Dnevnik 26.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 26. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23477 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MAJ SKA PLA TA SKLI ZNU LA NA SVE GA 352 EVRA

Voj vo |an ski 39.221 di nar is pod srp skog pro se ka str. 4

NASLOVI

OBA VQE NA PRI MO PRE DA JA DU @NO STI U PO KRA JIN SKOM PAR LA MEN TU

UPIS U SREDWE [KOLE

Politika

Pa stor: Sta vi ti ta~ ku na sum we u Voj vo di nu

3 U Skup{tini Vojvodine 22 `ene

Ekonomija 5 Bedne otpremnine ne}e otvoriti radna mesta 5 Zakupci bi da kupe zrewaninsku skrobaru

str. 3

Tre}e doba

OKO VLA DE NI [TA NO VO SEM MO GU] NO STI „VE LI KOG STRA NA^ KOG GE MI [TA“

6 Paorske pri~e tu`nije od sudskih

Novi Sad 8 Kriza quqa zdravstvo, i lekovi na odlo`eno pla}awe

Vojvodina 11 Ekolo{ki pokret Vrbasa podneo prijavu protiv „Vitala”

Dru{tvo 12 Srbija malo izdvaja za decu, ro|eni u siroma{tvu i `ive u siroma{tvu

Sve`ije

Najvi{a temperatura 25 °S

@eq e dan as i sut ra

Or lo vi}: Vla da je na ivi ci, bu kval no na Da ~i }u str. 2

START PR VOG UPI SNOG RO KA NA DR @AV NIM FA KUL TE TI MA I VI SO KIM [KO LA MA

Ma sov na tr ka za in dek se

str. 13

NA SI QE NAD @E NA MA U PO RO DI CI

Po li ci ja u Voj vo di ni in ter ve ni sa la 7.327 pu ta str. 12

U NO VOM SA DU OTVO REN 39. IN FANT: In ter na ci o nal ni fe sti val al ter na tiv nog i no vog te a tra – IN FANT, otvo ren je ju ~e u No vom Sa du re ~i ma na {e pri ma ba le ri ne A{ hen Ata qanc i iz vo |e wem pred sta ve „Asa“ tru pe „De ri da“ iz Bu gar ske na sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Bi la je to pr va od 17 pred sta va, per for man sa i dru gih te a tar skih for mi ko je }e fe sti val ska pu bli ka vi de ti to kom de vet da na, uz broj ne pra te }e pro gra me. IN FANT se za vr {a va 3. ju la pro gla {e wem po bed ni ka i hor skim kon cer tom u wi ho vu ~ast.

N. P-j.

str. 16 – 21

SPORT

SPRE MA SE ME \U NA ROD NA PAR NI CA ZBOG AGRO BAN KE

Stra ni in ve sti to ri iz gu bi li 70 mi li o na evra

str. 4

n VIMBLDON - ^ETIRI POBEDE I DVA PORAZA

n VO[A DOBRO PRO[LA NA @REBU ZA LE

n RUKOMETA[I TRENIRAJU NA KOPAONIKU

n PIRLO JUNAK FUDBALSKE ITALIJE

2

POLiTikA

utorak26.jun2012.

dnevnik

OKO VLA DE NI [TA NO VO SEM MO GU] NO STI „VE LI KOG STRA NA^ KOG GE MI [TA“

Or lo vi}: Vla da je na ivi ci, bu kval no na Da ~i }u DRA [KO VI] LI^ NOST GO DI NE: Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi} izabran je za Evroatlantsku li~nost godine u 2011, saop{tio je ju~e Me|unarodni institut za bezbednost. Dra{kovi} je svojim aktivnostima i javnim nastupima predstavqao javnosti Srbije sve prednosti u~e{}a zemqe u bezbednosnom sistemu kao {to je NATO i gra|anima pribli`avao evroatlantske vrednosti odlu~no i na najrazumqiviji na~in, pomeriv{i ovu va`nu temu s emotivnog, na racionalno stanovi{te, ka`e se u saop{tewu. Me|unarodni institut za bezbednost, zajedno s Odeqewem za javnu diplomatiju NATO-a, sprovodi aktivnosti na promociji evrointegracija u Srbiji.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE: U IZ BOR NOJ KAM PA WI NAJ VI [E PO TRO [I LI DS i URS

Mla |i ni i ^e di ni u mi nu su Naj vi {e nov ca za kam pa wu za par la men tar ne iz bo re po tro {i li su DS i URS, a po po da ci ma Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, URS i LDP su u mi nu su, bu du }i da su na kam pa wu po tro {i li vi {e nov ca ne go {to su sa ku pi li, sa op {te no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Za me nik pred sed ni ka Od bo ra Agen ci je Zlat ko Mi ni} re kao je da su de mo kra te za par la men tar ne iz bo re po tro {i le oko 468 mi li o na di na ra, sve tro {ko ve su po kri li, i to 260 mi li o na iz kre di ta ko -

kam pa wu svog li de ra ^e do mi ra Jo va no vi }a po tro {i li su 59 mi li o- na, a sa ku pi li 42 mi li o na. Od to ga, ka ko je re kao Mi ni}, iz bu xe ta su do bi li 38 mi li o na, a ~e ti ri mi li o na od prav nih li ca.

Na pred wa ci su za par la men tar ne iz bo re po tro {i li oko 307 mi li o na di na ra, naj ve }i deo tog nov ca pri ku pi li su iz bu xe ta, i to 212 mi li o na, od fi zi~ kih li ca 43 mi li o na, a 48 mi li o na od kre di ta Uni ver zal ban ke. Za ni mqi vo je, ka ko je na veo Mi ni}, da je SNS imao vi {e od 2.200 po je di na~ nih

LDP i URS: Sve po za ko nu LDP je ju ~e sa op {tio da je u kam pa wi po slo vao ap so lut no u skla du sa za ko nom, po {tu ju }i do kra ja oba ve zu da isti ni to pri ka `e sve pri ho de i ras ho de, kao i di na mi ku wi ho vog iz mi ri va wa. Ka ko ob ja {wa va ju, su {ti na je da u ovom tre nut ku naj ve }i deo oba ve za uop {te ni je do speo za pla }a we.

URS je ju ~e de man to vao tvrd we Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je da su u kam pa wi po tro {i li vi {e nov ca ne go {to su sku pi li, i sa op {tio da je je di no ta~ no da je ugo vo re no vi {e nov ca ne go {to je pri ku pqe no, ali da to ne pred sta vqa pre kr {aj za ko na. ji su do bi li od Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, 196 mi li o na iz bu xe ta, a 30 mi li o na iz pri vat nih do na ci ja.

URS je po tro {io oko 458 mi li o na di na ra, i to naj ve }im de lom na TV-spo to ve, ~ak 405 mi li o na, ali ni su po kri li sve tro {ko ve. Po Mi ni }e vim re ~i ma, iz bu xe ta su do bi li 54 mi li o na di na ra, od do na ci ja fir mi 55 mi li o na i 1,5 mi lion od do na ci ja fi zi~ kih li ca, a za ni mqi vo je da su pri ku pi li oko 13 mi li o na do na ci ja u uslu ga ma kao {to je {tam pa we.

U mi nu su je i LDP, ka ko za kam pa wu za par la men tar ne iz bo re, ta ko i za pred sed ni~ ke. Li be ra li su za par la men tar ne iz bo re pri ku pi li 80 mi li o na di na ra, a po tro {i li 228 mi li o na. Za pred sed ni~ ku

do na to ra ko ji su da li po 19.000 di na ra, a 305 mi li o na da li su na za ku pqi va we TV-pro sto ra.

Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a je, po Mi ni }e vim re ~i ma, iz bu xe ta do bi la 132 mi li o na di na ra, 55 mi li o na od pri lo ga, od ~e ga 45 mi li o na od fi zi~ kih li ca u ra spo nu od 3.000 do 850.000. Ta ko a li ci ja je na TV-spo to ve da la 114 mi li o na di na ra, a za pred sed ni~ ku kam pa wu Ivi ce Da ~i }a 40 mi li o na. DSS do bio 68 mi li o na di na ra iz bu xe ta, a sa ku pio jo{ ~e ti ri mi li o na iz do na ci ja. To li ki iz nos je i po tro {io, i to naj ve }im de lom na TV-spo to ve, ka zao je on. Po we go vim re ~i ma, ra di ka li su po to {i li ma we nov ca ne go {to su sa ku pi li.

Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je po zvao je ju ~e ak te re, da kle po li ti ~a re, ko ji sa da ve} vi {e od 50 da na bez u spe {no pra ve vla du, da se ona hit no for mi ra jer je neo p hod no da {to pre pri stu pi re {a va wu na go mi la nih pro ble ma i kre nu u re a li za ci ju svo jih pred iz bor nih obe }a wa. Naj ve }i sin di kat ka `e da „Sr bi ja ne ma vre me na za ~e ka we”, a da se ne vi di kraj pre go vo ri ma o for mi ra wu vla de, dok u gra |a ni ma ra ste strah zbog du bo ke eko nom ske kri ze, od gu bit ka po sla i re dov no sti is pla ta pen zi ja i so ci jal nih da va wa.

Ne upo zo ra va sa mo sin di kat ve} i ve li ki deo eko no mi sta na to da vre me na za ~e ka we ne ma, a po ~e tak ove ne de qe ne raz li ku je se mno go od osta lih ko ji su usle di li na kon okon ~a wa iz bo ra. Vi kend je pro te kao bez zva ni~ nih pre go vo ra o for mi ra wu vla de, a na sta vak raz go vo ra de mo kra ta s ko a li ci jom oku pqe nom oko so ci ja li sta na ja vqi van je za ju ~e i da nas. Na pred wa ci su iza {li s po no vqe nom vi kend-tvrd wom da }e de mo kra te te {ko sa sta vi ti ve }i nu, dok su u „Pre o kre tu“ bi li sta va da }e se do kra ja idu }e ne de qe zna ti ko ide u no vu vla du. O ~e mu se ra di, ka da o fo te qa ma ni ka ko da se stig ne do do go vo ra?

– Stva ri se kon kre ti zu ju – bio je kra tak je dan od ju ~e po zva nih sa go vor ni ka iz vr ha ak tu el ne vla da ju }e ko a li ci je.

U tra ga wu za od go vo rom na i {li smo na ob ja {we we i da li der SPS-a Ivi ca Da ~i}, za ko ga se pri ~a lo da ~e ka pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a da se vra ti iz Ri ja, ne }e sa {e fom dr `a ve raz go va ra ti o po nu da ma na pred wa ka u for mi ra wu vla de.

Ve}?

– Vi {e }e to bi ti raz go vor vo |en s Ni ko li }em kao {e fom dr `a ve – ob ja {wa va na{ iz vor bli zak vr hu SPS-a.

Tra `i li se mo del za „udro bqe nu“ vla da ju }i ko a li ci ju i {ta zna ~i na ja va jed ne vi so ke po li ti~ ke li~ no sti, ko ja nam je ot kri la da je „mo gu }a iz ne na |u ju }a me {a vi na

skim sto lom ima li su naj {i ru „kom bi na cij sku le pe zu“. U skup {tin skim klu pa ma je ~ak 45 po li ti~ kih stra na ka, aso ci ja ci ja i udru `e wa, {to je re kor dan broj

De ja no vi}: Na po te zu Ta di} i Vu ~i} Pot pred sed ni ca SPS-a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la da su u pre go vo ri ma o no voj vla di na po te zu pred sed nik DS-a Bo ris Ta di} i li der SNS-a Alek san dar Vu ~i}, a ne so ci ja li sti.

– Wih tre ba pi ta ti do kle su pre go vo ri sti gli – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} no vi na ri ma u se di {tu SPS-a u Be o gra du, i po ru ~i la da li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} ne ma pre ten zi je da bu de pre mi jer. – Na pred wa ci mi sle da bi u wi ho voj kom bi na ci ji Da ~i} bio pre mi jer. O to me (pre mi jer skom me stu) s de mo kra ta ma ni smo raz go va ra li.

Ona je, ipak, is ta kla da so ci ja li sti sma tra ju „da ne ma po li ti ~a ra ko ji bi bi lo ko ju dr `av nu funk ci ju re a li zo vao bo qe od Ivi ce Da ~i }a”. stran ka“, vaq da }e mo sa zna ti, bar ma lo pre 89 da na od for mi ra wa Skup {ti ne, a kon sti tu i sa na je 31. ma ja. Jer, rok za for mi ra we vla de tra je, iz gle da, na `a lost po ne ke ko ji u ovom pro ce su u~e stvu ju, „sa mo 90 da na“.

U sva kom slu ~a ju, dok stran ke ne iza |u na vi de lo s re zul ta ti ma „me {a vi ne“ ko ju }e, na da mo se, do ne ti ak tu el no cen ka we, a ne no ve iz bo re, ovaj put za kom bi na cij -

po li ti~ kih dre so va ikad za be le `en u par la men tu, ali da li su gra |a ni gla sli za to da se po me to du „kquc-kquc“ do |e do ~a rob nih vla da ju }ih 126? Ko li ko je ova kav sa ziv za pra vo za kom pli ko vao si tu a ci ju kod for mi ra wa vla de i otvo rio mo gu} nost da ona ne bu de od raz vo qe bi ra ~a?

– Ve o ma je lo {e {to ovaj sa ziv par la men ta ima du plo vi {e par ti ja, udru `e wa i or ga ni za ci ja,

~e mu su do pri ne le i ve li ke i ma le stran ke. Ve li ke – {to su hte le da pro iz ve du efe kat slo `e nih stra na ka vla sti i opo zi ci je, pa su na svo jim li sta ma {le pa li ma le, a ma le – {to su na sto ja le da pro iz ve du si ner get ski cen zus, i da ga in di rekt nom par la men ta ri za ci jom iz beg nu i u|u u par la ment – ob ja {wa va za „Dnev nik“ po li ti~ ki ana li ti ~ar, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Sla vi {a Or lo vi}. – Ako se to me do da ~i we ni ca da ima mo slo bo dan man dat, da po sla ni ci sa mi od lu ~u ju o we mu, to zna ~i da se otvo rio pro stor za usko shva ta we par la men ta ri zma, ko je ni je pri me re no par la men tar noj de mo kra ti ji, da po sla ni ci mo gu tr go va ti, a i stran ke za jed no s wi ma. To ve o ma mul ti pli ku je i kom pli ku je ina ~e kom pli ko va nu par tij sku i po li ti~ ku sce nu Sr bi je i ote `a va pred vi di vost is ho da.

On ka `e da ova kav „ge mi{t“ stra na ka i or ga ni za ci ja ni je nu `no za kom pli ko vao for mi ra we vla de jer je uz tu ~i we ni cu, raz log neo d lu~ nost SPS-a.

– Sve sni su po zi ci je, kao 2008. go di ne, da ima ju mo gu} nost da do ne su ko na~ nu od lu ku, ako se is kqu ~i mo gu} nost „ve li ke ko a li ci je„ DS-a i SNS-a. Vla da je na ivi ci, ali bu kval no, i na Ivi ci Da ~i }u. On tre ba da od lu ~i o to me da li }e pra vi ti vla du s oni ma s ko ji ma je, od no sno we go va par ti ja, i 1998. go di ne bio u vla sti, ili s oni ma ko ji su ga opra li, s ko ji ma je du pli rao gla so ve i s ko ji ma je stvo rio evrop sku per spek ti vu – stav je Or lo vi }a.

In te re sant no je da ne ki ana li ti ~a ri u ovim da ni ma, ka ko sa mi pri zna ju, ne `e le da se upu {ta ju u kal ku la ci je i bu du uvu ~e ni u „scen ski ge mi{t“ ko ji je naj no vi ja kre a ci ja srp skih li de ra.

Dra gan Mi li vo je vi}

Vu ~i}: Ima {an se da SNS for mi ra vla du Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} ka `e za B-92 da }e DS te {ko for mi ra ti no vu vla du Sr bi je, kao i da ima {an se da vla du for mi ra ju na pred wa ci.

– Ako sam re kao da }e DS te {ko fo mi ra ti vla du, ni sam re kao da je to ne mo gu }e ne go da je te {ko.

To zna ~i da mi slim da po sto je i ne ka kve {an se da SNS fo mi ra vla du, a vi zna te da je ta kve re ~i ne iz go va ram la ko – ka `e Vu ~i}.

On ni je `e leo da pre ci zi ra na osno vu ~e ga to tvr di, kao ni da li to zna ~i da su na pred wa ci po sti gli do go vor sa so ci ja li sti ma.

– Ja ne mo gu da go vo rim o svim de ta qi ma i stva ri ma ko je su ne ki ma od nas po zna te po {to ni su re zul tat, re kao bih, ne ~eg zva ni~ nog, ve} ne for mal nih sa zna wa, ali ja ni sam neo zbi qan ~o vek ko ji bi se igrao s ta kvim in for ma ci ja ma. Uvek do bro pro mi slim i hlad ne gla ve iza |em u jav nost ka da ta ko ne {to ka `em – po ja {wa va pr vi ~o vek na pred wa ka.

On na vo di da mi sli da je ta in fo ram ci ja, od no sno pro ce na, pot pu no ta~ na.

Vu ~i} je pod se tio na to da je on re kao da je To mi slav Ni ko li} po be dio na pred sed ni~ kim iz bo ri ma i da to „qu di zna ju”.

TVIT CRTICA Ko (ne) sme ta?

Jo{ je dan no vi dan u Sr bi ji, a ne ma kon kret nih ve sti o to me ko }e ~i ni ti vla du Sr bi je. Ako se su di po iz ja va ma, ~ak ni sa mi ak te ri pre go vo ra ne zna ju {ta }e bi ti!

Li der URS-a Mla |an Din ki} za pi sao je na laj ni: „^i tam no vi ne. Na sta vqa ju se pre go vo ri o vla di„, sa op {ta va svo ja „sa zna wa“ Din ki}.

A na opa sku jed nog „tvi te ra {a„ da je sve „kraj we jed no stav no – Sr bi ja ne `e li G17“, Din ki} od go va ra: „Ako je to ta ko jed no stav no kao {to ka `e{, za {to Sr bi ja on da jo{ ne ma vla du? G17 sme ta u to me? :)))„, pi ta se {ef URS-ova ca.

Daj te, qu di Po zna ti TV-no vi nar Pre drag Sa ra pa „ape lu je“: „Daj te, qu di, Da ~i }u da bu de pre mi jer i mi ni star ~e ga ’o}e. ^o vek ni ka ko da od lu ~i {ta mu je i s kim sla |e? Osvo ji te i vi 16 od sto kao 100 od sto„, „po ru ~u je“ osta lim po li ti~ kim ak te ri ma Sa ra pa.

Ujed no, „pred la `e“: „SPS da bu de sam u Vla di i svi osta li da da ju ma win sku po dr {ku ka da se ve} svi o wih oti ma ju. he he he he he he he he he! “

A ima i jed na ma la do set ka: „SPS je 2008. pr vo pre go va rao s DSS-om i pro me nio part ne ra. Mo `da je to i sa da ide ja. Uda ra we ~e `we part ne ri ma do iz ne mo glo sti“, raz mi {qa Sa ra pa na laj ni.

Funk ci o ner(~i})i Pre go vo ri o vla di stva ra ju „ner vo zu“ pro fe so ru eko no mi je i fi nan si ja Ra {i Ka ra pan xi. „Mo `e li ne ka ko Ve qa da se pri kqu ~i Da ~i }u, Din ki }u i Mr ko wi }u pa da uz ne ku kom bi na to ri ku bu du opo zi ci ja pa ih ne gle da mo bar ne ko vre me?”, pi ta se Ka ra pan xa na laj ni.

On po ru ~u je svo jim fa no vi ma: „A pra ti te i pro me ne po zi ci ja bra~ nih part ne ra na {ih funk ci o ne ra na ’Lin ke di nu’. Pa {ou! I to ne glav nih li ko va, ve} ta ko ne kog ne bit nog ka dra. Po sle ma lo vre me na pro ve de nih na ’Lin ke di nu’ imam ose }aj da je KBC Be `a nij ska ko sa me sto za udo mqa va we bra~ nih part ne ra funk ci o ner ~i }a„, za kqu ~u je Ka ra pan xa na „Tvi te ru„.

Ni {ta no vo „Qut“ je i di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac pa je ma lo za o {trio „re~ nik“:

„Po li ti~ ke par ti je ne pre go va ra ju ne go nas za……u. Spre ma ju se za le to va wa, a us put }a ska ju o no voj vla di i da ju iz ja ve za me di je„, „pri me }u je“ Ta so vac na „Tvi te ru„. „Re pli ci ra“ no vi nar Mi lan Di ni}: „Je l’ to ne {to no vo?! Isto kao {to je ne ve ro vat no, ali isti ni to da ve} go di na ma u po li ti ci kod nas u pr vi red iz bi ja ju naj go ri...„, sma tra Di ni}.

Svi, pa svi Ne ka da {wi funk ci o ner ND-a @ar ko Jo ka no vi} po ru ~u je: „^i we ni ca da 50 da na po sle iz bo ra ne ma vla de – ja sno do ka zu je da su naj go ri pre {li cen zus. Vre me je za no ve po li ti~ ke pri ~e„, na vo di Jo ka no vi}, i pod se }a: „Pa zar ni su SVI u iz bor noj kam pa wi re kli da }e vla du for mi ra ti u pr voj ne de qi po sle iz bo ra jer kri za to na la `e?„

A Hor ti Mi klo{?

Funk ci o ner ka LSV-a Alek san dra Jer kov ima la je ju ~e pi ta we za pr vog ~o ve ka voj vo |an skog par la men ta I{tva na Pa sto ra.

„Da li }e pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne za u ze ti stav o ot kri va wu bi ste Hor ti Mi klo {a? Pro test na no ta Or ba nu? Am ba sa di Ma |ar ske?„, za pi ta la je Alek san dra Jer kov na „Tvi te ru„.

Sla ba vaj da od da laj-la me U si tu a ci ji ka da su sve op ci je ne iz ve sne, ne po ma `u ~ak ni sa ve ti da j al-la m e ka k o sa ~ u v a t i smi r e nost. Sa vet nik do sko ra {weg pred sed n i k a Sr b i j e Ne b oj { a Kr s ti} „pri za je“ „tvi ter da laj-la mi„ da mu ni je la ko: „Ja kon stant no tre ni ram, al’ sla ba vaj da, glu pa ci me i da qe ner vi ra ju. Ima l’ ne ki bo qi sa vet?„, pi ta Kr sti} s laj ne „da laj-la mu„.

Sa mo ka `em Na „Tvi te ru„ na log ima i ano nim ni „^o vek iz nu tra“. Ne dav no je krat ko za pi sao na laj ni: „U Pred sed ni {tvu ne ma Vu ~i }e vih ka dro va, sa mo Ni ko li }e va eki pa. Sa mo ka `em„, „za go net no“ }e „^o vek iz nu tra“.

Ko vla da bez vla de?

Svoj ko me na tr o si tu a ci ji u ko joj je dr `a va iz neo je na „Tvi te ru„ i ne ka da {wi funk ci o ner DB-a Bo `i dar Spa si}. „Ne funk ci o ni sa we in sti tu ci ja u pu nom ka pa ci te tu pod sti ~e ili ohra bru je kri mi nal ce da di vqa ju. Kad ne ma vla de, vla da ju kri mi nal ci„, upo zo ra va Spa si}.

Gra |a ni „na re pu“

Tra fi king

No ve ve sti sti `u i iz Otvo re nog pa ral men ta RS. Ne dav no ob ra |e ni po da ci go vo re da ~ak 117 op {ti na, u ko ji ma `i vi iz me |u 1,5 i dva mi li o na sta nov ni ka, u pret hod nih 20 go di na ni su bi le za stu pqe ne u Skup {ti ni Sr bi je.

Po sla nik u Skup {ti ni Voj vo di ne, li ga{ Alek san dar Mar ton, zah te va: „In spek ci je ra da da na lo `e po slo dav ci ma oba ve zu kli ma-ure |a ja u tra fi ka ma. Rad ni ci pa da ju u ne vest. Bu kval no!„, ape lu je Mar ton na laj ni.

S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

OBAVQENA PRIMOPREDAJA DU@NOSTI U POKRAJINSKOM PARLAMENTU

Pa stor: Sta vi ti ta~ ku na sum we u Voj vo di nu Li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i no vo i za bra ni pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor pre u zeo je ju ~e no vu funk ci ju u par la men tu od svog pret hod ni ka i stra na~ kog ko le ge [an do ra Ege re {i ja.

Sim bo li~ na pri mo pre da ja du `no sti oba vqe na je po {to je Pa stor na tu po zi ci ju iza bran na kon sti tu tiv noj sed ni ci no vog sa zi va voj vo |an ske skup {ti ne u pe tak. A no vi pred sed nik par la men ta iz ja vio je tom pri li kom da }e u ovom man da tu na sta vi ti sve pro jek te ko je je za po ~eo Ege re {i, ali da }e to ve ro vat no ~i ni ti na dru ga ~i ji na ~in.

– Va `no je da se na sta ve za po ~e ti po slo vi na pla nu re gi o-

nal ne i me |u na rod ne sa rad we, na pla nu is pu we wa ustav no -

Formirawe vlade Vojvodine politi~ki vezano za dogovor u Beogradu I{tvan Pa stor iz ja vio je da je for mi ra we po kra jin ske vla de je dan od naj va `ni jih za da ta ka u na red nim da ni ma, ali da taj pro ces u po li ti~ kom smi slu za vi si od do go vo ra o for mi ra wu re pu bli~ ke vla de.

– Iako for mi ra we vla de Voj vo di ne for mal no ni je ve za no za kon sti tu sa we vla de Sr bi je, u po li ti~ kom smi slu je ste i nor mal no je da se ipak sa ~e ka da se ta mo raz bi stri si tu a ci ja. Mo `da }u do sre de ili ~e tvrt ka odr `a ti sa sta nak s man da ta rom Bo ja nom Paj ti }em i na dam se da }e mo na kon tog sa stan ka za po ~e ti kon sti tu i sa we no ve vla de Voj vo di ne – re kao je on. Pa stor je ka zao da ne ma ni ka kvih otvo re nih pi ta wa u tim pre go vo ri ma iz me |u we go ve stran ke i DS-a. On je na veo i da SVM u no voj po kra jin skoj vla di ne }e za dr `a ti re sor pri vre de, na ~i jem je ~e lu on bio u pret hod nom man da tu, ali da }e naj ve ro vat ni je ne ko iz te stran ke vo di ti re sor upra ve, pro pi sa i na ci o nal nih za jed ni ca, te da }e ima ti i od re |e ni broj po mo} ni ka i za me ni ka u po kra jin skim se kre ta ri ja ti ma.

slu ~a ju „na u~ ni i stru~ ni stav pre vla da ti nad ne kim po li ti~ kim am bi ci ja ma”.

– To je iz u zet no va `no s aspek ta sta bil no sti ce lo kup nog prav nog po ret ka u Sr bi ji – po ru ~io je no vi pred sed nik po kra jin skog par la men ta. [an dor Ege re {i je re kao da mu je bi la iz u zet na ~ast {to je ~e ti ri go di ne pred vo dio „naj u gled ni ju in sti tu ci ju u Po kra ji ni„ te iz ra zio za hval Foto: N. Stojanovi} nost stra na~ kom li de prav nog okvi ra za Voj vo di nu, ru na po dr {ci, a ~la no vi ma ali i na so ci jal nom i pla nu bez - svog ka bi ne ta na sa rad wi. On je bed no sti svih gra |a na, te na kao naj va `ni je u~in ke pret hod pla nu pri vla ~e wa in ve sti ci ja nog sa zi va iz dvo jio do sled nost i raz vo ja Voj vo di ne – oce nio je u za go va ra wu evrop ske po li ti on. ke, do no {e we Sta tu ta Voj vo di Pa stor je sa op {tio i da je ne i o~u va we bez bed no sti u Po Ustav ni sud Sr bi je od ba cio kra ji ni te afir ma ci ju ugle da ini ci ja ti vu ko jom se tra `i lo Po kra ji ne i Sr bi je u me |u na pre i spi ti va we ustav no sti i za rod nim okvi ri ma. ko ni to sti po kra jin skih od lu ka – U skla du s tom po li ti kom o sim bo li ma APV – za sta vi i tra `io sam {to vi {e me |u na gr bu – kao neo sno va nu. Oce nio rod nih pri ja te qa i re zul tat to je da je ta od lu ka Ustav nog su da ga je da smo u pro te klom pe ri o- va `na, ne sa mo u for mal nodu pot pi sa li spo ra zu me o sa rad prav nom smi slu ve} i zbog to ga wi s dva de se tak evrop skih re gi {to je, ka ko je is ta kao, ti me ja – is ta kao je Ege re {i. „sta vqe na ta~ ka na pe riod sum On je ka zao i da je po no san wi”. zbog to ga {to }e ga na funk ci ji Pa stor je uka zao na to da je pred sed ni ka na sle di ti I{tvan pred USS-om u to ku jo{ je dan Pa stor, za ko ga je re kao da je po stu pak ko ji se od no si na oce „is kre ni bo rac za qud ska pra va nu ustav no sti Sta tu ta APV i i in te re se ma |ar ske za jed ni ce, Za ko na o nad le `no sti ma, te iz i pra vi Voj vo |a nin”. ra zio o~e ki va we da }e i u tom B. D. Savi}

OBRAZLO@EWE USTAVNOG SUDA POSLE SEDAM I PO GODINA

Voj vo |an ska isto rij ska zna me wa su OK Ustav ni sud Sr bi je je ovog 9. ma ja, go to vo se dam i po go di na na kon {to je pri hva tio zah tev i po kre nuo po stu pak za oce nu

ustav no sti i za ko ni to sti Od lu ke o upo tre bi isto rij skog zna me wa AP Voj vo di ne – u od no su na po sto ja we osno va za we no do no {e we – od lu ~io da taj zah tev od bi je. Ukrat ko, raz log za to je pro me na Usta va.

U obra zlo `e wu o od bi ja wu, Ustav ni sud pod se }a na to da je po stu pak po kre nuo 9. de cem bra 2004. go di ne, a da je 15. de cem bra 2005, na zah tev ovla {}e nog rad nog te la Skup {ti ne AP Voj vo di ne, za stao s po stup kom

i dao mo gu} no sti Skup {ti ni da do 29. ma ja 2006. usa gla si ospo re nu Od lu ku s Usta vom i za ko nom, kao i da je taj rok za tim pro du `en do kra ja dru gog re dov nog za se da wa Na rod ne skup {ti ne Sr bi je u 2006. go di ni.

Ka ko se na vo di u obra zlo `e wu, Od lu ka o upo tre bi isto rij skog zna me wa APV je na sna zi na osno vu od red be ~la na 5 Po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o spro vo |e wu Sta tu ta APV, i od da na stu pa wa na sna gu te od lu ke pri me wu je se kao Po kra jin ska skup {tin ska od lu ka o upo tre bi isto rij skog zna me wa APV. Ustav ni sud je na veo da je, shod no Za ko nu o tom su du, na sta vio po stu pak, te da je kon sta to vao da je Ustav Re pu bli ke Sr bi je od 1990. go di ne, u od no su na ko ji je po kre nut po stu pak oce ne ustav no sti ospo re ne Od lu ke, pre stao da va `i da nom stu pa wa na sna gu Usta va od 8. no vem bra 2006. kao i da je pre -

stao da va `i i Sta tut APV iz 1991. na osno vu ko jeg je ospo re na Od lu ka do ne ta. U to ku po stup ka, ka ko se na po mi we, pre stao je da va `i i Za kon o utvr |i va wu od re |e nih nad le `no sti APV iz 2002. go di ne. „Ustav od 2006. go di ne, za raz li ku od Usta va od 1990. go di ne, u od no su na ko ji je Ustav ni sud po kre nuo po stu pak oce ne ustav no sti ospo re ne Od lu ke, u ~la nu 183, stav 4 iz ri ~i to od re |u je da auto nom ne po kra ji ne utvr |u ju sim bo le po kra ji ne i na ~in wi ho vog ko ri {}e wa. Iz na ve de ne od red be Usta va, po oce ni Su da, sle di da je pra vo auto nom ne po kra ji ne na sop stve ne sim bo le utvr |e no Usta vom, kao i da se utvr |i va we sim bo la auto nom ne po kra ji ne i na ~i na wi ho vog ko ri {}e wa, sa gla sno Usta vu, ure |u je ak ti ma auto nom ne po kra ji ne„, na vo di se u obra zlo `e wu. „Po la ze }i od to ga da su Ustav od 1990. go di ne i Sta tut AP na osno vu ko jeg je ospo re na Od lu ka do ne ta pre sta li da va `e i da Ustav, za kon i Sta tut ko ji su na sna zi utvr |u ju da

auto nom na po kra ji na ima sim bo le i da ure |u je na ~in wi ho vog ko ri {}e wa, Ustav ni sud je od bio zah tev sa dr `an u pod ne -

toj ini ci ja ti vi po vo dom ko je je re {e wem po kre nuo po stu pak za utvr |i va we ne u stav no sti i ne za ko ni to sti ospo re ne Od lu ke„, do da je se u obra zlo `e wu.

U we mu se na po mi we da se Ustav ni sud ni je upu {tao u oce nu ustav no sti i za ko ni to sti po je di na~ nih od bred bi Od lu ke.

S. N. K.

REKLI SU

Ka la no vi}: Ne za vi si od Din ki }a ^la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Ve ri ca Ka la no vi} ka `e da ne zna ka da }e bi ti for mi ra na no va vla da, ali i da we no for mi ra we ne za vi si od li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a.

Ona je za B-92 na ve la je da se ni sa da, kao ni ra ni je, URS i Din ki} ni su nu di li ni ti na me ta li, ne go su ih zva li u Vla du. Zva li su ih jer je, ka ko je re kla, Din ki} je dan od naj spo sob ni jih po li ti ~a ra i jer u toj stran ci ima mno go spo sob nih qu di. Ona je na po me nu la da je u jed nom su sre tu s pred stav ni ci ma DS-a bi lo po nu |e no da URS u|e u vla du, ali bez li de ra Mla |a na Din ki }a, na {ta je ona od go vo ri la pi ta wem: „Da li bi DS for mi rao vla du bez svog man da ta ra?„ Funk ci o ner ka URS-a je pre ci zi ra la da su u tom raz go vo ru, osim we, u~e stvo va li i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, {ef ka bi ne ta biv {eg pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a Mi o drag Ra ki} i Din ki}.

Go a ti: SPS se pla {i na pred wa ka Pred sed nik or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja” Vla di mir Go a ti ni je is kqu ~io mo gu} nost for mi ra wa „ve li ke” ko a li ci je DS-a i SNS-a, na vo de }i da se SPS „pla {i” ko a li ci je s na pred wa ci ma jer bi ona pod se ti la od re |e ni broj gla sa ~a na ne ka da {wu „cr ve no-cr nu ko a li ci ju”. Go a ti je, go stu ju }i na Te le vi zi ji B-92, re kao da po li ti ~a re ne tre ba „pre te ra no” dr `a ti za re~, s ob zi rom na to da su i jed na i dru ga stran ka (DS i SNS) ne gi ra le ta kvu mo gu} nost.

– Ta ko a li ci ja bi bi la pro tiv svih em pi rij skih ge ne ra li za ci ja o ko a li ci ja ma u Evro pi, bi la bi pre ve li ka i pre {i ro ka i ja sam mi slio da to ni je ve ro vat no, ali ka ko se za te `e luk s jed ne ili dru ge stra ne, ni je is kqu ~e no da jed noj od wih ili obe ma puk ne film i od lu ~e se da, bez ob zi ra na ra ni je iz ja ve, ka `u – ide mo u ko a li ci ju – re kao je Go a ti.

Uz na po me nu da Sr bi ju sva ki dan bez vla de ko {ta 50 mi li o na evra, Go a ti je re kao da dr `a va za vre me „cen ka wa” oko for mi ra wa vla de.

utorak26.jun2012.

3

U Skup {ti ni Voj vo di ne 22 `e ne Me |u po sla ni ci ma u Skup {ti ni Voj vo di ne ima sa mo 18 od sto `e na, od no sno 22 po sla ni ce od ukup no 120, sa op {tio je ju ~e Cen tar mo der nih ve {ti na. „Raz log za ta ko ma lu za stu pqe nost `e na je u spe ci fi~ no sti iz bor nog si ste ma u Voj vo di ni. Po lo vi na po sla ni ka (60) bi ra na je po pro po ci o nal nom si ste mu sa za tvo re nim iz bor nim li sta ma, a po lo vi na po ve }in skom si ste mu„, na veo je Cen tar. „Ve }i na od 22 po sla ni ce (19) ko ji ma je ve ri fi ko van man dat su iza bra ne upra vo po pro por ci o nal nom si ste mu, gde su stran ke bi le u za kon skoj oba ve zi da obez be de mi ni mal nu za stu pqe nost `e na. Po ve }in skom si ste mu, po ko jem je bi ra no 60 po sla ni ka

ko ji }e za stu pa ti in te re se gra |a na Voj vo di ne, iza bra ne su sa mo tri po sla ni ce„, na veo je Cen tar mo der nih ve {ti na.

Po pro por ci o nal nom si ste mu iza bra no je 19 po sla ni ca od 60 man da ta, a po ve }in skom si ste mu sve ga tri od 60.

DS ima de vet `e na me |u ukup no 58 po sla ni ka, LSV tri po sla ni ce od ukup no de set ma na da ta ko je je osvo jio, a me |u pet po sla ni ka SRS-a bi }e i jed na `e na. SNS od 22 po sla ni ka ima pet `e na, a me |u ~e ti ri po sla ni ka DSS-a je i jed na `e na, dok SPS ta ko |e ima jed nu po sla ni cu, ali ukup no 13 po sla ni ka. SVM }e ima ti jed nu `e nu me |u se dam po sla ni ka, a LDP ima jed nog po sla ni ka ko ji je iza bran po ve }in skom si ste mu.

OTKAZANA KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA ZREWANINA

Ve }i ne jo{ ne ma na vi di ku Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton sa op {tio je ju ~e da je od lo `io kon sti tu tiv nu sed ni cu lo kal nog par la men ta, za ka za nu za sre du, jer do tog tre nut ka ni je bio in for mi san od pred sed ni ka grad skih od bo ra stra na ka ko je su pre {le cen zus da pot pi san ko a li ci o ni do go vor i for mi ra na skup {tin ska ve }i na. Zbog to ga je, pre ci zi rao je Mar ton, od lu ~e no da se odr `a va we kon sti tu tiv ne sed ni ce od lo `i za 6. jul.

– Kao i do sa da, mi smo u kon tak tu sa svim re le vant nim stran ka ma, {to kroz for mal ne sa stan ke, {to kroz ne for mal ne su sre te, ali kon kret ne in for ma ci je sa op {ti }e mo ka da bu du ozva ni ~e ne stra na~ kim pe ~a ti ma – od go vo rio je ^a po. – U ovom tre nut ku mo gu sa mo ga ran to va ti da }e, kao i do sa da, Li gi u pre go vo ri ma na pr vom me stu bi ti in te re si Zre wa nin ki i Zre wa ni na ca. Ta ko |e, `e lim da na po me nem da Li ga ne }e od u sta ti ni od zah te va da se po {tu ju na ~e la

Zre wa nin ski so ci ja li sti su pod sna `nim pri ti skom iz No vog Sa da da sa ra |u ju s gu bit ni kom zre wa nin skih iz bo ra (Go ran Kne `e vi}) – Iskre no se na dam da }e svi po li ti~ ki ak te ri da ti sve od se be da se u tom ro ku for mi ra vla da ju }a skup {tin ska ve }i na jer bi sve su prot no to me bi lo na {te tu gra |a na Zre wa ni na – ka zao je Mar ton.

Ot ka zi va we sed ni ce po sle di ca je pro {lo ne deq nih tur bu len ci ja na lo kal noj po li ti~ koj sce ni, iza zva nih od lu kom pred stav ni ka So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je da se ne po ja ve na pret hod no do go vo re nom sa stan ku u Grad skoj ku }i, na ko jem je tre ba lo da bu de pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum iz me |u De mo krat ske stran ke, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i SPS-a o bu du }oj vla da ju }oj ko a li ci ji u gra du na Be ge ju. Dan ka sni je, na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re, so ci ja li sti su ob ja sni li da je raz log ova kvog wi ho vog po na {a wa imo vin sko prav ni spor nad zgra dom ne ka da {weg Ko mi te ta, u ko joj su par tij ske pro sto ri je, a

prav ne dr `a ve i de mo krat skog dru {tva, u ko ji ma ni je dan po je di nac ili gru pa ni su iz nad za ko na. ^lan Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Go ran Kne `e vi} je na ju ~e ra {woj van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re op tu `io de mo kra te da go to vo dva me se ca la `u jav nost o to me da ima ju ve }i nu i da se grad ska vlast ne }e me wa ti, za hva qu ju }i na vod noj ko a li ci ji sa SPS-om.

– Isti na je da op sta nak do sa da {we grad ske vla sti za vi si od SPS-a, ko ji do da nas ni sa kim ni je ni do go vo rio ni pot pi sao bi lo ka kav ko a li ci o ni spo ra zum. Jo{ pre me sec da na sam upu tio otvo re no pi smo SPS-u, i po zvao tu stran ku da uva `i isto rij sko is ku stvo ko je ima u po gle du for mi ra wa vla sti pro tiv iz bor ne vo qe gra |a na, i da ne po dr `i op sta nak vla sti ko ju Zre wa nin ci vi {e ne `e le. Pro {le ne de qe SNS je upu tio i kon kre tan pred log so ci ja li sti ma za for mi ra we ko a li ci je u

SVM ne}e s napredwacima Pred sed nik Grad skog od bo ra SVM-a Ja no{ Pu {ka{ re kao je ju ~e da su pred stav ni ci te stran ke pre go va ra li is kqu ~i vo s DSom, LSV-om i ko a li ci jom oku pqe nom oko SPS-a, i da su i da qe sprem ni na pot pi si va we do go vo re nog ko a li ci o nog spo ra zu ma.

– Na {i stra te {ki part ne ri su i da qe DS i stran ke oku pqe ne oko we ga.S pred stav ni ci ma SNS-a ni smo vo di li ni ka kve pre go vo re. Ne pri hva ta mo da nas spo mi wu kao deo bi lo ko je dru ge ve }i ne, po {to za to ne po sto ji ni ka kav osnov, ni ti }e po sto ja ti – po ru ~io je Pu {ka{. ko ji du gi niz go di na vo de dr `a va, s jed ne, i SPS, s dru ge stra ne. So ci ja li ste je, na i me, po go di la na me ra lo kal ne sa mo u pra ve, ko ja je od dr `a ve do bi la pra vo ko ri {}e wa i upra vqa wa nad objek tom, da pre u zme to mo nu men tal no i atrak tiv no zda we i za po~ ne we go vu de taq nu re kon struk ci ju.

Na pi ta we da li }e bi ti na sta vqe ni pre go vo ri sa so ci ja li sti ma, pred sed nik Grad skog od bo ra LSV-a De jan ^a po ka zao je ju ~e za “Dnev nik” da ta par ti ja ni do sa da ni je ko men ta ri sa la tok pre go vo ra s po ten ci jal nim ko a li ci o nim part ne ri ma, “{to se po ka za lo kao ve o ma do bra od lu ka, s ob zi rom na ne dav na de {a va wa na po li ti~ koj sce ni gra da”.

Skup {ti ni gra da. Na `a lost, pred stav ni ci SPS-a ni su se od iz bo ra do da nas oda zva li na {em po zi vu da raz go va ra mo, ni ti su od go vo ri li na na{ pro {lo ne deq ni pred log o for mi ra wu ko a li ci je – ot krio je Kne `e vi}, i us tvr dio da raz log to me “le `i u uce ni SPS-a od voj vo |an skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a, ko ji je ula zak so ci ja li sta u po kra jin sku vla du uslo vio upra vo ko a li ci jom s De mo krat skom stran kom u Zre wa ni nu”.

– Zre wa nin ski so ci ja li sti o~i gled no `e le da za stu pa ju in te re se svo jih bi ra ~a, ali su pod sna `nim pri ti skom iz No vog Sa da da sa ra |u ju s gu bit ni kom zre wa nin skih iz bo ra – kon sta to vao je Kne `e vi}. @. Balaban

4

ekonomija

utorak26.jun2012.

dnevnik

SPRE MA SE ME \U NA ROD NA PAR NI CA ZBOG AGRO BAN KE

Strani investitori izgubili 70 miliona evra Petina akcionara Agrobanke – strani ulaga~i sa sedi{tem u zemqama EU, najavili su ju~e da }e, ukoliko situacija u vezi s tom bankom ne bude re{e na spo ra zum no, po kre nu ti me|unarodnu arbitra`u i na taj na~in potra`iti ostvarewe svojih prava, navedeno je u saop{tewu stranih ulaga~a.

Stra ni ula ga ~i su u situaciji da mogu}nost arbi tra `e raz ma traju zbog postupa ka Re pu bli ke Sr bi je ko ji su pret ho di li ste ~aju banke, a koje ak ci o na ri sma traju dokazima u prilog tezi da je „ceo postupak koji je Srbija sprove la, pro tiv za konit (~ak i nelo gi ~an) i da ukazuje na postoja we pla na za eksproprijaciju prava akcionara od ve}inskog akcionara, uni{tewa banke i povredu me|unarodnih sporazuma na vrlo grub na~in”.

U saop{tewu akcionara sa svoj stvom stra nog ula ga ~a u Agrobanci navedeno je da jo{ nisu dobili odgovor od Narodne banke Srbije na zahtev za preispitivawe odluke o oduzimawu dozvole za rad toj banci.

Kako se navodi u wihovom saop {te wu, zah tev su upu ti li nadle`nima u NBS-u pre 17 dana, i do sada nisu dobili odgovor, osim ako se odluka o pokretawu ste~aja nad Agrobankom, koja je objavqena u pojedinim medijima, ne smatra odgovorom.

U zahtevu upu}enom NBS-u je navedeno da je celi postupak ura|en u suprotnosti s doma}im i me|unarodnim pravom, i da je wime bez ikakve nadoknade eks pro pri sa na pri vat na

MAJ SKA PLA TA SKLI ZNU LA NA SVE GA 352 EVRA

Vojvo|anski 39.221 dinar ispod srpskog proseka Prose~na neto zarada u Srbiji u maju bila je 40.442 dinara (352 evra), {to je realno 5,5 odsto, a nominalno 4,2 odsto mawe nego u aprilu, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Kako se navodi u saop{tewu, prose~na zarada u Srbiji s porezom i doprinosima ispla}ena u maju bila je 56.206 dinara (490 evra) i realno je 5,2 odsto ni`a nego u prethodnom mesecu, a nominalno je mawa 3,9 odsto.

Zarade su u evre prera~unate prema ju~era{wem zvani~nom kursu Narodne banke Srbije.

Prose~na majska zarada ispla}ena u regonu Vojvodine je is pod re pu bli~ kog pro se ka.

Bez poreza i doprinosa, vojvo|anska plata u maju je iznosila 39.221 dinar, dok su u Beogradskom regionu majske koverte bile te{ke 50.593 dinara. Vojvo|ani su, ra~unaju}i po re ze i do pri no se, u ma ju imali u proseku 54.475 dinara, dok su zaposleni u Beogradskom regionu imali 70.647 dinara. Sever Srbije, koji ukqu-

~uje i region Vojvodine i Beogradski, u proseku je, bez poreza i doprinosa u maju zara|ivao 45.072 dinara, dok je jug zemqe imao 34.428.

Najvi{e su pro{log meseca zaradili zaposleni u duvanskoj industriji – 102.734 dina-

to zarada bila je 10,3 posto realno ve}a nego u maju 2011, a nominalno 14,6.

Podsetimo da neispla}ene zarade, kao ni zarade ve}e od 110.000 dinara nisu predmet statisti~ke obrade prilikom ra~unawa proseka. Uzimaju se

Po vra tak u mart Ono {to se desilo s majskom zaradom nije ni{ta drugo do povratak u mart. Dodu{e, i malo ni`e.

Aprilske plate u Srbiji u proseku su iznosile 42.215 dinara, i bile su ve}e nego u martu, kada su zaposleni ku}i odneli 40.560 dinara.

Zarade u aprilu pogurali su rast minimalca, isplata regresa za godi{wi odmor u mnogim firmama i – ponovo debqe koverte u javnom sektoru.

Vojvo|ani – a zaposleno ih je bilo 460.588 – u proseku su u aprilu zaradili 42.097 dinara. ra, dok su naf ta {i ima li 92.581 dinar. Plate u dr`avnoj upravi i socijalnom osigurawu u maju su bile 50.074 dinara, u obrazovawu 40.637...

Ina~e, po podacima RSZ-a, u Srbiji je prose~na majska neto zarada bila 10,1 posto realno ve}a nego u istom mesecu 2011, a nominalno 14,4. Bru-

u obzir sve ispla}ene zarade tokom meseca, bilo da kasne ili ne. Vaqa imati na umu i da oko 470.000 zaposlenih u javnom sektoru i oko 80.000 zaposlenih u organima bezbednosti primaju redovne zarade, dok samo oko 150.000 zaposlenih u realnom sektoru ima redovne plate.

S. G.

Po svim standardima pravno-finansijskog sistema, nije mogu}e, bez objektivno revidiranog stawa oduzeti banci dozvolu za rad i odvesti je u ste~aj {a [ko ber ne, „deoni~ari su istrajni u ostvarivawu svojih prava i preduze}e sve potrebne aktivnosti u okviru doma}eg i me|unarodnog prava da bi za{titili svoju privatnu imovinu“. „Po svim standardima pravno-finansijskog sistema nije mogu}e, bez objektivno revidiranog stawa, oduzeti banci dozvolu za rad i odvesti je u ste~aj, a u slu~aju Agrobanke je ura|eno upravo to. Strani ula-

ga~i smatraju da je NBS, kao organ Srbije – akcionara banke, postupao svesno i protivno interesima banke”, istaknuto je u saop{tewu.

NBS je 25. maja Agrobanci oduzeo dozvolu za rad jer ni posle uvo|ewa prinudne uprave, krajem pro{le godine, nije uspela da konsoliduje poslovawe,

a wen gubitak u 2011. godini bio je oko 29,4 milijardi dinara.

NBS je, na zahtev Agencije za osigurawe depozita, dao dozvolu za rad Novoj Agrobanci.

Nova Agrobanka osnovana je radi prenosa svih obaveza i dela potra`ivawa Agrobanke na wu, a radi obezbe|ivawa kontinuiteta poslovnih aktivnosti Agrobanke i za{tite interesa svih wenih deponenata i drugih poverilaca u potpunosti, saop{tio je tada NBS. Nova Agrobanka je saop{tila pro{le sedmice da je joj Beogradska berza izdala re{ewe o sticawu statusa ~lana Berze i izdavawu dozvola za trgovawe, tako da je preuzela vlasni~ke ra~une hartija od vrednosti svih klijenata Agrobanke kojoj je oduzeta dozvola za rad.

Vlasnik Nova Agrobanke je Agencija za osigurawe depozita Srbije.

Dobit NIS-a 40,6 milijardi

Na @eleznici vi{ak 5.000 radnika?

Sindikat radnika `elezni~ke infrastrukture Srbije organizova}e danas konferenciju za novinare s temom „Najavqeni prinudni odmori za 5.000 radnika” i „Kako su i za{to propale ’@eleznice Srbije’„.

O tome }e govoriti predsednik tog sindikata Pe ri ca \or |e vi}, ~lanovi Predsedni{tva

imovina (akcije) akcionara u nominalnoj vrednosti ve}oj od 70 miliona evra. Na taj na~in prekr{eno je vi{e sporazuma o za{titi stranih ulagawa, navedeno je u saop{tewu.

Po re~ima izvr{nog direktora Qwest Investmetsa s Kipra i zastupnika ulaga~a u Agrobanku iz Evropske unije Ale -

i predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije Ivi ca Cve ta no vi}, navedeno je u saop{tewu.

Dobit Naftne industrije Srbije iz 2011. godine, u visini od 40,6 milijardi dinara, bi}e raspodeqena na pokrivawe gubitaka prenetih iz prethodnih godina, odlu~eno je ju~e na redovnoj sednici Skup{tine akcionara te kompanije. Usvojena je i dugoro~na politika dividendi, koja predvi|a da se ispla}uju dividende akcionarima u ukupnom iznosu od najmawe 15 odsto od neto dobiti.

Za predsednika Skup{tine izabran je Pe tar [kun dri}, a imenovani su i ~lanovi odbora direktora NIS-a: Va dim Ja ko vqev, Ki ril Krav ~en ko, Ana to lij ^er ner, Igor An to nov, Da ni ca Dra {ko vi}, Alek san dar Kri lov, Ni ko la Mar ti no vi}, Vla di slav Ba ri {wi kov, Sta ni slav [ek {wa, Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} i Vol fgang Ru ten {tor fer.

D. Ml

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

111,7270

114,0071

116,6293

111,3849

Australija

dolar

1

89,3887

91,2130

93,3109

89,1151

Kanada

dolar

1

86,8524

88,6249

90,6633

86,5865

Danska

kruna

1

15,0241

15,3307

15,6833

14,9781

Norve{ka

kruna

1

14,9094

15,2137

15,5636

14,8638

[vedska [vajcarska

kruna franak

1 1

12,6789 92,9741

12,9377 94,8715

13,2353 97,0535

Promena %

Cena

Promet

TE - TO a.d. , Senta

3,64%

5.700

570.000

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

0,73%

2.468

1.404.130

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,08%

10.999

109.990

AIK banka a.d. , Ni{

0,07%

1.351

40.535

NIS a.d., Novi Sad

0,17%

601

2.829.877

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

-16,86%

582

582

[ajka{ka fabrika {e}era

-14,37%

3.850

30.800

Stari grad a.d. , ^a~ak

BELEX 15 (435,02 0,06) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

-4,17%

2.300

345.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,08%

10.999

109.990

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-4,88%

740

108.771

AIK banka a.d. , Ni{

0,07%

1.351

40.535

Energoprojekt holding a.d.

5,01%

419

6.424.214

NIS a.d., Novi Sad

0,17%

601

2.829.877

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

2,16%

379

460.892

-10,92%

106

16.854

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-4,88%

740

108.771

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

480

183.360

Imlek a.d. , Beograd

-4,17%

2.300

345.000

Tigar a.d. , Pirot

-3,13%

310

16.120

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.211

0,00

12,6401

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

92,6895

TE - TO a.d. , Senta

3,64%

5.700

570.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,56

1.601

123.277

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

88.250

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

560.000

-14,37%

3.850

30.800

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

97.500

Trivit Pek a.d. , Vrbas

0,00%

290

15.080

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

1.350

13.50

V. Britanija

funta

1

138,9639

141,7999

145,0613

138,5385

SAD

dolar

1

89,1604

90,9800

93,0725

88,8875

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 6. 2012. godine

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak26.jun2012.

5

STI @U PRED LO ZI NO VOJ VLA DI DA ME WA ZA KO NE I SMA WI RAD NI^ KA PRA VA

Bed ne ot prem ni ne ne }e otvo ri ti rad na me sta BE O GRAD SKI „KAR TON VAL” ZA IN TE RE SO VAN ZA ZRE WA NIN SKI IPOK

Za kup ci bi da ku pe skro ba ru Beogradsko preduze}e “Kartonval” potvrdilo je da je zainteresovano za kupovinu zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza IPOK. Ali, u toj firmi nisu sigurni u to da li }e 29. juna, za kada je ste~ajni upravnik Milan Ni}etin zakazao prodaju nekada najve}e skrobare na Balkanu po po~etnoj ceni od oko 550 miliona dinara, i postati weni vlasnici jer je za IPOK zainteresovano jo{ desetak firmi i pojedinaca. Po nezvani~nim saznawima “Dnevnika”, spremnost da preuzme zrewaninsku fabriku izrazilo je i preduze}e “MK-komerc”. “Kartonval” je, ina~e, svojevremeno uzeo u zakup skrobaru, remontovao postrojewa i uposlio 200 radnika. Beogra|ani su se, tvrde radnici, pokazali kao dobre gazde. Ipak, dosada{wi zakupac proizvodnih pogona ovda{we fabrike nije nabavio nove koli~ine kukuruza za preradu zbog neizvesnost koju nosi predstoje}a licitacija.

– Zainteresovani smo da nastavimo proizvodwu u IPOK-u, ovog puta kao vlasnici, {to bi nam pomoglo pri plasmanu robe koju ovde proizvodimo. Pravila licitacije su jasna – fabriku }e kupiti onaj ko je spreman da za wu najvi{e pla-

ti. Ube|eni smo u to da zbog na{e tr`i{ne pozicije prema proizvo|a~ima papira imamo ra~una da platimo vi{e od ostalih – poru~io je direktor “Kartonvala” Zoran Petkovi}.

Me|utim, on je napomenuo da dosada{we iskustvo govori da u takvim situacijama kupci ~esto dramati~no preplate firmu pa posle to ne bude samo wihov problem ve} i nevoqa zaposlenih, preko ~ijih le|a se na kraju uvek sve prelomi.

– Mo`e se re}i da smo umereni optimisti, ali ne i da smo apsolutni favoriti na predstoje}oj licitaciji jer su svoj interes do sada iskazale i firme koje su objektivno mnogo ve}e i mo}nije od “Kartonvala” – dodao je Petkovi}.

Re{ewem Privrednog suda u Zrewaninu ste~ajni postupak u IPOK-u otvoren je sredinom aprila pro{le godine, i to na predlog Ministarstva finansija – Poreske uprave Srbije jer je, kako je obrazlo`eno u zahtevu, fabrika nesposobna da izmiri sve svoje obaveze. Zanimqivo je da je isti sud pre tri godine okon~ao ste~aj u skrobari, uz tvrdwu da je reorganizacija uspe{no obavqena, a IPOK stao “na zdrave noge”. @. Ba la ba

U Srbiji je tokom krize bez posla ostalo oko 250.00 qudi, ne ra~unaju}i one koji se radili u sivoj zoni a koje je onomad ura~unao MMF, a uprkos tome, doma}i privrednici, gazde i ini smatraju da je jedno od re{ewa za izlazak iz krize daqe kresawe radni~kih prava. Lak{e i jeftinije otpu{tawe na~in je za nova zapo{qavawa, tvrde i u Privrednoj komori Srbije. To je mo`da i ta~no, ali u [vajcarskoj ili Nema~koj, ali ne i u Srbiji.

Pre Komore, za smawewe otpremenina zalo`ili su se i mnogi poslodavci i wihova udru`ewa, a uz to ide i zahtev da se otpremnina ispla}uje samo za godine sta`a provredene kod posledweg gazde.

Da krenemo redom. Srbiji je potreban novi zakon o radu koji }e preduze}ima omogu}iti jednostavnije, jeftinije i fleksibilnije zapo{qavawe radnika, preporu~io je PKS. U predlogu nove ekonomske politike od 2012. do 2016. godine, PKS navodi da je pove}awe realne odr`ive zaposlenosti kqu~ni izazov nove vlade i da je neophodno sagledati sposobnost privrede da generi{e nova radna mesta, ali i sposobnost dr`ave da generi{e reforme za odr`ivi privredi rast. „Neophodno je smawewe iznosa obaveznih otpremnina, smawewe administrativnih optere}ewa i centralizacija kolektivnih ugovora”, navodi se u preporukama PKS-a.

Za jedno radno mesto potrebno je najmawe 30.000 evra pa je i zbog toga jasno da je predlog da se smawe otpremnine da bi se pove}ala zaposlenost – besmislen (Branislav ^anak) Kako se navodi, potrebno je i smawivawe poreza i doprinosa na zarade. „Potrebno je preispitati efekte dosada{wih aktivnih mera zapo{qavawa i napraviti program podr{ke samozapo{qavawu, zatim podr`ati prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, s posebnim programom podsticaja zapo{qavawa u poqoprivredi, zapo{qavawa mladih i `ena”, objavio je PKS. Kako se navodi, potrebna je ve}a posve}enost aktivnoj politici zapo{qavawa, kao i reforma obrazovnog sistema u skladu s po-

trebama tr`i{ta rada, a neophodan je i novi zakon o zapo{qavawu stranih dr`avqana.

PKS navodi i da je za pove}awe zaposlenosti potrebno uspostaviti stabilan i sistemski dijalog reprezentativnih predstavnika kroz Socijalno-ekonomski savet.

To {to se predla`e sigurno je dobro za poslodavce, ali svakako ne}e doprineti ve}oj zaposlenosti jer je ekonomska teorija jedno, a praksa u Srbiji sasvim drugo. U normalnim ekonomijama, u vreme privrednog rasta raste i zaposlenost, a u Srbiji to nije bio slu~aj

tokom prethodne decenije pa ne}e biti ni u budu}e. Nove gazde su nakon kupovawa fabrika od 2001. do 2008. godine, otpu{tale radnike, neke firme su i dobro poslovale, ali nikakvog novog i ve}eg zapo{qavawa bilo nije. Pa za{to bi ga bilo od 2012. do 2016. ako se olak{a otpu{tawe radnika?

– To je potpuni apsurd jer visina otpremnina i otvarawa radnih mesta nisu ni u kakvoj korelaciji – ka`e za „Dnevnik” predsednik Ujediwenih granskih sindikata „Nezavisnost” Branislav ^anak.

– Za jedno radno mesto potrebno je najmawe 30.000 evra pa je i zbog toga jasno da je predlog da se smawe otpremnine da bi se pove}ala zaposlenost – besmislen. Srbiji su potrebne ozbiqne investicije a ne smawivawe radni~kih prava. ^anak ka`e da je otpremnina ispod 200 evra po godini sta`a poni`avaju}a i da nema nikakvog smisla raspravqati o wenom smawewu.

On, pak, smatra da je u redu da gazde otpremninu pla}aju samo za onoliko godina koliko je radnik proveo u firmi u kojoj radi, a ne za sve godine sta`a.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije ka`u da se u narednom periodu o~ekuje `estoka borba za radna mesta, i isti~u da nova vlada treba da ukqu~i sindikate i poslodavce u izradu zakonske regulative.

Qudi su spremni da se `estoko bore za svoja radna mesta, za egzistenciju, jer su svesni toga da }e, ako sada izgube posao, novi te{ko na}i, tvrde sindikalci.

E. Dn.

6

tre]e doba

utorak26.jun2012.

ZA[TO JE ADVOKAT \OR\E BRANKOV MOLIO BOGA DA GA KLIJENTI ZAOBI\U

Pa or ske pri ~e tu `ni je i od sud skih Ba vio se Be ~e jac \or |e Bran kov (77) advo ka tu rom pu nih 37 go di na pa ga ve }i na su gra |a na, ma da je 2008. oti {ao u pen zi ju, zna pre sve ga kao prav ni ka.

Me |u tim, mla |e ge ne re a ci je, na ro ~i to oni sklo ni umet no sti, hva le we gov spi sa teq ski dar.

– U mla do sti sam bio do pi snik „Dnev ni ka“, ka sni je u op {ti ni pro {ao sve ni voe, od pri prav ni ka do na ~el ni ka za skup {tin ske po slo ve, po tom advo ka ti sao, ali tek kad sam pre de se tak go di na po ~eo ozbiq no da pi {em, shva tio sam da je to naj lep {i po sao ko ji sam ikad imao – tvr di Bran kov.

Dok je bio gim na zi ja lac, svi su o~e ki va li da }e upi sa ti kwi `ev nost, ali se on opre de lio se

Ste kao Bran kov u kwi `ev nom sve tu vi |e ne „ro |a ke”

za ~i stu fi lo zo fi ju, a po tom mlad o`e nio i za po slio, da bi od ne ~e ga iz dr `a vao po ro di cu.

Po ku {ao je, sle de }i dar za pi sa wem, da no vi na ri {e, ali mu se ni je svi |a lo {to je sve mo ra lo da bu de ka ko „dru go vi“ iz Ko mi te ta ka `u.

– Shva tio sam da tu ne mam per spek ti vu. Van red no sam upi sao pra vo, ali po {to sam za go di nu da na do pi sni~ kog ra da po lo `io sa mo je dan is pit, okre nuo sam se fa kul te tu, di plo mi rao i otvo rio advo kat sku kan ce la ri ju. Na jed nom sa stan ku ge ne ra ci je gim na zi ja la ca, mo ja {kol ska dru ga ri ca, po to wa do bit ni ca „Ni no ve” na gra de Gro zda na Olu ji}, ~im me je ugle da la upi ta: Je l’ pi {e{? Pi {em! [ta? @al be, tu `be, ugo vo re – od go vo rio sam joj iskre no.

Br zo je shva tio da ga ni advo ka tu ra ne ~i ni sre} nim jer tra `i pre vi {e kom pro mi sa i ko si se s we go vom eti kom.

– Te {ko je za ra |i va ti na ne sre }i dru gih ili bra ni ti one ko ji su se ogre {i li o za kon. Uz to, zah te vi kli je nat ne za vi se od me ne i ja im ne mo gu ni {ta ga ran to va ti. Sve vi {e sam raz mi {qao o `e qi da na pi {em ne {to {to ni su `al be, tu `be, ugo vo ri...

Od re di la ga je mi sao no vi na ra i kwi `ev ni ka Xor xa Or ve la: „Ka da ne ko ho }e da pi {e, ne tre ba da to ra di za to {to mi sli da }e to naj bo qe na pi sa ti, ve} jer on naj bo qe po zna je ono o ~e mu }e pi sa ti“. A on je naj bo qe po zna vao si ro ti wu voj vo |an skih pa o ra.

– Od ra nog de tiw stva imao sam pri li ku da to vi dim i do `i vim u Ba~ kom Gra di {tu, kod ba be i de de. Po sled wih go di na ba vqe wa advo ka tu rom, po pod ne sam `u rio u kan ce la ri ju da pi {em i mo lio Bo ga da ne do |e ni ko od kli je na ta, iako su mi oni do no si li no vac za `i vot. Ta ko je na sta la mo ja pr va kwi ga „Pri ~a wa“ s 14 pri po ve da ka.

Kad sam se pen zi o ni sao, do pu nio sam je s no vih pet i sad je, mno gi tvr de, ro man vre me na i sre di ne – skrom no ve li Bran kov.

Pri zna je da ga je pre lo mi la po dr {ka dvo ji ce pri ja te qa, re no mi ra nog pi sca i re `i se ra Ra do sla va Zla ta na Do ri }a i pe sni ka Sve te Tra vi ce.

– Pr vi mi je pri ja teq iz mla do sti i znao je za mo ju „ma nu“ da do bro pi {em, ali i da to {to ura dim ne }u ob ja vi ti. Za to me je, ali ne na pad no, za mo lio da od sve ga {to na pi {em, je dan pri me rak po {a qem we mu da se tekst ne bi ne gde za tu rio. Dru gi je, ne ka ko u „kri zno vre me“, otvo rio kwi `a ru, ga le ri ju sli ka i ka fi}, ~e sto or ga ni zo vao li te rat ne ve ~e ri i upo znao sam mno ge po zna te pi sce. Pri ja teq sam po stao s Vu ji com Re {i nom Tu ci }em i Bo {kom Iv ko vim.

Na `a lost, sa mo smo Tra vi ca i ja jo{ me |u `i vi ma – set no se pri se }a, ka ko je Vu ji ca imao obi ~aj da ka `e, „ro |a ka“.

Ne dav no je ostao i bez `i vot ne sa put ni ce Ta we, k}i Iva na, s tro je pr ve unu ~a di, Oqom, Ni ko lom i Lu kom, `i vi u da le koj Austra li ju, ali mu je dru ga }er ka Je le na po da ri la unu ka ime wa ka, ko ji je ve} po be |i vao na tak mi ~e wi ma u le pom pre pri ~a va wu baj ki. Kan da se umet nuo na de du.

V. Jankov

^AK 21 ^LAN UPRAVNOG ODBORA „NEOPHODAN” DA RUKOVODI POSLOVIMA FONDA PIO

Pred sed ni ku la ne is pla }e no 655.524 di na ra Od pro {le ne de qe na ~e lu Uprav nog od bo ra Fon da PIO je Qu bi sav Or bo vi}, li der Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta, ume sto Sla vi ce Sa vi}, ina ~e se kre tar ke Sa ve za, ko ja je pret hod no sme we na sa sin di kal ne funk ci je. Ina ~e, UO ima 21 ~la na jer je pro ce we no da to li ko qu di “neo p hod no” da vo di po slov nu po li ti ku Fon da, utvr di osno vi ce za pla }a we do pri no sa za po je di ne ka te go ri je osi gu ra ni ka, spro vo di kon kurs o ime no va wu di rek to ra Fon da...

Oba ve zan je da iz ve {taj o po slo va wu Fon da do sta vi Vla di naj ka sni je do 30. apri la te ku }e go di ne za pret hod nu.

Za ta kav po sao pred sed nik i ~la no vi UO do bi ja ju na dok na du na osno vu od lu ke UO o utvr |i va weu

we ne vi si ne ko ja je usvo je na jo{ kra jem 2008. I po red eko nom ske

for ma to ra” o ra du Fon da, osno vi ca za ob ra ~un na kna de za pred sed -

I delegati paora se ~ekaju Sa da su u UO pro fe sor Sla ven ko Gr gu re vi}, ko ji je za me nik i pred sta vqa Uni ju po slo da va ca Sr bi je, iz SSSS-a ~la no vi su Mi lan Gru ji} i Zo ran Sa vi}, iz Uje di we nih gran skih sin di ka ta “Ne za vi snost” Zla ta Zec i Zo ran Ili}. Iz Uni je po slo da va ca do la ze Dra gan Mar ja no vi}, Dra go qub Ra ji}, Mi qa na Stoj {i}-Sto ja nov ska, Zo ran Stoj ko vi} i Slav ko No va ko vi}. Iz Sa ve za pen zi o ne ra su Vla dan ka Mi skin, Dra go slav \u ka no vi}, Ti mo ti je Ni ko li}, Slo bo dan \ur |e vi}, Zo ran Jev ti} i Dra go qub A}i mo vi}. Iz Udru `e wa pen zi o ne ra “Ne za vi snost” je Pe tar Mi tro vi}. ^e ka ju se jo{ dva pred stav ni ka no ve vla de i je dan iz Udru `e wa po qo pri vred ni ka. kri ze, ko ja je dr `a vu na te ra la da spro vo de me re {ted we, ta od lu ka ni je me wa na. Po po da ci ma iz “In -

ni ka i ~la no ve UO je pro se~ na za ra da po za po sle nom, bez po re za i do pri no sa, is pla }e na u Sr bi ji u

ok to bru u go di ni ko ja pret ho di.

Ta ko je pred sed ni ku od re |e na na kna da u vi si ni tog iz no sa uve }a na 50 po sto, za me ni ku uve }a na 20 po sto, a ~la no vi ma “pro sek”. Is pla ta se oba vqa u te ku }em me se cu za pret hod ni i re dov na je.

La ne je ukup no is pla }e no pred sed ni ku UO 655.524, za me ni ku pred sed ni ka 524.419, a ~la no vi ma po 437.016 di na ra. Da kle, pred sed nik je me se~ no do bi jao oko 55.000 di na ra, {to su 4,5 naj ni `e pen zi je u Sr bi ji.

Po “In for ma to ru” je me se~ na ne to pla ta di rek to ra 120.880, we go vog za me ni ka 105.664 di na ra, di rek to ra sek to ra u Di rek ci ji 89.942, sa mo stal nog stru~ nog sa rad ni ka u Di rek ci ji 46.083 i vi {eg re fe ren ta 27.943.

Q. M.

DOK SE ^EKA NOVA VLADA, KRKOBABI] SENIOR JEDINI BRANI ISPISNIKE

I Ku vajt bi ban kro ti rao s pen zi o ne ri ma od 54 go di ne Dok ce la Sr bi ja ~e ka da se po li ti ~a ri do go vo re o for mi ra wu no ve vla de, pen zi o ne ri sve na de po la `u u PUPS i we go vog li de ra Jo va na Kr ko ba bi }a ko ji je di ni pro te klih da na bra ni pen zi je i tvr di da }e se ka bi ne ta do ko pa ti sa mo onih ko ji se oba ve `u na to da ne }e “di ra ti” pen zi o ne re.

Na i me, on po na vqa da PUPS ne }e pri sta ti na pro gram ko ji }e re du ci ra ti is pla tu pen zi ja.

Wi ho va si gur nost je pri hva }e na ve} s bu xe tom za 2012, pod se }a on, i tu ne ma po go vo ra. Do da je da se ne mo `e odva ja ti od `i vo ta qu di ra di ne ~i jih ci qe va i pod se }a da je u Sr bi ji pro sek pen zi ja 22.000 di na ra, ma we pri ma 1,4 mi lion qu di, a 5.000 pen zi o ne ra do bi ja is pod 12.000 di na ra. Svi oni, si gu ran je, ne mo gu se za mr za va ti i PUPS na to ne }e pri sta ti.

– Ako se svi okre nu pro tiv to ga i od lu ~e da se pri vred ni raz voj pra vi na ra ~un pen zi ja, to bi tra ja lo iz u zet no krat ko – na gla sio je Kr ko ba bi}.

Na su prot we mu, i na {i i stra ni eko no mi sti su uve re ni u to da za mr za va we pen zi ja ne ma al ter na ti vu. Slo `ni su i u oce -

KAKO LEKAR KA@E

Tro {no sr ce zre lo za re mont Ma l o ko ni j e ~uo za in - po sle di ca ate ro skle ro ti~ kih farkt ili an gi nu pek to ris, na sla ga na ko ro nar nim krv ali ve }i na ne zna ka kva je za - nim `i la ma ko je hra ne sr ~a ni pra vo bo lest in su fi ci jen ci ja, od no sno po pu {ta we sr c a, te se opa snost od we uglav nom pot c e w u j e.

Uglav nom se ve ru je da sr ce po pu {ta zbog `i vot ne do bi i da je to nor ma lan zdrav s tve n i pro blem sta ri jih oso ba, a ne bo lest ko ja mo `e ozbiq no ugro z i t i `i vot. Sr c e po p u {ta kad vi {e ne mo `e nor mal no da pri ma i is pum pa va krv. U po ~et ku ono sla bi, po tom Pu {a ~i su naj u gro `e ni ja „vr sta” pot pu no pre sta je da ra di i ako mi { i} kr v qu. Iako oso b e se ne le ~i, po sle di ce su fa - pre `i ve je dan ili ne ko li ko tal ne. in fark ta i opo ra ve se, po Sr ~a na in su fi ci jen ci ja je stup n o do l a z i do sve ve } eg po sle di ca „is tro {e no sti” sr - o{te }e i va wa sr ~a nog mi {i }a ca, od no sno du go traj nog {tet - i sta we se po gor {a va. I po vi nog uti ca ja raz li ~i tih bo le - {e ni krv ni pri ti sak, ako se sti. Ve }i nom se is po qa va u ne le ~i, mo `e osla bi ti sr ce. {e zde se tim ili se dam de se tim Ko j i su zna c i za uz b u n u? go di na ma `i vo ta. Bo le sti ko - Ako se ~e sto ose }a umor i za je do vo de do tog sta wa, po naj - di ha nost pri fi zi~ kom na po pre in farkt sr ca, naj ~e {}e su ru, va qa se obra ti ti le ka ru, a

dnevnik

po seb no to tre ba da u~i ne oni ko ji bo lu ju od po vi {e nog krv nog pri ti ska, sr ~a nih i {e }er n e bo l e s ti.

Pre tra ge se sa ve tu ju svi ma po sle 60. go d i n e, a po s eb n o du g o g o d i { wim pu {a ~ i m a. I sre d o ve~ ni qu di ko ji pu {e ni ka ko ne tre ba da za ne ma ru ju umor i za di ha nost jer ti simp to mi upo zo ra va ju na opa sne pro me ne sr ca.

Kad jed nom pre bro de in farkt sr ca, mno gi bo le sni ci ne pri da ju do voq no va `no sti pro me na ma ko je uka zu ju na da qa {tet na zbi va wa u or ga ni zmu. Ne od la ze na kon trol ne pre gle de, ni ti zna ju da sr ce i da qe tr pi o{te }e we i sla bost.

Le ka ri sa ve tu ju oni ma ko ji spa da ju u gru pu s po ve }a nim ri zi kom oba ve zno dva do tri kon trol na pre gle da kod kar di o lo ga go di {we. Iako se sr ~a na in su fi ci jen ci ja ne mo `e pot pu no iz le ~i ti, le ko vi ubla `a va ju simp to me i sta bi li zu ju rad sr ca.

J. Barbuzan

Dr `a va ne pri zna je da su naj sta ri ji go di na ma ne za {ti }e ni

ni da dr `a va mo ra na }i po seb ne me re za {ti te onih s naj ni `im pri ma wi ma, ali da osta li ne mo gu do bi ti ni di na ra vi {e ne go {to su do sa da. Is ti ~u da od u sta ja wem od le da za dr `av ne pla te i pen zi je Sr bi ja ri zi ku je da fi nan si ra we jav nog du ga po sta ne neo dr `i vo. Pr vi ~o vek Svet ske ban ke za Sr bi ju Lu Bre for oce wu je da se hit no mo ra ju pred u ze ti ozbiq ne i bol ne me re, a da je naj va `ni je umi ri ti

ras ho de iz bu xe ta, a to se mo `e u~i ni ti jed no za u sta vqa wem ra sta pla ta i pen zi ja. Kao pri mer za sma we we ras ho da na vo di upra vo Fond PIO, ali do da je da sva ka ko po sto je i dru ge ak ci je ko je se mo gu pred u ze ti.

– Ni jed na ze mqa ne mo `e da pri u {ti se bi da se ve }i na sta nov ni {tva pen zi o ni {e s 54 go di ne – sma tra Bre for.

No, bez ob zi ra na ti ka kve }e po te ze no va vla da po vu }i, pen zi -

o ne ri ma bo qe bi ti ne }e. Na i me, ~ak i ka da bi ova go di na pro {la bez za mr za va wa pen zi ja, oni }e bi ti na istom. Va qa pod se ti ti na to da je za ko nom o bu xet skom si ste mu za ce lu ovu go di nu pla ni ra no po ve }a we pen zi ja u dva na vra ta – 1. apri la i 1. ok to bra – od pet po sto. Po {to su 1. apri la pen zi o ne ri ve} do bi li po ve }a we od 3,47 po sto, za 1. ok to bar je osta lo ne {to vi {e od je dan pro ce nat. To li ko po ve }a we je rav no za mr za va wu. Jer, in fla ci ja je za pr va tri me se ca bi la ve }a od ce log po ve }a wa pla ni ra nog za pen zi o ne re u ovoj go di ni, {to zna ~i da }e oni svih ovih me se ci po vred no sti ono ga {to je is pi sa no na ~e ku bi ti u du bo kom “le du”.

Jed no stav no, wi ma do brog ne ma ni ova ko jer s me se~ nim pri na dle `no sti ma te {ko da mo gu sa sta vi ti kraj i po ~e tak me se ca.

Dok se li ci ti ra o to me ho }e li im se pen zi ja za mr znu ti ili }e do bi ti pla ni ra no po ve }a we od ne {to vi {e od je dan po sto u no vem bru, i kad se pri tom to po sta vqa kao kqu~ no pi ta we oko ko jeg se lo me ko pqa bu du }e vla de, to za i sta de lu je kao ne u me sna {a la.

Qubinka Male{evi}

SNIMAK ZLOSTAVQAWA DOBROVOQNE NADZORNICE ME\U NAJGLEDANIJIM NA SVETU

\a ci mal tre ti ra li ba ku u {kol skom auto bu su Po {to je sni mak s te le fon ske ka me re, na ko jem se vi di ka ko gru pa ti nej xe ra mal tre ti ra Ka rin Klajn, ba ku ko ja je do bro voq na nad zor ni ca u {kol skom auto bu su, do speo me |u naj gle da ni je na sve tu, Ka na |an ka Maks Si do ro va od lu ~i la je da ne se di skr {te nih ru ku i ne do zvo li na sil ni ci ma da po be de.

Ona je po kre nu la in ter net-ak ci ju sku pqa wa nov ca da bi sta ri joj `e ni na ne ki na ~in na dok na di la pat wu i po ni `e we ko je je do `i ve la od de ce u {kol skom auto bu su. Za sa mo ne ko li ko da na pri ku pqe no je vi {e od 450.000 ka nad skih do la ra, a ovo li ka su ma bi }e do voq na ne sa mo za pu to va we Ka ri ni nog `i vo ta ve} i za po boq {a we ku} nog bu xe ta.

Na de se to mi nut nom snim ku, jed nom od naj ma we tri ko ji su po sta vqe ni na „Ju tjub„, vi di se ka ko |a ci vre |a ju Ka rin Klajn (68) u auto bu su ko ji pre vo zi |a ke iz „Gris Ate na„ {ko le u Ro ~e ste ru.

De ca su zbi ja la ru `ne {a le na ra ~un we nog iz gle da, go vo re }i joj da je de be la i zno ja va pra si ca.

Jed no od de ce pra vi lo je i ne pri stoj ne ko men ta re na ra ~un pre ra no pre mi nu log si na go spo |e Klajn, okri vqu ju }i je za we go vu smrt.

Ove vi deo-snim ke po gle da lo je vi {e od mi lion gle da la ca na „Ju -

Ka rin Klajn ima ko da bra ni od ma lo let nih mu ~i te qa

tju bu„, a po sta vi la ih je oso ba ko ja je sni mak vi de la na „Fej sbu ku„.

– Sa o se }am s Ka rin jer sam i sam bi la `r tva zlo sta vqa wa – ka `e Maks Si do ro va.

Ka rin, ko ja je ra di la i kao vo za~ auto bu sa, re kla je da se na da da }e ro di te qi iz ovog vi dea iz vu }i po ru ku o po na {a wu svo je de ce kad ni su bez ro di teq skog nad zo ra.

Si do ro va (25), nu tri ci o nist ki wa i di plo mac Wu jor {kog uni ver zi te ta, ro |e na je u Ukra ji ni i emi gri ra la je u Ka na du ka da je ima la de vet go di na. Se }a se ka ko su joj se zbog ak cen ta pod sme -

va li u {ko li, a |a ci ma je sme ta lo i to {to je bi la ma wa i si ro ma {ni ja od wih.

Si do ro va ka `e da joj je po dr {ka mno gih qu di ko ji su se ukqu ~i li u ak ci ju ve o ma va `na.

– Vra ti li ste mi ve ru u pri stoj nost i qud skost – re kla je. – Pre tvo ri li ste stra {nu sce nu u ne {to za i sta fan ta sti~ no.

Ak ci ja Si do ro ve do bi la je na za ma hu i za hva qu ju }i dru {tve nim mre `a ma „Ri dit„ i „Tvi ter„. [kol ske vla sti obe }a le su pu nu is tra gu i o{tro ka `wa va we po ~i ni la ca.

I. Vujanov

Na stu pa ju stu den ti gi ta re

U ELEKTRODISTRIBUCIJI „NOVI SAD”

Kon cert stu de na ta gi ta re u kla si Zorana Kraji{nika i Petra Popovi}a odr `e }e se su tra od 20 ~a so va u mul ti me di jal nom cen tru Ake de mi je umet no sti. Na pro gra mu }e bi ti de la Al ber ta, Di en sa, Al be ni ca, Do lan da, Skar la ti ja, Ba ha...Ulaz je bes pla tan.

B. M.

Pred sta vqa we „Fil mi dea” In ter na ci o nal ni fe sti val fil ma i vi dea „Fil mi deo”, ko ji se odr `a va u Wu ar ku (SAD), bi }e pred sta vqen ve ~e ras u 20 ~a so va u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. O fe sti va lu i pri ka za nim vi deo ra do vi ma go vo ri }e Andrej Ti{ma.

G. ^.

Pla ti{ dug, do bi je{ si ja li cu Ak ci ja po de le {te dqi vih si ja li ca, ko ju je Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” po kre nu la ra di una pre |e wa ener get ske efi ka sno sti, po ~e la je ju ~e. Svi po tro {a ~i, ko ji do su bo te, 30. ju na pla te dug za stru ju, do bi }e po jed nu {te dqi vu si ja li cu, a da bi je pre u ze li po treb no je da sa so bom po ne su maj ski ra ~un za stru ju i li~ nu kar tu.

U ovom pred u ze }u ka `u da je to jed na u ni zu ak ci ja ko jom `e le da sti mu li {u

Novosadska utorak26.jun2012.

Za hla |e we na te zga ma E

hronika

^i we ni ca da je ne dav no na li ci ta ci ji u „Tr `ni ci” po nu |e no 33 lo ka la i ne ko li ko de se ti na te zgi a da ni je bi lo ni jed nog in te re sen ta, go vo ri sa ma za se be. U po me nu tom pred u ze }u su ko men ta ri sa li da je raz log za ovu si tu a ci ju let wa se zo na, ili ce na za ku pa, ali smo ipak sklo ni ji to me da po mi sli mo da na rod ne ma pa ra. Da kle fa mo zna, go re po me nu ta eko nom ska kri za, vi di se na sva kom ko ra ku, a ne sa mo u nov ~a ni ku ka da se na |e te na ka si su per mar ke ta i ka da gra {ke zno ja po ~i wu da si la ze niz ~e lo. I to ne zbog to plo te, jer su pro dav ni ce uglav nom kli ma to zo va ne. Zna ~i, du bi o za je pri li~ na i svi se na da ju da }e stva ri kre nu ti na bo qe. Ka `u, do sta je i{lo na go re.

B. Markovi}

RASTEGLA SE OBNOVA U LASLA GALA I ALEKSE [ANTI]A

Ivi~ wa ci po me ri li uli ce s mr tve ta~ ke Eki pe pred u ze }a „Put” na sta vi li su po ja ~a no odr `a va we uli ca, a u okvi ru to ga Uli ci La sla Ga la i Alek se [an ti }a se in ten ziv no ra di na po sta vqa wu

21. ma ja kre nu lo u tim uli ca ma da pri pre ma te ren, iako su jo{ uvek bi li u to ku ra do vi na re kon struk ci ji vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e. Is ko pa va we

SUTRA U NOVOSADSKOM KLUBU

„^ar de na Du na vu” pred pu bli kom Te le vi zij ski se ri jal „^ar de na Du na vu”, kao i ^ar da kod Bra {e iz Be ge ~a bi }e pred sta vqe ni su tra u 18 sa ti u No vo sad skom klu bu,

u Zmaj Jo vi noj 3/1. U~e stvu ju auto ri se ri ja la Miroslav Bo`in i Petar Latinovi}. Ulaz je bes pla tan.

Z. Ml.

Sla bi ji pri ti sak vo de u Le din ci ma Le din ci }e da nas od 8 do 16 sa ti ima ti sma wen pri ti sak vo de. Do sma we wa pri ti ska }e do }i zbog ra do va na vo do vod noj mre `i. N. R.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Te me rin ska od 66 do 80, Te ke li ji na od 46 do 58, od 39 do 45, od 9 do 12 sa ti Ste ve Ka sa pi no vi }a od 2 do 14, od 1 do 17, Ha xi Ru vi mo va od 1 do 35, od 2 do 28, Ili je Bir ~a ni na od 7 do 33, od 6 do 12, Ste va na Mo kraw ca od 1 do 47. Petrovaradin: od 9 do 12 sa ti Ra~ kog od 128 do 196, Mi {e luk 3 br.1. ^erevi}: od 9 do 12 sa ti Du {a na Sa vi }a Do de od 2 do 14, od 1 do 25. Ledinci: od 8.30

Hu ma ni tar ni kon cert po vo dom Vi dov da na bi }e odr `an su tra u 20 ~a so va u Stu di ju „M” u or ga ni za ci ji Ko la srp skih se sta ra Epar hi je Ba~ ke. U pro gra mu, iz me |u osta lih, na stu pa ju re ci ta tor Milan Raki}, pe va~ ka gru pa „Bil-bil”, Hor „Qu be”, pr va har mo ni ka Voj vo di ne Miodrag Spasi} i vo kal ni so li sta Bora Spasi}, KUD „Te me rin”, gru pa „Ap so lut no ro man ti~ no” i Hor „Sve ti Ro man slat ko po jac”. Pri ku pqe ni no vac na me wen je na rod nim ku hi wa ma.

J. Z.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko nom ska kri za je obo qe we ko ja za hva ta sve obla sti dru {tva, a naj bo qe se ogle da u sva ko dnev nom `i vo tu, ta~ ni je u ku pov noj (ne)mo }i obi~ nog sve ta. Ve} je is pri ~a na pri ~a o to me da su pla te ma le i da sto je u me stu, a da ce ne le te u ne be sa, pa za to ne ma mo ni {ta no vo da ka `e mo na tu te mu. Me |u tim, mo `e mo da se osvr ne mo na mo me nat ko ji se ti ~e qu di ko ji za svo ju eg zi sten ci ju za ra |u ju na pi ja ca ma. Na i me, da bi se ba vi li ovom po slom po treb no je, po red pro iz vo da ko ji `e li te da pla si ra te, da ima te i za ku pqe no pro daj no me sto, na ne koj od `e qe nih lo ka ci ja. Ali, iz gle da da je i u ovoj de lat no sti za hla di lo i to po pri li~ no.

kup ce da u ce lo sti pla te po tro {e nu elek tri~ nu ener gi ju, kao i da im po mog nu da stru ju ra ci o nal no ko ri ste.

Pre ma re ~i ma nad le `nih iz Elek tro di stri bu ci je, da bi na pla ti li ve li ka du go va wa pri mo ra ni su i da utu `u ju ne u red ne pla ti {e. Za to ovo pred u ze }e sva ko dnev no is kqu ~u je du `ni ke sa elek tro- di stri bu tiv ne mre `e.

N. R.

Hu ma ni tar ni kon cert u Stu di ju „M”

do 13 sa ti po tez Ko va ~e vac. Susek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka. Futog: od 8.30 do 13 sa ti N. Di mi}, J. Vu ji}, M. Je la si }a, Bo san ska, Gr me~ ka mod, V. Ga }e {e pre ma @e le zni~ koj sta ni ci, D. Ko {u ti }a 1-4, od 36 do 66a, M. Vi da ka od 1 do 67, od 2 do 56, Z. ^e la ra od 29 do 91, od 26 do 56, Fu to {ki va {ar od 1 do 7, od 2 do 6, @e le zni~ ka od Z. ^e la ra pre ma @e le zni~ koj sta ni ci.

Ru {e we ko lo vo za za po ~e lo 10. mar ta, pa je ob na vqa na ka na li za co na i vo do vod na mre `a… a do av gu sta bi svi ra do vi tre ba lo da bu du go to vi ivi~ wa ka i na si pa wu pod lo ge za iz ra du pre o sta le tra se ko lo vo za. U ovom pred u ze }u ni da qe ne `e le da prog no zi ra ju ka da }e ra do vi bi ti go to vi, jer, ka `u, ni kad se ne zna {ta mi mo pla na mo `e da is kr sne. Pred u ze }e je

je u obe uli ce za vr {e no, a ko lo voz }e bi ti ne {to iz me wen u od no su na pret hod ni. Bi }e ura |e na no va ko lo vo zna kon struk ci ja, tro to a ri i par king me sta.

Ina ~e, ovo pred u ze }e je pred u ze }e za po ~e lo ru {e we ko lo vo -

za 10. mar ta, na kon ~e ga su usle di li ra do vi ko ji su, po na vo du iz vo |a ~a, mo ra li da se iz vo de u ter mi nu du `em od pr vo bit no pla ni ra nog zbog pro ble ma sa sa sta vom ze mqi {ta. Za tim je pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” ras ki nu lo ugo vor sa iz vo |a ~em ra do va, pred u ze }em „Mi le ni jum tim” iz Be o gra da, jer ni su u ugo vo re nom ro ku za vr {i li ra do ve na za me ni vo do vod nih i ka na li za ci o nih ce vi u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a. Me |u tim iz vo |a~ ra do va je ta da is ta kao da su ra do vi de set da na bi li za mr znu ti, jer ni su ima li sve do zvo le za rad.

Pod se ti mo, sre di nom mar ta za po ~e ti su pa ra lel no u uli ca ma La sla Ga la, Ar se Te o do ro vi }a i Alek se [an ti }a ra do vi na vo do vod noj i ka na li za ci o noj mre `i. Ta da je pro ce we no da za me na tih ce vi, naj ve }im de lom sta rih 50 go di na ko {ta oko 50 mi li o na di na ra. Na ja vqe no je da }e kom -

plet no ure |e we uli ce, uz as fal ti ra we tro to a ra, pu ta i pri la za zgra da ma, ku }a ma i lo ka li ma, obe le `a va we par king-me sta, oze le wa va we, ob na vqa wa ra sve te, bi ti go to vo do av gu sta.

Q. Nato{evi} Fo to: B. Lu~i}

V remeploV

Ne ma mi ra me |u ~i zma ri ma U ce hu ~i zma ra ni ka da ni je bi lo mi ra. Sva |a li su se pra vo slav ni maj sto ri sa ri mo ka to li~ kim, a svi ~i zma ri su se slo `no bo ri li pro tiv tr go va ca ko ji ma je dr `av na vlast do zvo li la da pro da ju uvo zne `en ske ci pe le, a oni su, na vod no, po nu di li kup ci ma sva ko vr snu obu }u...Bi lo je i ne ma lo ra to va me |u po je din ci ma. Na pri mer, ko me sar ce ha Ig nac [trv tec ki je 26. juna 1841. Ma gi stra tu tu `io ~e tvo ri cu maj sto ra jer su, na vod no, sa mo vla sno uze li iz ce hov skog kov ~e ga „mno go nov ca” da bi ga da li in pek to ri ma ko ji tre ba da pro ve re is prav nost tzv re mek - de la ko je su iz ra di li po je di ni kan di da ti za pri jem u ceh.

N. C.

E| {eg go tov, a pra zan Ob no vqe na stre qa na E| {eg jo{ uvek ni je u upo tre bi, a za {ta }e se ko ri sti ti vi {e od 400 kva dra ta, ko li ko ovaj obje kat ima, zna }e se naj ve ro vat ni je ka da se for mi ra grad ska vlast. Ka ko je ra ni je na ja vqi vao gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, s ob zi rom na ne do sta tak kon cert nih pro sto ra u gra du, cen tral na sa la bi mo gla da slu `i za odr `a va we kon ce ra ta mu zi~ kih {ko la i no vo sad ske Aka de mi je umet no sti.

Do dao je ta da i da bi kon cer ti ko ji se sa da odr `a va ju u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e mo gli da se pre se le u ovaj pro stor. Po red cen tral ne sa le, u E| {e gu se na la ze i svla ~i o ni ce i no va ku pa ti la, ko ja bi tre ba lo da slu `e u sport ske svr he.

Ob no va sta re stre qa ne E| {eg u Uli ci An to na ^e ho va 4, po ~e la je s je se ni pro {le go di ne. Na kon vi {e de ce nij skog pro pa da wa, Grad je ulo `io oko 55 mi li o na di na ra

ka ko bi spo me ni ku kul tu re vra tio auten ti ~an iz gled iz 1890. Sa da je E| {eg opre mqen sa vre me nim elek tro e ner get skim in sta la ci ja ma, si ste mom za auto mat sku do ja vu pro va le i po `a ra, ima vi deo nad zor, ozvu ~e we, kli ma ti za ci ju, ven ti la ci ju i hi dro i zo la ci ju. Ob no vqe na je fa sa da, krov, zi do vi, pla fon i po do vi, a osta lo je da se ure di pri laz.

J. Zdjelarevi} Fo to: B. Lu~i}

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak26.jun2012.

GSP O ME \U ME SNOJ AUTO BU SKOJ STA NI CI

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Neo~ekivani gost” En Korkeakivi Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”, u sa¬rad¬wi s „Dnevn ¬ i¬kom”, danas i u ~etvrtak da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „ Neo~ekivani gost” En Kor ke a ki vi u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Kler, `ena udata za britanskog diplomatu u Pa-

rizu, organizuje zvani~nu ve~eru koja je va`na za karijeru wenog mu`a. Dok tra`i namirnice za idealan jelovnik, dogovara se za cvetne aran`mane i pravi raspored sedewa, dan joj se komplikuje kada potpuno neo~ekivano ugleda lice koje je uporno vra}a na mra~nu tajnu iz wene pro{losti - tajnu koja je mu~i i progoni. To je lice ~oveka koga je volela u mladosti. Ali, to nije mogu}e, jer on je mrtav ve} dvadeset godina... Ili je ona tako mislila?

N. R.

Nasrtqivim nosa~ima crveni karton Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad”(GSP)u sklopu kojeg radi i Me|umesna autobuska stanica(MAS) nije odgovorno za nestanak prtqaga putnika. Autoprevoznici za to odgovaraju dok za li~ne stvari je odgovoran putnik ka`e portparol gradskog prevoznika Sne `a na Ja ko vi}.

Ona ka`e da ih za nestanak stvari iz autobusa putnici ne obave{tavaju, jer znaju da odgovornost treba na snose autoprevoznici u ~ijem prtqa`niku putnici ostavqaju stvari do mesta odredi{ta.

S druge strane portparolka isti~e da u sklopu MAS-a postoji mesto gde putnici mogu da ostave na ~uvawe baga` na vi{e sati.

- Na tim poslovima rade radnici gradskog prevoznika i Slu`ba ~uvawa stvari radi besprekorno navela je portparolka Jakovi}.

Ujedno skre}e pa`wu, da je za druge kra|e na MAS-u nadle`na policija, a ne preduze}e.

Nagla{ava i da na MAS-u ima qudi koji za novac nose putne torbe, ali da sa preduze}em nemaju nikakve veze, ve} da rade za svoj gro{.

- Ako se nalaze u rejonu MAS-a u delu gde su peroni, i ukoliko na{i radnici primete da su nosa~i nasrtqivi i da vuku putnike za ruku, onda reaguju tako {to nastoje da ih udaqe sa stanice - kazala je portparolka Jakovi}.

Z. D.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Ime moje i tvoje” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Ime moje i tvoje„ Iva na Klaj na i Milana [ipke. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, koja radi svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova u Ulici Zmaj Jovinoj 22.

J. Z.

U VR ZI NOM KO LU KO MU NAL NIH DU GO VA SU PRE DU ZE ]A

Gra|ani stegnu kai{, plate dug Ekonomska kriza o~ito je sve dubqa i dubqa, a ve}ina Novosa|ana jedva krpi kraj s krajem.

Me|utim ve}ina wih na vreme i sa mukom izmiruje svoje obaveze, pa ih ~ak 35 odsto ima i zlatnu kuglicu. To konkretno zna~i da 46.000 Novosa|ana na vreme do 20. u mesecu pla}a svoje ra~une za komunalije. I drugi sugra|ani pla}aju ra~une mesec za mesec, ali o~ito ne do pomenutog datuma. Ipak, tu ne{to ne {tima, jer ako gra|ani mogu svoje ra~une da pla}aju na vreme, postavqa se pitawe kako onda da javna gradska preduze}a duguju jedni drugima brdo novaca.

Dugovawa se prebijaju, pa tako sada oni koji imaju zlatnu kuglicu, mogu besplatno da se ba{kare na bazenima „Sajmi{ta” , jer su dobili besplatne karte za kupawe. Naime, na ovaj na~in Spens pla}a dug „Toplani”. Ovo je samo deli} stvarnost, jer zva-

ni~ni podaci iz Toplane pokazuju da je zbog dugovawa buxet ove firme kra}i za preko 100 miliona dinara. Rekorder u dugovawu je Spens, kome je ostalo da plati preko 60 miliona dinara za usluge Toplane i „Stan”, ~ija dugovawa iznose 33 miliona dinara. Na listui du`nika su „Poslovni prostor”, „Lisje“, a Toplani duguje i Zavod za izgradwu grada 400 hiqada dinara, zatim „^isto}a“, „Put. Na listi je jo{ i „Zelenilo“.

Muku da naplati dugovawa mu~i i „Vodovod i kanalizacija”, a i ovom preduze}u duguje „^isto}a”, i „Spens”. Ova dva preduze}a su potpisala ugovor za reprogram duga, tako da su iskqu~ewa izbegnuta. Naravno „^isto}a” ne mo`e da plati svoja dugovawa svima, jer i wima duguju novac za odno{ewe sme}a, a jedan od du`nika bilo je i preduze}e „Gradsko zelenilo”.

Q. Na.

Vesna Pe{i} predstavqa kwigu Kwiga Ve sne Pe {i} „Divqe dru{tvo -kako smo do{li dovde” bi}e predstavqena sutra 19 ~asova u Radio kafeu u Mileti}evoj ulici 45. Sem autorke o kwizi }e govoriti i Vla di mir Pa vi }e vi}, a moderator je autorka Radio emisije „Pe{~anik” novinarka Sve tla na Lu ki}. Kwiga na{e poznate sociolo{kiwe i kriti~ara politi~ke stvarnosti govori o politici koja je vo|ena od 5. oktobra 2000. godine do danas.

Z. D.

dnevnik

Fo to: N. Sto ja no vi}

KRI ZA QU QA ZDRA VQE

I lekovi na odlo`eno pla}awe Sve vi{e gra|ana prinu|eno je da zbog nema{tine kupuju lekove na odlo`eno pla}awe, ili uzimaju mawi broj kutija od propisanih, jer im je veliki izdatak i participcija od 50 dinara, potvrdila je pomo}nica direktora Apoteke „Novi Sad” Na da Ili}. Nije nepoznato i da se u pojedinim gradovima lekovi ~ak prodaju na pijacama i na komad, iako je to zakonski zabraweno, jer svaki izdati lek mora da sadr`i uputstvo i sertifikat, te se ovo ne primewuje u apotekarskim ustanovama.

Po statisti~kim analizama novosadske apotekarske usta-

nove najvi{e se izdaju neurolo{ki preparati, zatim lekovi za kardiovaskularne bole-

gde je ogroman priliv pacijenata u kardiolo{koj slu`bi, kod interniste i neuropsihija-

Tran splan ta ci ja, pa po tra ga za „san di mu nom” U Apotekarskoj ustanovi „Novi Sad” isti~u nedostatak leka „sandimun” koji je neophodan transplantiranim pacijentima, jer ne mogu da pre`ive du`e od tri dana bez tog leka nakon presa|ivawa organa. Problem nesta{ice ovog leka postoji na nivou dr`ave, ali „sandimun” nije jedini i to zbog nezavidne situacije u farmakolo{kim fabrikama. sti i antidijabetici. Ove podatke potvr|uje i stawe u domovima zdravqa i bolnicama,

tra. Le~ewe ovih bolesti je dugotrajno, ali se ne mo`e re}i ta~no koliko novca iziskuje od

pacijenata, jer je svaka terapija individualna, napomenula je Ili}.

- Naj~e{}e pacijent ne pati samo od jedne bolesti, nego je udru`eno vi{e oboqewa. Na primer, pacijent koji ima problem sa srcem ~esto ima povi{en krvni pritisak, povi{ene vrednosti holesterola i {e}era. Isto tako, pacijenti kojima se propisuju lekovi za smirewe mese~no tro{e razli~it broj kutija leka, te neki dozu moraju ~e{}e da obnavqaju objasnila je sagovornica. Dodajed da se za ve}inu propisanih lekova pla}a samo participacija.

I. D.

U „Omladinskom pokretu” brinu o starima

Yet-ski trka ponovo na [trandu

Tim mladih qudi, koji }e ~initi doktor i dva pomo}nika, svakodnevno }e brinuti o najstarijim sugra|anima u Mesnoj zajednici „Omladinski pokret”. U narednih ~etiri meseca oni }e proveravati krvni pritisak i nivo {e}era u krvi, tuma~iti rezultate analiza, davati savete oko ishrane i preporuke za daqe le~ewe.

Sve informacije mogu se dobiti na broj telefona 061/2544175.

G. ^.

Me|unarodna xet-ski trka „Serbijan open”, tre}a po redu, bi}e odr`ana 28. i 29. jula na novosadskoj pla`i [trand. O~ekuje se veliki broj trka~a iz Evrope. Pored trke bi}e odr`ana i promocija bezbedne vo`we na vodi „Pona{aj se odgovorno”, te `ivotne sredine i turisti~kih potencijala Dunava. Organizator je Xet-ski klub „Motoxet”, a podr{ku su dali Grad Novi Sad, „Gradsko zelenilo” i Turisti~ka organizacija Novog Sada.

A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Gde se dedo{e komunalni policajci?

Jedva smo do~ekali da se napravi Somborski bulevar, a posle kratkog vremena trotoari i zelena, tek posa|ena trava su uni{teni, naro~ito kod jednog kafi}a koji je uzurpirao ve}i deo trotoara, te pe{aci ne mogu prolaziti. Gde je komunalna policija da sankcioni{e prestupnike i da za{titi nas obi~ne gra|ane?

064/1733... * * * Platili silne milione za postavqawe zalivnog sistema na Bulevaru Evrope. I danas se moglo videti kako radnici „Gradskog zelenila“ pomo}u cisterne i creva ru~no zalivaju zelenilo. Kakav java{luk, kada }e neko za ovakve stvari odgovarati?

062/1600... * * * Zovem se Goran, kolporter (prodavac novina) sam 18 godina u Zmaj Jovinoj, veliko hvala svim Novasa|anima, najboqi su na svetu, a hvala i firmi za sve ove godine dobre saradwe.

063/7718... * * * Vidim da se neki gradski i pokrajinski politi~ari zauzimaju za izme{tawe te{kog teretnog saobra}aja iz Petrovaradina pa se pitam : „Ho}e li se „roditi” neki politi~ar ili ve} {ta ti ja znam ko, da za{titi od iste muke nas iz Partizanske ulice u prvoj stambenoj zoni (bar na papiru) u Novom Sadu „!

063/5414...

* * * Ne postoji raskrsnica Bulevar oslobo|ewa i Futo{kog puta. Sa jedne strane bulevara je Jevrejska, a sa druge Futo{ka ulica.

063/5499...

* * * Svaki dan ~itam razne prognoze o prinosu p{enice, koje daju gospoda iz Ministarstva poqoprivrede. Bilo bi mnogo korisnije za paore da se bave svo-

jim poslom. Onda bi premije za mleko dobili na vreme, kao i ostalu pomo}.!!

063/8592... * * * Ove na{e, {to ne mogu da sastave Vladu, treba zatvoriti u salu Skup{tine i dok je ne formiraju - nema jela, pi}a i toaleta! Pa da vidimo koliko bi to brzo bilo?!

060/6619... * * * A za{to ne mo`e Egzit kamp u praznu kasarnu na Tranxamentu?

Em ima infrastrukturu, em je najbli`i mestu odr`avawa. Kad grad finansira Egzit, mo`e vojsci da plati neku najamninu. 064/2859... * * * Pa slu{ajte ovako, ja RTS ne gledam, niti ho}u da pla}am. Niko me nije pitao da li ja tu uslugu ho}u da koristim, moje pravo izbora - {ta ho}u, a {ta ne}u! Kablovsku redovno pla}am, pa kao neplati{a dr`avne televizije neka mi slobodno iskqu~e taj program, ja jo{ imam na raspolagawu 150 kanala i niko mi ne preti sudskim izvr{iteqima. Ne mo`e ucewivati neko nekog za ne{to {to mu ne treba! 060/5566... * * * Pro|e i Tamburica fest, ali Derowe su Derowe, vratite je tamo....

069/1502... * * * „Parking servis“ se {iri po gradu k’o kuga. Osladile se pare gradskoj vlasti ni za {ta. Neka kupe sebi prostor, pa napla}uju! 064/2466...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak26.jun2012.

9

KASNI IZGRADWA AZILA ZA PSE

Ku}a za lutalice tek krajem jula?

Svo je vre me no je na ja vqe no da }e pr va fa za iz grad we azi la za pse lu ta li ce, ko ji }e se na la zi ti na ze mqi {tu u bli zi ni Ra fi ne ri je, bi ti za vr {e na kra jem ju na. Me |u tim, rok za otva ra we azi la pro du `en je za kraj ju la.

Iz Za vo da za iz grad wu gra da ka `u da ra do vi ka sne zbog iz grad we hi drant ske mre `e, ko ju je na lo `i la pro tiv po `ar na za {ti ta MUP Sr bi je. Osim ove mre `e, za vr {e tak pr ve fa ze azi la us po ri lo je i na si pa we ze mqe za po la ga we spoq nih in sta la ci ja, ko ji ma }e azil bi ti po ve zan na grad ski si stem, a na

pro du `e we ro ka uti ca li su i ki {ni da ni.

Otva ra we ovog azi la, pre ma pr vim na ja va ma, bi lo je pla ni ra no za kraj ma ja. Ra do vi su ka sni li zbog pri pre me, na si pa wa i ni ve li sa wa te re na, pa pred u ze }e “Slo van pro gres” iz Se len ~e ni je mo glo da za vr {i bok so ve na vre me, zbog ~e ga je rok pro du `en za kraj ju na. Ovo pred u ze }e na pra vi }e 120 bok so va, a vred nost pr ve fa ze iz grad we ovog pri hva ti li {ta za pse iz no si 25.248.000 di na ra.

Pre ma re ~i ma di rek tor ke ZIG Mirjane Dejanovi}, za kom plet nu iz grad wu azi la

Pro gra mom ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta za 2012. go di nu ni su obez be |e na sred stva. U apri lu je ZIG kon ku ri sao kod Fon da za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne za iz nos od 40 mi li o na di na ra, ka ko bi azil bio za vr {en {to pre.

Iz grad wom pr ve fa ze azi la stvo ri }e se uslov da se u we ga use li 400 pa sa. Pr va fa za pod ra zu me va iz ra du bok so va, kom plet ne in fra struk tu re, kao i pri vre me ne ve te ri nar ske sta ni ce.

N. R.

FESTIVAL NA TVR\AVI MNOGIM SUGRA\ANIMA DOBRO DO\E

„Egzit” od praznog stana pravi zlatnu koku - Stan u Uli ci Ma ti ce srp ske iz naj mi la sam osmo ri ci po se ti la ca iz Ru mu ni je.

Bi la sam kod ma me i ta te i za 5 da na za ra di la 480 evra - ka `e Jasmina M. U na se qi ma uda qe nim od cen tra sta no vi ko ji se iz da ju za 120-150 evra me se~ no, za Eg zit mo gu da se

Ku }a na Mi {e lu ku s osam kre ve ta do ne se 900 evra. Iz da va wa sta na u cen tru gra da i Pe tro va ra di nu do no si vi {e.A stan u Uli ci Ma ti ce srp ske za pet da na do neo 480 evra je sta no ve tu ri sti ma ko ji do la ze na fe sti val. Za tih 4, 5 da na mo gu da za ra de ne {to oko pro se~ ne pla te i ulo `e tu svo tu u od mor i pu to va we. Di le ma je sa mo ho }e li po se ti o ce pro na }i pre ko agen ci je uz pro vi zi ju, ili }e se oslo ni ti na sop stve nu ve {ti nu po tra ge Za ku }u na Mi {e li ku, opre mqe nu sa 8 kre ve ta sa svim do da ci ma od ro {ti qa, te le vi zo ra, za 5 da na \or|e V. za ra di 900 evra sva ke go di ne. Ve} ima stal ne mu {te ri je iz Ir ske a on se tih da na od rek ne u`i va wa u svo joj vi ken di ci. Ce ne iz da va wa sta na u cen tru gra da i Pe tro v a r a d i n u su na r av n o sku pqe.

re zer vi {u za 20 do 50 evra dnev no. Ne ki su se do se ti li pa u svom vla sti tom dvo ri {tu or ga ni zu ju kamp sa pro prat nim pro gra mi ma ko ji ob u hva ta `ur ke i film ske pro jek ci ja.

S dru ge stra ne, oni ko ji go ste do ~e ku ju i to kom ce le go di ne, za ovo go di {wi fe sti val ka `u ka ko pr vi put ne }e bi ti 100 od sto po pu we ni.

- Od ka da po sto ji Eg zit na{ ho stel je jo{ u apri lu bio bu ki ran za da ne fe sti va la. Pr vi put smo u si tu a ci ji da je fe sti val za dve ne de qe, a mi ni smo ni upo la po pu we ni. Gra |a ni ko ji iz najm qu ju svo je sta no ve ne pla }a ju ni {ta, za raz li ku od me ne ko ji upla }u jem sve po re ze i tak se - ka -

U „NEOBUSU”

Ve}aju o na~inu {trajka Za po sle ni u „Neo bu su” ko ji {traj ku ju ne pu na dva me se ca ni su ju ~e od lu ~i li na ko ji na ~in }e da qe vo di ti {trajk. Pred sed nik sin di ka ta rad ni ka u me tal skom kom plek su Novak Vasi} ka zao je, da }e za ne ko li ko da na bi ti do ne ta od lu ka .

Vi {e od dve sto ti ne rad ni ka ni je pri mi lo dve pla te pro {le sed mi ce, ka ko im je bi lo obe }a -

VESTI Svetska pijanisti~ka konferencija Svet ska pi ja ni sti~ ka kon fe ren ci ja, ~e tvr ta po re du, bi }e sve ~a no otvo re na su tra u 20 sa ti u Si na go gi, Uli ca je vrej ska 11. Pod di ri gent skom pa li com Andreja Bursa}a na stu pi }e gu da~ ki or ke star “Ka me ra ta Aka de mi ka”, pi ja nist ki wa Biqana Gorunovi}, kla vir ski duo Slobodanka Stevi} i Aleksandar Gligi} i u~e ni ci Sred we mu zi~ ke {ko le “Isi dor Ba ji}” Viktor Radi} i Dragutin Vu~i}.

Kon fe ren ci ja }e tra ja ti do utor ka 3. ju la, a su gra |a ni }e mo }i da pri su stvu ju pi ja ni sti~ kim kon cer ti ma u sa li {ko le. Ulaz je bes pla tan.

N. R.

no na sa stan ku [traj ka~ kog od bo ra i pred stav ni ka Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we i Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, ko ja je naj ve }i po ve ri lac „Neo bu sa”.

Po sle obe }a wa da }e do bi ti dve za ra de od jed nom, a du gu je im se ukup no osam pla ta rad ni ci, [traj ka~ ki od bor je bio od u stao od pro te sta na uli ci.

Z. D.

Foto: N. Stojanovi}

}e di rek tor ho ste la „So va” Miodrag Dra`i}.

Za vre me fe sti va la u ovom ho ste lu pro ve den dan iza |e ne {to pre ko dve hi qa de di na ra. Naj ~e {}i go sti su im po red kom {i ja sa Bal ka na, En gle zi i Austra li jan ci.

Sva ke go di ne smo 100 od sto po pu we ni, a ta ko }e bi ti i ovaj put.

Ce ne po dig ne mo od 10 do 20 evra za vre me tra ja wa „Eg zi ta”, ka `u iz slu `be pro da je mar ke tin ga ho te la „Park”.

Tak sisti i pi ja ni En gle ski tu ri sti ve} su deo grad ske le gen de,

Rad ni ci „Put-in ve sta” za vr {a va ju as fal ti ra we tro to a ra u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a u Srem skim Kar lov ci ma, ko je su za po ~e li kra jem pro {le sed mi ce. Ovaj po sao do dat no do bi ja na zna ~a ju ako se ima u vi du da tro to a ri u Ra ja ~i }e voj uli ci 10 go di na ~e ka ju da bu du za vr {e ni.

Na i me, ta~ no pre de ce ni ju as fal ti ra na je uli ca, ali su iz ne po zna tih raz lo ga sta ze s obe stra ne ko lo vo za osta le ne do vr {e ne. Na sre }u u sklo pu ovo go di {we sa na ci je i re kon struk ci je uli ca ugo vo re no je i as fal ti ra we tro to a ra u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a, ta ko da }e pe {a ci ko na~ no mo }i da odah nu i nor mal no ko ri ste sta ze na me we ne wi ma.

Ovo pred u ze }e pri vo di kra ju i ra do ve u Pe tro va ra din skoj uli ci, gde je iz gra |e na pe {a~ -

pa se za vre me tra ja wa fe sti va la vo za ~u obi~ no mo ra skre nu ti pa `wa da tak si me tar vra ti na „do ma }e”. Ta ri fa za stran ce je obi~ no i pet pu ta sku pqa, pa od Tvr |a ve do re ci mo bu le va ra Oslo bo |e wa obi~ no pla te 10 evra.

Re sto ra ni i ka fi }i obi~ no ne di ra ju ni {ta na svo jim ce nov ni ci ma, ma da spo ra di~ no po sto je i oni ko ji ko ri gu ju ce ne na go re za ta ~e ti ri da na. Ne ki, ako im se uka `e pri li ka, „ode ru” stra nog go sta po ve }im ra ~u nom za pi }e, ma da i na iv nih je sve ma we pa se sve ~e {}e ~u ju do bro na u ~e ne srp ske re ~i „fi skal ni ra ~un”.

Za vre me „Eg zi ta” po sto ji i de se to dnev ni fe sti val „En ter” ko ji ob je di wu je pro dav ce do ma }ih {pe ci ja, od ra ki je i vi na do ku glo fa i me de wa ka. Na te zga ma u cen tru se po red pi }a i hra ne tih da na mo gu pro na }i i su ve ni ri, na kit i iko ne.

Na kra ju ovog lan ca sto ji ~i ta va ma sa gra |a na sa la vo ri ma i fi `i de ri ma ko je po sta ve is pred ku }a, ili na stra te {kim me sti ma oko mo sta, pro da ju }i `ed ni ma pi }a za ras hla |i va we. Sva ke go di ne se po ja vi i ne ko li ko pro da va ca pla sti~ nih, sve tle }ih i pot pu no bes po treb nih pred me ta obi~ no pra vqe nih da sta nu na gla vu.

A. Latas

Bele`e izbeglice bez krova nad glavom U Srem skim Kar lov ci ma u to ku je evi den ti ra we iz be gli ca i in ter no ra se qe nih li ca za in te re so va nih za traj no re {a va we stam be nog pi ta wa u Sr bi ji. Oni ko ji ni su do sa da us pe li da do |u do kro va nad gla vom i ni su ste kli po vrat ni~ ki sta tus mo gu do 31. ju la da se ja ve po ve re ni ku za iz be gli ce u kar lo va~ koj op {ti ni, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 1. Tu }e do bi ti sve do dat ne in for ma ci je o ovom po pi su, ko ji tre ba

Radnice „Lisja” prave najlep{e bukete Na ne dav no za vr {e nim Sport skim ko mu nal nim igra ma na Zla ti bo ru rad ni ci „Li sja” su osvo ji li vi {e na gra da u ra znim di sci li na ma. Na sport skim igra ma u~e stvo va lo je oko 550 rad ni ka.

Sawa Nikoli} i Sawa Veselinovi} do bi le su pr ve na gra de za

Dnevni red na internetu

Deci ulice poma`e Festival uli~nih svira~a je u Sa le tli Du nav skog par ka iz ve de na pred sta va za de cu „Kro ko dil u cr ve nim ga }i ca ma”, na sta la po mo ti vi ma pri ~e Du {ka Ra do -

rak ter. To kom fe sti va la pri ku pqa }e se no vac za naj u gro `e ni ji sloj sta nov ni {tva, za si ro ma {nu de cu ko ja `i ve ili ra de na uli ci.

Kao na ja va bu du }e sa rad we sa Svra ti {tom za de cu uli ce, ju ~e

vi }a „Kro ko do ko dil”. Pred sta vu su iz ve li po la zni ci kre a tiv ne ra di o ni ce „Lut ko ra ma” ko ju je or ga ni zo va la Art kli ni ka.

Di rek tor Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a Borislav Beqanski na -

gla sio je da je {e {ir me ta fo ra fe sti va la i sve {to se sku pi u we mu od no sno sav no vac bi }e pro sle |en Svra ti {tu za de cu uli ce. Pre ma we go vim re ~i ma u hu ma ni tar noj ak ci ji }e po red ak te ra u~e stvo va ti i po se ti o ci fe sti va la, a po tru di }e se da se u pri ~u ukqu ~e i usta no ve i pred u ze }a jer ova de ca to za slu `u ju.

- Vi {e od 400 de ce je ko ri sti lo uslu ge Svra ti {ta od we go vog osni va wa, a na te re nu su ak ti vi sti obi l a z i l i jo{ 500 ma l i { a n a. Tre n ut no 242 de ce ima po mo} Svra t i { ta.

Ovo je si s tem s ki pro blem i za we ga ne m a tre n ut n o re {e wa. Pa re od ak ci je }e mo naj ve ro vat ni j e po t ro { i t i za {kol s ki pri bor, sred stva za hi gi je nu i hra nu i pi }e - re kla je su per vi z or k a Svra t i { ta Anita Jak{i} J. Zdjelarevi}

da po ka `e ko li ko jo{ ima onih ko ji ni su su stam be no zbri nu ti.

Re~ je o ak ci ji ko ja se spro vo di na te ri to ri ji ce le dr `a ve u or ga ni za ci ji Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce.

Kan ce la ri ja kar lo va~ kog po ve re ni ka za iz be gli ce otvo re na je sva kog rad nog da na od 8 do 13 ~a so va za stran ke, a in for ma ci je se mo gu do bi ti i na broj te le fo na 685-3075.

Z. Ml.

USKORO SKUP[TINA AKCIONARA AD „AUTOVOJVODINA”

aran `i ra we i za ara `man i bu ket .

U di sci pli ni ore zi va we `i ve ogra de dru go me sto je pri pa lo Nedeqki Geri} i Goranu Trivunovi}u. U ma {in skom ko {e wu tra ve dru go me sto su osvo ji li Ondrej ^iqak i Go ran Tri vu no vi}. Z. D.

U SALETLI PREDSTAVOM NAJAVQENA HUMANITARNA AKCIJA

Fe sti val uli~ nih svi ra ~a odr `a va se od 6. do 9 sep tem bra, a ove go di ne, po red kul tur nog i za bav nog, ima }e i hu ma ni tar ni ka -

ka sta za i ko lo voz pre svu ~en no vim slo jem as fal ta. Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, osta lo je da se po ne gde za tr pa j u ka n a l i, ugra d i po n e k i {aht i po sta vi ver ti kal na sig na li za ci ja. Pre ma pro ce ni, do kra ja sed mi ce bi i to tre ba lo da bu de go to vo, a za de se tak da na bi mo gao da se o~e ku je po ~e tak sa na ci je kli zi {ta u toj uli ci. Po kre nut je po stu pak jav ne na bav ke i u pe tak }e bi ti otvo re ne po nu de. Pred vi |e no je da se u okvi ru sa na ci je kli zi {ta re {i i pi ta we od vo da at mos fer skih vo da iz bo~ nih uli ca. Ovaj po sao bi }e ura |en o tro {ku op {ti ne, dok je no vac za re kon struk ci ju Pe tro va ra din ske uli ce obez be dio Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne.

Tekst i foto: Z. Ml.

U KARLOVCIMA

NOVOSADSKO PREDUZE]E USPE[NO NA KOMUNALNIM IGRAMA

Peter Esterhazi u „Tribini mladih” Pred sta vqa we de la ro man si je ra, ese ji ste, pri po ve da ~a i jed nog od vo de }ih sa vre me nih evrop skih pi sa ca Petera Esterhazija bi }e odr `a no su tra u 19 ~a so va u klu bu „Tri bi na mla dih„ Kul tur nog cen tra No vog Sa da. Po red Ester ha zi ja u pro gra mu u~e stvu ju Vladislava Gordi}-Petkovi} i Vicko Arpad.

J. Z.

Trotoarima asfalt posle 10 godina

Foto: B. Lu~i}

Po no vo ima mo pe ri pe ti je zbog me sta „Eg zit” kam pa, a i ve~ nu te mu: ko od ko ga ima vi {e ko ri sti, „Eg zit” od gra |a na ili gra |a ni od „Eg zi ta”. Evi dent no je da je dan deo qu di za vre me fe sti va la pa ku je ko fe re i kre }e u po se tu ba ka ma, tet ka ma i osta loj fa mi li ji, pre pu {ta ju }i svo -

U ULICI PATRIJARHA RAJA^I]A U KARLOVCIMA

Skup {ti na ak ci o na ra AD „Auto voj vo di na” za ka za na je za pe tak 29. ju ni u 10 ~a so va, u Ve li koj sa li Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 24. Dnev ni red za Skup {ti nu ak ci o na ra na la zi se na in ter net adre si w w w. a u t o v o j v o d i n a - a d . c o m .

Specijalni zastupnik malih akcionara Stole Stojanovi} ka`e da bi akcionari trebalo da prilikom uvida u dnevni red obrate pa`wu na predlo`eni tekst Statuta preduze}a i poslovnika o radu Skup{tine, a naro~ito na izve{taj nezavisnog revizora o redovnom finansijskom godi{wem izve{taju poslovawa „Autovojvodine” za 2010. godinu.

„U izve{taju nezavisnog revizora jasno se vidi da AD „Autovojvodina” nije uradila finansijski izve{taj u skladu sa me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima M.R.S koji je na snazi od 2004. godine, kao i ra~unovodstvenim propisima Republike Srbije”, ka`e specijalni zastupnik Stojanovi}.

Nagla{ava da }e, ukolko se ne dogovore mali akcionari i poslovodstvo „Autovojvodine”, firma neminovno oti}i u ste~aj ili likvidaciju, {to mo`e da dovede da mali akcionari ne dobiju novac od akcija. Zato specijalni zastupnik Stojanovi} poziva male akcionare da obavezno do|u u petak na Skup{tinu akcionara.

Z. D.

U PETAK I SUBOTU OBELE@AVA SE DAN DUNAVA

Oda najzna~ajnijoj evropskoj reci

Me |u na rod ni dan Du na va bi }e obe le `en 29. i 30. ju na iz lo `ba ma, de fi le om spor ti sta, edu ka tiv nim i eko lo {kim ra di o ni ca ma i mno gi dru gim pro gra mi ma, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu. Cen tral ni punkt bi }e am fi te a tar na Ke ju `r ta va ra ci je, kod spo me ni ka, gde }e u pe tak u 18 ~a so va ma ni fe sta ci ja bi ti sve ~a no otvo re na. Pro gram tra je do 21 ~as i ob u hva ta iz ved be ple snih {ko la i ple snih klu bo va, na stu -

pe ma `o ret ki wa i po zo ri {ne pred sta ve.

Oba da na, u {u mi ci kod te ni skih te re na, na Ke ju od 17 do 20 ~a so va bi }e edu ka tiv ne ra di o ni ce, zoo ku tak i ma |i o ni ~ar ska ra di o ni ca „Ma |i o ni ~ar Ha ri”.

Kod |a~ kog igra li {ta od 18 do 20 ~a so va bi }e sprot sko-re kre a- tiv ne i za bav ne ak tiv no sti. Ma ni fe sta ci ja se or ga ni zu je zbog ne go va wa kul tu re i uka zi va wa po {to va wa Du na vu, naj zna ~aj ni joj evrop skoj re ci.

J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak26.jun2012.

Пријем за најбоље ученике АПАТИН: Председник апатинске општине др Живорад Смиљанић организовао је пријем за најбоље ученике основ-

них и средњих школа, на којем им је уручио књиге. Књиге је добило 24 ученика, нослаца Вукове дипломе и осам ученика генерације, из пет основних школа „Жарко Зрењанин“ из Апатина, „Младост“ из Пригре-

вице, „Иван Горан Ковачић“ из Сонте, „Киш Ференц“ из Свилојева и „Јожеф Атила“ из Купусине и три средње школе. Ученици генерације из средњих школа су и добитници стипендије Скупштине општине. То су Душан Раичевић из Гимназије „Никола Тесла“, Далибор Ковачевић из Средње техничке школе са Домом ученика и Ранко Поповић из Средње грађевинске и дрвопрерађивачке школе. Пријему су присуствовали и ученици Основне музичке школе „Стеван Христић“, који су протекле школске године освојили бројне награде на такмичењима, који су извели и краћи музички програм. Ј. П.

ВЛАДИКА СРЕМСКИ ВАСИЛИЈЕ С ВЕРНИЦИМА У ШИДУ

Молитва Богу и људима за завршетак цркве ШИД: Четири дана пре Видовдана, храмовске славе цркве цара Лазара у Шиду, владика Сремски господин Василије одржао је архијерејску литургију у недовршеној цркви. Добродошлицу му је упутио старешина овог храма јереј Ђорђе Марић, са верницима. Литургију је служио владика Сремски господин Василије, уз саслужење јереја Ђорђа Марића, архијерејског намесника шидског Радомира Мишића, протојереја ставрофора Ђорђа Воларевића, протојереја Лазара Шапоње и претходног старешине овог храма Петра Божића. Извођење архијерејске лигургије одлично је било синхронизовано са хоровима цркве цара Лазара и цркве светог Николаја, па није никакво чудо што су верници уживали у духовном богатству, које им је приуштено, истини за вољу, у амбијенту окруженом челичним скелама, кроз које се видело небо.

Владика сремски господин Василије са свештеницима

- Прослављајући свети Видовдан, храмовску славу ове цркве, замолио сам оца Ђорђа Марића да дођемо овде да се

Годишњи концерт „Прела”

ЧУРУГ: У Чуругу је одржан концерт ДОНКТ-а „Прело” из Чуруга, који су увеличали гости, чланови КУД-а „Војвода Јанко Катић”, из Младеновца. Ова два друштва су се спријатељила на заједничком гостовању у Бугарској и сада настављају пријатељство и дружење. У двориште Друштва дошли су родитељи пријатељи учесника програма и мноштво грађана, који су дошли да виде и поздраве играче и да награде њихов труд. Програм је водио Слободан Малић, а група чурушког ДОНКТ-а и гости из Младеновца приказали су игре са простора Војводине, Шумадије, Сарајевског поља, Влашке игре и игре из Лесковца. Извођаче је пратио оркестар у саставу Срђан Цуцић, Петар Симичић, Звонко Црвени и Далибор Мартинов, као и оркестар из Младеновца. Л. К.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (14), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.05, 20.10, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 22.20), „Sne`ana i lovac” (16, 19.45, 22.10), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 18.05, 20.15, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45), „Lol” (18.20, 20.20, 22.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: San da Iva ni {e vi} iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Sla |a na Ro di}, Je le na ]ur ~i ja, Mi qa na Vr ho vac, Go ri ca Pa vlo vi}, Ma ri ja na Ko ka no vi}-Mar ko vi}, Ma ri ja Ra du lo vi}, Aijun Ning, Kin ga Bo do lo, Zo ri ca Qu bi ~i}-La li}, Bi qa na Stan ko vi}, Qi qa na Be li}-Zdra vi} i Qi qa na To mi} iz Novog Sada, Ta ma ra Du naj ~ik iz Bege~a, Qi qa na Po znan i Alek san dra Ra |e no vi} iz ^eneja, Su za na Mun }an iz Gaja, Mi le na [o li} iz Petrovaradina, Sne `a na Cvi ja no vi} iz \ur|eva, Sen ka Iva no vi} iz Mladenova, An dri ja na To mi} iz Beo~ina, @a kli na Pe tro vi} iz Apatina, Ka ta lin Hu ska iz Ba~kog Gradi{ta, Ma ja ^i pli} iz @abqa i Du {ka Za ri} iz ^erevi}a, DE^AKE: Na ta {a Jo va nov, Mi li ca To ko vi}, Va wa Vin kov, Iva na Pe tro vi}, Sa wa Ko va ~e vi}, Do na So cek, Mir ja na Qu bo jev, Ve sna Lu ki}, Ani ta Pu }o li i Je le na Kla puh iz Novog Sada, Da ni je la Ca ri} i Dra gi ca To mi} iz Temerina, Da ni je la Do bre ~e vi} iz Sremske Kamenice, Jo va na Ma kan iz Glo`ana, An drea Ko lar iz Luga, Ta wa Do ve dan iz Koviqa, Bra ni sla va Ni ko lov ski iz Sremskih Karlovaca, Ra do slav ka Pe ri} iz Silba{a, An drea Pec nik iz Selen~e, Ma ri na Ku zman iz Budisave, Ma ri ja na Tur i Je le na Te pi} iz Gospo|inaca, Iva na Gru jin iz Beo~ina, Aj ka Ku kuq ~i} iz Pivnica, So fi ja Ogri zo vi} iz Ba~ke Palanke i Ma ri ja Mr dak iz Iriga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marinko Zdravka Mr|anov (1928) - ispra}aj u 10.30 sati, Ilija Zarije Ni{avi} (1936) - urna u 11.15, Ksenija Veqka Per{ (1949) u 12, Aleksandra \or|a Bohler (1946) u 12.45, Janko Perikla Projkovski (1950) u 13.30, Jovan Jovana \eviki (1930) u 14.15, Leonora Brahima Beri{a (1982) u 15 i Veselko Petra Mati} (1925) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Miroslav Milana Stoj{i} (1924) u 13 sati.

c m y

10

Верници уживали у духовном богатству литургије

НИС суфинансира 34 пројекта ПАНЧЕВО: Преко Јавног конкурста компанија НИС доделила јесредства за финансирање пројеката из области спорта, културе, екологије, науке и хуманитарних делатности за 2012. годину, у склопу корпоративног програма друштвене одговорности, под називом „Сарадња ради развоја”. У Панчеву ће НИС суфинасирати 34 пројеката са 7.850.000 динара. Културном центру и ЈКП „Зеленило“ додељено је по 950.000 дин, највише је издвојено за КУД „Станко Пауновић“ 1.050.000 динара. Међу суфинансиранима су се нашли и Регионални центар за таленте, Удружење жена Доловке, Иницијатива за инклузију „Велики мали“, Удружење Рома из Јабуке, Женски одбојкашки клуб, Сигурна кућа, Удружење оболелих од мултипле склерозе, као и спортисти и Ања Цревар и Предраг Николајевић. З. Дг.

Хаику фестивал ОЏАЦИ: На овогодишњи Хаику фестивал, који је одржан у Оџацима, пристигло је највише радова до сада,192 песника из земље и иностранства, а најбројнији су били песници из Хрватске. Сви аутори су конкурисали својим песмама, а било је и хаику низова, као сложенијих стваралачких форми. Прва награда за хаику циклус под називом „Сусрет“, припала је Борисаву Трајковићу из Сомбора. За најбољи хаику стих, додељене су три награде. Најуспешнији је био доајен оџачких хаику фестивала Милијан Деспотовић из Пожеге, који је обележио и први хаику фестивал у Оџацима пре 23 године. Другу награду је освојио Александар Обровски из Новог Сада, а трећу Борис Назански из Загреба.Похваљено је 10 аутора, међу којима је и КатаринаЂукић из Оџака. С. М.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

помолимо Богу, као увертира световидовданских дана. У вези са тим значајним празником за наш народ, свакако, отпочето зидање ове светиње на овом месту је значајно за град Шид. Све што је започето, не може се преко ноћи урадити, али зидање једне светиње је императив и радост за свако српско чељаде. У Шиду је вековима био само један храм, а сада имамо три храма и богомољу. Два су скоро довршена и остала нам је градња још цркве цара Лазара, да је, уз божју помоћ и помоћ добрих људи, приведемо крају. Ја као епископ Сремски, апелујем на државне структуре, на општину и на људе добре воље, да помогну да се ова светиња, посвећена кнезу Лазару, доврши, да се у њу утка лепота и доброта, да буде понос града и остане нашој деци за узор и понос - рекао је епископ Сремски господин Василије. Д. Савичин

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Пла ни на ри во ле и по рав ном

За ли ва ње се не пре по ру чу је

У Кикинди постоје две зграде које имају по девет спратова. Грађани који живе на последњим спратовима у овим зградама имају уређаје за подизање притиска воде те немају проблема.

-За сада нема већег броја жалби грађана. Комунално предузеће прати ситуацију на терену и највећи проблем је у периоду од 19 и 30 до 20 и 30 сати. У том периоду не треба воду користити за оно што нису основне потребе. Најугроженија је периферија, где је притисак један бар, што је довољно за туширање, али то је доња граница испод које се не сме ићи.. Зграде у улици Светозара Милетића немају свој уређај за подизање притисак у водоводној мрежи, па у овим домаћинствима има мањих проблема - објашњава Грбић: А.Ђ.

ЗОН СКА СМО ТРА ФОЛ КЛО РА У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ

До ма ћи ни се ис та кли ква ли те том

СТА РА ПА ЗО ВА: Свих 13 ан-

самбала, који су наступили на зонској смотри фолклора одраслих у Старој Пазови, заслужили су да стигну до овог ранга такмичења, а посебно су се квалитетом истакли ансамбли из старопазовчке општине, којих је на овој смотри било шест - истакли су кореографи Ми -

ОКУД „Све ти Са ва“ Но ва Па зо ва

ло ван Ог ња но вић и Сло бо дан ка Рац, те музички стручњак Со рин Бо ља нац, који су као селектори задужени за избор најбољих ансмабала из Војводине за 49. Музички фестивал у Руми. Они су посебно похвалили Стару Пазову као зонски центар за изванредну организацију смотре, јер је, као рекоше, све функционисало беспрекорно, а посебне похвале за организацију смотре је изнео и секретар Савеза аматера Војводине Са ва Му чи ба ић, који је, због тога, секретару Савеза аматера Општине Стара Пазова, уручио слику. На зонској смотри у Старој Пазови наступили су ансамбли из инђијске општине: КУД „Иво Лола Рибар“ Крчедин, ОКУД „Инђија“

БЕ ЧЕЈ: С обзиром на то да је од лане акција „Пешачимо у природи“ Планинарско-смучарског друштва „Бечеј-Лесон“ уврштена у календар Планинарског савеза Војводине, то је разумљиво што је ове године било и дебитаната на бечејском „равничарењу“ широм Парка природе „Стара Тиса“ код Бисерног острва.

- Имали смо једног учесника из Требиња, што је читавој акцији први пут дало међународни карактер. Први пут су нам у гостима били и Вршчани, док су нам стари гости пријатељи из Београда, Зрењанина, Новог Сада, Сирига, Сомбора, Суботице... Овогодишње „равничарење“ окупило је 160 учесника из 13 друштава Војводине и Београда. Већина је превалила планираних 15 километара, али било је и оних који су, због високе температуре, сами дозирали дужину стазе - рекла је председница организатора Ми ра Ву ко вић.

Пошто су го сти дочекани и угошћени чајем од ливадских трава, које су бечејски планинари сами сакупили, осушили и скували, вођа групе која је пешице обилазила Бисерно острво Ен дре Сич повео је колону преко моста на Старој Тиси код Бачког Градишта, путем који је водио између плантажа винограда, воћњака и њива с ратарским културама, а двадесетак бициклиста предводио је Да ни ел Риц на дупло дужој маршрути.

- Од првог сусрета бечејских планинара сам у колони која крстари Бисерним острвом - рекао нам је најстарији учесник акције „Пешачимо у природи“ 82-годишњи Бран ко Ср нић из Сирига. Најмлађи члан овогодишње акције био је бициклиста осмогодишњи Мар тон Па ло таш, ученик ОШ „Здравко Гложански“ из Бечеја, који је равноправно са старијима возио свог двоточкаша. Док су планинари „равничари-

Ко ло на се оте гла пре ко мо ста на Ста рој Ти си

ли“, а бициклисти возили, сликари аматери бечејске „Дуге“ су атрактивне мотиве преносили бојама на папир, или платна, а кувар Или ја Нин ко вић и сарадници су кували „фиш паприкаш“, који је учесници акције у сласт појели. А како је риби суђено да три пута плива, после Старе Тисе и котлића пливала је у вину, за шта се побринуо Бо ра Гво зде нац који је приредио дегустацију

ЕКО ЛО ШКИ ПО КРЕТ ВР БА СА ОГОР ЧЕН НА ФА БРИ КУ УЉА

и КУД “Соко“ Инђија и КУД „Брано Радичевић“ из Бешке, из општине Шид КУД „Ђура Киш“ и Српско КУД „Свети Сава“ из Шида, из румске општине КУД „Бранко Радичевић“ Рума и чак шест из старопазовчке општине: СКУД „Јанко Чмелик“, КУД „Бранко Радичевић“ и ФА „Дукат“ из Старе Пазове, КУД „Младост“ и ОКУД „Свети Сава“ из Нове Пазове, те КУД „Бранко Марковић“ из Сурдука. Наредних дана ће селектори предложити Фестивалском одбору у Руми учеснике овогодишњег фестивала, који ће бити одржан почетком новембра, а током консултација, уз бројне похвале, које су изнели чланови оцењивачке комисије, отворено је питање зашто фестивал у Руми више не траје три дана и зашто на фестивалу не могу да наступе стварно најбољи из Војводине, без обзира на број, пошто и пропозиције кажу „12 до14 ансамбала“. Румљани, као домаћини, не примају више од 12 ансамбала, што је на штету квалитета и није подстицај великој армији чувара традиције, људи који улажу и рад и новац и постижу запажен квалитет. Констатовано је да то питање треба отворити, не само у Одбору за фолклор Савеза аматера, него и у асоцијацији и у Заводу за културу, посебно што је и директор Завода Ти бор Вај да већ слао дописе фестивалском одбору у Руми да манифестација треба да А. Ма ли траје три дана.

При ја ва про тив „Ви та ла” ВР БАС: Еколошки покрет Врбаса поднео је пријаву Покрајинској инспекцији за заштиту животне средине, против Фабрике уља и биљних масти „Витал“ због, како је наведено, континуираног загађивања Великог бачког канала. Председник Еколошког покрета Врбас Рат ко Ђур ђе вац истиче да врбаска уљара готово свакодневно испушта отпадне воде у канал.

- Брутално затрпавање канала, које се већ месецима дешава наочиглед и увид старатеља, инспекција и свих релевантних државних институција, произвело је код нас ути- „Ви тал“ сва ко днев но за га ђу је Ка нал сак њихове потпуне равнодушности и „намирености”. канала више не може говорити о Ове количине отпадних вода за- акцидентима већ о криминалтровале би највеће реке у крат- ном понашању. ком периоду. Врбас је дефини„Основано сумњамо да „Витивно жртвован град, а колико је тал“ има благослов неких делокоштала ова жртва питаћемо ва државног система надзора. Агенцију за борбу против ко- Очекујемо од вас да примените рупције – рекао је Ђурђевац. законом предвиђене мере и заВрбаски еколози у свом обра- штите здравље грађана Врбаса и ћању Покрајинској инспекцији Србобрана и овај водоток, који за заштиту животне средине на- се дивљачки пуни најгорим инводе да се поводом загађивања дустријским отпадом. Упозора-

вамо вас да нас, по нашој претходној пријави против загађивања ваздуха, такође од стране „Витала“, нисте обавестили о изласку и предузетим мерама. Како год да сте поступили - ефекат је изостао, те густи, црни облаци дима изнад „Виталове“ енергане и даље прекривају врбаска насеља“, стоји у пријави коју је упутио Еколошки покрет М. Кк. Врбаса.

Нај бо љи на ли ков ном кон кур су ПАН ЧЕ ВО: Четворица предшколаца из вртића „Пупољак“ у Панчеву освојили су прво место на међународом ликовном конкурсу у Словенији, на тему „Фолклор и игре мога народа“. У конкуренцији је било 8.000 радова из 50 земаља света, са свих континената. Заједнички рад Аљо ше Ер де ља на, Ма те је Кор ма њо ша, Ми ља на Вар са ко ви ћа и Фи ли па Ву ло вић проглашен је најбољим, а изазвао је одушевљење у Панчеву. Малишани су радили у батику - техници ручног осликавња свиле, који је карактеристичан за Африку и Азију.

- Васпитачица нам је показала лутке, па смо ми њих пресликали на тај батик. Мени то није било тешко. Неки другари су срећни што смо добили награду неки су били тужни јер они нису добили - рекао је Филип Вуловић. Миљан Варсаковић је рекао да му награда много значи, Матеји Кормањош је техника којом су радили била мало чудна, док је Аљоша Ердељан објаснио сам поступак: - Прво смо цртали фломастерима, па смо бојили и залили воском. З. Дг.

11

ЧЕ ТВР ТО РАВ НИ ЧА РЕ ЊЕ У ПАР КУ ПРИ РО ДЕ „СТА РА ТИ СА”

СЛАБ ПРИ ТИ САК ВО ДЕ УГРО ЖА ВА КИ КИН ЂА НЕ

КИ КИН ДА: У вечерњим сатима, поједини делови Кикинде остају без воде за пиће, или је у славинама слаб притисак. Како сазнајемо од заменика директора Јавног комуналног предузећа „6.октобар” Сте ва на Гр би ћа, ово се дешава због беспотребног трошења воде. међутим, у селима кикиндске општине проблема са слабим притиском, или нестанком воде нема.

-То је интересантно, јер се у селима више заливају баште, него у граду. То нам само говори да део становника града знатан део воде утроши на прање аутомобила, заливање тротоара, те их молим да имају обзира према својим суграђанима, који су на вишим спратовима, па остају без воде, или имају слаб притисак.

utorak26.jun2012.

јединственог вина „крокан“ са Бисерног острва. Истовремено, организатори предстојећег Трећег палачинка феста у Бачком Градишту промовисали су своју фешту заказану за 30. јуни и по промотивној цени продавали палачинке. Тамбураши су све зачинили, па су већ сада пали договори да се кроз годину дана све репризира. В. Јан ков

VESTI Де тер џент со ци јал но угро же ни ма ВР БАС: У Центар за социјални рад у Врбасу јуче је из Дирекције за робне резерве АП Војводине стигла помоћ у санитарном материјалу, која ће бити подељена корисницима социјалне помоћи. Према речима помоћника председника општине Врбас Ву ка ши на Ву ји чи ћа, ова врста помоћи социјално угроженима је само наставак сарадње између Дирекције за робне резерве и локалне самоуправе.

- На иницијативу председника општине и Општинског већа, поднет је захтев Дирекцији за одобрење нових количина помоћи, а у овом случају ради се о хигијенском материјалу, односно о 3.240 килограма прашка за веш и исто толико литара прашка за судове - рекао је Вујичић и додао де ће, у договору са Центром за социјални рад, овај роба током наредних дана бити подељена свим корисницима социјалне помоћи, на територији општине М. Кк. Врбас.

Еко ном ска ствар ност ЗРЕ ЊА НИН: Трибина Културног центра Зрењанина под називом „Економска стварност Србије” биће одржана у малој сали, вечерас, од 20 сати. Уводничар је економиста Јо ван Ду ша нић, а модератор уредник програма у Културном центру Ми ро слав Са мар џић. Професор Душанић је један од најистакнутијих критичара неолибералног концепта економске политике која се у Србији примењује Ж. Б. после 2000. године.

Гра ди се пут Стар че во –Ба ва ни ште

ЗА ВР ШЕН ТРА ДИ ЦО НАЛ НИ КАР НЕ ВАЛ У БЕ ЛОЈ ЦР КВИ

Ма ли ша ни улеп ша ли цве ће

БЕ ЛА ЦР КВА: Концертом групе „Амадеус бенд“ и спектакуларним ватрометом, завршен је овогодишњи Карневал цвећа у Белој Цркви. Трајао је недељу дана, а на програму је било више изложби, песничких вечери и концерата уз обавезни избор за „најклинца“ и најклинцезу“, као и најлепшу девојку Карневала. У петак је одржан концерт групе „Рибља чорба“, који ће Белоцрквани памтити. Али, главна манифестација сваког карневала па и овог је карневалска поворка која се већ деценијама дешава у суботу увече. Програм је почео, када су чланови мото клуба „РИП“ из Беле Цркве, на главну бину донели карневалску заставу. Карневалску поворку предводио је белоцрквански мажуро тим, који је само пре пар дана освојио друго место на државном првенству мажуро тимова, а иза њих наступио је мажуро тим из Загреба, иначе вишеструких првакиња Хрватске и Европе. Пратио их је полицијски оркестар, а за њима су ишле и мале мажореткиње. На челу

карневалске поворке ношене су заставе Европске федерације карневалских градова чији је члан белоцркванско Туристичко удружење, а за њима су наступали представници ове организације. Оно што је карактеристика белоцркванског Карневала цвећа, што га разликује од других, су такозвани експонати, односно алегоријска колица, којих је ове године било једанаест. На експонатима које је наручила општина, налазили су се најлепши дечак и девојчица и овогодишње најлепше девојке Карневала – мис Карневала Алек сан дра Ан тић, прва пратиља Јо ва на Ко ва че вић и друга пратиља Де ја на Мр вош. Некада су најбољи експонати награђивани и да је тако и сада, тешко би се било одлучити коме доделити награду. Свако је имао неку поруку и посебну драж, а готово сви су били пуни правог или вештачког цвећа, што оправдава назив карневала. Био је ту бунар живота Удружења хранитеља, башта из снова Основне школе „Михаел Садовеану“ из

Гребенца, школа некад и сад, коју су представили ученици Техничке школе, пчелице у цвећу предшколске установе „Анђелка Ђурић“, кућица у цвећу, изазови живота одреда извиђача. У поворци је учествовало и око четрдесет карневалских група, које су чинила углавном деца из предшколских установа и основних школа. Овогодишњи гости Карневала биле су групе из Лесковца, Панчева, Вршца, Пожаревца и Београда. Карневалску поворку гледало је неколико хиљада људи, а стиче се утисак да их је ипак било мање него претходних година. Уложена су знатна средства, а колико је од тога је враћено у буџетску касу, тешко је проценити. Покровитељи Карневала цвећа 2012, као привредно туристичке манифестације, са елементима очувања културе и традиције, финансијски су подржали Министарство економија и регионалног развоја, Покрајински секретаријат за културу, Комерцијална банка и „Фриком“. М. Ви то ми ров

ПАН ЧЕ ВО: Почетком маја су почеле припреме за пошљунчавање постојећег атарског пута од Старчева, до укрштања са магистралним путем М-24, који повезује Панчево и Баваниште. У првој фази биће урађена темељна припрема путне подлоге, а убрзо и постављање асфалта. Деоница, на којој су започети радови је око пет километара. Највећу корист од изградње овог пута ће имати становници Баваништа и Старчева, који до сада нису били повезани асфалтним путем. З. Дг.

dRU[TvO

utorak26.jun2012.

SR BI JA NEDOVOQNO IZ DVA JA ZA DE CU I PO RO DI CU

Ro |e ni u si ro ma {tvu u si ro ma {tvu i `i ve

Mre `a or ga ni za ci ja za de cu Sr bi je (MODS) i Dru {tvo za raz voj de ce i mla dih, uz po dr {ku Ti ma Vla de Sr bi je za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva i UNI CEF-a, or ga ni zo va li su di sku si ju o dr `av nim iz dva ja wi ma za de cu i po ro di cu. U~e ni ce iz sred wih {ko la u Sr bi ji, ~la ni ce MODS-a, da le su osvrt na si ro ma {tvo de ce i pro ble ma s ko ji ma se su o ~a va ju po ro di ce u Sr bi ji.

Sred wo {kol ka Su za na Po po vi} uka za la na to da de ca `i ve u si ro ma {tvu iako to ni je wi hov iz bor: de ca ni su bi ra la, ni su ima la iz bor, a kad se ro de u si ro ma {tvu, u si ro ma {tvu i `i ve. Ma {a Pe tro vi} je pod se ti la na to da se da nas za de~ ji do da -

tak ma lo {ta mo `e ku pi ti i da se ista su ma u bo ga tim po ro di ca ma po tro {i za je dan obrok.

Pred sed ni ca Sa ve ta de ce MODS-a Lej la Haj dar pa {i} po zva la je od ra sle na hit nu ak ci ju, is ti ~u }i da }e se si ro ma {tvo po ve }a ti, a si ro ma {na de ca od ra sti u si ro ma {ne qu de.

Po re ~i ma me na xe ra Ti ma Vla de Sr bi je za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva @ar ka [un de ri }a, tre ba uze ti u ob zir do sa da {wu pri me nu pro gra ma de~ jih do da ta ka i pro mi sli ti o pro me na ma u pro gra mu do da ta ka ko je bi do ve le do bo qeg “tar ge ti ra wa” i pre po zna va wa raz li ~i tih po tre ba oko 400.000 de ce ko ja da nas u Sr bi ji pri ma ju de~ ji do da tak.

Pred sed ni ca Udru `e wa “Ro di teq” Dra ga na So }a nin pred sta vi la je re zul ta te ana li ze bu xet skih iz dva ja wa za de cu i po ro di cu ko ji uka zu ju na pro ble me pri li kom wi ho ve re a li za ci je u prak si. Po seb no je uka za la na slo `e ne (i bi ro krat ske) pro ce du re za ostva ri va we po sto je }ih

pra va, u ko ji ma je sav te ret do ka zi va wa na po ro di ci i ko je zah te va ju obez be |i va we ve li kog bro ja raz li ~i tih do ku me na ta.

– Ka `e mo da su u Sr bi ji po ro di qe da le ko za {ti }e ni je ne go u dru gim ze mqa ma, ali to je sa mo na pa pi ru jer po sto ji ve li ki pro blem za ostva ri va we wi ho vih pra va u prak si – is ta kla je Dra ga na So }a nin. – Za to }e mo za go va ra ti ide ju da se ta na kna da is pla }u je di rekt no po ro di qa ma da ne bi za vi si le od do bre vo qe po slo da va ca. To je ga ran ci ja da }e no vac iz bu xe ta ko ji im je na me wen bi ti is prav no po tro {en.

Sa {a Ste fa no vi} iz Dru {tva za raz voj de ce i mla dih uka zao je na to da je iz nos de~ jeg do dat ka iz ra zi to ni zak i da ne mo `e po -

kri ti ni tro {ko ve kom ple ta ux be ni ka i {kol skog pa pi ra.

– Osim to ga, ve li ki broj si ro ma {nih do ma }in sta va ne pri ma de~ je do dat ke: tro je od pe to ro de ce ko ja ima ju pra vo na de~ je do dat ke ne ostva ru je to pra vo – uka zao je Ste fa no vi}. – Uz po ve }a we bu xet skih iz dva ja wa i pro me ne u pro ce du ri za ostva ri va we tih pra va, nov cem za fi nan sij sku po dr {ku po ro di ci po treb no je obez be di ti kva li tet ne uslu ge za bri gu o de ci, kva li tet ni je obra zo va we i za {ti tu de~ jih pra va.

Svi u~e sni ci di sku si je slo `i li su se u oce ni da Sr bi ja ma lo iz dva ja na pro gra me po dr {ke po ro di ca ma. Pro {le go di ne ras ho di za de~ je do dat ke iz no si li su 10,4 mi li jar di di na ra, {to je ne pro me wen udeo u BDP-u u po sled wih ne ko li ko go di na. To je do pri ne lo da Sr bi ja pre ma ude lu iz da ta ka za de~ je do dat ke bu de me |u ze mqa ma ko je naj ma we iz dva ja ju za pro gram po dr {ke po ro di ca ma s de com.

Q. M.

c m y

12

dnevnik

NA SI QE NAD @E NA MA U PO RO DI CI

Po li ci ja u Voj vo di ni in ter ve ni sa la 7.327 pu ta Po kra jin ski om bud sman {est go di na pri ku pqa po dat ke na go di {wem ni vou o prak si in sti tu ci ja u ve zi s re {a va wem pro ble ma na si qa u po ro di ci. Pro blem pri li kom pri ku pqa wa po da ta ka i tu ma ~e wa raz li ~i tih is tra `i va wa pred sta vqa ne re dov nost do sta vqa wa in for ma ci ja i ne si ste ma ti~ no vo |e we po da ta ka nad le `nih dr `av nih in sti tu ci ja, zbog ~e ga je te {ko, a u ne kim slu ~a je vi ma go to vo ne mo gu }e, na od go va ra ju }i na ~in pra ti ti si tu a ci ju o po ro di~ nom na si qu u Voj vo di ni.

Mo gu }e je, me |u tim, utvr di ti da se re zul ta ti is tra `i va wa svih pret hod nih go di na u ve li koj me ri po du da ra ju, od no sno da su pri sut ne stal ne ten den ci je na si qa u po ro di ci, kao i to da su u 80 do 90 od sto slu ~a je va `r tve po ro di~ nog na si qa `e ne – su pru ge ili van bra~ ne part ner ke po ~i ni la ca, dok su u vi {e od 90 od sto slu ~a je va po ~i ni o ci mu {kar ci. Ta ko |e, iz go di ne u go di nu ra ste broj pri ja vqe nih slu ~a je va na si qa u po ro di ci, pr ven stve no po li ci ji i cen tri ma za so ci jal ni rad. Po kra jin ski om bud sman je do {ao i do za kqu~ ka da sve in sti tu ci je ma hom pri me wu ju bla `e me re i ka zne, {to kod po ~i ni la ca na si qa u po ro di ci mo `e stvo ri ti uti sak da se na si qe mo `e po no vi ti, a kod `r tvi – da na si qe osta je na ka `we no. Jo{ uvek je ne po zna ni ca ko je od go va ran za pra }e we me ra za {ti te: su do vi ili cen tri za so ci jal ni rad.

Pi po da ci ma {est po li cij skih upra va s pod ru~ ja Voj vo di ne, pro {le go di ne broj zah te va za po li cij skom in ter ven ci jom zbog na si qa u po ro di ci iz no sio je 7.327, od no sno bio je ~ak 3.012 ve }i ne go 2010. go di ne. Dok je pret hod ne go di ne za be le `e no ukup no 4.315 pod ne tih zah te va u Voj vo di ni, la ne je sa mo Po li cij ska upra va No vi Sad evi den ti ra la 4.221 zah tev za pru `a we po li cij ske in ter ven ci je ra di za {ti te od na si qa u po ro di ci.

Osim PU No vi Sad, ko ja ni je in ter ve ni sa la u 213 slu ~a je va od ukup nog bro ja pod ne tih zah te va, s obra zlo `e wem da je u tim slu ~a je vi ma pro ce ni la da ne ma me sta po li cij skoj in ter ven ci ji, osta le po li cij ske upra ve in ter ve ni sa le su uvek ka da je pri ja vqe no na si qe u po ro di ci.

Po li ci ja je zbog na si qa u po ro di ci pro {le go di ne pod ne la ukup no 1.848 pre kr {aj nih i 746 kri vi~ nih pri ja va. Pret hod nih go di na se mo glo uo~i ti da je po li ci ja

iz go di ne u go di nu pod no si la sve ve }i broj pre kr {aj nih i kri vi~ nih pri ja va, da bi se 2011. po ja vi la obr nu ta te den ci ja, od no sno da se po li ci ja sve ma we opre de qu je za pod no {e we bi lo ka kvih pri ja va. Sa mo u No vom Sa du po li ci ja je pod ne la 1.378 pre kr {aj nih pri ja va, dok su sve osta le po li cij ske upra ve u Voj vo di ni pod ne le ukup no 448 pri ja va.

Re ci mo, PU Pan ~e vo pod ne la je sa mo ~e ti ri, a PU Su bo ti ca sa mo pet ta kvih pri ja va, iako je na si qe u po ro di ci u tim op {ti na ma znat no po ra slo.

Na sil ni ci su naj ~e {e }e do bi ja li sa mo upo zo re we od po li ci je. Na i me, upo zo re we je, kao i pret hod nih go di na, naj vi {e ko ri {}e no po li cij sko ovla {}e we – 3.030 slu ~a je va, {to je 929 vi {e ne go 2010. go di ne. U No vom Sa du je za be le `en i ve }i broj me ra pri vo |e wa na sil ni ka. To kom po li cij skih in ter ven ci ja u po je di nim slu ~a je vi ma po ro di~ nog na si qa tra `e na je i asi sten ci ja cen ta ra za so ci jal ni rad, a tu prak su u naj ve }oj me ri pri me wi va la je po li ci ja Zre wa ni na – go to vo pri sva -

u sa rad wi s osnov nim su do vi ma, po seb no u ve zi s od re |i va wem pri tvo ra po ~i ni o ci ma na si qa u po ro di ci. Po li ci ja Zre wa ni na je po sti gla do go vor s Cen trom za so ci jal ni rad ko ji im do sta vqa pre su de su da o iz re ~e nim me ra ma za {ti te od na si qa u po ro di ci.

Obu ku o na si qu u po ro di ci u okvi ru pro jek ta Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va pro {lo je

Pro to kol o za {ti ti `e na se ne do voq no pri me wu je Po kra jin ski om bud sman ana li zi rao je i pri me nu Po seb nog pro to ko la Mi ni star stva zdra vqa za za {ti tu i po stu pa we sa `e na ma ko je su iz lo `e ne na si qu, i do {ao do za kqu~ ka da se u voj vo |an skim do mo vi ma zdra vqa na si qu nad `e na ma ne po kla wa od go va ra ju }a pa `wa.

Is tak nu to je da je dve tre }i ne is pi ta ni ka, za po sle nih u do mo vi ma zdra vqa, na ve lo da su upo zna ti s Pro to ko lom, da je sa mo tre }i na pro {la ne ki vid obu ke u ve zi s na si qem u po ro di ci, {to ni je do bro ka da se zna da u zdrav stve nim usta no va ma na si qe nad `e na ma ~e sto osta je ne pre po zna to, zbog ~e ga `r tve ne do bi ja ju od go va ra ju }u po mo}. Te `e slu ~a je ve na si qa po li ci ji pri ja vqu je 63 le ka ra, a le ka ri pa ci jent ki we naj ~e {}e upu }u ju cen tri ma za so ci jal ni rad. koj dru goj in ter ven ci ji. Ka da je re~ o sa rad wi s dru gim in sti tu ci ja ma u re {a va wu pro ble ma po ro di~ nog na si qa, po li ci ja na vo di da uglav nom ne ma zna ~aj ni jih pro me na u od no su na pret hod ni pe riod.

PU Ki kin de is ti ~e bo qu sa rad wu s Tu `i la {tvom, na vo de }i da se pri me wu je za dr `a va we kao po li cij sko ovla {}e we. Ta ko |e, PU Som bor oce wu je da po sto ji po mak

ukup no 75 po li cij skih slu `be ni ka.

Od ukup no 12 pre kr {aj nih su do va u Voj vo di ni po dat ke o na si qu u po ro di ci do sta vi lo je de vet i ~e ti ri ode qe wa tih su do va. Po wi ho vim po da ci ma, za be le `e no je ukup no 772 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. Naj vi {e pre kr {aj nih pri ja va, kao i pret hod nih go di na, pod ne la je po li ci -

ja – 734. Od ukup no 509 iz re ~e nih ka zni u ve zi s na si qem u po ro di ci, ~ak 486 ~i ne nov ~a ne ka zne u iz no su iz me |u 5.000 i 10.000 di na ra, dok je naj vi {a nov ~a na ka zna iz re ~e na u Ba~ koj Pa lan ci – 30.000 di na ra. Po do sta vqe nim po da ci ma, ka zne za tvo ra do 30 da na iz ri ca ne su sa mo u pre kr {aj nim su do vi ma u Be ~e ju, Som bo ru i Ba~ koj Pa lan ci, a ka zne za tvo ra do dva me se ca iz re ~e ne su je di no u Ba~ koj Pa lan ci i Be ~e ju. Ka da je re~ o za {tit nim me ra ma, su do vi ih ret ko iz ri ~u. Na i me, me ru oba ve znog le ~e wa al ko ho li ~a ra i nar ko ma na na sil ni ka iz re kao je je di no sud u Ba~ koj Pa lan ci – u ~e ti ri slu ~a ja, kao i me ru za bra ne pri stu pa o{te }e ni ma, objek ti ma ili me stu izr {e wa pre kr {a ja.

Me ru od u zi ma wa pred me ta iz re kli su su do vi u Ba~ koj Pa lan ci, Be ~e ju i Pan ~e vu. Ni je dan sud u Voj vo di ni ni je za be le `io iz ri ca we ka zni zbog pre kr {e ne me re za bra ne pri stu pa.

Po kra jin ski om bud sman skre }e pa `wu na to da su svi su do vi za pre kr {a je u Voj vo di ni na ve li da po li ci ji do sta vqa ju pre su de, dok po li cij ske upra ve to ne gi ra ju.

Ina ~e, obu ku za ka `wa va we na sil ni ka u po ro di ci pro {lo je 18 su di ja za pre kr {a je, ali su bez obu ke su di ja u No vom Sa du, Som bo ru, Pan ~e vu i Vr {cu.

To kom pro {le go di ne cen tri ma za so ci jal ni rad evi den ti ra li su 972 obra }a wa zbog na si qa u po ro di ci. Od ukup no bro ja obra }a wa, 571 je bi lo pr vi put, a naj ~e {}e su na si qe pri ja vqi va le sa me `r tve – 341, i po li ci ja – 312. @r tve su, kao i pret hod nih go di na, naj ~e {}e `e ne iz me |u 30 i 39 go di na, za tim one sta ri je od 40 go di na, su pru ge ili van bra~ ne part ner ke po ~i ni o ca na si qa. Naj vi {e je onih sa za vr {e nom (sa mo) osnov nom {ko lom, za tim sa sred wim obra zo va we, te one s ne pot pu nim osnov nim obra zo va we ili bez obra zo va wa. Me |u evi den ti ra nim `r tva ma po ro di~ nog na si qa pre o vla |u ju ne za po sle ne, do ma }i ce, ma da ima i za po sle nih i pen zi o ner ki.

Q. Ma le {e vi}

dru[tvo

dnevnik

START PRVOG UPISNOG ROKA NA DR@AVNIM FAKULTETIMA I VISOKIM [KOLAMA

Od sutra masovna trka za indekse Na go to vo svim uni ver zi te ti ma i vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja u Sr bi ji ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, od no sno AP Voj vo di na, su tra po ~i we pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2012/13. go di ni po zva ni~ nom „ka len da ru” ko ji je pred lo `i lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke. Ta ko }e od 27. do 29. ju na kan di da ti mo }i da kon ku ri {u za upis na uni ver zi te ti ma u No vom Sa du (s iz u zet kom Me di cin skog fa kul te ta i Aka de mi je umet no sti, gde je pri ja vqi va we ve} za vr {e no zbog oprav da nih raz lo ga), Kra gu jev cu, Ni {u, Ko sov skoj Mi tro vi ci, Dr `av nom u No vom Pa za ru, kao i Voj noj aka de mi ji u Be o gra du. Pri jem ni is pi ti odr `a }e se od 2. do 4. ju la po ras po re du ko ji su utvr di li fa kul te ti u sa sta vu tih uni ver zi te ta. O sve mu }e po ten ci jal ni kan di da ti bi ti in for mi sa ni pri li kom pre da je pri ja ve i do ku me na ta, a mno gi ve} sve zna ju za hva qu ju }i in ter ne tu, pu tem ko jeg ima ju pri stup saj tu sva ke vi so ko {kol ske in sti tu ci je, te i wi ho vih kon kur sa za upis. Pod se }a mo na to da Uni ver zi tet u Be o gra du u pr vom kru gu upi sa ide po sop stve nim ro ko vi ma: pri ja ve su pri mqe ne od 20. do 22. ju na, a ju ~e su po ~e li pri jem ni is pi ti.

Na 12 od 14 fa kul te ta u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du: Po qo pri vred nom, Fi lo zof skom, Teh no lo {kom, Prav nom, Teh ni~ kih na u ka, Pri rod no-ma te ma ti~ kom i Spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, sa se di {tem u No vom Sa du, te Eko nom -

Neki konkuri{u, medicinari ve} pola`u Me di cin ski fa kul tet UNS-a, zbog do go vo ra Za jed ni ce me di cin skih fa kul te ta Sr bi je da osta nu ver ni tra di ci ji isto vre me nog po la ga wa pri jem nog na svim fa kul te ti ma ove stru ke u Sr bi ji, pri ja ve je pri mao 20, 21. i 22. ju na za sve stu dij ske pro gra me. Ta ko }e 27. ju na, ka da na osta lim fa kul te ti ma je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni kre ne pri ja vqi va we kan di da ta, po ten ci jal ni stu den ti me di ci ne i sto ma to lo gi je ve} po la ga ti pri jem ni is pit, i to ta~ no u pod ne, ka da i wi ho vi „sa bor ci” na svim dru gim me di cin skim fa kul te ti ma i VMA. Pri jem ni za far ma ci ju i dru ge pro gra me je 29. ju na.

I ove go di ne svu da je ogrom no in te re so va we za stu di je me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci je, a na Me di cin skom u No vom Sa du (gde je ~ak osam raz li ~i tih stu dij skih pro gra ma osnov nih i in te gri sa nih stu di ja) pri ja vi lo se ~ak 1.092 kan di da ta na upo la ma wi ukup ni broj me sta. Za in deks me di ci ne kon ku ri sa lo je 377 kan di da ta (ima 180 me sta), sto ma to lo gi je 104 (sa mo 45 me sta), far ma ci je 233 (70)! skom, Gra |e vin skom i U~i teq skom na na stav nom ma |ar skom je zi ku u Su bo ti ci, TF „Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu i Pe da go {kom u Som bo ru, stu dent ske slu `be pri ja ve i do ku men ta pri ma }e 27, 28. i 29. ju na. Pro ve ra zna wa je 2. ju la na Teh no lo {kom, Eko nom skom i „Mi haj lu Pu pi nu”, 2. i 3. ju la pri jem ni

}e po la ga ti kan di da ti na Po qo pri vred nom i Prav nom fa kul te tu, a 2, 3. i 4. ju la na Fi lo zof skom, FTN-u, PMF-u i Fa kul te tu spor ta. Sa mo 4. ju la pri jem ni po la `u po ten ci jal ni stu den ti u Ode qe wu Eko nom skog u Bu ja nov cu, Gra |e vin skog, U~i teq skog i Pe da go {kog. Na po sled wa dva u ovom ni zu pret -

ho di oba ve zna (i eli mi na tor na) pro ve ra spo sob no sti kan di da ta, ko ja }e na Pe da go {kom bi ti 30. ju na, a na U~i teq skom na ma |ar skom je zi ku 2. ju la.

Kao i pret hod nih go di na, mo `e se o~e ki va ti da }e se na kon pri jem nog pre li mi nar ne li ste po ja vi ti u naj kra }em mo gu }em ro ku, po ne gde ve} istog po po dne va ili ve ~e ri, a kan di da ti }e mo }i da sa zna ju ka ko su se pla si ra li i na li sta ma ko je }e bi ti ob ja vqe ne i na fa kul tet skom saj tu. Po sle vre me na od re |e nog za mo gu }e `al be, is ti ~u se ko na~ ne rang-li ste. Sle di upis, i to uglav nom pr vo onih ko ji se pla si ra ju u okvi ru bu xet ske kvo te (star tu je uglav nom 9. ju la), a jun ski krug upi sa bru co {a mo ra bi ti za vr {en do 18. ju la.

Uni ver zi tet u No vom Sa du ima me sta za upis ukup no 8.550 bru co {a – na osnov nim stru kov nim stu di ja ma 249, osnov nim aka dem skim 7.826, te na in te gri sa nim stu di ja ma 475. Na te ret bu xe ta mo `e se upi sa ti ukup no 4.995 stu den ta (ako osvo je do voq no bo do va i pla si ra ju se u okvi ru za to utvr |e ne kvo te), dok za one ko ji }e pla }a ti {ko la ri nu ima 3.555 me sta. Na fa kul te ti ma UNS-a {ko la ri ne su iste kao la ne, naj ni `a je 50.000 di na ra, a naj vi {a 218.900 di na ra, ali sa mo na stu dij skom pro gra mu op to me tri je.

Od 3. sep tem bra po ~e }e dru gi krug upi sa na dr `av nim fa kul te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma u Sr bi ji, ali sa mo na pro gra me gde pre o sta ne slo bod nih me sta po sle jun skog ro ka.

V. ^eki}

UPOZOREWE ASOCIJACIJE MEDIJA

Srbija }e ostati bez novina!

Aso ci ja ci ja me di ja o~e ku je od no ve vla de hi tan di ja log s me dij skom in du stri jom o una pre |e wu po slo va wa kom plet nog no vin sko-iz da va~ kog sek to ra, i

osta ti bez {tam pa nih me di ja.

Na tu opa snost Aso ci ja ci ja uka zu je vi {e od dve go di ne, ali ni {ta ni je u~i we no da bi se sta we bar de li mi~ no po pra vi lo.

Ukidawe carina na uvoz repromaterijala Aso ci ja ci ja in si sti ra i na to me da se {tam pa nim me di ji ma PDV sma wi na ~e ti ri ili dva po sto i o~e ku je i uki da we svih ca ri na na uvoz re pro ma te ri ja la i opre me za {tam pa ne me di je, kao i sti mu li sa we za po {qa va wa u me dij skom sek to ru sma wi va wem po re za i do pri no sa na stal no za po sle ne, oslo ba |a wem de la po re za i do pri no sa na no vo za po sle ne i sma wi va wem po re za na autor ske ho no ra re. upo zo ra va na to da }e Sr bi ja, uko li ko se od mah ne pre du zmu od go va ra ju }e me re, bi ti jed na od ret kih ze ma qa u Evro pi ko ja }e

Upr kos to me {to su ~la no vi Aso ci ja ci je sve sni raz me ra i te `i ne eko nom ske kri ze i de le sud bi nu naj ve }eg de la srp ske

pri vre de, sta we na tr `i {tu, za kon ska re gu la ti va, po seb no fi skal na po li ti ka i op {ti od nos pre ma me di ji ma, uti ca li su na to da broj no vin skih na slo va u Sr bi ji u pro te kle dve go di ne opad ne vi {e od 50 od sto (sa 427 u 2009. na ma we od 200 na kra ju 2011. go di ne).

U ta kvoj si tu a ci ji, Aso ci ja ci je me di ja in si sti ra na do sled nom spro vo |e wu Me dij ske stra te gi je, ~i ji ak ci o ni plan re a li za ci je ne do pu sti vo ka sni.

Uprav ni od bor zah te va da dr `a va, u po stup ku i ro ko vi ma pred vi |e nim Me dij skom stra te gi jom, na tran spa ren tan na ~in iza |e iz vla sni {tva u svim me di ji ma u ko ji ma jo{ ima udeo.

Uprav ni od bor tra `i i da se, u skla du sa Stra te gi jom, od mah

pri stu pi iz me na ma i do pu na ma ili iz ra di pa ke ta no vih me dij skih za ko na, pre sve ga ko na o in for mi sa wu, Za ko na o ogla {a va wu, Za ko na o jav nim ser vi si ma i Za ko na o elek tron skim ko mu ni ka ci ja ma.

O~e ku ju }i pod sti caj no i raz voj no me dij sko za ko no dav stvo, ko je uva `a va svet ske tren do ve u me dij skoj in du stri ji, Uprav ni od bor se pro ti vi for mi ra wu re gi o nal nih i lo kal nih jav nih ser vi sa i zah te va da se ubu du }e sav no vac iz bu xe ta na me wen me di ji ma di stri bu i ra is kqu ~i vo pu tem pro jekt nog fi nan si ra wa.

Uprav ni od bor po dr `a va sa mo re gu la ci ju unu tar me dij skog sek to ra, na osno vu krov nih za ko na, ali tra `i i za {ti tu ko mer ci jal nih me di ja.

E. D.

BOJAN GLIGI], NAJMLA\I POSTDIPLOMAC NA FAKULTETU U TRSTU

Deo obuke i potonu}e broda Ka da se kra jem 2011. ob reo na tr {}an skom In sti tu tu za me nax ment u me |u na rod nom bi zni su (MIB), mla di Zre wa ni nac Bo jan Gli gi} bio je naj mla |i me |u pri mqe nim post di plom ci ma u pret hod ne dve go di ne. Na taj ita li jan ski fa kul tet, ~e tvr to ran gi ra ni u sve tu iz obla sti pro ce ne ri zi ka i osi gu ra wa, Gli gi} je do speo po sle za vr {e nih stu di ja na Fa kul te tu za me nax ment FAM iz No vog Sa da i po lo `e nog zah tev nog pri jem nog is pi ta. Iz Sr bi je na Fa kul te tu u Tr stu je sa mo jo{ je dan, sta ri ji Bo ja nov ko le ga, a ima stu de na ta iz ce log sve ta. Ta mo se ko mu ni ci ra na en gle skom, ko ji je i je zik stu di ja, a Bo jan sve ~e {}e ko ri sti i ita li jan ski. Srp ski pro go va ra sa mo ka da se ~u je te le fo nom s po ro di com, de voj kom i dru ga ri ma. Ali, ka `e da jo{ uvek raz mi {qa i sa wa sa mo na srp skom.

– Jo{ u to ku re dov nih stu di ja in te re so vao sam se za taj fa kul tet i ta da mi je de lo va lo go to vo ne do sti `no da se ta mo upi {em.

Jer, u tu obra zov nu usta no vu do la ze uglav nom stru~ wa ci s ve}

od ma klom i, po pra vi lu, uspe {nom ka ri je rom. Ipak, za hva qu ju }i tru du, ve li koj `e qi i do brim re fe ren ca ma, ob reo sam se u Tr stu – pri ~a Bo jan, i is ti ~e da je mo rao ima ti ja ke re fe ren ce da bi we go va pri ja va uop {te bi la uze ta u raz ma tra we. [ko lo va we na In sti tu tu u Tr stu tra je go di nu da na, a tek po la po sla su pre da va wa uz spro vo |e we pro je ka ta, i to ve o ma re al nih. Je dan od ta kvih bio je ve zan za po to nu }e bro da “Ko sta kon kor di ja”, ka da su se ko le ge i on ba vi li efek ti ma {te te ko ju je ima la osi gu ra va ju }a ku }a.

– Dru gi deo pod u ke je pla }e ni pri prav ni~ ki rad u ne koj od kom pa ni ja spon zo ra, u ko ji ma se na kon to ga, ka ko po ka zu je sta ti sti ka, u 96 od sto slu ~a je va do bi ja ve o ma po vo qan rad ni an ga `man – ob ja {wa va Gli gi}.

Kroz do sa da {we pri su stvo na stu di ja ma, ko le ge i on ostva ri -

li su kon tak te s uti caj nim li~ no sti ma u in ter na ci o nal noj po li ti ci i eko no mi ji. Jed nom od wih bi }e i do ma }in u Sr bi ji.

– Pro fe sor po li ti~ kih na u ka i ve li ki stru~ wak za di rekt ne stra ne in ve sti ci je Ste fa no Pi lo to bi }e gost u Be o gra du i No vom Sa du. Bi }u we gov kon sul tant za go sto va we u Voj vo di ni. Zbog to ga sam sa da i do {ao ov de, da bih or ga ni zo vao we gov do la zak i pre da va wa ko ja }e odr `a ti na Fa kul te tu za me nax ment – ve li Bo jan, ko me je ovo pr vi do la zak u rod ni grad od po ~et ka stu di ja u Tr stu.

Ali, ka ko pri zna je, je dan od kqu~ nih ci qe va ko je je za cr tao je ste da se, po za vr {et ku {ko lo va wa, vra ti u Sr bi ju, da ov de pri me ni zna we i ste ~e na po znan stva i raz vi ja bi znis, u ~e mu ima po dr {ku i pret hod nog fa kul te ta. @. Balaban

utorak26.jun2012.

13

UPIS U SREDWE [KOLE

@eqe danas i sutra Na ogla snim ta bla ma svo jih do ju ~e ra {wih osnov nih {ko la svr {e ni osma ci ju ~e su mo gli vi de ti ko na~ ne re zul ta te za vr {nog is pi ta na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa, a is ti ca wem tih re zul ta ta ovo go di {wa ge ne ra ci ja pet na e sto go di {wa ka i zva ni~ no je za vr {i la oba ve zno {ko lo va we.

Po po da ci ma iz voj vo |an skih {kol skih okru ga, ovo go di {wa ge ne ra ci ja osma ka iz Po kra ji ne ni je se ba{ pr o sla vi la jer u ve }i ni okru ga iz ma te ma ti ke u pr o se ku ni su sti gli ni do po lo vi ne pred vi |e nog br o ja bo do va, dok su iz ma ter weg je zi ka u pr o se ku sa ku pi li tek ko ji bod vi {e od te po lo vi ne.

A su de }i po sta ti sti ci, naj bo qe su te sto ve na za vr {nom is pi tu ura di li osma ci u Ju `no ba~ kom okru gu, gde je na is pit iza {lo 6.275 u~e ni ka, ko ji su u pr o se ku iz ma te ma ti ke osvo ji li 11,52 bo do va, dok je iz ma ter weg je zi ka pr o sek 13,79, ali i gde je sve za dat ke na oba te sta zna lo da re {i sa mo 11 u~e ni ka. U Za pad no ba~ kom okru gu is pit je po la ga lo 1.960 |a ka, a oni su u pr o se ku na ma te ma ti ci ima li 9,75 bo do va, a na ma ter wem je zi ku 12,09. Sli ~an re zul tat po sti glo je, u pr o se ku i ne {to pre ko 6.500 |a ka, ko ji su za vr {ni is pit po la ga li u Ba na tu jer wi hov pr o sek iz ma te ma ti ke je 9,49 bo do va, a iz ma ter weg je zi ka 12,25. Pr o se ~an br oj bo do va na te stu iz ma te ma ti ke u Sre mu, gde je za vr {ni is pit po la ga lo 3.265 u~e ni ka osmog raz re da, je 9,8, dok je iz ma ter weg je zi ka pr o sek 12,8 bo do va.

I ma da su pr o {le ne de qe osma ci ima li pra vo da se na bo do va we te sto va sa za vr {nog is pi ta `a le, pr vo {kol skoj, a za tim i okru `noj ko mi si ji, do ove dru ge, kao dru go ste pe ne, ni je sti glo mno go `al bi. U Ju `no ba~ kom okru gu bi lo je po pe de se tak na sva ki od te sto va, dok je u Sre mu bi lo sa mo ~e ti ri `al be.

Sa da, ka da su pr o {li i za vr {ni is pit na kra ju osnov nog {ko lo va wa, osma ci ma sle du je upis u sred wu {ko lu, a po ka len da ru Mi ni star stva pr o sve te i na u ke, u okvi ru upi snog ro ka bu du }i sred wo -

{kol ci da nas i su tra }e u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma pre da va ti li ste s po 20 svo jih `e qa za na sta vak {ko lo va wa. Te li ste s u~e ni~ kim `e qa ma {ko le }e na svo jim ogla snim ta bla ma ob ja vi ti u ne de qu, 1. ju la, ka da bi svi osma ci tre ba lo da pr o ve re da li su wi ho ve `e qe ta~ no une te u ba zu po da ta ka, a uko li ko ni su, u po ne de qak, 2. ju la, tre ba lo bi da pod ne su zah tev {kol skoj upi snoj ko mi si ji da gre {ke is pra vi, da bi se ko na~ ne li ste s u~e ni~ kim `e qa ma na ogla snim ta bla ma osnov -

nih {ko la mo gle ob ja vi ti 3. ju la.

Po sle to ga, 5. ju la, bi }e ob ja vqen ras po red no vih sred wo {ko la ca po sme ro vi ma, a 6. i 7. ju la ras po re |e ni u~e ni ci }e se i upi si va ti u svo je no ve {ko le, ~i me }e se i zvr {i ti pr vi upi sni krug.

Me sta u sred wim {ko la ma ko ja se ne po pu ne u pr vom upi snom kru gu na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la na }i }e se 7. ju la, a ne ras po re |e ni osma ci na ta me sta kon ku ri sa }e pod no {e wem li sta sa spi sko vi ma `e qa 9. ju la. Ras po red po ovim me sti ma bi }e ob ja vqen 11. ju la, ka da }e se u~e ni ci ko ji su do sred wo {kol ske klu pe do {li u dru gom upi snom kru gu i upi si va ti u {ko le u ko je su ras po re |e ni, ~i me }e i ovo go di {wi upis no vih sred wo {ko la ca bi ti za vr {en.

D. Deve~erski

U petak {trajk zaposlenih u zdravstvu Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti na ja vio je da }e u pe tak, 29. ju na, odr `a ti jed no ~a sov ni {trajk, ne za do voq ni ma te ri jal nim i so ci jal nim po lo `a jem i Ured bom o ko rek tiv nom ko e fi ci jen tu. Tom ured bom ko ja tre ba da po~ ne da se pri me wu je po ~et kom ju la, ka ko sin di kal ci ra ~u na ju, wi ho ve pla te bi }e sma we ne za 10 od sto.

U sa op {te wu je na ve de no da }e se {trajk odr `a ti {i rom Sr bi je i da }e tra ja ti od 11.00 do 12.00 ~a so va.

Dan borbe protiv zloupotreba droge Svet ski da na bor be pro tiv zlo u po tre be dro ge i ne za ko ni te tr go vi ne wo me obe le `a va se sva ke go di ne 26. ju na da bi se uka za lo na po {ast ko ja se {i ri. Po da ci po ka zu ju da u sve tu tre nut no `i vi 25 mi li o na za vi sni ka kao i da go di {we oko 200.000 qu di umre od po sle di ca ko ri {}e wa dro ge. U sve tu vi {e

od 200 mi li o na qu di naj ma we jed nom go di {we uzme ne ku dro gu.

Ko ri {}e we dro ga me |u mla di ma, ko ji su po seb no ose tqi va po pu la ci ja, ima broj ne krat ko ro~ ne

i du go ro~ ne po sle di ce, ne sa mo za po je din ca ve} i za ce lo kup no dru {tvo. Zlo u po tre ba dro ga u ado le scen ci ji, iz me |u osta log, upo zo ra va ju iz In sti tu ta “Ba tut”, po ve za na je s broj nih psi ho so ci jal nim pro ble mi ma. Mla di da nas ima ju pri stup sve ve }em bro ju opa snih sup stan ci i vr lo ~e sto ih ko ri ste u kom bi na ci ji s al ko ho lom i le ko vi ma, {to po sta je sve iz ra `e ni ji obra zac ko ri {}e wa u Evro pi.

U Sr bi ji je osam od sto {e sna e sto go di {wa ka to kom `i vo ta pro ba lo ile gal nu dro gu. Naj ~e {}e ko ri {}e na je ma ri hu a na, ko ju je se dam od sto u~e ni ka pro ba lo bar jed nom u `i vo tu, a po seb no su iz ra `e ne raz li ke iz me |u mla di }a i de vo ja ka jer je pro ce nat pri pad ni ka “ja ~eg po la” ko ji po se `u za tom dro gom du plo ve }i. Raz li ka je iz ra `e na i kod upo tre be se da ti va bez le kar skog re cep ta ko je je, po re zul ta ti ma ESPAD is tra `i va wa iz pro {le go di ne, bar jed nom to kom `i vo ta ko ri sti lo de set od sto de vo ja ka i pet od sto mla di }a.

Pro ce nat u~e ni ka ko ji su pro ba li ili ile gal nu dro gu ili se da ti ve bez le kar skog re cep ta iz no si 16,5 od sto i u po re |e wu s 2008. ne ma zna ~aj ni jih raz li ka.

Q. M.

crna hronika

utorak26.jun2012.

dnevnik

c m y

14

U VOJNOJ FABRICI „MILAN BLAGOJEVI]” U LU^ANIMA POVRE\EN RADNIK

Eks plo zi ja na pre si za ra ket no go ri vo

NESRE]A KOD NI[KE BAWE

Po gi nuo pa ra glaj de ri sta – Paraglajederista B. M. (58) poginuo je nedaleko od Ni{ke Bawe tokom smotre „Liga Srbije u preletu” – izjavila je ju~e Tanjugu Pi-Ar Direktorata civilnog vazduhoplovstva Ka ta ri na An dri}-Mi lo sa vqe vi}. – Nesre}a se dogodila u nedequ oko 13.30 sati, tokom smotre palaglajderista, kada se, iz jo{ nerazja{wenih razoga, u~esnik u toku leta odvojio od ostalih paraglajderista i neprilago|enom, velikom brzinom udario u stablo topole. Paraglajderista je preminuo na licu mesta.

Po wenim re~ima, komisija Direktorata civilnog vazduhoplovstva za istra`ivawe i analizu kvarova i udesa, kao i policija, odmah su iza{li na teren i izvr{ili uvi|aj. U toku je analiza situacije da bi se utvrdio uzrok nesre}e, istakla je ona.

Jedini o~evidac tragedije je Mi le na Lon ~ar, medicinska sestra koja je ~itav doga|aj pratila iz svoje ku}e koja je u neposrednoj blizini podru~ja na ko-

jem se takmi~e paraglajderisti.

– Sedela sam na terasi, pila kafu i gledala paraglajderiste.

Odjednom sam ~ula stra{an tresak, a onda videla ~oveka kako kliza niz stablo uz u`asan zvuk lomqewa grana. Otr~ala sam odmah do wega, ve} na prvi pogled se videlo da je stradao.

Opipala sam mu puls i shvatila da je mrtav. To je ne{to najstra{nije {to mi se u `ivotu desilo, jo{ ne mogu da do|em sebi – opisuje nesre}u Milena Lon~ar za portal „Telegraf rs„.

Instruktor letewa u aeroklubu JAT Vo ji slav Iva no vi} ka`e da je stradali B. M. bio iskusan paraglajderista.

– On je bio na{ ~lan oko pet godina. U nedequ je u Ni{koj Bawi bilo takmi~ewe u preletu za Ligu Srbije u kojem je u~estovovalo petnaest paraglajderista. [ta se zaista desilo s wim jo{ ne znamo, o~ekujemo da Komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo utvrdi uzroke ove tragedije – saop{tio je Ivanovi}.

U PO@AREVCU KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV OSUMWI^ENIH ZA KRA\E

Sed mo go di {wak deo ban de Po`areva~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Du {a na S., zvanog Du le Ko bac (56) iz Starog Kostolca, i maloletnih D. S. (15), D. R. (12) i B. M. (7), svi iz Po`arevca, zbog osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela kra|e, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave Po`arevac.

Kako se navodi u saop{tewu, oni su osumwi~eni da su kra|e izvr{ili na {tetu Javnog komunalnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija„ u Po`arevcu, ~ime su tom preduze}u naneli {tetu od oko160.000 dinara.

Osumwi~eni Du{an S. je, tokom decembra 2011. godine iz kru-

ga po`areva~ke bolnice oduzeo pet tabli debelog lima za gazi{ta i pet metalnih poklopaca sa {ahtova, koje je prodao otpadu za otkup sekundarnih sirovina u Po`arevcu.

Maloletni D. S., D. R. i B. M. su osumwi~eni da su tokom aprila ove godine iz kruga po`areva~ke bolnice ukrali metalni poklopac sa {ahta, metalne re{etke sa slivnika i elektromotor s elevatora. Osumwi~eni su ukradene predmete ru~nim kolicima izneli iz kruga po`areva~ke bolnice i predali ih Du{anu S., koji ih je prodao otpadu za otkup sekundarnih sirovina, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

– U fabrici „Milan Blagojevi}” u Lu~anima ju~e se dogodila eksplozija na presi za proizvodwu raketnih goriva, ali i pored toga {to je detonacija bila veoma sna`na, niko nije ozbiqnije povre|en – izjavio je Tanjugu generalni direktor fabrike Ra do{ Mi lo va no vi}.

On je rekao da }e dr`avni organi i organi protivpo`arne policije sa stru~nim qudima fabrike utvrditi {ta se desilo i kako je ta~no do{lo do eksplozije.

Po Milovanovi}evim re~ima, u trenutku eksplozije u fabrici je bilo deset radniika, a samo jedan je zadobio nekoliko mawih posekotina od krhotina stakla, ali je previjen i ve} vra}en na posao.

– Do{lo je do ekspolozije, a {ta se desilo utvrdi}e organi protivpo`arne policije s nama, ali svi su `ivi, samo jedan radnik je zadobio lak{e povrede i ve} se vratio u pogon – objasnio je Milovanovi}.

On je precizirao da su radnici koji su radili na presi za proizvodwu dvobaznih baruta i raketnih goriva u objektu B-116 po{tovali propise i da su daqinski komandovali radom prese, kao i da

su, zahvaquju}i po{tovawu bezbednosnih procedura, ostali nepovre|eni.

Milovanovi} je rekao da }e proizvodwa u fabrici biti nastavqena danas na drugoj proizvodnoj liniji, a da }e biti potrebno neko vreme da havarisana ma{ina bude popravqena.

Na~elnik Sektora Ministarstva unutra{wih poslova za vanredne situacije Pre drag Ma ri} izjavio je da je u namenskoj industriji „Milan Blagojevi}” u toku uvi|aj koji treba da ustanovi detaqe u vezi s eksplozijom koja se dogodila ju~e.

– Sledi uvi|aj, tek nakon toga }emo znati vi{e o detaqima. Trenutno nam je poznatao da se jedna radnica po`alila na to da usled detonacije ima problema sa sluhom i upu}ena je u Dom zdravqa na pregled – izneo je Mari} Tanjugu ~iwenice poznate u ovom trenutku.

Presa na kojoj se ju~e u 8.45 dogodila eksplozija je, kako je rekao, osigurana, a ina~e to je druga eksplozija na istoj ma{ini u posledwih deset godina, a tre}a u toj fabrici. Prethodni incident dogodio se 21. septembra 2011. kada je

u mawem po`aru povre|ena jedana osoba, dok je u po`aru u fabrici „Milan Blagovjevi} 3. decembra 1997. poginulo troje radnika.

Preduze}e „Milan Blagojevi} – namenska„ a. d. Lu~ani deo je odbrambene industrije Srbije i danas u oblasti baruta i eksploziva predstavqa u svetu priznatog proizvo|a~a. Posluje kao akcionarsko dru{tvo zatvorenog tipa, u kojem je 67,78 procenata kapitala

u vlasni{tvu dr`ave, i ima oko 1.000 radnika. „Milan Blagojevi} – namenska„ izvozi u 26 zemaqa sveta – u Evropu, Aziju, Severnu i Ju`nu Ameriku. Priznawe za kvalitet proizvoda, kao najja~i argument za dobar plasman na svetskom tr`i{tu, potvr|eno je Sertifikatom sistema menaxmenta kvalitetom ISO-9001.

E. D.

U HA[KOM SUDU ZAVR[NE RE^I NA PONOVQENOM SU\EWU BIV[EM KOMANDANTU OVK-a

Tu `i lac tra `i 20 go di na za Ha ra di na ja Tu`ila{tvo Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju je u Hagu, u zavr{noj re~i, zatra`ilo „najmawe 20 godina zatvora„ za biv{eg zapovednika OVK-a Ra mu {a Ha ra di na ja zbog zlo~ina nad Albancima, Romima i Srbima u logoru OVK-a u selu Jablanica kod De~ana 1998. godine.

Na kraju ponovqenog su|ewa, tu`ioci su istu kaznu predlo`ili i za saoptu`ene Idri za Ba qa ja i Qa ha Bra hi ma ja.

Posle prvog procesa, Haradinaj i Baqaj su aprila 2008. bili oslobo|eni, a Brahimaj je bio osu|en na {est godina zatvora.

Haradinaj, Baqaj i Brahimaj su u {est ta~aka optu`eni za ubistva, okrutno postupawe i nehumane postupke, kao i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa.

Oni se terete za zlostavqawe, mu~ewe i ubistvo najmawe osam pritvorenih u Jablanici, od kojih su dvojica bili Srbi, a ostali Romi i Albanci.

Prvooptu`eni Haradinaj je u to vreme bio regionalni zapovednik OVK-a, Baqaj je predvodio specijalnu jedinicu, a Brahimaj je komandovao logorom u Jablanici.

– Najmawa kazna koju vaqa izre}i za svu trojicu optu`enih je 20 godina zatvora – rekao je tu`ilac Pol Ro xers na kraju zavr{ne re~i.

On je kazao je da je tokom ponovqenog su|ewa dokazano da su optu`eni bili u~esnici u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bilo „brutalno eliminisawe svih protivnika„ OVK-a, pretpostavqenih kola-

koreni kolaboracioniste„, naglasio je zastupnik optu`be.

Za Brahimaja je tu`ilac Roxers rekao da je, po izvedenim dokazima, sa svoja dva brata bio „u sredi{tu„ zlo~ina u Jablanici, koje je nare|ivao, podsticao

Ra mu{ Ha ra di naj to kom su ko ba na Ko so vu 1999.

boracionista i {pijuna, „zlostavqawem, mu~ewem i ubistvima„ u Jablanici.

Haradinaj, koji je „u`ivao gotovo bo`anski status„, „ohrabrivao je i podr`avao„ direktne po~inioce – me|u kojima su bili wegov ujak Brahimaj i drugooptu`eni Baqaj – da „elimini{u protivnike„, nare|uju}i „vojnoj policiji„ OVK-a da „is-

i sam po~inio. U po~iwewu zlo~ina, po iskazima svedoka, s posebnim zadovoqstvom u~estvovavao je i drugooptu`eni Baqaj.

– Bio je to brutalni re`im zlostavqawa, mu~ewa i ubistava onih koji su bili vi|eni kao izdajnici, kolaboracionisti ili {pijuni. Dokazi o tome su ~vrsti – rekao je tu`ilac, preciziraju}i da su zarobqenici u

Jablanici dr`ani u nequdskim uslovima, „te{ko prebijani, mu~eni, a neki i ubijeni„.

Ponovqeno su|ewe Haradinaju i saoptu`enima po~elo je avgusta 2011. godine, a posledwi svedok optu`be saslu{an je aprila ove godine u potpunoj tajnosti.

Tokom ponovqenog su|ewa, tu`ioci su pred sudije izveli 12 svedoka, a jo{ 44 izjava svedoka su u spis uveli u pisanom obliku. Nijedan od optu`enih nije izvodio dokaze odbrane, po{to, po re~ima Haradinajevog branioca, nisu imali od ~ega da se brane, uvereni u to da tu`ioci nisu dokazali wihovu krivicu.

Na kraju prvog su|ewa po mnogo {iroj optu`nici, Haradinaj i Baqaj su 2008. bili oslobo|eni krivice, a Brahimaj je osu|en na {est godina zatvora.

Usvojiv{i `albu Tu`ila{tva na prvostepenu presudu, apelaciono ve}e Tribunala nalo`ilo je krajem jula 2010. da su|ewe bude ponovqeno po {est od 37 ta~aka prvobitne optu`nice, ograni~enih na zlo~ine u Jablanici.

Haradinaj je bio uhap{en u Pri{tini, 20. jula pro{le godine i preba~en u pritvor Tribunala, gde je i sada. Drugooptu`eni Baqaj je u Sheveningen preba~en iz zatvora na Kosovu, gde je slu`io kaznu na koju je osu|en pred lokalnim sudom.

E. D.

VESTI Ma lo let ni ci uhva }e ni u pro va li

NA SAVSKOM KEJU U NOVOM BEOGRADU

Pot pu no iz go reo splav „Gro{”

– Na Savskom keju bez broja na Novom Beogradu ju~e rano ujutro potpuno je izgoreo splav „Gro{„ i tom prilikom povre|ena je jedna osoba – potvrdila je Tanjugu zamenica na~elnika Uprave za vanredne situacije u Beogradu Dra ga na Ra do sa vqe vi}. – Vatrogasci su dobili poziv u 4.40 ~asa, a u ga{ewu su u~estvovala dva vatrogasna vozila i jedan brod s ukupno 21 va-

trogascem. Po`ar je izbio na povr{ini od 150 kvadratnih metara u trenutku kada na splavu nije bilo posetilaca nego samo ~uvar. Uzrok po`ara utvrdi}e nadle`ni organi.

– Povre|eni ~uvar zadobio je opekotine drugog i tre}eg stepena na le|ima, glavi i desnoj nadlaktici – rekla je Tanjugu portparolka Hitne pomo}i dr Na da Ma cu ra.

Policijski slu`benici u Novom Kne`evcu uhvatili su na izvr{ewu krivi~nog dela dvojicu maloletnika iz Srpskog Krstura, kada su zajedno s trinaestogodi{wim detetom, u nedequ 24. juna, pola sata posle pono}i, provalili u prodavnicu u Srpskom Krsturu.

Pre toga, provalili su u prostorije Pred{kolske ustanove „Sre}no dete” u Srpskom Krsturu odakle su odneli telefon i DVD, koji su prona|eni i vra}eni vlasniku.

Policija je najavila da }e protiv maloletnika biti podnete odgovaraju}e krivi~ne prijave, a protiv wihovih roditeqa zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog propu{tawa vr{ewa du`nosti nadzora nad maloletnim licem.

M. Mr.

krsnici u Molu, op{tina Ada, te{ke telesne povrede opasne po `ivot zadobio je voza~ motocikla Z. F. (1971) iz Mola. On je izgubio kontrolu nad motociklom i udario u drveni elektri~ni stub, saop{teno je iz PU Kikinda.

M. Mr.

Iz go re le ov ce i ja gaw ci Zbog neispravnih elektroinstalacija, u Martono{u kod Kawi`e izbio je po`ar u pomo}nim prostorijama privatne ku}e, vlasni{tvo me{tanina Ro ber ta P.. U po`aru nije bilo povre|enih, ali je, po saop{tewu PU Kikinda, pri~iwena materijalna {teta, procewena na oko 1,2 milion dinara.

Vatra je buknula u petak oko 11 sati, a u po`aru su izgorele 83 ovce, 50 jagawaca, 400 bala sena, prskalica i druga oprema.

M. Mr.

Mo to ci klom u ban de ru

Pa li li ko mar ni ke

U saobra}ajnoj nesre}i koja se u nedequ oko tri sata posle pono}i dogodila na ras-

Protiv Ja no {a L. (1994) i 17-godi{weg maloletnika iz Kikinde policija je podne-

la krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti.

Oni se terete da su u subotu, 23. juna, oko tri sata posle pono}i, zapalili {est komarnika na prozorima privatnih ku}a u Kikindi.

M. Mr.

Bra }a opqa~ ka la bi ci kli stu Policija u Adi vrlo brzo je rasvetlila razbojni{tvo koje se dogodilo u toj potiskoj varo{ici u no}i 22. juna ove godine, za {ta su osumwi~eni bra}a I{tvan (1980) i Jo `ef H. (1981) iz Ade. Po saop{tewu policije, bra}a su na ulici u Adi presrela L. K. iz Ade, gurnuli ga s bicikla i oteli mu oko 410 evra i 2.000 dinara.

Protiv osumwi~ene bra}e policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave, zbog osnova sumwe da su po~inili razbojni{tvo nad L. K. M. Mr.

crna hronika

dnevnik MA \AR SKA PO SLA NI CA U SR BI JI

Po se ti la osu |e ne Te me rin ce Poslanica vladaju}eg Fidesa u parlamentu Ma|arske i predsednica Odbora za nacionalno zajedni{tvo Ilo na Eke{ posetila je u Srbiji petoricu temerinskih mladi}a koji od 2004. izdr`avaju kaznu u zatvorima zbog u~estvovawa u tu~i i nano{ewa te{kih telesnih povreda, objavio je portal „Vojvodina danas„.

Kako je Eke{ova izjavila u petak za ma|arsku agenciju MTI, u zatvoru u Sremskoj Mi-

trovici posetila je Ar pa da Hor va ta i Zol ta na Sa ka la, a u zatvoru u Beogradu @ol ta Ile {a, I{tva na Ma ri ja {a i Jo `e fa Ura ~a.

Ona se u Novom Sadu srela s ombudsmanom Vojvodine Ani ko Mu {ki wom-Hajn rih.

Petorica temerinskih momaka osu|ena su na ukupno 61 godinu zatvora zbog toga {to su 2005. u Temerinu naneli te{ke povrede Novosa|aninu Zo ra nu Pe tro vi }u.

(Ta njug)

KRA \A NA BA ZE NU SPC „VOJ VO DI NA” U NO VOM SA DU

Lo pov uzeo te le fo ne

Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Novosa|anina Dra `e na D. (1986) zbog sumwe da je u subotu posle podne na otvorenim bazenima SPC „Vojvodina” iskoristio trenutak odsutnosti dvojice petnestogodi{waka iz Futoga i ukrao torbicu s dva telefona.

Policajac, koji redovno patrolira na ovim kupali{tiima, ubrzo je uhvatio osumwi~enog, protiv koga sledi krivi~na prijava u redovnom postupku, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

NA KON PRO [LO GO DI [WE NE SRE ]E NA PU TU KLEK–ZRE WA NIN

Od go va ra za smrt bi ci klist ki we

Zbog sumwe da je po ~i nio krivi~no delo te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv R. P. (35) iz ^esterega.

Podozreva se da je on 17. jula pro{le godine, oko 1,05 ~asova, upravqao automobilom i neprilago|enom brzinom se kretao magistralnim putem, iz pravca

Kleka prema Zrewaninu. U jednom trenutku je naleteo na zadwi to~ak neosvetqenog bicikla kojim je upravqala S. V. iz Zrewanina. Usled toga, biciklistkiwa je odba~ena na predwi deo auta, a zatim je pala na tlo. Ona je zadobila te{ke telesne povrede od kojih je, istog dana, preminula u Klini~kom centru Vojvodine. @. B.

Tu kli sto li com i klu pom Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv W. M. (25), M. Z. (31) i P. Z. (27), svi iz Zrewanina, zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa.

Wima se stavqa na teret da su 10. maja ove godine, oko 4.20 ~a-

sa, u zrewaninskom lokalu “Bawalu~ki }evap” po~inili nasiqe, zna~ajnije ugrozili spokojstvo gra|ana i te`e remetili javni red i mir.

Dok je o{te}eni R. A. \. sedeo u lokalu, u dru{tvu B. \. i maloletnog \. F., pri{ao im je okrivqeni M. Z. Kada je ~uo da

je R. A. \. najstariji u tom dru{tvu, okrivqeni ga je pozvao da iza|e u ba{tu lokala, nakon ~ega ga je, bez povoda, udario rukom u grudi. O{te}eni je pao na drveni sto, posle ~ega su pri{la preostala dvojica okrivqenih i sva trojica su ga rukama udarala po glavi i telu.

Ni to nije bilo dovoqno, ve} je W. M. uzeo drvenu hoklicu i vi{e puta je wome udario `rtvu po glavi, a naposletku i podigao drvenu klupu i bacio je na o{te}enog. Tom prilikom R. A. \. je zadobio lake telesne povede.

Okrivqeni su u pritvoru od 18. maja. @. B.

PO ^E LO SU \E WE BIV [EM DI REK TO RU „KO LU BA RE“ I JO[ PE TO RI CI ZBOG SUM WI ZA ZLO U PO TRE BE PRI PRO DA JI GVO @\A

To mi}: @r tve smo me dij ske haj ke – @rtve smo medijske hajke.

Postoji politi~ka pozadina ovog slu~aja jer su neki od nas ~lanovi ili simpatizeri Demokratske stranke Srbije, a ciq je da se ta stranka predstavi kao neko kriminalno udru`ewe – izjavio je ju~e biv{i direktor rudarskog basena „Kolubara„ Dra gan To mi} pred Vi{im sudom u Beogradu, odbacuju}i navode optu`nice koja ga s jo{ petoricom saradnika sumwi~i za zloupotrebe pri prodaji gvo`|a.

Tvrde}i da je „optu`nica puna neistina i pogre{no interpretiranih ~iwenica“, Tomi} je naglasio da je u svim segmentima poslovawa postupano po zakonu i propisanim procedurama.

– Ono {to je oteto, to je i prokleto. Tu`ila{tvo tvrdi da smo oteli gvo`|e, a mi da su nam

da li gvo`|e ili sloboda – kazao je Tomi}, koji je, kao i ostali saokrivqeni, u pritvoru od hap{ewa u oktobru pro{le godine.

Optu`nicom su jo{ obuhva}eni: biv{i zamenik direktora i direktor od 2008. Vla dan Jo vi ~i}, biv{i zamenik direktora „Kolubare„ Mi lo van Ob ra do vi}, nekada{wi pomo}nik direktora za komercijalne poslove Mi li vo je Ri sti}, pomo}nik direktora za komercijalne poslove Ra di sav Ran ko vi} i direktor preduze}a „Inos sirovine Lazarevac„, koje je do 2009. bilo dru{tveno, Mi lo van Ra di sa vqe vi}.

U optu`nici se navodi da je direktor „Inos sirovine„ koristio prijateqstvo s Tomi}em, Jovi~i}em i Obradovi}em i sklapao ugovore za kupovinu gvo`|a po ceni ni`oj od tr`i-

Pri tvor zbog dro ge i oru` ja navedeno je da je prilikom pretresa stana osumwi~enog policija prona{la oko 300 grama marihuane, tri digitalne vage i 25 komada pi{toqske municije.

Nakon policijskog zadr`avawa Ilija B. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici koji mu je odredio pritvor do mesec dana.

(Ta njug)

15

OP TU @NI PRED LOG PRO TIV TRO JI CE ZRE WA NI NA CA ZA NA SIL NI [TVO U UGO STI TEQ SKOM LO KA LU

U NO VOJ PA ZO VI

Sremskomitrova~ka policija saop{tila je ju~e da je li{ila slobode Ili ju B. (39) iz Nove Pazove zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija.

U sa op {te wu Po li cij ske uprave u Sremskoj Mitrovici

utorak26.jun2012.

Po ~et ku su |e wa pri su stvo va li i sve {te ni ci

oteli slobodu, pravo na `ivot dostojan ~oveka. Dokaza}emo {ta je oteto, a {ta je prokleto,

{ne. Svi okrivqeni se terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja od juna

Dra gan To mi}

2004. godine do decembra 2008. U optu`nici je izneta procena da je „Kolubari„ pri~iwena {teta od 58,8 miliona dinara.

Dragan Tomi} je u odbrani naveo da prodaja sekundarnih sirovina nije osnovna delatnost u „Kolubari„, te da sekundarni otpad koji se prodaje sadr`i svega 20 odsto gvo`|a, a prodaja se obavqa iskqu~ivo po proceduri. Po wegovim re~ima, „Kolubara„ je gigant s velikim brojem poslovnih klijenta, a u releventnom periodu je imala ugovore s 800 firmi koje su kupovale ugaq, a osim toga je oko 600 firmi u relaciji s tim preduze}em ne{to kupovalo, a ne{to prodavalo, poput firme „Inos sirovine„.

Tomi} je naveo da se procedurom u vezi sa sklapawem kupoporodajnog ugovora bave komercijalni sektor i stru~ne slu`be.

– U optu`nici sam, osim neistina i pogre{no interpretiranih ~iwenica, uo~io neke nesaglasnosti o tome kako je ispo-

ru~ivano gvo`|e, koja je prose~na, a koja tr`i{na cena – naglasio je Tomi}.

Tako|e je objasnio da „o prodaji odlu~uje komercijalna slu`ba sa 150 zaposlenih“. Ugovori su tokom pripreme prolazili kompletnu proceduru kroz sve za to nadle`ene stru~ne slu`be.

– Dnevno su mi donosili i po sto razli~itih ugovora, neke od wih sam parafirao a da ih nisam ni pro~itao. Mawi ugovori bili su predmet kontrole pravne i komercijalne slu`be i time se nisam ja bavio. Analizom svih ugovora koji se pomiwu u optu`nici, a koje sam za vreme boravka u pritvoru pregledao, mislim da su ura|eni po zakonu i svim propisima – rekao je Tomi}.

On je izneo i da veruje da je u vezi sa svim ugovorima „ispo{tovana procedura i pravne i komercijalne slu`be koje su uza wu bile zadu`ene“.

J. J.

PO ^E LA OBU KA ZA BOR BU PRO TIV TR GO VI NE QU DI MA U SR BI JI

Bes po mo} ne iz vu }i iz kanyi kri mi na la ca

JU ^E UJU TRO U CEN TRU BE O GRA DA

„Fe ra ri” za pa qen u ga ra `i – Po`ar u gara`i u Pajsijevoj ulici u Beogradu ju~e rano ujutro na vozilu „ferari” brzom intervencijom vatrogasaca je uga{en i nije bilo povre|enih – potvrdila je zamenica na~elnika Uprave za vanredne situacije u Beogradu Dra ga na Ra do sa vqe vi}. – Vozilo nije potpuno izgorelo, nego je o{te}en wegov enterijer, vatrogasci su spasili od vatre oko 30 automobila, a preventivno je evakuisano 70 osoba iz zgrade u kojoj je gara`a.

Dodala je da s u ga{ewu u~estvovala tri vozila s 11 vatrogasaca.

– Vatrogasci su u 3.46 ~asa dobili poziv da je izbio po`ar u

objektu koji se nalazi izme|u Balkanske i Pajsijeve ulice – rekla je Dragana Radosavqevi}.

– Re~ je o poslovno-stambenom objektu, gde je i hotel „Lajf dizajn”, a po`ar je izbio u podzemnoj gara`i koju koristi taj hotel.

RTS je javio da su dvojica mladi}a iz sivog „be-em-vea„ najverovatnije crveni „ferari” polili benzinom i zapalili, a kamere su snimile ulazak i izlazak dva mu{karca koja su zatim u{la u novi „be-em-ve„. Iako je policija dugo vozila za tim automobilom, oni su uspeli da pobegnu.

(Ta njug)

Ambasadorka SAD u Beogradu Me ri Vor lik otvorila je ju~e petodnevni program obuke za profesionalce koji se bave borbom protiv trgovine qudima u Srbiji, ukazuju}i da se Srbija, u najnovijem izve{taju ameri~ke administracije, nalazi u „grupi 2“, s tendencijom da pre|e u vi{u „grupu 1“.

Vorlikova je rekla da prema izve{taju SAD u kojem se ocewuju napori dr`ava u borbi protiv trgovine qudima, koji je pro{le nedeqe predstavila dr`avni sekretar Hi la ri Klin ton, Srbija nalazi u „grupi 2„ i da je na putu da u|e u vi{u grupu. SAD, prema wenim re~ima, podr`a}e daqe srpske vlasti u iskorewivawu ropstva savremenog doba. Trgovina qudima je krivi~no delo protiv qudskih prava i sve ve}i globalni fenomen, ukazala je Vorlikova dodaju}i da milioni qudi moraju da se pot~ine trgovcima qudima.

Ciq je da se ti bespomo}ni qudi spasu i da im se pomogne, kao i da se procesuiraju kriminalci.

- Svi imamo svoju ulogu u borbi protiv trgovine qudima - ukazala je ona dodaju}i da energi~an napredak zahteva anga`ovawe vlada u svetu, civilnog dru{tva i dru{tva uop{te.

Predsednica Visokog saveta sudstva Na ta Me sa ro vi} rekla je

da se radi o krivi~nom delu koje se te{ko otkriva i jo{ te`e dokazuje, pa je bitno ukqu~ivawe svih delova dru{tva. Prema wenim re~ima, radi se o globalnom fenomenu, koji poga|a sve dr`ave sveta i zahteva sinhronizovani odgovor.

Mesarovi}eva je podsetila da je Srbija nasledila me|unarodne pravne obaveze potpisane Konvencijom za borbu protiv transnacionalnog kriminala i wenih protokola vezanih za trgovinu qudima, a koji imaju za ciq promovisawe me|unarodne saradwe policije i pravosu|a u suzbijawu kriminala. Tako|e je podsetila da je usvojena i strategija za borbu protiv

trgovine qudima, kojom je regulisana pomo} i za{tita `rtava.

Mesarovi}eva je izrazila uverewe da }e Srbija u~initi sve da se izbori s trgovinom qudima, dodaju}i da niko ne sme da bude dr`an u ropstvu i da je zabrawen svaki oblik trgovine qudima i prinudni rad. @rtve su, kako je navela, naj~e{}e `ene i deca, a po pravilu oni se regrutuju u mawim gradovima, i selima ruralnih regiona, te su slabog obrazovawa.

Direktor policije Mi lo rad Ve qo vi} naveo je da je trgovina qudima veoma kompleksan i slo`eni fenomen, koji zahteva poseban i sistemski pristup dr`ave i celokupnog dru{tva.

- Ovaj fenomen zadire u razli~ite sfere savremenog dru{tva, a u direktnoj je vezi s pitawima bezbednosti i za{tite prava - kazao je on dodaju}i da je Srbija ostvarila zna~ajne rezutate proteklih godina, da je imala veliki broj otkrivenih slu~ajeva i `rtava, {to je pre svega rezultat proaktivnog pristupa policije.

Zamenik Republi~kog javnog tu`ioca \or |e Osto ji} istakao je da je trgovina qudima zlo~in protiv ~ove~nosti i da prevazilazi nacionalne okvire, te poga|a sve dr`ave savremenog sveta. Me|u oblicima kr{ewa qudskih prava, trgovina qudima, kako je dodao, izdvaja se kako po visini dobiti tako i pogubnosti. Ostoji} je naglasio da borba protiv trgovine qudima zahteva nedvosmislen sna`an i zajedni~ki odgovor me|unarodne zajednice.

- Nije mogu}e re{iti ovaj problem samo na nacionalnom nivou, bez upoznavawa s najboqom praksom drugih zemaqa - ocenio je on dodaju}i da Srbija ula`e velike napore da se {to efikasnije suprostavi ovom obliku kriminala.

- Kada je u pitawu zakonodavni okvir, Srbija ima moderno zakonodavstvo koje u najboqoj meri, mo`e se re}i, usagla{eno s me|unarodnim standardima. (Ta njug)

SPORT

utorak26.jun2012.

@REB KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA

Sre} ni Par ti zan Fud ba le ri Par ti za na u dru 12 ku po va. Tre ner je En glez gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Mark Mi ler, a sa da {wu eki pu {am pi o na igra }e sa po bed ni ~i ne do ma }i igra ~i po ja ~a ni kom du eal Va le ta (Mal ta) - Lu dvo ji com Bra zi la ca. U Evro pi zi tans (An do ra). Pr vi me~ }e se ni kad ni su pro {li pr vo ko lo. igra ti 17. ili 18. ju la, a cr no Lu zi tans je osno van 1999, a be li }e ve ro vat no bi ti do ma }i pro {le go di ne je pr vi put bio ni.

Mo glo bi se re }i da su Be o gra |a ni ima li sre }e na `re bu u Ni o nu, jer po ten ci jal ni pro tiv ni ci bi li su i Lu do go rec (Bu gra ska), Bu du} nost (Cr na Go ra), Nef ~i (Azer bej xan), [a htjor (Ka zah stan) i Uliks (Jer me ni ja). Ova ko, cr no - be li bi tre ba lo da u la ga nom rit mu pro |u u 3. ko lo u ko jem ih o~e ku ju ja ~i tak ma ci, kao {to je to pro {le go di ne bio Genk.

- Mo `e mo bi ti za do voq ni `re bom. Objek tiv no i Va le ta i Lu zi - Trener Partizana Vladimir Vermezovi} tans su da le ko iza nas i mi slim da ne }e mo ima ti pro pr vak An do re. Do sda je dva pu ta ble ma. Ipak, utak mi ce se tek igrao kva li fi ka ci je za evrop igra ju i na te re nu mo ra mo po ka ska tak mi ~e wa i is pa dao od Ra za ti da smo bo qi - re kao je se bot ni~ kog i Va ra `di na. Za ni kre tar stru~ nog {ta ba Par ti mqi vo je da se ra di o pra voj ko za na Qu bi {a Ran ko vi}. lo ni ji stra na ca, igra ju 12 Por Va le ta je naj u spe {ni ji mal te tu ga la ca, ~e ti ri [pan ca, dva {ki klub, osno van 1943. go di ne.

Ar gen tin ca, Bra zi lac, Fran cuz Do da nas je osvo jio 21 ti tu lu i i Pa ra gva jac.

I. Lazarevi}

JARA^ANI OSTALI BEZ PREDSEDNIKA I SPORTSKOG DIREKTORA

Vu ko ti} i Man di} se po vu kli Po ~e la su pre stro ja va wa u ru ko vo de }oj struk tu ri fud bal skog srp sko li ga {a Mla dost iz Ba~ kog Jar ka. Pred sed nik De jan Vu ko ti} i sport ski di rek tor Dra gan Man di} po vu kli su se sa funk ci ja, ali }e do bi ti no va za du `e wa i osta ti u klu bu sa Li va di ce.

- Ne tre ba da se di `e ve li ka pra {i na, Mla dost je iz nad sva kog po je din ca i od lu ke do no si mo u in te re su funk ci o ni sa wa klu ba na sta bil nim te me qi ma.

Pro ce ni li smo da je, u ovom tre nut ku, naj bo qe re {e we da funk ci je pred sed ni ka i sport skog di rek to ra pre u zmu dru gi qu di. Ve ru jem da }e upra `we na me sta bi ti br zo po pu we na, jer tre ba za su ka ti ru ka ve i, po red re dov nih oba ve za, po sve ti ti se za da ci ma u pre la znom ro ku – ka `e biv {i pred sed nik De jan Vu ko ti}.

Ja ra ~a ni su u mi nu loj tr ci za bo do vi ma ostva ri li am bi ci je, pro du `i li srp sko li ga {ku vi zu, a ne ko li ko pr vo ti ma ca u fo ku su je pr vo li ga {a.

- Te {ka eko nom ska si tu a ci ja od ra zi la se na sve spor to ve, pa ni fud bal ni je iz u ze tak. Ni je bi lo la ko obez be di ti fi nan sij ska sred stva za nor mal nu eg zi sten ci ju klu ba, ali uspe va li smo da pre bro di mo pro ble me za hva qa ju }i an ga `o va wu ~la no va uprav nog od bo ra, po dr {ci spon -

zo ra i lo kal ne sa mo u pra ve.

Pri o ri tet je bio da igra ~i ma osi gu ra mo re dov nu is pla tu ugo vo re nih na kna da. De {a va lo se da ka sni mo u is pu wa va wu oba ve za, ali na kra ju smo is po {to va li di na mi ku pla }a wa. Naj vi {e po nu da ima ju pr vi stre lac Ste fan Ra do ja i de fan zi vac Bo jan Ba bi}. Ni ko jo{ ni je uzeo pa pi re, ali si gur no je da }e bi ti ka drov skih pro me na – re kao je Vu ko ti}.

Ne ka da {wi pr vo tim ci pla vo-be lih do bro su se sna {li na ru ko vo de }im me sti ma ne pla {e }i se da u ru ke uzmu vru} krom pir. Qu bav pre ma pla vo-be l oj bo ji do bi la je po tvr du kroz na sta vak an g a ` o va w a na Li va di ci.

- Obo ji ca smo do bar deo igra~ ke ka ri je re pro ve li u Mla do sti, to nam je dru ga ku }a i ni smo ima li di le mu da li da pri hva ti mo no va za du `e wa. Bit no je da klub funk ci o ni {e bez tur bu len ci ja i da je, uz afir ma ci ju sna ga iz sop stve nog po go na, sa ~u vao imix sta bil nog srp sko li ga {a. O~e ku jem da ne }e bi ti odu go vla ~e wa sa no vim po te zi ma, za huk ta va se pre la zni rok, zo vu nas za do sta pr vo ti ma ca i neo p hod no je bla go vre me no iza bra ti pred sed ni ka i sport skog di rek to ra – re kao je biv {i sport ski di rek tor Dra gan Man di}.

M. Meni}anin

U NIONU OBAVQEN @REB ZA PRVO I DRUGO KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Vo {a u Le to ni ji ili Li tva ni ji

Ju ~e je u {vaj car skom gra du Ni o nu oba vqen `reb za kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na i Li gu Evro pe. U po kva li te tu dru gom evro-tak mi ~e wu, u bub wu su se na {le i ce du qi ce s ime ni ma tri klu ba iz Sr bi je Cr ve ne zve zde, Voj vo di ne i Ja go di ne.

Naj pre su iz vu ~e ni pa ro vi za pr vi krug kva li fi ka ci ja, pa je Ja go di na, ko ja je bi la u gru pi po vla {}e nih ti mo va, za ri va la do -

bed nik su sre ta Ze ta (Cr na Go ra) - Pju nik (Jer me ni ja).

Da li ste oba vi li pr ve kon tak te s pred stav ni ci ma mo gu }ih ri va la?

- Je sam i do go ri li smo se da }e na {i ska u ti pra ti ti oba wi ho va me |u sob na me ~a, a da }e wi ho vi tre ne ri po gle da ti ne ku od na {ih tre ning utak mi ca - od go vo rio je Ra bre no vi}. - Pr ven stva u Le to ni ji i Li tva ni ji su u to ku, a ja sno je da da nas svi igra ju fud bal, da fa vo ri ti prak ti~ -

FK Suduva (Litvanija)

FK Daugava (Letonija)

ME STO: Ma ri jam poq STA DION: Su du va (ka pa ci tet 6.200 me sta) OSNO VAN: 1968. go di ne DRE SO VI: Be lo-cr ve ni SE ZO NA 2011/2012: 3. me sto u pr ven stvu ME NA YER: Vir gi ni jus Qub {is bi la ka zah sta stan ski tim Or da ba si [im kent.

U dru gom ko lu kva li fi ka ci ja Cr ve na zve zda i Voj vo di na su ta -

Radisav Rabrenovi}

ko |e bi li po vla {}e ni, a be o grad ski cr ve no-be li su za ri va le do bi li be lo ru sku eki pu Naf tan iz No vo po loc ka. No vo sa |a ni }e igra ti s po bed ni kom me ~a Su du va (Li tva ni ja) - Da u ga va (Le to ni ja). Obe na {e eki pe bi }e do ma }i ni u pr vim utak mi ca ma ko je su na pro gra mu 19. ju la, a re van {i su na pro gra mu 26. ju la.

- I le ton ski i li tvan ski klub ni su iz ve li kih gra do va - ra por ti rao je Ra di sav Ra bre no vi}, ge -

Huan Sebastijan Veron

se opro stio u 38. go di ni. Ve ron je u ne de qu od i grao po sled wih 90 mi nu ta za svoj Estu di jan tes pro tiv Uni o na San ta Fea (2:2). Re zul tat i sve osta lo {to se de {a -

va lo na utak mi ci bi lo je u sen ci od la ska le gen dar nog fud ba le ra.

Ve ron je za me wen pred sam kraj me ~a, a pre ko 40 hi qa da na vi ja ~a do ma }eg Uni o na je usta lo i ve li kim apla u zom po zdra vi lo biv {eg re pre zen ta tiv ca.

Ve ron je ka ri je ru za vr {io u klu bu u ko jem ju je i za po ~eo 1994.

Igrao je za osam klu bo va, od ko jih su naj po zna ti ji Man ~e ster ju naj ted, ^el si i In ter. Me |u tim, bio je i deo {am pi on skog sa sta va La ci ja, kao i sjaj ne ge ne ra ci je Par me, sa ko jom je 1999. osvo jio Kup Ita li je i UEFA kup. Na „~i zmi” je no sio i dres Samp do ri je. U rod noj Ar gen ti ni, po red Estu di jan te sa, bra nio je bo je Bo ke Ju ni ors. Za „ga u ~o se” je de bi ti rao 1996. go di ne, a od na ci o nal nog ti ma se opro stio 2010. go di ne. Za be le `io je 73 utak mi ce i de vet po go da ka.

ne ral ni se kre tar Voj vo di ne, ko ji je pri su stvo vao ju ~e ra {wem `re ba wu. - Li tvan ska Su du va je iz Ma ri jam po qa, gra da uda qe nog 140 km od Viq nu sa, dok je le ton ska Da u ga va iz gra da Da u gav pils, uda qe nog oko 350 km od Ri ge. Mo gu }i ri va li bi li su nam i Lo ko mo ti va iz Plov di va (Bu gar ska), Naf tan ko jeg je iz vu kla Cr ve na zve zda, pobеdnik me ~a Zim bru (Mol da vi ja) - Ban gor taun (Se ver na Ir ska) i po -

ZVEZDA PUTUJE U BELORUSIJU

Naf tan ne u go dan ri val ^i ni se da sport ska sre }a pri li kom `re ba u Ni o nu ni je bi la na klo we na Cr ve noj zve zdi.

Pro tiv nik u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe bi }e joj be lo ru ski Naf tan. Pr va utak mi ca bi }e od i gra na 19. ju la u No vo po loc ku, a re van{ me~ je na pro gra mu na na {em naj ve }em sta di o nu ne de qu da na ka sni je, 26. ju la.

Naf tan tre nut no za u zi ma de ve to me sto u be lo ru skom {am pi o na tu, sa osvo je nih 13 bo do va iz 13 utak m i c a. Iz l a z ak u Evro pu iz bo ri li su osva ja wem be lo ru skog Ku pa, dok su pret hod nu se zo nu za vr {i li na sed mom me stu.

Po ten ci jal ni ri va li Cr ve ne zve zde u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja, na osno vu for mi ra -

Ve ro no vo zbo gom!

Po sle vi {e od 18 go di na u pro fe si o nal nom fud ba lu Huan Se ba sti jan Ve ron od lu ~io je da oka ~i ko pa~ ke o klin! Ar gen ti nac

dnevnik

c m y

16

Fudbaleri Zvezde se pripremaju u Sloveniji

ne pred gru pe, mo gli su bi ti : Zim b ru (Mol d a v i j a)- Ban g or Si t i (Vels), Lo k o m o t i v a Plov d iv (Bu g ar s ka), Su d u v a (Li tva ni ja) - Da u ga va Da u gav pils (Le o t o n i j a) i Pju n ik (Jer me ni jarm)- Ze ta (Cr na Go ra).

-Ne po zna jem ri va la, ali sva ka ko da }e mo i}i u Be lo ru si ju da od gle da mo ne ku utak mi cu, s ob zi rom na to da im je pr ven stvo u to ku- kon sta to vao je naj pre tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki.

Be lo ru si mo gu da bu du ve o ma ne u go dan ri val.

- @e leo sam klub ko ji je bli `i ge o graf ski, ali u sva kom slu ~a ju pu tu je mo u Be lo ru si ju da u pr vom me ~u ostva ri mo {to bo qi re zul tat,a to je naj bo qi na ~in da nam re van{ bu de lak {i. Mo ra mo da bu de mo iz u zet no opre zni, jer se sa ta kvim is to~ no e vrop skim eki pa ma ni kad ne zna i kao po pra vi lu to su tvr de utak mi ce, igra ju na re zul tat- sma tra Pro si ne~ ki.

Naf tan igra na Atlant sta di o nu ka pa ci te ta 4.552 me sta u No vo po loc ku, gra du na se ve ru dr `a ve, bli zu gra ni ca sa Le to ni jom i Ru si jom. Ne ma ju, na rav no, zna ~aj ni ji uspeh u Evro pi, ma da su u se zo ni 2009/2010. na mu ~i li bel gij ski Gent u dvo me ~u dru gog ko la kva li fi ka ci ja ta ko |e za Li gu Evro pe. U pr vo su sre tu su po be di li sa 2:1, a u re van {u su po ra `e ni 0:1.

Olek san dr Ga vri {ko i Dmi tri Kle bo so lov su igra ~i ko ji su mi nu le se zo ne bi li naj bo qi strel ci Naf ta na sa po {est go lo va, ali vi {e ni su u klu bu.

Gro ti ma ~i ne be lo ru ski igra ~i i ne ko li ko in ter na ci o na la ca, dvo ji ca Ukra ji na ca, je dan Li tva nac, je dan Rus i je dan Gru zin.

Z. Rangelov

ME STO: Da u gav pils STA DION: Grad ski (ka pa ci te 4.100 me sta) OSNO VAN: 1944. go di ne DRE SO VI: Pla vi SE ZO NA 2011/2012: 3. me sto u pr ven stvu ME NA YER: Ivan Ta ba nov (Mol da vi ja) no ni ne po sto je i da, uko li ko `e li{ pro la zak u sle de }e ko lo, jed no stav no mo ra{ da po be |u je{ i bu de{ bo qi.

A. P.

Ja go din ci u Ka zah sta nu Tre ner Ja go di ne Si mo Kru ni} sma tra je da je we go va eki pa do bi la naj te `eg mo gu }eg pro tiv ni ka u pr vom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pa. Ja go di na }e 5. ju la bi ti do ma }in eki pi Or da ba si [ik met iz Ka zah sta na, dok se re van{ igra se dam da na ka sni je u [im ke tu. U ka zah stan skom ti mu igra ju dvo ji ca igra ~a iz Sr bi je - Vla di mir \i las, ko ji je do pre go di nu da na sa uspe hom no sio dres Ja go di ne i Alek san dar Traj ko vi}. Po red Sr ba, od stra na ca u pr vom ti mu su jo{ po je dan Se ne ga lac, Tu ni {a nin, Ukra ji nac i Ugan |a nin.

Simo Kruni}

- Od svih eki pa ko je smo mo gli da iz vu ~e mo, do bi li smo naj te `eg pro tiv ni ka. Ne zbog ja ~i ne Or da ba si ja, ve} {to su eki pe iz Mal te, An do re i San Ma ri na mno go sla bi je. Da smo mo gli da bi ra mo, oni bi bi li po sled wa op ci ja.

Dra go mi je {to }e mo kod ku }e igra ti pr vu utak mi cu jer }e mo ima ti do voq no vre me na da se spre mi mo za re van{ u Ka zah sta nu - re kao je Kru ni} agen ci ji Be ta.

Kru ni} je je ka zao da {est sa ti pu to va wa do Ka zah sta na mo `e da bu de ve li ki pro blem.

Ne ma wa Vi di} se vra }a na te ren Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} ove ne de qe se vra }a na te ren po sle vi {e od po la go di ne od te {ke po vre de li ga me na ta ko le na. Vi di} }e pri pre me za no vu se zo nu po ~e ti mno go ra ni je od svo jih sa i gra ~a da bi bio spre man za otva ra we se zo ne u Pre mi jer li gi, 18. av gu sta pro tiv Ever to na. Srp ski fud ba ler se po vre dio pro {log de cem bra na utak mi ci Li ge {am pi o na pro tiv Ba ze la i zbog ope ra ci je za we ga je se zo na ve} ta da bi la go to va.

Me na xer Ju naj te da Aleks Fer gu son od lu ~io je da ne po `u ru je sa po vrat kom Vi di }a na te ren, ali su me |u cr ve nim |a vo li ma uve re ni da }e on bi ti pot pu no fit za me sec i po da na. Vi di} je po sled wih ne de qa ra dio u te re ta ni i tr ~ao, a sa da mu pred sto je znat no ozbiq ni ji tre nin zi.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak26.jun2012.

17

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI SE LEK TOR EN GLE SKE ROJ HOYSON HVA LI IZA BRA NI KE

Fantasti~an turnir za nas

Se lek tor En gle ske Roj Hox son re kao je po sle eli mi na ci je sa Evrop skog pr ven stva da su we go vi fud ba le ri da li sve od se be. Hox son je is ta kao da je za do vo qan igrom svo jih iza bra ni ka u po ra zu od Ita li je.

Roj Hoyson

- Da li smo sve od se be, pre `i ve li smo raz ne pro ble me ko je smo ima li. Po ku {a li smo da u 90 mi nu ta, a po tom i 30 mi nu ta pro du `et ka iz beg ne mo pe na le, ali ni smo us pe -

li. Ita li ja ni su pra vi li ve li ki pri ti sak na nas to kom ce log me ~a.

Do bro smo od i gra li, za do vo qan sam - re kao je Hox son.

Ita li ja ni su to kom ce le utak mi ce vi {e na pa da li, ali su En gle zi us pe li da se od bra ne po sle 120 mi nu ta, da bi po tom pro ma {i li dva pe na la, a azu ri sa mo je dan.

- Ve `ba li smo pe na le na tre nin gu, jer su nam bi li bak su zni ra ni jih go di na. Igra ~i su do bro to od ra di li u pri pre ma ma, ali ne mo `e te tre ni ra ti pri ti sak i ner vo zu, to je ne mo gu }e. Ima li smo pet ve o ma do brih iz vo |a ~a je da na e ste ra ca, ali su dvo ji ca, na `a lost, pro ma {i la. Pe na li su to tal no dru ga ~i je tak mi ~e we ne go re gu lar na igra na gla sio je Hox son.

Na pi ta we no vi na ra ka ko je mo gu }e da je na pa da~ azu ra Ma rio Ba lo te li sam imao vi {e {an si na utak mi ci od ce le en gle ske eki pe, Hox son je re kao da je i we gov tim imao svo je pri li ke, ali da ih ni je is ko ri stio.

- Bi lo je pri li ka na obe stra ne, ni je bi lo {an si sa mo za Ita li ju.

Oni su igra li do bro, ne `e lim da uma wim wi ho vu po be du, ali je bi la ve o ma do bra tak ti~ ka bit ka, a mi svo je {an se ni smo is ko ri sti li re kao je Hox son.

Se lek tor En gle ske je oce nio da je Evrop sko pr ven stvo u Poq skoj i Ukra ji ni bi lo fan ta sti~ no za we go vu re pre zen ta ci ju, ali da im je ne do sta ja lo ma lo sre }e.

- Ovo je bio fan ta sti ~an tur nir za nas, ima li smo do bru po dr {ku i mo gu bi ti za do vo qan. Ne do sta ja lo nam je ma lo sre }e. Ve o ma sam sre }an ka da vi dim ka ko igra ~i no se dres re pre zen ta ci je, ka ko pri stu pa ju utak mi ca ma. Ima mo i mno go mla dih igra ~a ~i je vre me tek do la zi - re kao je Hox son.

DEL BO SKE UPO ZO RA VA

Ronaldo je jedinstven

^akir i Lanoj sude polufinala

Se lek tor [pa ni je Vi sen te Del Bo ske re kao je da je Kri sti ja no Ro nal do je din stven igra~ i da ne po sto ji ni ko kao on.

Ro nal do je prak ti~ no sam do veo svo ju eki pu do po lu fi na la.

Po sti gao je dva go la u po be di nad Ho lan di jom i po be do no sni gol pro tiv ^e ha u ~e tvrt fi na lu.

- Wi ma ne tre ba mno go da u|u u {an su, ka da kre nu u kon tra na pad do voq no je da pro sle de lop tu do Kri sti ja na i pro tiv nik je ve} u pro ble mu - re kao je Del Bo ske.

On ka `e da }e we go vi igra ~i mo ra ti da bu du ve o ma kon cen tri sa ni i agil ni, ka da je u pi ta wu ~u va we ka pi te na Por tu ga la.

- On je uvek opa san, ne sme te mu da ti pro sto ra ni ma lo, mo ra te ga uvek ~u va ti i ako je pre ko po treb no udva ja ti i skra }i va ti mu pro stor za ma ne var.

Tur ~in ^u nejt ^a kir i Fran cuz Ste fan La noj do bi li su po ve re we Evrop ske fud bal ske uni je da su de utak mi ce po lu fi na la Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj. ^a kir }e vo di ti pr vo po lu fi na le iz me |u [pa ni je i Por tu ga li je u sre du u Do wec ku, dok }e La noj su di ti dru go po lu fi na le iz me |u Ne ma~ ke i Ita li je dan ka sni je u Var {a vi.

Obo ji ca ar bi ta ra do sa da su vo di li po dve utak mi ce na {am pi o na tu. ^a kir je vo dio me~ iz me |u Ukra ji ne i [ved ske u gru pi D, kao i duel Ita li je i Ir ske u gru pi C. La noa je su dio me ~e ve iz me |u Gr~ ke i ^e {ke u gru pi A i Ne ma~ ke i Por tu ga la u gru pi B.

„Pokosio” Balotelija, ali stvarno!

Ne dav no je ita li jan ski po li ti ~ar Pa o lo ]ja ni po ru ~io da Mario Baloteli treba da ide da radi na wivi. I on je i osvanuo tamo i to na 3.000 kvadratnih metara veli~ine... Naime, italijanski umetnik Dario Gambarin napravio je wegov portret, zapravo wegovu „krestu” na poqu pored Verone. On je pokosio wivu u ~ast napada~a ital-

ijanske fudbalske reprezentacije. Izjavio je da je wegova frizura bila vrlo inspirativna i da mu je bilo zadovoqstvo da napravi neobi~nu sliku na wivi. Gambarini ve} ima iskustvo u umetnosti ko{ewem, jer je pre toga izradio i portrete Nelsona Mandele i Baraka Obame, kao i sliku u ~ast Mikija Mausa.

Pirlo majstorijom sru{io Engleze Ita li jan ski re pre zen ta ti vac An drea Pir lo re kao je da je we gov „Pa nen ka uda rac„ od lu ~io pe nal se ri ju u ~e tvrt fi na lu pr ven stva Evro pe pro tiv En gle ze. Po sle 120 mi nu ta utak mi ce u Ki je vu ni je bi lo go lo va, a Pir lo je maj stor ski iz veo pe nal u tre nut ku ka da su En gle zi ima li pred nost po sle pro ma {a ja Ri kar da Mon to li va. Po sle Pir lo vog po got ka, pr vo je E{li Jang po go dio pre~ ku, a za tim je \an lu i |i Bu fon od bra nio uda rac E{li ja Ko la.

- Dok sam se spre mao da iz ve dem pe nal vi deo sam ka ko gol man En gle ske Hart pra vi ne ke ~ud ne po kre te.

[vajn{tajger propu{ta Italijane?

Ne ma~ ki re pre zen ta ti vac Ba sti jan [vajn {taj ger pr o pu stio je po sled wa tri tre nin ga i pod zna kom pi ta wa je za duel sa Ita li jom u po lu fi na lu EP. D v a d e s e t s e d m o g o d i { w e g [vajn {taj ge ra mu ~i po vre da ~lan ka, sa ko jom je imao pr o ble me i u fe bru a ru, ka da ni je igrao me sec da na. [vajn {taj ger je u do sa da {wem de lu kon ti nen tal nog {am pi o na ta od i grao sve ~e ti ri utak mi ce i is ti ~e da je to do ve lo do ob na vqa wa po vre de.

- Pr o tiv Gr ke sam imao ne ko li ko lo {ih do da va wa, {to se nor mal no ne de {a va. To ne bi tre ba lo da se de {a va igra ~i ma kao {to sam ja. Iskre no, po vre da me za bri wa va - re kao je [vajn {taj ger.

S dru ge stra ne, we gov sa i gra~ Fi lip Lam sma tra da }e [vajn {taj ger bi ti spre man za me~ sa Ita li ja ni ma.

- Po {to je pr o pu stio tri tre nin ga si tu a ci ja je ma lo ne ja sna po pi ta wu we go vog igra wa. Po treb ni su nam sprem ni fud ba le ri za po lu fi na le, ne sme mo da ima mo igra ~e ko ji ma fa li tih ne kih pet pr o ce na ta sprem no sti. Ali, ne bri nem pu no zbog we ga, do bro zna svo je te lo i si gu ran sam da }e se na }i na te re nu - na gla sio je Lam.

Ka da je po sta lo ja sno da }e se ba ci ti u stra nu od lu ~io sam se da iz ve dem pe nal ona ko ka ko sam to ura dio. Mi slim da je to sta vi lo do dat ni pri ti sak na en gle ske iz vo |a ~e - re kao je Pir lo.

Pir lo je do dao da je pla sman azu ra u po lu fi na le ap so lut no za slu `en.

- En gle ska ni je stvo ri la ni jed nu pra vu pri li ku, kao da su sve vre me ~e ka li pe na le. Zna li smo da mo `e mo da do mi ni ra mo, za do vo qan sam zbog pro la ska u po lu fi na le, ali mi je `ao {to smo se po tro {i li, jer je sve tre ba lo da bu de go to vo po sle 90 mi nu ta - is ta kao je Pir lo.

SE LEK TOR ITA LI JE ^E ZA RE PRAN DE LO O PLA SMA NU U PO LU FI NA LE

Momci su bili izvanredni

Se lek tor Ita li je ^e za re Pran de li oce nio je da su we go vi igra ~i ulo `i li mak si mum na po ra i da su pot pu no za slu `e no do {li do po lu fi na la Evrop skog pr ven stva. Azu ri su u ~e tvrt fi na lu po be di li En gle sku sa 4:2 po sle iz vo |e wa je da na e-

Na sto ja li smo da igra mo fud bal, stvo ri li smo ve li ki broj {an si i tre ba lo je mno go ra ni je da obez be di mo tri jumf. Kod iz vo |e wa pe na la sve mo `e da se do go di, ali mi slim da smo ap so lut no za slu `i li pro laz u po lu fi na le.

I Janko hvali Pirla [pan ski fud ba le ri ]a vi Er nan dee i Sesk Fa bre gas po sle du e la iz me |u Ita li je i En gle ske bi li su odu {e vqe ni „Pa nen ka pe na lom” ko ji je iz veo An drea Pir lo. “Ka kav pe nal Pir la. Fe no me nal no”, na pi sao je ]a vi na dru {tve noj mre `i Twit ter, dok je Fa bre gas do dao: “Stil i kla sa – Pir lo”.

Jo{ mno gi po zna ti fud ba le ri is ka za li su po {to va we pre ma Pir lu, me |u wi ma su Ro bin Van Per si, Edin Xe ko, Mar ko Ma te ra ci.

I srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi}, ve li ki po zna va lac fud ba la, a i ve o ma so li dan igra~ je po sle pla sma na Ita li ja na u po lu fi na le na pi sao: “Gran de Pir lo”. ste ra ca, po {to je po sle 120 mi nu ta re zul tat i da qe bio 0:0.

- Igra li smo sr cem i sa ka rak te rom, ali i ide jom. Od i gra li smo ve li ku utak mi cu sa ri va lom pro tiv ko jeg se te {ko igra.

Mi slim da su mom ci bi li iz van red ni - re kao je Pran de li i na stva io: - Mi smo ura di li stva ri ko je je tre ba lo da ura di mo, a na kra ju, ka da je bi la po treb na i sre }a, po no vo smo bi li do bri.

Po go dak za tri jumf po sti gao je Ale san dro Di ja man ti, ko ji je po sle utak mi ce iz ja vio da je od li~ na igra we go ve eki pe za slu `e no kru ni sa na pla sma nom u po lu fi na le.

- Sva {ta mi je pro la zi lo kroz gla vu, sa mo sam se na dao da }u po go di ti mre `u i kre nu ti ka sa i gra ~i ma. Bi li smo bo qi, pe na li su sa mo do ne li prav du - po ru ~io je Di ja man ti.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL

[AMPION

NEMA^KA

4 2

GR^KA

PORTUGAL

FRANCUSKA

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

2 0

[PANIJA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

ITALIJA

ENGLESKA 2 4

KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

18

sport

utorak26.jun2012.

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

Pr vak po tvr dio kva li tet Cr ven ka – Pri gre vi ca 3:1 (3:1) CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba”, gledalaca 200, sudija Vra~ar (Sombor), strelci: Dragovi} u 30. Sviti} u 40. i Mil. Male{ u 44. za Crvenku, a Vladeti} u 15. minutu za Prigrevicu. @uti kartoni: Gavrilovi}, N. Raki} (Prigrevica).

CR VEN KA: Bosni} 7, Dragovi} 7, Sviti} 7 (Kon~ar –), Latinovi} 7, [u{ilovi} 7, Suboti} 7, Martinovi} 6 (Bata –), Mar. Male{ 7, Matija{evi} 7, Mil. Male{ 7, \ur|evi} 7.

PRI GRE VI CA: Te{i} 7, ^ovi} 6, D. Raki} 6, Gavrilovi} 6, ^u~a 6, Radoji~i} 7 (^ovi} –),

(Dra`i}), Baki}, Pustaji}, Ninkovi}, Sekuli}.

MLA DOST: [}epanovi}, Joki}, Sobek, Ki{juhas, Kokot, Fekete, Oros, Jerkovi}, Holovati, Kili}, Vlahovi}.

Fudbaleri Sloge su ve} u prvom delu susreta re{ili pobednika.

Gosti, iako bez rezervnih igra~a, igrali su borbeno i po`rtvovano i u samom fini{a susreta uspeli su da postignu gol.

J. D.

@AK – Po let 2:3 (1:3) SOM BOR: Igrali{te @AK–a, gledalaca 50, sudija Desnica (Apatin), strelci: Vukas u

Trenutak sa utak mi ce u Som bo ru @AK – Po let

Vladeti} 7, V. Raki} 7, Mili} 6, N. Raki} 6, Jakovqevi} 7.

Na opro{taju od svojih navija~a, fudbaleri Crvenke su jo{ jednom pobedom potvrdili da su zaslu`eno izborili plasman u Vojvo|ansku ligu. Gosti su prvi do{li u vo|stvo golom Vladeti}a u 15. minutu, ali su u zavr{nici prvog dela igre Crven~ani otklonili svaku neizvesnost da bi eventualni gubitak bar i boda mogao da baci sensku na {ampionsko slavqe. Dragovi}, Sviti} i Milan Male{ su na efektan na~in zavr{ili akcije saigra~a i obezbedili vo|stvo od 3:1, ~ime je, pokazalo se, bilo stavqena ta~ka na golgeterski u~inak. A bilo je prilika da se jo{ koji put mre`e zatresu.

T. Jo vo vi}

22. i 51. za @AK, a Cvetkovi} u 21. i 31. i D. Bogdanovi} u 45. minutu za Polet. @uti karton Vukovi} (@AK). @AK: Vukovi}, Maji}, Gaji}, Savi}, Obradovi}, Vorkapi}–Nastasi}, Radusin, Maziwanin, Kova~evi}, Burgi}, Vukas.

PO LET: Petrovi}, B. Bogdanovi}, Zlatanovi}, Cvetkovi}, Tadijan, Jovanovi}, Stankovi}, Popovi}, @muki}, D. Bogdanovi} (Veli~kovi}), Stanojkovi}.

U prvom delu gosti su za nijansu bili boqi. Svoje {anse su iskoristili {to im i nije bilo te{ko jer je na golu @AK–a stajao je ozbiqno povre|eni Vukovi} koji se jedva kretao. U nastavku su doma}i su bili boqi, ali bodove su odneli gosti.

J. Du kat

Slo ga – Mla dost 3:1 (2:0)

BSK – Haj duk 0:7 (0:3)

^O NO PQA: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Kuti (Apatin), strelci: Sekuli} u 20.

Drezgi} u 42. Pustaji} u 65. za Slogu, a Holovati u 89. minutu za Mladost. @uti kartoni: Vejin (Sloga), Fekete (Mladost), SLO GA: Bereti}, Mari~i} (Rebi}), Drezgi} (Cveti}anin), Lovri}, Vejin, Sadovski, Jezdi}

BA^ KI BRE STO VAC: Igrali{te BSK–a, gledalaca 100, sudija: Mijatovi} (Sombor). Strelci: Luki} u 15. (iz penala) Stoj{i} u 16. Pelengi} u 41. i 80. J. Lazendi} u 57. M. Lazendi} u 63. i 85. minutu. @uti kartoni: S. Stani}, N. Bo`i} (BSK), a Stani~kov, Pekez (Hajduk).

BSK: Raja~i} 6, Kne`evi} 6 (Lon~ar), M. Bo`i} 6, Popovi} 6,

BA^ KI BES TO VAC: BSK – Haj duk (Sta par) 0:7, SOM BOR: @AK – Po let (Ka ra vu ko vo) 2:3, CR VEN KA: Cr ven ka – Pri gre vi ca 3:1, GA KO VO: Gra ni ~ar – Za dru gar (Srp ski Mil ti}) 1:2, ^O NO PQA: Slo ga – Mla dost (Kru {~i}) 3:1, KU LA: Ku la – Kor dun (Kqa ji }e vo) 2:1, BU KO VAC: Omla di nac – Omla di nac (De ro we) 2:2, BA^ KI GRA ^AC: Bo rac – Gra ni ~ar (Ri |i ca) 0:0.

1. Cr ven ka 30 23 2 5 83:34 71 2. BSK 30 19 4 7 64:49 61 3. Haj duk 30 14 7 9 63:43 49 4. Pri gre vi ca 30 14 4 12 47:44 46 5. Gra ni ~. (R) 30 13 4 13 52:46 43 6. Za dru gar 30 11 9 10 47:38 42 7. Kor dun(–1) 30 14 1 15 54:47 42 8. Po let 30 13 3 14 60:54 42 9. Omla d. (D) 30 13 3 14 42:51 42 10. Slo ga 30 12 4 14 50:58 40 11. Ku la 30 11 6 13 43:50 39 12. Mla dost 30 11 5 14 42:52 38 13. Omla d. (B) 30 9 7 14 46:58 34 14. Bo rac 30 10 4 16 43:68 34 15. Gra n.(G)(–1) 30 10 4 16 44:75 33 16. @AK 30 6 7 17 38:50 25 Cr ven ka je no vi ~lan Voj vo |an ske li ge – za pad. U ni `i ste pen tak mi ~e wa se se li @AK. No vi ~la no vi Pod ru~ ne li ge Som bor su Mla dost iz Apa ti na i Rad ni~ ki i Rat ko va.

Milo{evi} 6, Mitorvi} 6 (]ui} 6), Orsi} 6, N. Bo`i} 6, S. Stani} 6 (Beqanski 7), D. Stani} 6, Petrli} 7.

HAJ DUK: Stojanovi} 8, Stani~kov 7 (M. Lazendi} 8), Te{i} 7, J. Lazendi} 8, Pekez 7, Puri} 7, Ben~i} 7, Pelengi} 8, Stoj{i} 9, Luki} 8, Vuki~evi} 7.

Razigrani Staparci nadigrali su oslabqenog doma}ina, koji je proma{io nekoliko prilika, i zabele`ili ubedqivu pobedu.

A. ^i ~i}

Omla di nac (B) – Omla di nac (D) 2:2 (2:2) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 70, sudija Jeli~i} (Kru{~i}), strelci: Jovanovi} u 11. Sl. \ur|ev u 18. za Omladinac (B), a Tasi} u 12. i Savi} u 22. minutu za Omladinac (D).

OMLA DI NAC (B): Dubravac, Leri}, M. Halas, Pa~irski, Sl. \ur|ev, Tripunovi} (Komu{anac), Dujmovi}, R. Halas, Si. \ur|ev (Vlaisavqevi}), Hocieslavski (Miji}), Jovanovi}.

OMLA DI NAC (D): Kuzmanovi}, Tasi} (Medi}), Segedi, Lu~ar, Stanisavqevi} (Seqakov), Lazi} (@ivkov), Ogwenovi}, Savin, Vasi}, Bojani}, Savi}.

Prvi deo susreta bio je veoma zanimqiv sa rezultatskim obrtima i borben u granicama dozvoqenog. Za nepunih pola sata pali su golovi, ~ime su izglefa rivali bili zadovoqni pa je do kraja rezultat ostao nepromewen. J. D.

Le pa igra i go le a da na re vi ji u Pa de ju Ti sa – Se lek ci ja Po ti ske li ge 2:2 (0:1) PA DEJ: Igrali{te Tise, `evac–^oka i FSO Kawigledalaca 150. Sudija: Ninoslav `a–Senta–Ada. Selekciju je saJai} (^oka). Strelci: Liptai u stavio trener Sloge iz Ostoji50. i 65. minutu za Tisu, a Rankov }eva @ivko Zec, ekipe koja je u 12.(iz jedanaesterca) i Rudi~ u 67. za Selekciju Potiske lige.

TI SA: B. \uki}, Len|el, \uki}, [ili, Liptai, Radanov, Martono{i, Trenka, Ko~i{, Nenadov, Igwin. Igrali su jo{: Radi}, V. Terzin, S. Terzin, Mojsin, E. [ili, Maletin i Guba.

S E L E K C I J A PO TI SKE LI GE: Militarov, \eri, Eki pa Ti se iz Pa de ja i se lek ci je Po ti ske li ge Vi{wi}, Vilovski, Rudi~, Dimi}, Zrim, Ter- Padejcima bila glavni rival u zin, B.Brzak, Rankov, Bulato- borbi za prvo mesto. vi}. Igrali su jo{: Nedeqkov, Utakmica je protekla u zaniS. Brzak i Bohata. mqivoj igri, a qubiteqi fudbaPrvak Potiske lige Tisa iz la su imali priliku da vide najPadeja bila je doma}in selekciboqe igra~e lige koji su se doji lige koja okupqa deset klubobro pokazali u nadigravawu sa va sa podru~ja FSO Novi Knedoma}inima. Pre po~etka utak-

dnevnik

mice, osvajawe prvog mesta i plasman u Suboti~ku podru~nu ligu igra~ima i rukovodstu FK Tisa ~estitao je predsednik

FSO Novi Kne`evac–^oka Radomir Elezovi}, a pehar kapitenu Atili Liptaiju, koji je primio i priznawe za golgetera lige za 20 postignutih pogodaka, predao je komesar za takmi~ewe Jovan Jan~i}.

M. Mi tro vi}

Pre o kret u Plan di {tu Slo ga (P) – Ju go sla vi ja 3:2 (2:2) PLAN DI [TE: Mesno igrali{te, gledalaca 150, sudija Milivojev (Alibunar), strelci: Stefanovi} u 2. Stefanovski u 43. Beki} u 73 za Slogu, a J. Mitrovi} u 16. Angelovski u 19. minutu za Jugoslaviju. @uti kartoni: Jankovi}, Vukomanovi} (Sloga), Mitkovi}, Stamenkoski, J. Mitrovi} (Jugoslavija).

SLO GA: Bogo{ 7, Jankovi} 7, Bala} 7, Angelovski 7, Trengovski 7, Vukomanovi} 8, Stefanovi} 7 (Nedimovi} –), Stanojlovi} 7, ^abilovski 6 (Cvetkovi} 6), Beki} 8 (Petrovski –), Stefanovski 9.

JU GO SLA VI JA: Radivojev 7, Spasi} 6, Mitrkovi} 7, Nenadi} 6 (S. Stojanovski 7), Milevski 7, S. Mitrovi} 7, Stamenkoski 7 (Stojiqkovi} –), Daki} 7, Angelovski 7, Stankovski 7 (N. Stojanovski –), J. Mitrovi} 7.

Veoma lepu utakmicu odigrali su Sloga i Jugoslavija. Doma}in je poveo ve} u drugom minutu, da bi gosti rezultat prokrenuli i poveli s 2:1. Do kraja poluvremena Plandi{tanci su izjedna~ili, a u nastvaku sasvim rezultat preokrnuli u svoju korist – 3:2.

BAK – Po let 5:1 (2:1) BE LA CR KVA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Radulov (Vra~ev Gaj), strelci: Juga u 31. [upi} u 32. i 66. Nedi} u 73. @ivkovi} u 85. za BAK, a Guqa u 36. minutu za Polet.

BAK: Zagorac 7, Juga 8, Markovi} 7, Jovi~in 7 (Kantarevi} –), [upi} 8, Vitomirov 7, Marila 7 (An|eli}–), Nedi} 8,

VR [AC: Vr {ac Uni ted – Spar tak (De be qa ~a) 7:0, UQ MA: Par ti zan – Tem po (Sef ke rin) 0:3 (pff), KO VIN: Rad ni~ ki – Sla vi ja (Ko va ~i ca) 7:1, BA NAT SKO NO VO SE LO: Slo ga – Mla dost (Omo qi ca) 2:4, BE LA CR KVA: BAK – Po let (Iz bi {te) 5:1, PLAN DI [TE: Slo ga – Ju go sla vi ja (Ja bu ka) 3:2, GAJ: Par ti zan – Bo rac (Sa ku le) 2:2, GRE BE NAC: Vul tu rul – Rad ni~ ki (Ba ran da) 3:2.

1. Rad ni~ ki (K)30 22 6 2 91:27 72 2. Bo rac 30 16 7 7 58:33 55 3. Rad ni~. (B) 30 14 7 9 66:39 49 4. Ju go sla v. 30 13 9 8 52:44 48 5. Mla dost 30 14 4 12 58:47 46 6. Vul tu rul 30 14 4 12 45:34 46 7. Slo ga(P) 30 14 4 12 52:46 46 8. Vr {ac U. 30 13 5 12 40:36 44 9. BAK 30 11 7 12 50:39 40 10. Po let 30 11 7 12 38:52 40 11. Slo ga (BNS)30 11 5 14 48:52 38 12. Tem po 30 10 7 13 30:55 37 13. Par ti z. (G) 30 10 5 15 45:49 35 14. Sla vi ja 30 10 5 15 50:68 35 15. Par ti z.(U) 30 6 6 18 36:67 24 16. Spar t. (–1) 30 5 4 21 25:94 18 Rad ni~ ki iz Ko vi na se pla si rao u Voj vo |an sku li gu – is tok. Iz li ge su is pa li Spar tak (De be qa ~a) i Par ti zan (Uq ma). No vi ~la no vi li ge su: Do bri ca, Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) i po bed nik ba ra `a Voj vo di na (Cre pa ja) – Bu du} nost (Ali bu nar).

Ne sto rov ski kao vi no Je din stvo Ste vi} – Uni rea 8:2 (4:1)

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – IS TOK PA VLI[: Cr ve na zve zda – Bo rac (Ve li ko Sre di {te) 2:3, [U [A RA: Haj duk – Ba nat (Du pqa ja) 3:0, VLAJ KO VAC: Je din stvo – Pot po raw 0:3 (pre kid u 26. mi nu tu, do ma }i osta li sa se dam igra ~a), KRU [^I CA: Ra tar – Bu du} nost (Ali bu nar) 1:3, VRA ^EV GAJ: Bo rac – Du nav (Ba nat ska Pa lan ka) 1:1, GU DU RI CA: Vi no gra dar – Ka ra{ (Ja se no vo) 3:1, KU [TIQ: Ka ra{ – Haj du ~i ca 2:2, slo bod ne su bi le eki pe Do bri ca iz [e vac iz Ku si }a 1. Do bri ca 30 21 6 3 75:29 69 2. Bu du} nost 30 21 3 6 94:36 66 3. Je din stvo 30 17 2 11 49:33 53 4. C. zve zda 30 15 6 9 79:44 51 5. Bo rac(VS) 30 13 6 11 59:44 45 6 Bo rac(VG) 30 12 5 13 58:53 41 7. Pot po raw 30 12 4 14 56:68 40 8. Ka ra{(K) 30 10 9 11 43:48 39 9. [e vac 30 10 9 11 42:50 39 10. Haj duk 30 11 5 14 50:62 38 11. Ra tar 30 10 7 13 50:48 37 12. Vi no gra dar 30 10 7 13 60:61 37 13. Haj du ~i ca 30 10 7 13 43:50 37 14. Du nav 30 11 4 15 58:73 37 15. Ka ra{(J)(–1)3010 7 13 47:71 36 16. Ba nat 30 2 3 25 21:114 9 Do bri ca se pla ri sa la u Pr vu ju `no ba nat sku li gu, Bu du} nost iz Ali bu na ra igra ba ra` sa Voj vo di nom iz Cre pa je za Pr vu ju `no ba nat sku li gu.

Iz li ge je is pao Ba nat iz Du pqa je, a Ka ra{ iz Ja se no va ~e ka is hod ba ra `a. No vi ~la no vi li ge su Par ti zan (Uq ma), Vi to rul(Stra `a) i Gra ni ~ar (Mi le ti }e vo).

Vu ko vi i Ve pro vi za ti tu lu

U finalu Superlige Srbije u ameri~kom fudbalu, 8.jula, sasta}e se branioci titule beogradski Vukovi i kragujeva~ki Divqi veprovi. Vukovi su u polufinalu savladali gradskog rivala Plave zmajeve 54:17, a kragujeva~ki Veprovi su bili uspe{niji od Kraqeva~kih kruna ~ak sa 56:0.

PR VA LI GA

Le gi o na ri i Impe ra to ri u eli ti Utakmicama 8.kola Prve lige Srbije u grupama Sever i Jug zavr{eno je prvoliga{ko takmi~ewe.

Legionari iz Sremske Mitrovice i Imperatori iz Ni{a osvajawem Se ver Re zul ta ti: Vr bas Han ter – No vi Kne `e vac Gro fo vi 49:0, Som bor Cel tis – Srem ska Mi tro vi ca Le gi o na ri 0:35. Ki kin da Ma mu ti slo bod ni.

1. Le gi o na ri 8 7 1 205:79 2. Lov ci 8 6 2 293:62 3. Cel tis 8 3 5 124:228 4. Ma mu ti 8 3 5 83:197 5. Gro fo vi 8 1 7 85:265

Jug Radulov 7, @ivkovi} 7, Ili} 8 (Stojanov –).

PO LET: @ivkovi} 6, Guqa 8, Oluji} 6, S. Brankov 7, Jovanovi} 7, Balan 6, Dimitrijevi} 6 (Ne{kov –), D. Brankov 6, Stojanov 6, Dubi~anin 6 (Ov~arov –), Milunov 6.

I pored velike vru}ine fudbaleri BAK– a i Poleta su odi gra li do bru par ti ju, s tim {to su doma}i strelci bili raspolo`eniji pa su Belocrkavani zabele`ili ubedqivu pobedu.

Pri pre mio: S. M. P.

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – ZA PAD

KA ^A RE VO: Igrali{e Jedinstva, gledalaca 100. Sudija Lazarevi} (Pan~evo). Strelci: Nestorovski u 11, 38, 68. i 88, S.Pe{ovski u 22. i 28, I.Pe{ovski u 72, An|elovi} u 83. za Jedinstvo Stevi}, Romanov u 20. (iz jedanaesterca)i Lazarevi} u 55. za Unireu. @uti kartoni: Dimitrijevski (Jedinstvo Stevi}), Jano{ev, Tekinder (Unirea).

JE DIN STVO STE VI]: Kne`evi} 7, Mladenovski 7 (Okuka 7), Traj~evski 7 (Stoj-

PO LU FI NA LE SU PER LI GE U AME RI^ KOM FUD BA LU

BA VA NI [TE : BSK – Do lo vo 3:2, KA ^A RE VO: Je din stvo Ste vi} – Uni rea (Uzdin) 8:2, PLO ^I CA: Bo rac – Mla dost (Voj lo vi ca) 3:4, IVA NO VO: Stre la – Glo gow 1:1, DE LI BLA TO: Omla di nac – Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 2:0, MRA MO RAK: Pro le ter – Voj vo di na (Cre pa ja) 0:3, SKO RE NO VAC: Pla vi Du nav – Po be da (Sa mo{) 3:0, slo bod na je bi la eki pa @e le zni ~a ra iz Pan ~e va.

1. Bu du} nost 28 21 4 3 81:19 67 2. Voj vo di na 28 20 4 4 91:19 64 3. @e le zn.(–1) 28 18 1 9 84:40 54 4. Omla di nac 28 17 3 8 75:39 54 5. Je din stvo S. 28 15 8 5 103:47 53 6. Mla dost 28 15 6 7 61:30 51 7. P. Du nav(–1) 28 14 4 10 46:51 45 8. Glo gow(–1) 28 11 4 13 72:65 36 9. Uni rea 28 10 5 13 56:60 35 10. BSK(–1) 28 10 3 15 56:77 32 11. Bo rac(–1) 28 10 0 18 40:82 29 12. Do lo vo(–3) 28 7 3 18 36:74 21 13. Stre la 28 5 5 18 33:81 20 14. Pro le ter(–1)28 5 3 20 36:95 17 15. Po be da(–1) 28 4 3 21 26:11614 Bu du} nost iz Ba nat skog Bre stov ca se pla si rao u Pr vu ju `no ba nat sku li gu, a Voj vo di na iz Cre pa je igra ba ra` sa Bu du} no {}u iz Ali bu na ra

~evski 7), Brkovi} 7, Spaskovski 7, I.Pe{ovski 7, Nestorovski 9, Ili} 7, S.Pe{ovski 8, An|elovi} 7, Spasi} 7 (Dimitrijevski 7).

UNI REA: Epure 6, Milojevi} 5, Cicka 5, Rozgonji 5, Jano{ev 5, Lazi} 5, Lazarevi} 6, Romanov 6, Rudi} 6, Penze{ 5, Tekinder 5.

U posledwem ovosezonskom me~u pred svojim navija~ima fudbaleri Jedinstva Stevi} ostvarili su jo{ jednu ubedqivu pobedu. Istakao se najstariji na terenu, iskusni golgeter Sini{a Nestorovski sa ~etiri gola.Ovaj vrsni strelac sve {to je stariji igra sve boqe. Gosti iz Uzdina nisu bili ravnopravan rival nekada{wem srpskoliga{u koji je najavio slede}e sezone povratak u Ju`nobanatsku ligu.

B. St.

Re zul ta ti: In |i ja Ini jans – Ni{ Ime ra tor 27:25, Mla de no vac Fo re stle ders – KAG Po `a re vac 22:19, Ze mun Gor {ta ci slo bod ni.

1. Impe ra to ri 8 7 1 336:60 2. In di jan si 8 7 1 279:92 3. Fo re stel ders 8 4 4 196:249 4. Gor {ta ci 8 2 6 56:314 5. Po `a re vac 8 0 8 85:236

prvog mesta u grupi Sever i Jug izborili su plasman u Superligu naredne godine.

Legionari su bez borbe ubele`ili osmu pobedu protiv somborskih Celtisa 35:0 (sl. rezultat) i sa~uvali prvo mesto na severu, ispred glavnih konkurenata Lovaca iz Vrbasa. Na Jugu je situacija do posledweg kola bila veoma neizvesna. Pobednika ove grupe i novog ~lana Superlige odlu~io je derbi u In|iji izme|u doma}ih Indijansa i do ovog kola nepora`enih Imeratora. In|ijci su slavili 27:25, {to im nije bilo dovoqno za plasman u elitu, jer su u prvom delu pora`eni u Ni{u 18:12. Tako su uprkos tesnom porazu Ni{lije sa~uvale prvu poziciju na Jugu i izborile plasman u elitu.

I.Gru bor KA DET SKA LI GA KI KIN DA–@I TI [TE

Cr wa ni naj bo qi

Prvo mesto u kadetskoj ligi Kikinda–@iti{te osvojili su fudbaleri Budu}nosti iz Srpske Crwe sa 34. osvojena boda. Crwani su zabele`ili 11 pobeda i remi, a skor od 43 data i svega {est primqenih golova pokazuju da su dominirali u ovom rangu takmi~ewa. Pehar im je uru~io sekretar OFS Kikinda–Novi Be~ej Lazar Latinovi}.

Kona~an plasman:1. Budu}nost (CS) 34, 2. Kozara (BVS) 25, 3. Jedinstvo(NB) 22, 4. Vojvodina (NM) 16, 5. Vojvodina (B) 12, 6.

Sloboda (NK) 4, 7. Polet 2 boda.

M. S. PI O NIR SKA OP [TIN SKA LI GA KI KIN DA–@I TI [TE

Mi lo {ev ~a ni pr va ci Fudbalski savez Kikinda bio je tradicionalni organizator pionirske lige u kojoj su bili ukqu~eni klubovi sa podru~ja ovog Saveza kao i Saveza @iti{ta. Prvo mesto u pionirskoj ligi Kikinda – @iti{te (bez poraza) osvojili su fudbaleri Vojvodine iz Novog Milo{eva, koje je predvodio trener @iva Parabucki. Milo{av~eni su osvojili 36 bodova, postigli su 125 golova a primili svega 12.Pehar Milo{ev~anima uru~io je sekretar OFS Lazar Latinovi}.

Plasman:1. Vojvodina (NM) 36, 2. Budu}not (SC) 30, 3. Jedinstvo (NB) 16, 4. @AK 15, 5. Sloboda (NK) 14, 6. Kozara (BVS) 12, 7. Crvena zvezda (RS) –2 boda.

M. S.

utorak26.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

19

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE - VIMBLDON

Janko lako preko te{ke prepreke Janko Tipsarevi} plasirao se u drugo kolo Vimbldona, po{to je eliminisao Davida Nalbandijana iz Argentine sa 6:4, 7:6 (7-4), 6:2.

Me~ za koji su mnogi o~ekivali da bude maratonski trajao je samo dva sata i 28 minuta, a Janko u drugoj rundi igra sa Rajanom Svitingom, kojem je Potito Stara~e predao me~

ki pritisak u narednim gemovima, ali je Janko uspeo da im se odupre. Argentinac je tako u devetom gemu servirao za opstanak u setu, {to je i uradio, ali je tako samo malo produ`io set, po{to je Tipsarevi} odmah potom do{ao do tri set lopte, od kojih je iskoristio ve} prvu.

Janko je odli~no zapo~eo drugi set po{to je odmah poveo sa 2:0, da bi Nalbandijan potom

Janko Tipsarevi}

po~etkom drugog seta. Sva tri dosada{wa me~a sa Amerikancem Janko je re{io u svoju korist, posledwi na Kvinsu ove godine (6:1, 7:6).Nalbandijan je uz malo muke uspeo da zadr`i svoj servis i povede sa 1:0, da bi Tipsarevi} izjedna~io bez izgubqenog poena. U naredna dva gema obojica su bili sigurni pa nije bilo ni prilika za brejk, da bi u ~etvrtom Janko do{ao do brejk {anse, koju je i iskoristio za 3:2. Nalbandijan je imao priliku da odmah uzvrati, ali se Tipsarevi} odbranio i poveo sa 4:2. Nalbandijan je vr{io veli-

osvojio prvi gem u tom setu.

Prvu priliku da se vrati u set Nalbandijan je imao u {estom gemu, ali je Tipsarevi} brejk loptu spasao asom. I do kraja gema Janko je servirao odli~no i poveo je sa 4:2. Na nove probleme Janko je nai{ao u osmom gemu, kada je bio u jo{ te`oj situaciji jer se suo~avao sa dve uzastopne brejk lopte. Na prvoj je srpski teniser smestio forhend ta~no na liniju, da bi na drugoj Nalbandijan ritern posle drugog servisa poslao u mre`u. Taj gem igrao se du`e od deset minuta, ali Janko se sjajnim servisima izborio za

vo|stvo 5:3. U prethodna dva gema na svoj servis Tipsarevi} je be`ao sa ivice no`e, ali u desetom gemu Nalbandijan kona~no pravi brejk. Janko je poklonio rivalu prva dva poena, Nalbandijan je izvrsnom odbranom i drop {otom stigao do 15:40, a zatim je napravio viner za 5:5.Nalbandijan je bio u naletu, poveo je sa 6:5, a bio je i na dva poena do osvajawa seta.

Me|utim, Janko je izborio taj brejk, a tamo su oba tenisera osvajali poene na svoj servis do rezultata 4:3 za Tipsarevi}a.

Tada je Janko sa dva duboka riterna do{ao do tri vezane set lopte i iskoristio je drugu nakon {to je Nalbandijan poslao slajs u aut.

U drugom setu Janko je slomio Nalbandijana, odli~no je servirao i do~ekao je svoju {ansu na servis Argentinca u {estom gemu. Istina, Nalbandijan je spasao tri vezane set lopte, zatim jo{ dve, ali je Tipsarevi} {estu realizovao i poveo sa 4:2.To je bio presudni gem, Janko je do kraja osvojio dva gema u nizu i zaslu`eno se plasirao u drugu rundu, lak{e nego {to se o~ekivalo. Ukupno, Tipsarevi} je imao 18 asova i 3 duple gre{ke, dok je Nalbandijanov odnos bio 10-3.

Janko je imao 40 direktnih poena i upola mawe neiznu|enih gre{aka, a Argentinac je zabele`io 33 vinera i 23 gre{ke.

Kqu~no je, uz fantasti~an servis, bilo to {to je Janko boqe igrao presudne poene – iskoristio je ~etiri od 9 brejk {ansi (pet koje je propustio bile su u gemu u kojem je na kraju napravio brejk u tre}em), dok je David realizovao samo jednu od devet {ansi.

Viktoru maraton i plasman u 2. kolo Viktor Troicki plasirao se u drugo kolo Vimbldona, po{to je pobedio 24. nosioca Marsela Granoqersa sa 7:5, 7:6 (7-5), 3:6, 2:6, 8:6.U prva dva seta Troicki je imao brejk zaostatka, ali je uspevao da preokrene, dok u tre}em i ~etvrtom to nije bio slu~aj. U petom setu Viktor je propustio jednu i spasao dve brejk lopte pre nego {to je zavr{io posao u 14. gemu. Naredni rival Troickom Viktor Troicki bi}e boqi iz me~a Kli`an – servirao za set za 5:5. Viktor ^ela. nije uspeo da potvrdi brejk i Troicki je veoma lo{e samim tim uzme i drugi set, pa u{ao u me~ i ve} na startu je se [panac vratio na na 6:6, izgubio svoj servis, a po{to je ali je Viktor uspeo jednim Granoqers bio veoma siguran, mini brejkom da re{i taj[panac je brzo poveo sa 2:0. brejk drugog seta i povede 2:0 Troicki je, ipak, potom uspeo u setovima. Po~etak tre}eg da osvoji prvi gem na me~u i seta doneo je ne{to lo{iju smawi na 2:1. U narednim igru Troickog uz ve}i broj gemovima, obojica su osvajali neiznu|eni9h gre{aka, {to je svoje servise, iako je Troicki Granoqers iskoristio da vr{io veliki pritisak na napravi brejk, pri rezultatu {panskog tenisera. 2:1 na servis na{eg tenisera, Granoqers je ve} u desetom i posle da potvrdi brejk i gemu servirao za set, ali je povede sa 4:1.

Troicki tada napravio brejk, Troicki jo{ uvek ne uspeva potom do{ao i do vo|stva da uhvati prikqu~ak, pa posle prvi put u setu za 6:5, da bi bez tri gema serverima izgubqenog poena ponovo Granoqers ide ka prvom setuu oduzeo servis [pancu i osvo- ovom me~u. Deveti gem je jio set. U drugom setu, Viktor potrajao, Granoqers je imao je ponovo od starta imao set-loptu, pa je Troicki bio zaostatak od jednog brejka. na korak od brejka, a zatim je Najbli`i brejku srpski Katalonac proma{io dva teniser bio je u {estom gemu, zicer dok je set izgledao kada je imao nekoliko prili- zavr{eno. Ipak, posle 6 izjedka da oduzme servis {panskom na~ewa momak iz Barselone teniseru, ali mu je on uzvra- uspeo je da smawi na 2-1, tio i poveo sa 4:2. Troicki je dobiv{i tre}i set 6:3. i daqe pritiskao Granoqersa, U ~etvrtom setu Granoqers je ali je brejk osvojio tek u dese- iskoristio zamah iz tom gemu, u kojem je [panac prethodnog i odmah napravio

brejk. Nove probleme na{ teniser imao je u petom gemu, ali je uspeo da ga sa~uva, pa Katalonac vodi 3:2. Igra Troickog bila je u strmoglavom padu, nije uspevao da osvoji ni gem na svoj servis, pa je Granoqers vezao jo{ tri gema i izjedna~io na 2-2 u setovima. U ranoj fazi petog seta Troicki je propustio {ansu za brejk, a zatim je u sedmom gemu spasao brejk loptu asom. [panac je vi{e pritiskao servis protivnika i u 11. gemu do{ao je do nove brejk {anse, ali je izbacio loptu u aut u du`oj razmeni udaraca. Presudan je bio 14. gemu, u kojem je Viktor hrabrim napadom iz forhenda stvorio dve uzastopne me~ lopte. Na prvoj je poslao forhend u aut, ali to ga nije pokolebalo, u slede}em poenu napao je bekhendom i sme~om zavr{io me~ posle tri sata i 59 minuta igre.

Troicki je ukupno imao 54 vinera i 39 neiznu|enih gre{aka, a Granoqers je zabele`io 50 direktnih poena i 28 gre{aka.

\okovi} rutinski na startu Prvi reket sveta Novak \okovi} odbranu titule na Vimbldonu zapo~eo je sigurnom pobedom nad nekada{wim svetskim brojem jedan Huanom Karlosom Fererom. \okovi} je do trijumfa nad {panskim teniserom do{ao sa 6:3, 6:3, 6:1, posle ne{to vi{e od jednog i po sata igre.U narednom kolu, \okovi} }e igrati protiv boqeg iz susreta Amerikanca Rajana Herisona i Jen-Hsun Lua iz Kineskog Tajpeha.\okovi} je odli~no u{ao u me~ i bez izgubqenog poena osvojio prvi gem, da bi mu Ferer uzvratio, po{to je srpski teniser poslao nekoliko lopti u aut. U tre}em gemu \okovi} je svojim gre{kama svom protivniku dozvolio da do|e do nekoliko prilika za brejk, a iako se prvi reket sveta nekoliko puta odbranio, na kraju je ipak morao da popusti, pa je [panac poveo sa 2:1. Prvi reket sveta je odmah agresivno uzvratio za izjedna~ewe, da bi sigurnim servisom do{ao do novog

Novak \okovi}

vo|stva. Ferero je uspeo da izjedna~i na 3:3, da bi potom \okovi} vezao dva gema odli~nom igrom, kako na svom, tako i na Fererovom servisu za 5:3. \okovi} je u narednom gemu servirao za set u ~emu je i uspeo posle 33 minuta igre.

^etiri pobede i dva poraza Srba ^etvoro srpskh predstavnika na Vimbldonu zabele`ilo je pobede prvog dana turnira, a izgubile su Vesna Dolonc i Jelena Jankovi}.Boqa od Dolonc bila je Cvetana Pironkova, dok je Kim Klajsters savladala Jankovi}evu.

Novak \okovi} uspe{no je zapo~eo odbranu titule prepustiv{i Huanu Karlosu Fereru samo sedam gemova, Janko Tipsarevi} je u tri seta dobio Davida Nalbandijana, a Viktor Troicki je u maratonu izbacio Granoqersa. Grkiwa Danilidu predala je me~ Bojani Jovanovski po~etkom tre}eg seta.

Srbi na Vimbldonu, dan prvi:Novak \okovi} – Huan Karlos Ferero 6:3, 6:3, 6:1, Viktor Troicki – Marsel Granoqers 7:5, 7:6, 3:6, 2:6, 8:6, Janko Tipsarevi} – David Nalbandijan 6:4, 7:6, 6:2, Bojana Jovanovski – Eleni Danilidu 5:7, 6:3, 2:0, predaja, Cvetana Pironkova – Vesna Dolonc 5:7, 6:0, 7:5, Kim Klajsters – Jelena Jankovi} 6:2, 6:4.

Poraz Vesne Dolonc Srpska teniserka Vesna Dolonc ve} u prvom kolu zavr{ila je u~e{~e na Vimbldonu, po{to je boqa od we bila Cvetana Pironkova sa 5:7, 6:0, 7:5.

Doloncova, koja je pro{la tri kola kvalifikacija, dobro je po~ela me~ i osvojila prvi set, u drugom je potpuno stala, da bi me~ izgubila u neizvesnoj zavr{nici tre}eg seta. Pironkova }e u drugom kolu igrati sa Marijom [arapovom, koja je bila boqa od Anastasije Rodionove sa 6:2, 6:3.

Srpska teniserka je povela 2:0 na samom startu i prednost dr`ala do 3:1 kada Bugarka vra}a brejk, ali Dolonc pri rezultatu 5:5 pravi novi brejk i dolazi svojim servisom do 1:0 u setovima. Na startu drugog seta Pironkova je znatno poja~ala ritam , pa je za samo desetak minuta stekla dva brejka prednosti i 4:0. Tu je drugi set bio odlu~en, a Doloncova do kraja seta nije uzela nijedan gem. U odlu~uju}em setu teniserke su razmenile po brejk i u{lo se u neizvesnu zavr{nicu. Pri vo|stvu Bugarke, 52. teniserke sveta, od 6:5, Dolonc je servirala i imala 30:0, ali je izgubila ~etiri poena u nizu, samim tim i me~. Me~ je trajao 113 minuta, a srpska teniserka imala je 28 vinera i 31 neiznu|enu gre{ku.

Sa druge strane, Pironkova je zabele`ila 21 direktni poen i 18 gre{aka.

\okovi} je u drugom setu zaigrao zna~ajno agresivnije pa je ve} u tre}em gemu do{ao do brejka za 2:1. Novak je tu prednost odr`avao u gemovima koji su sledili, da bi [panac imao {ansu da mu oduzme servis.

Ipak, srpski teniser se odli~no odbranio i poveo sa 5:3. U narednom gemu Novak je do{ao do dve set lopte, ali je Ferero obe odbranio i posle tri izjedna~ewa prvi reket sveta je poveo sa 2:0 u setovima. Novak je bio veoma siguran na startu tre}eg seta i u drugom gemu je do{ao do brejka zahvaquju}i gre{kama Ferera za 2:0. U tre}em gemu prvi reket sveta je imao malih problema da zadr`i svoj servis, ali je ipak do{ao do 3:0, da bi potom samo nastavio niz, koji je Ferero prekinuo tek u {estom gemu za 5:1. \okovi} je u narednom gemu odservirao za me~, ali tek po{to mu je [panac malo ote`ao posao.

Bojana ide daqe Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u drugu rundu Vimbldona, po{to joj je Grkiwa Eleni Danilidu predala me~ po~etkom tre}eg seta.

U trenutku prekida Jovanovska je vodila sa 5:7, 6:3, 2:0, a wena naredna rivalka bi}e 22-godi{wa Sabine Lisicki.

Bojana Jovanovski

Nemica je trenutno 15. teniserka na svetu, a najboqi rezultat u karijeri ostvarila je na pro{logodi{wem Vimbldonu, kada je stigla do polufinala. U prvom kolu lako je dobila Petru Marti} sa 6:2, 6:4, a sa Jovanovskom se do sada nije sastajala.

Od po~etka duela Jovanovski i Danilidu vi|ena je velika borba,

obe teniserke su i male nekoliko brejk prilika, ali nisu uspevale da ih iskoriste, bar u prvih nekoliko gemova. Bojana je imala odli~nu priliku da oduzme Grkiwi servis uz {estom gemu, ali je Danilidu uzvratila za 3:3.

Set je odlu~en u fini{u – Grkiwa je iskoristila ukupno tre}u brejk loptu u 11. gemu i povela je sa 6:5. Jovanovska se nije predala, u slede}em gemu imala je brejk loptu, ali je Danilidu uzela tri poena u nizu povela sa 1-0 u setovima.Bojana je jo{ dva puta imala prednost brejka, Danilidu se prvi put vratila u set, ali je na{a igra~ica kona~no osvojila gem na svoj servis i izjedna~ila je na 1-1 u setovima (6:3). I tre}i set po~eo je odli~no za na{u teniserku, napravila je brejk u prvom gemu, zatim je sa~uvala svoj servis, a Danilidu nije mogla da nastavi me~. Do trenutka prekida Bojana je imala 35 vinera i 30 neiznu|enih gre{aka, dok je Danilidu upisala 16 direktnih poena i 23 gre{ke. Ukupno, Jovanovska je osvojila {est poena vi{e od rivalke (84:78).

Jelenin novi poraz Jelena Jankovi} do`ivela je i osmi poraz od Kim Klajsters.

Ovog puta Belgijanka je bila boqa u prvom kolu Vimbldona sa 6:2 i 6:4.

Me~ je trajao 80 minuta.

Belgijanka je Jeleni oduzela ~etiri puta servis iz osam poku{aja, dok je Jelena to uradila dva puta, iz isto toliko poku{aja.Vi|ena je velika borba, puno dubokih lopti na liniju, ali je Belgijanka za nijansu bila preciznija, napravila mawe neiznu|enih gre{aka 12-18 i imala vi{e direktnih poena 20:13.

Jelena Jankovi}

20

SPORT

utorak26.jun2012.

dnevnik

MINULI VIKEND ZA KAJAKA[A MARKA NOVAKOVI]A BIO KAO IZ SNOVA

Olim pij ska vi za, pa evrop ska ti tu la

IZ TEHNOLOGA IZ SREMSKE MITROVICE

Uspe {na se zo na Xudo klub Tehnolog iz Sremske Mitrovice imao je uspe{nu sezonu. Trener Dejan Debeqak zadovoqan je onim {to su wegovi u~enici postigli, a na kraju odr`ano je polagawe za u~eni~ka zvawa. Predsednik komisije bio je Pavle Baj~eti}, a ~lan Vlastimir Barna.

Za `ute pojaseve polagali su Zoran Debeqak, Darko Mataji}, Isidora Radakovi}, Tatjana Ru sov ski, Da vid Mol nar, Kri sti na De be qak, Ma rio Molnar, Jovan Burmuxija i Teodora Debeqak. Za oran` pojas polagala je Adrijana Jankovi}, a za plavi Aleksandar Debeqak.

NO]NI NOVOSADSKI MARATON

Je din stve na i atrak tiv na ma ni fe sta ci ja U organizaciji Atletsko rekreativnog kluba Fru{ka gora na Keju je odr`an je tre}i Novosadski no}ni maraton, na kome je tr~alo oko 500 trka~a iz zemqe i regiona. Me|u u~esnicima bilo je iskusnih trka~a i amatera, a pobedio je Neboj{a Milenkovi} u vremenu 2:56:37.

Rezultati, maraton - mu{karci: 1. Neboj{a Milenkovi} 2:56:57, 2.

Veqko Popovi} 3:04:44, 3. Slobodan Marinkov 3:07:20. @ene: 1.

Aneta Arifi 4:36:28, 2. Vera Velimirov 4:48:06, 3. Vawa Drin~i} 5:03:11. Polumaraton - mu{karci: 1. Atila Varbiro 1:14:52, 2. Marko Stankovi} 1:15:59, 3. Nik{a Papi} 1:18:19, `ene: 1. Aleksandra

Tisa je ovih dana cvetala ~itavim svojim tokom i pokazala jedinstven prirodni fenomen na Starom kontinentu, a jedan „tiski cvet“ je svu svoju rasko{ pokazao minule nedeqe u hrvatskoj prestonici na Evropskom prvenstvu kajaka{a.

Ustvari, ~itav vikend je za na{eg reprezentativca Marka Novakovi}a (23) bio kao iz snova.

Prvo je Me|unarodna kajaka{ka federacija na adresu na{eg Olimpijskog komiteta i nacionalnog saveza poslala vajld kartu za Marka Novakovi}a u debitantskoj olimpijskoj disciplini K-200 metara. Ne bez razloga.

Marko je lane bio 11. na Svetskom {ampionatu u Segedinu, a nedavno na olimpijskim kvalifikacijama u Poznawu peti, {to mu je omogu}ilo da bude, uslovno re~eno, prva rezerva.

Ve} ta vest je obradovala sve u kajaka{kom taboru. Be~ejce posebno, jer }e Marko Novakovi} biti tre}i olimpijac u Londonu kojeg je iznedrila Tisa. Pre wega su vizu za Olimpijske igre izvadili Marko Tomi}evi} u K1000 i Dejan Terzi} u posadi olimpijskog ~etverca.

Druga vest koja je, mo`da, i vi{e obradovala ~itavu naciju bila je da je Marko osvojio titulu prvaka Evrope rezultatom 34,437 sekunde.

- U {oku sam! Jo{ nisam svestan {ta sam uradio. Ovim rezultatom sam potvrdio da vajld karta za London nije slu~ajno ba{ meni uru~ena. Hvala svima na podr{ci- bio je gotovo de~a~ki iskren Marko Novakovi} po prijemu zlatne medaqe, prvenca na velikim takmi~ewima u seniorskoj konkurenciji.

kreni qubiteqi sporta ~estitaju}i treneru Marka Novakovi}a, i samom olimpijcu 2000. godine u Sidneju, Jo`efu [otiu.

- Za sve je iznena|ewe evropsko zlato Marka Novakovi}a, osim za mene koji sam svakodnevno merio wegovo vreme na treninzima. Iskren da budem, u po-

kao svog pulena ispred wihovog zajedni~kog doma kraj Tise.

A kada ve} pomiwemo Jo`efa [otia, onda moramo da primetimo da kajak dobija ozbiqnu sportsku dimenziju u Be~eju wegovim vrhunskim rezultatima.

Mladi}i koji su sada u prvom planu po~eli su da se ugledaju na [otia, da ga opona{aju u ozbiq-

Trud se kad-tad isplati

Markovi rezultati nisu iznena|ewe

No vo sad ski no} ni ma ra ton je je din stve na ma ni fe sta ci ja u re gi o nu

Direktor maratona Vladimir Ra{kovi} rekao je da je ciq manifestacije da se poka`e da svako mo`e da tr~i.

- Ovo je jedinstvena manifestacija u regionu pa su zato i u~estvovali takmi~ari iz svih biv{ih republika Jugoslavije, a imali smo i gosta iz Ma|arske, koji je pobedio u polumaratonu - rekao je Ra{kovi}.

SVETSKI KUP U AVIOMODELARSTVU

Sr bi ji {est me da qa Srpski aviomodelari osvojili su {est medaqa u konkurenciji u~esnika iz 10 zemaqa na takmi~ewu za Svetski kup ( Me mo ri jal „\or |e @i gi}”) odr`anom na letili{tu kraj Aradca. Organizatori takmi~ewa bili su Vazduhoplovni sa vez Sr bi je i Aero klub „Frawo Kluz”.

Seniori su u klasi jedrilica (F1A) i gumewaka (F1B) tek posle dodatnih letova re{ili pitawe pobednika, a i kod juniora je bila sli~na situacija. Velika borba me|u seniorima vodila se za tre}e mesto. U konkurenciji 28 takmi~ara Slavko Savi} je uspeo da osvoji to tre}e mesto u kategoriji F1A za seniore. U ka te go ri ji F1B do {e stog turnusa vladala je napeta situacija i ~ak petorica takmi~ara su bili izjedna~eni, a onda je u finalu Svetozar Gostoji} uspeo da pobedi. Me|u seniorima u kategoriji F1C na{i takmi~ari uzeli su sve tri medaqe. Pobedio je Branko Bi je li} is pred Dra ga na Laki}a i @ive Kova~kog.

Marinkov 1:27:33, 2. Dragana Dokmanovi}1:32:43, 3. Dragana [pehar 1:35:46. Minimaraton - mu{karci: 1. Du{an Stupar 0:16:08, 2. Andran Be}irovi} 0:17:30, 3. Neboj{a \iki} 0:17:30, `ene: Katarina Pohlod 0:18:58, 2. Vesna Bogi{i} 0:19:03, 3. Ekatarina [oronda 0:20:10. [tafeta: 1. AK Vojvodina 2:27:51, 2. Vojska Srbije „Kobre” 2:43:06, 3. Udarnik 2:58:30.

I. G.

I dok je Marko sre|ivao emocije u Zagrebu i na putu povratka u svoj Be~ej, dotle se na{im najve}ih gradom na obali Tise brzinom zvuka {irila vest o tome da je Be~ej, posle wegovog imewaka Marka Tomi}evi}a u juniorskom uzrastu, dobio prvaka Starog kontinenta i u seniorskoj konkurenciji. Istovremeno, Be~ejci nisu izgubili iz vida i uspeh ~etverca u sastavu: Milenko Zori}, Erin Holpert, Aleksandar Aleksi} i Dejan Terzi}, koji je osvojio bronzanu medaqu, prvo odli~je ove posade, jer je Dejan tisko dete. Kraj klupske zgrade na obali Tise okupqali su se ~lanovi rukovodstva, prijateqi kluba i is-

na{e pri~e bude sprinter? Li~no sam va`io za sna`nog sportistu i dizao sam u benx presu, kada sam bio u najboqoj sportskoj snazi, izme|u 150 i 160 kilograma. Marko je ve} sa 19 godina dizao 170, a sada di`e 190 kilograma u benxu i pita treba li vi{e.

Kako sam uvideo da mu izdr`qivost nije bila u istoj proporciji, zakqu~io sam da bi vaqalo da poku{amo u sprintu. Posledwi rezultati na najboqi na~in daju odgovor da li smo pogodili- jasan je Jo`ef [oti.

U~i teq Jo `ef [o ti i uspe {ni u~e nik Mar ko No va ko vi}

~etku je i za mene to bilo iznena|ewe, ali vremenom sam shvatio da on ima u rukama rezultat koji mo`e da mu donese medaqu u Zagrebu. Ali, da bi se to ostvarilo u sprinterskoj disciplini, potrebna je, izme|u ostalog, hladnokrvnost. Vest da je dobio vizu za London je, nema sumwe, tome doprinela. Marko je bio rastere}en, veliki kamen mu je pao sa srca i u{ao je u trku opu{teno, {to je u sprintu izuzetno va`no. Za{to? Zato {to je u sprintu start od izuzetne va`nosti, a refleksi br`e reaguju kada nema treme- elaborirao je trener Jo`ef [oti dok je ~e-

nom radu i rezultati su po~eli da se re|aju u nizu. Pogotovo od kada je [oti odlu~io da bogato takmi~arsko iskustvo iskoristi u trenerskom poslu.

- Marka Tomi}evi}a, koji je sada u Zemunu, nisam trenirao, ali sam mu pomogao savetima.

Dejan Terzi} je bio moj takmi~ar do pre dve godine i iz mojih ruku je u{ao u olimpijski ~etverac gde sada vesla kao ~lan Zorke iz [apca. Marko Novakovi} je jedini ostao veran mati~nom klubu i pokazalo se da i iz ove, uslovno re~eno, male sredine mo`e da se vine u orbitu. Kako sam se odlu~io da junak

Osvajawem epiteta najbr`eg Evropqanina u kajaku, Mar ko Novakovi} je na najboqi na~in opravdao epitet najboqeg kajaka{a Sr bi je u pro {loj godini i na veli ka vrata u{ao u svetske seniorske kajaka{ke vode.

- Iskren da budem, nije mi ciq bio osvaja we ti tu le pr va ka Evrope, ve} da u jo{ jed noj tr ci ve slam mak si mal no, da po tvrdim dobar rad na treninzima i da dobijawe olimpijske vize nije bila gre{ka. Naprotiv. Sada, kada je sve ovo stiglo, ostaje mi da se zahvalim svima koji su mi na bilo ko ji na ~in pru `i li podr{ku. Nadam se da je ovo tek po ~e tak uspe{ne epohe u mojoj sport skoj ka ri je ri, ali i sportskog Be~eja i Srbije. Ne `elim da se sada razme}em iz ja va ma i una pred obe }a va am ku le i gra do ve.

Znam jedino da }u se truditi da dam sve od sebe. Znam koliko sam truda ulo`io u vremenu od moje 11 godine. Mnogi moji drugari su isto tako vredno radili, ali nisu, mo`da, dobili priliku da se doka`u. Ja sam je dobio i, na moju sre}u, iskoristio. Neka za sve bude iskustvo da se ulo`eni trud kad–tad isplati. Kod mene je sve i{lo svojim tokom, uz napomenu da se ja kajakom bavim iz qubavi i uvek dajem 100 posto sebe. Tako }e biti i ubudu}e- poru~io je Marko Novakovi}.

Vlastimir Jankov

U SUSRET 18. KAMPU „RASTIMO”

Svi la j nac ~e ka svo je me zim ce Rukometni kamp „Rastimo” ovog leta do`ive}e 18. izdawe. [estu godinu zaredom doma}in }e biti Svilajnac i Poqoprivredno-veterinarska {kola sa domom u~enika, gde }e polaznici biti sme{teni i na ~ijim terenima }e se i odvijati ceo trena`ni proces. Kamp u rukometu i mini-rukometu odr`a}e se u standardnom terminu, od 1. do 28. jula u tri smene (prva po~iwe 1. jula, druga 10, a tre}a 19.), a pravo u~e{}a imaju de~aci i devoj~ice uzrasta od osam do 19 godina. Boravak u jednoj smeni je 210 evra u dinarskoj protivvrednosti, a pla}awe mo`e biti odjednom, kreditnim karticama i u ratama putem deponovanih ~ekova. Deca mogu da se prijavquju sve do dana uo~i po~etka smene.

- Iako smo imali vi{e zainteresovanih mesta za organizaciju ovogodi{weg kampa, {esti put za redom smo se odlu~ili za Svilajnac, jer nas doma}in uvek iznenade i poboq{a svoju ponudu u interesu polaznika kampa. Pored bezbednosti, koja je uvek na prvom mestu, rukometni stru~waci anga`ovani u kampu „Rastimo” ni ovo-

U kam pu „Ra sti mo” pr ve ko ra ke su na u ~i li vr hun ski ru ko me ta {i

ga puta nisu mogli da prenebregnu ~iwenicu da im za proces rada stoji na raspolagawu tri otvorena terena za rukomet, dva za mini rukomet, dvorana za individualni rad, dvorana za spicifi~an rad s golmanima i velika sportska dvorana, a sve to u pre~niku do 500

metara. Kada se tome doda i otvoreni olimpijski bazen, ishrana sa oglednog dobra ove na{e, mo`da najpresti`nije poqoprivredne {kole, ISO standardni, sve je to prevagnulo kod dono{ewa odluke da kamp bude u Svilajncu. Ve}ina `iteqa ovog mesta po~elo je da

svojata kamp i prema deci se pona{aju upravo onako kako srpski doma}ini do~ekuju svoje goste - pojasnio je \or|e Jak{i}, rukovodilac organizacije i ideolog kampa „Rastimo”.

Prema re~ima na{eg sagovornika, o~ito je da }e ove godine

biti mawe grupnih dolazaka, iza kojeg stoje klubovi, zbog te{ke materijalne situacije, ali deca opredeqena za rukomet, zajedno sa roditeqima, ne}e da propuste ovu manifestaciju. Godinama unazad kamp „Rastimo” je stvar presti`a me|u mladim rukometa{ima.

- Zanimqiva je pojava da se pozicionirawem klubova u novoformiranim ligama, naro~ito posle reorganizacije, deca iz istih sredina pokazuju ve}a interesovawa za kamp. Tu mislim na Loznicu, @abaq, Titel, Futog, Kraqevo, mesta ~iji su klubovi zauzeli mesta u vi{em stepenu takmi~ewa. Pored brojnih zabavnih i obrazovnih aktivnosti, ove godine planirali smo i prate}e sportske manifestacije u okviru obele`avawa punoletstva kampa.

Pozva}emo kampere, od kojih su sada mnogi sa reprezentativnim i internecionalnim karijerima, da se okupe i odigraju mini turnir, uz uslov da su u kampu bili pet i vi{e puta. Mo`e se samo naslutiti {ta }e to zna~iti de~acima i devoj~icama koji se zateknu u tom trenutku u kampu - naglasio je Jak{i}.

J. Gali}

SRBIJA OSLABQENA U ITALIJI

Ume sto Pi je tlo vi }a E{kert Srp ska va ter po lo re pre zen ta ci ja ot pu to va la je u Rim, a po red ka pi te na Va we Udo vi ~i }a i Pe tra Fi li po vi }a u avi o nu ni je bi lo ni cen tra Du {ka Pi je tlo vi }a. Gnoj na an gi na je jed nog od naj bo qih si dra {a sve ta za dr `a la u Be o gra du. Pi je tlo vi} je bio na aero dro mu, ali je po sle raz go vo ra sa le ka rom Je re mi }em i se lek to rom Udo vi ~i }em od lu ~e no da osta ne u Be o gra du.

- Pra ti mo {ta se do ga |a i sve }e se br zo zna ti - re kao je dr Je re mi}.

Ume sto Pi je to vi }a u Rim }e Ni ko la E{kert, no vi ~lan Cr ve ne zve zde.

Re pre zen ta ci ja da nas iz Ri ma pu tu je u Ko zen cu, gde }e do 1. ju la u~e stvo va ti na tur ni ru. Pr vu utak mi cu Sr bi ja }e od i gra ti su tra od 19.40 ~a so va, a ri val je Ka na da. Del fi ni su u gru pi A jo{ sa Ma |ar skom i Ka zah sta nom. U gru pi B su Cr na Go ra, Gr~ ka, Ita li ja i Austra li ja.

G. M.

MU[KA REPREZENTACIJA NA KOPAONIKU

Naj te `i deo pri pre ma Me se da na pre po ~et ka Olim pij skih iga ra u Lon do nu oku pi la se mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je. Me sto oku pqa wa bio je be o grad ski ho tel M, a Vu ko vi }e vi iza bra ni ci po tom su

Srbija 14. jula igra protiv Tunisa u Smederevu, 17. jula protiv Ma|arske u Kawi`i, a zatim idena Skandinavija kup, 19. i 20. jula. Na kraju, 26. jula je posledwa provera, kada }e srpski rukometa{i u Londonu

Selektor Veselin Vukovi}

se upu ti li ka Ko pa o ni ku, gde }e oba vi ti pr vi deo pri pre ma. Sti gli su svi igra ~i, osim ka pi te na Mo mi ra Ili }a i gol ma na Dar ka Sta ni }a, ko ji }e se eki pi pri kqu ~i ti na Ko pa o ni ku.

Pre ma re ~i ma se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a, za sa da sve te ~e po pla nu, osim {to je zbog po vre de Dra ga na Mar jan ca u tim naknadno pozvao golmana Sent Rafaela Slavi{a \ukanovi}, koji ve} godinama dobro brani u Francuskoj.

- U petak smo pozvali Slavi{u \ukanovi}a, koji je imao dobru sezonu u Francuskoj. On je golman koji dobro brani, a nije dobijao {ansu, koliko ja znam, ve} posledwih pet-{est godina i na taj na~in smo na toj poziciji poja~ali konkurenciju. Nadamo se da }emo na Kopaoniku imati dobre uslove. O~ekuje nas te{kih 12 dana na Kopaoniku, gde }emo najvi{e raditi na fizi~koj pripremi. Posle toga se spu{tamo u Pazovu, a onda po~iwe i odigravawe pripremnih utakmica - saop{tio je selektor.

momenta kada nekoga treba precrtati, ali mislim da su svi svesni toga i svi su prihvatili da rade pod takvim uslovima - naglasio je Vukovi}.

Posle osvajawa srebrne medaqe na EP u Beogradu, javnost o~ekuje novi dobar rezultat, {to mo`e da bude optere}ewe za igra~e.

- Upravo to }u re}i momcima. ^etiri ekipe iz polufinala u Beogradu su u na{oj grupi. Pored toga, Ma|arska sa Laslom Na|om je jedna izuzetna ekipa. Mi smo debitanti na OI i to im ~esto pri~am.

Mnogo sportista propadne na OI, jer su impresionirani svetskom smotrom.

Nije svejedno ako doru~kujete ili ru~ate pored Juseina Bolta, ili neke druge mega zvezde. Moramo da shvatimo da smo i mi takmi~ari, ali da smo debitanti. Samo zbog toga imam neke sumwe. Ne bojimo se nikoga, ali na OI je sve mogu}e i sva{ta tu mo`e da se desi.

Mo`ete da izgubite tri utakmice

utorak26.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

21

SVETSKA LIGA: NOVI SAD DOMA]IN ^ETVRTOG VIKENDA

Ras plet u gru pi, mo `da, u pe tak Po s led w i vi k end In t er k on t i n en t al n e fa ze Svet ske li ge za od boj ka {e igra }e se u No vom Sa du i ve} pr vog da na (pe tak) mo glo bi da do |e do ko na~ nog ras ple ta u A gru pi, gde igra na {a re pre zen ta ci ja. Ku ban ci su u do sa da {wih de vet utak mi ca po ka za li naj vi {e i za slu `e no se na la ze na pr voj po z i c i j i, a da bi osi g u r a l i pla sman na fi nal ni tur nir u So fi ji po tre ban im je sve ga bod iz tri utak mi ce.

Po sto je i da qe ma te ma ti~ ke kom bi na ci je ko je Sr bi ju {a qu me |u {est naj bo qih re pre zen ta ci ja u ovom tak mi ~e wu, ali su {an se mi ni mal ne. Da bi or lo vi iz bo ri li vi zu za Bu gar sku, po treb no im je da za be le `e tri po be de vred ne de vet bo do va, a da Ku ba glat ko iz gu bi sve me ~e ve. U pro tiv nom, Ku ba je

ga ri za vr {e kao pr vi u gru pi, ali tre nut no za o sta ju za Ne ma~ kom ~ak {est bo do va i te {ko je o~e ki va ti da bi do ma }in mo gao da na pra vi ~u do i pre ot me pan ce ri ma vo de }u po zi ci ju. U slu ~a ju da Bu ga ri ne bu du pr vi, on da }e sa mo naj bo qa dru go pla si ra na se lek ci ja

vu ko rist.

Iako su {an se or lo va ve o ma ma le za pla sman na faj nal siks, No vi Sad mo ra da bu de do bar do ma }in i oprav da zva we od boj ka {kog gra da. Vi de }e `i te qi no vo sad ske va ro {i or lo ve, ak tu el ne {am pi o ne Evro pe, tre ba ih po zdra vi ti za sve do sa da

Voj vo di na i „Dnev nik” da ru ju ula zni ce Teh ni~ ki or ga ni za tor po sled weg tur ni ra Svet ske li ge je Od boj ka {ki klub Voj vo di ne NS se me i za jed no s na {im li stom da ro va }e ula zni ce za sve utak mi ce u ve li koj dvo ra ni Spen sa. [est naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve da nas na te le fon sport ske re dak ci je 021/4806-830 u pe ri o du od 13 do 13.10 ~a so va, do bi }e po jed nu ula zni cu za obe utak mi ce u pe tak.

Ina ~e su ula zni ce za vi kend Svet ske li ge odav no u pro da ji, ko {ta ju 400 di na ra za is to~ nu, 300 za za pad nu tri bi nu, a mo gu da se ku pe na bla gaj ni Spen sa, kao i u pro sto ri ja ma Od boj ka {kog klu ba Voj vo di ne NS se me sva kog da na od 08.30 do 14 ~a so va.

Rni}: Dobra godina - Posle dugo godina rukometna reprezentacija Srbije }e igrati na Olimpijskim igrama, a to je ne{to {to svaki sportista sawa. Grupa nam je te{ka i ne mogu da obe}am ni{ta, osim da }emo se dobro spremiti i dati sve od sebe. Ne}e biti lako, ali da}emo maksimum i vide}emo za koji }e rezultat to biti dovoqno. Spremni smo, orni i nasmejani. @elimo da uveselimo naciju - rekao je Momir Rni}.

Levi bek nema~kog Gepingena je kazao da je reprezentacija Srbije imala dobru godinu, ali da ostaje `al za evropskim zlatom.

- Ovo je dobra godina za nas, sa mnogo izazova. Ostaje mali `al zbog toga {to nismo osvojili zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Beogradu - kazao je Rni}. igrati protiv selekcije doma}ina, koju vodi na{ trener Dragan \uki}.

- Nadam se da }emo ispo{tovati sve {to smo zacrtali, jer ima mnogo da se radi. Momci su orni, spremni i motivisani i nadam se da }e pripreme prote}i u najboqem redu i da }e nas povrede zaobi}i. Nadam se da }emo svi zdravi do}i do onog neugodnog

sa gol razlikom i mo`emo da do|emo u situaciju da me~ protiv Ma|arske u posledwem kolu odlu~uje o prolasku u ~etvrtfinale. Taj me~ se igra u pola deset ujutru. Sve su to problemi koji nama ne idu na ruku, ali i daqe smatram da bi prolazak u ~etvrtfinale za nas bio dovoqna nagrada - smatra selektor.

J. G.

U REPUBLICI SRPSKOJ OSNOVAN KLUB „BRA]A KA^AR”

Pri zna we ve li kim {am pi o ni ma

Ve li ki bok ser ski {am pi o ni svo je vre me no bi li su Ta di ja i Slo bo dan Ka ~ar, ili obrat no, sve jed no je. Po te kli su iz Je ze ra u Re pu bli ci Srp skoj, a qu di iz tih kra je va ni su za bo ra vi li ko je ime tog me sta pro neo ~i ta vom pla ne tom. Od lu ~i li su da se Ka ~a ri ma odu `e na naj lep {i na ~in, u vre me me |u na rod ne bok ser ske re vi je odr `a li su osno va li su Bok ser ski klub „Bra }a Ka ~ar”. Na us pe loj re vi ji bio je Ta di ja, ko ji je po veo ne ko li ko bok se ra iz BK No vi Sad, dok je Slo bo dan u to vre me bo ra vio u ino stran stvu.

U Je ze ru su is ta kli da oni ima ju naj ve }i sport ski brend u ne ka da {woj SFRJ. Ret ko ko mo `e da se po hva li ta kvim re zul ta ti ma ka kve je po sti gla po ro di ca Ka ~ar.

Ne tre ba za bo ra vi ti na Ta di ji ne si no ve Ne na da (va ter po lo) i Ni ko lu (ne ka da {wi Ta di ja Ka ~ar pli va~), kao ni Slo bo da no ve }er ke te ni ser ke Mi le nu i Ma ri nu. Tu je i fud bal ski re pre zen ta ti vac Goj ko Ka ~ar.

- Ovo mi mno go zna ~i kao ~o ve ku - ka `e Ta di ja. Tru dio sam se da uvek pru `im mak si mum u sve mu {to ra dim. To is ku stvo pre no sim mla dim qu di ma, ko ji `e le da se u do voq noj me ri za la `u i `r tvu ju za po sti za we ve li kih re zul ta ta. Po mo }i }u qu di ma iz Je ze ra, jer ko re ni se ne za bo ra vqa ju. Po sla }e mo im re kvi zi te za bok ser ske tre nin ge kad na me ni pri ve -

Od boj ka {i Sr bi je ovog vi ken da igra ju u No vom Sa du

ve li ki fa vo rit i pra vo ~u do tre ba da se de si da im se iz ja lo ve pla no vi ve za ni za fi nal ni tur nir.U tom slu ~a ju bi Sr bi ji osta la sa mo {an sa da put do So fi je tra `i kao jed na od dve naj bo qe dr gu o pla si ra ne se lec ki je, ali i tu po sto ji ma te ma ti ka. Dve naj bo qe dru go pla si ra ne re pre zen ta ci je }e i}i u Bu gar sku, sa mo u slu ~a ju da Bu -

oti }i u So fi ju. Tak mi ~e we u B gru p i je odav n o za v r { e n o (Poq ska je kao pr va iz bo ri la fi nal ni tur nir) i Bra zil je dru go pla si ra ni sa ~ak 26 osvo je nih bo do va i ve} je vi |en za pla sman na do i gra va we. Tre nut no Sr bi ja (A gru pa) i Fran cu ska (C gru pa) ima ju ka kve ta kve {an se za pro laz, ali tre ba mno go to ga da se de si u wi ho -

NA FINALNOM TURNIRU U ^E[KOJ

La vi ce s Bu gar ka ma u po lu fi na lu Od boj ka {i ce Sr bi je igra }e s Bu gar ka ma u po lu fi na lu fi nal nog tur ni ra Evrop ske li ge u Kar lo vim Va ri ma (5. i 6. jul). U dru gom po lu fi na leu igra }e Ho lan di ja i ^e {ka.

Sr bi ja je u kon ti nen tal nom de lu tak mi ~e wa ima la svih 12 po be da, is pu stiv {i sa mo bod, pa je po no vo naj ve }i fa vo rit za ~e tvr to uza stop no zla to u Evrop skoj li gi, ~i ji je do sa da je di ni osva ja~.

Fi na li sti }e iz bo ri ti pra vo u~e {}a na Gran pri ju sle de }e go di ne.

M. R.

A grupa Petak Ja pan - Ru si ja Sr bi ja - Ku ba Subota Ru si ja - Ku ba Sr bi ja - Ja pan Nedeqa Ku ba - Ja pan Sr bi ja - Ru si ja

1. Ku ba 2. Sr bi ja 3. Ru si ja 4. Ja pan

9 9 9 9

8 5 5 0

(15) (18) (17) (20) (17) (20)

1 25:10 23 4 20:18 15 4 20:18 13 9 8:27 3

ura |e no i po dr `a ti pred na stu pa ju }e ak ci je od ko jih je naj zna ~aj ni ja Olim pi ja da u Lon do nu. Po red Sr bi je, bi }e tu ve li k i i ja k i Ru s i, ak t u e l n i {am pi o ni Svet ske li ge i Svet skog ku pa, ja ke ku ban ske pi ra te i uvek kva li tet ne i br ze od boj ka {e Ja pa na.

M. Risti}

du u~i o ni cu u ko joj sam pro veo vre me od 1. do 4. raz re da osnov ne {ko le. Tre ner }e bi ti Ste vo Jo vi}, moj {kol ski drug. On je bio naj bo qi u svim sport skim di sci pli na ma, a da je imao pri li ku, ve ru jem da bi da le ko do gu rao kao de se to bo jac. Ra du jem se i to me {to je pred sed nik BS Re pu bli ke Srp ske To mo Ma ri} obe }ao po mo} klu bu.

I Slo bo dan je iz u zet no sre }an {to se ini ci ja ti va pre to ~i la u de lo.

Slo bo dan Ka ~ar

- Mno go je to fi no i le po i hva la qu di ma ko ji su pre po zna li vred no sti i po na ma da li ime klu bu. @e lim da klub po `i vi {to du `e, jer to je do bro i za ta mo {wi boks. Si gur no je da }u na }i na ~i na da im po mog nem. Qu di iz Je ze ra po ku {a va ju ve} ne ko li ko go di na da re a li zu ju tu ini ci ja ti vu i sad je do {lo vre me. @ao mi je {to ni sam bio u Je ze ru, ta mo su na {i ko re ni i le po je sa zna we da ne ko po {tu je to {to smo mi u spor tu po sti gli - na gla sio je Slo bo dan Ka ~ar.

M. Pavlovi}

USPEH VOJ VO \AN SKIH SPOR TI STA U SLO VA^ KOJ: U slo va~ kom gra du Tr na vi odr `a na je Olim pi ja da de ce i omla di ne, ko ja je or ga ni zo va na pod po kro vi teq stvom Slo va~ kog olim pij skog ko mi te ta. Pra vo u~e {}a ima li su de ~a ci i de voj ~i ce ro |e ni 1. sep tem bra 1996. go di ne i mla |i, a na {u ze mqu su pred sta vqa li spor ti sti sa te ri to ri je AP Voj vo di ne: de ~a ci u ko {ar ci, de voj ~i ce u od boj ci i me {o vi to u ja yen tu. Zla tom u ja xen tu i sa dva sre bra u ko {ar ci i od boj ci mla di spor ti sti iz Ja xent sa ve za Voj vo di ne, KK Star i OK NS Vo lej tim su se pred sta vi li u le pom iz da wu.

Za na {e mla de spor ti ste i ~la no ve de le ga ci je gra do na ~el nik Tr na ve Vladimir But ko i mi ni star pro sve te Du {an ^a plo vi~ upri li ~i li su kok tel. Za hval nost na po zi vu i ~e stit ke na do broj or ga ni za ci ji ove ma ni fe sta ci je (Ka lo ka ga tia)or ga ni za to ri ma je upu tio Bran ko Vu jo vi} iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, kao i ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za Voj vo di ne Mla den Stoj {in. Ta ko |e, ve li ka za hval nost pri pa da i Udru `e wu Sr ba u Slo va~ koj, ko je se po tru di lo da na {im mla dim spor ti sti ma ova ma ni fe sta ci ja osta ne u le pom se }a wu.

22

kULTURA

utorak26.jun2012.

У МОКРИНУ ОДРЖАН МЕМОРИЈАЛ „МИРОСЛАВ АНТИЋ“

ДАНАС НА ИНФАНТУ

Космос у уметности певања

Из представе „Божанствена комедија”

Представе „Бејс денс” и „Божанствена комедија” Другог дана Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра (Инфант) биће изведене две представе. Мађарска трупа „Ходворкс“ извешће представу „Бејс денс“ на сцени „Пера Добриновић“ СНП –а у 19 сати, а у Позоришту младих у 21 час следи представа „Божанствена комедија“ Битеф театра. Представа „Бејс денс“, рађена је у кореографији Адријен Ход, а изводе је: Емеше Цухорка, Јулија Гарај, Марко Ториче, и Чаба Молнар. Бејс денс је програм плесова, строги распоред музике и покрета...То је „плесни комад изван концептуализма и постмодерне“, заправо програм плесова са строго одређеним распоредом музике и покрета. Ова представа добила је награду „Рудолф Лабан“, додељену у марту 2012, за најбољу представу савременог плеса ове сезоне у Мађарској. „Божанствена комедија“ рађена је по концепту и у кореографији Едварда Клуга из Словеније, на му-

У КАЊИШКОМ РКА „ЈОЖЕФ НАЂ”

Плесна радионица Бригите Хорват Плесна радионица уметнице Бригите Хорват из Мађарске одржава се у Кањижи у организацији Сервиса за савремени плес „Станица“ из Београда и Фондација за плесне радионице из Будимпеште у сарадњи са Регионалним креативним атељеом „Јожеф Нађ„ из Кањиже, уз подршку Министарства културе и медија Србије, Покрајинског секретаријата за културу и општине Кањижа. Резултат рада десетодневне радионице публика у Кањижи има прилику да види сутра, од 20 сати у пробној сали РКА „Јожеф Нађ„. Ова презентација за публику је бесплатна.

- Бригита Хорват покушава разрадити и очистити разлике између покрета, плеса и глуме. Она на бини прелази и органски сплет свих видова уметничког зражаја, употпуњен са звуковима и музиком, који су у центру осварења ове уметнице која завређују пажњу овдашњих љубитеља уметности - каже директор РКА „Јожеф Нађ„ Золтан Бичкеи. М. Митровић

dnevnik

зику Борута Кржишника и Милка Лазара. Играју: Ашхен Атаљанц, Никола Томашевић, Страхиња Лацковић, Милош Исиловић, Урош Петронијевић, Ана Игњатовић Загорац, Невена Јовановић, Милица Јевић (алтернације: Немања Наумоски, Миона Петровић). „Моја намера са овим извођењем је да створим ситуациони простор, латералну пре него паралелну визију три нивоа из поеме, у коме налазимо осам играча у необичним ситуацијама. Пакао је смештен у такмичење Стандардних плесова, у коме су плесачи такмичари и судије у исто време. Форма Стандардних плесова врло добро описује критеријуме које модерно друштво захтева: бити савршен, бити такмичар, бити вештачки леп и носити број (који се будно прати), а који може бити избрисан и замењен за живота.“, каже аутор Едвард Клуг. Н. П-ј.

Протекле недеље Мокрин, родно место великог уметника, био је домаћин 27. Меморијала „Мирослав Антић“. Овогодишња тема била је космос у Антићевој поезији., а слоган Меморијала био је „Тако замишљам небо-Антићево спуштање на Месец„. На Варошком тргу о Антићевој поезији причали су Микини пријатељи, књижевници, новинари. Стихове су говорили глумци Лена Богдановић, Горан Султановић, Искра Брајовић, Радован Вујовић и Миодраг Петровић. Наступили су и музичари-тамбурашки оркестар „Мокас„, Данка Стојиљковић и Мартина Врбос.

-Имао сам срећу да упознам Мику Антића и то само његове добре стране, дух и таленат, испричао је Горан Султановић.- Имао сам срећу да ме прими за свој сто јер сам био млад глумац кад сам упознао легенду боемије и српског песништва. Углавном сам слушао и био фасциниран, знао сам да одем у Нови Сад и да пијемо вино. Богат сам човек

јер сам седео и пио вино с Миком Антићем . Публициста Богдан Ибрајтер-Тане, гост и домаћин у Мокрину рекао је: -Меморијал би после 26 година требало обновити и реновирати. Много је школа у Војводини и Србији које носе име Мике Антића. Треба позвати децу из тих школа да говоре Микину поезију. Мика се дружио и са самим собом. Тога има и у његовој поезији-

говорио је: орловима не треба друштво, они лете сами, велике рибе не требају друштво малих риба, оне пливају саме. Волео је друштво, дружио се са свима, али суштински, када је био свој, када је био песник- био је сам са собом. Покровитељи Меморијала били су Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, Скупштина општине Кикинда и Месна заједница Мокрин. А.Ђ.

НА РЕПЕРТОАРУ БИОСКОПА „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

„Смрт човека на Балкану” Након премијере на фестивалу „Синема сити“, где је освојио четири награде, за режију и сценарио Мирослава Момчиловића, такође и глуму Емира Хаџихафизбеговића, затим и награду Српске секције међународне асоцијације критичара Фипресци као најбољи филм, „Смрт човека на Балкану“ почео је да се приказује у биоскопу „Арена Синеплекс“ и може се погледати од 20.30 часова. У овој изузетно духовитој, црнохуморној причи о нашим наравима, поред Хаџихафизбеговића играју и одлични Радослав Миленковић, Бојан Жировић, Наташа Нинковић, Анита Манчић, Љубомир Бандовић, Бранислав Трифуновић, Милица

Михајловић, Бојан Лазаров, Никола Ђуричко, Мирјана Карановић, Александар Ђурица, и Милош Самолов. Ту је и Никола Којо, у улози усамљеног композитора који извршава самоубиство пред веб камером свог рачунара. „Привучени звуком пуцња у стан долазе његове комшије, које проводе време у стану, чекујући да стигну хитна помоћ и полиција. Све време снима их wеб камера, а да они тога нису ни свесни. Док чекају прекраћују време тако што пију, једу и играју шах. Евоцирају успомене на њега, сажаљевају га, дижу у небеса његову музику иако све време Н. П-ј. не могу да се сете његовог имена...“

ДОМАЋИН ТРИЈУМФОВАО НА 3. КИКИНДСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ

ОД 4. ДО 7. ЈУЛА У КИКИНДИ И БЕОГРАДУ

Песма вампира и радника

Међународни фестивал кратке приче

Представа „Сава Савановић – вамприска симфонија“ Данице Николић Николић, у режији Николе Завишића, Народног позоришта Кикинда, тријумфовала је на управо завршеном Кикиндском позоришном фестивалу. Иако је жири у образложењу написао да се ниједна представа није истакла као најзаокруженија целина, победу је ипак однео домаћин, а превагу је донело то што је у представи реч о данас ретком споју уметничке релевантности и забављачког карактера, који служи преко потребној популаризацији позоришпне уметности као сасвим релевантне по свим питањима модерног друштвеног сензибилитета. У победничкој представи, жири који је радио у саставу писац Горан Ибрајтер (председник), глумац Југослав Крајнов и позоришни критичар Игор Бурић, препозната је ванредно мобилисана креативна енергија – „лудистички текст, режија, ликовна и звучна слика, игра глумаца“. Представи домаћина, „Сава Савановић – вампирска симфонија“, припала је још једна, од укупно три награде које се додељују на фестивалу, и то за глумачку бравуру коју је у улози Боре Грбавог остварила глумица Мина Симић. Богата сугестивност и трансформација, глумачки рефлекс, мотиви су који су определили жири да награди глумицу Народног позоришта Кикинда. Награда за посебан уметнички допринос додељена је Анђелки Николић за режију представе „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, у продукцији Хартефакт фонда и Битеф театра. Аутентичан ауторски приступ, социјални и политички ангажман у времену кад позориште поново потврђује своју друштвену улогу и делатност, неки су од препознатих квалитета веома високо оцењеног рада Анђелке Николић. Жири 3. кикиндског позоришног фестивала одржаног прошле недеље, препоручио је организаторима, Народном позори-

Седми Међународни фестивал кратке приче „Ki kin da Short“ одржаће се 4. и 5. јула у башти Народне билиотеке „Јован Поповић„ у Кикинди, а 6. и 7. јула у Студентском парку у Београду, најавили су јуче организатори.На свом матерњем језику представиће се 21 учесник из 12 земаља, а публика ће преводе прича на српском и енглеском моћи да прати на видео биму. Фестивал ће окупити писце из БиХ, Бугарске, Чешке, Хрватске, Шпаније, Македоније, Пољске, Румуније, Словеније, Швајцарске, Велса и Србије. Земља почасни гост је Шпанија. Специјални гост је писац Владимир Арсенијевић, који ће довести свог госта изненађења, док је домаћин манифестације Синиша Шоћанин, учесник првог издања Фестивала 2006.Концерте, након читања, у Кикинди ће одржати бендови „Over rap tu re„ 4. јула (Танјуг) и „Насуво„ 5. јула.

IN MEMORIAM

Светозар Дракулић (1926 – 2012)

шту Кикинда, да се због стилске, жанровске и квалитативне неуједначености и разноврсности представа, додатно промисле институције награда, концепта и селекције, како би се што боље по-

стигао основни циљ – што живља комуникација и подстицај публике, повећао позоришни утицај у што ширем контексту друштвеног живота Кикинде. К. Р.

Дугогодишњи солиста Опере Српског народног позоришта, бас Светозар Дракулић преминуо је 21. јуна у 85. години, и сахрањен у Новом Саду. Дракулић је рођен у Пакрацу 1926, школовао се на Музичкој академији у Београду у класи Николе Цвејића, и усавршавао на музичкој академији у Бечу и у Вирцбургу. Члан Опере СНП – а био је од 1950. до 1951, где је успешно дебитовао као Спарафучило у „Риголету“. Затим следе ангажмани у Опери Словенског народног гледалишча у Љубљани, Камерној опери у Бечу, као и у Базелу, Аугсбургу и Вирцбургу, где је остварио читав низ главних басовских улога сериозног карактера. Током свих тих ангажмана постигао је лепе успехе и добијао изузетно похвалне критике. У Нови Сад се вратио 1967, и поново постао Члан Опере СНП – а у којем остаје све до пензионисања 1985. Током дуге каријере показао је завидну свестраност, сачувао свежину гласа, и показао способност у најодговорнијим певачким задацима. Изузетно леп и ретко дубок глас, и изванредне певачке технике и глумачко-сценске способности, Дракулићу су

омогућиле различит репертоар, од најтежих басовских улога, до комичних и оперетских. Бавио се и концертним певањем, као тумач лида или солистичких партија у ораторијском певању. После одласка у пензију наставио је да пева у у операма СНП -а. На његовом изузетно богатом репертоару, међу десетинама улога које је певао, значајно место имају Спарафучило („Риголето“) Кнез Гремин („Евгеније Оњегин“), Рамфис („Аида“), Базилио („Севиљски берберин“), Рајмондо („Лучија ди Ламермур“), Мефисто („Фауст“), Филип („Дон Карлос“), Џон Фалстаф („Веселе жене Виндзорске“), Лодовико („Отело“), Сарастро и Други оклопник („Чаробна фрула“) и друге.

c m y

dnevnik

SveT POZnATiH

utorak26.jun2012.

23

„СЕВДАХ БЕЈБИ” У ПОХОДУ НА СРПСКУ МУЗИЧКУ СЦЕНУ

Диско-фолк на други начин П

ре седам година на музичкој сцени Србије појавио се необичан момак обичног имена са необичним надимком, Милан Станковић – Севдах бејби. Почео је као ди-џеј и аутор, да би након пет година самосталног рада основао бенд „Севдах бејби лајв„. У њему су му се придружили пријатељи који су га годинама подржавали у музици коју ствара. А ствара нешто што код нас још није одсвирало своје, музику која је мешавина диско фанка и фолка, ремиксовано и текстуално дорађено. Старе народњачке хитове попут песама „Три пољупца“ и „Извини душо, извини“ Севдах бејби одрадио је тако да су их прихватили на прво слушање и они који не воле фолк. Потрудили смо се да сазнамо нешто више о овој музичкој сензацији, како га називају. Наравно, прво што нас је интересовало је како је настало то специфично име.

- Желео сам да дам себи неко шмекерско име, да то буде спој речи сличан музици коју правим. Зато сам спојио неспојиво. Севдах илити тешку емоцију и амерички израз „бејби“ као израз дивљења према неком комаду. Знате оно кад кажу „хеј, бејбиии!!!“. l Када си почео да се бавиш музиком?

Милан Станковић и Ђурђина Радић

- Од најранијег детињства, с осам година. Тада сам почео да свирам гитару, у деветој сам уписао музичку школу и завршио виолину у нижој му-

зичкој. Цела моја породица се бави музиком, један старији брат је професионални виолиста, а други свира гитару. Родитељи су музикални, иако

се никада нису професионално бавили музиком. l Припадаш генерацији која је одрастала на турбофолку, а свирао си од малих ногу гитару и неку другу врсту музике?

- На жалост тако је, јер 1993. године имао сам 13 година, и био сам окружен том музиком, али је нисам усвојио. Сећам се да смо моји другари и ја на малој матури дохватили гитаре и свирали „Нирвану„ па су нас гађали марамицама и мајицама, јер је то било као јерес за нашу генерацију. Ми у неком рок фазону, а они сви народњаци. Гледали су нас као најгоре падавичаре. l Како си се изборио за свој статус и пронашао свој правац?

- Лепо. Имао сам поред себе старију браћу која су ме музички образовала и васпитала; без њих верујем да бих био као и остали, слушао бих песме о преварама и ситним гадостима. l Рекао си да је музика универзална, а на који начин бираш песме које ћеш ремиксовати? Управо то и мислим. Музика јесте универзална и није битан жанр, са којих простора

долази и ко пева, једноставно је то унутрашњи осећај. Ако вас покреће на плес или на било какву емоцију, то значи да има нешто у себи. l Какви су коментари певача народне музике на твоје обраде њихових песама?

- Рекли су ми да је певачица народне музике Снежана Савић била одушевљена нашим извођењем песме „Три пољупца“. Задовољни су и аутори тих хитова, а најбитније је да ми не радимо без питања, већ у договору са творцима песама. l Ко вас више слуша и воли народњаци или клинци који слушају фанк, диско и електронску музику? Ако гледам по Фејсбуку и броју пријатеља групе онда могу да кажем да је јако шаролика екипа која слуша и поштује наш рад. Поготово ремикс „Кокете” од које је почела та нека наша локална популарност. Ту песму воле сви па и они који себе сматрају градским фацама и слушају страну музику. Њима је то хит, као и обрада песме „Извини душо, извини” коју смо скоро објавили. Ми смо до првог великог београдског концерта углавном наступали у диско клубовима, где је била шарена публика и не можемо да одредимо ко нас највише слуша. Знам само да смо приближили ову музику широким народним масама. l Радио си и музику за филм, као и за представу „Мој први пут”. Какво је то искуство? Та представа је јако забавна и едукативна. Супер је што су се укључили и из организације „Денс фор лајф„ која се бави едукацијом младих о полно преносивим болестима и здравом начину живота. Десило се да сам ја један од њихових амбасадора и то се све фино уклопило. Зато нам је било драго што смо на прави начин искористили ту своју музику која је забавна, али уз мало озбиљнију тему. Мислим да би требало ускоро и да се појави спот за песму која се користи у тој представи, а у снимању ће учествовати и глумци који је играју. То је пројекат који траје и развија се. l Да ли постоји одређени кутак у коме волиш да се осамиш када си уморан? Волим да возим бицикл и није битно где, само да је добра вожња. Не радим то баш редовно јер сам најчешће за компјутером, радим, али сваки пут кад себе натерам да изађем из стана, онда је због тога. Обично возим по Новобеоградском и Земунском кеју, по Ушћу, и то ми даје енергију. Идем често бајсом и до Дорћолског кеја, преко Бранковог моста па на лифт за бицикле и супер ми је да постоји тако добра бициклистичка стаза. З. Драгојевић

После „Домаћица” – „Служавке”

Т

ворац „Очајних домаћица” најављује нову серију, Ева Лонгорија потписана као продуцент. Серија „Очајне домаћице” завршила се недавно на телевизији Еј-БиСи, након осам успешних сезона. Аутор Марк Чери већ је осмислио „наследнице”, чије ћемо авантуре гледати од следеће године на телевизији „Лајфтајм”. Чери ће, заједно са Евом Лонгоријом, продуцирати серију „Подле служавке” чија ће прва сезона од 13 епизода бити приказана следеће године. Као што се из наслова и наслућује, серија ће пратити латиноамеричке служавке које раде за богате даме на Беверли Хилсу. Главне улоге тумачиће Роселин Санчез, Ана Ортиз, Џуди Рејес, Грант Шоу и Сузан Лучи. Серија је заснована на мексичкој теленовели „Оне су радост сваког дома”, а занимљиво је да се баштованка Кармен (Роселин Санчез) појавила у последњој епизоди „Домаћица”.

И

Твитер „сахранио” Микија Рурка

И

нтернет-заједница насела на трач да је глумац погинуо у несрећи са сноубордом. Мики Рурк је жив и здрав, али је на Твитеру објављено да је умро. Збрка је настала око вести да је шпански фудбалер Мики Роке (23), који је играо за Ливерпул и Бетис, преминуо од рака, што је неки интернет „шаљивџија” искористио да обмане јавност. „Мики Рурк је преминуо након што се закуцао сноубордом у дрво”, била је главна вест на том сајту. Лажно сахрањивање познатих на Твитеру честа је појава, па су пре Рурка жртве ове преваре били и глумац Роуан Аткинсон, фудбалер Лионел Меси и многи други.

Елвисова крипта повучена с аукције

К

рипта у којој је Елвис Присли једно време био сахрањен повучена је са велике аукције спортске и музичке меморабилије у Лос Анђелесу после жестоких протеста љубитеља краља рокенрола.

Крипта у којој је Присли био сахрањен 1997. године пре него што је пресељен у Грејсланд у Мемфису требало је да се надје на аукцији око 1.000 предмета који припадају музичким и спортским легендама, преноси АФП. Аукцијска кућа Џулијенс одустала је међутим од продаје крипте све док гробље Форест хил у Мемсифу „не пронађе решење које ће одговарати и интересима фанова а истовреме-

но очувати сећање на Елвиса Прислија”. „Успели смо!” наводи се на сајту ЕлвисМаттерс.цом који се противио продаји. „Показали смо да обожаваоци могу да буду уједињени. Уз помоћ нашег сајта и фан клубова широм света и преко 10.000 људи који су потписали нашу петицију крипта ће остати празна, како и треба да буде”. На дводневној аукцији која је одржана протеклог викенда, обожаваоци су купили Елвисов лични телефон за 20.480 долара и златну огрлицу са иницијалима „ЕП” за 31.250 долара. Међу понуђеним предметима били су и огртач Ејми Вајнхаус који је носила у споту „Рехаб”, Мадонин неглиже, свилени костим Лејди Гаге, ципеле Мајкла Џексона, као и предмети који су припадали Френку Синатри, Курту Кобејну, члановима група „Ролинг Стонс” и „Дорс”. Када је реч о спортским предметима, на аукцији се нашао пар потписаних патика које је носио Мајкл Џордан током 1995-96. године, сличица са ликом бејзбол играча Микија Мантла, предмети који су припадали Мухамед Алију и новчаница од једног долара коју је потписао Бејб Рут и која је продата за 3,4 милиона.

Кристофер Нолан није више Бетмен

ако филмски магазини већ пишу о четвртом наставку саге, оно што је сигурно је да на редитељској столици неће писати Кристофер Нолан. Супруга славног редитеља, Ема Томас, која је и продуценткиња филма „Успон мрачног витеза”, каже да се њен супруг дефинитивно опростио од човека-шишмиша. „Нови филм о Бетмену Кристофер неће радити - никада! То заиста значи никада. Једноставно не могу замислити свет у којем би се он икада хтео вратити на то”. Она каже да су њих двоје на филмове о Бетмену потрошили десет година и да сада желе да се посвете нечему другом. „Био је јако узбуђен због задњег филма и због приче коју је смислио, али једноставно не могу да замислим да би се могао узбудити због друге верзије исте ствари. Најбоља ствар у трилогији је да имате почетак, средину и крај. Ако снимите и че-

тврти, онда су то само епизоде филма, а он то не жели”. „Успон мрачног витеза” је један од најишчекиванијих филмова ове године, а у домаће биоскопе стиже 26. јула.

24

svet

utorak26.jun2012.

NEMA^KA

dnevnik

VELIKA BRITANIJA

Od ba ~en Oba min sa vet za re {a va we kri ze BER LIN: Ne ma~ ko mi ni star stvo fi nan si ja je o{tro od ba ci lo po ziv ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me na hit no de lo va we ra di br zog re {a va wa eko nom ske kri ze ko ja je za hva ti la Evrop sku uni ju, re kav {i mu da, ume sto to ga, do ve de ame ri~ ki de fi cit pod kon tro lu. Ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja Vol fgang [oj ble je u in ter vjuu za ne ma~ ku te le vi zij sku sta ni cu ZDF re kao da su „qu di uvek br zi ka da tre ba da pru `e sa vet dru gi ma”, pre no si agen ci ja AP.

- Oba ma bi pr ven stve no tre ba lo da se po za ba vi sma we wem ame ri~ kog de fi ci ta, ko ji je ve }i ne go u ~i ta voj evro zo ni - re kao je on.

Oba ma i dru gi svet ski li de ri stra hu ju da bi se eska la ci ja kri ze u Evro pi mo gla ne ga tiv no od ra zi ti po svet sku eko no mi ju. Od nos dr `av nog du ga 17 ze ma qa evro zo ne pre ma bru to do ma }em pro iz vo du (BDP) sa da iz no si oko 80 od sto, za raz li ku od Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va gde se taj od nos na la zi na ni vou od 100 od sto BDP-a.

SIRIJA

Voj ni ci be `e u Tur sku DA MASK: Tri de set tri pri pad ni ka si rij ske voj ske pre be gla su sa po ro di ca ma u Tur sku, u tre nut ku ka da su od no si ove dve ze mqe na pe ti zbog oba ra wa tur skog voj nog avi o na. Pod se ti mo, tur ski {ef di plo ma ti je Ah med Da vu to glu iz ja vio da je Si ri ja obo ri la voj ni avion u me |u na rod nom va zdu {nom pro sto ru.

NA To }e o tom in ci den tu raz go va ra ti na sa stan ku da nas.

Tur ska agen ci ja Ana do li ja ja vi la je da je gru pa, u ko joj su i je dan ge ne ral i dva pu kov ni ka, pre {la tur sku gra ni cu to kom pro te kle no }i. Sme {te ni su u iz be gli~ kom lo go ru ne da le ko od gra ni ce. Hi qa de voj ni ka okre nu le su le |a si rij skom re `i mu, a ve }i na wih su obi~ ni voj ni ci. Po bu we ni~ ku Slo bod nu si rij sku ar mi ju ~i ne ve }i nom de zer te ri.

UKRAJINA

Od lo `e no su |e we Ti mo {en ko voj HAR KOV: Ukra jin ski sud je ju ~e po no vo od lo `io su |e we biv {oj pre mi jer ki Ju li ji Ti mo {en ko, dok u ze mqi ra ste pri ti sak da se pot pu no od ba ci kon tra verz ni slu ~aj. Pred se da va ju }i su di ja je za ka zao sle de }e sa slu {a we za 10. ju li, ne de qu da na na kon za vr {et ka evrop skog fud bal skog pr ven stva, ka da }e Ukra ji na, ko ja je s Poq skoj za jed ni~ ki or ga ni zo va la {am pi o nat, bi ti pod ma wom me |u na rod nom pa `wom.

Ne ko li ko hi qa da pri sta li ca i pro tiv ni ka Ti mo {en ko ve je or ga ni zo va lo sku po ve pred zgra dom su da u Har ko vu, gde se vo |i ukra jin ske opo zi ci je su di po no vim op tu `ba ma za iz be ga va we pla }a wa po re za. Ona ve} slu `i se do go di {wu ka znu za tvo ra zbog zlo u po tre be vla sti dok je bi la pre mi jer. „Slo bo da za Ju li ju”, uz vi ki va le su pri sta li ce Ti mo {en ko ve, dok su oni s dru ge stra ne, iz me |u ko jih je bio kor don po li ci je, pe va li „ze mqa pa ti, a ona sa mo pri ~a”, alu di ra ju }i na we nu vlast od 2007. do 2010. go di ne.

Sa ma Ti mo {en ko ni je bi la na ras pra vi o iz be ga va wu pla }a wa po re za, jer joj je do zvo qe no da se le ~i u bol ni ci u Har ko vu od pro -

ble ma s ki~ mom. Sud je pri hva tio zah tev tu `i o ca da Ti mo {en ko vu pre gle da ju ovla {}e ni le ka ri, ka ko bi se utvr di lo da li je spo sob na da pri su stvu je su |e wu, pre neo je AFP. Ti mo {en ko va je od bi la le ~e we ko je bi spro vo di li ukra jin ski dok to ri i wen tret man nad gle da je dan ne ma~ ki le kar. Ovom od lu kom se otva ra mo gu} nost no ve kon fron ta ci je, po sle we nih tvrd wi da su je tu kli ~u va ri ko ji su po ku {a li da je od ve du na le ~e we u dr `av nu bol ni cu.

Na ju ~e ra {wem ro ~i {tu bi li su pred sev ni ci EU, biv {i poq ski pre mi jer Alek san der Kva {wev ski i biv {i pred sed nik eve rop skog par la men ta Irac Pet Koks.

Oni su po se ti li Ti mo {en ko vu u bol ni ci. Zbog su |e wa 51-go di {woj pred vod ni ci „Oran` re vo lu ci je” iz 2004. go di ne Ukra ji na je u spo ru sa Evrop skom uni jom, ko ja je od lo `i la pot pi si va we spo ra zu ma ko ji bi otvo rio put bu du }em ~lan stvu Ki je va u EU. Ne ki li de ri EU po dr `a va ju tvrd we Ti mo {en ko ve da je we no pro ga wa we osve ta vla sti i boj ko to va li su fud bal ske me ~e ve ko ji su odr `a va ni u Ukra ji ni.

Po li ci ja pred pri va ti za ci jom LON DON: Pri vat ne kom pa ni je }e pre u ze ti ve li ke de lo ve po li cij ske slu `be u Ve li koj Bri ta ni ji, tvr di {ef ve li ke si gur no sne ku }e „G4S” za Ve li ku Bri ta ni ju i Afri ku Dej vid Tej lor-Smit. On je, u iz ja vi bri tan skom li stu „Gar di jan”, ka zao da bi po li cij ske sna ge {i rom ze mqe mo gle da pot pi {u spo ra zum slu ~an onom ko ji se na la zi na sto lu u Vest Mi dlend si ma i Sa r i ju, ko ji bi mo gao ima ti kao re zul tat da pri vat ne kom pa ni je pre u zmu od go vor nost za du `no sti u obla sti ma is tra ge zlo ~i na do tran spor t a osum w i ~ e n ih i upra vqa we oba ve {taj nim ak tiv no sti ma.

Ova pro ce na je usle di la na kon {to je da qih de set po li cij skih je di ni ca uze lo u ob zir raz ma tra we da va wa po sla pri vat nim kom pa ni ja ma u oba vqa wu nad le `no sti kao {to su upra vqa we za tvo ri ma i odr `a va we IT si ste ma.

Tej lor-Smit, ~i ja je kom pa ni ja u tr ci za ugo vor vre dan 1,5 mi li jar di do la ra s po li ci jom iz Vest Mi dland sa i Sa ri ja, ka zao je da o~e ku je da }e i osta le po li cij ske sna ge {i rom ze mqe pred u ze ti sli~ ne me re u ro ku od pet go di na. Jav nost }e, pre ma we go vim re ~i ma mo }i da vi di ili isti ili ~ak bo qi rad po li ci je, a gra |a ni ma je sve jed no ko vo di po li ci ju, ko je fi nan si ra i li cen ci ra, ob ja snio je on.

Ina ~e „G4S” }e obez be |i va ti Olim pij ske igre u Lon do nu, i ima 657.000 za po sle nih u vi {e od 125 ze ma qa. Ova kom pa ni ja je pre u ze la {est za tvo ra u Ve li koj Bri ta ni ji, i za po ~e la je u apri lu sa upra vqa wem po li ci je u Lin kon {a je ru, na osno vu ugo vo ra vred nog 200 mi li o na fun ti. U skla du sa ugo vo rom 575 po li cij skih slu `be ni ka pre {lo je u ovu kom pa ni ju.

Tej lor-Smit je ob ja snio da }e „sr`„ nadl`e no sti po li ci je osta ti u jav nom sek to ru. On je

is ta kao da je du go ro~ no gle da no op ti mi sti ~an u ve zi po li ci je, ali sred wo ro~ no gle da no pe si mi sti ~an.

- Na{ stav je da ni ka da ne bi po ku {a li da pre u zme mo glav ne funk ci je po li ci je, ali je ja sno da kon fi gu ra ci ja po li ci je u Ve li koj Bri ta ni ji ni je efek tiv na

ko li ko bi mo gla bi ti - re kao je Tej lor-Smit.

U Ve li koj bri ta ni ji ra ste uz ne mi re nost zbog ukqu ~e wa pri vat nih pred u ze }a u po li cij ske po slo ve. U ma ju je vi {e od 20.000 po li caj ca iza {lo na uli ce da uka `e na po sle di ce pri va ti za ci je po li ci je.

EGIPAT

Mor si `u ri da sa sta vi vla du KA I RO, MO SKVA, BRI SEL: No vi pred sed nik Egip ta Mo ha med Mor si, dan po sle iz bor ne po be de, za po ~eo je kon sul ta ci je o for mi ra wu svog ka bi ne ta i no ve vla de. Mor si (60) se ju ~e use lio u pred sed ni~ ki ka bi net iz ko ga je ze mqom go di na ma vla dao svrg nu ti li der Ho sni Mu ba rak.

We go va po be da je po zdra vqe na u egi pat skoj jav no sti kao do la zak „pr vog ci vil nog pred sed ni ka,” ali voj ska }e, ka ko se o~e ku je, jo{ ne ko vre me na sta vi ti da oba vqa funk ci ju pre la zne vla de jer }e za for mi ra we no ve bi ti po treb no vre me. U pr vom obra }a wu na ci ji po sle sa op {te nih re zul ta ta, Mor si je po ru ~io da se za la `e za je din stvo ze mqe, a da sve tu {a qe po ru ku mi ra. Pri o ri tet je da se for mi ra vla da na ci o nal nog je din stva i {i ro ko za stu pqen pred sed ni~ ki ka bi net, na veo je on.

No vi pred sed nik Egip ta je iz ja vio i da `e li da pro na |e na ~i ne za ja ~a we od no sa sa Ira nom ka ko bi u re gi o nu bio stvo ren „stra te {ki ba lans”.

Za pad ne ze mqe i dr `a ve arap skog sve ta po zdra vi le iz bor kan di da ta Mu sli man skog brat stva Mo ha me da Mor si ja za pred sed ni ka Egip ta. ^e sti tli

Ko je novi predsednik?

Mo ha med Mur si, su de }i pre ma po da ci ma iz we go ve bi o gra fi je, za mno ge pred sta vqa enig mu, sma tra age ni cja AP. Pro veo je iz ve sno vre me u za tvo ru to kom re `i ma Ho sni ja Mu ba ra ka, ima do bro obra zo va we, ali je po re klom sa se la i u po li ti~ ki `i vot u{ao je iz ne ka da za bra we nog po kre ta Mu sli man ska bra }a kao ne po znat, ali „lo ja lan voj nik”, na vo di ame ri~ ka agen ci ja. In `e wer, {ko lo van u SAD, na uni ver zi te tu Ju `na Ka li for ni ja, ko ji je na pra vio ne ko li ko ne ve ro vat nih pre o kre ta to kom 16-me se~ ne tran zi ci je ka de mo kra ti ji u Egip tu, je za go net ka. Upr kos obra zo va wu, on po ne kad te {ko ko mu ni ci ra u jav no sti ili sa se ku lar nom eli tom.

i Pu tin i Ban Ki Mun. Oba ma je te le fo nom po zvao Mo ha me da Mor si ja i ~e sti ta ju }i mu is ta kao po dr {ku ko ju SAD pru `a ju tran zi ci ji egi pat skog dru {tva ka de mo kra ti ji, na vo di se u sa op {te wu Be le ku }e.

Ru ski pred sed nik Vla di mir Pu tin ~e sti tao je kan di da tu Mu sli man skog brat sva na iz bo ru za {e fa egi pat ske dr `a ve i iz ra zio sprem nost na „kon struk tiv nu” sa rad wu sa Egip tom. Iz rael je po zdra vio „de mo krat ski pro ces” ko ji je omo gu }io Mor si ju da bu de iza bran za no vog egi pat skog pred sed ni ka is ti ~u }i da Tel Aviv „na me ra va da na sta vi sa rad wu sa egi pat skom vla dom na osno vu mi rov nog spo ra zu ma” iz 1979. go di ne.

Mu sli man sko brat stvo ne pri zna je dr `a vu Iz rael, pa je ta ze mqa stra ho va la od mo gu} no sti da na ~e lo Egip ta do |e pred stav nik tog isla mi sti~ kog po kre ta.

Evrop ska uni ja je oce ni la da je po be da Mo ha me da Mor si ja „isto rij ska i za Egi pat i za re gion”, dok je {e fi ca evrop ske di plo ma ti je Ke trin E{ton iz ra zi la sprem nost da sa ra |u je s no vim {e fom egi pat ske dr `a ve po zi va ju }i ga da „pru `i ru ku osta lim po li ti~ kim i dru {tve nim gru pa ma”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LIAO JIVU Ko ne ski di si dent Li ao Ji vu do bio je pre sti `nu ne ma~ ku kwi `ev nu, zbog ~e ga je pro te stvo vao Ki ne ski dr `av ni apa rat. Pe king tvr di da je Li ao fa bri ko vao pri ~e i da je osve do ~e ni kri mi na lac. Li ao je ~e ti ri go di ne pro veo u za tvo ru po {to je na pi sao pe smu „Ma sa kr” o pro te sti ma na tr gu Tje nan men 1989. go di ne, pro {le sed mi ce do bio je na gra du za mir Ne ma~ kih kwi `a ra.

GREG BARKI Va ti kan je an ga `o vao ame ri~ kog no vi na ra, do pi sni ka „Foks wu za” Gre ga Bar ki ja da po mog ne u mo der ni za ci ji ko mu ni ka ci o ne stra te gi je. Bar ki (52) ko ji je ~lan kon zer va tiv nog po kre ta „Opus dei”, re kao je da mu no vi po sao pred sta vqa ve li ki iza zov i na da se da }e po mo }i da Va ti kan re vo lu ci o ni {e svo je ko ri {}e we in ter ne ta, po seb no na en gle skom, kao i jav ne od no se.

FERNANDO LUGO Pa ra gvaj ski par la ment sme nio je do sa da {weg {e fa dr `a ve Fer nan da Lu ga, od go vor nog za ne dav ne su ko be far me ra i po li ci je, u ko ji ma je ubi je no 17 qu di. Opo ziv Lu ga, ko ji upo zo ra va na izo la ci ju ze mqe iza zvao je pro te ste. La ti no a me ri~ ki li de ri sma tra ju to dr `av nim uda rom. Ni go di nu da na do is te ka pe to o go di {weg pred sed ni~ kog man da ta le vi ~a ra Fer nan da Lu ga - skup {ti na zah te va da mu se su di.

BER LU SKO NI MA [TA O PO VRAT KU NA VLAST

Spa sa va we Ita li je od evra – no va man tra RIM: Iako iz van vla sti Sil vio Ber lu so ni na sta vqa da ta la sa po li ti~ kim `i vo tom Ita li je i iz ja vqu je da ra di na po vrat ku na kor mi lo ze mqe, mo `da ve} na even tu al nim van red nim iz bo ri ma ove je se ni, i na spa sa va wu Ita li je od evra. Bez ob zi ra {to je pro {le go di ne izvi `dan na me stu pre mi je ra, {to mu se su di za pla }a we sek sa sa ma lo let ni com, {to je pro {le ne de qe tu `i lac u Mi la nu za tra `io ka znu za tvo ra od tri go di ne i osam me se ci zbog mut nih po slov nih rad wi, Ber lu sko ni kao fe niks go vo ri da ze mqi ne ma bu du} no sti bez we ga.

Ovog vi ken da on je prak ti~ no po tvr dio sve spe ku la ci je da bi mo gao da se vra ti na ~e lo de sni ce na mo gu }im van red nim iz bo ri ma, mo `da i kao bar jak tar stran ke ko ja je sklo na po vla ~e wu Ita li je iz zo ne evra, pi {e bri tan ski Gar di jan. Me dij ski taj kun je dao do sa da naj ja sni ju na me ru o po vrat ku na sku pu mla dih de sni ~a ra kra jem pro {le ne de qe ka da je re kao:”Ra dim na re {e wu. Jo{ sam tu” i on da kao da go vo ri na pred iz bor nom mi tin gu po vi kao „daj te mi 51 od sto (gla so va)”.

We gov po ziv ma sa je do ~e ka la kli ca wem „Sil vio, Sil vio”. Go vo re }i kao da je ve} na ~e lu stran ke „Na rod slo bo de”, ko ju je osno -

vao 2007, Ber lu sko ni je re kao da na me ra va da pro me ni we no ime i obez be di da po lo vi na we nih kan di da ta na sle de }im iz bo ri ma bu du `e ne. To je bio naj no vi ji u ni zu na stu pa ko ji iza zi va ju pi ta wa ita li jan ske po li ti~ ke kla se o Ber lu sko ni je vom euro skep ti ci zmu.

Biv {i pre mi jer je ne dav no upo zo rio da Ne ma~ ka „mo ra da na pu sti evro, ili }e dru gi to ura di ti”.

Pro {le ne de qe on je re kao da bi po vra tak na sta ru va lu tu, li ru, imao pred no sti za iz vo zno ori jen ti sa ne pri vre de kao {to je ita li jan ska. Ber lu sko ni je va par ti ja jo{ ima gla so va u par la men tu ko ji ma bi mo gla da sru {i teh no krat sku, ne i za bra nu, vla du Ma ri ja Mon ti ja. Gla sa we na je sen mo glo bi da iza zo ve cu na mi i van gra ni ca Ita li je jer bi oba ra wem Mon ti ja i we go vog ti ma, ko ji je for mi ran pro {log no vem bra da do ne se ne po pu lar ne me re ko je je su od Ita li je tra `i li we ni evrop ski

part ne ri, a ko je Ber lu sko ni je va vla da ni je bi la sprem na da uve de, sko ro si gur no do veo do ob na vqa wa kri ze evra u naj go rem ob li ku.

Ne ki po sma tra ~i, me |u tim, sum wa ju da bi TV mag nat mo gao da pro me ni svo ju od lu ku da pre da vlast nad par ti jom svom biv {em mi ni stru prav de An ge li nu Al fan tu. Ipak, we gov glav ni opo nent ka da je bio u vla di ne is kqu ~u je ni ta kvu mo gu} nost.

balkan

dnevnik

utorak26.jun2012.

HR VAT SKA PRO SLA VI LA DAN NE ZA VI SNO STI

VLA DI KA ZA HUM SKO-HER CE GO VA^ KI GRI GO RI JE

Ven ci, or de we pro mo ci ja pi to ma ca...

ZA GREB: U Hrvatskoj je ju~e obele`ena 21. godi{wica odluke Hrvatskog sabora o samostalnosti, a dr`avni vrh je prvo polo`io vence na zagrba~kom grobqu Mirogoj. Predsednik Ivo Josipovi}, premijer Zoran Milanovi} i potpredsednik hrvatskog Sabora Josip Leko polo`ili su vence i zapalili sve}e na vi{e spomenika vojnim i civilnim `rtvama rata 90-ih na tom zagreba~kom grobqu, kao i na grobov prvog hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana i nekada{weg premijera Ivice Ra~ana.

Vence su polo`ili i na grobnicu partizanskih narodnih heroja iz Drugog svetskog rata. Zagreba~ki nadbiskup, kardinal Josip Bozani} slu`io je misu za domovinu kojoj su prisustvovali Josipovi} i Leko, ali ne i Milanovi}.

Poslepodne odr`ana je sve~anost promocije pitomaca vojnih

[trbac: Hr vat ska do `i ve la Tu| ma nov san Direktor Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas” Savo [trbac izjavio je da je Hrvatska ostvarila san svog predsednika Frawe Tu|mana. [trbac je podsetio na plan biv{eg hrvatskog predsednika Tu|mana, koji je kazao da }e problem Srba, kao remetila~kog faktora, za sva vremena biti re{en kada ih bude u podno{qivom broju.

- Hrvati su ostvarili svoj san. Dobili su dr`avu bez Srba ili sa jednim podno{qivim brojem, kako su oni rekli. Plan Tu|mana je da }e problem Srba, kao remetila~kog faktora, za sva vremena biti re{en kada ih bude mawe od tri odsto - rekao je [trbac povodom 21. godi{wice hrvatske nezavisnosti. On je naveo da, s jedne strane, razume Hrvate, ali da ne razume to {to im je blagoslov dala i sad im daje me|unarodna zajednica, koja ih prima u sve evroatlantske institucije i pored toga {to nije obezbe|en povratak prognanih Srba. {kola, a uve~e odr`an sve~ani koncert Zagreba~ke filharmonije.ta Odluke Hrvatskog sabora o nezavisnosti 25. juna 1991. donete su nakon referenduma u

maju 1991. koji su Srbi uglavnom bojkotovali, a na kome se od oko polovine iza{lih, preko 94 odsto gra|ana, izjasnilo da Hrvatska ne treba da ostane u Jugoslaviji. Dan nakon {to su

usvojene pomenute odluke do{lo je do sukoba u banijskoj varo{ici Glina, pa su na mesto okr{aja stigle jedinice JNA i uspostavile primirje izme|u sukobqenih strana.

Zbog me|unarodnog uverewa da }e time lak{e te}i pregovori o razdru`ivawu, ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti nije bila primewena odmah, ve} je odlo`ena na tri meseca. Moratorijum je istekao 8. oktobra 1991. kad Hrvat ska de fi ni tiv no ras ki da dr`avno-pravne veze s ostalim jugoslavenskim republikama i postaje samostalna i nezavisna dr`ava.

Nakon pobede {esto~lane koalicije na izborima 2000. na predlog liberala Ive [krabala nova vlast zakonom je odredila 25. jun kao dr`avni praznik Dan dr`avnosti, a 8. oktobar za Dan nezavisnosti.

ME VLID JA [A RE VI] SE PO RE DI S NOR VE [KIM MON STRU MOM

Pi smo o Brej vi ku i dru gim ubi ca ma SA RA JE VO: Mevlid Ja{arevi} kome se sudi za napad na ambasadu SAD u Sarajevu na vi{e adresa poslao pisma u kojima potvr|uje svoju vezu s vehabijama iz Gorwe Mao~e i Be~a. Na pole|ini koverte u kojoj je poslao pismo, a koje je stiglo i na adrese nekoliko redakcija, Ja{arevi} je kao primaoce naveo osobe poput Nusreta Imamovi}a, vo|e vehabija iz Gorwe Mao~e, te Muhameda Por~e iz Be~a, a za koje postoji osnovana sumwa da su indoktrinatori i inspiratori teroristi~kog akta u Sarajevu, pi{e Dnevni avaz.

Iako u samom pismu ne spomiwe ime vehabijskog vo|e, Ja{arevi} u sadr`aju oslikava profil ove osobe. Ja{arevi} u

svom pismu navodi da mu smeta da ga mediji opisuju kao teroristu te se „brani” od tvrdwi da je wegov napad na{tetio ugledu BiH. On, me|utim, istovremeno

poredi sebe, izme|u ostalog, i s norve{kim ubicom Andersom Beringom Brejvikom, koji je pro{le godine ubio 69 qudi na ostrvu Utoja.

RAZ MI RI CE U FE DE RA CI JI

Nik {i} tu `io Bu di mi ra SA RA JE VO: Predsednik Vlade Federacije BiH (FBiH) Nermin Nik{i} podneo je ju~e krivi~nu prijavu protiv predsednika tog entiteta @ivka Budimira, zbog zloupotrebe polo`aja ili ovla{}ewa, saop{teno je iz federalne vlade. Nik{i} je u dopisu glavnom tu`iocu Kantonalnog tu`ila{tva Sarajevo Nives Kanev~ev naveo da mu je 22. juna, tokom sednice Vlade FBiH, uru~ena odluka o prihvatawu ostavke zamenika premijera i ministra prostornog ure|ewa FBiH Desnice Radivojevi}a, koju je doneo i potpisao predsednik FBiH @ivko Budimir.

U obrazlo `ewu kri vi~ ne prijave se navodi da je Radivo-

jevi} kazao da ni je podneo ostavku, odnosno da je odluka o wegovoj ostavci doneta bez wegovog znawa. Zakonom o organizaciji organa uprave u tom entitetu, kako se navodi, izri~ito je propisano da „ministar podnosi ostavku ako smatra da nije u mogu}nosti da uspe{no vr{i poverena ovla{tewa i obaveze, odnosno da ne mo`e preuzeti odgovornost za wihovo vr{ewe”.

Radivojevi}, donedavni ~lan SDA, stranke s kojom je SDP raskinuo koaliciju na svim novima u Federaciji i dr`avi BiH, pre{ao je u petak u SDP. Nik{i} je o podno{ewu krivi~ne prijave obavestio Budimira.

Na pad nut sajt Ra dio Vu ko va ra ZA GREB: Srpski hakeri napali su u nedequ poslepodne sajt Hrvatskog radio Vukovara i stavili srpske oznake uz dvominutni video na kome se veli~a srpstvo i vre|aju Hrvati. U napisu se, ispod srpskog grba, Hrvatima poru~uje da }e kad-tad odgovarati za zlo~ine nad srpskim narodom, navode lokalni mediji.

Na video snimku, uz pozadinu srpskih borbenih pesama, prikazani su likovi iz srpske isto-

rije, kao i @eqko Ra`natovi} Arkan i Ratko Mladi}.

Nije poznato koliko je trajalo zauze}a stranice, ali kad su uve~e radnici Hrvatskog radio Vukovara dobili informaciju o hakerskom napadu, ugasili su stranicu i wihova internetska stranica se mogla videti na drugoj adresi.

Hakeri verovatno nisu slu~ajno odabrali datum za svoju akciju, s obzirom na sutra{wi Dan dr`avnosti Hrvatske, pi{u mediji.

- Kako je mogu}e da niko nije rekao da je Brejvik na{tetio ugledu Norve{ke? Tako|e, imate brata (21-godi{wi Arif Uka iz Kosovske Mitrovice, op. a.)

koji je ubio dva ameri~ka pilota. Niko nije rekao da je to na{tetilo Nema~koj - napisao je, izme|u ostalog, Ja{arevi} u pismu.

25

Za ni mqi vo je, pi {e da qe Dnevni avaz, da on spomiwe sve ove osobe, pa ~ak i slu~aj i`ivqavawa nad 19-godi{wom devojkom u Karavlasima kod Kale si je, ko ja je provela osam godina u ku}i gde je bila zarobqena i pro`ivqavala pravi horor. Ja{arevi} u ovom pi smu po tvr |u je i svoje teze iz videooporuke, koja je jedan od materi jal nih do ka za Tu`ila{tva BiH, a odnose se na netrpeqivost prema Amerikancima.

Za Ja{arevi}a, kako navodi u pismu, demokratija nije prihvatqiva. On smatra da je zbog demokratije Evropa osu|ena na propast.

Bom bar do va we Du brov ni ka stra {an zlo ~in ZA GREB: Vladika zahumskohercegova~ki i primorski Grigorije tvrdi da je Bosna i Hercegovina veoma slo`ena sredina, koja zavisi od srpsko - hrvatskih odnosa, kao {to je od tih odnosa zavisila i biv{a Jugoslavija. Govore}i o Mostaru, gde stoluje, vladika ka`e da je taj grad veoma zanimqiv, „~udesan grad pun istorije, koja je osovina cele Hercegovine”.

- [irokobre`ani su najboqi qudi u zapadnoj Hercegovini, korektni i konkretni, mekog srca rekao je on u emisji Hrvatske TV. Svoj odnos s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, Grigorije je ocenio prijateqskim, ali ne intenzivnim i ukazao da smatra kako je od Dodika nekada zavisio opstanak Srba u BiH, a danas od wega zavisi napredak Srba u BiH. Upitan da li vidi sebe na mestu patrijarha Srpske pravoslavne crkve, Grigorije ka`e da vi{e veruje da }e dobiti Nobelovu nagradu za kwi`evnost nego da }e postati patrijarh. O izviwewu upu}enom svojevremeno Dubrov~anima, Grigorije ka`e da je ono bilo neophodno i da, uprkos brojnim kritkama, od tih re~i ne `eli da ostupi ni milimetar. Grigorije tvrdi da je pre izviwewa dobro izu~io pitawe bombardovawa to-

ga grada u pro{lom ratu, te da se o tome raspitao i kod jedne i kod druge strane.

Oni koji su bili na strani JNA, a kasnije srpsko-crnogorskoj rekli su mu da su bombardovali grad, da je odbrana bila nikakva i da ne znaju za{to su to radili. Mnogi, kako je rekao, to nisu hteli da rade, pa su iz granata vadili osigura~e kako ne bi eksplodirale.

- Dakle, nevini civili su ubijeni u gradu, a ja se kao episkop moram boriti protiv te vojni~ke psihologije da na{ih tamo ima 10 odsto i da treba udariti po svima.

Nekad je ta psihologija u nekom ratu mo`da i opravdana, ali za mene kao episkopa nemogu}a, jer ja znam da svaka smrt za majku tog deteta ili ~oveka je gubitak celog sveta i celog `ivota - kazao je Grigorije.

On je rekao da bi to bio stra{an zlo~in ~ak i da su se qudi samo prestra{ili od tolikog pucawa, a kamo li {to su ginuli, {to su stradale prelepe zgrade, {to su plakala deca, {to su qudi be`ali.

- To neko mora da ka`e, a ja sam imao hrabrosti to re}i i nikada ne}u niti za jedan milimetar uzmaknuti od tog kazivawa... I znam za{to sam to kazao i mogu to braniti kao hri{}anin... - rekao je Grigorije.

BU GAR SKI VLA DI KA SMI SLIO PO ^A SNU TI TU LU ZA TAJ KU NE

Pro te sti ver ni ka i sve {te ni ka

SO FI JA: Vernici me|u kojima su i poznate li~nosti protestuju ovih dana pred sofijskom patrijar{ijom protiv uvo|ewa nepostoje}e titule arhonta, koja se daje biznismenima, donatorima velikih svota novca crkvama, prenela je Verska informativna agencija (VIA). Peticiju protiv arhontstva potpisalo je oko 1.000 gra|ana, me|u wima predava~i Bogoslovskog fakulteta, novinari, kwi`evnici, sve{tenici.

Pozivaju}i se na bugarske medije, VIA navodi da je mitropolit Plovdiva Nikolaj „prodao” ovu blagorodnu titulu biznismenu „krvavih ruku” Petru Manxikovu za „prilog” od milion leva, odno-

sno pola miliona evra i to na obredu posebno odr`anom za tu priliku. Za Manxikova se ka`e da je poslovni ~ovek, agent vi{e tajnih slu`bi koji je godinama isporu~ivao oru`je diktatorima za krvava gu{ewa narodnih pobuna.

Ovim povodom, u odsustvu patrijarha koji je bolestan, zasedao je i Sveti sinod koji je naknadno prihvatio ovu titulu. U saop{tewu Sinoda stoji da }e se naknadno utvrditi pravila ko mo`e biti wen dobitnik, a to }e, kako se navodi, svakako biti samo najugledniji pravoslavni hri{}ani primernog `ivota i morala, dobre naravi, sa posebnim zaslugama za pravoslavqe i crkvu.

Mi lion evra za Cr no gor sku ku }u u Wu jor ku POD GO RI CA: Vlada Crne Gore uplatila je milion evra na ra~un Crnogorsko-ameri~ke fondacije za gradwu Crnogorske ku}e u Wujorku i na taj na~in, kako se navodi, stavila do znawa dijaspori da nije zaboravila pompezna obe}awa od pro{le godine, pi{u podgori~ke „Vijesti”. List navodi da tre}om i najve}om dosada{wom uplatom Vlada prakti~no privodi kraju prvi deo obaveza prema projektu koji za nepune dve godine nije daleko odmakao.

Nedavno je rebalansom buxeta odlu~eno da za Crnogorsku ku}u dr`ava donira 1,2 miliona, umesto ranije planiranih dva miliona. Vlada je, naime, novac uplatila u lo{em trenutku kada je evro posrnuo na 1,24 dolara, {to je najmawa vrednost u pro-

tekle dve godine, prenosi podgori~ki list.

Crnogorska ku}a trebalo bi da bude prostor za predstavqawe Crne Gore na Menhetnu, kqu~noj ta~ki globalne politi~ke i ekonomske scene. Planirano je da se u jednoj zgradi

objedine Generalni konzulat Crne Gore u Wujorku i Misija pri Ujediwenim nacijama, kojima Vlada trenutno pla}a prostor za rad.

Kada se odabere lokacija Crnogorske ku}e u kojoj bi trebalo da bude i kulturni centar, Fon-

dacija planira da podigne kredit. Iznos kredita nije preciziran, ali rata ne bi smela biti ve}a od oko 20.000 dolara mese~no. Taj kredit bi vra}ala Vlada, umesto da pla}a mese~nu kiriju svojim predstavni{tvima u Wujorku. Po isteku kreditnih obaveza, dr`ava Crna Gora bi trebalo da ostane vlasnik prostora na presti`noj lokaciji.

Fondacija koja podi`e kredit i kupuje prostor osnovana je kao NVO, pa je izuzeta od dela poreza {to zna~ajno obara cenu projekta. Ranije je objavqeno da bi projekat Crnogorska ku}a trebalo da ko{ta najmawe {est miliona dolara.

Predsjednik Fondacije, biznismen Refik Radon~i} ka`e za „Vijesti“ da je rano govoriti o visini kredita jer se trenutno radi na pronala`ewu lokacije.

JAV NI PO ZIV MANS-a ZA KU PO VI NU SPRE JA

[a ra we pro test nih po ru ka po fa sa dama POD GO RI CA: Podgori~ka nevladina organizacija Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) zatra`ila je, javnim pozivom, donacije u spreju radi pripreme novih protesta. To je prvi put da neko javno tra`i sprej za potrebe pisawa poruka na fasadama zgrada i na drugim javnim mestima.

MANS je od po~etka ove godine organizovao ~etiri uli~na protesta i Podgorica je, takore}i, ~itava ispisana wihovim pozivima

na protestne skupove i drugim porukama. Nema, prakti~no, stambene zgrade na kojoj nema MANS-ovih poruka. Naj~e{}e su ispisane na upravo obnovqenim fasadama kao i na zidovima novih zgrada.

Podgorica je gotovo sva i{arana, a tome su, pored MANS-a, u posledwe vreme, najvi{e doprineli navija~i fudbalskog kluba Budu}nost, poznati kao „varvari”. Wihove poruke su svuda. Komunalni radnici ~esto kre~e fa-

sade stambenih zgrada, ali upravo te povr{ine su najprivla~nije za pisawe novih poruka.

Tako|e, podgori~ki bilbordi, drvoredi, ograde mostova, stubovi javne rasvete, oblepqeni su raznim oglasima i reklamama. U novije vreme, sve je vi{e oglasa preko kojih se nudi pisawe seminarskih i diplomskih radova. Univerzitetski profesori sve ~e{}e na stubovima rasvete i na semaforima, ogla{avaju prodaju svojih uxbenika.

mre@a

utorak26.jun2012.

dnevnik

c m y

26

РЕШЕНА МИСТЕРИЈА

„Мајкрософт” представио нови таблет – Surface М

ајкрософт је представио свој таблет под називом Sur fa ce. Стивен Синофски, председник „Мајкрософтовог” виндоус одељења, описао га је речима „таблет који је одличан ПЦ - ПЦ који је одличан таблет”. „Мајкрософтов” таблет величине је 10,6 инча, а дизајниран је с циљем да ради и као ПЦ јер га осим оперативног система Виндоус РТ може покретати и најновија „Мајкрософтова” уз даница Виндоус 8. Компанија која је и даље тржишни лидер кад је реч о оперативним системима, не одустаје од Виндоуса који су, како је Стив Балмер ЦЕО „Мајкрософта” на почетку конференције истакао - „срце и душа Мајкрософта”. „Желели смо Виндоусима 8 дати њихов властити хардвер”, рекао је Балмер, појашњавају-

дардна УСБ порта, а такођер можете пронаћи Mic ro SD port на РТ верзији и mic roSDXC порт на Виндоус 8 Про верзији, а који ће вам

ћи: „Баш као што је Виндоусу 1 требао миш, тако смо и Виндоусима 8 хтели да дамо властити

хардвер” Супертанки таблет је дебео само 9,3 милиметра. Опремљен је с два стан-

Европи недостају ИТ стручњаци С

удећи према званичним подацима објављеним у понедељак, слаба ИТ-обученост могла би зауставити економски опоравак Европске уније, јер су годишњи индикатори дигиталне агенде показали да само половина европске радне снаге располаже ИТ-вештинама довољним за обављање расположивих послова. Подаци показују да само 43% становништва ЕУ познаје интернет у средњој или високој мери и уме, на пример, да га користи за телефонирање или да направи веб страну. Готово четвртина нема никаквих ИТ-знања. Процењује се да ће број слободних радних места која захтевају ИЦТ-стручност нарасти на 700.000 до 2015. године. Европски ИТ сектор тренутно је заслужан за 6% бруто друштвеног производа и у њему је запослено преко осам милиона људи. И поред раста потражње за бржим приступом интернету и бољом мобилном повезаношћу, куповина преко мреже се још увек обавља претежно у националним границама, јер се само десетина мрежних купаца одлучује да их прекорачи. Поред тога, већина малих и средњих предузећа нити купује нити продаје преко мреже, а улагања у комерцијална истраживања су обустављена.

„Приврженост начинима размишљања и пословним моделима двадесетог века штете европској економији, што је заиста срамота“, изјавила је комесарка за дигиталну агенду, Нели Крус. „Недовољним инвестирањем погађамо себе у ногу. Европу ће прегазити њени глобални такмаци уколико останемо самозадовољни.“ Упркос томе, Европска комисија има и пар разлога за оптимизам: мобилни интернет је у протеклој години порастао за 62% тако да ЕУ сада има 217 милиона мобил-

них претплатника с брзом везом; 68% Европљана редовно посећује интернет; 170 милиона користи друштвене мреже, а по први пут је већина економски слабостојећих Европљана користила интернет. Европска комисија иначе има веома амбициозне дигиталне циљеве. Жели да сва-

помоћи да учитате податке у уређај, као што су на пример фотографије с ваше дигиталне камере. Тачскрин је 16:9 и у пуној је ХД резолуцији, а направљен је од Горила Глас - ултра снажног стакла које је отпорно на огреботине. Таблет такође има предњу и стражњу камеру, а тежак је 576 грама. Тзв. Тач кавер штити екран, баш као и Еплов Смарт Кавер на Ајпеду, и спаја се на Sur fa ce преко магнета. Међутим, за разлику од Епловог заклопца, „Мајкрософтов” има у потпуности функционалну тастатуру.

Sur fa ce с Виндоус РТ долази у 32 ГБ и 64 ГБ верзији, док Виндоус Про долази у 64 ГБ и 128 ГБ верзији. За сада „Мајкрософтовци” нису желели да открију цене уређаја, али најавили су да ће овај таблет бити конкурентан данашњим АРМ таблетима и „ултрабуковима” које погони Интел. Продаја таблета очекује се да ће се утростручити у наредне две године те ће досећи бројку од 180 милиона комада до 2013. године, надмашујући продају ПЦ-ја. Епле је продао 67 милиона Ајпеда у последње две године од када се овај уређај појавио на тржишту. И конкурентски „Гугл” такође намерава да представи свој таблет после куповине произвођача мобилних телефона „Моторола”.

„Сименс” и VМС у борби против карцинома

ки Европљаним до 2020. има приступ интернету брзином од најмање 30 мегабита у секунди а да половина користи услуге од 100 Мб/с. „Телекомуникациони сектор ће имати кључну улогу у трци ка дигиталном европском друштву у коме ће се раст и послови остваривати бољим и бржим мрежним активностима“, наводи се у саопштењу објављеном у понедељак. Међутим, Комисија сматра да је за увођење брзог интернета потребно више координације у примени телекомуникационих правила. Тренутно међу европским земљама постоје знатне разлике у ценама брзог приступа интернету и правилима о мрежној неутралности, а телекоми и даље папрено наплаћују мобилни роминг. Удружење европских оператора телекомуникационих мрежа (Euro pean Te le com mu ni ca ti ons Net work Ope ra tors, ET NO), искористило је ово саопштење као прилику да још једном позове да се цене приступа бакарним мрежама не мењају, јер сматра да се њихова улога у остваривању циљева дигиталне агенде не сме потцењивати. Нова регулатива о хармонизацији е-потписа и других сервиса који захтевају гарантовано поверење, акциони план е-трговине који треба да олакша прекогранични приступ производима и стратегије ЕУ за рачунарски облак и интернетску безбедност, европски законодавци ће разматрати следеће године. Извор: www.mi kro.rs

С

ектор Медицинска опрема и решења компаније „Сименс” и VМС (Varian Medical Systems) потписали су глобално стратешко партнерство како би понудили напредна дијагностичка и терапеутска решења и услуге у лечењу карцинома сликом вође-

ном радиотерапијом и радиохирургијом. Сарадња, како је објавила компанија „Сименс”, обухвата заједнички маркетинг и представљање производа за снимање и лечење у области радијационе онкологије на глобалном нивоу. Осим тога, „Сименс” и VМС ће развијати софтверске интерфејсове између

својих система лечења и истраживати могућност заједничког развоја нових производа за сликом вођену радиотерапију и радиохирургију. У складу с уговором, VМС ће заступати „Сименсове„ производе за дијагностичко снимање, као што су ЦТ, ПЕТ/ЦТ или МРИ на клиникама за радијациону онкологију у целом свету. „Сименсов” сектор Медицинска опрема и решења ће, такође, заступати VМС опрему и софтвер за радиотерапију и радиохирургију у оквиру понуда својим здравственим корисницима. Ово ће омогућити компанијама да понуде свеобухватна решења за подршку читавог клиничког тока процеса, од снимања до лечења. „Сименс” ће наставити да сервисира и подржава своју глобално инсталирану базу од око 2.000 медицинских линеарних акцелератора. Уговор ће пружити „Сименсовим” клијентима већи избор терапијске опреме, укључујући једноставан прелаз и повезивање за опрему VМС-а, када дотрајали акцелератори доспеју за замену. „Овим кораком настојимо да ојачамо своју позицију партнера за избор опреме за снимање у радијационој онкологији„, изјавио је Валтер Мерцендорфер, главни извршни директор „Сименсове„ Радијационе технологије и компјутеризоване томографије. (Танјуг)

FOTOGRAFIJA

Креативне идеје за Тајмлајн У

пркос томе што „Фејсбуков” Тајмлајн није наишао на одобравање корисника, многи су искористили постављање велике слике (‘co ver pho to’) на врху странице за изражавање властите креативности. „Фејсбук” је у крајем октобра прошле године представио Тајмлајн за који је оснивач компаније и ЦЕО Марк Цукерберг рекао да на тај начин „можете показати ко сте заиста„, додавши да корисник има потпуно контролу над тиме

шта од свога живота жели да прикаже другима (фотографије, статусе, мапе с означеним местима које је посетио…) Додавањем нове, велике фотографије по ширини странице профили корисника постали су јединственији и мање униформисани. Погледајте како су корисници „Фејсбука” широм света „показали ко су заиста„ кроз галерију коју смо вам припремили. Можда пронађите инспирацију за властити дизајн свог профила на Фејсбуку.

iz drugog ugla

dnevnik

utorak26.jun2012.

27

Такси у служби сексуалне револуције Радио Слободна Европа

М

Пушење на телевизији поново у моди Дојче веле

П

ушење је већ дуже време прогнано са немачке телевизије. Но, сада се дим опет вије појединим ТВстудијима. Непушачи се буне. То може да буде и повод за размишљања о естетици и културном значењу пушења. На немачкој телевизији цигарету је смео да запали само један човек. Бивши канцелар Хелмут Шмит. Сада су се појавили и други. И разбеснели гледаоце. У емисији „Рохе и Бемерман“ која се однедавно емитује на јавном сервису ЗДФ (култура је у питању) за слабо осветљеним столовима у облаку дима седе водитељи са саговорницима. Јан Бемерман, комичар, пере руке од новог концепта емисије: „Ја ту немам никаквог утицаја. Гледаоци желе да виде пушаче у студију. Мени то причињава бол у души и плућима, али ништа не могу да урадим.“ И док се гости у студију радују, непушачи одбијају да дођу емисију. Од 2007. године у Немачкој је ступио на снагу Закон о забрани пушења на јавним местима. Сада је једно удружење непушача поднело кривичну пријаву против тима који прави емисију. У ЗДФ-у на целу ствар гледају крајње опуштено. Главни уредник каже да се ради о уметничком изразу. Наравно да пре није било тако. У студијима се толико пило и пушило да су се гости једва

видели, и распредало се о политици. Неке од тих емисија постале су класика и емитовале су се више од тридесет година. Међу класике уврстили су се и легендарни интервјуи с ексцентричним Клаусом Кинским, Роми Шнајдер или Ниним Хаген који нису испуштали цигарету из руке. Аустријски филозоф Роберт Фалер сматра да пушење у то време није било одраз дрскости већ свакодневни начин уживања без којег нити се могло нити желело: „Баш попут елегантне хаљине или лепог понашања, пушење је у то време припадало цивилизованом понашању.“ Наравно да у старим филмовима главни јунак никада није био без цигарете. Сетите се само Казабланке, Шерлока Холмса. Цигарета у женској руци је била знак да је она слободна, самоуверена и наравно заводљива. Или је то био знак за еротику. Сетите се безбројних филмских кадрова у којима филмска дива мазно изговара чувену реченицу: „Имате ли ватре.“ Данас је расположење промењено. Роберт Фалер разлоге види у дубоким друштвеним променама: „До пре 20 година пушење је било добродошло. Данас је људима више стало до непријатељства него до задовљства. Данас су људима неопходни догађаји који ће им омогућити уживање.“ Дакле, они који пуше морају да рачунају са критикама. У то спадају наравно и телевизијски водитељи. Михаел Хартлеп, Жељка Башић-Савић

ла ди у Ира ну мо ра ју ве о ма па жљи во да ба лан си ра ју кроз ком пли ко ва ни си стем број них ре стрик ци ја да би има ли при ва тан жи вот и да бу ду ве о ма кре а тив ни ка ко би мо гли нор мал но да функ ци о ни шу, ка же но ви нар ка Ка мин Ма ха ма ди. Ира ну, у ње го вој ду гој исто ри ји, ни су стра ни ни ре пре си ја ни дик та ту ра, углав ном од осва ја ча. Иран ци су за то вр ло бр зо раз ви ли на ви ку ка ко да бу ду успе шни ка да су вре ме на те шка, не ка ко про на ла зе ћи пу те ве да фун ци о ни шу у те шко ћа ма.

- На у чи ли смо одав но да не бу де мо ди рект ни, да ства ри ма ни кад не при ла зи мо ди рект но. На у чи ли смо да кри ву да мо на раз ли чи те на чи не кроз раз не по те шко ће, и кре а тив но шћу и има ги на ци јом про на ђе мо на чин за ис пу ња ва ње нај јед но став ни јих жи вот них же ља – ка же Ка мин. Са да су кре а тив ност и ма шта још очи глед ни ји, по себ но ка да је реч о ус по ста вља њу од но са из ме ђу му шка ра ца и же на.

- Пре не го што сам се вра ти ла у Иран, на кон ско ро 20 го ди на жи во та на по љу, је дан ве о ма до бро ин фор ми сан свет ски пут ник, мој при ја тељ, ре као ми је: “Али они у Ира ну не пи ју ни ти има ју сек су ал не од но се пре бра ка.” По што сам до шла у Иран, а на ро чи то ка да сам се вра ћа ла та мо са свим до вољ но пу та да бих се укљу чи ла у сва ко днев ни жи вот у Ира ну баш као и ло кал ци, схва ти ла сам да је та из ја ва при лич но да ле ко од исти не. Где год сам оти шла би ло ми је по ну ђе но „пра во пи ће“ од Ира на ца ко ји су по ста ли пра ви спе ци ја ли сти за пра вље ње пи ва код ку ће,

ве што пре тва ра ју ћи хмељ у пи во или гро жђе у ви но у сво јим по дру ми ма, да се са да они ко ји су раз ви ли до ма ћу про из вод њу пи ва, бри ну јер је брен ди ра ни ал ко хол од јед ном по стао ла ко до сту пан на цр ном тр жи шту. Што се ти че из ла за ка удво је и сек са - шта оче ку је те од по пу ла ци је ко ја је над моћ но мла ђа? Око 70 по сто Ира на ца су ис под 35 го ди на ста ро сти и та ар ми ја мла дих љу ди је од ра сла под ре стрик ци ја ма - и свим нео бич ним про тив реч но сти ма - и они се на рав но ко ри сте из и гра ва њем пра ви ла. Др жа ва тр чи да би их су сти гла. Ка да сам пр ви пут по се ти ла Иран 1996. го ди не, и же ле ла да одем у шет њу за јед но са по ро дич ним при ја те љем му шкар цем, мо ја мај ка је сма тра ла да је бо ље да кре не са на ма, у слу ча ју да нас за у ста ве и тра же да до ка же мо на ше од но се. Али, ка ко су го ди не про ла зи ле, мо ја „екс пе ди ци ја“ са тим по ро дич ним при ја те љем по ста ла је лак мус па пир ка ко се ре жим ме ња. Са мо пар го ди на ка сни је, мој при ја тељ и ја би смо хо да ли Те хе ра ном за јед но лу та ју ћи бес крај но ули ца ма с ци љем да има мо ма ло при ват но сти. На ша пр ва по се та но во о тво ре ним ин тер нет ка фе и ма би ла је от кро ве ње, јер сам ту ви де ла огро ман број мла дих љу ди на сло ње них јед не на дру ге ка ко ко му ни ци ра ју пу тем ком пју те ра. Нај по пу лар ни је су би ле и оста ле чат со бе где се љу ди мо гу упо зна ти и раз го ва ра ти, чак уго во ри ти и тај не су сре те. Пр ви пут у исто ри ји Ира на љу ди има ју при ва тан про стор, њи хо ве соп стве не со бе, иако са мо у вир ту ел ном про сто ру, у ко ји ма мо гу да има ју ин тер ак ци ју са дру гим љу ди ма, обич но су прот ног по ла, а да не бу ду над зи ра ни, под ре -

стрик ци јом или ка зном. Ка да смо мој при ја тељ и ја би ли у мо гућ но сти да оде мо да ље до ку ће, мо ра ли би смо се вра ти ти так си јем. У Ира ну, а то ва жи и за јав не и за при ват не так си слу жбе, по сто је ли ниј ски так си ји ко ји се зо ву „са ва рис“. Так си ста „на тр па“ што је мо гу ће ви ше љу ди и то је ме сто на ко јем уоби ча је на пра ви ла Ислам ске Ре пу бли ке, та ко оштра по пи та њу се гре га ци је на осно ву по ла, по све му су де ћи из ле ћу кроз про зор так си ја.

јој мла ди Иран ци ис ку ша ва ју сво ју кре а тив ност. То ком ве чер њих шет њи са мо јим при ја те љем, ње гов би мо бил ни не пре кид но зви ждао. Об ја снио ми је да су то зах те ви са Блу ту та да се лин ку је са дру гим те ле фо ни ма. Дру ги при ја тељ, ве те ран Си ли кон ске до ли не, ко ји во ди јед ну ин тер нет ком па ни ју у Ира ну, јед ном ми је ре као да има мо нај кре а тив ни је ком пју тер ске умо ве упра во за то што од нај ра ни је мла до сти по чи њу да тра же на чи не за про би -

Иако љу ди уну тар так си ја по ку ша ва ју да се сме сте та ко да не по зна ти му шкар ци и же не не се де баш јед но до дру гог, мој при ја тељ и ја смо се де ли то ли ко бли зу јед но дру гом да сам мо гла чу ти от ку ца је ње го вог ср ца. Кре а тив не мо гућ но сти аута ве ро ват но ни су на овај на чин би ле ис тра же не још од вре ме на ка да је Аме ри ка от кри ла за јед нич ко гле да ње фил мо ва из аута у отво ре ном би о ско пу 1950-тих. У Ира ну да нас ауто мо бил је по стао не у тра лан про стор, ме сто где љу ди, не са мо мла ди, мо гу по бе ћи од увек при сут ног по гле да по ро ди це, дру штва или ре жи ма. Мо бил ни те ле фо ни су још јед на област у ко -

ја ње ко до ва за цен зу ру ко ји оне мо гу ћа ва ју при ступ од ре ђе ним веб сај то ви ма. Ни сам про рок, али бих се кла ди ла да где је у то ку сек су ал на ре во лу ци ја, пра ти је и со ци јал на. Љу ди Ира на и њи хо ва кре а- тив ност, бру ше на сто го ди шњом ре пре си јом, ада пти ра ли су се на то да чи не шта же ле док на из глед све из гле да као да по шту ју на мет ну та пра ви ла. А ка да до ђе дан да Иран ужи ва у соп стве ном брен ду де мо кра ти је, до дат не ди мен зи је тог стал ног пли ва ња у за о би ла же њу пра ви ла по мо ћи ће Иран ци ма ка ко би по сти гли за и ста ве ли ке ства ри у све ту.. Биљана Јовићевић

Крава у знак захвалности за диплому Kanadijan onlajn

Ш

елдон Леви, председник Универзитета Рајерсон, у јулу ће отпутовати у Кенију, како би добио несвакидашњи поклон – краву. То ће бити знак захвалности једне Масаи породице, чија је упорна и паметна најстарија ћерка Териано Лесанча завршила студије на овом универзитету. Свечаност ће се одржати њиховом селу Лудоријак, где ће Леви пред мештанима церемонијално уручити диплому младој Териано. Леви је већ одлучио да поклон јуницу, која ће њему тада бити предата, одмах приложи као свој допринос великом слављу. У племену Масаи, из кога девојка потиче, крава је иначе нешто највредније, средство плаћања и изражавања захвалности. Занимљива и необична прича почела је када је Териано пошла у школу и почела да ређа успехе. Отац није био превише вољан да настави да продаје краве и тако јој финансира образовање. Но, умешала се и њена мајка, поштујући ћеркину жељу да иде у

школу, уместо да се уда за много старијег мушкарца, како је било уговорено још на рођењу. Додатну помоћ пружила јој је и хуманитарна организација Ворлд вижн, Њорлд Висион, која јој је пронашла породицу спонзора и сносила највећи део трошкова. Но, и Териано је показала иницијативу. Прво је својим идејама помогла оцу да обнови стадо крава и заради новац, затим се ангажовала да пропагира хуманитарну организацију и да се сама бори за остварење свог сна о дипломи. Огроман

подстрек добила је и од професорке Жан Голден, која је прискочила у помоћ када су пресахла средства од приватног спонзора, и обезбедила јој стипендију и донације за три последње године студирања. Сада већ успева да помаже својој браћи да се и они ишколују. Териано је прва девојка из свог села која је стигла до универзитета и прва из свог краја која је студирала у иностранству. Она говори три језика – маа, језик народа Масаи, свахили и енглески. Интересантно је да она не зна колико има година, пошто се код њих не славе рођендани. Своју диплому социјалног радника Териано ће ових дана примити на промоцији на факултету, одевена у традиционалну Масаи ношњу и у присуству својих родитеља, којима је ово било прво путовање у иностранство. Планира да ради на очувању културе народа Масаи, постане прва посланица у кенијском Парламенту, изгради болницу у свом селу и евентуално, отвори први Масаи универзитет. О њој је снимљен документарни филм, који ће бити приказан на јесен.

Све више насиља међу младима Глас Америке

П

рема истраживању Центра за контролу и превенцију болести - насиље међу младима је други водећи узрок смрти међу Американцима узраста 10 до 24 године. Истраживачи сугеришу да насилно понашање може да почне веома рано, а проблем је нарочито распрострањен у урбаним, афро-америчким заједницама. Од уличних туча до напада у школском дворишту, насиље међу младим Афроамериканцима се повећава. Иако се омладинско насиље на националном нивоу смањује од 2004, Центри за контролу и превенцију болести кажу да деца црне боје коже представљају огромну већину жртава и виновника криминала. „Дословно видим другове како умиру. Пријатељ поред мене

је погођен из пиштоља. Другари су ми умрли на рукама“, каже Тони Луис Џуниор, локални активиста. Тони зна трагичне последице омладинског насиља у Вашингтону. Он је одрастао у блоку са распрострањеним криминалом, познатом као „Хановер плејс“. Када је имао свега девет година, отац му је осуђен на доживотну затворску казну због учешћа у великој мрежи за продају кокаина. „У оваквим сиромашним суседствима многи крену у криминал, то је последица сиромаштва, а када стигне криминал, ту је и насиље.“ Тони каже да је омладинско насиље међу Афроамериканцима такође последица помањкања могућности за образовање. Он каже да одрасли покровитељи треба да придобију младе да промене своје штетно понашање.

„Стварно покушавам да им објасним да су нешто посебно и колико живот на улици и опредељење за криминал у ствари негирају све њихове квалитете.“ „Деца међусобно постају све суровија и суровија. Радије се потуку, него да реше ствари кроз разговор, да заједнички нађу решење“, примећује Џеј Харисон Коулмен, директор школе. Коулмен је покренуо програм испитивања разлога због којих млади људи насиљем решавају сукобе. „Баба ми је рекла да јој вратим ударац, или ће да ме изудара. Ударио сам је, али ми се то није допало“, прича један основац. „Хтели бисмо да им пружимо друге могућности да се окрену и кажу оно што треба рећи, уместо да неког ударе или повреде“, наводи директор Коулмен. Унук Вилмера Вајта, Рикардо, иде у

други разред. „Важно је да сада ми као родитељи и бабе и деде почнемо да стварамо позитивнију улогу. Да радимо нешто са унуцима.“ Наставница Дајан Вудс верује да могу да помогну и програми мирења посредством вршњака. „Имате неку централну личност, можда другара, који може да помогне да се ситуација смири, јер нека одрасла особа ту неће бити стално присутна. Ствари у заједници могу да се покрену, али и даље треба да научимо како да општимо без насиља.“ Назад, на улици, Тони Луис покушава да буде миротворац. Околина „Хановер плејса“ је сада безбеднија него пре неколико деценија. Месни активисти као што су Тони Луис и други, кажу да ће и даље покушавати да сузбију насиље међу младима у националној престоници. Крис Симкинс

GLOBUS

utorak26.jun2012.

c m y

28

dnevnik

Голи шопинг, навалите! А ми бежали са часова...

У

необичној промотивној акцији у Немачкој учествовало око сто „голаћа”. На отварању супермаркета „Прис” у једном граду у Шлезвиг-Холштајну уприличена је необична промоција - првих сто муштерија које дођу без одеће могу да изнесу из радње шта год хоће! Одзив „голаћа” био је завидан, а њих стотину улетело је у супермаркет, где им је било дозвољено да узму робу у вредности од по 270 евра. „Запрепашћен сам, нисмо очекивали да ће се оволико људи одазвати акцији”, рекао је менаџер Нилс Стрендорф, који је морао да позове полицију да би контролисала голе купце. Они су у радњу пуштани у групама од по 20, а

А

углавном су износили слаткише, пиће и друге ситнице. Већина купаца били су Данци, који често купују алкохол „преко гране” јер је јефтинији, пише локална штампа.

меричка ученица добила је нови аутомобил од школе, пошто за четири године није изостала ниједном. Брена Мекфи (17) прва је победница необичног такмичења које је увела средња школа Армвуд у Сефнеру на Флориди. Управа школе, у сарадњи са „Тојотом”, саопштила је на почетку школске године да ће ученик који за четири године школовања није имао ниједан пропуштен дан наставе добити посебну награду. Победила је Мекфијева, која заиста ниједном није изостала са часова. „Рекла ми је да ће победити, али признајем да јој нисам веровао, деца су деца”, рекао је њен тата Ричард.

Брена је освојила нову „Тојоту”, а возиће је на јесен кад крене на ко-

леџ Галф Коуст, где је добила пуну стипендију за студије биологије.

К у ц е с ур фу ј у С

едмо првенство у сурфу за псе одржано је у Калифорнији. Више десетина паса такмичило се у три категорије - мали, велики и тандем. Четвороножни сурфер имају десет минута да прикажу своје знање на дасци, а жири их оцењује на основу два најбоља таласа. Поени се добијају и за моду, односно одабрани „аутфит” за првенство. Такмичење у Луз Колорадо летовалишту инспирисало је десетине таквих догађаја за псе широм света. Победницима су уручени пакети псеће хране и ваучери за одмор у том летовалишту, а део прихода намењен је једној организацији за права животиња.

А

Купохоличар у затвору

мериканац извео више од десет пљачки како би „финансирао” своју зависност од шопинга. Корнел Нили (21) доспео је у априлу на насловне стране америчке штампе, пошто је снимак пљачке једне банке приказао да се за ту „свечану” прилику обукао од главе до пете у „Барбери”. Нили је и друге банке, њих укупно 14, пљачкао у „фенси„ гардероби, а када је коначно ухапшен, признао је да болује од зависности од шопинга.

„Рекао је да је у једној прилици украо 8.500 долара, како би купио нове патике од 400 долара, ‘Барбери’ кошуљу и друге лепе ствари”, рекао је полицијски извор. „Купохоличар” је ухапшен и оптужен за 14 пљачки. Он је радницима на шалтеру давао поруке на којима је писао да му дају новац, али није био наоружан.

Д

евојке на једној свадби водиле прави, мали рат око бидермајера. Наравно, важно је напоменути да су то Рускиње, са којима се изгледа не треба шалити кад нешто науме... Од тренутка када је млада бацила бидермајер , он је завршио у рукама њих две, а ниједна није хтела да пусти.

А

Полиција? Фали ми мајонез!

мериканац позвао полицију јер није био задовољан нарученим сендвичем. Неименовани мушкарац из Ист Хартфорда у Конектикату позвао је полицију након што је у једном локалу са брзом храном добио сендвич који му се није допао. Полиција је објавила снимак разговора, у којем бесна муштерија каже - „лепо сам им рекао, мало ћуретине, мало шунке, много сира и још више мајонеза”.

З

Какав блам…

амислите да сте припремили себи тајно љубавно гнездо, а онда у њега упадне полиција… Једна Швеђанка доживела је необичан блам, након што је започела везу са човеком којег је недавно упознала. Пар расположен за експериментисање у сексу направио је себи „љубавно гнездо” у просторијама једног напуштеног складишта у Нормалингу. Опремили су своје скровиште креветом, секс играчкама, лисицама, другом опремом за везивање и још многим стварима, и тамо се сретали неколико пута недељно.

На њихову несрећу, двојица рибара дошла су у складиште, а када су затекли секси скровиште, помислили су да је реч о месту злочина, односно да је ту била везана жртва отмице. Одмах су позвали полицију, која је спровела истрагу и направила увиђај. Након што су полицајци детаље о мистериозној просторији објавили у медијима, самохрана мајка идентификована само као Лена јавила им се и посрамљено објаснила о чему је реч. Полицији је лакнуло јер није било отмице, али Лену вероватно неће опрати „ни Дунав ни Сава”.

Кад Рускиња одлучи да се уда...

„Да ли сте ви заиста позвали полицију да бисте се жалили око сендвича”, чује се питање диспечера. „Него шта”, одговорио је мушкарац. „Па, ако нисте задовољни, немојте да купите тај сендвич”, рекао му је диспечер. Америчка штампа преноси да се он касније извинио и диспечеру и радницима у „фаст фуду”, па против њега неће бити поднета оптужница због „зивкања” полиције због глупости.

Отимале су се, вукле букет, све кроз смех, али са јасном и чврстом одлуком да ниједна неће да пусти „шансу да се следећа уда”. У моменту када су завршиле на поду и без ципела, морали су да се умешају мушкарци и раздвоје полуделе удаваче.

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

utorak26.jun2012.

3

Posledwi pozdrav dragoj osobi i velikom prijatequ

29

S velikom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 65. godini preminula voqena mama, baka i ta{ta

Draga mama i bako,

Bojana Va`i} Aleksandri Bohler

Kseniji Per{

ro|. Jak{i} 26. 6. 2002 - 26. 6. 2012.

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Sve {to vreme vi{e prolazi, sve nam vi{e nedostaje{.

Volimo te.

od prije Stane i prijateqa Gige sa porodicom.

Milka i Milorad Tomi}.

55544

55547

Umrla je na{a draga

Aleksandra Bohler ro|. Milo{evi}

Ra{o, Miroslava, Milana i Vera.

Sahrana je danas, 26. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Selena, unuke Andrea i Olivera i zet Milorad Tadijin.

55533

55532

Posledwi pozdrav dragoj

Dragom ocu, svekru i dedi

Jovanka ^i~arevi} ro|. Pje{~i} u~iteqica u penziji

Janko Projkovski Dragi Janko, tvoj lik, vedri duh i humor ve~no }e biti u na{im se}awima.

Neka ti je ve~na slava.

Mi}a, Pale, Boca, Dule, Ivan i Zoran.

IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefo ni: 063/408-902, 021/6365807.

55434

PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa.

Telefon 063/547-782, 021/6392384.

55433 PRODAJEM zemqu crnicu u ^eneju 3E/m3. Telefon 021/714700.

55330

55534

Kseniji Per{

Jovanu \eviki

Sestre Olga, Milevica i Jaglika sa porodicama: ^i~arevi}, Pje{~i}, Mitrovi}, Mi}kovi}, Golovi}, Mu{icki i \uki}.

od porodica: @igi} i @ivanovi}.

Posledwi pozdrav od sina Sa{e sa porodicom.

55539

55538

55537

1930 - 2012.

SE]AWE

26. 6. 2004 - 26. 6. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminula na{a draga mama, baka i svekrva

Vida Malinovi}

Mirjana Kquti}

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo

Jovan \eviki 1930 - 2012.

ro|. Radujkov ^uvamo te od zaborava.

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal.

Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

Ostajemo zahvalni na wenoj qubavi, dobroti, po`rtvovanosti.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 27. juna, u 12.30 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 26. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni sinovi: Mi{a i Sa{a sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Dragica.

55550

55536

Tvoji najmiliji.

55535

Pro{lo je 40 dana od smrti na{eg dragog

DVOGODI[WI POMEN 26. 6. 2010. - 26. 6. 2012.

DVOGODI[WI POMEN

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55427

Olga Dragosavqevi} ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

55512

Mom~ila Deni}a Zauvek }e te se sa qubavqu se}ati tvoji najmiliji.

1953 - 2010.

\ura| Oreq

Danas, 26. 6. 2012. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{e drage Olge.

Bio si moja qubav, snaga i deo mog `ivota.

Vreme prolazi ali ne le~i tugu i bol za tobom.

Puno mi nedostaje{.

Pomen daje mu` Mla|an, otac @arko, sestre Vera i Qila i ostali.

S qubavqu, supruga Milica.

POMEN

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Pro{lo je deset tu`nih godina, od kako nisi sa nama.

Zaborav ne postoji, tuga ostaje.

Tvoji najmiliji: suprug Milo{ i }erka Milana.

55521

Posle duge i te{ke bolesti prestalo je da kuca srce na{eg supruga, oca i dede.

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88-oj godini preminula na{a voqena mama, baka i ta{ta

Bo`ana Gruji} ro|ena @ivi} 26. 6. 2002 - 26. 6. 2012.

55531

55546

55523

Janko Vasiqki Do{enovi} od stanara zgrade Podgori~ka 2, 4, 6, 8, Novi Sad.

Miroslava Stoj{i} ro|. \ur|evi} Sahrana je danas, 26. juna 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Weni: Bojica, Buba, Teodor, Renata, Silvija i Ivan.

Sa velikom tugom `ive}emo bez tebe, jer postoji tuga koju vreme ne le~i.

Janko Projkovski Sahrana je danas, 26. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Topi}.

Neute{ni wegovi najmiliji.

55522

55543

55529

55530

tv program

utorak26.jun2012.

09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Из птичје перспективе 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака, кратки док. филм 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Добар посао 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Из птичје перспективе 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један

Из птичје перспективе

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Е ТВ Била једном једна недеља Без цензуре Ноге на пут Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Трибина о здрављу Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

Индустријска производња хране и „исцрпљеност тла“ на глобалном нивоу, теме су на које се гледаоцима скреће пажња. „Успешна пољопривреда је поштовање животне средине, поштовање корисника кроз квалитетне производе и, поштовање добробити животиња. Без конфликта.“ Сценарио: Јан Артус-Бертран (РТВ 1, 16.00) 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.40 01.05 01.55

06.35 07.00 07.20 08.10 08.35 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.40 15.05 15.15 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15 00.10

Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Аристократкиње Радар Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Аристократкиње Један на један Радар Девојка која воли живот „Ла Фамилија“

Кухињица-мађ. Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас ТВ баштине Музички програм Хроника Славоније, Барање и западног Срема Еко: Јесен на Фрушкој Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Делта, филм Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштине ТВ Продаја

06.05 08.00 09.04 10.00 10.28 11.05 12.00 12.15 12.37 13.20 14.20 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 21.50 22.40 23.30 23.45 23.51 00.39 02.41 04.03 04.32 04.59 05.49

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дипломци Квадратура круга Путопис Мода кроз векове Дневник Спорт плус Скок у будућност Звездана прашина, филм Игром и песмом кроз Мексико Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Срећни људи Мазурка Распакивање Скок у будућност Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Трагач, филм Дипломци Око магазин Квадратура круга Срећни људи Верски календар

Трагач Бивши детектив и макро Јунг-хо суочава се с великим проблемом. Његове девојке нестају без рашчишћавања дугова. Једне ноћи он добија позив од муштерије и шаље Ми-јин, једну од преосталих девојака, игноришући њено одбијање због тешке прехладе. Улоге: Јун-сеок Ким, Јунгву Ха, Јеонг-хие Сео Режија: Хонг-јин На (РТС 1, 00.39)

Вавилон У сезони фестивала, Вавилон прати Међународни фестивал поезије „Тргни се! Поезија!” И издваја песнике: Паскал Пети из Велике Британије, Ан-Хелен Атианесе из Финске и нашу познату књижевницу, Нину Живанчевић, која живи у Паризу. (РТС 2, 23.12) 06.50 07.25 07.31 07.42 07.52 08.05 08.16 08.27 08.56 09.22 09.44 10.01 10.30 10.59 11.28 11.55 12.52 13.00 14.03 14.14 14.42 15.09 15.31 15.37 16.06 16.44 17.16 18.10 18.23

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Документарни програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Вести 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живети тај живот 12.20 Неон сити 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.40 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Истрага 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Зелена патрола 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.10 Живети тај живот 23.20 Украдена срца

09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.30 23.30 02.30

Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон Студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон Преглед дана Гренд слем Вимблдон Прави НБА

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

18.55 19.17 19.23 19.34 19.44 20.00 20.32

Јеонг-хие Сео

08.00 08.15 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Одбачена Филм: Терминатор Тачно 1 Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Савршен злочин Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

21.00 21.59 22.35 22.42 23.12 23.47 00.44 01.44 02.12

dnevnik

c m y

30

Слагалица Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Необично о биљкама Енциклопедија за радознале Калиграфија Косовски божури Концерт Јасмине Јанковић Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Бемус Технологије Трезор Необично о биљкама Енциклопедија за радознале Калиграфија Косовски божури Концерт Јасмине Јанковић Позитивна енергија Време је за бебе Животна средина и здравље Капри Одбојка на песку-Првенство Србије Концерт певачке групе ‘’Тканице‘’ и НО РТС Закључано - Вера Јанићијевић Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари ТВ мрежа Белдокс фестивал 2012.’’Неми Балкан‘’ Капри Европа и Срби Знакови времена Добро је, добро је знати Вавилон Концерт групе „Вампири” Трезор Позитивна енергија Време је за бебе

06.00 ВОА 06.30 Биљана за вас 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 10.00 Филм: Врхови Зеленгоре 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Еурека 15.00 Мућке 15.40 Ало-ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Жена с крајоликом 20.00 Мућке 20.30 Ало-ало 21.00 Филм: 30 дана до славе 23.00 Удовице 00.00 Филм: Лов на убицу са Зелене реке 2 02.00 Филм: 30 дана до славе 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Лов на убицу са Зелене реке 2

08.00 Заувјек сусједи 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Пијани учитељ 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.00 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.00 Филм: Господар Прстенова. Дружина прстена 00.25 Вести 01.00 Спортски преглед 01.15 Жива мета 02.05 Увод у анатомију 02.50 Филм: Гридлок 04.15 Филм: Смртоносно окно

Зорана Павић

Граница Нада Обрић и Зорана Павић признале су да је најгоре у њиховом животу било кад су их медији живе сахранили. Саша Миловановић, главни уредник дневних новина „Курир“, бранио је част новинара... Водитељка: Јелена Весковић (Хепи, 19.40)

Кејт Бланшет

Господар прстенова: Дружина прстена У давна времена зли чаробњак Саурон створио је свемоћни прстен којим је овладао свим осталим прстеновима моћи у митској Средњој Земљи. Међутим, становници Средње Земље супротставили су се Саурону и поразили га, након чега је прстен нестао. Улоге: Елајџа Вуд, Шон Остин, Кејт Бланшет, Орландо Блум, Шон Бин Режија: Питер Џексон (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.30 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.00 21.45 23.00 00.00 01.00 02.30 03.15 04.00 05.00

Добро јутро Магазин ин Тачно у подне - живо Звезде Гранда Национални дневник Академија дебелих- уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих- преглед дана Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Филм: Глорија Тјудорови Гле ко то говори Хаф Моје срце куца за Лолу

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.05 19.40 21.00 22.20 23.10 00.20 01.10 02.00 03.30 04.00

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Граница Једна жеља једна песма Специјал Слепа правда, серија Изгубљене године Луда кућа Документарни програм Граница Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak26.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Највећи губитник Уштедети купујући Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима

Скарлет Јохансон 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Ћелија 10.00 Нинџе – ратници из сенке 11.00 Монголија. у сенци Џингис Кана 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Лондонска болница 15.00 Тајм тим година X 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Нинџе – ратници из сенке 20.00 Ратници 21.00 Тајни рат 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Човекова историја 00.00 Нелсон Мендела – Човек мира 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Дечак који је викао вук Свирач фрула Ози Бу Апачи ратник Силом стрипер Купи ми Елиота Фрик шоу Поноћна врелина Краљ Наресуан Студенткиња Кели

Фрик шоу Ком па ни ја ко ја се ба ви ток сич ним хе миј ским от па дом, по ку ша ва да про мо ви ше мо ви про из вод сум њи вог ква ли те та. Ри ки Ко ган је иза бран за про мо те ра... Уло ге: Алекс Винтер, Ренди Квејд, Брук Шилдс, Киану Ривс Ре жи ја: Том Стерн (Синеманија, 18.00)

У до бром дру штву Ден Фо ре ман по ма л о је ста ро мо дан 51-го ди шњак, срећ но оже њен атрак тив ном Ен, с ко јом има 18-го ди шњу кћер ку Алекс. Ра ди као шеф мар к е тин га пре сти жног спорт ског ма га зи на, ко јем у по след ње вре ме не цве та ју ру же. Ден са зна да је сме њен и до де љен за по моћ ни ка но вом ше фу мар ке тин га... Уло ге: Денис Квејд, Топер Грејс, Скарлет Јохансон, Марџ Хелгенбергер, Селма Блер, Дејвид Пејмер Ре жи ја: Пол Вајс (ХРТ 1, 21.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.00 Природни свет 4, док. серија 12.00 Дневник 12.37 Моћ судбине 13.28 Нестала, 17 година, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.29 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Боје туризма 21.00 У добром друштву, филм 22.50 Дневник 3 23.47 Секс и град 00.16 Циклус љубића - Р. Пилхер: Скупљачи шкољака 01.44 ЦСИ: Лас Вегас 02.27 Нестала, 17 година, филм 03.54 Др Оз

07.56 08.25 08.48 09.12 09.35 09.59 10.24 11.25 12.54 13.10 13.50

17.56 18.48 19.32 20.00 21.05 22.22 23.08 23.38 00.08 00.48

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Градић Вакавил Најбоље из историје ХРТ Горски лекар Хрватска хроника БиХ Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Реконструкција Тајне великог Меконга, док. серија Топ гир 10, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Битанге и принцезе ЦСИ: Лас Вегас Ружиона Калифорникација Добра жена Закон и ред

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Засебан мир Легенда о Бучу и санденсу Биографија - Ема Томпсон Одбрана домовине Легенда о Бучу и Санденсу Биографија - Мартин Шорт Састанак наслепо Сувишни пртљаг Биографија - Ема Томпсон Легенда о Бучу и Санденсу Биографија - Мартин Шорт Луди пандури Магла Блејд у Хонгконгу

14.20 15.01 15.19 15.43 16.12 16.33 16.59

Брук Шилдс

06.00 Дебела мама: Какав отац, такав син 07.45 Наше породично венчање 09.30 Спасавање пеликана 895 10.10 Вол Стрит: Новац никад не спава 12.20 Упознајте мале Фокерове 13.55 Преваранти 15.25 Трон: Легат 17.30 Последњи воз 20.05 Ред (2010) 21.55 Санктум 3Д 23.45 Царство порока 00.45 Фајтер 02.40 Соломон Кејн 04.20 Упознајте Монику Велур

08.00 Ени Хол 10.00 Доживотна 12.00 Блаженство 14.20 Људска природа 16.00 Алиса 18.00 Мистична пица 20.00 Стигмата 22.00 Слушкињина прича 00.00 Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Пандури новајлије Браћа и сестре Слепо поверење Видовњак

07.50 08.45 09.00 10.10 10.30 10.45 11.40 12.35 12.50 14.50 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 23.40 23.55 01.40

Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Крв није вода ТВ продаја Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине Менталист РТЛ Вести Брзи и жестоки, филм Астро шоу

Бр зи и же сто ки Бра јан О Ко нер је мла ди агент ФБИ-ја ко ји ис тра жу је се ри ју от ми ца ка ми о на и кра ђу њи хо вих те ре та, под ве лом јед ног од чла но ва бан де ко ју пред во ди ха ри зма тич ни До ми ник То ре то. О Ко нер упо зна је То ре тов свет кри ми на ла и бан ди... Уло ге: Вин Дизел, Пол Вокер, Мајкл Родригез, Џордана Бревстер, Рик Јун Ре жи ја: Роб Коен (РТЛ, 23.55)

Вин Дизел

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Пен и Телер – Лаж или истина Разоткривање митова Позадина авионских несрећа Отмица и спасавање Преживљавање Пен и Телер – Лаж или истина Позадина авионских несрећа

08.30 08.45 10.45 12.45 14.45 16.45 17.00 20.00 20.30 21.00 23.00 23.30 01.15

Фитнес Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Сви спортови Билијар Фудбал Бокс Бокс Рели Билијар Фитнес

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Чи нов нич ка гре шка сру ши ла Бер лин ски зид

И

с точ но е вроп ске зе мље су се су о чи ле с Ко лу, он ни је био спре ман да Ис точ ну Евро пу др жи огром ним па дом ин ду стриј ске про из вод ње као та о ца сво јих до брих од но са с Мо сквом. од 20 до 40 од сто те на глим по ра стом не за Да ли би уоп ште би ло ује ди ње ња без ру ше ња Бер по сле но сти, што је ком пен зо ва но са мо по ве ћа ним лин ског зи да у но вем бру? У ју ну је исто ри чар Хју од ли вом рад ни ка у дру ге зе мље. Но ве де мо кра ти је Тре вор-Ро пер пи сао: „Мо жда би се, кад би не ста ло мо ра ле су, да кле, да се об ра чу на ју с гло бал ном кон - кон тро ле, ко му ни зам у Ис точ ној Не мач кој спа ру шио ку рен ци јом, што су њи хо ве прет ход ни це из бе га ва - као сви так. Али, зар то не би би ла ре во лу ци ја, де ста ле да ура де. Про па да ли су це ли гра до ви и ин ду - би ли за ци ја Евро пе ко ја је 44 го ди не жи ве ла у ми ру? стри је, на јам ни не се ви ну ле у не бо, а раз ли ка у до - Пи та ње је са мо да ли Нем ци то за и ста же ле и, ако же хо ци ма на гло по ве ћа ла ка ко је кла са но во пе че них ле, ка ко се то мо же по сти ћи без ра за ра ња осе тљи ве ка пи та ли ста по че ла да се ки ти бо гат ством у дру - рав но те же у Евро пи ко ја је уте ме ље на на по де ли?“ штви ма ко ја су ра ни је ега ли та ри стич ку ре то ри ку ко му ни зма схва та ла ве о ма озбиљ но. „Ви ше не ма со ци јал не без бед но сти“, жа лио се је дан ма ђар ски рад ник. „Он да је ба рем то га би ло. Сад су стра шна от пу шта ња. Ис кљу чу је се стру ја ако на род не ма да пла ти.“ Ста ри си стем је, по ред све га, имао пред но сти као и не до стат ке и љу ди су се на то на ви кли. Но ви ка пи та ли зам био је не ста бил ни ји, ства рао је но ве ма фи ја ше, се јао кри ми нал и уни шта вао уште ђе ви не обич них љу ди кроз пи ра ми дал не пре ва ре за ко је су, због не ис ку ства ми сли ли да су пра ве бан ке. Мо рал на еко но ми ја ко му ни зма је бан кро ти ра ла а ни шта је још ни је Следи инвазија на гранични прелаз „Чарли„ за ме ни ло. По нов но ује ди ње ње Не мач ке је нај фун да мен тал Ни ег зо дус из бе гли ца у ав гу сту ни де мон стра ци ни ја про ме на у европ ском од но су сна га на кон про па - је у но вем бру ни су би ле по треб не да би се са гле дао сти со вјет ске им пе ри је. Ипак, њу ни ко ни је пред ви - крај ис точ но не мач ке др жа ве. Де мон стран ти у Лај део, као, уоста лом, ни ње ну по де лу 40 го ди на ра ни је. пци гу, ко ји су у де цем бру уз ви ки ва ли: Ми смо је Пр во бит на по де ла Не мач ке мо жда ни је по сто ја ла у дан на род, два ме се ца ра ни је уз ви ки ва ли су не што пла но ви ма дру гих ве ли ких си ла (осим Фран цу ске), са свим дру га чи је: Ми смо на род! Иза зи да, пр ви али кад се до го ди ла, ни ко ни је жу рио да све вра ти у по зи ви на ује ди ње ње упу ће ни су тек ме сец да на прет ход но ста ње. И у За пад ној и у Ис точ ној Не мач кој пре не го што је зид пао. Пре ма то ме, Хлад ни рат је мо жда окон чан као пи та ње по нов ног ује ди ње ња вре ме ном је би ва ло све ма ње ва жно и из гле да да је у вре ме Хо не ке ро ве др - по сле ди ца обич не ад ми ни стра тив не гре шке. Ви жав не по се те Бо ну 1987. би ло са свим за бо ра вље но. ше за пад них но ви на ра твр ди ло је да је по ста ви ло Ис точ на по ли ти ка је слу жи ла као за ме на за ује ди ње - су штин ско пи та ње на кон фе рен ци ји за но ви на ре одр жа ној 9. но вем бра у Ис ње ви ше не го као стра те ги ја за точ ном Бер ли ну: ка да сту па ју ње го во по сти за ње. На рав но, то Ује д и њ е њ е Не м ач к е ни к о на сна гу но ви, упра во ли бе ра је од ра жа ва ло пер цеп ци ју у зе мљи и ино стран ству да би по зи - ни је пред ви део, као ни ње ну ли зо ва ни, про пи си пу то ва ња за Ис точ не Нем це ко је је на ја ва ње на по нов но ује ди ње ње по де лу 40 го ди на ра ни је. вио Гин тер Шва бов ски? По про бу ди ло успа ва не сно ве о не Мно ги по ли ти ча ри што ни је до био ин струк ци је о мач кој мо ћи. Ис тра жи ва ња јав и ин т е л ек т у а л ц и то ме, Шва бов ски је од го во ног мње ња у Ис точ ној Евро пи – од Гор ба чо ва до Гин те ра рио: „Од мах“. Ка сни је је при по твр ди ла су да је страх од Не знао да вла сти ни су оче ки ва ле мач ке бр зо опа дао ка ко су се ћа Гра са – по ку ша ва ли су „на ва лу, емо тив ни на бој“ ко ји ња на Дру ги свет ски рат бле де да са чу ва ју ДДР у је у не ко ли ко са ти до вео хи ла: упра во је то пот ко па ло ста ро кон фе де ра ци ји ља де до пре ла за „Чар ли„. Збу оправ да ње за стал ну при сут ност са за пад ним парт не ром ње ни стра жа ри на гра ни ци со вјет ске вој ске у Евро пи и – ни су зна ли шта да ра де с њи због ви ше при вид ног не го ствар ног па ра док са – омо гу ћи ло по вла че ње ко му ни зма. ма. Кад су им по ли ти ча ри на ло жи ли да их пу сте Због то га је, на кра ју, ује ди ње ње Не мач ке би ло не са - пре ко гра ни це, стра жа ри су их већ уве ли ко са ми мо пре по руч љи во не го и не из бе жно. Као што је Ко - пу шта ли. У за вр шном чи ну ре во лу ци је ко ја је по че ла 1917, лов глав ни са вет ник за спољ ну по ли ти ку уви део, да не ма иде о ло шког ра зи ла же ња из ме ђу две Не мач ке, не на род ни уста нак из бри сао је и по след ње тра го ве ко му ни зма у Не мач кој, за јед но с по ли тич ком ели би ви ше би ло ни ка квог раз ло га за по де лу те зе мље. Гор ба чов је раз го ва рао о пре ва зи ла же њу по де ле том. Али чак и на кон 9. но вем бра мно ги по ли ти ча Евро пе, али из гле да не и о по де ли Не мач ке. На иде - ри и ин те лек ту ал ци – од Гор ба чо ва до Гин те ра Гра ју о ује ди ње њу до шао је по ступ но. И мно ги на За па - са – и да ље су по ку ша ва ли да са чу ва ју одво је ну ис ду на зи ра ли су крај Хлад ном ра ту уз за др жа ва ње две точ но не мач ку др жа ву, по ве за ну са за пад ним парт Не мач ке. Пре ми јер ка Та чер је, на при мер, у но вем - не ром у кон фе де ра ци ју. Кра јем но вем бра Кол је бру 1988. из ја ви ла да „ви ше ни смо у Хлад ном ра ту“, пред ло жио ду го роч ни при ступ ује ди ње њу, у фа за али је и да ље с по до зре њем гле да ла на сна гу Не мач - ма. Али на род у Не мач кој је био не стр пљив, а Кол ке и би ла про тив ује ди ње ња. Са мо је Џорџ Буш си - је био и су ви ше про ниц љив по ли ти чар да би се то ту а ци ју са гле да вао друк чи је. За раз ли ку од Гор ба чо - ме ус про ти вио. Го ди ну да на на кон ру ше ња зи да по ва, хтео је да је дин ство Евро пе бу де уте ме ље но не - стиг ну та је мо не тар на уни ја, а ка сни је и пот пу но дво сми сле но на „за пад ним вред но сти ма“. Су прот но устав но ује ди ње ње. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak26.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ша Ве не ра сто ји у ме сту и раз ми шља шта би да ље. Чи ни ти или ни шта не чи ни ти? Још увек ни је вре ме за но ве ко ра ке, још увек стаг ни ра те на из ве стан на чин. Но вац ка сни, љу бав та ко ђе. Пла ни рај те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. jun 2012.

Емо тив ни ји сте да нас не го што је то уоби ча је но. Ба ви те се сва ко днев ним оба ве за ма, по го то во у ве зи с дра гим би ћи ма и сво јом де цом. По ма же те им да лак ше и бр же ре ше те ку ће си ту а ци је и ак ту ел не про бле ме.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Да нас ни сте за ак ци ју већ за од мор и пре дах. А све због то га што је ваш Мер кур у та ко зва ном пра зном хо ду. Од ло жи те по слов не са стан ке и све оно што сма тра те ва жним за су тра.

Кри зан дан за вас. И су ви ше стра сти и енер ги је мо же вас угро зи ти. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и ко му ни ка ци ји с љу ди ма. Мо гли би сте се ла ко по сва ђа ти с не ки ма. Уко ли ко ти ме ре ша ва те про блем, ОК.

По слов на си ту а ци ја је под по ви ше ним ин тен зи те том и стре сом па се по тру ди те да са чу ва те здра ву па мет и ре ла тив ну сми ре ност. Ипак, мо ра те од ре а го ва ти и де ло ва ти у тре нут ку, што де ло твор ни је.

Пу ни сте ини ци ја ти ве и не слу ша те ту ђе су ге сти је. Учи ни ће те све са да и од мах, по сво ме. Јед на жен ска осо ба ће оста ви ти сна жан ути сак на вас око по дне ва. Обра ти те па жњу на пра ви сми сао.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остра шће ни сте и све му при сту па те као да је пи та ње жи во та или смр ти. На тај на чин не ви ди те ре ал но си ту а ци ју из ту ђе пер спек ти ве, што мо же за ком пли ко ва ти по слов ни или при ја тељ ски од нос.

Не ма те до вољ но вре ме на за све што би тре ба ло и за оне ко ји би да вас оку пи ра ју на свој на чин. Не мој те ићи у ши ри ну већ су зи те при о ри те те, уко ли ко уоп ште мо же те да их де фи ни ше те. До бар са вез.

Ста бил ни сте у ка ри је ри, без об зи ра на те ку ће до га ђа је. Од но си с ино стран ством су зна чај ни, ма да тре ба да бу де те оба зри ви и до вољ но оба ве ште ни о по је ди но сти ма. Мо же те да пу ту је те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уто рак је тек је дан у ни зу рад них да на ка да се са мо на ста вља про цес ко ји тра је, у би ло ко јој сфе ри. Да кле, за све је по треб но стр пље ње и кон стан тан труд, ред и рад, а ре зул та ти до ла зе по сте пе но.

Сва ки дан до но си не ке но ве же ље и иза зо ве, док је по тре ба за сло бод ним из бо ри ма кон стант на. Уне си те ма шту и сво ју осо бе ност, ори ги нал ност, у по сао ко јим се ба ви те. Ве ли ка оче ки ва ња.

Ле то је пра во вре ме за ком пле тан и пот пу ни од мор. Али, још увек ни је вре ме за по ла зак и по че так не ких но вих до жи вља ја и ис ку ства ва. Ко ли ко већ од су тра, мо же те се упу сти ти у ле по ту но вих ути са ка.

TRI^-TRA^

При вла че је до ми нант ни ти по ви V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

26

Vrbas

24

B. Palanka

25

Zreњanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Panчevo

24

Vrшac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 25 Niш

25

Аме рич ка глу ми ца Кри сти на Хен дрикс, по зна та по уло зи сек си адво ка ти це у успе шној аме рич кој се ри ји „Мом ци с Ме ди со на”, от кри ла је шта јој је по себ но при влач но на му шкар ци ма. У свом по след њем ин тер вјуу ко ји је да ла за је дан бри тан ски та бли од, аме рич ка глу ми ца Кри сти на Хен дрикс от кри ла је ка ко су јој ја ко сек си му шкар ци ко ји пи ју шкот ски ви ски. То јој је из ра зи то му жев но, а осим то га во ли до ми нант не и му шкар це ко ји има ју са мо по у зда ња.

- Ја ко је сек си кад му шка рац зна шта хо ће и ка да има те осе ћај да вам пру жа си гур ност и за шти ту - ка за ла је ова сек си пил на глу ми ца ко ја је по зна та и по сво јим обли на ма. Овом се при ли ком освр ну ла на че ста пи та ња о то ме ка ко је то ка да јој му шкар ци кон стант но „бу ље” у гру ди.

- Већ сам на то на ви кла, не мо же те ура ди ти ни шта осим да му ка же те ка ко „бу љи” пре ви ше очи глед но - на ша ли ла се Кри сти на.

Evropa

НО ВИ САД: Све жи је вре ме. Ују тру про мен љи во облач но вре ме, а то ком да на уз ви ше сун ца. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 25 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Све жи је за се дам до де сет сте пе ни у од но су на прет ход не да не. То ком да на су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње и ду же сун ча не пе ри о де. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 26 сте пе ни. СР БИ ЈА: У но ћи по не де љак на уто рак про ла зна ки ша и пљу ско ви у ве ћи ни кра је ва. Да нас све жи је за се дам до де сет сте пе ни у од но су на ју че. Ују тру и пре под не облач но вре ме уз сла бу ки шу са мо по не где на ју гу и ис то ку, а то ком да на сву где су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 27 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од сре де сун ча но. У сре ду при јат не тем пе ра ту ре, а од че тврт ка сва ким да ном све то пли је, па ће од иду ћег ви кен да по но во би ти вру ћи на уз тем пе ра ту ре из над 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва но по бољ ша ње би о ме те о ро ло шких при ли ка до при не ће сма ње њу те го ба код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка и осе тљи вих осо ба. Ипак се из ве стан опо рез са ве ту је сви ма с обо ље њи ма ср ца. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње. Пре по ру чу је се oпрезн ост у са о бра ћа ју.

Madrid

38

Rim

29

London

23

Cirih

23

Berlin

19

Beч

24

Varшava

18

Kijev

22

Moskva

26

Oslo

21

St. Peterburg 20 Atina

34

Pariz

26

Minhen

23

Budimpeшta

25

Stokholm

19

VIC DANA Ухва тио вук зе ца и пи та га ли си ца: - Шта ћеш сад с њим!? Ка же вук: - Па, на пра ви ћу ра ки ју од ње га.

- Ка ко ра ки ју... од зе ца?

- Ле по, кад љу ди пра ве пи во од је ле на, мо гу и ја ра ки ју од зе ца!!!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

334 (32)

Slankamen

325 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

399 (27)

Zemun

353 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

271 (-7)

Bogojevo

353 (38)

Panчevo

362 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

332 (4)

Smederevo

514 (2)

Titel

316 (-14)

NERA

Novi Sad

305 (-6)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

94 (22)

TISA

40 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 212 (-16) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

155 (-8) 298 (-2)

44 (-10)

Reшeњe iz proшlog broja