Dnevnik 26.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 26. APRIL 2012. gODINE

gODINA LXX BROJ 23417 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POT PI SA NI UgO VO RI O IZ gRAD wI 789 STA NO VA ZA SI RO MA [NE U SE DAM gRA DO VA

Ce na so ci jal nog kva dra ta 499 evra

str. 4

PO Q O P RI V RED N I C I PRO T E S TO V A L I [I R OM VOJ V O D I N E I CEN T RAL N E SR B I J E

NASLOVI

Ekonomija

IZBORI 2012. T E M A „ D N E V N I K A ” : MO @E LI 6. MA JA BI TI

IZ BOR NIH IZ NE NA \E wA

4 Agencija za restituciju u maju o imovini Vojvo|ana

Fi na le za glas neo pre de qe nih

Dru{tvo 6 S prole}nim danima sti`u krpeqi 6 Stop zlostavqawu na radu

str. 2

IZ BOR NA KON VEN CI JA PRED SED NI^ KOg KAN DI DA TA SVM-a I[TVA NA PA STO RA U NO VOM SA DU

Novi Sad 8 U Domu zdravqa ju~e {trajk upozorewa

Vojvodina 11 Sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine Bawa Kawi`a dobila krov

Crna 14 Po~eo rad srpsko-ruski humanitarni centar u Ni{u

Pao r i blok ir al i drum ov e, min is tars tvo ne pop u{ ta

Sr bi ji po tre ban dis kon ti nu i tet str. 3

str. 5

Bojanu Osmoro profesora Paj ti }u pri zna we kandidati za odbornike i poslanike „Naj e vro pqa nin 2011” OSNOVNA [KOLA U MU@QI JEDINSTVENA U SRBIJI

str. 11

IN TE RE SO VA wE NOVOSA\ANA ZA LE gA LI ZA CI JU NE JE wA VA

Sklopqeno vi{e od 3.000 ugovora

str. 3

JU ^E U RA FI NE RI JI NAF TE U PAN ^E VU

Otvo re no no vo „ze le no” po stro je we str. 13

str. 8

SPORT

str. 16 – 21

n KO[ARKA[I VOJVODINE DO^EKUJU CRVENU ZVEZDU

Sun~ano i toplije

PRE ZEN TA CI JA JU ^E U TON S-u

Vin ski pu te vi Sr bi je na dla nu

str. 9

n REMI VOJVODINE, PARTIZAN SVE BLI@I TITULI

Najvi{a temperatura 25 °S

~etvrtak26.april2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PITA:

Ko je pla tio Ta di }ev bo ra vak u Ha no ve ru Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je za tra `i la je ju ~e od De mo krat ske stran ke da do sta vi po dat ke o tro {ko vi ma pu to va wa i bo rav ka na Me |u na rod nom saj mu teh no lo gi je u Ha no ve ru pred sed ni~ kog kan di da ta iz bor ne li ste “Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”. Sa gla sno Za ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, De mo krat ska stran ka du `na je

da u ro ku od tri da na Agen ci ji do sta vi ta kav iz ve {taj i do ku men ta ci ju. Agen ci ja }e u sli~ nim slu ~a je vi ma ta kve iz ve {ta je i ko pi je do ku me na ta tra `i ti od pred la ga ~a svih kan di da ta za pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, ima ju }i u vi du za kon ske oba ve ze i in te re se jav no sti da zna iz vo re fi nan si ra wa kam pa we stra na ka.

Jo{ ne ma iz ve {ta ja iz SNS o \u li ja ni ju – Na pi sar ni cu Agen ci je ju ~e do kra ja rad nog vre me na, do 16.30, ni je sti gao iz ve {taj SNS-a – re kla je Ta nju gu port pa rol ka Agen ci je Alek san dra Ko sti}. Ona je pod se ti la na to da SNS ima rok od tri da na od do bi ja wa do pi sa sa zah te vom da do sta vi iz ve {taj Agen ci ji, kao i da se to mo `e ura di ti li~ no, na pi sar ni ci Agen ci je, ili pu tem po {te. Srp ska na pred na stran ka ju ~e ni je do sta vi la Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je iz ve {taj i ko pi je do ku me na ta ko ji se od no se na fi nan si ra we do la ska u Be o grad biv {eg gra do na ~el ni ka Wu jor ka Ru dol fa \u li ja ni ja.

Ta di}: Ko ha bi ta ci ja ne do la zi u ob zir Kan di dat De mo krat ske stran ke za pred sed ni ka Sr bi je i no si lac iz bor ne li ste „Iz bor za bo qi `i vot„ Bo ris Ta di} oce nio je ju ~e da bi bi lo {tet no da po sle iz bo ra pred sed nik Sr bi je bu de iz jed ne, a vla da iz dru ge po li ti~ ke op ci je. On je za Ra dio-te le vi zi ju Sr bi je ka zao da je ko ha bi ta ci ja mo gu} re zul tat iz bo ra, ali da, {to se we ga ti ~e, to ne do la zi u ob zir. – [to se me ne ti ~e, ne do la zi u ob zir jer sam pro {ao jed nom to is ku stvo. To je ap so lut no ne mo gu }a si tu a ci ja. Bio sam pred sed nik u vr lo de li kat nom po li ti~ kom pro ce s u ka da je vla da bi la iz dru ge op ci je i ka da su u woj bi li Vo ji slav Ko {tu ni ca, Mla |an Din ki} i Mi r o q ub La b us, Ve l i m ir Ili}, Vuk Dra {ko vi} – ka zao je Ta di}. – Ja vi {e pro la zi ti ko ha bi ta ci ju s vla dom ne }u. To bi bi la vr lo {tet na od lu ka. Po treb na nam je si ner gi ja po li ti~ kog de lo va wa od pred sed ni ka, vla de, op {ti na, da bi smo

je dan te `ak pe riod pred na ma iz gu ra li. Po we go vim re ~i ma, in ve sti to ri pa `qi vo pra te re zul ta te iz bo ra i o~e ku ju re zul ta te ko ji „obez be |u ju si ner gi ju i ko or di na ci ju na svim ni vo i ma vla sti”. Ta di} je ka zao da se svo jim po li ti~ kim pro tiv ni ci ma pri bli `io ka da je re~ o pu tu ka EU, ali da mu oni ni su po li ti~ ki pri ja te qi. – Ra ni je su ima li dru ga ~i ji stav: da Sr bi ja tre ba da bu de cr na ru pa na evrop skom te pi hu. Stva ri su se iz me ni le i to je do bro – na veo je Ta di}. Ka ko je re kao, od ne kih po li ti~ kih pro tiv ni ka DS-a je us peo da na pra vi po li ti~ ke pri ja te qe i sklo pi stra te {ko part ner stvo sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je. – Ve ru jem da }e mo i na kon iz bo ra mo }i da na sta vi mo da qe onim pu tem ko ji smo po ~e li. Bi lo bi {te ta za u sta vi ti pro ces ko ji je po ~eo da da je iz u zet ne re zul ta te i ko ji je umi rio Sr bi ju – na veo je Ta di}.

Ni ko li}: Ak tu el na vlast „ukra la 600 mi li o na evra” Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} tvr di da je ak tu el na vlast na jav nim na bav ka ma u po sled we ~e ti ri go di ne „ukra la 600 mi li o na evra”, {to po ka zu ju i po da ci EU. On je u raz go vo ru s gra |a ni ma u Tr ste ni ku re kao da se vlast u istom pe ri o du za du `i la za do dat nih se dam mi li jar di evra. Ni ko li} je ka zao da ne }e pra vi ti mo sto ve od 500 mi li o na evra, i do dao da }e ume sto to ga svim trud ni ca ma i de ci obez be di ti de~ ji do da tak. – S 500 mi li o na evra 100.000 se qa ka mo `e da do bi je po 5.000 evra ko je bi vra ti li za tri go di ne, dok su se za iz nos od 600 mi li o na evra, ko je je vlast ukra la, mo gla obez be -

di ti no va rad na me sta – re kao je Ni ko li}. On je do dao da `e li da or ga ni zu je Sr bi ju kao {to su or ga ni zo va ne ze mqe EU, ali je na gla sio da se zbog to ga ne }e od re }i Ko so va i Me to hi je. Po zi va ju }i gra |a ne da gla sa ju za Ko a li ci ju „Po kre ni mo Sr bi ju”, Ni ko li} je is ta kao da SNS nu di bo qu ide ju, te da je ap so lut no spre man da pre u zme od go vor nost jer su ga do sa da, ka ko je re kao, po be |i va li lo {i ji. – Pra vi mo se da ne vi di mo da su sve fa bri ke za tvo re ne, da ne ma kri mi na la ca, a naj vi {e ih je u vla sti i ja vas zbog va {e de ce mo lim da ne do zvo li te da vas sa da po be de – is ta kao je li der SNS-a.

SRS: Glas za SNS je glas taj ku ni ma Srp ska ra di kal na stran ka po zva la je ju ~e gra |a ne da ne na se da ju na pra zna obe }a wa To mi sla va Ni ko li }a i Alek san dra Vu ~i }a jer su oni eks po nen ti taj ku na i kri mi na la ca. Glas za wi ho vu Na pred nu stran ku je glas za one iste taj ku ne i kri mi nal ce ko ji su spro ve li pqa~ ka {ke pri va ti za ci je i osta vi li rad ni ke bez po sla, sa op {tio je SRS. „Ne mo gu Ni ko li} i Vu ~i} da se bo re pro tiv kri mi na la i ko rup ci je ka da ih fi nan si ra ju Du {an Stu par, ko ji je opqa~ kao pan ~e va~ ku „Azo ta ru„, Stan ko Su bo ti} Ca ne – kraq du van ske ma fi je, Jo ca Am ster dam, ko ga je Na pred na stran ka pred sta vi la kao bu du }eg iz vo |a ~a gra |e vin skih ra do va u Sr bi ji, i Bo go qub Ka ri}, ko ji je opqa~ kao dr `a vu”, na vo di se u sa op {te wu SRS-a. Ra di ka li su po zva li gra |a ne da gla sa ju za je di nu sna gu na po li ti~ koj sce ni ko ja se do sled no bo ri za in te re se na ro da i dr `a ve, a to je Srp ska ra di kal na stran ka.

T E M A „ D N E V N I K A ” : MO@E LI 6. MAJA BITI IZBORNIH IZNENA\EWA

Fi na le za glas neo pre de qe nih Da li bi ne ka od stra na ka mo gla bi ti iz ne na |e we na no vim iz bo ri ma? Ka da po~ ne pre bro ja va we gla so va na kon {to se za tvo re bi ra li {ta, mo è li, re ci mo SPS, URS, ili DSS iz ne na di ti kon ku ren te i opo nen te i do bi ti vi {e gla so va ne go {to se to u ovom tre nut ku mo è pret po sta vi ti? Pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi} ka è za „Dnev nik“ da is tra ì va wa jav nog mwe wa, ko li ko god do bro da se ra de, ni su prog no ze ni ti pred vi |a wa, „ni ko od nas ne se di i ne gle da u pa suq, mi sa mo be le ì mo ras po lo è we bi ra ~a u tre nut ku ka da se is tra ì va we ra di i ono je re pre zen ta tiv no sa mo za to vre me“. – Ka da je re~ o po me nu tim stran ka ma, SPS je ve} ve o ma du go sta bi lan na ne kih 12 do 13 od sto i ne bi tre ba lo da bu de iz ne na |e we uko li ko na kra ju to li ko gla so va i osvo ji – ka è Bla go je vi}. – S dru ge stra ne, za mno ge bi uspeh URS-a mo gao bi ti iz ne na |e we jer su ih is tra ì va wa na la zi la is pod cen zu sa, a ja sam upor no tvr dio da su oni ve o ma do bar kan di dat za par la men tar ni sta tus. [to se DSS-a ti ~e, on ne bi tre ba lo da bu de iz ne na |e we, mi slim da }e bi ti ta mo gde su, ne mo gu va ri ra ti mno go ni go re, ni do le. Ali ka ko na vo di, „sve ovo o ~e mu sa da pri ~a mo je ma lo i pra vqe we ra ~u na bez kr~ ma ra za to {to smo na u ~i li jed nu do bru {ko lu 2008. go di ne, ka da je ne {to {to se do go di lo go to vo no} pred iz bo re, dra ma ti~ no pro me ni lo od nos sna ga u srp skoj po li ti ci„. – Re~ je o Spo ra zu mu o sta bi li za ci ji i aso ci ja ci ji s EU. Sva is tra ì va wa su uka zi va la

na to da }e SRS bi ti naj ja ~a par ti ja u par la men tu, a on da se go to vo u zo ru pred iz bo re do go di lo pot pi si va we SSP-a. Re zul tat je bio ta kav da de mo kra te ne da ni su bi le iza ra di ka la, ne go su do bi le 24 man da ta vi {e u par la men tu – pod se }a Bla go je vi}.

ozbi qan – pod vla ~i na{ sa go vor nik. Po {to ni ko ne zna ko }e se de ti na An dri }e vom ven cu ili u Ne ma wi noj uli ci, „Dnev nik“ je in te re so va lo da li me dij ska kam pa wa ko ja se za huk ta va uti ~e na bi ra ~e u Sr bi ji. Po zna ti psi ho log dr @ar ko Tre bje {a -

Ne, ja u ovom trenutku ne bih bio dovoqno hrabar da prognoziram koja }e od te dve partije biti pobednik (Marko Blagojevi})

E, ovo sad, na kraju, jeste bitka za tih 10 ili 15 odsto koji bi iza{li, ali nisu sigurni u to za koga da glasaju (@arko Trebje{anin)

Po vo dom di le me o to me da li se mo è na slu ti ti po bed nik na iz bo ri ma, ho }e li to bi ti DS, ili SNS, ili je ipak pat-po zi ci ja {to se ti ~e prog no za, Bla go je vi} uka zu je: – Ne, ja u ovom tre nut ku ne bih bio do voq no hra bar da prog no zi ram ko ja }e od te dve par ti je bi ti po bed nik. Mi slim da to ne mo è sa da da ka è ni ko, ko je

nin na vo di da is tra `i va wa po ka zu ju da je ogrom na ve }i na ve} opre de qe na. – Ve ro vat no je ne gde po lo vi na bi ra ~a, ako ne i vi {e od to ga, bi la opre de qe na i pre ne go {to je po ~e la kam pa wa. On da se po la ko opre de qu ju oni ko ji ni su bi li opre de qe ni. Ve ru jem da vi {e od 80 od sto gra |a na ve} zna da }e gla sa ti. E, ovo sad, na kra -

ju, je ste bit ka za tih de set ili 15 od sto ko ji bi iza {li, ali ni su si gur ni u to za ko ga da gla sa ju – ob ja {wa va Tre bje {a nin za „Dnev nik“, uz na po me nu da je „sva ki pro ce nat tu bi tan, pa i da je pet od sto u pi ta wu“. U kam pa wi je ve} pri me }e no da po li ti ~a ri svi ra ju, pe va ju, tr ~e, me wa ju gar de ro bu, fri zu ru... Da li bi ra ~i u Sr bi ji gle da ju i na ta kve de ta qe, pi ta li smo sa go vor ni ka. – Na rav no, na ve }i nu to ne uti ~e, ima ih mo `da i 60 od sto ko ji bi, bez ob zi ra na kam pa wu i na to da li gle da ju te le vi zi ju ili ne, isto gla sa li. Ali na je dan deo uti ~e, to su upra vo oni neo pre de qe ni, ko je ne ka sit ni ca mo è po vu }i na jed nu ili dru gu stra nu. Na ve }i nu si gur no ne uti ~e da li }e ra di ti, pe va ti, igra ti, oni zna ju za ko ga }e gla sa ti. Ali kod tog ma log de la neo pre de qe nih, ko ji se ko le ba ju, mo è ne {to pre teg nu ti, da bu de ona kap ko ja }e da ih usme ri na jed nu ili dru gu stra nu – pri me }u je Tre bje {a nin. [to kam pa wa vi {e od mi ~e, sve vi {e se ~u ju op tu `be da je „pra qa va“. Ve ru ju li gra |a ni ka da u re kla mi vi de spo to ve u ko ji ma stran ke op tu ù ju one dru ge? – Imam uti sak da je to, u stva ri, smi {qe no pre sve ga zbog to ga da stvo ri ne ku na pe tu at mos fe ru „za„ i „pro tiv„, ne ka vr stu na pe to sti i na vi ja~ ke at mos fe re. Kao pred der bi: da li smo za „Par ti zan„ ili „Zve zdu„, to po sle po di è iz la znost. Smi sao tih kam pa wa s pre pu ca va wi ma je ste da se qu di ne ka ko po la ri zu ju, da se opre de qu ju i da iza |u na iz bo re iako to ni su ni mi sli li – za kqu ~u je Tre bje {a nin u iz ja vi za „Dnev nik“. S. Stankovi}

Li ga tra `i Ni ko li }e vu di plo mu Na rod na po sla ni ca Li ge so ci j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e Alek san dra Jer kov ju ~e je te le fon skim pu tem do bi la od go vor od pri vat nog no vo sad skog fa kul te ta, da pred sed ni~ k i kan d i d at Srp s ke na pred ne stran ke To mi slav Ni -

ko li} ni je kod wih ste kao di plo mu, iako je ta kav po da tak na ve den u we go voj zva ni~ noj bi o gra fi ji ob ja vqe noj na saj tu SNS-a. Ta ko |e joj je re ~e no i da ne mo `e do bi ti na uvid we gov stu dent ski do si je, kao i da je Ni -

ko li} na tom fa kul te tu od bra nio ma ster rad. Ipak, ni o to me ni su bi li sprem ni da da ju vi {e de ta qa. Zbog to ga je Alek san dra Jer kov po zva la Ni ko li }a da ob ja sni gra |a ni ma Sr bi je {ta je po sre di: gde je di plo mi rao, s ko -

jom oce nom, ka ko se po tom od lu ~io za fa kul tet na ko jem je za vr {io ma ster stu di je i {ta mu je bi la te ma ma ster ra da. Ona je uka za la i na to da je Ni ko li }e va bi o gra fi ja ina ~e ve o ma de taq na, osim ka da je re~ o we go vom obra zo va wu.

TVIT CRTICA

Je ste Sa va, ali ko ji

Ko pe va, a ko se bo ri

Ni je ni {ta no vo da stran ke u iz bor noj kam pa wi vo le da se se pro mo vi {u pre ko po zna tih li~ no sti. Ta ko je De mo krat ska stran ka u kam pa wu ukqu ~i la i fud bal skog asa Sa vu Mi lo {e vi }a, ko ji je ve} go di na ma fan de mo kra ta. Ali da ne zna ju svi oda kle im je Sa va po znat, go vo ri i na pis po sla ni ce DS-a Ja dran ke Jo vi {i}: „Sad sam se se ti la ka ko je ne ka ba ba u Mi o ni ci, kad je vi de la Sa vu Mi lo {e vi }a, vi ka la: Evo ga Sa vo Ko va ~e vi}. Dva pu ta. Umr li smo :)„, pri ~a do go dov {ti ne Ja dran ka Jo vi {i}.

Na „Ju tju bu„ je osva nuo sni mak s kon cer ta Ane Be ku te s nat pi som: „Ka kav trio – Ivi ca Da ~i}, Ana Be ku ta i Ve sna Zmi ja nac – Kad za mi ri {u jor go va ni :-)„ Uti sci su raz li ~i ti. Li der LSV-a Ne nad â nak na svom „Tvi ter„ na lo gu ko men ta ri {e: „Ivi ca je ov de sre }an kao Ja pa nac na ka ra o ka ma... U Evro pi se za ovo do bi ja sta tus za {ti }e nog sve do ka i no vi iden ti tet”, raz mi {qa â nak. Za funk ci o ner ku LDP-a Jo va nu Tav ~ar pri zor ni je ni ma lo ru ì ~ast. „Ka kva bla ma à i neo zbiq nost je pri su stvo dr àv nog vr ha na kon cer tu dru go ra zred ne pe va ~i ce“. No Ivi ca ne ma raz lo ga da se pla {i ka da mu je me |u kan di da ti ma za po sla ni ke naj ja ~i so ci ja li sta bok ser Ne nad Bo rov ~a nin. „Vre di bo ri ti se za ze mqu ko ju vo li{!“ po ru ~u je Bo rov ~a nin, uo~i ve li kog pra vog bok ser skog me ~a ko ji ga ~e ka dva da na uo~i iz bo ra.

Kr le ku pu je @i da „Ku pu jem kwi gu An drea @i da ’Po vra tak iz SSSR-a’. Po nu de sla ti na Tw“. Ova kav „oglas“ po sta vio je na laj ni sa vet nik do sko ra {weg pred sed ni ka Sr bi ja, li de ra DS-a Bo ri sa Ta di }a Ne boj {a Kr sti}. Zbog ~e ga mu je ta kwi ga to li ko neo p hod na, ni je ob ja snio svo jim fa no vi ma.

Plus i mi nus Stran ke uglav nom mi sle ne ga tiv no o kam pa wi svo jih po li ti~ kih kon ku re na ta. Ta ko pred sed ni ca NS-a Ma ja Goj ko vi} pri me }u je da, ko li ko su „par ti je bez pro gra ma ak tiv ne na ’Tvi te ru’, mo gle bi da sed nu i na pi {u svoj pro gram i pred sta ve ga No vom Sa du, Voj vo di ni i Sr bi ji“. Funk ci o ner SNS-a Ma rio Ma le ti} po ru ~u je: „Mi smo fo ku si ra ni na po zi tiv nu kam pa wu, a DS je po tro {io 3,2 mi li o na evra na ne ga tiv nu kam pa wu pro tiv nas„.

(Ne)oba ve {te ni „Oba ve {te na sam te le fon skim pu tem da To mi slav Ni ko li} ni je di plo mi rao na fa kul te tu ko ji je na ve den u bi o gra fi ji na saj tu SNS-a. Ne va `no?„, na pi sa la je i za pi ta la na „Tvi te ru„ port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov. Ka ko je ve} ra ni je bi lo re ~i, u pi ta wu je Fa kul tet za eko no mi ju i in `e wer ski me nax ment u No vom Sa du. S. St.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak26.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Paj ti }u pri zna we „Naj e vro pqa nin 2011” Na sve ~a noj ce re mo ni ji „Evropsko ve~e u Beogradu” preksino} je u Starom dvoru u Beogradu predsedniku Vlade Vojvodine Bo ja nu Paj ti }u dodeqeno priznawe „Najevrpqanin 2011”. To priznawe dodequje se uglednim pojedincima, stva ra o ci ma, dr `av nim rukovodiocima za doprinos u povezivawu s Evropskom unijom. – To je najmawe nagrada meni, a najvi{e je nagrada gra|ankama i gra|anima Vojvodine. Da na{i qudi nisu toliko vredni, ne bi bilo mogu}e po-

sti}i takve rezultate u oblasti zapo{qavawa i privla~ewa stranih investicija; da nisu svesni da su na{e razli~itosti bogatstvo i prednost, ne bi bilo mogu}e ostvariti tako visok stepen za{tite prava nacionalnih zajednica; da nisu tako kreativni i preduzimqivi, ne bi bilo mogu}e realizovati toliko evropskih projekata i sara|ivati uspe{no s toliko mnogo evropskih regija. Zbog toga, ovo je pre svega nagrada gra|anima Vojvodine, kojima slu`im – rekao je Pajti}.

NE NAD ^A NAK U BA^ KOJ TO PO LI

Pra va Voj vo di ne u usta vu – Vojvodina u promewenom ustavu mora da dobije svoje jasno ustavno mesto, koje zna~i zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast, pravo na imovinu i izvorne prihode – rekao je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad

^a nak na preksino}noj konvenciji u Ba~koj Topoli, saop{teno je iz te stranke. ^anak je najavio da }e LSV ubudu}e podneti krivi~nu prijavu protiv svakog ko stranku bude nazivao separatisti~kom.

– Meni je dosta da stalno obja{wavam da je LSV najpatriotskija stranka u Srbiji jer su u woj dobri i po{teni qudi koji redovno pla}aju poreze ovoj dr`avi – rekao je ^anak.

IZ BOR NA KON VEN CI JA PRED SED NI^ KOG KAN DI DA TA SVM-a I[TVA NA PA STO RA U NO VOM SA DU

Sr bi ji po tre ban dis kon ti nu i tet Predsedni~ki kandidat SVM-a I{tvan Pa stor izjavio je da su izbori 6. maja va`ni jer bi trebalo da daju odgovor na pitawe da li }e srpsko dru{tvo imati snage da napravi diskontinuitet u na~inu vi|ewa politike – Pastor je sino} na predizbornoj konvenciji u Novom Sadu izjavio da se on zala`e za taj diskontinuitet i u pogledu odnosa prema Vojvodini, ali i u pogledu definisawa prioriteta zemqe u spoqnoj politici te u pogledu evropskih i evroatlantskih integracija.

Ni je mo gu }e na pra vi ti is ko rak u Voj vo di ni ako Sr bi ja ne bu de u sta wu da pre ko ra ~i svo ju sen ku – Vojvodinu do`ivqavam kao svoj prirodan ambijent koji je i u fokusu politike SVM-a i jasno mi je da nije mogu}e napraviti iskorak u Vojvodini ako Srbija ne bude u stawu da prekora~i svoju senku. I mi `elimo u tome da je ohrabrimo – rekao je Pastor, dodav{i da u tom pogledu slogan „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji” nikako nije uvredqiv ve} mu je smisao da podsti~e „da sutra budemo zajedni~ki boqi”.

PRiâONica „Do kra ja pred iz bor ne kam pa we do }i }e po la Vla de Ma |ar ske da bi po dr à li Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra i we nog pred sed ni ka I{tva na Pa sto ra jer mu ’opa da po pu lar nost me |u pri pad ni ci ma ma |ar ske za jed ni ce u Voj vo di ni’” Alek san dra Jer kov (LSV). *** „Oni ko ji ne ma ju ~i me da se po hva le, oni iz mi {qa ju. Nor mal no je da oni ko ji su bi li u Vla di Sr bi je ~e ti ri go di ne pred sta vqa ju re zul ta te svog ra da, a ne da pri ~a ju {ta }e tek da ra de” Mi lu tin Mr ko wi} (SPS). *** „To mi slav Ni ko li} je isti onaj To mi slav Ni ko li} ko ji je gra |a ni ma ma |ar ske na ci o nal no sti nu dio je dan sen dvi~ da bi oti {li u Bu dim pe {tu, a oni ma slo va~ ke na ci o nal no sti dva sen dvi ~a za to {to je Bra ti sla va da qe” Bo jan Ko stre{ (LSV). *** „Sr bi ja je iz u zet no po voq na in ve sti ci o na de sti na ci ja jer se ra di o sre |e noj dr à vi s vred nim, obra zov nim rad ni ci ma” Mir ko Cvet ko vi}. *** „Pla ti li su 1,8 mi lion evra spo to ve pro tiv To me i me ne. [to ne na pra ve spot o to me {ta su oni do sa da ura di li? Din ki} je iz dvo jio mi li o ne evra za kam pa wu sa mo da bi pro {ao cen zus. Qa ji} obe }a va no ve na rod ne ku hi we po Sr bi ji” Ve li mir Ili} (NS). *** „Zna ju pen zi o ne ri da uz PUPS po {tar uvek zvo ni dva pu ta me se~ no. Dok je nas, pen zi je }e sti za ti re dov no” Jo van Kr ko ba bi} (PUPS). *** „Obe }a va li su mi li jar de evra sa mo da mi ode mo, a mi pi ta mo gde su te pa re po sle 12 go di na wi ho ve vla da vi ne” Ivi ca Da ~i} (SPS). *** „Mi ima mo pri li ku 6. ma ja za mir nu re vo lu ci ju, ima mo pri li ku da ih ote ra mo svo jim gla so vi ma, ali na ja vqu je se iz bor na kra |a” Zo ran Dra gi {i} (PRS). *** „@ao mi je {to se ne ki od na {ih po li ti~ kih pro tiv ni ka ogra |u ju sa mi od se be. Ne mo gu da pri hva te ono {to su sa mi go vo ri li pre ~e ti ri go di ne” Dra gan [u ta no vac (DS). *** „Raz li ~ak je cvet ko ji je sim bol do brog, ko ji je le ko vit, to je cvet ko ji le ~i od umor nih o~i ju, di ja be te sa, go ja zno sti, ù ti ce, ne vi dim da mo è ne ko me da sme ta” Alek san dar Po po vi} (DSS). Priredio: P. Klai}

Pro {la „Mla da Voj vo |an ka”

Pastor je rekao i da se mora napraviti red u prioritetima spoqne politike, kojih danas ima nekoliko i koji se me|usobno suprotstavqaju. On je poru~io i da pitawe evroatlantskih integracija ne mo`e biti tabu tema zbog toga {to nas je NATO bombardovao 1999. ve} da se o tome mora razgovarati, navode}i da u Isto~noj Evropi ne postoji zemqa koja je u evropskim integracijama a da nije ~lanica NATO-a. Pastor je istakao da je on jedini vojvo|anski kandidat na ovim predsedni~kim izborima i da to

smatra va`nim jer }e imati {ansu da na osnovu glasova koje dobije u prvom krugu obezbedi pregovara~ku poziciju koju }e iskoristiti da bi realizovao program vezan za interese Vojvodine. – Ja znam da nemam {anse da u|em u drugi krug, ali namera mi je da pred drugi krug s predsedni~kim kandidatom DS-a Bo ri som Ta di }em razgovaram o tome {ta on mo`e prihvatiti od programa koji mi zagovaramo za Vojvodinu. Tu pre svega mislim na pitawe finansirawa Vojvodine, od ~ega }e zavisiti to da li }emo ga podr`a-

ti u drugom krugu. Ako tog dogovora ne bude, bojim se da }emo mo}i svi zajedno da pla~emo jer bi to zna~ilo da nam se ne pi{e dobro i da idemo korak unazad – ocenio je Pastor. Me|u gostima na konvenciji bila je nekolicina ~lanova prvog saziva Vlade Vojvodine posle 2000, me|u kojima i tada{wi predsednik \or |e \u ki}, kao i predstavnici autonomisti~kih nevladinih organizacija iz Vojvodine, me|u wima i @i van Be ri sa vqe vi}. B. D. S.

– Savet Republi~ke radiodifuzne agencije odbacio je na ju~era{woj sednici zahtev za zabranu novog predizbornog spota Lige socijalde mo kra ta Voj vo di ne kao neosnovan – rekao je zamenik pred sed ni ka RRA-e Go r an Ka ra xi} Tanjugu. – Savet je stao na stanovi{te da se tim spo tom ne ~i ni bi lo {ta problemati~no i zbog toga ne}e biti zabrawen. Savetu RRA-e stiglo je vi{e pri go vo ra gra |a na na spotove politi~kih partija, me|u kojima je i posledwi protiv spota LSV-a, u kojem

lider te stranke Ne nad ^a nak svi ra me lo di ju pe sme „Mlada Vojvo|anka”, a koji je uputio gra|anin iz Novog Sada koji smatra da je spot poziv na terorizam i rat. Prvi spot LSV-a, u kojem skre}u pa`wu na, kako tvrde, „oti ma we i pro da ju Naftne industrije Srbije” je za bra wen, dok je dru gi spot, u kojem se ^anak pojavquje sa sinom, izazvao reakciju RRA-e koja je upozorila u~esnike predizborne kampawe na to da ne zloupotrebqavaju decu u predizborne svrhe.

FOTO DANA

REKLI SU Dra gi {i}: Par ti je nu de po 3.000 di na ra za glas Predsedni~ki kandidat Pokreta radnika i seqaka (PRS) Zo ran Dra gi {i} izjavio je ju~e da su mnogi gra|ani izba~eni iz bira~kih spiskova i da se sprema izborna kra|a. On je u Ni{u rekao da partije „idu okolo i obe}avaju po 3.000 dinara za glas”, saop{tio je PRS. – Obe}avaju pra{ak, uqe, {e}er da bi neko glasao za wih. Glasovi koje imamo – to su deonice slobode. Ako je neko spreman da svoju slobodu proda za 3.000 dinara, alal mu vera! – poru~io je Dragi{i} i dodao da se „zna kakva kazna sleduje onima koji ukradu narodnu voqu”. Dragi{i} je ocenio da }e predstoje}i izbori opredeliti sudbinu Srbije. – Da li }emo nastaviti ovim putem i postati robovi u vlastitoj zemqi ili }emo promeniti put i izbe}i sunovrat i postati slobodni qudi – odluka je na vama – poru~io je Dragi{i}.

Zu kor li}: Gde su bi ra ~i

Vu ko ma no vi}: SPS ne }e da pla }a TV re kla me

Predsedni~ki kandidat Grupe gra|ana muftija Mu a mer Zu kor li} tvrdi da 15 odsto bira~a koji su podràli wegovu kandidaturu nisu upisani u Jedinstveni bira~ki spisak. Zukorli} je ju~e, tokom susreta sa {efom misije ODIHR pri OEBS-u Ko ri jen Jon ker naveo i da RIK i Ministarstvo za qudska i mawinska prava i dràvnu upravu i lokalnu samoupravu ne dozvoqavaju predstavnicima wegovog {taba da provere o kojim se licima radi da bi se ona u taj spisak upisala. Muftija je tako|e rekao da ~elnici SDPa Ra si ma Qa ji }a i funkcioneri lokalne uprave Novog Pazara poseduju bazu podataka bira~a koji su podràli wegovu kandidaturu. On tvrdi da oni te bira~e „danima poku{avaju da zapla{e, ucene i odvrate od podr{ke muftiji Zukorli}u”, navedeno je u saop{tewu wegovog izbornog {taba.

Potpredsednica Socijalisti~ke partije Srbije Di ja na Vu ko ma no vi} izjavila je ju~e da ta stranka ne}e u nastavku kampawe tro{iti novac na televizijske reklame.Vukomanovi} je navela da je jedan sekund televizijske reklame na elektronskim medijima, u najskupqoj tarifi, 200 evra, a da je otprilike tolika i visina otpremnine radnika po godini radnog sta`a.”Jedna sekunda predizborne reklame na elektronskom mediju i RTS je oko 200 eura, to je ta neka najskupqa tarifa, a radnici za jednu godinu rada dobijaju od 200 do 300 evra otpremnine. Mi siguno ne}emo tro{iti pare na reklame”, rekla je Vukomanovi}, gostuju}i u emisiji „Ho}u da znam” na Televiziji B92. Ona je dodala da koalicija SPS-PUPS-JS vodi skromnu kampawu, koja je u skladu sa standardima bira~a, kao i da je ne finansiraju bogati preduzetnici.

JOR GO VA NI: Li de ri SPS-a i DS-a Ivi ca Da ~i} i Bo ris Ta di} pri su stvo va li su prek si no} kon cer tu folk-pe va ~i ce Ane Be ku te, a u jed nom tre nut ku je Da ~i} iza {ao na bi nu i za pe vao. Da ~i} je za jed no s Anom Be ku tom i Ve snom Zmi ja nac ot pe vao pe smu „Kad za mi ri {u jor go va ni”. Kon cert su iz pr vog re da pra ti li i pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}De ja no vi} i mi ni star Mi lu tin Mr ko wi}. Bo ri sa Ta di }a je na kon ula ska u sa lu na po lo vi ni kon cer ta sa sce ne po zdra vio [a ban [a u li}, a za tim i pu bli ka. Be o grad ski me di ji ja vqa ju da su na kon cer tu Ane Be ku te bi li i mi ni star Oli ver Du li}, po tpred sed nik Jo van Kr ko ba bi} i funk ci o ner SPS-a Alek san dar An ti}.

ekonomija

~etvrtak26.april2012.

AGEN CI JA ZA RE STI TU CI JU

TRAN SPARENT NOST SR BI JA: STVA RI IPAK IDU NA BO QE

Ve li ke u{te de na jav nim na bav ka ma Po zi ti van pri mer ka da su jav ne na bav ke u pi ta wu su Be o grad i jo{ pet gra do va u Sr bi ji - me |u wi ma i No vi Sad, Su bo ti ca i Pan ~e vo - ko ji su, ka ko je na ve de no na da na {woj kon fe ren ci ji za no vi na re

Be o grad je na pla ni ra nih 10 mi li jar di za oko 400 po stu pa ka u{te deo 1.1 mi li jar du, No vi Sad na 641 mi lion di na ra u 13 po stu pa ka 67 mi li o na, Ni{ na tri mi li jar de u 387 po stu pa ka 600 mi li o na...

dnevnik

Vra }a se imo vi na i u No vom Sa du U Agen ci ji za re sti tu ci ju ka `u da }e do kra ja ovog me se ca uru ~i ti jo{ pet re {e wa u Be o gra du, a o~e ku je se uru ~i va we pr vih re {e wa u No vom Sa du. – Za sle de }i me sec za ka zno je jo{ dva na est ras pra va, naj vi {e u No vom Sa du. To kom ma ja o~e ku je mo uru ~i va we pr vih re {e wa i u Ni {u i Kra gu jev cu. Po di gli smo Agen ci ju na ope ra tiv ni ni vo, do no se se re {e wa, ra di se do sta br zo – re kao je di rek tor agen ci je Stra hi wa Se ku li}. On je na veo da je Agen ci ja do sa da pri mi la 1.574 zah te va za po vra }aj imo vi ne i da me |u wi ma ima i zah te va za vra }a we imo vi ne u na tu ri,

– Upo red na prak sa iz re gi o na ka `e da je po stu pak tra jao od de set do 18 go di na. U Slo ve ni ji, re ci mo, po stu pak vra }a wa imo vi ne jo{ tra je – re kao je Se ku li}, i pod vu kao da }e Agen ci ja naj ve }i broj zah te va re {i ti u na red nih pet go di na, ali da is ku stva dru gih po ka zu ju da ~i tav po sao tra je znat no du `e. Pr vo re {e we po zah te vu za po vra }aj od u ze te imo vi ne uru ~e no je ju ~e Gor da ni i Ra do mi ru Va si }u u be o grad skoj op {ti ni Vra ~ar. Re~ je o ku }i wi ho vih ro di te qa, ko ja je na ci o na li zo va na 1959. go di ne.

i za da va we obe {te }e wa, ali i kom bi no va nih slu ~a je va. – Deo imo vi ne ko ji se mo `e vra ti ti od mah, mi vra ti mo, a za osta lo na sta vqa mo po stu pak. Naj pre re {a va mo ono {to je ne spor no, do no si mo de li mi~ no re {e we, a dru gi deo }e mo re {a va ti kad bu de mo ima li pret po stav ke za do no {e we tih re {e wa – is ta kao je Se ku li}, i do dao da se Agen ci ja do no {e wem de li mi~ nih re {e wa tru di da {to br `e vra ti {to vi {e od u ze te imo vi ne. On je na veo da se zah te vi za po vra }aj imo vi ne pod no se do mar ta 2014. go di ne, a da je za za vr {e tak ~i ta vog po sla po treb no vi {e od de set go di na.

POT PI SA NI UGO VO RI O IZ GRAD WI 789 STA NO VA ZA SI RO MA [NE U SE DAM GRA DO VA

Ce na so ci jal nog kva dra ta 499 evra „Tran spa rent no sti Sr bi ja”, Ka ko je re ~e no, cen tra li for mi ra li funk ci o nal ne je - zo va no se na ba vqao kan ce la di ni ce za spro vo |e we po stup - rij ski ma te ri jal, {kol ski na ka jav nih na bav ki. me {taj, me di cin ska opre ma, Da ni lo Pe jo vi} iz „Tran - ra ~u nar ska opre ma, vo zi la, spa rent no sti Sr bi ja” re kao go ri vo, ux be ni ke, sred stva i je da je je dan broj gra do va u pri bor za hi gi je nu, na mir ni Sr bi ji us peo da ce...kao i od re us po sta vi or ga |en broj uslu ga. No vi Sad je ni za ci o ne je di Re ~e no je i da se u 13 po stu pa ka ni ce ko je se ba cen t ra l i z o v a n o ve na b av k a m a na ba vqa lo za jav nih nabavki ne sa mo za se be, p r e d { k o l s k e u{te deo 67 ve} i za {i ri usta no ve, osnov mi li o na di na ra krug na ru ~i la ne is red we {ko ca iz svo je sre le, usta no ve kul di n e. Pred s ta v qa j u } i re - tu re, zdrav stve ne usta no ve, zul ta te, Pe jo vi} je na veo da usta no ve so ci jal ne za {ti te. je na taj na ~ in ostva r e n a Pe jo vi} je na veo i da Be o u{te d a od mi l i j ar d u i grad ima 30 za po sle nih ko ji se 750.000 di na ra, a da je naj vi - ti me ba ve i da su po red prav {e u{te deo Be o grad -1,1 ni ka tu i eko no mi sti, in è mi li jar du, pre ci zi ra ju }i da we ri... On je oce nio da }e se se ra di o pe ri o du 2009. - tek u bu du} no sti vi de ti ko li 2012. go di na i da su me |u tim ko ta kav pri stup mo è da do gra do vi ma jo{ i No vi Sad, ne se ko ri sti ne sa mo na ru ~i o Ni{, Su bo ti ca, Pan ~e vo i ci ma, ve} i gra |a ni ma i {i roj Po à re vac. za jed ni ci.

Kva li tet go ri va pod kon tro lom Sr bi ja bi do kra ja go di ne mo gla do bi ti pr vi pra vi mo ni to ring za kon tro lu kva li te ta go ri va, ka ko bi vo za ~i zna li ka kav je kva li tet go ri va. Ovo je na ja vi la na ~el ni ca u Sek to ru za naf tu i gas u Mi ni star stvu in fra struk tu re i ener ge ti ke Sne `a na Ri sti}. Kon sul tant za mo ni to ring u Sr bi ji pred lo `io je da bi u na {oj ze mqi go di {we mo glo da se ura di oko 450 kon tro la ben zi na i di ze la, a u opre mu bi tre ba lo ulo ` i ti iz me | u 800.000 i 950.000 evra, dok bi na kna da za uzor k o va w e iz n o s i l a oko 150.000 evra, is ta kla je Ri sti}, na sku pu Na ci o nal nog naft nog ko mi te ta Sr bi je. Uko li ko bi se mo ni to ring spro vo dio u ci qu eko lo {ke za {ti te, od no sno sma we wa ugqen di ok si da u va zdu hu, go di {we bi se uzi ma lo 3.500 uzo ra ka go ri -

va, {to iz i sku je jo{ ve }e in ve sti ci je i mno go ve }u na kna du za is pi ti va we kva li te ta, re kla je ona i do da la da je i da qe ne re {e no pi ta we ko }e u Sr bi ji fi nan si ra ti kon tro lu kva li te ta. Po {to Sr bi ja ne ma svo ju dr àv nu la bo ra to ri ju za kon tro lu kva li te ta go ri va, kon sul tant je pred lo ìo da se is ko ri ste po sto je }i ka pa ci te ti, ali i da se ide i na otva ra we no vih la bo ra to ri ja i obez be |i va we neo p hod nih sred sta va ko je tre ba ulo ì ti u taj po sao na ko ji nas oba ve zu ju i pro pi si Evrop ske uni j e. Kon s ul tant je na osno vu bro ja pum pi u Sr bi ji pred lo ìo {i ru pro ve ru kva li te ta go ri va i to ta ko {to bi se sva ka pum pa bar jed nom go di {we kon tro li sa la i ka da su u pi ta wu ben zi ni i di ze li, {to bi bi lo oko 3.000 uzo ra ka.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 109,5182 85,5411

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,7533 87,2868

114,3236 89,2944

109,1830 85,2792

Kanada

dolar

83,9929

85,7070

87,6783

83,7357

Danska

kruna

14,7165

15,0168

15,3622

14,6714

Norve{ka

kruna

14,4727

14,7681

15,1078

14,4284

[vedska

kruna

12,3162

12,5676

12,8567

12,2785

[vajcarska

franak

91,1058

92,9651

95,1033

90,8269

V. Britanija

funta

133,9017

136,6344

139,7770

133,4918

SAD

dolar

82,9809

84,6744

86,6219

82,7269

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 4. 2012. godine

Za hva qu ju }i ugo vo ru ko ji je pot pi san s Raz voj nom ban kom Sa ve ta Evro pe, obez be |en je no vac za iz grad wu oko 1.700 sta no va za so ci jal no sta no va we u 12 gra do va u Sr bi ji po 499 evra kva drat. Ukup na vred nost pro jek ta je 58 mi li o na evra, od ko jih je iz kre di ta ove ban ke obez be |e no 32 mi li o na, a osta tak }e da ti Vla da Sr bi je i lo kal ne sa mo u pra ve. Mi ni star za pro stor no pla ni ra we i ì vot nu sre di nu Oli ver Du li} ka è da je u pla nu da od tih sta no va 1.200 bu de za pro da ju a 500 za za kup, a ce na sta no va wa bi }e znat no ni à od tr ì {ne. U pr voj fa zi iz grad we, ove i sle de }e go di ne, u pla nu je za vr {e tak 789 sta no va u se dam gra do va: 237 u Ni {u, 77 u Pan ~e vu, 60 u Ki kin di, po 100 u Zre wa ni nu i Kra qe vu, 150 u Sme de re vu i 65 u Pi ro tu. Mi ni star ga ran tu je da }e kva li tet sta no va bi ti za do vo qa va ju }i, zgra de }e ima ti svu neo p hod nu in fra struk tu ru, a pri li kom iz bo ra lo ka ci je vo di }e se ra ~u na o ome da bu du }im sta na ri ma bu du do stup na ob da ni {ta, zdrav stve ne i dru ge usta no ve. Po we go vim re ~i ma, so li dar nost i raz u me va we za one ko ji ne mo gu da po tr ì -

so ci jal nom sta no va wu – me ri la za utvr |i va we re da pr ven stva su stam be ni sta tus, vi si na pri ma wa, zdrav stve no sta we, in va lid nost, te le sno o{te }e we i broj ~la no va do ma }in stva – de taq ni uslo vi bi -

Na lo ka lu 12 agen ci ja Nov cem na me we nim za so ci jal no sta no va we upra vqa Re pu bli~ ka agen ci ja za sta no va we. Di rek tor ka Ma ja La ki }e vi} ka `e da je {i rom Sr bi je for mi ra no 12 lo kal nih stam be nih agen ci ja ko ji su pred u slov za so ci jal nu stam be nu iz grad wu i glav ni na po sla je na wi ma.

{nim ce na ma re {e pro blem kro va nad gla vom bio je osnov ni mo tiv do no {e wa Za ko na o so ci jal nom sta no va wu 2009. go di ne. Me |u tim, zbog ne do stat ka nov ca ni je se mo glo kre nu ti u stam be no zbri -

wa va we sta nov ni {tva s ni `im pri ho di ma. Iako je Za ko nom o so ci jal nom sta no va wu de fi ni sa no ko je }e ka te go ri je sta nov ni {tva mo }i da ku pe ili uzmu u za kup stan na me wen

}e de fi ni sa ni bu du }om ured bom Vla de Sr bi je. Iz grad wa so ci jal nih sta no va ne dav no je po ~e la u Ni {u, a ka da za `i ve gra di li {ta i u dru gim me sti ma {i rom Sr bi je, stvo ri }e se pred u slo vi za ve }e za po {qa va we gra |e vin skih rad ni ka i bo qe ko ri {}e we ka pa ci te ta in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la, ali i osta lih gra na ko je se ve `u na gra |e vin ski sek tor. R. Da u to vi}

Bez po mo }i dr à ve gra |e vi na ri pro pa da ju Gra |e vi nar stvo Sr bi je u ukup nom Bru to-do ma }em pro iz vo du (BDP) u~e stvu ju sa je dan od sto, a svi zna mo da bez pro cen tu al nog u~e {}a od se dam do de set od sto, ne ma we go vog op stan ka, iz ja vio je ju ~e pred sed nik Sa ve za gra |e vin skih in è we ra i teh ni ~a ra Sr bi je An |el ko Ko va ~e vi}. On je na okru glom sto lu „Sr bi ja u Evro pi gde je srp sko gra |e vi nar stvo”, odr à nom u okvi ru Me |u na rod nog saj ma gra |e vi nar stva is ta kao da su gra |e vi na ri u ta kvoj kri zi, da ne mo gu iz we da iza |u bez po mo }i dr à ve.

On je iz neo i po da tak da u gra |e vi nar stvu ra di vi {e od 11.000 fir mi, za po sle no je vi {e od 80.000 qu di, a da je vi {e od 70 od sto pred u ze }a u blo ka di. Pro se~ na za ra da, onih ko ji je pri ma ju, je oko 30.000 di na ra. On je is ta kao da to stru kov no udru è we, no voj vla di pred la è ne ko li ko me ra, me |u ko ji ma su - me re za ure |i va we tr ì {ta, po ve }a we li kvid no sti, pod sti ca we upo sle no sti i iz vo za. Ko va ~e vi} ka è da je osnov na pri med ba gra |e vi na ra da tr ì {te ni je na do bar na ~in ure |e no, jer se

u mno gim po slo vi ma pri o ri tet da je stra nim, a ne do ma }im fir ma ma. Pre po ru ka je da Za kon o jav nim na bav ka ma tre ba pri la go di ti uslo vi ma po slo va wa do ma }ih fir mi, na gla sio je on i is ta kao da je na ro ~i to pro ble ma ti ~an ~lan 7. tog za ko na gde je omo gu }e no da u pro jek ti ma u ~i jem fi nan si ra wu u~e stvu ju me |u na rod ne fi nan sij ske or ga ni za ci je, pri me wu ju pro ce du re tih or ga ni za ci ja, a ne od red be Za ko na o jav nim na bav ka ma. On je na gla sio i da je po treb no teh ni~ ke pro pi se usa gla si ti sa evrop skim, bo qe ure di ti li cen ci -

ra we kom pa ni ja pro jek ta na ta i iz vo |a ~a i efi ka sno or ga ni zo va ti in spek cij sku kon tro lu. Me re za po ve }a we li kvid no sti su ta ko |e ve o ma va `ne, is ta kao je Ko va ~e vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, po treb no je iz mi ri ti du go ve dr `a ve gra |e vin skim pred u ze }i ma, ugo vor no de fi ni sa ti ro ko ve za pla }a we iz vr {e nih ra do va, re gu li sa ti pla }a we PDV-a po na pla ti iz ve de nih ra do va, a ta ko |e, tre ba ure di ti i da in ve sti to ri mo ra ju po se do va ti ban kar ske ga ran ci je o obez be |e wu fi nan sij skih sred sta va za pro jek te pre do bi ja wa gra |e vin ske do zvo le.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Energoprojekt Visokogradwa, BG

20,00

324

16.200

Po{tanska {tedionica, Beograd

18,75

19.000

1.292.000

Industrijske nekretnine, Beograd

11,51

155

54.250

Progres, Beograd

10,00

5.808

7,31 Promena %

1.878 Cena

110.780 Promet

-12,00

4.914

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom Zdravqe, Leskovac

BELEX 15 (493,21 -0,61)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,84

1.599

1.021.815

NIS, Novi Sad

0,46

650

7.556.742

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.645

199.095

Imlek, Beograd

0,23

2.999

509.880

Soja protein, Be~ej

-0,56

529

389.408

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,21

473

923.806

Energoprojekt holding, Beograd

Agrobanka, Beograd

-9,09

900

82.800

1,56

457

137.100

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-8,00

2.300

144.900

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.299

56.495

Agrobanka, Beograd

Soko Nada [tark, Beograd Dijamant, Zrewanin Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-7,92

1.105

110.500

-9,09

900

82.800

-5,41 Promena %

7.000 Cena

140.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,25

1.634

5.597.861

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

30.000

0,46

650

7.556.742

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Kolut, Kolut

0,00

250

3.750.000

-1,41

7.000

210.000

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

6.500

643.500

Tigar, Pirot

0,40

499

4.990

Veterinarski zavod, Subotica

-1,66

296

23.078

Soja protein, Be~ej

-0,56

529

389.408

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

1.000

358.000

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak26.april2012.

PO QO PRI VRED NI CI PRO TE STO VA LI [I ROM VOJ VO DI NE I CEN TRAL NE SR BI JE

Pa o ri blo ki ra li dru mo ve, mi ni star stvo ne po pu {ta NA JA VQE NA DE [A VA WA NA NO VO SAD SKOM PO QO PRI VRED NOM SAJ MU

Sa jam – pri vred ni do ga |aj re gi on a – Ohra bru ju }e in for ma ci je sti ù iz ze ma qa Evrop ske uni je jer udar eko nom ske kri ze po la ko pro la zi, ta ko da se mo è o~e ki va ti po ja ~an in te res za na {e tr ì {te i pri vre du – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re na ko joj su na ja vqe na de {a va wa na 79. me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du. Re~ je o ak tiv no sti ma ko je }e na toj sa jam skoj ma ni fe sta ci ji re a li zo va ti Pri vred na ko mo ra Voj vo di ne, Pri vred na ko mo ra Sr bi je i Kom pen za ci o ni fond Re pu bli ke Sr bi je, u sa rad wi s No vo sad skim saj mom. Fi li po vi} je na gla sio da je po qo pri vred ni sa jam u No vom Sa du je dan od naj zna ~aj ni jih pri vred nih do ga |a ja u ze mqa ma CEF TA re gi o na. Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si} je na ja vio da }e Po qo pri vred ni sa jam obe le ì ti i na ci o nal ne iz lo `be iz ze ma qa CEF TA. – Re~ je o ze mqa ma ko je pre po zna ju po ten ci jal Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma, ka ko za us po sta vqa we kon ta ka ta, ta ko i za pla sman ro be na tre }a tr ì {ta, me |u ko ji ma su Hr vat ska, Bo sna i Her ce gov na, Al ba ni ja, Mol da vi ja, Cr na Go ra...

Se kre tar Udru è wa po qo pri vre de, pre hram be ne in du stri je i vo do pri vre de Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne \or |e Bu ga rin je na ja vio stru~ ni skup ko ji }e Ko mo ra or ga ni zo va ti u sa rad wi s Austrij skim po qo pri vred nim kla ste rom, a ko ji }e bi ti po sve }en or gan skoj po qo pri vre di. – Vla di Voj vo di ne je pro sle |en pred log da se Voj vo di na pro gla si za re gion bez GM-or ga ni za ma da bi se na taj na ~in otvo ri la vra ta za pri kqu ~e we re gi ja ma po ve za nim po istom osno vu, kao i za raz voj or gan ske pro iz vod we – re kao je Bu ga rin. Di rek tor Kom pen za ci o nog fon da Mi lan \a kov je na ja vio da taj Fond pr vi put na stu pa sa mo stal no na Po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du, a u sre du, 16. ma ja, or ga ni zu je skup na te mu „Pred no sti si ste ma jav nih skla di {ta za re gion“. Sa mo stal ni sa vet nik u Bi rou Pri vred ne ko mo re Sr bi je za re gi o nal nu sa rad wu dr Zo ran Bo jo vi} na ja vio je sa sta nak Rad ne gru pe za po qo pri vre du Fo ru ma CEF TA ko mo ra ko ji }e se odr à ti 15. ma ja, a bi }e pri sut ni pred stav ni ci svih ~la ni ca CEF TA-e. Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam odr à }e se od 12. do 18. ma ja na No vo sad skom saj mu. S. G.

„Lidl” sti `e u Su bo ti cu Ne ma~ ki la nac su per mar ke ta „Lidl„ pla ni ra otva ra we su per mar ke ta u Su bo ti ci, na po v r { i n i od 2.000 kva drat nih me ta ra, na ja vqe no je na pres kon fe ren ci ji u ovom gra du. Ovaj la nac je ku pio ze m qi { te na po t e z u pre ma Pa li }u, a ka ko je re ~e no, na is toj lo ka ci ji }e se pa r a l el n o gra d i t i i {o ping-cen tar austrij ske fir me „Kvin te ra„. Pla ni ra na je grad wa cen tra po vr {i ne 10 hi qa da kva drat nih me ta ra, gde }e bi ti sme {te ne pro dav ni ce ode }e i obu }e po put „Wu jor ker“-a, „C&A“, „Ta ko“-a i dru gih rob nih mar ki sa ne {to po voq ni jim ce na ma, kao i ugo sti teq ski objek ti. Ka ko je na ja vio me na xer „Kvin te re„ @il bert Raj te rer, iako je re~ o dve odvo je ne in ve sti ci je, oba pro jek ta }e bi ti u pot pu no sti po ve za na ka da su ro ko vi u pi ta wu.

“U ce lom kom plek su bi }e otvo re no oko 300 rad nih me sta, a Su bo ti ~a ni }e do bi ti mo de ran {o ping cen tar u ko me }e mo }i da ku pu ju hra nu, ku} ne po trep {ti ne, ode }u i obu }u po ni `im ce na ma i ne }e vi {e mo ra ti da idu u Ma |ar sku zbog to ga”, re kao je Raj te rer. Gra do na ~el nik Sa {a Vu ~i ni} je iz ra zio za do voq stvo {to su ove dve kom pa ni je od lu ~i le da in ve sti ra ju u Su bo ti ci. On je na gla sio da je lo kal na sa mo u pra va u~i ni la sve ka ko bi i ovaj in ve sti tor sve po treb ne do zvo le do bio na vre me i u ro ku. “Lidl ima 10 hi qa da obje ka ta u Evro pi. Na kon otva ra wa mar ke ta na Pa li} kom pu tu, pla ni ra no je da se otvo ri jo{ ne ko li ko obje ka ta na raz li ~i tim lo ka ci ja ma u gra du”, re kao je Vu ~i ni}, ko ji je do dao da }e osim mo gu} no sti za po {qa va wa, Su bo ti ~a ni ima ti i mo gu} nost ra zno vr sni je ku po vi ne.

Aviokom pa ni ja vi si u va zdu hu Vla de Sr bi ja i Cr ne Go re po dr à va ju ini ci ja ti vu osni va wa re gi o nal ne aviokom pa ni je, ali ona je te {ko ostvar qi va zbog ~i we ni ce da me nax ment, ko ji uglav nom gle da par ci jal ne in te re se, ima po sled wu re~, oce ni li su ju ~e re sor ni mi ni stri Mi lu tin Mr ko wi} i An dri ja Lom par. Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} je na kon pot pi si va wa Ugo vo ra o po tvr |i va wu kon ti nu i te ta pru à wa uslu ga u va zdu {nom sa o bra }a ju Sr bi je i Cr ne Go re ka zao no vi na ri ma da se za la è za ve }i uti caj dr à ve na aviokom pa ni je, ali da sa da me nax ment ima po sled wu re~. Vla da po dr à va ini ci ja ti vu za udru ì va we aviokom pa ni ja, ali je ona te {ko ostvar qi va zbog par ci jal nih in te re sa kom pa ni ja, na veo je Mr ko wi}. „Me nax ment od lu ~u je, ali mi }e mo ih te ra ti da se udru ù ju i ra de u in te re su svih kom pa ni ja”, is ta kao je mi ni star.

Po qo pri vred ni ci u Voj vo di ni i cen tral nom de lu Sr bi je, ne za do voq ni po li ti kom sub ven ci o ni sa wa, ju ~e su blo ki ra li re gi o nal ne i lo kal ne sa o bra }aj ni ce. Po wi ho vim re ~i ma, pro te sti su or ga ni zo va ni na 78 me sta u Voj vo di ni i 27 u cen tral noj Sr bi ji. Trak to ri su na dru mo vi ma osta li i na kon po sle po dnev nog raz go vo ra s pred sed ni com Skup {ti ne Sr bi je Sla vi com \u ki}-De ja no vi}, ko ja za me wu je pred sed ni ka Re pu bli ke, a na ja vqe no je da }e pro te sti bi ti na sta vqe ni i na red nih da na. \u ki}-De ja no vi} je, ka ko su pre ne le agen ci je, po zva la ne za do voq ne po qo pri vred ni ke da pre ki nu blo ka du, po ru ~iv {i im da }e pro ble me zbog ko jih pro te stu ju re {a va ti na red na vla da jer ni je re al no o~e ki va ti da }e ova pro me ni ti ured bu o sub ven ci o ni sa wu de set da na pred par la men tar ne iz bo re. Iz Mi ni star stva po qo pri vre de su na gla si li da ne ma po vrat ka na sta ri si stem sub ven ci ja, na vo de }i

Iz op {ti ne Ko va ~i ca ka Be o gra du kre nu lo je ju ~e uju tru oko 140 trak to ra, ali ih je po li ci ja za u sta vi la na ula sku u Pan ~e vo. Ka ko je za „Dnev nik” ka zao pred sed nik Udru `e wa „Pa o ri” iz Cre pa je Mi ro slav Gru ba nov, trak to ri su bi li is prav ni, i{li su u ko lo ni i ni je bi lo ni jed nog raz lo ga da im se one mo gu }i da u~e stvu ju u sa o bra }a ju. – Ni je nam ja sno za {to nam se us kra }u je pra vo na slo bod no kre ta we, slo bo de Usta vom za ga ran to va ne sva kom gra |a ni nu. Bez ika kvog ob ja {we wa po li ci ja nas is kqu ~u je iz sa o bra }a ja, one mo gu }a va u na me ri da, kao gra |a ni, do |e mo do Be o gra da i is ka `e mo ne za do voq stvo agrar nom po li ti kom ko ja je mi mo svih evrop skih nor mi jer ni jed na ze mqa u Evro pi ne ma po li ti ku pre mi ra wa po ki lo gra mu pri no sa ve} go di na ma – na gla sio je Gru ba nov. Trak tor ske blo ka de ju ~e su po sta vqe ne i na pu tu od No vog Sa da

ên ta. Na li cu me sta bi li su pri pad ni ci po li ci je, ko ji su nad gle da li pro test ra ta ra, ali to kom pro te sta ni su za be le è ni ni ka kvi in ci den ti. Pred sed nik Uprav nog od bo ra zre wa nin skog Udru è wa ze mqo rad ni ka Og wen Rac kov iz ja vio je da su pa o ri po no vi li mar tov ski pro test pr ven stve no zbog to ga {to ni su is pu we ni wi ho vi zah te vi o

su trak to ri ma na sa o bra }aj ni ce kod [i da, gde ih je bi lo sto ti nak, blo ki rav {i i gra ni~ ni pre laz To var nik. Pro te sto va li su i kod Ru me, za tvo ri li iz laz za auto put kod Pe }i na ca... Po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi} je na gla sio da je no vi si stem sub ven ci o ni sa wa po ko li ~i ni, a ne

ê ka se razgovor u Vla di – Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je è le la da ~u je na {u stra nu jer je pret hod no raz go va ra la s oni ma ko ji vo de po qo pri vre du Sr bi je. Uvi de la je u ~e mu je pro blem i ka za la da }e po no vo raz go va ra ti s mi ni strom Du {a nom Pe tro vi }em. Ta ko |e, re kla nam je da }e tra ì ti da se zbog ovo ga odr ì van red na sed ni ca Vla de – re kao je Mi ro slav Iv ko vi}, iz nev {i o~e ki va we da }e pro te sti bi ti na sta vqe ni da nas i su tra, te da }e se u Vla di o „se qa~ koj bu ni” ozbiq no raz go va ra ti tek za dva-tri da na, kao i pro {log pu ta.

Trak to ri na pu te vi ma

da u blo ka di pu te va u~e stvu je deo ne za do voq nih po qo pri vred ni ka, a da de set naj ve }ih udru `e wa pa o ra ne po dr `a va ju ovaj pro test. Je dan od or ga ni za to ra pro te sta Mi ro slav Iv ko vi} za „Dnev nik” je re kao da je ju ~e u cen tral noj Sr bi ji bi lo 700 trak to ra, naj vi {e u Alek sin cu i Kra gu jev cu, a na voj vo |an skim dru mo vi ma oko dve hi qa de ma {i na. Me |u tim, po mo} nik na ~el ni ka Upra ve sa o bra }aj ne po li ci je MUP-a Sr bi je Bran ko Pan to vi} iz ja vio je da su do 15 sa ti blo ki ra na 42 put na prav ca s oko hi qa du trak to ra. U sva kom slu ~a ju, pro pu {ta ni su hit ni slu ~a je vi, od no sno bo le sni, sta ri, trud ni ce, de ca, Hit na po mo}, Voj ska, po li ci ja, va tro ga sci...

ka Sr bo bra nu, kod ê ne ja. Po li ci ja je auto mo bi le iz prav ca No vog Sa da usme ra va la na auto put, a pro pu {ta ni su sa mo hit ni slu ~a je vi. – Osta }e mo ove dok na {i zah te vi ne bu du is pu we ni – ka zao je po qo pri vred nik sa ê ne ja Mi lan ûr ~i}, uka zu ju }i na maw ka vo sti agrar ne po li ti ke i na gla siv {i da su po qo pri vred ni ci pro te ste or ga ni zo va li sa mo i ni ci ja tiv no i da iza to ga ne sto ji ni jed no po qo pri vred no udru è we. Zre wa nin ski po qo pri vred ni ci trak to ri ma su ju ~e oko 11 ~a so va blo ki ra li sa o bra }aj s obe stra ne @a baq skog mo sta na Ti si, na ma gi stral nom pu tu iz me |u Zre wa ni na i No vog Sa da. S pe de se tak trak to ra blo ki ra li su i ulaz u ba nat sko se lo

Po po da ci ma MUP-a Sr bi je, ju ~e su blo ki ra ni put ni prav ci od Zre wa ni na ka Be o gra du i ka No vom Sa du, No vom Be ~e ju i Vr {cu. Blo ki ran je bio put i od Ki kin de ka Me len ci ma, gde se na sva ki sat vo zi la pro pu {ta ju, kao i put od Ki kin de pre ma No vom Kne è va cu i ô ki i vi {e lo kal nih sa o bra }aj ni ca. Ju ~e je bio blo ki ran put od Srem skih Kar lo va ca do Pe tro va ra di na, iz me |u In |i je i Sta re Pa zo ve, kao i put ni pra vac [aj ka{–Ko viq. Ta ko |e, i put ni pra vac Ba~ ki Pe tro vac – Oxa ci, kod skre ta wa za Ma gli}, kao i sam Ma gli}. Na pod ru~ ju Su bo ti ce bi le su blo ki ra ne sve pri kqu~ ni ce auto pu tu E-75 (na Ko ri do ru 10), kao i pu te vi Su bo ti ca–Ke le bi ja i Su bo ti ca–Som bor. Ne za do voq ni po qo pri vred ni ci blo ki ra li su i pu te ve Srem ska Mi tro vi ca – Ku zmin, Pe }in ci–Sur ~in, Be la Cr kva – Vr {ac, kao i put Sil ba{ – Ba~ ki Pe tro vac. vra }a wu sta re ured be i kri te ri ju ma za sub ven ci o ni sa we po qo pri vred ne pro iz vod we. Rac kov je do dao da oni tra è i da se rok za po de lu bo no va za sub ven ci o ni sa no di zelgo ri vo pro du ì do 1. ju na. Srem ski po qo pri vred ni ci ju ~e u pre po dnev nim ~a so vi ma iza {li

po hek ta ru, uve den ra di „fer i ko rekt ni je di stri bu ci je ogra ni ~e nih fi nan sij skih sred sta va agrar nog bu xe ta na ve }i broj ko ri sni ka”, a sve u ci qu pod sti ca wa pro duk tiv no sti do ma }e po qo pri vre de. Eki pa „Dnev ni ka” Foto: S. [u{wevi}

~etvrtak26.april2012.

dru[tvo PRED UPIS U SREDWE [KOLE

KOLIKO BUKA UTI^E NA NA[E ZDRAVQE

Na glu vi zbog stal ne ga la me Na{a svakodnevica podrazumeva sve ve}u buku, bilo da ona poti~e od saobra}aja, rada ma{ina ili glasne muzike koja je uobi~ajena u kafi}ima, disko klubovima, na rok koncertima... Oni koji `ive u prometnim ulicama u gradovima navikli su se na buku, gotovo je i ne prime}uju, ali lekari upozoravaju da to ne zna~i da ona nije {tetna po zdravqe. Psiholo{ko dejstvo buke na ~oveka nemogu}e je definisati niti izmeriti. Ka-

rakteristi~no za buku je da isti zvu~ni nadraàj moè razli~ito da deluje na qude. Jedni mogu da ga osete kao buku, a drugi kao prijatne zvukove. Na primer, cvrkut ptica za jedne je uìvawe, a drugima smeta jer ga doìvqavaju kao galamu. Isto je i s grajom dece. Zato je te{ko dati jedinstvene kriterijume za ocenu {tetnog uticaja buke na qudski organizam. Kada je u pitawu buka u komunalnoj sredini, moè se re}i da postoje tri glavna izvora: saobra}aj, ìvotna delatnost qudi i industrija. Ispitivawe komunalne buke je sloèn zadatak jer su weni izvori raznovrsni, a wihov pojedina~ni uticaj i doprinos je veoma te{ko odvojiti od drugih fak-

zike koju slu{aju gotovo ceo dan. Kada se ovako glasna muzika slu{a na slu{alice, {tetni efekti po sluh su jo{ ve}i. Iako kod nas nema takvih preciznih statisti~kih podataka, zna se da su i na{i mladi qudi izloèni opasnosti od o{te}ewa sluha. Neretko na ulicama sre}emo mlade koji na slu{alice slu{aju muziku, a ona je toliko glasna da je ~uju i prolaznici. – Buka je svaki nepoèqni i neugodni zvuk, {to je {iroka definicija jer za nekoga je cvrkut ptica prijatan, a nekome i taj zvuk smeta i oteàva rad – kaè dr Jo van ka La li}. – Problem je u tome {to su na{a deca od najranije mladosti naviknuta na to da slu{aju glasnu muziku i da borave i rastu u buci pa im je kad do|u do puberteta, svakodnevica prosto nepojmqiva bez buke, posebno preglasne muzike. Iako oni tvrde da im takva muzika prija, nisu svesni toga da je upravo ona krivac za o{te}ewe sluha. Ukoliko je izloènost buci dugotrajna, o{te}ewa sluha mogu biti trajna. Normalno uvo ~uje od 0 do 120 decibela. Socijalni kontakt podrazumeva od 0 do 45 decibela, a o{te}ewe bukom nastaje posle 80 decibela. [tetni efekti buke su ve}i od isprekidane buke nego od kontinuirane. Naj~e{}e se o{te}uje slu{ni organ, ali trpe i drugi organi: srce ubrzano radi, ritam disawa je poreme}en, kao i koncentracija i pa`wa. Buka intenziteta 65 decibela, a to je buka s kojom se svakodnevno susre}emo na ulici, dovodi do poreme}aja mnogih funkcija organizma. Direktne veze izme|u cen-

Pucaw groma i buka u diskoteci iznose 120 decibela, a rad pneumatskog kompresora i boravak na rok koncertima od 115 do 120 tora `ivotne sredine. Po najnovijim nau~nim shvatawima, buka predstavqa vrstu aerozaga|ewa. Kao {to velike koli~ine raznih aerozaga|ewa {tete zdravqu, tako i buka, pogotovo ona koja dugo kontinuirana traje, mo`e da {teti zdravqu. Neke procene govore da je vode}a profesionalna bolest u SAD o{te}ewe sluha. Statistike govore da je od 28 miliona Amerikanaca koji imaju to o{te}ewe tre}ina ga dobila usled delovawa buke. I u zemqama EU preduzimaju se brojne akcije da bi se smawio broj qudi s o{te}ewem sluha izazvanog bukom. Nastoji se smawiti atak na sluh gde god je to mogu}e. Tako se pregovara s proizvo|a~ima audio-opreme da se smawi ja~ina zvuka kod aparata, a posebno onih koji se slu{aju na slu{alice. Naime, uo~eno je da sve ve}i broj mladih qudi ima trajno o{te}en sluh zbog preglasne mu-

tara za sluh i vegetativnih centara koji upravqaju va`nim ìvotnim funkcijama obja{wavaju delovawe buke na osnovne vitalne funkcije organizma. Buka je jedan od stresogenih faktora na{eg okruèwa. Koliko je na{ sluh ugroèn od buke govore primeri: pucaw groma i buka u diskoteci iznose 120 decibela, a rad pneumatskog kompresora i boravak na rok koncertima od 115 do 120. Ako je ~ovek izloèn takvoj buci vi{e od pet minuta, postoji rizik od nepovratnog o{te}ewa sluha. Kosilica za travu i kamionski saobra}aj proizvode buku ja~ine 90 decibela, {to boravak u ovakvom okruèwu ~ini neprijatnim i izaziva uznemirenost i nervozu. Gradski saobra}aj proizvodi buku ja~ine 80 decibela, a usisiva~ 70 decibela. Mirna kancelarija ima ja~inu zvuka 50 decibela, {to predstavqa atmosefru ugodnu za rad. J. Barbuzan

dnevnik

Bu du} nost od re |u ju i ni jan se Dok broje posledwe nedeqe u osnovnoj {koli, i ovogodi{wi osmaci, kao i wihovi prethodnici, poku{avaju da to vreme iskoriste za sticawe {to boqih pozicija pri konkurisawu za daqe {kolovawe. I ovaj put te pozicije mere se brojem bodova s kojim }e svaki svr{eni osmak iza}i iz osnovne {kole, a za sticawe tih bodova ostalo je jo{ malo vremena. I dok smo o osnovnim bodovima, u koje se preta~u ocene iz posledwa tri razreda osnovne {kole i rezultati s takmi~ewa iz osmog razreda, te bodovima sa zavr{nog i, ako su u pitawu {kole za talente, prijemnog ispita, ve} pisali, ovaj put pozabavi}emo se takozvanim nevidqivim bodovima, to jest nijansama koje, u odre|enim situacijama, mogu uticati na pozicionira we kan di da ta za sred wo {kol ce na rang-li sta ma za upis na `eqeni smer. Naime, kada se pri rangirawu svr{enih osmaka, na osnovu kona~nog zbira svih sakupqenih bodova, desi da vi{e kandidata ima isti broj bodova, odlu~uju ba{ te nijanse. Pri rangirawu za redovne sredwe stru~ne {kole i gimnazije, ako vi{e kandidata ima isti broj bodova, prednost }e imati vukovci, pa ako i wih

ima vi{e, ili ih, recimo, nema, odsko~i}e kandidati s ve}im bro jem bo do va po osnovu takmi~ewa iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, za tim oni koji su bodove sakupili na takmi~e wi ma iz osta lih predmeta i na kraju, izvesnu prednost }e ima ti osma ci ko ji osvoje vi{e bodova na zavr{nom ispitu. I u ve}ini {kola za talente redosled pri rangirawu vi{e kandidata s istim

Pri rangirawu za redovne sredwe stru~ne {kole i gimnazije, ako vi{e kandidata ima isti broj bodova, prednost }e imati vukovci, pa ako i wih ima vi{e, ili ih, recimo, nema, odsko~i}e kandidati s ve}im brojem bodova po osnovu takmi~ewa iz materweg jezika i matematike brojem bodova zavisi}e u prvom redu od posedovawa diplome „Vuk Karaxi}“. U filolo{kim gimnazijama zatim }e se vrednovati bodovi s takmi~ewa iz svih predmeta osim materweg i stranog jezika jer se u tim gimnazijama iz ova dva predmeta takmi~ewa boduju posebno. Po-

sle toga, izvesnu prednost dobi}e kandidati s ve}im brojem bodova na prijemnom i na kraju, na zavr{nom ispitu. Sli~no je i u matemati~kim gimnazijama, s tim {to, posle „vukovaca“, ovde idu oni s bodovima s takmi~ewa iz fizike, pa tek onda s takmi~ewa iz ostalih predme-

STOP ZLOSTAVQAWU NA RADU

Rad ni~ ka re~ ma we vre di od ga zdi ne Vojvodina je postigla dobre rezultate, po tome je i lider u regionu u oblasti ravnopravnosti polova, ali i poboq{awu polo`aja Roma, kao bitnih segmenata po{tovawa qudskih prava. Ipak, potrebno je da takve rezultate postigne i u drugim oblastima kao {to je po{tovawe prava zaposlenih, spre~avawe zlostavqawa na radu i eliminisawu bilo kog vida diskriminacije u odnosima poslodavaca i radnika, izjavio je pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin na ju~era{woj tribini “Stop zlostavqawu na radu” koju je u Skup{tini Vojvodine organizovao Savez samostalnih sindikata Vojvodine u saradwi sa ABF iz [vedske i Fondom za

evropske poslove, a uz finansijsku pomo} Evropske unije. - Situacija na terenu pokazuje da je vrlo te{ko razlu~iti {ta je zlostavqawe na radu a {ta povreda prava iz radnih odnosa. Dokazivawe ovog kr{ewa qudskih prava tako|e je ote`ano i zbog toga {to se ono naj~e{}e ~ini bez svedoka. Problem predstavqa i nedefinisana kaznena politika i nedovoqna sudska praksa pa je potrebno da sudovi budu efikasniji i br`e re{avaju zahteve kako bi zlostavqa~i znali {ta im sledi ako nastave sa tom praksom - istakao je Vasin dodaju}i da

postoji i problem primene propisa jer je to te`e od samog dono{ewa zakonskog akta. On je ukazao da je za suzbijawe zlostavqawa na radu potreban jak sindikat, jak tim stru~nih i obu~enih qudi, jaka inspekcija rada kao i Kancelarija za evropske integracije koja }e koordinirati sa evropskim iskustvom. - Predla`emo da se uvede praksa da razgovoru poslodavaca i zaposlenog prisustvuje ili ~lan sindikata, ovla{}eni predstavnik zaposlenih ili neko drugi kako bi se

S PROLE]NIM DANIMA STI@U I KRPEQI PRVI SASTANAK KOMISIJE KOJA VODI RA^UNA O PRISTUPA^NOSTI U ZREWANINU

Blo ka da za in va li de i trud ni ce Stvarawe pristupa~nog okruèwa jeste dugotrajan proces u kojem je neophodno da zajedni~ki u~estvuju lokalna samouprava, stru~waci i gra|ani, a formirawem i po~etkom rada Komisije za sprovo|ewe Lokalnog akcionog plana za pristupa~nost grada Zrewanina, na~iwen je zna~ajan korak u tom pravcu. Ovo je, nakon prvog sastanka te Komisije, konstatovao wen predsednik Sla vo qub Epi fa ni}. – îwenica je da je u Zrewaninu ve}ina javnih objekata i saobra}ajnica, a time i usluga, nepristupa~no ili te{ko dostupno gra|anima koji se oteàno kre}u, a u tu grupu ubrajam osobe s invaliditetom, ali i stare, roditeqe s malom decom, bolesne i trudnice – primetio je Epifani}. Komisiju za sprovo|ewe Lokalnog akcionog plana za pristupa~nost imenovalo je Gradsko ve}e na sednici odrànoj 20. marta i ~ine je Bra ni slav Mar -

ti nov, Da ni ca Me dve dev, Eu|e ni ja Be su i Pa vle Kar le ~ik, ispred Gradske uprave, kao i predstavnici udruèwa gra|ana Ne nad Kr ba vac, Ali sa Ha lak i Slavoqub Epifani}. Prvi sastanak je iskori{}en za me|usobno upoznavawe ~lanova Komisije, razgovor o razli~itim vi|ewima pristupa~nosti i planirawe aktivnosti za naredni period. – U skladu sa svojim ovla{}ewima, Komisija }e predloìti konkretne mere za realizaciju LAP-a za pristupa~nost. Tako|e, posebna pa`wa bi}e posve}ena promociji koncepta “dizajna za sve” i informisawu javnosti o potrebama i zna~aju stvarawa okruèwa pristupa~nog svim gra|anima – kazao je Epifani}, i pojasnio da se pod pristupa~nim okruèwem podrazumeva fizi~ka dostupnost javnih objekata i prostora, ali i usluga, poput javnog prevoza, i informacija u razli~itim oblicima. @. Balaban

ta, a na kraju oni s ve}im brojem bodova na prijemnom i zavr{nom ispitu. U gimnazijama i odeqewima za sportiste prednost nad „vukovcima“ ima}e oni s boqim sportskim rezultatima. Na tre}em mestu po va`nosti ovde su bodovi s takmi~ewa iz svih predmeta, a zatim slede oni s ve}im brojem bodova na zavr{nom ispitu. Prvi me|u jednakima pri rangirawu za bilingvalna odeqewa }e biti „vukovci“, zatim oni koji su briqirali na takmi~ewima iz materweg i stranog jezika, pa na ostalim takmi~ewima, zatim na prijemnom i kona~no na zavr{nom ispitu. I u umetni~kim {kolama je redosled isti, jedino {to su ovde bodovi sa svih takmi~ewa ravnopravni i odmah posle diplome „Vuk Karaxi}“. U muzi~kim {kolama, od ve}eg broja kandidata s istim brojem bodova izdvoji}e se oni koji sakupe vi{e bodova na prijemnom ispitu iz glavnog predmeta, dok }e u baletskim {kolama prednost dobiti oni s bodovima iz takmi~ewa, pa zatim oni s vi{e bodova s prijemnog i, kona~no, presudi}e op{ti uspeh u posledwa tri razreda redovne i osnovne baletske {kole. D. Deve~erski

Opa snost vre ba u du bo koj tra vi Za predstoje}e prazni~ne dane meteorolozi najavquju toplo i sun~ano vreme pa }e se veliki broj gra|ana uputiti na izlete u prirodu. Uz ro{tiq, druèwe i {etwu malo ko }e pomisliti na krpeqe koji vrebaju u travi i `buwu. Aktivnost tog zglavkara po~iwe s prvim prole}nim danima, traje sve do kasne jeseni, hrani se prvenstveno krvqu ìvotiwa a potom i qudi. @ivi u travi i kro{wama drve}a, na zelenim povr{inama dvori{ta, parkova, livada i {uma. Ujed krpeqa ne boli, ali moè biti veoma opasan ako je insekt zaraèn bakterijom koja preko sline stiè u krv ~oveka. Tada moè da prenese razne zarazne bolesti od kojih je najpoznatija Lajmska. Krpeq je veoma sitan, ali kada se nahrani krvqu, moè biti velik kao zrno pasuqa. On svoju `rtvu ne traì aktivno, kao na primer komarac, ve} nepomi~no ~eka na vrhovima travke ili grma da `rtva pro|e pored, o~e{e travku ili granu i tada se zaka~i noìcama za wu. Moè i po ne-

koliko sati da na ìvotiwi ili ~oveku traì najpovoqnije mesto gde }e svojom o{trom rilicom da ubode koù i sisa krv. – Krpeqi mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, naj~e{}e bakterije borelije koja moè prouzrokovati Lajmsku bolest – kaè dr Sla |a na Po po vi}. – Nije svaki krpeq zarazan i opasan po zravqe, ali kako to ne moète ta~no znati, najboqe je preduzeti preventivne mere. Prilikom {etwe u prirodi poèqno je hodati obeleènim stazama. Izbegavajte nepotrebno provla~ewa kroz grmqe, leàwe na travi i odlagawa odevnih predmeta na grmqe. Nosite prikladnu ode}u: dugih rukava i nogavica, svetlih boja jer se na wima krpeq lak{e uo~ava. Najboqe je u prirodu oti}i u ode}i od nekog glatkog materijala koji nema dla~ice kao vuna ili flanel, jer se krpeqi na wih lak{e “prika~e”. Otkrivene delove tela i ode}u vaqa poprskati ili premazati nekim od repelenata, sredstava koja odbijaju krpeqe. Wihovo dejstvo je do {est sati.

Pri povratku iz prirode vaqa odmah presvu}i ode}u i pa`qivo pregledati celo telo. Va`no je pregledati mesta gde je koà najtawa: pazuh, ispod dojke, oko pupka, prepone, na glavi i iza uha. Eventualno otkriven krpeq treba {to pre da se odstrani s koè. – Najboqe ga je odstraniti pincetom, i to tako {to se krpeq zahvati {to bliè koì. Ne sme se premazivati acetonom, benzinom, uqem ili nekim drugim sredstvom jer se tada moè dogoditi da krpeq izbaci sadràj iz stomaka u krv, {to moè biti opasno ukoliko je zaraèn. Izva|enog krpeqa treba spaliti, a ruke dezinfikovati. Ukoliko ne moète da ga izvadite, najboqe je obratiti se lekaru koji }e ga stru~no izvaditi. Lekarsku pomo} vaqa potraìti i ako se oko mesta uboda javi crvenilo, blagi otok, temperatura, jeza, malaksalost, glavoboqa, uve}awe limfnih `lezda – kaè dr Popovi}. J. B.

izbeglo da zlostavqani ne moè da dokaè svoje tvrdwe jer naspram svoje ima re~ poslodavca rekao je Vasin. Na skupu su se ~uli i predlozi da se u kolektivnim ugovorima unesu odredbe koje se odnose za zlostavqawe na radu, posticawe poslodavaca na unapre|ewu radne sredine i usvajawe kodeksa pona{awa, zatim podsticawe socijalnog dijaloga efikasnijim ukqu~ivawem dràve, poslodavaca i sindikata, pa i da je potrebno formirati udruèwa i savetovali{ta za `rtve zlostavqawa. ûo se i predlog za otvarawe kancelarije za borbu protiv mobinga na vi{e nivoa sindikalne organizovanosti. Q. Male{evi}

Ne rad no u uto rak i sre du Po Zakonu o dr`avnim i drugim praznicima u Srbiji, Praznik rada je dr`avni praznik i praznuje se dva dana. To zna~i da su ove godine neradni dani utorak i sreda, 1. i 2. maj. Q. M.

Ku ban ci do la ze Stru~waci Centra za molekularnu imunologiju iz Havane, gde je ispitana vakcina protiv raka plu}a, poseti}e polovinom maja Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, gde }e imati priliku da se upoznaju s na~inom rada i proizvodwom, ali i razmotre na~ini budu}e saradwe, najavio je ju~e direktor „Torlaka” dr Bra ni slav La zi}. On je podsetio na to da je nedavno potpisano pismo o namerama, nakon ~ega je Institut s Kube „Torlaku” dostavio prvu medicinsku dokumentaciju o vakcini za rak plu}a „cimaveks EFG”.

U SUBOTU U KAMENICI ZBOG PLANINARSKOG MARATONA

Pre pod ne bez sa o bra }a ja na Fru {ko gor skom pu tu Pla ni nar ski ma ra ton na Fru {koj go ri odr `a va se u su bo tu i ne de qu, a o~e ku je se u~e {}e pre ko 10.000 ma ra to na ca i qu bi te qa pri ro de. Ta ko je u su bo tu od re |e na i pri vre me na za bra na sa o bra }a ja za sva mo tor na vo zi la od 6.30 do 11.30 sa ti na Fru {ko gor skom pu tu u Srem skoj Ka me ni ci, od obi la zni ce do Po po -

vi ce. Za bra na se ne od no si na auto bu se jav nog grad skog pre vo za, pri o ri tet na vo zi la i slu `be na vo zi la ma ra to na. Od po ne deq ka u 15 do ne de qe u 18 sa ti za bra wu je se za u sta vqa we i par ki ra we na Fru {ko gor skom pu tu, od pla ni nar skog do ma „«@e le zni ~ar„» do auto bu ske okret ni ce na Po po vi ci. A. L.

USKORO NA RASKRSNICI BULEVARA EVROPE I CARA LAZARA

Radovi obustavili sa o bra }a j

Zbog as fal ti ra wa ko lo vo za, od 28. apri la do 1. ma ja pri vre me no }e bi ti za bra wen sa o bra }aj na ras kr sni ci Bu le va ra Evro pe, Bu le va ra Ca ra La za ra, Uli ce Ca ra Du {a na i Ive An dri }a i ras kr sni ci Uli ca Ive An dri }a i He ro ja Pin ki ja. I auto bu si 7, 9, 11a, 11b i 12, od no sno oni ko ji pro la ze kroz ove ras kr sni ce, pro me ni }e tra se. G. ^.

Novosadska ~etvrtak26.april2012.

Ama zon ke u mo di ma ri {u ba{ mu {ki, sa sve pe sni ca ma. Ovo se mo glo ~u ti od ne ko li ci ne sred wo {kol ki, a raz lo zi za su ko be su na ~e {}e qu bav ni ja di, pre o ti ma we mo ma ka i sli~ ne „ti nej yer ske mu ke”. [ta se to de {a va sa da na {wim klin ci ma i klin ka ma i ku da to vo di? Na rav no da je tu ~a, ~ar ki, ver bal ni og mal tre ti ra wa i sve ga osta log bi lo i ra ni je, ali sve je bi lo, ne ka ko, na iv ni je pod vo |e no pod onu „mla dost, lu dost”. Me |u tim, sa da je si tu a ci ja da le ko ozbiq ni ja jer se va ju {ip ke, ci gle, tu ~e se sni ma ju i po sta vqa ju na in ter net, po {to va we pre ma sta ri ji ma ble di, a de voj ~i ce se sve ma we raz li ku ju od de ~a ka. B. Markovi}

Ki sa~ bez vo de pet sa ti Vo de da nas od 8 do 13 ~a so va ne }e ima ti Ni ko la jev ska uli ca, Na to {e vi }e va i Uli ca \u re Jak {i }a zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. U Ki sa -

~u vo de ne }e bi ti od 9 do 14 ~a so va. Iz istog raz lo ga bez vo de }e bi ti na se qe Ste pa no vi }e vo od 9 do 14 ~a so va. I. D.

Pro mo ci ja kwi ge „Dru gar stvo” Pro mo ci ja kwi ge de~ je po e zi je „Dru gar stvo”, auto ra Do brin ke Ob rov ski, odr `a }e se su tra u 17 ~a so va u Klu bu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Ulaz je slo bo dan. G. ^.

V remeploV

Pro le} ni Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta bi }e odr àn da nas od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Sa jam je pro daj nog ka rak te ra, a bi }e vi {e od 50 iz la ga ~a i 15.000 iz lo è nih pred me ta. Bi }e iz lo è ni de lo vi na rod nih no {wi, de ta qi, ukra si iz gra |an skih i se o skih sre di na. Na ma ni fe sta ci ji se bes plat no pro ce wu ju pred me ti, a omo gu }e na je i raz me na. A. J.

hronika U DOMU ZDRAVQA JU^E [TRAJK UPOZOREWA

Ma we pla te ne }e, ve }e zarade tra è Za po sle ni u no vo sad skom Do mu zdra vqa ju ~e su na je dan sat ob u sta vi li rad - od 11 do 12 ~a so va - ka ko bi se ~uo wi hov glas ne za do voq stva zbog lo {e ma te ri j al n e si t u a c i j e. U re ~ e n o vre me oku pi li su se is pred am bu lan ti Do ma zdra vqa i po ru ~i li da su raz lo zi za {trajk upo zo re wa so ci jal ni, a ne po li ti~ ki. - Ovo ni je {trajk upo zo re wa be l ih man t i l a, ne g o {trajk upo zo re wa svih rad nih qu di zdrav stva, ko ji se na la ze u naj te òj ma te ri jal noj si tu a ci ji do sa d a. Cr t a je pod v u ~ e n a. Stru kov no, mo ral no i eti~ ki smo uru {e ni i ta ko vi {e ne mo è. @e li mo da ob ja sni mo na {im pa ci jen ti ma da ovo ni je upe re no pro tiv wih, ne go je za wi ho vo do bro. Ko è li da ga le ~i ne za do voq ni le kar ko ji dnev no pre gle da 50 do 70 pa ci je na ta? Le kar ta da ne }e mo }i da pru ì ade kvat nu zdrav stve nu za {ti tu svom pa ci jen tu - na gla sio je pred sed nik Sin di ka ta Do ma zdra vqa Da ni jel @u pi} is pred li manske am bu lan te. Na po mi we da ni je u pi ta wu sma we we pla ta za de set od sto, i is ti ~e da }e sta bil ni deo iz no si ti 60 po sto pla te, a va ri ja bil ni 40, ko ji se mo ra ostva ri ti u~in kom. Za po sle ni u zdrav stvu su na 28. me stu po vi si ni za ra da u jav nom sek to ru i to je sra mo ta s ob zi rom na ni vo obra zo va wa ovog de la dru {tva, na po me nuo je pred sed nik Sin di ka ta zdrav -

stva i so ci jal ne za {ti te Ju `no b a~ k og okru g a Da r i b or Stje pa no vi}. - Na {i zah t e v i su oprav d a ni, na r o ~ i t o ka d a go v o r i mo o lo {em ma t e r i j al n om po l o ` a ju. Tra ` i mo od mah po v e } a w e

za r a d a za sve u zdrav s tvu. Dru gi zah t ev je da se od l o ` i pla }a w e na osno v u bro j a pa c i j e na t a, jer se po k a z a l o da to ima ne g a t iv n e efek t e po pa c i j en ta u pri m ar n oj zdrav s tve n oj

Go di na ma u po tra zi za po slom

Kad si la pri ti sne bi li du `ni da joj da ju bes plat no i stan i hra nu. Ta ko |e, gra |a ni su bi li du `ni da u svo jim ku }a ma, raz u me se o svom tro {ku, ne gu ju ra we ne i bo le sne voj ni ke. Na rav no, to im je ve o ma te {ko pa da lo. Ne ki ni su ima li do voq no hra ne ni za se be, ali si la bo ga ne mo li! N. C.

Sa jam edu ka ci ja, prak si i po slo va „Ke rij er dejs” odr àn je ju ~e u auli Ma ster cen tra No vo sad skog saj ma, a po sao, ili prak su, nu di lo je 11 kom pa ni ja, kao i ~e ti ri ne v la d i n e or g a n i z a c i j e. Mla di ma su ovog pu ta bi li po nu |e ni po slo vi eko no mi ste i in è we ra, ali i tr go va ca i me sa ra. Rad na me sta po n u d i l i su „Uni v e r ek sport”, „DTD Ri b ar s tvo”, osi gu ra va ju }a dru {tva, ban ke, ali i NIS, part ner ovog saj ma. Ta tja na Va si} ko ja je pr vi put na saj mu ovog ti pa ka è da se ne na da pre vi {e da }e ov de na }i po sao.

za {ti t i - re k ao je Stje p a n o vi}. Do d ao je da }e na r ed n i {trajk upo zo re wa bi ti u dru goj po lo vi ni ma ja, jer ne `e le da ome t a j u iz b o r e, ve} sa m o da upo z o r e da no v a vla d a mo r a

Mi {qe we pa ci je na ta o {traj ku zdrav stve nih rad ni ka ju ~e je bi lo po de qe no

ODR@AN SAJAM ZAPO[QAVAWA „DANI KARIJERE”

Glav na ko man da austrij ske voj ske ko ja je ra to va la pro tiv Tur ske, 26. apri la 1789. upu ti la je „naj stro `u opo me nu” Ma gi stra tu u No vom Sa du tra `e }i od we ga da is pu wa va svo je za kon ske oba ve ze. U stva ri, grad je bio pre pla vqen voj skom ko ja je od la zi la na front, a gra |a ni su

Da nas sa jam an ti kvi te ta

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

r {wa~ ko na si qe u {ko la ma ni je no va stvar, ali je za bri wa va ju }e da ga ima sve vi {e i da je raz li ka iz me |u po lo va me |u mla dim na si li ni ci ma sve ma wa. Na ve de no se ne od no si sa mo na na si qe u {ko li, ve} i na po na {a we de voj ~i ca i de ~a ka van we, ta~ ni je u to ku „van na stav nih ak tiv no sti”. Ovo pri ~a mo jer se ne ko li ko {ko la u No vom Sa du na la zi u pro jek tu Uni ce fa „[ko la bez na si qa”, pa se po sta vqa pi ta we da li on do no si `e qe ne re zul ta te i uti ~e li na po na {a we de ce. Za bri wa va ju }e je {to sve vi {e ti nej yer ki sve uspe {ni je pa ri ra de ~a ci ma ka da je na si qe u pi ta wu, pa ta ko ne ret ko u~e stvu ju u tu ~a ma, ~u pa ju se za ko se, gre bu, a po ne ke se

U DOMU VOJSKE SRBIJE

- Do {la sam da pre dam svo ju bi o gra fi ju, pa da vi dim {ta }e se de si ti. Za vr {i la sam fa kul tet i ve} dve go di ne tra ìm po sao, ali bez u spe {no. Ipak do bro je {to ima ova kvih pro je ka ta, jer je ne za po sle nost ve li ka, po go to vo me |u mla di ma - ka è Va si}. Po sto je i oni dru gi, ko ji su ve} re dov ni „go sti” saj mo va za za po {qa va we. - Ve} ne ko li ko go di na idem na raz ne saj mo ve, u na di da }u na }i ne ki po sao, ali bez re zul ta ta. Upr kos to me, sma tram da je ovo je di na pri li ka da se do bi je po sao bez bi lo ka kve pro tek ci je, ili ve ze - ka è Mar ko Vu ji}. G. ^.

{to pre re {a va ti pro ble me u zdrav stve noj i so ci jal noj za {ti ti. Za po sle ni u Do mu zdra vqa je su jav nost upo zna li s ~i we ni com da }e {trajk upo zo re wa

tra ja ti od 11 do 12 ~a so va,za tim da }e bi ti pri ma ni sa mo hit ni su ~a je vi… ali su pa ci jen ti ipak do la zi li i to kom tih sat vre me na. Mi {qe we pa ci je na ta o {traj ku zdrav stve nih rad ni ka ju ~e je bi lo po de -

qe n o. Jed n i ni s u za d o v oq n i zdrav s tve n om uslu g om, te ne oprav da va ju {trajk zbog ma lih pla ta i gun |a ju da i oni te {ko `i ve. Dru gi oprav da va ju bor bu le ka ra i sma tra ju i da za slu `u ju ve }e za ra de. Pri sta li ce obe {ko le mi {qe wa me |u pa ci jen ti ma ni su bi li voq ne da se jav no sti pred sta ve ime nom i pre zi me nom. I. Dragi}

c m y

~etvrtak26.april2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KU]NI RED DONEO GLAVOBOQU KOMUNALCIMA

Fo to: S. [u {we vi}

Mik ser i blen der ne ki ma kao gr mqa vi na

U LIMANSKOM PARKU, KOD DE^JEG IGRALI[TA

Pr va ku }i ca za do ji qe

Pro stor za po doj be ba otvo ren je ju ~e u Li man skom par ku po red de~ jeg igra li {ta i ovo je pr va ku }i ca na jav nom me stu gde }e maj ke mo }i da pre svu ku i po do je de cu. Obje kat je otvo rio ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq ko ji je re kao da }e se grad po tru di ti da ova kve ku }i ce po sta vi u svim par ko vi ma. -Pla ni ra li smo da ini ci ja ti vu pro {i ri mo i da ku }i ce po sta vi mo na svim ze le nim po vr {i na ma No vog Sa da. Sle de }i ova kav obje kat bi }e otvo ren na [tran du, a po sle na dam se u Du nav skom, kao i u osta lim par ko vi ma. Ku }i ce su na sta le po ugle du na objek te u Za pad noj Evro pi - re kao je Ki raq. Ku }i ca di men zi ja 2,5 x 2,5 x 3 me tra je od ~a mo ve gra |e, iz ra |e -

na u sto lar skoj ra di o ni ci Grad skog ze le ni la, a ima }e tri klu pe, gde }e maj ke mo }i da pre po vi ju i po do je be be. Pre ma re ~i ma di rek tor ke ovog pred u ze }a Na ta {e Ra {e te vred nost ku }i ce je oko 400.000 di na ra. Ini ci ja ti va su da le mla de maj ke ko je su ova kve objek te vi de le u ino stran stvu. -U raz go vo ru sa pri ja te qi ca ma shva ti le smo da u raz li ~i tim za tvo re nim pro sto ri ma, re sto ra ni ma, po sto je me sta gde maj ke mo gu da pre svu ku de te, dok na jav nom pro sto ru to ga ne ma. Pred lo `i le smo pr vo MZ „Ostr vo”, a za tim i Gra du da se ova kav obje kat na pra vi - re kla je mla da maj ka Ti ja na Ja ko vqe vi} [e vi}. N. R.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„[pan ska ver zi ja”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „[pan ska ver zi ja” Alberta Ongara u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. U rano jutro jednog ponedeqka, na adresu stana u potkrovqu u Rimu, na ruke pisca Masima Senizea, sti`e po{iqka iz Madrida, sa deset primeraka prevoda na {panski wegovog posledweg romana. Privu~en zanimqivom

koricom, uzima jedan primerak i po~iwe da ~ita, ali iznenada zastaje, potpuno zbuwen. U prvom poglavqu se pojavquje lik po imenu Marta, koji u wegovom originalu – siguran je u to – nije postojao. [etaju}i lagano i tu`no pored obale, devojka ulazi i izlazi iz romana u jednoj jedinoj re~enici. Senize, zaprepa{}en, ~ita daqe i otkriva nove ispravke, me|u kojima i dve re~i, slu~ajno uba~ene u tekst: „umire“ i „tvojom krivicom“. To mu izgleda kao nekakva {ifrovana poruka, upu}ena iskqu~ivo wemu. A ko drugi je to mogao da uradi, ako ne prevoditeqka, Magdalena Vegas Palasio, ~ije se ime navodi na prvoj strani? Ko je ta `ena? I ko je Marta? A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va Can ka ro va uli ca od 21 do 27, Jan ka ^me li ka 21 i 23, Ha xi Ru vi mo va od 48 do 58, Ve se lina Ma sle {e 30 i 32 A i od 2 do 22, deo Uli ce Bran ka Ba ji }a, deo Uli ce Ko per ni ko va; od 11 do 13 ~a so va Uli ca ca ra Du {ana od 35 do 47, ^er ni {ev skog od 1 do 5 i od 2 do 6, Voj vo de Kni }a ni na od 14 do 28 i 1 i 3, Trg 27. mar ta 1 i 3, Te o do ra Pa vlov }a od 10 do 32 i od 1 do 35, Ca ra Du {a na od 46 do 50, Bra }e Lu ki} od1 do 25; od 9 do 13 ~a so va deo Ulo i ce Do `a \er |a od Pu {ki no ve do gro bqa; od 9 do 14 ~a so va Cve }ar ska od 4 do 32 i od 1

do 45; od 9 do 12 sa ti Bu le var oslo bo |e wa 12; od 10 do 12 sa ti Je vrej ska 30, 32 i 34 i Ga je va 4. Srem ska Ka me ni ca: od 7.30 do 12.30 ~a so va Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a. Ki sa~: od 9 do 13.30 ~a so va Voj vo |an ska uli ca od 10 do 66 i od 11 do 55 i Be ne {o va 1, 1a i 2. Ve ter nik: od 7.30 d 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Srem ski Kar lov ci: od 7 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ko viq: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Sun ~i ca.

Pre da va we o Her ma nu Mel vi lu Pre da va we iz ame ri~ ke kwi èv no sti „Her man Mel vil - ì vot i de lo” bi }e odr à no da nas u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, uli ca Du nav ska 1. O pi scu }e go vo ri ti Goj ko ê le bi}. A. Va.

Ku} ni red je pro pi san i svi gra |a ni du `ni su da ga po {tu ju. Me |u tim, uko li ko ne ko od ba ha tih kom {i ja bez upo zo re wa pre ki ne vre me ka da ne sme bi ti bu ke (rad nim da ni ma od 16 do 18 ~a so va, i od 22 do 5 uju tru, a vi ken dom do 7), sta na ri zgra de ima ju pra vo da ga pri ja ve ko mu nal noj po li ci ji. Zbog bu ke, gla sne mu zi ke i gra |e vin skih ra do va kad im vre me ni je gra |a ni se naj ~e {}e `a le ovoj slu `bi. Ipak, od ka da je pro me we na Od lu ka o ku} nom re du, i to za bu ku, ve li ki broj No vo sa |a na zo ve i neo sno va no. Na ~el nik Ko mu nal ne po li ci je Ne b oj { a Ra d o v a n ac ka ` e za na{ list da sva ke ne de qe, ova slu `ba pr vi za pi sni ke o to me ko li ko je ko mu nal nih po li ca ja ca iza {lo na te ren, a po seb no se vo de za pi sni li zbog po zi -

va ko ji se od no se na bu ku u sta no vi ma. - Ne deq no ko mu nal na po li ci ja ima oko 50 zbog bu ke u sta no vi ma, a ka da iza |u na te ren is po sta vi se da je pre ko 90 od sto po zi va neo sno va no. Ka da ko mu nal ni po li caj ci iza |u na te ren, iz su sed nog sta na se ne

ka `u {ta ih kon kret no mo ri, ve} se uglav nom da kom {i ja ne po {tu je ku} ni red. - Ne ka `em da ne ma osno va nih po zi va, ali je mno go ve }i broj onih ko ji zo vu bez osno va. Ima i onih ko ji zo vu po ne ko li ko pu ta dnev no. Ne ve ro vat ne stva ri sme ta ju su gra |a ni ma,

Ne ki ma sme ta i kad kom {i ja u sta nu ho da u klom pa ma, ili kad na me {ta kre vet ko ji {kri pi ~u je ni ka kva bu ka - pri ~a Ra do va nac. I re po ret „Dnev ni ka” za vi rio je u za pi sni ke, te se na sva kom vi di vre me po zi va, od la ska na te ren ime i pre zi me po li caj ca, kao i ime i pre zi me sta na ra ko ji pri ja vqu je slu ~aj. Gra |a ni se obi~ no `a le na bu ku iz su sed nih sta no va, ali ret ko

od mik se ra, pre ko usi si va ~a do blen de ra... Sme ta im kad kom {i ja u sta nu ho da u klom pa ma ili kad na me {ta kre vet ko ji {kri pi. Ipak, naj bi zar ni je zbog ~e ga su nas zva li je {to kom {i ji sme ta ka da su sed mo kri u cen tar ve-ce {o qe, jer sma tra da to ovaj na mer no

ra di i pra vi bu ku `u bo rom. Ka da smo ga upi ta li a {ta ~o vek tre ba da ura di, kom {i ja je re kao- pa ne ka se po me ri ma lo sa stra ne - na vo di Ra do va nac. U ra ni joj od lu ci ku} ni apa ra ti mo gli su bi ti gla sni tek to li ko da ne pre ma {e sob nu ja ~i nu zvu ka. Sa da je pro pi sa no da su sta na ri u vre me od mo ra du `ni da se po na {a ju na na ~in ko ji obez be |u je mir i ti {i nu u zgra di. Do sa da je ta od red ba sa dr `a la ne pre ci zan ter min, da se bu ka to le ri {e do sob ne ja ~i ne, a sa da gra |a ni vi {e ne }e mo }i da ko ri ste apa ra te, ili pu { ta j u mu z i k u ko j a sme t a kom { i j a m a. Sta n a r i sva k e stam be ne zgra de mo ra ju se po na {a ti ta ko da ne re me te vre me od mo ra. Q. Nato{evi}

SKLOPQENO VI[E OD 3.000 UGOVORA

In te re so va we za le ga li za ci ju ne je wa va Za ne pu nih tri me se ca ove go di ne 352 in ve sti to ra sklo pi lo je ugo vo re sa ZIG-om za pla }a we tro {ko va le ga li za ci je za bes prav no sa gra |e ne objek te, iz ja vio je pred sed nik grad ske Ko mi si je za pra }e we le ga li za ci je bes prav no iz gra |e nih obje ka ta u No vom Sa du Sr bo qub Bub we vi}. Do sa da je, is ti ~e, ugo vo re sa ZIG-om sklo pi lo uku po 3.200 bes prav na gra di te qa, a ugo vo re ni iz nos se kre }e oko 642 mi li o na di na ra, dok je pro se ~an ra ~un za le ga li za ci ju oko178 hi qa da di na ra, {to je ce na za objek te u gra du, a u rub nim de lo vi ma No vog Sa da pro se~ na ce na le ga li za ci je se kre }e is pod sto ti nu hi qa da di na ra. Ka `e da se u Ve ter ni ku, Kli si, Vi dov dan skom na se qu, Saj lo vu i Ka }u do sa da ~e ti ri pu ta vi {e ula ga lo ne go ra ni je, za hva qu ji }i to me {to su bes prav ni

in ve sti to ri s tih pod ru~ ja Gra da naj ~e {}e skla pa li ugo vo re za le ga li za ci ju. - Do sta nov ca je u tim de lo vi ma Gra da po tro {e no za put nu in fra struk tu ru i uli~ nu ra sve tu - pre do ~a va Bub we vi}.- Iz grad wa ka na li za ci je je po ~e la u Sa do vi ma, Ve ter ni ku i Adi ca ma, a za dve-tri sed mi ce kre }u

qa za le ga li za ci ju di vqe grad we, jer go to vo sva kog me se ca, od ka da je le ga li za ci ja kre nu la sre di nom 2010. go di ne, pri bli `no pod jed nak broj bes prav nih in ve sti to ra pot pi {e ugo vor o pla }a wu na kna de ZIG-u. Pre ma Bub we vi }e vim re ~i ma, No vi Sad je naj vi {e od ma kao u od no su na dru ge gra do ve,

Popusti i daqe vaè Bub we vi} ka è da }e po pu sti za le ga li za ci ju u na {em gra du tra ja ti do da qeg. Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa ovih da na }e upu ti ti u Skup {ti nu Sr bi je pred log iz me na Za ko na o iz grad wi i pla ni ra wu da se po pust za le ga li za ci ju pro du ì, do ju na 2013. go di ne. po slo vi na iz grad wi te in fra struk tu re na Kli si, Gor wim Li va da ma i Ma lom Be o gra du. Bub we vi} ka è da ne ma osci la ci je u in te re so va wu gra di te -

za hva qu ji }i to me {to je pro ces le ga li za ci je zna ~aj no po jed no sta vio i odo brio po pu ste pri pla }a wu tro {ko va na kna de.

Fo to gra fi je Hi lan da ra i Ka re je Iz lo `ba fo to gra fi ja @eq ka Sa vi }a „Hi lan dar i Ka re ja” bi }e otvo re na da nas u 19 ~a so va u Ga le ri ji Kul tur no-in for ma tiv nog cen tra „Mla dost” u Fu to gu, Uli ca Ca ra La za ra 42. Pri sut ni ma }e se

^ITAOCI PI[U SMS

obra ti ti di rek to ri ca KIC „Mla dost” Qi qa na Ma mu la, pe sni ki wa Smi qa Ar si} i autor. Iz lo `bu }e otvo ri ti li kov ni kri ti ~ar Na ta li ja Mak si mo vi}. A. Va.

- U pro te klom pe ri o du us pe li smo da sve bes prav ne objek te sa be re mo na jed no me sto, {to ni je ni ma lo lak po sao, jer nam je sti glo 37.549 zah te va - ob ja snio je Bub we vi}. - Grad ske slu `be us pe le su da ob ra de go to vo 90 od sto zah te va i oba ve ste pu tem po {te bes prav ne in ve sti to re {ta im od do ku men ta ci je ne do sta je. Na gla {a va da 5. 911 gra |a na ima kom plet nu do ku me ta ci ju, a da od tog bro ja wih 5.452 mo gu da le ga li zu ju bes prav nu grad wu, dok osta li to ne mo gu da u~i ne, jer JP „Ur ba ni zam” ni je dao do zvo lu. - Bit no je da gra |a ni na sta ve sa le ga li za ci jom i odu do ZIGa da im ob ra ~u na tro {ko ve, jer im se is pla ti da pla }a ju ra te zbog po god no sti ko je su u da na {we vre me ret ke - ka `e Bub we vi}, do da ju }i da u slu ~a ju pla }a wa tro {ko va od jed nom, po pust se do bi ja 60 od sto na ugo vo re nu ce nu. Z. Deli}

Su sret Se ~a wa ca Tra di ci o nal ni su sret i dru `e we Se ~a wa ca i wi ho vih pri ja te qa bi }e odr `a ni su tra u 18.30 ~a so va u re sto ra nu „Oaza”, Fru {ko gor ska 32. Broj me sta je ogra ni ~en, a pri ja ve su mo gu }e na bro je ve te le fo na 021/527-450 i 063/556-190. A. J.

065/47-66-452

Yun gla na tr o to a ru Xun gla na as fal tu No ve De te li na re! Je di na mir na pe {a~ ka uli ~i ca iz me |u uli ca Ili je Bir ~a ni na i dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a pre tvo re na u te ror ka fi }a ko ji su uzur pi ra li sku ~e ni pr o stor sto li ca ma, sto lo vi ma, mon ta `nom ku }om, sun co bra ni ma...pe {a ci i {e ta ~i ne ma ju kud da pr o |u, a sve to uz ga la mu go sti ju. Zar je mo gu }e da su nad le `ni do pu sti li ovaj ha os? Gde je ko mu nal na po li ci ja, me sna za jed ni ca, in spek ci je? Je l’ se ~e ka no vi tra gi~ ni po àr? Si no} is pred ro |en da o ni ce ne kon tro li sa no pa qe ne su ba kqe. No vi Sa de, gde sr qa{? 061/6994... * * * Ke ti, vo lim te ee!!!! 065/5640... * * * Lo po vi su no }as ima li ak ci ju. Po {te ni qu di su osta li bez aku mu la to ra i pr ve po mo }i. Ko su kup ci kra de ne ro be? I oni su sa u ~e sni ci sa lo po vi ma. Ima li kra ja? 063/8153... * * * Ni sam znao da ima mo to li ko pred iz bor nih mu dra ca da bi im Gr~ ka po za vi de la! 064/2085... * * * Sa vet nik i za po qo pri vre du Za ha ri je go vo ri o do brom pri no su: ova ko se dr ì sve }a! 064/2085... * * * Ra di la pu nih 35 go di na, oti {la u pen zi ju i po sle po la go di ne do ì ve la in farkt

(ugra |e na 4 sten ta), a imam 55 go di na? Pen zi ja mi je 18.500 di na ra plus 5.80 evra stra ne. Pod ne la zah tev za od la zak u ba wu. PI OR od bi ja sa obra zlo `e wem „sra zmer no”. Da li u ba wu za i sta idu oni ko ji ma je po treb no ili oni ko ji ima ju ve ze? Mi smo po {te no upla }i va li u sve fon do ve. Na dam se da oni ko ji su od re di li ko }e i}i u ba wu ni ka da ne }e do }i u si tu a ci ju da je tra `e kao ja i bu du od bi je ni iako is pu wa va ju uslo ve. 063/7460...

* * * Sva sve tlost uma, pa i mu drost sa ma, bez sve tlo sti qu ba vi ni su ne go ta ma. Lep je mi ris ru è, pe sme i vi na, al’ da è na ne ma sve je to pra zni na! Po zdrav svim è na ma gla sa ~i ma! 064/2085... * * * Ima li na de da se u okvi ru pred iz bor ne kam pa we as fal ti ra [kol ska uli ca u No vom Sa du. Sve ru pa do ru pe i kad se to me do da ne pre kid no i ne pro pi sno par ki ran ro zi pe kar ski pik ap, iz gle da kao kar ton si ti. 061/2172... * * * U svoj ovoj pred iz bor noj ha la bu ci ~u je mo vi ce ve od bo gom da nih, kao {to je onaj o bri sel skom mi {u, sa mo da ni je be le bo je. 060/0227... * * * Mo lim Vas da ovaj apel pre ne se te pre o sve }e nom Vla di ki Por fi ri ju, i osta lim ~la no vi ma RRA, da dok tra je pred iz bor na kam pa wa, zah te va ju od svih me dij skih ku }a, da pre emi to va wa bi lo kog stra na~ kog spo ta, na te lo pu is tak nu upo zo re we: ovaj pr o gram se ne pre po ru ~u je oso ba ma mla |im od 18 go di na. Ili: po {to va ni gle da o ci, upo zo ra va mo vas, da snim ci ko ji sle de mo gu bi ti uz ne mi ru ju }i! Za nas, ko ji smo pr o {li i So do mu i Go mo ru, ~ak i ta sil na bla go det ko ja se obe }a va, mo è pr o u zro ko va ti tra gi~ ne po sle di ce. 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik NAPREDUJU RADOVI U FUTOGU

No va am bu lan ta kra jem ju na Fu to à ni }e do bi ti no vi obje kat Do ma zdra vqa kra jem ju na. Za vr {e na je pr va fa za iz grad we, a gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} ob i {ao je ju ~e gra di li {te, gde je u to ku ure |e we unu tra {wo sti objek ta. Gra do na ~el nik je is ta kao da sta ri obje kat, ko ji je sru {en pre po ~et ka iz grad we no vog, ni je bio ade kva tan, s ob zi rom na to da se broj sta nov ni ka u ovom na se qu du pli rao. - Ovo je naj ve }a in ve sti ci ja Do ma zdra vqa - iz jvio je Pa vli ~i}.- Ra do vi te ku br è no {to je pla ni ra no, ta ko da kra jem ju na mo è mo o~e ki va ti da zgra da bu de use qe na i da Dom zdra vqa zva ni~ no po~ ne da ra di. Di rek tor Do ma zdra vqa „No vi Sad” dr @i vo ta La ze re vi} na po me nuo je da je in ve sti ci ja u Fu to gu vred na 70 mi li o na di na ra i za hva lio je Gra du na ogrom noj po dr {ci, ula ù }i u po boq -

{a we zdrav stve ne za {ti te No vo sa |a na. No va am bu lan ta }e ima ti po vr {i nu od 1.200 kva drat nih me ta ra i bi }e pri zem na, a gra di se pre ma prin ci pi ma ener get ske efi k a s no s ti. U no v om objek tu }e bi ti sme {te na ode -

qe wa op {te me di ci ne, pe di ja tri je, sto ma to lo gi je, la bo ra to r i j e, gi n e k o l o g i j e, kao i pro sto ri je za pa tro na `u i ku} no le ~e we. U skla du s nor ma ti vi ma, pla ni ra se i in ter ni sti~ k a or d i n a c i j a ne k o l i k o da na u ne de qi. I. D.

PRO[IRENA TEHNI^KA [KOLA „MILEVA MARI]-AJN[TAJN”

\a ci ma jo{ 1.200 kva dra ta Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} sve ~a no je ju ~e otvo rio i ob i {ao na do gra |e ni i re kon stru i sa ni obje kat Teh ni~ ke {ko le “Mi le va Ma ri}-An {taj” u uli ci Bra }e Rib ni kar. Tom pri li kom je is ta kao da je ovo sa mo jed na od mno {to na do gra |e nih i iz gra |e nih {ko la u pro te kle ~e ti ri go di ne u gra du i da se se po ovo me vi di da grad ska vlast da je pu no nov ca na obra zo va we. Re kon struk ci ja i do grad wa je tra ja la tri go di ne, a vred nost ra do va je 70 mi li o na di na ra. Ovim su po boq {a ni uslo vi za rad |a ka u {ko li, jer je re kon stru i sa no dve i po hi qa de kva drat nih me ta ra {ko le, dok je 1.200 me ta ra kva drat nih na do gra |e no. Osta lo

grad we pot pu no no vih {ko la i vr ti }a u gra du i pro grad skim na se qi ma. ^lan Grad skog ve }a za du èn za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} pod se tio je da su iz gra |e ne no ve {ko le “Ma ri ja Tran da fil” na Fe {te ru i “Mi lan Pe tro vi}” na No vom na se qu, kao i da se na do gra |u ju {ko le “Sve to zar Mar ko vi} To za”, “Do si tej Ob ra do vi}” i “Ko sta Trif ko vi}”, a gra di se i fi skul tur na sa la u osnov noj {ko li na ê ne ju. Fo to: S. [u {we vi} Osim to ga gra di se i vr je sa mo jo{ da se opre me ka bi ne titi} u Rad ni~ koj uli ci, a na do gra pla ni ra no je da tu bu du ka bi ne ti |en je i ve li ki broj sta rih vr ti }a. za pri me we nu i op {tu in sfor ma Di rek tor {ko le Slav ko Ma ti} ti ku. Grad ska vlast je ina ~e ulo - ka è da }e u no vim ka bi neti ma na ì la vi {e sto ti na mi li o na di na - sta vu ima ti |a ci grafi~ ke i {u ra u na do grad we, do grad we i iz - mar sko drv nog sme ra. Q. Na.

PREZENTACIJA JU^E U TONS-u

Vin ski pu te vi Sr bi je na dla nu Pro je kat „Vin ski pu te vi Sr bi je” ko ji je Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal no ig raz vo ja po kre nuo 2010. go di ne pred sta vqen je ju ~e u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji No vog Sa da, ~i me je ujed no i za po ~e la wi ho va pro mo ci ja kao zna ~aj nog tu ri sti~ kog pro iz vo da. Ka ko je re ~e no na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re, ovim pro jek tom de fi ni sa no je de vet vin skih pu te va u Sr bi ji. To su su bo ti~ ki, fru {ko gor ski, vr {a~ ki, vin ski put [u ma di je, Po du na -

vqa, Ja go din skog vi no gor ja, @u pe, Ne go ti na, Ni {a, Kwa èv ca. Osim to ga utvr |e ne su i ta ko zva ne vin ske oaze, vi na ri je ko je se na la ze iz van tih pu te va. Pro jek tom je ob u hva }e no 109 vin skih obje ka ta, ko ji su lo ci ra ni po mo }u GPS ure |a ja za mo bil no ma pi ra we. Svo je me sto na tim vin skim pu te vi ma na {lo je osim vi na ri ja i vi no te ka, kao i po dru mi, ku }e vi na, udru è wa vi na ra. - Pet od de vet vin skih pu te va obe le è no je tu ri sti~ kom sig na -

Za sta va Po kra ji ne na „Ka ra |or |u” Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} po sta vio je ju ~e za sta vu Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne unu tar grad skog sta di o na „Ka ra |or |e”, po red dr `av ne i za sta ve No vog Sa da. - Sva ka dr `a va, sva ka re gi ja i sva ki grad ima ju svo je sim bo le, izme |u osta log i svo je za sta ve. Skup {ti na Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne do ne la je od lu ku o sim bo li ma jo{ 2004. go di ne i ja sam u vi {e na vra ta is ti cao da Grad mo ra da po {tu je ovu od lu ku. Na ovaj na ~in mi po {tu je mo Ustav i dru ge za kon ske oba ve ze - re kao je Jo va no vi}. G. ^.

Fo to: N. Sto ja no vi}

li za ci jom na osno vu je di nog pra vil ni ka ko ji ima mo - re kao je dr àv ni se kra tar u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja za du èn za tu ri zam prof. dr Go ran Pet ko vi}. - Ta ble i pu to ka zi po sta vqe ni u su bo ti~ kom kra ju, na Fru {koj go ri, [u ma di ji, @u pi, dok je Vr {ac sam kre nuo u obe le à va we, a mi smo sa mo po mo gli. Ono {to sa da sle di je ste rad na raz vo ju sme {taj nih ka paci te ta , kao i mar ke tin {ka kam pa wa. Z. Ml. NASTAVQENA AKCIJA TOPLANE

I da qe bes pla tan te nis

Zbog ve li kog in te re so va wa naj mla |ih No vo sa |a na To pla na je od lu ~i la da na sta vi sa ak ci jom bes plat ne {ko le te ni sa u Te ni skom klu bu „No vi Sad 2002„ na Saj mi {tu, ali i da pro {i ri go di {ta de ce ko ja }e bi ti u pri li ci da na u ~e pr ve ko ra ke u ovom spor tu. Ko ri sni ci koji re dov no pla }a ju svo je ra ~u ne u po sled wih {est me se ci, a ima ju de cu go di {ta 2002, 2003, 2004. ili 2005, mo gu da pre u- zmu po klon va u ~e re u Ko ri sni~ kom cen tru „No vo sad ske to pla ne„ na pr vom spra tu Spen sa. To mo gu da u~i ne sva kog rad nog da na od 8 do 19.30 i su bo tom od 9 do 13 ~a so va, uz po sled wi ra ~un za gre ja we i zdrav stve nu kwi `i cu de te ta na uvid. Opre ma je obez be |e na u te ni skom klu bu. B. M

~etvrtak26.april2012.

IZBORI 2012. MIROSLAV – MI[A ILI], NOSILAC LISTE GRUPE GRA\ANA

Par tij ska ko rup ci ja do ne la su no vrat No si o ci ma iz bor nih li sta na grad skim iz bo ri ma po sta vqa mo pet pi ta wa za ko ja sma tra mo da su kqu~ na za `i vot gra da. Na na {a pi ta wa od go vo rio je Mi ro slav Ili}, pr vi na li sti Gru pe gra |a na “MI - Mi ro slav Mi {a Ili}”. Ko ji je, po va ma, naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko ga re {i ti? - Naj ve }i pro blem je uti caj po li ti~ kih par ti ja i par tij ska ko rup ci ja ko ja je do ne la su no vrat lo kal ne sa mo u pra ve. Gra |a ni fi nan si ra ju naj sku pqu lo kal nu sa mo u pra vu u dr `a vi, {to je do ve lo do wi ho vog osi ro ma {e wa. Re {e we je ne stra na~ ka upra va gra da, jav nost u fi nan si ja ma gra da i za {ti ta pre o- sta lih qud skih, pri vred nih i ko mu nal nih re sur sa. [ta pla i ra te da u~i ni te za de cu i omla di nu? - Sva {kol ska de ca tre ba da na u ~e pli va we i kli za we na ra ~un gra da. Uve sti kurs jed nog svet skog je zi ka i us po sta vi ti jav no ro di teq sko ve }e za sve osnov ne {ko le, ko je }e do -

no si ti od lu ke o bez bed no sti i ka zne noj po li ti ci u {ko la ma. Za omla di nu do 18 go di na bi }e uve de na kon tro la uli~ nog po na {a w a, to ~ e w a al k o ho l a, kon zu mi ra wa nar ko ti ka i na si qa. Sta tu tom gra da uve {}e se omla din ska rad na kwi `i ca

u ko ju }e se upi si va ti oce na ra da i bi ti tra jan do ku ment u ar hi vi. Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad? - Bez bed nost gra da po ~i we od vr ha grad ske vla sti. Ne deq no }e na ~el nik po li ci je i ko mu nal ne po li ci je i gra do na ~el nik re fe ri sa ti gra |a ni ma o kri mi na lu u gra du, kao i o to me {ta je ura |e no. Na kon to ga

DSS: Spa ja we pred u ze }a sma wu je tro {ko ve No si lac iz bor ne li ste De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili} tvr di da }e do la skom wi ho ve stran ke na vlast, Za vod za iz grad wu gra da i „Ur ba ni zam„ po sta ti deo grad ske upra ve kao {to je slu ~aj svu da u sve tu. sma tra da }e na taj na ~in po jef ti ni ti grad ska ad mi ni stra ci ja, upro sti ti se bi ro krat ska pro ce du ra i sve do zvo le do bi ja }e se na jed nom me stu. - No vo for mi ra nu Agen ci ju za upra vqa we ka pi tal nim in ve sti ci ja ma bi uki nu li kao i osta le agen ci je, jer ne ra de ni {ta i ne slu `e ni ~e mu. Za po sle ni u ZIG-u i „Ur ba ni zmu” bi pre {li u upra vu i ni {ta ne bi bi lo spor no. U to ku man da ta }e mo spo ji ti „Li sje” i „Ze le -

ni lo”, kao i „Po slov ni pro stor” i Spens, jer ima ju iste de lat no sti. Deo za po sle nih mo rao bi da uzme ot prem ni ne, a bit no je da bi se sma wio broj qu di u jav nom ske to ru ko ji je neo dr ìv - re kao je Ili}. S dru ge stra ne Ili} po ru ~u je da „Vo do vod”, „To pla na”, GSP i „î sto }a” mo ra ju osta ti pod ka pom gra da. Pre ma re ~i ma Ili }a spa ja we po je di nih pred u ze }a do vo di do sma we wa tro {ko va jav ne na bav ke. - Vre me nom ta pred u ze }a po sta }e ak ci o nar ska dru {tva. Ak ci je }e pri pa sti gra |a ni ma i za po sle ni ma, a deo po nu di ti tr ì {tu i 2016. go di ne bi }e sprem ni za tr ì {nu utak mi cu - za kqu ~io je Ili}. D. Ig.

}e se vi de ti gde je pro blem, u gra |a ni ma, vla sti, po li ci ji, ili sud stvu. Po kri ve nost jav nih obje ka ta, ras kr sni ca, grad skog pre vo za, igra li {ta i tr go vin skih obje ka ta pr vi je ko rak ka cen tri ma gra |an ske sa mo be zbed no sti ko ji }e bi ti umre è ni. Na taj na ~in }e ko lek tiv na gra |an ska bez bed nost bi ti jav na i usme ri ti nad le `ne or ga ne ka go we wu kri mi na la ca. [ta vas i va {u gru pu gra |a na iz dva ja i da je vam pred nost u od no su na kon ku ren te? - “MI - Mi ro slav Mi {a Ili}” je je di na gru pa gra |a na na ovim lo kal nim iz bo ri ma i ne ma par tij sku ko rup tiv n u „pi r a m i d u”. Sto ga je ona je di no spo sob na da na ja van na ~in, kon kur som do ve de stru~ ne i ne ko rum pi ra ne qu de u jav na pred u ze }a i upra vu gra da. Da li po sto ji stran ka s ko jom po sle iz bo ra iz ri ~i to ne è li te u ko a li ci ju? - Ne po sto ji ni jed na stran ka sa ko jom se ne mo è raz go va ra ti o ci qe vi ma na {e gru pe gra |a na. D. Igwi}

NO PO: Bi }e mo iz ne na |e we Po vo dom u~e {}e iz bor ne li ste “Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” na lo kal nim iz bo ri ma, ak ti vi sti ove stran ke pre sta vi li su pro gram ju ~e u sa li MZ „Sta ri grad”. Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra NO PO @iv ko ]ur ~i} i za me nik pred sed ni ka Grad skog od bo ra Alek san dar Mi ro sa vqe v i} o~e k u j u da bi na pred sto je }im iz bo ri ma mo gli na pra vi ti iz ne na |e we i u}i u grad ski par la ment. Nas su iz ne na di li i pot pi si po dr {ke ko je smo sku pi li za lo kal ne iz bo re, re kao je Mi ro sa vqe vi}. Ako u|u u Grad sku skup {ti nu bo ri }e za bo qi tak gra |a na u {to kra }em ro ku, pra va na ci o nal nih ma wi na… G. ^.

Preokret: Pred u zet ni ci ma ni kad te `e

DS: Ciq rav no prav nost è na Ak ci ja „@en ski glas za bo qi No vi Sad” odr à na je ju ~e is pred Spen sa u or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke a ide ja je da se skre ne pa `wu jav no sti na zna ~aj ve }eg u~e {}a i uti ca ja è na u po li ti ci, kao i na va `nost rod ne rav no rav no sti. ^la ni ca De mo krat ske stra n ke dr Je li ca

Alar gi} re kla je da ve }i nu gra |a na Sr bi je ~i ne è ne, ta ko da }e pri o ri te ti DS bi ti usme re ni na po boq {a we i una pre |e we wi ho vog po lo à ja. Pri o ri tet je zdra vqe è na, su zbi ja we na si qa u po ro di ci i nad de com i eko nom sko osna ì va we è na, po lo àj mla dih maj ki… A. Va.

Pr v a na grad s koj li s ti Ko a li ci je „Pre o kret No vi Sad„ Li di ja Pi ro {ki po se ti la je ju ~e pred u ze }e „Am bi j ent Di z ajn” u Ki n e s koj ~e tvr ti koje se ba vi iz ra dom ja pan skog na me {ta ja. Ovo pred u ze }e, ka ko je ka za la, po slu je u ve o ma te {kim uslo vi ma, ni ko im ne po ma è, pla }a ju „Po slov nom pro sto ru” 10.000 di na ra za ra di o ni cu ko ja ni ka ko ni je ade kvat na po slu ko jim se ba ve, i to ne wi h o v om kri v i c om. Do da la je da nam ovaj pri mer po ka zu je da bi ti ma li pred u- zet nik u na {em ni ka da ni je bi lo te è i da ne ve ro vat na ne bri ga ko ju po ka zu je grad, mo ra da sve da za bri ne. I po red svih ote à va ju }ih okol no sti, fir ma u ko joj se na la zi mo i qu di ko ji u woj ra de po ka zu ju da se do bar rad, pa met no is pi ti va we tr ì {ta i upor nost is pla te is ta kla je Pi ro {ki. B. M.

SNS: Sma wi }e mo takse Ati vi sti Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke raz go va ra li su ju ~e sa pri vred ni ci ma i pri vat nim pred u zet ni ci ma sa Sla ne Ba re i pred stav ni ci ma Udru `e wa pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra. Kan di dat za gra do na ~el ni ka SNS Mi lo{ Vu ~e vi} is ta kao je da su pro ble mi u pri vre di si stem ski i mo ra ju se re {a va ti na ni vou ce le dr `a ve.“Obe }a vam da }u sma wi ti tak se i ce ne ko mu nal nih uslu ga, uko li ko bu dem u pri li ci, ka ko bi stvo ri li kli mu ko ja }e omo -

gu }i ti neo me ta ni raz vi joj ma lih i sred wih pred u ze }a“ re kao je Vu ~e vi}. U raz go vo ru sa pred stav ni ci ma Udru `e wa pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra Ma rin kom Le bo vi }em i Mi ro sla vom Ho mom, na pred wak Zol tan Hor vat je na ja vio uvo |e we kar ti ca sa ba zom po da ta ka o li ci ma sa po seb nim po tre ba ma. Po ku {a }e mo da po mog ne mo u stva ra wu za {tit ne ra di o ni ce, ka kav je ne kad bio „DES“, po ru ~io je Hor vat. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak26.april2012.

DNEVNIK

c m y

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ ЗА БОЉИ И ЗДРАВИЈИ ЖИВОТ РОМА

Купатила за 26 породица

РУМА, ДОЊИ ПЕТРОВЦИ: Споразум о сарадњи, ради спровођења пројекта „Социјална инклузија и побољшање услова становања Рома/киња у АП Војводини, Републици Србији“ потписан је јуче између Екуменске хуманитарне организације из Новог Сада, општине Рума и Канцеларије за инклузију Рома Владе АП Војводине. Пројекат је заснован на петнаестогодишњем искуству ЕХО РРЦ (Екуменска хуманитарна организација Ромски ресурсни центар) у раду са рањивим групама, а за решавање проблема у ромским насељима ЕХО РРЦ је развио јединствени модел рада са припадницима ромске националне заједнице. - Пројекат ће бити реализован у Доњим Петровцима, а ЕХО РРЦ ће, у сарадњи са Ромима и другим социјално угроженим становништвом у овом насељу, изградити септичке јаме и купатила за 26 најугроженијих породица, док ће, у завршној фази пројекта, бити изведене поправке оштећених кућа. Први пут, од када реализујемо овај пројекат, укључићемо и најугроженије неромске породице. Завршетак радова очекује се крајем септембра – казао је програмски координатор ЕХО РРЦ Роберт Бу.

Поправиће се и куће

Поред пројектних активности које за циљ имају побољшање услова становања, ЕХО РРЦ ће организовати и рад са децом и младима у области образовања. Такође, становници насеља моћи ће да учествују у програму радног оспособљавања, запошљавања и самозапошљавања, чиме се кроз пројекат и економски осамостаљују. - За реализацију пројекта у нашој општини ЕХО РРЦ је обезбедио 63,7 хиљада евра, а ми смо из општинске касе издвојили 49,5 хиљада евра која су уложена у инфраструктурне пројекте. Тако смо урадили асфалтирање две улице, до-

градњу водоводне мреже и изградњу нисконапонске електричне мреже и бројила – истакао је председник румске општине Горан Вуковић. По речима начелника румског Одељења друштвених делатности Светислава Дамјанчука, овим ће свих 19 породица које живе у ромском насељу у Доњим Петровцима добити купатила, чиме ће услови живота у овом насељу, који су до пре неколико година били готово немогући, сада коначно постати релативно нормални и достојни човека. - Изградњом ових купатила се решава ноћна мора у којој смо живели. Ово нам много значи, поготово је значајно за нашу децу и будуће нараштаје, јер им ми ово не би могли да омогућимо, а овако ће одрастати као и сва остала деца – казао је један од становника ромског насеља Петар Јовановић. Поред румске општине, овакви пројекти реализују се и у општинама Нови Сад, Пландиште и Оџаци, где ће 96 ромских породица добити боље услове становања и живота. Ј. Антић

Фестивал хране

БЕОЧИН: Удружење жена „Горска ружа” из Раковца организовало је Фестивал „Ал се некад добро јело...баш!”. Овај фестивал хране организује се традиционално у априлу са циљем активације и афирмације уметничког ставаралаштва жена у локалној заједници. Фестивал чију је реализацију помогла општина Беочин, отворио је председник општине Беочин Богдан Цвејић, а пред више хиљада посетилаца својим производима представило се 300 жена, 25 женских удружења из Војводине и региона, док је у програму учестовало 85 чланова разних уметничких асоцијација. Манифестација је имала и хуманитарни карактер. В. Х.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14, 16), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19), „Igre gla di” (17.20, 22.10),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.15), „Lok aut” (16.10, 20.30, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Ka mer na sce na „Do bar de ~ak” (21) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Ma la si re na” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637: po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sve tla na De be qa~ ki- Ali} iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Mi ma Re xe pov, Alek san dra ê ne jac, Gor da na Ju ki}, Ma ri na Jo ve ti}, Iva na Ko va~, Dra gi ca Ko si} i Je le na î pli} iz Novog Sada, Bo ja na Vu ko vqak iz Tovari{eva, Sne à na Aj duk iz Despotova, Ja smi na Ra le ti} iz [ajka{a i Alek san dra Jo va no vi} iz Be~eja, DEÂKE: Sa bi na Ibrol, Ta tja na \u ri} i Ve ri ca Jo {i} iz Novog Sada, Ta wa Vu le tin i Mir ja na Po ~u~ iz Ba~ke Palanke, Bi qa na Mla de no vi} iz Sremske Kamenice i San dra Tri vu no vi} iz @abqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vera Andrije Bla`evi} (1932) u 10.30 sati (urna), Petar Vase Babi} (1954) u 11.15 (urna), Fikrija Rifata Ajvazovi} (1932) u 12, Ankica Rozera [arwai (1930) u 12.45, Todor Rade Olu{ki (1941) u 13.30, Slavoqub Radislava Milenkovi} (1948) u 14.15, Dejan Josipa Tewi (1976) u 15 i Vladimir Dionizija Brundza (1933) u 15.45 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Petar Mate Kaba~a (1932) u 13 sati.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СРЕДСТВИМА ФОНДА ЗА КАПИТАЛНА УЛАГАЊА АП ВОЈВОДИНЕ

Бања Кањижа добила кров

КАЊИЖА: Део централног објекта Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа„ добио је кров, захваљујући улагањима Фонда за капитална улагања АП Војводине, у вредности од око 37 милиона динара. Завршетак ове фазе радова обележен је јуче, у присуству покрајинског секретара за здравство, социјална питања и демографију др Атиле

улагања инвестиција се мало одужила, али је према речима покрајинског секретара Ченгерија рађено све што је овом фазом предвиђено, најавивши да ће се у догледно време изградити и базен. - Сви гости који бораве у Бањи Кањижа на лечењу, опоравку или одмору су увек са речима хвале за квалитет услуга, а изградња крова подиже квалитет услуга јер сам се пре овог улагања уверио у прокишњавање на све стране због равног крова, на шта се морало реаговати. Постављање новог косог крова је решење на дуже стазе, а у делу који је надграђен постоје услови да се отворе нови смештајни капацитети и садржаји, што ће бити један од Свечано означавање завршетка прве фазе следећих корака - реулагања у „Бању Кањижа„ као је Ченгери. Директор Фонда за капитална Ченгерија и директора Фонда за капитална улагања АП Војводине улагања Маленковић нагласио је да је ово почетак улагања у „Бању Небојше Маленковића. Директорка „Бање Кањижа„ др Кањижа„, додавши да када се Слободанка Дрндарски је иста- Влада Војводине и Фонд опредекла да је овим решен дугогоди- љивали за улагања у развој туришњи проблем са прокишњавањем зма и бањског туризма руководиобјекта, захваливши на подршци ли су се тиме да бањски центри покрајинским институцијама, да треба да се оспособе и прате реализована инвестиција обезбе- европске и светске трендове, како ђује услове за квалитетнији рад и би били атрактивни не само за доприхват пацијаната и гостију, али маће него и за долазак страних туда су неопходна улагања на прео- риста. Имали су се у виду потенсталом делу објекта Хотела цијали бањских центара у Кањи„Аквамарин„, где прокишњава ра- жи, Апатину, где су уложена ван кров изнад централног хола и огромна средства, као и у Бањи кухиње. Због успореног прилига „Термал„ у Врднику. Текст и фото: М. Митровић средства у Фонду за капитална

Здрављу у сусрет БЕЧЕЈ: Друштво за борбу против шећерне болести општине Бечеј организује данас, поводом обележавања Месеца борбе против дијабетеса, шести пут узастопно акцију „Здрављу у сусрет“. - Већина суграђана упозната је са садржајем наше традиционалне акције. Ипак, поновићемо да је све бесплатно, да није потребно заказивање и здравствена књижица да би се сазнало колики им је телесни крвни притисак, ниво шећера у крви и да би добили лекарски савет. Ова акција није намењена само регистрованим дијабетичарима, већ има превентивни карактер. Зато, апелујемо на суграђане да се у што већем броју

одазову нашој акцији и тако провере своје здравље. Многи су, управо, овим путем на време открили повишени ниво шећера у крви или повишени крвни притисак, после чега су наставили даље контроле и лечење - рекао је председник Друштва које организује акцију Радослав Ивановић. Као и ранијих година, акција „Здрављу у сусрет“ одржаће се на централном градском тргу испред Градске куће у времену од 9 до 17 сати. И овога пута ће се, уз активисте Друштва, у акцију укључити стручна екипа новосадске фирме „Спектол“, а на разне начине помажу локална самоуправа и неколико овдашњих фирми. В. Ј.

Европске интеграције КОВИН: У свечаној сали Дома здравља у Ковину данас са почетком у 13 сати биће одржан округли сто на тему „Европске интеграције и предност за развој предузетништва”. Гост Ковинаца је Борислав Стефановић политички директор у Мiнистарству спољних послова Републике Србије. З. Дг.

Последње заседање

БЕЧЕЈ: Одборници актуелног сазива Скупштине општине Бечеј данас, од 9 сати, последњи пут ће заседати. Биће то њихова 43. седница, са укупно 26 тачака дневног реда. Почеће Одлуком о доношењу Просторног плана општине Бечеј, наставиће се Одлуком о доношењу измене и допуне Плана детаљне регулације Комерцијалне бање у Бечеју, па Годишњим програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Бечеј у овој години.

Донеће одборници, између осталог, решења о усвајању извештаја о раду Општинског штаба за ванредне ситуације, Општинског савета за безбедност саобраћаја, јавних предузећа, установа, неке планове рада, констатоваће неке кадровске промене у Изборној комисији, школским одборима... На крају ће се председник локалног парламента Душан Јовановић захвалити на сарадњи одборницима, али и свим осталим сарадницима, током четворогодишњег мандата. В. Ј.

Улагања у Пословни инкубатор

СЕНТА: Радове на уређењу Пословног инкубатора који су започети недавно на локацији бивше фабрике намештаја у Сенти, обишли су председница општине Сента Анико Ширкова и њен заменик Карољ Чизик. Ово улагање омогућиће предузетницима да по повољним условима користе пословни простор. Директор Пословног инкубатора Владимир Николић рекао је да ће ра-

дови бити завршени крајем маја, па је предвиђено да се најкасније за за месец и по дана у зграду уселе сва предузећа која ће стећи то право. За радове на обнављању зграде бивше фабрије намештаја, која је Пословном инкубатору дата на употребу, из Фонд за капитална улагања АП Војводине обезбеђено је 20,6 милиона динара. М. Мр.

~etvrtak26.april2012.

ОТВОРЕН ТУРИСТИЧКО-СПОРТСКИ КОМПЛЕКС У ГЛОЖАНУ

Подстрек развоју целе општине ГЛОЖАН: Само два дана након отварања Аква парка, општина Бачки Петровац је добила још један туристички комплекс, који је изузетно значајан, због тога што употпуњује туристичку понуду овог дела Бачке новим садржајима. -Да би се привукли страни и домаћи туристи, неопходно је понудити дијапазон услуга, а овај комплекс, заједно са Аква парком, упослиће не само људе, који ће непосредно бити ангажовани у овом сектору, него и оне људе који ће бити запослени у сектору различитих услуга, као што је сектор саобраћаја, трговине, прехрамбене индустрије. Ово је значајан подстрек и за пољопривредне произвођаче у овом крају, где ће свакако имати коме да про-

дају своје производе - истакао је председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић.

Инвеститор и власник „Оазе МБ“ Милан Божовић је рекао да је, након две године рада, отворен

туристичко-рекреациони комплекс са пратећим садржајем: мотелом и језерима. У завршној фази је предвиђена изградња терена за тенис и мали фудбал, а ускоро ће бити завршен и базен са термалном водом. Одређен број људи је већ запослен, а још увек је расписан конкурс за пријем нових људи. Приоритет, према Божовићевим речима, имају грађани општине Бачки Петровац. Пројекат изградње комплекса подржала је општина Бачки Петровац и МЗ Гложан, а реч је о 6 000 квадратних метара комплекса, на коме се налази 3 000 квадратних метара спротско-риболовачких језера, базен са термалном водом од 30 степени Целзјусових и смештајним капацитетима од 53 лежаја у бунВ. Х. галовима и хотелу.

ДРУГИ САЈАМ „СВЕТ РАДА И ОБРАЗОВАЊА” У СОМБОРУ

Сарадњом школа и привреде до радних места

СОМБОР: У сомборској спортској Хали „Мостонга“ јуче је одржан други по реду, иначе у српским оквирима јединствени Сајам „Свет рада и образовања“, који организује Филијала Националне службе за запошљавање, у сарадњи са својим социјалним партнерима. На манифестацији, која је намењена пре свега ученицима средњих и основних школа, поред школских установа и факултета, који постоје у овом делу Војводине, представљени су и

привредни субјекти и предузетници који су свој посао започели и развили, захваљујући државним и покрајинским подстицајним мерама запошљавања. -Кроз многе заједничке пројекте за сомборском Филијалом НСЗ успешно радимо на отварању нових радних места, па имајући у виду досадашње резултате које смо заједно остварили, очекујемо као локална самуправа даљу успешну сарадњу казао је приликом свечаног отвара-

Волонтери ученици и студенти Нови квалитативни помак у организацији овог Сајма је, према речима директорице сомборске Филијале НСЗ Јасне Миљеновић, свакако чињеница да су и у самој организацији велико учешће узели млади из Сомбора, пошто је велики број ученика Средње медицинске школе „Др.Ружица Рип“ и студената сомборског Педагошког факултета, био ангажован на пословима сајамских волонтера.

ња овог Сајма сомборски градоначелник Немања Делић, а исти став, о одличној сарадњи, нагласила је и помоћница покрајинског секретара за рад, запошљавање и родну равноправност Анита Беретић. -За Владу АП Војводине и Секретаријат за рад, запошљавање и родну равноправност у протекле четири годиен није било дилеме шта је приоритет у раду. Очување постојећих и отварање нових радних места, у сарадњи са републичким органима и Националном службом за запошљавање, биће и у наредном периоду оно на шта ћемо се фокусирати казала је Беретићева. - Нема бољег света, од оног којим доминирају образовање и рад. Поред образовних институција и предузетника, активно учешће на сомборском Сајму „Свет рада и образовања“ узеле су све локалне

самоуправе Западнобачког управног округа (Сомбор, Кула, Апатин и Оџаци) које су и финансијки потпомогле долазак својих основно и средњошколаца на Сајам, сомборска Школска Управа Министарства просвете, као и овдашња Регионална привредна комора, чијим посредством су своје штандове поставили и привредници из Хрватске као и Савез проналазача Србије. По обичају устаљеном на премијерном издању овог јединсвеног Сајма одржана је и панел дискусија на тему „Соларне сушаре за лековито, зачинско и ароматично биље, гљиве воће и поврће, док је гост Сајма био Културни Центар „Милутин Миланковић“ из Даља, чији су представници одржали предавање на тему живота и дела великог српског научника. В. Х.

IZBORI 2012.

Поверење женама

БЕЧЕЈ: Пратећи рад Форума жена наше странке, који је све бројнији и активнији, увидели смо колики је то потенцијал. Препознали смо и квалитет жена, које су стуб нашег друштва, па онда није изненађење што су на нашој изборној листи 13 кандидата жене, а 11 мушкарци. Уз то, наш кандидат за народног посланика је др Зора

Апић, а за покрајинског посланика по већинском систему Јелена Чешљевић. Две истакнуте жене из наше средине наспрам једног мушкарца, кандидата за покрајинског посланика по пропорционалном систему др Војислава Блажина - рекао је на прес конференцији шеф Изборног штаба ОО СПС Бечеј Дејан Ерак. В. Ј.

Закључен бирачки списак ЗРЕЊАНИН: Градска управа Зрењанин саопштила је да је јединствени бирачки списак закључен 20. априла, у поноћ, до када је она могла да спроводи промене на том списку. “Након закључења бирачког списка, па све до 72 часа пре дана избора, упис бирача у тај списак врши Министарство за људ-

ска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу у Београду. Захтев за промене у бирачком списку може се поднети непосредно наведеном Министарству или путем Градске управе, у канцеларији број 14. Грађани обавезно треба да понесу личну карту”, наведено је у саопштењу. Ж. Б.

Десет изборних листа

НОВА ЦРЊА: На локалним изборима у новоцрњанској општини учествоваће десет изборних листа – странака, коалиција и група грађана. По подацима општинске изборне комисије, проглашене су листе Демократске странке – Пера Миланков, која ће бити и прва на гласачком листићу, Група грађана “Драгиша Латиновић Солидарност”, Уједињени региони Србије, Српска напредна странка, Савез војвођанских Мађара, Социјалистичка партија Србије,

Осморо професора кандидати за одборнике и посланике

МУЖЉА: Чак осморо запослених у Основној школи “Серво Михаљ”, у зрењанинском приградском насељу Мужља нашло се на листи кандидата за одборнике у Скупштини града Зрењанина, односно за посланике у покрајинском и републичком парламенту. И сви су кандидовани у име једне политичке странке – Савеза војвођанских Мађара. По сазнањима “Дневника“, први на листи пут„. Листу „Бирај пут„ предводи кандидата за градске одборнике је Иштван Бачкулин из Хоргоша, директор ове школе Золтан Халаи. бивши председник СО Кањижа који Под бројем два је професор физике је недавно иступио из Савеза војвоЈанош Пушкаш, број три је профеђанских Мађара. Број кандидата за сорка разредне наставе Кристина избор посланика по већинском сиВидрач, а четврти је професор матестему повећао се на седам, јер је уз матике Јожеф Стојко. На покрајиншест раније објављених потврђена ској листи, кандидат СВМ под брои кандидатура Данијела Хорвата из јем 55 је професорка разредне настаПокрета мађарске наде. М. Мр. ве Мариа Барна, а на листи за републички парламент нашли су се Атила Молнар, Ана Бајтаи и Тибор Пожар. Занимљиво је и да је шест заСрпска радикална странка, Лига сопослених из ове школе у саставу Сацијалдемократа Војводине и Група вета Месне заједнице Мужља, који грађана Владимир Зечевић. броји укупно једанаест чланова. ИзаДемократска странка је за покрабрали су их грађани овог места, насејинског посланика кандидовала Браљеног претежно мештанима мађарнислава Дамјанова, који је био поске националности, у конкуренцији сланик и у претходном мандату, кан38 кандидата. дидат СРС је Јован Вукмировић, Директор школе, иначе и председУРС је кандидовао Дејана Стојаноник Савета МЗ Мужља Золтан Хавића, СНС Цвијана Милошевића, лаи, потврдио је јуче за “Дневник“ СВМ Тибора Дарушија, а СПС ову информацију али је порекао било Милета Тодорова. какву везу између партијских активЖ. Б. ности наставног особља и њиховог

Гупа грађана „Бирај пут” предводи Бачкулин КАЊИЖА: За локалне изборе за одборнике Скупштине општине Кањижа надметаће се девет листа, од којих су седам страначких и две поднете од групе грађана. Поред већ објављених седам листа, у конкуренцији су још „Покрет мађарске наде-Ласло Балинт„ са носиоцем Данијелом Хорватом из Трешњевца и листа Групе грађана „Бирај

ОШ „Серво Михаљ”

ОСНОВНА ШКОЛА У МУЖЉИ ЈЕДИНСТВЕНА У СРБИЈИ

рада у овој образовној установи. Халаи је нагласио да професори своје страначке обавезе обављају ван школе и да би, уместо информацији да су кандидовани на предстојећим изборима, више пажње требало посветити резултатима које су ОШ “Серво Михаљ“ и њених 800 ђака постигли у претходном периоду, а један од њих је и уврштавање међу 50 најбољих школа у земљи. - Ми се у просветном раду доказујемо годинама. Наши ученици постижу фантастичне резултате на републичким такмичењима и то је доказ посвећености просветних радника свом послу. Политички ангажман је нешто сасвим изван тога – рекао је Халаи, уз напомену да под школским кровом са колегама не разговара о политичким темама. Како је навео, ови просветари су напросто били натерани да се укључе у политику, да би се изборили за утицај на одлуке које се тичу Мужље. Јер, ово насеље је „заслугом” и пропагандним деловањем неких већих партија, остало без самодоприноса пре две године и сада веома тешко функционише. - Нема обнављања инфраструктуре а седам великих друштава, односно 24 грађанска удружења у насељу једва опстају. Наш циљ и једини мотив је да то променимо набоље – напоменуо је Халаи. Ж. Балабан

~etvrtak26.april2012.

РЕНОВИРАНА АМБУЛАНТА У МЕСИЋУ

Мање политике, више заједничких пројеката ВРШАЦ: Ових дана је у Месићу, познатом по истоименом манастиру, свечано отворена реновирана амбуланта и у њену адаптацију уложено 930 хиљада динара што је обезбеђено из средстава самодоприноса. Вршачка самоуправа и Дом здравља упорно и доследно раде на стварању повољних услова за примарну здравствену заштиту сеоског становништва у 22 насеља, од којих су нека од града удаљена и двадесетак километара. У зимским

доста конкретних ствари, па би и убудуће требало да буде што мање политизације, а више заједничког рада на важним пројектима. - Драго ми је да ће мештани Месића од сада имати боље услове за пружање здравствене заштите, а ми, запослени трудићемо се да њихово поверење оправдамо сваки пут кад мештани овог села посећују изабраног лекара - рекла је директорка вршачког Дома здравља др Родика Петку.

vojvodina

dnevnik

c m y

РЕКОНСТРУИШЕ СЕ ПРУЖНИ ПРЕЛАЗ НА ПУТУ КИКИНДА–БАШАИД

Убудуће без загушења КИКИКНДА: У оквиру реконструкције пута Кикинда-Башаид јуче је започет рад на пружном прелазу и проширењу пута. -У овом послу учествује и Јавно предузеће “Железнице Србије”, јер не би било добро да прелаз остане у стању у каквом је сада. До краја недеље из Јавног предузећа “Путеви Србије” добићемо коначан одговор о томе када ће се наставити реконструкција пута Кикинда - Башаид. Прошле године, иако смо добили одобрење да се уради шест километара пута, за шта је издвојено 200 милиона динара, урађено је више и за то је плаћено укупно 300 милиона. Пут до Башаида проширен је и са наредних шест кило-

метара пута, уклоњен је постојећи асфалт. Чим налог за почетак радова стигне, посао ће бити брзо завршен. Остало је асфалтирање друге деонице, уклањење асфалта са

трећих шест километара пута и асфалтирање ове деонице. Реконструкција пута Кикинда-Башаид започета је прошле године и деоница, која има 18 километара, биће проширена за 70 сантиметара -

сазнајемо од члана Општинског већа Бранислава Чолака. Грађевински контролор из ЗОП-а испостава Кикинда Синиша Сударов каже да се уређује пружни прелаз Кикинда-Ново Милошево односно Кикинда-Метанолско-сирћетни комплекс. -Биће промењени: шине, прагови и друго, што је већ 25 година у колосеку, те је дошло до загушења овог дела пруге. Сарађујемо са фирмом “Војводина пут” и овај део пруге ћемо санирати, да не треба на њој да се ради у наредних двадесетак година каже Сударов. Овај посао, уколико време дозволи, биће завршен за два дана. А. Ђ.

МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА ПАСА У ОЏАЦИМА

Победник хрт Хари Потер

Са свечаног отварања амбуланте

условима одлазак код лекара у неким од тих села није нимало једноставан, поготово за особе у поодмаклим годинама живота. Због тога је са завршетком овог мандата локална самоуправа и журила да уз средства из општинског буџета и самодопринос поправи путеве, уради сеоске водоводе, побољша телекомуникационе и ТВ везе, поправи домове културе, изгради капеле и путеве до гробља и низ других комуналних објеката. - Месић је пре неколико година захваљујући изградњи фабрике воде добио пут и водовод, а ево сад и реновирану амбуланту. Циљ је да овим и другим комуналијама створимо услове да живот на селу буде мало лакши, а немамо ништа важније од тога да у селу постоји амбуланта и лекар и да могу да се набаве лекови - рекао је председник општине Чедомир Живковић на свечаном отварању амбуланте у овом селу. - Сматрам да је наша коалиција у овом мандату учинила

- Колико је здравствена заштита и образовање важно за ниво квалитета живота то је и мера успешности једне заједнице управо однос према просвети, здравству и посебним категоријама становништва. Зато је то тест који сви морамо да положимо. Одреднице наше политике ће, свакако, бити уједначавање у условима живота људи који живе у граду и оних који живе у селу. То је један од разлога што смо одлучили да наставимо сарадњу Покрета ВРЕР и ДС. Ако нам грађани дају своје поверење за још један мандат, очекујемо да ћемо наставити започети посао и довршити оно што смо започели - рекао је председник СО Стевица Назарчић. Председник Савета месне заједнице Месић Петар Драгић захвалио се руководству општине и Дому здравља на реновирању амбуланте и пожелео да је мештани што више користе у превентивне сврхе у заштити свог здравља. Р. Јовановић

ОЏАЦИ: Кинолошко удружење из Оџака је по седми пут на веома успешан начин, по утисцима и похвалама учесника, организовало међународну изложбу паса свих раса. Изложба, којом Кинолошко друштво обележава 25. година рада, окупила је 386 такмичара из седам земаља, а судили су најеминентнији кинолози из Европе попут Карстена Бирка из Данске, Дода Сандала из Шведске, Маје и Дарка Корошеца из Словеније и других. - Припреме за ово такмичење почели смо још у октобру прошле године. Репутацију доброг организатора изложбе нисмо смели да нарушимо и ништа нисмо препустили случају. По реакцијама свих учесника, видели смо да су задовољни. , организацију изложбе - рекао је Драган Ћирић, захваливши се спонзорима. - Кинолошка изложба ЦАЦИБ 2012. је, као и претход-

Свет марака ЗРЕЊАНИН: Изложба под називом „Димитрије Чудов Фантастичан свет марака” биће отворена вечерас, у 19 часова, у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Изложбом су обухваћени радови академског сликара Димитрија Чудова из области филателије, односно његова идејна решења, као и поштанске марке Југославије. Организатори изложбе су академски сликар и кустос зрењанинског музеја Милан Граховац и историчарка уметности Биљана Димкић. Ж. Б.

них година веома добро организована и сигурно је да је међу водећим изложбама у Србији. Импозантан број експоната, квалитетно суђење и сама организација је за чисту десетку. Ове године нисам излагао, на изложбу сам дошао као гост и могу на потпуно неутралан начин да дам одличну оцену за организацију изложбе - речи су Предрага Самца, госта из Осијека. Једино је киша покварила уживање учесницима и посетиоцима изложбе. Ласкаво признање најлепшег пса изложбе припало је авганистанском хрту Харију Потеру власника Александра Гаиновића из Турије. Друго место заузела је акита Базо Габора из Мађарске, а треће место је припало патуљастом шнауцеру Филдал Кенела из Власотинаца. С. Милер

Сузбијање крпеља

БЕЧЕЈ: Захваљујући адекватним метеоролошким условима, до првомајских празника ће на територији бечејске општине бити изведена акција сузбијања крпеља. Третман ће са земље ЛВ методом хладног замагљивања обавити новосадска фирма „Delco“. Упозоравају се пчелари да је препарат којим ће се обавити третман токсичан са пчеле и да дејство траје три дана, па сходно томе треба кошнице са пчелама да уклоне најмање пет километра од локације која ће бити третираВ. Ј. на.

Најбрже пузали Вања, Михајло и Маша КИКИНДА: Кикиндски Културни центар и ове године је организатор традиционалне, 13. дечје манифестације „Поздрав пролећу”. Први пут време је спречило да се одржи централна приредба, која је померена за данас, у 15 сати. Међутим, неке активности одржане су у салама Културног центра. Дечје радионице и концерт Дувачког оркестра Добровољног ватрогасног друштва одржан је у свечаној сали, а одржана је и трка беба у пузању, под називом „Нај Кића”. Најбржи дечаци су Вања Дербаков, који има десет месеци и Михајло Аћимовић, који је рођен пре 12 месеци. Једина девојчица, коју су родитељи довели на такмичење, била је петнаестомесечна Маша Удицки. А. Ђ. Покровитељ манифестације је Општина Кикинда.

ekologija

dnevnik

Otvo re no no vo „ze le no” po stro je we Pan~evo nazivamo crnom ta~kom. Novo postrojewe u pan~eva~koj Rafineriji predstavqa su{tinu zelene ekonomije, a to je da se od otpada napravi sirovina koja generi{e novi ekonomski efekat - rekao je Duli}. Generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko najavio je da }e nova rafinerija, koja }e proizvoditi derivate po najvi{im evropskim standardima, biti u punom kapacitetu krajem jeseni. U modernizaciju Rafinerije u Pan~evu bi}e ulo`eno oko 548 miliona evra, od ~ega }e 396 miliona biti izdvojeno za izgradwu kompleksa hidrokrekinga, a 151 milion evra u projekte od ekolo{kog zna~aja. Postrojewe za hidrokreking omogu}i}e da NIS u Pan~evu proizvodi derivate evro 5 standarda, odnosno da se pove}a obim rafinerijske prerade nafte na 4,8 miliona tona godi{we. Izgradwa postrojewa po~ela je u junu 2010. godine, a zavr{etak kompleksa planiran je za tre}i kvartal ove godine.

ME [TA NI GOR WE RO GA TI CE SE @A LE NA NE SNO SAN SMRAD

Pe ku ci gle na cr ko ti na ma Me{tani Gorwe Rogatice, sela u op{tini Ba~ka Topola, àle se ovih dana na nesnosan smrad, koji dolazi iz obli`we ciglane, gde se, kako kaù, spaquje animalni otpad, u procesu pe ~e wa ope ke. Ina ~e, iz istog razloga je pre godinu dana Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine doneo odluku o zabrani loèwa animalnog otpada u Ciglani spremo, jer je tada uvidom u dokumentaciju i objekte konstatovano da se u woj termi~ki tretira otpad nemlevenog mesno-ko{tanog bra{na, spaqi-

maju ugra|ene pre~ista~e na dimwaku. On isti~e da bi ciglana morala da koristi ugaq kao energent za proizvodwu opeke, ali da to ne ~ine jer im je daleko isplativije da za to koriste animalni otpad. - To nije ~ak ni klani~ni otpad ve} crkotine ìvotiwa, tako da osim smrada, time moè da se ra{iri i zaraza – nagla{ava Vavro{. Ovim povodom, Gorwu Rogaticu je posetila i Ekolo{ka patrola svih ekolo{kih udruèwa, koja je tako|e konstato-

Eko lo {ka pa tro la u obi la sku ci gla ne

vawem, a u ciqu iskori{}avawa toplotne energije za pe~ewe gra|evinske opeke, za koji ciglana nema dozvolu. Pred sed nik Eko lo {kog udru è wa „Hrast“ iz Ba~ ke Toplole \u ro Va vro{ kaè da bi ciglana, ukoliko spaquje animalni otpad, morala da ima pre~ista~e na dimwaku, ali on nedostaje. - Pre dva dana ciglanu je obi{la Inspekcija za za{titu ìvotne sredine i s obzirom da nisu zatekli vlasnika ciglane, izdali su nalog da se do petka pribavi dozvola za upravqawe animalnim otpadom rekao je Vavro{. - Oni je ne mogu nikako pribaviti jer ne-

va la da ci gla na ne za ko ni to spaquje animalni otpad. U izve{taju Ekolo{ke patrole se isti~e da je najintenzivniji smrad bio u nedequ 22. apri la, to kom ce log da na. Smrad je toliko bio postojan, da je fudbalska utakmica, koja se odr`avala na stadionu u centru sela, bila preknuta, na inicijativu gostuju}e ekipe, jer igra~i nisu mogli da igraju u tim uslovima, zbog ose}aja mu~nine i nagona na povra}awe. Me{tani Gorwe Rogatice su ogor~eni i ukoliko se animalni otpad i daqe bude spaqivao, najavquju blokadu ciglane. M. Ke ko vi}

NA FRU [KOJ GO RI

JU ^E U RA FI NE RI JI NAF TE U PAN ^E VU

U Rafineriji nafte u Pan~evu ju~e je, u okviru projekta izgradwe novog kompleksa za hidrokreking, u pogon pu{teno postrojewe za regeneraciju istro{ene sumporne kiseline (SARU). Postrojewe su pokrenuli generalni direktor Naftne industrije Srbije Ki ril Krav ~en ko i predsednik Srbije u prethodne ~etiri godine i kandidat Demokratske stranke za to mesto Bo ris Ta di}. Ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} je na otvarawu novog zelenog postrojewa konstatovao da je koncentracija benzena u Pan~evu na istorijskom minimumu, {to je dokaz da NIS, osnosno wegov ruski vlasnik, ispuwava sve obaveze u domenu za{tite ìvotne sredine. - U posledwoj deceniji Pan~evo je bilo sinonim za zaga|ewe, pomiwano je kao crna ta~ka na ekolo{koj mapi Srbije. Posledwe tri godine, zahvaquju}i odgovornom pona{awu NIS-a i investicijama od sto miliona evra u za{titu ìvotne sredine, moèmo da kaèmo da vi{e ne postoji osnov da

~etvrtak26.april2012.

Pri ku pqe no 40 ku bi ka ot pa da Nacionalni park „Fru{ka gora” spreman je za Fru{kogorski maraton, koji se ove godi ne odr `a va ovog vi ken da, kao i za prvomajske praznike. Pro{le nedeqe sprovedena je akcija “^i{}ewe Fru{ke gore 2012”, u kojoj je nekoliko stotina u~esnika prikupilo ne{to vi{e od 40 kubnih metara otpada. O~i{}ena su izle-

ti{ta, jezera i prilazni putevi na celokupnoj teritoriji ovog nacionalnog dobra, koje se prostire na preko 25.000 hektara. Iako je prikupqeno mnogo otpada, ove godine ga je znatno mawe nego prethodne, pa je, izgleda, nivo ekolo{ke svesti gra|ana i izletnika sve ve}a. Q. M.

USKO RO DO DE LA ZA LE NIH LISTOVA I CR NOG LI STA

Ko {ti ti, a ko za ga |u je pri ro du

Tadi} je podsetio da je Srbija u posledwe ~etiri godine na poqu zelene ekonomije u~inila najvi{e u svojoj istoriji, ~emu je doprineo i NIS, odnosno ruski partner. - Tehnologija u preradi nafte je danas toliko visoko podignuta da ne ugroàva ìvote qude, mi èlimo takve tehnologije i u Azotari i Petrohemiji kako u Pan~evu ne bi vi{e bilo akcidenta - rekao je Tadi}. Generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko i gradona-

~elnica Pan~eva Ve sna Mar ti n o v i} pot pi sa li su ju ~e Protokol o nameri osnivawa Slobodne zone Pan~evo, koja bi trebalo da se nalazi u ju`nom industrijskom delu grada. Osniva~i sobodne zone bi}e grad Pan~evo, NIS i Petrohemija, sa cijem da se doprinese privla~ewu investitora, otvarawu novih radnih mesta, transferu tehnologija i napre|ewu proizvodwe robe i pru`awa usluga. (Ta njug)

Pokret gorana Vojvodine tre}u godinu za redom organizuje akciju „Traìmo zaga|iva~a godine i za{titnike ìvotne sredine“. Akcija traje tokom cele godine, a deset za{titnika i jedan zaga|iva~ ìvotne sredine za 2011. godinu, odnosno dobitnici „crnog” i „zelenih” listova, bi}e progla{eni 18. maja, u 11.55 ~asova, u sve~anoj sali gimnazije u Sremskim Karlovcima. Ciq akcije je unapre|ewe ìvotne sredine i odrìvog razvoja, kao i podizawe nivoa svesti o potrebi za{tite ìvotne sredine. Ovo je najve}a i najstarija ekolo{ka akcija, koja traje ve} 29 godina. Pokrenuli su je i 25 godina tradicionalno organizovuju Ekolo{ki magazin „êkaju}i vetar“ Radio Beograda 2 i Dru-

{tvo za ~isto}u vazduha Srbije, a od 2010. godine pridru`io im se i Pokret gorana Vojvodine. Pozitivan uticaj akcije je velik, jer su oni koji su progla{eni za nosioce „crnog lista“ zna~ajno promenili pona{awe i od dotada{wih zaga|iva~a, postali dobitnici „zelenog lista“. U akciji mogu u~estvovati svi zainteresovani gra|ani pojedinci, udru`ewa, organizacije, institucije... tako {to }e popuniti aplikacione formulare, koji su dostupni na sajtovima Pokreta gorana (www.po kret go ra na.org.rs, www.pgv.org.rs). Popuweni aplikacioni fomulari se primaju na e-mail adrese office@ekoloskicentar.org i office@pokret gorana.org.rs do 28. aprila.

SVE O BU HVAT NA PU BLI KA CI JA O STA WU @I VOT NE SRE DI NE U VOJ VO DI NI

Smer ni ce i osnov za bo qu za {ti tu Nakon vi{egodi{wih priprema i aktivnosti na sakupqawu i obradi velikog broja podataka i informacija Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine izdao je publikaciju pod nazivom „@ivotna sredina u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, stawe-izazovi-perspektive”. S namerom da na sveobuhvatan na~in prikaù ìvotnu sredinu u Vojvodini na publikaciji su radile najeminentnije stru~ne i nau~ne institucije i eksperti iz svojih oblasti, kao i brojni saradnici, a procewuje se da je ovo jedinstveno izdawe u na{oj zemqi. Prema re~ima pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine Du {an ke Sre ma~ ki ova kwiga nam otkriva mnogo, ali u isto vreme, daje nam smernice, kao i mnogo zadataka za ubudu}e. Ona je istakla da podaci govore da je smawen broj divqih deponija, da se pove}ava broj naseqa gde se organizovano prikupqa otpad, da se grade pre~ista~i otpadnih voda i regionalne deponije, ali da je potrebno raditi jo{ vi{e i boqe. êtiri glavna poglavqa publikacije prikazu: op{ta pitawa iz oblasti ìvotne sredine (zakonodavni i institucionalni okvir, generalne karakteristike prostora sa osvrtom na stanovni{tvo), najva`nije elemente ìvotne sredine (vazduh, voda, zemqi{te, biolo{ka raznovrsnost i za{ti}ena podru~ja) i pitawa vezana za otpad i zdravqe stanovni{tva, zatim glavne sektorske pritiske na ìvotnu sredinu (energetika, industrija,

saobra}aj, poqoprivreda, {umarstvo, lovstvo, ribarstvo i turizam), kao i instrumente i mere politike za{tite `ivotne sredine. Kwiga po svom sadr`aju predstavqa kqu~ni dokument za

`ivotiwa, mape, tabelarni prikazi, grafikoni... - Ova publikacija svakako }e biti korisna lokalnim samoupravama, inspekcijskim slu`bama, nevladinom sektoru, gra|a-

Kwi ga „@i vot na sre di na u Auto nom noj Po kra ji ni Voj vo di ni, sta we-iza zo vi-per spek ti ve” pred sta vqa kqu~ ni do ku ment za pla ni ra we po li ti ke za {ti te ì vot ne sredine, kao i we no in te gri sa we u raz voj ne i stra te {ke do ku men te dru gih sek tor skih po li ti ka planirawe politike za{tite ìvotne sredine i ukazuje na nu`nost integrisawa za{tite ìvotne sredine u razvojne i strate{ke dokumente drugih sektorskih politika. Bogato je ilustrovana, tu su fotografije sa terena, slike prirode, biqaka i

Sek tor vo da naj u gro è ni ji - Sektor voda je najugroèniji – nagla{ava dr Slobodan Puzovi}. - Proceweno je da od predvi|enih 11 milijardi evra, koje u Srbiji treba uloìti u ìvotnu sredinu u narednih 10 godina kako bi se stawe popravilo i da bi se pribliìli standardima Evropske unije, vi{e od polovine je potrebno uloìti u sektor voda. Zaga|ivawe vodotokova i nedostatak tretmana otpadnih voda, kako iz inudstrije, tako i iz naseqenih mesta su problemi koji su se akumulirali i postali crne ekolo{ke ta~ke, recimo poput Velikog ba~kog kanala, koji bi uskoro trebao da se sanira, jer ga ~eka remedijacija.

nima, brojnim institucijama ... prijem~iva je, lako ~itqiva i zaista prikazuje realno stawe, ukazuje na kqu~ne probleme, ali i trasira {ta i kako daqe – kaè za „Dnevnik“ urednik ove publikacije i podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine dr Slo bo dan Pu zo vi}. – Na osnovu sagledanog stawa i trendova definisane su prioritetne aktivnosti za dostizawe odrìvog razvoja u narednoj deceniji, s ciqem da se ìvotna sredina ne samo za{titi, ve} i unapredi. Generalno gledano, isti~e dr Puzovi}, stawe ìvotne sredine u Vojvodini, na osnovu analiza i indikatora je zadovoqavaju}e, nije odli~no, ali nije ni lo{e.

Na{ sagovornik isti~e da je na to uticalo mnogo faktora. - U posledwih 20 godina postoje brojna ograni~ewa u razvoju privrede, a svakako se ose}a i ekonomska kriza, te se prema merewima vezanim recimo za kvalitet vazduha i zemqi{ta situacija poporavila. Smawena zaga|ewa su delom posledica i novih zakona, ali delom i smawene proizvodwe. Kvalitet vazduha je boqi u odnosu na pre 10 godina, a kvalitet zemqi{ta zavisi od toga da li je recimo poqoprivredno i kakvo se |ubrivo koristilo i da li su kori{}eni biocidi. [to se ti~e biolo{ke razvovrsnosti, broj za{ti}enih prorodnih dobara u Vojvodini se pove}ava, ima trendova da se neke nestale vrste i zajednice vra}aju i to kroz aktivne mere za{tite – isti~e dr Slobodan Puzovi}. Recezenti publikacije „@ivotna sredina u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, stawe-izazovi-perspektive” su dr`avni sekretar u Ministarstvu `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa dr Mi la din Avra mov, dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Ne da Mi mi ca -Du ki}, a urednik je, osim dr Puzovi}a, i mr Hri sti na Ra do va no vi} - Jo vin. A. Br zak

~etvrtak26.april2012.

U MALOJ REMETI, NA PODRU^JU IRIGA

Poginuo traktorista U blizini Iriga jedna osoba je stradala, a druga lak{e povre|ena kada se prevrnuo traktor, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave Sremska Mitrovica. Na licu mesta preminuo je Marko J. (50), dok je Go ran P. (43) zadobio lake telesne povrede, a nesre}a se dogodila

pro{le no}i u blizini ekonomije kod Male Remete, podru~je Iriga. Uvi|aj na licu mesta izvr{io je de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i policije. (Tanjug)

NOVOSA\ANIN UHAP[EN U AKCIJI „ARMAGEDON”

Lisice zbog de~je pornografije

Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, u nastavku akcije „Armagedon”, li{ili su slobode i zadr`ali S. M. (36) iz Novog Sada, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju. Ka ko je sa op {tio MUP, osumwi~eni je krivi~no delo

izvr{io tako {to je od 2009. godine do li{ewa slobode na svoj ku}ni ra~unar s interneta pre u zeo i uskla di {tio ve }u koli~inu pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece uzrasta od pet do 14 godina. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, u zakonskom roku biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (Tanjug)

USLED IZOSTANKA SA SVEDO^EWE NA SU\EWU PORTPAROLU POKRETA „1389”

Policajcima po 80.000 dinara kazne Prvi osnovni sud u Beogradu odredio je ju~e nov~anu kaznu po 80.000 dinara dvojici policajaca jer se nisu odazvali pozivu za svedo~ewe na su|ewu portparolu Pokreta „1389” Mi {i Va ci }u. Oba policajca su bila uredno pozvana na su|ewe da daju iskaz kao svedoci. Ukoliko narednih dana opravdaju svoj izostanak, sud bi mogao povu}i naredbu o nov~anom ka`wavawu, koja se obi~no izri~e svedocima i drugim pozvanim licima koja se ne odazovu pozivu suda, jer se zbog wihovih izostanaka su|ewa odugovla~e bez krivice suda i drugih u~esnika u postupku. Vaci}u se sudi zbog krivi~nih dela {irewa diskriminacije protiv LGBT-populacije pred ot-

kazanu „Paradu ponosa” 2009. godine, nedozvoqeno dr`awe oru`ja, kao i zbog ometawa slu`benog lica u obavqawu du`nosti. Na ju~era{wem su|ewu sud je pregledo video-snimak pretresa Vaci}evog stana koji je sa~inila policija, kada je prona|en pi{toq bez dozvole, a svedo~ila je i Mi ra ja na Ra do va no vi}, koja je, kao svedok, prisustvovala tom pretresu. Sud je, tako|e, odgledao i snimak koji je sudu dostavila Vaci}eva odbrana zabele`en mobilnim telefonom, a ti~e se wegovog ometawa policajaca na du`nosti 8. decembra 2009. godine. Slede}e su|ewe zakazano je za 29. maj, kada }e ponovo biti pozvani da svedo~e policajaci koji su ju~e izostali. (Tanjug)

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] OCEWUJE:

Prese~eni svi uticaji na pravosu|e Mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi} izjavila je ju~e da su reformom pravosu|a prese~eni svi politi~ki, ekonom ski, kri mi nal ni i dru gi uticaji na pravosu|e i wene nosioce, poru~uju}i da je taj proces nezaustavqiv i da }e efekti reforme u budu}nosti biti jo{ vidqiviji. – Reforma nije dnevnopoliti~ka tema jer je ona ra|ena zbog gra|ana Srbije i u wihovom interesu. Ona nije ni pitawe za pri ku pqa we jef ti nih politi~kih poena ili neargumentovanu kritiku inspirisanu strana~kim interesima – rekla je Sne `a na Ma lo vi} na otva ra wu re no vi ra nog de la Prekr{ajnog suda u Aran|elovcu.

Ministarka je istakla re{enost da se stvori moderan prav-

Podr{ka Amerike Ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Me ri Vor lik rekla je da wena vlada podr`ava rukovodstvo Ministarstva pravde republike Srbije koje je, kako je navela, puno uradilo u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme pravosu|a, poboq{awu krivi~nog zakonodavstva i ja~awu sudske nezavisnosti. - Nezavisno pravosu|e kao i nezavisno krivi~no pravosu|e doprinose poboq{awu demokratizacije dru{tva i vladavine prava - rekla je Vorlik napomiwu}i da SAD poseban naglasak stavqaju na pove}awe nezavisnosti pravosu|a i odgovornosti vlasti u svim oblastima.

ni sistem u kojem nema nedodirqivih i u kojem su svi jednaki pred pravdom. – U skladu s najvi{im svetskim i evropskim standardima gradimo pravni poredak koji su gra|ani s pravom od nas zahtevali. Jedan od najzna~ajnijih rezultata reforme upravo je to {to se iz dana u dan mewa i percepcija gra|ana o dosti`nosti pravde u Srbiji – rekla je Sne`ana Malovi}, ohrabruju}i sve nosioce pravosudnih funkcija da nastave bes kompro mi snu borbu protiv svih vidova kriminala i korupcije u Srbiji.

Po wenim re~ima, u pravosudnom sistemu posebno mesto ima ju pre kr {aj ni su do vi jer naj ve }i broj gra |a na upra vo preko wih dolazi u kontakt s pravosu|em. Pohvaliv{i rad prekr{ajnih sudija, Sne`ana Malovi} je istakla da su oni jedan od naj u spe {nih pri me ra re for misanog pravosu|a, ~emu su doprinele i sudije. Me|utim, kako je navela, uprkos dobrim rezultatima rada, uvek postoji prostor i za wegovo dodatno unapre|ewe. – Zbog to ga je kra jem pro {le go di ne for mi ra na pri Mi ni star stvu prav de rad na gru pa za iz ra du rad ne ver zi je za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o pre kr {a ji ma, ko ji }e omo gu }i ti da se pre kr {aj ni po stup ci jo{ vi {e ubr za ju i u~i ne efi ka sni jim. Raz ma tra se mo gu} nost uvo |e wa pre kr {aj nog na lo ga kao no vog in si tu ta i zna ~aj ne pro me ne u po gle du do sta ve sud skih pi smena, {to je do sad uo~e no kao jedan od pro ble ma u ra du – na vela je ona, na po mi wu }i da }e se Mi ni star stvo po sta ra ti kao i do sa da da su do vi ma obez be di naj sa vre me ni je teh no lo {ke uslo ve za rad. (Tanjug)

PO^EO RAD SRPSKO-RUSKI HUMANITARNI CENTAR

U GRA\EVINSKOM PREDUZE]U „RATKO MITROVI]” U KRAGUJEVCU

Policija zadràla vlasnike i direktore Kragujeva~ka kriminalisti~ka policija je u saradwi s Vi{im javnim tuìla{tvom odredila meru zadràvawa u trajawu do 48 sati direktoru i ve}inskom vlasniku gra|evinskog preduze}a „Ratko Mitrovi}” Dra go qu bu P. (63) zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja.

kata) i pokretnu imovinu gra|evinskog preduze}a ’Ratko Mitroiv}’ preneli u vlasni{tvo privatnog preduze}a ’Neimar1985’”, navedeno je u saop{tewu. Na taj na~in o{tetili su preduze}e „Ratko Mitrovi}” za oko 1,3 milion evra i doveli ga u ste~aj i sva trojica, po isteku mere zadr`avawa, uz krivi~-

Ivi ca Da ~i} i Vla di mir Pu~ kov pot pi su ju spo ra zum o osni va wu Cen tra „Iqu {in” do neo hu ma ni tar nu po mo}

Iz Ni{a u borbu s elementarnim nepogodama Mo}ni ruski avion „iqu{in” definitivno je za{titni znak Srpsko-ruskog humanitarnog centra za za{titu od prirodnih i tehnogenih katastrofa, koji u Ni{u od ju~e funkcioni{e i formalnopravno. Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} i dr`avni sekeretar Ruske Federacije i zamenik ministra za vanredne situacije Vla di mir Pu~ kov potpisali su ju~e Ni{u me|udr`avni sporazum o osnivawu Srpsko-ruskog humanitarnog centra i usvajawu Statuta rada Centra. Ina~e, s visokom ruskom delegacijom koju je predvodio Pu~kov stigla je i velika humanitarna pomo} Srbima na Kosmetu. Ministar Da~i} izjavio je, nakon ceremonije potpisivawa va-

`nih dokumenata, da je ideja o osnivawu Humanitarnog centra nastala tokom pregovora o sporazumu o saradwi Srbije i Rusije u vanrednim situacijama radi za{tite gra|ana od posledica elementarnih nepogoda. – I pored toga {to je re~ o humanitarnom centru, ~iji je ciq da okupi snage Srbije i Rusije u za{titi gra|ana od elementarnih nepogoda, pretwi izazvanih qudskom aktivno{}u, borbi s pretwama izazvanim klimatskim promenama, prikupqawu humanitarne pomo}i, wegovo osnivawe izazvalo je izvesne skepse i nedoumice. Nagla{avam jo{ jednom da je Srpsko-ruski humanitarni centar otvoren za pristup bilo koje dr`ave koja razume na{u nameru da se iz jedne ta~ke, grada Ni{a, dej-

stvuje u suzbijawu poàra, pruà vanredna humanitarna pomo} stanovni{tu pogo|enom vanrednom situacijom, ali i vr{i obuka i stru~no usavr{avawe kadrova – kazao je Da~i}. Vladimir Pu~kov je rekao da su ideju o osnivawu Humanitarnog centra inicirali srpski ministar Da~i} i ruski ministar za vanredne situacije Ser gej [oj gu. On je istakao da je najve}i zadatak Centra za{tita gra|ana pogo|enih prirodnim katastrofama i otklawawa posledica. Srpski ministar i wegov ruski kolega sa saradnicima i visokim dràvnim predstavnicima obeju zemaqa kao i me|unarodnih organizacija obi{li su ju~e prostorije Centra i odred za deminirawe koji ~ine srpski i ruski stru~waci.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Rad ni ci „Rat ka Mi tro vi }a” to kom ne dav nog {traj ka

Policijska uprava u Kragujevcu saop{tila je da je ista mera odre|ena i wegovom sinu Jo va nu P. (33), prethodnom direktoru i vlasniku privatnog gra|evinskog preduze}a „Neimar 1985”, kao i Mer sa du H. (52) sada{wem direktoru tog preduze}a. „Postoji osnovana sumwda da su Dragoqub P., Jovan P. i Mersad H. u protekle dve godine, po prethodnom dogovoru, na ime fiktivnog duga, nepokretnosti (betowerka, menza i jo{ 12 obje-

nu prijavu bi}e privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu, navedeno je u saop{tewu. U privatizovanom preduze}u „Ratko Mitrovi}“ 19. marta ove godine uveden je ste~aj, a 110 radnika dva dana kasnije dobilo je otkaz. Od 1. aprila 40 radnika je 20 dana {trajkovalo gla|u zahtevaju}i da im biv{i poslodavac isplati zaostale zarade i uplati dopriniose od januara 2009. E. D.

– Zajedni~ki odred za deminirawe ve} radi i ostvaruju najhumaniji zadatak. Izraàvam puno uverewe da }e se Centru pridruìti i druge zemqe – rekao je Pu~kov. Me|u brojnim visokim zvanicama koje su prisustvovale potpisivawu sporazuma bili su i ruski ambasador u Srbiji Alek san dar Ko nu zin, kao i generalni sekretar Civilne za{tite sa sedi{tem u @enevi Naf vi Sle i bi. On je, pozdravqaju}i skup, ocenio da Centar u Ni{u treba da sluì za dobrobit gra|anima cele Evrope u otklawawu posledica prirodnih katastrofa, a ne samo gra|anima Ni{a i Srbije. Zna~ajan deo opreme obezbedila je Ruska Federacija, a tim Centra ~ine ravnopravno srpski i ruski stru~waci. J. J.

Ilegalci otkriveni skenerom Na grani~nom prelazu Horgo{ carinski slu`benici ju~e su osujetili dve osobe u poku{aju da ilegalno pre|u dr`avnu granicu, saop{tila je Uprava carina. Prilikom kontrole kamiona turskih registarskih oznaka skener-ure|ajem, snimak je pokazao da su izme|u kutija s name{tajem sakrivene dve osobe. Radi se o turskom kamionu koji je bio u tranzitu preko na{e teritorije, prevoze}i name{taj iz Turske u Nema~ku. Kada kamion, uz prisustvo policije bude otvoren, bi}e utvr|en identitet osoba koje su na ovaj na~in poku{ale ilegalno da pre|u dr`avnu granicu. M. B.

crna hronika

dnevnik DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE TVRDI:

Bo go qub Ka ri} ni je `r tva po li ti~ kog pro go na

Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da su ap so lut no ne ta~ ne kva li fi ka ci je da je Bo go qub Ka ri} `r tva po li ti~ kog pro go na, kao i da je Evrop ski par la ment Re zo lu ci jom tra ìo eks pli cit nu ob u sta vu po stup ka pro tiv Ka ri }a. Ho men je u pi sa noj iz ja vi me di ji ma re kao da je Ka ri} oso ba ko ja je s jo{ 15 wih op tu è na da su o{te ti li dr à vu za vi {e od 60 mi li o na evra. Ho men je na veo da je me |u na rod na (In ter po lo va) po ter ni ca za Ka ri }em ras pi sa na jo{ u fe bru a ru 2006. go di ne po na lo gu is tra `nog su di je Okru `nog su da u Be o gra du, a da je sa gla snost da lo ne ka da {we Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va SCG. Ta da mu je, pre ma we go vim re ~i ma, i od re |en pri tvor, a to kom iste go di ne me -

tra gu i sud ske po stup ke ko ji su u to ku. Ho men je po vo dom Ka ri }e vih me dij skih na vo da da je u Sr bi ji i Ru si ji do ka zao ne vi nost, a da u Sr bi ji ne mo `e da da iz ja vu, re kao da bi nad le `ni or ga ni Sr bi je vr lo ra do vo le li da vi de gde i

Slo bo dan Ho men

ka ko je do ka zao ne vi nost: – Ka r i} mo ` e pred nad le `nim or ga ni ma u Sr bi ji da da is kaz kad god po è li. Is tra `ni su di ja i tu ì lac su na ras p o l a g a w u u sva k om tre nut ku da ga sa slu {a ju i za be le è sve {to ima da ka è. Bez bed nost u pri tvo ru mu je za ga ran to va na, a na su |e wu ima pra vo na pri su stvo jav no sti – re kao je Ho men. Ho men je, {to se ti ~e tvrd wi Ka ri }e vih sa rad ni ka da je Evrop ski par la ment Re zo lu ci jom iz mar ta ove go di ne tra ìo da se ob u sta vi kri -

Bo go qub Ka ri}

Me |u na rod na (In ter po lo va) po ter ni ca za Ka ri }em ras pi sa na je jo{ u fe bru a ru 2006. go di ne, po na lo gu is tra `nog su di je Okru `nog su da u Be o gra du (Slo bo dan Ho men) |u na rod na po ter ni ca je i pro {i ri va na. – Upra vo po da tak da je is tra ga pro tiv Ka ri }a za po ~e la 2006. go di ne dok su oko sni cu vla da ju }e ko a li ci je ~i ni le stran ke oku pqe ne oko DSS-a, a na sta vqe na u pe ri o du dok iz vr {nu vlast vr {i ko a li ci ja oku pqe na oko DS-a, uka zu je na ~i we ni cu da nad le `ni dr àv ni or ga ni po li ci ja, Tu ì la {tvo i su do vi ra de svoj po sao kon ti nu i ra no i bez uti ca ja po li ti~ kih stra na ka i iz bor nih pro me na – re kao je Ho men. On je do dao da ne è li da ula zi u mo ti ve skla pa wa ko al i ci je sa Srp skom na pred nom stran kom, ali je na po me nuo da In ter po lo va po ter ni ca osta je na sna zi i da ni ko ne ma pra vo da se me {a u is -

vi~ ni po stu pak pro tiv we ga, ka zao da je u pi ta wu la` i naj gru bqe ob ma wi va we jav no sti. – Re zo lu ci je EP su jav ni do ku men ti i sva ko mo `e jed no stav nim uvi dom da vi di da se ime Bo go qu ba Ka ri }a ne po mi we ni u jed noj re ~e ni ci, ni ti bi lo ko jem kon tek stu – na veo je Ho men. – Ko na~ no, s ob zi rom na to da se u jav no sti ne pre sta no ma ni pu li {e zah te vom EU da se uki ne kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, na gla {a vam da taj zah tev ne pred sta vqa na log da se ob u sta ve po stup ci za mal ver za ci je i pqa~ ke ve} da se u za ko no dav stvu za me ne no vim de li ma, {to je Mi ni star stvo prav de iz me n a m a Kri v i~ n og za k o n i k a u~i ni lo. (Tanjug)

~etvrtak26.april2012.

U VI[EM SUDU U BEOGRADU SASLU[ANI OSUMWI^ENI ZA ZLOUPOTREBE U PAN^EVA^KOJ „AZOTARI”

Tro ji ci pri tvor, ~e tvo ro na slo bo di Vi {i sud u Be o gra du od re dio je ju ~e pri tvor do me sec da na za tro je osum wi ~e nih da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja o{te ti li pan ~e va~ ku „Azo ta ru” za 8,3 mi li o na evra, dok je ~e tvo ro osum wi ~e nih pu {te no da se bra ne sa slo bo de. – Pri t vor je od r e | en biv {em ge n e r al n om di r ek t o r u „Azo t a r e Pan ~ e v o” Vu j a d i n u Jan k o v i } u, ~la n u vla s ni~ k og kon z or c i j u ma Du {a n u Stu p a ru i ^e d o mi r u Iv k o v i } u iz „Ser v o Mi h aq in ` e w e r in ga” – re k ao je Ta n ju g u Stu p a rov advo k at Zo r an Ate q e vi}. Po we go vim re ~i ma, sa slo bo de }e se bra ni ti biv {a di rek tor ka Cen tra za kon tro lu pri va ti za ci je Ju li ja na Vu~ ko vi}, kao i tri pro jek tan ta za pro ce nu vred no sti – Jo van Udic ki, Je li ca Iv ko vi} i Mi lan Cve ti }a nin.

Pri tvor osum wi ~e ni ma je od re |en zbog na ro ~i to te {kih okol no sti pod ko jim je de lo iz vr {e no, kao i vi si ne za pre }e ne ka zne za to kri vi~ no de lo, sa op {tio je Vi {i sud. Is tra `ni su di ja je po sle sa slu {a wa, ko je tra ja lo ju ~e do ra nih ju tar wih sa ti, pro tiv svih sed mo ro osum wi ~e nih po kre nuo is tra gu zbog kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u pro du è nom tra ja wu. O spro vo |e wu is tra ge pro tiv dvo ji ce stra nih dr à vqa na – Vit man di sa Ku ~in ka sa i Si mo na sa Ka {u sa, ko ji su ob u hva }e ni zah te vom, is tra `ni su di ja }e od lu ~i ti na red nih da na, na vo di se u sa op {te wu Vi {eg su da. Osum wi ~e ni se te re te za zlo u po tre be pri li kom pri va ti za ci je „Azo ta re” u Pan ~e vu, i to deo ko ji se od no si na pro da ju pro iz vod nog po go na „Kar -

Vi {i sud u Be o gra du

ba mid 2„. Na te ret im se sta vqa pro du `e no kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja iz ko jeg je na ne ta {te ta bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je bli zu mi li jar du di na ra, od no sno oko 8,3

mi li o na evra. Za to de lo pre ti im ka zna do 12 go di na za tvo ra. Sum wa se da su se bi pri ba li vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 5,4 mi li o na di na ra.

Agen ci ja ni je da la sa gla snost za pro da ju „Kar ba mi da 2” Ko le gi jum Agen ci je za pri Iz grad wa „Kar ba mi da 2” po kwi go vod stve ne, a da su pa re va ti za ci ju za tra ìo je hi tan ~e la je 1984. go di ne, po gon ni upla }e ne na ra ~un pred u ze }a, a sa sta nak s pre mi je rom, mi ni - ka da ni je za vr {en ni sta vqen u ne kup ca, ne mo gu se pri hva ti strom eko no mi je i re gi o nal - funk ci ju, ta ko da ne sto je tvrd ti te ze da je dr à va o{te }e na nog raz vo ja, mi ni star kom prav - we da je taj po gon pred sta vqao tom pro da jom, na vo di Agen ci de i skup {tin skim Od bo rom za naj va `ni ji deo „Azo ta re”. ja, do da ju }i da je no vac od pro pri va ti za ci ju da bi se u naj - Kwi go vod stve na vred nost da je is ko ri {}en za na mi re we kra }em ro ku ot klo ni le sum we u za ko ni tost ra da Agen ci je, ve za nog za pri va ti za ci ju HIP „Azo ta ra„. U ju ~e ra {wem sa op {te wu Agen ci je is ti ~e se da ona ni je da la sa gla snost za pro da ju „Kar ba mi da 2”, ka da je to ku pac za tra ìo 20. av gu sta 2007. go di ne, ma da }e se is po sta vi ti da je Ugo vor o pro da ji ve} bio za kqu ~en 1. av gu sta, o ~e mu je Agen ci ja oba {te na tek u de cem bru, {to je bio po vod za ras kid ku po pro daj nog ugo vo ra. Po pri - Po gon pan ~e va~ ke „Azo ta re” je mu zah te va, Agen ci ja je od mah od kup ca tra ì la ce Iz grad wa „Kar ba mi da 2” po ~e la je 1984. go di ne, lo kup nu do ku men ta ci ju ra di po gon ni ka da ni je za vr {en ni sta vqen u funk ci ju, utvr |i va wa pro cen tu al nog u~e {}a „Kar ba mi da 2”, eko ta ko da ne sto je tvrd we da je taj po gon nom ske oprav da no sti i spe ci pred sta vqao naj va `ni ji deo „Azo ta re” fi ka ci je na me ne tro {e wa nov ca do bi je nog od pro da je. Van red nom te ren skom kon „Kar ba mi da 2” je iz no si la 18 oba ve za pre ma za po sle ni ma i tro lom ne bi se po sti gli dru mi li o na evra, {to je u tom tre - do ba vqa ~i ma. ga ~i ji re zul ta ti jer Agen ci ja nut ku pred sta vqa lo 10,88 od sto Pro daj na ce na HIP „Azo ta ne ma ovla {}e wa i me ha ni zme, kwi go vod stve ne vred no sti ra„ je iz no si la 13 mi li o na ni po ugo vo ru ni po za ko nu, da HIP „Azo ta ra„, na vo di Agen - evra, ali su du go vi, ko je je ku u po stup ku kon tro le na li cu ci ja. pac na sle dio u tre nut ku pri va me sta, u su bjek tu pri va ti za ci je Ima ju }i u vi du da je ne funk - ti za ci je, iz no si li 108 mi li o spre ~i rad we kup ca i su bjek ta ci o nal ni po gon pro dat za go - na evra. S ob zi rom na ugo vor nu pri va ti za ci je. to vo dvo stru ko vi {u ce nu od od red bu ko jom se za bra wu je

ras po la ga we imo vi nom u iz no su ve }em od pet od sto bez sa gla sno sti, Agen ci ja je na lo ì la kup cu da iz svo jih do dat nih sred sta va upla ti na ra ~un „Azo ta re” raz li ku pre ko ra ~e wa u iz no su od 10,09 mi li o na evra (10.086.840) evra. Da je ku pac is pu nio taj zah tev, u prak si bi to zna ~i lo da bi HIP „Azo ta ra„ pro da jom ni kad upo tre bqe nog „Kar ba mi da 2”, ume sto kwi go vod stve nih 18, do bi la ~ak 42,5 mi li o na evra. Po is te ku na knad nog ro ka, u ko jem ku pac ni je po stu pio po na lo gu, Agen ci ja je do ne la od lu ku da se Ugo vor ras ki ne zbog ras po la ga wa imo vi nom su prot no Ugo vo ru. Pro tiv kup ca je pod ne ta tu `ba pred Spoq n o t r g o v in s kom ar bi tra òm pri Pri vred noj ko mo ri Sr bi je ra di na pla te ugo vor ne ka zne u iz no su od 3,27 mi li o na evra (3.275.000). „Bez na me re da pre ju di ci ra mo is hod is tra `nog po stup ka, iz ne na |e ni smo ~i we ni com da se u istu ra van sta vqa ju li ca ko ja su svo jim po stup ci ma u ru ko vo |e wu ’Azo ta rom’ do ve li do ne za ko ni tih rad wi i slu `be ni ci Agen ci je za pri va ti za ci ju, ko ja je sve ak tiv no sti pred u zi ma la u in te re su ’Azo ta re’ i dr à ve„, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

ZAVR[NE RE^I TU@ILA[TVA NA SU\EWU U SUDU ZA RATNE ZLO^INE U BEOGRADU

Srp sko tu ì la {tvo za tra ì lo je da se ~e tr na e sto ro op tu è nih za rat ne zlo ~i ne u hr vat skom se lu Lo vas osu de na ukup no 160 go di na za tvo ra. Tu ì lac Ve se lin Mr dak re kao je to kom iz no {e wa za vr {nih re ~i u slu ~a ju „Lo vas“ pro tiv 14 li ca ko ja se te re te za zlo ~i ne po ~i we ne u tom se lu 1991. go di ne, da je Tu ì la {tvo bez sva ke sum we do ka za lo da su op tu è ni kri vi za de la na ve de na u op tu `ni ci, pre no si B-92. – Iako op tu è ni ni su bi li pro fe si o nal ni voj ni ci, zna li su da je ko ri {}e we ci vi la za rat ne svr he ne pro pi sno. Vr {e wem ni za kri vi~ nih de la, ukqu ~u ju }i i tor tu ru nad ci vi li ma, op tu è ni su iz vr {i li na pad na te le sni in te gri tet za ro bqe nih ci vi la – re kao je Mr dak. Op tu è ni su kao pri pad ni ci JNA, lo kal ne te ri to ri jal ne vla sti i pa ra voj ne for ma ci je „Du {an Sil ni“ li {i li ì vo ta

70 hr vat skih ci vi la to kom ok to bra i no vem bra 1991. go di ne. U op tu `ni ci se na vo di da su, to kom na pa da na Lo vas 10. ok to bra 1991. go di ne, 22 ci vi la ubi je na u ku }a ma i u dvo ri {ti ma, a do 18. ok to bra ubi je ne su i 23 oso be u im pro vi zo va nim za tvo ri ma. Dva de set dva ci vi la su po gi nu la ka da su 18. ok to bra 1991. kao ì vi {tit bi li na te ra ni da ko ra ~a ju kroz min sko po qe, dok su u spo ra di~ nim in ci den ti ma stra da la jo{ tri ci vi la. – Iako su ne ki op tu è ni ospo ra va li broj po gi nu lih na min skom po qu, broj ni sve do ci po tvr di li su na vo de Tu ì la {tva. Mo gu }e je da ima jo{ qu di ko ji su od go vor ni i Tu ì la {tvo }e na to me i da qe ra di ti u ci qu do vo |e wa svih po ~i ni la ca pred li ce prav de – do dao je Mr dak. Za pr vo op tu è nog Qu ba na De ve ta ka, za ko ga su mno gi sve do ci tvr di li da je „bio glav ni,

al fa i ome ga, i pi tao se za sve i sva ko ga”, Tu ì la {tvo je za tra ì lo ka znu od 20 go di na za tvo ra, {to je i naj ve }a pro pi sa na ka zna za ovo kri vi~ no de lo. Za dru go op tu è nog Mi la na Dev ~i }a Tu ì la {tvo je za tra ì lo ka znu od de set do 11 go di na, za tre }e op tu è nog Mi la na Ra doj ~i }a od 13 do 15, a za @eq ka Kr wa ji }a od 12 do 13 go di na. Sva tro ji ca su u op tu `ni ci na ve de ni kao ta da {wi ~la no vi lo kal ne vla sti u Lo va su. Za ~e tvo ri cu op tu è nih biv {ih pri pad ni ka JNA, tu ì lac Mr dak za tra ìo je ka zne: od de vet do de set go di na za Mi o dra ga Di mi tri je vi }a, od se dam do de vet go di na za Dar ka Pe ri }a, od osam do de vet za Ra do va na Vlaj ko vi }a i od {est do osam go di na za tvo ra za Ra di sa va Jo si po vi }a. Op tu `ni ca te re ti i {e sto ri cu biv {ih pri pad ni ka pa ra voj ne for ma ci je „Du {an Sil ni”, me |u ko ji ma su Jo van Di mi -

tri je vi} i Zo ran Ko si jer, za ko je je Tu ì la {tvo za tra ì lo ka zne od de set do 11 go di na, Sa {a Sto ja no vi}, za ko ga je za tra è na za tvor ska ka zna od 11 do 12 go di na. Za Dra ga na Ba ~i }a za tra è na je ka zna od de vet do de set go di na za tvo ra, za Pe tro ni ja Sto ja no vi }a od 12 do 14 go di na i za Alek san da ra Ni ko la i di sa od pet do se dam go di na za tvo ra. Iz no se }i za vr {ne re ~i, tu ì lac Mr dak is ta kao je da su svi op tu è ni na stu pa li pod na ci o nal nim iden ti te tom Sr bi je, ~i me su i uka qa li ~ast dr à ve. Slu ~aj „Lo vas„ je je dan od naj du ìh slu ~a je va vo |e nih u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, bu du }i da je pro ces tra jao ~e ti ri go di ne, dok je pred su dom sve do ~i lo vi {e od 200 oso ba. Od bra na je iz vo |e we za vr {nih re ~i po ~e la ju ~e, na kon ~e ga se o~e ku je pre su da.

Foto: N. Stojanovi}

Za „Lo vas” 160 go di na

JU^E U PETROVARADINU

Bom bom na auto-plac Ne po zna ta oso ba ba ci la je ju ~e oko ~e ti ri sa ta uju tro ru~ nu bom bu na auto-plac „NS 021” u Pe tro va ra di nu, na putu prema Iri{kom vencu , a tom pri li kom o{te }e no je iz me |u pet i de vet vo zi la. Po vre |e nih ne ma, a ko la ni su pret pe la ve li ka o{te }e wa s ob zi rom na to da, po pr vim in for ma ci ja ma, eks plo -

ziv na na pra va ni je pa la bli zu wih. De `ur ni is tra `ni su di ja ovla stio je po li ci ju da oba vi uvi |aj, sa zna je mo ne zva ni~ no. Pro tiv N. N. li ca sle di pri ja va za kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti. Ra sve tqa va we ovog do ga |a je u to ku, a po za vr {et ku is tra ge o~e ku je mo sa op {te we. M. V.

~etvrtak26.april2012.

SPORT

dnevnik

c m y

^EL SI UL TRA DE FAN ZI VOM ELI MI NI SAO BAR SE LO NU

Ne po be |u je uvek naj bo qi Bar se lo na se opro sti la od evrop skog tro na, ali je od mah po sle re van {a sa ^el si jem (2:2) do bi la naj ve }u mo gu }u mo ral nu sa tis fak ci ju. Tre ner

i fud ba le ri ^el si ja su tak ti kom u obe po lu fi nal ne utak mi ce „pri zna li” da je ul tra de fan zi va bi la wi ho va je di na {an sa za po be du, a za tim to isto i re kli u iz ja va ma za me di je.

- Fud bal je igra u ko joj ne po be |u je uvek bo qi tim. Ovo {to smo od i gra li ni je ne {to naj lep {e, ali zna li smo da mora mo ta ko - re kao je Fer nan do To res.

Tu ga Me si ja i ra dost fud ba le ra ^el si ja

Pi ke pro veo no} u bol ni ci \e rard Pi ke je pro veo no} u bol ni ci na kon {to je do bio bla ì po tres mo zga na me ~u iz me |u Bar se lo ne i êl si ja. Vik tor Val des je no ka u ti rao \e rar da Pi kea ko ji je na tre nu tak ostao ne po mi~ no da le ì na tra vi za vre me du e la pro tiv êl si ja. Pi ke se pri di gao, po ku {ao da na sta vi me~, ali je shva tio da ni je u sta wu to da u~i ni, pa je Gvar di o la uveo Da ni ja Al ve {a. Ka ko pre no se {pan ski me di ji, \e rard Pi ke je pro veo no} u bol ni ci na de taq nim is pi ti va wi ma. Pi ke }e od su stvo va ti sa te re na naj ma we ne de qu da na, pre ma pr vim pro ce na ma le ka ra ka ta lon skog klu ba.

- Oslo ni li smo se na svo je adu te, a Ra mi re {ov gol nas je vra tio u ì vot po sle Te ri je vog is kqu ~e wa i 2:0. Bar sa je ima la svo je {an se i ni je ih is ko ri sti la, ali to je i da qe naj ja ~i tim na sve tu. Ni smo è le li da pri hva ti mo wi ho vu igru jer bi smo osta li pra znih {a ka - do dao je El Ni wo. Frenk Lam p ard kon s ta t o vao je da u dre su êl si ja ni je do ì veo mno go sre} ni jih tre nu ta ka od onog na Nou Kam pu u uto rak uve ~e. - Znam da qu di è le da vi de lep fud bal i do bre ak ci je, ali ne mo è uvek ta ko da se igra.

Po k a z a l i smo ne v e r o v a t an tim ski duh. Sa igra ~i ma se sa gla sio i stra teg Ro ber to Di Ma teo. - Mno g i su nas ot p i s a l i, ali su ovi mom ci po ka za li ka k av ka r ak t er ima ju. U dru gom po lu vre me nu vi {e ni je bi la va `na tak ti k a, ve} po n os i è q a da se ode u fi n a l e - re k ao je Ita li jan. - I da qe mi slim da je ova Bar se lo na naj bo qi tim na sve tu. Mi smo vred no ra di li na te re nu i ima li sre }u ko ja nam je bi la neo p hod na za kqu ~io je on. Tre n er fud b a l e ra Bar s e l o n e Pep Gvar di o la re kao je da je we gov tim od i grao od l i~ n o pro tiv êl si ja, ali da ni je imao sre }e da pro |e u fi na le Li ge {am pi o na. - Mi slim da smo od i g ra l i vr h un s ki 180 mi nu ta, ali ove go di ne jed no stav no ni smo ima li sre }e. Mno go mi je ào i te { ko mi je pa l a ove eli m i n a c i j a. êl s i je od l i~ n o od ra dio po sao u de fan z i v i, ~e s ti t am im na to me - ka zao je tre ner Bar se lo ne. Bar s e l o n a je u oba me ~ a imao ini ci ja ti vu i kon stant no na pa da la, ali ni je ima la re {e we za di sci pli no va nu od bra nu pro tiv ni ka na ~e lu sa srp s kim re p re z en t a t iv c em Bra n i s la v om Iva n o v i } em. Gvar di o la je do dao da }e usko ro do ne ti od lu ku da li osta je u klu bu. - Usko ro }u do ne ti od lu ku. Raz go va ra }u sa pred sed ni kom San drom (pred sed nik Ro sel) i Ti tom (asi stent Vi la no va) i od lu ~i }e mo {ta je naj bo qe za klub - za kqu ~io je Gvar di o la.

SVET SKI ME DI JI

Tri jumf an ti fud ba la Me di ji {i rom sve ta su oce ni li uspeh êl si ja ko ji je eli mi ni sao Bar se lo nu u po lu fi na lu Li ge [am pi o na. Ak ce nat je uglav nom sta vqen na to da je „an ti fud bal” oti {ao u fi na le naj pre sti `ni jeg evrop skog tak mi ~e wa. Pro la zak êl si ja u fi na le Li ge [am pi o na je glav na vest da na na svim svet skim sport skim me di ji ma. Ve }i na wih ve ru je da su „ka te na }o i an ti fud bal” tri jum fo va li na Kamp Nou. Me di ji u da le koj Ar gen ti ni, ta~ ni je ~a so pis „Ole”, ve ru je da je po be da êl si ja nad Bar som bio „Tri jumf an ti fud ba la”. U ovom li stu na gla {a va ju da su „plav ci” igra li pot pu no de fan ziv no, bez ijed nog igra ~a na pred. Ita li jan ska „Ga ze ta” je ve li ~a la Di Ma tea i we gov ka -

ta nac pred go lom êl si ja, „Di Ma te ov ka te na }o”, pi sa lo je na na slov noj sta ni ci ovog po pu lar nog ita li jan skog li sta. „Ko ri je re de lo Sport” ta ko |e je sta vi la ak ce nat na êl si jev bun ker na pi sav {i „Po vra tak ka te na }a”, tak ti ke ko ju su ne kada ne go va li go to vo svi ita lijan ski klu bo vi, pa i re pre zen ta ci ja. [pan ski list Mar ka je ta ko |e osu dio „an ti fud bal” êl si ja, dok su En gle zi ve li ~a li svo je he ro je. „Sva ka ~ast he ro ji ma”, na pi sao je In de pen dent, dok je Dej li Te le graf oce nio uspeh êl si ja kao „ep ski”. Tajms je na hva lio To re sa, ko ji je pro ra dio kad je to bi lo naj po treb ni je „To res je za dao za vr {ni uda rac”, na pi sa li su ovom bri tan skom li stu.

Abramovi~ spre mio de set mi li o na fun ti Ro man Abra mo vi~ ba{ zna da mo ti vi {e svoj klub. On je iz ja vio da je spre man da do bra no odre {i ke su, uko li ko „plav ci” ove se zo ne po sta nu naj bo qi u Evro pi - obe }ao je na gra du od 10 mi li on a fun ti, ili 12,2 mi li o na evra. Ro ber to Di Ma teo i igra ~i na tom pu tu ve} su na pra vi li ve li ki ko rak, izbaciv{i branioca trofeja, Barselonu. Za ^elsi }e to biti i veliki sportski izazov, jer 2008. kada su igrali sa Man~ester junajtedom u finalu, nisu uspeli da donesu prvu titulu prvaka Evrope na Stamford Brix, po{to su izgubili na penale. Kako su preneli mediji na Ostrvu svaki od 25 fudbalera ^elsija bi u slu~aju velikog trijumfa inkasirao po 350.000 funti, odnosno ukupno 8,75 miliona funti, dok bi preostalih 1,25 miliona funti podelili trener Di Mateo i ~lanovi stru~nog {taba. Italijanski stru~wak navodno bi dobio najve}i deo kola~a - 750.000 funti, dok bi wegovim pomo}nicima pripao ostatak od pola miliona funti.

Fal kao po sti gao vo de }i gol za Atle ti ko u pr vom me ~u s Va len si jom (4:2)

DA NAS RE VAN[ UTAK MI CE PO LU FI NA LA LI GE EVRO PE

Sme {i se {pan sko fi na le Od i gra ne su pr ve po lu fi nal ne utak mi ce Li ge Evro pe, po sle pr vih okr {a ja kar te su jo{ uvek otvo re ne, ali se ~i ni da su dva Atle ti ka, onaj iz Ma dri da i Bil ba oa bli `i fi na lu, upr kos to me {to su Ba skij ci iz gu bi li u Li sa bo nu od Spor tin ga (2:1). Ba skij ci su du go vo di li u Li s a b o n u , ali su na kra j u ipak iz gu bi li me~. [e ta {to smo iz gu bi li, ali i ova ko o~e ku jem da se pla si ra mo u fi na le - ob ja {wa va

Sa Pin to. Na dam se da }e mo iz d r ` a t i po ~ et n i pri t i s ak Ba ski ja ca, ka sni je }e sve bi ti lak {e. U dru gom po lu fi nal nu sa sta }e se Va len si ja i Atle ti ko iz Ma dri da. U pr vom me }u jor gan xi je su za be le `i li si gur nu po be du (4:2), do du {e u po sled wem mi nu tu su pri mi li gol, ko ji ih je ipak uz dr mao. - Bez ob zi ra na po raz ima mo re al ne iz gle de da se pla si ra mo u fi na le - ve li tre ner Va len si je Unai Eme ri. Sve za vi -

Da nas BIL BAO: Atle tik - Spor ting (su di Et kin son, [kot ska) (pr vi me~ 1:2) (21.05) VA LEN SI JA: Va len si ja - Atle ti ko (Sko mi na, Slo ve ni ja (2:4) (21.05) tre ner Atle ti ka Mar se lo Bi jel sa. – Na da mo se da }e mo br zo po sti }i gol, a on da }e sve bi ti lak {e. Spor ting je us peo u fi ni {u me ~a da pre o kre ne su sret i da pred ve ~e ra {wi re van{ ipak ima gol pred no sti. - Du go smo tra `i li igru, ka da smo naj zad us pe li da na met ne mo ri tam, sve je bi lo mno go bo qe - ka `e tre ner Spor tin ga

si od pr vih pet na e stak mi nu ta, ako po stig ne mo gol, bi }e to è stok me~. Ma dri |a ni ne kri ju da è le u fi na le. - Sla vi li smo pre dve go di ne, na{ ciq je da i ove go di ne igra mo u fi na lu – ka è Di je go Si me o ni, tre ner Atle ti ka. - Da je osta lo 4:1 sve bi bi lo za vr {e no, ova ko i Va len si ja ima {an se. G. K.

Jan ko vi} se po tu kao sa sa i gra ~em

B ane Iv an ovi} se r ad uje p ob edi

Ba ne ne igra u fi na lu Sr pski r epr eze nt at ivac i j edan od na jb oqih igr a~a ^e ls ija u oba p ol uf ina lna d u ela sa Ba rs el onom pr op ust i}e f in ale L ige {a mp i ona zbog ` utih ka rt ona, a p ored w ega u t imu n e}e b iti ni R am irez i M er i ele{, kao ni i skq u~ eni T eri. Sja j ni sr p ski d e fa n z i vac pr o p u st i }e „me~ k a r i j e re” zbog n epr om i{q en osti. U ` aru bo rbe o{tro je pr ot estv ovao k ada je p o~e tkom dr ugog p ol uvr em ena tu rski s ud ija d os udio p enal za Ba rs el onu. C unejt ^ akir p ok azao je ` uti ka rton S rb inu, a s o bz irom da je pa rni, on je aut oma tski zn a~io i s uspe nz iju Iv an ov i}a za sl ed e}u uta km icu.

A, ona }e b iti i f ina lna - p osle dwa u ovoj s ez oni evr ok up ova, u k ojoj }e ^e lsi p ok u{ ati da sti gne do p eh ara k oji n ema u sv ojim tr ofe jnim v itr in ama. Iv an ovi} je n ast avio da se b ori do kr aja. O d igrao je o dli ~no i z asl u` eno se r ad ovao na kr aju uta km ice. Ipak, i spred svl a~ i on ice d o~ ek alo ga je je dno n epr ija tno i zn en a| ewe. Dok ga je n ov inar „Skaj spor tsa” u` ivo i nte rvj u isao, B ane je s aznao da n e}e im ati pr avo da igra u Mi nh enu. D al eko od t oga da mu je b ilo sv eje dno. Na p it awe r epo rt era da li zna da }e zbog ` utog ka rt ona pr op ust iti f in ale, Iv an ovi} je o dg ov orio: „Da... ne, ne znam. N a` alost”.

Fud bal ski re pre zen ta ti vac Sr bi je Bo {ko Jan ko vi} imao je fi zi~ ki su kob sa sa i gra ~em \u ze pe om Sku li jem na tre nin gu \e no ve. Pre ma na vo di ma lo kal nih me di ja, Jan ko vi} je u jed nom tre nut ku o{tro star to vao na 31-go di {weg Sku li ja, ko ji se pri li~ no iz ner vi rao zbog to ga. Tri go di ne mla |eg sa i gra ~a Ita li jan je od mah {ut nuo, iza zvav {i ta ko me te` u ko me su wih dvo ji ca raz me ni la udar ce i psov ke sve dok ih sa i gra ~i, na o~i gled pred sed ni ka klu ba En ri ka Pre ci o za, ni su ra sta vi li. \u ze pe Sku li je unuk ~u ve nog ma fi ja {kog bo sa \u ze pea Mo ra bi ta, ko ji je de ce ni ja ma bio na ~e lu kri mi nal ne or ga ni z a c i j e Ndra g e t a iz Ka l a -

bri je. Uspe {no se od po li cij skih po te ra skri vao od 1992. do 2004, ka da je uhap {en i osu |en na 12 go di na za tvo ra, a ko li ko je mo }an bio we gov ogra nak ma fi je sve do ~e po da ci iz 2007: Ndra ge ta je od pro me ta dro gom za ra |i va la 27 mi li jardi evra, a pre o sta lih 16 milijar di od pro sti tu ci je, iz nu | i v a w a, pro d a j e oru` j a i „pra wa nov ca”. Ni Sku li ni je bio bez pro ble ma sa za ko nom, ali sva ka ko ne u me ri kao we gov de da. Zbog op t u ` be da je u~e s tvo v ao u name { ta w u me ~ a Se r i j e B izme|u Kro to nea i Me si ne u po s led w em ko l u se z o n e 2001/2002, mo rao je od no vem bra 2006. da od slu `i osmo me se~ nu su spen zi ju.

Na sta si} ide kod Vi di }a En gle ski me di ji Qa ji }a se le u Ar se nal, a we go vog sa i gra ~a iz Fi o ren ti ne i re pre zen ta ci je Sr bi je, 19-go di {weg Ma ti ju Na sta si }a, u ni ma we ni vi {e ne go - Man ~e ster Ju naj ted! Na vod no, su per ta len to va ni srp ski de fan zi vac, ko jem stru~ wa ci pred vi |a ju ka ri je ru po put one Ne ma we Vi di }a, na la zi se na li sti `e qa Alek sa Fer gu so na. Ska u ti „cr ve nih |a vo la” ve} me se ci ma pra ti igre iz dan ka Par ti za no ve fud bal ske {ko le ko ji od ove se zo ne sa uspe hom no si dres „qu bi ~a stih”. Za Fi o ren ti nu je de bi to vao kod Si ni {e Mi haj lo vi }a, a kod De -

lio Ro si ja se ~ak usta lio u start noj po sta vi, pa je u de bi tant skoj se zo ni do sad od i grao 22 me ~a, od to ga ~ak 18 od pr vog mi nu ta, a us peo je da po stig ne i dva go la. De lio Ro si je ne ko li ko pu ta ove se zo ne iz ja vio je da Na sta si} si gur no iz ra sti u najboqeg {topera Evrope i da }e nadma{iti zemqaka Vidi}a. Zbog svega toga, kako navode italijanski mediji, Ferguson }e ve} u junu poku{ati da otkupi ugovor Nastasi}a i ostavi ga u Fiorentini jo{ godinu dana na pozajmici. Za Matiju Nastasi}a interesovawe pokazuje i milanski Inter.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak26.april2012.

JELEN SUPERLIGA 26. KOLO NO VI SAD: Voj vo di na - Ja vor KU LA: Haj duk - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Sme de re vo JA GO DI NA: Ja go di na - Bo rac U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki 1923 NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Me ta lac BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda BE O GRAD: Par ti zan - BSK Bor ~a 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Rad ni~ ki 4. Voj vo di na 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. Spar tak ZV 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Haj duk 11. Ja vor 12. Sme de re vo 13. BSK Bor ~a 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

23 18 11 11 11 11 9 11 8 8 7 8 5 4 4 2

2 5 13 10 9 6 10 3 7 6 6 2 9 9 7 9

1:1 (0:1) 3:1 (1:1) 2:0 (0:0) 0:0 2:2 (2:1) 1:1 (0:0) 1:1 (1:0) 2:0 (1:0) 1 3 2 5 6 9 7 12 11 12 13 16 12 12 15 15

61:11 51:15 36:22 38:23 31:19 33:33 25:26 30:32 28:25 21:33 20:31 18:34 15:35 17:35 14:35 14:43

71 59 46 43 42 39 37 36 31 30 27 26 24 22 19 15

U sle de }em ko lu (5/6.ma ja) sa sta ju se: SME DE RE VO: Sme de re vo - Voj vo di na, IVA WI CA: Ja vor - Spar tak Zla ti bor Vo da, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Rad, Â ÂK: Bo rac - Par ti zan, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja go di na, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - OFK Be o grad, LU Â NI: Mla dost - Slo bo da Po int, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Haj duk.

Haj du ci ulo vi li go lu bo ve Hajduk - Spartak Zlatibor voda 3:1 (1:1) KU L A: Stadion Haj duka, gledalaca 1.500. sudija: Vukovi} (Novi Sad). Strelci: Bubalo u 6. ( iz penala) i 90. Paunovi} u 84. za Hajduk, a Noskovi} u 8. minutu za Spartak Zlatibor vodu. @uti kartoni: Pauqevi}, Muj dragi}, ^o vi lo i Novkovi} (Hajduk), a Joksimovi}, Brati}, Adamovi} i Torbica ( Spartak Zlatibor voda). Crveni kartoni: Pauqevi} ( Hajduk), Joksimovi} u 42. i Brati} u 65. ( Spartak Zlatibor voda).

Mi lan Bu ba lo

HAJDUK: Peri} 6, Pauqevi} 6, Mujdragi} 7, Vasiqevi} 6, Dabi} 6 ( od 74. Fejsa -), Golo~evac 6, ( od 46. Paunovi} 7), Maksimovi} 6, (od 69. Cvetkovi} -), ^ovilo 7, Novkovi} 7, Bubalo 8, Veselinovi} 7,. SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 6, Joksimovi} 6, Brati} 6, Adamovi} 7, Torbica 7, Noskovi} 7 ( od 69. \or|evi} -), Bini} 6, ( od 60. Despotovi} 6,), Novakovi} 6, Antoni} 6, Milivojev 6, ( od 84. [arac -) i Ota{evi} 6. Hajduk je sjajno otvorio utakmicu i ve} u 6. minutu poveo. Veselinovi} je u{ao u {esnaesterac gostiju, krenuo uz korner liniju ka Aleksi}u, neoprezno ga sru{io Joksimovi} koji dobija `uti karton, a Hajduk penal. Siguran sa bele ta~ke bio je Bubalo koji je Aleksi}a poslao u desnu, a loptu u levu stranu. No, dva minuta ka-

snije izjedna~ewe. Na naba~enu loptu krenuo je mladi golman Peri} i u nameri da je unese u svoj kazneni prostor i uhvati spetqao se {to je iskoristio Noskovi}, ukrao mu loptu i poslao u mreù. Igralo se potom izme|u dva {esnaesterca i uglavnom pretilo samo iz prekida, da bi u 20. minutu gosti imali ~ist zicer. Pogre{io je {toper Kuqana Vasiqevi}, Noskovi} je u{ao u kazneni prostor i iskosa sa desetak metara silovito {utirao, ali je Peri} sjajno intervenisao i odbio loptu do Torbice koji sa 16 metara {utira, a sa gol linije loptu izbija Mujdragi}.t. U drugom po lu vremenu Kuqani su poku{avali da isko ri ste broj ~anu prednost, ali je zgusnuta odbrana go sti ju odo levala. Potom je u 65. minutu Brati} zaradio drugi ùti karton i gosti su ostali sa dva igra~a mawe. Nedugo zatim i kapiten Hajduka Pauqevi} je dobio drugi ùti karton. U samom fini{u odluka. U 84. minutu Cvetkovi} je sjajno pro{ao po boku, idealno centrirao, Novkovi} je prihvatio loptu i iskosa sa 7-8 metara {utirao, Aleksi} je odbio loptu koja je stigla do Paunovi}a koji je sa desetak metara {aqe u dowi levi ugao.. Ve} u slede}em minutu igra~ gostiju \or|evi} je imao priliku za izjedna~ewe. Ta~ku na derbi stavio je najboqi igra~ susreta Bubalo u 90. minutu kada je nakon {to ga je glavom proigrao Paunovi} pobegao igra~ima odbrane gostiju i sa 12 metara iskosa silo vi tim udar cem sa vla dao Aleksi}a. \. Bojani}

Novi Pazar – Metalac 1:1 (0:0) NO VI PA ZAR: Stadion kraj Jo{anice, gledalaca 5.000, sudija Jovaneti} (Vaqevo), strelci: Kecap u 75. za Novi Pazar, a Tuturi} u 53. minutu (autogol) za Metalac. @uti kartoni: Haxibuli}, Bogunovi} (Novi Pazar), ]irkovi}, Mitru{i}, Filipovi} (Metalac). NOVI PAZAR: \ogatovi}, [arac, Babi}, Vu{qanin, Bogunovi} (Kecap), Ademovi} (\alac), [riqej (Stojanovi}), Haxibuli}, Tutori}, Ra{}i}, Bulatovi}. METALAC: Kqaji}, Mitru{i}, Filipovi}, Luki}, Mitrovi} (Kontor), @ivanovi}, ]irkovi}, @ivkovi} (Soluji}), Betolingar (Anti}), \ori}, Stamenkovi}.

Abu ba kar za mr {a vi re mi Vojvodina - Javor 1:1 (0:1) NO VI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 1.000, sudija Mihajlovi} (Vrawe), strelci: Abubakar u 82. za Vojvodinu, a Radivojevi} u 41. minutu za Javor. @uti kartoni: Vuli~evi}, Kova~evi}, Milovi}, Abubakar (Vojvodina), Radivojevi} (Javor). VOJVODINA: Jano{evi} 6, Vuli~evi} 7, Kova~evi} 6, Milovi} 5, Pavlovi} 6, A|uru 6, Apija 7 (Poletanovi} -), Stevanovi} 6, Moreira 5 (Smiqani} -), Abubakar 7, [kuleti} 6 (Bojovi} 6). JAVOR: Nikoli} 8, Milinkovi} 6, M. Novakovi} 6, Vujadinovi} 6, Mom~ilovi} 6, Lukovi} 5, Eliomar 6 (Mi{i} -), Stanisavqevi} 6, Radivojevi} 7 (Ostoji} -), Josovi} 6, Veqovi} 7 (Vidi} -). Mirisalo je da }e i fudbaleri Javora, kao i mnoge ekipe ovog prole}a, omrsiti brk u Novom Sadu i odneti bodove. Vodili su do 82. minuta kada je Abubakar Oumaru iskoristio odli~an centar{ut Vuli~evi}a, sko~io je visoko i matirao golmana gostiju Nikoli}a. Mogli su Novosa|ani posle toga u nekoliko navrata da stignu i do pobede, ali mre`a je ostala da miruje posle {uteva Abubakara, dva puta Bojovi}a i na kraju ponovo Abubakara. Crveno-beli su s terena ispra}eni povicima najvernijih navija~a „skinite” dresove, ali se mora re}i i to da je „novi” tim ispoqio veliki voqni momenat i poku{ao skoro sve ne bi li zabele`io pobedu. O~ito je od po~etka me~a bilo

da su sva ru`na de{avawa u prole}nom delu prvenstva demorali{u}i delovalo na igra~e Vojvodine. Dodu{e, oni su prvi zapretili preko [kuleti}a ali se onda igra umirila i sve do 24. minuta nije bilo prilika ni na jednoj strani. Gosti su izgleda osetili nedosta-

Ne za do voq stvo na vi ja ~a Tokom ve}eg dela susreta navija~i Vojvodine bodrili su svoj tim, ali kada je Javor poveo po~eli su da skandiraju „Uprava napoqe”. Pored toga Novosa|ani su uzvikivali i ime biv{eg igra~a Vojvodine Gojka Ka~ara koji se oporavqa od te{ke povrede u nema~kom prvenstvu. Zanimqiv je bio i natpis koji smo videli na severnoj tribini po~etkom drugog poluvremenu, a koje su istakli simpatizeri doma}eg tima na kojem je pisalo „Sada kada je najte`e klub se voli najvi{e”.

Rutinska po be da vaq ka Partizan - BSK Bor~a 2:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion partizana, gledalaca 3.500, sudija Veselinovi} (Vaqevo), strelci: Diara u 11. i Vuki} u 52. minutu. PARTIZAN: Petrovi} 6, Miqkovi} 7, Ivanov 6, Ostoji} 6, Volkov 7, Kamara 7 (Babovi} -), Ili} 7 (S. Markovi} 6), Tomi} 7, Vuki} 7, Diara 8, L. Markovi} 6 (Manga 7). BSK BOR^A: Kova~evi} 6, Milo{evi} 5, Bo{kovi} 5 (Vigwevi} 5), Radunovi} 5, ^elebi} 5, Tasi} 5, ]esarevi} 5 (Simovi} 5), Jovanovi} 5, Petrovi} 6, [upi} 5, \uki} 5. Me~ je imao sve~arski karakter, kapiten Sa{a Ili} dobio je priznawe za „postignute uspehe i broj odigranih utakmica za klub”, jer je sa 568 nastupa izbio na drugo mesto ve~ne liste fudbalera. Partizan je, kako se i o~ekivalo, rutinski odradio posao. Trener Avran Grant je i ovoga puta prome{ao karte, jedini problem je to {to se Lazar Markovi} povredio u 35. minutu. Ve} u 2. minutu Partizan je imao {ansu. Nakon

tak samopuzdawa kod doma}ina i u 24. minutu su propustili da realizuju odli~nu priliku preko Josovi}a. Golman Vojvodine Jawo{evi} prakti~no je ve} bio savladan, ali je lopta oti{la pored leve stative. Deset minuta kasnije, sjajnu priliku Ivawi~ani su imali

kornera Volkov je {utirao glavom, a Kova~evi} odbranio. Strah u kosti doma}ih navija~a ulio je Petrovi} u 8. minutu, kada je iskosa sa 12 metara {utirao pored gola. U 11. minutu Partizan je poveo. Diara je dobio loptu na 20 metara od gola, napravio par koraka napred i odli~nim udarcem savadao Kova~evi}a. U 14. minutu sa distance {utirao je Kamara, ali pored gola. U 31. minutu Diara odigrao do Ili}a, ovaj je {utirao sa osam metara iskosa, ali sa gol linije je neko izbacio loptu. U 35. minutu povre|enog Markovi}a zamenio je Manga. Malo potom iskosa sa pet-{est metara Vuki} je pogodio pre~ku. Ne{to kasnije isa ivice {esnaesterca je pogodio opet pre~ku. U 41. minutu Miqkovi} je topovski {utirao, a Kova~evi} brani. Kona~an rezultat postavio je Vuki} u 52. minutu kada je Ili} najpre izbacio Diaru, ovaj je pogodio stativu, a odbijenu loptu iskusni vezista sproveo u mre`u. I. Lazarevi}

preko agilnog Vejovi}a koji se izborio za dobru poziciju pored smu{ene odbrane crveno-belih, ali je slabo {utirao pa je kapiten Novosa|ana Vuli~evi} zaustavio loptu na samo metar od praznog gola. Ono {to u prethodna dva navrata nisu uspeli fudbaleri Javora nadoknadili su u 41. minutu, kada je Veqovi} sjajno uposlio Radivojevi}a na nekih 17-18 metara od gola, Jawo{evi} je bespotreno izleteo, a igra~ iz Ivawice ga lobovao. Malobrojna publika doma}e igra~e je zvi`ducima ispratila u svla~ionicu.U nastavku utakmice prvi je ponovo zapretio Javor preko Eliomara ali je wegov {ut bio neprecizan, da bi u 50. minutu posle dobrog prodora Abubakara lopta oti{la pored gola.. U 53. minutu u {esnaestercu je sru{en Abubakar, doma}i su traìli najstroìju kaznu, ali je sudija Mihajlovi} samo odmahnuo rukom. îni se ta je tada bio u pravu, ali gotovo sigurno je da to nije bio u 62. minutu kad je Aubakar pre stigao do jedne lopte od golmana Nikoli}a koji je potom naleteo na wega. Pre nego {to }e u 82. minutu posti}i izjedna~uju}i gol, Abubakar je samo minut pre toga imao izuzetnu {ansu, ali je wegov {ut bio usmeren pravo u golmana Ivawi~awa koji ga je ukrotio. Usledeli su trenuci pune ofanzive Vojvodine, nekoliko zaista dobrih prilika, ali crveno-beli nisu imali sre}e da se posle svega raduju pobedi. A. Predojevi}

Baj ko vi} bez re kor da OFK Beograd - Crvena zvezda 1:1 (1:0) BE O GRAD: Stadion omladinski na Karaburmi, gledalaca 3.000, sudija: Vukadinovi} (Beograd). Strelci: Batioha u 24. za OFK Beograd, a Kasalica u 85. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Kecojevi} (OFK Beograd), a Krneta (Crvena zvezda). OFK BEOGRAD: Luka~ 6, Petkovi} 6, Kecojevi} 7, Vasiqevi} 6, Rodi} 7, Nikoli} 6 (Tutwevi}), Pavlovski 6 (Miji}), Sin|i} 6, Simi} 6, Mili} 6 (Beli}), Batioha 7. CRVENA ZVEZDA: Bajkovi} 7, Ve{ovi} 6 (Miri}), Miki} 6, Krneta 6, To{i} 6, Dimitrijevi} 6, Evandro 6, Milivojevi} 6 (\uri~kovi}), Lazovi} 6, Milunovi} 6 (Borha), Kasalica 6.

minutu Rodi} iz izgledne pozicije {utirao visoko preko gola. Ipak, samo ~etiri minuta kasnije OFK Beograd je stigao do vo|stva. Opet je za odbranu Zvezde bio neuhvatqiv raspoloèni Rodi}, koji je posle proboja po levom boku idealno centrirao, a na loptu je natr~ao tamnoputi Batioha i smestio je u mreù Bajkovi}a. Zvezdina mreà zatresla nakon 820 minuta, pa Boban Bajkovi} ne}e oboriti klupski rekord. Dodala je Zvezda gas, stvorila nekoliko dobrih {ansi (To{i}, Evandro i Lazovi}), ali je na odmor oti{la sa minusom. I u nastavku me~a slika na terenu se nije bitnije promenila. Jalovo je napadala Zvezda, a doma-

Rad – Smederevo 2:0 (0:0) BE O GRAD: Stadion na Bawici, gledalaca 1.000, sudija Gloxovi} (Vrbas), strelci: Koji} u 55. i Jovanovi} u 81. minutu (iz penala). @uti kartoni: Jovanovi}, Koji}, ^alu{i} (Rad), Milosavqevi}, Bojovi}, Simi} (Smederevo). RAD: Danilovi}, Panti}, Vitas, Mrkela (Luka), Jovanovi}, Pe-

rovi} (Ajkovi}), Pajovi}, ^alu{i}, Koji} (Stojiqkovi}), Malba{i}, Lekovi}. SMEDEREVO: Rankovi}, Milosavqevi}, Simi}, Brkovi}, Boqevi}, Adamovi}, Jerini}, Kr~marevi} (Kova~evi}), Milosavqevi}, Jelovac (Vu~ini}), Bra{anac (Momi}).

Jagodina – Borac 0:0 JA GO DI NA: Stadion Jagodine, gledalaca 1.000, sudija Vasi} (Beograd). @uti kartoni: Tomi}, Stojkov (Jagodina), Milojevi}, Alves, Radanovi}, Jovanovi} (Borac). JAGODINA: [imi}, Nikodijevi}, Stojkovi}, @ivanovi}, To-

mi}, Marijanovi}, Krsti}, Stojanovi} (Milenkovi}), Gogi} (Stojkov), Xeni}, Mudrinski (Kosti}). BORAC: Milivojevi}, Spirovski, Pavi~evi}, Stani} (Jovanovi}), Alvez, Prodanovi}, @ivkovi}, Radanovi}, Jeremi}, Kne`evi} (@ivanovi}), Reqi}.

Sloboda Point – Radni~ki 2:2 (2:1) U@I CE: Stadion Slobode, gledalaca 5.000, sudija Dimitrijevi} (Beograd), strelci: Kova~evi} u 23. i Ran|elovi} u 29. za Slobodu , Spalevi} u 28. (iz penala), Tintor u 67. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Omega, Beqi}, Pejovi}, Mari} (Sloboda ),Tintor, Pavlovi}, Kosori}, Milo{kovi} (Radni~ki).

SLOBODA POINT: Bo`ovi}, Vasili} (Bosman), Mari}, Vrawkovi}, Ran|elovi}, Beqi}, Pejovi}, Pilipovi}, Da Silva, Kova~evi} (Memedovi}), Omega. RADNI^KI: ^an}arevi}, Pavlovi}, Nenadi}, Tintor, Kosori}, Medovi}, Mutavxi} (Lepovi}), Milo{kovi} (@ivadinovi}), Vuka{inovi} (Varja~i}), Kosti}, Spalevi}.

@e stok duel na Ka ra bur mi

Miroqubiv gradski derbi na staroj Karaburmi. OFK Beograd je delilo samo pet minuta od vrednog trijumfa nad velikim favoritom. Ipak crveno-beli su iz~upali bod, i po tre}i put zaredom ovog prole}a stigli su na gostovawu tek do remija. Evidentno je da Bajkovi} i drugovi vi{e nemaju nikakvih motiva za igru u prvenstvu i da su sve misli okrenute finalu Kupa. Prvo poluvreme nalik gotovo svim gostovawima crveno-belih u ovoj sezoni. Agilnija i ofanzivnija je bila ekipa trenera Roberta Prosine~kog. U 4. minutu zapretio je Lazovi} iz slobodnog udarca, ali na pravom mestu bio je golman Luka~. „Romanti~ari” su se svesno opredelili za poja~an vezni red i defanzivu, a opasno su pretili iz kontre. Tako je u 20.

}ini bez problema zaustavqali spore atake. Poku{ao je trener Prosine~ki da razmrda ekipu uvo|ewem Borhe, Miri}a i \uri~kovi}a, ali ni to nije dalo efekta. Gotovo da u nastavku me~a Zvezda nije stvorila opipqiviju {ansu. Ipak, upornost crveno-belih se donekle isplatila. U 85. minutu Dimitrijevi} je majstorski asistirao u kaznenom prostoru Kasilici koji je ve{to pobegao svojim ~uvarima i pogodio ciq. U slaboj fudbalskoj predstavi podela bodova je mo`da i najrealniji ishod. Navija~i crveno-belih iskazali su nezadovoqstvo igrom i rezultatom, pa su nekoliko minuta kraj severne tribine dr`ali lekciju svojim qubimcima. Z. Rangelov

S PORT

~etvrtak26.april2012.

dnevnik ITA LI JAN SKA SE RI JA A

PRVA LIGA SRBIJE

Ka na rin ci pa li u na dok na di Rad ni~ ki (N) - No vi Sad 1:0 (0:0) NI[: Sta dion na De lij skom vi su, gle da la ca 2.000, su di ja: Kr sti} (Be o grad), stre lac B. Sta men ko vi} u 93. mi nu tu. @u ti kar to ni: P. Sta men ko vi}, B. Sta men ko vi}, Mi len ko vi} i \or |e vi} (Rad ni~ ki), Ri sti}, Mi ji}, \u ki}, Mi {an, (No vi Sad) RAD NI^ KI: Va sko vi} 7, P. Sta men ko vi} 7, Pe {i} 7, M. Pe tro vi} 6, \or |e vi} 6, B. Sta men ko vi} 8, A. Jo va no vi} 8, Mi len ko vi} 7, Pej ~i} 7, Man ~i} 7, J. Jo va no vi} 7 (od 76. Po po vi} –). NO VI SAD: Ri sti} 7, Mi ji} 6, Ze ~e vi} 6, Sko pqak 5, Ba la ba no vi} 5 (od 73. Tre bo vac –), Ba ji} 6 (od 46. Mi {an 5), Vu~ ko vi} 6, \o ko vi} 6, \u ki} 6, Tu feg xi} 6, Ka le zi} 5 (od 60. Rok sa 5). Uz ne vi |e nu su dij sku bru ku u re ì ji glav nog su di je Dra ga na Kr sti }a i we go vog po mo} ni ka Uro {a Stoj ko vi }a Rad ni~ ki je, sre }om i to bu kval no u po sled wim tre nu ci ma utak mi ce osvo jio tri bo da. Ni {li je su po be di le No vi Sad go lom ko ji je po sti gao Bo jan Sta men ko vi} u do dat nih tri mi nu ta.. Na kon jed nog slo bod nog udar ca is ko sa sa le ve stra ne Ivan Mi len ko vi} je upu tio lep cen tar {ut a u ka zne nom pro sto ru No vog Sa da gde su bi li svi fud ba le ri, naj bo qe se sna {ao is ku sni Bo jan Sta men ko vi} i pro sle dio lop tu u mre ù. Pre to ga Ni {li je su bar u 10 ve o ma kva li tet nih pri li ka bi le da po stig nu gol ali su se is pro ma {i va li. Osim to ga be o grad ski ar bi tar Dra gan Kr sti} su dio je skan da lo zno. U pr vom po lu vre me nu ni je do su dio dva kla si~ na je da na e ster ca za do ma }e. U na stav ku su di ja Kr sti} je pro me nio ar {in , bio je dva na e si igra~ Ni {li ja. Ni je, me |u tim, ni ma lo po mo gao do ma }i ni ma ko ji su sa mi kri vi {to do fi ni {a ni su za tre sli mre ù go sti ju. Re |a le su se {an se kao na tra ci. Ka da se po mi sli lo da }e go sti iz bo ri ti re mi ve li ko odu {e vqe ne za vla da lo je na sta di o nu na De lij skom vi su, Bo jan Sta men ko vi} je ipak us peo da is pra vi ve li ku su dij sku ne prav du. T. To do ro vi}

i Ne na da Fi li po vi }a pa je i to raz log {to su mre `e osta le ne tak nu te. U 16. mi nu tu A{kov ski je upu tio ne u go dan uda rac po ze mqi, a De jan Bo gu no vi} is ka zao kva li te te. Ve} u 18. mi nu tu ve li ki peh za de sio je do ma }i na, jer je Ob ra do vi} zbog po vre de mo rao da na pu sti te ren. Po seb no su Sla no bar ci bi li opa sni iz pre ki da ko je je iz vo dio od li~ ni \u li} u 20. mi nu tu na kon kor ne ra \u li }a, ka pi ten @i gi} bio je br `i od od bra ne op ti ~a ra, ali je we gov uda rac gla vom za u sta vi la pre~ ka. I u na stav ku ma da broj ~a no ja ~i, do ma }i su ste za li obru~ oko go la, ali uz ne ko li ko po lu pri li ka ni su us pe li da pro me ne re zul tat. M. Po po vi}

obo stra nih pri li ka, ali re zul tat je ostao ne pro me wen. J. Du kat

In |i ja - Mla dost 0:2 (0:0)

IN \I JA: Sta dion kod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 400, su di ja N. Pet ko vi} (Be o grad), strel ci: Bo jo vi} u 51. i La zo vi} u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ada mo vi}, Mi le ki}, Ko sti}, Le ma ji} (In |i ja), La zo vi}, Mi lo {e vi} (Mla dost). IN \I JA: Mi li no vi} 7, Mi lu ti no vi} 7, Ada mo vi} 6 (Kr sti} 6), Ko la rov 7, Mi le ti} 7, Tom ~i} 7, Ko sti} 6, Ste van ~e vi} 6 (Va si qe vi} 6), Pe tro vi} 6 (Ja ga wac -), Di mi trov 6, Le ma ji} 6. MLA DOST: Dri ni} -, La zo Rad ni~ ki - Ko lu ba ra vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Mi lu no vi} 1:0 (0:0) 7, Spa so je vi} 6, Va si} 7, Avra SOM BOR: Grad ski sta dion, mo vi} 6 (S. Mi lo sa vqe vi} 7), gle da la ca 350, su di ja: Ni ko li} To mi} 6 (Use ni 7), Bo ji} 7 (Ru (Kra gu ej vac). Stre lac: Me zei u ì} -), R. Mi lo sa vqe vi} 6, Gru 49. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba - ji ~i} 7. ni}, @a ku la i Top ~a gi} (Rad Po tu ni re van{ Lu ~a na ca za ni~ ki), a Ob ra do vi}, Ra do ji ~i}, je se wi po raz. Fud ba le ri Mla Ra do va no vi} (Ko lu ba ra). do sti igra li su ne {to an ga ò RAD NI^ KI: @a ku la 7, Top - va ni je od In |i ja ca, na ro ~i to ~a gi} 6 (Mi ok), Ve se li no vi} 7, po ~et kom dru gog po lu vre me na, po sti gli go lo ve i po tvr di li da im u pro le} noj se zo ni za i sta igra ju kva li tet no. Pr vo po lu vre me me |u tim tre ba {to pre za bo ra vi ti jer prak ti~ no gol ma ni ni su ima li po sla. Na pa da li su isti na i jed ni i dru gi me |u tim sa mo do ivi ce ka zne nih pro sto ra a on da je bi lo pre gr{t gre {a ka, a ni je bi lo di rekt nih uda ra ca pre ma go lu. U dru gom de lu go sti su kre nu li u ofan ziv ni je ive} Gol man go sti ju Lu ki} za u sta vqa Vu ji }a u 51. mi nu tu kru ni Fo to: V. Jan ko vi} sa li do bru igru go U{u mo vi} 7, Ba ni} 7, To ma no lom. Bo ji} je pro {ao le vom vi} 7, Ze li} 7, Avri} 8, Vu ji} 6 stra nom i is ko sa po go dio su (Stan ~e ti}), Pa u no vi} 6 (Ako), prot nu stra nu go la. Do ma }i ni Me zei 8. su po sle to ga sa mo po ku {a va li KO LU BA RA: Lu ki} 7, Jan ko - da ne {to vi {e u~i ne, me |u tim i Pro le ter - Te le op tik vi} 6, Ra doj ~i} 6 (Ra do va no vi}), u tom pe ri o du vred no po me na su 0:0 Br ki} 7, Gen ~i} 6, Ga vri lo vi} sa mo po lu {an se. NO VI SAD: Sta dion Sla na 6, Ma rin ko vi} 6 (Sin |i}), Ob Fi ni{ utak mi ce je ipak pri ba ra, gle da la ca 400, su di ja: ra do vi} 6, Vu jo {e vi} 6 (Mla de pao go sti ma, La zo vi} je iz je dve Ili} (]u pri ja) @u ti kar ton: no vi}), Ra jo vi} 6, Ste va no vi} 6. gu `ve pred go lom ze le no-be lih @i gi}, î ~ak i Vu ka so vi} Som bor ci su naj zad sla vi li po sti gao i dru gi gol i ta ko ras (Pro le ter), a Pe tro vi} i na do ma }em te re nu, a po raz vo ju pr {io na de do ma }i na da mo è A{kov ski (Te le op tik). Cr ve ni do ga |a ja uspeh je mo gao bi ti i sti }i ma kar do po de le ple na. kar ton: Pe tro vi} (Te le op tik). ube dqi vi ji. Pr vo po lu vre me Da. Vi }en ti} PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 7, pro te klo je u zna ku do ma }ih Ta na sin 7, \u li} 7, S. Bo gu no fud ba le ra, oni su stvo ri li ~e Ba nat - Mla de no vac vi} 7 (î ~ak), @i gi} 7, De sni ca ti ri pri li ke, ali ni jed nu ni su 3:3 (2:1) 7, Vu ka so vi} 8, Ob ra do vi} (Pe us pe li pre tvo ri ti u po go dak. ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra kez 7), Ga li} 7, Se ku li} 7, Zec 7. Go sti su za taj vre men ski in ter TE LE OP TIK: Fi li po vi} 7, val ima li sa mo jed nu iz gled nu |or |e vom par ku, gle da la ca 200, @iv ko vi} 7, Po pa ra 7, Qu ji} 7 pri li ku, a U{u mo vi} je u po - su di ja P. Pi per (â ~ak), strel ci: Mi lo va no vi} 24. i 33. i Mi lo je vi} u 55. za Ba nat, a Tu ca ko vi} u 35. (iz pe na la), Ra ji} u 73. De le ti} u 85. mi nu tu za Mla de no vo. @u ti kar to ni: Mi lo van vo i} (Ba nat). BA NAT: Kne è vi} 7, Zo wi} 6, Jo vi} 7, Mi lo je vi} 7 (Zo ri} -), Sa mar xi} 5 (An |el ko vi} 6), Ri sto vi} 8, Mi lo va no vi} 8, Jo van di} 7, Mi haj lo vi} 7, Mi le ti} 7, An ta na si je vi} 5. MLA DE NO VAC: Dra goj lo vi} 6, Sta no je vi} 6, Ma lo vi} 7 (Mak si mo vi} -), Kr sti} 7, Tu ca ko vi} 7, Ka {i} 6, Je vi} 6, ô ki} 6 (Ra ji} 7), Pe {i} 7, De le ti} 7, Pav ko vi} 6. Jo{ jed nom su Zre wa nin ci od go to vog na pra vi li ve re si ju, jer su Pe kez iz po voq ne po zi ci je ni je po go dio mre ù Te le op ti ka po sle vo| stva od 2:0 i 3:1 do pu sti Fo to. D. Iva ni} li pro tiv ni ku da stig ne do ne re (Mi lo va no vi} 7), Iv ko vi} 7, sled wem se kun du ot klo nio opa - {e nog re zul ta ta i sa svim za slu Mar ko vi} 7, Pe tro vi} 6, Mi snost. Mo ra se is ta }i da je u 10. è no osvo je bod. U 24. mi nu tu do tro vi} 7, Jo ji} 7, Cr no gla vac 6, mi nu tu Ve se li no vi} ve o ma do - ma }in je po veo Mi le ti} je asi sti A{kov ski 7. bro upo slio Vu ji }a, ko ga je gol - rao Mi lo va no vi }u ko ji je ru tin Ni u {e stom po ku {a ju fud ba man go sti ju sru {io oko pe nal - ski po ze mqi po slao lop tu u mre le ri Pro le te ra ni su us pe li da ti ka ali je su di ji na pi {taq ka ù. Ve} u 33. mi nu tu Zre wa nin ci su ima li pred nost od 2:0, pre div na sa vla da ju mla di sa stav Te le op osta la ne ma. ti ka. Go to vo 28 mi nu ta ima li su Po ~et kom dru gog po lu vre me - ak ci ja jer je po no vo Mi le ti} po igra ~a vi {e, ali ni to ni je bi lo na naj zad je pro bi jen be dem Ko - sed noj stra ni cen tri rao, a Mi lo do voq no da po stig nu gol i sru lu ba re. Avri} je po be gao na de - va no vi} vr hom ko pa~ ke lop tu po {e ze mun sku tvr |a vu. Igra oba snom kri lu, ide al no cen tri rao, slao u mre ù go sti ju. Go sti su iz sa sta va bi la je fer i ko rekt na a Me zei je u pu nom tr ku po go dio nu di li pe nal u 35. mi nu tu ka da je uz ne ko li ko od li~ nih in ter ven le vi do wi ugao gol ma na Lu ki }a. lop ta u ru ku po go di la Zo wi }a, a ci ja gol ma na De ja na Bo gu no vi }a U da qem to ku su sre ta bi lo je si gu ran sa 11 me ta ra bio je Tu ca -

Pro le ter - Te le op tik 0:0 In |i ja - Mla dost (L) 0:2 Srem - Be `a ni ja 0:4 Ba nat - Mla de no vac 3:3 Rad ni~ ki (N) - No vi Sad 1:0 Rad ni~ ki (S) - Ko lu ba ra 1:0 Mla di rad nik - Do wi Srem 0:1 ^u ka ri~ ki - Sin |e li} 0:0 Na pre dak - Slo ga (K) 2:0

1. Rad ni~ ki (N) 26 2. Do wi Srem 26 3. Slo ga (K) 26 4. Na pre dak 26 5. In |i ja 26 6. Be `a ni ja 26 7. Mla dost (L) 26 8. No vi Sad 26 9. Te le op tik 26 10. Pro le ter 26 11. Ba nat 26 12. Ko lu ba ra 26 13. Mla de no vac 26 14. Rad ni~ ki (S) 26 15. M. rad nik 26 16. ^u ka ri~ ki 26 17. Sin |e li} 26 18. Srem 26

15 6 12 10 12 6 10 10 11 7 8 14 9 11 10 8 9 10 10 6 7 12 9 5 7 9 8 6 7 7 6 8 5 9 3 8

5 4 8 6 8 4 6 8 7 10 7 12 10 12 12 12 12 15

36:22 24:11 27:26 24:20 28:25 20:9 28:21 31:29 32:19 23:23 30:29 27.34 32:36 16:26 17:27 22:36 25:32 21:38

51 46 42 40 40 38 38 38 37 36 33 32 30 30 28 26 24 17

In ter sla vio u Udi na ma U me ~e vi ma za o sta log 33. ko la Se ri je A, po be de u go sti ma ostva ri li su Fi o ren ti na, Na po li, Par ma i In ter, La cio je po ra `en, a po bed ni ka ni je bi lo u jed nom me ~u. U der bi ju ko la In ter je po sle pre o kre ta u pr vom po lu vre me nu sa vla dao Udi ne ze u go sti ma 3:1, dok je Fi o ren ti na iz ne na di la Ro mu na Olim pi ku sa 2:1. Na po li je ru tin ski sla vio sa 2:0 u Le ~eu, dok je No va ra {o ki ra la La cio sa

li ta sjaj no lo bo vao Slo ven ca. Po be du je po tvr dio Ar gen ti nac Ri ki Al va res ko ji je „za lu deo” svog ~u va ra. De jan Stan ko vi} od i grao je ceo me~ i za ra dio ù ti kar ton. Kiks la ci ja is ko ri stio je i Na po li ko ji ima sa mo bod ma we od Ri mqa na. Tim iz Na pu qa je ru tin ski sa 2:0 sla vio kod Le }ea ko ji je ko rak bli ì Se ri ji B. Do ma }e na vi ja ~e ras tu ì li su Ma rek Ham {ik go lom u pe tom, te Edi son Ka va -

U sle de }em ko lu (28/29.apri la) sa sta ju se: No vi Sad - Mla di rad nik, Ba nat - Srem, Mla de no vac Na pre dak, Slo ga (K) - Rad ni~ ki (N), Do wi Srem - In |i ja, Mla dost (L) - Pro le ter, Te le op tik - û ka ri~ ki, Sin |e li} - Rad ni~ ki (S), Ko lu ba ra - Be à ni ja. ko vi}. U na stav ku utak mi ce u 55. mi nu tu po sle asi sten ci je Mi le ti }a, Mi lo je vi} je sna `nim udar cem po slao lop tu u ne bra we ni deo mre è go la Mla de nov ca. Go sti su do kra ja su sre ta igra li ofan ziv no, i za to su na gra |e ni go lom Ra ji }a u 73. mi nu tu, a hla dan tu{ za sve na sta di o nu pri re dio je De le ti} u 85. mi nu tu ka da je udar cem sa pet me ta ra po sta vio ko na ~an re zul tat. N. Jo wev

Srem - Be à ni ja 0:4 (0:3) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 50, su di ja: N. \o ki} (Uì ce). Strel ci: Pu tin ~a nin u 2. (iz pe na la), Bla go je vi} u 19. Ne deq ko vi} u 29. i An teq u 62. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar ton: Mi li} (Srem). SREM: Di vac 6, Mi li} 6, Va si qe vi} 5, Mi lo sa vqe vi} 6, Jo ki} 5 (Srem ~e vi} 6), Sta ni} 5, Mi lo {e vi} 6, Vu~ ko vi} 6, Ili} 6, Bla go je vi} 5 (Trm ~i} 6), Kr sto ni je vi} 5 ([i nik 6). BE @A NI JA: Pu le ti} 7, Bre àn ~i} 7 (Pe ro {e vi}), Ma to vi} 7 (\o ko vi}), Gru be li} 7, Ra du lo vi} 7, Pu tin ~a nin 8, Ne deq ko vi} 8, Do bra {i no vi} 8, @iv ko vi} 7, Bla go je vi} 7 (Ra di no vi}), An teq 8. Mi trov ~a ni su po obi ~a ju ve} u 3. mi nu tu na pra vi li pe nal, naj stro ì ju ka znu po sle ne do zvo qe ne igre nad Bre àn ~i }em us pe {an je re a li zo vao Mar ko Pu tin ~a nin. To je de pri mi ra lo Srem ce i na no vo vo| stvo no vo be grad skih la vo va ni je se du go ~e ka lo i po sle te~ ne ak ci je po le voj stra ni Lu ka Bla go je vi} je do neo no vu ra dost go sti ma. U 29. mi nu tu spret ni re a li za tor bio je Ni ko la Ne deq ko vi}. U na stav ku Mi trov ~a ni su us po sta vi li rav no te ù, me |u tim, u 62. mi nu tu po sle ne do zvo qe ne igre nad An te qom, isti igra~ je bio eg ze ku tor pe na la i po sta vio ko na ~an re zul tat. Ovim po ra zom Mi trov ~a ni su na sta vi li bro do lom i po mi ri li se sa is pa da wem u ni ì rang tak mi ~e wa. R. Ar tu kov

Mla di rad nik - Do wi Srem 0:1 (0:1) PO @A RE VAC: Grad ski sta di o nu, gle da la ca: 500, su di ja: Ni no slav Sa si} (Sur du li ca). Stre lac: Pet ko vi} u 42 mi nu tu iz je da na e ster ca. @u ti kar to ni: Sto ki}, Sa do vi}, Sa vi} (Mla di rad nik), To {i}, Jo va no vi} (Do wi Srem). MLA DI RAD NIK: Pe jo vi} 6, Sto ki} 6, Ta si} 5, La zi} 6,Pet ko vi} 6, Ri sti} 6, Ca ko vi} 5,Sa do vi} 5,(od 55. Ma ti} 5), Ne deq ko vi} 6, Mi le ti} 6, Sto ja no vi} 6 (od 70. Sa vi}-). DO WI SREM: Star ~e vi} 7, To {i} 8, Jo si mov 7, Vu ko brat 7, Pet ko vi} 8, Je li ~i} 7 (od 70. A{}e ri}-), La ki}-Pe {i} 7, Jo va no vi} 7 (od 76. Ri stov 7), Jan ko vi} 7 (od 87.Mar ko vi}-),^or da {i} 7, La ki }e vi} 7.

Ra dost fud ba le ra In ter a

2:1. Par ma je pre o kre nu la u Pa ler mu na 2:1, dok su Si je na i Bo lo wa igra li 1:1. Bor ba za pla sman u Li gu {am pi o na se za kom pli ko va la. La cio je neo ~e ki va no po ra `en u No va ri, ko ja je do tri bo da sti gla go lom Ma ska re u 79. mi nu tu. Do ma }i tim po veo je auto go lom Da i ki tea u 35, da bi dva mi nu ta ka sni je Kan dre va iz jed na ~io. Ivan Ra do va no vi} igrao je po sled wih 15 mi nu ta za do ma }i na. Der bi ko la od i gran je na „Fri o u li ju” gde je Da ni lo sjaj nim udar cem u {e stom mi nu tu do neo pred nost Udi ne zeu pro tiv In ter a. Me |u tim, eki pa iz Mi la na je ve} do kra ja po lu vre me na pre o kre nu la re zul tat i sti gla do tre }e po be de u po sled wih pet me ~e va. Ve sli Snaj der je sa dva go la pre o kre nuo od 30. mi nu ta, pr vo za hva qu ju }i ne spret nom gol ma nu do ma }ih Sa mi ra Han da no vi }a, a po tom je po sle od li~ ne asi sten ci je Mi -

ni po got kom u 51. mi nu tu utak mi ce. [an su Ro me da se pla si ra u Li gu {am pi o na ugro zi la je Fi o ren ti na. Tim iz Fi ren ce se mu ~i sa „sla bi jim” ri va li ma, ali uzi ma bo do ve od ve li ka na. Na kon {to su u na dok na di vre me na sla vi li pro tiv Mi la na, sa da su u 91. mi nu tu sti gao do po be de i na „Olim pi ku”. Ste van Jo ve ti} je u dru gom mi nu tu do neo pred nost Vi o li, da bi na du „vu ~i ci” vra tio le gen dar ni Fran ~e sko To ti, 20 mi nu ta pre kra ja. Me |u tim, ve li ku po be du go sti ma do neo je La za ri u 90. mi nu tu. Adem Qa ji} igrao je od 77. mi nu ta ka da je za me nio sjaj nog Jo ve ti }a. Se ri ja A, 33. ko lo: Ata lan ta Kje vo 1:0, Ka qa ri - Ka ta ni ja 3:0, No va ra – La cio 2:1, Ro ma – Fi o ren ti na 1:2, Le }e – Na po li 0:2, Pa ler mo – Par ma 1:2, Si je na – Bo lo wa 1:1, Udi ne ze – In ter 1:3, Mi lan - \e noa 1:0, ]e ze na Ju ven tus 0:1.

ME MO RI JAL NI TUR NIR „PE TAR JO CI]”

Be o gra |a ni od ne li pe har De se ti me mo ri jal ni tur nir pi o ni ri ro |e nih 1997. go di ne u ~ast ve li kog fud bal skog en tu zi ja ste i pre ga o ca Pe tra Jo ci }a, du go go di {weg se kre ta ra FS Voj vo di ne osvo ji la je re pre zen ta ci ja Be o gra da. Tur nir je do neo ve o ma za ni mqi ve utak mi ce oba da na, a {lag na tor tu je bio fi nal ni okr {aj de ~a ka is to~ nog re gi o na i se lek ci je Be o gra da ko ji je do neo za ni mqi vi ju igru i na kra ju za slu `e ni tri jumf eki pe se lek to ra Iva na \u ka no vi }a. Va qa jo{ re }i da je tur nir igran na te re ni ma Ku }e fud ba la u Sta roj Pa zo vi. Re zul ta ti pr vog da na: Voj vo di na - Za pad na Sr bi ja 0:1, Voj vo di na Is to~ na Sr bi ja 0:1, Be o grad - Za pad na Sr bi ja 6:2, me ~e vi za pla sman: Voj vo di na - Za pad na Sr bi ja 1:0, Be o grad - Is to~ na Sr bi ja 2:1. Po bed ni ku de se tog po re du tur ni ra ka pi te nu Be o gra da Mi lo {u Sto ja no vi }u pe har je pre dao Mi tar Mr ke la di rek tor mla |ih se lek ci ja FS Sr bi je. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Lu ka Jo vi} iz be o grad ske se lek ci je, naj bo qi gol man je Va wa Mi lin ko vi} (Voj vo di na), a naj u spe {ni ji stre lac Ni ko la Cuc ki} (Rad ni~ ki, Ni{) iz eki pe Is to~ ne Sr bi je. M. Bzov ski

Bar sa di gla ru ke od Van Per si ja Port pa rol Bar se lo ne To ni Fre i }a ne gi rao mo gu} nost do vo |e wa naj bo qeg igra ~a En gle ske Ro bi na Van Per si ja u let wem pre la znom ro ku. Ju ven tus, Man ~e ster Si ti i Real Ma drid }e bud no mo tri ti na na pa da ~a Ar se na la Ro bi na Van Per si ja, uko li ko ne pot pi {e no vi ugo vor sa „Tob xi jam”, dok je Bar se lo na od u sta la od Ho lan |a ni na, tvr di port pa rol Bar se lo ne. - Bar se lo nu za ni ma sva ki do bar igra~, a Van Per si je od li ~an fud ba ler. Ipak, ne ma mo na me ru da ga do vo di mo u ovom tre nut ku - re kao je To ni Fre i }a. On je go vo rio o to me ka ko ih je Van Persi posetio u Londonu, {to je poja~alo spekulacije o prelasku Holan|anina na Kamp Nou. - Do{ao je u na{ hotel jer je Holan|anin, kao i Afelaj. Popili su kafu. Nije do{ao nas da vidi i nismo imali nikakav razgovor odlu~no je negirao spekulacije portparol Barselone.

NO VO SAD SKA LI GA SU SEK: Par ti zan - Mla dost 0:4, BA NO [TOR: Pro le ter Ba~ ka 4:0, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Sre macBe o mal 3:0 (p.f)(go sti una pred), TE ME RIN: TSK - Ta tra 3:0, BU KO VAC: Fr. Par ti zan Bo rac-Alas 2:1, LE DIN CI: Vi no gra dar - Di na mo 5:2, FU TOG: Fu tog - ^e nej 6:1, SI RIG: Si rig - @e le zni ~ar 6:0. 1. TSK 22 2. Mla dost 22 3. Fu tog 22 4. Si rig 22 5. Fr. Par t. (-1)22 6. Ba~ ka 22 7. Fru {ko g.(-1) 22 8. Par ti zan 22 9. ^e nej 22 10. Di na mo (-2) 22 11. Ta tra 22 12. @e le zni ~ar 22 13. Vi no g. (-3) 21 14. Sre mac 22 15. Pro le t. (-2) 22 16. Bo rac (-4) 21

19 17 13 12 12 11 10 9 8 8 6 7 7 5 6 1

1 2 2 5 3 0 3 2 3 4 7 4 5 4 1 2

2 3 7 5 7 11 9 11 11 10 9 11 9 13 15 18

84:8 50:17 53:27 48:26 36:30 43:42 43:32 40:47 28:52 36:36 31:34 22:42 30:37 29:51 30:68 19:73

58 53 41 41 38 33 32 29 27 26 25 25 23 19 17 1

c m y

dnevnik

Pa vlo vi} po be dio Ma ja mi U me ~u iz me |u Bo sto na i Ma ja mi ja, u ko jem su tre ne ri od ma ra li svo je igra ~e za po ~e tak plej-ofa, Sa {a Pa vlo vi} vo dio je Sel tik se do po be de 78:66. Na{ igra~ je po sti gao re kord se zo ne, 16 po e na, od ~e ga 12 u po sled woj ~e tvr ti ni. On je na te re nu bio 23 mi nu ta, uba cio 16 po e na uz {ut iz igre 7-10. Po sled -

Sa {a Pa vlo vi}

we ple j-of me so na Za pa du osvo ji la je Ju ta Xez ko ja je u di rekt nom okr {a ju za osmu po zi ci ju nad i gra la Fi niks San de 100:88. Pa vlo vi} je ujed no bio i naj e fi ka sni ji igra~ me ~a na ko jem ni su igra le pr ve zve zde dva ti ma Ron do, Gar net, Alen, Vejd i Xejms.

- Po ~eo sam me~ lo {e i tre ner je bio qut na me ne. On da sam u dru gom po lu vre me nu dao sve od se be. [u ti rao sam ka da god sam bio u pri li ci - re kao je Pa vlo vi}, ko ji je u po sled woj ~e tvr ti ni iz igre {u ti rao 5-6, od ~e ga je uba cio dve troj ke. Ju t a je sa v la d a l a Fi n iks 100:88, i pla si ra la se u plej of. Naj e fi ka sni ji kod „Xe ze ra” bio je Mil sap sa 26 po e na i 15 sko ko va. Dru gi sa dabl-dabl u~in k om bio je Al Xe fer son sa 18 po e na i 16 sko ko va. Pre Ju te u plej of za pad ne kon fe ren ci je pla si ra le su se eki pe Okla ho me, San An to ni ja, Mem fi sa, Den ve ra, L.A. Lej k er s a, L.A. Kli per sa i Da la sa. ^i k a g o je osvo j io ti tu lu pr va ka Is to~ ne kon fe ren ci je, po {to je Bo ston sa vla dao Ma j a m i. Po r ed ^i k a g a, Ma j a m i j a i Bo sto na u do i gra va wu za ti tu lu pr va ka NBA li ge iz Is to~ ne kon fe ren ci je bo ri }e se jo{ In di ja na, Atlan ta, Or lan do, Wu jork i Fi la del fi ja. Atlan ta je sa 109:102 po be di la Kli per se. Vla da Ra d am n o v i} ni j e igrao za „Hok se”, kod ko jih je naj e fi ka sni ji bio Xon son sa 28 po e na. S dru ge stra ne, i po red po ra za, sjajn u~i nak ima li su Pol sa 34 i Gri fin sa 36 po e na. Re zul ta ti: Bo ston - Ma ja mi 78:66, Ju t a - Fi n iks 100:88, Atlan t a - L.A. Kli p ers 109:102, Wu Or lins - Gol den Stejt 83:81, Okla ho ma - Sa kra men to 118:110.

Ke rol igra za Cr nu Go ru Fe no me nal ni {u ter Real Ma dri da igra }e za re pre zen ta ci ju Cr ne Go re, ri va la or lo va u kva li fi ka ci ja ma za Evro ba sket 2013. No vi se lek tor Cr ne Go re Lu ka Pa vi }e vi} oba vio je raz go vor sa ame ri~ kim ko {ar ka {em i u na ~e lu do go vo rio sa rad wu. Xej si Ke rol bi u na ci o nal nom ti mu na {ih su se da tre ba lo da za me ni plej mej ke ra Oma ra Ku ka, po {to FI BA do zvo qa va na stup sa mo jed nom na tu ra li zo va nom ko {ar ka {u. Cr na Go ra }e se pred sto je }eg le ta bo ri ti sa Sr bi jom i Izra -

e lom za dva me sta na Evrop skom pr ven stvu u Slo ve ni ji 2013. go di ne, dok su Esto ni ja, Slo va~ ka i Island aut saj de ri te gru pe. Ke rol va `i za jed nog od tre nut no naj bo qih {u te ra u Evro pi, u {ta se vi {e pu ta uve ri la i srp ska pu bli ka. Cr no gor ci su raz o ~a ra li na Evro ba ske tu u Li tva ni ji, za u zev {i po sled we me sto u svo joj gru pi, sa sa mo jed nom po be dom. U pr vom ko lu sa vla da li su Ma ke do ni ju - ka sni jeg po lu fi na li stu - a iz gu bi li, iz me |u osta lih, od Fin ske i Bo sne i Her ce go vi ne.

SPORT

~etvrtak26.april2012.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS DA NAS U DER BI JU DO ^E KU JE CR VE NU ZVE ZDU (17.30)

Ras te re }e no na opa snog ri va la

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa, da nas, u der bi ju ko la, do ~e ku ju Cr ve nu zve zdu. Be o gra |a ni ma je po be da po treb na za osva ja we tre }eg me sta, a No vo sa |a ni ma, ba rem pre ma wi ho vim re ~i ma, ba{ to ide u pri log. Na rav no, no -

Voj vo di ne Si ni {a Ma ti}. - On im je i naj ve }e po ja ~a we. Ta ko |e, ima ju ne ko li ko ve o ma is ku snih igra ~a, ko ji sva ko me mo gu da za gor ~a ju `i vot. Po sled wa dva po ra za do sta te {ko pa la su mo jim igra ~i ma, ali mi slim da smo us pe li da ih psi ho lo {ki

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga s

vo sad ski su per li ga{ ne od u sta je od ~e tvr te po zi ci je i igra wa u plej-ofu, ali u ovaj duel u}i }e ras te re }e ni je od svog ri va la. Isti na, Vo {a je po ra `e na u pret hod na dva ko la, a iz gu bi la je i od Zve zde u pr vom de lu tak mi ~e wa u Su per li gi Sr bi je. Tre nut no su do ma }i na pe toj po zi ci ji, ali de lu ju ne ka ko smi re no i ti ho. - Zve zda ima za i sta jak tim, ko ji vo di tre ner Sve ti slav Pe {i} - is ta kao je {ef stru ke

mi mo i |u zdrav stve ni pro ble mi, ma da su sa da ma lo bla `i. Ze k o v i} ju r i for m u kroz utak mi ce i tre nin ge, Mi lo {e vi} tre ni ra sma we nim in ten zi te tom, ali igra, a po vre |en je i Mar ko vi}. Isti na, ne mno go te {ko, ali ni je tre ni -

Fo to: N. Sto ja no vi}

opu sti mo. Jed no si gur no znam, a to je da }e utak mi ca bi ti do bra. Me |u tim, ni ko ne sme da obe }a si gur nu po be du. Na gla sio je Ma ti} da Zve zdi go ri pod no ga ma, jer joj je po be da neo p hod na zbog igra wa u Ja dran skoj li gi. - Mi ne m a m o psi h o l o { ko op te re }e we i ta ras te re }e nost u du e lu sa opa snim ri va lom do }i }e nam do bro u ovom du e lu. Me |u tim, ni ka ko da nas

rao. Da li }e bi ti spre man za utak m i c u zna } e m o pred sam po ~e tak, a to se od no si i na \u mi }a. Ka li ni} je u kom bi na ci ji za sa stav ti ma i zbog pre kr {a ja klup ske di sci pli ne bi }e ka `wen. Ta kvi ma le ri ni su pra ti li ni jed nog na {eg ri va la i na dam se da }e pre sta ti i kod nas. Ina ~e, po be dom u ovom du e lu bi li bi smo bli ` i ~e t vr t om me s tu, ko je je i na{ ciq. Da kle, sve

U Zve zdi ve o ma opre zni Za Cr ve nu zve zdu da na {wa utak mi ca u No vom Sa du je mo `da i jed na od naj va `ni jih. Mo bi li za ci ja u klu bu je mak si mal na i sil no è le da po be de, jer bi prak ti~ no obez be di li tre }e me sto. - Voj vo di na je ve o ma ne u go dan ri val. Ni je ma la stvar po be di ti Par ti zan, a uz to, No vo sa |a ni igra ju na svom te re nu. Po kre ta~ ka sna ga im je Dun |er ski. Po seb nu pa `wu mo ra mo da obra ti mo na sja nog {u te ra Mar ko vi }a. Ne sme mo da mu do zvo li mo da se ras pu ca na po ~et ku me ~a. Pod ko {em naj o pa sni ji je Du {ko Bu ni}. Uko li ko za u sta vi mo ovaj trio za ko rak }e mo bi ti bli ì po be di. [to se nas ti ~e, at mos fe ra je od li~ na. Mi slim da je od bra na kqu~ sve ga. Mo tiv nam ne ne do sta je, jer smo sve sni ko li ku va `nost ima ova utak mi ca. Mi slim da smo svi fi zi~ ki i men tal no sprem ni za sve na po re - is ta kao je kril ni cen tar Zve zde Bo jan Su bo ti}. je u na {im ru ka ma - is ta kao je Si ni {a Ma ti}. Is ku sni Ra do mir Ma ro je vi} ni je bio mno go pri~ qiv, ali je obe }ao da }e pri ~a ti na te re nu. - O~e ku je nas te {ka utak mi ca. Zve zda igra pri li~ no agre siv no, uz mno go tr ~a wa. Si gu ran sam da }e mo pru ì ti mak si mum na {ih mo gu} no sti i us pe ti da osvo ji mo ceo plen - re kao je Ma ro je vi}. Utak mi ca se igra u ma loj sa li SPC „Voj vo di na”, u 17.30 ~a so va. M. Pa vlo vi}

ZVE ZDA SE VRA ]A NA STA RE STA ZE

Ide mo ko rak po ko rak Pred sed nik KK Cr ve ne zve rao. Ne ka èm da smo mi bez zda Ne boj {a ô vi} iz ja vio je gre {ni, ali mo ra mo da se za da ciq sa rad we ni je pri va ti - pi ta mo za {to sprp skih su di ja za c i j a klu b a sa Ma l og Ka - ne ma u za vr {ni ci ULEB-ovih lemg da na, ve} we go vo vra }a we tak mi ~e wa. Ne mi slim da su na sta ze sta re sla ve. lo {i, na pro tiv, ima tu do sta - Pri va ti za ci ja je ne do pu - do brih ar bi ta ra. Pred la è mo sti va za Cr ve nu zve zdu, ona da se pre po ~et ka tak mi ~e wa }e osta ti na ci o nal no i dr - odr ì za jed ni~ ki sa sta nak na àv no do bro ka ko i Za kon o spor t u na l a ` e. Ciq sa rad w e ko j u smo za po ~e li u av gu stu pro {le go di ne je re or ga ni za ci ja i opo ra vak klu ba. U ve li koj me ri smo sa ni ra li si tu a ci ju i us pe li da sma wi mo dug, a tu su nam do sta po mo gli biv {i igra ~i i tre ne ri kao i pred u ze }a ko ja su opro sti la dug Zve zdi - re kao je ô vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u pro sto ri ja ma klu ba na Ma lom Ka le meg da nu. On je do dao da su ka zne (ukup no 300.000 di na ra) ko je je Di sci plin ska ko mi si ja Su per li ge Sr bi je iz re kla tre ne ru Pe {i }u pre stro ge. - Ka zne su pre stro ge i mi sli mo da je tu na pra vqen pro pust. Ni je mo je da ga bra nim, ali Sr bi ja je ~ud na ze mqa, ko ja br zo za bo ra vi svo je za slu `ne gra |a ne. Mo ra mo da po {tu je mo qu de ko ji ima ju re z ul t a t e, a Pe { i} je tre n er ko j i se do k a z ao ka ko ra dom u re pre zen ta ci ji, ta ko i u klu bo vi ma - Ne boj {a ô vi} i Sve ti slav Pe {i} re kao je ô vi}. ô vi} na vo di da se su |e we ko jem }e se utvr di ti pro ce du po pra vi lo, ali i da da qe ima re - re kao je ô vi}. pro sto ra za na pre dak. Pred sed nik Zve zde je re kao - Pe {i} je u ne kim stva ri - da je za do vo qan ra zul ta ti ma ma bio u pra vu, ali je i pre te - ostva re nim u do sa da {wem de -

lu se zo ne i da o~e ku je {to bo qi pla sman u plej-ofu. - Ovaj kon cept zah te va str pqiv i upo ran rad, sve {to se stva ra pre br zo ne va qa. Mi smo otvo re ni za one ko ji mi sle da mo gu da po mog nu i do ne su re zul tat pre ko no }i - re kao je ^o vi}.

ode na draft, mo `da to bu de na red ne go di ne. Vi {e }e mo zna ti po sle do go vo ra, ali znaj te da }e mo uvek {ti ti ti in te re se klu ba. [to se ti ~e Pe {i }a, on ima ugo vor 2+1 - re kao je ^o vi}. ^o vi} je op ti mi sta ka da je u pi ta wu u~e {}e Zve zde u evro -

No vi na re je in te re so va lo ka kva je si tu a ci ja sa ostan kom Ne ma we Ne do vi }a i tre ne ra Pe {i }a za na red nu se zo nu. - Ne do vi} mo `e i ne mo ra da

ku po vi ma na red ne se zo ne. - Ra di mo na to me, ka da bu de mo ne {to vi {e zna li oba ve sti }e mo jav nost. Po sto je re al ne {an se - re kao je ^o vi}.

S PORT

~etvrtak26.april2012.

dnevnik PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

OP[TINSKA LIGA [ID

Vo de In |i} i Pe ru no vi}

Gol ma ni naj bo qi OFK Ba~inci - OFK Biki} 2:1 (1:0) BA ^ IN C I: Sta dion ]irin rit, gleda la ca 200, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er devik). Strelci: Cuper u 16. i Meni~anin u 89. za OFK Ba~ince, Malivuk u 54. minutu za OFK Biki}. @uti karto ni: Ka li ni}, Me ni ~a nin (OFK Ba~inci), Basrak, Mrvaqevi} (OFK Biki}). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 9, Junuzovi} 8, Mili} 7, Gruji~i} 8, Kalini} 8, Ili} 8, âvi} 8, Blaànovi} 8, Mi lin ko vi} 7, Ga ~i} 7 (Meni~anin 7), Cuper 7 (Xuwa 7). OFK BI KI]: Bugarski 9, Vu~kovi} 7, Majher 7, Kurbalija 8 (îpkar 7), Basrak 8, Rado{evi} 8, Gledi} 8, Matijevi} 7 (Malivuk 8), Vranov 8, Mrvaqevi} 7, Dobri} 8. Doma}i tim je imao vi{e sre}e, u utakmici, gde je bilo preg{t {ansi, a {to nije bilo vi{e golova krivi su golmani, koji su bili, najboqi pojedinci susreta. Z. Lazarov

Omladinac (M) - Sremac 2:2 (1:0) MO L O V IN: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 150, su di ja Gr ki ni} ([id). Strelci: Breki} u 43. i Malivuk u 89. za Omladinac, Balo{ u 65. i Budimir u 78.minutu za Sremac. @uti kartoni: Luka~, Simi} (Omladinac), Milankovi}, Ore{~anin, Balo{ (Sremac). Crveni kar ton: San tra~ (Sre mac). OMLA D I N AC: Ob ra dov 7, Bukor 7, Gruji} 7, Simi} 7, Vla i sa vqe vi} 7, Run ti} 7, Lu ka~ 7, Ma li vuk 7 (Faj fri}), Koh 7, Breki} 7, Andri} 7. SRE MAC: Ne{i} 7 (Ugrenovi} 7), Lazor 7, Ore{~a-

nin 7, Santra~ 7, Parenta 7, ^a li na 7, Mi lan ko vi} 7, R.Ostoji} 7 (Balo{ 7), Budimir 7 (Avramovi}), B. Ostoji} 8, Radosavqevi} 7. Doma}i su se po{teno opustili, i gosti su preokrenuli rezultat. U samom fini{u utak mi ce Ma li vuk, iz blizine je izjedna~io, i tako svom timu doneo makar bod. D. Ni koli}

Jednota - Omladinac (B) 2:0 (1:0) [ID: Igrali{te 12.april, gledalaca 100, sudija Ma~eti} (Gibarac). Strelac: Dupaq u 6. i 67. minutu. @uti kartoni: Bu ka ri ca, Mom ~i lo vi} (Omladinac). JED N O T A: Mi la no vi} 8, Milinkovi} 7, Lazi} 7, Jovanovi} 7, R. Kotarli} 7, Mijatovi} 6 (Stevi} 6), N. Kotarli} 6 (Suboti} 6), Dujakovi} 7, [olaja 6, Dupaq 8, Rukavina 7. OMLA D I N AC: Pa vlo vi} 7, Radosavqevi} 5, Bukarica 5, \urki} 6, Stojakovi} 6, Pani} 5 (P. Male{evi} 6), Ga~i} 6, Mom ~i lo vi} 6, Gle di} 5 (Bo`i} 6), Manojlovi} 6, @. Male{evi} 5. Fudbaleri Jednote od samog po~etka krenuli su ka golu gostiju. Slavi{a Dupaq bio je stralac oba gola i najboqi pojedinac susreta. U 60.minutu golman gostiju Pavlovi} odbranio je penal. S. Dupaq

Grani~ar - Sin|eli} 1:1 (1:1) JA ME NA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Grbatini} (Ada{evci). Strelc i Star~evi} u 25. za Grani~ar, Stojanovi} u 12. minutu za Sin|eli}. @uti karton: Drenovac (Sin|eli}).Crveni karton: Remi} (Grani~ar).

OFL SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Go sti na pu sti li te ren Sloga (Z) - Napredak 2:0 (prekinuto u 44. minutu) ZA S A V I C A: Igra li {te Sloge, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Ani~i} u 38. i Ili} u 43. mi nu tu. Cr ve ni karton: Gruji} (Napredak). SLO GA: Andonovi}, Dobo, Vu ga, Kne `e vi}, Ka ra kli}, Sa raj li}, Vi da~ ko vi}, Ani ~i}, Ili}, Be la mar ko vi}, Ostoji}. NA PRE DAK: Ostoji}, Zari}, Gruji}, \ur|evi}, Simi}, Antoni}, Morak, Radi}, Mi{~evi}, Vuleti}, Kruni}. Posle spornog auta, sudija je dodelio doma}inima, Marko Gruji} je udario rukama sudiju u grudni ko{, a ovaj mu je odmah dodelio crveni karton. Revoltirani gostuju}i igra~i napustili su teren ne `ele}i da nastave utakmicu. Oni su najavili i pre po~etka utakmice da }e napustiti teren, ukoliko su|ewe bude slabo. D. Risti}

Bosut - BSK 2:1 (1:0) BO SUT: Igrali{te Bosuta, gle da la ca 150, su di ja Ba ri} (La}arak). Strelci: Sedlarevi} i Obradovi} za Bosut, Marinkovi} za BSK. BO SUT: Petrovi} 7, Kova~evi} 7 (\oki} 7), Gli{i} 6, Damjanovi} 7, Drakuli} 8, Suboti} 7 (\uri} 6), Sedlarevi} 8, Obradovi} 8, Kuzmanovi} 7 (Zari} 6), Mitrovi} 7, Dragi} 6. BSK: Pavi} 7, T. Plemi} 6, D. Laketi} 6, S.Laketi} 6, ]iri} 7, Ratkovi} 6, Konrad 7, D. Plemi} 6, Todi} 6 (Nedeqko-

BO SUT: Bo sut-BSK 2:1, ZA SA VI CA: Slo ga-Na pre dak 2:0 (pre ki nu to u 44.mi nu tu), LE @I MIR: Pla ni nac - Gr gu rev ci 2:0.

1. Slo ga 2. Bo sut 3. Pla ni nac 4. BSK 5. Na pre dak 6. Gr gu rev ci

9 9 9 9 9 9

6 6 3 3 2 0

2 1 4 2 3 2

1 2 2 4 4 7

15:2 20 26:12 19 20:16 13 12:13 11 11:24 9 7:24 2

vi} 6), A. Plemi} 6, Marinkovi} 7 (Kovanxi} 6). Doma}in je bio boqi tokom svih 90 minuta. Falila je samo ubedqivija pobeda. M. Lazovi}

Planinac - Grgurevci 2:0 (1:0) LE @ I M IR: Igra li {te Planinca, gledalaca 200, sudi ja Stan ko vi} (Ma ~van ska Mitrovica). Strelci: Savi} u 24. i Mandi} u 68. minutu. PLA N I N AC: Pej ~i no vi} 7, J. Stepan~evi} 8 (S. Stepan~evi} 6), Pavlovi} 6, Andrijevi} 7, Alter 8, Maleti} 7, Smiqani} 8 (Gr{i} 6), Mandi} 6 (Stanojevi} 7), Savi} 7, êvizovi} 7, Mi}i} 8. GR G U R EV C I: Vu ~i ni} 8, Nedeqkovi} 6, Jeremi} 6, Jovi} 5, V. Toma{evi} 7, Neboj{a Simi} 6, Petkovi} 6, \etkovi} 7, Kowevi} 7, Nikola Simi} 6, M. Toma{evi} 7. Leìmirci su mogli slaviti i ubedqivije. Golman gostiju Vu~ini} spasao je goste teèg poraza. \. Alter

GRA NI ^AR: Cvijanovi} 7, Kova~evi} 6, D. Jovi} 7, Z.Jovi} 7, Vukovi} 6 (Riki} 7), Star~evi} 8, S.Joki} 7 (Arapovi} 6), Ili} 6, Remi} 6, Juro{evi} 7, D. Joki} 7. SIN \E LI]: Jak{i} 8, Damjanovi} 7 (Ak{amovi} 6), Mari} 6, Savi} 6, Geordini 7, Vudrak 7, Stojanovi} 7, Drenovac 7 (Todorovi} 6), Stojakovi} 7, Nedeqkovi} 7, Mileti} 6. Favorizovani gosti morali su se zadovoqiti bodom, jer su doma}ini u toku cele utakmice u svemu parirali. ^ak su u nekim trenucima bili i boqi rival. I. Maru{i}

OFK Bingula - Napredak 1:3 (1:2) BIN G U L A: Igra li {te OFK Bingule, gledalaca 100, su di ja Pen do (Er de vik). Strel ci: Jan ko vi} za OFK Bingulu, Tuti}, Jastrebi} i Novakovi} za Napredak. @uti kartoni: Pali} (OFK Bingula), \a~anin (Napredak). Crve ni kar ton: Su ha wi (OFK Bingula). OFK BIN G U L A: Su ha wi (Slep ~e vi}), Mi lo va no vi}, Ru man, Bo gi}, Pa li}, Ra i}, Farka{, ]osi}, Jankovi}, Samarxi}, Gwatovi} (Lovas). NA P RE D AK: M.Do bro je vi}, Maleti} (Luki}), Petrovi}, \a~anin, Kula~anin, Gali}, Jastrebi}, Tuti}, Starovlah, Novakovi}, D.Dobrojevi}. Kao, {to se i o~ekivalo, gosti iz Va{ice lako su savladali doma}ine. S. ].

Fru{kogorac - Jedinstvo (Q) 1:0 (0:0) KU K U J EV C I: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, su di ja Hor vat (Mo ro vi}). Strelac: Galija{ u 79. minu-

AGRO@IV SUPERLIGA KO[ARKA[A Me ga V. - Radni~ki FMP (sino} 18.00)

Danas Voj . Sr bi ja gas - C. zve zda BKK Rad ni~ ki - Rad ni~ ki KG

(17.30) (18.00)

Od i gra no ra ni je Par ti zan MTS - He mo . [ta da 83:48 1. Par ti zan MTS 9 7 2 771:625 16 2. Rad ni~ ki KG 8 6 2 663:639 14 3. C. zve zda 8 5 3 638:598 13 4. Rad ni~ ki FMP 8 5 3 667:646 13 5. Voj vo di na 8 4 4 663:642 12 6. BKK Rad ni~ ki 8 3 5 627:670 11 7. Me ga Vi zu ra 8 2 6 663:726 10 8. He mo farm 9 1 8 639:785 10 U sle de }em ko lu (9/10.ma ja) sa sta ju se: He mo farm [ta da - Voj vo di na Sr bi ja gas, Cr ve na zve zda - BKK Rad ni~ ki, Rad ni~ ki KG - Me ga Vi zu ra, Rad ni~ ki FMP - Par ti zan MTS.

KU K U J EV C I: Fru { ko g o rac-Je din stvo (Q) 1:0, BIN GU L A: OFK Bin g u l a-Na p re dak 1:3, BA ^IN CI: OFK Ba ~in ci-OFK Bi ki} 2:1, [ID: Jed no ta-Omla di nac (B) 2:0, JA ME NA: Gra ni ~ar-Sin |e li} 1:1, MO LO VIN: Omla di nacSin | e l i} 2:2.Je d in s tvo iz Mo ro vi }a i Bo rac iz Ili na ca su bi li slo bod ni. 1. OFK Bi ki} 18 13 2. Na pre dak 17 12 3. Sin |e li} 17 12 4. Jed no ta 18 9 5. Ba ~in ci 18 9 6. Jed. (M) 16 9 7. Jed. (Q) 17 8 8. Omlad. (B) 18 6 9. Gra ni ~ar 18 5 10. Fru {ko go rac16 5 11. Bo rac 17 5 12. Omlad. (M) 18 5 13. Bin gu la 17 5 14. Sin |e li} 17 1

3 2 3 2 2 3 5 4 2 7 1 6 3 6 3 9 3 10 2 9 2 10 2 11 1 11 2 14

52:14 40:16 48:22 37:26 40:23 47:17 34:30 31:31 29:47 22:31 19:39 16:36 24:54 16:70

42 39 38 32 29 28 27 21 18 17 17 17 16 5

tu. @u ti kar to ni: Bje li} (Fru{kogorac), Mr|anovi}, Cerovski (Jedinstvo). FRU [KO GO RAC: Vorkapi}-, Ga li ja{ 8, Lr ki} 6 (Adamovi} 6), Marti} 6, Radivoj{i} 6, Bjeli} 7, Jovanovi} 5, Vuku{i} 5, Golubovi} 6 (Ili ba {i} 6), Tr gi} 6, Stambolija 5 (Stoj~evi} ). JE DIN STVO: Petkovi} 7, Mr|anovi} 5, [ili 6, \uri} 5, Cerovski 6, ]ali} 6, Ruman 6, Gani} 8, Rami} 5, Bun~i} 5, Keki} 5. Go sti su ka sni li 30 mi nu ta, i na po ~et ku su igra li sa dest igra ~a. Sve do de stak mi nu ta pre kra ja do ma }in se mu ~io ka ko da za tre se mre `u go sti ju. On da je Go lu bo vi} iz ne na da {ut nuo lop tu s 20 me ta ra i Pet ko vi} je mo rao lop tu da iz va di iz mre `e. R. Grkavac

Pr va fut sal li ga Tan go Li man - L. Ho lan |a nin Ko per. Vi dre - VIK Na i sus Sme de re vo - Ko war nik Eko no mac - Vra we Ko lu ba ra - Ni{ 92 Mar bo Int. - SAS Sa got

8:3 3:3 5:3 8:0 6:0 7:1

1. Eko no mac 2. Mar bo 3. Sme de r. 4. Vi dre 5. Ko lu ba ra 6. Na i sus 7. Vra we 8. Tan go 9. SAS 10. Ko war nik 11. Ni{ 92 12. L. Ho lan.

63 60 33 33 32 30 30 29 27 18 16 11

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

21 20 10 10 9 9 9 9 9 6 5 4

0 0 3 3 5 3 3 2 0 0 1 2

1 2 9 9 8 10 10 11 13 16 16 16

151:26 118:44 65:67 61:66 63:58 81:71 72:64 71:90 83:98 73:135 45:101 61:124

U mi ni li gi za pr va ka dr `a ve igra }e pr ve ~e ti ri eki pe: Eko no mac, Mar bo In ter me co, Sme de re vo i Ko per ni kus Vi dre, dok su iz li ge is pa li: Le te }i Ho lan |a nin, Ni{ 92, Ko war nik i SAS Sa got.

U hotelu “Zvezda”, u Vrwa~koj Bawi, odigrano je drugo kolo pojedina~nog prvenstva Srbije za mu{karce. Na`alost, odmah nakon izlaska iz otvarawa “pukla je veza” sa prenosom partija. Ono {to smo do tog trenutka uspeli da uo~imo je da su partije Popovi} Bogosavqevi} i Sedlak - In|i} jedine koje su odudarale od klasi~nih varijanti svojih otvarawa. Popovi} je protiv Bogosavqevi}a odabrao re|e igranu varijantu Sicilijanske odbrane sa razvojem

ko centra table. Ako je simpati~nom Bodirogi biv{i selektor ustupio mesto na {ampionatu da bi se upisao u ve~itu listu u~esnika, mislim, da se ovaj ve} sada pokajao, ali kao {to pe{ak ne mo`e tako ni Bodiroga nema kud – nazad. Ivani{evi}u je bio dovoqan jedan pokloweni mali pe{ak

Briqantni omladinac Junak prvog kola, Aleksandar In|i}, pokazao je ve} na startu da ne}e biti lak zalogaj velemajstorima. Naprotiv, o talentovanom omladincu iz Stare Pazove o~ekujemo do kraja prvenstva jo{ ovako lepih vesti.

In|i}–Markovi} Kraqeva indijka (E92) 1.d4 d6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 Sf6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.d5 a5 8.Lg5 h6 9.Lh4 h5 10.Lg5 De8 11.Sd2 Sh7 12.Le3 f5 13.f3 h4 14.c5 h3 15.g3 f4 16.Lf2 f:g3 17.h:g3 d:c5 18.L:c5

Nikola Sedlak

belopoqnog lovca na b5-poqe. Kada je crni u 12. potezu uzeo belog e5 pe{aka usledila je neo~ekivana `rtva dame za dve lake figure. Iako je u prvom trenutku procena kompjutera (materijalisti~ka) bila da je `rtva nekorektna {to je du`e ra~unao smawivao je prednost crnog do tek neznatne prednosti. U drugoj partiji In|i} je kao crni protiv Sedlaka, bez respekta prema biv{em {ampionu Srbije, u Benoniju `rtvovao topa za lovca da bi wegov fijanketirani lovac na g7 postao gospodar crnih poqa. I ba{ kad je “Selo po~elo da gori, a baba da se ~e{qa” ponovo se pojavila i internet veza. Prvo smo pogledali one dve opisane partije i umalo nismo pomislili da su i tu table, zajedno sa figurama, gorele. Bogosavqevi} je vratio damu, pa ~ak kasnije dao i kvalitet da malo sti{a razigrane bele figure. A tek {to je u onoj drugoj partiji vrcalo! Uzimale su se i davale figure naizmeni~no a omladinac je stalno imao brejk prednosti – do kraja partije. Bravo za omladinca! U prili~no mirnoj partiji Pikula - Damqanovi} crni je iz ~ista mira, takore}i iz hira, dao topa za belog kowa da bi demonstrirao snagu svog vranca u centru table. Posle toga, moglo se samo pimplati, svaki na svojoj polovini table. To su uradili i Miladinovi} i Marku{ ali samo do 18. poteza. Potro{ili smo ve} re~i oko Markovi}eve neuigranosti ali, ipak, samo da pomenemo da nakon uzimawa kvaliteta nije predosetio cunami bele pe{adije pre-

18...Sa6 19.L:f8 L:f8 20.0–0 Ld7 21.a4 De7 22.Kh2 Sf6 23.Sc4 Sh5 24.f4 e:f4 25.g:f4 S:f4 26.T:f4 Lh6 27.Tf2 Sc5 28.Dg1 Kg7 29.Taf1 Le8 30.e5 b5 31.a:b5 a4 32.Tf6 Sd7 33.Te6 Db4 34.d6 1:0 Milanovi}a za osvojeni veliki poen. Rezultati 2. kola: Pikula - Damqanovi} (Sicilijanka, Najdorfova varijanta) remi, Bodiroga Abramovi} (Damina indijska odbrana) 0:1, Markovi} - Perunovi} (Igra daminog pe{aka) 0:1, Sedlak - In|i} (Benoni) 0:1, Milanovi} - Ivani{evi} (Damin gambit) 0:1, Miladinovi} - Marku{ (Igra daminog pe{aka) remi, Popovi} - Bogosavqevi} (Sicilijanska odbrana) remi. Plasman: 1-2. In|i}, Peruno vi} 2, 3-6. Da mqa no vi}, Popo vi}, Mar ku{, Iva ni {evi} 1,5, 7-9. Bogosavqevi}, Miladinovi}, Abramovi} 1, 10-11. Sedlak, Pikula 0,5, 1214. Bodiroga, Markovi}, Milanovi} 0. Ina~e, partije se mogu prati ti u`i vo (kad ima ve za!) preko interneta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova. B. Dankovi}

JAVNI ^AS REKREACIJE I PRVENSTVO SOMBORA

Pre ko 250 u~e sni ka U organizaciji Sportskog saveza Grada Sombora i Saveza sport za sve Vojvodine u Somboru odr`an je javni ~as Rekreacije i takmi~ewe u sportskom aerobiku i fitnesu. Na javnom ~asu su u~estvovale po lazni ce pro jek ta „Bes platna rekreacija za `ene Grada Sombora.” Program obuhvata besplatnu rekreaciju u Gradu Somboru i sedam naseqw nih mesta. Javni ~as su otvorili podpresednik Sportskog Saveza Sr|an Zavi{in i kordinator projekta Ilija Lali}. Na javnom ~asu je u~estvovalo preko 150 u~esnika i u takmi~arkom delu 105 u~esnika iz Beograda, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Zrewanina, Apatina i doma}ina. Instruktori na javnom ~asu bili su Olga Perovi} SSGS, Sini{a Kozak FK Herkules , i Zorica Rankovi} iz Pan~eva.

Detaq s manifestacije u Somboru

Ciq ove sportske manifestacije je unapre|ewe rekrativ nog spor ta, pro mo ci ja i

prezentacija ovog vida rekreativ nog ve `ba wa gra |a ni ma Sombora i dostupnost rekra-

tivnog ve`bawa svima. Slede}i javni ~as je odr`a}e se u maju u MZ Ri|ica.

SPORT

c m y

dnevnik

\o ko vi} ne igra na Sr bi ja ope nu Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} ob ja vio je da ne }e na stu pa ti na ovo go di {wem Sr bi ja ope nu. Na tur ni ru u Be o gra du No vak je tre ba lo da bra ni ti tu lu. Sle de }i tur nir na ko jem }e \o ko vi} u~e stvo va ti je Ma sters u Ma dri du, na ko jem, ta ko |e, bra ni ti tu lu. - U do go vo ru sa po ro di com do neo sam od lu ku da ove go di ne ne u~e s tvu j em na na { em tur ni ru i da pro bam da vra tim mir ko ji mi je pre ko po tre ban. Ovo je sa svim si gur no jed na od naj te `ih od lu ka u svo joj do sa da {woj ka ri je ri, ali ne mo gu }e je da igram na red nih da na i mi slim na te nis, kad su

mi ne ke dru ge stva ri u gla vi ob ja vio je \o ko vi} na svom saj tu.

TURNIR U [TUTGARTU

Ana od mah sta la Ana Iva no vi} je za vr {i la u~e {}e na tur ni ru u [tut gar tu ve} u pr vom ko lu. Naj bo qe ran g i r a n u srp s ku te n i s er k u eli mi ni sa la je 35. sa WTA li ste Mo na Bar tel u dva se ta 7:5, 7:6 (7:4). Ana je pro pu sti la

su, na ni za la ~e ti ri ge ma i po ve la sa 1:0. ^i ni lo se da bi Iva no vi }e va mo gla da iz jed na ~i re zul tat u na stav ku, ali je opet pro pu sti la tri brejk pri li ke i to ju je na kra ju ko {ta lo po ra za. @e sto ka

Ana Ivanovi}

si ja set pri li ka, ukqu ~u ju }i i tri set lop te u pr vom se tu. Ona je u pr vom se tu, us pe la da na pra v i brejk, stek n e vi s o k u pred nost od 5:3 i 30:0 na svoj ser vis, ima la je i tri set lop te, ali ih ni je is ko ri sti la. Ne mi ca je po sle to ga, zha va qu ju }i pre sve ga od li~ nom ser vi -

bit ka okon ~a na je u taj brej ku, u ko jem se Bar tel bo qe sna {la. Ana je to kom me ~a ko ri sti la i sa ve te tre ne ra Naj xe la Sir sa, ali ni to ni je uro di lo plo dom. Ne mi ca, ko ja je do bi la spe ci jal nu po ziv ni cu or ga ni za to ra, u dru goj run di igra }e pro tiv Fran cu ski we Ma rion Bar to li.

Tur nir Sr bi ja open igra se od 30. apri la do 6. ma ja, a na grad ni fond je 418.700 evra.

TURNIR U BARSELONI

Kra ji no vi} uzeo tri ge ma Fi lip Kra ji no vi} po ra `en je u dru gom ko lu ATP tur ni ra se ri je 500 u Bar se lo ni od tre }eg no si o ca Da vi da Fe re ra sa 6:0 i 6:3 po sle 58 mi nu ta. Mla di srp ski te ni ser od i grao je dva pot pu no raz li ~i ta se ta i si gur no je ste kao ne pro ce wi vo is ko u stvo pro tiv jed nog od naj bo qih igra ~a na sve tu. U pr vom se tu 20-go di {wak iz Som bo ra uzeo je sa mo je dan poen na svoj pr vi ser vis i sa mo osam ukup no, ali se u dru gom oslo bo dio i za i grao je znat no bo qe. U tom pe ri o du Kra ji no vi} je imao i je di nu brejk pri li ku ko ju je pro pu stio, a Fe rer je me~ pre lo mio u dru gom de lu dru gog se ta po {to je od re zul ta ta 3:3 do bio tri ve za na ge ma i obez be dio pla sman u tre }u run du gde ga ~e ka su na trod nik Al bert Mon ta wes. Kra ji no vi}, ko ji je zbog po vre de ra me na pro pu stio ve }i deo pro {le se zo ne, tre nut no je 789. na sve tu, ali bi uko li ko na sta vi sa do brim igra ma do kra ja go di ne po no vo mo gao me |u naj bo qih 200.

SVETSKI KUP U LONDONU

Mi kec da le ko od fi na la Je di ni srp ski pred stav nik MK pi {to qem ko ji je pro {ao eli mi na ci je, Da mir Mi kec, ~lan be o grad skog Po li caj ca, na Svet skom ku pu u Lon do nu (pre do lim pij ski tur nir) ni je us peo da se pla si ra u fi na le. On je sa 546 kru go va za u zeo 31. me sto od 50 stre la ca ko li ko je pro {lo el mi na ci je. Mi kec je za be le `io re zul tat za 15 kru go va ma wi ne go u eli mi na ci ja ma, ada je po no vio 561 krug bio bi u

fi na lu. Dru ga dvo ji ca na {ih pi {to qa {a An dri ja Zla ti} i Di mi tri je Gr gi} ni su us pe li da pro |u eli mi na ci je. Po be dio je Ja pa nac To mo ju ki Ma cu da sa 664.8 (572) is pred Ru sa Vla di mi ra Isa ko va sa 663.2 (565) i Ki ne za Ti a na @an ga sa 660.6 (565). Ma cu da je jo{ pre fi na la bio vi |en kao zlat ni, jer je imao se dam kru go va pred no sti u od no su na Isa ko va i @an ga. Pet stre la ca sa 558 kru go va bo ri lo se za dva me sta u fi na lu.

U di s ci p li n i MK pu { ka tro s tav za `e n e odr ` a n e su eli mi na ci je. Iva na Mak si mo vi} je u pr voj gru pi za u ze la 13. me sto sa 572 kru ga i pro {la u kva li fi ka ci je. Isto je po {lo za ru kom i An drei Ar so vi} u dru goj gru pi. Ona je za be le `i la 548 kru go va i za u ze la 17. me sto. Da nas su na pro gra mu kva li fi ka ci je od 10, a fi na le je u 14 ~a so va. G. M.

RE PRE ZEN TA CI JA GLU VIH OSVO JI LA BRON ZU NA EP: Reprezentacija gluvih i nagluvih Srbije osvojila je bronzanu medaqu na Evropskom rukometnom prvenstvu u Italiji. Na{a reprezentacija je ve} na startu takmi~ewa doìvela veliki peh, kada je za zelenim stolom poraèna od Turske slu`benim rezultatom 0:10 (na terenu je bilo 23:21 za Srbiju). To je umnogome umawilo {anse Srbije za najvi{i plasman, iako su se nakon Turaka, re|ale pobede nad Italijom 30:20, Nema~kom 30:23 i Ma|arskom 41:17. U posledwem me~u, na{i rukometa{i su poraèni od Hrvatske 21:34 i u ukupnom plasmanu zauzeli tre}e mesto, iza Hrvatske i Turske. J. G.

~etvrtak26.april2012.

SELEKTOR UDOVI^I] OBJAVIO SPISAK IGRA^A ZA DUEL S MA\ARSKOM

Go ci} i Mi tro vi} od stra na ca

Sa ve zni se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Udo vi ~i} ob ja vio je spi sak igra ~a ko ji }e igra ti pro tiv se lek ci je Ma |ar ske u po ne de qak, 30. apri la. Me~ se igra u Su bo ti ci u ~ast otva ra wa ta mo {weg za tvo re nog ba ze na. Ina ~e, igra }e se dva pu ta po de set mi nu ta. Na spi sku su: Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi}, Ne ma wa Ubo vi}, Ni ko la E{kert, Mi lan Alek si}, Mar ko Ma to vi}, @iv ko Go ci}, Mar ko Avra mo vi}, Lu ka [a po wi}, Du {an Man di}, Bo ris Va pen ski, Ste fan Mi tro vi}, Sr |an Vuk sa no vi} i Mi lo{ ]uk. U sa sta vu su ve }i nom igra ~i iz do ma }ih klu bo va, a od „stra na ca” }e na stu pi ti @iv ko Go ci} i Bra ni slav Mi tro vi} ko ji igra ju u Ma |ar skoj.

@ivko Goci}

U stru~ nom {ta bu su, po red Udo vi ~i }a, De jan Sta no je vi} i Vla di mir Pa vlo vi} tre ne ri, Go ran Go lu bo vi} fi zi o te ra -

pe ut, dr Ne boj {a Je re mi} le kar. Mar ko Ste fa no vi} tim me na xer. G. M.

PRVA UTAKMICA PLEJ-OFA ZA TRE]E MESTO

Ube dqi vi No vo sa |a ni Vojvodina - Bawica 16:2 (4:1, 6:0, 2:0, 4:1) NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 50, su di je: Ba la `e vi} (Su bo ti ca) i Ivan Ra ko vi} (Be o grad). Igra~ vi {e: Voj vo di na 5 (3), Ba wi ca 4 (1). Pe ter ci: Voj vo di na 3 (3), Ba wi ca 1 (1). VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi} (9 od bra na), Mi tro vi} 1, Ro u~ 1, Vuk sa no vi} 2, Mi li ~i} 1, Va -

Nemawa Ubovi}

pen ski 2, Ma to vi} 1, Ovu ka, Ran |i} 3, Ubo vi} 4, Ba sa ra, Cu ki} 1, Mat ko vi}. BA WI CA: Ri sti ~e vi}, \o re| vi}, Ob ra do vi}, Ra du lo vi}, Ta na sko vi} 2, [a ba ni, Mi tro vi}, Ba bi}, Vi co, ]o ri}, Ili}, Si mi}, Go gov. Va ter po li sti Voj vo di ne ube dqi vo su sa 16:2 nad i gra li be o grad sku eki pu Ba wi ce u pr voj utak mi ci plej ofa pr ven stva Sr bi je za tre }e me sto. No vo sa |a ni su na stu pi li bez Bo san ~i }a i Va si }a. Ni jed nog mo men ta pi ta w e po bed ni ka ni je ni do l a z i l o u pi ta we. Ve} po sle pr ve de o ni ce bi lo je 4:1 za Voj vo di nu. No vo sa |a ni su sa lo sti g li do

4:0, a on da je u sa mom fi ni {u tog pe ri o da igre Ta na sko vi} us peo da sa vla da Ma rin ko vi }a sa igra ~em vi {e. U dru goj ~e tvr ti ni u ba ze nu kao da je bio sa mo je dan tim - Voj vo di na. Po sti gli su do ma }i jo{ {est go lo va, pa se na ve li ki od mor oti {lo sa 10:1. U na stav ku su No vo sa |ai ma lo po pu sti li ri tam, pa su ta ko u tre }em pe ri du da li sa mo dva go la i po ve }a li pred nost na 12:1. Tek u tre }em mi nu tu po sled we ~e tvr ti ne Ba wi ca je iz pe ter ca, opet pre ko Ta na sko vi }a, us pa la da po stig ne dru gi i, po ka za lo se ma lo ka sni j e, po s led w i gol na ovoj utak mi ci. Naj e fi ka sni ji igra~ utak mi ce bio je cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi} sa ~e ti ri po got ka, a sle dio ga je Mi ro slav Ran |i} sa tri. Dru ga utak mi ca na pro gra mu je su tra na Ba wi ci od 21.30 ~a so va. I u ovom du e lu No vo sa |a ni }e bi ti ap so lut ni fa vo ri ti. G. Malenovi}

JUBILARNI, 20.PLESNI FESTIVAL „KUP KAWI@E 2012”

No vo sa |a ni ma pre la zni pe har

Ju bi lar ni, 20. me |u na rod ni ple sni fe sti val „Kup Ka wi è 2012” oku pio je 1.330 u~e sni ka iz pe de se tak klu bo va iz Sr bi je, Ma |ar ske, Hr vat ske i Ru mu ni je, po tvr div {i jo{ jed nom da je Ka wi à po sta la zna ~a jan cen tar sport skog i mo der nog ple sa u re gi o nu. U ra znim sti lo vi ma u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, pa ro vi ma i sa sta vi ma pred sta vi li su se ple sni sa sta vi mla |eg i sta ri jeg de ~i jeg uz ra sta, ju ni o- ri i se ni o ri, a naj vi - ^lanovi novosadskog PK „Siti dens studio” s prelaznim peharom {e oce ne stru~ nog ì ri ja i pre la zni pe har do de - No vog Sa da. U so lo na stu pi ma gru pa. Kod se ni or skih gru pa i qen je Ple snom klu bu Si ti dens naj bo qa je kod mla |eg uz ra sta for ma ci ja naj bo qi je PK Ba le stu dio iz No vog Sa da, dok je Sta {a Rac kov (Ci ti dens stu - ri na iz Pan ~e va, a po je di na~ no pre la zni pe har „Me mo ri jal Mi - dio No vi Sad), dok je kod se ni - Ma ri na Ko pas (Dens klub P2, ro slav Ba tak Mi} ko” do de qen or ki po bed ni ca Jo va na Dra goj - No vi Sad), mo der nih gru pa Dens klu bu DEF dens iz Be o gra da. lo vi} sa Fa kul te ta spor ta i stu dio La na iz No vih Ba no va ca, Apla u ze pu bli ke za iz van re - fi zi~ kog vas pi ta wa iz No vog a u ka te go ri ji mo der nog ple sa sa dan na stup mo der nog ple sa sa po - Sa da, a se ni or skih dens for ma - po di za wem Dens klub P2 No vi di za wem iz ma mi la je for ma ci ja ci ja Skaj dens stu dio iz No vog Sad. U hip ho pu po je di na~ no kod stu de na ta Fa kul te ta spor ta i Sa da. ju ni or ki po be di la je Ta ma ra fi zi~ kog vas pi ta wa iz No vog U dis ko den su u kon ku ren ci ji Ne met i kod se ni or ki Ma ri ja Sa da. ju ni o ri naj bo qe su po je di na~ no Vaj da, obe iz PK M-plus iz Ka Si ti dens stu dio iz No vog Sa - pr va je Sa wa Re qi} i u pa ro vi - wi è, a kod se ni or skih hip hop da je bio naj bo qi u kon ku ren ci - ma Jo va na Pa lin ka{ i De ja na gru pa Ko zmiks iz ân ta vi ra i ji 13 de ~i jih dens {ou gru pa, a Pe ri {i} iz PK Maks dens iz kod for ma ci ja DEF dens iz Be kod dens {ou for ma ci ja naj bo - Be ~ej, ~i ji sa stav je bio naj bo qi o gra da. qi je bio sa stav PK Im puls iz i u kon ku ren ci ji ju ni or skih Tekst i foto: M. Mitrovi}

svet

~etvrtak26.april2012.

dnevnik

PO SLE UVRE DA KO JE JE NE DAV NO IZ NEO U EMI SI JI

PO LI CI JA IZ SKO PQA PRO NA [LA DNK UBI CA

[ved ski vo di teq iz vi nio se Sr bi ma

Is tra ga za pa la u }or so kak

OSLO: Poznati {vedski glumac i radio-voditeq Gert Filking izvinio se zbog vre|awa Srba, nedavno u emisiji na stokholmskom Radiju 1, u kojoj je Srbe nazvao Brejvicima, psihopatama, retardima, ~ak i „prokletim sviwama „Dana 17. aprila dao sam mnogo nepromi{qenih i neta~nih izjava u svom programu koji je bio provokativan - kako za slu{aoce srpskog porekla tako i za ostale”, stoji u Filkingovoj izjavi na sajtu {vedskog radija napisanoj na {vedskom i srpskom jeziku. [vedski radio-voditeq tvrdi da je uvrede izrekao bez prethodnog razmi{qawa.

„Odmah sam shvatio da moja izjava nije u redu, ali kad program ide u`ivo nema vra}awa. @elim da se ovom porukom ponizno izvinim srpskoj zajednici i svim ostalim slu{aocima zbog svo je iz ja ve”, na veo je Filking. Filking je suspendovan i u narednom periodu ne}e imati vode}u ulogu u kreirawu programa Radija 1 rekao je Krister Modig, direktor medijske grupe MTG. Odluku je donelo rukovodstvo Radija 1 i medijska grupa MTG, vlasnik radija, nakon brojnih reakcija srpske zajednice iz [vedske i uz zvani~no protestno pismo Ambasade Srbije u [vedskoj.

Gert Filking

Ina~e, u [vedskoj, prema nekim procenama, `ivi vi{e od 300.000 gra|ana srpskog porekla,

{to ih ~ini jednom od najbrojnijih mawinskih zajednica na ovom delu skandinavskog poluostrva.

OD LA ZE EVROP SKI PART NE RI AN GE LE MER KEL

Fi nan sij ski rej ting va `ni ji od qu ba vi BER LIN, BRI SEL: Evropski partneri nema~ke kancelarke Angele Merkel kao da odjednom silaze sa politi~ke pozornice. Jer, u Francuskoj }e predsednik verovatno postati socijalista Oland, a u Holandiji je konzervativna vlada podnela ostavku. To su jo{ bila vremena... kada je francuski predsednik Nikola Sarkozi javno izjavqivao qubav nema~koj kancelarki: „Volim Angelu Merkel vi{e nego {to smem da ka`em.“ Tako je nastala veza i tako je nastala re~: Merkozi - koja je u medijima postala normalna. U me|uvremenu su wih dvoje raskinuli vezu, uglavnom zato {to Sarkozi voli jo{ samo sebe, a sva svoja ranija uverewa baca preko palube samo da bi ostao na vlasti. Tako je i sa qubavqu prema kancelarki. A Merkelova? Kako to ona vidi? Opu{teno - bez obzira na pitawe kako }e pro}i predsedni~ki izbori u Francuskoj; moja strana~ka ose}awa su poznata.“ Iako su ta ose}awa na strani Sarkozija, sve govori da }e predsednik postati socijalista Fransoa Oland. A on voli Merkelovu mawe nego {to sme da ka`e, a jo{ mawe voli wen izuma zvani fiskalni paket. To je mera obavezuju}e {tedwe za Francusku i jo{ 24 zemqe Evropske unije. No, Fransoa Oland o tome ima sasvim druk~ije mi{qewe: „Ja }u odbaciti ratifikaciju tog ugovora.“ Dodu{e, on je u me|uvremenu malo korigovao taj stav i rekao

Nikola Sarkozi i Angela Merkel

da }e potpisati pakt ukoliko on bude dopuwen, i to dogovorom koji omogu}ava privredni rast. Sa takvom dopunom }e kancelarka Merkel mo}i da `ivi bez problema: „Solidan buxet je dugoro~no uvek va`an za rast. A nama nije potreban samo solidan

noj Holandiji. Tako bi Merkelova mogla da izgubi jo{ jednog saveznika. Mark Rute, holandski premijer, do sada je sprovodio evropsku politiku smerno i tiho. Programi {tedwe za wega nisu bili problem. Ali, sada su to postali.

Na pitawe da li }e sada o svemu ponovo morati da se razgovara, portparol komisije Altafaj Tardio odgovara: „Ve} godinu dana raspravqamo o ekonomskim pravilima. Da sve po~nemo ispo~etka? Finansijska tr`i{ta bi se okrenula tumbe” buxet, ve} sve {to koristi rastu.“ To zna~i da nema vi{e velikih protivre~nosti izme|u kancelarke i mogu}eg slede}eg predsednika Francuske Olanda. Ali, zato ima problema u sused-

Desnoekstremni Gert Vilders, naprijateqski nastrojen prema Evropskoj uniji, vi{e ne `eli da podr`ava vladaju}u koaliciju, a bez wega Rute vi{e nema ve}inu potrebnu za wegov buxet. A

ve}ina Holan|ana smatra da je program {tedwe Angele Merkel preteran. Da li }e u Holandiji ubrzo do}i do novih izbora pa tako i do formirawa novog parlamenta koji }e odustati od strogog fiskalnog kursa? Mogu}e, ali takvi izbori ne pla{e Merkelovu: „U Evropi su svakog dana negde neki izbori. Kada sam ja postala kancelarka, nisam èlela pristupne pregovore sa Turskom. Ali, moj prethodnik je po~eo taj proces, pa je utoliko bilo normalno da sam ipak morala da ga nastavim.“ Kancelarka polaè na kontinuitet. Ono {to je odlu~eno, tako treba i da ostane. U Evropskoj komisiji su uzdràni sa politi~kim ocenama situacije. Ali, na pitawe da li }e sada o svemu ponovo morati da se razgovara, portparol Komisije Altafaj Tardio odgovara: „Ve} godinu dana raspravqamo o ekonomskim pravilima. Da sve po~nemo ispo~etka? Finansijska trì{ta bi se okrenula tumbe.“ Toga bi Francuz Oland morao da bude svestan, ba{ kao i Holan|ani. Ipak je u opasnosti i wihov - ina~e odli~an finansijski rejting, „trostruko A“. Sniàvawe tog rejtinga bi izazvalo koncentri~ne talase u ~itavoj Evropi. A to bi za Merkelovu bilo bolnije od uga{ene qubavi Sarkozija. (Doj~e vele)

SKO PQE: Makedonska policija ima DNK osoba koje su, pre dve sedmice, po~inile petostruko ubistvo kod Skopqa, ali od toga, mo`da, i ne bude neke preterane koristi ukoliko se ne prona|u osumwi~eni ~iji bi se genetski materijal poklopio sa onim sa mesta zlo~ina, rekli su za Internet portal RTS-a izvori bliski istrazi. Policija, teoretski, mo`e da sazna stotine detaqa o poreklu i `ivotu ubica, ali }e wihov identitet ostati tajna sve dok ne uhapse osobe ~iji }e se DNK poklopiti sa nalazima pri ku pqe nim kod @e le zar skog jezera i tamno-crvenog „opela”. DNK prikupqen tokom istrage ne poklapa se sa uzorcima pohrawenim u makedonskim bazama podataka, tako da }e Skopqe, pre ili kasnije, mora-

ti da zatraì pomo} okolnih dràva, u nadi da bi se u tamo{wim arhivama mogao nalaziti kqu~ za re{ewe dve sedmice duge misterije. U Makedoniji se sve ~e{}e ~uju mi{qewa da je istraga, zapravo, zapala u }orsokak, te da }e policiji, ukoliko je dràva uop{te namerna da re{i taj slu~aj, biti po treb na ozbiq na po mo} iz inostranstva. Naj~e{}e pomiwani potencijalni spasioci su agenti ameri~kog Federalnog istra`nog biroa. Istraìoce Ef-Bi-Aja, za sada, niko nije pozvao da do|u u Makedoniju, a vlasti u Skopqu poru~uju da ni saradwa sa okolnim dràvama nije dala nikakve opipqivije rezultate, {to ostavqa silan prostor za spe ku la ci je o mo ti vi ma ubistava, koji se kre}u od tero ri zma do or ga ni zo va nog kriminala.

PAKISTAN

Uspe {no te sti ra na ba li sti~ ka ra ke ta ISLA M A B AD: Pa ki stan je ju~e uspe{no izveo test balisti~ke rakete koja moè da ponese nuklearne bojeve glave, mawe od nedequ dana nakon {to je Indija testirala svoj projektil dugog dometa. Ta~ka udara rakete „[ahin1A”, balisti~kog sistema sredweg dometa, koji moè da pogodi mete u Indiji, bila je u In dij skom oke a nu, ja vio je AP. Pa ki stan je ovaj test izveo mawe od nedequ dana nakon {to je we gov ri val Indi ja te sti ra la pro jek til koji moè da ispali nuklearne bojeve glave ~ak do Pekinga i isto~ne Evrope, odnosno do udaqenosti od 5.000 kilometara.

Ta ~an do met pa ki stan ske rakete nije otkriven, a stru~wak za vojna pitawa i biv{i pa ki stan ski ge ne ral Ta lat Masud je rekao za Agenciju Frans pres da ovaj projektil mo`e da dosegne mete udaqene od 2.500 do 3.000 kilometara, {to zna~i da bi mogao da pogodi Indiju. Isla ma bad je ju ~e oba ve {tio Indiju i druge zemqe Perijskog zaliva da planira da od danas do 29. aprila izvr{i plansko testirawe balisti~ke rakete, a predstavnici indijskog civilnog vazduhoplovstva izrazili su `aqewe jer je ovo obave{tewe stiglo „u zadwi ~as”, svega dan uo~i wegovog mogu}eg po~etka.

Iz bo ri u Ho lan di ji 12. sep tem bra HAG: Holandska kraqica Beatriks odlu~ila je da se parlamentarni izbori odrè 12. septembra. To zna~i da }e vi{e od 4 meseca vlada u ostavci voditi Holandiju Ta vlada, ina~e, poku{ava da smawi budètski deficit u skladu sa smernicama EU. Holandski premijer Mark Rute i wegova vlada podneli su ostavku u ponedeqak, posle vi{enedeqnih pregvora o merama {tedwe tokom kojih je desni~arska Stranka za slobodu Gerta Vildersa odbila da pristane na u{tede od 16 milijardi evra da bi se smawio deficit. Vildersova stranka je davala podr{ku mawinskoj koalicionoj vladi desnog centra, ali u woj nije u~estvovala. Na sastanku u utorak uve~e, kraqica Beatriks je Ruteu naloìla da raspusti parlament i zakaè izbore za 12. septembar.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANDERS BERING BREJVIK Norve{ki ekstremista Anders Bering Brejvik, koji je priznao da je ubio 77 qudi pro{le godine, rekao je ju~e pred sudom u Oslu da je la` 80 odsto psihijatrijskog izve{taja, u kome je progla{en neura~unqivim.„ Ja nisam ta osoba koja je opisana u izve{taju. Sve {to sam predstavio je potpuno logi~no. Ne vidim ni najmawu mogu}nost da budem progla{en neura~unqivim”, dodao je Brejvik, javqa Bi-Bi-Si.

MEDLIN MEKEJN Skotland jard, koji istraùje nestanak ~etvorogodi{we britanske devoj~ice na letovawu u Portugaliji pre pet godina, izrazio je ju~e nadu da bi ona mogla biti prona|ena ìva, izjavio je glavni inspektor i vo|a tima koje sprovodi istragu o pronalaèwu male Medlin Mekejn. „Mi iskreno verujemo da postoji mogu}nost da je ona ìva. @eleli bismo da se ponovo otvori slu~aj.”

BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama pobedi}e na izborima u novembru, pokazuje istra`ivawe, zasnovano na matemati~koj analizi predsedni~kih izbora u SAD. Profesor Alen Lihtman ka`e da republikanac Mit Romni, koji }e najverovatnije biti protivkandidat demokrati Obami, vodi dugu i skupu kampawu, ali sada{wi predsednik SAD ne trebalo da brine jer je wegova pobeda izvesna.

Ma rin ci ume {a ni u jo{ je dan skan dal s pro sti tut ka ma VA [ING TON: Pripadnici ameri~ke vojske ume{ani su u jo{ jedan skandal s prostitutkama, po{to je sekretar odbrane Leon Paneta saop{tio da su tri marinca strogo ka`wena zbog navodnog povre|ivawa jedne prostitutke u Brazilu u decembru pro{le godine. Paneta je u utorak novinarima u Braziliji rekao da se vodi sveobuhvatna istraga i da su akteri tog skandala strogo ka`weni, da su im ~inovi degradirani i da su povu~eni iz slu`be u Brazilu. Neimenovani zvani~nik Pentagona preneo je da su u skandal ume{ana tri marinca koja su obezbe|ivala ameri~ku ambasadu u Braziliji, kao i jedan Ameri~ki vojnici (arhivski snimak) slu`benik ambasade. Najve}a brazilska TV mreà „O globo” in~ela da se sva|a sa wihovim voza~em. Ona tvrtervjuisala je ènu koja tvrdi da je `rtva nadi da ju je jedan od Amerikanaca gurnuo iz pada. Ona je navela da je incident nastao po- automobila nakon ~ega je udarila u zemqu i {to su ona i jo{ nekoliko èna, u dru{tvu onesvestila se, preneo je Rojters. grupe Amerikanaca, napustili no}ni klub u „Osetila sam da mi noga gori. Nisam mogla brazilskoj prestonici, nakon ~ega je ona po- vi{e da se drìm za vrata automobila, pala

sam ispod vozila, nakon ~ega sam se onesvestila”, rekla je `ena. Neimenovani ameri~ki zvani~nik ranije je rekao da je `ena povredila kqu~nu kost, ali ameri~ko Ministarstvo odbrane nije saop{tilo o kakvim povredama je re~. Brazilske vlasti za sada nisu podigle nikakvu krivi~nu prijavu, rekao je taj zvani~nik. Vest o novom skandalu stigla je veoma brzo, iako se u ameri~koj javnosti jo{ nije slegla pra{ina oko pro{lonedeqnog skandala u koji su ume{ani agenti tajne slu`be koji su u pred posetu predsednika Baraka Obame Kolumbiji iznajmili prostitutke u toj zemqi. Mediji su izvestili da je ameri~ka Tajna slu`ba opozvala 11 svojih agenata, a Pentagon pokrenuo istragu protiv wih i jo{ najmawe 10 vojnika.Predsednik SAD Barak Obama rekao je da }e sa~ekati kraj istrage da bi dao kona~nu ocenu o celom slu~aju.

Фестивал позоришне продукције

нова представа позоришне трупе „Артериа“, која говори о фуд-

балу, настала је у копродукцији са КЦНС. „Не играј на Енглезе“ аутора Владимира Ђурђевића је представа у режији Богдана Јанковића, са глумцима Ервином Хаџимуртезићем, Браниславом Јерковићем, и Ђорђем Симићем. „Позоришни комад “Не играј на Енглезе” на веома комичан и динамичан начин представља време у којем живимо и феномен људи опседнутих спортским кладионицама...“ (копродукција Театра 34 и КЦНС). Представу „Кос“ Дејвида Харовера режирао је Филип Мар-

ковиновић, а играју: Милица Трифуновић, Ненад Пећинар и Сара Самарџић. У представи затичемо “двоје бивших љубавника, Реја и Уну, који су се поново срели после више од десет година, и којима је њихова љубавна веза заувек променила и обележила животе“. У „Убоду пчеле“ у кореографији Хени Варга и Денеша Дебреија, који плешу на музику Латифе Лефорестје и Родолфа Бурота, примењују се нове методе рада које тесно сједињују плес и музику, а механичку пажњу аутоматски претварају у дубоку концентрацију. „Поред плеса и музике указује се потреба за саопштавањем текста, што је нови елемент у раду...“ Улазнице се продају на билетарници Културног центра Новог Сада сваки дан од 18 до 21 сат, а цене су од 600 динара (за сваку представу), и 300 динара (за сваку представу) за студенте и групне посете (20 или више). Н. П-ј.

У СУБОТУ ПРЕМИЈЕРА БАЛЕТА „МИЛЕВА АЈНШТАЈН” У СНП-у

Драма и живот као инспирација Балет „Милева Ајнштајн“, према мотивима истоимене драме Виде Огњеновић, у кореографији и режији Сташе Зуровца, премијерно ће бити изведен у суботу 28. априла на сцени “Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта. У питању је праизведба музике и балета „Милева Ајнштајн“ којим, након истоимене опере, наш најстарији театар обележава 150 година постојања. Мада сценски либрето прати ток поменуте драме Виде Огњеновић, Сташа Зуровац је јуче на конференцији за новинаре напоменуо да оно што ће се видети на сцени, мотиви који су инспирисали призоре, потичу из различитих извора. Најпре је ту драма Виде Огњеновић, али врло често је инспирација била и Зуровчева интерпретација живота, литературе. - Чини ми се да смо успели створити рукопис који је свеобухватан, и који има линију од почетка до краја, без обзира на различите елементе које имамо у представи, као плес, кореографске, али и глумачке елементе, нарацију... – навео је Зуровац. – Ова драма говори о једном животу који не може бити објашњен без другог, Албертовог. Пуно то-

~etvrtak26.april2012.

КОНЦЕРТ ХОРА РУСКЕ ДРЖАВНЕ КАПЕЛЕ НА НОМУСУ

ОД ДАНАС ДО 28. АПРИЛА ПРВИ „ШОУКЕЈС“ КЦ НС

Први „Шоукејс„, фестивал позоришне продукције Културног центра Новог Сада, одржаће се од данас до 28. априла у КЦНС, и на њему ће учествовати пет представа у њиховој (ко)продукцији: 26.априла „Не играј на Енглезе“ и „Кос“, 27. априла „Убод пчеле“ и „Зеље, печени кромпир“, а 28. априла „Хеда Габлер“. Представу „Хеда Габлер“ режирао је Силард Антал, а играју: Маријана Прпа Финк, Предраг Момчиловић, Миљан Војновић, Дејан Шарковић и Ана Јовановић. „Питање љубави и смрти које се поставља у овој драми, као и у многим значајним драмама, ипак је издваја од осталих јер Хеда Габлер вођена сопственим начелима сама одређује границе слободе, дефинишући на тај начин и љубав и смрт“. Црна комедија „Зеље, печени кромпир“ аутора Золтана Егрешија режирао је Игор Павловић, а играју: Золтан Молнар, Ђорђе Симић, и Игор Павловић. Ова

c m y

kULTURA

dnevnik

га пише између редака и у под- Груосо, и на премијерном изво- тера, каквог још није играо, за тексту, а подразумева се и да зна- ђењу Сања Павић (Зорка), Иван Такују Сумитомоа је био прави мо доста тога о њима. Ја нисам Ђерковић (Господин Марић), изазов, јер како је непоменуо, тохтео да створим један угођај Олга Аврамовић (Госпођа Ма- лико му је супротан да се питао представе, или емоцију која би рић), Милан Лазић (Професор да ли као Азијат може да га уопобјаснила ко је ште одигра, али га је баш била Милева, већ то и натерало да покуша. да се то покаже На велики дијапазон кроз разне ситуаемоција у овој представи ције у њиховим указала је Андреја Кулеживотима. Нишевић, као и да за кратко сам хтео да свевреме треба да се на сцесно створим неку ни исприча доста тога, линију из своје као што Милева у предјасне слике ко је ставу „улази“ као млада Милева, већ сам девојка, а завршава као пустио да они на жена која је остала с двомене утичу да је деце. схватим ко је За дизајн светла у овој она, и да то препредстави задужен је Дедочим публици. ни Шеснић из Хрватске, Како је наја- Детаљ из програмске књижице Фото: Никола Брадоњић који је овде радио и бавио Зуровац, у лет „Божанствена комеовом балету има и озбиљних, и Вебер), Фросина Димовска, Да- дија“. Светло у представи „Миемотивних, рационалних, али и нијела Војновски, Јелена Марко- лева Ајнштајн“ је веома битно, гротескних сцена, јер је таква вић, Ливију Хар, Андреј Колче- јер по Шеснићевим речима прамултиизражајност оно што њега риу и други. ти атмосферу, и често се фокусинајвише занима у представи. Зуровац такође истиче одлич- ра на одређеног извођача и праМузику је компоновао је Марјан ну сарадњу са играчима који су ти га као тв камера, а такође и Нећак (Македонија), са којим је прошли кроз аудицију за ову ствара флуид између сценограЗуровац већ доста сарађивао и представу. Међу осталима и Та- фије и плесача. изражава само речи хвале за ње- кују Сумитомоа, за кога наводи Аутор видео материјала је Магов таленат. да сваки задатак уме да надогра- рин Лукановић из Хрватске, као У представи играју: Андреја ди, чиме доказује да није само и сценограф Жорж Драушник, а Кулешевић / Соња Батић (Миле- играч, већ и уметник. Лик Ајн- костимографкиња је Марина ва), Такуја Сумитомо / Давид штајна, човека посебног карак- Сремац. Н.Пејчић

Звук исконске лепоте Моћним, племенитим и чуде- прана Ане Пегове, мецосопрана сно тонски издиференцираним Људмиле Кузњецове и тенора интерпретацијама Хора Руске Олега Долгова, у беспрекорном државне капеле под диригент- тумачењу овог ансамбла и дириским вођством маестра Валери- гента Пољанског зазвучала је ја Пољанског, прексиноћ је пред импресивно и узбудљиво. препуним гледалиштем СинагоДруги део концерта донео је ге отворен програм овогоди- поједнако упечатљиву интершњих Новосадских музичких претацију ређе извођене кантате свечаности. НОМУС, који се „Кармина Катули“ или „Катулоразвија и траје ево већ више од ве песме“ Карла Орфа, написану три деценије, своју виталност за идентичан извођачки састав: испољава и отклонима од при- за солисте, хор, четири клавира марне концепције манифестаци- и удараљке, чији аутор је на слије камерне музике, па је тако и чан начин као и композитор гостовање овог врхунског руског хорског анДанас на програму самбла представљало интригантан увод у На првом од два концерта данас на предстојеће фестивал- Номусу, Београдска филхармонија, под ске вечери, које ће уз диригентским вођством Михаила Јуровкамерне реситале пу- ског из Русије, приредиће у 20 часова у блици пружити још и Синагоги Вече Шостаковича. На проатрактивне концерте граму су Шостаковичева Свита бр. 1, симфонијског звука, Концерт за клавир и оркестар бр. 2 у Еф као и балетске предста- – дуру који ће бити изведен са солистом ве. Александром Кобрином из Русије, и Фестивалски наступ Симфонија бр. 6 у бе – молу. Хора Руске државне ка„Сигнум“ квартет саксофониста напеле изазвао је изузет- ступиће вечерас у 22 часа у Градској куно интересовање упра- ћи. Блаж Кемперле (сопран саксофон), во због несвакидашње Алан Лужар (тенор саксофон), Ерик Незанимљивог и врло зах- стлер (алт саксофон) и Давид Бранд (батевног програма, који је ритон саксофон) извешће дела Грига, обухватио два особена Равела, Барбера, Левија , Бартока и друи монументална дела, гих композитора. која, свако на свој начин представљају кључне опусе светске хорске „Свадбе“ инспирацију нашао у литературе двадесетог века. У обраћању исконском звучању првом делу концерта изведена је музике древне прошлости. Овај сценска кантата за хор, солисте, комплексни опус великих звуччетири клавира и удараљке них пропорција, написан по тек„Свадба“ Игора Стравинског, стовима Катулових песама као настала 1914. године, у раној својеврсни ламент над нефази композиторовог стварала- сре’ном и неузвраћеном љубаштва, која на сличан начин као вљу, поново са ванредним соли„Посвећење пролећа“ извире и стима Аном Пеговом и тенором упориште налази у ауторовој Олегом Долговим у првом плафасцинацији старим руским об- ну, доживео је драматично тонредним традицијама и фолкло- ско уобличење у тумачењу Хора ром. Фоклором, дакако, трети- Руске државне капеле. Ова инраним слободно и потпуно „ан- терпретација која је још једном титрадиционалистички“, који у представила изузетне извођачке овој композицији пулсира и буја квалитете овог врхунског вотек као древни ритуални и ду- калног колектива: кристално ховни контекст, представљајући чист и сливен хорски звук, бесполазиште за овај особени, пи- прекорну технику и суверену торескни и јарким тонским боја- интонативну прецизност, награма и контрастима прожети му- ђена је дугим и ватреним аплаузички приказ сеоске руске свад- зима освојених гледалаца. бене свечаности. Музика „СвадМаесто Пољански и чланови бе“ Стравинског, сва у бурној, хора одазвали су се овим аплауисконској елементарности, по- зима и подарили су присутним времено реских а на тренутке љубитељима музике за бис још нежних звучних обриса, изгра- две префињене интерпретације, ђена на непрестаном и немир- отпевавши „Химну Богородином сучељавању хорских деони- ци“ из „Свеноћног бденија“ ца, снажне ритмичке потке кла- Рахмањинова и песму „Пушчи вирског звука и удараљки као и ме“ из Мокрањчеве Десете рузаносних, танано тонски изваја- ковети. них интерпретација солиста, соБ. Хложан

„СИНЕМА СИТИ“ У НОВОМ САДУ ОД 16. ДО 23. ЈУНА

Фото: Б. Лучић

Филм саставни део града

У СУСРЕТ 126. СКУПШТИНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Захвалнице за подршку Најстарија наша културна и научна институција, Матица српска, у суботу, 28. априла одржава своју 126. редовну скупштину, на којој ће бити изабрано и ново руководство. То ће бити прилика да се резимира протекли четворогодишњи период , односно стваралаштво око две хиљаде чланова МС. На јучерашњој свечаности уручене су захвалнице државним институцијама које су на различите начине помагале разнородну делатност МС у том пероду. Како рече потпредседник МС Славко Гордић, та морална и финансијска подршка била је драго-

цена у сложеним друштвеним околностима. У име институција у којима раде, захвалнице су примили Ксенија Јокић-Новосадска филијала Народне банке Србије, Милорад Ђурић-Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и захвалница Влади Војводине, Раде Ћирић-Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој и Живко Макарић- Град Нови Сад, Градске управе за културу и за финансије. У уметником програму наступила је јелена Тодоровић, студенткиња харфе на новосадској Академији уметности. Р. Л.

Наш највећи и најзначајнији филмски фестивал, „Синема сити“, како су га јуче сложно најавили финансијери, организатори и актери, одржаће се од 16. до 23. јуна у Новом Саду, граду који више није без биоскопа, напротив. Шест сала биоскопа „Арена синеплекс“, реновирани Културни центар Новог Сада и Српско народно позориште, Католичка порта, угостиће можда једно од најспектакуларнијих фестивалских издања до сад. „Синема сити“, пред којим је пета година постојања, према речима његовог директора Милоша Игњатовића, захваљујући свом националном и интернационалном карактеру, до сада је видело преко 300.000 посетилаца. Игњатовић је најавио пуно младих, сјајних аутора, пуно награда, на крају нагласивши да ће фестивал поново бити окренут публици, јер не пристају на алтернативне путеве филма који са улице заврши у кућним домовима. - Фестивал је право место за филм – поручио је директор фестивала „Синема сити“. Четири такмичарске селекције биће окосница петог издања „Синема сити“. „Национална класа“, „Егзит поинт“, „До 10.000 долара“ и „Хангри дејз“, имају своје

селекторе и селекције које управа фестивала још увек држи у тајности. Познато је да ће фестивалско издање у „Националној класи“ имати сви домаћи филмови премијерно приказани од прошлог „Синема сити“ фестивала, а као ексклузивна је најављена премијера новог филма Мирослава Момчиловића, „Смрт човека на Балкану“. Селекторка „Егзит поинт“ програма, Дубравка Лакић, наговестила је десет филмова са љубавним порукама, позитивну енергију и лепу људску поруку. „Хангри дејз“ је прерастао у такмичарски програм, а иначе приказује прва и друга ауторска остварења. Ретроспектива посвећена страном аутору, ове године угостиће Андреаса Дрезена, немачког синеасту који прави „мале филмове са великим срцем“. Захваљујући програму прекограничне сарадње (IPA), „Синема сити“ ће у пра-

тећој селекцији „Фокус: Мађарска“ као селектора представити Белу Тара, који је пробрао десет најбољих мађарских филмова последњих година.

Као посебно значајан сегмент програма, организатори су најавили мастер клас редитељке Биљане Туторов, као и гостовање Европске филмске академије. На јучерашњој конференцији за новинаре говорили су и филмски аутори, односно продуценти, Маја Милош, Урош Томић и Гордан Ки-

чић, којем ће приказивање „Устаничке улице“ Мирослава Терзића бити прво фестивалско представљање у улози продуцента. Маја Милош на фестивал долази са сада већ познатим филмом „Клип“ који је описала као интимну љубавну причу у суровим околностима. Као продуцент прошлогодишњег лауреата, филма „Тилва рош“, Урош Томић је рекао да им је за промоцију била веома значајна победа, али и пројекција на фестивалу „Синема сити“. Међутим, навео је Томић, никаквог бољитка у Србији неће бити без новог закона о кинематографији. Представници градских и покрајинских институција, пак, представили су се као битна подршка фестивалу и „фестивализацији културе“, која ја кључни аргумент кандидатуре Новог Сада за Европску престницу културе 2020. Градоначелник Игор Павличић је поновио да Нови Сад више није град без биоскопа, јер је филм саставни део живота, а покрајински секретар за културу и информисање Милорад Ђурић је предочио да „Синема сити“ подржавају јер испуњава циљеве Владе Војводине и има подршку публике, што је важан показатељ квалитета манифестације. И. Бурић

globus

~etvrtak26.april2012.

dnevnik

Ко сме да казни научника

изичар у раду на четири стране објаснио зашто не би требало да добије саобраћајну казну. Дмитриј Криуков са Универзитета у Сан Дијегу добио је казну због наводног „игнорисања” знака за заустављање, али је одлучио да се не преда без борбе, и да у научном раду објасни зашто је позорник који га је казнио погрешио. Криуков је на Интернет поставио свој рад „Доказ невиности”, у којем је објаснио да „прости принципи механике, геометрије, физике и математике” доказују да заправо није прошао без заустављања поред „стоп” знака, већ се то саобраћајцу само учинило. „Ако познајете основе науке, знаћете да је могуће да посматрачу изгледа као да се неко тело креће, док је оно заправо заустављено. Аутомобил који се креће константном брзином може посматрачу деловати идентично као возило које се креће брзо, затим зауставља, а затим наставља још већом брзином”, објашњава Криуков. Он је свој рад на Интернет поставио да би, како каже, другим возачима омогућио да докажу своју невиност ако добију казну због прола-

Беба геније Ш

естомесечна Изабела већ иде сама на ношу, говори и покушава да диригује оркестром. Изабела Онисијук из Велике Британије рођена је пре само шест месеци, али већ барата вештинама које њене вршњаке очекују тек у наредним годинама. Девојчица не носи пелену, већ сама тражи ношу када осети „зов природе”, а њени родитељи кажу да уколико ношу не добије, трпи све док јој је коначно не донесу. Њени родитељи посветили су се правилном развоју бебе још пре него што је рођена - мама је у трудноћи слушала Моцарта, Изабела је одмах по рођењу изложена књигама, уметности, разним језицима… „Беба геније”, како ју је назвала британска штампа, разуме енглески и румунски, матерњи је-

ска поред „стоп” знака, и тако избегну плаћање казне од 400 долара. „За прорачуне ми је требало десетак минута, а цео рад написао сам

Горе од Ребеке Блек?

Н за око два сата. Није ми било тешко, јер сматрам да је боље уложити мало труда, него плаћати адвоката, судске трошкове и саму казну”, рекао је он.

Феј сбук рас кид? Ло ша иде ја

о „за до вољ ство” мо же вас ко шта ти око 14.000 фун ти... Јед на огор че на Бри тан ка, ко ју је деч ко оста вио пре ко „феј са”, од лу чи ла је да му се осве ти. Клер Хо ли (31) и њен деч ко Деј ви две го ди не су би ли у ве зи и до би ли су и де те, али на кон број них не су гла си ца, он је од лу чио да пре ки ну ве зу. Са оп штио је Клер да је оста вља, и на сај ту Фа це бо ок про ме нио ста тус у „сло бо дан”. То је би ла кап ко ја је пре ли ла ча шу... Клер му је нај пре по сла ла СМС у ко јем га мо ли да јој се вра ти, за тим на свој Феј сбук по ста ви ла не ко ли ко ста ту са о то ме ка ко јој је сло мље но ср це, а на кра ју од лу чи ла да му се осве ти. Хо ли је ва је по пи ла не ко ли ко ча ша ви на, за тим пре шла на вот ку, а он да узе ла Деј ви јев „форд фо кус” и за ку ца ла се у из лог ку гла не у ко јој он ра ди. На сре ћу, ни ко ни је по вре ђен, али је Клер при чи ни ла из ло гу и уну тра шњо сти ку гла не ма те ри јал ну ште ту про це ње ну на око 14.000 фун ти, пи ше „Сан”. Суд јој је од у зео во зач ку до зво лу и осу дио је на две го ди не услов не ка зне.

ови Интернет хит - две девојке које певају о својим проблемима...лоше. Када је Ребека Блек отпевала песму „Петак”, постала је хит на интернету - спот и песма за њену дебитантску нумеру „Fri d ay” су проглашени за „ужасне”, а она је освојила титулу „најгоре певачице на свету”. Сада су се коначно појавиле девојке које би могле да јој помуте славу. На Јутјуб каналу је недавно објављен спот који је, с правом, зарадио епитет наследника најгоре певачице на свету, с тим што се у видеу појављују две певачице. Ове тинејџерке су отпевале песму „Hot pro blems” у којој објашњавају да ни живот секси, савршених девојака, као што су оне, није лак. „Мислите да сам савршена, а не знате да имам велико ду*е. И секси девојке имају проблеме, и ми смо баш као ти, само што смо секси”.

Нисам опсовао, рекао сам где живим М

ештани градића који носи назив Факинг (Fuc king) који се налази у Аустрији, ће ове недеље одлучивати о промени имена свог места. Кап која је прелила часу и навела челнике града да организују референдум је број шаљивих позива из разних делова света, а на рачун имена њиховог места. Гр а д о н ач е л н и к Факинга Франц Меиндл је рекао да се често дешавало да људи краду саобраћајне знакове са именом села. Исмејавање на рачун имена је нешто што већ дужи низ година

зик своје маме, диригује измишљеним оркестром у четворочетвртинском такту, а већ препознаје слова и речи, тако да чита заједно са родитељима пред спавање. „Све бебе гугучу и блебећу, али смо код Изабеле рано приметили да константно понавља исте ‘речи’. Када хоће млеко, то је ‘ех’, када хоће ношу, каже ‘бубу’. Мислим да све бебе комуницирају тако конкретним речима, али родитељи их не слушају или не разумеју, па оне одустану”, рекао је њен отац Фин. Ако се узме у обзир чињеница да је Моцарт увелико свирао са три године, Штефи Граф имала убитачни бекхенд са девет, а Пабло Пикасо прву слику насликао са четири године, ко зна шта ће тек Изабела да ради?!

Људски камелеон

прати ову заједницу, па су мештани 1996. године већ гласали о промени имена, али су тада одлу-

чили да га задрже.Једна од опција за промену имена је и Фагинг (Fug ging).

ебе описује као „нормалну девојку која воли шминку”, али она је дефинитивно више од тога. Ако затреба, постаће ви! Јуче је била Анђелина Џоли, данас је Адријана Лима, а сутра ће бити Џони Деп. Не, није у питању глумица, у питању је жена која је у стању да изгледа готово идентично као многе звезде. Наравно, уз помоћ пар трикова са шминком Таманг Фан је девојка која на свом Јутјуб каналу има 96 милиона прегледа од 2009. године, а на снимицима приказује своје невероватне преображаје у коју год познату личност пожелите,било мушкарца, било жену. Готово да не поверујете!

Како је успела

ена се усред пустиње закуцала у усамљену бандеру. Свака част! Неименована Американка возила је аутомобил пустињом Рио Ранчо у Новом Мексику, када је некако успела да, окружена празним пространством, „забоде” једину бандеру на видику. Нанела је велику материјалну штету свом аутомобилу, поломила бандеру, али сама није задобила теже повреде, већ се само угрувала. Нови Мексико иначе је једна од највећих, а најређе насељених држава у САД-у, управо због свог пустињског пространства и неприступачних планинских предела.

dnevnik

oglasi

~etvrtak26.april2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 51703 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 51704

IZDAJEM povoqno, poluname{ten jednosoban stan na Novom nasequ. Telefon 063/8-156-237. 51676 IZDAJEM lep name{ten trosoban stan od 78m2 na Somborskom bulevaru za 180E. Telefon: 064/1468-122. 51717 IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2, 110E, kod Sajma u Bra}e Popovi}a 3. Telefon 064/221-5667. 51720 IZDAJEM nename{tenu garsoweru, CG, Pap Pavla 35, 100E. Telefon 064/26-63-782. 51732 IZDAJEM poluname{ten jednosoban stan na Limanu 2. Telefon 063/82-42-828. 51740 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan kod Sajma, Rumena~ka ulica, cena po dogovoru. Telefon 064/14739-56. 51797

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 51705

BULEVAR, u blizini hotela „Park”, nov stan sa odvojenom kuhiwom, ukwi`en, cena 29.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15020

IZDAJEM stan 34m2 u centru, kompletno name{ten, klima, kablovska. 2 sobe. Telefoni: 064/839-0053, 6613074. 51513 IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97-440-79. 51755 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Telepu, ima radni deo kuhiwe, kupatilo, fiksni telefon i prikqu~ak kablovske. Telefon 021/504-633. 51573

PRODAJEM odli~an jednosoban stan 36m2, odli~na lokacija, Cara Du{ana, cena 38.000E, fiksno. Telefon 063/531-121. 51575 U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15001 CARA DU[ANA, ukwi`ena novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15002

SR. KAMENICA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003

SAJAM, Rumena~ka, prodajem dvosoban stan, 64m2. IV sprat klasi~na gradwa. Stanu pripada garaà od 17m2. Telefoni: 021/63-64-677, 064/11-50-778. 51698 PRODAJEM stan u centru Novog Sada, Ul. dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292. 51708 NOVA DETELINARA, mawi 1,5 stan, ukwièn, I sprat, cena 36.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwièn 2,0 stan, na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 NOVO NASEQE, odli~an 1,5 potpuno nov stan od 44m2 na I spratu, odmah useqiv, cena 40.800 evra. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15006 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 15007 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena 1.130/m2 (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15008 NOVA DETELINARA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~an 2,0 stan od 48m2 na III spratu, cena 49.500. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15009

LIMAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2,0 ukwi`en stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Tel. 064/220-95-65, 636-8429, www.bomil.rs. 15010 ]IRPANOVA, ukwi`en, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15011

BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15013 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15014 LIMAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2,5 stan u prizemqu, ukwièn, cena 42.000 evra. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15015 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15016 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15017

LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15018 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15019

PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547-782, 021/6392-384. 51530 PRODAJEM novu mawu ku}u S. Pa{}ana 2. Novi Sad. Mogu}a zamena. Telefoni: 063/519-715, 064/2510-929. 51470 PRODAJEM ku}u u Zmajevu oko 120m2 sa placem od 8 ari i 71m2, bez posrednika. Telefon: 065/526-9795. 51709

IZDAJEM poslovni prostor 220m2 u Petrovaradinu na glavnom putu. Pogodno za sve namene. Telefon 064/401-4180. 51446

~etvrtak26.april2012.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51690 GIPSANI i molersko-fasaderski radovi - povoqno i kvalitetno! Telefon 064/24871-34. 51696 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 51726 MOLER I FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije i lepqewe tapeta i ukrasnih lajsni. Telefon 6435-095. 51765

POTREBNA `ena za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 66-19-236 i 063/83-98-759. 51762

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 50355

KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200e, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/8485-495, 6618-846. 51323 NISAM lekar, ali Vam mogu pomo}i da elimini{ete hemoroide, sre}an sam kad me qudi blagosiqaju. Deda Rado{. Telefoni: 037/490797, 064/240-55-49. 51364 DR@A^I za pecaqke, novi, za lov {arana, soma i dr. rasklopivi, mesto za zvu~ni signal. Povoqno. Telefoni: 063/508-747, 021/400-073. 51635 KUPUJEM plinske boce i pivsku burad. Telefon 064/568-45-77. 51642 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 51723

HITNO potrebna mlada devojka sa znawem gr~kog jezika za rad u Gr~koj. Telefon 069/033-90-68. 51700

POTREBNI radnici sa iskustvom. 1. Mesari za rad u proizvodwi mesa i u maloprodaji 2. Radnice za rad u marketu. Telefon: 063/740-7352 51739

Tu`nog srca javqamo da je 25. 4. 2012. godine, u 81. godini iznenada preminuo

Veselin B. Radi~evi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ispra}aj obaviti 26. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele na Pravoslavnom grobqu, u Ba~kom Gradi{tu. O`alo{}eni: supruga Klara, sinovi Marjan i Aleksandar, snaja Mirjana, unuci Filip i Stefan. 51840

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

SONY televizor, 70 ekran, moderan, 40 evra, ve{ ma{ina Kandi, 2 godine stara, 70 E. Kao nova, prevoz besplatan. Telefon: 061/713-4395. 51776

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 50206

Petar R. Kaba~ Sahrana je 26. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena familija. 51851

^iTUQe l POMeni

~etvrtak26.april2012.

Sa tugom i nevericom opra{tamo se od na{eg dragog zeta

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom i jedinom sinu

~ika Peri Sini{a Sari} sa porodicom.

51849

Dragi na{ kume,

Te{ko nam je i pomisliti da se tako brzo rastajemo, da nas napu{ta{ u cvetu mladosti kad je tek trebalo da ìvi{, uìva{ u ìvotu. Dugo }e{ biti u na{im srcima i se}awima. Tvoji: tetka Du{ica, te~a \urica, Boàna i Marija sa porodicom.

Tawu{ki

Dejana Sa tugom i qubavqu, porodice: Ajdin, Pop Ristov, @upevc i Burger.

Nada i Duka.

Sa{i

51842

51814

51835

Dejane

Posledwi pozdrav dragom

Dragi

Aleksandru - Sa{i Gajinu 1988 - 2012. Uvek }e{ `iveti sa nama u na{im srcima i mislima. Nikad te ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji i neute{ni: mama Desanka i tata Srboslav. Sahrana jeu ~etvrtak, 26. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu. 51812 Posledwi pozdrav kumi}u

Posledwi pozdrav

prerano si napustio na{e dru{tvo. Jako smo tu`ni zbog toga. S qubavqu kumovi: Maja i Mire Terzin.

Dejane

51848

Ne priznajem rastanke i nikad ne}u. Ja `elim da jo{ sâ&#x20AC;&#x2122; tobom gledam kako se bude zlatasta mora, da sa tobom di{em i da te volim. @elim da `ivim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim. @elim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dok god me ima, dok postojim. Vole te tvoje Hana i Zoja.

Tewi Dejanu

Na{a draga }erka, mama i baka

Sa{i Gajinu

To{i

Kroz `ivot si veselo leteo i prerano odleteo.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju.

od Sekule.

Cilika, Slavica, Robert, Lidija i ]ira.

51823

51820

Tvoji: Steva, Sne`a, Vlatko, Sava i strina Jela.

51844 51831

Dragi

Draga na{a

Posledwi pozdrav na{em

Tatjana Stanojevi}

Posledwi pozdrav dragom

kume, te~o, prijatequ... volimo te. oti{la je zauvek, 24. 4. 2012. godine. Nau~ila nas je qubavi i po{tewu i dok je nas `ive}e u svima nama. Hvala joj.

Tankosava Dejan Tewi

Sahrana }e se odr`ati u petak, 27. 4. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Caki

Dejanu

Zauvek tvoji: Mihajlo, Dina, Tamara i Vuk.

Porodica Tresiglavi}.

Braca i Branka.

Weni najdra`i: majka Mirjana, sinovi Boris i Aleksandar, }erka Ivana, snaha Jasna, zet Patrik i unuci Stefan i Konor Vuk.

51843

51838

51830

51836

dragom

SE]AWE Dana 26. 4. 2012. godine, navr{ava se ~etrnaest godina od kako sa nama nije na{a draga

neizmeran bol nam je u du{i. Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Osta}e{ nam u se}awu. Branislav i Dara. 51817

Posledwi pozdrav prijatequ i dobrom ~oveku

Todoru Olu{kom

Veselinu

Marku Popovi}u

Tawi

savezni fudbalski sudija

Katica ]ur~i} ro|. [erkov iz \ur|eva

Zoran Radi~evi} sa porodicom.

od Milana.

51841

51839

od porodice Golubovi}. Weni najmiliji: snaja Olga, Vlada i Nena.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. aprila, u 75. godini preminula na{a mila mama, baka i svekrva

51829

Danas se navr{avaju dve godine od smrti na{e mame, bake i prabake

Zore Svir~evi}

Stana Jovi} Posledwi ispra}aj je u petak, 27. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jovi}. 51834

51832

51826

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 4. 2012. godine preminuo na{ dragi

Svetozaru Igwatovu

Svetozar Igwatov

Uspomenu na tebe ~uva}emo dok smo `ivi.

Sahrana }e se obaviti u petak, 27. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sava Svir~evi} sa porodicom.

Tvoji: Mi{a, Mara, Olgica i Vlada.

O`alo{}eni: supruga Qiqana i sin Du{an.

51824

51828

iz Beo~ina

ro|. Pu|a

Drugari iz â&#x20AC;&#x17E;]o{etaâ&#x20AC;?: Miroslav, Rade Kunda~ina, Rade Jokovi}, Pajo, Gojko, \ile, Kina, Ra{a, Pe|a, Mr~o, Laki, ]ale, \ole, Mladenka, Sajla, Tawa, Mira, Slavica i Luka.

Uspomenu i zahvalnost ~uvamo trajno.

51827

^iTUQe l POMeni

dnevnik

U tvojim o~ima oblaci su plutali, U wima je `iveo ~itav jedan svet, Sada ih gledam sklopqene, Misli u se}awe teram, ne bi li me Ponovo duginim sjajem obasjale, Gorke suze klize niz lice, Vole}u te i tra`iti nebom dok me ima.

~etvrtak26.april2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 24. 4. 2012. godine preminuo

Posledwi pozdrav

Slavici

Tvoja sestra Sne`ana, Zoran i Aleksandar Pletel.

Vladimir Brundza Sahrana je danas, 26. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi najmiliji.

51775

51813

51781

Sa neizmernom tugom i bolom, opra{tamo se od na{eg sina, koji nas je napustio 24. 4. 2012. godine, u 36. godini.

Posledwi pozdrav kumovima

Dejan Tewi Sahrana je danas, 26. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. Neute{ni i ve~no o`alo{}eni mama Maja i tata Josip.

Dragi

IN MEMORIAM

26. 4. 2001 - 26. 4. 2012.

Slavica [ar~evi}

Vladimiru [ar~evi}u

51816

Sa ogromnim bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je u 36. godini napustio na{ an|eo

Vlada [ar~evi} Sve vreme sam se nadala da }emo imati jo{ prilika da se smejemo u sporadi~nim susretima... Po~ivajte u miru.

Slavici [ar~evi} od porodice Savi}.

Jelena, Vesna i Borislav Savi}.

51790

51799

Posledwi pozdrav kumovima

Dejan Tewi

dragom

ro|. Zlokolica

Bogomir Plav{i} 7. 5. 1942 - 26. 4. 2006.

Milanu Karanovi}u 1999 - 2012.

^uvamo uspomenu na tebe. Supruga Ana, sin Mirko, }erka Mira, snaja Maja, zet Panxa i unu~ad @eqko, Biqana i Neboj{a. 51785

51389

GODI[WI POMEN Pro{la je najtu`nija godina od kada smo iznenada ostali bez na{eg voqenog tate i mu`a

Ka`u da vreme le~i tugu, ali na{a je sve ve}a i ne prolazi, pro{lo je samo vreme...

Slavici

51772

Danas se navr{ava {est godina od kako nas je napustio na{ voqeni

Hvala Ti za neizmernu qubav, dobrotu i ne`nost koju si nam uvek pru`ala. Vreme prolazi, ali se}awe na Tebe ostaje jer Te ne}emo zaboraviti. Zauvek ostaje{ u na{im srcima i mislima. Tvoje }erke Qiqana i Nada.

Milovana \oki}a

51818

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Tri godine su pro{le od kako tuguju za tobom: tvoja supruga Jelka, k}eri Goga i Lana, unuk Jaroslav, unuke Tijana, Nina, Ma{a, Lara. Pomen }e se odr`ati 28. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Danas, 26. 4. 2012. godine navr{avaju se tri godine od smrti moje sestre

Qubice Cvetkovi}

Ve~no o`alo{}eni: mama, tata, supruga, }erka i sestra sa porodicom.

na{em

Mira Rado{evi}

POMEN roditeqima

Sahrana je danas, 26. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

POMEN

1. 5. 2009 - 1. 5. 2012.

Zoranu Veselinovi}u

Vladimiru [ar~evi} i

od drugara iz detiwstva. Natalija, Danijela, @ika, Danilo, Da~a, Mik{a, \omla, Dule, Branko i Goran.

Dejan Tewi

U subotu, 28. 4. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, polo`i}emo cve}e na wegov grob i neute{no tuguju}i se}ati se koliko smo bili sre}ni {to smo ga imali.

iz Stepanovi}eva Draga moja Sejo, moj ponosu, mnogo mi nedostaje{. Nikada te ne}u pre`aliti i zaboraviti. Za tobom tuguje tvoja sestra Anka Ga}e{a. 51701

Dragi Dejane, tvoje drugo ime je dobrota, toplina, qubav.

Tvoje: Branka, Jelena i Svetlana.

51821

SE]AWE

Grozdi Karanovi}

Tewi Dejanu

Tewi Dejanu od wegovog IV13 i razredne Mirjane Kova~.

51791

Tu`nim srcem javqamo ro|acima i prijateqima da nas je napustio na{

51792

Dana \urovi} sa porodicom.

Sne`ana sa porodicom.

S po{tovawem vas spomiwu i s qubavqu ~uvaju od zaborava: }erka Milkica i sin Milorad sa porodicama.

51778

51725

51833

Zauvek }ete ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 24. aprila, u 71. godini preminuo na{ dragi

To{i Olu{kom

Todor Olu{ki To{a

Dejan Tewi

1994 - 2012.

Vladi

Miki Vukomanovi} sa porodicom.

2006 - 2012.

O`alo{}eni: sestra Jelica, sestri~ina Mirjana, zet Ne|a i unuk Pe|a.

od Du{ana Olu{kog sa porodicom.

51796

51788

Marija Jankovi} Valika

Prohujalo je {est godina tugovawa. ^uvamo uspomenu na tebe.

Todor Olu{ki Sahrana je danas, 26. 4. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Supruga Jova i }erka Olgica sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Radovan, snaja Sawa, unuka Sa{ka i unuk Todor. 51780

51795

Dejanu

od: babe Mare i porodica Jovanovi} i Nemet.

51809

06.30 09.00 09.30 10.10 11.00 11.30 11.35 12.00 12.10 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35

22.50 23.05 23.35 00.35 01.05

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Центар света Миљеница Кухињица Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Документ Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Сучељавање Војвођански дневник Избори 2012. – представљање покрајинских листа: Чедомир Јовановић : Војвођански преокрет Избори 2012., представљање покајинских листа: Избор за бољу Војводину: Бојан Пајтић Чарде на Дунаву Поаро Један на један Сучељавање

Софија Љуковчан

Фолдер култура Да ли је могуће да човек буде близак себи и својим потенцијалима, или мора бити оно што се од њега тражи, у сенци ауторитета који су доминантни? Гости: песник Милан Ненадић, сликар Зоран Таировић и социолог Ратко Божовић... Уредница: Софија Љуковчан (РТВ 1, 15.05)

07.00 08.00 09.00 09.55 10.50 11.45 12.30 12.35 13.05 14.45

15.00

15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.15 23.40

tv program

~etvrtak26.april2012.

Ток шок Концерт године 2001. Грување Грување уживо у студију „М“ НОМУС 2008. Емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Рат уживо, филм Избори 2012., представљање покрајинских листа: Српска радикална др Војислав Шешељ Избори 2012., представљање покрајинских листа: Демократска странка Србије: др Војислав Коштуница Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Мој први глас, први пут на гласање Ране, филм Фолдер култура ТВ баштине

06.00 08.00 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Прес пресинг У огледалу Аналија Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Предизборни програм Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

Леила Бекти

Али Баба и 40 разбојника Око 800. године светом су владала два моћна човека: Карло Велики на Западу и багдадски калиф Рашид-паша на Истоку. Узајамно поштовање и поклони одржавали су мир. Улоге: Жерар Жуно, Леила Бекти, Саида Јавад Режија: Пјер Акнин (РТС 1, 13.22)

15.01 15.20 16.05 16.49 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.08 21.04 22.33 23.20 23.42 00.31 02.04 03.18

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грлом у јагоде Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Живот са медведима Острво орангутана Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Али Баба и 40 разбојника, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Реч по реч Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Добре комшије, филм Грлом у јагоде Моја лепа Србија

06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 22.25 23.15 00.00 00.30 00.45 01.15

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Радна акција Кобра Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

06.05 08.00 09.05 09.50 10.05 10.40 11.15 11.36 12.00 12.15 12.35 13.22 06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вети Серијски програм Прст у око Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 10.30 11.00 11.30 13.30 19.00 20.00 22.00

Фудбал мондијал магазин Мобил 1 Португалска лига НБА: Бостон – Мајами АТП Барселона 1/8 Финала Премијер лига, Магазин НБА: Њујорк – ЛА Клиперс Турски куп 1/2 финале: Карабук : Фенербахче 00.00 Лига шампиона: Барселона – Челси 02.30 АТП Барселона 1/8 Финала

Фолк шоу

Изворинка Милошевић

Уживаћете у песми Бебе Тошић, Андрије Бајића, Изворинке Милошевић, Рикија Лугоњића, Снежане Ђердан, Милоја Бубоње, Ћане, Славише Вујића, Слађане Ристић и Чеде Марковића. Музички коктел за све љубитеље добре музике! (КТВ, 20.00)

06.48 07.25 07.30 07.36 07.47 07.57 08.08 08.20 08.34 09.04 09.21 09.48 10.27 10.55 11.20 11.49 12.28 13.00 14.05 14.19 14.49 15.06 15.37

03.47

Слагалица Ози Бу 3 Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда 2 Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Линк Европа и Срби У свету Траг у простору Музички програм Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда 2 Политичке идеје у Срба Под отвореним небом ТВ лица...као сав нормалан свет Капри Општеобразовни програм ЕКВ лајв Кошарка - Супер лига: Војводина - Црвена звезда, пренос Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Живот и стандарди Метрополис Капри Смрт господина Лазарескуа, филм Бунт Трезор Кошарка - супер лига: Војводина - Црвена звезда (р) Живот и стандарди

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.25

ВОА Кефалица Маратон Улови трофеј Филм: Велики транспорт Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу Вести Доктор Хаус Двоугао

16.00 16.25 16.57 17.25 19.21 19.32 19.42 20.00 20.30 21.00 22.00 00.40 01.10 02.12

Бен Чаплин

Позоришна лепотица У Лондону, у другој половини 17. века, Нед Кинастон је звезда позоришне сцене са необичном специјалношћу у доба када је било непојмљиво да се жена појави на позорници, Кинастон је тумачио углавном женске улоге. Чак је имао звање најлепше „жене” на лондонској позоришној сцени. Улоге: Били Крадап, Клер Дејнс, Руперт Еверет, Том Вилкинсон, Бен Чаплин Режија: Ричард Ејр (Авала, 00.00) 15.30 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Филм: Џорџијин закон Вести Филм: Скупљачи перја Доктор Хаус Филм: Елизабет Таун Ред и закон Филм: Позоришна лепотица Љубав у залеђу Ред и закон Филм: Елизабет Таун

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Филм: Жене 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 17.30 Џои 18.00 Квиз: Пут око света 18.30 Вести+ Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Фудбал, Лига Европе, ½ финале, реванш, пренос 23.00 Студио Лига Европе 23.15 Вести 00.00 Режи ме 00.50 Филм: Последица 02.30 Увод у анатомију 02.30 Саут Парк 03.45 Филм: С главом у облацима

Звезданиште Луткарска серија чија је радња смештена у весели породични град. Ова модерна заједница насељена становницима различитих врста животиња где се непријатне ситуације превазилазе великом количином хумора! (Хепи, 08.00) 07.00 07.30 08.00 08.35 09.00 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.15 22.00 23.10 00.30 01.00

Ноди Поп Пикси Звезданиште Метеор и моћни камион Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Једна жеља једна песма Насловна страна - квиз Телемастер Јелена Црни Груја Играни филм Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Играни филм

Хавијер Бардем

Нема земље за старце Када вијетнамски ветеран Левелин Мос током лова наиђе на поприште мафијашког обрачуна, у изрешетаном камионету окруженом мртвим телима наћи ће повећу количину хероина и два милиона долара. Његова одлука да задржи новац покренуће лавину насиља... Улоге: Томи Ли Џонс, Хавијер Бардем, Џош Бролин Режија: Итан Коен и Џоел Коен (Пинк, 00.45) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.4 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 22.30 00.00 00.45 02.45 03.30 04.15 05.00

Добро јутро Резервисан термин Градске вести Тачно у подне- живо Недељно поподне Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Нема земље за старце Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak26.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Нова нада посластичара Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Последице гојазности Л.А. Инк Нова нада посластичара

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Дерил Хана

Вол стрит 08.30 Ханибал 10.00 Камерман. живот и дело Џека Кардифа 11.30 Поздрав 13.00 Капјонг 14.00 Синатра – мрачна звезда 15.00 Звезде сребрног екрана 16.00 Дневник скулптура 17.00 Мистериозни Мачу Пичу 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 20.00 Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора 21.00 Пољска битка за Британију 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 Дневник скулптура 01.00 Мистериозни Мачу Пичу

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Зумерова екипа Први Божић ванземаљаца Црни лепотан Шта радиш вечерас Шпијун на штиклама Звезда водиља Рикошет Сијај, сијај срећна звездо Твист Еротски филм Еротски филм

Шпи јун на шти кла ма Да би се до мо гла екс клу зив них сни ма ка по зна тог ино стра ног пе ва ча, Ли ва дин к а Ку ку рић, ди рек тор ма ле дис ко граф ске фир ме, ша ље свог слу жбе ни ка Нар ци са Зе ца у ве ли ку дис ко граф ску ку ћу... Уло ге: Милан Гу товић, Милена Дравић, Мира Фурлан, Милан Штрљић Ре жи ја: Милан Јелић (Синеманија, 13.15)

Бад Фокс је бер зов ни ме ше тар на Вол Стри ту и има са мо јед ну же љу -да стиг не до вр ха. Да њу ра ди за сво ју фир му, углав ном на те ле фо ну, вр бу ју ћи но ве кли јен те, ну де ћи са ве те, ку пу ју ћи и про да ју ћи. У сло бод но вре ме на сто ји да до ђе до свог идо ла, бро ке ра Гор до на Ге коа... Уло ге: Мајкл Даглас, Чарли Шин, Мартин Шин, Дерил Хана Ре жи ја: Оливер Стон (ХРТ 1, 21.35)

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00

23.15 00.00 00.25 00.45 01.30 02.20

Мала ТВ Неухватљив прашчић Руди Истраге Младог Месеца Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Лирој, филм Цртани филм Деграси Нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Музика, музика... Ин медијас рес Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига, пренос Фудбал: Европска лига, емисија Закон и ред У уреду Симпсонови Родитељи и деца Којак Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30

Наоружан и невин Смртна опасност Био једном једва Божић... Бенг бенг мртав си На златном језеру Усамљена бела жена 2 Смртоносно секси Био једном једв Божић... Шевина песма Трострука игра Игра са замишљеним другом Опседнута

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.30 20.20 22.00 00.00 02.00

Заборављени злочин Џувана Ман Један круг Доживотна У акцији Робин Худ, принц лопова Дач Голо купање Секси звер Били Медисон Врућа романса

21.00 22.55

06.00 Свака друга недеља (и пола распуста) 07.35 Васпитање за почетнике 08.00 Бег из дивљине 10.10 Секретаријат 12.15 Борба Титана 14.00 Вини Пу 15.00 Опет ти 16.45 Дрво без корена 18.25 Ноћ за памћење 20.05 Опасне девојке 2 21.40 Кликни да се упознамо 22.35 Погрешно скретање 3 00.10 Разведени 01.50 Без обавеза 03.35 Девојка која је шутнула осиње гнездо

07.55 Моји џепни љубимци 08.10 Кобра 11 10.05 Ексклузив таблоид 10.25 Галилео 11.20 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер 22.50 ЦСИ 00.35 РТЛ Вести 00.50 ЦСИ Њујорк 02.20 Астро шоу

Екс клу зив Та бло ид (РТЛ, 18.05)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.10 Легенде америчког сна, док. серија 11.10 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 14.55 Културна баштина 15.15 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 17.27 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.05 Пола сата културе 21.35 Циклус добитника Оскара: Вол стрит, филм 23.40 Дневник 3 00.15 Евросонг 2012 представљање 01.20 Ин медијас рес 02.05 Закон и ред 02.45 Др Оз, ток шоу

13.30 14.55 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.50

Милан Гутовић

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Друга прилика Филм: Поноћна трка

Едита Мисирић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 10.00 12.00 14.00 17.00 18.00 20.00 23.00 00.30

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови са Питером Шмајхелом Дајнамо, чудесни мађионичар Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови са Питером Шмајхелом

Билијар Тенис Бициклизам Билијар Тенис Тенис Билијар Тенис Билијар

Бан крот ни је исти за све

о век би по ми слио да ће, с ба рем 250 епи зо да га др же у до ма ћој ва лу ти? За што до ла зи до екс пре стан ка от пла те спољ ног јав ног ду га у пе - пло зи је свет ске ин фла ци је? То ни су јед но став на ри о ду од 1800. до 2009, и ба рем 68 слу ча је ва пи та ња и пред мет су ве ли ке рас пра ве ме ђу еко но пре стан ка от пла те уну тра шњег јав ног ду га, би ти ре - ми сти ма. Ни смо ни бли зу да пру жи мо пот пу не ла тив но ла ко про на ћи об у хват не ду го роч не вре мен - од го во ре. Дру штве ни, по ли тич ки и еко ном ски ске се ри је о јав ном ду гу. Но, то ни је та ко – да ле ко од про бле ми ко ји чи не осно ве пре стан ка от пла те ду то га. Јав ни дуг спа да у еко ном ске вре мен ске се ри је го ва јед но став но су пре ви ше сло же ни, а исто ри ја је пре пу на при ме ра љу ди ко ји су пре у ра ње но до ко јих је нај те же до ћи. „Ду жнич ке кри зе„ про те жу се од пре стан ка от пла те ду го ва ен гле ског кра ља Едвар да III фи рен тин ским фи нан си је ри ма сре ди ном 14. ве ка, до пре стан ка от пла те ду го ва ко ји по ти чу од зај мо ва ко је су њу јор шки бан ка ри да ли Ла тин ској Аме ри ци то ком се дам де се тих го ди на про шлог ве ка. За што де лу је да зе мље то ли ко че сто оста ју без нов ца и да ли оне за и ста оста ју без нов ца? Бив ши ди рек тор Си ти бан ке Вол тер Ври стон ре као је чу ве ну ре че ни цу „зе мље не бан кро ти ра ју„. Гле да но уна зад, ње гов ко мен тар де лу је бу да ла сто, с об зи ром на то да га је дао пре ве ли ког та ла са пре стан ка от пла те јав них ду го ва то ком осам де се тих. На кра ју кра је ва, он је био на че лу бан ке ко ја је мно го уло жи ла у це лу Ла тин ску Аме ри ку. Ипак, у од ре ђе ном сми слу он је био у пр ву. Др жа ве не оста ју „шворц„ на исти на чин ко ји се то до га ђа пред у зе ћи ма. Пр во, др жа ве обич но не пре ста ју да ра де. Дру го, пре ста нак от пла те јав ног ду га обич но је ре зул тат сло же не ана ли зе тро шко ва и учи на ка, ко ја укљу чу је по ли тич ка и дру штве на раз ма тра ња, а не са мо еко ном ска и фи нан сиј ска. Ве ћи на пре ста на ка от пла те де ша ва се знат но пре не го што др жа ва бу квал но оста не без ре сур са. У ве ћи ни слу ча је ва, уз до вољ но бо ла и пат ње, од луч на зе мља ду жник обич но мо же да ис пла ти стра не зај мо дав це. Пи та ње с ко јим се су о ча ва ве ћи на во ђа је сте где је гра ни ца. Та од лу ка ни је увек са свим ра ци о нал на. Ру мун ски дик та тор Ни ко ла је Ча у ше ску не по ко ле бљи во је, то ком кри зе осам де се тих, ин си Строго контролисана потрошња сти рао на то ме да за са мо не ко ли ко го ди на от пла ти дуг од де вет ми ли јар ди до ла ра ко ли ко је ње го ва си - про гла си ли по бе ду над та квим шка кљи вим пи та ро ма шна зе мља ду го ва ла стра ним бан ка ма. Ру му ни њи ма. Усред сре ди мо се на су штин ску „не са вр ше ност„ на су би ли при мо ра ни на то да пре жи ве хлад не зи ме са сла бим гре ја њем, или без ње га, а фа бри ке су сма њи - ме ђу на род ним тр жи шти ма ка пи та ла и не до ста так над на ци о нал ног прав ног окви ра за при ме ну уго во ра ле про из вод њу због не до вољ не ис по ру ке стру је. Ма ли број мо дер них во ђа сло жио би се са Ча у ше - о пре ко гра нич ном за ду жи ва њу. Они ма ко ји ни су ску о вим при о ри те ти ма. По себ но збу њу је то што је упо зна ти с еко ном ски мо де ли ра њем мо жда ће де ло Ру му ни ја ве ро ват но мо гла по но во пре го ва ра ти о ва ти чуд но да се вла да и ње но ста нов ни штво тре ти ра ју као је дин стве ни ак тер. Де сво јим ду го ви ма, као што је ве фи ни тив но има пре ви ше зе ма ћи на зе ма ља у раз во ју ус пе ла да Дик т а т ор Ча у ш е с ку ља у ко ји ма су вла де клеп то ура ди то ком кри зе осам де се тих. не по ко ле бљи во је крат ске и ко рум пи ра не, а на ци Слич но то ме, мо дер на кон вен о нал ну по ли ти ку дик ти ра по ли ци ја је сте да зе мља ду жник не ин си сти рао да држава тич ка ели та, а не про сеч ни гра мо ра да оту ђи рет ка на ци о нал на за са мо не ко ли ко го ди на ђа ни. За пра во, по ли тич ка раз је бла га да би от пла ти ла ду го ве. от пла ти дуг од де вет ди ње ност че сто је је дан од То ком ру ске фи нан сиј ске кри зе кључ них узро ка пре стан ка от 1998. ни ко ни за тре ну так ни је ми ли јар ди до ла ра, пла те јав них ду го ва и фи нан сиј раз ма трао мо гућ ност да Мо сква ских кри за. про да умет нич ка де ла из „Ер ми - ко ли ко је Ру му ни ја ду го ва ла стра ним бан ка ма Чи ње ни ца да је кри за не пр та жа„ са мо да би удо во љи ла во ра зред них зај мо ва у САД по стра ним зај мо дав ци ма. Чи ње ни ца да зај мо дав ци за ви се од во ље су ве ре - ста ла мно го го ра у пе ри о ду пре из бо ра 2008. при них др жа ва да вра те ду го ве, а не са мо од њи хо ве спо - лич но је ти пич на. За у зи ма ње ве штач ких ста во ва соб но сти да то учи не, зна чи да је бан крот др жа ва пре из бо ра, и не си гур ност по сле њих, ре дов но оте умно го ме раз ли чи та „звер ка„ од бан кро та кор по ра - жа ва ју иза зов раз ви ја ња ускла ђе них и ве ро до стој ци ја. Ка да кор по ра ци ја или по је ди нац бан кро ти ра ју, них ме ра по ли ти ке ко је тре ба да бу ду од го вор на зај мо дав ци има ју ја сно де фи ни са на пра ва, ко ја им кри зу. Огром на фи нан сиј ска кри за у Бра зи лу 2002. обич но до зво ља ва ју да пре у зму мно ге де ло ве имо ви - узро ко ва на је, у не ма лој ме ри, за бри ну то шћу ула га не ду жни ка и да до би ју пра во за др жа ва ња де ла ње го - ча због по ли тич ких про ме на. Цен тра ли стич ка вла да вог бу ду ћег до хот ка. Ка да је упи та њу др жа ва, зај мо - та да шњег пред сед ни ка Кар до за за ме ње на је по пу дав ци мо жда на па пи ру има ју то исто пра во, али је у ли стич ком вла дом во ђе опо зи ци је Да Сил ве. Иро ни ја је што се по бед ник ко ји је по ли тич ки на ги њао прак си њи хо ва моћ да то спро ве ду вр ло огра ни че на. За што стра ни зај мо дав ци ика да ве ру ју да ће им уле во на кра ју по ка зао кон зер ва тив ни јим по пи та њу др жа ве от пла ти ти ду го ве, по себ но ка да су се већ ма кро е ко ном ске по ли ти ке не го што су се ула га чи опе кли? За што до ма ћи ре зи ден ти на тр жи шти ма пла ши ли, или не го што су се ње го ве при ста ли це мо у на ста ја њу ика да по ве ра ва ју но вац бан ка ма или жда на да ле. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak26.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По слов на си ту а ци ја је под по вољ ним, али и про мен љи вим ути ца ји ма, што не зна чи да ће те од у ста ти од сво јих пла но ва и про је ка та. На про тив! Упор ни сте, од луч ни и уве ре ни у ис прав ност све га што ра ди те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. april 2012.

По све ће ни сте по ро ди ци и уку ћа ни ма. По тре бе ва ше де це по ста ју при мар не ових да на. По ве ћа ње при хо да вас ве се ли. Кра ћи пут је под по вољ ним окол но сти ма. Ужи вај те у овом но вом да ну!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Тро шка ри те но вац на ле пе ства ри, на оно што вам баш тре ба, али и оно што вам ни је не по ход но. И то је ОК. Играј те сво је игре на соп стве но за до вољ ство. Из ве ди те дра гу осо бу у ре сто ран на ру чак.

Кроз ваш осе тљи ви знак пло ви ваш не жни Ме сец па сте сво ји на сво ме. Де лу је те по ма ло не си гур но и скло ни ту ђим су ге сти ја ма и ути ца ји ма. Парт нер се по ста вља до ми нант но и не у мо љи во. Ћу тљи вост.

Вре ме је да се по ву че те у свој про стор и по ро ди цу, да пре дах не те и од мо ри те се. Скло ни сте хе до ни зму. У осно ви, има те до бру по зи ци ју у ка ри је ри, мно го по сла и до бре од но се с ко ле га ма. При хо ди.

Ра ди те у прав цу ре а ли за ци је сво јих пла но ва и оства ру је те сво је да ле ко се жне ци ље ве соп стве ним сна га ма и во љом. Да кле, не са мо да се мо же те по у зда ти у се бе већ и парт нер ра чу на на вас.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Хра бро се су о ча ва те с окол но сти ма ко је вам се ули ва ју у жи вот и де ша ва ју ис пред но са. Спрет ни сте и до бро се сна ла зи те у свим си ту а ци ја ма. Парт нер вам омо гу ћа ва од ре ђе не по вољ но сти.

Има те мо гућ но сти да се уте ме љи те у при ват ном по слу и по зи ци ји ко ју за у зи ма те, на би ло ко јем по љу. Све се раз ви ја по зи тив но и по пла ну. Да кле, мо же те би ти за до вољ ни, уко ли ко не од сту па те.

Да нас је на гла шен љу бав но-парт нер ски од нос, ко ји вас усре ћу је. Из ла сци и про вод та ко ђе. Дра га осо ба вам ра до по ма же у све му, али ра чу на на ва шу за шти ту и уто чи ште. У по слу ни шта но во.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну ни шта но во, у по слу та ко ђе. Али, уко ли ко сте сло бод ни, сле де љу бав ни су сре ти, ко ји не обе ћа ва ју мно го, али вас за ба вља ју. Има те до бре од но се с ино стран ством. Са ра ђуј те.

У по слу ра ди те по сво ме, би ло да вас има или ни сте при сут ни. Не до ста је вам кон цен тра ци ја. Скло ни сте ма шта њу и има те ве ли ка оче ки ва ња. Бу ди те ре ал ни у по гле ду фи нан си ја и не мој те мно го тро ши ти.

Сви има ју сво је сно ве и сво је сла бо сти с вре ме на на вре ме. Ве руј те у се бе и па зи те шта же ли те, мо гло би вам се оства ри ти. У свом до му се нај бо ље опу шта те и уга ђа те дра гој осо би, уку ћа ни ма.

TRI^-TRA^

уда ла се Ке ри Ма ли ган V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 24 Niш

Ке р и Ма л и г ан (26) и Мар кус Мам форд венчали су се на фарми у Самерсету, пред око сто го стију, међу којима су били и глумци Ко лин Фирт, Џејк Џи лен хол и Си је на Ми лер, а наводно је на при је му за го сте пе ва ла Адел. Пар се верио прошлог јула након само пет ме сеци везе. Малиганова је номинована за Оскара за споредну улогу у филму „An education”. Раније је била у вези са звездом „Трансформерса” Ша јом ла Ба фом, са којим је играла у филму „Вол стрит 2: Новац не спава”.

VIC DANA

Evropa

и тоПлије

НО ВИ САД: Сун ча но и то пли је. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пли је. Ве тар слаб ју жни, ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и то пли је. Ве тар слаб ју жни, ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 26 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд сун ча но и још то пли је, уз лет ње мак си мал не тем пе ра ту ре: од 25 до 30 сте пе ни. Слич но вре ме и по чет ком ма ја ме се ца. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја због по ве ћа не вла ге ва зду ха не ће при ја ти осо ба ма са ср ча ним те го ба ма и астма ти ча ри ма, а свим хро нич ним бо ле сни ци ма са ве ту ју се уме ре не фи зич ке ак тив но сти. По ре ме ћај сна мо же се ја ви ти као ме те о ро пат ска ре ак ци ја.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пла ву ша до ла зи код ле ка ра и при лич но за бри ну то му ка же: - Док то ре, па тим од им по тен ци је. - Ваљ да ваш муж па ти од им по тен ци је? - Не, мој муж бо лу је, а ја па тим.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

160 (-16)

Slankamen

328 (-8)

Apatin

224 (-16)

Zemun

383 (-12)

Tendencija porasta

Bogojevo

199 (-11)

Panчevo

390 (-10)

STARI BEGEJ

Smederevo

526 (-12)

Baч. Palanka 225 (-7) Novi Sad

256 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

242 (-20) N. Kneжevac

88 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA 315 (-9)

S. Mitrovica

320 (-6)

Senta

340 (-6)

Beograd

332 (-12)

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

342 (-8)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

152 (-8)

Reшeњe iz proшlog broja