Dnevnik 26.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 26. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22759 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK VOJVO\ANSKE VLADE BOJAN PAJTI] OTVORIO URGENTNI CENTAR

Zdravstvo uvedeno u vek kompjuterizovanih tehnologija

Foto: A. Erski

str. 9

TRE]I SVETSKI FESTIVAL TAMBURICA PO^EO U DEROWAMA

NASLOVI

„Ne luduj Lelo” uvelo u tambura{ku bajku

Politika 3 Bo{ko Risti}: Ne damo [ormazov mandat!

Ekonomija 4 U Hrvatskoj duplo boqi standard nego u Srbiji Foto: I. Rami}

Poqoprivreda 6 Cenu `ita kroji ki{a?

Novi Sad 9 Gradska kasa tawa 600 miliona

Pesmom „Ne luduj Lelo ~u}e te selo“ po~eo je 3. svetski festival tamburica u Derowama. Orkestar koji je sastavqen od preko 20 najboqih vojvo|anskih tambura{a kojim je dirigovao maestro Zoran Bugarski Brica razgalili su nekoliko hiqada gostiju. Festival je sve~ano otvorio pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}, re~ima da drvo i `ice koje se spajaju u tamburi na jednom mestu okupqaju pro{lost, sada{wost i budu}nost. U tri festivalska dana posetioci }e mo}i da ~uju tambura{ke bande iz devet evropskih zemaqa u takmi~arskoj konkurenciji.

U okviru „Tamburica festa” odr`ava se i regata „Voda Vojvodine”.

11 „Brazda grup” u{la u vi{wik

Dru{tvo 15 U trci za indekse ~ak 9.070 kandidata

Foto: N. Stojanovi}

Vojvodina

str. 11

JU^E U NOVOM SADU

Vozilo Vlade Vojvodine naletelo na de~akastr. 13 SPORT

POZNATI SVI U^ESNICI OSMINE FINALA

str. 16 – 20

ORLOVI U BEOGRADU DO^EKANI KAO POBEDNICI

JECA I NOLE EKSPRESNO

PRITVORENA LEKARKA VOJNE BOLNICE U PETROVARADINU

Za evre osloba|ala od vojske?

str. 12

Sunce pa ki{a

Najvi{a temperatura 22° S

POLITIKA

subota26.jun2010.

[EF BELGIJSKE DIPLOMATIJE I BUDU]I PREDSEDAVAJU]I SAVETA MINISTARA ZA OP[TE POSLOVE STIVEN VANAKER

O srpskoj aplikaciji u septembru ili oktobru (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Ministar spoqnih poslova Belgije Stiven Vaneker, koji }e od 1. jula predsedavati Savetom ministara za op{te poslove, u ~ijoj je nadle`nosti otvarawe procedure unutar EU za davawe statusa kandidata Srbiji, izjavio je da }e se o prosle|ivawu srpske aplikacije Evropskoj komisiji raspravqati tokom jeseni.

– Nedavno smo doneli va`nu odluku o po~etku ratifikacije SSP-a sa Srbijom i u slede}em periodu }emo razmotriti prosle|ivawe srpske aplikacije Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa o spremnosti Srbije za status kandidata za ~lanstvo u EU. Verujem da }emo o tome diskutovati u Savetu u septembru ili oktobru, a u to }e biti ukqu~en i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej – izjavio je Vaneker.

tika belgijskog predsedni{tva prema pro{irewu EU na Zapadni Balkan se ne}e promeniti.

– Sve dr`ave Zapadnog Balkana imaju budu}nost u EU. [to se ti~e rokova, vi{e volimo da

Kqu~nu ulogu u kreirawu jedinstvenog stava EU o Kosovu ima}e visoka predstavnica Ketrin E{ton a ne dra`ava koja predsedava Unijom Belgijski premijer u ostavci Iv Leterm je rekao da, bez obzira na to ko bude formirao novu vladu u Briselu posle nedavnih izbora u Belgiji, poli-

govorimo o ispuwavawu uslova, odnosno da imamo kalendare utemeqene na ispuwavawu uslova, a ne na vremenskim odrednicama – rekao je Leterm.

[ef belgijske diplomatije Vanaker je, povodom stava EU o Kosovu, naglasio da }e kqu~nu ulogu u kreirawu jedinstvenog stava EU o Kosovu imati visoka predstavnica Ketrin E{ton a ne dra`ava koja predsedava Unijom.

– Mi }emo pomo}i E{tonovoj koliko god budemo mogli da obezbedi konsenzus unutar EU po pitawu Kosova posle objavqivawa savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde – naglasio je Vanaker.

U programu belgijskog predsedni{tva EU se ne pomiwe Srbija, niti se kao ciq predsedni{tva navodi otvarawe procedure za davawe statusa kandidata Srbiji. S druge strane, Belgijanci su se obavezali na to da podr`e {to br`e zatvarawe pregovora o ~lanstvu s Hrvatskom, da pomognu Turskoj da nastavi proces reformi, da otvore pregovore s Islandom o ~lanstvu u EU i da }e se zalo`iti za stavarawe konsenzusa da se po~nu pregovori o ~lanstvu s Makedonijom.

Belgija preuzima predseni{tvo Unijom od [panije slede}e srede i predsedava}e Unijom do 31. decembra, kada }e komandnu palicu preuzeti Ma|arska. @eqko Panteli}

DNEVNIK

c m y

2

Partnerstvo Srbije i UN – Strategija partnerstva za Srbiju ozna~ava po~etak nove ere u saradwi izme|u Vlade Srbije i Ujediwenih nacija – ocenio je ju~e ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} posle potpisivawa petogodi{we strategije partnerstva s koordinatorom UN u Srbiji Vilijamom Infanteom.

Strategija predvi|a ulagawe od 250 miliona dolara kroz realizaciju programa i projekata od 2011. do 2015. godine, koje }e zajedni~ki koncipirati Vlada i drugi partneri.

Strategija }e podr`ati napore Srbije u procesu evropskih integracija, navodi se u zajedni~kom saop{tewu Ministarstva spoq-

nih poslova Srbije i Kancelarije UN u Srbiji. Programi i projekti u okviru strategije bavi}e se pitawima odgovornog upravqawa, odr`ivim razvojem i socijalnom inkluzijom i regionalnom stabilno{}u i saradwom.

– Ponosni smo {to Vlada Srbije u nama vidi pouzdanog partnera dostojnog poverewa – rekao je Infante, i naveo da }e strategija doprineti da se u~vrsti pozicija Srbije kao regionalnog lidera.

NACIONALNI SAVETI KONSTITUISAN NACIONALNI SAVET RUMUNA

Daniel Petrovi} predsednik Pokrajinski sekretar za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu Daniel Petrovi} izabran je ve}inom glasova za predsednika Nacionalnog saveta rumunske nacionalne mawine u Srbiji, na ju~era{woj konstitutivnoj sednici odr`anoj u Zrewaninu. Petrovi} je bio nosilac izborne liste “Rumunsko jedinstvo za evropsku budu}nost” koja je na izborima odr`anim 6. juna osvojila najvi{e glasova – 48,14 odsto. Zato ona u sastavu Nacionalnog saveta ima apsolutnu ve}inu, odnosno 12 od ukupno 23 predstavnika. ^etiri predstavnika u Savetu dala je lista “Zajednica Rumuna u Srbiji”, tri lista “Jedinstvo – dr Valeriju Pintor”, dva “Nezavisni Rumuni – arhimandrit Longin Peruca Mun}an” i po

jednog “Ujediweni Rumuni iz Srbije – Vasile Barbu” i “Ujediweni Rumuni – Ra{a Todorel”. Na izborima je glasalo 9.484 bira~a, od 17.417 ukupno upisanih u poseban bira~ki spisak rumunske nacionalne mawine.

Konstitutivnoj sednici u Zrewaninu prisustvovalo je 20 ~lanova Saveta, a u~esnicima skupa su se obratili i

po`eleli uspe{an rad pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne mawine Andor Deli i predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton.

Ina~e, u toku su, ili su zavr{eni, procesi konstituisawa i preostalih 18 nacionalnih saveta nacionalnih mawina u Srbiji koje su u~estvovali na prvim neposrednim ili elektorskim izborima ove vrste u na{oj zemqi. Novoizabrani nacionalni saveti predstavqa}e organe svojevrsne kulturno-prosvetne autonomije za nacionalne mawine u Republici Srbiji, koji }e mo}i da odlu~uju i o pitawima informisawa i drugim zna~ajnim za o~uvawe nacionalnog identiteta mawina. @. B.

Buwevci: Gabri} uz glas vi{e Bla{ko Gabri} izabran je ju~e na konstitutivnoj sednici za predsednika Nacionalnog saveta Buweva~ke nacionalne mawine s jednim glasom razlike. Gabri} ka`e da }e ubudu}e raditi na ujediwewu svih Buwevaca, bez obzira na politi~ku pripadnost. Osim toga, istakao je da nije o~ekivao da bude izabran i da je dobio “vru} krompir” u ruke.

– Prihvatio sam se funkcije i radi}u godinu dana. Potrudi}u se da svi Buwevci rade zajedno– is-

takao je Gabri} u ime liste “Jugoslovenski Buwevci”.

Gabri}a je za predsednika predlo`io predsednik partije Savez ba~kih Buwevaca Mirko Baji}.

Protivkandidatkiwa mu je bila Suzana Kojunxi}Ostoji} s liste “Sad i uvik Buwevci”, koja je na izborima osvojila najvi{e mandata. Kako nezvani~no saznajemo, ne}e se lako pomiriti s porazom. Savet ima 23 ~lana.

A. A.

Ne gasiti portal na ma|arskom jeziku Kancelarija vojvo|anskog ombudsmana saop{tila je ju~e, povodom prestanka rada informativnog internet-portala na ma|arskom jeziku “Vajdaság ma”, da je potrebno obezbediti uslove za wegov daqi rad. Jedini informativni internetportal tog tipa na ma|arskom jeziku u Vojvodini prestao je da radi 22. juna zbog nedostatka novca. “Budu}i da je re~ o savremenom mediju koji ima veliki zna~aj za informisawe jedne nacionalne zajednice u na{oj zemqi, zabriwavaju}a je ~iwenica da se qudska prava jedne grupe wenih gra|ana podre|uju zakonima tr`i{ta”, navela je zamenica ombudsmana za za{titu prava nacionalnih mawina Eva Vuka{inovi}.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

BO[KO RISTI], PREDSEDNIK ODBORA ZA PRAVOSU\E I UPRAVU

Ne damo [ormazov mandat!

– Glasa}u protiv oduzimawa mandata poslaniku Draganu [ormazu – izjavio je za “Dnevnik“ predsednik Odbora za pravosu|e i upravu i ~lan Administrativnog odbora Skup{tine Srbije Bo{ko Risti} (DS).

U utorak, nakon glasawa u parlamentu, bi}e nastavak sednice Administrativnog odbora, na kojem }e se, kako saznaje „Dnevnik“, najzad re{iti ra{omon [ormazovog mandata, nakon {to je iskqu~en iz DSS-a.

Pro{la sednica Odbora odlo`ena je upravo na zahtev demokrata, {to potvr|uje i Risti}.

– Smatrao sam da sednicu treba odlo`iti dok se ne utvrdi koje su pravne posledice odluke Ustavnog suda vezane za odbornike i koje su posledice blanko ostavki republi~kih poslanika – obja{wava na{ sagovornik.

z Ipak se odluka Ustavnog suda odnosila na odbornike lokalnih skup{tina?

– Da, ali je Ustavni sud u svom obrazolo`ewu definitivno protiv blanko ostavki

POKRAJINSKI ODBOR G17 PLUS

U Boru pobedile lokalne teme Predsednik Pokrajinskog od`avnim organima koji }e pomo}i bora G17 plus Tomislav Stanti} u pronala`ewu investitora – isizjavio je ju~e u Novom Sadu da je takao je prvi ~ovek vojvo|anskog ubedqiva pobeda Ujediwenih reG17 plus. giona Srbije u Boru dokaz da graKao sastavni deo decentraliza|ane prevashodno interesuju locije, Stanti} je pomenuo dekonkalne teme i da je decentralizacicentraciju, odnosno izme{tawe ja jedini pravi put privrednog pojedinih institucija iz centrarazvoja. la, Beograda i(li) Novog Sada, u – U Boru smo, zajedno s preddruge gradove. stavnicima Socijaldemokratske – Pojedina pitawa bi trebalo partije Srbije Rasima Qaji}a, veda se re{avaju u sredinama gde su oma malo govorili o op{tim, a mnogo vi{e o lokalnim temama, ukqu~uju}i rekonstrukciju topionice bakra, za koju je ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G17 plus Mla|an Dinki} na{ao strate{kog partnera – dodao je Stanti} na konferenciji za novinare.

Po wegovim re~ima, decentralizacija i daqa regionalizacija Srbije je pravi put wenog privrednog oporavka jer sami gra|ani i wihovi lokalni funkcioneri najboqe znaju {ta im nedoTomislav Stanti} staje.

– Tokom razgovora po op{tinanajizra`enija, gde je nezaposlema uo~ili smo dva op{ta problenost ve}a, a poslovni prostor ma: nedovoqnu komunalnu opreznatno jeftiniji – rekao je on, i

Buweva~ka stranka Vojvodine u URS-u Ujediwenim regionima Srbije pridru`ila se i Buweva~ka stranka Vojvodine, ~iji predsednik Branko Franci{kovi} je na konferenciji kazao da je ta partija nacionalna, ali da u URS-u vidi povoqan okvir da, ravnopravno s drugima i ne ugro`avaju}i svoj identitet, radi na regionalnom razvoju zemqe. mqenost i privrednu stagnaciju, koja vu~e za sobom nezaposlenost i niska primawa. U oba slu~aja izlaz je u sprezi lokalnih ~elnika, bilo da su u pitawu politi~ari, privrednici ili sportisti, s dr-

najavio da }e vojvo|anski G17 plus tokom leta analizirati tridesetak pokrajinskih fondova i ustanova i predlo`iti da se sedi{ta nekih od wih premeste iz Novog Sada u druge gradove Vojvodine.

u predstavni~koj demokratiji i smatra da je to protivno me|unarodnim standardima. z Iz ve}ine koja je za oduzimawe mandata [ormazu mo`e se ~uti da demokrate `ele da „stvore vi{e svojih Vladana Bati}a u Skup{tini“?

– Ja samo po{tujem odluku Ustavnog suda i moj stav je da to treba da u~ine i ostali jer su gra|ani nosioci suvereniteta i politi~ke partije ne mogu biti posrednici izme|u gra|ana i parlamenta. z Na{ izborni sistem je takav da gra|ani nisu glasali za poslanike ve} za stranke i poslanici su imali sre}e da stranke na poslani~ku listu stave ba{ wih. Va{i oponenti ka`u da nakon popisivawa blanko ostavki i razlaza s politikom

stranke u ovakvom izbornom sistemu sledi oduzimawe mandata?

– Ustavni sud je, donose}i odluku o odbornicima, izneo univerzalne razloge i principe. U obrazlo`ewu je napisano da u parlamentarnoj de-

Ustavni sud u svom obrazolo`ewu je definitivno protiv blanko ostavki u predstavni~koj demokratiji mokratiji blanko ostavke predstavqaju nedostatak autenti~ne pravne voqe gra|ana. Odluka je bila doneta u vreme kada se izra|ivao Zakon o Skup{tini. Ve}ina o kojoj govorite protiv mene je bila i kada se izra|ivao taj zakon i kada sam predlagao da se reguli{e status i mandat poslanika. Ti su sada za oduzimawe mandata [ormazu.

D. Milivojevi}

VESTI Bor: Krivica u po{ti Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da }e u toku dana biti podnete krivi~ne prijave protiv direktorke po{te u Boru i jo{ dva saizvr{ioca zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja uo~i vanrednih lokalnih izbora u toj op{tini. Da~i} je, posle potpisivawa protokola o sprovo|ewu Sporazuma o readmisiji s austrijskom ministarkom unutra{wih poslova Marijom Fekter, rekao da je policija, u saradwi s PTT-om “Srbija”, prikupila sve podatke i da je nakon toga tu`ilac to delo okvalifikovao kao zloupotrebu slu`benog polo`aja, zbog ~ega }e biti podnete krivi~ne prijave.

Zamenik predsednika SNSa Aleksandar Vu~i} je ranije, na konferenciji za novinare, pokazao pismo s navodnim logom te stranke, u kojem se od glasa~a zahteva da, zbog tro{kova u kampawi, uplate 1.860 dinara na uplatnicu, s potpisom lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a i adresom stranke u ^ika Qubinoj ulici u Beogradu i izmi{qenim brojem `iro-ra~una. Vu~i} je objasnio da je SNS ta la`na pisma, bez pla}ene po{tarine i marke, prona{ao kod po{tara, predstavnika dr`avnih organa i qudi iz javnih preduze}a, {to zna~i da je, kako je rekao, dr`avni organ zloupotrebqen za izbornu prevaru i kra|u.

On je prikazao i snimak izjave direktorke

]iri}: Ne ose}am odgovornost Direktor PTT Srbije Goran ]iri} ka`e da ne ose}a

nikakvu odgovornost. ]iri} navodi da je Po{ta Srbije svojom internom revizijom doprinela done{ewu prave informacije. “Istra`ni postupci su u toku i na tome mo`emo da se zadr`imo u ovom trenutku zbog toga {to je istraga u toku”, rekao je ]iri}. “Nema daqih komentara zbog procesa istrage koja je u toku i mislim da bi to svakako uticalo na daqi tok istrage. Mi u tom smislu svakodnevno sara|ujemo sa MUP- om”, dodaje on.

Krivi~ne prijave protiv Da~i}a i ]iri}a Srpska napredna stranka podnela je ju~e Specijalnom tu`ila{tvu za organizovani kriminal krivi~ne prijave protiv ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a i direktora PTT-a “Srbija” Gorana ]iri}a zbog organizovawa podele la`nog izbornog materijala preko Po{te pred lokalne izbore u Boru. Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} rekao je na konferenciji za novinare da nije dovoqno {to je policija podnela krivi~ne prijave protiv direktorke Po{te u Boru i jo{ dvoje slu`benika jer su oni, kako je rekao, kolateralna {teta i naterani da preko sistema Po{te dele la`ne uplatnice i la`na pisma SNS-a.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} je optu`io ministra policije Da~i}a da je zloupotrebio slu`beni polo`aj, po~inio prevaru, kao i da je po~inio krivi~no delo primawe i davawe mita u vezi s glasawem. ]iri}a je optu`io za zloupotrebu slu`benog polo`aja i davawe i primawe mita u vezi s glasawem.

SNS I NS POZIVAJU

Protest na Vidovdan Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} i potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski pozvali su ju~e gra|ane Srbije na “veliki narodni miting” opozicije u Kru{evcu na Vidovdan, 28. juna, u 18 sati, da izraze nezadovoqstvo situacijom u zemqi.

– Mitingom }emo pokazati koliko je nezadovoqstvo gra|ana aktuelnim re`imom i ponuditi alternativu, predstaviti na{e programe i pokazati da smo odgovorniji od re`imskih stranaka – rekao je Vu~i} na strana~koj konferenciji za novinare. On je apelovao na u~esnike mitinga da se pona{aju

pristojno i demokratski i da nigde ne do|e ni do jednog incidenta.

– Niko ne sme da napravi nikakvu glupost ili sitnicu jer }e to re`imski mediji jedva da do~ekaju i zloupotrebe – ocenio je Vu~i}.

Po wegovim re~ima, to }e biti “normalan skup” s odgovaraju}im obezbe|ewem, o ~ijem odr`avawu je obave{ten i MUP Srbije.

Dubravka Filipovski je ocenila da }e miting biti prilika da gra|ani iska`u svoje nezadovoqstvo i pozovu vlast na odgovornost. Ona je predo~ila da proteklih dana u pojedinim gradovima {irom Srbije u gradske i op{tinske odbore NS-a dolaze poli-

cajci i tra`e podatke o tome koliko ~lanova NS-a ide na miting, da li su svi ~lanovi ili ima i simpatizera, kojim prevozom idu i ko su odgovorna lica organizovanog prevoza.

Ona je pozvala ministra unutra{wih poslova Ivicu Da~i}a da javno ka`e li je on potpisao nalog za to i da li je to zastra{ivawe gra|ana pod pla{tom bezbednosti.

Na mitingu opozicije u Kru{evcu govori}e lideri SNS-a Tomislav Nikoli} i NS-a Velimir Ili}, dok }e, u ime Demokratske stranke Srbije, nastupiti Milo{ Aligrudi}. Najavqeni su i ostali strana~ki funkcioneri, kako i javne li~nosti.

subota26.jun2010.

3

„Dnevnik holding” ~eka VAC Skup{tina akcionara novosadskog preduze}a “Dnevnik holding” donela je ju~e odluke o koracima koje preduzeti ukoliko se ostvare najave nema~kog medijskog koncerna VAC o prodaji wegovog udela u preduze}u “Dnevnik Vojvodina pres”. “Dnevnik holding” i VAC su suvlasnici “Dnevnik Vojvodina presa”, preduze}a koje izdaje list “Dnevnik”.

Kako je re~eno na skup{tini akcionara, ukoliko se s VAC-om ne postigne zadovoqavaju}i dogovor, “Dnevnik holding” }e preduzeti sve mere “za za{titu interesa svojih osniva~kih prava u preduze}u ’Dnevnik Vojvodina pres’ da bi se obezbedilo nesmetano izla`ewe lista ’Dnevnik’ i so-

cijalna prava zaposlenih”. U te mere spadaju i pokretawe tu`be protiv VAC-a zbog navodnog neispuwavawa ugovora o osnivawu “Dnevnik Vojvodina presa”, te pokretawe ste~ajnog postupka u ovom preduze}u zbog prete}e nesposobnosti pla}awa obaveza.

– Koje mere i kada }emo preduzeti, zna}emo nakon sastanka s predstavnicima VAC-a, 29. juna u Novom Sadu – rekla je generalna direktorka Holdinga Jasmina Ma{ulovi}.

Ona je ponovila da je VAC “Dnevnik holdingu” prethodno uputio dopis s obave{tewem o nameri da proda svoj udeo u “Dnevnik Vojvodina presu”.

E. D.

Bradi}: Dr`ava }e za{tititi svoje interese Ministar kulture Neboj{a Bradi} rekao je da }e dr`ava za{tititi svoje interese ukoliko se nema~ka grupacija VAC povu~e iz Srbije. Nema~ki VAC vlasnik je dela akcija u listu “Politika” i novosadskom “Dnevniku”.

On je poru~io da }e dr`ava }e za{tititi svoje interese u kompaniji “Novosti“. Bradi}, me|utim, nije objasnio {ta za{tita interesa dr`ave konkretno zna~i, a u wegovom ministarstvu, koje je zadu`eno i za medije, smatraju da nema potrebe za dodatnim regulisawem pitawa vlasni{tva u medijima u zemqi. O problemima oko privatizacije “Novosti“ i VAC-ovom preuzimawu kompanije “Ardos“ koja ima oko 25 odsto akcija tog medija, Neboj{a Bradi} ka`e da Ministarstvo nije zvani~no obave{teno pa ne mo`e zauzimati stav na osnovu medijskih navoda.

Iako je VAC saop{tio da se povla~i iz Srbije, gde ima

vlasni~ki udeo u “Politici“ i “Dnevniku“, zbog problema u poslovawu, ministar Bra-

di} ka`e da je ta odluka uslovqena ekonomskim razlozima. “Povla~ewe VAC-a iz Srbije koje je najavqeno, budu}i da nemamo nikakvih drugih informacija, uslovqeno je te{ko}ama u poslovawu koje postoje ne samo u Srbiji ve} u celom svetu. Tako da }e u tom smislu dr`ava svakako za{titi svoj interes“, rekao je Bradi}.

De`er: Za sve isti uslovi [ef Delegacije Evrospke unije u Srbiji Vensan De`er nije ju~e `eleo da komentari{e najavu VAC-a o povla~ewu iz Srbije, kao ni izjavu ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a da bi toj grupi trebalo zabraniti povratak u Srbiju, ali navodi da osnovni princip mora biti vladavina prava. “Jasno je da svaki investitor, doma}i ili strani, treba da ima iste uslove za poslovawe u Srbiji. Nije na meni da procewujem da li je ovaj ili onaj investitor dobar ili lo{, ali svi moraju da po{tuju pravila igre – zakonske propise koji va`e ovde ili u Evropskoj uniji“, poru~uje De`er.

REKLI SU

\uki}-Dejanovi}: Demokratija u Skup{tini Srbije Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}Dejanovi} izjavila je ju~e da je vrednost mediteranske dimenzije saradwe prepoznata i u parlamentu Srbije. Ona je, na otvarawu petog sastanka odbora Parlamentarne skup{tine Mediterana, koji se do 27. juna odr`ava u Beogradu, rekla da nastanak Parlamentarne skup{tine Mediterana na najboqi na~in svedo~i o su{tini parlamentarne demokratije.

Ona je kazala da je ta demokratija na{la svoj autenti~ni i direktni izraz u parlamentu Srbije, gde poslanici u punoj meri ostvaruju mogu}nost da govore o svim pitawima od suverenog i `ivotnog interesa za sve zemqe u regionu.

Borovi}: Pogubni monopoli Uprkos zakonskoj regulativi, monopoli danas razaraju privredu Srbije u gotovo svim privrednim granama, upozorio je ju~e direktor Nove Srbije Borislav Borovi}, i ocenio da se tako {aqu negativni signali stranim kompanijama koje `ele da u|u na doma}e tr`i{te. On je u saop{tewu konstatovao da je Vlada Srbije deklarativno za ulazak u Evropsku uniju, “a u praksi sve radi da nas EU na ekonomskom planu oceni kao nesolidnog partnera”. “Izigravaju se antimonopolski zakoni i osnovni postulati fer i slobodne ekonomije”, rekao je Borovi}, i predo~io da je “svemo}nim monopolima i oligopolima o~igledno sve dozvoqeno u ovoj dr`avi”.

4

EKONOMIJA

subota26.jun2010.

OD NAS LO[IJE @IVE SAMO U ALBANIJI BIH I MAKEDONIJI

„GASPROM” POVE]AVA KAPACITETE

U Hrvatskoj duplo boqi standard nego u Srbiji

[ire se skladi{ta gasa

– “Gasprom” planira da do 2016. godine pove}a kapacitete svojih podzemnih skladi{ta gasa u inostranstvu na 6,5 milijardi kubnih metara – izjavio je ju~e predsednik Upravnog odbora ruskog holdinga Aleksej Miler.

On je, na godi{woj skup{tini akcionara “Gasproma”, podsetio na to da Holding, u okviru realizacije projekata novih izvoznih mar{ruta, gradi podzemna skladi{ta u Srbiji, Holandiji, Ma|arskoj i Velikoj Britaniji, a priprema se izgradwa takvih kapaciteta i u Turskoj, Rumuniji, Sloveniji i nekim drugim zemqama. – Svi ovi planovi i projekti omogu}avaju pove}awe kapaciteta na 3,3 milijarde kubnih metara do 2013, i na 6,5 milijardi kubika do 2016. godine – zakqu~io je Miler.

@ivotni standard prose~nog stanovnika Srbije je na nivou tre}ine standarda stanovnika Evropske unije, pokazalo je istra`ivawe “Eurostata”, statisti~ke agencije EU. Naime, “Eurostat” je u svom posledwem istra`ivawu ukrstio bruto doma}i proizvod svake evropske zemqe s kupovnom mo}i stanovni{tva i cifre pokazuju da je standard gra|ana Srbije na nivou od 37 odsto od proseka EU. Od nas na kontinentu, prema ovim pokazateqima, lo{ije `ive samo Makedonci, Bosanci i Albanci.

“Eurostat” je uporedio BDP s kupovnom mo}i stanovni{tva u 27 zemaqa Unije, te u ostalim evropskim zemqama. Najboqe u Evropi `ive stanovnici Luksemburga, ~ak 2,7 puta boqe od

proseka EU, a slede ih stanovnici Norve{ke, koja nije ~lanica EU. Standard osetno boqi od proseka EU imaju i [vajcarci, Irci, Holan|ani,

Policijska kontrola uo~i prodaje akcija

padnika Odeqewa za privredni kriminal u{lo u prostorije fabrike i zaplenilo preko 600 dokumenata o poslovawu „Jugoremedije“. Prvi ~ovek ovog preduze}a potvrdio je, tako|e, na{e navode da se policijska akcija de{ava u periodu dok traje prikupqawe punomo}ja za Skup{tinu akcionara, zakazanu za 6. jul, i da se za zloupotrebu slu`benog polo`aja sumwi~e qudi kojima mali akcio-

na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra. Po wegovom mi{qewu, drugi razlog je odluka da se stare ma{ine za proizvodwu antibiotika ulo`e u novu fabriku, koju bi „Jugoremedija“ osnovala zajedno s grupom svojih akcionara.

– Osim o~uvawa radnih mesta, smisao dosada{we rekonstrukcije „Jugoremedije“ bilo je uve}awe wene vrednosti. Ukoliko bismo sada pristali na minimalnu cenu mawu od 17 evra, smatramo da bismo time izneverili poverewe svih onih akcionara koji su podr`ali rekonstrukciju proizvodnih pogona i pristali na to da se prodaja akcija odlo`i do zavr{etka radova.

Ovakvim svojim stavom izazvali smo neprijateqstvo svih potencijalnih kupaca kojima je ciq da prevare akcionare i preuzmu fabriku po ceni akcija ni`oj od realne – kazao je Deuri}.

Ina~e, na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti mo`e se uo~iti da su me|u vode}im malim akcionarima Zrewaninci koji nakon privatizacije “Jugoremedije” uop{te nisu bili na spisku vlasnika fabri~ke imovine. Spekuli{e se o tome da su oni do poseda akcija do{li dobijaju}i ih, formalno, na poklon od prvobit-

^astili se, uprkos gubicima Deuri} bi na predstoje}oj Skup{tini akcionara trebalo da objasni da li je ta~an podatak da je lane “Jugoremedija” zabele`ila poslovni gubitak od pribli`no 185,6 miliona dinara. Kako se nezvani~no mo`e ~uti, bez obzira na katastrofalne rezultate, petoro ~lanova UO, s Deuri}em na ~elu, ko{talo je “Jugoremediju” blizu ~etiri miliona dinara, koliko su naplatili na ime svog anga`mana. U izve{taju o poslovawu za 2009. godinu pomiwu se i tro{kovi fizi~kim licima – po ugovoru o delu, ne{to ve}i od {est miliona dinara, ali nije jasno na koga se to odnosi. nari treba da uka`u poverewe da ih zastupaju na toj Skup{tini.

– U trenutku dok uspe{no privodimo kraju zapo~ete investicije i pripremamo se za prodaju akcija, naporedo s na{im naporima da za akcionare izborimo {to boqu cenu, „Jugoremedija“ je potresena poku{ajima da se uspesi pretvore u aferu. Ovi poku{aji dolaze kako iz same fabrike, tako i iz politi~kih krugova i centara finansijske mo}i koji vrebaju {ansu da za {to mawu cenu prigrabe rezultate na{eg truda i odricawa – poru~io je Deuri}, uz napomenu da postoje dva direktna povoda za intrige koje se posledwih meseci vode oko ~lanova uprave „Jugoremedije“.

Pre svega, objasnio je on, razlog je nepopustqiv stav menaxmenta da se akcije fabrike iznesu

nih malih akcionara, a su{tinski pla}aju}i ih svega pet evra po komadu.

– Ukoliko je istina da su pojedini mali akcionari na nezakonit na~in, putem ugovora o poklonu, prodavali akcije koje imaju u “Jugoremediji” po pet evra, takve aktivnosti nemaju nikakve veze s upravom kompanije – pravda se Deuri}.

Na kraju, on je pozvao male akcionare, koji su vlasnici 58 odsto kapitala fabrike, da ne nasedaju na la`i i intrige. Ako Agencija za privatizaciju, dodao je, sa svoja 42 odsto akcija prika`e ve}inu na predstoje}oj Skup{tini, ona }e biti u prilici da smeni sada{wi menaxment i da sprovede u delo svoju nameru da akcije ponudi na prodaju po minimalnoj ceni. @. Balaban

iznosi 41, odnosno 45 odsto proseka EU. Hrvati `ive daleko boqe – na 64 odsto proseka evrospke dvadeset sedmorice, dok je Crna Gora na 43 odsto.

„Eurostat” je u svom posledwem istra`ivawu ukrstio bruto doma}i proizvod s kupovnom mo}i stanovni{tva i cifre pokazuju da je standard gra|ana Srbije na nivou od 37 odsto od proseka EU Austrijanci, [ve|ani i Islan|ani.

Najlo{ije u Uniji, o~ekivano, `ive Rumuni i Bugari, a jo{ lo{ije od wih – zemqe Zapadnog Balkana, me|u wima i Srbija. BDP meren kupovnom mo}i u Bugarskoj i Rumuniji

NEMA MIRA U „JUGOREMEDIJI“

Generalni direktor i predsednik Upravnog odbora zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija“ Zdravko Deuri} potvrdio je ju~e vest koju je „Dnevnik“, pozivaju}i se na svoje izvore, objavio u ~etvrtak, da je ovu farmaceutsku ku}u posetila policija zbog sumwe da je u woj, u prethodnom periodu, bilo zloupotreba. Deuri} je istakao da je 18. juna sedam pri-

DNEVNIK

Lo{ije od srpskih 37 odsto su samo Makedonija s 35 procenata, te Bosna i Hercegovina s 30 i Albanija 27 odsto. Od zemaqa regiona, najboqe se `ivi u Sloveniji – 86 odsto od proseka EU-27.

V. ^v.

KRIZA JEDE DOMA]U VALUTU I DEVIZNE REZERVE

Dinar potro{io tri milijarde evra Doma}a valuta nastavqa da tone i izrawa. Dinar je ju~e oja~ao 30 para, posle intervencije Narodne banke Srbije, koja je prodala 58 miliona evra da bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, a da bi se spaslo {to se spasti da od po~etka godine prodato je ukupno 1,306 milijarda evra, ra~unaju}i i posledwu intervenciju.

Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs iznosio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji prekju~e s kursom od 104,0892 dinara za jedan evro.

Posle svega, naravno, name}e se pitawe gde je kraj posrtawu, tim pre {to intervencije NBSa daju rezultate, ali samo kratkoro~ne. Tro{e se devizne rezerve, a nacionalna valuta pada.

Dinar je, nije zgoreg napomenuti, za vreme krize oslabio prema evru gotovo trideset odsto.

Kakva je situacija mo`da dobro ilustruje podatak da je Narodna banka Srbije do po~etka krize, to jest od oktobra 2008, do posledwih dana juna ove godine potro{ila tek ne{to mawe od tri milijarde evra na odbranu kursa dinara. Koliki je to novac nije te{ko zakqu~iti ako se zna da su ukupne devizne rezerve Srbije oko 10,5 milijardi evra.

– Narodna banka ka`e da to ~ini bi spre~ila velike dnevne fluktuacije a su{tina je da bi smo odbranili precewenu vrednost dinara – prokomentarisao je nedavno de{avawa na deviznom tr`i{tu ekonomista Mla|an Kova~evi}.

Saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vu~kovi} izjavio je da je NBS-u za ovu godinu ostalo jo{ samo 500 miliona evra za intervencije na deviznom tr`i-

fiksnog re`ima kursa u Srbiji ne bi bilo dobro re{ewe – ocenio je Vu~kovi}, dodaju}i da je slabqewe dinara u proteklom periodu uzorokovano mawim

Narodnoj banci Srbije za ovu godinu ostalo jo{ samo 500 miliona evra za intervencije na deviznom tr`i{tu {tu. On je, tako|e, naglasio da se pred Srbiju ove i naredne godine postavqaju dileme u vezi s re`imom i politikom deviznog kursa, oceniv{i da novi zakon o NBS-u omogu}ava “prolaz politike ka monetarnoj politici” i ostavqa mogu}nost da se u budu}nosti promeni re`im deviznog kursa.

– Postoje}i re`im kursa ne bi trebalo mewati, a uvo|ewe

Srpski poslovni klub “Privrednik”, Savez ekonomista Srbije i Udru`ewe korporativnih direktora. U isto vreme dok su tra`ili vezivawe kursa, ~lanovi ta tri udru`ewa su u pismu srpskim zvan~nicima izneli i zamerke da je na odbranu dinara potro{ena milijarda evra iz deviznih rezervi.

Na pitawe kako se devizne rezerve mogu sa~uvati, a kurs dinara agresivnije braniti, predsednik Saveta NBS-a Dejan [o{ki} je ocenio da je to nemogu}e.

– E, to ne mo`e! Ta dva stava su u suprotnosti jedan s drugim.

Jednostavno, i jedno i drugo ne ide. Agresivnija odbrana dinara podrazumeva ve}e tro{ewe deviznih rezervi – istakao je [o{ki}.

Komentari{u}i predlog da se kurs ve`e za inflaciju, on je rekao da je takav model ve} vi|en u Latinskoj Americi i nije dao dobre rezultate jer na wemu zara|uju samo {pekulanti: – Potpuno predvidqiv kurs je lo{ jer otvara prostor za {pekulante, odnosno obezbe|uje sigurnu zaradu na kursnim razlikama – istakao je [o{ki}. D. U

prilivom kapitala i “bekstvom” investitora iz regionalnih u ~vrste valute. – Kada se sve sabere, ostaje jedino da se zapitamo koliko bismo deviznih rezervi potro{ili da je kurs bio fiksni ili da je vezan za inflaciju.

Ideju o ja~oj odbrani doma}e valute i vezivawu kursa za inflaciju zajedni~ki su izneli

24. 6. 2010.

1.254,51085

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Simpo, Vrawe

Promena %

Cena

10,64

499

499

Galenika Fitofarmacija, Zemun

8,83

5.993

599.255

Coca Cola HBC-Srbija, Beograd

7,31

4.300

2.150.000

BIP, Beograd

5,56

38

43.090

2,66 Promena %

502 Cena

Mlava, @agubica

-8,16

Bambi Banat, Beograd Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (639,85

Promet

Naziv kompanije

0,43)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,50

2.844

18.321.264

Komercijalna banka, Beograd

-0,07

26.000

234.000

Energoprojekt holding, Beograd

1,16

872

736.530

1.004 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,14

7.801

15.602

Univerzal banka, Beograd

-1,60

6.100

2.647.400

450

2.506.500

Soja protein, Be~ej

1,67

975

949.812

-3,45

14.000

1.400.000

Imlek, Beograd

0,96

1.260

622.440

-3,02

4.213

669.867

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.000

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,02

4.213

669.867

Privredna banka, Beograd

0,29

685

143.850

Meser Tehnogas, Beograd

Komercijalna banka, Beograd

-2,67

8.300

41.500

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,60 Promena %

6.100 Cena

2.647.400 Promet

0,00

5.591

0,00

Soja protein, Be~ej

1,67

975

949.812

Tigar, Pirot

-0,53

744

81.894

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,02

4.213

669.867

Alfa plam, Vrawe

-0,09

9.000

23.022.556

Veterinarski zavod, Subotica

1,85

550

347.050

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,85

550

347.050

Ribokompleks, Uzdin

0,00

6.180

98.880

Mlekara, Subotica

-1,06

841

42.050

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

MINISTARKA FINASIJA DIANA DRAGUTINOVI]

BOGDAN LISOVOLIK

Dr`ava zavr{ava otpu{tawa

Srbiji prelazna ocena od MMF-a

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} je izjavila ju~e da je ograni~avawe broja zaposlenih na centralnom nivou vlasti privedeno kraju i da bi trebalo da bude otpu{teno jo{ oko 500 qudi.

Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik izrazio je ju~e o~ekivawe da }e Bord direktora MMF-a u ponedeqak doneti pozitivnu odluku o ~etvrtoj reviziji aran`mana Srbije s tom me|unarondom finansijskom organizacijom.

Lisovolik je rekao da se jo{ analiziraju odre|eni podaci, ali da u su{tini nema prepreka da Srbija dobije pozitivnu reviziju aran`mana jer je ispunila sve uslove. [to se ti~e otpu{tawa u javnom sektoru, Lisovolik je istakao da je za MMF bitno da je takva odluka usvojena, a da se wena primena o~ekuje u narednim mesecima. ^etvrta revizija stend-baj aran`mana treba da omogu}i Srbiji da povu~e dodatnih 380 miliona evra koji su nameweni podr{ci deviznim rezervama.

U maju je s predstavnicima MMF-a dogovoreno da se deficit buxeta, zbog mawka javnih prihoda, pove}a s prvobitno planiranih ~etiri na 4,8 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, ili na oko 140 milijardi dinara. Dogovoreno je i da se do septembra odlo`i dono{ewe zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji }e omogu}iti smawewe javne potro{we na 41 odsto BDP-a za ~etiri godine.

Ona je na letwem “Vivaldi forumu” na Mokroj gori podsetila na to da se Srbija obavezala na otpu{tawe zaposlenih u dogovoru s Me|unarodnim monetarnim fondom, napomiwu}i da je do sada otpu{teno vi{e od 2.000 qudi. Mini-

Investitori }e sve te`e dre{iti kesu?

Iako direktor Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza Bo`idar Laganin tvrdi da, navodno, ~ak 80 stranih kompanija trenutno iskazuje interesovawe da ula`e u Srbiju, te{ko je poverovati u to da }e ovde uskoro do}i neki veliki investitor iz inostranstva kakvi su u prethodnih deset godina ulagali u Srbiju.

Naime, u na{u ekonomiju strani investitori su od 2001. godine do danas ulo`ili 12,5 milijardi dolara, a pojedine kompanije ulagale su i po nekoliko stotina miliona evra.

Najve}i investitor u Srbiji je norve{ki “Telenor”, koji je za kupovinu “Mobija 63”, odnosno Kari}evog “Mobtela”, izdvojio vi{e od 1,5 milijardu evra. Te{ko je da }e tako “te{ka” investicija u narednim godinama, mo`da i decenijama, biti ponovqena. Jednostavno, Srbija vi{e nema tako vrednih kompanija, sem ukoliko se neko u vlasti ne predomisli i ipak proda Elektroprivredu.

Me|u najvrednije investicije ulazi i ona pro{logodi{wa ruskog “Gaspromwefta” koji je kupio Naftnu industriju Srbije. Cena polovine akcija NIS-a bila je 400 miliona evra, ali je novi vlasnik ovih dana zapo~eo rekonstrukciju pan~eva~ke rafinerije, koja }e ko{tati jo{ toliko. Jo{ jedno veliko ulagawe u oblasti energetike do-

[teta ^ak tre}ina svih investicija u Srbiju u posledwih deset godina stiglo je 2006. godine. Ekonomisti ukazuju na to da je velika {teta {to pare koje su u tom periodu stigle u zemqu nisu iskori{}ene za investicije u infrastrukturu, ve} su oti{le u javnu potro{wu. {lo je iz Rusije: “Lukoil” je privatizovao “Beopetrol” za 210 miliona evra.

Najve}a ulagawa iz inostranstva su, ipak, u{la u finansijski sektor. U Srbiji danas posluju 34 banke, od kojih su tek tri u doma}em vlasni{tvu. Ukupna vrednost investicija u finansijske ku}e u Srbiji do sada je milijardu i po evra. Najvi{e je u bankarski sektor ulo`ila Nacional-

hvatqivo pove}awe PDV-a na odre|ene proizvode, koji se sada oporezuju po ni`oj stopi od osam posto, na 18 posto, kako su ranije najavqivali predstavnici Vlade. Bugarin je naglasio i da bi u Vladi morao postojati jedinstven stav o pravcu i na~inu poreske reforme, umesto {to pojedini ministri o tome daju razli~ite izjave.

Po wegovim re~ima, srpsku privredu u ovom trenutku odlikuje nepovoqna privredna struktura, s ograni~enim prirodnim i finansijskim resursima i tehnologijama i nedovoqan obim investicija.

Predsednik PKS-a je istakao da privreda ote`ano finansira teku}u proizvodwu zbog prethodne kreditne zadu`enosti, rasta nelikvidnosti, rasta kreditnog rizika i pove}awa udela nenaplativih potra`ivawa, kao i strogih uslova kreditirawa.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

na banka Gr~ke, 425 miliona evra, najpre kroz “grinfild” ulagawe, odnosno osnivawe svoje srpske podru`nice, a potom i kroz kupovinu jedne od najve}ih doma}ih banaka – Vojvo|anske.

Mnogo novca je do{lo i kroz ulagawa u sektor osigurawa, a svakako najve}u akviziciju imala je italijanska “Fondijarija” kada je pazarila DDOR “Novi Sad”. Finansijski sek-

tor je jedan od retkih u kojima je ostalo jo{ nekoliko “zlatnih koka” za prodaju: u dr`avnom vlasni{tvu jo{ uvek su Komercijalna banka i “Dunav osigurawe”. S druge strane, jedina velika doma}a banka koja je u vlasni{tvu doma}ih privatnika, ni{ka AIK, za sada uspe{no odoleva konkurenciji u stranom vlasni{tvu.

Po podacima Privredne komore Srbije, u zemqu je u poslove s nekretninama u{lo ne{to vi{e od 800 miliona dolara. Isto koliko ulo`eno je i u prera|iva~ki sektor, gde predwa~e investicije u duvansku industriju (kupovina fabrika u Ni{u i Vrawu), te proizvodwu piva (privatizacija Apatinske i ^elarevske pivare). Sledi trgovina, s blizu 600 miliona dolara, gde je najve}i investitor slovena~ki “Merkator”, s ulagawem od blizu 250 miliona evra u gradwu i otvarawe tr`nih centara. ^ak 80 odsto svih stranih ulagawa u Srbiju u proteklih deset godina dolo je iz zemaqa ~lanica Evropske unije. Najvi{e su ulo`ili Austrijanci – 2,6 milijarde dolara, zatim Grci – 1,68 milijardu, Norve`ani i Nemci (oko milijardu i po evra). Me|u prvih deset zemaqa izvoznica kapitala u Srbiju je i Rusija, i to na {estom mestu.

V. ^vorkov

5

DR@AVA TRO[I VI[E OD PLANA

Buyetska rupa u crvenom Milica Bisi} profesorka javnih finansija rekla je da bi bud`etski deficit ove godine mogao da dostigne 120 milijardi dinara odnosno 4,6 odsto BDPa, a ne 109 odnosno ~etiri procenta BDP-a koliko je planirano.

Ona je rekla da se bez temeqnih reformi rashodi na plate i penzije ne mogu smawiti. „Ova godina je propu{tena za bitnije promene u javnim finansijama“, istakla je ona.

Diana Dragutinovi}, ministarka finansija je rekla da mi-

sli da nije mogu}e u{tedeti na platama i penzijama, niti u kupovini dobara i usluga za potrebe javnog sektora, ve} u oblasti „sitnih“ infrastrukturnih projekata i raznih subvencija. „Dr`ava treba da investira u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu od nacionalnog zna~aja, me|unarodne gasovode i naftovode i obrazovawe i zdravstvo. Mislim da bi u energetiku i `eleznice vi{e trebalo da ula`e javni sektor, i da dr`ava smawi izdatke za industriju osim u izuzetnim slu~ajevima kao {to je FIAT“, naglasila je ona.

Ministarka je rekla da su za ovu godinu planirani kapitalni rashodi od 109 milijardi dinara {to je dva puta vi{e u odnosu na 2005 i dodala da je Vlada napravila zaokret jer je prioritet na izgradwi nacionalne infrastrukture.

DALEKO JE SAGLASNOST O FISKALNIM REZOVIMA

Privreda te{ko di{e

Za uspe{no funkcionisawe i razvoj srpske privrede neophodan je stabilan politi~ki okvir i predvidiv poslovni ambijent, {to podrazumeva i stabilnost deviznog kursa, slo`ili su se ju~e predstavnici privrede na Letwem “Vivaldi forumu” “Planirajmo 2011”, koji se odr`ava na Mokroj gori.

Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin je ocenio da je daqe odlagawe poreske reforme, koja bi podrazumevala i smawewe poreza i doprinosa na zarade, neprihvatqivo. On je ukazao na to da bi ta reforma morala biti primerena ekonomskoj snazi srpske privrede, isti~u}i da bi pove}awe poreza na dodatu vrednost stvorilo privredi dodatni teret. On je ocenio da postoji mogu}nost da se kvalitetna poreska reforma sprovede bez pove}awa tro{kova poslovawa, navode}i da je pri-

starka je navela da je na centralnom nivou vlasti zaposleno oko 32.000 qudi, i podsetila na to da je Vlada donela odluku o tome da se od septembra zarade ispla}uju samo za onaj broj zaposlenih koji je predvi|en posle otpu{tawa.

U SRBIJU JE ZA DECENIJU STIGLO 12,5 MILIJARDI DOLARA STRANIH ULAGAWA

PREDSEDNIK PKS-a MILO[ BUGARIN

Zemqa

subota26.jun2010.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,705

103,781

106,168

101,394

Australija

dolar

1

71,2321

72,6858

74,3576

71,014

Kanada

dolar

1

79,185

80,801

82,6594

78,9426

Danska

kruna

1

13,6624

13,9412

14,2618

13,6206

Norve{ka

kruna

1

12,6518

12,91

13,2069

12,6131

[vedska

kruna

1

10,5861

10,8021

11,0505

10,5537

[vajcarska

franak

1

74,9154

76,4443

78,2025

74,6861

V. Britanija

funta

1

123,429

125,948

128,844

123,051

SAD

dolar

1

82,5663

84,2513

86,1891

82,3135

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 6. 2010. godine

Nema poreske reforme za mandata ove vlade Iako je poreska reforma najavqena na sva zvona od we, barem uskoro, ne}e biti ni{ta.

Naime, ~lan Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsi} izjavio je ju~e Tanjugu da ne veruje u to da }e poreska reforma biti sprovedena za mandata ove vlade. On je dodao da je uslov za tu reformu prethodno postizawe dogovora na nivou Vlade.

– Ja nisam siguran da li }e biti postignut dogovor o tome za

– Kada se smawi fiskalno optere}ewe zarada zaposlenih, trebalo bi pove}ati PDV, tako da to budu prihodno neutralne reforme, odnosno, koliko se privredi ostavi dodatnih para od smawewa fiskalnog optere}ewa, da se toliko dodatnih para dobije u buxet Srbije od pove}awa PDV-a – objasnio je Arsi}. – Iako to izgleda kao presipawe iz {upqeg u prazno, to ipak nije tako. Smawewem fiskalnog optere}awe rada, sma-

Ispraviti neravnote`u izme|u potro{we i proizvodwe Mistarka finansija Diana Dragutinovi} je ju~e izjavila da bi poreskom reformom u Srbiji trebalo ispraviti neravnote`u u kojoj je potro{wa ve}a od proizvodwe.

Ona je na Mokroj gori objasnila da bi to zna~ilo smawewe poreskog optere}ewa na zarade i pove}awe poreza na potro{wu.

Po wenim re~ima, ako je potro{wa ve}a od proizvodwe, logi~no je upotrebiti poreske stope da se ta neravnote`a ispravi.

Ministarka Dragutinovi} je navela da su poreske stope u Srbiji – na zarade, dobit, dohodak, doprinose i PDV – konkurentne, ali da porezi treba da odgovaraju javnoj potro{wi.

Ona je istakla da poreska reforma ne treba da bude samo odluka Ministarstva finansija, ali da je na woj da tu reformu predlo`i Vladi, koja }e zatim odlu~iti da li }e je primeniti. vreme mandata ove vlade, a ako ne bude, mislim da bi trebalo sprovesti neke druge reforme koja su tako|e va`ne za funkcionisawe privrede Srbije – rekao je Arsi} na marginama Letweg “Vivaldi foruma” na Mokroj gori.

Savetnik premijera Srbije smatra da je neophodno da se istovremeno sprovede fiskalno rastere}ewe privrede i pove}a stopa poreza na dodatu vrednost.

wuju se wegovi tro{kovi i pove}ava konkurentnost privrede.

Na pitawe da li pove}awe stope PDV-a nosi rizik inflatornih pritisaka, Arsi} je odgovorio da pove}awe stope PDV-a ili nekog drugog poreza uti~e samo jednokratno na cene na tr`i{tu, i to obi~no traje najdu`e tri meseca, a posle toga nema uticaja na inflaciju.

– Ako bi se primenilo najavqeno pove}awe PDV-a od tri posto (s 18 na 21) i ako bi se u

celini prevalilo na potro{a~e, mogu}e je da bi deo tereta tog pove}awa snosila privreda, i to pove}awe bi uticalo na inflaciju od jedan do 1,5 posto – objasnio je on.

Arsi} je napomenuo da postoji ~itav niz razli~itih re{ewa, koja se jo{ razmatraju, od toga da li bi bila pove}ana samo op{ta stopa PDV-a od 18 po-

sto ili i op{ta i dowa stopa (od osam posto) za toliki procenat. Po wegovoj oceni, u uslovima krize, pove}awe stope PDVa imalo bi mawi uticaj na rast cena jer je tra`wa na tr`i{tu mala, nego u uslovima ekspanzije privrede, kada je pove}awe stope PDV-a lak{e prevaliti na krajweg potro{a~a.

E. Dn.

6

POQOPRIVREDA / OGLASI

subota26.jun2010.

JO[ NIKO NE ZNA PO[TO ]E BITI P[ENICA

Cenu `ita kroji ki{a?

Cena p{enice je i daqe velika nepoznanica jer }ute i mlinari, i izvoznici, i Robne rezerve, a svi se pravdaju da mora da se sa~eka kakve }e posledice na useve ostaviti vremenske nepogode koje posledwih dana dave i plave `itna poqa.

Iako je najavqeno da }e rod zbog ki{e ove godine biti umawen za ~ak tre}inu, to nije uticalo na otkupqiva~e da ponude barem okvirni otkup i okvirne cene.

Nezvani~no, otkupqiva~i su spremni na to da plate najvi{e deset dinara za kilogram, dok paori tra`e 14 ili 15. Tako|e, Ministarstvo trgovine, preko Robnih rezervi, treba da se ukqu~i u otkup od 50.000 do 100.000 tona, ali pre toga mora da izveze 100.000 tona lawskog `ita iz svojih skladi{ta.

nivou – rekao je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

On je kazao da }e dr`ava pratiti i “na~in na koji se veliki sistemi pona{aju prema poqoprivrednim proizvo|a~ima prili-

Subvencije u julu – Dr`avne subvencije poqoprivrednicima }e ove godine biti ispla}ene do kraja jula, {to je ranije nego ikada do sad – izjavio je ju~e ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin. – Trenutno je Ministarstvo isplatilo polovinu subvencija.

Ministarstvo planira, kako je istakao, da na jesen pomogne poqoprivrednicima u nabavci NPK |ubriva, kao {to je to ura|eno s 300.000 tona azotnih |ubriva po~etkom godine.

Za sada je jedino izvesno to je da je dr`ava spremila javna skladi{ta.

– Poqoprivrednicima je ove godine na raspolagawu za sme{taj zrnastih useva, a najvi{e p{enice, obezbe|en prostor javnih skladi{ta za ukupno 300.000 tona robe.

To }e omogu}iti paorima koji ne budu zadovoqni cenom nakon `etve, da uskladi{te svoj proizvod i na osnovu wega, a ne hipoteke na ku}u ili zemqu, uzmu kredit s kamatom od tri posto na godi{wem

kom otkupa” i pozvao sve poqoprivrednike da inspekciji prijave sve nepravilnosti prilikom otkupa.

Govore}i o {tetama u poqoprivredi, nastalim zbog vremenskih nepogoda, on je naveo da su “poqoprivredni inspektori Ministarstva poqoprivrede na terenu” i da je utvr|uju. Dragin nije mogao da ka`e kada }e biti zavr{ena procena i utvr|ena visina {tete, odnosno veli~ina povr{ina na kojima su uni{teni usevi, ali je pod-

setio na to da bi poqoprivrednici boqe pro{li da su osigurali rod jer Ministarstvo poqoprivrede subvencioni{e premije osigurawa useva sa 40 odsto.

– Ministarstvo }e insistirati kod Vladinog tela koje je nadle`no za elementarne nepogode, a nalazi se u Ministarstvu za infrastrukturu, na tome da se pomogne poqoprivrednicima – rekao je on.

Po wegovim re~ima, “Ministarstvo poqoprivrede je ve} ranije pri davawu subvencija ra~unalo sve poqoprivrednike koji su pretrpeli velike materijalne {tete od poplava kao poqoprivrednike koji organizuju svoju proizvodwu u marginalnom podru~ju i obezbedilo da dobiju subvencije bez dodatnih uslova”.

Ministar poqoprivrede je istakao i da trenutno niko ne mo`e proceniti kako }e, i da li }e, vremenske nepogode u zemqi, ali i u Evropi, uticati na pove}awe cene poqoprivrednih proizvoda, jer se one formiraju na svetskoj berzi, a kako je dodao, jo{ se ose}a i uticaj svetske ekonomske krize.

MINISTAR DRAGIN U NOVOJ CRWI, @ITI[TU I SE^WU

Pomo}i svim poqoprivrednicima Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede dr Sa{a Dragin obi{ao je ju~e poplavqena podru~ja u op{tinama Nova Crwa, @iti{te i Se~aw.

Tom prilikom ministar Dragin je istakao da }e Ministarstvo, imaju}i u vidu ekonomske mogu}nosti poqoprivrednih proizvo|a~a – korisnika sistema za odvodwavawe, kao i {tete nastale usled

velikih poplava koje su zahvatile Republiku Srbiju, predlo`iti na slede}oj sednici Vlade da upravni odbori javnih vodoprivrednih preduze}a „Srbijavode”, „Vode Vojvodine” i „Beogradvode” donesu odluke kojima }e fizi~ka lica, kojima je potopqeno vi{e od tre}ine poqoprivrednog zemqi{ta biti oslobo|ena pla}awa naknade za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta u 2010. godini.

SUSRET U ATARU NA SEVERU BANATA

Pogledi u nebo, dr`avu i mlinare Paori na severu Banata ~im vreme dozvoli pohitaju u atar, pa smo tako Slavka Radina (74) iz Banatskog Aran|elova zatekli u ataru na drugom otkosu deteline.

–Otkos je dobar jer je ki{e u izobiqu, prole}ni usevi su okopani, pa sada i{~ekujem `etvu p{enice – ka`e Radin.

On s dva sopstvena traktora obra|uje 30 katastarskih jutara, od kojih je 12 pod p{enicom, na osam kukuruz dobro izgleda, detelina je na ~etiri, industrijska paprika na dva jutra. Radin sve {to mo`e jo{ uvek radi sam i uvek uspeva da na|e nekog da mu pripomogne.

– Kakva }e ra~unica biti iz predstoje}e `etve p{eSlavko Radin iz Banatskog Aran|elova nice, zavisi}e od prinosa i cene – ka`e Radin. – Nisam jo{ Ulagawa su bila velika, a s otprecizno ~uo koliko }e pla}ati, kupnom cenom, kao i prethodnih ali bilo bi dobro da otkupna cegodina, neizvesnost je velika i u na bar pokrije ulagawa i ne{to pogledu vremenskih prognoza, da pretekne, da nismo xabe radiodnosa mlinara i dr`ave. li. Lane sam po kilogramu dobio U Banatskom Aran|elovu je malo, svega 9,20 dinara, a iz ove najvi{e stara~kih doma}insta`etve trebalo bi da bude bar 14 va koja nastoje da wive ne ostanu ili 15 dinara da se pokrijemo. u parlogu, a mla|ih poqopri-

vrednika je malo. Radin veli da se nije odrekao ni sto~arstva pa dr`i dve krave i ne{to sviwa.

– Trebalo bi nam vi{e sigurnosti, da imamo kome da prodamo ono {to proizvedemo. Paprika je namewena novokne`eva~koj “Alevi”, imam i ugovor za `ito s firmom Milana Bigovi}a iz Podlokawa pa }e ga, vaqda, primiti u silos. @etva samo {to nije, pa bi bilo dobro da znamo na ~emu smo. Poqoprivredni sam penzioner, primam 8.000 dinara mese~no, pa ka`u da mi sleduju subvencije koje daje dr`ava, a treba da obra|ujem zemqu kao i oni {to su registrovani. Dok mogu, zemqa ne}e biti u parlogu jer sam navikao da radim, ali bi dr`ava morala povesti vi{e ra~una i imati u vidu sve okolnosti pod kojima mi, paori, uspevamo da opstajemo. Nesigurno je zemqu davati u zakup drugome jer de{ava se da zakupci, kada rod podbaci, ne}e da plate arendu, pa mo`e da ispadne jo{ gore.

M. Mitrovi}

DNEVNIK

„Ba{ta sportova” na Trgu slobode U okviru projekta "Prevencija bolesti zavisnosti kod mladih", ~iji je organizator Udru`ewe gra|ana "Narud" (Novosadska asocijacija za razvoj i unapre|ewe dru{tava), danas od 13 do 17 ~asova na Trgu slobode bi}e odr`ana manifestacija "Ba{ta sportova". U akciji koja se organizuje u saradwi sa Gradskim upravama za zdravstvo i sport i

DANAS I SUTRA BEZ KUPAWA

Lo{e vreme zatvorilo otvorene bazene

omladinu i Kancelarijom za mlade, predstavi}e se vi{e od 20 klubova i preko 350 u~esnika s ciqem propagirawa zdravog na~ina `ivota. U toku programa, predstavnici MUP-a odr`a}e kratko predavawe o prevenciji narkomanije, nakon kojeg }e biti prikazana reanimacija u slu~aju predozirawa.

B. P. P.

Zbog najavqenog lo{eg vremena ovog vikenda otvoreni bazeni SC "Sajmi{te" ne}e raditi.Stabilizacija vremena o~ekuje se u ponedeqak pa je mogu}e da tada bazeni nastavi sa radom u uobi~ajenim

terminima od 10 do 18 ~asova radnim danima i od 9 do 19 sati vikendom, saop{tili su iz SPC "Vojvodina". Kupa~i mogu da koriste zatvorene bazene na Spensu radnim danom od 11 do 13, od 14 do 16 i od 17 do

Novosadska subota26.jun2010.

^udno leto u gradu N

leta. Raspust je po~eo, klinci su slobodni, pa im je tako, jedna od omiqenih zanimacija uskra}ena i silom prilika su naterani da vi{e vremena provode pred ra~unarima umesto da se br~kaju i u`ivaju u letu. A pre toga obale grada pritisla je velika voda, koja jo{ nije otekla, i tropska vru}ina.

Nadamo se da ovakvo promenqivo vreme ne}e "ukrasiti" ba{ celo leto i da }e nas priroda po~astiti i lepim danima. Istovremeno, budite u niskom startu kad bazeni ponovo otvore vrata. ^udno leto.

B. Markovi}

Godi{wa skup{tina Fo~aka Godi{wa skup{tina Udru`ewa Fo~aka u Novom Sadu bi}e odr`ana danas u 18 sati u restoranu "Roman", Temerinski put 1. Svi Fo~aci, koji `ive u No-

vom Sadu bi}e rado vi|eni gosti a na skup{tini }e biti re~i o aktivnostima udru`ewa u narednoj godini.

Q. Na.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 11 do 12 Bukova~ki put, Bukova~ki do, deo Mi{eluka od nadvo`waka prema ~ardaku i produ`etak Ulice D. [imunovi}a.

V REMEPLOV

hronika

PARTERNO URE\EWE KEJA NAPREDUJE PO PLANU

Bar`e uskoro kona~no odlaze Parterno ure|ewe Keja te~e po planu, a kako ka`u u Zavodu za izgradwu grada ~uvene bar`e, ostaci nekada{weg pontonskog mosta, bi}e odnete naredne nedeqe. Prema informacijama iz pomenutog preduze}a odno{ewe bar`i zavisi}e od vodostaja Dunava, ali sva je prilika da }e ovaj posao biti ura|en, jer je reka u opadawu. Trenutno se na Keju gradi biciklisti~ka i trim staza i do sada je postavqeno 1.200 kvadrata prvog i drugog sloja podloge, a nastavqa se i izgradwa {eta~kog dela uz Dunav.

Podse}amo, nakon izgradwe odbrambenog bedema na Keju, glavni radovi na ovoj lokaciji ti~u se parternog ure|ewa a nedavno su postavqeni kablovi za javnu rasvetu na deonici od Bulevara cara Lazara do Kanala DTD u du`ini od 2.400 metara.

Tako|e, sagra|en je potporni zid za ogradu kod Dunavske ulice, na su`enom delu trotoara, a na celoj trasi od 2.400 metara a postavqen je i nasip od peska.

Zavod za izgradwu grada zavr{io je izgradwu 30 parkinga koji se nalaze posle Ulice Koza~inskog i izme|u Ulice Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Od potowe ulice prema Bulevaru cara Lazara, u du`ini od 500 metara, zavr{eno je poplo~avawe staza za {etwu, povr{ine 3.700 kvadrata. Tako|e, ugra|eno je i 500 kvadrata trotoara,

Kej potpuno mewa lik

od klinker opeke, izme|u Dunavske ulice i Ulice Maksima Gorkog, kao i kod Ulice Milo{a Baji}a. Postavqeno je i 4.100 metara ivi~waka za bicikli-

sti~ke i trim stazu i trotoare.

Ujedno je pripremqen i poseban sloj preko koga }e se nalaziti staza za bicikliste i staza za xoging. Sru{en je temeq

DANAS SKUP NA PLATOU IZME\U MUZEJA VOJVODINE I MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI

Biciklisti protestuju, ho}e kroz centar Osve{tan starokatoli~ki hram U Petrovaradinskom parku, nedaleko od poslovne zgrade "Lovotursa", osve{tan je 26. juna 1938. hram Svetog Antuna, koji je pripadao starokatoli~koj crkvi. Ova veroispovedna zajednica nastala je 1870. kada je deo katolika u Evropi odbio da prizna novoproklamovanu dogmu o nepogre{ivosti rimskog pape.

Zato su starokatolici bili i progawani u dr`avama ~ije su vlasti bile tesno povezane sa

~iwe 5. jula program "Obuka nepliva~a" bi organizovan tokom leta na otvorenom bazenu. Upis na letwe kurseve po~iwe u ponedeqak na blagajni bazena na "Sajmi{tu".

B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ekada se znao red. Prole}e, leto, jesen, zima i svako godi{we doba imalo je svoja prepoznatqiva obele`ja.

Zimi smo se sankali i grudvali, a leti, naravno, kupali gde smo stigli. Sada se ~ini da priroda ima ~udnu }ud, i da se samo smewuje toplo i hladno vreme, pa vi{e nije iznena|ewe da u sred leta zahladni i svako malo pada `estoka ki{a. Upravo takvo vreme u~inilo je da su kapije otvorenih bazena, od po~etka sezone, vi{e zatvorene nego otvorene.

I... ovog vikenda }e otvoreni bazeni biti zatvoreni, jer stru~waci slute da }e lo{e vreme pokvariti po~etak ovog

19 ~asova. Vikendom bazeni rade od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sati, dok je no}no kupawe organizovano petkom od 22 do 24 sata i subotom od 21 do 23 ~asa. Zbog remonta zatvorenih bazena koji po-

"rimskom crkvom", kao u Austro - Ugarskoj. Posle Prvog svetskog rata polo`aj starokatolika je poboq{an. Sve~anostima osve}ewa u Petrovaradinu prisustvovali su predstavnici Dvora i Vlade, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, sve{tenici jevrejske, reformisti~ke, evangelisti~ke, baptisti~ke, metodisti~ke i muhamedanske crkve.

N. C.

Grupa biciklista okupi}e se danas u 12 ~asova na platou izme|u Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine da izraze nezadovoqstvo zbog akcije policije, koja je prethodnih sedmica ka`wavala bici-

kliste koji su se vozili kroz pe{a~ku zonu u centru grada. Grupa okupqenih }e pe{ke guraju}i bicikle pro}i Dunavskom ulicom i Zmaj Jovinom do Gradske ku}e, gde }e pro~itati svoje predloge.

Pavli~i}: Razmotri}u inicijativu Iako je prva reacija gradske uprave bila da nema kompromisa kada je re~ o saobra}aju u pe{a~koj zoni, ju~e se saop{tewem oglasio kabinet gradona~elnika. Navodi se "da }e gradona~elnik Igor Pavli~i} razmotriti inicijativu za izmenu re`ima saobra}aja u centru grada kojom bi se omogu}ilo biciklistima da mogu da se kre}u u delu u kom ne}e ugo`avati bezbednost pe{aka". Ovakav stav gradona~elnika plod je namere da se grad u~ini {to pristupa~nijim za vo`wu biciklom -najzdravijim prevoznim sredstvom ~ijom masovnijom upotrebom bi se doprinelo smawivawu zaga|ewa i saobra}ajnih gu`vi.

Zvani~nih organizatora nema. Re~ je o vi{e sugra|ana umre`enih pomo}u socijalne mre`e Fejsbuk. Jedan od pokreta~a ove ideje Slobodan Acketa izjavio je za na{ list da ovo nije protest protiv zakona i reda ve} `eqa da se onima koji dolaze na posao i u {kolu biciklom omogu}i da nesmetano prolaze kroz centar.

- Predla`emo da se biciklistima omogu}i prolaz kroz centar grada propisanom brzinom, da se iscrtaju koridori, ili da se zabrana kretawa kroz pe{a~ku zonu odredi u vremenskom intervalu od 18 do 23 ~asa kad je najve}a gu`va u centru- objasio je Acketa.

N.Vukovi}

biv{e carinarnice, gde se nalazio teren za bo}awe i obavqene su pripreme za sre|ivawe ove lokacije.

B. M. SPORTSKA NADMETAWA U MZ "BISTRICA"

Tereni kao ko{nice

U okviru manifestacije "Dani sporta" danas u 10 ~asova u prostorijama MZ "Bistrica" bi}e odr`ano takmi~ewe u {ahu za sve od osam do osamdesetosam godina, dok }e sutra u istom terminu u teniskom klubu "Elit" za u~enike od petog do osmog razreda biti organizovan tenisko takmi~ewe.

U ~etvrtak 1. jula od 10 do 13 ~asova na ko{arka{kim terenima O[ "Prva vojvo|anska brigada" u~enici i veterani takmi~i}e se u basketu a u petak 2. jula bi}e trka na 100 metara u kojoj }e u~estvovati u~enici. Trka po~iwe u 9 ~asova, a startna pozicija je na Novom nasequ preko puta "Tempa".Posledwa takmi~arska disciplina je trka na 1000 metara i ona je zakazana za 3. jul u 9 ~asova i u~estvova}e takmi~ari svih uzrasta.

B. P. P.

Vidovdan na Vidovdanskom Mesna zajednica “Vidovdansko naseqe” u ponedeqak organizuje proslavu Vidovdana kao slavu te MZ. Se~ewe slavskog kola~a i kulturno umetni~ki program }e se odvijati kod Zavetnog krsta, dok }e u 20 ~asova biti organizovan koktel u prostorijama mesne zajednice.

N. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota26.jun2010.

U „Stanu” vi{ak 120 radnika Upravni odbor JKP “Stan” usvojio je predlog programa re{avawa vi{ka iz kojeg se vidi da je 120 radnika prekobrojno. O~ekuje se da iz rebalansa gradskog buxeta preduze}e dobije odre|enu sumu za socijalni program prekobrojnih radnika, saop{teno je iz ovog preduze}a.

U saop{tewu se dodaje da }e se dr`ati zakona u poslovima u vezi sprovo|ewa socijalnog programa , te o tome obave{tavati gradsku Z. D. upravu, Nacionalnu slu`ba za zapo{qavawe i medije.

c m y

8

DNEVNIK

EPIDEMIJA MENINGITISA U NOVOM SADU OKARAKTERISANA KAO UMERENA

Bolest proti~e bez komplikacija

Epidemija virusnog meningitisa u Novom Sadu ide umerenim tokom, a na~elnik Klinike za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine dr Jovana Vukadinova ka`e da je, od prekju~e do ju~e, u bolnicu primqeno jo{ troje dece, tako da se ta brojka i daqe vrti oko 35 mali{ana zadr`anih na bolni~kom le~ewu.

- Neka deca su oti{la ku}i, a neku smo primili, tako da je broj dece na bolni~kom le~ewu pribli`no isti. Deca koja su hospitalizovana dobro se ose}aju i za sada kod wih nema komplikacija. Oni imaju lak{u ili sredwe te{ku klini~ku sliku i pod stalnom su kontrolom lekara, primaju infuziju i simptomatsku terapiju – istakao je Vukadinov, do-

daju}i da je najvi{e male dece i dece mla|eg {kolskog uzrasta, ali da ima i onih koji su sada zavr{ili osnovnu {kolu.

Simptomi koje pacijenti imaju su stoma~ne tegobe, naglo povi{ena temperatura do 39 stepeni Celzijusovih, proliv, glavoboqa, blago zatezawe vrata, fotofobija, muka i povra}awe.

Q. Na.

MALI AKCIONARI “CENTROSLAVIJE-HOLDING” NEZADOVOQNI ODNOSOM VE]INSKOG VLASNIKA

Ve}ina oduzela pravo glasa mawini Foto: R. Hayi}

RADOVI PUTARA U CENTRU

Novi asfalt pred Skup{tinom grada Putari intenzivo sre|uju raskrsnice u centru grada, pa se tako svakodnevno radi na potesu Bulevara Mihajla Pupina, a radnici i danas pripremaju i Ulicu @arka Zrewanina za postavqawe novog asfalta.

Iako je rok za zavr{etak ovog posla bio 23. jun, radovi su produ`eni zbog lo{eg vremena tokom prethodnih nedequ dana.

B. M.

[est linija drugom trasom Zbog po~etka druge faze radova u Ulici @arka Zrewanina danas }e autobusi na linijama 9, 70 , 61, 62, 64 i 69 i}i drugim putem. Po{to }e biti zabraweno skretawe desno iz Ulice @arka Zrewanina na Bulevar Mihajla Pupina, “devetka”i linija 70 za Institut saobra}a}e prema Petrovaradinu iz Stra`ilovske ulice: i}i }e desno u Ulicu Maksima Gorkog, a zatim Kejom `rtava racije na most Varadinski most i nastaviti redovnim putem.

Autobusi 61 - Sremski Karlovci - Vinogradarska, 62 Sremski Karlovci - Dudara, 64 Bukovac i 69 - Sremska Kamenica - ^ardak saobra}a}e sa MAS-a Bulevarom oslobo|ewa, i}i Ulicom Maksima Gorkog, produ`iti na Kej `rtava tracije do mosta Varadinska duga i daqe nastaviti uobi~ajenom trasom. Zbog druge faze radova autobusi se ne}e zaustavqati ispred zgrade Banovine i Radni~kog doma na Bulevaru Mihajla Pupina.

Z. D.

Radovi u Solunskoj osu{ili Krfsku Zbog planiranih radova, vodu ju~e nisu imali `iteqi Solunske ulice, ali na{oj redakciji su se po`alili i stanari susedne Krfske ulice, koji su bili zbuweni jer vode nije bilo ni kod wih. U “Vodovodu i kanalizaciji” su nam rekli da u potowoj ulici vode nije bilo upravo zbog radova u Solunskoj, jer se ove ulice nalaze u kom{iluku.

B. M.

NOVI SAD KORAK BLI@E KA PLA]AWU GREJAWA PO UTRO[KU

Osnovana Alijansa za energetsku efikasnost “Novosadska toplana”, kao inicijator neformalne organizacije Alijansa za energetsku efikasnost ~iji je ciq racionalno kori{}ewe energije, potpisala je ju~e manifest s ostalim u~esnicima prvog regionalnog foruma pomenute organizacije. Osnivawe Alijanse za energetsku efikasnost podr`alo je Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, a ostali u~esnici su: Agencija za energetiku Grada, Kancelarija za evropske poslove Vlade Vojvodine, Razvojna banka Vojvodine, kompanija “Henkel doo”, Ekonomist magazin i Udru`ewe za za{titu potro{a~a Vojvodine.

Jedan od prioriteta Alijanse je stvarawe uslova za ugra|ivawe novog sistema naplate grejawa po

utro{ku, koji bi trebalo da po~ne da se primewuje u novoj grejnoj sezoni, i edukacija gra|ana u tom smeru.

- Ugradwom merila utro{ka toplotne energije, uz regulaciju temperature vode u ku}noj instalaciji prema temperaturi spoqnog vazduha i regulaciju temperature u prostoriji, uz adekvatnu tarifu i stvarawe navike {tedwe, potro{a~i }e racionalnije tro{iti toplotnu energiju, {to je jedan od imperativa budu}nosti – rekao je rukovodilac sektora za proizvodwu, prenos i predaju toplotne energije “Toplane” Josip Polc.

Pomo}nica ministra `ivotne sredine i prostornog planirawa Danica Ba}anovi} istakla je da prelazak na sistem pla}awa po utro{ku omogu}ava gra|anima da sami uti~u na utro{enu energiju, a ujedno to predstavqa i odgovorniji odnos prema energiji.

- U Srbiji je 50 odsto ve}a potro{wa energenata nego {to je prosek u Evropi i zato je va`no da se to promeni – rekao je direktor Agencije za energetiku Grada Dejan Kova~.

Goran Papovi} iz Udru`ewa za za{titu potro{a~a ka`e da }e na taj na~in gra|ani imati priliku da kontroli{u svoje ra~une i da je ovo kvalitetna i moderna usluga.

I. D.

Skup{tina akcionara “Holding-Centroslavija” zavr{ila se ju~e za nepunih pola sata. Nekada{wi zaposleni, sada vlasnici 30 odsto kapitala firme, ostali su u nedoumici kako da privole ve}inskog vlasnika “Tehno junajted”, koji ~ine dva pravna lica “Junajted komapni” (predstavqa ga Slaven Andri}) i “Tehno gradwa” ( direktor Nikolaj Dimitrov) da ih uva`ava. Po zavr{etku Skup{tine, predstavnici ve}inskog dela kapitala nisu `eleli da daju izjave obrazlo`ewem da za to nema potrebe.

Mali akcionari bi, kako je rekao predstavnik radnika u Skup{tini Mladen ]ulibrk, da se imovina koja im pripada izdvoji i da mali akcionari wome upravqaju.

- Imamo akcije, ali na{e mi{qewe i predloge vlasnici ne}e

da unesu u zapisnik - ka`e ]ulibrk, dodaju}i da }e, po svoj prilici, mali akcionari tu`iti dr`avu me|unarodnim sudovima.

Slu~aj radnika”Holding-Centorslavija” prisutan je jo{ od 1991. godine i nije jo{ re{en, a ]ulibrk tvrdi da je vlast ume-

ju, zahtevaju}i da im dostavi spisak procene stvari i kapitala firme, {to Agencija nije u~inila, mada je pro{lo vi{e meseci.

Prema re~ima jedne od radnica “Centroslavije” Kristine Ili}, oko tri stotine radnika jo{ nema povezan radni sta`, pa

Ve}inski vlasnici mi{qewe mawinskih akcionara ne unose ~ak ni u zapisnik.

Prema re~ima radnika “Centroslavije”, wih oko tri stotine jo{ nema povezan radni sta`, pa tako ni zdravstveno osigurawe {ana u nezakonite poslove prilikom privatizacije ove firme.

- Dr`ava nam je postavqala direktore i ste~ajne upravnike podvla~i ]ulibrk. Nagla{ava da su mali akcionari dva puta pisali Agenciji za privatizaci-

tako ni zdravstveno osigurawe.

Woj nije povezano sedam godina sta`a i nema nikakvih prihoda.

Ve} ~etiri godine je bez zdravstvenog osigurawa, a jedina mogu}nost da ne{to zaradi joj je rad na crno.

- Dr`ava nam je povezala radni sta` do 2003. godine. Novi vlasnici su nam priznali akcije, ali nisu nam povezali radni sta`. To su u~inili za svega 18 radnika. Imamo pravosna`ne sudske presude ali ne mo`emo da ih naplatimo - nagla{ava Ili}.

Kako je to mogu}e, obja{wava podse}awem da su nekada{wi ~elnici “Centroslavija-Holding” izdvijili “PP centar”, preduze}e koje je bilo u sastavu “Holdinga”. Imovinu “Centra” su preneli na “Holding” a radnici iz te firme su ostali kratkih rukava, jer su ostali bez kapitala, pa tako i mogu}nosti da naplate potra`ivawa.

Sada, pak, kapitalom “PP Centra” raspola`u novi vlasnici “Centroslavije-Holding”.

Z. Deli}

INSPEKCIJA PO^ELA RIGOROZNU KONTROLU RASHLADNIH URE\AJA

Zbog kapawa klima ve} 50 prijava Komunalna inspekcija podnela je pro{le nedeqe preko 50 prekr{ajnih prijava protiv vlasnika klima koje kapqu po fasadama i na prolaznike. [ef Komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`e za “Dnevnik” da su kontrolisali i pojedine javne ustanove koje prave ovakav prekr{aj.

- U zapisnicima smo konstatovali i poslali pismena obave{tewa na nekoliko adresa javnih ustanova, kod kojih smo primetili da sa vi{e klima voda kapqe na trotoar. Ciq je da tokom ovog leta te ustanove dovedemo u komunalni red, kako se takva situacija vi{e ne bi ponavqala - navodi Jakovqev i dodaje da }e ova akcija trajati tokom celog leta.

On je potvrdio i da ve}ina vlasnika lokala i stanova nema dozvole Zavoda za urbani-

zam i Zavoda za za{titu spomenika kulture za postavqawe klima, {to bi po odluci Gra-

da morali da imaju. Odlukom je jasno predvi|eno da klima ure|aji mogu biti postavqeni na spoqnim delovima zgrada samo na mestima za to odre|enim projektom izgradwe ili rekonstrukcije. Ako to nije navedeno u projektu, klime se mogu postaviti samo na mestima koja se ne vide sa javnih povr{ina, poput dvori{nih fasada, zaklowenih delova lo|a, balkona i terasa.

Ako ni to nije mogu}e, Zavod za urbanizam onda propisuje posebne uslove. U odluci se posebno navodi i da je pri postavqawu klima obavezno obezbe|ivawe oticawe vode koje onemogu}ava weno razlivawe. Za kr{ewe ovih propisa kazna za pravna lica je do 500.000 dinara, za preduzetnike do 250.000, a za odgovorne pojedince i gra|ane do 25.000 dinara.

Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota26.jun2010.

9

SKUP[TINA USVOJILA REBALANS I ZA OMBUDSMANA IZABRALA ALEKSANDRA GRUJI]A

Gradska kasa tawa 600 miliona Skup{tina grada ju~e je na maratonskoj sednici usvojila rebalans gradskog buxeta, kojim je, uz suficit od 911 miliona dinara iz prethodne godine, buxet smawen za oko 600 miliona i sada iznosi 14,9 milijardi dinara. Odbornici su usvojili i izmene programa poslovawa i investicija javnih preduze}a, koji su prose~no umaweni za 25 procenata, i ustanova kulture ~iji je osniva~ grad, dok je iznos novca namewen kulturi, zdravstvu i socijali ostao isti.

Prethodno, na prvoj sednici dana, za gradskog za{titnika prava gra|ana izabran je Aleksandar Gruji}, ~ija }e zamenica biti Stojanka Varaji}. Za direktora “Gradskog zelenila” postavqena je Nata{a Ra{eta, direktor Novosadskog pozori{ta ponovo je Laslo [andor, a dr Milivoje Mla|enovi} imenovan je za direktora Sterijinog pozorja.

Predstavnik opozicije \ura| Jak{i} (SRS) nazvao je rebalans poku{ajem pre`ivqavawa, a wegov kolega iz opozicione Grupe gra|ana “Maja Gojkovi}” Radovan Joki} izjavio je da je gradska vlast postala vlast teku}ih odr`avawa. Momir Kne`evi} iz SRS upitao je za{to je potrebno davati pare “Parking servisu” i “Tr`nici”, jer bi ta preduze}a trebala da pune buxet, a ne da iz wega uzimaju novac, te da je u tom slu~aju boqe da budu uga{ena.

Opozicija je kao glavni razlog rebalansa navela lo{e poslovawe Zavoda za izgradwu grada i ukazala na slabu realizaciju investicija javnih preduze}a,

Aleksandar Gruji} polo`io zakletvu

koja je mawa od 10 procenata.

Zanimqivo je i da je odbornik \ula Ki{ iz pozicionog Saveza vojvo|anskih Ma|ara zamerio na sporosti administracije i predlo`io formirawe jedne kancelarije gde bi investitori na jednom mestu re{avali

Foto: B. Lu~i}

snagu novi zakon o porezu na imovinu, koji bi procewivao imovinu po tr`i{noj vrednosti, a ne po prose~noj i kwigovodstvenoj, kao {to je sada slu~aj.

Makari} je rekao i da veliki problem veliki broj zaposle-

Gradski parlament umawio je komunalne takse za kafeyije koji dr`e muzi~ke ure|aje, te sada taksa iznosi 5.000 dinara godi{we, dok je pre bila ista, ali na mese~nom nivou sve zahteve. ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari} na primedbe opozicije odgovorio je da je Novi Sad izuzetno likvidan grad i da }e 29. juna biti objavqen me|unarodni kreditni rejting grada. Naveo je i da Gradsko ve}e odobrava svaku javnu nabavklu i da stoga ne}e biti nepotrebnih tendera.

On se slo`io da je puwewe buxeta slabije od o~ekivanog i da }e tako biti sve dok ne stupi na

nih u “Stanu” i Zelenilu, gde je u prvom preduze}u od 2004. do 2008. godine broj zaposlenih porastao sa 214 na 418, dok je u "Zelenilu" najve}i broj novih radnika zaposlen u administraciji. Kasnije je novinarima rekao da }e u naredna dva do tri meseca biti pripremqen socijalni program za odlazak vi{ka zaposlenih iz ovih preduze}a.

Po wegovim re~ima, plata gradona~elnika ne}e biti pove}a-

FESTIVAL U SREMSKIM KARLOVCIMA

Trg oki}en kuglofima U Sremskim Karlovcima ju~e je po~eo deveti Festival kuglofa. Od ranog jutra na platou ispred Saborne crkve, pa sve do sutra kasno uve~e, posetioci mogu da probaju i kupe ovu poslasticu, koja je nekada bila nezaobilazni desert na trpezama sremskokarlova~kih porodica. Osim prodajne izlo`be tog kola~a i drugih proizvoda na centralnom trgu, gde se odvija i prigodan kulturni program, sastavni deo ove manifestacije je takmi~ewe za najboqi kuglof. Prema propozicijama takmi~ewa, tvorci tri prvoplasirana kuglofa dobi}e nagrade, a priznawe o~ekuje i autora najlep{eg {tanda.

Danas }e se od 17 sati na centralnom trgu takmi~iti ple-

VESTI Vojni~ki susret Susret rezervnih vojnih stare{ina Vojske Srbije, 14. po redu, bi}e odr`an danas u 11 ~asova u Domu Vojske. Pored rezervista, prisustvova}e najvi{i vojni vrh, a tema susreta je u~e{}e Vojske Srbije u mirovnim misijama u regionu i svetu. Dom Vojske se nalazi na Beogradskom keju 9.

N. V.

Jubilej nauti~kog kluba „Liman” Nauti~ki rekreativno-ekolo{ki klub "Liman" ve~eras u 19. 30 ~asova na prostoru Kluba "^arda Liman" na Sun~anom keju bb proslavqa 25 godina postojawa.Tim povodom gosti }e mo}i da u`ivaju u muzi~kom programu koji }e voditi "Aleksandar Dujin orkestra" i "Apsolutno romanti~no".

B. P. P.

vana, a za potrebe odr`avawa puteva, JKP "Put" dobio je 170 miliona dinara vi{e, te je sada za tu namenu obezbe|eno 570 miliona dinara.

Gradski parlament umawio je komunalne takse za kafexije koji dr`e muzi~ke ure|aje, te sada taksa iznosi 5.000 dinara godi{we, dok je pre bila ista, ali na mese~nom nivou, dok su takse za reklame firmi umawene za 60 posto, te sad metar kvadratni u prvoj zoni ko{ta 40 dinara.

Usvojena je i odluka o pravima na finansijsku podr{ku porodici s decom, izmewena je i odluka o snabdevawu toplotnom energijom koja predvi|a da Agencija za energetiku donese novi tarifni sistem, koji odobrava Skup{tina, {to bi bio uvod u pla}awe po utro{ku. Usvojen je i izve{taj o zavr{enom poslu preduze}a CSP koje je napravilo popre~ni presek stawa "Vodvoda i kanalizacije", a ti podaci }e biti kori{}eni pri izboru konsultanta za uvo|ewe privatnog partnera u ovo preduze}e.

Investitorima je omogu}eno da sada pla}aju ure|ewe zemqi{ta u 36 umesto 24 rate, za opoziv saveta mesne zajednice od ju~e treba ve}ina glasova od najmawe 10 odsto upisanih bira~a.

Usvojen je i izvestan broj planova detaqne regulacije i naloga za izradu novih, prihva}en je i godi{wi program gazdovawa poqoprivrednim zemqi{tem, kao i Futo{kim i Kameni~kim parkom. Nekoliko ulica u Futogu i Novom Sadu dobile su nazive, a veiki broj osnovnih i sredwih {kola od ju~e ima nove {kolske odbore.

S. Krsti}

VESTI Uskoro izbori u Rumenki Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora MZ “Rumenka” bi}e odr`ani u subotu 17. jula, od 7 do 20 sati. Rok za podno{ewe predloga kandidata isti~e 12. jula u 15.30 ~asova. Obrasci za kandidature mogu se preuzeti u prostorijama MZ “Rumenka”, u Vojvo|anskoj 19.

I. S.

„Kolo zlatnih niti”

sni parovi, modna revija }e biti u nastavku, a progla{ewe

pobednika se o~ekuje posle 20 sati.

Z. Ml.

MANIFESTACIJA DUNAVU U ^AST

Sat vremena za ~istiju reku Manifestacijom pod nazivom "@iveti sa Dunavom", koja se po prvi put odr`ava u Novom Sadu od 26. do 29. juna, bi}e obele`en Dan dunava 29. jun. Tim povodom, "Epicentar" }e uz podr{ku novosa|ana, mesnih zajednica, maturanata i eko aktivista, organizovati niz aktivnosti na Sun~anom keju. Danas i sutra od 18 do 21 ~as bi}e organizovane brojne izlo`be na keju.

- Bi}e to prava galerija na otvorenom, gde }e novosa|ani mo}i da pogledaju izlo`be na temu porodice, nagradne radove sa "Bejbi egzita" pod nazivom "Osmeh za dunav", kao i izlo`bu novosadskih maturantskih panoa, a bi}e organizovano i glasawe za naj{armantniji tablo - rekao je direktor Agencije za strate{ki razvoj \or|e Moji}, na ju~era{woj konferenciji za novinare odr`anoj tim povodom u MZ "Li-

man", koja je i doma}in ovoj manifestaciji. Akcija ~i{|ewa Dunava, u kojoj mogu da u~estvuju svi zainteresovani sugra|ani, bi}e odr`ana danas u 18 ~asova, a od prikupqenih kesa za |ubre bi}e napravqena skulptura a`daje koja zaga|uje reku. Kada bude formirana skulptura, bi}e izveden i prigodan performans pod nazivom "\ubre jedno" koji ima za ciq da probudi savest kod svih qudi, istakao je Moji}.

Nakon velike akcije ~i{}ewa, u 19 ~asova od glavnog ulaza u "Vodovod" pa prema [trandu bi}e prire|en bal za sve Novosa|ane, koji }e mo}i da ple{u uz kompoziciju "Na lepom plavom dunavu".

Najavqeno je i u~e{}e velikog broja sportskih klubova, koji }e u ciqu prezentacije izvesti javni ~as na Sun~anom keju.

B. P. P.

Promocija kwige pesama “Kolo zlatnih niti” Marka Ivan~evi}a odr`a}e se danas u 19 sati u Klubu “Sterija”, Pozori{ni trg 1. Na promociji u~estvuju prvakiwa drame Srpskog narodnog pozori{ta Gordana \ur|evi} Dimi}, glumac @arko Stepanov, Mi{a Blizanac, Teodora Doda Pfajfer, kvartet “Ison”, recezent mr Nata{a Polovina i autor. S. K.

AKCIJA DOMA ZDRAVQA

Znawe ~uva od narkotika Povodom Me|unarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droge Dom zdravqa "«Novi Sad" ju~e je u megamarketu Univereksport "021" organizovao akciju informisawa gra|ana, prvenstveno roditeqa maloletne dece o zloupotrebama droga. Lekari i medicinske sestre davali su informacije zainteresovanim gra|anima kako da prepoznaju rizi~no pona-

{awe kod dece i delili su zdravstveno vaspitni materijal. Tako|e, svi posetioci akcije imali su priliku da prekontroli{u krvni pritisak, telesnu te`inu, izmere {e}er u krvi i upoznaju se sa opasnostima i rizicima vezanim za faktore rizika kao {to su pu{ewe, gojaznost, povi{eni krvni pritisak.

Q. Na.

U SKEJT PARKU

Zdravim stilom protiv droge Akcija za prevenciju i suzbijawe narkomanije "Stand upNovi Sad" bi}e odr`ana danas u 18 ~asova u novootvorenom Skejt parku u limanskom parku. U narednih osam nedeqa, pod sloganom "Vozim straight

vozim eight" aktivisti nevladinih organizacija obilazi}e biciklima, rolerima i skejtovima punktove u gradu u ciqu promocije zdravih stilova `ivota mladih.

B. P. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota26.jun2010.

c m y

10

DNEVNIK

OKO KAPELE MIRA U SREMSKIM KARLOVCIMA

Nazire se kraj gradwi ograde Me{anci pulina na poklon Redakciji Novosadske hronike obratila se ~itateqka, nude}i na poklon {tence, me{ance pulina, stare dva meseca. Kako je objasnila, ~etiri {tenca se nalaze u dvori{tu jedne javne ustanove, gde mogu da ostanu do ponedeqka, 28. juna. Ukoliko se do tada niko ne javi, zaposleni }e pozvati {intersku slu`bu da ih odnese.

Ko `eli da udomi {tence, mo`e da se javi na{oj ~itateqki na broj telefona 064/15-05-200.

Z. Ml. SUTRA „OTVORENI TRG”

Stari zanati u srcu Kamenice Celodnevna manifestacija posve}ena starim zanatima „Otvoreni trg“, koju organizuje NVO „Svet i Dunav“, odr`a}e se sutra od 9 do 17 sati na Zmajevom trgu i u Zmajevoj ulici u Sremskoj Ka-

menici, a u okviru manifestacije „Dan Dunava“. Na skupu }e u 13 sati biti odr`an i koncert akusti~ne grupe „D frajle“, pa organizatori najavquju izuzetno muzi~ko popodne.

S. T.

U KARLOVCIMA PRIMAJU ZAHTEVE DO 14. AVGUSTA

Naknadna registracija izbegli~ka obaveza

Izbeglice iz Sremskih Karlovaca koje imaju bele izbegli~ke legitimacije treba do 14. avgusta da podnesu zahtev za naknadnu registraciju kako bi dobili nove (plave) legitimacije. U protivnom, presta}e im status izbeglice. Oni treba da se obrate povereni{tvu za izbeglice u Magistratu, gde }e mo}i da provere da li su se registrovali 2004/05. godine. Ukoliko im te godine nije ukinut ili potvr|en status izbeglice, potrebno je da popune plavi obrazac, koji }e sa fotokopijom legitimacije biti prosle|en Komesarijatu za izbeglice.

Posle ove registracije, status izbeglice vi{e ne}e biti nikom priznat, osim deci iz takvih porodica.

Z. Ml.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Dadiqa Makfi i ~arobni prasak“ (11 i 18), „Besa“ (19.45),“Lov na biv{u `enu“ (21).

Art bioskop Vojvodina na Spensu „Tr~i za `ivotom“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te do 3. jula „Infant“ Novosadsko pozori{te Festival ma|arskih pozori{ta „@enidba“ (15)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog „Wujork = Menhetn“ (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba „Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a“ (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Nata{a Igwatovi}, Sne`ana Jovanovi} i Aida Mrkowi} iz Novog Sada, Biqana Jawi} iz Rumenke, Nata{a Grubor iz Ba~ke Palanke, Branka Dimi} iz Gospo|inaca, Ana Suzi} iz In|ije i Anita Reqi} iz Sremske Kamenice, DE^AKE: Neda Joki} i Emilija Dini} iz Novog Sada, Svetlana Baki} iz Vrdnika, Milka Todi} iz Mileti}eva, \ur|ica Dobri} iz Be{ke i Marija Muca iz Vrbasa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Maca Milana Kqai} (1925) u 11.45 sati, Stoja Ilije Smoli} (1960) u 12.30, Petar Milana Vladeti} (1948, urna) u 13.15, Ladislav Srbivoja Vrutunski (1980) u 14, Justina Andrije Milenkovi} (1934, urna) u 14.45, Marija Sime \ini} (1942) u 15, Eva Jo`efa Roginer (1961, urna) u 15.30, Mladen Spasoja Baji} (1949) u 16.15 i Magda Marka [ar~evi} (1912, urna). Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Stana Mirke Sayak (1952) u 13 ~asova.

Ograda oko Kapele mira u Sremskim Karlovcima, prema o~ekivawima stru~waka iz Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, mogla bi biti zavr{ena do kraja jula.

Trenutno se radi na najslo`enijoj deonici, koja je ba{ zbog toga i ostavqena za kraj. Zbog velikog nagiba i pritiska tla prilikom kopawa temeqa, dolazilo je do obru{avawa zemqe, a dodatne nevoqe radnicima zadavala je ki{a, koja je ~esto padala ovog prole}a.

- Od 30 dana, svega devet je bilo radnih - ka`e arhitekta u

Pokrajinskom zavodu za za{titu spomenika kulture Svetlana Baki}. - ^im se zemqa prosu{i, izli}emo temeqe. Posle nam ostaje da postavimo metalne delove i rekonstrui{emo ~esmu ispod ograde.

Izgradwa ograde po~ela je u maju pro{le godine. Radove na ju`noj strani finansirala je italijanska regija Puqa, koja je za to izdvojila 30.000 evra, a na zapadnom delu @upni ured rimokatoli~ke crkve Presvetog trojstva, od novca koji je za obnovu Kapele mira dala Vlada Republike Hrvatske. Po{to su se ra-

^ITAOCI PI[U SMS

dovi iz vi{e razloga odu`ili, pred kraj pro{le godine postojala je opasnost da italijanski do-

nator ne isplati ostatak para, ali je kriza ipak prevazi|ena.

Tekst i foto: Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Neki novi Sava Savanovi} Ukoliko JKP “Toplana” uvede naplatu grejawa potro{wi, `elimo da pri o~itavawu bude prisutan ~lan skup{tine stanara i da imamo jasno obja{wen na~in obra~una! Isto to va`i i za “Vodovod i kanalizaciju”, za koju se nikad ne zna kad se vodomer o~itava i po kojoj tabeli obra~unava! Neka im za primer poslu`i “Elektrodistribucija”!

064/2466... *** Jo{ od vile Ravijojle i prvog kremanskog proro~anstva, pa do dana{weg dana, o vampirima i ostalim ne~astivima mnogo toga se pri~alo i prepri~avalo {irom Srbije. [ta }e tek biti ako sud proglasi R. Mladi}a mrtvim, a on se posle nekog vremena pojavi sa korpom preko ruke u nekom diskontu, u kojoj zveke}e par fla{a piva sakrivenih ispod 3-4 primerka dnevnih novina, ne smem ni da pomislim?! Ili da se drsko i bezobzirno pojavi u nekoj evropskoj metropoli, gde tamo{woj policiji ne bi palo ni na pamet da hapsi „mrtvog“ ~oveka! A tek u nekoj sudnici Ha{kog tribunala?

063/1050... *** “Lisje” mo`da ne kosi travu, ali ne deli ni plate.

066/9037...

*** Za razliku od ostalih fakulteta, organizacija prijema dokumenata za upis na Poqoprivredni fakultet prava je katastrofa.

Po vi{e smerova na jedan {alter, vozawe od jednog do drugog {altera, redovi haoti~ni - jednom re~ju, `alosno! A uslovqavawe uzimawa prijavnog lista uzimawem informatora koji ko{ta 600 din, posebna je pri~a. Da li je novac najbitniji u celoj ovoj pri~i?

064/9059... *** Pa, doma}ice, ne}e mo}i! Mi, koje radimo, tako|e smo i doma}ice, samo, za razliku od vas, nemamo vremena za kafenisawe i {etwu po gradu, a volele bismo. Zato }u ja, ako bi se to sprovelo, raditi na crno, pa lepo u{tinuti i 100 evra, po{to bi tako ne{to mnogim

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

zaposlenim doma}icama palo ma pamet. Nadam se da vam je boqe da tra`ite posao i da od cele pri~e nema ni{ta.

064/2660... *** Svaka ~ast ovima, ali Savo Milo{evi} je kraq.

063/7244... *** „Sve uzalud be{e moja nada“, kao ne tako davno jedna stranka za slavqe {to je spremila pe~ewe, pa posle“}orak“ - pe~ewe u {kart, tako orlorlovi i mi sa wima (no}na mora kenguri).

064/3078... *** Za{to jednu sednicu Skup{tine grada ne odr`ite na Salajki? Jel’ ne znate gde je jedan od najstarijih delova grada, ili se bojite da ~ujete mi{qewe gra|ana o vama i va{im ulagawima u Salajku?

065/5206...

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota26.jun2010.

11

JU^E NA GRANI^NOM PRELAZU BA^KA PALANKA – ILOK

Rigorozna kontrola napravila redove BA^KA PALANKA: Svi koji su ju~e u prepodnevnim satima krenuli na grani~ni prelaz Ba~ka Palanka – Ilok bili su zate~eni jer se u pojedinim intervalima na prelazak ~ekalo od 45 minuta, do preko jednog sata. Razlog zastoja je rigorozna kontrola koja je bila na na{oj strani, odno-

sno obali Dunava, jer je na{ grani~ni prelaz na levoj obali Dunava, podno`ja mosta, a hrvatski sa desne obale. Kako su nam nervozni putnici pri~ali, razlog zastoja sa na{e strane bilo je, pored kontrole, to {to su podaci iz paso{a svih putnika uno{eni u kompjuter. Kolona automobila je u jed-

nom momentu bila od preko 60 vozila, a posledwa su bila ~ak na mostu.

Razlog kontrole, odnosno unosa podataka svih putnika koji su ju~e prelazili dr`avnu granicu izme|u Srbije i Hrvatske kod Ba~ke Palanke nismo saznali, ali smo ~uli da oni putnici koji

svakodnevno ovuda prelaze, imaju dosta primedbi. Pre svih `iteqi Ne{tina i Vizi}a, dva sela koja administrativno pripadaju ba~kopalana~koj op{tini, a nalaze se u Sremu, pa svaki dan me{tani prelaze dva kilometra puta kroz Hrvatsku.

M. Sy.

U @iti{tu voda do praga

OKRU@NI [TAB CIVILNE ZA[TITE ZA SREDWI BANAT

Prioritet za{titi qudi ZREWANIN/@ITI[TE: Okru`ni {tab civilne za{tite za Sredwi Banat odr`ao je ju~e sastanak na kojem je bilo re~i o novonastaloj situaciji izazvanoj poplavama u ovda{wim naseqima. Direktor zrewaninskog Vodoprivrednog preduze}a „Sredwi Banat” Samuel Kolar ponovio je da je, usled suvi{nih voda, u Sredwobanatskom okrugu trenutno najugro`enije nekoliko sela u op{tinama Nova Crwa i @iti{te. Sve raspolo`ive pumpe za odvo|ewe vode su aktivne.

Okru`ni {tab je posle ju~era{weg zasedawa usvojio nekoliko zakqu~aka zarad za{tite stanovni{tva, materijalnih dobara i stoke od poplava i odbrane od unutra{wih voda. Na~elnica Sredwobanatskog upravnog okruga i komandant Okru`nog {taba civilne za{tite Tawa Dulovi} rekla je za „Dnevnik” da je sanitarnoj inspekciji nalo`eno da poja~a kontrolu u ugro`enim podru~jima i redovno proverava ispravnost vode za pi}e. Veterinarski inspektori trebalo bi da prate zdravstveno stawe stoke, dok bi poqoprivredna inspekcija morala da pru`i stru~nu pomo} ekipama za procenu {tete nastale usled poplava na wivama i usevima.

- Prilikom odbrane od unutra{wih voda, prioritet je za{tita qudi i materijalnih dobara, a potom poqoprivredno zemqi{te – prenela je Dulovi}eva zakqu~ak sa sednice.

Na sednici Op{tinskog {taba za vanredne prilike,

kojom je predsedavao predsednik Op{tine @iti{te Dragan Milenkovi}, razmatrana je situacija u ovoj sredwobanatskoj komuni izazvana prekomernim padavinama i velikim nivoom podzemnih i povr{inskih voda. Kako je re~eno, naro~ito su ugro`ena naseqa Torda, Srpski Itebej, Novi Itebej i Torak, a poqoprivredne povr{ine pod zimskim i prole}nim usevima su u izuzaetno lo{em stawu. Sasvim je realno o~ekivati da }e ovogodi{wi prinosi p{enice, je~ma, ali i ostalih kultura biti naprosto desetkovani.

Koordinator {taba Du{ko Ko~alka, zajedno sa predstavnicima VP „Sredwi Banat” obi{ao je sve mesne zajednice, a preduzimaju se i sve mere kako bi se vi{ak voda usmerio ka kanalima. U ovom trenutku prednost imaju naseqa u kojima se prokopavaju novi kanali i odvodi, kako bi se spasli stambeni objekti. Lokalna samouprava interventnim sredstvima nabavila je nekoliko pumpi za vodu kako bi se povr{inske vode {to pre usmerile ka kanalskoj mre`i. Istovremeno, u skladu sa zakqu~cima {taba, inspekcijske slu`be su krenule u ozbiqnu akciju protiv onih gra|ana koji su svojim nesavesnim delovawem i pona{awem u kriznoj situaciji ugrozili druge objekte, odnosno qude.

Podnete su i prve prekr{ajne prijave sa zapre}enim visokim nov~anim kaznama, a u nekim slu~ajevima ostavqen je rok da se {to pre otklone propusti ispred stambenih objekata. @. Balaban

U RUSKOM SELU 30 KU]A VI[E NIJE ZA STANOVAWE

Najva`niji kanali za odvo|ewe vode RUSKO SELO: Najve}e {tete usled poplava u kikindskoj op{tini pretrpelo je Rusko Selo. Nakon {to se sedam ku}a od naboja uru{ilo, do{lo je do velikih o{te}ewa na 30 ku}a, tako|e izgra|enih od blata i trske.

-Iz 12 ku}a qudi su evakuisani. Jo{ uvek ne znamo kako }emo dugoro~no zbrinuti one koji su ostali bez ku}a. Mobilne su sve vatrogasne ekipe i idu na mesta koja su najugro`enija. Poplavqena su mesta gde nema tehni~kih uslova za odvo|ewe vode, a u pitawu su ni`e kote. Dopremili smo oko 100 kubika peska i podelili xakove. Najpre~i su nam objekti za stanovawe, a zatim oni gde je sme{tena stoka. ^lanovi Kriznog {taba su stalno na terenu. Dobro je da su se u svim selima qudi samoorganizovali i spasavaju svoju imovinu. Posebno isti~em anga`ovawe vatrogasaca i radnika „Gorweg Banata”.

Dao sam nalog da svi gra|ani ispred svojih ku}a moraju da prokopaju kanale, da bi se voda zaustivala.

Tokom maja u Ruskom Selu iskopano je preko tri kilo-

metra glavnog kanala i produbqeni su oni kroz selo, me|utim ogromne koli~ine vode doprle su do ku}a i u objekte za stanovawe - ka`e predsednik mesne zajednice i ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za mesne zajednice Imre Kabok.

U lokalnoj samoupravi smo se organizovali i ve} uputili zahtev republici i pokrajini za pomo} - rekao je Kabok i pozvao stranke na saradwu i da ne koriste ovakve situacije za promociju svojih interesa.

Sli~na situacije je i u Banatskoj Topoli i Starom Banatu.

Direktor preduze}a „Gorwi Banat” Dragan Felbab ka`e da se ovakve padavine decenijama nisu desile. Naime za samo pola godine palo je oko 600 litara ki{e po kvadratnom metru, {to je vi{egodi{wi prosek. Sve crpne stanice na teritoriji kikindske op{tine rade punim kapacitetima 24 sata, dok je za odgu{ivawe ~epova na kanalskoj mre`i anga`ovano tri bagera.

A. \.

U PRISUSTVU SUDSKIH IZVR[ITEQA I POLICIJE

„Brazda grup” u{la u vi{wik TOMA[EVAC: Predstavnici preduze}a „Brazda grup” iz Sremskih Karlovaca kona~no su ju~e u{li u posed vi{wika u Toma{evcu, na osnovu re{ewa zrewaninskog Privrednog suda. Pravni zastupnik „Brazda grupe” Mla|an Simi} potvrdio je ju~e za „Dnevnik” da su radnici ove firme, u prisustvu sudskih izvr{iteqa i uz asistenciju policije, u{li u jedan od najve}ih vo}waka u ovom delu Evrope.

- Nije zabele`en nijedan incident. U popodnevnim satima automobilom smo obilazili vi{wik kako bismo pregledali da li je na wemu ostalo jo{ ne{to od mehanizacije preduze}a „[eri JJ” iz Crepaje, koje se prethodno nalazilo na posedu – precizirao je Simi} i izrazio o~ekivawe da }e ovim situacija u

vo}waku kona~no biti stabilizovana. „Brazda grup” i „[eri JJ”, da podsetimo, borili su se oko toga ko pola`e pravo na rod 240.000 stabala vi{awa. Nesuglasice su rezultirale i dovo|ewem pripadni-

ka dva obezbe|ewa – jednog „Brazda grupa” i drugog – „[eri JJ”.

Ceo spor oko planta`e vo}a u Toma{evcu, ina~e, datira iz 1998. godine, kada su Zemqoradni~ka zadruga Toma{evac i preduze}e „Lid lajn kompani” iz Beograda,

osnovali zajedni~ku firmu – „LLT Agro”. Novoformirano preduze}e brzo je prestalo sa radom, posle ~ega se u pri~i pojavila firma „APTG Junajted”, koja je navodno od „Lid lajn kompani” kupila zasade vo}ki. I upravo je to preduze}e pokrenulo sudski proces optu`uju}i zem - zadrugu i „Brazda grup”, koje je sa ZZ Toma{evac sklopilo ugovor o berbi vi{awa, da se nelegalno nalaze na planta`i.

U me|uvremenu, „APTG Junajted” prodavalo je pravo na sadnice raznim otkupqiva~ima, zbog ~ega je stalno dolazilo do nesporazuma, tu`bi i sva|a u vreme berbe. Po~etkom ove godine „APTG Junajted” vi{we je prodao firmi „[eri JJ” iz Crepaje koja je do sada „vodila rat” sa „Brazda grupom”. @. B.

SINO] PO^EO „TAMBURICA FEST” U DEROWAMA

Regata zaplovila iz Novog Sada

Najboqi tambura{i rastresli publiku DEROWE: Gala koncertom, koji je okupio najboqe {to tamburica danas u Vojvodini ima, sino} je po~eo tre}i „Tamburica fest” u Derowama. Pred vi{e hiqada poklonika starogradske muzike, maestro Zoran Bugarski Brica zajedno sa 21 tambura{em pratili su Merimu Wegomir, Ogija Radivojevi}a, ^edu Markovi}a, Danku Stoiqkovi}, \or|a ^avi}a i Mi{u Blizanca. Po zavr{etku ovog koncerta nastupa grupa Apsolutno romanti~no.

Velikom broju posetilaca, prve ve~eri nije smetao izlokan teren ni tmurni oblaci koji su povremeno pripretili da }e ohladiti veselu atmosferu oko glavne bine. Pre glavnog programa, na nekoliko lokacija u Derowama otvorena je i likovna kolonija u Derowama, izlo`ba eksponata arheolo{kog nalazi{ta Dowa Brawevina i „Dani plodnosti, `ita, hleba i narodne tradicije”.

Organizatori su se potrudili da otvarawe velikog tambura{kog festivala protekne u revijalnoj svirci ~iji je vrhunac bio nastup benda Apsolutno romanti~no. Naredna dva dana planirana su za nastup takmi~arskih bandi. Danas i sutra nastupa 13 orkestara u takmi~arskoj konkurenciji. Publika

}e mo}i da ~uje i vidi tambura{e iz Vojvodine, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Slovenije, Makedonije, Ma|arske, Hrvatske i Austrije.

Takmi~arski deo }e trajati od 20.30 do 22 sati, nakon ~ega }e u subotu nastupiti Miroslav Ili} u pratwi Mi}e Jankovi}a, a u nedequ bra}a Nikola i Marinko Rokvi}. Posle glavnih nastupa, goste o~ekuje lalo{ki uranak uz i}e, pi}e i najboqe tambura{e.

Kako je tambura{ku muziku uvek pratilo i dobro vino, organizatori su pripremili i prisustvo brojnih vinara iz najpoznatijih vinskih regiona. Pod sloganom „Tambura vino i{te” na prvom „Festivalu vina Tamburica festa”, okupi}e se vi{e desetina izlaga~a bogovskog napitka, koji }e brojnim posetiocima pored degustacije pru`iti i informacije o kvalitetu vina, mogu}nost kupovine, te brojne savete o servirawu tog pi}a i pravilnom spajawu sa hranom.

Danas Derow~ani i wihovi gosti, oko 14 ~asova, do~ekuje veliku nauti~ku regatu „Voda Vojvodine”, a gosti }e mo}i da u`ivaju i u nastupu de~ijih folklornih ansambala i kuvawu paprika{a-~obanca.

P. K.

Regata “Vode Vojvodine” krenula je ju~e iz Novog Sada na jedanaestodnevnu plovidbu Dunavom i kanalima hidrosistema Dunav - Tisa – Dunav tokom kojeg }e, uz usputna zadr`avawa i boravak u Derowama tokom “Tamburica festa”, preploviti oko 300 kilometara. Trasa regate “te~e” kroz podru~ja lokalnih samouprava i mesnih zajednica Despotovo, Doroslovo, Kula, Sombor, ba~ko Novo selo i Ba~ka Palanka,a nauti~ari }e u Malom Staparu obele`iti Dan Dunava 29. jun. U regati koju drugu godinu zaredom organizuje Javno vodoprivredno preduze}e “Vode Vojvodine”, na plo-

vidbu se otislo {ezdesetak la|a sa skoro dvestotinak nauti~ara iz Vojvodine i Beograda.

Zahvaquju}i u~e{}u la|e iz Hrvatske, regata “Vode Vojvodine” prva je me|unarodna regata na vojvo|anskim vodama nakon skoro dve decenije. Ciq re-

Vidovdanski kup ribolovaca GIBARAC: Udru`ewe sportskih ribolovaca „Smu|” Gibarac, povodom svog jubileja, organizuje sutra „Vidovdanski kup” sportskih ribolovaca Vojvodine i Republike Srpske u Morovi}u na Bosutu kod novog mosta. Kup po~iwe u 9, a traja}e do 13 ~asova. Takmi~ewe je ekipno, a na wemu u~estvuje 12 ekipa iz Srpskog Krstura, Bijeqine, Beo~ina, Rume, Erdevika, Jarkovaca, Va{ice, [ida, Kr~edina, Sresmke Mitro-

vice, Morovi}a i Gibarca. Progla{ewe pobednika i dodela nagrada i priznawa bi}e u restoranu „Svilen konac” u [idu. Pored turisti~ke organizacije iz [ida, sponzori su: zemqoradnicka zadruga „Srem-koop” iz Giabarca, Mesna zajednica Gibarac, Udru`ewe Srba iz Norve{ke „Zlatna kruna”, a generalni sponzor ovog takmi~ewa je restoran „Svilen konac”.

D. S.

Foto:R. Hayi}, S. [u{wevi}

gate je promocija plovnih potencijala Vojvodine, razvoja nauti~kog turizma i `ivota na vodi i uz vodu.

I. Sabado{

12

CRNA HRONIKA

subota26.jun2010.

FUTO@ANIN OSUMWI^EN ZA OMETAWE POLICAJCA

PRITVORENA LEKARKA VOJNE BOLNICE U PETROVARADINU

Prijava za preglasnu muziku

Za evre osloba|ala od vojske?

Lekarka u Vojnoj bolnici u Petrovaradinu Branka R. D. (1956) iz Novog Sada pritvorena je nakon privo|ewa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Tatjane \ura{kovi}, gde ju je privela vojna policija pod sumwom da je po~inila sedam krivi~nih dela. Okrivqena se tereti da je vi{e puta primala mito, protivpravno osloba|ala od vojne obaveze, po~inila zloupotrebu slu`benog polo`aja, kao i da je posedovala eksplozivne materije.

Pomenutoj lekarki se pripisuje da je nekoliko puta uzimala mito od 100 do 500 evra, dok joj se posledwe delo stavqa na teret zbog prona|ene municije u prostoriji koju je koristila. Istraga je u toku.

E. D.

OSUMWI^EN ZA NASILNI^KO PONA[AWE

Tukao putara pa nasrnuo na policiju?

Novosadska policija uhapsila je Veselka K. (1978) iz Ba~ke Palanke pod sumwom da se nasilni~ki pona{ao, da je napao ovla{}eno slu`beno lice i ometao ga u obavqawu slu`bene du`nosti. On se tereti da je krenuo automobilom na radnika firme koja asfaltira kolovoz i koji je zbog toga regulisao saobra}aj na raskrsnici. Zatim je, verovatno pod dejstvom alkohola, iza{ao iz vozila i udarao rukama i nogama radnika kome je u pomo} pritekao policijski slu`benik.

Osumwi~enom se pripisuje da mu je pru`io otpor, ali je, kako se navodi u saop{tewu policije, uz pomo} jo{ dvojice policajaca savladan i priveden u policijsku stanicu.

Veselko se tereti da je udario nogom dva policajca i da je

poku{ao da udari tre}eg te da ih je sve vreme vre|ao. Osumwi~enom je odre|eno zadr`avawe do saslu{awa kod de`urnog ista`nog sudije. Policija }e protiv wega podneti i prekr{ajne prijave zbog nasilni~kog pona{awa, odbijawa alko-testirawa i vo`we za vreme zabrane upravqawa automobilom, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Protiv osumwi~enog su ve} podno{ene prijave zbog nasilni~kog pona{awa i prema policajcima. Okrivqenom za napad na slu`beno lice prilikom obavqawa posla i druga dela posle ju~era{weg saslua{awa sudija novosadskog Osnovnog suda Dragan Mutibari} odredio je pritvor.

E. D.

[ESTORICA KIKIN\ANA TERETE SE ZA KRA\U

Na sud zbog kablova i cevi

Policijski slu`benici u Kikindi rasvetlili su te{ke kra|e i prona{li osobe koje su od kraja aprila do polovine juna ove godine pet puta provalile u objekte preduze}a „Ziper“ u Kikindi. Tom prilikom ukrali su elektri~ne kablove i bakarne cevi vredne oko 350.000 dinara, saop{tila je ju~e PU u Kikindi.

Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e te{kih kra|a u "Ziperovoj" Radnoj jedinici PIK "Kikinda", krivi~ne prijave Osnovnom javnom tu`ila{tvu u tom gradu policija je podnela protiv Jovana J., (1990), Darijana B., (1986), Momira T., (1985), Danijela R., (1988), Dalibora M. (1986) i maloletnog J. [. (1993), svi iz Kikinde.

A. \. - M. Mr.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Kokain u automobilu Bugarina Na grani~nom prelazu Horgo{, u automobilu kojim je upravqao bugarski dr`avqanin Todor B. V. iz Varne, prona|eno je 7,1 grama kokaina.

Osumwi~enom Todoru odre|eno je zadr`avawe do 48 sati i bi}e s krivi~nom prijavom priveden sudiji Osnovnog suda u Subotici zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}enog dr`awa opojnih droga.

A. \. - M. Mr.

Protiv Futo`anina Mom~ila P. (1975), kog je policija privela pod sumwom da je ometao ovla{}ena slu`bena lica pri obavqawu posla, bi}e podneta krivi~na prijava, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

Osumwi~enom se stavqa na teret da je ometao pripadnike MUP-a u nastojawu da sti{aju glasnu muziku u wegovom loka-

Kertes otkriva koje su partije dobijale novac od SUC-a – U dopuni odbrane }u izneti podatke o tome koje su partije tokom devedesetih godina pro{log veka dobijale pare od SUC-a – a dobijale su gotovo sve – i o tome postoji dokumentacija i u Carini i u tim partijama – rekao je ju~e biv{i direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes, optu`en za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s raspolagawem delom novca Carine od maja 1994. do oktobra 2000. godine u slu~aju „afera Kipar“.

U nastavku su|ewa pred Specijalnim sudom u Beogradu, ju~e je okon~ano izvo|ewe obimne dokumentacije – pisanih dokaza u spisima predmeta – a predsedavaju}a ve}em sudija Nada Zec je najavila da se „postupak privodi kraju“.

Izme|u ostalog, ju~e je izvedena dokumentacija o novcu koji je SUC tokom devedesetih davao za razne namene brojnim institucijama na podru~ju Vojvodine, {to je, kao i u slu~ajevima ostalih, ukupno oko 1.200 dru{tvenih preduze}a i dr`avnih institucija obuhva}enih predmetom, po navodima optu`be, ~iweno protivno zakonu.

Tako je izvedena bankarska i druga dokumentacija koja govori o tome da je me|u prioritetnim institucijama koje su tokom devedesetih dobijale donacije SUC-a bio Institut u Sremskoj Kamenici, da je tokom 1998. SUC obezbedio pare "Elektrovojvodini" za izgradwu trafo-stanice u Feketi}u, za rekonstrukciju dveju osnovnih {kola na podru~ju Ba~ke, revitalizaciju bunara pija}e

Mihaq Kertes

vode u pojedinim banatskim i sremskim selima, pomo} novosadskim firmama „Jugoalat“ i „Novkabel“…

Ju~e je kao jedan od dokaza izveden i izve{taj ha{kog istra`iteqa-ve{taka Mortena Torkildsena koji je za potrebe ha{kog procesa protiv sada pokojnog predsednika dr`ave Slobodana Milo{evi}a obavio ve{ta~ewe o funkcionisawu finansijsko-platnog sistema nekada{we SRJ na unutra{wem i spoqa{wem planu, u uslovima me|unarodnih sank-

Okrivqeni za obijawe vikendica u pritvoru

Stari Slankamen

redovnom postupku, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici. Nedeqko

lu u Novom Sadu. Kako je saop{teno, Mom~ilo je pod vidnim dejstvom alkohola spre~avao policiju da uru~i poziv konobarici Sawi M. (1983), protiv koje sledi prekr{ajna prijava za reme}ewe javnog reda i mira pu{tawem preglasne muzike.

U slu`benim prostorijama Mom~ilo je odbio alko-testirawe, saop{tava policija.

E. D.

BIV[I DIREKTOR SAVEZNE UPRAVE CARINA NAJAVIO DOPUNU ODBRANE

VLASNICI KU]A ZA ODMOR U STAROM SLANKAMENU MOGU ODAHNUTI

Za nekoliko dana tokom ovog meseca obijeno je pet vikendica na podru~ju Starog Slankamena kod In|ije i iz wih ukradene stvari i oprema vredni 450.000 dinara. Nestajali su delovi poqoprivrednih ma{ina, elektromaterijal i tehni~ka roba koja se mogla lako odneti, a onda je policija u{la u trag osumwi~enim obija~ima vikendica i li{ila slobode Nedeqka [. (41) iz Krstura kod Novog Kne`evca i Maju S. (21) iz @ednika kod Subotice.

Oni se terete da su izvr{ili pet te{kih kra|a na {tetu vlasnika vikendica u Starom Slankamenu.

Zbog osnovane suwe da je Zoran N. (39) iz \ur|eva u~estvovao zajedno s Nedeqkom [. i Majom S. u jednoj od kra|a i da je pomogao pri prikrivawu ukradenih predmeta, protiv wega je podneta krivi~na prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici u

DNEVNIK

[. i Maja S. su, posle policijskog zadr`avawa, predati istra`nom sudiji Osnovnog suda u

Sremskoj Mitrovici, koji im je, nakon saslu{awa, odredio pritvor do 30 dana. Brzom reagovawu policije obradovali su se i vlasnici ukradene robe jer osumwi~eni za kra|u nisu stigli da prodaju i otu|e pokradene stvari pa je sva roba vra}ena vikenda{ima.

Kako je "Dnevnik" ranije objavio, za osumwi~enim Nedeqkom [. bila je raspisana lokalna poternica jer se tereti da je po~inio pet te{kih kra|a na podru~ju in|ijske op{tine.

Wega i Maju S. novosadska policija privela je pre tri dana zbog sumwe da su u Sremskim Karlovcima po~inili dve te{ke kra|e i dve te{ke kra|e u poku{aju.

Istragom je utvr|eno da je Maja S. po~inila dve te{ke kra|e i u Petrovaradinu. Ona je osumwi~ena da je u maju ove godine provalila u dve ku}e, odakle je ukrala novac i zlatni nakit.

S. Bojevi}

cija tokom cele devedte decenije, a na osnovu dokumentacije s Kipra i iz Srbije. „Potreba stvarawa me|unarodnog dela finansijske konstrukcije, te postavqawa wegove organizacije i operacije na Kipru, proiza{la je iz me|unarodnih ekonomskih sankcija koje su uvedene protiv SRJ tokom odre|enih perioda izme|u 1991. i 2001. godine“, pi{e u nalazu ve{tak Tokildsen.

Navodi se da je „doma}i deo finansijske konstrukcije slu`io za interne potrebe finansirawa kqu~nih institucija SRJ i Srbije, ukqu~uju}i Vojsku i MUP“. „Me|unarodni deo, koji je vodio BB COBU sa sedi{tem u Nikoziji na Kipru, kori{}en je za obezbe|ewe sredstava za uvoz roba, ukqu~uju}i i one za Vojsku i MUP“, zakqu~eno je u izve{taju me|unarodnog eksperta. Tako|e, u Torkildsenovom izve{taju je precizno predstavqeno i {ta je u tom periodu preko „me|unarodnog dela konstrukcije“ SRJ kupila od novca koji je bio poreklom iz SUC-a.

Osim toga, obiqe ju~e izvedenih pisanih dokaza ~inili su zapisnici, priznanice SUC-a,

ugovori, razni izve{taji o bankarskim transakcijama u relevantnom periodu, kao i „Izve{taj o razornom delovawu sankcija na SRJ“. Po podacima koji su izneti na pretresu, Komisija ve{taka je u nalazu o ekonomsko-finansijskom ve{ta~ewu utvrdila da je od maja 1994. do oktobra 2000, kad je re~ o novcu SUC-a, izneto oko petnaest i po miliona nema~kih maraka, {to je znatno mawe od iznosa koji egzistira optu`nici – oko 100 miliona maraka.

Tu`ilac nije imao dodatne predloge, ali je dodao da }e ih mo`da imati po{to Kertes iznese dopunu odbrane. Advokat Predrag Milovan~evi}, Kertesov branilac, najavio je da, kad je o svedocima re~, odbrana razmi{qa o licima koja su u relevantnom periodu bila predsednici vlada.

Po informacijama koje su u opticaju, me|u dokazima koji bi na jesen mogli biti izvedeni pomiwe se dopis koji je po~etkom 1995. godine Kertesu uputio tada{wi guverner NBJa Dragoslav Avramovi}. „NBJ je zakqu~io posebne aran`mane s pojedinim ovla{}enim bankama koje obavqaju platni promet za ra~un NBJ-a.

U tim slu~ajevima NBJ dotira svoje ra~une kod tih banka u inostranstvu tako {to efektivni strani novac predaje odre|enoj banci u ciqu obezbe|ewa za pla}awe u inostranstvu“, pi{e, izme|u ostalog, u dopisu ~uvenog Avrama.

Su|ewe se nastavqa krajem septembra.

J. J.

VANDALIZAM U VRAWU

Sru{en spomenik Bori Stankovi}u Nepoznati vandali sru{ili su spomenik kwi`evniku Bori Stankovi}u u Gradskom parku u Vrawu.

Taj vandalski ~in dogodio se ju~e rano ujutro, rekao je Tanjugu portparol Policijske uprave u Vrawu major Dragan Stamenkovi}.

Spomenik kwi`evniku koji je proslavio Vrawe te`ak je oko 700 kilograma, a nepoznati po~inioci su ga sru{ili s betonskog postamenta.

Pre 11 godina taj spomenik i{aran je bojama, a na Stankovi}evom licu nacrtani su rogovi, brkovi i nau{nice. U neposrednoj blizini spomenika je spomen-bista drugog najznamenitijeg Vrawanca, oca Justina Popovi}a, koja je pre tri godine

tako|e bila meta vandala. Spomenik Bori Stankovi}u je delo vajara Slavka [o{e, a otkriven je 7. septembra 1954. godine.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

Uvi|aj posle saobra}ajke

subota26.jun2010.

Povre|eni S. N. s majkom

13

Foto: B. Lu~i}

JU^E POSLE PODNE, U BLIZINI RASKRSNICE FUTO[KE I ULICE BRA]E RIBNIKAR U NOVOM SADU

Vozilo Vlade Vojvodine naletelo na de~aka Vozilo Vlade Vojvodine, u kojem je bio predsednik Bojan Pajti}, naletelo je u Novom Sadu na de~aka koji je pretr~avao ulicu izvan pe{a~kog prelaza i lak{e ga povredilo, potvrdila je ju~e zamenica portparola Osnovnog Osnovnog suda u Novom Sadu Biqana Lazi}.

Lak{a saobra}ajna nezgoda, u kojoj su u~estvovali vozilo Vlade APV, marke „audi A-8“, registar-

skih oznaka NS13-00 i maloletni S. N. (15) iz Novog Sada, kao pe{ak, dogodila se oko 14.50 ~asova na raskrsnici Ulica bra}e Ribnikara i Futo{ke, u blizini napu{tene kasarne Vojske Srbije „Dr Ar~ibald Rajs“ i benzinske pumpe NIS Petrol. U saop{tewu se ka`e da je do kontakta pe{aka i vozila do{lo van pe{a~kog prelaza, nakon {to je maloletni pe{ak istr~ao na kolovoz.

Pajti}: @ao mi je, on je sin mog prijateqa - Sedeo sam u prvom automobilu i de~ak je izleteo pred nas. Drago mi je {to nije zadobio te`e povrede i jako mi je `ao {to se ovo dogodilo jer se radi o sinu mog dobrog prijateqa i kolege s Pravnog fakulteta - izjavio je kratko pokrajinski premijer Bojan Pajti}. „Voza~ slu`benog vozila u kojem je bio predsednik Vlade

Vojvodine Bojan Pajti} sa svojim obezbe|ewem, Vawa Lac-

kov, prevezao je odmah maloletnog pe{aka u Klini~ki centar Vojvodine, gde mu je ukazana lekarska pomo} i tom prilikom je utvr|eno da se radi o udarcu u lakat i ogrebotinama i nakon ukazane lekarske pomo}i slu`beno vozilo s istim licima i maloletnim pe{akom vratilo se na lice mesta, nakon ~ega je voza~ slu`benog vozila alkotestiran i utvr|eno je da nema

prisustva alkohola u organizmu. Nakon toga, de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dragan Mutibari} izvr{io je uvi|aj uz prisustvo zamenice OJT-a u Novom Sadu Suzane Babi} i svih u~esnika u ovoj saobra}ajnoj nezgodi, te uz prisustvo majke maloletnog pe{aka S. N. – ka`e se u saop{tewu novosadskog Osnovnog suda.

E. D.

NASILNI^KO PONA[AWE U RUSKOM SELU KOD KIKINDE

NAKON [TO GA JE U SREDU UJUTRO POVREDILA EKSPLOZIVNA NAPRAVA

Bespravno useqeni napali vlasnika ku}e

Glumac Boris Isakovi} pu{ten na ku}no le~ewe

Bra~ni par iz Pan~eva do`iveo je veoma neprijato iznena|ewe propra}eno fizi~kim napadom u Ruskom Selu kod Kikinde, kada je do{ao da poseti ku}u koja je u wihovom vlasni{tvu. Prekju~e, u prepodnevnim satima, Pan~evci su u u svojoj ku}i zatekli bespravno useqena lica, pa je posle verbalnog sukoba do{lo i do fizi~kog napada na bra~ni par.

Policijski slu`benici u Kikindi najavili su da }e protiv Sini{e P. (1983) iz Ruskog Sela, koji se sa ~lanovima porodice bespravno uselio u ku}u u Ruskom Selu u vlasni{tvu napadnutog bra~nog para iz Pan~eva, podneti krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa.

Za isto krivi~no delo policija je najavila podno{ewe pri-

java protiv Svetlane P. (1960) i Ile{a P. (1979). iz Ruskog Sela.

I `iteq Ruskog Sela \urica Petrovi} pre ~etiri dana u ve~erwim satima prijavio je policiji da se samovoqno sa svojom porodicom uselio u praznu ku}u, vlasni{tvo Ilone Kanal{ iz Subotice, u Olimpijskoj 16. \urica Petrovi}, ~ija ku}a je u Vojvode Kni}anina 143, morao je da napusti svoj dom jer ga je voda usled velike koli~ine padavina poplavila.

Komandir Policijske stanice u Kikinda glavni policijski inspektor Dejan [evo povodom ovih doga|aja obratio se Skup{tini op{tine jer je, kako isti~e, neophodno spre~iti daqe useqavawe u tu|e prazne ku}e.

M. Mr. – A. \.

PREDSEDNICA DRU[TVA SUDIJA NAJAVQUJE

O razre{enim sudijama u Strazburu?

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} izjavila je ju~e da }e to dru{tvo zatra`iti prijem kod predsedni-

Dragana Boqevi}

ce Ustavnog suda kao i predsednika Srbije, jer neizabranim sudijama i tu`iocima 30. juna prestaje radni odnos, a Ustavni sud je od 1. 500 `albi do sada re{io samo jednu.

Boqevi} je dodala da }e to dru{tvo slede}e nedeqe po~eti da priprema model predstavke za sud u Strazburu ukoliko do tada ne bude konstatovano da sudijama nije prestala sudijska funkcija, odnosno ukoliko ne bude donet zakonski ili podzakonski akt kojim im se produ`ava materijalno, socijalno i zdravstveno osigurawe.

Kako je prenela TV B 92, Boqevi} je naglasila da uprkos svim naporima da se situacija prevazi|e i bez obzira na evropske standarde i preporuke me|unarodnih stru~waka - do sada nije postignut nikakav rezultat. „Trudili smo se da napadamo problem, a ne qude, da uka`emo da je stvar sistemski lo{e ura|ena i da nikada nije ni mogla da dobre rezultate. Trudili smo se da im damo vremena dovoqno se dogovore, da na|u izlaz i da koliko toliko ~istog obraza iz ovoga iza|u, ali izgleda da nisu imali dovoqno sluha“, ocenila je predsednica Dru{tva sudija Srbije.

(Tanjug)

Novosadski glumac Boris Isakovi}, koji je u sredu oko 8.30 ~asova povre|en u eksploziji automobila isped svog stana na Bulevaru kneza Milo{a kod broja 18 na novosadskom Novom nasequ, pu{ten je ju~e na ku}no le~ewe, potvrdio je ju~e „Dnevniku“ portparol Klini~kog centra Vojvodine Ogwen Kele~evi}. On je istakao da se glumac ose}a dobro.

Isakovi} je u eksploziji svog automobila zadobio lak{e povrede od tri gelera koja su mu zavr{ila u telu, zbog ~ega je bio podvrgnut hirur{kim intervencijama.

Novosadska policija utvrdila je nakon uvi|aja da je ispod Isakovi}evog automobila eksplodirala ru~na bomba M-52, a istraga o motivu ovog napada kao i o po~iniocima je u toku.

Automobil „saab“, beogradske registracije, pripadao je Borisu Isakovi}u, a kupio ga je od rediteqa Ivana V. Lali}a. Me|utim, sticajem okolnosti, Isakovi} ga od trgovine nije preveo na svoje ime, pa se i daqe vodi na Lali}a.

Novosadski glumac povre|en je u eksploziji u trenutku kada je kretao na probu predstave u Beograd. Mada su mu u bolnici konstatovane lak{e povrede od gelera, on je u ~etvrtak podvrgnut dodatnim pretragama i snimawima. Ciq je da se utvrdi da li je potrebna nova intervencija.

Podmetawe ru~ne bombe M-52 pod Isakovi}ev automobil i daqe je, me|utim, obavijeno velom tajne. Glum~eva porodica, prijateqi i kolege veruje da je gre{ka, i istovremeno neprestano

nedavnu neprijatnost koju je porodica do`ivela ne mo`e da pove`e s podmetawem eksploziva.

– Ta~no je da su nam provalnici pre izvesnog vremena obili stan, ali to nema veze s podmeta-

Automobil ispod kojeg je bila postavqena bomba

ponavqaju: Za{to? I Isakovi} je, saznajemo, od srede ujutro, kada je eksplodirala bomba, mnogo puta izgovorio tu re~. [ta je motiv takvog napada na poznatog glumca, za sada je velika nepoznanica i policiji i porodici.

Isakovi}eva supruga Jasna \uri~i}, tako|e glumica, smatra da motiv zapravo i ne postoji. Ni

ma delova bombe prona|enih na mestu eksplozije. Radi se i na otkrivawu motiva i po~inioca krivi~nog dela koje je nadle`ni tu`ilac kvalifikovao kao poku{aj ubistva.

Foto: S. [u{wevi}

wem bombe. Ta dva slu~aja se ne mogu povezati kako pojedinci spekuli{u. To su gluposti – ka`e glum~eva supruga. – Ta~no je i da nam je otrovan pas, ali se to dogodilo pre godinu dana. Niko ne zna {ta je motiv.

Policijska istraga bar zasad tapka u mestu. Nalo`eno je da se urade DNK analize po tragovi-

Paklena naprava aktivirana je kada je Isakovi} pokrenuo automobil, u nameri da iza|e s parkinga. Bomba je bila postavqena ispod desnog predweg to~ka, a pecaro{kim najlonom vezana za obli`we drvo. Od eksplozije su polomqena stakla na jo{ dva automobila poE. D. red.

PRESUDA ZBOG MU^EWA CIVILA U HRVATSKOJ 1991.

[panovi}u pet godina zatvora Odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu osudilo je ju~e biv{eg pripadnika Teritorijalne odbrane SAO Krajine Milana [panovi}a na pet godina zatvora zbog ratnog zlo~ina nad civilima u Staroj Gradi{ki, u Hrvatskoj, 1991. godine.

Obrazla`u}i presudu, predsednica sudskog ve}a Vinka Beraha-Niki}evi} rekla je da je tokom postupka utvr|eno da je [panovi} od oktobra 1991. do kraja januara 1992. godine, u prostorijama zatvora u Staroj Gradi{ki, okrutno postupao prema hrvat-

skim civilima, mu~io ih i telesno povre|ivao, nanose}i im velike patwe, telesni i du{evni bol. Na taj na~in izvr{io je krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva – delo koje spada u krivi~na dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, zakqu~ilo je sudsko ve}e.

Krajem septembra i po~etkom oktobra 1991, svi o{te}eni, stanovnici sela Borovac u op{tini Novska, isterani su iz svojih ku}a i odvedeni u zatvor u Staroj Gradi{ki, gde su boravili do kraja januara 1992. godi-

ne, kada su razmeweni ili pu{teni. Za to vreme punu vlast nad wima imali su pripadnici TO SAO Krajine, me|u kojima i [panovi}, stoji u optu`nici. @upanijski sud u Po`egi vodio je postupak protiv [panovi}a, a pravosu|e Srbije je preuzelo predmet na osnovu Sporazuma o saradwi Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije i Dr`avnog tu`ila{tva Hrvatske u progonu u~inilaca krivi~nih dela ratnih zlo~ina, zlo~ina protiv ~ove~nosti i genocida.

(Tanjug)

14

KULTURA

subota26.jun2010.

DNEVNIK

POZORI[NE PREMIJERE

Crveno je crveno...

Karl Orf, Karmina burana, dirigent @eqka Milanovi}, re`ija i koreografija hora Sowa Vuki}evi}, koreografija Leo Muji}, Srpsko narodno pozori{te Crveno je boja qubavi. Oivi~ena crnom i belom, ona je i boja `ivota. Operska i baletska umetnost u Novom Sadu nisu na izdisaju, ali svaka doza eritrocita nije na odmet. Utisak je da je crvenokosa Sowa Vuki}evi}, re`iraju}i Orfovu “Karmnu buranu” ne samo vizuelnom komponentom (crnobeli kostimi odela/ haqine sa crvenim detaqima Mirjane Stojanovi}-Mauri~), udahnula boju, rumenilo, zdravqe (“velnes”) muzi~kom ansamblu Srpskog narodnog po-

dinstvu, {to je veoma blisko izvornom delu (pesmama) koje je iz narodne tradicije birao sam Karl Orf. Tako|e, opsesija lepotom, seksualno{}u nije daleko ni od istine aktuelnog sveta, istina, u scenskom dojmu “Karmine Burane” SNP bli`e estetici Dejvida Lin~a, nego nekom realnom stawu.

Ono {to je i pored dodatnih zadataka horu uspelo u muzi~kom delu zadatka (da ta~no, sna`no i tonski besprekorno otpeva svoje deonice), nije ba{ tako

qubavne igre (udarci plesa~a rukama po telu, po podu), zaista intrigantno oneobi~io klasi~ne baletske pokrete i u~inio ih estetski nadmo}nijim spram ostalih scenskih segmenata predstave. [to se ti~e muzi~ke slike, dirigentkiwa @eqka Milanovi} je energi~nim pristupom uspela da sabere sve aktere u jedinstvenu celinu koja je po svemu, samo ne po snazi, odgovorila zehtevima Orfove kantate.

Orf je poznat po svojim rit-

DANAS I SUTRA NA INFANTU

Performans i pet predstava U okviru Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra u Novom Sadu, u Art klinici }e u 18.30 ~asova biti izveden performans “Gra|anin” Sr|ana Simi}a. Koprodukcije Infanta (Kulturnog centra Novi Sad) i Foruma za novi ples (Srpskog narodnog pozori{ta) “Duet 012” i “[ampawac i jagode” autora Rosane Hribar i Gregora Lu{teka na programu su u 19.30 ~asova, u SNP, a dana{wi program se zavr{ava takmi~arskom pred-

stavom u selekciji Jadranke Nikoli} “Na morskoj obali” Pozori{ta “Dva meseca” ([panija), ~ija izvedba po~iwe u 21.30, tako|e u SNP. Na Infantu program sutra po~iwe predstavom “Egg(s)hell” Pozori{ta “Maladipe” (Ma|arska) u Novosadskom pozori{tu/ Ujvideki sinhaz, u 19 ~asova, a posle toga, u 21 ~as u SNP, publika }e mo}i da vidi ostvarewe “Ono” Ane Dubqevi} (Srbija).

I. B.

U BEOGRADU

Pripreme za kongres PEN-a Pripreme za Me|unarodni kongres PEN-a, koji }e biti odr`an u Beogradu od 12. do 18. septembra 2011, su u toku, a ~lanovi Odbora Svetskog PEN-a, koji su u poseti Beogradu, obi{li su mesto odr`avawa kongresa.

Predsednica srpskog PEN centra Vida Ogwenovi} rekla je na konferenciji za novinare da su ~lanovi Odbora PEN-a Eugen [oulgin i Takeaki Hori do{li u Beograd, kako bi videli tok priprema za kongres, ali i da bi dali savete koji }e olak{ati organi-

zaciju tako zna~ajnog i velikog skupa.

Norve{ki pisac Eugen [oulgin, koji je na ~elu svetskog PEN-a, rekao je da se me|unarodni kongres PEN-a odr`ava svake godine, i da taj skup ima veliki zna~aj zbog upoznavawa pisaca i razmena ideja. Prema wegovim re~ima, PEN je jedna od najstarijih i najve}ih unija pisaca, koja promovi{e kwi`evnost i slobodu govora u svetu. “PEN se trudi da ide u korak sa vremenom, i da u svim konfliktnim podru~jima

osnuje svoje centre, kako bi motivisao pisce da pi{u na jeziku svog naroda, u ciqu o~uvawa nacionalnog integriteta”, rekao je on.

Takeaki Hori iz Japana je istakao da je on u Beogradu, kako bi kolegama preneo iskustva u organizaciji kongresa, budu}i da }e Me|unarodni kongres PEN-a, ove godine biti odr`an u Tokiju.

Prema wegovim re~ima, Japan je tri puta bio doma}in Kongresa, a u Beogradu se o~ekuje prisustvo oko 300 delegacija iz svih centara PEN-a.

(Beta)

NASTUP SENKE NEDEQKOVI], RUDOLFA BALA@A I ALEKSANDRE KARAYI] U SVE^ANOJ SALI MATICE SRPSKE

Plemenita iskrenost i jednostavnost zori{ta koji se pokazao spremnim da odgovori na izazove savremenog pozori{nog tretmana klasi~nih umetni~kih disciplina.

Prvi i osnovni rediteqski pomak u tuma~ewu “Karmine burane” ti~e se upotrebe hora ne samo kao vokalnog “soliste”, nego i kao glavnog aktera Or-

funkcionisalo u “gluma~kom” delu pri~e. ^e{}e haoti~ni, nego usagla{eni, sa veoma razli~itim individualnim prisustvima, bez glatkih prelaza (mizanscenskih transformacija), scene su ~inili vi{e atraktivnim (privla~e}i pa`wu), nego {to je to bila stvarna potreba.

Nedopustivi maniri Kao {to je ve} postalo praksa, na preksino}noj premijeri u SNP deo publike ulazio je i posle po~etka, {to ometa i vre|a izvo|a~e, i ve} razme{tene gledaoce. To je nedopustivo ~ak i kad je re~ o gledaocima s kupqenim kartama, pogotovo kad je predstava muzi~koscenska, pogotovo kad je wen prvi stav jezgro celokupnog dela. Tako|e, svetle}i ekrani i (polu)glasna komentarisawa zaslu`uju svaku osudu i najnepopularnije mogu}e mere, jer samo tako izvo|a~i i istinski zainteresovana publika i poklonici (kojih je i daqe ve}ina) dobijaju dignitet neugwetavan neuvi|avnom grupom nekulturnih i nevaspitanih. fovog poznatog dela, {to po wegovim partiturama i celokupnoj ulozi nije daleko od istine, naprotiv. Ipak je iznena|ewe da se grupa od osamdesetak mu{karaca i `ena pokre}e u ritmu, “razbacuje” po sceni, koristi rekvizite (torbice, ki{obrani, nao~are za sunce, ogledalca) koji, kao i ostatak mizanscena nedvosmisleno podse}a samo na jedno - flert i pronala`ewe u (qubavnom) je-

Ako je hor (sa latinoameri~kom plesa~kom Fortunom Aleksandre [ekuqica) bio najcrvenija ta~ka “Karmine burane” u SNP, onda je baletski ansambl bio najsjajnija. Leo Muji} je insistiraju}i na {irokim pokretima ekstremiteta, uzbudqivim skokovima i igrom parova (ili uparivawa kao u stavu “U mojim grudima”), savremenim plesnim elementima kojim je dodatno potcrtana dramati~na priroda

mi~kim zahtevima, a nedostatak ve}e i izra`ajnije ritam sekcije (perkusija na prvom mestu), ba{ kao i mogu}nost ekspresivnije zvu~ne atmosfere (tehni~ke nevoqe sale), posebno se osetio u kqu~nim momentima predstave, prologu i epilogu “O Fortuna”. I daqe, za razliku od Danijele Jovanovi}, Vasa Stajki} je kao solista na momente imao pote{ko}a da se wegov glas probije do `eqenog volumena.

Scena iz dela “U kr~mi”, kada hor igra svojevrstan kadril, a osavremewuju}u crtu predstavqa stroboskop (pa kr~ma postaje disko klub), pravi je presek produkcije SNP. U su{tini i populisti~ko, a ne samo popularno ostvarewe Karla Orfa, upakovano je primereno tome.

Zvu~no lepo i zadovoqavaju}e, vizuelno “isprekidano” atraktivno, ali za nijansu ipak neumereno i neusagla{eno, odnosno za razliku od izvornog latentnog misiticizma isuvi{e trivijalno (da bode o~i). Budu}i da je “Karmina burana” poznata kao siguran dobitni repertoarski potez, ne treba se previ{e brinuti oko toga, jer }e publika sigurno, ba{ kao na premijeri, jo{ dugo da se raduje ovoj predstavi.

Igor Buri} SLEDE]E SEZONE U JDP-u

Ro|eni u Jugoslaviji

IZLA@U STUDENTI I PROFESORI AKADEMIJE

„Razlike” u „Fabrici”

U okviru Zavr{ne izlo`be studenata 4. godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, preksino} je, u “Fabrici” (bul. Despota Stefana 5) Studentskog kulturnog centra Novi Sad otvorena izlo`ba pod nazivom “Razlike”. Publici se predstavqa 65 izlaga~a, studenta i profesora Akademije umetnosti.Izlozba se mo`e pogledati jo{ danas i u ponedeqak od 11 do 18 ~asova.

Jugoslovensko dramsko pozori{te (JDP) iz Beograda za po~etak naredne sezone priprema premijeru predstave “Ro|eni u Jugoslaviji” koju re`ira Dino Mustafi}. Pozori{te je objavilo da su u dramatur{kom timu Bo`o Koprivica, Milo{ Kre~kovi}, Filip Vujo{evi}, Maja Pelevi} i Miwa Bogavac, koji s glumcima anga`ovanim u pripremi predstave preispituju li~na iskustva o nekada{woj Jugoslaviji.

Uloge u predstavi su poverene Branislavu Le~i}u, Mirjani Karanovi}, Predragu Ejdusu, Branki Petri}, Draganu Mi}anovi}u, Aniti Man~i}, Goranu Jevti}u, An|eliki Simi}, Radovanu Vujovi}u, Milici Mihajlovi} i Mileni Vasi}.

Premijera predstave najavqena je za po~etak nove pozori{ne sezone na Velikoj sceni “Quba Tadi}” JDP-a.

(Beta)

U nizu aklamativno najavqivanih doga|awa koja su ovih dana odr`ana u Novom Sadu u ~ast Svetskog dana muzike, nasuprot povi{enom tonu muzi~ko-scenskih, odnosno vokalno-instrumentalnih projekata predstavqanih na Trgu slobode, u Sinagogi i Studiju “M”, u Sve~anoj sali Matice srpske odigrao se, u kamernoj atmosferi, jedan prijatan koncert ~isto i prirodno muzicirawe bez pompe i senzacije.

Novosadski umetnici - sopran Senka Nedeqkovi}, klarinetista Rudolf Bala` i pijanistkiwa

mlade sopranistkiwe pratimo jo{ od diplomskog ispita, preko nekoliko zapa`enih uloga na sceni Novosadske opere, do sada{wih postignu}a na poqu interpretacije “lida” (Lieda), kao rezultata usavr{avawa u Gracu, isto tako pasioniran pristup svakom `anru, prvog klarinetiste Operskog orkestra i Vojvo|anskih simfoni~ara, najzad i definitivna opredeqenost Karaxi}eve za rad s vokalnim umetnicima, dali su u ovom retkom spoju, respektabilan i pa`we vredan umetni~ki proizvod.

sanog, pravog koncertnog pevawa (podru~je u kojem vidimo i daqi uspe{an put i razvoj Senke Nedeqkovi}), a uloga klarineta dobila zna~aj i smisao ravnopravnog partnera u rangu klavirske partije jednog [umana, posao pijanistkiwe bio je da “pazi” da se sve odr`i na okupu, odnosno uspostavi ona neophodna kohezija interpretacije.

Nagla{avawem ne`ne i raspevane poeti~nosti i suptilnim, talasavim dinami~kim prelivawem razigrano vesele, gotovo koloraturne vokalne linije [ubertio-

Aleksandra Karaxi}, okupqeni u neobi~an trio, izveli su izbor romanti~arskih ostvarewa dvojice nema~kih i jednog austrijskog kompozitora, uz dodatak tri arije iz operetskog repertoara, s vremena na vreme prisutnog na sceni opere Srskog narodnog pozori{ta. Bilo je pravo zadovoqstvo slu{ati do`ivqeno, a nenametqivo izvo|ewe, prikladno i u izrazu i intenzitetu, a opet u obiqu boja i dinami~kih nijansi, za ve}inu prisutnih, verujemo, potpuno nepoznatih dela, pri ~emu su za potpisnika ovih impresija, najprijatniji utisci prvenstveno vezani za plemenitu iskrenost i jednostavnost predavawa.

Marqiv odnos prema profesionalnom usavr{avawu, koji kod

Od po~etka ve~eri, s proose}anim klarinetskim uvodom zapo~ete pesme “Mlinski to~ak” Konrada Krojcera, bili smo svedoci ose}ajnog i “udubqenog” izvo|ewa, pri kom je prijatno svetao glas sopranistkiwe, s posebnom fino}om i dovoqno doziranim i gluma~kim i dramskim detaqima, bio potom neophodna spona i sa stihovima “[est nema~kih pesama” Ludviga [pora (poznatijeg kao violinskog virtuoza i autora raznovrsnog opusa ve}inom instrumentalnih `anrovskih opredeqewa), a instrumentalna pratwa dopuwuju}a izra`ajna linija koja potcrtava dubinu i smisao vokalnog tuma~ewa. U podeli “zadataka” u kojoj je deonica soprana predstavqena sa stilom kultivi-

vog “Pastira na steni” i toplo osen~enim tonom u vajawu kantilene, glasu bliskog duva~kog intrumenta, podr`anih sigurnom klavirskom podlogom, kreiran je i vrhunac ve~eri novog novosadskog sastava. Za nas, i pravi, primeren zavr{etak kamernog programa, odnosno muzicirawa. Ve} pomenuti segment operetskih arija, uprkos, {armantnog, muzikalnog i raspolo`enog predstavqawa, u kojem su, kako se to uvek de{ava kada su novosadske prilike u pitawu, u`ivali i publika i muzi~ari, u svakom slu~aju nije odgovaraju}i izbor, i to ne samo zbog toga {to klavir i klarinet ne mogu zameniti originalnu orkestarsku partituru.

Marija Adamov

U PRODAJI U SEPTEMBRU

Santanin album obrada Gitarista i peva~ Karlos Santana objavi}e u septembru album obrada pesama legendarnih grupa kao {to su “Bitlsi”, “Roling Stonsi”, “AC/DC” i “Led Cepelin”. Za potrebe albuma, koji jo{ nema naziv, Santana je sara|ivao izme|u ostalog sa Xoom Kokerom i peva~em sastava “Stoun Templ Pajlots” Skotom Vejlandom, objavio je danas ~asopis Bilbord.

Santana je snimao i sa Krisom Kornelom iz grupe “Saundgarden” i reperom Nasom.

Novi album }e biti Santanin prvi od “All That I Am” iz 2005. Santana je Bilbordu ispri~ao da mu je omiqena obrada pesme “Bitlsa” “While My Guitar Gently Weeps”, koju je snimio sa peva~icom Indijom Ari i violon~elistom Jo-Jo Ma. Posle albuma obrada, dobitnik 10 Gremija i tri latinoameri~ka Gremija izda}e album instrumentala “Shape Shifter” koji je snimio sa svojim prate}im bendom.

(Beta)

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

subota26.jun2010.

PREDSEDNIK VOJVO\ANSKE VLADE BOJAN PAJTI] OTVORIO URGENTNI CENTAR

Zdravstvo uvedeno u vek kompjuterizovanih tehnologija Novi Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine, zahvaquju}i kojem gra|ane Pokrajine u najte`im zdravstvenim stawima ne}e vi{e vozati od zgrade do zgrade zbog najosnovnijih analiza, ju~e je sve~ano otvorio predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. Umesto kqu~a kojim je trebalo da se otvori pametna zgrada od 9.000 kvadrata, Pajti} je tom prilikom direktoru KCV predao karticu za ulaz u najsavremniju zdravstvenu ustanovu u regionu. Simboli~no baciv{i preko ramena starinski kqu~, predsednik Vlade je rekao da se zajedno s wim odbacuju stare navike i tehnike, a karticom vojvo|ansko zdravstvo uvodi u novi vek kompjuterizovanih tehnologija.

- Ovo je jedna od najve}ih investicija u Srbiji koja }e spasiti stotine i hiqade `ivota. Od ne-

Foto: A. Erski

da je re~ o najve}oj investiciji u Vojvodini u posledwih trideset godina, u sferi urgentog rada koji je va`an zbog toga {to su oko 70

Vlada ulo`ila 3,7 miliona dinara U Urgentnom centru u prvo vreme bi}e anga`ovani lekari i medicinsko osobqe koje ve} radu u KCV, koji su godinama obu~avani za rad na savremenoj opremi. Ipak, po re~ima Dra{kovi}a to ne mo`e biti krajwe re{ewe jer je za kvalitetan rad sa pacijentima potrebno oko tri stotine qudi, od ~ega oko pedesetak lekara. Odobrewe za wihovo upo{qavawe KCV ~eka od Republi~kog ministarstva za zdravqe.

U Urgentni centar pokrajinska Vlada ulo`ila je 3,7 miliona dinara, a na~elnik ustanove kao i do sada bi}e dr Zoran \ermanov. kada{weg skeleta od kojeg su nas podilazili `marci, objekat je prerastao u pravu arhitektonsku lepoticu - dodao je Pajti}.

Direktor Klini~kog centra dr Dragan Dra{kovi} precizirao je

odsto svih pacijenata KCV-a urgentni slu~ajevi.

- To zna~i da }e ovu ustanovu godi{we posetiti od 150.000 do 200.000 qudi. Standardom smo se potpuno izjedna~ili sa Zapadnom

Evropom i drugim trauma centrima i SAD i Kanadi - istakao je dr Dra{kovi}.

Naglasiv{i da objekat poput Urgentnog centra nikada ranije nije otvaran u Srbiji, dr Dra{kovi} je najavio dolazak prvih pacijenata u narednih nekoliko nedeqa.

- Useqava}e se jedna po jedna slu`ba, uigravati i navikavati se na prostor. Prvo lekarsko pravilo „ne na{koditi pacijentu“ bi}e na{a vodiqa u radu – kazao je dr Dra{kovi}.

On je objasnio da je dosada{wa procedura bila da se pacijent koji stigne u Urgentni centar preme{ta s jednog mesta na drugo radi snimawa, da zbog analiza i pregleda ide u druge objekte, a sada }e ta procedura biti pojednostavqena jer }e sve slu`be biti na jednom mestu. Novi Urgentni

centar organizovan je tako da pacijenti s lak{im povredama i tegobama budu zbrinuti u prizemqu, da te`i slu~ajevi le`e na prvom spratu i najte`i na drugom i tre}em spratu.

Tehnologija kojom je gra|ena ova ustanova, kao i oprema koja }e u wemu biti montirana, do sada nije primewena ni u jednoj medicinskoj ustanovi u Srbiji. Sva medicinska i prate}a oprema koja }e biti ugra|ena najsavremenija je i najkvalitetnija koja se mo`e na}i na tr`i{tu, a za wu je pla}eno milijardu i po dinara.

Zgrada je energetski efikasna jer su tro{kovi grejawa i hla|ewa svedeni na minimum, solarni paneli greju sanitarnu vodu, a centralni sistem u prostorima bez qudi automatski reguli{e potro{wu energije.

L. Nikovi}

ZAVR[ENO PRIJAVQIVAWE ZA UPIS NA FAKULTETE UNS-a

U trci za indekse ~ak 9.070 kandidata U skladu s konkursnim rokovima u prvom roku za upis studenata na dr`avne fakultet i visoke strukovne {kole u Srbiji, na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je zavr{eno prijavqivawe kandidata, a prijemni ispiti, prema rasporedu koji su utvrdili sami fakulteti, po~iwu od 29. juna (na Pravnom fakultetu). Na 14 fa-

kulteta UNS-a, u Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu i Somboru konkurisalo je ukupno ~ak 9.070 svr{enih sredwo{kolaca, 480 vi{e od ukupnog broja mesta.

Me|utim, pritisak kandidata nije ujedna~en na svim fakultetima, niti na studijskim grupama istog fakulteta. Najvi{e kandidata prijavilo se na Fa-

kultetu tehni~kih nauka - 1.798 (ima1.740 mesta), Filozofskom 1.410 (938), Prirodno-matemati~kom 1.064 (960), Medicinskom 772 (566), Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa 428 (300), a u odnosu na broj mesta najve}i je pritisak na Akademiji umetnosti gde je 411 kandidata (170 mesta), a vi{e prijavqe-

nih nego mesta ima U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku 62 (55).

Na Poqoprivrednom je 666 prijavqenih (725 mesta), Tehnolo{kom 156 (240), Pravnom 860 (880), Ekonomskom 918 (1.260), Gra|evinskom 70 (144), TF „Mihajlo Pupin“ 273 (377) i Pedago{kom 182 (235).

V. ^.

NOVOSADSKI UNIVERZITET PROMOVISAO PROFESORE EMERITUSE I PO^ASNOG DOKTORA NAUKA

Po~asna zvawa za vrhunske rezultate Program sve~anog obele`avawa jubileja, 50 godina postojawa, Univerzitet u Novom Sadu zapo~eo je ju~e promocijama po~asnog doktora nauka i {est profesora emritusa. Zvawe po~asnog doktora nauka dodeqeno je dr Stanku Stojilkovi}u, nau~nom savetniku i rukovodiocu Odseka za }elijsku signalizaciju Nacionalnog instituta za zdravqe deteta i humani razvoj iz Batesde, SAD, za postignute izvanredne rezultate i doprinos nauci u oblasti }elijske signalizacije, naro~ito za rezultate u istra`ivawima uloge kalcijuma kao intracelularnog glasnika i mehanizma kontrole signalizacije kalcijuma u neuroendokrinim i endokrinim }e-

Foto: B. Lu~i}

lijama. Stanko Stojilkovi} doktorirao je na novosadskom Prirodno-matemati~kom fa-

kultetu, gde je i radio od 1975. do 1985, kada je oti{ao u SAD. Tamo se bavio istra`ivawima

novih i neeksploatisanih tema, a wegovi radovi publikovani u tom periodu do`iveli su zavidnu citiranost.

Rektor Univerziteta prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano je promovisao {est profesora emeritusa, a ovo po~asno zvawe dobili su renomirani profesori UNS-a: dr Nada Peri{i}-Jawi}, Du{an Surla i dr Slobodan ]ur~i} (PMF), dr Slavko Gordi} i dr Svenka Savi} (Filozofski fakultet) i dr Irina Suboti} (Akademija umetnosti), koji su se u toku dugogodi{we akademske karijere posebno istakli nau~nim odnosno umetni~kim, kao i pedago{kim radom i stekli me|unarodnu reputaciju.

V. ^.

MINISTAR MILOSAVQEVI] POSETIO KLINI^KI CENTAR VOJVODINE

Napredak u oblasti transplantacije Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} ju~e je sa pokrajinskim sekretarom za zdravstvo Atilom ^engerijem i {efom transplantacionog tima Klini~kog centra Vojvodine Zoranom Milo{evi}em, posetio pacijente koji su operisani u Centru za transplantaciju

Klini~kog centra Vojvodina. U Novom Sadu su u protekla dva dana pacijentima transplantirane tri jetre i dva bubrega.

Ministar Milosavqevi} je izjavio da je u oblasti transplantacije ostvaren zna~ajan napredak i da formirawem Uprave za biomedicinu, na ~e-

lu sa direktorkom Danicom Mihailovi}, o~ekuje daqi napredak u ovoj oblasti.

Milosavqevi} je pojasnio izmene podzakonskih akata koje se odnose na upu}ivawe sa primarnog na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene za{tite.

- Pacijent sa jednim uputom izabranog lekara iz Doma zdravqa Novi Sad, koji va`i {est meseci, mo`e u Klini~kom centru Vojvodina obaviti sve potrebne specijalisti~ke preglede, dijagnosti~ke procedure i kontrolne preglede - rekao je ministar.

15

UPIS U SREDWE [KOLE

Tr`i{na utakmica i u u~ionicama Za sve svr{ene osmake ovaj vikend je posledwa prilika da dobro razmisle o svojoj budu}nosti i u skladu s onim {to `ele, ali i uzimaju}i u obzir ono {to na osnovu sakupqenih bodova mogu, popune liste `eqa za nastavak {kolovawa, koje }e u svojim osnovnim {kolama predavati u ponedeqak i utorak.

I mada je i ove godine u prvim razredima sredwih {kola vi{e mesta nego {to ima svr{enih osmaka, ne}e svi uspeti da se upi{u ba{ tamo gde najvi{e `ele, jer raspored po {kolama i smerovima zavisi}e od broja bodova kandidata za sredwo{kolce.

Zbog toga je veoma va`no da svaki pretendent za sredwo{kolsku klupu dobro pregleda ovogodi{wi Informator za upis u sredu {kolu, jer su u wemu podaci o minimalnom i maksimalnom broju bodova primqenih u~enika u sve smerove {kola u Srbiji iz prethodne ~etiri godine. Naravno, ove godine ne mora biti isto kao prethodnih, jer ovi brojevi zavise najvi{e od interesovawa aktuelne generacije svr{enih osmaka, ali su ipak dobar orijentir.

Sude}i po prethodnim godinama i ove }e najve}e interesovawe biti za ekonomske, medicinske {kole i gimnazije, pa }e za upis u te {kole biti potrebno i najvi{e bodova. Ipak, i tu postoje razlike, koje se svode

Dok je u Senti na smer za komercijaliste primqen i u~enik s mawe od 48 bodova, a u Alibunaru je za ekonomskog tehni~ara bilo dovoqno doneti i 48 bodova, u Srpskoj Crwi je trebalo imati vi{e od 56, u Novom Be~eju vi{e od 60, u Se~wu vi{e od 68, u Beloj Crkvi vi{e od 71, a u Novom Sadu je posledwi u~enik iznad crte na ovom smeru imao ~ak 93 boda.

Ne ba{ ovoliki, ali ipak velik raspon bodova bio je lane i u medicinskim {kolama.

Tako je u Senti za medicinsku sestru tehni~ara bilo dovoqno imati mawe od 69, a u Novom Sadu na ovaj smer nije se moglo ni s 88 bodova. Za farmaceutskog tehni~ara u Vr{cu je primqen i u~enik s 85 bodova, u

Ukrstiti `eqe i bodove U svakom slu~aju, liste `eqa trebalo bi popuwavati tek posle ukr{tawa svojih `eqa i bodova, te iskustava iz prethnodnih godina. I naravno, {to realnije rasporediti svoje `eqe na spisak od 20. I ove godine stru~waci preporu~uju svim kandidatima za sredwo{kolce da popune ~itavu listu jer tako su im najve}e {anse da budu raspore|eni u prvom upisnom krugu. uglavnom na ~iwenicu da je u ve}im sredinama potrebno vi{e, a u mawim, mawe bodova i za upis u najatraktivnije {kole. Tako je, na primer, pro{le godine za upis u gimnazije u Ruskom Krsturu, Beloj Crkvi ili Se~wu bilo dovoqno i mawe od 50 bodova, dok su se u ove {kole u Kovinu i Vr{cu upisivali kandidati s mawe od 60 bodova, a u Kikindi, Novom Kne`evcu ili Senti moglo se u gimnaziju i s mawe od 70 bodova. Za zrewaninsku gimnaziju trebalo je vi{e od 70 bodova, a u Novom Sadu ni 80 nije bilo dovoqno.

Sli~na je situacija i u ekonomskim {kolama u Vojvodini.

Zrewaninu je posledwi imao 93, a u Novom Sadu je bilo potrebno bezmalo 99 bodova, dok je recimo za stomatolo{ku sestru u Subotici bilo dovoqno i 77 bodova, a u Novom Sadu vi{e od 95.

Zbog svega ovog bi oni osmaci koji ta~no znaju koji smer `ele da upi{u, ali nisu sigurni da imaju dovoqan broj bodova za najbli`u {kolu, trebalo da razmotre i mogu}nost konkurisawa u {kole istog tipa u drugim mestima. U tom slu~aju trebalo bi da pogledaju i ponudu |a~kih domova, koja je sastavni deo Konkursa.

D. Deve~erski

GRAD ZREWANIN I TEHNI^KI FAKULTET POTPISALI UGOVOR O SARADWI

Studenti na praksu u javna preduze}a Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i dekan Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ prof. dr Milan Pavlovi} potpisali su ugovor o dugoro~noj poslovnoj saradwi izme|u lokalne samouprave i te visoko{kolske ustanove. Ugovorom je predvi|eno da studenti zavr{nih godina studija ili diplomirani studenti imaju volontersku stru~nu praksu u javnim preduze}ima i ustanovoma, u trajawu od jednog do tri meseca.

- Na taj na~in studenti }e imati priliku da se upoznaju sa tehnologijom rada i spremi}e se za svoja budu}a zanimawa. S druge strane, javnim preduze}ima }e mnogo pomo}i znawem koje su stekli na fakultetu – kazao je Mihajlov.

Dekan Pavlovi} je istakao da je potpisivawe ugovora od izuzetnog zna~aja, pre svega za studente, ali i celokupnu privredu Banata. Dodao je da iskustva visoko{kolaca, recimo iz domena informatike, mogu biti dragocena preduze}ima i ustanovama u kojima obavqaju praksu i da,

istovremeno, oni dobijaju {ansu za posao.

- Studenti koji kod nas zavr{e fakultet bi}e u prilici da se {to pre integri{u u privredne tokove i do|u do radnog mesta. To je ideja „radom do radnog mesta“, {to zapravo zna~i da student do|e, poka`e `equ i sposobnost, a zatim poku{a, ili da ostane u nekom od javnih preduze}a, ili da bude preporu~en drugom poslodavcu – objasnio je Pavlovi}.

Po wegovim re~ima, ovo je prvi slu~aj afirmacije produ`ene dru{tvene odgovornosti Univerziteta u Novom Sadu, ~iji je deo i zrewaninski fakultet, a najavio je i sastanak na ovu temu i sa predstavnicima privrede banatske regije.

Potpisivawu ugovora u Multimedijalnoj sali Gradske ku}e prisustvovali su pomo}nica gradona~elnika za obrazovawe Zorica Denda, prodekani prof. dr Zvonko Sajfert i prof. dr Dragana Glu{ac, kao i {efica kabineta dekana Ru`ica Ivkovi}. @. B.

SPORT

subota26.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI REZULTATI I TABELE A grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj 0:1, Francuska – J. Afrika 1:2.

1. Urugvaj 3 2 1 0 4:0 7 2. Meksiko 3 1 1 1 3:2 4 3. J. Afrika 3 1 1 1 3:5 4 4. Francuska 3 0 1 2 1:4 1

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska 0:1, SAD – Al`ir 1:0.

1. SAD 3 1 2 0 4:3 5 2. Engleska 3 1 2 0 2:1 5 3. Slovenija 3 1 1 1 3:3 4 4. Al`ir 3 0 1 2 0:2 1

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija 1:2, Danska – Japan 1:3.

1. Holandija 3 3 0 0 5:1 9 2. Japan 3 2 0 1 4:2 6 3. Danska 3 1 0 2 3:6 3 4. Kamerun 3 0 0 3 2:3 0

Prvo kolo: Obala Slon. – Portugalija 0:0, Brazil – Sev. Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slon. 3:1 Portugalija – Sev. Koreja 7:0. Tre}e kolo: Sev. Koreja – Obala Slon. 0:3, Portugalija – Brazil 0:0.

1. Brazil 3 2 1 0 5:2 7 2. Portugalija 3 1 2 0 7:0 5 3. O. Slonova~e 2 1 1 1 4:3 4 4. S. Koreja 3 0 0 3 1:12 0

B grupa

D grupa

F grupa

H grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja 2:2, Gr~ka – Argentina 0:2.

1. Argentina 3 3 0 0 7:1 9 2. J. Koreja 3 1 1 1 5:6 4 3. Gr~ka 3 1 0 2 2:5 3 4. Nigerija 3 0 1 2 3:5 1

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka 0:1, Australija – Srbija 2:1.

1. Nema~ka 3 2 0 1 5:1 6 2. Gana 3 1 1 1 2:2 4 3. Australija 3 1 1 1 3:6 4 4. Srbija 3 1 0 2 2:3 3

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija 3:2, Paragvaj – Novi Zeland 0:0.

1. Paragvaj 3 1 2 0 3:1 5 2. Slova~ka 3 1 1 1 4:5 4 3. N. Zeland 3 0 3 0 2:2 3 4. Italija 3 0 2 1 4:5 2

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras 2:0. Tre}e kolo: ^ile – [panija (sino}), [vajcarska – Honduras (sino}).

1. ^ile 2 2 0 0 2:0 6 2. [panija 2 1 0 1 2:1 3 3. [vajcarska 2 1 0 1 1:1 3 4. Honduras 2 0 0 2 0:3 0

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

ARGENTINA

26. jun, 16

27. jun, 20.30

JU@NA KOREJA

MEKSIKO

2. jul, 20.30

3. jul, 16

FINALE

SAD

NEMA^KA

11. jul 20.30

26. jun, 20.30 GANA

27. jun, 16 ENGLESKA

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30

PARAGVAJ

HOLANDIJA

29. jun, 16

28. jun, 16

JAPAN

SLOVA^KA

2. jul, 16

3. jul, 20.30

BRAZIL

H/1

ZA TRE]E MESTO

28. jun, 20.30 H/2

29. jun, 20.30 PORTUGAL

10. jul, 20.30 SLAVENKO KUZEQEVI], TRENER FK BANAT

Slavenko Kuzeqevi} stari - novi trener FK Banat iz Zrewanina

ono {to nam se dogodilo pred kraj proteklog prvenstva kada su igra~i organizovali {trajk i tako nas udaqili od `eqenog ciqa i plasmana u Superligu. z Na {ta ste mislili kada ste rekli da je na redu provetravawe svla~ionica?

- Mislio sam da je vreme za pravu generalku igra~kog kadra. Sada treba napraviti zaokret i pored fudbalskih, od igra~a koji }e nositi dres Banata u narednoj sezoni, tra`iti i qudske kvalitete. To treba definitivno da nam bude vodi-

qa u ovom prelaznom roku kad budemo sklapali kockice i formirali ekipu. Nezadovoqni igra~i mi nisu potrebni i slobodni su u izboru nove sredine, pogotovo oni koji su du`e u klubu, a nemaju motiva za dokazivawe. z [ta }ete li~no tra`iti od igra~a i ~itavog tima slede}e sezone?

- Malo vi{e krvi u igri, privr`enost klubu i izra`enu `equ za pobedom. Imamo viziju potencijanog igra~kog kadra, ali jedno su na{e `eqe i proh-

tevi, a vide}emo {ta je od toga realno. Sve jedno, ko bude u pogonu mora da bude maksimalno posve}en i Banatu i poslu koji radi, jer samo tako mo`emo napred. Igra~i koji do|u moraju da imaju radne navike i da nam se nikad vi{e ne ponovi ono {to je bilo u prethodnoj sezoni, a tu pre svega mislim na {trajk i neposlu{nost fudbalera. z Mesto u sredini tebele nije ono {to je klub pri`eqkivao na po~etku sezone. Kako u skladu s tom ocenom komentari{ete ulazak In|ije i Sevojna u Superligu?

- Naravno da sam izuzetno nezadovoqan. Da nismo mali tih objektivnih problema ({trajk) i da nismo u nekim me~evima igrali sa drugim timom sada bismo se spremali za duele sa Partizanom i Zvezdom. Me|utim, iz ove se ko`e ne mo`e.

Ovo nam je svima nauk za ubudu}e, sada smo vaqda iskusniji i pametniji. [to se ti~e ulaska ove dve ekipe u elitu, mislim da je potpuno zaslu`en. In|ija ima kvalitetan sastav i sjajnu organizaciju u klubu, a Sevojno je najvi{e para ulo`ilo i ima kvalitetan tim. Nama upravo treba da bude primer kako su ova dva kluba radila u sezoni za nama, jer imamo ambicije da se na|emo u najboqem takmi~ewu u Srbije naredne sezone – konstatovao je Kuzeqevi}.

N. Jowev

U SKLOPU „PETROVDANSKIH SVE^ANOSTI” U GAJDOBRI

No}ni turnir u malom fudbalu Fudbalski klub Hercegovac i MZ Gajdobra organizuju po~etkom no}ni turnir u malom fudbalu „Petrovdan 2010” koji }e se odigrati u sklopu obele`avawa seoske slave u Gajdobri, Svetog Petra i Pavla.

Turnir }e se igrati po sistemu 5+1, a uplata po ekipi je 5.000 dinara. Prijave se primaju do 4. jula kada }e se obaviti `reb, a takmi~ewe na no}nom turniru u malom fudbalu „Petrovdan 2010” po~e}e 5. jula.

Organizator je obezbedio vredan nov~ani fond nagrada, pa }e tako pobednik dobiti 100.000 dinara, drugoplasirani tim 50.000 dinara, dok }e tre}eplasiranoj ekipi pripasti 30.000 dinara.

- S obzirom na to da smo plakatima oblepili okolna mesta i Novi Sad, ve} nam se prijavquju ekipe iz Zmajeva, Stepanovi}eva, Futoga i drugih mesta. Ono {to je vrlo va`no naglasiti je to da }e na turni-

Tri gola: Gonsalo Iguain (Argentina), Robert Vitek (Slova~ka) Dva gola: Dijego Forlan (Urugvaj), Asamoa Gijan (Gana), Luis Fabijano (Brazil), Elano (Brazil), Tijago (Portugal), Viqa ([panija), Donovan (SAD), Samjuel Eto (Kamerun), Keisuke Honda (Japan).

Jedan gol: Sifive ^abalala (Ju`na Afrika), Niklas Bendtner, Denis Romedal, Jan Dal Tomason (Danska), Li ^ung Jong, Li Jung So,Park Ji Sunf (Ju`na Koreja), Gabrijel Hajnce (Argentina), Dimitris Salpingidis , Vasilis Torosidis (Gr~ka), Havijer Ernandes , Kuatemok Blanko, Rafael Markes (Meksiko), @an Bese`ur, M. Gonzales (^ile), Kalu U~e (Nigerija), @elson Fernandes ([vajcarska), Alvaro Pereira (Urugvaj), Majkon (Brazil), Ju Nam Xi (Severna

Koreja), Kopunek (Slova~ka), Vinston Rid , [ejn [melc (Novi Zeland), Danijele De Rosi , Vin}enco Jakinta, Di Natale, Kvaqiera (Italija), Antolin Alkaras, Enrike Vera, Kristijan Riveros (Paragvaj), Vesli Snajder , Dirk Kujt, Robin van Peris, Jan Huntelar (Holandija), Lukas Podolski, Miroslav Klose, Tomas Miler, Kakau, Mesut Ozil (Nema~ka), Milan Jovanovi}, Marko Panteli} (Srbija), Robert Koren, Valter Birsa, Zlatan Qubijanki} (Slovenija), Bret Holmen, Tim Kejhil, Bret Kolman (Australija), Stiven Xerard, Defo (Engleska), Majkl Bredli, Klint Dempsej (SAD), Didije Drogba, J. Ture, Romarik, Kalu (Obala Slonova~e), Meirele{, Simao, Almeida, Liedson, Ronaldo (Portugal), Jui~i Endo, [inzi Okazaki (Japan).

PARTIZAN (VITOJEVCI) PLASIRAO SE U SREMSKU LIGU

Provetravawe svla~ionica Pored ~iwenice da je u pro{lom prvenstvu Prve lige wegova ekipa va`ila za glavnog pretendenta za ulazak u elitni rang takmi~ewa, a to sa timom nije ostvario, trener Slaveno Kuzeqevi} na radost qubiteqa fudbala iz grada na Begeju ostaje jo{ jednu sezonu na kormilu prvoliga{a iz Kara|or|evog parka. Pred wim je, posle dogovora sa finasijerom Mirkom Vu~urevi}em, kao i pred upravom Banata, veliki posao u ovomprelaznom roku kad bi trebalo u klubu napraviti drasti~ne rezove u igra~kom kadru.

Sezona za nama pokazala da veliki broj igra~a jednostavno ne ose}a pripadnost crno– crvenim bojama, a neki od wih nemaju ni motiva za dokazivawe.

- Ostao sam u Banatu da zavr{im zapo~eti posao, a to je da vratimo fudbal u Zrewaninu na stare staze slave i poka`emo da kao ekipa posedujemo pre svega karakter i kvalitet – jasan je bio Slavenko Kuzeqevi}, novi-stari strateg Banata. Tako je bilo i u ostalim klubovima u kojima sam radio, pa to `elim da ostvarim i u gradu na Begeju. Imam odre{ene ruke u izboru tima i sigurno je da }emo bar 70 posto tima promeniti u odnosu na prethodnu sezonu. Potrebno je provetravawe svla~ionice. Samo tako mo`emo biti sigurni da }emo napraviti pravu atmosferu i izbe}i

Tandem u vo|stvu

ru suditi licencirane sudije iz Novog Sada – rekao je jedan od organizatora turnira Aleksandar Gruba~i} iz FK Hercegovac.

Sve informacije u vezi s prijavama ekipa za no}ni turnir u malom fudbalu „Petrovdan 2010” mogu se dobiti kod predsednika FK Hercegovac Aleksandra Gruba~i}a na telefon 064/115-0776.

J. Jovanovi}

Predan rad se isplatio Kapiten Partizana iz Vitojevaca Dejan Srbinovski je nedavno, pod slavqeni~kom {atrom, usred sela, podigao pehar namewen pobedeniku Op{tinske fudbalske lige Ruma – Irig (Prvi razred).

Uru~io mu ga je Milin Juri{i}, predsednik ovog saveza, a dobio je i plaketu kao najboqi klub u bara`u za Sremsku ligu, od Jovice Borojevi}a, predstavnika Podru~nog saveza Sremska Mitrovica i ulaskom u Sremsku ligu spustio zavesu na jednu od najuspe{nijih sezona u istoriji vitojeva~kog fudbala.

Vitojeva~ka ma{inerija, tako su fudbaleri Partizana delovali, kako u ligi, tako i u bara`u. Par-

igra~a sa strane, ali su oni vitojeva~ki zetovi). U prvom planu bila je mladost, uz nekoliko prekaqenih prvotimaca. Iskustvom su predwa~ili Vladimir Petrovi}, Milo{ Petrovi}, kapiten Dejan Srbinovski, Perica Srbinovski...Dobrim partijama afirmaciju su stekli Markovi}, @eqko i Goran Radovi}. Uz odli~nog golmana \or|i}a, polako do izra`aja dolazi i wegov uspe{ni zamenik Vu~eti} - u glas govore {efovi stru~nog {taba dr Milan Latkovi} (poznati i priznati hirurg) i Dragan Petrovi} stariji (nekada{wi sjajni fudbaler mitrova~kog Srema ).

Slavqe uz ~estitke Slavqe sa zelenog terena preselilo se u veliku {atru. Muzika je svirala, pevalo se do dugo u no}. Poznati gosti uveli~ali su i pozdravili uspeh vitojeva~ke ma{inerije. Bili su tu Goran Vukovi} predsednik Op{tine Ruma, pokrajinski poslanik Nenad Borovi}. Iz fudbala su bili Slavko Tufegxi}, predsednik Podru~nog saveza Sremska Mitrovica, predsednik Op{tinskog fudbalskog saveza Sremska Mitrovica Aleksandar Umeti}, zatim Slavi{a Radovanovi}, bio je i predsednik Radni~kog Big Bul iz [ida Negovan \or|evi}... tizan je tako u pobedni~kom stilu zaokru`io sezonu. U zavr{enom prvenstvu Op{tinske lige Ruma – Irig (Prvi razred) pro{etao se pored rivala i nadmo}no osvojio prvo mesto. Upisao je 25 pobeda, nijednom nije igrao nere{eno i pretrpeo je pet poraza uz sjajnu gol – razliku 124:23, osvojiv{i 75 bodova. U bara`u za Sremsku ligu ma{inerija je osvojila prvo mesto. Osvojila je devet bodova: tri pobede i poraz uz gol razliku od 14:4.

Ne{to vi{e od dvadesetak kilometara od Rume i petnaestak od [apca, nalaze se Vitojevci, selo malo, ali fudbalsko veliko.

- Sve rezultate smo ostvarili zahvaquju}i radu. Osnovni uzrok uspeha je {to vi{e provodimo vremena naterenu, uporno smo ve`bali – ka`e Vladimir Petrovi} mla|i, trener i igra~. – Zato su ove sezone svi ve}i rivali u va`nim utakmicama napu{tali terene pognute glave.

- Oformili smo dobar tim.

Igra~ki kadar prete`no ~ine momci iz sela (samo su trojica

Predsednik kluba Branislav Lazi} i direktor @ivko Sre}kovi} razmi{qju da zajedni~kim radom, svih prijateqa kluba, me{tana u selu, sponzora, naprave sportsko ~udo, od stadiona do prate}ih objekata, na kome bi mogli da im pozavide i mnogo ja~i klubovi u vi{im rangovima.

Potpresednik kluba Qubi{a [a{i} je jasan, pa ka`e: - Ovo je tre}i put kako ulazimo u Sremsku ligu. ^ekali smo ovaj put tri duge godine. Odli~no poznajemo rivale, ne pla{e nas velikani poput be{~anskog Hajduka, Borca iz Surduka, Mladosti iz Kupinova...Hrabro o~ekujemo isku{ewa, a mnogo }e zavisiti od starta, ne `elimo samo jedno leto da provedemo u sremskoliga{koj konkurenciji. Plan priprema imamo. To je samo rad, rad i rad.

Vitojev~ani su u slavqeni~kom danu ugostili veterane {aba~ke Ma~ve i izgubili 1:3. Takozvana vitojeva~ka ma{inerija ugostila je reprezentaciju Op{tinske lige Ruma – Irig (Prvi razred ) i pobedila 4:3.

SPORT

DNEVNIK

subota26.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI SRPSKI FUDBALERI STIGLI U BEOGRAD

Dana{wi program OSMINA FINALA Urugvaj – Ju`na Koreja SAD – Gana

16 20.30

TRE]E KOLO G GRUPE

Remi po meri osmine finala Portugalija - Brazil 0:0 DURBAN: Stadion Durban. Gledalaca: 65.000. Sudija: Benito Ar~indija (Meksiko). @uti kartoni: Duda, Tijago, Pepe, Kontrao (Portugal), Fabijano, @uan, Melo (Brazil).

PORTUGALIJA: Eduardo, Kosta, Alve{, Karvaqo, Duda (Simao od 54.), Dani, Tijago, Pepe (Mende{ od 64.), Meirele{ (Veloso od 84.), Kontrao, Ronaldo.

BRAZIL: @ulio Cesar, Maikon, Lusio, @uan, Bastos, Alve{, Silva, Melo (@osue od 45.), Nilmar, Baptista (Ramirez od 82.), Fabijano (Grafite od 85.).

Fudbalske selekcije Portugala i Brazila odigrale su nere{eno bez golova u posledwem, tre}em kolu grupe G na Duel Ronalda (Portugalija) i Lusija (Brazil) Svetskom prvenstvu u Ju`noj me~u bez izglednih prilika i Africi odigranom u Durbanu. previ{e uzbu|ewa tako da su Obe selekcije su sa nere{enim igra~i oba tima na kraju ispraishodom obezbedile plasman u }eni salvom `vi`duka na staosminu finala, sa tim {to je Bradionu u Durbanu koji je bio zil to uradio sa prvog mesta. prepun (65.000).

Selektori Keiro{ i Dunga Brazil i Portugal }e me~eve nisu preterano rizikovali u osmine finala igrati 28. juna.

U DRUGOM DUELU TRE]EG KOLA G GRUPE

Pirova pobeda slonova

Severna Koreja - Obala Slonova~e 0:3 (0:2) NELSPRUIT: Stadion Mombela. Gledalaca: 34.763. Sudija: Undijano Malenko. Strelci: J. Ture u 14, Romarik u 20. i Kalu u 82. minutu za Obalu Slonova~e.

Ismael Tiote i Hong Jong Jo

SEVERNA KOREJA: Mjong Guk, ^a, Pak, Il Ri, Naj Ji, ^on Ri, Hong, ^ol Pak, Hak An, Mun (^oe od 67.), Jong.

OBALA SLONOVA^E: Bari; Ebue, Kolo Ture, Zokora,

Boka, Romarik (Dumbija od 79.), Jaja Ture, Tiote, Keita (Kalu od 64.), Drogba, @erviwo (Dindane od 65.).

Fudbalska reprezentacija Obale Slonova~e savladala je u petak selekciju Severne Koreje rezultatom 3:0 (2:0) u tre}em, posledwem kolu grupe G na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi odigranom na stadionu Mombela u Nelsruitu. Golove za slonove postigli su Jaja Ture u 14. minutu, Romarik u 20. i Solomon Kalu 82. minutu.

Ekipi Svena Jorana Eriksona bila je potrebna ubedqivija pobeda od 3:0, ali i poraz Portugala od Brazila (0:0) kako bi izborila plasman u osminu finala. To se nije dogodilo, tako da }e Afriku me|u Top 16 u nastavku SP predstavaqati samo selekcija Gane.

FIFA ima poverewe u Lariondu U Me|unarodnoj fudbalskoj federaciji o~igledno smatraju da je Urugvajac Horhe Larionda odli~no obavio posao na me~u Srbija Australija po{to je sudijska komisija FIFA odlu~ila da ba{ wemu uka`e poverewe da arbitrira na derbi me~u osmine finala Svetskog prvenstva u kojem }e se u nedequ u Blumfontejnu sastati Engleska i Nema~ka.

FIFA je odlu~ila da me~ osmine finala izme|u Urugvaja i Ju`ne Koreje sudi Nemac Volfgang [tark, ne utakmici SAD - Gana pravdu }e deliti Ma|ar Viktor Kasai, dok }e Italijan Roberto Rozeti aribitrirati u duelu Argentine i Meksika.

Orlovi do~ekani kao pobednici ^lanovi fudbalske reprezentacije Srbije doputovali su u Beograd razo~arani posle eliminacije sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Reprezentativci su tako|e obe}ali da }e u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine popraviti utisak. Fudbalere su na aerodromu „Nikola Tesla“ do~ekali mnogobrojni novinari i dvadesetak mla|ih navija~a koji su mahali srpskim zastavama i razvili transparent na kojem je pisalo „Vi ste za nas pobednici“.

Selektor Radomir Anti} je novinarima rekao da su igra~i uradili sve {to je bilo potrebno, ali je nedostajalo sre}e da ispune ciq.

- Voleo bih da je reprezentacija pro{la daqe. Imali smo `equ, ali fudbal prema nama nije bio pravedan. Zaslu`ili smo mnogo vi{e - rekao je Anti} i dodao da je reprezentacija pokazala da nije inferiorna u odnosu na bilo koji tim.

Anti} je istakao da je u ekipi bila dobra atmosfera i da se obajvqivawem fotografija pojedinih igra~a kako pu{e i piju pivo „od ni~ega pravilo ne{to“.

Golman orlova Vladimir Stojkovi} istakao je da je reprezentacija sawala o polufinalu, kao i da generacija koja je u~estvovala na ovom {ampionatu ne}e oti}i bez uspeha.

- Kada izgubi{ onako kako smo mi izgubili protiv Australiji ostaje `al - rekao je Danko Lazovi} i dodao da podatak da se reprezentacija prvi put vra}a

Najverniji navija~i srda~no do~ekali reprezentativce

zajedno pokazuje kakva je atmosfera u timu.

Lazovi} je ocenio da pre kvalifikacija za Svetsko prvenstvo niko nije verovao da reprezentacija mo`e da ode u Ju`nu Afriku.

- Sigurno nismo napravili ni{ta na Mondijalu, ali ova generacija mo`e mnogo - rekao je Lazovi}.

Milan Jovanovi} istakao je da reprezentacija nije napravi-

DR VLADIMIR GALETI], DUGOGODI[WI LEKAR NA[E REPREZENTACIJE TVRDI

Ne {kodi pivo, ve} neaklimatizacija Velika pra{ina se digla u javnosti zbog toga {to su na{i fudbalski reprezentativci pre me~a s Nema~kom popili fla{u piva i {to je nekolicina wih zapalila cigaretu. Naravno, to je zabele`ila i kamera, pa je od svega napravqena afera. Zato smo i pozvali dr Vladimira Galeti}a ,dugogodi{weg lekara na{e reprezentacije, koji sada ima privatnu sportsku ordinaciju u Novom Sadu.

- Nema veze to {to su igra~i popili pivo posle ve~ere, to ih je moglo samo opustiti - bile su prve re~i dr Vladimira Galeti}a. Uostalom, ve}ina igra~a pre ili posle obroka pije alkohol. Zna se da je Englezima dozvoqeno da pre ru~ka popiju viski, Rusima votka, a Francuzi i Italijani redovno uz obroke konzumiraju crnovino. Dok sam bio lekar reprezentacije dozvoqavao sam alkohol, naravno u umerenim koli~inama. Pivo mo`da nije najboqe re{ewe, ali je svakako mnogo boqe pi}e nego “koka kola”, koja mnogo vi{e {teti organizmu. A to {to pu{e, to je li~na stvar svakog pojedinca. Ako wemu duvanski dim prija, tu nikakve zabrane ne koriste, jedino mogu da {tete.

Kako dr Vladimir Galeti} ka`e, nismo ispali zbo jednog piva ili cigarete, ve} je po wegovom mi{qewu napravqena mnogo ve}a gre{ka {to se ekipa nije aklimatizovala na uslove koje su ih ~ekali u Ju`noj Africi.

- Jedna smo od posledwih reprezentacija koja je doputovala u Ju`nu Afriku i nismo imali dovoqno vremena da se aklimatizujemo.

Morali smo na put mnogo ranije obja{wava dr Vladimir Galeti}. Verovali smo da }e nam koristiti boravak u Austriji, ali bila je to pogre{na procena. Ipak su afri~ka klima i ambijent ne{to drugo, pa nije ni ~udo da su na{i fudbaleri imali olovne noge u ve}ini utakmica. Prvi me~ smo igrali na

nadmorskoj visini od 1211 metara, potom se spustili do mora, pa putovali u Nelspruit koji je ~ak na 1600 metara nadmorske visine.

Drugi to rade, o~igledno, sasvim druga~ije.

- Mnogi imaju pravi pul stru~waka. Nemci su koristili medi-

Dr Vladimir Galeti}

cinski institut Bundestaga, slali stru~wake u Ju`nu Afriku, znali su {ta ih o~ekuje. Brazilci imaju izuzetnu lekarsku potporu, mnogi ih kopiraju, a i Australijanci su jo{ u januaru proveli dvadesetak dana u Ju`noj Africi. Svaki detaq je va`an, vla`nost vazduha, vetar nije isti kao kod nas. Naravno da nismo imali koncentraciju, psihi~ki nismo bili spremni za veliku promenu. Na{ lekarski tim je mo`da bio najslabija karika na Mondijalu. Fudbal je mnogo napredovao, nije to samo igra izme|u dva gola, ve} prava nauka. Mi smo sve prepustili jednom ~oveku, selektoru Anti}u, koji nije `eleo nikakve savete i pogre{io je. U modernom fudbalu mnogo kockica treba da se slo`i da bi tim funkcionisao kao celina. Mi to nismo uspeli, nismo imali ni pravog vo|u na terenu, to nisu bili ni Vidi} ni Stankovi}, a ni ostali se nisu iskazali. Ipak, igra u timu i u reprezentaciji je ne{to sasvim drugo, a ni uloge nisu iste.

G. Kova~

la rezultat koji su i igra~i i navija~i o~ekivali i da zbog toga ostaje `al.

- Ostaje `al {to nismo u utakmici u kojoj smo bili dominantni dali jo{ jedan gol i oti{li daqe, jer nam je sve bilo otvoreno do polufinala rekao je Jovanovi} i dodao da je reprezentacija imala {ansu da napravi ono {to svi decenijama sawaju.

Prema wegovim re~ima, svi bi ipak trebalo da budu zadovoqni fudbalom koji je na{ tim prikazao na Svetskom kupu, a pogotovo pobedom protiv Nema~ke. Fudbalska reprezentacija Srbije zavr{ila je takmi~ewe na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi posle prve faze, sa dva poraza i jednom pobedom, zauzev{i ~etvrto mesto u Grupi D.

NEMAWA VIDI] POTVRDIO DA JE ATMOSFERA U EKIPI BILA ODLI^NA

Zalog za budu}nost

Orlovi su se vratili sa Mundijala, op{ti je utisak prerano, a nedostatak sportske sre}e je jedan od elemenata koji je kumovao posledwem mestu u grupi D. Po ve} ustaqenoj praksi pojedini mediji poku{avaju da kroz senzacionalisti~ki pristup proniknu u genezu nastupa nacionalnog tima Srbije na SP. Zbog toga je lider ove generacije fudbalera i zamenik kapitena, Nemawa Vidui}, osetio potrebu da se putem zvani~nog sajta FSS obrati javnosti.

- @elim da naglasim da je atmosfera u ekipi, uprkos rezultatskom neuspehu, tokom priprema u Austriji, u na{em kampu u Johanesburgu i za vreme takmi~ewa bila odli~na. Nisam o tome do sada govorio jer nisam video potrebu da se pri~a na tu temu i da se nagla{ava ne{to {to je sasvim o~igledno.

Ali, odre|ene insinuacije o lo{em ambijentu unutar ekipe ugledale su svetlo dana...

- Na`alost, u medijima su se pojavile pojedine moje izjave koje nisu prenete na adekvatan na~in. O situaciji i odnosima u ekipi ja zaista nisam imao ni{ta lo{e da ka`em- podvukao je Vidi}.

Usledilo je i dodatno poja{wewe.

- Uvek sam bio konkretan i direktan u izjavama. Ka`em ono {to mislim i ne bih voleo da moje izjave bilo ko tuma~i na pogre{an ili neki svoj na~in,

Nemawa Vidi}

ve} da ih prenese doslovce kako sam i rekao. Ponavqam, imali smo vi{e od mesec dana dru`ewa i rada u odli~noj atmosferi.

Dru`ili smo se protekle dve godine i nastavi}emo u dobrim odnosima da radimo. Iskreno, svima nam je `ao {to nismo ostvarili boqi rezultat na SP. Imali smo veliku `equ da to uradimo, ali u fudbalu nije uvek sve onako kako `eli{.

Vidi} je na kraju zakqu~io...

- Siguran sam, ipak, da imamo dobar zalog za budu}nost i da treba sa~uvati dobru atmosferu u reprezentaciji, ~itavoj fudbalskog organizaciji, kako bi na najboqi na~in po~eli, a nadam se i zavr{ili kvalifikacije za EP koje }e 2012. godine biti odr`ano u Poqskoj i Ukrajini.

Z. R.

18

SPORT

subota26.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI PRVI ME^ OSMINE FINALA: URUGVAJ – JU@NA KOREJA

U DRUGOM ME^U OSMINE FINALA IGRAJU SAD I GANA

Optimizam u oba tabora

Uz Rajevca cela Afrika

PORT ELIZABET: Susretom osmine finala Urugvaj - Ju`na Koreja danas u Port Elizabetu po~iwe druga faza fudbalskog [ampionata sveta u Ju`noj Africi, a u obe selekcije vlada uverewe da imaju realne {anse da se domognu ~etvrtifnala.

Sutra{wi rivali su u takmi~ewu po grupama prijatno iznenadili po{to su na najboqi mogu}i na~in iskoristili svoj potencijale. Urugvaj se u A grupi domogao prvog mesta u konkurenciji Francuske, Meksika i Ju`ne Afrike zahvaquju}i pre svega granitnoj odbrani koja jo{ nije primila gol na {ampionatu.

U napadu su se Urusi oslonili na kvalitete Dijega Forlana i Luisa Suaresa, koji je proradio u tre}em kolu protiv Meksika.

Reprezentacija Ju`ne Koreje {irom sveta je poznata po borbenosti i `estokom pristupu svakom duelu, a takvu igru na Mundijalu su fudbaleri sa Dalekog istoka doveli do fanatizma. Tokom duela u grupi de{avale su im se i po~etni~ke gre{ke i kriza u igri tokom koje ih nigde nije bilo na terenu, ali nikada nisu gubili voqu za {ta su nagra|eni plasmanom u eliminacionu rundu, prvi put van domovine.

U taboru Urugvaja, koji je na prva ~etiri svetska prvenstva osvojio dve titule, veruju da je

Dijego Peres (desno)

lina je {to igramo sigurno i ne poku{avamo nemogu}e -realan je Peres.

On se slo`io sa konstatacijama da Urusi imaju jako ~vrstu od-

Urugvaj – Ju`na Koreja URUGVAJ: Muslera, Lugano, Godin, Fusile, Masimilijano Pereira, Peres, Rios, Kavani, Alvaro Pereira, Suares, Forlan.

JU@NA KOREJA: Jung, Kim Jong Hjung, ~o, Li Jung Su, Li Jung Pjo, Li ~ung Jong, Ki, Kim Jung Vu, Park Ji Sung, Jeom, Park ~u Jung. najzad do{lo vreme da se iza|e iz decenija tavorewa. Mediji podse}aju da su u modernoj fudbalskoj istoriji Urugvajci bili ili eliminisani u kvalifikacijama ili su imali epizodnu rolu na planetarnoj smotri.

Posledwi put Urugvajci su na {ampionatima sveta uradili ne{to zna~ajnije 1970. godine u Meksiku, kada su igrali u polufinalu. Fudbaler sredine terena Dijego Peres istakao je da su wegovi saigra~i i on potpuno svesni svojih mogu}nosti.

- Znamo svoje domete. Nismo ekipa koja mo`e da uradi {ta god po`eli na terenu, ali na{a vr-

branu i par sjajnih napada~a, {to je po wemu glavni adut ovog tima koji uspe{no sa klupe predvodi iskusni stru~wak Oskar Tabares.

- Ve} dugo na{a reprezentacija nije uradila ni{ta zna~ajno na me|unarodnoj sceni. Sada nam se put ka zavr{nici Mundijala otvorio i mi moramo to da iskoristimo - istakao je Peres.

Uprkos stereotipu o tvrdom i defanzivnom fudbalu, selektor Tabares izve{}e protiv Ju`nokrejaca tim sa tri napada~a Forlanom, Suaresom i Edisonom Kavanijem.

Kapelo odabrao izvo|a~e penala Ne `ele}i ni{ta da prepu{ta slu~aju selektor reprezentacije Engleske Fabio Kapelo ve} je odredio igra~e koji }e izvoditi penale ukoliko me~ osmine finala Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi u kojem }e Gordi Albion igrati protiv Nema~ke ne bude odlu~en posle 120 minuta igre.

Prema pisawu britaskog Telegrafa koji je doa{o do ovog saznawa penale za Engleze trebalo bi da izvedu Lampard, Xe-

rard, Runi, Milner i Beri, naravno ako se budu nalazili me|u 11 igra~a koji }e okon~ati me~ protiv pancera. Isti list je ve} prona{ao i izvo|a~e u protivni~kom timu a to su [vajn{tajger, Podolski, Mertezaker, Lam i Kloze. Poznato je da Englezi muku mu~e sa izvo|ewem jedanaesteraca na velikim takmi~ewima po{to su u posledwih 20 godina ~etiri puta eliminisani tek po{to je wihov protivnik bio boqi na penal ruletu.

Prandeli umesto Lipija Samo dan nakon eliminacije reprezentacije Italije sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi Fudbalski savez te zemqe objavio je da }e novi selektor azura ]ezare Prandeli zvani~no biti predtsavqen ve} 1. jula.

- Prandelija smo izabrali zato {to ume da radi sa mladim igra~ima i zbog wegovih uspeha u radu u Fiorentini. Potpisa}emo ~etvorogodi{wi ugovor po{to sa wim imamo dugoro~ne planove - rekao je pred-

sednik Fudbalskog saveza Italije \ankarlo Abete.

Pored Mar}ela Lipija selekciju Italije napustio je i kapiten Fabio Kanavaro, koji je odlu~io da posle 136 odigranih utakmica u dresu sa nacionalnim grbom okon~a reprezentativnu karijeru.

Podsetimo da }e reprezentacija Italije biti glavni konkurent selekciji Srbije u kvalifikacionoj grupi za plasman na Evropsko prvenstvo 2012. godine.

U Ju`noj Koreji je zavaladala velika euforija. Vatreni navija~i te reprezentacije se}aju se 2002. godine, kada je Ju`na Koreja, zajedno sa Japanom, organizovala Svetsko prvenstvo. Pod rukovodstvom ~uvenog holandskog stru~waka Gusa Hidinka Ju`nokorejci su igrali kao u transu i na kraju bili ~etvrti.

Selektor Huh Jung Mun zra~i optimizmom uo~i susreta sa Urugvajem i tvrdi da je ciq wegovih izabranika mnogo vi{e od osmine finala.

- Siguran sam da se niko od wih ne zadovoqava onim {to smo do sada postigli na turniru. Rekao sam im ve} da }e mnoge stvari morati da poprave, ukoliko `ele da elimini{u Urugvaj - naveo je Huh i dodao da Ju`nokroejci sada ga|aju neke vi{e mete.

Utakmica Urugvaj - Ju`na Koreja igra se danas od 16 ~asova na stadionu "Nelson Mendela Bej" u Port Elizabetu, a sudije }e Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) naknadno odrediti.

Pobednik ovog me~a u ~etvrtfinalu }e se sastati sa boqim iz duela SAD - Gana.

Bufon realan Golman italijanske fudbalske reprezentacije \anlui|i Bufon izjavio je da su azuri zaslu`eno eliminisani sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Italija je pora`ena od Slova~ke rezultatom 3:2 u me~u posledweg, tre}eg kola grupe F. Italija, koja je branila titulu osvojenu pre ~etiri godine u Nema~koj, zauzela je posledwe mesto u grupi.

- Apsolutno je pravedno da se vratimo ku}i. Novi Zeland i Slova~ka su ekipe, koje zaslu`uju respekt, ali ni{ta vi{e od toga. Ako nismo u stawu da pobedimo te reprezentacije, onda smo stvarno zaslu`ili eliminaciju i povratak ku}i istakao je Bufon i dodao: - Mi smo razo~arali i svi }e to da ka`u. Razlika izme|u 2006. i 2010. godine je {to nismo imali fudbalere kao {to su Fran~esko Toti i Alesandro del Pjero.

Bufon je me~ sa Slovacima posmatrao sa klupe za rezervne igra~e zbog problema sa diskushernijom. Prvo mesto na tabeli osvojio je Paragvaj sa pet bodova, dok je Slova~ka druga sa ~etiri boda. Novi Zeland je tre}i sa tri boda. Italija je zauzela posledwe mesto sa dva boda.

RUSTENBURG: U drugom me~u osmine finala fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi danas se u Rustenburgu sastaju Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Gana - reprezentacije koje su se uz dozu sportske sre}e domogle nokaut-faze takmi~ewa.

Dr`avni tim SAD je sjajno po~eo u~e{}e na Mundijalu.

Izabranici selektora Boba Bredlija upravo su u Rustenburgu iznenadili mnoge qubiteqe fudbala osvajawem boda u me~u sa favorizovanom Engleskom.

Ono {to se de{avalo u drugom i tre}em kolu bilo je veoma uzbudqivo, ali je na kraju pri~a za Amerikance imala sre}an kraj. Najpre su odigrali 2:2 sa Slovencima u duelu u kome su na poluvremenu gubili 2:0, ali su se u nastavku vratili u igru i izjedna~ili, a gol za potpuni preokret neopravdano im je poni{ten.

U posledwem kolu igrali su protiv Al`ira i sve do 93. minuta na toj utakmici bilo je 0:0, a onda je iskusni Lendon Donovan postigao pogodak za pomak

Milovan Rajevac

igre. Oba pogotka za Ganu postigao je Asamoa Gijan iz penala.

Crne zvezde su jedini predstavnik Afrike u osmini fina-

SAD – Gana SAD: Hauard, ~erundolo, De Merit, Onijevu, Bokanegra, Donovan, Bredli, Edu, Dempsi, Altidor, Findli.

GANA: Kingson, Pantsil, Mensah, Adi, Sarpeji, Anan, Adija, Aju, Boateng, Gijan, Tagoe. od eliminacije sa turnira do prvog mesta u grupi.

Slovenci su zavr{ili me~ sa Englezima uvereni da su drugi u grupi, ali ubrzo po zavr{teku te utakmice saznali su za trijumf jenkija.

Reprezentacija Gane je jedini tim koji se plasirao u osminu finala bez datog gola iz

la, {to }e poku{ati da iskoriste kako bi pridobili doma}e navija~e.

Fudbalerima koje sa klupe predvodi Milovan Rajevac mnogo je u posledwem kolu pomogla Australija, koja je pobedila Srbiju sa 2:1. Da su kenguri, koji su u zavr{nici meca bili bez ikakvih takmi~arskih motiva, pri-

mili gol u drugoj fazi bi se na{la Srbija, a ne Gana. Sutra{wi rivali sastali su se pre ~etiri godine u Nema~koj u grupi, a pobedila je Gana sa 2:1. Reprezentacija, koju je trenirao srpski stru~wak Ratomir Dujkovi}, na debitantskom u~e{}u plasirala se u osminu finala, dok su Amerikanci uspeli da osvoje samo bod.

- Svi koji su igrali protiv Gane 2006. godine dobro znaju o kakvom se protivniku radi. U pitawu je tim u kome ima dosta talentovanih igra~a i protiv koga nas o~ekuje nimalo lak zadatak - ocenio je selektor Bredli.

Kao glavnu prednost crnih zvezda Bredli vidi izuzetne fizi~ke sposobnosti, dok je kao {ansu svog tima naveo ve}u disciplinu u igri.

-Na{a reprezentacija ima na ovom {ampionatu iznena|uju}e veliku podr{ku, u {ta smo mogli da se uverimo ve} na prvom me~u protiv Engleske. To nas jako motivi{e pred naredne okr{aje - poru~io je Bredli.

Selektor Gane Rajevac napomenuo je da je prolazak wegove ekipe u osminu finala, urpkos minimalnom porazu od Nema~ke u posledwem kolu velika stvar i za Ganu i za Afriku.

- Veoma sam emotivan ~ovek i puno }e mi zna~iti podr{ka ju`noafri~kih navija~a koji }e sasvim sigurno biti uz nas dok god u~estvujemo na turniru - istakao je 56. godi{wi stru~wak iz ^ajetine.

Utakmica SAD - Gana igra se ve~eras od 20.30 ~asova na stadionu "Rojal Bafokeng" u Rustenburgu, a sudije }e Me|unarodna fudbalska federacija naknadno odrediti.

Pobednik ovog me~a sasta}e se sa boqim iz duela Urugvaj Ju`na Koreja.

Suli Muntari: @elimo u polufinale Fudbalski reprezentativac Gane Suli Muntari izjavio je da je glavni ciq wegove selekcije plasman u polufinale Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. Gana }e u osmini finala Mundijala igrati protiv selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Muntari je istakao da }e reprezentacije Gane u}i motivisano u duel sa Amerikancima. Gana je jedina afri~ka selekcija koja je do sada izborila plasman u osminu finala u Ju`noj Africi. On je istakao da `eli da Gana bude jedina afri~ka se-

lekcija koja }e igrati u polufinalu Mundijala.

- @elimo to da uradimo za Afriku. @elimo da obaramo rekorde - rekao je Muntari.

Gana je osvojila drugo mesto u grupi D sa ~etiri boda. Gana je pobedila Srbiju 1:0, a remizirala je sa Australijom (1:1), dok je pora`ena od Nema~ke (1:0). Ganci su oba gola postigli iz penala.

- Istina je da nismo postigli gol iz igre, ali to ne zna~i da ne znamo da igramo. Nastavi}emo na tome da radimo - rekao je Muntari.

Velika pobeda za Japan Vezni fudbaler Japana Keisuke Honda izjavio je da je pobeda nad Danskom (3:1) "velika, ali je naredni me~ jo{ va`niji". Samuraji su u posledwem kolu grupe F pobedili Dance u direktnom okr{aju za drugo

Keisuke Honda

mesto i plasirali se u osminu finala. Pre po~etka Mundijala je malo ko ozbiqno ra~unao na samuraje, koje je u ne{to slabijem sastavu od aktuelnog deklasirala selekcija Jelen Superlige Srbije! Ipak, kada je A tim Srbije ve} u Beogradu, Japanci imaju {ansu da se preko Paragvaja domognu ~etvrtfinala...

- Za Japan je ovo velika pobeda. Drago mi je, ali nisam zado-

voqan. Naredna utakmica nam je jo{ va`nija. @elimo da poka`emo da za Japan ni{ta nije nemogu}e - rekao je Honda.

Strelac dva gola u prvoj fazi SP dodao je da im je selektor pre me~a kazao da se koncentri{u na napad, a ne na odbranu, iako im je za prolaz bio dovoqan i nere{en rezultat.

- To je ono {to nam je poja~alo motivaciju. Zaista je bilo efektno i dovelo nas je do sjajnog rezultata - naglasio je Honda.

I Take{i Okada imao je {ta da ka`e o svojim izabranicima...

- Japan ima snagu koji drugi nemaju, a ona se ogleda u tome {to 23 fudbalera i stru~ni {tab zaista di{u kao jedan.

Na{ ciq je da poka`emo da je fudbal timski sport. Utakmicu sa Danskom smo po~eli u takvom duhu i ceo svet je video {ta mo`emo da uradimo - rekao je selektor Japana.

Pol Legven

Legven podneo ostavku Nakon {to je reprezentacija Kameruna pretrpela i tre}i poraz u grupi E na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi selektor lavova Pol Legven odlu~io je da podnese ostavku na to mesto.

- Moj ugovor sa Fudbalskim savezom Kameruna ionako uskoro isti~e i mislim da je bilo svima jasno da }u oti}i. Nisam uspeo da ujedinim ekipu, ali ne `elim da optu`ujem nikoga za neuspeh na Mondijalu - rekao je posle utakmice sa Holandijom francuski stru~wak.

Kamerun je na Svetskom prvenstvu do`iveo sva tri poraza u grupi E. Najpre ga je savladao Japan sa 1:0, potom je izgubio od Danske sa 2:1, da bi u posledwem kolu Holandija slavila (2:1) u duelu sa lavovima.

SPORT

DNEVNIK SA PRIPREMA ZVEZDE U SLOVENIJI

Kopar prvi test Fudbalere Crvene zvezde danas (18) o~ekuje prvi prijateqski me~ tokom letwih priprema u Sloveniji. Protivnik }e biti Kopar, a utakmica se igra na terenima hotela „Arena“ na Pohorju. Igra~i }e u utakmicu u}i iz `estokog ritma treninga, a ve`ba}e i dan susreta u jutarwim ~asovima. Trener Beogra|ana Ratko Dostani} ovoj proveri dao je radni naslov „jak trening“ sa ciqem da se ispravqaju takti~ki nedostaci.

- Zanima me da vidim nivo forme ekipe u ovom trenutku.

Igra~i su u punom treningu i ne mogu od wih da tra`im takmi~arski pristup, ve} samo maksimalno tr~awe i takti~ko pomerawe po linijama tima. Ve}ina }e dobiti {ansu, a do kraja prve faze priprema u planu su jo{ dva me~a. Tek u drugom delu pripremnog perioda, opet ovde u Sloveniji, }emo smawiti intenzitet rada i gledati da pobedama u|emo u dobar ritam – ka`e Ratko Dostani}.

Z. R.

Alegri trener Milana Italijanski fudbalski prvoliga{ Milan imenovao je dosada{weg trenera Kaqarija Masimilijana Alegrija za {efa stru~nog {taba. Malo poznati stru~wak, koji je do pre samo dve godine radio u tre}oj ligi, potpisao je dvogodi{wi ugovor sa jednom od najtrofejnih klubova u Evropi. Alegri je u sezoni 2007/08 vodio Sasuolo i zahvaquju}i atraktivnoj, napada~kog igri taj klub je u{ao u Seriju B. Na leto 2008. dobio je poziv iz prvoliga{a Kaqarija. Sa tim klubom u pr-

voj sezoni je ostvario zapa`ene rezultate, koji su mu doneli titulu najbolhe trenera godine u Seriji A. Na klupi Milana 42.godi{wi Alegri nasledio je Brazilca Leonarda, koji u protekloj sezoni nije uspeo da osvoji nijedan trofej, a u{ao je u sukob sa vlasnikom kluba Sivijom Berluskonijem zbog isuvi{e defanzivne taktike.

Igra~ku karijeru Alegri je po~eo u tre}eliga{kim klubovima, a u Seriji A debitovao je za Peskaru. Nakon toga je igrao za Kaqari, Peru|u i Napoli.

ZAVR[ENO 15. EP U ELEKTRONSKOM PIKADU U [VAJCARSKOJ

Srbija bez medaqe (Specijalno za Dnevnik) LOKEMBARD: Posle petodnevnog takmi~ewa u {vajcarskom mestu Lokembardu zavr{eno je 15. EP u Elektronskom pikadu, na kome je u~estvovalo 580 takmi~ara u obe konkurencije 20 zemaqa.

U veoma jakoj konkurenciji na{i reprezentativci ekipno osvojili su solidno sedmo mesto. U finalu Hrvatrska je savladala selekciju Slovenije i odbranila prvo mesto osvojeno pro{le godine u Zadru. U pojedina~noj konkurenciji Srbija je osvojila jedno ~etvrto, dva peta i jedno {esto mesto. Tre}i dan takmi~ewa doneo je najvi{e uzbu|ewa u ekipnoj konkurenciji. Na{a reprezentacija u sastavu: Vladimir Gavrilovi}, Oliver Ferenc, Milan Stankovi}, Stevan \oki} i Aleksan Bori} nije imala sre}e prilikom `rebawa, ali je na kraju uz veliko po`rtvovawe stigla do sedmog mesta.

- Da smo imali malo vi{e sre}e u `rebu sve je moglo biti druga~ije, ali nismo razo~arali - ka`e Vladimir Beqin, selektor na{e Reprezentacije.

U sli~nom tonu govori i predsednik pikado unije Srbije Nenad Stevovi}.

- Do{li smo na 15. EP u [vajcarsku u najja~em sastavu.

U izuzetno jakoj konkurenciji ekipno morali smo se zadovoqiti sedmim mestom, {to je u ovom trenutku realnost. Istina, imali smo izuzetno te`ak `reb. Me|utim, i pored toga {to smo posle pobede nad [pancima i poraza od Hrvata nanizali tri pobede za redom, u kqu~nim momentima smo podbacili iako smo imali {ansu da u|emo u finale. No, namerili smo se na raspolo`ene Italijane koji su nas eliminisali u borbi za medaqu – istakao je Stevovi}.

M. Grbi}

PTT Srbije uz olimpijce Javno preduze}e PTT saobra}aja Srbija bi}e ~lan sponzorskog pula Olimpijskog komiteta Srbije i u olimpijskom ciklusu 30. Olimpijade. U prostorijama Po{te Srbije je sve~ano potpisan ugovor kojim se, posle uspe{ne saradwe na putu ka Pekingu 2008, JP PTT Srbija pridru`ulo

se sponzorskom pulu OKS, na projektu „Zajedno za London 2012“. Ugovor su sve~ano potpisali generalni direktor JP PTT saobra}aja „Srbija“, Goran ]iri} i predsednik OKS, Vlade Divac. Goran ]iri} dobio je majicu „Zajedno za London“ sa svojim prezimenom na le|ima.

19

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE U VIMBLDONU

Jelena lako u tre}e kolo Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} plasirala se u osminu finala Otvorenog prvenstva Engleske u Vimbldonu, po{to je u tre}em kolu savladala Ukrajinku Aqonu Bondrenko sa 6:0, 6:3. Jankovi} je nadvisila Bondarenko u svim elementima igre, ne dozvoliv{i joj ni u jednom trenutku {ansu za preokret.

Tre}i reket sveta je prosto zbrisala Ukrajinku u prvom setu, da bi u nastavku me~a prva stigla do brejka prednbosti (3:1). Na{a teniserka je potom zbog bolova u le|ima zatra`iola medicinski tajm-aut, nakon ~ega je Bondarenko uspela da ve`e dva gema za izjedna~ewe na 3:3. Jankovi} je tada sna`nim servisima pritisla protivnicu, ponovo do{la do brejka prenosti (5:3) i na kraju ritinski iskoristila prvu me~ loptu.

Tre}i reket sveta }e se u borbi za ~etvrtfinale sastati sa Verom Zvonarevom. Ruskiwa je savladala Belgijanku Janinu Vikmajer sa 6:4, 6:2. Srpska i ruska teniserka odigrale su 11. me|usobnih duela u karijeri, a Jelena vodi 6:5 u pobedama. Posledwi put su sastale u 3. kolu Dubaija u februaru ove godine kada je Ruskiwa slavila sa 6:3, 6:3.

Jelena Jankovi}

\okovi} rutinski Najboqi srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u osminu finala gren slem turnira u Vimbldonu, po{to je pobedio [panca Alberta Montawesa re-

Novak \okovi}

zultatom 6:1, 6:4, 6:4. Sve {to je Alberto Montawes, koji pre svega voli da igra na {qaci, uspeo da uradi u prvom setu je da izjedna~i na 1:1 u drugom gemu.

Nakon toga je usledila furiozna

igra Novaka \okovi}a koji je lako do{ao do pet uzastopno osvojenih gemova ujedno i ubedqivo osvojenog prvog dela igre.

Drugi i tre}i set su bili gotovo preslikani. Novak je ve} na startu pravio brejkove i uspe{no ih je ~uvao do samog kraja. Koliko je bio dominantan u celom me~u govori podatak da protivniku nije dozvolio nijednu brejk loptu dok je on realizovao ~etiri od devet ukazanih prilika {to je veoma dobra procenat uspe{nosti na travnatim terenima. Raduje i podatak da Novak nije imao problema sa servisom po{to je na 11 odserviranih as udaraca napravio samo ~etiri servis gre{ke {to je daleko boqe u odnosu na prvu polovinu godine kada je upravo dobar po~etni udarac bio jedan od najve}ih nedostataka u igri na{eg tenisera.

Nadal nije video britansku kraqicu Najboqi {panski teniser Rafael Nadal nije prisustvovao dru`ewu sa britanskom kraqicom Elizabetom Drugom. Nadal, koji se trenutno nalazi na prvom mestu ATP liste, izjavio je da mu je `ao {to se nije sreo sa britanskom kraqicom. Elizabeta Druga je prvi put od 1977. godine posetila teniski turnir na Vimbldonu.

U tu ~ast organizovan je prijem kome su izme|u ostali prisustvovali Serena Vilijams, Roxer Federer, Karo-

lina Vozwacki, Jelena Jankovi}, Novak \okovi} i Endi Rodik.

Nadal je objasnio da je bio zauzet pripremama za me~ drugog kola na Vimbldonu protiv Holan|anina Robina Hasea.

Britanska kraqica je napustila Vimbldon pre Nadalovog me~a na centralnom terenu. [panac se posle velike borbe plasirao u tre}e kolo Vimbldona, po{to je pobedio Hasea rezultatom 5:7, 6:2, 3:6, 6:0, 6:3.

REGATA NA PALI]U

Proslava 90. ro|endana

VOJVODINA SLAVILA U KUPU SRBIJE: Atletski klub Vojvodina osvojio je prvo mesto u finalu Kupa Srbije za pionire i pionirke. U~estvovalo je 29 klubova iz cele Srbije. De~aci Vojvodine su ubedqivo slavili sa 181 bodom ispred takmi~ara iz Ni{kog maratona (120,5) i Mladosti (101). Poslebno su se istakli Sr|an \uki} pobedom na 300 metara prepone i srebrom na 100 metara prepone, Nemawa Drobi} pobedom u bacawu kugle i drugim mestom u bacawu kladiva, Petar Novicki drugim mestom u bacawu kopqa i Mile Torbica, tre}im mestom u skoku u daq. Kod dveoj~ice je bila mnogo ja~a konkurencija, ali su pionirke Vojvodine dokazale da su najboqe. Pobedile su sa 115 bodova ispred Crvene zvezde (111,5) i Novog Beograda (104). Posebno su se istakle Zorana Gruji} pobedom na 300 metara prepone i Nata{a \akovi} pobedama u bacawu kugle i diska.

G. M.

subota26.jun2010.

Velika vesla~ka regata odr`a}e se danas i sutra na Pali}kom jezeru. VK Pali} tradicionalno organizuje Vojvodina open, a takmi~ewe }e prema najavama doma}ina okupiti oko 500 vesla~a iz Srbije, Ma|arske, Hrvatske, Rumunije i Makedonije.

Takmi~ewe se odr`ava ve} deset godina, broj takmi~ara je rastao, a dolazak najja~ih posada iz cele Srbije, pa i inostranstva pove}ali su kvalitet regate.

– Ve} godinama unazad Otvoreno prvenstvo Vojvodine predstavqa jedno od na{ih najzana~ajnijih takmi~ewa.

Pored najboqih posada iz Vojvodine, uvek ugostimo i naj-

kvalitetnije klubove iz cele Srbije, a poseban ton takmi~ewu daju na{i gosti iz inostranstva. Ovakva takmi~ewa su izuzetno zna~ajna za razvoj veslawa u ovom regionu, a posebno su va`na za nas vesla~e, jer na{im takmi~arima mo`emo da pru`imo {ansu da se na doma}oj stazi bore sa kvalitetnim rivalima. U 90 godina dugoj istoriji VK Pali}, uvek smo se rukovodili tim idejama – istakao je Tomislav Zvekanovi}, trener i predsednik VK Pali}.

Takmi~ewe po~iwe danas kvalifikacionim trkama od 13 ~asova, dok }e finalne trke biti vo`ene sutra od 8 ~asova.

Predvi|eno je da dodela medaqa bude u 14 sati.

N. S.

Premorenom Izneru samo pet gemova Umor od 11 ~asova i pet minuta dugog me~a sa Nikolasom Mauom ostavio je traga na Xonu Izneru, koji je pora`en u

Yon Izner

drugom kolu Vimbldona za samo 74 minuta. Boqi od wega bio je Timo de Baker iz Holandije sa 6:0, 6:2, 6:3. Amerikanac je bio potpuno iznuren najdu-

`im me~om u istoriji, {to se najboqe mo`e ilustrovati ~iwenicom da je prvi set izgubio za samo 16 minuta.

U celom me~u Izner je osvojio samo pet gemova, a nije odservirao nijedan as, {to mu se verovatno nije dogodilo tokom cele karijere. Posle prvog seta Amerikanac je tra`io medicinski tajm-aut zbog bolova u ramenima i vratu, neprestano je jeo banane i konsultovao se sa doktorom na svakoj promeni strana. U takvom stawu Izner nije moga vi{e da pru`i i De Baker je zaslu`eno slavio.

Mohamed Lajani u{ao u istoriju [vedski sudija Mohamed Lajani u{ao je u istoriju kao ~ovek koji je sudio najdu`i teniski me~ u istoriji izme|u Xona Iznera i Nikolasa Maua. Posle 11 ~asova i pet minuta tokom tri dana borbe Izner je dobio Maua sa 70:68 u petom setu.

- Nisam stigao da se ose}am umornim. Bio sam zapawen neverovatnim me~om i zato mi je koncentracija ostajala na nivou. Dugovao sam to igra~ima, wihova snaga oduzimala je daha, a pona{awe je bilo izuzetno rekao je Lajani.

Mohamed Lajani

S Danskom na startu EP @enska rukometna reprezentacija Srbije igra}e prvi me~ u grupi A na Evropskom prvenstvu protiv selekcije Danske, saop{tila je Evropska rukometna federacija (EHF).

Me~ izme|u Danske i Srbije bi}e odigran 7. decembra ove godine u Alborgu od 20,45 ~asova.

Na{a selekcija }e se dva dana kasnije sastati od 18.45 sati sa [panijom, dok }e Srbija posledwi me~ u grupi odigrati 11. de-

cembra od 18.45 ~asova sa Rumunijom. @reb za EP je odr`an pre 20 dana, ali je EHF danas saop{tila kona~an raspored utakmica na kontinentalnom takmi~ewu. Plasman u drugu fazu takmi~ewa izbori}e po tri najboqe plasirane selekcije iz svake grupe. Plasman u polufinale izbori}e po dve najboqe selekcije iz dve novoformirane grupe.

EP }e biti odr`ano od 7. do 19. decembra u Danskoj i Norve{koj.

Nikoli} u Koldingu Biv{i srpski reprezentativac }e posle {est godina provedenih u [paniji slede}e sezone igrati u Danskoj. Nekada{wi kapiten rukometne reprezentacije Srbije Ratko Nikoli} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa danskim Koldingom, klubom koji slede}e sezone ima velike ambicije kako na doma}oj tako i na evropskoj sceni odnosno Ligi {ampiona. Nikoli} je tokom svoje bogate karijere igrao za Crvenu zvezdu, Sintelon, Vesprem, Alteu i Portland San Antoni, a sa reprezentacijom je osvojio dve bronzane medaqe na Svetskim prvenstvima (u Egiptu 1999. i Francuskoj 2001. godine).

20

SPORT

subota26.jun2010.

BEOGRAD DOMA]IN SVETSKOG KUPA U STREQA[TVU

^ETVRTI VIKEND 21. SVETSKE LIGE

Umor Srba, prilika za Kineze Odbojka{i Srbije danas i sutra u kineskom gradu Luohe igraju me~eve ~etvrtog vikenda 21. Svetske lige protiv doma}ina u kojem moraju da slave oba puta kako bi ostali na vrhu B grupe i ostali u borbi s Italijom za prvo mesto i plasman na finalni turnir. Prepustili su na{i odbojka{i samo jedan set Kinezima u prva dva me~a u Ni{u i Beogradu, ali je sada situacija druga~ija nego po~etkom meseca. Kinezi su na posledwem mestu i glavna briga im je skupqawe bodova kako bi izbegli dodatna doigravawa za opstanak, pa ekipa na{eg selektora Igora Kolakovi}a

ko umemo i do}i do veoma va`nih bodova - istakao je na{a selektor Igor Kolakovi}.

Veliki problem na{im odbojka{ima predstavqao je dug put i isrpqenost orlova mo`e da bude jedna od glavnih snaga reprezentacije Kine.

Sa{a Starovi}

mora da bude maksimalno oprezna jer na{i protivnici ovog vikenda nemaju {ta da kalkuli{u.

- Mislim da smo spremni da s Kinezima odigramo maksimalno, u ostalom, kako smo igrali tokom ~itava prethodna tri vikenda. Ne smemo da se opustimo, pre svega jer smo veoma blizu zacrtanog ciqa, a ni Kinezi ne}e odigrati pasivno. Na{ protivnik je u situaciji da se bori za opstanak i zato sam siguran da nam ne}e biti lako, ali treba da budemo usredsre|eni na na{u igru i nadam se da }emo odigrati ka-

Orlovi idu na medaqe

Dana{wi program A grupa: Holandija - Brazil (15), Bugarska - Koreja (18). B grupa: Kina - Srbija (10). C grupa: SAD - Finska (03.00), Egipat - Rusija (20). D grupa: Nema~ka - Kuba (14), Poqska Argentina (18).

- Kako liga odmi~e, sve je te`e, bez obzira ko je protivnik. Kineze ne treba olako shvatiti, iako su posledwi na tabeli i ako smo ih lagano savladali na na{em terenu.

Spremni smo za nove izazove i nadamo se pobedama u Kini, jer bismo tada do{li u situaciju da ostanemo vode}i u grupi i da na na{em terenu odlu~ujemo o svojoj sudbini sa Francuzima i Italijanima - rekao je na{ korektor Sa{a Starovi}.

Oba me~a igra}e se u gradu Luohe od 10 ~asova po na{em vremenu.

M. R.

Od 26. juna do 3. jula Beograd, odnosno SC ,,Kovilovo’’ }e biti doma}in ~evrtog ovogodi{weg Svetskog kupa u streqa{tvu. Posle Pekinga, Sidneja i Fort Beninga red je do{ao i na na{u prestonicu da ugosti najboqe takmi~are u ovom sportu.

Zvani~no otvarawe uvertire u Svetsko prvenstvo u Minhenu za mesec dana bi}e u nedequ, od 17,30 ~asova. Predsednik Organizacionog komiteta Obrad Stevanovi} ka`e da }e takmi~ewe pro}i u najboqem redu.

- Sve pripremne radwe su pri kraju i mogu re}i da spremni do~ekujemo Svetski kup.

Obradovi} ka`e da pripreme nisu protekle glatko.

- Bez pomo}i Ministarstva za sport i omladinu i Olimpijskog komiteta Srbije, kako materijalno tako i moralno, u ovome ne bismo uspeli. Finansije su nam bile najve}i problem. Ipak, uspeli smo i radujemo se nastupu na{ih takmi~ara, koji su u Pekingu, Sidneju i Fort Beningu bele`ili dobre rezultate. Na kupu }e u~estvovati 700 strelaca iz 60 zemaqa, od toga oko 100 osvaja~a medaqa.

Po Obradovi}u SC ,,Kovilovo’’ bi}e dobar doma}in inostranim gostima.

- Bez wega ne bismo bili ni kandidati. U odre|enim detaqima ,,Kovilovo’’ ima odli~ne uslove, ali jo{ dosta toga mora da se popravi.

Svetski kup u Beogradu najmasovniji je ove godine.

- Uglavnom zbog predstoje}eg Svetskog prvenstva u ~ijoj i jeste funkciji – dodao je Obradovi}.

Osvaja~ Svetskog kupa u Sidneju Jasna [ekari} jedna je od

Jasna [ekari}, Obrad Stevanovi} i Andrea Arsovi}

uzdanica Srbije na ovom takmi~ewu.

- Imala sam jo{ finala, u kojima na`alost nisam uspela.

Tre}a sam na svetskoj rang - listi. Doma}i teren je, kako prednsot tako i mana, jer je ve}i pritisak, ali nadam se sjajnim rezultatima. Oko 10 na{ih takmi~ara mo`e sti}i do medaqa. [to se mene ti~e o~ekivawa su mi velika, idem na maksimum, treninzi su bili dobri i nadam se plasmanu me|u ~etiri najbo-

Prijavqena 64 tima iz 25 zemaqa Za CEV Bi~ volej ~elenxer turnir, koji }e se odigrati na [trandu u Novom Sadu od 21. do 25. jula, prijavila su se ~ak 64 tima iz 25 zemaqa. U~e{}e su potvrdile ekipe iz: Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Bugarske, Hrvatske, ^e{ke, Danske, Finske, Nema~ke, Gr~ke, Ma|arske, Italije, Letonije, Holandije, Norve{ke, Rumunije, Rusije, Slovenije, [vajcarske, Slova~ke, [vedske, Turske, Ukrajine i Srbije.

Za glavni turnir }e se direktno kvalifikovati 16 timova, ukqu~uju}i dva doma}a tima i dva tima koja }e u}i na osnovu „specijalne pozivnice“, dok }e se 32 tima kroz kvalifikacije boriti za 8 preostalih pozicija.

Srbija, Norve{ka, Rusija, Bugarska i Austrija, kao zemqe sa

najve}im brojem prijavqenih ekipa dobi}e svoje predstavnike nakon Dr`avne kvote, koja }e se odigrati u sredu, 21. jula. U ~etvrtak, 22. jula, na programu }e biti kvalifikacije, a od petka, 23. jula, 24 tima }e u okviru glavnog turnira po~eti bitku za finale, koje je na programu u nedequ, 25. jula u 16 ~asova.

Tek kada bude objavqena kona~na rang – lista, bi}e poznato ko }e se direktno kvalifikovati za glavni turnir, a ko }e u~estvovati u kvalifikacijama.

Kona~na rang – lista }e biti objavqena deset dana pre po~etka turnira u Novom Sadu, dakle 11. jula.

Nema sumwe da }e ovaj atraktivni sportski doga|aj i ovog leta privu}i mnogobojne qubiteqe odbojke na pesku.

Uzdanice su i Zorana Arunovi} i Andrea Arsovi}.

- U kategoriji malokalibarski pi{toq bila sam pred finalima, ali nisam uspela. Sada `elim najpre finale, a potom i medaqe. Imam pozitivnu tremu i jedva ~ekam da sve po~ne – rekla je Arunovi}, a Arsovi} (pu{ka) je istakla da `eli da ,,ponovi rezultate sa pro{log Svetskog kupa, kada je osvojila odli~je’’.

I. Lazarevi}

Ponuda koja se ne odbija

Tojagin memorijal

BI^ VOLEJ ^ELENYER NOVI SAD 2010.

qe, samim tim i na Olimpijske igre – rekla je [ekari}eva.

Damir Mikec pobedio je u ga|awu vazdu{nim pi{toqem na tre}em Svetskom kupu ove sezone u ameri~koj vojnoj bazi Fort Bening u Xorxiji, a u Pekingu je bio ,,srebrni’’.

- Imao sam sjajnu sezonu, u~estvovao u pet od mogu}ih {est finala. Nemam pritisak i nadam se dobrim rezultatima.

Ciq je biti me|u prvih {est i plasirati se na Olimpijadu.

DU[AN VUJO[EVI] NE KRIJE

DANAS NA TERENIMA SC „VOLEJ” U ADICAMA

Danas }e se na terenima Sportskog centra “Volej” u Adicama odr`ati 8. memorijalni turnir Du{ana Tojagi}a Tojage ~iji su organizatori Miwa Horvat i Odbojka{ki klub NIS Vojvodina.

Ove godine memorijal ne}e obele`iti veliki broj u~esnika, ali }e zato parovi biti veoma atraktivni.

Nema zato sumwe da }e ciq turnira biti ispuwen, a to je se}awe na nekada{weg prvotimca OK Vojvodina Du{ana Tojagi}a koji je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i 1999. godine. Na turniru }e igrati Geri}, Bo{kan, \uri}, Petkovi}, Risti}, Kopawa i ostali poznati odbojka{i. Turnir po~iwe u 10 ~asova.

M. R.

DNEVNIK

Nemawa Bjelica

Bjelica 35. pik na NBA draftu

Ko{arka{ Crvene zvezde Nemawa Bjelica izabran je kao 35. pik NBA drafta od strane Va{ington Vizardsa, koji su ga u me|uvremenu trejdovali u Minesotu. Bjelica ve} desetak dana trenira sa timovima iz NBA lige, a izabran je kao peti pik u drugoj rundi NBA drafta. Vizardsi su ga u paru sa Lejzerom Hejvordom trejdovali Minesoti u zamenu za 23. pika Trevora Bukera i 56. pika Hamadu Ndiajea. Ko{arka{ Crvene zvezde bio je jedini srpski igra~ na ovogodi{wem NBA draftu.

Plejmejker Univerziteta Kentaki Xon Val izabran je od strane Va{ington Vizardsa kao prvi pik prve runde NBA drafta. ^elnici Va{ingtona veruju da bi Vol mogao da vremenom da zameni Gilberta Arenasa. On je pro{le sezone prose~no postizao 16,6 poena uz 6,5 skokova i 4,3 asistencije po me~u. Kao drugi pik izabran je ko{arka{ Univerziteta Ohajo Evan Tarner, koji }e karijeru da nastavi u Filadelfiji. Najboqe plasirani evropski igra~ bio je Francuz Kevin Serafin, koji je kao 17. pik izabran od strane ^ikaga.

DANAS U SUBOTICI

Se}awe na Refika Memi{evi}a Subotica je danas doma}in tradicionalnog Memorijalnog turnira u rvawu gr~korimskim stilom „Refik Memi{evi} Brale“. Turnir iz kalendara Svetske rva~ke federacije okupi}e kadetske reprezentativce (oko wih 100) Nema~ke, ^e{ke, Poqske, Danske, Ma|ar-

ske, [vedske, Gr~ke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i dve selekcije Srbije.

Takmi~ewe po~iwe od 9 sati, sve~ano otvarawe je od 16, a nakon wega }e biti odr`ana finala u kategorijama. Ceo turnir }e se odvijati u renoviranoj sali Sredwe tehni~ke {kole u Subotici.

N. S.

Najtrofejniji tre- Zahvalan sam svima koji su ner u istoriji Partimi omogu}ili da slu`im Parzana Du{ko Vujo{evi} tizanu, pre svega radnoj zajedpotvrdio je da je posle nici, predsedniku i upravi devet uzastopno osvojenih titukluba. Cela istorija svedo~i o la {ampiona Srbije karijeru qubavi koja zaborava nema. Ponastavqa u moskovskom CSKA. sebno bih zahvalio navija~ima.

- Ponuda je takva da nema ~oveOvo je prilika da se svi ujedika koji ne bi razumeo moju odluku da je prihvatim, i profesionalno i u svim drugim aspektima. Ostavqam klub na dobrim i ~vrstim osnovama i u dobrim rukama. Nije to stvar trenutka, ve} ne{to {to se dugo gradilo... Sistem je uspostavqen da traje, a sada treba i}i daqe - rekao je Vujo{evi}.

Vujo{evi} je osvojio 20 trofeja sa crno-belima Kup Radivoja Kora}a (1989), ~etiri titule prvaka NLB lige, pet dr`avnih Kupova i deset titula prvaka dr`ave. Od wegovog povratka u klub iz Humske 2001. godine, crno-beli su dominanti u doma}em takmi~ewu i osvojili su devet uzastop- Du{an Vujo{evi} nih titula, ~etiri nacionalna ne i podr`e novi Partizan, jer Kupa, a u regionu su najboqi ~e}e mu podr{ka biti jako potiri godine za redom. Detaqi trebna - zakqu~io je Vujo{eugovora sa CSKA nisu saop{tevi}. ni, ali se nezvani~no govori da Partizan jo{ nije saop{tio }e Vujo{evi} za tri godine zarako }e naslediti Vujo{evi}a, diti pet miliona evra. ali }e to biti uskoro.

Duda uz reprezentaciju Selektor seniorske mu{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} ka`e da je boravio u Atini gde je razgovarao sa vlasnicima Olimpijakosa, bra}om Angelopulos, u vezi s preuzimawem slavnog gr~kog kluba.

- Na poziv vlasnika Olimpijakosa, bra}e Angelopulos, u ~etvrtak sam imao sastanak u Atini, tokom koga su oni izrazili `equ da preuzmem mesto prvog trenera wihovog kluba. U vi{e~asovnom razgovoru napravili smo analizu trenute situacije u Olimpijakosu, u svetlu stawa u gr~koj i evropskoj ko{arci. Na tom sastanku nije postignut nikakav dogovor, iz prostog razloga {to imam va`e}i ugovor sa Ko{arka{kim savezom Srbije - rekao je za zvani~ni sajt Ivkovi}.

SVET

DNEVNIK

POJAS GAZE

subota26.jun2010.

21

PRED ODLAZAK U KANADU NA EKONOMSKI SAMIT SVETSKIH LIDERA

Izraelski bombarderi u akciji TEL AVIV: Izraelski borbeni avioni bombardovali su protekle no}i skladi{te oru`ja na severu pojasa Gaze i dva tunela za krijum~arewe oru`ja na jugu zemqe. Povre|ena je jedna osoba. Izraelska armija je saop{tila da su mete pogo|ene i da su se svi avioni vratili bezbedno u svoje baze. Napad je bio odgovor na ispaqivawe rakete i mina na jug Izraela u ~etvrtak.

Vojska je naglasila da je Hamas, koji vlada Gazom, „teroristi~ka organizacija koja je u potpunosti odgovorna za ono {to se doga|a u pojasu“. Palestinski izvori su naveli da je napadnut grad Rafa, na granici s Egiptom, biv{i aerodrom i grad Be-

it Hanun. U ~etvrtak uve~e raketa je eksplodirila kraj jednog kibuca severno od pojasa Gaze, ubrzo nakon {to su dve mine eksplodirile u blizini drugog kibuca. Ukupno je ispaqeno devet mina i jedna raketa, ali nije bilo {tete ni povreda.

Izraelski mediji navode da su se napadi iz pojasa Gaze pove}ali u proteklih nekoliko dana, na sre}u bez posledica. Oko 100 raketa i mina pogodilo je Izrael od po~etka ove godine, saop{tila je armija. Raketirawe izraelske teritorije zna~ajno je smaweno od tronedeqne izraelske vojne ofanzive na ciqeve Hamasa, zapo~ete krajem 2008. godine.

(Tanjug)

KIRGISTAN

Vratilo se 70.000 izbeglica BI[KEK: Dve sedmice nakon krvavih nemira, ve}ina izbeglica iz Kirgistana, koje su spas potra`ile u susednom Uzbekistanu, vratila se svojim ku}ama. Grani~na policija je saop{tila da se u Kirgistan vratilo 70.000 qudi. Me|unarodne humanitarne organizacije navode da se radi o ukupno 100.000 qudi. U nedavnim sukobima ve}inskih Kirgiza i mawinskih

Uzbeka je, prema zvani~nim podacima, poginula 251 osoba, ali kirgiska prelazna Vlada procewuje da je broj `rtava deset puta ve}i. Kirgiska slu`ba bezbednosti je saop{tila da je rodbina svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva, koji se optu`uje za podsticawe krvoproli}a, sara|ivala s talibanima da bi isprovocirala etni~ko nasiqe.

(FoNet)

Narkobos s Jamajke preba~en u Wujork WUJORK: Jamajkanski narkobos, Kristofer Dudus Kouk, izru~en je SAD-u nakon {to je odustao od prava da ospori nalog za izru~ewe. Ko-

izjavio da je siguran da }e se ustanoviti da je nevin. On je u saop{tewu za medije naveo da pristaje na izru~ewe jer smatra da je to u najboqem interesu wegove porodice i zemqe. „Dudus“ je izjavio da je duboko o`alo{}en {to je pro{log meseca u sukobima wegovih sledbenika i snaga bezbednosti na ulicama Kingstona stradalo 76 osoba.

SAD su zatra`ile Koukovo izru~ewe u avgustu 2009, a ukoliko bude osu|en po optu`nici koja je protiv wega podignuta u Wujorku, preti mu do`ivotna zatvorska kazna.

Bi-Bi-Si pi{e da se sada s nestrpqewem o~ekuje po~etak sudskog procesa, naro~ito ukoliko optu`eni bude govorio o vezama koje, kako mnogi smatraju, postoje izme|u jamajkanskih kriminalnih grupa i politi~kog re`ima. Ameri~ko ministarstvo pravosu|a je saop{tilo da bi Kouk trebalo da pred savezni sud na Menhetnu bude izveden odmah.

Kristofer Dudus Kouk

uk (42), koji je uhap{en pre tri dana u predgra|u Kingstona, preba~en je pro{le no}i u Wujork. Narko bos koga u Va{ingtonu smatraju odgovornim za mnogobrojna ubistva na Jamajci i u SAD tokom sukoba vezanih za krijum~arewe kokaina 1980-ih, na saslu{awu je

Postignut dogovor o finansijskoj reformi VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama objavio je ju~e da su pregovara~i dve stranke u Kongresu rano jju~e ujutro postigli dogovor o sveobuhvatnoj reformi finansijskog sistema SAD. Obra}aju}i se novinarima u Beloj ku}i, pred odlazak na ekonomski samit svetskih lidera u Kanadi, Obama je rekao da taj dogovor ukqu~cuje 90 odsto wegovog predloga. „Svi smo videli {ta se doga|a kada ne postoji odgovaraju}a kontrola i nedovoqna transparentnost na Vol stritu“, rekao je Obama.

„Reforme koje usvoji Kongres u~ini}e Vol strit odgovornim, tako da }emo mo}i da pomognemo u spre~avawu nove finansijske krize poput one od koje se jo{ oporavqamo“.

Na pitawe novinara da li }e zakon u toj formi biti usvojen u Senatu, Obama je rekao: „Mo`ete da se kladite“. On je dodao da }e o novoj zakonskoj regulativi razgovarati na samitu u Kanadi, jer je posledwa kriza pokazala koliko su svetske privrede povezane.

Zakon o reformi Vol strita, kojim se odre|uje nova uloga pojedinih dr`avnih agenci-

ja i zna~ajno {ire ovla{}ewa centralne banke, usvojen je u Predstavni~kom domu jo{ u decembru, a u Senatu u maju. Od tada je u toku bilo uskla|ivawe dve verzije, kako bi taj zakon, u istovetnoj verziji teksta, ponovo usvojila oba kongresna doma.

Zakon }e, svakako predstavqati zna~ajnu politi~ku pobedu Obame koji }e, kako se planira, svoj potpis na taj zakon staviti do 4. jula, ameri~kog nacionalnog praznika. Taj zakon, koji predstavqa najve}u reformu finansijske regulative jo{ od vremena Velike de-

presije 1930-ih godina, predvi|a „mehanizme za likvidaciju velikih finansijskih kompanija koje se na|u u problemima, kako bi se izbeglo da za sobom povuku celu privredu“.

Zakonom se, tako|e, odre|uje formirawe saveta koji bi otkrivao pretwe po finansijski sistem i kao i agencije za za{titu potro{a~a, koja bi nadgledala poslove izme|u stanovni{tva i finansijskih institucija. Najnovije ankete pokazale su da 60 odsto Amerikanaca podr`ava striktnije regulisawe poslovawa banaka i drugih finansijskih institucija.

Opu{teni sastanak Obame i Medvedeva VA[INGTON: Sastanak predsednika SAD i Rusije u Va{ingtonu bio je vrlo neuobi~ajen - ru~ali su hamburgere i pomfrit, razmewivali {ale i {etali parkom. Nije bilo atmosfere samita, nije bilo pri~e o sankcijama tre}im zemqama, niti o sporazumima o razoru`awu. Dodu{e, postigli su dogovor o izvozu piletine iz SAD u Rusiju.

Drugarstvo Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva mogli su svi da vide.Prva poseta Medvedeva Beloj ku}i osta}e upam}ena po wihovom gotovo orta~kom odnosu. To je metafora za dve zemqe koje su svojevremeno, tokom hladnog rata, bile na ivici uzajamnog uni{tewa, isti~e AP. Bio je to wihov sedmi susret, ali prvi u kome je Obama doma}in. Va{ington i Moskva su sve glavne teme ve} odradili ranije: Iran, Severna Koreja, nuklearni samit u Va{ingtonu, novi START u Pragu, tako da je za

Nasme{eni Barak Obama i Dmitrij Medvedev na ru~ku

Obamu, koji je imao napornu nedequ, a predstoji mu isti takav vikend, susret sa {efom ruske dr`zave bio je skoro prilika za opu{tawe. Javnost je bila vi{e obave{tena o hrani koju su dva predsednika uzela za ru~ak u pauzi razgovora, nego o temama razgovora.

Ro{tiq Rejs hel burgera, u Roslinu, u Virxiniji, koji se pro{le godine proslavio kad su tamo, bez prethodne najave, na ru~ak svratili Obama i potpredsednik Xozef Bajden, ponovo je imao priliku da se ponosi visokim gostima. Nasme{eni Obama bio je potpuno druga~iji u odnosu na

onog od samo dan ranije, kada je objavqivao da prihvata ostavku komandanta ameri~kih snaga u Avganistanu.

Mo`da }emo mo}i da kona~no odbacimo one crvene telefone koje imamo toliko dugo, rekao je Obama podsetiv{i da oba predsednika sada imaju adrese na tviteru. Glavnim uspesima sastanka mogu se smatrati dogovor o ubrzawu ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju i o nastavku napora da se {to pre ratifikuje sporazum o ograni~ewu strate{kog nuklearnog naoru`awa, potpisan u aprilu u Pragu.

Me|usobna razmimoila`ewa su tako|e prikazana na vedar na~in. SAD i Rusija imaju zna~ajne razlike kada je u pitawu Gruzija. Obama i Medvedev su na pitawe o tome rekli da su o tim razlikama otvoreno razgovarali i da su zakqu~ili da se odnosi dveju zemaqa mogu unapre|ivati uprkos nesporazumima.

PREUVELI^ANA OPASNOST OD VIRUSA NOVOG GRIPA

Strah i pare uzalud STRAZBUR: SZO i evropske zdravstvene institucije preuveli~ale su rasprostrawenost virusa H1N1, navodi se u Rezoluciji Saveta Evrope. Izazvana je velika potro{wa javnog novca i strahovawa o zdravstvenim rizicima kojima je izlo`ena evropska javnost, pi{e u Rezoluciji. „Utvr|ene su te{ke nepravilnosti u odnosu na transparentnost odlu~uju}ih procesa o pandemiji, koje su proizvele brige o mogu}im uticajima farmaceutske industrije na dono{ewe nekih od najva`nijih odluka o pandemiji“, konstatuje se. „Na~in na koji je pandemija gripa H1N1 utvr|ena ne samo od Svetske zdravstvene organizacije, nego i od

ostalih kompetentnih zdravstvenih vlasti na nivou Evropske unije daje razlog za brigu“, navodi se u zakqu~ku izvestioca Saveta Evrope o virusu novog gripa, ~lana Odbora za socijalna, zdravstvena i porodi~na pitawa u SE Pola Flina, poslanika levice iz Velike Britanije.

U Reozluciji, usvojenoj gotovo jednoglasno, isti~e se da su neke od posledica donetih odluka i datih saveta posebno zabriwavaju}e, zato {to su dovele do distorzije prioriteta u javnim zdravstvenim ustanovama {irom Evrope, nepotrebnim tro{ewem velikih suma javnog novca i izazivawem neopravdanih strahovawa.

Ukazuje se na bojazan da }e nedostatak transparentnosti i pouzdanosti rezultirati padom poverewa javnosti u savete najve}ih javnih svetskih zdravstvenih institucija.

Parlamentarna skup{tina smatra da je preispitivawe postoje}ih sistema i brzo saop{tavawe kqu~nih neobjavqenih informacija od neprocewive va`nosti da bi se ponovo uspostavilo poverewe u velike svetske odluke i savete, sa `eqom da one u budu}nosti budu po{tovane, u ciqu spre~avawa mogu}ih pandemija na globalnom nivou, koje bi mogle biti ozbiqnije od pandemije gripa A (H1N1).

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VACLAV KLAUS ^e{ki predsednik Vaclav Klaus prihvatio je ju~e ostavku vlade premijera Jana Fi{era i zatra`io od wega da ostane na vlasti do formirawa nove administracije, {to se o~ekuje u roku od nekoliko nedeqa. O formirawu vladaju}e koalicije pregovaraju tri stranke desnog centra, a kona~an dogovor se o~ekuje po~etkom, odnosno sredinom jula, javile su agencije.

PRINC ^ARLS Britanski princ ^arls obi{ao je u ~etvrtak lokaciju na kojoj se na jugoistoku Engleske odr`ava festival u Glastonberiju, najve}i muzi~ki festival na otvorenom na svetu. Prestolonaslednik britanskog trona pro{etao je po bini jedne od scena trodnevnog festivala. Ove godine na festivalu se o~ekuje vi{e od 170.000 posetilaca.

YON LENON Karikatura na kojoj je Xon Lenon nacrtao svoju suprugu Joko Ono 1969. u Montrealu, u Kanadi, prodata je za 37.250 funti, javio je danas Bi-Bi-Si. Crte` je nastao u vreme kad su biv{i „Bitls“ i wegova `ena u znak protesta protiv rata organizovali akciju le`awa u krevetu u hotelu Kraqica Elizabeta. Na aukciji odr`anoj u ~etvrtak kod Kristija u Londonu, prodavani su i drugi rok i pop suveniri.

EUTANAZIJA DOZVOQENA U NEMA^KOJ

Ubistvo iz milosr|a nije ka`wivo BERLIN: Odlukom nema~kog Saveznog suda pravde, koja je usledila nakon vi{egodi{we debate u Nema~koj o eutanaziji, oslobo|en je jedan advokat koji je pro{le godine osu|en za poku{aj ubistva kada je posaveto-

}erki da ne `eli da nastavi da `ivi na aparatima, nakon ~ega je pala u komu posle izliva krvi na mozak 2002. godine.

Po savetu advokata, }erka je prekinula sondu koja je wenu majku odr`avala u `ivotu. Son-

U pojedinim zemqama, kao {to su Holandija i Belgija, dobrovoqna eutanazija je legalna, ali generalno i daqe predstavqa krivi~no delo ubistva vao jednu `enu da pomogne svojoj majci da umre.

Advokat je na tu presudu ulo`io `albu, a najvi{i civilni sud u Nema~koj presudio je da, ukoliko postoji pristanak pacijenta, prekidawe `ivotnih funkcija nije krivi~no delo.

Starija `ena rekla je svojoj

da je kasnije ponovo postavqena, ali je `ena preminula nakon dve nedeqe. Wena }erka, koja je zajedno sa advokatom bila optu`ena za poku{aj ubistva, oslobo|ena je, dok je advokatu izre~ena uslovna kazna u trajawu od devet meseci. Pojam eutanazija, ubistvo iz milosr|a, poti~e iz

gr~kog jezika i zna~i „dobra smrt“.

U pojedinim zemqama, kao {to su Holandija i Belgija, dobrovoqna eutanazija je legalna, ali gene-

ralno i daqe predstavqa krivi~no delo ubistva i izaziva o{tre polemike kako javnosti, tako i stru~nih krugova {irom sveta, posebno sa eti~kog stanovi{ta.

22

BALKAN

subota26.jun2010.

PROTESTI ISPRED PREDSEDNI^KE PALATE U BUKURE[TU

Sukob vlade i Ustavnog suda Rumunije BUKURE[T: Ustavni sud Rumunije proglasio je neustavnim deo vladinog paketa mera.

Premijer Emil Bok je objasnio da je vlada prisiqena da smawi plate zaposlenih u javnom sektoru za 25 odsto, a penzije za 15 odsto. To je, smatra on, preduslov za dobijawe nove tran{e kredita Me|unarodnog monetarnog fonda i za zadr`avawe dr`avnog deficita na 6,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

"Ovo je poraz vladine politike", istakli su analiti~ari u prvim reagovawima na odluku Ustavnog suda, koji }e, kako je saop{teno, svoju presudu naknadno obrazlo`iti. Na berza-

Demonstranti se protive vladinim merama {tedwe

ma je odmah zabele`en pad kursa leja, javile su agencije. Ju~era{wa odluka Ustavnog suda u svakom slu~aju je novi izazov za vladu desnog centra, koja je pro{le nedeqe "za dlaku" pre`ivela glasawe o nepoverewu.

U me|uvremenu, grupa od nekoliko stotina gra|ana je ju~e poku{ala da upadne u predsedni~ku palatu u Bukure{tu, u znak protesta {to je {ef dr`ave podr`ao o{tre mere {tewe koje su pogodile zaposlene u javnom sektoru i penzionere.

Demonstranti, koje je policija spre~ila da u|u u zgradu, tra`e od predsednika da odbaci vladine mere {tedwe, javile su agencije.

BOSNA I HERCEGOVINA

Titov i Incko u Sarajevu o situaciji u regionu SARAJEVO: Zamenik ministra spoqnih poslova Rusiije Vladimir Titov razgovarao je ju~e u Sarajevu s visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom o situaciji u regionu.

"Ovaj sastanak odr`an je samo nekoliko dana pred sednicu Saveta za implementaciju mira (PIC) koja }e se slede}e sedmice odr`ati u Sarajevu, a Rusija je jedna od kqu~nih ~lanica Saveta", saop{tio je OHR. Incko je kazao da je u proteklih nekoliko meseci postignut slab napredak u ispuwava-

wu "programa 5+2", koji je Savet za implementaciju mira u februaru 2008. godine definisao kao uslov za dono{ewe odluke o zatvarawu OHR-a. Govore}i o politi~koj situaciji u regionu, Incko je pozdravio pozitivan razvoj me|udr`avnih odnosa u regionu.

On je posebno naglasio pozitivan uticaj Istanbulske deklaracije, Rezolucije o Srebrenici koju je donela Skup{tina Srbije i opredeqewe predsednika Srbije Borisa Tadi}a da prisustvuje obele`avawu petnaeste godi-

{wice genocida u Srebrenici.Tako|e je istakao i pozitivan uticaj posete hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a Bosni i Hercegovini. "Ovo smatram pozitivnim trendom i znakom da se region u celini kre}e ka Evropskoj uniji", rekao je Incko i dodao da politi~ki lideri u BiH treba da iskoriste pozitivnu atmosferu da usmere napore na kqu~na pitawa koja brinu gra|ane, kao {to su nova radna mesta, investicije i boqi `ivotni standard. Titov je doputovao u

skog poqa, veli~ine 6.000 kvadratnih metara. "Samo Bog zna gde su mine oti{le. Teoretski, one mogu biti samo nekoliko kilometara niz reku, ali i skroz

nizvodno, do Dunava", ka`e Ko{arac.

Reka Sava je prirodna granica izme|u BiH i Hrvatske, tako da se pretpostavqa da deo "odpluta-

lih" mina mo`e da zavr{i i u susednoj dr`avi, a samo stotinak kilometara nizvodno je Srbija.

Protivpe{adijske mine predstavqaju najve}u opasnost, jer su lagane i voda mo`e daleko da ih odnese. Ako su samo desetak santimetara duboko u tlu, detektori ih te{ko otkrivaju, a ni psi traga~i nisu od koristi, jer od stajawa u vodi izgube svaki miris.

AP podse}a da su vlasti u BiH, u okviru me|unarodnog sporazuma, dobile rok od deset godina da o~iste svoju teritoriju od mina. Pretpostavqa se da {irom dr`ave le`i jo{ oko 220.000 mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava, na vi{e od 1.550 kvadratnih kilometara.

Posle rata, mine su u BiH odnele skoro 500 `rtava, vi{e od 1.000 osoba je te`e, ili lak{e raweno, a me|u wima mnogi su ostali invalidi.

CRNA GORA I BIH

^vr{}e parlamentarne i prijateqske veze SARAJEVO: Grupa prijateqstva Skup{tine Crne Gore, koju predvodi Rifat Rastoder, boravi u Sarajevu. Oni su se sastali sa predsedavaju}im Predsedni{tvu BiH Harisom Silajxi}em i ministrom spoqnih poslova Svenom Alkalajem.

Silajxi} je izrazio `equ za ~vr{}om saradwom ~lanova Skup{tine Crne Gore i Parlamenta BiH, i ukazao na va`nost upu}ivawa gra|ana dveju zemaqa jednih na druge. On je podsetio da je tokom nedavnog susreta ~etvorice predsednika zemaqa iz regiona na sastanku Igmanske inicijative u Sarajevu ukazano na potrebu ve}e regionalne povezanosti sa posebnim osvrtom na nau~no-istra`iva~ki rad. Silajxi} je naglasio da

nauka i istra`iva~ki rad povezuju stru~wake koji zajedni~kim radom mogu daqe razvijati komparativne prednosti regiona, posebno u kontekstu priprema za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Ministar spoqnih poslova BiH Sven Alkalaj ocenio je dana{wu posetu delegacije iz Crne Gore kao "potvrdu veoma dobrih, prijateqskih odnosa BiH i Crne Gore, izme|u kojih nema otvorenih pitawa".

On je izrazio nadu da }e uskoro biti potpisan Sporazum o granici izme|u BiH i Crne Gore, prvi takve vrste izme|u dr`ava biv{e Jugoslavije.

Alkalaj je posebno istakao dobru saradwu ministarstava spoqnih poslova dve zemqe i redovno odr`avawe bilateral-

nih konsultacija, kao i me|usobnu podr{ku kada su u pitawu kandidature BiH i Crne Gore u me|unarodnim telima i organizacijama.

Predsednik Grupe prijateqstva Rifat Rastoder rekao je da je poznat stav Crne Gore prema Bosni i Hercegovini, "a to je iskren, principijelan, dobrosusedski stav, za {ta postoji mno{tvo dokaza". Rastoder je izjavio da je razlog ju~era{we posete delegacije Crne Gore Bosni i Hercegovini "`eqa da se izvanredna saradwa dve zemqe upotpuni intenzivirawem parlamentarne saradwe". On je dodao da "BiH ima prijateqa u Skup{tini Crne Gore, ne samo u skup{tinskoj ve}ini ve} i u opoziciji".

TERORIZAM U CENTRU ATINE

Ubijen gr~ki funkcioner policije ATINA: U eksploziji bombe u Atini je poginuo jedan visoki funkcioner gr~kog Ministarstva policije. Ministar policije i prvi ~ovek odeqewa za borbu protiv terorizma Mihalis Hrisohoidis, kako prenosi BBC, izjavio je da je ubijen jedan od wegovih najbli`ih saradnika. Re~ je o 50-godi{wem Georgosu Vasilakisu za kojeg je, vidno uznemireni ministar, rekao da mu je bio "dobar i odan kolega". Ministar je poru~io da }e kriminalci, odgovorni za podmetawe bombe, sino} ispred zgrade wegovog Ministarstva u centru Atine, biti izvedeni pred lice pravde. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu je ocenio da se radi o teroristi~kom aktu.

(FoNet)

HRVATSKA OBELE@AVA DAN DR@AVNOSTI

Reforme za privredni opstanak ZAGREB: Povodom Dana dr`avnosti, hrvatska premijerka Jadranka Kosor ocenila je da se zemqa nalazi na prekretnici i da mora izabrati ili reforme ili dramati~an pad.

"O predlo`enim reformama ne zavisi samo privredni oporavak, nego i privredni opstanak Hrvatske“, rekla je Kosorova na sve~anoj sednici Vlade. “Hrvatska je na prekretnici koja je na tragu one s po~etka 90tih, a glasi ili reforme za boqi `ivot ili dramati~an pad kojem se ne vidi kraj", poru~ila je predsed-

je navela da izuzetno ceni i podr{ku predsednika Josipovi}a u ja~awu pravne dr`ave.

Za predsednika Ivu Josipovi}a, odluka o samostalnosti jedan je od najzna~ajnijih trenutaka u istoriji Hrvatske", rekao je predsednik Josipovi} na sve~anoj sednici vlade. On je ponovio da podr`ava vladine mere za izlazak iz krize, ali je ukazao da je Hrvatska socijalna dr`ava i da je, kako je rekao, socijalna pravednost, kao deo hrvatske politi~ke tradicije, posebno va`na u vreme krize. Po wegovim re~ima, veliki broj potpisa

posetu BiH, gde se prvo sastao s ministrom spoqnih poslova BiH Svenom Alkalajem.

Alkalaj je istakao va`nost podr{ke Rusije BiH na wenom putu ka EU, kao i potrebu intenzivirawa ekonomske saradwe i poseta na visokom nivou. U tom kontekstu, Titov je izjavio da Rusija `eli da plasira svoje investicije ne samo u jednom regionu BiH ve} na wenoj celokupnoj teritoriji. Ruski zvani~nik }e danas posetiti Bawaluku gde }e se sastati sa rukovodstvom Republike Srpske.

Nabujale reke potapaju minska poqa SARAJEVO, BAWALUKA: Poplave koje su pogodile pojedine delove Bosne i Hercegovine, osim materijalne {tete, predstavqaju i veliku opasnost zbog toga {to bujice ispiraju minska poqa, posejana {irom te dr`ave u toku minulog rata. Nabujale reke odnose oznake za opasnost od mina, a eksplozivne naprave no{ene vodom odlaze daleko od podru~ja na kojem su locirane. Kako prenosi AP, oficir u Centru za borbu protiv mina BiH, Antun Sinkovi}, upozorava kako se svaki put kada se voda povu~e celi predeli promene, mine promene mesta, a ~esto zavr{e i na terenima koji nisu bili minirani, ili su, u me|uvremenu, bili o~i{}eni od mina. Boro Ko{arac, iz preduze}a zadu`enog za razminirawe, navodi da su pirotehni~ari, kada su oti{li na zadatak u blizini Save, videli da je reka odnela dobar deo obale, a sa wom i deo mini-

DNEVNIK

Do 2014. spremni za EU PODGORICA: Crna Gora }e do 2014. godine biti spremna za ~lanstvo u Evropskoj uniji, izjavila je ministarka za evropske integracije Gordana \urovi}. \urovi}eva je novinarima saop{tila da je Vlada Crne Gore ju~e usvojila novu komunikacionu strategiju za ~lanstvo u EU, od ove do 2014. godine.

"To je godina unutra{we spremnosti za ~lanstvo u Evropskoj uniji", rekla je \urovi}. Prva komunikaciona strategija utvr|ena je 2004. godine, a u novom dokumentu su precizirane ciqne grupe prema kojima }e biti usmerena informativno-edukativna aktivnost u procesu priprema za ukqu~ewe dr`ave u EU.

Ivo Sanader i Jadranka Kosor

nica Vlade Hrvatske. Uz premijerku i ministre, na sve~anoj sednici su bili i predsednici dr`ave i Sabora Ivo Josipovi} i Luka Bebi}.

U Hrvatskoj se Dan dr`avnosti obele`ava u spomen na 25. jun 1991. kada je hrvatski Sabor doneo Deklaraciju o progla{ewu samostalne i suverene dr`ave. "Ne govore istinu oni koji tra`e da se ni{ta ne mewa i obe}avaju boqi `ivot", naglasila je Jadranka Kosor, zatra`iv{i podr{ku za vladinin Program privrednih reformi.

Ona je dodala da se pored nezavisnosti , slavi i jedinstvo hrvatskog naroda, istakav{i da se ne sme zaboraviti velika zasluga u borbi za nezavisnost Hrvatske, kako je rekla, braniteqa i prvog predsednika Frawe Tu|mana. Premijerka

koje su sindikati prikupili za raspisivawe referendum protiv vladinih izmena Zakona o radu, jasno pokazuje da gra|ani `ele socijalnu pravdu. Hrvatski predsednik je ocenio da je uspe{an izlazak iz krize neophodna i borba protiv korupcije. On se zahvalio svima koji su u~estvovali i stvarawu samostalne dr`ave i wenoj odbrani, ali i hrvatskim antifa{istima koji su dr`avu svrstali u red zemaqa pobednica u Drugom svetskom ratu. Najvi{i dr`avni zvani~nici polo`ili su vence na zagreba~kom grobqu Mirogoj . Josipovi} je polo`io venac i na grobnicu narodnih heroja. Centralna sve~anost Dana dr`avnosti odr`na je posle podne u Vukovaru u prisustvu najvi{ih dr`avnih funkcionera.

(Tanjug)

Parastosi za `rtve logora u Jadovnom KARLOVAC: U crkvama Gorwokarlova~ke eparhije i u sabornom hramu Svetog Nikole u Karlovcu, ju~e je odr`an parastos `rtvama usta{kog logora Jadovno u kome je, za samo tri meseca postojawa, u leto 1941. godine ubijeno preko 40.000 qudi, najvi{e Srba.

Parastos je odr`an i u maloj crkvi Svetog Save na Vra~aru u Beogradu, a slu`ili su ga sve{tenici tog hrama, koji su podsetili na nevine `rtve Jadovnog.

Parastosi su slu`eni u Bawa Luci i Trebiwu u Republici Srpskoj. Parastosi `rtvama Jadovnog danas su odr`ani i u sabornom hramu Svetog preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu i manastiru Krka kod Knina, u Hrvatskoj. Parastosi na podru~ju Gorwokarlova~ke eparhije na ~ijem se podru~ju, blizu Gospi}a u Lici, nalazi Jadovno odr`ani su s blagoslovom episkopa Gerasima. Parastos u crkvi u Zagrebu odr`ali su protojerej stavrofor Marinko Jureti}, protojerej stavrofor Du{an Spasojevi} i |akon Branimir Joki}.

U manastiru Krki iguman manastira arhimandrit German odslu`io je pomen novomu~enicima jadovinskim i svim ostalim novomu-

~enicima koji su postradali u posledwim ratovima a od kojih je veliki broj postradao i u Dalmaciji.

U Dalmamaciji nalazi se tako|e nekoliko jama u koje su usta{e u Drugom svetskom ratu bacali nevine qude samo iz tog razloga {to su bili pravoslavni Srbi, saop{teno je iz Eparhije dalmatinske.

Danas }e Srpsko narodno vije}e, Koordinacija jevrejskih op{tina i Savez antifa{isti~kih boraca i antifa{ista, uz Udru`ewe potomaka `rtava logora "Jadovno 1941" iz Bawa Luke organizovati komemoraciju za `rtve usta{kog logora smrti kod [aranove jame nedaleko od Jadovnog u koju su bacani le{evi ubijenih.

Vladika Gerasim slu`i}e parastos, a rabin zagreba~ki Lu}ano Mo{e Prelevi}, kadi{ (jevrejsku molitvu za mrtve) za sve `rtve ovog strati{ta. Vladika Gerasim odr`a}e pomen i na Pagu, u uvali Slana, gde je 1941. bila ispostava logora Jadovno i gde je tako|e stradalo mnogo nevinih qudi.

Na [aranovoj jami i u Slani postavi}e se obnovqene spomen table kakve su tamo stajale do 90ih godina pro{log veka.

DNEVNIK

OGLASI

subota26.jun2010.

23

24

OGLASI z ^ITUQE

subota26.jun2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

3236

RESTORANU italijanske kuhiwe potrebni kuvar, pica majstor, na razgovor do}i li~no, Bul. oslobo|ewa 30b, od 12 - 14 sati.

3133

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

S neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog

Bojana Va`i} ro|. Jak{i}

Mladena Baji}a

26. 6. 2002 - 26. 6. 2010.

Sve {to vreme vi{e prolazi sve nam vi{e nedostaje{.

Tuguju: sestra Buda i sestri} Sa{a.

Tvoji najmiliji.

3583

IZDAJEM name{ten konforan jednosoban stan u centru. Telefon 420-525, 063/580075.

3217 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan u Novom sadu, u Ulici Danila Ki{a 39.

Telefoni: 023/524-735, 064/4919-84.

662 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan 67m2, na Limanu IV, CG, topla voda, klima, kablovska, internet, 240E. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

3033 LIMAN, Balzakova, izdajem od 1. jula name{ten dvoiposoban stan, 2. sprat, 50m2, klima, kablovska, parking, {kola, obdani{te.

Telefoni: 064/125-95-94, 456895.

3299 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com 3358 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Ul. Paje Markovi}a br. 13. Telefon: 062/334-704.

3366 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na prvom spratu, Ul. Trg. carice Milice br. 4 preko puta Spensa, kafi} „Baby Blue“.

Telefon: 063/81-20-057.

3396

PRODAJEM jednoiposoban stan 43m2, 920e/m2, ul. Gagarinova, bez posrednika. Telefon 061/1-661-662, 064/063-3762.

3416

PRODAJEM renoviran stan Liman IV, 130m2, 140.000 evra, vlasnik. Telefon 063/213-246.

1955

NOVI SAD, Ul. Nikole Tesle preko puta Jodne bawe prodajem pola ku}e prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefon: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

3026 DVA placa po 13 ari na Tranxamentu.

Dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287731.

2606

PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e.

Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80.

3148 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15050m2, put i svi prikqu~ci, lep pogled 5,5E/m2 ili gra|evinske parcele 7E/m2 hitno. Telefon 069/314-37-14.3381 PRODAJEM stan od 41m2 na Novom nasequ - [onsi ul.

Toze Jovanovi}a 11, 2. sprat, ukwi`en, prvi vlasnik. Telefon 062/891-9950.

3467 SREMSKI KARLOVCI, plac povr{ine 400m2, sa izgra|enim magacinskim prostorom od 130m2 u neupotrebqivom stawu, Ul. Karlova~kih |aka, naseqe Dudara.

Telefon:062/891-9950.

3465 PRODAJEM plac u Sremskim Karlovcima, ulica Jakova Orfelina, veli~ine 685m2, dozvoqena gradwa, ukwi`en.

Telefon 062/891-9950.

3466

POTREBAN prostor oko 100m2 (dve ve}e prostorije, WC) u blizini Velikog Rita za obrazovne aktivnosti sa romskom decom. Telefon 063/425-999.

3158

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3111

S tugom i bolom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe, da je na{ dragi suprug, tata i deda

3571

Polagawe urne na{eg dragog

POMEN za 40 dana

Miodraga S. Stepan~evi}a Stojan Stevanovi} Subota u 11 ~asova.

Od supruge sa rodbinom.

3572

POMEN

28. 6. 2008 - 28. 6. 2010.

Qubomir Repac ro|. 1957. preminuo 23. 6. 2010.

Sahrana je 26. 6. 2010. na Ka}kom grobqu, u 14 ~asova, polazak (od ku}e u 11 ~asova).

O`alo{}eni: supruga Slobodanka, }erka Qubinka, sinovi Jovan i Nikola, zet Vasa, snaja Awa i unuke Radmila i Teodora.

Julijana Jovanovi} Jana ro|. Mi~i}

bi}e u nedequ, 27. juna 2010. godine, u 13.30 ~asova, u Popincima.

Ovim putem se zahvaqujemo dr Biqani Pantovi} i tehni~kom osobqu iz ZZZZ radnika „@eleznice Srbije“, Novi Sad na svoj qudskoj i lekarskoj pomo}i.

Tako|e se zahvaqujemo stru~nosti i lepoj re~i Tehni~kog osobqa: Sandri, Sla|i, Goranu, Mariji... terenske slu`be Doma zdravqa Novi Sad. Zahvalni smo svima koji su saose}ali sa nama i doprineli dostojanstvenom ispra}aju na ve~ni po~inak.

Wegovi: Qiqa, Milo{ i Mira.

3585

Svom bratu

Qubomiru Repcu iz Ka}a koji nas je iznenada napustio u 53. godini 23. 6. 2010. godine `elimo spokoj du{i i da mu ako postoji drugi svet, svi putevi budu posuti biserima sre}e i na{om qubavqu.

Vesna Habijan - Mike{

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940

Tvoji: Pera, Quba, Zoran, Vesna, Aleksa i Borko.

3570

3575

Posledwi pozdrav ujaku

Dragi brate i stri~e, ~uva}emo te u na{im srcima zauvek.

POMEN

Vreme prolazi, ali si svojom spremno{}u da pomogne{ i razume{ u~inila da ose}amo koliko nam mnogo nedostaje{.

U subotu, 26. juna 2010. poseti}emo wen grob na Gradskom grobqu u Novom Sadu i obele`iti pomen.

S qubavqu, sestra Ivanka, sestri} Milo{ i unuka Ivana.

3577

POMEN

Mladen Baji}

O`alo{}eni: sestre Slavica, Vukica i Sofija sa decom, bra}a Milan i Jovan sa porodicom i {ogor Vlada.

Draga Veki, nedostaje{ nam.

Tvoje: Duwa i Gogi.

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija.

Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

1880 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija.

Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96.

3012 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non- stop. Telefon: 6393-737, 064/160-4725.

3164 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, malterisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno.

Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888.

1820 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424716, 063/8426-848.

1821

3581

3584

Jovo Cetina

Qubomiru Repcu

1924 - 2009.

SE]AWE

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Supruga Sofija, sinovi @arko, Milan i Du{an, snaje Marina i Antonija sa decom.

„Da zna{, da zna{ moj Sokole, kako pla~ne o~i bole. Vrela suza kad pote~e, zbog mladosti {to prote~e.“ Od Joleta i Sne`e.

3589

Posledwi pozdrav

3580

Boja Leqak

Posledwi pozdrav kumu

Janko Leqak

1926 - 2006.

Qubomiru Repcu

Braci Porodice: Tot, Skuli}, Marjanovi} i Vrtunski iz Slovenije.

3569

„Ko je imao sre}u da te poznaje upoznao je dobrotu.“ Od kuma Slavka, Bobe i Dace.

3579

1926 - 2003.

Mirjana Stepanov ro|. Leqak 1951 - 1989. @ivite u svakoj na{oj misli, pri~i, suzi, svemu {to je uspomena na Vas. Va{i najmiliji.

3591

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici, velikom drugu i dobroj `eni

TU@NE GODINE

subota26.jun2010.

Ostali smo bez na{eg voqenog, najboqeg drugara i brata

[ESTOMESE^NI POMEN

25

POMEN

Miroslava - Mira Radulovi} Stoji Smoli} ^uva}emo te zauvek u srcima.

Kom{ije: Arsenin, Lazi}, Kalu|erovi}, Dobrkovi} i [krbi}.

An|ele na{, ne postoji vreme koje mo`e da umawi tugu ni re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Hvala ti na tvojoj dobroti i bezgrani~noj qubavi kojom si nas nesebi~no obasipala i spajala.

Zauvek }emo te voleti i ~uvati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

3549

Posledwi pozdrav Duletovoj mami

3560

Qubi{a Mihajlovi}

Qubi{a Mihajlovi}

Ladislava

Dani prolaze, a tuga i bol u srcu ostaje.

[est meseci je pro{lo, a nijedan dan bez tebe.

Sestra Quba sa porodicom.

Tvoja sestra Milica sa porodicom.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

3542

3544

Posledwi pozdrav kumi

Tu`nim srcem vas obave{tavamo da je u 61. godini preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom

Tvoji drugovi: Milan i Du{ko.

3426

Dana, 2. jula navr{ava se godina dana od smrti mog supruga

Stani Saxak

Stani Saxak

POMEN Pro{lo je {est tu`nih meseci bez Tebe.

od kumova Sofiqa.

od porodica Popovi} i Pavlovi}.

Zoran Popovi}

Braci

1949 - 2010.

od: Vladimira i Vere Vrtunski sa porodicom.

Sahrana je 26. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni tvoji najmiliji.

3552

Posledwi pozdrav

3562

3551

SE]AWE

Posledwi pozdrav zetu

Danas, 26. 6. 2010. godine u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa isprati}emo i polo`iti urnu na{e voqene tetke

subota, 26. jun 2004 subota, 26. jun 2010.

Nikoli Terzi}u Braci

Svetozaru Mandari}u

od porodica Vinoki} i Bawac.

od Mileta Potrebi}a sa porodicom.

3548

Opra{tam se od dragog druga i prijateqa

3547

Posledwi kom{iji

pozdrav

Dragi{e Petrovi}a

Du{an Bozejac

Svima nama koji smo ga voleli i po{tovali osta}e u trajnom se}awu.

Dok smo `ivi, `ive}e{ sa nama i u nama. Hvala Ti za sve lepe godine provedene sa Tobom i trenutke radosti koje si nam pru`io.

Pomen }emo obele`iti danas, 26. juna 2010. godine u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Porodica.

Tvoji najmiliji.

Za svu wenu neizmernu qubav, toplinu i plemenitost, zahvalna zauvek snaja Sofija sa porodicom.

3537

3546

3553

Supruga Dara.

3370

POMEN

Posledwi pozdrav dragom kumi}u

voqenoj mami i babi

Gospavi Kalkan Ladislavu Vrtunskom Braci

Ladislavu Dragi Pan~, po~ivaj u miru... od kom{ija iz zgrade br. 14 Ul. Alekse [anti}a.

3528

Dana, 27. 6 navr{i}e se dve godine od smrti na{e drage

Miroslave Ba~kali} Seke

Pro{la je godina tuge, bola i `alosti, ispuwene se}awima na sve ono {to si nam zna~ila i zbog ~ega smo te tako neizmerno voleli i cenili.

Godi{wi pomen i parastos dava}emo u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, u Gospo|incima.

Stevanka, Mirjana i Vitomir Lin~arevi}.

Tvoji najmiliji: }erka Milena, sinovi Dragan i Milan sa porodicama.

3531

3566

Posledwi pozdrav na{em drugu

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

Plavom

Mladena Baji}a

od: Vasketa, ^ajkovskog, Makse, Lole i Sukija.

Tvoji najmiliji.

3523

S tugom i qubavqu opra{tamo se, a u na{im srcima ve~an si.

3526

iz Mo{orina Uvek te se rado se}amo i ponosni smo {to smo te imali.

Justine Vi{ontai

Vida Malinovi}

na{em

Jovana Dragosavca

Posledwi pozdrav, Paja.

3564

3522

Sahrana je danas, 26. 6. 2010. godine, u 16 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

SE]AWE na na{eg plemenitog i dragog

Radoslava Prodanovi}a 27. 6. 2009 - 27. 6. 2010.

Wegovi najmiliji: supruga Cica, sin Vladan, snaja Zorica i unuke Lara, Jovana i Sofija.

Sa neizmernom tugom i bolom, tvoji najmiliji.

3561

3567

26

^ITUQE z POMENI

subota26.jun2010.

Obave{tavamo s tugom rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Posledwi seji

pozdrav

voqenoj

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a najmilija supruga, majka, svekrva i baka

Svetozar Mandari}

Stana Saxak Stani Saxak

iznenada preminuo u 61. godini `ivota.

Sahrana }e biti u subotu 26. juna u 15 sati u Prigrevici.

preminula u 58. godini. Sahrana je danas, 26. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

od sestre Rejke Kaur~i} sa porodicom.

Supruga Milica, sinovi Du{an i Nikola i unuka Bojana.

O`alo{}ena porodica Saxak: suprug Zdravko, sinovi Du{an i Neboj{a, snaje Biqana i Sne`ana sa decom.

260610-P

Ve~no u na{im srcima

Ladislav - Braca Vrtunski Branislav, Vladislav, Danica i Miroslav.

3485 3503

3487

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj snajki, jetrvi i strini

Posledwi pozdrav snajki

Posledwi pozdrav

Risti [ebeku 1937 - 2010.

Kolektiv Apoteke „Novi Sad”.

Svetozaru Mandari}u

pozdrav

dragom

Kumovi Stanoj~i}.

Ladislavu - Braci

od: Bobe, Dragice, Vuka{ina i Gorana.

od Seje sa porodicom.

od Ranka Toma{evi}a.

5905-P

3486

3496

3497

Posledwi pozdrav kom{inici

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 24. 6. 2010. godine, prestalo da kuca srce na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

Posledwi pozdrav snajki

Stani

Stani Saxak

Braci

Stani

Stani

Kom{ije: Samac, Drqa~a, \or|evi}, Petrov, \erman, Hajder, Guw, [arovi}, Ili}, Ga{i}.

5904-P

Posledwi kumi}u

Stani

od porodice Perovi}.

Posledwi pozdrav voqenoj seji

Posledwi pozdrav na{em drugu

Stani

Ladislavu Vrtunskom

Nikole Terzi}a

od porodice [trbac.

Sahrana je danas, 26. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, u Bege~u.

3442

od: Marice, @ileta, Sa{e, Neboj{e i Marijane Vasi} iz Ka}a.

od brata Voje i snaje Ane.

3492

3494

VIII1 O[ „Sowa Marinkovi}”.

Wegovi najmiliji.

S dubokim opra{tam se od

Posledwi pozdrav

3516

3540

3533

po{tovawem

Posledwi pozdrav kom{iji

Verice Jung

Verici Jung

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nikoli Terzi}u

Posledwi pozdrav seji

Posledwi pozdrav

Svetozaru Mandari}u

Stani

Stani

3538

od sestre Nade sa porodicom.

Melinda sa porodicom.

od stanara zgrade Stevana Mom~ilovi}a 2, Novi Sad.

od porodice Ga{parevi}.

od: Dragice, Miroslava i Mirka.

Stric Sveto i strina Milka sa porodicama Ple}a{, \uri} i Stevanovi}.

3513

3519

3517

3490

3491

3515

Posledwi pozdrav voqenoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav priji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj mami

Verici Jung

Stani

Verici Jung

Stani

ro|. Bor|in od porodice Pavlica.

Neka joj Gospod podari rajsko naseqe. Po~ivaj u miru.

Hvala ti za sve. od Pere i Milene Bala}.

Marica.

3514

3512

3488

Prijateqi: Milankovi} Petar i Grozdana, Du{ica i Ivan Hladni iz Zagreba.

3489

Jovici Dragosavcu Pan~u Bio si uzor mnogim atleti~arima i trenerima.

Zeqa sa porodicom.

3427

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Danas, 26. 6. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Braci

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

POMEN

28. 6. 1990 - 28. 6. 2010.

Kosti Jutri}u

Qubi{a Mihajlovi}

Milanovi drugari i drugarice.

O`alo{}ena supruga sa decom.

obele`i}emo danas, 26. 6. 2010. godine, u 10.45 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: sin Bojan i }erka Nata{a sa porodicama.

3525

27

subota26.jun2010.

Nikola Vrane{ Uvek u mislima supruge Danke.

3498

3477

3505

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 30-toj godini iznenada preminuo na{

Ladislav Vrtunski

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako je oti{la da nas ~uva sa nekog boqeg mesta, na{a mila

Tuguju za wom: suprug Ilija, }erka Qiqana, sin Zoran i unuci: Martina, Matija, Neboj{a, Nikola i Uro{.

3376

3506

[ESTOMESE^NI POMEN

Branislava Dobi} Vreme prolazi, zaborava nema. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Braco, ne mogu da verujem da te vi{e nema.

Burazer Milan.

Tvoji: suprug Branislav, }erke Tijana i Marijana, unuka Dejana, zet Dejan i dejka.

3510

3378

iz ^uruga 24 god.

2004 - 2010.

ro|. Tankosi}

Wegovi najmiliji, majka Judita, otac Srbivoj i brat Milan.

Ladislav Vrtunski

Milan Ivkov Mikica

Radovan Uro{a Mandi}

Mara Rudovi}

Sahrana }e biti obavqena u subotu, 26. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

POMEN 19- godi{wi

POMEN

Wegovi najmiliji: supruga, sin i majka.

Podlo i svirepo ubijen kao pe{ak u saobra}aju.

Voza~ automobila, ostavqa te{ko povre|enog mladi}a i kukavi~ki be`i sa mesta zlo~ina. Uz pomo} drugih qudi jo{ se krije. Tuguju: otac Joca, sestra Marija.

3478

3382

POMEN Pro{la je tu`na godina bez na{e najdra`e

SE]AWE Pro{lo je osam tu`nih godina od smrti na{eg dragog

Slavke Jovi}

Ra{ka Todorovi}a

Tugujemo i volimo je.

Pomen }emo obele`iti danas, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Weni najmiliji: k}erke Milka i Dara sa porodicama.

S qubavqu, ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitost.

Porodica.

3504

3336

Posledwi pozdrav dragom unuku, sinovcu i bratu

Braci Vrtunskom od: bake Sokice, Jove i Neboj{e sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom unuku, bratancu i bratu

Braci Vrtunskom od: bake Vide, Ksenije, Veroslava i brata Save iz Melburna - Australija.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kom{iji

Rajku Cvijanovi}u od porodica: Kragi}, Koska, Simi}, Uzelac, Petrovi}, Mr|anov, ]inkulov, Do{enovi}, Bo`i} i Tojagi}.

Pro{lo je {est meseci od kako nema na{e mame

POMEN

Vesne Habijan - Mike{

Ferenc Trankulov 1994 - 2010. nam

Vreme prolazi a tuga za tobom ne prestaje.

Tvoje „du{e“ Imi i Vawa.

Tvoji roditeqi i sestra sa porodicom.

Draga mama, nedostaje{.

jako

3536 3379

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

3377

3480

dragom

[est meseci je pro{lo od kako nema moje mile }erke

3479

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj voqenoj sestri

Milan Buzarski Stoji

Milanu

od: Save, Eve, Jovana, Goce, Juce, Milice, [e}era i Bujeta.

3534

Milorad, Ana i Duka.

Dragom ocu, tastu, dedi i pradedi, hvala {to si `iveo za nas.

Sahrana je 26. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gospo|incima.

Jelena, An|elka, Sava, Predrag, Milan, Simona, Katarina i Marina sa porodicama.

3529

3527

Vesne Habijan - Mike{ Du{o moja, nedostaje{.

mnogo

Vesni Habijan - Mike{ mi

Tuguje za tobom tvoja mama.

U tuzi, sestra Jasna sa porodicom.

3481

3482

28

^ITUQE z POMENI

subota26.jun2010.

JEDNOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN mom mla|em bratu.

Danas, 26. 6. 2010. godine, u 10.30 ~asova u Ka}u obele`avamo godi{wi pomen

DNEVNIK

3

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj dragoj

Jovanka Arsikin 1915 - 2009.

Rade Podkozarac 25. 6. 1967 - 26. 6. 2008.

Draga moja majko, tu`no je i bolno od kako nisi pored mene.

Tvoja Milica.

@ivi{ u mojim mislima, pri~i, svakoj suzi i svemu {to me podse}a na tebe....

Sestra sa porodicom.

Miloradu Ratkovici 1949 - 2009.

Hvala na dobroti, osta}e{ voqen i nikad zaboravqen.

O`alo{}ena supruga Jela i baba Jovanka.

3300

Tvoji: suprug \or|e i sinovi Petar i Jovan sa porodicama.

Tvoj Laki.

3190

TU@NO SE]AWE

POMEN

Mirjani

Zauvek si u na{im srcima.

3324

3308

Danas, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova na Dowe koviqskom grobqu, obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj

Danica Mandari}

25. 6. 2007 - 25. 6. 2010.

3269

JEDNOGODI[WI POMEN dragoj mami, baki i prabaki

3

DVOGODI[WI POMEN

6. 1. 2010 - 6. 7. 2010.

Vladimir Stevani} Vladica 1976 - 1997.

Mari Rajni} Uvek }emo te pamtiti po tvojoj qubavi i dobroti.

Tvoji: \or|e, Nada i @iva sa porodicama.

2008 - 2010.

Julka Bojani}

An|ele na{, 27. juna 2010. godine, navr{ava se trinaest tu`nih godina od kako nisi sa nama.

S ponosom te pomiwemo, a sa ve~nom tugom bez tebe `ivimo.

Tvoji mama i tata.

3339

Rajko Berowa ro|. ]ur~i} iz Vilova

Mariji Bani}

U petak, 25. juna navr{avaju se tri godine, od kada nije sa nama na{a draga mama, baba i svekrva.

3286

Tvoj vedar lik i srce puno qubavi, ~uvaju od zaborava tvoji: sinovi Rada i Mi}a, unuk @ile i snaje Ru`ica i Milana.

TU@NO SE]AWE 26. 6. 2008 - 26. 6. 2010.

Odmori se moja najdra`a mama.

Na{la si svoje i moje najmilije, pa ste sada zajedno, a ja sam sama ostala. Ja }u vas ~uvati u svom srcu sa neprebolom dok `ivim.

Milo moje, neisplakana suzo u vremenu pro{lom i budu}em...

Najsjajniji biseru sestrin i ve~na boli u srcu, du{i, vaseqeni.

3238

GODI[WI POMEN

30 6. 2009 - 30. 6. 2010.

Tvoja }erka Veselinka sa svojom porodicom.

3280

Milenko Stefanovi}

Prim. dr Mirjana Gaji} - Anoj~i}

iz Ka}a

Mnogo nam nedostaje{.

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu.

Tvoji: supruga Biqana, deca Bo`idar i Branislava, unuci Sara, Vera, Borislav i Vuka{in.

S qubavqu i pijetetom, tvoja Spomenka.

3212

3323

3

Sa posebnim po{tovawem se}amo se

POMEN

Sve prolazi, sve nestaje, samo tuga i se}awe nikada ne prestaju.

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava.

Tri godine su od kako nije sa nama na{ dragi

Sunajko Mihaqina - Milka O`alo{}ena porodica Sunajko.

Tvoji najmiliji.

3274

3253

SE]AWE

POMEN

prim. dr Vojislava Strugara

26. 6. 2002 - 26. 6. 2010.

1949 - 2004. direktora Doma zdravqa „Novi Sad” od 1993. do 2000. godine Bilo nam je zadovoqstvo, privilegija i ~ast, da sara|ujemo sa ~ovekom koji je imao znawe, sposobnost, autoritet i viziju razvoja Doma zdravqa „Novi Sad“.

Slavoqub Jovovi} 2000 - 2010.

Veoma smo tu`ni {to nije sa nama.

Sestra Miqa Jovovi} - Drakuli} sa porodicom.

Stru~ni kolegijum: Zorica Mumin, Marija Preradov - Miki}, Du{ica Raki}, Stana Borov~anin, Gordana Jawi}, Ninoslava Radulovi}, Katarina Holi, Gordana Mati}, Milivoje \eri}, Milosav Guzina, Mladen \ur|ev, Ivan Putnik, Nedeqko \or|evi} i Sini{a Saravolac.

3276

Navr{ava se {est godina od kada nije sa nama na{ voqeni deda, otac i suprug

3318

Uspomenu na wegovu qubav i dobrotu ~uvaju: supruga Mara i sin Goran sa porodicom.

Melanija Stojkovi} S qubavqu i tugom, sin Petar, snaje i unuci.

3169

3257

Godinu dana nije sa nama na{ dragi

[ESTOGODI[WI POMEN na{em nepre`aqenom sinu, bratu, ujaku i stricu

Mom~ilo Brakus

Vojislavu Strugaru

prim. dr Vojislav Strugar

Slobodan Repovi}

1930 - 2009.

Tuguje za wim wegova porodica: unuci Olivera i Kosta, sinovi Goran i Vladimir, snaha Katarina i supruga Jelka.

S qubavqu, ponosom i neizmernom tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Otac Stanko, brat Vladimir i sestra Sowa sa porodicama.

3304

3328

Zauvek }e `iveti u na{im srcima.

Porodice Brakus i Radeka.

3326

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Na{em dragom bratu i ujaku

subota26.jun2010.

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

29

JEDNOGODI[WI POMEN

24. 6. 2001 - 24. 6. 2010.

dragom suprugu

Mika Radak Petru Jovi}u Batanu

Petru Jovi}u Batanu

Bo`idar Milosavqev

Matija M. Petrovi}

Supruga Spomenka Jovi}.

3220

3221

S qubavqu, ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

dipl. veterinar

1919 - 2010.

od: sestre Vere, sestri~ine Maje, sestri}a Mi}e.

iz ^elareva

Dana 26. juna 2010. godine, u 11 ~asova, na Gorwem grobqu, u Koviqu, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen.

Ve~nu uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

POMEN S’ qubavqu ~uvamo uspomenu na na{u

3216

3237

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e {estomese~ni pomen na{oj dragoj

POMEN

3

Deca sa porodicom.

Porodica.

3224

JEDNOGODI[WI POMEN

Milevu Desnicu

na{em voqenom

Du{an Gruji}

DVOGODI[WI POMEN

25. jun 2008 - 25. jun 2010.

Dana 1. jula 2010. godine navr{i}e se dve godine kako nema na{eg dragog brata, oca i ujaka

ro|. Mijanovi} Pamti}emo weno po`rtvovawe, wenu vedrinu i hrabrost.

Sestra An|elka, bra}a Ilija i @eqko.

Uvek }e te se rado se}ati tvoje kom{ije Vesi}i.

Porodica Tomi}.

GODI[WI POMEN

POMEN Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Qubomiru Dozetu obele`i}emo danas, 26. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Na{a qubav je ve~na, a ti si u na{im srcima.

Stevana Vujani}a 1950 - 2008.

Uvek }emo te voleti i ~uvati u na{im srcima.

Mnogo nam nedostaje{.

ro|. Cvejin Tvoji: supruga Rajka, }erke Qiqana i Sne`ana sa porodicama.

Tvoji: sestra Sofija, sin Miroslav, sestri~ine Duda i Sne`a sa porodicama.

O`alo{}eni: majka Mara, }erka Marijana i @ivko.

3167

3157

3113

Danas, 26. juna 2010. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kada je umrla na{a draga i voqena

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wenu dobrotu i plemenitost.

biti obele`en u nedequ, 27. juna 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Porodica Vesi} Ivana.

3203

Mirjana Bala}

Mari Tomi}

3211

\uri Bo`i}u Dragi brate, oti{ao si pre godinu dana, u trenutku, bez pozdrava i bez re~i, sam u ti{ini i ostavio more suza i bola u srcima tvojih neute{nih sestara Rade i Bebe sa porodicama.

3247

\or|e Muni`aba S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, ve~no o`alo{}eni tvoji: Stojanka, Branislav, Jelica, Isidora i \or|e.

2686

3108

GODI[WI POMEN

POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN Dragi na{ sine

\uri Bo`i}u

Zoran Radovi} Zoki

29. 6. 2009 - 29. 6. 2010.

29. 6. 2009 - 29. 6. 2010.

1986 - 2001.

Volimo te neizmerno, grlimo i qubimo u mislima sa tugom za koju nema leka.

Vole te tvoji: mama Milica, tata Brane i sestra Milana.

@ivi u nama qubav i du{a, tatina, dedina, \urina, od svih smrti sa~uvana.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Vreme ne le~i tugu, bol je sve ja~a za mojim bratom, na{im stricem i deverom.

Zauvek u mom srcu.

An|elka, Pe|a, Goga, Du{an i Aleksa.

3008

\uri Bo`i}u

\uri Bo`i}u

3105

Dana 30. juna navr{ava se 6 meseci od kad je zauvek oti{la na{a mati i svekrva

Supruga.

Brat Bo{ko, snaja Lola, bratanci Dra{ko i Dada sa porodicama.

3106

3107

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ dragi

Branku ]uruviji

Slobodan Diki}

obele`i}emo u nedequ, 27. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ostala je ogromna praznina iza tebe i jedno veliko se}awe na tvoju bezgrani~nu qubav, pa`wu i pomo} koju si nam pru`io.

Tvoji: supruga Barbara, sin Du{an, }erka Branka, snaja Sne`ana, zet Lazar, unu~ad Tijana, Milo{, Dragan i Kristina.

13. 8. 1987 - 21. 5. 2010.

3254

Radmila Maksimovi} 1924 - 2009.

O`alo{}eni sin Borivoj i snaha Buba.

3060

Pomen }e se odr`ati u subotu, 26. 6. 2010. godine na Pravoslavnom grobqu, u Ba~kom Jarku, sa po~etkom, u 10 ~asova.

Vreme polazik, a zaborava nema, nikada ne}emo zaboraviti tvoju plemenitost i dobrotu.

O`alo{}eni roditeqi.

3143

30

06.35 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 05.05 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.20 17.30 19.05 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 22.45 23.35 00.05 01.35

TV PROGRAM

subota26.jun2010.

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Crtani film @ikina {arenica Vesti @ikina {arenica Neverovatne pri~e Bez uputa Vesti Slobodna tema Petkazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko-Altajski prizori, Kawon ^uli{mana Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Komora~ Kora bez stida, film ^udesni svet TV Dnevnik Folder kultura Tre}i svetski „Tamburica fest“- Derowe 2010. polufinalno ve~e, prenos Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Nomus 2010, koncert Vojvo|anskih simfoni~ara Nesre}na qubav, film Kora bez stida, film

06.05 08.00 09.06 11.05 12.00 12.15 12.34 13.30 13.30 Aleksandar Vu~i}

Halo, predsedni~e Gost ve~era{we emisije }e biti Aleksandar Vu~i}, zamenik predsednika SNS-a.

Urednik i voditeq emisije je Boro Lazuki}.

(Panonija, 20.30) 07.30 08.10 09.00 10.30 11.30 12.30 14.00 14.50 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.10

Glas Amerike Program za decu Moje dete Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Bila jednom jedna nedeqa Zdravo vegeterijanski Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet Filmski program Glas Amerike

15.34 15.50 17.57 18.24 18.56 19.30 20.02 20.20 22.23 23.05 01.16 03.06 05.03 05.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Dnevnik Sport plus Srbija na vezi Gastronomad Fudbal - SP: [vajcarska Honduras (r) Gastronomad Fudbal - SP: Urugvaj-Ju`na Koreja, prenos Rokovnik Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Rt dobre nade Fudbal - SP: SAD-Gana, prenos RT dobre nade Milerovo raskr{}e, film Fudbal - SP: Urugvaj - Ju`na Koreja (r) Fudbal - SP: SAD Gana (r) Kvadratura kruga TV prodaja

07.00 08.00 08.35 09.30 10.30 12.15 12.55 13.00 16.00 16.35 18.30 19.15 22.00 00.50 02.25 04.00

11.40 12.10 12.50 13.10 13.40 14.10 14.38 15.11

00.00 00.35

07.20 10.00 11.30 12.30 12.40 14.20 15.55 16.20 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.35

Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Hiqadugodi{wa p~ela (slov) Vesti (ma|) Ne{to kao sre}a, film Patika koja leti, film Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Svet ti{ine TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Urbana yungla (ma|) @u`ana Bati Konc (ma|) L.E.N.A. [kola vlasti, film 2. deo TV Prodaja

01.50 02.59 03.50 05.09 Dok. program Moja porodica Film: Poqubac zmije Vitra` Lenija Evo nas kod vas Dok. program Za{titimo sove Kad priroda uzvrati udarac Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB Radionica Objektiv Oko koridora 10 Najboqi lek Bez vize Kad priroda uzvrati udarac Objektiv Film: Mobilni uvek zvoni dva puta

08.30 Moto GP Holandija – Zagrevawe 125 cc 10.00 Vimbldon petak 11.00 Moto GP Holandija – Trka 125 cc 13.15 Pravi NBA 14.00 Grend Slem Vimbldon 22.00 Moto GP Holandija – Trka Moto GP 23.00 NBA akcija 23.30 Atletika 00.00 Vimbldon 01.00 Grend Slem Vimbldon

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program

12.00 Kuhiwica, 13.00 Planeta Zemqa, 14.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 18.00 Rusinski magazin, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dokumentarni program, 23.00 Vikend Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Tim Hauard

FUDBAL – SP

SAD–Gana (RTS 1, 20.20)

06.15 07.00 08.20 09.30 11.20 11.35 12.45 14.00 15.05 15.35 16.05 17.30 21.30 00.00 01.00 03.15 03.45 04.45

e-TV Doma}in Fajront republika Film: Zaseda na dnu mora Arena Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Kviz: @elite li da postanete milioner Formula 1 - trening Emisija o Formuli 1 Ke{ taksi Vajpaut Hiqadu i jedna no} Film: Poruka u boci Top spid Film: Razoreni snovi Ke{ taksi Ameri~ko rvawebez milosti Film: Razorani snovi

Muzi~ki spotovi Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju Tele{op @ivot je lep - sa Suzanom Man~i} 15.45 Tele{op 16.00 Film: Kowanici

(RTS 2, 10.00)

20.05 21.05 21.30 22.28

09.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.05 15.30 17.00 17.50 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 23.00

05.00 07.00 07.30 08.30 09.00 09.30 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55

Kina–Srbija

06.17 07.22 07.55 08.24 09.15 10.00

Bez uputa

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Odbegla princeza Film: Pucaw Bu|elar Dvougao Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Film: Timo~ka buna Film: Kompanija 1. deo Film: Kompanija 2. deo Ukqu~ewe u B92 Info

ODBOJKA - SVETSKA LIGA

16.05 16.50 17.22 17.37 17.51

Novi Urgentni centar KC Vojvodine po~iwe sa radom!

Centar sa najsavremenijom medicinskom opremom stoja}e na raspolagawu gra|anima. Gosti: prof. dr Dragan Dra{kovi}, direktor KC Vojvodine i dr Zoran \ermanov, na~elnik Urgentne hirurgije KC Vojvodine.

Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.00)

DNEVNIK

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.30 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.30 02.00 03.00 05.00

Znawe imawe Klinika Vet Misterije Rima Pepe prase Verski mozaik Srbije Odbojka - Svetska liga: Kina - Srbija, prenos Profil i profit Kwiga utisaka Agroinfo Svet zdravqa 7 RTS dana Gra|anin Leti, leti pesmo moja mila Igrale se delije na sred zemqe Srbije Mistika Vrele gume Total tenis Reli Odbojka (`) - Evroliga: Srbija - Bugarska, prenos Mo`emo li verovati nauci Svet ribolova Horizont Tre}i svetski tamburica fest „Derowe 2010“, polufinale 2, snimak Vrele gume Odbojka - Svetska liga: Kina - Srbija (r) Odbojka (`) - Evroliga: Srbija - Bugarska (r) Igrale se delije na sred zemqe Srbije Mistika Horizont

Crtane serije Film: Solaris Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Beli svetr Slike `ivota Pop vremeplov Dok. film Vesti Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat, omnibus Film: Liga izuzetnih yentlmena Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Dokumentarni film Krajwa sila Film: Solaris

18.00 18.55 19.30 20.15 22.30 23.30 23.55 01.00 03.00 04.55

Hronika Mundijal 2010 Telemaster Iza le|a Film: Kromvel Fritajm ^asna re~ Telemaster Film: Kowanici Dokumentarni program Vremenska prognoza

Mi{el Horn

Odbegla princeza Roksana je princeza koja }e jednog dana sesti na presto Crvene Planine. Ali, istovremeno ona je i dete koje bi radije da se igra i zabavaqa nego da razmi{qa o politici...

Uloge: Mi{el Horn, Kork Habert, Harvi Korman Re`ija: Jana Beham (B92, 09.30)

06.00 07.30 08.00 10.00 11.50 12.00 13.00 14.00 15.00 18.00 19.30 20.00 00.00 02.00 03.45 04.00

Film: Opklada U sosu - specijal Farma - u`ivo Vikendvizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Farma - u`ivo Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - finale Film: @ili Film: Niko te ne mo`e ~uti Siti Film (r)

Aleksandra Grdini}

Iza le|a (Ko{ava, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota26.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 19

Pi{e: dr Bojan Jovanovi}

Dina Mejer

Za{ti}eni svedok Frenki Karbone je izgradio karijeru na kra|i auta za ~ika{ku mafiju. Kada se jedan poku{aj ubistva izjalovi, Frenki izvr{i odmazdu i zavr{i u rukama federalnih agenata. Pristaje da svedo~i protiv mafije i wegov `ivot }e postati bezvredan ako ne pristane na za{titu...

Uloge: Armand Asante, An|ela Federston, Dina Mejer, Dejvid Liper, Frenk Kisurin Re`ija: Enton Hikoks (Nova TV, 22.10) 08.15 08.25 09.55 09.15 10.15 11.10 12.05 14.15 16.10 17.35 19.15 20.05 22.10 01.40 03.10

Timi Tim, crtani Jagodica Bobica, crtani Ben Ten Dodir s neba Frikovi ^arobnice U~ini}u sve, film Svaki put kada se rastajemo, film Nad lipom 35 Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Crna ta~ka, film Za{ti}eni svedok, film Ezo TV, tarot {ou Trgovina qudima 1 i 2, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Vampirska princeza 11.00 @ivot pod Napoleonom 12.00 Misterija tri kraqa 13.00 Klondajk: Potraga za zlatom 14.00 Genije fotografije 15.00 Kwiga koja je {okirala svet 16.00 Rembrantovo “Optu`ujem” 18.00 Impresionisti 18.30 Misterije mumija 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 Skriveni svetovi: Podzemni Rim 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Kutije Stenlija Kjubrika 23.00 Misterije olupina na dnu okeana 00.00 Rembrantovo “Optu`ujem” 02.00 Impresionisti

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Posledwa kola, film 09.50 Fotografija u Hrvatskoj 10.20 Ku}ni qubimci 10.55 Normalan `ivot 11.53 Pastel 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.34 Moj greh 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.20 Alpe Dunav Jadran 16.05 Kulturna ba{tina 16.23 Bal na vodi, film 18.00 Iza ekrana 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.15 Klijent, film 22.40 Rijeka: Melodije Istre i Kvarnera, snimak

Klijent Bistri 11-godi{wak Mark Svej je pametan i pomalo problemati~an de~ak, odrasta u tro{noj kamp-ku}ici nedaleko od Memfisa uz grubu majku Dajen i mla|eg brata Riki.

Igraju}i se s Rikijem u {umi, Mark ugleda automobil s voza~em koji namerava da izvr{i samoubistvo...

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.25 07.50 09.05 10.35 12.05 13.35 15.55 17.20 19.05 20.05 21.40 23.10 00.50 03.05 05.00

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Obra~un u kazino kabareu Povratak na ~arobnu planetu Gaja Gwurac Volim te do smrti Samo dodaj vodu Posledwi beg sa Balkana Lateks dive Nole {ou @e| za krvqu

Tinejyerski duh Holivud na snimawu Za sve je kriv potr~ko ^ivava sa Beverli Hilsa Nalo`eni Pink Panter 2 Dan nezavisnosti Zavodqive hijene Klub qubiteqa Yejn Ostin Sadamova porodica Dejbrejkers Karantin Maks Pejn An|eli i demoni Put bez povratka Projekt Alchajmer Napredak nauke (1 deo)

08.05 08.45 09.10 09.35 10.00 10.45 12.30 14.10 15.55 18.00 19.05 20.00 21.55 23.45 02.20

Mifi 2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bikeri s Marsa, crtani Skrivene poruke Crni qepotan, film Lud za mambom, film Moli, film Prekr{ena pravila, film Zvezde ekstra: Slavni bez {minke, Qubav je na selu, dok. sapunica Jo{ 48 sati, film Qudi u crnom, film Ro|en 4. jula, film Astro {ou

Prekr{ena pravila

Suzan Sarandon

Uloge: Suzan Sarandon, Tomi Li Yons, Bred Renfro, Entoni Lapagiqa, Meri Luis-Parker, Yej Ti Vol{, Vilijam H. Mejsi, Entoni Edvards Re`ija: Yoel [umaher (HRT 1, 20.15)

Vilijam Hundrit voli svoje profesorsko zvawe. Pripada staroj gardi nastavnika koji se trude da u~enicima prenesu prave `ivotne vrednosti. Profesorov svet se mewa kada se novi student, Seyvik Bel, sin senatora iz Zapadne Viryinije, pojavi u razredu...

Uloge: Kevin Klajn, Emil Hir{, Embet Dejvidtc, Rob Morou Re`ija: Majkl Hofman (RTL, 15.55)

00.45 Rijeka: Melodije Istre i Kvarnera, progla{ewa pobednika

08.10 08.35 09.05 09.30

09.50 10.00 10.55 11.45 13.55 15.30 15.50 16.55

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00

06.00 Dodir an|ela 07.00 Ne{ Briyis 12.00 Tajanstvena `ena: Vizija ubistva 14.00 Ru` za usne 16.00 Tajna je zagarantovana 18.00 Dobra `ena 20.00 Sudija Ejmi 21.00 Biti Erika 23.00 Prodavawe nevinosti 01.00 Name{taqka 03.00 Sudija Ejmi 05.00 Dodir an|ela

17.50 18.10 19.10 20.20 21.25 22.20 23.35 00.20

@utokqunac Deni Brlog Eksperimenti koji su promenili svet: Neodoqiva privla~nost elektri~ne struje Navrh jezika Pinokijeve pustolovine Briqantin Hrvatski pisci na TV ekranu Valensija: F1 - kvalifikaciona trka za Veliku nagradu Evrope, prenos Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP - 1/8 finala: 1A - 2B, 1. poluvreme Fudbal, SP - 1/8 finala: 1A - 2B, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Yivs i Vuster Afrovizija - emisija Fudbal, SP - 1/8 finala: 1C - 2D, 1. poluvreme Fudbal, SP - 1/8 finala: 1C - 2D, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Ritam nedeqe No} u pozori{tu

06.00 Gospodari horora 13.00 No} ajkula 14.45 Posledwi put kada sam video Pariz 17.00 Dosije Drezden 19.00 Princ Valijant 21.00 Dosije Dreaden 22.00 Pompeja, 1. deo 00.00 Pa`wa, pa`wa 01.45 Drugi dolazak 03.40 Mo}, strast i ubistvo

06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 01.00

Momci sa Zapada Oskar i Lusinda Pla~qivko Gospo|a Braun Sve ostaje u porodici Enyi Elizabeta Savr{en plan Upoznajte Yo Bleka Zabavqamo se

Kevin Klajn

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Ekstremne drvose~e Ameri~ke drvose~e Megagraditeqi Y-ma{ine Ekstremne eksplozije Dodaj gas Hotrod {egrt Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Kako se to pravi Kako se pravi?

Kakav alat!

Megagraditeqi Ekstremne eksplozije Auta po meri Takmi~ewe u izradi automobila 21.55 Dodaj gas 22.50 Crno zlato 23.45 Ekstremne drvose~e

08.30 09.00 09.30 10.30 11.30 12.00 13.30 15.50 18.30 18.40 20.00 20.10 22.00 22.30 23.00 23.30 01.30

Fudbal Svi sportovi Superbajk Fudbal na pla`i Fudbal Bilijar Fudbal Atletika Fudbal Plivawe Fudbal Kowi~ki sport Atletika Fudbal Reli Borila~ki sport Fudbal

Libido made in Serbia vojevremeno su u inatu, sevapu i hataru preke planove. Svojevoqno dogra|ivawe i nadgra|ipoznate i ozna~ene dominantne mane koje vawe uz blagoslov korumpiranih inspekcija prekvare na{ javni `ivot. Od tada su se umnotvorilo je na{e gradove u urbanisti~e haose. Vrh `ili oblici negativnog pona{awa pa bi taj spisak tog ledenog brega gra|evinskog nereda i bezakowa danas nesumwivo bio znatno du`i. Na wemu bi se predstavqaju velika zdawa, kakvo je podzemna gamogla na}i pojava svojevoqnog u`ivawa u malim ra`a ispod zgrade nekada{weg CK na U{}u, poli~nim zadovoqstvima i postupcima u~iwenim sudignuta bez gra|evinske dozvole i prodata bez protno javnim i kolektivnim interesima. Uo~avaprethodne legalizacije. ju}i takve pojave, mo`emo primetiti da se one de{avaju prvenstveno zbog nedovoqno ~vrste granice izme|u privatnog i javnog i nemogu}nosti da se ona uspostavi i brani.

Turcizam }ef, poznat i kao }eip i }eif, mo`da najadekvatnije defini{e tu pojavu. Navode}i joj kontekst u kojem se javqa (“Ne kvari }efa vojvodama”), Vuk Karaxi} odre|uje ovu re~ i latinskom „libido“, koja u zna~ewu pohote, samovoqe, po`ude, hira i raspu{tenosti ukazuje na bitne karakteristike ovakvog pona{awa. ]ef je pona{awe kojim se nastoji ugoditi sebi ~i]ef pojedinca na u{trb op{teg dobra wewem po svom htewu onog u ~emu bi se na{lo `eqeno zadovoqstvo.

Shodno svojoj mo}i, pojedinac uspeva da, uprkos U~iwen radi sopstvenog zadovoqstva, koje podraop{tim dru{tvenim interesima i javnom dobru, zumeva dobro raspolo`ewe, }ef je i izraz li~nog ostvari svoje `eqe. U wegovom pona{awu eviprohteva i hira kojim se potvr|uje sopstvena vodentno je naru{avawe pretpostavqene granice qa. Ostane li u granicama privatnosti, takvo poizme|u privatnog i javnog, li~nog i op{teg. na{awe je odre|eno prvenstveno li~nim zadovoqIspoqen na neodgovvaraju}i na~in i u neodgostvom. Ukoliko se ispoqavawem svojevoqnosti varaju}em prostoru, }ef dobija drugi karakter. ignori{u postoje}a pravila javnog reda i op{teg Zato zavisno od posledica, on mo`e biti dobro}uinteresa, takvo pona{awe dobija i druga~ije znadan i zlo}udan. U prvu grupu bi spadali postupci ~ewe. Pojedinac, na primer, izra`ava svoj }ef u~iweni zbog sopstvenog zadovoqstva i meraka a nogama podignutim na sto. Kada to ~ini sam u svobez negativnih implikacija za druge, dok bi se u joj ku}i, wegovo pona{awe ima zna~ewe privatnog drugu grupu mogli ubrojiti samovoqni postupci hira koji ne ugro`ava suprotni razboritoj vodruge, ali kada to isto qi, kojima pojedinac Ostane li u granicama privatnosti, zbog sopstvenog hira druuradi u kupeu voza, onda }ef je odre|en li~nim pokazuje svoju nepristojgome nanosi {tetu i ~inost i bezobzirnost preni zlo. zadovoqstvom. Ukoliko se ma saputnicima. UkoliNe obaziru}i se na neispoqavawem svojevoqnosti ko se pojedincima blagogativne posledice i ne ignori{e op{ti interes, onda takvo postavqaju}i pitawe vremeno ne stavi do znawa postojawe granice pona{awe dobija i druga~ije zna~ewe svoje odgovornosti za nedozvoqenog pona{au~iweno, pojedinac daje wa, oni svoju samovoqu mogu izra`avati na mnoge odu{ka svome }efu jer zadovoqstvom koje nalazi na~ine koje smatraju dozvoqenim i neka`wivim. u wemu izra`ava i ose}aj svoje mo}i. Iako se moNa{i qudi ispoqavaju svoj }ef tako {to baca`e uzdr`ati od takvog postupka ili u~initi suju |ubre gde stignu, pquju gde ho}e i nastoje da protno, on se u odre|enoj situaciji opredequje da parkiraju svoja vozila na mestima gde to nije ispoqi svoj }ef. Iz ~itavog spektra mogu}nosti, predvi|eno ili je zabraweno. Voza~ kome se }efodabira da u~ini ono {to izra`ava wega i wegone da, samo {to je pristigao u centar grada, istrevu bezobzirnost i bahatost. Voqu svog }efa apsose na trotoar pepeqaru iz svog automobila, pokalutizuje do prava na takvo pona{awe. Ube|en u zuje isti odnos nepo{tovawa javnog prostora, kao svoju ispravnost, on }e pravom na javni }ef nepoi izletnici i kamperi koji ostavqaju u prirodi sredno uticati na `ivot i sudbinu drugih. gomile sme}a za sobom.

Identi~an hirovitom pona{awu paganskih boIako je rad kafana i kafi}a u stambenim ~egova, }ef je ogledalo }udi i naravi pojedinaca kotvrtima regulisan odlukama gradskih vlasti, ji time potvr|uju `ivo i neprevladano paganstvo prohte li se pripitim gostima, prekr{i}e ove u svojoj du{i. Budu}i da su ti bogovi oli~avali odluke i pevati i galamiti uz preglasnu muziku odre|ene prirodne sile, }ef ukazuju na potrebu do ranih jutarwih sati. Wihov }ef }e tolerisati da se, uprkos pravilima kulture, ispoqi i zadovoi vlasnik lokala i organi reda, dok }e nezazodovqi iskonska potreba za prirodnim. Ukoliko je qni stanari bezuspe{no tra`iti za{titu svog ovakvo pona{awe svojstveno ve}em broju ~lanova no}nog mira. dru{tva, onda mo`emo govoriti o crti wihovog Prepoznajemo ovo pona{awe i kod lokalnih mentaliteta nastaloj u ambijentu u kojem je izovlastodr`aca i mo}nika, koji }e zbog svog }efa stalo odgovaraju}e vaspitawe, a samim tim i oseignorisati i mewati va`e}e gradske urbanisti~}aj odgovornosti za u~iwene postupke.

S

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

subota26.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Subota je, i zaboravite na posao.

Tim pre {to ste blokirani i {to nemate dobre odnose s pretpostavqenima. Nestanite u nepoznatom pravcu. Dru{tvo vam prija i podsti~e vas na akciju.

BIK 20.4-20.5.

Va{a bogiwa Venera je u kraqevskom znaku Lava, {to doprinosi visokom kriterijumu i estetskim zahtevima koji se sami po sebi podrazumevaju. Mo`ete kupovati i ure|ivati svoj `ivotni prostor.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

21

Sombor

21

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

22

Zrewanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

22

Vr{ac

22

Srbija Beograd

22

Kragujevac

24

K. Mitrovica 23 Ni{

23

Krizan dan za vas. Pun Mesec danas }e uticati na va{e emotivno stawe. Blokirani ste u izvesnom smislu, a opet vezani za osobu koja deluje fatalno. Bojite se ose}aja samo}e i izolacije.

Partner ne mo`e bez vas, ~ak i kada to ne izgleda tako. Zamorili ste se ve} od navika i obaveza, li~ne inicijative, pa }ete onu poslovnu stranu prepustiti saradnicima.

Qubav je lek za sve i pravi izbor.

Imate dobar upliv Meseca iz zemqanog znaka Jarca, pa i podr{ku drage osobe. Qubavni odnos je siguran i stabilan pa mo`ete imati poverewe u svoju drugu polovinu. Vi{e odmora!

PA KI { A

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~ni bolesnici i meteoropate mogu ose}ati uobi~ajene tegobe usled uticaja biometeorolo{kih prilika. Zbog toga im se savetuje smawewe aktivnosti i pridr`avawe saveta lekara. Potrebna je dodatna opreznost u saobra}aju.

27

TAMI[ 674 (10)

Apatin

641 (6)

Zemun

658 (23)

Bogojevo

632 (4)

Pan~evo

640 (30)

Smederevo

690 (26)

Ba~. Palanka 585 (-2) Novi Sad

606 (0)

Tendencija porasta

Promene kroz koje prolazite nisu bez rizika pa povedite ra~una o tome da se suvi{e ne zanesete i ne previdite neke okolnosti koje morate uzeti u obzir. Vi{e osoba vas animira. Finansijska kriza.

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete regulisati i ure|ivati nekretnine, kupovati name{taj i tome sli~no. Nov~ani problemi se ne mogu re{iti preko no}i. Potrebno je da se prilagodite okolnostima. U qubavi je glamurozno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Jo{ uvek idealizujete partnera i qubavni odnos, ali polako gubite strpqewe. Ostra{}eni ste i spremni da se~ete o{tricom svog samurajskog ma~a! Platonski odnos ima svojih ~ari.

RIBE 20.2-20.3.

Divan vikend za vas. Bar u domenu qubavi i svih onih hedonisti~kih `eqa koje imate. Kra}i put ili izlazak su vi{e nego prijatni. Ne morate preterivati, ako ba{ ne morate! Mnogo pri~a, dogovora i odluka.

Izlazi Muja iz cve}are s velikim buketom.

Nailazi Fata, te ka`e: – Joj, mu`u moj, ba{ si mi lep buket kupio!

– Nije to za tebe, to je za moju sekretaricu.

– [ta? Za sekretaricu cve}e, a za mene ku...?

– Ma {ta se buni{, bona, zameni}u vam poklone!

28 26 25 22 23 25

SUDOKU

32 22 21

Atina

30

Pariz

29

Minhen

24

Budimpe{ta

20

Stokholm

21

7

9 3

VODOSTAWE Slankamen

STRELAC 24.11- 21.12.

VIC DANA

31

2 5

570 (13)

Analizirate i radite u isto vreme. Mo`ete stalno mewati odnos prema situaciji u kojoj ste, ili mewati samu situaciju. Bilo kako bilo, zasuka}ete rukave i biti veoma prakti~ni.

Evropa

NOVI SAD: Ujutru sun~ani intervali, a po podne obla~no sa kratkotrajnom ki{om. Vetar umeren severozapadni. PritiRim sak oko normale. Temperatura od 13 ujutru do 22 stepena po London podne.

VOJVODINA: Ujutru sun~ani periodi, a od sredine dana Cirih obla~nije uz povremenu i kratkotrajnu ki{u. Vetar umeren seBerlin verozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna 22 stepena.

Be~ SRBIJA: Pre podne sun~ani periodi, a po podne obla~nije Var{ava sa povremenom i kratkotrajnom ki{om. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 10, a Kijev maksimalna 25 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak obla~nije vreme sa povremenom ki{om. Od utorka posteOslo pen porast temperatura uz sun~ane periode, ali bi}e i nestaSt. Peterburg bilno i bi}e lokalnih pquskova u popodnevnim satima.

Bezdan

[KORPION 24.10- 23.11.

Ameri~ka soul-diva Mejsi Grej izjavila je za londonski „Metro“ da je nakon pro{logodi{weg nastupa u Srbiji ostala {okirana jer je stekla utisak da se radi o rasisti~kom gradu, zaostalom u vremenu, te da su ulice prepune ru`nih i debelih qudi.

Na pitawe da li je ikad bila prepoznata na ulici na nekom neuobi~ajenom mestu, peva~ica se prisetila pro{logodi{weg koncerta u Srbiji.

– Pro{le godine imala sam koncert u Srbiji. Nisam ni znala gde se nalazi, samo mi je javqeno da imam dogovoren koncert. Iznenadilo me je da su me qudi prepoznavali, a i koncert je bio odli~an. Ipak, Beograd nije toliko dobro mesto za `ivot. Grad zaostaje za vremenom i prepun je rasista, a na ulicama sam sretala previ{e debelih i ru`nih qudi – izjavila je Mejsi.

Madrid

DUNAV

U poslovawu, pogotovo onom privatnom, uzmite u obzir nere{ene zvani~ne situacije i dugoro~ne planove. Sve mo`ete privesti kraju i zaokru`iti. I partnerski odnos sagledavate celovito.

Opasna Mejsi

SUNCE

22

Mentalna razmena ideja, komunikacija i dru`ewe – pravi su izbor.

Imate dobre kontakte i prilike na li~nom planu, koje umete da iskoristite na pravi na~in. Putovawe, kra}e ili du`e?

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

26. jun 2010.

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

776 (3)

Tendencija porasta

Senta

766 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

654 (3)

Tendencija porasta

Titel

695 (9)

NERA

Hetin

356 (46)

TISA

220 (18)

Tendencija stagnacije

8

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 639 (34) Beograd

Kusi}

9

7 6

6 2 8

8

5

612 (25)

100 (-45)

5 1

3

9

2

4

1

9 5

2

4

9 6 9 1

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

3

9

1

7

6

4

2

8

1

7

4

8

5

2

9

6

3

8

6

2

4

3

9

1

7

5

4

1

8

9

2

5

7

3

6

2

9

6

3

4

7

5

8

1

7

5

3

6

8

1

2

4

9

3

8

5

2

9

4

6

1

7

6

2

7

5

1

8

3

9

4

9

4

1

7

6

3

8

5

2

Re{ewe iz pro{log broja