Dnevnik 26.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 26. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23058 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJA ODALA PRIZNAWE NA[IM SPORTISTIMA ZA AFIRMACIJU ZEMQE [IROM SVETA

Te ni se ri ma uru ~e ni di plo mat ski pa so {i U Teniskom centru „Novak”, uo~i teniskog turnira „Srbija open”, u prisustvu brojnih predstavnika diplomatskog kora, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} uru~io je Ani Jovanovi}, Bojani Jovanovski, Janku Tipsarevi}u, Nenadu Zimowi}u, Viktoru Troickom i Novaku \okovi}u diplomatski paso{, a ostalima, koji trenutno nisu u Beogradu, dokumenat }e biti naknadno dodeqen. „^ast mi je da u diplomatsku slu`bu promovi{em qude koji su doprineli popularnosti Srbije u svetu.

Na{a zemqa je pro{la kroz lo{ period, ~ije posledice se i daqe ose}aju. Lo{a slika, lo{ glas i predrasude ostali su u jednom delu sveta. Najefikasniji na~in da se bori protiv tako ne~ega jesu qubav i istrajnost za svoju zemqu. A mislim da nema nikoga ko bi mogao da ka`e da vi (teniseri) niste {ampioni u tim kategorijama. Velika je ~ast na taj na~in predstavqati svoju zemqu, ali nema nijedne zemqe na svetu kojoj ne bi bila ~ast da joj vi budete ambasadori”, rekao je Vuk Jeremi}.

str. 16

DRU [TVO „P^E SA” VO LI PRI RO DU, NE GU JE TRA DI CI JU

I N T E R V J U : LASLO VARGA, PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Di ja log vla sti i opo zi ci je va `na evrop ska vred nost

str. 3

SVE IZVESNIJE KAKO ]E SE RA^UNATI NAMET NA IMOVINU

Po rez naj ja ~e uda ra na no ve sta no ve str. 4 NASLOVI

Politika 2 Samit na vrhu Srbije, Turske i BiH

Ekonomija

Foto: N. Perkovi}

Ravn i~ ar ew e po Fru{ koj gor i str. 7

Ko{ava Najvi{a temperatura 22 °S

4 Plata sve te`e puni rezervoar 5 Firme upropa{tene, a imovina zaboravqena

Tre}e doba 6 Gazde duguju 200 milijardi za penzijske doprinose 6 Poskupqewa tutwe, povi{ice puze

Novi Sad 9 No}na {ihta postala premija

Vojvodina 10 Poliva~i ~uvaju tradiciju 11 Ra`wem oterali retku crnu rodu

Crna 13 Odslu`uju kaznu i terapijskim jahawem

Dru{tvo 14 Umesto vlastele, deca s posebnim potrebama

ISTRA@IVAWE VIKTIMOLO[KOG DRU[TVA SRBIJE POKAZALO

Na si qe tr pi sva ka dru ga No vo sa |an ka str. 8

SPORT

str. 16 – 23

n [ALKE I MAN^ESTER IGRAJU ZA FINALE LIGE [AMPIONA

n MEDOJEVI] SAMOKRITI^AN ZA PORAZ VOJVODINE OD OFK BEOGRAD

n GRGI] O USPESIMA STRELACA

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

POLiTikA

utorak26.april2011.

dnevnik

c m y

2

GODINU NAKON ISTANBULSKE DEKLARACIJE, DANAS TROJNI SUSRET U KARA\OR\EVU

Sa mit na vr hu Sr bi je, Tur ske i BiH

Samit Srbije, Turske i BiH bi}e odr`an danas u Kara|or|evu nakon pro{logodi{weg samita u Istanbulu, prvom susretu predstavnika tri zemqe na najvi{em nivou od izbijawa rata u BiH 1992. godine.

Na samitu u Kara|or|evu }e se sastati predsednici Srbije i Turske, Bo ris Ta di} i Ab du lah Gul i Predsedni{tvo BiH - Ne boj {a Rad ma no vi}, Ba kir Izet be go vi} i @eq ko Kom {i}, saop{tila je Tadi}eva pres slu`ba.

Prvi trilateralni samit Tadi}a, Gula i tada{weg predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH Ha ri sa Si laj xi }a odr`an je 24. aprila 2010. u Istanbulu. Tada je potpi-

sana Istanbulska deklaracija i dogovoreno da u naredne dve godine budu odr`ani trilateralni sastanci u sve tri zemqe. U dokumentu je istaknuta podr{ka suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH u okviru wenih me|unarodno priznatih granica.

Tadi}, Gul i Silajxi} su u Istanbulskoj deklaraciji naglasili zajedni~ku viziju pristupa regionalnim pitawima koja se ogleda u bezbednosti za sve, politi~kom dijalogu na visokom nivou, ekonomskoj me|uzavisnosti i o~uvawu multietni~ke, multikulturalne i multiverske dru{tvene strukture u regionu. U Deklaraciji je podvu~en i zna~aj Saveta za

U klimi nove politi~ke krize u BiH Susret u Kara|or|evu odigra}e se u klimi nove politi~ke krize u BiH, budu}i da dva od tri konstitutavna naroda pru`aju aktivan otpor trendu sve ve}e unitarizacije dr`ave koji podsti~e deo me|unarodne zajednice.

Hrvatski narodni sabor je u Mostaru pre nekoliko dana usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da je u BiH nu`no stvoriti vi{e federalnih jedinica od kojih }e bar jedna imati hrvatsku ve}inu.

S druge strane, u Republici Srpskoj se insistira na dejtonskoj arhitekturi BiH i u tom okviru uskoro }e biti odr`an i referendum o postojawu Suda i Tu`ila{tva BiH.

Ti hi}: Ne sre} no oda bra no me sto Predsednik Stranke demokratske akcije BiH Su lej man Ti hi} izjavio je ju~e da je dobro {to }e Predsedni{tvo BiH, posle ~etiri godine izostanka zvani~ne saradwe, imati priliku da razgovara sa predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em. „Mesto odr`avawa susreta nije ba{ sretno odabrano, jer nas to asocira na pro{la vremena i dogovor iz Kara|or|eva”, rekao je Tihi}. Dodao je da i danas neke jake politi~ke snage u BiH slede dogovor iz Kara|or|eva. „U Hrvatskoj te politike vi{e nisu na sceni, ali jednim delom u Srbiji, na`alost, jo{ uvek takve politike postoje”, rekao je Tihi}.

SDS: Turski neo o to man ski ciq Srpska demokratska stranka saop{tila je ju~e da je protiv sastanka ~lanova Predsedni{tva BiH, predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a i turskog predsednika Ab du la ha Gu la. Ta stranka ocewuje da Predsedni{tvo BiH „nastavqa utabanom stazom Ha ri sa Si laj xi }a i da se, zajedno sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, stavqa u funkciju spoqne politike Turske koja neskriveno po~iva na neootomanskim ciqevima”.

SDS smatra da su sastanci Srbije, BiH i Turske do sada rezultovali samo Istanbulskom deklaracijom, kojom se „grubo negira voqa srpskog naroda u Republici Srpskoj i weni interesi”. „Od srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Ne boj {e Rad ma no vi }a o~ekujemo da predsednicima Srbije i Turske ponovi protest i neslagawe sa Istanbulskom deklaracijom i prenese im stav da RS ne}e biti akter i ne podr`ava {irewe neootomanske imperije”, isti~e se. SDS „osu|uje bahatost i rasipni{tvo Predsedni{tva BiH koje na turisti~ko putovawe u Kara|or|evo, o tro{ku buxeta, vodi blizu 50 ~lanova svojih kabineta”.

ca vladaju}e koalicije i predstavqeno kao istorijski doga|aj, ali je srpski ~lan Predsedni{tva BiH Radmanovi} tada ocenio da je potpisivawem tog dokumenta Silajxi} prekr{io Ustav BiH, jer je, kako je naglasio, za to bila potrebna odluka Predsedni{tva.

Radmanovi} je tada konstatovao da je Silajxi} bio u nezvani~noj poseti Istanbulu i da zato nije mogao da prihvatit nikakakav dokument u ime BiH, a danas, kao predsedavaju}i Predsedni{tva BiH, i sastanak u Kara|or|evu vidi kao neformalan, radni susret.

Ka ra |or |e vo, sim bol Ti to ve epo he U Srbiji je i danas jo{ mnogo mesta koja su obavijena velom tajne. Jedno od takvih je i rezidencija pokojnog predsednika biv{e SFRJ Josipa Broza - „Kara|or|evo”. Taj kompleks u srcu Ba~ke postao je simbol Titove epohe. Iako pravo da koriste rasko{nu rezi-

wemu je danas preostalo tek desetak fla{a vina koje su Titu gosti doneli na dar i ~uvaju se kao suvo zlato.

Svedoci ka`u da je Tito jutra u rezidenciji u Kara|or|evu uglavnom provodio u ku}i na vodi. Na velikoj terasi pio je kafu i pra-

Ulazak sa mo uz odo bre we ka bi ne ta

denciju imaju predsednik Srbije, ministar odbrane, na~elnik General{traba i visoki svetski zvani~nici, retko, na jedan od dva heliodroma, sleti vojni helikopter. Gosti boja`qivo pristi`u, vaqda iz skromnosti, ili mo`da bojazni da ih neko ne poistoveti sa pro{lim vremenima.

Gradwa ovog elitnog kompleksa u na{oj zemqi, koji se prostire na blizu 350 hektara tik uz Dunav u op{tini Ba~ka Palanka, po~ela je na nekada{wem sala{u. Ni puta nije bilo, sve slatina, jaruge obrasle trwem. Voda je bila velika briga, trebalo je isu{iti mo~varu, a vodu razliti do `ednih prostora i od re~nih uvala napraviti jezerca. Kad je prvo jezero napravqeno, Tito je Dragu Malenici, upravniku rezidencije, rekao: „Ovo je dobro, raspali daqe!”

Oronuli sala{ nicao je za diplomatski lov.

I dok je vojska krotila vodu, prva je 1957. nikla „Vila za odmor”. Zasa|ene su retke vrste drve}a, ukrasna {ibqa i cvetne leje, ogra|ena lovi{ta, a jezera oboga}ena ribom i nastawena jatima raznih ptica. Osamnaest godina kasnije podignut je vinski podrum. U

tio jata plovki i galebova. ^arda, ba~ka ku}a sa ~ardakom, ima dugi trem, u predwem delu je seqa~ka pe} s klupama za sedewe. U susednoj sobi su eksponati koji simbolizuju bratstvo i jedinstvo naroda

na platna na{ih najpoznatijih slikara. Dela neprocewive vrednosti.

U dowem nivou je dvadesetak prostorija za rekreaciju sa „Simens” aparatima za masa`u iz sedamdesetih, koji i danas savr{eno funkcioni{u. Pored teretane, |akuzi, vaqda prvi koji je iz Nema~ke stigao u Jugoslaviju. I danas radi. Uvek kad je boravio u svom vojvo|anskom domu, Tito je dolazio sa ekipom najboqih lekara. Danono}no su brinuli o wegovom zdravqu.

Rezidencijalni kompleks Kara|or|evo udaqen je oko 130 kilometara od Beograda, i wime danas upravqa Garda Vojske Srbije. U wega se mo`e u}i samo uz odobrewe kabineta ministra odbrane.

Onaj ko dobije dozvolu mo`e da zamo~i stopala u neko od 16 jezera, pro{eta po rezidenciji od 6.400 kvadrata ili ru~a u „Ba~koj kolibi” s pogledom na vetrewa~u koja je, ciglu po ciglu, preneta s jednog sala{a.

Novinari su pre ~etiri godine imali ~ast da posete „Kara|or|e-

Metohiji, na osnovu rezultata dosada{wih razgovora pregovara~kog tima s privremenim in sti tu ci ja ma sa mo u pra ve u Pri{tini„.

Samo dan kasnije, 28. aprila, ~lanovi Vlade }e ponovo odgovarati na razna pitawa poslanika, kao {to to ~ine svakog posledweg ~etvrtka u mesecu.

Ni za jednu od ovih sednica nije potreban kvorum jer se ne donose nikakve odluke.

Taj na so ba Tokom prilago|avawa Srbi je evrop skim pra vi li ma treba ispuniti mnogobrojne zadatke. Tako je pred parlamentom Srbije kao jedan od potrebnih uslova koje treba ispuniti postojawe „tajne“sobe. U woj bi poslanici mogli nesmetano da ~itaju poverqiva dokumenta.

Sada{wa situacija se bitno razlikuje od evropskih zahteva. Uo~i svake sednice Odbora za bezbednost, ~lanovi ovog rad nog te la do bi ja ju oba ve {tewe da se s nekim od materijala, koji nisu za o~i javnosti, mogu upoznati kod sekretara Odbora, u jednoj od sala za sastanke.

U starom zdawu srpskog parlamenta u Ulici kraqa Milana postojala je, kako su je zvali, „gluva soba“, od betona, bez prozora, a slu`ila je za proveru da li je u nekoj po-

{iqci mo`da eksplozivna naprava. A kako su svojevremeno tvrdili neki poslanici, prvi Raj ko Ba ra li} iz SPS-a, u toj zgra di po sto ja la je so ba za pri slu {ki va we po sla ni ka dok je na ~e lu BIA-e bio funkcioner DSS-a Ra de Bu la to vi}. Dok je on svojevremeno govorio da u parlamentu postoji soba s najsavremenijim soft ver skim ure |a ji ma za prislu{kivawe, ve}ina parlamentaraca to je karakterisala kao paranoju. Neki upu}eni izvori tvrdili su da je tada{wi predsednik Pre drag Mar k o v i} kod bez bed no snih slu`bi isposlovao da se tehnika iseli iz parlamenta, ali on to nikada javno nije potvrdio.

A kako bezbedwaci tvrde, u Do mu Na rod ne skup {ti ne (za) sada nema ni kamera ni „bubica“.

Te san im par king Narodni predstavnici muku mu~e s parkirawem automobila. U centralnim beogradskim zonama parking mesta ograni~ena su na sat ili dva, dok sat u nekoj od gradskih gara`a ko{ta oko 90 dinara. Poslanici mogu besplatno da ih koriste, ali mnogo gara`nih sati pove}ava konto na spisku tr{kova, a i nisu na samom ulazu u parlament.

Parking ispred Doma Narodne skup{tine ima kapacitet od osam de se tak me sta, {to nije ni blizu minimuma po{to srpski parlament broji 250 poslanika. Da stvar bude gora, nalepnice koje zna~e „ulaznicu“ na parking neki su „po klo ni li“ ~la no vi ma porodice, pa ~ak i slu`benici ma u svom po sla ni~ kom klubu. No to ne zna~i i odricawe od wihovog parkirawa,

po{to de`urnom saobra}ajcu neretko poka`u poslani~ku legitimaciju, uz tvrdwu da su na lep ni cu za bo ra vi li kod ku}e.

Po{to su se u nedostatku prostora parlamentarci pro{irili i na parking ispred Skup{tine Beograda, gradona~elnik Dra gan \i las morao je da „prese~e“. Odnedavno im je zabranio parkirawe ispred beogradskog parlamenta pa je plato ispred Doma sve te{wi i te{wi.

Gu`va tera mnoge poslanike, naro~ito iz Beograda, da dolaze na posao taksijem. Pa iako je na stepenicama uz ulaz zabrawen pristup taksi vozilima, toga se kad je lo{e vreme ne odri~u ~ak ni ~lanovi Administrativnog odbora, tela ko ja za par la ment pi {e pravila bontona.

[pa lir pu {a ~a

Ru ~ak s po gle dom na ve tre wa ~u

Fo to: N. Sto ja no vi}

nekada{we nam dr`ave. Na zidovima su Titovi trofeji, uglavnom jeleni i preparirani medved. U devoja~koj sobi sa~uvan je miraz ba~vanki.

Ponos Kara|or|eva je svakako rezidencija mar{ala. Ogromne sale nadovezuju se jedna na drugu. Na spratu dvanaest apartmana u kojima su odsedala najva`nija imena Titovog doba. Na zidovima ogrom-

vo”, ugo{}eni prvoklasnim ru~kom u velikoj sali za obedovawe, mo`da ba{ za stolom gde su predsednici Slobodan Milo{evi} i Frawo Tu|man na salveti crtali granice velike Srbije i velike Hrvatske. U toj sali danas }e, sva je prilika, razgovarati predsednik Srbije Bo ris Ta di} i wegovi gosti.

Milan Bozokin

Ko so vo tra `i imo vi nu iz biv {e Ju go sla vi je Kosovsko Ministarstvo inostranih poslova formiralo je komisiju koja }e zatra`iti povra}aj imovine na prostoru biv{e Jugoslavije za koju u Pri{tini smatraju da pripada kosovskim preduze}ima, pi{e ju~e list „Koha ditore”. Komisija, u kojoj su i predstavnici Agencije za privatizaciju, tvrdi da je identifikovala imovinu dru{tvenih preduze}a koje se nalaze u zemqa-

Pro pi ti va we Vla de Pred sed ni ca Skup {ti ne Sla v i c a \u k i}-De j a n o v i} za su tra u 11 ~a so va za ka za la je Dan za od go va ra we na po sla ni~ ka pi ta wa na ak tu el nu te mu – „Pro da ja Te le ko ma ’Sr bi ja’ – mo ti vi i po sle di ce“. Zah tev za ovu ras pra vu usle dio je na ini ci ja ti vu DSS-a.

Osim toga, na predlog radikala razgovara}e se o definisa wu „po li ti ke Re pu bli ke Srbije prema AP Kosovu i

Pot pi sni ci Is tan bul ske de kla ra ci je 2010.

implementaciju mira u BiH i pozitivna uloga koju u re{avawu problema u toj zemqi igra me|unarodna zajednica, ukqu~uju}i EU, Tursku, Rusiju i SAD. Visoki zvani~nici Srbije, BiH i Turske slo`ili su se da je neophodno preduzeti daqe korake ka evrointegracijama BiH i podr`ati reforme u toj zemqi za vreme procesa wenog pristupawa NATO-u. Oni su se slo`ili i da je potrebno pro{iriti trilateralnu saradwu na ekonomskom, kulturnom i ekolo{kom planu.

Potpisivawe Deklaracije je u Srbiji nai{lo na podr{ku ~lani-

poslani~ke teme

ma biv{e Jugoslavije, i navodi da postoje 172 objekta takve vrste.

List pi{e da se najve}i broj kosovske imovine nalazi u centralnoj Srbiji, ukupno 104, zatim u Crnoj Gori 42, Bosni i Hercegovini 15, Hrvatskoj {est, Makedoniji ~etiri i Sloveniji jedan.

Ministar u kosovskoj vladi Ar tan Be hra mi je rekao da }e o povratku imovine prvo

razgovarati sa Crnom Gorom, ~ije su vlasti, kako je kazao, do sada pokazale najvi{e konstruktivnosti, a zatim sa svakom zemqom. „Do sada smo identifikovali fabrike, prodavnice, parcele... koje su pripadale kosovskim kompanijama u periodu biv{e Jugoslavije”, rekao je on i dodao da je kosovski MIP nadle`an „za po li ti~ ki aspekat”.

Od pre desetak dana novinari i skup{tinski slu`benici, shodno naredbi o ku}nom redu, mogu da ulaze u Dom Narodne skup{tine i izlaze iz wega samo na dowa vrata iz Ko sov ske uli ce. Do sko ra je izlazak bio mogu} i na glavna vrata, ali kako tvrde u slu`bi protokola, to je stvaralo probleme i gu`vu prilikom dolaska visokih gostiju. No, da se u svemu {to se poku{ava dovesti u red uvek potkrade i gre{ka svedo~i i ovaj slu~aj.

Glavni ulaz nije zabrawen za pu{a~e pa strani dr`avnici ili parlamentarci kada dolaze u posetu na{oj skup{tini najpre prolaze kroz „{palir“ pu{a~a.

Osim {to je pu{ewe {tetno po zdravqe, pu{a~i iz parlamenta prave dodatnu {tetu.

Iako mesecima traju radovi na fasadi zdawa, „umorni“ pu{a~i za sobom ostavqaju trag na zidinama ovog monumentalnog zdawa, ne samo ode}e ve} i cipela, po{to se odmaraju nasloweni na zid. To je jedan od argumenata koji bi mogao poslu`iti za prebacivawe pu{a~a na sporedni ulaz. Da stvar bude „te`a“, na{i qudi uvek na|u rupu u propisima. De{ava se da ~inovnici i novinari koji ipak `ele da iza|u na „velika vrata“ de`urnom policajcu poka`u paklicu cigareta i... napuste zgradu kao da su i oni narodni predstavnici.

Na da Top ~a gi} Dan uo~i uskr{wih praznika poslanici su `urili da otpo~nu mini-odmor. U Domu Narodne skup{tine gotovo da parlamentaraca nije bilo, sem nekolicine u restoranu, gde su ru~ali uglavnom u pratwi ~lanova porodice.

Po{to je samim tim atmosfera u parlamentu postala opu{tenija, prolaznici pored Skup-

{tine Srbije, iz prostorija u prizemqu mogli su da ~uju kako „prazni~no“ odjekuje muzika. „Kad te nema, boqe da se nisam ni probudila... `eqo moja„, odzvawala je pesma folk-zvezde Na de Top ~a gi} iz otvorenog prozora zdawa najvi{eg narodnog predstavni{tva.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

INTERVJU

LA SLO VAR GA, PRED SED NIK OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Di ja log vla sti i opo zi ci je va `na evrop ska vred nost – Pred na ma su kqu~ ni me se ci za evrop ske in te gra ci je. Ima mo naj vi {e dva-tri me se ca da do ne se mo ne ko li ko naj va `ni jih za ko na, neo p hod nih za taj pro ces. Ti za ko ni su naj bit ni ji u smi slu po li ti~ kih kri te ri ju ma utvr |e nih od Evrop ske ko mi si je. Ali, na rav no, po sto je tu i ne ka po li ti~ ka pi ta wa u ko ji ma se od nas o~e ku je na pre dak – upo zo ra va za “Dnev nik” pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga, ko ji je ne dav no pred vo dio na {u de le ga ci ju na bri sel skim raz go vo ri ma s evrop skim par la men tar ci ma.

On pre do ~a va da je “u si tu a ci ji ka da na stu pi po li ti~ ka ne sta bil nost, te {ko za mi sli ti da se po li ti~ ke sna ge i po li ti~ ke stran ke ba ve re for ma ma“.

– Ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le bio je pri su tan pr vog da na in ter par la men tar nog sa stan ka i to je ne dvo smi sle no po ru ~io, a osim we ga taj stav po dr `a li su i broj ni po sla ni ci evrop skog par la men ta. Na {a si ta ci ja da nas je ta kva kao da u jed noj ru ci dr `i te po ru ku da se odr `i sta bil nost u ze mqi, a u dru goj ru ci ima te re al nu mo gu} nost da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU u de cem bru, prak ti~ no na po sled wem sa stan ku Evrop skog sa ve ta ove go di ne. Iz tog raz lo ga bi lo bi bit no da po ku {a mo da se kon cen tri {e mo na re for me, na do no {e we tih ne ko li ko za ko na i na ta dva-tri po li ti~ ka pi ta wa.

par la men ta ti ~e, po treb no je do je se ni usvo ji ti iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, za ko ne o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka, o re sti tu ci ji, o jav noj svo ji ni i iz vor nim pri ho di ma Voj vo di ne. To je, ot pri li ke, set mo `da naj va `ni jih pi ta wa. Ako ovo po sma tra te, mo `e te sa mo za kqu ~i ti da ima mo ma li broj tih pi ta wa, ili pro ble ma. Zna ~i, ima mo jo{ do voq no vre me na da sva ta pi ta wa za tvo ri mo, ili kre ne mo da ih re {a va mo, za vi sno od slu ~a ja. Re ci mo, u slu ~a ju re sti tu ci je ne o~e ku je se za vr {e tak tog pro -

mislava Nikoli}a. Tamo su predstavnici na{ih stranaka iznosili svoje vi|ewe, a da li se neko iz Evrope opredeqivao o tome ko je tu u pravu?

– O to me ko je upra vu ni ko se ni je opre de qi vao, a to ne bi bi lo re al no, ni ti u skla du s di plo mat skom prak som. Ali po sla ta je ne dvo smi sle na po ru ka na kra ju in ter par la men tar nog sa stan ka, ko ja go vo ri da po li ti~ ka sta bil nost tre ba du bu de in te res iz nad svih in te re sa, da je po li ti~ ki, de mo krat ski di ja log iz me |u vla sti i opo zi ci je va `na evrop ska vred nost i na ~in za re {a va we spo ro va, da je in klu ziv nost pro ce sa evrop skih in te gra ci ja prin cip ko ji tre ba da se pri me wu je. To zna ~i da u taj pro ces tre ba da bu du ukqu ~e ne ne sa mo vla da ju }e struk tu re, ili prak ti~ no deo Vla de, ne go mno go {i ri krug qu di i in sti tu ci ja, a u to spa da ju i opo zi ci o ne stran ke, ne vla di ne odr ga ni za ci je, sin di ka ti, pri vred ni ci, da kle mo no go {i ri spek tar u~e sni ka. U tom smi slu,

Kan ce la ri ja u Bri se lu i iz la zak sun ca  Jedna od tema o kojima se razgovaralo u Briselu bila je Vojvodina. [ta je zakqu~eno?

– O im ple men ta ci ji Sta tu ta Voj vo di ne bi lo je vi {e re ~i ne go {to smo mo `da o~e ki va li, s ob zi rom na to ko li ko ima te ma, a ko li ko je bi lo ma lo vre me na. O~e ku je se od Sr bi je, {to se de cen tra li za ci je ti ~e, po {to va we prin ci pa vla da vi ne pra va.

Uko li ko je ne {to na pi sa no u no vom Usta vu Sr bi je, neo dr `i va je si tu a ci ja da je 31. de cem bra 2008. go di ne is te kao rok za do no {e we za ko na o svo ji ni Voj vo di ne i za ko na o vr sti i vi si ni iz vor nih pri ho da Po kra ji ne, a da smo u apri lu 2011. go di ne bez tih pro pi sa. O to me su go vo ri li mno gi po sla ni ci Evrop skog par la men ta. Ni ko ni je re kao da tre ba u od no su na re {e wa iz Sta tu ta ili Za ko na o nad le `no sti ma jo{ vi {e de cen tra li zo va ti Sr bi ju ili pre no si ti no ve nad le `no sti, za to {to to jed no stav no ne mo `e da bu de uslov evrop skih in te gra ci ja. Ali ono {to je na pi sa no u Usta vu, a po tom de fi ni sa no u Sta tu tu i Za ko nu o nad le `no sti ma, to  Koji su to uslovi bez kojih Srbija ne mo`e dobiti kandidaturu?

– Spro vo |e we po stup ka re vi zi je re i zbo ra su di ja, kon struk tiv nost u di ja lo gu s Pri {ti nom i is pu wa va wu pre po ru ka glav nog tu `i o ca ha {kog ti bu na la, to su, ma we-vi {e, naj va `ni ja po li ti~ ka pi ta wa u ovom tre nut ku. [to se

tre ba da za `i vi u prak si. Da bi se to de si lo, po treb no je da se do ne su ova dva za ko na jer bez svo ji ne, a po seb no bez nov ca, mo gu se vr {i ti sa mo nad le `no sti ko je su in spek cij ske, re gu la tor ne, ko je ne iz i sku ju no vac, ali ne i raz voj ne nad le `no sti. U tom smi slu jo{ jed nom je po no vqe na, prak ti~ no kri ti ka, da je ovo sta we neo dr `i vo. S dru ge stra ne, po zdra vqe na je, u za jed ni~ kom sa op {te wu, ~i we ni ca da je Vla da na po kon da la sa gla snost na otva ra we pred stav ni {tva Voj vo di ne u Bri se lu. Ka da ode te u Evrop ski par la ment, EK, ili bi lo ko ju dru gu evrop sku in sti tu ci ju, ta mo ne }e te na }i ni jed nog sa go vor ni ka ko ji vam ne }e re }i da }e od to ga dr `a va ima ti ko ri sti. Ta mo ne }e te na }i sa go vor ni ka ko ji }e ospo ra va ti oprav da nost pri su stva u Bri se lu bi lo ko jeg evrop skog re gi o na. Ka da vi {e od 300 re gi ja i gra do va ima ju svo ja pred stav ni {tva ili kan ce la ri je, to je u Bri se lu to li ko pri rod no, kao {to je pri rod no da uju tro po gle dom sun ce tra `i te na is to ku.

ce sa do ju na ili sep tem bra, ne go do no {e we za ko na i iz bor mo de la.

Za to sma tram da po sto je svi iz gle di da ta kan di da tu ra do kra ja go di ne bu de re al na, {to bi zna ~i lo, na rav no, su {tin sku pro me nu na {e po zi ci je u od no su na sa da {we sta we po ten ci jal nog kan di da ta.  Bili ste u Briselu u vreme {trajka lidera napredwaka To-

po li ti~ ki ak te ri u Sr bi ji po zva ni su da ne spo ra zu me po ku {a ju da pre va zi |u u okvi ru in sti tu ci ja, ja ~a ju }i ih a ne sla be }i jer to je je di ni na ~in po zi tiv nog do pri no sa evrop skim in te gra ci ja ma, ume sto da se kva re {an se.  Kada se govori o tim uslovima, Hag se i daqe spomiwe ve} u prvoj re~enici.

utorak26.april2011.

Din ki}: Ja bih se bo rio na uli ci, a ne u kre ve tu Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je da se ni je ste kao uti sak da se na po li ti~ koj sce ni Sr bi je bi lo {ta bit no iz me ni lo po sle {traj ka

Zbog ~ega je jo{ uvek tako kada se tvrdi da su dva posledwa begunca van Srbije?

– Za to {to je za ne ke ze mqe ~la ni ce EU ta sa rad wa naj va `ni ji pri o ri tet za oce wi va we da li smo is pu ni li po li ti~ ke kri te ri ju me za do bi ja we sta tu sa kan di da ta. Tu je ma we-vi {e ja sno {ta se od nas o~e ku je – to je is pu wa va we pre po ru ka glav nog tu `i o ca Ha {kog ti bu na la, ko je je on sa sta vio pro {log le ta, zna ~i pre ne {to ma we od go di nu da na. Na rav no, naj bo qi re zul tat bio bi hap {e we pre o sta la dva be gun ca.

U Briselu je o implementaciji Statuta Vojvodine bilo vi{e re~i nego {to smo mo`da o~ekivali Da li bi za ne ke dr `a ve ~la ni ce bi lo do voq no da se Mla di} i Ha xi} ne uhap se, a da se is pu ne sve pre po ru ke glav nog tu `i o ca, to bi bi lo u ovom tre nut ku te {ko re }i. O to me }e se na red nih me se ci si gur no vo di ti raz ne kon sul ta ci je. Ali sva ka ko, pred u slov je da se ta is tra ga od vi ja na osno vu pre po ru ka glav nog ha {kog tu `i o ca.  [ta je na{ minimum u dijalogu s Pri{tinom?

– Ono {to smo mo gli ~u ti je da se mo gu odr `a ti dve-tri ili ~e ti ri-pet run di di ja lo ga, a da se ne do |e do ne kih re zul ta ta, da to bu de di ja log u ko jem }e se ~u ti sta vo vi jed ne i dru ge stra ne. Ali taj di ja log ne mo `e bes ko na~ no bi ti sa mo di ja log bez re zul ta ta.

Mi slim da se o~e ku ju ne ki kon kret ni re zul ta ti do kra ja go di ne, ne {to {to je vi dqi vo, {to bi zna ~i lo re {a va we ne kih pi ta wa ko ja ope te re }u ju sva ko dnev ni `i vot gra |a na.  Da li se tu spisak uslova zavr{ava?

– Tu su i ne ka dru ga pi ta wa.

Ni su ona ma we va `na, ali su ma we mer qi va. Ta ko se, iz me |u osta log, o~e ku je ja ~a we po zi ci je ne za vi snih re gu la tor nih te la. Tu ne ma te ne ki “vi dqi vi” uslov kao {to je do no {e we za ko na, ve} se jed no stav no o~e ku je po mak. Ili, re ci mo, u obla sti bor be pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, ne o~e ku je se de set pre su da, hap {e we, ne znam, 50 qu di, ve} se o~e ku je na pre dak u tom smi slu da u ne kim pro ce si ma ko ji tra ju i ko ji su pred za vr {et kom, do |e do pre su de, a u ne kim slu ~a je vi ma gde po sto je in di ci je da je po sto ja la ko rup ci ja da kre ne is tra ga i ra sve tqa va we. To ni je la ko mer qi vo, ali sva ka ko, na ma je ma wevi {e ja sno {ta je to.

S. Stan ko vi}

REklI sU

^a nak: Ne so li dan ~o vek

Ba ja to vi}: [an sa i ~i sta sta ti va

Vu lin: Da se ne de si Ben ga zi

Je dan od pr vih ko ji je {trajk gla |u i `e |u To mi sla va Ni ko li }a na zvao far som bio je li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak. „Ce la pri ~a je od po ~et ka bi la ~ist fal si fi kat”, ko men ta ri sao je ^a nak po te ze li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a. Ka `e: „ja }u sad da se ubi jem gla |u i `e |u ako ne bu de van red nih iz bo ra”. A ne de qu da na ka sni je – „uop {te ni je va `no ka da }e bi ti iz bo ri, va `no je da Sr bi ji kre ne”. On je is pao ~o vek ko ji je ne so li dan i to je sa da ukus ko ji ne mo `e ni ko da is pe re”, na veo je on.”Sa mim tim, ja sam za to i pre po ru ~io da le po po~ ne da je de, pri ma pen zi ju, igra se s unu ci ma, za vr {i po li ti~ ku ka ri je ru i – zdra vo. On to ve ro vat no ne }e ura di ti”, re kao je ^a nak za B92.

Pot pred sed nik SPS Du {an Ba ja to vi} sma tra da je {trajk To mi sla va Ni ko li }a po li ti~ ki pro ma {aj za Srp sku na pred nu stran ku u pred iz bor noj go di ni. „Pred kraj ne ka kve po li ti~ ke utak mi ce ima li su do bre {an se ima li su iz do bre {an se ‘~i stu sta ti vu’ i shva ti li su da na ovaj na ~in ne mo gu da po stig nu po li ti~ ke ci qe ve ko je su pro kla mo va li”, re kao je on.

Pre ma Ba ja to vi }e vim re ~i ma, pre kid {traj ka od la skom kod pa tri jar ha je po ku {aj na pred wa ka da ce lu stvar pri ka `u kao ~a stan iz laz. Ustva ri, to je bio iz go vor da se ovaj {trajk, ko ji je bio po li ti~ ki pro ma {aj za vr {i”, na veo je on i oce nio da su sret pred sed ni ka SPS Ivi ce Da ~i }a sa Ni ko li }em na us kr {woj li tru gi ji i raz go vor po sle to ga - ne ma ju ni ka kvog po li ti~ kog zna ~a ja.

„Go spo din Ni ko li} je to ura dio za to {to je sma trao da je vre me da jed nom sim bo li kom po ka `e da in sti tu ci je u ovoj ze mqi ne funk ci o ni {u, pro ko men ta ri sao je za B92 Ni ko li }ev {trajk Alek san dar Vu lin iz Po kre ta so ci ja li sta. On tvr di da su ko a li ci ji oko Srp ske na pred ne stran ke iz bo ri i da qe va `ni. „Ovo {to je on hteo da ura di na ovaj na ~in, da skre ne pa `wu na ovaj na ~in, u par la men tu ni je mo gao. Par la ment o van red nim iz bo ri ma ne ras pra vqa. To ra di sa mo pred sed nik Re pu bli ke”, na veo je Vu lin. „ Ne ma te vi sa kim da raz go va ra te. Ovo {to je ura |e no je mo `da bio je di ni na ~in ili je dan od na ~i na da se u Sr bi ji si gur no ne de si ne ki Ben ga zi, da se ne de si ni ka kvo na si qe”, ka zao je Alek san dar Vu lin.

3

gla | u i `e | u li d e r a na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a. Din ki} je, na kon fe -

ren ci ji za no vi na re, re kao da sva ko ima pra vo da bi ra na ~in po li ti~ ke bor be, ali da bi se on za svo je ci qe ve bo rio i na uli ci, ali ni ka ko u kre ve tu. „[to se me ne ti ~e ja ni ka da ne bih le gao u kre vet da bih ostva rio ne ki svoj ciq, ve} bi se bo rio pa ma kar i na uli ci, ali ne mo gu da go vo rim o afi ni te tu po li ti ~a ra u Sr bi ji „, re kao je Din ki}.On je ka zao da od „is pra zne” po li ti ke gra | a n i Sr b i j e ne m a j u ni {ta, kao i da ga ne za ni ma da li je Ni ko li} do bio ili iz gu bio {traj kom, ve} da se re a li zu je pe ti ci ja URS o de cen tra li za ci ji Sr bi je.

Pe ti ci ju je u pr ve tri ne d e q e pri k u p qa w a pot p i s a po d r ` a l o je 225.000 gra |a na, iz ja vio je Din ki} is ta kav {i da o~e ku je po dr {ku i stra na ka vla da ju }e ve }i ne, ali i opo zi ci je.

Da ~i}: Ne ma tu po bed ni ka Pred s ed n ik So c i j a l i sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da su od no si SPS i DS „ve o ma ko rekt ni”, ali je, go vo re }i o mo gu }im ko a li ci ja ma po sle iz b o r a, do d ao da je sa v ez Srp ske na pred ne stran ke i DS „ap so lut no le gi tim na i re al na op ci ja” i da ne }e bi ti pro b lem da SPS bu d e naj ve }a opo zi ci o na stran ka.

Ka da bi DS i SNS na pra vi l i ko a l i c i o n u vla d u, SPS bi po stao naj ve }a opo zi ci o na stran ka, is ta kao je Da ~i} za „Blic” Pre ma we go v im re ~ i m a, {traj k om gla |u i `e |u To mi slav Ni -

ko li} je do bio, ka da je re~ o po z i c i o n i r a w u se b e kao li~ no sti ko ja ho mo ge ni zu je pri sta li ce svo je stran ke i oja ~ao je svo ju po zi ci ju u svom bi ra~ kom te lu. „Me |u tim, u {i roj jav no sti ce lo ku pan taj po li ti~ ki po kret do sta je iz gu bio jer ta kav {trajk ni je pre po zna t qiv na ~ in po l i t i~ k e bor be. Na ro ~i to ako se ima u vi du da gra |a ni ma ni je ja sno za {ta se Ni ko li} kon kret no bo rio – za iz bo re su tra ili u de cem bru”, is ta kao je Da ~i}. Pre ma re ~i ma Da ~i }a, ovo je igra sa mo u ni {te wa i otu da ni ko ne mo `e bi ti po bed nik.

PR O FE SOR ZO RAN STO JIQ KO VI] O PO LI TI^ KOJ SCE NI SR BI JE

Mo ral no-po li ti~ ke me ta fo re za do bar start – Svi ma u Sr bi ji je ja sno, ukqu ~u ju }i i na pred wa ke, da kam pa wa i iz bo ra ne ma dok ne do bi je mo mi {qe we Evrop ske ko mi si je, od no sno dok sta tus kan di da ta ne bu den iz ve stan ili ma kar do ro ka dok pi {e mo iz ve {taj EK-u i dru gim in sti tu ci ja ma EU, a to je prak ti~ no do ok to bra – oce wu je u raz go vo ru za

– Ina ~e, sa prak ti~ nog sta no vi {ta ne ma ni ka kve po tre be za ta kvom vr stom ra di ka li za ci je jer je sa mo pi ta we ho }e te li iz bo re ima ti u de cem bru ove go di ne, pa da opo zi ci ja ka `e da ih je iz bo ri la go di nu da na ra ni je, fak ti~ ki ne ko li ko me se ci, ili u ja nu a ru 2012, pa kao stran ka vla sti re }i da ste iz bo re ipak

Tra je iz bor na kam pa wa - Svi ma we-vi {e u si tu a ci ji da su uve li ko u iz bor noj kam pa wi- sma tra Sto jiq ko vi}.- Na `a lost, i bez for mal nog ras pi si va wa iz bo ra mo `e te ima ti kam pa wu, a kod nas je to prak ti~ no star to va lo po ~et kom fe bru a ra s pr vim mi tin gom na pred wa ka.

Svi su sve sni to ga da sa da za u zi ma ju po zi ci ju i bo re se za {to bo qu na star tu, za ono {to }e kao pra va kam pa wa usle di ti kra jem ove go di ne. „Dnev nik“ pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du dr Zo ran Sto jiq ko vi}, i ka `e da sto ga ne ma raz u me va wa za iz ja ve po put one ko ju je dao li der SPS-a, za me nik pre mi je ra i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}, ko ji je re kao da bi, da je na me stu pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, van red ne iz bo re ras pi sao od mah da po ka `e opo zi ci ji da se ne bo ji iz la ska gra |a na na bi ra li {ta.

Sto jiq ko vi} ka `e da pret po sta vqa da je Da ~i} u vi du imao ne ku vr stu mo ral no-po li ti~ ke me ta fo re „da ne bi ste pru `a li ot por ne ~e mu {to je zah tev opo zi ci je i od raz te {kih so ci jal nih i eko nom skih pri li ka“.

ima li u iz bor noj go di ni – kon sta tu je ovaj ana li ti ~ar za na{ list.

On za da ~i }e vu kon sta ta ci ju re kao da je to po ku {aj unu tar vla da ju }e po li ti~ ke eli te da se in ge ren ci je i sva ka od go vor nost pre ba ce kod ne ko ga dru gog, {to je zgod no pred bi ra ~i ma.

Ka da se de le od li ko va wa i pri zna wa i ka da se po ku {a va ju ste }i po zi tiv ni po e ni na osno vu u~i na ka vla sti, on da bi sva ko to da pri svo ji, {to je pri rod na re ak ci ja u po li ti ci i `i vo tu. No, ka da tre ba da se pre u zme od go vor nost, on da se to sta vqa na ne ku dru gu adre su. ka `e Sto jiq ko vi}.

D. Mi li vo je vi}

4

ekonomija

utorak26.april2011.

dnevnik

CENA GORIVA OD PO^ETKA GODINE STALNO RASTE

Pla ta sve te `e pu ni re zer vo ar Go ri vo na do ma }em tr `i {tu sa da je sku pqe ne go na po ~et ku go di ne pa za istu ko li ~i nu go ri va sa da tre ba iz dvo ji ti do 500 di na ra vi {e ne go u ja nu a- ru, od no sno u re zer vo ru }e za iste pa re sa da bi ti oko ~e ti ri li ta ra go ri va ma we. Pro tiv do ma }ih po tro {a ~a su i ce na naf te, i ak ci ze, ali i vred nost evra jer sa da za istu ko li ~i nu go ri va pla }a ju i do de set evra vi {e ne go po ~et kom ja nu a ra. Na i me, u ja nu a ru je za 40 li ta ra evro pre mi ju ma tre ba lo 5.000 di na ra, {to je uz ta da {wi kurs evra od 106,5 di na ra bi lo oko 47 evra, a sa da je po treb no iz dvo ji ti 5.360 di na ra, od no sno oko 53 evra, jer je vred nost evra 101 di nar. Za to ~e we re zer vo a ra evro di ze lom u ja nu a ru je tre ba lo oko 43 evra, a sa da oko 53, a vi {e nov ca, i do ma }eg i evrop skog, tre ba i za si pa we bez o lov nog ben zi na i di ze la D-2.

I ta k o je li b e r a l i z a c i j a do m a } eg naft n og tr ` i { ta, ko ja je star to va la po ~et kom ove go di ne i omo gu }i la uvoz de ri va ta, a ne kao do ta da sa mo naf te, do ve la do znat no vi {ih ce na go ri va. A na ja ve da }e li be ra li za ci ja, uz po ve }a we kva li te ta go ri va, do pri ne -

vi {e, {to je sa svim dru ga ~i je od na ja vqi va nog.

Isti ne ra di, go ri vo po sku pqu je ne sa mo u Sr bi ji ve} i u ce loj Evro pi jer je ce na naf te od po ~et ka go di ne do sa da prak ti~ no stal no i{la na vi {e, po seb no od po ~et ka kri ze u Li bi ji. Pro me na ce ne naf te na ber -

Te~ni naftni gas najpovoqniji Po sled wih ne ko li ko me se ci, prak ti~ no, do bro pro la ze sa mo vo za ~i ko ji u svo je re zer vo a re si pa ju te~ ni naft ni gas. Ce na ovog go ri va sa da je od oko 60 di na ra pa na vi {e, ali uglav nom ne pre la zi 70 di na ra, pa se za li tar go to vo svih naft nih de ri va ta mo `e ku pi ti dva li tra TNG-a. ti i sni `a va wu ce ne li tra pa le su u vo du. Na i me, kva li tet go ri va na do ma }im pum pa ma bez sum we je vi {i ne go {to je bio do kra ja 2010. go di ne jer je sa da mo gu }e na to ~i ti i ben zin evrop skog kva li te ta, {to je, na rav no, do bro, ali su i ce ne

PRIPREMA ZA PRODAJU ILI...

za ma od ra `a va se na svim lo kla nim tr `i {ti ma, pa i na srp skom, pa je u istom prav cu i{la i ce na de ri va ta. Uz to, na do ma }em tr `i {tu je na po ve }a we ce ne li tre go ri va uti ca lo i po ve }a we ak ci ze na de ri va te, {to je uobi ~e je na prak sa sva ke go di ne.

Da je pu we we auto mo bil skog re zer vo a ra u Sr bi ji ve li ki luk suz ve} odav no je ja sno jer je za pro se ~an re ze vo ar od oko 40 li ta ra po treb no go to vo 5.000 di na ra. Na i me, li tar go ri va, bez ob zi ra na to da li je di zel ili ben zin, i bez ob zi ra na to da li je s pred zna kom „evro„ ili bez we ga, ko {ta iz nad 119 di na ra. Ta ko |e, prak ti~ no je sve jed -

no na ko joj se pum pi to ~i go ri vo (NIS, MOL, AVIA, „Lu koil„, „Eko„, OMV...) jer se ce ne, iako ni su pot pu no iste, raz li ku ju u sve ga ne ko li ko di na ra.

Da pod se ti mo, isto vre me no s li be ra li za ci jom uvo za de ri va ta i pro me we nih uslo va na tr `i {tu, i ce ne go ri va se for mi ra ju slo bod no te ni su iste na svim pum pa ma. Sa da se de {a va

da ne sa mo da se ce ne go ri va raz li ku ju u za vi sno sti od kom pa ni je na ko joj se ono to ~i ve} je i na pum pa ma istog vla sni ka, ne ret ko, ce na li tra go ri va raz li ~i ta – jer to za vi si od pro me ta i lo ka ci je.

Ipak, u od no su na po ~e tak ove go di ne li tar go ri va je sku pqi vi {e od de set di na ra, a naj ve }i skok ce ne za be le `io je evro di zel. Na i me, sa da je li tar bez o lov nog ben zi na evro pre mi jum oko 134 di na ra, a po ~et kom go di ne mo gao se ku pi ti za ne {to vi {e od 125. Za li tar bez o l ov n og ben z i n a BMB-95 sa da tre ba pla ti ti oko 128 di na ra, a pre ~e ti ri me se ca bio oko 116. Di zel D-2 sa da ko {ta sa da je oko 120 di na ra, a bio je oko 108. Ce na li tra evro di ze la sa da je go to vo iden ti~ na s ce n om li t ra evro p re m i j u m a jer ko {ta oko 134 di na ra, dok se po ~et kom go di ne ku po vao i za 116.

D. Mla|enovi}

SVE IZVESNIJE KAKO ]E SE OBRA^UNAVATI NAMET NA IMOVINU

„Bam bi” na sta vqa da ra ste Po `a re va~ ki kon di tor „Bam bi-Ba nat” ob ja vio je plan po slo va wa za pr vih {est me se ci to kom ko jih se o~e ku je pad obi ma pro da je od dva od sto i rast pri ho da od 13,15 pro ce na ta “kao re zul tat ma weg obi ma pro da je i da qeg re de fi ni sa wa pro iz vod nog port fo li ja ka pro fi ta bil ni jim pro iz vo di ma”.

„Bam bi” je i u 2010. za dr `ao epi tet naj ve }eg do ma }eg kon di to ra ostva riv {i po slov ni pri hod od 7,5 mi li jar di di na ra (rast od 21,1 od sto) dok je ne to do bit iz no si la 556 mi li o na di na ra {to je 2,8 pu ta vi {e ne go u 2009, pre neo je sajt bro ker ske ku }e „Sin te za in vest gro u p”. Ve } in s ki vla s nik „Bam bi ja” je De wub Fuds gru pa sa vla sni~ kim ude lom od 65,5 od sto, dok je naj ve }i ma win ski ak ci o nar in ve sti ci o ni fond „Claycroft Li mi ted” sa 5,4 od sto ak ci ja.

Me nax ment kom pa ni ja „Sal ford” ko j a upra v qa De w ub fuds gru pom na ja vi la je kra jem pro {le go di ne da }e do kra ja 2012. pro da ti kom pa ni je ko ji ma upra v qa, me | u wi m a i „Bam bi-Ba nat”.

Ak ci je Bam bi ja pred sta vqa le su 2010. jed nog od naj ve }ih do bit ni ka na Be o grad skoj ber zi sa sko kom ve }im od 100 od sto, a od po ~et ka go di ne be le `e rast od 12,4 pro cen ta.

Ce na po je di na~ ne ak ci je na po sled wem tr go va wu na Be o- grad s koj ber z i iz n o s i l a je 19.100 di na ra.

Po rez naj ja ~e uda ra na no ve sta no ve Ka ko }e stvar no iz gle da ti re {e wa o po re zu na imo vi nu ove i na red ne go di ne, a u skla du s iz me na ma za ko na, zna }e mo usko ro jer u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” tre ba da se po ja vi pra vil nik o utvr |i va wu tr `i {ne vred no sti sta na pa da ga op {ti ne on da do bro „pro stu di ra ju” i od re `u no ve na me te.

Ka ko sa da stva ri sto je iz ve sno je da }e ve} ove go di ne ve }i tro { ak ima t i vla s ni c i ganc-no vih sta no va i ku }a ne go sta rih.

U me di ji ma je ovih da na bi lo do sta spe ku la ci ja o to me da naj ve }e po re sko po sku pqe we ~e ka vla sni ke ve li kih do bro opre mqe nih ku }a s ba ze ni ma i sli~ nim pra te }im objek ti ma. Wih, zbog ~i we ni ce da }e ubu du }e pla }a ti vi {e, ni ko ni je `a lio.

Naj vi {e sa o se }a wa bi lo je na ra ~un sta nov ni ka ve }ih gra do va ko ji `i ve u sta rim je zgri ma.

Tu su kva dra ti naj sku pqi pa bi i po rez mo gao do se gu ti znat no ve }e su me ne go ra ni je.

Ka ko }e to iz gle da ti ka da se no vi za kon i po me nu ti pra vil nik pri me ne?

Za kon je pred vi deo da ove go di ne iznos na re {e wu ne sme bi ti ve }i od 60 od sto u od no su na pret hod nu go di nu, ma we mo `e. U 2012. ovog ogra ni ~e wa ne }e bi ti. Na imo vi nu }e se pri me ni ti sto pa od 0,4 od sto tr `i {ne vred no sti. Po to me smo u evrop skom vr hu. Ne ma~ ka ra ~u na isti po rez po sto pi od 0,25 od sto, Slo ve ni ja sa mo 0,2, a Hr vat ska ga i ne ma. Ali sem ve }e sto pe, na {e ob ve zni ke ~e ka jo{ ne ko li ko ne pri jat nih ~i we ni ca kod ob ra ~u na ovog na me ta. Ra ni jih go di na ovaj po rez je mo gao bi ti uma wen do 70 od sto ako u sta nu/ku }i `i vi vla snik i dru gi ~la no v i we g o v og do m a } in s tva.

Za kon je pred vi deo da ove go di ne iznos na re {e wu ne sme bi ti ve }i od 60 od sto u od no su na pret hod nu go di nu, dok 2012. ovog ogra ni ~e wa ne }e bi ti Ubu du }e }e ovaj po pust va `i ti sa mo za ga zdu ko ji tu sta nu je i bi }e naj vi {e 50 od sto. Osta li sta na ri ne do no se olak {i ce.

Ob ve znik ima pra vo i na po pu ste ve za ne za sta rost ku }e. Po sta rom za ko nu to je bi lo 1,5 od sto vred no sti za sva ku go di -

nu. Sa da je to pre po lo vqe no na olak {i cu od 0,8 od sto za isti pe riod.

O to me ka ko }e se ra ~u na ti tr `i {na vred nost sta no va do sta se spe ku li sa lo. Osnov su po da ci ko je da je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, za sve gra -

do ve i op {ti ne. Lo kal ne po re ske ad mi ni stra ci je tu ne }e mo ra ti mno go da lu ta ju. Osno vi ca za ob ra ~un ove go di ne su po da ci iz 2010. Wih }e lo kal ne po r e s ke ad m i n i s trat c i j a ukla pa ti s onih 60 po sto do zvo qe nog po ve }a wa. U toj pri ~i naj go re }e pro }i vla sni ci ganc-no vih sta no va i ku }a. Tu ne ma law skog re {e wa pa da se po re zni ci uzmu u ob zir law skih 60 od sto. Oni }e pla ti ti po rez skroz po no vom, pre ska ~u tu ola ka {i cu za 2011. u ce li ni. Na rav no, sve grad ske i op {tin ske ad mi ni stra ci je mo gu is k o r i s ti t i mak s i m al n e mo gu} no sti, a mo gu i}i i na ma we. S ob zi rom na to da su ka se pra zne a tran sfe ri nov ca iz re pu bli~ ke ka se ka sne, iz ve sno je da ne }e bi ti mi ni ma li zma i pre ve li kog raz u me va wa za plit ke xe po ve.

Tek, i oni ma ko ji `i ve u sta rim sta no vi ma u cen tru i oni ma ko ji sta nu ju u ganc-no vim u grad skim spa va o ni ca ma ra n o je za ner v i r a w e una pred. Naj bit ni je za wih je da svo je do spe le po re ske oba ve ze iz mi re na vre me da ne bi se bi na to va ri li po ve }e za te zne ka ma te. Ka da i op {tin ske i grad ske ad mi ni stra ci je naj va qu ju po ve }a we tro {ko va za ovaj po rez, ob ve zni ci ma ne tre ba da sa mi se bi pra ve do dat ni tro {ak. Za op {tin ske ka se to je od li ~an eks tra pri hod.

D. Vujo{evi}

19. 04. 2011.

1.298,16740

PREDSEDNIK PKS MILO[ BUGARIN

Agrar ne ma pa ra Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi j e (PKS) Mi lo{ Bu ga rin iz ja vio je Ta nju gu da se te {ko mo `e krat ko ro~ no za u sta vi ti po sku pqe we hra ne ko je se ne ga tiv no od ra zi lo na in fla ci ju pro {le i ove go di ne i uka zao da bi vla da tre ba lo da po v e } a iz d va j a w a za agrar sa 2,8 na 10 od sto bu xe ta.

Pred sed nik Bu ga rin je, po vo d om pi s mo gu v er n e r a Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De ja na [o {ki }a Vla di Sr bi je, pod se tio da je PKS pro {le go d i n e upo z o r a v a l a da }e usle di ti ozbi qan in fla tor ni udar zbog po ra sta ce na hra ne i pre hram be nih pro iz vo da, a taj trend, na `a lost, na sta vqen je i u 2011. „To je po sle di ca lo {e vo |e ne agrar ne po li ti ke i od no sa pre m a pri m ar n oj po q o p ri vred n oj pro i z v od w i, pr v en stve no pre ma sto ~ar skoj”, uka zao je pred sde nik PKS, oce wu ju }i da se ste pen raz vi je no sti ne ke po qo pri vred ne pro iz vod we me ri ude lom sto ~ar ske pro iz vod we u woj, ko ji u Sr bi ji iz no si 28,7 od sto.

Gu ver ner [o {ki} je u pi smu pre mi je ru Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u oce nio da su ak tu el ni in fla tor ni pri ti sci u Sr bi ji pre sve ga iza zva ni ne sta bil no {}u na tr `i {tu pre hram be nih pro iz vo da, zbog ~e ga bi bez od la ga wa tre ba lo do ne ti i spro ve sti si stem ske me re za sta bi li za ci ju tog tr `i {ta i bit no sma we we ne sta bil no sti ce na hra ne.

PUTNICI DOBILI OD[TETU ZBOG KA[WEWA VOZOVA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,1446

101,1680

103,4950

98,8411

Australija

dolar

1

72,9112

74,3992

76,1104

72,6880

Kanada

dolar

1

72,1682

73,6410

75,3347

71,9473

Danska

kruna

1

13,2887

13,5599

13,8718

13,2480

Norve{ka

kruna

1

12,7284

12,9882

13,2869

12,6895

[vedska

kruna

1

11,1048

11,3314

11,5920

11,0708

[vajcarska

franak

1

76,7195

78,2852

80,0858

76,4846

V. Britanija

funta

1

112,5750

114,8720

117,5140

112,2300

SAD

dolar

1

68,8935

70,2995

71,9164

68,6826

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 4. 2011. godine

@e le zni ca po ~e la da pla }a pe na le

Zbog ka {we wa me |u na rod nih put ni~ kih vo zo va to kom pro {le go di ne „@e le zni ce Sr bi je” su mo ra le put ni ci ma da na dok na de tro {ko ve od 582.980 di na ra. Na to ih je oba ve za la Po ve qa za me |u na rod ni put ni~ ki sa o bra }aj, ko ja je stu pi la na sna gu kra jem 2005, a pri me wu je se pri li kom ka {we wa me |u na rod nih put ni~ kih vo zo va ili smet wi u sa o bra }a ju za ko ju su od go vor ne srp ske `e le zni ce i usled ko je do la zi do od la ga wa pu to va wa.

U „@e le zni ca ma” ob ja {wa va ju da se u slu ~a ju za sto ja u sa o bra }a ju put ni ci ma nu di pre no }i {te ili vra }aw nov ca uz na kna du od 20 ili 30 od sto od pla }e ne vo zne ce ne za re la ci ju kroz Sr bi ju. Zbog ka {we wa vo zo va srp ske `e le zni ce su pro {le go di ne ima le tro {ko ve od 557.750 di na ra u ko na ~i {tu „Be o grad”, u ko jem je pre no }i lo 485 put ni ka me |u na rod nih vo zo va. Naj ve }i broj no }e wa za be le `en je u av gu stu – 224 put ni ka i u ju lu – 132. Shod no Po ve qi, la ne

je de ve to ro put ni ka tra `i lo vra }a we nov ca, ukup no 25.230 di na ra, a na dok na da se is pla }u je sa mo onim put ni ci ma ko ji ima ju vo znu

kar tu iz da tu po me |u na rod noj put ni~ koj ta ri fi. Ona mo `e bi ti u vi du va u ~e ra za bu du }a pu to va wa, ili u nov cu.

R. D.

ekOnOMiJA

dnevnik FI SKAL NI SA VET

Bu yet mo `e bez Te le ko ma Vla da Sr bi je mo `e da obez be di no vac za fi nan si ra we de fi ci ta re pu bli~ kog bu xe ta i bez pro da je Te le ko ma Sr bi je, a da pri tom dr `a vu ne do ve de u du `ni~ ku kri zu, oce nio je pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}. „U slu ~a ju da Te le kom ne bu de pro dat, vla da mo `e po zaj mi ca ma da fi nan si ra ovo go di {wi de fi cit od 120 mi li jar di di na ra

i da jav ni dug ne pre ma {i gra ni cu od 45 od sto u~e {}a u bru to dru {tve nom pro iz vo du (BDP), ko ja je utvr |e na fi skal nim pra vi li ma”, re kao je Pe tro vi}.

On je do dao da bi pro da jom Te le ko ma bi lo sma we no za du `i va we dr `a ve za po tre be fi nan si ra wa bu xet skog de fi ci ta, a ti me i u~e {}e jav nog du ga u BDP-u. „Si gur no je da bi vla da bi la ko mot ni ja ako bi Te le kom bio pro dat, ali ako se bu de pri dr `a va la fi skal nih pra vi la ko ji ma je ovo go di {wi de fi cit ogra ni ~en na 4,1 od sto BDP-a, ne po sto ji opa snost od pre ve li kog ra sta jav nog du ga usled no vih za du `e wa da bi se po krio taj mu nus u dr `av noj ka si”, oce nio je Pe tro vi}.

Pe tro vi} je re kao da bi, ako bi bio po stig nut do go vor o pro da ji Te le ko ma, taj bu xet ski pri hod tre ba lo da naj ve }im de lom bu de is ko ri {}en za jav ne in ve sti ci je, a do dat no za ot pla tu naj sku pqih kre di ta.

5

PRET HOD NIH GO DI NA IN VE STI TO RI ZA O BI LA ZI LI SR BI JU, A OVE...

Slam ka spa sa od ~e ti ri mi li jar de do la ra ni ka kve {an se za opo ra vak i raz voj bez znat nih ula ga wa iz ino stran stva: u ze mqi jed no stav no ne ma do voq no nov ca za iole zna ~aj ne in ve sti ci je ko je bi po kre nu le raz voj. Pre ma mo d e l u post k ri z nog raz v o j a pri vre de Sr bi je ko ji je la ne sa ~ i n i l a gru p a be o g rad s kih eko no mi sta, u na red nih 10 go di na po treb no nam je pro se~ no mi ni mum 2,3 mi li jar de stra nih in ve sti ci ja go di {we ako

Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA) o~e ku je da }e se ove go di ne u Sr bi ju sli ti oko ~e ti ri mi li jar de do la ra stra nih in ve sti ci ja, re ~e no je “Dnev ni ku” u ovoj Vla di noj agen ci ji. U ja nu a ru su u ze mqu u{la stra na ula ga wa vred na 59 mi li o na do la ra, na vo de u SI E PA. - Ove go di ne mo `e mo o~e ki va ti oko ~e ti ri mi li jar de do la r a stra n ih in v e s ti c i j a.

Pred na m a je pri v a t i z a c i j a „Te le ko ma Sr bi ja”, a „Fijat” }e u Kra gu jev cu re a li zo va ti ve }i nu svo jih ope ra ci ja ka ko bi mo gao da po~ ne sa se rij skom pro i z v od w om mo d e l a pla ni ra nih za Sr bi ju. Ta ko |e,

Sub ven ci je za {est hi qa da rad nih me sta Agen ci ja za stra na ula ga wa na sta vi la je i ove go di ne da spro vo di Pro gram za pod sti caj di rekt nih in ve sti ci ja kroz ko ji se bu d`et ski no vac da je in ve sti to ri ma kao sub ven ci ja.

Od po ~et ka go di ne pre ko ovog pro gra ma je odo bre no 38 mi li o na evra za 25 pro je ka ta kroz ko je }e bi ti otvo re no 6.058 no vih rad nih me sta. Ukup na vred nost tih in ve sti ci ja iz no si 182 mi li o na evra. Od 25 kom pa ni ja ko je su do bi la sred stva 12 su stra ne, a osta tak su do ma }e, na vo de u SI E PA. bi }e ostva re ne in ve sti ci je u Naft n u in d u s tri j u Sr b i j e, kao i mno gi dru gi pro jek ti – ka `u u SI E PA. Na rod na ban ka Sr bi je jo{ uvek ni je ob ja vi la po dat ke o pri l i v u di r ekt n ih stra n ih in ve sti ci ja u ze mqu za pr vi kvar tal ove go di ne. Za sa da su

do stup ni po da ci sa mo za ja nu ar me sec, ali u SI E PA ve ru ju da }e, ka da bu du po zna ti, re zul ta ti pr vog tro me se~ ja pot kre pi ti op ti mi zam da }e ove go di ne u Sr bi ju bi ti ulo `e no znat no vi {e nov ca ne go la ne.

- Pr vi kvar tal ove go di ne de lu je ve o ma obe }a va ju }e, ima -

ju } i u vi d u pro d a j u „Del t a Mak si gru pe“ bel gij skom „De le zu“u za 932,5 mi li on a evra – na vo de u SI E PA. Jo{ ra ni je su iz ove agen ci je na ve li da ove go di ne o~e ku ju ve li ki broj in ve sti ci o nih pro je ka ta sred we ve li ~i ne, te da pro ce wu ju da }e naj vi {e ula g a w a bi t i u sek t o r i m a auto mo bil ske i elek tron ske in du stri je.

Na po ~et ku pro {le go di ne do ma }i zva ni~ ni ci pred vi |a li su da }e se u Sr bi ju u 2010. go di ni sli ti iz me |u dve i tri mi li jar de evra stra nih in ve sti ci ja. Re zul tat je bio znat no is pod tih o~e ki va wa i u Sr bi ju je u{la tek jed na mi li jar d a evra ula g a w a iz ino stran stva. Pri tom je pot pu no ja sno da pri vre da Sr bi je ne ma

U SR BI JI NE PO STO JI SPI SAK ONO GA [TO JE OSTA LO NA KON AUTO MAT SKIH STE ^A JE VA

Fir me upro pa {te ne, a imo vi na za bo ra vqe na Ni go di nu da na na kon pri me ne no vog Za ko na o ste ~a ju u Sr bi ji ne ma po da ta ka o to me {ta je osta lo od fir mi ko je su pro pa le to kom pret hod ne de ce ni je, jer dr `a va ni ka ko da na pra vi li stu imo vi ne ko ja joj pri pa da na kon spro vo |e wa pro pi sa nog po stup ka.

Na i me, jo{ ni je utvr |e no ka ko }e imo vi na fir mi, na ko je je pri me wen auto mat ski ste ~aj, bi ti pre ne ta na Di rek ci ju za imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je ko ja sa wom, pre ma Za ko nu, tre ba da upra vqa.

Jed no stav no pro pi si o auto mat skom ste ~a ju osta li su ne do re ~e ni i to upra vo u ovom de lu ka da dr `a va do bi ja u vla sni {tvo imo vi nu.

Imo vi na ste ~aj nog du `ni ka pre la zi u dr `av nu svo ji nu ali se nig de ne na vo di po stu pak i na ~in sa zna wa o ko joj imo vi ni se ra di . Po da ci o bri sa wu fir mi iz re gi stra ne sa dr `e po dat ke o even tu al no po sto je }oj imo vi ni i ni ko da nas ne zna da li je na kon ste ~a ja ne kog pred u z e } a ne { to iza we g a osta lo {to bi tre ba lo da pri pad n e dr ` a v i ili ni j e. Na knad no do ne ta Ured ba ni je re {i l a pro b lem utvr | i v a w a imo vi ne ko ja osta je po sle ste ~a ja jer je ona sa mo pre ci zi ra la po stu pa we sa wom ali ne i ka ko je utvr di ti i zna ti {ta iza ko je fir ma osta je ili pak ako ni {ta ni je pre o sta lo da to ta ko bu de i za be le `e no.

Pro {lo go di {wa ured ba, iz de cem bra 2010. je pre ci zi ra la da pre o sta lu imo vi nu po sle za kqu ~ e w a ste ~ aj n og po s tup k a tre ba da pre u zme nad le `na in sti tu ci ja iz op {ti ne na ~i joj te ri to ri ji se na la zi fir ma a da po tom lo kal ne vla sti o to me oba ve ste Di rek ci ju za imo -

utorak26.april2011.

Ne ki ste ~a je vi tra ju i 14 go di na Ina ~e, ste ~aj ni po stu pak u Sr bi ji po sle pri me ne no vog Za ko na o ste ~a ju u pro se ku tra je ko ji dan ma we od dve go di ne.

S dru ge stra ne, po stup ci za po ~e ti po sta rom za kon skom re {e wu tra ju mno go du `e. Od ukup no 2.651 ste ~a ja na evi den ci ji Agen ci je za li cen ci ra we ste ~aj nih uprav ni ka 1.855 se vo di ma we od dve go di ne ali je 896 fir mi u ste ~a ju od dve do ~ak 14 go di na. Od svih wih ak tiv nih je 1.562. vi nu i to u ro ku od tri da na od da na iz vr {e nog po pi sa i pre u- zi ma wa u dr `av nu. Me |u tim, ma li broj op {ti na se po vo dom to ga obra tio Di rek ci ji a ni ko joj ni je do sta vio ni je dan po pis imo vi ne ste ~aj nih du `ni ka. U Di rek ci ji za imo vi nu tvr de da im se je di no ja vqa ju biv {i za po sle ni ko ji ma ste ~aj ni du `ni ci du gu ju za o sta le pla te, ne u pla }e ne do pri no se ili ima ju sta no ve u po stup ku ot ku pa pa `e le da ih pla }a ju.

I u pri vred nim su do vi ma, ko ji ma ina ~e Na rod na ban ka Sr bi je do sta vqa li stu prav nih li c a ko j a pod l e ` u auto m at skom ste ~a ju, po tvr |u ju da je

pi ta we imo vi ne bri sa nih fir mi je dan od ve }ih pro ble ma u pri me ni no vog Za ko na o ste ~a ju jer on ne da je od go vor ka ko da sud pri li kom bri sa wa prav nog li ca utvr di ko jom imo vi nom je ras po la ga lo i pre ve de je u dr `av no vla sni {tvo. Zbog to ga se ne is kqu ~u je mo gu} nost da even tu al ni po slov ni pro stor fir me ko ja je bri sa na iz re gi stra sa da ko ri ste ne ki za kup ci ko ji ~ak i da ho }e ne zna ju ko me da pla }a ju ki ri ju jer se jed no stav no ne zna ~i ja je to imo vi na. Da se i ne po mi we to da mno gi }u te i ko ri ste va kum ko ji je na stao ne do re ~e nim za ko n om i ne m ar n o { }u da se

utvr di ko li ka imo vi na pri pa da dr `a vi na kon bri sa wa fir mi iz re gi stra i da onaj ko joj je sa da vla snik iz da je u za kup ili na dru gi na ~in sa wom ras po la `e a da se no vac ko ji se do bi ja za to sli va u bu xet.

Da ka ko oni }e i da qe }u ta ti jer im to ide u pri log a je di ni pro blem na ko ji mo gu da na i |u u ovom va ku mu je ste ako od lu ~e da „ni ~i je“ pro da ju. Tek on da mo gu bi ti „ulo vqe ni“ ali je ve li ko pi ta we da li im iko i{ta mo `e jer oni ko ji su tre ba li da pri ve du na me ni imo vi nu ko ja je osta la po sle ste ~a ja to ili ni su mo gli ili ni su zna li da ura de.

Ako se zna da je od mar ta pro {le go di ne ka da je po ~e la pri me na no vog Za ko na na pra vqen spi sak sa vi {e od 20.000 prav nih li ca od no sno fir mi ~i ji su ra ~u ni bi li u vi {e go di {woj blo ka di kao i da su oni pro sle |e ni pri vred nim su do vi ma ko ji oba vqa ju svoj deo po sla vi {e je ne go ja sno da se „na ku pi lo“ dr `av ne imo vi ne, a mo `e bi ti da za pra vo iza pro pa lih fir mi ni {ta i ne osta je. No, u ovom tre nut ku ni ko ne mo `e da ka `e ko li ko, gde i ka kve ili da se kon sta tu je da u dr `av no vla sni {tvo i ne ma {ta da pre |e.

Bi lo ka ko bi lo mo ra lo bi ta~ no da se zna {ta se de {a va na kon spro ve de nih za kon skih po stu pa ka. U pr voj tu ri NBS je ob ja vi la spi sak od 10.980 fir mi kao kan di da ta za ste ~aj i to pre go di nu da na da bi po tom sko ro sva kog me se ca ob ja vi la iz me |u 250 i 450 no vih. Na po ~et ku ove go di ne ob ja vqe na je li sta od pre ko 5.000 onih ko ji is pu wa va ju uslo ve za ste ~aj jer su im ra ~u ni dve go di ne blo ki ra ni.

Q. Ma le {e vi}

O~e ku ju se pa re od „Te le ko ma Sr bi ja”, „Fijat” }e u Kra gu jev cu re a li zo va ti ve }i nu svo jih ope ra ci ja, bi }e ostva re ne in ve sti ci je u Naft nu in du stri ju Sr bi je... `e li mo sta bi lan raz voj ko ji bi nam u tom pe ri o du do neo to li ko `e qe no po ve }a we za po sle no sti i stan dar da sta nov ni {tva.

Ta ko |e, bez ve }ih ula ga wa iz ino stran stva, te {ko }e bi ti o~e ki va ti da }e se po ve }a ti broj za po sle nih. Ogrom na ne za po sle nost je sva ka ko naj ve } i pro b lem Sr b i j e da n as: to kom kri ze je, ka ko se pro ce wu je po sao iz gu bi lo vi {e od 200.000 rad ni ka, a jo{ to li ko je osta lo bez svo jih rad nih me sta “na cr no”.

V. ^vor kov

NO VA ULA GA WA NE MA^ KE KOM PA NI JE

„Si mens” ja ~a u Su bo ti ci

Kom pa ni ja „Si mens” usko ro }e po ~e ti re a li za ci ju in ve sti ci je u pro {i re we pro iz vod nih ka pa ci te ta fa bri ke ve tro ge ne ra to ra u Su bo ti ci, na ja vio je di rek tor sek to ra ener gi je u Si men su u Be o gra du Du {an Mu {ka ti ro vi}.

On je no vi na ri ma ka zao da bi ta in ve sti ci ja tre ba lo da bu de za vr {e na do kra ja 2012. go d i n e i omo g u } i po v e } a w e bro ja za po sle nih u su bo ti~ koj fa bri ci, u ko joj sa da ra di 500 qu di. „Fa bri ka u Su bo ti ci }e po pro iz vod wi po sta ti je dan od vo de }ih po go na Si men sa u re gi o nu”, na gla sio je Mu {ka ti ro vi}.

Ka ko su ka za li u be o grad skom ogran ku Si men sa, ta ~an iz nos in ve sti ci je i broj no vih rad nih me sta kom pa ni ja jo{ ne mo `e da ob ja vi, jer su u to ku fi nal ni do go vo ri oko vred no sti ula ga wa. Si men so va fa bri ka u Su bo ti ci pro iz vo di ge ne ra to ra za ve tro e lek tra ne, tro fa zne vu~ ne mo to re za elek tri~ n e lo k o m o t i v e, sta t o r e sin hro nih ge ne ra to ra i mon ti ra pre tva ra ~e za so lar ne pa ne le i ve tro e lek tra ne.

Ne ma~ ka kom pa ni ja Si mens je glo bal ni li der u obla sti elek tro ni ke i elek tro teh ni ke, ima 410.000 za po sle nih i uslu ge pru `a u vi {e od 190 ze ma qa. Kom pa ni ja Si mens u Sr bi ji osno va na je 1996. go di ne.

PO SR NU LI SEN ]AN SKI KOM BI NAT PRED RAS PLE TOM

„Po qo pri vre du” od Jer ko vi }a spa sa va ste ~aj?

Pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va iz ja vi la je da se ru ko vod stvo op {ti ne an ga `o va lo na to me da sa ~u va AD „Po qo pri vre da„ i rad na me sta za po sle ni ma, te da je po sle sa zi va wa Skup {ti ne ak ci o na ra ra di do no {e wa od lu ke o otu |e wu de la imo vi ne, u po sled wi ~as to spre ~e no u sa rad wi s Vla dom Voj vo di ne, te je, po zah te vu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, Pri vred ni sud Su bo ti ca 29. mar ta po kre nuo pred ste ~aj ni po stu pak.

Aiko [ir ko va je na kon fe ren ci ji za no vi na re pre do ~i la da je za

Mi le Jer ko vi }

5. maj za ka za no pred ste ~aj no ro ~i {te, ka da }e se od lu ~i ti o to me da li }e se po kre nu ti ste ~aj u „Po qo pri vre di”, ~i ji je ve }in ski vla snik kon zor ci jum s kon tro verz nim bi zni sme nom Mi le tom Jer ko vi }em iz Ba~ ke To po le na ~e lu.

– Na dam se da }e ste ~a ja bi ti jer sam ube |e na u to da }e na kon ste ~aj nog po stup ka „Po qo pri vre da” mo }i uspe {no da po slu je – re kla je Ani ko [ir ko va. – Ra ni je od la ga we na pla te du go va za za kup ze mqi {ta i od la ga we li ci ta ci je je ra |e no na zah tev lo kal ne sa mo u pra ve Mi ni star stvu po qo pri vre de, ne za to da Mi le tu Jer ko vi }u bu de do bro, ne go da bi obez be di li do voq -

no po vr {i na po qo pri vred nog ze mqi {ta da AD „Po qo pri vre da” mo `e da ra di i da vi {e od 200 rad ni ka ne osta ne bez po sla. Me |u tim, pre ko ra ~e ni su svi ro ko vi i ni smo vi de li dru gu mo gu} nost osim po kre ta wa ste ~aj nog po stup ka.

Po we nim re ~i ma, Pri vred ni sud Su bo ti ca je iz dao do pun sko re {e we da ne bi do {lo do iz vr {e wa sud ske pre su de i na li ci ta ci ji bi lo pro da to 300 hek ta ra ze mqe u vla sni {tvu „Po qo pri vre de” za iz mi re we du go va. Strikt no je za bra we no spro vo |e we te li ci ta ci je, ko ja je, ina ~e, u dva na vra ta od la ga na to kom pro {le ne de qe, ka ko je obra zla ga no – iz for mal nih raz lo ga. Ani ko [ir ko va, pak, ka `e da je ciq bio da se pro da ja ne oba vi do 5. ma ja, do pred ste ~aj nog ro ~i {ta, i da ze mqi {te osta ne u vla sni {tvu „Po qo pri vre de” da bi fir ma bi la u bo qem po lo `a ju na kon ste ~aj nog po stup ka.

Ona do da je da je bi lo po ku {a ja pro da je sto ke da bi se is pla ti le pla te rad ni ci ma, za {ta je pred ste ~aj ni upr va nik Slo bo dan Osto ji} dao sa gla snost, me |u tim, zbog ni ske po nu |e ne ce ne, pro da ja ipak ni je do zvo qe na.

– Na osno vu in for ma ci ja da se kra ve i svi we iz no se s far mi, 9. apri la sam pod ne la pri ja vu Po li cij skoj sta ni ci u Sen ti da se sto ka neo vla {}e no otu |u je, zah te va ju }i da se is pi ta da li su te in for ma ci je ta~ ne i o~e ku jem da po li ci ja pre du zme {to je u we noj nad le `no sti – ka za la je Ani ko [ir ko va.

U AD „Po qo pri vre da” za po sle ni su to kom pro {le ne de qe de li mi~ no ob u sta vi li rad, zbog ka {we wa ipla te za ra da, ra do ve na pro le} noj se tvi su na sta vi li ka da im je kra jem pro {le ne de qe is pla }e na pla ta za ja nu ar i po la fe brur ske za ra de, a obe }a na je i is pla ta osta log du ga rad ni ci ma.

M. Mi tro vi}

6

TRe]e dOBA

utorak26.april2011.

Su tra pen zi je Is pla ta dru gog de la mar tov ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na po ~i we su tra, dok oni, ko ji ma pri na dle `no sti sti `u na ku} nu adre su, po {ta ra mo gu o~e ki va ti od ~e tvrt ka, 28. apri la.

Uglav nom, svi tre ba da do bi ju pen zi je pre 1. ma ja. Iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

Po me ra we za dva da na po sle di ca je us kr {wih pra zni ka, a ve} u ma ju is pla ta se vra }e u “nor ma lu”, od no sno 10. i 25. u me se cu.

Ta da }e pen zi o ne ri do bi ti april ski ~ek uve }an 5,5 po sto.

PRE HRaM BE Na IN DU STRI Ja SE PRI la go \a Va PRo BlE Ma TI^ NoM gU Ta WU I Va RE WU SE NI o Ra

Pro bra ni me ni za pro re |e ne zu be Mno gi sta ri jih qu di ima ju pro blem sa `va ka wem i gu ta wem hra ne, re zul ta ti su stu di je In sti tu ta za hra nu i bi o teh no lo gi ju [ved ske. We go vi na u~ ni ci ko ri sti li su me so raz li ~i te tek stu re kao i po vr }e na raz li ~i te na ~i ne pri pre mqe no, da bi is tra `i li ko ji na ~i ni pri pre me su naj pri h va t qi v i j i za ose t qi v i si stem za va re we kod se ni o ra.

Pre ma pre po ru ka ma, hra na ko ja se pri pre ma za sta ri je ne tre ba sa mo da je pri jat nog uku sa i zdra va, ve} i spre mqe na ta ko da je la ka gu ta we, a ti me i va re we. Utvr |e no je da su `va ka we i gu ta we naj ve } e pre p re k e pri je l u kod sta r i j ih qu di, iz raz li ~i tih raz l o g a.

Raz mak iz me |u zu b a, kli m a v i zu b i i lo { e pro t e z e ~e s to gu t a w e `i l a v i j e hra ne ~i ne ne mo gu }im. No, sta ri j i ima j u

na ~i ne pri pre ma wa po lu pro i zvo da ko ji }e za do vo qi ti po tre be sta ri jih, ali i za dr `a ti kva li tet i do bra svoj stva.

Pro blem je i u to me {to sa mle ve na, iz gwe ~e na ili hra na pre tvo re na u pi re gu bi mno go na kva li te tu i uku su, iako ta ko pri pre mqe na naj vi {e od go va ra sta ri jim oso ba ma. [ved ski na u~ ni ci su eks pe ri men ti sa li sa dve na mir ni ce ko je se naj ~e {}e ko ri ste u pri pre mi go to vih i po lu go to vih pre hram be nih pro iz vo da: go ve |im me som i {ar ga re pom.

Wih su mle li i pre tva ra li u pi re raz li ~i te gu sti ne, me wa ju }i im ukus do da va wem `u ma na ca, hlad nog i to plog gu sti na, uqa, su pe i vo d e. Uz po m o} stru~ wa ka i apa ra tu re ana l i z i r a l i su sva k u vr s te je l a, po sma tra ju }i je iz ugla sma we nih spo sob no sti za pre ra du hra n e sta r ih.

Re z ul t a t i su po k a z a l i da

dnevnik

Po sku pqe wa tut we, po vi {i ce pu ze Biv {i sa mo stal ci }e 5. ma ja do bi ti uve }an ce lo ku pan april ski ~ek, pa pr vi ose ti ti dru go ovo go di {we uskla |i va we pen zi ja za 5,5 po sto, pa o ri dan ka sni je, dok }e osta li po vi {i cu do bi ti 10. ma ja.

No, to im ne }e znat no po pra vi ti stan dard, kad im stig ne pro se~ no do dat nih 1.222 di na ra. Ka ko su ce ne po ra sle 14,1 po sto a pen zi o ne ri do bi li go to vo tri pu ta ma wi vi {ak, ja sno je da su i da qe na gu bit ku.

Pred sed nik Sa ve za pen zi o ne ra Voj vo di ne Mi lan Ne na di} ka `e da su pen zi o ne ri pro te kle go di ni iz gu bi li se dam od sto ili u pro se ku 1.400 di na ra. Ka ko se

pen zi je se uvek uskla |u ju s ra stom po tro {a~ kih ca na u pret hod nom kvar ta lu, oni }e u ma ju na dok na di ti gu bi tak ko ji su ima li u pr va tri me se ca ove go di ne, ma da je in fla ci ja na sta vi la da ra ste. Na red no po ve }a we, ko je }e bez sum we bi ti znat no ma we, ~e ka }e {est me se ci, jer je sle de }e uskla |i va we tek 1. ok to bra, da kle ~ek }e bi ti iz me wen u no vem bru, a ko li ka }e do tad bi ti in fla ci ja, iz ve sno ni gu ver ner ne zna.

Da je Ne na di }e va ra ~u ni ca ta~ na po tvr |u je i Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, jer i wi ho va po tvr |u je da su ce ne u mar tu 2010. bi le ma we ~ak 14,1 od sto ne -

HR VaT SKa Na lE DU, Po VI [I CE U Bo SNI, [VaJ CaR SKI Mo DEl Za CR No goR CE

Slo ve ni ja „ka `wa va” mla de umi ro vqe ni ke Ma da na {i dr `a vqa ni ko ji su pen zi ju ste kli u Slo ve ni ji jo{ ~e ka ju da la ne pot pi sa ni So ci jal ni spo ra zum, po kom je od po ~et ka go di ne, na kon sko ro dve de ce ni je tre ba lo da do bi ja ju svo je pri na dle `no sti, u „de `e li“ se uve li ko ras pra vqa o iz me na ma pen zij skog za ko na, ka ko bi se sta ro sna gra ni ca za re dov no pen zi o ni sa we `e ne i mu {ka ra ca po di gla na 65 go di na a uve li ka zne ni bo do vi za ra ni je umi ro vqe ne.

O to me Slo ven ci tre ba da se iz ja sne na re f e r en d u m u jer je Ustav ni sud od bio pro tiv ar gu m en t e vla d a j u } e ve } i n e i za k qu ~ io da ne m a ustav n ih pre pre ka za re fe ren dum ko ji su tra `i li sin di ka ti i dru gi pro tiv ni ci pen zij ske re for me sku p iv { i po t reb n ih 40.000 pot pi sa. Par la ment je u oba ve zi da utvr di da tum re fe ren du ma ka ko bi se iz me ne za k o n a o pen z i j a m a, ko j e je par la ment ve} usvo jio, pri hva ti le ili od ba ci le. Pro ce ne su da bi to mo glo bi ti na red nog me se ca.

Oni ko ji ma ~ek sti `e iz Hr vat ske ove go di ne ne mo gu o~e ki va ti vi {ak, da kle bi }e

je go to va, ali su ta kve na ja ve Za vo da PIO, uz oce nu da su na po ri Vla de na sta bi li za ci ji pri li ka u pen zij skom fon du uro di li plo dom.

Da kle, re al no je o~e ki va ti da se mo gu po ve }a ti pen zi je, jer su ve} du go isti iz nos: za jem ~en za pu ni sta` je 395 KM, a naj ni `i za re do van tek 296 KM. Osim na {ih pen zi o ne ra, i naj sta ri je u Cr noj Go ri ove go di ne je pr vi put iz me we noj {vaj car skoj for mu li ob ra do va l o po v e } a w e. Do d u { e skrom no, sve ga 1,2 po sto, ali je i to ne {to, jer ga la ne ni je bi lo te da su se cr no gor ski pen zi o ne ri tek sad iz bo ri li za {vaj car sku for mu lu ko ja pod r a z u m e v a da se pen z i j a Naj sta ri ji ~i ta vog re gi o na na “di je ti” uskla |u je s po po lo vi nom ra ~ak u go rem po lo `a ju ne go i ru po lo vi ne pro me ne tro {ko sta za ra da i ra sta ce na. Na {i pen zi o ne ri u Sr bi ji ko ji }e va `i vo ta i po lo vi ne pro se~ pen zi o ne ri su ta kvu for mu lu za pr va tri me se ca do bi ti 7,5 ne bru to pla te u pret hod nom ima li pre ne ko li ko go di na i po sto po vi {i ce. Na i me, u Hr po lu go |u. Uskla |i va we je bi tvr di li da je uti ca la na sma vat skoj }e to kom ove go di ne lo od lo `e no i la ne, pa su hr we we pen zi je, ali kad su do pen zi je bi ti za mr znu te, jer je vat ski umi ro vqe ni ci, ali i bi li no vi Za kon o PIO po Sa bor do neo Za kon o od go di na {i dr `a vqa ni ko ji iz ove ko jem se pen zi je uskla |u ju sa uskla |i va wa mi ro vi na od 1. su sed ne dr `a ve pri ma ju pen mo s tro {ko vi ma `i vo ta, {to ja nu a ra do 31. de cem bra 2011. zi je, ve} dve go di ne „na le du“. je bi lo do ove go di ne, shva ti Ina ~e, pen zi je je tre ba lo da U Fe d e r a c i j i BiH, pak, li su da je {vaj car ska for mu se ukla |u ju dva pu ta go di {we, pen zi je bi mo gle ve} u ma ju la bi la mno go bo qa.

1. ja nu a ra i 1. ju la, pre ma zbi bi ti uve }a ne. Ra ~u ni ca joj ni Q. Ma le {e vi}

Ga zde du gu ju 200 mi li jar di za pen zij ske do pri no se Ni je lo {e ni kad je hra na uku sna

sli~ ne pro ble me i sa pre vi {e me k a n om i te~ n om hra n om.

Pro ces gu ta wa je slo `en i la ko se mo `e na ru {i ti bi lo ka kvom pro me nom u si ste mu za va re we zbog sma we we lu ~e wa pqu va~ ke, ko je je ~e sta po sle di ca uzi ma wa le ko va ka rak te ri sti~ nih za sta ri ju po pu la ci ju, o{te }e wa vi li ce i vi li~ nih ne ra va ili sma we we ja ~ i n e vi l i~ n ih mi { i } a.

Pro ble mi sa gu ta wem ne sa mo da sta ri je qu de li {a va ju u`i va wa u hra ni, ve} mo gu ima ti i vr lo ozbiq ne po sle di ce: te {ko }e u di sa wu ili akut nu in fek ci ju iza zva nu za grc nu }em, od no sno hra nom ko ja se za dr `a la u re spi ra tor nom trak tu.

Pred pre h ram b e n om in d u stri jom je za da tak da raz vi je

je krup n i j e mle v e n a hra n a lak {a za `va ka we, gu ta we, pa i va re we. Uz to, krup ni ji ko ma di za dr `a li su mi ris, iz gled i ukus, pa bi li pri hva tqi vi ji za je lo, od no sno de lo va li pri vla~ ni je i uku sni je.

Vi so ke do ze pro te i na, a sma wen ni v o ugqe n ih hi d ra t a (od no sno, vi {e `u ma na ca, a ma we gu sti na) oce we ne su kao uku sni je i lak {e za va re we.

Na u~ ni ci su za kqu ~i li da je neo p hod no pre sve ga upo zna ti sta ri je qu de s pro ble mom te {ko }a u `va ka wu i gu ta wu, na ~i ne ka ko pro blem, a za tim i skre nu ti pa `wu pre hram be noj in du stri ji da po sve ti vi {e pa `we ra stu }oj sta ri joj po pu la ci ji.

Iva na Vu ja nov

go ak tu el ne, a pen zi je su to kom ce le go di ne po ra sle 7,5 po sto jer su la ne bi le za m r z nu t e. Fond PIO pod s e } a da je uskla |i va we ko je sle di strikt na pri me na pen zij skog Za ko na i ra ~u ni ca po ka zu je da }e pro se~ na po vi {i ca bi ti 1.200 di na ra, a naj ma wu }e do bi ti biv {i pa o ri, ko ji ma je po za ko nu za ga ran to va na naj ni `a pen zi ja. Na i me, oni ma ko ji pri ma ju mi ni ma lac od 11.447 di na ra sle di uve }a we od 630 di na ra, dok }e po qo pri vred ni pen zi o ne ri s naj ni `im pri ma wi ma do bi ti ve }e pen zi je od sve ga 495 di na ra.

Q. M.

Tre nut no po slo dav ci u Sr bi ji du gu ju Fon du PIO oko 200 mi li jar di di na ra za ne pla }e nih pen zi o- ne do pri no sa. Ba ha tost srp skih ga zda ne na no si sa mo {te tu dr `a vi (ona ih, ina ~e, ve} go di na pu {ta da ne po {tu ju za kon i za to ne od go va ra ju), ve} i rad ni ci ma ko ji ~e sto ima ju u kwi `i ci upi san rad ni ali ne i pla }en pen zi o ni sta`, {to je osnov ni uslov za pen zi o ni sa we. Da zlo bu de ve }e, do bar deo fir mi ko je du gu ju pa re da nas su, na osno vu iz ve {ta ja Po re ske upra ve, u ste ~a ju ili pro ce su pri va ti za ci je, pa se po za ko nu od wih ne mo `e uze ti no vac.

Do kra ja ove sed mi ce, a Fond PIO je jo{ pre me sec da na pod se tio po slo dav ce na za kon sku oba ve zu, zna }e se ko li ko }e ga zda za 2010. do sta vi ti pri ja va po da ta ka o sta `u i za ra da ma. Ako je su di ti po pret hod nim go di na ma on da }e mno -

gi po slo dav ci i po red nov ~a nih ka zni ko je su pred vi |e ne za ne po {to va we ove za kon ske oba ve ze i ovo ga pu ta „za bo ra vi ti” da do sta ve tra `e ne po dat ke. Fond }e po is te ku za kon skog ro ka pro tiv wih pod no si ti pre kr {aj ne pri ja ve a ko li ko }e one bi ti na pla ti ve i da li }e ba rem ma lo po pu ni ti pen zij sku ka su te {ko je prog no zi ra ti. Od po ~et ka go di ne je ste ne {to bo qa na pla ta pen zij skih do pri no sa ali je ona jo{ uvek da le ko od stvar ne. Da bi se si tu a ci ja naj zad pro me ni la, dr `a va mo ra pod hit no pred u ze ti do dat ne me re ka ko bi upla ta pen zij skih do pri no sa po sta la re dov na. Po red iz me ne i po o{ tra va we pro pi sa tre ba pre i spi ta ti i ured be ko ja su omo gu }i la da pred u ze }a da kad u|u u pro ces pri va ti za ci je i re struk tu i ra wa ne ma ju oba ve zu da pla }a ju do pri no se.

Q. M.

DoK JE BIR CU Za, oSTa RE lI Ba NaT SKI Pa o RI SE NE Bo JE Sa Mo ]E

Sla bo vi dim pa za te le vi zi ju, sre }om, ne ma rim

Na rod nu iz re ku ka ko od sta ro sti ne ma te `e bo le sti, ni ka ko ne `e li da pri zna pa or u pen zi ji Mi lan Pa vlov (76) iz Sa na da. Isti na, `a li se {to je u we go vom se lu ne da le ko od ^o ke

Ka Ko lE KaR Ka @E

Fla ste ri ma pro tiv ner vo ze, re u me i `u qe va Pi lu le i kap su le po ne kad mo gu da iza zo vu bol i `a re we u sto ma ku, po seb no onih ko je go di na ma upo tre bqa va ju iste le ko va, pa su im ve li ko olak {a we le ko vi ti fla ste ri. Oni ne mo gu sve le ~i ti, ali za mno ge bo le sti su vr lo efi ka sni i ne iza zi va ju `e lu da~ ne pro ble me.

Ko ri ste se ve} go di na ma, a na tr `i {tu ih je sve vi {e vr sta.

Se ni o ri ve} du go mo gu upo tre bqa va ti fla ste re sa ak tiv nim sup stan ca ma za ubla `a va we re u mat skih i bo lo va u le |i ma, ko ji ne ma ju kon tra in di ka ci je, a naj ~e {}e sa dr `e „di klo fe nak”. Wi hov u~i nak tra je 12 sa ti, a ni je pre po ru~ qi vo da se sta vqa ju du‘e od pet da na, ka ko se ne bi na dra `i la ko `a.

Fla ste ri za `u qe ve i kur je o~i sa dr `e vi so ku kon cen tra ci ju sa li cil ne ki se li ne i mo gu po slu `i ti za ukla wa we ma wih bra da vi ca ili sma we we ve }ih. Do bre re zul ta te po sti `u i kod za de bqa wa na ko `i. Va qa ih dr `a ti na ko -

Bar `e lu dac ne }e stra dati@

`i ceo dan, uve ~e se ski da ju sa slo jem omek {a log tki va, a za tim sta vqa ju no vi.

Go ja zni tre ba da sta vqa ju 28 da na fla ste re sva ko dnev no, a u kom bi na ci ji s od re |e nim re `i mom is hra ne i {et wom ili ne kom dru gom fi zi~ kom ak tiv no {}u, da ju do bre re zul ta te.

Po re me }aj sna, na pe tost i umor, ta ko |e se mo gu pre va zi }i aro ma te ra pij skim fla ste ri ma, ko ji se ko ri ste po po tre bi. Sa dr `e sup stan ce iz aro ma ti~ nih, le ko vi tih bi qa ka ko je su do ka za no de lo tvo re ne pro tiv ne sa ni ce i ner vo ze.

Hor mon ski fla ste ri ve} go di na ma su ne za bi la zni za `e ne u kli mak su.

Ka ko naj ve }i broj sta ri jih oso ba pa ti od ne ke hro ni~ ne bo le sti i pri mo ra ni su da sva ko dnev no pi ju le ko ve, kao po mo} no sred stvo za le ~e we ne kih boq ki fla ster je do bro re {e we.

Sa dr `aj iz fla ste ra ne ula zi u kr vo tok te ne ma opa sno sti od me |u de lo va wa s dru gim me di ka men ti ma.

J. Bar bu zan

Mi lan Pa vlov

odav no ~i tav dru {tve ni `i vot sveo na ka fa nu „Kod \o ke”, ali we mu do voq no da sa vla da do ko li cu.

- Sve ta je sve ma we, kao i no va ca – vaj ka se Pa vlov. - Ne ka da je bi lo mno go lep {e, ima li smo gde da se pro vo di mo. Ja sam se ba vio pa or lu kom, pa do bi jam pen zi ju 8.400 di na ra me se~ no, u dve ra te. Ali sa mac sam i me ni je do bro. Ze mqe imam po do sta,

oko 50 la na ca i jo{ tre ba da mi vra te od u ze tog, me |u tim, odav no ne mam vi {e sna ga da ora ni ce ra dim, pa sve da jem u aren du. Go di {we po lan cu pet me te ri `i ta, ali po {to je ono la ne bi lo jef ti no, sla ba je to bi la vaj da.

Ve li da je to {to ima ta man ko li ko mu i tre ba, pa ne }e bo gu, ni qu di ma da za no ve ta.

- Ta mo gde je dru {tvo ve }e, ni je sve jed no ni u se lu ni u gra du, te `ak je `i vot, mno go vi {e da se gr ca - ka `e Pa vlov.

Na gla {a va ka ko ni ka da ni je bio za vi dan, svi ga po {tu ju i do bro mu je, a bez ob zi ra na go di ne sva ko ve ~e ide „Kod \o ke”, se di do de set-je da na es’, pa ta ko skra ti du ge ve ~e ri na se lu.

- Do sta je ma to rih qu di, ko ji ne idu u ka fa nu, se de kod ku }e i bu qe u te le vi zor. Ja sla bo vi dim, pa me to ne i in te re su je.

Jo{ uvek vo lem u dru {tvo, za to i idem u ka fa nu, pri la go dim se la ko i mla |i ma i mo jim is pi sni ci ma. I ako `i vim sam, ni je mi do sad no. Ne ki ka `u da ih sa mo }a ubi ja, a ja to ne pri hva tam, ka da je ose tim la ko na |em dru {tvo, ma kar i u ka fa ni – re cept je ~i ka Mi la na.

M. Mi tro vi}

IZ LO @BA KA RI KA TU RA U SNP

NA PI JA NI STI^ KOM TAK MI ^E WU

„Pjer” u No vom Sa du Karikature sa 43. konkursa „Pjer“ bi}e izlo`ene u dowem foajeu Scene „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta, od ve~eras u 18 ~asova. Na najstariji i jedan od najpresti`nijih konkursa na Balkanu koji su „Ve~erwe novosti“ pokrenule jo{ 1967. godine, pro{le godine su pristigle 623 karikture, a 123 najupe~atqivije Novosa|ani }e mo}i da vide do 3. maja.

Me|u wima su i one koje je `iri proglasio za najboqe. To su „Splav meduze“ Jo va [kom ca („Zlatni Pjer“), karikatura u kojoj se, kako

stoji u obrazlo`ewu `irija, „prepli}u realnost i mit, legenda i stvarnost, nada i strah“, zatim „Svadba“ Vla de Vo la {a („Srbrni Pjer“) i „Balkanski Stampedo“ Mi ra Ste fa no vi }a („Bronzani Pjer“), kao i portret-karikatura glumca Steve @igona, za koju je nagra|en Mar ko Sta ji}.

Izlo`bu }e otvoriti gradona~elnik Igor Pa vli ~i i generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti Ma noj lo Vu ko ti}.

A. V.

No vo sa |an ke tre }e u Pa ri zu Na presti`nom me|unarodnom pijanisti~kom takmi~ewu „FLAME” koje je od 11.-21-4 2011. odr`ano u Parizu u~enice studija za muzi~ko obrazovawe „Bravisimo„ iz Novog Sada ostvarile su zapa`en uspeh. Desetogodi{wa Je le na Ke se ro vi} i jedanaestogodi{wa Ana sta si ja Ne deq ko vi}, u~enice iz klase profesorke Ta tja ne Gu be ri ne su, u veoma jakoj konkurenciji, osvojile tre}e nagrade.

A. V.

Novosadska utorak26.april2011.

PO VO DOM GO DI [WI CE OD VO \E WA NO VO SAD SKIH JE VRE JA U LO GO RE

Da nas ve nac na Si na go gi Povodom godi{wice odvo|ewa Jevreja iz Novog Sada u logore 1944. godine zamenik gradona~elnika Zo ran Man di} i predstavnici jevrejske op{tine polo`i}e vence danas u 18 ~asova na Spomen plo~u na novosadskoj sinagogi.

Posle polagawa venaca u Klubu Jevrejske op{tine na prvom spratu u Jebrejskoj ulici 11 bi}e odr`ano predavawe o antisemitizmu, koncentracionim logorima i raciji.

I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pod sta ni ca ni ~i ja bri ga?

a le ta ono ga {to mo `e da P se uspe {no ukra de u No vom Sa du, sve je bo ga ti ja, te

ako se u ovaj grad i ne is pla ti do }i zbog do brog za po sle wa, ma wak pri vre de ne bri ne lo po ve. Skrom no kre nuv {i od spo m en plo ~ a, bi s ta i {ah to va, zna ko va i grad skog mo bi li ja ra, spi sak se pro {i rio, te se na kon ne dav nog upa da u tra fo sta ni cu u cen tru, na me ti lo po va pred pra zni ke na {la i jed na grej na pod sta ni ca. Od ne ti ~i ta vu pod s ta n i c u te { ku par sto ti na ki lo gra ma o~i to i ni je pro blem ka da ni je do bro obez be |e na.

Bu du }i da se pod sta ni ca na la zi la u na pu {te nom objek tu ne ka da {weg Rad ni~ kog uni ver zi te ta, bez nad zo ra, (a gre ja la je ne ke zgra de u bli zi ni vi {e sprat ni ce ave tiw skog iz gle da) kra |u su lo po vi ne sme ta no mo gli da is pla ni ra ju i spro ve du.

Ve ro vat no je to li ko la god no i la ko bi lo da su i ka fu mo gli da po pi ju... Za {to je bi la neo be zbe |e na i za {to je u No vom Sa du to li ko la ko od ne ti i ~i ta vu pod sta ni cu, pi ta wa su na ko ja bi svi vo le li da ~u je mo od go vo re. To pla na }e vi {e o to me vaq da re }i na kon pra zni ka...

A Grad?

A. Vi da no vi}

Kon cert gi ta ri ste San tea Tur si ja Koncert italijanskog gitariste San tea Tur si ja, dobitnika mnogobrojnih nagrada na presti`nim takmi~ewima i umetnika rasko{ne izvo|a~ke karijere, bi}e odr`an ve~eras u 20 ~asova, u Galeriji Matice srp-

ske. Organizator programa je Akademija umetnosti u Novom Sadu, uz pomo} Muzi~ke omladine Novog Sada i pokroviteqstvo [vedske agencije za me|unarodni razvoj i saradwu Sida.

Ulaz je besplatan.

A. V.

V remeploV

Ma la Je le na Ma o du{ po bed nik Voj vo |an skog pr ven stva u tu ca wu ja ji ma

Har mo ni ja pri ro de i mu zi ke

Fo to: N. Per ko vi}

DRU [TVO „P^E SA” VO LI PRI RO DU, NE GU JE TRA DI CI JU

Rav ni ~a re we po Fru {koj go ri Dan nakon Svetskog prvenstva u tucawu uskr{wim jajima koje je u nedequ odr`ano u Mokrinu, na Perkovom sala{u u Neradinu u organizaciji dru{tva „P~esa” odr`ano je deveto Vojvo|ansko prvenstvo u tucawu jajima na kojem je pobedu odnela osmogodi{wa Bana}anka Je le na Ma o du{.

Okupqawu na Perkovom sala{u, gde su posetioci po starom sala{arskom obi~aju sedeli na bala-

nalnog ravni~arewa {to se moglo lako videti po izuzetno veseloj atmosferi na sala{u koju su dodatno podgrevali neibe`ni svirci. Ono {to je posebno obradovalo dr Ve se li na La zi }a, glavnog organizatora ovog doga|aja jeste veliki broj dece i mladih koji su se prikqu~ili „ravni~arewu”.

- Na{e ravni~arewe je multidisciplinarno jer podrazumeva

Gru pa od sto ti nak qu bi te qa rav ni ce ob i {la ma na stire Ve li ku Re me tu i Gr ge teg, za tim dru `e we na sta vi la na Per ko vom sa la {u u Ne ra di nu

Ma ko{ i lop ti ca na pi je de sta lu Svetsko stonotenisko prvenstvo u Novom Sadu je nakon 15 dana takmi~ewa zavr{eno 26. apri la 1981. velikim pobedni~kim slavqem Kineza. Pobedili su u svim mu{kim i `enskim takmi~arskim kategorijama. I ovda{wi majstori ve{tina koje drugima donose u`ivawe ostvarili su {ampionske rezultate: wihova {trudla sa makom bila je najtra`eniji kola~ me|u vi-

{e od dve hiqade takmi~ara, trenera, sportskih funkcionera i akreditovanih novinara.

Zapa`eni uspeh imala je grupa alasa, kuvara ribqe ~orbe i paprika{a iz Futoga. Mnogobrojne pohvale wihovom delu oni su skromno propratili „priznawem” da je za sve zaslu`na dunavska voda! Bez we, kazali su, nema ni dobre ~orbe ni paprika{a. A danas?

N. C.

ma slame pod starim orahom nasred avlije, prethodilo je takozvano ravni~arewe Fru{kom gorom, gde je grupa od stotinak qubiteqa ravnice obi{la manastir Veliku Remetu i Grgeteg.

Prema re~ima Ni ko le Iva ni }a Per ko va, koji ve} tre}u godinu ustupa svoj sala{ dru{tvu „P~esa” za odr`avawe uskr{wih sve~ara, ambijent ovog sala{a gotovo nije promewen nekoliko decenija unazad, a imawe Perkovih se na tom mestu nalazi skoro dva veka.

- Ja jesam oti{ao sa sala{a jo{ davne 1956. godine, ali se uvek vra}am. Kada smo ovde, nekako se ose}am najbli`i prirodi, jer posmatram zemqu, nebo, procese koji se de{avaju i ~itav taj krug u kojem su i na{i `ivoti - ka`e Nikola Ivani} - Perkov. Sli~nog ose}aja bili su svi posetioci i u~esnici tradicio-

upoznavawe istorijskih spomenika, upoznavawe prirodnih lepota, negovawe verskih tradicija, a isto tako podsti~e dru`ewe i podi`e ekolo{ku svest.

Zbog toga je jako dobro {to danas ovde ima puno dece i omladine koje treba da u~imo tim vrednostima i okrenemo ih ka o~uvawu prirode i svega {to nas okru`uje - ka`e dr Lazi}.

Kada je dobo{ar na sebi svojstven na~in najavio takmi~ewe u tucawu uskr{wim jajima na

Qu do va we na Per ko vom sa la {u

Perkovom sala{u je nastala prava pometwa, svi su po~eli da vade svoje favorite, da zagledaju jaja sa jedne sa druge strane, a me|u prijavqenim takmi~arima bilo je svih generacija. Od de~ice koja su jedva dr`ala jaja do wihovih baka i deka koji su ve-

Na lep {a us kr {wa ja ja Na takmi~ewu za izbor najlep{e oslikanih uskr{wih jaja, konkurencija je tako|e bila prili~no `estoka. Stru~nom `iriju je predato pedesetak primeraka, a nagra|eno je ~ak {est. Za najlep{e oslikano jaje progla{eno je jaje Da vi da La zi }a, druga mesta su osvojili Qi qa na Ore {~a nin i Go ra na Ve ~e ri nac, a dodeqene su i tri tre}e nagrade za Mi li cu Le ti}, Mi ru Mal ner i Pe tra Jo va no vi }a.

rovali da ih iskustvo mo`e dovesti do titule vojvo|anskog prvaka u tucawu jajima. Takmi~ewe je odr`ano tako {to su se jajima kucali prvo me|u sobom Sremci, pa Ba~vani i na posletku Bana}ani, da bi pobednici ova „tri srca juna~ka” odlu~ili o najtvr|em vojvo|anskom uskr{wem jajetu. Ba~ku je u velikom finalu predstavqao Du {an Mal ner, ~ast Sremaca je branio Ni ko la Ge or gi je vi}, dok je Je le na Ma o du{ kao pobednica banatskog regiona u{la u finale i posle neizvesne borbe osvojila titulu ispred dvojice ne{to starijih de~aka.

N. Per ko vi}

Is kqu ~e we stru je No vi Sad: od 9 do 10.30 ~asova Alekse [anti}a od 51 do 57 i od 24 do 64, Bulevar cara Lazara od 64 do 88, 92 i 94, Krilova, Nova ulica, Pred{kolska ustanova „Suncokret“, Tolstojeva od 37 do 55 i od 40 do 70, od 11 do 12.30 ~asova Bulevar cara Lazara 90. ^e r e v i}: od 8.30 do 12 ~a so va vi kend na se qe Ba re,

od 9.30 do 11.30 ~a so va Uli ca Sve to sav ska i J. @iv ko vi }a. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qa oko vile Izvr{nog ve}a, od 9 do 13 ~asova deo vikend naseqa Banstol.

Fu tog: od 7 do 14 ~a so va povremeno u pojedinim ulicama Novog Futoga.

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak26.april2011.

KA KO ]E SRED WO [KOL CI PRO VE STI PRO LE] NI RAS PUST

Sprem ni za dru `e we i ro {ti qa we Pro le} ni ras pust, za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la, ko ji do no si kra tak pre dah od do ma }ih za da ta ka i {kol skih oba ve za, tra je od 22. apri la do 3. ma ja. Bez ob zi ra gde }e ga pro ve sti ve }i na sred wo {ko la ca ob ra do va la se slo bod nom vre me nu ko je }e naj ra di je is ko ri sti ti za dru `e we sa pri ja te qi ma. Pi ta li smo ih {ta su is pla ni ra li za pred sto je }e da ne od mo ra.

Milo{ Kuzmanovi}, tre }i raz red Me di cin ske {ko le: - Ide mo u Ita li ju, kom plet no ce la ge ne ra ci ja. Obi }i }e mo Ve ne ci ju, Fi ren cu i Rim. O~e ku je mo do bar pro vod i le pe de voj ke.

Vra }a mo se 1. ma ja i od mah }e mo ne gde na ro {ti qa we na Fru {koj go ri.

Bojana Biber, pr vi raz red Po qo pri vred ne {ko le: - Za ras pust }u i}i u Bo snu kod ba ke. Imam ta mo i do bru eki pu pri ja te qa, pa }e mo se ve ro vat no pro vo di ti ne gde u iz la sku.

Radivoj Tesla, tre }i raz red Sa o bra }aj ne {ko le: - Ne }u i}i nig de za ras pust. Za vi kend sam do go vo rio iz la zak sa dru ga ri ma, a za 1. maj idem na kam po va we na Ti su.

Bit ka s kr pe qi ma Na osno vu pr vih re zul ta ta ovo go di {wih mo ni to rin ga „Ci klo ni za ci ja“ je po ~e la tret ma ne kr pe qa u No vom Sa du. Re~ je o ak ci ji si stem ske za {ti te zdra vqa gra |a na od kr pe qa ko ja se spro vo di u sa rad wi s grad skom upra vom, dok su za mo ni to ring za du `e ni stru~ wa ci Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du.

- Pr vi na lo zi ko je smo do bi li od no se se na Ka me ni~ ki park i park kod @e le zni~ ke sta ni ce.

Do po ~et ka pr vo maj skih pra zni ka i pe ri o da u ko jem gra |a ni vi {e bo ra ve u pri ro di, tret ma ni ma tre ba da bu du ob u hva }e ne jav ne ze le ne po vr {i ne u gra du i pri grad skim na se qi ma, svi par ko vi, kao i iz le ti {ta ko ja se ne na la ze u zo na ma za {ti te, ob ja {wa va me na xer za od no se s jav no {}u u tom pred u ze }u Dario A}imovi}.

Pla ni ra se kon tro la po vr {i na ko je po ten ci jal no na se qa va ju kr pe qi to kom ~i ta ve se zo ne, sve do je se ni, a po ve zi va we Po qo pri vred nog fa kul te ta u je din stve ni in for ma ci o ni si stem „Ci klo ni za ci je“ tre ba da obez be di efi ka snu i br zu re ak ci ju eki pa na te re nu. Isto vre me no stru~ wa ci pod se }a ju gra |a ne ko ji ima ju dvo ri {ta i vi ken di ce da obra te pa `wu na to ka ko odr `a va ju pri vat ne ze le ne po vr {i ne. Od go vor ni vla sni ci za {ti tom od kr pe qa mo ra ju da se ba ve od pro le }a do ka sne je se ni. To su pro sto ri po ko ji ma se, osim qu di, kre }u do ma }e `i vo ti we, di vqe `i vo ti we, lu ta li ce i ku} ni qu bim ci. Ka ko bi za {ti ti li i wi ho vo zdra vqe i zdra vqe od ra slih i po seb no de ce ko ji do la ze sa wi ma u kon takt, neo p hod no je re dov no odr `a va we trav wa ka. To pod ra zu me va we go vo {i {a -

Kri sti na Ste pa no vi}, ~e tvr t i raz r ed Me d i c in s ke {ko le: - Pla ni ra le smo dru ga ri ce i ja za jed no da u`i va mo za ovaj ras pust, ali ne ke od wih su spre ~e ne, pa sam od lu ~i la da pra zni ke pro ve dem kod ku }e.

Za 1. maj, ako ne {to is kr sne oti }i }e mo ne gde.

N. R.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Na po klon kwi ga o Tol sto ju

Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Tol stoj” auto ra Mihaila Baji}a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most- Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U kwi zi je na ve de no:

„Sam Tol sto jev put bio je su {tin ski po ve zan sa epo hom, ali je no sio i epo hal ni ka rak ter.

Taj put je ve lik, dug i tra gi ~an, ve o ma slo `en, o{tar i iz ra zi to pro tiv re ~an. We go va po ja va no si u se bi bit ne cr te isto ri je ru skog na ro da i do mi na ci je ru ske mi sli na pla ne tar nom ni vou- i to, u jed nom od naj dra ma ti~ ni jih pe ri o da isto ri je svog na ro da, ne po sred no pred re vo lu ci ju” N. R.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU KWI GE

Ro man „Pan do rin kqu~” na dar Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Pan do rin kqu~“ Lin Hajtman, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“.

Neo ~e ki va ni gost, Rej ~el, biv {a `e na Har vi ja Bal ti mo ra, de tek ti va s ko jim Aleks [a na han ra di, po ja vi }e se mno go go di na po {to ga je osta vi la zbog mla |eg mu {kar ca, u isto vre me ka da na su prot noj stra ni sve ta po~ nu da se de {a va ju za go net ne stva ri. ^e ti ri go di ne po sle iz u zet no pro fe si o nal no iz ve de ne

i iz u zet no kr va ve ot mi ce avi o na, li~ ne stva ri ko je su pri pa da le `r tva ma pro na |e ne su u ku }i ko ja je slu `i la te ro ri sti ma kao skro vi {te. Ot kri }e ove je zi ve vre men ske kap su le ini ci ra lan ~a nu re ak ci ju, ko ja vo di pra vo do Rej ~el. Kad Aleks uspe da ras pe tqa Rej ~e li ne la `i, usta no vi }e da je go ni ru ska ma fi ja, da je uhva }e na u mre `u sa mo zva nih bo ra ca pro tiv zlo ~i na i pri nu |e na da se pro tiv svo je vo qe za pu ti u pro {lost svog po slov nog part ne ra – gde }e za i sta pro na }i kqu~ taj ne, ali i na u ~i ti vr lo bol ne lek ci je.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

Ra do vi u Ka me ni~ kom par ku

we, a po sle to ga tret man od go va ra ju }im pre pa ra tom, sa ve tu ju stru~ wa ci iz ovog pred u ze }a.

Gra |a ni bi, po sle bo rav ka u pri ro di, u vi ken di ca ma, ali i par ko vi ma tre ba lo oba ve zno da se

pre gle da ju i uko li ko pri me te kr pe qe, obra te le ka ru. Oba ve zan je i pre gled ku} nih qu bi ma ca pre ula ska u stan, a ako se pri me te kr pe qi, qu bim ca tre ba od ve sti kod ve te ri na ra.

Q. Na to {e vi}

IS TRA @I VA WE VIK TI MO LO [KOG DRU [TVA SR BI JE PO KA ZA LO

Na si qe tr pi sva ka dru ga No vo sa |an ka U No vom Sa du sva ka dru ga is pi ta na `e na do `i ve la je psi hi~ ko na si qe u vi du po ni `a va wa, oma lo va `a va wa, emo ci o nal nog na si qa, pret wi, uce na i izo la ci je, go vo ri is tra `i va we Vik ti mo lo {kog dru {tva Sr bi je. Tre }i na is pi ta ni ca do `i ve la je fi zi~ ko na si qe, a sva ka ~e tvr ta `e na ko ja je pri ja vi la sek su al no na si qe bi la je iz No vog Sa da. I sve vi {e de ce tr pi na si qe, za po sta vqa we i za ne ma ri va we u po ro di ci. Zbog to ga su otvo re ne dve Si gur ne ku }e - de~ ja i `en ska.

U @en sku si gur nu ku }u sme {ta ju se `e ne ko je tr pe bi lo ka -

kav vid na si qa u po ro di ci, a po mo} mo gu da po tra `e u Cen tru za so ci jal ni rad. Osnov ni kri te ri jum za pri jem `e ne u ku }u je na si qe - fi zi~ ko, sek su al no, psi hi~ ko, eko nom sko. U slu ~a ju ak tu el nog na si qa u po ro di ci `e ne i de ca sme {ta ju se u Si gur nu `en sku ku }u i pru `a im se za {ti ta u vi du pri hvat ne sta ni -

Sme {taj za ma li {a ne

Ivan Pete, tre }i raz red Teh ni~ ke {ko le: - Ovaj ras pust pro ve {}u sa po ro di com. Pla ni ram na rav no i iz la zak sa dru ga ri ma za vi kend. Tre ba lo bi da idem u Ita li ju, ali jo{ uvek ni je si gur no.

dnevnik

EKI PE „CI KLO NI ZA CI JE“ NA TE RE NU

ANKETA

Ogwen Goranovi}, ~e tvr ti raz red Po qo pri vred ne {ko le: - Sa da ni sam u si tu a ci ji da ne gde idem, pa }u osta ti kod ku }e sa ro di te qi ma. Mo `da }u sa dru ga ri ma za vi kend u ka fa nu, a za 1. maj ve ro vat no idem ne gde na ro {ti qa we.

c m y

8

De~ ja si gur na ku }a za ne zbri nu tu de cu ima 30 le `a je va. Dnev ni bo ra vak mo `e da pri mi 55 {ti }e ni ka so ci jal no ugro `e ne i za ne ma re ne de ce. Go di {we, kroz Si gur nu ku }u pro |e oko 200 de ce, {to je bli zu 1.500 ko ri sni ka od we nog osni va wa.U ovo pri hva ti li {te sme {ta ju se i de ca iz dru gih gra do va ko ja su uhva }e na u pro {wi i skit wi.

O pri sil nim mi gra ci ja ma u Sr bi ji Okru gli sto na ko me }e se di sku to va ti o do ku men tu „Iza zo vi pri sil nih mi gra ci ja u Sr bi ji“, ko ji je iz ra dio tim ne vla di nih or ga ni za ci ja, odr `a }e se u pe tak

u 12 ~a so va u ho te lu „Put nik“, Uli ca Ili je Og wa no vi }a 24. Bi }e re ~i o po lo `a ju iz be gli ca, in ter no ra se qe nih li ca, po vrat ni ka i tra `i la ca azi la.

G. ^.

^ITAOCI PI[U SMS

ce, pri ~e mu se ra di na tre nut nom pri je mu `r ta va na si qa.

U ta kvoj si tu a ci ji ni je po treb no pri lo `i ti do ku men ta ci ju ko ja je oba ve zna za pri jem. Do la skom u Si gur nu `en sku ku }u `e ne i de ca se upo zna ju sa dru gim ~la no vi ma ku }e, `i vot nim pro sto rom i okru `e wem. U at mos fe ri si gur no sti, pri hva ta wa i po dr {ke pru `a im se mo gu} nost da se opu ste, od mo re, okre pe, do bi ju pa `wu i ur gent nu po mo} ko ja im je po treb na (me di cin ska, psi ho lo {ka ). U ovoj fa zi, ko ja mo `e da tra je krat ko, `e na i de te ima ju pra vo na ne gu, i pra vo da im se ne po sta vqa pi ta we kom pe ten ci je da sa mo stal -

no re {a va ju slo `e ne pro ble me Po ste pe no uz sve bo qu ori jen ta ci ju, upo zna ju se s po tre ba ma i zah te vi ma or ga ni zo va wa sva ko dnev nog `i vo ta. De taq ni je se upo zna ju s vr stom i na ~i nom pru `a wa stru~ ne po mo }i, ko ja se or ga ni zu je u okvi ru Si gur ne `en ske ku }e i ko ju mo gu da ko ri ste kroz in di vi du al ni i grup ni rad, raz li ~i te kre a tiv ne ra di o ni ce ili edu ka ci je. Do bi ja ju i po mo} u po ve zi va wu s dru gim in sti tu ci ja ma ko je su od zna ~a ja u re {a va wu wi ho vih pro ble ma, sud, Cen tar za so ci jal ni rad, zdrav stve ne usta no ve, {ko la, po li ci ja.

Q. Na to {e vi}

U MZ „JU GO VI ]E VO”

No se krup an ot pad Kon t ej n e r i za od l a g a w e krup nog ot pa da po sta vqe ni su od da nas do ~e tvrt ka u MZ „Ju go vi }e vo”. Kon tej ne ri ~e ka ju na ot pad na uglu uli ca Mi len ka Gr ~i }a i Or lo vi }a Pa vla,

Jan k a ^me l i k a i Ni k o l e Mir ko va, na par king pro sto ru Ve se li na Ma sle {e broj 136 i na kra j u Uli c e Te o d o r a Kra ~u na.

A. L.

065/47-66-452

Lift skup ko li mu zi na Odr `a va we lif ta u zgra di 90 evra me se~ no, {to je go di {we 1.080 evra. Ma lo li je?

062/2630... * * * Zbog ~e ga pla }a mo RTS kad ne pre no se fi na le NLB li ge.

062/2630... * * * Sva ko ju tro ko ri stim grad ski pre voz i isto to li ko pu ta se zgro zim nad ne kul tu rom pu {a ~a na sta ni ca ma. Ba ca ju pi kav ce svu da po sta ja li {tu ima ih na sto ti ne - ali ba{ wih bri ga. U svom sta nu to ne ra de si gur no.

Da li grad ska upra va mo `e da re {i to ne vi |e no ru glo i da po~ ne da ka `wa va te ba ha te i ne va spi ta ne su gra |a ne?

064/0498... * * * Po li ~i ta ri, ne glu pi raj te se!

Ko je wi ve za iz grad wu? Ima mo pra znih ha la, sa mo fa le pa met ni qu di ko ji `e le ovom gra du do bro i po {te nu za ra du. Tre ba im sa vre me na opre ma i pro gram, pa gde bi nam bio kraj! In du stri ja kao ne kad! Sa mo tre ba hte ti!

064/2466... * * * Ce la stra ni ca po sve }e na lo vu! Pi {i te i o ri bo lo vu!

065/6090... * * * No vi Sad si gu ran grad! Sru {i li dim wak u Rad ni~ koj i vi -

{e pro ble ma ne ma. A {to tik uz taj dim wak pa da fa sa da sa mu ze ja, ni kom ni {ta. Da ne }e sru {i ti i mu zej? Da po pra ve ili sa gra de ne zna ju!

063/5451... * * * Ni ko li }u, po de li in fu zi ju sam nom, glad na sam, ne mam po sla, ne mam pa ra.

064/2859... * * * No vi Dom u~e ni ka „Ni ko la Voj vo di}„ u Ki kin di sve ~a no su

otvo ri li... Iz grad wa ovog Do ma za po ~e ta je 1990. go di ne... Da li je mo gu }e da iz grad wa Do ma za 150 u~e ni ka i stu de na ta tra je 21 go di nu? U sva kom slu ~a ju je le po ~u ti le pu vest, pa i po sle 20 go di na ~e ka wa.

064/1462... * * * Mi ma li ak ci o na ri “[i pon sa”, sa 25 od sto ka pi ta la ba tr ga mo se sa dr `a vom ve} osmu go di nu za svo ja pra va. Pred met

ide od ru ke do ru ke i ta ko u krug.

063/7044... * * * Dok ko mu nal na po li ci ja ju ri ba ke po De te li na ri ko je pro da ju ja ja i pa ra dajz sok da bi ku pi le le ko ve, ne ha ju za nas na Bu le va ru ko ji ne mo `e mo spa va ti u svo jim sta no vi ma od sil ne bu ke iz pi ce ri ja i ka fi }a.

064/2488... * * * To mo, uozbi qi se ako ho }e{ da do bi je{ iz bo re!

063/8776... * * * Ni je hri {}an ski {trajk gla |u, a 500 hi qa da qu di gla du je, a ne {traj ku je, i to je hri {}an ski. U ovoj ze mqi sve je na o pa ko.

062/6067...

* * * Kod me ne iz sla vi ne cu ri muq, ose }a se stra {an smrad. To mo ram da pla tim? Do kle ta ko?

064/1789... * * * O~e ku je li bi lo ko ja stran ka gla so ve od ot pi sa ne ma se za po sle nih u pri vatnnm sek to ru?

Pla te, zdrav stve no osi gu ra we, go di {wi od mor, pa jo{ pla }en, ko ji slo bo dan pra zni~ ni dan, ras kid ugo vo ra o ra du po za ko nu baj ka u ko ju vi {e ni ko ne ve ru je, pa ni in spek ci ja, jel ih vi {e ne ma po pri ja vi.

062/416...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak26.april2011.

9 Fo to: S. Mi le ti}

PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA ALEKSANDAR JOVANOVI] JU^E S RADNICIMA GSP-a

Us kr {wa ja ja za vo za ~e Vo za ~e Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a ju ~e su kod @e le zni~ ke sta ni ce na po slu ob i {li pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor GSP-a Bra ni slav Bo ga ro {ki i od ne li im us kr {wa ja ja. Jav ni grad ski pre voz jed na je od slu `bi za ko je ne po sto je pra zni ci, te je pred sed nik Skup {ti ne `e leo da obi |e vo za ~e grad skog pre vo zni ka ko ji ra de to kom us kr {wih pra zni ka.

- Bez ob zi ra {to su us kr {wi pra zni ci, grad mo ra da na sta vi da funk ci o ni {e. Si gur no ni je la ko da se ume sto sa naj bli `i ma, pra zni ci pro vo de na po slu, ali oba ve ze se mo ra ju is pu ni ti, kao da je sva ki dru gi dan - ka zao je Jo va no vi}, za hva liv {i se vo za ~i ma JGSP-a „No vi Sad” {to rev no sno oba vqa ju po sao.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Di rek tor JGSP-a „No vi Sad” Bra ni slav Bo ga ro {ki pod se tio je da se dnev ni red vo `we to kom us kr {wih i pred sto je }ih pr vo maj skih pra zni ka od vi ja po ne deq nom re du vo `we, a da }e se, uko li ko bu de po tre be, broj vo zi la na uli ca ma No vog Sa da po ve }a ti.

- Vo za ~i ra de sva kog da na u go di ni, a u da ne pra zni ka wih 350 je stal no u sme ni - is ta kao je Bo ga ro {ki.

Pred sed nik Skup {ti ne i di rek tor Grad skog sa o- bra }aj nog pred uz e }a, na kon raz go vo ra sa vo za ~i ma na okret ni ci kod @e le zni~ ke sta ni ce, po se ti li su i vo za ~e ko ji su se spre ma li da pre u zmu sme nu, u vo za~ kim pro sto ri ja ma, ta ko |e kod @e le zni~ ke sta ni ce.

A. V.

DE@URSTVA OD MRAKA DO JUTRA NISU „PRIVILEGIJA“ SAMO LEKARA, VATROGASACA I POLICAJACA

No} na {ih ta po sta la pre mi ja Po sled wih go di na, usled dru {tve nih i po li ti~ kih pro me na, sve je vi {e po slo va u ko ji ma je rad u no} noj sme ni oba ve zan. Po red dok tor skih de `ur sta va, po li ci je, va tro ga sa -

ca, no} nih ~u va ra i tak si sta da nas (no }as) je u gra du mno go {i ra le pe za za ni ma wa ko ja tra `e otvo re ne o~i i ka da ceo No vi Sad spa va. Sa da no }u ra de i pro dav ni ce br ze hra ne, mar ke ti, ~u va ju se ugo sti teq -

NA FASADI CK 13

Ukla wa we gra fi ta mr `we Omla din ski cen tar CK 13 po zi va gra |a ne da po mog nu u ak ci ji ukla wa wa gra fi ta mr `we sa fa sa de Cen tra, ko ja }e se odr `a ti da nas u 12 ~a so va u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13.

Ka ko sto ji u po zi vu Cen tra, ko mu nal na in spek ci ja, iako je to u we noj nad le `no sti, ni je re a go va la na zah tev Cr ne ku }e da se uklo ne gra fi ti mr `we, ko ji su is pi sa ni pre vi {e od me sec da na.

Iz Omla din skog cen tra na gla {a va ju da akt is pi si va wa ova kvih gra fi ta ne pred sta vqa sa mo uni {ta va we imo vi ne, ne go i {a qe po ru ke mr `we. Sav ma te ri jal za ukla wa we gra fi ta je obez be |en, a tro {ko ve }e sno si ti Omla din ski cen tar.

I. D.

Pu tu ju }a iz lo `ba Iz lo `ba na gra |e nih ra do va sa 89. pu tu ju }e iz lo `be ADC Wu jork bi }e otvo re na su tra, u 20 ~a so va u Ga le ri ji ITD (In sti tut za Tran sfu zi ju Di zaj na), po red sa ta, na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ulaz je slo bo dan.

A. V.

ski objek ti, ne ke pe ka re su otvo re ne do sit nih sa ti... Da nas kad je sva ki po sao ko ji qu di do bi ju vre dan kao „su vo zla to“ ni ko me ne pa da te {ko rad no }u.

- Za po sli la sam se ov de po sle du gog tra `e wa po sla, ta ko da sam u jed nom mo men tu bi la sprem na da pri hva tim bi lo {ta. @i vim sa ro di te qi ma ta ko da sa ovom pla tom mo gu da po kri jem svo je tro {ko ve. Kad

ra dim no }u ume da bu de ja ko do sad no, jer pre ko rad nih da na ne ma pu no po sla, ali se po sle od re |e nog vre me na na vik ne{.

Vi ken dom ima do sta po sla, po go to vo kad se qu di vra }a ju iz iz la ska, ta da sme na pro |e ja ko br zo – re kla je M. F. ko ja ra di u pro dav ni ci br ze hra ne. Ona jo{ do da je da joj je ne kim da ni ma `ao {to i sa ma ne mo `e da iza |e u grad sa dru ga ri ca ma.

Po sao no} nog ~u va ra, ko ji po sta je po tre ba zbog po ra sta kri mi na la u gra du, uglav nom je do sa dan i usa mqe ni~ ki, ali je ne kim qu di ma vre dan iz vor pri ho da a ne ki ma i na ~in da do dat no do pu ne svoj ku} ni bu xet po red stal nog po sla ili pen zi je.

- Oti {ao sam u pen zi ju pre de se tak go di na ali mi mo ja pen zi ja od 15.000 di na ra ni je do voq na, pa sam re {io da se za po slim kao ~u var, ka ko bi za ra dio do dat ni no vac.

Na po slu ni je ba{ za ni mqi vo za to {to sam uvek sam, ali pre kra }u jem vre me ~i ta wem kwi ga

i gle da wem te le vi zi je, pa mi vre me br `e pro |e, ni kad u `i vo tu ni sam pro ~i tao to li ko kwi ga. Po ne kad odem po red do tra fi ke ko ja isto ra di ce lu no}, pa pi jem ka fu sa mom kom {to ta mo ra di, ali we mu do |e de voj ka, pa ne osta nem du go da im ne sme tam – sa osme hom je re kao na{ su gra |a nin ko ji ra di kao ~u var u jed nom ugo sti teq skom objek tu.

No} ni `i vot u gra du se ne mo `e za mi sli ti bez tak si sta ko ji su pri nu |e ni da ra de no} ne sme ne vi ken dom jer je ta da i za ra da naj ve }a.

- Ra dim no }u uglav nom vi ken dom, jer je ta da ima naj vi {e po sla a kod ku }e imam de te ko je mo ram da pre hra nim. U ovom po slu se uvek ne {to de {a va, upo zna je{ raz li ~i te qu de, ko ji uglav nom ima ju {ta da is pri ~a ju, ili da se po `a le na ne ke pri vat ne pro ble me. Ja po ne kad po mi slim da ra dim i kao psi ho log, jer se qu di la ko otva ra ju i pri ~a ju mi ne ke stva ri ko je ne kom dru gom mo `da ne bi re kli. In ci de na ta sa mu {te ri ja ma, obi~ no ka da su ma lo vi {e po pi li ima, ali ne u ve li kom bro ju - re kao je tak si sta S. T. G. ^etnik

VE@BA KONVERZACIJE U CK 13 I AMERI^KOM KUTKU

Stra ni je zik bes plat no kao ma ter wi Bez ob zi ra na to ko li ko du go u~i li ne ki je zik, ~i we ni ca je da se zna we ak ti vi ra tek ka da se za i sta pro go vo ri na tom je zi ku. ^e to se zna we ste ~e no kroz {kol ski si stem sma tra pri li~ no pa siv nim.

Mno gi ma ko ji su ima li pe ti ce iz en gle skog, ne ma~ kog ili ne kog dru gog stra nog je zi ka, re ~e ni ce ta da jed no stav no ne iz la ze ona ko ka ko bi oni hte li ili ka ko sma tra ju da tre ba. Upra vo iz ovog raz lo ga va `no je kon stant no una pre |i va ti zna we je zi ka i {to je naj va `ni je pri ~a ti i pri ~a ti.

Is ku stvo onih ko ji stra nim je zi kom ba ra ta ju kao ma ter wim, ka `e da je naj bo qe bo ra vi ti u ze mqi u ko joj se go vo ri je zik ko ji se u~i, no ne ma ju svi ovu mo gu} nost. Upra vo za one ko ji ne pu tu ju ~e sto ili ne pu tu ju uop {te, po bri nu li su se Omla din ski cen tar CK13 i Ame ri~ ki ku tak ko ji or ga ni zu ju bes plat ne ~a so ve kon ver za ci je na ne ma~ kom, od no sno en gle skom je zi ku.

- U Ame ri~ kom kut ku mo men tal no ima mo dve gru pe - ti nej xer sku i gru pu za od ra sle. ^a so ve za ti nej xe re dr `i jed na vo lon ter ka, ina ~e

stu dent ki wa an gli sti ke, jed nom ne deq no i to u okvi ru pro gra ma ta ko zva nog „Klu ba mla dih„. Gru pa za od ra sle ima usta qe ne ter mi ne po ne de qak i sre da od 18.30 do 20 ~a so va - ob ja {wa va ko or di na tor pro gra ma „Ame ri~ kog kut ka” Zo ran Jo zi}.

Ka ko na gla {a va, ~a so vi kon ver za ci je je su bes plat ni, ali svi ko ji `e le da pri su stvu ju tre ba da po sta nu ~la no vi „Ame ri~ kog kut ka”.

U~la we we je, ta ko |e, bes plat no, a po treb no je do ne ti jed nu fo to gra fi ju i li~ nu kar tu.

- Na ~a so ve kon ver za ci je do la zi u pro se ku pet na e stak oso ba. To su qu di ko ji ima ju ne ko kwi {ko zna we en gle skog je zi ka, pa ho }e vi {e prak se ili oni ko ji ima ju ne ki ma li strah od kon ver za ci je na en gle skom, od no sno oni ko ji su ne si gur ni u svo je zna we - do da je Jo zi}.

Za one ko ji bi da pro go vo re na ne ma~ kom je zi ku Omla din ski cen tar CK13 or ga ni zu je bes plat ne ~a so ve kon ver za ci je ko ji se odr `a va ju sre dom od 20 do 22 ~a sa. O ras po lo `e wu na ~a so vi ma go vo ri je dan od po la zni ka Ni ko la Mi lin kov,

ko ji je ne ma~ ki je zik u~io i u osnov noj {ko li i na fa kul te tu ali ne sma tra da mu je ste ~e no zna we do voq no da bi te~ no pri ~ao na ne ma~ kom.

- At mos fe ra je vr lo opu {te na.

Oku pi mo se, sed ne mo na sto li ce po sla ga ne u krug, a ne ko se i za va li na ka u~. ]a ska mo o raz li ~i tim te ma ma - od kva li te ta ra ki je i o to me ko {ta vo li da je de, do nu kle ar ne ka ta stro fe u Ja pa nu - ob ja {wa va Mi lin kov. ^a so ve u CK13 vo de Nem ci, a pri su stvu ju uglav nom stu den ti ger ma ni sti ke, de ca ga star baj te ra ko ja su `i ve la u Ne ma~ koj i Austri ji, pa do la ze da bi osve `i li zna we i da ne bi za bo ra vi li je zik.

- Ja sad mo gu bez pro ble ma da pra tim te le vi zij ski pro gram ne ma~ kih me di ja, ~i tam no vi ne, re zer vi {em ho stel ili da se pri ja vim za ma ster stu di je na ne ma~ kom je zi ku. Sa dru ge stra ne, pri me tio sam da ka da sa stran ci ma te~ no pri ~a{ na wi ho vom ma ter wem je zi ku, oni to i te ka ko zna ju da ce ne i po {tu ju - do da je Mi lin kov.

J. Zdjelarevi}

Bu le var i ba {ti ca Mla d i luk, ze l e n a sa l a t a, po sta vqe ne prit ke za pa ra dajz ili bo ra ni ju, a sve to iz me |u No vog na se qa i De te li na re.

Po tre ba ili ra zo no da, {ta god da je raz log ovom „na seq va wu“ jav ne po vr {i ne, pre tvo ri lo je za ra sle li va de u se o ske ba {ti -

ce. Ne ka da ih je bi lo mno go vi {e, ali su na kon pro bi ja wa Bu le va ra Evro pe pre `i ve le po ne ke. Mo `da bi za sve bi lo bo qe da je za sa |e no cve }e i dr ve }e, ali {ta je tu je...Bar ne ko ima ko ri sti.

A. V.

U KARLOVCIMA USKORO OBELE@AVAWE DVA I PO VEKA SABORNE CRKVE

I pa tri jarh Iri nej na pro sla vi Obe le `a va wu dva i po ve ka Sa bor ne cr kve u Srem skim Kar lov ci ma i we nom osve }e wu na kon ne dav no za vr {e ne ge ne ral ne ob no ve pri su stvo va }e i pa tri jarh srp ski Iri nej, sa zna je mo u Epar hi ji srem skoj, u ko joj se uve li ko spre ma ju za ovaj ve li ki du hov ni i umet ni~ ki do ga |aj. Pro sla va }e bi ti odr `a na 21. i 22. ma ja. Pa tri jarh }e sa osta lim ar hi je re ji ma Srp ske pra vo slav ne cr kve slu `i ti sve tu ar hi je rej sku li tur gi ju u Sa bor nom hra mu u ne de qu, 22. ma ja od 9.30 sa ti ka da }e i oba vi ti ~in osve }e wa.

Pro gram sve ~a no sti po ~i we u su bo tu, 21. ma ja. Pred vi |e no je da u 16.30 sa ti bu de ve ~er we bo go slu `e we u cr kvi, a po tom u Pa tri jar {ij skom dvo ru iz lo `ba o ob no vi

hra ma, ko ju je pri re dio Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, ko ji je i iz vo dio ra do ve.

Umet ni~ ki deo pro gra ma }e se od vi ja ti na cen tral nom tr gu, a u we mu u~e stvu ju: „Le gen de”, Pa vle Ak sen ti je vi} i gru pa „Za pis”, ho ro vi „Sve ti Ge or gi je” i „An ti fon” iz No vog Sa da, „Sve ti Ni ko laj” iz Kar lo va ca i „Sve ti Ni ko laj srp ski” iz No ve Pa zo ve, te glum ci Gor da na \ur |e vi} - Di mi} i Ne boj {a Du ga li}.

Su tra dan po sle li tur gi je i osve }e wa cr kve na tr gu }e ta ko |e bi ti umet ni~ ki pro gram. Na stu pi }e Bi qa na Kr sti} i gru pa „Bi strik”, an sambl „Ser bo plov”, kul tur no - umet ni~ ka dru {tva „Vi la” iz No vog Sa da i „Bran ko vo ko lo” iz Kar lo va ca.

Z. Ml.

I OVE GODINE NAGRADNA AKCIJA U KARLOVCIMA

Tr ka za naj lep {e ba {te i ku }e

Dru {tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca u sa rad wi sa kar lo va~ kom op {ti nom or ga ni zu je i ove go di ne na grad nu ak ci ju „Sa ~u vaj mo le pe ku }e i ba {te Srem skih Kar lo va ca”, a svi ko ji `e le da u~e stvu ju tre ba da se pri ja ve na bro je ve te le fo na 685 3033 i 685 - 3034 u op {tin skom Ode qe wu za ur ba ni zam i gra |e vin sko ze mqi {te. Rok za pri ja vu je 15. jun, po sle ~e ga }e oce wi va~ ka ko mi si ja obi }i pri ja vqe ne i pro gla si ti naj lep {e ba {te. Do de la na gra da bi }e kao i pro te klih

de ce ni ju i po za vre me „Kar lo va~ ke ber be gro `|a”.

Na me ra or ga ni za to ra ak ci je je ste da pod stak ne Kar lov ~a ne da ~u va ju i una pre |u ju tra di ci o nal ne ar hi tek ton ske i vrt ne am bi jen te, pa su za to tak mi ~ar ske ka te go ri je sa mo tra di ci o nal na ku }a i le pa ba {ta. Ali, ka ko u ovom udru `e wu is ti ~u, oce wi va }e se i na gra |i va ti i po je di na~ ni ele men ti kao {to su vin ski po dru mi i la gu mi, ve ran de, te ra se, fa sa de i sli~ no.

Z. Ml.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak26.april2011.

c m y

10

DNEVNIK

НЕГОВАЊЕ СТАРИХ ОБИЧАЈА У САНАДУ, НА СЕВЕРУ БАНАТА

Поливачи чувају традицију

САНАД: Другог дана великог хришћанског празника Васкрса чланови Културно-уметничког друштва „Вук Караџић“ из Санада, код Чоке, седму годину заредом постарали су се да не падну у заборав стари обичај па су организовали поливање девојака. Један од поливача са фијакера Љубиша Закић одважно је преко капије питао домаћине да ли имају у кући девојку.

- Имамо две лепотице - одговара домаћин Љубиша Олушки, а момак поливач онда вели да отварају капију. Потом прилази родитељима девојака Љубиши и Светлани Олушки, па уз пригодну здравицу поздравља укућене, а следи и поливање мирисним водицама. Ћерке Сашка и Душанка немају куд, а музичари развлаче кармонике и певају бећарац. Поливачи после чашћавања са музикантима и поливеним девојкама седају у фијакере и весела поворка наставља до наредног одредишта, где у кући има девојака. Председник КУД „Вук Караџић“

Поливање девојака у Санаду

Светозар Јованов каже да поливача после обнове ове традиције у селу има све више. Они обилазе комшинице, рођаке и познанице и поливају их парфемима и водом. У селу је све мање младих па и девојака нема као некада, а још мање фијакера, па су у помоћ дошли и фијакери из Сенте, Новог Кнежев-

ца и Остојићева. На тај начин је обезбеђено да у фијакерима има места за све поливачи и музиканте за обилазак девојака, а после обиласка девојака у Дому културе приређено је резање славског колача, освећење кољива и свечани ручак уз богат културно-забавни програм. Текст и фото: М. Митровић

Весеље на Карамел фестивалу

МАРТОНОШ: Треи прављење грнчарских ћи Карамел фестивал, производа од глине. У приређен јуче у Мартопрограму су наступили ношу код Кањиже протемалишани из забавишта, као је у добром празничученици основне школе, ном расположењу. Оргафолклорни и плесни аннизатори из Удружења самбли из Мартоноша, грађана „Крамел“ потруХоргоша и Кањиже, а у дили су се да културновашарској улици старих забавни програм буде разаната представили су се зноврстан, а кулинари су корпари, ковачи, цвећасе потрудили да и трпеза ри, посластичари, израбуде богата. У ускршњем ђивачи украсних предполивању девојака учемета и дечијих играчака ствовали су момци из сеи други гости. Мајстори ла, а представили су се С јучерашње манифестације у Мартоношу посластичарске радње јахачи Коњичког клуба „Халас Јожеф“ из Аде. До- „Фоци цуки“ из Мартоноша приказали су како се маћин и главни организатор је Антун Ђерке са са- праве карамел производи. радницима. За децу је уприличено украшавање јаја М. Мр.

Danas u nOVOM saDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15.10),­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(12.10, 14.10,­16.10),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.10),­„ran­go”­(12.20,14.20,­16.30),­„Bez­gra­ni~­no”­(17.30),­„Hop”­(12.05,­14.05,­15.45),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(22.40),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(18.30,­20.40),­„rio”­(11.30,­12,­13.30,­14,­15.30,­16,­18.15, 20.30,­21.30),­„Ob­red”­(18,­20.10,­22.25),­„Je­sen­u­mo­joj­uli­ci”­(19.30,­22.30), „Bez­i­me­ni”­(18.10,­20.20,­22.35),­„Vo­da­za­slo­no­ve”­(17.45,­20,­22.20).

Jadran:­„Osam­mi­nu­ta”­(19),­„Sa­kr­pan~”„­(21).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Zoj­kin­ stan”­ -­ dra­ma (19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Do­bar­de­~ak”­-­dra­ma­(20.30).

Pozori{te mladih,­ve­li­ka­sa­la­„Te­sto­ste­ron”­(20). novosadsko pozori{te „Ka­mer­{pil”­(19).

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18,­ 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18,­pe­tak­12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­ Trg­ ga­le­ri­ja­ 2,­ 528–185­ (10–18,­ ~e­tvr­tak 13–21):­stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske,­ Ma­ti­ce­ srp­ske­ 1,­ 420–198­ i 420–199­(7.30–19.30) Gradska biblioteka,­ ogra­nak­ „\u­ra­ Da­ni­~i}”,­ Du­nav­ska­ 1,­ 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawene Desanka Dragutina Veli~kovi} (1929) u 10.30 ~asova, Nada Todora Pavlov (1925) u 11.15, Saveta Dragomira Milo{evi} (1950) u 12 i Slavka Mirka Jovan~evi} (1933) u 12.45 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Bosiqka Vlada Tufegyija (1949) u 15 ~asova.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645,677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak26.april2011.

11

БАЈКЕРИ ПОНОВО ОБРАДОВАЛИ МАЛИШАНЕ

Људскост нема алтернативу

Потписивање уговора

ЗА КИКИНДСКЕ КУЛТУРНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ 8,9 МИЛИОНА ДИНАРА

Новац за шест пројеката

КИКИНДА: Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић, са челницима кикиндске локалне самоуправе и представницима културних институција у граду потписао је уговор о финансирању пројеката којима су одбрена средства по конкурсу министартсва. Министар Марковић истакао је да је новац одобрен за шест пројеката који се баве презентацијом архивске грађе, музејског и нематеријалног наслеђа.

-Знамо да има мало новца, а квалитетних пројеката из Кикинде има доста. Представници културних институција из Кикинде конкурисали су за средства са добрим пројектима. Новца нема довољно за све, али оно мало средстава што има у држви морамо што пре активирати и то је разлог што сам дошао лично са овим уговорима. То је ваш новац и на

овај начин ће брже стићи до вас. Уговори су потписани на суму од око 8,9 милиона динара – рекао је Предраг Марковић.-Народном музеју одобрено је 2,5 милиона динара, Интернационалном вајарском симпозијуму „Терра“ пет милиона, Историјском архиву 400 хиљада, Туристичкој организацији Оопштине Кикинда припало је 250 хиљада динара, Народном музеју 180 хиљада, док је за нематеријално наслеђе северног Баната издвојено 250 хиљада динара.Уговори су потписани у простору „Терре“, а пет милиона динара, колико је одобрено овој институцији утрошиће се за адаптацију некадашње сушаре црепа, где ће бити смештено близу хиљаду теракота великог формата које су смештене у дворишту. Народни музеј новац ће искористи за постављање нове сталне поставке. А. Ђ.

Ражањ у близини гнезда

ИЗЛЕТНИЦИ ИЗГРЕДНИЦИ У ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ

Отерали ретку црну роду

АПАТИН: Група непознатих изгредника поломила је две табле у резервату Горње Подунавље које је поставило Јавно предузеће „Војводинашуме“, шумска управа Апатин око гнезда заштићене птице црне роде на полуострву код „Плаве руже“. Уклонивши табле и ограду, излетници су огулили кору са стабала врбе, посекли гране, направили ражањ на свега десетак метара од гнезда, отеравши тако ову ретку врсту птице, која се налази на светској Црвеној листи заштите.

- Црна рода се налази на светској листи заштите као угрожена врста. Гнезда се не смеју ни нашим законом нарушавати. Значај овог подручја је већи када се зна да ће Горње Подунавље, у процесу приступања наше земље ЕУ, постати „Натура 2000“, односно подручје, у коме ће се морати по стандардима Европе, штитити станишта и заштићене врсте врсте птица попут црне роде и орла белорепана - каже директор Светске уније за заштиту природе (ИУЦН) за југоисточну Европу Борис Ерг. У апатинском делу Горњег Подунавља је тренутно активно 15

гнезда црне роде, три су у добром стању, док је у моношторском делу шест активних гнезда. Еколози и чувари природе сматрају да би на локално становништво требало стално апеловати на очување природних вредности.

- У развијеном свету управљачи природним добрима имају посебно добру сарадњу са локалним властима и становништвом. Локално становништво је прва карика да се сачувају нетакнути делови природе, заштити флора и фауна, зарад генерација које долазе - додаје Ерг. Вандали су такође ископали неколико тек засађених стабала врбе на плажи код „Плаве руже“. Наиме, наш прославчљени кошаркаш је посадио више десетина садница врбе како би купачи имали и хлада и сзтога је штета да има и оних којима те саднице сметају. С обзиром на то да се за првомајске празнике очекује, као и сваке године, велики број излетника, како на полуострву, тако и у околини „Плаве руже“, биће неопходно да се надлежне службе више ангажују и спрече девастацију природе, а изгреднике би требало и казнити. Ј. Прелчец

Отворена преводница у Куцури КУЦУРА: После седам месеци радова на ремонту електро и машинске опреме, вредних око 25 милиона динара, у Куцури је отворена преводница за пловидбу. Ремонт овог објекта је урађен након 30 година и лучка капетанија Нови Сад издала је саопштење бродарима о пуштању преводнице Куцура у рад. Ова преводница на Новом каналу изграђена је 1962. године и налази се на магистралном пловном путу Бечеј – Богојево. Годишњи промет робе на овом објекту је око 35 000 тона, а прође и до 100 бродова за годину дана. Радове на ремонту машинске опреме изводила је „Гоша Монтажа“ из Велике Плане, а електро опреме „Електро волт“ из Ваљева. М. Кк.

ЗРЕЊАНИН: Зрењанински мотоциклисти још једном су показали да имају велико срце. По други пут су за ускршње празнике посетили малишане који похађају Дневни центар за децу са инвалидитетом „Алтернатива” у Зрењанину и уручили им пригодне поклоне. Координатор акције Миша Хромчик вели да су бајкери деци даровали поклоне у вредности од око 60.000 динара. У акцији су учествовали мото клубови, али и доста самосталних мотоциклиста, не само из града на Бегеју, већ и из Вршца, Новог Сада, Београда и Суботице. Они су пред просторије „Алтернативе” дошли на око 200 двоточкаша. Директорка Центра за социјални рад Весна Станков за-

хвалила је на помоћи и додала да су бајкери, сем дарова за децу, донели и апарат за воду и кућицу за играње који ће користити Дневном центру.

- Ово само показује да се свест грађана о томе да треба да помажемо другима подигла на један виши ниво. Мотоциклисти су се потрудили да ова акција буде и зани- Хумани мотоциклисти мљива – рекла је Весна Стан- тет центра буде повећан, јер ков и напоменула да „Алтерна- има још деце, и у околним сетиву” тренутно похађа петнае- лима, којима би овај вид помосторо деце тешко ометене у ћи добродошао. психичком и физичком развоју. Дневни центар за децу са инНадлежни се труде да капаци- валидитетом добио је донације

ЗРЕ ЊА НИН СКИ СО ЛАР НИ КО ЛЕК ТО РИ ПРЕД СТА ВЉЕ НИ У РУ МУ НИ ЈИ

Град с нај ви ше сун че вих па не ла ЗРЕ ЊА НИН: Си сте ми со лар них ко лек то ра угра ђе ни у зре ња нин ску Оп шту бол ни цу „Др Ђор ђе Јо а но вић“ и Дом сред њо школ ских уче ни ка „Ан ге ли на Ко јић – Ги на“ пред ста вље ни су на ИБЕФ кон фе рен ци ји о об но вљи вим из во ри ма енер г и ј е, одр ж а н ој у ру м ун ском ме сту Ара ду. Ово ино стра но пред ста вља ње по сле ди ца је ду го го ди шње из у зет но успе шне са рад ње из ме ђу Ре ги о нал не при вред не ко мо ре Зре ња нин и Ко мо ре за ин ду стри ју, тр го ви ну и по љо при вре ду из Ара да. Кон фе рен ци ју је ор га ни зо ва ла не мач ка ком па ни ја РЕ Е ЦО, а пре да ва чи су би ли струч њ а ц и из по м е н у т е обла сти из Се ге ди на, Ара да, Те ми шва ра и Ре ши ца, као и Но ви ца Хор њак, ин же њер ин ве сти ци о не из град ње у ов да шњој бол ни ци. Хор њак је пред ста вио си стем со лар них ко лек то ра ко ји снаб де ва Оп шту бол ни цу са то плом са ни тар ном во дом. „Иако смо све до ци фи нан сиј ске кри зе ко ја се ма ни фе сту је у чи та вом све ту, ин ве сти то ри су у по тра зи за за ни мљи вим и без бед н им по с лов н им мо г ућ н о сти ма. Струч ња ци ка жу да ће над ме та ње у обла сти не крет ни на би ти за ме ње но но вим по слов ним ка на ли ма, као што су об но вљи ви из во ри енер ги је. У по с лед њ их не ко л и ко го д и н а број европ ских ком па ни ја из енер гет ског сек то ра је бр зо по рас тао, као и ин ве сти ци је у об но вљи ве енер ги је што је по ста вио но ве ре кор де сва ке го ди не“, по ру чи ли су ор га ни за то ри кон фе рен ци је у Ру му ни ји.

у школској опреми и храни и од Хуманитарног удружења „Табита” и Студентског парламента Високе техничке школе струковних студија у Зрењанину. Ж. Б.

VESTI Блокада пута

АПАТИН: Двочасовном блокадом пута према бањи „Јунаковић“, Пригревици и Сонти из правца Апатина, чланови Општинсклог одбора Покрета социјалиста, јуче су исказали своје незадовољство према трошењу пара из општинског буџета и месних самодоприноса на подручју општине као и однос Републичке владе према председнику Српске напредне странке Томислава Николића. Блокада пута прошла је без инцидената уз обезбеђење припадника МУП-а Србије, а за време блокаде пропуштена су само возила Хитне помоћи.

- Ово је само почетак блокада које планирамо и у току маја. Прво ћемо блокирати Пореску управу, здање Скупштине општине, а у плану је и блокада Апатина из свих праваца - рекао је председник ОО ПС Марко Кнежевић. Ј. П.

Формирање енергетског менаџмента Со лар ни ко лек то ри зре ња нин ској бол ни ци ште де но вац

У Евро пи по сто ји све ви ше и ви ше пред у зет ни ка ко ји же ле да се ба ве из град њом хи дро е лек тра на, ве тре ња ча за про из вод њу елек трич не енер ги је, по ља со лар них па не ла или фа бри ка би о ма се, те су струч ња ци из Ср би је, Ма ђар ске и Ру му ни је оце ни ли да на у ка и при вре да тре ба да са ра ђу ју што те шње ра ди оства ри ва ња за јед нич ког ци ља, а то је раз вој ал тер на тив не про из вод ње енер ги је. Ина че, за хва љу ју ћи си сте ми ма у бол ни ци и ђач ком ин тер на ту, Зре ња нин је да нас на пр вом ме сту у Ср би ји, ка да је реч о по вр ши ни под сун че вим ко лек то ри ма. Они су ин ста ли ра ни 2009. го ди не, за хва љу ју ћи до на ци ји Вла де Сло вач ке. У по ме ну тој здрав стве ној уста но -

ви угра ђ е н о је 200 па н е л а, укуп не вред но сти 154.954 евра, док су у ин тер на ту угра ђе на 72 ко лек то ра. Не дав но је са оп ште но да је бол ни ца, уз по моћ ко лек то ра, од уград ње до са да уште де ла бли зу два ми ли о на ди на ра при за гре ва њу тех нич ке во де. По моћ ник ди рек то ра за ме ди цин ске по сло ве у Оп штој бол ни ци Ду шан Ве ли са вљев ка зао је да се ко ри шће њем си сте ма од 200 со лар них ко лек то ра за за гре ва ње са ни тар не во де у тој уста но ви го ди шње по сти же уште да од око 35.000 куб них ме та ра га са. Осим то га, ка ко је ре као, ви дљи ви су и зна чај ни еко ло шки ефек ти кроз сма ње ње еми си је угљен ди ок си да у ат мос фе ру. Ж. Ба ла бан

За суботичке школе 590 рачунара

Лигаши чистили обалу ЗРЕЊАНИН: Активисти Градске организације Лиге социјалдемократа Војводине у Зрењанину и ове године су обележили Дан планете Земље. Организовали су акцију вожње бицикала и чишћења обале језера код Плате правде. Циљ ове традиционалне акције је указивање на значај развијања еколошке свести.

-Многе политичке партије су покушале да нас копирају. Али, не љутим се због тога. Штавише, драго ми је што су неке вредности, ставови и мишљења ЛСВ допринели да и други људи почну другачије да размишљају. Тиме смо постигли оно што смо желели – истакао је први човек зрењанинских лигаша Дејан Чапо. Ж. Б.

СУБОТИЦА: Све суботичке школе до почетка наредне школске сезоне имаће дигиталне кабинете. Државна секретарка за дигиталну агенду Јасна Матић, обилазећи школе у Суботици и Таванкуту, рекла је да се од 23 основне школе на расписани конкурс пријавила 21 школа и да је додељено 590 рачунара, три лаптопа и пројектор.

- Циљ акције је да све школе у нашој земљи имају дигиталне кабинете и да се деца од малих ногу уче савременим технологијама. Према мојим сазнањима до сада је инсталирано 20 од предвиђених 30 кабинета у суботичким школама. Идеја је да до септембра све школе у Србији имају дигиталне кабинете. Деца треба од малих ногу да науче да користе савремене технологије, као и иинтернет на безбедан начин - објашњава Јасна Матић. А. А.

ВРБАС: Из покрајинског буџета биће уложено око 500 000 динара у опремање канцеларије и рад енергетског менаџера. Локална власт израдила је пројекат „Успостављање међуопштинске сарадње у циљу јачања капацитета локалних самоуправа у области енергетске ефикасности“, за чију је реализацију Покрајински секретаријат за локалну самоуправу издвојио пола милиона динара.

-Партнер у овом пројекту нам је општина Кула, са којом већ развијамо континуирану успешну сарадњу. Поред тога, у Кули су по питању рационалног коришћења енергије и енергетске ефикасности већ предузете одређене активности – рекао је члан Општинског већа задужен за пољопривреду и енергетику Горан Пејовић. Формирање енергетског менаџмента, додао је Пејовић, законска је обавеза сваке општине. М. Кк.

Отворени шалтери НОВИ БЕЧЕЈ: У здради Електодистрибуције у Новом Бечеју (Ул. Иве Лоле Рибара 40) отворени су шалтери за грађане, који ће радити сваког петка од 8 до 12 часова. Шалтери су отворени на иницијативу општине Нови Бечеј, ради лакше комуникацију грађана са Електродистрибуцијом око рачуна за струју, информација о пријави или отказивању прикључака, без путовања у Зрењанин. М. К.

12

CRnA HROnikA

utorak26.april2011.

dnevnik

U TOR DI, KOD @I TI [TA, SA HRA WE NI OSKAR KE RI I VI O LE TA RO @I, KO JI SU PO GI NU LI U SA O BRA ]AJ NOJ NE SRE ]I

Na ve~ ni po ~i nak u be lim kov ~e zi ma Is p ra t i l a je ju ~ e Tor d a Oska ra Ke ri ja (22) i Vi o le tu Ro `i (17) na ve~ ni po ~i nak.

Rod bi na, pri ja te qi i broj ni me {ta ni ovog se la u op {ti ni @i ti {te, s ve }in skim ma |ar skim `i vqem, upu ti li su po sled w i po z drav ne s re} n im omla din ci ma, na stra da lim u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u no }i iz me |u pet ka i su bo te na re gi o nal nom pu tu Tor da – Ba {aid.

Na me snom gro bqu, na dve ma sa hra na ma, pr vo je u ra ku spu {ten be li kov ~eg s Vi o le ti nim te lom, da bi na kon to ga, de s e t ak me t a r a po d a q e, bio sa hra wen i Oskar, ta ko |e u san du ku be le bo je. Tu `ne pe sme svi ra li su ~la no vi tam bu ra {kog or ke stra. I oni su pla ka li za tra gi~ no stra da lim `i te qi ma Tor de.

Zre w a n in s ka po l i c i j a je na ve la da se sa o bra }aj ka s fa tal nim is ho dom de si la oko ~e t i r i sa t a po s le po n o } i.

Dva de set dvo go di {wi mla di} je upra v qao auto m o b i l om “hjun dai ku pe”, zre wa nin skih re gi stra skih ozna ka, a s wim u vo zi lu bi la je i Vi o le ta,

u~e n i c a Sred w e eko n om sko–tr go vin ske {ko le u Be ~e ju. Iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga Oskar je u jed nom tre nut ku iz gu bio kon tro lu nad autom i sle teo s ko lo vo za u ka nal. Ne zva ni~ no se go vo ri da je, za pra vo, na put is tr ~ao zec i da je po koj ni vo za~ po ku -

PO @AR U RAD NI^ KOM NA SE QU U LE SKOV CU

Iz go re la tro sprat ni ca U po `a ru ko ji je pret pro {le no }i, oko dva sa ta, iz bio u Rad ni~ kom na se qu u Le skov cu, iz go re la je ce la stam be na zgra da.U po `a ru je po vre |e na jed na oso ba ko ja je sko ~i la s tre }eg spra ta, ali je van `i vot ne opa sno sti. Pri ~i we na je ve li ka ma te ri jal na {te ta.

Va tro ga sne eki pe us pe le su da uga se po `ar, ali sa da grad ske vla sti ima ju pro blem gde da sme ste 18 po ro di ca ko je su mo r a l e da bu d u eva k u i s a n e.

De vet po ro di ca iz zgra de ko ja je pot pu no iz go re la i de vet iz

od lu ka o grad wi no vog objek ta na me stu iz go re log. „Svi ko ji su no }as iz gu bi li krov nad gla vom, do bi }e no ve sta no ve u naj kra }em mo gu }em ro ku„, re kao je Ko ci}.

Port p a r ol Po l i c ij s ke upra ve Le sko vac Bo ban Zdrav ko vi} re kao je da je po li ci ja za dr `a la jed nu oso bu zbog sum we da je iz we nog sta na kre nuo po `ar, po tvr |e no je RTS-u.

Ka ko se pret po sta vqa, uzrok po `a ra su do tra ja le in sta la ci je. Zgra da je iz gra |e na od azbest nih plo ~a ko je sa dr -

Od zgrade ostalo samo zgari{te

su sed ne zgra de, ko ja na sre }u ni je za hva }e na po `a rom, ali je mo ra la bi ti eva ku i sa na, ja vi la je RTS. Gra d o n a ~ el n ik Le s kov c a Slo bo dan Ko ci} re kao je da }e svi sta na ri tro sprat ne zgra de bi ti sme {te ni u sta no vi ma ko je }e iz naj mi ti grad. Ko ci} je pri li kom obi la ska po ro di ca ko je su sta ja le is pred uni {te nih sta no va re kao da je naj va `ni je da u ve li kom po `a ru ni ko ni je stra dao. „[to se ti ~e osta log, svi ugro ` e n i su g ra | a n i do b i } e pri vre me ni sme {taj, i to ure |e ne sta no ve, opre mqe ne na me {ta jem i grad }e pla }a ti sta na ri nu dok traj no ne re {i mo pro blem„, re kao je Ko ci} i do dao da je lo kal na sa mo u pra va an ga `o va la agen ci je za pro na la `e we sta no va za iza da va we.

Gra do na ~el nik je re kao da }e ugro `e ni Le skov ~a ni do bi ti i jed no krat nu so ci jal nu po mo}, i da }e da nas bi ti do ne ta

Oskar Keri

Sahrana Violete Ro`e

`e dr ve ne opiq ke, pa se po `ar br zo pro {i rio i za hva tio ce lu la me lu s de vet sta no va. „Zgra de su sta re. Na pra vqe ne su od ta kvog ma te ri ja la da je vr lo te {ko po `ar lo ka li zo va ti, jer hla |e we zi do va ne po ma `e”, re kao je za RTS ~lan va tro ga sne bri ga de Mi o drag Mar ja no vi}.

Sta na ri ovih zgra da no} su pro ve li pod otvo re nim ne bom. „Ne {to pre dva sa ta iza po no }i po zva la me je kom {i ni ca i re kla da iz la zim br zo iz sta na, jer je u zgra di po `ar.

Uze la sam unu ka i br zo is tr ~a la iz zgra de. Sve stva ri ko je imam su iz go re le”, re kla je Gor da na Di ~i}.

Zgra de po red He mij ske {ko le u Le skov cu sa gra |e ne su {e zde se tih go di na i u wi ma su sta no va le rad ni~ ke po ro di ce.

U sva koj zgra di ima po de vet sta no va. Sta na ri is ti ~u da je ova kav po `ar mo gao da se o~e ku je, jer je sve u wi ma sta ro i do tra ja lo.

{ao da ga za o bi |e. I Oskar i Vi o le ta su na li cu me sta pod le gli po vre da ma.

Ume sto da pra znu ju naj ve }i hri {}an ski pra znik - Us krs, wi ho vi ro di te qi obu kli su cr n i n u. Nan d or i @u ` i k a Ke ri osta li su bez si na je din ca. Jo `ef i Ester Ro `i bez

dru ge }er ke. Pr va, Ber na de ta, stra da la je na wi vi, ka da je ima la {est go di na. Sa da je uz wih sa mo dva na e sto go di {wa Re ka.

- Oskar je te no }i ra dio u svo j oj dis k o t e c i. Oko po l a ~e ti ri, od ve zao je ku }i oca ko ji mu je obi~ no po ma gao u

Violeta Ro`i

objek tu. Za tim se s Vi o le tom za pu tio u Ba {aid, ka ko bi ku pi li ne {to za je lo – is pri ~ao je za „Dnev nik“ je dan od me {ta na Tor de.

Put iz me |u Tor de i Ba {a i- da, ko ji je za u vek od veo dva mla da `i vo ta, du ga ~ak je oko se d am ki l o m e t a r a. S le v e

stra ne, gle da ju }i iz prav ca Tor de, na la zi se ka nal, ov de znan po ime nu Ma gi nat, u kom me {ta ni ne ret ko i de cu u~e da pli va ju. Vo de u we mu ima i da nas, ali ni je du bo ka, se `e do po ja sa.

- Ne zna se da li su se uda vi li u toj vo di ka da se auto mo bil pre vr nuo, ili su za do bi li po vre de pri li kom sle ta wa s pu ta. Ka ko sam ~uo, auto ko ji se pre vr nuo na krov pri me tio je je dan mla di}, vra }a ju }i se vo zi lom u Ba nat sko Ka ra |or |e vo – ve li na{ sa go vor nik.

Oska ro vi pri ja te qi is pri ~a li su nam ju ~e da je bio od li ~an dru gar, omi qen u dru {tvu, drag u se lu. Ko li ko su ga vo le li po ka zu ju i ka zi va wa da je biv {i se o ski le kar od lu ~io da upra vo Oska ru pre pi {e ku }u u na sled stvo. Pre go di nu da na po lo `io je vo za~ ki is pit, a vo leo je ma lo br `u vo `wu, {to je po sve do ~io i otac Nan dor. Ali, do dao je, za vo la nom je bio pa `qiv, i ni je se dao za upra vqa ~em pod dej stvom al ko ho la. @. Ba la ban

U NO VOM ZA KO NI KU O KRI VI^ NOM PO STUP KU BI ]E PRED VI \EN SPO RA ZUM O PRI ZNA WU KRI VI CE ZA SVA KRI VI^ NA DE LA

Na god ba s Ce com i osu |e ni ma za ubi stva

Pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} Ce ca, udo vi ca @eq ka Ra `a na to vi }a Ar ka na, ne ka da {wa pred sed ni ca Fud bal skog klu ba „Obi li}„, po ja vi }e se 9. ma ja pred Vi {im su dom u Be o gra du na ro ~i {tu za ka za nom ta~ no u pod ne, na ko jem }e sud raz ma tra ti spo ra zum o pri zna wu kri vi ce ko ji su ona i we na se stra Li di ja Oco ko qi} za kqu ~i le s Tu `i la {tvom, po vo dom op tu `ni ce ko ja ih te re ti za zlo u po tre be pri li kom pro da je de se to ri ce fud ba le ra “Obi li }a”, te ne za ko ni to pri ba vqa we ~e tri mi li o na ne ma~ kih ma ra ka i oko 3,5 mi li o na do la ra od 14. av gu sta 2000. do 21. ma ja 2003. go di ne.

Spo ra zu mom je pred vi |e no da Ra `na to vi }e va i we na se stra pla te mi lion i po evra dr `a vi, dok vre men ske ka zne pod ra zu me va ju “ku} ni za tvor” - {est me se ci Oco ko qi }e voj ko ju op tu `ba te re ti za po ma ga we se stri, a Ra `na to vi }e voj go di nu da na, pri ~e mu joj se ura ~u na va ju ~e tri me se ca pro ve de na u pri tvo ru be o- grad skog CZ-a po sle hap {e wa to kom van red nog sta wa 2003.go di ne.

Od mah po obe lo da wi va wu in for ma ci je o za kqu ~e wu spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce Jav no tu `i la {tvo je po sti za we spo ra zu ma oce ni lo kao “ve li ku po be du Tu `i la {tva”.

Od bra na se uz dr `a la od bi lo ka kvih iz ja va i ko men ta ra i s te stra ne se u jav no sti ap so lut no ni je ~u la ni jed na re~ o bi lo ~e mu od kra ja pro {log me se ca kad je Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo op tu `ni cu, po sle pu nih osam go di na is tra ge. Iz vor

„Dnev ni ka“, bli zak kru go vi ma od bra ne, sma tra da je to „stav od bra ne o ne ga tiv noj vi {e go di {woj kam pa wi pro tiv Ce ce u jav no sti, ko ja in ten ziv no tra je pu nih me sec da na, po go to vo u ve zi sa spo ra zu mom ko ji je po stig nut po slo vu za ko nu“. Ta kav stav }e, sma tra na{ iz vor „u po gle du ce le ove pri ~e osta ti i ubu du }e iz u zi ma ju }i sa mo ro ~i {te, a u kru go vi ma od bra ne se na da ju pro fe si o nal nom po stu pa wu i od lu ci su da“.

Po vo dom in ten zi te ta re ak ci ja na spo ra zum ko je su na mo - Svetlana Ra`natovi} men te pre ra sta le u svo je vr snu za ko ja je za pre }e na ka zna do 12 jav nu di sku si ju, pro fe sor na go di na za tvo ra, za kqu ~i lo oko Prav nom fa kul te tu u Be o gra du 70 spo ra zu ma s okri vqe ni ma.

Mi lan [ku li} je uka zao da “ni je Pro fe sor [ku li} u stru~ nom do bro da se to li ko ko men ta ri {e ra du po sve }e nom tom in sti tu tu slu ~aj ko ji ni je do kra ja re {en“. ob ja {wa va da u for mal nom smi U ov da {woj jav no sti s ul tra slu spo ra zum o pri zna wu kri vi ce po seb nim sen zi bi li te tom, re ak pred sta vqa po se ban ob lik k « on ci je po vo dom „Ce ci nog spo ra zu sen su al nog» re {a va wa pred me ta ma“, za ma lo su do bi le pla ne tar ne kri vi~ nog po stup ka, {to se ~i ni raz me re-kri ti ko va lo se ozlo je na osno vu od go va ra ju }e sa gla sno |e ni je ne go za jed no o svim broj sti vo qa stra na ka, o ko joj ko na~ nim ~u de snim „afe ri ca ma“ kao nu re~ da je kri vi~ ni sud. da je sve to u re du ve li ~i na op „Spo ra zum o pri zna wu kri vi ce {teg dru {tve nog in te re sa ne u- isto vre me no pred sta vqa i po se pre di vo. U sen ci je ostao i po da ban vid su mar nog, po ten ci jal no tak da je Jav no tu `i la {tvo Sr bi ve o ma br zog i efi ka snog okon ~a je za ne {to vi {e od go di nu da na wa kri vi~ nog po stup ka, jer ako ot ka ko u Za ko ni ku o kri vi~ nom do |e do za kqu ~e wa ta kvog spo ra po stup ku po sto ji in sti tut spo ra zu ma i uko li ko on po tom, bu de ve zu ma o pri zna wu kri vi ce za de la ri fi ko van od stra ne su da, iz we -

U STA ROM GRAC KU, KOD LI PQA NA, NA KiM

Mi na na pra vo slav nom gro bqu

Ko sov ska po li ci ja de ak ti vi ra la je na ga znu mi nu na pra vo slav nom gro bqu u se lu Sta ro Grac ko kod Li pqa na, pre ne li su ju ~e Ta nju gu me {ta ni tog se la, re kav {i da je „pu kim slu ~a jem” iz beg nu ta tra ge di ja to kom obi la ska gro bqa za vas kr {we pra zni ke.

Mi nu je ot kri la ju ~e po ro di ca Sta no je vi}, obi la ze }i grob svog ~la na po ro di ce. Slu ~aj je pri ja vi la po li ci ji ko ja je, u pri su stvu slu `be ni ka Eulek sa, uda qi la pri sut ne s gro bqa i po tom de ak -

ti vi ra la mi nu. Eueleks je upo za ra va ju }om tra kom ogra dio gro bqe i za bra nio pri stup do daq weg, ka za li su me {ta ni Sta rog Grac kog.

Na gro bqu u Sta rom Grac ku kod Li pqa na sa hra we no je i 14 srp skih `e te la ca ubi je nih u te ro ri sti~ kom na pa du u ju lu 1999.go di ne.

Po ~i ni o ci tog ubi stva jo{ ni su pro na |e ni.

Eks plo ziv ne na pra ve na gro bqu u Sta rom Grac kom su po sta vqa ne i ra ni jih go di na. Ni je bi lo `r ta va, po {to su na vre me uo~a va ne.

ga po od re |e nom pro ce snom auto ma ti zmu pro iz la zi prav no sna `na osu |u ju }a pre u su da.“ Na i me, ko na~ nu re~ da je na da le `ni sud obra zlo `e nim re {e wem na kon {to oce ni is pu we nost za ko nom pro pi sa nih uslo va - Sud o spo ra zu mu od lu ~u je na ro ~i {tu ko je se odr `a va jav no, a jav nost se s ce log to ka ro ~i {ta ili we go vog de la, re {e wem su da mo `e is kqu ~i ti sa mo ako po sto ji ne ki od op {tih za kon skih raz lo ga za is kqu ~e we jav no sti s glav nog pre tre sa - na vo di pro fe sor [ku li}.

Prav ni eks per ti tvr de da se u ve }i ni ze mqa ko je u kri vi~ no pro ce snim za ko no dav stvi ma ima ju in sti tut spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce, ta mo gu} nost od no si na sva kri vi~ na de la, pa i ona ko ja su za pre }e ne naj stro `e ka zne, a i na{ no vi za ko nik pred vi |a ta kvu mo gu} nost.

U kri vi~ no pro ce snom za ko no dav stvu na {ih su se da u re gi o nu za spo ra zum o pri zna wu kri vi ce pro pi sa ni su go to vo isti uslo vi kao u na {em. U za ko no dav stvu su sed ne Bo sne i Her ce go vi ne se u kri vi~ nom po stup ku spo ra zum o pri zna wu kri vi ce pri me wu je od mar ta 2003. go di ne. Po jav no do stup nim sta ti sti ka ma i ana li za ma, pro se~ no go di {we Tu `i la {tvo BiH za kqu ~i s okri vqe ni ma i ne ko li ko de se ti na spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce, ali se i da qe taj in sti tut u {i roj jav no sti BiH „do `i vqa va kao ne ka vr sta na god be i ~e sto se ne ga tiv no kri ti ku ju kao ma le ka zne ko je se okri vqe ni ma iz ri ~u na osno vu spo ra zu ma“.

J. Ja ko vqe vi}

NA KON [TO JE U OKO LI NI NO VOG PA ZA RA PO VRE \EN ZA LU TA LIM MET KOM

Spa sen `i vot ra we nom de ~a ku

De ve to go di {wi D. M. iz Be o gra da pre `i veo je te {ko ra wa va we za lu ta lim met kom na svad be nom ve se qu u pe {ter skom se lu De li me |e za hva qu }i pre kju ~e ra {woj in ter ven ci ji no vo pa zar skih hi rur ga.

Dok tor [ef }et Haj ro vi}, na ~el nik Ode qe wa de~ je hi rur gi je Zdrav stve nog cen tra u No vom Pa za ru, re kao je agen ci ji Be ta da je D. M. na svad bi to kom vi ken da za do bio te {ku pro strel -

nu ra nu kroz le vi deo grud nog ko {a i kom ple tan tr buh, pri ~e mu je do {lo do te {kih te le snih po vre da u tr bu {noj du pqi.

- De ~a ku je na ~e ti ri me sta bi lo pro bi je no tan ko cre vo i na dva me sta usud ni deo de be log cre va, s pra te }im he mo do mi ma.

Ope ra ci ja je pro {la je u od li~ noj tim skoj sa rad wi s ko le ga ma hi rur gom Ene som Zo gi }em i ane ste zi o lo gom Al mom El fi} re kao je Haj ro vi}.

CRnA HROnikA / dRu[tvO

dnevnik

NO VO SAD SKI OSNOV NI SUD ZA ^E TI RI OVO GO DI [WA ME SE CA IZ RE KAO 20 AL TER NA TIV NIH SANK CI JA

Od slu `u ju ka znu i te ra pij skim ja ha wem Do sa da je pred Osnov nim su dom u No vom Sa du iz re ~e no 20 ka zni ra da u jav nom in te resu.

Naj ~e {}e je pred met na kri vi~ na sank ci ja iz ri ca na zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga i kri vi~ nog de la ugro `a va we jav nog sa o bra }a ja, a u ne {to ma wem bro ju i zbog kri vi~ nog de la kra |e, sit ne kra |e i {um ske kra |e, kri vi~ nog de la pri kri va wa, ne za ko ni tog ri bo lo va i kri vi~ nog de la iz Za ko na o ener ge ti ci, sa op {tio je no vo sad ski osnov ni sud.

Pro gram iz vr {e wa ka zne na ovaj na ~in je za kon ski re gu li san ugo vo rom i, iz me |u osta log, ta~ no de fi ni {e po slo ve ko je }e osu |e nik da oba vqa.

Po slo vi su raz li ~i ti, a oba ve zno je da do go vo re no rad no vre me bu de po {to va no. Ta ko |e, je „de fi ni sa no” i po na {awe ko je mo ra da bu de ta ko da ne ugro `a va rad nu di sci pli nu usta no ve u ko joj iz dr `a va ka znu.

Rad u jav nom in te re su mo `e se iz re }i za kri vi~ na de la za ko ja je pro pi san za tvor do tri go d i n e ili nov ~ a n a ka z na.

Pri li kom iz ri ca wa ove vr ste ka zne, sud je uzi mao u ob zir vr stu u~i we nog kri vi~ nog de la, li~ nost u~i ni o ca od no sno we go ve li~ ne, po ro di~ ne, imo vin ske i zdrav stve ne pri li ke, kao i we go vu sprem nost da oba vqa rad u jav nom in te re su (rad u jav nom in te re su se ne mo `e iz re }i bez pri stan ka u~i ni o ca).

Na i me, pri li kom iz ri ca wa ove vr ste ka zne sud se ru ko vo di ~i we ni com da }e se i ovom vr stom kri v i~ n e sank c i j e do v oq n o uti ca ti na okri vqe ne da ubu du }e ne ~i ne kri vi~ na de la i da }e se ova kvom sank ci jom u ci qu op {te svr he kri vi~ nih sank ci ja po sti }i svr ha ka `wa va wa u

su du sve ~e {}e iz ri ~e go vo ri i po da tak da je u to ku 2010. go di ne iz re ~e no sve ga dve ka zne ove vr ste, a da je u pr va ~e ti ri me se ca 2011. go di ne iz re ~e no ~ak 18 ka zni ra da u jav nom in te re su.

Spro v o | e w e ka z ne ra d a u jav nom in te re su pra te po ve re ni ci. Uko li ko se li ce ko me je iz re ~e na ova kva sank ci ja ne ja vi na iz dr `a va we, po ve re ni ci o to me oba ve {ta va ju sud koji je iz re kao ka znu i ko ji mo `e da do ne se od lu ku da se pro du `i tra ja we ka zne ili da se ona za me ni za tvor skom. Ova ~i we ni ca pred sta vqa do dat ni mo tiv da se osu |e na li ca jav qju na od slu `e we. Ka zna se, ina ~e, re a li zu je u slo bod no vre me osu |e ni ka i na na ~in da ne ugro `a va oba ve ze osu |e nog na po slu i po ro di ci.

M. B.

Jan ko vi}: Oprav da na ve }i na zah te va pri tvo re ni ka re ni ka raz go va rao s mi ni star kom prav de Sne `a nom Ma lo vi}, a o wi ma }e oba ve sti ti i Na rod nu skup {ti nu i pred sed ni ka Re pu bli ke.

Ka k o sto j i u sa o p { te w u, pri tvo re ni ci tra `e da su do vi pre sta nu da od re |u ju i pro du `a va ju me re pri tvo ra, iako se stvar ni uslo vi za to ni su ste -

Be o grad ski za tvor

Pri tvo re ni ke, ko ji su od 16. do 19. apri la od bi ja li da uzi ma ju za tvor sku hra nu, ob i {ao je za me nik za {tit ni ka gra |a na Mi lo{ Jan ko vi} i raz go va rao s wi ma, ali i sa oso bqem Okru `nog za tvo ra. Pri tvo re ni ci su ta da za {tit ni ku gra |a na upu ti li vi {e zah te va, is ta kav {i da su pro test pri vre me no ob u- sta vi li i da }e ga na sta vi ti uko li ko do 1. ju na ne bu de po zi tiv nih pro me na.

Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} je o zah te vi ma pri tvo -

Vi {e ar {i na za buyet ski sta tus

Pa la ta prav de u No vom Sa du

ZA [TIT NIK GRA \A NA O STA WU U OKRU @NOM ZA TVO RU U BE O GRA DU

Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} oce nio je ju ~e da je oprav dan naj ve }i broj zah te va vi {e od 800 pri tvo re ni ka, ko ji su pro {le ne de qe pro te stvo va li u Okru `nom za tvo ru u Be o gra du, jer „pri tvor ~e sto pra te okol no sti zbog ko jih ta pri vre me na me ra pred sta vqa ne for mal nu ka znu pre su |e wa”.

STU DENT SKA KON FE REN CI JA PRED LO @I LA DVA MO DE LA RAN GI RA WA PRI UPI SU U NOVU [KOL SKU GO DI NU

Si stem ran gi ra wa stu de na ta pri l i k om upi s a sva k e {kol ske go di ne, uve den pro {log ju la Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o vi so kom obra z o v a w u, tre b a l o je da omo gu }i sva kom stu den tu dr `av nih fa kul te ta i vi so kih {ko la da se fi nan si ra iz bu xe ta ako se na rang-li sti na |e u okvi ru odo bre ne kvo te. Ide ja ova kvog si ste ma je bi la da se po ve }a kva li tet zna wa i stu di ja kroz otvo re nu kon ku ren ci ju me |u stu den ti ma, {to zna ~i da se po istim ar {i ni ma ran gi ra ju i sa mo fi nan si ra ju }i i bu xet ski stu den ti.

Ta ko bi se ko na~ no uki nu lo ono „jed nom bu xet ski – uvek bu xet ski” jer se po ka za lo da se ~e s to bu x et s ki stu d en t i „{le pa ju” u ovom sta tu su iz go di ne u go di nu s vr lo ni skim oce na ma i mno go ne po lo `e nih smi slu spe ci jal ne i ge ne ral ne pre ven ci je.

In sti tut ra da u jav nom in te re su i uop {te al ter na tiv nih sank ci ja je iz u zet no vi {e stru ko ko ri stan ka ko za jav na pred u ze }a u ko ji ma se oba vqa dru {tve no ko ri stan rad, ta ko i za po je din ca ko ji je do bio ta kvu pre su du i za dr `a vu, od no s no Za v o d e za iz v r { e w e kri v i~ n ih sank c i j a u Re p u bli ci Sr bi ji jer ta kva me ra do pri no si sma we wu pre op te re } e n o s ti sme { taj n ih ka p a cite t a u za t vo r i m a. Po r ed toga, pri su tan je i hu ma ni tar ni ka rak ter jer su pot pi sa ni ugo vo ri i s Ge ron to lo {kim Cen trom, Cen trom za so ci jal ni rad, Udru `e wem za te ra pij sko ja ha we.

U pri log ~i we ni ci da se rad u jav nom in te re su, kao vr sta kri vi~ ne sank ci je, u ovom

kli ili su pre sta li da po sto je, na pri mer ka da se pri tvor od re |u je ra di spre ~a va wa uti ca ja na sve do ke, a svi sve do ci su ve} sa slu {a ni. Pri tvo re ni ci su is ta kli i da se me re pri tvo ra pro du `a va ju une do gled i da su ne ki od wih u pri tvo ru dve i vi {e go di na po sle po di za wa op tu `ni ce, a pr vo ste pe na pre su da jo{ ni je do ne ta.

Ka ko je na veo za {tit nik gra |a na, „oni o~e ku ju da su |e wa po sta nu br `a jer ne ga tiv ne po sle di ce pri tvo ra, ako se su |e -

we okon ~a oslo ba |a ju }om pre su dom, osta vqa ju ne iz bri si ve po sle di ce na ne vi nog ~o ve ka”.

Oni ko ji bo ra ve u pri tvo ru pre ko go di nu da na in si sti ra ju da im se omo gu }e bra~ ne po se te, ra di o~u va wa bra ka i po ro di ce.

Pri tvo re ni ci su za {tit ni ku gra |a na uka za li i „na ne iz dr `i vu pre tr pa nost” Okru `nog za tvo ra u Be o gra du, ka pa ci te ta od oko 800 oso ba, u ko me tre nut no ima 1.400 oso ba. „U jed noj pro sto ri ji od 15 kva drat nih me ta ra bo ra vi {est pri tvo re ni ka, a u pro sto ri ji od 40 kva dra ta 18 pri tvo re ni ka. U ve }i ni pro sto ri ja ne ma ne po sred nog do to ka pri rod ne sve tlo sti i va zdu ha”.

Pri tvo re ni ci ne ma ju pri med bi na po na {a we za tvor skog oso bqa, ve} is ti ~u iz u zet no ko rek tan od nos, bez bi lo kog ob li ka ne ~o ve~ nog ili po ni `a va ju }eg po stu pa wa. Za do voq ni su i {to im je omo gu }e no da sva kog da na na sve `em va zdu hu pro ve du vi {e od sat vre me na, {to do ne dav no ni je bio slu ~aj.

Na osno vu raz go vo ra s pri tvo re ni ci ma i oso bqem, za {tit nik gra |a na je kon sta to vao da to kom pro te sta ni je bi lo in ci de na ta, da su za vod ski le ka ri, uprav nik i na ~el ni ci re l e v ant n ih slu ` bi, sva k o dnev no obi la zi li pri tvo re ni ke.

U sa op {te wu za {tit nik gra |a na pod se }a da je u go di {wem iz ve {ta ju Skup {ti ni Sr bi je za 2010. go di nu ve} upo zo ra vao da „okol no sti ko je pra te iz vr {e we me re pri tvo ra ~e sto pred sta vqa ju svo je vr snu ka znu pre su |e wa”.

(Ta njug)

13

utorak26.april2011.

fi nan si ra ju iz bu xe ta, te da ran gi ra we ob u hva ta stu den te upi sa ne iste {kol ske go di ne na od r e | e n i stu d ij s ki pro gram, i to ta ko {to se po la zi od bro ja ostva re nih ESP bo do va i po stig nu tog uspe ha u sa vla |i va wu pro gra ma, na na ~in i po po stup ku utvr |e nim op {tim ak t om vi s o k o { kol s ke usta no ve.

Pr vi mo del ran gi ra wa ko ji je pred lo `io SKO NUS po la zi od bro ja ostva re nih bo do va i po stig nu tog uspe ha u sa vla da va wu stu dij skog pro gra ma, {to zna ~i da se pri li kom ran gi ra wa stu den ta uzi ma u ob zir ce lo kup ni we gov uspeh od po ~et k a stu d i j a do po ~ et k a {kol ske go di ne ko ju tre nut no upi su je. Na ve den je i pri mer za ge ne ra ci ju ko ja tre ba da upi {e ~e tvr tu go di nu da bi se ilu stro vao ovaj mo del:

„Uni ver zi te ti ma i fa kul te ti ma osta vqa se auto no mi ja da de f i n i { u {ta je to uspeh. Naj j ed n o s tav n i j i mo del za pri me nu je ste da se kao pr v i kri t e r i j um uzme broj bo do va ostva re nih u to ku stu di ja, dru gi kri te ri jum, u slu ~a ju da ima vi {e stu de na ta s istim bro jem bo do va, je pro se~ na oce na, a tre }i, u slu ~a ju istog bro ja bo do va i iste pro se~ ne oce ne, pe riod po la ga wa is pi ta (u ko jem is pit nom ro ku) itd.

Dru gi mo del ran gi ra wa, po pred l o g u SKO N US-a, je da uspeh bu de kom bi na ci ja bro ja ostva re nih bo do va u to ku stu di ja i pro se~ ne oce ne. Pred lo `e na je sle de }a for mu la: K (ko e fi ci jent uspe {no sti) = Uku pan broj ostva re nih ESPB u to ku stu di ja + 1,5 h pro se~ na oce na

I go di na

II go di na

III go di na

Ukup no

pro sek

Stu dent 1

60 ESPB

60 ESPB

60 ESPB

180 ESPB

9,5

Stu dent 2

54

54

66

174

9,2

Stu dent 3

48

54

72

174

8,9

Stu dent 4

42

48

78

168

8,2

is pi ta, a da vr lo us pe {an i vre d an sa m o f i n an s i r a j u } i stu dent ne mo `e da pre |e na bu xet zbog ogra ni ~e ne kvo te.

Iako je la ne ran gi ra we stu de na ta oza ko we no, prak sa je po ka za la ve li ke po te {ko }e i ra zno li ko sti u we go voj pri me ni, pa je i pro {le je se ni, pred upis {kol ske 2010/11. go di ne, bi lo stu dent skih ne za do voq sta va, pro te sta, {traj ko va i vi {e ne deq nih „pre go va ra wa” s fa kul tet skim upra va ma i mi ni strom pro sve te o to me ko ima „pra vo” na bu xet.

Da se sli~ na si tu a ci ja ne bi po no vi la i ove go di ne i da bi se pre ci zi ra la i ujed na ~i la „pra vi la” ran gi ra wa, a na ro ~i to da bi svi stu den ti bla go vre me no bi li in for mi sa ni o si ste mu ran gi ra wa, Stu dent ska kon fe ren ci ja uni ver zi te ta Sr bi je (SKO NUS), u skla du sa svo jim ovla {}e wi ma, pred lo `i la je uni ver zi te ti ma mo de le ran gi ra wa za ko je stu den ti sma tra ju da su naj a de kvat ni ji. „Uzi ma ju }i u ob zir ra zno li kost i spe ci fi~ no sti sva kog fa kul te ta i uni ver zi te ta, pred la `e mo sa mo su {ti nu dva mo de la ko je uni ver zi te ti od no sno fa kul te ti mo gu pri la go di ti svo jim spe ci fi~ no sti ma i uslo vi ma ra da”, na vo di se u pred lo gu utvr |e nom na Pred sed ni {tvu SKO NUS-a.

U iz me na ma za ko na de fi ni sa no je da stu dent ko ji u te ku }oj {kol skoj go di ni ostva ri 60 ESP bo do va ima pra vo da se u na red noj {kol skoj go di ni fi nan si ra iz bu xe ta ako se ran gi ra u okvi ru ukup nog bro ja stu de na ta ~i je se stu di je

Ve l i k i broj fa k ul t e t a u Sr bi ji ran gi rao je stu den te sa m o na osno v u ostva r e n og uspe ha u pret hod noj {kol skoj go di ni, {to je stvo ri lo mno go pro ble ma jer su aka dem ci ko ji su sve is pi te da va li u ro ku i ~i sti li go di nu za go di nom bi li u lo {i jem po lo `a ju od onih ko ji su pre no si li is pi te! To se vi di na pri me ru

Na pri me ru Stu den ta 1 iz pr vog mo de la to iz gle da ova ko: K = 180 + 1,5 h 9,5 = 194,25 Uko li ko se `e li da ti ve }i zna ~aj pro se~ noj oce ni, ko e fi ci jent ko jim se ona mno `i mo `e bi ti ve }i od 1,5.

Stu dent ski par la ment sva kog uni ver zi te ta iz ja sni }e se o to me ko ji mo del pri hva ta, a on da }e ove „pro po zi ci je” ran -

iz tre } e ko l o n e („go d i n e”) gde stu dent 1 ima naj ma we bo do va (60) iako ne ma ni je dan ne po lo `en is pit, dok bi stu dent 4 po tom ar {i nu bio „naj bo qi” jer je u po sled woj go di ni ostva rio naj vi {e bo do va (78) jer je po lo `io i ne ke pre ne te is pi te. Ovaj pro blem mo `e se re {i ti je di no ako se stu den ti ran gi ra ju na osno v u ukup n o ostva r e n og uspe ha, a tu je stu dent 1 ne pri k o s no v en s ukup n o 180 ESPB-a, dok je stu dent 4 naj sla bi ji, sa 168 ESPB-a.

gi ra wa utvr di ti od go va ra ju }i uni ver zi tet ski or ga ni. Ka ko je za „Dnev nik” iz ja vio pred sed nik Stu dent skog par la men ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du Da n i l o ^e m an, ov d a { wi stu dent ski pred stav ni ci su za pr vi mo del ran gi ra wa. Naj va `ni je je, uka zu je ^e man, da stu den ti bla go vre me no bu du in for mi sa ni o to me ka ko }e bi ti ran gi ra ni, te da ras po de le „sna gu” i pri pre me se za na red ne is pit ne ro ko ve da im u ok to bru ne pre sed ne upis.

V. ^e ki}

Je l’ ti ima{ svoj stan?

Udru `e we “Ro di teq” naj o {tri je je osu di lo sva ki ob lik ma ni pu la ci je de com u re klam ne svr he i za tra `i lo od nad le `nih or ga na da po seb nu bri gu po sve te ma li {a ni ma kroz po boq {a we za kon ske re gu la ti ve.

Re a gu ju }i na re klam nu kam pa wu za stam bene kre di te Er ste ban ke a.d. No vi Sad u kojoj se po ja vqu je pe to go di {wa de voj ~i ca ko ja pita: Je l’ i ti ima{ svoj stan?, udru `ewe “Ro di teq” na vo di da po ru ka is kqu ~i vo po ten ci ra ma te ri jal ne vred no sti i da je neprime r e n a psi h o-so c i j al n im ka r ak t e ristika m a de t e t a pred { kol s kog uz r a s ta.

Napomi wu ju }i da su u sa vre me noj tr ci za

pro fi tom de ca ne ret ko pred met ma ni pu la ci je i da je oblast ogla {a va wa u Sr bi ji deli mi~ no ure |e na pro pi si ma, a u Za ko nu o ogla { a v a w u po s eb n o po g la v qe po s ve } e n o za{ti ti naj mla |ih, udru `e we sma tra da je on, ipak, ostao ne do re ~en.

U sa op {te wu udru `e wa se is ti ~e da je pla ni ra nim iz me na ma za ko na neo p hod no pre ci zno de fi ni sa ti po jam de te ta, {to ni je u~i we no po sto je }om re gu la ti vom, i po ja ~a ti nad zor nad emi to va wem re klam nih sa dr `a ja u svim ob li ci ma ko ji se od no se na de cu, ili se ne od no se di rekt no na wih, ali su u wi ma glav ni ak te ri upra vo de ca.

14

dru[tvo

utorak26.april2011.

evropska neDeqa imunizacije

Vak ci na spre ~a va za ra zne bo le sti Epi de mi je za ra znih bo le sti ko je po ga |a ju raz li~ te de lo ve sve ta ja sno po ka zu ju da ne pri zna ju dr `av ne gra ni ce i da pred sta vqa ju za jed ni~ ku pret wu. Je dan od naj bo qih na ~i na u bor bi pro tiv vak ci nom pe ven ta bil nih bo le sti je sa rad wa i za jed ni~ ka od go vor nost za imu ni za ci ju, po seb no na su bre gi o nal nom ni vou, is ti ~u u In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne po vo dom Evrop ske ne de qe imu niz ci je ko ja se ove go di ne obe le `a va od 23. do 30. ovog me se ca na te mu „Za jed ni~ ko re {e we za sva ko dnev ne pret we„. Ove go di ne na gla sak je na zna ~a ju sa rad we, raz me ne is ku sta va i iz na la `e we za jed ni~ kih re {e wa za bo le sti ko je se mo gu spre ~i ti vak ci nom i sta vi ti pod kon tro lu u okvi ru evrop skog re gi o na.

U 21. ve ku sva ka oso ba ima pra vo da `i vi oslo bo |e na stra ha od bo le sti ko je se mo gu spre ~i ti vak ci nom. Vak ci na ci ja je jed na od naj e fi ka sni jih me ra ko jim ras po la `e zdrav stve na slu `ba i wom se spre ~a va da go di {we mi li o ni qu di obo le, po sta nu in va li di ili umru. Efi ka sne i bez bed ne vak ci ne {ti te vi {e od 20 ozbiq nih za ra znih

bo le sti. U bu du} no sti se obe }a va pro iz vod wa no vih vak ci na.

Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja u obla sti imu ni za ci je ima za ciq da se po stig ne i odr `i vi sok ob u hvat vak ci ni sa ne de ce, po seb no kod ugro `e nih gru pa, u od go va ra ju }em uz ra stu, pre po ru ~e nim bro jem do za. Da bi se po sti gao taj ciq, Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja kao i Evro pa sa ra |u je sa dr `a va ma ~la ni ca ma, me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma i bi la te ral nim agen ci ja ma za po mo} ze mqa ma da oja ~a ju svo je pro gra me kon tro le za ra znih bo le sti. Tre nut no glav ne ini ci ja ti ve ukqu ~u ju pro mo vi sa we bez bed ne imu ni za ci je, vo |e we no vih vak ci na, eli mi na ci ju ma lih bo gi wa i spre ~a va we kon ge ni tal ne ru be o le i odr `a va we sta tu sa evrop skog re gi o na bez po li o mi je li ti sa.

Iako ras po la `e mo sa bez bed nim i efi ka snim vak ci na ma, Evrop skom re gi o nu i da qe zna ~aj nu pret wu pred sta vqa ju za ra zne bo le sti ko je se mo gu spre ~i ti vak ci nom. Zbog to ga je ja ~a we ka pa ci te ta zdrav stve nog si si ste ma u obla sti imu ni za ci je od vi tal nog zna ~a ja. j. barbuzan

zau[ke

Du {a na ki lo Po be |u je mo dr `a vu o svom tro {ku. Evrop ski sud za qud ska pra va u Stra zbu ru do sa da je 51 put od mr sio na {e sud ske za vr zla me, po ra `a va ju }im re zul ta tom po Re pu bli ku Sr bi ju. U 49 slu ~a je va dr `a va je pla }a la tu `i o ci ma, {to je to kom se dam go di na sve nas, osim wih 49, ko {ta lo 332.000 evra. Su do vi su naj ~e {}e su na uda ru zbog uvre dqi vo du ga~ kih pro ce sa i to je Sr bi ju ugwe zdi lo na jo{ jed nu top-ten li stu – ze ma qa sa naj ve }im bro jem `al bi po gla vi sta nov ni ka, gde nam dru {tvo pra ve pan slo ven ska bra }a i ini {to va o ci pri mi ti vi zma. He roj-tra gi ~ar ba la de sva ka ko je Ja go di nac @. M, u slo bod no vre me Kri {nin ve ru ju }i, a pre kva li fi ko van na rad no me sto `r tve. We mu

smo vi i ja pla ti ti 10.000 evra na kna de za to {to su ga kle ro fa {i sti go di na ma uz ne mi ra va li, vre |a li, na pa da li i ka sa pi li, zbog ~e ga je ~e ti ri pu ta za vr {io u bol ni ci. Za {to - jer se jo{ ne kr sti ka da je u ~u du. To {to ga ni je za {ti ti la pre ven tiv nom pri me nom Za ko na, ja go din ska po li ci ja je bla go i zvo le la oprav da ti po dat kom da u tom gra du de sni ~ar ske or ga ni za ci je... (mo lim tu{!)...ne po sto je?!

Ako mo `e teh ni~ ka vla da - mo `e i vo da. Sre di nom 2013. Neo plan ta }e ra bi ti si stem za ra no upo zo ra va we na po ten ci jal nu kon ta mi na ci ju iz vo ri {ta pi ja }e vo de. Ve li ka je to stvar, ~im vi dim re ~i „pro je kat“, „pro gram“ i „part ner“ u pr ve dve re ~e ni ce ve sti, zna ~i da ne mo `e mo sa mi upr -

ska ti. No vo sad ska tri bu kval na iz vo ra `i vo ta mo gu une re di ti ili Du nav kao ta kav, ili in du strij ski su bjek ti, ma da qu di i vo da uglav nom stra da ju zbog pre di ka ta, tj. neo d go vor ne upo tre be gla go la. U ze mqi pri de va ka kva je na {a, gra ma ti ka po be na vi ~im se tak nu li~ ne za me ni ce i pa zi te se qu di ko ji ola ko tro {e re~ „mi“.

Osta je na da da }e nam 2013. „oni“ uisti nu re }i da su „svi“ u opa sno sti kad u Du na vu za gu sti, po {to smo s pre vi {e raz u me va wa pre {li pre ko isti ne da ~e smo va ~a i da qe ne ma bo ju i mi ris, ali ima ukus. Eh, da, i ce na je no va od ne dav no.

Smrt je 481 di nar da qe. Ozbiq ni me di ji ja vi li su da }e pen zi o ne ri ma pri ma wa do 1. ok to bra bi ti po ve }a na za 5,5 sto tih te da na kra ju go di ne pro se ~an Sr bin iz zlat ne do bi mo `e ra ~u na ti na slo bod no pro ce we nih 22.500 di na ra me se~ no. Lo {a vest gnoj no pot ko `e na u sva ki tra~ sa umi ro vqe ni~ kim pred zna kom je da u na {oj ka si ne ma dve mi li jar de, ko li ko ko {ta ovo pro du `a va we ago ni je.

Ka ta stro fal nu vest zna te i sa mi, uko li ko ne `i vi te na vo di i fo to sin te zi. Ne-biq ki u Sr bi ji me se~ no je neo p hod no ba rem du plo nov ca za ver nu si mu la ci ju `i vo ta; u po tro {a~ koj kor pi, na i me, ne ma me sta bi o sko pu, po zo ri {tu, kon cer tu i dru gom du hov nom go ri vu. S tim u ve zi, ne znam na {ta idu biv {i po qo pri vred ni ci sa pen zi jom is pod 8.734 di na ra? Pi tam, jer ~o vek ov de sa mo na smrt mo `e da ra ~u na po u zda no, a sa tim ni `e cvi ji }ev skim bo nu som vlast je si ro ti wi i taj iza zov u~i ni la kom pli ko va ni jim.

I da qe o smr ti, ali we noj lep {oj stra ni. Pro {ao je Us krs, kog }e mo pam ti ti po Ni {ta vi lu ^u da. Mo `da je vre me da ih pri gr li mo ja ~e: ako vam se de te ne dro gi ra, ima te po sao i po lu i sko ri {}en fri `i der – ne ko vas go re za i sta vo li i bo go u god no je tu ra dost u`i o va o ca mi ra ku la po de li ti s bli `wi ma. Svi de lo mi se pa tri jar ho vo za pa `a we o po sto ja wu dve vr ste qu di: jed ni ve ru ju u, i `i ve za, mir ve~ ni, dok su dru gi pro sti po klo ni ci smr ti.

Ono {to me u`a sa va je ne mo gu} nost i/li ne voq nost sva ke vla sti, pa i cr kve ne, da „sta du“ po nu di ne dvo smi slen od go vor na pi ta we ko ji su ko ji? Pri ~a o qu ba vi i po mi re wu na i {la je i usred eks trem nog po sta gra |a ni na T.N. i ta je vest pre ko sa pu ni ce me ta sta zi ra la u ri ja li ti {ou. Ne ma we va `no, Iri nej je pri bli `io us kr {wu po sle ni cu la i ci ma skra tiv {i je za tre }i nu u od no su na bo `i} nu (7.724 ka rak te ra).

Ho ~e var je jo{ je zgro vi ti ji, mo `da da nas i du {a ide na ki lo? i. mihaqevi}

dnevnik

novobe^ejci pretvaraju Dvorce u De^je i spa centre

Ume sto vla ste le de ca s po seb nim po tre ba ma Ista kob za de si la je mno ge dvor ce u Voj vo di ni. Na pu {te ni su i pre pu {te ni zu bu vre me na da ih do kraj ~e, prem da bi, ako bi se pre u re di li, mo gli po slu `i ti kao ho te li, kul tur na zda wa, raz ne vr ste dru {tve nih i zdrav stve nih usta no va… Ta ko raz mi {qa ju i u op {ti ni No vi Be ~ej.

Od lu ~i li su da dvo rac Her te len di u Bo ~a ru pre tvo re u Dom za de cu sa po seb nim po tre ba ma, a Ka ra ~o wi u No vom Mi lo {e vu u mo de ran spa cen tar. Za ovu dru gu ide ju tek tre ba na }i no vac i in ve sti to re, dok je pr va na pra gu re a li za ci je. U lo kal noj sa mo u pra vi ve le da }e se po tru di ti da ma li {a ni ma ome te nim u raz vo ju {to pre obez be de pro stor u ko me }e, kroz edu ka tiv ne sa dr `a je, bi ti ople me wen wi hov `i vot. Adap ta ci jom dvor ca na sta }e pr vi te ra pij ski cen tar ove vr ste na Bal ka nu ko ji }e isto vre me no slu `i ti kao re surs no se di {te za or ga ni zo va we obu ka, edu ka ci ja, stru~ nog usa vr {a va wa i dru gih vi do va ak tiv no sti za de cu i od ra sle sa po seb nim po tre ba ma, wi ho vih ro di te qa i stru~ wa ka ko ji se ba ve ovom po pu la ci jom. Ide ja je da usta no va ne bu de sa mo obra zov na in sti tu ci ja {kol skog ti pa, ne go i cen tar sa kom plet nim te ra pij skim, edu ka tiv nim, re -

Dvo rac Her te len di u Bo ~a ru

lak sa ci o nim i re ha bi li ta ci o nim pro gra mom, kao i pro gra mom za so ci ja li za ci ju de ce.

Pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov ka `e da

{ti ni, ali u na red nom pe ri o du o~e ku jem da }e se deo na {ih na po ra da gra |a ni ma obez be di mo lak {i `i vot i za po sle we re a li zo va ti. Adap ta ci ja dvor ca je

Ide ja je da usta no va ne bu de sa mo obra zov na in sti tu ci ja {kol skog ti pa, ne go i cen tar s kom plet nim te ra pij skim, edu ka tiv nim, re lak sa ci o nim i re ha bi li ta ci o nim pro gra mom, kao i pro gra mom za so ci ja li za ci ju de ce je adap ta ci ja dvor ca Her te len di od iz u zet nog zna ~a ja za de cu i od ra sle kao ko ri sni ke Cen tra, ali i gra |a ne jer }e na ovaj na ~in bi ti upo sle no pe de se tak oso ba.

- Su o ~e ni smo sa ve li kom sto pom ne za po sle no sti u ce loj op -

sa mo jed na ste pe ni ca bli `e na pu tu da No vo be ~ej ci ma obez be di mo si gur ni ju bu du} nost – ka zao je Vre ba lov.

Dvo rac Her te len di do sko ra je bio du {ev na bol ni ca. Pri zem na je to gra |e vi na sa osno -

vom u ob li ku }i ri li~ nog slo va P, sa du `im bo~ nim anek si ma. U osno vi zgra da je pro jek to va na u se ce si ji te je ob li ko va we dvor ca pod re |e no od li ka ma vla da ju }eg sti la sa po ~et ka 20. ve ka. U sklo pu dvor ca na la zi se ne ko li ko eko nom skih obje ka ta od ko jih se is ti ~e je dan na dnu par ce le.

O~e ku je se da ra do vi u Bo ~a ru, ~i ji je in ve sti tor no vo be ~ej ska op {ti na a ko ji }e bi ti re a li zo va ni za hva qu ju }i nov cu Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, kre nu usko ro. Ukup na vred nost pro jek ta iz no si 157 mi li o na di na ra. S dru ge stra ne, adap ta ci ja dvor ca Ka ra ~o wi i iz grad wa spa cen tra iz i sku je da le ko vi {e nov ca, ~ak ne ko li ko de se ti na mi li o na evra. Ali, otva ra wem baw sko - re kre a tiv nog vel nes tu ri sti~ kog kom plek sa sa ter mal nim ba ze ni ma i ho te lom, No vo Mi lo {e vo bi po sta lo atrak tiv na de sti na ci ja za tu ri ste iz Sr bi je i re gi o na.

Dvo rac je iz gra dio La jo{ Ka ra ~o wi iz me |u 1842. i 1846. go di ne na svom ima wu. U sklo pu ima wa su po mo} ni eko nom ski objek ti ko wu {ni ce, {ta le, ma ga ci ni i ode qe wa za po slu gu, ko ji za jed no sa glav nom zgra dom ~i ne ahi tek ton ski i stil ski je din stven i do bro uskla |en kom pleks. @. balaban

Globalna neDeqa akcije u kampawi „obrazovawe za sve”

De voj ~i ce i `e ne u u~i o ni ce, sad i od mah [i rom sve ta 69 mi li o na de ce ne i od mah“, a ras pi sa li smo i na - voj ~i ca i de ~a ka u {ko la ma, ali i ni o ob u hva tu ovih gru pa, skrom ni po ha |a osnov nu {ko lu, od ~e ga su grad ni li te rar ni kon kurs za ko ji da qe i u tim ze mqa ma osta je iza - su po da ci o od u sta ja wu od {ko le vi {e od po lo vi ne de voj ~i ce, ko je osnov ci i sred wo {kol ci mo gu zov ka ko upi sa ne de voj ~i ce za dr - ili de~ jem ra du, a iz dva ja wa za ~e {}e na pu {ta ju osnov nu {ko lu sla ti svo je ra do ve do kra ja ove ne - `a ti u {ko la ma. obra zo va we sve su skrom ni ja i ne pre we nog za vr {et ka pa su od 759 de qe - ka `e ge ne ral ni se kre tar - Na {a ze mqa pri to me ni je ni - do voq na ~ak i za re dov no fi nan mi li o na ne pi sme nih od ra slih, dve NSPRV Zdrav ko Ko va~. - Ova ak - ka kav po zi ti van iz u ze tak - tvr di si ra we, a ka mo li za zah te ve ove tre }i ne `e ne i taj pro ce nat se po - ci ja tre ba stal no da pod se }a i sin - Zdrav ko Ko va~. - I ma da se naj od - ak ci je. ve }a va - sa mo su ne ki od po da ta ka di ka te da ne sme ju od u sta ti od svo - go vor ni ji qu di u ze mqi iz ja {wa Po kret Glo bal nih ak ci ja od zbog ko jih je ovo go di {wa Glo bal - je oba ve ze da vla de stal no pod se - va ju za ove ci qe ve, jo{ smo da le - 2003. do da nas na ra stao je na pro na ne de qa ak ci je od {lo go di {wih 15 mi 2. do 9. ma ja, a u okvi li o na u~e sni ka {i Sta ti sti ka ka `e da je na pre dak u sve tu vi dqiv i u ne kim slu ~a je vi ma ru kam pa we Obra zo rom sve ta i pre tvo pro cent ob u hva}en „Obra zo va wem za sve” je udvo stru ~en, va we za sve”, ko ja se rio se u sna gu ko ja je a u dru gi ma je ne {to sla bi ji za ukqu ~i va we de voj ~i ca spro vo di pod pa tro pri mo ra la li de re ve na tom Uje di we nih li kog bro ja ze ma qa da na ci ja po sve }e na obra zo va wu de - }a ju na pri hva }e ne oba ve ze ko je ko od to ga da se u prak si pro me ni pro me ne svoj od nos pre ma obra zo voj ~i ca i `e na. Ovo go di {wa Glo - pro is ti ~u iz Mi le ni jum skih raz - od nos pre ma oba ve znom obra zo va - va wu i pre ma Mi le ni jum skim ci bal na ne de qa ak ci je tre ba lo bi da voj nih ci qe va, kao i da omo gu }e wu, osnov nom obra zo va wu od ra - qe vi ma ko ji se od no se na obra zo bu de po dr {ka na po ri ma da sve vla - do voq na iz dva ja wa bu xet skih slih, a na ro ~i to de voj ~i ca i `e na va we, a ka ko se pri bli `a va i 2015. de sve ta obez be de svi ma pra vo na sred sta va da se u wi ho vim sre di - iz naj u gro `e ni jih dru {tve nih go di na, kao go di na u ko joj tre ba da obra zo va we, kao i da, uz rod ni pa - na ma ovi ci qe vi i ostva re. gru pa, po {to in klu zi ja ovih gru pa se ostva re Mi le ni jum ski ci qe vi, ri tet, obez be de obra zo va we za sve A sta ti sti ka ka `e i da je na - ni je do ne la `e qe ne re zul ta te pa neo p hod no je da svi po ja ~a ju ak tiv de voj ~i ce i `e ne ko je ni su ste kle pre dak u sve tu vi dqiv i u ne kim je ~e sto od u sta ja we od na sta ve, no sti i obez be de stra te gi je ko je bar oba ve zno osnov no obra zo va we. slu ~a je vi ma pro cent ob u hva ta {to po pra vi lu za vr {a va pre ra - }e obez be di ti da se obe }a wa vla da - Ne za vi sni sin di kat pro svet - “Obra zo va wem za sve” je udvo stru - nim bra ko vi ma, eks plo a ta ci jom pri hva }e na pot pi si va wem Mi le nih rad ni ka Voj vo di ne kao i ~en, a u dru gi ma je ne {to sla bi ji ma lo let ni~ kog i de ~i jeg ra da i, ni jum ske de kla ra ci ja u Wu jor ku i pret hod nih go di na ak tiv no }e se kod ukqu ~i va wa de voj ~i ca. Ta ko na `a lost, u znat nom bro ju pro sti - De kla ra ci je Svet skog obra zov nog ukqu ~i ti u ak ci ju „Pr vi ciq: se do 2009. go di ne u 59 ze ma qa sti - tu ci jom i tra fi kin gom. Po red to - fo ru ma u Da ka ru i ostva re u za cr Obra zo va we de voj ~i ca i `e na, sad glo do jed na kog bro ja upi sa nih de - ga, ne po sto je re le vant ni po da ci ta nom obi mu.

D. Deve~erski

primena koDeksa pona[awa u pokrajinskim orGanima

Ba{, ba{ fi ni Ko deks po na {a wa u po kra jin skim or ga ni ma, usvo jen 2007. go di ne, pro pi su je skup pra vi la po na {a wa ko jih se po kra jin ski slu `be ni ci, na me {te ni ci i ru ko vo di o ci po kra jin skih or ga na mo ra ju pri dr `a va ti pri oba vqa wu po slo va i, po ob je di we nom iz ve {ta ju o we go voj pri me ni u pro {loj go di ni, ko ji je ovih da na ob ja vqen na saj tu Vla de Voj vo di ne, na {i po kra jin ski slu `be ni ci su bi li fi ni i is po {to va li su sve {to se od wih tra `i.

Na i me, oni su pri oba vqa wu po slo va u po kra jin skom or ga ni ma po {to va li na ~e lo za ko ni to sti, ne pri stra sno su i bez uti ca ja dru gih li ca do no si li od lu ke na osno vu utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa, uz do sled no uva `a va we jed na ko sti u~e sni ka po stup ka i za {ti te wi ho vih pra va i in te re sa. [ti ti li su jav ni in te res i pra va gra |a na, a broj nim me ra ma obez be di li spre ~a va we su ko ba in te re sa, one mo gu }a va we uti ca ja li~ nih, pri vat nih, grup -

nih i u`ih par tij sko-po li ti~ kih in te re sa na objek ti van rad.

Omo gu }i li su jav no sti pri stup in for ma ci ja ma iz svog de lo kru ga ra da. Otvo re nost i do bra sa rad wa s me di ji ma i na ~e lo jav no sti po {to va ni su i sva ko dnev nim a`u ri ra wem in ter net-pre -

oce wi va wa po kra jin skih slu `be ni ka, a u po je di nim slu ~a je vi ma i osnov za na pre do va we. Za po sle ni u po kra jin skim or ga ni ma s du `nom pa `wom ko ri ste imo vi nu i sred stva ra da. Ni su za be le `e ni slu ~a je vi pri ma wa, nu |e wa ili da va wa po klo na ko ji bi

Ni je za be le `e no pri ma we, nu |e we ili da va we po klo na ko je bi uti ca lo na od lu ~i va we i pro fe si o nal ni pri stup u pred me ti ma, ili bi se mo glo sma tra ti na kna dom za rad ni ti dru gim ob li kom ko rup tiv nog po na {a wa, tvr de na saj tu Vla de Voj vo di ne zen ta ci ja, bla go vre me nim po sta vqa wem in for ma ci ja, iz ve {ta ja i dru gih ve sti na zva ni~ ni sajt.

U pro te kloj go di ni ni je bi lo di sci plin skih po stu pa ka ni ti pri tu `bi na rad i bla go vre me nost u ra du. Od go vor nost za po stup ke, pro fe si o nal no, stru~ no i efi ka sno oba vqa we po stu pa ka i re zul ta ti ra da bi li su pred met

uti ca li na od lu ~i va we i pro fe si o nal ni pri stup u pred me ti ma ili bi se mo gli sma tra ti na kna dom za rad ni ti dru gi ob lik ko rup tiv nog po na {a wa..

Za po sle ni po {tu ju rad no vre me, ko je se kon tro li {e pe ri o di~ no pre gle dom ko ri {}e wa in den ti fi ka ci o nih le gi ti ma ci ja. Osim ne ko li ko slu ~a je va gu bit ka i o{te }e wa le gi ti ma -

ci je, ko je su bla go vre me no pri ja vqe ni i na pra vqe ne no ve, ni je bi lo dru gih ne pra vil no sti.

Po kra jin ski slu `be ni ci, ka `e se u iz ve {ta ju, svo jom po ja vom, na ~i nom obla ~e wa i li~ nom hi gi je nom do pri no se ugle du po kra jin skih or ga na, iz ra `a va ju }i ta ko po {to va we pre ma sa rad ni ci ma i gra |a ni ma. Pred nost je da ta po slov nom sti lu obla ~e wa, a ode va we je je dan od seg me na ta ko ji, na osno vu Upu stva o unu tra {wem re du u zgra di Vla de Voj vo di ne i ko ri {}e wu par king pro sto ra do ne tog 9. sep tem bra 2009. go di ne, kon tro li {e Upra va za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na.

Na kra ju iz ve {ta ja za kqu ~u je se da je Ko deks po na {a wa pro {le go di ne is po {to van u pot pu no sti, te da ru ko vo di o ci po kra jin skih or ga na oba vqa ju funk ci je sa ve sno, po {te no i ne pri stra sno, uz otvo re nost i od go vor nost za svo je od lu ke i po stup ke. q. male{evi}

kultura

c m y

dnevnik

utorak26.april2011.

15

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Смртно смешни стереотипи Мирослав Момчиловић, Седам и по, адаптација и режија Даријан Михаjловић, Ујивидеки синхаз (Новосадско позориште) / Атеље 212 / Народно позориште Републике Српске, Бањалука Прича о седам смртних грехова, кад је реч о локалном контексту нараслих до „седам и по“, на прилично популаран, духовит и комуникативан начин, оцртава „седам и по“ народних целина бивше Југославије. Мирослав Момчиловић се већ бавио овим текстом као филмским сценаријем за остварење које је сам режирао, а овај пут, на идеју редитеља Даријана Михајловића, није му било тешко да већ постављену фрагментарност комада, рашчлани у језике југословенских република, чијим главним градовима као местима радње додат је још само Нови Сад („Завист“). Оно што је за писца „седам и по“ („и по“ у смислу кад се жели истаћи величина или значај нечега) стара прича, библијски-метафизичка кад је реч о разлозима индивидуалног посрнућа, пропасти, код редитеља Даријана Михајловића постаје метафора колективне кривице, у смислу да људи који живе на овим просторима имају довољно „урођених“ фелера да не буду пријатељи или браћа ни себи самима, својим ближњима, а камоли Другима (како се у савременој филозофији посматра питање социјалних фобија). Сурово-топли, готово мелодрамски рукописи писца и редитеља, покушавају да у индивиду-

алним причама о специфичној грешности заробе дух „карактеристичне мане“ целог народа. Словенци постају развратни у причи о педофилији, које, истина, има у Београду (дакле, опет прича о Другима). Босанци склони среброљубљу (епизода у којој два јарана пишу Марадони да им пошаље пара), Македонци гордости (квиз), Срби „очајању у ле-

Фото: Чаба Микуш

њости“ (два лопова у солитеру с поквареним лифтом). Црногорци су склони гневу (Тадија Тадић, „најјачи“ човек на свету), Хрвати неумерености у јелу и пићу (падобранци изелице на отварању изложбе). Последња и коначна трагикомичка катарза, понуђена је кроз епизоду у којој два Новосађанина, Лиманца, седе ли седе у кафани код Босанца...

У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ

нас - није предмет представе у копродукцији три позоришта. Наравно, било би наивно мислити да је њен предмет спекулација како је распад Југославије био последица седам смртних грехова који су били укорењени по један у свакој од република. Кривица, тешко да икад може да буде колективна. Стереотипи јесу опасни и у одређеним околностима

могу одиграти важну улогу, али никада сами по себи, чак и кад су библијских размера, нису толико смртоносни. Опет, осим (тог) клишеа, представа „Седам и по“ не иде даље, нити ближе самој ствари. Њени аутори се задовољавају луцидношћу и „лепотом порока“ у окриљу снажне сценске реалности, брижљиво уоквирене минималистичком сценографијом Марије Калабић, уверљивом костимографијом Нинеле Петровић, емотивно моћном музиком Марка Грубића. А и зашто би и где би ишли, кад је публика веома задовољна том реалношћу. Њом владају све сами мајстори глуме (позоришта нису штедела), а подухват је још и већи, самим тим што не личи пуно на филм, који је прилично популаран. Филм у којем се, такође, глуми прилично маестрално. Феђи Стојановићу, СветиславуБулету Гонцићу, Арону Балажу, Иштвану Керешију, Емини Елор, Зорану Цвијановићу, Милошу Самолову, Александру Стојковићу, Слађани Зрнић, Борису Шавији, Николини Јелисавац, Маринку Маџгаљу, све је деловало на дохват руке. Пролазио им је сваки миг и трик, а највеће задовољство изазивало је управо то чудесно транспоновање, „превођење“ језика комада у језик практично апсрудистичке игре у којој су смртни греси ексклузивно право „Југословена“, у којој Мађари играју Босанце, Срби Словенце, Босанци Хрвате... Урнебесно смешан игорказ. Деведесетих, права трагедија. Игор Бурић

Санте Турси

ВЕЧЕРАС У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Свира гитариста Санте Турси Академија уметности у Новом Саду и Музичка омладина Новог Сада приређују вечерас, у 20 часова, у Галерији Матице српске концерт угледног италијанског гитаристе Сантеа Турсија, добитника многих угледних награда и уметника „раскошне извођачке каријере“. На програму овог концерта су композиције Скарлатија, Понсеа, Саратеа, Кариља, Ђулијанија, Родрига и Кастелнуова – Тедеска. Улаз је слободан. Концерт се реализује као део пројекта интензивних мајсторских радионица, а покровитељ је шведска агенција за међународни развој и сарадњу „Сида“. Санте Турси редовно свира у Европи, Азији и Америци у чувеним дворанама и на најпрестижнијим фестивалима, а наступа и као солиста с оркестрима. Заљубљеник је у савремену музику, како подсећају организатори овог концерта, и редовно премијерно изводи дела од којих су нека

баш за њега писана. Турси је премијерно извео Сонату за гитару Ђампаола Бракалија на Радију чилеанског Државног универзитета у Сантјагу, као и гитарске сонате, њему посвећене, Стефана Таљетија и Вита Палумбе. Био је учесник серије концерата Културног удружења Латинске Америке и Кариба у Лондону, када је премијерно извео „Лидерконцерт за две гитаре и камерни оркестар“Анђела Ђилардина заједно са чилеанским гитаристом Ромилиом Ореланом и Енглеским камерним оркестром под диригентском управом Робина О’Нила. Турси предаје гитару на Музичкој академији “Николо Пичини“ и редовно држи мајсторске радионице у Италији, Шпанији, Финској, Румунији, Русији, Мексику... Снимио је три компакт диска за издавачку кућу “Реинбоу“ - један с камерном музиком 19. века, а два посвећена делима Мануела Марије Понсеа. Н. Пejчић

ЛАЗАР РИСТОВСКИ ПРЕД ПРЕМИЈЕРУ СВОГ ФИЛМА „БЕЛИ ЛАВОВИ”

Самит Ворлд мјузик асоцијације Други „World mu sic sa mit” у организацији Ворлд мјузик асоцијације Србије биће одржан у суботу, 30. априла, у Етнографском музеју у Београду, најавио је председник Управног одбора ове асоцијације Оливер Ђорђевић. „И ове године самит ће бити прилика да се сви заинтересовани и поклоници ‘музике света‘ окупе на једном месту, боље упознају, попричају о заједничким проблемима, укључе у дискусију и уживају у пратећем музичком програму”, рекао је Ђорђевић. Он је најавио да ће на самиту бити представљен план рада World mu sic асоцијације Србије за 2011. до 2013. године и резултати рада удружењуа у претходном периоду. Биће речи о историјату, тренутној ситуацији и будућности world mu sic у Србији, представљен нови број магазина „Етноумље”. У музичком делу програма наступиће састави „Институт” из Београда и „Мораитика” из Новог Сада, а улаз на самит је слободан.

Битан елеменат који драматуршки наговештава заједничку судбину, колективност јунака, означава почетак Дневника, јер све време сатови изнад врата која означавају поједине градове означавају не „седам и по“, него „пола осам“, деведесетих углавном време рата, а не време мира, којег, ето, баш ни данас нешто нема пуно у том термину. А то - да-

Живимо у трагикомедији Редитељ, глумац и продуцент Лазар Ристовски изјавио је да је за свој филм „Бели лавови„, који ће београдску премијеру имати сутра („Сава„ центар), а новосадску прекосутра (биоскоп „Арена синеплекс”) изабрао жанр трагикомедије зато што је то жанр у којем живимо већ много година. Филм прати ситуације и животе малих људи који су не само угрожени, као и животиње из наслова, већ се боре за голи опстанак у времену транзиције. „Рекао бих да је то неприродна еволуција друштва која траје предуго„, изјавио је аутор и додао да су ликови у филму људи који су остали без посла, не само у фа-

брикама, радници, али и студенти, сељаци, „поштена интелигенција. То је прича о свима њима, о људима који не могу да зараде толико да би могли од тога да живе”, казао је Ристовски. Он је нагласио да би једно савремено демократско друштво морало да обезбеди људима основне услове за живот. „То што ти услови не постоје подстакло ме је да размишљам о тој теми и да заједно са Горданом Михићем, који је аутор приче, направим сценарио и филм”. Напомињући да би било претенциозно рећи да је снимио политички филм, дефинисао га је као трагикомедију.

Не позив него сан о револуцији Лазар Ристовски игра главни лик Дилета, човека који је остао без фабрике, без посла, покушава да као менаџер направи неке паре, сналази се на сваки начин и - позива на револуцију. „Када би био реалан, овај филм би био истински позив на револуцију. Наравно, моји ликови то желе, док ја као аутор сматрам да се филмом то не може урадити. Зато би се овај филм могао назвати - не позив за револуцију него сан о револуцији”, изјавио је Ристовски.

Лазар Ристовски

„Ми живимо у том жанру и ми се према том животу односимо трагикомично”, казао је он, додавши да је то можда и један од начина како да човек преживи. „Ако бисмо посматрали своје животе који нису ни мало лаки, онда би то била само трагедија. Зато мислим да је излаз за човека да се осврне и да посматра свој живот и живот околине на духовит начин”, казао је Ристовски. Како је оценио, „Бели лавови” се по питању стила ослања-

ју на његов редитељски првенац „Бело одело”. „Прича јесте реалистична, али су ликови и ситуације мало ‘подигнути‘. Волим да кажем да је мој филм неких десет сантиметара изнад земље”. Ристовски је изјавио да не воли чист реализам и натурализам у филму и уметности. „Уз ову причу то би било превише црно, то публика не може да гледа. Ја сам направио мекши филм, који има стилски по-

мак и како се ближи крају почиње да бива магични реализам”. Уз Ристовског који у филму који је режирао и глуми, играју Гордан Кичић, Христина Поповић, Вук Костић, Мира Бањац, Никола Симић и други. „Беле лавове„ снимила је његова продуцентска кућа „Зилион”. Пројекат је изабран међу пет најбољих на конкурсу Филмског центра Србије. „Тамо смо добили нешто пара, али то је била тек четвртина од потребног. Да није било спонзора не бисмо могли да радимо. Они су помогли као истински љубитељи филма, јер неку корист од мог филма не могу да имају”, рекао је Ристовски. Запитавши шта у будућности чека наше ауторе ако се не направи Закон о кинематографији и организовано финансирање продукције, изразио је бојазан да ће „филм у Србији да изумре”. „Спонзора је све мање и мање, извори финансирања практично не постоје”, закључио је Ристовски. (Танјуг)

У ИЗДАЊУ „СТУБОВА КУЛТУРЕ”

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Симовић у „Памтивеку”

Зашто измишљамо приче

У прелепој, веома прецизно осмишљеној библиотеци „Памтивек” коју су „Стубови културе„ покренули на свој 18. „рођендан„ управио се појавила друга књига посвећена академику, песнику, драмском писцу, есејисти Љубомиру Симовићу. У библиотеци коју је почетком 2009. испланирао оснивач ове, данас веома угледне и цењене издавачке куће, Предраг Марковић, као први изабраник да прошле године понесе овај својеврсни литерарни ловоров венац одабран је Давид Албахари. У Симовићевом „Памтивеку”, као у старинском споменару или албуму, сакупљене су на једном месту фотографије из пишчеве личне архиве, до сада недоступне јавности, које прате њгеови коментари писани у слободној форми. Према речима уредника Ивана Радисављевића, који се сматра почашћеним што је имао прилику да прати како ова књига

настаје и учествује у њеном објављивању, она је плод ентузијазма целе екипе јер је то и дизајнерско-штампарски подухват вредан хвале. Са читалачког становишта, сматра Радисављевић, „Памтивек„ доноси јединствен увид у личну, приватну па и интимну историју његовог јунака и аутора персоналне историје и слике епохе. Такво дело је од непроцењиве вредности за сваки будући биографски приступ писцу и његовом делу, оценио је Радисављевић. Симовић, на око 100 страна, пише о својим прецима , предратним и ратним годинама, студијама у Београду, војничким данима, годинама првоеденим у Радио Београду, путовањима са писцима пријатељима по свету, хајци на његову песничку књигу „Источнице„ , успеху драме „ Путујуће позориште Шопаловић„ у Француској, Боготи, Кореји. (Танјуг)

Мартовска свеска Летописа Матице српске почиње новим стиховима Матије Бећковића, а поезију такође објављују Јасна Мелвингер, Петко Војнић Пурчар, Димитрије Николајевић и Зоран Вучић. Нову прозу у ЛМС су потписали Миленко Пајић, Славица Гароња и Мира Поповић. Уредништво се овога пута определило за преведене огледе: „Француска историјска револуција- школа „Анала” Питера Берка и „Имена градова” Бориса Гројса. Поглавље Сведочанства већим делом је попуњено текстовима о актуелном нобеловцу Марију Варгас Љоси. Тако Јасмина Лазић пише о његовом роману „Келтов сан” и са шпанског преводи једно поглавље. О Љоси као драмском писцу за ЛМС је писала Бојана Ковачевић Петровић и превела одломке његове драме „Госпо-

ђица из Такне” (први пут на српском језику). О Варгас Љоси је писала и Александра Манчић, а такође је и превела неке његове текстове. Веома је заимљив аутопетички есеј „Похвала читању и маштању” (превод Јасмине Лазић), у коме писац, између осталог, објашњава суштину добре литературе:- Измишљамо приче да би смо могли да проживимо на известан начин многе животе, које бисмо желели да имамо, када једва на располагању имамо један. Добра књижевност гради мостове међу различитим људима и омогућава нам да уживамо, да патимо или нас изненађује, уједињује мимо језика, веровања, пракси, обичаја и предрасуда које нас раздвајају, закључује Варгас Љоса. О раној пишчевој фази пише Хосе Доносо, у есеју „Лична

историја бума”. У Сведочанствима се још могу прочитати разговор Радмиле Гикић Петровић са Миленком Пајићем („Ћутање уопште није злато”) и мини-расправа Предрага Лазаревића „О цитирању и цитатологији”. Читалачке пажње свакако је вредан запис, нека врста исповести Миленка Пајића „Уметност је сам живот или исповест једног концептуалног уметника”. Када после 35 година погледам иза себе и присетим се свега што сам урадио и у чему сам учествовао, испуњава ме осећај задовољства, каже Пајић и наводи многе, мање познате или непознате детаље из његових многих и различитих „креативних предузећа”. Мартовски ЛМС се уобичајено завршава критичким приказима нових наслова. Р. Лотина

SPORT

utorak26.april2011.

dnevnik

c m y

16

Di plo mat ski pa so {i za te ni se re [est pu ta naj bo qi: Ra fael Na dal

TURNIR U BARSELONI

Na da lu no vi tro fej Pr vi te ni ser sve ta Ra fael Na dal po bed nik je tur ni ra u Bar se lo ni, po {to je u fi na lu sa vla dao Da vi da Fe re ra sa 6:2, 6:4. Sre di nom dru gog se ta Fe rer je osvo jio ~e ti ri ge ma u ni zu, po veo sa 4:2, ali je Ra fa uz vra tio istom me rom i sti gao do {e ste ti tu le u Bar se lo ni.

Na dal je pr vi set do bio re la tiv no la ko jer je ve} na sa mom star tu na pra vio du pli brejk i do kra ja je bez ve }ih po te {ko }a sa ~u vao ste ~e~ nu pred nost. ^i ni lo se da }e me~ bi ti vr lo br zo okon ~an ka da je Na dal u dru gom se tu po veo sa 2:0 i imao brejk lop tu, ali Fe rer je ta da po ka zao za {to je je dan od naj bo qih te ni se ra sve ta na {qa ci.

Sma wio je broj gre {a ka, za i-

grao agre siv ni je, a i pr vi no si lac je po ~eo ~e {}e da gre {i.

Us peo je Fe rer da po ve de sa 4:2, ali za tim se Na dal kon so li do vao, ri val je po ma lo pao u igri, pa je pr vi te ni ser sve ta za slu `e no do {ao do 45. tro fe ja u ka ri je ri.

Na da lu je to 34. uza stop ni tri jumf na {qa ci, a do kra ja se zo ne na ze mqa noj pod lo zi bra ni ti tu le u Ri mu, Ma dri du i na Ro lan Ga ro su - Od u vek je tur nir u Bar se lo ni bio po se ban za me ne jer sam od ra stao gle da ju }i ga. Ovo je tur nir sa ve li kom tra di ci jom i ve li kim {am pi o ni ma, vi {e je ne go ostva re we sna tri jum fo va ti ov de {est pu ta - iz ja vio je Na dal.

Naj u spe {ni jim srp skim te ni se ri ma do de qe ni su di plo mat ski pa so {i, ali {am paw cem ni je na zdra vqe no. U Te ni skom cen tru No vak, u pri su stvu broj nih pred stav ni ka di plo mat skog ko ra mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} uru ~io je Ani Jo va no vi}, Bo ja ni Jo va nov ski, Jan ku Tip sa re vi }u, Ne na du Zi mo wi }u, Vik to ru Tro ic kom i No va ku \o ko vi }u, a osta li ma ko ji tre nut no ni su u Be o gra du pa so {i }e bi ti na knad no do de qe ni.

- Ne bih da du `im, jer mi slim da ima onih ko ji od u zi ma ju ve }u pa `wu od bi lo kog po li ti ~a ra. ^ast mi je da u di plo mat sku slu `bu pro mo vi {em qu de ko ji su do pri ne li po pu lar no sti Sr bi je u sve tu. Na {a ze mqa je pro {la kroz lo{ pe riod, ~i je po sle di ce se i da qe ose }a ju. Lo {a sli ka, lo{ glas i pred ra su de su osta le u jed nom de lu sve ta. Naj e- fi ka sni ji na ~in da se bo ri pro tiv ta ko ne ~e ga je qu bav i is traj nost za svo ju ze mqu. A mi slim da ne ma ni ko ga ko bi mo gao da ka `e da vi (te ni se ri) ni ste {am pi o ni u tim ka te go ri ja ma.

Ve li ka je ~ast na taj na ~in pred sta vqa ti svo ju ze mqu, ali ne ma ni jed ne ze mqe na sve tu ko joj ne bi bi la ~ast da joj vi bu de te am ba sa do ri - re kao je Vuk Je re mi}.

Sa svim te ni se ri ma se sr da~ no iz qu bio, a ka da je po sled wem do de qen di plo mat ski pa so{ na ja vqen je {am pa wac. Ko no ba ri su bi li sprem ni da ga po slu `e, a

on da je ne ko iz pu bli ke pod se tio da je pre ma srp skim za ko ni ma za bra we no to ~e we al ko hol nih pi }a na sport skim pri red ba ma. Ne iz be `no je bi lo i pod se }a we na ka znu ko ju je pla tio pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, ta ko |e zbog {am paw ca, is pi je nog po sle po be de fud bal ske re -

FELISIJAN LOPEZ STIGAO U BEOGRAD

Srp ki we lep {e od [pa wol ki

Ju li ja Ger ges

TURNIR U [TUTGARTU

Ju li ji Ger ges ti tu la Ju li ja Ger ges iz Ne ma~ ke osvo ji la je ti tu lu na tur ni ru u [tut gar tu, po {to je u fi na lu iz ne na di la pr vu te ni ser ku sve ta Ka ro li nu Vo zni jac ki sa 7:6 (7-3), 6:3. Ati pi~ no za `en ski te nis, na ro ~i to na {qa ci, vi |en je sa mo je dan brejk, a na pra vi la ga je Ger ge so va na po ~et ku dru gog se ta. Uz bo qu i kon cen tri sa ni ju igru u taj brej ku pr vog se ta, to je bi lo do voq no da Ne mi ca osvo ji dru gi tro fej u ka ri je ri i da pr vi put sa vla da Dan ki wu u tre }em me |u sob nom okr {a ju. Pred tem pe ra ment nom do ma }om pu bli kom, Ger ge so va je od i gra la vr hun ski, for si ra la

Odav no je po znat kao pri ja teq Sr ba i na vi ja~ Sr bi je. Sa da je ko na~ no do {ao u Be o grad. Re~ je o Fe li si ja nu Lo pe zu, {pan skom te ni se ru, ko ji }e pr vi put u~e stvo va ti na tur ni ru Sr bi ja open.

U od li~ nim je od no si ma sa svim srp skim ko le ga ma, a na ro ~i to Jan kom Tip sa re vi }em, sa ko jim je pre dve go di ne „de lio� tre ne ra.

Lo pe zo va ~e stit ka je me |u pr vi ma sti gla Dej vis kup {am pi o -

An drea Pet ko vi}

VTA li sti. Pe tar Po po vi} osta }e stal ni tre ner igra ~i ce ro |e noj u Tu zli, a Gun tart }e sa wom bi ti po vre me no.

VTA LISTA

Bo ja na Jo va nov ski i Ana Iva no vi}

Je le na osma, Ana 18.

je bek hend stra nu ri val ka i ta ko je te ra la da pra vi gre {ke.

U pr vom se tu vi |e na je sa mo jed na brejk lop ta, a Vo zni jac ki je ni je re a li zo va la. U taj brej ku je Ne mi ca po ve la sa 5:3 na kon {to je pr va igra ~i ca sve ta po sla la for hend u mre `u. Po sle no ve gre {ke su par ni ce iz for hen da Ger ge so va je osvo ji la pr vi set, a do dat no sa mo po u zda we is ko ri sti la je da na pra vi brejk i po ve de sa 3:0 na po ~et ku dru gog.

Iako je ima la ~e ti ri {an se za brejk, Dan ki wa ni jed nu ni je re a- li zo va la, pa je Ju li ja Ger ges za slu `e no po be di la za je dan ~as i 39 mi nu ta igre.

- Ciq je da ja po mog nem is ku stvom i ta ko {to }u joj usa di ti svo je ide je, ali ne }u ra di ti sa An dre om sva ki dan - iz ja vio je Gun tart, ko ji je sa Iva no vi }e vom ra dio od fe bru a ra do no vem bra pro {le se zo ne.

Pet ko vi }e va ima 23 go di ne, ove se zo ne je igra la u ~e tvrt fi na lu Austra li jan ope na, bi la je vi ce {am pi on ka u Bri zbej nu i sti gla je do po lu fi na la Ma ja mi ja.

Do sa da je u ka ri je ri osvo ji la jed nu ti tu lu na naj vi {em ni vou (Bad Ga {tejn 2009. go di ne) i za ra di la je vi {e od mi lion do la ra.

Gun tart, wen no vi sa rad nik, ra di kao ko men ta tor za {vaj car sku te le vi zi ju, a sa [te fi Graf je ra dio u po sled wih osam go di na we ne ka ri je re.

zna tqi vi ji, ba rem na aero dro mi ma. Za i sta ni sam na vi kao na di plo mat ske go vo re, ta ko da }u za kqu ~i ti re ~e ni com da }e mo se svi po tru di ti da oprav da mo uka za no po ve re we - re kao je No vak \o ko vi}, dok je na dva me tra od we ga sta jao Jan ko Tip sa re vi} i imi ti rao ga ka ko se is te `e.

Lo pez je tre nut no 37. na ATP li sti, a star to va }e da nas du e- lom sa Ar gen tin cem Hu a nom Mo na kom.

- Svi smo `e le li da Fe li si ja no do |e, da mu ko na~ no po ka `e mo Sr bi ju - do dao je Ni ko la Lon ~ar.

Lo pez je tre ni rao u ma ji ci na vi ja ~a srp ske fud bal ske re pre zen ta ci je, ko ju je dan ra ni je do bio na po klon.

Ana Iva no vi} pa la je sa 17. na 18. me sto, a Bo ja na Jo va nov ski sa 56. na 57. me sto. U vr hu ni je bi lo pro me na. Dan ki wa Ka ro li na Vo `ni jac ki je pr va, Bel gi jan ka Kim Klej sters dru ga, a Ru ski wa Ve ra Zvo nar jo va tre }a.

Li sta: 1. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 9970, 2. Kim Klaj sters (Bel gi ja) 8115, 3. Ve ra Zvo nar jo va (Ru si ja) 7615, 4. Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja) 4892, 5. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 4630, 6. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 4336, 7. Na Li (Ki na) 4300, 8. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 4235, 9. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 3726, 10. Se re na Vi li jams (SAD) 3035... 18. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2750... 57. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 1075... 291. Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 179.

ATP LISTA

No vak dru gi, Vik tor 16.

Pet ko vi }e va po ja ~a la stru~ ni {tab Hajnc Gun tart, biv {i tre ner [te fi Graf i Ane Iva no vi}, po ~eo je da ra di sa An dre om Pet ko vi}, 15. te ni ser kom na

pre zen ta ci je nad Ru mu ni jom.

Vuk Je re mi} je bio opre zni ji, pa su sve ~a ne zva ni ce na zdra vi le u No va ko voj tro fej noj so bi.

- Hva la {to ste do {li. Ovo je iz u zet no ve li ka ~ast da bu de mo am ba sa do ri na {e ze mqe. Je smo in di vi di al ni spor ti sti, ali svu da gde ide mo bi }e mo pre po -

Fe li si jan Lo pez

ni ma po sle osva ja wa sa la ta re kra jem pro {le go di ne. [pa nac je u Be o grad do {ao u dru {tvu jo{ jed nog srp skog pri ja te qa, ne ka da {weg ko {ar ka {kog re pre zen ta tiv ca Ni ko le Lon ~a ra.

- Ne mo gu mno go da mu po mog nem {to se ti ~e te ni sa, ali bi }u mu na uslu zi za sve osta lo {to mu bu de tre ba lo u Be o gra du - iz ja vio je Lon ~ar ko ji je ju ~e pra tio rad na tre nin gu 29-go di {weg [pan ca.

- Do pa da mi se grad - bi li su pr vi uti sci Fe li si ja na Lo pe za o Be o gra du.

- Ru ~ao sam na ne kom spla vu, a ka da za vr {im u~e {}e na tur ni ru i}i }u da ga de taq ni je obi |em, jer sam ~uo sve naj lep {e o we mu.

I za kraj, is ku sni te ni ser je do dao: - Srp ki we su lep {e od [pa wol ki.

(Mondo)

Te ni se ri Sr bi je za dr `a li su svo je po zi ci je na naj no vi joj ATP li sti. No vak \o ko vi} je i da qe dru gi, Vik tor Tro ic ki 16, a Jan ko Tip sa re vi} 36. igra~ sve ta. Re do sled me |u vo de }im te ni se ri ma ni je se bit no pro me nio.

Sa mo je [pa nac Ni ko las Al ma gro u{ao me |u pr vih 10, a po ti snuo je na 11. po zi ci ju Ame ri kan ca Mar di ja Fi {a.

Li sta: 1. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 12870, 2.

No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 9640, 3. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 8550, 4. En di Ma rej (V. Bri ta - No vak \o ko vi} ni ja) 5905, 5. Ro bin So der ling Mon fis (Fran cu ska) 2600, 10. ([ved ska) 5175, 6. Da vid Fe rer Ni ko las Al ma gro ([pa ni ja) ([pa ni ja) 4840, 7. To ma{ Ber - 2530... 16. Vik tor Tro ic ki (Sr dih (^e {ka) 3900, 8. Jir gen Mel - bi ja) 1815... 36. Jan ko Tip sa re cer (Austri ja) 3020, 9. Gael vi} (Sr bi ja) 1100...

SPORT

dnevnik

SLO BO DAN ME DO JE VI] PO SLE PR VOG PRO LE] NOG PO RA ZA VOJ VO DI NE

utorak26.april2011.

17

DA NAS I SU TRA PR VE PO LU FI NAL NE UTAK MI CE LI GE [AM PI O NA

Ni smo op te re }e ni Raul: Man ~e ster te o ri jom za ve re ve li ki fa vo rit

Ni je mu la ko, kao uosta lom ni ko me od fud ba le ra Voj vo di ne po sle po ra za na Ka ra bur mi, ali Slo bo dan Me do je vi} na sto ji da tih 0:1 u me ~u s OFK Be o gra dom ne do `i vi kao smak sve ta.

- Za re dom smo na ni za li 15 po be da i re mi, po sled wi put, pre 23. apri la, po ra `e ni smo 31. ok to bra pro {le go di ne, pa ima mo i mi, vaq da, pra vo na lo{ dan se ri jom opi pqi vih ar gu me na ta od go vo rio je za me nik ka pi te na Voj vo di ne na opa sku da su do bi li „~ak” dva slo bod na da na za po raz na Ka ra bur mi.

Me do je vi} ne ma mno go di le me ko je kriv za po raz u me ~u s OFK Be o gra dom.

- Sa mi smo kri vi. Za pra vo, mi smo naj ve }i kriv ci za re zul tat ski ne u speh. Bi li smo da le ko od su par ni~ kih igra ~a, ni smo bi li do voq no agre siv ni, do pu sti li smo im da ima ju pra vo vre men i ta ~an pas...Sil no mo ti vi san do ma }in sve je to is ko ri stio, kao i o~a jan te ren na kom se sva ka ko od nas bo qe sna {ao.

Upr kos mak si mal nom na sto ja wu da objek tiv no sa gle da si tu a- ci ju, ne mo `e a da se ne osvr ne na ~u dan kri te ri jum su |e wa Jo va ne ti }a.

- Ni ka da to ne ~i nim, ali ne mo gu da pre }u tim ne u jed na ~en su dij ski kri te ri jum. Pre kr {aj nad Abu ba ka rom u uvod nim mi nu ti ma me ~a na ivi ci ka zne nog pro sto ra bio je u naj ma wu ru ku iden ti ~an onom ko jim je Ka ran za u sta vio igra ~a Be o gra |a na ka da je is kqu ~en. Pod dva, sva ki na{ igra~ ko jem je pre ti la pa u za zbog kar to na opo me nut je na Ka ra bur mi.

Otvo re na sum wa u na me ru ili...

- Ni smo mi u Voj vo di ni op te re }e ni te o ri jom za ve re. Od nas ni ste mo gli da ~u je te pri ~e o tr ci za ti tu lu. Sa mo smo na {im igra ma i re zul ta ti ma da li fud -

Ma lo ko je o~e ki vao da }e eki pa [al kea sti }i do po lu fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na. Mno gi su pri `eq ki va li po lu fi nal ni dvo boj iz me |u In ter a i Man ~e ster ju naj te da. Me |u tim, Raul i dru go vi ni su mi sli li ta ko, ne ma~ ki tim je vr lo la ko eli mi ni sao sa da ve} biv {eg pr va ka Sta rog kon ti nen ta i da nas u svo joj Vel tins are ni do ~e ku ju Man ~e ster ju naj ted.

Svi se sla `u da je Ju naj ted ve li ki fa vo rit, ali i pod se }a ju da [al ke ima sto po stot ni u~i nak na svom te re nu i da pred vo |en Ra u lom Gon za le som u Li gi {am pi o na igra sjaj no.

Da nas GELZENKIRHEN: [alke – Man~ester junajted (sudi Karvaqo, [panija) (20.45)

Su tra MADRID: Real – Barselona (20.45)

Slo bo dan Me do je vi}

bal skoj jav no sti po vod da nas svr sta u tr ku za oba tro fe ja, a u~i ni li smo to kraj we po {te nim od no som, fud ba lom ko ji je po ~eo da vra }a pu bli ku na tri bi ne. Ta ko }e mo da igra mo do kra ja se zo ne, pa {ta bu de.

Rad }e Voj vo di na do ~e ka ti bez tri lin ga Moj sov-Ka ranMdo je vi}?

- Bi }e to ve li iza zov za stru~ ni {tab, za sa i gra ~e ko ji do bi ju {an su ali i za pu bli ku ko ja }e, ve ru jem, do }i da po dr `i tim u ne u god noj ka drov skoj si tu a ci ji. Rad je opa san ri val, po be dio nas je je di ni u je se wem de lu. O~e ku je se od li~ na fud bal ska pred sta va, a ja `e lim da ve ru jem u po be du Voj vo di ne, upr kos svim po te {ko }a ma.

Foto: F. Baki}

Po sle tog du e la sle di go sto va we u ^a~ ku, pa me~ se zo ne fi na le Ku pa Sr bi je s Par ti za nom. Ka ko ras po re di ti sna ge?

- Voj vo di na ni ka da to kom ove se zo ne ni je kal ku li sa la.

Uvek smo igra li s naj ja ~im sa sta vom, s na me ra ma da bu de mo bo qi od ri va la. Ve ru jem da }e mo s istim uve re wem ot pu to va ti i u ^a ~ak, bez ob zi ra na sve ono {to nas ~e ka u fi na lu Ku pa. Ne ba vi mo se ra ~u ni ca ma, mi smo go spod ski klub ~i jih 25 pr v o t i m a c a mo ` e da istra je na pu tu ko jim, upr kos po ra zu od OFK Be o gra da, ko ra ~a mo i da qe us prav ni i ~vr sti - is ti ~e Slo bo dan Me do jevi}.

S. Sa vi}

Dva Alek san dra za ra dost Ku qa na Ka ko se bli `i kra ju tr ka za bo do vi ma u Je len su per li gi fud ba le ri Haj du ka igra ju sve bo qe, {to uli va na du da }e ciq -op sta nak u elit nom dru {tvu –

i po da tak da u dva me ~a ko ja su Ku qa ni do bi li gol man Bo jan Bra} (ka pi ten) imao sa mo jed nu in ter ven ci ju i to na kon slo bod nog udar ca u me ~u sa Spar ta kom.

Alek san dar \u ki} i Alek san dar Jo va no vi}

bi ti i ostva ren. Apo stro fi ra }e mo tri pro te kla su sre ta: naj pre po be da pro tiv Spar tak Zla ti bor vo de u Ku li(1:0), on da od li~ no pr vo po lu vre me pro tiv Voj vo di ne u No vom Sa du (za vr {e no 1:1, utak mi ca 1:2) i na kra ju po be da pro tiv Sme de re va u Ku li(2:0). Za ni mqi vo je is ta }i

- Ni je la ko igra ti pod im pe ra ti vom po be de pro tiv ta ko kva li tet nih eki pa kao {to su Spar tak i Sme de re vo. No, mo ji igra ~i te su sre te od i gra li su od li~ no i re {i li ih u svo ju ko rist. I Spar tak i Sme de re vo ima ju iz u zet no ~vr ste od bra ne i wi ho va igra se ba zi ra pre sve ga

na ~vr stoj i di sci pli no va noj de fan zi vi.U tim utak mi ca ma pre su dio je mo tiv mo je eki pe, `e qa, hte we i to je re zul ti ra lo ti me da nam spo me nu ti ri va li sa mo jed nom {ut nu ka go lu – is ti ~e tre ner Dra go qub Be kva lac.

Ju na ci po be de nad Sme de re vom bi la su dva Alek san dra, \u ki} i Jo va no vi}.\u ki} je pro tiv Sme de re va ca od i grao od li~ no, asi sti rao je kod pr vog go la, a po tom se upi sao u strel ce.

- \u ki} je ve} niz go di na je dan od naj bo qih igra ~a u li gi i upra vo zbog to ga je i do ve den u Haj duk. On iz utak mi ce u utak mi cu po tvr |u je kva li te te i na dam se da }e igra ma i go lo vi po mo }i da sa ~u va mo su per li ga {ki sta tus – ka `e Be kva lac.

Alek san dar Jo va no vi} je u ra ni jem pe ri o du vi {e igrao uz aut li ni ju. Ovog pro le }a mu je po ve re na ulo ga u sre di ni te re na igrom i go lom na po sled wem pr ven stve nom me ~u je po ka zao da se od li~ no sna {ao u no voj ulo zi.

- Jo va no vi} je igrao do bro i uz aut li ni ju, a i po zi ci ja na sre di ni te re na mu ni je stra na.

Zbog po vre da ma Mak si mo vi }a i Bo gi }a on je do bio {an su na sre di ni te re na i u pot pu no sti je is ko ri sti – na gla sio je Be kva lac. \. Bo ja ni}

Ka si qas gra bi ka isto ri ji Gol man Real Ma dri da i {pan ske re pre za ne ta ci je Iker Ka si qas za be le `io je 417. na stup u dre su kra qev skog klu ba. ^u var mre `e ta ko se iz jed na ~io sa Ho se om Mar ti ne som San ~e som, po zna ti jem kao Pi ri, na {e stom me stu igra ~a sa naj vi {e pr ven stve nih na stu pa za Real. Re kor der je na pa da~ [al kea iz Gel zen kir he na Raul Gon sa les sa 550 na stu pa, a Fran si sko Hen to (427) i Fer nan do Je ro (428) sle de }i su igra ~i ko je Ka si qas mo `e pre sti }i. Ka si qas je za pr vi tim de bi to vao 12. sep tem bra 1999, ka da je imao 18 go di na.

Od ta da je po stao za {tit ni znak Re a la, mno go pu ta je iz vla ~io eki pu iz te {kih si tu a ci ja, a sa klu bom je osvo jio ~e ti ri ti tu le pr va ka [pa ni je, je dan Kup Kra qa i dve Li ge {am pi o na. Za re pre zen ta ci ju [pa ni je je bra nio 119 pu ta, a kao pr vi gol man fu ri je po stao je evrop ski i svet ski pr vak.

Li sta igra ~a sa naj ma we 400 na stu pa za Real Ma drid: 1. Raul 550, 2. San ~es 523, 3. San ti qa na 461, 4.

Je ro 429, 5. Hen to 428, 6. Ka si qas 417, 7. Pi ri 417, 8.

Ka ma ~o 414, 9. Mi ~el 404...

- Bez ob zi ra na sve, Man ~e ster je ve li ki fa vo rit – sma tra Raul. – \a vo li ima ju sja jan tim, iz u zet nog vo |u Alek sa Fer gu son, a i re van{ se igra na Old Tra for du. Do sa da smo ima li sre }e. U me ~e vi ma sa In ter om i Va len si jom pr vo smo go sto va li. Na rav no, ne }e mo se pre da ti, na{ san je fi na le, a mno gi igra ~i u na {em ti mu ni ka da ni su igra li na Vem bli ju.

Opre zan je i pro fe sor Ralf Reng nik ko ji je pre ne {to vi {e od ~e ti ri ne de qa pre u zeo [al ke.

- Ana li zi rao sam igru Ostr vqa na, jed no stav no ne ma ju sla bu ta~ ku – ja san je Reng nik. Od bra na im je gra nit na, Vi di} i Fer di nand su go to vo ne pre la zni, ima ju sja jan ma re var, a {pic im je iz u zet no po kre tqiv. Fer gu son stal no ro ti ra ne ke ki gra ~e, pa je te {ko pred vi de ti ko }e igra ti. Ko re jac

Raul Gon za les, naj bo qi igra~ [al kea

Park je bio je dan od naj bo qih u me ~u s ^el zi jem, on da ga ni je bi lo u ti mu dve ne de qe, a sli~ no je i sa Skol sem. Pod ra zu me va se da }e mo igra ti ofan ziv no, po ku {a }e mo da stig ne mo do opi pqi ve pred no sti.

U Ju naj te du se jo{ uvek vi {e ba ve po be dom u su sre tu sa Ever to nom i kom bi na ci ja ma u fi ni {u Pre mi jer li ge, pa je ne ka ko me~ sa [al ke om u dru gom pla nu.

- Ni smo pot ce ni li utak mi cu sa Nem ci ma, ali u En gle skoj na ci o nal na ti tu la se vred nu je kao i pe har Li ge {am pi o na, pa smo zbog to ga svi jo{ okre nu ti me ~u s Ever to nom. [to se ti ~e [al kea - sve zna, gle dao sam u`i vo wi hov me ~u s In ter om.

Igra ju kao i svi ne ma~ ki klu bo vi, bor be nost do po sled weg se kun da i re {e nost da se po bedi. U pro {lo sti ne ma~ ki timo vi nam ni su pri ja li, ali

mi slim da sa da ide mo u Gel zen kir hen sa ve li kim is ku stvom i na kri li ma od li~ nog u~in ka na go sto va wi ma u Li gi {am pi o na. Sve smo ve} tak ti~ ki raz ra di li i igra }e mo u naj ja ~em sa sta vu - ka `e me na xer Aleks Fer gu son.

Me~ s [al ke om je dva na e sto po lu fi na le Man ~e ste ra u Li gi {am pi o na, mo `da po sled we za Edvin Van der Sa ra ko ji na me ra va na le to da oka ~i ko pa~ ke o klin.

- Na dam se da }u se zo nu za vr {i ti sa dva tro fe ja – ka `e Edvin Van der Sar. – Bli zu smo ti tu le pr va ka En gle ske, a na dam se da }e mo igra ti i u fi na lu Li ge {am pi o na na Vem bli ju.

Bi la bi to kru na mo je ka ri je re.

Znam, o~e ku je nas te `ak ri val, ne to li ko atrak ti van, ali {al ke igra sja jan fud bal. Na dam se da }u us pe ti da sa ~u vam svo ju mre `u.

G. Ko va~

DA NAS I SU TRA DE VE TI ME MO RI JAL „PE RA JO CI]”

Sa laj ka ~u va uspo me nu De ve ti put na igra li {tu u Be o gra |a ni su ovo ga pu ta no vo sad skoj Sa laj ki odr `a }e pred nost da li igra ~i ma OFK se me mo ri jal ni ka det ski fud Be o gra da, Ra da, ^u ka ri~ kog, bal ski tur nir „Pe ra Jo ci}”.

Ko lu ba re i Al ti ne, ali ~i we Ne ka da {wi ge ne ral ni se kre ni ca da se lek tor Ivan \u ka no tar FSV osta vio je du bok trag vi} na ras po la ga wu ne }e ima ti u voj vo |an skom fud ba lu, pa su fud ba le re Par ti za na i Cr ve ne we go vi pri ja te qi i fud bal ski zve zde ne zna ~i i to da ne }e pre ga o ci i na ovaj na ~in `e le ima ti jak tim, ~vr sto re {en da li da se odu `e ~o ve ku ko ji je osvo ji pe har.

Ne ma sum we da }e dra gi go go di na ma bio pred sed nik Ko sti iz se lek ci ja Za pad ne i Is mi si je za omla din ski fud bal u to~ ne Sr bi je po no vo pred sta FK Voj vo di na, FS Voj vo di ne i FS Ju go sla vi je, ~lan Upra ve FK Sla vi ja i FK Voj vo di na i to u vre me ka da su No vo sa |a ni osvo ji li pr vu {am pi on sku ti tu lu 1966. go di ne. Me mo ri jal je uvr {ten u zva ni ~an ka len dar FS Sr bi je.

Ove go di ne sna ge }e od me ri ti de ~a ci ro |e ni 1996. go di ne i mla |i, a tak mi ~i }e se se lek ci je FS Voj vo di ne, FS Be o gra da, FSR Za pad ne Sr bi je i FSR Is to~ ne Sr bi je.

Po ve re we da za i gra ju za se lek ci ju Voj vo di ne ( pred vo |e na in struk to ri ma FSV Mi la nom Ra stav cem i Go ra nom Qu bin ko vi }em, kao i tre ne rom @eq kom Di mi tri }em) uka za no je : Pe tri }u, S. Vu ka qe vi }u, Jef ti }u, Fi mi }u, Pe tro vi }u (Voj vo di na, No vi Sad), Ra {e ti (Mla dost, Apa tin), Sta - Mno go dao fud ba lu: Pe ra Jo ci} ni mi ro vi }u, Ker ke zu, Mi tro vi }u (^SK, ^e la re vo), vi ti ne ke no ve klin ce, me |u ^i ~i, Mi li ki }u, Mir ko vu ko ji ma sva ka ko ima bu du }ih bi (Spar tak Zla ti bor vo da, Su - se ra srp ksog fud ba la, a ve} sa bo ti ca), Bo {ko vu, Mi lo {e vu da le pe ka ri je re na go ve {ta va ju (Di na mo, Pan ~e vo), Ma ti }u, Bi {e vac (AS, No vi Pa zar), Ani ti }u (Rad ni~ ki, Som bor), To mo vi} ([u ma di ja, Aran |e lo Sta le to vi }u (In |i ja) i Ja nu su vac), Go lu bo vi} (Bo rac, ^a ~ak), Ar se ni je vi} (Rad ni~ ki, (Ba nat, Zre wa nin).

Kra gu je vac), Pe tro vi} (Na pre dak, Kru {e vac), @i va qe vi} (Ja go di na), Puj ki} (OFK Pa ra }in)...pa in struk to ri Mi lo{ Ve le bit i So bo dan Ili} (Za pad) od no sno Mi haj lo Ju ra so vi} i Go ran Ra de vi} (Is tok) ima ju ~e mu da se na da ju.

Uto rak 14.30: Vojvodina - Zapadna Srbija 16: Beograd - Isto~na Srbija

Sre da

9: Polagawe venca na grob Pere Joci}a 10: Utakmica za tre}e mesto 11. 30: Finale 13: Dodela nagrada i zatvarawe turnira Me~evi se igraju 2 h 40 minuta. Ukoliko na kraju rezultat bude nere{en, izvodi}e se jedanaesterci. Svi me~evi igraju se na igrali{tu OFK Slavija u Salajki.

O r g a n i z a c i o n i od bor ,na ~e lu sa pred sed ni kom @eq kom Kne `e vi }em, i Po ~a sni od bor, na ~e lu s fud bal skom le gen dom Ra do mi rom Kr sti }em, po zi va ju po klo ni ke fud bal ske igre da se uve re u po ten ci jal srp ske fud bal ske mla do sti, a dvo dnev nu pri red bu uve li ~a }e i pred sed nik FS Sr bi je To mislav Ka ra xi}, pred sed nik FS Voj vo di ne Rat ko Bo rov ni ca i fud bal ska le gen da Ili ja Pan te li}.

S. Sa vi}

18

sport

utorak26.april2011.

dnevnik

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Pre o kret u La za re vu

Op {tin ski der bi ni ~i ji

Zadrugar - Budu}nost 4:2 (1:0) LA ZA RE VO: Stadion „Ci ta de la M.M.”, gledalaca 300, su di ja Iva ni {e vi} (Ba~ka Topola), strelci: Vorgi} u 19. Vi{kovi} u 54. i 89.

Milovac u 61. za Zadrugar, a Cveti}anin u 51. (autogol) i Todorov u 53. minutu za Budu}nost. @uti kartoni: Pani}, Zeqkovi}, Vorgi} (Zadrugar), Prpa, Malba{i} (Budu}nost).

ZA D RU G AR: Zeq ko vi} 7, Vorgi} 8, Jawanin 7 (Milanovi} -), Vi{kovi} 8, Cveti}anin 7, Dubak 7 (Vidi} -), Pani} 7, Margi} 7, Bako{ 6, Zarin 7 (Luki} -), Milovac 7.

BU DU] NOST: Magda 8, Vasiqevi} 7, Grban 6, Malba{i} 7, Lukin 7, Todorov 7, Lazi} 6 (Zekanovi} -), Radi{i} 7, Popov 7, \ukanovi} 7 (Manojlovi} -), Prpa 6 (Radin 7).

U dopadqivoj i kvalitetnoj utakmici dva suparnika doma}i su stigli do zaslu`enog trijumfa nad sastavom iz Srpske Crwe. U 19. minutu posle dobre akcije Vlada Vorgi} je doneo prednost doma}inu. Bilo je jo{ prilika, ali se na odmor oti{lo sa predno{}u lidera.

U nastavku {ut Cveti}anina promenio je smer i zaustavio se u mre`i Zeqkovi}a.

To do rov je gla vom do neo prednost Crwanima, a ve} u slede}em minutu posle kornera Vi{kovi} na prvoj stativi gla vom za ku ca va lop tu pod pre~ ku. Ne du go za tim opet korner za doma}e izvodi Vorgi}, a na drugoj stativi Milovac je efektno glavom doneo prednost doma}inu, da bi minut pre kraja susreta Vi{kovi} iz slobodnog udarca savladao Magdu i overio trijumf lidera.

Vojvodina – Spartak 9:0 (3:0) NO VO MI LO [E VO: Stadion Vojvodine, gledalaca: 200, strelci: Kne`evi} u 15, 23, 54. i 90, [ibul u 44. i 50, Parabucki u 52. i 72, Bala{ u 62. minutu za Vojvodinu. Sudija: Jefteni} (Kni}anin). @uti kartoni: Pu{i} i Parabucki (Vojvodina), Raki} (Spartak).

VOJ VO DI NA: Vla{kalin – (Batan~ev- ), Kne`evi} 8, Vlaji} 7, Mezei 7, Bala{ 7, Pu{i} 7, Vasi~in 7 (Parabucki 8), Penavski 7, Arsenov 7, Tomi} 7 (Male{ev - ), [ibul 8.

SPAR TAK: Ro{u 5, Hajdukov 5, Obradovi} 5, Solnoki 5, Petkovi} 5, \ekovi} 5, Mak 5, Bisak 5, Urkom 5, Godo{ev 5, Raki} 5.

Agonija fudbalera Spartaka, nastavqena je i u Novom Milo{evu, gde su doma}i sa pola snage zabele`ili ubedqivu pobedu.

Seriju golova otvorio je raspolo`eni strelac Ivan Kne`evi}, da bi isti igra~, u posledwem minutu, svojim ~etvrtim golom, stavio ta~ku na ovaj neravnopravni susret.

S. Davidovi}

Ba~ka 1901.

- Jedinstvo 4:3 (2:1) SU BO TI CA: Stadion kraj Somborske kapije, gledalaca 1200, sudija Kowevi} (Vr{ac), strelci: Nikutovi} u 2. i 63. \or|evi} u 20. i Vojni} u 47. za Ba~ku, a Radi{i} u 31. 80. i Mikovi} u 86. minutu (autogol) za Jedinstvo.

BA^ KA 1901: Mikovi} 7, Z. Vukov 7 (Luka~ 7), Vi{wi} 7, Babi} 7, Hubert 7, Vojni} 8, Rajkova~a 7 (Plav{i} 7), Markovi} 8, \or|evi} 8, Z. Vojni} 8, Nikutovi} 9 (Perovi} 7).

JE D IN S TVO: Nem ~ev 7, Ivan~evi} 7, Lisica 7, [kero 7, Va sko vi} 7, Dr qa ~a 7, [tef ki} 7, [i ja no vi} 7 (Zlatar -), Balaban 7 (Mikovi} 7), Radi{i} 8, Mati} 7 (Bara~kov -).

Ba~ka je krenula silovito od samog po~etka. Ve} u 2. minutu Sa{a Nikutovi} je bio precizan, poslu`io je Slobodana \or|evi}a, a sjajni Nikuto vi} je po sti gao po go dak.

Isti igra~ se upisao u listu strelaca i u 63. minutu. U nastavku igre postignuta su jo{ ~etiri gola.

S. St.

Ba~ka (P) - Kozara 3:0 (1:0) PA ^ IR: Sta dion Ba~ ke, gledalaca 200, sudija Stani} (Pan~evo), strelci: [icar u 27. i 52. i Vukovi} u 70. minutu. @uti kartoni: R. Petrovi}, Vukovi} (Ba~ka), Oqa~a (Kozara). Crveni karton: \ereg (Ba~ka).

BA^ KA: Gorjanac 8, Vadasi 8, Vukovi} 8, Polovina 8, \urovi} 8, \ereg - (Marevi} 7), Luki} 7, Andri{i} 8, [icar 9, R. Petrovi} 7 (Reme{ -), Kitanovi} 8 (Ramovi} -).

KO Z A R A: Oqa ~a 6, Anu {i} 6, Fu}ak 6, Belanovi} 6 (Laki} 6), D. Buni} 7, Reqi} 6, Buli} 7, Kitanovi} 7, Pepi} 6 (Dragoslavac -), Zori} 6 (Grugor -).

Pa~irci su pru`ili jednu od boqih partija ovog prole}a. Bila je dinami~na i borbena utakmica.Dragan [icar je pobegao odbrani i plasirao

BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Di na mo (Pan ~e vo) 3:0, ADA: AFK - Ba~ ka To po la 0:1, BAJ MOK: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (Zre wa nin) 3:0, LA ZA RE VO: Za dru gar - Bu du} nost (Srp ska Cr wa) 4:2, PA ^IR: Ba~ ka - Ko za ra (Ba nat sko Ve li ko Se lo) 3:0, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901. Je din stvo (No vi Be ~ej) 4:3, STAR ^E VO: Bo rac - Obi li} (No vi Kne `e vac) ni je igra no.

NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na - Spar tak (De be qa ~a) 9:0.

1. Za dru gar 23 16 2. B. To po la 23 15 3. Rad.(B) 23 13 4. Pro le ter 23 11 5. Je din stvo 23 11 6. Bu du} nost 23 10 7. Voj vo di na 23 9 8. AFK 23 9 9. Ba~ ka(P) 23 9 10. Ko za ra 23 8 11. Di na mo(-1) 23 8 12. Bo rac 22 7 13. Obi li} 22 7 14. Ba~ ka (S)(-1)23 7 15. Rad.(ZR) 23 5 16. Spar tak 23 3

3 4 3 5 5 5 5 7 4 8 6 7 5 9 4 10 3 11 5 10 5 10 7 8 6 9 5 11 1 17 2 18

44:21 37:15 41:27 27:18 62:40 42:34 34:28 30:31 33:28 31:41 35:38 25:35 33:40 30:37 20:34 21:77

51 50 44 38 37 36 32 31 30 29 28 28 27 25 16 11

loptu u mre`u ve} u 27. minutu. U odlu~nim trenucima ponovo je stupio na scenu [icar kada je sa 18 metara pogodio same rakqe. A u 70. minutu sru{en je Kitanovi} na ivici gostuju}eg {enaesterca, slobodan udarac je izveo Vukovi} i postavio kona~an rezultat.

S. St.

Radni~ki (B) - Radni~ki (ZR) 3:0 (2:0) BAJ M OK: Sport ski cen tar, gle da la ca 150, su di ja Eror (Pan~evo), strelci: Kekezovi} u 20. Malovara u 22. i Tomi} u 80. minutu. @uti kartoni: Ilovac (Radni~ki, Bajmok), Ob ra do vi} (Rad ni~ ki, ZR) RAD NI^ KI BAJ MOK: Joveti} -, Milenkovi} 7, Stani~i} 7, Vasi} 8, Ilovac 8, Bala`i} 7, Ra|enovi} 7 (Miloradovi} -), Maslovara 8 (\or|evi} -), Tomi} 8, Kopunovi} 7 ([koro 7), Kekezovi} 9.

RAD NI^ KI ZRE WA NIN: \or|an 6, Studen 6, Obradovi} 6, Radulovi} 6, Juhas 6, Zaki} 7, Tapaji 6 (Papi} 6), Miji} 7, ^aski 7, Ponkarion 6 (Trkuqa 7), Markoski 7.

Poveli su Bajmo~ani posle pro do ra Ma slo va re ko ji je oboren na ivici {esnaesterca,a Dejan Kekezovi} je iz slobodnog udarca pogodio ra{qe. Posle dva minuta brzonogi Maslovara postigao je drugi gol, a kona~an rezultat postavio je kapiten Tomi}.

S. St.

La li }a ni na sta vi li se ri ju LA LI]: Igrali{te Panonije, gledalaca 100, sudija Rabrenovi} (Kula), strelci: Valent u 9. i 32. Lazi} u 53. minutu. @uti kartoni: Medi}, Valent (Panonija), Raja~i} (Terekve{).

PA NO NI JA: Pavliwi, Popovi}, Savin, Lazi}, Marijanovi}, Beqanin (Farka{), Lamo{, Medi}, Valent, Hrn~jar (@ivanov), Sankovi} (Kr{i}).

TE RE KVE[: Bo`i}, Pinter, Kr{i}, Kalaw (Kraja~i}), Pilipovi}, Gol, Na| (Tintor), Qubojevi}, Mandari}, Reqi}, Lemaji}.

La li }a ni su pro tiv sla be ekipe Terekve{a zabele`ili rutinsku pobeda koja im puno zna~i u borbi za sam vrh prvenstvene tabele. Na ovom susretu sa dva lepa pogotka istakao se kapiten doma}ina i najboqi pojedinac ovog me~a Vladimir Valent. Doma}i tim je u drugom poluvremenu nastavio da napada ka golu ekipe iz Svilojeva i

u takvoj igri Lazi} je u 53. minutu postigao tre}i pogodak.

S. Jovin

Aleksa [anti} Dunav (BM) 2:1 (2:1) ALEK SA [AN TI]: Stadion [anti}a, gledalaca 300, sudija Ma{ulovi} (Sombor), strelcci: M. Tomi} u 4. Tumbas u 14. za Aleksa [anti}, a Bala` u 33. minutu za Dunav. Crveni karton: Golub (Dunav).

ALEK SA [AN TI]: Vidovi} 8, Tomi} 7, Vasiqevi} 7 (Ivani{evi} 7), Vrti} 8, S. Pejak 7, N. Pejak 7, Tumbas 7 (Mar~o 7), M. Tomi} 8, Mil~i} 7 (Pokrajac 7), Gavri} 7, Raji} 7.

DU NAV: Ivkov 8, Golub 6 (\or|evi} 6), Jager 7 (Kati} 6), S. Peri{i} 7, D. Peri{i} 7, Vorgi} 7, Peri{ki} 6, Kolar 6, Anti} 6, Bala` 6.

Zaslu`ena pobeda doma}ina koja je mogla biti i ubedqi-

ALEK SA [AN TI]: Alek sa [an ti} - Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 2:1, DE RO WE: Omla di nac - Di na mo (Ba~ ki Breg) go sti ni su do pu to va li, LA LI]: Pa no ni ja - Te re kve{ (Svi lo je vo) 3:0, GA KO VO: Gra ni ~ar - Me ta lac (Som bor) 6:1, ^O NO PQA: Slo ga - [i ka ra (Som bor) 1:2, RU SKI KR STUR: Ru sin - Je din stvo (Ri ba re vo) 1:1, LI PAR: Li par - Di na mo (Son ta) 6:2.

1. Omla di nac 17 2. Gra ni ~ar 18 3. Pa no ni ja 18 4. Ru sin 18 5. A. [an ti} 18 6. Du nav 18 7. Slo ga 18 8. [i ka ra 18 9. Di na mo (-1) 17 10. Je din stvo 18 11. Di na mo (S) 18 12. Te re k. (-6) 18 13. Li par 18 14. Me ta lac 18

13 12 11 12 8 7 7 7 7 4 4 6 4 2

2 2 4 2 5 2 1 5 2 8 3 8 3 8 3 8 2 8 5 9 4 10 2 10 2 12 4 12

48:12 48:21 44:23 47:27 29:27 32:35 22:28 23:36 31:39 25:34 28:48 23:33 33:45 29:54

OYACI: Igrali{te OFK Oxaka, gledalaca 300, sudija Mani} (Karavukovo), strelci: Lepojevi} u 28. (autogol) za OFK Oxake, a M. Vukovi} u 90+4. minutu za Zadrugar. @uti kartoni: Jovanovi}, Spasi}, Mitrovi} (OFK Oxaci), Stojanovi}, Mili}evi}, Veli~kovi} (Zadrugar).

OFK OXA CI: Star~evi} 7, Mitrovi} 7, Bradi} 7, Jovanovi} 7, Vido{ 8, Nikoli} 8, Cvijanovi} 7, Spasi} 6, ]iri} 7 (Jovovi} 7), Radusin 7 ([o{ki} -), Jankovi} 7.

ZA DRU GAR: Radojevi} 7, M. Stojanovi} 6, Lepojevi} 6, Veli~kovi} 6, Nikoli} 6 (Boji} 7), Vukovi} 6, Dondi} 7 (Mladenovi} 7), Stankovi} 7 (Marinkovi} 7), Brankovi} 7, Pjevi} 7, Mili}evi} 7.

U op{tinskom derbiju vi|ena je dopadqiva utakmkica. Doma}i tim je sa nekoliko golova mogao da savlada ekipu iz Srpskog Mileti}a.Doma}ini su poveli u 28. minutu kada je Lepojevi} nesmotreno reagovao i savladao svog golmana Radovi}a. U nastavku doma}i tim je dominirao, stvarao {anse koje su ostale neiskori{}ene. U sudijskoj nadoknadi gosti iz Srpskog Mileti}a su postigli pogodak preko Marka Vukovi}a.

S. Jovin

@AK - Kordun 1:1 (0:1)

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Panonija - Terekve{ 3:0 (2:0)

OFK Oyaci - Zadrugar 1:1 (1:0)

41 40 38 37 26 24 24 24 22 17 16 14 14 10

vija da su doma}i bili snala`qiviji pred golom gostiju.

S. St.

SOM BOR: Igrali{te @AKa, gledalaca 150, sudija: Raki} (Apatin). Strelci: Sazdani} u 90. za @AK, a Kne`evi} u 2. mi-

(Jan~evski 6), Kili} 6 ( M. Rabrenovi} -), Stojanovi} 6, Ki{juhas 7 i Holovati 6 ( Stanisavqevi} -).

Susret je obele`ilo nekoliko detaqa. Prvi, evrogol igra~a utakmice \or|a Bukjlovi}a koji je sa oko 35 metara pogodio sam rogaq gola Vu~ini}a. Drugi zanimqiv detaq su i dva dosu|ena penala – oba opravdano, koje su iskusni Ki{juhas za Mladost i Bukejlovi} za Kulu pretvorili u golove. \. Bojani}

Stani{i} - Radni~ki 4:0 (1:0) STA NI [I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 200, sudija: [}epanovi} (Kula). Strelci: Terzija u 42. Kurixa u 47. (iz penala) [ari} u 76. i Bobanac u 85. minutu. @uti kartoni: Vrani}, Terzija, Niki} (Stani{i}), Radoj~i} i Koci} (Radni~ki).

STA NI [I]: Dubravac, Vukadinovi}, Vrani}, [ari}, Bulovi} (Niki}), Jawi} (G. Jagodi}-Kurixa), Terzija (Babac), Bobanac, A. Jagodi}-Kurixa, Miji}, Kurixa.

RAD NI^ KI: Koci}, Petkovi}, Kesi}, Trifunovi}, Aleksi}, Ivovi}, Mu{iki}, Radoj~i}, Bere{, Crwanski, [trbac.

Gosti samo u prvom delu susreta pru`ili ja~i otpor dok su imali snage, u nastavku me|utim Stani{i} je mogao da do vrha da napuni mre`u Koci}a. Utakmica je obilovala lepim momenti-

KU LA: Ku la - Mla dost (Kru {~i}) 3:1, CR VEN KA: Cr ven ka - Gra ni ~ar (Ri |i ca) 2:2, KA RA VU KO VO: Po let - BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 3:1, STA NI [I]: Sta ni {i} - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 4:0, STA PAR: Haj duk Omla di nac (Bu ko vac) 3:1, SOM BOR: @AK - Kor dun (Kqa ji }e vo) 1:1, OYA CI: OFK Oya ci - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 1:1, BA^ KI GRA ^AC: Bo rac - PIK Pri gre vi ca 3:1.

1. Sta ni {i} 21 17 2. Pri gre vi ca 21 13 3. Mla dost (-1)21 14 4. Haj duk 21 10 5. Za dru gar 21 9 6. Omla di nac 21 9 7. Gra ni ~ar 21 8 8. Kor dun 21 8 9. Bo rac 21 9 10. Cr ven ka 21 8 11. @AK 21 6 12. Ku la 21 5 13. Po let 21 6 14. Rad ni~ ki 21 4 15. BSK 21 5 16. Oya ci (-1) 21 2

3 1 4 4 1 6 4 7 6 6 5 7 6 7 5 8 2 10 4 9 6 9 6 10 3 12 5 12 2 14 8 11

60:24 36:19 44:26 47:34 34:24 42:33 46:47 34:31 32:39 39:44 28:34 37:44 37:49 31:51 28:53 29:52

54 43 42 34 33 32 30 29 29 28 24 21 21 17 17 13

HAJ DUK: Stojanovi}, Stani~kov (Damir Stani}), Miqu{ (Voli}), Pelengi}, Sabo, Radakovi}, Lazi}, Stoj{i}, Jusufi (Milenkovi}), Dejan Stani}, Luki}.

OMLA DI NAC: Cari}, Mari~i}, Drezgi}, Todorovi}, \ur|ev, M. Halas, Raj{i} (Jovanovi}), Berlekovi}, Komazec (Vlaisavqevi}), Dujmovi} (R. Halas), Tripunovi}.

Sve je re{eno po~etkom nastavka u vremenskom intervalu od svega pet minuta. Nakon toga tempo je znatno pao, gosti su uspeli posti}i po~asni pogodak.

J. D.

Crvenka - Grani~ar 2:2 (1:0)

Kqa ji} i Ko va ~e vi} in ter ve ni {u is pred svog go la

nutu za Kordun. @uti kartoni: @ivkovi}, Vukas, Pustaji}, Ben~i}, Vidakovi} (@AK), a Grujin, Ilin, Kne`evi} (Kordun). @AK: Kozlina, Mra~ina, Ben~i}, Pustaji}, @ivkovi}, Sazdani}, Kqaji} (Jawi}), Kova~evi}, Sabo (Primorac), Vidakovi}, Vukas (Savi}).

KOR DUN: Korolija, Pavlovi}, Kova~i}, Kr{i}, Muti}, Grujin (Rajkovi}), Stanojevi}, Zori}, Kne`evi} (Stokrpa), Ili}, Bulaja (Karas).

Gledaoci jo{ nisu ni zauzeli svoja mesta gosti su poveli golom Kne`evi}a s 18 metara, pogodio je duga~ki ugao. Tek u posledwem minutu susreta bila je velika gu`va pred golom Korduna, a Sazdani} je prona{ao put do mre`e kroz {umu nogu.

J. D.

Kula – Mladost 3:1 (2:1) KU LA: Igrali{te na Gederu, gledalaca 100. Sudija: Vra~ar (Sombor). Strelci: Bukejlovi} u 30. i u 70. (iz penala) i Vuja~i} u 40. za Kulu, a Ki{juhas u 38. minutu (iz penala) za Mladost. @uti kartoni: Radulovi}, Vojnovi} i Bodi{ (Kula).

KU LA: Bruner 7, Bodi{ 7, Radulovi} 7, Kukoq 7 ( Kardo{ -), [arac 7, Lacko 8, Vuja~i} 7, Vojnovi} 7, Bukejlovi} 9 ( Poli} -), Bo`ovi} 7 ( Jovan -) i Na| 7.

MLA DOST: Vu~ini} 6, R. Rabrenovi} 7, Te{ovi} 6, Na| 6, Kokot 6, Krznar 7, Vlahovi} 6

ma posebno treba ista}i evrogol Bobanca sa 25 metara u same ra{qe.

J. D.

Borac - Prigrevica 3:1 (2:0) BA^ KI GRA ^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 80, sudija: Deli} (Kula). Strelci: Babi} u 21. B. Jelisavac u 34. Karaxi} u 55. za Borac, a V. Raki} u 89. minutu za Prigrevicu. @uti karton: Dautovi} (Borac).

BO RAC: Vajagi}, Smiqani} 7 (Karaxi} 7), Babi} 7, Radakovi} 8, R. Jelisavac 7 (Radmanovi} 7), G. Joki} 7, Mrdaq 7, Dautovi} 7, B. Jelisavac 7 (Kne`evi} 7), @egarac 8, Z. Joki} 7.

PRI GRE VI CA: Dimi} 6, ^ovi} 7, Tesli} 6 (Popovi} 7), Jakovqevi} 7, Kqaji} 7, ]u}a 7, Vladeti} 6, D. Raki} 6, V. Raki} 7, Bogojevi} 6, Griva 7.

Doma}in je iskoristio ne{to slabiju igru gostiju i zaslu`eno je osvojio bodove.

A. ^i~i}

Hajduk - Omladinac 3:1 (1:0) STA PAR: Igrali{te Hajdu ka, gle da la ca 100, su di ja: Peri{i} (Srpski Mileti}).

Strelci: Luki} u 25. Dejan Stani} u 47. (iz penala) i 52. za Hajduk, a Todorovi} u 73. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Lazi}, Jusufi, Radakovi}, Dejan Stani} (Hajduk), a Cari}, Mari ~i}, Drezgi} (Omladinac).

CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba”, gledalaca oko 100, sudija: Ivani{evi} (Oxaci).

Strelci: Matija{evi} u 44. i Dragovi} u 83. za Crvenku, a [veqo u 55. i Kri~ka u 75. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Struwa{, Bata i Ili} (Crvenka), a Mom~ilovi} (Grani~ar).

CR VEN KA: [}epanovi} 7, S. Radmanovi} 6, Dragovi} 7, Struwa{ 6, Bata 6, G. Radmanovi} 6, Grnovi} 7, Ili} 7, Radulovi} 7, Matija{evi} 8, \ur|evi} 6.

GRA NI ^AR: Pavasovi} 7, Brala 6, Mi{kovi} 6, \umi} 7, Mom~ilovi} 6, Ko`ul 7, Bajai 6, Kri~ka 7, Ko`ul 6, [veqo 8.

Marko Matija{evi} u doma}oj, odnosno Ogwen [veqo u gostuju}oj ekipi bili su najboqi pojedinci ove dosta zanimqive i kvalitetne utakmice, koja je zavr{ena i najpravednijim ishodom, mada su Grani~ari bili bli`i pobedi jer su imali vo|stvo do 83. minuta, a u posledwim trenucima Kri~ka je bio sam pred golmanom, ali je propustio priliku da bude dvostruki strelac.

T. Jovovi}

Polet - BSK 3:1 (1:0) KA RA VU KO VO: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija Ki{ner (Sombor), strelci: Stojiqkovi} u 24. Krsti} u 70. i Bogdanovi} u 78. za Polet, a \ur|evi} u 88. minutu za BSK. @uti kartoni: Milenkovi}, Krsti}, Aleksi} (Polet), Milo{evi}, Beqanski (BSK).

PO LET: B. Stanojkovi}, Stankovi} (M. Stanojkovi} ), Aleksi}, Tadijan, Markovi}, Milenkovi} (Popovi}), Jov~i}, Gal, Stojiqkovi}, Bogdanovi}, Krsti} (Cvetkovi}).

BSK: Vukovi}, Bagi} (Divjak), Kne`evi}, Popovi}, Milo{evi}, Luki} (Resanovi}), Kora}, Rajkovi}, Radoj~i} (Beqanski), Orsi}, \ur|evi}.

Tokom ~itavog susreta doma}i tim je dominirao na terenu tako da pobeda Poleta nije dolazila u pitawe. Doma}i fudbaleri su imali nekoliko lepih akcija koje su krunisani sa tri efektna gola.

S. Jovin

SPORT

dnevnik

utorak26.april2011.

NOVI SAD LAKO POBEDIO KRU[EVQANE

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Ka na rin ci le te vi so ko

Lak nu lo je svi ma u re do vi ma No v og Sa d a na k on od l i~ n e igre i za slu `e ne po be de nad Na pret kom. Po ka za li su kva li tet vi {e, jer i po red ube -

@e stok duel na De te li na ri

dqi vog vo| stva ni su se o pu {ti li, na pa da li su iz svih oru` ja, ali do kra ja je ostao re zul tat iz pr vog de la. Pr ve nac u dre su No vog Sa da po sti gao je sve bo qi Bo jan Ili} ko ji je po sled wim igra ma do ka zao da se po la ko vra }a u for mu.

Ni ko li} ~u va Kli sa ne

- Bi la je to te {ka utak mi ca.Po ka za li smo da smo naj zad uhva ti li for mu, to me sve do }e i ~e ti ri me ~a bez po ra za. Od i- gra li smo mo `da naj bo qu utak mi cu dru gog de la. - ka `e Ili}.

- Na vre me smo po ve li i po sti gli dru gi gol i na po l u v re m e oti {li sa ka pi tal n om pred n o {}u. U svla ~i o- ni ci se do go vo ri li da u na stav ku str p qi v om igrom vre b a m o pro tiv ni ka. Ve ro va li smo da }e se Na p re d ak otvo ri ti. Do iz ra ` a j a je u na stav k u do { ao in vi du al ni kva li tet i pra va je {te ta {to De jan Bo gu no vi} a po tom i mla di Og wen Mu d rin s ki ni su re a li zo va li {an mse. Sa da se lak {e di {e, na p ra v i l i smo po mak ka sre di ni ta b e l e . Do kra j a pr v en s tva ne }e mo se na to me za u sta vi ti i ve ru jem da }e mo u Vra wu na sta vi ti niz uspe ha, a po tom i kod ku }e sa vla da ti Mla di rad nik. Na{ ciq je na kra ju pla sman od {e stog do sed mog me sta - op ti mi sta ne ne u mor ni ve zi sta `u tih.

I. Grubor

SLANOBARCI DANAS GOSTUJU U KRAGUJEVCU

da ta za su per li ga {ko dru {tvo.

Po ra `e ni su u Ni {u i sve kar te }e ba ci ti u na pad. Vo li mo da igra mo sa fa vo ri ti ma na pa pi ru to smo po ka za li i u du e lu sa No vim Pa za rom. Ne }e mo se bra ni ti, ve} }e mo po ku {a ti na pa da~ kom igrom da do |e mo do po voq nog re zul ta ta - op ti mi sta je agil ni Zeq ko vi}.

Za me~ u Kra gu jev cu u eki pu se vra }a ka pi ten Bran ko @i gi} dok je u~e {}e Bo ri vo ja Fi li po vi }a zbog po vre de za ra |e ne u su sre tu sa Rad ni~ kim ne iz ve sno.

Me~ iz me |u Rad ni~ kog i Pro le te ra po ~i we u 16.30 sa ti,a u dru gom da na {wem okr {a ju u Lu ~a ni ma sna ge }e od me ri ti Mla dost i Mla di rad nik.

M. Po.

POTISKA LIGA

Ra din od lu ~io kom {ij ski der bi SRPSKI KRSTUR: Jedinstvo Horgo{ Higrlo (Horgo{) 2:4, MAJDAN: Trome|a - Sloga (Ostoji}evo) 0:1, PODLOKAWI: Hajduk - Slavija (Banatsko Aran|elovo) 1:5, PADEJ: Tisa - Grani~ar (\ala) 3:2. Slobodan je bio [ampion Olimpija (Orom).

1. Horgo{ 2. Tisa 3. Sloga 4. Jedinstvo 5. Grani~ar 6. Slavija 7. Hajduk 8. [ampion O. 9. Trome|a

11 11 11 10 10 11 11 10 11

9 7 6 5 5 4 4 1 0

1 0 1 1 1 2 1 4 3

1 4 4 4 4 5 6 5 8

40:9 33:18 23:22 32:26 22:23 21:26 21:34 11:22 19:42

MLA DE NO VO: Sta dion Bu du} no sti, gle da la ca 250, su di ja: Ba tri}-Alek si} (Vr bas).

Stre lac: Ni ko li} u 41. i 85. mi nu tu. @u ti kar ton: Ja {o vi} (Bo rac).

BU DU] NOST: Lu go wa 7, Kne `e vi} 6, Bu buq 6, Maj ki} 6, Pu |a 7, Bu ba lo 7, Ka ra no vi} 6 (No vak 6), La ti no vi} 6, Ma ri} 6, Ba ji} 6 (]u li brk), Gr bi} 6 (Ve ji no vi} 6).

BO RAC: @e ra vi} 7, Ili} 7, Do bri wac 7 (Ro mi} 7), Ja {o vi} 7, Po po vi} 7, Sto ja no vi} 6, Ku koq 6 (Va zo vi}), Se dlar 7, Ni ko li} 8, Vu~ ko vi} 7, Sr di} 8 ([uw ka 7).

Go sti iz No vog Sa da su za slu `e no od ne li bo do ve iz Mla de no va. Utak mi ca naj ve }im de lom ni je mo gla da za do vo qi pri sut ne gle da o ce. Pr vo po lu vre me pro te klo je u ne za ni mqi voj igri, bez pra vih pri li ka. Iz je di ne pra ve {an se u ovom de lu igre No vo sa |a ni us pe li da za tre su mre `u Bu du} no sti. Ni ko li} je pri hva tio lop tu u {e sna e ster cu do ma }ih, {u ti rao is ko sa s de sne stra ne sa 11-12 me ta ra i lop ta je po go di la de sni ugao gol ma na Lu go we i za vr {i la u mre `i.

U dru gom po lu vre me nu Mla de no vqa ni su na sta vi li sa ane mi~ nom igrom, a svi po ku {a ji da pre ko usa mqe nog cen tar fo ra Mar ka Ma ri }a, stig nu do iz jed na ~e wa, ni su uro di li plo dom. U 85. mi nu tu Ro mi} je do bro pro {ao po le voj stra ni, upu tio cen tar {ut u {e sna e ste rac Bu du} no sti, a Ni ko li} je udar cem gla vom po go dio ne bra we ni deo mre `e gol ma na Lu go we i po sta vio ko na ~an re zul tat.

M. \. Kremenovi}

IRIG: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca 150, su di ja Pa pi {ta ([id).

Strel ci: Ka ~ar u 1, Jer ko vi} u 15, G. Lu ki} u 45. i Ti {ma u 70. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ker le ta, Bo ro je vi}, Tri vun ~i}, Er ka no vi} (Rad ni~ ki), G. Lu ki}, Ka ~ar (Du nav).

RAD NI^ KI: Vi da no vi} 7, Bo ro je vi} 6, Nin ko vi} 6, Ker le ta 6 (Ur ban), Gu zi na 6, Z. Jo va no vi} 6, Stan ko vi} 6, \o ka no vi} 6 (Ba bi}), Er ka no vi} 6 (Ma ti}), Tri vun ~i} 6, Stoj ~i} 6.

DU NAV: Tri fu no vi} 8, Sko pqak 7, Zo go vi} 7, Ka ~ar 7 (@e `eq), Gr ba ~i} 7, \e te no vi} 7 (\.

Lu ki}), G. Lu ki} 8, Ti {ma 8 (Fi li po vi}), Alek si} 8, Jer ko vi} 8, D. Lu ki} 8. [ok za do ma }e ve} u pr vom mi nu tu. Ka ~ar je is ko ri stio gre {ku od bra ne do ma }ih i do veo svoj tim u vo| stvo. Po sle to ga bi lo je sa mo pi ta we ko li ko }e Vi da no vi} pu ta va di ti lop tu iz mre `e.

M. Jovi~i}

Obili} - Ba~ka 0:0

Hajduk - Slavija 1:5 (0:3) POD LO KAW: Igra li {te Haj du ka, gle da la ca 100. Su di ja: B. Ate qe vi} (Mar to no{).

Strel ci: Ra da ko vi} u 63. za Haj duk, a Ra din u 15, 33. i 36, Ma luc kov u 75. i Ele zo vi} u 82. mi nu tu za Sla vi ju. @u ti kar ton: Tro li}, Fe her (Haj duk) i Pan te lin (Sla vi ja).

HAJ DUK: Kr sti}, Fe her, Br kqa~, Mar ta, Bra jo vi} (]i ri}), Pap, D. Pe tro vi}, Ra da ko vi}, A. Pe tro vi} (Lac ko), Tro li} (Bog da nov), Vi {i}.

SLA VI JA: Ne deq kov, Do ro, Ele zo vi}, Pan te lin, Ar se nov, Slav ko vi}, Mi la nov, Ma luc kov, Ki jac (Zi da rev), Ra din (No va ko vi}), Og we no vi} ( Vi da ko vi}).

Kom {ij ski de bri za slu `e no je pri pao go sti ma iz Ba nat skog Aran |e lo va, iako su se Pod lo kaw ~ a n i na d a l i po voq n i j em re z ul t a t u jer su na po ~ et k u pro le} nog de la pr ven stva na svom te re nu us pe le da nad i gra ju li de ra na ta be li Hor go{ Hi glo. Do ma }i ni su ima li peh da se ve} na po ~et ku utak mi ce po vre dio je dan od naj bo qih igra -

Budu}nost - Borac 0:2 (0:1) vi} 7 ), Bu kvi} 7, Di vjak 8, @u ti} 8, Ma }i `en ski 7, Osma ji}7, Kr sti} 8 (Jan ko vi} -), Ko bi la rov 7 (Sto ja no vi} 7 ).

BA^ KA: Ro mi} 8, Ko zo mo ra 7, La }a rak 7, Jef ti} 8, Ze lin ~e vi} 7, Bje lo{ 7, Du ki} 7, Zec 8 (Se ke ru{ 7 ), \o ki} 7 (Vig we vi} - ), Sr di} 7, Pe ci} 7 (Stoj ni} - ).

Duel Zma jev ~a na i Ba~ ko pa lan ~a na pro te kao je u di na mi~ noj, fer i ko rekt noj igri. Pr vo po lu vre me pro te klo je u urav no te `e noj igri ko ja se uglav nom od vi ja la na sre di ni te re na. Obi li} je u ovom de lu igre imao ne ko li ko ve o ma zre lih {an si ali je od bra na go sti ju na ~e lu sa iz van red nim gol ma nom Ro mi }em bez pro ble ma ot kla wa la sva ku opa snost po svoj gol. Go sti su ta ko |e u par na vra ta opa sno ugro zi li gol Obi li }a ali wi ho ve na me re osu je tio je ta ko |e sjaj ni Su ba {i}.

U dru gom po lu vre me nu igra je do bi la na di na mi ci, obe eki pe su stvo ri le ne ko li ko le pih pri li ka za gol ali i ovog pu ta su gol ma ni Su ba {i} na jed noj i Ro mi} na dru goj stra ni iz van red no re a go va li.

L. Ki{

Crvena zvezda - Polet 4:1 (3:0) NO VI SAD: Igra li {te Cr ve ne zve zde, gle da la ca 150, su di ja: Gr ba ti ni} (Ada {ev ci). Strel ci: Ava ku mo vi} u 20. i 44. Uze lac u 33. i Pe ki} u 71. za Cr ve nu zve zdu, a Svr ko ta u 80. mi nu tu (iz pe na la) za Po let. @u ti kar to ni: Jo ki}

u pr vom de lu sta vio je Ava ku mo vi} dru gim go lom. Ka da je Pe ki} iz so lo ak ci je po vi sio re zul tat, pre ti la je pra va ka ta stro fa go sti ju, me |u tim ne {to opu {te ni ju igru po sle oprav da no do su |e nog pe na la, na kon pre kr {a ja Jo ki }a, ka znio je sa be le ta~ ke Svr ko ta.

M. Po.

Prvi maj - Metalac AV 3:0 (2:0) RU MA: Sta dion Pr vog ma ja, gle da la ca 200, su di ja Ra di} (No vi Sad). Strel ci: \o ki} u 27, Si ki ri ca u 42. i Je` u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni:\o ki}, An |i} (Pr vi maj), Ko si}, [e gu qi ca (Me ta lac AV).

PR VI MAJ: De li} -, Pu ti ca 7, Mi lo {e vi} 7, An |i} 7 (No va ko vi} 7), Rok ni} 7, \o ki} 7, Si ki ri ca 7, Jo va no vi} 7, Ra di {i} 6 (Ne di} 7), ^u pe qi} 7, Kor do lup 7 (Je` 7).

ME TA LAC AV: Vu lin 7, \u ri} 6, Ko si} 6, Gru ji} 7, Ar da li} 6, Ta na si} 6, La zen di} 6, La ti no vi} 6, Ble {i} 7([e ku qi ca 6), Po po vi} 7, Sta ni {i} 6.

Ru mqa ni su per i or ni u to ku ce le utak mi ce.Od mno go broj nih {an si is ko ri sti li su sa mo tri. A, naj lep {i je po sti gao \o ki} u 27. mi nu tu. Iz veo je slo bo dan uda rac s 20 me ta ra i efekt no po go dio ne bra we ni deo mre `e iz ne na |e nog Vu li na.

M. Juri{i}

Sloga Radni~ki – Jugovi} 4:0 (2:0) ER DE VIK: Sta dion Slo ge Rad ni~ ki, gle da la ca 120, su di ja

Radni~ki – Dunav 0:4 (0:3)

Pro le ter na po prav nom

^e ta sa Sla ne ba re iz gu bi la je duel sa som bor skim Rad ni~ kim. Pro le ter je imao bod u ru ka ma i pre gr{t po voq nih pri li ka, a na kra ju je sre }a pri gr li la Som bor ce da stig nu do po be de. Ima li su cr ve no-be li do sta vre me na da se opo ra ve od {ko ka jer su me~ u Kra gu jev cu pre ba ci li za da nas.

- Sre }a nam je okre nu la le |a, za slu `i li smo ba rem bod i sa da mo ra mo da se va di mo u Kra gu jev cu. Ni sam u~e stvo vao u je se wem re mi ju, ali po pri ~a ma sa i gra ~a ra di se o kva li tet nom sa sta vu pred vo |e nim tre ne rom Vla dom ^a pqi }em - is ti ~e sve bo qi Mla den Zeq ko vi}. - S pra vom ih svr sta va ju za glav nog kan di -

19

28 21 19 16 16 14 13 7 3

~a Tro li}, a za hva qu ju }i gre {ka ma od bra ne i gol ma na Kr sti }a utak mi cu je u pr vom po lu vre me nu od lu ~io sna la `qi vi Ra din ko ji je tri pu ta za tre sao mre `u Haj du ka i osi gu rao vi so ko vo| stvo. Po got kom Ra da ko vi }a u 63. mi nu tu Haj duk uspe va da sma wi re zul ta, ali kva li tet n i j a eki p a go s ti j u pre k o Ma luc ko va i Ele zo vi }a us pe la je da po tvr di ube dqi vu po be du.

M. M.

ZMA JE VO: Sta dion u re kre a ci o nom cen tru, gle da la ca oko 150, Su di ja: Bla `on (Ru ma). @u ti kar to ni: Ili}, Ma }i `en ski, Kr sti}, @i voj nov (Obi li}), La }a rak, Du ki} (Ba~ ka).

OBI LI]: Su ba {i} 8, @i voj nov 7, Be li} 7, Ili} 7 (Mi lo {e -

ZMAJEVO: Obili} – Ba~ka 0:0, NOVI SAD: Crvena zvezda – Polet 4:1, IRIG: Radni~ki – Dunav 0:4, STARI BANOVCI: Omladinac – Indeks 0:0, MLADENOVO: Budu}nost – Borac 1:2, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki – Mladost (T) 4:0, RUMA: Prvi maj – Metalac AV 3:0, ERDEVIK: Sloga Radni~ki – Jugovi} 4:0.

1. Borac 23 16 4 3 57:33 52 2. Dunav 23 16 3 4 55:18 51 3. Indeks 23 14 5 4 31:20 47 4. C. zvezda 23 13 4 6 37:26 43 5. Ba~ka 23 12 5 6 33:23 41 6. Obili} 23 9 7 7 36:24 34 7. Omladinac 23 8 7 8 40:40 31 8. Budu}nost 23 7 10 6 27:28 31 9. Sloga (-1) 23 9 4 10 38:35 30 10. Polet 23 9 3 11 35:33 30 11. Prvi maj 23 9 3 11 26:27 30 12. Radn. (SM) 23 9 0 14 37:44 27 13. Mlad. (T) 23 5 11 7 27:38 26 14. Jugovi} 23 7 2 14 30:45 23 15. Metal. AV 23 2 6 15 19:50 12 16. Rad. (I)(-3) 23 0 4 19 14:58 1

ko vi} (Slo ga Rad ni~ ki), Sr di}, Bje li} (Ju go vi}).

SLO GA RAD NI^ KI: Ku qa 7, ^o ba no vi} 7, Pen do 8, Miq ko vi} 7 (Le pi wi ca 7), Si mi ki} 7, Aper li} 7, Bo ja ni} 8, \or |e vi} 7, Po va `an 7 (Va si} 7), [a ji} 8, Iv ko vi} 7 (Jo va no vi} 7).

JU GO VI]: Be ~er li} 6, Mi ki vi} 6, Sr di} 6 (Ter zi} ), Gro zdi} 6, Bje li} 6, Mi qa ni} 6, Ek me xi} 6 (Ba bi} 6), Ze ~e vi} 6, \u ri} 6, Bla `i} 6 (Su ka ra 6), Pa vli ca 5.

Er de vi ~a ni su naj zad od li~ nu igru kru ni sa li i sa ~e ti ri go la.Od pr vog mi nu ta go sti su bi li pri mo ra ni da se po vu ku na svoj deo te re na.Sna `nom igrom do ma }i ni su uslo vi li go ste da ise bra ne. Be ~er li} je pr vi put va dio lop tu iz mre `e ve} u 10. mi nu tu, po sle od li~ ne ak ci je ko ju je za vr {io [a ji}. Ka sni je go lo ve su po sti gli Iv ko vi}, Bo ja ni} i Jo va no vi}.

K. Vig

Radni~ki – Mladost (T) 4:0 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca 150, su di ja Va gi} (Som bor).Strel ci: Va si qe vi} u 2. i 56, Sko ru pan 50. i Pro ki} u 80. mi nu tu.

RAD NI^ KI: Re li} 7, Ste vi} 7, Pa vlo vi} 7, Bo san ~i} 7, Mi ji} 7, Nin ko vi} 7, Mi li ~i} 7 (@i va no vi} 7), Cvje ti} 8, Va si qe vi} 7 (Ivi} 7), Sko ru pan 7, \ur |e vi} 7 (Pro ki} 7).

MLA DOST: Me du ri} 6, Vi da ko vi} 6 ([a re nac 6), [im pra ga 6

Mo me nat s utak mi ce na Vi dov dan skom na se qu

(Cr ve na zve zda), a Ra ko ~e vi} (Po let).

CR VE NA ZVE ZDA: \u ri kin 7, Jo ki} 6, [e grt 7, Uze lac 8, Ava ku mo vi} 8 (Gra bi} 7), Pe ki} 7, Ra {i o van 7, \or |e vi} 7 (Mo ra ~a 7), @iv ko vi} 8 (Ra |en 8), Po po vi} 8.

PO LET: @iv ko vi} 5, Ku li} 6 (Mak si mo vi}), V. Do bri je vi} 7, [e gan 6, B. Do bri je vi} 7, Isa i lo vi} 6 (Lon ~ar), Ra ko ~e vi} 7, Svr ko ta 7, Jo va no vi} 6, Jo so vi} 6 (Ma lac ko 6), Fur tu la 7.

Do ma }i ni su ver nim na vi ja ~i ma pri u {ti li do sta go lo va i mno go ne is ko ri {}e nih {an si. Mre `a go sti ju odo le va la je do 20. mi nu ta, a on da je na kon pre ki da Ra {i o va na, Ava ku mo vi} nad vi sao ~u va re i po slao lop tu na pra vo me sto. Tri na est mi nu ta ka sni je ka pi ten Uze lac je iz slo bod nog udar ca po go dio sa mi ugao, a ta~ ku na od li~ nu igru

Mre`e mirovale Omladinac – Indeks 0:0 STA RI BA NOV CI: Sta dion pod Ba i rom, gle da la ca 240, su di ja Pi qa(Sve to zar Mi le ti}). @u ti kar to ni: N. Ko va ~e vi} (Omla di nac), Sa vi} (In deks).

OMLA DI NAC: Ta ti} 7, Iva ni {e vi} 7, Sa vi} 7, Du ki} 7, Sto i sa vqe vi} 7, Ste fa no vi} 7, ]e ran 7, N.Ko va ~e vi} 7, Pej ~i no vi} 8 (Gr ~i}), Ru smir 7 (I. Ko va ~e vi}), Mra ~a jac 7 (Da ni ~i}).

IN DEKS: Bu za xi ja 7, Sta ki} 6, Kra go vi} 7, Sa vi} 7, \o ro vi} 7, D. Po we vi} 7, Jo vo vi} 7, Ma ra vi} 7, S. Sta ki} 7 (Sal kai), Gu be re ni} 7 (Te {a no vi}), Vu ja no vi} 7 (Va lan).

I po red to ga {to su do ma }i ni pro pu sti li ne ko li ko iz ra zi tih {an si za go lo ve po de la bo do va je re al na.

G. Dragoqi} Pe ran di} ([aj ka{). Strel ci: [a ji} u 10, Iv ko vi} u 41, Bo ja ni} u 63. i Jo va no vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Po va `an, Miq -

(Ker kez 6), Ra ji} 6, Vin ko vi} 6, Kri vo ka pi} 6, Stan kov 6, Ko zo ma ra 5, \uk 5, Bo jo vi} 5, Gla var da nov 5 (Du dvar ski 5).

B. Rokni}

KVALITETNE LIGE MLA\IH KATEGORIJA Pioniri

Big bul Radni~ki - Hajduk 3:0, Ba~ka Topola - Spartak Zlatibor voda 0:3, Radni~ki (SM) - Vojvodina 0:5, Mladost - In|ija (u ~etvrtak), Kikinda - Crvenka 2:0, Radni~ki (S) Vr{ac (u sredu), ^SK Pivara - Be~ej Odld gold 11:2, Banat - Dinamo 2:3.

1. Vojvodina 23 22 0 1 124:5 66 2. Dinamo 23 20 1 2 74:17 61 3. ^SK 23 18 1 4 84:27 55 4. Banat 23 16 4 3 62:23 52 5. Spartak ZV 23 14 6 3 56:22 48 6. Novi Sad 22 12 3 7 49:35 39 7. Hajduk 23 11 4 8 47:38 37 8. Radn. (S) 22 11 3 8 52:43 36 9. Kikinda 23 9 3 11 39:52 30 10. In|ija 22 8 2 12 40:37 26 11. Crvenka 23 8 2 13 42:16 26 12. Vr{ac 22 6 6 10 17:34 24 13. BB Rad.(-1) 23 5 3 15 27:60 17 14. Rad.(SM) 23 5 2 16 30:64 17 15. B. Topola 23 5 2 16 16:60 17 16. Ba~ka (S)(-1)22 4 4 14 14:64 15 17. Mladost 22 3 1 18 7:58 10 18. Be~ej 23 311926:106 10

Omladinci

Kadeti

Dowi Srem - In|ija (2. maja), Indeks - Omladinac 1:0, Slavija - Ba~ka Topola 3:0, Big bul Radni~ki ^SK Pivara 0:3, Proleter - Novi Sad 1:1, Kikinda - Srem 4:2, Radni~ki (NP) - Radni~ki (S) (u sredu).

1. In|ija 2. Novi Sad 3. ^SK 4. Slavija 5. Proleter 6. Rad.(NP) 7. Srem 8. BB Rad. 9. Rad.(S) 10. B. Topola 11. Omladinac 12. Kikinda 13. D. Srem 14. Indeks

18 18 19 18 18 17 17 18 17 19 19 19 16 17

15 13 11 12 8 8 8 7 8 6 5 5 4 2

3 0 1 4 4 4 1 5 5 5 2 7 0 9 3 8 0 9 2 11 2 12 1 13 2 10 0 15

57:12 47:16 45:22 38:26 22:13 26:19 29:29 32:35 31:36 17:27 23:43 22:48 13:36 10:50

48 40 37 37 29 26 24 24 24 20 17 16 14 6

Big bul Radni~ki - Hajduk 1:4, Ba~ka Topola - Spartak Zlatibor voda 2:1, Radni~ki (SM) - Vojvodina 1:3, Mladost - In|ija ( u ~etvrtak), Kikinda - Crvenka 1:0, Radni~ki (S) Vr{ac (u sredu), ^SK Pivara - Be~ej Odld gold 4:1, Banat - Dinamo 5:0.

1. Vojvodina 23 19 3 1 69:20 60 2. ^SK 23 18 2 3 69:21 56 3. Banat 23 15 5 3 57:22 50 4. Spartak ZV 23 14 4 5 61:23 46 5. Novi Sad 22 14 4 4 45:17 46 6. Hajduk(-1) 23 14 4 5 57:20 45 7. Crvenka 23 11 3 9 30:38 36 8. Be~ej(-1) 23 9 3 11 41:49 29 9. Kikinda 23 7 7 9 35:40 28 10. Rad.(S) 22 7 5 10 27:31 26 11. Vr{ac 22 7 4 11 27:45 25 12. B. Topola 23 6 6 11 22:37 24 13. Rad.(SM)(-1)23 6 5 12 30:52 22 14. Ba~ka 1901. 22 5 6 11 23:35 21 15. In|ija 22 3 8 11 18:35 17 16. Mladost 22 2 7 13 23:54 13 17. Dinamo 23 2 6 15 16:56 12 18. BB Rad.(-3) 23 2 4 17 12:67 7

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

20

sport

utorak26.april2011.

SUBOTI^KA PODRU^NA LIGA

Po la tu ce ta u Ka wi `i Potisje - Krivaja 0:6 (0:4) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 100. Sudija B. Nikoli} (Subotica). Strelci: A. Majski} u 6, Oreq u 9. i 35, Zagorac u 28. i Borenovi} u 47. i 90. minutu. @uti kartoni: Tesli}, Apro i Ajtai (Potisje).

PO TI SJE: Bohata 6, Brajaktarovi} 5, Lakato{ 6, ^esnek 6, Apro 5, Rafai 5, Vidovi} 5 (Ajtai 5), Tesli} 5 (Momirov 5), Balgo 5, Vajda 5 (Velez 5), Niki~i} 5.

Po ti sje - Kri va ja 0:6, Ba~ ka Ja dran 3:3, ^an ta vir - Ti sa 1:2, Ta van kut - Baj {a 1:0, Slo bo da Vi no gra dar 2:0, Pre po rod Pro le ter 2:0, Pa no ni ja - ^o ka 4:0, We go{ - Su bo ti ca 2:1.

1. Baj {a 21 2. Ta van kut 21 3. Pro le ter 21 4. We go{ 21 5. Pa no ni ja 21 6. Pre po rod 21 7. Ba~ ka 21 8. Ti sa 21 9. Vi no gra dar 21 10. Kri va ja 21 11. Slo bo da 21 12. ^o ka 21 13. ^an ta vir 21 14. Ja dran 21 15. Su bo ti ca 21 16. Po ti sje 21

14 13 12 11 10 10 9 9 9 9 9 8 7 8 5 1

3 4 5 4 5 5 7 5 4 7 4 8 3 9 3 9 2 10 2 10 2 10 3 10 5 9 1 12 2 13 4 16

49:15 37:19 42:20 35:31 42:29 43:28 36:32 35:31 35:30 36:27 33:47 31:39 37:35 33:38 26:42 15:68

45 43 39 38 36 33 30 30 29 29 29 26 25 25 17 7

KRI VA JA: Vojni} Pur~ar 7, M. Majki} 7 (Jovanovi} 7), A. Majki} 8, Pe{ut 7, Oreq 8, Ma|ar 7, Sud`ukovi} 7, Pani} 7, Lon~ar 7 (Lazi} -), Borenovi} 8, Zagorac 7 (Bukvi} -).

Sva ~etiri gola u prvom delu indisporina ekipa Potisja primila je iz prekida. Mre`u mla|a-

^e snek (Po ti sje) i Maj ki} (Kri va ja)

nog golmana doma}ih ^abe Bohate na~eo je u 6.minutu Aleksandar Majki} udarcem glavom na naba~enu loptu iz kornera sa dese strane. Tri minuta kasnije odbijenu loptu od pre~ke u gol {aqe Boris Oreq, a prednost gostiju povisio je u 28.minutu Vladimir Zagorac, koji je u gu`vi posle kornera lopte dokopao na tri metra od gola i poslao je u mre`u. Najlep{i pogodak u 35.minutu posti`e izvanredni Oreq koji iz slobodnog udarca sa 25 metara poga|a gorwi levio ugao. Doma}a ekipa u prvom delu imala je samo jednu {ansu u 43.minutu, ali je Tibor Vajda {utirao pored gola.U drugom poluvremenu nastavqena je nadmo}nost gostiju iz Krivaje, a sa dva pogotka ubedqivu pobedu potvrdio je Dragan Borenovi}.

M. Mitrovi}

MFL BE^EJ–VRBAS–SRBOBRAN

Re van{ Do bro po qa ca Napredak - Sutjeska 1:2 (0:2) NA DAQ: Igrali{te Napredka, gledalaca 350. Sudija: Aleksi} (Vrbas), strelci : Bo{wakovi} u 60. za Napredak, a Tom}i} u 28.(iz penala) i 36. minutu za Sutjesku. @uti kartoni: Bo{wakovi} i [u}ov (Napredak), a Tom~i}, @ugi}, Cicmil, Lopu{ina, Kosti} (Sutjeska), crveni kartoni : Lazarov i Te{anovi} ( Napredak), a Kosti} (Sutjeska).

NA PRE DAK: Lakovi} 7, Baki} 6, [u}ov 6, Rali} 6, Kobiqski 6, \isalov 6, Bo{wakovi} 7, Te{anovi} 6, Kova~ev 6, Ivani{evi} 7, Novakovi} 7.

SU TJE SKA: Bo{wak 7, Jeli} 8, Kosti} 7 , Drin~i} 9, @ugi} 8, Rodi} 8, Lopu{ina 7, Tom}i} 9, (Peji} 8), Cicmil 8, Kraq 8, Zorzi} 8, ([ibali} -).

Posle samo nedequ dana dva vode}a tima u ligi,su ponovo ukrstila kopqa. Ovoga puta je slavila Sutjeska , reklo bi se sasvim zaslu`eno.

Od pr vog mi nu ta go sti su krenuli u napad i stavili do znawa doma}inu da ih interesu je sa mo po be da. Na pa di su urodili plodom u 28. minutu kada je opravdano dosu|eni jedanesterac .Tom~i}je kazneni udarac pretvorio u vodstvo.

Tom~i} je bio fatalan za dom}e i osam minuta kasnije kada je po be gao od bra ni do ma }ih,

NA DAQ: Na pre dak - Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 1:2, SR BO BRAN: Mla dost Ra dost - Po le ter (Rav no Se lo) 1:0, BA^ KO PE TRO VO SE LO: Je din stvo - Bu du} nost (Sa vi no Se lo) 0:4, RA DI ^E VI]: Mla dost – Iskra (Ku cu ra) 1:5. Slo bod na je bi la Voj vo di na (Ba~ ko Gra di {te).

1. Su tje ska 18 14 2 2 76:18 44 2. Bu du} nost 18 14 1 3 54 :30 43 3. Na pre dak 17 13 2 2 60:13 41 4. Iskra 18 10 1 7 41:30 31 5. Pro le ter 18 8 1 9 59:42 25 6. Voj vo di na 17 5 2 10 27:38 17 7. Ml. Ra dost 18 6 1 11 27:47 19 8. Mla dost 18 3 1 14 15:67 10 9. Je din stvo 18 1 1 16 10:89 4

obi{ao je golmana i rutinski plasirao loptu u praznu mre`u. Je di nu {an su do ma }i su imali posle nespretne reakcije odbrane Sutjeske ali napada~i Napredka nisu dobro reagovali.

U drugom poluvremenu doma}i su imali pomo} vetra ali to nisu uspeli da iskoriste. Vo|stvo gostiju samo je smawio Bo{wakovi} u 60. minutu posle centar{uta Ivani{evi}a . Gosti su do kraja uspeli da propuste nekoliko prilika da nanesu ubedquviji poraz Napretku.

Udarac Peji}a zaustavila je pre~ka. Posledwu {ansu su imali doma}i u 90. minutu kada se \uki} nije sna{ao o~i u o~i sa Bo{wakom.

M. Vukovi}

GRADSKA LIGA ZREWANIN

Je dan, ali vre dan Radni~ki (S) - OFK Gradnulica 1:0 (1:0) SU TJE SKA: Igrali{te „Tjenti{te”, gledalaca 250, sudija Radmila Mom~ilovi} (Zrewanin), strelac I. Kolunxi} u 16. minutu. @uti kartoni: \urovi}, [krbi}, Kraguq, Lazi} (Radni~ki), Vu~eti}, Vukovi} (OFK Gradnulica).

RAD NI^ KI: Jankulov 7, \urovi} 6 (Milo{ -), G. Kolunxi} 7, Ba{evi} 6, Krneti} 6, Skoko 6, N. Mago~evi} 6, @e`eq 6 (Samarxi} -), I. Kolunxi} 7, [krbi} 6, Kraguq 6 (M. Mago~evi} -).

OFK GRAD NU LI CA: Palfi 6, Kne`evi} 6, [orak 7 (Obradovi} -), Naranxi} 6, Gavri} 6, Kosanovi} 5 (Vukovi} 6), To{i} 5, Ivanov 5, Vu~eti} 6, Novakov 6, Tanasi} 5 (Georgijev 6).

Na samom po~etku susreta posle solo akcije Ivan Kolunxi} je doneo kapitalnu prednost doma}inima koji su do kraja utakmice u nervoznoj igri uspeli da sa~uvaju i trijumfuju nad favoritom iz Zrewanina.

S. M. P.

dnevnik MFL BA^KA PALANKA PRVI RAZRED

ZREWANINSKA LIGA

Bo do vi spa sa Polet - Bile}anin 1:2 (0:0) NA KO VO: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija: Krsti} (Kumane). Strelci: Mitrovi} u 60. (iz penala) za Polet, a N. Varadinac u 55. i Vu~kovi} u 79. minutu za (iz penala) za Bile}anin. @uti kartoni: Jeli}, Rodi}, V. Biki}, Ke~a (Polet), a B. Milo{evi}, P. Varadinac (Bile}anin).

PO LET: \ur|ev, [ibul, Tubin, Jeli}, ^udanov, Rodi}, Cari}, V. Biki} (Sabo), Angelovski (Jeli~i}), Mitrovi}, Ke~a.

BI LE ]A NIN: P. Varadinac, Dragi}, Pjetlovi}, Papi}, Vukoje, M. Milo{evi}, B. Milo{evi} (D. Uqarevi}), Grubi~i}, N. Uqarevi}, Vu~kovi}, N. Varadinac.

Fudbaleri iz Se~wa odnose tri velika boda koja im puno zna~e u borbi za opstanak. U prvom delu utakmice nije bilo golova mada je bilo prilika. Gosti su poveli u 55. minutu, nakon kontre, a strelac je bio N. Varadinac. Pet minuta kasnije Polet je izjedna~io iz penala. U kaznenom prostoru golman \ur|ev je oborio Mitrovi}a. Mitrovi} je bio siguran realizator najstro`e kazne. U 79. minutu nakon o~iglednog prekr{aja nad doma}im igra~em Sabom, gosti su izveli brzu akciju, a u kaznenom prostoru oboren wihov igra~ i sudija je dosudio penal koji je realizovan.

M. S.

OFK Klek - Crvena zvezda (RS) 3:2 (2:1) KLEK: Igrali{te „\. Vu~urevi}”, gledalaca 200, sudija Milin (@iti{te), strelci: Provi|alo u 25. Milanovi} u DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ISTOK

Jo vi} do neo po be du Hajdu~ica – Potporaw 2:0 (2:1) HAJ DU ^I CA: Igrali{te kraj bazena, gledalaca oko 200. Sudija: o Jovanovi} (Vr{ac). Strelaci: Jovi} u 29. i 39. za Hajdu~icu, a Draksin u 75. minutu za Potporaw. @uti kartoni: An|elovski, Malijar i Dem{e (Hajdu~ica), Batini}, Sekuli} i Milankovi} VLAJ KO VAC: Je din stvo - [e vac (Ku si}) 2:1, KU [TIQ: Ka ra{ Slo ga (Plan di {te) 0:6, DO BRI CA: Do bri ca - Ka ra{ (Ja se no vo) 3:0, VE LI KO SRE DI [TE: Bo rac - Du nav (Ba nat ska Pa lan ka) 0:1, PA VLI[: Cr ve na zve zda - Ra tar (Kru {~i ca) 1:1, VRA ^EV GAJ: Bo rac - Ba nat (Du pqa ja) 2:0, HAJ DU ^I CA: Haj du ~i ca - Pot po raw 2:1, slo bo dan je bio Haj duk iz [u {a re.

1. Slo ga 20 20 0 0 106:9 60 2. Haj du ~i ca 19 10 5 4 49:23 35 3. Bo rac(S) 19 11 2 6 38:20 35 4. C. zve zda 19 10 2 7 35:20 32 5. Du nav 20 8 6 6 39:36 30 6. Ka ra{(K) 20 8 5 7 35:42 29 7. Ra tar 20 8 4 8 35:31 28 8. Haj duk 19 8 1 10 23:32 25 9. Je din stvo 20 7 3 10 33:44 24 10. Do bri ca 20 6 4 10 27:40 22 11. Ka ra{(J) 20 7 1 12 31:52 22 12. [e vac(-1) 20 6 4 10 31:33 21 13. Pot po raw 19 6 3 10 37:44 21 14. Ba nat 20 5 3 12 23:69 18 15. Bo rac(VG) 19 5 1 13 17:64 16

(Potporaw). Crveni karton: Radovi} (Hajdu~ica).

HAJ DU ^I CA: Glogovac 7, Dem{e 7, Milorad Mr{i} 7, Malijar 7, Pe}inovski 7, Milan Mr{i} 7 (Marko Mr{i} 7), Radovi} 6, An|elovski 6 (Rakovi} 7), Kocevski 6, Le~i} 6 (Pilip), Jovi} 8.

POT PO RAW: Nikolajevi} 7, Rus 6, Subi} 6, Stojanov 6, (Lazin 7), Trwanac 6, Kana~ki 7, Blagojevi} 6, Batini} 7 (Milankovi} 7), \uri} 6, Draksin 8, Stanisavqev 6 (Sekuli} 6).

Utakmica je bila borbena. U prvom poluvremenu iz kontranapada Jovi} je postigao dva gola za doma}i tim. U drugom poluvremenu inicijativu su preuzeli gosti koji preko Draksina posti`u gol iz slobodnog udarca. Do kraja utakmice bilo je jo{ nekoliko {ansi.

V. Milijar

30. Dologu{in u 70. (iz penala) za OFK Klek, M. Mudrini} u 10. i Klasni} u 87. minutu (iz penala) za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Dologu{in, Ili}, ^ubra (OFK Klek), Bilbija, Novakovi} (Crvena zvezda).

OFK KLEK: Kurte{an 7, Stanojevi} 7, Dologu{in 8, Provi|alo 7, Ili} 7, \or|evi} 8, Cerovi} 6 (Milenkovi} 6), Rodean 7, Milanovi} 8, No`ini} 7, Vu~eti} 7 (^ubra 6).

CR VE NA ZVE ZDA: ]iri} 6, N. Mudrini} 6, ^eki} 7, Marijanovi} 6, Bilbija 7, Novakovi} 7, Mujki} 6 (\or|evi} -), Tubin 6, N. Mudrini} 7, Klasni} 7, [erbexija 6 (Kne`evi} 6).

Rusanda - Vojvodina 3:0 (1:0) ME L EN C I: Igrali{te „kraj Bawe”, gledalaca 150, sudija Jerinki} (Kikinda), strelci: Radi{i} u 30. i 69. Radojev u 55. minutu. @uti kartoni: Marinac, [kondri}, [argin (Rusanda), Jovanovi}, G. Stefanovi}, Krbawevi} (Vojvodina).

Crveni karton: @miri} (Vojvodina).

RU SAN DA: Kuru~ev 8, Nadla~ki 7 (Raki} 7), Marinac 7, [kondri} 7 (Eremi} 7), [argin 7, Mi{kovi} 7 (B. Stojkov 7), Radojev 7 (Adamov 7), Milivojev 8, Radi{i} 8, I. Stojkov 7.

VOJ VO DI NA: Pozni} 7, I. Stefanovi} 6, Jovanovi} 6, Brajkov 6, G. Stefanovi} 7, Moldovan 7 (Krbawevi} 6), Amixi} 6, @miri} 6, D. Milovac - (Kalajxija 6), Malba{ki 7 (M. Milovac -), Markoski 7.

Ne do sta ja li go lo vi

BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Naf ta gas (Ele mir) 9:0, @I TI [TE: Be gej - Po ti sje (Kni }a nin) 2:0, KLEK: OFK Klek - Cr ve na zve zda (Ru sko Se lo) 3:2, ME LEN CI: Ru san da Voj vo di na (Per lez) 3:0, KRA JI [NIK: Kra ji na - De li ja (Mo krin) ni je igra no, BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Mla dost - Bo rac (Zre wa nin) 1:0, VOJ VO DA STE PA: Cr ve na zve zda - Mla dost (Lu ki }e vo) 2:7, NA KO VO: Po let - Bi le }a nin (Se ~aw) 1:2.

1. Je din stvo 21 20 1 0 72:7 61 2. Naf ta gas 21 12 4 5 24:26 40 3. Po ti sje 21 10 4 7 51:43 34 4. Kra ji na 20 10 3 7 39:29 33 5. Voj vo di na 21 9 6 6 32:23 33 6. Be gej 21 9 4 8 36:27 31 7. C. zve zda (RS) 21 9 4 8 27:26 30 8. C. zve zda (VS) 21 8 5 8 43:42 29 9. Ru san da 21 9 2 10 40:45 29 10. Bo rac 21 9 2 10 29:37 29 11. Mla dost(L) 21 8 3 10 38:32 27 12. Bi le }a nin 21 8 3 10 43:44 27 13. Mla d.(BD) 21 9 0 12 26:43 27 14. OFK Klek 21 7 2 12 32:49 23 15. De li ja 20 5 3 12 22:45 18 16. Po let 21 2 1 18 19:63 7

Mladost (BD) - Borac 1:0 (1:0) BA N AT S KI DE S PO T O VAC: Igrali{te „S.D. Mladost”, gledalaca 300, sudija Risti} (Luki}evo), strelac Rajli} u 6. minutu. @uti kartoni: B. Piva}, Mitri}, ]ulum (Mladost), Jeli} (Borac).

MLA DOST: S. Piva} 7, Milosavqevi} 7, B. Piva} 7, \urkovi} 8, Mitri} 7, ]ulum 7 (Te{i} -), Topalovi} 8 (Krivo{ija -), Mijatovi} 8, Rajli} 8, Kravaru{i} 7 (Ropsi} 7), Gaborov 7.

BO RAC: \or|evi} 7, Ivanov 7, Po{tin 8, \ulinac 7 (Bo`i} -), Mijatov 7, Stana}ev 7 (Oprijan 7), Jeli} 7, Mikala~ki 7, Pavlovi} 7, Krasi} 7, Mili~evi} 7.

Vojvodina - Slavija 0:0 TO VA RI [E VO: Stadion Vojvodine, gledalaca 200, sudija Malinovi} (Ba~ka Palanka). @uti karton M. Stanojev (Vojvodina), Fabok, Pin}ir (Slavija).

TO VA RI [E VO: Voj vo di na – Sla vi ja (Piv ni ce) 0:0, KA RA \OR \E VO: Ka ra |or |e vo – Sla vi ja (Bo |a ni) 0:3, BA^ KA PA LAN KA: Kri la Kra ji ne – So ko (No va Gaj do bra) 1:0, SE LEN ^A: Kri vaw – Bu du} nost (Glo `an) 0:2, DE SPO TO VO: Ba~ ka – Bo rac (Ob ro vac) 3:0, PA RA GE: Bu du} nost – Ma gli} (Ma gli}) 2:1.

1. Sla vi ja (P) 16 12 4 0 42:7 40 2. Bo rac 16 9 4 3 38:19 31 3. So ko 16 10 1 5 24:17 31 4. Kr. Kra ji ne 16 7 5 4 27:15 26 5. Voj vo di na 16 7 4 5 32:21 25 6. Bu du}. (G) 16 6 4 6 24:23 22 7. Bu du} . (P) 16 5 4 7 30:31 19 8. Ba~ ka 16 6 1 9 16:29 19 9. Ma gli} 16 4 4 8 24:32 16 10. Sla vi ja (B) 16 3 4 9 20:44 13 11. Kri vaw 16 3 3 10 18:35 12 12. Ka ra| . (-1) 16 3 4 9 7:40 12

VOJ VO DI NA: Kli~i}, Bugarski, Nikoli}, Radovi} (Struharik), Rami}, Ranisavqev, G. Stojanov, Vukoje, Medi} (Milovanov), Vujanovi}, M. Stanojev.

SLA VI JA: Plav{i}, Cimbaqevi}, Mrkowi}, Ni{i}, Vuka{inovi}, Santra~, Pin}ir (Bala`), Kotiv, Fabok (Hu|an), Kirti, Fej|i (Milec).

Prava prvenstvena utakmica dva ravnopravna protivnika u kojoj je bilo sve {to fudbalsku igru ~ini lepom, samo su nedostajali golovi pa da utisak bude boqi. Slobodno se mo`e re}i da je prvo poluvreme pripalo gostima dok je drugi pripao doma}inima.

J. [uster

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Maj sto ri ja Ne sto rov skog

Do bar fud bal Napredak - Borac 2:1 (1:1)

Slavija – Vr{ac junajted 1:1 (0:1) KO VA ^I CA: Stadion Slavije, gledalaca: 100. Sudija: Milanovi} (Pan~evo). Strelci: Nestorovski u 87. za Slaviju, a Stojanovi} u 23. minutu za Vr{ac junajted. @uti kartoni: Nestorovski, Toma{ (Slavija), Da~evac, Stojanovi}, Caran (Vr{ac junajted).

SLA VI JA: Krivoku}a 7, Nestorovski 7, Qavro{ 6, Jak{i} 6 (Bire{ 6), Radenkovi} 7, Barto{ 6, Bosni} 6, S. Duda{ 7, Toma{ 6 (\urkovski -), Mihalek 7, V. Duda{ 7.

VR [AC JU NAJ TED: [aranov 8, Bir|an 7, Pasku 7, Caran 6, Da~evac 6, Stojanovi} 7, Kirkov 7 (^eji} 6), Brankov 6 (Bokamilojevi} 6), Petrovi} 6, Tanasijevi} 6, Mik{i} (Mika 6).

Doma}i tim je bio bli`i pobedi, ali su gosti od 23. minuta golom Stojanovi}a poveli i do samog kraja odolevali istakao se golman [aranov. Najlep{i momenat na utakmici je izjedna~uju}i pogodak Nenada Nestorovskog u 87. minutu kada je iz slobodnog udarca sa nekih 25 metara majstorski {utirao.

Mladost – Budu}nost (BB) 4:0 (0:0) OMO QI CA: Stadion Mladosti, gledalaca: 250. Sudija: Peki (Pan~evo). Strelci: @ivkovi} u 56 i 86, Petrovi} u 75, Guran u 90. minutu. @uti kartoni: Kalapi{, Sladakovi} (Mladost), An|elovi}, Milo{evi}, Milenkovi}, D. Popovi}, Lo{i} (Budu}nost).

MLA DOST: Markovi} 7, Petrov 6, Bo{kovi} 6, Deheqan 7, Krsti} 7, Maksimovi} 6 (@ivkovi} 8), Kalapi{ 7, Guran 6, Stojanovski 6 (Petrovi} 7), Luki} 6, Bin|a 6, (Sladakovi} 6).

BU DU] NOST: An|elovi} 6, Jankovi} 5, Milo{evi} 5, M.Popovi} 5, Mitrovi} 5, Brajovi} 7, Arsi} 6, D.Popovi} 7, Duni} 6, Kosti} 6, Milenkovi} 5 (Lo{i} 5).

B. Stojkovski

GRE BE NAC: Vul tu rul - Par ti zan (Gaj) 3:2, SEF KE RIN: Tem po - Bu du} nost (Ali bu nar) 2:0, KO VA ^I CA: Sla vi ja - Vr {ac ju naj ted (Vr {ac) 1:1, JA BU KA: Ju go sla vi ja - Po let (Iz bi {te) 5:1, BE LA CR KVA: BAK - Rad ni~ ki (Ba ran da) 2:0, OMO QI CA: Mla dost - Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 4:0, KO VIN: Rad ni~ ki Slo ga (Ba nat sko No vo Se lo) 5:0, KO V IN: Ko l o n i ja - Par t i z an (Uq ma) 3:1.

1. Ko lo ni ja 21 2. Mla dost 21 3. Slo ga 21 4. BAK 21 5. Rad.(K) 21 6. Rad.(B) 21 7. Vr {ac j.

21 8. Tem po 21 9. Par ti zan(G)21 10. Par ti zan(U)21 11. Ju gosl.(-1) 21 12. Sla vi ja 21 13. Vul tu rul 21 14. Po let 21 15. Bu d . (-BB) 21 16. Bu d.(A) 21

13 12 11 11 9 9 9 8 8 8 9 9 7 6 4 2

5 3 2 7 3 7 3 7 6 6 4 8 4 8 7 6 7 6 6 7 4 8 3 9 5 9 3 12 1 16 3 16

55:30 52:29 40:29 35:25 50:27 46:33 31:24 29:28 36:36 32:28 37:38 34:41 35:36 30:54 29:67 11:56

44 38 36 36 33 31 31 31 31 30 30 30 26 21 12 9

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

SKO RE NO VAC: Pla vi Du nav Omla di nac (De li bla to) 5:1, PAN ^E VO: Pan ~e vo - Je din stvo Ste vi} (Ka ~ a r e v o) 0:2, GLO G OW: Glo gow - Bo rac (Plo ~i ca) 3:0, SA MO[: Po be da - Pro le ter (Mra mo rak) 4:2, UZDIN: Uni rea - @e le zni ~ar (Pan ~e vo) 12:1, DO LO VO: Do lo vo - Mla dost (Voj lo vi ca) 1:3, CRE PA JA: Voj vo di na - Bo rac (Sa k u l e) 1:2, slo b od n i su BSK iz Ba va ni {ta i Omla di nac iz Opo va.

1. Bo rac(S) 20 18 2. Omlad.(O) 19 15 3. Voj vo di na 21 14 4. Uni rea 21 13 5. Mla dost 20 12 6. J. Ste vi} 20 12 7. Do lo vo 21 9 8. Omlad.(D) 20 10 9. BSK 20 9 10. Pl. Du nav 21 8 11. @e le zni ~ar20 7 12. Bo rac(P) 21 6 13. Glo gow 21 5 14. Po be da 21 4 15. Pan ~e vo 20 1 16. Pro le ter(-10)202

1 1 2 2 5 2 2 7 4 4 1 7 5 7 1 9 1 10 3 10 2 11 2 13 3 13 2 15 2 17 0 18

69:10 55 68:11 47 52:24 47 76:44 41 53:14 40 69:36 37 52:32 32 53:45 31 34:37 28 43:39 27 41:52 23 25:58 20 36:57 18 30:91 14 24:100 5 22:87 0

RU SKO SE LO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 100, sudija: @ivkovi} (Kikinda). Strelci: Pe}anac u 42. i Dukatarov u 80. (iz penala) za Napredak, a Markov u 44. minutu za Borac. @uti kartoni: Koldanov (Napredak). Crveni karton: Mesaro{ (Borac).

NA PRE DAK: Turi, @. ]iri}, Blanu{a, A~ (Erdeg), Koldanov, N. Vojnovi}, Petrovi}, Pe}anac, Brkqa~ (Vuka{inovi}), M. Vojnovi} i Dukatarov.

BO RAC: Kara~owi, Dragan, Mesaro{, Raki}, Radin, StepaKU MA NE: 2. ok to bar - @AK (Ki kin da) 0:1, BA NAT SKA TO PO LA: Na pre dak - Bo rac (I|o{) 2:1, BO ^AR: Je din stvo - Voj vo di na (Ba {aid) 4:2.

1. Voj vo di na 13 8 3 2 32:17 27 2. Bo rac 13 8 3 2 29:17 27 3. 2. ok to bar 13 4 4 5 29:25 16 4. Na pre dak 13 5 1 7 23:26 16 5. @AK(-1) 13 4 3 6 21:27 14 6. Je din stvo 13 2 2 9 27:49 8

nov, Markov (Zaki}), Spahi}, Be}agul, Kolari} i Barbat.

Obe ekipe prosto su izgarale po terenu, a pobedio je spretniji tim. Doma}in je prvi poveo preko Pe}anca u 42. minutu igre. Nisu se fudbaleri Napredka dugo radovali, jer su odli~ni gosti iz I|o{a uspeli da izjedna~e rezultat u 44. minutu golom Markova. Ipak, doma}in je stigao do pobede sa bele ta~ke u 80. minutu, a uspe{an realizator je bio Dukatarov.

M. Ra~i}

MFL @ITI[TE – NOVA CRWA

SRP SKI ITA BEJ: 1. ok to bar Bo rac (Alek sna dro vo) 1:0, HE TIN: Te re kve{ - Po let (Ba na sko Vi {wi }e vo) 2:3, ^E STE REG: Na pre dak - Pro le ter (Me |a) 2:2, TOR DA: Olim pi ja - Ro ham (No va Cr wa) 0:2, 1. Bo rac 14 2 1 1 67:5 37 2. Na pre dak 14 10 3 1 56:11 33 3. Ro ham 14 7 2 5 34:27 23 4. Pro le ter(-1) 14 7 3 4 29:31 23 5. 1. ok to bar 14 5 1 8 26:39 16 6. Po let 14 3 1 10 24:44 10 7. Olim pi ja 14 2 3 9 16:40 9 8. Te re kve{ 14 2 2 10 16:60 8

SPORT

dnevnik

utorak26.april2011.

NO VO SAD SKA FUD BAL SKA LI GA

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD

Drob wak od neo bod u Gaj do bru

Te me rin ci ot pi sa li Be ge ~a ne Ba~ ka - TSK 0:1 (0:0) BE GE^: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 250, sudija: Jojki} (Novi Sad). Strelac: Male{ u 55. minutu (autogol). @uti kartoni: Felegi, Gavrani}, Male{ (Ba~ka), a Mandi} (TSK). Crveni karton: Male{ (Ba~ka).

BA^ KA: Mili~kovi} 7, Gli{i} 7, Male{ 7, Le|anac 7, Kravi} 7 (]ur~i}), Gavrani} 7, Bo{kovi} 7 (Miji}), Liwa~ki 7, Felegi 7 (Panijan 6), Topoli} 7, Pavkov 7.

nim trenucima me~a bilo tendenciozno, ~ak tri puta delilac pravde poni{tio je golove Bege~ana. Po re~ima qudi iz Uprave Ba~ke pritisak na arbitre po~eo je jo{ u Ledincima, kada je crveni karton neopravdano dobio kapiten Bege~ana Radowi}, a Maksimovi} drugi `uti, pa nije mogao da nastupi u subotwem duelu. M. Po.

KI SA^: Ta tra – ^e nej 3:0, SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo Mi lan – Vi no ga dar 6:2, BE GE^: Ba~ ka – TSK 0:1, NO VI SAD: Mla dost – Pro le ter 6:2, SI RIG: Si rig – Bo rac 2:0, BU DI SA VA: Di na mo – Fru {ko go rac 1:1, BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan – Par ti zan 1:1.Sre mac je bio slo bo dan 1. Str. Mi lan 19 17 1 1 74:12 52 2. TSK 20 14 2 4 48:8 44 3. Mla dost 19 14 1 4 46:16 43 4. Ba~ ka 19 11 4 4 48:22 37 5. Par ti zan 20 10 5 5 33:21 35 6. Fr. par t. 20 11 2 7 40:37 35 7. Di na mo 19 10 2 7 38:31 32 8. Pro le ter 20 6 4 10 29:55 22 9. Fru {ko g. 20 6 3 11 30:46 21 10. Si rig 19 6 2 11 44:43 20 11. Bo rac 20 5 5 10 24:42 20 12. Ta tra 20 5 5 10 26:45 20 13. Sre mac (-3) 19 6 3 10 24:33 18 14. Vi no gra dar 20 3 3 14 21:51 12 15. ^e nej 20 2 0 18 14:77 6

NO VI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija: Stanivuk (Temerin). Strelci: Vuji} u 19. Milija{evi} u 22. Ivanovi} u 65. Kajfez u 72. bukva u 83. i

TSK: Petkovi} 8, Mandi} 7, ^ipe 7, Daki} 7, Varga 7, Vi{ekruna 7, [ere{ 7, Lepar 7, Leti} 8, Kova~evi} 7, Rosi} 7.

Derbi kola pripao je Temerincima. Odlu~io ga je autogol Male{a koji je nespretno loptu zahvatio prsima i prevario golmana Mili~kovi}a. Doma}i su `arko `eleli pobedu, me|utim za protivnika su imali odli~an tim TSK-a. Su|ewe Jojki}a u pojedi-

PR VA LI GA – @E NE

No vi re kord Spar tak - No vi Be ~ej 9:0 (4:0) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca oko 100, sudija Ana Kujunxi} ([abac), strelci: [i{kovi} u 7. Damjanovi} u 24. (iz penala) i 47. Jovanovi} u 35.

SU BO TI CA: Spar tak - No vi Be ~ej 9:0, KRU [E VAC: Na pre dak - Ma ~va ([a bac) 10:0, ZE MUN: Slo ga Po `a re vac 0:3, KRA GU JE VAC: Su {i ca - Le mind la vi ce (Le sko vac) 2:2, [A BAC: [a bac - Uno for tu na (Kra gu je vac) 1:1, LA ZA RE VAC: Lask - Ma {i nac PZP (Ni{) 2:2.

1. Spar tak 18 17 1 0 109:4 52 2. Ma {i nac 18 14 3 1 85:9 45 3. Na pre dak 18 12 5 1 81:7 41 4. Po `a re vac 18 12 3 3 55:13 39 5. Lask 18 8 5 5 40:39 29 6. [a bac 18 5 4 9 24:46 19 7. Slo ga 18 5 3 10 26:64 18 8. Le mind 18 3 6 9 17:47 15 9. Su {i ca 18 3 5 10 19:59 14 10. Ma ~va 18 4 2 12 21:83 14 11. N. Be ~ej 18 2 4 12 21:75 10 12. Uno for t. 18 1 3 14 9:61 6

Tenkov u 39. J. ^ubrilo u 46. i 74.

Srdi} u 58. (autogol), Slovi} u 88. minutu (iz penala).

SPAR TAK: Ivanov -, Ili} 7 (M. ^ubrilo 7), Mareni} 7, Slovi} 8, Jovanovi} 7 (@ivkovi} 7), Adamov 7 (Radanovi} 7), Damjanovi} 7, Tenkov 7 (Savanovi} 7), [i{kovi} 8, J. ^ubrilo 7, ^ankovi} 7.

NO VI BE ^EJ: He|e{i 6, Totajev 6, Radosavqev 6, Sopka 6, Srdi} 6, Pani} 6, Rako~evi} 6, Milanovi} 6, Deli} 6, Lazi} 7, Radi{i} 6 (Todorov 6).

Dominantna igra Spartaka nad simpati~nim sastavom iz Novog Be~eja.

DRU GA LI GA – @E NE SE VER MOL: Ru bin - Fru {ko go rac (No vi Sad) 3:2, BE O GRAD: Ka le meg dan - Ra van grad (Som bor) 1:1, slo bod ni su Pan ~e vo i Rad ni~ ki iz Zre wa ni na.

1. Ra van grad 9 2. Rad ni~ ki 8 3. Ru bin 8 4. Fru {ko go rac 9 5. Ka le meg dan 10 6. Pan ~e vo 8

6 5 4 2 1 1

3 3 1 2 4 1

0 0 3 5 5 6

25:6 21 27:8 18 25:18 13 9:18 8 11:26 7 10:32 4

Mla dost - Pro le ter 6:2 (2:0)

Mla dost - Her ce go vac 1:1 (1:1) PRO LE TER: Mi{i} 6, Svir~evi} 6, N. Krsti} 6, Silba{ki 6, Dra`i} 6, Deli} 6, \uri} 6 (Bubi} 6), ^. Axi} 6, M. Axi} 6, Blagojevi} 6, I. Krst} 6.

D. Iva ni}

Ta tra - ^e nej 3:0 (1:0) KI SA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 150, sudija Krsti} (Novi Sad), strelci: Tot u 26.

M. Grijak u 47. i Keleman u 90. minutu (iz penala). @uti kartoni: Fej|i, M. Grijak (Tatra), Pra{talo, Kuburi} (^enej).

TA TRA: Muha 6, ^eman 6 (V. O`vat 6), Fun}ik 6, Fej|i 6, G. Grijak 7, Pe}kovski 6, Keleman

Bu kva po sti `e pe ti gol na No vom na se qu

Bugarski u 89. za Mladost, a M. Axi} u 50. i Dra`i} u 90. minutu (iz penala) za Proleter.

MLA DOST: Ivani{evi} 7, Emraz (Buzaxin 7), Qubi~i} 7, Dragi~evi} 7, Bukva 7, Papi} 7, Brki} 7, Samarxija 7 (Bugarski 7), Vuji} 7, Milija{evi} 7 (Ivanovi} 7), Kajfe{ 7.

Fo to: D. Iva ni}

7, Tot 7 (Dane~ek 6), M. Grijak 6, Bala{ 6 (Kohut 6). ^E NEJ: Kuburi} 7, ^ur~i} 6, Brzak 6, Zeqkovi} 6, Pra{talo 7, Milunovi} 6 (Ostoji} 6), Konstantinov 6, Vilotijevi} 7, Kelemen 7, Mati} 6 (Bo`i} 6), D. Dragin 6 (B. Dragin 6).

P. Pa lik

OP [TIN SKA LI GA TI TEL–@A BAQ

Ti teqa ni iz ne na di li li de ra Ba~ ka - Ti tel 1:2 (1:2) \UR \E VO: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 150, sudija Ma{i} (Koviq), strelci: N. Trivunovi} u 13. za Ba~ku, Jelin u 9. i Nastasi} u 20. minutu za Titel. @uti kartoni: S. Tivunovi}, Vujovi}, Panti} (Ba~ka), M. Paji}, L. Paji}, Staji}, Jelin (Titel). Crveni kartoni: ^ur~i} (Ba~ka). L. Paji} (Titel).

BA^ KA: Kalajxi} 6, ^ur~i} 6, Todi} 6, Radanovi} 6 (Maksimovi} 6), Erdeqan 8, S. Trivunovi} 7, Leti} 8, VUjovi} 6, N. Trivunovi} 6 (Panti} -), Jankovi} 6, D. Trivunovi} 6.

TI TEL: Plav{a 8, [oli} 7, Hucki 7, L. Paji} 6, Nastasi} 7, Galetin 7 (Mari} -), Staji} 7, Jelin 8, Kuqa 7, M. Paji} 7 (Miladinovi} 7), Cetewi 7 ([u{a 7).

Da se iznena|wewe sprema u \ur|evu nagovestio Jelin koji je savladao Kalajxi}a. Doma}ini su se u igru vratili, Neboj{a Trivunovi} nakon gu`ve u {esnaestercu gostiju izjedna~io.

A sedam minuta kasnije ponovo su se radovali gosti. Nastasi} je iskoristio smu{enost u redovima \ur|ev~ana za novo vo|stvo. Poku{ali su doma}i na svaki na~in da do|u makar do bora, ali su ih odli~ne odbrane golmana Plav{e zaustavile.

Izme|u ostalih golman Titeqana je u 45. minutu uspeo da zaustavi kazneni udarac Jankovi}u.

Doma}i su dva puta pogodili pre~ku.

M. Po.

Mi le ti} - Je din stvo 3:0 (1:0) MO [O RIN: Igrali{te Mileti}a, gledalaca 100, sudija Vasili} (Titel), strelci: Mari} u 8. Bawac u 64. i Pavovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Kozarev, Prugi} (M), Popovi}, @ikeli} (Jedinstvo).

MI LE TI]: Slavni} 7, Nestorovi} 6, B. Trifunovi} 6 (N. Bagi} 6), Vajagi} 6, S. Bagi} 6,

21

\UR \E VO: Ba~ ka - Ti tel 1:2, GAR DI NOV CI: Haj duk - Obi li} (Vi lo vo) 1:0, LOK: Slo ga Haj duk (^u rug) 2:4, MO [O RIN: Mi le ti} - Je din stvo 3:0.

1. Ba~ ka 2. Haj duk(^) 3. Ti tel 4. Mi le ti} 5. Je din stvo 6. Haj duk(G) 7. Obi li} 8. Slo ga

14 14 14 14 14 14 14 14

11 9 9 8 7 3 2 1

0 3 2 3 2 3 1 5 1 6 1 10 2 10 3 10

47:19 40:15 28:14 24:20 23:21 13:31 18:37 12:47

33 29 29 25 22 10 8 6

Li{i} 6, Kozarev 6 (Bawanin -), P. Bagi} 6, Prugi} 6, Mari} 7, Pavkov 7, JE DIN STVO: \or|i} 6, Korda 5 (Krnpot -), Buwev~evi} 6, Popovi}-@ikeli} 6, R. M. Tepi} 6, Zori} 5 (Govor~inov -), M. Tepi} 6, Simi} 6, Rad. Tepi} 6, Kele~ 6, Bubwevi} 6.

U utakmici za presti` na tabeli pripala je doma}ima koji su u ranoj fazi igre postigli gol. @. M.

Slo ga - Haj duk (^) 2:4 (2:3) LOK: Igrali{te na Sigetu, gledalaca 100, sudija \akovi} ([ajka{), strelci: Jurlina u 3.

Kraguqevi} u 32. za Slogu, a P. Stankovi} u 19. (iz penala), Sre}kov u 21. P. Samolovac u 40. (iz penala), R. Samolovac u 81. minutu za Hajduk.

SLO GA: D. Jov~i} 6, Gavari} 6, Maxar 6, Grkqu{ 6, Micin 6, Nikoli} 7, Mu~i 6 (Ahmetovi} ), Jurlina 7 (N. Jov~i} 6), Jovanovi} 7, Kraguqev} 7, Mladenovi} 6.

HAJ DUK: Kotlaja 6, Plakalovi} 6, P. Samolovac 7, P. Sankovi} 6, Duvajac 6, Zec 6, Maksimovi} 6, Sre}kov 6, R. Samolovac 7, [arin 7, Stankovi} 6.

Jedna od najboqih partija Lo~ana, koji su prvi do{li do pogotka. Gosti su izjedna~uju}i i tre}i gol postigli iz jedanaesterca. Doma}i su propustili nekol,iko zrelih {ansi. @. Mar ko vi}

BA^ KI PE TRO VAC: Igrali{te u Vrbari, gledalaca 500, sudija: Igwatovi} (Novi Sad).

Strelci: Radakovi} u 32. za Mladost, a Vujovi} u 44. minutu za Hercegovac. @uti kartoni: Spaji}, Zbu}novi}, O`vat, \or|evi} (Mladost), a Gruba~i}, Horvati}, Babi}, G. Siv~evi}, Majstorovi} (Hercegovac).

MLA DOST: Veseli} 7, Maqah 7 (Uzelac 7), Jaku{ 7 (\or|evi} 7), Radakovi} 7, Strajin 7, Kobilarov 7, Pupavac 7 (Lali} 7), O`vat 6, Zbu}novi} 7, Spaji} 7, Pavlis 7.

HER CE GO VAC: Drobwak 8, Babi} 7, D. Trivunovi} 7, \or|evi} 7, Horvati} 7, Siv~evi} 7, R. Trivunovi} 6, Zelen 6, Majstorovi} 6 (Ne{kovi}), Gruba~i} 7 (Kurte{), Vujovi} 7 (Borkovi}).

Lider nije uspeo da savlada odli~no organizovanu ekipu iz Gajdobre. Bunker gostiju u Petrovcu se isplatio zahvaquju}i golmanu Drobwaku i nepreciznim napada~ima Mladosti. U 10. minutu agilni Pavlis pre{ao je i golmana, ali je proma{io prazan gol. Re|ale su se {anse kao na traci, da bi Radakovi} nakon kornera Pavlisa glavom poslao loptu na pravo mesto.

U posledwem minutu prvog dela pravi {ok za doma}ina, jer je Vujovi} na centar{ut Gruba{i}a savladao Veseli}a. Opsada gola gostiju u nastavku nije urodila plodom, Zbu}novi} i drugovi kidisali su na gol, ali je Drobwak bio nesavladiv, pa su Gajdobrani ostali nepora`eni.

M. Po.

OFK Vr bas – Sla vi ja 2:1 (1:1) VR BAS: Stadion Kraj [lajza, gledalaca: 200. Sudija: Fa|o{ (Selen~a). Strelci: Pekovi} u 43. i Doki} u 68. za OFK Vrbas, a ^i~i} u 28. minutu za Slaviju. @uti kartoni: Maravi}, Burda (OFK Vrbas), Tadi}, ^i~i} (Slavija).

OFK VR BAS: Jovi~i} 7, Stani} 7, \uki} 6 (Burda 7), Ju{kovi} 8, Eri 7, Dokni} 8, Pekovi} 7, (Babi} -), Alargi} 7 (Durutovi} 7), Vasiqevi} 8, Tepav~evi} 8, Marevi} 7.

SLA VI JA: Broj~in 7, Kara~ 7, Zlatkovi} 7 (Biwaj -), An|i} 7, Tadi} 6, Carevi} 6, Kiti} 7 (Berowa 7), Adulovi} 7, Pantovi} 6 (Obradovi} -), ^i~i} 7, Nogo 6.

Odli~na fudbalska predstava na stadionu kraj [lajz i sigurna pobeda Vrba{ana koja je prema stvorenim {ansama doma}ina trebala i morala biti daleko ubedqivija.

Ve} u petom minutu doma}in je preko Vasiqevi}a pogodio pre~ku i nagovestio da }e odbrana gostiju na ~elu sa golman Broj~inom imati dosta posla.

Re|ale su se prilike pred golom Slavije kao na filmskoj traci no bez rezultata, a onda hladan

GRAD SKA LI GA ZRE WA NIN BO KA: Naf ta gas - Je din stvo (E~ ka) 4:0, SU TJE SKA: Rad ni~ ki - OFK Grad nu li ca (Zre wa nin) 1:0, JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Ba nat (^en ta) 4:1, MU @QA: Le hel - Grad nu li ca Be~ ke rek (Zre wa nin) 2:0.

1. Naf ta gas 7 6 0 1 16:8 18 2. Grad nu li ca 7 5 0 2 17:4 15 3. Le hel 7 3 2 2 14:11 11 4. Rad.(JT) 7 3 1 3 12:9 10 5. Je din stvo 7 2 1 4 10:11 7 6. Rad.(S) 7 2 1 4 5:9 7 7. Gr. Be~ ke rek 7 2 1 4 6:20 7 8. Ba nat 7 1 2 4 6:14 5

MFL BA^ KA PA LAN KA (II)

NE [TIN: Ne {tin – Slo ga (Plav na) 5:1, SIL BA[: Na {a zve zda – La bud wa ~a (Vaj ska) 7:1, VI ZI]: Bo rac – Kul pin (Kul pin) 2:3, MA LI BA^: Mla dost – Ba~ ki Haj duk (Ba~ ko No vo Se lo) 4:3.

1. Kul pin 11 9 1 1 38:10 28 2. N. zve zda 11 8 2 1 27:8 26 3. Mla dost 11 6 1 4 20:26 19 4. Ne {tin 11 5 1 5 16:13 16 5. Slo ga 11 4 1 6 20:35 13 6. Bo rac 11 3 2 6 23:25 11 7. B. Haj duk (-1) 11 2 2 7 19:22 7 8. La bud wa ~a 11 1 2 8 12:36 5

tu{ za doma}e simpatizere.

Kontra Novosa|ana i ^i~i} donosi gostima neo~ekivanu prednost.

Vo|stvo gostiju kao da nije poremetilo ritam igre izabranika Dragana Tepav~evi}a pa dva minuta pre odmora Pekovi} uspeva da kona~no realizuje jednu od brojnih prilika.

U nastavku isti odnos snaga na terenu. Vrba{ani napadaju, a gosti poku{avaju da ponovo nekom kontrom stignu do gola. Komandant odbrane Vrba{ana Radoje Dokni} u 68 minutu ponovo pravi uspe{an izlet u kazneni prostor gostiju i ispostavilo se postavqa kona~an rezulta ovog susreta.

J. Len |er

Be ~ej Old gold – Tvr |a va 1:1 (1:1) BE ^EJ: Gradski stadion kraj Tise. Gledalaca: 100. Sudija: Mati} (Titel). Strelci: Kora} u 14. za Be~ej Old Gold, a Ninkovi} u 39. minutu za Tvr|avu. @uti kartoni: Barta, Vender, Todorovi}, Luka~ (Be~ej Old Gold), a Erak (Tvr|ava).

BE ^EJ OLD GOLD: Stanojev 7, Holo 6, Stajki 6, Dra`i} 6 (Petkovi} -), Vender 6, Kora} 7 (Drap{in -), Todorovi} 6, Grbi} –(Barta 6), Mali} 6, Luka~ 6, Lovre 6.

TVR \A VA: Vu~kovi} 7, Gostovi} 6, [e}erov 6, Erak 6, Kerkez 6, Vrane{evi} 6, Mili~evi} 6 (Bojani} 6), Spasi} 6, Stojanovi} 6, Vlaji} 6, Ninkovi} 7 (\enadija -).

Be~ejci su na vreme poveli izvanrednim pogotkom Kora}a u 14. minutu, koji je {utem s dvadesetak metara na najboqi na~in materijalizovao solo prodor, i posle toga su malo {ta uradili da bi „overili“ pobedu.

Na drugoj strani gosti su, posle primqenog gola, igrali organizovanije i plod takvog pristupa igri je izjedna~ewe u 39. minutu, kada se Ninkovi} dobro sna{ao u kaznenom prsotoru i kraj istr~alog Stanojeva poslao loptu u suprotan ugao.

Istina, bilo je u preostalom delu utakmice nekih polu{ansi, od kojih je najbli`i pogotku bio Mali} u 56. minutu, ali je wegov {ut s desetak metara odbranio Vu~kovi}. Imaju}i sve u vidu, podela plena je najrealniji ishod, ali sigurno ne zadovoqave davqenike.

V. Jan kov

Omla di nac - [aj ka{ 0:3 (0:0) STE PA NO VI ]E VO: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija: Radakovi} (Novi Sad). Strelci: Lazi} u 50. Radoj~i} u 74. (iz penala) i Kotuqa~ u 77. minutu. @uti kartoni: Komazec, Zeqkovi} (Omladinac), a Lazi} ([ajka{).

OMLA DI NAC: Zeqkovi} 5, An|elkovi} (Maksimovi} 5), ]etkovi} 6, Peceq 5, Avdi} 5, Komazec 6, Drobac 5, J. Pupovac 5, [trbac 5 (T. Samarxi} 6), ]eli} 5, Bjeki} 5 (N. Pupovac 6).

BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost Her ce go vac 1:1, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - [aj ka{ 0:3, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Bo rac 2:1, NO VI SAD: Ka bel - @e le zni ~ar 1:0, BE ^EJ: Be ~ej Old gold - Tvr |a va 1:1, VR BAS: Vr bas - Sla vi ja 2:1, BA^: Sr bo bran - @SK 5:0, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Je din stvo 2:0.

1. Ka bel 22 14 5 3 34:12 47 2. Mla dost 22 14 5 3 35:14 47 3. Omla di nac 22 11 4 7 33:25 37 4. Her ce go vac 22 9 7 6 24:20 34 5. Pe tro va r. 22 9 4 9 35:32 31 6. Sla vi ja 22 8 6 8 30:27 30 7. Sta ri grad 22 9 3 10 28:34 30 8. Vr bas 22 7 8 7 28:26 29 9. @SK 22 8 4 10 35:37 28 10. Bo rac 22 8 4 10 25:33 28 11. Sr bo b. (-1) 22 8 4 10 41:27 27 12. @e le zn.

22 7 5 10 28:36 26 13. [aj ka{ 22 8 1 13 25:41 25 14. Tvr |a va 22 5 9 8 19:25 24 15. Je din stvo 22 6 5 11 21:31 23 16. Be ~ej OG 22 6 4 12 25:46 22

[AJ KA[: Moravac 8, Maquri} 7, Ercegovac 7, Halavawa 7, Stojanov 7, Lazi} 8 (Subotin), Radoj~i} 8 (Peri{i}), Stanojevi} 7, To{i} 7 (Todorovi} 7), Stoji} 7, Kotuqa~ 8.

Veliko iznena|ewe i krupan korak u borbi za opstanak na~inila je ekipa iz Koviqa. Doma}i nisu bili ni bleda senka jesewih igara. Samo su u prvom poluvremenu parirali odli~nim gostima, a {ansu utakmice propustio je Pupovac. U nastavku je Lazi} doneo prednost Koviq~anima, potom je Radoji~i} iz opravdano dosu|enog penala pove}ao rezultat, da bi Kotuqa~ iz solo akcije re{io sve dileme.

M. Po.

OFK Sta ri grad - Je din stvo 2:0 (2:0) BA^ KA PA LAN KA: Igreli{te Starog grada, gledalaca 150, sudija: ]uk (Novi Sad).

Strelci: @ivi} u 17. i Serdar u 40. minutu. @uti karton: Lalovi} (Jedinstvo).

OFK STA RI GRAD: Jari} 7, Gostovi} 6 (Kremenovi} 6), Trifunovi} 7, \eki} 7, Mustafovi} 6, ]uk 7, Markovi} 6, Rado~aj 6, @ivi} 7, Luki} (Serdar 7), Bukvi} 6 (Stojanovi}).

JE DIN STVO: \uri} 6, Kozarov 6, Zdravkovi} 6, Lalovi} 6 (^olovi}), Baji} 6, Zerdo 7, Mekterovi} 6, Anu{i} 6, Popovi} 6 (Vidakovi}), Male{evi} 6, Prodanov, Jovanovi} 6.

Sve {to je vredno pomena dogodilo se u prvih 45 minuta.

Ba~kopalan~ani su u 17. minutu organizovali dobar napad ka golu gostiju, iz koga je @ivi} uspeo da postigne gol i dovede svoju ekipu u vo|stvo. Napada~ doma}ih je sa svega 4-5 metara uputio sna`an udarac po sredini gola, a lopta je ispod same pre~ke zavr{ila u mre`i.

U 40. minutu Serdar je postavio kona~an rezultat. Rezervista doma}ih odli~no je pro{ao po levoj strani i sa 56 metara pogodio levi ugao golmana \uri}a.

M. \. Kre me no vi}

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD Pi o ni ri

Ka de ti

Mla dost(BJ) - Ju go vi} 3:1, Ba~ ka(BP) - Ve ter nik 6:1, Slo ga - Haj duk 4:1, In deks - Bu du} nost 5:1, Mla dost(T) - Sla vi ja 0:6, Pro le ter - Cr ve na zve zda 3:0, Obi li} - Ce ment 1:3.

Mla dost(BJ) - Ju go vi} 0:3, Ba~ ka(BP) - Ve ter nik 4:1, Slo ga - Haj duk 6:0, In deks - Bu du} nost 3:0, Mla dost (T) - Sla vi ja 0:3, Pro le ter - Cr ve na zve zda 6:1, Obi li} - Ce ment 1:4.

1. Sla vi ja 18 15 2. Ba~ ka 18 14 3. Ce ment 18 14 4. In deks 16 9 5. Ju go vi} 18 10 6. Mla dost(BJ)17 10 7. Ve ter nik 15 8 8. Bu du} nost 17 7 9. Slo ga 17 5 10. Pro le ter 17 5 11. C. zvze da 16 5 12. Obi li} 17 4 13. Haj duk 18 4 14. Mla dost(T) 18 1

1. Ba~ ka 18 16 2. Sla vi ja 18 16 3. Ju go vi} 18 13 4. Ce ment 17 12 5. Pro le ter 17 11 6. Mla dost(T) 18 8 7. In deks 16 8 8. Obi li} 17 6 9. Ve ter nik 15 5 10. C. zvze da 17 5 11. Slo ga 17 5 12. Mla dost(BJ)17 3 13. Haj duk 18 3 14. Bu du} nost 17 2

1 2 2 2 2 2 5 2 2 6 1 6 1 6 2 8 1 11 0 12 0 11 1 12 0 14 0 17

71:6 46 83:15 44 65:18 44 47:20 32 60:34 32 59:27 31 40:21 25 52:44 23 26:52 16 30:55 15 17:43 15 26:62 13 27:10012 8:114 3

2 0 2 0 0 5 2 3 1 5 2 8 1 7 1 10 1 9 1 11 0 12 0 14 0 15 1 14

61:6 54:10 59:16 53:18 56:21 48:39 28:28 38:39 24:31 31:67 21:38 14:48 16:95 12:59

50 50 39 38 34 26 25 19 16 16 15 9 9 7

22

sport

utorak26.april2011.

dnevnik

SREMSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Bez star ca ne ma udar ca

Vra ~e vi} pre va zi {ao rang

Hajduk ([) – Grani~ar (A) 0:8 (0:2) PR HO VO: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija Bazi} (Be{ka). Strelci: Ugqe{i} u 2, 21, 50, 53.i 61, M. Erak u 52, Deraji} u 56. i Ivkovi} u 67. minutu.

HAJ DUK: Tovilovi} 5, Bani}evi} 5, Ku}erovi} 5, ]irkovi} 5, Stojanovi} 5 (Vagi} 5), @ivanovi} 5, Georgijevi} 5, Kliska 5, Zori} 5, Svilar 5, Jovanovi} 5.

GRA NI ^AR: Jak{i} – (Grbatini} ), Markovi} 7, Kula~anin 7, Skakavac 7, Vukmir 7 (Mali} 7), Kon~ar 7, Mileti} 7, Vurdeqa 7 (Ivkovi} 7), Ugqe{i} 9, Deraji} 8, M. Erak 8.

Nemo`e se sve napisati {ta sve mo`e jedan igra~ da uradi sa protivni~kom odbranom...Veteran Milomir Ugqe{i} je sjajnom igrom i efektnim golovima bio glavni pojedinac susreta u Prhovu. Zasenio je svu mladost, bio je pravi predvodnik Ada{ev~ana, koji su mogli dobiti slabog rivala i dvocifrenim rezultatom.

B. Ili}

Qukovo – LSK 1:2 (1:0) QU KO VO: Stadion Qukova, gledalaca 100, sudija Batalo (Ruma). Strelci: Vra~ar u 11. za Qukovo, Savi} u 70. i Gombar u 89. minutu za LSK. @uti kartoni: Milanovi}, Bursa} (Qukovo), Dragi}, M. Bosan~i} (LSK).

QU KO VO: Milo{evi}, Nedimovi}, Rodi}, Pavlovi} (^ukanovi}), Batawac, Milanovi}, Bursa}, [odolovi}, @ivkovi}, Ivani{, Vra~ar (Miladinovi}).

LSK: Aleksi}, Savi}, Matijevi} ([uvara), Jovanovi}, La|evac, Papi}, M. Bosan~i}, Dragi} (Milivojevi}), Gombar, Radulovi}, Vasiqevi}.

Sve do 70. minuta Qukov~ani su bili boqi rival, vodili su i propustili jo{ nekoliko prilika za ubedqivije vo|stvo. Onda su La}arci sre}no izjedna~ili, a doma}ini potpuno stali.

Gosti su to iskoristili i u samom fini{u mladi Gombar doneo im je pobedu.

N. Trkuqa

Partizan – Jadran 0:3 (0:2) VI TO JEV CI: Stadion Partizana, gledalaca 150, sudija Durakovi} ([id). Strelci: P. Milakovi} u 10, D. Peki} u 28. i S. Kova~evi} u 69. minutu. @uti kartoni: Mili}, D. Srbinovski, Daki} (Partizan), Mraovi}, P. Milako-

vi} (Jadran). Crveni karton: M. Petrovi} (Partizan).

PAR TI ZAN: Bo{kovi} 5, @.

Radovi} 5, P. Srbinovski 5 (Topxagi} ), D. Srbinovski 5 (Novak), M. Petrovi} 5, Mili} 5, D. Markovi} 5, Petkovi} 5, Daki} 5, G. Radovi} 5 (Mili}), V. Petrovi} 5.

JA DRAN: G.Kova~evi} 7, Berowa 7, Vukajlovi} 7, Brankovi} 7, Bulatovi} 7, Ra{i} 7, Mraovi} 8, P. Milakovi} 7 (Samac), S. Kova~evi} 7, Bo{wakovi} 7 (Dudi} ), D. Peki} 7 (S. Peki} ).

Neo~ekivano ali zaslu`eno gosti su slavili u Vitojevcima. Ovo je bila najlo{ija partija doma}ina u Sremskoj ligi. U gostuju}em sastavu nije bilo slabog mesta i to je odlu~ilo pobednika.

M. Latkovi}

Zeka Buquba{a – Hajduk (B) 0:0 RAV WE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 200, sudija Xombi} (Stara Pazova). @uti kartoni: Mijajlovi} (Zeka Buquba{a), Lazarac, Pani}, Todorovi} (Hajduk).

ZE KA BU QU BA [A: Simeunovi} -, Ban~evi} 7, Zabla}anski 7, Mijajlovi} 7, Stankovi} 7, I. Ivi} 7, D. R. \onli} 7 (Santra~ 7), D. A. \onli} 7, Belovukovi} 7 (Maksimovi} 7), A. Ivi} 7, Simi} 7 (Romandi} 7).

HAJ DUK: Simovi} 8, Krneta 7, Pani} 7 (Savi}), Jovanovi} 7, Lazarac 7, Dubravac 7 (Curkovi} 7), Dimitrijevi} 7, Bujenovi} 7, Todorovi} 7, M. Mitrovi} 7 (Jak{i} 7), Peji} 7.

Iako su Ravwanci tokom svih 90 minuta bili boqi rival, jalovim napadima nisu mogli ugroziti gol dobrog Simovi}a.

Gosti su do{li sa namerom da osvoje bod i to su i ostvarili.

B. \onli}

Sloven – Borac Sloga Mil{ped 4:3 (1:1) RU MA: Stadion Slovena, gledalaca 100, sudija Mari} (Sremska Mitrovica). Strelci: Gre~ u 20, Mati} u 75. (iz penala) i Vidakovi} u 80. i 88. za Sloven, Mitrovi} u 34, Pejovi} u 48. i Dragan Igwatovi} u 69. minutu za Borac Slogu Mil{ped. @uti kartoni: Raki} (Sloven), Radosavqevi}, Dra`i} (Borac Sloga Mil{ped).

SLO VEN: Vujakovi} 7, Raki} 7 (Jeremi} 7), Ne`i} 7 (Nani}), Mili~evi} 7, Vidakovi} 8, Marinkovi} 7, Gre~ 8, Milojevi} 7

(Cveti}anin 7), Spasojevi} 7, Mati} 8, Milanovi} 7.

BO RAC SLO GA MIL [PED: Nikoli} 6, Simonovi} 6, Mar~eti} 7, Dra`i} 6, Domazet 6, Dragan Igwatovi} 7, Radosavqevi} 7, Kamberi 7 (Bojan Savi}), Mitrovi} 6 (Borislav Savi} 6), Skrobi} 6, Pejovi} 7.

Utakmica je po~ela minutom }utawa u znak po{te preminulom Zoranu @igi}u, biv{em istaknutom fudbaleru Slovena.

Rumqani su poveli preko Gre~a u 20. Izjena~io je Mitrovi} nakon dobre akcije gostiju. I, kada, se u nastavku o~ekivalo da Sloven ponovo povede, usledio je hladan tu{, gosti su u 69. minutu poveli 3:1. Posle opravdano dosu|enog penala za doma}e u 75. minutu, Mati} je smawio rezultat.T ada je trener Slovena Mi{a Bunovi} prebacio u napad Vidakovi}a, {to se u fini{u susreta pokazalo uspe{nim.

Za samo osam minuta Vidakovi} je dva puta matirao udarcima glavom Nikoli}a i tako u uzbudqivoj utakmici doneo pobedu svom timu.

M. Juri{i}

Mladost – Fru{kogorac 8:0 (4:0) KU PI NO VO: Stadion Mladosti, gledalaca 300, sudija Graovac (Ruma). Strelci: Novakovi} u 5. i 25, Seqimi u 10. i 56, Nedeqkovi} u 15, Bastaji} u 49, Nikoli} u 75. i Rado{evi} u 80. @uti kartoni: Bastaji} (Mladost), Trgi}, Rudi} (Fru{kogorac).

MLA DOST: Saki} 8, [tuli} 8, Milo{evi} 8 (Kurja~ki 7), Seqimi 8, Nedeqkovi} 8, Mihajlovi} 9, Rado{evi} 8, \uri~i} 8, Bastaji} 8 (Vuki} 7), Plav{i} 8 (Nikoli} 8), Novakovi} 8.

FRU [KO GO RAC: Petrovi} 5, Galija{ 5 (Amanovi} 5), Leki} 5 (Marti} ), Stoj~evi} 5, Bjeli} 5, Vuk{i} 5, Qiqak 5, Trgi} 5, Stambolija 5, Rudi} 5, Jano{evi} 5 (Jovanovi} 5). @. Jelovac

Hajduk (V) – Podriwe 0:0 VI [ WI ] E V O: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 300, su di ja Sto ja nov (In |i ja). @u ti kar to ni: Pa vi}, Jan ko vi}, Mar ko vi}(Haj duk), Vi tas (Pod ri we).

HAJ DUK: Toma{evi} 7, Jankovi} 7 (Stevanovi} 7), [apri} 7, Markovi} 7 (Veteha 7), Stojakovi} 7, Pavi} 7, Mihaqevi} 7, Stani{i} 7, Darko Raki} 7, Zari} 7, Gruji~i} 8.

QUKOVO: Qukovo – LSK 1:2, VI[WI]EVO: Hajduk – Podriwe 0:0, KUPINOVO: Mladost – Fru{kogorac 8:0, RAVWE: Zeka Buquba{a – Hajduk (B) 0:0, KR^EDIN: @elezni~ar – Jedinstvo (SP) 0:1, RUMA: Sloven – Borac Sloga Mil{ped 4:3, VITOJEVCI: Partizan – Jadran 0:3, PRHOVO: Hajduk ([) – Grani~ar (A) 0:8.

1. Jedin. (-1) 22 2. Podriwe 22 3. Partizan 22 4. LSK 22 5. Sloven 22 6. Mlad. (-1) 22 7. Hajduk (B) 22 8. Borac 22 9. Zeka Buq. 22 10. Grani~. (A) 22 11. Hajduk ([) 22 12. Hajduk (V) 22 13. Jadran (-1) 22 14. @elezn.

22 15. Qukovo (-1) 22 16. Fru{kog. 22

15 12 11 9 10 10 9 9 8 9 9 8 7 3 4 3

2 5 6 4 4 7 9 4 6 6 5 7 7 6 6 7 8 6 4 9 4 9 2 12 4 11 6 13 4 14 3 16

53:31 51:15 57:34 33:19 41:32 32:18 31:26 31:35 28:24 37:26 32:35 21:34 23:25 24:35 14:39 15:91

46 42 37 36 36 34 34 33 32 31 31 26 24 15 15 12

POD RI WE: Mihajlovi} 7, Jovanovi} 7, A. Radovanovi} 7, Petri} 7, N. Radovanovi} 7, Zabla}anski 7, Trivkovi} 7, Todorovi} 7 (Vasi} 7), Vitas 7, Mira`i} 7 (Laketi} 7), Vladisavqevi} 7 (^ugaq 7).

U fer igri doma}in je bio boqi tim. Gosti su imali sre}e i u 48. minutu Mihaqevi} nije iskoristio penal. Pogodio je loptom samo stativu.

Z. Raki}

@elezni~ar – Jedinstvo (SP) 0:1 (0:1) KR ^E DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija Cveti}anin (Ruma). Strelac: Erceg u 5. minutu. @E L E Z NI ^ AR: Straj ni} 8, Divi} 6, Krqi} 6, Obradovi} 6 (Vukobratovi} 6), Brki} 6, Rakar 6, Ov{ek 6, Crnomarkovi} 6, Cvjetinovi} – (Milovanovi} 6), N. Golubovi} 6, Golubovi} 6.

JE D IN S TVO: Ba la` 6, Milo{evi} 6, Domowi 6, Branislav Vuj~i} 6, Kudra 6, Maho 6, Malobabi} 6 (Dragani} 6), Deni} 6 (Stojni}), Erceg 7, Igra~ 6 (Ogrizovi} 6), Rajak 6.

Sve se odigralo u 5. minutu.

Dobar centaru{ Erceg je iskoristio i glavom poslao loptu iza le|a golmana Strajni}a. Posle toga igralo se veoma slabo. Jedinu {ansu za doma}ine propustio je N. Golubovi}. Izvanredno je {utirao, ali je pogodio stativu.

I. \umi}

OP[TINSKA LIGA IN\IJA – STARA PAZOVA

SUR D UK: Stadion Sloge Bo rac, gle da la ca 50, su di ja Ba ri {i} (No va Pa zo va).

Strelci: Nikoli} u 8. i 26, @.

Lep{anovi} u 19, Sokolov u 23. i 88, Stefanovi} u 38. i 57, M .Stankovi} u 61. i Haxi} u 73. i 78. za Slogu Borac, a Do{en u 43. minutu za Borac.

SLO GA BO RAC: Z. Stankovi} 7, Sokolov 7, V. Paunovi} 7, R. Lep{anovi} 8, B. Lep{anovi} 8, Baqak 8 (M. Stankovi} 8), @. Lep{anovi} 7, @.

Paunovi} 8, Nikoli} 8 (Haxi} 8), Stefanovi} 8(Tep{i} 7), Star~evi} 7.

BO R AC: Ra du lo vi} 5, M. Novkovi} 5, Mraovi} 5, Do{en 6, Naranxi} 5, Petrovi} 5, D. Novkovi} 5, Ka`i} 5, Savi} 5, Ogwenovi} 5, Vukmirovi} 5 (Radovanovi}, Dimitrijevi}, Milkovi}).

Bar jo{ pet {est puta morala je lopta da u|e u mre`u gostiju. Najlep{i momenti na utakmici su bili u 43. minutu kada je Do{en za goste postigao gol sa 30 metara. Stefanovi} je postigao efektan gol sa 20 metara, dok je Haxi} oba gola dao iz solo akcija.

N. Gledi}

^SK – Polet 2:3 (1:0) ^OR TA NOV CI: Stadion ^SK-a, gledalaca 150, sudija Livaja (Be{ka). Strelci: Joki} u 7. i 76. za ^SK, Baji} u 65, \.

Mr|a u 67. i Sirixanski u 81. minutu za Polet. @uti kartoni: P. Subotin (^SK), ]ali}, Kalezi}, Sirixanski (Polet). ^SK: M. Radusin 9, J. Subotin 8, N. Radusin 8, P. Subotin 9, Crnoja~ki 8 (A. Jawin), Milankovi} 8 (Bonxi}), Tica 9, Za}iri 8 (Jakovqevi}), Stamenkovi} 9, Joki} 9, Arsi} 9.

PO LET: Pa{i} 9, Kalovqevi} 8, ]ali} 8, Baweglav 7, Kalezi} 8, \. Mr|a 8, Pej~i} 7, Todorovi} 7, Sirixanski 8 (Bozoqac), Baji} 8 (Mihi}), Jovi} 9.

Kvalitetna utakmica. Svakom timu pripalo je po poluvreme, a gostima uz dosta sre}e i bodovi.

D. Bota

Podunavac – Dunav 2:1 (1:1) BE LE GI[: Stadion Podunavca, gledalaca 250, sudija ]iri} (In|ija). Strelci: V. Jovanovi} u 12. i Vu~enovi} u 48. za Podunavac, @ivkovi} u 42. mi-

nutu za Dunav. @uti kartoni: Aleksi}, To{kovi} (Podunavac), Rukavina, [kori}, @ivkovi} (Dunav).

PO DU NA VAC: Veren~evi} 7, J. Jovanovi} 7 (Jankovi} 7), To{kovi} 7, Simi} 7 (Milivojevi} 7), Radakovi} 7, Aleksi} 7 (Babi} ),Filipovi} 7, Popovi} 7, Vu~enovi} 7, Pejinovi} 7, V. Jovanovi} 8.

DU NAV: Jelovac 6, Kotarac 5, Kne`evi} 6, Badovinac 6, [kori} 6 (Lero), Vojvodi} 6, Najdanovi} 7, Rukavina 6, Radulovi} 6 (M. @ivkovi} 6), In|i} 6, @ivkovi} 6.

Te{kom mukom doma}ini su do{li do tri boda.^ak petorica standardnih igra~a doma}ih nije igrala zbog duplih kartona i povreda. Gosti su to osetili i poku{ali su da iznenade ali nisu uspeli.

M. Radakovi}

Sloga (M) – Sremac (V) 0:2 (0:0) MA RA DIK: Stadion Sloge, gledalaca 120, sudija Jovi~i} (Stara Pazova). Strelci: Rosi} u 53. i Grujin u 78. @uti kartoni: [kori}, Milin (Sloga), Bogunovi} (Sremac).

BELEGI[: Podunavac – Dunav 2:1, ^ORTANOVCI: ^SK – Polet 2:3, SURDUK: Sloga Borac – Borac (J) 10:1, MARADIK: Sloga – Sremac (V) 0:2.

Fru{kogorac iz Kr~edina je bio slobodan.

1. Sloga Borac 2. Sremac (V) 3. Podunavac 4. Polet 5. Sloga (M) 6. Dunav 7. ^SK 8. Fru{kog.

9. Borac (J)

12 11 11 12 12 12 12 11 11

11 10 10 5 4 3 3 2 2

0 0 0 0 0 1 1 2 0

1 1 1 7 8 8 8 7 9

OGAR: Stadion [umara, gledalaca 300, sudija Miji} (Batajnica). Strelci: G. Vra~evi} u 17, 51, 65. i 68. i Mati} u 75. minutu.

[U MAR: Rogi} -, Z. Mili~evi} 6, Vesi} 6, Mile Obradovi} 6 (Popovi}), \eri} 7 (Milovanovi}), Mitrovi} 6, G. Vra~evi} 8, Mati} 8, Ne{kovi} 6, \ur~i} 7, [evi} 7.

MLA DOST: Nini} 5, Popovi} 5, Koji} 5, Rakoni} 6, Poznanovi} 5, Peri} 6, Toma{evi} 5, @ivanovi} 6, Savi} 5, Matanovi} 5, Stoj{i} 5 (Raki}).

Go ran Vra ~e vi} je po no vo dokazao da vrsni strelac i da je prevazi{ao ovaj rang takmi~ewa.

S. Veselinovi}

Popinci – Kameni 3:0 (1:0) PO PIN CI: Seoski stadion, gledalaca 100, sudija Orlovi} (Obre`). Strelci: Mitrovi} u 16, Tica u 73. i Opa~i} u 80. @uti karton: Miji} (Popinci).

PO PIN CI: Stankovi} 7, [arec 8 (Pejovi}), Mu{kiwa 7, Ninkovi} 7, Miji} 8, Sirixanski 8, Krasni}i 6, Baki} 7, Opa~i} 8, Tica 8 (Vasi}), Mitrovi} 8 (Erceg 7).

KA ME NI: Gavrilovi} 7 (Tri{i}), Dobrikovi} 7, G. Lazi} 7, Blanu{a 7, Vu~evac 6, Madacki 7, S. Balaban 6 (S.Vu~evac ), Draga{ 6, M. Balaban 6, Ili} 7, Sretin 6 (Uro{evi} ).

Laka i zaslu`ena pobeda Popin~ana.

G. Lazi}

Sloven – Sloboda 9:0 (7:0) SI BA^: Stadion Slovena, gledalaca 150, sudija Ne{kovi} (Prhovo). Strelci: Milo{ Gmizi} u 5. i 30, Bosan~i} u 6. i 32, D. Petrovi} u 12, Mitrovi} u 16, B. ^iki} u 20, Stepanovi} u 48. i N. ^iki} u 81. minutu. @uti karton: Mitrovi} (Sloven).

SLO VEN: Nenadov -, B.^iki} 8, S. ^iki} 8, Dupor 8, Bosan~i} 9, Markovi} 8, Z. Vidakov 8 (D. Vidakov 8), N. ^iki} 8 (Stepanovi}), Milo{ Gmizi} 8, Mitrovi} 8, Petrovi} 8 (Smiqani} 8).

SLO BO DA: Stepanovi} 6, Te{i} 6, Simi} 6, N. Spasojevi} 5, Petakovi} 5 (G.Spasojevi} ), Veselinovi} 6, Mili~evi} 7 (Zuji}), Jar~anin 7, Aleksi} 6, Mirilov 6, Vrani} 6.

Opet su doma}ini u prvom delu rivalu napunili mre`u, a onda, po starim navikama, u nastavku su stali, ~ime je gost izbegao jo{ ve}u katastrofu. \. Vidakov

Grani~ar – Lovac 0:3 (0:1)

U Sur du ku bro ja li do de set Sloga Borac – Borac (J) 10:1 (5:1)

[umar – Mladost (P) 5:0 (1:0)

32:8 25:3 32:13 18:19 15:25 18:24 21:30 13:25 15:41

33 30 30 15 12 10 10 8 6

SLO G A: Li ma ni, Tr bo je vi}, S.Limani, Bau{ka, Radulovi}, Hajnal (Bradi}), Kusi}, Pe ta kov, Mi lo {e vi}, [kori}, Milin (Nikolinac, Milakovi}).

SRE MAC: \ermanovi}, Kova~evi}, Perin, Skopqak, Vra~ev, Gruji}, ^obanovi}, Lepanovi}, Grujin, Bogunovi} (Rosi}, Ra do sa vqe vi}, Ra di vo je vi}).

Od gostiju iz Vojke mnogo se vi{e o~ekivalo. Sem velike borbenosti malo su pokazali u igri, a da doma}ini nisu pogre{ili po~etni~ki oba puta, rezultat bi sigurno ostao kao na po~etku 0:0.

S. Pavlovi}

OBRE@: Stadion Grani~ara, gledalaca 200, sudija Pavlovi} (Ogar).Strelci:Maksimovi} u 16, \. Devrwa u 56. i Popovi} u 66. minutu. @uti kartowovanovi}(Grani~ar), Ostoji}(Lovac).

GRA NI ^AR: Leovac 5, I. Nikoli} 5, I. ^avi} 5, Obri} 5 (N.Orlovi} 5), Milan Nikoli} 5, Jovanovi} 5, Velimir 5, Dra`i} 5, Milo{ Nikoli} 5, Lisulov 5, Pale`evi} 5 (Zori} 5).

OGAR: [umar – Mladost(P) 5:0, SIBA^: Sloven – Sloboda 9:0, OBRE@: Grani~ar – Lovac 0:3, POPINCI: Popinci – Kameni 3:0, DE^: Sremac – Srem 5:0, BRESTA^: OFK Bresta~ – Napredak 1:0. Vitez iz Suboti{ta je bio slobodan.

1. [umar 18 2. Sloven 18 3. Popinci 19 4. OFK Bres. 19 5. Sremac (D) 19 6. Napredak 18 7. Kameni 18 8. Srem 18 9. Sloboda 19 10. Mladost (P) 19 11. Lovac 19 12. Grani~ar 18 13. Vitez 18

15 15 14 11 9 9 6 6 6 6 6 4 2

2 1 0 3 1 4 4 4 3 7 1 8 3 9 2 10 2 11 1 12 1 12 1 13 1 15

69:12 50:12 51:16 37:24 40:28 45:36 37:51 22:34 23:43 33:39 31:46 26:40 10:81

47 45 43 37 30 28 21 20 20 19 19 13 7

LO VAC: Samarxi} 9 (Bio~anin), \or|evi} 8, P. ]ali} 7, Z. Devrwa 8, Masal 8, Ostoji} 8, \. Devrwa 8 (Bo{kovi}), Kova~evi} 7 (Opa~i} ), Popovi} 9, Maksimovi} 8, A. ]ali} 8.

Gosti su o~itali pravu lekciju doma}inima. Igrali su borbeno , povezano i organizovano, sa velikom `eqom za pobedom.

M. Klin~arevi}

Sremac – Srem 5:0 (3:0) DE^: Stadion Sremca, gledalaca 150, sudi ja Mak si} (Ogar). Strelci: Kresojevi} u 1. i 34, Vuleti} u 43, 65. i 89.@uti kartoni: @. @ivanovi}, Macavara (Sremac). Crveni kartoni: Medi}, Kresojevi} (Sremac), Rajkovi}, An|eli}, Vesi} (Srem).

SRE MAC: Petkovi} 8, Macavara 7 (Kosti} 6), @.@ivanovi} 7, Medi} 7, M.@ivanovi} 6, Vuleti} 7, N. @ivanovi} 6 (Bursa} 7), Pavi~i} 7 (Zja~a 6), Kresojevi} 8, Mijatovi} 7, Jovanovi} 7.

SREM: Ko{uti} 7, Vesi} 6, Babi} 6, Mari~i} 6 (Gaji} 6), Gruji~i} 6, Blagojevi} 6, ^avi} 6, Rajkovi} 6 (Kosani} 7), An|eli} 6, Bajlovi} 7, Rogi} 6.

Dobra i dinami~na utakmica u kojoj su doma}ini iskoristili sve velike {anse.

Z. Muji}

OFK Bresta~ – Napredak 1:0 (0:0) BRE S TA^: Stadion OFK Bresta~a, gledalaca 100, sudija Petrovi} (Pe}inci). Strelac: Sret ko vi} u 63. @u ti kar to ni: Kne `e vi}, Sa vi} (OFK Bre sta~), Ugar ko vi} (Napredak).

OFK BRE STA^: Paliku}a, Kne`evi}, Petkovi} (V. Glu{ac), ^elovi}, Beli}, Kova~evi}, Sretkovi}, Vu~kovi}, D. Glu{ac, Savi}, Krwulac.

NA PRE DAK: S. Marjanovi}, Q. Jovanovi}, Kokanovi}, N. Banova~ki (Savkovi}), Ugarkovi}, Arbutina, B. Jovanovi}, Be`anovi}, M. Marjanovi}, B. Banova~ki, Gakovi} (Malsimovi}).

Gosti su samo jednom pustili Sretkovi}a da bude u {ansi i on je odmah zatresao mre`u dobrog S. Marjanovi}a, {to je bilo dovoqno za pobedu. M. Subotin

IN MEMORIAM

Zo ran @u gi} (1966–2011) U Rumi je bolno odjeknula vest da je preminuo u 45 godini Zoran @ugi} i tako napustio bogatu sportsku scenu. Iako je Zoran nedavno te{ko oboleo, mnogi su verovali da }e i ovoga puta dobiti bitku za `ivot, pobediti bolest, kao mnogo puta pre toga na travnatom terenu.

Na`alost, bolest je bila ja~a, ostavio je iza sebe najmilije i drugove iz fudbala. Zoran @ugi} je ro|en 3. jula 1966. godine

u Beo~inu. Od malih nogu po~eo je da se bavi fudbalom. Pro{ao je sve selekcije u FK Sloven iz Rume i bio najuspe{niji ~lan.

Igrao je fudbal i u Futogu i ^elarevu.Zoran @ugi}, ina~e profesor fizi~kog vaspitawa, otvorio je u Rumi [kolu fudbala za uzrast od 7 do 12 godina.

Radio je kao trener u Gr~koj i Kini.

Zoran @ugi} sahrawen je 23. aprila, u Rumi, na Gradskom grobqu.

SPORT

dnevnik PLEJ-OF PRVENSTVA SRBIJE

Par ti zan o~e ki va no u fi na lu Va ter po li sti Par ti zan Raj faj ze na o~e ki va no su se pla si ra lu u fi na le plej-ofa pr ven stva Sr bi je. Iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a u dve utak mi ce sa vla da li su eki pu Be o gra da. U pr vom me ~u bi lo je 9:2, a u dru gom 17:4 za cr no- be le. Par ti zan u fi na lu ~e ka po bed ni ka po lu fi nal nog du e la iz me |u Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde.

Zve zda je u No vom Sa du na pra vi la brejk i sla vi la 6:5. Su tra }e se u Be o gra du od i gra ti dru ga utak mi ca. Uko li ko iza bra ni ci Vik to ra Je le ni }a po be de i u svom ba ze nu i}i }e na meg dan Par ti za nu, a uko li ko Voj vo di na vra ti brejk, on da }e se igra ti i tre }a utak mi ca u No vom Sa du.

G. M.

Va ter poli sti Zve zde i Voj vo di ne su tra igra ju no vi me~

PRIPREME ZA BALKANIJADU

Ju ni o ri u Ba wa lu ci Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u pli va wu ot pu to va la je u Ba wa lu ku, gde je o~e ku je na stup na Bal ka ni ja di (31. april - 1. maj). Srp ski pli va ~i su ot pu to va li ra ni je ka ko bi spro ve li zav{ ne pri pre me pred ovo zna ~aj no tak mi ~e we.

Srp ski tim pred sta vqa }e sle de }i pli va ~i i pli va ~i ce: Mi ro slav Udic ki, Bo jan Udic ki, Du {an Vu ko brat, De jan Pe ri {i}, Igor Ter zi}, Ni ko la Traj ko vi}, Alek sa \or |e vi}, Ivo Pe jo vi}, Igor Mi ja to vi}, Stra hi wa Stan ko vi}, Mla den Si mi}, La zar Zla ti}, Dra ga na Iva no vi}, Mi la Jo va nov, Va wa La ko vi}, Ta ma ra Vu ko brat,

Mi la na Ba {i}, Je le na Olah, Se le na Mi haj lo vi} i Ka ta ri na ^ Dra ga nov. Sa ve zni tre ner je Vla di mir Ri sti}, we gov tim ~i ne po mo} ni ci Ivan Var ga, Dra ga na Ovu ka, Alek san dar Qi qak i dok tor Alek san dra Pa jo vi}, a na {e de li o ce prav de re pre zen to va }e Bi qa na Ma noj lo vi}.

- Na Bal ka ni ja du smo po ve li naj bo qi tim u ovom tre nut ku.Ju ni o ri ima ju du gu i na por nu se zo nu i od wih o~e ku je mo da na ovom tak mi ~e wu pru `e mak si mum. Na {e ciq no tak mi ~e we je Evrop sko pr ven stvo u Be o gra du (6 - 10. jul)-re kao Vla di mir Ri sti}.

G. M.

PLEJ-AUT PRVENSTVA SRBIJE

@AK i Ba wi ca za Evro pu U utak mi ca ma plej-auta eki pa ki kind skog @AK-a je u dva du e la bi la uspe {ni ja od obre no va~ kog TENT-a, sla viv {i sa 15:5 i 14:7 i za pe to me sto }e se bo ri ti sa eki pom Ba wi ce (po bed nik Pr ve B li ge). Ina ~e, pe to me sto vo di u Tro fej LEN. Ba wi ca je u dva du e la nad i gra la Ni{ 7:4 i 5:3.

G. M.

PRVA LIGA ZA @ENE @ak – Partizan 10:8, Ta{ 2000 - Senta odlo`eno.

1. Ta{ 2. Senta 3. Vra~ar 4. Partizan 5. @AK

5 6 6 6 7

5 4 2 1 1

0 1 2 1 0

0 1 2 4 6

74:30 15 66:37 13 49:57 8 44:56 4 39:88 3

Bo ston po ~i stio Wu jork Ko {ar ka {i Bo ston Sel tik sa pr vi su po lu fi na li sti plej-ofa NBA li ge po {to su sa vla da li Wu jork 101:89 i ukup nim re zul ta tom 4:0 pro {li u dru gu run du Is to~ ne kon fe ren ci je. Ke vin Gar net je pred vo dio Kel te, po sti gav {i 26 po e na uz 10 sko ko va. Is ta kao se i Ra xon Ron do sa 21 po e nom i 12 asi -

Bra jant i Ro uz po vre |e ni Naj bo qi ko {ar ka {i Los An |e les Lej ker sa i ^i ka go Bul sa, Ko bi Bra jant i De rik Ro uz, naj ve ro vat ni je }e pro pu sti ti pe te utak mi ce 1. ko la plej-ofa NBA li ge zbog po vre da. Bra jant je po vre dio sko~ ni zglob sre di nom utak mi ce pro tiv Wu Or le an sa i od mah je na pu stio te ren. Pre ma prog no za ma le kar skog ti ma, ne }e ga bi ti u pe tom su sre tu sa Hor net si ma. Wu Or le ans je do bio me~ i iz jed na ~io u se ri ji na 2:2. De rik Ro uz ta ko |e ima pro ble ma sa sko~ nim zglo bom i on }e pro pu sti ti me~ Bul sa u du e lu sa In di ja nom Pej sers.

sten ci ja, dok su Glen Dej vis i Rej Alen uba ci li po 14 .

Ne nad Kr sti} je kao re zer va uba cio ~e ti ri ko {a uz 5 sko ko va i jed no do da va we. U ti mu Wu jor ka naj bo qi je bio En to ni sa 32 ko {a, dok je Sto de ma jer uba cio 19.

Atlan ta se na la zi pred pla sma nom u po lu fi na le na kon tri jum fa nad Or lan dom 88:85, pa sa da Ho uk si ima ju pred nost od 3:1. Xa mal Kro ford je pru `io jo{ jed nu bri qant nu par ti ju kao „{e sti ~o vek” uba civ {i 25 po e na uz {est sko ko va. Xo Xon son je do dao 20 po e na. Na dru goj stra ni, Me xi ku ni je po mo gao ni Dvajt Ha u ard, stre lac 29 po e na, uz 17 sko ko va. Fi la del fi ja je osta la u `i vo tu pro tiv Ma ja mi ja sma wiv {i pred nost na 1:3 (86:82). Vi li jams i Tar ner ima li su po 17, Igu da la 16, a El ton Brend 15 po e na. Le bron Xejms je pred vo dio Hit se sa 31 ko {em, se dam sko ko va i {est do da va wa, dok je Dvejn Vejd imao u~i nak od 22 po e na.

Na Za pa du Wu Or le ans je iz jed na ~io pro tiv Lej ker sa na 2:2, tri jum fom na do ma }em par ke tu 93:88. Kris Pol je bio ma e stra lan sa 27 ko {e va, 13 sko ko va i 15 asi sten ci ja, a Tre vor Ari za je uba cio 19 ko {e va. Kod ak tu el nih pr va ka Ko bi Bra jant 17 po e na, Ga sol i Ar test po 16.

utorak26.april2011.

23

DIMITRIJE GRGI] NA[ [ESTI STRELAC SA OLIMPIJSKOM VIZOM

Bi }e jo{ me da qa i ra do sti Pla sma nom u fi na le na Svet skom ku pu u ko rej skom gra du [an gvo nu, u di sci pli ni va z du { ni pi { toq, Di m i t ri j e Gr g i} obez b e d io je {e s tu olim p ij s ku vi z u za srp s ko stre q a { tvo.

Za dva d e s et s ed m o g o di { weg ~la n a be o grad s kog Aka d em c a ovo je bio uspeh ka ri je re.

- Uz olim pij sku vi zu, pr vi put u ka ri je ri ga |ao sam u fi na lu na svet skim ku po vi ma. Vo leo bih da se kom ple ti ra i `en ska eki pa pi {to qem, pa da Zo ra na Aru no vi} ima dru {tvo u Lon do nu. Ka da nas je vi {e ve } a je i {an s a za osva ja we olim pij ske me da qe - ka `e Di mi tri je Gr gi}.

U do s a d a { woj ka ri je ri osvo jio je kao ju n i o r evrop s ku bron zu va zdu {nim pi {to qem (\er 2004.), a kao ~lan re pre zen ta ci je u~e stvo vao je u osva ja wu svih na {ih ekip n ih se n i o r s kih me da qa (svet sko sre bro 2010. u Min he nu i evrop sko sre bro 2009. u Pra g u va z du { nim pi {to qem, evrop ska bron z a 2005. u Be o - gra d u MK pi { to - Di mi tri je Gr gi} qem), kao i ju n i o r skih (evrop sko sre bro 2004. u pri pre me za sle de }u se zo nu i \e ru va zdu {nim i sre bro iste naj va `ni je nad me ta we, Olim go di ne u Min he nu MK pi {to pij ske igre. qem). Sa svet skih stu dent skih Gr gi} pri zna je da ni je o~e {am pi o na ta Gr gi} ima po je di - ki vao da }e vi zu uze ti u Ko re na~ n a zla t a va z du { nim pi - ji. {to qem 2004. i 2005, kao i - Eto, de si lo se. Dra go mi je ekip no zla to 2005. i sre bro jer }u sa da ima ti ma wi pri ti 2008. Bio je dr `av ni {am pion sak na tak mi ~e wi ma, mo gu bo za se n i o r e MK pi { to q em qe da pu cam i da se kva li tet 2004. i 2007. ni je pri pre mam za Lon don.

Po sle bo rav ka od vi {e od Po {to su sva tri na {a re me sec da na u Austra li ji i Ju - pre z en t a t iv c a pi { to q em `noj Ko re ji, za na {e strel ce obez be di la kvo te za Lon don, a usle di }e krat ki od mor, a on da sa mo dvo ji ca }e mo }i da na stu sle de no ve pri pre me i tak mi - pe u is toj di sci pli ni mo ra }e ~e wa. da usle de do go vo ri.

- O~e ku ju nas jo{ dva svet - Ni smo se do go va ra li ko }e ska ku pa u Fort Be nin gu (14. - da pu ca u ko joj di sci pli ni, je 22. maj) i Min he nu (16. - 23. dan }e pu ca ti u obe, dvo ji ca u jun), a on da i Evrop sko pr ven - po jed noj di sci pli ni. Mi slim stvo MK oru` jem u Be o gra du da bi naj bo qe bi lo da se to od (31. jul - 14. av gust). To su nam re di pred Lon don, jer je ta {ko naj va `ni ja tak mi ~e wa do kra - sa da pred vi de ti ko }e u ka kvoj ja go di ne. Po sle to ga usle di }e for mi bi ti ta da.

Foto: F. Baki}

Strel ci ni ka da ne obe }a va ju me da qe, ta ko }e bi ti i uo~i dva svet ska ku pa i Evrop skog pr ven stva u Be o gra du.

- Na sva kom tak mi ~e wu se tru d i m o da uzme m o me d a q e.

Jed no stav no, dru {tvo u ko jem se na la zi mo, kao {to su Ja sna [e ka ri} ili Ne ma wa Mi ro sa vqev i osta li na {i tro fej ni strel ci ,„te ra ju” i nas da te `i mo ka od li~ ji ma.

U po sled we vre me uslo vi u stre qa {tvu se po la ko po pra vqa ju.

- Uslo vi su sa da bo qi, do sta nam u su sret iz la zi Olim pij ski ko mi tet i Mi ni star stvo omla di ne i spor ta. Ima mo vi {e pri pre ma i bo qu opre mu.

Do du {e, stre li {te u Be o gra du jo{ tre ba da se sre di i na dam se da }e se to usko ro do go di ti - na po me nuo je Gr gi}.

G. Malenovi}

RUKOMET Superliga (M) Crvenka – Jugovi} 27:22, Smederevo – Radni~ki 26:27, Planinka – Vrawe 25:24, Metaloplastika – Priboj 28:26, Po`arevac – C. zvezda 33:40, Kolubara – Dinamo 34:31, Vojvodina – Naisus 4. maj, Partizan – PKB 4. maj 1. Partizan 24 23 0 1 781:620 46 2. Zvezda (-2) 25 19 4 2 821:685 40 3. Kolubara 25 17 1 7 741:698 35 4. Metalopl. 25 14 4 7 677:650 32 5. Radni~ki 25 15 2 8 686:661 32 6. PKB 24 13 3 8 694:642 29 7. Planinka 25 13 3 9 691:687 29 8. Po`arevac 25 10 4 11 679:687 24 9. Vojvodina 24 11 2 11 650:667 24 10. Jugovi} 25 10 3 12 622:626 23 11. Vrawe 25 7 1 17 608:686 15 12. Dinamo 25 6 2 17 672:750 14 13. Priboj 25 6 1 18 648:704 13 14. Crvenka 25 6 1 18 630:699 13 15. Naisus 24 5 3 16 591:668 13 16. Smederevo 25 4 4 17 606:667 12 Dvadeset{esto kolo (30. april/1. maj): Naisus – Smederevo, Vrawe – Vojvodina, Priboj – Planinka, Dinamo – Metaloplastika, Jugovi} – Kolubara, Crvena zvezda – Crvenka, Radni~ki – Partizan, PKB – Po`arevac.

Superliga (@) Radni~ki – Jagodina 34:37, Naisa slobodna, ^a~ak – Zaje~ar sutra, Nopal – C. zvezda sutra, Medicinar – Cepelin sutra, Maks sport – Kwaz Milo{ 28. april 1. Zaje~ar 18 18 0 0 658:364 36 2. Jagodina 19 15 0 4 601:484 30 3. Naisa 19 14 0 5 548:519 28 4. C. zvezda 18 11 0 7 524:511 22 5. K. Milo{ 18 10 0 8 538:524 20 6. Radni~ki 19 8 0 11 556:554 16 7. M. sport 18 8 0 10 429:481 16 8. ^a~ak 18 7 0 11 460:514 14 9. Nopal (-1) 19 7 0 12 529:574 13

10. Medicinar 18 2 0 16 468:584 4 11. Cepelin 18 1 0 17 418:620 2 Dvadesetdrugo posledwe kolo (30. april/1. maj): Jagodina – Medicinar, Zaje~ar – JP Radni~ki, Crvena zvezda – ^a~ak, Kwaz Milo{ – Naisa, Cepelin – Maks sport. Slobodan: Nopal.

Prva liga (M) BASK – Zaje~ar 25:25, Zlatar – Novi Pazar 44:39, Mladost TSK – M. Gora 26:22, Vrbas – Proleter 35:29, Jagodina – Rudar 26:31, Obili} slobodan, Spartak – Napredak danas u 19, N. Pazova – C. zvezda 11. maj 1. Rudar 23 18 0 5 710:617 36 2. Napredak 22 17 2 3 629:549 36 3. Obili} 22 17 0 5 643:589 34 4. Spartak 22 14 2 5 564:515 30 5. Zaje~ar 23 11 4 8 646:612 26 6. Zlatar 22 12 2 8 735:724 26 7. C. zvezda 22 12 1 9 595:580 25 8. Novi Pazar 23 10 4 9 618:615 24 9. Vrbas 22 11 0 11 615:609 22 10. Mladost 22 9 0 13 568:591 18 11. Jagodina 22 8 0 14 663:709 16 12. M. Gora 22 5 5 12 585:617 15 13. Proleter 23 6 0 17 636:724 12 14. N. Pazova 21 2 3 16 519:576 7 15. BASK (-1) 22 2 1 19 551:650 4 Dvadesetpeto kolo (30. april/1. maj): Novi Pazar – Vrbas, Proleter – Spartak Vojput, Napredak – Nova Pazova, Crvena zvezda (Mo) – BASK, Rudar – Zlatar, Mokra Gora – Jagodina, Mladost TSK – Obili}. Slobodan: Zaje~ar.

Prva liga (@) Proleter – H. Jo`ef 22:25, Kikinda – Ku~evo 22:39, @elezni~ar – ORK Beograd 34:30, Resavac – Napredak 34:27, Naisa 2 – Resavac sutra, Ku~evo – Radni~ki sutra, Pirot – Naisa 2 4. maj, Metalac – Radni~ki 4. maj

1. @elezni~. 19 2. Radni~ki 17 3. Proleter 19 4. Ku~evo 18 5. Metalac 18 6. H. Jo`ef 19 7. Resavac 18 8. Napredak 19 9. Beograd 19 10. Pirot 18 11. Naisa 2 17 12. Kikinda (-1) 19

16 16 13 10 10 10 10 6 5 4 3 1

1 0 1 2 2 1 0 4 0 1 0 0

2 1 5 6 6 8 8 9 14 13 14 18

566:434 33 536:360 32 577:535 27 560:516 22 583:559 22 426:456 21 524:475 20 506:517 16 516:559 10 432:525 9 453:546 6 397:594 1

Druga liga (M) Radni~ki - Jabuka 32:35, Titel XD @elezni~ar 27:27, Potisje - Radni~ki C. 23:30, Apatin - Hercegovina 38:31, Hajduk - Metalac AV danas u 16.30, Ruma - Jedinstvo sino}, Sombor - Karlovac odgo|eno 1. @elezni~. 24 17 2 5 725:627 36 2. Apatin 25 16 3 6 701:650 35 3. @SK 24 17 0 7 772:687 34 4. Jedinstvo 23 14 4 5 709:675 32 5. Radni~ki C. 24 12 3 9 753:685 27 6. Metalac 23 10 6 7 610:579 26 7. Titel 24 11 4 9 689:642 26 8. Jabuka 24 10 4 10 724:707 24 9. Ruma 24 10 3 11 763:754 23 10. Hajduk 24 10 0 14 656:712 20 11. Hercegov. 24 8 3 13 622:668 19 12. Radni~ki 24 8 2 14 725:783 18 13. B. Karlov. 23 7 0 16 716:763 14 14. Sombor 24 5 4 15 617:703 14 15. Potisje 24 4 2 18 609:720 10

Druga liga (@) Srem M. - Mladost 32:26, Lehel - Jabuka 95 33:29, Apatin - Radni~ki 34:25, Ravangrad - Pan~evo 23:34, Spartak - Kikinda 2 36:36, Temerin - Vrbas sutra u 20 1. Vojvodina 18 15 1 2 554:402 31 2. Kikinda 2 19 15 1 3 553:481 31 3. Pan~evo 19 14 0 5 575:479 28 4. Temerin 19 12 2 5 442:143 26 5. Spartak 20 10 3 7 566:534 23

6. Lehel 7. Jabuka 95 8. Mladost 9. Vrbas 10. Srem 11. Radni~ki 12. Ravangrad 13. Apatin

18 19 19 18 18 19 20 20

9 7 7 7 7 5 5 5

1 2 1 0 0 1 0 0

8 10 11 11 11 13 15 15

466:470 19 466:471 16 510:510 15 394:444 14 499:481 14 492:535 11 497:553 10 442:641 10

Prva vojvo|anska liga (M) Putinci - Sivac 69 34:35, Obili} - Jedinstvo (NB) 23:32, Omladinac - Kqaji}evo 20:26, Slavija - Dalmatinac 23:27, Kikinda - Napredak nije igrano, PIK Prigrevica - Grafi~ar danas u 19 1. Dalmatinac19 17 0 2 632:484 34 2. Napredak 16 12 0 4 509:431 24 3. Sivac 69 18 12 0 6 587:541 24 4. Kqaji}evo 18 11 1 6 527:499 23 5. Grafi~ar 17 10 2 5 467:395 22 6. Jedin. (NB) 18 10 0 8 579:511 20 7. Kikinda 19 9 1 9 524:484 19 8. Radni~. (JT) 18 9 0 9 505:489 18 9. Omladinac 20 8 2 10 585:610 18 10. Obili} 20 9 0 11 523:566 18 11. Prigrevica 18 5 3 10 435:481 13 12. Putinci 20 4 3 13 535:621 11 13. Slavija 19 5 0 17 447:548 10 14. Hajduk 18 2 0 16 489:684 4

Prva vojvo|anska liga (@) Rusin - Obili} 19:19, Jedinstvo (E) Topola 18:20, Radni~ki - Mileti} 41:16, Dolovo - Mladost (BC) 28. aprila, Spartak - Jadran Lider sutra u 16 1. Radni~ki 15 12 2 1 473:342 26 2. Spartak 15 12 0 3 404:328 24 3. Mladost 15 10 2 3 434:350 22 4. Cement 15 10 0 5 386:354 20 5. Obili} 15 8 2 5 311:292 18 6. Dolovo 14 8 0 6 395:372 16 7. Topola 16 6 2 8 445:457 14 8. Mileti} 16 3 2 11 328:369 8 9. Rusin 15 3 1 11 322:392 7 10. Jedin. (-1) 15 3 0 12 270:353 5 11. Jadran 15 2 1 12 267:426 5

24

Svet

utorak26.april2011.

dnevnik

AMERI^KA VLA DA KRI TI KU JE „VI KI LIKS” I „WU JORK TAJMS”

UKRATKO Bro do lom u Kon gu KIN [A SA: Najmawe 72 qudi je ju~e nestalo kada je potonuo brod u jezeru Kivu, na istoku Konga, saop{tio je vlasnik plovila Maneno Muzuka. Brodi} se, prema wegovim re~ima, najverovatnije, prevrnuo zbog lo{eg vremena i sna`nog vetra, preneo je AP. Sedam qudi je spaseno, a sudbina ostalih putnika i ~lanova posade nije poznata, dodao je Muzuka.U Kongu, koji je pod xunglom i obiluje velikim re~nim tokovima, nema mnogo asfaltnih puteva i stanovnici ~esto koriste brodove i ~amce, mada mnogi ne umeju da plivaju. Nesre}e se obi~no de{avaju zbog toga {to su brodovi pretrpani i lo{e odr`avani.

(Ta njug)

Ot mi ~ar ni je te ro ri sta RIM: Kazahstanac koji je poku{ao da otme avion na liniji Pariz-Rim i usmeri ga ka Tripoliju pati od depresije i nije povezan s terorizmom, izvestila je ju~e italijanska agencija ANSA, pozivaju}i se na policiju.

Policija u Rimu pet sati je ispitivala Valerija Tolma{eva (48), koji je preksino} poku{ao, uz pomo} xepnog no`a, da otme avion kompanije „Alitalija”. ^lanovi posade su tokom leta savladali Tolma{eva, a doktor mu je dao sedativ pre sletawa na rimski aerodrom „Fjumi~ino”, gde ga je policija smesta privela.

(Ta njug)

Sun co kret ap sor bu je ra di ja ci ju TO KIO: Grupa japanskih istra`iva~a do{la je na ideju da se zasade nepregledna poqa suncokreta koji bi apsorbovali radioaktivni cezijum ispu{ten iz nuklearne centrale Fuku{ima. Japanski istra`iva~i su do{li na ovu ideju slede}i primer kori{}en u ^ernobilu, a ovaj ekolo{ki projekat predstavio je Masamiki Jama{ita, {ef nau~nog tima koji se bavi svemirskom poqoprivredom u Japanskoj svemirskoj agenciji Jaxa.

Prema ovom projektu, treba zasaditi seme suncokreta u blizini Fuku{ime 1 i omogu}iti da oni apsorbuju sve negativne supstance me|u kojima i radioaktivne elemente kao {to su cezijum 134 i cezijum 137, prenosi italijanska agencija Ansa.Projekat predvi|a sa|ewe suncokreta u najugro`enijoj zoni oko centrale, ali i u dvori{tima {kola u krugu od 30 km od nuklearke u nadi da }e cvetovi suncokreta postati prirodni simbol novog ra|awa.

(Ta njug)

No ve po je di no sti o za tvo ru Gvan ta na mo VA [ING TON: Zatvor u ameri~koj vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi, tema je najnovije grupe poverqivih dokumenata, koje je veb-sajt „VikiLiks” dostavio za ju~era{wi „Wujork tajms”. Radi se o vi{e do 700 tajnih vojnih dokumenata, sa ocenama vojnih obave{tajnih zvani~nika od 2002. do januara 2009. godine, koji daju novu sliku o zato~enicima Gvantanama, pi{e wujor{ki list. Ti dosijei, pripremqeni u vreme administracije Xorxa Bu{a, pru`aju dubqi pogled na obave{tajne podatke koji su ubedili i administraciju Baraka Obame da zatvor u Gvantamanu jo{ ne treba zatvoriti.

Ono {to je zapo~elo kao eksperiment posle teroristi~kih napada 2001. godine, sada izgleda kao trajna ameri~ka institucija, a objavqena dokumenta pokazuju

NEMIRI

RAT

NA TO uni {tio Ga da fi je vu re zi den ci ju TRI P O L I: U vazdu{nom napadu NATO uni{tena je ju~e velika rezidencija libijskog vo|e Muamera el Gadafija u Tripoliju, dok su se u nekoliko delova grada ~ule sna `ne eks plo zi je i zvu ci aviona koju su preletali prestonicu Libije.

Pentagona Xef Morel i ambasador Den Frid, specijalni izaslanik za zatvarawe Gvantanama.

Oni napomiwu da je radna grupa za Gvantanamo, ustanovqena u januaru 2009. godine, preispitala ocene o zato~enicima, da je u nekim slu~ajevima donela isti zakqu~ak, a u drugima razli~it.Stoga, svaki dosije do koga je „VikiLiks” ilegalno do{ao i objavio ga, mo`e, ali i ne mora da predstavqa sada{wi pogled na odre|enog pritvorenika , navodi se u saop{tewu. U tekstu se izra`ava zabrinuost da bi objavqivawe tih dokumentata moglo da na{teti naporima da se zato~enici presele iz Gvantanama, ali se i isti~e da }e SAD nastaviti da sara|uju sa drugim dr`avama na kona~nom zatvarawu te pritvorske jednice.

(Ta njug)

za{to mnogi od tih slu~ajeva ne bi nikada izdr`ali na nekom civilnom ili vojnom sudu, ocewuje „Wujork tajms”. U dokumentima se pomiwe da je vi{e zemaqa slalo svoje obave{tajce u Gvantanamo da ispitaju zato~enike. Me|u wima su Kina, Rusija, Taxikistan, Jemen, Saudijska Arabiija, Jordan, Kuvajt, Al`ir i Tunis.

Ameri~ka vlada kritikovala je ju~e odluku „Wujork tajmsa” i drugih medijskih ku}a da objave mnogobrojna dokumenta u vezi sa pritvorskom jedinicom u bazi Gvantanamo, do kojih je „Vikiliks” ilegalno do{ao . Ta dokumenta sadr`e poverqive informacije o sada{wim i biv{im pritvorenicima Gvantanama i sna`no osu|ujemo curewe tih osetqivih informacija , navodi se u saop{tewu koje su potpisali portparol

prestonici od po~etka NATO operacije i od wih se zatresao hotel nedaleko od centra grada u kome su odseli strani dopisnici. Eksplozije su se ~ule u nekoliko delova prestonice, a libijska dr`avna televizija je posle toga na nekoliko minuta prekinula emitovawe.

Na si qe u Ju `nom Su da nu YUBA: Najmawe 105 qudi poginulo je minulog vikenda u sukobima vladinih snaga i pobuweni~kih milicija u Ju`nom Sudanu, saop{tio je ju~e predstavnik vojske u toj zemqi. [ef kancelarije ju`nosudanske vojske za informisawe general Malak Ajuen izjavo je da je u borbama izme|u pobuwenika koje predvod general-major Gabrijel Tanginije i vladinih snaga u dr`avi Xonglej u subotu poginulo

57 i raweno vi{e desetina qudi.

Ajen je rekao da je u petodnevnim borbama izme|u vladinih snaga i snaga lojalnih drugom pobuweni~kom vo|i Piteru Gadeu u dr`avi Juniti poginulo 48 qudi.

On nije naveo koliko je u oba slu~aja poginulo civila, a koliko vojnika.Od referenduma o nezavisnosti u januaru, u Ju`nom Sudanu je u talasu nasiqa poginulo vi{e stotina qudi. Ju`ni Sudan se gotovo jednoglasno izja-

Voj ska upa la u si rij ski grad Da ru DA MASK: Oko 3.000 vojnika, potpomognuti tenkovima, ju~e su upali u sirijski grad Daru, zauzeli polo`aje u centru i razmestili snajperiste po krovovima, tvrde demonstranti u telefonskoj izjavi AFP-u. „Mrtvi i raweni se ne mogu prebrojati, jer se zbog vatre snajperista do wih ne mo`e sti}i”, tvrde oni, ali je AFP-u jedan o~evidac rekao da ima najmawe petoro mrtvih. U gradu nema struje, a telefonske linije su gotovo u prekidu. Drugi aktivisti tvrde da su snage bezbednosti izvele ju~e napade i u gra-

Jedan neimenovani libijski zvani~nik, na koga se poziva AFP, rekao je da je u tom napadu raweno 45 qudi, od kojih se 15 nalaze u kriti~nom stawu, ali da ne zna da li ispod ru{evina ima jo{ `rtava. On je izneo mi{qewe da je to bio poku{aj ubistva pukovnika Gadafija, dok je Gadafijev sin Saif al-Islam rekao da je bombardovawe predsedni~ke rezidencije kukavi~ki ~in.

Sna`ne eksplozije uzdrmale su centar Tripolija ubrzo posle pono}i dok su avioni leteli iznad prestonice. To su bile najsna`nije detonacije u libijskoj

U me|uvremenu, Gadafijeve snage su granatama i raketama `estoko napale Misratu koju dr`e pod opsadom ve} vi{e od {est nedeqa. Proteklog vikenda u tom gradu su se vodile najte`e borbe do sada i poginulo je najmawe 32, a raweno na destine qudi, javio je AP. Bitaka za Misratu, u kojoj je u protekla dva meseca `ivot izgubilo na stotine qudi, postala je glavno `ari{te u borbama izme|u pobuwenika i Gadafijevih snaga.Misrata se nalazi na severozapadu Libije, 210 kilometara isto~no od prestonice Tripolija.

(Ta njug)

snio za nezavinost od severa, ali mnoga pitawa su jo{ nere{ena, ukqu~uju}i i na~in na koji }e biti podeqen prihod od nafte, status mawina u pograni~nim podru~jima izme|u severa i juga i pod ~ijom }e kontrolom biti pograni~no podru~je Abjei bogato nalazi{tima nafte. Ju`ni Sudan je autonomni region u Sudanu, formiran posle gra|anskog rata, u kome je ubijeno oko dva miliona qudi.

(Ta njug)

dovima Duma i Al-Muadamijah u blizini Damaska.

Demonstranti u Siriji protestuju od 18. marta, tra`e}i ukidawe vanrednog stawa koje je na snazi 48 godina, odlazak predsednika Ba{ara el-Asada i demokratske reforme.Vanredno stawe nedavno je ukinuto.

Procewuje se da je u proteklih 48 sati u sukobima policije i Ba{arovih pristalica, s jedne, i demonstranata, s druge strane ubijeno vi{e od 130 qudi, a u proteklih pet sedmica vi{e od 300 qudi.

(Ta njug)

Su zav cem na de mon stra n te SA NA: Desetine qudi su ju~e povre|eni kada su jemenske snage bezbednosti otvorile vatru i upotrebile suzavac da bi rasterale hiqade demonstranata u Taezu, ju`no od Sane, saop{tili su o~evici. Demonstranti su se okupili da bi nastavili da vr{e pritisak na predsednika Jemena Alija Abdulaha Saleha da se smesta povu~e s vlasti.

Oni su odbacili plan Saveta za zalivsku saradwu, koji je

vladaju}a partija prihvatila, prema kome bi se Saleh povukao u roku od 30 dana u zamenu za imunitet od krivi~nog gowewa.O~evici su rekli agenciji Frans pres da su snage bezbednosti postavile betonske prepreke i oklopna vozila kako bi blokirale puteve ka sedi{tu guvernera u Taezu.

Saleh je, posle vi{emese~nih protesta, prihvatio plan Saveta za zalivsku saradwu da se povu~e

do kraja maja i preda vlast svom zameniku. Prema tom planu, predsedni~ki izbori bili bi odr`ani za dva meseca, a zemqu bi vodila vlada nacionalnog jedinstva. SAD su kasno sino} pozdravile Salehov plan da napusti polo`aj posle 32 godine na vlasti i pozvale na {to br`i i miran transfer vlasti. Demonstranti su, me|utim, odbacili tu inicijativu, tra`e}i da se predsednik smesta povu~e. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JASER ABED RABO Generalni sekretar Palestinske oslobodila~ke organizacije Jaser Abed Rabo najavio je da bi Palestinska uprava odlo`ila napore da unilateralno proglasi palestinsku dr`avu u UN, ako bi po~eli „realni i ozbiqni” pregovori s Izraelom. Abed Rabo je za arapski list „Al Hajat” precizirao da osnova za svaki sporazum moraju biti granice iz 1967. godine.

PAL [MIT Ma|arski predsednik Pal [mit ju~e je zvani~no potpisao novi Ustav, uprkos kritikama me|unarodnih organizacija za za{titu qudskih prava i opozicionih stranaka.Ceremonija potpisivawa Ustava odr`ana je u predsedni~koj palati, a prenosile su je televizije {irom zemqe.Novi Ustav, usvojen pro{le sedmice u parlamentu, stupi}e na snagu 1. januara 2012. godine.

IDRIS DEBI U ^adu su ju~e or`ani predsedni~ki izbori, na kojima je prakti~no izvesna pobeda sada{weg {efa dr`ave Idrisa Debija, po{to wegova tri glavna protivkandidata bojkotuju izbore. Debiju }e, ako pobedi, to biti ~etvrti mandat na ~elu ^ada, gde je 1990. godine zamenio diktatora Isena Abrea, svrgnutog u dr`avnom udaru.Pravo glasa ima oko 4,8 miliona gra|ana ^ada.

Svet ska is ku stva u re for mi pen zij skog si ste ma PRAG: U mnogim zemqama posledwih godina se sprovode reforme penzijskog sistema koje su neophodne jer stanovni{tvo stari, a to uti~e kako na razvijene, tako i na zemqe u razvoju. Optimalno re{ewe tog problema, prema stru~wacima, ne postoji. „Dr`ava ne mo`e da se ra~una na odgovornost qudi i mora da ih motivi{e da doprinose za penziju. Isto tako ni qudi ne mogu u potpunosti da se oslawaju na dr`avu i moraju da tra`e na~in da se obezbede za penziju”, obja{wava Petr Bitner iz ^eske spor`itelni.

Prema demografskoj studiji nema~kog „Alijanc” osigurawa, u ^e{koj posle odlaska u penziju radi jo{ oko tre}ine stanovni{tva starosti 60 do 65 godina.Itovremeno u [vedskoj, koja ima jedan od najstabilnijih penzijskih sistema u tim godinama radi 63 odsto qudi, a u Nema~koj gotovo 40 procenata.

Najstariji penzijski sistem baziran na fondovima ima ^ile, od 1981, kada su nastale i kompanije koje su wima upravqale. Privatizacija penzijskog sistema u ^ileu dovela je do radikalne redistribucije mo}i od dr`ave

ka civilnom dru{tvu, a radnici su preobra}eni u vlasnike kapitala.

Generalno, u penzionim sistemima postoje tri tzv. stuba. Prvi stub osigurawa predstavqa sistem teku}eg finansirawa kod kojeg se podrazumeva da postoje}i zaposleni izdvajaju doprinose u dr`avni fond iz koga se ispla}uju penzije trenutnim penzionerima i on je zasnovan na sistemu me|ugeneracijske solidarnosti.

Drugi stub ~ini obavezno privatno penzijsko osigurawe, sistem u kome je poslodavac

obavezan da svim zaposlenim izdvaja odre|eni procenat iz bruto plata na li~ne ra~une.

Tre}i stub je dobrovoqno penziono osigurawe i predstavqa mogu}nost bilo kog pojedinca da upla}uje na sopstveni ra~un onoliko novca koliko sam odredi. U ^ileu je, obaveza zaposlenih je da deset odsto zarade {tede na individualnim ra~unima (drugi stub), uz mogu}nost da upla}uju dodatne prinose najvi{e jo{ deset odsto zarade (tre}i stub), pri ~emu se dr`ava odrekla poreza na {tedwu, kao i na prihode koji se dobijaju investirawem tih sredstava. Posle 15 godina penzije su u odnosu na sistem prvog stuba, bile ve}e za 50 do 100 odsto, u zavisnosti o kojoj kategoriji penzija je re~.

I Holandija ima sistem tri stuba.Qudi moraju da odvajaju za tzv. prvi stub osnovnog ili teku}eg finansirawa 50 godina, pa zato za penziju {tede ve} i deca od 15 godina. [to du`e Holan|ani {tede, tim ve}u imaju penziju. Stopostotnu (punu) penziju imaju oni koji za penziju {tede ~itavih 50 godina.

(Ta njug)

balkan

dnevnik BIV[I AMERI^KI AMBASADOR U ZAGREBU PITER GALBRAJT

SAD ni su da le ze le no sve tlo za „Olu ju” ZA GREB: Ame ri ka ni je da la Hr vat skoj ze le no sve tlo za Olu ju, iz ja vio je biv {i ame ri~ ki am ba sa dor u Hr vat skoj Pi ter Gal brajt, is ti ~u }i da je upo zo rio Fra wu

Tu| man je to pro tu ma ~io kao odo bre we. Upo zo ri li smo ga da ako kre ne u ak ci ju pre u zi ma i ri zi ke, jer ako ne {to kre ne po zlu, SAD mu ne }e po mo }i. Osim to ga, upo zo -

Biv{i ambasador u razgovoru s Frawom Tu|manom

Tu| ma na da se ci vi li ma ne sme ni {ta de si ti.

Gal brajt je prek si no} re kao Hr vat skoj te le vi zi ji da SAD ni su da le Hr vat skoj ze le no sve tlo za “Olu ju”. „Ame ri ka ni je da la ni ka kav znak, a ka ko ni smo re kli ne,

rio sam ga i da se ci vi li ma ne sme ni {ta de si ti”, re kao je Gal brajt. „Olu ja je bi la akt sa mo od bra ne Hr vat ske u ra tu ko ji joj je na met nut”, sma tra on, tvr de }i da je “Olu ja” spa si la de se ti ne hi qa da `i vo ta u Bi ha }u u ko me je bi lo

160.000 qu di i ko ji su s jed ne stra ne pri ti ska li ge ne ral Rat ko Mla di} i bo san ski Sr bi, a s dru ge Sr bi iz Kra ji ne. „Qu di su za bo ra vi li kon tekst ope ra ci je ko ja se od vi ja la ne ko li ko sed mi ca na kon Sre bre ni ce”, re kao je Gal brajt.

Ha {ki sud ni je su dio za “Olu ju”, ve} da li su Tu| man i ge ne ra li na pra vi li za ve ru da uklo ne Sr be iz Kra ji ne, re kao je biv {i ame ri~ ki am ba sa dor u Za gre bu i do dao da je sud usta no vio da je su i da je to udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat.

Za Gal braj ta je, ka ko je re kao, Tu| man bio oso ba iz 19. ve ka sa svo jom ide jom o ho mo ge noj Hr vat skoj i odo bra va wem ide je o po de li BiH ko ju je ret ko ko, pa ~ak iz sa mog HDZ-a, po dr `a vao. Is ti ~u }i da je po no san na svoj rad u to vre me u Hr vat skoj, Gal brajt je oce nio da „pre su de do ka zu ju da se Hr vat ska dr `i za ko na”. „Ne mo gu se se ti ti ni ti jed ne ze mqe ko ja je na kon po be de u ra tu iz ru ~i la svo je ge ne ra le, pre da la sve do ku men te i sve Tu| ma no ve za pi se. To po ka zu je da je Hr vat ska ze mqa za ko na”, re kao je Gal brajt.

(Tanjug)

IZVE[TAJ DANSKE TELEVIZIJE POSLE OSUDE HRVATSKIH GENERALA

Vojnici UN posmatrali masakr Sr ba u Dvo ru BT je u re kon struk ci ji po ka za ZA GREB: Dan ski voj ni ci iz pro tiv 12 po ~i ni la ca, ko ji su UN, sta ci o ni ra ni u Hr vat skoj za ubi ja li ru~ nim bom ba ma i pi - la da su dan ski voj ni ci ima li ne vre me Olu je, ni su re a go va li kad {to qi ma pred pa siv nim Dan ci ma ko li ko pri li ka za in ter ven ci ju. je ve }i broj qu di u ma skir nim ko ji ma je jed no stav no na re |e no da Pre ma re ~i ma Ja na Ve la Dor fa, ta da vi {eg na red ni ka, Dan ci su uni for ma ma, pred wi ho vim o~i - sa mo po sma tra ju. ma 1995. ubio de vet hen di ke pi ra Ni u tek stu, ni u vi deo pri lo gu mo gli i da ubi ju po ~i ni o ce. Voj nih oso ba srp ske na ci o nal no sti, dan ske te le vi zi je ne go vo ri se o ni ci su o ma sa kru in for mi sa li ko ji su se sa kri li od ra ta u {ko - to me ko su po ~i ni o ci. Li kvi da - ko man dan ta obli `weg lo go ra za li u Dvo ru na Uni, iz ve sti la je ci je su se do go di le 8. av gu sta 1995. pri pad ni ke UN, ge ne ra la Jor ge na dan ska te le vi zi ja BT, a pre no si u Dvo ru na Uni, da kle od mah na - Kol da, ali ume sto na re |e wa da in hr vat ski in ter net por tal in - kon za vr {et ka “Olu je”. Oko 14.25 ter ve ni {u, do bi li su na re |e we da po sma tra ju. Kold je za deks.hr BT iz ja vio da 16 go di Dan ski me di ji na Voj ni ci su vi de li da su po ~i ni o ci na ka sni je ne `e li da zi va ju taj slu ~aj po re |a li de vet psi hi~ ki i fi zi~ ki u~e stvu je u ras pra vi mra~ nim po gla vqem o to me da li je ne {to u dan skoj isto ri ji ra hen di ke pi ra nih qu di jed nog do dru gog, mo glo bi ti spre ~e no to va wa, ho ro rom ko ji i po tom ih po u bi ja li. Po koq je, ka ko se ili ni je, dok je biv {i je ostao ne raz ja na vo di, tra jao ma we od 15 mi nu ta na red nik u lo go ru {wen, a ko ga dan ska Di pon So ren sen iz ja te le vi zi ja po te `e na kon ha {ke pre su de hr vat skim sa ti vod od 30 dan skih voj ni ka vi - vio da su qu di iz lo go ra na kon tog ge ne ra li ma za zlo ~i ne po ~i we ne deo je 12 qu di ko ji su i{li pu tem do ga |a ja bi li ja ko iz ner vi ra ni na kon “Olu je”. kraj {ko le u na pu {te nom gra du. zbog onog {ta se de si lo. „Mno gi su bi li qu ti, jer ni {ta „Tra ge di ja se tek po vr {no po - Dva dan ska voj ni ka bi la su sme ni je pred u ze to”, re kao je So ren mi we u raz li ~i tim no vin skim {te na i na kro vu {ko le, jo{ dvo sen. Pen zi o ni sa ni ge ne ral Poul ~lan ci ma i u ne ko li ko me mo a ra, ji ca u bun ke ru u bli zi ni, a 30 voj Bor hum, ko ji je ubr zo na kon ma sa pa ta ko i u jed nom ko ji je na pi sao ni ka bi lo je za pad no od {ko le. kra pre u zeo ko man du u Dvo ru na biv {i ko man dant, pen zi o ni sa ni Voj ni ci su, ka ko se na vo di, vi Uni, ka zao je da ne raz u me po stu pu kov nik Jorn Jen sen”, na vo de de li da su po ~i ni o ci po re |a li de pak Da na ca. dan ski me di ji. BT je iz ve sti la da vet psi hi~ ki i fi zi~ ki hen di ke Iin deks.hr i za kqu ~u je da zlo su eg ze ku ci je oba vqa ne u vi do - pi ra nih qu di jed nog do dru gog, i ~i ni u Dvo ru na Uni ni kad ni su kru gu 200 dan skih voj ni ka pod pu - po tom ih po u bi ja li. Po koq je, ka is tra `e ni ni pro ce su i ra ni. nom opre mom, ko ji su ima li ne ko - ko se na vo di, tra jao ma we od 15 mi (Tanjug) li ko pri li ka da in ter ve ni {u nu ta.

MAKEDONIJA

Otvo re na spo men-ku }a To {e Pro e skog SKO PQE: Sti ho vi ma pe sme Kru {e vo, ko je je re ci to vao glu mac Ra de [er bexi ja, i uz mu zi ku ma ke don skog gi ta ri ste Vlat ka Ste fa nov skog, ju ~e je u Kru {e -

vu otvo re na spo men-ku }a po sve }e na ma ke don skoj i bal kan skoj mu zi~ koj zve zdi, tra gi~ no pre mi nu lom To {e Pro e skom.

Ku }a u for mi kr sta na la zi u we go vom rod nom Kru {e vu, a u woj je hro no lo {ki pri ka zan

kra tak `i vot Pro e skog, od de tiw stva i ti nej xer skih go di na do pe ri o da ka da je do sti gao vrh ka ri je re. Iz lo `e no je vi {e fo to gra fi ja i 350 auten ti~ nih

eks po na ta vla sni {tvo po ro di ce Pro e ski.

U cen tru ku }e na la zi se mo li tve nik sa svim ver skim pred me ti ma ko je je To {e po se do vao i ne ko li ko we go vih na pi sa nih raz mi {qa wa i `i vot ne fi lo -

zo fi je. Tu su i mu zi~ ki stu dio u ko me je To {e kom po no vao i dnev na so ba, pre ne ta iz we go ve ku }e u Sko pqu.

Naj re pre zen ta tiv ni ji deo ku }e su dve vo {ta ne fi gu re u pri rod noj ve li ~i ni.Otva ra wu je pri su stvo va lo vi {e sto ti ne gra |a na i go sti ji iz ino stran stva.Od ovo ga da na Kru {e vo, we gov rod ni grad, grad we go vog du hov nog mi ra i stva ra la~ kog ne spo ko ja bi }e ma la zve zda ko ja }e sku pqa ti ener gi ju ko ja }e pul si ra ti u du hu se }a wa na To {e ta, re kao je An drej Ni ko lov ski, di rek tor Me |u na rod ne fon da ci je To {e Pro e ski.

Spo men ku }a, ko ja se pro sti re na 870 kva drat nih me ta ra i fi nan si ra na je od ma ke don ske vla de, od da nas }e bi ti otvo re na za jav nost. Pro e ski je ro |en 25. ja nu a ra 1981. go di ne, a po gi nuo je 16.ok to bra 2007. u sa o bra }aj noj ne sre }i na auto pu tu Za greb Li po vac, bli zi No ve Gra di {ke u Hr vat skoj.

(Tanjug)

utorak26.april2011.

25

DRUGI PI[U

Reka Sava

Hr vat ska ho }e svoj Su ec ki ka nal BER LIN: Ne ma~ ka na ci o nal na te le vi zi ja ARD kri ti ko va la je, u pri lo gu ob ja vqe nom u In ter net iz da wu dnev ni ka, naj no vi je pla no ve Hr vat skih vo da za pro {i re we ko ri ta i du bi ne Sa ve, Ne re tve, Mu re, Dri ne i Du na va, po ve zu ju }i ih i s ko rup ci jom, pre neo je ju ~e „Doj ~e ve le”.

Hr vat ska vo do pri vre da pla ni ra da pri rod ne to ko ve re ka pre tvo ri u uni for mi sa ni ka nal, opa san ka me wem, na ve la je ARD. „U Evro pi prak ti~ no vi {e ne ma ta ko ve li ke re ke ko ja je u svom sre di {tu to li ko do bro o~u va na kao Sa va”, iz ja vio je u 2,5-mi nut nom pri lo gu di rek tor Par ka pri ro de Low sko po qe Go ran Gu gu}. „Ali, Hr vat ska o~i gled no, ipak, po la ko `e li da stig ne do ~e tvr tog ste pe na re~ nog sa o bra }a ja, a da bi do to ga do {la, ko ri to Sa ve i we na du bi na mo ra li bi da se po ve }a ju i pro {i re”.

ARD je ob ja sni la da to zna ~i pro {i ri va we oko 400 ki lo me -

ta ra pri rod nog to ka Sa ve i Du na va, za {ta „Hr vat ske vo de” jo{ ~e ka ju do zvo lu. Stvar je u to me, na po mi we “Doj ~e ve le”, da bi pla no vi tre ba lo da bu du odo bre ni pre ne go {to Hr vat ska po sta ne ~la ni ca EU i „Sa ve ta pri ro de 2000”, po {to ta da vi {e ne bi sme la na ova ko bru ta lan na ~in da me wa za {ti }e na pri rod na pod ru~ ja.

po {to je go di {wi pro met na toj re ci sve ga 200 bro do va. Ob ja {we we za ove pla no ve iz neo je, u pri lo gu ne ma~ ke dr `av ne te le vi zi je, Ti bor Mi ku {ka iz Dru {tva za za {ti tu pti ca i oko li {a Hr vat ske, ko ji je re kao da, upr kos o~i gled noj ne ren ta bil no sti, vla sti pla ni ra ju da u re gu la ci ju Sa ve in ve sti ra ju oko 80 mi li o na evra, a ka sni je jo{

Po je di ni stru~ wa ci sma tra ju da ne ma po tre be za re~ nom plo vid bom po Sa vi, kao ni za pro {i re we we nog ko ri ta, po {to je go di {wi pro met na toj re ci sve ga 200 bro do va Ne ma~ ka te le vi zi ja is ti ~e da sli~ na sud bi na pre ti i Ne re tvi, Dra vi, Mu ri i Du na vu, a hr vat ske vla sti na vod no pla ni ra ju i ko pa we ka na la ko ji bi tre ba lo da po ve `e Sa vu i Du nav, ~i me bi „Hr vat ska do bi la svoj Su ec ki ka nal”.

Ne ki stru~ wa ci, me |u tim, tvr de da uop {te ne ma po tre be za re~ nom plo vid bom po Sa vi, kao ni za pro {i re we we nog ko ri ta,

~e ti ri mi li o na go di {we za tro {ko ve odr `a va wa. „Ako ma lo bo qe po gle da te ko pre i spi tu je te zah te ve, ko ih pro ve ra va, ko su ti ve {ta ci, vi de }e te da su to sve qu di ko ji su na ovaj ili onaj na ~in po ve za ni sa Kan ce la ri jom za vo de. Stvar no mo `e mo re }i da je re~ o ko rup ci ji u ve li kom sti lu, ja bih re kao - o kri mi na lu”, re kao je Mi ku {ka.

(Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA MIROSLAV LAJ^AK O NARODNOM SABORU HRVATA U MOSTARU

Jed no stra na re {e wa u BiH ni su do bra

BRI SEL: Di rek tor za za pad ni Bal kan u slu `bi za spoq n e po s lo v e EU Mi r o s lav Laj ~ak iz ja vio je, uo~i po se te BiH, da ni k a k va re { e w a u BiH ko ja do la ze sa mo s jed ne stra ne i ko ja ne od go va ra ju in te re si ma osta lih za in te re so va nih stra na, ni su do bra, kao {to ni su do bra ni bi lo ka kva re {e wa ko ja bi na met nu la me |u na rod na za jed ni ca.

Laj ~ak je po no vio da je na ja va o odr `a va wu re fe ren du ma u Re pu bli ci Srp skoj „lo {a

po ru ka i ko rak u lo {em prav cu” ko ji, sma tra on, otva ra pro ble me ume sto da ih re {a va. „To je od lu ka ko ja pre ko ra ~u je pu no cr ve nih li ni ja - i za me |u na rod nu za jed ni cu i za na rod u BiH. Ako `e li mo da vo di mo raz go vor o ra du in sti tu ci ja, on da se to ne ra di pre ko re f e r en d u m a. Na ` a l ost, to je od lu ka ko ja BIH uda qa va od ci qa, od no sno pri dru `i va wa po ro di ci evrop skih dr `a va”, oce nio je Laj ~ak u

in t er v juu Ra d i j u “Slo b od n a Evro pa”. On je re kao da zah tev ne dav no odr `a nog Hr vat skog na rod nog sa bo ra za for mi ra we fe de ral ne je di ni ce sa hr vat skom ve }i nom „ni je ni {ta no vo” i da je od go vor EU jed no sta van i gla si da su „sve pro me ne u Usta vu i te ri to ri jal noj or ga ni za ci ji BiH mo gu }e, pod uslo vom da su re zul tat do go vo ra pred stav ni ka i Bo {wa ka, Hr va ta i Sr ba.”

Evrop ski di plo ma ta sma tra da, uko li ko Hr va ti ima ju uti sak da wi ho va pra va ni s u do v oq n o za {ti }e na u in sti tu ci ja ma BIH, te in sti tu ci je tre ba ti me ozbiq no da se po za ba ve i u tom smi slu je, ka ko oce wu je, bit n o da je Sa b or po slao ja snu po ru ku da }e de l o v a t i u okvi ru in sti tu ci ja i za ko na BIH. „Ne bi bi lo do bro da se sa da od tog sa bo r a pra v i ne { to {to on ni je. To je bio glas ko ji ka `e da se ve li ki deo hr vat skog na ro da u BiH ne ose }a do bro u sa da {woj si tu a ci ji.

Mi slim da taj sig nal tre ba da ana l i z i r a m o”, do d ao je on. [to se ti ~e fe de ral ne vla de, ona sa da tre ba da se do ka `e, sma tra Laj ~ak.

Pre ma we go vim re ~i ma, EU od po li ti ~a ra BiH o~e ku je da for mi ra ju in sti tu ci je vla sti i vla du na na ~in da ta vla da ima sna gu i po dr {ku u par la men t u da uspe { no spro v e d e re for me.

(Tanjug)

Vla da vi na pra va najva`nija BE O GRAD: Vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko oce nio je da je ru ko vod stvu Re pu bli ke Srp ske osta lo ma lo vre me na da raz mo tri da li je plan o re fe ren du mu u in te re su gra |a na, jer me |u na rod na za jed ni ca ne }e do zvo li ti da se nad le `no sti Su da i Tu `i la {tva BIH po ni {te. „Svi ma je u in te re su da se oja ~a vla da vi na pra va. Me |u na rod na za jed ni ca je ne dvo smi sle no sta vi la do zna wa to kom pro te klih ne ko li ko da na da ne }e do zvo li ti da dr `av ne nad le `no sti, po put Su da i Tu `i la {tva BiH, bu du po ni {te ne, ili na dru gi na ~in ogra ni ~e ne pre ko bi lo ko jeg en ti te ta. To bi pred sta vqa lo di rekt no ugro `a va we Dej ton skog mi rov nog spo ra zu ma, pa sa mim tim i dr `a ve BiH”, smtra In cko. Po we go vom mi {qe wu „ako stran ke `e le po no vo da pre go va ra ju o nad le `no sti ma, on da to mo ra ju u~i ni ti kroz kon struk ti van pro ces ustav ne re for me. Me |u na rod na za jed ni ca de li ovo mi {qe we i ne }e do zvo li ti da us pe ju po ku {a ji na ru {a va wa dr `av nih pra vo sud nih in sti tu ci ja”, sma tra vi so ki pred stav nik i tvr di da ni su en ti te ti ti ko ji su da li dr `a vi pra vo na Sud i Tu `i la {tvo, ve} dr `a vi to pra vo pri pa da u skla du sa Dej ton skim spo ra zu mom. „Gra |a ni u ovoj ze mqi su umor ni od ko rup ci je. Ve ru jem da `e le da se svim rat nim zlo ~in ci ma su di i da bu du ka `we ni za po ~i we na de la. Ve ru jem da oni `e le vi {e za ko na, a ne ma we. Na pa di na Sud BiH sla be bor bu pro tiv kri mi na la, dok }e sa dru ge stra ne ja ~a we Su da BiH ta ko |e po ja ~a ti bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la”, oce nio je In cko. „Ako pred sed nik, vla da i par la ment Re pu bli ke Srp ske `e le da se bo re pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, on da tre ba da ra de na ja ~a wu Su da i Tu `i la {tva BiH i ta da }e ima ti mo ju pu nu po dr {ku”, tvrdi Va len tin In cko.

(Tanjug)

26

@enska posla

utorak26.april2011.

dnevnik

ФРИЗУРЕ КОЈЕ ЋЕ СЕ НОСИТИ ОВЕ СЕЗОНЕ

О

И природно и откачено

вога пролећа и лета више него раније инсистираће се на природном изгледу. То пре свега значи да коса мора бити здрава, а затим се можете позабавити благим таласима, коврџама, волуменом... Оне жене које желе да буду сасвим у тренду, храбро ће се препустити маказама јер ће, пак, летњи хит бити јарке боје и кратка коса. Па, ко шта воли...

На пеглану косу коначно можете да заборавите је она дефинитивно више није ин. Позабавите се оживљавањем своје косе ако сте је редовно пеглали а затим одаберите уз помоћ фризера благе таласе, коврџе, волумен, складне боје и нијансирање различитих дубина, али у истом тону. Ово важи за оне даме које желе да буду у тренду али које не желе да се одрекну своје дуге косе.

Оне, пак, које желе сасвим да буду у тренду нека се препусте машти и вештини свог фризера. Апсолутни хит је кратка коса, оштри резови, строге линије наглашене јаким бојама. После низа година умерених, сада имамо наглашене боје: црвену, наранџасту, златну, али на једном делу, у једној дебљој линији, односно прамену. Фризура треба да се шиша у В позади, али и напред, може и боб, али онај кра-

ћи, до половине уха, саветују фризери. Свакако је видљив утицај свеприсутне Лејди Гаге, али стилисти саветују опрез јер је њена ексцентричност својствена њеној личности, што на другој страни може да испадне другачије. У игри је и ретро и панк шик. И даље се ви и ваш фризер можете играти асиметријом, али водите рачуна да задржите женственост и елеганцију.

Зашто жене не слушају Грешке које праве мушкарце сало на стомаку

Ч

есто оптужујемо мушкарце да нас не слушају или игноришу, али чини се да ни жене нису баш анђели по том питању. Жене често можда мисле да слушају, али колико заиста обраћате пажњу на то што вам говори ваша друга половина? Размислите мало о томе и будите искрени... Признајте да често и не обраћате пажњу на то шта вам драги говори. Зашто је то тако? Један од разлога зашто жене не слушају мушкарце, јест тај што мушкарци и жене често говоре различитим језицима. Тако је то од почетка људске расе, а то се није пуно променило све до данашњег дана. Иако се друштво развило и еволуирао, стари модел понашања још увек има много утицаја. Постоји неколико разлога због чега се жене често оглушују на оно што им мушкарци говоре. Ево неких: Мушкарци и жене се изражавају веома различито. То су скоро два потпуно различита језика. Жене приступају с језиком осећаја, док су мушкарци директнији и мало мање лични. То није сексистичко размишљање, већ резултат еволуције и утицаја колективног друштва. Му шкар ци има ју раз ли чи те ин те ре се од же на. Он је мо -

жда луд за фуд ба лом (пла ни на ре њем, је дре њем или чим год већ), а њу то уоп ште не ин те ре су је и не ма во ље да га слу ша ка ко при ча о то ме. Ово на рав но ва ж и и у обр н у том слу ч а ј у, мно ги му шкар ци не ма ју же љу да слу ша ју о оде ћи, ци пе ла ма или че му год већ...У овом слу ча ју по тре бан је ком про мис, и обо је би тре ба ли да узму у об зир и ин те ре се оног дру гог. Му шкар ци не зна ју ка ко је то би ти же на. Одав но је по зна то да же не мо гу да оба вља ју не ко л и ко ства р и исто в ре м е н о, они пак ви ше во ле да ра ду јед ну по јед ну ствар. Због то га су же не че сто фру стри ра не и че -

сто не же ле да чу ју шта му шкар ци имау да им ка жу. Они пре те ру ју и ла жу. Ни ко не во ли хва ли сав це. За то, кад он поч не да го во ри о сво јим до стиг ну ћи ма, ка кав мо бил ни има или ка кав ауто во зи – же не се оглу ше. Они са мо же л и секс. Же не же ле да се осе ћа ју во ље но, ма же н о, па же н о и обо жа ва но стал но и сву да. Ако се он не по на ша ле по пре ма же на ма ван спа ва ће со бе, он да ће же не због та квог му шка рац убу ду ће стал но бо ле ти гла ва кад ње му до ђе же ља за ва ља њем по кре ве ту. Он вас пре ки да ка да сте за у зе те и са мо же ли па жњу. Ви сте за о ку пље не не чим што вам је ја ко ва жно. Мо жда се у том тре нут ку ба ви те не чим што се ње му не чи ни ва жним, али ва ма ствар но је сте. Зар он не мо же да про на ђе не ко дру го вре ме за раз го вор? Ко ће га у та квој си ту а ци ји слу ша ти? У „не ми ло сти” је. Он је не што ја ко зе знуо (на пио се с при ја те љи ма, за бо ра вио на са ста нак с ва ма...) и ви сте љу ти и же ли те да вас не ко вре ме оста ви на ми ру.

Же на че сто, обич но на по чет ку ве зе, чу је са мо оно што же ли да чу је. За то да ме отво ри те до бро уши да по сле не би би ло не спо ра зу ма. Же на же ли да јој му шка рац бу де по др шка, али не и да ре ша ва ап со лут но све ње не про бле ме. Кад же не при ча ју о сво јим про бле ми ма, оне се са мо же ле да се ма ло из ја да ју не ко ме и све што оче ку ју је по др шка и са о се ћа ње. Му шкар ци, ко ји су пу но прак тич ни ји, пак по ста ну оп сед ну ти с ти ме да про на ђу ре ше ње за да ти про блем. Да кле, кад ми тра жи мо ем па ти ју, они кре ну до са ђи ва ти с мо гу ћим ре ше њи ма про бле ма. По -

сле не ког вре ме на, же на на про сто пре ста не да при ча о то ме што јој се све до го ди ло то ком да на (или игр но ри ше оно што он да он има да ка же на то) и ко му ни ка ци ја се сма њу је. Же на че сто оче ку је да јој њен парт нер бу де као нај бо ља

Р

едовно вежбање, комбинација вежби издржљивости и снаге, уједначена и здрава исхрана – бројни су савети како изгубити килограме и учврстити тело. Но, колико год се трудили, масне наслаге које сте скупили око стомака не топе се. У чему грешите?

Телевизијски маратони

при ја те љи ца. Он то ни је! Он је ваш парт нер и му шка рац, и има вр ло раз ли чи та ми шље ња и ста ја ли шта око то га шта је ва жно у жи во ту, а шта ни је. Це ни те то. Же на че сто оче ку је да јој му шка рац чи та ми сли и да сам схва ти „шта је пи сац за пра во хтео да ка же„, и че сто је уз не ми ре на кад он то не ура ди (и тад пре ста не да при ча с њим и не же ли да чу је шта има да јој ка же). Чак и ако му ку пи те кри стал ну ку глу, он вам не мо же чи т а ти ми сли. Му шкар ци су пу но прак тич ни ји и ма ње ком пли ко ва ни ји, па ако же ли те да не што ура ди или ако оче ку је те не што од ње га – ре ци те му то, а не мој те оче ки ва ти да ће он то схва ти ти сам по се би. Же не во ле да чи та ју из ме ђу ре до ва, чак и он да ка да та мо ствар но не ма ни шта да се про чи та. Од но сно ка да јој парт нер не што ка же, он је ствар но ми слио са мо то што је ре као, без ика квих по за дин ских ко но т а ци ја. То је че ста зам ка за све љу де - ка да са ми прет по ста вља мо што је дру га осо ба за пра во ми сли ла. Му шкар ци во ле да има ју кон т ро лу. Они во ле да има ју кон це у сво јим ру ка ма у по слу, но што се де ша ва ка да се јед на ко по на ша ју и код ку ће? Же не то баш и не во ле и ра ди је ће их иг но ри с а ти не го ли до пу си ти ти да их тре ти ра као свог под ре ђе ног. Же не се љу те на му шкар це јер их че сто оп ту жу ју да пре те ру ју. Же не на про сто во ле да све око њих бу де са вр ше но са вр шен по с ао, са вр ше ну ку ћу и са вр ше ног му шкар ца. Ка да би ло ко ја од тих ства ри „за ка же„ оне ја сно из ра жа вју не за до вољ ство. А кад их му шка рац оп ту жи да пре те ру ју, на љу те се и не же ле ви ше да раз го ва ра ју.

У глобалу своје слободно време проводите испред телевизије. Филмски маратони, уживање у најдражој серији или гледање риелити шоуа – много тога вас забавља. Али, док ви уживате на свом каучу, сало око стомака остаје постојано. Истраживање спроведено на Универзитету Оулу показало је да особе које дневно проводе два и више сати испред телевиуора имају за десет посто слабије абдоминалне мишиће од особа које своје слободно време проводе на други начин.

Стрес Пословне обвезе вас притискају, а породичне вас доводе до руба живаца – ви сте под стресом.

Г

Не само да ће се стрес одразити на ваше расположење, он уједно утиче и на изглед вашег стомака. Наиме, под притиском и стресом повећава се ниво такозваног хормона стреса кортизола, а резултат константне бриге је таложење масних наслага на стомаку. Научите да исправно дишете и успорите у свом свакодневном животу. Пронађите свој испусни вентил.

Цело зрно Не једете целовите житарице. Истраживање спроведено на Ame ri can Jur nal of Kli ni kal Nu tri tion показало је да су целовите житарице веома важне у нашој дијети. Стручњаци наглашавају да је дозвољено конзумирати и до три порције целовитих житарица дневно. На пример, једна порција је кришка хлеба од целовитих

житарица као и пола шоље куваног интегралног пиринча. Наиме, студија је показала да су они испитаници који су уносили целовите житарице, смањили више обим струка од оних који су их избегавали.

Једете увече Један оброк у касним вечерњим сатима не може проузроковати толико штете. Да, он то и те како чини. Један од главних узрока због чега, упркос промени исхране и спортским активностима, не губимо килограме, посебно оне око стомака, јесте грицкање касно увече. Стручњаци наглашавају да бисте задњи оброк требали да поједете најкасније око седам сати, а ако вас ухвати глад, вечерњи међуоброк не би смео да садржи више од 150 калорија.

Откривен кривац за слатко

рицнути штогод слатко током дана може нам улепшати дан. Али напади жеље за слатким једино воде накупљању килограма и нездравој исхрани. Због чега неки од нас једноставно не могу да обуздају жељу за слатким? Научници тврде да су за све криви гени. Да можемо бити зависни од слатког као и о, на пример, цигаретама је познато. Прекомеран унос слатког негативно утиче на наше организам и килограме, а штети и нашем здрављу. Али док се неки од нас итекако добро контролишу, други једноставно у налету без икакве контроле прогутају пола чоколадне торте. Уносом хране долази до лучења допамина, због чега се осећамо боље и срећније. А тај леп осећај желимо да поновимо. Научници из Истраживачког института Орегон су открили да такозвани ДРД2 ген, који је уједно крив и за стварање зависности од алкохола, игра кључну улогу и кад је конзумација шећера у питању. Он уједно одређује јачину доживљавања осећа-

ја среће и ствара неконтролисану жељу за слатким. Научници су открили да многи тинејџери, који су зависни од слатког, имају мање рецепторе за допамин, док њихови мање зависни и мршавији вршњаци имају веће. Такође су сазнали да је њима потребна већа количина шећера како би створили исти

осећај среће. Ипак људи од науке наглашавају како гени нису једносмерна улица и да ипак можемо да контролишемо своје нападе преједања.

- Тајна здравља не лежи, као и код других болести, толико у генима, колико у њиховој регулацији - наглашавају стручњаци. То значи да је можда тешко контролисати напад глади и жељу за слатким, али на вама је шта ћете одабрати као слатки међуоброк. Дан започните богатим и здравим доручком, а између главних јела и међуоброка држите паузу од два до три сата. Три сата пре одласка у кревет забрањено је грицкање. Протеини у вашој исхрани треба да играју важну улогу. Свом организму осигурајте потребан дневни сан и пронађите начин кроз који ћете каналисати стрес.

MOJA kU]A

dnevnik

utorak26.april2011.

27

Скан ди на ви ја у ва шем до му

У

седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века, енергични колорити и форме постмодернизма скренули су пажњу јавности са функционалних производа и једноставних линија који су стизали из

боја, а узорци и текстуре у унутрашњим просторима често оцртавају линије локалних крајолика, као мотиве сњежних пахуља, годова дрвећа итд. Шуме су свакако један од најважнијих ресурса овог северног подручја, те их

ђих генерација сматрају „превише софистицираним и озбиљним”. Међутим, чињеница је да су управо минималистичке форме већ више од 50 година у тренду.

У стилу краља Густава Густавијански стил, назван по краљу Густаву, ентеријерима је владао у 18. веку. За разлику од раскошног аристократског изражаја, какав у то време налазимо у Француској, Италији и већини европских земаља, густавијански стил нешто је опуштенији, те у себи уједињује топлину рустикалних елемената с профињеношћу класичних декора. Више се пажње усмерава према функцији намештаја него према украшавању, а исто се односи и на ентеријер уопште, стога је број декоративних додатака нешто мањи у

према дрвету, светлим бојама и прозрачности у уређењу ентерера.

По узору на шведски стан

Скандинавије, међутим, од 1990. практичност дизајна поново је у првом плану. Неутрална палета шведских, данских и норвешких пејзажа у комбинацији с похабаним намештајем резултовала је овим стилом који се налази у самом врху светског дизајна. Ако говоримо о успеху дизајна и дизајнера на неком подручју, потребно је споменути и услов без којег је тај успех скоро немогуће остварити. Ако говоримо о ентеријерима у склопу скандинавског дизајна, њихове су основне карактеристике светле боје, прозрачност и флексибилност, те одлично уклапање у минималистичку шему, која већ годинама доминира урбаним просторима целог света. Будући да се ради о регији у којој велики део године недостаје сунчеве светлости, избор светлих боја то на неки начин компензује. Нарочито су популарне топле и хладне нијансе неутралне палете

често и називају „зеленим златом”, а дрво је најпопуларнији материјал у изради намештаја. Према дугогодишњој традицији скандинавског дизајна, намештај је често равних линија и крајње једноставан, што дизајнери мла-

односу на остале аристократске стилове. Најчешћи су букети свежег цвећа, свећњаци од дрвета или сребра, стаклени украси и огледала. Светли дрвени подови, као и зидови обојени нежним пастел-

Зашто пси једу траву

П

си су познати као мали прождрљивци. Као и сва жива бића, псима је потребна комбинација масти, угљених хидрата, протеина, витамина, минерала и воде, односно уравнотежена исхрану која осигурава довољно калорија за свакодневне потребе. Али, ако имате пса који, поготово током шетње, у себе натрпа све и свашта од разноразних папирнатих и пластичних стварчица, преко хлеба до костију, немојте се чудити ако га видите да одлази да поједе мало траве. Ако

узмемо у обзир да су по дефиницији пси претежно месоједи, логично питање је зашто пас једе траву? То још нико са сигурношћу не може да одговори, иако постоје бројне теорије. Једна од теорија враћа нас у историју животињских врста. Објашњава да кућни љубимци потичу од дивљих животиња које су, да би могле да преживе, убијале друге животиње. Неке од жртава биле су биљоједи. Уз месо, тако су се нехотице у желуцима предатора налазили траве и бобице. Чињеница је да у већини случајева, што сваки власник пса

зна, после једења траве пас повраћа. Али, мистерија је да ли пас једе траву из нужде, да би повратио све што је тог дана утрпао у себе и олакша желудац? Одређени број ветеринара верује да пас једе траву јер је заиста воли и да псећи циљ није изазивање повраћања. Међутим, трава у себи има састојке иритирајуће за псећи желудац, па је избацивање његовог садржаја логична последица. Стручњаци сматрају да пас није толико интелигентан да би траву јео како би намерно изазвао повраћање. С друге стране постоје примери да су пси, пошто би појели нешто што им није пријало или би им у грлу запела кост или играчка, навалили на прву биљку на коју су наишли, па и на кућне биљке као што је фикус. Што се самог повраћања тиче, пси имају изузетно осетљив и добро развијен рефлекс повраћања и саставни је део нормалног псећег понашања приликом јела, а рефлекс ради на принципу – све поједи а ако је нешто од тога лоше за тебе, ионако ће ићи напоље. Ипак, држите свог пса даље од било каквих печурака. Многе од њих су отровне и изазивају проблеме с јетром. Не треба да будете забринути зато што вас пас једе траву, ипак, припазите да трава није третирана вештачким ђубривима, пестицидима и хербицидима. То може створити много озбиљније проблеме од иритирања желуца.

ним нијансама стварају подлогу која одише прозрачношћу. Међу материјалима у изради преовладава светло дрво као што је буква, а чак и кад је намештај обојен, линије дрвета још су уочљиве, што наглашава рустикални приступ уређењу ентеријера. Тканине за тапацирање столица и завесе исткане су од памучних влакана, те су такође релативно једноставног дизајна. Међу узорцима превладавају пруге и цветни мотиви, а међу комбинацијама плавобела боја. Наравно, сребрни и златни детаљи такође су присутни у овом шведском класичном стилу, али не доминирају простором. Што се тиче колористичке шеме, најприсутне су хладне боје спектра и то оне које асоцирају на лед. Густавијански стил увелико се разликује од модерног скандинавског дизајна, међутим, оно што их спаја свакако је склоност

Један у низу класичних шведских станова чине очаравајућа белина, комбинација класичних и модерних елемената намештаја у ентеријеру и вишестрано је оријентисан тако да хвата максимал-

светло дрво на бродском поду, паркету, бела дрвенарија...

Боје Палета тонова базира се на једноставном принципу: бела, од прљавобеле до потпуно чистобеле, беж, пастелноплава у комбинацији с природним светлим дрветом. Ипак, изузетак у овим светлијим тоновима јесте коришћење јаркоцрвене, али само у детаљима. Црвена је у великом контрасту са светлим ентеријерима и због тога се и користи за појачавање занимљивости простора. Главна смерница је природност, у скандинавском дому ретко ћете пронаћи вештачке материјале. Најчешће се користе лан и памук, а од мотива пругице и традиционални ликови. И цветни мотиви се често појављују, углавном на белој позадини или у романтичном, али и у строгом графичком извођењу.

Намештај

ну количину светлости. Нема никаквог претрпавања непотребним елементима. Намештај је једноставан, сведених линија,

Типични скандинавски намештај је мешавина равних линија са благо закривљеним детаљима. Конкретније, наслони и седишта ретко када су под правим углом. Врло популаран комад намештаја су клупе које се често користе у трпезаријама уместо класичних столица. Користи се дрво светлијих тонова, попут јеловине, белог бора и брезе.

Водич кроз средства за чишћење

Н

екада није постојао тако велики избор средстава за чишћење, па су се домаћице служиле старим, провереним триковима и средствима. Сирће, алкохол или сода-бикарбона били су добри „хигијеничари“, а добро се знало и које су дневне новине најбоље за брисање прозора. Полице у продавницама данас су затрпане разним средствима за чишћење свега и свачега, па је понекад веома тешко снаћи се и изабрати прави производ. Нису ретке ни грешке при куповини, најче-

шће због ситних слова на декларацијама. Немамо ни времена ни живаца да стално вадимо наочаре, а крупним словима пише најчешће на енглеском језику. Зато нису честе грешке при куповини. Енглески је завладао и етикетама и називима средстава за чишћење. Важне информације о састојцима често су штампане ситним словима, па су грешке при куповини неминовне. Како ова средства нису нимало јефтина, препоручујемо вам да пажљиво прочитате како сами произвођачи праве поделу.

Универзална сред ства за чишћење (МултиПурпосе или МултиСурфаце Цлеанерс) – намена им није посебно назначена, користе се за чишћење различитих просторија или површина у домаћинству. Углавном су означена као „мулти“ или „универзална“, а могу имати и додатна својства (попут избељивача) – антибактеријско или дезинфекционо. Средства за чишћење стакла (Win d ow или Glass Cle a ners) – за чишћење прозора и огледала, али могу служити и за чишћење чаша или хромираних делова. Средства за чишћење купатила (Bat hro om Cle a ners) – за све површине у купатилу, осим за чишћење и освежавање ВЦшоља. Абразивна средства за чишћење (Abra si ve Cle a ners) – садрже абразивне елементе и намењена су за чишћење судопере, каде, плочица и свих керамичких и емајлираних површина у кући. Уколико садрже јеке абразиве, то је увек јасно назначено. Средства за чишћење подова (Flo or Cle a ners) – за разне врсте подова (дрво, ламинат, камен, плочице, линолеум и сл,) концентрована или разређена, у течном стању или као марамице, као и средства намењена полирању подних површина.

Средства за чишћење цевних одвода (Drain Cle a ners) – намењена чишћењу и отпушавању одвода. Средства за чишћење у кухињи (Kitchen Cle a ners) – за кухињске површине, аспираторе, рерне, као и производи за полирање челичних површина. Средства за уклањање каменца (An ti-Li me sca le или Li me s ca l e Re m o v ers или Descalerс) – против воденог каменца на славинама, лавабоу и кади, а могу уклонити и рђу. Средства за чишћење тепиха (Car pet Cle a ners) – против нечистоћа на тепиху, ћилиму и тапетама, као и средства за уклањање мрља с тепиха. Средства за чишћење намештаја (Fur n i tu re Ca re) – производи намењени искључиво чишћењу и одржавању дрвеног и кожног намештаја.

28

OGLASi l ^iTUQe

utorak26.april2011.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 25. aprila u 61. godini preminula na{a draga supruga i majka

Bosa Tufegxija Sahrana je 26. 4. 2011. godine, u 14.30 sati, na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: suprug Stevo, }erka Tawa i sin Slobodan sa porodicama.

27331

3

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav tati

Matiji Ga{o

^edomiru

Posledwi pozdrav svom bratu

od: }erke Verice, zeta Nikice i unuka Milice i Biqane.

od prije Radoslave Slokar i porodice Luka~.

27335

27330

3

3 Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav tati

^edi

^edomiru

od sestre Golubinke sa porodicom.

27334

3 Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od oca

IZDAJEM name{tenu garsoweru, 30m2, Danila Ki{a.

Telefon 064/434-6052.

27166

PRODAJEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Telefon 062/255706.

27083

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu-

{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27033

OTKUP ZLATA, srebro, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica pozajmice!

Telefon 021/661-09-16, 064/5150-777. Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27106

^edomiru

od: }erke Stane, unuka \ure, Milana i Sla|ane.

od: brata Petra i snaje Nade sa porodicom.

27336

27337

Dana, 24. 4. 2011. godine preminuo je na{ prijateq, vajar, umetnik

Milan Trkuqa 1941 - 2011.

^edomira

Ispra}aj dragog nam pokojnika je u sredu, 27. 4. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

Sin Negovan, snaja Oqinka, unuk Zvezdan i unuka Zvezdana.

Aleksandar Jovan~evi} sa porodicom.

27342

27338

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 25. aprila 2011. godine preminula na{a draga

Gordana Milo{evi}

Reqi

ro|. Stojanovi}

od: Slavice, Novaka i Slavka sa porodicama.

27339

Sahrana je u sredu, 27. 4. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Zorka, suprug Dragan, sin Zoran, snaha Sawa, te porodice Milo{evi}, Gaji}, Stani{i}, Bari{i} i Stojanovi}.

27340

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a nepre`aqena majka, svekrva, ta{ta, baka i prabaka u 80. godini.

Posledwi pozdrav mami, babi, ta{ti

3

Nadi Pavlov

Zvonimir Lajter

Sahrana je danas, 26. 4. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Budisavi.

O`alo{}eni: sin Ne|o, }erka Nena, snaja Spomenka, zet Pavle, unuke Jasna, Mima, Buba i praunuka Teodora.

mr tehni~kih nauka Mili sine, ostavio si nas tu`ne u najlep{im tvojim godinama `ivota.

A tvoja dobrota svakog je veselila.

Bio si veliki saradnik velikih nau~nika i voqen predava~ u celoj Jugoslaviji.

Tvoji mama i tata.

27328

26710

Posledwi kom{inici

pozdrav

na{oj

Saveti Milo{evi}

1923 - 2010. od porodice ^i~ak: Peje, Ivke, Ilije i Bo`ane.

Sahrana je 26. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Marko Svir~evi}

iz Beo~ina

S qubavqu i zahvalno{}u uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati.

babi

i

od: }erke Qubice, unu~adi Nade, Zorane, Qube, praunuke Nata{e i zeta Zorana.

od unuke Nade i praunuke Nata{e.

27320

27321

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage majke, ta{te, bake i prabake

Vreme neumitno prolazi, ali uspomene, se}awe i zahvalnost traju ve~no.

Sava Svir~evi} sa porodicom.

]erka Nevenka, zet Pavle, unuka Jasminka, praunuka Teodora.

27176

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 25. aprila u 82. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

PETOGODI[WI POMEN

26. 4. 2006 - 26. 4. 2011.

Bogomir Plav{i} Buda

Qubica Babi}

1910 - 1982.

27323

27329

pozdrav

Nadi Pavlov

ro|. Bradi}

Dana 26. aprila navr{ava se godinu dana od smrti moje majke, a 22. maja navr{ava se 29. godina od smrti moga oca

Zora Svir~evi}

Matiji Ga{o

od: supruga Vasilija, sina Dragomira i devera Milo{a.

Posledwi prabaki

DEVETOGODI[WI POMEN

Qubica Babi}

Posledwi pozdrav supruzi i majci

29

utorak26.april2011.

S qubavqu i setom ~uvamo te u na{im srcima.

Tvoji: supruga Ana, sin Mirko, }erka Mira, snaja Marijana, zet Panxa i unu~ad Neboj{a, @eqko i Biqana.

27318

27317

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj baki i prabaki

Grozda Karanovi} 26. 4. 1994 - 26. 4. 2011.

Nadi Pavlov

Matija Ga{o 1933 - 2011.

Bo`ika Lu`ai}

Sahrana je danas, 26. 4. 2011. godine, na Ka}kom grobqu, u 13 ~asova.

Draga mama, malo je re}i hvala za sve {to si nam u `ivotu dala.

Sa ponosom mo`emo da ka`emo da si nas izvela na pravi put.

ro|. Koci}

Maja, Vladimir, Ksenija i Aleksa Edelinski.

Hvala ti za svu qubav koju si nam poklonila.

Sahrana je 27. 4. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: }erke An|elka i Qubica, sinovi Predrag i Ivan, zet Sre}ko, snaje Jawa i Mira, unuci Mirko, Marko, Qiqana, Vladimir, Aleksandra, Nenad, Igor, Ivana, Nata{a i Gabrijela i praunuci Stefan i Ogwen.

O`alo{}eni: sin Stojan, unuka Ivana, unuk Kristijan i praunuk Filip.

27322

27326

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 4. 2011. godine, u 87. godini preminula na{a mama, baka i prabaka

Dana, 22. 4. 2011. godine preminula je na{a voqena

Danas, 26. 4. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je u bolu i neverici ostavio na{ voqeni suprug, otac i deda

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu. ]erka Milkica i sin Milorad sa porodicama.

27325

27042

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

26. 4. 2001 - 26. 4. 2011.

^edomir Petkovi}

Mira Rado{evi}

1931 - 2011.

IN MEMORIAM

ro|. Zlokolica

Sahrana }e se obaviti danas, 26. 4. 2011. godine, u 16 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}ena supruga Danica, sinovi Gradimir i Negovan, }erke Stana i Verica sa porodicama.

Mnogo je lepih uspomena da Te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. Se}awa ostaju, s qubavqu ih ~uvamo zauvek od zaborava.

Tvoje }erke Qiqana i Nada.

26984

27341

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{

Dragana Kne`evi}

Nada Pavlov

ro|ena 1956. godine

Nikola Cvjeti}anin Sahrana je 26. 4. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je na Ka}kom grobqu, 26. 4. 2011. godine, u 16 sati.

Da ve~no `ale za tobom ostaju tvoji najmiliji.

O`alo{}eni: sin Nikola sa porodicom Pavlov.

O`alo{}en brat Mioroslav sa porodicom.

Stevan Babi} Lawi S qubavqu ~uvamo se}awe na wega.

Nedostaje{ nam...

O`alo{}ena porodica.

27324

27332

27319

27061

30

tv program

utorak26.april2011.

Из бли за: По љо при вред ник и по ли ти чар

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 00.00 00.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Е ТВ Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести У потрази за послом Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм-репризе

Бран ко Хор ват, по љо при вред ник и по ли ти чар, био је у сре ди шту по ли тич ких до га ђа ња, а са да је у сре ди шту воћ ња к а. Аутор еми си је је Ми ла дин Јо вић. (РТВ 1, 22.35) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.25 00.55 02.05

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Живопис - Стари сјај Циганско срце Кухињица Десило се Вести Нови таблоид Музички програм Вести Центар света Путовање са Теријем Вести Имам једну жељу Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Хељда Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Ту, сасвим близу Сигнали Војвођански дневник Страначка хроника Изблиза: Пољопривредник и политичар Чему... Афоризми? Част и поштовање Музички програм Сигнали

12.20 12.21 13.04 14.03 14.04 14.15 14.47 15.27

Не ма ња Ви дић

ФУД БАЛ: ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА, ПО ЛУ ФИ НА ЛЕ

Шал ке - Ман че стер ју нај тед (РТС 1, 20.40)

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 13.00 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15

Вести Храна и вино Корак по корак Вести Дивљи хоризонти Два света Вести Др Ху Р Цртани филм Вести Агро дан Спринт Марфијев закон Вести Ево нас код Вас Вести Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Истрага Неон сити

СЕРИЈА 06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Најлепше бајке света: Нојева барка 07.45 Њушкање 08.05 Слободна тема 08.35 Концерт Новосадског камерног оркестра 09.35 Док. програм 10.00 Српски екран 10.30 ПЦТВ 11.30 Знање: Обнажена лепота 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Мој син 13.55 Концерт Новосадскг камерног оркестра 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Разговор с поводом (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Част и поштовање 23.05 Мој син 00.00 ТВ Продаја

07.04 07.42 07.47 07.56 08.36 09.20 10.07 10.37 11.06 11.36 12.03

Др Ху Улоге: Дејвид Тенант, Били Пајпер, Карен Гилан, Мет Смит, Артур Дарвил (Новосадска ТВ, 23.15) 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

10.00 11.00 13.00 14.30 15.00 15.30 17.15 19.00 20.45 23.00 00.00 01.30

НС поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Шесто питање Одељење за убиства Објектив Марфијев закон Др Ху

Фул Тилт покер НБА плеј оф: Индијана – Чикаго Холандска лига Руска лига Шампионат Премијер лига АТП Барселона НХЛ плеј оф Премијер лига: Стоук – Волвс Фул Тилт покер Најјачи човек на свету АТП Београд

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

06.05 08.00 09.04 09.25 09.37 10.02 10.27 10.30 11.01 12.00 12.14 12.31 13.15

02.43 03.30 04.03 04.34 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Слагалица, квиз Гастрономад Шта радите, бре Квадратура круга Христос воскресе Путопис Љубавнице Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Пролећни биоскоп: ‘’Пут славе’’, филм Ја имам таленат Крај династије Обреновић Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона Фудбал: Лига шампиона, полуфинале, Шалке - Манчестер јунајтед, пренос Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Истражитељи из Мајамија Дневник Харперово острво ТВ продаја Ноћни биоскоп: Катастрофа од филма, филм Време је за бебе Путопис Око магазин Квадратура круга ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.05 15.10 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.05 21.45 22.45 00.05 02.00 02.15 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Гас до даске 2 Еленин дух Када лишће пада Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Домаћине, ожени се Ја волим Србију Филм: Корадо Ексклузив Експлозив Вајпаут

15.20 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.40 22.40 23.05 23.55 00.17 01.02 01.17

15.56 16.00 16.36 17.04 17.51 17.55 18.42 19.00 19.25 20.00 21.30 22.27 23.38 00.07 00.45 01.42

У здравом телу Пепа прасе Алекс у чаробном воћњаку У ноћној башти Рецепт за игру Школски програм Све боје живота Мера за музику Траг Грађанин Н.Римски Корсаков: Велика васкршња свечана увертира ‘’Свети празник’’, оп. 36 Колибри: Христос воскресе Либела Милена Павловић Барили Трезор Колибри: Ускршњи тропар Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Школски програм Срби и Српска православна црква у расејању Колибри: Христос воскресе Ово је Србија Енергетски пасош Приђи ближе: Бал под маскама Христос воскресе Грегориан, снимак концерта Јаје на дар ТВ мрежа Вавилон Тенис: Србија опен, пренос Љубавнице Европа и Срби: Ђорђе Злоковић Метрополис у Србији Посвета Мајлсу Дејвису Трезор Фудбал: ЛШ, полуфинале, Шалке - Манчестер јунајтед (р)

Ђор ђе Зло ко вић

Евро па и Ср би: Ђор ђе Зло ко вић Ака де мик Ђор ђе Зло ко вић је ар хи тек та и гра ђе вин ски ин же њер ко ји сво јим укуп ним де лом и људ ским ква ли те ти ма чи ни част на шој и европ ској на у ци и кул ту ри. Он је за ми слио и фор му ли сао ори ги нал ну ма те ма тич ку ме то ду ко ју је на звао Груп но-су пер ма трич ни по сту пак... Уред ник, сце на ри ста и во ди тељ: Во ји слав Ла ле тин (РТС 2, 22.27)

07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Спреми сарму да те цео свет разуме Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Чист рачун Породица Серано Филм Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Историја У2 у очима ББЦ-ја

dnevnik

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 11.00

Ен џи Хар мон

Де мон ска по те ра Гра ђан ски рат се за вр шио, али ме ђу соб не раз ми ри це ни су. При ча по чи ње три го ди не на кон аме рич ког гра ђан ског ра та и пра ти оп се сив ну по те ру Морс ма на Кар ве ра и ње го ве еки пе пла ће ни ка за Ги де о ном. По те ра се од ви ја у сне гом пре кри ве ним шу ма ма пла ни на Ру би у Но вом Мек си ку... Уло ге: Пирс Бро снан, Ли јам Ни сон, Ен џи Хар мон, Ан ђе ли ка Хју стон Ре жи ја: Деј вид Вон Ан ке на (Б92, 20.40)

02.15

Најбоље године ТВ дизање Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Чоколада Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Демонска потера Временска прогноза Вести Б92 Спортски преглед Филм: Свеци и ратници Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме слатки доме

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 20.45 21.45 22.30 23.30 01.30 02.00 04.00

Поље лала Добро јутро Позови Великог брата Забрањена љубав Тереза Гранд шоу Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала У сосу Национални дневник Амиџи шоу Лото Наслеђе једне даме Велики брат Филм: Немогућа мисија 2 Док нас смрт не растави Филм: Пламени обруч Филм: Патња

06.00 07.00 09.30 10.00 10.40 10.55 11.25 11.45 12.05 14.05 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 20.40 22.45 22.50 23.15 23.45 01.20

12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 01.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Краљевић и просјак Сребрна крила 2 – Ватрени торњеви Квизић Пресовање Телешоп Вести Луис Хамилтон, док. програм Луде године Телешоп Вести Агенција Парови најбоље 1 Телемастер Стаљин, докудрама Луис Хамилтон, док. програм Вести На звезданом путу Лопови прве класе, филм Агенција Вести Матрјошки Лопови прве класе, филм

Ка та ри на Би стро вић-Дар ваш

Ло по ви пр ве кла се Ово је при ча о пу ту ју ћој глу мач кој дру жи ни Ко тач, ко ја у скло пу сво јих го сто ва ња сти же и у за твор ка ко би из ве ла пред ста ву. Али то ни је оби чан за твор, не го углед на ка зне на уста но ва по узо ру на оне у Ха гу и Скан ди на ви ји, сме ште на у двор цу, у ко јем се лу пе жи ма ну ди пр во ра зред на удоб ност. Уло ге: Бо ро Стје па но вић, Емир Ха џи ха фис бе го вић, Го ран Гр гић, Ка та ри на Би стро вић-Дар ваш Ре жи ја: Фа дил Ха џић (Хе пи, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak26.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Хенк Азариjа

СЕРИЈА

Др Хaф После Изиног пуштања из затвора, Бен је вози кући. И док је Бет истински срећна што види Бена, Хaф реагује скептично кад му отац каже да можда ипак неће отићи. Након што је већ пристао да расправи своје дело с њеним студентима, Хaф креће код др Лене Маркове где се занима за њено кориштење дрога у психотерапији... Улоге: Хенк Азариjа, Пеџет Бревстер, Ентон Јелчин, Енди Кому, Кимберли Брукс (Нова ТВ, 01.50) 08.20 08.40 09.20 10.10 11.10 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.05 19.15 20.00 20.40 22.50 23.05 23.35 00.05 01.50 02.55 03.55 04.40

Пепа, цртани Томица и пријатељи, цртани Победа љубави Моја мајка Аси ИН Победа љубави Мастершеф Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Лига првака: Шалке 04 Манчестер Јунајтед, пренос Вечерње вести Мистер Бин Сажеци Лиге првака Тихи пад, филм Др Хаф Езо ТВ Брачне воде Изгубљено поверење, филм

08.00 Велики научници 09.00 Дешифранти 10.00 Шарлота Луксембуршка: Војвоткиња у рату 12.00 Свет новца: Бил Гејтс – како је штребер променио свет 13.00 2. св. рат у боји 14.00 Тијенамен 15.00 Римско царство 16.00 Мистерије историје 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Хитлеров омиљени племић 19.00 1929. Велика криза 20.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 21.00 2. св. рат у боји 22.00 Тајна тибетанске мумије 23.00 Римско царство 00.00 Мистерије историје 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 Пепељуга 1.

08.30 Острво Корњача 09.30 Авантуре Карлоса Гусенице 7.

10.00 Пепељуга 2.

10.30 Острво Корњача 11.00 На путу за Санта Фе 13.15 Наполеон и ја 14.00 Крај свих ратова 16.00 Наивко 18.00 Танго 20.00 Гувернанта 22.00 Прозак нација 00.00 Мирис пожуде 01.00 Матриx 02.15 Секретарица

06.00 07.40 09.00 10.25 12.05 13.35 15.05 16.55 18.20 20.05 21.35 23.45 01.20 02.40

Прича о играчкама 3 Против свих правила Америка Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале Апартман за двоје Астро Бој Бели ловац, црно срце Алвин и веверице Срце од мастила Истините приче Дивне кости Непријатни таоци Последња екскурзија Најузи круг

16

31

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.12 Хотел дворац Орт 10.05 Крстарења светским лепотама, док. серија 10.58 Код Ане 11.11 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.18 Дивљи Пламен 14.21 Међу нама 15.00 Дарма и Грег 15.26 Процес 16.03 Твоја сам судбина 17.04 Хрватска уживо 18.14 Код Ане 18.40 8. спрат: Ја сам хомосексуалац, ток шоу 19.30 Дневник 20.10 Голф за почетнике, док. филм 21.05 Мисија 21.59 Паралеле 22.35 Дневник 3 23.11 Путем европских фондова 23.30 Ловци на натприродно 00.15 Драги Џоне 00.38 Ксена - принцеза ратница 01.21 Злочиначки умови

Ашан ти

Џон Такер мора да умре

Џон је најпопуларнији и најзгоднији дечко у школи и један од најбољих кошаркаша. Луд је за девојкама и већ дуго спроводи тактику да излази с неколико њих истовремено . Једног дана три његове девојке, Хедер, Бет и Кери, случајно се упознају... Улоге: Џес Мет калф, Бри та ни Сноу, Ашан ти, Со фи ја Буш, Ари јел Ке бел, Пен Бад гли, Џе ни Ме кар ти Режија: Бе ти То мас (ХРТ 2, 21.24) 08.05 08.35 08.56 09.21 09.34 10.01 10.45 11.16 12.00 12.31 13.02 13.31 14.02

01.15

Мала ТВ Дворац играчака Операција Барбароса Цртани филм Мега Минди Док. филм Глобално село Призма Евромагазин Еко зона Анђели, док. филм Мала ТВ Програм заштите за принцезе, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Нове авантуре старе Кристине Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана ХНК: Свечана академија НК Динамо, пренос Циклус тинејџерских комедија: Џон Такер мора да умре, филм Злочиначки умови Дневник плавуше Програм заштите за принцезе, филм Ноћни музички програм

05.40 07.30 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

Сексуално чудовиште Досије Дрезден Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Смртоносни час Интермецо 2 Невероватне приче Досије Дрезден Горила Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Три паметњаковића Трава Укрштени светови Други долазак Крв на сунцу

15.30 15.45 16.30 17.21 17.49 18.10 18.56 19.50 20.00 21.24 22.59 23.42 23.51

07.40 Аполо 13 10.00 Смрт јој лепо стоји 12.00 Прва лига 3: Повратак у друголигаше 14.00 Сусрет са Венером 16.00 Пирати из Пензанса 18.00 Усамљени момак 20.00 То је мој живот 22.00 Хватач пацова 00.00 Луди за маторкама 2.

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.10 01.10

Закон и ред Судија Ејми Браћа и сестре Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Убиство на Плезент драјву Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Пандури новајлије Филм: Птица на жици Браћа и сестре Пандури навајлије

07.45 Драгон бол 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер - уживо 13.45 Насљедници 14.35 Велики дебели лажљивац, филм 16.10 Аквамарин, филм 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Језикова јуха 23.00 ЦСИ 00.00 РТЛ Вести 00.15 Немогућа мисија 2, филм 02.15 Астро шоу 03.15 Биг брадер 04.10 ЦСИ 04.55 РТЛ Данас

Аквамарин Непосредно после велике олује, чини се као да је пола океана завршило у базену клуба на плажи. Две тинејџерке, Хелеј и Клејр у базену проналазе сирену Аквамарин, која им говори како има три дана да пронађе љубав свог живота... Улоге: Ема Ро бертс, Џо а на Ле ве скле, Са ра Пак стон, Џејк Мек дор ман, Ари јел Ке бел, Кла у ди ја Кар ван Режија: Ели за бет Ален (РТЛ, 16.10)

Са ра Пак стон

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Опасан лов Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Потрага за природним гасом Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Пресек машине Људских руку дело Златна грозница Прљави послови Аута по мери 2008. Генералка

08.30 09.00 10.00 11.00 14.00 15.30 18.30 19.00 20.00 23.00 23.15 23.45 00.00 00.15

Фудбал Фудбал Билијар Билијар Бициклизам Билијар Фудбал Билијар Билијар Екстремни спортови Аутомобилизам Мотоспортови Фудбал Билијар

[ta sve ra|a majka Srpkiwa im zahladni oko Mitrovog dana, Radoje Krsti} bi prekidao kamenoreza~ki zanat i kretao Pomoravqem i planinskim selima da propoveda svoju seqa~ku veru. Prazni~no obu~en sa torbom ~istog ve{a, odlazio je od vodeni~ara do vodeni~ara da naplati kamewe koje im je u prole}e dao na po~ek. Zatim od seoskih kr~mi do du}ana, sve do Bo`i}a besedio je protiv seqa~kog „pasjeg `ivota“ i neophodnosti narodne borbe za svoja prava. Govorio je razborito, slikovito, sa primerima, ali nekako osmehnuto, u nadi. Politi~ke protivnike nije ru`io; bio im je na~elni protivnik, a ne li~ni mrzilac. U svemu je bio ~ovek mere i dostojanstva.

Te zime kad nam je ~ika Radoje do{ao u goste i na preno}i{te, bio sam zavr{io ni`u vinogradarskovo}arsku {kolu. Se}am se svoje sre}e kad je za ve~erom rekao mom ocu: „@iko, Dobrica nije za seqaka.

Kako zna{, da ga prati{ u vi{u {kolu. Gre’ota je da ga odvoji{ od kwige.“ Tako se i dogodilo.

Uo~i Bo`i}a Radoje se vra}ao i sa `enom Zlatom provodio praznike do „stare“, srpske Nove godine, pa opet sa torbom ~istog ve{a nastavio da pohodi vodeni~are, politi~ke pristalice, prijateqe i seje svoje ideje. A kad grane prole}no sunce i mo`e se raditi napoqu, prihvatao se dleta i ~eki}a i nastavqao da pravi mlinsko kamewe. Za wega se govorilo da je „krvopilan radnik“.

Pamtim jednu besedu vladike Nikolaja u qubo^etnike inspirisale i Nikolajeve besede stiwskoj porti. Iza|e on u crnoj mantiji, stade u portal i bele, nabubrele {ake prekrsti na vladi~anju i wom pretio „narodnim guliko`ama“. U li~nostiski {tap. Strogim pogledom gledao je mrmore}u goma i idejama te dvojice – vladike i kamenoresca, simmilu vernika, }utao dok ne zavlada muk, pa dubokim, bolisala se i nastupaju}a istorija Jugoslavije i srppateti~nim glasom zapo~e: skog naroda. Na Nikolajeve besede vodio me je veli„Majke i sestre Srpkiwe, znate li vi koga privi- kodrenovski sve{tenik Ranko Ba~anin i privodio jate na svoja nedra i koga pojite svojim mlekom da po- vladici da mu poqubim ruku i primim blagoslov, a raste? Bezbo`nika, komunistu, ru{iteqa srpskog. on da ~uje {ta ~itam i savetuje {ta treba da ~itam.

Zar si, majko Srpkiwo, zaboravila bogomajku u sebi? Vladika je `eleo da se hri{}anski prosvetim i priTi, majko Srpkiwo, {to rodi svetog Lazara i Obili- premim za du`nost sekretara Hri{}anske zajednice }a, Kara|or|a i Milo{a, Vuka Karaxi}a i Wego{a, mladih qudi @i~ke eparhije. vojvode Stepu i Mi{i}a, kraqeve Petra i AleksanA ja sam se oktobra 1939. u Sredwoj poqoprivreddra, Nikolu Teslu i Pupina, nau~nike koji promeni- noj {koli u Bukovu, kod Negotina, pro~itav{i neko{e svet... A {ta danas ra|a{ i u {kolu {aqe{? Tvo- liko bro{ura, odlu~io da postanem komunisti~ki ji {kolovani sinovi postaju komunisti i boq{evi~- revolucionar. To duhovno raskidawe s mukom za veru ku revoluciju spremaju da vas u u boga i zaneto{}u Nikolajevim kolhoze oteraju i na kazan pribesedni{tvom bilo je zaista Vladika Nikolaj vode.“ dramati~no. Te godine Nema~ka @ene su se zagledale upla{eVelimirovi} `eleo je da se je zapo~ela osvajawa malih i veno, seqaci za~u|eno, ~ar{ijska likih zemaqa, pa je ve} razjediprosvetim i spremim za gospoda je odobravaju}e klimala wenu Jugoslaviju 1941. brzo dosekretara Hri{}anske glavom. Taj govor slu{ao je i Rakon~ala Hitlerova armada. A doje. Prve subote na trsteni~koj Srbi su se, slede}i tradiciju i zajednice mladih @i~ke pijaci zapo~eo je svoju besedu: svoje zablude, odlu~ili na oteparhije, ali pro~itav{i „Bra}o seqaci i sestre seqanpor; najpre 27. marta 1941, odbinekoliko bro{ura, re{io ke, pro{le nedeqe u Qubostiwi jaju}i pakt sa Hitlerom, a u leto presvetli vladika re~e da je majdigli ustanak protiv okupatora sam da postanem ka Srpkiwa rodila kraqeve, komunisti~ki revolucionar i wegovih saradnika. vojvode, nau~nike i pesnike, sve Na idejama kamenoresca Rado~uvene i slavne Srbe. Istinu je ja i vladike Nikolaja u zapadnom rekao. Al’ ne re~e da je majka Srpkiwa rodila seqa- Pomoravqu organizova}e se partizanski pokret, koji ka, radenika i slugu, kova~a, rabaxiju i drvose~u, vo- je predvodila KPJ, i ~etni~ki pokret. A zlatousti deni~ara, opan~ara... I ne re~e mo`e li jo{ i dokle besednici posta}e wihovi politi~ki inspiratori. Ja }e da trpi srpska sirotiwa ~ar{ijsku i bo`ju ka- sam sledio Krsti}a, bio svedok i sau~esnik u wegovoj znu?“ „@iveo Radoje! Tako je, Radoje.“ Mnogi su ipak sudbini. Na Svetog Iliju, 2. avgusta 1941, seosku sla}utali i potezali iz pqoski rakiju, svoju pouzdanu vu Velike Drenove, Radoje je bio na{ ku}ni gost, a te{iteqicu. uve~e sam ga odveo kod Dragoslava Jovanovi}a [panOd tada je vladika u Qubostiwi ~esto zapo~iwao ca, koji je ponudio Radoju ~lanstvo u KPJ i funkciju svoje propovedi: „I re~e ne~astivi Radoje...“ A na tr- zamenika komandanta Rasinskog partizanskog odreda steni~koj pijaci, svoje govore Radoje Krsti} bi zapo- u pozadini. Wihov razgovor je trajao do pono}i, a Mi~iwao: „I re~e presvetli vladika...“ Narod je slu- ja Nedeqkovi}, student i ~lan Sreskog komiteta KP, {ao i delio se pre velike i krvave deobe 1941. Niko- i ja, ~lan sreskog komiteta Skoja, naoru`ani pu{kalaj, najugledniji vladika u mom zavi~aju, prvi je po- ma i bombama, ~uvali smo stra`u dok su se u vinogra~eo da govori o opasnosti od boq{evizma i revolu- du [panac i Radoje dogovarali o organizovawu i trcije, napadao studente i intelektualce koji su „sipa- steni~ke partizanske ~ete, koja }e logorovati u {uli otrov u narodnu du{u“. Radoje je najubedqivije mama kraj Qubostiwe. Miju i mene [panac je zadu`io {irio veru u sovjetsku Rusiju, naslu}ivao revoluci- da budemo veza izme|u wih dvojice.

^

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak26.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Уто рак је пр ви рад ни дан, и мо ра те да бу де те у пу ној фор ми. Што сте ужи ва ли, ужи ва ли сте, са да је вре ме да за су че те ру ка ве и ра ди те. На лич ном пла ну сте ак тив ни, мо ти ви са ни и пу ни енер ги је.

BIK 20.4-20.5.

Ко нач но је вре ме за по сао и за ра ду нов ца, ко ји вам је то ли ко по тре бан и ко јег ни кад не ма до вољ но. Ни сте у по вољ ној по зи ци ји у усло ви ма ко ји по сто је, али ће то са мо по ја ча ти ва шу бор бе ност.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. april 2011.

Ваш не ста шни Мер кур у ва тре ном зна ку Ов на ути че на то да и су ви ше бр зо ми сли те и ре а гу је те, што по не кад мо же би ти по гре шно. Али, тре нут но има те од ре ђе не бло ка де, па и пад кон цен тра ци је.

Ме сец у зна ку Во до ли је до но си вам нео ба ве зе су сре те и осо бе ко је су ве ли ки ин ди ви ду ал ци. Не мо же те ути ца ти на дру ге, али мо же те се дру жи ти и пла ни ра ти за јед нич ке ак тив но сти.

Ка ри је ра вам је ве о ма ва жна у овом пе ри о ду. Мо же те до би ти на кло ност прет по ста вље них, мо же те и са ми аван зо ва ти, ве о ма до бро ор га ни зу ју ћи са рад ни ке у по слу. До ми нант ни сте у све му.

Ни је ла ко по но во при хва ти ти сав те рет по сла и од го вор но сти, али не пре о ста је вам ни шта дру го не го упра во то. Пла ни ра те ду го роч не ства ри па мо же те и пу то ва ње. Парт нер ма шта.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Уз не ми ре ни сте, ни чим иза зва но. Али, ни је баш са свим та ко. Жељ ни сте уз бу ђе ња и про ме на, или су оне жељ не вас. Тек, мо ра те не што учи ни ти што би пред ста вља ло пра ви иза зов за вас. Са стан ци.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Чи ни те све ка ко је про пи са но и за цр та но. Не ма од сту па ња. Љу бав ни од нос се за ком пли ко вао, би ло с јед ном или ви ше осо ба. Што ви ше, то бо ље. Про чи ње те сле де ћу фа зу.

Обра ти те па жњу на си ту а ци је у свом до му и оно што се де ша ва уку ћа ни ма. По се ти те ро ди те ље и ши ру род би ну. Уз то, по сао се ак ти ви ра, ма да не пу ним ин тен зи те том. Иде те на пут и од мор?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак тив ни сте без пре стан ка и од мо ра, би ло на лич ном или не ком дру гом пла ну. Да нас ће те се оку ша ти и до ка за ти на по слу, по го то во оном при ват ном. Услу жне де лат но сти су на гла ше не.

Жељ ни сте све га, хо ће те мно го то га, као зна чај ну про ме ну у жи во ту. При то ме, имај те на уму да про ме не на ста ју пр во на уну тра шњем па тек он да на спо ља шњем ни воу. Ме њај те се.

Жи ва ак тив ност на рад ном ме сту вам на про сто не да ни да се на ми ру од мо ри те. Чак и у до ме ну љу ба ви мо ра те да ула же те ви ше тру да и па жње. Све ће то до не ти сво је по зи тив не резлта те, уско ро.

TRI^-TRA^

Хју Грант ускоро тата V REMENSKA

PROGNOZA

ТОПЛО

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

21

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

21

Zrewanin

21

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

19

Srbija Beograd

21

Kragujevac

19

K. Mitrovica 19 Ni{

По пу лар ни бри тан ски не же ња Хју Грант (50) од ја ну а ра је у ве зи са Тинглан Хонг (31), Ки не ски њом ко ја жи ви у Лон до ну. Пар је у ве зи од ја ну а ра ове го ди не и уско ро ће до би ти бе бу, пи ше „Деј ли мејл”, ко ји је об ја вио фо то гра фи је глум че ве де вој ке са за о бље ним сто ма ком. Хју је ра ни је из ја вљи вао ка ко је тек око свог 50. ро ђен да на схва тио да же ли да се оства ри у уло зи оца, па из гле да да је већ по чео да ра ди на то ме. Грант, по зна ти за вод ник, нај ду жу ве зу имао је са ле пом глу ми цом Елизабет Харли. За јед но су би ли 13 го ди на и та ве за пре жи ве ла је и ње го ву афе ру са про сти тут ком Дивајн Браун. Ели за бет Хар ли из ве зе са Стивеном Бингом има си на, а не дав но је под не ла зах тев за раз вод бра ка од Аруна Најара, с ко јим је би ла у бра ку че ти ри го ди не.

21

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Ре ла тив но то пло вре ме уз пу но сун ча них пе ри о да и ма ло обла ка. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. При ти сак око нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 21 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Ре ла тив но то пло уз ве тро ви то вре ме са пу но сун ца и London днев ним раз во јем обла ка. Са мо је на за па ду мо гу ћа ре ђа по ја ва пљу ско Cirih ва. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар, тј. ко ша ва, у ју жном Ба на ту би ће нај ја чих уда ра, а сла би јих по Сре му и на за па ду Бач ке. При ти сак Berlin око нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 22 сте пе на.

Be~ СР БИ ЈА: Ма ло ни же тем пе ра ту ре уз ве тро ви то вре ме. На се ве ру пре те жно сун ча но, а у оста лим пре де ли ма де ли мич но облач но, на за па ду са Var{ava ки шом и пљу ско ви ма. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме ре на до Kijev по ја ча на ко ша ва. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 22 сте пе на.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них не ко ли ко да на Oslo при јат не тем пе ра ту ре уз сун ча не пе ри о де и уме ре ну облач ност. Би ће углав ном су во, а крат ко трај на ки ша је мо гу ћа са мо по не где. У По мо ра вљу St. Peterburg и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен, у сре ду по не где и по ја чан, ју го и сточ ни ве Atina тар, тј. ко ша ва. У пе так и за ви кенд сун ча но и то пли је уз слаб ве тар.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Оче ки ва но по гор ша ње би о ме те о ро ло шких при ли ка ће ре ла тив но не по вољ но ути ца ти на осо бе са хро нич ним те го ба ма. Опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ре у ма ти ча ри ма. По ре ме ћа ји сна се мо гу ја ви ти код осе тљи вих осо ба. Нео п ход но је по ве ћа ње опре за у са о бра ћа ју.

22 20 19 22 20 13 22

VIC DANA Не стао пла ву ши ки шо бран те оти шла у кан це ла ри ју за из гу бље не ства ри да га тра жи. Слу жбе ник је пи та: - Ка да сте при ме ти ли да не ма те ки шо бран?

- Па, кад је пре ста ла ки ша и хте ла сам да га за тво рим!

22 15 13 20 18

Pariz

22

Minhen

18

Budimpe{ta

21

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

55 (-6)

Slankamen

242 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

110 (-10)

Zemun

291 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

294 (-8)

Bogojevo

104 (-7)

Pan~evo

310 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

294 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

472 (-4)

Titel

250 (-13)

NERA

Ba~. Palanka 138 (-8) Novi Sad

162 (-14)

Tendencija opadawa

Hetin

108 (6)

78 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 259 (-11) S. Mitrovica 170 (-10)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

243 (-9)

68 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja