umovi}evom izuzetno ma{tovitom ostvarewu motivi bajki dalekih zemaqa i kultura jezi~ki inventivno oblikovani.

R{umovi} ovom kwigom, kao i svojim celokupnim delom, nastavqa u savremenom obliku veliku tra-

diciju negda{weg ]opi}evog stvarala{tva za decu i odrasle, naveo je Upravni odbor.

Za Rai~evi}u kwigu navedeno je da u woj pesnik opeva, ~esto iz humorno-ironi~nog ugla, dramu savremenog urbanog ~oveka. U Rai~evi}evom “Dlanu & lopati”, uz tonove bluza, smewuju se ~ovekove socijalne i emotivne neda}e. To smewivawe, uz me{awe deskriptivnog i kolokvijalnog, odlikuje se neposredno{}u pesni~kog obra}awa, navedeno je u obja{wewu.

Upravni odbor je radio u sastavu akademik Svetozar Koqevi} (predsednik), akademik Matija Be}kovi}, akademik Milosav Te{i}, akademik Du{an Kova~evi} i dopisni ~lan Nada Milo{evi}-\or|evi}.

(Tanjug)

Jedan od gostiju pro{lonedeqnog, 4. me|unarodnog festivala proze u Novom Sadu bio je Mihajlo Panti} (1957), pripoveda~, kriti~ar, urednik, profesor univerziteta iz Beograda. Objavio je preko ~etrdeset kwiga studija, eseja, kwi`evnih kritika i antologija, a {iroj ~itala~koj publici poznat je po devet vrlo ~itanih, nagra|ivanih i prevo|enih zbirki pri~a. Prime}eno je da u savremenoj srpskoj prozi Novi Beograd postoji uglavnom zahvaquju}i Mihajlu Panti}u. ^ak ni wegovim prijateqima nije jasno

samoironije, tako retke i u literaturi i u `ivotu, a u poetici svakodnevice za wega nema tajni.

Organizatori “Prozefesta”nisu pogre{ili kada su ga pozvali u goste.

Kakve utiske nosite ku}i sa novosadskog “Prozefesta”, pitali smo Mihajla Panti}a ?

-Ovakvih manifestacija kao {to je novosadski “Prozefest”, kod nas i nema mnogo, svega dve ili tri, ka`e Panti}. Uglavnom su to kwi`evni susreti sve~arsko-pesni~kog tipa, gde se ne govori o prozi. Naro~ito je novo-

Dramaturgija novih umetnosti - Mi danas, u odnosu na pretke, `ivimo jedno drugo vreme, koje mewa su{tinu kwi`evnosti, obja{wava Mihajlo Panti}. Mi vi{e nemamo dovoqno vremena, a mnogo smo u`urbaniji od na{ih prethodnika, koji nisu imali tolike mogu}nosti izbora.

Nas su vizuelni mediji prili~no pasivizovali, promenili su na{u percepciju, u~inili su nas hladnim. A to se, u izvesnoj meri, preselilo i u samu kwi`evnost. Bezbroj je primera koji pokazuju koliko je, na primer, film uticao na strukturu pri~e, koliko je dramaturgija novih umetnosti integrisana u govor kwi`evnosti. Mo`da ni to ne treba da nas brine, jer se kwi`evnost stalno mewa; kako bi, uostalom, izgledalo da mi danas pi{emo kao stari Grci? Svaki istorijski period ima svoj ekvivalent i u pisawu. Mi uistinu danas `ivimo jednu epohu (ekransku paradigmu, kako se to ka`e u teoriji) koja uti~e i na na{u imaginaciju, pa i na umetnost lepe re~i.

Ali kwi`evnost je stara, namazana, dovoqno iskusna gospo|a, koja sve to upije, asimilira i iznedri novi izraz. kad je uspeo da napi{e tolike kwige, budu}i da je strastveni pecaro{; a na pecawe se ne ide na sat, dva vremena.

Sem dobrih kwiga, ovaj autor poseduje i {arm rasnog pripoveda~a u`ivo, ~ak i koje zrno gluma~kog talenta, pa se novosadska publika sa wim odli~no zabavqala. Panti} je kozer, majstor fine

sadski festival dobar i kao neka vrsta protivotrova za moju sumwu- kojim se ja, zapravo, poslom bavim? Kad vidite mlade, zainteresovane qude, koji su pro~itali neku va{u kwigu, onda tek dobijete krila. Optimizam vam naglo sko~i kad vidite da se povodom kwiga i ~itawa okupi dve ili tri stotine qudi, a da nije protoko-

larna prilika. Ovde nema kriti~ara, mawe ili vi{e dobrih tuma~a - glasnogovornici su sami autori, koji ~itaju svoje tekstove, razgovaraju bez posrednika.

Iskreno sam po~astvovan pozivom da budem gost, a prijao mi je i susret sa kolegama.

Informati~ka tehnologija je potpuno promenila svet, pa i svet kwige. Da li }e svi koji `ele da ~itaju, ubudu}e morati da se informati~ki opismene?

-Mnogo br`e no {to mnogi veruju, svako }e sa neta mo}i da ku-

pi, skine i od{tampa kwigu u svojoj maloj, ku}noj kutiji. Sigurno je da }e kwige ubudu}e funkcionisati preko tog internetskog medija.

Su{tinski se kwiga ne}e i ne mo`e promeniti. Jer to je oblik koji je identifikovan sa samom istorijom civilizacije. Probajte iz tog konteksta da izvadite kwigu, poku{ajte da izvedete jedan takav herostratski potez koji bi uni{tio tu vrstu tradicije i temeqa na kome po~iva celokupna kultura qudskog roda. To, jednostavno, nije mogu}e.

Ubrzo shvatite da su sve te katastrofi~ne i negativno utopijske pri~e o kraju kwige, blago re~eno, koje{tarija. Kwiga je neotu|ivi deo na{eg `ivota , pa ako i promeni oblik, pa je budemo ~itali sa ekrana, su{tinski }e to uvek biti tekst, pisana kultura.

Civilizacija je postala to {to joj ime ka`e onog trenutka kad je otkriveno pismo, a ono se, po prirodi stvari, koncentri{e u kwigama: glinenim, kamenim, na ko`i, papirusu ili na monitoru, svejedno.

Radmila Lotina

NAU^NI SKUP POVODOM 100 GODINA OD RO\EWA PISCA

O Me{i Selimovi}u u SANU Nau~ni skup povodom obeleAleksandar Gatalica, Vladi`avawa 100 godina od ro|ewa mir Pi{talo, Vladimir Kecmakwi`evnika Me{e Selimovi}a novi}, Marko Nedi}, Aleksanbi}e odr`an sutra i prekosutra u prostorijama Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, saop{teno je iz SANU. Nau~ni skup }e otvoriti predsednik SANU Nikola Hajdin, tekst Me{e Selimovi}a }e ~itati dramski umetnik Gojko [anti}, a nakon toga }e o tom poznatom kwi`evniku govoriti Dobrica ]osi} i Matija Be}kovi}.

U okviru nau~nog skupa 27. i 28. aprila govo- Me{a Selimovi} ri}e Svetozar Koqevi}, Predar Jerkov, Milan Radulovi}, drag Palavestra, Milan \ur~iNeboj{a Bradi}, Radomir Ivanov, Radovan Vu~kovi}, Slavko novi}, Milorad Radovanovi}, Gordi}, Marko Krsti}, Miro Predrag Piper.

Vuksanovi}, Ivan Maji}, MiroMe{a Selimovi} ro|en je 26. slav Egeri}, Ranko Risojevi}, aprila 1910. godine u Tuzli. ZaStani{a Tutwevi}, Milo{ vr{io je Filozofski fakultet \or|evi}, Svetlana Velmar u Beogradu, odsek srpskohrvatJankovi}. ski jezik i jugoslovenska kwiO delu i `ivotu Me{e Seli`evnost. Wegova prva kwiga, movi}a tokom nau~nog skupa gozbirka pripovedaka “Prva ~evori}e i Jasmina Ahmetagi}, ta” objavqena je 1950. godine, a

nakon toga i roman “Ti{ine” (1961), zbirka pripovedaka “Tu|a zemqa” (1962) i poetski roman “Magla i mjese~ina” (1965).

Najpoznatije delo Me{e Selimovi}a je roman “Dervi{ i smrt”, koji je objavqen 1966. godine, a napisan je kao reakcija na tada{wi re`im u biv{oj Jugoslaviji, koji se obra~unavao sa politi~kim osu|enicima. Me{a Selimovi} je napisao i dela “Za i protiv vuka”, “Tvr|ava”, “Ostrvo”, “Krug”.

Selimovi} je bio predsednik Saveza kwi`evnika Jugoslavije, po~asni doktor Sarajevskog univerziteta i redovni ~lan Akademije nauka Bosne i Hercegovine i Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dobitnik je NIN-ove nagrade 1967. godine, za roman “Dervi{ i smrt”.

Umro je 11. jula 1982. godine u Beogradu.

(Beta)

26

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak26.april2010.

U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI

U ORGANIZACIJI „ZOSEKIZA”

„Za{titijada” u Sokobawi Zajednica organizacije studenata ekologije i za{tite `ivotne sredine “ZOSEKIZA” organizuje sedmu po redu “Za{titijadu”, koja }e se odr`ati od 4. do 9. maja u Sokobawi.

Ciq ove manifestacije je nau~no sportsko okupqawe studenata koji promovi{u ekolo{ko pona{awe me|u mladima, razvoj neformalnog obrazovawa i omladinski aktivizam. “Za{titijada” se sastoji iz sportskog i nau~nog dela. U sportskom }e se studenti takmi~iti u ko{arkci, odbojci i fudbalu, a u na~nom delu predvi|ene su edukativne radionice,

DNEVNIK

predstavqawe nau~nih projekata i takmi~ewa u debati i studiji slu~aja. Edukativne radionice vodi}e ~lanovi Nevladinih organizacija s kojima sara|uje “ZOSEKIZA” i starije kolege sa smera ekologije i za{tite `ivotne sredine, a za svako takmi~ewe formiran je `iri od profesora .

U organizaciji “ZOSEKIZA” au studenti Prirodno- matemati~kog i Fakulteta tehni~kih nauka s novosadskog Univerziteta i sa srodnih fakulteta iz Beograda, Ni{a, Aran|elovca, Bawa Luke, Skopqa, Sremske Kamenice i Kosovske Mitrovice.

I. D.

Makete budu}ih arhitekata Izlo`ba maketa koje su izradili studenti druge godine arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka u Muzeju savremene umetnosti otvorena je do 5. maja. Izlo`ba je postavqena povodom predstavqawa uxbenika “Maketarstvo za studente arhitekture” koji prikazuje tehnike maketarstva i pru`a prakti~ne savete za izradu maketa.

Izlo`eni su radovi nastali u protekle tri godine na predmetu maketarstvo. Pored tradicionalnog pristupa u izradi arhitektonskih maketa, prisutna su i dva savremena aspekta, konceptualno i digitalno (CNC) fabrikovane makete, jer je, prema navodima iz kataloga izlo`be, budu}nost maketarstva u sintezi analognih i digitalnih tehnologija.

I. S.

RO\ENDAN AKADEMIJE UMETNOSTI

Talenti na okupu Akademija umetnosti je pro{le nedeqe u svom Multimedijalnom centru na proslavi 36. ro|endana okupila najuspe{nije studente i wihove profesore, a dekan Zoran Todovi} posebno se zahvalio donatorima koji su olak{ali rad Akademije- Ambasadi Vlade Japana koja je poklonila dva klavira, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe za novu harfu, a Fondu “Mali princ”{to ve} sedam godina nagra|uje studente nov~anim nagradama u iznosu od 1.500 evra .

- Drago mi je da donirawe i pomagawe ovakvim institucijama, koje promovi{u znawe i umetnost, i daqe postoji - rekao je prorektor Univerziteta Pavle Sekere{i i po`eleo puno uspe{nog rada studentima i profesorima Akademije.

Numerom na klaviru, studentkiwa druge godine Noemi Gute{i zaslu`ila je prvi, od mnogih aplauza koji su se ~uli na ovoj sve~anosti,a poseban razlog za slavqe bila je nova harfa, proizvo|a~a iz Francuske “Les harpes Camac”. Na novom instrumentu

Foto: G. Jovi}

U OTVORENOM PARKU „MANUALOVOG” MUZEJA ZABORAVQENIH UMETNOSTI

Kreativnost bez granica

Projekt “Mesto susreta” novosadskih studenata progla{en je za najboqi na me|unarodnom konkursu “Mejktajm” koji je pokrenula grupa “RestArt” s Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka. Finale ovog konkursa odr`ano je tokom

gradskom okru`ewu. Tako su, inspirisani pojmom i zna~ewem vremena u arhitekturi, studenti izveli projekat “Timeserver chair”, u kome su napravili stolice skra}enih nogu, koje bi se mogle instalirati na bilo koje stepeni{te , “Duvanxak” gde se iz kontejnera izvla~e instant foteqe na naduvavawe od recikliranog materijala, idealne za neki senoviti skver, ~uvenu Mebijusovu “beskrajnu” traku...

Zanimqivo je da su radioni~ari formirali “ad hok” izme{ane timove koji su zajedni~ki radili projekte, bez obzira po ~ijoj ideji. Studenti su sami birali Foto: S. [u{wevi} i profesore - predatrodnevnog seminara – radionice va~e na seminaru, a pozivu se oda“Thinking about time” u Otvorenom zvala zaista respektabilna i u parku Manualovog muzeja zaborastruci cewena reprezentacijavqenih umetnosti “M.F.A.M” u Dragan Proti} ~ija }e grupa Somborskoj 2 u Novom Sadu. “[kart” ove godine predstavqati Studentski timovi iz LondoSrbiju na Venecijanskom bijenana, Sankt Petersburga, Venecije, lu, direktor Departmana za arhii dva iz Novog Sada, od ukupno 43 tekturu FTN-a Darko Reba, Mileekipe koliko je u~estvovalo na na Stavri} s fakulteta u Gracu, konkursu, dobili je priliku da Jelena Todorovi} s Fakulteta lisvoje projekte iz oblasti dizajna kovnih umetnosti u Beogradu ,koja urbanog mobilijara “u`ivo” prepredaje i u Londonu i Podgorici... to~e u finalni proizvod koji moPredava~i su istovremeno bili i `e da funkcioni{e u realnom ~lanovi `irija, a pobednicima je,

pored priznawa kolega, pripala i nagrada od 400 evra. Drugoplasiranim Londoncima i wihovom radu “Infinite loops” pripalo je 300 evra dok su ostatkom nagradnog fonda od 1.000 evra otkupqeni radovi preostale tri ekipe koji ostaju u vlasni{tvu “Restarta” .

Po re~ima koordinatorke grupe “RestArt” Marije Dori}, uspeh ovogodi{weg projekta i podr{ka koju su pru`ili Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj, Univerzitet, FTN, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Studentski kulturni centar Novog Sada i “Manual”, govori da projekat sazreva i polako prevazilazi striktno akademske granice, {ire}i se na poqe dizajna, umetnosti i ostalih oblasti javnog delovawa. Tako|e je naglasila da su u~esnici projekta, zahvaquju}i razumevawu “Restartovih” partnera imali idealne uslove za rad i osloba|awe kreativne energije u punom obimu.

Predstavnik “Manuala” Bogdan Erdeqan, obja{wavaju}i motive u~e{}a ove kompanije u projektu rekao je da “Manual” ve} niz godina uspe{no sara|uje s fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, ali da je “udomqavawem” radionice “Restarta” na neki na~in postao neo~ekivani deo samog projekta, u praksi prikazuju}i fenomen “deposedizacije” privatnog prostora.

Ivan Sabado{

predstavila se studentkiwa ~etvrte godine Mina Mom~ilovi}, koju je sa zadovoqstvom najavila wena profesorka docent Sta{a Mirkovi} Gruji}.

- Mislim da je na{a zemqa s umetnicima na harfi jedna od vode}ih u regionu i nadam se da }e im ova nova donacija pomo}i da lak{e zavr{e {kolu i da postanu ambasadori kulture - rekla je profesorka Mirkovi} Gruji}.

Oni koji su svojim talentom i upornim radom osvajali mnoga priznawa i predstavqali umetnost u punom sjaju, studenti na zavr{etku akademskih studija i ove godine dibili su nagrade iz Fonda “Mali princ”. ~iji osniva~i Aleksandra Bo{kov - Ve|eci i Antonio Ve|eci ve} godinama podr`avaju generacije mladih umetnika na pragu profesionalne karijere.

Dobitnici nagrade, ove godine su student muzi~ke umetnosti, studijskog programa za klavir, Stefan Raki} , student likovnih umetnosti, vajar Janko Kati} i stu-

dentkiwa dramske umetnosti Milica Janemski,koja se u ime nagra|enih zahvalila Fondu “Mali princ”{to ceni wihov rad i nagra|uje trud.

- Nov~ana nagrada u iznosu od 1.500 evra namewena je studentima zavr{ne godine, onima koji su najuspe{niji u oblasti muzi~ke, likovne i dramske umetnosti. Uvek se odu{evim talentom koji poka`u studenti Akademije umetnosti - rekla je direktorka Fonda Ksenija Bla`i}.

Povodom ro|endana Akademije umetnosti, u Multimedijalnom centru postavqena je i izlo`ba radova studenata nagra|enih Godi{wom nagradom Departmana likovnih umetnosti za najuspe{niji umetni~ki rad u {kolskoj 2008/09. godini. Ove godine to su crte`i Danila Vukovi}a, slike Nevene Priji}, skulpture Janka Kati}a, grafike Stojanke Mumovi}, fotografije Ivana Stojanovi}a i radovi Darije Medi}, s odseka za nove likovne medije.

Ines Dragi}

NOVI SAD ZA VIKEND BIO DOMA]IN TAKMI^EWA U ROBOTICI

„Memoristor”,„Zver” i „Optimus” putuju u [vajcarsku Nacionalno takmi~ewe u robotici s radnom temom “Nahranimo svet”, koje organizuje “Eurobot – Srbija” u saradwi s Fakultetom tehni~kih nauka i udru`ewem studenata elektrotehnike Evrope “EESTEC LC” Novi Sad, odr`ano je u subotu u amfiteatru Sportsko poslovnog centra Vojvodine.

Na poligonu veli~ine dva sa tri metra roboti ekipa s Fakulteta tehni~kih nauka, iz Sredwih elektrotehni~kih {kola iz Subotice i Novog Sada, a iz Beograda sa Vi{e elektrotehni~ke {kole, Ra~unarskog fakulteta i Ra~unarske gimnazije, su imali zadatak da {to boqe i br`e savladaju prepreke dok skupqaju naranxaste i crvene loptice i cilindri~ne plasti~ne objekte koji simbolizuju pomoranxe, paradajz i kukuruz

Foto: A. Erski

- {to je u skladu sa temom ovogodi{weg takmi~ewa “Nahranimo svet (Feed the world)”. Svaki objekat koji robot ubaci u poseban

Uvek u dru{tvu najboqih Na prvom ovakvom takmi~ewu u Evropi 1994. godine su u~estvovali timovi iz ~etiri zemqe, dok je pro{logodi{we okupilo 50 timva iz 31 evropske dr`ave. Na takmi~wu mogu da u~estvuju samo po tri nacionalna tima iz svake zemqe ,pa dr`ave koje imaju vi{e ekipa organizuju sopstvena nacionalna takmi~ewa na kojima biraju svoje predstavnike. Danas nacionalna takmi~ewa imaju Francuska, [vajcarska, Belgija, [panija, Nema~ka, Austrija, ^e{ka, Rusija i na{a zemqa, koja je posledwih osam godina, od kada se takmi~i, uvek me|u prvih deset

ko{ nosio je odre|eni broj poena, a pobednik je onaj robot koji za 90 sekundi sakupi vi{e bodova.

Nakon iscrpnih kvalifikacija u finalu je robot “Memoristor” bio boqi od “Zveri”, dok je tre}e mesto zauzeo “Optimus”. Ovi roboti plasirali su se na Evropsko takmi~ewe “Eurobot 2010.” koje }e se odr`ati krajem maja u [vajcarskoj.

Profesor robotike s Fakulteta tehni~ikih nauka Branislav Borovac ka`e za “Dnevnik” da je ovo jedinstvena prilika za studente tehni~kih fakulteta da prakti~no prika`u ono za {ta se {koluju.

Nemawa Vukovi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak26.april2010.

27

^ovek vi{e jede kad je gladan sna sobe koje ne `ele da se ugoje bi trebalo da se postaraju da dovoqno spavaju, zakqu~io je tim stru~waka iz Evropskog centra za nauku o ukusu, sa sedi{tem u Di`onu. Tim, kojim je rukovodio dr Loran Brondel, je utvrdio da mladi mu{karci normalne te`ine konzumiraju vi{e kalorija ako su prethodne no}i spavali samo ~etiri sata, nego kad su spavali osam sati. Razlika u unosu kalorija ravna je jednom „big meku“. ^iwenica da qudi posledwi decenija sve mawe spavaju je mo`da jedan od faktora koji doprinosi epidemiji gojaznosti {irom sveta. Evropski tim je prou~io odnos spavawa, unosa hrane i potro{we energije 12 zdravih mladih mu{karaca tokom dva perioda od po 48 sati. Jedan od tih perioda bio je kontrolni, tokom kojeg su se ispitanici dr`ali svog uobi~ajenog ritma, ali su vodili evidenciju o tome koliko su spavali, jeli i kojim su se aktiv-

nostima bavili. Tokom drugog dvodnevnog perioda, ispitanici su jedne ve~eri odlazili na spavawe u pono}, a ustajali u osam slede}eg dana, dok su druge no}i legali u dva sata, a ustajali u {est ujutru. Tokom ta dva dana bilo im je dozvoqeno da jedu koliko god `ele. Utvr|eno je da su posle no}i sa samo ~etiri sata sna, ispitanici konzumirali u proseku 22 odsto, ili 560 kalorija vi{e nego posle osmo~asovnog sna. Pri tom su vi{e jeli za doru~ak i ve~eru, ali ne i za ru~ak. Jedna od pretpostavki za{to se vi{e jede posle mawe sna je da u pitawu to {to sisari talo`e kalorije leti, kad su no}i kratke, a na raspolagawu je obiqe hrane. Doktor Brondel isti~e da je vreme da qudi shvate kako spavawe nije samo „izgubqeno vreme“ ve}, uz o~uvawe normalne te`ine, ima i mnoge druge korisne funkcije - oporavak organizma, o~uvawe energije, unapre|ewe pam}ewa...

(Tanjug)

O

Vakcina protiv e{erihije rema podacima Ameri~kog udru`ewa za tropsku medicinu i higijenu, bakterija e{erihija je uzro~nik oko 400.000 smrtnih slu~ajeva me|u decom u zemqama u razvoju i predstavqa glavni faktor infektivnog gastroenteritisa kod putnika. Zato je pa`wu u svetu izazvala vest o skoroj proizvodwi vakcine. „Sanofi-Pasteru“, ogranak za proizvodwu vakcina „Sanofi-Aventisa“, dodeqena je ekskluzivna licenca na tu tehnologiju. Ukoliko predklini~ka istra`ivawa tokom naredne ~etiri godine budu dala pozitivne rezultate, bi}e to osnova za pokretawe velikog programa za klini~ki razvoj polivalentne vakcine zasnovane na jediwewu koje slu`i kao fiksator bakterija. (Tanjug)

P

Vo}e i povr}e ne {tite od raka onzumirawe preporu~enih pet i vi{e porcija vo}a i povr}a dnevno ima samo skroman efekat u prevenciji raka, zakqu~ili su ameri~ki stru~waci sa Medicinskog fakulteta Maunt Sajnaj. Analizom studije, obavqene u deset evropskih zemaqa na 500.000 qudi, utvr|eno je da pove}awem unosa vo}a i povr}a za dve porcije rak mo`e da se izbegne u samo 2,6 odsto slu~ajeva kod mu{karaca i 2,3 odsto slu~ajeva kod

K

Smawena smrtnost `ena na poro|aju lobalna smrtnost `ena na poro|aju i neposrednpo pre i posle wega je u posledwe tri decenije smawena u proseku za 35 odsto, pokazala je jedna ameri~ka studija. Iznena|ewe, me|utim, predstavqa ~iwenica da je wome utvr|eno da je smrtnost ove vrste jo{ uvek za~u|uju}e visoka ili u porastu u razvijenim zemqama - SAD, Kanadi i Norve{koj. Rezultati ameri~ke stidije, u kojoj je primewena nova metodologija, su u suprotnosti sa onima do kojih je maja pro{le godine do{la Svetska zdravstvena organizacija i na osnovu kojih je zakqu~ila da majka i novoro|en~e danas nemaju nimalo ve}e izglede za pre`ivqavawe nego pre dve decenije. Vo|a ameri~ke studije, dr Kristofer Mari i wegov tim tvrde da su u kompjuterski model ukqu~ili

G

sve podatke do kojih se moglo do}i o smrtnosti majki na poro|aju u 181 zemqi sveta.Prema wihovim nalazima u 2008. godini je na i neposredno pre i posle poro|aja u svetu umrlo 342.900 `ena, prema 526.300 u 1980. Ovom studijom, obavqenom na Institutu za zdravstvenu metriku i procene pri Va{ingtonskom univerzitetu, je utvr|eno da je u svetu samo zbog pandemije side u vreme poro|aja 2008. godine umrla 61.000 `ena, uglavnom u Africi. Da toga nije bilo, napredak na ovom poqu bi bio jo{ izrazitiji. Ovako je sida odgovrna za smrt na poro|aju jedne od pet `ena u svetu. U SAD je smrtnost majki na poro|aju, neposredno pre i posle wega pove}ana sa 12 na 100.000 `ivoro|ene dece u 1980. na 17 na 100.000 u 2008. Tim iz Va{ingtona navodi da ovaj rast mo`da nije sasvim

Postporo|ajna depresija e|u `enama koje usvoje bebu postoji podjednak broj onih koje do`ive postporo|ajnu depresiju kao i kod biolo{kih majki, pokazala su istra`ivawa. Biolo{ke majke, me|utim, imaju ve}i problem da zatra`e pomo} jer ih je sramota da priznaju da se lo{e ose}aju kada su rodile toliko `eqeno dete.

Nau~nici su istakli da je postporo|ajna depresija, ipak, sasvim prirodno i normalno stawe i kod biolo{kih majki i kod onih koje usvoje bebu jer dolazak novoro|en~eta unosi velike promene u `ivot majki i izaziva kod wih zebwu, stres i preispitivawe. Taj „bebi bluz“, sre}om, kratko traje, u ve}ini slu~ajeva nekoliko dana, naveli su istra`iva~i.

(Tanjug)

M

`ena. Svetska zdravstvena organizacija je 1990. preporu~ila da svako dnevno konzumira bar pet porcija vo}a i povr}a da bi se spre~io rak i druge hroni~ne bolesti. Ta preporuka je postalo jedna od kqu~nih stavki kampawe za zdrav `ivot u mnogim zemqama.

Me|utim, studija stru~waka s Maunt Sajnaja daleko od toga da je mogla da potvrdi tezu da se pove}anim unosom vo}a i povr}a mo`e spre~iti ~ak 50 odsto kancera.

Ameri~ki stru~waci ipak isti~u da vo}e i povr}e verovatno mnogo boqe preventivno deluje protiv kardiovaskularnih bolesti, koje spadaju u najve}e ubice u razvijenim zemqama. Osim toga, jedewe vi{e vo}a i povr}a poma`e da se odr`i vitkiji stas, a posledwih godina gojaznost je progla{ena va`nim faktorom rizika za mnoge vrste raka. Nagla{ava se i da ne treba stavqati „u istu vre}u“ vo}e i povr}e, budu}i da je povr}e bogatije blagotvornim nutritivnim sastojcima. Osim toga, ni svako povr}e ne deluje po|ednako.

Ima, na primer, dosta dokaza koji ukazuju da likopen iz paradajza smawuje rizik od raka prostate, kao i da neka jediwewa iz brokolija stimuli{u gen koji {titi od raka creva.

(Tanjug)

S

je preterano koriste, iako znaju da ona izaziva pove}ani krvni pritisak i druge zdravstvene probleme.Najnovija istra`ivawa pokazuju da je prose~na potro{wa soli u svetu 10 grama dnevno po osobi, dok lekari preporu~uju najvi{e ~etiri grama. Potro{wa soli je po~ela da raste pre oko 4.000 godina, kada su prime}ena wena svojstva konzervirawa. Pove}ani sadr`aj soli je danas karakteristi~an u mnogim proizvodima. Istra`ivawa nau~nika iz Ajove pokazuje da so mo`e da ima ulogu narkotika, po{to je jedan od znakova narkoti~ke zavisnosti te`wa za konzumirawem odre|ene supstance, uprkos saznawu o wenoj {tetnosti. Eksperimenti Xonsonove su pokazali da se aktivnost mozga pacova, koji su koristili narkotike ili so, mewala na sli~an na~in.

(Tanjug)

a prole}em, me|u prvim mladim povr}em, sti`e ritkvica. Ta biqka sadr`i vitamine A, C, B1 i B2, a od minerala bogata je kalijumom, koji je nazastupqeniji, te kalcijumom, fosforom, gvo`|em, natrijumom... U ishrani se koristi koren boqke, ali i mlado li{}e za spremawe ukusnih salata. Koren rotkvice sadr`i razne minerale i vitamine koji povoqno deluju na izlu~ivawe sluzi iz disajnih organa pa se preporu~uje kod bronhitisa, prehlade i ka{qa. Podsti~e i lu~ewe probavnih sokova i rad creva, a sirup od rotkvice kao sredstvo za iska{qavawe stari je narodni lek. Rotkvice koriste uglavnom kao predjelo, odnosno u salatama, jer podsti~u apetit i poja~avaju lu~ewe `eluda~nog soka.

S

Lek za gqivice le~i rak bi~an lek za gqivi~na oboqewa usporava razvoj tumora kod mi{eva, pa bi ga trebalo ispitati kao mogu}ni jevtin i lak na~in borbe protiv raka i kod qudi, poru~ili su ameri~ki stru~waci sa Univerziteta Stanford. Mada ovaj lek ne uni{tava tumor u potpunosti, wime bi moglo da se poboq{a delovawe drugih medikamenata, isti~u stru~waci sa Stanforda. Lek uti~e na molekularnu kaskadu efekata, poznatu kao „je`eva staza“, koja kod mnogih vrsta raka ima va`nu ulogu.

Stanfordski stru~waci su me|u 2.400 ve} poznatih lekova tragali za onim koji deluje na „je`evi stazu“. Ispostavilo se da je lek protiv gqivi~nih oboqewa, koji je u upotrebi ve} 25 godina, najmawe toksi~an.

O

realan, ve} je posledica ~iwenice da se u SAD tek od skoro prilikom izdavawa smrtovnica u obzir uzima i trudno}a. U svakom slu~aju, smrtnost ameri~kih majki na poro|aju je dvostruko ~e{}a nego u Britaniji, trostruko nego u Australiji i ~etvorostruko nego u Italiji. U Kanadi smrtnost majki u vreme poro|aja tokom posledwe tri decenije stagnira izme|u {est i sedam na 100.000 `ivoro|ene dece, dok je u Norve{koj u tom periodu pove}ana sa sedam na osam slu~ajeva na 100.000 dece. Najve}i napredak u smawewu smrtno-

So kao prirodni antidepresiv klonost mnogih qudi ka pove}anom konzumirawu soli mogu}e je objasniti sposobno{}u te supstance da popravqa raspolo`ewe, tvrde nau~nici Univerziteta Ajove (SAD). Tim nau~nika pod rukovodstvom psihologa Kim Xonson je u eksperimentima sa pacovima utvrdio da `ivotiwe, iz ~ije je ishrane izba~ena so, izbegavaju aktivnosti koje su im ranije pri~iwavale zadovoqstvo. Autori istra`ivawa wihovo pona{awe nisu dijagnostikovali kao „pravu“ depresiju, ali su ukazali da je gubitak zadovoqstva pri upra`navawu ranije prijatnih aktivnosti jedna od najva`nijih karakteristika tog poreme}aja. Pretpostavka da so mo`e da bude prirodno sredstvo za postizawe boqeg raspolo`ewa mo`e da razjasni nedoumice zbog ~ega su pojedinci skloni da

Zdravqe iz rotkvice

sti majki na i oko poro|aja su ostvarili Kina, Egipat, Ekvador i Bolivija. U Kini je ona opala sa 165 na 40 na 100.000 dece. Na~in na koji su navedene zemqe postigle takav uspeh bi trebalo prou~iti i iskoristiti kao recept u zemqama u kojima jo{ uvek veliki broj majki umire na poro|aju, isti~u ameri~ki stru~waci. Oko polovine slu~ajeva smrti majki na i oko poro|aja doga|a se u {est zemaqa sveta - Indiji, Nigeriji, Pakistanu, Avganistanu, Etiopiji i Demokratskoj Republici Kongo.

(Tanjug)

Vino i rizik od kancera dojke crno i belo vino po|ednako su {kodqivi kada je u pitawu pove}awe rizika od obolevawa od raka dojke, zakqu~ili su stru~waci Istra`iva~kog centra za rak „Fred Ha~inson“ iz Sijetla, u SAD. Mada su neka dosada{wa istra`ivawa ve} pokazala da u principu konzumirawe alkohola pove}ava rizk od raka dojke, dobra reputacija crnog vina (kao pi}a koje, na primer, smawuje rizik od sr~anih bolesti i raka prostate) navela je stru~wake iz Sijetla da provere da li ono eventualno ima neki pozitivan efekat i kod raka dojke. Pokazalo se, me|utim, da ni crno, kao ni belo vino, ne samo da ne smawuje rizik od raka dojke, nego ga pove}ava. Analiziraju}i navike u pi}u 6.237 `ena s rakom dojke i 7.558 zdravih `ena, starosti izme|u 20 i 69 godina, tim iz Sijetla, na ~elu sa dr Poli Wukomb, do{ao je do zakqu~ka da su one koje piju 14 ili vi{e alkoholnih pi}a nedeqno, bez obzira da li su u pitawu crno ili belo vino, `estoka pi}a ili pivo, izlo`ene 24 odsto ve}em riziku da obole od raka dojke.

(Tanjug)

I

Testirawa na mi{evima su pokazala da oralno dat lek rastvor znatno smawuje razvoj tumora ubrizganih u potko`no tkivo `ivotiwa. S druge strane, kod mi{eva iz kontrolne grupe, kojima nije davan lek, razvili su se ogromni tumori i oni su morali da budu podvrgnuti eutanaziji. Uslovi ovog testirawa su naravno u znatnoj meri druga~iji nego u slu~aju prirodnog razvoja kancera kod qudi, ali bi taj lek u svakom slu~aju trebalo testirati i na qudima, insisitiraju stru~waci sa Stanforda.

(Tanjug)

Kari protiv o{te}ewa jetre urkuma, za~in koji je uobi~ajeni sastojak karija, izgleda poma`e da se odlo`i o{te}ewe jetre koje vremenom mo`e da dovede do ciroze. Neka ranija istra`ivawa su ukazala da kurkumna ima antiinflamatorna i antioksidantna svojstva koja mogu da pomognu u borbi protiv raznih bolesti. Izme|u ostalog je utvr|eno da kurkuma suzbija tumore i da su qudi ko-

K

ji ~esto konzumiraju kari mawe skolni toj bolesti, mada se dejstvo ovog za~ina gubi ubrzo po{to je pojeden. Utvr|eno je da kurkuma ima povoqno dejstvo na vi{e raznih inflamatornih procesa u jetri. Ameri~ki stru~waci su 2007. godine ustanovili da kurkuma mo`e da pomogne stimulaciju }elija imunog sistema kod obolelih od Alchajmerove bolesti.

28

MRE@A / OGLASI

ponedeqak26.april2010.

I daqe bez ajpeda u Evropi ompanija “Epl” javila je da zbog velike potra`we za tablom ajped mora da odlo`i isporuke za inostranstvo.

U izve{taju “Epla” stoji: Iako smo isporu~ili vi{e od 500.000 ajped tabli tokom prvih nedequ dana prodaje, potra`wa je daleko ve}a nego {to smo predvi|ali i svi su izgledi da }emo ostati bez zaliha u toku neke od narednih nedeqa, po{to }e sve vi{e qudi videti u`ivo ajped i do}i u dodir sa wim. Tako|e smo primili veliki broj naruxbina za 3G model koji }emo po~eti da isporu~ujemo krajem aprila.

Suo~eni sa iznena|uju}e veliko potra`wom u Americi morali smo doneti te{ku odluku da odlo`imo isporuku ajpeda za inostranstvo i to za oko mesec dana, ta~nije za kraj maja.

Planiramo da 10. maja objavimo cene za inostranstvo i da po~nemo da primamo naruxbine.

Svesni smo da mnogi strani kupci ~ekaju da kupe ajped i da }e biti razo~arani ovom ve{}u, ali se nadamo da }e razumeti da je razlog za to veliki uspeh ajpeda na tr`i{tu.

K

Univerzalne 3D nao~are do juna ompanija “Ekspand” je obe}ala univerzalne 3D TV nao~are, i najavila da }e se iste pojaviti do juna. To }e biti H103 serija, dizajnirana kao „universal active shutter“ re{ewe, koje }e interpretirati signale sa svih bitnijih 3D televizora. Obe}ava se kompatibilnost sa televizorima kompanija Panasonik, LG, Samsung, Soni i tako daqe, kao i sa signalima koji

K

se koriste u Nvidia 3D Vision tehnologiji. Same nao~are }e biti dostupne u 12 boja, odnosno u raznim veli~inama, kako za decu, tako i za odrasle, a firma `eli da ih promovi{e i kao modni detaq. Na`alost, nema preciznih informacija o ceni, ali je najavqeno da se mo`e o~ekivati da }e ove 3D nao~are biti dostupne u cenovnom rangu od 125 do 150 dolara.

Stigao „ubica ajpeda” ema~ki proizvo|a~ “Neofoni” predstavio je u Berlinu tabli~ni ra~unar koji bi mogao konkurisati ajpedu kompanije ”Epl” jer izme|u ostalog ima ve}i ekran, veb kameru i USB prikqu~ke.

Me|utim, iako su neki bili spremni da ga nazovu „ubicom ajpeda“, osniva~ i direktor ove nema~ke kompanije Helmut Hofer fon Ankershofen, rekao je reporterima da je on samo wegova alternativa. Ankershofen je pre svega naglasio otvorenost WePada: dva USB prikqu~ka omogu}avaju mu da se pove`e sa svim vrstama ure|aja, od spoqne tastature do fle{ diskova. Da bi se na WePad stavila neka muzika nije potreban nikakav poseban softver, za razliku od “ajpeda” koji zahteva softver kao {to je iTunes.

Osnovna verzija WePada sa Wi-Fi povezivawem i 16 GB memorije ko{ta 450 evra (600 dolara), dok verzija sa 32 GB i 3G povezivawem ko{ta 570 evra. Ankershofen smatra da je s obzirom na tehnolo{ku superiornost i ve}u otvorenost „WePad prava bagatela u pore|ewu s ajpedom“. Najjeftiniji ajped sa Wi-Fi povezivawenm i 16GB memorije ko{ta 500 dolara.

WePad ima ekran od 29,5 cm (11,6 in~a) – 5 cm ve}i od “ajpeda” – koristi Intelov procesor i operativni sistem zasnovan na Linuksu koji je kompatibilan s Guglovim Andro-

N

idom i svim fle{ aplikacijama. Te`ak je 800 grama a baterija mu traje {est sati. Kad se bude pojavio krajem jula, ima}e i kompletan paket kancelarijskog softvera otvorenog koda.

Berlinska kompanija “Neofoni” koja ima oko 180 zaposlenih tvrdi da je 20.000 kupaca ve} zainteresovano da na-

na platformi koja ne}e monopolizovati odnos prema kupcu na na~in kako to ~ine “Eplov” iTunes ili “Amazonov” “kindl”, isti~e ova kompanija. Jedan od najve}ih evropskih izdava~a “Gruner + Jahr”, ve} je sklopio partnerski sporazum s kompanijom “Neofoni” da na wenoj platformi izdaje svoj udarni ~asopis

ru~i wihov proizvod, ali }e poruxbine po~eti da prima tek od 27. aprila.

Ankershofen je odbio da prognozira koliko }e primeraka prodati, ali smatra da se taj broj do kraja godine ne}e izra`avati ni hiqadama, ni desetinama hiqada, ve} da }e biti jo{ ve}i. WePad }e proizvoditi neki azijski proizvo|a~ (nije re~eno koji), kadar da pove}a proizvodni kapacitet ukoliko to tr`i{te bude zahtevalo.

Ure|aj }e omogu}iti izdava~ima da prodaju svoje sadr`aje

“[tern”. Iako }e biti prvi koji }e to uraditi, oni o~ekuju da }e i drugi ubrzo krenuti wihovim stopama.

I najve}i nema~ki izdava~, berlinski “Aksel Springer”, pregovara s ovom kompanijom, ali jo{ nije uspostavqena nikakva saradwa. Wegov udarni dnevni list “Bild” imao je ve} problema s aplikacijom za “ajfon” jer “Epl” na svom telefonu ne dozvoqava eksplicitno seksualni sadr`aj, kao {to je slika obna`ene lepotice kakvu “Bild” objavquje svakog dana.

Mikro

Bafalo za `ene “Bafalo” je najavio dostupnost serije USB memorija posebno namewenih `enama koje paze na izgled elektronskih sprava koje nose sa sobom. Memorije dolaze u elegantnim sjajnim ku}i{tima ~ije dimenzije iznose 21x9x55 milimetara, a te`ina svega 10 grama. Kompatibilne su sa USB 2.0/1.1, a do-

laze s kapacitetima od 4, odnosno 8 GB. USB konektor izveden je „na izvla~ewe“ pa nema straha od gubitka kapice konektora. Dostupne su boje Rich Brown, Glossy Pink, Royal White i Shiny Coral.

U prodaju na japanskom tr`i{tu memorije kre}u slede}eg meseca, ali cene jo{ uvek nisu poznate.

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

26. 4. 2001 - 26. 4. 2010.

Posledwi pozdrav dragoj

29

ponedeqak26.april2010.

Sa tugom se opra{tam od starije koleginice, plemenite i velike du{e.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti u 89. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Mira Rado{evi} ro|. Zlokolica S tugom i bolom se se}amo 26. aprila kada smo te izgubile.

Ostala su samo se}awa na tebe, tvoj mio pogled, pun dobrote, pa`we i razumevawa. Bila si nam uvek oslonac i podr{ka u `ivotu.

Qiqi

Qiqana Smiqani}

Milan Vojnovi} \u|a i Dule.

S po{tovawem, Biqana Gajdobranski.

Tvoje }erke: Qiqana i Nada.

105712

105722

104395

POMEN ^etiri godine od kada nije sa nama na{

Posledwi dragoj kumi

Posledwi pozdrav drugu

pozdrav

na{oj

Sahrana je danas, 26. 4. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ku}a `alosti je u Turgewevoj broj 7.

O`alo{}eni: supruga Ma{a, }erke Milica i Jasminka, unuke Dorotea, Aleksandra i Ana-Marija i zet Tihomir.

105665

Bogomir Plav{i} 7. 5. 1942 - 26. 4. 2006.

Du{anu

Qiqani Smiqani}

Posledwi pozdrav Tamarinoj i Damirovoj mami i divnom prijatequ i kom{inici

Posledwi pozdrav dragoj

Qiqi Smiqani}

Tuguju za wim: supruga Ana, sin Mirko, }erka Mira, zet Panxa, snaja Marijana i unu~ad @eqko, Biqana i Neboj{a.

od Bobana.

Kumovi Voli}.

Stanari iz Ka}e Dejanovi} 2.

105600

105710

105713

105667

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav prijateqici

na tu`an i bolan dan, 26. 4. 2008. godine kada smo izgubili supruga i oca

dragoj

Qiqani Smiqani} ro|. Tomin

Qiqana Smiqani} Du{anu Draga Lili, zauvek u na{im srcima i mislima.

Dragana Kora}a KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22-190.

104504 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

105064 POPRAVQAM, sve vrste {iva}ih ma{ina i ku}nih endlarica, garancija dolazak ne napla}ujem. Telefon 063/449-693.

105415

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/8485-495, 66-18-846, 6614-274.

104805 PRU@AMO usluge projektovawa /dizajn i izrada projektne dokumentacije / svih vrsta objekata, kao i tehni~ke izve{taje o stawu objekata izgra|enog bez gra|evinske dozvole. Kontakt telefon 064/3333-164, 064/187-17-14.

105390 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

103794

Tuguju za wim wegovi najmiliji.

od porodice Nikoli} Jakare.

Tvoji: Boba, Dada, Laki, Juca i Dragan.

105709

105717

105014

S tugom i bolom javqamo da je posle kra}e i te{ke bolesti umro na{ voqeni suprug, otac, brat i deda

Sa po{tovawem, porodica Stankovi}.

Posledwe zbogom dugogodi{woj kom{inici

Posledwi pozdrav kumu

Qiqani Smiqani} Neka joj je ve~na slava. od porodice Panteli}.

105716

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

105721

Posledwi pozdrav

Qiqi Smiqani} \or|e Petkovi}

Du{anu Grguru

Sahrana je obavqena 25. 4. 2010. godine, na grobqu u Bege~u.

O`alo{}ene porodice: Petkovi}, ]aji}, Popadi} i ^onki}.

od porodice Todorovi}.

105715

105708

Dragom kom{iji

posledwi pozdrav od kom{ija: Pisarevi}, Jovi~i}, Andri}, Ranisavqevi}, Hrwakovi} i Jawi}.

105711

a duboko sau~e{}e Stevi, Tamari i Damiru izra`avaju Mila i Maja sa porodicama.

Obele`ila si na{e prijateqstvo svojim beskrajnim optimizmom, sun~anim osmehom i dobrotom.

Zauvek u srcu ostaju na{a lepa dru`ewa, koja }emo sa osmehom spomiwati.

Qiqani Smiqani}

od Danijele i Radovana.

Po~ivaj u miru.

Porodica Mitrovi}.

105720

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Posledwi pozdrav

Du{anu Grguru

Qiqi Smiqani}

Du{anu Grguru Grci

105705

105704

Posledwi pozdrav supruzi, majci i babi

Mariji Barovi} Qiqe Smiqani}

ro|. 1939. god. od: Jove, Bose, Ranka i Mile sa porodicama.

od porodice Mirkovi}.

105707

Porodica Paunov.

105706

Sahrana je danas, 26. 4. 2010. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova.

105719

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.30

TV PROGRAM

ponedeqak26.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Izbliza - Sa{ka ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Inspektor Montalbano - Jednakost Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Praziluk Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz Matice Kosmos Dame vevaju yez Inspektor Montalbano - Jednakost

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 15.20) 07.30 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.15 14.00 14.30 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.50 22.00 22.30 22.40 00.25

Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Modni magazin Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Pri~e iz prirode Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.04 10.35 11.05 11.10 12.00 12.15 12.28 12.43 13.29 13.58 14.46 15.00 15.08 15.59 16.02 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 21.05 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.12

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Greh wene majke Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U zdrvom telu Istra`iteqi iz Majamija Trag Tito: Crveno-crno (1943-1980) Gastronomad Vesti Visoki napon Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Pesma i Bingo Upitnik Vesti Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Posetioci iz praiskona No}ni bioskop: [ta ima rokeri, film

Kosmos U ~etvrtoj emisiji serijala „Kosmos“ tragamo za neopipqivom, ali postoje}om unutra{wom energijom u qudskim bi}ima. Gosti: prof. dr Sini{a Qubi}, fizijatar i akupunkturolog, prof. dr Berislava Vuleta- Vu~kovi}, fizijatar, istra`iva~ kvantne medicine i akupunkturolog i prof. dr Stefan Gorela{vili, neurolog i terapeut manualne i su-yok medicine.

Autorka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40)

06.35 06.55 08.25 08.55 09.25 09.55 10.25 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.45 23.40 00.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Durindo, narodna ma|arska muzika Razgovor s povodom (ma|) Su~eqavawe (ma|) Horor autobus, film Zajedno Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Pastrmka ^ari ribolova Halo TV (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Razgovor s povodom (ma|) Porodica Serano Sumwa Tarzan TV prodaja

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

06.02 06.16 06.45 07.01

05.42

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem: Dr Dejan Milanovi} Datum Verski kalendar Mali medved Mi{a Zverilija Pepa prase Pri~e iz divqine ^edomir Mirkovi}: Jedna mogu}a bigrafija Stvarawe istorije Enciklopedija Vrele gume Total tenis Reli Zdravstveni vodi~ @ivot sa muzikom 40. me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine TV feqon Trezor Pri~e iz divqine ^edomir Mirkovi}: Jedna mogu}a biografija Stvarawe istorije Tehnologija danas Enciklopedija Ovo je Srbija Tranzionik Eko recept Razglednica Podijum Mali medved Mi{a Pregled Premijer lige Intervju @oze Muriwo, sportski program Put do ju`ne Afrike Sjaj trulog novca TV feqton: Prijateqi o Me{i Vrata u podu, film Spomenici cez tradicije Tehnologija danas Trezor ju~e Pregled Premijer lige Put do ju`ne Afrike TV feqton: Prijateqi o Me{i Podijum

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.00 03.30 04.30 05.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Napad tigra Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja repriza Vesti Top {op Zdravqe i vi Top {op Poslovni dan Top {op Pro`drqiva ajkula Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Slike `ivota Kingdom Film: Sre}an put Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Kingdom Film: Sre}an put Rizik Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

07.15 07.21 07.32 07.56 08.20 08.31 08.59 09.31 09.55 10.02 10.33 10.45 11.00 11.30 11.58 12.32 13.01 14.02 14.30 15.02 15.26 15.50 16.00 16.36 17.03 17.31 17.59 18.25 18.51 19.50 20.04 21.00 21.48

Nina Martinovi}

Lusi Braun

SERIJA

Posetioci iz praiskona 09.00 Hrana i vino 09.30 Brod Drava, istorijska nepravda 10.00 7 NS dana 10.30 Mali lete}i medvedi}i 11.10 Sa vetrom u le|a 12.00 Lenija 13.10 Velika ruska kolekcija 14.05 Buntovnici 15.10 Specijalna emisija o filmu: Kao rani mraz 15.35 Vitra` 16.10 Novosa|anka 16.35 Neon siti 16.45 Objektiv (slov) 17.10 Sa vetrom u le|a 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 19.00 Objektiv 19.25 Mali lete}i medvedi}i 19.45 Neon siti 20.00 Radionica 20.30 Istraga 21.00 Velika ruska kolekcija 21.45 Neon siti 22.00 Objektiv 22.30 Buntovnici 23.15 Sa vetrom u le|a

06.45 09.00 10.00 11.00 12.45 13.00 22.30 23.00 00.00 01.45

Profi boks Klupske TV Ful Tilt poker ATP 500 Barselona, finale NBA u`ivo ATP Masters Rim Pravi NBA Ful Tilt poker NBA plej of: Majami – Boston NBA u`ivo

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Nik Kater je evolutivni zoolog koji otkriva praistorijska stvorewa i ~ove~anstvo se suo~ava sa najve}om pretwom ikada. Svet prirode okrenut je naglava~ke, a ~ove~anstvo se suo~ava sa najve}om pretwom ikada.

Uloge: Daglas Hen{al, Yejms Marej, Endrju Li Pots, Hana Spirit, Lusi Braun, Ben Miler, Mark Vejkling, Yulijet Obri (RTS 1, 00.24)

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.20 15.15 15.30 16.20 17.05 18.35 19.05 20.00 21.00 23.20

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Everest Film: Sveti radnik Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Fort Bojar Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Film: Gluvi barut Film: Yejkobova lestvica ko{mara 01.10 Foks vesti 01.15 ^ari 02.10 No}ni program - Foks non-stop

DNEVNIK

22.51 00.52 01.34 01.58 02.56 03.48 04.39

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.55 12.40 13.00

22.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Insajder: (Ne)mo} dr`ave Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em B29 specijal: Paranormalna Srbija Film: Kraj igre Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.45 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.30 01.00 03.15 03.30

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Mobto Balkan parti Siti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma - pregled dana Farma - u`ivo, izbor sluga Film: Kineska ~etvrt Siti Film: Ispla}en u celosti

13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00

Fej Danavej

Kineska ~etvrt Holis je bogati zemqoposednik. Ida, glume}i wegovu `enu, moli Yej Yej Yejka da ispita da li je i s kim mu` vara. Yejk fotografi{e Holisa s jednom devojkom...

Uloge: Yek Nikolson, Fej Danavej, Yon Hjuston, Roman Polanski, Dajana Led, Peri Lopez Re`ija: Roman Polanski (Pink, 01.00)

Dork hanters (Hepi, 10.15) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05 17.35

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Film Dangube

18.00 18.40 18.55 19.30 20.30 22.20 23.00 23.15 23.55 00.10 00.25 01.25 02.45 03.40 04.45

Zakleti na }utawe Skrivena kamera Telemaster Rebelde ]irilica Turisti~ki vodi~ Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Film Zakleti na }utawe Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina.

08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi.

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak26.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE NEODOQIVE QUBAVI

31 10

Pi{e: Eduard V. S. Deker Multatuli

Kote de Pablo

SERIJA

Nejvi CSI Kada stari slu~aj po~ne da progawa Tonija Dinoza, Gibs odlu~i da mu pomogne. Po{to ubistvo dovodi do ponovnog otvarawa stare istrage Gibs zameni ulogu s Dinozom...

Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Marej (Nova TV, 22.00) 06.10 07.00 07.20 07.45 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15 04.40 05.05 05.30

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Na{i najboqi dani Yeki ^en Tomica i prijateqi Fifi i cvetno dru{tvo Bumba Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN magazin Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Upitnik, kviz Dnevnik Nove TV Najboqe godine Farma Nejvi CIS Ve~erwe vesti Heroji Sajenfild Bra~ne vode Za~arani Ezo TV, tarot {ou Brak na brzaka, film Sajenfild Bra~ne vode IN magazin

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Zaboravqeni bogovi Qubavni problemi Tajne dubina Jovanka Orleanka Tajne Renesanse Impresionisti Posledwi let poru~nika Estila Ko si zapravo ti?

Kwiga koja je {okirala svet Rimske misterije Drevni plasti~ni hirurzi Dalaj Lama Carstvo mora Gerouov zakon Ratni detektivi Ko si zapravo ti?

Tajni ratovi Rimske misterije Drevni plasti~ni hirurzi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Papirmanija Skajland Avanture gusenice Karlosa Voze}i gospo|icu Dejzi Sa{a Talac ^inija od zlata Tri boje - belo Jo{ ovaj put Erotski film Blagosloven

14.00 15.00

06.00 Titanik 09.05 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 10.55 @ene 12.45 Ko{mar u ku}i snova 14.15 Najlu|i tim 15.40 Klika 17.05 Skubi Du: Misterija po~iwe 18.25 Vegas za dvoje 20.05 Pacifik 20.55 Transporter 3 22.35 Seks i smrt 101 00.30 Pacifik 01.20 Revolucionarni put 03.20 Kethaus: Mjuzikl

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Svetska blaga: Maje kraqevi iz tropske pra{ume, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Pustiwe sveta: Patagonija, dok. serija 20.50 Potro{a~ki kod 21.25 Nauka o nau~noj fantastici, dok. film 22.20 Otvoreno 23.50 Na rubu nauke 00.45 Zvezdane staze 01.25 Pet zvezdica

Hju Lori

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Vereni~ki prsten Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red Klara [eler Istinite ispovesti go go devojke 01.00 Van opasnosti 03.00 Sudija Ejmi 05.00 Zakon i red

07.00 09.25 09.50 10.35 11.05 11.35 12.30 13.20 14.10 15.45 16.35 17.05 17.30 18.00 18.30 18.55 19.10 20.00 22.15 00.00 00.10 01.45

Jezgro

SERIJA

Dr Haus Nalazimo se unutar Lijeve svesti u trenutku kad se on budi posle saobra}ajne nesre}e u Wujorku, ne uspevaju}i da se pokrene ni da progovori. Iz wegove jedinstvene perspektive ~ujemo Lijeve misli dok Haus, rawen u nere}i, le`i u bolni~kom krevetu do wega...

Uloge: Hju Lori, Liza Eld{tajn, Omar Ejps, Robert [on Leonard, Yenifer Morison, Yesi Spenser, Piter Yejkobson (HRT 2, 22.20) 08.10 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.30 Daleko od doma 09.20 Dobro ve~e 10.00 Sudija Ejmi 10.45 K}eri jedinice, film 12.10 Ritam nedeqe 12.50 Milijada, dok. film 13.25 Prijateqi 13.50 Moja `ena i deca 14.10 Pet zvezdica 14.55 Kod Ane 15.10 Ton i ton 15.25 Etika 15.40 TV vrti} 15.58 ^arobna plo~a - u~imo engleski 16.15 Zvezdane staze 17.05 Na rubu nauke 18.20 @upanijska panorama 18.50 U vrtu pod zvezdama 19.25 Doktor Hu 21.05 Tra~erica 22.20 Dr Haus 23.00 Progonstvo, film 01.35 P. D. Yejms: Sklonost prema smrti

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Vampir atomskog doba Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese An|eo i bitanga Intermeco 3 Pustiwska oluja Saut Park Video asovi Dr Finli Kraqevsko ven~awe

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Gol! Majmun~e Sve ostaje u porodici Rt straha Tihi beg Misterija na Aqasci Mama serijski ubica Voajer Tropsko ostrvo Privatni trenuci

RTL ritam zona Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 Jezgro, film Otporan na metke, film Vesti Vatreni de~aci Astro {ou

Iz nepoznatih razloga, Zemqino unutra{we jezgro prestalo je da se rotira, zbog ~ega se elektromagnetno poqe planete po~iwe nestabilno pona{ati. U celom svetu dolazi do dramati~nih doga|aja, a tim stru~waka na ~elu sa geofizi~arem Yo{om Kejsijem poku{a}e da stigne do zemqinog jezgra...

Uloge: Aron Ekhart, Hilari Svonk, Kristofer [ajr, Rej Galeti, Delroj Lindo, Brus Grinvud Re`ija: Yon Amijel (RTL, 20.00)

Hilari Svonk

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Neverovatna misija Kako se pravi Peta brzina Prera|iva~ Ameri~ki ~operi Peta brzina u Evropi Prqavi poslovi Poslovi za naizdr`qivije Vrhunsko graditeqstvo Prera|iva~ Razotkrivawe mitova Kako se pravi Dodaj gas Crno zlato Pre`ivqavawe Rekonstrukcija nesre}e Automobili po naruybini Poslovi za naizdr`qivije

08.30 08.45 09.30 10.15 11.00 14.00 15.25 15.30 18.30 19.15 20.15 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30

Motosportovi Supersport Superbajk Bilijar Bilijar Biciklizam Biciklizam Bilijar Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Bilijar

Beskrajno va`niji poslovi pojedinim veselim igrama, van pravila, korist. Tu je individuum suvi{e slaba posuda da poku{avano je da se stvar preokrene i bi zadr`ao beskrajnu ~e`wu voqe vrste, skoncenproturi sre}a individue na {tetu ciqetrisanu na odre|en objekat. U takvom slu~aju, jeva vrste. Me|utim, u tom slu~aju gledalac ipak dini izlaz je samoubistvo, a ponekad i dvostruko oseti bol koju podnosi i genije vrste i ne biva samoubistvo zaqubqenih. Izuzetno, priroda raute{en prednostima koje tako individue sti~u. di spasewa `ivota u~ini da nastupi ludilo, koje Kao primeri te forme pada mi na um nekoliko onda svojim velom obavije svest o beznade`nom poznatih malih komada: „[esnaestogodi{wa krastawu. A nijedna godina ne pro|e da vi{e slu~aqica“ i „Brak iz ra~una“. U tragedijama s qubavjeva svakog od ovih primera ne poka`e realnost nim zapletima, ako se osujete ciqevi vrste, quonoga {to je napred re~eno. bavnici koji su weno oru`je ve}inom propadaju, i De{ava se da ne zavr{e tragi~no samo nezadoto istovremeno: u „Romeu i Juliji”, „Tankredu”, voqene qubavne strasti: isto tako i one zadovo„Don Karlosu” ,„Valenqene ~e{}e vode u ne{tajnu” „Nevesti iz sre}u nego li sre}i jer Mesine”... weni zahtevi veoma su Zaqubqenost nekog uporno u koliziji s ~oveka ~esto stvara li~nim dobrom nekih primere komi~nih, poosoba i tako ih iznunekad i tragi~nih fetra podrivaju, po{to nomena. Oba slu~aja desu i ostali wihovi od{avaju se zato {to je on nosi uzajamno nesaglau vlasti duha vrste koji sni te razaraju `ivotwime vlada, pa vi{e i ni plan na kojem su zane pripada samom sebi. snovani. [tavi{e, quWegovo delawe tako bav je ~esto u suprotprestaje da biva saonosti ne samo sa spoqbrazno wemu kao indinim okolnostima ve} i vidui, odnosno wemu sa sopstvenim indivisamom. Ono {to kod vidualitetom, po{to se {ih stepena zaqubqeustremquje i na osobe nosti daje wegovim mikoje su, osim u qubavslima poeti~nu i uzvinim odnosima, zaqu{enu boju, transcenbqenom do gnu{awa dentnu i hiperfizi~ku mrske i dostojne pre(natprirodnu) usmerezira. Me|utim, voqa nost i ~ini da se gubi vrste u tolikoj je meri iz vida pravi, sasvim mo}nija od individuufizi~ki ciq, jeste sama da zaqubqeni zamo ~iwenica da je on u tvara o~i pred svim osnovi nadahnut duhom wemu odvratnim osovrste, ~iji su poslovi binama, sve previ|a, beskrajno va`niji od sve pogre{no sudi i s U smrt ih odvela ~e`wa voqe vrste svih onih koji se ti~u predmetom svoje straindividue. Tako bi mogao u wegovom specijalnom sti spaja se zauvek. Toliko ga zaslepi obmana konalogu zasnovati ~itavu egzistenciju dugog niza ja, ~im se ispuni voqa vrste, ostavqa za sobom sapotomaka, a ovaj, s individualno i potpuno opremo mrsku saputnicu u `ivotu. Jedino time mo`e deqenim sastavom kakav mogu dobiti samo od wese objasniti ~esta pojava brakova izme|u vrlo raga kao oca i wegove voqene, kao majke. Bez ovoga, zumnih, pa i besprekornih mu{karaca sa zlo}ama, oni kao takvi nikada ne te se ne shvata kako su bi mogli nastati, dok oni mogli u~initi ba{ Qubav je ~esto u suprotnosti objektivizacija voqe za takav izbor. Zbog toga se `ivotom izri~ito zahte- ne samo sa spoqnim okolnostima ve} od davnina Amor prikava da oni postoje. slepim. [tavi{e, i sa sopstvenim individualitetom, zuje Ose}awe da obavqa pozaqubqeni mo`e ~ak jaslove od tako transcen- po{to se ustremquje na osobe koje su sno sagledati nesnosan dentne va`nosti uzdi`e temperament i karakzaqubqenom do gnu{awa mrske zaqubqenog visoko izterne mane svoje vereninad svega zemaqskog, pa i ce, koje mu predskazuju iznad wega samog, {to wegovim ~isto fizi~kim mu~an `ivot, gorko ih osetiti, pa ipak da ne `eqama daje tako hiperfizi~ku odoru, ~ime se ustukne. qubav pretvara u poeti~nu epizodu, ~ak i u `ivoU osnovi, to je otuda {to on sve to ne ~ini za tu najprozai~nijeg mu{karca. U ovom posledwem svoju stvar, ve} za nekog tre}eg, koji bi tek trebaslu~aju stvar dobija ponekad sasvim komi~an izlo da nastane, mada ga opseda iluzija kao da je wegled. Nalog voqe, koja se objektivi{e u vrsti, jagova stvar ono za ~im `udi. Upravo zato {to nije vqa se u svesti zaqubqenog pod maskom anticipate`wa za svojom stvari u pitawu – {to je, ina~e, cije beskrajnog bla`enstva koje bi mogao na}i u znak veli~ine – daje i strasnoj qubavi izgled uzspajawu s odre|enom individuom `enskog pola. U vi{enog i ~ini je dostojnim predmetom pesninajvi{em stepenu zaqubqenosti ova himera po{tva. Najzad, u polnoj qubavi se, ~ak i s najve}om staje tako blistava da `ivotu oduzima svaku dra` mr`wom, odnosi prema predmetu svog obo`avawa. kada se weno ostvarewe ne postigne, i on ostaje Zbog toga ju je jo{ Platon uporedio s qubavqu li{en radosti, sve`ine i u`ivawa, i tmuran do vukova prema ovcama. Na svakom koraku nailaziga|ewa, koje mo`e nadja~ati i strah od smrti te mo na slu~aj kada strasno zaqubqeni, i pored ga mu{karac ponekad svojevoqno prekida. Voqa svih muka i molbi, ne nailazi na usli{ewe `eqe. takvog mu{karca o~igledno je zapala u vrtlog voMr`wa prema qubqenoj koja se tada rasplamsa qe vrste, koja tada sti~e toliku nadmo} nad indiide ponekad tako daleko da on ubija wu, a onda i vidualnom voqom da on, bude li spre~en da radi samog sebe. Vi{e primera ove vrste de{ava se, za wu, odbacuje s prezirom i borbu za sopstvenu obi~no, svake godine.

U

Na kwigu Eduarda V. S. Dekera Multatulija „TAJNA NEODOQIVE QUBAVI“, koja izlazi iz {tampe najkasnije u junu ove godine, mo`ete se pretplatiti ako 134 dinara (ura~unat PDV i tro{kovi dostave) uplatite na ra~un „Tesera“ doo Beograd kod Folks banke broj 285–0054083470001–57.

Za pretplatnike iz inostranstva cena je uve}ana za jedan evro, zbog tro{kova dostave.

Vi{e informacija putem telefona 0038/11/12282370, 063/7009720 ili mejla ivana2004@ptt.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak26.april2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Spremni ste na saradwu, kako poslovnu, tako i privatno. Imate dovoqno energije da biste mogli funkcionisati s vi{e optimizma jer je va{ih pet minuta zapo~elo ulaskom Sunca u va{ znak. Akcija!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

26. april 2010.

Ponedeqak je, ponovo i opet, hiphip ura! Mo`ete raditi i oku{ati se u nekim novim aktivnostima. Po~etak je u mnogo ~emu. Partnerski odnos je pod osetqivim i promenqivim okolnostima.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Neko vas podr`ava iz senke, koja i nije toliko senka jer naprosto svetlite u dru{tvu te osobe. Qubavne igre i igrice su stupile na scenu, a vi{e osoba oko vas ukqu~eno je u scenario. Nemiri.

Spremni ste na kompromise. Na poslovnim sastancima vi{e oslu{kujete klijente i saradnike nego {to se isti~ete, ali ne gubite osnovni pravac i smisao. I daqe vam sledi mnogo rada. Strpqivo! ^inite sve {to je u va{oj mo}i da ostvarite svoje ambiciozne ciqeve, i to je dobro. Mo`ete do}i u sukob s odre|enim mu{kim autoritetom, {to nije dobro, pa prona|ite zajedni~ki interes i pravac.

Tro{karite novac, vi{e na partnera nego na sebe, i vi{e no {to ste raspolo`eni da potro{ite. Onda bar u`ivajte u {opingu ili provodu. Poslovna situacija je nestabilna i neusagla{ena ovih dana.

VAGA 23.9- 23.10.

Obuzeti ste raznim temama i interesovawima, dru{tveni i dobro raspolo`eni. A za{to ne biste bili kada je sve i ovako i onako prolazno. Jedna vrata se zatvore, a druga otvore! No, vi{e se odmarajte.

[KORPION 24.10- 23.11.

Idete svojim putem pravo i neumoqivo. U karijeri }ete se i nadaqe boriti za svoj status. Iz nekog razloga, niko se ne usu|uje da vam stane na put. Qubavni `ar se potro{io. Ne{to novo!

STRELAC 24.11- 21.12.

Ostvarujete dobru saradwu s prijateqima, pogotovo onima s kojima i poslujete istovremeno. Izgleda da svi govorite istim jezikom i da se odli~no razumete. Neka sve bude zvani~no. Put?

JARAC 22.12-20.1.

Zapo~iwete posao iz nekog po~etka, gde ste ju~e stali i nakratko zastali. Ovo je vreme kada neki dugovi treba da budu vra}eni, a neki dugotrajni poduhvati privedeni kraju.

I sve to do avgusta!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Svaki dan je izazov sam za sebe.

Bacate se na posao jer samo tako mo`ete ostvariti svoje potrebe i `eqe. Pred sobom imate otvorenu lepezu mogu}nosti, pa krenite redom i s planom.

RIBE 20.2-20.3.

Kra}a i daqa putovawa postaju aktuelna, bilo da ih samo planirate i ve} {tedite za wih, ako mo`e, bilo da kre}ete tu i tamo. Niste sami ni u jednom trenutku. Koncentracija vam popu{ta. Di{ite!

TRI^-TRA^

Nova-stara devojka!

Manekenka Xeki Ejnsli (28) u vezi je sa poznatim britanskim re`iserom Gajom Ri~ijem, a tabloidi pi{u da nova izabranica podse}a na wegovu biv{u suprugu Madonu.

Tabloidi pi{u da re`iser nikada nije preboleo svoju biv{u, te je prona{ao devojku koja je identi~na kraqici popa. Xeki se pojavqivala u brojnim reklamama, kao i u najavnoj {pici za film o Xejmsu Bondu „Die another day”.

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

22

Sombor

23

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

23

Zrewanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

23

Pan~evo

22

Vr{ac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 20 Ni{

22

I SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od 10 ujutru do 23 stepeni popodne.

VOJVODINA: Toplo i prete`no sun~ano sa malo oblaka. Duva}e umeren, a na jugu Banata povremeno poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 9 do 12, a maksimalna od 21 u Vr{cu do 23 stepeni na zapadu Vojvodine.

SRBIJA: Na severu Srbije prete`no sun~ano, a u ostalim krajevima delimi~no obla~no sa sun~anim periodima. Popodne je na jugozapadu, jugu i istoku Srbije mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova sa grmqavinom. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 8 do 12, a maksimalna od 18 u Zaje~aru i Dimitrovgradu do 23 stepeni po Vojvodini.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano i toplo, a u sredu nestabilno uz mogu}e re|e pquskove tokom dana. Od ~etvrtka sun~ano i sve toplije. Dakle, u ve}ini dana idu}e sedmice lepo vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Postepeno poboq{awe biometeorolo{kih prilika oseti}e ve}ina hroni~nih bolesnika. Oprez se i daqe savetuje kardiovaskularnim bolesnicima, astmati~arima i osobama sa psihi~kim tegobama, naro~ito u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju je potrebno pove}awe koncentracije.

Madrid

25

Rim

22

London

19

Cirih

18

Berlin

19

Be~

22

Var{ava

19

Kijev

15

Moskva

10

Oslo

8

VIC DANA Nakon seksa momak ustane s kreveta i po~ne da izvodi neke bilderske poze.

Sav ponosan na svoje telo, upita devojku koja le`i na krevetu: - Jesam li k’o dinamit?

- Jesi, jesi, samo ti fitiq kratak!

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

22

Pariz

19

Minhen

18

Budimpe{ta

22

Stokholm

14

3 3

6 8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

186 (-9)

Slankamen

402 (-8)

Apatin

253 (-9)

Zemun

463 (-5)

Tendencija opadawa

Senta

474 (2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

468 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

376 (-2)

Tendencija opadawa

Smederevo

588 (-4)

Titel

426 (-5)

NERA

Novi Sad

314 (-6)

Tendencija opadawa

Hetin

136 (-24) N. Kne`evac

SAVA

122 (-8)

Tendencija stagnacije

475 (3)

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 430 (-18) Beograd

Kusi}

412 (-6)

9

9 2

5

1

4

9 7

3

6

3

5

4

2

9

1

8

7

3

2

2

8

7

1

5

6

9

4

3

4

7

9

4

1

8

7

3

6

2

5

8

6

2

9

3

4

7

5

1

6

3

7

4

5

8

1

2

9

6

9

5

1

9

2

6

7

4

3

8

1

9

6

3

4

8

5

7

2

4

2

8

7

1

5

3

6

9

7

5

3

6

9

2

8

1

4

2

8 102 (-4)

2

5

1

Bezdan

Ba~. Palanka 249 (-8)

Ja{a Tomi}

TISA

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

2 1

9

4

Re{ewe iz pro{log broja