Dnevnik 26.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 26. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23446 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

OTVO RE NO 57. STE RI JI NO PO ZOR JE: Besedom dramskog pisca Neboj{e Rom~evi}a i izvo|ewem prve predstave u selekciji nacionalne drame i pozori{ta „Otac na slu`benom putu” (Abdulah Sidran, re`ija Oliver Frlji}, Atelje 212), sino} je na velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu otvoreno 57. Sterijino pozorje. - Srpsko pozori{te deli sudbinu evropskog. Ono se nalazi izme|u nekog ’post’ i nekog ’neo’, izme|u pro{losti koja }e biti budu}nost i budu}nosti koja se ve} desila, ali pod nekim drugim imenom - rekao je Rom~evi} otvaraju}i Pozorje. Publika }e sedam predstava u konkurenciji doma}e drame i pozori{ta, i tri u inostranoj selekciji „Krugovi”, mo}i da pogleda do 2. juna, kada }e Pozorje biti zatvoreno progla{ewem pobednika i uru~ewem nagrada. N. Pej~i} Foto: B. Lu~i}

str. 21 NASLOVI

PROSE^NA APRILSKA PLATA

Sta ti sti ka za po sle ni ma na pu ni la yepo ve

str. 4 i 8

NOVOIZABRANI PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI]

DA N I P O Q A STR N I H @I T A N A RI M S KI M [AN ^ E V I M A

Re kor dan iz voz NS se me na

Vla du pra ve DS i SPS, sa mo ne ka po `u re

Poqoprivreda

Vojvodina 12 [kola starija od Australije

Dru{tvo

RASPRAVA O GRA\ANSKOM ZAKONIKU SRBIJE

13 Hiqade Titovih po{tovalaca u Ku}i cve}a

Foto: G. Muli}

str. 13

Crna str. 6

RASPUSTILI SE MATURANTI GIMNAZIJA

SVE VE]A TOLERANCIJA PREMA PODMI]IVAWU U TE[KIM EKONOMSKIM VREMENIMA

U kri zi za mi to i ko rup ci ju ne ma kri ze

str. 4

Foto: R. Hayi}

Promenqivo

mom Mlad ost pes ot kren ul a u `iv SPORT

n MIhA DEBITUJE NA KLUPI ORLOVA

Najvi{a temperatura 23 °S str. 7 str. 16 – 20

n VATERPOLO KLUB VOJVODINE SE POJA^AVA

Ekonomija 5 Imovinu plene biv{i direktori, bankari... 6 „Dana” daje dva i po miliona litara mleka

str. 2

Iz jed na ~a va we gra |an skog i cr kve nog bra ka?

Politika 3 Tadi}: Prvo program, pa ime premijera

n STONOTENISERKE SENTE I n POÎWE RASPLET U ÔKE ODLUÛJU O TITULI DOWEM DOMU RUKOMETA[A

15 Uhap{en organizator trgovine organima

POLiTikA

subota26.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Vor lik: Stran ke ko je su po be di le nek se do go vo re Am ba sa dor ka Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va u Be o gra du Me ri Vor lik iz ja vi la je ju ~e da je u in te re su SAD i Sr bi je da se {to pre for mi ra no va vla da i da taj po sao tre ba pre pu sti ti stran ka ma ko je su po be di le na par la men tar nim iz bo ri ma.Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra u Bo ru, Vor li ko va ni je `e le la da ko men ta ri {e iz ja vu li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a da ze mqe za pa da vr {e pri ti sak da De mo krat ska stran ka i Srp ska na pred na stran ka for mi ra ju no vu Vla du Sr bi je, oce niv {i da je mno go va `ni je da se ona for mi ra {to pre, ka ko bi se po sve ti li raz vo ju pri vre de, evrop skim in te gra ci ja ma i no vim in ve sti ci ja ma.Na pi ta we o ~e mu je raz go va ra la sa no vo i za bra nim pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em, Vor li ko va je re kla

da mu je pre ne la stav ame ri~ ke ad min si tra ci je da je u in te re su i SAD i Sr bi je da se {to pre for mi ra no va vla da. Pre ma we nim re ~i ma, Ni ko li} je iz ra zio pr vir `e nost na stav ku pu ta Sr bi je ka pu no prav nom ~lan stvu u EU i una pre |e wu do brih od no sa SAD i Sr bi je. Ame ri~ ka am ba sa dor ka je iz be gla od go vor na pi ta we da li joj je Ni ko li} re kao da SNS ne }e for mi ra ti vla du sa De mo krat skom stran kom Sr bi je Vo ji sla va Ko {tu ni ce, re kav {i da bi to pi ta we tre ba lo upu ti ti Ni ko li }u i ~el ni ci ma dru gih stra na ka. Ko men ta ri {u }i da li }e po sle iz bo ra Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je od no si SAD i Sr bi je osta ti isti, Vor li ko va je re kla da ne ma raz lo ga da se ne na sta vi do bra sa rad wa dve ze mqe na svim ni vo i ma.

Sa sta nak Pu tin–Ni ko li} No vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa sta }e se da nas u Mo skvi sa ru skim pred sed ni kom Vla di mi rom Pu ti nom, to kom 13. kon gre sa par ti je Je din stve na Ru si ja, ~i ja }e cen tral na te ma bi ti iz bor no vog pred sed ni ka stran ke. Pu tin je po iz bo ru za {e fa ru ske dr à ve is ta kao da Ustav ne na la è da pod ne se ostav ku na li der sku funk ci ju u stran ci, ali da }e on to u~i ni ti „u du hu ono ga {to se de {a va u po li ti~ kom ì vo tu” Ru si je. Ni ko li} je ju ~e, ta ko |e, pod neo ostav ku na ~lan stvo u Srp skoj na pred noj stran ci i vi {e ni je wen li der, a ka ko u Mo skvu ne ide u svoj stvu pred sed ni ka Sr bi je, we gov raz go vor sa Pu ti nom ima }e ne for mal ni ka rak ter, a no vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je obra ti }e se i u~e sni ci ma kon gre sa. Po red Ni ko li }a, kon gre su }e pri su stvo va ti i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Ne nad Po po vi}.

Jo va no vi}: Sta vi ti ta~ ku na in tri ge Li der Li be ral no de mo krat ske be ra la. Jo va no vi} je upo zo rio da par ti je ^e do mir Jo va no vi} po ru - Sr bi ja prak ti~ no ve} pet me se ci ~io je ju ~e da se mo ra sta vi ti ta~ - ne ma vla du, pa ni eko nom sku po li ka na kon fu zi ju i po li ti~ ke in - ti ku i da se za to pro ble mi ne sta tri ge ko je pra te do go vo re o for - bil no sti kur sa di na ra, za u sta vqa mi ra wu vla de, jer Sr bi ja {to pre wa in ve sti ci ja, kri ze bu xe ta, ne mo ra do bi ti no vu vla du ko ja }e re - iz ve sno sti ko ja ra za ra eko no mi ju, {a va ti go ru }e pro ble me.”Sr bi ja mo ra ju se re {a va ti {to hit ni je i mo ra {to pre da do bi je vla du sa to ta ko {to }e za to od go vor nost vr lo ja snim re form skim pro gra - pre u ze ti no va vla da ko ja }e okon mom i kon kret ~a ti po li ti~ ki va nom od go vor no kum ko ji je na stao. Po treb na je vla da {}u ko ju }e pre u „I dru ge evrop ske ko j oj }e gra | a n i ze ti za eko nom ze mqe su mo ra le da sku i po li ti~ ku ve ro va ti, a ne ona ko ja da ju od go vo re na sud bi nu ze mqe. sli~ na pi ta wa. Ne }e bi ti for mi ra na Mo ra se sta vi ti zbog pri ti ska ro ko va u ke od wih su do re ta~ ka na kon fu wa po ku {a le da stra hu od no vih iz bo ra {e zi ju i po li ti~ ke do |u kroz iz bo re, in tri ge ko je pra ali je po sle wih te do go vo re o for mi ra wu Vla de”, usle di la br za po li ti~ ka kon so li re kao je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi da ci ja i raz re {e we ne do u mi ca do sta vqe noj me di ji ma. On sma tra oko da qe po li ti ke”, na veo je Jo va da je ze mqi po treb na vla da ko joj no vi}. }e gra |a ni ve ro va ti, a ne ona ko ja On sma tra da je po li ti~ ka kon }e bi ti for mi ra na zbog pri ti ska so li da ci ja sa da naj po treb ni ja i ro ko va u stra hu od no vih iz bo ra. Sr bi ji i za to in si sti ra na {to „Vre me je da se ko na~ no or ga ni efi ka sni jem do go vo ru, ja snom pla zu ju in sti tu ci je dr `a ve, a na ro ~i nu, pre ci znom spi sku re for mi ko to vla da, jer ona ima naj ve }e oba je }e mo oba vi ti i ro ko vi ma u ko ji ve ze pre ma gra |a ni ma i dru {tvu, ma }e mo to u~i ni ti. po seb no u sa da {wi ma uslo vi ma Li der LDP je re kao da ze mqa eko nom skog i so ci jal nog pro pa da to o~e ku je od po li ti ~a ra i da je wa i kli za wa ze mqe u jo{ du bqu za to vre me da se po li ti~ ki od go kri zu ko ja je uslo vqe na i po li vor no po stu pi i da se pred gra |a ne ti~ kom ne sta bil no {}u ko ja pre iz ne se plan re for mi, a on da i tim du go tra je”, na gla sio je li der li ko ji je u sta wu da ga spro ve de.

PAL MA MO LI TA DI ]A

Re ci te da li ima te ve }i nu Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} - Pal ma za mo lio je ju ~e li de ra De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a da pri hva ti ulo gu man da ta ra i {to pre po zo ve par ti je ko je su bi le u vla sti da na pra ve vla du. „JS mo li Bo ri sa Ta di }a da pri hva ti ulo gu man da ta ra i {to pre po zo ve par ti je ko je su bi le u vla sti da na pra ve vla du”, re kao je Mar ko vi} no vi na ri ma na re dov nom pri je mu gra |a na u Skup {ti ni gra da. Mar ko vi} je is ta kao da „ako Ta di} ne mo è da na pra vi ve }i nu to tre ba da ka è gra |a ni ma Sr bi je” i po zvao ~el ni ke po li ti~ kih par ti ja ko je mo gu da for mi ra ju par la men tar nu ve }i nu, da ne bu du neo zbiq ne i da hit no for mi ra ju vla du.”Ako ne ma skup {tin ske ve }i ne i ne mo è se na pra vi ti vla da, to tre ba da se sa op {ti gra |a ni ma i da se po no vo ras pi su re pu bli~ ki

iz bo ri”, re kao je Mar ko vi}. On je is ta kao da we go va stran ka ima se dam po sla ni ka, da je „u vla sti ali ne tra è ni jed no mi ni star sko me sto”. Mar ko vi} je uka zao da ne for mi ra we vla de pra vi ve li ke eko nom ske pro ble me i da stra ni in ve sti to ri ~e ka ju da vi de no vi vla du i wen pro gram, a da evro ra ste iz da na u dan, pla te su sve ma we, kao i pen zi je, stan dard gra |a na lo {i ji. Li der JS je kao pri mer na veo ita li jan sku kom pa ni ju „An drea kon fe ci o ni” ko ja u Ja go di ni pra vi Fa bri ku ce ra de za auto mo bi le vi so ke kla se i mo to re, a ko joj dr à va tre ba da upla ti pr vu ra tu u ovoj fa zi iz grad we. „Ita li jan skoj kom pa ni ji je re ~e no da sa ~e ka ju da se na pra vi vla da”, re kao je Mar ko vi}, do da ju }i da to pra vi lo ne va ì u Evro pi i ni kod ve li kih in ve sti to ra.

NO VO I ZA BRA NI PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI]

Vla du pra ve DS i SPS, sa mo ne ka po ù re No v o i z a b ra n i pred s ed n ik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pla ni ra da po lo ì za kle tvu pred no vim par la men tom, jer ka ko ka è, sta ri sa ziv par la men ta prak ti~ no vi {e i ne po sto ji. „Ja o~e ku jem da go spo |a Sla vi ca \u ki} De ja no vi} za ka ` e kon sti tu tiv nu sed ni cu, pret po sta vqam da }e mo se o to me do go vo ri ti u po ne de qak i mi slim da to mo è da bu de idu }e ne de qe i da od mah tog da na ili su t ra d an ja po l o ` im za k le tvu”, re kao je To mi slav Ni ko li} u eks lu ziv nom in ter vjuu za RTS. Iza bra ni pred sed nik Sr bi je sma tra da se svi pro ce si u ze mqi mo ra ju ubr za ti, jer su po da ci ko je je do bio po sle raz go vo ra sa gu ver ne rom NBS De ja nom [o {ki }em lo {i, a fi nan si je ze mqe sto je ja ko lo {e. „Psi ho lo {ka ne sta bil nost se po ja vqu je kod mno gih qu di, „Ja ne znam ko }e da for mi ra pa i kod stra nih in ve sti to ra je no v o i z a b ra n i pred s ed n ik vla du, ~i ni mi se da }e to da ko ji jo{ ne zna ju ka ko }e da iz - Sr bi je. ura de de mo kra te, SPS i stran gle da no va vla da, ko ji }e wen To mi slav Ni ko li} is ti ~e da ke biv {e ko a li ci je, ali ih mo kon cept da bu de. Na {e sta we, }e ka ko god i ko ja god vla da da lim da o to me od lu ~e {to pre ni vo po ko jem nas pro ce wu ju je se for mi ra, on sa wom sa ra |i po {to bih è leo da {to pre ni ì kad ne ma mo vla du ne go va ti i raz vi ja ti de mo kra ti ju po ve rim man dat za sa sta vqa we kad je ima mo. Mi }e mo ve ro vat - oko ko je nas opo mi wu oni ko ji vla de”, ka è iza bra ni pred no jef ti ni je pro da ti svo je ob - u Evro pi i sve tu oni ko ji o de sed nik Sr bi je. ve zni ce ako ih pro da mo da nas, mo kra ti ji bri nu. U pro ces for mi ra wa vla de Ni ko li} ne mi sli da }e se ne go kad for mi ra mo vla du”, jo{, ka ko ka è, ni je ukqu ~en, bi lo ko od stra na ka usu di ti da ka è Ni ko li}. odu go vla ~i for mi ra we Ni ko li} je ape lo do po sled weg ro ka, u vao na po li ti ~a re da Tre ba od mah po di }i ni vo pre go vo ra sep tem bru, jer su svi se uozbi qe i da se {to o Ko so vu na ni vo pred sed ni ka Vla de sve sni ko li ko to te {ko pre for mi ra vla da, da ili pred sed ni ka Re pu bli ke mo è da bu de za Sr bi ju. vla da do bi je gla so ve u To mi slav Ni ko li} par la men tu i po~ ne da na vo di i da raz u me di le me Bo de lu je, jer je, ka ko na vo di, o~i - ~ak ni for mal no, po {to ni je ri sa Ta di }a oko pri hva ta wa gled no da nas o~e ku ju te {ki po lo ìo za kle tvu, a ka è da funk ci je man da ta ra no ve vla de. fi nan sij ski pro ble mi ko je bez zna ono {to zna i jav nost Sr bi O od no si ma ko ji su, pre ma we me | u n a r od n e po m o } i ne } e m o je, da su se stran ke iz biv {e vla da ju }e ko a li ci je do go vo ri go vim re ~i ma, po sle go di nu da mo }i da re {i mo. na po no vo do bri, Ni ko li} ka è „Tu po seb no mi slim na ot - le jo{ u iz bor noj no }i, iz ~e ga da su ta kvi od no si neo p hod ni, pla t e od sep t em b ra ko j e se je pro is te kla i po dr {ka za dru jer je, ako ni za {ta dru go, on da kre } u u sto t i n a m a mi l i o n a gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra. za re {a va we pi ta wa Ko so va i Me to hi je, po tre ban kon sen zus. Kri mi nal ci }e se pu {i ti „Bi }e mo su o ~e ni sa ve li kim is ku {e wi ma, mi è li mo da ot „Znam da je bor ba pro tiv kri mi na la ot po ~e ta, i da su to opa po~ ne mo pre go vo re sa Evrop sni qu di, svi ko ji su u{li u tu bor bu mo ra ju bi ti za {ti }e ni. Ta skom uni jom o pri stu pa wu, ja di} za slu ù je pot pu nu za {ti tu, kao i mo ja po ro di ca, kao po ro bih è leo da znam {ta je pre di ca pred sed ni ka Re pu bli ke. Ja tu bor bu du gu jem i sa mom se bi, to ga is po sta vqe no kao zah tev, ubr za }u je do me re da }e se kri mi nal ci u Sr bi ji pu {i ti, jer to {ta smo pre to ga pri hva ti li je bor ba pro tiv kan ce ra ko ji je u na {em tki vu. Ne ka i ja stra dam kao svo je oba ve ze, a ka ko iz u to me ako mo ram, pa {ta, oslo bo di ti Sr bi ju od to ga zla, {ta je gle da ju ti do go vo ri sa pri vre tu jed na `r tva”. me nim in sti tu ci ja ma u Pri Na pi ta we ko }e ga obez be |i va ti, Ni ko li} ka è da }e to ipak {ti ni, {ta smo mi tu sve pri bi ti po li ci ja, ko ja ~u va sva ko de te, i sva kog gra |a ni na Sr bi je. hva ti li”, ka è Ni ko li}. „Za {to bih se ja iz dva jao, ho }u da pru ìm se be, da se pred sta vim Ni ko li} na vo di, da uko li ko kao je dan od gra |a na ko ji u po li ci ju ima po ve re we. Ka da bu dem u Ta di} for mi ra vla du, ta vla da in ge ren ci ji voj ske, ne ka me obez be |u je voj ska, sa da u sva ko dnev tre ba da iza |e sa pla nom za nom ì vo tu to }e bi ti po li ci ja”, na veo je Ni ko li}. Ko so vo i Me to hi ju oko ko jeg bi se do go vo ri li i ko ji bi on Ni ko li} je ape lo vao na te po dr ào, a uko li ko se to ubr evra, uz ve o ma sma we ne pri ho stran ke da, uko li ko ta kav do - zo ne do go di, Ni ko li} kao svo de, ta ko da je o~i gled no da mo go vor za i sta po sto ji, da se {to ju oba ve zu vi di da sa zo ve sa sta ra mo da do bi je mo jed nu ~vr stu, pre for mi ra vla da, jer se na da nak i sam pred lo ì na ~in re od lu~ nu, re form sku vla du ko ja da su svi sve sni da Sr bi ja sva {a va wa tog pro ble ma. }e da se upu sti u bor bu sa mno kim da nom gu bi i da taj gu bi tak Ipak, ka è da ne è li da se gim ne da }a ma ko je }e da na sle te {ko mo è da se na dok na di. me {a u nad le `no sti Vla de, di od pret hod ne vla de”, re kao

ko ja po Usta vu vo di spoq nu i unu tra {wu po li ti ku, ali na po mi we da to pi ta we „go ri” i da se re {e we tog pro ble ma du gu je na ro du na Ko so vu i Me to hi ji. „Ustav je tu pot pu no ja san, po treb no je da vi di mo da li smo se uvek kre ta li u gra ni ca ma ko je Ustav od re |u je i da vi dim da li ima mo re {e we oko

Bo qi ì vot „Tra ì }u da se obez be di bo qi ì vot za gra |a ne Sr bi je, jer pred sed nik uì va ve li ki ugled. Gde bu du re kli da tre ba da se ode, oti }i }u, tu sam za sa rad wu, jer vla du ne vi dim kao su prot sta vqe nog part ne ra”, na gla sio je Ni ko li}.

La ì „Po sto ji ne ko li ko me di ja ko ji jo{ ni su za vr {i li iz bo re, i ka da Bo ris Ta di} pri zna da sam po be dio, ne ki ne pri zna ju, jo{ su u kam p a w i pro t iv me n e i SNS-a. Tri da na sam ~i tao i o to me ka ko je Me ri Vor lik re kla da mi tre ba da na pra vi mo ve li ku ko a li ci ju, a ja sam je ju ~e vi deo i ~uo pr vi put po sle iz bo ra. Ser vi ra se no tor na la`, {to je ne do pu sti vo, mi ni smo do ju ~e ima li ni ka kvih do go vo ra, po no vo se pla si ra ju la ì, a DS svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma du gu je da se ne do go va ra”, re kao je no vo i za bra ni pred sed nik. ko jih ima mo sa gla snost i iza ko jih }e sta ti ce la Sr bi ja”, ka è Ni ko li}. To mi slav Ni ko li} na vo di da ne è li da bu de ~o vek ko ji pre g o v a r a o Ko s me t u, ne g o onaj ko pred s ta v qa slo ` nu Sr bi ju u tim pre go vo ri ma. „Ta~ no je da Vla da vo di spoq nu i unu tra {wu po li ti ku, tre ba od mah po di }i ni vo pre go vo ra na ni vo pred sed ni ka Vla de ili pred sed ni ka Re pu bli ke, sa iz u zet kom go spo di na Ta ~i ja, sa ko jim ni ko ne mo è da pre g o v a r a dok po s to j i ozbiq na sum wa da je vr {io zlo ~i ne nad Sr bi ma. Ako vla da ne è li da pre go va ra ili pred sed nik vla de, za tra ì }u man dat da ja pre go va ram, jer ne è lim da se skla wam, ne }u da bu dem iza zi da i is tu ram ne ke ~i nov ni ke. Ali da bi pre go va rao, pred sed nik vla de ili dr à ve, mo ra iza se be ima ti sa gla snost svih stra na ka”, is ta kao je Ni ko li}.

TVIT CRTICA Vu ~i }e va di plo ma ti ja Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} na Tvi te ru tu ma ~i re }i svog stra na~ kog li de ra. Alek san dar Vu ~i} na di plo mat ski na ~in go vo ri o to me da od ko a li ci je SNS – DS ne ma ni {ta. Na di le mu po je di nih no vi na ra Tvi te ra {a „a za {to di plo mat ski?! ra ni je je bio kon kret ni ji i otvo re ni ji ka da je u pi ta wu to“ \u ka no vi} od go va ra : „Ne ka da u po li ti ci ne mo ra sve da se ka `e“.

[am pi o ni ne ~e ka ju So ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi} pri me }u je i sa ve tu je : „Mno ge de mo kra te se po sle iz bo ra po na {a ju ko li be ra li pre iz bo ra. Ma we se ba vi te dru gi ma, ma we pri ~aj te vi ce ve, vi {e se ba vi te so bom.“ Upo re do sa stra na~ kim raz go vo ri ma o for mi ra wu vla de naj ja ~i so ci ja li sta, pro sla vqe ni {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin po ru ~u je : Po bed ni ci ne ~e ka ju {an se! Ko `e li da po be |u je, ne sme da ~e ka! LDP –ovac Bo jan \u ri} ima svoj „re cept“. „Ako kre ne{ u pre ti ca we, do daj gas. Ra di ono {to sma tra{ da je is prav -

no, ne ono {to }e ve }i na da po dr `i. Po ra ze ne do `i vqa vaj li~ no.”

Kro ko dil ske su ze Dok jed ni ma sve iz gle da le po dru gi ima ju su pro tan uti sak. Li ga{ Pa vle Gan tar pi {e na Tvi te ru: Upra vo sam shva tio da od pro gla {e wa re zul ta ta pred sed ni~ kih iz bo ra u Sr bi ji ni je si ja lo sun ce. We gov stra na~ ki ko le ga Slo bo dan Zo ni} do da je: [to ni je si ja lo sun ce! Ve} i ne bo pla ~e... Do du {e pla ~e i To ma Di plo ma ali kod we ga su u pi ta wu kro ko dil ske su ze!

Dra ga na i ja [e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ko mu ni ci ra sa no vi na ri ma i pre ko Tvi ter laj ne. - Da od go vo rim svim me di ji ma da ne zo vu po je di na~ no. NP ima dva po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je. Ja sam jed na a dru ga je Dra ga na \u ko vi} eks Mi ja tov. NP ne uce wu je ni jed nu par ti ju, sma tra mo da to ni je na ~in ko mu ni ka ci je ako `e li{ is kre nu sa rad wu sa istom.

Ti to se ro di Po vo dom 25. ma ja, ne ka da {weg Da na mla do sti ne ki tvi te ra {i su za pi sa li „po zdrav“ : Ti to se ro di! Dr `av ni se kre tar u mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} ni je ras po lo `en za ta kvo po zdra vqa we. „Da }e bog ta da i ni kad vi {e“, na da se Ra do sa vqe vi}.

Bla go ve sti URS –ovac, jo{ uvek po sla nik Si mo Vu ko vi} pra ti {ta se de {a va u stran ka ma ~i ji su naj vi {i or ga ni za se da li ju ~e. - Zna ~i ~e ka mo bla go ve sti i be li dim iz oxa ka Krun ske, za kqu ~u je Vu ko vi}, u su sret od lu ci DS ko ga }e pred lo `i ti za pre mi je ra.

Ivi ~in dim Re di teq Jan ko Ba qak gle dao je iz ve {taj mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a o ga {e wu po `a ra u bi o sko pu „Ko za ra“. - Da ~i}: ”U to ku je fa za „odi mqa va wa”. Za di mqe ni ko a li ci o ni po ten ci jal, kon sta tu je Ba qak. S. St.

c m y

politika

dnevnik

subota26.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NI [TVO DE MO KRA TA NA JA VI LO NA STA VAK RAZ GO VO RA S KO A LI CI O NIM PART NE RI MA

Ta di}: Pr vo pro gram pa ime pre mi je ra Pred sed ni {tvo De mo krat ske stran ke od lu ~i lo je ju ~e da na sta vi pre go vo re s ko a li ci o nim par te ri ma o for mi ra wu no ve vla de Sr bi je, a od lu ku o kan di da tu za pre mi je ra do ne }e usko ro, iz ja vio je pred sed nik te stran ke Bo ris Ta di}. On je re kao da ni je bi lo raz go vo ra o kar dov skim re {e wi ma, pre mi je ru, mi ni stri ma... „Znam da vas za ni ma ko }e bi ti pre mi jer, ali pr vo }e mo raz go va ra ti o pro gra mu no ve vla de, a on da o per so nal nim re {e wi ma”, re kao je Ta di} na kon tro ~a sov ne sed ni ce uèg Pred sed ni {tva DS-a ko ja je odr à na u stra na~ kim pro sto ri ja ma u Krun skoj uli ci u Be o gra du. Na sed ni ci su bi li za me nik pred sed ni ka stran ke Dra gan \i las, pot pred sed ni ci Du {an Pe tro vi}, Bo jan Paj ti} i Dra gan [u ta no vac i {ef po li ti~ kog sa ve ta DS-a Dra go qub Mi }u no vi}. „Uè Pred sed ni {tvo DS od lu ~i lo je da raz go vo re o for mi ra wu bu du }e vla de na sta vi sa ko a li ci o nim

part ne ri ma, pre sve ga sa SPS-PUPS-JS. Pre ma we go vim re ~i ma, na ~e la funk ci o ni sa wa bu du }e vla de tre ba da bu du: iz grad wa {to pra ved ni jeg dru {tva, pri bli `a va we vla de gra |a ni ma i re {a va we pro ble ma gra |a na na naj e fi ka sni ji na ~in, a vla da tre ba da fun ci o ni {e i da qe kao si stem ko ji se bo ri pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Ta di} je na veo da je neo p hod no da no va vla da na sta vi pro ces re for mi i da wen naj va `ni ji ciq tre ba da bu de da tum po ~et ka pre go vo ra o ~lan stvu u EU. Funk ci o ner DS Oli ver Du li} ju ~e je to kom po se te Bo ru na ja vio da }e DS pred lo `i ti kan di da ta za pre mi je ra po sle sed ni ce Pred sed ni {tva, ali to se ipak ni je de si lo. On je iz be gao da od go vo ri na di rekt no pi ta we da li je mo gu }e da DS i na pred wa ci for mi ra ju no vu vla du, re kav {i „da }e vla da bi ti for mi ra na iz me |u ko a li ci o nih part ne ra ko ji su se o for mi ra wu vla de do go vo ri li”.

LI DER SPS IVI CA DA ^I]

Mi smo se do go vo ri li Li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da so ci ja li sti sa ko a li ci o nim part ne ri ma - PUPS-om i JS osta ju pri na ~el nom do go vo ru sa DS o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i da je za wih ne pri hva tqi vo u~e {}e u vla di ko ju bi even ta u la no for mi ra li DS i SNS. „Do bro smo raz mi sli li i do ne li smo od lu ku da u ta kvoj ko a li ci ji ne `e li mo da u~e stvu je mo”, re kao je Da ~i}, do dav {i: „Mi je smo za ko ha bi ta ci ju, ali ko ha bi ta ci ja ne zna ~i ko a li ci ju”. On je re kao da ne be `i od to ga da po sto je do go vo ri me |u stran -

ka ma, ali je is ta kao da su „jed no do go vo ri, a dru go ko a li ci ja”. „Ni sam oba ve {ten da na me ra va ju da na pra ve ta kvu ko a li ci ju.

|an ski rat iz me |u wih”, re kao je Da ~i}. On je ka zao i da even tu al na ko a li ci ja iz me |u SNS i DS ne

Ne ma ul ti ma tu ma „Ni ka kav ul ti ma tum De mo krat skoj stran ci ni je upu }en, ni ti sma tra mo da je to na ~in za ko mu ni ci ra we iz me |u stra na ka”, po ru ~io je si no} li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i}.On je uka zao da sva ki „pra zan hod” osta vqa mo gu} nost za sva ko ja ke kal ku la ci je i ra zli ci ta na ga |a wa i da se „po li ti~ kim pro ce si ma mo ra upra vqa ti da se ne bi pre tvo ri li u sti hi ju”. Ako to ho }e, on da du gu ju ob ja {we we za {to su vo di li ta kvu kam pa wu da sa mo {to ni je iz bio gra -

bi bi la ve li ka, jer te dve stran ke su osvo ji le 22 od sto, od no sno 23 od sto gla so va na par lem ntar -

nim iz bo ri ma i da se ne mo `e prav da ti na ci o nal nim ili ne kim dru gim raz lo zi ma.”Ne ma mo raz lo ga da ula zi mo ( u ta kvu vla du) i da bu de mo deo ko a li ci je ko joj ni smo po treb ni”, re kao je Da ~i}.Upi tan ko me }e se pri klo ni ti ili s kim }e pre go va ra ti, Da ~i} je od go vo rio da je to pi ta we „za Bo ri sa Ta di }a i To mu Ni ko li }a s kim }e oni pre go va ra ti”. „Ov de se po sta vqa pi ta we ko me }e mo se pri klo ni ti, a to pi ta we tre ba po sta vi ti Ni ko li }u i Ta di }u. [to se nas ti ~e, mi smo se do go vo ri li”, re kao je Da ~i}.

De ja no vi}: Ni sam se ~u la s Ta di }em Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki} De ja no vi} iz ja vi la je da }e sa iza bra nim pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em u po ne de qak raz go va ra ti o ter mi nu odr à va wa sed ni ce na ko joj }e po lo ì ti za kle tvu i bi ti ina u gu ri san. De ja no vi} je no vi na ri ma uo~i sed ni ce Pred sed ni {tva SPS-a re kla da se sa Ni ko li }em do go vo ri la da sa sta nak bu de odr àn 28. ma ja. Ona je na ve la da }e se na sed ni ca ma Pred sed ni {tva i Glav nog od bo ra so ci ja li sta, ko ja je za ka za na za ne de qu, utvr di ti da qe de lo va we te stran ke. „Od so ci ja li sta o~e ku jem po tvr du ja snog, ~vr stog i od lu~ nog sta va” re kla je pred sed ni ca par la men ta i do da la da se sa biv {im pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em ni je ~u la.

REKLI SU

Vu ~i}: SNS ne }e pra vi ti pro blem No vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} u po ne de qak }e raz go va ra ti sa li de rom DS Bo ri som Ta di }em, na ja vio je ju ~e li der SNS Alek san dar Vu ~i} i do dao da je on ve} raz go va rao sa li de rom SPS Ivi com Da ~i }em. Vu ~i} je re kao da DS i SPS ima ju pro blem s le gi ti mi te tom kad je re~ o for mi ra wu vla de, ali da „SNS ne }e pra vi ti pro blem” uko li ko obez be de par la men tar nu ve }i nu. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je spre man da raz go va ra sa svi ma o te {koj eko nom skoj i po li ti~ koj si tu a ci ji u ze mqi. „Ta di} i Da ~i} ima ju pro ble ma sa le gi ti mi te tom, a mi - ka ko u vla du sa oni ma ko ji su ze mqu ra zo ri li”, ob ja snio je Vu ~i}. On je vi {e pu ta po no vio da DS, SPS i LDP ima ju pro ble ma sa le gi ti mi te tom u for mi ra wu vla de, ali da, uko li ko obez be de ve }i nu, „SNS ne }e pra vi ti pro blem”.

â nak: Na de lu je po li ti~ ki svin ge raj Na po lit~koj sce ni Sr bi je na de lu je svo je vr sni po li ti~ ki svin ge raj u ko me se sva ko sa sva kim do go va ra kao da ne po sto je ube |e wa i od go vor nost, oce nio je li der LSV Ne nad â nak i po ru ~io da se mo ra pre ki nu ti sa „bu ra zer skom po li ti kom be o grad ske ~ar {i je” ko ja je do ve la do ukup ne de gra da ci je po li ti~ kog si ste ma, ve re u in si tu ci je i ne po ve re wa gra |a na u po li ti~ ke eli te. Upra vo ta kva po li ti ka u kom bi na ci ji sa ne ra {~i {}e nom pro {lo {}u i ne lu sti ri ra nim po je din ci ma je na ~e lo Sr bi je i do ve la ~o ve ka ~i ji je „sva ki kre di bi li tet vi {e ne go upi tan”, sma tra â nak i do da je da sa mo vla da ko ju bi ~i ni la ko a li ci ja oku pqe na oko DS sa Bo ri som Ta di }em kao pre mi je rom i ko ja bi kre nu la u ja san po li ti~ ki ob ra ~un sa svi me {to na pred wa ci pred sta vqa ju, ima {an se da ne {to u~i ni u si tu a ci ji u ko joj se Sr bi ja na {la na kon dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra.

ekonomija

subota26.maj2012.

dnevnik

PRO SE^ NA PLA TA U APRI LU PO RA SLA NA 42.215 DI NA RA

Zarade sko~ile, dinar pao, pa sve isto Prose~na neto zarada u Srbiji u aprilu je bila 42.215 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je ve}a za 4,1 odsto, a realno za 3,5 odsto, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku.U martu smo prose~no zaradili, da podsetimo 40.560 dinara. Kada se palte prera~unaju u starnu valutu, ispada da je prose~na zarada bila oko 365 evra, dok je martovska bila mo`da za evro ili dva ni`a. Prose~na zarada sa porezima i doprinosima iznosila je 58.465 dinara, {to je u odnosu na mart nominalno vi{e za 4,2 odsto, a realno za 3,6 odsto. U odnosu isti mesec lane, prose~na neto zarada u aprilu je nominalno ve}a za 7,4 odsto, a realno za 4,6 odsto, dok je prose~na bruto zarada nominalno ve}a za 7,2 odsto, a realno za 4,4 odsto.

Iako ekonomska nauka obi~no tvrdi suprotno, ovi podacu mo`da kriju i deo odgovora na pitawe zbog ~ega je doma}a valuta klizala tokom maja. U uslovima kad je bruto doma}i proizvod mawi nego lane, produktivnost stagnira, izvoz pada, a {to je najgore inflatorna o~ekivawa

2012 godine, od preko 42 hiqade u proseku taj nivo ne bih mogao zna~ajno uticati na visinu kursaka`e za „Dnevnik” ekonomista Dragovan Mili}evi}. -Me|utim, prosek je neka sasvim imaginarna kategorija u na{im uslovima i ne treba iskqu~iti mogu}nost da ovaj nivo zarada ne uti~e na kurs.

Vojvo|anska op{tina koja predwa~i u platama je Vr{ac, gde su zaposleni zaradili 59.051 dinar zna~ajna, aprilsko pove}awe plata moglo je jednim delom uticati na pad dinara tokom maja. U svakom slu~aju kada se sve sabere, sve ostaje isto s tom razlikom {to su o{te}eni svi oni koji ne rade u javnom sektoru i kojima plate u aprilu pove}ane i nisu. - Bez obzira na nominalno i realno kretawe zarada u aprilu

GU VER NER DE JAN [O [KI]

Sigurno je da odre|en broj zaposlenih imaju vi{estruko ve}e zarade od proseka i oni mogu biti odre|ena ciqna grupa koja zna~ajnije mo`e da se javi na tr`istu tra`we deviza (evra). Ne treba ni tu pretpostavku odbaciti da je rast nominalnih i realnih zarada odre|enog sloja stanovnistva u situaciji kada ve}

nastupaju o~ekivawa u pogledu rasta kursa uti~e na pove}anu tra`wu. Fluktuacije kursa su ve} na nivou kada se mogu formirati zna~ajna racionalna ocekivawa u vezi daqeg rasta kursa i sasvim prirodno je da se javi pove}ana tra`wa u spekulativne ili svrhe o~uvawa realne vrednosti imovine (strah od inflacije i daqe depresijacije dinara). U svakom slucaju da se monetarne i ekonomske prilike mewawu nagore tako da je mogu}e da u narednom periodu do|e do daqe eskalacije problema vezanih za daqu depresijaciju dinara Republi~ki zavod za statistiku daqe je saop{tio i da je prose~na zarada bez poreza i doprinosa u periodu januarapril 2012. nominalno ve}a za 10,2 odsto, a realno za 5,9 odsto u odnosu na isti period lane. U

tom ~etvoromese~nom periodu, prose~na zarada sa porezima i doprinosima u odnosu na isti period 2011. nominalno je ve}a za 9,9 odsto, a realno za 5,6 odsto. Najvi{e se, ka`e statistika, u aprilu zaradili zaposleni na Novom Beogradu - 64.508 dinara, a najni`e u Mero{ini - 21.386 dinara. Najdebqe koverte, pored Novog Beograda, ku}i su odneli i zaposleni u Lazarevcu koji su zaradili prose~nih 60.827 dinara, kao i Lajkov~ani sa 59.361 dinara. Vojvo|anska

SVE VE ]A TO LE RAN CI JA PRE MA POD MI ]I VA WU U TE [KIM EKO NO MS KIM VRE ME NI MA

MMF garancija stabilnosti Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je da bi od u sta ja we od aran `ma na sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom do dat no uti ca lo na sla bqe we di na ra, ugro zi lo po ve re we me |u na rod nih in ve sti to ra u Sr bi ju i po ve }a lo ce nu po ko joj ze mqa fi nan si ra svoj jav ni dug.

„To bi po pra vi lu do dat no po ja ~a lo de pre si ja cij ske pri ti ske na de vi znom tr `i {tu, ugro zi lo po ve re we me |u na rod nih in ve sti to ra da Sr bi ja mo `e re dov no na sred wi i du gi rok iz mi ri va ti svo je oba ve ze, to }e, po pra vi lu, uti ca ti, di rekt no i bez bi lo ka kvog od la ga wa, na rast ce ne ko jom fi nan si ra mo jav ni dug ze mqe”, is ta kao je [o {ki} u in ter vjuu Ta njug u. Pre ma we go vim re ~i ma, u tom slu ~a ju, naj ~e {}e, naj pre ra ste zah te va na ce na ko ju Sr bi ja pla }a na jav ni dug u di na ri ma, za to {to on u se bi ima i kom po nen tu va lut nog ri zi ka.

U krizi za mito i korupciju nema krize Naj no vi ja an ke ta re vi zor ske kom pa ni je „Ernst i Jang” po ka za la je da je to le ran ci ja pre ma pod mi }i va wu u sve tu po ra sla u po re |e wu sa pro {lom go di nom, a Sr bi ja, pre ma oce ni na {ih stru~ wa ka, ne od u da ra mno go od tih „svet skih ten den ci ja” Na pi ta we da pro ko men ta ri {e na laz is tra ì va wa da je mi to pri hva tqiv na ~in za o~u va we ili ja ~a we po zi ci ja na tr ì {tu za 15 od sto fi nan sij skih di rek to ra svet skih kom pa ni ja iz svih pri vred nih sek to ra, port pa rol Uni je po slo da va ca Sr bi je Dra go qub Ra ji} je iz ja vio da ta kvi po da ci ni su iz ne na |u ju }i. „Kri za na za pa du je na stu pi la i zbog to ga {to su od re |e ni bi lan si, po da ci bi li pre na du va ni ili ni su bi li ver ni. S ob zi rom na to da sve ovo spa da u pri vred ni kri mi nal tre ba lo je i na za pa du spro ve sti ozbiq nu re gu la ci ji u kon tro lu i za kon ski sta ti na put ta kvim po je din ci ma”, iz ja vio je Ra ji} za Ta njug . On je na gla sio da je si gur no da je po ve }a wu bro ja kom pa ni ja ko je se ne ru ko vo de po slov nom eti kom sva ka ko ku mo va la kri za, ko ja je zbog bor be za pre ì vqa va we na tr ì {tu te ra la me na xe re na ta kve ne pri hva tqi ve po te ze. „Kri za sva ka ko uti ~e na to, ali i ose }aj da }e ne ke stva ri pro }i ne ka `we no. Vi u sva koj

Ve li ki i ma li Pro blem je, uka zao je Dra go qub Ra ji}, {to se i po red o~i gled nih do ka za da po sto ji ko rup ci ja u jav nim na bav ka ma broj ne fir me ne od lu ~u ju da to pri ja ve jer za vi se od ve li kih pred u ze }a , pa sa mim tim i ne ki wi hov bu du }i po sao ili ten der. „Sva ki slu ~aj kri mi na la ili ko rup ci je, ko ji se pri ja vi bi }e sank ci o ni san i u to ne tre ba sum wa ti, po to go to vo na ni `em ni vou”, re kao je Ra ji} ali je do dao da su ta kvi slu ~a je vi ve o ma ret ki. ze mqi ima te od re |en broj qu di ko ji su pod pri ti skom da ostva re od re |e ni po slov ni re zul tat i od lu ~e da iza |u van za kon ske utak mi ce. Qu di je su sa mi po se -

bi kvar qi va ro ba i tu se ja vqa ju ne ka dru ga pra vi la igre”, ob ja snio je Ra ji}. On is ti ~e da na {a ze mqa ni je iz u ze tak od tih svet skih ten den -

ci ja jer se sma wio obim po sla, a sva ko ko je me na xer `e li da o~u va kom pa ni ju, se be, za po sle ne... Isto to va `i i za po ro di~ ne fir me, ali na gla {a va, u bo qoj po zi ci ji od svih su ve li ki igra ~i. Na vo de }i da ni je taj na da se do bar deo po slo va, uglav nom u sfe ri jav nih na bav ki, oba vqa kroz ne ku vr stu pod mi }i va wa, Ra ji} je ob ja snio i da su od no si ne {to dru ga ~i ji ka da je re~ o ugo vor nom od no su iz me |u pri vat nih pred u ze }a, gde je va `ni ji od nos ce na-ro ba, od no sno ko li ko ste sprem ni da pla ti te za ono {to se nu di. An ke ta re vi zor ske kom pa ni je „Ernst i Jang” po ka za la je da je to le ran ci ja pre ma pod mi }i va wu u sve tu po ra sla u po re |e wu sa 2011, ka da je de vet od sto u~e sni ka an ke te odo bra va la ta kav put ka uspe hu, pre ne la je wu jor {ka agen ci ja Blum berg. Da nas ve} pet od sto di rek to ra, u po re |e wu sa tri pro cen ta pre go di nu da na, ne ma ni {ta pro tiv fal si fi ko va wa fi nan sij skih iz ve {ta ja. Vi {e od jed ne tre }i ne is pi ta ni ka „Ernst i Jan ga” (39 od sto) uka za lo je na ve li ku ras pro stra we nost ko rup ci je u svo jim ze mqa ma. U naj ko rum pi ra ni je ze mqe re vi zor ska kom pa ni ja je svr sta la Ko lum bi ju, Ukra ji nu i Bra zil. E. Dn.

op{tina koja predwa~i u platama je Vr{ac, gde su zaposleni zaradili 59.051 dinar. Me|u op{tinama sa najniìm platama u Srbiji, osim Mero{ine, su i Kwaèvac sa 23.021 dinara, Vladimirci - 23.383 dinara, Ariqe - 23.542 dinara i Kur{umlija - 24.223 dinara. Posmatrano po delatnostima, najve}e prose~ne zarade imali su zaposleni u proizvodwi koksa i derivata nafte - 132.119 dinara, a najmawe zaposleni u proizvodwi koè i predmeta od koè - 18.042 dinara. S. G. AGEN CI JA ZA PRI VA TI ZA CI JU

Od vlade 100.000 radnika zavisi No va vla da }e mo ra ti u na red nih go di nu da na da od lu ~i o sud bi ni 100.000 rad ni ka u pred u ze }i ma u re struk tu ri ra wu, iz ja vio je di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi}. „Ta su pred u ze }a pre `i ve la ta ko {to je no vac iz bu xe ta Sr bi je usme ra van u pla te rad ni ka. To je iz u ze tan ba last ko jeg tre ba

da se oslo bo di mo u vre me ka da su mno ge stva ri osta vqe ne za re {a va we. Za ve li ki broj tih in du strij skih kom plek sa tre ba sa da vi de ti da li je sku pqa ce na wi ho vog odr à va wa u ì vo tu ili da se pri va ti zu ju kroz ste ~aj”, re kao je Cvet ko vi} za naj no vi ji broj ~a so pi sa No vi ma ga zin. Pre ma we go vom mi {qe wu ta te {ka od lu ka ~e ka Vla du u na red nih go di nu da na. „Ve li ki broj tih pred u ze }a ni je us peo da na |e svo je me sto na tr ì {tu ni u bo qa vre me na kad je bi lo ka pi ta la u iz o bi qu, za ne ka mo gu da se na |u par ci jal na re {e wa, ali i da qe osta je pro blem ka ko da se re {i pi ta we 100.000 rad ni ka ko ji su sa da na bu xe tu, a zna se da vi {e ne ma ju po sla”, ka zao je Cvet ko vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`i za

1 1

Kupovni za devize

113,4405 88,0954

Mika Alas, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,7556 89,8933

118,4180 91,9608

113,0932

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1 1

94,3373 141,5882 90,4773

96,2625 144,4778 92,3238

98,4765 147,8008 94,4472

15.680

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

4.679.788

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.650

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-1,59

433

12.990

Soja protein, Be~ej

-2,00

490

600.345

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,05

431

202.474

31.500

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.195

78.365

-9,42

1.000

20.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.350

470.000

-5,17 Promena %

330 Cena

1.852.872 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

580

4.679.788

Agrobanka, Beograd

2,15

904

135.545

-12,57

4.605

2.090.520

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

Tigar, Pirot

-5,02

397

15.880

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

942.000

15,2137

franak

112

17.980.310

580

525

15,9301

[vajcarska

0,90

1.400

0,00

-12,50

15,5719

13,1450

Dunav Grocka, Grocka

0,00

NIS, Novi Sad

Sila, Stara Moravica

15,2605

12,8495

135.545

Promet

2.090.520

12,5925

904

Cena

4.605

kruna

2,15

Promena %

-12,57

Danska

kruna

Agrobanka, Beograd

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Fabrika {e}era, Crvenka

87,6896

[vedska

1.105.450

11.232

91,8182

15,6340

100.100

1.350

1.248

89,7539

15,2825

650

3,85

-20,00

87,9588

14,9769

30,00

Trgovina 22, Kragujevac

BELEX 15 (450,57 -0,42)

Zlatibor, Zlatibor

Promet

87,8258

dolar

kruna

Cena

/ Pet akcija s najve}im padom

Kanada

Norve{ka

Promena %

14,9310 12,5540 94,0485

Soko Nada [tark, Beograd Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

141,1548

Fabrika {e}era, Crvenka

90,2004

Neoplanta, Novi Sad

-5,17

330

1.852.872

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

942.000

Soja protein, Be~ej

-2,00

490

600.345

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 5. 2012. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota26.maj2012.

Pri Vat ni sud ski iZ Vr [i te Qi Po ^i Wu da ra de i ute ru ju du Go Ve ne PLa ti [a ma

Imo vi nu ple ne biv {i di rek to ri, ban ka ri... [ta eko no mi sti Pre Po ru^u ju bu du]em Pre mi je ru

Br zo me wa ti lo {e mi ni stre Eko no mi sti In sti tu ta eko nom skih na u ka i Be o grad ske ban kar ske aka de mi je su pre po ru ~i li bu du }em pre mi je ru da od go vor no pri stu pi re a li za ci ji eko nom skog pro gra ma ko ji }e omo gu }i ti rast pro iz vod we i iz vo za, sma we we ne za po sle no sti i re for mu jav nog sek to ra. Ta ko |e, jed na od kqu~ nih pre po ru ka je i da pre mi jer mno go br `e me wa ne fi ka sne i spo re mi ni stre. „Ne ula ze }i u to ko }e da for mi ra par la men tar nu ve }i nu, ka kav }e da bu de sa stav vla de i ko }e da bu de pre mi jer sma tra mo se od go vor nim da bu du }em pre mi je ru da mo ne ke eko nom ske pre po ru ke”, re kao je di rek tor In sti tu ta eko nom skih na u ka De jan Eri} pred sta vqa ju }i jav no sti otvo re no pi smo bu du }em pre mi je ru od je da na est eko nom skih pre po ru ka. Pr va i osnov na pre po ru ka je da ne ma eko nom skog raz vo ja ako Sr bi ja ne na sta vi evrop ske in te gra ci je, te je po treb no u~i ni ti mak si mal ni na por da se u {to kra }em ro ku do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra, re kao je Eri}. Dru ga je pre po ru ka da se na stra nu osta ve afe re i skan da li a da se bu du }a iz vr {na vlast okre ne obi~ nom ~o ve ku i po boq {a wu kva li te ta we go vog `i vo ta.

„î we ni ca je da se u Sr bi ji da nas te {ko ì vi i ~i we ni ca je da po sto je dva eko nom ska ne pri ja te qa - ne za po sle nost i si ro ma {tvo. Wi ma tre ba ob ja vi ti rat”, re kao je Eri} na vo de }i da je jo{ jed na va `na pre po ru ka stva ra we uslo va za po ve }a we pro iz vod we. „Ne po sto ji fi nan sij ska al he mi ja. Ne mo è te od ni ~e ga stvo ri ti ne {to” ka zao je Eri} i na gla sio da su iz vo ri bu du }eg raz vo ja ma la i sred wa pred u ze }a. Pre ma we go vim re ~i ma, sa vet pre mi je ru je i da {to je mo gu }e pre sta bi li zu je jav ne fi nan si je, da kon tro li {e ras ho de i da vi {e pa `we po sve ti pri hod noj stra ni bu xe ta. „Mo `da je ne po pu lar no po ve }a ti po rez na do da tu vred nost (PDV) i ak ci ze, ali se po sta vqa pi ta we {ta su al ter na ti ve? , upi tao je Eri}. On ka è i da je pred log bu du }em pre mi je ru da se ne ustru ~a va da sme ni mi ni stre i dr àv ne slu `be ni ke ako ne ra de svoj po sao. „Mi ni star sko me sto ni je pri vi le gi ja, ne go oba ve za. Mi ni stri tre ba da shva te da ne vla da ju, ve} da tre ba da slu è i da se wi ma su di na osno vu wi ho vih re zul ta ta. Pre mi je ru sa ve tu jr mo da mno go br è me wa one ko ji su ne e fi ka sni, spo ri, neo d lu~ ni”, ka zao je Eri}.

O pri vat nim sud skim iz vr {i te qi ma pri ~a lo se kod nas ba{ mo go u pret hod nih go di nu da na. Sa da je vre me da se sa te o ri je pre |e na prak su. Po da ci Mi ni star stva prav de go vo re da je 70 qu di ve} po lo ì lo iz vr {i teq ski is pit, a wih 64 je ime no va no i mo gli bi da po~ nu sa ra dom ~im po lo è za kle tvu. Po mo} nik mi ni stra prav de Voj kan Si mi} ka è za „Dnev nik” da bi ne ko li ci na mo glo da star tu je ve} ove ne de qe. Pre o sta li bi na du `nost mo gi da stu pe 10.ju la. - Po red is pi ta i za kle tve po treb no je da is pu ne dru ge uslo ve ka è Si mi}. - To se od no si na ure |e we kan ce la ri je, za kqu ~e we ugo vo ra o osi gu ra wu od pro fe si o nal ne od go vor no sti. Po red to ga po treb no je da iz vr {i te qi ma u pot pu no sti okon ~a ju po sao ko ji su do sa da oba vqa li.To kom pro te kle sed mi ce or ga ni zo va li smo do dat nu tro dnev nu obu ku ime no va nih ka ko bi se {to bo qe pri pre mi li za no vi po sao. Ve} je for mi ra na Ko mo ra iz vr {i te qa, a osni va~ ka skup {ti na je odr à na 14. ma ja. Za ko nom je pro pi sa no da pri vat ni sud ski iz vr {i te qi mo gu po sta ti sa mo prav ni ci ko ji ima ju po lo èn pra vo sud ni is pit i dve go di ne rad nog is ku stva. Na rav no svi ko ji su po la ga li is pit su to is pu ni li a {to se ti ~e po slo va ko je su ra ni je oba vqa li oni su pri li ~o ra zno li ki. To su biv {e su di je, advo ka ti, di rek to ri ba na ka, dr àv ni slu `be ni ci, oni ko ji su ra di li u lo kal noj sa mo u pra vi, biv {i pre u zet ni ci ima i dru gih za ni ma wa ali ma we. Ni je zgo reg pod se ti ti ko ji su to po slo vi ko je }e ovi pri vat ni ci ra di ti. Si mi} ob ja {wa va da }e oni od re |i va ti na ~in iz vr {e wa uko li ko to ni je od re dio iz vr {ni po -

ve ri lac. U wi ho voj nad le `no sti bi }e na pla ta nov ~a nih po tro `i va wa po osno vu pru `e nih ko mu nal nih uslu ga. Za datk }e im bi ti da utvr de ide ti tet stra na ka i u~e sni ka u po stup ku iz vr {e wa. Da bi se na pla ta omo gu }i la pri ku pqa }e

`e pre no {e we vla sni {tva nad imo vi nom i da oba vqa de o bu imo vi ne i nov ~a nih sred sta va na kon pro da je. Pri ma i pre no si nov ~a na sred stva u skla du sa za ko nom .Spro vo di ise qe we i dru ge rad we ko je su neo p hod ne da bi se omo gu }i -

Pr ve mu {te r i je Pi ta we ko je se na me }e sva ka ko je i ko ji }e to bi ti pr vi po slo vi ko ji }e se na }i u nad le `no sit iz vr {i te qa? Mu {te ri je }e sva ka ko bi ti ban ke jer pe ti na kre di ta u Sr bi ji ka sni kod ot pla te. Tu su i ko mu nal na pred u ze }a ko ja ima ju po du è spi sko ve ne iz mi re nih po tra ì va wa. Sa mo u No vom Sa du pred su dom tre nut no ima 91.972 pred me ta ko ji se od no se na na pla tu po osno vu ko mu nal nih de lat no sti. po dat ke o imo vin skom sta wu du `ni ka. Tu je za tim sam po stup ka od no sno po pis, pro ce na imo vi ne, ple nid ba i pro da ja po kret ne i ne po kret ne imo vi ne. Izv{i teq o svom tro {ku i na svo ju od go vor nost mo è po ve ri ti tre }im li ci ma pro da ju imo vi ne. On mo è da pri ma i ~u va po pi sa nu ili obez be |e nu imo vi nu du `ni ka te da na la -

lo spro vo |e we iz vr {e wa,a sve to u skla du sa za ko nom i dru gim pro pi si ma. Na zah tev du `ni ka ili po ve ri o ca po sre du je u ci qu po sti za wa spo ra zum nig re {e wa. Ova ka vid po mo }i kod iz vr {e wa pre su da ni je bes pla tan. Na po ~et ku po stup ka tro {ko ve pod mi ru je po ve ri lac a na kon we go vog za vr {et ka pla }a ih du `nik.

- Iz vr {i teq ima pra vo na na kna du tro {ko va, a vi si na na gra de se od re |u je po ta ri fi ko ju je do ne lo Mi ni star stvo - ka è Si mi}. Tro {ko vi pro fe si o nal nog iz vr {i te qa su vi {i ne go sud ski. Za uz vrat od pro fe si o nal nog iz vr {i te qa se o~e ku je kva li tet ni ji rad i ve }a efi ka snost. Kon kret no ako je vred nost po tra ì va wa 5.000 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti iz vr {i te qa na ime na gra de mo è da na pla ti 430 evra, u do ma }oj va lu ti, plus pa u {al ni tro {kiv za rad we ko je je pred u zeo. Pri vat ni iz vr {i te qi su iz jed na ~e ni sa sud skim u po gle du pra va i oba ve za. Ogra ni ~e we po sto ji sa mo kod iz vr {e wa pre su da ko je se od no se na po ro di~ ne i rad ne spo ro ve za vra }a we na po sao. To je osta lo u is kqu ~i voj nad le `no sti sud skih iz vr {i te qa. Ka da je pr vi put po me nu to uvo |e we pri vat nih sud skih iz vr {i te qa kao glav ni ar gu ment iz mi ni star stva prav de sti gao je po da tak da u Sr bi ima ~ak 408.000 ne re {e nih pred me ta za ko je je iz vr {ni po stup kai to ku. Od te broj ke 90.000 je na iz vr {e we ~e ka lo du è od dve go di ne.Ta kav broj pred me ta zah te va, za efi kan so re {a va we, ar mi ju iz vr {i te qa. Pra vil ni kom Mi ni star stva je od re |en broj za sva ki deo ze mqe. Za Voj vo di nu je pred vi |e no wih 77. Za sa da je ime no va no wih 11 za No vi Sad, dvo je za Srem sku Mi tro vi cu i je dan u Su bo ti ci. Ina ~e je za No vi Sad pred vi |e no 29 iz vr {i te qa, 13 za Srem sku Mi tro vi cu, 12 za Su bo ti cu, 10 za Pan ~e vo, osam za Som bor i pet za Zre wa nin. U me sti ma gde ni je pred vi |en ni je dan sve osta je u nad le `no sti sud skih iz vr {i te wa do ime ni va wa pr vog pri vat nog. d. Vu jo {e vi}

POQOPRivRedA

subota26.maj2012.

dnevnik VE ]A PRO IZ VOD WA ZA DA TAK BROJ JE DAN

Iz voz od 3,5 mi li jar de do la ra ni je da le ko DA NI PO QA STR NIH @I TA NA RIM SKIM [AN ^E VI MA

Re kor dan iz voz NS se me na Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u ovoj }e godini ostvariti istorijski izvoz, a uz novu genetiku zna~ajno }e pove}ati i u~e{}e na doma}em trì{tu strnih ìta, poru~io je s tradicionalne manifestacije „Dani poqa strnih ìta” direktor ove ku}e dr Bo ri slav Ko biq ski. Na Rimskim {an~evima ju~e je Institut ugostio zvanice iz zemaqa regiona, predstavnike republi~ke i pokrajinske vlade, privrednih komora, obrazovno-nau~nih ustanova, kao i brojne poqoprivrednike iz na{e zemqe. Institut je u protekloj godini postigao zna~ajne rezultate i na poqu nauke i kao semenska ku}a. Prema re~ima Borislava Kobiqskog, izvoz strnih ìta je pove}an za oko deset odsto, a uspeh je jo{ ve}i ako se ima u vidu da je poslovawe obeleèno oteàvaju}im okolnostima, koje su posledica ekonomske krize.

te da }e najnovija genetika biti dostupna svima. Kobiqski je dodao i da je izgra|en novi doradni centar, {to je tako|e bilo najavqeno na pro{logodi{woj manifestaciji, te da se o~ekuje da u narednih 60 dana nikne i novi skladi{ni centar. Uglavnom, na Rimskim {an~evima mo}i }e da se skladi{ti 15.000 tona semena, a vrednost te invsticije je sedam miliona evra. Isto toliko }e, najavio je Kobiqski, biti uloèno u centralni agrobiotehnolo{ki centar Srbije, a taj je projekat, finansiran novcem Evropske unije, tako|e planiran u ovoj godini. Govore}i o kvalitetu Fo to: G. Mu li} p{enice direktor Instituciozan plan, ali smo ga i u ovako ta je podvukao da o tome ocenu ne te{koj ekonomskoj situaciji, mogu davati oni koji iza sebe neopravdali - kazao je Kobiqski na- maju nijedno napisano slovo a kavode}i da je ova ku}a obezbedila moli stru~ne radove, te je predlopoqoprivrednicima vrhunsko se- ìo da se o tome raspravqa na nime po najprimerenijim cenama, te vou struke i nauke, pred o~ima javnosti. - Apelujem, molim i traìm da No va ge ne ti ka se u ovoj zemqi uvede pravilo da se sto~na p{enica ne unosi u mlinove Od naredne godine stiù sorte p{enice sa novom genetikom, - poru~io je on dodaju}i da se mora novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Naime, sve izstrogo voditi ra~una o tehnoloraènije klimatske promene i agresivniji {tetni organzmi pri{kom kvalitetu i parametrima. moravaju oplemewiva~e da u nove sorte unose gene otporne na noKobiqski je kao problem s kove uslove. Nakon vi{egodi{we selekcije, na{im poqoprivrednijim se ova nau~na i semenska ku}a cima uskoro }emo ponuditi sorte p{enice otpornijih gena, kazao susre}e naveo i to {to se od stru~je stru~wak Instituta, akademik Sr bi slav Den ~i} dodaju}i da }e nih qudi, nau~nika s Instituta, se u novosadske sorte uneti geni koji }e omogu}iti visok prinos i ~esto traì usluga, odnosno savet dobar kvalitet u izmewenim uslovima. - Po~eli smo da ukr{tamo i mi{qewe o semenima i proizsa argentinskim, peruanskim, ~ileanskim genotipovima p{enice. vodwi koja je pod kapom nekih drugih semenskih kompanija. - Zadatak na{e ku}e je da bude u da pritom nije bilo nikakvih kar- Mi smo na rasplagawu svima slu`bi srpskog agrara, a sa pozi- telskih dogovora sa Institutom, 365 dana u godini, 24 sata dnevno. cije nacionalnog instituta imamo niti }e ih biti. Ali, ne moèmo da dajemo savete i odgovornost prema doma}oj poPrvi ~ovek ove ustanove podse- umesto drugih kompanija. To ne bi qoprivredi. Lane smo izneli, po tio je da su ratarima na raspolaga- bilo korektno - poru~io je on. nekim ocenama, mo`da i preambi- wu tri generacije sorti p{enice, S. G.

Ra ste ce na ì tu, so ji, sa~ mi... Trgovawe na Produktnoj berzi ove nedeqe obeleìo je rast cena ìtarica i soje. - Predizborna nervoza se nastavila u jo{ ve}u postizbornu nervozu, a sve zajedno se preto~ilo u vidnu nervozu na deviznom trì{tu, {to je za posledicu imalo pad vrednosti dina-

ra na najmawu vrednost od uvo|ewa eurovalute. Po principu lan~anog dejstva, pad doma}e valute je otvorio prostor za rast cena, a pre svega izvozno orjentisanih roba - navodi se u saop{tewu Berze. Cena kukuruza je u porastu 1,32 odsto, p{enice 3,23, soje 8,16 odsto a sojine sa~me za 2,89 odsto. Za vremenski period od nedequ dana to je veoma veliki rast. Drugu nedequ za redom tr`i{te soje zavre|uje najvi{e pa`we. Razlog je jednostavan: cena soje je protekle nedeqe do{la do svog apsolutnog cenovnog maksimuma od kada se ova ro-

ba prati na berzi u Novom Sadu. Na bazi pet kupoprodajnih ugovora realizovana je prose~na cena trgovawa od 56,07 din/kg (51,92 bez PDV) Na samom kraju nedeqnog trgovawa me|utim, stabilizovala se cena od 52,00 din/kg bez PDV, {to je apsolutni cenovni pik ne samo u dinarskoj vrednosti, ve} i kada se ova cena konvertuje u dolarsku vrednost. Naime, izra`eno u dolarima cena soje je iznosila 578,99 dolara za tonu ~ime je prema{en rekord iz juna meseca 2009. godine kada je cena na na{em tr`i{tu bila 570,83 dolara po toni. P{enicom se tokom cele nedeqe trgovalo po ceni od 24,30 din/kg ( 22,50 bez PDV). Kukuruz je u pravom cenovnom stampedu protekle nedeqe imao najmawe cenovno pomerawe. Prose~na cena od 21,89 din/kg ( 20,26 bez PDV) za 1,32 je u porastu u odnosu na prethodnu nedequ. Ovaj rast bi najpre mogao da se tuma~i kao posledica prilago|avawa cene stalno padaju}em kursu dinara. Sojina sa~ma 44 posto proteina, u nedeqi za nama bila je 55,99 din/kg (47,45 bez PDV), dok je cena sto~nog bra{na koja je protekle nedeqe iznosila 21,88 din/kg ( 18,55 bez PDV) u porastu 5,97 odsto.

- Ukoliko klimatski uslovi ne budu nepovoqni, treba o~ekivati stopu rasta poqoprivredne proizvodwe izme|u tri i ~etiri odsto u ovoj godini, a to }e svakako doprineti i rastu izvoza, i to od 25 odsto, ka`e za „Dnevnik ” savetnik u Privrednoj komori Srbije Vo ji slav Stan ko vi}. On navodi da je za tri meseca u ovoj godini ostvarena vrednost izvoza od 597,5 miliona dolara, {to je u~e{}e od 28,6 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza. Neznatni pad od 1,6 odsto u odnosu na isti period pro{le godine ne treba da zabriwava jer malo kasni godina, a pri tome, uvek je izvoz u januaru slabiji, napomiwe na{ sagovornik. - Me|utim, sve }e to u narednim mesecima biti nadokna|eno. Uvoz je u navedenom periodu izneo 328,1 miliona dolara, {to je udeo 7,1 odsto u ukupnoj vrednosti uvoza i rast od 1,3 posto. Ovim rezultatima po-

trusi, tako da nije znatnije poreme}ena uvozna struktura. - Pro{le godine vrednost izvoza je bila 2,7 milijarde dolara. O~ekuje se da Srbija, ako ostvari stopu rasta proizvodwe od tri do ~etiri odsto, ostvari stopu rasta izvoza od oko 30 odsto, tako da bi izvoz u ovoj godini mogao da dostigne 3,5 mili-

Pa met ni je s ku ku ru zom - Na Zapadu znaju za 1.200 prera|evina od kukuruza a mi tek za dve-tri. Svakako, i prera|iva~ka industrija treba da dobije na zna~aju i naravno, da sve prati ve}i agrarni buxet, koji bi mogao da iznosi deset odsto nacionalng, a to je oko milijardu evra godi{we - ka`e Vojislav Stankovi}. - Doprinelo bi boqem agrarnom rezultatu i formirawe razvojne banke koja bi imala stalni izvor finansirawa kada je re~ o poqoprivredi i najpovoqnije kamatne stope koje bi kod dugoro~nih zajmova iznosile oko tri, a kod kratkoro~nih oko pet odsto. qoprivreda je ostvarila suficit od 269,4 miliona dolara, {to je izuezetno zna~ajan rezultat. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom je veoma dobar pokazateq - ka`e on podse}aju}i da je u prva tri meseca obi~no prose~an izvoz oko 200 miliona dolara. U izvozu, ina~e, dominira kukuruz u vrednosti od 71 milion dolara. Slede maline „roland” kojih smo na svetskoj pijaci prodali za 14 miliona dolara, a potom {e}er vredan 13 miliona dolara. Kod uvoza su, tradicionalno, najkonkuretniji kafa, ~aj, kakao, banane i ci-

jarde dolara - nagla{ava Stankovi}. Uvoz bi mogao da u ovoj godini iznosi oko 1,6 milijardu dolara, tako da bismo mogli da imamo oko 1,9 milijardu suficita, dodaje on. - To su dobri rezultati, a izuzetno je va`no {to poqoprivreda sve vi{e dobija na zna~aju kao izvozni sektor. Srbija, u svakom slu~aju, ima kapacitete koji nadma{uju doma}e trì{te, ali ne treba zanemariti u narednom periodu ni doma}e trì{te jer i ono je sve ìvqe i zahtevnije - ukazuje na{ sagovornik.

On ocewuje da bi merama makroekonomske politike svakako trebalo pospe{titi proizvodwu i dinamiku rasta. Poqoprivreda je, nagla{ava, ispunila svoje obaveze i na doma}em i inostranom trì{tu. - Poqoprivredna proizvodwa lane je ostvarila vrednost od 6,4 milijarde dolara. Za deset puta bi tu vrednost trebalo pove}ati promenom strukture proizvodwe jer, moramo se okrenuti proizvodima sa ve}om dodatom vredno{}u, onima sa ve}im {ansama na svetskom trì{tu. Recimo, Holandija ima deset puta mawe obradivih povr{ina od Srbije, a oko 64 milijarde dolara vrednost proizvodwe i izvoz „teàk” oko 68 milijardi dolara. A Srbija ima boqe potencijale, i zemqi{te i klimu, te bi promenom strukture i ve}im ulagawima mogla ostvariti svetski rezultat - nagla{ava Stankovi}. Uz odrìvu dinamiku rasta od tri ili ~etiri odsto na godi{wem nivou, Srbija moè za sedam godina pove}ati izvoz na oko 10 milijardi dolara, a uz vaqane mere, za 25 godina, i do 50 milijardi dolara. Uslov je, naravno, da se zna~ajnija sredstva investiraju u poqoprivrednu proizvodwu. Tako|e, ne treba bazirati proizvodwu i izvoz na monokulturi kakva je kukuruz. S. Glu {~e vi}

VR BA SKA MLE KA RA UTRO STRU ^I LA PRO IZ VOD WU

„Da na” da je dva i po mi li o na li ta ra mle ka U Mlekari „Dana“, koja posluje u okviru Poqoprivrednog preduze}a „Sava Kova~evi}“, nedavno je otvoren novi pogon za preradu mleka ~ime je kapacitet proizvodwe gotovo utrostru~en. Sada, vrbaska mlekara godi{we proizvodi vi{e od dva i po miliona litara pasterizovanog

mleka, oko milion litara kiselomle~nih proizvoda, kao i oko 200 hiqada kilograma raznih vrsta sira. Direktor PP „Sava Kova~evi}“ \o ka Vu ji ~i} isti~e da je prednost mlekare „Dana“ to {to svo mleko dobija sa sopstvene farme na kojoj uzgajaju oko 800 krava muzara. - Na na{oj farmi dnevno se muze od 640 do 700 krava, koje ukupno daju vi{e od dvadeset hiqada litara mleka ekstra kvaliteta. Prema podacima Privred-

ne komore takav stepen kvaliteta je zastupqen u ukupnoj produkciji mleka u Srbiji tek sa oko 40 odsto – rekao je Vuji~i} i dodao da je time PP „Sava Kova~evi}“ uspeo da u potpunosti objedini celokupan sistem proizvodwe i prerade mleka. Iz tih razloga, ka`e Vuji~i},

mlekara „Dana“ je nedavno i predstavqena na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu sa sloganom „Mleko sa na{e farme“. - Mlekarska industrija zahteva punu pa`wu, stru~nost i odgovornost svakog pojedinca u lancu proizvodwe, kako na farmi tako i u procesu prerade, do plasmana. Tr`i{te je neumoqivo, pa se ni najmawim propustom ne sme poquqati ste~ena pozicija kod potro{a~a – kazao je Vuji~i}. M. Ke ko vi}

Evro pa bra ni GMO Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) ocenila je 21. maja da nema osnova za zahtev Francuske da se suspenduje dozvola ameri~koj kompaniji „Monsanto„ za gajewe modifikovanog kukuruza Mon810. Kako se navodi u obrazloèwu EF SA, u do ku men ta ci ji Francuske nije bilo nau~nog dokaza da postoji rizk za qudsko ili ìvotiwsko zdravqe ili ìvotnu sredinu. Francuska se dugo bori protiv uzgoja kukuruza Mon810, jedne od dve genetski modifikovane kulture ko ja je do zvo qe na u EU. Evrop ska ko mi si ja bi na kon ovog mi{qewa mogla da pokrene proceduru za obnavqawe dozvole za gajewe „Monsantovog„ kukuruza, ali }e ipak ~ekati 11. jun da ~uje mi{qewe evropskih ministara za za{titu ìvotne sredine. „Ovo je bilo i o~ekivano. Mi{qewe EFSA potvr|uje ono {to smo i sumwali”, izjavio je AFP-u portparol komesara za

zdravstvo Fre de rik Ven san. „Komisija razmi{qa o tome kako da reaguje na to mi{qewe. Tehni~ki gledano, mogli bismo zatraìti od Francuske da ukine zabranu” gajewa kulture Mon810, upozorio je on. Me|utim, kako je dodao, Komisija ~eka ishod narednog sastanka ministara ìvotne serdine EU 11. juna u Luksemburgu. Komisija se nada da }e ministri pozitivno odgovoriti na wen predlog da se odobri gajewe te kulture, {to Francuska, ali i mnoge druge zemqe, blokiraju ve} dve godine. Ovo }e biti i ispit za novu francusku socijalisti~ku vladu, u kojoj u~estvuju i ekolozi. Francuska je 20. februara od Evropske komisije zatraìla da se suspenduje dozvola za gajewe kulture Mon810. Zahtev je potkrepila rezultatima novih studija nakon {to je prvi moratorijum, uveden u februaru 2008. godine, poni{ten u novembru 2011. godine.

Tak mi ~e we u brejk den su Me |u na rod no tak mi ~e we u brejk den su i hip - ho pu „An brej kabl kru” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u po zo ri {tu Kul tru no - in for ma tiv nog cen tra „Mla dost” u Fu to gu, Uli ca ca ra La za ra 42. U~e stvu ju igra ~i iz En gle ske, Fran cu ske, Gr~ ke, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske i ve li kog bro ja gra do va Sr bi je. Ce na ula zni ce je 200 di na ra. G. ^.

DA NAS HU MA NI TAR NA AK CI JA „HO DAJ MO ZA @I VOT”

[et wa po dr {ke obo le lim od ra ka Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja i pet osno vih no vo sad skih {ko la da nas od 9 do 14 ~a so va or ga ni zu ju ak ci ju „Ho daj mo za `i vot”. Pri hod s ove ak ci je na me wen je In for ma tiv nom cen tru „Rak In fo” Slu `bi po dr {ke obo le li ma od ra ka u No vom Sa du. Ova je din stve na ma ni fe sta ci ja or ga ni zu je se {e sti put i ima za ciq da na {a ze mqa osta ne ak tiv ni u~e snik svet ske ak -

ci je za pre ven ci ju i ra no ot kri va we ra ka. Ak ci ja po ~i we u 9 ~a so va oku pqa wem de ce, ro di te qa, na stav ni ka i gra |a na u dvo ri {tu Osnov ne {ko le „@ar ko Zre wa nin”, na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 8. Po la sa ta ka sni je kre }e se u {et wu od {ko le, pre ko Li man skog par ka, du` Bu le va ra oslo bo |e wa do „Mer ka to ra”, za tim se skre }e le vo na Bu le var ca ra La za ra do Li man ske pi ja ce i on da de sno u Pu {ki no -

Novosadska subota26.maj2012.

Bu se vi po `e le li pla ve krag ne

we u~e sni ci }e no si ti ta blu sa na zi vom i obe le` jem svo je {ko le ili or ga ni za ci je i {a re ne ba lo ne. Pro la zni ci ma }e de li ti li sti }e sa sa dr `a jem ak ci je, a de ciu~e sni ci ma edu ka tiv ni {tam pa ni ma te ri jal „«@i vi mo i ra sti mo zdra vo”. U slu ~a ju ki {e {e ta }e se pod {a re nim ki {o bra ni ma. Za do dat ne in for ma ci je i na bav ku ma ji ca tre ba po zva ti broj te le fo na 064/3000 - 409. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rad ski auto bus za Ve li ki rit ne }e vi {e ta mo vo zi ti put ni ke. Za {to? Pa, po sle pet me se ci GSP je od lu ~io da uki ne li ni ju zbog ma log bro ja put ni ka. A za {to je li ni ja pre pet me se ci po ~e la svoj krat ki ì vot? Ta da je to obra zlo è no ~i we ni com da se u Ve li kom ri tu stva ra no va in du strij ska zo na i da za po sle ni ma tre ba di rekt na li ni ja pra vo do po sla, a i an ke te su po ka za le da je auto bus po tre ban. Me |u tim, po sle pet me se ci od jed nom sti è sa op {te we iz grad skog pre vo zni ka da je li ni -

vu uli cu do Osnov ne {ko le „So wa Ma rin ko vi}”. Tu, u {kol skom dvo ri {tu, po ~i we kul tur no-za bav ni i sport ski pro gram, a u slu ~a ju ki {e sve }e se od vi ja ti u fi skul tur noj sa li. Svi u~e sni ci {et we mo ra ju no si ti ma ji cu sa lo go ti pom ak ci je, ko je se mo gu na ba vi ti u Slu `bi „Rak In fo”, Uli ca ]i ri la i Me to di ja 21 ili na me stu po la ska u {et wu, a ce na je 350 di na ra. To kom {et -

ja ne ren ta bil na. [ta se de si lo za to vre me? Da li u toj no voj in du strij skoj zo ni ne ma vi {e rad ni ka za in te re so va nih za pre voz, ili se zo na ne raz vi ja ka ko je za mi {qe no, pa da ta ko i grad ski pre vo znik ima ko ri sti. Pred u ze }e je star to va lo am bi ci o znos uvo |e wem po la za ka to kom ce log rad nog da na, ali bi mo `da vi {e ko ri sti bi lo da su auto bu si i{li sa mo u {pi cu. Sa da }e {est-se dam put ni ka, ko li ko ih je u pro se ku bi lo u mi nibu su sva kog da na, opet mo ra ti da se sna la ze. Z. Deli}

MA TU RAN TI GIM NA ZI JE „SVE TO ZAR MAR KO VI]” SLA VI LI

Mla dost pe smom kre nu la u ì vot Ma tu ran ti Gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}” pro sla vi li su ju ~e na Tr gu slo bo de za vr {e tak ~e tvo ro go di {weg {ko lo va wa. [kol ske bri ge i pro ble me osta vi li su iza se be, a pe smom i le pim ras po lo è wem ob ja vi li su svi ma da su uspe {no za tvo ri li je dan va àn ci klus u ì vo tu. Na sme ja nim li ci ma pri vla ~i li su po gle de i in t e r e s o v a w e pro l a z ni k a i ni ko ni je pro {ao, a da ne za sta ne i bar na tre nu tak uhva ti deo wi ho ve sre }e. Je dan do dru gog, kao u {kol skim klu pa ma,

UPO ZO RE WE P^E LA RIMA U NO VOM SA DU I OKO LI NI

Po ~i we uni {ta va we ko ma ra ca

Tret ma ni sa ze mqe pro tiv od ra slih ko ma ra ca na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa bi }e iz ve de ni od utor ka 29. ma ja do utor ka 12. ju na, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od re zul ta ta mo ni to rin ga i vre men skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „icon“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na. Q. Na.

V remeploV

Po sled wi da ni kwe gi we Qu bi ce Qu bi ca Obre no vi}, ro |e na Vu ko ma no vi}, umr la je kao iz be gli ca u No vom Sa du 26. ma ja 1843. Go vo ri lo se u na ro du, {to je tvr dio i wen sin knez Mi ha i lo, da je bi la otro va na. Za Mi lo {a se uda la 1804. i s wim iz ro di la osmo ro de ce, a de~ je da ne pre ì ve li su sa mo k}i Pe tri ja i sin Mi ha i lo. Qu bi ca je bi la mu ù od ve li ke po mo }i u rat no vre me, ali ka sni je ni je po dr à va la we go vu ap so lu ti sti~ ku vla da vi nu, kao {to je za me ra la i ne kim si no vqe vim po stup ci ma. Bi la je ve o ma po {to va na u na ro du, a sa hra we na je u ma na sti ru Kru {e dol. N. C.

pe va li su iz sveg gla sa, gr li li se i po ko zna ko ji put sme ja li se me |u sob nim {a la ma. Ovo ju ~e ra {we po pod ne bi lo je sa mo wi ho vo, a ne kog na red nog da na uhva ti }e se u ko {tac sa iza zo vi ma, ko ji im pred sto je. O~e ku ju ih pri jem ni is pi ti za fa kul t e t e, upo z na v a w e no v ih dru ga ra i pro fe so ra, ali o to me tre nut no ne bri nu, jer im dra go ce ni tre nu ci sa pri ja te qi ma iz klu pa oku pi ra ju slo bod no vre me. N. R. Fo to: R. Ha yi}

OD 1. JU NA IZ ME NE U RE DU VO @WE GSP-a

Autobu som ~e {}e do aero dro ma i akva-par ka Grad ski pre vo znik }e od 1. ju na ko ri go va ti auto bu ski pre voz do akva par ka u Ba~ kom Pe trov cu, a od 10. ju na po ja ~a ti pre voz do aero dro ma „Ni ko la Te sla” u Sur ~i nu. Auto bu si }e rad nim da nom do akva par ka “Pe tro lend” sa o bra }i ti iz No vog Sa da u 9.30, 11.15, 12.30 i 16.30 ~a so va, a iz Ba~ kog Pe trov ca iz akva par ka se vra }a ti za grad u 19, 20 i 21.15 ~as. Vi ken dom iz No vog Sa da auto bus po la zi u 8.30, 10, 11.15 i 16.30 ~a so -

va, a vra }a se u isto vre me, kao i rad nim da nom. Auto bus za Ba~ ki Pe tro vac po la zi sa po ~et nog sta ja li {ta li ni je 4 kod @e le zni~ ke sta ni ce. Po treb no je da ima mi ni mal no pet put ni ka da bi bus kre nuo. Ce na kar te je osta la ista, u jed nom prav cu ko {ta 160 di na ra, a po vrat na je tri sto ti ne di na ra. De ca od {est do de set go di na ima ju po pust, kar ta je za wih u jed nom sme ru 80 di na ra, a u oba

sme ra 150 di na ra. Za ma li {a ne mla |e od {est go di na pre voz je bes pla tan. Od 10. ju na do aero dro ma u Sur ~i nu auto bus }e sa pe ro na MAS - a po la zi ti u 5 sa ti , 7.30, 9.30, 11.30, 14.30, 17.30, 18.25 i 20.15 sa ti. Sa aero dro ma sa auto bu skog sta ja li {ta is pred do la znog ter mi na la auto bus za No vi Sad kre }e u 6.35, 9.05, 11.05, 13.05, 17, 19.15, 20.55 i 22 ~as. Kar ta je 950 di na ra u jed nom prav cu. Z. D.

„KU BA NE RO SAL SA FE STI VAL” PRED STA VQEN IGROM NA STU DENT SKOM TR GU

Tro pi ka na usred si vog da na Jav ni ~as sal se odr `an je ju ~e na Stu dent skom tr gu u okvi ru in ter na ci o nal ne ma ni fe sta ci je „Ku ba ne ro sal sa fe sti val” ~i ji je or ga ni za tor ple sni klub „Ale gro”. Mla di su po ka za li sve ~a ri ovog ple sa, a ve se li rit mo vi kao da su, bar na krat ko, ras te ra li ki {u. - Na fe sti va lu o~e ku je mo od 300 do 500 u~e sni ka iz 15 ze ma qa Evro pe. Ovo je pe ti po re du sal sa fe sti val u No vom Sa du i to je naj ve }i sal sa fe sti val ovog ti pa u na {oj ze mqi, a sa da i je dan od vo de }ih u re gi o nu - re kao je di rek tor fe sti va la Ra do van Osto ji}.

Dva sata bez vode Uli ce Pre ra do vi }e va i Vik to ra No va ka ne }e ima ti vo du da nas od 8 do 10 sa ti. Vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. N. R.

Promewene smene na bazenu Na za tvo re nom ba ze nu na Spen su da nas }e do }i do iz me ne gra |an skih sme na. Na ras po la ga wu }e bi ti sme ne od 16 do 18 ~a so va, od 18.30 do 20.30 i od 21 do 23. A. Va.

Da nas }e se u okvi ru fe sti va la u 22 ~a sa u Stu di ju M, Ig wa ta Pa vla sa 3, odr à ti ga la {ou na stu pi umet ni ka, a sat vre me na ka sni je u jah ting klu bu „Ski per” ga la sal sa par ti. Otvo re na dnev na sal sa ùr ka bi }e or ga ni zo va na su tra 17 ~a so va u ka feu „Ati na”, Ka to li~ ka por ta 1. U isto vre me u Ka to li~ koj por ti bi }e odr àn i jav ni ~as na me wen naj mla |im sal sa ple sa ~i ma, a u 18.30 i jav ni ~as za od ra sle. Fe sti val se za tva ra su tra u 22 ~a sa, ka da }e bi ti or ga ni zo va na sal sa ùr ka u ka feu „Ati na”. A. Va. Fo to: R. Ha yi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota26 . maj2012.

VA TRO GA SCI U^I LI MLA DE

TU RI STI^ KA PO NU DA CR NE GO RE

Zna we ~u va od po `a ra

Raf ting na Ta ri sve po pu lar ni ji

Va tro ga sni sa vez No vog Sa da (VSNS) za po ~eo je se ri ju pro tiv po àr ne edu ka ci je mla dih, a ju ~e je se kre tar ka ove or ga ni za ci je Qu bi ca Kr wa i} po se ti la Sred wu me di cin sku {ko lu „7. april” i raz go va ra la sa u~e ni ci ma o ri zi ci ma i bo qem sna la è wu u uslo vi ma ka da do |e do iz bi ja wa po à ra. Pri ka zu ju }i im krat ke fil mo ve o po à ri ma, ona je mla di ma skre nu la pa `wu da mo ra ju da raz bi ju usta qe no mi {qe we da }e uvek ne ko dru gi da se sta ra o wi ma i „da je naj ve }a oba ve za pre ma li~ noj bez bed no sti na sva k om po j e d in c u”. Ka k o je pre do ~i la, {to se ti ~e ugo sti teq skih obje ka ta, pr vo tre ba vi zu el no pro ve ri ti da li je lo kal bez be dan.

- Tre ba da pro ve re gde je obje kat iz gra |en i da li je okru è we ta kvo da ima iz vo ra opa sno sti, od no sno da li de lat nost ko ju lo kal oba vqa mo è da ih ugro zi. Kad u|u u lo kal, mo ra ju da vi de ka kav je ko mu nik ci o ni pro stor, da li se mo è la ko u}i u lo kal, od no sno la ko iza }i iz we ga - ka za la je Kr wa i} is ti ~u }i da tre ba obra ti ti pa `wu i na ma te ri jal od ko jeg je obje kat na pra vqen, ras po red sto li ca i sto lo va i sve ga {to se mo è

is pre ~i ti na pu tu to kom eva ku a ci je. Sa go vor ni ca je ob ja sni la da tre ba ugo sti te qi ma uka zi va ti da obez be de od go va ra ju }i ni vo pro tiv po àr ne bez bed no sti u lo ka li ma, ali i da uz sa vest i pro f e s i o n al n ost, to tre ba da ~i ne i dr àv ni or ga ni. Ka da je re~ o gre {ka ma in sti tu ci ja, ona na vo di da je pro ble ma ti~ no to {to su iz na stav nih pro gra ma iz ba ~e ne te me o pro tiv po àr noj za {ti ti. - Pro blem je i {to dr à va ni je do ne la sve pod za kon ske ak te ko ji ma bi se ure di la ova oblast, {to pri vre da i gra |a ni ne po {tu ju pro pi se ko ji po sto je, te {to or ga ni ko ji tre ba da kon tro li {u i nad zi ru, to ne do voq no ~i ne - ka za la je Kr -

wa i} do da ju }i da je u pla nu je na sta vak ova kvih ti po va edu ka ci je u za in te re so va nim {ko la ma, a sprem ni su da to ~i ne i na fa kul te ti ma. Od je se ni se pla ni ra i or ga ni zo va we va ro ga snih ve `bi gde bi se mla di ma po ka za lo ne sa mo kao se ru ku je po tiv po àr nim apa ra tom ve} bi se za i sta ve `ba lo ga {e we po à ra. Pod se ti mo, Va tro ga sni sa vez gra da je u apri lu pro tiv po àr nu obu ku or ga ni zo v ao za pred s ed n i k e Skup {ti ne sta na ra. A. Je ri ni}

Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „Mo ja ma la zbir ka sli ka” odr `a }e se da nas od 11 do 12.30 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Kroz ovu ra di o ni cu ma li {a ni }e se upo zna ti sa vi lom Jo si pa Bro za Ti ta, a sa zna }e i ko je sli ke je Ti to vo leo i ko ji ~u ve ni sli ka ri su ih ura di li. U okvi ru kre a tiv nog de la de ca }e pra vi ti ma lu pred sed ni~ ku vi lu i ukra si ti je sli ka ma. Ovom ra di o ni com za vr {a va se ci klus kre a tiv nih ra di o ni ca za de cu, ko je se odr `a va ju u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, a no vi ci klus po ~e }e na je sen. N. R.

Na ci o nal na tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Cr ne Go re pro mo vi sa la je ju ~e tu ri sti~ ku po nu du is pred In focen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da u Uli ci Mo de ne. Po re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra Da ni ce ]e ra ni}, ce ne se ni su me wa le u od no su na pret hod nu go di nu, a tu ri sti~ ka po nu da je una pre |e na. Po red omi qe nih de sti na ci ja za le to va we, a to su Bar, Bu dva, Ti vat, Ko tor i Her ceg No vi, sve je po pu lar ni ji ta ko -

zva ni ak ti van od mor ko ji pod ra zu me va pe {a ~e we, bi ci kli zam, raf ting na Ta ri i ka wo ning. Sa go vo ri ca is ti ~e da je sve vi {e tu ri sta za in te re so va no za bo ra vak u pri ro di, a za pe {a ke i bi ci kli ste obez be |e n a je mar k i r a n a sta z a od 6.000 ki lo me ta ra. Za mla |u po pu la ci ju iz dva ja „af ter bi~ par tis” na de set naj lep {ih cr no gor skih pla `a. A spoj tra di ci o nal nog cr no g or s kog go s to p rim s tva sa

dnevnik

Fo to: R. Hayi}

ga stro no mi jom ogle da se u po nu di „Pu te vi me da, vi na i si ra„. Ovo go di {wa tu ri sti~ ka

po nu da Cr ne Go re mo `e se vi de ti na saj tu www.mon te ne gro tra vel.com. I. D.

PR O SE^ NA APRIL SKA PLA TA U GRA DU

Sta ti sti ka za po sle ni ma na pu ni la yepo ve Ne to pro se~ na pla ta u No vom Sa du u apri lu je iz no si la 51.544 di na ra, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U od no su na mart, za po sle ni su pri mi li pla te ve }e za 7,8 od sto, ka `e ra ~u ni ca Za vo da. U pro sek je u{la i po vi {i ca pla ta za po sle nih u jav nom sek tru od 3, 46 od sto. Pri li kom ob ra ~u na uz ma ju se u ob zir sva pri ma wa, da kle i za o sta le za ra de iz ra ni jeg pe ri o da, ko je su is pla }e ne to kom apri la. Ne ke fir me su zbog us kr {weg i pr vo maj skog pra zno va wa po `u ri le da is pla te za ra de, pa je i po me re na di na mi ka uti ca la na rast li~ nog do hot ka u apri lu. S dru ge stra ne, mno go je i ne pri ja vqe nih rad ni ka ko ji ra de na cr no za naj vi {e 20.000

di na ra, a naj bo qi pri mer za to su pi ja~ ni pro dav ci. Po {to se za wih, kao i za dru ge rad ni ke u si voj eko no mi ji, ne pla }a ju po re zi i do pri no si, ne po sto ji ni evi den ci ja o to me ko li ko za ra |u ju.

pri mi lo oko 2.300 za po sle nih. U sin di ka tu na po mi wu da po da tak ni je pre ci zan jer je dobi jen iz fir mi gde Sa mo stal ni sin di kat ima ~lan stvo. Ka ko ka `u, sta we je alar mant no, tre nut no je {trajk u „Neo -

Sta ti sti ~a ri ne uzi ma ju u ob zir po da tak ko li ko za po sle nih ni je pro {log me se ca pri mi lo za ra du, te sin di kal ci sma tra ju da je april ski pro sek ne re a lan Isto vre me no sta ti sti ~a ri ne uzi ma ju u ob zir po da tak ko li ko za po sle nih ni je pro {log me se ca pri mi lo za ra du. Pre ma po da ci ma Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da u apri lu pla te ni je

bu su” zbog ka {we wa pla ta, dok u „No vi te tu” na pri mer sko ro sva ki me sec se {traj kom tra `e za ra de. - Ne ma mo ose }aj da je april ski pro sek re a lan, bi lo bi za ni mqi vo po sta vi ti pi ta we Sa -

ve znom za vo du za sta ti sti ku ko je pa ra me tre ko ri sti pri iz ra ~u na va wu pro se ka li~ nog do hot ka - ka zao je pred sed nik Grad skog ve }a sin di ka ta Dra go \o ki}. Re gi o nal ni po ve re nik sin di ka ta „Ne za vi snost” za No vi Sad Bran ka Pe tro vi} ka za la je da je ne mo gu }e da je april ski ne to pro sek pre ko 50.000 di nara. - Ne ka iz Sa ve znog za vo da za sta ti sti ku ob ja ve ko li ko za po sle nih u na {em gra du pri ma mi ni ma lac, a ko li ko wih do bi ja is pod mi ni mal ne ce ne ra da. Mi slim da je Za vod na pra vio gre {ku u ob ra ~u nu ili pri li kom iz ra ~u na va wa ni je imao do bre po ka za te qe - re kla je Pe tro vi }e va. Z. De li}

NE PLA ]E NI RA Û NI TE RA JU „VO DO VOD” DA NA STA VI S IS KQU Ê WI MA PO SLOV NIH PO TRO [A Â

„^i sto }i” zbog du ga pre ti su {a Rad ni ci “Vo do vo da i ka na li za ci je” ju ~e su sa vo do vod ne mre `e is kqu ~i li pred u ze }e “Ne i mar”, jer ni su upla ti li

pot pi sa li su spo ra zum o re pro gra mu du ga, da li me ni ce i sa da ima ju vo de. Uko li ko to ne bu du po {to va li, bi }e is kqu ~e ni.

kqu ~e ni sa si ste ma. Ho tel „Park”, „Dnev nik hol ding” i Ho tel „Sa jam” ta ko |e su upla ti li deo du ga i pot pi sa li su ugo vor o re pro gra mu. Ovo ni je kraj, da nas smo po sla li opo me ne, a uko li ko nam u ro ku od 48 sa ti ne upla ti sa mre è }e bi ti is kqu ~e na „î sto }a” i Na stav ni~ ki cen tar àn dar me ri -

gim po slov nim po tro {a ~i ma. Wih je 40, i du `ni su vi {e od mi lion di na ra. Dug po slov nih po tro {a ~a na ra stao je na oko 200 mi li o na di na ra, {to je iz nos ko jim je mo gu }e za vr {i ti grad wu ka na li za ci je u Ka }u, ili re kon stru i sa ti mre `u u ne ko li ko grad skih uli ca. U „Vo do vo du” pod vla ~e da

Ho tel „Park”, „Ra do sno de tiw stvo”, „Dnev nik hol ding” i ho tel „Sa jam” upla ti li su deo du ga i pot pi sa li ugo vor o re pro gra mu

U~e we o Le o nar du da Vin ~i ju Ra di o ni ca „Le o nar dov taj ni do ru ~ak” odr à }e se da nas od 10.30 do 13 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru ì }a 1. Na ovoj ra di o ni ci ma li {a ni }e mo }i na u ~e o ì vo tu i ra du jed nog od naj ve }ih sli ka ra, iz u mi te qa, in è we ra, na u~ ni ka i ma te ma ti ~a ra Le o nar da da Vi ni ~i ja. G. ^. ni di nar du ga za vo du, dok su osta l i ve l i k i du ` ni c i sem Spen sa, upla ti li deo. - “Ra do sno de tiw stvo” je upla ti lo dva mi li o na di na ra,

Spens jo{ ni {ta ni je upla tio, do go vo ri su u to ku, a po na {im sa zna wi ma za wih }e ga ran to va ti Grad. Uko li ko Grad ne is pu ni obe }a we i oni }e bi ti is -

je na Kli si - re kao je ju ~e za na{ list port pa rol „Vo do vo da„ Da vor San tra~. Pod se tio je da je svim du `ni ci ma, a po seb no ve li kim, rok za pla }a we du go va pro {ao 11. ma ja, a da su na kon to ga i ne ko li ko pu ta usme no bi li oba ve {te ni o mo gu }im po sle di ca ma. U „Vo do vo du ka `u da je ovo tek po ~e tak, jer za sa da is kqu ~u ju sa mo ve li ke du `ni ke, a usko ro kre }u i sa dru -

ne } e to l e r i s a t i iz b e g a v a w e pla }a wa ve li kih du `ni ka i ako se ig no ri sa we na sta vi, pro ces is kqu ~e wa }e bi ti na sta vqe na. Di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi} po tvr dio je za „Dnev nik” da su upla ti li dva mi li o na di na ra i pot pi sa li ugo vor o re pro gra mu du ga, te se na da da oko upla te ne }e bi ti pro ble ma. Q. Na to {e vi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota26.maj2012.

TE ME RIN SKA PA SU QI JA DA 1. I 2. JU NA

Pu {i }e se 4.000 bes plat nih por ci ja Osmi „Bin festival”, ta~nije, tradicionalna “Temerinska pasuqijada”, odr`a}e se 1. i 2. juna na temerinskom va{ari{tu. Posetioce ~eka vrlo bogat program, a otvarawe je zakazano za 1. jun u 16 ~asova, kada }e biti otvoreni „Etno sokak” i „Slatka ulica”. Za 17 ~asova istog dana zakazan je turnir u jaxentu, od 19 sati po~iwe svirka nekoliko bendova, dok }e vrhunac ve~eri biti koncert „Ju grupe”, koji po~iwe u 22.45 sata. U subotu 2. juna me|unarodno takmi~ewe u kuvawu pasuqa po~iwe u 11 ~asova, a nakon toga sledi umetni~ki program i Humanitar-

na akcija „Najve}i ru~ak na Balkanu”, u okviru koga }e biti podeqeno 4.000 besplatnih porcija pasuqa. Ru~ak po~iwe u podne. U 13 ~asova slede „Ravni~arske igre”, a sat kasnije kuvari predaju uzorke na ocewivawe. Progla{ewe pobednika zakazano je za 19 sati, a zavr{etak manifestacije u 22 ~asa uz veliki vatromet. Jo{ u februaru smo krenuli u promotivnu kampawu festivala, na tom putu smo pre{li mnogo kilometara i odradili preko dvadeset promocija. Mislim Fo to: N. Sto ja no vi} da smo ove godine

Tak mi ~a ri ma otvo re na vra ta Svi zainteresovani za u~e{}e u takmi~ewu u kuvawu pasuqa mogu se prijaviti do ponedeqka 28. maja. Zainteresovani mogu da se prijave u Info centru festivala u centru mesta, ili na sajtu www.vodomar05.org.rs. Prijave su mogu}e i telefonom na brojeve 851-100 i 062/8520970. na{oj op{tini otvorili vrata kao nikada do sad, i siguran sam da }e sve biti onako kako smo zamislili i zacrtali - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare marketing menaxer “Pasuqijade” Dra gan Vu ko ti}. B. M.

PRE GO VO RI O VLA STI I DA QE U PO VO JU

SPS i LSV ne }e RDS Pregovori oko formirawa vlasti za javnost nisu po~eli mada se ~elnici i funkcioneri stranaka, u prvom redu Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Socijalisti~ke partije Srbije vi|aju i planiraju budu}u vladaju}u koaliciju. Ti razgovori su oslonac za budu}i dogovor, a bistrilo se i o osobi koja }e biti gradona~elnik Novog Sada. Tako|e, da se pregovori ozvani~e, ~eka se odluka centrala demokrata i socijalista da krenu sa sastavqawem Vlade Srbije. Socijalisti u nedequ imaju Glavni odbor, pa je za pretpo-

staviti da }e svakodnevna vi|awa i raspodela funkcija u na{oj varo{i po~eti naredne sedmice. Pitawe je i kako }e se demokrate oduìti Zelenima Srbije na osnovu protokola o saradwi, jer su podràli DS na svim nivoima. S obzirom da je re~ o ekologiji i stru~nim qudima, mo`da im prepuste gradsku upravu, ili ~ak i preduze}e poput „Zelenila”, ili „îsto}e” ako se ostale stranke sloè. Demokrate, LSV i SPS imaju 40 od ukupno 78 odbornika {to je tesna ve}ina. Pretpostavqa se da }e se wima prikqu~iti i odbornik SVM-a {to je 41 depu-

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (20.05, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.10, 21.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „nedodirqivi” (17.50, 20.10, 22.25)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Jovan \or|evi}” Sterijino pozorje, Pozori{te „Ateqe 212” Beograd „Otac na slu`benom putu” (21), Scena „Pera dobrinovi}” Sterijino pozorje Zagreba~ko kazali{te mladih „Moj sin samo malo sporije hoda” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

tat. Ostaje da se vidi da li }e ve}ina „ubediti” i predstavnika “Nijedan od ponu|enih odgovora” da im se prikloni. Najvi{e se spomiwalo da }e se vladaju}a koalicija pro{iriti i sa {est odbornika Romske demokratske stranke. Me|utim, predsednik GO SPS Si ni {a Se vi} decidirano je izneo stav za „Dnevnik”. - Zvani~an stav SPS-a je da ne `eli da u~estvuje u koaliciji sa RDS. Razlog je na~in na koji su osvojili 10.500 glasova na lokalnim izborima - rekao je Sevi}. Ina~e, kako smo saznali iz izvora bliskim trima stranka-

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Iva na Pa u li} iz Novog Sada (devoj~ice) i Mu sa fi je Ame ti iz Feketi}a (de~aka i devoj~icu), DEVOJ^ICE: Edo na Re he paj, Jo va na @i va nov i Mi la na Pa vlo vi~ iz Novog Sada, Iva na Fa bri iz Beo~ina, Dra ga na Te pa vac iz Zmajeva, Ma ja Vu ja sin iz Crvenke, Di ja na Ma jer iz Ba~kog Petrovca, Jo va na Vuj kov iz Vrbasa i \u r |i ca Be kva lac iz Ka}a, DE^AKE: Sa wa Te o do ro vi} i De san ka Mi r ko vi} iz Novog Sada i Je le na Va r ga iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: De san ka Sa ve Ma ti} (1926) u 11.15 sa ti, Vi da Ko ste Mir ~e ta (1934) u 12, Du {an ka Bo ri vo ja Ku ve qi} (1946) u 12.45, Da rin ka La za ra An ti} (1934) u 13.30, Hil de gard Ma ti je Do ro ti} Jo va nov (1932) u 14.15 i Je li sa ve ta Ta na ska Jo vi ~in (1936) u 15 sa ti. Na gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Pe tar Jo va na Do bri je vi} (1934) u 13 sa ti.

no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Pr vo okret ni ca, pa no va li ni ja Priprema terena za nesmetano okretawe autobusa u nasequ Belilo u Sremskim Karlovcima, gde }e od 1. juna biti uvedena nova autobuska linija, uveliko je u toku. Kako saznajemo u karlova~koj op{tini, u ponedeqak }e ekipa iz JGSP-a ”Novi Sad” iza}i na teren i proveriti nagibe na okretnici. Ukoliko budu zadovoqni, ”Put-invest” }e

asfaltirati okretnicu i time }e jedan od osnovnih tehni~kih uslova za start nove autobuske linije od Novog Sada do ovog naseqa u Karlovcima, poznatog i kao E{ikovac, biti ispuwen. Istovremeno se pripremaju i dva stajali{ta u tom nasequ, na putu za Stra`ilovo. Ukupno }e ih biti pet s obe strane puta, po~ev od Dvorske ba{te. Z. Ml.

Kon cert u „Kwi à ri no vo sad skoj” Koncert novosadskog sastava „Plavi pti~i}” bi}e odràn ve~eras u 21 sat u kafe- kwiàri „Kwiàra novosadska„ u Ulici modene. Grupu ~ine poznati novosadski muzi~ari bubwar Ro -

bert Ra di}, gitaristi Zo ran Le ki} i Du {an [e var li} i vokal Go ran Po lo vi na, a na repertoaru }e se na}i najve}i hitovi {ezdesetih godina. Ulaz je besplatan. N. R.

U KWI @A RI „BU LE VAR BUKS”

Da nas ber za stri po va Berza stripova, tre}a po redu, bi}e odràna danas u 12 ~asova u kwiàri „Bulevar buks”, Bulevar oslobo|ewa 60. Ovoga puta u okviru berze bi}e odrà-

na i promocija stripa „Konstantinovo raskr{}e” De ja na Sto jiq ko vi }a i Dra ga na Pa u no vi }a. A. Va.

VODI^

TElEfOnI

APOTEKE

RO\ENI

ma i LSV nije raspoloèn za saradwu sa Romskom demokratskom strankom. Koliko }e broj~ano “na kant” koalicija biti stabilna- pokaza}e vreme. U strana~kim kuloarima se moè ~uti da }e se vladaju}a ve}ina, kada se formira, poja~ati sa jo{ nekoliko odbornika. Scenario iza kulisa kaè, da }e se navodno vlasti prikqu~iti nekoliko deputata Srpske napredne stranke i da je to ve} re{ena stvar. Nakon izmena zakona i ukidawa blanko ostavki, vlasnik mandata je odbornik, a ne stranka na ~ijoj je izbornoj listi izabran. D. Ig wi}

U NA SE QU BE LI LO U KAR LOV CI MA

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

subota26.maj2012.

dnevnik

c m y

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Sveti Sava”, Rumenka

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

Osnovna {kola „Qudevit [tur”, Kisa~

VI II 1

VI II 2

U ponedeqak: O[ „Qudevit [tur”, Kisa~, i O[ „@arko Zrewanin”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik ЛИЦИТАЦИЈА ПЕКАРЕ „КИКИНДА” ПРОГЛАШЕНА НЕУСПЕШНОМ

Очекује се нижа цена

КИКИНДА: Лицитација Пекаре “Кикинда”у стечају проглашена је неупешном јер ниједно заинтересовано лице за куповину ове фирме није уплатило депозит који износи 38,6 милиона динара. Два правна лица из Кикинде откупила су документацију Градске пекаре након што је објављен датум продаје, а почетна цена требало је да буде 96 милиона динара. Вредност Пекаре процењена је на 193 милиона динара. У Пекари у стечају запослено су четири радника, а стечајна управница је Милица Богуновић, која ће заказати нову лицитацију у року који неће бити краћи од месец дана уз могућност да почетна цена буде нижа. Потраживања Пекаре “Кикинда” су велики проблем и решавају се на суду. Дуговања датирају из периода пре стечаја и

наплата по судским налозима за сада тече несметано. У току је и неколико судских поступака који се оставрују у корист Пекаре и до сада није изгубљен ниједан судски спор. За куповину Пекаре има заинтереованих купаца, јер је доста правних листа откупило конкурсну докуметацију. У просторијама такозване Градске пекаре налази се словенчако предузеће “Дон-дон” које је у закупу. У производњи учествују и некадашњи запослени у Пекари “Кикинда” њих тридесетак. У Пекари “Кикинда” производња је прекинута октобра 2010. године када је 120 запослених започело штрајк због неисплаћених зарада и дневница. Већ почетком 2011. године у овој фирми покренут је стечајни поступак. А.Ђ.

БИЛИНГВАЛНА НАСТАВА У СУБОТИЧКИМ ШКОЛАМА

Учење на српском и енглеском језику

СУБОТИЦА: У поједине суботичке школе се уводи билингвална настава. Школске године 2011/12. године уведено је билингвално одељење српсконемачко и мађарско немачко у Основној школи 10. октобар, а наредне школске године биће уведен по један разред билингвалне наставе на српско-енглеском језику. Нова билингвална настава ће се увести у основним школама „Матко Вуковић„ и „Иван Горан Ковачић„, као и у једном одељењу предшколске установе „Наша Радост„.Пројекат увођења билингвалних одељења реалиазује Влада Војводине уз помоћ и подршку Британског савета у Београду и Новосадског универзитета. У почетку реализације пројекта је предвиђен фонд од 30 часова на енглеском језику, а у плану је да се временом целокупно школова-

ње организује на билингуалном принципу. На енглеском језику учиће се математика и „Свет око нас„ на енглеском у билингвалим одељењима, а остале предмете на српском језику. - Циљ је да наши будући стручњаци у потпуности владају са оба језика, рекао је на данашњој промоцији пројекта у Плавој већници Градске куће заменик покрајинског секретара за образовање Золтан Јегеш. Виљ билингвалне наставе је учење на енглеском језику и током осмогодишњег школовања реч је о предметима матеметика, физика, хемија, биологија и географија. Ова врста наставе има за циљ да ученицима након средње школе омогући међународну матуру са којом могу конкурисати за упис на било који универзитет у свету. С. И.

У гимназији поново информатички смер

КИКИНДА: Ученици четвртих разреда у кикиндској Гимназији „Душан Васиљев” последњи наставни дан су имали јуче, а наредне седмице почињу активности око полагања матурских испита. -За 2012/2013. школску годину на друштвено-језичком смеру места има за 60 ученика, а 30 на природно-математичком и 30 на информатичком смеру. Након две године поново уводимо информатички смер – објашњава директорица директорица Гимназије Јасна Томашев.

За поновно увођење информатичког смера у Гимназији су се одлучили, јер су анкетирањем осмака увидели да их он интересује више од природно – математичког смера, где је годинама и најмање уписаних. Овај смер има општеобразовне предмете, као и на другим смеровима у школи, али су им неки предмети по програму за Математичку гимназију, доста информатике и рачунарства, а енглески језик им је први страни језик. А.Ђ.

Данас Дани Пољанице

ПОЉАНИЦЕ: Житељи најмањег насеља бечејске општине Пољанице данас имају сеоску фешту. Седми пут заредом Месна заједница организује манифестацију „Дани Пољанице“ са атрактивним програмом. Дувачки оркестар из Бечеја ће већ од ране зоре музиком најавити долазак гостију и садржајан програм. - Очекујемо госте из околних места већ од јутарњих сати. Аутобус креће из Аде у 8,30 сати, а онда се зауставља да прими путнике у Молу и Бачком Петровом Селу, многи ће доћи из Бечеја, биће и оних из правца Бачке Тополе. Посебно се радујемо доласку наших Пољаничана, који су се одселили у друге средине и који, обично, не пропуштају ову манифестацију. Програм почиње поздравним говорима у 10 сати, после чега ће наша деца рецитовати, певати, плесати... Истовремено ће бити одржана миса у сеоској цркви посвећеној Снежној Бо-

городици. Из програма издвајам ревијални наступ вичних вештини са камџијама, а биће представљања и других старих обичаја. Ипак, најатрактивније ће бити кулинарско такмичење у оквиру којег ће се кувати говеђи гулаш. Такмичари до самог почетка могу уплатити котизацију од 3.000 динара и добиће 5 килограма већ исеченог говеђег меса и огрев. Тројица најуспешнијих биће награђени пехарима и дипломама. За госте ће, такође, бити разних кулинарских ђаконија. Примера ради, порција овчијег или свињског паприкаша продаваће се по цени од 250 динара - рекао је секретар Месне заједнице Пољанице Јожеф Барна. Организатор најављује још нека атрактивна изненађења, а у вечерњим сатима ће бити одржана журка на отвореном до касно у ноћ, где ће госте забављати оркестар „Добри другови“ из Бечеја. В. Ј.

subota26.maj2012.

ДАНАС, У ОКВИРУ ЕВРОРЕГИОНАЛНЕ САРАДЊЕ ДКМТ

Сусрети на тромеђи, код Рабеа

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: На тромеђу Србије, Румуније и Мађарске код места Рабе у новокнежевачкој општини, данас у суботу 26.маја у 9 сати почињу традиционални „Сусрети на тромеђи„, у оквиру којих ће овог викенда бити отворен привремени гранични прелаз Кибекхаза (Мађарска) - Бебавеке (Румунија) - Рабе (Србија). Најављено је да ће свечаном отварању границе на тромеђи присуствовати потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу др Томислав Стантић и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, председница Генералне скупштине Жупаније Чонград Ана Мађар и председник Жупанијског већа

Тимиш Константин Остафићук. У оквиру регионалне сарадње Дунав-КришМориш-Тиса (ДКМТ), у складу с традицијом, 26. и 27. маја отвориће се прелаз на тромеђи између Мађарске, Румуније и Србије. Тим поводом одржаће се и пригодан програм у којем учествују ученици Музичке школе у Кибекхази, као и трка на граници око граничног камена „Триплекс конфинијум„, у којој учествује око 50 деце из пограничних места три државе. Програмом „Сусрета на тромеђи„ предвиђене су традиционалне пријатељске културне и спортске манифестације у којима

Гранични триплекс камен на тромеђи код Рабеа

ЈОШ СЕ НЕ ЗНА КО СЕДА У СКУПШТИНСКЕ КЛУПЕ

Парламент до 10. јула СТАРА ПАЗОВА: Скупто не учини председштина општине Стара Пазова ник СО, Закон каже има 48 одборника. Највише -16 да то може учинити одборника имаће Српска нанајстарији одборник, предна странка, 13 одборника који тада и председаима коалиција око Демократске ва конститутивним странке, док је коалиција СПСскупом. До 14 часова ПУПС добила седам мандата у 25. маја, како смо новом сазиву Скупштине оппроверили, налог за штине. Поред тога, Демократка сазивање конститустранка Србије има пет одбортивне седнице Скупника, пет Српска радикална штине општине Стастранка и три одборника има ра Пазова није дат, Јединствена Србија. што значи да досадаНевенка Чмелик, Милош Црномарковић -Како дефинише Закон о ло- и Срђан Станковић на једној од ранијих седница шњи председник СО калној самоуправи, рок за конМилош Црномаркоституисање Скупштине општине вог општинског парламента у вић није предузео оно што му је два месеца по објављивању ре- Старој Пазови, а обавезе пред- налаже Закон, остављајући да се зултата од стране изборне коми- седника Скупштине општине из посао настави сходно другим мосије, а Општинска изборна коми- старог сазива прецизно дефини- гућностима, а како ће све тећи сија је 10.маја објавила резултате ше Закон о локалним изборима. даље, за сада нико не коментарилокалних избора у Општини Ста- Тако, у року од 15 дана од обја- ше и остаје да се види када ће ра Пазова - подсећа секретар оп- вљиваја резултата локалних из- званично бити извршена вериштине Невенка Чмелик. бора стоји обавеза да председник фикациа мандата и нова СкупДакле, 10. јул ове године је СО сазов конститутивну седни- штина почети да ради. крајњи рок за конституисање но- цу, а тај датум је 25.мај. Уколико А. Мали

Два посланика у војвођанском парламенту

ТЕМЕРИН: У Скупштини Аутономне покрајине Војводине, међу 120 посланика, налази се и двоје из општине Темерин. Стојан Тинтор из Српске радикалне странке, који је изабран у првом кругу по пропорционалном систему и др Савка Стратијев из Српске напредне странке, која је победила у другом кругу избора 20. маја по већинском изборном систему. У среду 23. маја поновљени су избори за одборника општинског парламента на бирачком месту 8 у МЗ Бачки Јарак.Судећи по подацима из записника са седнице Општинске изборне комисије у Темерину, одржане 24. маја највећу подршку бирача за одборнике у СО Темерин добила ие изборна листа Покренимо Темерин СНСПС 2280 гласова ( или пет одборника), следи ДС са 1961 глас (пет одборничких места), СРС (1583) (четири одборника). По три мандата у општинском парламенту имаће ЛСВ (1233), ДССНС(1189), ДСВМ (1198), СВМ(1162), СПС-ПУПС (1343), два места Група грађана „За просперитет општине Темерин“ (1013) и Преокрет са 852 гласа бирача.Испод цензуса су остали Јединствена Србије (653), УРС (498) и СДС са подршком 143 бирача. М. М.

Смотра коња на вашаришту

ОСТОЈИЋЕВО: Смотру радних коња и парадних запрега сутра приређује Коњићки клуб „Нониус„, у сарадњи са Месном заједницом Остојићево. Смотра се одржава 18.пут и по традицији скуп ће бити на месном вашаришту, где је у 11 сати окупљање учесника, а потом ће уследити дефиле фијакера кроз Остојићево. Почетак смотре је у 12 сати на вашаришту, где ће се одржати такмичење. - Очекујемо учеснике из Мокрина, Кикинде, Новог Бечеја,

Аде и других војвођанских места. Спремни смо, још само да нас време послужи. Увек се трудимо да будемо добри домаћини, да се такмичење одржи коректно и да се добро дружимо. Пехари су спремни за најуспешније власнике једнопрега, двопрега, тропрега и четворопрега. По традицији награђујемо најмлађег и најстаријег учесника и проглашавамо најлепшу кобилу и пастува на смотри - каже председник КК „Нониус„ Радован Будовалчев.

Нови сазив Скупштине крајем јуна ЗРЕЊАНИН: Како је “Дневник” и најавио, председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон сазвао је јуче конститутивну седницу зрењанинског парламента на којој ће бити размотрен извештај Градске изборне комисије о локалним изборима и потврђени мандати новоизабраним одборницима. Конститутивна седница, на чијем дневном реду се налазе и избор председника и заменика председника Скупштине града, као и избор градоначелника, заменика градоначелника и чланова Градског већа, заказана је за среду,

27. јун. Ко ће чинити владајућу већину у граду на Бегеју за сада је тешко претпоставити, јер су у току преговори између странака које су прешле ценсус, на недавно одржаним локалним изборима. Подсетимо, у новом сазиву Скупштине града Зрењанина коалиција окупљена око СНС ће имати 25 одборника, листа “Избор за бољи живот - Борис Тадић” 15, Лига социјалдемократа Војводине 13, коалиција СПС – ПУПС - ЈС осам, Српска радикална странка чертири и Савез војвођанских Мађара два мандата. Ж. Б.

Заказана конститутивна седница КУЛА: Председник Привременог органа општине Кула Жељко Ковач заказао је за понедљак 28. мај конститутивну седницу Скупштине општине Кула. На дневном реду првог заседања наћи ће се верификација мандата одборника и избор председника, заменика председника, као и секретара СО Кула. У новом сазиву локалног парламента биће 37 одборника од којих је девет са листе „Избор за бољи живот – Борис Тадић“: др Јован Јанић, Зоран Шћекић, др Стана Стругар, Славиша Божовић, Тоде Николе-

тић, др Марија Мартинко, др Стеван Перић, Ненад Влаховић и Стојанка Дероњић. Коалициона листа СПС-ЈС је освојила седам мандата, а одборници ће бити: Снежана Мркаић, Драгутин Медојевић, Анте Марас, Дејан Секе, Александра Потпара, Чедомир Рашковић и Љепосава Рехак. Исти број одборника имеће и листа „Покренимо Кулу - Томислав Николић“: Жарко Шевин, Драган Трифуновић, Љиљана Бероња, Милан Кондић, Александар Мосорка, Снежана Шајин и Жељко Маџарев.

Шест одборника је са листе Демократске странке Србије: Дамјан Миљанић, Владан Кртолица, Миљана Ђаковић, Никола Жежељ, Радослав Смиљанић и Жељка Путник и по два са листе Уједињени региони Србије Велибор Милојичић и Гордана Ђуричић, Преокрет (ЛДП –СПО) Ненад Трбовић и Горан Харди, затим Савез војвођанских Мађара Валка Карољ и Јут Јожеф, као и Српска радикална странка Благоје Марковић и Тихомир Ђуричић. М. Кк.

учествују мештани три погранична села Рабе-Бебавеке-Кибекхаза. У Новом Кнежевцу од 10,30 заседаће Скупштина регионалне сарадње еврорегије ДКМТ, где ће после примопредаје функције председавајућег Регионалне сарадње ДКМТ, на дневном реду бити презентација представника чланица Регионалне сарадње ДКМТ везаних за индикаторе запошљавања, информација о пројектима Еврорегионалне агенције за развој ДКМТ „Нонпрофит д.о.о.” и усвајање буџета Секретаријата ДКМТ. Грађани Србије, Мађарске и Румуније ће, уз уобичајену пасошку контролу, привремени гранични прелаз на тромеђи код Рабеа данас и сутра моћи да користе од 9 до 17 сати. Текст и фото: М. Митровић

Кинески инвеститори у Ковину КОВИН: У Уторак 29. маја у посету Ковину долази петнаесточлана делегација из Кине. Кинески инвеститори заинтересовани су за могућности инвестирања у изградњу термоелектране и куповине Рудника Ковин. Да ли постоје још неке интересне сфере сазнаће се након њиховог доласка и разговора са челницима општине о могућностима инвестирања. З. Дг.

vojvodina

subota26.maj2012.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ „ОБЗОРЈА НА ТИСИ”

Се ћа ње на Јо си фа Ма рин ко ви ћа и со ло пе сму НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У присуству многобројних угледних гостију и поштовалаца имена и дела Јосифа Маринковића (1851 - 1931) у Дому културе општина Нови Бечеј, отворена су 20. „Обзорја на Тиси“, музичка манифестација посвећена имену и делу истакнутог српског композитора романтизма. О музичкој манифестацији, којом Новобечејци негују сећање на име и дело свог некадашњег суграђанина Јосифа Маринковића, у име домаћина, говорили су директорица Дома културе Нови Бечеј Ма ри ја на Ба рач ков и помоћник преседника општине Нови Бечеј То ми слав Рат ко вић, а скуп је поздравио покрајински секретар за информисње Ми ло рад Ђу рић. О истакнутом српском композитору романтизма беседио је мр Ми ло је Ни ко лић. Чин отварања манифестације употпунили су наступом млади Новобечејкци: порошлогодишња победница такмичења соло певања сопран Ма ри на Круљ и баритон Илеш Бе чеи. У наставку свечаности, у Галерији „Село“ музиколог Ма ри ја Ада мов отворила је ретроспактивну изложбу докумената, поводом јубилеја 20. „Обзорја на Тиси“, а на изложби слика сликара из Новог Бечеја „Венци“ Ти бо ра На ђа говорио је ликовни критичар Лу ка Са ла пу ра. У позоришној сали Дома културе приређен је потом солистички концарт сопрана Ди ње Си мић, која је учествовала и победила на „Обзојима“ далеке 1993 годне. Гост концерта био је баритон Алек са Ва сић а корепетитор Да рио Ху ме њак. До краја јубиларне манифестације „Обзорја на Тиси“ Академски

kамерни хор „Лицеум“ из Крагујевца у Православној цркви „Пренос моштију Светог оца Николаја“, одржаће концерт под називом „Нова српска православна духовна музика“. Диригент је био мр Ми ло је Ни ко лић.

Нај мла ђи отво ри ли смо тру

БЕ ЧЕЈ: Најстарији фестивал сценског стваралаштва деце у нас, 55. Мајске игре, почињу у уторак, 29. маја, а традиционална пратећа манифестација, Смотра сценског стваралаштва деце предшколског узраста Војводине, одржана је јуче на сцени „Радослав Златан Дорић“ Градског позоришта Бечеј и на најбољи начин најавила Игре. - Част да отворе Смотру припала је најмлађима из јасленог узраста, који су припремили игроказ на српском језику, затим је нешто старији узраст из нашег вртића извео представу на српском језику, а онда су изведене још четири представа на српском језику и то из Бача, Беочина, Новог Бечеја и Сенте, као и пет представа на мађарском језику почев од наше, затим из Кањиже, Новог Сада, Суботице и Темерина. Значи, укупно је виђено 11 представа. Деца ће завршила учешће заједничким

ручком у централној згради наше установе - рекла је, у име организатора традиционалне манифестације, директорка Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ у Бечеју Маг дол на Фе ренц. Али, тиме се није завршила увертира Мајских игара у Бечеју. Одмах по завршетку ручка, обављени су стручни разговори с васпитачицама које припремају представе у Дечијим вртићима широм Војводине. Саговорнице су им биле Мир ја на Ку зма но вић-Ку јун џић и Ане та Ту ца ков из Креативног центра Градског позоришта Бечеј за српски језик, односно председница Удружења васпитачица Војводине др Ана Се ке и професор на Високој школи за васпитачице Ани ко Ута ши на мађарском језику. Истовремено, деца учесници и посетиоци Смотре имала су прилику да посете и пратећу актив-

Детаљ из једне од представа овогодишње Смотре предшколаца

ност, која је везана за ликовно стваралаштво предшколаца Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“. У питању је изложба у галерији „Круг“

ЗНАЧАЈАН ЈУБИЛЕЈ У ЈАРКОВЦУ

Манифестацију ће бити завршена у Дому културе концертом „Српска соло песма“, замишљена као концерт лауреата и пријатља „Обзорјана Тиси“. На концерту учествују мецесопран Та ња Обре но вић, сопран Со фи ја По жу ри ца, баритон Па вле Жар ков, сопран Дра га на Ра да ко вић, тенор Љу бо мир По по вић... Они ће иповатисоло песме, настале на позивним композиторским конкурсима током тараља манифестације.Извођаче прате Краљевски гудачи светог Ђорђа. Консертмајстор је Вла ди мир Кох, а за клавиром је Ми ли во је Ве љић и Академски камерни хор „Лицеум“ (Крагујевац) Диригент је Ве сна Шо уц–Трич ко вић. М. Киселички

Шко ла ста ри ја од Аустра ли је

ЈАР КО ВАЦ: Једна од најстаријих школа у Банату – ОШ “Вељко Ђуричин” из Јарковца, села у општини Сечањ, обележила је вредан јубилеј – 240 година постојања. У овој сеоској образовној установи, тим поводом, уприличена је прослава којој је, између осталих, присуствовао и први секретар и конзул у Амбасади Аустралије у Београду Тод Хеп ворт. Значај једног оваквог јубилеја Хепворт је објаснио речима да је школа у Јарковцу настала пре него што је основана његова држава. Хепворт је, иначе, био почасни гост на обележавању 240-годишњице основне школе, пошто је његово дипломатско представништво својевремено ђацима даривало информатички кабинет.

ОШ „Вељко Ђуричин“

Оп шти на до би ла ва тро га сни дом

блем макар привремено решен и представљаће олакшање не само за чланове Добровољног ватрогасног друштва Ватрогасног савеза општине, већ и за локалну заједницу у целини – истакао је Ковач. Клепић је нагласио да је компанија „МК груп“ показала да је друштвено одговорно предузеће које, како је рекао, разуме потребе средине у којој послује. - „МК груп“ је значајна компанија, па се надам се да ћемо сарадњу проширити и у другим областима које се тичу грађана – рекао је КлеМ. Кк. пић.

dnevnik

УСПЕЛА ПРЕДИГРА 55. МАЈСКИХ ИГРА У БЕЧЕЈУ

Потписивање уговора о закупу

КУ ЛА: Предузеће „Ђуро Стругар“ из Куле које послује у оквиру „МК групе“ и општина Кула склопили су уговор о закупу зграде Ватрогасног дома за потребе општине. Уговор су потписали директор предузећа „Ђуро Стругар“ Пре драг Кле пић и председник Привременог органа општине Кула Жељ ко Ко вач и према њему ће локална самоуправа у наредних пет година закупити зграду Ватрогасног дома за пет евра. - Неразјашњени имовински односи су већ годинама оптерећивали локалну самоуправу, а сада је про-

c m y

Љубомир Кришан

- Опремљени смо прикладно за ово информатичко доба, али је такође важно што смо, не само најстарија, него и по броју ђака највећа школа у општини. Међу ученицима наше школе својевремено су били двојица академика, бројни доктори наука, познати правници… И данас имамо ђаке, попут Јо ва на Чо ло ви ћа, способне да наставе поштовања достојну традицију и то је оно што нас радује и нашим залагањима даје смисао – рекао је дирек-

тор ОШ “Вељко Ђуричин” Љу бо мир Кри шан, који је, заједно са наставним особљем, био домаћин ове прославе. Кришан, који важи за агилног и најбољег менаџера међу просветарима у овом региону, госте је спровео кроз лепо уређену и савремену опремљену школу, окружену зеленилом и цвећем, са етнопарком у дворишту. Књижевник и новинар Сло бо дан Ман дић, аутор монографије о јарковачкој школи, вели да њено

отварање пада у године непосредно после црквено народног сабора одржаног у Сремским Карловцима 1769. године. Тада су Срби енергично тражили од бечког двора да помогне оснивање њихових школа. - Школа у Јарковцу почела је да ради 1772. Настава у новооснованој школи није се одвијала у једној згради, пошто такве није било, већ у цркви и по кућама имућнијих сељана који су имали бар донекле адекватне просторије. Сачувани су подаци да је на самом почетку 19. века учитељ био Тимотеј Предић, рођак великог сликара Уроша Предића из Орловата. У свом дугом постојању школа је, наравно, оставила дубок траг. Овде су прва слова научили многи инжењери, професори, лекари, разне занатлије… Школа се звала и по краљу Петру Првом, а данас носи име комунисте Вељка Ђуричина, Јарковчанина који је пре Другог великог рата завршио права у Београду, а Немци су га стрељали у Јајинцима 1942. године – објаснио Ж. Балабан је Мандић.

под истим кровом, на којој ће се ре зентирати драмско стваралаштво, а тема ликовних радова је В. Јанков сцена.

Дечји фестивал „Колибри стар” ТЕМЕРИН: Трећи Дечји фестивал „Колибри стар“ биће одржан данас, у 19 часова, у спортској хали у Темерину. Пријавило се укупно 150 такмичара, а након аудиција на финални део пласирало се 30 певача: Габриела Тамаш, Сара Табаковић, Николет Касаш из ОШ „Иво Андрић“ из Будисаве, Тифани Чинчак из ОШ „Ади Ендре“ из Малог Иђоша, Адам Хабрам, Ибоља Кираљ, Милана и Невена Николић из ОШ „Соња Маринковић“ из Новог Сада, Немања Марковић из ОШ „Моша Пијаде“ из Бачког Брега, Јована Сендерак из ОШ „Коста Трифковић“ Нови Сад, Јована Стричевић из ОШ „Душан Радовић“ из Новог Сада, Саболч Лоц из ОШ „Имре Кокаи Темерин, Борис Лахош, Вања Жига и Бојана Радић ОШ Данило Зеленовић Сириг, Вања Перић“, те Милица Танасић, Мирјана Кљајић и Дуња Вујиновић из ОШ „Славко Родић“ Бачки Јарак. Највише такмичара имаће ОШ „Петар Кочић“ из Темерина, коју ће представљати Милица Тадић, Јелена Карановић, Мила Трандафиловић, Ивана Вученовић, Јелена Ђурашиновић, Тамара Ембер, Тијана Гајић, Каролина Малић, Анђела Летић, Јована Ђукић и Александра Остојић. Цена улазнице је 200 динара. М. М.

У част Ћирила и Методија

РУМА: У оквиру манифестације „Дани словенске писмености“, у Великој сали румског Културног центра, одржана свечана академија посвећена светим оцима Ћирилу и Методију. Беседу о језику и писму одржао је књижевник Момир Васиљевић, а затим су се, у уметничком делу програма, смењивали велики тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“ из Руме, женски хор „Лучинушка“ из Београда, оперски уметници Бранислав и Марија Цвејић, уз клавирску пратњу Александре Караџић и КУД „Коломејка“ из Сремске Митровице. Други по реду „Дани Словенске писмености“ завршени су синоћ, концертом рок групе „Галија“. Ј. А.

Пријава штете од мраза

Осли ка ли ка би не те

БЕ ЛА ЦР КВА: Ученици и на-

ставници школе „Марко Стојановић” из Врачев Гаја представили су у сали Народне библиотеке пројекат „Мењамо свет бојама”. Отворена је изложба ликовних радова ученика од првог до осмог разреда, приказане су фотографије на којима сви заједно осликавају кабинете, а школски хор је извео неколико песама. У ученичким радовима изузетних идеја и лепоте говорила је Ми ла на Се ка Јо ва но вић, председник белоцркванског Удружења ликовних стваралаца аматера. Како су ученици рекли на једном од ча-

сова грађанског васпитања ученика шестог разреда родила се идеја о осликавању кабинета и представили су је ученичком парламенту. Идеју су прихватили и остали ученици и наставници па је покренута акција под називом „Мењамо свет бојама”, која је трајала од октобра прошле године до маја ове године. На фотографијама које су приказали могле су се видети све фазе реализације пројекта и учешће сваког ученика. Резултат ове акције је да је простор у којем ученици раде и проводе велики део времена пуно М. В. пријатнији.

КАЊИЖА: Услед екстремних временских услова и изразито ниских температура током фебруара као и због априлских мразева настале су огромне штете на воћњацима и на виноградима у општини Кањижа. Општинска комисија за процену штете обавештава произвођаче да од 28.маја до 6.јуна штете могу пријавити у месним заједницама, а у Хоргошу у Клубу произвођача. За пријаву штете потребно је поднети доказ о влансиштву парцеле, назначење врсте и сорте и годину засада са бројем стабала и чокота, сопствену процену штете, личне податке и податке о регистрованом гаyдинству , као и последње решење о наМ. Мр. кнади за одводњавање.

dru[tvo

dnevnik

Ras pRa va o gRa \an skom za ko ni ku sR bi je

Iz jed na ~a va we gra |an skog i cr kve nog bra ka? Rad na bu du }em gra |an skom za ko ni ku, ko ji Sr bi ja ~e ka ve} de ce ni ja ma jer ga ne ma jo{ od 1946. go di ne, na sta vqa se i za o~e ki va ti je da bu de za vr {en do kra ja go di ne. Ko mi si ja for mi ra na jo{ 2006. pro te klih go di na na pra vi la je pred na crt gra |an skog za ko ni ka, a Mi ni star stvo prav de Vla de Sr bi je sta vi lo ga je na uvid jav no sti ka ko bi wen stru~ ni deo mo gao da oce ni pred lo `e no, ali i do sta vi svo je su ge sti je ka ko bi obaj va `an akt ob u hva tio sve obla sti ko je tre ba da bu du re gu li sa ne. Na pro {lo ne deq noj jav noj ras pra vi o tre }oj i ~e tvr toj kwi zi gra |an skog za ko ni ka Sr bi je ko je se od no se na oblast po ro di~ nog i na -

sled nog pra va u~e sto va li su broj ni pro fe so ri fa kul te ta, pred stav ni ci dr `av nih or ga na, cen ta ra za so ci jal ni rad, su di ja, sa mo stal nih re gu la tor nih te la, ne vla di nih or ga ni za ci ja i dru gih stru~ wa ka za prav nu oblast. Na kon ras pra ve Ko mi si ja za iz ra du gra |an skog za ko ni ka Sr bi ja na pra vi la je re zi me u ko jem is ti ~e da su sva pred lo `e na re {e wa u skla du sa sa vre me nim ten den ci ja ma u evrop skom upo red -

U bu du }em gra |an skom za ko ni ku bi }e do pu we na i za kon ska re {e wa o pra vi ma de te ta pod ro di teq skim sta ra wem, ni ve li ra na za kon ska re {e wa o vr {e wu i pre stan ku ro di teq skog pra va i uki nu ta mo gu} nost pro du è wa ro di teq skog pra va, a ume sto to ga, u ci qu bo qe za {ti te in te re sa de te ta, pred lo è no je sta vqa we de ce pod sta ra teq stvo. Uvo di se i niz no vi na: raz ra |e ne su od red be o usvo je wu, po seb no o usvo je wu od stra ne stra nog dr à vqa na, pred lo è no je omo gu }a va we ne pot pu nog usvo je wa. Ino vi na ra na su za kon ska re {e wa o za sni va wu, dej stvu i pre stan ku sta ra teq stva, po boq {a na je prav na za {ti ta {ti }e ni ka, pre ci zi ra ne su i raz ra |e ne od red be o iz dr à va wu i imo vin skim od no si ma su pru `ni ka, kao i ~la no vi ma po ro di~ ne za jed ni ce. Pred la è se i for mi ra we ali men ta ci o nog fon da u ci qu za {ti te de ce ~i ji ro di teq-du `nik iz be ga va pla }a we iz ra à va wa. Ko ri go va na su i va è }a za kon ska re {e wa ko ja se od no se na sud ske i uprav ne po stup ke u ve zi sa po ro di~ no prav nim spo ro vi ma. Naj ve }i broj pred lo è nih no vi na for mu li san je u ob li ku al ter na tiv nih pred lo ga, {to zna ~i da se uz do bru ar gu men ta ci ju stru~ ne jav no sti to kom jav ne ras pra ve mo gu pro me ni ti ka ko bi se do {lo do jo{ bo qih re {e wa. Po se ban deo gra |an skog za ko ni ka po sve }en je na sle |i va wu. U Ko mi si ji je oce we no da je do bra osno va Za kon o na sle |i va wu iz 1995. go di ne jer sa dr ì mo der ne za kon ske pro pi se i

naj vi {e po le mi ke o gej bra ko vima Iz ra da gra |an skog za ko ni ka je na slo è ni ji prav ni~ ki po sao ko ji zah te va vi {e go di {wi rad jer u we mu tre ba da se uskla de svi pro pi si ko ji ure |u ju gra |an ske od no se od no sno imo vin sko pra vo. Po red to ga, u we mu mo ra da se na |e sve, od stvar nog pra va, pre ko obli ga ci o nog, po ro di~ nog i na sled nog, a uvod ni deo tre ba da ob je di ni sve te obla sti. Jav nost je to kom pro {le go di ne ko men ta ri sa la po je di ne pred lo ge iz pred na cr ta gra |an skog za ko ni ka, a naj vi {e pa `we po sve }e no je mo gu} no sti da Sr bi ja wi me uve de mo gu} nost re gi stra ci je van bra~ nih za jed ni ca, a mo ral nih ras pra va bi lo je i o uvo |e wu su ro gat ma te rin stva kao no vi ne ko ja na ovim pro sto ri ma jo{ ni je do bi la me sto ko je ima u dru gim dr à va ma. nom pra vu, usvo je nim me |u na rod nim kon ven ci ja ma i sa na u~ nim sa zna wi ma i ste ~e nim is ku stvom u pri me ni Po ro di~ nog za ko na u sud skoj i uprav noj prak si. Iz obla sti po ro di~ nih od no sa u bu du }em gra |an skom za ko ni ku bi }e re gu li sa ne ili raz ra |e ne od red be o pod sti ca wu ra |a wa de ce, po boq {a wu re {e wa ko ja se od no se na van bra~ nu za jed ni cu, ali i do pu we ne od red be o za kqu ~e wu i pre stan ku bra ka. U we mu }e bi ti pred lo è no i uvo |e we cr kve ne for me bra ka uz pred log za pro me nu po sto je }eg Usta va Sr bi je ko ji to ne do zvo qa va. Ino vi ra ne su i od red be o od no si ma ro di te qa i de ce i uskla |e ne sa Kon ven ci jom UN o pra vi ma de te ta pre ma ko ji ma de ca vi {e ne }e bi ti mal tre ti ra na, od no sno ro di te qi ne }e sme ti da ih ba ti na ju bez ob zi ra {ta oni u~i ni li, ve} }e pro ble me mo ra ti da re {a va ju na dru ge na ~i ne. Pred lo è ne su i pot pu no no ve od red be o ma te rin stvu i o~in stvu u slu ~a ju za ~e }a uz bi o me di cin sku po mo}, kao i ugo vor o ra |a wu za dru gog, tzv. su ro gat ma te rin stvo.

uspe {no se pri me wu je vi {e od 15 go dina. Zbog to ga je pred lo è no da se on sa mo do pu ni no vi na ma. Ta ko se pred la è pro {i re we osno va na sle |i va wa. Na i me, po red po sto je }a dva vi da - za ve {te wa i za ko na, uvo di se i tre }i prav ni osnov na sle |i va wa u vi du ugo vo ra o na sle |i va wu. Taj osnov pred sta vqa mo gu} nost ko ja je da ta sa mo su pru `ni ci ma ko ji mo gu da za kqu ~e ugo vor o na sle |i va wu kao is kqu ~i vi ugo vor ni su bjek ti. Tim ugo vo rom mo è jed no li ce da osta vi svo ju za o- stav {ti nu ili wen deo u na sle |e svom su pru `ni ku. Ta ko |e, ugo vor o na sle |i va wu mo è se za kqu ~i ti i u ko rist de ce jed nog ili dru gog su pru `ni ka, wi ho ve za jed ni~ ke de ce, usvo je ni ka ili dru gih po to ma ka. Pro {i ren je sa dr àj za ve {ta wa, za o {tre na je po sle di ca po vre de for me za ve {ta wa, is kqu ~e na je mo gu} nost za kqu ~e wa ugo vo ra o do ì vot nom iz dr à va wu iz me |u su pru `ni ka, pra vi~ ni je je utvr |en obim na sled ni ko ve od go vor no sti za du go ve i po seb no je pre ci zi ran me ha ni zam za {ti te do ma }ih dr à vqa wa. Q. ma le {e vi}

Skup {ti na EN PA 2013. u Be o gra du Iz vr {ni ko mi tet Evrop ske aso ci ja ci je no vin skih iz da va ~a, na ju ~e odr `a noj sed ni ci u Ni ko zi ji, od lu ~io je da maj ska ge ne ral na skup {ti na naj ve }e evrop ske no vin ske aso ci ja ci je bu de odr `a na 2013. go di ne u Be o gra du. Do ma }in sku pa bi }e Uprav ni od bor Aso ci ja ci je me di ja, naj ve }e i naj zna ~aj ni je me dij ske aso ci ja ci je u ze mqi. EN PA je ne pro fit na aso ci ja ci ja ko ja pred sta vqa in te re se no vi na na svim plat for ma ma u EU i za stu pa pre ko 5200 na ci o nal nih, re gi o nal nih i lo kal nih no vi na ko je se

{tam pa ju u 23 ze mqe EZ, kao i u Nor ve {koj, [vaj car skoj i Sr bi ji. We ne ~la ni ce dnev no pro da ju pre ko 150 mi li o na pri me ra ka no vi na ko je pro ~i ta vi {e od 300 mi li o na ~i ta la ca {i rom Evro pe. Pro ce wu je se da su pri ho di ko je je ostva ri la no vin ska in du stri je u EU to kom 2011. go di ne do sti gli isnos od 36 mi li jar di evra. U ra du EN PA ge ne ral ne skup {ti ne ko ja je ju ~e za vr se na na Ki pru srp sku Aso ci ja ci ju me di ja pred sta vqao je Zo ran Pa pi}.

subota26.maj2012.

stRes na po slu vo Di u me na yeR sku bo lest

Usta je te umor ni, bo li vas gla va? Jed na bri tan ska stu di ja uka zu je da su qu di ko ji ra de de set i vi {e sa ti dnev no iz lo è ni ji ozbiq nim sr ~a nim pr o ble mi ma, ukqu ~u ju }i i in farkt, ne go oni ko ji ra de do se dam sa ti. Me |u tim, stu di ja je po ka za la da oni ko ji po sle po sla mo gu kva li tet no da se od mo re ne ma ju ta kvih zdrav stve nih pr o ble ma. - Ovo is tra ì va we ni je usa mqe no, jer su mno ga ra ni ja po ka za la da ni je pre sud no to da li ra di te osam ili sat-dva du è vre me na, ve} ko li ko ste spo sob ni da se na rad nom me stu iz bo ri te sa stre som, a po sle ra da da se kva li tet no od mo ri te - ka è psi ho log Pe tar La li}. - Rad je stvo rio ~o ve ka, we go ve pred no sti za zdrav um i te lo su ne sum wi ve, ali da nas qu di po ne kad gu be me ru u sve mu, pa pre te ru ju i sa po slom: ner vi ra ju se, ne zna ju ka ko da se iz bo re sa ne da }a ma, u stal nom su stre su, ne re dov no i ne kva li tet no se hra ne, se de i vi {e od 12 sa ti dnev no... To je ono {to „ubi ja”, a ne rad. Le ka ri upo zo ra va ju da ne ke simp to me, ko ji mo gu da uka ù na ozbiq ne zdrav stve ne pr o ble me, ne tre ba ig no ri sa ti. Ka da ose ti te go to vo sva ko dnev ne gla vo bo qe, usta je te umor ni, te {ko do no si te od lu ke, po sta je te sva dqi vi: to je znak da ste obo le li od me na xer ske bo le sti i da vam je od mor neo p ho dan. Me na xer ska bo lest

Pre desetak godina smatralo se da se radi o izmi{qenoj bolesti, ali dana{wa medicina zna da ona uop{te nije bezazlena i bezopasna ve} du `e vre me na pred sta vqa pr o blem sa vre me nog, po slom op te re }e nog ~o ve ka, vi {e mu {ka ra ca ne go `e na. Pre de se tak go di na sma tra lo se da se ra di o iz mi {qe noj bo le sti, ali da na {wa me di ci na zna da ona uop {te ni je be za zle na i bez o pa sna. - Bo lest se pri kra da u bla goj for mi, kao bla go po vi {en krv -

ni pri ti sak, pri ti sak u gru di ma, „lu pa we” sr ca, uko ~e nost u lim bal nom i vrat nom de lu ki~ me, ne sa ni ca, ne mo gu} nost kon cen tra ci je, ali ko se da nas ne à li na ove pr o ble me? - Ka è dr Osto ja ô lo vi}. - Za to za po sle nom ~o ve ku sa ovim simp to mi ma naj ~e {}e i ne pad ne na pa mat da ode kod le ka ra ni ti da

pre du zme ne ke pre ven tiv ne ko ra ke. Me na xer ska bo lest se naj ~e {}e ja vqa kod oso ba iz me |u 30 i 45 go di na, a ka ko se ra di o mla |im rad nim qu di ma, za ko je se pret po sta vqa da su zdra vi, za n e ma r u j u se ova k o „sit n i” zdrav stve ni pr o ble mi. U naj ve }em br o ju slu ~a je va pri stu pa se „sa mo le ~e wu” u vi du uzi ma wa pi lu la za smi re we, za spa va we, lak sa ti va, le ko va pr o tiv bo lo va... U po ~et ku me na xer ska bo lest se mo `e re la tiv no jed no stav no le ~i ti. Neo p hod no je da {to pre po~ ne se re kre a tiv nim ba vqe wem spor tom. Do voq no je sat vre me na dnev no {et we ili vo ` we bi c i k lom, ma k ar i u ku} noj va ri jan ti, dva do tri pu ta ne deq no igra we fud ba la ili te ni sa, ili tr ~a we u pri ro di. Se da ti vi mo gu sa mo tre nut no da smi re si tu a ci ju, ali ne i da de f i n i tiv n o re {e pr o b lem. Ka da na stu pe pr vi simp to mi me na xer ske bo le sti tre ba lo bi oti }i na go di {wi od mor od bar se dam da na. Na rav no, od mor ne pod r a z u me va se de w e uz TV ekran, ve} ak ti van, re kre a ti van od mor, bez ko mju te ra i te le f o n a. Obro c i se ne sme j u pre ska ka ti, ka fu i ~aj sve sti na ra zum nu me ru, a al ko hol i pu {e we naj bo qe je pot pu no is kqu ~i ti. j. bar bu zan

za me nik za [tit ni ka gRa \a na o ukla wa wu ta ble s Do ma kul tu Re u e^ ki

Go rak uti sak o upli ta wu su da Ukla wa wem ve li kog nat pi sa “Dom kul tu re E~ ka”, ra ni je is tak nu tog na zgra di te se o ske usta no ve, spro ve de na je u de lo pra vo sna `na pre su da Osnov nog su da u Zre wa ni nu. Ti me je i de fi ni tiv no okon ~an po stu pak za po ~et jo{ sre di nom 2009. go di ne, ka da je za me nik za {tit ni ka gra |a na u Zre wa ni nu Tra jan Pan ka ri }an upo zo rio da Me sna za jed ni ca E~ ka dis kri mi na tor ski po stu pa pre ma pri pad ni ci ma ma |ar skog, ru mun skog i slo va~ kog na ro da, i to zbog to ga {to je na ziv Do ma kul tu re E~ ka, na je zi ci ma i pi smi ma tih na ci o nal nih ma wi na, is pi sa la ma wim slo vi ma i u raz li ~i tom ob li ku od tek sta na srp skom je zi ku. Za to je, na kon pra vo sna `ne sud ske pre su de, ovih da na ski nut ve li ki nat pis na srp skom, a za dr `a na je ta bla sa ime nom usta no ve is pi sa nim na srp skom i je zi ci ma

na ci o nal nih ma wi na ~i ji je je zik u slu `be noj upo tre bi na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, pre ma wi ho voj tra di ci ji i pra vo pi su, u istom ob li ku i istom ve li ~i nom slo va.

to ku stva ri i bez in ter ven ci je za {tit ni ka gra |a na. Ako sam ve} i mo rao da in ter ve ni {em, mo ju pre po ru ku je tre ba lo od mah spro ve sti, ne ~e ka ju }i pod no {e we tu `be i okon ~a we sud -

U dr`avama koje su istinski posve}ene za{titi mawinskih prava nije potrebno tri godine voditi razne postupke da bi se obezbedila primena zakonske odredbe koja predvi|a da u slu`benoj upotrebi tekst na jeziku i pismu nacionalne mawine mora biti ispisan istim oblikom i veli~inom slova (Trajan Pankari}an) - Na kon sve ga, osta je go rak uti sak da je bi la po treb na bor ba od tri go di ne da bi se obez be di la pri me na pro pi sa ko ji su ja sni. Spro vo |e we tih pro pi sa se pod ra zu me va i do to ga je tre ba lo da do |e po re dov nom

HI QA DE TI TO VIH PO [TO VA LA CA U KU ]I CVE ]A: U biv{oj SFRJ ju~era{wi dan, 25. maj, obeleàvao se kao „Dan mladosti”, ro|endan doìvotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, pa su po{tovaoci wegovog lika i dela ju~e obi{li wegov grob u Ku}i cve}a u Beogradu i upisali se u kwigu utisaka na ulazu u Ku}u cve}a. - Muzej Jugoslavije, a prvenstveno Ku}u cve}a gde je sahrawen Tito do podneva je obi{lo 2.800 qudi iz biv{e Jugoslavije – izjavila saradnica za odnose sa javno{}u muzeja mir ja na slav ko vi} i dodala da muzej za tu priliku nije organizovao dodatni program. Ukazuju}i da muzej radi do 18 ~asova i da se o~ekuje jo{ ve}i broj gra|ana, ona je navela da su predstavnici delegacija po{tovalaca Josipa Broza Tita, dru{tva antifa{ista i sli~nih udruèwa doneli pregr{t {tafeta. Ona je navela da muzej godi{we poseti od 90.000 do 100.000 qudi, a da je primetno da je sve vi{e mla|ih qudi koji nisu „iskusili ìvot u biv{oj Jugoslaviji, ve} su iz porodi~nih pri~a i medija upoznati sa wim”. Svake godine na „Dan mladosti”, na velelepnoj sportskoj priredbi na stadionu JNA u Beogradu, Titu je najboqi omladinac uru~ivao {tafetu sa èqama za dug ìvot i dobro zdravqe. Ritual no{ewa {tafete trajao je pune 42 godine, od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca, ~ije je Odeqewe za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska {tafetna tr~awa {irom Jugoslavije. Prva {tafeta mladosti po{la je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine ona je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeleàvaju}i datume doga|aja iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti. [tafetne palice no{ene su {irom Jugoslavije, po nekoliko meseci, unapred utvr|enim mar{rutama, a naj~e{}e su pravqene od drveta ili metala, dok im je zajedni~ki element bila petokraka ili buktiwa na vrhu.

skog po stup ka – kon sta to vao je Pan ka ri }an. On je, s tim u ve zi, pod se tio Grad sku upra vu, kao i jav na pred u ze }a i usta no ve, ~i ji je osni va~ grad, da ima ju mo ral nu oba ve zu da u pot pu no sti i bez

okle va wa iz vr {a va ju pre po ru ke za {tit ni ka gra |a na ko je se od no se na wih, a ne da se on obra }a su do vi ma za po mo}. - U ci vi li zo va nim dr `a va ma u ko ji ma po sto ji in sti tu ci ja om bud sma na, od no sno za {tit ni ka gra |a na, ne de {a va se da ne ko ig no ri {e pre po ru ke tog or ga na, a pot pu no je ne za mi sli vo da se ne ko otvo re no su prot sta vqa tim pre po ru ka ma. Isto ta ko, u dr `a va ma ko je su istin ski po sve }e ne za {ti ti ma win skih pra va ni je po treb no tri go di ne vo di ti raz ne po stup ke da bi se obez be di la pri me na za kon ske od red be ko ja pred vi |a da u slu `be noj upo tre bi tekst na je zi ku i pi smu na ci o nal ne ma wi ne mo ra bi ti is pi san istim ob li kom i ve li ~i nom slo va kao i tekst na je zi ku i pi smu ve }in skog na ro da – uka zao je Pan ka ri }an. @. ba la ban

CRnA HROnikA

subota26.maj2012.

PO @AR U CEN TRU BE O GRA DA IZA ZVAO PA NI KU

Goreo bioskop „Kozara”

Ju ~e oko 14 ~a so va u biv {em bi o sko pu Ko za ra na te ra zi ja ma u cen tru be o gra da iz bio je po `ar zbog ko jeg su sta nov ni ci ovog de la gra da ne ko vre me bi li u pa ni ci zbog stra ha da se va tra mo `e pro {i ri ti na okol ne objek te. Me |u tim, br zom in ter ven ci jom va tro ga sa ca ko ji su sa ve li -

kim bro jem vo zi la sti gli na li ce me sta, spre ~e no je da qe {i re we va tre, a po `ar je u ka snim po po dnev ni sa ti ma u pot pu no sti bio uga {en.

Mi ni star unu tra {wih po slo va, Ivi ca Da ~i}, iz ja vio je da je po àr u biv {em bi o sko pu „Ko za ra” na Te ra zi ja ma lo ka li zo van i da ni je bi lo raz lo ga pa ni ci. Da ~i}, ko ji je ob i {ao me sto po à ra, re kao je i da po pr vim in for ma ci ja ma u po à ru ne ma po vre |e nih, ali da je va tra na pra vi la po pri li~ nu ma te ri jal nu {te tu. -Po àr je do sta br zo lo ka li zo van, ali ne {to du è je tra ja lo ta ko zva no odi mqa va we, {to je nor mal no u ta kvim slu ~a je vi ma. Ono {to je va `no je ste da ne ma in for ma ci ja o qud skim `r tva ma ili po vre |e ni ma re kao je Da ~i}. On je re kao da je po àr iz bio u bi o sko pu ko ji ne ra di i da u mo men tu iz bi ja wa va tre u we mu ni je bi lo ni ko ga, ta ko da su va tro ga sci mo ra li da pro va qu ju u obje kat. E. D.

BRON ZA NE SPO MEN-BI STE NA UDA RU BE ^EJ SKIH HU LI GA NA

Vandalizmu nema kraja

Po sle „ba kar ne ma fi je”, ko ja je po ce lom gra du se kla elek tri~ ne in sta la ci je uglav nom u na pu {te nim ku }a ma, u Be ~e ju je uze la ma ha „bron za na ma fi ja” ko joj su na me ti spo men obe le` ja od bron ze. Po sled we u ni zu stra da le su tri bi ste u de lu zva nom Pi co der, na ras kr sni ci uli ca Zmaj Jo vi na i Ma ti je Gup ca. Us pe lo je van da li ma da od ne su bi ste stra da lih „sko je va ca” I{tva na Na |a i Slav ka Si mi na, a po sta ment sa bi stom Ne sto ra Xi li to va je sa mo obo ren, ali bi stu ni su sti gli da od ne su. - Bi sta Ne sto ra D`i li to va je sa da u se di {tu pro sto ri ja Op {tin ske or ga ni za ci je SUB NOR, gde ~e ka da po li ci ja ra sve tli ~i tav slu ~aj i dve ukra de ne bi ste se vra te, ka ko bi smo sve tri po sta vi li na auten ti~ no me sto - re kao nam je pred sed nik be ~ej skog SUB NOR-a, Gra di mir Xi gur ski. Pod se }a wa ra di, pr vo su stra da la slo va spo men obe le` ja „Zi da smr ti” u sa mom cen tru gra da, {to je pri mo ra lo be ~ej ske bor ce da uklo ne pre o sta la slo va i raz mi {qa ju da ~i ta vo spo men obe le` je na dru ga ~i ji na ~in po sta ve. Ne {to ka sni je je ne sta lo {est, pa jo{ dve bron za ne plo ~e iz kom po zi ci je po sta -

vqe na cen tral nom grad skom tr gu pre vi {e od tri de ce ni je. Ovaj slu ~aj je br zo ra sve tqen, ali plo ~e jo{ uvek ni su vra }e ne na svo je me sto. Pre dva me se ca na vol {e ban na ~in ne sta la je bron za na bi sta Zdrav ka Glo `an skog u sa mom

PO ^E LO SU \E WE ZA PO KU [AJ BEK STVA IZ SPE CI JAL NOG SU DA

Gavra: Beàli smo zbog osvete {efovima straè @eq ko Mi lo va no vi} - Ga vra iz ja vio je da nas na po ~et ku su |e wa da je iz pri tvor ske je di ni ce u zgra di Spe ci jal nog su da u Be o gra du 7. fe bru a ra po ku {ao da po beg ne sa Sret kom Ka li ni }em u inat {e fo vi ma stra è ko ji su ga mal tre ti ra li, da im po ka è da li to mo è da ura di. -Ni smo pla ni ra li bek stvo, ni ti smo raz mi {qa li {ta }e mo ako iza |e mo, jer smo zna li da ne mo è mo da pre sko ~i mo zid od osam me ta ra. To sam ura dio iz osve te {e fo vi ma ko ji su me mal tre ti ra li i pro zi va li i ào mi je ovih jad nih qu di, obi~ nih stra à ra ko ji sa da od go va ra ju re kao je Mi lo va no vi} ko ji je do sa da dva pu ta uspe {no be ào i to iz be o grad ske Pa la te prav de kao i iz pri tvo ra u is to~ nom Sa ra je vu. Po red we ga, zbog po ku {a ja bek stva su di se Ka li ni }u, kao i dvo ji ci stra à ra Ni no sla vu Stra hi ni }u i Ne na du Mi tro vi }u, a su |e we se iz bez bed no snih raz lo ga odr à no u spe ci jal noj sud ni ci Okru `nog za tvo ra u Ba ~van skoj uli ci. Mi lo va no vi}, ko me se u Spe ci jal nom su du su di i za ubi stvo hr vat skog no vi na ra Ive Pu ka ni }a, dok je za isto de lo pra vo sna `no osu |en u Za gre bu na 40 go di na za tvo ra, re kao je da we gov po ku {aj bek stva ni je kri vi~ no de lo. Raz mak iz me |u we go ve i Ka li ni }e ve }e li je bio je ~e ti ri do pet me ta ra i mo gli su da raz go va ra ju, re kao je Mi lo va no vi} i po tom de taq no is pri ~ao ka ko je do {lo do re a li za ci je bek stva u ~e mu su ih spre ~i li pri pad ni ci @an dar me ri je ko ji su sta ja li sa

spoq ne stra ne za tvor skog kom plek sa u Usta ni~ koj uli ci. Mi lo va no vi} je re kao da je, pe ru }i pro zor u svo joj }e li ji, na {ao po ru ku sa uput stvom za bek stvo, u ko joj je pi sa lo gde su sa kri ve ne te ste ri ce, uz po mo} ko jih su Ka li ni} i on ise kli re {et ke na vra ti ma }e li je, a po tom se pro vu kli i iza {li u hod nik. Na veo je da te ste ri ca ni je bi la skri ve na u we go voj }e li ji, ve} u jed noj za jed ni~ koj pro sto ri ji, ali ni je hteo da ka è ko joj. Mi lo va no vi} ni je hteo da ka è ni ko je pre we ga bo ra vio toj }e li ji, ali je tvr dio da je po ku {aj bek stva pla ni ra la i osmi sli la oso ba ko ja je u woj bo ra vi la pre we ga. Is pri ~ao je da, po {to su na pu sti li }e li je, on i Ka li ni} ni su za te kli stra à ra u hod ni ku, pa su ga po tra ì li u stra àr skoj so bi. - Ka da nas je vi deo (Stra hi ni}) upla {io se, pre ble deo i pao u ne svest. Ka li ni} ga je pri dr ào da ne pad ne - tvr di Mi lo va no vi}. Re {et ke na pro zo ri ma ni su se kli, ve} su ih raz va li li ru ka ma i is ko ~i li u dvo ri {te gde su se ma lo gru dva li. -Hte li smo da gru dva mo i àn dra me, ali smo od u sta li, jer smo zna li da ima ju pi {to qe. Plan za da qe ni smo ima li. Zna li smo da ne mo è mo da pre sko ~i mo zid i sve je bi la mo ja osve ta {e fo vi ma stra è - re kao je Mi lo va no vi}. Ka li ni} je sa mo krat ko re kao da ne è li da se iz ja {wa va, dok su Stra hi wi} i Mi tro vi} ne gi ra li da su im omo gu }i li bek stvo. Stra hi ni} je de taq no opi sao svoj su sret s be gun ci ma, na po mi -

Poku{aj bekstva dvojice osu|enika

wu }i da ga ni su tu kli, ve} su mu re kli da se sam uda ri {to je on i u~i nio. On i Mi tro vi} bi li su de `ur ni ~u va ri u pri tvor skoj je di ni ci, ka da su 7. fe bru a ra, oko 5.30 sa ti, Ka li ni} i Mi lo va no vi} us pe li da iza |u iz svo jih }e li ja 75 i 77 i po ku {a ju da na pu ste za tvor u Usta ni~ koj uli ci, ali su ih u to me spre ~i li pri pad ni ci @an dar me ri je ko ji ~u va ju za tvor ski kom pleks sa spoq ne stra ne. Ka li ni} i Mi lo va no vi} su me tal nim te ste ri ca ma pre re za li me tal ne {ip ke na vra ti ma }e li je, pro vu kli se i iza {li u hod nik, gde su sa vla da li Stra hi -

ni }a, po pe li se na pr vi sprat zgra de, a po tom raz va li li re {et ke i kroz pro zor is ko ~i li u dvo ri {te gde su ih sa ~e ka li pri pad ni ci @an dar me ri je. Tu ì la {tvo je pred lo ì lo da se Ka li ni }u i Mi lo va no vi }u, kao i ~u va ru Mi tro vi }u iz rek nu mak si mal ne ka zne za tvo ra od pet go di na, a Stra hi ni }u ~e ti ri, sa op {ti o je Miq ko Ra di sa vqe vi}, tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal. Mi tro vi} i Stra hi ni} se od po ~et ka is tra ge na la ze u pri tvo ru, dok su Ka li ni} i Mi lo va no vi} osu |e ni na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra za broj na te {ka kri vi~ na de la. (Ta njug)

U ZA STO JU PR VI SLU ^AJ KO JI JE HAG USTU PIO BE O GRA DU

Rambo Kova~evi} nesposoban za su|ewe

cen tru gra da, is pred isto i me ne osnov ne {ko le, a ovaj lu ~aj jo{ uvek ni je ra sve tqen. Be ~ej ci, bar oni ko ji ma je sta lo do o~u va wa isto rij skih spo me ni ka, s ne str pqe wem ~e ka ju re zul ta te is tra ga i na da ju se vra }a wu bi sta na po sta men te gde su de ce ni ja ma upo zo ra vle na ne ka zlu ra da vre me na. V. Jan kov

HAP [E WE U RU MEN KI

Osumwi~eni za heroin i tablete Po li ci ja je za dr `a la Si ni {u @. (1982) i Ta tja nu K. (1974) iz Ru men ke pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vo de we i sta vqa wa u pro met opoj ne dro ge. U ak ci j i su z bi j a w a nar k o ma n i j e, pri pad ni ci MUP -a su pre kju ~e za u sta vi li su Ta tja nu K. i pri li kom pre gle da we nog vo zi la na {li 33,61 gra ma ma te ri je za ko ju se sum wa da je he roin kao i ne ko li ko ta ble ta, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

dnevnik

c m y

Pre tre som pro sto ri ja ko je ko ri sti osum wi ~e na na |e na je di gi tal na va gi ca za pre ci zno me re we i ma te ri ja za ko ju se pret po sta vqa da je he roin. Ka sni je, tog da na, kod Si ni {e @. pro na |e na je sup stan ca za ko ju se sum wa da je isti nar ko tik, te ta ble te „su bok so na„ i „lo ra ma„. Osum wi ~e ni }e uz pri ja vu bi ti pri ve de ni pred is tra `nog su di ju Vi {eg su da u No vom Sa du, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

Vla sti Sr bi je oba ve sti le su Ha {ko tu ì la {tvo da je biv {i ka pe tan JNA Vla di mir Ko va ~e vi}, ~i ji je pred met pr vi ko ji je Tri bu nal ustu pio Be o gra du, ne spo so ban za su |e we zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa. - Ne ja sno je ka da }e i da li }e on bi ti spo so ban za su |e we. Van par ni~ ni po stu pak je spro ve den u ci qu utvr |i va wa da li Ko va ~e vi} tre ba da bu de upu }en u spe ci ja li zo va nu me di cin sku usta no vu zbog po ten ci jal ne opa sno sti ko ju pred sta vqa za se be i dru ge - na vo di se u naj no vi jem iz ve {ta ju glav nog ha {kog tu ì o ca Ser à Bra mer ca. U tom do ku men tu, Bra merc je po ru ~io da Tu ì la {tvo o~e ku je for mal no do sta vqa we od lu ke srp skih vla sti o Vla di mi ru Ko va ~e vi }u Ram bu ko ji je op tu èn za gra na ti ra we Du brov ni ka kra jem 1991. On je 2003. go di ne uhap {en u Sr bi ji i iz ru ~en Ha gu, ali ta mo ni je iz neo od bra nu zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa, sa di jag no zom pa ra no id ne psi ho ze. Ko va ~e vi} je 2004. go di ne bio pro gla {en pri vre me no ne spo -

sob nim za ha {ko su |e we, zbog „psi ho ti~ nog sta wa”, a ma ja 2007. je we gov pred met ustu pqen Be o gra du, pa je Tu `i la {tvo za

gra na ti ra we Du brov ni ka, 6. de cem bra 1991. Vla di mir Ko va ~e vi} i je di ni ce pod we go vom ko man dom su,

rat ne zlo ~i ne Sr bi je po di glo op tu `ni cu za rat ni zlo ~in pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva i

ka ko se na vo di u op tu `ni ci, „is pa li le bez ci qa vi {e sto ti na pro jek ti la na du bro va~ ki

Sta ri grad, zbog ~e ga su dva ci vi la iz gu bi la `i vo t - Pa no Ur ban i Ton ~i Sko~ ko, a tri ci vi la su ra we na”, pri ~e mu je pot pu no ra zo re no i iz go re lo {est isto rij skih i ar hi tek ton skih spo me ni ka pod za {ti tom UNE SKO-a i o{te }e no jo{ 46 zgra da i obje ka ta. Pen zi o ni sa ni vi cead mi ral Mi o drag Jo ki}, biv {i za po ved nik De ve tog voj no-po mor skog sek to ra Ju go slo ven ske rat ne mor na ri ce - ko ji je osu |en na se dam go di na za tvo ra zbog gra na ti ra wa du bro va~ kog Sta rog gra da - tvr dio je u ob ra ni da je Ko va ~e vi} bez we go vog zna wa gra na ti rao grad. Jo ki}, ko ji je pri znao kri vi cu za gra na ti ra we Du brov ni ka, sve do ~io je u Ha gu i pro tiv pen zi o ni sa nog ge ne ra la Pa vla Stru ga ra, ko ji je za isti na pad osu |en na se dam ipo go di na za tvo ra. (Ta njug)

EVRO PA RE DU KU JE SNA GE BEZ BED NO STI NA KO SME TU

Euleks smawuje broj policajaca Evrop ska pra vo sud na mi si ja na Ko so vu }e bi ti re kon stru i sa na, a broj me |u na rod nih po li ca ja ca bi }e sma wen za ~et vri nu, iz ja vio je ju ~e Han sjerg Ha ber, ko man dant ci vil nih ope ra ci ja Spoq ne slu `be Evrop ske ko mi si je. On je ob ja snio da se re kon struk ci ja mi si je oba vqa u skla du sa pre po ru ka ma stra te {ke re vi zi je do sa da {weg u~in ka Eulek sa ko ja }e usko ro bi ti pred sta vqe na Evrop skom par la men tu. Ha ber je re kao da je sma we we bro ja po li ca ja ca re -

zul tat na pret ka ko je su ko sov ske vla sti ostva ri le na po qu us po sta vqa wa bez bed no sti, ta ko da vi {e ne po sto ji po tre ba za ve li kim bro jem me |u na rod nih po li ca ja ca, ko jih sa da ima oko 1300. - Broj su di ja i tu `i la ca se ne }e me wa ti, a fo kus Eulek sa }e ubu du }e bi ti pra vo su |e gde je ko sov skim vla sti ma jo{ uvek neo p hod na me |u na rod na po mo}. To se po go to vo od no si na bor bu pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la i na za {ti tu sve do ka, kao i na po ten ci jal no et -

ni~ ki ose tqi ve slu ~a je ve, kao {to su imo vin ski spo ro vi, rat ni zlo ~i ni i sud bi ne ne sta lih li ca - re kao je Ha ber. On je od ba cio kri ti ke da je Euleks do sad po ka zao sla be re zul ta te u pro ce su i ra wu slu ~a je va ko rup ci je na vi so kom ni vou i ot kri va wu ve za po li ti ~a ra sa or ga ni zo va nim kri mi nal nim gru pa ma. - Tim slu ~a je vi ma je tre ba lo vre me da sa zru, a to se i do go di lo - re kao je Ha ber i do dao da se pre su de sa da do no se sva ko dnev no.

On je po hva lio „dra ma ti ~an na pre dak” ko sov skih vla sti na po qu us po sta vqa wa funk ci o nal nog si ste ma ca ri ne, kao i Ko sov sku po li cij sku slu `bu ko ja, ka ko je oce nio, sa da ra di pro fe si o nal ni je. - Se ver Ko so va i da qe osta je pro blem, ali se na dam da se ne }e po no vi ti na si qe vi |e no pro {log le ta, ka da su zbog po ku {a ja us po sta vqa wa ko sov ske ca ri ne na pre la zi ma na ad mi ni stra tiv noj li ni ji iz bi le de mon stra cij - re kao je Ha ber. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota26.maj2012.

RAZ OT KRI VA SE MRE @A MON STRU O ZNIH ZLO ^I NA NA KO SME TU

Uhap {en or ga ni za tor tr go vi ne or ga ni ma Osumwi~eni za organizovawe trgovine organima, koga vlasti na Kosovu traè godinama, uhap{en je u Izraelu, izjavio je specijalni tuìlac TE [KA SA O BRA ]AJ KA U CA RA DU [A NA U NO VOM SA DU EU, Xonatan Ratel. - Dobili smo informaciju da je Mo {e Ha rel uhap{en u Izraelu zbog trgovine organima i drugih krivi~nih dela povezanih sa tim i sada ~ekamo potvrdu izraelskih vlasti- rekao je Ju~e oko 19 ~asova u ulici Ca- redama glave i tela, a weno op{te Ratel agenciji Frans pres. ra Du{ana kod broja 46, teè je stawe sino} je bilo neizvesno. Ako informacija bude popovre|ena devoj~ica na koju je Ona je put poku{ala da pre|e tvr|ena, ovo hap{ewe bi monaletelo taksi vozilo u momenvan pe{a~kog prelaza, ali kako glo biti prekretnica na su|etu kada je poku{ala da pre|e kaù stanovnici ovog kraja, u wu sedam osoba, optuènih za ulicu. Prema re~ima o~evidaca, ovom delu ulice cara Du{ana trgovinu organima i nelegalautomobil je devoj~icu uzrasta izme|u dva semafora ostavqeno ne transplantacije u klinici 7-8 godina odbacio nekoliko je oko 300 metara ulice bez peMedikus 2008. godine u Primetara. Hitna pomo} je brzo {a~kog prelaza pa je svakodnev{tini, navodi AFP. stigla na lice mesta i devoj~ino veliki broj qudi i dece na Harel je uhap{en u Pricu u nesvesnom stawu prebacila putu ka poslu ili {koli prinu{tini te iste godine, ali je u De~ju bolnicu. |eno da ulicu prelazi van prepobegao sa Kosova ~im je puDevoj~ica je u bolnicu primlaza. {ten iz pritvora. Kosovske qena sa te{kim telesnim povN. P. vlasti su posle toga izdale

Tak si na le teo na de voj ~i cu

KRI VI^ NE PRI JA VE PRO TIV 14 MA LO LET NI KA IZ SU BO TI CE

Ra sve tqe na ma sov na tu ~a

Suboti~ka policija je intenzivnim radom identifikovala sve aktere doga|aja od pro{log vikenda, u parku, na Trgu @rtava fa{izma u Subotici.Utvr|eno je da je u no}i izme|u subote i nedeqe, grupa maloletnih osoba nakon upu}enih pogrdnih re~i i psovki, iniciranih nacionalnom pripadno{}u, fizi~ki nasrnula na drugu grupu mladi}a u kojoj su lak{e povre|ene dve osobe. Pripadnici Policijske uprave u Subotici obavili su

saslu{awe svih u~esnika doga|aja u prisustvu wihovih roditeqa, advokata, stru~nih lica Centra za socijalni rad i zamenika tu`ioca Vi{eg javnog tu`ila{tva u Subotici. Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, suboti~ka policija }e podneti krivi~ne prijave protiv 14 maloletnih osoba, razli~ite nacionalne pripadnosti. S. I.

PO SLE PQA^ KE U NO VOM SA DU

Tra ga se za tan de mom

me|unarodni nalog za wegovo hap{ewe. Pre ma op tu `ni ci, u pri {tinskoj klinici je 2008. godine obavqeno najmawe 30 nelegalnih va|ewa i presa|ivawa bubrega. Davaoci su bili iz siroma{nih isto~noevropskih i centralnoazijskih zemaqa, kojima je za organe obe}ano 15.000 evra. U optu`nici se izraelski dràvqanin Harel navodi kao „mozak„ mreè koja je pronalazila davaoce i dobitnike organa. Me |u se dam osum wi ~e nih oso ba pro tiv ko jih se vo di sudski postupak nalaze se biv{i funkcioner kosovskog ministarstva zdravqa Ilir Re caj i istaknuti pri{tinski urolog Qut fi Der vi {i. Tre}i osumwi~eni je turski lekar Ju suf Son mez koji je optuèn za vr{ewe nelegalnih ope ra ci ja va |e wa or ga na.

Zlo gla sna kli ni ka „Me di kus” u Pri {ti ni

Protiv wega je podignuta optu`nica i u Turskoj. Kosovsku kliniku je pretresla policija 2008. godine nakon {to je jedan turski dr`avqanin ko la bi rao na pri {tin skom aerodromu dok je ~ekao da se ukrca na avion za Istanbul nakon {to mu je izva|en bubreg.

Sudski proces vodi Euleks koji je osnovan sa ciqem da pomogne lokalnim pravosudnim organima u osetqivim slu~ajevima, nakon {to je ta teritorija 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije. (Ta njug)

PR VI OSNOV NI SUD U BE O GRA DU IZ BE GA VA NA LO GE PO VE RE NI KA

Ne }e da ka zne nad re |e ni sud Poverenik za informacije od jav nog zna ~a ja, Ro d o q ub [a bi}, saop{tio je ju~e da je predsednici Visokog saveta sudstva i ministarki pravde upu tio pi sma iz ra `a va ju }i nezadovoqstvo {to je Prvi osnovni sud u Beogradu odbio da, prema wegovoj preporuci, sprovede postupak prinudne naplate nov~anih kazni izre~enih Vi{em sudu u Beogradu. U saop{tewu Poverenika za informacije od javnog zna~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~nosti navodi se da je odluka Prvog osnovnog suda „najbla `e re ~e no, te {ko shva tqiva situacija”. Ka ko ob ja {wa va, Pr vi osnovni sud oglasio se nenadle`nim i odbio da sprovede postupak izvr{ewa, odnosno pri nud ne na pla te nov ~a nih kazni koje je Poverenik, postupaju}i po zakonu, izrekao Vi{em sudu u Beogradu. Re{ewe po prigovoru koji je Poverenik povodom toga pode-

no, umesto u roku od pet dana, koji je utvr|en zakonom, Sud je doneo posle 90 dana i to tek nakon zvani~nog obra}awa Poverenika Visokom savetu sudstva i Ministarstvu pravde. - Ako se flagrantna nea`urnost mo`da, bar donekle, mo`e pravdati preoptere}eno {}u Su da, ne {to dru go, mnogo va`nije je neobja{wi-

vo, a to je da se ovaj Sud oglasio ne na dle `nim iako svi drugi sudovi, kao nadle`ni redovno postupaju po predlozima za izvr{ewe Poverenika - kaè [abi}. Prema wegovim re~ima takvo stawa stvari name}e pitawa na koja vrh srpskog pravosu|a duguje srpskoj javnosti odgovore. -Kako je mogu}a i ~ime je obja{wiva prakti~no karikaturalna situacija u kojoj su svi sudovi u Republici nadle`ni za postupawe po predlogu za izvr{ewe koje podnosi Poverenik, a samo Prvi osnovni sud u Beogradu nije i kako je mogu}e da je i taj Sud bio nadleàn, a zatim prestao da bude kada je izvr{ewe trebalo sprovesti protiv wemu nadre|enog, Vi{eg suda u Beogradu”, pita [abi}. Kako napomiwe, ako su takvi „konvulzivni” postupci sudova mogu}i u postupku u kome u~estvuje dràvni organ,

{ta mogu da o~ekuju obi~ni gra|ani”. Prema wegovim re~ima, dodatnu senku na situaciju baca ~iwenica da se za ovakvu „kopernikansku” promenu stava o nad le `no sti Pr vi osnov ni sud odlu~io u predmetu u kome Vi{i sud u Beogradu ve} du`e od godinu dana grubo vre|a prava stranke u postupku, ne postupaju}i po nalogu iz re{ewa Poverenika i ne pla}aju}i kazne koje su mu izre~ene. - Nesporno postoji potreba da svi zajedno damo doprinos poquqanom ugledu na{eg pravosu|a. Ali to nikako nije mogu}e ako sami qudi iz pravosu|a, bez obzira da li su rukovo|eni la`nom solidarno{}u, respektom prema hijerarhijski nadre|enim ili ne~im jo{ gorim, vuku poteze ko ji iza zi va ju vi {e ne go ozbiqne sumwe u vezi sa ostvarivawem principa zakonitosti i pravi~nosti, - zakqu~io je [abi}. (Ta njug)

SU BO TI ^AN KA OP TU @I LA DO KTOR KU DA JOJ JE UDA RI LA ]ER KU

Po li ci ja is tra `u je le kar ski pre gled

Novosadska policijska uprava traga za dvojicom nepoznatih mu{karaca koji su 18. aprila uz pretwu pi{toqem poku{ali da izvr{e razbojni{tvo u mewa~nici „Alegro grup” u Kosovskoj ulici, u Novom Sadu.

Policija poziva gra|ane koji imaju bilo kakve informacije o identitetu i kretwau osumwi~nih da obaveste policiju o tome na brojeve telefona 021/ 488 -4142 ili 064/ 892 4056.

CA RI NI CI ZA U STA VI LI DVA TO VA RA STA RI NA

Spre ~en {verc an ti kvi te ta na Hor go {u

Carinici su na grani~nom prelazu Horgo{ uspeli da spre~e dva poku{aja krijum~arewa antikvitetnih zbirki novca, markica i oru`ja ~ija }e vrednost biti poznata tek nakon izv{ene ekspertize, saop{tili su danas u Upravi carina. -Kolekcija od preko 22.000 predmeta me|u nov~i}i, markice, papirne nov~anice i 87 grama zlata u nakitu) otkrivena je na ulazu u Srbiju u automobilu „kia sporta`”. Vozilom je upra-

vqao 46-godi{wi holandski dr`avqanin, turskog porekla, koji je putovao sam iz Holandije u Tursku - navodi se u saop{tewu. Na istom grani~nom prelazu carinici su, u saradwi sa grani~nom policijom, spre~ili dvoje slova~kih dr`avqana da iz Srbije prokrijum~are staro oru`je me|u kojem se na{la dva metalna ma~a, luk i 11 strela ru~ne izrade i tri metalne sabqe E. D.

Na dru{tvenoj mreì fejsbuk pojavila se slika jedanaestogodi{we devoj~ice sa podlivom na obrazu, a wena majka, Ne la La zi} iz Subotice je optuìla doktorku Ka tju Pu le vu da je udarila devoj~icu za vreme lekarskog pregleda. Puleva za “Dnevnik” kaè da to nije istina i da }e se koristiti svim pravnim sredstvima kako bi se saznala istina. U ponedeqak, 21.maja kada je devoj~ica do{la ku}i bilo joj je lo{e. Majka kaè da ju je }erka zamolila da kupi sok, jer joj nije dobro. - Kada sam do{la videla sam da detetu nije dobro i oti{li smo odmah kod doktora, koji nas je uputio na De~je odeqewe Op{te bolnice u Subotici. Sestrica je izmerila temperaturu, pritisak i onda je do{la doktorka i postavqala uobi~ajena pitawa detetu. Sve je bilo u redu dok nisu poku{ali da izvade krv iz prsta }erki da provere {e}er. Dete mi se upla{ilo i poku{ala sam da je smirim. Vikala je „nemojte iglom bojim se”. Tada su mi rekli da bi mo`da bilo boqe da iza|em, {to sam i uradila.ûla sam }erku da

vri{ti i kaè: „Udarila mi je {amar” i onda sam ponovo u{la i ubrzo smo napustili bolnicu. Posle smo oti{li u policiju i prijavili slu~aj. Meni novac ne treba, ali niko ne moè da tu~e moje dete i zbog toga sam podnela sam prijavu i sudu – pri~a Nela Lazi}. Sa druge strane dr Katja Puleva, ina~e pedijatar i na~elnica De~jeg odeqewa tvrdi da nikoga nije udarila, a svakako ne devoj~icu koju je pregledala. - Sve je bilo dobro. Majka je bila veoma raspoloèna za saradwu, a devoj~ica komunikativna. Imala je drhtavicu, ali je odgovarala na sva moja pitawa. U jednom trenutku sam pomislila da joj je pao {e}er, da je mo`da bila gladna i rekla sam da }emo joj izvaditi krv iz prsta. Kada smo poku{ali mala se promenila, po~ela da vi~e, bacaka, urla....Majka je poku{ala da smiri devoj~icu i ja sam onda ustala i rekla devoj~ici da doktor ne sme da laè decu i ako joj ja kaèm da ne}e da je boli, onda je to tako, tada me je devoj~ica {utnula u lice. Tada sam zamolila majku da iza|e. Kada je

lo da postoji bilo kakav problem. - Me|utim, za pola sata, do{la su dva policajca da uzmu od mene izjavu zbog nano{ewa lakih telesnih povreda, pri ~emu sestra i ja nismo uop{te znale o ~emu se radi. Prijavila sam ujutru slu~aj rukovodstvu bolnice i Centru za socijalni rad. Zgorèna sam, jer je do{lo da vreme da svako i bilo ko moè da vas optuì – rekla je doktorka Katja Puleva. Puleva je u petak ve~e podnela prijavu policiji traè}i za{titu, jer je neko na 13.000 adresa, kako nam je rekla stavio Fo to gra fi ja sa Fej sbuk stra ni ce Ne le La zi} sve wene li~ne podatmajka iza{la dete je po~elo da ke i krenuli su u svojevrsni psuje, vi~e... Majka je ponovo lin~. Tokom petka zvali su je u{la, vikala na devoj~icu i tra- razni qudi iz razli~itih krajeìla da mi se izvini - kaè dr va zemqe, pretili joj i uznemiPuleva. Prema wenim re~ima ravali je. tokom boravka u bolnici majka Na istrazi je da utvrdi {ta se devoj~ice se sasvim pristojno desilo 21.maja u suboti~koj bolpona{ala i ni{ta nije ukaziva- nici. S. I.

SPORT

subota26.maj2012.

SUTRA SE IGRAJU PRVE UTAKMICE POLUFINALA PLEJ-OFA

Ras tere }e na Vo {a go stu je {am pi o nu U ne de qu se igra ju pr ve utak mi ce po lu fi n a l a plej-ofa za ko { ar k a { e. ^e t vr to pla si ra na Voj vo di na Sr bi ja gas ide na no ge {am pi o nu Par ti za nu MTS. U li ga {kom

- Ras t e r e } e n o ula z i m o u me~, {to ne zna ~i i da se una pred pre da je mo - re kao je tre ner Voj vo di ne Si ni {a Ma ti}. - Po sti gli smo ve li ki uspeh do ovog tre nut ka i ide mo da se nad i gra va mo sa fa vo ri zo va n im {am p i o n om. Mom ci su od i gra li od li~ no u okr {a ju s Rad ni~ kim FMP, vo leo bih da ta kvu par ti ju pru `e i pro tiv {am pi o na. Po na j a v a m a iz Par ti za na, {am pion se ne od ri ~e ulo ge fa vo ri ta, uz mak si mal no uva `a va we no vo sad skog ti ma, a da svo ju pred nost na ro ~i to vi de na cen tar skim po zi ci ja ma U dru gom po lu fi na lu meg dan }e po de li t i, u Kra g u j ev c u, Rad ni~ ki i Cr ve na zve zda Di va. Kra gu jev ~a ni ima ju do bar tim, ko ji je u li ga {kom de lu sa vla dao Zve zdu, Par ti za na i Voj vo di nu. Zve zdi }e se su pro sta vi ti ~ak ~e t vo r i c a we n ih biv {ih igra ~a, Sti ven Mar k o v i}, Bo ris Ba k i}, Sa { a De taq iz pret hod nog du e la Voj vo di ne Bra t i} i Alek s ej Fo to: F. Ba ki} i Par ti za na Ne {o vi}. Oni is ti de lu tak mi ~e wa re zul tat je ~u da ne }e bi ti ni ka kve sen ti 1:1. Vo {a je kod ku }e sla vi la men tal no sti, a o~e ku ju da do sa de set ko {e va raz li ke, a cr ma }i te ren bu de pred nost. no - be li su u Be o gra du vra ti Be o grad ski cr ve no - be li, li dug i po be di li ~ak sa 37 ko ta ko |e, ga je ve li ke am bi ci je i {e va. Bi lo je to naj sla bi je iz wi m a je ciq {am p i o n s ki da we No vo sa |a na, ko ji su u po pehar. Po {tu ju ri va la i is sled wem ko lu, u du e lu s Rad ti~u da zna ju sla be ta~ ke Kra ni~ kim FMP, us pe li da ostva gu jev ~a na. re ciq i do mog nu se po zi ci je Oba me ~a igra ju se u 19 ~a so ko ja vo di u do i gra va we i bor va, a TV pre nos na RTS-u je iz bu za ti tu lu. Kra gu jev ca. M. Pavlovi}

dnevnik

c m y

INTERKONTINENTALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Svet ske {am pi on ke bo qe od evrop skih Rusija – Srbija 3:1 (25:18, 25:11, 14:25, 25:22) TO KIO: Ha la Me tro po lo i ten are na, gle da la ca: 1.800, su di je: Gro ne ve gen (Ho lan di ja), Kraft (Ne ma~ ka).. RUSIJA: Bo ri sen ko 8, Mah no, Pe re pel ki na 6, Estes 18, Kr ju~ ko va (l), Gon ~a ro va 13, Ga mo va 18, Star ce va 2, Ka be {o va, Ko {e le va, Mer ku lo va 3, Aku lo va. SRBIJA: Bra ko ~e vi} 11, Mi haj lo vi}, @iv ko vi} 1, Kr sma no vi} 2, Ma le {e vi} 7, Ve so vi} 13, Og we no vi} 2, Veq ko vi} 15, Ra {i} 10, ]e bi} (l), Sta ro vi} 3, Bla go je vi} 1. Od boj ka {i ce Sr bi je, ak tu el ne {am pi on ke Evro pe, po ra `e ne su od ak tu el nih svet skih {am pi on ki Ru ski wa u pe tom ko lu In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre u Lon do nu. Na {e de voj ke ni su mo gle ozbiq ni je da se od u pru Ru ski wa ma, iz u-

Da na {wi pro gram Pe ru – Sr bi ja (4) Ki ne ski Taj peh – Ku ba (6.30) Taj land – Ko re ja (9) Ja pan – Ru si ja (12.05)

Ta be la Taj land – Pe ru 3:0 Ru si ja - Sr bi ja 3:1 Ko re ja – Ki ne ski Taj peh 3:0 Ja pan – Ku ba 3:2 1. Ru si ja 5 5 0 15:1 15 2. Ja pan 5 4 1 13:5 11 3. Taj land 5 3 2 9:6 9 4. Ko re ja 5 3 2 10:7 9 5. Sr bi ja 5 3 2 10:7 9 6. Ku ba 5 1 4 5:12 4 7. Pe ru 5 1 4 3:12 3 8. K. Taj peh 5 0 5 0:15 0

Ga mo va pro la zi blok Veq ko vi} – Bra ko ~e vi}

zev u tre }em se tu, po seb no bez na pa da ~a s kra je va, ko ji o~i gled no ne do sta ju na {oj se lek ci ji. Ru si ja je bi la mno go bo qa u blo ku (15:7), go to vo da je dvo stru ko ma we gre {i la (11:21), pa la vi ce ni su mo gle bo qem da se na da ju osim ~a snog po ra za. Na po ~et ku me ~a na {e de voj ke su bi le kon ku rent ne. Do brim pri je mom i na pa dom dr `a le su ko rak, ali sve do po ja vqi va wa u~e sta lih gre {a ka. Ta da je Ru si ja, po gu ra na na {om sla bom igrom i pred vo |e na Star ce vom, do {la do ve li kih 16:10. Ak ti vi ra la se po tom i Gon ~a ro va, u na pa du i blo ku, pa je Ru si ja la ga no po ve la.

Se ri jom 6:0 su Ru ski we za po ~e le dru gi set i na ja vi le ka ta stro fu la vi ca. Ga mo va, Gon ~a ro va i Estes bi le su ne za dr `i ve, pa ni su po mo gle ni na {e iz me ne, po {to je se lek to ra Ter zi} tra `i od go va ra ju }u po sta vu . Ni {ta ni je po la zi lo za ru kom na {im de voj ka ma, a Mer ku lo va i Bo ri sen ko su bi le glav ne zve zde za pred nost Ru ski wa od 2:0 u se to vi ma. Sa mo je u tre }em se tu Sr bi ja po ka za la pra vo li ce. Do bri ser vi si pra vi li su pro ble me Ru ski wa ma, na do ve za li su se na {i blo ko vi i do bra igra u od bra ni, pa je ak tu el ni svet ski {am pion bio u kon stant nom za o stat ku. Od br zih 8:2, na sta vi la se se ri ja do ube qi -

vih 16:9. Ma le {e vi }e va je bi la ras po lo `e na, a pra ti le su je Veq ko vi }e va i Ra {i }e va u na {oj do mi na ci ji za sma we we re zul ta ta na 1:2 u se to vi ma. ^e tvr ti set je bio ve o ma kva li te tan i za ni mqiv. Egal re zul tat je bio sve do 20:20, a eki pe su se sme wi va le u mi ni mal nom vo| stvu. Ru si ja se od le pi la na 22:20, a po sle na {eg tajm-auta Bra ko ~e vi }e va je dva pu ta po gre {i la i Ru si ja je do {la do ~e ti ri me~ lop te. Po sled wim tr za jem su Srp ki we us pe le da do |u do 22:24, ali su Ru ski we is ko ri sti le tre }u me~ lop tu za pe tu po be du u pet me ~e va In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja. M. R.

c m y

dnevnik

FI FA su spen do va la od lu ku o Ko so vu Od lu ka po ko joj bi ~la ni ce FI FA ima le pra vo da igra ju me ~e ve sa pred stav ni ci ma Ko so va iza zva la je ve li ku bu ru, a de le ga ci ja FSS je ve} sle de }eg da na po od lu ci oba vi la hi tan sa sta nak sa FI FA i UEFA.

zna ~i ko rak ka pri je mu Ko so va u pu no ~lan stvo Svet ske fud bal ske fe de raci je. Da bi ne k a na c i o n al n a aso c i j a c i j a po s ta l a pu n o prav ni ~lan FI FA neo p hod no je da dve go di ne bu de ~lan kon ti nen tal nog sa ve za.

SPORT

subota26.maj2012.

DA NAS U [VAJ CAR SKOJ RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE I [PA NI JE IGRA JU PRI JA TEQ SKU UTAK MI CU (18)

Naj bo qe se u~i od naj bo qih Re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas u {vaj car skom gra du Sent Ga le nu igra pri j a teq s ku utak mi cu sa se lek ci jom [pa ni je. Or lo vi’ sma tra ju da }e im taj, kao i na red na dva du e la sa Fran cu skom i [ved skom po slu `i ti da naj bo qe sa gle da ju gde se na la ze u od no su na naj bo qe evrop ske se lek ci je.

ma ga li sta ri ji igra ~i ka da smo de bi to va li za A tim - re kao Bi {e vac. Zo ran To {i} je sa da je dan od naj i sku sni jih re pre zen ta ti va ca i pred me~ sa [pan ci ma po ru ~io je da se ne tre ba osvr ta ti na pret hod ne ne u spe he, ve} sa mo gle da ti na pred. - Ima li smo i uspo ne i pa do ve, mi slim da je to nor mal no za

SER HIO RA MOS, [PAN SKI RE PRE ZEN TA TI VAC

Po zi tiv na o~e ki va wa

„[to se ti ~e na {e od lu ke o Ko so vu, sa sta }e mo se sle de }e ne de qe u Ci ri hu sa sa ve zi ma ko je ovo pi ta we do ti ~e, na ro ~i to sa Sr bi jom”, re kao je Bla ter u Bu dim pe {ti na kon gre su FI FA.”U me |u vre me nu, mo ra mo na pa pi ru da po pra vi mo uslo ve ove od lu ke, ko ja je tre nut no su spen do va na”. Ge ne ral ni se kre tar FI FA @e rom Val ke ob ja snio je tu od lu ku `e qom da se „po mog ne raz voj fud ba la na toj te ri to ri ji” i do dao da ta do zvo la ni u kom smi slu ne

Za ~lan stvo u UEFA aso ci ja ci ji je po treb no da pred sta vqa ne za vi a snu dr `a vu, ~la ni cu Uje di we nih na ci ja, osim u dva iz u zet ka: ako se ma t i~ n i sa v ez sla ` e sa odvo je nim na stu pom (kao u slu ~ a j u Far s kih ostr v a i Dan ske) i uz po seb ni sta tus tzv. Ho me Na ti ons (En gle ska, [kot ska, Ir ska, Vels), zbog wi ho vog zna ~a ja za na sta nak igre. Sle de }i sa sta nak FSS sa pred s tav n i c i m a FI F A i UEFA za ka zan je za 31. maj u Ni o nu.

Pri ja teq ska utak mi ca sa Sr bi jom u Sent Ga le nu bi }e joj zna ~aj na pro ve ra [pan ci ma pred start Evrop skog pr ven stva, iako ne }e bi ti kom plet na.Na i me, re pre zen ta ci ji [pa ni je }e se tek na knad no pri kqu ~i ti igra ~i Bar se lo ne i Atle tik Bil ba oa, u~e sni ci fi na le Ku pa kra qa.Upr kos to me, igra ~i su na o {tre ni da se na met nu se lek to ru Vi sen teu del Bo skeu. - Sva o~e ki va wa su po zi tiv na. Eki pa ra di do bro - iz ja vio je bek Real Ma dri da Ser hio Ra mos. [pan ci }e na EURO i}i bez ne do voq no opo ra vqe nog Da vi da Vi qe i tek ope ri sa nog Kar lo sa Pu jo la. Upra vo bi zbog iz o stan ka ka pi te na Bar se lo ne Ser hio Ra mos mo gao da za i gra kao {to per. - Po stao sam evrop ski i svet ski {am pion na po zi ci ji be ka i tu se do bro sna la zim. Ipak, vi {e vo lim po zi ci ju u sre di ni od bra ne - do dao je Ra mos. Del Bo skeu ne od go va ra to {to na ras po la ga wu ne ma sve re pre zen ta tiv ce. - To ni je ne {to {to ja mo gu da kon tro li {em, to je pi ta we za {pan sku Fe de ra ci ju. Ipak, zbog to ga se na la zi mo u neo ~e ki va noj si tu a ci ji - is ta kao je Del Bo ske. Je dan od stu bo va od bra ne se lek ci je Sr bi je u na red nom pe ri o du bi }e i Mi lan Bi {e vac, ko ji sma tra da }e pred sto je }e pro ve re mno go zna ~i ti na {em no vom ti mu, kao i no vom se lek to ru. - U su sre ti ma sa naj bo qim se lek ci ja ma naj a sni je }e se po ka za ti gde smo u od no su na wih i {ta nam je po treb no da ura di mo ka ko bi smo po no vo bi li deo wi ho vog dru {tva. Oba ve za nas sta ri jih je da po mog ne mo mla dim igra ~i ma oko adap ta ci je, ba{ kao {to su na ma po -

sva ki sport. Tre ba sa mo da se tru di mo da bu de mo pra vi uvek, u sva koj si tu a ci ji. Da se ne osvr }e mo {ta je bi lo, ve} gle da mo na pred. ^e ka ju nas no ve kva li fi ka ci je i na wih tre ba mi sli ti u pred sto je }e tri utak mi ce kad se bu de po sta vqao tim za sep tem bar - is ta kao je To {i}. Mla di Dar ko La zo vi} `e li da se na met ne no vom se lek to ru i oprav da uka za no po ve re we. - Ja sno je da smo do bi li ve li ku pri li ku i da sa mim po zi vom tre ba da se ose }a mo po ~a stvo va -

Si ti da je Ko la ro va i pa re za Al ve {a Alek san dar Ko la rov ide u Bar se lo nu, a Da ni Al ve{ u Man ~ e s ter si t i! En g le s ki medi ji tvr de da bi do ova kve tram pe mo glo da do |e, jer je Si t i upu t io po n u d u Ka t a lonci ma.

Zo ran To {i} pri pa da gru pi is ku sni jih re pre zen ta ti va ca

nim i po no snim. O Si ni {i Mi haj lo vi }u sam do sta slu {ao, jo{ od de tiw stva. Ne {to sam sa znao i od tre ne ra Pro si ne~ kog, ipak, ra no je da ko men ta ri {em no vog se lek to ra. Uosta lom, naj bo qe je PRIJATEQSKE UTAKMICE

Danas Kostarika - Gvatemala (4.00) Al`ir - Niger (12) Salvador - Moldavija (12) Brazil - Danska (15.30) Republika Irska - BIH (16) Slova~ka - Poqska (17) [panija - Srbija (18) [vajcarska - Nema~ka (18) Portugal - Makedonija (19.15) Holandija - Bugarska (20) Turska - Finska (20) ^e{ka - Izrael (20.15) Gr~ka - Slovenija (20.30) Norve{ka - Engleska (20.45)

Sutra SAD - [kotska (2.00) Honduras - N. Zeland (2.30) Kamerun - Gvineja (12) Jordan - Siera Leone (12) Francuska - Island (21.00)

Alek san dar Ko la rov

Na i me, {am pion En gle ske nu di srp skog re pre zen ta tiv ca i do pla tu za Bra zil ca.Ko la rov je i ra ni je do vo |en u ve zu sa Bar se lo nom, jer je le vi bek Erik Abi dal van te re na zbog tran spla ta ci je je tre. Sa dru ge stra ne, Al ve{, ko ji je na Kamp nou sti gao 2008. go di ne iz Se vi qe i osvo jio sve {to mo è da se osvo ji, è li nove iza zo ve, pa i ve }u pla tu, ko ju Si ti mo è bez pro ble ma da mu po nu di.

da, bar mi mla |i, ma we pri ~a mo, a vi {e mi sli mo na te ren i bu de mo po sve }e ni ra du - po ru ~io je La zo vi}. Utak mi ca u Sent Ga le nu po ~i we u 18 ~a so va.

Zve zda do bi la evroli cen cu Ge n e r al n i se k re t ar fud bal skog klu ba Cr ve na zve zda \or|e Ste fa no vi} sa op {tio je da su cr ve no-be li pla ti li dug od 1.690.000 evra i dobi li li cen cu za u~e{ }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. - Do bi li smo li cen cu, a ve li ku po mo} u pla }a wu du go va ima l i smo od ge n e r al n og spon zo ra Ga spro ma - re kao je Ste fa no vi}. On je do dao da fi nan sij ska si t u a c i j a u naj t ro f ej n i j em srp skom klu bu i da qe ni je ru ì ~a sta, jer uku pan dug iz no si oko 33 mi li o na evra. Ujed no, ko mi si ja za àl be Fud b al s kog sa v e z a Sr b i j e (FSS) u po stup ku li cen ci ra wa za Evro pu usvo ji la je {est od osam àl bi klu bo va i iz da l a li c en c u za na s tup na evrosce ni Par ti za nu, Cr ve noj zve zdi, Voj vo di ni, Ja go dini, Spar t a k u i Bor c u iz â~ka. Od bi je ne su àl be uì~ ke Slo b o d e i kra g u j e v a~ k og Radni~ kog. FSS je odao pri zna we klu bo vi ma na tru du i is ta kao da se pr vi put do go di lo da li cen c e do b i j e vi { e klu b o v a ne go {to }e ih u~e stvo va ti u evrop skim tak mi ~e wi ma.

SPORT

subota26.maj2012.

ZREWANINSKA JAVNA USTANOVA „SPORTSKI OBJEKTI” OPRAVDALA POSTOJAWE

Me di son okre ~en na kon 17 go di na Sport ski ~el ni ci gra da na Be ge ju oce ni li su da je zre wa nin ska Jav na usta no va „Sport ski objek ti”, oform qe na na osno vu skup {tin ske od lu ke iz de cem bra 2010. go di ne, do sa da oprav da la svo je po sto ja we. [ef Od se ka za sport u Grad skoj upra vi Zre wa ni na Sr |an Ne {kov ski na gla sio je da je ta usta no va osno va na, iz me |u osta log, i u na me ri da se lak {e apli ci ra za sred stva kod ra znih fon do va, do da ju }i da se ve} re a li zu ju ne ki od pro je ka ta za ko je je na taj na ~in do bi jen no vac. Ne {kov ski je pod se tio da je ko ri {}e we ha la, sport skih sa la i te re na za tre nin ge i utak mi ce bes plat no i na gla sio da se iz grad skog bu xe ta, pre ma utvr |e nim kri te ri ju mi ma i ka te go ri za ci ji, fi nan si ra ju pro gram ske ak tiv no sti 90 klu bo va i sport skih or ga ni za ci ja. Go vo re }i o to me {ta je u mi nu lom pe ri o du ura |e no na zre wa nin skim sport skim objek ti ma, di rek tor po me nu te jav ne usta no ve Si ni {a Ma ri nac is ta kao je da su na kro vu sta re ha le spor to va Me di son ne dav no po sta vqe ni i pu {te ni u rad so lar ni pa ne li za pro iz vod wu ener gi je za za gre va we vo de. - Si stem ko ri sti mi ni mal nu ko li ~i nu elek tri~ ne ener gi je

za rad pum pi za cir ku la ci ju i pro ce we no je da }e, u od no su na do sa da {wu po tro {wu, bi ti u{te |e no vi {e od 600.000 di na ra go di {we. Si stem se mo `e i do dat no op te re ti ti, jer ima ve }i ka pa ci tet, pa je mo gu }e spa ja we sa Kri stal nom dvo ra nom, ~i me bi se obez be di la to pla vo da za tu {i ra we spor ti sta u obe ha le i ostva ri la jo{ ve }a u{te da. In ve sti ci ja je vred na oko 3,6 mi li o na di na ra, od to ga je 2,4 mi li o na obez be dio Po kra jin ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku, a osta tak grad Zre wa nin – na po me nuo je Ma ri nac. Po sta vqa we so lar nih ko lek to ra, po we go vim re ~i ma, sa mo je deo ono ga {to je u pro te klih go di nu i po da na, od ka da je for mi ra na po me nu ta usta no va, ura |e no na sport skim objek ti ma u Zre wa ni nu. - Me di son je okre ~en na kon 17 go di na, ure |en je pro stor za sto ni te nis, re no vi ra ni sa ni tar ni ~vo ro vi, a u pla nu je adap ta ci ja kro va. U Kri stal noj dvo ra ni za vr {en je si stem za hla |e we, re sto ran ski pro stor i so ba za do ping kon tro lu. Ure |e ne su i kan ce la ri je. Na Grad skom sta di o nu je okre ~e na fa sa da, pro me we na `i ca na po mo} nom te re nu, pro {i re na i ogra |e na ja ma za skok u daq, re no vi na ra na ku -

Zre wa nin ci re no vo ra li ma li i ve li ki ba zen

pa ti la i svla ~i o ni ce – na bro jao je Ma ri nac, na po mi wu }i da se po red is to~ ne tri bi ne sta di o na gra di skejt park, da je po sta vqe na pod lo ga i da su na ba vqe ne spra ve. [te di se i na ba ze nu. No va ko tlar ni ca sa mo za tri me se ca je u{pa ra la oko 4,5 mi li o na di na ra, dok }e se na go di {wem ni vou za gre ja we pla ti ti 12 mi li o na di na ra ma we ne go la ne. Ma ri nac je do dao i da je sa ni ra na zgra da u ko joj su ba ze ni, za tim da

[PANSKO PRVENSTVO

Bli stao Ne ma wa Bje li ca Ko {ar ka {i Ka he La bo ral ote li su Re a lu pred nost do ma }eg te re na u pr vom me ~u plej-ofa {pan skog pr ven stva, po {to su sjaj nom igrom u fi ni {u i se ri jom od 19:6 pre tvo ri li bla go vo| stvo kra qe va u re zul tat ski ube dqi vu po be du - 71:81 (21:22, 23:19, 15:19, 12:21).

sa 21 po e nom i 11 sko ko va, dok je Bje li ca bio sta ti sti~ ki dru gi igra~ u po bed ni~ kom ti mu.No vi ca Ve li~ ko vi} je usled po vre de Ni ko le Mi ro ti }a pro veo na te re nu 28 mi nu ta i sa 12 po e na bio naj e fi ka sni ji igra~ Re a la.Kra qe vi }e bi ti do ma }i ni i u dru gom me ~u (ve ~e ras), na kon ~e ga se se ri ja se li u Vi to ri ju. Ako Real ne uspe da iz jed na ~i na 1:1, osta }e sa mi ni mal nim iz gle di ma da Ku pu kra qa pri dru ì i ti tu lu pr va ka [pa ni je. Okr {aj Bar se lo ne i Va len si je ni je bio ni ma lo ne iz ve stan.Go sti umor ni Bje li ca imao sjaj nu ro lu u eki pi Ka ha La bo ral od maj sto ri ce ~e Ne ma wa Bje li ca za be le ìo je 14 tvrt fi na la sa La gun Arom ni su po e na i pet sko ko va, od to ga se dam mo gli ni de se tak mi nu ta da dr è po e na u po me nu toj se ri ji, ko jom je pri kqu ~ak sa ras po lo è nim ti od lu ~en po bed nik.U pre o kre tu sa mom ]a vi ja Pa skva la - 84:57 (23:10, 65:67 na 74:67 re pre zen ta ti vac Sr - 26:22, 19:12, 16:13).Era zem Lor bek bi je po sti gao je je dan ko{ iz da qi - po sti gao je 15, Pit Majkl i Bo ni ne i troj ku sa osam me ta ra, na kon fas Ndong po 14 po e na, dok za Ko ~e ga su Pa blo Pri |o ni i Fer nan - stu Pe ro vi }a opet ni je bi lo me sta do San Eme te rio po vi si li na 79:69 zbog pro pi sa ve za nog za broj do ma i osta vi li Real bez {an se da ob ra - }ih i stra nih igra ~a.Ste fan Mar du je svo je na vi ja ~e.Po qak Ma }ej ko vi} za be le ìo je {est po e na i Lam pe pred vo dio je Ka hu La bo ral ~e ti ri asi sten ci je za go ste.

su re no vi ra ni ma li i ve li ki ba zen, po sta vqe na te re ta na, kao i da su u to ku pri pre me za otva ra we ot kri ve nog ba ze na i po ~e tak se zo ne ku pa wa, pla ni ra na za pr vu po lo vi nu ju na. Dom bo ri la~ kih spor to va je, ta ko |e, za hva qu ju }i ula ga wu Rva~ kog klu ba Pro le ter, po stao re pre zen ta tiv ni sport ski obje kat sa sa vre me nom te re ta nom, sa u nom, tur skim ku pa ti lom, sa lom za tre nin ge… @. Balaban

dnevnik ME^ ZA TITULU SVETSKOG PRVAKA

Do ma }in bez Sva ka al ter na ti ve gre {ka Ru ko me ta {i Cr ven sku po ko {ta ke su me |u ~e ti ri eki Dru ga po lo vi na me ~a za ti tu lu svet skog pr va ka u {a hu, u Mo skvi, je mno go bo qa. Raz li ~i ta su otva ra wa sa mno go ak ci je. U sed moj i osmoj par ti ji ima li smo bur ne do ga |a je na {a hov skoj ta bli i od lu ~e ne par ti je. I u de ve toj par ti ji iz gle da lo je da }e Geq fand po no vo po en ti ra ti. Ste kao je pred nost, osvo jio je da mu za to pa i ko wa, ali je svet ski pr vak or ga ni zo vao do bru od bra nu po osnov noj li ni ji (po sed mom re du), na pra vio je pra vu tvr |a vu oko svog kra qa, ko ju iza zi va~ ni je mo gao da pro bi je, pa su se u 49. po te zu ri va li spo ra zu me li na re mi. U de se toj par ti ji je po ne kim od i gra nim no vi te ti ma u otva ra wu iz gle da lo da }e par ti ja do bi ti `i vqi tok, ali sve se sti {a lo ka da je po ~e la raz me na fi gu ra. Do kra ja me ~a osta lo je da se od i gra ju jo{ dve par ti je, pa }e sva ka gre {ka sku po da se pla }a.Sta we u me ~u je 5:5 Geq fand–Anand Nim co vi }e va od bra na 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0–0 5.Ld3 d5 6.Sf3 c5 7.0–0 d:c4 8.L:c4 c:d4 9.e:d4 b6 10.Lg5 Lb7 11.De2 Sbd7 12.Tac1 Tc8 13.Ld3 L:c3 14.b:c3 Dc7 15.c4 L:f3 16.D:f3 Tfe8 17.Tfd1 h6 18.Lh4 Dd6 19.c5

GR^KO PRVENSTVO

PAO ni je CSKA Ne re {e no u fi na lu gr~ kog plej-ofa. Pa na ti na i kos vo dio sa 16 po e na raz li ke i na kra ju je dva po be dio - 81:79. Ma lo je ne do sta ja lo da ko {ar ka {i Olim pi ja ko sa u dru gom fi nal nom me ~u s Pa na ti na i ko som po no ve pre o kret ko ji su na ~i ni li u fi na lu Evro li ge pro tiv CSKA.Ta da su od mi nus 19 sti gli do ti tu le pr va ka Evro pe, a ovo ga pu ta pro pu sti li su {an su da po ve du 2:0, upr kos ~i we ni ci da su u 28. mi nu tu gu bi li 63:47.Pob ddio je PAO 81:79. Va si lis Spa nu lis je u po sled wem mi nu tu pro ma {io troj ku za pre la zak u vo| stvo, a Majk Ba tist tri se kun de pre kra ja za ku cao za 81:78.Olim pi ja kos ni je hteo da pra vi faul, agre siv nom od bra nom je u dva na vra ta do {ao

na do mak od u zi ma wa lop te, da bi Ko stas Kaj ma ko glu sa cen tra te re na pro na {ao svog cen tra sa mog u re ke tu i ovaj ni je is pu stio sto po stot nu {an su.Mo gli su Pi rej ci da iz bo re pro du `e tak, me |u tim, ve te ra nu La za ro su Pa pa do pu lo su je lop ta is kli znu la iz ru ku na kon pr vog po go |e nog i dru gog na mer no pro ma {e nog slo bod nog ba ca wa Spa nu li sa 81:79 (20:19, 18:22, 29:18, 14:20).Tre }i me~ na pro gra mu je u ne de qu od 18 ~a so va.Di mi tris Di ja man ti dis pred vo dio je PAO sa 23 po e na i ~e ti ri asi sten ci je, dok su Kaj ma ko glu i Ba tist po sti gli po 11. Kod go sti ju je iz ne na dio 196 cm vi so ki cen tar Kajl Hajns sa 18 po e na, Pa pa ni ko lau je do dao 11, a Prin te zis i Spa nu lis po 10.

NBA LIGA

Ma ja mi u fi na lu Is to ka Ma ja mi je pr vi fi na li sta Is to ka, po {to je u ~e tvr toj utak mi ci plej - ofa po be dio In di ja nu kao gost - 105:93. Po no vo je, na tre }em me ~u za re dom, bli stao tan dem Le bron Xejms - Dvejn Vejd. Vejd je po sti gao 41 poen, a Xejms 28. - Od i gra li smo ne ke do bre utak mi ce u re gu lar nom de lu, ali ne znam da li smo ikad ve za li tri ova ko do bre u plej-ofu - iz ja vio je Vejd po sle me ~a. Pre ne de qu da na Ma ja mi je gu bio 1:2 u se ri ji. Pej ser si su ima li ta da jo{ jed nu utak mi cu na svom te re nu i {an su da stek nu ve li ko vo| stvo, ali je ta da dvo jac iz ve li ke troj ke pre u zeo kon tro lu.

19...b:c5 20.d:c5 T:c5 21.Lh7+ K:h7 22.T:d6 T:c1+ 23.Td1 Tec8 24.h3 Se5 25.De2 Sg6 26.L:f6 g:f6 27.T:c1 T:c1+ 28.Kh2 Tc7 29.Db2 Kg7 30.a4 Se7 31.a5 Sd5 32.a6 Kh7 33.Dd4 f5 34.f4 Td7 35.Kg3 Kg6 36.Dh8 Sf6 37.Db8 h5 38.Kh4 Kh6 39.Db2 Kg6 40.Dc3 Se4 41.Dc8 Sf6 42.Db8 Te7 43.g4 h:g4 44.h:g4 f:g4 45.De5 Sg8 46.Dg5+ Kh7 47.D:g4 f6 48.Dg2 Kh8 49.De4 Kg7 Lep re mi! Anand–Geq fand Si ci li jan ska od bra na 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 e6 4.L:c6 b:c6 5.b3 e5 6.S:e5 De7 7.Lb2 d6 8.Sc4 d5 9.Se3 d4 10.Sc4 D:e4+ 11.De2 D:e2+ 12.K:e2 Le6 13.d3 Sf6 14.Sbd2 0–0–0 15.The1 Le7 16.Kf1 The8 17.La3 Sd5 18.Se4 Sb4 19.Te2 L:c4 20.b:c4 f5 21.L:b4 c:b4 22.Sd2 Ld6 23.T:e8 T:e8 24.Sb3 c5 25.a3 Re mi.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: Pro l e t er - Ba n at, SOM BOR: Rad ni~ ki - Slo ga (K), IN \I JA: In |i ja - Na pre d ak, NI[: Sin | e l i} Mla dost (L), BE O GRAD: Be à ni ja - No vi Sad, PO @A RE VAC: Mla di rad nik - Rad ni~ ki (N), BE O GRAD: û ka ri~ ki - Mla d e n o v ac, SREM S KA MI TRO VI CA: Srem - Te le op tik. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki - ^SK Pi va ra, TE ME RIN: Slo ga Mla dost (BJ), BE O ÎN: Ce ment - Za dru gar, OXA CI: Tek sti lac - Ki kin da, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la Sen ta. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok BA NAT SKO KA RA \OR \E -

VO: Je din stvo - Ba~ ka (P), ADA: AFK - Rad ni~ ki (Z), NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Bu d u} n ost (SC), BA N AT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Rad ni~ ki (B), PAN ^E VO: Di na mo - Pro le ter (BK), STAR ^E VO: Bo rac - Je din stvo (NB), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Slo bo da (NK), NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na Ko lo ni ja. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad MLA DE NO VO: Bu du} nost Sta ni {i}, NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Po let (S), ZMA JE VO: Obi li} - In deks, TU RI JA: Mla dost - Je din stvo (SP), SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Slo ga (E), RU MA: Pr vi maj - Mla dost (BP), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Ju go vi}, NO VI SAD: Bo rac Cr ve na zve zda. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da FU TOG: Me ta lac AV - Je din stvo (Ru), NO VI SAD: Sla vi ja - Sta ri Grad. Utak mi ce po ~i wu u 18 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da RA KO VAC: Bo rac Atlas - Ta tra. Utak mi ca po ~i we u 17 ~a so va.

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ve na zve zda (19), NI[: @e le zni ~ar 1949 - Ju go vi} Uni met (19), PO @A RE VAC: Po `a re vac Obi li} (19), KO STO LAC: Ru dar - PKB (19), CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa - Di na mo (18), SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Rad ni~ ki (19), [A BAC: Me ta lo pla sti ka - Na pre dak (19), BE O GRAD: Par ti zan - Ko lu ba ra (19). Pr va mu {ka li ga - IN \I JA: @e le zni ~ar - Voj put (19),

ZU BIN PO TOK: Mo kra Go ra Vr bas Kar neks (19), ZA JE ÂR: Za je ~ar - Pro le ter Agro ìv (18), KI KIN DA: Cr ve na zve zda - No vi Pa zar (20). Dru ga mu {ka li ga, se ver KA Â RE VO: Je din stvo - Po ti sje Ple teks (19), KA]: Ti tel XD - Me ta lac AV (20), ZRE WA NIN: Na pre dak - Ba nat ski Kar lo vac (17), RI \I CA: Dal ma ti nac - Apa tin (20.30). Dru ga èn ska li ga, se ver DE BE QA Â: Spar tak - Ja bu ka 95 (18), PAN Ê VO: Pan ~e vo Rad ni~ ki (K) (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NO VI KNE @E VAC: Obi li} - La vo vi (18.30), JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Ba~ ka Pa lan ka (19.30), KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo - Sla vi ja (18), NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Cr ven ka (19). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - RU SKI KR STUR: Ru sin To po la (17), FE KE TI]: Ja dran Li der - Uni rea (20).

CRVENÂNI DOÊKUJU PANÊVCE

B. Dankovi}

pe u Su per li gi od ko jih }e se dve pre se li ti u ni ì rang tak mi ~e wa, uz ve} ot pi sa ne Di na mo i Obi li}. Mo gu li Cr ven ~a ni iz be }i naj go ri epi log pi ta we je ko je ov da {we qu bi te qe ru ko me ta in te re su je i mu ~i, a do ohra bru ju }eg od go vo ra te {ko je do }i, jer je mno go kom bi na ci ja u op ti ca ju. Tre nut no do ma }a eki pa ima je dan bod ma we od kon ku re na ta Po à rev ca i Sme de re va i spa so no snog 12. me sta, a sve ove tri eki pe ve ~e ras igra ju kao do ma }i ni, s tim {to se bar po ta be li ~i ni da je Cr ven ka naj bli à po be di.Gost je pan ~e va~ ki Di na mo, do ma }in sem po be de ne ma al ter na ti vu, pa tre ner Igor De sni ca uozo ra va na mo bil nost i ozbiq nost. - Si gur no je da nas o~e ku je te àk po sao, bez ob zi ra {to su go sti ve} is pa li iz li ge, ali tre ba pod se ti ti da je to eki pa iz sre di ne ko ja je tra di ci o nal no ra sad nik do brih igra ~a i sa ko jom smo ima li i ra ni je ne pri jat nih iz ne na |e wa. S to ga od svo jih igra ~a tra ìm opre znost, ozbiq nost i ve li ko an ga ò va we. Sa mo ta ko }e mo oprav da ti fa vo ri zo va nu ulo gu, {to bi bio zna ~a jan a ve ro vat no i pre su dan ko rak ka lu ci spa sa - na gla {a va cr ve na~ ki tre ner. Ne sum wa ju na vi ja ~i Cr ven ke da }e ta ko i bi ti. - O~e ku jem da }e u ovom va `nom tre nut ku na{ od ziv bi ti u ve li kom bro ju i sprem ni smo da svo jom po dr {kom do pri ne se mo da eki pa ostva ri ciq, pa da i u na red nim go di na ma bu de mo u eli ti ko joj de ce ni ja ma pri pa da mo - op ti mi sta je Zdrav ko Pa vli ~i}, du go go di {wi ak ti vi sta i pra ti lac cr ve na~ kih ru ko me ta {a kod ku }e i na stra ni. Su sret po ~i we u 18 ~a so va. T. Jovovi} U KUPU EHF-a

Sr bi sla ve ti tu lu

Na {i ru ko met ni in ter na ci o nal ci Mi tar Mar kez, Mo mir Rni} i Bo `i dar Mar ki }e vi} osva ji li su Kup EHF sa ne ma~ kim Ge pin ge nom. Tim ko ji pred vo di is ku sni tre ner Ve li mir Pet ko vi} po no vio je uspeh iz pret hod ne go di ne i sa vla dao u fi na lu Ku pa EHF fran cu ski Dan kerk 34:28 (pr vi me~ 26:26).

PROMENE NA KLUPI BANATSKOKARLOVA^KOG PROLETERA

Do bri ~i} ume sto Ka ra kli }a

Qu bi te qi fud ba la u Ba nat skom Kar lov cu iz ne na |e ni su ve {}u da Mi lo je Kara kli} vi {e ni je tre ner Pro le te ra se, na ro ~i to za to {to sle di der bi sa Di na mom iz Pan ~e va, ko ji od lu ~u je o pr va ku li ge. O raz lo zi ma za pre kid sa rad we pot pred sed nik Pro le te ra Sa {a Cvet ko vi} ni je hteo op {ir no da pri ~a, na po me uo je da je eki pu tre ba ma lo raz dr ma ti i da je raz laz s Ka ra kli }em bio pri ja teq ski. - U tre ner skom po slu to je ta ko. Raz i {li smo se pri ja teq ski. Mo ram da na po me nem da sam za ovu go di nu da na imao iz van red nu

sa rad wu s upra vom i sa igra ~i ma, ko ji su da li ve li ki do pri nos bor ba za pla sman u Srp sku li gu. @e lim Pro le te ru da ostva re isto rij ski uspeh - re kao je Kar ka li}. Pro le ter }e do kra ja pr ven stva vo di ti is tak nu ti fud bal ski stru~ wak Go ran Do bri ~i}, ko ji je za der bi sa Di na mom re kao da su svi igra ~i sprem ni i da od wi ho vog za la ga wa za vi si re zul tat. - Po be dom re {a va mo sve pro ble me oko pr vog me sta i ne ma nam dru ge ne go da mak si mal no od i gra mo – re kao je je dan od naj bo qih igra ~a Pro le te ra Bo jan Iva no vi}. R. Jovanovi}

SPORT

c m y

dnevnik

UO^I PO SLED WA DVA KO LA MU [KE SU PER LI GE

Kra gu jev ~a ni u ne za hval noj po zi ci ji

Ta be la 24 21 16 15 12 12 12 14 11 11 10 10 9 10 6 6

3 3 5 2 5 5 4 4 4 3 2 2 3 1 2 0

1 4 6 10 11 11 12 10 13 14 16 16 16 17 20 22

851:724 814:716 786:723 768:693 712:708 793:800 739:754 752:709 740:743 785:839 711:740 636:695 704:731 737:772 753:836 714:813

51 45 38 33 29 29 28 26 26 25 22 22 21 21 14 12

Mno go ve }a uz bu |e wa i ne iz ve snost vla da me |u eki pa ma ko je }e na pu sti ti elit no dru {tvo. Zbog re o r g a n i z a c i j e tak mi ~e wa iz Su per li ge is pa da ju ~e ti ri eki pe (elit na li ga se sa 16 eki pa sma wu je na 14). Obi li} i Di na mo su ve} vi |e ni u ni èm ran gu, a za op sta nak u elit nom ran gu bo re se Cr ven ka, PKB, Sme de re vo i Po à re vac. Dva ko la pre kra ja u bla goj pred no sti su Po à re vqa ni i Sme de rev ci iz raz lo ga {to sa mi dr è sud bi nu u svo jim ru ka ma i ne za vi se od is ho da re zul ta ta ri va la za op sta nak. Ni j e u bez i z l a z noj si t u a ci j i ni PKB, ali, pret h od n o bi mo r a l e da im se, ipak, slo -

Me |u na rod ni pli va~ ki mi ting (Zmaj 2012) za mla |e ka te go ri je odr à }e se da nas, u or ga ni za ci ji PK No vi Sad, u za tvo re nom ba ze nu na Spen su. Cen tral na tr ka }e bi ti me mo ri jal na Ne nad \or |e vi}, ko ja je po tra di ci ji {ta fet na na 4h50 me {o vi to u mu {koj kon ku ren ci ji. Po red ove me mo ri jal ne, odr à }e se jo{ 14 in di vi du al nih di sci pli na u mu {koj i èn skoj kon ku ren ci ji. Po ~e tak tak mi ~e wa je u 10 ~a so va. G. M.

è koc k i c e da bi op s ta l i. Is k u s ni j i ru k o m et n i po s le ni c i ne osta v qa j u ni Cr v en ku bez {an s i, iz dva raz l o g a: pr v i je {to Cr v en ~ a n i ima j u naj k om p akt n i j u eki p u u od n o su na ka n i d a t e za is p a d a w e, a dru g i je taj {to ima j u naj v i {e is k u s tva u ova k vim si t u a ci j a m a. Cr v en k a ni j e bez re al n ih {an s i, a o~i t o je da kqu~ od vra t a ko j a vo d e u ni ì rang tak m i ~ e w a dr ` i Rad n i~ k i iz Kra g u j ev c a s ob zi r om na to da se sa s ta j e naj 30. ko lo (2. jun) PKB - Po à re vac Rad ni~ ki - Cr ven ka Na pre dak - Sme de re vo

Fo to: N. Sto ja no vi}

pre sa Sme d e r e v om, a za t im sa Cr v en k om. Sple tom okol no sti Kra gu jev ~a ni su u vr lo ne za hval noj si tu a ci ji, wi ma ove dve utak mi ce bo dov no ne zna ~e ba{ ni {ta, ali u isto vre me ba{ u wi ma po zi ci o- ni ra ju klub za bu du }a vre me na. U pret po sled wem, 29. ko lu ve li ko iz ne na |e we bi bi lo da ne po be de Po `a re vac i Cr ven ka, a ne {to ma we iz ne na |e we }e bi ti ako iz gu bi Rad ni~ ki u Sme de re vu ili ove dve eki pe od i gra ju mi ro qu bi vo. PKB ni je fa vo rit u Ko stol cu, ali ni je ne mo gu }e da is ~u pa bod. Sva ka ko da sle de za ni mqi vi okr {a ji, s tim {to je sa svim re al no da od lu ke o se lid bi u ni `i rang pad nu u po sled we ih 60-tak se kun di po sled weg ko la. J. Ga li}

@EN SKA RE PRE ZEN TA CI JA U VR WA^ KOJ BA WI

Gr~ ka i Por tu ga li ja za uigra va we Na kon pri ja teq skog od me ra va wa sna ga sa se lek ci jom Ho lan di je (29:34) u Ar nhe mu, naj bo qe srp ske ru ko me ta {i ce su na sta vi le pri pre me za dva me ~a na kra ju kva li fi ka ci ja za Evrop -

- [to se ti ~e Ho lan di je, ni smo na naj bo qi na ~in pro {li tu pro ve ru. Ima li smo pu no teh ni~ kih gre {a ka, do sta je tre ner kom bi no vao, ta ko da je i to bi lo te `e uklo pi ti. Ima mo da od i -

}e pa u zi ra ti od {est do osam me se ci, ali ni je pro pu sti la pri li ku da po dr `i sa i gra ~i ce na no vom oku pqa wu: - Kri vo mi je {to ne }u od i gra ti ove po sled we dve utak mi -

Maksi}, Cviji}, Damwanovi}, Ni{avi}

sko pr ven stvo u Ho lan di ji sa re pre zen ta ci ja ma Gr~ ke i Por tu ga li je. Pre pu ta za Vr wa~ ku Ba wu, gde }e tre ni ra ti do pu ta u Gr~ ku, me di ji ma su se obra ti li po mo} nik se lek to ra @i vo jin Mak si} i ne ko li ko ru ko me ta {i ca - Na pri pre ma ma }e mo ima ti 19 igra ~i ca. Na dam se da }e mo osvo ji ti sva ~e ti ri bo da na kra ju kva li fi ka ci ja - sma tra Mak si}.

po sled we du ì ne â vi} je imao vre me na i da se oba zre i utvr di gde su mu ri va li i la ga no u{ao u za vr {ni cu, u ko joj ga je êh pre sti gao. Len |er se sve vre me bo rio sa Ru som Ni ki tom Ko no va lo vim, ko ji ga je za tri sto tin ke pre sti gao na okre tu. U dru goj po lo vi ni tr ke tri pli va ~a bi la su du go rav no prav na, ali se êh on da iz dvo jio,a Len |er za ~e ti ri sto tin ke po be dio Ru sa. Na à lost, â ba Si la |i ni je us peo da se pla si ra u fi na le tr ke na 50 me ta ra pr sno. On je pr vo u kva li fi ka ci ja ma pli vao 27,99 i pla si rao se u po lu fi na le. Ali, u po lu fi na lu je pli vao ne {to lo {i je i za be le ìo re zul tat od 28,04 {to je bi lo do voq no za sed mo me sto u dru goj po lu fi nal noj gru pi i ukup no de se to vre me. Sa mo ne ko li ko sto tin ki Si la |i ja je de li lo od fi na la. Da je po no vio vre me iz kva li fi ka ca i ja ras pli va vao bi za fi na le, jer su upra vo 27,99 za be le ì li Ru mun Aga ~e i Ukra ji nac Di mo. Na kra ju }e u fi na lu na stu pi ti Ru mun ko ji je imao bo qe vre me u ras pli va va wu. U fi na lu tr ke na 100 del fin za da me sla vi la je jo{ jed na Nor ve |an ka, In gvild Snil dal u vre me nu

Me |u na rod ni mi ting

RAS PO RED ME ^E VA KAN DI DA TA ZA IS PA DA WE 29. ko lo (26. maj) Po `a re vac - Obi li} Ru dar - PKB Cr ven ka - Di na mo Sme de re vo - Rad ni~ ki

Hi glo va {e sta, ^a vi} i Len |er u fi na lu

DA NAS U NO VOM SA DU

Crven~ani u gr~evitoj borbi: Goran \urovi}

gra mo jo{ dve utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma. Mi slim da smo kva li tet ni ja eki pa od Gr~ ke i Por tu ga li je, ta ko da }e nam na red ni me ~e vi po slu `i ti za uigra va we. Na dam se da }e mo da po be di mo re kla je le vi bek Sa wa Dam wa no vi}. Osva ja ~i ca EHF Li ge {am pi o na u dre su pod go ri~ ke Bu du} no sti Dra ga na Cvi ji} pod vrg nu ta je ope ra ci ji ko le na, zbog ko je

ce kva li fi ka ci ja, ali sam tu da pru `im po dr {ku mo jim dru ga ri ca ma. Ide mo na po be du u obe utak mi ce. Do bi li smo Por tu gal ta mo, zna mo ka ko igra ju. Mo ra mo da od i gra mo do bro zbog nas bi le su re ~i Dra ga ne Cvi ji}, na ko je se na do ve za la Je le na Ni {a vi}: - Ima }e mo par da na da se uigra mo. Ni smo do bro pro {le u Ho lan di ji, {to je po sle di ca umo ra.

EVROP SKO PR VEN STVO U DE BRE CI NU

Naj bo qa srp ska pli va ~i ca Na |a Higl ni je us pe la da osvo ji me da qu na Evrop skom pr ven stvu, ko je se odr à va u ma |ar skom gra du De bre ci nu. Evrop ska re kor der ka je u fi na lu tr ke na 200 me ta ra pr sno za u ze la {e sto me sto u vre me nu od 2:28,24. Po be di la je Nor ve àn ka Sa ra Nor den stam sa 2:26,91 is pred Ru ski we Iri ne No vi ko ve sa 2:27,25 i Ne mi ce Sa re Pov sa 2:27,80. Mi lo rad â vi} i Ivan Len |er o~e ki va no su se pla si ra li u fi na le tr ke na 100 me ta ra del fin sti lom, ko je je na pro gra mu da nas po sle 17 ~a so va. U pre po dnev nim kva li fi ka ci ja ma â vi} je pli vao 52,46, a Len |er 52,86. Po pod ne su â vi} i Len |er pli va li u dru goj po lu fi nal noj gru pi i osvo ji li dru go (52,08) od no sno tre }e me sto (52,34) iza Ma |a ra La sla ê ha (51,95). Sva tro ji ca, kao i ~e tvr ti Rus Ni ki ta Ko no va lov (52,38) bi li su br ì od pr vo pla si ra nog iz pr ve po lu fi nal ne gru pe [pan ca Ra fa e la Mu wo za Pe re za (52,48). Ve} na star tu â vi} je ste kao ve li ku pred nost i do okre ta ve} imao tri de se tin ke pred no sti, uz vre e me is pod 24 se kun de. Na po la

Do okon ~a wa ovo go di {weg na ci o nal nog {am p i o n a t a za ru k o m e t a { e osta l a su jo{ dva ko la. [to se gor weg do ma su per li ga {ke ta be le ti ~e tu je si tu a ci ja ve} odav no re {e na i kri stal no ja sna. Par ti zan je tri ko la pre kra ja obez be dio ti tu lu i igra }e u kva li fi ka ci ja ma za L[, no vo sad ska Voj vo di na je kao vi ce {am pion obez be di la pla s man u Kup EHF (Li g a Evro pe), dok }e tre }e pla si ra ni Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca u~e stvo va ti u ^e lenx ku pu. Kao fi na li sta Ku pa Sr bi je (Par t i z an osvo j io tro f ej), Spar tak Voj put iz Su bo ti ce kao pr vo li ga{ u{e tao se me |u eki pe ko je }e iza }i na me |u na rod nu sce nu, pa }e Su bo ti ~ a n i, uz Kra g u j ev ~ a n e, igra ti u ^e lenx ku pu.

1. Par ti zan 28 2. Voj vo di na 28 3. Rad ni~ ki 28 4. Me ta lopl. 28 5. Ju go vi} 28 6. Ko lu ba ra 28 7. Na pre dak 28 8. C. zve zda 28 9. Ru dar 28 10. @e le zni. 28 11. Po `a re vac 28 12. Sme de re vo 28 13. PKB 28 14. Cr ven ka 28 15. Di na mo 28 16. Obi li} 28

subota26.maj2012.

58,04, dru ga je bi la [ve |an ska Mar ti na Gran strom sa 58,07, a tre }a Izra el ka Amit Ivri. Kod mu {ka ra ca na 800 slo bod no zla to je uzeo do ma }i pli va~ Ger go Ki{ (7:49,46), sre bro je pri pa lo Ita li -

Ivan Len|er

ja nu Gre go ri ju Pal tri ni je ri ju (7:52,23), a bron za Ukra jin cu Ser gi ju Fro lo vu (7:52,81). Ina ~e, Ki{ i Pal tri ni je ri su sa mo za me ni li me sta iz tr ke na 1.500 slo bod no ov de u De bre ci nu. Na 100 slo bod no po be io je Ita li jan Fi li po Ma wi ni sa 48,77 is pred Fran cu za Ala na Ber na ra sa 48,95 i Ru mu na Nor ber ta Tran da fi ra sa 49,13. Da nas, {e stog da na Evrop skog pr ven stva u De bre ci nu u ba zen }e Bo ris Sto ja no vi} i Mi ro sla va Naj da nov ski u kva li fi ka ci ja ma na 50 slo bod no, te {ta fe ta 4h200 slo bod no u sa sta vu Ra do van Si qev ski, Ste fan [o rak, \or |e Mar ko vi} i Ve li mir Stje pa no vi}. G. M.

VOJ VO DI NA SE PO JA ^A VA

Do {ao Fran ko Ge ra to vi} Va ter po lo klub Voj vo di na pred sta vio je pr vo po ja ~a we za sle de }u se zo nu. U klub je sti gao mla di i per spek tiv ni cen tar Fran ko Ge ra to vi} (1992. go di {te). Po ni kao je u VK Me dve {}ak iz Za gre ba, oda kle je i sti gao u Voj vo di nu, a ugo vor je pot psan na dve, plus dve go di ne. - Ve o ma mi je dra go {to sam pot pi sao za Voj vo di nu. Po zna jem ve }i nu igra ~a Voj vo di ne iz mla |ih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja. Znam da je eki pa mla da i ta len to va na i na dam se da }u po mo }i da do |e do ne kog tro fe ja, a pri tom se na dam i da }u ja igra~ ki na pre do va ti - re kao je Fran ko Ge ra to vi} po pot pi si va wu ugo vo ra sa di rek to rom VK Voj vo di na Ko qom La zo rom i do dao: - Va ter po lo sam po ~eo da tre ni ram u tre }em raz re du osnov ne {ko le u Me dve {}a ku. Igrao sam za sve mla |e se lek ci je hr vat ske re pre zen ta ci je i sa da sam na {i rem spi sku A ti ma. Di rek tor Ko qa La zor za do vo qan je {to je klub us peo da an ga -

Zagrep~anin Franko Geratovi} izabrao Vojvodinu Fo to: F. Ba ki}

`u je ve o ma per spek tiv nog i ta len to va nog igra ~a. - Dra go nam je {to je je dan mlad igra~ pre po znao ono {to se mi tru di mo go di na ma da ura di mo, a to je da stva ra mo i ne gu je mo mla du i

SVET SKI KUP U MIN HE NU

Ple ti ko si} 29. Ste van Ple ti ko si} za u zeo je 29. me sto u ga |a wu MK pu {kom 60 le `e }i na Svet skom ku pu u ne ma~ kom gra du Min he nu sa 595 kru go va. Po be dio je Ki nez Ve ji Vang sa 704,0 (599) is pred Be lo ru sa Ser ge ja Mar ti no va sa 702,1 (597) i Ita li ja na Mar ka De Ni ko la sa 701,8 (598) kru go va. Sve tri na {e pred stav ni ce u ga |a wu MK pu {kom tro stav (3h20 me ta ka) pro {le su eli mi na ci je i da nas }e ga |a ti u kva li fi ka ci ja ma. Iva na Mak si mo vi} je u pr voj gru pi bi la bi la 11 sa 581 kru gom, Dra ga na To do ro vi} je u dru goj gru pi bi la 13. sa 579, a An drea Ar so vi} 38. sa 567 kru go va. Iva na i Dra ga na su za be le `i le do bre re zul ta te, a An dreu je ma lo omeo ve tar. Uz tri da me MK pu {kom u tro sta vu (kva li fi ka ci je u 8.30, fi na le u 12.15 ~a so va) da nas }e na va tre nu li ni ju i Da mir Mi -

Stevan Pletikosi}

kec, An dri ja Zla ti} i Di mi tri je Gr gi} va zdu {nim pi {to qem u kva li fi ka ci ja ma (8.30 pr va gru pa, 10.45 dru ga gru pa, fi na le u 14), kao i Ne ma wa Mi ro sa vqev, Ste van Ple ti ko si} i Mi len ko Se bi} u eli mi na ci ja ma MK pu {kom tro stav (11.45 pr va gru pa, 15.45 dru ga gru pa). G. M.

per spek tiv nu eki pu. Ge ra to vi} }e, za jed no sa Ne ma wom Ubo vi }em, bi ti udar na igla na po zi ci ji cen tra, uz ka pi te na Vla di mi ra Cu ki }a, ko ji }e na toj po zi ci ji bi ti tre }i igra~. Fran ko }e ov de ima ti pri li ku da se raz vi ja, zna da ima do bre uslo ve i od li~ nog tre ne ra u eki pi ko ja je pri bli `no we go vih go di na - re kao je La zor. On je do dao da je do sa da od slo bod nih igra ~a je di no Mar ko Ma to vi} do bio is pi sni cu i da je pot pi sao za be o grad ski Par ti zan. S osta lim igra ~i am se jo{ pre go va ra. - Po red Fran ka Ge ra to vi }a, ubr zo bi tre ba lo da pot pi {e mo ugo vor i sa Alek san drom We go va nom iz Be o gra da, kao i pr ve pro fe si o nal ne ugo vo re sa na {im igra ~i ma Du {a nom Va si }em, Mi lo {om Mak si mo vi }em, Ne ma wom Mat ko vi }em i Vo ji sla vom i Mi lu ti nom Mi tro vi }em. U pre go vo ri ma smo s jo{ ne kim igra ~i ma, ali po {to pre la zni rok tra je do 1. sep tem bra ima jo{ vre me na da se mno ge stva ri is kri sta li {u - is ta kao je La zor. G. Ma le no vi} KU P SR BI JE MK ORU@ JEM

Bor ba za fi na le

Tre }e ko lo Ku pa Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem odr à }e se da nas i su tra u No vom Sa du(Put [aj ka {kog od re da 1a), u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790. Da nas }e na va tre nu li ni ju ju ni o ri i se ni o ri u mu {koj i èn skoj kon ku ren ci ji u di sci pli ni MK pu {ka 60 le è }i i ju ni o ri i se ni o ri u ga |a wu MK pi {to qem. Su tra je na pro gra mu MK pu {ka tro stav za ju ni o re i se ni o re, ju ni or ke i se ni or ke. Tak mi ~e we oba da na po ~i we u 10 ~a so va. Sle de }eg vi ken da u No vom Sa du }e se odr à ti fi na le Ku pa Sr bi je MK oru` jem, a ta da }e ga |a ti i na {i naj bo qi tak mi ~a ri, ko ji su sa da u Min he nu na Svet skom ku pu. G. M.

sport

subota26.maj2012.

dnevnik

FINALE PLEJ-OFA ZA DAME

Od lu ka o ti tu li u maj sto ri ci ^O KA: Spo men sa la „I{tvan Sa bo”, gle da la ca 300. Su di je: Be la La dle ve i Zo ran Pa ni} (Ki kin da). RE ZUL TA TI: Ra do wi} – Mak su ti 2:3 (11:9, 11:7, 9:11, 7:11, 3:11) Kor ma wo{ – Mir ko vi} 3:1 (7:11, 11:7, 11:7, 11:8) Few ve {i – \ur ~ik 3:1 (11:6, 11:5, 6:11, 11:6) Ra do wi} – Tot 3:0 (11:6, 11:3,

ôka – Senta 4:1 sto ri ci, ko ja se igra 28. ma ja (18) u Sen ti. Me~ u ô ki su po ~e le Alek san dra Ra do wi} i Ane ta Mak su ti. Po ve la je Ra do wi }e va sa 2:0, ali je Mak su ti je va na ~i ni la pre o kret, iz jed na ~i la i u pe tom se tu ube dqi vo po be dla sa 11:3. î ni se da je @a net Kor ma wo{ od lu ~i la me~, jer je mi mo svih o~e ki -

tam igra ~i ca ma i ~la no vi ma eki pe. Ne bih da iz dva jam ni ko ga jer su sve od i gra le ma e stral no u ova kvoj at mos fe ri. Ide mo na tre }i me~ opu {te ni je. Bi }e pa kle no u Sen ti. O~e ku jem da nas na vi ja ~i i ta mo ova ko po dr `e i da mi se vra ti glas ko ji sam u ovom du e lu iz gu bio - pre za do vo qan je bio tre ner ^o ke La slo Kor ma wo{.

Ane te Mak su ti i Ane @o fi je Few ve {i

11:7) Few ve {i – Mak su ti 3:2 (11:6, 7:11, 6:11, 11:9, 14:12) ô kan ke su po nom me rom uz vra ti le kom {i ni ca ma iz Sen te u dru goj utak mi ci fi na la plej-ofa za sto no te ni ser ke i u iz van red noj at mos fe ri sla vi le sa 4:1, isto vet nim re zul ta tom ko jim su po ra è ne u Sen ti. Sa la je bi la pre te sna da pri mi sve qu bi te qe sto nog te ni sa i na vi ja ~e dve tre nut no naj ja ~e eki pe u Sr bi ji, pa su mno gi iz u zet no dra ma ti~ no nad i gra va we po sma tra li na sme nu. Do ma }e igra ~i ce pru ì le su mak si mum i re van {i ra le se za po raz u pr voj utak mi ci, ta ko da }e od lu ka o ti tu li pa sti u maj -

va wa sa vla da la is ku snu Sen }an ku Bri gi tu Mir ko vi}, ko ja je glat ko par ti ju do bi la na pr vom me ~u. To je da lo do dat nu sna gu i na du we nim dru ga ri ca ma, pa je Ana @o fi ja Few ve {i sa vla da la Aliz \ur ~ik, a Ra do wi }e va la ko do bi la Evu Tot. Od lu ~u ju }u po be du u dra ma ti~ nom okr {a ju Few ve {i je va je iz vo je va la pro tiv Mak su ti je ve. Pre te sna sa la se usi ja la ka da je Few ve {i je va pe ti set do bi la na raz li ku 14:12 i osi gu ra la po be du ^o kan ki. - Mo ja eki pa je ima la tri pu ta ve }e sr ce u ovom me ~u i mi slim da je to od lu ~i lo po bed ni ka. ^e sti -

Tre ner Sen }an ki Zol tan Me lik, ~i je iza bra ni ce ve} dve se zo ne ni su do `i ve le ni je dan po raz u pr ven stve nim tak mi ~e wim, je na gla sio da se vra }a tra di ci o nal no ri val stvo. - Igra li smo ne {to sla bi je. Mi slim da je kqu~ ni tre nu tak bio me~ iz me |u Kor ma wo {e ve i Mir ko vi }e ve. Da smo po ve li sa 2:0 bi lo bi nam lak {e. To nas je ma lo iz ne na di lo, a po sle se de si lo {to se de si lo. Sve je to sa stav ni deo sport skog nad i gra va wa i ri val stva. Ide mo da qe, vi di mo se u maj sto ri ci - re kao je Me lik. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SVETSKI KUP

Sr bi ja u fi na lu Sr bi ja }e igra ti u fi na lu Svet skog ku pa u Di zel dor fu po {to je po be dom nad Ne ma~ kom u tre }em ko lu za u ze la pr vo me sto u Pla voj gru pi.Dru gi, od lu ~u ju }i poen do neo je Jan ko Tip sa re vi} sa vla dav {i Fi li pa Kol {raj be ra - 6:4, 3:6, 7:5. Dan ra ni je Vik tor Tro ic ki je bio bo qi od Flo ri ja na Ma je ra - 7:5, 6:3. Me~ u du blu ne }e ima ti tak mi ~ar ski zna ~aj. Ta ko je Sr bi ja sa tro na ski nu la pro {lo go di {weg po bed ni ka, Ne ma~ ku.Za tro fej, ko ji su je di ni put osvo ji li 2009. go di ne, srp ski te ni se ri bo ri }e se za vi kend.Pre Ne ma ca, pred or lo vi ma su pa li Hr va ti i Ru si (po 2:1). Kol {raj ber je do bro po ~eo me~ sa Tip sa re vi }em, po veo 4:1 (je dan brejk pred no sti) i imao 0:30 na Jan kov ser vis. Ta da se pro bu dio srp ski te ni ser, osvo jio pet uza stop nih ge mo va za vo| stvo - 6:4.I u dru gom se tu je 27. igra~ sve ta pr vi ste kao brejk pred no sti i za tim opet do {ao do 4:1. Ovaj put ni je do zvo lio Tip sa re vi }u da mu uz vra ti, pa je iz jed na ~io - 6:3. Ta ko je osmi te ni ser sa ATP li ste iz -

Jan ko Tip sa re vi} igra u ve li koj for mi

gu bio pr vi set na tur ni ru (u pr va dva me ~a iz gu bio sa mo ~e ti ri ge ma).Jan ko u dru gom se tu ni je imao ni jed nu brejk lop tu, ali se ve} na po ~et ku tre }eg iz bo rio za wu i od mah je is ko ri stio - 2:0. Me |u tim, Kol {raj ber je iz vra tio - 3:4.Pri vo| stvu 5:4, Jan ko je na ser vis pro tiv ni ka imao tri me~ lop te i ni je ih is ko ri stio. Kod 6:5 je po no vo do {ao do tri pri li ke da sta vi ta~ ku na ve li ku bor bu (0:40), ali se Ne mac opet iz vu kao!

Kra ji no vi} na Ro lan Ga ro su Mla di srp ski te ni ser Fi lip Kra ji no vi} uspe {no je pro {ao kva li fi ka ci je i do {ao do me sta u glav nom `re bu Ro lan Ga ro sa.Kra ji no vi} je u po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja po be dio Nem ca Da ni je la Brand sa sa 6:2, 6:3 i ta ko na pra vio ve li ko iz ne na |e we, po {to je we gov ri val bio po sta vqen za pe tog no si o ca. Fi lip je od i grao od li~ no pro tiv Brand sa, ko jem ni je do zvo lio ni jed nu brejk lop tu, a sam je is ko ri stio tri od {est. Srp ski te ni ser je imao 20 po e na vi {e i u svim seg men ti ma je bio bo qi, a za ni mqiv je po da tak da ni je osvo jio sa mo je dan poen ka da mu je pro {ao pr vi ser vis. Kra ji no vi} je ta ko pr vi put u ka ri je ri us peo da se pla si ra na ne ki Gren slem, a do sa da mu je naj bo qi re zul tat bi lo dru go ko lo kva li fi ka ci ja. On je ta ko po stao ~e tvr ti srp ski pred stav nik u mu {kom sin glu, uz No va ka \o ko vi }a, Jan ka Tip sa re vi }a i Vik to ra Tro ic kog.

REGIONALNI SAVEZI I KLUBOVI POTPISALI DEKLARACIJU

Su per li ga u oktobru Sta vqa wem pot pi sa na de kla ra ci ju o po kre ta wu Su per li ge Evro pe, pred stav ni ci re gi o nal nih sa ve za i klu bo va ot po ~e li su no vu eru u va ter po lo spor tu na Sta rom kon ti nen tu. Na kon {to je Evrop ska fe de ra ci ja vo de nih spor to va (LEN) da la po zi ti van sig nal na ide ju o po kre ta wu ova kve li ge,

~e wa ko je or ga ni zu je LEN. Re gi o nal na Ja dran ska li ga }e op sta ti, ali bez Pro Re ka. U~e sni ci Su per li ge Evro pe su: Par ti zan, Cr ve na zve zda, Voj vo di na, Bu dva, Ja dran Her ceg No vi, Pri mo rac, Eger, Va {a{, Se ged, Bar se lo ne ta, du bro va~ ki Jug, za gre ba~ ka Mla dost, ri je~ ko Pri mor je i Pro Re ko. Ve }i na ovih klu bo va je i

zna ~i da vi ne ma te re pre zen ta tiv ce 150 da na u go di ni, a ured no ih pla }a te - re kao je Slo bo da. Klu bo vi su ne za do voq ni i ras po de lom nov ca. - Klu bo vi fi nan si ra ju LEN, a ne obr nu to. Tre nut no ima mo 50 klu bo va ko ji se tak mi ~e pod okri qem LEN i na po ~et ku sva ke se zo na du `ni su da upla te po

Po sle sko ro dva i po sa ta igre Tip sa re vi} je re a li zo vao sed mu me~ lop tu - 7:5.Jan ko je iz jed na ~io na 2:2 u me |u sob nim du e l i m a sa Kol { raj b e r om. Tip s a r e v i} je do b io wi h ov duel 2009. na istom me stu, u Di zel dor fu, a Ne mac mu se re van {i rao dve go di ne ka sni je. Sa mo jed nom su se sre li a da to ni je bi lo na Svet skom ku pu, 2010. u To ron tu, ka da je Sr bin pre dao me~ pri re zul ta tu 2:2 u pr vom se tu.

Fi lip Kra ji no vi}

ME\UNARODNA REGATA U SLOVA^KOJ

Na {i na stu pa ju sa 25 po sa da Ovog vi ken da u slo va~ kim Pje {ta ni ma odr `a }e se 26. me |u na rod na ka jak-ka nu re ga ta. Re ga ta, ko ja je ve o ma po pu lar na me |u mla di ma ta mi ~a ri ma, oku pi }e oko 300 u~e sni ka iz 18 fe de ra ci ja, a ob u hva }e ne su ka te go ri je: ka de ta (1996-1997), ju ni or a (19941995) i se ni o ra do 23. go di ne (1989-1993). Na ovoj re ga ti u~e stvu je i srp ski pod mla dak ko ji }e kroz 25 po sa da na stu pi ti u 19 di sci pli na.

Bo je ju ni o ra u Slo va~ koj bra ni }e: Si mo Bol ti}, Mar ko Dra go sa vqe vi}, Ste fan Ve ki}, Lu ka Ka ra no vi} (Sin te lon), Jo van [kuf ca (Za bre` je), Ne ma wa Sta ni vu ko vi} (F. Vi {wi}), Ste fan Jo va nov, Uro{ Vu ji ~in (Pan ~e vo), Pe tar Mil ko vi}, Bo ri slav La zi} (Val) i ka nu i sta Dra gan Ko va ~e vi} (Zor ka). U kon ku ren ci ji ju ni or ki na stu pi }e: Mi la na Tr kqa (Za bre` je) i San dra Po lo vi na (Val), dok }e mla |e se ni or ski sa stav na {e se lek ci je ~i ne: Vla di mir To ru ba -

rov (Voj vo di na), Dra gan Han ~ov ski (Val), Veq ko Jan ko vi}, Ne ma wa Ra ji no vi}, Uro{ Mi tjev, Ne boj {a Gru ji} (Zor ka) i Awa ^er wak (Pan ~e vo). U Pje {ta ni ma se o~e ku je ja ka kon ku ren ci ja, mo `da i naj ja ~a od po sto ja wa re ga te. U~e stvu ju ka ja ka {ke ve le si le Ma |a ri i Nem ci, kao i ti mo vi Fran cu ske, Ve li ke Bri ta ni je, Poq ske, ^e {ke, Bu gar ske i Por tu ga li je. To }e bi ti od li ~an test za na {e tak mi ~a re pred EP u Por tu ga li ji. J. G.

Va wa Udo vi ~i} iz Za gre ba u Ri je ku?

klu bo vi su sa na ~el nih raz go vo ra i do go vo ra pre {li na kon kre ti za ci ju. Li ga bi tre ba lo da po~ ne u ok to bru. No vi sa sta nak bi }e odr `an 16. ju na u Za gre bu.Ta da }e bi ti i for mi ran Bord li ge, od no sno te lo ko je }e upra vqa ti tak mi ~e wem. Pred sed nik Hr vat skog va ter po lo sa ve za Pre drag Slo bo da iz ja vio je da se pot pi som ove de kla ra ci je svih 14 klu bo va oba ve za lo da igra Su per li gu i da ne u~e stvu je ni u jed nom od tak mi -

do sa da iz ra `a va la ne za do voq stvo na ~i nom na ko ji funk ci o ni {e LEN i ka ko vo di tak mi ~e wa. - Klu bo vi su vr lo ne za do voq ni. Mno go nov ca se tro {i, a za uz vrat klub ne do bi ja ni {ta. Ima mno go ~ud nih pra vi la ko ja uni {ta va ju klu bo ve. Jed no od ta kvih je da su klu bo vi du `ni da pu ste sve re pre zen ta tiv ce 15 da na pre sva ke utak mi ce. Ako re pre zen ta ci ja od i gra go di {we mi ni mal no de set utak mi ca, to

10.000 evra, pa do la zi mo do iz no sa od 500.000 evra - ka `e Slo bo da i do da je da klub mo ra da pla ti i 5.000 evra za osi gu ra va we te le vi zij skog pr no sa sva ke utak mi ce i on da to pra vo pre u zi ma LEN. Pre ma ra ni jem do go vo ru, sva ki klub bi za u~e {}e u Su per li gi tre ba lo da do bi je po 30.000 evra, a pred vi |en je i na grad ni fond. Na rav no, sve ovo ako se pro na |e spon zor, a iz gle da da se ide u do brom prav cu.

Vi ce {am pion Evro pe u va ter po lu, ri je~ ko Pri mor je ozbiq no se po ja ~a va pred no vu se zo nu. Pri mor je je do ve lo is ku snog gol ma na Fra nu Vi }a na, a mno go se pri ~a i o do la sku ka pi te na srp ske re pre zen ta ci je Va we Udo vi ~i }a. Udo vi ~i} je pret hod ne dve go di ne igrao u za gre ba~ koj Mla do sti, a s ob zi rom na to da je Pri mor je za pra vo fi li ja la Pro Re ka, {to }e re }i da fi nan sij ski do bro sto ji, ne tre ba da ~u di ako ri je~ ki klub za i sta do ve de Va wu, ko ji je u klup skoj ka ri je ri igrao za Par ti zan, Ja dran iz Her ceg No vog, Pro Re ko i Mla dost. Pre ne ko li ko da na, ka da je ozva ni ~en do la zak is ku snog gol ma na Fra ne Vi }a na u Pri mor je, no vi sport ski di rek tor klu ba i do sko ra {wi tre ner Zo ran Ro je re kao je da ni je raz go va rao sa Udo vi ~i }em. Ali, ni je bio ba{ ube dqiv. - @e qe po sto je, ali ni smo ni bli zu kon kret nog do go vo ra. @e qa nam je jo{ je dan igra~. Re~ je o po li va lent nom igra ~u. Tim je u su {ti ni for mi ran, sto ga ne tre ba mno go da me wa mo. Na {a eki pa ima gla vu i rep - iz ja vio je Ro je. Pri mor je }e, ako re a li zu je tran sfer Va we Udo vi ~i }a, ima ti vi {e ne go re spek ta bi lan tim, go to vo ra me uz ra me sa pre bo ga tim Pro Re kom. U Pri mor ju su ma |ar ska bra }a Da ni jel i De ne{ Var ga, [pa nac Ha vi jer Gar si ja, hr vat ski re pre zen ta tiv ci Fran

Va wa Udi vi ~i}

Pa {kva lin, Mar ko Je la ~a, Pe tar Mu slim, Ivan Bu qu ba {i}, An |e lo [et ka... Ina ~e, ni Pro Re ko se ne za u sta vqa {to se ti ~e po ja ~a wa. Ita li jan ski re pre zen ta ti vac Ma teo Aikar di sti `e u Re ko iz Sa vo ne, a iz na puq skog Po si li pa Va len ti no Ga lo. Ti bor Be ne dek je za vr {io igra~ ku ka ri je ru, pa }e u na red noj se zo ni sa klu pe vo di ti jo{ jed nu fi li ja lu Pro Re ka - Ka mo qi.

subota26.maj2012.

c m y

kultura

dnevnik

СИНОЋ У НОВОМ САДУ ОТВОРЕНО 57. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Између прошлости и будућности која се десила Беседом драмског писца Небојше Ромчевића на великој сцени Српског народног позоришта, и извођењем прве представе у селекцији националне драме и позоришта „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана у режији Оливера Фрљића, Атељеa 212, синоћ је у Новом Саду отворено 57. Стеријино позорје, наш најпознатији домаћи позоришни фестивал. Низу стваралаца, књижевника, драмских писаца, глумаца и редитеља, угледних имена као што су претходних година имали част да отворе фестивал Љубомир Симовић, Горан Марковић, Драган Великић, Ласло Вегел, Никита Миливојевић и Стеван Гардиновачки прошле године, придружио се

драмски писац, сценариста и професор Небојша Ромчевић. - Српско позориште дели судбину европског. Оно се налази између неког ’пост’ и неког ’нео’, између прошлости која ће бити будућност и будућности која се већ већ десила, али под неким другим именом. Стална је и панична потрага за новим формама, дефиницијама, концептима; страх од ’губитка корака’, потонућа у конзервативно, у догматско, у језиво ’passe’, у пакао анахронизма, свакако има корена у нашој културној историји као, уосталом, свим културним историјама свих малих народа. Међутим, ако нас је нечему научила историја позоришта, то је да она пулсира у правилним раз-

ДАНАС НА ПОЗОРЈУ - 9.30 и 15.30 сати – 14. међународни симпозијум позоришних критичара и театролога, Културни центар Новог Сада - 11 сати – Округли сто о представи „Отац на службеном путу“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ - 13 сати – Трибина „Лудуса“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП - 19 сати – представа селекције „Кругови“: „Мој син само мало спорије хода“, Загребачко казалиште младих, сцена „Пера Добриновић“ СНП - 21 сат – реприза представе „Отац на службеном путу“, сцена „Јован Ђорђевић“ СНП

мацима ка драми и од драме. Данашњи конзервативци сутра ће бити претече, а авангарда оптужена за искључивост. Упркос свим променама, уверен сам да смо се овде сакупили из истих разлога, као и педесет шест пута раније, као и претходних 2600 година: да гледамо причу, будемо омађијани илузијом, стрепимо за ликове, осетимо страх и сажаљење и лепоту чак и у ружном. Није важно шта смо ми Јокасти, већ шта је Јокаста нама. У вечном кружењу истог, не можемо ’ухватити прикључак’. Једино што можемо, то је да пажљиво ослушкујемо шта Јокаста има да каже, не питајући се зашто лијемо њене сузе – рекао је Небојша Ромчевић, отварајући фестивал и пожелевши свима лепоте у изобиљу. Небојша Ромчевић аутор је драма: „Силе у ваздуху“, „Зимски дворац“, „Гробљанска“, „Лаки комад“, “Terra incognita“ (Њујорк, прича са источне стране), „Проклети Ковалски“, „Принц, аркадна авантура“, „Каролина Нојбер“, „Кривица“, „Парадокс“, „Брод љубави“, и „Јавна личност“. Комади су му преведени на енглески, француски, шпански, немачки, руски, бугарски, пољски, словачки, словеначки и каталонски језик. Добитник је Стеријине награде за драме „Силе у ваздуху“ и „Каро-

Из представе „Отац на службеном путу”

лина Нојбер“, као и Стеријине награде за театрологију 2005. Након беседе Небојше Ромчевића, изведена је представа „Отац на службеном путу“, која уводи у тему и подсећа на мото овогодишњег фестивала „Наши очеви“, изабран јер се неколико представа у званичној селекцији, као и у иностраним „Круговима“, бави породичним од-

носима, проблемима, сукобима генерација, жељом за родитељством... Од седамдесетак одгледаних представа, селекторка Ксенија Радуловић, уметничка директорка Стеријиног позорја, одабрала је седам представа у конкуренцији домаће драме и позоришта, и три у иностраној селекцији „Кругови“, које ће публика гледати до 2. јуна,

када ће Позорје бити затворено проглашењем победника и уручењем награда. У међувремену, очекују нас и представе на Позорју младих и многи пратећи програми, разговори о позоришту, промоције књига, као и међунардни симпозијум позоришних критичара и театролога. Н. Пејчић

МИНИСТАР КУЛТУРЕ ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ ОТВОРИО САЈАМ КЊИГА У СОЛУНУ

„ТЕСЛА ПОРТРЕТ МЕЂУ МАСКАМА” ЈЕДНА ОД НАЈПРЕВОЂЕНИЈИХ СРПСКИХ КЊИГА

Позив на нова читања наших писаца

Пиштало гостује у Берлину и Будимпешти

Министар културе, информисања и информационог друштва Србије Предраг Марковић у присуству градоначелника Солуна и високих званица отворио је 9. Сајам књига у Солуну на коме је Србија почасни гост, који је указао на важност очувања и размене културних вредности. Отварајући Сајам књига министар културе је истакао важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и

ма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић. На штанду Србије биће представљени и великани српке књижевности Иво Андрић, Милош Црњански, Иван Гађански, Данило Киш, Раша Ливада и Милорад Павић, као и класици српске поезије из Антологије балканске поезије ХЕМУС (2006). Представљање Србије прати изложба Музеја града Београда „Иво

који предстоје. Министарство је за наставак радова на западном крилу Великог конака и радове на источном крилу Великог конака према Конаку из 1814. и улазу у овој години издвојило 50 милиона динара. Додатних 25 милиона динара биће издвојено за наставак радова на источном крилу Великог конака, завршетак радова на иконостасу из 1635. и иконама из манастирске ризнице, као и наставак радова на зидном сликарству у цркви Св. тројице

Наш познати писац Владимир Пиштало читаће изводе из свог романа “Миленијум у Београду“ 28. маја у Неурупину, граду источно од Берлина, на четвородневном међународном књижевном фестивалу Фонтане - Фестшпиле на коме је специјалан гост. На Фонтане - Фестшпиле фестивалу ће бити представљени најзанимљивији аутори из бројних европских књижевности. Роман „Миленијум у Београду“, који је био у избору за најбољу преведену књигу у Француској преведен је на француски, немачки, бугарски и италијански језик, а његов немачки издавач Дитрих, из Берлина, након одличног пријема ове књиге код немачке критике и публике, планира и издавање избора Пишталових прича. О роман „Миленијум у Београду“, причаће се, уз присуство аутора и у Кули Небојши, у Београду, 31. маја, у 19 часова, а већ 5.јуна, у организацији Српског културног клуба, у Будимпешти ће бити промовисан Пишталов роман “Тесла, портрет међу маскама“, за који је овај аутор добио Нинову награду за роман године и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу. Роман „Тесла, портрет ме-

Ненадићу „Петровдански венац” Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца, саопштило је јуче Министарство културе. Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара. Међу њима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара. Грчкој публици први се представљају песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сиг-

Андрић писац и/или диломата„, као и радионице српске књижевности у оквиру Дечјег кутка, а биће представљен и превод на грчки књиге „Филосовске урвине преподобног Јустина Поповића„, издање Задужбине Светог манастира Хиландар. Пре отварања Сајма књига министар Марковић боравио је у манастиру Хиландар где се упознао са радовима на обнови манастира извршеним у периоду од његове претходне посете у септембру прошле године до данас, као и са радовима

на Спасовим водама и радовима на целивајућим иконама главне цркве манастира Хиландар, дезинсекцију икона и простора у ризници. Обнова Великог конака подразумева потпуну реконструкцију пожаром уништених делова, уз конструктивно ојачање и обнову сачуваних елемената, тако да објекат по облику одговара ономе како је изгледао пре пожара, али и да функционалном ревитализацијом простора одговара духу актуелних и трајних потреба Светог манастира. (Танјуг)

РЕГИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ КРЕАТИВНОСТИ У БЕОГРАДУ

На Миксеру 120 програма Четврти фестивал Миксер почео је јуче у Београду на новој локацији Савамали - на 11 хектара површине, у 40 објеката и на 70 локација на отвореном, а свечано отварање било је синоћ у згради Београдске задруге (Геозавод). Током девет дана фестивала 120 пројеката ће реализовати 2.500 учесника, које потписује 100 аутора из 50 земаља света. Изложбене поставке посетиоци ће моћи да виде на Миксер фестивалу у згради Београдске задруге су - „Брисани простор„, „Најлепша зграда„, „The good, the bad and the overhead„ и хо-

телу Бристол изложбе индустријског дизајна „Ghost project„ и „Young Balkan Designers’’, док ће „Миксер Expo Highlights„ бити отворен за све заинтересоване у Миксер хаусу. Из програма овогодишњег Миксера организатори су издвојили видео рад белгијског уметника Дејвида Кларбоута „Свитање”, предавање и радионицу менаџера у култури Глена Вајса у оквиру конференције „Отворени курс”, који је увео јавни уметнички програм на њујоршки Тајм Сквер, пројекат „Урбане трансформације”, међународну

смотру индустријског дизајна „Ghost project” и регионални конкурс „Young Balkan Designers”. На овогодишњем Миксеру музички програм ће бити заступљен на више локација - „Миксер Туборг Стејџ” (Стовариште, Мостарска 5), „Миксер Хаус Стејџ” (Карађорђева 46), „Дис-пач: Три-трећине” (двориште у Мостарској), „Garage fire!” са тврдим гитарским звуком (двориште у Мостарској), „Конверс Пароброд бина”, на којој ће бити заступљени актуелни домаћи извођачи, „Red Bull corner” за који је екипа из „Jungle Tribea” .

Овогодишњи добитник награде „Петровдански венац„ је Милан Ненадић за књигу песама „Редна чаша„, објављену у издању предузећа „Београд„ из Зрењанина, одлучио је жири чији је председник Јован Делић. Награда ће бити уручена у Калиновику у Републици Српској на Петровдан, 12. јула, славу града, у оквиру књижевних сусрета „Калиновачки поетски венац”. Жири, чији су чланови били Ранко Поповић и Драган Хамовић, оценио је да књига изабраних песама „Редна чаша„ уводи читаоца у опус који је развијан више од четири деценије и препознаје се по непосредности израза, жестоком набоју, бунтовном и болном истовремено. Ненадић је међу оним српским песницима који нису окретали главу од великих страдања свога народа у борби за опстанак, истиче жири.

ђу маскама“ иначе, треба до краја године да се појави на мађарском језику. Овај култни роман већ је постао најпревођенија српска књига у свету у новије време. Преведен, или се преводи на руски, енглески, француски, македонски, чешки, пољски, немачки, словачки, словеначки, румунски, јапански, корејски и дански.

СУСРЕТ АКВАРЕЛИСТА У УМЕТНИЧКОЈ КОЛОНИЈИ ЕЧКА

Улога жена у савременом друштву Савремена галерија Зрењанин, од 24. до 28. маја, у Уметничкој колонији Ечка, организује 33. сусрет акварелиста. Ове године традиционална манифестација окупила је пет уметница - Анђелу Мујчић, Габријелу Паригрос, Невену Пријић, Милицу Ракић и Монику Сигети – Божовић, које се у свом досадашњем раду нису често сусретале са овом техником, јер су избегавале ограничења која им она намеће. Овогодишњи сазив јединствен је по томе што га чине искључиво жене, а од уметница се очекује да кроз свој рад укажу на проблеме положаја и улога жена у савременом друштву. Изложба акварела насталих у Колонији у Ечки, а који остају у збирци Савремене галерије Зрењанин, биће отворена 20. августа. У раду Уметничке колоније Ечка, од њеног оснивања 1956. годи-

не, учествовала су најзначајнија имена ликовне уметности са територије бивше Југославије, која се, у складу са сопственим опредељењем, баве различитим ликовним техникама - сликарством, скулптуром, графиком, да би се осамдесетих ставио акценат на акварелистичке сазиве, као најприступачније и уметницима и организаторима. Током свог рада Колонија је покушавала да, колико је то могуће, испрати актуелна дешавања у ликовној уметности, али и да задржи специфичности, по којима је препознатљива међу великим бројем уметничких колонија основаних током последњих година. Једна од специфичности Уметничке колоније у Ечки јесте Сусрет акварелиста. Ж. Балабан

НАГРАДА ИСТАРСКЕ ЖУПАНИЈЕ

Срђану Срдићу „Едо Будиша” Српски књижевник Срђан Срдић добио је награду „Едо Будиша„ коју додељује Истарска жупанија за најбољу збирку кратких прича објављену у прошлој години, саопштио је београдски издавач „Стубови културе”. Срдић је награђен за збирку прича „Еспирандо„ на основу одлуке жирија Међународног сусрета издавача „Пут у средиште Еуропе„ у Пазину, у коме су били

Ванеса Бегић, Невен Ушумовић, Иван Сршен и Дарија Жилић. Лауреат ће месец дана боравити у пазинској Кући за писце и учествовати на Фестивалу европске кратке приче који се од 27. маја до 1. јуна одржава у Загребу и Пазину. Ово је прва књижевна награда коју додељује Истарска жупанија младом аутору до 35 година за најбољу збирку кратких прича.

svet

subota26.maj2012.

NA PAD U TUR SKOJ

U UKRA JIN SKOM PAR LA MEN TU RA DI LE PE SNI CE

Tu~a poslanika zbog ruskog jezika

Bomba ubila dva policajca i napada~e ANKARA: U napadu automobila-bombe koji su dovezle dve osobe ispred policijske stanice u centralnoj Turskoj, poginula su dvojica policajaca i dvojica na-

policijske stanice u gradu Pinarbasi, u provinciji Kajzeri. Turski ministar unutra{wih poslova Idriz Naim Sahin rekao je da je raweno deset civila

Auto mo bi lom uda ri li u po li cij sku sta ni cu

pada~a, a 16 qudi je raweno, saop{tila je turska policija. Dvojica napada~a pre{li su velikom brzinom kroz kontrolni punkt i detonirali sna`nu bombu ispred

koji su se nalazili u blizini, me|u kojima ima sedmoro dece. Policija sumwa da su napada~i pripadnici zabrawene Radni~ke partije Kurdistana (PKK) i da

su izveli bomba{ki napad u panici, nakon {to su pre tog pobegli od policije koja je htela da ih zaustavi. Samoubila~ki napadi su retki u Turskoj, gde PKK obi~no postavqa bombe pored puteva i na drugim mestima, navodi AFP. PKK, koju Turska i veliki deo me|unarodne zajednice smatraju teroristi~kom organizacijom, krenula je 1984. godine u oruànu borbu na jugoistoku Turske, gde prete`no ìve Kurdi, i u sukobima izme|u wih i turskih snaga bezbednosti od tada je poginulo oko 45.000 qudi.U sna`noj eksploziji u centru Ankare pro{le godine u septembru poginulo je troje, a raweno najmawe 15 qudi, dok je u eksploziji bombe pored autobuske stanice u Istanbulu u maju pro{le godine raweno osam osoba. Za oba napada optuèna je PKK. Provincija Kajzeri udaqena je oko 325 km jugoisto~no od turske prestonice Ankare.

dnevnik

KI JEV: U ukrajinskom parlamentu do{lo je do tu~e izme|u poslanika tokom rasprave o zakonu kojim bi se dozvolila upotreba ruskog jezika u su do vi ma, bol ni ca ma i ostalim institucijama od javnog zna~aja koje se nalaze u regijama gde se ina~e govori taj jezik. Tu~a je izbila izme|u pripadnika prozapadne opozicije koji Ukrajinu i poslanika par ti je ukrajin skog predsednika Viktora Janukovi~a, koja glavnu podr{ku ima u isto~nom delu zemqe, u kojem se govori ruski. Opozicioni poslanik Mikola Petruk dobio je udarac u lice i obliven krvqu prevezen je u bolnicu. Opozicija zahteva istragu o tom incidentu.

[KOT SKA PO KRE NU LA ZVA NI^ NU KAM PA WU ZA NE ZA VI SNOST

Referendum o napu{tawu Unije 2014. EDINBURG: [kotski nacionalisti pokrenuli su ju~e zvani~nu kampawu za nezavisnost, dok }e referendum na kojem }e se gra|ani izja{wavati o napu{tawu unije sa Engleskom najverovatnije biti odr`an 2014. godine. [kotski premijer Aleks Salmond izjavio je da ovaj poluautonomni region treba da vodi svoju spoqnu, ekonomsku i odbrambenu politiku i obe}ava da }e poku{ati da prikupi milion potpisa za deklaraciju podr{ke nezavisnosti. „Okupili smo se ovde da zapo~nemo ne{to stvarno posebno” rekao je Salmond na po~etku kampawe „Da, [kotska” u Edinburgu, preneo je AFP.

„@elim da [kotska bude nezavisna, ne zato {to mislim da smo boqi od bilo koje druge zemqe, ve} zato {to znam da smo jednako dobri kao i bilo koja druga zemqa”, dodao je on. Salmondova [kotska nacionalna partija i Zelena partija pokrenule su zajedni~ki kampawu iako datum odràvawa referenduma jo{ nije utvr|en. Salmond predlaè referendum za jesen 2014. godine, dok se britanska vlada zalaè za wegovo skorije odràvawe. Najavqeno je da }e kampawa za ostanak [kotske u sastavu Britanije po~eti krajem ove godine. Prema ju~e objavqenoj anketi koju su naru~ili protivnici nezavisnosti, 33 odsto [kota bi se opredelilo za nezavisnost, a 57

Aleks Sal mond

procenata bi to odbilo „@elimo da aktivno objasnimo qudima na{u nameru, neposredno i preko Interneta i da do po~etka 2014.

godine imamo milion [kota koji }e potpisati deklaraciju o nezavisnosti. Ako to ostvarimo, dobi}emo nezavisnu [kotsku”, zakqu~io je Salmond. Nezavisnost [kotske bi postavila kqu~no pitawe o budu}nosti Ujediwenog Kraqevstva. Secesija bi pokrenula i pitawe {ta }e biti sa prihodima od naftnih rezervi Severnog mora, da li }e [kotska postati republika ili bi zadr`ala kraqicu Elizabetu II kao monarha i da li bi nastavila da koristi britansku funtu. Tu je i pitawe britanske nuklearne podmornice koja je sme{tena u [kotskoj, pa ~ak i pitawe statusa Britanije kao ~lanice Saveta bezbednosti UN, NATO i EU.

Oland u Avganistanu o povla~ewu NATO KABUL: Francuski predsednik Fransoa Oland, koji je ju~e doputovao u prvu posetu Avganistanu od stupawa na du`nost po~etkom meseca, izjavio je da }e Francuska uskla|ivati povla~ewe svojih vojnika iz Avganistana sa saveznicima u NATO. Oland je prilikom obilaska vojne baze u Kapizi, gde se nalazi ve}ina francuskih vojnika, rekao da }e se povla~ewe odvijati u koordinaciji sa saveznicima, a naro~ito ameri~kim predsednikom Barakom Oba-

mom. Wegovi pomo}nici su kazali da je Oland do{ao u Avganistan da objasni francuskim vojnicima za{to je odlu~io da ih povu~e iz te zemqe godinu dana ranije nego {to je wegov prethodnik Nikola Sarkozi planirao i dve godine pre ostalih vojnika NATO, navodi AFP. „To je suverena odluka. Samo Francuska mo`e doneti odluku {ta }e raditi. Povla~ewe }e biti sprovedeno u koordinaciji sa na{im saveznicima, a naro~ito predsed-

nikom Obamom, koji razume na{e razloge, i uz konsultacije sa avganistanskim vlastima”, rekao je Oland. On je rekao da pretwa od terorizma nije potpuno eliminisana, ali da je smawena i da }e Francuska odr`avati veze sa Avganistanom kroz razvojne projekte.”Nije na saveznicima da odlu~uju o budu}nosti Avganistana, ve} Avganistanci moraju krenuti putem koji sami odaberu”, dodao je francuski predsednik.

Ukrajina je duboko podeqena izme|u svojih regija u kojima se govori ruski – ju`ne i isto~ne, i zapadne u ko joj se go vo ri

ukrajinski. U ukrajinskom parlamentu tu~e ~esto izbijaju, a u decembru 2010. godine {est poslanika zavr{ilo je u bolnici.

MU SLI MAN SKA BRA ]A ZA DO VOQ NA IZ BO RI MA U EGIP TU

U drugom krugu Mursi i [afik KAIRO: Egipatska islamisti~ka partija Muslimanska bra}a saop{tila je da }e u drugi krug predsedni~kih izbora u}i wihov kandidat Muhamed Mursi, i Ahmed [afik, koji je bio premijer u vreme svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka. Muslimanska bra}a su ovo objavila na svom sajtu posle 90 odsto prebrojanih glasova. Predstavnik [afikovog izbornog {taba, Karim Salem, rekao je da je ube|en da }e „general [afik biti u drugom krugu”, ali da jo{ ~ekaju objavqivawe zvani~- Mu ha med Mur si nih rezultata. Salem je rekao da je vreme Mubaraka pro{lo, da se politika promenila i da je dr`ava u{la u demokratiju, preneo je AFP. Izborna komisija je saop{tila da je odziv na izborima bio 50 odsto u protekla dva dana glasawa, u sredu i ~etvrtak. Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton ~estitala je

Egip}anima uspe{no odràne, kako je rekla istorijske izbore i dodala da je Va{ington spreman da radi sa novom vladom u Kairu. „Nastavi}emo da budemo uz egipatski narod dok radi na izgradwi demokratije koja odraàva wihove vrednosti i tradiciju, po{tovawe univerzalnih qudskih prava i bori se za dostojanstvo i boqi ìvot”, navela je Klin to no va u saop{tewu. Muslimanska bra}a su ranije saop{tila da Mursi vodi sa 30,8 odsto, dok je na drugom mestu Ahmed [afik sa 22,3 odsto osvojenih glasova. Iza wih se nalazi panarapski levi~arski politi~ar Hamdin Sabahi sa 20 odsto glasova. Zvani~ni rezultati predsedni~kih izbora u Egiptu bi}e objavqeni u nedequ. Na izborima je za 12 kandidata moglo da glasa 50 miliona bira~a.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Predsednik Rusije Vladimir Putin poseti}e 1. juna Francusku na poziv novoizabranog predsednika Fransoa Olanda. Iz Kremqa je navedeno da }e poseta Putina Francuskoj biti radna. Prethodno je u Kremqu potvr|eno da }e Putin 31. maja posetiti Belorusiju, a da }e potom u okviru evropske turneje otputovati u Nema~ku i Francusku. Tokom juna trebalo da poseti i Peking.

HILARI KLINTON SAD pozdravile u svom godi{wem izve{taju o qudskim pravima „`equ za promenama” koje je donelo arapsko prole}e, ocewuju}i ga kao „izvor inspiracije”.„Svet se neizmerno promenio tokom 2011. godine, {irom Bliskog istoka, Severne Afrike i mnogo daqe „, istakla je dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton u uvodu izve{taja koji je ju~e objavqen.

SILVIO BERLUSKONI Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni `eli da postane predsednik Italije, ali sa pro{irenim ovla{}ewima. Berluskoni je izjavio ju~e da }e wegova partija predlo`iti ustavni amandman koji bi omogu}io Italijanima da direktno biraju predsednike. Za sada, funkcija predsednika u Italiji je vi{e ceremonijalna i biraju ga na sedmogodi{wi mandat oba doma parlamenta.

Ubi jao de ~a ke i pro da vao qud sko me so na pi ja ci PE KING: Na jugozapadu Kine uhap{en ~oveka koji je osumwi~en da je ubio desetak de~aka i mladi}a, a potom komadao wihova tela i prodavao meso na pijaci kao nojevo. Xang Jongming (56) uhap{en je pre dve nedeqe u rodnom selu Nanmen u Junanu i protiv wega je pokrenuta istraga o ubistvu jednog 19-godi{waka krajem aprila i nestanku vi{e drugih, preneo je vebsajt Guangdì wuz. Policija je uhapsila osumwi~enog tokom istrage o nestanku tinejxera u pokrajini Junan proteklih godina. Pretraùju}i Xangovu ku}u, policija je prona{la mobilni telefon i bankovnu karticu ubijenog mladi}a, kao i druge dokaze, navodi kineski sajt, podse}aju}i da je iz istog sela nestalo jo{ desetak tinejdèra u posledwih nekoliko godina. Xang, usamqenik koji nikada nije razgovarao sa susedima, ranije je proveo skoro 20 godina u zatvoru zbog ubi-

stva, a u selu je poznat kao „kanibalski monstrum”, preneo je AFP. Me{tani su ispred wegove ku}e vi|ali zelene plasti~ne kese iz kojih su, kako im se ~inilo, virile kosti, a kineski list „Standard” navodi da je policija u Xangovoj ku}i prona{la qudske o~i u vinskim bocama i oka~eno qudsko meso koje se su{ilo. Polici-

ja strahuje da je Xang qudskim mesom hranio svoja tri psa, a da je ostatak prodavao na pijaci, kao „meso noja”, navodi kineska {tampa. Novinska agencija Sinhua je prenela da je Peking u Junan poslao ekspertski tim da nadgleda istragu o nestalim tinejxerima. Ekspert za Kinu na Univerzitetu u Hong Kongu Xozef êng podsetio je da je Junan pograni~na pokrajina, koja je svesna svoje relativne zaostalosti u pore|ewu sa drugim kineskim pokrajinama, a pri~a o kanibalizmu kaqa sliku o woj, pa se verovatno zbog toga prikrivaju detaqi o ovom slu~aju. Kanibalizam je osetqiva tema u Kini jer je poznato da je to bila taktika preìvqavawa u periodima masovne gladi, na primer krajem 50-ih godina pro{log veka, a pojedina~ni sli~ajevi su zabeleèni i tokom Kulturne revolucije od 1966. do 1976. godine, podse}a francuska agencija.

ODNOSI BEOGRADA I ZAGREBA POSLE SRPSKIH IZBORA

Jo si po vi} za po li ti ku po mi re wa sa Sr bi jom ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je povodom pobede Tomislava Nikoli}a na izborima za predsednika Srbije da bi voleo da se politika pomirewa sa Srbijom nastavi i da }e odnosi Srbije i Hrvatske dosta zavisiti od toga da li }e Nikoli} da nastupi sa novih pozicija. „Bez obzira na wegovu bliskost s ~etni{tvom i (liderom ra di ka la Vo ji sla vom) [e {e qem, voleo bih da se nastavi po-

litika pomirewa”, rekao je Josipo vi} za za gre ba~ ki „Ju tar wi list”. Odnosi Hrvatske i Srbije }e, smatra on, puno zavisiti od toga da li je Nikoli} spreman da nastupi s novih, revidiranih pozicija, dodaju}i da je ve} vi|eno da politi~ari i politike evoluiraju. „Politike i politi~ari evoluiraju, videli smo to i kod nas, za{to ne i u Srbiji”, naveo je hrvatski predsednik, podse}aju}i da je Nikoli} u izbornoj no}i rekao da }e Srbija slediti evropski put.

Pusi}: Spremni smo na saradwu s Nikoli}em SARAJEVO: Ministarka spoqnih poslova Hrvatske Vesna Pusi} izjavila je da je wena zemqa spremna da sara|uje sa novoizabranim predsednikom Srbije Tomislavom NIkoli}em. Ona je, dodu{e, priznala da je o~ekivala druga~iji rezultat drugog kruga izbora za predsednika Srbije, ali je dodala da ko god da u Srbiji do|e na vlast, ako `eli da ne{to postigne, mora voditi ra~una o mogu}nostima saradwe sa zemqama okru`ewa. „Hrvatska je spremna da

sara|uje, ali za to je potrebno dvoje”, rekla je ona preciziraju}i da je s obe strane potrebno da postoji spremnost za to. Pusi}eva smatra da je sada u prvom planu formirawe vlade Srbije.”Vide}emo kako }e ona izgledati. Nakon toga su, {to se nas ti~e, na dnevnom redu mawevi{e iste stvari. Na koji na~in }e se vlada i srpska politika postaviti, to ja ne mogu oceniti, jer jo{ nismo ni{ta

ozbiqno po~eli da razgovaramo”, kazala je Pusi}eva turskoj agenciji Anadolija na srpskom jeziku. Upitana {ta misli o pojedinim stavovima da bi izbor Nikoli}a za predsednika Srbije mogao da donese probleme regionu, Pusi}eva je kazala da su wega izabrali gra|ani i da ona ne moè da naga|a kako }e se Nikoli} postaviti. „To ulazi u sferu me|udràvnih odnosa. Nastoja}emo da uspostavimo odnose na tom dràvnom nivou”, rekla je {efica hrvatske diplomatije.

Ma ti} sa wao Kla u di ju [i fer ZA GREB: Hrvatski ministar Predrag Mati}, komentari{u}i izjave Tomislava Nikoli}a da mu je velika Srbija neostvareni san, rekao da je wegov san ostala Klaudija [ifer. Novoizabranog predsednika Srbije je novinar „Frankfurter algemajne zajtunga” u intervjuu podsetio na ranije izjave o tome da „jo{ uvek sawa Veliku Srbiju”, na {ta je Nikoli} odgovorio:

„Ta~no. Ima snova koje ~ovek nikad ne moè ispuniti. Ali ve} odavno vidim da je Hrvatska jedna me|unarodno priznata dràva, da su hrvatske granice na Dunavu i da ne}e biti daqih promena granica. Isto vaì i za Bosnu i Hercegovinu. Kao {to èlim da Srbija postoji u granicama priznatim od me|unarodne zajednice, tako to pravo èlim i drugim dràvama. Moji snovi, iz vreme-

Predrag Mati}

SMENA JADRANKE KOSOR I U SABORU

Karamarko na ~elu poslani~kog kluba HDZ-a ZA GREB: Poslanici HDZ-a u Saboru su ju~e na sednici poslani~kog kluba smenili s mesta predsednice kluba biv{u {eficu HDZ-a Jadranka Kosor, umesto koje je novi {ef poslani~kog kluba novi lider stranke Tomislav Karamarko. On je nakon sednice poslani~kog kluba izjavio da je izabrano novo vodstvo tog tela i da }e ubudu}e on obavqati funkciju predsednika, dok }e potpredsednici kluba biti Gordan Jandrokovi} i Ivan [uker. Tre}i potpredsednik je i daqe Davorin Mlakar. Karamarko je rekao da ju~e nije bilo diskusije oko mesta potpredsednika Sabora, na kojima su iz opozicione kvote Jadranka Kosor i Vladimir [eks.

Tomislav Karamarko

„Za sada o tome nismo razgovarali i kao {to sam rekao, o tome }e odlu~ivati predsedni-

{tvo HDZ”, rekao je Karamarko. Na pitawe da li je spreman da prihvati neformalnu ponudu premijera i predsednika Socijaldemokratske partije Zorana Milanovi}a da sednu i razgovaraju o postizawu konsenzusa o pitawima od nacionalnog interesa, kao {to su to pisali neki listovi, Karamarko je rekao da ne zna o kakvom konsenzusu je tu re~. „Mo ra mo de fi ni sa ti kon senzus. I nisam dobio ni{ta ne for mal nim ka na li ma, jer mislim da nije primereno da ko mu ni ci ra mo ne for mal nim kanalima”, rekao je Karamarko, dodav{i da je spreman da razgovara sa svakim, ali da se prvo mora definisati konsenzus.

na kad se Jugoslavija raspadala, kad se odlu~ivalo ko }e gde ìveti, naàlost, nisu se ispunili. I, kako stvari stoje, ne}e se ni ispuniti”, kazao je Nikoli} u tom intervjuu. Informaciju da u Vukovaru danas ìvi vi{e Srba nego pre deset godina, Nikoli} je prokomentarisao re~ima: „Tamo je tako jer je Vukovar bio srpski grad. Tamo se Hrvati nemaju za{to vra}ati”.

Ma we pla te po sla ni ci ma SA RA JE VO: Predstavni~ki dom Parlamentarne skup{tine BiH po hitnom postupku usvojio Predlog zakona o dopunama Zakona o platama i naknadama u institucijama BiH, ~ime se stvara osnov za smawivawe i plata poslanika za 4,5 odsto. Izradom predloga ovog zakona ispo{tovan je zakqu~ak Predstavni~kog doma kojim je od Ve}a ministara BiH za-

Banke u Zagrebu na meti pqa~ka{a tak odneo iz banke 53.000 evra. O tome kako je rawen hrvatski mediji prenose razli~ite verzije. Po jednoj, on je be`e}i od policije sam sebi pucao u glavu. Prema drugoj, rawen je u me|usobnom obra~unu sa policijom. Pojedini mediji izve{tavaju da se radi o izvesnom

Mesto obra~una policije i lopova

D. M. koji je od ranije poznat policiji i koji je bio povezivan sa jo{ dve ili tri pqa~ke u Zagrebu. Mediji prenose da je policija u vozilu pqa~ka{a prona{la skoro celu ukradenu svotu, kao i oru`je koje je uzeo od ~uvara u banci. Deo novca nije prona|en, pa policija ne iskqu~uje mogu}nost da mu je neko pomogao oko planirawa pqa~ki. U akciji je lak{e povre|en pripadnik Antiteroristi~ke jedinice, koji je pqa~ka{a poku{ao da izvu~e iz vozila. U Zagrebu je od aprila opqa~kano ~ak sedam banaka, od toga tri za mawe od 24 sata. Zagreba~ka policija je saop{tila i da je uhapsila pqa~ka{a koji je od novembra 2011. tri puta opqa~kao „Splitsku banku”.

STEJT DEPARTMENT O STAWU QUDSKIH PRAVA

Ko rup ci ja ozbi qan pro blem u Cr noj Go ri POD GO RI CA: Borba protiv korupcije, posebno na visokom nivou, uprkos odre|enom poboq{awu, i daqe je ozbiqan problem u Crnoj Gori, navodi se u godi{wem izve{taju Stejt departmenta o stawu qudskih prava u toj dr`avi. U izve{taju za pro{lu godinu, koji su ju~e objavili podgori~ki mediji, vlada SAD-a konstatuje da je korupcija i daqe ozbiqan problem u Crnoj Gori, uprkos nekim poboq{awima. To je podstaknuto nepotizmom, slabom kontrolom sukoba interesa, ali i neuspehom izvr{ne i sudske vlasti da identifickuju i gone korumpirane visoke zvani~nike, navodi se u izve{taju. Konstatuje se da se ostali problemi u oblasti qudskih

prava odnose na policijska zlostavqawa osumwi~enih u pritvoru, zatvorske uslove koji su ispod proseka, kao i dugo trajawe pritvors i su|ewa. Kao jedan od problema u izve{taju se navodi i nedovoqna nezavisnost sudstva, fizi~ki napadi na novinare i politizacija medija, kao i oteàn pristup informacijama. U izve{taju se navodi da je lo{ tretman izbeglh i raseqenih, kao i nere{avawe wihovog statusa jedan od najve}ih problema sa kojim se dràva suo~ava. Drugi problem je dru{tvena diskriminacija na temequ pola, seksualne orijentacije, nacionalnosti, invalidnosti, navodi se u dokumentu. Ameri~ka vlada problem vidi i u oblasti nasiqa nad ènama i trgovine qudima.

NOVI PROTESTI PROTIV VLASTI U PODGORICI

U in te re su gra |a na, a ne taj ku na POD GO RI CA: Jo{ jedan protestni skup odràn je u Podgorici zbog te{kog socijalnog stawa u zemqi. Graàni su ponovo, od premijera Igora Luk{i}a zatraìli da podnese ostavku, jer, kako je navedeno, vlada Crne Gore ne radi u interesu gra|ana, ve} tajkuna i organizovanog kriminala. Na protestu, koji su organizovali Unija slobodnih sindikata (USS), Mreà za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i Studentska unija (SU) prisustvovalo je vi{e hiqada gra|ana. Crnogorska policija saop{tila je da je protestu u Podgorici prisustvovalo oko 2.500 gra|ana, te da

da u~estvuju u protestnoj {etwi, bio je organizovan prevoz do Podgorice. [etwa i skup su protekli bez incidenata, a na prilazima gradu bile su poja~ane policijske patrole, kao i oko dr`avnih institucija. USS, MANS i SU organizovali su od po~etka nove godine ~etiri velika socijalna protesta u Podgorici, na kojima se okupilo vi{e hiqada gra|ana, nezadovoqnih te{kim socijalno-ekonomskim stawem u Crnoj Gori. Luk{i} je ranije odbacio zahtev organizatora protesta u Podgorici da podnese ostavku, poru~uju}i im da je wegova vlada u potpunosti

BOSNA I HERCEGOVINA

U POSLEDWA DVA MESECA

ZA GREB: U posledwa dva meseca banke u Zagrebu postale su ~este mete pqa~ka{a, a u no}i izme}u ~etvrtka i petka, u bolnici, posle rawavawa, preminuo je mu{karac osumwi~en za pqa~ku „Privredne banke”. Prema nezvani~nim podacima, pqa~ka{ je u ~etvr-

subota26.maj2012.

c m y

Balkan

dnevnik

traèno da pripremi predlog zakona kojim }e biti obuhva}eni poslanici i delegati u Parlamentarnoj skup{tini BiH, ~ime se stvara osnova za smawivawe i wihovih plata za 4,5 odsto, javqaju bosanski mediji. Predloènim zakonom smawuje se osnovica za obra~un plata za 4,5 odsto, i sada ne moè iznositi mawe od 50 odsto prose~ne mese~ne plate u BiH iskazane na godi{wem nivou za kalendarsku godinu koja dve fiskalne godine prethodi godini u kojoj }e se osnovica primewivati, umesto sada{wih 85 odsto.

Protesti u Podgorici

je tokom protestne {etwe kamenovana zgrada „Telekoma”. Grupa mladi}a polomila je staklo na zgradi „Telekoma” u centru Podgorice i policija traì po~inioca, dodaje su u saop{tewu. Organizatori skupa najavili su novi protest za 31. maj na kome }e ponovo biti zatraèno da aktuelna vlada Crne Gore ode sa vlasti. „Vreme je za ostavke. Vreme je za slobodnu i demokratsku Crnu Goru. Ho}emo vlast koja radi za narod, a ne koja radi u interesu kriminalaca”, rekla je izvr{ni direktor MANS-a Vawa ]alovi}. Ona je pozvala okupqene na gra|ansku neposlu{nost, jer, kako je navela, izvr{na vlast ne radi u wihovom interesu. Okupqeni su nosili transparente „Pobuni se, vrijeme je”, „Vratite uzete pare”, „Stegnite i vi malo kai{„, a skandirali su „Ostavke”, „Dosta je”, „Vrijeme je” i „Milo, lopove”. Iz vi{e gradova u Crnoj Gori za sve gra|ane, koji su èleli

posve}ena nastavku evropskih integracija i ekonomskom oporavku. Premijer je kazao da oni koji traè wegovu ostavku ne nude jasnu alternative {ta posle toga. Luk{i} je poru~io da }e gra|ani Crne Gore na narednim parlamentarnim izborima imati priliku da ocene rad aktuelne izvr{ne vlasti. U Crnoj Gori su po~etkom godine poskupele struja i akcizna roba, dok se benzin prodaje po rekordnim cenama, {to predstavqa novi udar na standard gra|ana. Crnogorski gra|ani strahuju da, posle poskupqewa goriva i struje, postoji opasnost od pove}awa cena ostalih proizvoda i usluga, kao {to se to ve} desilo sa akciznom robom. Skup{tina Crne Gore usvojila je rebalans dràvnog buxeta, koji predvi|a smawivawe izdataka od ukupno 16 miliona evra, kao i set mera {tedwe radi prevazilaèwa ekonomske krize u toj dràvi.

Parada ponosa dogodine PODGORICA: Izvr{ni direktor LGBT Foruma progres Zdravko Cimbaqevi} kazao je ju~e da }e prva parada ponosa u Crnoj Gori, najverovatnije, biti odr`ana naredne godine. On je rekao da LGBT Forum progres nije odustao od organizovawa parade ponosa u Crnoj Gori. Parada ponosa je, svakako, prioritet LGBT Foruma progres i bi}e, najverovatnije, odr`ana slede}e godine , kazao je Cimbaqevi}. Parada ponosa bila je najavqena 31. maja pro{le godine u Podgorici, ali je otkazana, jer

niko od ~elnika crnogorske vlade nije pristao da sa pripadnicima LGBT populacije pro{eta ulicama glavnog grada Crne Gore. Cimbaqevi} je rekao da je organizovawe parade ponosa, zbog prezauzetosti LGBT Foruma progres, trenutno u drugom planu. Konkretni razlozi za stavqawe parade u drugi plan su inicijative koje smo uputili vladi i Skup{tini Crne Gore, ali i obaveze LGBT Foruma progres koje su takve da nije bilo prostora da se parada organizuje, iako je taj doga|aj prioritetan i jako bitan , kazao je on listu „Pobjeda” .

Svet poznatih

subota26.maj2012.

dnevnik

МАГАЗИ Н „ ФО РБС” ОБЈ АВИО ЛИ СТ У НАЈМОЋНИЈИ Х СЛАВНИ Х ЛИЧНОСТИ

Они владају с ветом Н

а прво местуо на л исти маг ази н „Фор бс „ је см ес ти о аме ри чку гл умицу и пе вачицу Џе ниф ер Лоп ез – и тим е ј е званич но проглас ио најмоћн ијом женом на с ве ту. На листи је следе водите љка Опр а Винфри и и пева ч Џаст ин Би бер. Џе нифер Лопез завредил а ј е прво место на ов ој п рестижној л и сти з бо г зарађе ни х 52 ми ли она д олара у протек лих г одину дан а, велике сл ав е коју је стекла као п ева чица, к ао и због шоу пр ограма “ Американ ид ол” у коме је један од судиј а.

Л ед и Гаг а, која је прош ле годин е п он ела лас каву т итулу нај моћније сл ав не особе н а свету, ове годин е се нал аз и тек на петом м ес ту. Магази н је ли ст у форми рао на о сн ову за рађеног н овц а и стечен е славе и популар нос ти. Слав а се огледа у м едијском п ри с уст ву, а н е само у трад иц ионалн им формам а по пу т нови на , ради ја и те левизиј е. Велик у ул огу у томе иг ра ју и др уштвене мр еже. Зар ад а слав них , по ко јој је маг аз ин с астављао л исту, је об рачуната за перио д од 1. мај а 2011. до 1. мај а

Ов ако и згледа л иста де сет најмо ћнијих сла вн их осо ба шоу-бизниса: 1 . Џенифер Лопез 2. Опра В ин фри 3. Џасти н Бибер 4. Ријана 5. Леди Гага 6 . Бритни С пирс 7. Ким Кардашијан 8. Кет и Пери 9. Том Круз 10. Стивен Спилберг 2012. год и не. Она не укључује трошкове за менаџмент, агенте и ад вок ате , к ао и све ос тале реп резен тат ивне трошко ве.

Романса глумаца из „Сулејмана” О

кан Јалабик (34) и Селма Ергеч (34) у хит серији „Сулејман Величанствени“ тумаче улогу пара, Ибрахим-паше и султаније Хатиџе, а романсу са малог екрана пренели су у стваран живот. Глумица је разведена, док глумац до сада није био у браку, али се фанови серије надају да ће се ова романса завршити на лудом камену, као у случају глумаца из серије „1001 ноћ”. Њих двоје упознали су се на снимању серије „Сулејман величанствени”.

Фрајери нове генерације Џорџ Клуни, Кијану Ривс, Бред Пит, па чак и Роберт Патинсон и Рајан Гослинг, јесу прошлост

то смо лепили постере Тома Круза из „Топ Гана” или „Неа” из „Матрикса” лепили смо! Сајт мсн.цом објавио је листу фрајера на којој нема мушкараца на које смо навикли и које је реномирани „Пипл” својевремено проглашавао за најсексепилније на свету. Имена срцеломаца нове генерације звуче овако:

добио захваљујући овом појављивању”. Тејлора Кича, другопласираног фрајера 2012. године, ове године гледамо у филмовима „Battleship” и „Savages”. Треће место припало је бенду One Direction. Сви чланови бенда су се нашли на листи јер су остварили незапамћен дискографски успех и за кратко

Крис Хемсворт

Тејлор Кич

„Волимо Рајана Гослинга и Зека Ефрона, али овде је реч о новим фацама”, пише портал. Ове године, прво место међу њима заслужио је Крис Хемсворт, Тор из „Осветника” који је нешто пре ове титуле добио и ћерку. Тора следи Тејлор Кич, „што због филма ‘Џон Картер’ у којем је био без мајице, што због понуда за нове филмове које је

ивши председник САД, Бил Клинтон усликан је у друштву две порно звезде. Некадашњи председник Америке усликан је на журци у Монте Карлу, а на фотографији грли порно звезде Ташу Реин и Бруклин Ли. Фотографија је настала на гала вечери коју су приредили Клинтон и принц Алберт од Монака, а коју су амерички медији назвали „најгором хуманитарном вечером свих времена„, због проблема у организацији. Једна од звезда „филмова за одрасле„ које су се сликале са Клинтоном, Бруклин Ли, недавно је понела награду порно индустрије за најбољу нову

време постали сензација међу „вриштећим тинејџеркама”, пише сајт. Место на листи припало је и Џону Хачерсону, једној од звезди “Игра глади”, Мајклу Фасбендеру, тачније Магнету из филма „X-Men: First Class”, Дијего Бонети (“Rock of Ages”) и Мајклу Илију („Underworld: Awakening”).

Бенд „Дирекшн“

Клин то не, Клин то не старлету и најбољу сцену секса. Сећамо се сви скандала са Моником Левински и како је то уздрмало Билов брак, можда сада нова „шкакљива„ ситуација у коју је запао поново уздрма брак државне секретарке САД и бившег председника ове земље. Видећемо како ће Хилари реаговати када угледа фотографију свог супруга са звездом порно пародија на филмске хитове „Спајдермен„ и „Осветници„, као и остварења маштовитих наслова попут „Анални фанатици„ и „Неваљале девојке са фарме„. Спорну фотку поставила је на свој Тњиттер налог управо та старлета, али ју је у међувремену обрисала.

dnevnik

oglasi

subota26.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik PRODAJEM ku}u u Starim Ledincima, novija gradwa, spratna, u centru, Vuka Karaxi}a 80, od 180m2. Telefon 2986-729, 063/166-1425. 53657 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 53680 VETERNIK, ku}a na prodaju sa 2 stana po 150m2 svaki sa potkrovqem koje nije zavr{eno i pomo}ni objekat 120m2 i verande 60m2 i plac veli~ine 789m2, cena 160.000e, ili blià ponuda. Telefon 064/93-66-858. 53705 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565. 53760

Iznenada i bez pozdrava zauvek nas je napustila na{a draga prija

Jelisaveta - Rada Jovi~in

Hvala joj za dugogodi{we iskreno prijateqstvo.

IZDAJEM gara`u u centru Novog Sada. Telefon 063/8852601. 53670

Porodice: \ermanov i Kostadinovi}.

IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 53624 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53739

53834

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44677

Posledwi pozdrav

tetka Radi od Veqinih prijateqa: Jelene, Marka, Dude, Pe|e, Ratke, Cice, Ace i Sawe.

53830

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana. Tel.: 064/240-55-49, 037/490-797, deda Rado{. 53652

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511932, 021/848-188. 53515

SOKOBAWA - sobe i apartmani za odmor, Super komfor. U`i centar. Povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880-100. 52923

IZDAJEM name{tenu garsoweru 35m2 CG, kabl. telefon, Ul. Mileve Simi} 8 - Slana Bara. Telefon: 064/136-0012. 51876 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/8318-299. 53458 IZDAJE SE name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215-156, 063/194-5588. 53540 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon: 060/0442-711. 53593 IZDAJEM jednosoban kompletno name{ten stan, Novo naseqe, 31m2. Telefon 063/586-277. 53613

POVOQNO izdajem kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15. Telefon 064/15320-10. 53617 IZDAJEM name{ten, nov, jednoiposoban stan, od 39m2, na 3. spratu u zgradi sa liftom, kod Socijalnog. Telefon 065/8333963. 53667 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 28m2, na Grbavici, od 1. juna. Telefon 064/185-68-74. 53676 IZNAJMQUJEM lep, name{ten trosoban stan na Somborskom bulevaru, cena 155e. Telefon 064/1468122. 53697

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Jelisaveti Jovi~in od kom{ija iz ulaza Bulevar oslobo|ewa 43.

KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649-000. 53586 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846. 53736

53827

Posledwi mami

pozdrav

Veqinoj

Posledwi pozdrav mami na{e koleginice Verice.

Jelisaveti Jovi~in

PRODAJEM dvosoban stan 66m2, ukwi`en, Kej, @. racije 4, Novi Sad. Telefon 021/886-989. 53600

PRODAJU SE dve vikendice na potezu Stara Kamenica. Telefon 063/738-3571. 53541 PRODAJEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856 BEOÎN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, garaà, pomo}ne prostorije, 40.000e. Telefon 063/845-87-57. 53519

Darinka - Dara Anti}

Veqine koleginice i kolege sa posla.

1934 - 2012. KOLEKTIV LABORATORIJE â&#x20AC;&#x17E;EKOLABâ&#x20AC;?, Novi Sad.

53828

53833

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragom ocu, svekru i dedi

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi i majci

subota26.maj2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula

Posledwi drugarici

pozdrav

dragoj

Slobodanki Veselinov

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom bratu, {uraku i dedi

obele`i}emo danas, 26. 5. 2012. godine, na Gradskom grobqu. Weni najmiliji: suprug Nedeqko, }erka Bojana i sin Sr|an. 53820

Hereta Smiqana - Mica

Dragoj

Vladimiru

ro|. 1933. god

Dari posledwi pozdrav od wegovih najmilijih: sina Vitomira, snahe Gordane i unuka Vladimira i Milice.

posledwi pozdrav. Klub penzionera Novo naseqe.

53837

Posledwi i ocu

pozdrav

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vladimiru Prodi}u od: supruge Rose, sinova ^edomira, Du{ka i Vitomira sa porodicama.

53836

GODI[WI POMEN Godine prolaze, a mi te ne zaboravqamo. Dok `ivimo ~uva}emo u na{im srcima tebe, dragi na{!

53841

53832

suprugu

Sahrana je danas, 26. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, u ^erevi}u.

Sahrana je danas, 26. 5. 2012. godine u 15 ~asova, na Mesnom grobqu u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: suprug Bo`idar, sin Radoslav, }erka Dragiwa, snaja Mira, zet \urica, unu~ad Jelena, Miroslav, Marijana i Milica sa porodicom.

Nevenka Grlica Prolaze dani bez na{e najdra`e sestre, svastike i tetke, ali nam ni jedan trenutak ne pro|e bez pomisli na tvoj lik. Mnogo nam nedostaje{ draga Neno. S tugom i ve~nom qubavqu prema tebi, tvoji: sestra Veselka, zet @ivko i sestri~ine Marina i Ivana.

Jelisaveti Jovi~in Zauvek o`alo{}ene Radmila i Olga.

Voqeni i jedini moj brate, do kraja mog `ivota ostaje neizreciva tuga i praznina u du{i i bol u srcu za tobom, ali i ogroman ponos i neizbrisiva se}awa na tebe. Do groba neute{na sestra Du{anka sa porodicom.

53822

53823

Opra{tamo se sa tugom od na{e penzionisane medicinske sestre

Pro{lo je dvadesetpet tu`nih godina od kada nije sa nama moj voqeni brat

Jelisavete Jovi~in

Aleksandar - Sa{a Beqanski

Iskreno sau~estvujemo u bolu wene porodice. Koleginice i zaposleni IKVBV - Sremska Kamenica. 370-P

dr Ratomiru Marka Dragovi}u

U nedequ, 27. maja, u 12 sati poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi: brat Mirko, snaha Svetlana i bratanica Marija.

3 POMEN Danas, 26. 5. 2012. godine, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen dragoj

Branki Rada{ - Bari{i} Pomen }e se odr`ati u 10 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. Sin Milan, snaja Qubica, unuci Bane i Sa{a sa porodicama.

53810

^ETRDESETODNEVNI POMEN U nedequ, 27. 5. 2012. godine, navr{ava se ~etrdeset dana otkako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda...

53813

Umrla je moja draga prija

Umrla je draga supruga, svekrva, majka i prabaka

53831

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji

prof. mr Ila Doroti} - Jovanov Milo{ Kova~evi}

Stevan Marjanovi}

Ve~no }e za tobom `aliti: tvoja supruga Kika sa decom i unu~adima.

iz Ka}a 27. 5. 2003 - 27. 5. 2012.

@ive}e{ u mom srcu i mojim se}awima dok postojim. Tvoja prija Helena.

[ESTOMESE^NI POMEN

Ili

Danas, 26. 5. 2012. godine, u 14 sati okupi}emo se za posledwi ispra}aj na Gradskom grobqu. Molimo, ne donosite cve}e. S qubavqu: suprug Ivan, snaje Branka i Maja, unuci Tamara i Zorana sa porodicama, Dragana i Igor. 53809

53811

53804

Voqeni nikad ne umiru.

prof. mr Ila Doroti} - Jovanov

GODI[WI POMEN dragoj tetki

Posledwi pozdrav majci, baki i svekrvi

na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Sa velikom prazninom u srcu... tvoja supruga Sofija, }erke Du{ica i Julkica sa porodicama.

od: Oqe i Zvonka sa decom.

53829

53835

Cvijeti - Cici Pokrajac

ro|. Mihi} 1930 - 2011.

Peri Savi}u

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj, miloj i voqenoj

Zekiji Maravi}

iz Ka}a

Nedostaju tvoja briga, radost i beskrajna dobrota.

O`alo{}ena porodica Savi}.

Tvoji: Vuka, Vlado, Marko i Branka.

53805

Draga na{a mama preminula je u 75. godini i od we }emo se oprostiti u ponedeqak, 28. 5. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}en sin Jasmin, snaja Esma i unuke Bojana i Mina. 53816

53803

GODI[WI POMEN

Dana 27. 5. 2012. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od smrti na{eg dragog supruga, tate i dede.

Danici Dovijarov Pomen obeleàvamo u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Gardinovcima. Sve {to si nam pruìla, svu ne`nost, pa`wu i qubav, kao i tvoj mio lik, ìve}e ve~no u svima nama. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: suprug Milan, }erke Verica i Miroslavka sa porodicom i sin Miroslav.

53806

Milica Kajtez ro|. Milutinovi} Iako je ve} godinu dana od kako si nas napustila, uspomena na tebe nikada ne}e izbledeti, tvoj lik je prisutan i uvek }e{ `iveti u nama. Pomen je 26. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Pera, }erke, unuci, brat, sestra i ostala rodbina. 53821

Boò Lojanica Bo{ko U na{im srcima i mislima bi}e dok ìvimo. Uvek }e te voleti tvoji: supruga Rada, }erke Zorica i Goca, zet Uro{, unuci Bojana, Milo{, Boà i Milica. 53786

^iTUQe l POMeni

subota26.maj2012.

dnevnik

POMEN

Dana 24. 5. 2012. godine preminuo je na{ voqeni

Bojani

26. 5. 2001 - 26. 5. 2012.

Danas je 11 godina od kako si oti{la iz na{eg naru~ja. Ostavila si nam bol i tugu da je grlimo umesto tebe, An|ele na{ mali.

Na dana{wi dan si oti{la bez pozdrava i ostavila keki da plete venac od suza.

53815

53817

rodici

O`alo{}eni: supruga Radmila, k}erka Danka, sin Sini{a, snaha Sawa, unu~ad i ostala mnogobrojna rodbina. Sahrana }e se obaviti u subotu, 26. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Gajdobri.

S tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage mame, bake i svekrve

Jelisavete Jovi~in Rade

Du{anki Petri} ro|. Kova~

Novosa|anki, a preminuloj u Las Vegasu.

Vlajkov Vukosav, Zagorka Ivkovi}, Slobodan i Jovica Pudar sa porodicama.

53798

53800

Du{an Mikulesko Odr`a}emo pomen u nedequ, 27. 5. 2012. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu.

^uvamo uspomenu na Du{u.

Weni: Jasna, Damjan, Natalija i To{a.

Weni: Velimir, Dimitrije, Aleksandar, Bojana i Svetlana.

1953 - 2011. Znao si ko li ko smo te vo le li, ali ni kad ne }e{ sa zna ti ko li ko nam ne do sta je tvo ja mu drost, ple me ni tost i ve dar duh. Si no vi Igor i Sa {a i su pru ga Ma ri ja.

53769

53696

POMEN Pro{lo je sedam godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Na vr {a va se tu `na go di na od smr ti na {e dra ge

Do brin ke Ki ri lo vi}

GODI[WI POMEN

Jelisavete Jovi~in Rade

Mi lo rad Ma ho vac

Mnogo nam nedostaje{ dragi na{. Uspomene i se}awa na tebe ~uva porodica. Supruga Seka, sin Du{an i }erka Vukica sa porodicama.

53791

Beskrajno tu`ni opra{tamo se od na{e drage mame, bake i ta{te Neute{na keka, Nada Gak.

pozdrav

27. 5. 2011 - 27. 5. 2012.

ro|. 8. 2. 1939.

Neute{ni: tata Simo, mama Gordana, brat Nemawa i sestra Karolina.

Posledwi - sestri

Marko Jovanovi}

Vasilije Jove Stevanovi}

Bojana [ajinovi}

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Vladislav Raj~eti}

u~i te qi ce u pen zi ji

Danica i Zdravko.

S tu gom i po {to va wem od ne za bo ra va je ~u va ju we ni: sin Ni ko la, }er ka An |el ka, se stra Vo ji slav ka i osta la po ro di ca.

53768

53710

Pro {la je tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi ta ta

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

S qubavqu, tugom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wega. Porodica. 53784

53792

SE]AWE Dana 25. 5. 2012. godine navr{ilo se 16 godina od smrti mog supruga, oca, tasta i dede

Qu bi ca Uro {e vi}

Jelisaveta Jovi~in Rada

POMEN

ro|. Raji}

Mla den Va si} Bra ca

umrla u 77. godini. Sahrana je danas, 26. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: Jovi~in i \ermanov.

O`a lo {}e ni: }er ka i sin sa de com.

Pre 40 da na nas je na pu sti la, a u me ni je traj no osta la, mo ja Qu ba. We na dru ga ri ca Bo `a na.

53797

Mita Gaborov \or|a Bar~ikina iz [angaja

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ mili i voqeni tatica, suprug, deda i pradeda.

Uvek }e ga se se}ati: supruga Desanka, k}erke Jovanka i Jelica, zet Radovan, unuk Pavle i unuka Sla|ana.

Tvoji: supruga Zora i }erke Cica i Gordana sa porodicama.

53783

53794

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od drage prijateqice, koleginice i profesorke

Rastajemo se od voqene sestre i tetke

G O D I [ W I P O M E N dra gom bra tu

53672

53702

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se 27. 5. 2012. go di ne na vr {i ti ~e tr de set da na od ka ko nas je na pu stio na{ dra gi otac i su prug

Da nas, 26. ma ja 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na {em

Radinke Velbabovi} iz Ne{tina 27. 1. 1937 - 24. 5. 2012. Bila je qubav, sunce i oslonac, brinula o nama. Ko }e nas sada grliti i tvoju Draganu toliko voleti. Sestro ro|ena, bez tebe ne}u mo}i `iveti. Sa tugom tvoje: Dragana i Jelena. Posledwi pozdrav dragom ocu i suprugu

Ko sti Kr sta no vi }u Ko ji Je di ni bra te, ve~ no }e{ `i ve ti u sr ci ma tvo jih se sta ra Ci ce i ]o je sa po ro di ca ma.

\o ki Ru to ni }u 1930 - 2011.

Kr sta Jar ~e vi}

odr `a }e mo go di {wi po men i pa ra stos u Pra vo slav nom hra mu, u Go spo |in ci ma.

1952 - 2012. O`a lo {}e na po ro di ca.

O`a lo {}e na po ro di ca Ru to ni}. 53695

53799

53714

53690

na{em

G O D I [ W I P O M E N Na vr {a va se go di nu da na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi su prug, otac, de da i sve kar

P O M E N Da na, 26. ma ja 2012. da je mo go di nu da na na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

D V O G O D I [ W I P O M E N

mr Hildegarde Doroti}

KOLEKTIV VISOKE POSLOVNE [KOLE STRUKOVNIH STUDIJA U NOVOM SADU.

\ura|u Bo{kanu Supruga Quba, sin Borislav i }erka Radmila sa porodicama. Sahrana je danas, 26. 5. 2012. godine, u 17 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

369-P

53801

Ko sta Kr sta no vi} Ko ja S qu ba vqu, tu gom i po no som te po mi we mo i ~u va }e mo za u vek uspo me nu na te be. Tvo ji: su pru ga Dra gi ca, sin An |el ko, k}er ka An |el ka, sna ja Gor da na i unu ci Alek sa i Ni ko la. 53713

Goj ko Bu gar ski Go ja Cvi je ta Po kra jac Ci ca

2010 - 2012.

Tvoj Jo vo.

Vre me ne do no si za bo rav ve} na vi ku da ì vi mo bez Te be, ali u na {im sr ci ma, mi sli ma i pri ~a ma ì vi{ i ì ve }e{ za u vek. Tvo ji naj mi li ji.

53701

53660

Vre me pro la zi, a uspo me na na te be i vre me ko je smo za jed no pro ve li osta je za u vek.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

S E ] A W E

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

subota26.maj2012.

P O M E N

S E ] A W E

Na vr {a va se go di nu da na od smr ti na {e dra ge ma me, ba be i sve kr ve

Mi len ko Mi ko vi} 1923 - 2002.

Ra do mi ru La li }u Zor ke [e {e vi}

Sav ka Ma ro vi}

Isi do ra Mi ko vi}

1938 - 2011.

1921 - 1982 1927 - 2011.

1923 - 1999.

Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko ni si sa na ma, ali ve~ no `i vi{ u na {im sr ci ma.

Dok ko ra ~a te sta za ma ve~ no sti osta je te da `i vi te u sr ci ma onih ko ji vas ne za bo ra vqa ju.

Po men }e mo odr `a ti da nas, u 11 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu. Sin \or |e sa po ro di com.

Ri sto Zor ka

Ni no slav Mi ko vi}

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Gro zda, }er ke An ki ca i Ma ri ca sa po ro di ca ma.

1945 - 2009.

53691

Po ju `i na

Tvo ji naj mi li ji.

Mi loj ka, Mi len ko i Ra den ko sa po ro di ca ma. 53644

53455

Na vr {a va se go di na od ka da ni je sa na ma na {a vo qe na su pru ga, maj ka, ba ka, ta {ta i sve kr va

Uvek te se se }a mo.

53502

T R O G O D I [ W I P O M E N

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N mom bra tu Po ro di ca.

53409

Bra ni sla va Ra do sla va Mol do va nov

G O D I [ W I P O M E N

Qu bi ca Sa na der 1941 - 2011.

na {oj dra goj maj ci, sve kr vi, ba ki i pra ba ki

Pu no nam ne do sta je{, sva kim da nom sve vi {e i vi {e, pra zni na je ve li ka. Ti si na {a ve~ na zve zda ko ja }e nas oba sja va ti i ~u va ti.

Te la rov Vo ji nu - Ba bi Osta }e u ve~ nom se }a wu: we go ve se stre Mi lan ke i {o go ra Mi }e.

5. 6. 2011 - 5. 6. 2012.

53647

Tvo ji: ma ma i se stra sa po ro di com.

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N Na{ dra gi

Dra gi ci Kom ne ni}

P O M E N

osta }e{ ve~ no u na {im se }a wi ma.

Pri ja te qi Tin ka i Mi le Sa vi}.

Ra de Li ~i na

Te la rov Vo jin - Baba iz Be ge ~a Tvo ji naj mi li ji: sin Vu ja din sa po ro di com i }er ka \ur |in ka sa de com.

53609

na pu stio nas je pre 10 go di na i oti {ao svo me si nu Jo vi ci. Ali dok ì vi mo mi, u sr ci ma na {im ì ve }e{ i ti. Tvo ji naj mi li ji: si no vac Mi ro slav, unu ci La za i ê da, sna ha Dan ka i brat La za.

53504

2009 - 2012.

Bra ni sla va Ra do sla va Mol do va nov An |e le tet kin, bez te be vi {e ni {ta ni je kao {to je bi lo... Tvo ji: tet ka Na da i te ~a Mi lan.

Pro {lo je pet tu `nih go di na od smr ti na {eg dra gog

Ni ko la Mi hi} Po sto ji{ i tra je{ kroz naj lep {e uspo me ne ko je bol no pod se }a ju na sve {to smo tvo jim od la skom iz gu bi li. Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Slo bo dan ka, sin Mla den, }er ka Mil ka, sna ja Mi ra, unu ci Slo bo dan ka, Ni ko la, Ra de i \u ra|. 53692

U uto rak, 29. ma ja na vr {i }e se go di na da na od smr ti mo ga bra ta

Za u vek si u mi sli ma na {im i ~u va te od za bo ra va, po ro di ca.

P O M E N Pro {la je go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni su prug, otac, sve kar i de da

Ra di {a - Ra {a Ra do ji ~i}

Jo va na - Jo ce Je le si }a iz Fu to ga Se stra Ani ca. 53491

ro|. Ar se nov

Po men }e se odr `a ti da nas, 26. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na se o skom gro bqu, u Gar di nov ci ma. Mno go nam ne do sta je{. Tvo ji: su pru ga Stan ka, }er ke Me ri i Ma ja, ze to vi Da ni lo i Dar ko i unu ke Ele na i Lea. 53623

53536

Po men }e se odr `a ti da nas, 26. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu. Vre me pro la zi, ali na {a qu bav, se }a wa i uspo me ne osta ju za u vek. Tvo ji naj mi li ji. 53634

53689

Ol gi ca Kr sti}

na stav nik u pen zi ji

^e de Je vri }a

Tvo ja Qu ba.

P O M E N Pro {lo je {est me se ci ot ka ko nas je za u vek na pu sti la na {a dra ga

P O M E N Na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma

Qu bo mir \u rov

1938 - 2011.

O~e ku jem da }e{ od ne ku da do }i, a ti sa mo po ne kad u mo je sno ve svra ti{. Sre} na sam ka da te i to li ko vi dim.

53659

53599

P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

53622

S E ] A W E 5. 6. 2011 - 5. 6. 2012.

obe le ì }e mo da na, 26. 5. 2012. go di ne, na Ve ter ni~ kom gro bqu, u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa. Dra ga maj ko, da ni pro la ze, ni ù se je dan za dru gim, a ì vot bez te be je tu àn i bo lan.

Dra gi ce Kom ne ni}

Su pru ga Vi da i }er ka Kla u di ja sa po ro di com.

53658

53598

Dra ga na {a pri jo

Da na, 23. 5. 2012. na vr {i le su se tri go di ne od ka ko nas je na pu stio. Vre me ne mo `e iz bri sa ti qu bav, se }a we i tu gu za to bom.

Za u vek si u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji.

Ra u{ Ja no {u

Vre me ni ka da ne }e iz bri sa ti sva na {a le pa se }a wa na te be. ^u va mo te u svo jim mi sli ma i sr ci ma od za bo ra va. Tvo ji: su prug Ste van, }er ke Du {i ca i Qu bi ca sa po ro di ca ma. 53642

Na{a tiha tuga duboko u srcima ~uva lepu uspomenu na wu.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Ol gi ca Kr sti}

An ka Ju ri {e vi}

ro|. Ar se nov

u~i te qi ca Go di na bez te be je te {ka, ali osta ju uspo me ne na tvo ju qu bav i ple me ni tost. Dra goj maj ci, se stri i tet ki bi }e slu `en po men, da nas, 26. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na No vom gro bqu, u Be o gra du. Po ro di ca Ju ri {e vi}. 53612

Hvala svima koji je iskreno o`ali{e. Tvo ja sestra Qubica sa porodicom. 53735

Увек медаља Да фудбал воле сви дечаци и многе девојчице сведочи и 5. емисија серијала посвећена управо овом комплексном, али надасве атрактивном спорту. Домаћини су подмладак ФК Војводине, фудбалерке Клуба малог фудбала и ФК Нови Сад и њихови тренери. Своје искуство стечено током богате каријере играча с нама дели Мирослав Тањга, наш прослављени фудбалер. (РТВ 1, 12.35) 07.05 08.00 08.05 08.45 09.05 09.30 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.50 18.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.55 00.10 00.20 01.10 01.40

tv program

subota26.maj2012.

Кухињица Вести Програм за децу Вуков видео буквар-слово „Ф“ Хајде са мном у обданиште Колико се познајемо – квиз Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Без упута Медији у Србији Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Временска прогноза Евровизијско загрејавање 2012. ТВ Дневник Марфијев закон Фаца Војвођански дневник Из нашег сокака Хроника 57. Стеријиног позорја Хроника 29. Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици Марфијев закон Евровизијско загрејавање 2012. Политбиро

06.25 ТВ баштине 09.00 Кухињица – мађ. 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 ТВ баштина 12.30 Вести (мађ) 12.40 Урбана џунгла (мађ) са титл.на српском 13.05 Портрет групе Фрајле 14.00 Женске приче, филм 2.део 15.55 Птица Габо, цртани 16.05 Вуков видео буквар-слово „Ф“ 16.25 Питам се, питам се 16.55 Буца и Ната, док. програм 17.20 Жена, док. програм 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Урбана џунгла, (мађ) са титлом на српски 22.00 ВИВЕ 2011. емисија (мађ) 22.30 НОМУС 2012. 23.45 Мали концерт 00.00 ТВ Продаја

07.30 08.15 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 01.00

Глас Америке Приче из књижаре Е-ТВ Ноге на пут Хало председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Аријевски паре Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.38 13.05 13.20 13.29 14.05 14.50 14.56 15.47 15.50 16.49 18.30 19.00 19.30 19.58 21.00 00.15 00.20 02.30 03.00 03.18 04.09 04.33 04.51 05.48

09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.30 16.00 16.05 16.30 17.00 17.05 18.00 18.00 19.00 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Мирослав Таић... као сав нормалан свет Вести Рањени орао Госпођица Марпл: Ситафордска мистерија, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Рањени орао Песма Евровизије 2012, финале, пренос Вести Последњи дани, филм Ви и Мира Адања Полак Вести(04.00,05.00) ТВ лица: Мирослав Тадић... као сав нормалан свет Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила Рањени орао Верски календар

10.00 Премијер лига класик: Норвич – Ливерпул 10.30 НБА Кошаркологија 11.15 Прави НБА 12.00 АТП Светски куп финале 18.30 НБА плеј оф 1/2 Финале 20.00 Фудбал пријатељска: Холандија-Бугарска 22.30 Премијер лига, Магазин 23.00 Фудбал пријатељска: Русија-Уругвај

Зрно по зрно У новом, 70. издању емисије, поред редовних рубрика, гледаоци могу погледати и најзначајније догађаје који су обележили 79. Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду... (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

05.40 08.00 08.40 09.10 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.25 00.00 01.45

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Пријатељи Џои Интернат Вести Ноћни ТВ пројекат Вести Сунђер Боб Штрумфови Гладијатори Филм: Атентатори Вести Б92 Филм: У сенци вампира Филм: Добродошли у Донгмакгол 04.00 Филм: Клинац звани опасност 05.30 Укључење у Б92 Инфо

9. Београдски фестивал игре На овогодишњем 9. Београдском фестивалу игре публици се представила трупа „Кид Пивот” из Франкфурта. Ову изванредну плесну трупу предводи чувена кореографкиња и следбеница Вилијама Форсајта, Кристал Пајт. (РТС 2, 22.51) 06.02 06.09 06.18 07.15

Време је на мојој страни Серијски програм Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Неон сити Рецепти Лауре Равајоли Витраж Вести Личности и догађаји Време је на мојој страни Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфо Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

04.14 05.06 05.30

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица: Николета Павароти...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Срећни клинци Руске бајке Зујалице Вилењаци Верски мозаик Србије Клиника Вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила ТВ фељтон Одбоја(Ж)-Квалификације за ЛОИ: Перу-Србија Вреле гуме Тотал тенис Пливање: ЕП, пренос Рукомет-ПС: Железничар-Југовић, пренос Миксер 2012, хроника Потрошачки саветник Свет спорта Велика тишина 9. Београдски фестивал игре Вреле гуме Пливање: ЕП Рукомет-ПС: Железничар-Југовић Велика тишина Потрошачки саветник Клиника Вет

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Здравље и ви Свет који нестаје Топ шоп Филм: Павле Павловић Здравље и ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Рабит Фол Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Узвраћен ударац Филм: Алфи Филм: Бегунац Филм: Свет који нестаје Узвраћен ударац Филм: Бегунац

08.01 08.29 08.33 08.55 09.08 09.32 09.44 10.28 11.00 11.30 12.12 12.41 12.56 13.30 14.00 14.36 15.00 16.15 16.45 17.00 19.15

Песма Евровизије 2012, финале Директно из Бакуа преносимо финално евровизијско вече када ће се у Кристалној дворани у Бакуу такмичити представник Србије Жељко Јоксимовић са Ад Хок Оркестром и песмом „Није љубав ствар“. Коментатори преноса Душка Вучинић–Лучић и Драган Илић (РТС 1, 21.00)

04.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.30 23.55 01.20

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Црни Лепотан Филм: Дивљи, дивљи запад Шатра Жене Сулејман Величанствени Радна акција Фудбалска утакмица: Србија - Шпанија Сулејман Величанствени Квиз: Савршен минут РБ еко герила Филм: Црни лепотан

20.35 21.03 21.31 21.55 22.51 00.23 00.56 03.00

dnevnik

c m y

Завет Филм базиран на Мелвиловом ,,великом америчком роману“ о капетану Ахабу који је у потрази за великим белим китом. Незаборавна прича која ће све љубитеље сјајне авантуре и квалитетне драме оставити без даха. Улоге: Хенри Томас, Патрик Стјуарт, Брус Спенс Режија: Франц Родам (Хепи, 19.35) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 14.00 14.05 15.30 15.35 15.50 17.55 18.30 19.00 19.35 21.30 23.00 01.00 01.45 03.30 04.20

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барби и чаробни пегаз, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Извиђачки камп, филм Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Дангубе Филм Голи живот Опсада ванземаљаца, филм Дангубе Бледи месец, филм Матрјошки Голи живот

Џулијен Мур

Атентатори Роберт и Бејн су професионалне плаћене убице и велики ривали, који постају смртни непријатељи. Роберт Рат је врхунски плаћени убица. Извршење својих задатак планира до детаља и обавља их веома тачно и прецизно. Без недужних жртава... Улоге: Силвестер Сталоне, Антонио Бандерас, Џулијен Мур Режија: Ричард Донер (Б92, 21.00)

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.15 03.15 05.00

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Љуби, љуби, ал’ главу не губи Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Филм: Какав деда такав унук Филм: Ловац на потезу Филм: Сликати или водити љубав Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota26.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Милан Ристовић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Траговима Тинтина 09.00 Камерман: Живот и дело Џека Кардифа 10.30 У крупном кадру 11.00 Мао – кинеска прича 13.00 Капјонг 14.00 Господари рата 15.00 Импресионисти 17.00 Жута кућа 18.30 Животиње које су ушле у историју 19.00 Добродошли у осамдесете 22.00 Господари рата 23.00 Импресионисти 01.00 Жута кућа

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нисам знала да сам трудна НY Инк Четири венчања - Америка Промена пола Бигамиста Л.А. Инк НY Инк

Лав и миш Мачак у чизмама Божићна песма Чаробни мач Авантуре из Ривербанка Ирски паб Гости из галаксије Светионик Свет духова Џорџ Вашингтон Еротски филм Еротски филм

Го сти из га лак си је Ро берт је пи сац на уч не фан та сти ке, ко ји схва та да мо же да ма те ри ја ли зу је сво је ми сли. Због то га, гру па ван зе ма ља ца сти же на Зе мљу. Њи хов во ђа је Ан дра, ко ји по ка зу је на кло ност пре ма Ро бер ту... Уло ге: Жарко Поточњак, Луција Зулова, Ксенија Прохаска Ре жи ја: Душан Вукотић (Синеманија, 16.00)

Пенелопе Круз

Отво ри очи

07.45 08.05 08.20 08.50 09.15 10.40 12.20 13.10 13.45 14.20 15.25 15.55 16.28 17.00 19.00 20.00 21.53 23.34 01.14

06.00 07.40 09.10 11.05 12.40 13.15 15.20 16.45 18.15 20.05 21.50 23.30 01.05 02.35 04.05 05.30

Мале тајне Једноставни Симон Сати Грегов дневник Потпредседница Кокова Фантастични господин Фокс Смрт на сахрани Артур Необичне авантуре Аделе Бланк Војска палих анђела Центурион Ђавоља суза Из Париза с љубављу Лепота давања Холивуд на снимању

Аниманијаци Џеканори Мала ТВ Кућни свемирци Факини у летњем кампу, филм Рукомет, квалификације за ОИ (Ж): Хрватска-Аргентина, пренос Одабрао Ђело Х. Чувари здравља КС Аутомагазин 4 зида Магазин УЕФА ЕУРО 2012. Ружиона Мењам свет Дебрецин: Пливање ЕП, пренос Рукомет, ЛП(М) - Фајнал фор: Киел - Фуцхсе, снимак Сломљена стрела, филм Први плач, док. филм Јохан Фолк Борис Папандопуло: Хрватска миса Ноћни музички програм

Мајкл Даглас

По ро дич не ве зе Пре свад бе па м ет н о је што бо ље упо зна ти бу ду ћу по ро ди цу. Ка да се бу ду ћи при ја те љ и Стив и Џе р и срет ну по пр ви пут ка ко би про сла ви ли ско ро вен ча ње сво је де це, си ту а ци ја се от ме кон тро ли... Уло ге: Мајкл Даглас, Алберт Брукс, Рајан Рејнолдс, Робин Тјуни, Бојд Бенкс Ре жи ја: Ендрју Флеминг (РТЛ, 21.50)

Робин Тјуни

Правила опсесије Јуда Божић за ожењене Магла рата Мртви не лажу Зојин тајни живот Идентитет Биографија - Дејвид Коперфилд 20.00 Живот пијанице 22.00 Двестогодишњи човек 00.00 Јеси ли усамљена вечерас

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.30 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људских руку дело Деконструкција Грађевинске интервенције Луд за индустријом Врхунско градитељство Грандиозни пројекти Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Трговци Позадина авионских несрећа Борба са силама природе Како се прави? Обнова Јапана Само један излаз Преживљавање Да ли бисте преживели? Уништавање! Борба са силама природе Обнова Јапана

04.00 05.50 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

08.30 08.45 11.30 12.45 17.30 19.00 19.45 20.00 21.45 23.00 00.00 01.00

Фитнес Пливање Тенис Бициклизам Пливање Тенис Тенис Фудбал Коњички спорт Бициклизам Пливање Тенис

02.19

Ксенија Прохаска

07.45 Поп Пикси 09.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.25 Училица, квиз за децу 10.13 Кувар и пол 10.15 Колумбо 12.25 Пороци Мајамија 14.50 Истините лажи, филм 17.28 Кувар и пол 17.30 Преживети дивљину - Острво у Пацифику, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Артур и Малтазардова освета, филм 21.50 Породичне везе, филм 23.40 Џошуа, филм 01.40 Астро шоу, шоу 02.40 РТЛ Данас

Це зар је вр ло зго дан мла дић ко ји је ра но остао без ро ди те ља, али на сле дио је њи хо во бо гат ство, та ко да жи ви сам у ста ну у сре ди шту Ма дри да. Стра стве ни је обо жа ва лац же на и хва ли се да ни ка да ни је спа вао два пут с истом де вој ком. Али уско ро упо зна је Со фи ју... Уло ге: Едвардо Норијега, Пенелопе Круз, Чит Лера, Феле Мартинез Ре жи ја: Алејандро Аменабар (ХРТ 1, 00.52) 08.03 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ђаволов кањон, филм 09.36 Скица за портрет 10.12 Кућни љубимци 10.46 Пол ориха, док. серија 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.28 Ветерани мира 13.13 Духовни изазови 13.44 Призма 14.30 Мањински мозаик 14.45 ХАЗУ портрети 15.00 Еко зона 15.30 Ти чудесни младунци, док. серија 16.30 Евромагазин 17.20 Репортери 18.25 Потрошачки код 18.55 Глобално село 19.30 Дневник 20.06 Пацифик 21.00 Евросонг 2012 - пренос финалне вечери 00.25 Дневник 3 00.52 Филмски маратон: Отвори очи, филм 02.44 Ђавољи канон, филм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00

Четвртак Народ против Лерија Флинта Дани славе Наша кућа из снова Дневник кошаркаша Дадли је закон Новине Боб Робертс Птичица Четвртак Еротски филм Еротски филм

На је зда на др жав не ја сле

Видовњак Монк Браће и сестре Хаваји 5-0 Филм: дантеов врх Све по закону

комедијама нарави Бранислава Нушића, реци- сују, уместо у гимназије, у грађанске средње школе, мо „Госпођи министарки„, једна од тема је и које су пружале више практичних знања потребних да критика бирократског каријеризма ситних и буду добре мајке и домаћице, на којима ће једног дана крупних државних чиновника, који ради „стицања „почивати кућа“, а не чиновнице, „у државној слукласе“ не презају ни од чега. Државна служба и чи- жби“. Одбојност привредних занимања као националновнички положај у сиромашној, економски заосталој ни проблем уочен је после Првог светског рата у Војдржави каква је била Србија, доносили су сем матери- водини, где је Васа Стајић, кривицу за „хипертрофију јалне сигурности и много важније осећање припадно- гимназија“ као друштвену аномалију стављао на дусти „вишем“ социјалном статусу. Отуда привлачност чиновничког позива, макар то био и писарски, у некој провинцијској варошици (Ивањица код Нушића као нека врста „српског Сибира“) где су слати непоуздани, с положаја смењени политичари. Идеале грађанског живота су прихватили и све бројнији интелектуалци у иностранству и на београдској Високој школи образовани, припадници чиновничког и официрског сталежа, нова генерација трговаца и први предузетници у домаћој индустрији. Узор им је био двор, кнеза Михаила и посебно Милана и Наталије, чија су унутрашња правила понашања и из иностранства увезени обичаји – комбиновани са неким домаћим примесама, одговарали стилу и начину живота европске грађанске класе. У крајевима ван граница Србије, српско богато грађанство, велепо седници, војно племство у Двојној монархији, трговци и интелектуалци, укључивали су се и у процес национализације. У кућама средњег слоја Војводине од краја 19. века део обавезног инвентара су олеографије са мотивима из наци- Напредњаци фраковима отровали Србију оналне историје, рађене по сликама Уроша Предића и шу родитељима. Скретана је и пажња да привредно грађанство све више чине припадници мањинских, Паје Јовановићева, заједно са породичним иконама. Друштвеној модернизацији у српској средини кра- нејугословенских народа, Немци и Мађари, док Југојем 19. века је снажан непријатељ био радикалски по- словени претежно припадају „чиновничком пролетапулизам, са „одбраном народа“ од њему „туђих утица- ријату“. Политичка и интелектуална елите до 1914. је углавја“, за чије ширење су оптуживани напредњаци. Радикалска демагогија је подстицала нетрпељивост нижих ном имала диплому неког од европских универзитета. градских слојева и сељака према свему „швапском“, Њихово „европско искуство“ је било изузетно важно у укључујући полицијске униформе, грађанско одело, обликовању српске варијанте грађанске културе, али, фракове, цилиндре, потхрањујући и страх од великог ипак, било недовољно јако и несклоно да утиче и својим примером на промену одноаустроугарског суседа. Критика са према практичним знањима. социјалног поретка српског друВа са Ста јић је за Ни патријарх српске политике штва коју отварају социјалисти, „хи пер тро фи ју гим на зи ја“ Никола Пашић, са дипломом циполазила је од сложеније анализе ришке Политехнике, није се однеповољног стања у којем су жиу Вој во ди ни оп ту жио лучио за каријеру инжењера вели нижи слојеви, за које је био ро ди те ље школ ске де це. грађевине већ политику и дркрив спој капитала и полицијскоНа г ла ш а в ао је да при в ред н о жавну службу. бирократски устројене државе. гра ђан ство све ви ше чи не Свест о потреби образовања Чиновничким законима 1923. као предуслова личне и друи 1931. у Краљевини су прециНем ци и Ма ђа ри, док штвене промоције имало је и дазирани услови ступања у државЈу го сло ве ни углав ном ље као један од основних циљену службу, а кључно важан био при п а д а ј у „чи н ов н ич к ом ва добијање места у државној је политички профил, потпуна про ле та ри ја ту” служби. Гранање чиновничког верност поретку и уверење о доапарата у одмаклој бирократизабром владању. По потреби слуцији Србије, где је диплома гимназији отварала пер- жбе чиновници су били дужни да прихвате премештај спективу ухљебљења на „државним јаслама“, изази- на другу дужност и у најудаљеним местима, обавезивало је крајем 19. века и критике да застарели школ- вани да „у служби и ван ње“ чувају „свој и углед своски систем не може да одговори потребама друштве- јих старешина“. У пензију се одлазило у 70. години. не модернизације, посебно привреди. Сем „тежње за Престанак службе је предвиђен и након три узастопне господством“, тврдило се да је стицање дипломе слу- негативне оцене од шест оцењивања. жило и „да се коначно прекине са селом, чак и са поЧиновницима је било забрањено да се баве било кородицом“. јом другом делатношћу, посебно трговином, занатима, Симптом овог стања биле су гимназије отваране у индустријом. Али почетком 20. века је чиновник многим мањим градовима. Само на подручју Војводи- „средњак“ примао месечно око 120 динара, довољно не било их је тридесетих година 15. У порасту је и да се, рецимо, издржава петочлана породица, плаћа број девојака која су завршавала гимназије. Њихово служавка и станује у изнајмљењом стану. Политички појављивање на тржишту рада изазивало је критику притисци власт на чиновнике, па и судије, били су че„нелојалне конкуренције“ незапосленим мушкарци- сти. Наређења су упућивана и званичним актима да се ма. Предлагано је и да се драстично смањење плате учлањују у владину странку и за њу гласају, уз претњу удате чиновнице или отпусте оне чији мужеви раде. И премештаја или отпуштања из службе, посебно су се родитељима женске деце је препоручивано да их упи- умножили од средине тридесетих. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota26.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те при ли ку да се код ку ће од мо ри те, овог ви кен да, ду же спа ва те и из ле жа ва те се у свом кре ве ти ћу, пи јуц ка ју ћи сво ју ју тар њу ка фи цу и гле да ју ћи ТВ или не ки до бар филм. Љу бав вам се вра ћа.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. maj 2012.

Овог ви кен да ће те се оку пи ра ти кућ мим оба ве за ма и ру тин ским по сло ви ма, мо гу ће и у ве зи с при ват ним би зни сом. Да кле, би ће те вред ни. Али, шет ња и ак ти ван од мор не би тре ба ло да из о ста не, здра вља ра ди.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

При лич на је гу жва у ва шем зна ку, јер су при сут на три не бе ска те ла. То на гла ша ва зна чај овог пе ри о да, ко ји се мо же оце ни ти као успе шан. Због то га не мој те про пу сти ти шан се на лич ном пла ну.

Ме сец је да нас у зна ку Ла ва, па сте кра љев ски до сто јан стве ни и ува жа ва ни. Иако је су бо та, ни је из не на ђу ју ће да ра ди те свој по сао или са стан чи те с кли јен ти ма у ре сто ра ну. Уз до бро пи ће, све је лак ше.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња, скло ни уступ ци ма и уга ђа њи ма дра гој осо би. И да ље сте у кру гу при ја те ља, ко ји вас ани ми ра ју и за ба вља ју на свој на чин. Пу но то га се оче ку је од вас. Опу ште но.

Вре ме је да се од мо ри те овог ви кен да, јер сте се пре фор си ра ли на лич ном и по слов ном пла ну. Скло ни сте ви ро за ма, па во ди те ра чу на с ким сте у кон так ту. Из бе га вај те гу жву и го ми лу. Шет ња је ОК.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те мо гућ но сти да се ба ви те не ким ка пи тал ним по сло ви ма ко ји укљу чу ју ту ђа сред ства или спон зор ство. Та ко ђе, не крет ни на ма, кре ди ти ма, ку ћом и окућ ни цом. Љу бав ни од нос је за ни мљив.

По во љан уплив Ме се ца то ком ви кен да ће вам до не ти жен ско дру штво и бор бе ност, по зи тив но по ви ше ну тен зи ју. Од но си са ино стран ством су та ко ђе на ли сти при о ри те та. Пла ни рај те, пу туј те, про ве ди те се.

Не ке окол но сти ко је се де ша ва ју иза за ве се, за слу жу ју сву ва шу па жњу. По бољ шај те ту ђе не рас по ло же ње сво јим до брим и тре зве ним са ве ти ма. Ре ал на сли ка и оп сер ва ци ја окол но сти по ма жу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По све ти ће те се оно ме за шта ни сте има ли до вољ но вре ме на то ком прет ход них да на. При ја те љи и дру штве ни жи вот увек за слу жу је ва шу па жњу. Из ве ди те парт не ра на из ло жбу или клуб ски хе пе нинг.

Љу бав но дру гар ски од нос мо же да вам за да про бле ме ко ји то у су шти ни и ни су. До бром ко му ни ка ци јом и раз у ме ва њем ће те пре ва зи ћи све и при бли жи ти се дра гој осо би. Не оче куј те пре ви ше.

Глав на пла не тар на гу жва се де ша ва у ва шем до му, би ло да вам до ла зе го сти или сте из ло же ни ра зно ра зним си ту а ци ја ма и иза зо ви ма. упра во ту је и љу бав, са мо је пре по знај те и ужи вај те удво је!

TRI^-TRA^

Су зе у суд ни ци V REMENSKA

PROGNOZA

Променљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Углав ном су во и де ли мич но облач но вре ме уз сун ча не пе ри о де. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 23 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве ћи ном су во уз сун ча не пе ри о де, а на ју гу и ис то ку про мен љи во облач но с по вре ме ном ки шом и пљу ско во ма то ком по по дне ва. Ду ва ће уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 23 сте пе на. СР БИ ЈА: Про мен љи во, уз сме ну су вог вре ме на, ки ше и пљу ско ва. У Вој во ди ни ће у пр вом де лу да на би ти углав ном су во уз ви ше сун ча них пе ри о да, док ће то ком по по дне ва на ис то ку и ју гу Вој во ди не по не где би ти ки ше. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око и ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 23 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: И на ред них не ко ли ко да на оста је слич но вре ме: про мен љи во уз по вре ме не сун ча не пе и ро де и че сту ки шу и пљу ско ве с гр мља ви ном. Не ће би ти обил ни јих па да ви на. Од сре де ви ше сун ца и то пли је у ве ћи ни кра је ва, уз ма ње из гле де за пљу ско ве.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због ре ла тив но не по вољ них би о ме те о ро ло шких при ли ка из ве стан опрез са ве ту је хро нич но обо ле лим осо ба ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу се ја ви ти у бла жој фор ми.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Слав ни ре пер Ушер по ка зао је у суд ни ци у Атлан ти, где се бо ри за ста ра тељ ство над де цом, да уоп ште ни је опак мо мак, ка квим же ли да се при ка же у спо то ви ма. На и ме, на оп ту жбе адво ка т а бив ше су пру ге Тамеке Фостер да га „ви ше бри не за ба ва и опи ја ње не го де ца”, зве зда Ушер у суд ни ци је за пла као. Адво кат бив ше су пру ге слав ног пе ва ча по ка зао је сли ке с Уше ро вог про во да по Евро пи у фе бру а ру ове го ди не. Док ре пер уве ра ва су ди ју да же ли и тре ба с де цом да про во ди што ви ше вре ме на, адво ка ти по ку ша ва ју да до ка жу да ће то исто вре ме ра ди је про во ди ти у ноћ ном клу бу не го с де цом. На пи т а ња о кон зу ми ра њу дро ге, Ушер је при знао да је ра ни је пу шио ма ри ху а ну, али се за кли њао да се пред де цом ни кад ни је дро ги рао.

VIC DANA Ула зи Ла ла у пе ка ру и пи та: - Има те ли хле б од ју че? Про да ва чи ца, при јат но из не на ђе на, ка же: - Има мо. - Та, што га он да не ба ци те?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

125 (8)

Slankamen

294 (-2)

Apatin

190 (4)

Zemun

378 (3)

Tendencija porasta

Senta

281 (-8)

Bogojevo

169 (4)

Panчevo

390 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

538 (10)

Titel

294 (-4)

NERA

Baч. Palanka 191 (-3) Novi Sad

209 (-3)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

324 (138) N. Kneжevac 234 (-11) S. Mitrovica 362 (-18)

86 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

328 (2)

230 (10)

Reшeњe iz proшlog broja