Dnevnik 26.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 26. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23507 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SLE DI PO LI TI^ KO PRE SLI [A VA WE LO KAL NIH SA MO U PRA VA

No vi Sad pr vi na uda ru no ve re pu bli~ ke ko a li ci je str. 3

SKUP [TI NA SR BI JE NA PO SEB NOJ SED NI CI DA NAS BI RA STA NOV NI KE NE MA WI NE 11

Sr bi ja do bi ja no vu ko al i ci o nu vla du

PO KRA JI NA IZ NE LA PRED LOG ME RA ZA UMA WE WE [TE TE OD SU [E

Pa o ri ma od lo `e no pla }a we na kna de za vo du, kre di ta... str. 5

str. 2

NASLOVI

Ekonomija

PO NO VO SU KOB IZ ME \U IZ VR [NE VLA STI I GU VER NE RA NBS-a

4 Demanti: Todori} ne kupuje novosadski Univereksport 5 Doma}a valuta nastavqa da posti`e lo{e rekorde

Ju ri {a we na [o {ki }a, a oba ra we in sti tu ci je

Dru{tvo 6 Dijaspora nezadovoqna ukidawem svog ministarstva

Novi Sad 8 Smena u „Radosnom detiwstvu” nije nezakonita, ali je nepravilna 9 ^udna moda u gradu – silne firme ne pla}aju doprinose

str. 5

ZRE WA NIN SKI BRO DO GRA DI TE QI O^E KU JU PO MO] DR @A VE

MA [TA RI JE OD RE CI KLI RA NOG PA PI RA: Kre a tiv ni kamp u okvi ru „No vosad skog de~ jeg le ta” i ju~e je oku pio oko 200 u~e nika no vo sad skih osnov nih {ko la. Or ga ni za ci ja ra di o ni ce po ~e la je ne ko li ko dana ra ni je pri ku pqa wem pa pi ra za re ci kla `u i we go vom pri pre mom, uz mle ve we, ka ko bi se do bi la gu {}a ma sa ko ja bi mo gla da se ko ri sti. Ma li {a ni su u~i li da na kre a ti van i za ba van na ~in re ci kli ra ju pa pir. Bi li su po de qe ni u dve gru pe. Dok se jed na gru pa opro ba la u re ci kli ra wu pa pi ra, dru ga je str pqi vo ~e ka la svoj red i za ba vqa la se sport skim ak tiv no sti ma.

Vojvodina 11 Op{tina [id tra`i jezera i reke na upravqawe

Kultura 19 Intervju rediteqa Borisa Lije{evi}a „Dnevniku”

Ekologija

str. 8

Ho lan |a ni }e ot plo vi ti iz „Be ge ja”?

Malo sunca, malo ki{e Najvi{a temperatura 30 ° S

str. 5

SPORT

str. 14 – 18

Fo to: R. Ha yi}

22 Na FTN-u odr`ana prva me|unarodna letwa {kola – Zenelni dani na fakultetu

USTAV NI SUD SR BI JE PRE SU DIO U KO RIST SUB NOR-a

Par ti za ni i rav no gor ci ne mo gu u isti ko{

str. 6

TEMA „DNEVNIKA” DO MA ]E TR @I [TE PRE PLA VQE NO FAL SI FI KO VA NIM @E STO KIM PI ]I MA

n NA[I SPORTISTI HVALE OLIMPIJSKO SELO

n VOJVODINA NA OZBIQNOM ISPITU U LITVANIJI

Me til-al ko hol ubi ja iz „br qe”

str. 13

POLiTikA

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE NA PO SEB NOJ SED NI CI DA NAS BI RA STA NOV NI KE NE MA WI NE 11

poslani^ke teme

Da nas gla sa we o za ko ni ma, pa vla da Par la ment Sr bi je da nas u 15 ~a so va po ~i we sed ni cu na ko joj tre ba da bu du iza bra ni ~la no vi vla de Sr bi je, pred vo |e ni man da ta rom, li de rom so ci ja li sta Ivi com Da ~i }em. O~e ku je se da }e sed ni ca bi ti okon ~a na u ve ~er wim sa ti ma i da }e no vo i za bra ni pre mi jer i ~la no vi we go vog ka bi ne ta ta da po lo `i ti sve ~a nu za kle tvu pred na rod nim po sla ni ci ma. Po -

sla ni ci }e pre gla sa wa vo di ti ras pra vu o pro gra mu vla de, ko ja, po Po slov ni ku, tra je pet ~a so va. Pre iz bo ra vla de, po sla ni ci to kom pre po dne va tre ba da raz mo tre amand ma ne i iz la sa ju tri za ko na neo p hod na za for mi ra we no vog ka bi ne ta – o vla di, o mi ni star stvi ma i iz me ne Za ko na o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti.

RIK bez di sku si je Ju ~e je par la ment Sr bi je okon ~ao se si ju za ne {to vi {e od po la sa ta jer se ni ko od par la men ta ra ca ni vla sti ni opi zi ci je ni je ja vio za ras pra vu.

Ta ko su ju ~e “eks pre sno” iza bra ni no vi ~la no vi RIK-a: za pred sed ni ka De jan \ur |e vi} iz SNS-a, a za we go vu za me ni cu Ta ma ra Stoj ~e vi} iz DS-a. Za se kre tar ku RIK-a iza bra na je Ja na Qu bi ~i}, ko ja je i se kre tar ka re pu bli~ kog par la men ta, a za we nog za me ni ka Veq ko Oda lo vi}. RIK u stal nom sa sta vu ~i ne pred sed nik

i 16 ~la no va ko je, na pred log po sla ni~ kih gru pa, ime nu je Skup {ti na Sr bi je. Za ~la no ve RIK-a iza bra ni su Vla di mir \u ka no vi}, Mi la din Pan te li}, Mar ko Jan ko vi}, Alek san dar To do ro vi}, Dra gan Ra du lo vi}, Mi lo{ Jo va no vi}, Mi lo rad Ga {i}, Miq kan Kar li ~i}, Vla di mir Ta si}, Mi o drag Pe tro vi}, Mar ko Da ni lo vi}, Vla di mir Je stra ti je vi}, Veq ko Ra ki}, Jo vo Po po vi}, Ivan To do si je vi} i di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi}. RIK se, iz me |u osta log, sta ra o za ko ni tom spro vo |e wu za ko na, or ga ni zu je teh ni~ ku pri pre mu za iz bo re, pra ti pri me nu i da je ob ja {we wa u ve zi s pri me nom Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, utvr |u je je din stve ne stan dar de za iz bor ni ma te ri jal… Skup {ti na Sr bi je ju ~e je ime no va la Mla de na Mla de no vi }a i Ra do sla va Vu jo vi }a za za me ni ke se kre ta ra par la men ta.

\i las i Ni ko li} (na po kon) bez man da ta Tek od ju ~e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las ni su vi {e na rod ni po sla ni ci, na kon {to im je par la ment kon sta to vao pre sta nak man da ta. Skup {ti na je u ovom “pa ke tu” kon sta to va la i pre sta nak man da ta po sla ni ka SNS-a Mi la na Ba }e vi }a, ko ji je pod neo ostav ku zbog ime no va wa na funk ci ju sa vet ni ka pred sed ni ka Sr bi je, i Ja ne Qu bi ~i}, ko ja

je iza bra na za se kre tar ku par la men ta. Po sla ni~ ki man dat je pre stao i po sla ni ku SNS-a Alek san dru Ni ko li }u. Kon sta to va ne su i ostav ke po sla ni ka DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce, Dra ga na Jo ~i }a i Alek san dar Po po vi }a i po sla ni ce SDA Ife te Ra don ~i}. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja si no} je odr `a la pr vu sed ni cu, da bi me sta u po sla ni~ kim klu pa ma za u ze li no vi po sla ni ci.

Mi li ca De le vi} vo di evro in te gra ci je U Skup {ti ni Sr bi je ju ~e je na sta vqen pro ces kon sti tu i sa wa skup {tin skih od bo ra. Za pred sed ni cu Od bo ra za evrop ske in te gra ci je jed no gla sno je iza bra na po sla ni ca DS-a Mi li ca De le vi}. Wen za me nik bi }e po sla nik klu ba SVM-a La slo Var ga, ko ji je vo dio od bor u pro {lom sa zi vu. Od bo re za ino stra ne po slo ve i za za {ti tu `i vot ne sre di ne }e vo di ti po sla ni ci DSS-a Mi lo{ Ali gru di} i Mi li ca Vo ji}-Mar ko vi}. Na ~e lu Od bo ra za Sr be u re gi o nu i di ja spo ri bi }e Alek san dar ^o tri} iz Srp skog po kre ta ob no ve.

URS ~e ka jo{ po sla ni ka Pred sed nik URS-a Mla |an Din ki} o~e ku je da we gov po sla ni~ ki klub do bi je jo{ ~la no va, na kon {to je “oja ~an” po sla ni kom DS-a Ne na dom Ki ta no vi }em. – Ni je fer da nam gra |a ni da ju 16 man da ta, a da mi, zbog to ga {to je DS po ku {ao da nas raz bi je i {to je pri vu kao Ma ju Goj ko vi}, osta ne mo sa 14. Sad smo na 15, a dok ne vra ti mo ta~ no ono -

li ko ko li ko su nam gra |a ni da li, ne }e mo sta ti – po ru ~u je Din ki}. Na pi ta we na ko ga ra ~u na ju, ka `e “sa mo na ne ke ko ji su do bri qu di pre sve ga”. Po vo dom na ja va da bi Ma ja Goj ko vi} i jo{ jed na we na po sla ni ca mo gle gla sa ti za vla du, ka `e da je “to we na pri vat na stvar, ona nas po li ti~ ki vi {e ne za ni ma”.

Agrar na pri ja teq skoj li ni ji Bu du }i mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi} ne o~e ku je ni ka kve pro blem u sa rad wi po kra jin skih i re pu bli~ kih vla sti u do me nu po qo pri vre de, uz ob ja {we we da “ne ma ni ka vih pre pre ka jer su iza bra ni le gi tim no i le gal no”. – Za sa da je sa rad wa s Go ra nom Je {i }em sa mo na ba zi pri ja teq -

stva ko je je du go go di {we. Je {i} je po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du, ja sam kan di dat za mi ni stra. Mi }e mo sa ra |i va ti u do brom po slov nom du hu, s wi ma kao i sa svim zva ni~ nim or ga ni ma jer je to do bro za funk ci o ni sa we ~i ta ve dr `a ve – na ja vqu je Kne `e vi}. S. Stan ko vi}

Sr bi ja do bi ja no vu ko a li ci o nu vla du „Za k li w em se na oda n ost Re pu bli ci Sr bi ji i svo jom ~a {}u oba ve zu jem da }u po {to va ti Ustav i za kon, da }u du `nost ~la na Vla de vr {i ti sa ve sno, od go vor no i pre da no i bi ti po sve }en o~u va wu Ko so va i Me to hi je unu tar Re pu bli ke Sr bi je„, tekst je za kle tve pre mi je ra i mi ni sta ra pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, na kon ko je }e, ka da je iz go vo ri no va gar ni tu ra, star to va ti man dat no ve vla de i use qe we u Ne ma wi nu 11. Po seb nu sed ni cu, na ko joj }e bi t i iza b ra n a no v a vla d a,

Gru b je { i}. Mi n i s tar s tvo unu tra {wih po slo va – Ivi ca Da ~i}, Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de – Mla |an Din ki}, Mi n i s tar s tvo spoq n ih po slo va – Ivan Mr ki}, Mi ni star stvo od bra ne – Alek san dar Vu ~i}, Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve – Ve ri ca Ka la no vi}, Mi ni star stvo sa o bra }a ja – Mi lu tin Mr ko wi}, Mi ni star stvo gra |e vi nar stva i ur ba ni zma – Ve li mir Ili}, Mi ni star stvo prav de i dr `av ne upra ve – Ni ko la Se la ko vi}, Mi ni star stvo po qo pri vre de,

Ste fa no vi}: Iz bor do ve ~er wih sa ti Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio je da }e no va vla da Sr bi je bi ti iza bra na da nas do ve ~er wih sa ti.On je, u iz ja vi no vi na ri ma u par la men tu, ka zao da }e na sed ni cu bi ti po zva ni pred stav ni ci di plo mat skog ko ra i dru gi zna ~aj ni go sti. pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} za ka zao je za da nas. U eks po zeu man da ta ra Ivi ce Da ~i }a ~u }e se bu du }a po li ti ka we go vog ka bi ne ta, ko ji }e ima ti 19 ~la no va i 17 re so ra. No va ko a li ci o na vla d a ima } e po d r { ku skup {tin ske ve }i ne od 141 po sla ni ka, ko ju ~i ne ko a li ci je oku pqe n e oko SNS-a, SPS-a, URS, za t im SDPS, SDA i „Bo ga ta Sr bi ja„, a do iz bo ra u par la men tu kan di dat ska ras po de la je ve} po zna ta: pre mi jer – Ivi ca Da ~i}, pot pred sed ni ci – Alek san dar Vu ~i}, Jo v an Kr k o b a b i} i Su z a n a

{u mar stva i vo do pri vre de – Go ran Kne `e vi}, Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja – @ar ko Ob ra do vi}, Mi ni star stvo zdra vqa – Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, Mi n i s tar s tvo ener g e t i k e, raz v o j a i za { ti t e `i v ot n e sre di ne – Zo ra na Mi haj lo vi}, Mi ni star stvo kul tu re i in for mi sa wa – Bra ti slav Pet ko vi}, Mi ni star stvo pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa – Mi lan Ba ~e vi}, Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li t i k e – Jo v an Kr k o b a b i}, Mi n i s tar s tvo omla d i n e i

spor ta – Ali sa Ma ri}, Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja – Ra sim Qa ji} i mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin. Man d a t ar za sa s tav no v e vla de Ivi ca Da ~i} po ru ~io je da }e vla da ko ju }e vo di ti, osim {to }e bi ti naj ma wa od 1990. go di ne, bi ti i naj e fi ka -

sni ja, i pod se tio na to da su za ko ni o vla di i o mi ni star stvi ma do sa da naj vi {e me wa ni jer, ka ko je ob ja snio, ne po sto ji si stem ski re {e no pi ta we ko ji je to op ti mal ni mo del ko li ko vla da tre ba da ima mi ni s tar s ta v a, a ni evrop s ki stan dar di. D. Mi li vo je vi}

MI LI CA DE LE VI] O VU ^I ]E VOJ PO NU DI

Pri zna we i kom pli ment Do sa da {wa di rek tor ka Vla di ne Kan c e l a r i j e za evro i n t e g ra c i j e Mi li ca De le vi} ne ko li ko da na po sle od lu ke da ne pri hva ti me sto {e fa di plo ma ti je, tu je po nu du shva ti la kao ne u o bi ~a je nu, a kao hra bar oce ni la po tez Alek san dra Vu ~i }a da po nu du upu ti ne ko me „pre ko par tij skog plo ta”, a za wu, ka `e, to je bio kom pli ment i pri zna we da je do bro ra di la svoj po sao. – Vo le la bih sa mo da je i ob ja {we we ja sni je od ra `a va lo ~i we ni cu da je to ret ka po nu da ko ja je upu }e na ne kom iz opo zi ci je i ko ja je pri zna we kva li te ta ~o ve ka i po ku {aj da se, u po tra zi za do brim re {e wem, po zo ve i ne ko ko ni je ’va{’ – po ja sni la je Mi li ca De le vi}. Pod se ti la je na to da je pri hva ti la da bu de na stra na~ koj iz bor noj li sti, da bu de de ve ta na toj li sti i da ni je mo gla da stran ku ne kon sul tu je u ve zi s even tu al nim ula skom u vla du.

– Pr vi in stinkt mi je bio da ka èm ne. Me |u tim, ka ko je ta po nu da osta ja la na sto lu i ka ko je iz gle da la ozbiq no, po mi sli la sam da, ako je ona stvar no od raz è qe da se vo di jed na po li ti ka, o woj vre di raz mi sli ti – re kla je Mi li ca De le vi}, i do da la da po nu du da bu de mi ni star u vla di ko joj DS ne da je po dr {ku u Skup {ti ni sma tra „ne u o bi ~a je nom” i da raz u me da je za stran ku bi lo te {ko da po dr ì wen ula zak u vla du. Sve sna ~i we ni ce da „ni je la ko iz gu bi ti vlast”, ipak ka è da je to iza zov i za De mo krat sku stran ku, ali ne zbog stran ke, ve} zbog in te re sa dr à ve. – Svi ma nam je u in te re su da vla da pred u zi ma hra bre i pa met ne po te ze. Uko li ko vla da bu de ta ko ra di la, u in te re su je DS-a da, kao kon struk tiv na opo zi ci ja, te po te ze po dr ì. I ve ru jem da od lu ka da se ula zak u vla du ne po dr ì, ne zna ~i da te po dr {ke ne }e bi ti u bu du} no sti – uve re na je ona, uz na po me nu da „uspe he i ne u spe he de le svi ko ji su u Vla di se de li”.

TVIT CRTICA Ra zni po sla ni ci

Kad slu `be ra de

Ko sa wa ko {ma re

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} pro te sto va la je ju ~e na laj ni: „Pro ble mi u funk ci o ni sa wu Skup {ti ne: se dam sa mo stal nih po sla ni ka ni ko ne po zi va na sed ni ce i ne do sta vqa ju ma te ri ja le. 243 ili 250 po sla ni ka?„, za pi ta la je Ma ja na laj ni.

No vi nar Dra gan Ja wi} upo zo ra va: „îm vi dim da me dij, ili dru {tve na mre à, po~ ne da pi {e o afe ri ne kog mi ni stra, znam da je za od strel. Kad slu `be ra de is tra ì va~ ko no vi nar stvo…„

Daj te ma lo Je re mi }u

Na vest da bi mo glo do }i do pro me na no vo sad skih vla sti re a go vao je na laj ni na pred wak Vla di mir \u ka no vi}. „Ve ru jem da Pa vli ~i} sa wa ko {ma re. Ra sta nak s fo te qom se pri ma kao. No vi Sad }e do bi ti po {te nu vlast i po no sno no si ti na ziv Srp ska Ati na„, “za pre tio” je \u ka no vi} na “Tvi te ru”.

A de mo kra ta Vla di mir Pe {i} upo zo ra va: „Uko li ko \i las vr lo br zo ne re a gu je, stran ci pre ti ras pad. Da se na pra vi ana li za u DS-u. Sva ko ko ni je do ba cio do cr te – to va `i i za vi so ke funk ci o ne re – mo ra bi ti sme wen s bi lo ko je stra na~ ke funk ci je„. Pe {i} jo{ ka `e: „Da se vi {e vo di lo ra ~u na o to me ko se po sta vqa na me sto po sla ni ka, ne bi pre le ta ~i bi li ta ko ak tiv ni ovih da na. Ina ~e, pre le ta~ iz DSa je po za ni ma wu, elek tro za va ri va~. Po sta vqa se pi ta we, ka ko je taj do speo na li stu DS-a za po sla ni ke... Po zna to je da je funk ci o ner DS-a iz Ni {a, jo{ uvek se ne zna ko ji, in si sti rao na to me da se elek tro za va ri va~ sta vi na vi so ko 60. me sto„.

Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} ima “pred log”: „Mo gla je no va vlast da pu sti po sla ni ka Je re mi }a da pred se da va Skup {ti nom do av gu sta ka ko bi ma lo ve `bao za UN:) Ako mu ni je is pod ~a sti„, is ti ~e \u ri} na “Tvi te ru”.

Od pet ka no vi [u le Po je di ne tvi te ra {e in te re so va lo je ka da }e, jo{ uvek mi ni star voj ni, Dra gan [u ta no vac me wa ti svaj bi o graf ski opis na pro fi lu. [u ta no vac od go va ra: „Ve ro vat no u pe tak. Po sle pet go di na, dva me se ca i dva na est da na, ot pri li ke„.

Gde je cr ta

Br qa ili ra ki ja O to me ka ko }e ra di ti Alek san dar Vu lin, ko ji }e bi ti za du `en za Ko so vo i Me to hi ju, ima raz li ~i tih vi |e wa. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} pod se }a: „Po {to je Vu lin is ti cao da vi {e vo li ’br qu’ ne go vi ski, ga ran tu jem mu da na Ko so vu ima sjaj nih ra ki ja. Ali, ta mo tre ba do }i:)„

NA TO lo bi za EU? Mno go se ovih da na ko men ta ri {e o ka drov skim re {e wi ma. No vi nar Pe |a Va si qe vi} }e krat ko: „Kan ce la ri ju za pri dru `i va we EU vo di }e je dan od naj ve }ih NA TO lo bi sta u Sr bi ji Mi lan Pa je vi}„. S. St.

politika

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

SLEDI POLITI^KO PRESLI[AVAWE LOKALNIH SAMOUPRAVA

No vi Sad pr vi na uda ru no ve re pu bli~ ke ko a li ci je Pr vi po sao no ve ko a li ci je ko ja se for mi ra na re pu bli~ kom ni vou iz gle da }e bi ti ru {e we grad ske vla sti u No vom Sa du, ko ju su for mi ra li de mo kra te, li ga {i i ko a li ci ja oko SPS-a. A da }e bi ti pre kom po no va wa u no vo sad -

ko ji ma je po be di la ta stran ka ko ja ni je u ve }in skoj ko a li ci ji u Re pu bli ci, ne ka mu je bog u po mo }i – po ru ~io je Paj ti}. On je ka zao da svi ni voi vla sti mo ra ju da ra de za jed no da bi te pro ble me re {a va li.

vo sa |a na„, pri me tio je Pa vli ~i}. On je upo zo rio i na to da se ta kvim na ja va ma do vo di u pi ta we po li ti~ ka vo qa No vo sa |a na „jer lo kal na vlast ni je po ne ~i jem po li ti~ kom uku su„. Pa vli ~i} je na veo

Pajti}: Ne}emo dozvoliti da se politika lomi na Vojvo|anima Po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da po kra jin ski se kre ta ri ja ti pra ve ana li zu po sle od lu ke Ustav nog su da ko jom su uki nu te ne ke in ge ren ci je Voj vo di ne, te oce nio da ve }i na onog {to je ospo re no od lu ka ma Ustav nog su da ne pro iz vo di prak ti~ ne po sle di ce ve} pred sta vqa vi {e „po li ti~ ke po ru ke”. On je is ta kao da po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ne }e do zvo li ti da se ne ~i ji po li ti~ ki i vred no sni su do vi pre la ma ju pre ko le |a gra |a na Voj vo di ne, ali ni po sle di ce ko je bi pro i za {le iz ospo re nih od red bi ko je se od no se na me re so ci jal ne po li ti ke ko je Po kra ji na pri me wu je kad je re~ o naj u gro è ni jim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva, kao ni me re agrar nog raz vo ja. – I to }e mo re {i ti. Ne mo è mo gra |a ne Voj vo di ne ka `wa va ti za to {to ne ko ima dru ga ~i ja po li ti~ ka i vred no sna opre de qe wa – po ru ~io je Paj ti}. skom par la men tu pr vi je ob ja vio li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} u iz ja vi na {em li stu. Ta we go va iz ja va ju ~e je iza zva la bur ne re ak ci je no vo sad skih i voj vo |an skih po li ti ~a ra, ali i pred stav ni ka onih stra na ka ko je na me ra va ju da pre u zmu kor mi lo upra vqa wa nad „glav nim, ad min stra tiv nim cen trom Voj vo di ne”, a ko ji su zdu {no po de li li am bi ci ju li de ra URS-a, ~i ja stran ka, ina ~e, ni je ni pre {la cen zus na po sled wim lo kal nim iz bo ri ma u gra du. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} iz ja vio je tim po vo dom da pred stav ni ci svih ni voa vla sti tre ba da re {a va ju pro ble me gra |a na, a ne da iza zi va ju de sta bi li za ci ju lo kal nih sa mo u pra va i ce le ze mqe. – Ako ne ko kao pr vi za da tak po sta vi se bi to da se ob ra ~u na va s po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma, taj pro sto ne }e du go tra ja ti i taj ne zna ni {ta je po li ti ka, ni {ta je dr à va, ni {ta je od go vor nost – is ta kao je Paj ti} ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Po kra jin skoj vla di. On je uka zao i na to da se ni je dan pro blem u dr à vi ne }e re {i ti „ta ko {to }e se de sta bi li zo va ti lo kal ne sa mo u pra ve, ku po va ti ili oti ma ti od bor ni ci„. A po go to vo, ka ko je na gla sio, u si tu a ci ji kad su pred re pu bli~ kom i Po kra jin skom vla dom ve li ki iza zo vi zbog eko nom ske kri ze, maw ka stra nih in ve sti ci ja, so ci jal nih pro ble ma, su {e i dru gi. – Ako ne ko za i sta na me ra va da, ume sto da se ba vi re {a va wem tih pro ble ma, ru {i sta bil ne lo kal ne sa mo u pra ve u ko ji ma je gra do na ~el nik iz ne ke dru ge stran ke i u

Po vo dom Din ki }e ve na ja ve o sme ni vla sti u No vom Sa du, od gla sio se ju ~e sa op {te wem i no vo sad ski gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ko ji je oce nio da bu du }i mi ni star fi nan si ja i pred sed nik

da ipak ima „pu no po ve re we u ko a- li ci o ne part ne re i re~ ko ju smo da li jed ni dru gi ma pri li kom for mi ra wa sa da {we grad ske vla sti„, te iz ra zio uve re we da }e vre me nom ti od no si bi ti sa mo ~vr {}i.

Mi slim da je SPS ozbiq na stran ka, ko ja ne }e se bi do zvo li ti da u~e stvu je u ucenama (Alek san dra Jer kov) stran ke ko ja u No vom Sa du i Voj vo di ni ni je pre {la cen zus, ti me {a qe po li ti~ ku po ru ku ume sto da od go vo ri ka ko }e re {i ti go ru }e eko nom ske pro ble me. „Ve ro vat no je to no vi mo del de cen tra li za ci je ko ji sti `e iz Be o gra da, s na me rom da se sme wu ju stran ke ko je su po be di le na iz bo ri ma u No vom Sa du, vo qom No -

Pred sed ni ca grad ske Skup {ti ne No vog Sa da i funk ci o ner ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov oce ni la je da je „`a lo sno {to se ~o vek ko ji }e bi ti izba ran za mi ni stra fi nan si ja i pri vre de ba vi pre kom po no va wem vla sti u Novm Sa du ume sto pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a va ju go to vo sve no vo sad ske fir me„.

– Ja sam da nas ima la sa sta nak s rad ni ca ma „No vi te ta„ ko je je dva sa stva qa ju kraj s kra jem. Rad ni ci No vo sad ske mle ka re, ko ja po sto ji 60 go di na, su o ~a va ju se s mo gu} no {}u da osta nu bez rad nih me sta... i bi lo bi lo gi~ no da se mi ni star fi nan si ja i pri vre de ba vi ti me. A po seb no zbog to ga {to grad ska vlast u No vom Sa du ap so lut no ne za vi si ni od we ga ni od we go ve stran ke jer su No vo sa |a ni pre po zna li ko li ko je we mu sta lo do No vog Sa da, gde ni je pre {ao ni iz bor ni cen zus – oce ni la je Alek san dra Jer kov za „Dnev nik”. Ona je ka za la i da kao pred sed ni ca grad ske skup {ti ne ne ma ni ka kve in for ma ci je ni ti na zna ke iz So ci ja li sti~ ke par ti je o to me da bi mo glo do }i do pro me ne grad ske vla sti. – Mi slim da je SPS ozbiq na stran ka, ko ja ne }e se bi do zvo li ti da u~e stvu je u ta kvim ak tiv no sti ma ko je se mo gu spro ve sti je di no ku po vi nom od bor ni ka, pot pla }i va wem, za stra {i va wem i uce na ma, a na {ta su, o~i gled no, sprem ni oni ko ji go vo re o pre kom po no va wu vla sti – is ta kla je ona. Funk ci o ner Srp skog po kre ta ob no ve i ~lan Grad skog ve }a u No vom Sa du Mi lan \u ki} ka `e da su No vo sa |a ni na po sled wim iz bo ri ma po ve re we da li ko a li ci ji ko ja je for mi ra na u gra du. On je za na{ list oce nio i da ta ko a li ci ja funk ci o ni {e sta bil no, is ta kva {i da je „naj dra ma ti~ ni je u tim na ja va ma o pre kom po no va wu vla sti u No vom Sdau to {to one do la ze iz po li ti~ kih stra na ka ko je u gra du ni su pre {le cen zus”. – Ta kve pret we ne pri li ~e ozbiq nim stran ka ma i ozbiq nim po li ti ~a ri ma – re kao je \u ki}. A po vo dom spe ku la ci ja o to me da bi u even tu al nim pre kra ja wi ma grad ske vla ste „naj ra wi vi ja” mo gla bi ti od bor ni~ ka gru pa „Svi za No vi Sad”, u ko joj je, osim {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke, i tro je od bor ni ka SPO-a, \u ki} je ka zao da ta gru pa do bro funk ci o ni {e, te da

[EF VOJVO\ANSKIH SOCIJALISTA DU[AN BAJATOVI]

Ne ma vi {e po li ti~ kog blo ka DS i SPS Pred sed nik voj vo |an skih so ci ja li sta Du {an Ba ja to vi} na ja vio je ju ~e da }e do }i do pro me ne po je di nih lo kal nih vla sti, ali ni je `e leo da ko men ta ri {e sa zna wa li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a da je na tom “spi sku” i No vi Sad. – Na kon for mi ra wa voj vo |an ske vla sti ne po sto ji vi {e po li ti~ ki blok iz me |u SPS-a i DSa ko ji je, u stva ri, bio ve ziv no tki vo za do no {e we po li ti~ kih od lu ka u Voj vo di ni – na veo je Ba ja to vi}. – Ta kvu od lu ku do neo je DS na ni vou Voj vo di ne. Po sle di~ no to me, na {i ko a li ci o ni part ne ri, i SNS i URS i dru gi, `e le da se lo kal ne, vla sti ta mo gde je to mo gu }e, upo do be s po li ti~ kom vo qom ko ja po sto ji na ni vou Re pu bli ke o for mi ra wu Vla de Sr bi je. Svu gde gde pro ce ni mo da je to ra ci o an lno, ve ro vat no }e se ta kve stva ri do go di ti. U ovom tre nut ku ne mo gu i ne }u da li ci ti ram o ko jim se to me sti ma ra di,

iz pro stog raz lo ga {to to ni je uvek stvar ma te ma ti ke, ne go mo ra mo vo di ti ra ~u na i o in te re si ma gra |a na ko ji `i ve u tim op {ti na ma i gra do vi ma. S. St.

PREDSEDNIK URS-a MLA\AN DINKI]

Ne ka Paj ti} re {a va pro ble me u svojoj nad le `no sti Li der URS-a Mla |an Din ki} po ru ~io je pred sed ni ku voj vo |an ske vla de i pot pred sed ni ku DS-a Bo ja nu Paj ti }u da se ne ba vi nad le `no sti ma Re p u b li k e, ko m en t a r i { u } i we go vu iz ja vu da sva ko ko po ku {a da pro me ni vlast u No vom Sa d u iza z i v a ne s ta b il nost dr `a ve. – Ne ka go spo din Paj ti} re {a va pro ble me u svojoj nad le `no sti, a ne da se ba vi nad le `no sti ma Re pu bli ke – po ru ~io je Din ki}. – Ne ka re {a va pro ble me pro is te kle iz lo {eg upra v qa w a Raz v oj n om ban kom Voj vo di ne pre sve ga, i

onim {to gra |a ni Voj vo di ne od we ga o~e ku ju. Po vo dom na ja ve o pro me na na u lo kal nim vla sti ma Voj vo di ne, Din ki} je ob ja snio da je „po li ti ka mo gu} nost da po sla ni ci i od bor ni ci u skup -

{ti na ma do go vo re s ki me }e pra vi ti lo kal nu sa mo u pra vu“. – To }e se do ga |a ti slo bod no u svim gra do vi ma u Sr bi ji, na na ~in ka ko bu du `e le li od bor ni ci. Ne znam {ta }e se do ga |a ti u ko jem gra du, si gu ran sam u to da ne }e u svim gra do vi ma do }i do pre kom po no va wa, ali ta mo gde po sto ji lo {a sa rad wa, pret po sta vqam da }e do }i. To se ne }e de si ti u Be o gra du jer je Dra gan \i las do bio ogrom nu po dr {ku i bi lo bi ne le gi tim no ~ak i raz mi {qa ti o we go voj pro me ni, a ka mo li i}i na to – sma tra Din ki}. S. St.

Ve ro vat no je to no vi mo del de cen tra li za ci je ko ji sti `e iz Be o gra da, s na me rom da se sme wu ju stran ke ko je su po be di le na iz bo ri ma u No vom Sa du, vo qom No vo sa |a na (Igor Pa vli ~i}) od bo ra SPS-a Ra do sav Stri ko vi}, ko ji je iz ja vio da su pre kom po no va wa vla sti mo gu }a i u No -

ne ve ru je da „pri ti sci ko jih ima u ta kvim si ta u ci ja ma mo gu de sta bi li zo va ti ak tu el nu grad sku vlast„. – SPO u tom po gle du ima ja snu po li ti ku, a ne ma mo ni na go ve {ta ja od osta lih ko a li ci o nih part ne ra o to me da ima ju na me ru da na pu ste ovu ko a li ci ju – ka zao je \u ki}. Vla da ju }u ko a li ci ju u No vom Sa du ~i ne DS, LSV i ko a li ci ja oko SPS-a, ko ji za jed ni~ ki ima ju 40 od ukup no 78 man da ta u grad skoj skup {ti ni. Naj vi {e man da ta ima ju de mo kra te – 18, za tim LSV – 15 man da ta, me |u

Kneèvi}: Promene vlasti u Kikindi i Novom Sadu Kan di dat za mi ni stra po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de i funk ci o ner SNS-a Go ran Kne è vi} na ja vio je ju ~e mo gu} nost pro me ne vla sti u Ki kin di i No vom Sa du. On je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je iz ja vio da po sto ji zah tev qu di s te re na da se me wa ju lo kal ne vla sti, ali i da u SNS-u ni je bi lo raz go vo ra o to me. – Si gu ran sam u to da }e mo u na red nom pe ri o du pro na }i do go vo re o lo kal nim vla sti ma. Ve ro vat no u Ki kin di i No vom Sa du – re kao je Kne è vi}. On je ka zao da je No vi Sad pri o ri te tan jer je naj ve }i grad. S. St. vom Sa du, i Ku li, i u Som bo ru, ali i u jo{ ne kim me sti ma. – SPS ni je ru {i la~ ka stran ka i ne }e mo ru {i ti vlast na lo ka lu sa mo zbog na ~i na na ko ji je for mi ra na vlast na po kra jin skom ni vou, ali je sam na ~in we nog for mi ra wa pro iz veo ne ke no ve ini ci ja ti ve – tvr di Stri ko vi}. I pred sed nik Grad skog od bo ra SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi} po tvr dio je ju ~e Ta nju gu da „ne kih raz go vo ra na tu te mu ima”, te da ta stran ka str pqi vo ~e ka raz voj si tu a ci je. A pred sed nik Grad skog od bo ra DSS-a Bor ko Ili} iz ja vio je da se „vo de ne for mal ni raz go vo ri”, ali i da se na da da }e oni bi ti uspe {no za vr {e ni „ta ko da u No vom Sa du bu de us po sta vqe na no va vla da ju }a ve }i na„. – Da se ne la è mo, u ru ka ma so ci ja li sta je i no` i po ga ~a, i oni tre ba da ka ù da li po dr à va ju li ga {ku vlast u No vom Sa du – re kao je Ili}. B. D. Savi}

ko ji ma su i tri ma na da ta SPO-a, te SPS – se dam od bor ni ka. Srp ska na pred na stran ka osvo ji la je 15 man da ta, a Rom ska de mo krat ska stran ka {est, dok DSS, SRS i „Dve ri„ ima ju po pet od bor ni ka. U grad skom par la men tu su Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra i stran ka Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra s po jed nim man da tom. Uko li ko bi SPS – shod no na ja va ma o na pu {ta wu lo kal nih ko a li ci ja s de mo kra ta ma, ko je su se ju ~e mo gle ~u ti i od ne kih pred stav ni ka te stran ke – ta kav za o kret iz veo i u No vom Sa du, to bi bi la pri li~ no kom pli ko va na ope ra ci ja. Na i me, ako bi po ku {ao da na pra vi no vu ka o li ci ju s na pred wa ci ma, to ne bi mo gao iz ve sti ko ri ste }i sa mo ma te ma ti ku ve} i ne ke dru ge za hva te ko je pod ra zu me va ju i „pre u zi ma we” man da ta s dru gih iz bor nih li sta. No, da to ni je ne mo gu }e sma tra i pot pred sed nik Po kra jin skog

DS PROZIVA IVICU DA^I]A

Hap sio sa da {we sa rad ni ke Grad ski od bor De mo krat ske stran ke u Zre wa ni nu upi tao je ju ~e man da ta ra za sa stav no ve vla de Sr bi je Ivi cu Da ~i }a {ta ga je mo ti vi sa lo na to da pred lo ì Go ra na Kne è vi }a za bu du }eg mi ni stra po qo pri vre de, “na ro ~i tio ka da se uzme u ob zir da ga je on, kao mi ni star po li ci je, hap sio ok to bra 2008. go di ne”. “Go ran Kne è vi} svo jim se bi~ nim po na {a wem po no vo do vo di Zre wa nin u ne za vid nu si tu a ci ju ko ja mo è pro iz ve sti i pri nud nu upra vu jer we go vim raz re -

{e wem s me sta gra do na ~el ni ka po za ko nu pre sta je man dat i za me ni ku gra do na ~el ni ka i ~la no vi ma Grad skog ve }a. Svo ju ne za ja `qi vost Kne `e vi} po ka zu je i ti me {to pri hva ta kan di da tu ru za me sto mi ni stra po qo pri vre de u Vla di Sr bi je u si tu a ci ji ka da se pro tiv we ga vo di po stu pak pred Spe ci jal nim su dom za or ga ni zo va ni kri mi nal. A po sta vqa se i pi ta we we go ve stru~ no sti”, ka `e se u sa op {te wu GrO DS-a. @. B.

Bo {wak: Ne ma raz lo ga za strah Kan di dat SNS-a za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Ivan Bo {wak iz ja vio je ju ~e da }e, na kon {to bu de iza bran za pr vog ~o ve ka naj ve }eg ba nat skog gra da, na sta vi ti pre po zna tqi vu po li ti ku raz vo ja lo kal ne sa mo u pra ve

ko ju je za po ~eo Go ran Kne `e vi}, od ko ga }e, ka ko je re kao, ima ti lo gi sti~ ku po dr {ku. – Tre nu tak u ko jem smo, i s po li ti~ kog, i s eko nom skog i s dru {tve nog sta no vi {ta ve o ma je de li ka tan, ali sam spre man

da se su o ~im s iza zo vi ma ko ji me o~e ku ju. Gra |a ni ne ma ju raz log da stra hu ju – Zre wa nin ni je iz gu bio gra do na ~el ni ka, ve} je do bio mi ni stra – ka zao je Bo {wak. @. B.

ekonomija

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

PO KRA JI NA IZ NE LA PRED LOG ME RA ZA UMA WE WE [TE TE OD SU [E

Pa o ri ma od lo `e no pla }a we na kna de za vo du, kre di ta... Vla da Voj vo di ne iz ne la je pred log me ra za uma we we po sle di ca od su {e u ovoj go di ni. Ne ke od wih mo }i }e, u skla du s nad le `no sti ma, da spro ve de sa ma, a ne ke je pred lo `i la vla di Sr bi je i na me ra va da u~e stvu je u wi ho voj re a li za ci ji.

ri to ri ji Voj vo di ne pro gla si ele men tar na ne po go da da bi se po qo pri vred ni ci ma omo gu }i lo da kroz na pla tu osi gu ra wa kom pen zu ju deo {te te. U skla du s nad le `no sti ma Po kra ji ne, jed na od me ra bi }e od la ga we oba ve za ko je po qo pri vred ni ci ima ju pre ma „Vo da ma Voj vo -

Kne è vi}: Bi }e ele men tar na ne po go da Kan di dat za bu du }eg mi ni stra po qo pri vre de Go ran Kne è vi} iz ja vio je da }e od mah po pre u zi ma wu du `no sti in si sti ra ti na to me da vla da Sr bi je pro gla si su {u za ele men tar nu ne po go du. Po sto ji niz me ra ko je mo gu bi ti pred u ze te, ka zao je on, is ti ~u }i da ipak sve za vi si od sta wa u dr àv noj ka si, a po we go vim re ~i ma, sta we u bu xe tu je lo {e. Is ta kao je da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de si gur no pred u ze ti ne ke me re, po put to ga da se ot pla ta sub ven ci o ni sa nih agrar nih kre di ta od lo ì, da se po qo pri vred na ga zdin stva oslo bo de na kna de za na vod wa va we i od vod wa va we za ovu go di nu, da Rob ne re zer ve in ter ve ni {u od re |e nom ko li ~i nom ku ku ru za… Po re ~i ma po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a i pot pre de sed ni ka voj vo |an ske vla de, ina ~e se kre ta ra za po qo pri vre du Go ra na Je {i }a, upu }en je pred log bu du }oj re pu bli~ koj vla di da se na te -

di ne”, kao i pre ma po kra jin skim in sti tu ci ja ma ko je kre di ti ra ju i na dru ge na ~i ne po ma `u voj vo |an skim pa o ri ma. Na i me, pred vi |e no je da se, ka da su u pi ta wu oba ve ze po qo pri vred ni ka pre ma Fon du za

raz voj, Ga ran cij skom fon du i Fon du za raz voj po qo pri vre de, bez ka ma te re pro gra mi ra ju po tra `i va wa od onih ko ji su ima li {te tu. Ta me ra }e za pra vo pod ra zu me va ti od la ga we na go di nu da na stend-baj aran `ma na po qo pri vre di ci ma ko ji su ko ri sti li no vac po kra jin skih fon do va. S ob zi rom na ~i we ni cu da pa o- ri ne ra do osi gu ra va ju wi ve i sta je, i da bi, u slu ~a ju da su osi gu ra ni, ima li ne u po re di vo ma we {te te, Po kra ji na }e u~e stvo va ti i u sub ven ci o ni sa wu pre mi ja na osi gu ra we po qo pri vred nih pro iz vo da, iako je to pro gram ko ji spro vo di Re pu bli~ ka vla da. Go ran Je {i} je na gla sio da je u Sr bi ji osi gu ra no tek oko ~e ti ri od sto po qo pri vred nih ga zdin sta va, i pod se tio na to da je re sor no re pu bli~ ko mi ni star stvo omo gu }i lo 40 od sto re gre si ra wa po qo pri vred ne pro iz vod we, me |u tim, po qo pri vred ni ci i da qe ni su za in te re so va ni za tu me ru. Je {i} je, kao zna ~a jan vid po mo }i voj vo |an skim pa o ri ma, is -

Na pu ni ti voj vo |an ske Rob ne re zer ve – Gle da }e mo da na pu ni mo Rob ne re ze ve Voj vo di ne, da ne do |e mo po no vo u ova kvu si tu a ci ju – ka zao je Go ran Je {i} go vo re }i o bi lan si ma ovo go di {we pro iz vod we. Pre ci znih po da ta ka o bi lan si ma za pra vo i ne ma. Pa or ska ro ba je u skla di {ti ma Re pu bli~ kih rob nih re zer vi, u ko ji ma ka `u da sve ga ima do voq no, ali ne pre ci zi ra ju ko li ko, a no va le ti na tek se va ga. ta kao i re al nu mo gu} nost da se Vla da Voj vo di ne do go vo ri s

JUN SKA ZA RA DA RE AL NO PO RA SLA NA 42.335 DI NA RA, A NAJ VE]A PRIMAWA SU U BE O GRA DU

DE MAN TI NAJ VE ]EG TR GO VIN SKOG LAN CA U DO MA ]EM VLA SNI [TVU

To do ri} ne ku pu je no vo sad ski „Uni ve rek sport”

No vo sad ska kom pa ni ja „Uni ve rek sport” de ma to va la je za na{ list spe ku la ci je o to me da je pre u zi ma hr vat ski bi zni smen Ivi ca To do ri}, u ~i jem je vla sni {tvu, iz me |u osta log, i tr go vin ski la nac „Idea”. Na i me, ovih da na se u me di ji ma spo mi wa lo da je To do ri} ba cio oko na „Uni ve rek sport”, vo de }i tr go vin ski la nac u Voj vo di ni, ko ji je ujed no i naj ve }a tr go vin ska kom pa ni ja u Sr bi ji u do ma }em vla sni {tvu. Po tim na vo di ma, kom pa ni ja Ivi ce To do ri }a oba vi la je pr ve raz go vo re s ru ko vod stvom no vo sad ske tr go vin ske ku }e u ko ji ma je na gla {e na za in te re so va nost hr vat skog bi zni sme na za ku po vi nu. Me |u tim, u „Uni ve rek spor tu” tvr de da ne ma go vo ra o to me da }e po sta ti deo To do ri }e ve im pe ri je. Isti na je, ve le u no vo sad skoj kom pa ni ji, da su po sto ja li kon tak ti sa za in te re so va nim kup ci ma, te da }e i ubu du }e si gur no bi ti ta kvih raz go vo ra, {to sa mo po ka zu je da je „Uni ve rek sport” zdra va fir ma. Am bi ci ja i in te re so va we da se ku pi kom pa ni ja pred sta vqa po tvr du

na {e vred no sti. Ko ri ste }i epi tet ko ji su nam do de li li me di ji, mo è mo da ka è mo da }e mo i da qe osta ti naj ve }i tr go vin ski la nac u do ma }em vla sni {tvu, ka ù u „Uni ve rek spor tu”. Po po da ci ma iz 2009. go di ne, To do ri }ev „Agro kor” je u srp skoj

tr go vi ni pre ko lan ca „Idea” imao u~e {}e oko 8,3 od sto sa 101 pro dav ni com, a wi hov broj do da nas je po ras tao na vi {e od 160 pro daj nih obje ka ta i 4.500 za po sle nih. „Uni ve rek sport„ je, uz kom pa ni ju DIS, naj ve }i tgo vin ski la nac u Sr bi ji u do ma }em vla sni {tvu. Po tr `i {nom u~e {}u i osta lim in -

„Azo ta rom” i In sti tu tom za ra tar stvo i po vr tar stvo da im se

po mog ne u re gre si ra wu ovo go di {we se tve. Je {i}, ina ~e, o~e ku je da vla da Re pu bli ke Sr bi je u {to kra }em ro ku pro gla si ele men tar nu ne po go du, te da pri hva ti i dru ge pred lo ge iz Voj vo di ne. On se na da i da }e re pu bli~ ka vla da udvo stru ~i ti agrar ni bu xet i da }e {to pre iz ne ti svo je me re za po mo} po qo pri vred ni ci ma. – Voj vo |an ska vla da i mi mo nad le `no sti na me ra va da po mog ne po qo pri vred ni ci ma, od no sno, ne }e se osvr ta ti na ono {to je sa mo for mal na po kra jin ska nad le `nost jer je neo p hod no da se spre ~i ka ta kli zma – ka zao je Paj ti}. On je do dao da je svim voj vo |an skim lo kal nim sa mo u pra va ma upu }en zah tev da se for mi ra ju ko mi si je za pro ce nu {te te, da bi ona kroz od re |e ne me re mo gla bi ti na dok na |e na. Po we go vim re ~i ma, u ovom tre nut ku ni je mo gu }e da ti pro ce ne o ukup noj vred no sti {te te na voj vo |an skim wi va ma, ali se ona sva ka ko me ri mi li o ni ma evra. S. Glu {~e vi}

Voj vo |an ske pla te ni naj go re ni naj bo qe Pro se~ na ne to za ra da is pla }e na u ju nu u Sr bi ji bi la je 42.335 di na ra i u od no su na pro se~ nu za ra du u ma ju, no mi nal no je ve }a 4,7 po sto, a re al no 3,6, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pro se~ na jun ska ne to za ra da no mi nal no je ve }a 7,7 po sto, a re al no 2,1 pro cen ta u od no su na onu is pla }e nu u ju nu pro {le go di ne. Pro se~ na ne to za ra da, is pla }e na u pe ri o du ja nu ar–jun ove go di ne, no mi nal no je ve }a 10,4 po sto, a re al no 5,8, ne go u istom pe ri o du la ne. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u ju nu iz no si la je 58.712 di na ra i u od no su na za ra du is pla }e nu u ma ju, no mi nal no je ve }a 4,5 po sto, a re al no 3,4. Jun ska bru to za ra da no mi nal no je bi la ve }a 7,5 po sto, a re al no 1,9 u od no su na bru to za ra du u ju nu 2011. go di ne. Pro se~ na bru to za ra da u pe ri o du ja nu ar–jun no mi nal no je ve }a 10,2 po sto, a re al no 5,7 ne go u istom pe ri o du la ne. Naj vi {e pro se~ ne za ra de u ju nu u Sr bi ji is pla }e ne su za po sle ni ma na No vom Be o gra du – 63.047 di na ra, a naj ni `e za ra de za po sle ni ma u Me ro {i ni – 22.689 di na ra, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. U vr hu po vi si ni pla ta u ju nu li stom su bi le be o grad ske op -

di ka to ri ma, is pred we ga su „De lez”, ko ji je u ru ka ma Bel gi ja na ca, „Mer ka tor”, ko ji je pod slo ve na~ kom ka pom, i To do ri }e va „Idea”. „Uni ve rek sport” ima mre `u od 33 ma lo pro daj na objek ta i pet ve le pro da ja s vi {e od 1.250 za po sle nih. Ako se po sma tra ju i za vi sna pred u ze }a, vi {e od 1.850 za po sle nih ak tiv no u~e stvu je u una pre |e wu pro ce sa po slo va wa. Pro daj ne objek te te kom pa ni je po se }u je vi {e od 30.000 ku pa ca dnev no, dok je u pro da ji vi {e od 16.000 ar ti ka la. Me |u wi ma je vi {e od 70 od sto pro iz vo da do ma }eg po re kla. Ina ~e, kon cern „Agro kor“ ve} go di na ma po ka zu je kon ti nu i ra nu ten den ci ju ka {i re wu u re gi o nu. S 35.000 za po sle nih ta kom pa ni ja je to kom pro te klih ne ko li ko go di na pre u ze la vi {e kom pa ni ja u raz li ~i tim ze mqa ma. Sem tr go vin skog lan ca „Idea”, u Sr bi ji je u To do ri }e vom vla sni {tvu zre wa nin ski „Di ja mant”, od no sno „Di ja mant agrar”, be o grad ski „Fri kom”, „Ki kind ski mlin”... S. G.

{ti ne, pa po sle No vog Be o gra da, sle de La za re vac sa 62.123 di na ra, za tim Sur ~in – 61.026, Pa li lu la – 60.524 i Sta ri grad – 58.879. [to se ti ~e osta lih gra do va, naj vi {e pla te bi le su u Laj kov cu s

koj pro duk ci ji – 19.848 di na ra. U vr hu po vi si ni pla te su i za po sle ni u de lat no sti udru `e wa – 98.619 di na ra, za tim za po sle ni u fi nan sij skim uslu ga ma, osim osi gu ra wa i pen zij skih fon do va –

58.665 di na ra, Ko stol cu – 57.459, Sme de re vu – 52.639. Me |u op {ti na ma s naj ni `im pla ta ma, osim Me ro {i ne, su i Ari qe s 22.708 di na ra, za tim Di mi trov grad – 22.922, Kur {u mli ja – 23.825 i Vraw ska ba wa – 24.289. Po sma tra no po de lat no sti ma, naj ve }e pro se~ ne za ra de ima li su za po sle ni u pro iz vod wi du van skih pro iz vo da – 99.269 di na ra, a naj ma we za po sle ni u ki ne ma to graf skoj, te le vi zij skoj i mu zi~ -

91.649, u upra vqa~ kim de lat no sti ma i sa ve to va wu – 84.363 i u eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i pri rod nog ga sa – 84.090. Me |u oni ma s naj ni `im za ra da ma su i za po sle ni u pro iz vod wi tek sti la – 20.552 di na ra, u osta lim li~ nim uslu `nim de lat no sti ma – 21.510, za po sle ni u de lat no sti pri pre ma wa i po slu `i va wa hra ne i pi }a – 21.524 i za po sle ni u pro iz vod wi odev nih pred me ta – 22.385.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

115,5401

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,8981

120,6098

114,1864

Australija

dolar

97,8739

99,8713

102,1683

97,5743

Kanada

dolar

93,6382

95,5492

97,7468

93,3516

Danska

kruna

15,5281

15,8450

16,2094

15,4806

Norve{ka

kruna

15,6461

15,9654

16,3326

15,5982

[vedska

kruna

13,7082

13,9880

14,3097

13,6663

[vajcarska

franak

96,1793

98,1421

100,3994

95,8848

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

148,4137 95,6696

151,4426 97,6220

154,9258 99,8673

147,9594 95,3767

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 7. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (426,80 -0,15)

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

9,63

877

206.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,95

419

1.067.774

AIK banka, Ni{

0,37

1.369

1.566.225

AIK banka, Ni{

0,37

1.369

1.566.225

NIS, Novi Sad

-0,33

605

4.025.104

Imlek, Beograd

0,29

2.400

208.783

Komercijalna banka, Beograd

-1,72

1.145

124.804

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Imlek, Beograd

0,29

2.400

208.783

Soja protein, Be~ej

Forum in`ewering, Beograd

-40,00

210

21.630

-0,61

492

541.025

Energoprojekt holding, Beograd

God, \unis

-39,95

221

21.216

-1,18

417

72.110

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-8,16

17.100

1,95

419

1.067.774

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.000

100.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,93

1.605

32.100

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.126

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

Tigar, Pirot

0,00

293

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

/ Pet akcija s najve}im padom

Telefonija, Beograd Simpo, Vrawe Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,00

190

19.000

-1,72 Promena %

1.145 Cena

124.804 Promet

NIS, Novi Sad

-0,33

605

4.025.104

Soja protein, Be~ej

-0,61

492

541.025

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

9,63

877

206.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

PO NO VO SU KOB IZ ME \U IZ VR [NE VLA STI I GU VER NE RA NBS-a

Ju ri {a we na [o {ki }a, a oba ra we in sti tu ci je VE ]I BROJ ZLO U PO TRE BA KOD JAV NIH NA BAV KI

Ni ko ni je od go va rao za mu} ke

U pr voj po lo vi ni ove go di ne za be le `e ne su ne re gu lar no sti pri li kom hit nih jav nih na bav ki, u vred no sti od osam mi li jar di di na ra. Di rek tor Upra ve za jav ne na bav ke Pre drag Jo va no vi} ka `e da je ove go di ne za upo la kra }i pe riod uo~e no tri pu ta vi {e ne re gu lar no sti, s ob zi rom na to da su u pro {loj go di ni za be le `ne ne re gu lar no sti pri li kom hit nih jav nih na bav ki u vred no sti 2,9 mi li jar di di na ra.

Upra vi da rok od, na pri mer, de se tak da na da ka `e da li je po stu pak oprav dan ili ne – oce nio je Jo va no vi} go stu ju }i na RTS-u. Na pi ta we da li se po ve }an broj hit nih jav nih na bav ki u 2012. go di ni mo `e po ve za ti s iz bo ri ma, on je od go vo rio da po sto ji sum wa po {to je po ve }an i broj ne re gu lar nih po stu pa ka, te da je to po treb no is pi ta ti i utvr di ti uzrok. Di rek tor Upra ve za jav ne na bav ke je is ta kao da za efi ka snu

U prvoj polovini ove godine zabele`ene su neregularnosti prilikom hitnih javnih nabavki, u vrednosti od osam milijardi dinara Jo va no vi} je re kao da su hit ne jav ne na bav ke me ha ni zam ko ji po ten ci jal no no si ri zik od ko rup ci je i da bi bi lo bo qe ka da bi Upra va mo gla re a go va ti pre no {to se za kqu ~i ugo vor i uka za ti na ru ~i o cu na to da po stu pak ni je re gu la ran i da tre ba da ga ob u sta vi. – To bi bi lo mo gu }e ka da bi na ru ~i lac Upra vi po sla lo oba ve {te we da na me ra va da ide u po stu pak hit ne jav ne na bav ke i

kon tro lu ne do sta je da se pre ci zno de fi ni {e ko i {ta tre ba da ura di ka da se utvr di ne re gu lar nost. – Bi lo je ne ko li ko ve li kih slu ~a je va, da ka `em, zlo u po tre ba u obla sti jav nih na bav ki, ko je su do bi le i pu bli ci tet, ali me ni ni je po zna to da je i u jed nom slu ~a ju utvr |e no ko je od go vo ran i da su od go vor na li ca sank ci o ni sa na – do dao je Jo va no vi}.

Pri ti sci ma na gu ver ne ra Na rod ne ban ke De ja na [o {ki }a, ko ji ovih da na sti ù sa svih stra na, pri dru ìo i bu du }i mi ni star fi nan si ja i biv {i gu ver ner Mla |an Din ki}, po zi va va ju }i ga da pod ne se ostav ku. O [o {ki }u su u po sled we vre me lo {e go vo ri li mno gi: od pred stav ni ka svih po li ti~ kih stra na ka ko je }e ~i ni ti no vu vla du, pred vo |e nih man da ta rom Ivi com Da ~i }em, do ~la no va Klu ba „Pri vred nik”, udru è wa bi zni sme na s krup nim ka pi ta lom i ne to li ko krup nim ugle dom u jav no sti. – Da sam na we go vom me stu, pod neo bih ostav ku – po ru ~io je Din ki} [o {ki }u. Na pi ta we ima li isti ne u spe ku la ci ja ma o to me da }e pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} bi ti no vi gu ver ner, Din ki} to ni je de man to vao, oce wu ju }i da do bar gu ver ner mo è bi ti onaj ko mo è da oku pi do bar tim. Din ki}, ipak, ka è da po {tu je ne za vi snost cen tral ne ban ke, a na opa ske da se tu ra di o po li ti~ kim pri ti sci ma na gu ver ne ra, od go va ra da je po li ti~ ki sme wen i [o {ki }ev pret hod nik Ra do van Je la {i}, vaq da po prin ci pu „ako su mo gli oni, {to ne bi smo i mi”. – Svi oni ko ji go vo re o ne koj even tu al noj po li ti za ci ji tog pro ce sa tre ba da se za pi ta ju za {to je Je la {i} svo je vre me no na te ran od Bo ri sa Ta di }a da ode iz Na rod ne ban ke, bez ob zi ra na to {to je Je la {i} bio xentlmen i re kao da je do bro voq no dao ostav ku – na veo je Din ki}. – Haj de ne ka sa da [o {ki} bu de ma kar pri bli `no xentlmen kao {to je bio Je la {i} – su ge ri sao je Din ki}. To, na rav no, ni je pr vi su kob na re la ci ji gu ver ner–vla da u no vi joj isto ri ji Sr bi je. Je dan od naj po zna ti jih ta kvih su ko ba bio je spor ko ji je ta da {wi gu ver ner Din ki} imao s vla da ma ko je su vo di li Zo ran \in -

DO MA ]A VA LU TA NA STA VI LA DA PO STI @E LO [E RE KOR DE

Ne iz ve snost i da qe po ta pa di nar Ne iz ve snost u po gle du bu du }e eko nom ske po li ti ke vla de i da qe je glav ni fak tor ko ji uti ~e na sla bqe we di na ra pre ma evru, a po te zi u sme ru kon so li do va wa jav nih fi nan si ja mo gli bi uti ca ti na sta bi li za ci ju do ma }e va lu te, oce ni li su eko no mi sti. Di nar je, ina ~e, ju ~e za be le ìo naj ni ù vred nost u od no su na evro jer je osla bio 0,3 od sto, od no sno 33 pa re. Po zva ni~ nom kur su, je dan evro ko {ta 117,90 di na ra, dok je pro daj ni u me wa~ ni ca ma do sti zao i pre ko 118,5. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Ni ko la Fa bris is ta kao je da je kqu~ ni fak tor ko ji uti ~e na kre ta wa na de vi znom tr ì {tu ne iz ve snost u po gle du to ga u ko jem }e sme ru i}i mo ne tar na po li ti ka u na red nom pe ri o du, ko }e bi ti na ~e lu Na rod ne ban ke Sr bi je i ka kvi }e bi ti osnov ni ma kro e ko nom ski po ka za te qi.

iz ve sno sti. Ka ko je is ta kao, sig nal ko ji bi vlast tre ba lo da po {a qe, a ko ji bi uti cao na sta bi li za ci ju tr `i {ta, je ste vo |e we kre di bil ne eko nom ske po li ti ke.

Formirawe nove vlade moglo bi biti stabiliziraju}i faktor na deviznom tr`i{tu ako weni prvi potezi budu usmereni na finansijsku konsolidaciju (Goran Nikoli}) – To zna ~i da li }e pre vi sok bu xet ski de fi cit do dat no uti ca ti na sta bil nost va lu te, da li }e do }i do pre ve li kog uvo za i po tom osno vu od li va stra ne va lu te – pre ci zi rao je Fa bris. – Ta ko da, jed no stav no, jo{ uvek po sto ji ve li ka ne iz ve snost ko ja uka zu je na to da ne po sto ji ja san ili do voq no ja san sig nal o to me u ko jem }e sme ru i}i eko nom ska po li ti ka u na red nom pe ri o du. Po Fa bri so vim re ~i ma, fi nan sij ska tr `i {ta i de vi zni kurs, kao wi hov sa stav ni ele ment, re a gu ju na sva ku gla si nu o na ja vi pro me ne po li ti ke i vi sok ste pen ne -

– Sig nal bi tre ba lo da bu de da }e vla da u re la tiv no krat kom ro ku po seg nu ti za ozbiq nim struk tur nim re for ma ma, ko je bi tre ba lo da do ve du do za u sta vqa wa ten den ci je pre br zog ra sta jav nog du ga i sma we wa ni voa bu xet skog de fi ci ta – ob ja snio je Fa bris. – U tom po gle du, sva ka ko va `an ele ment bi bio za kqu ~e we ara `ma na s MMF-om, kao ga ran tom struk tur nih re for mi i, na rav no, da po sto ji ~vr sta ga ran ci ja da ne }e bi ti ozbiq nih pro me na u do me nu mo men tar ne po li ti ke – da ne }e bi ti do dat ne emi si je nov ca

u na red nom pe ri o du i da }e se za dr `a ti po sto je }i kurs mo ne tar ne po li ti ke. Eko no mi sta In sti tu ta za evrop ske stu di je Go ran Ni ko li} na veo je da je je dan od glav nih fak to ra ko ji, ina ~e, uti ~e na sla bqe we do ma }e va lu te – plat no bi lan sni de fi cit Sr bi je, od no sno ~i we ni ca da je od liv de vi za iz ze mqe ve }i od pri li va, i ~ak su i in ve sti ci je u mi nu su. Go vo re }i o uti ca ju do zna ka, od no sno de vi za ko ja do no se na {i qu di za po sle ni u ino stran stvu, on je pod se tio na to da su one ve }e to kom de cem bra, kao i to kom let wih me se ci, ali da sa da de lu ju dru gi fak to ri ko ji su ja ~i po dej stvu, ta ko da je uti caj do zna ka ne u tra li san. Ni ko li} je na veo i da bi for mi ra we no ve vla de mo glo bi ti sta bi li zi ra ju }i fak tor na de vi znom tr `i {tu, od no sno ako pr vi po te zi no ve vla de bu du usme re ni na fi nan sij sku kon so li da ci ju, to jest sre |i va we jav nih fi nan si ja, to bi mo glo uti ca ti na sta bi li za ci ju do ma }e va lu te.

Spre ma mu se sme na Ka ko pre no se me di ji, vla da ju }a ko a li ci ja je smi sli la na ~in ka ko da sme ni De ja na [o {ki }a sa me sta gu ver ne ra NBS. Na i me, po Za ko nu o NBS, da bi se sme nio gu ver ner, po treb no je da se Sa vet gu ver ne ra i par la men tar ni Od bor za fi nan si je slo `e da je on „ne stru~ no i ne sa ve sno oba vqao funk ci ju i imao ozbiq ne pro pu ste u do no {e wu i iz vr {a va wu od lu ka”. Po {to tre nut no ni je mo gu }e da se do ta kvog kon sen zu sa o [o {ki }e vom ra du do |e, bu du }a Vla da }e na vod no vr lo br zo na kon usto li ~e wa, pro me ni ti Za kon o NBS i ta ko stvo ri ti pro stor za [o {ki }e vu sme nu. Na kon to ga, na we go vo me sto bi }e po sta vqe na pot pred sed ni ca SNS Jor go van ka Ta ba ko vi}, pre no si ne deq nik NIN ko ji na vo di da je za tu in for ma ci ju do bio po tvr du i od ne kih ~la no va bu du }e Vla de. |i} i Zo ran @iv ko vi}. Dok je 2003. tra ja la ope ra ci ja @iv ko vi }e ve Vla de da se iz ba ci iz ta da {we NB Ju go sla vi je, Din ki} je po nu dio po pri li~ no raz li ~i to raz mi {qa we o po tre bi za ne za vi snim gu ver ne rom i o to me da per so nal no re {e we za pr vog ~o ve ka NBS-a ne tre ba da za vi si od vo qe iz vr {ne vla sti: – Pri ti sci na cen tral nu ban ku po sto je u svim ze mqa ma i za to je li~ nost gu ver ne ra va `na jer on mo ra da ura di naj ma we dve stva ri. Pr -

vo, da sna gom svog auto ri te ta ube di pri vre du i gra |a ne da je u sta wu da us po sta vi i o~u va du go ro~ nu fi nan sij sku sta bil nost, da kle, da us po sta vi po ve re we. Po ve re we je glav na stvar, i ono pre vas hod no za vi si od li~ no sti gu ver ne ra, a ne sa mo od in sti tu ci je. I dru go, mo ra da odo li po li ti~ kim pri sti sci ma – in si sti rao je ta da Din ki}. Pret hod no, naj po zna ti ji gu ver ner ko ji je u{ao u su kob s iz vr {nom vla {}u bio je Dra go slav Avra mo -

vi}. Po pu lar ni de da-Avram je, na kon {to je sta bi li zo vao di nar 1994, è leo da u|e u ozbiq ni je re for me eko nom skog si ste ma, {to je sa mo po se bi bi lo ozbiq na pret wa Mi lo {e vi }e vom re ì mu, pa je br è-bo qe sme wen. I pre i po sle Avra mo vi }a, do de mo krat skih pro me na, gu ver ne ri ni su do la zi li u su ko be s vla dom ve} su bi li po slu {ni iz vr {i te qi we nih na lo ga, {to je re zul ti ra lo im pre siv nom ni skom in fla ci ja i hi pe rin fla ci ja, na ro ~i to osam de se tih i de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Ne za vi snost cen tral ne ban ke je kon cept osmi {qen da bi se, u naj kra }em, po li ti ~a ri na vla sti spre ~i li da {tam pa ju pa re ili za vla ~e ru ku u de vi zne re zer ve ne bi li se omi li li bi ra ~i ma, na ro ~i to pred iz bo re. Ta ko su tri tra di ci o nal na ne za vi sna stu ba dr àv ne vla sti – za ko no dav na, iz vr {na i sud ska, u po sled wim de ce ni ja ma do bi la i ~e tvr ti – mo ne tar nu vlast. [o {ki }e vo ru ko vo |e we NBSom ni je se u ve li koj me ri raz li ko va lo od Je la {i }e vog, osim u od re |e nim teh ni ka li ja ma. Obo ji ca su dr à li vi sok ni vo de vi znih re zer vi i pu {ta li da kurs di nar pli va na pri li~ no ar bi tra ran na ~in, ob ja {wa va ju }i da po slo vu za ko na ni je wi hov za da tak da {ti te od re |e nu vred nost di na ra, ve} da pri vre du i gra |a ne bra ne od in fla ci je, u ~e mu su ma we-vi {e bi li uspe {ni. Ve ro vat no zbog to ga ka da tra ì we go vu we go vu ostav ku – za raz li ku od Da ~i }a i „Pri vred ni ka” – Din ki} ne go vo ri o po gre {nom vo |e wu mo ne tar ne po li ti ke ve} o gre {ka ma u nad zo ru nad ra dom Agro ban ke, Pri vred ne i Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Osta je ne ja sno da li se [o {ki }e va ostav ka tra ì tek da bi „DS-ov ~o vek” bio sklo wen iz NBS-a ili se, pak, ra di o po tre bi da se usto li ~e wem Jor go van ke Ta ba ko vi} ili ne kog dru gog do |e i do no ve mo ne tar ne po li ti ke. V. ^vor kov

ZRE WA NIN SKI BRO DO GRA DI TE QI O^E KU JU PO MO] DR @A VE

Ho lan |a ni }e ot plo vi ti iz „Be ge ja”?

Rad ni ci zre wa nin skog bro do gra di li {ta “Be gej” ju ~e su dru g i put pro t e s to v a l i is pred fa bri~ ke ka pi je, iz ra `a va ju }i ne za do voq stvo zbog te {ke po slov ne si tu a ci je u ko ju je za pao do ne dav no je dan od naj ve }ih iz vo zni ka u sred wem Ba na tu, u vla sni {tvu ho land ske kom pa ni je “Mer ku ri jus in ter ne {e nel”. Pred sed nik Sin di ka ta in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne (SIRV) u bro do gra di li {tu Jo vi ca Lu ja nov re kao je da su za po sle ni, na kon pr vog pro test nog oku pqa wa, odr `a li sa sta nak s di rek to rom “Be ge ja” Dra go mi rom Su bi }em, i to na we gov po ziv, i da im je tom pri li kom pr v i ~o v ek pred u z e } a pre d o ~ io tre n ut n o sta w e i pla no ve ino stra nog ga zde. – Ka zao nam je da }e “Mer ku ri jus in ter ne {e nel”, od no -

ja nov, i na gla sio da je Ci mer ma nu pre do ~en plan re or ga ni za ci je fa bri ke, u ko jem su na ve de ni i tro {ko vi spro vo |e w a od 400.000 do 800.000

Do sada je otpu{teno 80 radnika na neodre|eno vreme, a 160 stalno zaposlenih je upu}eno na prinudni odmor sno na{ po slo da vac Ro bert Jan Ci mer man, do zvo li ti da u bro do gra di li {tu bu de uve den ste ~aj. Na `a lost, u ta kav sce na rio smo i sum wa li. Di rek tor Su bi} je, ka ko nam je pre neo, od go vo rio da ne }e to ura di ti jer se bo ji op tu `bi da po slo vod stvo na mer no `e li da gur ne fa bri ku u ste ~aj da ne bi ima la oba ve ze pre ma za po s le n i m a, {to pred s ta v qa kri vi~ no de lo – iz ja vio je Lu -

evra, ali je on od bio da ga pri hva ti. U me | u v re m e n u, SIRV je upu t io pi s ma pred s ed n i k u Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u i pred sed ni ku Vla de Voj vo di ne Bo ja nu Paj ti }u, tra `e }i od wih da se ukqu ~e u re {a va we pro ble ma u ne ka da jed noj od naj u s pe { ni j ih ba n at s kih fir mi. Pod ne ta je i pri ja va Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Zre wa ni nu sa zah te vom da se

is pi ta do sa da {we po slo va we “Be ge ja”. – O~e ku je mo da pri va ti za ci ja bu de po ni {te na i da fa bri ka pre |e u dr `av no vla -

sni {tvo. U po ne de qak ide mo u Be o grad, kod bu du }eg pre mi j e r a i mi n i s tra unu t ra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a. Tra `i }e mo od we ga da se taj pro ces ubr za – na ja vio je Lu ja nov, i upo zo rio na to da }e, even tu al nim od la skom “Be ge ja” s do ma }e bro do gra di teq ske sce n e, grad Zre w a n in osta ti bez jo{ jed ne do ju ~e per spek tiv ne fir me, a po ro di ce rad ni ka bez si gur ne so ci jal ne i eko nom ske bu du} no sti. Do sa d a je ot p u { te n o 80 rad ni ka na neo d re |e no vre me, a 160 stal n o za p o s le n ih je upu }e no na pri nud ni od mor. @. Ba la ban

dRU[TvO

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

„PA NON SKI MOR NA RI” PO SLE 45 DA NA VRA TI LI SE U ZRE WA NIN

Po vre me no ve sla li i vra ti ma od or ma na

U^E SNI CI KAM PA TO LE RAN CI JE U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE

Po {to va we dru gih naj ve }a vred nost U~esnici Kampa tolerancije mladih podunavskih gradova i regija, koji se po {esti put odràva u Ba~koj Topoli, ju~e su posetili Skup{tinu AP Vojvodine. Pozdravqaju}i mlade u~esnike iz podunavskih gradova i regija, potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine Ana To ma no va-Ma ka no va naglasila je da Kamp tolerancije, pored toga {to predstavqa mesto za druèwe i razmenu pozitivne energije mladih koji }e sutra biti na odgovornim funkcijama, doprinosi i tome da mladi u~esnici prenose ono {to bi svima trebalo da bude najzna~ajnije, a to su dobri odnosi me|u narodima, zajednicama i wima samima. - Izgraditi bilo {ta ne moè se bez dijaloga. Bez razmene iskustava, partnerstva, tolerancije, po{tovawa prvo sebe, a onda i drugih. Zbog toga je itekako zna~ajno i va`no da toleranciju, po{tovawe razli~itosti, po{tovawe samih sebe nosite kao najve}u vrednost u sebi. - istakla je potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine.

Ona je poru~ila u~esnicima Kampa da iskoriste ovu priliku kao {kolu za razmenu iskustva, novih poznanstava i simpatija, i istakla uverewe da }e utiske koje }e poneti sa sobom iz Vojvodine, kao jedne multikulturalne sredine, nositi u srcu celog ìvota i pri~ati o tome u svojim dràvama i me|u svojim prijateqima. [an dor Ege re {i, pokrajinski poslanik i inicijator osnivawa ovog Kampa, istakao je da je ciq ovakvog okupqawa mladih iz svih zemaqa dunavskog sliva „stvarawe veza i mostova za budu}nost Evrope”. - Za {est godina odràvawa Kampa tolerancije u Ba~koj Topoli, na hiqade mladih je dobilo i iskoristilo priliku da postane deo jedne velike mreè evropskog prijateqstva. Vi ste graditeqi koji stvarate mostove tolerancije, prijateqstva i uvaàvawa, a zadatak nas starijih jeste da vam u tom poslu pomognemo - istakao je Egere{i.

USTAV NI SUD SR BI JE PRE SU DIO U KO RIST SUB NOR-a

Par ti za ni i rav no gor ci ne mo gu u isti ko{ Sedam godina nakon {to su Republi~ki odbor SUBNOR-a Srbije s Pokrajinskim odborom Vojvodine i nizom gradskih, okru`nih i op{tinskih odbora podneli zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustanovnosti nekoliko ~lanova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i ~lanova wihovih porodica, USS je utvrdio da su odredbe ~lana 15 tog zakonskog akta suprotne Ustavu Srbije. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i ~lanova wihovih porodica usvojen je 24. decembra 2004. godine i odmah je izazvao burno reagovawe pripadnika narodnooslobodila~kog rata u Srbiji koji nisu mogli da prihvate ~iwenicu da ih je dr`ava izjedna~ila u pravima s ravnogorcima. Smetao im je – a wegovu ocenu ustanovnosti su i zatra`ili – ~lan 15 Zakona, po kojem se status boraca NOR-a u pogledu prava dodequje i pripadnicima Jugoslovenske vojske u otaxbini i Ravnogorskog pokreta po~ev od

17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine. Ustavni sud Srbije je sada utvrdio da taj ~lan nije u skladu s Ustavom Srbije i da se kao takav mora izbrisati. SUBNOR Srbije, po saop{tewu koje je objavqeno na wegovom sajtu, zadovoqan je ovom okasnelom odlukom Ustavnog suda Srbije jer ona potvr|uje da su od po~etka bili u pravu kada su tvrdili da se ne mogu izjedna~iti oni koji su se borili protiv neprijateqa i oni koji su s wim sara|ivali. “Providnom istorijskom neistinom kolaboracija s okupatorom, nema~kim, italijanskim i drugim fa{istima u Drugom svetskom ratu progla{ava se za antifa{izam, a akteri te saradwe antifa{istima, ne prezaju}i od rehabilitacije ratnih zlo~iinaca”, istakli su borci, dodaju}i da je to nespojivo s na{im propisima, ali i s me|unarodnim pravom. Sada sledi i zvani~no objavqivawe odluke Ustavnog suda Srbije u “Slu`benom glasniku Srbije” jer bez toga ona jo{ nije stupila na snagu. Q. M.

UDRU @E WE TU @I LA CA ZA PO NOV NI IZ BOR SA [E JAN KO VI ]A

Om bud sman za slu àn za vla da vi nu pra va Udruèwe javnih tuìlaca saop{tilo je ju~e da bi Sa {a Jan ko vi} trebalo ponovo da bude izabran za za{titnika gra|ana jer smatra da je wegov rad sigurna garancija za daqe kvalitetno funkcionisawe te institucije i razvoj moderne Srbije. „Ponovni izbor Jankovi}a bio bi ~in opredeqenosti srpskog dru{tva da simboli~ki izrazi opredeqenost za vladavinu prava, evropske vrednosti, izgradwu demokratskih institucija i po{tovawe prava gra|ana u Srbiji„, saop{tilo je Udruèwe javnih tuìlaca. Kako se navodi, ìvot i profesionalna karijera Sa{e Jankovi}a, a posebno wegov anga`man na

funkciji za{titnika gra|ana, samo su delimi~no oslikani u brojnim doma}im i me|unarodnim priznawima. Udruèwe napomiwe da je kontinuirano i s velikom pa`wom pratilo rad za{titnika gra|ana kao institucije, ali i gospodina Jankovi}a li~no. „Sa zadovoqstvom moèmo re}i da je gospodin Jankovi} svakodnevnim, istrajnim, stru~nim i principijelnim postupawem u velikoj meri doprineo ne samo za{titi prava gra|ana u Srbiji ve} i razvoju gra|anske svesti i gra|anima vratio poverewe u mogu}nost zakonitog, efikasnog i racionalnog funkcionisawa dràvnih institucija.

Posle 45 dana i 2.400 pre|enih kilometara, petorica Zrewaninaca, okupqenih u ekipu zvanu “Panonski mornari”, vratila se prekju~e s proputovawa kroz evropske reke i kanale. Wih su, na obali Begeja, pokraj zrewaninske Pivnice, do~ekali ~lanovi rodbine i prijateqi. Nauti~ki entuzijasti, kako ih mnogi nazivaju, plove}i Rajnom, Majnom, Dunavom i drugim rekama, pro{li su kroz Holandiju, odakle su se i otisnuli na ovo pute{estvije, zatim i Nema~ku, Austriju, Slova~ku, Ma|arsku i Srbiju. Za mesec i po, koliko je trajala wihova avantura, pratile su ih vremenske neprilike, ali i brojne opasnosti. – Ki{a nas je pratila sve vreme, a veliki brodovi uop{te nisu obra}ali pa`wu na nas. Krenuli smo s dva broda iz Holandije, a jedan od wih se ugasio na-

sred Rajne. Nai{la su u tom trenutku dva velika teretwaka, umalo nas ne potopiv{i. Morali smo da veslamo vratima od ormana da se spasemo – ispri~ao je po povratku u Zrewanin jedan od “Panonskih mornara” Sa mir Ra din. Avanturisti su se zatekli nasred reke i kada je bilo jako nevreme u Nema~koj, koje je u toj zemqi odnelo tri qudska `ivota. – Bukvalno nismo mogli da vidimo jedni druge, iako su na{i brodovi plovili jedan do drugog. Nekako smo se izvukli iz te situacije, a posle nas je utrefilo nevreme na Dunavu. Ali, po{to nismo imali gde da pristanemo, morali smo da ga prebrodimo na vodi – kazao je Radin. Kapetan broda i najstariji ~lan ekspedicije Dra gan Mo {o -

rin ski naglasio je da to nije bila klasi~na regata. – Zapravo, uradili smo ne{to {to je do sada slabo ko u nas radio, a sve sa `eqom da pospe{i-

mo nauti~ki turizam, koji je u Srbiji veoma zapostavqen, za razliku od zemaqa kroz koje smo pro{li – podvukao je Mo{orinski. @. Ba la ban

DI JA SPO RA NE ZA DO VOQ NA UKI DA WEM SVOG MI NI STAR STVA

Ma ti ca opet okre }e le |a? Sada je sasvim izvesno da u budu}oj vladi Srbije ne}e biti ministarstva za dijasporu jer je zakonskim predlogom predvi|eno da se za obavqawe poslova u vezi s pitawem od zna~aja za qudska i mawinska prava, veru i dijasporu osnuju posebne slu`be, odnosno kancelarije. Srpska udruèwa u rasejawu ogor~ena su takvom odlukom i jednoglasna su u oceni da “matica voli samo wihov novac”. Naime, oko tri i po miliona raseqenih dràvqana Srbije dugo je prièqkivalo da dobije ministarstvo za dijasporu. Kada je ono najzad 3. marta 2004. godine ustanovqeno, mnogi Srbi u rasejawu su po~eli da se okupqaju i organizuju u udruèwa da bi imali boqi kontakt i saradwu s maticom. âk su, vo|eni obe}awima koja su stizala iz Beograda, o~ekivali i da im uskoro bude omogu}eno elektronsko glasawe na izborima u Srbiji, a bilo je i zahteva da imaju svog predstavni ka u srp skom par la men tu. Umesto svega toga, ministarstvo koje je do sada vodilo brigu o wima, ali i bilo spona preko koje su mnogi uspe{ni srp ski bi zni sme ni iz sve ta sklapali poslove “kod ku}e”, bi}e ukinuto i umesto wega bi}e uspostavqena posebna slu`ba koja }e preuzeti ono {to je prethodno ura|eno. No, iako ministarstva za di ja spo ru vi {e ne }e bi ti,

osta}e prvi Zakon o dijaspori i Zakon o Srbima u regionu. To je prvi zakonodavni akt u Srbiji koji reguli{e odnose dr`ave Srbije i wenog rasejawa. Na osnovu wega, osnovana je Skup{tina dijaspore i Srba u regionu, formiran je Savet za dijasporu, a wihovog uki da wa ne }e bi ti. Do sa da -

{wi mi ni star za di ja spo ru Sr |an Sre} ko vi} u posledwem obra}awu rasejawu potvrdio je da je ~etvorogodi{wa saradwa, koliko je trajao i wegov mandat, bila uspe{na, i pozvao srpska udru`ewa u dijaspori da nastave saradwu s dr`avom Srbijom, podse}aju}i ih na to da za to imaju za-

Odlaze}i ministar Sr|an Sre}kovi}

Vo ji slav Vuk ~e vi} pr vi mi ni star di ja spo re Na uspostavqawu odnosa s rasejawem i izradwi davno naru{enog poverewa prema matici prvi je radio Vo ji slav Vuk ~e vi}, koji je bio i prvi ministar srpske vlade za dijasporu posle Drugog svetskog rata. Na toj du`nosti bio je nepune ~etiri godine i uspeo je da dobro pripremi “teren” za ministra Sre}kovi}a jer je sproveo javnu raspravu o zakonu o dijaspori i prikupio `eqe i predloge rasejawa.

Obe le è na go di {wi ca Ka ra |or |eve smr ti Polagawem venaca i odavawem dràvnih i vojnih po~asti, u crkvi svetog \or|a na Oplencu u Topoli ju~e je obeleèna 195. godi{wica smrti vo|e Prvog srpskog ustanka \or|a Petrovi}a Kara|or|a. Kraj sarkofaga proslavqenog srpskog vojskovo|e lovorove vence i dràvne i vojne po~asti Kara|or|u su odali princ Alek san dar i princeza Ka ta ri na Ka ra |or |e vi}, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, visoke delegacije Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije, kao i op{tina Topola i Aran|elovac. Vence su poloìli i predstavnici Zadu`bine kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, Dru{tva za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova do 1918. godine i Udruèwa „Kraqevina Srbija„. Obeleàvawe 195. godi{wice smrti utemeqiteqa novovekovne srpske dràve organizovao je Odbor za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije.

NA KO RI DO RU 10 OT KRI VEN MI QO KAZ IZ RIM SKOG DO BA

Ka men u od li~ nom sta wu – Prilikom izgradwe autoputa na Koridoru 10 u mestu [upqa Stena u blizini belopalana~kog sela Crvena Reka arheolozi Zo ran Mi ti} i Ka ta ri na La za re vi} otkrili su miqokaz – ~ita~ kilometara s po~etka tre}eg veka nove ere – potvrdio je ju~e Tanjugu arheolog To ni ^er {kov iz ni{kog Zavoda za za{titu spomenika. Kameni stub iz rimskog doba visok je 2,4 metra, dobro je o~uvan, a stru~waci ni{kog Zavoda za za{titu spomenika preveli su natpis koji ozna~ava 22. miqu, {to je udaqenost ovog lokaliteta od Ni{a, rimskog Naisusa. Na samoj trasi autoputa otkriveni su i ostaci vile iz tog perioda pa se radovi na tom delu autoputa obustavqaju do daqeg. Arheolozi Zavi~ajne zbirke pri Narodnoj biblioteci u Beloj Palanci Zoran Miti} i Katarina Lazarevi} ka`u da je miqokaz iskopao bager na dubini od svega 30 centimetara, u odli~nom je stawu, a prevod teksta na stubu dokazuje da datira iz 230. godine nove ere.

konski osnov koji im pruà velike mogu}nosti. De le gat Skup {ti ne di ja spore iz Berlina \u ro Plav {i} ocewuje da upravo dijaspora treba da bude prvi stub spoqne politike, dodaju}i da ne postoji nijedna zemqa ni kontinent koji vi{e ulaù u Srbiju. – Dijaspora ulaè bez ikakvih uslovqavawa, a stranci koji investiraju po nekoliko miliona evra postavqaju niz uslova i dràva to ispuwava. Ako je izvesno da ne}e biti ministarstva za dijasporu i da }e umesto toga da nas skrajnu kao neko siro~e, to je tu`no i àlosno, ali i jasan znak dijaspori da vlasti u Beogradu vole samo na{ novac. Ako ne bude ministarstva, to je gubitak za dijasporu, ali je za maticu jo{ ve}i – poru~io je Plav{i}. Po oce ni de le ga ta Skup {tine dijaspore iz Be~a Bo ri sla va Ka pe ta no vi }a, ukidawe ovog ministarstva stvara nedoumicu o stvarnoj brizi mati~ne dràve. – Najve}i problem odnosa matice i dijaspore je bilo uspostavqawe ponovnog poverewa, na ~emu je prethodno ministarstvo dosta uradilo. Donet je i prvi Zakon o dijaspori, konstituisana Skup{tina dijaspore, {to je dobar temeq za unapre|ewe odnosa Srbije s wenim rasejawem – rekao je Kapetanovi}. Q. Ma le {e vi}

VO LON TE RI ZAM SPO RO USPE VA U SR BI JI

Za kon o vo lon ti ra wu ne spro vo div Ministarstvu rada i socijalne politike od dono{ewa Zakona o volontirawu prijavilo se 89 organizacija koje organizuju tu aktivnost, a po prikupqenim podacima, najvi{e volontera aktivno je na poqu za{tite ìvotne sredine, kulture i socijalne za{tite, i me|u wima je duplo vi{e èna nego mu{karaca. Kako je na konferen ci ji za no vi nare rekla predstavni ca Mi ni star stva Sne ` a n a Bog da n o vi}, od 89 prijavqenih organizacija, wih 26 je dostavilo izve{taj o sprovedenim volonterskim aktivnostima, a podaci pokazuju da su volonteri naj~e{}e starosti od 18 do 40 godina. Sneàna Bogdanovi} je na skupu „Godinu dana primene Zakona o volontirawu – iskustva i preporuke”, navela da „razo~aravaju}i odziv organizacija koje organizuju volontirawe u pogledu wihove evidencije”. – Do sada nismo krenuli s represivnim merama u vezi s neprijavqivawem udruèwa koja organizuju volontirawe i nema-

mo nameru da to u~inimo jer nam je ciq da podstaknemo volontirawe – podvukla je Sneàna Bogdanovi}. Predstavnik Evropskog centra za neprofitno pravo Dra gan Go l u b o v i} je, me |u tim, kritikovao Zakon o volontirawu, navode}i da je osnovni problem tog akta „pogre{no razumevane volontirawa od zakonodavca”. Golubovi} smatra da je Zakonu trebalo pristupiti sa stanovi{ta razumevawa vo lon ti ra wa kao pri vat ne inicijative gra|ana, za {ta dobre primere daju italijanski i portugalski zakon. – Zakon je nesprovodiv jer name}e ogromne transakcione tro{kove organizatorima volontirawa i destimuli{e organizacije civilnog dru{tva da trajno u~estvuju u toj aktivnosti – tvrdi Golubovi}, i dodaje da resorno ministarstvo „nije aùrno” u primeni zakona. Golubovi} je naveo i da je registrovano 18.000 udruèwa, a wih 50 odsto u~estvuje u volonterskim aktivnostima.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8.30 do 12 U`i~ ka, [aj ka {ka od 29 do 33 i 52. Od 9.30 do 10.30 Bu le var oslo bo |e wa 36. Od 9 do 11 Gun du li }e va 2, Te me rin ska 30 (pa sa`) i 32a. Su sek od 8 do 13 deo vi kend na se qa Ko ru {ka. Ra ko vac od 8.30 do 12.30 Mi te Be li }a, Du nav ska, @e le zni~ ka od 1 do 17 i od 2 do 14. Ba no {tor od 8.30 do 13 vi kend na se qe od Ba no {to ra do skre ta wa za Svi lo{. Svi lo{ od 8.30 do 13 ce lo na se qe. Lug od 8.30 do 13 ce lo na se qe. Gra bo vo od 8.30 do 13 ce lo na se qe.

Spre ma se yet-ski tr ka Pri pre me za xet-ski tr ku „Sr bi ja open xet-ski kup 2012 No vi Sad“ ko ja }e se odr `a ti u su bo tu 28. i u ne de qu 29. ju la na [tran du u No vom Sa du te ku po pla nu. Po red naj bo qih vo za ~a ko ji }e se nad me ta ti u 12 kla sa, gle da o ci mo gu da o~e ku ju ve o ma uz bu dqi vu sta zu, tr ke ne iz ve sne do po sled weg kru ga, od li~ nu zvu~ nu po za di nu, kao i pro mo ci ju bez bed ne vo `we. Uz vo du }e bi ti mon ti ra na vip lo `a, tri bi ne i pro stor za no vi na re. Sta za }e bi ti

Novosadska ~etvrtak26.jul2012.

Po sao kao do bi tak na lu tri ji

nemati posao u ovom gradu (ali i u zemqi) jednostavno je nemogu}e. Do tog zanimawa i zvawa te{ko je do}i, jer traì decenijska odricawa, a kada qudi kona~no postanu specijalisti ~esto sre}u potraè u stranim zemqama gde se od toga lepo i ì vi. Je di no, da kle, {to ostaje na lageru Nacionalne slu`be za zapo{qavawe za nezaposleno gra|anstvo je rukovodilac dizalice i armira~.

Jasno je da ne obilujemo dizalicama, pa i slobodnih mesta za taj posao nema puno, {to vaì i za druga zanimawa koja se ponekad pojave na vrhu liste deficitarnih zanimawa. Kako ne postoji ni{ta drugo {to bi moglo uposliti narastaju}i radnu snagu, ovi esnafi ispadaju jo{ i traèni i tu je najve}i problem. [iroka je lepeza zanimawa izme|u aku{era i tesara. Ve}ina nezaposlenih gra|ana sastavqena izme|u ovih krajnosti svoj radni vek jedino moè posmatrati sa neizvesno{}u. A. Latas

KAD DU@NICI OSTANU BEZ STRUJE

Za po nov no ukqu ~e we 1.853 di na ra Iz Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” pod se }a ju po tro {a ~e da ra ~u ne mo gu pla ti ti na bla gaj ni u zgra di “Elek tro voj vo di ne”, rad nim da nom od 7 do 18 ~a so va i su bo tom od 8 do12 ~a so va. Ra ~un za utro {e nu stru ju mo `e se pla ti ti i na {al te ri ma po {te i ba na ka, bez na pla te pro vi zi je. Rok za pla }a we jun skog ra ~u na za stru ju je is te kao, a po tro {a ~i ma ko ji su bez stru je osta li zbog du ga, Elek tro di stri bu -

Za tvo re na zbog ra do va

Od da nas do sre de 1. av gu sta bi }e za tvo re na ras kr sni ca Pu {ki no ve i Uli ce Alek se [an ti }a. Sa o bra }aj na toj de o ni ci se ob u sta vqa zbog ra do va ko je JKP „Put” iz vo di u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a. Iz „Pu ta” mo le vo za ~e da po {tu ju po sta vqe nu sig na li za ci ju i da ko ri ste al ter na tiv ne prav ce. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

iti anesteziolog, radioB log, neuropsihijatar ili kakav drugi specijalista i

RASKRSNICA PU[KINOVA – ALEKSE [ANTI]A

po sta vqe na na ta kav na ~in da omo gu }i ve o ma uz bu dqi ve tr ke, a sa dru ge stra ne gle da o ci }e mo }i da sa ce le po vr {i ne [tran da po sma tra ju tr ku. Ta ko |e, start no po qe }e bi ti mon ti ra no na ta kav na ~in da }e gle da o ci mo }i da se pri bli `e vo za ~i ma i iz bli zi ne ose te sna gu ovih ma {i na na star tu. Ve li ka pa `wa je po sve }e na bez bed no sti ka ko tak mi ~a ra, ta ko i gle da la ca. A. Va.

ci ja “No vi Sad” na pla }u je 1.853 di na ra za po nov ni pri kqu ~ak na elek tro mre ù do ma }in sta va, dok od pri vre de za to uzi ma 4.214 di na ra. Do kra ja me se ca, ka è se u sa op {te wu Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad”, bi }e an ga à va no iz me |u 25 i 35 mon ter skih pa ro va na po slo vi ma is kqu ~i va wa stru je. Mon te ri }e sva ko dnev no ob ra |i va ti oko osam sto ti na na lo ga. Z. D.

V remeploV

ULICЕ DU[ANA VASIQEVA, CARA DU[ANA… MIKROSLIKA CELOG GRADA

Ha va ri je kao pe ~ur ke po sle ki {e Sta nov ni ci Uli ce Du {a na Va si qe va su na kon sa mo ne ko li ko da na opet na ne ko li ko sa ti osta li bez vo de. Na i me, jo{ jed na ha va ri ja do go di la se ju ~e uju tru, a gra |a ni ni su vo du ima li od 10 do 13 ~a so va, ka da su rad ni ci ovog pred u ze }a po pra vi li ce vi ma. To kom ju ~e ra {weg da na bez vo de su osta li i ì te qi Uli ce ca ra Du {a na, od Mi {e Di mi tri je vi }a do Tr ga 27. mar ta, i Bo {ka Vre ba lo va, ta ko |e zbog ha va ri ja. Pre dva de se tak da na do go di la se ha va ri ja u Pe tro va ra di nu u bli zi ni pi ja ce. Sko ro po la Pe tro va rad na osta lo je bez vo de na 40 ste pe ni. Ve }i na na se qa sa srem ske stra ne ima ju ne vo qa sa vo do snab de va wem zbog ve o ma ~e stih ha va ri ja. Na ova kve si tu a ci je No vo sa |a ni su ve} na vi kli jer se, ka ko u „Vo do vo du i ka na li za ci ji„ ka ù, ha va ri je do ga |a ju sko ro sva ko dnev no na ce loj te ri to ri ji gra da. Raz log je za sta re la vo do vod na mre à ko ja je u ne kim de lo vi ma gra da sta ra i pre ko 50 go di na. U “Vo do vo du” ka ù da je vo do vod ni si stem ko ji pod in ge ren ci jom ovog pred u ze }a dug oko 1.500 ki lo me ta ra, a pro se~ na sta rost vo do vod ne mre è u gra du je oko 35 go di na. Stan dard ko ji bi tre ba lo da se po {tu je je da se ona me wa na sva kih 20 go di na, od no sno pet od sto mre è go di {we.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pro {le go di ne „Vo do vod i ka na li za ci ja” je ulo `io do sta nov ca za re kon struk ci ju, a i ove go di ne za tu na me nu iz dvo je no je 172 mi li o na

di na ra.Ka ko ka ù, sta rost mre è ne pra vi pro ble me u kva li te tu vo do snab de va wa, ali do vo di do ~e stih ha va ri ja. G. êtnik

I DANAS NA SUN^ANOM KEJU MO@E DA SE OBORI LI^NI REKORD

Olim pij ski duh po ma `e gra du No vo sa |a ni ve} dva da na na ima ju na Sun ~a nom ke ju pri li ku da se opro ba ju u olim pij skim di sci pli na ma, od no sno tr ~a wu, ve sla wu i vo `wi bi ci klom. Re~ je o tak mi ~e wu ko je je or ga ni zo va la kom pa ni ja „Te le nor”, ina ~e ge ne ral ni spon zor olim pij skog ti ma Sr bi je. Ova ma ni fe sta ci ja or ga ni zu je se u ~e ti ri gra da u Sr bi ji, a gra |a ni }e mo }i da pro ve re svo ju kon di ci ju i po sta ve li~ ni re kord, ali i da po mog nu No vom Sa du, jer }e grad u ko me bu de pre |e no naj vi {e ki lo me ta ra „Te le nor” na gra di ti sred stvi ma za una pre |e we sport skih i re kre a tiv nih ka pa ci te ta. Pred stav nik „Te le no ra” Jo va na An ti ~e vi} ka `e da se do sta qu di oda zva lo ak ci ji i da su to ve }i nom mla di qu di i de ca, ali i ~la no vi Ve sla~ kog klu ba „Da nu bi us” . - Ciq nam je da No vi Sad po be di Kra gu je vac, Ni{ i Su bo ti cu, od no -

sno da se u na {em gra du pre |e naj vi {e ki lo me ta ra. Pre va qe no je 800 ki lo me ta ra, ali o~e ku je mo da }e se i po sled weg da na pri kqu ~i ti jo{ mno go qu di, po go to vo ako bu de le po vre me. Ima mo tri spra ve, tra -

Grad u kojem bude pre|eno najvi{e kilometara „Telenor” }e nagraditi sredstvima za unapre|ewe sporta i rekreacije

Fo to: S. [u {we vi}

ku za tr ~a we, bi cikl i spra vu za ve sla we, a do sa da je naj vi {e ki lo me ta ra, ka ko se i o~e ki va lo, pre |e no na bi ci klu - ka `e An ti ~e vi}. Ova ak ci ja tra je jo{ da nas, a za in te re so va ni mo gu da po mog nu svom gra du od 9 do 21 ~as. G. ^.

MOTO-SKUP OD 3. DO 5. AVGUSTA

„Da nu bij us” osve tlao obraz Sus ret baj ke ra u Fu to gu Na pr ven stvu Ju go sla vi je u ve - po be di la eki pa No vo sa |an ki sla wu 26. ju la 1953. u [i be ni ku glav nu re~ su ima li tak mi ~a ri iz pri mor skih gra do va. Ipak, obraz kon ti nen ta la ca su osve tla li ~la no vi no vo sad skog „Da nu bij u sa”. Mi len ko Ga vri} je osvo jio dru go me sto u ski fu, a u `en skoj kon ku ren ci ji je u ka te go ri ji ~e tver ca sa kor mi la rom

(Mi ra Ga var da nov, Je le na Ku ra i}, Her mi na Ora vec, Ru `i ca Isa kov i So fi ja Vo za re vi}). Ipak, go vo ri lo se u No vom Sa du, naj u spe {ni jom se po ka za la upra va klu ba jer, u po sled wem tre nut ku, stvo ri la no vac za po kri }e tro {ko va tak mi ~e wa. N. C.

Mo to-skup, de se ti po re du, odr `a }e se od 3. do 5. av gu sta na ma loj pla `i [pic u Fu to gu, a tom pri li kom mo to klub „Kla sik vils” iz ovog me sta pro sla vi }e svoj je da na e sti ro |en dan. Or ga ni za to ri o~e ku ju oko 10.000 po se ti la ca, a qu bi te qi dvo to~ ka {a tra di ci o nal no mo -

gu o~e ki va ti i do bru rok svir ku. Pr vog da na no si o ci grom kog zvu ka bi }e le gen dar ni baj ker ski bend „Kra qev ski apart man”, a na pe sme gru pa „Ker ber” i „Smak” pri sut ne }e pod se ti ti za jed ni~ kim na stu pom wi ho vi ne ka da {wi pe va ~i Ga le i Naj da. A. L.

Fo to: R. Hayi}

Za slu `e na pa u za Ka da se ka `e pa u za, pro se~ nom gra |a ni nu ove ze mqe na pa met pad ne ka kva go spo |a s ’lad nom traj nom i kar mi nom po zu bi ma, ko ja je na sta klo is pred svog rad nog me sta oka ~i la tu ma gi~ nu re~. A sud bi na ~e ka wa na sta vqa se u da qoj ago ni ji. Me |u tim ova -

ko ta re~ iz gle da ako si fi zi~ ki rad nik. Raz bi je{ uza vre li be ton na bu le va ru, iz dr `a va ju }i ne mi lo srd no Sun ce od o zgo i on da ma lo sed ne{ po red u~i we nog. Zlob ni bi re kli, pro {li su iz bo ri, va qa i oha nu ti. Re al no, naj te `e je ru pe ko pa ti. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak26.jul2012.

KREATIVNI KAMP U OKVIRU „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

Naj ve }a svet ska re ga ta u No vom Sa du Naj ve }a i naj du `a re~ na re ga ta na sve tu „TID Re ga ta”, ko ja tra je 73 da na, sti }i }e 29. i 30. ju la u No vom Sa du. U~e sni ci re ga te iz ce log sve ta, ko ji za to vre me pre ve sla ju Du na vom ~i ta vih 2.455 ki lo me ta ra, }e za dva da na po red gra da obi }i Pe tro va ra din sku tvr |a vu i Srem ske Kar lov ce. Ova re ga ta je i naj sta ri ja na sve tu, a pr va je odr `a na dav ne 1956. go di ne. Na {a ze mqa, ta da {wa SFRJ, je bi la i jed na od

pr vih or ga ni za to ra, po red Ma |ar ske i ^e ho slo va~ ke. U~e sni ci ove go di ne do la ze sa svih kon ti ne na ta, a osim No vog Sa da etap na me sta u Sr bi ji su u Apa ti nu, Ba~ koj Pa lan ci, Sta rom Slan ka me nu, Be o gra du, Sme de re vu, Ve li kom Gra di {tu, Do broj, Do wem Mi la nov cu, Te ki ja ma, Kla do vu i Br zoj Pa lan ci. Or ga ni za tor re ga te kroz na {u ze mqu je Od bor za tu ri zam Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je. G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„No ka u ti ra ni mu {ka rac”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev ¬ni¬- kom”, da nas da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le f ¬ o¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “No ka u ti ra ni mu {ka rac” De na Abra m sa u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Da me i go spo do po rot ni ci, svi ste ve} upo zna ti sa do sad nim kli {e i ma: `e ne su lo {i vo za ~i i ne sna la ze se s nov cem; dez o ri jen ti -

sa ne su u pro sto ru i ne ume ju da igra ju vi deoigri ce. Advo kat Den Abrams se ovom kwi gom upe tqao u naj te ì slu ~aj u svo joj ka ri je ri. Osla wa ju }i se na svo je advo kat sko is ku stvo i na do sa da {wa is tra ì va wa, on ko rak po ko rak ob ja {wa va za {to su è ne bo qe od mu {ka ra ca do slov no u svim obla sti ma: od ba ra ta wa nov cem, do upra vqa wa avi o nom, ~ak su i du èg ì vot nog ve ka. Pu na za bav nih in for ma ci ja i po da ta ka, ova kwi ga mo `da ne }e sta vi ti ta~ ku na ve ~i ti der bi mu {ka ra ca i è na, ali }e si gur no zbog we ta utak mi ca bi ti uz bu dqi vi ja. A. Va.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Ka ko se ka `e?”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05

~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Ka ko se ka `e?„, auto ra Mi lo ra da Te le ba ka. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 13.50, 15.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 13.45, 13.50, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 21.55), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12, 15.40, 17.30, 20, 22.30), „Uspon mra~nog viteza” (14.30, 17.20, 20.30, 21.15)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Sla vi ca Lu ki} - Vi }en ti}, Je le na Mi tro vi} i Re na ta Mi lo {e vi} iz No vog Sa da, Iva na Pe tro vi} iz Ti te la, Ta tja na Ko va ~e vi} - Sav ko vi} iz Bu kov ca, Sla |a na La ki} iz Ba ~a, Na ta {a Glu {i ca iz In |i je, Da ni je la Var ga iz Ba~ kog Pe trov ca i Mir ja na Pro ti} - Er ceg iz Ba~ ke Pa lan ke, DE Â KE: Da ni je la Kqa ji}, Ni na Sok Mi Gra ho vac, Sve tla na Jo va no vi}, Du {i ca Lu ~i}, Ne ra Ri ki} i Bri gi ta Hor vat - Maj sto ro vi} iz No vog Sa da, Sne à na Mi li nov i Ja dran ka Lu ki} iz Srem skih Kar lo va ca, Ta tja na Po po vi} iz ê re vi }a, Alek san dra Ra du lo vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Mir na Ra do vi} iz No vih Le di na ca, Mir ja na Ni ni} iz Ma gli }a, Ma ri ka Ko va~ iz Ma ra di ka, Mla de na Ru do vi} iz Lov }en ca i So fi ja Jev ti} iz Ve ter ni ka.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Na da Mi r ka Bo ji} (1934) u 10.30 sa ti, Sta na Ste ve @i va no vi} (1935) u 11.15, \o r |e Mi la na Ra {kov (1947) u 12, Mi lan Bo è Avra mo vi} (1937) u 12.45, Ma ri ca Ob ra da Va si} (1958) u 13.30, Goj ko Pe tra Gru ba ~i} (1924, ur na) u 14.15 i Ma ri ja Ra di vo ja Tra ì (1933) u 15 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we na Ro za li ja Jo è fa La slo (1931) u 13 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we ê do Sa ve Pa pi} (1950) u 13 sa ti. Na Go r wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen Ne nad Si me Oka nov (1934) u 13 sa ti.

DNEVNIK

Ma {ta ri je od re ci kli ra nog pa pi ra Kre a tiv ni kamp u okvi ru „No vo sad skog de~ jeg le ta” i ju ~e je oku pio oko 200 u~e ni ka no vo sad skih osnov nih {ko la. Te ma ra di o ni ce bi la je re ci kla `a pa pi ra, a ma li {a ni su ima li pri li ku da na kre a- ti van i za bavn na ~in re ci kli ra ju pa pir u dvo ri {tu O[ „Pe te fi [an dor”. Bi li su po de qe ni u dve gru pe i dok se jed na gru pa opro ba la u re ci kli ra wu pa pi ra, dru ga je str pqi vo ~e ka la svoj red i za ba vqa la se kroz sport ske ak tiv no sti. Or ga ni za ci ja ra di o ni ce po ~e la je ne ko li ko da na ra ni je pri ku pqa wem pa pi ra za re ci kla `u, we go ve pri pre me, uz mle ve we, ka ko bi se do bi la gu {}a ma sa ko ja bi mo gla da se ko ri sti. Ma li {a ni su si pa li u ram pret hod no pri pre mqe nu ma su od pa pi ra, a za tim sun |e ri ma ce di li i na kra ju do bi je ni pa pir osta vqa li da se su {i. - De ca su se od li~ no sn{la, iako su pr vi put u pri li ci da se opro ba -

ju na ra di o ni ca ma ova kvog ti pa re kla je u~i te qi ca Dra ga na Uze lac Sta men ko vi}. U~e sni ci ra di o ni ce su pra vi li raz li ~i te {a re i ob li ke uba cu ju }i trav ke u re ci kli ra ni pa pir. Na taj na ~in su mo gli da po ka ù svo ju kre a tiv nost i ma {tu. Mi la Ser dar ka è da je na u ~i la ka ko se re ci kli ra pa pir i jo{ pu no to ga i do da la da }e ne {to od to ga pro ba ti i kod ku }e. - Ka ko je na{ pri mar ni ciq da ma li {a ne odvo ji mo od ra ~u na ra i kva li tet no is pu ni mo wi ho vo vre me to kom ras pu sta, ova ra di o- ni ca je do bar po ka za teq da u to me uspe va mo, jer kroz za ba vu sti ~u no va zna wa. Bit no nam je da, ada se ove ra di o ni ce za vr {e, de ca na sta ve da is tra ù ju i ka da ko ri ste ra ~u nar, da ga ko ri ste u tu svr hu - re kla je ko or di na tor ka pro gra ma „No vo sad sko de~ je le to” Se ve ri na Pro stran Mi le ti}.

Fo to: R. Ha yi}

Da nas je na pro gra mu ra di o ni ca na te mu Olim pij skih iga ra. U~e sni ci }e mo }i da na u ~e ne {to vi {e o to me ka ko su na sta le Olim pij ske igre, u ko jim su se sve di sci pli na ma nad me ta li sta ri Gr ci i

{ta se od ta da pro me ni lo. Za in te re so va ni ma li {a ni uz ra sta od pet do 12 go di na mo gu se pri ja vi ti na bro je ve te le fo na: 063/ 521-123 i 063/ 592-559. N. Borojevi} R. Obradovi}

DILEME O SMENI BIV[EG DIREKTORA „RADOSNOG DETIWSTVA” BORISLAVA SAMARYI]A

Ne za ko ni to ni je, ne pra vil no sti bi lo Grad ska pro svet na in spek ci ja za kqu ~i la je da je bi lo ne pra vil no sti pri li kom sme ne Bo ri sla va Sa mar xi }a sa me sta di rek to ra Pred {kol ske usta no ve “Ra do sno de tiw stvo”. Iako su se u jav no sti po ja vi le in for ma ci je da je pro svet na in spek ci ja utvr di la da je od lu ka Skup {ti ne gra da o sme ni Sa mar xi }a bi la ne za ko ni ta iz te in spek ci je ka `u da se ona ne mo `e na zva ti ne za ko ni tom. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, in spek to ri su na osno vu Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa sa mo kon sta to va li ~i we ni ce, ali ni su za kqu ~i li da je raz re {e we Sa mar xi }a bi lo ne za ko ni to.

su da da po ku {a da ostva ri svo ja pra va, {to zna ~i da je ko na~ na od lu ka na su du - re kao je Mi lo {e vi}. Po re ~i ma Sa mar xi }a Grad ska pro svet na in spek ci ja je svo jim za pi sni kom po tvr di la we go ve na vo de da je sme na bi la ne za ko ni ta. -Ja sam tvr dio da je od lu ka Skup {ti ne gra da ne za ko ni ta, ali ni ko se ni je oba zi rao na mo je tvrd we - ka è Sa mar xi}. - Po za ko nu sa mo Uprav ni od bor mo è da sme ni di rek to ra i ime nu je no vog, a to u ovom slu ~a ju ni je bi lo ta ko. Kon tak ti rao sam in spek ci je i na dr àv nom i na lo kal nom ni vou, a Grad ska pro -

svet na in spek ci ja je pre kon tro li sa la od lu ku i utvr di la da je ne za ko ni ta. Sa mar xi} ka è da se po vo dom ovog pro ble ma obra tio i dru gim nad le `nim in sti tu ci ja ma. -Mi ni star stvu pro sve te i Mi ni star stvu za dr àv nu i lo kal nu sa mo u pra vu po slao sam do pis sa za pi sni kom Grad ske pro svet ne in spek ci je, a obra tio sam se i po kra jin skom Om bud sma nu. Ta ko |e, do pis sam upu tio i Skup {ti ni gra da, jer pred sed ni ca Alek san dra Jer kov mo è da po ni {ti od lu ku o mo joj sme ni. O~e ku jem da }u u naj kra }em ro ku bi ti vra }en na po sao- re kao je Sa mar xi}. N. R.

U PETROVARADINSKOJ ULICI U KARLOVCIMA

telefoni

Kli zi {tu sta ju na put

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Skup {ti na gra da je na sed ni ci odr `a noj 6. ju na sa me sta di rek to ra PU “Ra do sno de tiw stvo” sme ni la Sa mar xi }a, a na me sto vr {i o ca du `no sti di rek to ra ove usta no ve po sta vi la Dra ga na Mi lo {e vi }a. Po re ~i ma Mi lo {e vi }a in spek ci ja je u za pi sni ku iz ne la mi {qe we, a sa da osta je da se vi di ko je ko ra ke }e pred u ze ti Sa mar xi}. - Skup {ti na gra da je zbog du go va PU “Ra do sno de tiw stvo” kao i ve li kog vi {ka za po sle nih do ne la od lu ku da se sa me sta di rek to ra sme ni Bo ri slav Sa mar xi}. Pro svet na in spek ci ja je da la svo je mi {qe we o ovoj od lu ci, a Sa mar xi} }e sa da mo ra ti pre ko

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Sa na ci ja kli zi {ta u Pe tro va ra din skoj uli ci u Srem skim Kar lov ci ma uve li ko je u to ku i pre ma pro ce ni sa te re na, do

kra ja av gu sta bi ceo po sao mo gao bi ti za vr {en. O~e ku je se da }e pot por na kon struk ci ja lu~ nog ob li ka na pa di ni is -

pod Pe tro va ra din ske uli ce, za ko ju su se nad le `ni od lu ~i li kao po voq ni je re {e we u sa na ci ji ovog kliz {ta, bi ti go to va do kra ja na red ne sed mi ce. Upo re do se gra di i dre na `ni si stem, kroz ko ji se ve} sa da od vo di vo da. - Na kon to ga sle di sa na ci ja de la ko lo vo za, ko ji je iz o sta vqen pri li kom ne dav ne re kon struk ci je Pe tro va ra din ske uli ce upra vo zbog ovih ra do va - ka `e po mo} ni ca pred sed ni ka op {ti ne Bri gi ta Di mi tri je vi}. U sklo pu sa na ci je kli zi {ta bi }e iz gra |e ni ka na li sa re {et ka ma u bo~ nim uli ca ma, kao {to su Do ka, Slav ka Ro di }a i u oba kra ka No vo sad ske, ka ko bi se na taj na ~in pred u pre di lo po me ra we tla. Ra do ve iz vo di „Gra di teq NS„ . No vac, ne {to vi {e od 12 mi li o na di na ra, za ovaj po sao obez be |en je u bu xe tu op {ti ne. Z. Ml.

RADOVI NA KARLOVA^KOM MAGISTRATU

Za me na krov nih pro zo ra U sklo pu in ve sti ci o nog odr `a va wa, ovih da na }e se na zgra di Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma oba vqa ti ra do vi, zbog ko jih }e u jed nom tre nut ku cen tar bi ti za tvo ren za sa o bra }aj. Sa fir mom „Slo van pro gres” iz Se len ~e ugo vor na je za me na svih krov nih pro zo ra i onih vra ta u pri ze mqu i na pr vom spra tu ko ja ni su funk ci o nal na. Po red to ga u dvo ri {tu }e bi ti ugra |e na dva {ah ta; ka ko bi se de fi ni tiv no raz dvo ji le fe kal na i

at mos fer ska ka na li za ci ja, a pred vi |e no je i sre |i va we dvo ri {ne fa sa de. Vred nost ra do va je bli zu {est i po mi li o na di na ra, a pa re su obez be |e ne u Fon du za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne. Ka da do |e tre nu tak za spa ja we ka na li za ci je, bi }e po treb no za tvo ri ti cen tar za sa o bra }aj na je dan dan. U kar lov ~a koj op {ti ni ka `u da }e se tru di ti da to bu de za vi kend, ka da je ma wa fre kven ci ja sa o bra }a ja. Z. Ml.

AKCIJA ELEKTRODISTRIBUCIJE

Sa ve sni ma {te dqi ve si ja li ce Elek tro di stri bu ci ja „No vi Sad“ od da nas po no vo po kre }e ak ci ju po de le {te dqi vih si ja li ca,s ko ja }e tra ja ti do utor ka. Da bi kup ci do bi li {te dqi vu si ja li cu po treb no je da du go va wa za utro {e nu stru ju iz mi re, u pred vi |e nom pe ri o du tra ja wa ak ci je, (26. do 31. jul), is kqu ~i -

vo na na plat nim me sti ma „Elek tro voj vo di ne” i da sa so bom po ne su li~ nu kar tu. Ovo je, ka ko ka `u, jed na u ni zu ak ci ja u ko joj ED „No vi Sad“ `e li da sti mu li {e kup ce da u ce lo sti pla te ra ~u ne za stru ju i da im po mog ne da je ra ci o nal no ko ri ste. B. M.

„@en ski ba zar” u CK13 Pro daj na iz lo `ba “@en ski ba zar” bi }e odr `a na u su bo tu u 15 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Or g a n i z a t o r i su No v o s ad ska le zbej ska or ga ni za ci ja i CK13. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U „^ISTO]I” NAJAVILI GENERALNU OBUSTAVA RADA 6. AVGUSTA

Pla ta i po, ili {trajk Sin di kat u JKP „î sto }a„ za ka zao je ge ne ral ni {trajk 6. av gu sta uko li ko se do ta de ne is pla ti jun ska pla ta i deo jul ske, iz ja vio je pred sed nik sin di ka ta Mom ~i lo Ar se ni je vi}. Jun ska pla ta, re kao je, tre ba lo je da bu de is pla }e na 10. ju la, a ju ~e akon ta ci ja za jul, ali je za po sle ni ni su pri mi li. Sin di kat tra ì i upla tu pen zij skih do pri no sa za 17 me se ci, uko li ko se po ka è kao ta~ no da oni ni su pla }a ni. - Za sa da ima mo do kaz da jed nom rad ni ku ni je upla }en pen zij ski do pri nos za 17 me se ci, pa sum wa mo da to ni je ~i we no i osta lim za po sle ni ma - ka zao je Ar se ni je vi}. Uko li ko po slo da vac do 6. av gu sta ne is pu ni zah te ve [traj ka~ kog od bo ra ~i sta ~i }e utvr di ti mi ni mum pro ce sa ra da.

Po mo} nik di rek to ra u “î sto }i” Sr bo qub Bub we vi} ka zao je da je fir ma u te {koj si tu a ci ji i re kao da je pred u ze }e pla }a lo pen zij ske do pri no se. Ka zao je da fir ma Po re skoj upra vi du gu je upla tu za ju ni, oko17 mi li o na di na ra. Bub we vi} je od ne dav no na po zi ci ji po mo} ni ka di rek to ra.U pro {lom sa zi vu Skup {ti ne gra da bio je di rek tor JKP „Li sja„ , pa sa vet nik di rek to ra u po greb nom pred u ze }u. - Ko li ko sam us peo da sa gle dam si tu a ci ju, te {ko }e u fi nan si ja ma su na sta le i zbog ni ske ce ne uslu ga “î sto }e”. Ce ne vo de i gre ja wa su u pro te klih ne ko li ko go di na vi {e pu ta po di za ne, dok se ce na uslu ga “î sto }e” ni je me wa la go di na ma - re kao je Bub we vi}. Z. Deli}

^UDNA MODA U GRADU

Sil ne fir me ne pla }a ju do pri no se Na de se ti ne no vo sad skih fir mi ne pla }a do pri no se za pen zij sko osi gu ra we, a wi ho va du go va wa se kre }u od naj ma we pet mi li o na do ~ak i vi {e sto ti na mi li o na di na ra, vi di se iz spi ska du `ni ka do bi je nog od Po re ske upra ve. Du `ni ci su pred u ze }a ko ja ni su {i re po zna ta, ali ima i ne ko li ko za ko je su No vo sa |a ni ~u li. Iz spi ska du `ni ka go to vo na pr ste jed ne ru ke mo gu se iz bro ja ti pred u ze }a u ~i joj ko lo ni, u ko joj se na vo di sta tus pred u ze }a, se vi di da po re ski ob ve znik po slu je. Naj vi {e wih je od ja vi lo po slo va we i iz bri sa no iz Agen ci je za pri vred ne re gi stre (APR). Ti pri vred ni ci, ka `u u po re skoj Slu `bi za in for mi sa we su ban kro ti ra li i wi hov dug }e bi ti na mi ren od imo vi ne, uko li ko je po se du ju,

ili }e im dug bi ti ot pi san, ako po re zni ci ne ma ju od ~e ga na pla ti ti po tra `i va we. Da qe, na spi sku du `ni ka ima pred u ze }a ko ja su u ste ~a ju i u re struk tu ri ra wu. Za tim sle de

adre su na ko joj se ne na la zi se di {te pred u ze }a. - Dug za po re ski do pri nos ne za sta re va, a mo `e se pla ti ti u naj vi {e 12 ra ta.Uko li ko je dug do mi lion di na ra, ot pla tu na

De se ti ne no vo sad skih fir mi ne pla }a do pri no se za pen zij sko osi gu ra we, a du go va wa su od pet mi li o na do vi {e sto ti na mi li o na di na ra pri vred ni ci ko ji ma su po re ski in spek to ri od u ze li PIB - po re ski iden ti fi ka ci ni broj, zbog kr {e wa Za kon o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji. U slu `bi za in for mi sa we u Po re skoj upra vi sa zna je mo da je naj ~e {}i pre kr {aj tih pri vred ni ka {to su pri ja vi li

ra te odo bra va di rek tor fi li ja le re pu bli~ kog Fon da za pen zij sko i in va lid skog osi gu ra we rad ni ka. Odo bre we za dug od mi lion do pet mi li o na di na ra na od lo `e no da je di rek to ra Re gi o nal nog cen tra Po re ske upra ve, a za re pro gram du ga od pet do de set mi li o na di na ra odo bre we mo ra da pot pi {e di -

rek tor Po re ske upra ve. Du go va we ve }e od de set mi li o na di na ra pri vred ni ci ma mo ra da pot pi {e mi ni star fi nan si ja na vo de u Slu `bi za in for mi sa we Po re ske upra ve. Du go va wa su na sta la ne e fi ka snom kon tor lom pred u zet ni ka. Ban ke is pla }u ju za ra de, ali ne kon tro li {u po slo dav ce. Do 2004. go di ne kon tro lu plat nog pro me ta ra dio je SDK - Slu `ba dru {tve nog kwi go vod stva. Tek od 1. ju la ove go di ne do go vo rom Udru è wa ba na ka i Po re ske upra ve, ban ke su po ~e le dnev no da {a qu po re zni ci ma ize {ta je elek tron skom po {tom o is pla }e nim za ra da. Ta ko Po re ska upra va sa da mo è br è da re a gu je u slu ~a ju da pred u zet nik ne pla }a po re ske do pri no se. Z. Deli}

Ure |i va we grob nih po qa Vr tla ri na Grad skom gro bqu ove sed mi ce }e ure |i va ti dru go, ~e tvr to, pe to i {e sto grob no po qe, sa op {ti la je Slu `ba za in for mi sa we JKP „Li sje”. Pre to ga vr tla ri su po ko si li tra vu na dru gom, tre }em i sed mom grob nom po qu. Od po ~et ka go di ne ovo je ~e tvr ti put ka ko vr tla ri ko se tra vu na Grad skom gro bqu, a

pred vi |e no je da se ve li ke par kov ske po vr {i ne na naj ve }em gro bqu u No vom Sa du ko se {est pu ta. Ove sed ni ce ra di se na gro bqi ma u Pe tro va ra di nu i na Je vrej skom gro bqu, a tra va je ve} po ko {e na na Re for ma tor sko - evan ge li sti~ kom gro bqu, Na za ren skom gro bqu, gro bqi ma u Srem skoj Ka me ni ci i na Ka to li~ kom gro bqu.

Bes plat ni fil mo vi u Cr noj ku }i Film „^u do u Mi la nu” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 21 ~as na Let woj po zor ni ci Omla din skog ce tra CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Na kon to ga, u 22.45 ~a so va, bi }e pro jek ci ja fil ma „Um ber to D”. Pro jek ci je su deo ci klu sa fil mo va ita li jan skog neo re a li zma. Ula zak je bes pla tan. A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

Vi so ke dnev ne te me ra tu re ni su za u sta vi le rast ko ro va na sta za ma, pa se ta ko ove sed mi ce po vr {i ne he mij ski tre ti ra ju, ka `u u Slu `bi za in for mi sa we „Li sja”. Vr tla ri s dve ci ster ne sva ko dnev no za li va ju ze le ni lo na Grad skom i osta lim gro bqi ma, i ukla wa ju su ve gra ne iz kro {wi a i sta bla ko ja bi mo gla pred sta vqa ti opa snost. Z. D.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu, a su tra na ^e ne ju, Sa laj ki, Pod ba ri, u Ada mo vi }e vom na se qu, Ve li kom Ri tu, Ma lom Be o gra du, Pe ji }e vim sa la {i ma, De te li na ri i de lu bu le va ra Ja {e To mi }a. Gra |a ni ovo sme }e tre ba da osta ve ipred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Ba {ten ski ot pad tre ba da bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je. A. L.

~etvrtak26.jul2012.

ANKETA KAKO SE IZBORITI S PREDSTOJE]IM POSKUPQEWEM HRANE

Bi }e bro ja wa za lo ga ja

Gra |a ni se ta man na vik nu da u mar ke ti ma vi de ce ne vi {e ne go obi~ no, kad ono - po sku pqe wa opet ku ca ju na vra ta i iz vla ~e jo{ pa ra iz ve} tan kih nov ~a ni ka. Da nas se, iz me |u osta log, zbog su {e o~e ku je, po sku pqe we bra {na, hle ba i {e }e ra. Pla te sto je, a sve po sku pqu je- re ~e ni ca je ko ja se mo `e sva ko dnev no ~u ti na uli ca ma gra da. Ka ko }e fi nan sij ski iz dr `a ti jo{ jed no po ve }a we ce na, pi ta li smo No vo sa |a ne.

Na da Pe tro vi}, na stav nica en gle skog: - Ja ko te {ko }e mo se iz bo ri ti sa po sku pqe wi ma hra ne. Po slo vi ne idu ba{ do bro. Mu` mi ra di kao pro jek tant, ima po sla ali ne do bi ja pla tu, jer oni za ko je ra di su u te {kim fi nan sij skim si tu a ci ja ma. @i vi mo uz po mo} ro di te qa ko ji su na se lu.

Jo van ka So la re vi}, pen zi o nerka: - Mi }e mo se ne ka ko sna }i, ali ve }i na ne }e. Mo ja pen zi ja je so lid na, ali bi la bi od li~ na da ve lik deo ne da jem na le ko ve. Ne ka da su ko {ta li dve, ili tri hi qa de, a sa da se dam, ili osam.

Ma ri ja Pe wi vrag, slu `be ni ca: - Pa {ta, bi }e mo vit ki i ma we }e mo je sti. Ne ka da smo je li hle ba i ma sti i to nas je odr `a lo. Ne shva ti te me po gre {no, si tu a ci ja mi se ni ka ko ne svi |a.

Mi lan ]e ri}, pen zi o ner: - Te {ko }e mo se sna }i, za to {to pla te i pen zi je od Su bo ti ce do Vra wa iz no se 300 evra, a po sku pqe wa vr {qa ju sva ki dan. Do kra ja go di ne ne }e mo mo }i da `i vi mo. Ja i `e na u pen zi ji, je dva skla pa mo kraj sa kra jem. A. Va. Fo to: S. [u{wevi}

Po ja ~a no ~i{}ewe pi ja ca Le ti se po ja ~a nim tem pom ~i ste no vo sad ske pi ja ce i to pre pod ne i ka da se za tvo re. Iz ze le nog de la tr `ni ca sva ko dnev no se ukla wa krup ni ot pad, a po tom i pe re, dok se rob ni deo pe re dva do tri pu ta ne deq no. Do go di se da se dnev no sa ku pi iz me |u dve do {est to na sme }a sa mo sa Fu to {ke pi ja ce. Ipak, pi ja ~a ri su ne za do voq ni hi gi je nom pi ja ca i smra dom iz kon tej ne ra. - Ovim pu tem ape lu je mo i na pro dav ce da ro bu ko ja im osta ne ne osta vqa ju iz ga `e nu po po du, jer je ugo vo rom ko ji ima mo s na {im za kup ci ma pro pi sa no da je oba ve zno ukla wa we sme }a za so bom. Na `a lost, ima za ku pa ca

ko ji to ne ~i ne, a u na {im ugo vo ri ma sto ji da wi ma mo è mo da ot ka è mo. Na na {u sre }u, ta kvi ~i ne do pet od sto od 5.000 za ku pa ca - ka è di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}. Upr kos to me {to se uba cu ju he mi ka li je u kon tej ne re sa pi ja~ nim ot pa dom, smrad se ose ti, ali za to su svi odvo je ni od pro daj nih me sta. î {}e we pi ja ca tra je od 18 ~a so va i za vr {a va se do iza po no }i. Zna se ne kad na ku pi ti de se tak kon tej ne ra od 1.200 li ta ra, a kon tej ner mo è bi ti te àk iz me |u 200 i 600 ki la, na po mi we sa go vor nik. I. D.

065/47-66-452

Bi }e se qe wa zbog pa me to va wa Ja ko sam tu `na! Re zul tat pa me ti - ode i „Moj sa la{ „ u Be o grad. [ta re }i, a ne za pla ka ti?! 063/8914... *** Pod se }am No vo sa |a ne da se ime ni ca car, kad se na |e uz ime na Du {an i La zar raz li ~i to pi {u. Da kle: Uli ca ca ra Du {a na, Bu le var Ca ra La za ra. Bli à oba ve {te wa - u sva kom pra vo pi su srp skog je zi ka. 062/1365... *** î tam, vi dim, pre ti se sa sud skim iz vr {i te qi ma, to mi se ~i ni ve} du è vre me. No, to je kao ono sa psom ko ji la je taj ne uje da, ili psi la ju, a vo zo vi pro la ze...tj. pre te. 063/5847...

*** Pri vat ni iz vr {i te qi su kre nu li po ku }a ma u „na pla tu

du go va!” E, pa, vo leo bih da mi ne ki do |e na vra ta! S’po {to va wem! 063/5230...

*** ^i tam u no vi na ma da po no vo ra di „Orion” ser vis za te le fo ni ra we sa wi ho vim kar ti ca ma. U me |u vre me nu sam ku pio kar ti cu „Te le kom Sr bi ja” Ino Kal, ka ko su na pi sa li na woj „te le fo ni ra we bez gra ni ca”, po ku {ao da zo vem Ar gen ti nu, auto mat mi ja vi da se po zi va ni broj na la zi na li sti za bra we nih bro je va, po ku {ao da zo vem Ita li ju do bio isto sa op {te we. Pri ku po vi ni kar ti ce ni ko vam ne go vo ri da po sto ji ta li sta za bra we nih bro je va, a va lid nost kar ti ce je sa mo 30 da na. 062/8583... *** Za {to ne }e te da ob ja vi te mo je SMS po ru ke. Po zdrav ver ni ~i ta lac Dnev ni ka. 063/7185...

O^I[]ENA DEPONIJA U BANGLADE[U

Uklo we no 1.200 ku bi ka sme }a Ve li ku di vqu de o po ni ju, ko ja se na la zi la u na se qu Ba gla de{, po red Ru men ke, uklo ni li su rad ni ci JKP „^i sto }a” ta ko {to su od ne li 1.200 ku bi ka raz li ~i tog ot pa da. Ka ko je sa op {te no iz ovog pred u ze }a, `i te qi tog na se qa do no sli su ra zno sme }e, jer se ba ve sa ku pqa wem se kun -

dar nih si ro vi na, te se to kom vre me na stvo ri la ogrom na de po ni ja pre te }i da ugro zi zdra vqe sta nov ni ka. „^i sto }a” ape lu je na gra |a ne da sme }e od la `u is kqu ~i vo u kon tej ner od pet ku bi ka, ko ji se na la zi u ovom me stu i ko ji se re dov no pra zni. A. J.

vOJvOdinA

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ШИД УПУТИЋЕ ПИСМО О НАМЕРАМА „ВОЈВОДИНА ВОДАМА”

Је зе ра и ре ке на упр aвља ње оп шти ни Михаел Дрекслер (у средини) предаје комби

По клон Ул ма Апа ти ну

АПА ТИН: Представник градоначелника немачког града Улма Ми ха ел Дрек слер предао је заменику председника апатинске општине Ми о дра гу Ба ки ћу комби са девет седишта, марке „форд“, који је Организација за превенцију елементарних непогода из истоименог немачког града на Дунаву, поклонила Центру за социјални рад Општине Апатин, за потребе и превоз инвалидних лица. - Између Улма и Апатина постоји историјска веза и стога нам је драго да Апатину можемо по-

клонити овај скроман дар и верујем да ће се сарадња наставити рекао је Дрекслер. Дрекслер је својим домаћинима пренео поздраве градоначелника града Улма и највио његову скору посету Апатину, у склопу наставака сарадње на одређеним пројектима. Пријему госта из Немачке присуствовали су: заменик председника СО Мир ко Цве ти ћа нин, директорка Центра за социјални рад Лен ка Бо јић и шеф Кабинета председника Општине Апатин Ксе ни ја Маљ ко вић. Ј. П.

ШИД: Туристичка органзација Шид годинама је водила битку да шидска општина добије на управљање језера и реке на својој територији, али све је било безуспешно док у предузећу „Војводина воде“ није дошла нова гарнитура, па су преговори између овог предузећа и Општине Шид недавно почели. Како је објаснио директор Туристичке организације Шид Ми ро слав Ја њић, покренули су питање управљања над језирима и Националним парком, а реч је о три језера и две реке. - Формирали смо комисију која ће саставити писмо о намерама, јер нам је жеља да добијемо на конкурсу управљање над језерима, али и

намерама „Војводина водама“ бити предато до краја августа. Језера Сот и Мохарач, како каже Јањић, имају статус „првог бедема“ одбране села од поплава, а користе се и за наводњавање пољопривредних површина. Оба језера могу да наводњавају 250 хектара земљишта, а у пракси је заступљено само 65. - Све је то по закону и ми ништа не оспоравамо, али комисија тражи да језера добију пређашњи изглед. После писма о намери, урадићемо идејно решење за свако језеро посебно, а циљ нам је да свако од њих добије нове, атрактивне садржаје. Језеро Брује, које се налази под управом ПП „Ердевик“ и Мирослав Јањић

Флу о ро гра фи са ње у се ли ма Пан че ва

ПАН ЧЕ ВО: У селима који припадају Панчеву и самом граду Институт за плућне болести Војводине у Сремској Каменици од 1. августа до 2. септембра, спроводиће превентивну акцију снимања плућа - флуорографисања. На снимање ће моћи да се јаве сви они који су рођени 1982. године и старији, а одвијаће се према плану Института. Грађани са собом приликом доласка на снимање треба да понесу личну

карту, здравствену књижицу, или неки други лични документ. Први преглед је заказан за 1. август у Банатском Брестовцу, на платоу у центру села у Маршала Тита 2, од 10 до 16 часова, 2. и 3. августа у Омољици, на платоу испред Месне канцеларије од 10 до 16 часова, а у Иванову, на платоу испред Дома културе „Жарко Зрењанин”, акција флуорографисања биће 6. августа од 14 до 16 чаЗ. Дг. сова.

Сотско језеро

рекама Босутом и Студбом. У новембру истиче уговор о закупу склопљен са Националним парком Фрушка гора, па ћемо се потруити да прибавимо документацију како бисмо били спремни за конкрс - рекао је Јањић додајући да ће писмо о

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

како би постало рај за риболовце рекао је Јањић. Језеро Сот ће се радити у фазама, биће оспособљено за пецање, а Туристичка организација ће према речима Јањића, преузети бригу о уређењу околиша. Када у четири

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ОДРЖАН 7. САНСКИ ЗБОР

VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

припада НК „Комерцу“ које према нашим сазнањима има намеру да ту направи забавни парк, не узимамо у обзир. Ми, пак желимо да уредимо про стор око језера за спортске активности, а Мохарач намеравамо да обогатимо рибом

околна, фрушкогорска села дође водовод, тада ће почети развој кампинг туризма. Поред језера налази се једна парцела од 22 и једна од четири хектара, које сада припадају Националном парку Фрушка гора, а које би могле бити додељене МЗ Сот. - Упоредо са овим, водићемо преговоре и затражити реке Босут и Студбу на управљање. Оне спадају у међународне воде прве категорије и тим су обавезе веће. Захтеваћемо да се ове две реке прогласе прироним резерватом, јер поред њих живе ретке врсте птица, а у шуми се налазе и ретке врсте храста и другог растиња. Жеља нам је да овде створимо пријатан амбијент који би привукао туристе, а намерама нам је да бродићима повежемо Вишњићемо, Моровић и Адашевце, као и спомен обелжје „Сремски фронт“ - рекао је Јањић напомињући да у свим овим пословима имају чврсту подршку Скупштине општине Шид. Д. Савичин

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Чу ва ју тра ди ци ју за ви ча ја

СТА РА ПА ЗО ВА: У Старој Пазови, у расаднику „Брест“, овог се викенда орила песма Санске долине, Крајине, Баније, Подгрмечја, али и Шумадије и других крајева Стрбије, на 7. Санском збору, који традиционално организује Удружење грађана „Сана“ . Манифестација је почела традиционалним спортским надметањима (бацање камена с рамена, скок у даљ, трчање у џаку, навлачење конопца) које је отворио председник општине Стара Пазова Ђор ђе Ра ди но вић, пожелевши такмичарима пуно успеха, а онима који су нови завичај нашли у овој општини, успешан рад и очување баштине старог краја. Ми ла на Цр но мар ко вић је освојила прву награду у трчању у џаку у женској конкуренцији, док је Не дељ ко Стој ко вић освојио прво место код бацања камена с рамена, трчања у џаку и скоку у даљ, а најуспешнија у навлачењу конопца је била екипа Пољопривредног добра „Матајић“ из Путинаца, која се одрекла новчане награде у корист организације.

Културно-уметнички део Санског збора су отворили домаћини, мушка и женска певачка група Удружења грађана „Сана“ из Старе Пазове, а у богатом надметању у песми и обичајима учествовали су и певачка група „Кордун“ КУД „Соко“ из Инђије, КУД „Крајишник „из Руме, Завичајно удружење „Подгрмеч“ из Житишта, али и мушка певачка група „Сретењске зоре“ из села Раниловић код Аранђеловца, мешовита група КУД „Ђердан“ из Ивањице и песникиња Ран ка Ср дић. Живо и весело је на расаднику било и по-

сле званичног програма, под шатром где се велики број Сањана, Крајишника, Грмечлија частио јагњећим печењем, уз ојкачу, али и у горанској сали, где су се дружили учесници програма, којима су домаћини уручили захвалнице за наступ на 7. Санском збору. Председница Удружења грађана „Сана“ Сми ља Ми лин ко вић и секретар Слав ко Шу шњи ца су најавили да се ово удружење спрема за посету старом завичају, селу Дабар за Госпојински сабор, као и за учешће на Грмечкој А. Мали кориди.

Најбоље певао Горан Глишин

Победник Горан Глишин из Новог Кнежевца

ЂАЛА: Традиционално такмичење певача аматера „Ђалинске музичке свечаности - ЂАМУС 2012” приређено је 41.пут у севернобанатском месту Ђала. Учествовало је 15 певача из Ђале, Српског Kрстура, Мола, Новог Кнежевца и Банатског Аранђелова. Такмичење је трајало две вечери, при чему је на првој квалификационој вечери наступило 15 певача, од којих се 10 најбоље оцењених нашло у финалу. Према оцени жирија и публике, која је два дана пратила такмичење, победио је Горан Глишин из Новог Кнежевца, коме је припала новчана награда од 10.000 динара. Друго место и 7.000 динара припало је Душку Радину из Банатског Аранђелова, док је треће место и 5.000 освојио Синиша Теофанов из Српског Крстура. Организатори 41. „Ђамуса„ били су Месна заједница Ђала и Текст и фото: М. Митровић Фудбалски клуб „Граничар“.

vOJvOdinA

dnevnik

Пропао други круг продаје Пекаре Кикинда КИКИНДА: Други круг продаје Пекаре Кикинда, у стечају проглашен је неуспшеним, јер су изостатали заинтересовани понуђачи. Иако су за први круг лицитације два понуђача откупила конкурсну документацију, у другом кругу нико није желео да учествује у надметању за ову фирму. - Разлог за неуспешну продају можда треба тражити у томе што је почетна цена, од 85 милиона динара, још висока за потенцијалне купце. Можда је разлог и сезона годишњих одмора. У овом тренутку немамо поуздану информацију шта је спречило потенцијалне купце да учествују у лицитацији, јер не могу да прихватим чињеницу да нису заинтересовани. Пекара је фирма која је атрактивна са становишта сталног прилива средстава – каже стечајна управница Милица Богуновић. Депозит, који је неопходно уплатити да би се учествовало на лицитацији, је 20 одсто од процењене имовине, која износи 195 милиона динара. У првом кругу продаје почетна цена била је 96 милиона динара. Очекује се да ће нова продаја бити крајем септембра. Чињеница је да ће овоА. Ђ. га пута почетна цена бити драстично нижа.

~etvrtak26.jul2012.

АПЕЛ ЦРВЕНОГ КРСТА КАЊИЖЕ

Помоћ породици Ковач КАЊИЖА: Црвени крст Кањиже упутио је апел за прикупљање помоћи породици Ковач из Кањиже, којој је прошлог петка у Улици Јанка Сибињанина изгорела кућа. Пожар је породици Ковач причинио велику материјалну штету, па из Црвеног крста апелују на породице које поседују сувишан али употребљив намештај, кућне апарате или други потрошни материјал, да притекну у помоћ. Они који су спремни да помогну могу се јавити на телефон Црвеног крста Кањиже 024/873-644. Саболч Барат из Црвеног крста каже да ће они који понуде помоћ бити контактирани када настрадала породица буде у могућности да

Изгорела кућа породице Ковач у Кањижи

ЦЕНТАР СУБОТИЦЕ УСКОРО БЕЗ РУГЛА

Скелет се руши за месец дана

Будући олимпијски базен

ИЗГРАДЊА БАЗЕНА НА ИЗЛЕТИШТУ БОРКОВАЦ ТЕЧЕ ПО ПЛАНУ

Купање догодине у јуну

РУМА: Почетком априла на румском излетишту Борковац почела је дуго најављивана изградња базена за коју су комплетна средства планирана из општинске касе. За прву фазу радова издвојено је око 290 милиона динара и завршетак ове фазе планиран је за јуни следеће године, када ће бити завршен базен на отвореном, свлачионице, трибине, санитарни чворови, теретана, ресторан и реконструкција прилазног пута од краја Орловићеве улице до базена, као и изградња паркинг простора. - У току радови на разводу за пуњење и пражњење на олимпијском базену и мрежа пречишћача, затим ће се армирати доње плоче и зидови, док се на анексу зида и армира сутерен. Сваки дан овде ради око 50 људи, са скраћеним радним временом до 18 часова, а почиње се свако јутро, па и викендом у 5 часова због великих врућина. Сви радови се одвијају планираном динами-

ком, а високе температуре не утичу на квалитет посла - истакао је шеф градилишта Милорад Марић. Реконструкција прилазног пута, који и представља највећу сметњу за долазак до Борковца, теку планираном динамиком и сви који иду у Борковац могу да одахну јер ће, по речима надлежних, ови радови бити завршени за месец дана. - У првој фази пут ће са четири метра бити проширен на 5,5 метара са ивичњаком, а у другој фази биће изграђена и бициклистичка стаза. Радови теку планирано, и на атмосферској и фекалној канализацији и на самом путу, и на постављању главног колектора кишне канализације. Имали смо срећну околоност, а то је да радимо у шуми, па смо лако обављали посао ових врелих дана - казао је шеф градилишта фирме „Инстел инжињеринг“ и ЈКП „Пут“ Нови Сад који изводе радове Милован Андрић. М. Марушић

У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА „МОЈ СРЕМ”

Пета уметничка колонија Јакшића

КРЧЕДИН: Вечерас ће у сремском селу Крчедин бити отворена 5. Уметничка колонија, коју организује породица Јакшић, тачније њихово удружење „Мој Срем“, а ове године, од 26.до 29. јула, дом у Цара Душана 64 у Крчедину, угостиће 32 сликара из девет земаља и преко стотину песника, музичара и глумаца из седам земаља света, најавили су Миодраг и Зоран Јакшић, иницијатори и организатори манифестације које је протекле четири године окупла преко хиљаду уметника из Србије и дијаспоре. Доскорашњи државни секретар за дијаспору и књижевник Миодраг Јакшић, са породицом изразитих ументичких склоности, успео је да на пар дана Крчедин направи центром снажног уметничког доживљаја. Колонију у Крчедину би требало да отвори министар културе Јужноафричке Републике, а из те земље стижу и два сликара, док ће, поред великог броја ликовних

уметника из Србије, на колонији радити и два сликара из Бугарске и Русије и по један из САД, Француске, Украјине, Италије, Мађарске и Румуније. Манифестација је почети изложбом керамике Милице Јакшић, биће уручена признања „Ја Крчединац“ Бори Шоршевићу и Маји Волк, уз њихов мали концерт, титула „Њака Крчединска“ Театру Лево, уз представу „У Кубу“, по песмама Миодрага Јакшића, а поред песничког надметања прве вечери следи програм „Само сатира Србију спасава“ и концерт тамбурашког оркестра “Банатски кицоши“. У петак ће учесници колоније сами осмислити програм у вечерњим сатима, уз музику Градског тамбурашког оркестра Стара Пазова, док ће у суботу титулу „Ја Крчединац“, уз избор из свог глумачког опуса, примити Иван Бекјарев, а „Њаку Крчединску“ Иван Плавшић, уз мини концерт. Предвиђен је и „Међународни песнички самит“ у којем ће учествовати песници из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, биће приказан филм „Врата Србије-Мојсињска Света гора“, мини концерт ће извести Миша Близанац, а свим учесницима ове ликовне и песничке колоније биће уручене захвалнице. Поред породичног удружења Јакшића „Мој Срем“ подршку реализацији 5.Уметничке колоније у Крчедину, пружају бројни пријатељи, спонзори, покрајинске институције културе, општина Инђија, Удружење жена и Аматерско друштво из Крчедина. А. Мали

СУБОТИЦА: Бетонски скелет поред зграде Отвореног универзитета у Суботици одлази у прошлост. До сада је неколико пута најављивано његово рушење, али градоначелник Суботице Модест Дулић за “Дневник” каже да ће у наредна три месеца на том простору бити чистина, на којој ће се изградити објекат, у складу са Планом детаљне регулације. Град Суботица је у спору са фирмом „Холтек градња„ због бетонског објекта код Отвореног универзитета, међу Суботичанима популарно названим костур. Поменута фирма је својевремено закључила заједнички уговор о улагању са општином Суботица, али тај уговор никада није ступио на снагу.

Викенд тамбурања у Банату ЗРЕЊАНИН: Град на Бегеју по трећи пут биће домаћин манифестације “Градска тамбурица”. Ако је судити по речима организатора и идејног творца хепенинга Ивана Јовановића, овогодишњи програм је специфичан јер са собом носи неке нове комерцијалне звуке. Овогодишња “Градска тамбурица” биће уприличена на платоу испред “Војвођанске банке”, и трајаће три дана, од 3. до 5. августа. “Викенд тамбурања”, како су га организатори назвали, доноси са собом госте широм Војводине и Србије. - Уверени смо да ће Зрењанин врвети од људи током ова три дана, с обзиром на то да у вечерњим наступима нудимо концерте веома популарних извођача који ће привући своје фанове са свих страна Војводине, Србије а и шире, као и многобројне Зрењанинце - изјавио је Јовановић. ”Градску тамбурицу” званично отварају краљеви позитивне енергије и доброг провода, састав “Апсолутно романтично” из Новог Сада. Пре њих, атмосферу ће захуктавати зрењанински тамбурашки састави. Као шлаг на торти, првог дана организатори најављују један од најпознатијих тамбурашких састава из Зрењанина, групу “Его”, која је лане оставила без даха, а и гласа, све посетиоце. У суботу, први, ревијални део вечери, намењен је зрењанинским тамбурашима, после којих наступају две познате групе - гости из Србобрана у саставу под називом “Банда дрвена” и бенд “Амброзија” из Новог Сада, чији је главни адут певачица Дуња Дунчић, публици познатија као пратећи вокал популарног Џибонија. За трећи дан организатори, поред дневног програма и кувања рибљег паприкаша, најављују наступ “Школског бенда” Музичке школе из Зрењанина, а после њих и концерт Халида Муслимовића са оркестром. Ж. Б.

Поред тога што се не уклапа у околину, „костур“ је постао место за окупљање наркомана и дивља депонија. - Бетонски скелет је градитељски промашај, који је уједно и опасан, јер прети да се уруши. Ово је пример како локална самоуправа, када активно приступи решавању проблема и узме активно учешће, може за кратко време да реши проблем. За месец дана ће се изабрати извођач радова за рушење бетонског костура, а за три месеца на том простору ће бити сасвим другачија слика. У складу са Планом детаљне регулације подићи ће се објекат за јавне намене – објашњава Модест Дулић. С. Иршевић

Ускоро слободан плац

смести понуђене ствари, у вези са организовањем превоза. Пожар у домаћинству породице Ласла и Анико Ковач избио је 20. јула ове године, у раним јутарњим часовима, када није било никога код куће. Према подацима полиције, пожар су изазвале електричне инсталације, а иако су ватрогасне јединице брзо интервенисале, кућа је готово у целости изгорела. Потпуно је уништено и комплетно покућство. На санирању последица пожара у дому породице Ковач укључили су се родбина, комшије и познаници, а апелом за пружање помоћи, укључио се и Црвени крст Кањиже. Текст и фото: М. Митровић

crna hronika

~etvrtak26.jul2012.

NI [KA PO LI CI JA TRA GA ZA STO JA NOM \.

Osum wi ~en za ubi stvo bo le sne }er ke Ni {ka po li ci ja in ten ziv no tra ga za Sto ja nom \. (60), ko ji se sum wi ~i da je prek si no}, ne {to po sle 19 sa ti, hi ci ma iz va tre nog oru` ja ubio 35. go di {wu men tal no obo le lu }er ku Sa wu \. u sta nu na Vi zan tij skom bu le va ru 12. U zva ni~ nom sa op {te wu po li ci je do sta vqe nom Ta nju gu na -

{io ubi stvo, po red de voj ke osta vio opro {taj no pi smo. „Ne mo gu da iz dr `im we ne mu ke i pat wu i za to sam mo rao ovo da ura dim. Sa da idem i se be da ubi jem”, sto ji u opro {taj n om pi s mu osum w i ~ e n og Sto ja na \. U vre me ubi stva, Sto ja no va su pru ga bi la je kod pri ja te qi -

dnevnik

KOD GRA NI^ NOG PRE LA ZA RE SKE U MA \AR SKOJ

Ot kri ve ni kri jum ~a ri qu di iz Sr bi je Ma |ar ski gra ni ~a ri su u uto rak uju tro kod pre la za Re ske ot kri li ve }u gru pu ile gal nih mi gra na ta ko ji su pre {li gra ni cu uz po mo} tro ji ce kri jum ~a ra qu di iz Sr bi je. Ka ko je za agen ci ju MTI ob ja snio port pa rol po li cij ske upra ve `u pa ni je ^on grad Sa bol~ Sen ti, jed na gru pa mi gra na ta ot kri ve na je na pe ri fe ri ji Re skea uz po mo} ka me ra za no} no osma tra we, ob ja vio je por tal „Vajdaság ma„ („Voj vo di na da nas”). U pr voj gru pi od 12 ile gal nih mi gra na ta, me |u ko ji ma je bi lo i ma lo let ni ka, ve }i na je s Ko so va, iz Av ga ni sta na i Pa ki sta na. Ne {to ka sni je, u se lu Re ske, po li ci ja je kon tro li sa la jed no

Gra ni~ ni pre laz kod Re skea u Ma |ar skoj

kom bi-vo zi lo u ko jem je bi lo de set put ni ka. To kom kon tro le usta no vqe no je da su dvo ji ca srp skih dr à vqa na po ku {a la da pre ve zu osmo ri cu tur skih dr à vqa na u Austri ju. Bli zu gra ni ce ot kri ven je i tre }i kri jum ~ar, ko ji je pri znao da je tur skim dr à vqa ni ma po mo gao da pre |u srp sko-ma |ar sku gra ni cu. Ma |ar ska po li ci ja je u uto rak na gra ni~ nom pre la zu za u sta vi la i dvo ji cu mu {kar ca s Ko so va. Oni su po ku {a li da iz beg nu kon tro lu do ku me na ta ta ko {to su po ku {a li da gra ni cu pre |u pe {ke i ne pri met no me |u auto bu si ma u re do vi ma za kon tro lu. M. Mr.

ADVO KA TI LU KE BO JO VI ]A, UHAP [E NOG U [PA NI JI, TRA @E ME \U NA ROD NU PO MO]

„Am ne sti” da nad gle da eks tra di ci ju Iz no {e we te la ne sre} ne de voj ke

vo di se da je de voj ka ubi je na s tri hi ca iz va tre nog oru` ja i da je i da qe u to ku rad na utvr |i va wu svih okol no sti u ve zi s tim do ga |a jem. Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ni {u Ne boj {a @i ki}, ka ko pre no si RTS, re kao je da su na te lu ubi je ne pro na |e ne tri ustrel ne ra ne u pre de lu gru di, a da je te lo pro na {la maj ka, ko ja je u tre nut ku ubi stva bi la kod kom {i ja. Ka ko Ta njug sa zna je na li cu me sta, otac je, pre ne go {to je na pu stio stan u ko jem je iz vr -

ce, tri spra ta iz nad sta na u ko jem ì ve. Kom {i je ka ù da se ra di o iz u zet no do brim qu di ma ko ji su se o svo joj men tal no obo le loj }er ki sta ra li od ro |e wa i da, bez ob zi ra na sve pro ble me, ni su è le li da je po ve re na ~u va we ne koj spe ci ja li zo va noj usta no vi. Po re ~i ma kom {i ja, Sto jan \. je pre ne ko li ko go di na ostao bez po sla pa su svi ì ve li od skrom ne pen zi je we go ve su pru ge, ali ~e sto su se à li li da vi {e ne mo gu da pla te le ko ve i sve osta le po tre be za svo ju }er ku.

U KA WO NU MI LE [EV KE, KOD PRI JE PO QA

^e ti ri me se ca po tra ge za ho land skim bi ci kli stom Po li cij ska upra va u Pri je po qu sa op {ti la je ju ~e da jo{ ni je pro na |en Di er dorp Flo ris (59) iz Ho lan di je, za ko jim je ras pi sa na me |u na rod na ob ja va, kao i da po li ci ja i da qe na sta vqa po tra gu za tim ~o ve kom ko ji je u Sr bi ju do {ao kra jem mar ta ove go di ne.

Di er dorp Flo ris

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, u vi {e na vra ta po li cij ski slu `be ni ci, za jed no s va tro ga sci ma Va tro g a s no-spa s i l a ~ e ~e te Pri je po qe, pla ni na ri ma pla ni nar skog dru {tva „Ka me na go ra” i Gor skom slu `bom spa sa va wa iz vr {i li su de taq nu pre tra gu ne pri stu pa~ nog de la ka wo na re ke Mi le {ev ke u du -

ì ni od 10 ki lo me ta ra i ka wo na Me |an ske re ke u du ì ni od tri ki lo me ta ra, u ci qu pro na la ska Flo ri sa. U to ku pre tra ga pro na |e ni su fo to tor ba, pla va pa mu~ na ma ra mi ca, ka i{ od fo to-tor be, deo gu me ne tor be pla ve bo je, ber mu de sve tloù te bo je ho l and s kog pro i z vo | a ~ a, flu o r o s cent ni pr sluk na ran xa ste bo je, {a tor pla vosi ve bo j e stra n e pro i z vod we i jed na tor ba od vre }e za spa va w e pla ve bo je. Po l i c ij s ku upra vu u Pri je p o q u oba v e sti la je Upra va za me | u n a rod n u ope r a tiv nu po li cij sku sa rad wu da je In t er p ol Hag za Flo ri som iz Vor mer ve ra ras pi sao me |u na rod nu ob ja vu. Pro ve rom u auto mat s koj ba z i po d a t a k a gra ni~ ne po li ci je utvr |e no je da je Flo r is u{ao u Sr bi ju iz Bo sne i Her ce go vi ne 23. mar ta ove go di ne na gra n i~ n om pre l a z u Uvac, kao i da je 14. apri la gru pa pla ni na ra PD „Ka blar” â ~ak pro na {la bi cikl cr ve ne bo je i bi ci kli sti~ ku tor bu u ka wo nu Mi le {ev ke na u{}u Me |an ske re ke u Mi le {ev ku. (Ta njug)

PRI JA VA PRO TIV DVO JI CE SEN ]A NA

Ile gal ne igre na sre }u Po li cij ski slu `be ni ci u Sen ti pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Sla vi {e ^. (1974) i Mi la na P. (1984) iz Sen te, zbog osno va sum we da su u sa i zvr {i la {tvu po ~i ni li kri vi~ no de -

lo neo vla {}e nog or ga ni zo va wa iga ra na sre }u. Oni se te re te da su to kom mar ta i ju la ove go di ne bez odo bre wa Mi ni star stva fi nan si ja or ga ni zo va li igre na sre }u. M. Mr.

Advo ka ti Lu ke Bo jo vi }a po zva li su me |u na rod nu or ga ni za ci ju za za {ti tu qud skih pra va „Am ne sti in ter ne {e nel” da pra ti eks tra di ci o ni po stu pak ko ji je pro tiv we ga po kre nut u [pa ni ji na zah tev Sr bi je, kao i da raz mo tri we gov sta tus. Bo jo vi }e vi za stup ni ci tvr de, na i me, da su srp ske vla sti {pan skim or ga ni ma do sta vi le niz ne ta~ nih in for ma ci ja o wi ho vom kli jen tu. Je dan od wih, Bo ri vo je Bo ro vi} o~e ku je po zi ti van od go vor od „Am ne sti ja„ jer je ta or ga ni za ci ja, ka è, uvek iz la zi la u su sret we go vim zah te vi ma u slu ~a je vi ma ka da su bi la ugro è na qud ska pra va we go vih kli je na ta, po put slu ~a ja Vu ka Dra {ko vi }a i „ot po ra {a” to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka. – Wi ho vu po mo} u po stup ku ko ji se vo di pred {pan skim or ga ni ma za tra ì li smo jer je Sr bi ja po sla la dve la `ne in for ma ci je o Bo jo vi }u – re kao je Bo ro vi}, is ti ~u }i da {pan ske vla sti jo{ ni su do ne le ni pr vo ste pe nu od lu ku o zah te vu za iz ru ~e we we go vog kli jen ta Sr bi ji, iako je eks tra di ci o ni po stu pak po ~eo pre tri i po me se ca. Bo jo vi }ev advo kat tvr di da je srp ska po li ci ja [pa ni ji po sla la ne i sti ni tu in for ma ci ju da je Bo jo vi }ev DNK pro na |en na me stu jed nog od ubi sta va za ko ja mu se su di u od su stvu pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du. – To ni je ta~ no, i mi smo za to do bi li po tvr du ve {ta ka iz Vi zba de na i [pa ni ji pro sle di li po da tak da je na li cu me sta pro na |en sa mo DNK Sret ka Ka li ni }a (ko ji

je za jed no s Bo jo vi }em op tu `en za ta ubi stva) – ka zao je advo kat Bo ro vi}. Dru ga ne ta~ na in for ma ci ja, ka ko je na veo, po sla ta je iz srp skog Mi ni star stva prav de, po ko joj se Bo jo vi }u ne su di u od su stvu, {to je ta ko |e de man to va no sla wem spi sa s glav nog pre tre sa (su |e wa), ko ji je po ~eo u ju nu. On je na po me nuo da je pre de se tak da na bio u po se ti Bo jo vi }u, u eks tra di ci o nom pri -

sa la Sr bi ja. Me sec da na ka sni je po sla ta je mol ba za we go vo iz ru ~e we s obi qem do ku men ta ci je i do ka za da je iz vr {io kri vi~ na de la za ko ja je op tu `en i u apri lu je pro tiv we ga po kre nut eks tra di ci o ni po stu pak u [pa ni ji. Bo jo vi} je op tu `en da je, na kon ubi stva pre mi je ra Sr bi je 2003. go di ne, stao na ~e lo „ze mun skog kla na” i s od be glim ~la no vi ma te gru pe or ga ni zo vao i

On je u od su stvu pra vo sna `no osu |en za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a i dru ga kri vi~ na de la ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na” dok je na we go vom ~e lu bio ubi je ni Du {an Spa so je vi}. Osim wih dvo ji ce, su di se Sret ku Ka li ni }u i Mi lo {u Si mo vi }u, ko ji su uhap {e ni 2010. go di ne. S po me nu tim ubi stvi ma, ali i dru gim kri vi~ nim de li ma, Bo jo vi }a

iz vr {tio vi {e ubi sta va. Op tu `en je za ubi stvo dvo ji ce te lo hra ni te qa An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka 2004, ka da je po ku {ao da ubi je wih. Ta ko |e se te re ti za ubi stvo Bran ka Jef to vi }a Jor ge. S wim na op tu `ni ci je i Vla di mir Mi li sa vqe vi}, zva ni Vla da Bu da la, ko ji je de vet go di na bio u bek stvu i za jed no s Bo jo vi }em je uhap {en u re sto ra nu u Va len si ji.

je po ve zao Ka li ni}, ko ji je na kon se dam i po go di na bek stva uhap {en u Hr vat skoj, a Sr bi ji je iz ru ~en 25. av gu sta 2010. go di ne. Bo jo vi} je na pu stio Sr bi ju u ju nu 2010. go di ne, ne du go po sle hap {e wa Ka li ni }a u Za gre bu i Si mo vi }a na srp sko-hr vat skoj gra ni ci. Za wim je u sep tem bru 2010. ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca i po dig nu ta op tu `ni ca. (Ta njug)

Pri vo |e we Lu ke Bo jo vi }a

tvo ru u Ma dri du, i do dao da su u po stup ku pred {pan skim vla sti ma an ga `o va ni ta mo {wi advo ka ti. Su |e we Bo jo vi }u u od su stvu po ~e lo je u de cem bru 2011, a po tom je po no vo kre nu lo iz po ~et ka 6. ju na zbog pro me ne sud skog ve }a u Spe ci jal nom su du u Be o gra du. Na sta vak je za ka zan za 5. sep tem bar. On je 9. fe bru a ra, po sle dve i po go di ne skri va wa, uhap {en u Va len si ji po po ter ni ci ko ju je za wim ras pi -

Bo ri vo je Bo ro vi}

KA KO SE SNA ]I U VAN RED NIM SI TU A CI JA MA

Pri ru~ nik pro tiv pa ni ke Sek tor za van red ne si tu a ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, u sa rad wi s Mi si jom OEBS-a u Sr bi ji, pred sta vio je ju ~e po ro di~ ni pri ru~ nik za po na {a we u van red nim si tu a ci ja ma, ko ji je na ~el nik Sek to ra Pre drag Ma ri} oce nio kao pr vi kon kret ni ji po tez na pla nu edu ka ci je na me wen ce lo kup noj po pu la ci ji. Ma ri} i {ef Ode qe wa Mi si je OEBS-a za de mo kra ti za ci ju Jan Lu e ne burg pod se ti li su na ~i we ni cu da su broj ne ka ta stro fe pro te klih go di na u Sr bi ji uzro ko va le qud ske `r tve i ma te ri jal nu {te tu. Van red ne si tu a ci je na ru {a va ju bez bed nost i op sta nak ~i ta vih gra do va, ~ak i re gi o na, a po sle di ce se mo gu pred u pre di ti i uma wi ti uko li ko po sto ji in for mi sa nost gra |a na o na ~i ni ma pre ven ci je, slo `i li su se Ma ri} i Lu e ne burg na kon fe ren ci ji za no vi na re u or ga ni za ci ji Cen tra za is tra `i va we jav nih po li ti ka i Mi si je OEBS-a u Sr bi ji. Ma ri} je pri ru~ nik, {tam pan u 12.000 pri me ra ka, ozna ~io i pr vim kon kret ni jim po te zom na kon 20 go di na na pla nu edu ka ci je gra |a na o po na {a wu u slu ~a ju van red nih si tu a ci ja. – Pri ru~ nik bi tre ba lo da ima sva ka po ro di ca. Jed no sta -

van je i da je osnov ne smer ni ce i pra vi la po na {a wa u sva koj vr sti opa sno sti. Ide ja je da do spe do sva kog do ma, jer naj vi {e po vre da na sta je upra vo zbog po gre {nog po na {a wa. Ovo je va `an ko rak na pred – re kao je Ma ri}.

ma, oni ma od pr vog do ~e tvr tog raz re da, da bi kao zre li qu di ima li svest o opa sno sti i zna we ka ko je iz be }i. Pre ven ci ja je naj o se tqi vi je pi ta we za Sr bi ju, po treb no je bi ti upo ran. Nov ca ni ka da ne ma do voq no, sva ka po -

Na ~ el n ik Sek t o r a o~e k u j e da u di stri bu ci ji, ali i fi nan si ra wu do dat nih pri me ra ka pri r u~ n i k a, po m og n u op {ti ne i gra do vi, i na ja vio jo{ jed nu ide ju u ci qu edu ka ci je – sa rad wu s Mi ni stra stvom pro sve te. – U tom po slu ni smo mno go od ma kli. Po seb nu pa `wu u edu ka ci ji tre ba po sve ti ti naj mla |i -

mo} je do bro do {la – po ru ~io je Ma ri}. Ka ko je na veo, pri ru~ nik }e bi ti do stu pan i na saj tu Sek to ra za van red ne si tu a ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, za ko ji tvr di da je za jav nost jed na od „naj o tvo re ni jih” slu `bi MUP-a. U pri ru~ ni ku su na ve de ni mno go broj ni pri me ri po na {a -

wa u van red nim si tu a ci ja ma, od to ga da se elek tro in sta la ci je ne sme ju ga si ti vo dom, da se pri li kom po à ra ne otva ra ju pro zo ri, ni ti ko ri sti lift... do pra vi la u slu ~a ju po sle di ca te ro ri sti~ kih na pa da. Ma ri} je na ja vio i re a li za ci ju jed nog od osnov nih pla no va Sek to ra – opre ma we (na kon se dam go di na) i upo {qa va we ve }eg bro ja va tro ga sa ca (tre nut no ih ima 3.000 od po treb nih ba rem 7.000), ali i ide ju da za ne ko li ko go di na oko 10.000 qu di (mla dih do bro vo qa ca) bu de ob u ~e no za de lo va we u van red nim si tu a ci ja ma. [ef Ode qe wa Mi si je OEBSa za de mo kra ti za ci ju Lu e ne burg pod se tio je na to da od 2004. po dr à va ju srp ske in sti tu ci je u re for mi sek to ra bez bed no sti, i na gla sio da Mi si ja po dr à va na pre dak Sek to ra u ci qu pro {i re wa ka pa ci te ta, edu ka ci je gra |a na... – Ovo je sa mo je dan ob lik na {e sa rad we. Pri ru~ nik }e bi ti pre ve den na je zi ke ma wi na – al ban ski, ma |ar ski i rom ski, a bi lo bi do bro da bu de i na en gle skom, zbog tu ri sta. Na{ ciq je da i da qe po dr à va mo Sek tor u okvi ru ras po lo ì vih re sur sa – obe }ao je Lu e ne burg. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr à va wa do 48 sa ti Du {a nu M. (1978) iz La za rev ca, Mi lo {u P. (1988) iz Pe tro va ra di na i dr à vqa ni nu Cr ne Go re Vla di mi ru D. (1979) zbog sum we da su se udru ì li ra di ~i we wa kri vi~ nih de la, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Oni se te re te da su iz ja mqe nim „gol fom” kre nu li ka Pan ~e vu u na me ri da iz vr {e raz boj ni {tvo, od no sno da ot mu ka -

mion-ci ster nu s go ri vom. Kad ih je po li ci ja u Te me ri nu za u ta vi la, u auto mo bi lu je, iz me |u osta log, pro na {la re pli ku pi {to qa i pla vu ro ta ci ju na lik na slu `be nu. Sva tro ji ca }e uz kri vi~ nu pri ja vu, ko ja ih te re ti za udru `i va we ra di iz vr {e wa kri vi~ nih de la bi ti do ve de na na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, do da je se u sa op {te wu. M. V.

PO LI CI JA U KRU [EV CU ZA DR @A LA TRO JI CU ZBOG DRO GE

Za ple we no 9,5 ki la ma ri hu a ne – Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Kru {ev cu, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom, od re di li su me ru za dr `a va wa Zlat ku M. (27) iz Kru {ev ca, Zlat ku K. (50) i Pre dra gu F. (22) iz Mo dri ce zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga – re kao je na ~el nik kru {e va~ ke po li ci je Mi qan Pe tro vi}.

Pre t re s om sta n a i dru g ih pro sto ri ja, kod osum wi ~e nih je pro na |e na biq na ma te ri ja na lik na ma ri hu a nu u te `i ni od 9,5 ki lo gra ma i po sto je in di ci je, ka ko je re kao Pe tro vi}, da je ta dro ga do pre mqe na s Ko so va i Me to hi je. On do da je da, ta ko |e, po sto je in di ci je da je re~ o dro gi “skank” ko ja sa dr `i vi {e opi ja ta od ma ri hu a ne ko ja se ga ji na lo kal nom pod ru~ ju. – Ova li ca su za te ~e na pri li kom raz me ra va wa i pa ko va wa dro ge, i to do ka zu je da je ona bi la na me we na pro da ji na pod ru~ ju Kru {ev ca i oko li ne, {to }e bi ti pred met da qe is tra ge – re kao je Pe tro vi}.

Po po li cij skim sa zna wi ma, na bav na vred nost pro na |e we dro ge je oko 10.000 evra, dok bi u pro da ji taj iz nos bio dva ili tri pu ta ve }i. U ovom tre nut ku, ka ko je re ~e no no vi na ri ma, gram „skan ka„ u Kru {ev cu ko {ta od 500 do 1.000 di na ra. Pe tro vi} je pod se tio na to da je kru {e va~ ka po li ci ja, ta ko |e u sa rad wi s Tu `i la {tvom, 22. ju na kod Pre dra ga V. (30) za ple ni la pet ki lo gra ma dro ge i po -

sto je osno vi sum we da su po me nu ta li ca, ko ja su ju ~e za dr à na, or ga ni zo va la i to do pre ma we. Ka ko je no vi na ri ma re kao vi {i jav ni tu ì lac u Kru {ev cu Mi o drag Sur la, Tu ì la {tvo }e pod ne ti zah tev za spro vo |e we is tra ge is tra `nom su di ji s pred lo gom za od re |i va we pri tvo ra. Re ~e no je i da su osum wi ~e ni od ra ni je po zna ti po li ci ji, te da je Zlat ko M. do sa da ve} osu |i van zbog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Kru {e va~ ka po li ci ja je u pr vih {est me se ci za be le ì la 53 za ple ne i pod ne la isto to li ko kri vi~ nih pri ja va pro tiv osum wi ~e nih. (Ta njug)

NA KON HAP [E WA U BE O GRA DU OK TO BRA 2010.

Stru gar iz ru ~en Cr noj Go ri

Sr b i j a je ju ~ e iz r u ~ i l a Cr n oj Go r i Pre d ra g a Stru g a r a (51) iz Be o gra da, ko ga je pod g o r i~ k i In ter p ol po t ra ` i vao zbog sum we da je na cr no gor skoj te r i t o r i j i, kao pri p ad n ik ne k a da {we Voj ske Ju go s la v i j e, iz v r {io rat ni zlo ~in pro tiv al ban skih ci vi la to kom su ko ba 1999. go di ne, sa o p { te n o je u Pod go ri ci. Stru gar je uhap {en 30. ok to bra 2010. go di ne u Be o gra du po po t er n i c i In t er p o l a Pod g o r i c a, a iz r u ~ en je u skla du s ugo vo rom o iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa na iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re. Upra va po li ci je Cr ne Go re je na ve la da se Stru gar po tra `u je ra di pri vo |e wa u ci qu vo |e wa po stup ka pred Vi {im su dom u Bi je lom Po qu, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo rat nog zlo ~i -

POSLE MU^ KOG NA PA DA NA MLA DI ]A U BE O ^I NU

UHAP [E NA TROJ KA U TE ME RI NU

Raz go di li pqa~ ku ci ster ne s go ri vom?

~etvrtak26.jul2012.

Po vre |e ni stu dent se opo ra vqa De `ur ni is tra `ni su di ja Ra do mir [tu la od re dio je, na kon sa slu {a wa, pri tvor Mi ro sla vu P. (21) iz Fu to ga ko ji je osum wi ~en da je u ne de qu, 15 mi nu ta na kon po no }i, u dru {tvu dvo ji ce ma lo let ni ka iz istog me sta, na neo te {ke te le sne po vre de Dra ga nu K. (27) iz Be o ~i na ko ji se opo ra vqa u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du, sa zna li smo ju ~e u is tra `nom ode qe wu no vo sad skog Osnov nog su da. Dra gan je na pad nut u No vo sad skoj uli ci u Be o ~i nu kod ben zin ske pum pe, po pr vim sa zna wi ma – bez ika kvog vi dqi vog raz lo ga. Na vod no, tro ji ca osum wi ~e nih su se kre ta la auto mo bi lom pre ma No vom Sa du, a on da su po me nu ti okri vqe ni i ma lo let ni N. D. (17) iza {li iz ko la i fi zi~ ki na pa li Dra ga na, uda -

ra ju }i ga po gla vi, a na kon to ga su ute kli. Po li ci ja je ubr zo pro na {la osum wi ~e ne i pri ve la ih, a al ko-te sti ra wem je, na vod no, usta no vqe no da je Mi ro slav imao 0,77 pro mi la al ko ho la u or ga ni zmu, N. D. – 0,86, a tre }e o kri vqe ni, ta ko |e se da ma ne sto go di {wak G. B. – 0,63 pro mi la. Po vre |e nom stu den tu ~e tvr te go di ne Prav nog fa kul te ta Dra ga nu K. pr vo je pru `e na po mo} u Do mu zdra vqa u Be o ~i nu, gde su mu utvr |e ne te {ke te le sne po vr de opa sne po `i vot, i to frak tu ra lo ba we i iz liv kr vi unu tar lo ba we. Zdrav stve no sta we po vre |e nog mla di }a ju ~e je bi lo bo qe, on se opo ra vqa i pre me {ten je na Ode qe we ne u ro hi rur gi je, sa op {te no je u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Pro tiv tro ji ce osum wi ~e nih

Povre|enom prva pomo} ukazana u beo~inskom Domu zdravqa

pod ne ta je kri vi~ na pri ja va za na no {e we te {kih te le snih po vre da, a dvo ji ca se dam na e sto go -

di {wih Fu to `a na pri ve de na su su di ji za ma lo let ni ke u Vi {em su du u No vom Sa du. M. V.

„DNEVNIKOVA” TEMA DO MA ]E TR @I [TE PRE PLA VQE NO FAL SI FI KO VA NIM @E STO KIM PI ]I MA

Me til-al ko hol ubi ja iz „br qe” Od tro va wa me til-al ko ho lom u ni {kom Kli ni~ kom cen tru umro je mu {ka rac iz Le skov ca star 42 go di ne. Kod we ga je u kr vi pro na |e no 2,5 pro mi la me til-al ko ho la, a stru~ wa ci ni {kog Za vo da za ob duk ci ju su alar mi ra li po li ci ju da bi utvr di li ka ko je do {ao u kon takt s ta kvim al ko hol nim pi }em da ne bi do {lo do da qeg {i re wa te otrov ne ma te ri je. Kra jem mar ta pro {le go di ne na ni {koj Kli ni ci za en dro kri no lo gi ju pre mi nuo je Ni {li ja Zo ran Mil ki}, u ~i joj kr vi je ot kri ve no 1,29 pro mil me tilaklo ho la. Sva ke go di ne ne ko li ko qu di umre od tro va wa me til-al ko ho lom. Ot ka ko je po ~e la kri za, i pro da ja al ko hol nih pi }a u pro dav ni ca ma je opa la, ali su za to pi ja ce i re sto ra ni pre pla vqe ni ra ki ja ma i fal si fi ko va nim vi wa ci ma, ko wa ci ma, pe lin kov ci ma ko ji su i opa sni po ì vot, ali i na no se ve li ku {te tu pro iz vo |a ~i ma ko ji po {tu ju za kon ske pro pi se i vo de ra ~u na o to me da ono {to se pi je bu de is prav no. Pre 14 go di na, od ra ki je “zo zo va ~e” umr lo je 43 qu di, ali to o~i gled no ni je bi la do voq na opo me na za na {e gra |a ne da ni je sve {to se pro da je zdra vo za pi }e i da ~e sto iz fla {e, ko ju ku pe za ma le pa re, vre ba smrt. Oni ko ji ne bi ra ju na ~in da za ra de, pra ve ra ki ju od sve ga i sva ~e ga i pro da ju se kao fal si fi ka te po zna tih bren do va. Jed no stav no, fal si fi ko va we al ko hol nih pi }a po sta lo je kod nas je dan od na ju no sni jih po slo va i ~e sta upo zo re wa pro iz vo |a ~a po zna tih bren do va da dr à va to me mo ra sta ti ti na put osta ju bez od je ka sve dok ne ko to ne pla ti ì vo tom. Na i me, pre me sec da na kru {e va~ ki “Ru bin” upu tio je jav no upo zo re we da se na ra fo vi ma mno gih pro dav ni ca u Sr bi ji na la zi fal si fi ko va ni vi wak. Ta da je sa op {te no da je fal si fi kat tog ~u ve nog pro iz vo da pro na |en u Sta ji }e vu kod Zre wa ni na, Ba ra je vu, Ste po jev -

cu, Pe tro va ra di nu, Lo zni ci i Vu ~i nu. “Ru bin” zbog fal si fi ko va wa vi wa ka, kao naj pro da va ni jeg bren da iz gru pe al ko hol nih pi }a, go di {we gu bi od 15 do 20 od sto ukup nih pri ho da. Zbog ~e stog fal si fi ko va wa upra vo tog pi }a gra |a ni ma je pre po ru ~e no

^ak zbog fal si fi ko va wa pro iz vo da naj ~e {}e stra da ju oni ~i ji je brend zlo u po tre bqen, a ne fal si fi ka to ri. Za fal si fi ka to ri ma se tra ga je di no ka da do |e do smrt nog is ho da, a ko li ko se “br qe” pro da a da ni ko zva ni~ no o to me ni je oba ve {ten, to se i ne zna. Jer, jav na je

di to va noj la ba ra to ri ji, ali one ni ka da ni su po vu ~e ne s tr ì {ta. – Ve }e su {an se da na le ti te na obi ~an {pi ri tus ne go na pra vu vo} nu ra ki ju – re kao je Pa po vi}. – NOPS je na ru ~i vao is tra ì va wa uzo ra ka pi }a ve }ih kom pa ni ja i re zul ta ti su ~e s to bi l i ka t a s tro f al n i. Tra ì li smo od wih da nam do sta ve sa stav pi }a da bi smo ga mo gli ob ja vi ti na na {em saj tu i ta ko po mo }i po tro {a ~i ma da raz lu ~e ono {to bi tre ba lo da

Pra ti ti pu te ve di stri bu ci je eta no la

Osim originalnog viwaka pojavio se i la`ni

da “Ru bi nov” vi wak ne ku pu ju na pi ja ca ma i bu vqa ci ma, bez ob zi ra na ce nu ni ù od one u pro dav ni ca ma. La ne su fal si fi ka to ri pro iz ve li i di stri bu i ra li la `nu ra ki ju od kru {ke, ~u ve nu “vi qa mov ku”, brend ko ji ve} 20 go di na pro iz vo di “Po re~ je” iz Vu~ ja. Bi lo je ot kri ve no 1.500 bo ca la `wa ka, ali se pret po sta vqa da na tr ì {tu cir ku li {e jo{ oko 100.000 fla {a na pu we nih ~i stim etil-al ko ho lom. Mno ga pi }a, ko ja se nu de pod ime nom ra ki ja, uop {te to ni su. Sr bi ja je pre dve go di ne usvo ji la Za kon o ra ki ji, ali se on ne pri me wu je jer da ni je ta ko, on da bi svi mo ra li da po {tu ju pro pis po ko jem se ra ki jom mo gu na zi va ti sa mo pi }a u ko ji ma je al ko hol vo} nog po re kla, a ve li ki deo pro iz vo da na tr ì {tu ta ko ne {to uop {te ne sa dr ì ve} je re~ o in du strij skom eta no lu. S dru ge stra ne, ka zne za di vqe pro iz vo |a ~e su to li ko ma le da im se is pla ti da ra de na cr no.

taj na da se po mno gim se li ma zbog bo ga tog ro da {qi ve, du we, kaj si je, bre skve, ja bu ke i dru gih vo} ki, ko je ne ma ko da ot ku pi, ma sov no pe ~e ra ki ja. âk se pe ~e i ra ki ja od me la se ku ku ru za, a ima i onih ko ji sa mo al ko hol raz bla è de sti lo va nom vo dom i do da ju vo} nu aro mu i to on da pro da ju po pi ja ca ma. Fal si fi ka to ri se u ne kim slu ~a je vi ma ne tru de mno go ni oko am ba la è pa lo {u i opa snu ra ki ju pro da ju u pla sti~ nim bo ca ma, a ima i slu ~a je va ka da se ona jav no to ~i u ~a {i ce i pro da je. Na neo d go vor nost dr à ve à le se i u Na ci o nal noj or ga ni za ci ji za za {ti tu po tro {a ~a. Po re ~i ma pred sed ni ka te or ga ni za ci je Go ra na Pa po vi }a, in spek ci ja je obe }a la da }e im po mo }i u “~e {qa wu” i ma lih pro dav ni ca i po dru ma pi }a, ali to ni je u~i ni la. On is ti ~e da su upo zo ra va li in spek ci ju na la `ne ra ki je, ko je su se ta kvim po ka za le u is pi ti va wi ma u akre -

Osnov na si ro vi na za pri zvod wu svih fal si fi ka ta iz obla sti al ko hol nih pi }a je ra fi ni sa ni eta nol po qo pri vred nog po re kla, ko ji se u Sr bi ji pro iz vo di u sve ga tri ili ~e ti ri {pi ri ta ne, ili se uvo zi iz okol nih ze ma qa. To zna ~i da bi i za in spek ci ju i za po li ci ju bi lo re la tiv no la ko da pra te pu te ve di stri bu ci je eta no la i da na taj na ~in do |u do fal si fi ka to ra. je istin ski kva li tet na ro ba od fal si fi ka ta, ali ni su pri hva ti li. Ina ~e, da bi vo} na ra ki ja bi la bez bed na za pi }e ona mo ra, po pro pi si ma, da sa dr ì od re |en pro ce nat me ta no la. On se mo è si pa ti u obi~ nu ra fi na du, ali i ona mo ra i}i na is pi ti va we. Stru~ wa ci ob ja {wa va ju da se i me ta nol mo è fin gi ra ti ta ko {to se u eta nol si pa ju ra zni do da ci. Ka ko sa mo dva gra ma me til-al ko ho la mo gu do ve sti do tro va wa, a ko li ~i na od 20 gra ma je smr to no sna za ~o ve ka, ja sno je da bi svi oni ko ji vo le da po pi ju po ko ju ~a {i cu ipak mo ra li do bro da raz mi sle pre ne go {to za wom po seg nu. Jer, ona po gre {na ko {ta }e ih ì vo ta. Q. Ma le {e vi}

PRO CES PRO TIV OSMO RO OKRI VQE NIH U AFE RI „ME DI CIN SKI NA ME [TAJ”

na pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva. U Vi { em su d u u Bi j e l om Po q u u to k u je su | e w e Stru ga r u i jo{ sed m o r i c i biv { ih pri p ad n i k a Voj s ke Ju g o s la vi j e, ko j i su op t u ` e n i da su 18. apri l a 1999. go d i n e u me stu Ka l u | er s ki Laz, op { ti na Ro ` a j e, ubi l i {est al b an skih ci v i l a iz b e g li c a. Na sta v ak glav n og pre t re s a za ka z an je za 14. sep t em b ar. (Ta njug)

Od bra na ospo ra va nad le `nost Spe ci jal nog su da Advo ka ti od bra ne osmo ro okri vqe nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u po stup ku jav ne na bav ke me di cin skog na me {ta ja za po je di ne zdrav stve ne usta no ve u Be o gra du pre ~e ti ri go di ne pod ne li su pred log po stu pa ju }em Spe ci jal nom su du u Be o gra du da se, „shod no za ko nu, ogla si stvar no ne na dle `nim, i pred met pre pu sti re dov nom Vi {em su du u Be o gra du“. Ka ko sa zna je „Dnev nik“, taj pod ne sak jed nog bro ja bra ni la ca obra zlo `en je wi ho vim sta vo vi ma da „ne ma ele me na ta za nad le `nost Spe ci jal nog su da“, i usle dio je pre ne ko li ko da na.

– Sma tra mo da se, iz ugla za ko na, ni su ste kli ele men ti za nad le `nost Spe ci jal nog su da – na vo di iz vor „Dnev ni ka“ iz kru ga od bra ne, uz pod se }a we na to da je po ~et kom ovog me se ca Spe ci jal ni sud usvo jio pred log od bra ne u „slu ~a ju vak ci ne“, do no se }i od lu ku ko jom se ogla sio funk ci o nal no ne na dle `nim i da se pred met pro sle di Kri vi~ nom ode qe wu Vi {eg su da. Pod se ti mo, Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je po ~et kom 2010. go di ne op tu `ni cu pro tiv: biv {eg ~la na ve }a Grad ske upra ve Be o gra da dr Vla da na [u ba re vi }a, su -

vla sni ka i di rek to ra pred u ze }a „Re ci pe Me di cal Sup pli es„ iz Ze mu na Slo bo da na Pa u no vi }a, di rek to ra pred stav ni {tva „Ke drion„ SPA u Sr bi ji \o va ni ja Akro qa ni ja, biv {eg di rek to ra KBC „Be `a nij ska ko sa” Ni ko le Mi li ni }a, po mo} ni ce za ne me di cin ske po slo ve u toj usta no vi Do bri le Ve ki}, te di rek to ra Spe ci jal ne bol ni ce „Sve ti Sa va” Mi la na Sa vi }a, biv {eg di rek to ra KBC „Zve zda ra” Zo ra na Ivan ko vi }a i ne ka da {we di rek tor ke Do ma zdra vqa „Dr Mi lu tin Iv ko vi}” Ja smin ke Je li}. J. J.

sport

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) SLO BO DAN SO RO PR VI GOL MAN VA TER PO LO RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE

Znam {ta se od nas o~e ku je Slobodan Soro je sa reprezentacijom osvojio bezbroj odli~ja, ali prvi golman delfina na Olimpijskim igrama ima {ansu da se okiti s jo{ jednom me da qom. Vred no i na por no priplemali su se vaterpolisti za ovo najzna~ajnije takmi~ewe. - Od 21. maja smo na pripremama. Na po~etku je izostala nekolicina igra~a zbog klupskih obaveza, ali smo se ubrzo kompletirali. Dva meseca smo proveli zajedno, naporno smo radili i mislim da smo se dobro spremili - ka`e Soro. Vi{e nego ranije na{ tim su pratile povrede i bolesti. - Imali smo povreda i bolesti, sre}om nisu bile opsane. Ti si se me|u prvima povredio, kakvo je sada stawe s prstom?

- U tom trenutku povreda je delovala vrlo nezgodno, prst sam polomio na ~etiri mesta, ali sre}om imao sam dosta vremena za rehabilitaciju i prst sada izgleda kao da se ni{ta i nije dogodilo. U Pekingu si bio drugi golman, a sada si u poziciji prvog ~uvara mre`e. - Da, u Pekingu sam bio drugi golman, ali sam posle drugog me~a dobio priliku da branim i na golu sam ostao sve do kraja i osvojene bronzane medaqe. Znao sam i tada, a znam i sada {ta se o~ekuje od mene. Drago mi je {to imam tu vrstu odgovornosti, ali moram da priznam da mi je sada lak{e nego {to u Pekingu. Sada mnogo boqe poznajem rivale i znam {ta od wih mogu da o~ekujem, a i boqe stojimo sada nego {to je to bio slu~aj u Pekingu.

Prog no ze ne za hval ne Da li mo`e{ da prognozira{ na{ domet u Londonu? - Ne bavim se prognozama, jer je to nezahvalno. Meni je va`no da osvojimo bilo koju medaqu, jer onaj ko je bio na Olimpijskim igrama zna kakva je ose}aj osvojiti odli~je. Dodu{e, bilo bi lepo kada bismo se popeli lestvicu vi{e u odnosu na Peking. Pored toga, voleo bih i da na{a zemqa popravi bilans medaqa u odnosu na Peking, da se ovaj put vratimo sa vi{e odli~ja i da {to vi{e na{ih sportista do~ekaju qudi ispred Skup{tine.

Vaterpolisti su nas razmazili i navikli na odli~ja, tako da nacija od vas uvek o~ekuje maksimum. - Pri~e o odli~jima prate nas na svakom takmi~ewu, pa se

ovo po tome ne razlikuje. Mi smo svojim radom i rezultatima i doveli do tih pri~a i u tom kontekstu nam one ne smetaju. Ono {to mi smeta je to

{to nas qudi ve} vide na postoqu. Mi smo svesni svojih rezultata i dometa, ali moram da istaknem da je olimpijski turnir najte`i. Svi se maksimal-

no spremaju za Olimpijske igre i èle odli~ja. Pred nama je teàk put, jer je na{a grupa teà. Treba mnogo toga da se poklopi i da mi uradimo sve ono za {ta smo sposobni da bi se do{lo do borbe za medaqe. Zapravo, najve}i pritisak ose}amo mi igra~i jedni prema drugima, u èqi da uradimo najvi{e {to moèmo. Ali, idemo korak po korak, kao {to smo to uvek i radili. U na{oj grupi pored nas i Ma|ari, Crnogorci i Amerikanci èle odli~je. Bi}e nam teè na po~etku, ali bi smo on da u ~e tvrt fi na lu tre ba li da do bi je mo lak {eg rivala, ~ime bi nam put ka polufinalu bio otvoren. Ali, samo da ne dobijemo Hrvate u ~etvrtfinalu, jer }e nam onda biti znatno teè - istakao je Soro pred po~etak olimpijskog turnira A ve} na startu Srbiju ~eka izueztno jak rival, olimpijski {ampion Ma|arska. Ovaj me~ B grupe na programu je u nedequ od 16.30 ~asova. U na{oj grupi su jo{ i Crna Gora, Rumunija, SAD i Velika Britanija, dok su u A grupi Gr~ka, Italija, Kazahstan, [panija, Australija i Hrvatska. Gor da na Ma le no vi}

PR VI UTI SCI IZ LON DO NA KA PI TE NA OD BOJ KA [A BO JA NA JA NI ]A

Ra si pa we ener gi je stva ra ve li ke pro ble me Peking je bio premijera, najboqa {kola za ovu generaciju srpskih odbojka{a. Bojan Jani}, Nikola Kova~evi}, Vlado Petkovi}, Marko Podra{~anin, Milo{ Niki}, Sa{a Starovi} ~ine {estorku koja je ve} osetila dra`i Olimpijskih igara. To iskustvo je bilo vrlo pou~no, u~inilo je da, prema re~ima kapitena Jani}a, hladnih glava ~ekaju takmi~ewe u Londonu. Najiskusniji me|u orlovima, 30-godi{wi Bojan Jani} pri~ao je o izazovima koje sa sobom nosi nastup na OI. - Sa is ku stvom iz Pekin ga mo gu da ka`em da je pr va aso ci jaci ja na Olimpij ske igre gu `va! To li ko je to ga po nu|e no, ba{ se ose }a{ kao deo veli ke pa ra de, cir kusa. Te{ko je, na ro ~i to kada si mlad, vi di{ sto ti ne spor ti sta ko je si do sa da vi |ao sa mo na TV, NBA igra ~e, te ni se re, ne ke fud bal ske fa ce, ne ka ko se

utak mi ce, sa mo ta ko se mo `e na pra vi ti re zul tat.

lim da se kockam, da rizikujem, zato i gubim.

Ja ~a we tim skog du ha

Ni go vo ra o tre mi

Sada su spremni, tvrdi Jani}, u srpskom timu i za ovu situaciju. U Londonu }e odbojka{i biti kao musketari, svi za jednog, jedan za sve, upu}eni jedni na druge. Radi}e se na ja~awu timskog duha. - Stariji momci iz ekipe mora}e da povedu ra~una, podrazu-

Poznavaoci odbojka{kih prilika znaju koliko je u ovom sportu te{ko izboriti plasman na Olimpijske igre, velika nagrada je samo u~e{}e, a bilo koja medaqa je izvanredan uspeh. - Ka da smo pre gr me li kva li fi ka ci je sve mi sli su se

[an se pod jed na ke Jani} i drugovi }e se na Olimpijskim igrama u Londonu takmi~iti u grupi B, sa selekcijama SAD, braniocem titule, Tunisa, Nema~ke, Brazila i Rusije. Plasman u ~etvrtfinale izbori}e prve ~etiri iz grupe. O mogu}nosti da se Srbija na|e me|u te ~etiri ekipe Jani} ka`e: - [anse su podjednake. Ne vidim da neka ekipa odska~e, kao {to je Brazil ranije, nisu jaki kao pre. Rusi se mu~e celo leto ali nije iskqu~eno da eksplodiraju na Olimpijskim igrama. Amerikanci su na Igrama tradicionalno dobri. Ipak, ne treba da se obaziramo na to. Moramo hrabro da igramo, da se plasiramo u ~etvrtfinale pa onda srce na teren, u borbu za medaqu.

Uloge su me|u srpskim odboj ka {i ma odav no po de qe ne, Jani} se u svojoj, kapitenskoj, dobro snalazi. - U{ao sam u {tos. Glavni zadatak }e mi biti da ekipu drìm na okupu, da ne rasipamo energiju. Bi}e nam potrebna.Atanasijevi} je zaduèn za dobru atmosferu u timu. To je de~ko koji sa sobom nosi nevi|enu energiju, dovoqno je da se nasmeje i cela ekipa se smeje. On nam je xoker. Ina~e, mla|i momci su zaduèni i za izbor muzike. Re pre zen ta tiv ci Sr bi je pomno prate pisawa medija u vezi sa informacijama o organizaciji takmi~ewa, olimpijskom selu… - Znamo da }emo imati kratke kre ve te! Ali obez be di li smo se, na{a delegacija je ve} na ba vi la pro du èt ke, ne bi trebalo da bude problema. Nadam se da }e transport do bori-

Od boj ka {i su re dov ni u~e sni ci Olim pij skih iga ra

tre ning, utak mi ce, sta ve u dru gi plan - ob ja{wavao je Ja ni}.- Pre ~e ti ri go di ne, ka da smo oti {li u Ki nu, uop {te ni sam znao {ta da o~ekujem. Sa da shva tam da glavni pro blem Olim pij skih igara mo `e da bu de ra si pa we ener gi je. Ima do sta slo bodnog vre mena, pa je pre po ru~ qi vo radi ti na kon cen tra ci ji. Ona mo ra da bu de usme re na is kqu ~i vo na

meva se i treneri, stru~ni {tab. Organizova}e se neke zajedni~ke aktivnosti, da se odr`i prava atmosfera. Bi}e aktuelne dru{tvene igre. Baca}emo karte, uglavnom se igra poker pri~a Jani} i otkriva koji je od evropskih {ampiona dobar pokera{.- Ima dobrih ali Dragan Stankovi} je najboqi. Miran je, vrlo stalo`en, fin momak, zato i igra dobro! Ja sam najgori. Vo-

okre nu le tak mi ~e wu u Lon do nu. Sva ki od mo ma ka ima u gla vi ovaj mo me nat i od la zak na Igre - pre no si Ja ni} de li} at mos fe re iz ta bo ra pr va ka Sta rog kon ti nen ta.- Ne ma go vo ra o tre mi! Ne, uop {te! Ne str pqi vi smo, ne do sta ju nam utak mi ce, onaj adre na lin ko ji sa so bom no se! Sve {to im pret ho di je raz log za ner vo zu.

li {ta bi ti do bro or ga ni zo van. Ve}ina momaka je ve} videla, osetila, dvoranu u kojoj }emo igrati - podse}a Jani} da su Srbi lane osvojili Predolimpijski turnir u Londonu.Iskustva su pozitivna. Dvorana je renovirana. Samo, ka`u da je daleko od sela. Vide}emo kako }e to izgledati - ka`e Jani}. (Mon do)

Ro za Vimbldon iz ne na dio Anu Ana Ivanovi} se navikava na re`im olimpijskog turnira. Uzbu|ena zbog debija na Igrama, na{a najboqe rangirana teniserka podelila je na svom interent sajtu impresije o ne{to druga~ijoj prestonici Velike Britanije. „U vazduhu ima mnogo energije i uzbu|ewa. Ovo je poseban period za boravak u Londonu i ose}am se privilegovanom {to sam ovde„ napisala je Ivanovi}eva. Ona je ponovila da nestrpqivo ~eka svoj debi na Igrama, te da je odustajawe od u~e{}a 2008. godine u Pekingu bio najte`i trenutak u wenoj karijeri. Me|utim, ipak je imala priliku da poseti na{e sportiste na Igrama u Pekingu. „Vreme provedeno u olimpijskom selu u Kini, sa ostalim sportistima i treninzi na onda{wim terenima, samo pove}ava moja o~ekivawa i nestrpqewe da ovde iza|em na teren i da se takmi~im. Pozitivna stvar, koja je proiza{la iz mog iskustva u Pekingu, je vreme koje sam provela sa ostalim sportistima iz srpskog tima, koji su se takmi~ili u razli~itim sportovima. Bilo je fascinantno videti kako oni treniraju i

kako se pripremaju za svoja takmi~ewa„. Anu nervira {to }e teniseri biti daleko od ostatka srpske delegacije. „Frustriraju}a stvar kod ovogodi{weg takmi~ewa je {to je Vimbldon dosta udaqen od olimpijskog sela, posebno kad je saobra}aj gust ovoliko koliko sada„ istakla je Ivanovi}eva i najavila posetu na{im reprezentativcima. „Ove nedeqe }u posetiti selo, ali }u za vreme turnira biti zauzeta treninzima, me~evima i oporavkom, jer igram u singlu i u me{ovitom dublu sa Nenadom Zimowi}em, tako da, verovatno, ne}u mo}i da idem da gledam druge sportove, {to je {teta„. Ani su iznenadile neobi~ne promene koje je zatekla na najpoznatijem teniskom stadionu. „Vimbldon izgleda dosta druga~ije, svuda je ru`i~asta boja! Bi}e ~udno videti da nisu svi u belom, za promenu„. Na{a teniserka je prenela i deli} olimpijske atmosfere. „Svi, koje sam do sada srela, su sre}ni {to su ovde i sada ne mo`emo da do~ekamo da Igre po~nu”, rekla je Ana u prvom javqawu iz Londona.

SPORT

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU RA PO RT OD BOJ KA [I CE JE LE NE BLA GO JE VI] IZ OLIM PIJ SKOG SE LA

Su per kom {i luk Posle gu`ve na aerodromu, trke za prtqagom, a onda ~ekawa na sme{taj u olimpijskom selu, na{e odbojka{ice ulaze u `eqeni ritam u Londonu. Ve}em delu delegacije `enske odbojka{ke reprezentacije Igre u Londonu su druge na kojima u~estvuju. Sedam devojaka iz ovog sastava, Ogwenovi}eva, \erisilova, Krsmanovi}eva, Vesovi}eva, Veqkovi}eva, Brako~evi}eva i ]ebi}eva, ima upisan u biografiji nastup u Pekingu 2008, a pet devojaka debituje na OI, @ivkovi}eva, Ra{i}eva, Starovi}eva, Mihajlovi}eva i Blagojevi}eva. Pri~a Jelene Blagojevi} je specifi~na, ona je prakti~no dan uo~i polaska za London saznala da }e biti me|u putnicama. Logi~no, odu{evqena je prilikom koja joj je ukazana. Reprezentativni prima~ servisa prenosi prve utiske iz olimpijskog sela. - Prostor je ogroman i deluje fascinantno. Selo je podeqeno na jedanaest blokova. Apartmani su veliki, imaju tri sobe veliku terasu, Internet! Restoran je uda-

qen nekih 500 metara od apartmana pa je s te strane sve super - odu{evqena je Jelena. Na{e devojke se nisu suo~ile sa zna~ajnijim te{ko}ama po dolasku u London. - Za sada zaista nema ve}ih problema, jedino kada smo ulazili u selo, ba{ je trebalo dosta vreme-

na. Sve izgleda fantasti~no, pa je za mene doga|aj bio i sam ulazak u selo, pa odlazak na ru~ak, ve~eru .... Neobi~no je videti sve te sportiste na jednom mestu. Srpkiwe imaju odli~an kom{iluk. - Mi smo u istoj zgradi sa na{im rukometa{ima i odbojka{i-

ma, a na na{em spratu su reprezentativke u streqa{tvu Zorana Arunovi} i Jasna [ekari}. U istom bloku su timovi Rusije, Nema~ke, Belorusije a u na{em ulazu je i ekipa Bugarske - raportira iz Londona Blagojevi}eva i dodaje: - Za sada nisam videla ni jednu veliku sportsku facu, osim na{eg Milorada âvi}a! Aktuelne evropske {ampionke ipak nisu turistkiwe u Londonu, odmah po dolasku na popri{te OI nastavilo se s reìmom rada iz Beograda, vredno treniraju za prvi me~ na turniru. - Igrali smo trening me~ sa Brazilom, ju~e ujutru imali smo malo istezawa, a uve~e je usledio normalan trening u dvorani. Ispostavilo se da je sala u kojoj }emo igrati prili~no udaqena od sela, skoro sat vremena vo`we, to moè predstavqati problem. Ali vide}emo kada takmi~ewe po~ne oprezna je Blagojevi}eva. Odbojka{ice prvi me~ na OI igraju u subotu (12,30) sa Kinom. (Mon do)

DVO JAC BEZ KOR MI LA RA SPRE MAN ZA IZA ZO VE

Za ve sla ji ma do fi na la, a po sle... Na{ vesla~ki dvojac bez korilara, Nikola Stoji}- Nenad Be|ik, bi mogao da priredi iznena|ewe u Londonu. Stoji}evo iskustvo, ~etvrte su mu Olimpijske igre na kojima u~estvuje, i Be|ikova mladost, uz zajedni~ku èqu, mogla bi ovaj dvohac da dovedu do finala, a onda je sve mogu}e. Da li Igre u Londonu imaju neki poseban zna~aj za tebe u odnosnu na Igre u Sidneju, Atini i Pekingu, pitali smo Stoji}a. – Kao {to sam i mnogo puta do sada rekao, meni su najzna~ajnije bile Olimpijske igre u Sidneju i to samo iz razloga {to sam prvi put u~estvovao na najve}oj svetskoj sportskoj smotri. S druge strane, svake Olimpijske igre su poseban doìvqaj za sebe, jer se radi o zaista najve}oj reviji sporta koja se odràva samo jednom u ~etiri godine. Uvek pred Olimpijske igre u meni se probudi neka posebna vrsta motiva i èqe. I pred London ose}am isto to – kazao je Stoji}, koji je na svim Olimpijskim igrama nastupao u dvojcu bez kormilara, uvek sa drugim partnerom (u Sidneju sa Vi{ackim, u Atini sa Stegi}em, u Pekingu sa Jagarom, a u Londonu sa Be|ikom) – Moram ovom prilikom da ~estitam Be|iku na ogromnom napretku koji je ostvario od oktobra pro{le godine kada je stigao u Partizan. U svakom smislu u~inio je zna~ajan skok {to se i rezultiralo time da obezbedi

svoje mesto u olimpijskom timu. U posledwa dva meseca, kada smo zajedno seli u ~amac uradili smo mnogo toga i bukvalno re~eno iz dana u dan smo na{e veslawe podizali na vi{i nivo. Ovaj dvojac, siguran sam, ne zaostaje za dvojcima koji su u~estvovali na prethodnim olimpijadama, ali je nezahvalno

staze, kao {to je bio slu~aj u Sidneju i Pekingu. Tamo su vesla~i bili u olimpijskom selu i mnogo vremena su gubili na putu do treninga i nazad. Tako|e, u Londonu }emo biti usresre|eni samo na vesla~e, ne}emo biti deo “ludnice” u selu i to, siguran sam, mo`e svima da doprinese fokusirawu samo

prognozirati wegov realan domet. Sve }e se najboqe videti u Itonu. Koliko je prednost, odnosno mana to {to vesla~i ne}e biti sme{teni u olimpijskom selu? – U sportskom smislu mislim da je to velika prednost, pogotovo iz razloga {to }emo biti uskra}eni za duga putovawa do vesla~ke

na takmi~ewe. S druge strane, ose}aj Olimpijskih igara ti se posebno produbi kada u|e{ u olimpijsko selo i kada si deo armije od 10.000 sportista. Ipak, po{to se vesla~ko takmi~ewe zavr{ava na polovini Olimpijade ima}emo priliku da boravimo u olimpijskom selu i da se i tako osetimo

delom ovog velikog doga|aja - naglasio je Stoji}. Nenadu Be|iku ovo }e biti prve Olimpijske igre, ali su zato Stoji}u ~etvrte. – Nikola Stoji} je nesumwivo imao veliki uticaj za to {to sam danas. U posledwa dva meseca svojski se trudio da mi na svakom treningu prenese deli} iskustva, kako pristupom samoj trci, tako i samim takmi~ewem u woj. Sigurno je da sam zbog wegovih saveta 25 posto spremniji i kvalitetniji. Ovo su moje prve Olimpijske igre, ushi}en sam zbog u~e{}a na wima i posebno mi je drago {to }u uz sebe imati ~oveka sa tolikim olimpijskim iskustvom - rekao je Be|ik. Kakve su {anse na{eg dvojica bez kormilara i ko je po tvom mi{qewu najbli`i medaqi u ovoj disciplini? – Konkurencija u dvojcu je ogromna. Me|utim, i mi smo ozbiqno radili, formu podigli na najvi{i mogu}i nivo i nismo bez {anse. U prvu grupu favorita spadaju Novi Zeland, Kanada i Francuska, a u drugu Australija, Italija i mi. Mi bi smo plasmanom u finale ostvarili, nema sumwe, veliki rezultat. Ukoliko uspemo u tom prvom ciqu, mislim da bi u borbi za medaqe bilo sve otvoreno - smatra Nenad. Vesla~ko takmi~ewe po~iwe 28. jula, a zavr{ava se 5. avgusta i bi}e odr`ano u Itonu.

BI CI KLI STI IVAN STE VI] I GA BOR KA SA

For ma u pra vom tre nut ku Ivan Stevi}

Ivan Stevi} i Gabor Kasa

Biciklisti Ivan Stevi} (32) i Gabor Kasa (23 godine) posledwu fazu prirema za London proveli su u Sloveniji. Kasa smatra da }e zbog svega {to se de{avalo na Turu i na trci Oko Poqske biti dosta izostanaka u Londonu. - San~ez ne brani titulu zbog povrede, Bunen je tako|e povre|en, Ki{erlovski je slomio kqu~nu kost... Moja procena je da najmawe 15 dobrih voza~a ne}e startovati. Ali to ne zna~i da }e biti slabija konkurencija. Ose}am se dobro, trenutno mi je forma najboqa od kako je po~ela sezona u kojoj nisam imao sre}e, bilo je i padova, a razboleo sam se u kqu~nom trenutku na trci Kroz Srbiju. Verujem da je sada to sve iza mene... Pokazalo se da „imam noge“ i na kontrolnoj trci u Rumuniji koju sam zavr{o

pobedom u posledwoj etapi- ka`e Kasa. Ivan Stevi} je na vreloj kaldrmi Atine 2004. odustao u 12. krugu, u Pekingu je zavr{io trku. U Londonu je – tre}a stre}a. - Staza mi odgovara tako da sa te strane nema problema. U dobroj sam formi. Kasa i ja moramo da se oslonimo jedan na drugoga, posebno u onih posledwih 50 kilometra kada }e se dosta toga re{avati. Dobro smo radili u ovom pripremnom periodu, imali smo odli~an program koji je finansirao OK Srbije i nedostajala nam je, mo`da, jedna ja~a trka na desetak dana pred put. Na `alost, u Italiji je kri za, ot ka za li su ne ko li ko tr ka upravo u tom periodu - veli Stevi}. U olimpijskoj trci startove}e samo 145 biciklista iz 63 zemqe.

FOTO-PRI^A IZ LONDONA

sport

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

Big Ben }e ozna ~i ti po ~e tak Iga ra Lon don ski Big Ben zvo ni }e tri mi nu ta bez pre stan ka ka ko bi u pe tak na ja vio otva ra we Olim pij skih iga ra. Ka ko pre no si “Gar di jan”, spe ci jal na do zvo la do bi je na je ka ko bi ~a sov nik u Vest min ster skoj pa la ti 42 pu ta zvo nio u pe ri o du od 8.12 do 8.15 uju tru 27. ju la i ta ko ozna ~io pr vi dan Iga ra. To }e bi ti pr vi put da Big Ben ra di mi mo svog uobi ~a je nog ras po re -

da od 15. fe bru a ra 1952, ka da je sva kog mi nu ta zvo nio 56 pu ta zbog sa hra ne kra qa Xor xa 6. Do bit nik Tar ne ro ve na gra de Mar tin Krid tvo rac je te ide je i on je pred lo `io da sva zvo na u ze mqi {to gla sni je zvo ne tri mi nu ta. Zvo na }e se ~u ti u ce loj Bri ta ni ji, od [e tland skih ostr va

do naj za pad ni je ta~ ke En gle ske. Zvo na u skup {ti ni Vel sa, {kot skom par la men tu i u Se ver noj Ir skoj }e se ta ko |e ogla si ti u 8.12 uju tru. Zvo wa va bi tre ba lo da po sta vi svet ski re kord u naj ve }em bro ju zvo na ko ja si mul ta no zvo ne i u sve mu to me mo gu da u~e stvu ju sve vr ste zvo na od de~ jih, do zvon ca na bi ci klu, vra ti ma, zvo na u tor we vi ma i cr kve nih zvo na.

- Ovo je po ka za teq ko li ko je spe ci jal no ovo le to ka da }e jed no od naj po zna ti jih zvo na zvo ni ti van svo je {e me ka ko bi bi lo deo Olim pij skih iga ra. Odu {e vqen sam {to }e mo u~e stvo va ti u ovom umet ni~ kom de lu Mar ti na Kri da - re kao je pred se da va ju }i do weg do ma par la men ta Xon Ber kov.

PRI MI LA SE OD BOJ KA NA TI SKOM PE SKU: Kawià je bila proteklog vikenda doma}in tre}eg turnira VIP bi~ volej lige za prvenstvo Srbije u odbojci na pesku. Sude}i prema prvim utiscima, na peskovitoj plaì [tranda, na obali Tise, odbojka na pesku se za po~etak dobro primila, jer su nadmetawa odbojka{a i odbojka{ica kod najmla|ih pobudila interesovawe. Svi preduslovi postoje da se ovaj popularni olimpijski sport primi i razvija u Kawiì i okolnim potiskim mestima. Direktor turnira i Odbojke na pesku u OSS Dragan Grbi} konstatuje da se ovaj sport trenutno najvi{e igra u Novom Sadu i Beogradu, ali da se za wenu boqu budu}nost moraju napraviti balon hale da bi se mogla igralo tokom cele godine, a ne samo preko leta.

Me|u u~esnicima u mu{koj konkurenciji nastupao je Kawiànin Zoran A}i} u tandemu sa Novosa|aninom Jovanom [ajnbergerom. A}i} profesionalno igra ve} ~etiri godine, nagla{avaju}i da je u pitawu lep i atraktivan sport, te da ima uslova da se razvija na pesku pored Tise, pogotovo {to se dosta igra rekreativno. Doprinos popularizaciji odbojke na pesku dali su na{i proslavqeni asovi Vladimir Grbi} i \ula Me{ter, koji su na obali Tise dràli {kolu odbojke. Pored Kawiàna, bili su ukqu~eni de~aci i devoj~ice iz Horgo{a, Tre{wevca i Oroma, tako da je prve korake odbojke na~inilo oko 150 najmla|ih. - Nastoja}emo da se odbojka u Kawiì omasovi i razvija. Nadam se da }emo uskoro imati i odbojka{ki klub - o~ekivawa su sekretara Sportskog saveza op{tine Kawià Marijane Bede. Tekst i foto: M. Mitrovi}

TURNIR U BAKUU

Kru ni}eva i Jo va nov ska de le meg dan Srp ska te ni ser ka Alek san dra Kru ni} pla si ra la se u ~e tvrt fi na le VTA tur ni ra u Ba kuu (Azer bej d`an) po {to je sa vla da la La u ru Po us Tio iz [pa ni je sa 7:6 (7:5), 6:3. Za pla sman u po lu fi na le Kru ni }e va }e igra ti sa Bo ja nom Jo va nov ski, ko ja je u druj gom ko lu sa vla da la Ru ski wu Va le ri ju Slo vqe vu sa 6:2, 6:3. Tur nir u Ba kuu igra se za na grad ni fond od 220.000 do la ra. NIS PALI] OPEN

Uslo vi ide al ni Mo me nat iz pri prem nog me ~a [pa ni ja–SAD

PRIPREMNA UTAKMICA

Kar me lo i Le bron is ki da li [pan ce Re pre zen ta ci ja SAD ube dqi vo je po be di la [pa ni ju u pri prem nom me ~u za Olim pij ske igre 100:78. Svi ko ji ve ru ju da }e se ame ri~ ki drim tim pro {e ta ti do zla ta na Olim pij skim igra ma u Lon do nu do bi li su po tvr du svog uve re wa. Jer, ko mo `e da pa ri ra Ame ri kan ci ma ako ne ak tu el ni evrop ski pr va ci, [pan ci?! E, pa, ne mo gu ni oni, ako je su di ti po utak mi ci od i gra noj u sklo pu pri pre ma za OI.

Naj bo qi na te re nu bi li su Kar me lo En to ni sa 27 po e na i Le bron Xejms 25. Kod do ma }i na su bo qi od osta lih bi li Pau Ga sol sa 19 i Ser` Iba ka sa 16. Ko {ar ka {ki tur nir na Olim pij skim igra ma po ~e }e 29. ju la ka da }e se re pre zen ta ci ja SAD sa sta ti sa Fran cu skom u Gru pi A, a [pa ni ja sa Ki nom u Gru pi B. Ame ri kan ci bra ne zla to osvo je no pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu gde su u fi na lu bi li bo qi upra vo od cr ve ne fu ri je.

RAJAN GIGS, KAPITEN FUDBALSKE REPREZENTACIJE VELIKE BRITANIJE

Osva ja we zla ta bi lo bi vrh

Ra jan Gigs }e u 38. go di ni pr vi put za i gra ti na olim pij skom tur ni ru. Vel {a nin }e u ulo zi ka pi te na pred vo di ti se lek ci ju Ve li ke Bri ta ni je ko ja na Olim pij skim igra ma na stu pa po sle 52 go di ne. - Osva ja we zla ta bio bi vrh, de fi ni tiv no. Ne vo lim da da jem pri o ri tet bi lo kom tro fe j u ili me d a qi jer su to sve do b ri ose } a j i, uvek je iza z ov ka da igra te bez ob zi ra {ta ste ra ni je osvo ji li. Ali, ovo je ve li k i iza z ov zbog kva l i t e t a o l i m p i j s k o g tur ni ra - re kao je Gigs. On je do dao da se ra du je na stu pu na pred sto je }em tur ni ru, iako se od do ma }i na o~e ku je zna ~a jan re zul tat. - U`i vao sam u sva kom de lu pri pre ma, a u~e {}e na Olim pij skim igra ma u ovom tre nut ku mo je ka ri je re ~i ni me uz bu -

|e nim. Kao fud ba ler ne kre ne te sa raz mi {qa wi ma da }e te osvo ji ti zlat nu me da qu na Olim pi ja di, ve} da osva ja te li ge i pe ha re u evrop skim ku po vi ma. Na dam se da }e mo do bi ti {an su da ode mo da le ko ka zao je Gigs. Pri znao je is ku sni fud ba ler da }e bi ti neo bi~ no igra ti na Old Tra for d u za ne k i dru gi tim, a ne za Ju n aj t ed, ~i j i dres no si sko ro 15 go di na. - To }e bi t i ~ud n o, ali ve} sam to ura d io jed n om, ka d a je Vels igrao pro tiv En gle ske ov de. Bio je to ~u dan dan, jer smo bi li u go stu ju }oj svla ~i o ni ci, ali sre }om ovog pu ta smo u svla ~i o ni ci za do ma }i ne. To je za me ne ipak dru ga ~i je - is ta kao je Gigs. Ve li ka Bri ta ni ja }e u pr vom me ~u od me ri ti sna ge sa Se ne ga lom.

Pr vim ko lom glav nog `re ba i sve ~a nim otva ra wem po ~eo je naj za ni mqi vi ji deo NIS Pa li} Open, me |u na rod nog tur ni ra za te ni ser ke, ~i ji je na grad ni fond 10.000 do la ra. Na sve ~a nom otva ra wu pri sut ne je po zdra vio Mi o drag Bar di}, pred sed nik Or ga ni za ci o nog odo bra tur ni ra, ko ji je tom pri li kom is ta kao: – @e lim svi ma do bro do {li cu na oba li Pa li }a, gde uì va mo u te ni skim me ~e vi ma i ide al nim uslo vi ma za igru i od mor. Za hva qu jem svi ma ko ji su po mo gli da se i de ve ti tur nir odr ì, gra du Su bo ti ci, Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu, Te ni skom sa ve zu Sr bi je, Te ni skom sa ve zu Voj vo di ne, spon zo ri ma i vred nim qu di ma iz TK Pa li}. Na kon we ga pri sut ne je po zdra vio Ne ma wa Si mo vi}, ~lan Grad skog ve }a za du èn za sport, po hva lio je do ma }i ne za jo{ jed nu sjaj nu or ga ni za ci ju, is ta kao za do voq stvo {to }e Su bo ti ca i Pa li} po no vo bi ti do ma }i ni kva li tet nih me ~e va i na kon to ga sve ~a no otvo rio tur nir. Tur nir na Pa li }u tra je do 29. ju la, ka da je od 11 sa ti na pro gra mu fi nal ni me~. N. S.

@A BAQ CI NA GRA DI LI BOK SER KU MA RI JU PA VLOV: U @abqu uvaàvaju svoje sportiste, a naro~ito one koji beleè zapaène rezzultate na me|unarodnoj sceni. Bokserka Marija Pavlov je u ovom trenutku lu~ono{a uspe{nosti. Ona na najlep{i na~in ime @abqa pronosi u Evropi, a ina~e je reprezentativka Srbije. Nedavno je na 30. Vojvo|anskoj zlatnoj rukavici Marija osvojila zlatnu medaqu i progla{ena je za najboqu takmi~arku. Povodom ovih uspeha lokalna vlast je odlu~ila da nagradi mladu bokserku s lap topom, koji joj je uru~io predsednik Op{tine êdomir Boì}( na slici). On je istakao da o~ekuje od Marije bude u~esnik na Olimpijadi u Rio de @aneiru 2016. godine.Sve~anosti su prisustvovali Marijin trener Marko Tubi}, predsednik Sportskog saveza op{tine @abaq Jovica Pani} i brojni gosti. M. P.

An ri bi na klu pu Ar se na la Naj bo qi stre lac u isto ri ji Ar se na la Fran cuz Ti je ri An ri re kao je da bi vo leo jed nog da na da se vra ti u lon don ski klub kao tre ner. - Ne znam kad i ka ko, ali kad za vr {im igra~ ku ka ri je ru si gur no }u se vra ti ti u Ar se nal. Da, za in te re so van sam za tre ner ski po sao, ali tre nut no ne raz mi {qam o to me - re kao je An ri, tre nut no fud ba ler Red Bul sa iz Wu jor ka. An ri je do dao da na red ne zi me ne pla ni ra da ode na po zaj mi cu, kao {to je ura dio pro {le se zo ne. - Ni sam pla ni rao ni pro {li put, ali do go di lo se jer su ne ki igra ~i bi li na Ku pu afri~ kih na ci ja. Mi slim da se vi {e kao igra~ ne }u vra }a ti u Ar se nal na gla sio je An ri.

DRU @E WE SOM BO RA CA I U^E NI KA IZ BU DIM PE [TE: Razmena |aka Ki{pe{ta (deo Budimpe{te) i Sombora specifi~an je vid saradwe koji se sprovodi u sklopu projekta „U znaku Evrope i bezbednosti“. U nedequ, u okviru ovog projekta , organizovan je sportsko rekreatvni dan gde su gosti i doma}ini pokazali svoje znawe i ve{tine kroz ~etiri sportsko rekreativne discipline: mali fudbal, odbojka, badminton i poligon spretnosti. Ciq ovog sportsko rekreatvivnog dana je bio da se kroz rekreaciju i igru u~enici i nastavnici iz dve zemqe jo{ vi{e zbli`e i upoznaju. Sve~anost dodeqivawa diploma (svim u~esnicima) je planirana, uz sve~anu ve~eru, za danas.

SPORT

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

VOJ VO DI NA VE ^E RAS U MA RIJ AM PO QU IGRA RE VAN[ UTAK MI CU SA SU DU VOM (18.30)

No vo sa |a ni pri `eq ku ju dvo me~ s Ra pi dom (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) MA R IJ A M P OQ: Fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e su do pu to va li u li tvan ski gra di} Ma rij am poq, gde ih ve ~e ras o~e ku je re van{ utak mi ca 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe pro tiv do ma }e Su du ve. U pr vom su sre tu, da pod se ti mo, re zul tat je

Ni ge ri jac Na e me ka A|u ru imao je ma wih pro ble ma s ula skom u Li tva ni ju, po {to ni je imao od go va ra ju }u vi zu. U Sr bi ji Ni ge ri ja ne ma am ba sa du, pa se A|u ru, za jed no s Pe trom Ni ko li }em, du è za dr ào na gra ni~ noj kon tro li na aero dro mu u Ka u na su, ka ko bi do bio vi zu. bio 1:1 i pred cr ve no-be li ma je te àk, ali ne i neo stva riv za da tak. Uko li ko us pe ju da nad i gra ju do ma }i na, igra ~i Voj vo di ne u 3. ko lu kva li fi ka ci ja sa sta }e se s be~ kim Ra pi dom i, uti sak je, svi u cr ve no-be lom ta bo ru na da ju se upra vo ova kvom epi lo gu dvo bo ja s Li tvan ci ma. Eks pe di ci ja No vo sa |a na je do Ka u na sa, dru gog po ve li ~i ni gra da u ovoj pri bal ti~ koj ze mqi, sti gla po sle 110 mi nu ta udob nog le ta Avi o ge nek so vim ~ar te rom iz Be o gra da. U le te li ci je bi lo 120 put ni ka, po {to }e na sta di o nu Su du ve Voj vo di na ima ti po mo} od oko 60 na vi ja ~a. Uz fud ba le re stru~ ni {tab i na vi ja ~e, do {li su i no vi na ri iz vi {e me di ja, a sva ka ko je naj za ni mqi vi ji po da tak da po sto je re al ni iz gle di da }e

CR VE NA ZVE ZDA DO ^E KU JE NAF TAN (20.30)

Pra vi ri tam za no vu go le a du Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su pre ne de qu da na oprav da li ulo gu fa vo ri ta pro tiv Naf ta na u pr vom su sre tu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za LE. ^u dan me~ u Be lo ru si ji, sa dva raz li ~i ta po lu vre me na, i te sna ume sto ube dqi ve po be de (4:3), osta vio je di le mu o vred no sti ri va la cr -

tre ner cr ve no- be lih Ro bert Pro si ne~ ki. Zve z di n a per j a n i c a Dar k o La zo vi} ~vr sto ve ru je da }e pu bli ka, a o~e ku je se oko 30.000 gle da l a c a, u`i va ti u do b roj pred sta vi. - Mak si mal no smo mo ti vi sa ni, sve sni da po sao ni je do kra ja

Da nas

Pro ble mi s vi zom

Mo me nat iz du e la Voj vo di ne i Su du ve na novosadskom stadionu „Ka ra |or |e”

i gle d a o c i Ra d io-te l e v i z i j e Voj vo di ne ima ti pri li ku da u pre no su pra te utak mi cu. At mos fe ra u ta bo ru Voj vo di ne je na za vid nom ni vou, pa se da za kqu ~i ti, ako je po to me su di ti, da cr ve no-be li ve ru ju u sop stve ne mo gu} no sti i pla sman u na red nu run du evro-tak mi ~e wa. - Mi slim da smo kva li tet ni ja eki pa od Su du ve i, uz na {u do bru par ti ju ko ja se pod ra zu me va, na dam se da }e mo ima ti i ma lo vi {e sport ske sre }e ne go u pr vom du e lu – re kao je Bra ni slav Traj ko vi}, sta me ni {to per no vo sad skog ti ma. – Za i sta

Iz ve stan TV pre nos U Li tva ni ji ne ma go to vo ni ka kvog in te re sa za TV pre nos me ~a iz Ma ri am po qa, ali ta kav in te res ima ju go sti iz No vog Sa da. No vi nar sport ske ru bri ke RTV Voj vo di ne La zo Bak maz na la zi se na li cu me sta i ob ja snio nam je: - Iz ra zi li smo sprem nost da re a li zu je mo TV pre nos i {an se da se to do go di su za i sta ve li ke. U ze mqi do ma }i na ne ma pro duk cij ske po kri ve no sti za ovaj do ga |aj, ali ve ru jem da }e mo, po sle do go vo ra s qu di ma iz Su du ve, us pe ti da na {u ka me ru di rekt no ukqu ~i mo s li ca me sta i omo gu }i mo qu bi te qi ma fud ba la da u`i vo pra te ~i tav tok me ~a. Uz Bak ma za je i sni ma teq Zo ran Ba rat.

Foto: S. [u{wevi}

Vla o vi} na ~e lu de le ga ci je Re kli smo da je broj na eks pe di ci ja iz No vog Sa da sti gla u Li tva ni ju, a na we nom ~e lu na la zi se pot pred sed nik Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na Du {an Vla o vi}. Po red we ga, tu je i ~lan UO \er| Ba la ton, dok su uz eki pu i ge ne ral ni se kre tar klu ba Ra di sav Ra bre no vi}, di rek tor mar ke tin ga Pe tar Ni ko li}, se kre tar Alek san dar Vla {ka li}, kao i sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}. smo na „Ka ra |or |u“ pro pu sti li ne k o l i k o sto p o s tot n ih {an si, pa smo se na kra ju bo ri li za re mi. Do bro smo se pri pre m i l i za ve ~ e r a { wi me~, sve sni smo ka kav nas ri val o~e ku je i na dam se da }e mo se iz bo ri t i za pri l i k u da igra m o utak mi ce s Ra pi dom u 3. ko lu. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} je, pred po la zak na put, na go ve stio da }e bi ti od re |e nih pro me na u ti mu u od no su na pr vi su sret. Ipak, ni je se iz ja snio o to me ko bi i ume sto ko ga mo gao da do bi je pri li ku. Iako ni ko ni je `e leo da pri ~a na tu te mu, sa zna je mo da naj ve }a ne iz ve snost vla da oko me sta le vog ofan ziv nog igra ~a, od no sno da po sto je iz gle di da na star tu pri li ku do bi je Pe tar

[ku l e ti}, ume s to Ne ma w e Bil bi je. Na rav no, ko na~ ni sud da }e Za gor ~i} i od go vor na ovu di le mu do bi }e mo ka da eki pe ve ~e ras bu du is tr ~a le na te ren. Uko li ko sve bu de ona ko ka ko se o~e ku je, naj bli `e to me da bu du star te ri su: Su pi} – Vu li }e vi}, Traj ko vi}, \u ri}, Pa vlo vi} – A|u ru, Mi to {e vi} – Ste va no vi}, Mo re i ra, [ku le ti} – Abu ba kar. Ma ri am poq je, ina ~e, grad od oko 50.000 sta nov ni ka, uda qen 65 ki lo me ta ra od Ka u na sa, sme {ten u plod noj rav ni ci oivi ~e noj {u ma ma i je ze ri ma. Sta dion Su du va are na pri ma oko 6.000 gle da la ca i do ma }i ni o~e ku ju da }e bi ti le po po pu wen za ve ~e ra {wi okr {aj. Aleksandar Pre do je vi}

UZ PLA SMAN PAR TI ZA NA U TRE ]E KO LO KVA LI FI KA CI JA ZA LIGU [AMPIONA

Ki pra ni su dru ga pri ~a Fud ba le ri Par ti za na pla si ra li su se u tre }e ko lo kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na. Po be di li su i u re van {u Va le tu sa 3:1, {to sa re zul ta tom iz pr ve utak mi ce ~i ni 7:2 za cr no – be le. Va qak je pru ìo jo{ jed nu do bru par ti ju pred su sre te sa AEL –om za ne de qu da na . - Bi lo nam je ma lo te {ko da u utak mi cu u|e mo kao u onu pr vu jer smo ima li do bar re zul tat iz La Va le te. Zbog to ga i onaj kiks gol ko ji smo pri mi li, a ko ji je na sre }u us peo da nas mo ti vi {e i do ne se nam no vu po be du. Za do vo qan sam igrom svo jih pu le na, s tim {to ima jo{ stva ri da se do teg nu uko li ko è li mo i ko rak vi {e – re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}. Je di ni seg ment igre ko ji ni je bio na ni vou je zad wa li ni ja. Po gre {i la je kod pri mqe nog go la i u jo{ ne ko li ko si tu a ci ja re a go va la pa ni~ no, na ~e mu }e se ovih ne de qu da na naj vi {e ra di ti. Za jo{ bo qu par ti ju cr no – be li ma su bi le po treb ne i po voq ni je vre men ske pri li ke. Ki {a je pa da la sve vre me i one mo gu }i la ih da pru è jo{ vi {e. - Ovo je pr va ki {a po sle dva me se ca pri pre ma pa ne ~u di {to su igra ~i ma lo us po ri li. Po zna to je da mi u na pad ide mo kroz pas a kli zav te ren nas je ma lo u to me omeo. Ma da ni je ki {a igra ~i ma to li ko sme ta la ko li ko na vi ja ~i ma. Va le ta je ar hi vi ra na, na re du su Ki pra ni.

Ste fan [}e po vi} pred go lom Va le te

- O wi ma ve} ima mo do voq no ma te ri ja la, ni {ta ne pre pu {ta mo slu ~a ju i si gur no }e mo ima ti pra vu sli ku o kva li te tu ri va la. Me~ na Ki pru ne }e se igra ti na AEL-ovom sta di o nu. - Sve jed no nam je gde }e mo da igra mo. Ima mo svo je ciq i sprem ni smo da ga is pu ni mo. Zna mo da }e nas ta mo ~e ka ti vi so ka tem pe ra tu ra i vla `nost, ka ko je uosta lom bi lo i sve vre me pri pre ma. ûo sam da na sta di o nu na ko jem }e mo igra ti ne ma atlet ske sta ze, {to go vo ri da Ki pra ni pre ko na vi ja ~a è le da iz vr {e pri ti sak na nas. Tre ner je go vo rio i o kva li e te ti ma AEL-a. - Fi zi~ ki su vr lo ja ki i na te re nu agre siv ni. Ima ju do bar pre kid. To je ono {to za sa da zna mo, a do dat ne in for ma ci je do bi }e mo od Ivi ce Jo va no vi }a i Rad mi la Ivan ~e vi }a ko ji su na Ki pru ve} ne ko vre me. Zna mo da su ku pi li jo{ jed nog Bra zi la ca, {to ko lo ni ju stra nac ~i ni jo{ broj ni jom. Ver me zo vi} se do ta kao i pre la znog ro ka. - Po nu da za na {e igra ~e jo{ ne ma, {to ne zna ~i da ih ne }e ni bi ti. [to se do la za ka ti ~e, sve je otvo re no, na {im mla di }i ma, ko ji su nam ba za, mo `da pri dru ì mo ne kog isk su ni jeg {to pe ra, uz ko jeg bi oni jo{ vi {e na pre do va li – is ta kao je Ver me zo vi}. I. La za re vi}

(16.00) [irak - Bnei Jahuda (16.00) Ordaba{i - Rosenborg (16.00) Dila Gori - Arhus (17.00) Metalurg - Ruh (17.00) Ganxasar - Servet (17.30) ^elik - Metalurg (D) (17.30) KuPS - Makabi (N) (18.00) Aktobe - Milsami (18.00) Gomel - Renova (18.00) Inter Turku - Tvente (18.00) Elfsborg - Da~ija (18.30) Honved - An`i (18.30) MIPA - Rapid (B) (18.30) Suduva - Vojvodina (19.00) Alesund - Tirana (19.00) Anartosis - Levadija (19.00) CSKA (S) - Mura (19.00) Asteras - Inter Baku (19.00) Kalmar - Osijek (19.00) Rid - [ahtjor (19.00) Tromso - Olimpija (19.15) Zimbru - Jang Bojs (19.30) Gent - Diferdan` (19.30) Senica - APOEL (20.00) Plzen - Metalurg (R) (20.00) Sligo - Spartak (T) (20.00) Vitese - Lokomotiva (P) (20.00) Zeta - JJK (20.00) Leh - Hazar Lankaran (20.30) Skonto - Hajduk (S) (20.30) Crvena zvezda - Naftan (20.30) Legija - Lijepas (M) (20.30) Videoton - Slovan (B) (20.45) St. Patriks - [iroki (20.45) St. Yonston - Eski{ehir (20.45) Portdaun - Slaven (21.00) Sarajevo - Levski (21.05) Admira - @algiris (21.15) Tor - Mlada Bolesav (21.15) Hafnafjordur - AIK

(prvi me~ 0:2) (2:2) (2:1) (1:3) (0:2) (0:7) (2:1) (2:4) (2:0) (1:1) (0:1) (0:1) (1:3) (1:1) (1:1) (3:1) (0:0) (1:1) (3:1) (1:1) (0:0) (0:1) (1:0) (0:2) (3:1) (1:3) (4:4) (2:3) (1:1) (0:2) (4:3) (2:2) (1:1) (1:1) (0:2) (0:6) (1:1) (1:1) (0:3) (1:1)

ve no-be lih uo~i da na {weg re van {a (20,30). - Kre i ran je am bi jent u jav no sti kao da smo po ra `e ni. I da qe tvr dim da je pr vo po lu vre me bi lo fe no me nal no. Ne do sta je nam tak mi ~ar ski ri tam, ko ji Be lo ru si ma ka kvi da su ima ju. Za to je usle dio pad i gre {ke ko je me ne za bri wa va -

ura |en. Ho }e mo da u kon ti nu i te tu od i gra mo kva li tet no svih 90 mi nu ta. Ni je spor no da smo fa vo ri ti i to }e mo po tvr di ti na te re nu. Ne ma ka drov skih pro ble ma u ta bo ru Be o gra |a na, ni enig mi oko sa sta va ti ma. - Svi su zdra vi, a kre nu }e mo sa istom po sta vom, kao i u Be lo ru si ji- od mah je na ja vio Pro si ne~ ki. Da kle, Baj ko vi}, Mi ki}, M l a d e n o v i } , Kr ne ta, Mak si mo vi}, Di mi tri je vi}, Evan dro, M i l i v o j e v i } , La zo vi}, Mi lu no vi} i Ka sa li ca kre nu }e u ju ri {e od pr vog mi nu ta... - Ne vo lim da obe }a vam go le a du, ali sve smo bo qi u fi zi~ kom i tak ti~ kom po gle du, pa se na dam da }e mo Mo me nat iz pr vog me ~a Naf tan – Cr ve na zve zda ve o ma do bro od ju. Ta ko |e, po ~e lo je pre i spi - i gra ti su sret i bi ti efi ka sniti v a w e vred n o s ti Kr n e t e i do dao je Pro si ne~ ki. Mak si mo vi }a na kon jed ne gre Sr |an Mi ja i lo vi} je pro du {ke zbog ko j e smo pri m i l i `io ugo vor sa cr ve no- be li ma, gol. Po no vi }u po ko zna ko ji ali jo{ uvek ni je do voq no fi put, ima m o naj b o q u eki p u u zi~ ki spre man, dok }e u na red Sr bi ji, bo qi smo od Naf ta na nim da ni ma bi ti re gu li san i i u do broj utak mi ci pred na - ser ti fi kat za Eli Ba ba qa, ko {om pu bli kom po be dom ho }e - ji }e na ras po la ga wu Pro si mo da sta vi mo ta~ ku na ovu ne~ kom bi ti u na red nim utak evrop s ku run d u - is t a k ao je mi ca ma. Z. Ran ge lov

S PRI PRE MA IN \I JE U SLO VE NI JI

Od bra na do bro funk ci o ni {e Fud ba le ri In |i je se pri pre ma ju u So ve ni ji i igra ju pro ver ne utak mi ce. U du e lu sa po qa kim pr vo li ga {em Je go lo ni jom igra li su ve o ma do bro i po be di li sa 2:0 (strel ci Di mi trov i Mar ko vi}), {to im je tre }i tri jumf. In |ij ski ze le no-be li su na ~e ti ri utak mi ce u Slo ve ni ji po sti gli pet a pri mi li su sa mo je dan gol, {to na go ve {ta va da }e od bra na po no vo bi ti sna `ni ji deo ti ma. Uosta lom, tre ner Zo ran Go ve da ri ca je uglav nom igrao na po zi ci ji {to pe ra pa je ne ka ko i pri rod no da for si ra igru br zih kon tra na pa da. Po {to je we gov tim i u tom seg men tu igre, bar na do sa da od i gra nim me ~e vi ma, bo qi ne go u mi nu lom pr ven tvu va qa o~e ki va ti do bre re zul ta te na red ne se zo ne. In |i ja }e bo ra vak u Slo ven gra de cu za vr {i ti su sre ti ma pro tiv Vi la ha u Austri ji i naj ve ro vat ni je Go wi ka, ili sa ne kim od ri va la u Hr vat skoj na po vrat ku ku }i. D. Vi }en ti}

sPORT

~etvrtak26.jul2012.

UO^I SVET SKOG PR VEN STVA U PLOV DI VU

Dubl skul Qiqana Je{i} i Zorica Mr|a

Gu slov iza brao Na kon Ju ni or skog evrop skog pr ven stva na Bel du, na ko jem je Sr bi ju pred sta vqa lo ~ak de set po sa da (tri fi na la, jed na me da qa – zla to u ~e tver cu sa kor mi la rom), srp ski ve sla~ ki pod mla dak o~e ku je jo{ je dan ve li ki is pit na me |u na rod noj sce ni. Od 15. do 19. av gu sta u Plov di vu (Bu gar ska) odr `a }e se Svet ski ju ni or ski {am pi o nat, u isto vre me i na istom me stu sa Svet skim se ni or skim pla ne tar nim pr ven stvom. I dok }e mo na sa stav se ni o ra za ovo tak mi ~e we jo{ sa ~e ka ti, kod ju ni o ra su re {e ne sve di le me. Se lek tor ju ni or ske re pre zen ta ci je De jan Gu slov od lu ~io je da nas u Plov di vu pred sta vqa se dam po sa da: Qi qa na Jo {i}, Zo ri ca Mr |a (dubl skul, ^u rug), Igor Lon ~a re vi}, An dri ja [qu ki} (dvo jac bez kor mi la ra, Par ti zan), Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma rin kov ski, Alek -

san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi}, kor mi lar Ma te ja Jo {i} (~e tve rac sa kor mi la rom, Par ti zan), skif Ni ko la Se la ko vi}, dubl skul Vik tor Pi va~, Mar tin Ma~ ko vi}, ~e tve rac skul Mi lo{ [}e pa no vi}, Uro{ Ma rin ko vi}, Ne ma wa Uza no vi}, Lu ka Jo {i} i osme rac Qu bo mir Ga vri}, Dra gi {a Mi lo va no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la No va ko vi}, Zo ran Ra ji}, Mar ko Ri sti}, Uro{ Di mi tri je vi}, kor mi lar Mar ko Ar vai. – Sob zi rom da je ju ni or ska re pre zen ta ci ja iz u zet no mla da, bu du }i da }e se je dan ve li ki broj tak mi ~a ra ogle da ti u ju ni or skoj kon ku ren ci ji i do go di ne a da ne ko li ci na wih ima ti pra vo na stu pa u ovoj ka te go ri ji jo{ dve go di ne, od lu ~i li smo da ih po {a qe mo u Plov div ra di sti ca wa neo p hod nog me |u na rod nog is ku stva – ka zao je se lek tor ju ni o ra De jan Gu slov.

dnevnik

RE PRE ZEN TA CI JA ZA VR [I LA DE SE TO DNEV NE PRI PRE ME U VR [CU

I po vre de kro je spi sak Utak mi com sa Le to ni jom re pre zen ta ci ja Sr bi je za vr {i la je de se to dnev ne pri pre me u Vr {cu, a od su bo te }e u}i u ja ~i ri tam tre ning me ~e va. Do star ta kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, na Islan du 14. av gu sta, or lo vi }e od i gra ti ukup no de vet me ~e va, {to bi tre ba lo da bu de do voq no da sprem ni do ~e ka ju naj va `ni je is pi te ovog le ta. Me |u tim, pro ble mi sa po vre da ma ne je wa va ju. Po red Vla di mi ra Mi co va, ko ji ni je mo gao ni da kre ne u Vr {ac, naj vi {e bri ga Iv ko vi }u za da ju Ne nad Kr sti} i Alek san dar Ra {i}.

- Si tu a ci ja je po sle te ra pi ja ne {to po voq ni ja. Po ~eo je da tr ~i i ima ma we bo lo ve, ali je pi ta we ka da }e se ukqu ~i ti u rad sa lop tom. Do bro je {to igra ~i ko ji su zdra vi da ju mak si mum na tre nin zi ma i {to je za re la tiv no krat ko vre me ura |e no mno go. - Ima li smo sve uslo ve da u krat kom pe ri o du do stig ne mo kva li tet nu for mu. Ve} smo u{li u pro gram pri prem nih utak mi ca, ali sli~ no ra de i osta li na {i pro tiv ni ci - re kao je Iv ko vi}. Do po ~et ka kva li fi ka ci ja odi gra }e mo de vet pri prem nih utak mi ca, ukqu ~u ju }i dve sa Le -

- Oni }e osta ti per spek ti va srp ske ko {ar ke, ali me ni je naj bit ni je da bu dem objek ti van i uz ovo li ko mno go pro ble ma for mi ram na{ naj ja ~i tim za zva ni~ ne utak mi ce. Iv ko vi} je ovog le ta ukqu ~io u pro gram ve li ki broj de bi ta na ta, ma we ili vi {e mla dih i ne is ku snih - An |u {i }a, Ne do vi }a, Mu sli ja, Ja ra ma za... - Se lek tor ima ogrom nu sre }u da mo `e da bi ra. I on da bi ra naj bo qe i naj kva li tet ni je. Mi ne ma mo mla de igra ~e ko ji su skre nu li pa `wu do mi nant nom igrom u klu bo vi ma, ali za to mo `e mo da im kroz rad u re pre zen ta ci ji da -

ton ci ma. U su bo tu u Be o gra du na pro gra mu je me~ za tvo re nog ti pa sa Ukra ji nom, a dan ka sni je sa istim pro tiv ni kom u Lak ta {i ma, u Re pu bli ci Srp skoj. Oda tle }e or lo vi pro du `i ti na tur nir u Qu bqa ni, da bi u Be o gra du 8. i 9. av gu sta ugo sti li Slo ven ce, Tur ke i Ma |a re. - Plan je da pred put u Ba wa lu ku osta ne mo sa 14 igra ~a, even tu al no 15, ra ~u na ju }i Kr sti }a. Upi tan da li }e igra ~i ko ji ot pad nu osta ti u kon ku ren ci ji za kva li fi ka ci je, u slu ~a ju da se uka `e po tre ba, tro fej ni stra teg od go vo rio je da to ne bi ima lo smi sla, s ob zi rom na to da je re~ o igra ~i ma pod ugo vo rom, ko je usko ro o~e ku ju pri pre me sa klu bo vi ma.

mo ma lo vi {e is ku stva i sa mo po u zda wa. Iv ko vi} se po seb no osvr nuo na pri mer De ja na Mu sli ja, no vog cen tra Par ti za na mt:s, ko ji po sle od la ska iz FMP @e le zni ka dve go di ne ni je igrao tak mi ~ar sku ko {ar ku. - On je du gi niz go di na bio naj do mi nant ni ji igra~ u mla |im se lek ci ja ma. Me |u tim, tom de~ ku o~i gled no fa li ne {to osnov no, a to je kon cen tra ci ja. Kod vi so kih igra ~a, ta kvih ta le na ta, uvek je naj va `ni je ima ti str pqe we. Ret ki su ta len ti kao {to je bio Di vac, ko ji je u ra noj mla do sti oti {ao u NBA i ve} u pr voj se zo ni se na met nuo u ja kom ti mu Lej ker sa - is ta kao je Du {an Iv ko vi}.

KA ]A NI SKLA PA JU EKI PU ZA NO VU SE ZO NU

Dra gan Suyum na me stu uspe ha Ru ko vod stvo ka} kog ru ko met nog su per li ga {a Ju go vi }a Uni met uspe {no pri vo di kra ju ak tiv no sti u pre la znom ro ku. Na kon ta len to va nog Og we na Jo ki }a, re do ve Ka }a na po ja ~ao je Dra gan Su xum, is ku sno le vo kri lo sjaj ne sport ske bi o gra fi je, u ko ju su sta la i po dva u~e {}a na svet skim i evrop skim pr ven stvi ma u kon ku ren ci ji se ni o ra. Pre 18 go di na Dra gan Su xum je pr vi put re gi stro van za Ka }a ne, za po tre be na stu pa ka de ta Ju go vi }a na Par ti le ku pu,

{et ku igra~ ke ka ri je re ozbiq no na me ra va da se po sve ti tre ner skom po zi vu, a ka} ki klub ima pre ko 150 re gi stro va nih ru ko me ta {a. Mla dom sa sta vu od ve li ke ko ri sti }e bi ti is ku stvo Dra ga na Su xu ma, du go go di {weg in ter na ci o nal ca (Ne ma~ ka i [pa ni ja), biv {eg re pre zen ta tiv ca Ju go sla vi je, SCG i Sr bi je i tro stru kog osva ja ~a na ci o nal nog ku pa sa Sin te lo nom, Par ti za nom i Voj vo di nom. - Ovo }e bi ti no vo is ku stvo u mo joj ka ri je ri, sa mno go mo ti va i ve li ke `e qe do la zim u klub

No vi dvo go di {wi ugo vor pot pi sao je i 24-ogo di {wi de sni bek La zar Ste jin, ko ji je pr ve ru ko met ne ko ra ke na ~i nio pre 12 go di na u ta da tek otvo re nom Hra mu.Uve ren je da }e u na red ne dve se zo ne do ì ve ti pu nu sport sku afir ma ci ju, s ob zi rom na zlat nu le vi cu i na gla {e nu è qu da uspe. - Po sle is te ka osnov nog ugo vo ra, pro du ìo sam sa rad wu s ma ti~ nim klu bom jo{ dve go di ne. Od la skom Jo {i }a otvo ri la mi se mo gu} nost da do bi jem ve }u pri li ku i pre u zmem od go vor nost u na pa du, {to i je su mo je am bi ci je. Od ak tu el nih igra ~a imam naj du ì sta` u eki pi, ta ko da }e mi ove se zo ne pri pa sti ulo ga jed nog od no si la ca igre, od ~e ga ne be ìm – re kao je Ste jin. Bo jan Pe ro vi} je ver nost Ka }a ni ma pro du ìo za jo{ jed nu se zo nu. Is ku sni gol man, ko ji je tek u 23oj go di ni, sti ca jem okol no sti, za gri zao tvr du ko ru su per li ga {kog hle ba, po stao je za {tit ni znak Ju go vi }a i igra~ ko ji uì va ne po de qe ne sim pa ti je ka} ke ru ko met ne jav no sti. - Ono {to je do bro i {to je do bit na kom bi na ci ja ne tre ba me wa ti, ti me sam se ru ko vo dio pro du ù ju }i ugo vor s Ju go vi Svetozar Jovovi}, Dragan Suyum, Bojan Perovi}, Lazar Stejin, Dragan Vrgovi} }em. Ra di se o pra vom klu bu u pra vom smi slu te re u [ved skoj, pa se pa raf na dvo - du ge tra di ci je. Ka} je pra va sre ~i, sve ove go di ne svi su vi {e go di {wu ver nost ne be sko pla vi - di na za rad i igru. Za ni mqi vo je ne go ko rekt ni pre ma me ni. U ma mo è po sma tra ti kao we gov to da je ovo moj po vra tak u Ju go Ka }u mi je le po, sjaj na je eki pa i po vra tak na me sto uspe ha. dru ì na i ose }am se kao kod ku vi} po sle 18 go di na. Kao igra~ }e – do dao je Pe ro vi}. Is ku sni Pa lan ~a nin, ko ji je Sin te lo na 1994. go di ne bra nio Di rek tor klu ba Dra gan Vr go bio zve zda Sin te lo na, u vre me sam bo je Ju go vi }a na ne zva ni~ ka da je ovaj klub bio i igra~ ki nom Evrop skom pr ven stvu za de - vi} o~e ku je da se klub do go vo ri naj ja ~i u ta da {woj SR Ju go sla cu na Par ti le ku pu u [ved skoj, o pro du èt ku sa rad we sa tan de vi ji, ni je krio za do voq stvo zbog gde smo za u ze li tre }e me sto – mom kru `nih na pa da ~a, Bran kom Kan ka ra {om i Du {a nom do la ska u Ju go vi}, jer po za vr re kao je Su xum. [ip kom, ~i me bi bio za o kru èn spi sak igra ~a ko ji ma }e u na red noj se zo ni ras po la ga ti tre ner Sve to zar Jo vi} \i le. - Dra go mi je {to }u u na red noj Ka }a ni u na stu pa ju }u se zo nu ula ze sa sle de }im sa sta vom - gol go di ni ra di ti u do bro or ga ni zo va ma ni : Bo jan Pe ro vi}, Ta dej Do bri je vi}, Mi lo{ Ka ran i De jan nom klu bu, za me ne je to ~ast i du Mi lo sa vqev; de sna kri la: Mar ko Va si}, Ni ko la Vr go vi}; de sni go go di {wa è qa. Po ku {a }u da be ko vi: La zar Ste jin, Ni ko la Cr no gla vac; sred wi be ko vi: Ni na sta vim du go go di {wu tra di ci ju ko la Ra da ko vi}, Ni ko la Vug dra go vi}, Og wen Jo ki}, Mla den Kr stva ra la {tva, gde }e is ku sni ji sman ~i} i Bor ko Vje {ti ca; le vi be ko vi: Stra hi wa Tra var, Mi igra ~i ima ti za da tak da po mog nu qan Vu ko vqak, Ste fan Ili}, Ne ma wa Be lo{, Mi ro slav Ili}; mla |im ko le ga ma. Bi }e na por no, le va kri la: Dra gan Su xum, Slo bo dan Ra ki} i Ro bert Se le {i; ali se na dam da }e mo odr à ti kon pi vot me ni: Ne ma wa Vu ~i }e vi} i Alek san dar Kur te{. ti nu i tet do brih re zul ta ta – na Pre go va ra se sa Bran kom Kan ka ra {om i Du {a nom [ip kom. gla sio je Jo vo vi}. J. Ga li}

Sa stav

Du{an Ivkovi} i Milo{ Teodosi}

- Ima li smo do sta po vre da ko je su po sle di ca ve }eg obi ma ra da u ovom pe ri o du. To ga }e bi ti sve ma we i to }e mo da pre va zi |e mo. Ali, za bri wa va po zi ci ja plej mej ke ra, na ko joj smo osta li sa mo sa Te o do si }em. Ra {i} od po ~et ka pri pre ma ima ve li ke te go be u de snom ra me nu, ne ma sna gu ni za do da va we, ni za {ut sa dis tan ce i we ga smo u kon sul ta ci ji sa dok tor skim ti mom po sla li u Be o grad na mag net nu re zo nan cu. On ni je imao ni ka kav pad, ni je do bio ni ka kav uda rac, a bo lo vi ne pre sta ju - re kao je Iv ko vi} po sle otvo re nog tre nin ga re pre zen ta ci je. Kr sti} jo{ ne mo `e da se pri kqu ~i sa i gra ~i ma, ve} ra di po po seb nom pro gra mu.

IZ KK CR VE NA ZVE ZDA

Pe {i} sa vet nik, Gu ro vi} po mo} nik Tro fej ni stru~ wak Sve ti slav Lu kom Pa vi }e vi }em, ali da je pr - ra ni i mi slim da su se ste kli svi uslo vi. [to se ti ~e kon tro le i Pe {i} sle de }e go di ne }e bi ti vi tre ner eki pe Mi li vo je La zi}. pro ve re to ka nov ca, na {a vra ta su sa mo sa vet nik u Cr ve noj zve zdi, - Ta~ no je da po sto je kon tak ti i dok }e u stru~ nom {ta bu bi ti raz go vo ri sa Lu kom Pa vi }e vi }em, otvo re na i mi slim da bi dru gi klu bo vi tre ba li to da ura de. Mi lan Gu ro vi}. Pe {i }a }e na ali od da nas je La zi} pr vi tre ner ô vi} je do dao da ne do la zi u klu pi za me ni ti Mi li vo je La zi}, eki pe. Ako mo è da do |e do pro do sa da {wi po mo} ni tre ner, a po - me ne u pre go vo ri ma bi }e te oba ve - ob zir pri va ti za ci ja Zve zde i da }e u slu ~a ju ta kvih na go ve {ta ja on mo} nik }e mu bi ti Gu ro vi}.Od - {te ni - re kao je ô vi}. pr vi oba ve sti ti jav nost i lu ka o ras ki du sa rad we na pu sti ti klub. Zve zde i Pe {i }a do ne ta je Zve zda je pot pi sa la dvo na pred sed ni {tvu cr ve nogo di {wi ugo vor sa kril be lih, a zva ni~ no ju je sa nim igra ~em Mar kom Si op {tio pred sed nik klu ba mo no vi }em, a po treb no joj Ne boj {a ô vi}. je jo{ ~e ti ri do pet igra ~a. - Po sle raz go vo ra je do - Ne mo gu da pri ~am o ne ta za jed ni~ ka od lu ka da ime ni ma jer bi on da ne ko on ne bu de vi {e tre ner dru gi mo gao da do |e do Zve zde, ali }e osta ti u wih pre nas, ali bi }e sva klu bu kao sa vet nik. Za ka ko in te re sant no - re kao hval ni smo Pe {i }u na sa je ô vi}. rad wi, pri hva tio se ve li ô vi} je re kao da su no vi kog po sla u te {kom tre ~la no vi Pred sed ni {tva nut ku za klub. Sa Pe {i Zve zde po sta li ne ka da {wi }em je ras ki nut ugo vor ko - Svetislav Pe{i} vi{e nije Zvezdin trener ko {ar ka{ An drej Vu ~i} ji je pro {log le ta pot pi ô vi} je do dao da je ciq cr ve - brat po li ti ~a ra Alek san dra Vu san na dve plus jed nu se zo nu - re no-be lih u na red noj se zo ni bor - ~i }a, i di plo mi ra ni eko no mi sta kao je ô vi} i do dao da }e Mi lan ba za pr vo me sto u svim tak mi - Go ran Ve se li no vi}, ko ga je pred Gu ro vi} bi ti po mo} nik no vog ~ewi ma. sed nik cr ve no-be lih pred sta vio tre ne ra Mi li vo ja La zi }a. - O~e ku je mo da nam dr à va ove kao stru~ wa ka za mar ke ting. ô vi} je is ta kao da je raz log Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde pre ki da sa rad we è qa Sve ti sla - go di ne po mog ne i da se na sta vi oku pi }e se 5. av gu sta, a pr vi tre va Pe {i }a da se po sve ti ra du u re - pro je kat iz grad we ha le. Ne tra ning uo~i no ve se zo ne ima }e dan pre zen ta ci ji Ne ma~ ke. Pred sed - ì mo ni {ta {to je van za ko na, svi ka sni je. nik je do dao da je bi lo kon tak ta sa ra ~u ni Cr ve ne zve zde su de blo ki -

kultura

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

У СУБОТУ ПОЧИЊЕ МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У МОТОВУНУ

„КУДА.ОРГ” И МСУВ ОБЈАВИЛИ ЗБОРНИК ТЕКСТОВА „УМЕТНИК/ЦА У (НЕ)РАДУ”

Српски аутори у трци за награде

Позив на прекид

На 14. међународном филмском фестивалу у Мотовуну (Хрватска), који почиње у суботу, 28. јула, српска кинематографија биће заступљена и у такмичарском и у пратећем програму. У главну конкуренцију за награду „Пропелер„ уврштен је филм редитеља и сценаристе Мирослава Момчиловића „Смрт човека на Балкану„, који је светску премијеру имао овог лета на фестивалу А категорије у Карловим Варима и освојио награду „Независна камера„. Селектор Мотовун Филм Фестивала (МФФ) Јурица Павичић одабрао је „низ свежих филмских остварења из светске кинематографије„. Публика ће до 1. августа моћи да види 21 филм, од којих су многи већ награђивано у свету, а сви се први пут приказују у Хрватској, наводи се на сајту МФФ-а. У конкуренцији су претежно филмови европских кинематогафија, а међу њима нова остваре-

ња Кена Лоуча „Анђеоски део„, Урсуле Мејер „Сестра„, Теренса Дејвиса „Дубоко, плаво море„, Леха Мајевског „Млин и крст„, Улриха Зајдла „Рај: Љубав„, сло-

веначки филм „Хлеба и игара„ Клемена Дворника, али и амерички „Тајни адут„ Тода Солонда... О добитнику „Пропелера„ одлучиваће жири чији су чланови хрватска ликовна уметница и глумица Јагода Калопер, директор филмског фестивала Цапе-

INTERVJU

Винеландс из Јужне Африке Леон Мерве и ирски продуцент Сајмон Пери. Поред тога, МФФ трећу годину заредом додељује награду „Бауер„ (која носи име великана хрватске и некадашње југословенске кинематографије Бранка Бауера) за најбољи филм у регији. У најужем избору од три филма овога пута је „Клип„ Маје Милош, уз хрватски филм „Људождер вегетаријанац„ Бранка Шмита и словеначки „Излет„ Нејца Газводе. Добитник ће бити проглашен у Мотувуну. Новчани део награде је 5.000 евра, а словеначка компанија Телекинг даће постпродукцијске услуге у вредности од 10.000 евра. Жири за награду „Бауер„ чине глумац и продуцент Светозар Цветковић, као и редитељи и глумци из свих ексју средина Пјер Жалица, Никола Вукчевић, Владимир Блажевски, Карпо Година, Марија Шкаричић и Арта Доброши. У програму краткометражних филмова, међу 17 остварења приказује се и „Време блискости„ младог редитеља Милоша Милошевића из Београда. Српски филм наћи ће се и у циклусу Специјалне пројекције, у које је уврштен „Мистериј Макавејев„ телевизијски портрет славног редитеља Душана Макавејева, у у режији Драгомира Зупанца. У Мотовуну ће своје награде доделити и међународни жири критике Фипресци, а члнови су Владан Петковић (Србија), Мима Симић (Хрватска) и Дејан Трајкоски (Македонија).

Центар за нове медије „Куда.орг“ из Новог Сада и Музеј савремене уметности Војводине објавили су зборник текстова под насловом „Уметник/ца у (не)раду“. Зборник је настао као део пројекта, иницираног 2010. године, у оквиру којег је планирано да се продуцирају јавни разговор, изложба и публикације фокусиране на истраживање уметничких пракси које критички рефлектују савремени појам рада – услове у којима се рад остварује и односе које рад производи. Циљ пројекта је био и елаборирање релативно неистраженог поља историје уметности које обухвата праксе које представљају екстрем – одлуке уметника да напусте бављење уметношћу и продукцију уметничких дела, да „беспосличаре“.

„Елаборација историјских пракси отвара простор за дискусију о савременој уметничкој продукцији која се готово неизбежно налази под притиском прекомерне продуктивности и компетиције. Поставља се питање: Да ли пракса слекинга као ‘активног ленчарења’, које не познаје устројство и механизме продуктивизма, те му није ни подређена ни опозитна, отвара ново поглавље у разматрању појмова рада и креативности?“, цитат је из уводног текста. Зборник „Уметник/ца у (не)раду“ садржи пет ауторских текстова (Ентони Ајлс и Марина Вишмит, Стивен Рајт, Енди Абот, Марио Тронти, Блаженка Деспот) и интервју са Паолом Вирном који су урадили Соња Лаварт и Паскал Гилен. Тематски, стилски и теоријски текстови су различити, а резултат тога је широк опсег сагледавања сложе-

ног односа уметности и рада данас. Као посебну, концептуализовану околност, издавачи наводе да је трећа година реализације пројекта, експлоататорска природа сарадње јавне институције и „независне“ у пољу периферне културне продукције, заправо допринела доношењу одлуке да се почетна идеја радног зборника текстова намењеног дискусији преточи у самосталну књигу, док је реализација осталих предвиђених активности изостала. Тачније, у питању је био акт одустајања којим се жели прекинути са прописаним начином културне производње, односно отворити питање да ли је и каква будућа сарадња између ових актера културне сцене могућа, и да ли акт прекида може да садржи политички потенцијал отварања новог простора за организовано деловање. И. Б.

ЛЕТО У ВРТУ ГАЛЕРИЈА

Пут аргентинског танга Вечерас од 21 до 23 сата у заједничком врту Галерије Матице српске и Спомен-збирке Павла Бељанског (Трг галерија 1−2, Нови Сад) у оквиру манифестације Лето у врту галерија биће одржано Танго вече – Пут аргентинског танга (организација: удружење Тодо Танго и Галерија Матице српске). Тодо Танго ће провести публику кроз најзначајније периоде у развоју аргентинске танго музике, плеса и културе. Перформанс обухвата период од 20-их година прошлог века до данашње танго сцене, а након тога следи танго плес под звездама. Галерија Матице српске и Спомен-збирка Павла Бељанског организују током јула и августа манифестацију Лето у врту галерија са жељом да суграђанима понуде занимљиве садржаје у врелим летњим вечерима. Сваког четвртка, од 21 до 23 часа, заједнички врт отвориће врата свима онима који су расположени да у пријатном амбијенту опусте уз музику, плес и дружење.

БОРИС ЛИЈЕШЕВИЋ, РЕДИТЕЉ ПРЕДСТАВЕ „СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА”

Благо из ковчега комедије дел арте Наш редитељ Борис Лијешевић ових дана ужурбано припрема представу „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, насталу у копродукцији Српског народног позоришта и зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић“, као и фестивалa Град театар Будва, где ће сутра премијерно бити изведена. У представи играју: Бранимир Брстина (Панталоне), Вишња Обрадовић (Розаура), Драгомир Пешић (Ломбарди), Иван Ђорђевић (Силвио),Сања Ристић Крајнов (Беатри-

че), Југослав Крајнов (Флориндо), Јован Торачки (Бригела), Сања Радишић (Смералдина), и Милован Филиповић (Труфалдино). Драматурзи представе су Бранко Димитријевић и Федор Шили, сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Марина Сремац, а композитор је Александар Костић, док је за сценски покрет задужена Вишња Обрадовић. Лијешевић ову Голдонијеву „комедију дел арте“ режира након представа „Чекаоница“, „Елијахова столица“, „Поводом Галеба“ и „Плодни дани“, махом заснованих на документарном предлошку. l Сада сте стигли до „Слугу двају господара“, комада који

се тематски по много чему разликује од онога што сте радили у поменутим представама. Да ли је то можда разлог што сте пожелели да га радите? - Мени је заправо овај комад био понуђен, нисам га ја бирао, али кад ми је понуђен, некако сам га без размишљања прихватио. Гледао сам на студијама ту чувену представу Ђорђа Стрелера „Арлекино, слуга двају господара“, и заиста сам пожелио да отворим нови фајл, да кренем у неки жанр који заиста нема везе с овим

што сам радио. А „комедија дел арте“ ме инспирише, знам и те Пикасове и Сезанове цртеже Арлекина, а и у самом том лику има толико неке здраве театралности. Радећи ово, открио сам неко потпуно за мене ново поље на којем позориште може да функционише, не толико кроз ријеч, на шта сам досад акценат увијек стављао у својим представама, него кроз покрет, гег, мимику. Било ми је јако занимљиво како „комедија дел арте“ има неке своје обрасце. Арлекино - зна се какав му је костим, како хода, какви су његови гегови и шале, и све се некако, кад то глумац изведе прецизно на сцени, јако преноси на публику. То је позориште које потпуно може да

функционише без литературе, и не само што то може, него што оно у свом корену и није настало из литературе, као што су многи други жанрови које знамо, него је настао из лакрдије, из жонглераја. И у томе има неке снаге. Мени је „комедија дел арте“ била као кад отворите неки стари ковчег, за који нисте ни знали да га има, и онда видите у њему неко благо. У том моменту ми није битно да с тим нешто направим, него да видим шта све ту има, и да видим која је вриједност тога. l Иако у „комедији дел арте“ постоје познати ликови и ситуације, колико овај комад говори о нашем времену и нашим наравима? Да ли се ту нешто променило? - На ову тему сам заиста имао дилему. У разговору са неким људима, сви су се питали зашто то данас, а ја сам се питао да ли то „данас“ баш мора? Добро, нисам ја противан томе, представе које сам досад радио све јако кореспондирају са данашњицом. Али, да ли то радити, и тражити у томе неку друштвену ангажованост, савременост? Онда ми све то некако није ишло уз „комедију дел арте“ и ове типске покрете. И сад, шта је вриједније, шта ће више донијети представи? У неком смислу, свакако ће највише представи донијети друштвена ангажованост, јер данас представа не може да функционише ако не шаље неку поруку са сцене, а сви знамо да је власт увијек лоша, да је друштво нехумано, и онда се питам, да ли је нужно и „комедију дел арте“ подвргавати томе? Гледајући и читајући о неким старијим представама које су рађене по овом комаду, видим да су и Ђорђо Стрелер, и Макс Рајнхард, сви значајни редитељи, ову комедију радили као „комедију дел арте“. Онда сам помислио да је много тежи пут ући у жанр, у вријеме, него што би било да направимо пар асоцијација на данашње вријеме. Мени је много примамљивије и изазовније било да некако пробамо макар да отворимо те ковчежиће тих старих мајстора, да видимо шта су они то нама оставили, и да видимо како комедија дел

арте дјелује на публику, на који начин је уживала публика у 18. вијеку кад је Голдони живјео. Ако је то што су италијански театар и „комедија дел арте“ створили, тако дијеловало на људе, да три ви-

реном, него тај затворени носи два различита простора. Представа треба да се игра и у зрењанинском позоришту и у СНП –у, а то су два потпуно различита простора. Зрењанинско има класичну малу сцену, а

Са пробе представе „Слуга двају господара”

јека издржи, онда сигурно да ту има нешто много паметније од негеча што ћу ја сад учитати, да бих остао доследан својим ранијим представама. Онда сам мислио да можда то није најбитније, него видјети шта ту има, и тај материјал некако искористити, упознати га. l Ова представа ће премијерно бити одиграна у амбијенталном простору Светог Стефана, а потом с јесени код нас вероватно на затвореној позоришној сцени. Да ли редитељ мора од самог почетка да води рачуна о тим варијантама и колико га то спутава? - Простор је мени, заиста, послије глумца, друга најбитнија ствар у позоришту. Имао сам и неке погрешне одлуке у вези с простором, што ме је јако пуно коштало, и отад сам постао јако обазрив према томе. Кажете да се игра и у отвореном и у затвореном простору, а ја мислим да је у овом случају то још компликованије, не само у отвореном и у затво-

СНП сцену, дивну, коју знамо, али коју треба некако побиједити. Онда сам са сценографом са којим радим већ други пут, са Горчином Стојановићем, тражио управо неко ријешење које може да се прилагоди сваком простору. Нашли смо ове елементе сценографије, палете које функционишу као неке слагалице, и зависно од ширине сцене један стуб се може избацити, скратити по дубини... Имао сам и у тим копродукцијама искуства с играњима у два различита простора, и схватио сам да је представу немогуће правити у два различита простора, него је најбоље направити је у једном простору. Са Марином Сремац радим други пут, и заправо ту сам око спољног изгледа представе, и око карактера њеног, имао, као и с овим друштвеним ангажманом, доста питања. Дакле, ако направимо праве костиме „комедије дел арте“, онда се вероватно потпуно мора играти „комедија дел арте“, а ако их обучемо у са-

времене костиме, онда се не може играти „комедија дел арте“. Исто тако је и са сценографијом. Онда смо нашли неко ријешење којег сам се ја испрва плашио, али ми је тај страх нестао кад сам видео Маринине

Фото: С. Шушњевић

скице и кад су дошли костими, јер је Марина направила костим који носи асоцијације и на једно и на друго вријеме. Дошли смо до неког еклектицизма у костиму, али који функционише и сам за себе, дјелује на нивоу цјелине. Мени је увијек најзначајније питање шта је највредније у комаду и зашто је написан. l Може ли позоришна представа да се ствара на четрдесет степени? Како изгледа проба на таквој температури? - Богами, мора понекад да се прави на 40 степени. Ја сам те врућине у једном моменту само престао да примјећујем. Представу само пробали у Позоришту младих, јер у СНП – у није радила клима, али сад је поправљена и сада смо ту. Сви мисле да је глумцима удобно, али глумца нико не пита како му је, него добије неки рок који продуценти дају, и онда, је ли плус четрдесет или минус, то те нико не пита, него очекује резултат. Наташа Пејчић

svet

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

RAS PO LO @E WE BI RA^ KOG TE LA U SJEDIWENIM DR@AVAMA

Ame ri kan ci ogor ~e ni zbog ne ga tiv ne kam pa we VA [ ING T ON: Najnovija istraìvawa raspoloèwa bira~kog tela u SAD pokazuju da su Amerikanci ogor~eni zbog negativne kampawe koju vode oba predsedni~ka kandidata. Svaki ~etvrti od 10 glasa~a ima negativno mi{qewe o republikanskom predsedni~kom kandidatu Mitu Romniju, {to je malo mawe od 43 odsto bira~a koji negativno ocewuju aktuelnog {efa dràve Baraka Obamu. Po organizatorima istraìvawa, republikancu Bilu Mekintorfu i wegovom kolegi iz Demokratske stranke Piteru Hartu, re~ o jedinstvenoj ~iwenici „za modernu eru” da oba kandidata dobiju ovako visoke negativne cene. Kad su u pitawu ekonomija i budu}i razvoj,

Barak Obama

~ak 60 odsto Amerikanaca smatra da su SAD na pogre{nom

Mit Romni

putu, {to je za dva odsto vi{e u odnosu na maj, a tek 32 odsto ve-

ruje da je zemqa odabrala dobar kurs. Sude}i po istraìvawu, bira~i misle da je Romni, biv{i guverner Masa~usetsa, boqe re{ewe za zemqu kad je u pitawu oporavak od ekonomske krize, pa bi ga, po tom pitawu, podràlo 46 odsto Amerikanaca, a Obamu 36. Obama, me|utum, uìva ve}u podr{ku bira~a kad su u pitawu spoqna politika, zdravstvo, situacija u Avganistanu, porezi i pitawe imigracije, prenela je agencija Frans pres. Sve ukupno, istraìvawe je pokazalo da bi, pod pretpostavkom da bi sada bili odràni predsedni~ki izbori, Obamu podràlo 49 odsto bira~a, a wegovog protivkandidata 43 odsto.

U SI RI JI BOR BA ZA KON TRO LU DVAJU NAJ VE ]IH GRA DOVA U ZE MQI

Asad {a qe po ja ~a we u Alep, Tur ska za tvo ri la gra ni ce DA MASK: Sirijski reìm {aqe hiqade vojnika ka Alepu, gde Asadove snage napadaju pobuweni~ke poloàje iz vazdu ha, a opo zi ci ja op tu ù je reìmske trupe da su ubile 30 vernika u jednom selu kod Hame.

re~ima opozicionih aktivista, hiqade vojnika se povla~e, za jed no s ten ko vi ma i oklopnim vozilima, sa strate{ke po zi ci je u pro vin ci ji Idlib, blizu turske granice, i kre}e se ka Alepu, javio je Rojters.

Pobuna u provincijama pretvorila se u pravi rat

Snage predsednika Ba{ara al-Asada izvode masovne napade u oba grada, a kako su iz nekih delova prestonice proterale pobuwenike, krenule su na Alep, trgovinsko sredi{te i najve}i grad u zemqi Po sled wih ne ko li ko da na 16-mese~na kriza u Siriji se iz pobune u udaqenim provincijama pretvorila u borbu za kontrolu dva najve}a grada u zemqi - Damaska i Alepa. Po

Istovremeno, sirijske snage artiqerijskom i raketnom vatrom napale su no}u severno predgra|e Damaska Tel, odakle je, prema re~ima stanovnika i aktivista, u panici po~elo da be`i na stotine porodica. Izvori iz opozicije ka`u da su pobuwenici uni{tili blokadu koju je na putu Tel-Damask bila postavila vojska. Agencija Rojters javila je, pozivaju}i se na izjave opozi-

cionih aktivista, uz ogradu da je za sada nemogu}e potvrditi te izve{taje, da su sirijske trupe ubile oko 30 vernika u trenutku dok su ulazili na popodnevnu ramazansku molitvu u xamiju u jednom selu, severoisto~no od grada Hama Kako je prenela britanska agencija, opozicioni Revolucionarni savet Hame je saop{tio da se u okolini xamije u selu [arija nalazi 15 mrtvih, dok se na ulicama „nalaze rasuta tela” vernika. Intenzitet nasiqa u sirijskom sukobu se poja~ava, a prema podacima opozicionih aktivista, od 15. jula, kada su se okr{aji intenzivirali u Damasku, ubijena je 1.261 osoba. U sukobima {irom Sirije prekju~e je ubijeno najmawe 80 qudi, me|u wima i {estoro dece, tvrde aktivisti. Turska je za tvo ri la gra ni~ ne pre la ze prema Siriji, nakon {to su sirijski pobuwenici preuzeli kontrolu nad nekoliko prelaza du` granice sa Turskom. Agenciji AFP je drugi neimenovani izvor objasnio da je ova mera preduzeta iz bezbednosnih razloga i da }e weno tra ja we za vi si ti od raz vo ja situacije. Sirijski pobuwenici preuzeli su kontrolu nad nekoliko grani~nih prelaza sa sirijske strane granice protekle nedeqe, a ju~era{wim potezom zatvorena su tri prelaza koja su

jo{ otvorena. Napetost du` tursko-sirijske granice porasla je pro{log meseca nakon {to su sirijske snage oborile

Po sma tra ~i UN se po vla ~e Polovina ~lanova posmatra~ke misije Ujediwenih nacija napustila je Siriju. Od 300 ~lanova, wih 150 je tokom protekle no}i i danas oti{lo iz Sirije i ne}e se vi{e vra}ati, saznaje Frans pres. „Doneta je odluka da se prepolovi broj ~lanova misije”, rekao je jedan od ~lanova, ne precizirav{i ko je doneo takvu odluku. turski vojni avion. Ankara, koja je ranije imala bliske veze sa Damaskom, poja~ala je vojno prisustvo du` granice, na koju je poslala protivvazdu{ne projektile. Turski premijer Rexep Tajip Erdogan rekao je ju~e da je sirijska opozicija blizu pobede i naglasio da je Ankara spremna da odgovori na svaku „neprijateqsku” akciju re`ima u Damasku. Povodom pretwi sirijskog re`ima da }e upotrebiti hemijsko oru`je u slu~aju strane intervencije, Erdogan je kazao da je Turska spremna da odgovori adekvatno ako do|e do provokacije Damaska.

ME \U NA ROD NA KRI ZNA GRU PA

Kim Yong Un u~vr stio vlast BRI SEL: Vo|i Severne Kore- da Kim ~vrsto drì uzde u svojim je Kim Xong Unu nije ugroèna rukama. Tako|e, nema znakova kovlast iako je otpustio {efa gene- ji bi sugerisali da }e Kim, koji je ral{taba, saop{tila je Me|una- nasledio vlast posle smrti wegorodna krizna grupa koja prati zbi- vog oca Kim Xong Ila u decembru, vawa u Severnoj Koreji. MKG na- preduzeti mere da bi popravio povodi da mladi diktator ne pokazuje ni znake da teì reformama ili popu{tawu zategnutosti na poluostrvu. Stoga, kako se navodi u izve{taju, Kim Xong Un bi mogao da ostane ne vlasti decenijama i sa „sve ve}im nuklearnim arsenalom”. U izve{taju pod nazivom „Severnokorejsko nasle|e i rizici Kim Yong Un nestabilnosti”, kaè se da bi Pjongjang mogao ~ak da is- loàj svog naroda ili smawio reproba jo{ balisti~kih raketa du- gionalne tenzije, preneo je AFP. gog dometa i izvr{i novu nukle- Severna Koreja pati od hroni~ne arnu probu u vreme kada su dve nesta{ice hrane jo{ od ranih kqu~ne zemqe, Kina i Sjediwene 1990-tih, nedostatka energenata i Dràve, preokupirane promenama struje, a industrija joj je u rasulu. rukovodstva i predsedni~kim iz- MKG kaè da slaba privreda ostaborima narednih meseci. je glavna dugoro~na pretwa reìNedavno iznenadno saop{tewe mu. Me|utim, reforme bi bile u da je {ef general{taba Ri Jong suprotnosti sa centralnim planHo oslobo|en svih du`nosti, na- skim sistemom koji je uveo otac vodno zbog bolesti, izazvalo je Kim Xong Una daju}i pritom spekulacije o postojawu borbe za prednost potrebama vojske. MKG vlast u vojsci ili o naporima Ki- je tako|e upozorila da ne treba ma da obezbedi uslove za preduzi- iskqu~iti ni eventualnu unutramawe reformskih koraka. Me|u- {wu opoziciju Kim Xong Unovom narodna krizna grupa sa sedi{tem dolasku na vlast. Ukoliko vojska u Briselu, me|utim, kaè da i po- postane nezadovoqna status kvored iznenadnog otpu{tawa gene- om postoje strahovawa da bi rerala, u zemqi nema znaka opozici- ìm mogao da preduzme provokaje dinasti~kom prenosu vlasti i cije protiv Ju`ne Koreje.

KINA

Sa gla snost u di ja lo gu sa SAD PE KING: Potpredsednik Kine Si \inping izjavio je da u mnogim ta~kama razgovora s Tomasom Donilonom, savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika SAD, ima saglasnosti. Si, koji }e ove godine naslediti Hua \intaa na mestu {efa dràve, rekao je da je poseta Donilona pokazala zna~aj odnosa SAD s Pekingom . Donilon, koji je ju~e okno~ano dvodnevnu posetu Pekingu, sastao se i sa Sijem i potpredsenidkom Centralne vojne komisije, generalom Su Caihoum, a prekju~e je razgovarao a predsednikom Huom. Sadrìna razgovora nije saop{tena, mada se o~ekivalo, pre svega, razmatrawe rata u Siriji. Me|u bilateralnim pitawima je to {to Va{ington traì od kineske vojske jasnije planove, a Peking je zabrinut zbog preme{tawa vojnog teì{ta SAD na Azijsko-pacifi~ki region.

IRAK

Al Ka i da iz ve la na pa de BAG DAD: Ogranak Al Kaide u Iraku preuzeo je odgovornost za mnoge napade u ovoj zemqi u ponedeqak, u kojima je poginulo vi{e od sto qudi, uglavnom {iita. Ekstremisti~ka grupa „Islamska dr`ava Irak” navela je u saop{tewu, koje je postavila na radikalne islamisti~ke vebsajtove, da stoji iza nedavnih napada, koje je nazvala kampawom „Uni{tavawa zido-

va”, javio je Rojters. U seriji napada izvedenih u ponedeqak {irom Iraka ubijeno je najmawe 116 qudi, a raweno oko 300. Dan ranije u bomba{kim napadima je poginulo 20 osoba. Sunitska organizacija Al Kaida ~esto u Iraku izvodi napade na {iitske mete. U sekta{kom nasiqu u ovoj zemqi 2006. i 2007. godine ubijeno je nekoliko desetina hiqada qudi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YON DRAMANI MAHAMA Za novog predsednika Gane ju~e je imenovan Xon Dramani Mahama koji je polo`io zakletvu na tu funkciju, samo nekoliko sati nakon {to je dosada{wi predsednik Xon Ata Mils iznenada preminuo. Mahama }e dovr{iti Milsov mandat koji je trebalo da istekne u decembru, navodi Rojters. Mils je (68) preminuo nekoliko sati nakon {to mu je pozlilo. Pre nekoliko nedeqa vratio s lekarskih ispitivawa u SAD.

MAHMUD AHMADINEYAD Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad tvrdi da je u postrojewima za oboga}ivawe uranijuma u Iranu aktivno 11.000 centrifuga. To je je za hiqadu vi{e u odnosu na podatak iz prethodnog izve{taja Me|unarodne agencije za atomsku energiju.”Trenutno je u postrojewima za oboga}ivawe aktivno 11.000 centrifuga”, rekao je Ahmadined`ad na sastanku sa vrhovnim verskim vo|om ajatolahom Alijem Hamneijem i ~lanovima re`ima.

YULIJAN ASAN@ „Vikiliks” je angaòvao {panskog sudiju Baltazara Garsona, da wega i osniva~a ovog sajta Xulijana Asanà, zastupa u sudskim sporovima. Kako je saop{teno, Garson se nedavno susreo sa Asanòm u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde osniva~ sajta, suo~en sa mogu}no{}u da iz Britanije bude izru~en [vedskoj, ~eka odgovor na zahtev za azil u Ekvadoru. Razgovarali su o „novim pravnim strategijama” u sporovima.

Ne za pam }e no to pqe we le da na Gren lan du HJU STON: Skoro svi delovi ogromnog ledenog prekriva~a Grenlanda su ovog meseca odjednom po~eli da se tope, saop{tila je NASA. âk je i u najhladnijem delu tog ostrva zabeleèno topqewe leda. Kako prenosi Bi-Bi-Si, „otopqene” oblasti su s 40 procenata ledene povr{ine sada obuhvatile 97 procenata povr{ine Grenlanda i to za svega ~etiri dana, od 8. jula. Iako se oko polovine ledene povr{ine Grenlanda topi tokom leta, brzina i koli~ina ovogodi{weg topqewa iznenadila je nau~nike koji su ovaj fenomen nazvali neobi~nim. NASA je saop{tila da je gotovo celokupan ledeni pokriva~ Grenlanda u nekom obliku pogo|en topqewem. „Kada vidite topqewe na mestima na kojima ga ranije nije bilo, bar ne duè vreme, morate da se zapitate {ta se de{ava”, rekao je nau~nik Valid Adalati. „To je veliki signal koji }emo narednih godina razmatrati”.

Ogroman ledeni breg odlomio se sa gle~era na Grenlandu

On je rekao da zbog toga {to se topqewe na Grenlandu ve} dogodi-

lo, nau~nici jo{ ne mogu da utvrde da li je re~ o prirodnom ali ret-

kom doga|aju ili je ono rezultat globalnog otopqavawa koje je izazvao ~ovek. Nau~nici sada tvrde da se ve}ina leda na Grenlandu ponovo stegla. Do sada, najve}e topqewe leda koje je prime}eno preko satelita u posledwe tri decenije obuhvatilo je oko 55 procenata povr{ine Grenlanda. Led se na Samitu posledwi put topio 1889. godine. Vesti o topqewu ledene povr{ine Grenlanda pojavile su se nekoliko dana po{to se ogromni ledeni breg, dvostruko ve}i od Menhetna, odlomio sa gle~era na Grenlandu. „Ovaj doga|aj u kombinaciji sa drugim prirodnim ali neobi~nim fenomenima poput odvajawa ledenog brega sa gle~era Peterman, deo su kompleksne pri~e”, rekao je nau~nik NASA Tom Vagner. Ina~e, ovo je drugi put da je Grenland u centru pa`we svetskih nau~nika u posledwih desetak dana.

balkan

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

BAL KAN SKA TUR NE JA GE NE RAL NOG SE KRE TA RA UN

TU RI STI^ KA PO NU DA ^LA NO VA SIN DI KA TA PRO PA LOG „JA DRAN KA ME NA”

Ban Ki-mun re{ava spor Skopqa i Atine

Bra~, stazama kriminala

OHRID: Generalni seIvanov je tako|e rekao da su kretar Ujediwenih nacija „makedonski jezik i makedonski Ban Ki-mun izjavio je da }e identitet neosporna ~iwenica i se li~no zaloìti za re{arealnost” i da Skopqe „ne}e privawe spora koji Makedonihvatiti da to bude predmet bilo ja ima sa Gr~kom u vezi sa kakvih razgovora i pregovora”. imenom, javila je agencija Kako navodi Makfaks, Ban se Makfaks. Ban je rekao u na konferenciji za novinare suOhridu, posle sastanka sa zdràvao od upotrebe naziva Mapredsednikom Makedonije kedonija, za razliku od preksino}, \or|em Ivanovim, da }e o kada ga je u susretu sa predstavnitome razgovarati sa gr~cima Ivanovqeve organizacije kim premijerom AntoniAlumni, u [koli za mlade lidere, som Samarasom. Tako|e, je nesputano koristio. Posle Ohriizjavio da }e i wegov li~ni da, Ban je oti{ao u Skopqe, na izaslanik Metju Nimic rarazgovore sa premijerom Nikolom diti na tome da se uskoro Gruevskim i drugim zvani~niciBan Ki-mun do|e do re{ewa za ime Mama. Tamo se prvi ~ovek UN obrakedonije - koja je u Ujediwenim nacijama priznata kao Biv{a jugoOkre ta we bu du} no sti slovenska republika Makedonija. „Nameravam da pomognem da SARAJEVO: Generalni sekretar UN Ban Ki Mun doputovao je do|e do brzog re{ewa”, rekao je ju~e u dvodnevnu posetu BiH.On se u Sarajevu sastao sa ~lanoviBan i dodao da }e Nimic isto tama Predsedni{tva BiH i potom pozvao zemqe Balkana da se ko razgovarati sa predstavnici„okrenu budu}nosti”. Obra}aju}i se novinarima, generalni sekrema gr~ke vlade o onom {to se tar UN je rekao da zemqe Balkana brzo napreduju ka evro-atlantpri~alo na Ohridu sa ciqem da skim integracijama, da su te zemqe u procesu transformacije, i da se {to pre do|e do re{ewa. ni jedna od wih ne sme dopustiti da zaostane za drugima. Po wegovim re~ima, „za àqewe je {to dve susedne zemqe zbog spora oko imena ne mogu u Ivanov. Makedonski predsednik tio makedonskim poslanicima. celosti da ostvare potencijal je rekao da je od Bana i Nimica zaBanov izaslanik Nimic se prekjuza regionalnu saradwu, pomire- traìo da obezbede po{tovawe ~e sastao sa makedonskim premijewe i razvoj”. relevantnih rezolucija Ujediwerom Nikolom Gruevskim, koji je Ivanov je rekao da je Makedoni- nih nacija i da se razgovori sa rekao da je wegova zemqa posve}eje spremna da u razgovorima sa Gr~kom odvijaju u skladu sa odredna prevazilaèwu problema i da Gr~kom traga za obostrano pri- bama Privremenog sporazuma Uje}e konstruktivno doprineti rehvatqivim re{ewem. „Ne trebaju diwenih nacija. {avawu spora. Gruevski je istanam me|usobne blokade i opstruk„To je preduslov da se do|e do kao i da se nada da }e gr~ka strana cije. U razgovoru smo istakli da zajedni~ki prihvatqivog re{ewa biti konstruktivna i otvorena za ne sme biti zloupotreba bilate- za ovaj problem, koji opstaje ve} predloge. Pored toga, makedonski ralnih sporova, ve} da ih treba 20 godina. Svaki iskorak iz okvipremijer se zahvalio Nimicu na re{avati u saglasnosti sa me|una- ra utvr|enog Privremenim sporaposve}enosti, zalagawu i svim narodnim sporazumima i dobrovoq- zumom samo }e nas udaqiti” od taporima koje je uloìo u re{avawe no preuzetim obavezama”, rekao je kvog re{ewa, izjavio je Ivanov. spora dve zemqe.

SPLIT: Na Bra~u se pojavio novi vid turisti~ke ponude. Vo|a sindikata propalog preduze}a „Jadrankamen” Ton~i Drpi} i ostali ~lanovi sindikata turiste upoznaju s kriminalom koji je upropastio wihovu firmu. Naime, kako ~lanovi sindikata imaju obavezu da se jednom nedeqno javqaju policiji, odlu~ili su da iskoriste dan tako {to }e turiste s trajekta upoznati sa aktivnostima ve} propale firme. Me|utim, to nije sve. Drpi} je najavio da }e pro{etati pored ku}a biv{ih ~lanova uprave „Jadrankamena” koje smatra odgoTon~i Drpi} i ~lanovi sindikata vornima za ste~aj u firmi, pi{e internet portal „Indeks”. por, ali su pu{teni da se brane Bra~a stazama kriminala”, naDrpi} i trojica ~lanova sin- vodi Drpi}. sa slobode. Osumwi~eni su da su dikata su pod istragom zbog poPreduze}e „Jadrankamen”pro- od polovine maja do kraja juna ziva na otpor, zbog ~ega im je i palo je, jer je bilo optere}eno zajedni~ki pozivali na otpor izre~ena zabrana pribliàvawa brojnim zaduèwima, a novac je sada{we i biv{e zaposlene u ste~ajnoj upravnici An~i Baizvu~en iz firme. Poverioci, „Jadrankamenu”, kao i me{tane {i} na mawe od 50 metara. me|u wima i radnici, potraùju Pu~i{}a, gde se firma nalazi. gotovo 220 miliona kuna. „Svakih sedam dana prire|iCiq im je bio da onemogu}e Biv{i vlasnik Bruno Ore- spro vo |ewe odluka Tr go vin va}emo ovakav protest sve dok {ar je pod istragom, a u toku je i skog suda u Splitu i ste~ajne se ne ukine ova nebulozna odluka splitskog suda. upravnice, a sve je @eli mo da upo zo kul mi ni ralo kada @e li mo da upo zo ri mo tu ri ste da ~u va ju svo je su okruìli ste~ajrimo turiste da ~uvaju svoje nov~ani- nov ~a ni ke ka da do la ze na Bra~ jer je to ostr vo nu upravnicu i nisu ke kada dolaze na lo po va. Pri re di }e mo im tu ri sti~ ki obi la zak joj dopustili da ode Bra~ jer je to ostrna trajekt slu naj zna ~aj ni jih lo ka ci ja za slu `nih za pro past vo lopova. Prire`benim vo zi lom. di }emo im turi ^lanovi sindikata jedan sudski postupak. Za neis- smatraju da ste~ajna upravnica, sti~ki obilazak najzna~ajnijih pla}ivawe plata optuèn je kao i biv{i upravnik Ivo Bulokacija zaslu`nih za propast biv{i direktor Vedran Vilo- }an, odgovaraju Brunu Ore{a‘Jadrankamena’. Po uzoru na vi}. êtvorica ~lanova sindi- ru. Ste~ajna upravnica An~i nekada{we puteve narodne rekata nedavno su privedeni zbog Ba{i}, me|utim, odgovara da volucije, ovaj novitet u na{oj krivi~nog dela pozivawa na ot- sve radi po zakonu. ponudi nazvali smo obilazak

STRU^ WA CI EVROP SKE KO MI SI JE, EVROP SKE CEN TRAL NE BAN KE I MMF-a U ATI NI

Grci se nadaju produ`etku rokova ATINA: U Atini se trenutno nalaze predstavnici takozvane „trojke” gr~kih kreditora, koju pored EU i MMF ~ini i Evropska centralna banka, koji proveravaju napredak koji je Gr~ka ostvarila u primeni mera zahtevanih u zamenu za paket finansijske pomo}i Od izve{taja „trojke” zavisi da li }e Grci dobiti tridesetjednu i po milijardu evra, koliko je potrebno vlastima da vrate prispeli deo duga, isplate penzije i plate. Gr~ki premijer Antonis Samaras obe}ao je da }e zemqu izvu}i iz recesije za 18 meseci, uprkos prognozama da }e ekonomija te dr`ave tokom godine opasti za sedam odsto. „Uradi}emo sve da gr~kom narodu vratimo ponos. Neodgovorni su strani politi~ari koji javno govore da }e gr~ki program mera {tedwe propasti. Oni sabotiraju na{e napore i ~ine sve

Antonis Samaras

{to mogu da nas viod 40 miliona Pre mi jer obe }a va evra ostvari}e se de kako propadamo”, izjavio je gr~tako {to }e 15 da }e ze mqu ki premijer. agencija biti spoiz vu }i iz re ce si je je Gr~ka vlada nano u devet, dok }e za 18 me se ci javila je spajawe pet, ukqu~uju}i ili ukidawe oko 20 agenciju za arheodr`avnih agencija kako bi smalo{ka istra`ivawa, biti ukinuwila javnu potro{wu. U{teda to i integrisano u odgovaraju}a

ministarstva. Nemci su sa druge strane izri~iti - nema promene dogovorenog. Ne brine ih {to je ameri~ka agencija „Mudis” dovela u pitawe wihov vrhunski kreditni rejting. Ekonomista Dejvid Kol ukazao je na to da je prognoza razvoja finansijske i ekonomske situacije u Nema~koj do ju~e je bila stabilna, a sada je negativna. „To je samo prva opomena. Ima razloga za oprez ali ne za zabrinutost. Ova vest nije uticala na stawe na berzama”, objasnio je Kol. Dok Nemci poru~uju da su i daqe ki~ma stabilnosti evrozone, u „Mudisu” smatraju da niko nije imun na du`ni~ku krizu. Posebno ih brine {ta }e se desiti ako Gr~ka iza|e iz evrozone, i ako [panija i Italija zatraè finansijsku pomo}. Najve}i teret, kaù stru~waci, podne}e najja~e i najbogatije dràve u evrozoni.

CRNA GORA

@estok protest Roma zbog sme{taja PODGORICA: Stotinak Roma ~iji su domovi izgoreli u izbegli~kom kampu u Podgorici krenuli su ka zgradi Vlade Crne Gore protestuju}i zbog privremenog sme{taja u {atorima. Kako prenosi portal „Vijesti”, Romi uzvikuju „Lopovi!”, „Ho}emo stanove”. Oko 800 porodica Roma, uglavnom izbeglih sa Kosova 1999. godine, ostalo je bez krova nad glavom u poàru koji je izbio prekju~e ujutro. Kao privremeni sme{taj im je obezbe|eno 90 {atora koje je nabavio Crveni krst i postavqeni su tokom no}i, ali stanovnici kampa su ranije ju~e kazali da traè trajno re{ewe. „Ovaj privremeni sme{taj traje ve} 13 godina. Ako ne moète da re{ite pitawe na{eg trajnog

smje{taja i da nam obezbedite ne{to boqe od baraka i {atora, nemojte nas varati. Boqe nas streqajte - ovo je mu~ewe”, kazao je jedan od ìteqa kampa. Direktor Zavoda za zbriwavawe izbeglica @eqko [ofranac rekao je da je to „nu`no, kratkoro~no” re{ewe i da Vlada radi na trajnom zbriwavawu. U re{avawe ovog pitawa ukqu~ena je Evropska unija, koja je ranije dala 2,5 miliona evra za finansirane trajnog sme{taja stanovnika kampa Konik. U nedavnom izve{taju Saveta Evrope kaè se da kamp predstavqa „de fakto segregaciju i da su uslovi ìvota tamo ne~ove~ni i opasni”. Uzrok poàra nije poznat, a sumwa se na nemar.

Romi krenuli na zgradu Vlade Crne Gore

SLOVENIJA

Predsedni~ki izbori 11. novembra QUBQANA: Predsedni~ki izbori u Sloveniji bi}e 11. novembra, ka`e predsednik slovena~kog Parlamenta Gregor Virant, koji je potpisao odluku o raspisivawu glasawa. Kako je javila slovena~ka agencija STA, Virant je podsetio da {ef dr`ave nema izvr{nu vlast, dodaju}i da je, s obzirom na to da se bira direktno na svakih pet godina, wegov izbor od izuzetnog zna~aja i daje mu visok nivo politi~kog i moralnog autoriteta. Virant je dodao da o~ekuje da }e peta predsedni~ka kampawa u Sloveniji, koja zvani~no po~iwe 12. oktobra, prote}i u pozi-

tivnoj atmosferi, bez negativnih poruka. Izborni rokovi po~iwu 20. avgusta, kada }e biti mogu}e i zvani~no podnositi kandidature, objasnio je Virant. Ukoliko nijedan od kandidata ne dobije vi{e od 50 odsto glasova, bi}e odr`an drugi krug izbora, najverovatnije 2. decembra, javila je STA. Svoje kandidature na predsedni~kim izborima ve} su nefor mal no na ja vi li sa da {wi predsednik Danilo Tirk, biv{i premijer Borut Pahor i poslanik stranke premijera Janeza Jan{e u Evropskom parlamentu, Milan Zver. (Ta njug)

BUGARSKA

Bomba{ u{ao iz [engenske zone SOFIJA: Bomba{ samoubica ni zajedno - nijedan video snimak koji je u Burgasu ubio pet izrael- ne prikazuje vi{e od jedne osobe skih turista verovatno je u Bugar- od onih za kojima tragamo”, dosku u{ao iz neke dràve EU koja dao je Borisov. se nalazi u bezviznoj [engenskoj On je naveo da je napad izveden zoni. Moglo bi da se ispostavi da tako da „nije bilo mogu}e” da se je do{ao iz neke zemqe ~lanice zaustavi, „osim da su bugarske slu„{engena„. Ovo je trag koji sa ne- `be kojim slu~ajem mogle da do|u koliko drugih partnera iz EU do eksploziva u trenutku dok se trenutno istraùpravio”. Borisov jemo”, izjavio je buje precizirao da garski premijer pore|ewem DNK Bojko Borisov pouzorka napada~a sle razgovora sa sa bazama podataXonom Brenanom, ka {irom sveta issavetnikom za unutraìteqi nisu tra{wu bezbeduspeli da utvrde nost i kontraterowegov identitet. rizam ameri~kog „Nije nam popredsednika Baraznat wegov identika Obame. Kako je Bojko Borisov tet. Mi znamo kada prenela agencija Frans pres, on je stigao (u Bugarsku), kojim otje rekao da su bomba{ i wegovi prilike brojem leta i odakle”, kapomaga~i, osumwi~eni za napad u zao je predsednik bugarske Vlade. kojem je u pro{lu sredu u autobuBrenan je na konferenciji za su na aerodromu u Burgasu poginu- novinare rekao da su „SAD vrlo lo pet izraelskih turista, bugar- zabrinute zbog aktivnosti (liski voza~ autobusa i napada~, bi- banske paravojne formacije) Heli „izuzetno iskusni”. zbolaha, kao i zbog aktivnosti „Po onome {to znamo, oni su Irana u oblasti teorizma”. „Opet ponavqamo, mi èlimo do{li (u Bugarsku) mesec dana da vidimo rezultate bugarske ranije. Neprekidno su mewali istrage teroristi~kog napada”, automobile koje su iznajmqivadodao je savetnik ameri~kog li. Odsedali su u razli~itim predsednika. gradovima, kako ne bi bili vi|e-

ekOLOGiJA

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

ODR@ANA PRVA ME\UNARODNA LETWA [KOLA

Ze le ni da ni na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Let wa {ko la pro gra ma „Kam pus Evro pe“, pod na zi vom „Ze le ni da ni“, odr à na je po pr vi put pret hod ne ne de qe na no vo sad skom Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka (FTN) oku piv {i 46 stu de na ta iz raz li ~i tih ze ma qa ko ji su è le li da se vi {e pri bli è poj mo vi ma ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Stu den ti iz Sr bi je, Tur ske, Poq ske i [pa ni je ana li zi ra li su upo tre bu po me nu tih iz vo ra ener gi je kao i wi ho vu im ple men ta ci ju i upo tre bu u sva ko dnev nom ì vo tu. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Ko mi te ta za in è wer stvo „Kam pu sa Evro pe“ pro fe so ra Vla di mi ra Ka ti }a za do voq stvo zbog u~e {}a u pro jek tu ima li su i stu den ti i pre da va ~i, a in te re so va we je bi lo iz ne na |u ju }e ve li ko. - Pr vo bit no nam je bio plan da }e do }i oko 20 stu de na ta, ali bi lo ih je du plo vi {e, {to sa mo po ka zu je da po sto ji ve li ka za in te re so va nost mla dih za ova kve pro jek te i te me. To je od li ~an po ka za teq da po sto je oso be ko je se in te re su ju za o~u va we ì vot ne sre -

di ne. Pro gram „Kam pus Evro pe“ po sto ji ve} 10 go di na i funk ci o ni {e kroz raz me nu stu de na ta, a ovo je pr vi put da se or ga ni zo va la let wa {ko la me |u na rod nog ka rak te ra i to upra vo na na {em fa kul te tu- ka zao je pro fe sor Ka ti}. Ka ko je ob ja snio, mla di bu du }i in `e we ri ima li su pri li ke da se do tak nu te ma po put upo tre be so lar ne i ener gi je ve tra, ali i ra znih dru gih ko je se ti ~u ob no vqi vih iz vo ra ener gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne. -Po ~e li smo od pi ta wa ko li ki je uti caj fo sil nih elek tra na i ter mo e lek tra na na oko li nu ukqu ~u ju }i i emi si ju ugqen- di ok si da i ko li ko to uti ~e na kli mat ske pro me ne. Go vo ri li smo o onim ob no vqi vim iz vo ri ma ko ji se mo gu ko rist ti ti za do bi ja we elek tri~ ne ener gi je te smo ana li zi ra li pre tva ra we so lar ne, ener gi je ve tra, bi o ma se i bi o go ri va u elek tri~ nu ener gi ju. Za ni mqi ve su bi le i te me upo tre be ob no vqi vih iz vo ra u sa o bra }a ju,

STUDIJA O SUZBIJAWU KOMARACA U SRBIJI

Upit nik za lo kal ne sa mo u pra ve Agen ci ja za he mi ka li je u sa rad wi sa [ved skom Agen ci jom za he mi ka li je po kre nu la je iz ra du Stu di je o prak si su zbi ja wa ko ma ra ca u Sr bi ji i mo gu} no sti ma za uvo |e we bez bed ni jih al ter na ti va. Ciq ove stu di je je de fi ni sa we smer ni ca za pra vo vre me no i efi ka sno su zbi ja we ko ma ra ca na te ri to ri ji Sr bi je za sno va na na po tvr |e nim, stru~ nim i na u~ nim prin ci pi ma uz pri me nu ade kvat nih me ra za sma we we ri zi ka po zdra vqe qu di, ì vo ti wa i ì vot nu sre di nu. Ka ko Agen ci ja za he mi ka li je è li da u iz ra du stu di je ukqu ~i sve za in te re so va ne stra ne ka ko bi se sa gle da li svi aspek ti

su zbi ja wa ko ma ra ca na te ri to ri ji Sr bi je, iz ra |en je upit nik ra di pri ku pqa wa de taq nih po da ta ka o ak tiv no sti ma ko je se spro vo de u ci qu su zbi ja wa ko ma ra ca na te ri to ri ji op {ti na-gra do va ili Po kra ji ne. Agen ci ja za po zva la sve lo kal ne sa mo u pra ve na ~i jim te ri to ri ja ma se spro vo de or ga ni zo va ne ak ci je su zbi ja wa ko ma ra ca da po pu wa va wem upit ni ka do pri ne su iz ra di ove sve o bu hvat ne stu di je za una pre |e we prak se u su zbi ja wu ko ma ra ca u Sr bi ji. Do dat ne in for ma ci je o stu di ji i upit ni ku mo gu se na }i na saj tu Agen ci je za he mi ka li je u de lu: bi o cid ni pro iz vo di. Q. M.

KOMPANIJA „FILIP MORIS” U SRBIJI BRINE O @IVOTNOJ SREDINI

Re ci klaà 97,5 od sto ot pa da iz pro iz vod we Re ci kla à i od go vor no upra vqa we ot pa dom di rekt no su po ve za ni sa eko lo gi jom i za {ti tom ì vot ne sre di ne jer se sra zmer no po ra stu sta nov ni {tva po ve }a va i ko li ~i na ot pa da i de po ni ja na ko ji ma se on od la è, te je po treb no pra vil no ga tre ti ra ti i iz dva ja ti ma te rial ko ji se po no vo mo è ko ri sti ti. Upra vo zbog svih na ve de nih raz lo ga, dru {tve no od go vor ne kom pa ni je, kao deo bri ge o okru è wu, spro vo de broj ne ak tiv no sti na po qu za {ti te ì vot ne sre di ne. Jed na od wih je Fi lip Mo ris u Sr bi ji ko ja je pro {le go di ne re ci kli ra la ~ak 97, 5 od sto ot pa da iz pro ce sa pro iz vod we. Ova ko iz u ze tan re zul tat je fi li ja lu u Sr bi ji svr stao u sam vrh u okvi ru Fi lip Mo ris glo bal ne mre è ka da je re ci kla à u pi ta wu, a po stig nut je stal nim in ve sti ci ja ma u naj no vi je teh no lo gi je i pra }e wem svet skih ten den ci ja u po slo va wu.

a bi lo je i onih po pri li~ no te o rij skih po put mo de lo va wa i ma te ma ti~ kih te o ri ja pre dik ci je od no sno prog no ze kva li te ta ve tra u ve tro e lek tra na ma - pre do ~io je na{ sa go vor nik. Raz me na is ku stva pod ra zu me va la je i raz go vo re o si tu a ci ja ma po vo dom po me nu tih te ma u Sr bi ji i dru gim ze mqa ma, te su u~e sni ci

Ne pri ku pqa ki {ni cu, ve} fe ka li je Ve} du `e vre me `i te qi uli ca Ti tel ske i Ti tel ski red u Zre wa ni nu upo zo ra va ju na opa snost od za ra ze ko ja vre ba iz ta ko zva nog Ba gqa {kog ka na la ko ji pro la zi po red wi ho vih ku }a. Ka nal ko ji ide obo dom naj ve }eg zre wa nin skog na se qa Ba gqa{ iz gra |en je {e zde se tih go di na pro {log ve ka. Osnov na na me na mu je bi la da pri ku pqa ki {nu ka na li za ci ju i vi {ak vo de u tom de lu Zre wa ni na. Ali, vre me nom je on do brim de lom pre tvo ren u ka qu gu i sme tli {te ob ra slo {e va rom i tr skom, a i ta mo gde vo da pre o vla |u je, po woj pli va ju hr pe ra zno vr snog ot pa da. Po {to se nad le `ni u lo kal noj sa mo u pra vi do sa da ni su oba zi ra li na zah te ve da ka nal bu de ure |en i pri ve den na me ni, sta nov ni ci po me nu tih uli ca od lu ~i li su da po kre nu pe ti ci ju ko ju je do sa da pot pi sa lo sto ti nak gra |a na. Na ta kav ko rak na te rao ih je i ne sno san smrad ko ji se u vre lim let wim da ni ma {i ri iz Ba gqa {kog ka na la, a ne ki od wih sma tra ju da je raz log to me {to se u ka nal, na po je di nim lo ka ci ja ma, uli va i fe kal na ka na li za ci ja.

Ko{ za ~i sti je Pan ~e vo! fe sti va lu, odr à nom 20 i 21. ju la u Pan ~e vu. Po de qe ni u dva ti ma, po zna te li~ no sti i broj ni Pan ~ev ci su ima li 10 mi nu ta vre me na da uba ce {to ve }i broj li men ki kroz spe ci jal ni si stem ce vi „Re can le vak” u re ci kla `ni kon tej ner i ta ko po mog nu svo joj eki pi da po be di! - Ovo je ide a lan na ~in da u~i ni mo ne {to za na {u bu du} nost, a dra go mi je da su i mla di mu zi ~a ri po dr à li ak ci ju „Re ci kli raj te i vi“, jer sa mo za jed no mo è mo pro me ni ti ne {to - iz ja vio je Vlat ko Ste fa nov ski, ko ji je otvo rio kon -

da va wa i ve `bi, stu den ti po la ga li is pit i do bi li ser ti fi kat o u~e {}u ko ji je do da tak di plo mi ko ji no si tri po e na. Ka ko su na ja vi li or ga ni za to ri, do go di ne je u pla nu no va {ko la ko ja }e se ba vi ti sli~ nim te ma ma, a pred lo è no je da fo kus ovaj put bu de na no vim teh no lo gi ja ma ener get ske efi ka sno sti u ar hi tek tu ri i gra |e vi nar stvu. -To kom ove {ko le do ta kli smo se te me upo tre be si ste ma ob no vqi vih iz vo ra u ur ba nim sre di na ma ko je su za {ti }e ne, po put sta rog je zgra gra da, i ko li ko ova kvi si ste mi mo gu da na ru {e we go vom iz gle du i ~i ni mi se da je ova te ma pro bu di la ve li ko in te re so va we kod u~e sni ka. Pred lo ì }e mo da ona bu de jed na od no si teq ki na red nog pro gra ma jer se sve vi {e okre }e mo pi ta wi ma upo tre be ade kvat nih ma te ri ja la u ar hi tek tu ri ra di o~u va wa ì vot ne sre di ne- za kqu ~io je Vla di mir Ka ti}. A. Jerini}

BAGQA[KI KANAL VE] DU@E VREME MU^I @ITEQE NAJVE]EG ZREWANINSKOG NASEQA

AKCIJA „RECIKLIRAJTE I VI” NA FESTIVALU „GRIN DEJS”

Pred vo |e ni Vlat kom Ste fa nov s kim i Da n i j e l om Jan k ov, glu m i c a Vla d a n a Cvi j a n o v i}, ~la ni ce ben da „Vi bra tor u ri kverc”, DJ Slo bo dan Jo va no vi}, Go ran \ur |e vi}, di rek tor Gr rin dejs fe sti va la kao i mla de mu zi~ ke sna ge Pan ~e va, ~la no vi gru p a „Blek Flejm“, „Im p e rija“, „Acid“ i „Ar te mi da“ po dr `a li su ak ci ju Apa tin ske pi va re “Re ci kli raj te i Vi” i li~ nim pri me rom do pri ne li ja ~a wu sve sti u jav no sti o zna ~a ju re c i k li r a w a i ener g et s kim u{te da ma na pr vom „Grin dejs”

raz me wi va li pred vi |a wa za 2020. od no sno 2030. go di nu. Po {to su go sti bi li u No vom Sa du to kom iz u zet no vi so kih tem pe ra tu ra, Vla di mir Ka ti} je re kao da je da su go stu ju }i pre da va ~i iz Esto ni je, ze mqe ko ja ima vr lo ma lo sun ca, pred lo `i li da se Sr bi ja okre ne upo tre bi so lar ne ener gi je. U~e sni ci su ima li i prak ti ~an

rad pa su po se ti li fo to na posnku ele tra nu ko ja se na la zi na kro vu zgra de FTN-a kao i la bo ra to ri ju sa aku mu la to ri ma za skla di {te we ener gi je i ma li mo del ve tro e lek tra ne. Po red pre da va wa i ve `bi, bi le su im or ga ni zo va ne i do dat ne ak tiv no sti, a ka ko je ka za la po mo} ni ca pro fe so ra Ka ti }a, Ana Jo à, ova let wa {ko la ima la je, po red na u~ ne, i dru {tve nu ulo gu. - Iako je fo kus bio na to me da se u~e sni ci ma pru ì mo gu} nost da stek nu no va i raz me ne sta ra zna wa, è le li smo da se oni i dru è. U sa rad wi sa „Par king ser vi som“ or ga ni zo va li smo vo `wu bi ci klo vi ma kroz grad, a uve ~e su bi le pro jek ci je srp skih fil mo va. Ta ko |e, jed no ve ~e odvo ji li smo i za u~e we srp skog je zi ka. Ob i {li smo i Be o grad gde smo po se ti li Ka le meg dan i Mu zej „Ni ko le Te sle“. Sve u sve mu, è le li smo i da pred sta vi mo i No vi Sad i Sr bi ju i ~i ni mi se da nam je to us pe lo - na ve la je Jo à do da ju }i da su na kon svih pre -

cert ni deo fe sti va la na Ta mi {kom ke ju. Na kon uspe {no re a li zo va ne ak ci je PR me na xer Apa tin ske pi va re Sa wa Iva ni{, je na gla si la da ak ci ju „Re ci kli raj te i Vi“ re a li zu ju ve} ~e ti ri go di ne za re dom u sa rad wi sa kom pa ni jom Re can, sa è qom da do pri ne su ja ~a wu sve sti u jav no sti o zna ~a ju o~u va wa ì vot ne sre di ne. Apa tin ska pi va ra, u sa rad wi sa or ga ni za to ri ma Grin dejs fe sti va la i stra te {kim part ne rom Re can-om re a li zu je svo ju dru {tve no – od go vor nu ak ci ju “Re ci kli raj te i vi”, tra di ci o nal no po dr à va ju }i sve ma ni fe sta ci je ko je uti ~u na po di za we sve sti o o~u va wu ì vot ne sre di ne i ener get skim u{te da ma ko je re ci kla à do no si. Pr vi eko lo {ko-mu zi~ ki fe sti val, odr àn Ta mi {kom ke ju 21. i 21. ju la, pr vi dan bio je u zna ku Saj ma eko lo gi je, dok je dru gi dan obe le ì lo mu zi~ ko tak mi ~e we mla dih ben do va iz Pan ~e va.Ve li ki broj po se ti la ca na ja vio je da ovaj dvo dnev ni eko lo {ko-mu zi~ ki fe sti val, ko ji je po pr vi put odr àn u Pan ~e vu, mo è da pre ra ste u tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju ko ja oku pqa qu bi te qe do brog rok zvu ka i {a qe ja snu po ru ku „Re ci kli raj te i vi“.

Je dan od po kre ta ~a pe ti ci je Du {an Ja vor pi ta se ot kud ne sno san smrad, ako se u ka nal ne uli va fe kal na ka na li za ci ja. - Osim to ga, u vre me ka da ni je pa la ni kap ki {e, ni vo vo de u ka na lu ni je opa dao, ve} ra stao. Ka ko to mo è da se de {a va ako ka nal slu ì sa mo za ki {nu ka na li za ci ju. Gde se uli va fe kal na ka na li za ci ja te {ko je utvr di ti ali, uosta lom, to je po sao za nad le `ne, a ne za gra |a ne – ka è Ja vor, ko ji se u ime pot pi sni ka pe ti ci je obra }ao na vi {e adre sa, od me sne za jed ni ce, do Grad ske upra ve. Ce lom du ì nom, od oko se dam ki lo me ta ra, ne sa ve sni po je din ci, po re ~i ma Ja vo ra, za tr p a v a j u ka n al ra z no r a z nim sme }em, a oba le su za ra sle u tr sku i ko rov, kao ide al na le gla ko ma ra ca i sta ni {ta pa co va i zmi ja. - Si gu ran sam da se fe kal na ka na li za ci ja u ka nal uli va ve} na we go vom po ~et ku, na par de se ti na me ta ra od pu ta za No vi Sad. A kod no ve zgra de Sred we me di cin ske {ko le u na se qu Ba gqa{, fe ka li je se bu kval no pre ta ~u iz {ah ta fe kal ne ka na -

li za ci je u ki {nu ka na li za ci ju, ko ja ka sni je za vr {a va u Ba gqa {kom ka na lu. Na taj na ~in se ka nal, ko ji bi tre bao da bu de od ko ri sti ì te qi ma Ba gqa {a, pre tvo rio u opa snu eko lo {ku cr nu ta~ ku gra da – na do ve zu je se na pri ~u je dan ogor ~e ni gra |a nin, ko ji je è leo da osta ne ano ni man. Ugro è ni ì te qi po ru ~u ju da }e zbog ne za do vo qa va ju }ih od go vo ra do bi je nih od nad le -

`nih u gra du, ili wi ho vog iz o stan ka, pe ti ci ja bi ti pro sle |e na i re pu bli~ kom za {tit ni ku gra |a na Sa {i Jan ko vi }u. - Ni ko ne re a gu je i svi ~e ka ju da ne ko dru gi od ra di po sao. Ali, ne mo `e vi {e ta ko. In spek ci je i ko mu nal ci mo ra ju da spre ~e ne sa ve sne da za ga |u ju ka nal, ko ji je “zreo” za po nov no ~i {}e we i ure |e we – za kqu ~u je Ja vor. @. Balaban

UNI[TAVAWE ALERGENIH KOROVA U KIKINDSKOJ OP[TINI

U Ru skom Se lu naj vi {e am bro zi je

Uni {ta va we am bro zi je u ki kind skoj op {ti ni po ~e lo je po lo vi nom ma ja, a ugo vor o uni {ta va wu ove ko rov ske biq ke, vre dan 3,5 mi li o na di na ra, sklo pqen je iz me |u fir me “Ci klo ni za ci ja” iz No vog Sa da i Agen ci je ze po qo pri vre du i ma lu pri vre du Op {ti ne Ki kin da. Pre ma re ~i ma se kre tar ke Se kre ta ri ja ta za za {ti tu `i vot ne sre di ne Qi qa ne Mi le ki} tret man }e bi ti oba vqen ade kvat nim sred stvi ma. - Do sa da je na te ri to ri ji op {ti ne Ki kin da tre ti ra no 45 hek ta ra. Uni {ta va we je ra |e no me ha ni~ ki, a u na red nom pe ri o du po vr {i ne }e bi ti tre ti ra ne he mij skim pu tem. Ovim tret ma nom bi }e ob u hva }e na ne pri stu pa~ na i me sta na ko ji ma po sto ji mo gu} nost za ova kvo uni {ta va we. Am bro zi ja }e se tre ti ra ti na pri la zi ma ka gra du, ka me snim za jed ni ca ma, na za pu {te nim gro bqi ma, di vqim de po ni ja ma , po vr {i na ma po red pu ta – ka `e Mi le ki}. Bran ko Voj vo di} iz no vo sad ske fir me “Ci klo niz ci ja” is ti -

~e da je ma pi ra we po vr {i na pod am bro zi jom ura |e no pre ne ko li ko go di na, a uni {ta va we se ra di u do go vo ru sa me snim za jed ni ca ma i po qo ~u var skom slu `bom. - Ru sko Se lo je naj u gro è ni je u ki kind skoj op {ti ni po bro ju par cla na ko ji ma ima am bro zi je. Re~ je o po vr {i na ma ko je su u pret hod nom pe ri o du po {u mqe ne i sa mim tim stvo re ni su uslo vi za raz voj ove ko rov ske biq ke. Pre he mij skog tret ma na obi }i }e mo sve me sne za jed ni ce i utvr di ti sta we na te re nu. Pre o sta lo je ma lo par ce la u Ba nat skoj To po li na ko ji ma }e am bro zi ja bi ti uni {te na ko {e wem. Na ukla wa wu am bro zi je an ga ò va no je 15 qu di ko ji isto vre me no i ma pi ra ju pod ru~ ja na ko ji ma ima ove biq ke. - Ki kin da se ma ki sma lo ukqu ~i la u uni {ta va we am bro zi je i u prot kle tri go di ne ovaj po sao oba vqa se si ste mat ski. êl ni qu di op {ti ne vo de ra ~u na o zdra vqu svo jih su gra |a na – na po me nuo je Voj vo di} Osim fir me “Ci klo ni za ci ja” u uni {ta va we am bro zi je ukqu -

~i la se i lo kal na sa mo u pra va. Is pred na pu {te nih i ku }a sa sta ra~ kim do ma }in stvi ma, kao i na ras kr sni ca ma ko mu nal ni in spek to ri spro vo de ak ci ju ko {e wa tra ve i am bro zi je. I Di rek ci ja za iz grad wu gra da, u okvi ru re dov nog odr `a va wa jav nih po vr {i na, ukqu ~i la se u uni {ta va we ove ko rov ske biq ke. - Pro blem na te ri to ri ji op {ti ne Ki kin da, ka da go vo ri mo o am bro zi ji, su ba {te i po qo pri vred na ze mqi {ta - do da je Qi qa na Mi le ki}. - U ovom pe ri o du, po sle ko sid be p{e ni ce, na stri wi {ti ma se ja vqa si rak i am bro zi ja, te vla sni ci po qo pri vred nog ze mqi {ta tre ba da pre du zmu me re za uni {ta va we ovih {tet nih bi qa ka. Am bro zi ja je je dan od naj broj ni jih ale gre nih ko ro va , a spo re ko je pro iz vo di ova biq ka iza zi va ju ka {aq, su ze we i svrab o~i ju, ki ja we na ro ~i to kod de ce i sta ri jih bo le snih oso ba. Ovu biq ku va `no je uni {ti ti pre cve ta we, jer je we na kli ja vost do 40 go di na, a to se po sti `e re dov nim ko {e wem. A. \.

oglasi

dnevnik

S. DETELINARA, ukwi`en 1,0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003

IZDAJEM sobe i apartmane u âwu. 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.picz. com 55918 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite plaè, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefon 00382/32371-657, 063/10-62-862, 060/0237857www.banicevicsmjestajrisan.me 56701 IZDAJEM sobe i dvokrevetan komforan apartman sa ili bez upotrebe kuhiwe, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon: 063/75-11-606. 57220 BAWA KOVIQAÂ, centar - novi, ukwièni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50 m2. Telefon: 015/815-635. 57275 POVOQNO izdajem sobe u Kumboru kod Herceg Novog, 100m od plaè. Telefon: 021/881.003, 063/14-77-199. 57317

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefoni: 011/3195-236 i 063/239-411. 57272 CARA DU[ANA, ukwièn 2,0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15004 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 1,5 stan od 35m2 po ceni od 36.000 tel 636-6952, www.bomil.rs. 15005 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telelefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15006 GRBAVICA, odli~an nov 2,0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji 2,0 stan od 46m2, cena 38000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15008

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 57252 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305. 57253 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311-482, 064/322-19-49. 57257

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 57254

PETROVARADIN, izdajem jednoiposoban stan 36m2 u stambenoj zgradi, 2. sprat, CG, lift. Telefon: 0230/27153 i 063/80-176-20. 56537 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 57134 IZDAJEM dvosoban stan na Limanu III. Telefon: 064/66555-66. 57194 DVOSOBAN name{ten stan, Bulevar oslobo|ewa 115, porodici ili 4 devojke, telefon, dve klime, kablovska, internet, terasa, ostava. Telefoni: 0642898464, 021/521520. 57230 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na du`e vreme u ulici Novosadskog sajma. Cena po dogovoru. Telefon: 021/467513. 57233

~etvrtak26.jul2012.

IZDAJEM dvosoban stan 60m2, kompletno name{ten, na Limanu III, kod Doma zdravqa. Po`eqno 3 studentkiwe ili ozbiqan bra~ni par. Telefon: 065/4000-445. 57286 IZDAJEM potpuno name{ten trosoban stan u Rumena~koj 9, 83m2, 2 kupatila. Telefoni: 064/220-2800, 063/105-1500. 57297 IZDAJEM potpuno name{ten trosoban stan u Cara Du{ana 82A, 70m2, dupleks, 2 kupatila. Telefoni: 064/2202800, 063/105-1500. 57298 IZDAJEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, prazan, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon: 063/504-273. 57342

IZDAJEM lep, noviji name{ten jednoiposoban stan (dupleks 32m2) u Valentina Vodnika, klima, terasa, 150E. Telefon: 021/6915-587. 57388

NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwièn 2,0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.650, moè i zamena za 3,03,5 stan na Limanu i okolina.... Telefon: 6366-952, www.bomil.rs. 15010

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15001 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15002

BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2, dvostrano orjentisan, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7 -520501, 456-636, 432-172. 57228 NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15011

NOVA DETELINARA, noviji, ukwièn 2,5 dupleks, cena 37.100. Telefon: 6368429, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15013 OKOLINA BULEVARA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2,5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwièn cena 70.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15014

NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon: 6368429, www.bomil.rs. 15015 RUMENA^KA ulica, ukwi`en 2,5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon: 6366-952, www.bomil.rs. 15016

PRODAJEM {estosoban stan, 130m2, deqiv u dve celine, 3 kupatila, centralno grejawe, odvojen kalorimetar, vodomer, 98.000E, kod GRAS-a. Telefon 064/1658384. 57308 CENTAR, Augusta Cesarca 8, V sprat, dupleks, nov, 86m2, troiposoban, sa parkingom. 99.000E. Telefon 063/562-411. 57276 LIMAN, ukwièn originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15017 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15018 BULEVAR EVROPE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4,0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15019 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3,5 stan od 93m2, ukwièn, cena 92.700. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15020 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6,0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15021

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak26.jul2012.

KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15022

VELIKA REMETA - prodajem vrlo lepu ku}u. Povoqno! Telefon 021/542-283. 57284 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, voda-izvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 55963 PRODAJEM dva placa sa vikendicom na ^erevi}koj skeli (Futog). Mo`e automobil i razlika u novcu. Telefoni: 063/89-70-668, 065/8970668. 57106 VIKENDICA u Bano{toru uz Dunav povr{ina 50m2, plac 1762m2, struja, voda, telefon, put. Telefon 063/504020. 57189

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dedi

Miroslavu Jefti}u

Posledwi pozdrav kumu

Miroslavu Jefti}u

Nenadu Okanovu

Dragi brate, dirnuo si otvorenu ranu na mom srcu za Tobom, mojim sinom, mu`em, roditeqima, bra}om, sestrama i mnogobrojnom rodbinom.

O`alo{}ena sestra Nada, zet Stevan, Nikola i Milica @ivanov.

od wegovog unuka Mikija sa mamom Sne`om.

od brata Milana i brati~ine Mirjane sa porodicama.

od porodice Vinoki}.

57364

57366

57347

57368

Posledwe zbogom voqenoj mami, svekrvi, baki i prabaki

Tu`na srca javqamo da je 25. 7. 2012. godine preminula na{a draga majka, ta{ta, baka i prabaka

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

O`alo{}ena sestra Milka sa porodicom.

57386

Miroslavu Jefti}u

O`alo{}eni kumovi Mi{kov @iva i Du{ka.

O`alo{}ena porodica Kraji{nik iz Srpca.

57365

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

Dana, 25. 7. 2012. godine napustio nas je na{ ^edo.

KUPUJEM vitrine za kwige. Telefon 063/512-560. 56601

Sahrana je 26. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Posledwi pozdrav prijatequ

^edo Papi}

Miroslavu Jefti}u ro|. 1953.

Laslo Rozaliji od: sina Palike, snaje Elizabete, unuka Roberta i Pitera sa suprugom i praunu~adima Ilajem i Sijerom iz Australije.

O`alo{}ene porodice: Letonai, Laslo i Bodor. 57369

Posledwi kom{inici

svom

pozdrav

dragoj

Stanki @ivanovi}

^edo Papi} Miroslavu

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}en brat Danko, snaja Vida, Nada i Vera.

Dragom bratu ^edi, posledwi pozdrav od sestre Jele sa porodicom.

57385

57363

57358

57382

Hvala ti za divno dru`ewe i prijateqstvo. Neka ti je laka zemqa i po~ivaj u miru. Tvoja Qiqa sa }erkom Mirkom i unukom Zokom. 57348

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

Miroslavu Jefti}u

1931 - 2012. Sahrana je 26. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, u Novom Sadu na Futo{kom grobqu.

57370

57362

Posledwi pozdrav najmla|em bratu

Laslo Rozalija

O`alo{}eni prijateqi Resanovi}.

Posledwi pozdrav

POTREBAN konobar na Splavu u Futogu. Telefon 063/509-167. 57281 AGENCIJI â&#x20AC;&#x17E;BOMILâ&#x20AC;? potreban agent prodaje sa iskustvom, plata dogovor, mogu} i fiksni deo! Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

Posledwi pozdrav

^edo Papi}

IZDAJEM lokal 30 m2 kod SUP-a, Kraqa Petra I, bio frizerski salon a mo`e i kancelarija. Telefon: 065/501-4477. 56976 IZDAJEM lokal-bife Kisa~ka - Bulevar Ja{e Tomi}a. Telefon 064-42-105-87. 57192

MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije - iskusni, odgovorni majstori odmah slobodni. Telefoni: 021/882-133, 063/518-346. 57296

dnevnik

Miroslavu Jefti}u

^edo Papi}

Miroslavu

^edo Papi}

ro|. 1953. od biv{ih kolega, radnika iz Transporta.

O`alo{}ena sestra Qubica, zet Dragan, Biqa, Nikola i Dragana.

O`alo{}ena porodica Uzelac.

Dragom stricu i deveru, posledwi pozdrav od: Zorice, Ratka, Svetlane, Zorana i Svetozara.

57376

57359

57361

57383

Dragom {uraku i ujaku, posledwi pozdrav od: Bogdana Travara i Dragice Savi} sa porodicom.

57384

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Navr{avaju se tri godine od kada nema na{eg voqenog supruga, oca i dede

Miroslav Jefti}

@ivka Stankovi}a

15023

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 57282 KUPUJEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno. Telefon 064/95-33943, 063/84-85-495, 021/6618846. 57283

^edo Papi}

ro|. 1953. godine Posledwi pozdrav dragom bratu ^edi od Ilije sa porodicom.

Sahrana je 26. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Bege~u. O`alo{}ena porodica: supruga Ubavka, sin Branislav, k}erka Branka, unuci Miki i Matej i snaja Petra.

57387

57367

Prolazi dan za danom, godina za godinom, samo na{a qubav i tuga za tobom nikada ne}e pro}i. Vole te tvoji: supruga Milka, }erka Vesna i sin Vjekoslav sa porodicama. 57320

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ

~etvrtak26.jul2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula voqena majka i sestra

SEDMOGODI[WI POMEN

Svetislavu Mandi}u Lalici Neka ga an|eli ~uvaju. O`alo{}enoj porodici: supruzi Jadranki, }erki Jovani i sinu Milo{u najiskrenije sau~e{}e. Petar i Qubica Gajdobranski.

Marica Vasi} Mirku Jani}ijevi}u Beskrajno nam nedostaje{.

Aleksandar Ka}anski Sale

Vole te tvoji: Jelena, Sa{a, Vi{wa, Ivan, Pe|a, Lea, Marija, Ana i \or|e.

26. 7. 1996 - 26. 7. 2012.

Sahrana je na Gradskom grobqu, 26. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova. Se}a}emo te se kao lepe i jake, jer znamo da bi ti tako `elela. O`alo{}eni: sin Goran sa porodicom, sestri} Miki i sestra Zorica sa porodicom. 57324

57314

Posledwi pozdrav dragoj

1958 - 2012.

57316

Obave{tavamo prijateqe da preminuo

Na{a qubav je ve~na!

rodbinu i je iznenada

3 Zauvek je zaspala na{a draga majka

Tvoja seka Sandra, mama i tata.

57322

POMEN

Er`iki

dragim roditeqima

od porodice @dero.

Nenad Okanov

Nada Boji}

1934 - 2012.

1934 - 24. 7. 2012.

Sahrana je danas, 26. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, u Futogu na Gorwem starom grobqu.

Sahrana je danas, 26. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wen dragi lik, dobrota i nesebi~na qubav `ive}e u nama zauvek. Wena deca: Dragica, Milica i Olivera sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav kom{inici

57341

57326

57356

Du{anki Matovi} i Milanu Matovi}u 1926 - 2006.

Posledwi pozdrav babi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je

1922 - 2007.

Oti{li ste polako, oti{li ste stazom {to vijuga, pratile su vas neke stare pesme sve do reke kojom te~e tuga. Va{i najmiliji: }erka Slavka, unuk Vladimir, snaja \ina, praunuk Nikola. 56762

Koviqki - Koki Vrane{

Marija Tra`i

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula 25. 7. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti

Mariji

preminula 24. 7. 2012. godine, u 79. godini. Sahrana }e se obaviti 26. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobvqu, u Novom Sadu.

od porodice Bukvi}.

od porodice Igwatijevi}.

57338

57351

O`alo{}ene porodice: Tra`i, Igwatijevi} i Nikoli}. 57350

Posledwi pozdrav ujni i snaji

Posledwi pozdrav babi

Koviqka Vrane{

Posledwi pozdrav

1946 - 2012. Sahrana }e se obaviti 26. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu u Stepanovi}evu. O`alo{}ene }erke Milica i Vera sa porodicama. 57336

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 7. 2012. godine, u 68. godini, preminula na{a draga i voqena supruga, majka, svekrva i ta{ta

Koviqki

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

od porodice Zori}.

Mariji

od porodice Nikoli}.

57339

57353

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav mami

Svetlani Baglavi

Stana @ivanovi} Milka Krivo{ija Sahrana je 27. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1935 - 2012.

medicinskoj sestri u penziji

Sahrana }e se obaviti danas, 26. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Koki O`alo{}eni: suprug Mile, sin Predrag, }erka Slavica, zet @eqko i snaja Jarmila. od kume Rade sa porodicom.

57340

Kolektiv Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

Mariji O`alo{}eni: }erka Sla|ana, zet Sa{a, unuci An|ela, Mane i prija Anka.

od porodice Tra`i.

Najdra`a na{a, po~ivaj u miru.

57349

57343

57354

432-P

Пла ви круг Ли тур гиј ско сред ње ве ков но не ма њић ко вен ча ње ха џи Зо ра на Мр ђе но ви ћа и Ана ста си је Ми ро њук, баш као што је би ло у до ба де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, 200 сва то ва у ко сти ми ма из сред њег ве ка, ви те шке ве шти не, та да шњи оби ча ји... Аутор ка: Со фи ја Љу ков чан (РТВ 1, 15.30) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Откривање алтернатива 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Откривање алтернатива 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.10 Изгубљена соба 21.00 Загревање, емисија посвећена Олимпијским играма у Лондону 21.35 Спортска Војводина 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.05 Оперативци 23.55 Изгубљена соба 00.40 Концерт године

07.05 07.55 08.00 09.10 10.05 10.50 11.50 12.30 12.40 13.10 14.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00 23.25 00.00

tv program

~etvrtak26.jul2012.

Ток шок Здраво живо Концерт године 2010. Грување Грување уживо у студију М Трио Антониа Шаиња Емисија о спорту - музика (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 2010. Олимпијци Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро У огледалу Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи - док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

07.05 07.42 07.48 08.10 08.22 08.27 08.34 09.21 09.39 10.00

Хо ли Ве стон

Пр љав шти на и му дрост При ча пра ти тро је мла дих ко ји жи ве у Лон до ну и по ку ша ва ју да оства ре сво је сно ве, док ра де нај ра зли чи ти је бед не по сло ве. Глав ни ју нак, укра јин ски ими грант Ан дриј Кри сти јан - А. К. пе сник и са мо про кла мо ва ни фи ло зоф, са ња да по ста не свет ска зве зда. Уло ге: Го гол Бор де ло, Ју џин Хац, Хо ли Ве стон, Ви ки Ме клур Ре жи ја: Ма до на (РТС 1, 01.22)

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 12.30 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Зове море Азбука родитељства Дунавска салетла Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

06.05 08.00 09.04 09.49 10.04 10.35 11.05 12.00 12.15 12.29 13.17 13.39 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 23.00 23.29 00.15 00.39 01.22

Јутарњи програм Јутарњи дневник Варљиво лето Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Запамти ме Дневник Спорт плус Касл Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мост за Терабитију, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Никад не одустај, филм Око Касл Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп, филм

10.11 10.36 11.05 11.30 11.58 12.30 12.59 13.57 14.44 15.01 15.40 17.37 18.33 19.04 19.30 19.55 20.09 20.40 22.36 23.41 00.18 00.52 01.59 02.55 04.25

dnevnik

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претеријте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос програм зависи од преноса скупштине Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Траг у простору Гитар арт фестивал Беокулт Трезор Верујте али не претеријте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Фудбал-Летње олимпијске игре 2012:, Шпанија-Јапан, пренос Капри Песмом да ти кажем Образовно огледало Метрополис Верски календар Место за нас Фудбал-Летње олимпијске игре 2012: Египат-Бразил, пренос Капри Међу нама Бунт Дејвид Гета Трезор Фудбал-Летње олимпијске игре 2012: Шпанија-Јапан (р) Фудбал-Летње олимпијске игре 2012: Египат-Бразил (р)

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Војникова љубав 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Срећна нова ‘49. 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Крвава недеља 23.00 Удовице 00.00 Мућке 00.30 Ало, ало 01.00 Филм: Поли Шор је мртав

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.05 23.45 00.05 00.55 02.50 03.10 04.35

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Џони Мнемоник Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Ема 1 и 2 Саут Парк Филм: Одлазак по Коди Увод у анатомију

Џо ни Мне мо ник Го ди на је 2021. и по ло ви на зе маљ ске по пу ла ци је обо ле ла је од бо ле сти по зна те под име ном син дром сла бље ња не ра ва. У но во на ста лим окол но сти ма нај вред ни је ин фор ма ци је пре но се мне мо нич ки ку ри ри. Је дан од њих је и Џо ни... Уло ге: Ки ја ну Ривс, Та ке ши Ки та но, Долф Лун дрен, Ајс Ти, Ди на Ме јер Ре жи ја: Ро берт Лон го (Б92, 21.10)

Ди на Ме јер

СЕ РИ ЈА

Ало, ало 07.00 ВТА Баку ¼ Финала 15.00 Фудбал: Шангај – Манчестер јунајтед 16.45 Кошарка пријатељска: Француска – Аустралија 18.30 Премијер лига Магазин 18.45 Олимпијске вести 19.30 Мото ГП Мугело 20.15 Најбољи голови сезона 2006/’07. 20.30 Фудбал: МЛС Ол Старс – Челси 22.15 Вимблдон Специјал 22.45 Фудбал: Ливерпул – Рома 01.15 ВТА Баку ¼ Финала

Фолк шоу Ужи ва ће те у пе сма ма ко је за вас из во де: Бран ка Со вр лић, Игор Лу го њић, Мар та Са вић, Ри ки Лу го њић, Ми ле на Плав шић, Љу ба Лу кић, Го ца Сто ји ће вић, Ера Ој да нић, Ве сна Ри вас, Бо ра Др ља ча и Ле па Ла на. Му зич ки кок тел за све љу би те ље пра ве му зи ке! (КТВ, 20.00)

ФУД БАЛ

Цр ве на зве зда – Наф тан (Пр ва, 20.00) Дођи на вечеру Одбачена Филм: Доказ живота Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Изгубљена част Фудбал: Црвена звезда Нафтан 22.45 Филм: Убиство у белој кући 01.00 Трачара

Ре не Ар тоа је вла сник ка феа у оку пи ра ном фран цу ском гра ди ћу Ну ви о ну у вре ме Дру гог свет ског ра та. Он се на ла зи из ме ђу две ва тре: на из глед са ра ђу је са на ци сти ма, а у ства ри по тај но по ма же По кре ту от по ра. Уло ге: Гор дон Кеј, Кар мен Сил ве ра, Ви ки Ми шел, Ри чард Мар нер, Ким Харт ман, Гај Си нер, Кир стен Кук, Ри чард Гиб сон, Ро уз Хил (Ава ла, 20.30)

08.30 09.30 10.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.20 20.00

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 16.50 18.30 19.00 20.15 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.45 03.30

Дра ган Ни ко лић

Бу бе у гла ви Мла дић и де вој ка, чак и у свом емо ци о нал ном за но су, не мо гу да са вла да ју сво ју ду хов ну те ско бу. Они се во ле, али им љу бав не по ла зи за ру ком. Не на ла зе ре ше ња за сво је сум ње, ни ти оправ да ње за сво је ег зи стен ци јал но ста ње... Уло ге: Дра ган Ни ко лић, Ми ља Ву ја но вић, Не да Ог ња но вић, Ра хе ла Фе ра ри Ре жи ја: Ми ша Ра ди во је вић (Хе пи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 23.40 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Бубе у глави, филм Агенција Мелроуз Плејс Љубавни сигнали Док. програм Голи живот Насловна страна – квиз Јелена

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Брачни судија Недељно поподне Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Академија дебелих- уживо Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Филм: Било једном у Мексику Књига о Даниелу Тик

Radio Novi Sad

Гор дон Кеј

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak26.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КОЛЕКТИВНИ ПОРТРЕТ ШЕЗДЕСЕТОСМАША

Љу би ша Ра јић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Ћелија 10.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 11.00 Џингис Кан 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Чаробњак из Оза. истинита прича 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Тајне Партенона 17.00 Путовања и открића 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Средњи век 20.00 Тајни рат 21.00 Теорије завере 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Путовања и открића 00.00 Завера на острву Устика 01.00 Келтско наслеђе

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Најлепше доба твог живота Гнев у зору Мандерлеј Јединствени Лиланд Доказ Моја година без секса Еротски филм Еротски филм

Моја година без секса Натали и Рос покушавају да остану у добростојећем предграђу Мелбурна са двоје деце: 12-годишњим сином и 7-годишњом ћерком. Њихови животи се драстично мењају када се једног дана Натали онесвести током рутинског медицинског прегледа: у питању је анеуризма, због које мора да иде на операцију... Улоге: Пор ша Бре дли, Џо на тан Се га, Са ша Хор лер Режија: Са ра Ват (Си не ма ни ја, 22.00)

Принцеза Каулани Лондон, викторијанска ера. Каулани је млада Хавајка, последњи изданак краљевске породице, која је с тринаест година послата у Енглеску на школовање. Наиме, тада њену земљу захватају грађански немири, иза чега стоји странка која ужива подршку Американаца. Они руше краља, што она тешко проживљава. Улоге: Кориjанка Кил чер, Бе ри Пе пер, Ша ун Еванс, Џу ли јан Гло вер Режија: Марк Фор би (ХРТ 1, 21.04)

Кориjанка Кил чер 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.02 Кад животиње нападају, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.21 Аниен врх, филм 15.12 Понос Раткајевих 15.57 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.52 Са Салетом до Бескраја 18.25 Др Оз, ток шоу 19.06 Наврх језика 19.11 20 пет, квиз 19.30 Дневник 20.06 Кратки сусрети 20.35 До Тарара и Маора, док. филм 21.04 Принцеза Каулани, филм 22.46 Отворено 23.40 Дневник 3 00.19 Хроника фестивала играног филма у Пули 00.35 Секс и град 01.02 Тајанствена пица, филм 02.42 Заштитница сведока 03.22 ЦСИ: Мајами

07.58 08.21 08.44 09.11 09.35 10.00 10.27 11.31 12.16 12.39 13.04 13.26 13.36 14.08 15.10 15.52 16.37 17.30 18.16 19.33 20.25 22.26 23.10 23.58 00.29 01.03 01.47 02.15 03.13 03.55

Са ша Хор лер

06.00 07.45 09.10 10.30 13.00 14.35 16.20 18.25 20.05 21.45 23.40 00.20 02.10 04.30

Борба Титана Доктор Дулитл 5 На слободи Трансформерс 3: Тама Месеца Принцеза Дадиља Мекфи и велики прасак Авалон Гомила аматера Загробни живот је леп Игра престола Прави секс Мајка ноћ Почетак Ко је Кларк Рокфелер?

Телетабис На крају улице Амика Х2О Уз мало воде! Псећа опходња Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Музика, музика... Са Салетом до Бескраја Путовање по Арабији, док. серија Залагаоница, док. серија Други формат Идемо на пут с Гораном Милићем Љубав у залеђу Хрватске олимпијске медаље Дражесни мајски пупољци Фудбал Лига првака - 2. претколо: Сцонто - Хајдук, преност Заштитница сведока ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Уби ме досада Жица Звездана врата Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Утеха и радост Биографија - Ештон Кучер Крађа Утеха и радост Биографија - Кристијан Бејл Усамљена бела жена 2 Трострука игра Биографија - Ештон Кучер Утеха и радост Биографија - Кристијан Бејл На ивици За сва времена Боље мртав него жив

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Мрачна половина Пронађени рај Пурпурна ружа Каира Злочини и преступи Дивља вожња Последњи Мохиканац Телма и Луиз Велика језа Маскирани убица Еротски филм Еротски филм

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Филм: Фактор страха Филм: Истребљење Видовњак

07.40 10.05 11.15 12.15 12.40 13.35 14.10 16.05 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 00.25 00.45 03.05

Езел Кисмет - окови судбине Ватрено небо Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Бибин свет Пороци Мајамија Бибин свет РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Штиклама до врха Удар РТЛ вести Л.А. Поверљиво, филм Астро шоу

Удар Док цео свет с узбуђењем гледа највећу метеорску кишу у последњих 10 хиљада година, један астероид се, заклоњен метеорским пољем, забија у Месец великом експлозијом. Комади тог астероида, као и Месеца самог, улазе у Земљину атмосферу, и полако почињу да утичу на њу. Улоге: Деј вид Џејмс Ели от, На та ша Хен стриџ, Бен џа мин Са длер, Фло рен тин Лам, Џејмс Кром вел Режија: Мајк Рол (РТЛ, 20.50)

На та ша Хен стриџ

Бу да им дра жи од Хри ста и Му ха ме да

е зде се то сма ши се сме ју са мо он да кад је ке ло јал но сти пре ма иде ји три би не и сло бод не ре смех део са знај ног про це са. За то ни ка да чи. не уче ству ју у не ким ху мо ри стич ким И то ће оста ти до кра ја жи во та (ако се у ме ђу вре про гра ми ма на ра ди ју или те ле ви зи ји, већ са мо у ме ну ни су про ме ни ли). Јер на кра ју ше зде се то сма обра зов ном и на уч ном про гра му и, нај ра ди је, на шког жи во та сто ји смрт као и код дру гих љу ди. Они окру глим сто ло ви ма и по ли тич ким три би на ма. Чак ни су ни ка да би ли ре ли ги о зни, па ни су то чак ни сад и не ра де ху мо ри стич ке еми си је. Уоп ште, кад ни је кад ве ру ју у Бо га, кра ља и отаџ би ну. Хри шћан ство код ку ће, три би не су ме сто где се ше зде се то смаш ни су ни ка да це ни ли у не кој ве ћој ме ри, па ни ислам, осе ћа као код ку ће (или чак и ви ше од то га). јер су их од би ја ли сво јом на сил но шћу, њих ви ше Има ли не чег око че га се ше зде се то сма ши сва ђа - при вла чи кон тем пла тив ност и не на сил ност бу ди ју? Сва ђа је тим љу ди ма да ле ка, они са мо за у зи ма ју зма, а по себ но то што у ње му не ма осве те и ми си о (твр де) прин ци пи јал не ста во ве и те шко од њих од - нар ства. По што не во ле кр ва ву исто ри ју хри шћан сту па ју. А, на рав но, то ни је сва ђа. Је ди но што им ства и исла ма, при лич но су не то ле рант ни пре ма цр ди же при ти сак, ко ји им и ина че ра сте с го ди на ма, кви и по по ви ма, али не ма ју ни шта по ри тив обич них је сте ста ра те ма ко је био у за тво ру, а ко ни је, ко је вер ни ка, на про тив, пре ма њи ма осе ћа ју не ку вр сту про шао го ре, а ко бо ље. Али и то из прин ци пи јел них раз ло га, јер не мо гу да се до го во ре да ли је би ло го ре на си ље над ду хом оних ко ји су би ли ван за твор ских ка пи ја, или на си ље над те лом оних ко ји су би ли уну тар за твор ских ка пи ја. Ту се, на рав но, не ра чу на ју они ко ји су оти шли у бе ли свет и би ли при мље ни као жр тве ста љи ни зма и оста лих огав но сти с ове стра не. Ше зде се то сма ши се ме ђу соб но бр зо пре по зна ју и јед ни дру ги ма по чи њу да се обра ћа ју с „ти„, али то ни је оно са мо у прав но, ка фан ско и шал тер ско „ти„ већ ше зде се то сма шко „ти„, ко је је у њи хо вим уши ма уч ти ви је Ни ка ко не во ле кр ва ву исто ри ју хри шћан ства од „Ви„. За то кад не ко га хо ће да др же на ра сто ја њу или да му по ка жу да су за бла гог пе да го шког са жа ље ња про ис те клог из мак њих сви љу ди јед на ки, обра ћа ју му се с „Ви„. Због си ме о ре ли ги ји као опи ју му за на род, а по твр ђе ног че га пред став ни ци ма рад нич ке кла се увек го во ре у нај но ви јим зби ва њи ма. „Ви„, сем ка да на пра ве глу пост и у на па ду ше зде се И ма да са да гле да ју смрт мно го че шће не го што то сма шких из вор них осе ћа ња о со ли дар но сти с су ика да ве ро ва ли чак и ка да су ве ро ва ли у ре во лу рад нич ком кла сом поч ну да им го во ре „ти„. А оста - ци ју, не за ни ма их мно го оно што је с оне стра не. ли ма ка жу „ко ле га„. Што је још од да на Сло бо да на То је та ко не ка ко по ве за но: ово стра но и ле во стра Ун ко ви ћа као пред сед ни ка но, од но сно оно стра но и срп ске скуп шти не по ста ло де сно стра но иду за јед но. ја ко те шко. Грехови младости шездесетосмашима А ше зде се то сма ши су би А ка да пи шу тек сто ве, ли ово стра ни. Ме ђу тим, се враћају не у седмом колену, из бе га ва ју да их сво де на ипак осе ћа ју по тре бу да него још за свесног живота и пре „он„, већ пи шу „он/она„ ве ру ју у не што па по диг или, ра ди је, „она/он„. Што ну не ко сво је при ват но старачке сенилности. Ако им ни је ла ко, али се тру де. не бо над сво јим жи во том, шездесетосмаша видите да се крсти Гре хо ви мла до сти ше што уоп ште ни је ла ко ка или чујете да се неком скупу обраћа зде се то сма ши ма се вра ћа да су пси хо ло ги ја, со ци о- ју не у сед мом ко ле ну, не ло ги ја, ан т ро по ло ги ја и са „даме и господо”, он апсолутно го још за све сног жи во та, би о хе ми ја ре ла ти зо ва ли није више шездесетосмаш пре ста рач ке се нил но сти, све што се мо гло ре ла ти и по га ђа ју их пу ном ме ви зо ва ти. Ако се не ко пре по зна у овом тек сту, он да је то ром. При че му они још и ужи ва ју. За то ако не ког ше зде се то сма ша угле да те да се кр сти, што је да нас на мер но, а ако се не ко осе ти по го ђен, он да је то у ма ло гра ђан ској мо ди, или га чу је те да се не ко ме за то што је остао до сле дан ше зде се то смаш, ко га ску пу обра ћа с „Да ме и го спо до„, он да то ап со лут - кра си озбиљ ност. Ако се пре по зна и не осе ти се но ни је ви ше ше зде се то смаш. Јер они ви ше не ма ју по го ђе ним, он да за ње га још увек по сто ји на да. Јер, ше зде се то смаш је јед но крат на ен дем ска из вор ну сли ку све та. Део те сли ке све та ше зде се то сма ши су у сво је по ја ва, за бе ле же на на по је ди ним уни вер зи те ти вре ме на шли у УЈ ДИ-ју, а от кад је он од у мро при - ма у Евро пи, САД и још по не где. Обич но то де род ном смр ћу, у Бе о град ском кру гу. Прет ход ни са - лу је, из гле да, ин хи би тив но на њи хов нор ма лан жа ље ва ју, а Бе о град ски круг у њи ма иза зи ва крај ње раз вој, па су ве о ма под ло жни тран сфор ма ци ја ма ам би ва лент на осе ћа ња. Од ње га су оче ки ва ли ви ше и му та ци ја ма чим се нађ шу ван уни вер зи тет ске (с об зи ром на по ро ђај не му ке), а до би ли ма ње. А сре ди не. По след њи пут, ре ликт ни при мер ци, ви по што ви ше ни су у го ди на ма ка да се не што по себ - ђе ни су ужи во у де лат ном ста њу кра јем ју на но оче ку је на не ке ду ге ста зе, по ста ју по ма ло не стр - 1992. КРАЈ пљи ви. Али оста ју вер ни по се ти о ци СКЦ-а из ду бо Од сутра нови фељтон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Ништа лично Безбедност спортских догађаја Производња спортске опреме Геније информационе технологије Мајстори за оружје Ништа лично

08.30 09.00 12.00 13.00 15.00 15.30 17.30 20.00 22.45 23.15 00.15 00.45

Олимпијске игре Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Олимпијске игре Фудбал Сви спортови Фудбал

22.50 23.45

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДsО АУТО НО МИ СТЕ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak26.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас вам ни су све ов чи це на бро ју, у не ком сми слу. Али, ви кенд до но си раз ве де ра ва ње и ве ли ке вру ћи не, у сва ком сми слу. По слов но сте бло ки ра ни, љу бав но осло бо ђе ни.

BIK 20.4-20.5.

Не др жи вас ни ме сто, ни вре ме, ни ин те ре с о ва ње. Ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, што је ди на мич но, са мо по се би. Ни је да већ ни сте на ви кли на то, али би вам при ја ло ма ло пре да ха и од мо ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

26. jul 2012.

На лич ном пла ну сте ан га жо ва ни и дру штве ни, окру же ни они ма од ко јих мо же те не што и на у чи ти, или с ко ји ма мо же те про ши ри ти сво је ви ди ке и мо гућ но сти. Би ло да се ра ди о по слу или љу ба ви.

Ме сец је да нас и су тра у во де ном зна ку Шкор пи је па сте ин ту и тив ни и емо тив но пре о се тљи, ма да уме те да се кон тро ли ше те и де лу је те под ма ском. Чу вај те сво је тај не и не мој те би ти по се сив ни.

Сун це у ва шем знак вас шти ти на пра ви на чин. Ко нач но мо же те би ти сво ји на сво ме. Мо же те ка ко за по ве да те. Дру штво, де цу и по сао до би ја те на тац ни па иза бе ри те шта и ка ко хо ће те.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

RIBE 20.2-20.3.

Све што чи ни те у не ком ви ду тај но сти, иза за тво ре них вра та, да ни ко не са зна, то је ОК за вас. Та ко и скри ве ни љу бав ни су сре ти до но се пра ве осе ћа је и оства ре ња по ва шој же љи.

Парт нер ски од нос из и ску је ипак не ки ред и пра вац, кон ти ну и тет. Не до зво ли те да вам се по бр ка ју лон чи ћи па да се не зна ко ји су чи ји, а по себ но ко ји су ва ши. Пу то ва ње удво је, утро је.

По слу шај те при ја тељ ски са вет јед не жен ске осо бе, са слу шај те при чу или јој по све ти те сво је вре ме. Чи тај те из ме ђу ре до ва. На лич ном пла ну сте не у стра ши ви и ис трај ни, упр кос све му.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Сва ко се бо ри за не ко сво је ме сто под зве зда ма па што не би сте и ви? Али, при ме ти ће те да се и у ва шем жи во ту мно ги бо ре за са мо сво је ме сто у ва шем окру же њу и ср цу.

Пу то ва ња вам до но се све оно што вам је по треб но, што сте оче ки ва ли и же ле ли. За то, кре ни те већ да нас, су тра, за ви кенд, на да ле ки пут, пут мо ра или пла ни не, не ко ме у су срет, у за гр љај.

Че твр так је са мо ко рак до про ду же ног ви кен да. Шта учи ни ти, а да ни је у по след њи час?! При пре ми те се за оно што пла ни ра те, пу туј те и ра ди те у исто вре ме, она ко у ко ра ку. Про вод.

Ма што ви ти сте и при ја вам све што ни је из ма те ри ја ли стич ке сфе ре. Умет ност, пу то ва ња, фо то гра фи ја, ме ди та ци ја, јо га, кре а тив ност у би ло ко јем сми слу. Иде а ли зу је те дра гу осо бу, и то је ОК.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Niш

Сунца , Мало кише

За ро ни те са Бар

Evropa

НО ВИ САД: При јат но то пло и про мен љи во вре ме уз ви ше сун ца али и по ја ву крат ко трај не ки ше или пљу ско ва, углав ном по сле под не. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 19 до 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: При јат но то пло и про мен љи во вре ме уз ви ше сун ца. Ују тру ће ки ша па да ти са мо по не где на ис то ку, а по под не ће би ти не ста бил ни је вре ме уз по вре ме ну по ја ву крат ко трај не ки ше или пљу ско ва. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 18 до 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: На ста вља се при јат но то пло и про мен љи во вре ме. Пре под не ће би ти углав ном су во и де ли мич но облач но уз сун ча не пе ри о де, а са мо ће на ис то ку по не где па да ти сла ба ки ша. По под не че ста ки ша и пљу ско ви са гр мља ви ном. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так при јат но то пло али и не ста бил нио уз по вре ме не пљу ско ве са гр мља ви ном, а мо гу ће су и ло кал не не по го де са гра дом. За ви кенд углав ном сун ча но и опет вру ће уз тем пе ра ту ре до 35 сте пе ни, а у не де љу до 38. У по не де љак то пло и у пр вом де лу да на сун ча но, а по сле под не опет са пљу ско ви ма и ки шом.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на биометеоролошкa си ту а ци ја мо же не по вољ но ути ца ти на осо бе са ср ча ним и ре у мат ским те го ба ма, као и на аст ма ти ча ре. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ће су раз дра жљи вост и гла во бо ља. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ма не кен ка Бар Рефаели по де ли ла је са фа но ви ма на дру штве ној мре жи фо то гра фи је са ле то ва ња, на ко ји ма ро ни, ужи ва на ба зе ну... „По го ди те ко је но ге су мо је”, на пи са ла је по ред јед не сли ке на ко ји ма се ви де са мо два па ра „ма не кен ских” но гу. Ре фа е ли је ва, бив ша де вој ка Леонарда ди Каприја, че сто на Тви тер ка чи фот ке, па је та ко не дав но об ра до ва ла фа но ве и сли ка ма на ко ји ма „по здра вља Сун це”.

SUDOKU

VIC DANA Сре ла се два при ја те ља и је дан каже дру гом: - Чу јем да имаш про бле ма са ср цем. Шта је ре као док тор? - Мо рам да про ме ним на чин ис хра не, из ба цим ро штиљ и ма сну хра ну, оста вим пи во и ра ки ју и пре ђем на во ду. Још ми је ре као да мо рам да пре ста нем да гле дам Ли гу шам пи о на и га њам ту ђе же не. - И, шта си од лу чио? - Про ме ни ћу док то ра!

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV Bezdan

243 (53)

TAMI[

Slankamen

96 (6)

Jaшa Tomiћ

N. Kneжevac

195 (4)

S. Mitrovica

34 (-3)

Senta

266 (2)

Beograd

224 (0)

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

225 (-5)

NERA

Apatin

317 (43)

Zemun

280 (0)

Bogojevo

295 (33)

Panчevo

290 (-4)

STARI BEGEJ

Smederevo

470 (0)

Novi Sad

236 (0)

SAVA

243 (-4)

Tendencija stagnacije i porasta

Baч. Palanka 275 (11)

TISA

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

-52 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

80 (50)

Reшeњe iz proшlog broja