Dnevnik 26.maj 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 26. MAJ 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22728 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VE^ERAS PO^IWE 55. STERIJINO POZORJE

Mjuzikl „Kosa” otvara festival str. 14

PREDSEDNICA USTAVNOG SUDA BOSA NENADI]

Nema dozvole za obavqawe vi{e funkcija

OPET SUMWIVE RABOTE GRADITEQA KORIDORA 10 KOD HORGO[A

str. 3

NASLOVI

U NOVOM SADU

Politika 2 Parlament re{en da se bori s korupcijom 3 U sendvi~u izme|u sirotiwe i tajkuna

Autoput grade ukradenim peskom?

Ekonomija 5 Zamazivawe o~iju s 5.000 dinara pomo}i

str. 4

Poqoprivreda 6 Samo da dinar ne pojede letinu 6 „Karneksova” zelena fabrika

Novi Sad 8 Ra~uni zbunili Novosa|ane 8 Tajlan|ani istra`uju prirodu Srbije

I N T E R V J U : DRAGAN VELIKI], KWI@EVNIK

Pi{em roman-kontejner str. 15

Vojvodina 11 Hrvatska delegacija u poseti Apatinu

Bedem na Dunavu zavr{io rast str. 7

53. MAJSKE IGRE U BE^EJU

Kqu~ grada deci

Crna 12 Arheolog kao detektiv 13 Porodica progla{ava generala Mladi}a mrtvim?

Kultura 15 Dokumentarci koji nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim

str. 11

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN NAJAVQUJE

Kupci [ari}evih stvari osta}e anonimni str. 13

SPORT

str. 17– 20

Jo{ toplije ZBOG DANA MLADOSTI JU^E IZ HIQADA FIOKA VA\ENE PETOKRAKE I CRVENE MARAME

LANE JOVANOVI] I BANE IVANOVI] O MUNDIJALU

OBE RUKOMETNE „DNEVNIKOV” REPREZENTACIJE NA PARKETU [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 30 °S

[tafete ponovo prima Josip Broz str. 16

2

POLITIKA

sreda26.maj2010.

DNEVNIK

ODLO@EN SUSRET ^ELNIKA BiH I SRBIJE U BEOGRADU

Silajyi} }e do}i neki drugi dan Predsednik Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} nije ju~e doputovao u neslu`benu radnu posetu Srbiji zbog kvara na avionu kojim je trebalo da doputuje iz Wujorka. U kabinetu predsednika Srbije potvrdili su za Tanjug da ih je Silajxi}ev protokol obavestio o otkazivawu leta i da se sada tra`i nov prihvatqiv termin za posetu. Bosanski mediji javqaju da bi 27. maj mogao biti taj termin. U Beogradu, me|utim, nema potvrde o tome.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} smatra da pomerawe posete Harisa Silajxi}a i wena formulacija „kao neslu`bena radna“ nemaju nikakve veze sa stavom Bawaluke, odnosno Republike Srpske.

– Poseta je otkazana zbog toga {to nije poleteo avion iz Wujorka, odakle je trebalo da nam gospodin Silajxi} do|e.

Znate, dr`avni funkcioneri komunici-

raju i na zvani~nim i na nezvani~nim nivoima, a i jedna i druga komunikacija je izuzetno va`na. To „slu`beno-neslu`beno“ jeste, u stvari, da li je ne{to oficijelno, ili nije. Moje informacije od gospodina Slijaxi}a su da }e do}i neformalno i tako }e biti i primqen kod svih na{ih funkcionera s kojima bude kontaktirao – objasnila je predsednica Skup{tine.

S. St.

PARLAMENT RE[EN DA SE BORI S KORUPCIJOM

Od Vlade najvi{e zavisi Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} konstatovala je ju~e da je parlament u obavezi da se u okviru svoje zakonodavne, nadzorne i predstavni~ke funkcije ukqu~i u sistematsko re{avawe problema korupcije. Ona je apelovala na sve, a posebno na dr`avne organe, da se ukqu~e u sistematsko iskorewivawe ovog velikog dru{tvenog problema u Srbiji.

Na konferenciji za novinare posve}enoj istra`ivawu Agencije „Medijum–Galup“ o prisutnosti korupcije u Srbiji, ona je naglasila da je Skup{tina, dono{ewem odluke o utvr|ivawu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, obavezala dr`avne organe na to da sprovode preporuke iz tog dokumenta. U ciqu sprovo|ewa strategije, parlament je doneo niz zakona od zna~aja za borbu protiv korupcije, a u ovom sazivu, izme|u ostalog, i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, i izabrala ~lanove odbora te agencije.

Ona je navela i da je Skup{tina Srbije ratifikovala ve-

EU poma`e Srbiji Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} i {ef delegacije EU u Srbiji Vensan De`er potpisali su ju~e u Ni{u finansijski sporazum Vlade Srbije i Evropske komisije kojim je Unija, iz IPA fondova, odobrila 174 miliona evra bespovratnih sredstava Srbiji, za finansirawe 28 projekata. Potpisani sporazum u vezi s Nacionalnim programom za Republiku Srbiju o predpristupnoj pomo}i za 2010. godinu Ð \eli} je video kao spas za „goru}e probleme na{ih gra|ana“. \eli} je rekao da je „Evropa pokazala da dr`i re~, iako i ona prolazi kroz ekonomsku krizu“.De`er je rekao da }e iznos od 174 miliona evra pomo}i biti dopuwen sa jo{ 12 miliona iz programa prekograni~ne saradwe i jo{ 12 miliona evra iz programa rada sa mladima. „Potpisivawe sporazuma je znak izvanredne saradwe sa vladom i svim drugim predstavnicima vlasti u Srbiji“, ocenio je De`er.

liki broj me|unarodnih sporazuma, konvencija i dodatnih protokola, {to je zna~ajno s aspekta pridru`ivawa EU i borbe protiv korupcije.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} rekla je da je stvarawe mehanizama za borbu protiv korupcije, pre svega u dr`avnim organima, drugoro~an posao koji Agencija ne mo`e uraditi sama i da joj je za to potrebna po-

dr{ka parlamenta, „koju ima i koja nije samo deklarativna“.

Po wenim re~ima, Agencija za borbu protiv korupcije je preventivno telo, ~iji posao je podizawe poverewa gra|ana u javne funkcije, a ne „hap{ewa i skandali“ za senzacionalisti~ke naslove u novinama. Zorana Markovi} je ocenila da rezultati istra`ivawa o korupciji nisu tako „veseli“ i da je ta pojava „kancer u dru{tvu“.

Istra`ivawe ura|eno za potrebe kancelarije UN pokazalo je da 90 odsto gra|ana Srbije smatra da je korupcija uobi~ajena pojava u Srbiji, a tek ne{to vi{e od deset odsto smatra da }e se nivo korupcije smawiti u narednoj godini. Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije prime}uje da gra|ani Vladu Srbije vide kao najkorumpiraniju, a istovremeno i kao organ koji u najve}oj meri mo`e spre~iti korupciju. U odnosu na pro{lu godinu, mnogo vi{e ispitanika smatra da je sukob interesa generator korupcije, na {ta su u velikoj meri uticali mediji koji su op{irno pisali o primerima sukoba interesa.

Stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante rekao je da je ciq UN u Srbiji da pove}a transparentnost, odgovornost i efikasnost dr`avnih slu`bi, i naglasio da jasni signali i predsednika dr`ave Borisa Tadi}a i premijera Mirka Cvetkovi}a pokazuju punu odlu~nost u borbi protiv korupcije.

S. Stankovi}

U SKUP[TINI APV ODR@AN PANEL O PRAVU GRA\ANA NA PETICIJE I PREDLOGE

Veliki jaz izme|u politike stranaka i interesa gra|ana

Narodna poslanica Vesna Pe{i} ocenila je da su mehanizmi neposredne demokratije u Srbiji na veoma niskom nivou.

Ona je kazala da su gra|anske peticije osamdesetih godina pro{log veka u Srbiji mnogo vi{e nego danas potresale dr`avne strukture, iako je tad na vlasti bio nedemokratski re`im.

– Danas u Srbiji vlada potpuna tupost u odnosu na ono {to gra|ani imaju da ka`u kroz politi~ke peticije, iako postoji vi{e kanala kroz koje se takvi zahtevi mogu ~uti, od onih formiranih na lokalnim nivoima vlasti do institucije ombudsmana, ili, pak, preko politi~kih stranaka – rekla je Vesna Pe{i} na panel-diskusiji u Skup{tini Vojvodine posve}enoj ukqu~ewu gra|ana u dru{tveni i politi~ki `ivot kroz zastupawe prava na peticije i predloge, koju je organizovao Komiteta pravnika za qudska prava (JUKOM) uz podr{ku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ona je istakla da je veliki problem to {to je uvo|ewem institucije blanko ostavki Ustavom Srbije do{lo do raskida veze narodnog poslanika s problemima koji mu~e gra|ane.

– ^lan 102 Ustava dao je partijama slobodu da odre|uju ko }e biti poslanici, kakav }e biti wihov polo`aj i kako }e oni delovati u republi~kom parlamentu. Apsurdno je da je trenutno od 250 poslanika – wih 60 iz samog centra Beograda, dok neke oblasti Srbije nemaju svog predstavnika u parlamentu – napomenula je ona, i dodala da Poslovnik o radu Skup{tine Srbije dodatno uskra}uje prava poslanika jer ih onemogu}ava ~ak i u tome da postavqaju poslani~ka pitawa i u~estvuju raspravi bez prethodnog odborewa {efa poslani~ke grupe.

Vesna Pe{i} je navela i da Odbor Skup{tine Srbije za peticije i predloge nije odr`ao nijednu sednicu od 2007. godine, „tako da niko nije ni mogao razmatrati `albe gra|ana koje ipak pristi`u u parlament“.

Merewe decentralizacije Predstavnici Stalne konferencije gradova i op{tina apelovali su ju~e u Zrewaninu na Vladu Srbije da vrati transfere lokalnim samoupravama, koji su pro{le godine, zbog krize, smaweni gotovo za tre}inu. „Apelujemo na Vladu da prvu meru koja je doneta zbog ekonomske krize i u potpunosti sprovedena, prvo i ukine“, izjavio je predsedavaju}i SKGOa Sa{a Paunovi} novinarima u Zrewaninu na regionalnom sastanku predsednika op{tina i gradona~elnika. To je i logi~no ako se pri~a o

izlasku iz krize, rekao je Paunovi}, i zatra`io da se taj novac iz republi~kog buxeta vrati op{tinama.

Po wegovoj oceni, vra}awem transfera op{tinama dr`ava bi pokazala svoju spremnost na decentralizaciju. „@eqa da se izvr{i decentralizacija Srbije meri}e se brzinom kojom Vlada vrati transfere op{tinama i gradovima“, naglasio je Paunovi}. Ako vra}awa transfera ne bude u kratkom roku, upozorio je on, sve pri~e o decentralizaciji su prazne pri~e.

Volfgang Kloc iz Fondacije „Hajnrih Bel“ kazao je da istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da su gra|ani Srbije najvi{e zainteresovani za poboq{awe zdravstvenog sistema, {kolstva, `ivotnog standarda i ekolo{kih standarda, dok se u politici i medijima najvi{e pa`we posve}uje potpuno druga~ijim pitawima, koja se naj~e{}e defi{u kao „nacionalni interesi“.

– Zbog tog jaza izme|u politi~kih stranaka i interesa gra|ana potrebni su mehanizmi neposredne demokratije – ocenio je on.

Predsednik Odbora Skup{tine APV za predstavke i predloge Milan \uki} kazao je da je to telo do sad odr`alo 11 sesija, ali i da su radili na terenu, te ostvarili dobru saradwu s pokrajinskim ombudsmanom. On je naveo da se najvi{e `albi gra|ana pristiglih u taj odbor odnosi na povrede prava iz radnog odnosa i prava na penzijsko i invalidsko osigurawe.

B. D. S.

SKUP[TINA SRBIJE

Ispra}aj po protokolu Uz zvuke himne „Bo`e pravde“, poslanici srpskog parlamenta pro}i }e danas kroz {palir Garde Vojske Srbije, ~ime }e i formalno biti obele`en zavr{etak redovnog prole}nog zasedawa republi~kog parla-

menta. Iako je bilo naga|awa o tome da li }e poslanici i ovog posledweg ~etvrtka u mesecu propitivati Vladu, to se sutra ne}e desiti jer, kako nam je obja{weno, takvo pravilo va`i samo u toku same sednice.

Vanredno u junu Dobro obave{teni izvori u parlamentu tvrde da }e vanrednog zasedawa biti po~etkom juna, a da se samo ~eka sutra{wa sednica Vlade da se vidi koji }e zakonski predlozi biti usvojeni da bi mogao biti utvr|en dnevni red. Kako stvari sada stoje, to vanredno zasedawe sa~eka}e i sednica Administartivnog odbora, na kojoj treba da bude odlu~eno o sudbini mandata poslanika Dragana [ormaza, koji je brisan iz evidencije DSS-a. Kako saznajemo u parlamentu, jo{ nisu vo|ene nikakve konsultacije na tu temu. Sam predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinovi} (DS) tvrdi da je spreman da sednicu zaka`e i danas, ako dobije potvrdu ~lanova ovog skup{tinskog tela da }e biti kvoruma. Me|utim, on napomiwe i da je malo verovatno

da }e nakon dana{weg glasawa, zbog drugih obaveza, poslanici uspeti da se skupe u potrebnom broju.

– Nemam nikakav problem s tim, pa naravno da parlament ne mo`e da }uti povodom tog slu~aja.

Samo je pitawe da li }e, kad se zavr{i glasawe, da mi ka`u „jao izvini, ja ne mogu, imam hitne obaveze“ – obja{wava Konstantinovi} za „Dnevnik“.

Poslanici danas treba da se izjasne o 12 zakonskih predloga koji su na dnevnom redu ove sednice koja je po~ela 5. maja.Slede}e redovno zasedawe, po slovu Ustava, po~iwe prvog radnog dana u oktobru i ne mo`e trajati du`e od 90 dana.

Vanredna sednica s unapred utvr|enim dnevnim redom zakazuje se na predlog Vlade Srbije, ili 84 narodna poslanika.

Parlament {nit Na izmaku redovnog zasedawa, u Skup{tini Srbije uvedena je jo{ jedna „novina“. Narodni poslanici na jelovniku imaju poslasticu, „kr{tenu“ po wihovoj funkciji. Uz „srne}a le-

|a“, „srpsku pitu“ i druge slatki{e, za 60 dinara mogu da se oslade „parlament {nitom“, kola~em prelivenim crnom ~okoladom i ukra{enim belim krem-filom.

LDP: Hitno o krizi Liberalno-demokratska partija tra`ila je ju~e od premijera Srbije i predsednice Narodne skup{tine hitnu vanrednu sednicu parlamenta posve}enu merama za prevazila`ewe te{ke ekonomske i socijalne situacije, saop{tio je LDP. „Predla`emo da se ova sednica odr`i {to pre, a smatramo da je to mogu}e u~initi ve} tokom ove radne nedeqe. Bez odr`avawa takve sednice i konkretnog plana, Narodna skup{tina i Vlada ne bi smele da prekidaju svoj rad i u|u u letwu pauzu“, navedeno je u pismu koje je u ime poslani~ke grupe LDP-a predsednik te stranke ^edomir Jovanovi} uputio Mirku Cvetkovi}u i Slavici \uki}-Dejanovi}. Po navodima LDP-a, po-

sledwi je trenutak za skup{tinski dogovor „o tome kako }e ova zemqa na}i na~in, iskoristiti potencijale koji postoje me|u gra|anima, za ekonomski razvoj,

promenu ekonomske politike, pravedniju dr`avnu politiku, za{titu qudi koji su danas najugro`eniji“.

O merama za vra}awe Srbije na refomski kurs mora se raspravqati pred gra|anima Srbije, naglasio je LDP.

Odbor za KiM bez kvoruma Sednica Odbora Skup{tine Srbije za Kosovo i Metohiju, na kojoj je trebalo da bude predstavqen izve{taj o radu Ministarstva za Kosovo i Metohiju za 2009. godinu, ju~e nije odr`ana jer nije bilo kvoruma. Na sednicu je do{ao ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi}, koji je zbog toga, kako je naveo, odlo-

`io planirani odlazak na Kosovo. On je rekao da su mnogi ~lanovi tog skup{tinskog tela s Kosova, da su bili anga`ovani u kampawi za lokalne izbore u Pokrajini i da nisu ni obave{teni o sednici Odbora. Prekju~e kvorum nije imao ni Odbor za evropske integracije.

S. St.

U SUBOTU VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA NA BEGEJU

Prostorni plan ujedinio zrewaninske stranke

Odbornici Skup{tine Zrewanina razmatra}e u subotu nacrt prostornog plana Srbije da bi nadle`nim pokrajinskim i republi~kim organima uputili primedbe na plan koji je izazvao nezadovoqstvo u tom gradu. Nacrtom je predvi|eno da Zrewanin bude centralno regionalno skladi{te za opasni otpad, a u javnosti su se mogle ~uti primedbe na plan putne i `elezni~ke infrastrukture, kao i ~iwenicu da nisu predvi|eni ni luka, ni aerodrom.

Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton rekao je da je zakazao sednicu na kojoj }e se zakqu~ci razmatrati po hitnom postupku jer je re~ o va`noj temi a javna rasprava o Nacrtu plana se zakqu~uje 31. maja.

– ^iwenica je da su o planu sve relevantne politi~ke partije dale mi{qewe i na taj na~in u~estvovale u javnoj raspravi, a mislim da bi o tome i Skup{tina trebalo da ka`e svoju re~ – kazao je Marton.

On je naglasio da se stavovi politi~kih partija o nacrtu prostornog plana gotovo ne razlikuju i da svi imaju isti ciq, a to je jak Zrewanin.

– Na skup{tinsku sednicu smo pozvali i direktore i predsednike pojedinih institucija u Beogradu i Novom Sadu, odnosno resorne pokrajinske sekretarijate i ministarstva od kojih o~ekujemo da daju odgovore na neka od pitawa – dodao je Marton.

Nema dozvole za obavqawe vi{e funkcija do kona~ne odluke privremeno suspenduje primenu te odredbe.

Po wenim re~ima, Ustavni sud se "zapitao, a jo{ uvek nije odlu~io" da li su Zakonom u isti polo`aj stavqeni funkcioneri koji su se 1. januara zatekli na vi{e funkcija i oni koji imaju jednu funkciju i tek }e tra`iti saglasnost da prihvate drugu. Sporna prelazna odredba Zakona propisuje da su funkcioneri zate~eni 1. januara s vi{e funkcija do 1.

ZORANA MARKOVI]

Vojvo|anski funkcioneri dobili bitku, ali ne i rat – Niko nije bio toliko naivan da misli da }emo u nekoliko susreta i nekoliko meseci uspeti da zavr{imo pri~u o duplim funkcijama. Vojvo|anski funkcioneri koji su podneli inicijativu Ustavnom sudu ovom privremenom merom dobili bitku, ali nisu dobili rat. Tako da }emo videti kakva }e biti ta kona~na odluka

{to se ti~e wih – rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}. – Ali, bitku s Agencijom vode i pojedini poslanici koji su ujedno i gradona~elnici, poput Dragana Markovi}a Palme i Veroquba Stevanovi}a, ili direktori javnih preduze}a, poput Du{ana Bajatovi}a.

aprila morali da se izjasne o tome koju }e zadr`ati. Inicijativu za ocenu ustavnosti podnela su trojica poslanika Skup{tine Vojvodine koji su istovremeno predsednici op{tina. Ona je podsetila da je Skup{tini Srbije ostavqen rok od 30 dana da se izjasni o tome da li je prelazna odredba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije saglasna Ustavu i tek tada }e se Ustavni sud izjasniti o wenoj ustavnosti.

S. St.

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Skup{tina }e svoje odraditi Na pitawe novinara mo`e li se desiti da parlament ne odgovori Ustavnom sudu, kao {to se desilo u slu~aju Zakona o informisawu, pa tako poslanici do kraja mandata ostanu na duplim funkcijama, predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} je ju~e da za daqe postupawe Ustavnog suda nije neophodan odgovor parlamenta, ali “mi se trudimo da to bude u~iweno, najdu`e u roku od mesec dana”.

– Ukoliko Vlada ne dostavi odgovor, Skup{tina obave{tava sud da to predlaga~ nije u~inio. Po{to su Skup{tina i Vlada nezavisne grane vlasti, mi nemamo na~in da ih nateramo da to u~ine – objasnila je predsednica Skup{tine.

S. St.

KAKVE ]E BITI POSLEDICE POZIVA NA „EKONOMSKI PATRIOTIZAM”

U sendvi~u izme|u sirotiwe i tajkuna – Posledice poziva predsednika Srbije Borisa Tadi}a tajkunima da poslovawe prebace s of-{or kompanija u inostranstvu u Srbiju i tu pla}aju porez, va`no je politi~ko pitawe, koje je, na`alost, ostalo na marginama dru{tvenih zbivawa proteklih dana – smatra politi~ki analiti~ar Zoran Stojiqkovi}.

Po wegovim re~ima, to bi moglo prese}i pri~u o sprezi kapitala i partija i okrenuti je u novom pravcu, ukoliko je vlast dosledna u ovoj

Zoran Stojiqkovi} za “Dnevnik” ka`e da se svaka politika i svaka politi~ka elita na vlasti – u sendvi~u izme|u zahteva siroma{ne ve}ine, kojoj treba dodeliti “nekakve mrvice” da bi i slede}i put glasala za wih i, s druge strane, strate{kog afiniteta prema krupnom kapitalu, koji puni dr`avni buxet.

– Otvarawem pitawa takozvanog ekonomskog patriotizma, stvari se malo pomeraju. Sve ovo {to nam se

vrstu uverewa da, u kriznim vremenima, niko ne mo`e biti izuzetak.

Na{ sagovornik ka`e da je bezvezno od kapitalista o~ekivati patriotizam, ali da je poziv da se ne koriste manipulativnim tehnikama koje }e smawiti obaveze prema dr`avi, na mestu.

– I pored toga, vaqa podsetiti na nekoliko kqu~nih stvari: na ~u|ewe qudi iz Evrope, mi imamo poresku politiku po kojoj su najmawa primawa bila najvi{e oporeziva-

Po wegovim re~ima, sada treba da se poka`e kakvu }e vrstu odnosa uspostaviti najbogatiji tajkuni i politi~ka elita. On taj odnos naziva “odnosom konflikta i saradwe”, a kao posledicu Tadi}evog poziva vidi jedino konflikt.

– Sada bismo mogli dobiti odgovor na pitawe ko vlada Srbijom. Da li wome vladaju legalne i izabrane politi~ke strukture ili, pak, veliki igra~i, odnosno kqu~ni predstavnici doma}eg ka-

Dinki}: S tajkunima kako EU ka`e – Ideja predsednika Srbije Borisa Tadi}a da nacionalne kompanije treba da budu registrovane u mati~noj zemqi je dobra, ali Srbija ne bi trebalo u tom pogledu da bude prva, dok se ne sredi evropsko zakonodavstvo u toj oblasti – izjavio je ju~e ministar ekonomije Mla|an Dinki}. On je rekao da se u Evropi o tome sada vode razgovori i da bi bilo dobro da se donese neki evropski kodeks po kojem bi nacionalne kompanije morale da rade u mati~noj zemqi, mada je ukazao na to da se tu postavqa i problem multinacionalnih kompanija.

Ru`i}: Ograni~en manevarski prostor

kampawi. U suprotnom, re~ je tek o doga|a od 2000. godine do danas je demagogiji. U govoru prilikom poneka vrsta vo|ewa neoliberalne sete Kipru, Tadi} je rekao da ne poekonomske politike u interesu najstoji problem s bogatijih, a pod privrednicima koopravdawem pokreBezvezno je od ji upotrebqavaju tawa proizvodwe i kapitalista svoje of-{or regiprednosti privatne strovane kompaninad dru{tvenom o~ekivati je u drugim zemqasvojinom. Vlast je i patriotizam ma i privre|uju u izme|u toga kakav i Srbiji, kada je to u (Zoran Stojiqkovi}) ~iji }e kapital poskladu sa zakonom. dr`ati i {ta }e naOn, me|utim ka`e da je apsolutno rodu uputiti kao poruku. – objaneprihvatqivo da neka velika {wava Stojiqkovi}. – Poruka kapreduze}a budu prodata kao of-{or kvu je uputio predsednik Tadi} kompanije i umesto u stabilizaciju uvek je usmerena na vi{e strana. kursa dinara, doprinosa izgradwi Jednu, o~ito, predstavqa krug najbedema ili pomo}i poplavqenim ve}ih preduzetnika, ili tajkuna. podru~ijima u Srbiji, kroz poreze Na drugoj su obi~ni gra|ani, kojipoma`u ekonomije drugih dr`ava. ma ova poruka treba da zna~i neka

Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Branko Ru`i} izjavio je da je poziv predsednika Srbije Borisa Tadi}a na "ekonomski patriotizam" i legitiman i preko potreban, ali da nema mnogo zakonskog manevarskog prostora da se of-{or firmama limitira mogu}nost poslovawa. Ru`i} je Tanjugu rekao da bi se Vlada Srbije mogla osvrnuti na evropsku praksu jer je u nekim dr`avama regulisano da firme koje poseduju i of-{or kompanije, u mati~nim dr`avama gube odre|ene benefite. na. S druge strane, imamo situaciju da najbogatiji qudi nisu najve}e poreske plati{e poreza na prihode jer dobit prebacuju na ra~une, a sebi odrezuju relativno skromne plate. Mogu biti bogati kao Krez, ali }e zvani~no imati platu od stotinak hiqada dinara, na {ta }e pla}ati nizak porez. Tre}a je stvar da kapital prebacuju na firme koje imaju u inostranstvu i tako izbegavaju porez na dobit – ka`e Stojiqkovi}. – Onda se hvali{u svojim poslovnim uspesima, a niko kona~no i zvani~no da postavi pitawe kako su do{li do tih rezultata pre demokratskih promena.

3

PREDSEDNIK SVM I[TVAN PASTOR

PREDSEDNICA USTAVNOG SUDA BOSA NENADI]

Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadi} izjavila je ju~e da taj sud nije dao nikakva "zelena svetla" funkcionerima za istovremeno obavqawe vi{e funkcija. Ustavni sud nije odlu~ivao o tome da li pojedini nosioci javnih funkcija mogu obavqati jo{ jednu ili vi{e funkcija, rekla je Nenadi} povodom odluke suda da pokrene postupak ocene ustavnosti jedne odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i

sreda26.maj2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

pitala, predstavnici stranog kapitala ili strani politi~ki faktor – ka`e Stojiqkovi}, i napomiwe da ne o~ekuje bilo kakve konkretne posledice za kratko vreme. – Ili }e privrednici pristati na pravila igre po kojima ovde zara|uju profit i tu ga, kroz poreze, i ostavqaju, ili }e do}i do zahla|ewa odnosa. Na onim ~uvenim kopaoni~kim susretima politi~ari i tajkuni redovno li~e jedni na druge, ali prostor za wihovu saradwu je uvek uzak. Treba da sa~ekamo i vidimo kakav bi sada mogao biti.

P. Klai}

DS se me{a u izbor nacionalnih saveta Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je ju~e da Demokratska stranka ima upliv u izbor nacionalnih saveta nacionalnih mawina, i to na na~in koji dovodi u pitawe demokrati~nost celog procesa. Na konferenciji za novinare, Pastor je istakao da je re~ o ambiciji lokalne vlasti da sama prebroji glasove na izborima. On je ocenio da DS pokazuje ambiciju da kontroli{e izbore, i dodao da je sme{no da liste vode kampawu kojom se daju obe}awa o bo-

– Predlo`ili smo odre|en broj kandidata za sastave bira~kih odbora. Kako sada stvari stoje, SVM, odnosno na{a lista ne}e imati niti jednog ~lana u bira~kim odborima koje je formirala lokalna samouprava. Predstoji jo{ kona~na odluka Republi~ke izborne komisije – rekao je Pastor.

Pozivi za glasawe ovog puta ne}e se slati po{tom, nego su dostavqeni {efovima kancelarija u Mesnim zajednicama, a distribuira}e ih aktivisti DS-a. Pastor je ocenio da to

Elezovi}: Nema razloga za me|ustrana~ke sukobe [ef Pokrajinskog odbora DS-a Du{an Elezovi} ne veruje, me|utim, da bi predstoje}i izbori za mawinske nacionalne savete mogli naru{iti me|ustran~ke odnose izme|u demokrata i SVM-a.

– Ne vidim razlog za{to bi ovi izbori na bilo koji na~in mogli poremetiti na{e me|ustrana~ke odnose sa SVM-om u Vojvodini. Uostalom, stranke ne u~estvuju u ovoj izbornoj kampawi. A kad je DS u pitawu, mi }emo nastaviti dobru sardwu s predstavnicima svih nacionalnih saveta, bez obzira na to ko pobedi na izborima 6. juna – rekao je Elezovi} na{em listu.

Na pitawe za{to je za DS va`no da ima kandidate i u tim izbornim ciklusima, on je kazao da se wegova stranka oduvek zalagala za po{tovawe i unapre|ewe prava mawinskih nacionalnih zajednica, napomiwu}i da se to potvrdilo i usvajwem Zakona o nacionalnim savetima koji je u Evropi pozitivno ocewen.

– A taj zakon predstavnicima mawina omogu}ava da za svoje predstavnike izaberu najboqe kandidate, da bi kasnije ti nacionalni saveti u saradwi sa svim nivoima vlasti nastavili da razvijaju prava tih nacionalnih zajednica – naveo je Elezovi}.

B. D. S. qem zdravstvenom sistemu i infrastrukturi, {to nije u nadle`nosti nacionalnih saveta.

Osnovna zamerka SVM-a odnosi se na sastav bira~kih odbora i na~in na koji }e biti dostavqeni pozivi za glasawe.

Pastor je ocenio da je neprihvatqivo da kandidati koje je predlo`io SVM ne budu u bira~kim odborima, i dodao da u svakom demokratskom dru{tvu oni koji su se kandidovali na izborima imaju i ~lanove u bira~kim odborima.

izaziva sumwu da li }e pozivi uop{te biti dostavqeni i da li }e biti dostavqeni selektivno.

On je istakao i da su tri od ukupno pet izbornih lista za Nacionalni savet Ma|ara u neposrednoj vezi s DS-om.

– To jeste legitimno, ali je potrebno izgovoriti. DS direktno u~estvuje u kampawi tih kandidatskih lista, a javnosti se poku{ava predo~iti da je re~ o nevladinim organizacijama ili nezavisnim intelektualcima – naveo je Pastor.

Z. R.

REKLI SU

Marovi}: Nisu krivi ni Tadi} ni Davini} Nekada{wi predsednik Saveta ministara Srbije i Crne Gore Svetozar Marovi} izjavio je da to telo nije odlu~ivalo o ugovoru o zakupu satelita od izraelske firme "Imixset" i izrazio spremnost da svedo~i pred sudom. " Savet ministara nikada nije ni na jednoj sednici raspravqao o predlogu takvog ugovora niti je doneo odluku o zakqu~ewu takvog ugovora", kazao je Marovi} za "Blic". Boris Tadi} nije imao nikakvu ulogu u sklapawu ovog ugovora jer ugovor nikada nije ni zakqu~en.Prema Marovi}evoj oceni, nije kriv ni tada{wi ministar odbrane Prvoslav Davini}.

Filipovski: U Boru zajedno SNS i NS Srpska napredna stranka, Nova Srbija i Pokret socijalista preda}e danas u Boru listu za lokalne izbore pod nazivom Promene za Bor, zakazane za 20. jun, najavila je ju~e potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski. O~ekujemo ubedqivu pobedu, rekla je Filipovski, na konferenciji za novinare, navode}i da }e kampawa ove liste biti vrlo intenzivna, pozitivna i tematski vezana za probleme koje ima Bor. Nova Srbija isti~e i da Vlada Srbije vodi "ekonomski suicidnu" politiku i da su neophodne radikalne promene koje mogu da donesu samo novi parlamentarni izbori.

4

EKONOMIJA

sreda26.maj2010.

DNEVNIK

DOMA]A VALUTA PADA NA (NE)REALNU MERU

Bez panike, bi}e evro 105 dinara Ekonomista Miroslav Zdravkovi} ocenio je ju~e da bi optimalni nivo kursa dinara bio od 100 do 105 dinara za jedan evro, i ocenio da makroekonomski pokazateqi ukazuju da evro ne mo`e znatno vi{e oja~ati u odnosu na doma}u valutu. Zdravkovi} je naveo da izvoz raste po stopi od 15 posto, a uvoz se smawuje po stopi od pet odsto, da se trgovinski deficit smawuje i da je sistem u ravnote`i, a da su u aprilu poja~ani i poreski prihodi. On je ocenio da je stvorena nepotrebna panika u javnosti kada su u pitawu kretawa na deviznom tr`i{tu.

Ovaj ekonomista smatra da bi bilo lo{e ukoliko bi se kurs dinara, posle nivoa koji

je dostigao, naprasno u roku od dva ili tri dana vratio na nivo od 99,5 ili 100 dinara za evro. Ocenio je i da bi vra}a-

we kursa na 99 ili 98 dinara za evro bilo "stra{no za makroekonomski sistem." Postoje sajtovi na kojima se mo`e prati-

Banke nisu krive Guverner NBS-a u ostavci Radovan Jela{i} tvrdi da dinar ne pada zato {to banke {pekuli{u ili iznose novac iz zemqe, a da je kurs slika svega onoga {to se de{ava u privredi Srbije i inostranstvu.

– U prvom kvartalu imamo zna~ajan teku}i platni deficit, mawi priliv stranih direktnih investicija i, nezavisno od toga {to je NBS od januara do danas prodao 850 miliona evra, dinar pada – naveo je Jela{i}.

Na pitawe da li banke iznose novac iz Srbije, Jela{i} je odgovorio odre~no.

– Banke su u prvom kvartalu unosile novac u Srbiju ba{ kao i pro{le godine. Novac su iznosila preduze}a koja su se razdu`ivala prema inostranstvu – rekao je on.

APRILSKA ZARADA 35.000 DINARA

Plata celih 338 evra Prose~na neto zarada u Srbiji u aprilu bila je 34.952 dinara (338,6 evra), {to je realno 3,6 posto vi{e nego u prethodnom mesecu, a nominalno 4,3 procenata, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

a nominalno 4,5 posto. Zarade su u evre prera~unate po ju~era{wem zvani~nom kursu Narodne banke Srbije. U Srbiji je prose~na neto zarada u aprilu bila realno 3,1 posto ve}a nego u istom mesecu 2009. godine, a no-

Prose~na zarada u Srbiji s porezom i doprinosima ispla}ena u aprilu bila je 48.525 dinara (470 evra), {to je realno 3,8 posto vi{e nego u februaru,

minalno 7,3 posto. Aprilska bruto zarada bila je realno tri procenta ve}a nego u istom mesecu 2009, a nominalno 7,1 posto.

Na jesen nove besplatne akcije – Besplatne akcije preduze}a koja su ve} prodata i ~iji su paketi u Akcionarskom fondu, gra|ani }e najverovatnije dobiti nakon letwih odmora, odnosno po~etkom jeseni – izjavio je dr`avni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Neboj{a ]iri}.

– Sli~an tehni~ki sistem, primewen prilikom podele akcija NIS-a, bi}e iskori{}en i za podelu akcija Akcionarskog fonda. Imamo razra|en mehanizam i obu~ene qude, tako da mislim da tu ne}e biti velikih problema. ]iri} je dodao da }e, nakon podele, brzo uslediti i mogu}nost trgovawa tim akcijama na berzi.

– Kada je re~ o akcijama NIS, tu je anga`man dr`ave zavr{en – napomenuo je on, i naglasio da su o~ekivawa da }e menaxment NIS-a ispo{tovati zakonsku obavezu da do 30. juna iza|e na Beogradsku berzu. – Dr`ava je svoj deo posla zavr{ila po~etkom januara 2010.

Kwiga akcionara je krajem decembra preneta NIS-u i mi o~ekujemo da ta kompanija bude spremna do kraja juna da se pojavi na tr`i{tu.

Na pitawe da li o~ekuje dinami~no trgovawe nakon izlaska NIS-a na berzu, ]iri} je rekao da bi interesovawe gra|ana trebalo da se pove}a, ne samo na strani prodaje ve} i na strani kupovine.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Graditeqi autoputa na Koridoru 10 za izvo|ewe radova opet koriste pesak iz ilegalne ekspoatacije u ataru Horgo{a, saop{teno je ju~e na konferenciji za medije u Skup{tini op{tine Kawi`a.

Za ilegalnu eksploataciju peska sumwi~i se jedan od ~lanova Konzorcijuma kojem je poverena izgradwa autoputa. Republi~ka inspekcija za poqoprivredno zemqi{te je, po prijavi Odeqewa inspekcije Op{tinske uprave u Kawi`i, u ponedeqak, 24. maja, izdala nalog za obustavqewe daqe eksploatacije peska u ataru Horgo{a. ^lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e zadu`ena za resor poqoprivrede Valerija Neme{Salkai saop{tila je da je Op{tinska poqo~uvarska slu`ba ovog puta pripremne radove za eksploataciju peska konstatovala jo{ 14. maja ove godine na bregu Kapro{ i pa{waku Nekasald kod Horgo{a. Po wenim re~ima, tada su navodni stru~waci anga`ovani od u`i~ke firme analizirali zemqi{te radi utvr|ivawa debqine sloja peska na ovim lokacijama gde su ve} prethodnog dana obavqeni pripremni zemqani radovi tako {to su na pa{waku velikim ma{inama i grejderima napravqena dva putna pravca za dolazak kamiona i odvo`ewe peska.

– Ve} ovim radovima su nanete ogromne {tete na pa{waku, koji, ina~e, me{tanima slu`i za ispa{u krava. Pa{wak je vra}en mesnoj zajednici Horgo{ pre osam godina. Poqo~uvari su tog dana zaustavili izvo|ewe daqih radova i ispratili celu ma{ineriju na odlasku prema gradili{tima na autoputu, ali 24. maja ponovo su nas obavestili da je eksploatacija peska za-

Naziv kompanije

Promet 2.121.193

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.001

360.012

Energoprojekt holding, Beograd

-2,79

802

5.124.262

Agrobanka, Beograd

-3,34

8.156

3.295.026

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.601

56.007

Soja protein, Be~ej

-2,51

854

921.795

Imlek, Beograd

0,08

1.300

702.014

100,457

102,507

104,865

100,149

Australija

dolar

1

66,9532

68,3196

69,891

66,7482

Kanada

dolar

1

76,3696

77,9282

79,7205

76,1359

Danska

kruna

1

13,4957

13,7711

14,0878

13,4544

Privredna banka, Beograd

Norve{ka

kruna

1

12,4377

12,6915

12,9834

12,3996

Meser Tehnogas, Beograd

[vedska

kruna

1

10,2853

10,4952

10,7366

10,2538

Tigar, Pirot

[vajcarska

franak

1

70,3231

71,7583

73,4087

70,1079

V. Britanija

funta

1

117,192

119,583

122,334

116,833 81,3956

Cena 2.979

1

85,228

Promena % -0,80

evro

83,3118

Uz anga`ovawe Poqo~uvarske slu`be, Odeqewa inspekcije Op{tinske uprave i Republi~ke poqoprivredne inspekcije, uz policijsku pratwu pri-

Pet akcija s najve}im rastom

AIK banka, Ni{

EMU

81,6456

po~eta na bregu Kapro{, a transport se ve} obavqao tre}im pravcem preko pa{waka – obja{wava Valerija Neme{-Salkai.

BELEX 15 (655,51 -1,24)

Kupovni za devize

1

Konvoj Proteklog vikenda, kako je proceweno, s povr{ine od 1.070 kvadratnih metara odneto je oko 3.000 kubika peska, {to je konvoj od oko 210 kamiona, pri ~emu je na bregu Kapro{ napravqen veliki krater dubok oko {est metara.

– Vlasnik zemqi{ta koji je, ina~e, po nalogu izvo|a~a radova otkupqivao poqoprivredno zemqi{te – oko osam hektara wiva, vo}waka i vinograda – priznao je da su nabavka dozvola i saglasnosti od nadle`nih republi~kih i op{tinskih organa u toku.

Mi se uop{te ne zadovoqavamo pretpostavkama i tvrdwama da su dozvole za izvo|ewe ovih radova "sigurno obezbe|ene", nego }emo nastojati svim snagama i mogu}nostima da spre~imo da se autoput gradi od peska s podru~ja Suboti~ko-horgo{ke pe{~are, koje graditeqi vide kao "zlatno blago". Nastoja}emo da za{titimo interese na{ih vinogradara, vo}ara i sto~ara spre~avawem ilegalne eksploatacije peska – kategori~na je Valerija Salkai-Neme{.

padnika Policijske stanice iz Kawi`e, izlaskom na teren u ponedeqak oko 13 ~asova uvi|ajem je konstatovano da se izgradwa autoputa Novi Sad – Horgo{ nastavqa ukradenim peskom, sli~no kao {to je to poku{ano, pa obustavqeno u julu pro{le godine na za{ti}enom podru~ju Rezervata prirode Suboti~kohorgo{ke pe{~are.

– Na{e pretpostavke o nelegalnoj eksploataciji peska potvr|ene su na licu mesta jer ni prevoznik peska ni vlasnik zemqi{ta ne poseduju potrebne dozvole za izvo|ewe tih radova.

Republi~ka inspektorka za poqoprivredno zemqi{te je odmah izdala nalog za obustavqawe daqih radova, a mi smo uz pomo} policije uspeli da istovarimo pesak iz jednog kamiona na kraju Ulice Kapro{ u nasequ Horgo{. Na`alost, morali smo da konstatujemo da je ilegalna eksploatacija peska preko vikenda previ{e napredovala – navodi Valerija Salkai-Neme{.

Energi~nim nastupom Republi~ke inspekcije i zvani~nika kawi{ke op{tine pre deset meseci na drugim lokacijama Specijalnog rezervata prirode "Selevewske pustare" ve} su spre~avane druge firme zate~ene u ilegalnoj eksploataciji peska, tako|e od graditeqa autoputa.

M. Mitrovi}

24. 5. 2010.

1.226,96042

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Va`i za

dolar

wi kurs iznosi 102,5068 dinara za jedan evro, objavila je centralna banka.

E. D.

Autoput grade ukradenim peskom?

Valuta

SAD

ke Srbije, koja je prodala 20 miliona evra na deviznom tr`i{tu, tako da zvani~ni sred-

OPET SUMWIVE RABOTE GRADITEQA KORIDORA 10 KOD HORGO[A

Zemqa

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 5. 2010. godine

ti trgovawe dinarom u inostranstvu i, na primer, krajem pretpro{log dana vrednost evra je bila ispod 101 dinara, {to ukazuje na to da su "ovo neki {okovi koji se nepotrebno doga|aju", rekao je Zdravkovi}.

On je ocenio da sada{wi nivo kursa ne bi trebalo da ugrozi nivo cena. Istakao je da nema naznaka da se kriza u Gr~koj, koja se blago prelila u Bugarsku, doga|a u Srbiji i da "nije stra{an porast kursa dinara od dva i po posto u roku od nedequ i po dana".

Dinar je i ju~e, {esti dan zaredom, slabio prema evru, i to za 27 para ili 0,27 odsto, uprkos intervenciji Narodne ban-

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,88

2.144

81.460

-0,06

5.102

168.350

5,59

699

17.497.995

-0,91

6.094

237.650

-5,28

700

791.932

Alfa plam, Vrawe

-0,42

9.278

2.950.269

Telefonija, Beograd

-5,83

1.600

134.400

Veterinarski zavod, Subotica

-3,02

610

208.534

Metals banka, Novi Sad

Promena %

Cena

Promet

Kamendin, Sirig

20,00

720

72.720

Pekabeta, Beograd

20,00

1.260

25.200 17.497.995

Privredna banka, Beograd

5,59

699

Bambi Banat, Beograd

3,16

9.800

343.000

2,91 Promena %

30.883 Cena

27.732.934 Promet

Kolubara Univerzal, V. Crqeni Pet akcija s najve}im padom @itopromet, Zaje~ar

-72,32

Koka kola HBC-Srbija, Beograd

-12,00

Pobeda holding, Petrovaradin Novi kolektiv, Beograd Mladost - Rad, Vlasotince Vojvo|anskih top-pet akcija VP Dunav, Ba~ka Palanka

436 108.344.692 3.959

3.959

-12,00

176

235.840

-11,99

4.381

438.100

-11,97 Promena %

581 Cena

6.972 Promet

0,00

8.000

19.688.000

-2,51

854

921.795

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.400

347.200

Pobeda holding, Petrovaradin

-12,00

176

235.840

Veterinarski zavod, Subotica

-3,02

610

208.534

Soja protein, Be~ej

Svi iznosi su dati u dinarima

KONTROLA MINISTARSTVA FINANSIJA

Revizori dr`avne kase

Provera lawskog tro{ewa dr`avnih para se nastavqa.

Dr`avni revizori po~eli su kontrolu tro{ewa buxeta za 2009. godinu u Ministarstvu finansija, koje, u su{tini, raspola`e najve}im delom buxeta Srbije.

To je {esto ministarstvo koje kontroli{u revizori – prethodno je po~ela kontrola u Ministarstvu rada i socijalne politike, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu in-

frastrukture, Ministarstvu omladine i sporta i Ministarstvu poqoprivrede.

Ranije je predsednik Saveta DRI-ja Radoslav Sretenovi} najavio i da o~ekuje da }e kontrola finansijskih izve{taja javnih preduze}a za 2009. po~eti do septembra, {to je i uslov Evropske unije za odobravawe novca iz pretpristupnih fondova. Uslov za kontrolu javnih preduze}a bilo je zapo{qavawe ve}eg broja revizora, a zapo{qavawe bi trebalo da se ubrza posle usvajawa izmena zakona kojim }e se pove}ati plate u toj instituciji.

Glasawe o izmenama zakazano je za danas.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

PLATE I PENZIJE OSTAJU ZAMRZNUTE, A VLADA SPREMA NAVODNI BONUS

Zamazivawe o~iju s 5.000 dinara pomo}i Plate u javnom sektoru i penzije osta}e do kraja godine zamrznute jer novca za wihovo pove}awe nema, najverovatniji je ishod pregovora s misijom MMF-a koji se zavr{avaju danas. O eventualnoj druga~ijoj mogu}osti razgovara}e se ponovo prilikom naredne revizije stend-baj aran`mana MMFa, u avgustu. Me|utim, ima nagove{taja da je srpska strana uspela da “izboksuje” bonuse od 5.000 dinara za zaposlene i penzionere, koji bi mogli biti podeqeni u oktobru i decembru ove godine. Nije najjasnije da li se bonusi od 5.000 dinara odnose na sve zaposlene u javnom sektoru i sve penzionere ili samo na najugro`enije. Ukoliko bi se odnosili samo na one s malim primawima, {to deluje logi~nije ali i finansijski odr`ivije za dr`avu, morao bi da se utvrdi minimum wihovih primawa.

Vaqa podsetiti na to da je Vlada Srbije u sklopu mera za ubla`avawe posledica ekonomske krize avgusta pro{le godine usvojila plan socijalne sigurnosti po kojem se obavezala na to da }e obezbediti jednokratnu nov~anu pomo} od 5.000 dinara socijalno najugro`enijim radnicima. Mada je proteklih meseci broj ugro`enih radnika iz dana u dan rastao jer ne samo da su poslodavci prestali da ispla}uju minimalnu zaradu ve} je veliki deo wih obustavio svaku isplatu plata, malo je radnika koji su uspeli da ostvare pravo na obe}anih 5.000 dinara pomo}i od dr`ave. Naime, po

Izme|u javnog i privatnog sektora Jasno je da i me|u gotovo pola miliona zaposlenih u javnom sektoru kojima je dr`ava poslodavac postoji deo radnika ~ija su primawa mala, ali nesporno je da su redovna, odnosno da se plate ispla}uju svakog meseca, za razliku od zarada u privatnom sektoru, gde kasne i po nekoliko meseci. Ako je dr`ava procenila da su zbog ekonomske krize najugro`eniji zaposleni u privatnom sektoru i da im zbog toga vaqa pomo}i s po 5.000 dinara, sasvim je izvesno da za pomo} zaposlenima u javnom sektoru kao meru uzima ne{to drugo a ne redovnost primawa plate. Da li }e to biti najni`i iznosi zarada ili primawa mawa od proseka tek treba da se dogovori, ali budu li i zaposleni u javnom sektoru ~ekali da im pomo} od dr`ave stigne toliko dugo kao ovi u privatnom, od we mnogo vajde biti ne}e. planu socijalne sigurnosti, pravo na jednokratnu pomo} mogli su ostvariti zaposleni u preduze}ima koji nisu primili tri i vi{e zarada, ali jo{ niko, pa ~ak ni sindikati, nisu napravili spisak o koli-

kom broju radnika je re~ jer bi se onda znalo koliko zapravo gazda vi{e meseci ne ispla}uje zarade a da za to nikome ne odgovaraju. Kako do kraja pro{le godine nije sproveden usvojeni plan pomo}i najugro-

`enijima, nadle`ni su najavili da se on nastavqa i tokom ove godine pa je otuda nejasno da li bonusi koji se najavquju predstavqaju ne{to “novo” ili je re~ zapravo na nastavku programa koji je zapo~et avgusta pro{le godine.

U pro{logodi{wem planu za ubla`avawe posledica od ekonomske krize, osim 5.000 dinara pomo}i za najugro`enije radnike, dr`ava je obe}ala i uplatu doprinosa za penzijsko i zdravstveno osigurawe zaposlenih, ali ni to nije sprovedeno do kraja. Delu radnika jeste povezan penzioni sta`, ali je ostalo jo{ onih kojima ni to nije u~iweno, dok ve}ini jo{ “visi” zdravstveno osigurawe koje bi moralo da bude izmireno najkasnije do kraja narednog meseca da bi radnici stekli pravo na besplatno le~ewe barem u drugoj polovini 2010, s obzirom na to da u prvoj nisu imali overene zdravstvene kwi`ice. Dakako, i to tra`i dosta novca i pitawe je da li je MMF prilikom prihvatawa nu`nih mera u socijalnoj pomo}i zaposlenima imao u vidu da Vlada Srbije nije ispunila ono {to je pro{le godine zapo~ela i obe}ala.

Obe}ala je Vlada Srbije i da }e reprogramirati neizmirene obaveze za elektri~nu energiju za socijalno najugro`enije zaposlene, spre~iti zloupotrebu u postupku privatizacije, konvertovati potra`ivawa dr`ave i zaposlenih u kapital preduze}a.

Q. Male{evi}

sreda26.maj2010.

5

VESTI Isplata stare {tedwe Isplata ovogodi{we rate stare devizne {tedwe po~e}e u ponedeqak, 31. maja. Za ovu namenu u buxetu Srbije ve} je pripremqeno 300 miliona evra. Ove godine na naplatu dospevaju obeznice serije A-2010. One su naplative u bankama kod kojih stare {tedi{e imaju vlasni~ki ra~un. Isplata se obavqa u evrima, ali na zahtev klijenta mo`e se isplatiti i dinarska protivvrednost. [tedi{e koje nisu naplatile obveznice iz prethodnih godina mogu to sada. D. V.

„Mareli” sti`e u Kragujevac Sporazum o izgradwi nove fabrike automobilskih delova u Kragujevcu koja }e zaposliti oko 400 qudi potpisali su ju~e potpredsednik Vlade Srbije i minstar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, predsednik italijanske fabrike “Maweti mareli” Eu|enio Razeli i gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}. Vrednost investicije je 60 miliona evra, a fabrika }e proizvoditi delove za 200.000 vozila godi{we. Srbija }e obezbediti bespovratnih deset miliona evra i omogu}iti da nova fabrika posluje u slobodnoj carinskoj zoni, kao i subvencije od 800 evra po svakom novozaposlenom radniku.

U „Lafar`u” kao lane Beo~inska fabrika cementa, koja posluje u sastavu francuskog “Lafar`a”, ove godine o~ekuje da ostvari promet na nivou lawskog, odnosno izme|u 85 i 100 miliona evra, saop{tilo je ju~e poslovodstvo te fabrike. Na poslovawe uti~e kriza, a pre svega smawen obim posla u gra|evinskoj industriji, rekli su novinarima u toj fabrici, i podsetili na to da je pro{le godine bilo uposleno 60 odsto proizvodnih kapaciteta fabrike.

6

POQOPRIVREDA

sreda26.maj2010.

DNEVNIK

PROIZVODWA TRAKTORA POVE]ANA 15 POSTO

Kr{eve mewaju dobre ma{ine i uvozni {kart Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, fizi~ki obim proizvodwe u sektoru proizvodwe ma{ina i traktora u pro{loj godini u odnosu na prethodnu pove}an je 14,9 posto.

Kako je re~eno na sednici Grupacije proizvo|a~a poqoprivrednih ma{ina i traktora u Privrednoj komori Srbije, tome su doprineli subvencionisani krediti za nabavku poqoprivredne mehanizacije. To je jedna od mera Vlade Srbije koja je aktivirala doma}u proizvodwu traktora i ostalih ma{ina za poqoprivredu.

Proizvo|a~i su od dr`ave zatra`ili da se ograni~i uvoz lo{e mehanizacije. Grupaciju, kako je re~eno, optere}uje

Foto: F. Baki}

Kredit uzelo 3.200 paora Poqoprivrednicima je tokom prethodne nedeqe odobreno jo{ 508 kratkoro~nih i dugoro~nih kredita koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede, ukupno vrednih oko tri miliona evra, tako da se ukupan bilans pove}ao na 3.200 korisnika ovih kredita, a ukupni iznos je 17,8 miliona evra, saop{teno je ju~e.

U okviru kreditne podr{ke koju Ministarstvo poqoprivrede sprovodi u saradwi s

bankama, do sada je pet banaka odobrilo 9,4 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata. Istovremeno je devet banaka isplatilo oko 8,4 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena i za pla}awe radova na wivama.

enormno veliki i nekontrolisan uvoz traktora i poqoprivrednih ma{ina, ~ak i onih sumwivog kvaliteta, koji po

proizvoda. Uz sve to, u zemqi nemamo izgra|en sistem necarinske za{tite, nepovoqni su uslovi za dobijawe subvencio-

I kriza dobrodo{la – U 2008. godini uvezeno je 1.700 novih i 800 polovnih traktora vrednih 39 miliona evra. Kriza koja je stigla samo je smawila uvoz u 2009. godini pa je i tada iz sveta stiglo 700 polovnih i isto toliko novih traktora, za {ta je potro{eno 19 miliona evra – kazao je Slobodan Petrovi}, nagla{avaju}i da taj uvoz nije koristan zbog toga {to mi imamo doma}i proizvod, znatno boqeg kvaliteta, koji je jeftiniji od uvoznih ma{ina. tehni~kim karakteristikama ne zadovoqavaju uslove i propise za ovo tr`i{te i lo{ijeg su kvaliteta od doma}ih

nisanih kredita za odr`avawe likvidnosti, mnoga preduze}a zbog blokade ra~una i negativnih bilansa nemaju mogu}-

nost da obezbede kvalitetne garancije i da dobiju bankarske kredite, a ne postoji ni stimulacija izvoza. Pride, postoje i problemi u poslovawu s kooperantima zbog “ga{ewa” mnogih firmi usled nekontrolisane privatizacije i te{ko}a u poslovawu.

Direktor beogradskog IMT-a Slobodan Petrovi} ka`e da je u 2009. godini fabrika imala rast proizvodwe ~ak od 300 posto u odnosu na 2008. godinu. To je doprinelo da se gubitak firme smawi s 302 na 60 miliona dinara. Bila je krenula i prodaja, koja je na doma}em tr`i{tu imala rast od ~ak 270 posto! Me|utim, po wegovim re~ima, sve to zaustavio je nekontrolisani uvoz.

UPRKOS KRIZI I KI[I, PAORI ZASEJALI 2,5 MILIONA HEKTARA

Samo da dinar ne pojede letinu – Ovogodi{wa proletwa setva je zavr{ena na oko 90 odsto predvi|enih povr{ina i mogu se o~ekivati dobri rezultati – izjavio je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. – Iako su proletwu setvu odlikovale velike padavine, a poqoprivrednici se borili za svaki lep dan da bi mogli u}i u wive traktorima, najva`nije je to {to je ove godine posejano rekordni 1,3 milion hektara kukuruza, {to je oko 100.000 hektara vi{e nego lane. [to se ti~e drugih kultura, mislim da su sve u dobroj kondiciji, jedino {to jo{ pratimo u kakvom je stawu suncokret i da li su ga obilne padavine o{tetile.

Dragin je izrazio o~ekivawe da }e ove godine cene poqoprivrednih proizvoda biti dobre i da }e poqoprivrednici mo}i da zarade od `etve.

Po podacima Privredne komore Srbije, ovogodi{wa prole}na setva bi}e obavqena na vreme, i to na ukupno 2,5 miliona hektara planiranih obradivih povr{ina.

Primat u setvi i ove godine ima kukuruz, a suncokretom je zasejano oko 170.000 hektara, sojom 140.000, krompirom 100.000, a {e}ernom repom 67.000.

Kako je za “Dnevnik” rekao sekretar Odbora PKS-a za poqoprivredu Milan Prostran, ova je setva bila i te kako skupqa od lawske pa se ponovo {tedelo na |ubrivu, hemiji..

– Ulagawa su ponovo bila vi{e nego skromna, te mo`emo o~ekivati i prose~no skromne pri-

Foto: R. Hayi}

Poqoprivrednici se nadaju da }e dobro pro}i sa sojom, kukuruzom, suncokretom, me|utim, boje se da }e ih oguliti pad dinara nose – napomiwe na{ sagovornik. – Tro{kovi su ovog prole}a 20 do 30 posto ve}i nego pro{log.

Ova je setva zapravo izuzetno skupa, mnogo “te`a” od prethodnih, i to naro~ito za one koji su primewivali punu agrotehniku.

“Najpaprenije” je bilo gorivo, koje je poskupqivalo i u vreme setve.

On podse}a na to da je setva jarih `ita odavno zavr{ena, te da je {e}erne repe posejano od 65.000 do 67.000 hektara, odnosno na oko

5.000 hektara vi{e nego lane. Nije bilo ni mngoo presejavawa slatkog korena (oko 2.000 hektara), a vremenske prilike su mu pogodovale.

U svakom slu~aju, paori su dobro posejali, a {ta }e po`weti i da li }e, kako ministar o~ekuje, dobro zaraditi, tek }emo videti. Poqoprivrednici se nadaju da }e dobro pro}i sa sojom, kukuruzom, suncokretom, me|utim, boje se da }e ih pad dinara dobrano “oguliti”.

VRBASKA KOMPANIJA NASTAVQA RAZVOJ

„Karneksova” zelena fabrika Tradicionalno godi{we dru`ewe s novinarima najpoznatija doma}a industrija mesa „Karneks“ iz Vrbasa iskoristila je da bi razjasnila dva bitna pitawa svog poslovawa. To su, kako je objasnio generalni direktor Hju Mekrejnolds, presek pro{logodi{wih rezultata i izazovi koje kriza donosi u ovoj godini, ali isto tako i veliki projekat re{avawa ekolo{kih problema i pretvarawe „Karneksa“ u svojevrsnu „zelenu“ fabriku. Oba pitawa su toliko me|uzavisna da se i ne mogu posmatrati i analizirati pojedina~no, naglasio je irski stru~wak.

– „Karneks“ je u 2009. godini ostvario promet od 50 miliona evra. Na takvom nivou realizacije napravqen je profit od 2,1 miliona evra, {to je mawe od o~ekivanog, ali se svakako mora imati u vidu – rekao je Mekrejnolds, dodaju}i da poslovna klima nije i{la naruku privredi. – Zato }e Generalni direktor „Karneksa” ova godina biti ogledna za Hju Mekrejnolds Foto: S. [u{wevi} bilo koju vrstu privre|iva-

wa. Klanica u Vrbasu }e se usredsrediti na svoj posao i na unutra{wu transformaciju, posebno u delu investicija. Nu`no je vrlo pa`qivo planirati budu}e

strojewe za preradu otpadnih voda u fabrici ko{talo 1,75 milion evra, pri ~emu je samo oprema vredna vi{e od milion. Kako se farme za tov sviwa ne mogu posmatrati

^uvajmo CEFTA – Zna~aj zone slobodne trgovine u jugoisto~noj Evropi je nemerqiv – rekla je zamenica generalnog direktora „Karneksa“ Branka Dulovi}. – Ona je omogu}ila konkurentnim proizvo|a~ima da podignu svoju realizaciju i da se vrate na tr`i{ta na kojima su decenijama imali dobre preporuke. Me|utim, prelazak granice jo{ uvek nije jednostavan.

Carina nema, ali je vancarinska za{tita svuda prisutna.

Svi se prosto utrkuju da, navodno, za{tite doma}e proizvo|a~e, mada je to uzaludan posao. Ako jedna strana ne{to zategne, odmah se pribegava kontramerama. Poruka „Karneksa“ je da se to ne ~ini. CEFTA treba ~uvati jer je ona svima koji su konkurentni donela dobitak. korake i ne tr~ati prebrzo da se ne bi iscrple finansijske mogu}nosti preduze}a.

Investicioni u~inak u „Karneksu“, otkada ga je preuzela finansijska ku}a „E{mor“ iz Londona, je 12 miliona evra. Najve}i deo tog novca je utro{en i bi}e tro{en na ekologiju. Po-

odvojeno od fabrike, za svaku od wih su naru~eni separatori koji prikupqaju stajskog |ubrivo i posebne prikolice za wegovo razbacivawe. Kori{}ewem prirodnog gnojiva smawen je utro{ak mineralnog u vrednosti od pola miliona evra, a dugoro~no se razmi{qa o potpuno organskoj proizvodwi. Generalni di-

rektor vrbaske klanice veruje da }e, bez obzira na probleme sa srpskim zakonima i dozvolama, sve biti gotovo do kraja godine i da }e tada „Karneks“ od zaga|iva~a prerasti u ekolo{ki proaktivnu fabriku.

Petina prodaje ostvaruje se na stranim tr`i{tima. To su pre svega nekada{we jugoslovenske republike, ali pravi izazov i veliku {ansu predstavqa tr`i{te Rusije. Tokom pro{le godine u~iweni su ogromni napori na standardizaciji proizvodwe jer je proces usagla{en s pravilima ISO 9001 i HACCP, s tim da je usvojen i ruski GOST standard.

– To je postala velika prednost „Karneksa“, te se o~ekuje da posle prvih probnih koli~ina krenu i stalne isporuke za rusko tr`i{te. Dodatna prednost je vertikalno integrisana proizvodwa jer omogu}ava kontrolu celog procesa, od sirovine do gotovog proizvoda, s jednog mesta. To je lepota rada u ovom delu sveta – istakao je Mekrejnolds.

V. Harak

– Mislili smo da }emo imati vajde od kukuruza jer je “na zeleno” startovao sa solidnom cenom, ali to ve} nisu iste relacije, s obzirom na rast evra. Suncokret bi, barem sude}i po onome {to smo ~uli u uqarama, mogao biti oko 300 evra po toni, {to je znatno boqe nego lane, a o~ekujemo da }emo dobro pro}i i sa sojom i uqanom repicom, me|utim, sve je lutrija – ka`e za “Dnevnik” poqoprivrednik iz Kovina Jadran An|elkovi}, napomiwu}i da }e p{enica paorima do}i glave jer su cenovne prognoze vrlo lo{e: pomenimo, za sada se spekuli{e da }e p{enica u `etvi dosti}i najvi{e devet dinara, {to je ispod proizvo|a~ke cene.

Po re~ima poqoprivrednika Pavla Kujunxi}a, mnogi proizvo|a~i sa severa Ba~ke ne}e ni na suncokretu zaraditi koliko su o~ekivali jer se u atarima oko Subotice presejava gotovo polovina povr{ina zasejanih ovom kulturom zbog toga {to su biqke odumrle zbog bolesti nekroze na listovima. To su, ocewuju agronomi, uzrokovali herbicidi koji su se sada prvi put primewivali, u kombinaciji s obilnim padavinama. Elem, prinos suncokreta }e biti 20 do 30 odsto mawi nego ina~e, ka`e Kujunxi}, dodaju}i da }e se to na kraju odraziti na zaradu.

Ina~e, poqoprivrednici u ovom kraju su uradili sve {to se mora, veli na{ sagovornik, dodaju}i da se ipak moralo pri{tedeti na |ubrivu.

S. Glu{~evi}

Klonirano meso mo`e u EU Komitet za okolinu Evropskog parlamenta po~etkom maja 2010. godine izri~ito se izjasnio protiv pu{tawa potomaka kloniranih `ivotiwa u trgovinski promet.

Ve}ina komiteta zahteva od Evropske komisije da donese novi predlog kojim }e se zabraniti uvoz „kloniranog mesa“i trgovina wime u Evropskoj uniji, citira novinarska agrarna slu`ba AIZ. Evropska komisija ipak za sad odbija ovaj predlog jer se to meso ne razlikuje od konvencionalnih proizvoda. Zabrana bi povukla probleme s utvr|ivawem i kontrolom.

U SAD, tehnika klonirawa je vi{e rasprostavwena nego u EU. U najgorem slu~aju, transatlantskoj trgovini prete sli~ne pote{ko}e kao {to je slu~aj kod uvoza genetski modifikovane sto~ne hrane iz SAD.

SUTRA NOVI PROLE]NI SAJAM

NA LIMANU

Prole}ni sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta, koji organizuje Dru{tvo kolekcionara “Srpska Atina”, odr`ava se sutra u hotelu “Vojvodina” od 10 do 20 ~asova. Vi{e od 50 prijavqenih izlaga~a, qubiteqima starina i lepih predmeta predstavi}e oko 15.000 eksponata. Pored prodaje, na Sajmu }e biti organizovana i besplatna procena predmeta, razmena eksponata i humanitarna prodaja rukotvorina.

I. S.

Povodom promotivne kampawe „Kupujte na pijacama-zdrava hrana u zdravom telu“ JKP „Tr`nica“ }e danas u 11 ~asova ispred Limanske pijace po~eti akciju „Pobaj ovde-kupi na pijaci“.

Na pokretnoj tezgi, od danas pa do petka od 11 do 13 ~asova poqoprivredni proizvo|a~i,ina~e korisnici tezgi na

Limanskoj pijaci reklamira}e se i poklawati svoje proizvode (svakog dana po jedan proizvo|a~).

Ciq akcije, koja }e i naredne nedeqe pozivati Novosa|ane na pijace, je afirmisawe proizvo|a~a vo}a i povr}a kao i svih prednosti kupovine sve`ih namirnica na pija~nim tezgama.

B. P. P.

Novosadska sreda26.maj2010.

Rebus u prodavnici name{taja?

P

Sigurno da je potreban dokaz da je u ovom slu~aju sarajevsko preduze}e „[ipad“ zaista vlasnik novosadskog lokala u Futo{koj 46, u kojem decenijama radi prodavnica name{taja. Ako je sarajevski „[ipad“dostavio sudu te dokaze za{to onda beogradsko preduze}e „[ipad“vodi sudski spor oko vlasni{tva sa Sarajlijama? Opet, po tvrdwi predstavnika beogradskog „[ipada“ kvadrat lokala koji vredi vi{e stotina, pa i hiqade evra, prodavan je za nepunih 50 evra. Sukcesija, re~ ~iji `ivotni smisao jo{ uvek uve`bavamo posle raspada SFRJ - li~i na rebus.

Z. Deli}

PRODAVNICA NAME[TAJA POSLE SPORA ZBOG VLASNI[TVA RADILA UOBI^AJENO

Izlog „[ipada” bez radnika Prodavnica name{taja beogradskog preduze}a „[ipad komerc“ u Futo{koj ulici 46 radila je ju~e uobi~ajeno. Tokom radnog vremena nije bilo ni~eg {to bi moglo da uka`e na prekju~era{wi doga|aj, kada se grupa radnika zakqu~ala u radwu i stala u izlog ne dozvoqavaju}i sudskim izvr{iteqima da sprovedu ugovor o prodaji lokala.

Prodavnicu je kako tvrde u beogradskom „[ipadu“ prodao sarajevski „[ipad“pogodbom s kupcem, bez da je, kako navode u toj firmi, utvr|eno ko je titular imovine u Srbiji, pa je u toku sudski spor tim povodom.

Naime, „[ipad“ je imao prodavnice u nekada{wim jugoslovenskim republikama, koje su nastavile da rade posle raspada biv{e SFRJ. Beogradski „[ipad“, kako je rekao direktor Slobodan Todrovi}, zahteva da se po{tuje Zakon o sukcesiji i Uredba Vlade Srbije o za{titi delova imovine preduze}a na podru~ju biv{e SFRJ. Smatra da je to dru{tvena imovina (oko 50 prodavnica) i da na{a dr`ava treba da bude wen vlasnik. Kupac prekju~e nije bio na licu mesta, a u „[ipad komercu“ tvrde da je to Milun Jovanovi}.

Z. D.

V REMEPLOV

Crepom protiv po`ara Janko Huwadi, po svoj prilici Srbin, a sigurno pravoslavne vere, izrazio je 26. maja 1776. u

svom testamentu `equ da bude sahrawen kraj Nikolajevske crkve. Ostavio je i ve}i legat crkvi, s tim da mu se redovno ~ita-

Promotivna vo`wa bicikala, koju organizuje Grad u sastavu akcije “Vratimo Novi Sad biciklistima” bi}e odr`ana u petak, a predvodi}e je gradona~elnik Igor Pavli~i}. Vo`wa na koju su pozvani svi sugra|ani koji `ele da promovi{u zdrav `ivot, po~iwe u 18 ~asova na Trgu slobode. U~esnici vo`we }e se biciklima i rolerima odvesti do Limanskog parka, gde ih o~ekuje osve`ewe i `urka. Akcija je pokrenuta pro{le godine kako bi se promovisala borba za zdraviju `ivotnu sredinu.

N. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rekju~era{wi doga|aj iz prodavnice „[ipad komerc“u Futo{koj ulici 46, kada se grupa radnika zakqu~ala ne dozvoqavaju}i da novi kupac radwe u|e u posed lokala stvorio je dilemu: da li je u pitawu nepo{tovawe Zakona o sukcesiji, ili je, pak, re~ o samovoqi zaposlenih, jo{ nenaviknutih da imovinom ne mogu vi{e upravqati kao nekada. Kupac je overio kupoprodajni ugovor u sudu, a prekju~e su upravo sudski izvr{iteqi bili na licu mesta da bi sproveli pazar.

Logika nala`e i pitawe: {ta je od dokumenata potrebno da kupac i prodavac trguju?

Gradona~elnik promovi{e pedale

Pokretna tezga zove na pijacu

Hiqade antikviteta

ju molitve za podu{je, a svoje po}erke Pelagiju, Anu i Katarinu, proglasio je za univerzalne naslednike. On je bio ciglar po zanimawu, pa ga je Magistrat pogodio da za potrebe grada pravi }erpi~e, pe~e ciglu i crep. Vlasti su podsticale gra|ane da grade ku}e od tvrdog materijala, da bi se {tedelo na skupom drvetu, ali i predupredili po`ari. Naime, u to vreme skoro sve ku}e su imale krovove od slame ili trske, pa ih je vatra ~esto cele uni{tavala.

N. C.

SAGRA\ENO 2.290 METARA ZIDA

Bedem na keju zavr{io rast

Foto: B. Lu~i}

Kako saznajemo u „Vodama Vojvodine“, izgradwa bedema na keju koji }e {tititi Novi Sad od stogodi{wih voda je zavr{ena, a ove nedeqe trebalo bi da bude izabran i izvo|a~ koji }e odneti bar`e nekada{weg pontonskog mosta. Ako se to dogodi ove sedmice procene su da bi posao mogao da po~ne za desetak dana. Sagra|en je

Ove nedeqe trebalo bi da bude izabran izvo|a~ koji }e odneti bar`e nekada{weg pontonskog mosta ceo zid koji je bio predvi|en projektom du`ine 2.250, kao i produ`etak od 40 metara, i taj deo je spojen sa postoje}im odbrambenim nasipom u blizini

Filozofskog fakulteta. Prihva}en je i zahtev izvo|a~a radova da se na mestima starih stepeni{ta, koje vode od Keja do Dunava, izgrade nova, na po-

Prvi 3D pano u Srbiji U~enici IV2 razreda Karlova~ke gimnazije sa razrednim stare{inom Slobodanom Kosanovi}em postavili su ju~e prvi trodimenzionalni pano sa maturskim fotografijama u poslasti~arnici „Atina”. Podloga za fotografije je Poveqa cara Leopolda II kojom je Srbima dao pravo da osnuju svoju prvu gimnaziju.

U 3D dimenziji okvira koji je sa~inio Miroslav Beara stoji i zgrada najstarije srpske gimnazije kao i ~uveno dvori{no zvono.

Ina~e, u „Atini” }e ove godine, po prvi put na jednom mestu, biti izlo`eni panoi svih maturanata Karlova~ke gimazije.

S. M.

tesu od Bulevara cara Lazara do uliva u kanal DTD. Zbog visokog vodostaja jo{ uvek ne}e po~eti popravka obloge obale kod keja, pa }e taj posao morati da pri~eka dok se Dunav ne spusti. Po~ela je i izgradwa {eta~kih staza koja }e nakon izgradwe odbrambenog zida uobli~iti kona~nu formu keja.

B. Markovi}

VESTI Plesovi Angole Koncert angolskog ansambla “Kintweny Dina Mweni” bi}e odr`an ve~eras u Pozori{te mladih, u velikoj sali, u 19.30 ~asova. Na programu su tradicionalni plesovi severnog dela provincije Kabida u Angoli, a ulaz na ovaj nastup je besplatan.

N. V.

„Svetlost srca”

Foto: B. Lu~i}

Promocija kwige Vesne Egeri} „Svetlost srca“ bi}e odr`ana ve~eras, u 19 ~asova, u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. U~estvuju Nenad Gruji~i}, Jelena Stojsavqevi}, Vesna Stojkovi} i autorka.

B. P. P.

U VRTI]U „NOVOSA\AN^E” PODEQENE KWIGE

Mali{anima de~ja prava Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju ju~e je uru~io poklon kwige „Dete ima pravo da zna svoja prava“ mali{anima iz vrti}a „Novosa|an~e“. Tom prilikom deca su u vojvo|anskoj narodnoj no{wi izvela splet igara.

- Ovo je tre}a godina kako sprovodimo kampawu upoznavawa dece s wihovim pravima. Stihovi kwige ~iji je tira` 21.000 primeraka i koju je dobilo svako dete pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta, prepevani su na sve jezike koji su u slu`benoj upotrebi u Vojvodini- rekla je pokrajinski sekre-

tar za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} koja je li~no uru~ila najmla|ima ovo korisno {tivo.

Na kraju kwige nalazi se konvencija de~jih prava, a u prazan prostor mali{ani mogu da upi{u sva prava koja nisu obuhva}ena kwigom, navela je Moji}.

Pored ove, u pripremi je jo{ jedna kwiga „Sestru i brata `elim“ a da sve ne bi bilo samo u teorijskom podsticawu na natalitet Pokrajinski sekretarijat je za 2010. godinu iz buxeta izdvojio 606 miliona dinara za pronatalitetne mere, saop{teno je novinarima prilikom podele kwiga.

B. P. P.

Foto: A. Erski

„Grlo gore bo`urove” Kwiga poezije Darinke Vu~ini} „Grlo gore bo`urove“ bi}e predstavqena danas u 18 ~asova u maloj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1. Recezenti kwige su prof. dr Miroslav Egeri}, predsednik UKS Srba Igwatovi} i Zoran Glu{~evi}. U programu u~estvuje novosadska kantautorka Qiqana Petrovi}, a promociju organizuje Dru{tvo prijateqa i sunarodnika Rusije „Rusija“ iz Novog Sada.

B. P. P.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda26.maj2010.

DNEVNIK

POSLOVNI PROSTOR POTRA@UJE PREKO 660 MILIONA DINARA

Me|u du`nicima partije i javna preduze}a Foto: G. Jovi}

Tajlan|ani istra`uju prirodu Srbije Nakon nezaboravnih istra`ivawa na Tajlandu, gde su studenti biologije i ekologije novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta proveli tri nedeqe sa tamo{wim studentima, saradwa se nastavila posetom studenata i profesora sa tajlandskog univerziteta „Prince of Songkla“. Departman za biologiju i ekologiju, na ~elu s profesorkom dr Ru`icom Igi}, ugostio je Tajlan|ane u Vrdniku, gde su tragali za novim vrstama iz ~udesnog sveta zoologije i botanike.

- Kada smo mi bili kod wih pre dva meseca, bilo nam je interesantno svako drvo, svaki spomenik i videli smo egzoti~nu floru i

vegetaciju, ali i mi wima `elimo da poka`emo da imamo i planine i ravnice i pe{~are – rekla je profesorka Igi} i dodala da je ovo iskustvo harmonizacija znawa i zabave.

U okviru programa, doma}ini su priredili i posetu Zasavici, obilazak manastira na Fru{koj Gori, izlet do Deliblatske pe{~are, posetu nacionalnom parku Tara i Zavodu za za{titu prirode Srbije. S obzirom da su Tajlan|ani prvi put u Srbiji, bi}e organizovano i „Srpsko ve~e“, kako bi tradiciju i kulturu srpskog naroda {to vi{e pribli`ili gostima iz jugoisto~ne Azije.

I. D.

DANAS POVERIOCI ODLU^UJU O SUDBINI ATP „VOJVODINA” U STE^AJU

Preseqewe stanice slamka spasa U Privrednom sudu u Novom Sadu za danas u 11 ~asova zakazano je ro~i{te na kojem poverioci ATP "Vojvodina" u ste~aju treba da se izjasne o izmewenom planu reorganizacije preduze}a. Podse}amo da plan podrazumeva preseqewe autobuske stanice za me|umesni prevoz sa sada{we lokacije kod @elezni~ke stanice na spornu autobusku, izgra|enu pre ~etiri godine na placu "Vojvodine".

Izmeweni plan, izme|u ostalog, sastoji se od ponude Gradu i Pokrajini u pogledu prihoda i ustupawa zemqi{ta po povoqnim uslovima. U slu~aju da poverioci odbace plan, bi}e progla{en bankrot i onda ne}e namiriti potra`ivawa u celosti. U me|uvremenu, novi poverilac je postao republi~ki fond "Solidarnost" (potra`uje oko 40 miliona dinara), koji je isplatio devet minimalaca za oko 270 radnika koji su se zatekli u preduze}u pred uvo|ewe ste~aja.

O izmewenom planu reorganizacije trebalo je da se glasa jo{ u aprilu ali je sud uva`io zahteve bakara, najve}ih poverilaca Komercijalne (potra`uje oko 280 miliona dinara) i Meridijan banke (oko 800 miliona dinara).

Oni su tra`ili odlagawe radi uspostavqawa kontakta s vlastima, da, ukoliko prihvate izmeweni plan, ~elnici Grada i Pokrajine stanu iza wihove odluke i ne budu smetwa preseqewu me|umesnog prevoza.

Stanicu je sagradio nekada{wi vlasnik ATP "Vojvodina" Ilija Devi}, na osnovu dozvola dobijenih od dr`avne administracije, posle ~ega je dobio i bankarski kredit. Po{to stanica nije po~ela da radi, "Vojvodina" je zapala u finansijske te{ko}e, te je Agencija raskinula privatizaciju i posle toga je uveden ste~aj. U me|uvremenu je Devi} tu`io Grad i dr`avu me|unarodnim sudovima.

Z. D.

OD SLEDE]EG MESECA NA TERENIMA SPENSA

Jeftiniji sati tenisa Nove, ni`e, cene kori{}ewa teniskih terena kod Spensa po~e}e da se primewuju od 1. juna, a oni }e biti otvoreni svakog radnog dana od 7 do 22 sata. Sat vremena igrawa od 7 ~asova do mraka ko{ta}e 400, a pod reflektorima 600 dinara. Igrawe na {kolskim terenima, tokom celog dana, staja}e 350 dinara po satu. Ukoliko se kupe sezonske karte, koje va`e od 1. juna do 30. oktobra, sat igrawa nedeqno, u navedenom periodu, do

mraka staje 6.600, a sat nedeqno pod reflektorima 10.650 dinara.

Dva sata sedmi~no do mraka staje 12.320, a pod reflektorima 19.800 dinara. Za tri ~asa sedmi~nog igrawa do mraka treba se izdvojiti 17.160, a za isto toliko pod reflektorima 27.720 dinara. Svi koji `ele da zakupe terene na du`i period ili da kupe sezonske karte, mogu se javiti na brojeve telefona 4882-295, 4882-300 ili 6613-771.

B. M.

SPS o Lazi Kosti}u Gradski odbor Socijalisti~ke partije Srbije danas u Amfiteatru Spensa organizuje tribinu “Laza Kosti} – Li~nost i delo”, na kojoj }e o velikom pesniku govoriti prof. dr Slavko Gordi}. Na tribini koja po~iwe u 12 sati u~estvova}e i dramski umetnici Miodrag Petrovi} i Predrag Mom~ilovi}.

I. S.

NA SALA[U „BEQANSKI RAJ”

„Panonske vode” na platnu Save Stojkova Velika likovna izlo`ba "Panonske vode" bi}e sve~ano otvorena u subotu u 13 ~asova na sala{u "Beqanski raj" (na petom kilometru puta Srbobran-Be~ej, s desne strane), povodom 85 godina `ivota i 65 godina slikarskog rada poznatog vojvo|anskog slikara Save Stojkova iz Sombora, kao i povodom 25 godina postojawa i rada preduze}a "Panakva".

Na izlo`bi koju }e otvoriti predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i bi}e prikazano 35 radova Save Stojkova na temu ravni~arskih pejza`a s vodom, a uvodnu re~ o motivu voda u slikarstvu da}e likovni kriti~ar iz Novog Sada Sava Stepanov.

Izlo`ba }e biti otvorena do 7. juna do 20 ~asova, a ulaz je besplatan.

B. P. P.

Zakupci lokala koje im izdaje “Poslovni prostor” ovom preduze}u du`ni su blizu 667 miliona dinara, od ~ega glavnica iznosi 291.574.742 dinara, dok je kamata 374.906.826 dinara. Procenat naplate opada i u ovom momentu iznosi 82 odsto. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan

Pregovori s „Manualom” Govore}i o Kineskoj ~etvrti, Cvijan je istakao da }e zakupci koji su dobili otkaz morati da se isele, jer im tako Zakon nala`e. Tako|e je rekao da grad i daqe pregovara sa “Manualom”, a ukoliko postignu kona~ni dogovor i da bi se ovaj plan realizovao mora da dobije i odobrewe od Skup{tinu grada. rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare da je zbog ove situacije preduze}e dovedeno u poziciju da toleri{e i ~ini ustupke u na~inu pla}awa.

- Upravni odbor preduze}a doneo je odluku da se zakupcima koji uplate glavnicu duga, otpi{e kamata. Tim povodom 7. maja smo im poslali cirkularno pismo o ovoj odluci i na~inima na koji mogu da isplate dug. Ponudili smo da odjednom uplate 30 odsto od duga, a da ostalih 70 posto pla}aju u intervalima koji im odgovaraju – predo~io je Cvijan.

Kako ka`e, po{to je preduze}e dovedeno u poziciju da toleri{e zna~ajna ka{wewa, najve}i problem im predstavqaju du`nici kojima je osniva~ grad. Tako JKP duguju 62.999.343 dinara. Me|utim ni ostali, poput politi~kih partija, raznih udru`ewa gra|ana, sportskih klubova nisu ni{ta boqi.

Politi~ke partije koje nisu oslobo|ene od pla}awa zakupnine duguju 4.403.567 dinara, sportski klubovi 7.670,794 dinara, dok nam razna udru`ewa duguju 8.872,805 dinara – naveo je Cvijan i dodao da je zbog ovoga pokrenut sudski postupak protiv 71 zakupca, koji su ujedno dobili i ugovor o raskidu zakupa.

Cvijan je istakao da su napravili ustupke i za zakupce koji redovno pla}aju zakupninu (do

Govore}i o investicijama koje su realizovane u proteklih pet meseci, Cvijan isti~e da je predat Kulturni centar, zavr{ena je rekonstrukcija i dogradwa Oficirskog paviqona na Petrovaradinskoj tvr|avi.

Zatim zavr{ena je prva faza radova na {koli “Milan Pe-

Sti`u pokretne stepenice - Za koji dan po~iwemo ugradwu novih pokretnih stepenica u podzemnom prolazu, ~ija je vrednost radova oko 12. miliona dinara. Raspisali smo konkurs za izradu urbanisti~kog projekta na Podbari, gde }e biti novi Arhiv grada – naveo je Cvijan.

15. u mesecu), a oni dobijaju 20 odsto popusta na iznos koji treba da uplate. Ova odluka je i daqe na snazi.

trovi}” na Novom nasequ, a uskoro po~iwe i druga, koja bi trebalo da se zavr{i do 1. septembra. Na tvr|avi se razvodi

elektromre`a, a nakon toga se o~ekuje ugradwa kamera odnosno video nadzora i renovirawe toaleta. Posao na \avi bi trebalo da se zavr{i do kraja juna.

Tra`i se i najboqe urbanisti~ko re{ewe za izgradwu poslovnih objekata za proizvodno, uslu`no, zanatske radove. Plac se nalazi na Sentandrejskom putu i prostire se na 50 hiqada merata kvadratnih.

- Uskoro }e biti re{en i poslovni prostor u ulici Marka Miqanova i Filipa Vi{wi}a, gde }e se praviti ulica, kao i 20 hiqada metara kvadratnih stambenog objekta koji }e graditi preduze}e “Budu}nost”. Iz tih prostora tako|e }e morati da se isele na{i zakupci – istakao je Cvijan.

Q. Nato{evi}

„INFORMATIKA” [TAMPALA NOVE OBRASCE ZA OBJEDIWENU NAPLATU

Ra~uni zbunili Novosa|ane Iz “Informatike” su od ovog meseca krenuli novi ra~uni objediwene naplate i zbunili mnoge jer nisu znali koji iznos s ra~una da uplate u kockicu.

Najve}e nezadovoqstvo je ipak izazvao nedostanak stavki, kvadratura stana, kubika`a potro{ene vode i broj ~lanova doma}instva...

Gordana Gale{ev, PR menaxer u tom peduze}u rekla je ju~e za „Dnevnik“ da }e ve} na narednom ra~unu ove stavke biti vra}ene.

Sem toga Novosa|ani su bili zbuweni i oko stavke uplate.

Naime ponu|ene su dve cifre, a gra|ani su mogli da upi{u sami da li `ele da uplate ra~un sa osigurawem ili bez wega. Me|utim mnogi su ovde upisivali sve i sva{ta.

- Iz najboqe namere `eleli smo da pojednostavimo ra~une.

Me|utim, nismo se nadali da }e gra|ani biti toliko zbuweni.

Najvi{e ih je bunilo koju cifru da upi{u u kvadrati} za

^ITAOCI PI[U SMS

pla}awe, pa je bilo i slu~ajeva da na ra~un objediwene naplate upi{u i iznos sa ra~una za struju – ka`e Gale{ev i dodaje da }e slede}eg meseca napraviti neke izmene.

Naime, na ra~unu }e ponuditi dva upisana iznosa, a gra|ani }e na {alteru samo re}i da li `ele da uplate mawi ili ve}i iznos.

Iz ovog preduze}a poru~uju da su voqni da saslu{aju sve primedbe i sugestije, kako bi poboq{ali nove ra~une. Sem toga, od 1. aprila ovo preduze}e smawilo je proviziju za pet na ~etiri odsto za svoje usluge, a ovo se odnosi iskqu~ivo na preduze}a. Gale{ev ka`e da je ova odluka doneta u dogovoru s drugim preduze}ima i da to nema veze s ra~unima gra|ana.

- To zna~i da od napla}enih usluga preduze}e sada ima mawe novca. Zato }emo se i daqe truditi da naplativost odr`avamo na ovako visokom nivou, koja iznosti 90 odsto ali i ne{to vi{e – rekla je Gale{ev.

Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Na Podbari svaki dan klikerawe Ne ostavqaju planinari sme}e na lepoj Fru{koj! To rade ro{tiqxije i „qubiteqi“ prirode!

063/584... *** Najqubaznije, sa sve osmehom na licu, molim nadle`ne da stanovnicima Podbare nabave traktore ili neke pove}e klikere. Nikle su nam divne rupe po ulicama i iz meseca u mesec samo rastu kao korov. Pa dajte da po wima vozimo traktore ili igramo klikere, kad ve} ima potencijala! A mo`da da prebacite onaj behaton sa keja u rupe?

Bilo bi dovoqno desetak komada po rupi, pa da probamo i kola da teramo {orom.

063/523... *** Od oktobra meseca sam stavqen pod HITNO na listu ~ekawa za operaciju karcinoma `eluca i pankreasa na hirurgiji, ali nisam pozvan ni do dan danas. Da nije re~eno da je HIT-

NO mo`da bih i bio operisan a ovako...

063/525... *** Bravo!

Bravo, gospon 063/512...! Ja vas podr`avam u va{em predlogu. Vi pri~ate o delimi~nom pozivu! Ali, ja bih voleo da Narod ve} jednom ustane protiv tiranina u ovoj Stradiji i da ga – uni{ti zauvek! To nam je jedini spas, pravi put, i drugog na~ina nema za povratak u normalan zivot. Smrt fa{i-

zmu - sloboda narodu! S po{tovawem 063/523... *** Dunav evropska reka. Ne, to je reka STIROPORA, a izvor ne}ete na}i, on je NN. 063/1083... *** KEJ, BELA LA\A, BLATO, DOBRODO[LI. 063/1083... *** Da se pridru`im "kolegi" iz Rumenke, na`alost niste je-

dini. Mi u Novom Sadu, u ulici Milana Savi}a, tako|e smo bez osvetqewa. Bi}e boqe, samo ne znam kada i kome, a ne}e da nam ka`u - ho}e da nas iznenade. Nego moramo se organizovati u odbrani od lopova i pasa lutalica. Mo`da neko od "onih" {to odlu~uju ~ita ovu na{u pisaniju - ~isto sumwam u to. P.S. - Mo`da nas stvarno iznenade, hi-hi-hi.

063/536... *** Nevernim "Tomama": nije regionalizacija, ve} uporna centralizacija velika gre{ka Srbije. Zato, ako ho}emo u br`i razvoj i boqi `ivot wenih gra|ana, moramo br`e u decentralizaciju i regionalizaciju. Moramo br`e vratiti imovinu gradovima, op{tinama i pokrajini Vojvodini. Kona~no, nerazumno je ovoliko ka{wewe sa otvarawem kancelarije Vojvodine u Briselu.

063/524...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda26.maj2010.

9

USKORO ELEKTRONIKA SMAWUJE GU@VE U CENTRU

NOVE MERE STI@U U [KOLE, ZABRANA UNO[EWA HRANE I PI]A NA POMOLU

Roditeqi strahuju od skupe u`ine U `eqi da se bezbednost u {kolama podigne na najvi{i nivo i da se ujedna~e i unaprede pravilnici i kodeksi, Grad je sa Upravom za obrazovawe pokrenuo akciju koja }e imati za ciq dono{ewe novih pravila. Interesantno je to da }e nove mere podse}ati, uglavnom, na one stare koje su odavno iza{le iz upotrebe, jer smo ih proglasili zastarelima, a pamte ih roditeqi dana{wih |aka. Iako o upotrebi mobilnih telefona nisu ni sawali, jako dobro se se}aju zabrane izlazaka iz {kolskog dvori{ta za vreme nastave, keceqa kao uniformi, koje su svu decu izjedna~avala u pogledu mode.. Me|utim, najavqena zabrana uno{ewa hrane i pi}a u {kolu nekim roditeqima, u vreme kada je sve te`e svakodnevno obezbediti deci novac za u`inu, mogla bi da bude pomalo sporna.

- Jeste da je vreme takvo da ~esto nemamo vremena da deci napravimo doru~ak, jer dok oni krenu u {kolu mi smo ve} na poslu, te iako imaju u`inu, to nije dovoqno. Pogoto-

deca mo}i da kupuju u`inu po ni`im cenama, kao nekada – rekao je za "Dnevnik" predsednik Saveta roditeqa O[ "Jovan Du~i}" Goran Mitri~evi}.

Uvo|ewe kodeksa obla~ewa i zabranu dono{ewa mobil-

rekao je Aleksandar, roditeq dvoje dece koja idu u ~etvrti i {esti razred.

Iako neki od roditeqa, nemaju ni{ta protiv da se u {kole vrate i uniforme to se verovatno ne}e desiti, jer je gradona~elnik Igor Pavli~i} predlo`io da se, ukoliko su keceqe prevazi|ene, osmisli drugi na~in, poput

nih telefona u osnovne {kole roditeqi sagovornici podr`avaju.

- Mislim da je krajwe vreme da se uvedu kodeksi pona{awa, jer mora da se zna kako se deca Foto: F. Baki} obla~e u {koli, a vo {to nemaju sve {kole kankako van we. Kada je re~ o motine u kojima bi deca mogla bilnim telefonima, potpuno da kupuju obrok. Ipak, nemam sam za ovu ideju. Ina~e ne doni{ta protiv ove zabrane, zvoqavam svojoj deci da ih noukoliko se u svim {kolama se u {kolu, jer ne vidim razobezbede kantine u kojima }e log zbog kojeg bi to ~inili –

no{ewa posebnih majica sa amblemima, ili jednostavno no{ewa bexeva koji }e da pokazivati ko u {kolu ide.

Tako|e, jedno od va`nijih stavki u kreirawu {to bezbednijeg miqea za {kolsku decu je i pravno regulisawe obavqawa poslova fizi~kotehni~kog obezbe|ewa u {kolama, s obzirom na to da nema dovoqno {kolskih policajaca. Ovaj pravilnik }e, tako|e, po najavama nadle`nih, biti donet u najkra}em roku.

A. Vidanovi}

Kafi}i pod lupom inspekcije ni~koj akciji prikqu~ila se kriminalisti~ka policija, `andarmerija, i gradski komunalni i saobra}ajni inspektori.

- U ovoj koordiniranoj akciji prvo u lokale ulazi `andarmerija,

Prema re~ima sagovornika ugostiteqi ve} o~ekuju poja~anu kontrolu i zato se trude da inspektore do~ekaju spremni, te u ve}ini lokala nije prona|eno ve}ih propusta.

Kontroli{e se radno vreme, proverava da li se po{tuje odluka o zabrani to~ewa alkohola posle 23 sata. Asistira policija pa policijski inspektori, a posle policijske racije nastupaju predstavnici pokrajinskih i republi~kih inspekcija. Komunalna i saobra}ajna obave{tavaju pauk, o nepropisno parkiranim vozilila – obja{wava za "Dnevnik" {ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev.

DANAS UPIS NA SPENSU

Obuka nepliva~a i akvarobik Danas po~iwe upis na sportsko-rekreativne {kole na zatvorenom bazenu na Spensu.

Program obuhvata obuku nepliva~a ~ija mese~na ~lanarina iznosi 2.000 dinara, akvarobik koji staje 1.800 i 2.200 dinara u zavisnosti od broja ~asova i

Ve} du`e vreme pronalazak slobodnog parking mesta u gara`i u centru grada spada u istinsku ve{tinu, pa }e "Parking servis" da bi voza~ima olak{ao ovaj posao i smawio gu`ve u u`em centru uskoro uspostaviti novi sistem informisawa o slobodnim mestima za ostavqawe vozila. Naime, kra-

{ta, kao i na parkingu na Trgu republike kod Ribqe pijace.

Tako|e, ovu informaciju sugra|ani }e mo}i da saznaju i slawem SMS poruke centru "Parking servisa". Displeji koji treba voza~ima da olak{aju parkirawe nalazi}e se na semaforu na Bulevaru Mihajla Pupina, kod Varadin-

U svim {kolama treba obezbediti kantine s u`inom po ni`im cenama, predla`u roditeqi

VLASNICIMA LOKALA NAPISANO VI[E OD 400 PREKR[AJNIH PRIJAVA

Gradska komunalna inspekcija je od po~etka godine do o sada napisala preko 400 prekr{ajnih prijava vlasnicima lokala. Na ve~e prekontroli{u i do 30 lokala a inspektori ve} imaju popisane kafi}e i hamburgerije koje ne po{tuju radno vreme, te shodno tome ~e{}e ih i kontroli{u. Sem {to kontroli{u radno vreme kafi}a, obavezno gledaju i da li se po{tuje odluka o zabrani to~ewa alkohola posle 23 sata a sve to rade uz asistenciju policije, kako u gradu tako i u prigradskim naseqima. Sem ove akcije paralelno se odvija poja~ana kontroli rada novosadskih lokala, u kojem koordinirano u~estvuju sve gradske, pokrajinske i republi~ke inspekcije. Svakodnevno se prekontroli{e veliki broj lokala i klubova. Ovoj zajed-

Displeji vode do praznog parkinga

{kolu za najmla|e "Tata-mama plivajte sa nama" po ceni od 1.800 dinara dok za svako naredno dete obuka ko{ta 1.200 dinara. Upis je na blagajni klizali{ta svakog radnog dana od 15 do 20 ~asova, a programi po~iwu 1. juna.

B. P. P.

O[ „IVAN GUNDULI]”

Proslava 200. ro|endana Sve~ana priredba “Postojimo 200 godina”, koju organizuje Osnovna {kola “Ivan Gunduli}” povodom jubilarne godi{wice postojawa, bi}e odr`ana ve~eras u 18 ~asova, u glavnoj sali Studija “M”. U programu u~estvuju u~enici {kole, a pozvani su svi nekada{wi i sada{wi u~enici, zaposleni u {koli, roditeqi, sponzori i prijateqi. Ulaz je slobodan.

A. V.

Jubilej gimnazije „Isidora Sekuli}” Hor gimnazije "Isidora Sekuli}" proslavi}e u ~etvrtak 20 godina postojawa. Po~etak koncerta je u 19 ~asova u holu Izvr{nog ve}a, a gosti su Maja Reqin, sopran, Sa{a Petrovi}, tenor i prvak SNP-a, tambura{ki orkestar i orkestar harmonika.

B. P. P.

- Ugostiteqi su reagovali preventivno i preduzeli mere kako bi nas predupredili u poku{aju da budu uhva}eni u propustu. Primera radi za viked nije bilo ve}ih problema u lokalima, ali je zato pauk odneo pet-{est automobila sa zelene povr{ine - ka`e Jakovqev.

Ove kontrole su bile neophodne, jer je ranijih godina bilo uobi~ajeno da pre otvarawa lokala sve inspekcije izlaze na teren i daju saglasnost.

- Na`alost, to sada nije praksa, jer kada se lokal upi{e u APR, vlasnici automatski mogu sa po~nu da rade. Ranijih godina to nije bio slu~aj i zato su ove kontrole neophodne – poja{wava sagovornik.

U koordiniranoj akciji u~estvuju sanitarna, komunalna, ekolo{ka, turisti~ka, poreska, gra|evinska, protivpo`arna inspekcija, kao i inspekcija rada.

Svaka inspekcija kontroli{e rad u svojoj nadle`nosti, a inspektori idu u grupama. Na teren uglavnom idu po dva, tri inspektora zajedno, sve u zavisnosti od potreba.

Q. Nato{evi}

Slobodna mesta na Trgu republike kod Ribqe pijace bi}e elektronski „ogla{ena”

jem slede}eg meseca voza~i koji dolaze u srce grada ima}e preko displeja, koji }e biti postavqeni u centru, informaciju o tome da li ima slobodnih parkinga u gara`i kod Srpskog narodnog pozori-

skog mosta, na uglu Jevrejske i Uspenske ulice, na uglu Uspenske i [afarikove i na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice @arka Zrewanina.

B. M.

S TANURYI]EVE PALATE

Skinuta „Karneksova” reklama Po nalogu komunalne inspekcije ju~e je skinuta “Karneksova” reklama koja se nalazila na Tanurxi}evoj palati. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list da je ova kompanija sama skinula reklamu, kako ne bi morala da pla-

}a dodatne tro{kove. Istakao je da niko ne}e biti po{te|en i da }e svi koji nisu dobili odobrewe za isticawe reklame morati da je skinu, samo ili uz asistenciju inspekcije i radnika preduze}a “Stan”.

Q. Na.

MUZI^KI FESTIVAL OBJAVIO NESVAKIDA[WI KONKURS

Budi doma}in zvezdama „Egzita” "Egzit" festival i kompanija “Konvers” raspisali su konkurs “Budi doma}in svojoj omiqenoj zvezdi na ’Egzit’ festivalu 2010”. Orgnizatori pozivaju sve one koji `ele da upoznaju svoje omiqene muzi~ke zvezde, da se prijave za izazovnu ulogu doma}ina bendovima i izvo|a~ima na "Egzit" festivalu 2010. Odabrani }e imati priliku da zavire u jedan dan nekog od napoznatijih muzi~ara na planeti, budu iza scene jednog od najboqih muzi~kih festivala u Evropi, i

u dru{tvu slavnih izvo|a~a do`ive festival na poseban na~in.

Akcija ve} po~ela na zvani~noj grupi "Egzit" festivala na sajtu facebook.com, a svi detaqi oko konkursa se nalaze u obja{wewu grupe.

U~esnici }e imati priliku da se takmi~e da budu doma}ini izvo|a~ima kao {to su “Faith No More”, “Placebo”, “Mika”, “Missy Elliott”, “David Guetta”, “Royksopp”, “LCD Soundsystem”, “DJ Shadow” i “Pendulum”.

N. V.

U KU]I STANE YEFERDANOVI] U KARLOVCIMA STRAHUJU OD SVAKE JA^E KI[E

Kanal plavi dvori{te i prizemqe Stanovnici porodi~ne ku}e iznad Stra`ilova~kog potoka u Sremskim Karlovcima pretrnu svaki put kad padne ja~a ki{a. Naime, tik do ku}e prolazi kanal za odvo|ewe atmosferske vode koji se spu{ta iz naseqa Belilo iznad ku}e i uliva u potok. Obilne padavine ga prepune pa se voda izliva po dvori{tu i prizemqu, ostavqaju}i za sobom naplavine muqa, {uta i sadr`aja "uzvodnih" septi~kih jama. Proteklog vikenda, troeta`nu ku}u u kojoj `ivi pet porodica sa 17 ~lanova ponovo je zapqusnuo neprijatni sadr`aj. Prema re~ima Stane Xeferdanovi}, ~ija porodica je vlasnik ku}e, problemi sa poplavama po~eli su 1993. godine, kada su tokom intenzivne gradwe na Belilu i E{ikovcu zatrpani svi odvodni kanali, tako da je voda sa padine nije imala drugi put, sem da oti~e kroz weno dvori{te.

- Tada smo se obratili Op{tini Sremski Karlovci s predlogom da obezbede materijal, a da mi ozidamo kanal, polo`imo cevi i pokrijemo ga. Predlog je bio prihva}en, ali je Op{tina ponudila neznatan deo materijala, tako da ga nismo ni preuzeli – ka`e ona. Odonda su se Xeferdarevi}i nekoliko puta obra}ali Op{tini, ali nisu dobili odgovor. U me|uvremenu, samoinicijativno su izbeto-

nirali korito i zidove kanala kako voda ne bi podlokavala temeqe ku}e. Posledwi zahtev su predali 13. maja. Sada ostaje da se ~eka dok zahtev ne pro|e kroz sito i re{eto administrativne procedure Na~elnik op{tinske Uprave za stambeno – komunalne poslove Milivoj Duvwak ka`e da wegova slu`ba mo`e jedino da ponudi tehni~ko re{ewe za problem odvo|ewa vode i da proceni tro{kove postupka, ali da o ulagawu novca iz buxeta odlu~uje Op{tinsko ve}e.

- Potreba da se taj kanal sredi zaista postoji. Me|utim, sada je procedura takva da se sve mora detaqno ispitati, da li je ku}a kraj koje prolazi legalizovana, ko je vlasnik parcele. Svaki buxetski dinar je "pod lupom" i Op{tina mora imati jasnu situaciju pre nego ga negde ulo`i – ka`e Duvwak i dodaje da je detaqnost procedure glavni razlog za{to to jo{ nije ura|eno. Prema wegovom mi{qewu, ukoliko vlasnik parcele kroz koju prolazi kanal preda potpunu dokumentaciju, ne bi trebalo da bude problema. Stana Xeferdanovi} ka`e da je zahtev ta legalizaciju ku}e trenutno u postupku, po{to su na objektu, ~ija gradwa je uz sve propisane dozvole zapo~eta jo{ krajem {ezdesetih, u me|uvremenu ra|ene izvesne izmene.

I. Sabado{

sreda26.maj2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Princeza i `abac“ (17.30), "Iz Pariza s qubavqu" (19),"Robin Hud" (21) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Imaginarijum doktora Parnasusa“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Sterijino pozorje, Scena "Jovan \or|evi}", sve~ano otvarawe festivala, "Kosa" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Radmila Luka~ev iz Novog Sada (de~aci), DEVOJ^ICE: Jovana Ke~a, Nata{a Milovi}, Adrigona Pu}oli, Danijela Simi} i Maja Marjanovi} iz Novog Sada i Branka Kne`evi} iz Temerina, DE^AKE: Bojana Makivi} i Svetlana Aleksov iz Novog Sada, Zlata Rakita-Vi}enti} iz Obrovca, Ivana Igwati} iz Budisave, Zorica Lon~ar iz Stepanovi}eva i Milanka Luki} iz Bano{tora.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Qubinka Vase Krsti} (1932) u 14 ~asova, Milka Grigorija Stoji} (1950) u 14.45, Milan Qube Zrni} (1932) u 15.30 i Bogdan Ostoje Mihajlovi} (1941) u 16.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Zora Stevana Diwa{ki (1919) u 15 ~asova. U Futogu na Gorwem starom grobqu bi}e sahrawena Gordana Milovana Radovanov (1960) u 11 ~asova, a na Dowem starom grobqu bi}e sahrawen Miroslav Steva Marjanovi} (1987) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Qubica Gavre Mihaq (1937) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Radi{a Radosava Arsenijevi} (1938) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

Be~ejske kuvarancije BE^EJ: Kulinari }e u subotu zabele`iti ovogodi{wi het-trik u Be~eju. Posle premijernog takmi~ewa u kuvawu sviwskog gula{a u okviru Prole}nog va{ara na platou ispred OSC Mladost, te Tre}eg pa~ijeg kupa, kada je PIK Be~ej u predivnom ambijentu „Ribwaka” okupio specijaliste u pripremawu paprika{a od divqe patke, u subotu, 29. maja, na centralnom gradskom trgu lokalna samouprava organizuje takmi~ewe u kuvawu srne}eg paprika{a.

- Vi{e je povoda za subotwe kulinarsko ve~e. Prvi je najava brojnih turisti~kih manifestacija, kojih }e tokom predstoje}eg leta biti napretek u na{oj op{tini, zatim da na neki na~in obele`imo kraj lovne sezone i pru`imo {ansu da svoje ume}e poka`u i kulinari koji pripremaju nadaleko poznati lova~ki specijalitet srne}i paprika{, a po{to }e paralelno s kr~kawem srnetine u kotli}ima biti organizovan i prigodan kulturno-zabavni program i da se qudi dru`e. Do sada je prijavqeno 23 takmi~ara, a prijave se i daqe primaju putem telefona 063/520232, rekao nam je novoimenovani pomo}nik predsednika op{tine za turizam Andrej Korenoj.

Kotizacija za u~e{}e na subotwem kulinarskom takmi~ewu iznosi 1.500 dinara i organizator obezbe|uje tri kilograma srnetine, a takmi~ewe po~iwe u 18 sati. V. Jankov

Koncert prijateqstva KAWI@A: U~enici Osnovne muzi~ke {kole Kawi`a i wihovi vr{waic iz bratske Muzi~ke {kole iz ma|arskog grada Na|kawi`e priredi}e danas "Koncert prijateqstva". Muzi~ka sve~anost se odr`ava u Domu umetnosti u Kawi`i sa po~etkom u 19 ~asova, a ulaz je besplatan.

M. Mr.

Majski dani kulture BO^AR: Svojevremeno je Zavi~ajni klub najmaweg naseqa novobe~ejske op{tine Bo~ara posledwe majske subote organizovao „Zavi~ajne susrete”, koji su se vremenom pro{irili i prerasli u „Dane Bo~ara”. Ove godine je tradicionalna manifestacija, kada se okupqaju brojni Bo~arci raseqeni u zemqi i inostranstvu, podeqena u dva dela. U starom terminu odr`avaju se „Majski dani kulture – Bo~ar 2010.”, a u vreme seoske slave, Sabora svetog arhangela Gavrila, 26. jula bi}e „Dani Bo~ara”. Aktuelni „Majski dani kulture” po~iwu ve~eras u 21 sat filmskom projekcijom „Vukodlaka” u sali Doma kulture, gde }e sutra u istom terminu gostovati Narodno pozori{te iz Kikinde s predstavom „Svetislav i Mileva”, a u petak }e se odr`ati „folklorno ve~e”, gde }e se doma}em Kulturno-umetni~kom dru{tvu „Bratstvo” pridru`iti KUD „Marija Bursa}” iz Banatskog Velikog Sela i KUD „Rogaq” iz @abqa. Centralni doga|aj ~etvorodnevnih de{avawa bi}e gostovawe beogradskog Pozori{ta na Terazijama s kabareom Radeta Markovi}a „Dobra stara vremena, a posle toga }e biti organizovan rok koncert na platou ispred Doma kulture.

V. Jankov

sreda26.maj2010.

SAJAM @ENSKOG STVARALA[TVA U SREMU

Vredne ruke ~uda prave SREMSKA MITROVICA: U organizaciji Poslovnog centra „Pinki", Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, danas se u Sremskoj Mitrovici odr`ava Sajam `enskog preduzetni{tva u Sremu. @enska udru`ewa i organizacije predstavi}e svoje stvarala{tvo, koje }e biti deo prodajne izlo`be, a bi}e odr`an i okrugli sto na temu „Izazovi `enskog predu-

zetni{tva". Povodom otvarawa Sajma `enskog stvarala{tva u Sremu, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i pomo}nica resornog sekretara Nada Burmazovi} ju~e su u Vladi Vojvodine odr`ali konferenciju za novinare, na kojoj su predstavili aktivnosti `ena na ovom Sajmu.

- Na{ sekretarijat poseban zna~aj pridaje `enskom stvarala{tvu, posebno aktivizmu `ena iz Srema, jer smatramo da je to od ve-

like va`nosti da `ene poka`u {ta mogu, `ele i znaju da urade.

Ujedno, sajam je prilika za promociju turisti~ke mape Vojvodine, posebno Srema, koji se kotira kao vojvo|anski turisti~ki biser.

Vojvodina bez razvoja sela ne mo`e da napreduje, naro~ito bez promocije sela, tako da je do sada registrovano preko 270 udru`ewa.

Ove, kao i pro{le godine Sajam se odr`ava u Sremskoj Mitrovici, zahvaquju}i podr{ci kako na{eg sekretarijata, tako i Zavoda za

ravnopravnost polova AP Vojvodine i grada Sremske Mitrovice.

Nada Burmazovi} je precizirala da }e na Sajmu u~estvovati preko 60 udru`ewa `ena, koje }e pokazati na {tandovima svoja ume}a, a svoje radove prikaza}e i `ene koje se bave slikarstvom i cve}arstvom. Posebnu vrednost na ~etiri {tanda predstavi}e razli~ita dru{tva i udru`ewa osoba sa invaliditetom, a bi}e prikazani i radovi dece sa posebnim potrebama.

HRVATSKA DELEGACIJA U POSETI APATINU

Ja~awe ekonomske saradwe prioritet APATIN: U slu`benoj poseti op{tini Apatin ju~e je boravio ambasador Hrvatske u Beogradu @eqko Kupre{ak sa delegacijom privrednika ve}ih hrvatskih firmi, koje imaju predstavni{tvo u Srbiji, na ~elu sa Goranom Masnecem, direktor Hrvatske gospodarske komore. Predstavnici apatinske op{tine na ~elu sa predsednikom dr @ivoradom Smiqani}em i privrednici Apatina sa gostima su razgovarali o mogu}nostima saradwe izme|u dve susedne zemqe, prvnestveno na privrednom planu. Po re~ima Masneca, Srbija zauzima drugo mesto me|u zemqama u kojima Hrvatska investira. Tako na primer, Luka Rijeka ula`e 50 miliona evra u luku u Sremskoj Mitrovici, koja treba da bude gotova do kraja ove godine.

- Ovakvi susreti su prilika da se boqe upoznamo, Hrvatska `eli u Evropksu uniju, a tome stremni i Srbija, tako da na tom planu postoji mogu}nost me|usobne saradwe. Uprkos problemima izme|u dve zemqe, 2008. godine ostvarena je razmena u visini od milijardu evra, a pre 20 godina bila je svega 200 miliona. Mi verujemo da razmena mo`e da se pove}a na tri milijarde evra - istakao je ambasador @eqko Kupre{ak.

On je dodao da }e ovakve posete doprineti intenzivirawu eko-

Gosti u {etwi glavnom apatinskom ulicom

Privrednici na okupu U delegaciji iz susedne zemqe bili su predstavnici INE, „Plive“ firme „Genesis“ iz Rijeke, Luke Rijeka, preduze}a “Lukovi}“ iz Pule, „Jadran“ Zagreba, Petrohemije iz Kutine..., a od doma}ih firmi, skupu su prisustvovali predstavnici „Rapida“, Weber Elba kao i nekoliko mawih firmi. nomskih odnosa, izvoza srpskih proizvoda u Hrvatsku i obrnuto, ali da }e ti odnosi uskoro do}i u fazu kada }e se razgovarati i o vi{im oblicima saradwe, odnosno o zajedni~kom nastupu na tre}im tr`i{tima, a za to postoje velike {anse, mogu}nosti ali i `eqe.

- Infrastrukturni projekti koji se planiraju u Srbiji }e pomo}i daqem razvoju privrednog `ivota, a apatinska luka }e sigurno tome doprineti. Zadovoqan sam {to apatinska op{tina i privrednici pokazuju interes za saradwu i iznena|en sam mo-

gu}nostima koje Apatin - rekao je Kupre{ak.

Odgovaraju}i na pitawe novinara da li }e postojawe hrvatske mawine na podru~ju apatinske op{tine biti kamen temeqac za br`e uspostavqawe saradwe Kupre{ak je odgovorio: - Poseta predsednika Ive Josipovi}a Ba~kom Mono{toru, ova dana{wa poseta Apatinu i sve ve}i broj privrednih delegacija koje dolaze, su dokaz da se svi zala`emo za {to boqe odnose izme|u dve zemqe, pogotovo ekonomske, a to }e svakako poboq{ati `ivot s obe strane granice, tako i za hrvatsku mawinu u Srbiji, a mawine su most saradwe izme|u dve zemqe.

Gosti su imali priliku da pro{etaju glavnom apatinskom ulicom, a potom su pogledali i novoizgra|enu marinu i pristan i izgradwu akva parka u bawi „Junakovi}“.

- Prijatno sam iznena|en ovako lepo ure|enim gradom i `ao mi je {to ranije nisam dolazio, ali sigurno }u ubudu}e biti ~e{}i gost. Glavna ulica, „{trafta“ kako je zovemo, je `ila kucavica svakog mesta, a ova je prelepa- rekao je ambasador Hrvatske u Beogradu @eqko Kupre{ak.

J. P.

PO^ELE 53. MAJSKE IGRE U BE^EJU

Kqu~ grada deci BE^EJ: Sve~anom predajom kqu~a grada deci od strane predsednika op{tine Petera Knezia, ju~e su po~ele tradicionalne 53.

Majske igre i Be~ej }e narednih nekoliko dana biti u znaku de~ijeg scenskog stvarala{tva. Ovaj simboli~ni ~in i kasniji jedno~asovni zabavni program „deca za decu” na centralnom gradskom trgu pratio je veliki broj dece, mladih i odraslih Be~ejaca, a prethodila mu je atraktivna kostimirana povorka dece ulicama u u`em centru.

Predstava na ma|arskom jeziku Eve Janikovski „Na{ svet” u re`iji Judit Ferenc i izvo|ewu De~ijeg dramskog studija Gradskog pozori{ta Be~ej otvorila je takmi~arski deo Igara, u okviru kojeg }e biti vi|eno ukupno sedam predstava iz zemqe i inostranstva.

Ve} smo najavili dana{wi nastup Pozori{ta „Bata Buli}” iz Petrovca na Mlavi u 11 sati pred-

stavom Tode Nikoleti}a „Sedam patuqaka i Sne`ana” u re`iji Vesne Stankovi}. Gradsko pozori{te iz Mrkowi} Grada s predstavom Rada Pavelki}a „Crvenkapa i zbuweni vuk” u re`iji Dubravke Nikoli} nastupa u 15 sati, a Dramski studio „Arlekino“ iz Br~kog s predstavom Ismeta Bekri}a „No} kad su neboderi {etali“ u re`iji Rubina Sarajli}a u 17 sati.

Sutra }e se videti i preostale tri predstave. U 11 sati }e na sceni biti gosti iz bratskog ma|arskog grada ^ongrada s predstavom „Prva no} iz 1001 no}i”, ~iji je kompletan autor Katalin Ferenci. Pozori{te „Stevan Sremac” iz Crvenke nastupi}e u 15 sati s predstavom Qudmile Razumovske „Mala Sirena”, ~iju su re`iju potpisali Cvijeta Jovanovi} i Zoran Radulovi}. Scenski nastup }e se zavr{iti predstavom Milivoja Mla|enovi}a „Ba{ ^elik“ u re`iji Igora Pavlovi}a i izvo-

Najboqima nagrade PE]INCI: U okviru proslave Dana op{tine Pe}inci, Svetog Nikole, pored niza manifestacija, po tradiciji predsednik op{tine Sini{a Vukov je organizovao prijem za u~enike koji su, uspesima na raznim takmi~ewima, afirmisali ovu op{tinu.

Kwige je dobilo 60 u~enika, koji su osvijili zna~ajna mesta na raznim nivoima takmi~ewa, a nov~ane nagrade u iznosu od 20.000 dinara su dodeqene u~eniku tre}eg jedan razreda Tehni~ke {kole Pavlu Marinkovi}u, za svetski rekord u paraglajdingu i u~enici ~etvrtog dva razreda Ekonomske {kole Sawi Mari~i} za drugo mesto na republi~kom takmi~ewu iz osnova A. N. ekonomije.

Pomo} za osam porodica iz Stajkovca [ID: Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} i narodni poslanik @eqko Brestova~ki odneli su skromnu nov~anu pomo} za sedam porodica iz sela Stajkovce, u op{tini Vlasotinci, ~ije je plastenike potopila voda. [teta od posledwih poplava u ovoj op{tini procewena je na 120 miliona dinara. Vodena stihija bukvalno je uni{tila oko 200 hektara obradive zemqe od kojih je 60 hektara pod plastenicima. Pomo} op{tine [id je simboli~na, ali je qudska i puno razumevawa za situaciju u kojoj se na{ao narod ovog kraja.

Niko vi{e ne mo`e nadoknaditi sto-posto uni{tene zasade ranog povr}a, pa je zato, pa i najmawa pomo} ovde dobrodo{la.

D. Savi~in

„Ludaci” u Kawi`i KAWI@A: Amatersko pozori{te „Stevan Sremac” iz Crvenke gostuje u petak u Kawi`i, u organizaciji Obrazovno kulturne ustanove „Knesa”. Glumci iz Crvenke }e na sceni Doma umetnosti od 20 ~asova izvesti predstavu „Ludaci”, u re`iji Milana Belegi{anina iz Novog Sada.

Uloge tuma~e Cvijeta Jovanovi}, Igor Ivanovski, Vinko Stupar, Zoran Radulovi}, Milorad Bjelan, Dejan Jovi}, Zoran Ru`i~i}, Biqana Bjelan, Dragoqub Jovi}, Blagoje Prodanovi}, Du{an Nikoli}, Slobodan Bjelan i Jovana Radulovi}. Ulaznica staje 150 dinara.

M. Mr.

Poruka panonskog mornara

Kostimirana povorka za{titni znak Majskih igara

|ewu doma}ina De~ijeg dramskog studia Gradskog pozori{ta Be~ej.

Stru~ni i De~iji `iri prati sva de{avawa na sceni Gradskog pozo-

ri{ta Be~ej, a wihove odluke }e biti saop{tene i nagrade dodeqene na zavr{nom ceremonijalu u 18 sati.

V. Jankov

SVE^ANOST U SKUP[TINI GRADA SOMBORA

Nagra|eni policajci

Najboqi somborski policajci

11

SOMBOR: U zgradi @upanije, odnosno Skup{tine grada Sombora, ju~e je odr`ana sve~anost povodom dana Ministarstva unutra{wih poslova. Na predlog na~elnika somborske Policijske uprave Sa{e Dmitra{inovi}a, gardonacelnik Sombora Nemawa Deli} uru~io je prigodne nagrade najboqim somborskim policajcima. Istakav{i sve boqu saradwu policije i gra|ana, ali i lokalne samouprave, gradonacelnik je ru~nim ~asovnicima nagradio policijskog narednika Milana Stanojevi}a, samostalnog ispektora Mirjanu Cvijanovi}, {efa odseka za ana-

lizu i evidencije i vi{eg policijskog inspektora Vladimira Golubovi}a, policijskog slu`benika Odeqewa kriminalisti~ke policije, Odsek za suzbijawe op{teg kriminaliteta.

Zahvalnice su dobili vi{i policajac Vladimir Bulovi}, zamenik komandira PO Stani{i}, vi{i policajac Milan Vitaz, policijski sluzbenik PO Stani{i}, policajac Bo{ko Smoqanovi}, policijski sluzbenik PO Kqajicevo i mlad|i policajac Predrag Paj~in, policijski sluzbenik PO Kqaji}evo.

M. Miqenovi}

BA^KA TOPOLA: Izlo`ba „Poruka panonskog mornara” velemajstora modelarstva Ivana [ok~i}a iz Pali}a, na kojoj }e on predstaviti kolekciju jedrewaka u staklenim bocama i drugih rukotvorina, prire|uje se u Domu kulture u Ba~koj Topoli. Otvarawe izlo`be je u petak, u 19 ~asova u organizaciji Dru{tva za negovawe istorijskih i kulturnih vrednosti „Beniksal” iz Ba~ke Topole.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

sreda26.maj2010.

NA PUTEVIMA U OKOLINI SUBOTICE

ZBOG ZLOSTAVQAWA DECE U SUBOTICI

Lane otkriveno i osu|eno deset pedofila U Subotici je pro{le godine otkriveno i procesuirano deset slu~ajeva seksualnog zlostavqawa dece, odnosno pedofilije. Diplomirani psiholog u Centru za socijalni rad Subotice Mirjana Tati} u emisiji „Bez kravate“ na Ju eko-televiziji izjavila je da je 2009. godine zabele`en najve}i broj

slu~ajeva pedofilije u Subotici.

– Za ve}inu osoba je dokazano da su seksualno zlostavqale decu i zbog toga su u zatvoru. Ranijih godina imali smo svega jedan do dva slu~aja pedofilije godi{we. U posledwe vreme gra|ani sve vi{e prepoznaju pedofiliju i prijavquju je – isti~e Mirjana Tati}. A. A.

U SUBOTI^KOM NASEQU ALEKSANDROVO

Ukrali bakarne oluke s crkve

S pravoslavne crkve Uspewa Presvete Bogorodice na Vodicama u suboti~kom nasequ Aleksandrovo ukradeno je osam

bakarnih oluka od po dva metra, kao i bakarna oplata sa simsa ispod prozora i bakarni ukrasi sa ~esme.

Lopovi su ~ak poku{ali da skinu i kompletan bakarni krov s crkve, ali su uspeli samo da ga odvoje od podloge i iskrive.

Crkva na Vodicama bila je na meti lopova i pre tri nedeqe, ali je policija uhvatila lopova na delu.

(Tanjug)

TRAGEDIJA U TAKOVU, KOD UBA

Maloletnik ubio oca lova~kom pu{kom Petnaestogodi{wi de~ak iz sela Takovo, kod Uba, usmrtio je hicima iz lova~ke pu{ke svog oca Dragana Markovi}a (40), saop{tila je ju~e vaqevska policija.

On je preksino} u oca ispalio nekoliko hitaca dok je ovaj spavao i usmrtio ga na licu mesta, a potom se predao policiji.

Dragan Markovi} je imao dozvolu za dr`awe lova~ke pu{ke.

DNEVNIK

c m y

12

Poginula dvojica motorista Izme|u ponedeqka i utorka na suboti~kim putevima dogodile su se dve saobra}ajne nesre}e u kojima su dva lica izgubila `ivot.

U ponedeqak oko 18.20 ~asova na magistralnom putu izme|u grani~nog prelaza Horgo{ i Novog Sada dogodila saobra}ajna nezgoda u kojoj je poginuo motociklista Vinko Papac (36) iz Subotice. On je naleteo na putni~ko vozilo "pasat" kojim je upravqao Damir G. (28) iz

Bora, u trenutku dok je polukru`no okretao na kolovozu. U automobilu je bilo pet osoba, od kojih dvoje dece koja su povre|ena. Devetogodi{wi U. D. je ju~e preba~en u bolnicu u Novi Sad i nalazi se na intezivnoj nezi, dok je wegov brat, jednogodi{wi A. U., zadobio lak{e telesne povrede i otpu{ten je iz bolnice. Protiv Damira G. bi}e podneta krivi~na prijava zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io te{ko

delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

Ju~e oko sedam ~asova na raskrsnici Ulice Aksentija Marodi}a i Beogradskog puta u nasequ Aleksandrovo dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je `ivot izgubio voza~ skutera.

– ^uli smo jak udarac i telo je ve} bilo na putu. Nesre}a se desila u deli}u sekunde. Videla sam samo da ~ovek le`i. Ni{ta drugo. ^ula sam jak udarac.

Upla{ila sam se da me slu~ajno

ne pogodi staklo od motora – ka`e prodava~ica koja je radila u vreme nesre}e.

U saop{tewu suboti~ke policije navodi se da je voza~ motocikla-skutera Milan T. (53) iz Subotice direktno udario u autobus kojim je upravqao Gojko K. (32), dr`avqanin BiH. Od zadobijenih povreda Milan T. je preminuo u Op{toj bolnici u Subotici. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici.

A. A.

NOVOSADSKI FORENZI^ARI VE[TA^EWEM OTKRILI FIRUGU STARU 6.500 GODINA

Arheolog kao detektiv

Ve{ta~ewem otisaka prstiju na hiqadama godina starim zagonetnim kerami~kim figuricama iz Muzeja Vojvodine, koje su obavili novosadski forenzi~ari, do{lo se do veoma zna~ajnog nau~nog otkri}a da je re~ o praistorijskim igra~kama, {to pru`a dragocene informacije o `ivotu dece u tom periodu. Arheolog je smatrao da su prona|eni tragovi prstiju nastali prilikom wihove izrade pa je do{lo do nesvakida{we saradwe s policijom. Otsici prstiju na jednoj figurici, ~ija se starost procewuje na oko 6.500 godina, bili su de~ji, utvrdili su stru~waci kriminalisti~ke tehnike u Novom Sadu. Forenzi~arima se tako pru`ila prilika da analiziraju otiske koji su pripadali praistorijskim qudima.

Predmeti su prona|eni kod Rume i Mo{orina.

Predstavnici policije i forenzi~ari ju~e su posetili novosadsku izlo`bu "Arheolog kao

detektiv" u Muzeju Vojvodine, koja je, zapravo, posve}ena wihovom zajedni~kom radu s arheoloozima koji dugo nisu imali odgovaraju}e obja{wewe o tome ~emu slu`e minijature pohrawene u muzeju i oko pedeset godina.

– Primetila sam na wima sa~uvane otiske prstiju i do{la na ideju da bi nam analiza mogla pomo}i u razre{ewu tajne o tome o kakvim se predmetima zapravo radi. Zatra`ila sam stru~nu analizu u novosadskoj policiji i na moje odu{evqewe, oni su prihvatili – kazala je je ju~e autorkazlo`be arheolog Lidija Baq. –Nepobitno su utvrdili da je jedan predmet,~ija se starost procewuje 6.500 godina, napravilo desetogodi{we dete. To otkri}e je bilo krunski dokaz za moje pretopostavkeda se radi o praistorijskim de~jim igra~akama. Obra|uju}i te igra~kice, do{li smo do zakqu~ka da su deo tih minijutarnih predmeta pravila sama deca,

Maloletnik je `iveo s ocem posle razvoda roditeqa, a po svedo~ewu ro|aka i kom{ija, ubijeni je bio strog roditeq.

Uvi|aj su obavili de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda i zamenik vi{eg tu`ioca u Vaqevu. Daqi krivi~ni postupak protiv osumwi~enog vodi}e se pred maloletni~kim sudijom Vi{eg suda u Vaqevu.

(Beta)

NAKON HAP[EWA U PRIZRENU

Vehabijama pritvor Petorici uhap{enih vehabija u Prizrenu odre|en je pritvor od po 30 dana, saop{tila je ju~e kosovska policija. Grupa od pet vehabija sumwi~i se za planirawe oru`anih napada i raspirivawe nacionalne mr`we.

Me|u uhap{enima ima kosovskih Albanaca i Bo{waka, koji su skrenuli pa`wu na skupu sunitskih verskih ekstremista u Bosni.

Kosovska policija je tri meseca pratila grupu da bi ih uhapsila tokom vikenda. U akciji hap{ewa u~estvovalo je 120 policajaca.

Uhap{eni su pripadali dobrotvornoj organizaciji "Iskrenost". U sedi{tu te organizacije i na drugim lokacijama zapleweno je oru`je, vojna oprema i desetak uniformi.

(Tanjug)

a deo odrasli. Ja volim da zami{qim da su deca i tada imala qubav i pa`wu kakvu imaju i danas, odnosno da se odnos prema deci danas ne razlikuje u velikoj meri od onog pre 7.000 godina. Skrenula sam pa`wu kolegama arheolozima na to da se saradwa s forenzi~arima mo`e nastaviti u vezi s uzimawem otisaka prstiju i vide}emo {ta }e to doneti.

Pred nama se otvara novo poqe koje mo`e Marko Milivojevi} i Lidija Baq zna~ajno pomo}i nau~nim otkrida je potrebna i druga~ija sarad}ima! wa s gra|anima, wihovim udru– Osnovno pitawe u eksperti`ewima, pravnim i fizi~kim zi na osnovu papilarnih linija licima. Tako se do{lo do ocene je bilo da li je tu figuricu nada ne postoji neko drugi ko bi pravilo dete, odnosno da li su mogao u ovom segmentu iza}i u na figuricama de~ji otisci – suret Muzeju Vojvodine osim objawava {ef novosadskog odsewih. ka Nacionalnog kri- Prona{li smo tragove papiminalisti~kog cenlarnih linija na figuricama, tra MUP-a Marko napravili mula`e tragova – odMilivojevi}. – Mi livke, zatim ih daktiloskopirasmo u svom poslu nali, odnosno uzeli otiske s wih i vikli da nam se obrauradili analizu. Uspeli smo, uz }aju pravosudni organa{e iskustvo u pregledawu otini, odnosno sudovi, i saka prstiju osumwi~enih lica i da ekspertize radimo gospodina Branka Do{ena, sada za wih. Zahtev Muzepenzionera, i to na~inom koji se ja Vojvodine za nas je u `argonu naziva "pe{ke", a ne bio pomalo neobi~an automatskom identifikacijom, jer tako ne{to do sakako se danas radi pretra`ivada nismo susretali u we otiska papilarnih linija uz svom radu, ali brzo pomo} kompjutera - dodaje Milismo prihvatili izavojevi}. - Ovo iskustvo se ne mozov. Naravno, to je od `e preneti na ma{ine. Mi smo nas zahtevalo da svoje ipak u toku dana pregledali i po radno vreme prilagonekoliko hiqada otiska i odmah dimo tome pa smo rasmo prepoznavali `enske i mudili i prekovremeno, {ke, kao i da li su od starije po{to nam je ipak ili mla|e osobe. S velikom veosnovna funkcija rovatno}om utvrdili smo da borba protiv krimiotisci koji su prona|eni na jednala. noj figurici pripadaju osobi S druge strane, u mla|eg uzrasta.

MUP-u su shvatili M. Vuja~i}

JO[ UVEK SE NE ZNA KADA ]E BITI DOPREMQENA TELA TROJICE SRBA POBIJENIH U BOLIVIJI

Porodice ne mogu da obezbede 12.000 dolara Posmrtni ostaci Bojana Bakule (28) i Sa{e Tur~inovi}a (40) iz Rume i Predraga ^ankovi}a (37) iz Zvornika, koji su ubijeni 15. maja u Boliviji, u pokrajini Santa Krus, jo{ uvek su u mrtva~nici bolnice u San Huan de Diosu i ~ekaju da se odlu~i ko }e platiti tro{kove prenosa, koji ukupno iznose 12.000 dolara. [to se procedure za transport posmrtnih ostataka ti~e, sve je ve} ura|eno, ali se ~eka da Ministarstvo spoqnih poslova Srbije da garanciju na{em po~asnom konzulu da je novac za tro{kove spreman za uplatu.

Po~asna konzulka Srbije u Boliviji @ana Petkovi} je obavestila porodice da je sve spremno za prenos posmrtnih ostataka iz Bolivije u Srbiju, ali pre toga se mora znati ko }e platiti tro{kove od 4.000 dolara po sanduku da bi se podmirile potrebne takse i oprema, specijalni sanduci koje

predvi|aju me|unarodni propisi o transportu pokojnika.

Nijedna od porodica nije u mogu}nosti da ove tro{kove podmiri. Porodica Bojana Bakule je o~ajna. Supruga Gordana ostala je s dvoje dece od po 3,5 godine, ku}a joj je pod hipotekom, ne mo`e da se zadu`i kod banke, a ni gotovine

nema. Bojanovi roditeqi su tako|e siroma{ni – da nije tako, on ne bi poku{ao da ode u inostranstvo da radi, da ne{to zaradi i izdr`ava porodicu.

Sli~na sudbina zadesila je i porodicu Sa{e Tur~inovi}a.

Supruga Tawa, koja je od na{e po~asne konzulke @ane Petko-

vi} ~ula da za prenos posmrtnih ostatak treba obezbediti 4.000 dolara, ostala je bez re~i. Ona s dvoje dece `ivi kao podstanar u Rumi, nema stalan posao i ne zna kako i odakle da obezbedi novac za transport. Strahuje da bi s dvoje dece mogla ostati na ulici, nema nekretnina da proda, ne mo`e da digne kredit kod banke,

a nema ni gde da pozajmi 4.000 dolara.

Porodica Predraga ^ankovi}a tako|e jedva sastavqa kraj s krajem, ali bi `elela da pokojnika sahrani u Srbiji, da mu se zna za grob. Qudi koji dobro poznaju ovog ~oveka ka`u da on u Boliviju nije oti{ao kao avanturista, ve} kao siromah, koji je ra~unao da }e

Predvi|eni za ~uvare rudnika zlata

Bojan Bakula

Po najnovijoj verziji, trojica Srba – Bojan Bakula, Sa{a Tur~inovi} i Predrag ^ankovi}, nisu oti{li u Brazil i Boliviju ni na obuku za telohraniteqe, niti da budu telohraniteqi narkobosa Vilijama Suaresa Rozalesa, ve} je, bar tako je majci rekao Bojan Bakula pre polaska, trebalo da budu ~uvari rudnika zlata u Boliviji, koji pripada biznismenu Vilijamu Suaresu Rozalesu.

U Boliviji, po izve{tajima lista „Los Tijempos“, policija vodi o{tru istragu o slu~aju krvavog obra~una narkodilera u kojem je napadnut Vilijam Suares Rozales, koji je uspeo da pobegne zasedi, a smrtno su stradali wegovi pratioci – trojica Srba i trojica Bolivijaca.

ne{to i da zaradi, mada je znao da ide na rizi~an put. On ~ak nije imao novca ni za avionsku kartu, koju mu je kupio Sa{a Tur~inovi}, a pozajmio mu je i ne{to novca za ode}u i put. Sve tri porodice se uzdaju u to da }e dr`ava u ovom trenutku te{kom po wih na}i na~in da slu~aj re{i, da se tela pokojnika dopreme i sahrane. Zbog toga su se obratile Ministarstvu spoqnih poslova i uzdaju se u to da }e dr`ava platiti, a da im to porodice namire u vi{e rata jer je to jedina, mada te{ko ostvariva, mogu}nost.

Dok se ~eka re{ewe, odnosno odluka MSP-a, najve}a bolivijska avio-kompanija „Aerosur“ ponudila je da tela trojice Srba ubijenih u obra~unu narkodilera u provinciji Santa Krus preveze besplatno do Madrida svojim redovnim letom, a da se onda dr`ava Srbija pobrine za transport do Beograda.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda26.maj2010.

13

IZA BRAVE 15 OSUMWI^ENIH DA SU DEO ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE DARKA [ARI]A

„Balkanski ratnik” pohapsio i slovena~ki krak U nastavku akcije „Balkanski ratnik“, koja je u oktobru 2009. godine rezultirala zaplenom vi{e od 2,5 tona kokaina u Ju`noj Americi, ju~e je u Sloveniji uhap{eno 15 lica osumwi~enih da su deo

organizovane kriminalne grupe Darka [ari}a, saop{teno je zvani~no iz srpskog Tu`ila{tva.

Specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} je naveo da je akcija u Sloveniji rezultat sarad-

formativne agencije Republike Srbije i slovena~kih bezbednosnih slu`bi. Pretresawem stanova osumwi~enih prona|eni su novac, opojna droga i vatreno oru`je – kazao je Radisavqevi}.

Kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje, niko od ju~e uhap{enih nije na poternicama koje je Srbija raspisala u predmetu Darka

Odli~na komunikacija s policijom Srbije Generalni direktor slovena~ke policije Janko Gor{ek je istakao da je akcija izvedena u saradwi s bezbednosnim slu`bama vi{e zemqa, pri ~emu je posebno istakao odli~nu komunikaciju s policijom Srbije.

– Posebno bih istakao iskrenu i odli~nu saradwu s policijom Srbije – rekao je Gor{ek u izjavi Tanjugu, naglasiv{i da se ju~e nekoliko puta ~uo s direktorom na{e policije Miloradom Veqovi}em. – ^uli smo se vi{e puta da bismo razmenili informacije o toku preduzetih aktivnosti.

Gor{ek je istakao da }e, po{to akcija u Sloveniji jo{ traje, tek danas mo}i da iznese vi{e pojedinosti o woj. Kazao je i da se s direktorom Veqovi}em dogovorio da se uskoro sastanu i razmene dodatne informacije o, kako je naglasio, „ovoj opse`noj i zahtevnoj kriminalisti~koj akciji“.

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN NAJAVQUJE

Kupci [ari}evih stvari osta}e anonimni – Direkcija za oduzetu imovinu svima koji budu kupili stvari odbleglog vo|e narkoklana Darka [ari}a garantuje da }e ostati anonimni, odnosno da wihov identitet ne}e biti otkriven javnosti – izjavio je ju~e Tanjugu dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodoan Homen.

{tine uru~io pomo} od tri miliona dinara prikupqenih zaplenom imovine za koju se sumwa da je ste~ena krivi~nim delom.

Po wegovim re~ima, aukcija }e biti objavqena u javnim glasilima. Prodaja pokretnih stvari koje su privremeno oduzete od [ari}a i pripadnika

Teretana u vili na Tatarskom brdu

On je rekao da }e prva prodaja pokretnih stvari zaplewenih u ku}ama i objektima [ari}a i pripadnika wegove grupe biti organizovana u prvoj polovini juna u skladi{tu Direkcije na Vilinim vodama.

Re~ o veoma vrednim starima, name{taju, opremi za teretanu i ~ak 76 plazma televizora, a najvrednije su zaplewene u vilama na Tatarskom brdu kod Novog Sada, ukazao je Homen posle obilaska Trgovi{ta gde je predstavnicima op-

wegovog klana obavqa se da im u toku trajawa krivi~nog postupka koji je jo{ u fazi optu`ewa – ~eka se da optu`nica stupi na pravnu snagu, posle ~ega }e biti zakazano su|ewe – ne bi opala vrednost.

O prodaji nepokretnosti mo}i }e se govoriti tek po okon~awu postupka za trajno oduzimawe imovine, koji }e uslediti po pravosna`nom okon~awu sudskog procesa, a do tada }e zapleweni objekti biti izdavani u zakup ili ustupani na kori{}ewe.

U BEOGRADU I PO@AREVCU

Obustavqene posete u zatvorima Ministarstvo pravde Srbije obustavilo je ju~e iz bezbednosnih razloga posete zatvorenicima u Okru`nom zatvoru u Beogradu i u Kazneno-popravnom zavodu „Zabela“ u Po`arevcu, saop{teno je iz Uprave za izvr{ewe zavodskih sankcija.

Posete su obustavqene od ju~e do petka, 28. maja 2010. godine, navodi se u saop{tewu. Kako se dodaje, posete su dozvoqene jedino advokatima pritvorenika i osu|enika na izdr`avawu kazne, a sprovodi}e se u skladu s odredbama akta o ku}nom redu.

(Beta)

vqanstvo te zemqe, a jedan od uhap{enih je crnogorski dr`avqanin Dragan T., koji se sumwi~i kao vo|a [ari}eve „slovena~ke ekipe“. Prilikom pretresa objekata koje je koristio Dragan T. prona|eni su sefovi i vi{e desetina hiqada evra.

Po nezvani~nim informacijama, grupa uhap{enih u Slove-

Jedan od uhap{enih je crnogorski dr`avqanin Dragan T., koji se sumwi~i kao vo|a [ari}eve „slovena~ke ekipe“

Slovena~ka policija pretra`uje lokal „Randevu”

we i me|usobnog dostavqawa dokaza izme|u Tu`ila{tva za organizovani kriminal Republike Srbije i slovena~kog Vrhovnog dr`avnog tu`ila{tva – Odeqe-

Foto: 24 ur.si

wa za borbu protiv organizovanog kriminala.

– Dokazi koji su me|usobno razmeweni pribavqeni su od ameri~ke DEA, Bezbednosno-in-

[ari}a i ostalih okrivqenih, protiv kojih je pre mesec dana srpsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo optu`nicu, terete}i ih za ume{anost u krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu.

Po saznawima na{eg lista, ve}ina od petnaest ju~e uhap{enih u Sloveniji imaju dr`a-

niji se sumwi~i da je snabdevala kokainom Sloveniju, Italiju, Austriju i Nema~ku. Pojedini iz grupe se sumwi~e za putovawa u Ju`nu Ameriku i ume{anost u aktivnosti u vezi s ugovarawem i krijum~arewem kokaina, te prenosom novca za wegovo pla}awe ju`noameri~kim snabdeva~ima.

E. D.

PORODICA PROGLA[AVA NAJTRA@ENIJEG HA[KOG OPTU@ENIKA MRTVIM?

Za Tribunal je Mladi} i mrtav – `iv Porodica najtra`enijeg ha{kog optu`enika generala Ratka Mladi}a podne}e uskoro Prvom osnovnom sudu u Beogradu zahtev da se on proglasi mrtvim, najavio je advokat Milo{ [aqi}, koji je zastupa. On obja{wava da se procedura za progla{ewe osobe umrlom pokre}e na inicijativu onog ko ima neki pravni interes, a u ovom slu~aju je to Mladi}eva porodica, koja se na to odlu~ila ne samo zbog imovine i zamrznute penzije ve} i zbog svakodnevnih progawawa kojima je izlo`ena.

Po Zakonu o vanpari~nom postupku, putem suda se mo`e pokrenuti procedura ako je nestali stariji od 70 godina i ako o wemu nema pouzdanih podataka vi{e od pet godina.U tim slu~ajevima ~ak nije potrebno ni{ta dokazivati i procedura je vrlo jednostavna. Kako Mladi} sada ima 68 godina, potrebno je dokazati da postoje okolnosti koje utvr|uju da je general mrtav.

Advokat [aqi} obja{wava da se u krivi~nom postpuku protiv Mladi}evih jataka moglo ~uti da ga je neko posledwi put video pre sedam godina, odnosno da je to povrdio wegov kuvar iz Republike Srpske koji ga je posledwi video februara 2003. godine dok je bio u vojnim objektima u Stragarima i na Div~ibarama, {to daje pravni osnov da se, po Zakonu o vanpari~nom postupku, po-

Ratko Mladi}

krene postupak za progla{avawe mrtvim.

Ina~e, za umrlu osobu mo`e se proglasiti neko ko je nastradao u brodolomu, saobra}ajnoj nesre}i, po`aru, poplavi ili u nekoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti a o ~ijem `ivotu nema nikakvih vesti {est meseci od prestanka opasnosti. Uslov da se neko proglasi nestalim u toku rata je da o wemu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestanka neprijateqstva. Onaj ko pokre}e postupak nadle`nom sudu mora da podnese predlog da se odre|ena osoba proglasi za umrlu, a sud zatim postavqa staraoca i u „Slu`benom glasniku“ objavquje oglas da se u roku od 30

dana javi „nestala“ osoba i svako ko o woj ima neke informacije.

Tek zatim sud zakazuje ro~i{te, saslu{ava porodicu i eventualne svedoke i donosi odluku.

Konkretno, to bi zna~ilo da, nakon {to Mladi}eva porodica podnese zahtev Prvom osnovnom sudu u Beogradu da se general proglasi mrtvim, za wega mora biti postavqen staralac i u „Slu`benom glasniku Srbije“ objavqen oglas u kojem se on sam ili neko ko ima informaciju o wemu pozivaju da u roku od 30 dana takvo saznawe saop{te sudu.

Ukoliko se niko za mesec dana ne javi, tek onda bi bilo zakazano ro~i{te na kojem bi supruga i sin Ratka Mladi}a morali da izjave da vi{e od sedam godina nemaju podatke o wemu. Tek nakon toga bi sud morao doneti odluku.

Profesor dr Vladimir Vodineli} ocewuje da progla{ewe

Da je ocena profesora Vodineli}a da Tribunal u Hagu radi po druga~ijim pravilima i da ga ni na koji na~in ne obavezuje nikakva odluka sudova u pojedinim dr`avama ta~na, potvr|uje wegova praksa prema kojoj se, ~ak i kada postoje dokazi o smrti optu`enog, optu`nica povla~i uz mogu}nost da bude ponovo aktivirana sve dok postoji i najmawa mogu}nost da je optu`eni `iv. Uostalom, Tribunal je tako postupio i u slu~aju bosanskog Srbina Gorana Borovnice koji je 1995. godine bio optu`en za zlo~ine nad nesrbima u Prijedoru. Po{to je Tu`ila{to dobilo dokumente da se Borovica smatra mrtvim jo{ od 1996. godine, ono nije obustavilo postupak protiv wega jo{ deset godina. Naime, tek 2005. podnelo je zahtev za povla~ewe optu`nice, napomenuv{i da „iako ima neke informacije koje sugeri{u

Igwatovi}: Nastavi}emo da tragamo Predsednik Saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Du{an Igwatovi} ocenio je ju~e da „inicijativa porodice Ratka Mladi}a da se optu`enik za genocid i ha{ki begunac proglasi mrtvim ne}e uticati na obaveze Srbije prema Ha{kom tribunalu“.

– Takva inicijativa mo`e dovesti do toga da eventualno porodica re{i neke svoje imovinske probleme – izjavio je Igwatovi} Radiju „Slobodna Evropa“, uz napomenu da je to izvodqivo samo ukoliko sud iza|e u susret zahtevu porodice i proglasi Mladi}a mrtvim.

Igwatovi} je naglasio da je besmisleno dovoditi u vezu potragu za Mladi}em koju sprovode organi dr`ave Srbije s inicijativom wegove porodice.

– Lice progla{eno za umrlo ne zna~i da je umrlo. U velikom interesu Srbije je da se razre{i pitawe Ratka Mladi}a, a to }e se re{iti nepobitnim dokazom da je on mrtav ili wegovim locirawem i hap{ewem, bilo ovde ili bilo gde drugo. To se ne}e posti}i progla{ewem lica koje je nestalo za umrlo – rekao je Igwatovi}.

Odgovaraju}i na pitawe da li inicijativa porodice Mladi} govori da wegovi najbli`i znaju ne{to vi{e od nadle`nih, Igwatovi} je takvu mogu}nost opisao kao spekulaciju na koju „prosto ne zna {ta bi odgovorio“.

U Hagu bez komentara – Tribunal u Hagu nema komentar na, kako navodi, „spekulacije“ o tome da }e porodica generala Ratka Mladi}a, optu`enog za genocid u BiH, tra`iti od beogradskog suda da Mladi}a proglasi mrtvim – izjavila je ju~e predstavnica suda Nerma Jela~i} agenciji Beta. – Ne mo`emo se upu{tati u komentarisawe spekulacija.

Generalova ku}a u Beogradu

nekog lica za umrlo slu`i da bi se regulisala neka potra`ivawa, i dodaje da tom u slu~aju Ratko Mladi} nema veze s optu`nicom Tribunala i wenim eventualnim povla~ewem.

– Na ovaj na~in se re{avaju imovinska pitawa ili, recimo, status supru`nika. Nestalo lice se mo`e proglasiti za umrlo ukoliko postoje indicije da je bilo u neposrednoj `ivotnoj opasnosti, ako je lice bilo u ratu ili je nestalo tokom ratnih dejstava, ukoliko postoje indicije da je umrlo i pet godina nema zaposlewe i ako je starije od 65 godina i pet godina nema nikakvih vesti o wemu – smatra profesor Vodineli}, dodaju}i da bilo koja odluka suda u Srbiji u ovom postupku ipak ne obavezuje sud u Hagu da postupi u skladu s wom.

mogu}nost da je Borovica jo{ `iv“, to nije moglo potvrditi.

Donose}i odluku o povla~ewu optu`nice protiv Borovice, sudija Kevin Parker ostavio je otvorenom mogu}nost da optu`nica bude ponovo aktivirana ako se poka`e da je optu`eni jo{ `iv, {to bi omogu}ilo da wegov krivi~ni progon sprovedu „relevantne pravosudne vlasti“.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} nameru Mladi}eve porodice da ga proglasi mrtvim ocewuje kao „rugawe dr`avi“, ali i on isti~e da to ni na koji na~in ne bi moglo uticati na nastavak potrage za ha{kim optu`enikom, dodaju}i da se ne}e obazirati na to, odnosno da }e se, bez obzira na to kakva bude sudska odluka, potraga za Mladi}em nastaviti.

Q. Male{evi}

KULTURA

sreda26.maj2010.

c m y

14

DNEVNIK

VE^ERAS PO^IWE 55. STERIJINO POZORJE

Mjuzikl „Kosa” otvara festival Pozdravnim re~ima rediteqa Nikite Milivojevi}a, i mjuziklom "Kosa" u re`iji Kokana Mladenovi}a i izvo|ewu Ateqea 212, ve~eras u 20 ~asova u Srpskom narodnom pozori{tu u

niz predstava u selekciji nacionalne drame i pozori{ta, me|unarodnoj "Drugo Vi" i na Pozorju mladih. Pozori{na kriti~arka Ana Tasi} iz Beograda odabrala je u selekciji nacio-

na{ih pozori{ta izabrala je pozori{na kriti~arka Aleksandra Glovacki iz Beograda. U selekciji "Drugi Vi" gleda}emo pet inostranih predstava po stranom tekstu u izboru redite-

nalne drame i pozori{ta sedam predstava po doma}em tekstu, a pet stranih komada u izvo|ewu

qa Nikole Zavi{i}a, dok }e na Pozorju mladih biti izvedene predstave deset visoko{kolskih ustanova.

- U selekciji nacionalne drame 55. Pozorja, koju ~ini sedam predstava, preovla|uju produkcije savremenih doma}ih tekstova. Samo je jedna nastala na osnovu klasike, mada je i tu re~ o savremenoj klasici ("Banovi} Strahiwa" Borislava Mihajlovi}a Mihiza) - re~i su Ane Ta-

Iz mjuzikla „Kosa” Ateqea 212

Novom Sadu, bi}e otvoreno 55.

Sterijino pozorje, koje }e, po tradiciji publici ponuditi,

„Dnevnikova” nagrada na festivalu Redakcija na{eg lista ve} tradicionalno na Sterijinom pozorju dodequje nagradu za najboqe umetni~ko ostvarewe. Priznawe na{eg lista dobijali su ugledni rediteqi, glumci, kostimografi...Ovog puta o nagradi }e odlu~ivati `iri Kulturne rubrike na{eg lista u kojem su Nina Popov, Igor Buri} i Nata{a Pej~i}.

si} o predstavama koje je birala. - Specifi~nost ovogodi{we selekcije je to {to tri predstave dolaze iz inostranstva (Zagreb, Qubqana, Istanbul), dok su, me|u doma}im u~esnicima, dva pozori{ta na ma|arskom jeziku, odnosno (samo) dve predstave se igraju na srpskom jeziku.

Ova neobi~nost selekcije nacionalne drame, izme|u ostalog, rezultat je izuzetno oskudne produkcije u Srbiji, u pogledu umetni~kih dometa, odnosno kvaliteta scenskog izraza, inovativnosti rediteqskih poetika, promi{qenosti tuma~ewa doma}e drame.

Za Aleksandru Glovacki "propitivawe i provocirawe do`ivqaja stvarnosti jedina su konstanta" koju uspeva da detektuje kada je o umetnosti re~, dok je ideja Nikole Zavi{i}a bila da se bavi na{im najbli`im okru`ewem i sve`om kreativnom energijom u pozori{tu na{eg regiona, i u wegovom fokusu bio je {iri Balkan i turbulentnost tog prostora.

I ove godine }e biti dodeqene tradicionalne Sterijine nagrade, a o wima }e, nakon odgledanih 12 predstava, odlu~ivati ovogodi{wi `iri u kojem su scenograf Geroslav Zari} (predsednik), glumica \ur|ija Cveti}, dramaturg iz Hrvatske Jasen Boko, dramski pisac Filip Vujo{evi} i rediteq Du{an Petrovi}.

U selekciji 17 predstava 26. maj - "Kosa", Ateqe 212 27. maj - "Fedra fitnes", KoMa & ALKA.T kompanis, Budimpe{ta (Ma|arska) - "20 / 20", Jorik Trgu-Mure{ & dramAkum, Bukure{t (Rumunija) 28. maj - "Sardinija", Pozori{te “De`e Kostolawi”, Subotica - "Barbelo" , Gradsko dramsko kazali{te "Gavela", Zagreb (Hrvatska) 29. maj - "Brodi} za lutke", Slovensko narodno gledali{~e Qubqana (Slovenija) - "Will you ever be happy again", Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd & hetveem theatre Amsterdam & Stand Up Tall Productions, Amsterdam (Holandija) - "Sardinija" / repriza 30. maj - "Dundo Maroje", Kru{eva~ko pozori{te - "^ekaonica", Ateqe 212 31. maj - "Bahantkiwe", Narodno pozori{te, Beograd - "Dundo Maroje"/ repriza 1. jun - "Generalna proba samoubistva", Gradsko pozori{te, Istanbul (Turska) - "Banovi} Strahiwa", Narodno pozori{te / Narodno kazali{te / Nepsinhaz, Subotica 2. jun - "Pomoranxina kora", Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz - "Banovi} Strahiwa" / repriza - "Drama o Mirjani", Jugoslovensko dramsko pozori{te 3. jun - "Dom Bernarde Albe", Slovensko qudsko gledali{~e, Ceqe (Slovenija) - "Nora", Narodno pozori{te, Sombor 4. jun - Progla{ewe i uru~ewe Sterijinih nagrada: "Zagreba~ki pentgram", Zagreba~ko kazali{te mladih (Hrvatska) Sve~ana dodela nagrada najavqena je za 4. juni, kada }e i kostimografkiwi Bo`ani Jovanovi} i glumcu Petru Kraqu biti uru~ene Sterijine nagrade za naro~ite zasluge na unapre|ewu pozori{ne kulture i umetnosti. Tada }e tako|e biti uru~ena i Sterijina nagrada za pozori{nu kritiku Sterijinog pozorja i na{eg lista, koja od ove godine nosi ime wenog inicijatora, dugogodi{weg kriti~ara "Dnevnika" Miodraga Ku-

junxi}a. O woj }e odlu~ivati dramaturg Svetislav Jovanov, dramski pisac @eqko Huba~ i filmski kriti~ar "Dnevnika" Vladimir Crwanski. Pored predstava, i na ovogodi{wem Sterijinom pozorju predvi|eni su prate}i programi, me|u kojima su i regionalna radionica dramskog teksta, prezentacija hrvatskog pozori{nog internet portala www.teatar.hr, promocija novih izdawa ~asopisa "Scena" i drugi.

N. Pej~i}

NA 13. IZLO@BI POZORI[NOG PLAKATA I GRAFI^KOG OBLIKOVAWA

Nagra|eni u tri kategorije U dowem foajeu scene "Jovan \or|evi}" SNP -a, ve~eras u 19 ~asova, pre sve~anog otvarawa 55. Sterijinog pozorja, bi}e otvorena 13. izlo`ba pozori{nog plakata i grafi~kog oblikovawa.

U kategoriji "[tampani pozori{ni plakat" prvu nagradu je dobio Igor Milovanovi} za plakat predstave"Tartif" Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, drugu Laslo Antal za plakat "Vatreno lice" Akademije umetnosti u Novom Sadu, a tre}e Slavimir Stojanovi} za plakat "Za sada nigde" JDP -a.

Prva nagrada u kategoriji "Celovita grafi~ka slika pozori{ta ili pozori{ne predstave, odnosno sistematsko negovawe vizuelnog identiteta" dodeqena je Jugoslovenskom dramskom pozori{tu (za sistematsko negovawe vizuelnog identiteta), druga

Nagra|eni plakat Igora Milovanovi}a

Ateqeu 212 (za sistematsko negovawe vizuelnog identiteta), i tre}a pozori{tu "De`e Kostolawi" iz Subotice (za vizuelni identitet festivala "Dezire central stej{n").

Kategorija "Idejni projekat plakata" donela je prvu nagradu Slobodanu [teti}u za plakat "Paviqon 6", drugu Qubici Stojanovi} za plakat "]elava peva~ica", i tre}u Ivanu Mi{i}u za plakat "Magbet".

Specijalno priznawe dodeqeno je Borisu [imuneku za idejni projekat plakata "Sumwivo lice".

Me|u pregledana 223 rada 86 autora, nagrade je dodelio `iri u kojem su bili docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Darko Vukovi}, predsednik, rediteq Filip Markovinovi} i docent na AUNS Ivica Stevanovi}.

N.P-j.

NA POZORJU MLADIH AKADEMIJE UMETNOSTI SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE

Studenti u Pozori{tu mladih Za razliku od pro{le godine, kada je poku{ana svojevrsna revizija Pozorja mladih i na Sterijino pozorje pozvano sedam akademija umetnosti, ove godine }e u Novi Sad, na svojevrsnu radnu ekskurziju, ponovo do}i prakti~no svi iz Srbije koji se na svojim visoko{kolskim ustanovama bave pozori{nom umetno{}u. To su studenti slede}ih institucija: Fakultet umetnosti Pri{tina/ Zve~an, Akademija umetnosti Beograd, Akademija umetnosti Novi Sad (klase glume na srpskom i ma|arskom jeziku), Fakultet umetnosti Novi Pazar, Fakultet umetnosti Novi Pazar - Visoko{kolska nastavna jedinica u Ni{u), Fakultet dramskih umetnosti Beograd, Akademija lepih umetno-

sti Beograd. Kao dve visoko{kolske institucije iz inostranstva pozvane su "Slobomir P. univerzitet" Bijeqina i Akademija umjetnosti Bawaluka iz Republike Srpske.

Programi Pozorja mladih od 29. maja do 2. juna izvodi}e se prvenstveno u Pozori{tu mladih, u terminima od 18, odnosno od 22 ~asa, a publika }e mo}i da vidi kako studenti pod patronatom profesora Svetlane Bojkovi}, Branislava Le~i}a, Envera Petrovcija, Irfana Mensura i ostalih, rade na `anru, liku, liku u `anru, kola`iraju}i cele opuse (Sterija, [ekspir) ili ~ak izvode}i kompletne predstave ("Rodoqupci", "O`alo{}ena porodica").

I. B.

15

KULTURA

sreda26.maj2010.

URU^ENA NAGRADA „MARINA OLEWINA” UDRU@EWA BALETSKIH UMETNIKA VOJVODINE

Priznawe Mirjani i @arku Milenkovi}u Mirjani i @arku Milenkovi}u, doajenima Novosadskog baleta, sve~ano je preksino} u galeriji "Nova" Srpskog narodnog pozori{ta uru~ena nagrada "Marina Olewina", godi{we

Mirjana i @arko Milenkovi}

priznawe koje Udru`ewe baletskih umetnika Vojvodine dodequje za naro~ite zasluge na una-

pre|ewu baletske umetnosti kod nas. Ovaj bra~ni par dao je veliki doprinos u oblasti baleta i umetni~kog stvarala{tva, kako je istakla predsednica Udru`ewa baletskih umetnika

Foto: F.Baki}

Vojvodina Xana ^ur~i}, podse}aju}i da su oni nastupali od 1950, najpre kao ~lanovi ovda-

{weg baletskog ansambla, a zatim solisti, i tako|e i bliski saradnici Marine Olewine.

Zahvaquju}i se, @arko Milenkovi} je istakao da mu ovo nije prvo priznawe, ali jeste najzna~ajnije, koje stavqa iznad svega, jer su mu ga kolege dodelile. On je tako|e podsetio da je zajedno sa Mirjanom proveo osam godina rade}i svakodnevno sa Marinom Olewinom, ~iji je bio pomo}nik i saradnik, i od koje je mnogo nau~io.

Na sve~anosti je uru~ena i plaketa Pozori{nom muzeju Vojvodine za ostvarenu saradwu sa UBUV, kao i zahvalnica Radio - televiziji Vojvodine za medijsko sponzorstvo.

Kako je podsetila ~lanica uprave UBUV Gabriela Tegla{i - Velimirovi}, ove godine se obele`ava 60 godina Novosadskog baleta, i pored izlo`be crte`a "Zavodqivost/Sexiness" Radula Bo{kovi}a koja je upravo zatvorena, i serijala o tri tv - emisije o baletu, planirano je i podizawe spomenika Marini Olewinoj ispred zdawa SNP-a, rad vajara Lasla Sila|ija, za {ta su obavqene sve pripreme.

N. P-j.

FILMOVI NOVOSA\ANA NATA[E I LU^IJANA MUNTEANA POZNATIJI I CEWENIJI U SVETU NEGO KOD NAS

Dokumentarci koji nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim Nedavno su u Novom Sadu, na "Vivisekt" festivalu dokumentarnog filma i fotografije posve}enih qudskim pravima, pred nevelikim brojem qudi, u priru~nom, improvizovanom bioskopu, u jednom od zaba~enih holova Spensa, prikazana i dva ostvarewa izuzetno uspe{nog producentskog i kreativnog dua, koji ~ine Lu~ijan i Nata{a Muntean."Velika sestra Punam", o trinaestogodi{woj devoj~ici u Nepalu, koja ve} ~etiri godine brine o celoj porodici, i "Putovawe crvenog fri`idera", o Hariju Reiju, sedamnaestogodi{wem nosa~u u himalajskim planinama. S razlogom su obi{li ceo svet. Videla ih je brojna publika na me|unarodnim festivalima kao i gledaoci mnogih svetskih televizija. Ovaj drugi film je pro{le godine na festivalu "Sinema siti" u Novom Sadu, u selekciji "Up to 10.000 Bucks", osvojio specijalnu nagradu. Pogledalo ga je tom prilikom tek, u najboqem slu~aju, dvadesetak posetilaca, rastrzanih izme|u raznorodne festivalske ponude - od brojnih komercijalnih do autorskih filmova.

Ve} smo povodom "Vivisekta" pisali, dokumentarci (za sada ih ima tri, a ~etvrti je na putu) producentske ku}e Lu~ijana i Nata{e Muntean "Lunam docs", spadaju u one koji mewaju i svest i svet. I to onako suptilno, pomalo, bez pompe i velikih re~i, bez lamentirawa i kukwave nad

primetili, wihovi, do sada realizovani dugometra`ni dokumentarci koliko suptilni, poseduju i neobi~nu narativnu snagu i integritet. Inspirativni su i dirqivi, izme|u ostalog jer imaju stav ali ne osu|uju i ne podle`u op{teprihva}enoj medijskoj bolesti preterivawa.

Lu~ijan i Nata{a Muntean

Ova dva filma nas vode na nezaboravna putovawa i susrete sa predelima i qudima otkrivaju}i nam sasvim izbliza puno toga o `ivotu dece koja da bi opstala po~iwu da rade vrlo rano, i to ~esto, i odraslima te{ke poslove.

Pomenuti dokumentarci nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim, i kako su nam otkrili wihovi

U {kolama i univerzitetima sveta Film "Punam" iz 2005. (prethodi i ~ini deo dokumentarca "Velika sestra Punam" iz 2009, dopuwena je pri~a o devoj~ici onim {ta se dogodilo posle ~etiri godine wenog `ivota) prikazan je na vi{e od 50 internacionalnih festivala i osvojio je osam nagrada me|u kojima je Unicefova za de~ja prava. "Putovawe crvenog fri`idera" je imalo projekcije na 60 me|unarodnih festivala i osvojilo je 20 nagrada. Oba filma se koriste u obrazovne svrhe u {kolama i na univerzitetima u vi{e od 40 zemaqa sveta.

Lu~ijan i Nata{a Muntean su posle reakcija mnogih na wihov prvi film osnovali Fond Punam ~iji je jedan od ciqeva da se deci iz filma omogu}i da umesto da rade u ciglani, redovno poha|aju {kolu. te{kom sudbinama i prizorima.

Najpre, oni to ~ine kroz filmove o izvanrednim, stvarnim likovima, o kojima pri~aju istan~anim filmskim jezikom. Kako su to mnogi kriti~ari i u svetu

je prvo nastao film "Punam".

Postali smo filmaxije - ka`e nam Nata{a Muntean, koja je sve wihove filmove majstorski montirala.

O tome kako je novootkriveni svet i to iz prve ruke video, prise}aju}i se, Lu~ijan, koji je tokom vi{e nedeqa snimio na dese-

autori, i wima su promenili i `ivot i pogled na wega.

- U Nepal smo oti{li kao turisti, a vratili smo se puni neo~ekivanih susreta i utisaka i sa snimqenim materijalom od kojeg

tine sati materijala, po selima i gradi}ima i na stazama himalajskih planina, ka`e: - Bio je to kulturolo{ki {ok.

Na svakom koraku tamo prepoznate duboke istorijske i kulturne korene. Susreli smo divne qude, me|u kojima nema agresije, ovde prisutne u svakodnevnom ‘ivotu.

Mada tako mo`e da se u~ini, do svojih filmova Nata{a i Lu~ijan nisu do{li slu~ajno, neko bi rekao, uzgred, turisti~ki.

Ako su se i zatekli u pravo vreme i na pravom mestu, wihovi dokumentarci svedo~e, da su oni bili i ti pravi qudi. Oboje su ve} imali odre|eno obrazovawe i profesionalno iskustvo. Dok je Nata{a diplomirala na odseku za fotografiju i video na Univerzitetu umetnosti u Bukure{tu, Lu~ijan je diplomirao na odseku za filmsku fotografiju na Fakultetu za film i pozori{te, tako|e, u Bukure{tu, u Rumuniji.

U januaru i februaru, saznajemo od Nata{e, wih dvoje su bili u Ugandi, gde su snimili svoj budu}i film "Mbambu and the Mountains of the Moon" o ~uvenim Rvenzori planinama i qudima koji tamo `ive.

V. Crwanski

DNEVNIK

INTERVJU

DRAGAN VELIKI], KWI@EVNIK

Pi{em roman-kontejner Jedan od najzna~ajnijih savremenih srpskih i sredwoevropskih pisaca- Dragan Veliki} (1953) nedavno je u novosadskoj “Akademskoj kwizi” objavio zbirku eseja “O piscima i gradovima”. Mada se, kako sam ka`e, prevashodno ose}a kao romansijer, na novinarski esej se “primio” davno i to mu je pomoglo da postane dobar prozaista.

Veliki} je objavio osam romana ( nagra|ivanih i prevo|enih), tri pripoveda~ke zbirke i osam kwiga eseja. Uskoro }e mu u Gr~koj i u Italiji iza}i roman “Ruski prozor”, za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Sada je u statusu slobodnog umetnika, u prostoru u kom se najboqe ose}a. Do pro{le godine je bio ambasador Srbije u Be~u, u koji je oti{ao kao predstavnik SCG. Najnovija zbirka eseja tematski je podeqena na autopoeti~ke tekstove, na zapise o piscima i o gradovima. U wima je Vladislava Gordi}-Petkovi} otkrila “prora~unati konstrukt Veliki}eve poetike”, sve ono najboqe {to nude wegovi romani. A Mileta A}imovi} Ivkov je zbirku “O piscima i gradovima” pro~itao kao “iskustvo putnika sveznadara”. z Nije tajna da je celokupna va{a literatura obele`ena gradovima. To su Beograd, Pula, Budimpe{ta i Be~, tako|e i nekoliko drugih. Da li je bilo lak{e tamo smestiti va{e kwi`evne junake, ili u neke izma{tane prostore?

- Da, prostor mog `ivqewa je, neminovno, i prostor moje literature- ka`e Veliki}. - U Beogradu sam ro|en, tu provodim najvi{e vremena, u Puli sam odrastao, u Budimpe{ti sam bio u izbegli{tvu, a u Be~u na slu`bi.

Ima tu i drugih mesta koja su me obele`ila, jer smatram da svaki pisac stvara iz svog opa`aja.

Kada me neki mladi pisac pita za savet, obavezno mu naglasim da se ne priklawa nikakvim “in” temama, jer one naprosto ne postoje. Ako ima dara u sebi, on svoje “visoko C” nikako ne mo`e dose}i slede}i nekave “izme” ili trenutne kwi`evne mode. Meni je najnormalnije bilo da se moji junaci kre}u i `ive u gradovima u kojima sam i ja boravio. I ta esejistika je nastala iz li~nog iskustva i bavi se mojim, sredwoevropskim prostorom. z Ko su va{i najdra`i pisci, ima li ih me|u tri sredwoevropska K: Kundera, Ki{, Konrad ?

- Da, naravno, ali ih ima mnogo vi{e. Dodao bih i ~etvrto “K”, kao De`e Kostolawi. I moji literarni preci dolaze sa tih prostora- Herman Broh, Kaneti, Ku{wevi~, [nicler. ^ovek luta kroz literaturu kao i OD SUTRA U BEOGRADU

Susret prevodilaca Jubilarni, 35. Beogradski me|unarodni susret prevodilaca bi}e odr`an od 27. do 29. maja, najavqeno je iz Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije. Neke od tema ovogodi{weg skupa bi}e "Poetika autora, poetika prevodioca", "Citat u prevodu", "Iskustvo prevo|ewa poezije", "Tuma~ewe i zna~ewe", a o wima }e razgovarati vi{e desetina gostiju iz Srbije i inostranstva.

Tokom Susreta, u saradwi sa Srpskim PEN centrom, sve~ano }e biti uru~ena Nagrada najboqem stranom prevodiocu srpske kwi`evnosti za 2010. godinu, a u~esnici skupa poseti}e i Sremske Karlovce, gde je nedavno otvoren Me|unarodni prevodila~ki centar.

Najavqeni su u~esnici iz Italije, Francuske, Ma|arske, Letonije, Poqske, Bugarske, Rusije, Albanije, Hrvatske, BiH, Slovenije, Rumunije, Gr~ke, Nema~ke i Srbije.

kroz `ivot, dolaze neke qubavi i ostaju, druge odlaze. z Kako je period od 2005. do pro{le godine, kada ste bili na{ ambasador u Be~u, uticao na va{u literaturu?

- To }emo tek videti. Odluka da se prihvatim te slu`be, bila je jedna od najte`ih u mom `ivo-

Mo`da je to deo odgovora na va{e pitawe, a ostatak }emo saznati naredne godine, kada }u, nadam se, objaviti svoj slede}i roman. z O ~emu pi{ete u najnovijem romanu?

- Jedan odlomak sam upravo objavio u “Sarajevskim sveskama”, a dva poglavqa }e uskoro

Institucija be~kog kafea - Imeniteqi koji povezuju odre|ene prostore nisu samo u jeziku, u formularima, u fizi~kim sli~nostima- obja{wava Veliki}.- To su generacije koje su ih oblikovale, prisutni su tu “antagonizmi malih razlika”, ali i qudi koji se najboqe poznaju. Iz tog sredwoevropskog prostora dolaze i moji najdra`i pisci.To sam, ~ini mi se, najboqe objasnio u eseju o Be~u (“Be~, tramvaji i kafei” ), koji je glavni grad Sredwe Evrope. Citirao sam lucidno zapa`awe Alfreda Polgara koji ka`e : “U kafe dolaze oni koji `ele da budu sami, ali istovremeno i u dru{tvu”.

A ja sam dopisao: To jeste topografija Sredwe Evrope: mnogo naroda, svaki za svojim stolom, ali zajedno u istom kafeu. tu. Na svu sre}u, za te ~etiri i po godine, nisam bio u situaciji da govorim ono {to ne mislim, kao {to se ambasadorima ~esto doga|a. Olak{avaju}a okolnost je bila {to sam znao kuda idem, i u Austriju oti{ao kao pisac koji tamo ima ime. Nisam bio ~ovek ni establi{menta ni partija, ve} nezavisni kandidat.

Najte`e mi je bilo da se prihvatim toga, jer je moj roman “Ruski prozor” ve} bio gotov, ali sam ga ostavio, nisam `eleo da ga objavim. To je, ispostavilo se, bila dobra odluka; ostvarila mi se `eqa svakog pisca, da svoj rukopis pro~ita o~ima drugog. Jer kada sam se, posle godinu dana, vratio rukopisu, bio sam zaista neko drugi. Ube|en sam da je roman zbog toga daleko boqi.

mo}i da se ~itaju u ma|arskom ~asopisu “Hid”, u prevodu Antala Bognara. Radni naslov je [engen. Ja poku{avam da tu sa`mem ~itav prostor i sve burne doga|aje na ovim prostorima u proteklih 20 godina, kroz podrhtavawe redova za vize i mozaik ~udnih qudskih sudbina.

Voleo bih da se kroz tu kwigu vaqa sva nervoza koja je pratila raspad zajedni~ke dr`ave. Kao {to je “Ruski prozor” –roman omnibus, ovo {to pi{em, bi}e roman-kontejner. z Dolazite li na Sterijino pozorje?

- Obavezno. Ne}u biti na po~etku, ali dolazim 30. maja i osta}u do kraja. Ne mogu da odvojim vi{e vremena, jer pi{em roman, to mi je najva`nije.

Radmila Lotina

Preminuo kwi`evnik Erih Ko{ Redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i kwi`evnik Erih Ko{, preminuo je ju~e u Beogradu, saop{teno je iz SANU. U saop{tewu se navodi da je Erih Ko{ ro|en u Sarajevu 1913. godine, a da je diplomirao na Pravnom fakulteta u Beogradu, 1935. godine.Erih Ko{ je bio istaknuti kwi`evnik. Karijeru je po~eo kao advokatski pripravnik, 1937. a bio je anga`ovan i u diplomatskoj slu`bi u Londonu, 1949. Bio je ~lan Odeqewa jezika i kwi`evnosti SANU i wen dopisni ~lan od 1974. godine a redovni ~lan od 1978. godine.

U SANU je obavqao funkciju ~lana Predsedni{tva SANU, do 2001. godine. Tokom svoje bogate nau~ne karijere bio je ~lan: Jugoslovenske li-

ge za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda, Udru`ewa kwi`evnika Srbije, PEN kluba Srbije i Me|unarodnog PEN klub. Dobitnik je mnogih nagrada i priznawa, me|u kojima su nagrade Saveza kwi`evnika Jugoslavije, Oktobarske nagrada Beograda, NIN-ova nagrada, Sedmojulska nagrada Srbije za `ivotno delo.

Svoja dela objavqivao je pod pseudonimom E. Mini}, a neka od wih su: "U vatri", "Tri hronike", "Zapisi o mladim qudima", "Vreme" "Veliki Mak", "Il tifo", "Kao vuci", "Sneg i led". "Novosadski pokoq", "Imena", "Dosije Hrabak", "U potrazi za Mesijom", "Bosanske pri~e", "Samforova smrt", "Mi{evi".Vreme i mesto sahrane }e biti naknadno saop{teni.

DRU[TVO

sreda26.maj2010.

c m y

16

DNEVNIK

ZBOG DANA MLADOSTI JU^E IZ HIQADA FIOKA VA\ENE PETOKRAKE I CRVENE MARAME

[tafete ponovo prima Josip Broz Nekoliko hiqada qudi iz svih delova biv{e Jugoslavije obi{lo je ju~e grob Josipa Broza Tita u Beogradu, povodom 25. maja, nekada{weg Dana mladosti i ro|endana biv{eg predsednika SFRJ. Me|u prisutnima je bilo qudi iz mnogih gradova biv{e dr`ave, koji su nosili jugoslovenske zastave s natpisima "Proleteri svih zemaqa ujedinite se", te simboli~ne kape s petokrakom i crvene marame.

Udru`ewe "Josip Broz" i Komunisti~ka partija Jugoslavije bili su organizatori skupa na kojem su slu{ane partizanske i jugoslovenske pesme: "Po {umama i gorama", "Od Vardara pa do Triglava", "@ivela Jugoslavija" i Predsednik KPJ na dedinom grobu Internacionala. U podne su na platou ispred Muzeja "25. pred grobom ~oveka koji im je maj" Titovom unuku, Josipu – Joomogu}io boqi `ivot, a sad "ne{ki Brozu predate {tafete iz maju vi{e kome od vlasti da se Umaga, Rijeke, Ba~kog Gradi{ta, obrate za pomo}".

Podgorice, Skopqa i Sarajeva, Beogra|anin Milorad Radu{est gradova {est republika bivlovi}, koji `ivi i radi u Stok{e SFRJ, koje }e biti ~uvane u holmu, ka`e da svake godine na Ku}i cve}a, gde je Tito sahrawen.

Dan mladosti dolazi tu da oda Jo{ka Broz, predsednik nepo~ast ~oveku koji mu je omogudavno osnovane KPJ, naglasio je }io bezbri`no detiwstvo, a weda su qudi do{li da se poklone mu i porodici mu dobar `ivot.

Postupak zbog vulgarne „Farme” Savet Republi~ke radiodifuzne agencije pokrenuo je postupak protiv TV "Pink" zbog "ekstremno vulgarnog pona{awa" u~esnika rijaliti {ou programa "Farma". Me|utim, "mi nismo glavni urednici Srbije i ne mo`emo ukidati emisije, pa i ako je to opravdano", naglasio je potpredsednik RRA Goran Karaxi}, i podsetio na to da RRA mo`e izre}i opomenu, javno upozorewe, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu emiteru koji kr{i Zakon o radiodifuziji i Kodeks pona{awa emitera.

Predstavnica "Pinka" za javnost Tatjana Vojtehovski je rekla da }e wena televizija "i mimo pravila licence sankcionisati i izbacivati u~esnike koji se budu nedoli~no pona{ali". Pregledi najzanimqivijih dnevnih de{avawa biti o~i{}eni od vulgarnosti, a ako se dogode u `ivom prenosu, kamere }e pratiti de{avawa u drugim prostorijama.

Gejevi bi me|u profi-vojnike Gej-lezbejski info-centar smatra da danas da u Srbiji, za razliku od SAD i mnogih drugih zemaqa, pripadnici gej populacija mogu biti pripadnici oru`anih snaga. "U sklopu reformi, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su raspisali konkurs za prijem profesionalnih vojnika, pa se gej mu{karci i lezbejke koji to `ele i ispuwavaju uslove mogu prijaviti", smatra GLIC, i, konstatuju}i da je "stepen homofobije u dru{tvu visok", poziva militarni sektor "da najstro`e sankcioni{e bilo kakvo {ikanirawe zbog seksualne orijentacije. Apelujemo da princip borbe protiv diskriminacije dokazuju u praksi, ne samo teoriji, i u~ine da se u VS sve mawinske grupe ose}aju dobrodo{le".

Proleteri stigli preko {uma i gora

Rasprodaja rariteta iz Titovog doba Jedna od mnogobrojnih {tafeta ponu|ena je na prodaju za 999 dolara, na sajtu i-bej, najve}oj Internet-pijaci. Prvu je za Tita 1949. izradio svetski slavni hrvatski vajar Antun Augustin~i}, a sada je u posedu osobe koja `ivi u Holandiji, a poreklom je iz biv{e Jugoslavije. Taj raritet je kod tog trgovca umetni~kim predmetima dospeo izvesno nakon kra|e iz nekog muzeja.

Deca iz Srbije me|u najnepismenijom u Evropi Me|unarodna konferencija „U slu`bi talenata” odr`ana u bawi „Kawi`a” posebno se bavila razvojem darovite dece jo{ od pred{kolskog uzrasta, kao i podr`avawem prosvetara u radu s wima. Talent je kapital i jedan od glavnih resursa napretka, te wegovo otkrivawe i podr`avawe ima nacionalni zna~aj. U svakom detetu skriva se dar za ne{to, a zadatak je pedagoga da mu pomogne da ga u sebi na|e, razvije i primeni za individualne ciqeve, ali i u interesu dru{tva – zakqu~ak je skupa.

– Bitno je da deca najmla|eg uzrasta ne do`ive negativne

uticaje, ve} se motivi{u i da im se pru`i mogu}nost da izraze svoje posebne sklonosti. Tu je bitan odnos pedagoga. Priznati su oni koji objavquju kwige i stru~ne radove, ali ne treba zanemariti prakti~are – ukazala je predsednica Udru`ewa vojvo|anskih vaspita~a na ma|arskom jeziku dr Ana Seke.

Predstavnik MENSA-e Srbija dr Ranko Rajovi} iz Novog Sada govorio je o detekciji darovitih mali{ana i predo~io da su, po istra`ivawima, deca u Srbiji po funkcionalnom znawu me|u posledwima u Evropi. On smatra da se obrazovawe mora po~eti u vrti}ima

pa da se deca izme|u tre}e i sedme godine na odgovaraju}i na~in uvode u vi{i nivo razmi{qawa.

Dr Anamarija Vi~ek iz Pedago{kog zavoda Vojvodine je ukazala na to da se kod nas program obdani{ta uglavnom ograni~ava na rad s prose~nom decom, dok je vrlo bitna metodologija rada s onom darovitom, koju u praksi ~esto me{aju s hiperaktivnom. Dr Josip Lepe{, profesor somborskog U~iteqskog fakulteta na ma|arskom, naglasio je da za nastavu fizi~kog vaspitawa vrti}i uglavnom nemaju uslove.

M. Mitrovi}

Sam ritual no{ewa {tafete osmi{qen je pre vi{e od 60 godina i trajao od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca, ~ije je Odeqewe za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska {tafetna tr~awa {irom Jugoslavije. Prva {tafeta po{la je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine iz drugog mesta i repu-

blike, obele`avaju}i zna~ajne datume iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti. [tafete su naj~e{}e pravqene od drveta ili metala, a zajedni~ki element bila im je petokraka ili buktiwa na vrhu, dok su autori bili, uglavnom, anonimni, naj~e{}e pioniri, radnici, seoska omladina... Na zavr{noj sve~anosti na stadionu JNA 25. maja Titu je {tafetu uru~ivao najboqi omladinac. U prvoj je u~estvovalo 12.500 omladinaca koji su, pretr~av{i trasu dugu 9.000 kilometara, mar{alu predali prvih devet palica i "Plavu kwigu" s 15.000 potpisa omladine [umadije.

Predao ju je Mika Tripalo, tada predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, kasnije jedan od prvaka "Hrvatskog proqe}a".

Posledwu je, sedam godina nakon Titove smrti, "pionirka {irokog osmeha" Rejmonda Bro~aj iz Gwilana predala Haimu Rexepiju, tada{wem predsedniku SSOJ-a. Bila je od pleksiglasa, s osam kapi krvi.

SAVET UNS-a USVOJIO [KOLARINE ZA PROGRAME ACIMSI

Godina mastera od 66.000 do 120.000 dinara Savet Univerziteta u Novom Sadu usvojio je ju~e {kolarine za studijske programe diplomskih akademskih studija – master u okviru univerzitetske Asocijacije centara interdisciplinarnih i multidisciplinarnih studija (ACIMSI) i Uneskoove katedre za studije preduzetni{tva u 2010/11.

Za ACIMSI Rodne studije, Menaxment (u sportu, odnosno u obrazovawu) i Sportsku medicinu s fizikoterapijom cena je 66.000 dinara, Evropske studije 90.000, a Pravo evropskih integracija 120.000, dok je {kolarina za master studije Preduzetni{tva, na Uneskoovoj katedri, 105.000 dinara. Ove cene su za na{e dr`avqane, dok je za

strance 2.000 evra na svim pomenutim programima.

Iako su {kolarine za na{e studente razli~ite, ~ak do 54.000 dinara izme|u najni`e i najvi{e, za strane dr`avqane ona je svuda ista. Kako je ~lanovima Saveta pojasnio rektor Miroslav Veskovi}, ciq ove "taktike" s ujedna~enim i za strance pristupa~nim cenama master studija je da ih {to vi{e privu~emo da studiraju kod nas.

Ina~e, Veskovi} i rektor Univerziteta "Megatrend" Mi}a Jovanovi} izabrani su za zamenike predsednika Konferencije univerziteta Srbije, Veskovi} kao predstavnik dr`avnih univerziteta, a Jovanovi} privatnih.

V. ^eki}

BEOGRAD ZABORAVIO VOJVO\ANSKE SAPATNIKE OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE

Dr`ava zakida invalidima i na PDV-u Obolelih od multiple skleroze, koja napada nervni omota~ pa mnogi zavr{avaju u invalid-

Frano Reni}

skim kolicima, sve je vi{e. Ova neizle~iva bolest se, ina~e, javqa kod sve mla|ih qudi, pa poga|a i one izme|u 25. i 35. godine. Oni imaju sve probleme koje i druge invalidne osobe, ali po{to se o bolesti nedovoqno zna,

~este su predrasude prema wihovim "posebnim" potrebama.

– Osim arhitektonskih barijera, te{kog materijalnog polo`aja najve}eg broja obolelih i malog broja zaposlenih, imamo i specifi~ne probleme – nagla{ava predsednik vojvo|anskog Dru{tva obolelih od MS-a Frano Reni}, koje je s 900 ~lanova najmasovnije me|u srodnim organizacijama u Pokrajini. – Prosek starosti je 40 godina, a polovina obolelih je vezana za invalidska kolica. Iako za na{u bolest nema leka, osim terapije koja ubla`ava simptome i vitaminskih preparata, poma`e nam i bawa. Ali, ne bilo koja, ve} one tople. Atomska Gorwa Trep~a najvi{e, iz we se vra}amo preporo|eni, ali, na`alost, za najve}i broj obolelih odlazak je nezamisliv jer nemaju novca da plate boravak.

Gorwa Trep~a kod ^a~ka nedavno je dobila status specijalne bolnice, ali kako nije u sistemu bawa, odlazak u ovo prirodno le~ili{te ne mo`e se re-

alizovati o dr`avnom tro{ku.

Godinama oboleli od MS-a Ministarstvu zdravqa i Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe {aqu molbe i zahteve, ali do danas taj problem nije re{en. Ne vredi ni {to im Pravilnik omogu}ava da jednom godi{we o tro{ku zdravstvenog osigurawa borave u nekom rehabilitacionom centru.

– ^esto ih Komisija zdravstvenog osigurawa odbije, a svaki put treba prilo`iti nove nalaze koji potvr|uju da se radi o obolelom od MS-a, iako se zna da je to neizle~iva bolest – obja{wava Reni}.

Osobe sa 100 odsto invalidnosti oslobo|ene su pla}awa carine i PDV-a na uvezen automobil, ali su invalidi morali da plate PDV, uz obe}awe da }e im se novac naknadno biti vra}en.

– Niko ga nije dobio, a ako i jeste, kurs evra se znatno promenio, pa su invalidne osobe na gubitku – ka`e Reni}.

Danas je Svetski dan obolelih od multiple skleroze, pa }e u centru Novog Sada biti

Neizle~iva i bolest i krutost birokrata

odr`ana javna manifestacija ~iji je ciq edukacija gra|ana o toj bolesti i problemima koje izaziva. Centralno obele`avawe je u Gorwoj Trep~i, a inicijator je Dru{tvo obolelih od multiple skleroze Srbije.

– Neprijatno nas je iznenadilo {to niko iz Vojvodine nije pozvan. A uvek smo bili solidarni i pomagali na{e "sapatnike" u Beogradu koliko smo mogli – vajka se Reni}.

J. Barbuzan

BRANISLAV IVANOVI], POUZDANI DEFANZIVAC ORLOVA

Pobede di`u moral i rejting

Iza Baneta Ivanovi}a je sjajna sezona na Ostrvu. Sa ^elsijem je osvojio duplu krunu i stigao do titule najboqeg desnog beka u Premijer ligi. I u dresu Srbije uvek pru`a maksimum, postao je jedan od stubova bedema ispred Stojkovi}eve mre`e.

- Ve} su zaboravqene mnoge lepe stvari koje su mi se dogodile u klubu, a istakao bih samo dozu sa-

obavezama, tako }e biti i u Austriji. Samo da svi budemo zdravi, da nas zaobi|u povrede.

Duel protiv Gane na Mondijalu mo`e se ozna~iti kao kqu~an za rasplet u grupi D. - Sla`em se da premijerna utakmica na SP ima specifi~nu te`inu, da je veoma va`na. Uspe{an start ubrizgava dodatni adrenalin u tim, a kod nas je kolektiv uvek u prvom planu. Znam da tu

Iza wega je sjajna sezona: Branislav Ivanovi} (6)

mopouzdawa koju sam stekao igrama u kontinuitetu. Jednostavno, fokusiran sam iskqu~ivo na reprezentaciju. Po~eli smo ozbiqnu pri~u, pred nama je mnogo posla kako bi potpuno spremni oti{li u Ju`nu Afriku - istakao je Bane Ivanovi}.

Krajem marta pouzdani defanzivac je u susretu protiv Blekburna zaradio povredu kolena, meseca dana je trajala rehabilitacija.

- Ose}am se sjajno, koleno izdr`ava sve napore, verujem da na ovom planu ne}e biti nikakvih ne`eqenih promena. Odigrao sam i veliki broj utakmica, apsolutno spreman ulazim u ciklus priprema.

Testovi protiv Novog Zelanda, Poqske i Kameruna bi}e dragoceni.

- Poslu`i}e za isprobavawe nekih takti~kih zamisli selektora, ali }e i rezultati biti veoma va`ni. Nema prijateqskih susreta u reprezentaciji, uvek te`imo da trijumfom di`emo moral i rejtnig ekipe. Nau~ili smo da se profesionalno odnosimo prema

utakmicu za Ganu ne}e odigrati moj klupski drug Esijen koji je te`e povre|en, a ne treba tro{iti re~i koliko on zna~i za igru izabranika selektora Rajevca. To treba iskoristiti.

Neizvesno je i u~e{}e kapitena Nema~keBalaka.

- Ne znam ta~no u kakvom je stawu Balak. Posle finala se nismo videli, a pre toga smo se pozdravili i po`eleli jedan drugome sre}u u Ju`noj Africi. To je sve {to mogu da ka`em na ovu temu.

Dometi orlova na zavr{noj smotri svetskog fudbala u Ju`noj Africi.

- Nemam nikakvu posebnu poruku, ni{ta ne obe}avama, a baviti se prognozama na velikom takmi~ewu je nezahvalno. @elimo da maksimalno iskoristimo pripreme kako bi poboq{ali kvalitet igre, popravili sve ono {to nije vaqalo u prethodnim me~evima.

Ose}amo podr{ku naroda, time i obavezu da uzvratimo na pravi na~in na svakoj utakmici- istakao je Branislav Ivanovi}.

Z. Rangelov

GOLMAN VLADIMIR STOJKOVI] NE BI DA MEWA SREDINU

Vigan mi odgovara Srpski fudbalski reprezentativac i ~uvar mre`e lisabonskog Sportinga Vladimir Stojkovi}, koji je na pozajmici u premijerliga{u Viganu, izjavio je da ima `equ da ostane u Engleskoj.

- Sedam nastupa nije toliko va`no, koliko celokupan utisak koji sam ostavio na menaxera Martineza i trenera golmana. Imao sam odli~nu podr{ku.

Kirkland je zvezda u Viganu, a jedino sam ja, i pored Kingsona

koji brani za Ganu, dobijao priliku da ga zamenim - zakqu~io je Srbin.

Nekada{wi igra~ Crvene zvezde, Nanta i Hetafea do{ao je u engleski Vigan na pozajmicu ove godine. Stojkovi} je standardni ~lan reprezentacije Srbije od 1997. godine i u nacionalnom dresu nastupao je 28 puta.

17

Reputaciju smo sami zaslu`ili Milan Jovanovi}, poznatiji kao Lane, odavno je na{em auditorijumu jedan od najdra`ih doma}ih fudbalera. Posle ~etiri sezone u Vojvodini, u kojoj je zapo~eo karijeru, Lane je zabele`io nekoliko slabih sezona u [ahtjoru iz Dowecka i moskovskoj Lokomotivi, pre nego {to je 2006. godine pre{ao u Standard iz Lije`a, gde je brzo postao miqenik navija~a.

Posle ~etiri sezone, 116 odigranih me~eva i 52 gola, „zmija“, kako su ga zvali navija~i belgijskog tima, ovoga leta pre{ao je u veliki Liverpul. Za B92 Lane je pri~ao o kompaktnosti sastava za Svetsko prvenstvo, utiscima o protivnicima, kao i odnosu sa prijateqima iz tima i mnogim drugim drugim pitawima.

Kakva je razlika izme|u igrawa za klub i za reprezentaciju?

- Moram da priznam da je u posledwe vreme stvarno zadovoqstvo biti ~lan reprezentacije Srbije - rekao je Lane. - Verovatno da je to i zbog dobrih rezultata, ali i neke blage euforije koja se ose}a u vazduhu zbog uspeha u kvalifikacijama. Mislim da nam prija dru`ewe i da na najboqi mogu}i na~in afirmi{emo sve pozitivne stvari koje iz fudbala mo`emo da crpimo. Jedino {to mogu da konstatujem je da mi je jako drago {to sam deo ovog tima, nadam se uspe{nog u Ju`noj Africi.

Ne tako davno, u tim si u{ao na mala vrata. Kako ti je delovalo kada su te pozvali?

- Da budem iskren, ja sam i u Standard do{ao na mala vrata i moja fudbalska sudbina je da prolazim testove i probe. Me|utim, uspeh koji posle do|e je utoliko sla|i. Moj put do Standarda je i{ao preko jedne probe koja je trajala nekoliko nedeqa i to je bio period u kome sam morao da igram na vrlo visokom nivou u

lo boqe to {to nismo bili favoriti na po~etku kvalifikacija. [ta uop{te zna~i biti favorit na papiru? Ne igra se utakmica tako, ne vodite vi 1:0 zbog onoga {to pi{e, ve} je opet 0:0, a sve se ostalo dokazuje na terenu. Prema tome, mislim da smo mi nekim igrama zaradili reputaciju i narod treba da se nada. I ja sam optimista, a mislim da je takva klima i me|u ostalim reprezentativcima. Mislim da mo`emo ne-

- Gana je za mene nepoznanica, kao i za sve na{e igra~e, me|utim, ve} na pro{lom okupqawu smo dobili informacije od qudi iz na{eg stru~nog {taba. Mislim da }e svi na studiozan na~in analizirati wihove potencijale i mane i mislim da }e nas dobro pripremiti za utakmicu.

Da li je ova generacija sposobna da se nosi s Nemcima?

- Dobro, sve se mewa. Svaki trenutak je nov, a ja sam siguran da ne-

Lane Jovanovi}

strana. Na tom nivou male stvari prave razliku i odlu~uju pobednika. I Anti} nam na svakom sastanku ukazuje na sitnice, tako da se nadam da }emo mi sve te informacije prihvatiti na pravi na~in.

A {ta misli{ o na{oj reprezentaciji?

- Imamo mnogo dobrih osobina.

Mislim da je dobar deo ovoga {to smo napravili upravo proizi{lo iz ~iwenice da je stru~ni {tab insistirao na afirmaciji dobrih stvari. Savr{en igra~ ne postoji, svi imaju mane, ali jo{ to nisam osetio kod nas. Mo`da utakmica protiv Francuske u Beogradu mo`e da nam bude iskustvo, po{to smo i s igra~em vi{e bili inferiorni, jer smo u tom nekom trka~kom segmentu izgubili kompaktnost. Ne znam, verovatno }emo se baviti i manama kada za to do|e trenutak, za sada je bilo mnogo vi{e razloga da se bavimo vrlinama.

Na{a odbrana je, po mnogima, ja~i deo tima?

- S wima, igra~ima koji brane gol Srbije, potpuno sam miran.

Uvek treniram s velikim zadovoqstvom, nisam osetio ne{to da biju, ali se igra veoma ozbiqno.

Sve je dozvoqeno i ~ovek mo`e mnogo da nau~i igraju}i protiv wih na treningu. Mislim da su mo`da oni i najva`niji deo tima, baza koja nama ostalima daje sigurnost. Dobro funkcioni{emo kao tim.

I u napadu je konkurencija jaka?

- Imamo razli~ite tipove igra~e. Sva ~etvorica smo potpuno razli~iti po osobinama i afinitetima. Ne bih pojedina~no davao prednost nikome, jer u datom momentu svako od nas mo`e da pomogne na razli~ite na~ine, to smo ~inili i do sada.

Koje je prvo SP kojeg se se}a{?

Srbija favorit iz senke

Krasi} kao lokomotiva

Ko su favoriti na Mundijalu?

- Srbija bi trebalo da bude favorit iz senke, ali, naravno, najve}i favoriti su [panija i Brazil, mo`da i Argentina. Sama ~iwenica da su Nemci, Italijani i Francuzi u kontinuitetu na zavr{nicama velikih takmi~ewa svrstava ih u red favorita, ali ako gledamo posledwih nekoliko godina, [panija i Brazil imaju prednost - odgovorio je Lane Jovanovi}.

S kim se na{ ubojiti strelac najboqe sla`e u reprezentaciji?

- Stvarno su svi momci fenomenalni, ako bih nekoga izdvojio, ogre{io bih se o druge. Atmosfera nam je na najvi{em nivou. To {to sam cimer s Krasi}em mo`da sugeri{e da wega najboqe znam i da sam s wim najbli`i, mo`da nam je upravo on ta lokomotiva, koju svi pratimo.

kontinuitetu. Posle je do{ao i ugovor i veliki uspesi koji se vezuju za generaciju kojoj pripadam.

U na{oj reprezentaciji sam mo`da imao i dva po~etka, jedan s Klementeom, a sada s Anti}em i to je potpuna afirmacija u nacionalnom dresu.

Sada vi{e nije dovoqno, sti~e se utisak, to {to smo se kvalifikovali za Mundijal, ve} qudi o~ekuju i da u|emo u polufinale?

- Mi smo definitivno narod koji pravi velike amplitude u raspolo`ewu. Idemo od nevi|ene euforije do razo~arawa i to vrlo brzo. Ja sam i tokom kvalifikacija upozoravao da se velike stvari prave iz senke i mo`da je i bi-

Kona~an spisak 1. juna

- Po~eli smo razgovore i o~ekujem da postignemo dogovor.

Moja `eqa je da i naredne sezone branim u Engleskoj, koja mi po svemu najvi{e le`i - rekao je na{ golman.

Uprkos ~iwenici da nije standardni prvotimac u timu Vigana, posle sedam odigranih me~eva Vladimir je zadovoqan u~inkom.

sreda26.maj2010.

REPREZENTATIVAC SRBIJE MILAN – LANE JOVANOVI]

AUSTRALIJSKI SELEKTOR BRISAO TROJICU IGRA^A

Vladimir Stojkovi}

c m y

SPORT

DNEVNIK

Selektor fudbalske reprezentacije Australije Pim Verbek otpisao je trojicu igra~a s preliminarnog spiska kandidata za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Sa spiska su otpali Skot Mekdonald, Nik Karl i Xejd Nort, tako da je u konkurenciji ostalo 28 igra~a. Kona~ni spisak Verbek }e saop{titi 1. juna, posle prijateqske utakmice sa Danskom.

Australija se nalazi u grupi D sa Nema~kom, Ganom i Srbijom.

{to da uradimo na SP, sazreli smo kao grupa, ali moramo da znamo i {ta su nam prednosti i nedostaci i u skromnosti treba da tra`imo {ansu da napravimo iznena|ewe. Za mene, recimo, ne bi bilo iznena|awe da do|emo do polufinala, ali se ne usu|ujem i{ta da ka`em, jer je u fudbalu sve mogu}e i mora mnogo toga da se poklopi da bi se ostvario uspeh. Uostalom, znamo i kakva nam je konkurencija, od 32 ekipe na prvenstvu, barem 25 je vrhunskog kvaliteta i svako svakoga mo`e da pobedi. Bi}e zanimqivo, u svakom slu~aju. [ta misli{ o Gani? Ti si dosta afri~kih fudbalera sretao u karijeri.

ma reprezentacije koju ne mo`emo da pobedimo. Nadam se da }e nam okolnosti biti naklowene i da mo`emo da pobedimo neku tako veliku reprezentaciju.

Australija }e biti posledwi rival izabranicima selektora Radomira Anti}a u D grupi.

Kakvo je tvoje razmi{qawe o tom rivalu?

- ^ini mi se da ih na{a javnost malo potcewuje. Igra~i ne, {to mi je jako drago, ali javnost - da.

Oni su vrlo nezgodan protivnik, ne bih voleo da nam ta utakmica odlu~uje o daqem plasmanu, ve} bih voleo da sve odlu~imo u prva dva susreta. Oni imaju ostrvski tip igre, odli~no su fizi~ki pripremqeni, prekidi su im ja~a

- To je bilo 1990. godine... Se}am se Argentine i Kolumbije, nekih detaqa, Skila}ija, recimo.

Dosta dobro poznajem istoriju fudbala, znam dosta igra~a iz biv{e jugoslovenske lige, imam albume sa sli~icama i uvek sam bio fudbalski fan.

Kako ti je sada kada si ti na sli~ici?

- Navikao sam se, nije to ni{ta posebno. Zapravo, to je jedna stvar koja je ~udna samo neko vreme, a onda postaje realnost i na to ne obra}a{ veliku pa`wu.

To je deo `ivota jednog sportiste, pogotovo u jednom uspe{nom klubu i uspe{noj reprezentaciji - zakqu~io je Milan Jovanovi}.

FRANCUZI ODREDILI TIM ZA MONDIJAL

Domenek vratio Sisea Selektor fudbalske reprezentacije Francuske Rejmon Domenek objavio je kona~an spisak od 23 igra~a za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi.

Na spisku su: GOLMANI: Sedrik Karaso (Bordo), Ugo Loris (Lion), Stiv Mandanda (Marsej).

ODBRANA: Erik Abidal (Barselona), Gael Kli{i (Arsenal), Patris Evra (Man~ester junajted), Vilijam Galas (Arsenal), Mark Planus (Bordo), Antoni Reveije (Lion), Bakari Sawa (Arsenal), Sebastijan Skila}i (Seviqa).

SREDINA: Abu Dijabi (Arsenal), Alu Dijara (Bordo), Joan Gurkuf (Bordo), Floran Maluda (^elsi), @eremi Tulalan (Lion), Matje Valbuena (Marsej). NAPAD: Nikolas Anelka (^elsi), \ibril Sise (Panatinaikos), An-

\ibril Sise

dre-Pjer @iwak (Tuluz), Sidni Govu (Lion), Tijeri Anri (Barselona) i Frank Riberi (Bajern).

Francuska se nalazi u Grupi A sa selekcijama doma}ina, Urugvaja i Meksika.

18

SPORT

sreda26.maj2010.

SUPERLIGA[I SRBIJE DANAS IGRAJU ME^EVE 11. KOLA

DINAMO DOBIO NOVOG TRENERA

Zajec preuzeo Zagrep~ane Novi trener fudbalera zagreba~kog Dinama je Velimir Zajec, potvrdio je izvr{ni direktor kluba Zdravko Mami}.

- Prakti~no smo dogovorili sve detaqe saradwe. Se{}emo jo{ i definisati neke stvari, ali dolazak Zajeca je gotova stvar - rekao je Mami}.

Prema navodima hrvatskih medija Velimiru Zajecu godi{wa primawa u Dinamu iznosi}e 250.000 evra.

Velimir Zajec je igrao 10 godina u Dinamu (1974-1984) i za to vreme klub iz Zagreba je osvojio jednu titulu prvaka i dva Kupa Jugoslavije. Odigrao je 238 utakmica i postigao 13 golova. Potom je branio boje Panatinaikosa do 1988. godine, kada je zavr{io karijeru. Za re-

Velimir Zajec

prezentaciju SFR Jugoslavije je u periodu od 1977. do 1985. godine odigrao 36 utakmica i postigao jedan gol.

U trenerskoj karijeri predvodio je Panatinaikos (19961997), Dinamo (1998-1999) i engleski Portsmut (2004-2005).

„GAZETA DELO SPORT” NAJAVQUJE

Berluskoni prodaje akcije Milana Predsednik Milana Silvio Berluskoni razmi{qa da proda 25 do 30 odsto deonica kluba ruskoj energetskoj kompaniji Gasprom.

skim kolegom Vladimirom Putinom. Veruje se da bi na ovaj na~in klub uspeo da se delimi~no izvu~e iz dugova i obezbedi zvu~na poja~awa za narednu sezonu.

Vladimir Putin i Silvio Berluskoni

„Gazeta delo Sport“ objavila je reporta`u u kojoj se navodi da bi vrednost deonica iznosila blizu 200 miliona evra, a Berluskoni, ina~e premijer Italije, navodno je ve} razgovarao o prodaji s ru-

Berluskoni je 1986. godine kupio Milan i klub je pod wegovim vo|stvom osvojio sedam titula prvaka Italije, pet titula {ampiona Evrope, pet evropskih Superkupova i kup Italije.

TRKA TUR DE FRAN[E KOMTE

Gabor Kasa {esti Gabor Kasa, 22 – godi{wi srpski reprezentativac (~lan suboti~kog Spartaka i stipendista Me|unarodne biciklisti~ke unije ,UCI) nije uspeo da sa~uva tre}e mesto u generalnom plasmanu na trci nacionalne kategorije Tur de Fran{e Komte.

U posledwoj, petoj, etapi od 142 kilometra nije se na{ao u grupi od 21 voza~a koja je odmakla ostatku karavana i pokvario je pla-

sman. Zavr{io je trku na {estom mestu sa 47 sekundi zaostatka u odnosu na pobednika Francuza Edea.

Drugo i tre}e mesto pripalo je tako|e Francuzima Grediju sa 36 i Vili sa 39 sekundi slabijim vremenom.

Kasa je do ~etvrte etape nosio i majicu za najboqeg mladog voza~a. Ve} za desetak dana on }e u~estvovati na trci Kupa nacija za bicikliste do 23 godine u Kanadi.

NAJBOQI BODIBILDERI EVROPE U NOVOM SADU: U Novom Sadu }e se od 28. do 30. maja odr`ati Evropsko prvenstvo u bodi bildingu, bodifitnesu i fitnesu za `ene i fitnesu za mu{karce ( pokroviteqi Republi~ko ministarstvo za sport i omladinu, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Gradskog ve} za sport i omladinu). Prijavqeno je vi{e 150 takmi~ara iz 27 evropskih zemaqa. Reprezentaciju Srbije predstavqa}e devet takmi~arki. Tehni~ki organizator je Bodibulding i fitnes savez Novog Sada.

Takmi~ewa }e se odr`ati u maloj sali spensa, polufinale je 29.05.(subota) od 10 do 14 i od 16 do 19 ~asova, a finale je u nedequ u 16 ~asova. Ovo je ujedno i najve}e fitnes takmi~ewe ove godine u Evropi.

DNEVNIK

Vr{~ani strepe od Mute Qubiteqe ko{arke u Srbiji danas ~ekaju zanimqive utakmice 11. kola doma}e Superlige.

Jo{ su samo ~etiri runde ostale do kraja liga{kog takmi~ewa i bitka za prva ~etiri mesta u `i`i je interesovawa.

Ako za Partizan i Hemofarm [tadu ve} sada mo`emo da ka`emo da su sigurni u~esnici doigravawa za titulu prvaka (trebalo bi, naime, ~udo da se dogodi pa da ove ekipe ne budu u plej-ofu), velika je borba za jo{ dve pozicije koje, osim razigravawa, garantuju i plasman u regionalnu NLB ligu.

Dana{wi program U utakmicama 11. kola Superlige Srbije danas se sastaju: Borac - Tami{ (18) C. zvezda - Metalac (19) FMP - Partizan (18) Hemofarm - Radni~ki (19) Radni~ki iz Kragujevca ima korak prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu i FMP i do posledwih metara trke ne}e se znati ko }e iz ove trojke u narednoj sezoni morati da se zadovoqi samo igrawem u doma}em prvenstvu.

Radni~ki danas gostuje u svom nekada{wem zavi~aju, dok je igrao pod imenom Lajonsa. Tim trenera Miroslava Nikoli}a u ovoj sezoni je fatalan po Hemofarm [tadu, pa je sjajne Vr{~ane pobedio i kod ku}e i na strani u Jadranskoj ligi, a u Superligi je bio uspe{niji u Kragujevcu. Zbog ~ega Kragujev~ani toliko ne odgovaraju timu @eqka Lukaji}a, pitawe je upravo za stratega Hemofarma [tade, a izvesno je da }e wihov me|usobni duel ponovo doneti puno vatre. Muta Nikoli} najavquje novu pobedu nad veliki rivalom, {to bi Radni~kom {irom otvorilo vrata plasmana u NLB ligu, dok Ma~van, Markovi} i ostali Vr{~ani `ele da prekinu seriju pobeda nekada{weg gradskog rivala i kona~no doka`u da su kvalitetniji tim.

Derbi kola sigurno je i me~ koji se igra u @elezniku, gde }e snage odmeriti FMP i Partizan.

Crno-belima pripada uloga favorita, ali motiv u~enika trenera Bo{ka \oki}a je izuzetan, jer bi ih pobeda pribli`ila za ogromni korak regionalnom takmi~ewu.

Duel divova: Miroslav Raduqica (FMP) i Aleks Mari} (Partizan)

Panteri {ansu mogu da tra`e u premoru tima Du{ka Vujo{evi}a, ali ne wega (umor) ne smeju da se previ{e oslawaju. Pokazao je Partizan da motivisano igra i u Superligi, ali i da ga `eqe bilo kog protivnika ne interesuju.

U~esnik F4 turnira Evrolige `eli da osvoji novu titulu prvaka Srbije, ali i da u trku za wom (titulom) u|e s prvog mesta. Dakle, Partizan }e i u @elezniku juri{ati na pobedu, a kada je tako, rival mora da ulo`i i preko 100 odsto vlastitih mogu}nosti.

Crvena zvezda, osokoqena ubedqivim trijumfom nad Borcem u ^a~ku, va`i za apsolutnog favorita u me~u s Metalcem, tim pre {to je istog rivala, dodu{e veoma te{ko, pobedila i u Vaqevu. Kiks crveno-belima jednostavno nije dozvoqen, {to mo`e da predstavqa dodatni pritisak u duelu s rivalom koji potpuno rastere}en sti`e na megdan u Pionir. Tim iz Vaqeva sigurno ima kvalitet za mnogo boqi plasman od posledweg mesta u Superligi, ali je wegov problem u tome {to je ekipa kasno

formirana i nije imala vremena da se uigra. Znaju to i u Crvenoj zvezdi i sigurno je da }e trener Beogra|ana Aleksandar Trifunovi} maksimalno motivisati sastav koji predvodi kako bi ostavrio izuzetno va`nu pobedu.

U ^a~ku se igra me~ za presti` izme|u Borca i Tami{ Petrohemije, {to qubiteqima ko{arke u ovom gradu mo`e da donese lepu i atraktivnu ko{arku, u kojoj su igra~i Borca apsolutni favoriti.

A. Predojevi}

ZANIMQIVOSTI S ROLAN GAROSA

O-la-la, Venus i wena haqina...

O-la-la! Upravo su to mnogi uzviknuli videv{i Venus Vilijams na me~u s Pati [nider na po~etku Rolan Garosa, u haqini nalik onima koje se nose u Mulen Ru`u. Crna, ~ipkana, s tankim crvenim prugama, a iznena|ewe publike bilo je jo{ ve}e jer je nosila dowi ve{ u boji ko`e, pa nije bilo ba{ najjasnije da li ga uop{te ima.

Sestre Venus i Serenu Vililams mnogi smatraju za~etnicama novog stila u svetu tenisa. Ka`u da su upravo one krive za to {to su igra~ice po~ele da obra}aju mnogo vi{e pa`we na to {ta nose tokom me~eva. Venus se posebno isti~e elegancijom. Wene haqine su me|u najlep{im.

Me|utim, ovaj put efekat je bio sasvim druga~iji. „Tenisko belo ponekad mo`e da bude pomalo dosadno. I sportska oprema nije naro~ito seksi. Mo-

Provokativna haqina Venus Vilijams

`da upravo to obja{wava za{to se Venus odlu~ila za tako bizarnu odevnu kombinaciju.

Dvadesetdevetogodi{wa teniserka izgleda kao da je pozajmila negli`e iz Mulen Ru`a“, prenele su novinske agencije.

Neki su ~ak prokomentarisali da „ukoliko joj ne krene dobro na Rolan Garosu, mo`e da poku{a da prona|e posao u Mulen Ru`u“.

Amerikanka je lako savladala veteranku Pati [nider u dva seta 6:3, 6:3. Me|utim, malo ko je pri~ao o me~u dveju teniserki, narednoj protivnici i sli~no, svi su govorili o sada ve} ~uvenoj haqini.

Dan kasnije na terenu je bila i wena mla|a sestra. Iako su svi sa nestrpqewem o~ekivali da vide {ta }e Serena obu}i i da li }e zaseniti Venus, {ampionka ovogodi{weg Otvorenog prvenstva Australije pojavila se u tirkiznoj haqini bez ~ipke i sli~nih detaqa. Ostaje da se vidi {ta nam je to pripremila Marija [arapova.

Priredila: Nina Kolunyija

c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda26.maj2010.

19

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Dame dele megdan u Patri s Grkiwama

Svi na{i osvaja~i medaqa sa selektorom i predsednikom KSS

SVETSKO PRVENSTVO U RIJECI

Srbiji ~etiri medaqe Najmla|i srpski kugla{i i kugla{ice osvojili su u Rijeci, na drugom pionirskom i sedmom kadetskom pojedna~nom Svetskom kupu; ~etiri medaq, zlato i tri srebra. Zlatom se okitio Robert Erwe{i (kadeti – pojedina~no), srebrom Marko Anti} (pioniri - pojedina~ano) i Milana Pavlci (kadetkiwe – pojedina~no), kao i pionirski par Hermina Luka~ i Marko Anti}!

Reprezentivac Sente Robert Erwe{i osvojio je zlatnu medaqu sru{iv{i na stazama kuglane Zamet 641 ~uw , {to je ujedno i najboqi rezultat trodnevnog takmi~ewa.U konkurenciji pionira reprezentativac Slovena iz Rume Marko Anti} okitio se

srebrnom medaqom sa 553 ~uwa (po setovima 134, 138, 146 i 135)!

Zlato je pripalo Ma{aru Bran}eku sa 562 ~uwa!U prepodnevnom programu srebrnu pojedina~nu kadetsku medaqu osvojila je Milana Pavlic sa 559 ~uweva.

U bodovawu nacija, Srbija je prva kod kadeta sa 2.311 ~uwva, ispred ^e{ke sa 2.295 i Slova~ke sa 2.275 ~uweva. U konkurenciji pionira Srbija je druga nacija sa 2.171 ~uwem. Na prvom mestu su Ma|ari, tre}a je Slovenija sa 2.165 ~uweva.

- Igrao sam dobro, trud i odricawa na te{kim treninzima u posledwa tri meseca su se isplatili. O~ekivao sam medaqu, a presre}an sam {to je zlatna rekao je Erwe{i.

SVETSKI KUP U FORT BENINGU

Bobana Veli~kovi} jedanaesta Boranka–Bobana Veli~kovi}, evropska seniorska {ampionka vazdu{nim pi{to-

Bobana Veli~kovi}

qem, osvojila je 11. mesto na Svetskom kupu u Fort Beningu sa 383 kruga. Do finala nedostajao joj je krug. Jasna [ekari} je zauzela 29. mesto sa 378 krugova, a Zorana Arunovi} je bila 32. sa 377 krugova.

Nemawa Mirosavqev zauzeo je 25. mesto u disciplini vazdu{na pu{ka sa 592 kruga. Na 34. poziciju plasirao se Stevan Pletikosi} sa 590 krugova dok je 51. bio Dragan Markovi} sa 585 krugova.Prva dva mesta osvojili su Kinezi ]inan @u sa 703,1 (599) krugova i Tao Vang sa 701,2 (597) krugova, a tre}i je bio Sergej Kruglov iz Rusije sa 700,9 (597) krugova.

Na Svetskom kupu u~estvuje oko 400 strelaca. Posledwi Svetski kup u sezoni odr`a}e se u Beogradu od 27. juna do 4. jula.

@enska seniorska rukometna reprezentacija Srbije danas (11 ~asova) u Patri igra utakmicu 5. kola kvalifikacije za odlazak na Evropsko prvenstvo u Dansku i Norve{ku, koje }e se odr`ati u decembru ove godine. Me~evi protiv Gr~ke, a naro~ito onaj sa selekcijom Turske u Smederevu (30. maja - 20 ~asova) da}e odgovor na pitawe da li }e na{e najboqe rukometa{ice nastaviti niz u~estvovawa na najve}im takmi~ewima u organizaciji EHF-a, posle EURO 2008. u Makedoniji (13. mesto).

Zavr{ne pripreme obavqene su u odli~nim uslovima u Zrewaninu.

- Idemo u Gr~ku da osvojimo dva boda, bez obzira na kakav god budemo nai{li otpor doma}ina.

Nadam se da }e u Smederevu biti isto tako. To moramo da re{imo sa Turkiwama. O~ekujem da }e i bekovska linija opravdati o~ekivawa. Zbog povrede sam propustila prethodne pripreme, koje je propustila i Andrea, pa se sada prvi put uigravamo.

Zdrave smo,{to je najbitnije ka`e levi bek Suzana ]ubela.

- O~ekuju nas dva te{ka me~a isti~e desni bek reprezentacije Dijana [tevin. - Moramo ozbiqno da shvatimo utakmice i maksimalno u|emo u wih. Tursku smo pobedili u gostima, tako da uz pomo} publike u Smederevu o~ekujemo novi uspeh. [to se ti~e Grkiwa, one su dosta

Dijana [tevin, desni bek na{e selekcije

slabija ekipa od nas, ali svaki put moramo imati isti pristup.

Organizator igre reprezentacije Srbije Andrea Leki} vratila se na teren posle neugodne povrede leve ruke, zbog koje je propustila me~eve sa [panijom.

- Vratila sam se na teren nakon dva meseca. Jedini ciq malo br`eg oporavka je bila repre-

zentacija i ovaj zavr{etak priprema. Sve smo skoncentrisane na ono {to nas ~eka. Jako dobro se radi. Maksimalno se zala`emo na svakom treningu i trudimo se da se plasiramo na EP. Sve misli su usmerene na Tursku, za koju je selektor Mili} rekao da je prakti~no „bara` protivnik“ Srbije, s obzirom na ostale rezultate u grupi.

PRIPREME MU[KE REPREZENTACIJE

Danas me~ s Bosancima U Beogradu se pre tri dana okupila seniorska reprezentacija Srbije na pripremama za bara` me~eve sa ^e{kom u okviru kvalifikacija za Svetsko rukometno prvenstvo u [vedskoj. U okviru priprema izabranici Veselina Vukovi}a }e danas (17.30)

ma~ke i Francuske. Posle te utakmice, u naredna dva dana, trebalo bi da budemo u najja~em sastavu, kada kre}e zavr{nih {est dana priprema u Vrwa~koj Bawi. Posle utakmice u Ni{u, do puta za ^e{ku, bi}emo u Kovilovu - rekao je Vukovi}.

imamo sedam dana du`e da ~ekamo da se oporavi ili 14 da nam pomognem, makar u revan{u.

Imate li neke nove informacije o ^esima?

- Ima mesta optimizmu, jer oni nisu ni Francuska, ni Hrvatska, ni [panija ili Poqska.

[e{um u Nema~koj

Srpski rukometni reprezentativac @arko [e{um potpisao je dvogodi{wi ugovor s nema~kim klubom Rajn Neker. ^elnici ma|arskog Vesprema ponudili su [e{umu produ`etak saradwe, ali je srpski rukometa{ odlu~io da se oproba u Bundesligi.

Nekada{wi igra~ Sintelona proveo je ~etiri sezone u Vestpremu. Za nacionalni tim Srbije odigrao je 49 utakmica i postigao 110 golova.

Iz Tivta u [paniju

Uspe{ne obe ekipe wem kolu o~ekuje duel sa [kotskom. @enska reprezentacija nadvisila je u tre}em kolu Druge divizije Luksemburg 3:2: Erdeqi – Han 3:0, Molnar – Ni Ksia Lian 0:3,

REPREZENTATIVAC SRBIJE MEWA SREDINU

AKTIVNOSTI VETERANA 022

SVETSKO EKIPNO PRVENSTVO U MOSKVI

I mu{ka i `enska stonoteniska reprezentacija Srbije pobedile su u tre}em kolu Svetskog ekipnog prvenstva koje se igra u Moskvi. Izabranici Slo-

- Nismo zanemarili ni Grkiwe, ali je prioritet da budemo u najboqem izdawu protiv Turske u Smederevu. Gr~ka }e nam dobro do}i kao priprema. Pobedili smo Turkiwe tamo, zato se nadam da }emo uz dobru igru slaviti plasman na Evropsko prvenstvo u Smederevu - uverena je Leki}eva.

J. G.

Radni dogovor pred trening

u Loznici odigrati prijateqski me~ s reprezentacijom Bosne i Hercegovine - Posle te utakmice igra~i }e dobiti tri dana slobodno, do nedeqe 30. maja, kada }emo se okupiti za drugu kontrolnu utakmicu sa Ma|arskom ( 5. juna u Ma|arskoj). Tada bi ve} trebalo da kompletiramo redove, s tim {to }e nam nedostajati igra~i iz Ne-

Ima li neplaniranih otkaza?

- Neplaniranih nema, ali probleme imaju Pejanovi} (vakcini{e dete i mewa stan) i Stankovi} (re{ava papire za [paniju).

Kakva je situacija sa povredom Momira Ili}a?

- Igra}e na F4 turniru Lige {ampiona. ^ak i da nije spreman za fajnal for, mi jo{ uvek

Oni su na pribli`no na{em nivou. Wihova jedina prednost je to {to su du`e zajedno, ali igra~ki posedujemo sli~an potencijal. No, kako }emo do~ekati utakmice i da li }emo biti kompletni, to ne znamo, ali mislim da sa dozom optimizma mo`emo da gledamo na ono {to nas ~eka - naglasio je Vukovi}.

J. G.

Pred rumsko-novosadskim Rukometnim klubom veterana, Veteran 022, brojne su aktivnosti. Od 2. do 6. juna u~estvova}e na me|unarodnom turniru u Tivtu, a od 16. do 21. juna takmi~i}e se na velikom me|unarodnom evropskom turniru u Bergi kod Barselone.

Boje ekipe Veteran 022 na predstoje}a dva turnira brani}e slede}i igra~i: An|elko Grkovi}, Neven Ra{eta, Branislav Zagra|anin, Branislav Strajni}, @eqko Golubovi}, Slavi{a Lakovi}, Zoran Lukovac, Neboj{a Lon~arevi}, Nikola Vojinovi}, Uro{ Mandi}, Zoran Alimpi}, Stevica Jevremov, Zoran Karali}, Miroslav Mijailovi}, Milan Jasni}, Dragan Vukovac.

J. G.

FINALE KUPA SRBIJE

N[K osvojio trofej Ana Marija Erdeqi

bodana Gruji}a pobedili su Tursku 3:0: Karaka{evi} – Zeng 3:1, Z. Pete – Vang 3:2, Jevtovi} – Menge 3:0.

U preostala dva susreta F grupe Druge divizije Nigerija je dobila Holandiju 3:0, a [kotska – SAD 3:2.

Srbija je sino} u 4. kolu igrala s Nigerijom, a danas je u posled-

Foto: F. Baki}

Feher – De Nute 3:0, Erdeqi – Ni Ksia Lian 0:3, Molnar – Han 3:1.

U preostala dva susreta tre}eg kola Litvanija je pobedila Egipat 3:1, a Venecuela – Indoneziju 3:1.

Sino} je Srbija igrala u 4. kolu s Litvanijom, a danas je u posledwem susretu grupe F o~ekuje duel Indonezijom.

S. S.

U posledwem kolu finala Kupa Srbije za {ahiste u Kragujevcu Novosadski {k DDOR rutinskom podelom bodova sa Ni{lijama osigurao je prvo mesto i novi, ~etvrti, pehar pobednika Kupa. Drugo mesto osvojio je mla|i kragujeva~ki prvoliga{ Vodovod, koji je savladao sugra|ane sa 3:1. Favorizovani Beograd sa Vu~kovi}em na ~elu uspeo je tek u posledwem kolu visokom pobedom protiv Slobode iz U`ica i dodatnim kriterijumima da obvezbedi bronzanu medaqu.

Rezultati 7. kola: Ni{ - Novosadski {k DDOR 2:2, Radni~ki (Kragujevac) - Vodovod (Kragujevac) 1:3, Beograd - Sloboda (U`ice) 3,5:0,5, Lasta (Beograd) - “Ivan Kurja~ki” (Pan~evo) 2,5:1,5,

Para}in – Bogoslov (Beograd) 2,5:1,5, Hercegovac (Gajdobra) - Beogradski vodovod 2:2, PTT (Beograd) – Bor~a 2:2, Srbobran - Trep~a (Kosovska Mitrovica) 1:3, Po{tanaska {tedionica (Beograd) - Politika (Beograd) 3:1.

Kona~an plasman: 1. Novosadski {k DDOR 17 (18), 2. Vodovod 15 (17,5), 3. Beograd 13 (17,5), 4. Lasta 13 (17,5), 5. Radni~ki 13 (16), 6.

Ni{ 12 (15,5), 7. Para}in 12 (12), 8. Sloboda 10 (12,5), 9. “Ivan Kurja~ki” 9 (15,5), 10.Hercegovac 9 (13,5), 11. Bogoslov 9 (13), 12.

Trep~a 8 (14), 13. Beogradski vodovod 8 (13,5), 14. PTT 8 (13), 15.

Bor~a 7 (11,5), 16. Po{tanska {tedionica 7 (11,5), 17. Srbobran 4 (11), 18. Politika 4 (9).

B. D.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda26.maj2010.

VOJVO\ANSKE LIGE Ba~ka liga - Rezultati 2. kola: Prigrevi~ki {k – Detelinara 3,5:4,5, Srbobran - BT[K odlo`eno, Senta – Adice 4:4, Vulkan Protektor - “Miqo Vujovi}” 4:4, Hercegovac – Omladinac odlo`eno, Temerin - Ba~ka 3:5.

Plasman posle 2. kola: 1. Ba~ka 6 (11), 2. Detelinara 6 (9), 34. Adice, Senta 4 (9,5), 5. Prigravi~ki [K 3 (8), 6. Vulkan Protektor 2 (8), 7. “Miqo Vujovi}” 1 (6,5), 8. Omladinac 1 (4), 9. Temerin 0 (6,5), 10. BT[K 0* (6,5), 11. Srbobran 0* (2,5), 12.

Hercegovac 0* (2).

Banatska liga - Rezultati 2. kola: Proleter (Zrewanin) – Lehel 3:5, Bile}anin - Radni~ki 5,5:2,5, Sloga - PA[K 4:4, ^okot - “Bata ]osi}” 2,5:5,5, Partizan - Kova~ica 3,5:4,5, Proleter (^oka) – Alibunar 5,5:2,5.

Plasman posle 2. kola: 1-2.

Proleter (^oka), Bile}anin 6 (11), 3. “Bata ]osi}” 6 (10,5), 4.

Kova~ica 6 (9,5), 5-6. Lehel, Partizan 3 (8), 7. Radni~ki 3 (7,5), 8. Sloga 1 (7), 9. PA[K 1 (6,5), 10. Alibunar 0 (6), 11-12. ^okot, Proleter (Zrewanin) 0 (5,5).

Sremska liga - Rezultati 2. kola: “Car Uro{“ – Sremac (^erevi}) 4:4, Cement – LSK 6:2, Hajduk - Banovci Dunav 5,5:2,5, Stara Pazova (2) – Sloven 4:4, Mladost - [imanovci 4,5:3,5, “Stevica Puzi}” - Sremac (Vojka) 6,5:1,5.

Plasman posle 2. kola: 1.

“Stevica Puzi}” 6 (11,5), 2. Cement 6 (11), 3. Mladost 6 (9), 4.

Sremac (^erevi}) 4 (9,5), 5.

Sloven 4 (8,5), 6. Hajduk 3 (9), 7.

Stara Pazova (2) 2 (8), 8. [imanovci 1 (7,5), 9. “Car Uro{“ 1 (7), 10. Banovci Dunav 0 (5,5), 11.

Sremac (Vojka) 0 (5), 12. LSK 0 (4,5).

JU@NOBA^KA LIGA Rezultati 2. kola: Ba~ka Palanka – Mladenovo 6,5:1,5, Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) Hajduk (^urug) 4:4, Ba~ - E|{eg (Novi Sad) 2,5:5,5, Bubamara (Novi Sad) - Vojvodina (Novi Sad) 5:3, Pion (Be~ej) - Titel nije odigrano, Anpasan (Novi Sad) slobodan.

Plasman posle 2. kola: 1.

Ba~ka Palanka 6 (12,5), 2. E|{eg 4 (9,5), 3. Vojvodina 3 (11), 4. Bubamara 3 (7), 5-6. Titel, Anpasan 3* (6), 7. Sutjeska 2 (8), 8. Hajduk 1 (6), 9. Mladenovo 0 (3,5), 10. Ba~ 0 (2,5), 11.

Pion 0* (0).

JU@NOBANATSKA LIGA Grupa A Rezultati 1. kola: Gaj – Izbi{te 4,5:3,5, Grebenac – Naftagas (Jano{ik) 4,5:3,5, Bela Crkva – Unirea (Riti{evo) 2:6, Omladinski {k (Vr{ac) slobodan.

Grupa B

Rezultati 1. kola: Bavani{te – Lokve 3:5, “Bora Ivkov” (Banatsko novo selo) – B. Brestovac 4:4, Spartak (Debeqa~a) – Jedinstvo (Ka~arevo) 1:7, Ilanxa slobodna.

PROBLEM BR. 286

Beli daje mat u dva poteza V. Karpov „Problem” 1969.

Re{ewe problema br. 285 (R. Steinweg, Deutsche Wochen 1889) sa pozicijom: beli – Kb1, Da1, Ld4, Ld7, Sc3, pe{aci: a2, e2, g4; crni – Kf6, De5, Se7, Sg5, pe{aci f7, g6, g7; je 1.Lb6! Na 1...Se(?) sledi 2.Sd5 mat. Na 1...Sg(?) sledi 2.Se4 mat.

Na 1...D(?) sledi 2.Se4 mat.

DE^JI NIKOQDANSKI TURNIR

Matovi} sve matirao U [idu je odr`an 3. tradicionalni de~ji Nikoqdanski turnir povodom proslave i obele`avawa krsne slave grada. Ovu manifestaciju je organizovao doma}i {ahovski klub Radni~ki uz pokroviteqstvo MZ [id.

Turnir se igrao po [vajcarskom sistemu, 7 kola, 15 minuta po igra~u i FIDE propozicijama. U~estvovala su deca iz Novog sada, @abqa, Sremske Mitrovice i [ida. Posle veoma kvalitetnih partija, nakon 7 kola kod de~aka, a i u ukupnom plasmanu, prvo mesto osvojio je Mihajlo Matovi} u~enik 4. razreda O[ “Branko Radi~evi}” iz

Mihajlo Matovi}

Najuspe{niji u~esnici u [idu s trenerima

[ida sa maksimalnih 7 poena.

Na drugom mestu zavr{io je Nikola O{ap iz @abqa sa 6, a na tre}em Predrag Danilovi} iz [ida sa 5 poena.

Kod devoj~ica za sva tri prva mesta odlu~ivao je Buholc po{to su takmi~arke imale isti broj poena. Prvo mesto osvojila je Ana Marija Radosavqevi}, drugo mesto pripalo je Kristini Riki} a tre}e Nini Udovi~i}. Sve tri takmi~arke su iz [K Promocija iz Novog Sada.

Plasman: 1. Mihajlo Matovi} 7, 2. Nikola O{ap 6, 3-6. Pre-

drag Danilovi}, Ilija Galin, Aleksa Tucakov, Robert Der 5, 7-13. Nikola ]ur~i}, Nikola Juri{i}, Vladan Kop~ali}, Aleksa Mi{kovi}, Milutin Mitrovi}, Jovan Jovi}, Milo{ Pisari} 4, 14-20. Dejan Jeli~i}, Mirko Bukinac, Milan Mu{iki}, Ana Marija Radosavqevi}, Kristina Riki}, Nina Udovi~i}, Uro{ \erman 3, 2124. Isidora Bo`i}, Marko Udovi~i}, Nikola Stanisavqevi}, Valentina [afarik 2, 25.

Mija Milosavac 1 poen.

N. Danilovi}

EKIPNO PRVENSTVO VOJVO\ANSKIH OSNOVACA

Pehari oti{li u Novi Sad i ^urug

U Kuli je odigrano ekipno prvenstvo osnovnih {kola Vojvodine. De~aci su igrali pet kola po [vajcarskom sistemu a devoj~ice ~etri. Ekipa O[ “Svetaozar Markovi} Toza” iz Novog Sada, za koju su nastupali Ivan Banovi}, Lazar @ivkov, Branislav [obot i Igor Nedeqkovi}, osvojila je prvo mesto u mu{koj konkurenciji a kod devoj~ica neprikosnovena je i daqe ekipa “\ura Jak{i}” iz ^uruga za koju su nastupile: Tatjana Marticki, Marica Milovanovi} i Emilija Raj~o.

Plasman u~enica: 1. “\ura Jak{i}” 1 (^urug) 10 (10), 2. “Temerkewi I{tvan” (Torwo{) 10 (7,5), 3. “@arko Zrewanin” Apa-

tin 6 (5,5), 4-5. Aleksa [anti}, “\ura Jak{i}” 2 (^urug) 6 (5), 68. 21. oktobar (Sombor), “Do`a \er|” Gunaro{, 20. oktobar (Sivac) 5 (6), 9. “Nikola Tesla” Lipar 3 (5).

Plasman u~enika: 1. “Svetozar Markovi} Toza” (Novi Sad) 13 (12,5), 2. “Branko Radi~evi}” Oxaci 11 (14), 3. 20. oktobar 1 (Sivac) 10 (13,5), 4. “\ura Jak{i}” 1 (^urug) 9 (13,5), 5. “Vuk Karaxi}” Crvenka 8 (11), 6. “Nikola Tesla” Lipar 7 (10), 7. “Kosta Trifkovi}” (Novi Sad) 7 (8,5), 8. 20. oktobar 2 (Sivac) 6 (8), 9. “Petefi Brigade” (Kula) 6 (7,5), 10. Bratstvo jedinstvo (Vrbas) 4 (6), 11. “\ura Jak{i}” 2 (^urug) 4 (5,5).

VIKEND U BAWI RUSANDI

Rai~evi} prvi U organizaciji [K Rusanda iz Melenaca, odr`an 36. tradicionalni turnir povodom slave bawe. Odigrano je 9 kola po [vajcarcu, 15 minuta po igra~u. Pobednik je velemajstor Vladimir Rai~evi} koji je imao boqi Buholc od Save @ivkovi}a. Nagradni fond od 24.000 dinara podelilo je {est prvoplasiranih igra~a, a specijalne nagrade za najboqe plasiranog omladinca dobio je Slobodan Kevre{an, za veterana Milan Petrovi}, za doma}eg igra~a Bogdan Trifunovi}. Sudili su Vilmo{ Opelc i Radomir Vranov.

Plasman: 1-2. Vladimir Rai~evi}, Sava @ivkovi} 7,5, 3-4. Bo`idar Marinovi}, Predrag Bodiroga 7, 5-8. Miroqub Stojkovi}, Sini{a [ari}, Radivoj Peri{i}, Radislav Jankov 6, 9-13. \or|e Braji}, Sr|an Blagojevi}, Radovan Kosti}, Bogdan Trifunovi}, Milan Petrovi} 5,5, itd.

V. Opelc

MOL–SOMBOR

SEVERNOBA^KA LIGA

Rezultati 1. kola: Lipar – Sivac 4,5:3,5, Leme{ - Karavukovo 4:4, “B. Mihailovi}” (Stani{i}) – “Aleksa [anti}” 5:3, Ba~ki breg slobodan.

Rezultati 2. kola: Karavukovo - “B. Mihailovi}” 5:3, Sivac Leme{ 3:5, Ba~ki Breg – Lipar 4:4, “Aleksa [anti}” slobodan.

Stawe posle 2. kola: 1-2. Leme{, Karavukovo 4 (9), 3. Lipar 4 (8,5), 4. “B. Mihailovi}” 3 (8), 5. Ba~ki Breg 1* (4), 6.

Sivac 0 (6,5), 7. “Aleksa [anti}” 0* (3).

Rezultati 1. kola: Karavukovo – Stara Moravica 5,5:2,5, Bajmok – Bezdan 5,5:2,5, Ada – Kawi`a 4:4, Kula – Panonija 3:5, Oxaci – Rastina 1,5:6,5, Ratkovo slobodno. Rezultati 2. kola: Panonija – Oxaci 3,5:4,5, Kawi`a – Kula 4,5:3,5, Bezdan – Ada 5,5:2,5, Stara Moravica – Bajmok 5,5:2,5, Ratkovo – Karavukovo 6,5:1,5, Rastina slobodna.

Plasman posle 2. kola: 1. Kawi`a 4 (8,5), 2. Panonija 3 (8,5), 3-5.

Bajmok, Stara Moravica, Bezdan 3 (8), 6. Karavukovo 3 (7), 7-8. Rastina, Ratkovo 3 (6,5), 9. Oxaci 3 (6), 10. Ada 1 (6,5), 11. Kula 0 (6,5).

MOL–SUBOTICA

NOVOSADSKA LIGA

Rezultati 1. kola: Gunaro{ – E|{eg (Mali I|o{) 2:6, Senta (2) – Elektrovojvodina 2,5:5,5, Radni~ki (2) Bajmok – Radni~ki (Torwo{) 2:6, BT[K (2) Ba~ka Topola – Trgo{ped (Bajmok) 6:2.

Rezultati 2. kola: Obili} - “64” 0,5:7,5, Penzioner - Jedinstvo (Rumenka) 5:3, Kraqica (2) (Petrovaradin) - Borac 3,5:4,5, Pru`ena ruka (Sremska Kamenica) - @elezni~ar 6:2, Promocija - “Mihail Taq” (Veternik) odlo`eno, Bubamara (2) – Dnevnik 2,5-5,5.

Plasman posle 2. kola: 1. “64” 6 (13,5), 2. Borac 6 (11), 3. Dnevnik 6 (10,5), 4. Pru`ena ruka 3 (9,5), 5.

Kraqica 2 3 (9), 6-7. Penzioner, Obili} 3 (6,5), 8. “Mihail Taq” 3* (4,5), 9. Jedinstvo 0 (5), 10-11. Bubamara (2), @elezni~ar 0 (4,5), 12.

Promocija 0 (3).

MOL–VRBAS Rezultati 1. kola: Zmajevo – Selen~a 5:3, “Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) – Vajska 5,5:2,5, Mladost (Ba~ki Petrovac) – Vrbas 2,5:5,5, Kulpin – Budu}nost (Glo`an) 1,5:6,5, Vojvodina (Tovari{evo) slobodna.

Pavel Eqanov

FIDE GRAN PRI

Velika rokada Inarkijeva U Astraganu (Rusija) je na posledwem kvalifikacionom FIDE Gran pri turniru ostalo da se odigra jo{ jedno kolo. Ono {to smo u prethodnom izve{taju opisali kako je Ponomarjov potonuo jo{ ve}i blam do`iveo je tada vode}i Inarkijev. U narednih {est kola osvojio je samo pola poena i sad se nalazi na posledwem mestu, a u me|uvremenu, Ponomarjov je dospeo na drugo mesto!

Stawe posle 12. kola: 1. Eqanov 7,5, 2-7. Ponomarjov, Jakovenko, Mame|arov, Aleksejev, Raxabov, Ga{imov 6,5, 8-9. Svidler, Ju Vang 6, 10-11. Geqfand, Leko 5,5, 12-13. Ivan~uk, Akopjan 5, 14.

Inarkijev 4,5.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Osveta za autogram Velemajstor Andor Liliental ro|en je 5. maja 1911. godine u Moskvi. Tri dana nakon 99. ro|endana umro je u Ma|arskoj gde je proveo ve}inu `ivota.

U svojoj dugoj karijeri postigao je pobede protiv Emanuela Laskera, Hoze Raula Kapablanke, Maksa Evea, Mihaila Botvinika, Vasilija Smislova, kao i drugih poznatih {ahista me|u kojima su Tartakover, Najdorf, Bron{tajn i Tajmanov.

U Parizu, u kafi}u „Regence“, 1929. godine, Aqehinu, koji je bio ~est gost te kafane, jednom prilikom su rekli o Lilientalu da je to de~ak koji savr{eno igra slobodne partije. Doktor, tako su zvali Aqehina, mu je ponudio da odigraju ~etiri partije, bez uloga. Na iznena|ewe gledalaca Aqehin je samo uspeo da porazi Andora u ~etvrtoj partiji, a prve tri partije je izgubio. Aqehin je zatra`io revan{, ali je bio glatko odbijen: „Doktore `elim da sa~uvam ovaj rezultat za ostatak mog `ivota“ rekao je Liliental. Iako je Aqehin bio nervozna i naprasita osoba, ovaj put je razumeo mladi}evu ideju i prsnuo je u smeh.

To je bilo vreme kada se {ah jo{ uvek u velikoj meri igrao u kafanam, a i Liliental je igrao u mnogima i tako zara|ivao za `ivot. Tu se i prvi put sreo s Kapablankom, koji je davao simultanku u Be~u 1929. Na kraju je bio posledwi koji je jo{ uvek igrao protiv Kapablanke. Andor je u sredi{wici stekao prednost, me|utim, velemajstor ga je na takav na~in pogledao da je Liliental odmah ponudio remi. Kapablanka je remi prihvatio tako brzo i odmah oti{ao da je Lilientala ostavio bez autograma. Lilienthal je uskoro postao dovoqno jak da igra {ah na me|unarodnim turnirima. Wegova karijera je po~ela u 1930, a wegov prvi protivnik bio je 65-godi{wi Mizes koji ga je “razbio“ na takav na~in kao {to niko nije kasnije to napravio. Posti|enom Andoru to je bio potstrek da jo{ vi{e radi na teoriji.

Mizes – Lilijental Pariz, 1930 1.e4 e6 2.d4 d5 3.e:d5 e:d5 4.Ld3 Ld6 5.Sc3 c6 6.Sge2 Se7 7.Lg5 Dc7 8.Dd2 f6 9.Lf4 Le6 10.De3 Lf7 11.Dg3 L:f4 12.S:f4

SEVERNOBANATSKA ZONA Rezultati 1. kola: Begej (@iti{te) - Jedinstvo (Novi Be~ej) 6,5:1,5, Mladost (Bo~ar) - Mladost (Despotovac) 3:5, Naftagas 2 (Elemir) - 2. oktobar (Kumane) 4:4, Jedinstvo (E~ka) - Krajina (Kraji{nik) 2:6, Radni~ki (Kikinda) - Novi Knezevac 6,5:1,5, Napredak (^estereg) - Mladost (Luki}evo) 5:3. Rezultati 2. kola: Jedinstvo (N. Be~ej) - Mladost (Luki}evo) 5,5:2,5, Novi Knezevac - Napredak 2,5:5,5, Krajina - Radni~ki 3:5, 2. oktobar - Jedinstvo (E~ka) 4:4, Mladost (Despotovac) - Naftagas (2) 2,5:5,5, Begej - Mladost (Bo~ar) 2:6.

Stawe posle 2. kola: 1. Radni~ki 6 (11,5), 2. Napredak 6 (10,5), 3.

Naftagas (2) 4 (9,5), 4-5. Mladost (Bo~ar), Krajina 3 (9), 6. Begej 3 (8,5), 7. Mladost (Despotovac) 3 (7,5), 8. Jedinstvo (N. Be~ej) 3 (7), 9.

2. oktobar 2 (8), 10. Jedinstvo (E~ka) 1 (6), 11. Mladost (Luki}evo) 0 (5,5), 12. Novi Kne`evac 0 (4).

MOL–ZREWANIN Rezultati 1. kola: Budu}nost (Srpska Crwa) – [urjan 7,5:0.5, Zlatica – Zadrugar (Lazarevo) 5:3, Sloga (Jarkovac) – Borac (Aleksandrovo) 4:4, Aradac – Radni~ki (Ja{a Tomi}) 7:1.

12...g5?? 13.Sh5 D:g3 14.S:f6+ Kf8 15.h:g3 h5 16.Sh7+ 1–0 U Hestingsu 1935. godine “osveta” za autogram. Ova partija obi{la je {ahovski svet.

U prilogu je skra}eni komentar Lilientala.

Liliental – Kapablanka 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.a3 L:c3+ 5.b:c3 b6 Crni `eli da razvije lovca na a6 (ili b7).

Me|utim, ovaj potez ostavqa raznovrsne mogu}nosti belom za napad.

6.f3 d5 7.Lg5 h6 8.Lh4 La6 9.e4 @rtva pe{aka koju je prvi primenio Aqehin. U slu~aju 9…d:e ide 10.f:e g5 11.Lg3 S:e4 12.Le5 s daqim Dc2 i Ld3 s napadom belog.

9…L:c4 10.L:c4 d:c4 11.Da4+ Dd7 12.D:c4 Dc6 13.Dd3 Beli izbegava razmenu figura uzdaju}i se u pe{a~ki centar.

13…Sbd7 14.Se2 Td8 U slu~aju 0-0 ili 0-0-0 sam Kapablanka je ukazao na potez 15.c4!

15.0–0 a5 16.Dc2 Pravilno je bilo 16.Tac1 a zatim c3-c4.

16…Dc4 Dama je lo{ bloker.

17.f4 S namerom da predupredi crnom potez pe{akom na g5.

17…Tc8 18.f5! Ovde sam stavio znak usklika iako su mnogi komentarisali da je to slab potez. O tome ko je u pravu mo`e se suditi po analizama posle 19. poteza belog.

18… e5 19.d:e5 Mnogi komentatori su smatrali da je neophodno bilo 19…Dc5+ pa na 20. Sd4 S:e5 21.L:f6. Me|utim, beli ima 20.Lf2 pa na 20…D:e5 21.Ld4 D:e4 22.D:e4 S:e4 23.L:g7 Th7 24.f6 pozicija crnog je beznade`na.

19…D:e4

20.e:f6! Motiv koji se ne propu{ta zbog nerazvijenih crnih figura.

20…D:c2 21.f:g7 Tg8 22.Sd4 De4 Potez odigran te{ka srca ali ni drugi odstupi ne poma`u. Naprimer: 22…Dd2 23.Tae1+ Se5 24.T:e5 Kd7 25.Td5+ Ke8 26.Te1+, ili, 22…D:c3 23.Tae1+ Se5 24.T:e5+ Kd7 25.Te7+ itd.

23.Tae1 Sc5 24.T:e4+ S:e4 25.Te1 T:g7 26.T:e4+ 1–0

Lilijental – Larsen Moskva 1962.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0-0 5.Sge2 d5 6.a3 Le7 7.c:d5 e:d5 Alternativa je 7...S:d5 8.Sg3 Na ovom mestu tako|e se igra 8.Sf4 ili 8.g3 a5 9.Lg2 c6 10.0-0 Sa6 11.b3!? Te8 12.Kh1 Lf8 13.Sf4 Lf5 14.f3 h6 15.Ta2 (sada se vidi ideja poteza 11 b3!? - prebacivawe daminog topa u igru preko drugog reda) 15...b5 16.Sce2 Lh7 17.g4 sa o{trom igrom gde beli tra`i svoje {anse u napadu na kraqevom krilu. Tako|e, na ovom mestu se ~esto igra i 8.b4 {to je voleo da igra Samjuel Re{evski.

8...c5 9.d:c5 L:c5 10.Le2 Sc6 11.0-0 Slabije je 11.Sa4?! Ld6 12.0-0 Le6 13.b4 De7 14.Lb2 Tad8 15.Tc1 d4! 16.e:d4 Le5 i crni je preuzeo inicijativu.

11...Le6 12.b4 d4!? Solidno je 12...Ld6 13.Sb5 Le5 14.Sd4 i sada je crni mogao nastaviti jednostavnim 14...S:d4 15.e:d4 Ld6 uz slede}e ...Ta8-c8 sa vrlo dobrom igrom.

13.Sa4 Le7 14.e4 a5? Ovaj nepromi{qeni potez crnog vodi do gubitka pe{aka. Ispravno je bilo 14...Dc7 15.Lb2 Tfd8 16.Tc1 Df4! sa protivigrom crnog.

15.b5! Se5 16.Lb2 d3 17.L:e5 d:e2 18.D:e2 Tc8 19.Tfd1 De8 20.Db2! Beli ima ~istog pe{aka vi{e i neugodan pritisak po dugoj dijagonali a1-h8.

20...Kh8?! Slab potez u ve} neodr`ivoj poziciji.

21.Sb6 Tc5 22.a4 Ld8 23.Sd5 L:d5 24.e:d5 Dd7 25.Da3!

Beli ostaje sa ~istim kvalitetom i pe{akom vi{e i zbog toga je Bent Larsen prekratio muke i predao partiju. 1-0 Pripremio: B. Dankovi}

SVET

c m y

DNEVNIK

NOVO ZASEDAWE BRITANSKOG PARLAMENTA

Kraqica pozvala na {tedwu LONDON: Kraqica Elizabeta Druga ka`e da su prioriteti nove britanske koalicione vlade smawewe dr`avnog deficita i obnova rasta uzdrmane ekonomije. U sjaju i pompi, kraqica je formalno otvorila novo zasedawe parlamenta izla`u}i osnove plana {tedwe nove vlade. Vlada je napravila program za narednih 18 meseci koji ukqu~uje mere ka smawewu rekordnog britanskog buxetskog deficita od 163 milijarde funti (235 milijari dolara). U

Britaniji je formiran prvi koalicioni kabinet posle Drugog svetskog rata, sporazumom konzer-

vativaca i liberaldemokrata posle izbora koji nisu dali ve}inskog pobednika. Nova britanska vlada u okviru najavqenog plana {tedwe razmatra mogu}nost da nekim ministrima budu oduzeta slu`bena vozila i voza~i. Za sada jo{ nije poznato ko od ministara }e morati pe{ice na posao ili taksijem, ali se u Londonu ocewuje da je to simboli~ni gest koji je deo najavqenog smawewa buxetskih tro{kova.

sreda26.maj2010.

SUD U TAJLANDU IZDAO NALOG ZA HAP[EWE BIV[EG PREMIJERA

[inavatra ponovo u Crnoj Gori?

PODGORICA, BANGKOK: Sud u Tajlandu izdao je ju~e nalog za hap{ewe biv{eg premijera u izgnanstvu Taksina [inavatre posle dvomese~nih demonstracija wegovih pristalica u kojima je poginulo 88 qudi. Sud je prihvatio zahtev Odelewa za specijalne istrage da se izda nalog za hap{ewe po optu`bi za terorizam, rekao je zamenik {efa tog odelewa i dodao da postoji "dovoqno dokaza" za hap{ewe Taksina.

Posle begstva iz Bangkoka, po{to je bio optu`en za korupciju, biv{i premijer Taksin [inavatra obreo se u Crnoj Gori ~ije dr`avqanstvo je ubrzo

dobio. Vlada aktuelnog premijera Abhisita Vexaxive tvrdi da je Taksin, milijarder koji je zaradio novac u telekomunikacijama, finansirao proteste opozicionih "crvenih ko{uqa" i optu`uju ga za terorizam. Biv{i premijer (2001-2006) je nedavno demantovao da on stoji iza demonstranata i da je minirao pregovore vlade i "crvenih ko{uqa" koji su demonstrirali od sredine marta do pro{le nedeqe, zahtevaju}i ostavku premijera Abhisita i raspisivawe novih izbora. [inavatra, ~ije hap{ewe tra`i sud u Tajlandu, kako se saznaje od ponedeqka je ponovo u Crnoj Gori.

Taksin je sa porodicom odseo u luksuznoj vili "Milo~er" u blizini Budve i Crnu Goru bi trebalo da napusti. Ovo je bio wegov tre}i boravak na crnogorskom primorju u posledwa tri meseca.

Biv{i tajlandski premijer, koji je na Tajlandu u odusustvu osu|en na vi{egodi{wu kaznu zatvora zbog korupcije, je crnogorski dr`avqanin. [inavatra je prilikom svog prethodnog boravka u Crnoj Gori, po~etkom aprila ove godine potvrdio da je u kontaktu sa opozicijom u svojoj zemqi i poru~io svojim pristalicama da se "bore za demokratiju i pravdu".

UKRATKO

POTPREDSEDNIK CDU ROLAND KOH PODNEO OSTAVKU NA POLITI^KE FUNKCIJE

Nezapam}ene poplave u Kini

Kancelarki ne cvetaju ru`e

HUNAN: U poplavama izazvanim jakim nevremenom na jugu Kine poginulo je 115 qudi, dok se 21 osoba jo{ vodi kao nestala. Evakuisano 685.000 qudi.Poplave izazvane jakim nevremenom odnele su 115 `ivota na jugu Kine, dok se 21 osoba jo{ vodi kao nestala.

Jedan neimenovani zvani~nik iz Uprave za vode oblasti Hunan rekao je da se vreme popravqa i ki-

{a se smiruje. Spasila~ke ekipe poslate su na jug zemqe gde je zbog polava evakuisano 685.000 qudi.

Poplave su izazvale {tete od 2,2 milijarde dolara, navodi se u kineskom Ministarstvu za gra|anska pitawa. Poplave su zahvatile 13 provincija, ukqu~uju}i Guangdong, Se~uan, Xe|iang, o{tetile preko 80.000 domova i pogodile preko 10 miliona qudi.

Vra}awe dvorca biv{em caru SOFIJA: Okru`ni sud u Plovdivu saop{tio je ju~e da }e odluku o zakonitosti restitucije imovine biv{eg bugarskog cara Simeona Sakskoburgotskog i wegove sestre Marije Luize doneti u zakonskom roku. Sud je ju~e odr`ao zavr{no ro~i{te po tu`bi Simeona Sakskoburgotskog i wegove sestre Marije protiv dr`ave od koje se tra`i povra}aj imovine, odnosno dvorca "Kri~im". Simenon i Luiza podneli su tu`bu sudu u maju 2008. godine.Odluka je

trebalo da bude doneta u martu, ali su je ve{taci osporili, jer je deo poqoprivrednog zemqi{ta po{umqen. Simeon i wegova sestra bili su u obavezi da uplate 10.650 leva (5,4 hiqade evra) {to su i u~inili.Simeon Sakskoburgotski, poznat kao car Simeon drugi bio je bugarski car u periodu od 1943. do 1946. godine, ali i bugarski premijer u periodu od 2001. do 2005. godine.Simeon i Luiza su deca bugarskog cara Borisa III i carice Joane Savojske.

Seksualno zlostavqawe RIM: U Italiji je u proteklih 10 godina procesuirano stotinak sve{tenika Rimokatoli~ke crkve zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe, izjavio je ju~e italijanski biskup Mariano Kro~ata.

Kro~ata, generalni sekretar Italijanske biskupske konferencije, nije `eleo da ka`e u koliko su slu~ajeva sve{tenici progla{eni krivim i osu|eni, javila je italijanska agencija ANSA. On je, na konferenciji za novinare

povodom generalne skup{tine biskupa, napomenuo da Crkva, prema italijanskom zakonu, nije obavezna da prijavi sumwive slu~ajeve policiji.

Neki pravni stru~waci, me|utim, smatraju da je takvo tuma~ewe zakona pogre{no, jer i sve{tenstvo spada u javnu slu`bu, naveo je Aso{iejtid pres. Vatikan preporu~uje biskupima da po{tuju gra|anski zakon i prijave vlastima svaki sumwiv slu~aj.

(Tanjug)

Neredi na Jamajci KINGSTON: U glavnom gradu Jamajke, Kingstonu, u no}nom sukobu snaga reda i pristalica narkobosa Krisofera Dadusa Kouka, ubijena su dva policajca i vojnik, a sedmoro qudi je raweno. Sjediwene Dr`ave su, za Koukom, izdale poternicu.Vlada Jamajke proglasila je vanredno stawe, u nedequ, u nestabilnim delovima prestonice, a premijer Brus Golding obe}ao je jaku i odlu~nu akciju, da

bi se ponovo uspostavio red. Tokom no}i, naoru`ani napada~i su pucali, zapaqeno je pet policijskih stanica, oteto nekoliko automobila i izvr{eno vi{e pqa~ki. Nisu potvr|eni izve{taji o civilnim `rtavama, niti izve{taj da je vojni helikopter bacio eksploziv na Tivoli garden, blizu glavnog grada, gde se verovatno krije narkobos Kristofer Dudus Kouk.

(Tanjug)

BERLIN: Politika nije moj `ivot - ovim re~ima je ju~e, Roland Koh, dugogodi{wi {ef pokrajinske vlade u Hesenu i politi~ar koji je nekada va`io za lojalnog saradnika, a danas kriti~ara kancelara Angele Merkel, obrazlo`io svoju ostavku na sve politi~ke funkcije. Koh, politi~ar sredwih godina, ministarski sin i ~ovek koji je deceniju vladao Hesenom, finansijskim i bankarskim centrom nema~ke mo}i, povla~i se 31. avgusta sa funkcije {efa pokrajinske vlade, a ne `eli ni da se ponovo kandiduje za potpredsednika Hri{}ansko-demokratske unije (CDU), kao zamenik Merkelove. I, upravo, to je osnovno pitawe - kakve posledice povla~ewe Koha iz politike mo`e imati za Merkelovu, kojoj i onako ''ne cvetaju ru`e'', koja se, usred finansijske krize i zbog silnih nema~kih milijardi za spas evra na{la na udaru opozicije, ~iji su demohri{}ani u najmnogoqudnijoj nema~koj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji ne-

21

Roland Koh

davno do`iveli debakl na izborima i koju pojedini mediji nazivaju usamqeni kancelar? [to vi{e jedan stvarni ili pretpostavlqeni ''protivigra~'' Merkelove gubi, to je ona usamqenija, ka`u danas

analiti~ari, koji misle da nije dobro nemati izaziva~e oko sebe. Koh nema vi{e voqe. Ve} mesecima je poznato da ga rad, kao {efa pokrjainske vlade Hesena vi{e ne ispuwava. Kohovoj karijeri na saveznom ni-

vou je, me|utim, na putu stajao te`ak odnos prema Merkelovoj, tvrde analiti~ari u Berlinu, koji ka`u da ga je javqawe za re~ u debati u oblasti konsolidacije buxeta, uz zahtev za {tedwu u obrazovawu i podizawu dece, u~vrstio na poziciji najja~eg unutra{wepoliti~kog protivigra~a Merkelove.Ona je, mo`da, saznala o ostavci svog partijskog zamenika u dalekom Abu Dabiju, gde se nalazi u poseti zemqama Persijskog zaliva i to je detaq, koji, kako smatraju analiti~ari, mnogo govori o odnosu ove dve CDU veli~ine. Koh, do du{e, ka`e da ona o wegovim namerama, u principu, zna ve} godinu dana, ali ne i datum.

Koh odlazi, wega }e, verovatno, na pokrajinskom nivou naslediti sada{wi ministar unutra{wih poslova Hesena, a posle Koha,ju~e se oglasila i pokrajinski ministar za za{titu okoline i poqoprivredu Silke Lauten{leger da ide - jer i Koh odlazi.

Rada Lali}

AUTOBUSKA NESRE]A U ANTALIJI

[esnaest qudi poginulo, 25 povre|eno ANTALIJA: Na jugu Turske, u blizini grada Antalije, {esnaest qudi je poginulo, a 25 povre|eno, u autobuskoj nesre}i. Nesre}a se dogodila kada je autobus koji je prevozio ruske turiste skrenuo sa puta, upao u kanal i prevrnuo se na krov. Autobus se survao sa {est metara visine u korito reke, a lokalne vlasti, na koje se poziva televizija NTV, saop{tile su da je do nesre}e do{lo zato {to je voza~ zaspao za volanom.

Me|u poginulima su i dva turska dr`avqanina - voza~ i turisti~ki vodi~.

Autobus je po{ao iz mediteranskog letovali{ta Alawe, popularnog odmarali{ta ruskih i nema~kih turista, za Pamukale, jedinstveni kaskadni vodopad blizu Denizlija, u centralnoj Turskoj.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI OLI REN Komesar za privredu EU Oli Ren rekao je ju~e da }e region stagnirati ako vlade ne sprovedu krupne reforme za podr{ku ekonomskog rasta. On je pozvao vlade da pomognu uslu`nim delatnostima - od frizera do telekoma - da lak{e prelaze granice. Tako|e je zatra`io ve}u pokretqivost na tr`i{tu rada."To bi stvorilo 10 miliona radnih mesta i smawilo stopu nezaposlenosti".

RIP TORN Ameri~ki sud odbacio je optu`bu za vo`wu pod uticajem alkohola protiv Ripa Torna, po{to je glumac zavr{io poha|awe kursa o alkoholu. Policija ga je zaustavila dok je vozio zaustavnom trakom sa bo`i}nom jelkom prika~enom za krov automobila. Ipak, protiv 79-godi{weg Torna je jo{ na snazi optu`nica za provalu u banku sa oru`jem u alkoholisanom stawu.

MONIKA BELU^I Monika Belu~i i Vensan Kasel postali su roditeqi devoj~ice koja je dobila ime Leoni, objavila je italijanska glumica."Stigla je, To je lepa mala brineta. Poro|aj je bio prirodan, kao {to su se nekada pora|ale seqanke, posao je trajao dva i po sata", navela je glumica, koja se porodila u petak u Rimu. Monika Belu~i (45) udata je od 1999. za 43-godi{weg Kasela, s kojim ima i petogodi{wu devoj~icu Devu.

Piloti bili pod pritiskom poqskog generala VAR[AVA: Komandant poqskog vojnog vazduhoplovstva, general Anxej Bla{ik bio je u kabini pilota do samog pada aviona Tu-154 predsednika Poqske Leha Ka~iwskog 10. aprila kraj Smolenska u Rusiji, {to je poja~alo teze u istrazi da su piloti, makar posredno zbog prisustva generala, bili pod pritiskom da slete na aerodrom i pod nemogu}im vremenskim uslovima. Informaciju da je upravo general Bla{ik bio ta druga osoba koja je u kabinu u{la nekoliko minuta pred tragi~ni pad aviona i poginula sa wima u kabini, poqski mediji objavili su nezvani~no pre nekoliko dana, a preksino} je u televiziji TVN24 zvani~no potvrdio poqski predstavnik u ruskoj komisiji koja istra`uje nesre}u, Edmund Klih.

"U kabini je bio nekoliko minuta i ostao u woj do samog kraja. @eleo je da vidi kakva je situacija", kazao je Klih, koji je zajedno sa

ruskim ekspertima preslu{avao snimke iz crnih kutija i dodao da psiholo{ka analiza tih glasova mo`e da poka`e da li su i koliko bili pod pritiskom da po svaku cenu slete. Kliha je za te izjave, koje su odmah oja~ale tezu da su voj-

Mesto nesre}e u Smolensku

ni piloti predsedni~kog Tu-154 bili pod jakim pritiskom da slete, kritikovao ju~e o{tro poqski ministar pravde K{istof Kvjatkovski. "Setimo se, koliko pre nekoliko dana Klih je govorio da je iskqu~ena mogu}nost da

je neko vr{io pritisak na pilote.

On bi informacije trebalo da daje tek u trenutku kada o nekoj stvari ima jasna saznawa", rekao je ju~e Kvjatkovski poqskom Radiju Zet. Kontrolori na vojnom aerodromu u Smolensku jasno su pilotima tog kriti~nog dana rekli da vremenski uslovi ne dozvoqavaju sletawe i da lete na rezervni aerodrom. Crne kutije registrovale su glas jo{ jednog od 88 putnika iz dr`avne i vojne delegacije koja je zajedno sa predsednikom Ka~iwskim tog 10. aprila `urila u Smolensk na komemoraciju hiqadama streqanih poqskih vojnih zarobqenika u obli`woj Katinskoj {umi u prole}e 1940. godine.

Ruska komisija koja u saradwi sa Poqacima istra`uje uzroke avionske nesre}e do sada je utvrdila da nesre}u nije skrivio ni teroristi~ki napad, ni eksplozija, ni kvar, po{to su motori radili sve do trenutka udara o zemqu.

22

sreda26.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

sreda26.maj2010.

23

24

sreda26.maj2010.

OGLASI

DNEVNIK

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 641

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

643

BAJINA BA[TA - strogi centar. Prodajem ku}u od 163m2, {est soba, kupatilo, kuhiwa.

Pomo}ne zgrade 77m2, dvori{te, plac 4 ara. Useqivo.

Telefoni: 011/30-38-662, 063/8356-034. Vesna.

586

IZDAJEM lokal 100m2, magacin 100m2, Ul. Partizanska br.

40, Novi Sad. Telefon 063/540510, 021/444- 206.

179 IZDAJEM diskoteku - lokal kod Sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija obratite se na telefon: 065/623-4014.

569 IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul.

Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

642

Vanbrodski elektro motor „Torkedo“ travel 800L, 29.6volti sa 2 Aku puwa~em, Yamaha 4 ks, Honda 5ks.

Prodajem. Telefon 063/1502832.

590

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

508 VODOINSTALATER seviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330.

509

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

455 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

103794

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri

sreda26.maj2010.

Dragi na{

Posledwi {ogoru

pozdrav

te~i

i

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

25 na{em

Mikiju od dede Mi}e i Marice.

711

Miroslave

Nadi Beqanski ro|. Gajinov

Milanu Zrni}u

Oti{ao si stazom ve~nosti gde an|eli ~uvaju an|ele...

od: Laze i Bebe Gajinov sa porodicom.

Posledwi pozdrav Jelena i Vukica.

786

Posledwi pozdrav

Mikiju Bojka i Slobodan Popovi} sa decom.

788

784

od porodice Stupar: Drage Goge Ace Jovice Olivere Vesne

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Katica Bosiqki} - Padi

Hvala ti {to si nas pustila da u|emo i budemo deo tvog `ivota jer je svaki trenutak proveden s tobom ono zbog ~ega vredi `iveti.

756

Mikiju Porodice: Padi, Bosiqki} i Baji}.

Miroslavu

od Mi}ka Kova~evi}a sa porodicom.

od Milana Skrobi}a sa porodicom.

od porodica Erdeqan i Pavlovi}.

765

766

771

781

Milanu Zrni}u

Posledwi dragom

Banetu

Borila si se kroz ceo `ivot punim srcem do posledweg daha, a sada nastavqa{ da di{e{ na{im plu}ima i `ivi{ u na{im o~ima

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav ocu na{eg brata Zorana

od: brata Mane, snajke Marike, sinovice Vesne Xakula sa suprugom Sa{om i decom.

Mikiju

796

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Katica Bosiqki} - Padi

Katica Bosiqki} - Padi

od porodice Kr~mar Jovana, @eqka Nade.

Milanu Zrni}u

Posledwi pozdrav voqenoj `eni i majci Tvoji: Sa{a, Milena i Sowa.

Draga mamika,

Bra}a Stratimirovi}.

Sahrana }e se odr`ati na Kameni~kom grobqu, 27. 5. 2010. godine, u 15 ~asova.

Ka}i Najiskrenije sau~e{}e wenoj porodici.

tuga u srcu i bol u du{i }e nestati, a ti i tvoja qubav }ete zauvek ostati i nikada ne}ete izbledeti.

Volimo te sunce na{e i ponosni smo na tebe.

Mira, Dragiwa i Bora Rado{evi}.

791

776 758

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

Malo vremena, mnogo uspomena

Posledwi pozdrav najdra`oj ujni

mojoj

755

Posledwi pozdrav dragom

Tvoje }erke: Sowa i Milena Padi.

780

Posledwi pozdrav na{em drugu

Dragici Kuzmanovi} Marica i \or|e sa porodicom.

Katica Bosiqki} - Padi Porodica Gligorin.

od: Kaje i \or|a sa porodicom.

Opra{tamo se od dugogodi{weg radnika

Posledwi pozdrav

Miki od porodice Zubi}.

761

759

782

783

Dragom kumi}u

Dragici Kuzmanovi}

na{eg

Posledwi pozdrav dragom

Mikiju Prva slova nau~ismo zajedno, kroz osam {kolskih godina stasasmo u qude.

Tvoj osmeh, tvoj glas... TEBE, nikada ne}emo zaboraviti, jer ti si deo nas...

Neka te ~uvaju an|eli, po~ivaj u miru.

Drugari iz 8-3, generacija ’87.

Miroslavu Marjanovi}u ... sa ponosom te pamtimo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima... neka te an|eli ~uvaju.

Bogdanu Mihajlovi}u

Nikole Jovi~i}a

od porodice Vari}ak.

Kumovi: Jana, Stanko i Stoja.

785

775

691

Miki

KOLEKTIV VOJVODINAPUT - BA^KAPUT AD NOVI SAD.

760

od porodice Ili}.

762

26

^ITUQE z POMENI

sreda26.maj2010.

Posledwi pozdrav

Bogdanu Mihajlovi}u

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom dedi

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Nikoli Vlade Jovi~i}u

Qubica Mihaq

Porodica Jokanovi}. od unuka Jovane i Elene.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Miroslav Marjanovi}

Sahrana }e se obaviti dana 26. 5. 2010, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

preminuo u 23. godini.

Sahrana je danas, 26. 5. 2010. godine, u 15 ~asova na Dowem grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: }erka sa porodicom, bra}a i sestre.

Porodica Marjanovi}.

727

701

729

686

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Preminula je

Posledwi pozdrav prijatequ i zetu

dragom

Bogdanu Mihajlovi}u

ro|. Bo{kovi}

od familije Kartalija.

Iskreno sau~e{}e porodici. od: Dragana, Mire, Dalibora, Dragomira Vukovi}a.

Tvoja Nada.

764

777

S tugom se opra{tamo dobrog ~oveka

od

Posledwi pozdrav bratu

porodica Gavrilovi}.

od Neboj{e sa porodicom.

710

Tvoja supruga Dragica.

740

746

Preminula je na{a draga majka i baka

Posle duge i te{ke bolesti preminula je u 78. godini moja supruga

696

Posledwi pozdrav dragom ~ika

690

Milanu

Sahrana je danas, 26. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na Novom gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 26. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u ^eneju.

Posledwi pozdrav dragoj

O`alo{}eni: sin Milivoje, snaja Slavica i unuke Milana, Tijana i Mirjana.

dragom

od porodica Rajkovi} i Bubwi}.

ro|. Be~eli}

Mirsa Arsi}

od devera Traj~eta.

702

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Vreme prolazi ali bol, samo}a i tihe suze nikada.

Qubinka Krsti}

Mirsi Arsi}

pozdrav

Milanu Zrni}u

Du{ko, Jasna i Sla|ana Ivani{evi}.

689

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Bogdanu Mihajlovi}u

Bogdana Mihajlovi}a

Vasa Zlojutro

Nikoli Jovi~i}u

Ostavila si me bolnu i tu`nu moja draga sestrice.

Posledwi ro|aku

26. 5. 2004 - 26. 5. 2010.

Buba Mihaq Milanu Zrni}u

POMEN

Posledwi pozdrav

Hipokrati}i.

Mile.

695

700

Sa neizmernom tugom i velikim bolom u srcu obave{tavamo ro|ake, kom{ije, prijateqe i poznanike da nas je zauvek napustila na{a draga

Posledwi pozdrav dragom ~oveku, deveru i stricu

682

Bogdanu Mihajlovi}u

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Mirsi

~ika Nikoli

svom

Sofija Jezdimirovi}

Milanu Zrni}u

ro|. Terzi}

od porodice Zobenica.

od radnika Pekare.

od devera \oreta sa porodicom.

Sahrawena 25. 5. 2010. u Sivcu.

Sedmodnevni pomen }e se odr`ati 29. 5. 2010. godine, u 10 ~asova, na mesnom grobqu, u Sivcu. O`alo{}ena porodica.

678

688

738

687

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

Posledwi pozdrav dragom dedi

od: Sini{e, Darinke i Sne`ane.

697

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada 24. 5. 2010. preminuo na{ dragi

Nikoli

od sina Sr|ana i snaje Sowe.

Nikoli Jovi~i}u

Milan Zrni}

Mirsi

Nikoli Vlade Jovi~i}u

od porodice Malinovi}.

od unuka Vladana.

od devera Bore sa porodicom.

681

684

685

Dao si mi doma}i zadatak - kako se vodi porodica.

Hvala ti za sve.

Uvek }e{ ostati u mom srcu.

692

1932 - 2010.

Sahrana je u sredu, 26. 5. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Hvala ti za sve.

O`alo{}eni: supruga Malina, sin Zoran, unuci Aleksa i Luka, snaja Mira.

699

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu

sreda26.maj2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Miroslavu

Miroslavu

27

Miroslavu

Mikiju od sestre Dragane Bubuq sa porodicom.

od: tetke Lele i te~e Jovana Kova~evi}a sa porodicom.

Uvek si bio i osta}e{ u na{im srcima i mislima i neka te an|eli ~uvaju.

od porodice Crn~evi}.

706 718

724

Posledwi pozdrav dragom

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg kuma

Tvoji drugari: Jova, kum Mile, Boki, Srki, Joxa, Duka, Ivkara, Zoran i Stanko.

720

Miroslava Marjanovi}a Mi{ura Miroslavu - Mi{uru od }i}a Bore i strina Rade.

Miki,

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Sa ponosom i qubavqu ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoji kumovi: Dragan, Marko, Stojanka i \or|e Jasni}.

zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica Evi}.

704 723

Miroslav Marjanovi}

721

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav

Qubavi, mi smo mnogo toga hteli zajedno, samo jedno nismo smeli...

Nikada nije smelo da se desi da ja tebe, a ti mene izgubi{...

Voli te tvoja Maja.

712

Bato, Mikiju

Miroslavu

tvoj osmeh, tvoj vedar duh osta}e u na{im srcima. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Siguran let na krilima an|ela `ele ti: drug Goran, Kristina i mali Vuk.

od sestre Sawe sa porodicom.

719

707

Posledwi pozdrav

Tvoji: baka Mara, sestre Jovana i Milana, ujka Miroslav i ujna Slobodanka.

od kom{ija Savkovi}.

725

705

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Miroslavu Marjanovi}u

Posledwi pozdrav

Miroslav Marjanovi}

Dragi na{ an|ele, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Miroslavu

Miroslavu

Miroslavu

Miroslavu

Tata Steva, mama Milena i sestra Jelena. @ive}e{ u na{im srcima. od tetka Biqe sa porodicom.

od sestre Dijane sa porodicom.

od porodice Plav{i}.

Oqa i Andrea.

703 708

717

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Miroslavu Marjanovi}u

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Mikowi

713

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Miroslav Marjanovi}

Miroslavu

728

Posledwi pozdrav dragom drugu

na{em

Miroslavu Marjanovi}u

Miroslavu Neka te ~uvaju an|eli.

Porodica Latinovi}.

od Marka i Verice Marjanovi}.

od: baba Dese i strica Dragana sa porodicom.

731

726

715

Zora, Soka, Jeca, Milana i [trpka.

709

od porodice Zagorac.

Tvoj TDS - 41 sa razrednom.

716

737

28

^ITUQE z POMENI

sreda26.maj2010.

DNEVNIK

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

ro|ake i je preminuo

Posledwi pozdrav na{em voqenom ocu, tastu i dedi

Qubica Mihaq ro|. Bo{kovi}

Bogdanu Mihajlovi}u

Mila moja sestro, napokon si na{la nirvanu - spokoj svojoj napa}enoj du{i. od Save Prodanovi}a sa porodicom.

Tvoj brat Bo`idar, snaha Maja i brati}i Milo{ i Sa{a.

745

743

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a mati, svekrva i baka u 89. god.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga tetka

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga prijateqica

Nikola Vlade Jovi~i}

Nikoli Vlade Jovi~i}u

1950 - 2010.

Sahrana je danas, 26. 5. 2010. godine u 16 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Zmajevu. od: }erke Sla|ane, zeta Mi}e, unuka Strahiwe i unuke Tijane.

O`alo{}eni: supruga Dragomilka, sin Sr|an i }erka Sla|ana.

698

Dragica Kuzmanovi} ro|. Mu{icki Sahrana je 26. 5. 2010. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Mile, snaja Milu{ka i unuci Svetozar i Dragan.

Mileva @igi}

694

Posledwi pozdrav milom bratu

1926 - 2010. preminula dana 25. 5. 2010. godine.

Sahrana je u 14 ~asova, 27. 5. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miroslava \uri}

O`alo{}ene porodice: Puhar, @igi} i Topi}.

748

742

SE]AWE

3

Za wom tuguju Jeca i Dragica.

Stevanu Drakuli}u

^etrdeset dana je pro{lo od kako je zaklopila o~i i upokojila se u Gospodu moja draga

od: sestre Nade i brata Bo{ka sa porodicama.

673

563

Zagorka Lazarevi} 2000 - 2010.

Vreme prolazi ali qubav i ponos {to smo te imali ne. Sa nama si ve~no u mislima.

Tvoji: Vojislav, @ivka, Mi{a i Milo{.

Iznenada nas je napustio na{ najboqi, najplemenitiji suprug i otac na svetu, na{ an|eo ~uvar

Miroslava \uri} Hvala svima koji su je voleli i po{tovali.

Ve~na joj slava i hvala.

Wen Brane.

562

741

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i prijatequ

^ika Bogdanu

Stevanu Drakuli}u

od: Mite, Seke i @ivka Pisarevi}a.

od: }erke Svetlane, zeta Vladana i prije An|e Ze~evi}.

I na nebu }e te grejati na{a bezgrani~na qubav, mi }emo uvek biti tvoj ponos i uvek }e{ biti sa nama.

Sahrana je danas, 26. 5. 2010. godine, u 15 ~asova, u Ba~kom Brestovcu.

Posledwi pozdrav najmilijem bratu

Posledwi pozdrav

Tvoji: supruga Nena, }erke Svetlana i Marija, zet Vladan.

Stevanu Drakuli}u

tetka Dragici od porodice Svetozara Murga{ki.

744

1940 - 2010.

676

714

3

Stevan Drakuli}

od: sestre Radojke, Vedrane, Marka i Vesne.

675

672

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 26. maja navr{avaju se dve godine od smrti na{e majke i supruge

\uke Miqi} Uspomenu na tebe ~uvaju oni koji te vole.

Posledwi pozdrav

sreda26.maj2010.

26. 5. 2001 - 26. 5. 2010.

Posledwi pozdrav kumu

Bojana [ajinovi}

Bojana

Bogdanu Mihajlovi}u

Bogdanu Mihajlovi}u

An|eli nikada ne umiru. Voli te tvoja keka.

od porodice Tawga.

Tvoji: Stojan, Bojka, Veselko, Marinko, Jovan i Milica.

od porodice Radowi}.

648

659

29

Devet godina u zagrqaju tuge, bola, suza.

Nikada te zaboraviti ne}emo, mili An|ele.

O`alo{}ena Nada Gak.

Neute{ni: tata Simo, mama Goca, brat Nemawa i sestra Karolina.

665

663

657 Posledwi pozdrav na{oj dragoj ujni

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Bogdanu Mihajlovi}u

Zori Diwa{ki

Zori Diwa{ki

Umrla je moja mama

Zora Diwa{ki

od Du{ana Pajovi}a sa porodicom.

od Mire i Svetislava Muli}a.

Porodica Smederevac.

653

652

660

GODI[WI POMEN

Hvala ti za qubav i dobrotu koju si nam uvek nesebi~no pru`ala.

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Danas, 26. 5. 2010. godine navr{ava se tridesetpet godina od kada sa nama nije na{ dragi i nezaboravqeni

ro|. Ergela{ev 1919 - 2010.

Ispra}am je sa bolom i zahvalno{}u za qubav koju mi je pru`ila.

Sahrana je danas, 26. maja 2010. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Ksenija Diwa{ki.

655

Du{anka Ratkovi} Navr{ava se osam tu`nih godina od kako nije sa nama, ali je uvek u na{im srcima i mislima.

Vole je weni sin Mario i suprug Nedjeqko.

Stanislava Blagojevi}

Bogdanu Mihajlovi}u

ro|. Lazi} 1923 - 2010.

Posledwi ispra}aj je obavqen 25. maja 2010. godine.

Voqenoj mami, na{oj dragoj Maki, posledwi pozdrav od tvog sina Qubomira, snahe Borjanke i unuka jedinca Dejana i tvoje Nate.

277

644

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg prijateqa

Slavko Kuzman 1927 - 1975.

S po{tovawem, Ksenija i Mane.

Porodica Kuzman.

666

54

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Irena prof. dr Aleksandar Svir~evi} Svir~evi}

Milevi

Luletu

Filip, Biqana i Radule.

od unuka \or|a, snaje Biqane, praunuka Du{ana i praunuke Tijane.

752

Posledwi pozdrav dragoj tetki

ro|. Huwadi 13. 2. 2007 - 13. 2. 2010.

26. 5. 2006 - 26. 5. 2010.

Uspomenu na na{e drage s qubavqu, ~uva porodica.

Bogdana Mihajlovi}a

669

750

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav voqenom

S po{tovawem, Dragana i Dragan Prelevi}.

Miroslavu - Mikowi

Milevi Milevi od: unuka Gorana, snaje Dragice, praunuka Maneta i praunuke Maje.

753

od bratanice Du{anke.

754

od: }i}e Bore, strine Rade, brata Marka, snaje Verice i sestre Marije sa porodicom.

671

664

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.35 00.00 00.30

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Trio - Evroregionalni magazin ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Trag tigrice, film TV Dnevnik Tajna hrane: Kupina Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Sredina Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti - Univerzitet ^ari ribolova ^emu Mali koncert Hronika Sterijinog pozorja Trag tigrice, film

Gabrijela Pesion

Trag tigrice Posledwih dana Drugog svetskog rata, neverovatna qubav se rodila izme|u, tihog i smirenog Fabija i \inevre, plemkiwe ~iji se suprug nalazi na rati{tu. Rosa, sestra Fabijevog druga \ina, zaqubqena je u Fabija, ali se sklawa sa wegovog puta...

Uloge: Gabrijela Pesion, Ser|o Asizi, Rafaela Rea, Roberto Herlicka Re`ija: Alfredo Pereti (RTV 1, 15.10)

08.20 08.35 09.00 09.30 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 23.45 00.10

TV PROGRAM

sreda26.maj2010.

Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Eko Svet ti{ine ^udesni svet Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Kafa Sumwa Slon Benyamin Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Predstavqawe lista za ma|arski Nacionalni savet (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Sumwa Tarzan TV prodaja

Bez cenzure

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

(Panonija, 20.30) 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 19.05 20.00 20.30 22.00 23.40

Glas Amerike Prepodnevni program Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Tin in Zatvori Na{ gost Sajam infonet Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Glas Amerike

Drugarica Jovanka RTS premijerno }e emitovati dokumentarni film o Jovanki Broz. Film je baziran na svedo~ewu qudi koji su bili savremenici i akteri doga|aja u U`i~koj 15, gde je Jovanka Broz provela 35 godina zajedni~kog `ivota sa Titom.

Autor: Sla|ana Zari} (RTS 1, 20.57) 06.05 08.00 09.02 10.02 10.32

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Evo nas kod vas Profesor Baltazar Objektiv Tajanstvene pri~e Prizma Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv NS klinci Radionica Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Tajanstvene pri~e Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Novi sistem obra~unavawa grejawa Neon siti Istraga Sprint Vitra` Objektiv Buntovnici Istraga

10.00 Ful Tilt poker 11.00 NBA Konference Finals gejm 4: Boston - Orlando 12.45 Liga 1: Milvol – Hadersfild 14.45 NBA u`iva 15.00 Fudbal mondijal magazin 15.30 Klupske TV 17.30 Evroliga, Fajnal fur: CSKA – Barselona 19.15 Mobil 1 Grid 19.45 TVS 21.00 NBA Konference finals gejm 4: Feniks - La Lakers 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Evroliga fajnal for: Partizan - Olimpijakos 01.30 Koppa Italia finale: Inter Roma 03.00 Klupske TV (ACB liga plej of)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Rat, revolucija, gerila, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Stajl, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Planeta zemqa, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

11.00 12.00 12.15 12.31 12.46 13.30 14.16 14.30 15.10 16.05 17.00 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 20.57 22.05 23.50 00.06 01.04

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 13.00 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 01.00 01.05 02.00 04.00 05.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Raweni orao Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Vi{e od igre Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~ina Vi i Mira Adawa Polak Gastronomad Da ti ka`em, Kamenko Najtoplije mesto na planeti Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa Drugarica Jovanka Torente 3: Nesposobni za{titnik, film Dnevnik Mesto zlo~ina [erif

Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Banzuke Film: Prava stvar Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Take{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Film: Dodir Foks vesti ^ari Film: Bez odbrane Ukradena sre}a Srce na dlanu

07.08 07.40 08.09 08.33 08.43 09.12 09.17 09.37 10.08 10.39 11.05 11.35 12.03 13.00 14.02 14.17 14.41 15.26 16.00 16.54 17.21 17.51 17.58 19.32 20.00 20.28 21.00 21.52 23.49 23.54 00.20 00.53 01.44 02.08 03.08 04.47

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem Misterije Rima Zverilija Pepa prase Klinika Vet Adi u qudskom telu Likovne tehnike Animalia Interfejs TV mre`a Bez duvanskog dima @ivot sa muzikom Gitar art festival Trezor Likovne tehnike Animalia Stepeni{te Tehnologija danas Ovo je Srbija Niti kulture - Norve{ka Vode Srbije: Kanali Srbije Yoint prgram Ko{arka - Super liga 11: FMP - Partizan, prenos Pepa prase U svetu Mikser festival, hronika Tabloid Kov~eg, film Yoint program Beokult Sterijino pozorje, hronika Bir fest: Generacija 5 Tehnologija danas Trezor Ko{arka - Super liga 11: FMP - Partizan U svetu

B92 06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 21.50 00.00 00.35 02.15 03.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Iskupqewe Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Otvorena vrata Film: Nebeski borci Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Kov~eg Filmska pri~a sme{tena je jednom malom ribarskom selu na Kanarskim ostrvima {ezdesetih godina 20. veka. Don Lucio, oli~ewe ~oveka koji je ceo svet mrzeo, iznenada umire. Wegova `ena poku{ava na najrazli~itije na~ine da se izbori sa nesre}om u kojoj se na{la.

Uloge: Anhela Molina, Elvira Mingez, Antonia San Huan, Vladimir Kruz, Karmen San~ez Re`ija: Huan Karlos Falkon (RTS 2, 21.52)

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Volander – Na stranputici 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Koen i Tejt 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarni program 05.00 Film: Koen i Tejt

Sandra ^erin

Paparaco potera U posledwoj specijalnoj epizodi „Paparaco potere“ pogledajte top listu najboqih, najgledanijih i naj{okantnijih snimaka koje je ekipa ove emisije napravila u posledwih sedam meseci, koliko je trajalo snimawe.

Voditeqka: Sandra ^erin (Pink, 21.00) 07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma Paparaco potera Trenutak istine Farma - u`ivo Film: Sne~ Siti Film: Ubistvo pred vratima

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 13.00 13.25 13.55 13.58 15.25 16.05

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Iza neba Presovawe Kvizi} Dino king Presovawe Vesti @ivot je lep Vinks Doma}i film

18.00 18.55 19.30 20.30 22.00 23.15 23.55 00.10 02.00 03.00 04.45

Zakleti na }utawe Telemaster Rebelde Tagart ^asna re~ Luda ku}a Telemaster Film Zakleti na }utawe Dok. program Vremenska prognoza

^asna re~ Radomir Anti} obja{wava autorki i gledaocima za{to narod veruje „svom Radomiru“, za{to je sre}an ~ovek....kako se stvara li~nost, {ta bi uradio ako bi wegov igra~ imao problem sa drogom, za{to je me|u qubiteqima fudbala sve vi{e `ena...

Autor i voditeq: Branka Nevisti} (Ko{ava, 22.00)

Branka Nevisti}

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program

08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda26.maj2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

KROZ PUSTIWE I SAVANE SENEGALA

31 3

Pi{e: Aleksandar Damjanovi} HRT 1, srijeda, 26.05.2010.

10.15 [arena planeta 11.10 Opra {ou 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.40 Ekumena 15.35 Alpe Dunav Jadran 17.33 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 20.10 A sad u Evropu!

21.00 Dosije.hr 22.30 Otvoreno 00.50 Zvezdane staze 01.35 Pet zvezdica 02.20 Pri~e Rut Rendel: Simisola

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Svadbena zanesenost Yordan Ne{ Briyis Gardijan Dobra `ena Zakon i red Prsten prevare Klasa 76-E Dodir an|ela

07.55 10.10 11.00 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.00 21.50 22.40 23.55 01.35

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist Put osvete Zaboravqeni slu~aj Vatreni momci Astro {ou

Ketrin Skorsone

SERIJA

Nestali U muci zbog nedostatka informacija u opisu `rtve ili wenih otmi~ara, Yes nastoji da bar ne{to dozna o neidentifikovanoj `rtvi otmice.

Dok Yes pregleda snimke sigurnosnih kamera s parkinga, Yeni i Polok otkrivaju serije sli~nih otmica u Ohaju...

Uloge: Vivika A. Foks, Ketrin Skorsone, Antonio Kortez, Yon Polok (Nova TV, 23.25) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.05 21.05 22.05 23.25 00.25 00.55 01.25 02.20 03.20

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Privatna praksa Nestali Sajnfild Bra~ne vode Medij Ezo TV Avantura, film

08.00Legenda o Merlinu 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 11.00 Pra{ko prole}e 13.00 Japan u ru{evinama 14.00 Istina o...

15.00 Tajm tim godina 10.

16.00 Viktorijanska farma 17.00 Rimsko carstvo 18.00 Velike britanske vojskovo|e 19.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 20.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 20.30 Kraqevski dnevnici 21.00 Izgubqena krsta{ka tvr|ava 22.00 NLO i Hladni rat 23.00 Tajm tim godina 10.

00.00 Viktorijanska farma 01.00 Rimsko carstvo

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Rad na odre|eno vreme Operacija Ticijan Uzgajiva~ ostriga Gosford park Dogvil ^ovek iz grada Erotski program Qubav prema velikom crnom

08.40 Ledeno doba 10.00 Putovawe u sredi{te zemqe 11.30 Dave` 13.00 Projekat Alchajmer 13.30 Doktor Dulitl 4 14.55 Istina o ma~kama i psima 16.30 Najboqi dani na{ih `ivota 18.20 Paklene ulice 3 20.05 Pri~e za laku no} 21.45 Rent: Snimqeno u`ivo na Brodveju 00.05 Pani{er: Ratna zona 01.45 ^ekaju}i Gafmana 03.10 Pre|i ili ~asti 04.35 Kad brda pocrvene

SERIJA

Mentalist

Sabin Musije

SERIJA

Moj greh Rosario napokon obave{tava Lukreciju da je kupac "Milagra" Karmelo, dodaju}i da je Paulino potpisao punomo} koja joj daje pravo da donosi odluke bez wega. Nakon {to je advokat i javni bele`nik pozovu, ona uspeva da da suprugu da potpi{e dokumente bez obja{wewa...

Uloge: Ser|o \ori, Danijela Kastro, Sabin Musije, Maite Peroni, Eugenio Siler, Roberto Blandin Re`ija: Horhe Fons (HRT 1, 12.32)

10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.45 Moja `ena i deca 14.05 Pet zvezdica 14.50 Kod Ane 15.35 TV vrti} 16.05 e-Hrvatska 16.40 Put do Ju`ne Afrike: Al`ir, Honduras, Paragvaj 17.10 Zvezdane staze 18.50 Sre}ni sat 19.10 Yoni Bravo 19.35 Garfild i prijateqi 20.20 Fudbal: Estonija - Hrvatska, prenos 22.55 P. D. Yejms: Neka vrsta pravde 23.45 Pepeo vremena, film 01.25 Pri~e Rut Rendel: Simisola

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.40

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.50 00.20 02.00

Odred Zebra Intermeco 1 S vetrom u le|a Saut Park Intermeco 2 @ene fudbalera Akapulko Hit S vetrom u le|a Akapulko Hit Gospodarica za~ina Intermeco 3 No} begunca Saut Park Prerijski ku}ni kompawon @ene fudbalera Prinudno sletawe Posledwa {ansa

Magla Kviz Povratni efekat Mo}ne patke 3 Najve}a igra ikad odigrana Igra sudbine Kazanova [arlota Grej Voqena Magla @udwa Operacija pustiwska po`uda 2

Yejn i tim istra`uju ubistvo {efa kuhiwe na takmi~ewu za najboqeg kuvara u Napa Valiju. Yefri Bar` odjednom se pred `irijem sru{io mrtav. Yejn proba jelo ubijenog kuvara i oseti da je preslano. Proverom `rtvinog jezika zakqu~i da je Bar` bio otrovan...

Uloge: Sajmon Bejker, Robin Tjuni, Tim Kang, Amanda Rigeti Re`ija: Kris Long, Dejvid Nater (RTL, 21.00)

Sajmon Bejker

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako se pravi?

Mo}ni brodovi Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Stvarno velike stvari Auta po meri 2008.

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Y-ma{ine ^udovi{ta iz reke Put tornada Uni{tavawe!

Auta po meri – Berlin Prqavi poslovi Y-ma{ine

08.30 09.30 10.30 15.30 17.30 17.40 20.30 21.00 21.10 21.15 22.45 22.50 23.30 00.00 01.00

Biciklizam Tenis Tenis Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Maraton Tenis Tenis

Ostrvo robova

D

o Senegala se leti avionom od Beograda re je bilo glavni punkt za otpremu robova iz preko Pariza, sve do Dakara, glavnog grada Afrike od 16. do 19. veka, kada je trgovina roove dr`ave. Taj put traje vi{e od osam sabqem zabrawena. Ta~nih podataka o broju otpreti leta! To je najzapadnija afri~ka zemqa. Nalamqenih robova nema. Barata se ciframa koje se zi se u blizini ekvatora, u takozvanoj crnoj kre}u od 16 miliona do 20 miliona robova koji su Africi, ju`nije od pustiwe Sahare. Velika je transportovani u Ju`nu, Sredwu i Severnu Amekao dve Srbije, uglavnom ravni~arska. Najvi{i riku, kao i mawi deo koji je transportovan u vrh joj je visok samo 581 metar. Senegal se grani~i sa severa s Mauritanijom, s istoka s Malijem, dok se na jugu dve Gvineje – Gvineja Konakri i Gvineja Bisao. Na zapadu je 500 kilometara duga obala Atlantskog okeana.

Interesantno je da je u centar Senegala utisnuta najmawa afri~ka dr`ava Gambija, koja je sa svih strana okru`ena Senegalom, a nalazi se u mo~varnom podru~ju istoimene reke. [irina dr`ave Gambije nigde ne prelazi 50 km, a duga je oko 350 km. Samo na zapadu Gambija ima na u{}u reke izlaz na Atlantski okean. Senegal je Satelitski snimak ostrva patwe zemqa puna kontrasta. ^etiri velike reke teku Senegalom: SeneEvropu! Ulazimo u sku~eno dvori{te. Zidovi su gal, Salum, Gambija i Kazamans, a zemqa oskudevisoki. Te{ko je bilo odavde pobe}i. va u vodi! Najve}i deo zemqe je polupustiwa. SiZdravi, uhraweni, sposobni za rad odmah su roma{tvo u ovoj zemqi je veoma uo~qivo, iako bi ukrcavani u brodove i prevo`eni na planta`e u s malo melioracija mogla biti veliki proizvoNovom svetu. @ene, kao mawe vredno robqe, |a~ i izvoznik hrane. U celoj zemqi nema nijedodvajane su u posebnu prostoriju. Deca su smene hidrocentrale! Postoji samo u ve}im gradovi{tana odvojeno od majki. Svi su morali i}i na ma nekoliko termocentrala, nedovoqnih kapavagu, na merewe. Te`ina od 60 kg je bila minimum citeta. Cela zemqa je puna dece. Ka`u da je proda bi neki rob bio prodat. Oni koji su bili laksek starosti stanovnika Senegala svega 16 godi{i i neuhraweni sme{tani su u posebne, ne{to na! Stanovnici su, za razliku od nekih drugih prostranije odaje i bili podvrgnuti tovqewu da afri~kih plemena, visoki i veoma lepi, a posebbi mogli biti prodati. Neposlu{ni su bili smeno `ene. {teni u minijaturnim sobama, gde se moglo samo Senegal je dugo godina bio kolonija Francu~u~ati i sedeti. Hraweni su samo jednom na dan i ske, i relativno lako je i dosta davno – 1960. gomogli su dnevno samo sat vremena da stoje ili da dine – dobio nezavise pro{etaju, obave fisnost. Do sad je veoma zolo{ke potrebe... malo ura|eno na podizaSprat je bio rezervisan Robovi sposobni za rad odmah su wu `ivotnog stanarda. belce, kolonizatore, a ukrcavani u brodove. @ene, kao mawe za Najve}i deo sela je jo{ jedna prostorija je bila vredno robqe, odvajane su u posebnu rezevisana za dovo|ewe uvek bez vode i struje. prostoriju. Deca su sme{tana Naj~e{}e se `ivi u `ena ropkiwa za seksuokruglim ili ~etvrtaalna iz`ivqavawa. Svi odvojeno od majki stim kolibama, na~iwerobovi su imali gvonim od pletera ili be`|em i lancima vezane tonskih blokova, pokrivenih slamom, s minimuruke, a na nogama okove s te{kim tegovima. Primom name{taja. U zemqi postoje samo dve `elelikom utovara, i pored stra`e bilo je poku{aja zni~ke pruge, sagra|ene jo{ u kolonijalno doba: bekstva, ali bezuspe{nih, jer skakawem u more s jedna od Dakara do Sent Luja i druga od Dakara daske koja vodi u utrobu broda samo su skra}ivakroz ceo Senegal do Bamakoa i dr`ave Mali. Pune muke. tevi su u kakvom-takvom stawu samo u priobaqu, Na ovom delu Afrike najpre su se kao kolonidok su u unutra{wosti gotovo neprohodni. zatori pojavili Portugalci, pa [panci, EngleNe{to ju`nije od luke u Dakaru, na samo nekozi, Francuzi... Neki su ratovali, ubijali i silom liko kilometara udaqenosti, u Atlantiku je otimali i odvodili uro|enike u ropstvo. Neki ostrvo Gore – ostrvo robova. Iz broda je lep pood kolonizatora imali su boqu i uspe{niju takgled na ve}i deo grada i na dakarsku luku, ali i tiku. Nisu ratovali protiv lokalnih plemenna celu zapadnu obalu ostrva Gore. Ima dve tvrskih vo|a, ali su nahu{kavali jedno pleme da ra|ave koje su u kolonijalno doba {titile ovo najtuje protiv drugog. Beli kolonizatori su se tada ve}e tr`i{te robova. Dimenzije ostrva su oko pojavqivali kao dobri i mirni trgovci koji od 250 puta 400 metara. Prilaze}i ostrvu, uo~ava se pobednika otkupquju zarobqene protivnike za dosta zelenila i vidi se da su ulice, trgovi i kubezvredne |in|uve i ogledalca. Me|uplemenski }e sagra|eni planski. Sti~e se utisak da pristaratovi besne. Mnogi bivaju zarobqeni, a beli jemo na neki mediteranski otok. ^isto}a u odnokolonizatori likuju jer jeftinih crnih robova su na ostali deo zemqe, kao i na Dakar, na zavidima u izobiqu. Transport robova u Ameriku je noj je visini. Postoje restorani, slikarski atetrajao neprekidno tri veka. Brodovi su pretrpaqei, prodavnice suvenira... ni. Hrana oskudna. Voda nedovoqna. Javqaju se Dolazimo do jedne ku}e na sprat. Ovde saznajebolesti, epidemije. U jedan osredwi jederewak mo da je to jedna od sa~uvanih ku}a iz kojih su rosme{talo se od 350 do 400 robova. Robovi su, umebovi otpremani na put bez povratka. Ostrvo Gosto imena, dobijali samo broj.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6888), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda26.maj2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete imati problema u poslovima vezanim za tu| novac ili nekretnine. Ra~unajte na odre|ene promenqive okolnosti i nemojte se upu{tati u nejasne kombinacije.

Lep qubavni period.

BIK 20.4-20.5.

Posve}eni ste porodici svakim svojim atomom pa biste mogli zapostaviti poslovne obaveze. Koristan i prijatan kra}i put, dogovori i sastanci koji donose pove}awe prihoda i druge povoqnosti. Telepatija.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

26. maj 2010.

Danas je sreda, Merkurov dan, va{ dan, pa }ete biti spretni i sre}ni, onako kako to samo vi umete. Poslovni dogovori u tajnosti vam donose dobre realizacije u dogledno vreme. Povla~ite se.

Mesec danas plovi kroz vodeni znak Raka pa ste intuitivni i osetqivi, rawivi na sve partnerove poruke i postupke. Izlazak i provod mogu biti veoma romanti~ni i zna~ajni za transformaciju odnosa.

Aktivni ste i radni, vo|eni i motivisani dalekim ciqevima i idealima, ali se nemojte previ{e zanositi, pogotovo u svojim o~ekivawima u odnosu na druge. Mogli biste se razo~arati. Ples i zavo|ewe.

Ostvarujete dobre odnose i kontakte sa `enskim bi}ima, pa se mo`ete i osloniti na wihovu pomo}.

Ali se oslawate na sebe, prevashodno. Nastupate samostalno i doraslo situacijama. Ozbiqnost.

VAGA 23.9- 23.10.

Nov~ani tro{kovi vam mogu pokvariti ili ulep{ati raspolo`ewe, u zavisnosti od toga ko tro{i i na {ta. Ipak, neke stvari }e se pokazati kao suvi{ne i nepotrebne pa nemojte preterivati. Vra}awe dugova.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Idete pravo svojim putem i nailazite na raskrsnicu, na neo~ekivane uticaje, uslove i promene. Pri tome se dr`ite svojih principa i spontanih diplomatskih manira, i neka sve bude po zakonu.

Budite pa`qivi u saobra}aju i saobra}awu s qudima. Mogli biste se odva`iti na kra}i put, hteli vi to ili ne, usled odre|enih okolnosti. ^uvajte se povr{nih kontakata i nezavr{enih re~enica. Rodbina.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

U karijeri ste spremni da mnogo radite i podmetnete le|a, ali nemojte kvariti odnose s pretpostavqenima. Nije vam lako da odr`ite balans na relaciji dom–posao. Neko ili ne{to trpi zbog toga.

Nemate realnu sliku i situaciju u karijeri, ali vas to ne spre~ava da s mnogo ma{te radite na svojim projektima. Uspeh i ekspanzija posla dolaze nenadano ali istovremeno i o~ekivano.

Ovaj dan je tek priprema, uvertira za sutra{wi, zna~ajan u mnogo ~emu. Imate mogu}nosti da zaokru`ite krug i ostvarite ono na ~emu radite ve} izvesno vreme. Partner je ispuwen strpqewem.

TRI^-TRA^

Vetar otkrio guzu V REMENSKA

PROGNOZA

JO{

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 30 Ni{

Na sve~anoj premijeri drugog nastavka filma „Seks i grad”, u Wujorku, glumica Sara Xesika Parker pojavila se u u glamuroznoj Valentinovoj haqini, koja je bila toliko lepr{ava da je da{ak vetra u jednom trenutku otkrio glumi~inu zadwicu.

Iako se Sara svim snagama trudila da obuzda nesta{nu haqinu, ona se podigla i otkrila guzu presre}nim paparacima.

Kao i obi~no, Xesika je na nogama imala vrtoglavo visoke potpetice, koje su istakle debele vene na wenim nogama. ^ini se da je dugogodi{we no{ewe popularnih manolica i te kako uzelo danak.

32

VIC DANA

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Sun~ano i jo{ toplije. Vetar slab do umeren jugozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 15 ujutru do 30 stepeni po podne.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar umeren jugozapadni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 12 do 15, a maksimalna od 28 do 30 stepeni.

SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab, na severu Srbije umeren jugozapadni i zapadni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 10 do 17, a maksimalna od 28 do 32 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak vrlo toplo i sun~ano, a po podne i krajem dana lokalni pquskovi. U petak nestabilno uz malo ni`e temperature sa povremenom ki{om i pquskovima. U subotu i nedequ du`i sun~ani periodi uz dnevni razvoj oblaka i mogu}e pquskove po podne.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivani vremenski uslovi ne}e prijati osobama sa sr~anim i psihi~kim problemima kao i astmati~arima, pa im se preporu~uje oprez. Kod osetqivih qudi su mogu}i glavoboqa, vrtoglavica i zamor. Preporu~uje se, i zdravima i obolelima, pridr`avawe saveta lekara usled porasta dnevne temperature.

Madrid

26

Rim

24

London

15

Cirih

22

Berlin

17

Be~

27

Var{ava

18

Kijev

19

Moskva

14

Oslo

15

Zakasni Perica na ~as pa ga pita u~iteqica: - Perice, za{to si zakasnio na ~as?

- Kasno sam krenuo od ku}e.

- Za{to nisi krenuo ranije?

- Bilo je kasno da krenem ranije!

SUDOKU

St. Peterburg 17 Atina

27

Pariz

21

Minhen

22

Budimpe{ta

26

Stokholm

14

8 5

4 7

2

2

1 6

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

469 (14)

Slankamen

528 (8)

Apatin

526 (11)

Zemun

544 (6)

Tendencija opadawa

Bogojevo

461 (6)

Pan~evo

536 (6)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

433 (6)

Smederevo

624 (9)

Novi Sad

456 (6)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

4 8 2 7 3 6 5 9 1 TISA

476 (-26) N. Kne`evac

188 (-6)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

SAVA

568 (20) S. Mitrovica

513 (-9)

Senta

568 (18)

496 (6)

Novi Be~ej

479 (10)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

544 (9)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

2 1

5 1 9 2 4 8 3 6 7

6

9 6 3 4 2 7 1 8 5

3

1 1

182 (4)

7 3 6 5 9 1 8 2 4

8

6

4

2

8

3

1 5 8 9 6 3 7 4 2

9

2 7 4 1 8 5 6 3 9 3 9 5 8 1 4 2 7 6

5 9

3 7

6 8

2

6 2 7 3 5 9 4 1 8 8 4 1 6 7 2 9 5 3 Re{ewe iz pro{log broja