Dnevnik 27.avgust 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 27. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23539 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED DRU GI UPI SNI ROK NA DR @AV NE FA KUL TE TE I VI SO KE STRU KOV NE [KO LE

Indeksa ima, ali za studirawe treba i para str. 6

NA STA VQA JU SE STRA NA^ KA PRE PU CA VA WA ZBOG VLA STI U VOJ VO \AN SKOJ PRE STO NI CI

LI DER NA PRED WA KA ALEK SAN DAR VU ^I] NA SED NI CI GLAV NOG OD BO RA SNS-a

Prekomponovawe na lokalu ili novi izbori str. 3 NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Stro`a kontrola kosovskog dodatka

Ekonomija 4 Jeftini kvadrati bajka za besku}nike?

4 Plate nisu humanitarna pomo}

10 Odr`ana kucurska „Fijakerijada”

Reporta`e

Crna 5 Vrelo somborsko leto radni~kog nezadovoqstva

Dru{tvo 6 Biciklima jezdili kroz Evropu

Novi Sad 7 Najvi{e karata prodato tokom „Egzita” 9 Ru{evne ku}e steci{te besku}nika

13 Utopio se de~ak iz „De~jeg sela” 13 Nastavqa se su|ewe Goranu Kne`evi}u

Kultura 21 Posledwa klapa filma „Apofenija”

Svet 22 Umro astronaut Nil Armstrong

Foto: B. Lu~i}

12 ]urke iz Dobrice i fakulteti prou~avaju

DS: [est milijardi razloga za napad na Novi Sad SNS: Otu|eni od gra|ana i realnosti s tr. 3

IAKO JE KAM PA WA DAV NO PRO [LA, IZ VLA DE I DA QE STI @U PO PU LI STI^ KA OBE ]A WA

Socijalna demagogija glavna briga ministara

str. 5

REPORTA@E

U BOR BI S PO @A RI MA AN GA @O VA NI SVI RE SUR SI

TR GO VAC NE KRET NI NA MA DU [AN DA VID MLA DEN OSNO VAO MRE @U ROM SKIH PRI VRED NIH KO MO RA I [I RI JE IZ AME RI KE PO SR BI JI

Stigao „iqu{in” iz Rusije

„Jugoremediju” kupuje gazda Du{an iz Wujorka?

str. 13

str. 12

str. 14 – 18

SPORT

n NA[E DAME SE OKITILE SREBROM

n DANAS PO^IWE US-OPEN

n POBEDA PEDROSE U BRNU

Prijatnije

Najvi{a temperatura 26 °S

2

POLiTikA

ponedeqak27.avgust2012.

[EF KANCELARIJE ZA KiM ALEKSANDAR VULIN NAJAVQUJE

Stro `a kon tro la ko sov skog do dat ka – Ko sov ski do da tak ne }e bi ti uki nut – re kao je {ef Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin.

On je na veo da ta kan ce la ri ja ra di na pro na la `e wu me ha ni za ma da se no vac ko ji do bi ja ju Sr bi u Po kra ji ni ras po de li pra ved ni je da bi svi pod jed na ko ose ti li po dr {ku dr `a ve. Vu lin je na ja vio da }e sve zlo u po tre be, ko jih je bi lo, bi ti is tra `e ne.

Zbog ne be zbed nih uslo va za `i vot i zbog stal nog pri ti ska ko ji tr pe Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji, dr `a va je svo je vre me no uve la ta ko zva ni ko sov ski do da tak. Ide ja o ko sov -

me ni li, mo ra mo oba vi ti po pis. Mo ra mo do }i do sa zna wa o to me ko li ko qu di `i vi na KiM, ka kvo je wi ho vo imov no sta we, ka kvi su wi ho vi stvar ni `i vot ni pro ble mi, i da on da od go vo ri mo na in for ma ci je ko je }e mo do bi ti. Pre du go ne zna mo ko li ko nas ima i ka ko `i vi mo.

Na go d i { wem ni v ou, za funk ci o ni sa we osam cen ta ra za so ci jal ni rad na Ko so vu i Me to hi ji kao i za po ro di~ nu i de~ ju i bo ra~ ko-in va lid sku i so ci jal nu za {ti tu, Mi ni star stvo za rad i so ci jal nu po li ti ku iz dva ja vi {e od 1,06 mi li jar du di na ra.

Ivanovi}: Osnova je popis stanovni{tva Bo qom kon tro lom nov ca ko ji ide ka srp skim sre di na ma na Ko so vu i Me to hi ji spre ~i }e se mal ver za ci je i kra |e, o ko ji ma se u jav no sti odav no go vo ri.

– Si gur no je da }e uvek bi ti ma wih ili ve }ih od stu pa wa od ono ga {to je pra vi lo, ali u prin ci pu, to se mo `e do ve stu u red sa rad wom vi {e slu `bi – ka `e biv {i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi}.

Po we go vim re ~i ma, osno va sve ga je po pis sta nov ni {tva jer on da je so ci jal nu kar tu.

– Mi taj po pis sta nov ni {tva ni smo na pra vi li za to {to je bio ta kav po li ti~ ki stav, ta ko da Sr bi ni su po pi sa ni ni u or ga ni za ci ji ko sov ske vla sti pro {le go di ne, ni ti u or ga ni za ci ji na {e dr `a ve ko ja je ra di la pro {le je se ni – do da je Iva no vi}.

Po pi som sta nov ni {tva ko ji na ja vqu je Kan ce la ri ja za Ko so vo i Me to hi ju kao i iz dra dom so ci jal ne kar te svih ko ji `i ve u srp skim sre di na ma u Po kra ji ni, zna }e se ko me je za i- sta po treb na po mo}. Ti me }e ujed no bi ti spre ~e ne zlo u po tre be i ne na men sko tro {e we dr `av nog nov ca. Sve mal ver za ci je ko je su do sa da po ~i we ne bi }e is tra `e ne sa rad wom svih dr `av nih in sti tu ci ja, ukqu ~u ju }i i MUP Sr bi je. skom do dat ku na sta la je 1999. go di ne, a pri me wu je se od 2001. s na me rom se kroz uve }a nu is pla tu rad ni ci ma ko ji ra de u dr ` av n oj ad m i n i s tra c i j i i jav nim slu `ba ma po dr `i sta nov ni {tvo ko je `i vi i ra di u ve o ma te {kim uslo vi ma.

– Ide ja je da ono {to ima mo dru g a ~ i j e ras p o r e d i m o i da ni ko ne osta ne bez pa `we i bez bri ge dr `a ve. Kao i do sa da, ve ro vat no }e se na sta vi ti da va wa iz raz li ~i tih cen ta ra, i to ni je pro blem. Pro blem je sa mo da zna mo ko li ka su da va wa, ko me idu i ko ji su kri te ri ju mi za ta da va wa. O to me te ba vo di ti ra ~u na – ka `e Vu lin. – To je ono {to tre ba pro me ni ti, a da bi smo pro -

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za rad Zo ran Mar ti no vi} ka `e da su is pla te na pod ru~ ju KiM do sta vqa ne na sa gla snost mi ni stru za KiM i da je ta prak sa na sta vqe na i sa da s di rek to rom Kan ce la ri je da bi se sa gle dao uku pan obim ono ga {to se iz dva ja i utvr di la even tu al na pre pli ta wa ili iz dva ja wa iz vi {e iz vo ra po istim na me na ma.

– Mi n i s tar s tvo za KiM ima lo je ne ku vr stu kon trol nog me ha ni zma, na rav no, on bi se mo gao i po ja ~a ti i da se utvr de mo da li te ti da bi no vac, ko ji je zna ~a jan, za i sta do {ao u pra ve ru ke i da ne bi bi lo zlo u po tre ba – re kao je Mar ti no vi}.

dnevnik

Ka cin u Be o gra du tri da na, da nas s Ni ko li }em Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va ra }e da nas u Be o gra du s iz ve sti o cem Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel kom Ka ci nom, po tvr |e no je Ta njug u u ka bi ne tu pred s ed n i k a Sr b i j e. Ka c in }e, po in f or m a c i j a m a te agen ci je, u Be o grad bo ra vi ti tri da na, to kom ko jih }e se sre sti i raz go va ra ti sa svim re l e v ant n im zva n i~ n i c i m a Sr bi je.

Po sle iz bo ra Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je, Ka cin je u iz ve {ta ju Evrop skom par la men tu po ru ~io da o~e ku je od Ni ko li }a da na sta vi da vo di Sr bi ju ka Evro pi.

Ka cin je za RTV ju ~e re kao da sma tra da }e s Ni ko li }em Sr bi ja po boq {a ti od no se sa su sed nim dr `a va ma i iz ra zio o~e ki va we da }e Ni ko li} „sna `no obe le `i ti bu du} nost Sr bi je„. „Do {lo je vre me da se re -

gion oslo bo di od lo {e pro {lo sti i da se ra di na bo qoj bu du} no sti svih dr `a va iz re gi o na”, na gla sio je Ka cin On je o do bi ja wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o pri dru `i va wu Sr bi je EU re kao da }e EU ve o ma pa `qi vo pra ti ti ka ko se ova vla da i ta gar ni tu ra uho da va ju i ka ko se in sti tu ci je uho da va ju, „Za dve sed mi ce do la zi zva ni~ na de le ga ci ja EU u po se tu

Sr bi ji. Kon ti nu i ni ra no }e se pra ti ti na pre dak Sr bi je. Po sao tre ba od ne gde po ~e ti i on da je sve la ko”, is ta kao je Ka cin.

Na pi ta we da li je re a lan rok za da tum za po ~e tak pre go vo ra kraj 2013, Ka cin je od go vo rio da ne mo `e de cid no da od go vo ri na to pi ta we, ali da je za da tak EU da Sr bi ju hra bri u na pret ku za pri dru `i va we Evrop skoj uni ji.

PARLAMENT „PREKR[IO” NEPISANO PRAVILO

Za se da we za kraj av gu sta Re pu bli~ ki par la ment pre ki nu }e ovih da na pre }ut no pra vi lo da se po sla ni ci od ma ra ju u av gu stu. Skup {ti na Sr bi je raz mo tri }e na van red noj sed ni ci u sre du iz me ne Za ko na o jav nom be le `ni {tvu i do pu ne Za ko na o van par ni~ nom po stup ku, ko je je pod ne la gru pa od 61 po sla ni ka Srp ske na pred ne stran ke. Sed ni cu je za ka zao pred sed nik par la men ta Ne boj {a Ste fa no vi}, na zah tev 93 po sla ni ka.

Po sla ni ci SNS-a pred lo `i li su od la ga we po ~et ka pri me ne Za ko na o jav nom be le `ni {tvu jer, ka ko su na ve li, do sep tem bra ni je mo gu }e obez be di ti uslo ve za we go vu pri me nu. Iz me nom tog za ko na pred lo `e no je da se po ~e tak we go ve pri me ne od lo `i do 1. mar ta 2013. U obra zlo `e wu su na ve li da ni je ime no va no pr vih 100 jav nih be le `ni ka ni ti obra zo va na jav no be le `ni~ ka ko mo ra ko ja tre ba da do ne se neo p hod ne pod za kon ske ak te.

Do pu na ma Za ko na o van par ni~ nom po stup ku pred lo `en je po se ban po stu pak za do no {e we is pra ve o ro |e wu, ko ja bi bi la osnov za upis u ma ti~ nu kwi gu ro |e nih qu di bez li~ nih do ku me na ta. U ob ra `lo `e wu po sla ni~ ka gru pa SNS-a uka zu je na to da u Sr bi ji po sto ji oko 6.500 „prav no ne vi dqi vih li ca” ko ji ne ma ju li~ na do ku men ta ni ti mo gu da ostva ru ju svo ja osnov na qud ska pra va i slo bo de.

Za ko ni ko ji su na dnev nom re je ste da }e mo ve} u sep tem bru du, upu }e ni su u pro ce du ru 13. av ima ti re ba lans bu xe ta, i to }e gu sta. mo `da bi ti jed na od naj zna ~aj ni Na pi ta we o ko jim “vru }im” jih ta ~a ka ko je }e mo ima ti pred te ma ma }e par la ment raz go va ra ti par la men tom na red nog me se ca. na red nog me se ca, pred sed nik Na rav no, o~e ku jem i za kon o jav Skup {ti ne Sr bi nim na bav ka ma, ta je Ne boj {a Ste ko da }e mo ima ti fa no vi} ka `e za za ni mqi vu je sen u Skup {ti na “Dnev nik” da je smi slu do no {e wa go di {we pla }a “pre u zeo na se be ne kih si stem skih 80 mi li o na di na ra za ko na ko ji }e po in ci ja ti vu da raz za pre no se go va ra s mi ni mo }i bor bu pro tiv stri ma i s oni ma ko rup ci je, ali i par la men tar nih od ko jih se o~e ku omo gu }i ti lep {u sed ni ca ju za kon ski pred per spek ti vu gra lo zi” . |a ni ma Sr bi je.

– Moj pr vi zah tev svi ma bio je “Dnev nik” je in te re so va lo i da da se ti za kon ski pred lo zi do sta li }e u na red nom pe ri o du bi ti vqa ju u pri me re nom ro ku da po obez be |e na ne sme ta na jav nost ra stu pak ne bi bio hi tan i da po sla da par la men ta, pre sve ga pu tem ni ci ima ju do voq no vre me na da se pre no sa skup {tin skih se si ja na upo zna ju s tim ma te ri ja lom – ka jav nom ser vi su. Po vo dom di le me zao je Ste fa no vi}. – Dru ga stvar o “sud bi ni” Alek san dra Ti ja ni ko ju sam do bio kao in for ma ci ju }a, Ste fa no vi} tvr di da “do sa da

ni je bi lo ni ka kvih raz go vo ra ni u SNS-u, ni s ko a li ci o nim part ne ri ma o Ti ja ni }e voj sme ni s me sta ge ne ral nog di rek to ra RTS-a”. Isto vre me no, on ka `e i da s Ti ja ni }em ni je imao kon ta ka ta ve za nih za pre no se skup {tin skih sed ni ca.

– Oba ve {ten sam od Ge ne ral nog se kre ta ri ja ta da Skup {ti na go di {we pla }a 80 mi li o na di na ra za pre no se par la men tar nih sed ni ca, {to sma tram da je iz u zet no ve li ki iz nos.

Po {tu jem, na rav no, pro gram sku {e mu RTS-a, ali isto vre me no mi slim da ne {to {to je od vi tal nog na ci o nal nog in te re sa i {to je te ko vi na ne ke de mo krat ske bor be u Sr bi ji, kao {to je jav nost, tre ba pre ko par la men ta da bu de obez be |e na, po go to vu od te le vi zi je ko ja je dr `av ni ser vis i ko ja se iz dr `a va od pret pla te svih gra |a na. Uve ren sam u to da }e do tih raz go vo ra u ne kom na red nom pe ri o du do }i, da vi di mo ka ko mo `e mo po boq {a ti rad par la men ta, po {to se za la `em i za ve }u jav nost ra da skup {tin skih od bo ra, da bi smo obez be di li even tu al no i pre nos ne kih naj a trak tiv ni jih sed ni ca skup {tin skih rad nih te la. Vi de }e mo ka ko }e se si tu a ci ja oko RTS-a raz vi ja ti, ali sma tram da }e mo ra ti da do |e do raz go vo ra, da usa gla si mo ne ke na {e `e qe s `e qa ma RTS-a jer kom pro mis je kqu~ da svi bu du ba rem de li mi~ no za do voq ni – pod vla ~i Ste fa no vi}.

S. Stankovi}

TVIT CRTICA

Dru `e \u ka Sta we u ko a li ci ji vla da ju }oj u No vom Sa du bi lo je jed na od „vru }ih“ te ma o ko ji ma se ovih da na de ba to va lo na laj ni. Ta ko je i mi ni star u Vla di Voj vo di ne, de mo kra ta Go ran Je {i} za pi tao ~la na grad ske vla sti Mi la na \u ki }a: „Dru `e \u ka, {ta bi sa SPO-om u No vom Sa du?„ \u ki} tvr di s laj ne da ni je bio u No vom Sa du ka da je SPO do no sio od lu ku o pro me ni ta bo ra i na ja vqu je da na {wi po tez – “ostav ka i po vra tak u advo ka tu ru”.

Je {i} do da je: “U te be ni sam sum wao ali pre te ra {e... ali, obra zlo `e we je spek ta ku lar no: ni smo se usa gla si li oko da qeg raz vo ja gra da!

Za Ala na For da!” „A na dru ga Vu ~i }a ape lu je mo da pre i s pi t a ovu pri v a t i z a c i j u od bor ni ka, pro ce du ra ni je bi la ja sna!

Ten der ska ili auk cij ska„, “zah te va” Je {i} s laj ne.

(Ne)ve li ka ce na Me |u „tvi te ra {i ma„ ima i onih ko ji se pi ta ju {ta je “ce na” iz la ska SPO-a iz ko a li ci je vla da ju }e u No vom Sa du. Ta ko je dan od wih, ko ji se pot pi su je kao „Ma li od [u ma di je„, po ru ~u je na pred wa ku Ma ri ju Ma le ti }u: “Kad mak ne te Da ni cu Dra {ko -

vi} iz uprav nog od bo ra NIS-a, on da mi se ja vi :D Iz gle da da }e to da za leg ne za NS”.

Ma l e t i} na s u p rot to m e tvr d i: „Ma li je NS za tu ce nu :))))„

Ze maq ski da ni te ku Na pi ta we fa no va ka ko se ose }a zbog de {a va wa u no vo sad skoj vla sti, pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} tvr di da zbog to ga ne ma bri ga. „Ra no usta jem, idem na po sao, ze maq ski da ni te ku…„

Eh, taj Kre men ko!

Na kon {to je Vla da Hr vat ske na “Tvi te ru” po zva la za in te re so va ne da re sor nom mi ni stru po sta ve pi ta wa o le ga li za ci ji, Je {i} je u “di le mi” – “ima ju li na {i ge ni jal ci na log na TW”?, a po tom i sam od go va ra: „U stva ri, sva {ta i pi tam, pa ko bi onom Kre men ku iz ^a~ ka bi lo {ta ob ja snio...„, za kqu ~u je Je {i}.

Vrap ci i ko mar ci Na kon {to je di sku to vao o vrap ci ma u glav nom gra du, sa vet nik ne -

ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} “raz mi {qa” na laj ni: “Vre li na ubi la ko mar ce u Bg... On da sam ja ko la te ral na {te ta”.

Ka da je o ak tu el nim de {a va wi ma re~, Kr sti} se pi ta: „Je dan ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je osum wi ~en je za ko rup ci ju. To po kre }e va `no pi ta we: ko kon tro li {e one ko ji kon tro li {u?„

Gde }e \i las?

Na pred wa ci u ove vre le let we da ne ne mer ka ju vlast sa mo u No vom Sa du ve} i u Be o gra du. SNSovac Ma rio Ma le ti} iz no si svo ja raz mi {qa wa: „Ako \i las na pu sti DS, on da nas o~e ku je i dru ga ~i ja vlast u Be o gra du. Be o grad ne sme da is pa {ta zbog unu tar stra na~ kih pre pir ki u De mo krat skoj stran ci, i ova ko je pre vi {e za du `en i ne za po s len. Sa m im tim, no v a skup {tin ska ve }i na }e mo ra ti da se for mi ra. Od bor ni ci DS-a u be o- grad skoj skup {ti ni mo ra }e da se od lu ~e ko me ja tu }e se pri klo ni ti.

Ali ma lo je ve ro vat no da }e \i las sa ~u va ti sve od bor ni ke„, ka `e Ma le ti}.

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} “do pi su je” sce na rio, po ko jem \i las “vo di sa so bom 2/3 od bor ni ka i s va ma i SPS-om, osta je i da qe gra do na ~el nik. Za jed no }e te gra di ti ’ki ne ski most’:)”.

Na to }e Ma le ti}: „Mi slim da to ni ko za sa da ne zna. Pi ta we je da li }e 2/3 od bor ni ka pre }i i da li }e uop {te SNS po dr `a ti ta kav sce na rio„.

Ku pus(i)ja(da) Biv {i mi ni star od bra ne i pot pred sed nik DS-a Dra gan [u ta no vac tvr di da, po {to ni je u Vla di, ima vi {e vre me na. „Sad mi dan tra je du go a i sa si no vi ma sam kao ni kad do sad! U sve mu lo {em ima ne {to do bro„, ka ` e [u t a n o v ac, i do d a j e: „Sad kao ni kad ra ni je vi dim {ta zna ~i qud ski ka rak ter, po ni znost, snis h o d qi v ost... ve l i k o is k u s tvo ka kvo ina ~e ni sam imao!„ Eks mi ni star ne pro pu {ta ni da se na {a li sa svo jim fa no vi ma na laj ni. Na kon sta ta ci ju jed nog „tvi te ra {a„ “Ko se od ku pu sa na je de, taj i ni je bio gla dan”, [u ta no vac do da je: ”Osim u Mr ~a jev ci ma na ku pu si ja di”, re kla mi ra ju }i ma ni fe sta ci ju u rod nom me stu svog ta sta Mi ro sla va Ili }a.

Vi {e sre }e dru gi put Na{ po z na t i mu z i ~ ar @eq k o Jok si mo vi} za hva lio se pre ko laj ne “fe no me nal noj i mu zi kal noj pu -

bli ci na fan ta sti~ noj at mos fe ri” na kon cer tu u Du brov ni ku.

Isto za do voq stvo, ali @eq kom, ne de li no vi nar du bro va~ ke te le vi zi je Ma rio Ju ri~: “A za {to ni smo mo gli do bi ti in ter vju? Mi slim da to ni je u re du od va {eg piara!”

“Mo ra da je ne spo ra zum. Po {a qi te pi ta wa”, od go va ra @eq ko, a Ju r i~ ob j a { wa v a: “Va{ me n a x er Ba ne zna sve de ta qe. Za TV mi od go v o r i po s la n i i-mej l om, na ` a lost, ne zna ~e ni {ta. [te ta...” „Bi }e pri li ke. So rry„, po ru ~u je @eq ko s laj ne.

\a ko ni je Na laj ni se ne pri ~a sa mo o po li ti ci ve} i od ru gim za do voq stvi ma.

Ta ko je jed na “tvi te ra {i ca” na pi sa la da }e da se za sla di “prin ~em u mle ku”.

Po sla nik SPS-a De jan Ra den ko vi} bio je u di le mi: “Je li mi sli{ na su tli ja{?” Na opa sku „tvi te ra {i ce” da upo tre bqa va sa mo srp ske re ~i, Ra den ko vi} je do dao: „A ka ko se na srp skom ka `u ba kla ve i tu lum be?”

“Od g o v or” je dao Ra d en k o v i } ev stra na~ ki ko le ga: „\a ko ni je. Le pa srp ska re~„, krat ko i ja sno }e ~lan GO SPS-a Bo ris Mi li }e vi}.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

LIDER NAPREDWAKA ALEKSANDAR VU^I] NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA SNS-a

Prekomponovawe na lokalu ili novi izbori Li der na pred wa ka Alek sandar Vu~i} potvrdio je ju~e da SNS ne odustaje od prekomponovawa vlasti u pojedinim lokalnim zajednicama.

– Potrebno je da se dogovorimo o tome s koalicionim part ne ri ma. U su prot nom, Srpska napredna stranka je uvek spremna za izbore – rekao je Vu~i} na sednici Glavnog odbora stranke. – Mi ne tra`imo vlast, ve} samo elementarno po{tovawe i odgovornost. Ili mo`emo da se dogovorimo ili ni{ta, nije kraj sveta. Pa ko voli, nek izvoli, SNS je u svakom trenutku spreman na izbore i da pobedi sve u Srbiji.

Uz napomenu da SNS po{tuje koalicione partnere i da `eli da Vlada Srbije bude uspe{na, Vu~i} je dodao da SNS nikada ne}e pre}i preko onoga {to je postignuto koalicionim sporazumom, odnosno da se prema wima odnose kao prema nekome ko nije dovoqno vredan da bi bio na bilo kojem mestu u Srbiji.

On je rekao da se ne mo`e dozvoliti da su u Novom Sadu na vlasti koalicioni partneri SNS-a koji su na izborima „dobili tri puta mawe od napredwaka”.

– Po {tu je mo ko a li ci o ne partnere – rekao je Vu~i}, ali i po ru ~io ~la no vi ma stranke iz Novog Sada, Leskovca i Zaje~ara da ne moraju da brinu i da }e „uzeti odgovornost, ali i da }e morati na po{teniji na~in da upravqaju wima i da tro{e resurse na mno go ozbiq ni ji na ~in”.

Vu ~i}, ko ji je pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i ministar odbrane, istakao je da je SNS, po najnovijim istra`ivawima, ostvario „nikada ve}u prednost u odnosu na DS”, i ~lanovima stranke poru~io da rade na tome da se ta prednost odr`i, a da gra|ani `ive mnogo boqe nego danas. SNS, rekao je, ima najve}u odgovornost za stawe u zemqi, koja je u stra{noj politi~koj, ekonomskoj, moral-

Na{ je posao da, kada iza|emo iz Vlade, ne budemo mi bogatiji, ve} gra|ani. Ako ne bude tako, boqe da u Vladu nismo ni ulazili. To je stvar na kojoj }emo istrajati – istakao je Vu~i}.

Osvr}u}i se na nezadovoqstvo nekih iz SNS-a {to nisu svi iz prethodne vlasti smeweni, Vu~i} je rekao da je po-

ponedeqak27.avgust2012.

NASTAVQAJU SE STRANA^KA PREPUCAVAWA ZBOG VLASTI U VOJVO\ANSKOJ PRESTONICI

DS: [est milijardi razloga za napad na Novi Sad Novosadski odbor DS-a ka`e da iza poku{aja da se promeni vlast u glavnom gradu Vojvodine stoji motiv da se „opqa~ka” gradska kasa, u kojoj je {est milijardi dinara.

Ako mislite da }emo do decembra da ~ekamo Novi Sad ili Leskovac – ne}emo. Blizu je kraj ~ekawa

Proveravaju se 24 sumwive privatizacije Vu~i}, koji je i koordinator Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, izjavio je da je po~ela provera sumwivih privatizacija u 24 preduze}a, kao i u Fondu za kapitalna ulagawa i Razvojnoj banci Vojvodine.

– Bi}e jo{ mnogo istra`nih radwi i ne}e biti za{ti}enih – rekao je Vu~i} novinarima posle sednice Glavnog odbora SNS-a.

On je kazao da je, osim qudi, anga`ovan na tim slu~ajevima, ali da su to ad hok anga`mani jer, kako je ocenio, veliki problem predstavqa to {to Srbija nema institucije za sistemsku borbu protiv korupcije. Po wegovim re~ima, Srbija je tek po~ela da ustanovqava te institucije i o~ekuje u tom poslu podr{ku Nema~ke, Rusije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Ujediwenih nacija i drugih. Vu~i} je rekao da }e rezultati u borbi protiv korupcije tek dolaze. noj i svakoj drugoj vrsti krize.

– Na{a obaveza je da nam dr `a va bu de is pred na {ih

partijskih interesa, da nam interesi zemqe i gra|ana budu ispred na{ih pojedina~nih i partijskih innteresa.

Nema promene vlasti u Beogradu Vu~i} je rekao da je na sednici Glavnog odbora stranke jedna od tema bila vlast u Beogradu, ali je dodao da ostaje pri svojim ranijim stavovima kada je ta tema u pitawu, a to je da ne}e biti promene vlasti u Beogradu.

Vu~i} je novinare posle sednice GO podsetio na to da je nakon majskih izbora izjavio da ne mo`e da bude gradona~elnik budu}i da se zna kako su gra|ani Beograda glasali na tim izborima, i dodao da i danas tako misli.

Na pitawe novinara da li to zna~i da ostaje pri tome da Dragan \ilas treba da ostane grado-

na~elnik, Vu~i} je rekao: „Nijednog trenutka nisam govorio ni da ni ne, nikada to nisam na takav na~in rekao. Ja sam rekao samo da ne mogu da budem gradona~elnik jer se zna kako su qudi u Beogradu glasali. I danas sam rekao da se moj stav nije promenio”.

On je naveo da je o Beogradu vi{e puta govorio, i dodao da }e, kada bude imao ne{to novo, to i saop{titi. Na pitawe novinara da li }e s odlukom o vlasti u Beogradu napredwaci sa~ekati dok se ne okon~a rasplet u DS-u Vu~i} je bio izri~it: „Apslutno ne”.

litika SNS-a da ne doliva uqe na vatru i da nema revan{izma, kao i da uvek bira mo`da sporiji, ali stabilniji i sigurniji put za Srbiju. Nezadovoqnima u stranci zbog neostvarewa li~nih ambicija poru~io je da budu strpqivi, a onima koji su uvek nezadovoqni – da ne {ire nezadovoqstvo, jer SNS „mo`e bez mene i bez bilo koga drugog”.

Stranka i on li~no ne}e nikada dozvoliti da SNS postane „biznis” stranka, kao {to je to bio slu~aj sa svim strankama „biv{eg re`ima”.

– Bude li neko poku{ao da stran ku po sta vqa po tim principima, bude li poku{ao da tako svoje principe name}e stranci, bi}e is kqu~en.

SNS nije, ne}e i ne sme da postane DS, mi to moramo da spre~imo, a pla{imo se da smo po ~et ke ta kve bo le sti po~eli da uvi|amo kod nekih na{ih qudi – kazao je Vu~i}.

Kri ti ku ju }i po stup ke pret hod ne vla sti, Vu ~i} je rekao da je obezbe|ewe sada{we vlasti „stotinu puta mawe” nego obezbe|ewe onih koji su sada u opoziciji. Vu~i} je strana~ke kolege upozorio na to da u borbi protiv korupcije i kriminala ne}e biti za{ti}enih i da }e svako ko bude prekr{io zakon odgovarati pred zakonom.

– Da ne bi bilo ~u|ewa, ovo ponavqam tre}i put u posledwe vreme – onaj ko proda zakon, mora}e da odgovora po tom zakonu, i to treba svima u SNS-u i u dr`avi da bude jasno – kazao je on.

On je za septembar najavio usvajawe novog zakona o javnim nabavkama, ~ime }e biti u{te|en veliki novac, a koji }e, zbog velikog deficita buxeta, u najve}oj meri biti iskori{}en za pokrivawe tog minusa, ali i za ulagawa u poqoprivredu i druge oblasti.

Skup {ti na stran ke na ja vqena je za 29. septembar.

REKLI SU

Goati: Izbori u DS-u, a ne dogovor

Borovi}: Poslati poruku tajkunima

Grubje{i}: Nema vi{e qudi iz senke

– Nikakav dogovor, mimo slobodnih izbora u Demokratskoj stranci, ne mo`e otkloniti opasnost da partija zavr{i u delovima – izjavio je predsednik „Transparentnosti Srbija„ Vladimir Goati za „Blic”. – Ne mo`e DS izbe}i demokratske izbore i stranci. On je ocenio da je „~udno {to to poku{avaju”. Po wegovim re~ima, samo su izbori re{ewe, a sve drugo je podizawe magle i gubqewe vremena.

Goati smatra da DS ne mo`e izbe}i izbore u stranci jer je dosada{we rukovodstvo izgubilo legitimitet.

– Potrebna je izborna skup{tina stranke, a ne ~ujem da je najavquju, iako je to prvo {to bi morali da urade – naglasio je Goati. „ Od izbora be`e „k’o |avo od krsta.

Goati je ukazao na to da je paradoksalno da se to doga|a ba{ u DS-u, koji je prvi uveo tu demokratsku praksu.

Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da uporedo s borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala treba primeniti zakonske odredbe o takozvanom unakrsnom oporezivawu jer bi se na taj na~in u buxet Srbije slila zna~ajne pare i poslala poruku da tajkuni nisu za{ti}eni. „Krajwe vreme je da se raskine pakt re`ima i tajkuna koji su bogatstvo stekli utajom poreza i direktno uru{avali fiskalni sistem utajom nekoliko stotina miliona evra godi{we. Srbija je bila zemqa opasne fiskalne nediscipline i to nova Vlada mora prekinuti„, navodi se u Borovi}evoj pisanoj izjavi. „Oporezivawe imovine za koju se ne poseduje pokri}e u ostvarenim prihodima je jedan od najpravednijih fiskalnih metoda i svojevrstan socijalni i dru{tveni korektiv. To je i, tehni~ki, jedan od najprostijih metoda borbe protiv utaje poreza, odnosno ’sive’ i ’crne’ ekonomije„, konstantovao je Borovi}.

Nova Vlada „s re~i odmah prelazi na dela”, rekla je potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubje{i} za „Pres” – Odmah je po~eo rad na konsolidaciji javnih finansija, obezbe|en je novac za penzije, lansiran je program podr{ke doma}oj privredi, ukinute su fiskalne kase za zanatlije, zapo~eta je o{tra borba protiv korupcije, saniraju se posledice katastrofalne su{e... – navela je ona.

Za razliku od prethodne, ona je ukazala na to da je mawe marketinga i `eqe za li~nom promocijom i vi{e re{enosti da se povereni posao zaista obavi kako treba i u najkra}em roku.

– Najva`nije je da se sada odluke donose u Vladi, a ne na drugim mestima. Vi{e nema famoznih telefonskih sednica i politi~kih komesara.

Nemam utisak da postoje neki qudi iz senke koji bi premijeru Da~i}u mogli diktirati {ta treba da uradi – kazala je Suzana Grubje{i}.

3

„S jedne strane, imamo politiku koja je dovela do toga da Novi Sad danas ima boqi finansijski rejting i vi{e novca u kasi od bilo kojeg drugog gra-

jer se zahtevom za smenu Pavli~i}a pridru`ila „hordi grabqivica”. „To ne treba da ~udi ako znamo da je SNS ve} preuzeo vlast u pet gradova i op{tina Vojvodine zahvaquju}i upravo ‘odmetnutim’ odbornicima LSV-a. Zli jezici govore da je to odmetni{tvo imalo paprenu cenu, o ~emu se vaqa raspitati na blagajni u Lipovom gaju”, pi{e u saop{tewu. Dodaje se da „i novosadski vrapci znaju” da je Srpski pokret obnove, koji je ju~e istupio iz vladaju}e koalicije, zapravo „ekspozitura” LSV-a i da tradicionalno zajedni~ki nastupaju na lokalnim izborima u Novom Sadu.

U saop{tewu se tvrdi da predsednik Gradskog odbora SPO-a Vladimir Jeli} za mi{qewe i poslovnu politiku ne pita Vuka Dra{kovi}a nego Nenada ^anka i da je zbog to-

DS o Pavli~i}u U saop{tewu DS-a se navodi i da ta stranka zna da Igor Pavli~i} nije ba{ idealan kadar za pi-ar i politi~ki marketing, ali da postoji ne{to {to se mawe vidi, a mnogo je va`nije od toga. „Dobrim upravqawem Novim Sadom Igor Pavli~i} je sa saradnicima doveo do toga da danas grad ima na ra~unu ~ak {est milijardi dinara. Toliko danas nema nijedan grad ili op{tina u Srbiji”. da u dr`avi. S druge strane, imamo one koji bi da se po svaku cenu do~epaju tog plena”, naveo je DS u saop{tewu za javnost.

Dodaje se da je aktuelni gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} u prethodnom mandatu dobrim upravqawem doveo do toga da Novi Sad ima kreditni rejting koji je neuporedivo boqi od Srbije. „Tih {est milijardi su jedini razlog za{to se stvaraju neverovatni savezi i koalicije.

Kasa Novog Sada je danas najve}i plen u Srbiji”, ocenio je DS. Ta stranka je navela da grad dobro posluje pre svega zahvaquju}i radu DS-a i Socijalisti~ke partije Srbije, a s druge strane, o{tro je kritikovala svog koalicionog partnera, Ligu socijaldemokrata Vojvodine

ga logi~no da SPO iza|e iz koalicije sa SPS-om i DS-om, a da LSV saop{tewem napadne gradona~elnika.

Demokrate smatraju da je LSV tim ~inom pokazao svoje pravo lice, i isti~u da im je drago {to predsednik GO SPO-a Vladimir Jeli} svoj prebeg kod napredwaka opravdava time {to s gradona~elnikom „nije uspeo da se usaglasi o pitawima kqu~nim za razvoj Grada”. „Gra|ani znaju kako su Jeli} i dru`ina vodili ’Novosadsku toplanu’, kolike su dugove napravili i koliko im je puta gradona~elnik slao inspekcije”, navodi se u saop{tewu, i dodaje da su gra|ani sigurno zadovoqni {to gradona~elnik druga~ije tretira razvoj Grada od Jeli}a i „wegovih liga{kih patrona”.

SNS: Otu|eni od gra|ana i realnosti Gradski odbor Srp ske na predne stranke saop{tio je ju~e da je vlast gradona~elnika Novog Sada Igora Pavli~i}a otu|ena od gra|ana i od realnog sagledavawa po li ti~ kih ~iwenica. Takva konstatacija mo`e se izvesti na osnovu saop{tewa Gradskog odbora Demokratske stranke u kojem pi{e da jo{ postoji skup{tinska ve}ina u Novom Sadu koju predvodi DS, navodi novosadski SNS. Napredwaci is ti ~u da sve ono {to su proteklih godina iznosili o Pavli~i}u potvr|uje saop{tewe Lige socijaldemokrata Vojvodine, “kao dugogodi{weg koalicionog partnera Demokratske stranke u Novom Sadu i nekoga ko najboqe poznaje Igora Pavli~i}a”. „Potpuno je o~igledno da kod gospodina Pavli~i}a vi{e ni-

je u pitawu samo gola borba za vlast i interese wegove stranke ve} se radi i o strahu od suo~avawa sa zakonom”, isti~e se u saop{tewu, i dodaje da kroz tu prizmu treba posmatrati i “poku{aje Pavli~i}a da samo wemu znanom matematikom, preko Srpske radikalne stranke, o~uva ono {to se o~uvati ne mo`e”.

U SNS-u ka`u da ~iwenica da radikali postaju najpo`eqniji partner novosadskim demokratama dovoqno govori o stawu „politi~kog o~aja” u kojem su nalazi i Pavli~i} i stranka koju predvodi. Napredwaci na kraju saop{tewa isti~u da pokrenuti to~ak promena u gradu vi{e ni{ta ne mo`e zaustaviti i da se “mandat najlo{ijeg gradona~elnika u istoriji Novog Sada bli`i kraju”.

Kalanovi}: Timski rad i autoritativni premijer – Vlada Srbije dobro funkcioni{e jer imamo timski rad i autoritativnog premijera – izjavila je ju~e ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanovi}.

Ona je, u izjavi za Televiziju B-92, navela da se dobro funkcionisawe Vlade ogleda i u tome {to „imamo rad u Vladi, odnosno tamo gde i treba da bude”.

Dodala je da ne mo`e da zna {ta }e biti za ~etiri godine, kao ni bilo ko u Vladi, „jer nema ~arobnu kuglu”.

4

ekonomija

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

DR @A VA MO RA DA PRI TI SNE GA ZDE I OSI GU RA RAD NI^ KA PRA VA

NE MA VI [E PRE PRE KA ZA RU SKI KRE DIT

Kre }e pru ga Be o grad –Pan ~e vo

– Ne ma vi {e ni ka kvih pre pre ka za re a li za ci ju ru skog kre di ta od 800 mi li o na do la ra na me we nog `e le zni ci – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor „@e le zni ca Sr bi je„ Mi lo van Mar ko vi} agen ci ji Ta njug, na ja vqu }i po ~e tak ra do va na pru zi od Be o gra da do Pan ~e va za 1. fe bru ar. – Pot pu no je iz ve sno da }e pred vi |e ni pro jek ti za mo der ni za ci ju `e le zni~ ke in fra struk tu re bi ti re a li zo va ni. Pro jekt na do ku men ta ci ja, ko ja pra ti do go vo re nu di na mi ku, ali i sve dru go {to je pred vi |e no, ura |e no je ona ko ka ko je i do go ve no s ru skim part ne ri ma.

No vac }e bi ti utro {en za iz grad wu dru gog ko lo se ka i elek tri fi ka ci ju pru ge Be o grad–Pan ~e vo, ~i ja je okvir na vred nost ra do va 50 mi li o na evra, iz grad wu Ko ri do ra 10 na {est de o ni ca za br zi ne od 160 ki lo me ta ra na ~as – 55 mi li o na, na bav ku no vih ru skih di zel-vo zo va – 100 mi li o na, na sta vak iz grad we pru ge od Va qe va do Lo zni ce – 275 i re kon struk ci ju pru ge od Be o gra da do Ba ra kroz Sr bi ju – 200 mi li o na evra. ^el nik srp skih `e le zni ca je re kao da je pred vi |e no da se ti pro jek ti za vr {e u na red nih pet go di na, ali i da Sr bi ja u~e stvu je s 15 od sto ukup nih vred no sti ra do va, od no sno 120 mi li o na do la ra.

– Ru ska stra na je bi la iz ri ~i ta – ne ma pro me ne na me ne nov ca odo bre nog za `e le zni~ ku in fra struk tu ru – is ta kao je Mar ko vi}.

On je pod se tio na to da su do go vo re ni uslo vi kre di ta i da ugo vor o tom aran `ma nu tre ba da bu de ra ti fi ko van u par la men tu. U pr voj fa zi bi }e, po we go vim re ~i ma, re a li zo va ni pro jek ti za iz grad wu pru ge Be o grad–Pan ~e vo, za tim na ne kim de o ni ca ma mo der ni za ci je `e le zni~ kog Ko ri do ra 10 i na bav ka no vih di zel mo tor nih vo zo va za lo kal ni i re gi o nal ni sa o bra }aj. Mar ko vi} je re kao da }e u dru goj fa zi, ko ja }e po ~e ti u to ku 2013, kre nu ti i na sta vak iz grad we pru ge Va qe vo–Lo zni ca i re kon struk ci ja pru ge Be o grad–Bar do cr no gor ske gra ni ce.

– Do kra ja ove go di ne bi tre ba lo da bu du pot pi sa ni ugo vo ri za pru gu Be o grad–Pan ~e vo i pr ve de o ni ce na Ko ri do ru 10, na pri mer od Go lu bi na ca od Ru me, ali i na bav ku no vih vo zo va – re kao je Mar ko vi}.

On je ka zao da je za taj po sao ura |e na pro jekt na do ku men ta ci ja i bi }e na ba vqen ma te ri jal za iz grad wu na tim de o ni ca ma.

Pro to ko lom o uslo vi ma ru skog kre di ta za `e le zni~ ku in fra struk tu ru u Sr bi ji u iz no su od 800 mi li o na do la ra pred vi |e na je go di {wa ka ma ta od 4,1 po sto i ot pla ta u ro ku od de set go di na, s grejs-pe ri o dom od ~e ti ri go di ne.

Pla te ni su hu ma ni tar na po mo} – Oba ve za dr `a ve je da obez be di po {to va we pra va rad ni ka i ne sme se do zvo li ti da iz mi ri va we oba ve za pre ma za po sle ni ma po sta ne vid „hu ma ni tar nog pri lo ga” – iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne `e vi}. – Ne znam zbog ~e ga za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} spa sa va pra va rad ni ka od dr `a ve ko ja tre ba da spro vo di ta pra va. Dr `a va je pla }e na da iz nu di da se svi rad ni ci bla go vre me no pri ja ve, da od nas po slo da va ca bla go vre me no na pla ti po re ze i do pri no se i da oni ko ji

Kri vi ca i za po sle nih – Po me ni, naj ve }i kriv ci za to su rad ni ci ko ji bla go vre me no ne uz bu wu ju i ne utu `e po slo dav ca – ka zao je Kne `e vi}, i na gla sio da je strah rad ni ka od ot ka za u ova kvim si tu a ci ja ma – su vi {an. – Stra hu jem i ja da mi ne ko mo `e ukra sti ne {to, ali ga pri ja vim ako ga vi dim da ho }e da mi ukra de. Ka kva je raz li ka iz me |u to ga {to }e do bi ti ot kaz i ~i we ni ce da ra de bez nov ca? Bo qe je da do bi ju ot kaz, a ne da ra de a ne pla }a im se.

}i po re zi i do pri no si na za ra de, a ako se to ne do go di, tra `i se sme na u in sti tu ci ja ma i su o- ~a va we s od go vor no {}u.

Kne `e vi} je is ta kao da je je di no is prav no da one ko ji ne pla }a ju dr `a va blo ki ra i u po stup ku iz vr {e wa pri nud no na pla ti du go va ne iz no se. Po we go vim re ~i ma, ne tre ba iz gu bi ti iz vi da ~i we ni cu da se ve} sa da pla }a ju vi so ki po re zi i do pri no si na rad pa za to tre ba o~e ki va ti da rad ni ci u jo{ ve }oj me ri ne bu du pri ja vqi va ni jer se po slo dav ci ma to ~i ni je di nim na ~i nom da pre `i ve.

Kne `e vi} sma tra da je is prav na od lu ka rad ni ka da tu `e fir mu ako im ni je is pla ti la za ra de.

– Po slov ni ri zik po slo dav ca ne ma ni ka kve ve ze s we go vom oba ve zom is pla te za ra da rad ni ci ma. Ako ne ko na Za pa du ne is pla }u je za ra de, po re ze i do pri no se, pr vog me se ca sle di blo ka da i pri nud na na pla ta. Ta kva fir ma ide u ste ~aj, a rad ni ci se

na mi ru ju iz ste ~aj ne ma se – ob ja snio je Kne `e vi}, i na gla sio da je „pro blem {to se ov de ni je dan od tih prav nih in sti tu ta ne spro vo di”.

– Ap so lut no sma tram da rad ni ci tre ba sud ski da po tra `u ju sve {to im po za ko nu pri pa da.

Ne sa mo da po kre }u po stup ke pro tiv po slo da va ca ne go i pro tiv dr `a ve i pro tiv bi lo ko jeg

Jef ti ni kva dra ti baj ka za bes ku} ni ke?

Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} na ja vio je grad wu no vih so ci jal nih sta no va {i rom Sr bi je, iako dr `a va jo{ ni je za vr {i la ni za po ~e te, ni ti no vi kva dra ti ima ju do voq no ku pa ca. Mi ni star ka `e da bi bu du }i so ci jal ni sta no vi sta ja li 500 evra po kva drat nom me tru, {to se pri ~a lo i pre ne ko li ko go di na, ali ide ja ni ka da ni je za `i ve la.

Kva dra ti ko je da nas gra di dr `a va na me sti ma biv {ih be o grad skih ka sar ni po oko 1.300 evra su se po ka za li pre sku pi za gra |a ne bez sta na pa pro da ja ko ju vo di Gra |e vin ska di rek ci ja Sr bi je ide spo ri je od o~e ki va wa. Ma le pla te i, {to je jo{ go re, ne si gur nost rad nog me sta, sla bo su ohra bre we za du go ro~ ni stam be ni kre dit bes ku} ni ka, pa jo{ ako se iz vi si od dr `av nih sub ven ci ja, ko mer ci jal ni zaj mo vi su om ~a ko je se ma lo ko usu di pri hva ti ti.

Po na ja vi mi ni stra Ili }a, za mi {qe no je da pro gram so ci jal ne sta no grad we ob u hva ti sve ve }e gra do ve u Sr bi ji, od No vog Sa da do Ni {a, Kra gu jev ca, Kra qe va, U`i ca i ^a~ ka, ali so ci jal no ugro `e ni ne tre ba da se na da ju pre ne go {to se dr `a va do go vo ri s lo kal nim vla sti ma o

da na, a sla bi ji 13 od sto ne go istog da na pro {le go di ne.

Di nar je naj ni `u vred nost od 119,0723 di na ra za je dan evro imao 9. av gu sta, a ove go di ne je bio naj ja ~i 11. ja nu a ra, ka da je sred wi kurs bio 103,6922 di na ra za evro.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

115,1087

117,4579

120,1597

114,7564

Australija

dolar

1

95,6053

97,5564

99,8002

95,3126

Kanada

dolar

1

92,2419

94,1244

96,2893

91,9595

Danska

kruna

1

15,4517

15,7670

16,1296

15,4044

Norve{ka

kruna

1

15,7010

16,0214

16,3899

15,6529

[vedska

kruna

1

13,8670

14,1500

14,4755

13,8245

[vajcarska

franak

1

95,7803

97,7350

99,9829

95,4871

V. Britanija

funta

1

145,3577

148,3242

151,7357

144,9127

SAD

dolar

1

91,6471

51747256

95,6683

91,3665

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 8. 2012. godine

Pri ti sak na lo kal Mi ni star Ili} ka `e da po voq nu ce nu so ci jal nih sta no va uslo vqa va ju bes plat ne lo ka ci je ko je bi tre ba lo da obez be de lo kal ne sa mo u pra ve, me |u tim, one ne da su tvrd orah ka da se ra di o lo ka ci ja ma, ne go, uop {te, bo re se da unov ~e gde god {ta mo gu da bi po ve }a li svo je ma le bu xe te. Na lo ka lu nam ka `u da se na wih vr {i pri ti sak da se od rek nu broj nih pri ho da – kao {to je, na pri mer, i na kna da za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta za objek te iz gra |e ne bez gra |e vin ske do zvo le, a s dru ge stra ne, ras ho di se po ve }a va ju, jer, kao {to je po zna to, odr `a va we vi {e hi qa da pu te va, o ko ji ma je do sa da bri nu la dr `a va pre ba ~e no je pro le tos na wi hov te ret. Pi ta ju oda kle im pa re za sve. svo jim pla no vi ma. Na i me, se }a mo se ka da je pro le tos pot pi san ugo vor s Raz voj nom ban kom Sa -

ve ta Evro pe o obez be |i va wu nov ca za iz grad wu oko 1.700 sta no va za so ci jal no sta no va we u

prav nog in sti tu ta jer su za ko ni je din stve ni za sve – na gla sio je Kne `e vi}.

Po po da ci ma ko ji ma ras po la `e Sa vez sa mo stal nih sid ni ka ta Sr bi je, tre nut no oko 70.000 za po sle nih ra di a ne pri ma za ra de i taj broj, ka ko se pro ce wu je, va ri ra kvar tal no iz me |u 50.000 i 80.000 qu di.

E. Dn. U SR BI JI 1,69 MI LION PEN ZI O NE RA

KA DA ]E PO ^E TI IZ GRAD WA SO CI JAL NIH STA NO VA U SR BI JI?

Di nar da nas ja ~i Di nar je na sta vio pe to dnev nu ten den ci ju ra sta vred no sti pre ma evru i to 0,2 po sto ili 25 pa ra, ta ko da je da nas zva ni~ ni sred wi kurs 117,2013 di na ra za je dan evro, sa op {ti la je Na rod na ban ka Sr bi je. Di nar je 1,3 po sto ja ~i pre ma evru ne go pre me sec

ne iz mi ru ju oba ve ze pre ma rad ni ci ma od go va ra ju pred za ko nom.

Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} iz ja vio je pro te kle sed mi ce da, za sa da ma lom bro ju gra |a na Sr bi je i, po red sud skih pre su da, ni su is pla }e ne vi {e go di {we za ra de, upo zo riv {i da taj pro blem sva ko dnev no ra ste i da pred sta vqa kr {e we qud skih pra va.

On je po zvao Vla du da kre ne u re {a va we tog pro ble ma. Kne `e vi} is ti ~e da je dr `a va du `na da obez be di da se bla go vre me no iz mi re oba ve ze, upla te oba ve zu ju -

12 gra do va Sr bi je po 499 evra za kva drat, ko jim je pred vi |e no da u pro jek tu vred nom 58 mi li o na evra kre dit po me nu te ban ke iz no si 32 mi li o na, a osta tak da obez be de Vla da Sr bi je i lo kal ne sa mo u pra ve. Ali, Sr bi ja je pro le tos bi la za o ku pqe na iz bo ri ma, a da nas mi nu som u bu xe tu.

Ta da {wi mi ni star za pro stor no pla ni ra we i `i vot nu sre di nu Oli ver Du li} obe }ao je da }e u pr voj fa zi ove i sle de }e go di ne u Sr bi ji bi ti iz gra |e no 789 so ci jal nih sta no va, i to 237 u Ni {u, 77 u Pan ~e vu, 60 u Ki kin di, po 100 u Zre wa ni nu i Kra qe vu, 150 u Sme de re vu i 65 u Pi ro tu.

Jo{ 2006. go di ne ta da {wi mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} na ja vio je da Vla da Sr bi je pla ni ra da 150 mi li o na evra in ve sti ra u iz grad wu sta no va u 23 gra da u Sr bi ji, ko ji }e, pod uslo vi ma po voq ni jim od tr `i {nih, bi ti po nu |e ni na pro da ju za po sle ni ma u dr `av noj upra vi i jav nim slu `ba ma. Ta da je za po ~e tak pa ni ra na iz grad wa oko 4.000 sta no va ko ji bi se pro da va li po 300 evra po kva dra tu u Me dve |i do mak si mal no 850 evra u Be o gra du. Ali, do da nas ni {ta od jef ti nih kva dra ta.

R. Da u to vi}

Za pen zi je 39 mi li jar di me se~ no Po po da ci ma iz Sta ti sti~ kog me se~ nog bil te na Re pu bli~ kog fon da PIO, u ju nu je is pla }e no 1.690.587 pen zi o ner skih ~e ko va u iz no su od 39,05 mi li jar di di na ra.

To li ki je tro {ak za ne to pen zi je, bez ob ra ~u na tih tro {ko va za zdrav stve no osi gu ra we pen zi o ne ra, za {ta je is pla }e no do dat nih se dam mi li jar di di na ra.

Broj pen zi o ne ra u ju nu po ve }an je za 1.362 u od no su na maj i za 14.718 od ju na pro {le go di ne, ne ra ~u na ju }i pro me ne bro ja voj nih pen zi o ne ra. U od no su na jun pro {le go di ne po ve }an je broj sta ro snih pen zi ja za po sle nih – 23.630, kod sa mo stal nih de lat no sti – 3.199, dok je broj po qo pri vred nih sma wen za 3.847.

Broj in va lid skih pen zi ja u ka te go ri ji za po sle nih sma wen je za 8.503.

U ju nu je is pla }e no 76.823 na kna da na ime sta ra wa u svim ka te go ri ja ma pen zi o ne ra, u pro se~ nom iz no su od 14.377 di na ra i u ukup noj su mi od 1,1 mi li jar di di na ra.

Na ime te le snog o{te }e wa is pla }e no je 84.644 na kna da u pro se~ nom iz no su od 1.378 di na ra i u ukup noj vred no sti od 117 mi li o na di na ra.

SO LI DAN PRO MET A IN DEK SI U MI NU SU

AIK ban ka kao dve tre }i ne Ber ze Pret hod na ne de qa i pet tr go va~ kih da na do ne li su la ga ni pad tr `i {ta i so li dan obim pro m e t a za h va q u j u } i ne k o l i c i n i tran sak ci ja AIK ban kom ko je su ~i ni le go to vo dve tre }i ne ukup nog pro me ta. Ula ga ~i su i da qe pri li~ no skep ti~ ni pre ma naj kva li tet ni jim do ma }im ak ci ja ma, a to se pre sve ga od no si na ino stra ne port feq ne in ve sti to re ko ji u ve }oj me ri ne go ra ni je na pu {ta ju do ma }e tr `i {te. Ukup na re a- li za ci ja u tr go va wu iz no si la je 9,7 mi li o na evra, dok je in deks Be leks15 osla bio 0,4 od sto, na 443,4 po e na. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja na tr `i {tu be le `i mi nus od po ~et ka go di ne od 11,2 pro ce na ta.

Ube dqi vo naj pro met ni ja har ti ja bi la je ni {ka AIK ban ka, ko ja je pro te kle sed mi ce za be le `i la pro met od ne pu nih 740 mi li o na di na ra, u naj ve }oj me ri u sve ga dve tran sak ci je ka da je vla sni ka pro me ni lo go to vo {est od sto ak ci ja te ban ke.

Naj ve }i deo pro me ta ostva ren je na ce ni od 1.400 di na ra, sli~ no kao i ne de qu da na ra ni je. Ta da je pro da vac u ogrom noj tran sak ci ji bio ame ri~ ki in ve sti ci o ni fond „Ar tio„ ko ji je, na kon ve li kih ula ga wa u do ma }e kom pa ni je u ko ji ma je bio je dan od vo de }ih ak ci o na ra, o~i to

kre nuo iz la znim pu tem. Na stra ni ku po vi ne do mi ni rao je „Su no ko„ ko ji se ob reo na pe t oj po z i c i j i u vla s ni~ k oj struk t u r i AIK ban ke.

Po sle du `eg vre me na i Ko mer ci jal na ban ka se na {la na spi sku naj pro met ni jih

ak ci ja s re a li za ci jom od 21,5 mi lion di na ra. Naj ve }i deo pro me ta ak ci ja naj ve }e do ma }e ban ke pod kon tro lom dr `a ve ostva ren je na ni vou od 1.200 di na ra, {to je tek 100 di na ra vi {e od isto rij ski naj ni `e vred no sti te ak ci je. Tra `wa za vla sni~ kim pa pi ri ma te ban ke, ko ja dr `i vi {e od de set od sto tr `i {ta i ostva ru je re kord ne po slov ne re zu la te, i da qe je ve o ma sla ba, pre sve ga kao po sle di ca ve li kih tur bu len ci ja u do ma }em ban kar skom sek to ru ko je je do ne la Agro ban ka. Od ak ci ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je, ko ja je za be le `i la pro met od 29,1 mi li o na di na ra uz bla gi rast na ne deq nom ni vou od 0,8 po sto. Ak ci je te naj ve }e do ma }e kom pa ni je na ber zi sti za le su u ne ko li ko na vra ta do ko te od 650 di na ra, ali ni su us pe le da pre sko ~e tu gra ni cu pr vi put na kon ~e ti ri me se ca. So li dan pro met od 22,2 mi li o na di na ra za be le `io je ze mun ski pro i z v o | a~ pe s ti c i d a „Ga l e n i k a Fi to far ma ci ja„, uglav nom na ni vou od 2.200 di na ra. Ak ci je te kom pa ni je pred sta vqa ju jed nu od har ti ja na Be lek su s naj bo qim u~in kom od po ~et ka go di ne s ob zi rom na to da ostva ru ju po zi ti van pri nos od 20,8 pro ce na ta.

ekOnOMiJA

dnevnik GE NE RAL NI SE KRE TAR UBS-a VE RO QUB DU GA LI]

Kon tro la a ne haj ka na ban ke

Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} sma tra da je kon tro la ba na ka sva ko dnev ni po sao NBS-a i da je ne po treb no da se to pom pe zno me dij ski na ja vqu je.

– Mi slim da ne ma po tre be da se na ta kav na ~in to pom pe zno na ja vqu je. Na ja ve ne kih po seb nih kon tro la u sve sti gra |a na do bi ja ma lo dru ga ~i ji pri zvuk i iza zi va ju efe kat ma lo ve }eg po do zre wa u od no su na te ban ke, {to je ne po treb no – re kao je Du ga li}.

On je is ta kao da je pra vo Na rod ne ban ke Sr bi je da kon tro li {e rad ba na ka, pa i vla sni~ ku struk tu ru, na po mi wu }i da u Za ko nu o NBS-u pi {e da sva ko vla sni {tvo iz nad pet pro ce na ta u bi lo ko joj ban ci zah te va i pret hod nu sa gla snost cen tral ne ban ke.

Po vo dom na ja ve gu ver ner ke NBS-a Jor go van ke Ta ba ko vi} da }e is pi ta ti vla sni {tvo u ka sto di-ra ~u ni ma ko je vo de ban ke, Du ga li} je re kao da ta vr sta ra ~u na ni je ne za ko ni ta.

– To je ak tiv nost ko ja je po zna ta svu da u Evro pi i ne sa mo u Evro pi. Sa mo je pi ta we da li na taj na ~in ne ka fi zi~ ka ili prav na li ca ima ju udeo ve }i od pet pro ce na ta u vla sni {tvu ban ke – re kao je ge ne ral ni sek tre tar UBS-a.

ponedeqak27.avgust2012.

5

IAKO JE KAM PA WA DAV NO PRO [LA, IZ VLA DE I DA QE STI @U PO PU LI STI^ KA OBE ]A WA

So ci jal na de ma go gi ja glav na bri ga mi ni sta ra Iako je pred iz bor na kam pa wa odav no pro {la, a no va Vla da je iz gu ra la ve} ~i tav me sec, po iz ja va ma po je di nih mi ni sta ra ~i ni se kao da iz bo ri tek tre ba da se odr `e. Wi ho vi na stu pi su iz ra zi to po pu li sti~ ki, a mo gao bi se ste }i uti sak da su ne ki od wih mi ni stri za de ma go gi ju, a ne za re so re ko je su za du `i li: ume sto da po ku {a ju da stvo re uslo ve da pri vre da u obla sti ma ko je su im do de qe ne ra di bo qe, mno gi od ~la no va no ve Vla de i da qe se utr ku ju u to me ko }e vi {e da se do dvo ri na ro du.

Za tri de se tak da na Vla de ta ko smo do bi li uve ra va wa da hleb ne }e po sku pe ti, da }e stru ja bi ti jo{ jef ti ni ja, da }e ko na~ no i bo ga ta {i da ose te kri zu, a obe }a ni su nam i no vi me ga lo man ski in fra struk tur ni pro jek ti...

Iako je na ja vi la i ne ke ve o ma ra ci o nal ne po te ze u ko rist ras te re }e wa pri vre de, po put uki da wa naj ra zli ~i ti jih eko lo {kih tak si, no va mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} naj ve }u pa `wu pri vu kla je na ja vom da qeg po jef ti we wa stru je pre ko pro {i re wa pe ri o da u to ku da na to kom ko jeg se pro da je naj ef ti ni ja elek tri~ na ener gi ja. Po zna to je da je stru ja kod nas ve} de ce ni ja ma so ci jal na ka te go ri ja, od no sno da se pro da je po ce na ma ni `im od tr `i {ne da bi se vla sti umi li le gra |a ni ma, te da to po pri li~ no upro pa {}a va „Elek tro pri vre du Sr bi je„ kao dr `av ni re surs. Usled ta kve ener get ske po li ti ke (na rav no, ne sa mo zbog to ga ve} i zbog „me na xe ri sa wa” ka kvog ima sa mo u dr `av nim pred u ze }i ma) ku mu li ra ni gu bi ci EPS-a su la ne pre ma {i li 52 mi li jar de di na ra. S ob zi rom na to da je EPS ovih da na pri mo ran na to da uvo zi ve li ke ko li ~i ne stru je, sva ka ko po tr `i {nim ce na ma, iz ve sno je da }e to na sta vi ti da „je de” dr `av nu elek tro e ner get sku

S Je li ce do Var da ra U pr vim da ni ma no ve Vla de obe }a ni su nam i no vi gi gant ski in fra struk tur ni pro jek ti. Uz do vr {e tak ra do va na Ko ri do ru 10 i iz grad wu Ko ri do ra 11, po re ~i ma mi ni sta ra, u pla nu su i no vi ka pi tal ni po du hva ti. Ve li mir Ili} je, ta ko, na ja vio grad wu tu ne la kroz pla ni nu Je li cu da bi se Gu ~a spo ji la s auto pu tom, dok je we gov ko le ga Mi lan Ba ~e vi}, za du `en za ru dar stvo i pro stor no pla ni ra we, o`i veo pred iz bor nu ide ju To mi sla va Ni ko li }a o grad wi ka na la od Mo ra ve do Var da ra, za {ta }e nam, po we go vim pro ce na ma, tre ba ti 17 mi li jar di do la ra. Ba ~e vi} ka `e da za taj pro je kat vla da „ve li ko in te re so va we”, ali ni sa da, kao ni u kam pa wi, ni je ob ja snio ka kve bi ko ri sti od we ga bi lo, s ob zi rom na to da ni Mo ra va ni Var dar ni su plov ne re ke. kom pa ni ju. Pri tom, ne tre ba smet nu ti s uma da }e ta kva so ci jal na me ra jed na ko „po mo }i” i naj si ro ma {ni ja ma, kao i taj ku ni ma i dru gi ma ko ji ni ka kvih fi nan sij skih pro ble ma ne ma ju.

U sa mo jed nom in ter vjuu no vi mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne Ra sim Qa ji} na ja vio je pre ba ci va we te re ta kri ze na bo ga te, „ra di kal nu {ted wu dr `a ve”, da hleb ne }e po sku pe ti, te da }e Te le kom osta ti u dr `av nom vla sni {tvu. Pre ba ci va we te re ta kri ze na bo ga te i {ted wu u dr `av nom apa ra tu ilu stro vao je me ra ma ogra ni ~a va wa pla ta u jav nom sek -

to ru na 165.000 di na ra i kre sa wem tro {ko va pu to va wa i ko ri {}e wa slu `be nih vo zi la u dr `av nom apa ra tu. Pro blem je u to me {to je ta kvih pla ta u jav nom sek to ru mo `da bi lo 100 ili 200, a ma wak u bu xe tu Sr bi je dav no je pre ma {io dve mi li jar de evra pa ni je na ro ~i to ja sno ka kve }e re al ne efek te ta kve u{te de ima ti. Pri tom, osta je bo ja zan ka kvog kva li te ta }e bi ti me na xe ri ko ji }e se ja vi ti na obe }a ne kon kur se za di rek tor ska me sta u jav nim pred u ze }i ma, uko li ko oni iole pot ko va ni ji u pri vat nom sek to ru mo gu za ra di ti ne ko li ko pu ta vi {e.

Sli~ no je i s put nim tro {ko vi ma, ~i je u~e {}e u dr `av nom bu xe tu ve ro vat no ni je mo gu }e iz me ri ti ni pro mi li ma. Na rav no, do bro je zbog kre di bi li te ta dr `a ve ta kve zlo u po tre be za u sta vi ti, ali to za i sta ne ma ni ka kve ve ze s de fi ci tom u dr `av noj ka si.

Qa ji} je ka zao i da se op ci ja pro da je Te le ko ma „Sr bi ja” za sa da ne raz ma tra jer je da ide ja da se Te le kom mo der ni zu je i pro fe si o- na li zu je me nax ment da bi kom pa ni ja iz dr `a la kon ku ren ci ju.

Ipak, Te le kom ve} go di na ma s la ko }om „ga zi” svo ju kon ku ren ci ju na do ma }em tr `i {tu po svim pa ra me tri ma, ali je pro blem, ka ko tvr de we go vi me na xe ri, u to me {to, dok je u dr `av nom vla sni {tvu, ne mo `e pro na }i iz vo re za fi nan si ra we mo der ni za ci je, {to bi mo glo ozbiq no ugro zi ti we go ve kon ku rent ske spo sob no sti u bu du} no sti.

Ka da je re~ o hle bu, ko ji pe ka ri zbog Vla di nih ogra ni ~a va wa ce na ve} go di na ma pro iz vo de s gu bi ci ma – {to na dok na |u ju ce na ma pe ci va, a to je ve} sa mo po se bi si tu a ci ja ne za mi sli va za nor mal ne dr `a ve – Qa ji} ka `e da od lu ka o to me mo ra bi ti „re zul tat ~i ste eko nom ske ra ~u ni ce, a ne bi lo ka kvih po li ti~ kih kal ku la ci ja”, a on da ve} u sle de }oj re ~e ni ci, ne oba zi ru }i se na ar gu men te pe ka ra, na vo di da „u ovom tre nut ku ne ma raz lo ga za po ve }a we ce ne hle ba”.

Sli~ nu vra to lo mi ju o ce ni hle ba iz veo je i we gov ko le ga, mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi}. Na ja vqu ju }i in ter ven ci je iz Rob nih re zer vi da bi se spre ~i lo po sku pqe we hle ba, on je naj pre pri me tio da „ne ma oprav da nih i neo prav da nih po sku pqe wa„, ali je od mah po tom svo ju od lu ku oprav dao re ~i ma da je sva ko po sku pqe we „bol no za gra |a ne”.

V. ^vor kov

MMF STI @E U SEP TEM BRU

Krat ki pre gled pri vre de Stal ni pred stav nik MMF-a u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik sa op {tio je da je krat ka po se ta mi si je Fon da na {oj ze mqi pla ni ra na za sre di nu sep tem bra, s ci qem da ana li zi ra ~i we ni~ no sta we u srp skoj pri vre di.

Glav ni za da tak mi si je bi }e pro ce na naj no vi jih ma kro e ko nom skih po ka za te qa i prog no za, ali de le ga ci ja MMF-a ne }e raz go va ra ti o aran `ma nu iz me |u Fon da i Sr bi je.

Li so vo lik je na ja vio da }e mi si ja „ta ko |e raz go va ra ti o za bri nu to sti MMF-a po vo dom ne dav nih iz me na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, ko je su, po oce ni Fon da, na ru {i le we nu auto no mi ju, kao i po vo dom fi skal ne si tu a ci je” i po no vio da se „ne }e an ga `o va ti na pre go vo ri ma o aran `ma nu”.

Vla da Sr bi je i MMF su 29. sep tem bra 2011. do go vo ri li kre dit ni aran `man „iz pre do stro `no sti„, vre dan oko 1,1 mi li jar du evra. Po do go vo re nom pro gra mu, bu xet ski de fi cit Sr bi je u 2012. tre ba lo bi da bu de 4,25 od sto BDP-a, a rast 1,5 po sto, ali je Li so vo lik ta da na ja vio da }e MMF tu pro ce nu ra sta ko ri go va ti na ni `e.

Ciq na ja vqe nog stend-baj aran `ma na bio je da se odr `i ma kro e ko nom ska i fi nan sij ska sta bil nost ze mqe, ta ko {to }e joj se pru `i ti do dat ne ga ran ci je pro tiv spoq nih ri zi ka.

SVE VI [E PRO BLE MA I U USPE [NIM FIR MA MA

Vre lo som bor sko le to rad ni~ kog ne za do voq stva DO BRA PRO DA JA UNI KAT NOG ORU@ JA

Pu {ka od 25.000 evra Kra gu je va~ ka fa bri ka „Za sta va oru` je” je u po sled we ~e ti ri de ce ni je pro da la go to vo 10.000 ko ma da ru~ no gra vi ra nog oru` ja po ce ni i do 25.0000 evra. To oru` je je uni kat ko ji mo `e sa dr `a ti ple me ni te me ta le, i na ko ji ma, u za vi sno sti od `e qe kup ca, maj sto ri iz ra |u ju raz li ~i te re qef ne mo ti ve, pa i por tre te.

Ovo vi sko luk su zno oru` je, ~i ji su vla sni ci do ma }i i stra ni lov ci s „du bqim xe pom”, ali i po li ti ~a ri, am ba sa do ri, dr `av ni ci, pa i umet ni ci, kra gu je va~ ka fa bri ka ima u po nu di od ka da je po ~et kom se dam de se tih go di na pro {lo ga ve ka kre nu la da pri me wu je si stem „ma u zer” na lo va~ kim ka ra bi ni ma M-70 i M-85.

– U to vre me ni smo ima li od go va ra ju }i ka dar ko ji bi ra dio gra ver ske po slo ve, pa smo tro ji cu na {ih rad ni ka po sla li na obu ku u po zna tu {ko lu Zul u ta da {woj Is to~ noj Ne ma~ koj – iz ja vio je Ta nju gu di rek tor fa bri ke „Za sta va oru` je” Ra de Gro mo vi}.

Oce wu ju }i da su ti rad ni ci pi o ni ri u iz ra di luk su znog oru` ja i da su po tom ste ~e no zna we pre ne li na mla |e ko le ge, Gro mo vi} pod se }a na to da je ta ko na sta la „Za sta vi na {ko la

gra vi ra wa”, u ko joj uvek ima iz me |u 15 i 20 gra ve ra.

Iz ra |u ju raz ne vr ste gra vu ra, {ta god da ku pac po `e li, pri me wu ju }i raz li ~i te me to de i ko ri ste }i ple me ni te me ta le, po put sre bra i zla ta ko ji ma ukra {a vu ju me tal, od no sno dr vo.

Vi sko luk su zno oru` je ku pu ju do ma }i i stra ni lov ci s du bqim ye pom, ali i po li ti ~a ri, am ba sa do ri, dr `av ni ci, umet ni ci...

– Ce na ta kvog oru` ja za vi si od slo `e no sti gra vu ra i ulo `e nog ra da pa je 30 do 40 po sto vi {a od ce ne stan dard nog mo de la lo va~ kog i sport skog oru` ja i mo `e se re }i da je na ni vou ne kog sku pqeg auto mo bi la sred we ili vi {e kla se – is ti ~e Gro mo vi}.

Na gla {a va ju }i da su kra gu je va~ ki uni kat ni pri mer ci jef ti ni ji od kon ku ren ci je, Gro mo vi} je na veo pri mer ita li jan ske fir me „Pe ra zio” ko ja set od tri lo va~ ke pu {ke, ko je su re pre zen ta tiv ni mo de li u smi slu gra vi ra wa, na saj mo vi ma nu de po 250.000 do 300.000 evra.

Ako su ino stra ne agen ci je Sr bi ji sma wi le kre dit ni rej ting, iz me |u osta log i zbog sma we wa in du strij ske pro iz vod we u pro te klu go di nu da na od oko ~e ti ri od sto, ni ko ga ne tre ba da ~u di {to su ove trop ske tem pe ra tu re u Som bo ru do dat no „pod gre ja ne“ rad ni~ kim ne za do voq stvom u iona ko ma lo broj nim fir ma ma ko je jo{ uvek ra de. Na i me, go to vo ~u do vi {no de lu ju po da ci ov da {we Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re po ko ji ma je, u od no su na jun pro {le go di ne, ovo go di {wa in du strij ska pro iz vod wa u Za pad no ba~ kom okru gu, ~i ji je Som bor cen tar, pa la vi {e od 30 od sto!

Ba{ zbog ova kvih po da ta ka (uz uti sak da je i ak tu el na po li ti~ ka si tu a ci ja u ze mqi da la svoj „do pri nos“) tek ma lo broj ne po zna va o- ce pri li ka u Som bo ru je mo gao iz ne na di ti ne dav ni de mon stra tiv ni pre kid ra da za po sle nih u de ce nij skoj pri vred noj „per ja ni ci“ ovog gra da, Fa bri ci aku mu la to ra, }er ki-fir mi {a ba~ kog „Far ma kom MB“, ~u ve nog bi zni sme na Mi ro sla va Bo gi }e vi }a. Ma da, po sta ti sti~ kim po da ci ma po slo dav ca, pro sek ne to za ra da pre la zi i 48.000 di na ra, dvo ne deq no za ka {we we we ne is pla te je po nu ka lo rad ni ke da u dva na vra ta na po dva sa ta pre ki nu rad, zah te va ju }i is pla tu i za o sta lih put nih tro {ko va i re gre sa za pro te kle dve go di ne. Iz me nax men ta su uz vra ti li da je do, na vod no pri vre me nog, ka {we wa za ra da do {lo usled od lu ke po slo vod stva da se no vac usme ri ka ku po vi ni si ro vi na, ka ko ne bi do {lo do za sto ja pro iz vod we. Na ova kvo tu ma ~e we raz lo ga ka {we wa za ra da u ko lek ti vu ko ji za po {qa va oko 700 Som bo ra ca, ne za do voq ni rad ni ci su uz vra ti li otvo re nim pi smom jav no sti i vla sti toj fir mi, is ti ~u }i te {ke uslo ve ra -

da i upo zo ra va ju }i na to da ni je na rad ni ci ma pri vat ne fir me da svo jim za ra da ma su {tin ski kre di ti ra ju po slo dav ca. Do dat ni raz log rad ni~ kog be sa je bi la i ~i we ni ca da im je do ta da glav ni sin di ka lac Mi len ko Ma glov pr vo po stao sa vet nik vla sni ka Mi ro sla va Bo gi }e vi }a, a on da i iz vr {ni di rek tor FAS-a, {to su ne spo ji ve funk ci je. Epi log te bu re u jed noj od ret kih fir mi ko je uop {te ra de u pri vred no kli ni~ ki mr tvom Som bo ru

bio je is pla ta za ra da za jun u dru goj sed mi ci av gu sta i de mi si o ni ra we, sa da di rek to ra, Ma glo va s po lo `a ja {e fa sin di ka ta. Da je u iz ne nad noj po bu ni rad ni ka FAS-a ima la ne ku ulo gu „afe ra Agro ban ka“ u ko joj se, po osno vu kre dit nih za du `e wa „Far ma ko ma MB“ od oko 20 mi li o na evra, na vod no ba{ na ime som bor ske fa bri ke aku mu la to ra, spo mi wa lo i Bo gi }e vi }e vo ime, stvar je srp skog pri vred no-po li ti~ kog fol klo ra.

Bor ba u „Bo re li ju” Naj dra ma ti~ ni ja si tu a ci ja s vre lim som bor skim le tom rad ni~ kog ne za do voq stva je, ipak, u jed nom od ret ko pre o sta lih jo{ uvek dru {tve nih pred u ze }a, som bor skoj fa bri ci obu }e „Bo re li“. Su o ~e ni s ras pro da jom lo ka la „Bo re li je ve“ pro daj ne mre `e od ne ka da {weg ma ti ce-fir me, hr vat skog Kom bi na ta ko `e i obu }e „Bo ro vo“, ka ko tvr de rad ni ci ali i me nax ment, mi mo Anek sa G Spo ra zu ma o suk ce si ji biv {ih re pu bli ka SFRJ, pro le tos su svo jim te li ma spre ~i li uvo |e we u po sed na vod nog no vog vla sni ka, dok je po slo vo |a „ugro `e ne“ pro dav ni ce pre tio da }e u znak pro te sta za pa li ti i se be i pro dav ni cu. Ma da je od u zi ma we lo ka la „Bo re li ju“ ta da od lo `e no, sa ma na ja va da bi do to ga ipak mo glo do }i sre di nom av gu sta, po nu ka la je rad ni ke da za pre te da }e po no vi ti sce na rio rad ni ka po qo kom bi na ta „Gra ni ~ar“ iz Ga ko va od pre dve go di ne i u po ku {a ju od bra ne „svog“ lo ka la po di }i {a to re u sa mom cen tru gra da i ta ko da no no} no fi zi~ ki spre ~a va ti sud ske iz vr {i te qe i od som bor skog Pri vred nog su da zah te va ne po li cij ske „asi sten te“ da use le no vog vla sni ka lo ka la na Ven cu Ste pe Ste pa no vi }a.

Ka da su ve} u ne na ja vqe ni {trajk stu pi li re la tiv no do bro pla }e ni rad ni ci FAS-a, ni ko ga ni je za ~u di la no va „bu ra u ~a {i vo de“ u som bor skoj Fa bri ci uqa i biq nih ma sti „Sun ce“, akvi zi ci je „In ve ja“ Pre dra ga Ran ko vi }a Pe co ni ja, jo{ jed nog od po zna tih ov da {wih bi zni sme na, ko jem se pri pi su ju, bla go re ~e no, ne u o- bi ~a je no ja ke ve ze sa srp skim po li ti~ kim esta bli {men tom. Ne {to vi {e od 170 rad ni ka „Sun ca“ je po di glo svoj glas pro tiv od lu ke me nax men ta da se deo wi ho vih ko le ga (na vod no oko 20) jed no stav no „pre ko man du je“ u vr ba sku Uqa ru „Vi tal“, jo{ jed nog krun skog dra gu qa im pe ri je „In vej“, ~i me se, zbog uda qe no sti „ot ko man de“, kr {e od red be Za ko na o ra du. Ako se zna da je do 2007. go di ne i Pe co ni je vog pre u zi ma wa „Sun ca“ od Mi {ko vi }e ve „Del te“ u toj fir mi ra di lo bli zu 1.000 Som bo ra ca i Som bor ki, kao i da je pre sta la pro iz vod wa go to vo svih we nih bren do va (sem osnov nog pro iz vo da je sti vog uqa „sun ce“), da je jed no stav no za pa ra lo `en naj mo der ni ji sta kle nik u ~i ji su „know how“ bi li ukqu ~e ni ho land ski stru~ wa ci, ina ~e za ma {na in ve sti ci ja ra ni jeg vla sni ka, „Del te“, ne tre ba da ~u di {to je uvre `e no mi {qe we u ovom gra du da je kraj wi ciq „In ve ja“ da po pro ve re nom re cep tu srp skog bi zni sa „is ce di“ sve {to mo `e iz „Sun ca“, op te re ti fa bri ku kre dit nim za du `e wi ma i pre pu sti je „ve} vi |e noj“ sud bi ni dru gih, ave tiw ski pra znih fa bri~ kih ha la u Som bo ru i oko li ni.

Ko li ku bi u ovom na vod nom sce na ri ju ima la ulo gu ovo go di {wa ka ta stro fal na su {a ko ja je de ci mi ra la pri no se uqa ri ca, osta je da se vi di.

M. Mi qe no vi}

6

ponedeqak27.avgust2012.

YABA MU IME

Sko ro pa – ni {ta Ju tro na pe ri fe ri ji le pe va ro {i usred rav ni ce a pod no Bre ga. Ne ko li ko dr `e }ih pen zi o ne ra, na o ru `a nih kor pa ma, plat ne nim tor ba ma ili ja kim ke sa ma ko je mo gu da iz dr `e bar ki lo-dva te re ta (a ne kao one ta nu {ne ko je se po ce pa ju od vek ne hle ba a ova je, svi zna mo – la ka k’o du {a), su sre lo se is pred ma le, re jon ske pro dav ni ce. Svi tu re dov no pa za re sva ko dnev ne sit ni ce, od hle ba i mle ka, pre ko {e }e ra, so li i bra {na do slat ki {a za unu ke (a po ma lo i za svo ju du {u). Po zna ju se odav no a i pro da va ~i ce ih zo vu po ime ni ma. Sre }om je pro {lo vre me onog biv {eg ga zde, ko ji je me wao de voj ~i ce sva ki me sec: kao, uzi mao ih na pro bu, bez pla te, a po sle me sec da na ili ni je bio za do vo qan ili je tvr dio da su ga po kra le. A de ca su ra di la sve, od is to va ra wa te {kih ku ti ja do pra wa po do va,

– Sko ro pa – ni {ta. Bi li do {li ovi iz op {ti ne, ti no vi {to su iza bra ni za na{ kraj. Da se, kao, upo zna mo. Al’, ni ko wih ne po zna je, uop {te ni su odav de. On da su pri ~a li da }e da se da qe ra di ka na li za ci ja, pa }e da se sre de uli~ ne si ja li ce, ima re dov no da se ko si tra va oko igra li {ta zbog kr pe qa i ko ma ra ca. Sva {ta su na bro ja li, kao, ima da bu de bo qe ne go pre i ta ko... Po sle se pre {li pa re kli da li ima ka kva pi ta wa. I on da je kre nu lo na o pa ko.

Usta la je ba ba Ju la i po ~e la da ve ze: te, kad }e da iz be to ni ra ju tro to ar kod {ko le, de ca se sa pli }u, kad pa da ki {a sve su ba re a de ca ne sme ju da idu po pu tu zbog ka mi o na, pa on da kad }e da se sre di ka nal za ki {ni cu da ne ula zi qu di ma vo da u ku }e kad je pqu sak. A op {ti na ri sve ne {to tuc-muc. Ne zna ju oni ni di je {ko la ni ka kvi ka na li. Je dva

sve su tr ~a le da po ka `u da su su ne {to sman dr qa li kad }e Ju vred ne a, on da, po {to bi se ga - la: A kad }e te da sre di te po tok, zda iz vi kao na wih, od la zi le su to ni je ~i {}e no bar dvaj’s go pla ~u }i. Sa mo, ni we go vo ni je di na, za ko ro vi lo se, ba ca se |u po tra ja lo, ka ko je ra dio, ta ko bre i sva {ta pa smr di da ne mu se vra ti lo pa je pro pao, a sme{ pro zor da otvo ri{ a od rad wu je pre u zeo no vi tr go vac ko ma ra ca ne mo `e{ ni is pred ko ji je sa svim dru ga ~i ji, ne si li ku }e da sed ne{. Ovi ni da bek se i ne mal tre ti ra rad ni ce. Za - nu! A Ju la }e: Pa {ta ste do la to i one po {te no ra de a i kup - zi li kad ni {ta ne zna te? Bo qe ci ma je mi li je. Sad mo `e{ da bi bi lo da ste ob i {li po kra ju na ru ~i{ da ti osta ve hleb ako pre sa stan ka a ne ova ko... Na uju tro mo ra{ kod le ka ra ili u kra ju se op {ti na ri po ku pi li i grad dru gim po slom. A, bo ga mi, po be gli ko po ki sli. ako za tre ba, mo `e{ da za mo li{ – Ta ko im i tre ba! Kad su do i da te upi {u u sve sku pa on da, la zi li pred iz bo re, sve su sla kad stig ne pen zi ja, pla ti{ {ta di li: ima da vas pred sta vqa ju si ostao du `an. Do bro ga zdi – qu di ko ji su va {i, ko ji zna ju ide ro ba, a do bro i te bi jer ne - {ta tre ba. A po sle iz ni kli ne ka ko pre gu ra{ do sle de }eg me - ki ko ji ovu da ni su ni ko li ma se ca. pro {li, a ka mo li sta li i pro Kad je sve nor mal no, uju tru, {e ta li. Sve su to ne ka go spo da oko osam sa ti, na |u se re dov ni iz cen tra, a ova mo bi da nas kup ci is pred rad pred s ta vqa j u u we pa pro go vo re op {ti nu.

A op{tinari sve ko ju, pi ta ju se za – E ni je to ta ne{to tuc-muc. zdra vqe, raz me ne ko bi lo – uba ci Ne znaju oni ni di je se ba ba Div na, ve sti iz kom {i lu ka, ~u ju ko me se ko j a je odav n o {kola ni kakvi {ta de si lo ili pre gu ra la osam kanali {ta ko ga ~e ka. de se tu. – Pre ra Bez tih 15-20 mi ta su na ma bi li u nu ta pri ~e dan kao da ni je po - op {ti ni po sla ni ci, on dak se ~eo ka ko tre ba, {to bi se re - to ta ko zva lo. Sve su to bi la klo, sve ne {to fa li – k’o da su go spo da iz bo ga tih fa mi li ja, {u ga vi. Za to je ova pen zi o ner - tr g o va~ k ih, fa b ri k ant s kih, ska pro ziv ka go to vo oba ve zna. dok tor skih. I oni su `i ve li u Ovaj put pri ~u po ~i wu mu {ki: cen tru, ali se zna lo da je da red de da Pe ra, sta ri tr go vac, pi ta ili dva put ne deq no mo `e da se is pi sni ka, de da \o ku: do |e kod wih u kan ce la ri ju i da – [to si no} ke ni si do{’o na se ka `e ko ji je pro blem. A ume sa sta nak u me snu kan ce la ri ju? li su oni da obi la ze svoj re jon Pro zva ni ga za ~u |e no po gle - i pu no su sve ta po zna va li. Po da. sle ra ta, kad su do {li par ti za – Za bo ra vio si! Znao sam. ni, isto su se bi ra li po sla ni Rek’o sam ba bi da }e{ da za bo ci, od obi~ nog sve ta, ko ji ma si ra vi{ i da po zo ve te le fo nom a znao i oca i maj ku i de du i ba bu. ona }e – „Ne }e da za bo ra vi. Si Isto smo mo gli da ode mo kod gur no. Re kla sam we go voj Ra doj wih u kan ce la ri ju, u op {ti ni, ki“. Al’, svi ste za bo ra vi li. da pi ta mo i `a li mo se. Po sle – Pa {to ni si ti zvao? se sve po kva ri lo, pa ne zna{ ni – Ka ko, kad ti ne znam broj? A ko ji ti je po sla nik. A ne sme{ ne umem ni da na |em. Upi sa la je ni {ta ni da ga pi ta{. ova mo ja to u sve sku al’ ko to da – De le gat se to zva lo po sle na |e? A ona ne vo le kad pre tu ra ta. Sad ne znam ka ko ih zo vu. ram oko te le fo na. Od ma’ dig ne A da ih pi ta{ ili ne pi ta{ – lar mu da }u ne {to da po kva rim, na isto ti is pad ne. Ni {ta ti ne da opet ne }u da spu stim slu {a zna ju! Ali, bo ga mi, i ne ma re. li cu ka ko tre ba pa }e da bu de za – Ma, mo gu oni da se zo ve ka u ze to i ni ko ne mo `e da nas do ko o}e. Ba ba Ju la da vam ka `e: bi je, da ona uvek mo ra za mnom xa ba im ime ako ne va qa ju, je da skla wa... Pro |e me vo qa. l’ta ko?

– Do bro, ma ni to. I {ta je bi I svi klim nu gla va ma. lo na sa sta nak?

Ili ja Ba ki}

dRU[TvO

dnevnik

PRED DRU GI UPI SNI ROK NA DR @AV NE FA KUL TE TE I VI SO KE STRU KOV NE [KO LE

In dek sa ima, ali za stu di ra we tre ba i pa ra Jo{ sa mo ne de qu da na pre o sta lo je do po ~et ka dru gog ro ka za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2012/13. go di ni na fa kul te ti ma i vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja u Sr bi ji, ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, od no sno Po kra ji na. Na rav no, u sep tem bar skoj po de li in dek sa ima da le ko ma we me sta ne go u jun skom ro ku, a i mo gu} no sti da se is pu ne `e qe kan di da ta da stu di ra ju ono {to „vo le”, od no sno od re |e ni pro gram, na od re |e nom fa kul te tu ili uni ver zi te tu, te vi so koj {ko li pri li~ no su ogra ni ~e ne. Naj tra `e ni jeg je po ne sta lo jer je u ju nu bi la pra va jag ma za in dek se me di ci ne, far ma ci je, sto ma to lo gi je, psi ho lo gi je, en gle skog je zi ka i kwi `ev no sti, elek tro teh ni ke, ar hi tek tu re, ge o gra fi je, tu ri zmo lo gi je, ho te li jer stva... I ne sa mo da na mno gim stu dij skim pro gra mi ma ni je pre o sta lo ni jed no slo bod no me sto za sep tem bar ske kan di da te ve} je u pr vom kru gu po ne gde na ko na~ nim rang-li sta ma is pod upi sne cr te osta la ar mi ja, na ne kim pro gra mi ma i dva put, tri put vi {e, do brih kan di da ta, s do voq no osvo je nih bo do va i za bu xet ski sta tus! Ne ki od wih su is ko ri sti li mo gu} nost da se, pri zna va wem po lo `e nog od go va ra ju }eg pri jem nog is pi ta, upi {u na sli ~an stu dij ski pro gram ili pak na isti ali u dru gom gra du. Pod se }a mo na to da oni ko ji to ni su u~i ni li u pr vom ro ku, mo gu to ura di ti u ovom na stu pa ju }em, uz po tvr du ko ja ga ran tu je da su po lo `i li test zna wa i ste kli do voq no bo do va.

Dru gi krug upi sa bru co {a star tu je 3. i tra je do 20. sep tem bra na svim dr `av nim fa kul te ti ma i vi so kim {ko la ma u Sr bi ji gde ima slo bod nih me sta, a wih je na svih se dam dr `av nih uni ver zi te ta u Sr bi ji 4.422, od ~e ga je za stu di je na te ret bu xe ta 1.046, dok na vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja ima 3.874 (768 bu xet), po po da ci ma do sta vqe nim Mi ni star stvu pro sve te, a {to ni su u~i ni le sa mo dve {ko le, Vi so ka vas pi ta~ ka iz [ap ca i Vi so ka teh ni~ ka iz Zre wa ni na. Sa svim je si gur no da je

Fo to: B. Lu ~i}

ukup no 8.296 me sta na osnov nim stru kov nim, osnov nim aka dem skim i in te gri sa nim stu di ja ma u dr `av nim vi so ko o bra zov nim usta no va ma vi {e ne go do voq no u od no su na broj po ten ci jal nih kan di da ta na ko ji se mo `e ra ~u na ti, ima ju }i na umu is ku stvo pret hod nih go di na. S ob zi rom na to ko li ko su te {ke eko nom ske i so ci jal ne (ne)pri li ke u ze mqi, ~i we ni cu da je sve vi {e po ro di ca u ko ji ma

ver zi te ta u No vom Sa du i jo{ 547 (87 bu xet skih) na se dam vi so kih {ko la stru kov nih stu di ja u Po kra ji ni. Je di ni dr `av ni uni ver zi tet u Voj vo di ni ob ja vio je na svom saj tu (www.uns.ac.rs) je din stven kon kurs za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u dru gom ro ku za 13, od ukup no 14 fa kul te ta u svom sa sta vu, jer je U~i teq ski fa kul tet na na stav nom ma |ar skom je zi ku u Su -

Va `ni da tu mi Pr va dva da na na stu pa ju }eg upi snog ro ka, 3. i 4. sep tem bar, re zer vi sa ni su za pri jem pri ja va i do ku me na ta kan di da ta. Pri jem ni, od no sno kla si fi ka ci o ni is pi ti odr `a }e se 6, 7. i 8. sep tem bra, po ras po re du ko ji su na pra vi li sa mi fa kul te ti, od no sno vi so ke {ko le pa je neo p hod no da se po ten ci jal ni kan di da ti za stu di je bla go vre me no o sve mu pre ci zno in for mi {u. Upis pri mqe nih stu de na ta tre ba da se za vr {i naj ka sni je do 20. sep tem bra. ni ko ne ra di, te da mno gi ro di te qi ne ma ju pa ra da svom de te tu, ~ak i kad bi u{lo na bu xet, pod mi re osta le `i vot ne tro {ko ve i tro {ko ve stu di ra wa, mo `e se do go di ti da „sep tem bar ski bru co {i” ge ne ra ci je 2013/14. ne po pu ne ni ukup no slo bod nih 1.814 bu xet skih me sta.

Na dr `av nim vi so ko {kol skim usta no va ma u Voj vo di ni u dru gom kru gu upi sa in deks mo `e do bi ti ukup no 1.493 (od to ga 261 na bu xe tu) bru co {a na fa kul te ti ma Uni -

bo ti ci upi snu kvo tu po pu nio u pr vom ro ku. Na rav no, i na tom fa kul te tu, kao na svim osta lim, u sep tem bru se mo gu upi sa ti dr `a vqa ni Sr bi je ko ji su sred wu {ko lu za vr {i li u ino stran stvu (uz pret hod no no stri fi ko va nu di plo mu) ili kan di da ti iz dru {tve no ose tqi vih gru pa, za {ta se uvek obez be di dva od sto pla ni ra nog bro ja bu xet skih, od no sno sa mo fi nan si ra ju }ih me sta. Ta ko |e, Me di cin ski fa kul tet, na ko jem je i ove go di ne bio ogro man pri ti sak

kan di da ta u pr vom ro ku, ne ma slo bod nih me sta, osim 60 sa mo fi nan si ra ju }ih (tri pu ta po 20) na in te gri sa nim stu di ja ma me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci je na en gle skom je zi ku, za ko je je je di ni upi sni rok u sep tem bru.

Naj vi {e me sta ima Eko nom ski fa kul tet – 218, od ~e ga sve ga se dam bu xet skih (u okvi ru po mi wa na dva od sto), pa Prav ni – 211 sa mo fi nan si ra ju }ih, TF „Mi haj lo Pu pin” 194 (od ~e ga 31 na bu xe tu), Fa kul tet teh ni~ kih na u ka 177 (47 bu xet), Fi lo zof ski 131 (47), Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa 124 is kqu ~i vo sa mo fi nan si ra ju }a me sta, Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet 112 (13), od ko jih je ~ak 50 na in te gri sa nim ma ster dvo pred met nim stu di ja ma i 23 na osnov nim stru kov nim stu di ja ma op to me tri je, a sve ga 39 na osnov nim ak dem skim stu di ja ma po je di nih pro gra ma na bi o lo gi ji, he mi ji, fi zi ci i ma te ma ti ci i in for ma ti ci, dok su in dek si ge o gra fi je, tu ri zma i ho te li jer stva po de qe ni u pr vom ro ku. Gra |e vin ski fa kul tet mo `e da upi {e 91 bru co {a (~ak 67 na bu xet), Pe da go {ki 77 (se dam), Teh no lo {ki 47 (19), Aka de mi ja umet no sti 29 (~ak 23 na bu xet), i to na po je di ne pro gra me Mu zi~ kog i Dram skog od se ka, dok na Li kov nom ne ma me sta, dok je Po qo pri vred nom fa kul te tu po sle vr lo uspe {nog pr vog kru ga upi sa za sep tem bar ski rok osta lo sa mo 22 sa mo fi nan si ra ju }a me sta.

Od ukup no de vet dr `av nih vi so kih {ko la stru kov nih stu di ja u Voj vo di ni, se dam ima in dek se i za ovaj rok. Naj vi {e ih je u Vi so koj po slov noj {ko li u No vom Sa du – 174, i to is kqu ~i vo za sa mo fi nan si ra ju }e bru co {e. Vi so ke teh ni~ ke {ko le u No vom Sa du i Su bo ti ci ima ju 170 (23 na bu xe tu), od no sno 62 (25) me sta, a od ukup no pet vi so kih stru kov nih {ko la za obra zo va we vas pi ta ~a u Po kra ji ni, za dru gu upi snu tr ku osta lo je slo bod nih in dek sa u Su bo ti ci – 119 (de vet bu xet skih), Vr {cu 45 (16), te Srem skoj Mi tro vi ci 43 i Ki kin di 28, ali sa mo za stu den te ko ji pla }a ju {ko la ri nu.

V. ^e ki}

Da li {ko li tre ba se kre tar?

Pred po ~e tak {kol ske go di ne pro svet ni rad ni ci stra hu ju da }e se na }i na li sti teh no lo {kih vi {ko va, a po je di ni sin di ka ti sma tra ju da ra ci o na li za ci ja tre ba da se od no si i na van na stav no oso bqe i da ne mo ra sva ka {ko la da ima se kre ta ra, bla gaj ni ka.

Fo rum be o grad skih osnov nih {ko la pred la `e da se na ni vou op {ti ne for mi ra za jed -

ni~ ka prav na slu `ba, tim s ne ko li ko qu di, ko ji bi „po kri vao” sve {ko le na we noj te ri to ri ji.

– U ovom tre nut ku sva ka {ko la ima se kre ta ra, a ne ki se kre ta ri i asi sten te – iz ja vi la je pred sed ni ca Fo ru ma Rad mi la Do di}, na vo de }i da je po sao se kre ta ra od go vo ran i da tra `i pra }e we pro pi sa, ali da na {i se -

kre ta ri, uglav nom, ni su sprem ni da se stal no edu ku ju.

Do dat na obu ka, ka ko ka `e, bi la bi oba ve za lo kal ne sa mo u pra ve. Za sve vr ste prav nih rad wi, ukqu ~u ju }i i prav ne sa ve te, bio bi za du `en prav ni tim pro fe si o nal nih prav ni ka, se kre ta ra {ko le, ko ji ma bi se za po sle ni u pro sve ti mo gli pre ma po tre bi obra }a ti.

SU PRU @NI CI JE LE NA I RA DO MIR PA PI] PO NO VO SE OTI SNU LI U AVAN TU RU

Bi ci kli ma je zdi li kroz Evro pu Su pru `ni ci Je le na i Ra do mir Pa pi} iz Zre wa ni na ve} sed mu go di nu za re dom bi ci kli ma je zde po Sta rom kon ti nen tu. Ove go di ne pre {li su oko 3.300 ki lo me ta ra i za 38 da na ob i {li su se ver nu Evro pu, ze mqe Skan di na vi je i deo Ru si je. Uti ske s po sled weg pu te {e stvi ja po de li li su uo~i vi ken da s no vi na ri ma i za in te re so va nim gra |a ni ma ko ji su pri su stvo va li su sre tu upri li ~e nom u zre wa nin skom ba ru “Bej zik”, u or ga ni za ci ji Pa non ske ak ti vi sti~ ke or ga ni za ci je PA OR.

ide je, ini ci ja ti ve i re {e wa, po seb no za mla de ko ji pla ni ra ju no ve sport ske ak ci je i pod vi ge.

– Od lu ~i li smo se za ovaj na ~in pu to va wa za to {to nam omo gu }a va pot pun do `i vqaj oko li ne i ak ti vi ra sva na {a ~u la – ob ja snio je Ra do mir Pa pi}. – Spo rost pu to va wa i is kqu ~i vo vo `wa po spo red nim pu te vi ma, van glav nih sa o bra }aj ni ca, do zvo qa va nam da pa `qi vo po sma tra mo i u`i va mo u ono me {to vi di mo. Zvu ci i mi ri si, ta ko |e, upot pu wu ju uti ske, kao i pri sni ji

Bi li su i ma ra ton ci Je le na i Ra do mir Pa pi} spor tom se ba ve du gi niz go di na. Ra {a je ak tiv no igrao ko {ar ku u zre wa nin skim klu bo vi ma, za tim tr ~ao po lu ma ra to ne i ma ra to ne u Be o gra du, No vom Sa du, Pa li }u, Ta ko vu, Pod go ri ci... S pri ja te qem Bo {kom Ro kvi }em 1995. je pe {i ce pre {ao put od Zre wa ni na do Be ~i }a i na trag! Je le na je, ta ko |e, tr ~a la po lu ma ra to ne, pla ni na ri la, i po sled wih se dam go di na za jed no pu tu ju ve lo si pe di ma.

Osim pred sta vqa wa svo je avan tu re, bra~ ni tan dem je ovog pu ta `e leo da po kre ne jav nu de ba tu o ama ter sko-re kre a tiv nom spor tu u Zre wa ni nu i we go vom fi nan si ra wu da bi se is kri sta li sa le no ve

kon takt s qu di ma ko je sre }e mo.

Ovim iz bo rom spo ji li smo tu ri sti~ ki i sport ski vid ko ri {}e wa ak tiv nog od mo ra.

Su pru ga i on se sla `u da je ova kav na ~in ko ri {}e wa go di {weg

od mo ra na po ran, ali da iz go di ne u go di nu pred sta vqa ve li ki iza zov.

Jer, osim {to to kom pro pu to va wa kroz ino stra ne ze mqe upo zna ju broj ne qu de, Pa pi }i se sna la ze za pre no }i {te, hra nu i vo du… Po {to su obo je du go go di {wi pla ni na ri, sa so bom uvek no se kom plet nu opre mu za no }e we: {a tor, vre }e za spa va we, pod me ta ~e… Uglav nom pre no }e pod {a to rom, ko ji na zi va ju “ho te lom sa sto zve zdi ca”, pod ve drim ne bom, u kam pu ili u {u mi, osim ako je vre me to -

li ko lo {e da je we go vo po sta vqa we ne mo gu }e. Ta da po tra `e pre no }i {te pod kro vom. [to se ti ~e is hra ne, snab de va ju se i hra ne u ve li kim tr `nim mar ke ti ma, ili u pi ce ri ja ma i {pa ge te ri ja ma.

– S qu di ma ko je smo us put sre ta li ni smo ima li pro ble ma, kao ni sa spo ra zu me va wem. Mno gi su bi li iz ne na |e ni ka da bi po gle da li u na {e me ra ~e ki lo me tra `e i di vi li su se na {em pod vi gu – re kli su Pa pi }i. @. Ba la ban

Nose ba{tenski otpad Ba{tenski otpad danas se odnosi sa Telepa, sutra iz Koviqa, Klise, Slane bare, Vidovdanskog naseqa i Kli sanskog brega, a u sredu iz Futoga.

Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde i kante za sme}e i to do 6 ~asova.

Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti.

Q. Na.

Is pi ti za tak si ste Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz bi }e odr `an u sre du, 12. sep tem bra u 15.30 ~a so va u Skup {ti ni Gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, oba ve {ta va ju iz Ko mi si je za po la ga we ovog is pi ta. Oba ve {te wa u ve zi sa is pi tom u pi sme nom ob li ku, kao i for mu la ri za pri ja ve za po la ga we mo gu se pre u ze ti na por tir ni ci Skup {ti ne Gra da, a pri ja ve se pod no se od 13 do 14 ~a so va se kre ta ru Ko mi si je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve, u kan ce la ri ji 39, na dru gom spra tu Skup {ti ne Gra da.

A. Va.

Mla di qu di ko ji `e le da u~e stvu ju u pro mo ci ji i odr `a va wu no vo sad skog „Fo to ma ra to na”, ~e tvr tog po re du, mo gu da se pri ja ve za vo lon ti ra we. Vo lon te ri }e bi ti za du `e ni za pro mo ci ju ma ni fe sta ci je i an ga `o va ni na sam dan „Fo to ma ra to na”. Pri ja va se {a qe na mejl faceno vi sad@ gmail.com gde se tre ba na ve sti ime, pre zi me, me sto sta no va wa, go di {te

Novosadska ponedeqak27.avgust2012.

„Strah i we gov slu ga”

Pred test 3. sep tem bra Na saj tu Gra da No vog Sa da www.no vi sad.rs ob ja vqe ne su li ste kan di da ta za pred test za obu ku za in struk to re u pred sto je }em po pi su po qo pri vre de za No vi Sad i Pe tro va ra din. Pred test je za ka zan za 3. sep tem bar u 12 ~a so va u zgra di Skup {ti ne Gra da, u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2, na pr vom spra tu. Z. D.

hronika

austrij skom vla {}u, za vo di prin ce zu, {pi ju ni ra we nog mu `a re gen ta i kri {om se ras pi tu je o vam pi ri ma ko ji su se po ja vi li u oko li ni va ro {i. Ali, prin ce za ni je ba{ na iv na, re gent ima {ta da sa kri je, vam pi ri za i- sta ha ra ju po Sr bi ji, a Fon Ha u zburg ni je uop {te grof, ve} |a vo li~ no. Lu ci fer }e is pri ~a ti svo ju pri ~u, a mno go go di na ka sni je, prin ce za Ma ri ja Av gu sta Turn i Tak sis mo ra }e to kom is tra ge da is pri ~a svo ju, ali je o~i gled no da se wi ho ve ver zi je raz li ku ju. Da li la `e |a vo ili la `e prin ce za?

Ili, {to iz gle da naj ve ro vat ni je, la `u obo je?

A. J.

BROJ POSETILACA [TRANDA BLI@I SE CIFRI OD POLA MILIONA

Naj vi {e ka ra ta pro da to to kom „Eg zi ta” Po pu lar no no vo sad sko ku pa li {te [trand ovog le ta za be le `i lo je ap so lut ni re kord ka da je re~ o po se }e no sti, jer je od 1. ma ja, ka da je po ~e la se zo na ku pa wa, do vi ken da, pro da to 437.000 ula zni ca, {to je za 27.000 vi {e ne go, do sa da, re kord ne 2008. go di ne, ka zao je port pa rol „Grad skog ze le ni la” Ivan No `i ni}. Do dao je da u tu ci fru ni su ura ~u na te se zon ske kar te, te da de ca do se dam go di na ne pla }a ju ula zni cu, a da je ulaz bes pla tan na kon 19 ~a so va, pa sma tra da je po se ti la ca bi lo i vi {e.

- Sva ko dnev no se na [tran du pro da od 5.000 do 7.000 ula zni ca, a to kom vi ken da od 10.000 do 15.000 dnev no. Ka ko su po ~e le ove vru }i ne, zna ~i od pre dva me se ca, ima mo

kon ti nu i ra nu po se tu. Po zna to je da No vo sa |a ni ne svra }a ju na pla `u dva do tri da na na kon ki {e, ali, ove go di ne je vre me bi lo ta ko da su bez ma lo svi da ni bi li iz u zet no to pli {to je ima lo za po sle di cu ova kvu po se }e nost - na veo je No `i ni}, na po mi wu }i da se o~e ku je da }e do kra ja se zo ne ova grad ska pla `a ima ti po la mi li o na ku pa ~a.

Pre ma we go vim re ~i ma, naj ve }a po se }e nost bi la je to kom fe sti va la „Eg zit” ka da je [trand ugo stio i mno ge po se ti o ce iz dru gih gra do va, ali i ino stran stva. Ta da je pro dav no iz me |u 15.000 i 20.000 ula zni ca dnev no. Ipak, gra |a ne ne pri vla ~i sa mo mo gu} nost da se ov de ras hla de i u`i va ju to kom ovih

ZA ^LANOVE BIBLIOTEKE

Bes plat na {ko la stri pa Grad s ka bi b li o t e k a No v i Sad u sep tem bru pri pre ma niz bes plat nih pro gra ma za ~la no ve. U to ku je pri ja va za „[ko lu stri pa u bi bli o te ci„ ko ja }e bi ti or ga ni zo va na u bi bli o te~ kom ogran ku „Da ni lo Ki{„ na Li ma nu. Po la zni ci }e bi ti po de qe ni u ma we gru pe, a kurs }e tra ja ti do kra ja go di ne. U to ku je in klu ziv na ra di o ni ca „Stvar n a igra: za b a v a plus kwi ga” za de cu na bol ni~ kom le ~ e w u. Grad s ka bi b li o t e k a za to po zi va mla de od 15 do 30

i za {to se `e li vo lon ti ra ti. Ova in ter na ci o nal na ma ni fe sta ci ja na me we na fo to gra fi ma i qu bi te qi ma fo to gra fi je odr `a va se ~e tvr tu go di nu za re dom, a na woj je do sa da u~e stvo va lo pre ko 600 fo to gra fa iz ze mqe i ino stran stva. Fo to ma ra ton se odr `a va 1. sep tem bra, a de taq ne in for ma ci je o pro jek tu mo gu se na }i na saj tu www.fo to ma ra ton.rs.

A. J.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬ red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre ¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Strah i we gov slu ga” Mir ja ne No va ko vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na}i i osta la iz da wa ove iz da va~ke ku }e.

Po ~e tak je 18. ve ka i grof Fon Ha u zburg do la zi u Be o grad pod

LISTA INSTRUKTORA NA SAJTU GRADA

Kon kurs za vo lon te re na „Fo to ma ra to nu”

go di na da jed nom ne deq no na |u slo bod no vre me i is ko ri ste ga u dru `e wu sa ma li {a ni ma u bol ni ci. @i te qi Fu to ga i Ve ter ni ka mo }i }e da idu na kur se ve mo der ne gi ta re, pro je kat je na zvan „Gi ta re i kwi ge”. Za Ko viq ~a ne u sep tem bru }e bi ti or ga ni zo van pro je kat „Pre ple ta ji”, gde }e mla |i ~la no vi mo }i da u~e stvu ju u ra di o ni ci tka wa i {tri ka wa, a od ok to bra po ~i we kurs tka wa za od ra sle ~la no ve bi bli o te ke u Ko vi qu.

Z. D.

V remeploV

Yep ni sat za Dar ka Rib ni ka ra Na me s tu da n a {we pa l a te Ma ti ce srp ske, u Pa {i }e voj uli ci, na no vo iz gra |e noj bi ci kli sti~ koj pi sti No vo sad skog ve lo si ped skog klu ba, odr `a na je 27. av gu sta 1900. „ve li ka utr ka” bi ci kli sta iz Pra ga, Be o- gra da, Za gre ba, Te mi {va ra, Bu dim pe {te, Su bo ti ce i Ve li kog Be~ ke re ka (da na {weg Zre wa ni na). Iako je vre me bi lo ki {o vi to, „ot me na pu bli ka je na pu ni la tri bi ne”, i ka ko su pi sa le no vi ne, bi lo je dve hi qa de po s ma tra ~ a. Naj b r ` i je bio Dar ko Rib ni kar, stu dent iz Be o gra da (po to wi no vi nar i di rek tor be o grad ske „Po li ti ke”) i kao na gra du do bio je xep ni N. C. sat sa zlat nim lan cem.

Fo to. S. [u {we vi}

trop skih da na, ve} i raz ne ak tiv no sti ko je se na pla `i or ga ni zu ju po put kon ce ra ta, ra di o ni ca za naj mla |e, ma ni fe sta ci ja. Ka ko sa zna je mo, u sep tem bru }e [trand po sta ti se di {te qu bi te qa et no fe sti va la i do ma }e ra di no sti.

No `i ni} ka `e da }e se ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja ko ja pro mo vi {e mul ti kul tu ral nost i bo gat stvo raz li ~i to sti, „Voj vo di na fest”, odr `a ti 8. i 9. sep tem bra, a pri ja ve su u to ku.

- Ide ja je da se na ovoj ma ni fe sta ci ji pred sta ve spe ci ja li te ti raz li ~i tih ku hi wa i tu ri sti~ ke po nu de voj vo |an skih gra do va i op {ti na. Maj sto ri ku li nar skih ve {ti na i sta rih za na ta, vi na ri, me -

da ri, pro iz vo |a ~i su ve ni ra i kul tur no-umet ni~ ka dru {tva i dru gi ko ji `e le da u~e stvu ju, mo gu da se pri ja ve do 6. sep tem bra na broj te le fo na 021/488-1-633 ili na mejl mar ke ting@ze le ni lo.com- ob ja snio je port pa rol [tran da. „Voj vo di na fest” }e se, za raz li ku od pret hod nih go di na, odr `a ti na tri lo ka ci je na grad skoj pla `i. Pr va }e bi ti cen tral ni pla to, dru ga na do wem {e ta li {tu pla `e, a tre }a is pod mo sta, ko ja je re zer vi sa na za ku li nar ske maj sto re. Ka ko sa zna je mo, u sep tem bru }e bi ti or ga ni zo va na i ma ni fe sta ci ja za bu du }e {ko lar ce, ali o ~e mu je za pra vo re~, za sa da je taj na.

A. Jerini}

U BUKOVCU 31. AVGUSTA I 1. SEPTEMBRA

Spek takl eks trem nih spor to va Vre lo ne deq no pre pod ne ni je spre ~i lo ju ~e naj u por ni je ~la no ve Klu ba pla nin skog skejt bor da „ATB” da u Bu kov cu pro ba ju jed nu od naj bo qih mo un ta in bo ar ding sta za u Evro pi. Bi le su to za wih i po sled we pri pre me i tre ning, ka ko bi sprem ni do ~e ka li 5.

Evrop ski iza zov u pla nin skom skejt bor du. Tim po vo dom, ju ~e je na sta zi odr `a na kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je re ~e no da }e se tak mi ~e we Bo ar der Cross/Fre estyle odr `a ti 31.av gu sta i 1. sep tem bra u Bu kov cu, uda qe nom 15 ki lo me ta ra od No vog Sa da.

- Ovo }e bi ti pr vo pred sta vqa we pla nin skog skejt bor da u ovo go di {wem sep tem bar skom ni zu. Ve} od 8. do 16. sep tem bra, za qu bqe ni ci u eks trem ne spor to ve ima }e pri li ku da se sret nu sa KPS „ATB” u okvi ru pro gra ma Clim bing Li fe Fest, ko ji ć e bi ti odr `an na pla tou Spen sa, a u or ga ni za ci ji Pe wa~ kog klu ba „Adre na lin”. Od 14. do 16. sep tem bra sle di i Eks trem ni vi kend, ta ko |e u Bu kov cu,

gde }e na {i zlat ni tak mi ~a ri ima ti pri li ku da pred sta ve „ATB” – is ta kla je jed na od tak mi ~ar ki Sen ka Ba ji}.

U okvi ru ovo go di {weg Evrop skog iza zo va u pla nin skom skejt bor du bi }e or ga ni zo va na i pro jek ci ja fil ma Klu ba SNB Li fe, pod na slo vom „U po tra zi za sne gom”. Po se ti o ci i na vi ja ~i }e u`i va ti i u mu zi~ kom pro gra mu po pu lar nih di xe je va: Gi ze, Fa kir-a i dj pa ra Phro bo ti que / Trip hun-a. Po red u~e {}a na {ih naj bo qih tak mi ~a ra, o~e ku je se do la zak i tak mi ~a -

ra iz Slo ve ni je, Ru mu ni je, Ita li je, Fran cu ske, Ve li ke Bri ta ni je, Poq ske, ^e {ke, Bel gi je, Ho lan di je, Ru si je, Ma |ar ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Ne ma~ ke, Bra zi la i Bu gar ske.

- Ove go di ne ma ni fe sta ci ja Evrop ski iza zov u pla nin skom skejt bor du do bi la je pre po ru ku i po dr {ku Gra da No vog Sa da, ~i me je u~i wen ve li ki do pri nos afir ma ci ji ovog spor ta i na {ih zlat nih tak mi ~a ra – na ve li su or ga ni za to ri.

Bu ko va~ ka sta za od 700 me ta ra, naj du `a je i naj o pa sni ja u Evro pi i pred sta vqa ve li ki iza zov za pro fe si o nal ne sjek tbor de re. Vo zi se br zi nom vi {e od 40 ki lo me ta ra na sat.

Tak mi ~i }e se pi o ni ri do 14 go di na, ju ni o ri do 18 go di na, pro, `e ne i ma ste ri ko ji ima ju vi {e od 35 go di na. Na{ grad }e pred sta vqa ti Sen ka Ba ji}, Vla da Ra ko vi}, To dor To {a Jo vi}, Mom ~i lo Ga ji}, Ivan Ra ko vi}, Slo bo dan Ba no vi}, Pre drag Tri fu nov i Pre drag Mar ci ki}.

Q. Na.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Bal za ko va uli ca 2 - 22, Na rod nog fron ta 62- 68; od 8 do 13 obje kat No vo sad ske to pla ne u Uli ci Ja {e To mi }a; od 8 do 11.30 svi po tro {a ~i i fir me na Ru me na~ kom pu tu od nad vo `wa ka pre ma Ru men ci. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 Uli ca Bog da na Ga vri lo vi }a. ^e nej: od 8.30 do 11 deo Me |u na ro dog pu ta oko Br ki nog sa la {a.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak27.avgust2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sofija obradovala Samaryi}e Trojke Le na, Mi la i Na |a - Sla |a ne Pe ji} i Alek san dra Va si }a.

Blizanci Vu ka {in i Mi li ca - Bra ni sla ve Go ji} Ka u rin i Jo vi ce Ka u ri na, Jo van i Ni ko la - Je li ce Pa ro {ki i Alek san dra Ili }a, Ni ko la i Ni na - Qu bi ce i Ne deq ka Ter zi }a, Alek san dar i Pe tar - Ma je Ba wa{, Vuk i Fi lip - Ma ri je La je {i}-Pu dar i Mi len ka Pu da ra, Zo ri ca i Ru `i ca - San dre @i vo ji no vi} i ^e de Iva no va.

Devoj~ice So fi ja - Alek san dre Dri ni} i Alek sa Sa mar xi }a, Mia - An dree i Mi la na Ro di }a, He le na - An |el ke i Mir ka Si mi ki }a, Pe tra - An ki ce i Mi ro sla va Vu~ ko vi }a, Lea - Be a te i Sto ja na Ivi }a, Bo ja na - Bi qa ne i Ni ko le [trb ca, Mi le na - Bo ja ne Sa bo Bo ji no vi} i Pa ve la Sa boa, Emi li ja - Bra ni sla ve Vi lov ski Ve qo vi} i Pre dra ga Ve qo vi }a, Kru na - Bran ki ce i Bo ri vo ja Jok so vi }a, Sa ra - Ve ri ce i Mar ka Mar ja no vi }a, Na mi Ko rea - Di ne Ma rie i Mi lo {a La zi }a, Sa ra - Do ris Qe sko vac i Da li bo ra Mi lo {e vi }a, Bjan ka - Dra ga ne Gli go ri je vi}-Ka ra ho da i Ed mon da Ka ra ho de, Sa ra - @e qa ne Ja pun xe, Mia - Zo ri ce i Du {a na Zeq ko vi }a, Len ka - Zo ri ce i Ste va na Sa vi }a, Da ni je la - Iva ne i Da mi ra ]u ri }a, Ma ri na - Ivan ke Ja wa nin Ro ver i Ti na Ro ve ra, Ena - Ja smi ne i Bra ni sla va Ke le ~e vi }a, Ma ri ja - Je le ne Vi taz Put nik i Si ni {e Put ni ka, Ma {a - Je le ne i Vla di mi ra Ce ni }a, Ele na - Li di je i Ne boj {e Mi haj lo vi }a, Len ka -

Qi qa ne i Igo ra Lu ki }a, Je le na - Ma je i Slo bo da na ^i go je, Iva na - Ma ri je Grek, Ti ja na - Ma ri je i Mi la na Bor ko vi }a, Te o do ra - Mi le ne i Gvo zde na \u ri }a, Alek san dra - Mi le ne i Mi haj la Pe ro vi }a, Mi le na - Mi li ce i Bra ni sla va Ga ji no va, Ele na - Na ta {e i Mi ro sla va Glu {i ce, Iva na - Na ta {e i Sve to za ra Mi haj lo vi }a, Jo va na - Ni ko li ne i Jo ve Ko lun xi }a, Ema - Ni ne Kne `e vi} i Bo `i da ra Mel ku sa, Do ra - Ol ge i Zo ra na Dra go vi }a, Mi li ca - Ran ke Sr di}-Mi li} i Dra go mi ra Mi li }a, Le o no ra - Re na te Ma |ar i Ma }a {a Ma jo ro {a, Sta {a - Sa we i Da li bo ra Jo so vi }a, Ti sa - Se vim Kr ~o Dra `i lo vi} i Sta ni {e Dra `i lo vi }a, La na - Si mo ni de [i ja~ ki Vi {ko vi} i Vla di mi ra Vi {ko vi }a, Ni na - So fi je Je li ~i} i Go ra na Gr bi }a, Na |a - Su za ne Jo vi} i Alek san dra Dur mi {e vi }a, Da ni je la - Ta tja ne i Dra ga na Osto ji }a, La u ra - Tin dee i De ne {a Var ge, Ni ka - Una Ro di} Pe jin i Stra hi we Pe ji na.

Ven~ani Na ta li ja Do ro fe je va i Da li bor ko Bla `i}, De ja na Pe ri} i Mi lan Zec, Alek san dra Mu je zi no vi} i Dan ko Jok si mo vi}, Ta ma ra Ku ra wi i Dra go mir Ete ro vi}, Ma ja Ko vin ~i} i \u ro Ba {i}, Bo ja na Rad man i Ar pad Pa roc ki, Dra gi wa Osto ji} i Ne ma wa Ra den ko vi}, Va le ri ja Var ga i Ne nad Ga {pa ro vi}, Iva na \or |e vi} i De jan Bad wa re vi}, Va wa Vi ~en ko i Mi lan Si~, Ma ri na Kmi ci ke vi} i Mi o drag Ra ki}, Alek san dra Se dlar i Sr |an Ga vri lo vi}, Mag da le na Mi lo sa vac i Bo ris Ili}, Zo ra na Smi qa ni} i Alek san dar Gu `vi}, Sne `a na [e {li ja i Mir ko Pu po vac, Hri sti na Dra go sa vac i Dra go slav @i va no vi}, Iva na Le po je vi} i Bra ni mir Sto ja no vi}, Iva na [i ja ~i} i Pre drag Bu gar ski, Alek san dra Kr ga i Dra gan Va si}, Ma ri na Ma ki} i Vla dan Mi li }e vi}, Re na ta Pro si nek i Yon Wutn Red klif, Ma rija Fer nan da Gar si a ra mos Ku e vas i Mi lan Mi li no vi}, Ti ja na Stoj kov i Bra ni slav Pa ji}.

Bla go ja Mi la ko vi} i Ka ro lin Ku gler

De~aci Dra gan - Alek san dre [an te, Vu ka {in - Ane i Ne na da Cin koc ki ja, La zar - Bi qa ne i Dra ga na Pe {i }a, Bo jan - Bi qa ne i \or |a Ra du lo vi }a, Du {an - Bi qa ne i Zo ra na To {i }a, Da vid - Blan ke i Mi {e Pin }e ra, Uro{ - Bra ni sla ve Va van i Mar ka Br za ka, Mar ko - Ve ri ce i Er nea Bo ro {a, Mar ko - Ve sne i \or |a Go vor ~i na, Og wen - Go ra ne i To mi sla va Sta ni sa vqe vi }a, Ne ma wa Gor da ne Ka la wa Pu ha ~a i Mir ka Pu ha ~e, Mi qan - Da ni je le i Aga to na Mi lo {e vi }a, Re qa Da ni je le i Go ra na ]e sa ro va, Du {an - Dra ga ne i Dar ka Ta di }a, Pa vle - Dra ga ne i @eq ka Pa ri po vi }a, Uro{ - Dra ga ne i Pre dra ga Vu ja di no vi }a, Da vid - Du we Ku qa i Go ra na Jo va no vi }a, Bo jan - Du {i ce i Sa {e Lu ~i }a, Da niel - \en |i Ba lai Na| i Ti bo ra Ba la i ja, Da li bor - @e qa ne i De ja na Fra wi {i }a, Da vid - Zla te Zi da re vi}Kr sti} i Alek san dra Kr sti }a, Ma ri jan - Zo ri ce Zla ta rov i Da ni je la Sre} ko va, Mi haj lo - Zo ri ce i Du {a na Ta ti }a, Bo ris - Iva ne i Ob ra da Ob ra do vi }a, Mi lo{ - Je le ne i Sr |a na Nin ko vi }a, Mar ko - Je le ne Jef ti}-Ja rak i Mi ro sla va Ja ra ka, Jo van - Je le ne Orak i Ro ber ta Lu ~i }a, Da vid - Ka ta ri ne i \or |a Ko va ~e va, An drej - Kri sti ne Mo no {to ri i Ro ber ta Mo no {to ri ja, Ne ma wa Kri sti ne Sto ji} i Ni ko le Vu kaj lo vi }a, Ste va Qu bi ce Di mi}, La zar - Ma ri je i Bra ti sla va Ri sti }a, Mi ha i lo - Ma ri ja ne i Dra ga na Di zi je,

Ati la - Ma ri ne i Dra ga na Ba ra wa, Vuk - Mi la ne i Du {a na \u ki }a, Igor - Mi le ne i @eq ka Sa boa, Alek san dar - Mi re Pe jo vi} i Ni ko le Ba la }a, Mar ko - Mir ja ne Ve zmar i Mi la na Kqa i }a, Slav ko - Mir ja ne i Vo ji sla va Mi ja to vi }a, Vi dak - Mi ro sla ve \u ki} i Ra do sla va Smi qa ni }a, Lu ka - Mi ro sla ve i Mi ro sla va Jer ko vi }a, Ivan Mla de ne i Mi lo {a Ru do vi }a, Vu ka {in - Na ta {e i Dra ga na Ka ti }a, Og wen - Na ta {e i Ne na da Ve se li no vi }a, Pe tar - Na ta {e i Pa vla Jo vi }a, Ka ji ca - Na ta {e i Ste va na Hi `e, Jo van - Rad mi le i Go ra na Va si }a, Te o dor - San dre i Sa {e Ve ji na, Vu ka {in - Sa we i Veq ka Bo `i }a, La zar - Sa we i Mi la na Spa ji }a, Mar tin Jan - Sve tla ne i Ja na Fer koa, Ni ko la - Sve tla ne i Mi lo {a Sta ni sa vqe vi }a, Mar ko - Sen ke i Sret ka Stan ko vi }a, Uro{ - Sla vi ce i Ne na da Aja, Mi lan - Sla |a ne i Mi lo {a Na ki }a, Ste fan - Sne `a ne Pe tro vi} i Mi la na ^an ~a ra, Vik tor - So we i Vik to ra Be }i ri ja, Mar ko - So we i Du {ka Mar ja no vi }a, Vu ka {in - Sta ni sla ve Ga li} i Vla di mi ra Mal ba {e, Ma te ja - Su za ne i Bo ja na Ste fa no vi }a, Lav Ta ma re i De ja na Pe tro vi }a, Fi lip - Ta we i Vi to mi ra Do bri }a, Ma tej - Ta tja ne i Mir ka So fi ja ni }a, Ste fan - Ta tja ne i Ra do va na Ba xe, Mar ko - Ta tja ne Iv ko vi}-Ka picl i Vla di mi ra Ka pic la, La zar - Haj nal ke i Igo ra [trb ca, Re {at Xej qa ne De mi ri i Seq ve ra Ra mi zi ja.

Umrli

Mi lo{ Ta di} i Ma ri ja Ba ji}

Dra go qub \or |e vi} (1952), Ra do van Ada mov (1938), Mi lan Alek si} (1945), @eq ko Baj ~ev (1961), Ma ri ja Ba ka (1923), Mi li ca Ba ri {i} (1950), Du {an ka Ben {a (1984), Da rio Bu lat (1992), Mir ja na Veq ko vi} ro|. Po po vi} (1934), Veq ko Ve zmar (1964), Mi li ca Vu jo vi} ro|. Oki qe vi} (1924), Ka ti ca Vu kas ro|. Mar ko vi} (1927), Spa ska Vu le ti} ro|. Avra mo vi} (1936), Er `e bet Gom bar Ro|. So bo slai (1929), I{tvan De te lin (1981), Mo mir ka Do ro {ki ro|. Ko sti} (1964), Pe tar Zo ri} (1933), Ivan Ko va ~ev (1938), Qu bi ca Kr ne ta ro|. Ili} (1927), Ra di voj Ku zma no vi} (1936), Zor ka La }a rak ro|. Sto ja di nov (1935), Mi lan La za re vi} (1928), Jo vo La ti no vi} (1932), Ve li {a Le ko vi} (1937), Rad mi la Lu ki} ro|. Ani ~i} (1929), On drej Ma kan (1970), Mi li ca Ma le {e vi} ro|. Tra var (1937), Rad mi la Mar ko vi} (1947), Zvo ni mir Ma tak (1953), Bo `i dar Me {tro vi} (1954), Du {i ca Mi ja tov ro|. Ku kin (1935), Bo `i dar Mi la no vi} (1939), Da rin ka Mi la no vi} ro|.

La zin (1934), Ra do van Mi haj lo vi} (1951), Bra ni slav Mr mo{ (1931), Sve to zar Mu {ic ki (1947), Dra go qub No va kov (1924), So fi ja Pe tro vi} ro|.

Pro kin (1932), An ki ca Plav {i} ro|. Obre nov (1932), Mi lan Raj kov (1934), Ste va na Ra de vi} ro|.

Sta no je vi} (1932), Je le na Ra di vo je vi} (1924), Zol tan Ra po ti (1941), Mi lan Ru di} (1940), Ne deq ka

Ru di} Vra ni} ro|. Ara li ca (1935), Mi lan So lo mun (1935), Mil ka Sr di} ro|. Ro kvi} (1938), Ma til da Sto ja nov ro|. Ju ho{ (1926), Me la ni ja Ta ka~ ro|. Ko qe sar (1925), Slav ka Ti {ma ro|. Hi do {an (1933), Bo siq ka Hr gi} ro|. Dra gi} (1926), Ra to mir ka Ca li} ro|. Vu ka {i no vi} (1944), Qi qa na Jo va no vi} ro|. Bua (1928), Ko sa na Nov ko vi} ro|.

Mi tri ~e vi} (1927), Er `i ka Fe ren ci ro|. Te le ki (1945), Je li ca Ja ko bac ro|. Ja ko bac (1931), Ana Til ro|. @vorc (1927), Mi lo van Jo vi} (1943), Rad mi la ]o ro vi} ro|. [a ko ti} (1942), Ai{a Av du lo vi} ro|. ^a u {e vi} (1929), \u ka Ba ji} ro|. Ro di} (1939), Ivan Bla `i} (1932), Ri sto Bo `i} (1935), @iv ka Bra ji} ro|. Lu ki} (1934), An dri ja na Volf ro|. Gru ji ca (1921), Ilo na Go ber-Ere{ ro|. Ere{ (1936), Ani ca Dra `i} ro|. Lu ki} (1963), Sne `a na Ka la wo{ ro|. Pe ter nel (1965), Mag da le na Ka ra xi} ro|. Ba bi} (1931), Ne boj {a Kne `e vi} (1972), Du {an Ku {tra (1947), Zdrav ko Man di} (1935), En dre Mi ke{ (1943), Mi haj lo Mo no {to ri (1949), Mil ka Mr ki} (1929), Oskar Pa {ka (1929), Smi qa Pe riz ro|. Su ka ra (1946), Dra ga na Pre le vi} ro|. Jo {a nov (1952), Dra {ko Ra da ko vi} (1943), Ja no{ Sa ka~ (1949), Mil ka Si mi} ro|. Jo va no vi} (1928), Pe tar So viq (1925), Za gor ka Sto li} (1936), Mi li ja Ce ro vi} (1936), Ra de ^u~ ko vi} (1933), Mi haq [a volt (1942).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak27.avgust2012.

9

U GRADU I OKOLINI IMA OKO 40 NAPU[TENIH GRA\EVINA

Ru {ev ne ku }e ste ci {ta bes ku} ni ka Prema pro{logodi{wem popisu gra|evinske inspekcije u gradu je bilo 40 napu{tenih gra|evina, opasnih po okolinu, zbog mogu}nosti da se uru{e ili su pretvorene u divqe deponije, svrati{ta za besku}nike i steci{ta narkomana. Situacija se sada na gradskom podru~ju popravila, ali posle popisa napu{tenih objekata u prigradskim naseqima, koji je ura|en ove godine, ta brojka se, ipak, ne samawuje.

Glavna gra|evinska inspektorka Slavica Lazov rekla je za na{ list da se renovina zgrada u Mileti}evoj, koja je tako|e bila na tom popisu, a kompletno je sre|en i E|{eg, koji je nekada bio ruglo.

- Kod napu{tenih ku}a problem su nere{eni imovinski odnosi ili dobijawe dozvola za gradwu novih zgrada, a u nekim slu~ajevima, vlasnici ~ekaju dozvolu za ru{ewe ku}a. Jedna od problemati~nih je i ona ve} godinama napu{tena u Ulici Jovana Su-

Kod napu{tenih ku}a problem su nere{eni imovinski odnosi ili dobijawe dozvola za gradwu novih zgrada, a u nekim slu~ajevima vlasnici ~ekaju dozvolu za ru{ewe ku}a boti}a 23, gde vlasnici i{~ekuju dokumenta i re{ewa za ru{ewe i izgradwu novog objekta - objasnila je Lazov.

Podse}amo da su gra|evinski inspektori, nakon popisa, zapo-

~eli saradwu sa kolegama iz komunalne i protivpo`arne inspekcije kako bi se ta mesta bar donekle obezbedila, dok se ne prona|u vlasnici ili na toj lokaciji ne po~ne gradwa. Lane je,

DO PETKA NA OTVORENOM UNIVERZITETU

Let we ras pu sti li {te Letwe raspustili{te, 29. po redu, po~iwe danas. Programi }e biti uprili~eni na Novosadskom otvorenom univerzitetu, koji je bezmalo tri de ce ni je bio i or ga ni za tor.

Predvi|eni su sportski programi i kreativne radionice. Svaki dan do petka, 31. avgusta, kada se ovogodi{we Letwe raspustli{te zavr{ava, bi}e prikazivani i filmovi. U~enicima }e biti ponu|ena dva filma, a oni }e glasawem odlu~iti koji }e da gledaju. Raspustili{te finansiraju dve Gradske uprave, za sport i omladinu i za zdravstvo.

Sva deca su dobro do{la, a programi su besplatni, poru~ili su u pozivu iz Novosadskog otvorenog univerziteta, koji se nalazi u Radni~koj 20.

Letwe raspustili{tate danas po~iwe u 9 ~asova programom nazvanim „Razgibavawe - ve`bamo zajedno”, potom od 9.30 ~asova je Mala {kola odbojke i stoni tenis, od 10.30 ~asova je „Streli~arstvo”, {ah i program „Od igre do medaqe - rekreativan sport za najmla|e„. U~enici }e od 11.30 mo}i da prave vitra`e, da vajaju i da se igraju lego kockicama. Film po izboru bi}e prikazan u 13.30 ~asova.

Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Ma la {ko la vi na „Mala {kola vina” naziv je obuke namewene qubiteqima i po{tovaocima vina tokom koje }e oni imati priliku da se upoznaju sa vinima iz svih krajeva sveta, kao i da nau~e kako da u`ivaju uz vina, kako da prepoznaju kvalitet, arome, kako i gde da odaberu i kupe dobro vino i upare uz hranu i sli~no.

Obuka, koju organizuje Asocijacija somelijera, vinara i vinogradara, po~iwe 17. septembra u Novom Sadu i traje mesec dana. Predava~ je eminentni stru~wak i licencirani ocewiva~ vina, dipl.in`ewer poqoprivrede i somelijer Qubica Radan uz podr{ku profesora sa Novosadskog univerziteta. Polaznicima su obezbe|ene skripte i vinske ~a{e. Detaqnije informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 065/8633122 i 069/ 155 0 155, kao i putem sajta www.somelijer.org.

Prijave se primaju i elektronskim putem na adresu: skola.vina@gmail.com.

Z. Ml.

Ve~iti problem kako upisati dete u obdani{te. I pre 30 godina je to bio problem, li~no sam i{la preko veze, ni{ta se nije promenilo. Ima mama koje na Dunavu, „~e{qaju“ jezike, a deca u obdani{tu. Proverite qude, to rade roditeqi.

063/7611... *** Da li direktori „Gradskog zelenila“ pro{etaju nekad ovim na{im divnim kejom? E, i mi koji {etamo, ostanemo bez komentara kad pro|emo pored spomenika @rtava racije. Spomenik stoji, ali kao da nikome ne pripada. Zarastao u korov, `ardiwere prazne, a na samo par metara po

U KARLOVCIMA

Ra di }e se pro je kat re gu la ci je Stra `i lov skog po to ka Za Stra`ilovski potok u Sremskim Karlovcima, u delu koji proti~e kroz gra|evinski rejon, bi}e po svemu sude}i, sa~iwen projekat regulacije, dok }e za deonicu koja je regulisana i prote`e se od Karlova~ke gimnazije do u{}a u Dunav, biti ura|en projekat rekonstrukcije. Kako saznajemo od pomo}nice predsednika karlova~ke op{tine Brigite Dimitrijevi}, u toku je postupak definisawa projektnog zadatka za izradu projektno-tehni~ke dokumentacije regulacije potoka, a povr{ina koja }e biti obuhva}ena tim dokumentom iznosi hektar i po.

- Stabilizacija okolnog terena je razlog za izradu projekta regulacije - ka`e Brigita Dimitrijevi}. - To je ina~e i jedna od mera koju su stru~waci predlo`ili kada je re~ o otklawawu potencijalnioh opasnosti za klizawe tla u zoni koja se naslawa na parcele gde je u toku izgradwa vrti}a.

Po re~ima Dimitrijevi}eve, da bi se mogli prilikom projektovawa snimiti potrebni po-

DAnAS U GRADU

065/47-66-452

Lo po vi ha ra ju na De te li na ri Kod nas, na Detelinari, krade se {ta se ukrasti mo`e. Sve klupe, ~ak i oko stanice policije, pokradene su. Pitamo se, gde je ta policija no}u? Takve tu~e na domak policijske stanice, da te jeza uhvati, a oni se ne pojavquju. Gra|ani su ogor~eni i na komunalnu inspekciju. Urotili su se protiv gra|ana, a trebalo bi da rade za na{u korist.

065/6117... *** Sestre Moldovan su dokazale da i bez velikih uslova (ve`baona ruralna) mo`e dosta postignuti.

Zna~i rad, red, voqa, `eqa. „Harlemovski model” ima uspeha i kod nas. A sada zna se red, {to Ka~ar re~e, talentima prednost! A tek ovi iz Pe}inaca.

065/9137... *** Plate direktora javnih preduze}a su preambiciozne, odnosno velike. Boqe bi bilo da je obrnuto, da su direktori preambiciozni, da radom doka`u veli~inu.

065/9137... *** Uhapsili inspektora zbog 60 evra, a za 300 miliona nestalih u „Agrobanci“ nikom ni{ta. Skandal i sramota.

064/2149... *** Dok se sprovodi anketa oko fontane, ode”Sala{ pijaca”u Beograd. I, eto, mesta za fontanu ispred Spensa gde be{e pijaca. Pa ubudu}e bacajte nov~i} za sre}u onih kojima je potrebna zdrava organska hrana.

065/9137...

po nalogu gra|evinske inspekcije, Uprava za urbanizam pokrenula postupak za uklawawe ili rekonstrukciju 15 ovakvih ku}a, rizi~nih po okolinu, za {ta je iz gradskog buxeta izdvojeno oko 55 miliona dinara.

Inspektorima je prilikom popisa najve}i problem bio utvr|ivawe i pronala`ewe vlasnika, zbog ~ega je proces ru{ewa ili rekonstrukcije nekih objekata bio usporen ili odlagan. U najve}em broju slu~ajeva vlasnici `ive u inostranstvu ili se ne zna ~ija je imovina, a ku}e su u proceduri ostavinske rasprave. Zakonom i prate}im aktima omogu}eno je uklawawe objekta koji su slabi i koji su opasni po `ivot, zdravqe i bezbednost qudi.

- Kad inspektori konstatuju koje su to ku}e, obave{tava se Gradska uprava za urbanizam koja razmatra svaki predmet i donosi re{ewe o wegovom uklawawu zakqu~ila je Slavica Lazov.

Q. Nato{evi}

biti fiskalni ra~un za izradu GSP pokazne karte? Izra|ujem |a~ke pokazne karte za 200 dinara! Arhimed.

064/6862... *** Svi oni koji nisu zadovoqni, a rade u gradskim firmama neka napuste firme i daju otkaze. Do}i }emo mi koji ne radimo ili smo zaposleni kod privatnika, `eqni smo tih va{ih privilegija. Ne znate vi koliko i kako se radi kod privatnika, a tek plate, vama je to sme{no. Vi u gradskim preduze}ima pola radnog vremena provedete u pri~i ili pri~aju}i mobilnim tele-

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe

celom Keju ukrasno cve}e i zelenilo. Da li to i `rtve delimo na na{e i tu|e?!

063/8234... *** Molimo nadle`ne iz srpske Atine da do|u ispred Ulice Stevana Hristi}a 37 i pokupe ~etiri psa lutalice zbog kojih mnogi nemaju mira. A nadle`ni ostaju slepi i gluvi.

064/5747... *** Kolika je dnevna norma radnika na izradi pokaznih karata od 650 dinara? Tri? Ho}u li do-

fonima ... Ni vi{e {efova, ni vi{e radnika, a ve}eg nerada.

Katastrofa! Do kada }e ovaj java{luk trajati... Onaj ko ne radi, ho}e, mo`e, ima, a mi koji radimo - }utimo i trpimo i za daleko mawu platu radimo 340 sati mese~no.

064/0272... *** Svaka ~ast Prosine~kom. Debelo mu se me{aju u struku, a tra`e rezultat, e vala dosta.

Se}am se, kada je mlada reprezentacija u ^ileu bila prva, a on bio dopisnik ovog lista. Interesantni, slikoviti, iskreni i po{teni izve{taji. Malo je ovakvih qudi. U potpisu: Vojvodina{.

063/8272...

Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRAnE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zorka Vase Popovi} ( 1932) u 10.30 ~asova, Elizabeta Frawe Jager (1933) u 11.15 i Draga Makse Kozarski (1927) u 12 sati. Na Uspenskom grobqu danas }e biti sahrawena Milena Milana Ga~i} (1921) u 13 sati.

pre~ni profili potoka, bi}e neophodno o~istiti korito koje je ina~e celom du`inom mawe vi{e zapu{teno i zatrpano sme}em. Pre izrade projekta potrebno je prikupiti i uslove Zavoda za za{titu prirode i JVP „Voda Vojvodine”.

Kako }e izgledati tok potoka u tom delu zavisi u mnogome od uslova Zavoda za za{titu prirode i „Voda Vojvodine”, ali u op{tini razmi{qaju o mogu}nosti wegovog delimi~nog zatvarawa, kako bi se obezbedio ve}i prostor za dvori{te budu}eg vrti}a.

Ure|ewe i odr`avawe Stra`ilovskog potoka sada je u nadle`nosti op{tine, ali kako ona nema kapacitete za to, sva je prilika, da }e morati da anaga`uje neku stru~nu firmu za taj posao. Odr`avawe atmosferskih kanala, mre`e tih kanala, kao i potoka u Karlovcima, ka`e Dimitrijevi}eva, je pitawe kome mora biti posve}ena pa`wa u narednom periodu upravo zbog prenosa te obaveze sa vodoprivrednih preduze}a na lokalne samouprave.

Z. Ml.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

10

vOJvOdinA

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

ВЕ ЛИ КА СВЕ ЧА НОСТ ЈУ ЧЕ У КА ЊИ ЖИ

У част Сент Иштва на и но вог хле ба

Oдржана ку цур ска „Фи ја ке ри ја да“ КУ ЦУ РА: Ми ну лог ви кен да у Ку цу ри је одр жа на тра ди ци о н ал н а „Фи ј а ке р и ј а д а“ на ко јој је на сту пи ло ви ше од пе де с ет па рад них за пре га с ра сним гр ли ма до ма ће ли пи ца нер ске ра с е из на ших нај по зна ти јих ер ге ла. Мно го број ни по с е т и о ц и при с ти гли са ра зних стра на на се о ски ста ди он ужи ва ли су у над ме т а њу во за ча фи ја ке ра дво пре га и че тво ро пре га. Ор га ни за тор ку цур ске „фи ја ке ри ја де“ био је Во ји слав Га ко вић, је дан од нај по зна ти јих од га ји ва ча ра сних ко ња у Вој во ди ни. Пре ма ре ч и ма Вје ко с ла в а Па па до по ла, пот пред с ед ни ка Ко њ ич ког са в е з а Вој в о д и н е, ова кве ма ни фе ста ци је су ве о ма зна чај не.

- „Фи ја ке ри ја де“ по ред так ми чар ског ка рак те ра, у све из ра же ни јој ме ри су и сво је вр сне ет но при ред бе бу ду ћи да упе ча тљи во и атрак тив но одр жа ва ју део на ци о нал не тра ди ци је овог под не бља. Оне при вла че и све ве ће ин те ре со ва ње

пу бли ке, и то свих уз ра ста, под јед на ко су по пу лар не и у се о ским и у град ским сре ди на ма – ре као је Па па до по ла. Ина че, „Фи ја ке ри ја да“ у Ку цу ри би ла је ујед но и за вр шно так ми че ње за Куп Вој во ди не у во жњи дво пре га и че тво ро пр те га. Ти ту лу по кра јин ског пр ва ка са дво пре гом осво јио је Не дељ ко Ср дић из Мо ро ви ћа (ер ге ла Вој не уста но ве „Ка ра ђор ђе во“). У во жњи че тво ро пре га по бед нич ки пе хар при пао је Ми ла ну Га ко ви ћу из Ку цу ре, а ње му је при па ло и дру го ме сто у тр ци че тво ро пре га за Куп Ку цу ре, док је пр ви био Ми лен ко Ра да ко вић. У тр ци дво пре га у ко јој су на сту пи ле 33 за пре ге за Куп до ма ћи на ку цур ске „Фи ја ке ри ја де“, нај бо љи је био Ми лан Ка тић из Фар ка жди на. Спе ци јал но при зна ње за нај леп шу за пре гу до био је Че до мир Па вло вић, члан Ко њич ког клу ба „Сем бе ри ја“ из Би је љи не. М. Ке ко вић

КА ЊИ ЖА: Це ло днев на све ча ност по во дом ма ђар ског на ци о нал ног пра зни ка да на Сент Иштва на (Све тог Сте фа на) 20.ав гу ста, ко ји се у Ка њи жи про сла вља и као пра зник но вог хле ба, при ре ђе на је ју че у ор га ни за ци ји ло кал не са мо у пра ве оп шти не Ка њи жа. По зна ча ју, ово је нај зна чај ни ја свет ко ви на у ка њи шкој оп шти ни то ком го ди не. Гла сни ци су про грам ују тро на ја вљи ва ли на пи ја ци, Глав ној ули ци и пар ку ис пред Град ске ку ће где се ка сни је од ви јао ра зно вр стан про грам, уз игре спрет но сти и на род не игре за нај мла ђе. Хлеб је осве ћен и бла го си љан на ми си у Ри мо ка то лич кој цр кви све тих ан ђе ла чу ва ра и ли тур ги ји у Пра во слав ној цр кви све тих ар хан ге ла Га ври ла и Ми ха и ла, ко је су у при су ству оп штин ских чел ни ка и гра ђа на слу жи ли све ште ни ци жуп ник Ге за За пле тан и па рох Јо ви ца Мој си ло вић. У то ку пре по дне ва по ред кре а- тив них ра ди о ни ца руч них ра до ва под вођ ством пе да го га пред школ ске уста но ве „На ши би се ри„ при ре ђе не су пред ста ве Лут кар стког по зо ри шта на срп ском је зи ку и деч ји про грам у из вед би клов нов ске по -

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Све више људи на ивици егзистенције

ПАНЧЕВО: Центар за Социјални рад у Панчеву ради пуном паром, јер је на подручју града све више породица којима је потребна помоћ ове установе. Велику забринутост изазива податак да број људи на ивици егзистенције стално расте и да је у првих седам месеци ове године сталну финасијску помоћ добило око 1.200 породица или 2.500 особа. Због овако наглог пораста Центру је потребно много више новца, а још један проблем је и што Град нема већника

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

ра„ до бром рас по ло же њу до при не ла је свир ка са ста ва „Eridanus„. По сле под не су до де ље не на гра де так ми че ња за нај леп ши хлеб, а по том је у при су ству оп штин ских чел ни ка и го сти ју на цен трал ној по зор ни ци оба вље но све ча но осве ће ње хле ба од ово го ди шњег жи та. Но ви хлеб пре ре зао је је пред с ед ник ка њи шке оп шти не Ми хаљ Њи лаш, ко ји је одр жао и пра знич ну бе се ду.

ЗАБРИНУТИ У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У ПАНЧЕВУ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Све ча ни де фи ле

ро ди це из Бу дим пе ште, а пред ста ви ли су се фол клор ни ан сам бли, хо ро ви и на род ни ор ке стри кул тур ноумет нич ких дру шта ва из ка њи шке оп шти не. Ку ли на ри су при ре ди ли ра зно вр сну по ну ду у ма лом пар ку ис пред Град ске ку ће, при че му је еки па ка њи шког Га стро клу ба „Ке реш„ у џи нов ском ко тли ћу при пре ма ла гу лаш чор бу, а под мо том „До бром руч ку пе сма сви -

Њи лаш је на гла сио ве ли ки зна чај пра зно ва ња Сент Иштва на, од но сно Све тог Сте фа на, др жа во тво ри те ља Ма ђар ске, ко ји је све тац при знат и по ри мо ка то лич кој и пра во слав ној цр кви.

- То је за нас нај ве ћи пр за ник, а исто вре ме но про сла вља мо и пр за ник но вог хле ба, с тим што ове го ди не баш и не ма пу но раз ло га за сла вље јер је по љо при вре да у вр ло ло шој си ту а ци ји због ве ли ке су ше, због за не ма ри ва ња ме ра еко ном ске по ли ти ке од стра не др жа ве пре ма агра ру. На дам се да је ова су ша би ла ве ли ко упо зо ре ње да се у аграр ној по ли ти ци мо ра кре ну ти дру гим пу тем. По треб не су ме ре не са мо за убла жа ва ње по сле ди ца ка та стро фал не су ше, не го и уоп ште за ком пле тан аграр, а но ви хлеб нас по у ча ва у то ме. Про сла вља мо, али ти ме и при ку пља мо сна гу за ре ша ва ње про бле ма сва ко дне ви це. По треб но је да про сла вља мо на ше пра зни ке и за јед нич ки ја ча мо на шу мул ти ет нич ку за јед ни цу - из ја вио је Њи лаш. Уз бо гат кул тур ни про грам и кон цер те по зна тих умен ти ка и бен до ва из Ма ђар ске свет ко ви на је за вр ше на ва тро ме том. Текст и фото: М. Ми тро вић

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

задуженог за питања социјале. Помоћ је најпотребнија лицима која живе сама и са новцем који добијају од града једва преживљавају. Међу угроженима има и оних који годинама живе у катастрофалним условима без струје, јер од 7.200 динара које добијају једва да имају за храну.

- Од како се у граду исплаћује једнократна помоћ први пут она се може дати истој особи три пута годишње. Једнократна помоћ износи од 3.000 до 5.000 динара, у зависности

колико је корисника поднело захтев, а овај новац људи углавном потроше за храну, па тек онда за куповину лекова што је био случај ранијих година - изјавила је социјална радница Сузана Јовановић. Све више је људи средњих година која траже једнократну помоћ, јер углавном имају малолетну децу, а не могу да нађу посао.

- У односу на исти период прошле године Центру за социјални рад пристигло је 30 одсто више захтева у

којима грађани траже новчану помоћ. За 35 одсто повећан и је број корисника народне кухиње - рекла је Јовановић. Центар за социјални рад нема довољно новца на располагању због чега ће се за помоћ обратио градској власти. Како би овај проблем што пре решили представници Центра за социјални рад ће се у најскорије време састати са градоначелником др Светозаром Гавриловићем и његовим сарадницима. З. Дг.

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

У ПАНЧЕВУ ДАНАС САСТАНАК ПОВОДОМ ЗАГАЂЕЊА

Ва здух смр ди, угљо во до ни ци и да ље ска чу

САЈАМ МЕДА И ПЧЕЛАРСТВА У СОМБОРУ

Тропска ал’ слатка варош сомборска СОМБОР: Некако увек с краја лета, последњих дана августа, док се на југу спрема помор ћевапа и пљескавица, Сомбор понесе епитет најслађе српске вароши. Тако би и ове године, тачније протеклог викенда, пошто је у управо у овом граду одржан 20. Међународни сајам пчеларства. На главној градској штацији, Улици краља Петра првог, у суботње преподне, док још није “упекла звезда”, Сомборке и Сомборци су имали прилику да посете неки од двадесетак штандова произвођача меда и његових “деривата”, али и свега онога што уз пчеларство иде- опреме, машина, литературе. Да Сомбор није сасвим случајно и протеклог викенда био престони град пчеларства, доказује и чињеница да је управо овде учени прота Аврам Максимовић пре 202 године објавио књигу “Нови пчелар” (штампану на славенсрпском у Будиму), чиме је ударио темеље модерној производњи меда у Срба,

али и других народа ових крајева. Да је сасвим нормално да је ово прво писано научно дело нашег народа посвећено “божанској намирници”, угледа светло дана баш у Сомбору, поред учености Аврама Максимовића, заслужна је и вековна наклоност Сомбораца пчеларству, пошто зидане кошнице у давнини нису биле реткост ни у центру града. Наравно, поред окупљања, размене искустава и дивана са посетиоцима, учесници Сајма су имали и на шта да се пожале, па су се, поред хроничног изостанка било какве помоћи државе, пожалили и на овогодишњу стравичну сушу. Како кажу, не меди се већ два месеца, пчелињаци се једва и то уз не јефтино прихрањивање, одржавају на животу, а ионако мизерна српска потрошња меда “пер капита” наставља да опада због опште беде и беспарице становништва мада је цена изузетно квалитетног меда, у зависности од врсте од 400 па до највише 500 динара. М. Миљеновић

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ „ИНОКОOП” У ЗРЕЊАНИНУ

Прилика за сарадњу са странцима ЗРЕЊАНИН: На овогодишњем Међународном сајму иновација, кооперација и предузетништва “Инокoоп”, 13. по реду, који ће бити одржан у зрењанинској хали “Медисон” од 30. августа до 1. септембра, представиће се двадесетак привредних комора из земље и иностранства, али и бројна предузећа, као и повртари, воћари, произвођачи органске хране, пчелари, винари, произвођачи интегралног брашна, млека са пашњака… У Регионалној привредној комори Зрењанин, која је заједно са Општим удружењем предузетника и Туристичким центром организатор манифестације, кажу да ће од четвртка до суботе посетиоцима бити представљени и стари занати.

- Последњег дана “Инокoопa” имаћемо и продајну изложбу живине и ситних животиња – рекао је на конференцији за новинаре председник Организационог одбора сајма Мирослав Ђурић.

Зрењанински сајам неколико година уназад добија само похвале излагача али и посетилаца. Има подршку покрајинске и републичке привредне коморе, као и покрајинског Секретаријата за привреду.

- Наш сајам оцењен је као један од најбољих у региону. Завређује пажњу због тога што успевамо да му сачувамо међународни карактер и што је све више излагача из држава у окружењу – казао је председник Регионалне привредне коморе Зрењанин Милан Радовановић и најавио да ће за време “Инокопa” бити потписан споразум о сарадњи са мађарско - српском трговинском и индустријском комором, а биће успостављена и сарадња са комором регије Храдец Кралова из Чешке. Привредну смотру, како се очекује, отвориће министарка регионаног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић, а свечаности ће присуствовати и министар пољопривреде Горан Кнежевић. Ж. Б.

БЕЧЕЈСКА МЛАДОСТ САМА СЕБИ ПРИРЕЂУЈЕ РАДОСТ

„Игре без граница” на базену

БЕЧЕЈ: Захваљујући ангажованости и ентузијазму младих у Бечеју, током овогодишњег лета било је неколико атрактивних акција у којима су учешће узели бројне девојке и младићи. Последња у низу, али не и током овог лета, била је „Игре без граница“, која је одржана у олимпијском базену комплекса отворених базена ОСЦ „Младост“ - Петнаест трочланих екипа такмичило се у десет атрактивних дисциплина. Свака екипа је имала обавезу да буде комбинована од два младића и једне девојке или две девојке и једног младића. Било је занимљиво и за такмичаре и за бројне посматраче са ивице базена. Најважније је да је све протекло у фер и коректној борби, а

три најуспешније екипе су награђене пригодним робним наградама - рекла је главни судија Ана Ференц. Победила је екипа СМС у саставу: Милош Блажин, Сташа Стојков и Синиша Томић. Друго место припало је „Термалцу“, чије су боје бранили: Јована Вицо, Роланд Галфи и Силвестер Сази, а трећепласирани су били „Безимени“ за које су наступила два Владимира, Давидов и Радић, те Маријана Стефановић. Наредног викенда ће се у Извиђачком центру крај Радарске станице одржати традиционални, 5. по реду, Интеркултурални камп за децу с посебним потребама едукативног карактера „Пружи ми руку – буди ми друг“. В. Јанков

ПАН ЧЕ ВО: Вредности укупних угљоводоника су биле повећане и у ноћи између суботе и недеље. Како је Панчево већ неколико дана загађено, за данас је планиран састанак Градских већника са представницима рафинерије и надлежним републчиким инспектором. Они би требало да донесу меру којом би се у оваквим условима забраниле све манипулативне радње. На мерном месту Ватрогасни дом мониторинг је забележио да су угљоводоници у 22 сата у суботу са око 100 микрограма по метру кубном ваздуха скочили на 548. У поноћ су ове вредности пале на 160 да би око 2,00 сата поново скочиле на 567 микрограма по метру кубном ваздуха. Претходне ноћи у петак јединица укупних угљоводоника је износили 886 микрограма по метру куб-

ном. Дошло је и до прекорачења честица ПМ 10, а регистроаване су и високе концетрације водоник сулфида, али без прекорачења граничних вредности. И временске прилике су неповољно утицале на загађење ваздуха.

- Највећи проблем је смрад који се осећа и због ког Панчевци не могу да спавају, што није први пут овога лета. Фабрике имају налог инспекције да у овим изузетно неповољним метеоролошким условима после 18 сати претакања престану са претакањем бензина који је и главни узрочник овог загађења. Морамо да укључимо и републичку инспекцију и министарство јер улазимо у јесењи период када ћемо опет имати проблеме. Говори се о цифрама, а не размишља се о условима живота грађана - рекао је већник за екологију Владимир Деља. З. Драговић

ТРАЖИ СЕ ЛОКАЦИЈА ЗА ПРИХВАТИЛИШТЕ

Назире се дом за напуштене животиње СРБОБРАН: Општина Србобран, у сарадњи са Друштвом за заштиту животиња из Ђурђева и Удружењем за заштиту права животиња „Бак“ – Србобран Надаљ, учинила је први корак у покушају да трајно реши проблем напуштених паса и мачака на улицама Србобрана, Турије и Надаља, који би, према плановима, требао да резултира изградњом прихватилишта за напуштене животиње. Овим проблемом бавиће се новоформирана радна група које чине све заинтересоване стране.

- Констатовано је да је проблем компликован и велик и пси на улицама представљају опасност за грађане општине. Разговарали смо о могућим локацијама за изградњу прихватилишта, његовом капацитету и условима који се морају обезбедити, затим о постојећим пројектима који се баве овом темом, могућностима за обезбеђивањем страних донација, као и о формирању радног тела које ће се бавити овом проблематиком. Повезали смо волонтере који раде из љубави, са струком и науком и током дискусије родило се низ одличних идеја. Локална самоуправа ће бити сервис служба која ће примати задатке од удружења грађана, НВО и ветеринарских станица и помоћи да се проблеми реше - рекао је председник СО Србобран Жељко Богојевић. Председница Друштва за заштиту животиња из Ђурђева Моника Брукнер захвалила је представницима општине Србобран на позиву да се укључи у пројекат решавања проблема напуштених животиња.

- У свом раду, сусретали смо се са свакаквим локалним самоуправама, од оних које је баш брига за животиње, до оних које озбиљно решавају ове проблеме. Драго ми је да овде видим људе који су жељни и вољни да реше овај проблема, а видим и све услове и капацитете да се ствар изведе до краја - рекла је Брукнер. Председница Удружења за заштиту права животиња „Бак“ Светлана Ђорђин је истакла да је веома дорбо што локалну самоуправу сада воде људи који имају разумевање за проблем чијем се решавању приступа и то на прави начин, тако да ће се од сада отклањати узроци проблема, а не последице. На састанку се говорило и о могућим локацијама за изградњу прихватилишта, а Јован Туторов, члан Општинског већа задужен за урбанизам, истако је да се будуће место за изградњу мора наћи и у просторном плану општине Србобран.

- Нашим просторним планом предвиђено је да та локалција буде крај пута за Фекетић, око осам километара од Србобрана, поред привремене депоније. На састанку смо дошли до закључка да то није одговарајућа локација, па смо одредили рок од две недеље за проналажење нове. Сви ћемо предложити нека места, а Одељење за урбанизам обрадити наше предлоге, како би пронашли адекватну локацију, опремљену свом инфраструктуром, путем, струјом, водом. То је наша обавеза и локацију морамо унети у просторни план, на основу чега се могу издавати дозволе. Просторни план је управо на јавној расправи и право је време да решимо ову ствар пре него што он буде упућен другостепеном органу, а затим и на усвајање Скупштини општине - рекао је Туторов. М. Кековић

ФЕСТИВАЛ БУЊЕВАЧКИХ ИЛА У БАЈМОКУ

Замирисали специјалитети по рецепту бака БАЈМОК: По традицији последњег викенда у августу одржава се Фестивал буњевачких ила у Бајмоку, који је прерастао у Дане буњевачке културе. Манифестацију је отворила потпредседница Скупштине АП Војводине др Бранислава Белић, а прусуствовали су и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, градоначелник Суботице Модест Дулић и председник Националног савета буњевачке националне мањине Бранко Покорнић. Присутни су имали прилику да пробају око 60 старих и заборављених јела по рецептима бака и прабака из чешке, русинске, македонске, мађарске и буњевачке кухиње. Учествовало је 32 екипе на фестивалу, а посетиоци су могли и да„покупе„ по који рецепт, па да своје укућане изненаде неким јелом из мађарске, буњевачке или русинске кухиње. Као и ранијих година били су присутни представници буњевачких удружења у Мађарској.

- Овакве манифестације нас враћају у детињство. Имамо прилику да нас мириси јела подсете на младост и нешто што смо можда заборавили. Не смемо заборавити традицију, културу и обичаје националних заједница на које смо поносни. Јела нас враћају у прошлост, а нека се и данас налазе на трпезама домаћица. Драго ми је што се на фестивалу налазе и јела других националних заједница, што

11

Пољски црквени хор СТАРЧЕВО: У Цркви Светог Мауриција у Старчеву, наступиће омладински црквени хор из пољског града Плоцка, “Pueri Cantores Plocenses”. Пољски хор ће свој наступ имати данас у 19 часова, а на репертоару ће бити дела класичне хорске и духовне музике. Гостовање хора из Плоцка је резултат сарадње Дома културе из Старчева и Римокатоличке црквене општине Старчево, а остварује се у оквиру пројекта културне размене, што је честа појава на територији општине Панчево. З. Дг.

Мање ђака првака ВРБАС, СРБОБРАН: У девет основних школа врбске општине, до сада, је уписано 464 ђака првака. У односу на прошлу годину у општини Врбас је у први разред уписано 34 ученика мање. Тренд смањења броја ђака траје већ годинама, па је забрињавајући податак да је пре 15 година уписано 619 првака, док је ове године број мањи за чак 155 ђака, или за пет одељења са по 31 учеником. Када је реч о Врбасу, највише првака полази у Основну школу „Светозар Милетић“, 100, док се у ОШ „20. октобар“ уписало 76 ученика. У ОШ „Петар Петровић Његош“ уписано је 69 ученика, а најмање, само 18, у ОШ „Братсво-јединство“. Основна школа „Вук Караџић“ из Бачког Доброг Поља примиће 35 најмлађих ученика, док ће у ОШ „Јован Јовановић Змај“ поћи 48 првака. У ОШ „Бранко Радичевић“ у Савином Селу уписано је 36 ученика, а 30 ће похађати ОШ „Бранко Радичевић“ у Равном Селу. У ОШ „Братсво-јединство“ у Куцури уписано је 52 првака. Ни у суседној општини Србобран стање није боље. У клупе у четири основне школе сешће 182 ђака првака. У ОШ „Вук Караџић“ уписана су 63 ученика, док у другу србобранску школу, „Јован Јовановић Змај“, полазе 74 ученика, 40 на наставу на српском језику и 32 на наставу на мађарском језику. У Турији, у ОШ „Петар Драпшин“, има 24 првака, док их је најмање у Надаљу, само 21 и они ће похађати ОШ „Жарко Зрењанин Уча“. М. Кк.

Ликовна колонија у Кулпину КУЛПИН: У Музејском комплексу у Кулпину, данас почиње традиционална, 16. ликовна колонија Музеја Војводине. Учествују уметници Данијела Бабић, Ендре Пеновац, Марија Здравковић, Ђерђи Ачи, Вук Мушкиња, Ива Недељков, Алан Жигић и Јован Лубарда. Уметници ће радити у амбијенту кулпинског дворца, а завршан свечаност биће одржана у Музејском комплексу Кулпина у петк, 31. августа, а тада ће бити изложени настали радови. В. Х.

Пошта у маркету И штрудла на трпези

Капушћаник добио посебну похвалу За најлеше аранжиран сто је награђено је „Буњевачко коло“ из Сомбора, а најлепши колач по мишљењу жирија направили су из Буњевачког културног центра Таванкут. Јело капушћаник који је спремила Ана Рац из Руско Крстура је добило посебну похвалу. Реч је о сланом, хлебном тесту, које је пуњено киселим купусом и прженим луком. је доказ да је наш град пример интеркултуралности - објашњава градоначелник Модест Дулић. Славиша Грујић је на Фестивалу истакао да је ова манифестација и њој сличне веома битне за очување војвођанске традиције. Грујић даље објашњава да је је битно што су се поред Буњеваца са својим кухињама представили и Русини, Словаци, Македонци и Чеси. Бранко Покорнић је

истакао да су у петак премијерно приказали филм о Блашку Рајићу, под називом „Словенска душа„, а у суботу је одржан фестивал. Покорнић објашњава да је битно да се сви, али и сами Буњевци упознају са својом историјом и културом. Организатор манифестације „Дани буњевачке културе“ је Буњевачки културни центар Бајмок. С. Иршевић

ТЕМЕРИН: У дисконту „Универекспорта“ у темеринском Телепу успешно ради Пошта. Радно време Поште је прилагођено раду маркета, радним даном и суботом од 7 до 20 часова, недељом од 7 до 12 сати. М. М.

12

reporta@e

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

TRGOVAC NEKRETNINAMA DU[AN DAVID MLADEN OSNOVAO MRE@U ROMSKIH PRIVREDNIH KOMORA I [IRI JE IZ AMERIKE PO SRBIJI

„Ju go re me di ju” ku pu je ga zda Du {an iz Wu jor ka? u ber te nov ski mo to „va `no je u~e stvo va ti“ ozbiq no shva ti li u olim pij skoj go d i n i tak m i ~ a r i „Ve li ko go spo jin skog ko tli }a“ u No vom Be ~e ju.

Or ga ni za to ri evi den ti ra li 160 pri ja vqe nih, a `i ri pri mio tek oko sto uzo ra ka. Oni ma s maw kom „am bi ci je“ bi lo je bit ni je da ~a ste svo je bli `e we. Na{ ~o vek iz Wu jor ka Du {an Da vid Mla den zbog broj n og dru { tva posta vio sto lo ve „na la kat“ i an g a ` o v ao pro fesi o nal nog ku va ra, vla sni ka no vo be ~ej skog bi fea „Kum“ Mi la na To do ro va, da svo jih tri de se tak ro |a ka i pri ja te qa ne raz o ~a ra kva li te tom, ali bog m e ni kvan t i Za „sto lom na la kat” ga zdu ju Du {an i Ve ra tetom.

– Ma, Du {an je pra vi „xek„.

A s ga zdom se ba{ le po di va po ro di ca ma –po da ri li su nam Do go vo ri li smo se za pet mi nu ni na srp skom, pre ~an skog di po dvo je unu ~i }a. Ima mo svo je ta. Me ni no vac ni je bio mo tiv ja lek ta, {to po ma lo iz ne na |u zgra de i {o ping cen ta re pa ih da se pred sta vim na ova kav na je jer je vi {e od ~e ti ri de ce iz da je mo. U po je di nim kom pa ~in, a we mu, opet, pa re ni su ni je u Wu jor ku. ni ja ma ima mo i ak ci je. Jed na pro blem. Vi {e stru ki sam pr – Oti {li smo maj ka, otac i od wih je i ov de u Sr bi ji. Ako vak ra znih ga stro-tak mi ~e wa u nas pe to ro de ce 1969. iz rod ne ku pim dr `av ne ak ci je, a na ata ru pa mi je Du {a no va po nu da Ve li ke Gre de kod Plan di {ta, dobrom pu tu je taj po sao, bi }u „po me ri“. U dva ko tli }a sam pr ve dve go di ne pro ve li u Be - ve }in ski vla snik „Ju go re me ku vao ri bqu ~or bu, a u tre }em ~u, a on da se ob re li u Wu jor ku di je“ iz Zre wa ni na. Za pla ja re }i pa pri ka{. Na ro {ti qu i tu osta li. Ja sam ta da bio sman pro iz vo da ne tre ba bri pe kao ko ba si ce i pqe ska vi ce pet na e sto go di {wi de ~ak. Ve} nu ti. Deo }e u SAD, a osta tak ko je sam li~ no spre mio, a bi lo po sle de se tak go di na u Wu jor - na ju `no a me ri~ ko tr `i {te – je i raz ne ri be. Do bio sam pri ku ste kli smo ne kret ni ne, pa ne kri je svo je pla no ve mi ster li ku da svo je {am pi on sko zva se wi ma i da nas ba vi mo. Go vo - Mla den. we po tvr dim a i re kla mi ram rim u mno `i ni, jer smo u po S osme hom pre pri ~a va i ne „fir mu“ – ve li To do rov. slu su pru ga Ve ra, sin i }er ka s spo ra zu me oko svog ime na. ^e -

K

sto na {i qu di mi sle da }e upo zna ti tri ~o ve ka. Ono, je ste da te `i 110 ki la, ali to ni j e do s ta za tri per s o n e.

Pre zi me mu je Mla den, a ka ko je ino stran stvu obi ~aj da se ima dva ime na, on se pri la godio.

Kao i do la sku za „Ve li ko go spo jin ske da ne“.

– To mi osta lo od dav ni na.

Zna te onu iz re ku, „oda tle si oda kle ti je `e na“. A mo ja Ve ra je iz No vog Be ~e ja.

U da qem di va nu kraj Ti se, uz zvu ke tam bu ra {kih or ke sta ra i mi ris ku li nar skih |a ko ni ja, sa zna li smo da go di {we je dan put do la zi u Sr bi ju pa otu da we gov srp ski ne ma amer~ ki, ve} voj vo |an ski na gla sak.

– Ove go di ne sam zbog po slov nih oba ve za do {ao jo{ u ma j u. Vi d i t e ovu re k la m u, „Rom ska pri vred na ko mo ra“, to je po sao ko ji smo osno va li pro {log no vem bra i `e li mo

„Kum” To do rov za du `en da svi bu du si ti

da za `i vi na ovim pro sto ri ma, ka ko {to je ve} u SAD, Ka na di, Bra zi lu i Mek si ku.

Po k u { a v a m o da pri v u ~ e m o Ro me ko ji su u ne kom bi zni su, da to bu de le gal no, da, ako ve} ima ju pri ma wa, shva te da ima ju i oba ve ze pre ma dr `a vi. Za sad ima mo oko 800 ~la no va.

Ne sa mo Ro ma. Sva ki pri vred nik je do bro do {ao. Po ma `e mo na { im ~la n o v i m a oko kom p li k o v a n e pa p i r o l o g i j e, da us po sta ve kon tak te, ali i fi nan sij ski ako tre ba. Ni je nam ciq sa mo da sku pi mo ~la na ri nu, ko ja je, za vi sno od vr ste bi zni sa, od 500 do 2.500 evra go d i {we, ne g o da na { i ~la n o v i pre p o z na j u do bru ide ju za raz voj bi zni sa, a sa mi do la ze s no vim. S ob zi rom na to ko li ko je Ro ma u okru ` e w u, ova pr v a pri v red n a ko m o r a u Evro p i s cen t rom u Be o g ra d u tre b a da pre ra ste u re gi o nal nu za ~i t a v u Ju g o i - sto~ n u Evro p u. Po lako, uvi de }e svi da je le ga lan bi znis naj bo qi i naj si gur ni ji – za k qu ~ u j e ga z da Du {an, ko me sva ki ~as do l a z e pri j a t e q i, pozdra vqa ju se, pi ta ju za zdra vqe, ali i po sao.

Vlastimir Jankov

]ur ke iz Do bri ce ...a Dunavom ~eze i fa kul te ti pro u ~a va ju O K PRE^ANSKA LEKSIKA

Dunavu ima more pesama, od otmenih valcera do be}arskih posko~ica. Jedna iz kafanskog ciklusa glasi “[orom {ajke a Dunavom ~eze”. Na prvu (loptu) peva~ je verovatno mislio na ovakva izdawa Dunava, na usahlo korito, mlake “Dunavske vale” (po meni –valcer lep{i od [trausovog), `utu boju “plavog” Dunava, na duge {trandove i pe{~ane sprudove kojima zaista mogu da se teraju ~eze. Na drugu, onoj koja ka`e “{orom {ajke”, misli se na poznate }udi dunavske. On je sad negde blizu nule na stubovima mera~ima tu kod nas (Bezdan i Novi Sad), ali zna da naraste ~ak i preko sedam metara na tim istim {iberima. Onda kre}u

mangupe jedan! Ali, opet, da nije bilo tako, ne bi bilo ni pesme. Svejedno su [vabice ovde ostale samo u pri~ama i pesmama, a bezmalo i druge re~i ovoga be}arca.

Dobro, drva jo{ ima, ali sve mawe, {ajke su zamewene gliserima i jahticama, dok se ~eze mogu lako izbrojati na prste, opet ovih dana, na smotrama fijakera, karuca i ostalih starih, luksuznih vozila, na egzibicijama odgajiva~a rasnih kowa, kojih, sre}om, jo{ ima {irom Vojvodine. Da podsetimo: ~eze su laka kola na dva to~ka koje vu~e jedan kow. Umesto rude imaju rakunice, dve pritke izme|u kojih se pre`e kow, te prakti~no dr`i ravnote`u ~ezama i ko~ija{u, dok ceo

a da je kr sna sla va, pri ma ju Sr bi go ste i po ce la tri da na, ali su `i te qi ma le nog ba nat skog me sta Do bri ca, ne da le ko od Ali bu na ra, svo ju se o sku „raz vu kli“ na ~i ta vih {est. Bi lo to kom Pre o bra `e wa za me {ta ne, te za vi ~aj ce pri sti gle iz ze mqe ili ino stran stva, sve ga: od ma log fud ba la, „Po ga ~i ja de“ do ga |a wa gli ne nih go lu bo va, ali je naj va `ni ja pro mo ci ja do bri~ ke }ur ke, jed ne od ~e ti ri auto toh ne ra se u Sr bi ji. We ne ka rak te ri sti ke iz u ~a va ju ~ak i stu den ti be o grad skog Po qo pri vred nog i Ve te ri nar skog fa kul te ta.

Tre ti ra se s du `nom pa `wom, mal te ne kao }ur ka ko ju Ame ri kan ci iz no se na po ro di~ nu tr pe zu to kom uvek i iz no va pa te ti~ no re `i ra nog Da na za hval no sti.

Tvr de lo kal pa tri o ti da je bi la ne za o bi la zna na tr pe za ma mo nar ha i ve li ka {a Hab zbur {ke mo nar hi je, a dr Vla di mir Fi li po vi} i Vla dan Ugri no vi} iz spe ci ja li zo va nog pan ~e va~ kog In sti tu ta „Ta mi{“ ve} tri go di ne ra de na ge net skom „~i {}e wu“ do bri~ ke }ur ke.

– We no me so je so~ ni je i dru ga ~i je od dru gih vr sta ove `i vi ne.

Dok hi brid ne zna ju da va ga ju i po 20 ki la, na {a do stig ne sa mo do osam, ali je ne po no vqi vog uku sa.

Naj bo qe su one ko je se ga je po dvo ri {ti ma i na utri na ma oko se la.

Kao eko lo {ki zdra va hra na, re al na su {an sa da za dr `i mo mla de u se lu i da oni od }u re ti ne pri stoj no `i ve – op ti mi sta je ~el nik MZ Si ni {a Drn dar ski.

R. Jovanovi}

Kra qev ski tret man u pse }em ho te lu {ajke, {orom. U stvari, po Ribarcu, Kamewaru, Bege~koj Jami, Tikvari u Ba~koj Palanci i drugim pecaro{kim naseqima u forlandu (koritu reke) gazi se do ~lanaka ve} kad je Dunav na pet metara i ne{to (od 30 do 50 santima). Koliko je Dunav svojeglav, pokazuju wegovi ekstremni vodostaji.Apsolutni minimum kod Novog Sada imao je 9. januara 1909. (minus 134), a na istom mestu je 28. juna 1965. dohvatio talasom ~ak 778! Prosek za ovo doba godine je blizu 250 cm, dakle metar vi{e nego {to je u Dunavu ovih dana.

Dunav svejedno te~e, a po ~ardama jo{ ima tambura{kih bandi koje znaju ceo pomenuti be}arac: „[orom {ajke a Dunavom ~eze/ Bele noge u {vabice Reze”. A i jo{ jednu strofu, mo`da iz istog “ciklusa” ili sasvim nezavisnu: „[vabica se pewala na drvo/Drvo krivo a ja podviriv’o!„ Sram te bilo,

sanduk ipak vu~e preko {trawki, `drep~anika, ama... ^eze su pravqene pa`qivo kod majstora kolara da budu i lake i jake, a obi~no farbane u `uto da se vide izdaleka. U wima se, obi~no, vozio samo gazda dok obilazi imawe ili `uri na va`an susret a radi jo{ va`nijih poslova (mo`da i na partiju karata). ^eze je vukao dobar, brz kow, obi~no kasa~, enleski polukrvwak, dorat ili ri|a, treniran i dresiran. Sli~ne ~ezama su dvokolice ameri~kih Ami{a, koji jo{ `ivi stilom donetim iz Evrope pre dva veka. Zovu ih “bagi”, a vuku ih rasni kasa~i ili oni s predivnim visokim vratom, rase morgan.

Pa vle Ma le {ev (Kwige ovog autora iz serijala „Divani o re~ima” mogu se kupiti u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwi`ara”)

ku po ce ni kre vet s me ka nim ja stu ci ma, ve li ki te le vi zor s rav nim ekra nom, te re ta na i je la ko ja je pri pre mio po zna ti ku var – sve to ~e ka go ste luk su znog ho te la za pse u Wu jor ku. Vi {e od 900 kva dra ta na Men het nu ima za ciq da obez be di da psi ima ju pot pu no isti tret man i kva li tet kao i qu di.

– Kad ode te na od mor i bu de te u pre le pom ho te lu, s kva li tet nom po slu gom, i va{ pas osta je u istom pre le pom ho te lu, s kva li tet nom po slu gom – ob ja {wa va vla snik ho te la [on Ha san za deh.

Iako sa mo dve naj sku pqe so be ima ju dva kre ve ta, ~ak i u stan dard nim po sto ji te le vi zor i DVD-ple jer. Svim

S

psi ma je na ras po la ga wu i te re ta na s pri vat nim tre ne ri ma. U sklo pu ho te la su i tri igra li {ta, gde su ku ce ras po re |e ne u za vi sno sti od ve li ~i ne i sna ge.

Vla sni ci mo gu da im na ru ~e, iz bi lo ko jeg de la sve ta, i {et wu gra dom. Ho tel ima i spe ci ja li zo va ni spacen tar, gde psi mo gu do bi ti pe di kir, ku pa we ili ce lo kup ni tret man.

Uko li ko vla sni ci ne mo gu da do ve zu svo ga qu bim ca, na me {te ni ci }e do }i na ku} nu adre su po we ga jed nim od broj nih auto mo bi la ho tel skog vo znog par ka, me |u ko ji ma je ~ak i „lam bor gi ni„.

Ina ~e, no }e we u ovom ho te lu ko {ta od 79 do 200 do la ra.

crna hronika

dnevnik

Uto pio se de ~ak iz De~ jeg se la? pe li pro na |u te lo ne sta log de ~a ka. Iz De~ jeg se la se to kom ju ~e ra {weg da na ni su ogla {a va li po vo dom tra ge di je i za sa da ni su po zna ti de ta qi o to me ka ko se {ti }e nik na {ao na di vqoj pla `i.

Sa mo dan ra ni je sli~ na tra ge di ja se de si la na pla `i Vok u Fu to gu, ka da je u Du na vu ne stao Nor ber ta F. (22),, {ti }e nik Do ma za de cu i mla de ome te ne u raz vo ju u Ve ter ni ku. We go vo te lo ta ko |e do sa da ni je pro na |e no.

N. P.

NE SRE ]A U ZRE WA NI NU

Mo to ci kli sta po gi nuo na ras kr sni ci Zre wa ni nac Sr |an T. (27) po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se prek si no}, oko 18.40 ~a so va, do go di la u Zre wa ni nu, na ras kr sni ci uli ca Be o grad ske, Ba~ ke i Ive Voj no vi }a. Dve oso be su tom pri li kom lak {e po vre |e ne.

Po li cij ska upra va sa op {ti la je da je do sa o bra }aj ne ne sre }e, ka ko se sum wa, do {lo ka da je na auto mo bil mar ke “mer ce des”, zre wa nin skih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao Qu bi {a D. (28) iz Zre wa ni na, na -

le teo vo za~ mo to ci kla mar ke “su zu ki” Sr |an. T. Tom pri li kom mla di mo to ci kli sta je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot od ko jih je pre mi nuo, dok su lak {e po vre |e ni Qu bi {a D. i put nik u auto mo bi lu Go ran A. (26) iz Zre wa ni na.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

NO VO HAP [E WE ZBOG SUM WI VIH KRE DI TA

Pri ve de na jo{ jed na oso ba zbog Agro ban ke Kri mi na li sti~ ka po li ci ja MUP-a Sr bi je pri ve la je ju ~e jo{ jed nu oso bu ve za nu za „slu ~aj Agro ban ka”, sa op {te no je u MUP-u.

Pri ve de na je Mir ja na P., ko ja je ru ko vo di lac jed ne od fir mi u

si ste mu „Ha bit far ma”. Ona je di rekt no spro ve de na u Tu `i la {tvo za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, gde je sa slu {a no de vet oso ba ko je su pri ve de ne u su bo tu.

(Ta njug)

Sti gao „iqu {in” iz Ru si je Na te ri to ri ji Sr bi je ju ~e je ga {e no se dam ve li kih po `a ra, zbog ~e ga je Vla da na ja vi la ukqu ~i va we do dat nih va zdu ho plo va u ga {e we va tre.

Ve li ki po `a ri ko ji gu ta ju sto ti ne hek ta ra {u ma, pa {wa ka i ra sti wa ju ~e su buk ta li na Su vo bo ru, Ta ri, Zla ti bo ru, Cr nom vr hu, u Qu bo vi ji, Za je ~a ru i Bru su, a na ga {e wu su an ga `o va ne va tro ga sne eki pe, pri pad ni ci Voj ske, po li ci je i me {ta ni, uz stal ne in ter ven ci je he li kop te ra i avi o na za ga {e we.

U po mo} su pri sti gli je dan ru ski he li kop ter i avion „be ri jev 200”, a ju ~e je na ni {ki aero drom sle teo i „iqu {in 76”, ~i ja je no si vost 42 to ne vo de i za ko ji od Ru si je za tra `e no da na aero dro mu „Kon stan tin Ve li ki” u Ni {u osta ne do 15. sep tem bra da bi bio an ga `o van u slu ~a ju po tre be.

Si tu a ci ja na pod ru~ ji ma ko ja su za hva }e na vi {e dnev nim po `a ri ma

Pri pre ma ru skog avi o na za dej stvo ju ~e je raz ma tra na i na sed ni ci Pr vi pot pred sed nik Vla de i mi Vla de Sr bi je, a po `a rom za hva }e no ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} pod ru~ je oko ^a~ ka ob i {li su mi - ka zao je da Vla da tre ba da do ne se i ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma od lu ku o pro pu {ta wu jo{ jed nog Ve li mir Ili} i mi ni star ka za re - ru skog avi o na ko ji bi ga sio po `ar gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u - u Sr bi ji. pra vu Ve ri ca Ka la no vi}.

U ^a~ ku i Gor wem Mi la nov cu, u re jo nu se la Gor wa Go rev ni ca, Mi o- kov ci i Mi li }ev ci, u po `a ru su po vre |e ne tri oso be i iz go re le su tri Za de set go di na uni {te no ku }e, jed na je o{te }e na, a po `ar ga 17.000 hek ta ra {u ma si ukup no 550 pro fe si o na la ca, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra Za me ni ca di rek to ra Sek to ra za za {ti tu {u ma u JP „Sr bi ja {u {wih po slo va. me” Gor da na Jan ~i} iz ja vi la je da je te {ko sa da da ti pro ce nu {te te Ju ~e je ak ti vi ran [tab za van iza zva ne po `a ri ma, ali je na gla si la da }e mo ra ti da se uklo ni ra red ne si tu a ci je gra da ^a~ ka i ta da sti we i oba vi no vo po {u mqa va we. su u bor bu s va trom ukqu ~e ni re – Sa mim tim, to je ogrom na {te ta i ima }e mo ve li ku oba ve zu i sur si jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, tro {ko ve na sa na ci ji po `a ra i no vom po {u mqa va wu, po go to vu u „Sr bi ja {u ma„ i svih ras po lo `i vih ova ko te {kim kli mat skim uslo vi ma – re kla je Gor da na Jan ~i}. slu `bi.

Ona je re kla da to ni je {te ta sa mo za {u mu ve} i za ce lo okru `e U ga {e we po `a ra na Ta ri, u re we i `i vot nu sre di nu, i pod se ti la na to da je na Su vo bo ru iz go re lo jo nu se la Za o vi ne, na po vr {i ni oko 600 hek ta ra bo ro vih {u ma. oko 250 hek ta ra, an ga `o va no je 40 Po evi den ci ji „Sr bi ja {u ma”, u po sled wih de set go di na usled po va tro ga sa ca i de set vo zi la i ve }i `a ra je uni {te no 17.000 hek ta ra {u ma. broj me {ta na. Bi }e an ga `o va na i – Sta rost tih {u ma je raz li ~i ta, ne kih od 100 do 120 go di na, {to me ha ni za ci ja JKP „Ba ji na Ba {ta„ go vo ri da je isto to li ko go di na po treb no da bi smo po no vo ima li ta i qud stvo i me ha ni za ci ja Na ci o- kve {u me – re kla je Gor da na Jan ~i}. nal nog par ka „Ta ra„.

Ona je pod se ti la na to da je ove go di ne zbog kli mat skih pro me na Po `ar na ^i go ti na Zla ti bo ru ve} oba vqe no po {u mqa va we, ali da }e bi ti neo p hod no da se to u~i je lo ka li zo van na oko 250 hek ta ra ni po no vo. bo ro ve {u me i vi {e sto ti na hek ta ra pa {wa ka. Ra di se na do ga {i va -

USKO RO NA STA VAK SU \E WA GO RA NU KNE @E VI ]U

Sve do ~i biv {a mi ni star ka Ja sna Ma ti} Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pre ci zi ra lo je 10. ju la op tu `ni cu u slu ~a ju „zre wa nin ska afe ra” u ko joj se me |u dva de set osum wi ~e nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, uglav nom ve za nu za da va we u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta u Zre wa ni nu, na pr vom me stu na {ao ta da {wi gra do na ~el nik Go ran Kne `e vi}, ko ji je od pre ne ko li ko ne de qa mi ni star po qo pri vre de u no vo for mi ra noj Vla di Sr bi je.

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, u na stav ku su |e wa, ko je }e se odr `a ti od 17. do 19. sep tem bra, tre ba lo da sve do ~i biv {a mi ni star ka Ja sna Ma ti} na okol no sti o dr `av noj po li ti ci na pla nu pri vla ~e wa stra nih in ve sti to ra u Sr bi ju. Ta ko |e, po ra ni joj na ja vi, u sep tem bar skom ter mi nu tre ba lo bi da o svo jim na la zi ma o oba vqe nim do dat nim ve {ta ~e wi ma iz la `u stal ni sud ski ve {tak gra |e vin ske stru ke Ve li bor Pe ci ja i ve {tak za eko nom skofi nan sij sku oblast Dra gan Ze ~e vi}.

Pro ces u slu ~a ju „zre wa nin ska afe ra“ pri vla ~i pa `wu {i re jav no sti od sa mog po ~et ka 1. ok to bra 2008. go di ne, iuzme |u osta log i

zbog to ga {to je u vre me kad je po kre nut, pr vo o kri vqe ni biv {i gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne `e vi} bio vi so ki fun ki co ner ta da

vla da ju }e De mo krat ske stran ke, ~lan we nog pred sed ni {tva. U `i `u jav no sti taj pro ces je po no vo do speo pre me sec da na kad je Kne `e vi} u no vo for mi ra noj Vla di Sr bi je po stao mi ni star po qo pri vre de, kao ka dar Srp ske na pred ne stran ke, u ko ju se u~la nio pre dve i po go di ne.

Osta je da se vi di da li }e u sep tem bar skom ter mi nu su |e wa eve nu tal no po ~e ti i iz la ga we za vr {nih

re ~i, bu du }i da je iz vo |e we do ka za op tu `be za vr {e no pre ne ko li ko me se ci, te da su po me nu ta pre o sta la tri do ka za, ko je je, ina ~e, pred lo `i la od bra na, za sad i po sled wi pred vi |e ni.

Port pa rol ka Spe ci jal nog su da su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, ju ~e je u iz ja vi za „Dnev nik“ sa mo krat ko po tvr di la da je su du u pr voj po lo vi ni ju la sti gla pre ci zi ra na op tu `ni ca u ovom pred me tu, na vo de }i da je „su {tin ski isto vet na osnov noj uz tek ne znat ne ko rek ci je“, te da je na sta vak su |e wa za ka zan u ter mi nu od 17. do 19. sep tem bra.

Su di ja je od bi la bi lo {ta vi {e da ka `e, ob ja sniv {i da je u tom po gle du ogra ni ~a va to {to je u ovom pred me tu pred sed ni ca po stu pa ju }eg sud skog ve }a.

Na pi ta we mo `e li se eve nu tal no ne ka ko od ra zi ti na su |e we ~i we ni ca da je okri vqe ni Kne `e vi} od ne dav no po stao mi ni star u Vla di Sr bi je, su di ja Ko va ~e vi}-To mi} ka te go ri~ ki je na gla si la: „Ne, ne mo `e“.

Bez (kon kret nog) od go vo ra je osta lo na {e pi ta we – mo `e li eve nu tal no Kne `e vi} da se po zo ve na imu ni tet.

– Ne mo gu da da jem prav ne sa ve te pre ko me di ja. Svi ko ji u~e stvu ju na tom su |e wu ima ju svo je bra ni o ce i zna ju svo ja pra va – ka za la je su di ja Ko va ~e vi}-To mi}.

U op tu `ni ci po dig nu toj u apri lu 2009. go di ne, Tu `i la {tvo je iz ne lo sum we da je po stu pak da va wa u za kup ze mqi {ta in ve sti to ri ma „oba vqan su prot no od red ba ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi“. Na ve de no je da je „ta kvim ras po la ga wem grad skim gra |e vin skim ze mqi {tem op {ti ni Zre wa nin pri ~i we na {te ta“.

Svi okri vqe ni su ne gi ra li na vo de op tu `ni ce i kri vi cu. Od ukup no dva de set okriv qnih, ve }i na je u re le vant nom pe ri o du bi la za po sle na u grad skim stru~ nim slu `ba ma.

Na po ~et ku su |e wa Go ran Kne `e vi} je, od ba cu ju }i op tu `be, is ta kao da je, dok je on bio gra do na ~el nik Zre wa ni na, taj grad do bio naj vi {a pri zna wa za eko nom ski raz voj, pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja i za po {qa va we.

– Ni sam kriv, spo ro vo dio sam dr `av nu po li ti ku na lo kal nom ni vou na naj bo qi mo gu }i na ~in – re kao je ta da Kne `e vi}.

J. J.

NAKON UDESA U BA^KOJH TOPOLI

Po vre |e ni po li ca jac u te {kom sta wu Po li ca jac Ti ho mir Mi le ti}, ko ji je u su bo tu te {ko po vre |en u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na auto pu tu kod Ba~ ke To po le, i da qe je u te {kom sta wu, sa op {ti la je port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in.

– We go vo sta we je prak ti~ no ne pro me we no i pod stal nim je nad zo rom le ka ra u in ten ziv noj je di ni ci Ur gent nog cen tra u No vom Sa du – re kla je Je le na Ju ri {in.

Jo{ je dan po li ca jac ko ji je te {ko po vre |en u is toj ne sre }i, Ne ma wa Stoj ~i}, sme {ten je u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci.

– Sta we Ne ma we Stoj ~i }a je sta bil no i ni je u opa sno sti po `i vot. Za do bio je po vre de grud nog ko {a i za sa da ne tre ba da ide na ope ra ci ju. Na la zi se na Ode qe wu za re a ni ma ci ju i na in te ziv -

13

U BOR BI S PO @A RI MA AN GA @O VA NI SVI RE SUR SI

NO VA TRA GE DI JA NA DU NAV SKIM PLA @A MA

Na jed noj od di vqih pla `a kod Srem ske Ka me ni ce ju ~e oko 14 ~a so va u Du na vu je ne stao je dan od {ti }e ni ka De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, re~ je o tri na e sto go di {wem de ~a ku ko ji je na tu pla `u do {ao na ku pa we s ne ko li ko dru ga ra. We gov ne sta nak pri ja vi li su dru go vi jer na kon ula ska u vo du ni je is pli vao.

Uvi |aj je iz vr {i la po li ci ja, a ro ni o ci @an dar me ri je do ka snih po po dnev nih sa ti ni su us -

ponedeqak27.avgust2012.

nom je pra }e wu – re kao je uprav nik Slu `be za ane ste zi ju s re a ni ma to lo gi jom dr Alek san dar Mo kan.

Te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je po gi nuo po li ca jac Sla vo qub Ba ni}, a po vre |e na jo{ ~e ti ri po li caj ca, do go di la se u su bo tu oko 14.40 ~a so va na auto pu tu kod pe tqe Ba~ ka To po la. U tre nut ku ka da je po li cij ska pa tro la vr {i la uvi |aj dru ge ne sre }e u ko joj je jed na dr `a vqan ka Slo va~ ke sle te la s pu ta, na po li caj ce i po li cij sko vo zi lo je na le teo auto bus poq skih re gi star skih ozna ka. Po li ca jac Sla vo qub Ba ni} je po gi nuo na li cu me sta, dok su Ti ho mir Mi le ti} i Ne ma wa Stoj ~i} te `e, a po li caj ci Alek san dar Gli go ro vi} i Go ran Fi li po vi} lak {e po vre |e ni. Po vre |e ne po li caj ce ob i {ao je di -

Mi lo rad Ve qo vi} ob i {ao po vre |e ne po li caj ce

rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, kao i dru gi pred stav ni ci MUP-a.

S. I.

wu i tre nut no su an ga `o va na 74 va tro ga sca sa 14 vo zi la. [tab za van red ne si tu a ci je ^a je ti ne pru `a po mo} u me ha ni za ci ji i qud stvu za jed no s me {ta ni ma.

U se li ma Crn ~a i Gra ~a ni ca u op {ti ni Qu bo vi ja po `a rom je za hva }e no oko 200 hek ta ra, od ko jih je oko 120 pod kon tro lom. Po `ar ga si 70 va tro ga sa ca s 15 vo zi la, za jed no s 50 rad ni ka JP „Sr bi ja {u me„. U ga {e wu u~e stvu ju me {ta ni s raz nom me ha ni za ci jom i trak to ri ma.

Po `ar u ata ru se la Vr {ka ^u ka kod Za je ~a ra, u ne po sred noj bli zi ni gra ni ce s Bu gar skom, za hva tio je oko 100 hek ta ra su ve tra ve, ni skog ra sti wa, li sto pad ne i ~e ti nar ske {u me. U ga {e wu u~e stvu je de set va tro ga sa ca i tri vo zi la za jed no s pri pad ni ci ma gra ni~ ne po li ci je, dok su na pu tu ka me stu po `a ra i osta le va tro ga sne eki pe.

Na Cr nom vr hu u op {ti ni @a gu bi ca go re lo je oko 130 hek ta ra ni skog ra sti wa i bu ko ve {u me. U ga {e wu je u~e stvo va lo 26 va tro ga sa ca s osam vo zi la. Po `ar je lo ka li zo van, ra di se na pot pu nom ga {e wu.

Po `a rom u se lu Ve li ka Gra bo vi ca, SO Brus, za hva }e no je oko 250 hek ta ra tra ve, pa {wa ka, li sto pad ne i ~e ti nar ske {u me. Na ga {e wu u~e stvu je 28 va tro ga sa ca s 12 vo zi la.

Pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da bi po sle di ce po `a ra bi le ka ta stro fal ne da ni je bi lo br ze i sin hro ni zo va ne ak ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va – Sek to ra za van red ne si tu a ci je, va tro ga sa ca, Voj ske, po li ci je i me {ta na.

Ona je re kla da }e na sed ni ci Vla de Sr bi je bi ti do ne ta od lu ka o hit nom upu }i va wu po mo }i iz Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve, a po tom bi ti for mi ra na ko mi si ja – da se vi di {ta i ka ko da qe.

E. D.

PO RE SKA PRI JA VA U FUD BAL SKOM KLU BU

Uta ja po re za u FK „Bo rac” iz ^a~ ka?

Po re ska upra va pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u ^a~ ku kri vi~ nu pri ja vu pro tiv M. R., od go vor nog li ca FK „Bo rac” iz ^a~ ka, zbog osno va ne sum we da je uta jio po rez i ti me o{te tio bu xet Re pu bli ke Sr bi je za 35 mi li o na di na ra, sa op {te no je iz Po re ske upra ve.

Osum w i ~ e n i je, u na me ri da u pot pu no sti iz beg ne pla }a we po re za, od 1. ja nu a ra 2008. do 31. ma ja 2012. go di ne is pla tio ukup no 82,2 mi li o na di na ra pro fe si o nal no an ga `o va nim igra ~i ma ko ji su za kqu ~i li ugo vor o ra du s FK „Bo rac”.

Ra di se o fi zi~ kim li ci ma ko ja ne ma ju svoj stvo za po sle nih i pro fe si o nal nim spor -

ti sti ma i sport skim stru~ wa ci ma s ko ji ma klub ne ma za kqu ~e ne ugo vo re o pro fe si o nal nom od no su.

Pri tom, ni je ob ra ~u nat i pla }en po rez na za ra de i do pri no se za so ci jal no osi gu ra we u iz no su od 27,48 mi li o na di na ra, po rez na dru ge pri ho de fi zi~ kog li ca u iz no su od 5,6 mi li o na di na ra i po rez na pri ho de spor ti sta i sport skih stru~ wa ka u iz no su od oko 593.748 di na ra.

M. R. je u 2008, 2010. i 2011. go di ni pri mio do na ci je u nov cu od ra znih prav nih li ca od oko 52,6 mi li o na di na ra, pri ~e mu na ta ko po klo we na sred stva ni je ob ra ~u nat i pla }en po rez na po klon od 1,29 mi li o na di na ra.

(Ta njug)

AV GA NI STAN CI MA SOV NO KRE NU LI ZA MA \AR SKU

Sto ti nu ile gal nih pre la za ka za se dam da na

Pro te kle ne de qe na pod ru~ ju Se ge di na bli zu ma |ar sko-srp ske gra ni ce uhva }e no je vi {e od sto ile gal nih mi gra na ta, oba ve stio je agen ci ju MTI port pa rol Po li cij ske upra ve `u pa ni je ^on grad Sa bol~ Sen ti, a pre no si por tal „Voj vo di na da nas”.

Ka ko se na vo di, u su bo tu je po li cij ska pa tro la na pe ri fe ri ji na se qa Re ske na i {la na 21 dr `a vqa ni na Av ga ni sta na, me |u ko ji ma je bi lo de ve to ro de ce,

ko ji su pe {ke pre {li ma |ar skosrp sku dr `av nu gra ni cu. Dan ra ni je su nad le `ni iz No vog Se ge di na ot kri li gru pu od 16 Av ga ni sta na ca u se lu De ska.

– Ile gal ni mi gran ti su po ku {a li da se sa kri ju u obli `woj {u mi. Ra ~u na ju }i ova da slu ~a ja, od po ne deq ka na pod ru~ ju Se ge di na ot kri ve no je ukup no 105 stra nih dr `a vqa na ko ji su ile gal no pre {li dr `av nu gra ni cu – re kao je Sen ti.

E. D.

14

SPORT

ponedeqak27.avgust2012.

HAJDUK OSVOJIO VREDAN BOD NA KARABURMI

Kre nu li s mr tve ta~ ke

Na kon dva start na po ra za, pa od la ska iz eki pe Mak si mo vi }a i @ar ko vi }a, pri sta li ce Haj du ka su sa zeb wom i{ ~e ki va li re zul tat s go sto va wa svo jih qu bi ma ca na Ka ra bur mi. Su sret je za vr {en bez po bed ni ka i bez go lo va. Pi ta mo {ef stru~ nog {ta ba Ve li~ ka Ka pla no vi }a da li je za do vo qan re mi jem.

- U na ja vi su sre ta re kao sam da imam po ve re wa u svo ju eki pu, ali i da je bi lo iz ve sno da }e bi ti osci la ci ja u na {oj igri, jer je ~ak 8 no vaj li ja u start noj po sta vi i da tre ba vre me na da se sve to slo `i ka ko tre ba. Na Ka ra bur mi smo do sta do bro iz gle da li. Is po {to va ni su do go vo ri ka da je igra u de fan zi vi u pi ta wu, a mi {qe wa sam da smo u za vr {ni ci bi lo ma lo od va `ni ji i hra bri ji mo `da smo mo gli i do sva tri bo da – ka `e Ka pla no vi}.

Naj bit ni je je da je osvo jen pr vi bod.

- U iz jed na ~e noj li gi ka kva je na {a sva ki bod je dra go cen. Ovaj sa Ka ra bur me ima ve li ku spe ci fi~ nu te `i nu, jer je ostva ren na kon ve o ma te {ke si tu a ci je u ko joj smo se na {li po sle po ra za od Ni {li ja na na {em te re nu i {o ka ko ji nam je taj po raz do neo. I ta da sam igra ~i ma re kao da mo ra mo da qe, da ve ru jem u wih i da }e ra dom i sa mo ra dom iz utak mi ce u utak mi cu na pre do va ti.Bo da sa Ka ra bur me kre nu li smo sa mr tve ta~ ke, ali uko li ko ga ne ove ri mo pro tiv Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca iz gu bi }e na zna ~a ju is ta kao je Ka pla no vi}. \. Bojani}

dnevnik

UZ MINIMALNU POBEDU VOJVODINE NAD BOR^ANIMA

Mo glo i ube dqi vi je Fud ba le ri Voj vo di ne u pr va tri ko la osvo ji li su se dam bo do va i na la ze se u vr hu ta be le.U tre }em ko lu sa vla da li su BSK iz Bor ~e 1:0 ( No vo sa |a ni su do sad po sti gli sa mo dva go la, po be di li Spar tak u Su bo ti ci s 1:0, a sa Sme de re vom, kod ku }e, igra li 0:0). U me ~u sa Bor ~a ni ma Voj vo di na je pro pu sti la ne ko li ko {an si, mo `da strel ci jo{ ni su na me sti li spra ve, ali je nom pri li kom tre ner Zla to mir Za gor ~i} je re kao da bi ovoj eki pi tre bao jo{ je dan {pic.

Voj vo di na je osta vi la po vo qan uti sak, zna da se lop ta, da iz vo di le pe ak ci je, a ~i we ni ca je da je ima la na spram se be eki pu ko ja je `e le la da se nad i gra va. Do ma }i su ima li ne u po re di vo vi {e lop tu u svom po se du od Bor ~a na, a broj ne pro do re i cen tar {u te ve na vi ja ~i su ume li da na gra de apla u zi ma, za to va qa ve ro va ti i da }e go lo va u mre `a ma ri va la bi ti vi {e, ma da ni jed noj po be di u zu be ne tre ba da se gle da. One se pam te, a sve osta lo se br zo za bo ra vi.Stru ka da je {an su mla di }i ma iz svog po go na. Bo jan Na sti} je iz te ple ja de i za i sta je za slu `io {an su, jer u du e lu s BSK - om na ~i nio je vaq da sa mo jed nu gre {ku. Usta lio se u eki pu i Mar ko Po le ta no vi}. No, i oni ma lo sta ri ji i is ku sni ji su bi li na o~e ki va nom no vou, ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} je imao sjaj ne pro do re po de snoj stra ni i uba ci vao upo tre bqi ve lop te u {e sna e ste rac go sti ju, Abu ba kar je dva pu ta bio u pri li ci da te lop te do bro is ko ri sti, ali je pr vi put ma lo za ka snio, a dru gi je bio iz blo ki ran.

Ipak, naj u be dqi vi ji je bio is ku sni Al ma mi Mo re i ra, ko ji se vra }a u ne ka da {wu for mu. Sko ro bez gre {ke po ve zi vao je re do ve svog ti ma, kre ta wem zbu wi vao ri va le i u sva kom tre nut ku znao je {ta tre ba da ura di s lop tom. Na kra ju je svo ju ve o ma do bru par ti ju kru ni sao po be do no snim go lom. Bio je to gol ko ji }e se du go pam ti ti:Po le ta no vi} je upo slio Ste va no vi }a, ovaj je lop tu pro sle dio na pe te rac, da bi je Mo re i ra ma ka zi ca ma po slao iza le |a do sta do brog gol ma na go sti ju Qu bu Ko va ~e vi }a. Svi na tri bi na ma usta li su i du gim apla u zom po zdra vi li

Abu ba kar Ouma ru {u ti ra na gol BSK-a

ovu maj sto ri ju, ka kva se ret ko vi |a na na {im te re ni ma.

Tre ner BSK - a Go ran Mi lo je vi} ~e sti tao je Voj vo di ni na po be di, do dav {i da je ovo sed mi okr {aj ovih ti mo va u su per li ga {kom tak mi ~e wu i da je Vo {a isto to li ko pu ta sla vi la, uz gol raz li ku od 17:1.

- Voj vo di na je me |u tri na {e naj bo qe eki pe, ali mo gu re }i da smo od i gra li kva li tet nu utak mi cu. Ima li smo svo ju

Fo to: F. Ba ki}

{an su kad je Bu la to vi}, u 80. mi nu tu, iz bio sam pred Su pi }a, ali se spe tqao i po sla lop tu po red go la. Za hva qu jem se svo jim igra ~i ma na za la ga wu, di sci pli ni i igri ko ju su po ka za li - re kao je Mi lo je vi}. [ef stru ke Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} na gla sio je da je we go va eki pa za slu `e no po be di la, ali i da je du go tra `i la re {e we da pro bi je od bra nu Bor ~a na.

- Po ku {a va li smo na sve na ~i ne i us pe -

li. Za nas po be da je bi la oba ve za, kao {to }e to bi ti i u su sre ti ma ko ji nam pred sto je. Eki pe ko je do la ze u No vi Sad igra ju bun ker, a BSK je igrao do sta otvo re no. Mo re i ra je sve za ~i nio efekt nim go lom. On je istin ski pro fe si o na lac i ve o ma je bi tan u na {oj eki pi. U na red na tri ko la igra }e mo na svom te re nu i u~i ni }e mo sve da ostva ri mo {to bo qi re zul tat - obe }ao je Za gor ~i}.

M. Pavlovi}

SPORT

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

Fa vo rit oprav dao o~e ki va wa No vi Pa zar - Cr ve na zve zda 1:2 (1:1) NO VI PA ZAR: Sta dion grad ski u No vom Pa za ru, bez gle da la ca, su di ja: Ma `i} (Vr bas).

Strel ci: Bo gu no vi} u 28. za No vi Pa zar, a Ka sa li ca u 38. i Mi lu no vi} u 52. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: \o ko vi} i Ja ko vqe vi} (No vi Pa zar) i Di mi tri je vi} (Cr ve na zve zda).

NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 6, Rni} 6, Lo ti nac 7, Muj dra gi} (\o ko vi} 6, Po pin), Ja ko vqe vi} 6, Vu {qa nin 7, Ri sto vi} 6 (Je li} 6), Bo gu no vi} 7, Ali vo di} 7, Ha xi bu li} 6, Ra {~i} 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Ve {o vi} 6, Mla de no vi} 7, Mak si mo vi} 7, Mi ki} 6 (Mi ri}), Mi ja i lo vi} 7, Mi li vo je vi} 7, Di mi tri je vi} 7, La zo vi} 7, Ka sa li ca 7 (Spa ji}), Mi lu no vi} 7 (Asa moa).

Cr ve na zve zda je pre bro di la te {ko go sto va we i sla vi la za slu `e no u No vom Pa za ru. O~i gled no da su Be o gra |a ni po di gli for mu, {to se vi de lo i na me ~u pro tiv Bor doa, a pr vi pr ven stve ni tri jumf je i po tvr da da je {ok te ra pi ja (pro me na tre ne ra) na Ma ra ka ni da la re zul ta te. U so lid noj fud bal skoj pred sta vi i Pa zar ci su se pred sta vi li u le pom sve tlu, pru `iv {i do bar ot por fa vo ri zo va noj Zve zdi.

Pa kle na vru }i na i pra zne tri bi ne na sta di o nu u gra du kraj Jo -

Luka Milunovi} je golom Zvezdi doneo pobedu

{a ni ce ni su ome li ak te re da od i gra ju so li dan pr ven stve ni me~.

Cr ve no-be li su bi li na ve li kom is pi tu na kon ogrom nog fi zi~ kog i emo tiv nog pra `we wa u me ~u s Bor dom. Tre ner Jan ko vi} je in si sti rao da eki pa po ka `e ka rak ter, a u sa stav je ume sto po vre |e nog {to pe ra Jo va no vi }a uvr stio na pa da ~a Ka sa li cu. I do ma }in je imao svo je mo ti ve i za vid nu for mu na star tu se zo ne. Pa zar ci su agre siv no u{li u utak mi cu i u pr -

Mi tro vi} za ra dost cr no-be lih Par ti zan - Ja go di na 1:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za - ni je do ne lo re zul tat. Na pro tiv, na, gle da la ca 4000, su di ja: San - pr vi su {an su ima li go sti. Te kao tra~ (Pa vli{). Stre lac: Mi tro - je na pad po le voj stra ni, usle dio vi} u 41. mi nu tu. @u ti kar to ni: S. pas na pe nal tik, {u ti rao je Mu Ili} (Par ti zan), a Pro ji}, Go gi}, drin ski, a Stoj ko vi} od bra nio. U Stoj kov (Ja go di na).

20. mi nu tu po no vo su za pre ti li PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak - }u ra ni. Po sle kor ne ra lop tu je sen ti je vi} 7, Miq ko vi} 6, La zev - za hva tio To mi}, ali je {u ti rao ski 6, Iva nov 6, Lo vre 6 (Ka ma ra pre ko go la. Pu bli ka ver na Par ti 7), S. Mar ko vi} 7, S. Ili} 7, Nin - za na ta da je po ~e la da zvi `di svo ko vi} 6 (To mi} 7), Mi tro vi} 7, L. jim qu bim ci ma, pa su se i oni ma Mar ko vi} 6 ([}e po vi}). lo pre nu li. U 25. mi nu tu du bin ski JA GO DI NA: Bon xu li} 6, \u - pas is pra tio je La zar Mar ko vi}, ki} 6, Pro ji} 6, To mi} 6, @i va no - ali je Bon xu li} bio br `i i uhva vi} 5, Go gi} 6, Stoj kov 6, Ko sti} 6 tio lop tu. Par ti zan je pleo mre (Sto ja no vi}), Mu drin ski 6 (\e - `u oko go la go sti ju, ali je do 30. ni}), \u ri} 5, M. Sto ja no vi} 5. mi nu ta to bi lo ja lo vo. On da je u U 3. ko lu Je len Su per li ge fud ba le ri Par ti za na po be di li su Ja go di nu sa 1:0 (1:0). U so lid noj utak mi ci, u ko joj su i go sti ima li svo je {an se, Par ti zan je bio ne {to bo qi i za slu `e no je sla vio.

I po red dve ve za ne po be de pr ven stvu Ja go di na se ni je od lu ~i la da na pad ne Par ti zan ve} se opre de li la za de fan zi vu. Va qak je igrao u stan dard noj for ma ci ji, ovog pu ta sa Aleksandar Mitrovi} La zev skim, Nin ko vi }em i Mi tro pri li ci bio Mi tro vi}. Na kon vi }em u start noj po sta vi. Par ti slo bod nog udar ca {u ti rao je gla zan je od po ~et ka kre nuo na pro - vom, ali pre ko go la. Tre }i pre la tiv ni ka ali u pr vih 10 mi nu ta to zak cen tra Ja go din ci ma je do neo gol {an su. Stoj kov je cen tri rao PR VA LI GA SR BI JA sa de sne stra ne, a {ut Mu drin skog gla vom za u sta vio je Stoj ko vi}. I No vi Sad - Ti mok 1:2 ka da se po mi sli lo da }e na po lu Ba nat - Te le op tik 2:0 In |i ja - Me ta lac 2:1 vre me nu bi ti ne re {e no, Mi tro Ko lu ba ra - Pro le ter 2:2 vi} je dao gol. Cen tri rao je Nin Bo rac - Rad ni~ ki (NP) 3:0 ko vi} sa de sne stra ne, a na pa da~ Vo `do vac - Slo ga 3:0 vaq ka gla vom bio pre ci zan.

Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki 0:1 U na stav ku ni je bi lo iz me na.

Mla de no vac - Na pre dak 2:3 Par ti zan je za po ~eo vi so ki pre Be `a ni ja - Je din stvo 1:2 sing ko ji ni je Ja go din ci ma dao da se raz mah nu. Ubr zo je La zar Mar 1.Na pre dak 3 3 0 0 9:3 9 2. Vo `do vac 3 2 1 0 6:1 7 ko vi} imao {an su. Pri mio je lop 3. Bo rac 3 2 1 0 5:1 7 tu na gru di, u{ao u {e sna e ste rac 4. Je din stvo 3 2 1 0 5:3 7 pa {u ti rao, ali sa mo u spoq ni deo 5. ^u ka ri~ ki 3 2 1 0 3:1 7 mre `e. Va qak je do mi ni rao a kao 6. Ti mok 3 2 0 1 4:3 6 plod ta kve igre je i do bra {an sa u 7. Pro le ter 3 1 2 0 6:4 5 60. mi nu tu. La zev ski je u{ao u {e 8. Mla de no vac 3 1 1 1 5:5 4 sna e ste rac, ali se spe tqao i pri 9. Ba nat 3 1 1 1 3:3 4 li ka je pro pa la. Ne {to ka sni je 10. Te le op tik 3 1 1 1 3:4 4 11. Rad ni~ ki (NP) 3 1 1 1 2:4 4 po ku {a va La zar Mar ko vi}. Is ko 12. Be `a ni ja 3 1 0 2 4:4 3 sa sa le ve stra ne {u ti rao je sa 15 13. In |i ja 3 1 0 2 2:4 3 me ta ra, ali pre ko go la. Na me ~u je 14. Ko lu ba ra 3 0 2 1 2:3 2 bio je dan spor ni de taq. Mi tro vi 15. Slo ga (K) 3 0 2 1 1:4 2 }u je svi ran of sajd, iako je ~i ni 16. No vi Sad 3 0 0 3 2:6 0 se, du bin ski pas naj pre za vr {io 17. Me ta lac (GM) 3 0 0 3 1:5 0 na gla vi ne kog od go stu ju }ih igra 18. Mla dost (L) 3 0 0 3 2:7 0 ~a.

I. La za re vi}

vih pet na e stak mi nu ta na pa li re no mi ra nog go sta. Ve} u 3. mi nu tu u iz gled noj po zi ci ji na {ao se Ra {~i}, ali ni je sti gao da za hva ti lop tu i uba ci je u pra zan gol. Sre di nom po lu vre me na Zve zda je us po sta vi la rav no te `u na te re nu i pri mi la gol. U 28. mi nu tu, po sle kor ne ra, Bo gu no vi} je bio „za bo ra vqen” od stra ne Zve zdi ne od bra ne pa je la ko gla vom lop tu sme stio u mre `u kraj ne mo} nog Baj ko vi }a - 1:0.

Sa mo de se tak mi nu ta ka sni je uz vra ti la je Zve zda. No vo pe ~e ni re pre zen ta ti vac Mak si mo vi} po slao je du bin ski pas, a Ka sa li ca je mu we vi to u{ao u ka zne ni pro stor i po red dvo ji ce de fan zi va ca Pa za ra ca zna la~ ki {u ti rao i po go dio ciq - 1:1.

U na stav ku tem po je znat no opao, {to je bi lo i za o~e ki va ti s ob zi rom na iz u zet no ve li ku vru }i nu. Opet je to bio rav no pra van meg dan u ko joj je Zve zda za ni jan su bi la an ga `o va ni ja i ima la lop tu vi {e u svom po se du.

Do po be do no snog po got ka cr ve no-be li su sti gli u 52. mi nu tu.

Kor ner sa de sne stra ne iz veo je La zo vi}, a Mi li vo je vi} je lop tu pro sle dio na dru gu sta ti vu gde je sa ~e kao usa mqe ni Lu ka Mi lu no vi} i la ko uba cio u ne bra we nu mre `u.

In si sti rao je is ku sni stra teg Pa za ra ca Be kva lac da we go vi pu le ni po ja ~a ju ri tam, da po ku {a ju da stig nu do iz jed na ~e wa. Zve zdi na od bra na de lo va la je sa svim so lid no, pa do ma }in ni je uspe vao ozbiq ni je da za pre ti. Ru tin ski su iza bra ni ci Alek san dra Jan ko vi }a od ra |i va li po sao, ~u va ju }i ste ~e nu pred nost. Mo gli su u 63. mi nu tu i da je po ve }a ju, da je La zo vi} bo qe {u ti rao gla vom iz iz gled ne po zi ci je.

Z. Ran ge lov

15

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 3. KO LO NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na NO VI SAD: Voj vo di na - BSK Bor ~a BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk U@I CE: Slo bo da Po int - Do wi Srem IVA WI CA: Ja vor - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Sme de re vo JA GO DI NA: Rad ni~ ki (N) - Rad ni~ ki 1923 1. Do wi Srem 2. Voj vo di na 3. Par ti zan 4. Ja vor 5. Ja go di na 6. Rad 7. N. Pa zar 8. C. zve zda 9. Slo bo da P. 10. Rad ni~ ki (N) 11. BSK 12. Rad ni~ ki (K) 13. Sme de re vo 14. Haj duk 15. OFK Be o grad 16. Spar tak ZV

3 3 3 2 3 3 3 2 3 3 3 3 3 3 3 3

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

1 1 0 0 0 2 1 1 1 1 0 2 2 1 1 0

1:2 (1:1) 1:0 (1:0) 1:0 (0:0) 0:0 2:2 (2:1) 2:0 (2:0) 0:0 1:1 (0:0) 0 0 1 0 1 0 1 0 1 1 2 1 1 2 2 3

5:3 2:0 9:2 7:0 2:1 4:2 5:3 4:3 4:3 3:5 1:8 2:4 0:5 1:3 0:2 0:5

7 7 6 6 6 5 4 4 4 4 3 2 2 1 1 0

U sle de }em ko lu (1/2.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N), SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan.

DO WI SREM I DA QE HIT JE LEN SU PER LI GE

Sle di po sla sti ca – der bi s Vo jvodinom Po sle tri ko la u elit noj fud bal skoj li gi eki pa Do weg Sre ma iz Pe }i na ca je i da qe hit, a Og wan Dam wa no vi} je u u su sre tu sa Slo bo dom po ka zao sjaj ne re a li za tor ske spo sob no no sti.

- Do ka za li smo i utak mi com u U`i cu (2:2) da ni smo slu ~aj no u vr hu ta be le. Sa mo ka ta stro fa lan te ren je one mo gu }io obe eki pe da se po ka `u u mno go bo qim iz da wi ma. Pr vi gol smo po stig ni iz iz ra |e ne ak ci je: Bu ko rac je sjaj no gur nuo lop tu u pro stor i ni je mi bi li te {ko da sa vla dam gol ma na. Usle dio je za tim pad u na {oj igri, ko ji je

tra jao do po lo vi ne dru gog po lu vre me na. U tom pe ri o du Slo bo da je do mi ni ra la i za slu `e no pre o kre nu la re zul tat. Me |u tim, ula skom Jan ko vi }a, Pet ko vi }a i Je li ~i }a do bi li smo na ofan ziv no sti i na kra ju iz jed na ~i li re zul tat - ka `e Dam wa no vi}.

Za pa `e ne igre pru `a i br zo no gi Bra ni slav To {i}.

- Zna li smo od li~ no ka ko igra Slo bo da. Re ~e no nam je da ih mo ra mo na pa sti i da od bra nu po sta vi mo vi so ko, od no sno da ih iz ba ci mo iz na {eg ka zne nog pro sto ra, gde mo gu bi ti vr lo opa sni, po seb no Ti ja go i Ran |e -

Ogwen Damwanovi} (desno), jedan od najboqih igra~a Pe}in~ana

U`i ~a ni qu ti na su di ju Do wi Srem je pre `i veo te {ko go sto va we u U`i cu, pa no vaj li ja u li gi ima iz ne na |u ju }e do bar u~i nak na star tu se zo ne - dve po be de i re mi.

Ali, u u`i~ koj Slo bo di sma tra ju da ih je su di ja Mi lan Ka ra xi} o{te tio i u ovom me ~u, od no sno da je na sta vio da se is ka qu je na tom klu bu (pod se ti li su na ne ke utak mi ce iz pret hod ne se zo ne).

Pred sed nik Slo bo de Dra gan Su bo ti} ja vio se u`i vo u emi si ju To tal so ker SOS Ka na la i po ~eo da si pa te {ke re ~i na ra ~un su di je Ka ra xi }a.

- Qu di kao {to je Mi lan Ka ra xi} su zlo srp skog fud ba la! We ga tre ba eli mi ni sa ti iz fud ba la, to je po sao za dr `av ne or ga ne, we ga tre ba u za tvor - re kao je u emo tiv nom obra }a wu pred sed nik Slo bo de.

Su bo ti} ni je re kao {ta ta~ no za me ra su di ji Ka ra xi }u, ni ti je bio de ci dan da je to zbog pe na -

la ko ji je do su dio za Do wi Srem u po sled wem mi nu tu su dij ske na dok na de.

- Ovo {to se de si lo je jo{ je dan {a mar srp skom fud ba lu i svi ma na ma ko ji po ku {a va mo po {te no da ra di mo. Ja se ne za la `em ni za ka kve funk ci je, `e lim da do |em na sta dion i da u`i vam, da se ra du jem po be di i da `a lim ka da iz gu bi mo - re kao je Su bo ti}.

On je re kao i da }e or ga ni klu ba na mi ru i de taq no pre gle da ti ce lu utak mi cu pro tiv Do weg Sre ma i si gur no re a go va ti, ali je re kao i da je Ka ra xi} od po ~et ka me ~a iri ti rao gle da o ce, a u`i~ ka pu bli ka po zna je fud bal.

- Ja ne mam ni {ta pro tiv Do weg Sre ma, ~e sti tao sam pro tiv ni ci ma po sle me ~a, kao {to sam ~e sti tao i BSK-u po sle po ra za, ko ji je bio za slu `en, jer smo igra li lo {e. Ali, osta je ve li ka sen ka po sle ove utak mi ce - re kao je Su bo ti}.

PRE MI JER LI GA

Sto uk i Ar se nal bez go lo va Fud ba le ri Sto u ka i Ar se na la od i gra li su ne re {e no 0:0 u dru gom ko lu en gle ske Pre mi jer li ge.Tob xi je su pe ti tim u isto ri ji ko ji ni je dao gol na pr ve dve utak mi ce

Detaq s me~a Stouk - Arsenal

u {am pi o na tu, po {to su u pr voj run di ta ko |e od i gra li bez go lo va sa San der len dom.

Me~ je bio iz u zet no tvrd i bez pra vih {an si, Ar se nal je du `e dr `ao lop tu u no ga ma, ali ni je imao pra vih ide ja u na pa du.

Naj bli `i po got ku go sti iz Lon do na bi li su u 89. mi nu tu, ka da je @i ru u kon tri sa 30ak me ta ra po ku {ao da iz ne na di Be go vi}, ali je lop ta za vr {i la tik iz nad pre~ ke. Pret hod no je Vol ters pro pu stio do bru {an su za Sto uk, ali 0:0 je ipak naj re al ni ji re zul tat.

Sto uk je ta ko iz jed na ~io klup ski re kord sa osam uza stop nih utak mi ca kod ku }e bez po ra za.

lo vi}. Po ~e li smo utak mi cu pri li~ no do bro, ~ak i po ve li.

Me |u tim, u po sled wih dva de se tak mi nu ta pr vog po lu vre me na do sta smo pa li i ne sre} no pri mi li dva go la. Do ma }in nas je pri li~ no sti snuo u na stav ku utak mi ce. Us pe li smo da se od bra ni mo i u po sled wih dva de se tak mi nu ta ima li smo vi {e od igre. Sre }om, Dam wa no vi} je u za vr {nim tre nu ci ma utak mi ce iz bo rio pe nal, ko ji je Pet ko vi} pre tvo rio u iz jed na ~u ju }i gol. Do {li smo u po zi ci ju da u ~e tvr tom ko la igra mo der bi sa Voj vo di nom. To je pra va fud bal ska po sla sti ca, a je di no {to mo `e mo da obe }a mo je ve li ka bor be nost - na gla sio je To {i}. @. Ra di vo je vi}

[PAN SKA PRI ME RA

Dva Atle ti ka de le meg dan Tre ner Atle tik Bil baa Mar se lo Bi jel sa re kao je da }e we gov klub bi ti osla bqen od la skom dva naj bo qa fud ba le ra, Ha vi ja Mar ti ne sa i Fer nan da Qo ren te.

- Qo ren te i Mar ti nes ne tre ni ra ju jer ima ju slo bod ne da ne, ni su ni po zi va ni na tre ning. Sva ki pro je kat fud bal skog klu ba u [pa ni ji, iz u zev Real Ma dri da i Bar se lo ne, bi pa tio ili ne ve ro vart no osla bio od la skom igra ~a ka kvi su Mar ti nes i Qo ren te re kao je Bi jel sa {pan skim me di ji ma.

Qo ren te i Mar ti nes su osta vqe ni sa stra ne, po {to }e sko ro si gur no u ovom pre la znom ro ku oti }i iz Atle ti ka.

Atle tik Bil bao }e se da nas sa sta ti sa Atle ti kom iz Ma dri da u {pan skoj Pri me ri i to }e bi ti tre }i uza stop ni me~ u ko jem }e ba skij ski klub na stu pi ti bez Qo ren tea i Mar ti ne sa.

16

sport

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

]i ri} od lu ~io Dolina - Senta 1:0 (0:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelac: ]iri} u 47. minutu. @uti kartoni: \okovi}, ^erwo{ (Dolina), a \eri (Senta).

DO LI NA: Jevti}, ^i`ik 7, Nedu~i} 7, Ivani{evi} 7, Staj~i} 7, Gigovi} 8, Tripkovi} 7 ([alipurovi} 7), [}epanovi} 7 (\okovi} 7), Memovi} 7, ]iri} 8 (^erwo{ 7), Ninkov 7.

SEN TA: @ivkov 7, Andru{ko 7, Kaka{ 6, \eri 7, Haben{uc 7, Boki} 7, Sekeru{ 6 (Vasin 6), Jankovi} 7 ([arapa 6), Spahi} 7, Mara{ 7, Malinovi} 6 (Geci} 7).

U prvih 45 minuta, po veoma sparnom vremenu, oba tima imali su po nekoliko poku{aja za gol, ali su mre`e mirovale. Samo dva minuta posle odmora doma}in je do{ao u vo|stvo, a strelac je bio mladi ]iri}, kada je posle centar{uta sa desne strane najboqe sna{ao i postigao pogodak.

Gosti iz Sente su u 65. minutu imali najboqu priliku da izjedna~i, no Geci} je pogodio stativu. Fudbaleri Doline organizovanom i dobrom igrom stvorili su priliku u 80. minutu, kada je Gigovi} pogodio pre~ku, pa je rezultat ostao nepromewen.

B. Stojkovski

Mi ro qu bi vo kraj Sa ve Srem - ^SK Pivara 0:0 SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Miqkovi} (Novi Sad). @uti kartoni: Vickovi}, Nikoli} (Srem), a Ivkovi} (^SK Pivara) SREM: Brkovi} 8, Mili} 6 (Stanimirovi}), Vuji~i} 6, Vi{kovi} 7, Petrovi} 7, Nikoli} 7, Dimitrijevi} 7, Vu~kovi} 6 (Milo{evi} 7), Vasi} 6, Vidi} 6, Trivkovi} 7. ^SK PI VA RA: Tankosi} 8, Vukaqevi} 7, Pupovac 7, Ili} 6, Avakumovi} 6, [vowa 7, Kupri~ki 6 (Mari} 7), Ivkovi} 7, Tepi} 6 (Vukasovi}), Simi} 7, Krstonijevi} 6 (Babizovi}).

U prili~no zanimqivoj igri sa puno prilika za gol strelci se nisu proslavili, ali su zato golmani Tankovi} i Brkovi} bili na visini zadatka. Mitrov~ani su po~eli agresivno i vredno je ista}i {anse Vasi}a i Vu~kovi}a, ali se iskusni golman gostiju Miroslav Tankosi} istakao.

U nastavku igralo se uglavnom izme|u {esnaesterca, ali bez pravih realizatora Mitrov~ani nisu uspeli da realizuju dobru igru.

Gosti su samo iz brzih kontranapada, preko Ivkovi}a i Simi}a, u nekoliko navrata ozbiqnije ugrozili gol Mitrov~ana.

R. Artukov

Mezei s pe na la Pali} - Tekstilac 1:0 (1:0) PA LI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 150, sudija: Milijanovi} (Vr{ac). Strelac: Mezei u 19. minutu. @uti kartoni: Krznar, Dokni} i Perovi} (Tekstilac).

PA LI]: I}itovi} 7, Bjedov 7, Mezei 8, Plep~evi} 7, Joci} 7, Pr{i} 6 (Jondi} 6), Mili} 7, Markovi} 8, Matija{evi} 7 (Grubar 6), Rajkova~a 8 (Qubojevi}), Tomi{i} 7.

TEK STI LAC: Andrija{evi} 7, Kr{i} 7, Perovi} 7, Krznar 6, Dokni} 7, Ili} 7, Kaurin 7, Crwanski 6 (Doroslavac 6), Perun~i} 7, Jocovi} 6 (Pej~i} 6), Nedeqkovi} 6 (Slep~evi} 6).

Pali}ani su zaslu`eno osvojili bodove u me~u sa veoma dobrom ekipom Tekstilca. U 19. minutu u prodoru je bio Mili}, sru{io ga je Perovi}, a sudija je pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Mezei. U nastavku susreta igralo se na sve ili ni{ta, ali je rezultat ostao nepromewen.

S. St.

Kom {ij ski der bi za sve uku se

TRE]E KOLO

Sloga - Mladost (BJ) 2:1 (1:1) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 1.200, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelci: Joci} u 23. i Zuki} u 80. za Slogu, a Kozomora u 42. minutu za Mlasot. @uti kartoni: Zuki}, Sila|i, Baji}, Joci}, Kova~evi}, Markovi}, Dragoqevi} (Sloga), M. Tomi}, Kozomora, Vi{ekruna, Ivani}, Baji} (Mladost).

SLO GA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Markovi} 7 (Dragoqevi} 7), Stanojev 8, Kova~evi} 7, Joci} 7, Grahovac 7 (Guberini}), Sila|i 6 (Samarxi} 7), Baji} 7, Zuki} 8, Ze~evi} 7.

MLA DOST: Raji} 7, Baji} 7, S. Rati} 7, Ivani} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Kozomora 8, Diki} 6 (Sviti}), Popin 7, Vukanac 7 (Vi{ekruna), D. Tomi} 7.

Kom{ijski derbi nikog nije ostavio ravnodu{nim,bio je za sve ukuse, a aplauze je prvi izmamio mladi Grahovac po{to je u 21. minutu pogodio mesto gde se spajaju pre~ka i stativa. Dva minuta kasnije Kozomora je izblokirao udarac Zuki}a, na odbijenu loptu natr~ao je \or|e Joci} i sa 20 metara poslao projektil u dowi ugao. Internacionalac na golu gostiju Nenad Raji} u inter-

valu od 120 sekundi spre~io je da Grahovac i Baji} pove}aju kapital Sloge. Nestala je trema kod Jara~ana, stavili su akcenat na ofanzivne zadatke, pa je Mihajlo Kozomora lepim golom krunisao asistenciju Vukanca. Po~etkom drugog poluvremena gosti su opasno zapretili, preko Kozomore i Popina, ali ih je iz koloseka izbacio nekada{wi kapiten Zoran Zuki}. Iskusni majstor odli~no je reagovao na ubacivawe Koste Baji}a, oslobodio se dvojice ~uvara i re`irao trijumf fudbalera Sloge.

M. Meni}anin

Raz i gra ni [i |a ni Radni~ki ([) - Jedinstvo 4:1 (2:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Nedi} u 9. ]iri} u 37. Mrkaji} u 53. i Petrovi} u 69. za Radni~ki ([), a Pej~inovi} u 88. minutu za Jedinstvo.

RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 7, Savinovi} 7, Petrovi} 8, Bjelo{ 8, Babi} 7, Simiki} 7, [ubert 7 (Zec 7), Nedi} 8 (Mati}), Mrkaji} 7 (Mladenovi}), Baqak 7, ]iri} 8.

JE DIN STVO: Jovi{i} 7, Kne`evi} 6, Luki} 6, Stegwaji} 7, [u{a 7, @akula 6, Igra~ 6, Ogrizovi} 6, Qutovac 6 (Pej~inovi} 7), @ivkovi} 7, Luki} 6.

Lepo nedeqno popodne gledaocima su omogu}ili fudbaleri {idskog Radni~kog, koji su lako i ubedqivo savladali neubedqive Pazov~ane. Razlika u kvalitetu je bila o~igleda, a superiorni [i|ani su ve} u 9. minutu golom Slobodana Nedi}a nagovestili siguran trijumf. Deset minuta pred kraj prvog dela, posle dubinske lopte, Nedi} je odli~no uposlio kapitena doma}ih Marjana ]iri}a koji je lako savladao golmana Lazara Jovi{i}a.

I u nastavku momci trenera Milana Mitrovi}a igrali su svoju igru i ve} u 53. minutu lep prodor ]iri}a sa leve strane, kada je

Go le a da u Ba nov ci ma Dunav - Dinamo 3:2 (1:2) STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 250, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Haska u 19. i 60. i Ilisi} u 65. za Dunav, a Pe{terac u 43. i Ne{ovanovi} u 44. minutu za Dinamo. @uti kartoni: Jaguzovi} i Antunov (Dunav), a Kra~unov, O`egovi}, Jankovi} i Pe{terac (Dinamo).

DU NAV: Vujakovi} 7, Jaguzovi} 6, Ka~ar (Kokir 6), Javorac 7, Luki} 6, \emaj 6 (Ivani{evi} 7), Antunov 7 (Drqa~a 7), Ilisi} 8, Jerkovi} 8, Haska 8, Zogovi} 6.

DI NA MO: Majki} 7, Teofanov 6, Kra~unov 7, Raki} 6, O`egovi} 7, Eri} 7, Jankovi} 6, Savanovi} 6, Ne{ovanovi} 7 (Novakov 6), Pe{terac 6, \uki} 7. ^etvrt ~asa igre je bilo potrebno da doma}i naprave prvu {ansu koju nije ikoristio nespretni Luki}. U 19. minutu Ha-

ska koristi idealan pas \emaja i plasira loptu u nebrawenu mre`u. U 35. minutu Haska propu{ta da posle solo prodora duplira prednost doma}e ekipe. U 39. minutu idealan Jerkovi}ev centar{ut \emaj ne pretvara u siguran pogodak. [ta se desilo sa alasima pred kraj prvog poluvremena, to verovatno samo oni znaju, do tada bledi Pan~evci iz dve poluprilike posti`u dva gola za velikih 1:2.

U nastavku igre alasi uvi|aju da je vrag odneo {alu, pa je prvo Haska, najboqi pojedinac na utakmici, iskoristio odli~an centar{ut Jaguzovi}a i doneo rezultatsko poravnawe, da bi samo pet minuta kasnije Ilisi} iskosa sa dvadesetak metara pogodio mesto gde se spajaju pre~ka i stativa za zaslu`enu pobedu alasa.

G. Kova~i}

Pr ve nac To pol ~a na Ba~ka Topola - Radni~ki 1:0 (1:0) BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Cveti}anin (Vr{ac). Strelac Maslovara u 24. minutu. @uti kartoni: Kroni}, Milovanovi} i Todorovi} (Ba~ka Topola), Bani} i Petra{ (Radni~ki).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 8, Dragi} 7, Veselinovi} 7, Cvetkovi} 8, Todorovi} 8, Vorkapi} 7, \ukanovi} 8, Cicovi} 7 (Martinovi}), Mezei 8, Milovanovi} 7 (Aleksandri}), Maslovara 8 (Kosovi}).

RAD NI^ KI: [ari} 7, Veselinovi} 6 (Bujak), Baqak 6, Desnica 7, Bani} 7, Petre{ 7, Vukovi} 6, Hocieslavski 6, Ran~i} 6 (Major), Paunovi} 7, Faber 7.

Ba~ka Topola ostvarila je i prvu pobedu u ovom prvenstvu.

Posle dobre igre doma}ini su mogli do}i do pogotka ve} u 22. minutu, kada je Milovanovi} bio o~i u o~i sa golmanom [ari}em, ali {utira je traqavo.

Dva minuta kasnije doma}ini su do{li u vo|stvo kada je Maslovar iskosa sa 18 metara pogodio mre`u za 1:0. Gosti su imali {ansu preko Hocieslavskog, ali je Kroni} taj udarac odbranio.

U drugom poluvremenu doma}ini su opsedali gol [ari}a, u 70. mi nu tu Mi lo va no vi} je prihvatio loptu, pre{ao nekoli ko igra ~a i po ku {ao lob udarcem da iznenadi [ari}a, ali lop ta je oti {la iz nad pre~ke.

S. Stojiqkovi}

Vojvo|anska liga Istok Rad ni~ ki(B) - Pro le ter (BK) 1:0, Slo bo da - Za dru gar 3:1, Je din stvo (NB) - Bi le }a nin 3:0, Je din stvo (BK) - Rad ni~ ki (K) 1:1, Ba~ ka 1901 - Ki kin da 3:0, Ko lo ni ja - Bu du} nost 2:0, Vr {ac - Ko za ra 3:1.

Vojvo|anska liga Zapad Po let - Mla dost (T) 1:3, Bo rac - Cr ven ka 1:3, Pr vi maj - Ju go vi} 1:1, In deks - Ba~ ka (BP) 1:0, Mla dost (BP) - Sta ni {i} 1:2, Omla di nac - Haj duk 1:2, Bu du} nost - Cr ve na zve zda 1:2, Sr bo bran - Slo ga (E) 3:1.

izigrao odbranu gostiju pretvorio je u gol Nemawa Mrkaji} za 3:0. Posle opravdano dosu|enog slobodnog udarca iskosa sa oko 18 metara odli~ni i ofanzivni bek Radni~kog Mladen Petrovi} je efektnim udarcem prebacio `ivi zid i golman Jovi{i} je bio nemo}an. Do kraja susreta [i|ani su i daqe dominirali terenom i propustili jo{ dve lepe prilike.

Pred sam kraj ove fer i korektne utakmice rezervista Jedinstva Predrag Pej~inovi} je iskoristio non{alantnost doma}e odbrane i ubla`io visok poraz svoje ekipe.

M. ]ur~i}

Ce ment - Rad ni~ ki (SM) Do li na - Sen ta Du nav - Di na mo Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (S) Slo ga - Mla dost (BJ) Pa li} - Tek sti lac Rad ni~ ki - Je din stvo (SP) Srem - ^SK Pi va ra

1:3 1:0 3:2 1:0 2:1 1:0 4:1 0:0

1. Rad ni~ ki ([)

2

2

0

0

5:1

6

2. Pa li}

2

2

0

0

2:0

6

3. Do li na

2

1

1

0

2:1

4

4. B. To po la

2

1

1

0

1:0

4

5. Srem

2

1

1

0

1:0

4

6. Rad ni~ ki (SM)

2

1

0

1

3:2

3

7. Rad ni~ ki (S)

2

1

0

1

2:1

3

8. Slo ga

2

1

0

1

2:2

3

9. Sen ta

2

1

0

1

1:1

3

10. Tek sti lac

2

1

0

1

1:1

3

11. Du nav

2

1

0

1

3:4

3

12. Di na mo

2

0

1

1

3:4

1

13. Mla dost

2

0

1

1

1:2

1

14. ^SK Pi va ra

2

0

1

1

0:1

1

15. Ce ment

2

0

0

2

1:4

0

16. Je din stvo (SP)

2

0

0

2

1:5

0

U sle de }em ko lu (2.sep tem bra) sa sta ju se: ^SK Pi va ra - Ce ment, Je din stvo (SP) - Srem, Tek sti lac - Rad ni~ ki ([), Mla dost - Pa li}, Rad ni~ ki (S) - Slo ga, Di na mo - Ba~ ka To po la, Sen ta - Du nav, Rad ni~ ki (SM) - Do li na.-

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Ka `we ni za pro ma {a je Cement - Radni~ki (SM) 1:3 (1:2) BE O ^ IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 300, sudija: \. Mak si mo vi} (In |i ja).

Strelci: Kalinov u 8. (iz penala) za Cement, a Skorupan u 38, Lackovi} u 41. i Trebovac u 90. minutu (iz penala) za Radni~ ki (SM). @u ti kar to ni: Bur sa}, Ka li nov, Mi lo vi} (Ce ment), Sko ru pan, Ri sti} (Radni~ki SM). Crveni kartoni: P. Ili}, Mi lo vi} (Ce ment).

CE MENT: Suba{i} 7, Bjelajac 6, ^ovi} 6, Bursa} 6 (Mili}evi} 6), Milovi} 6, Ki{ 5, Ga-

{parevi} 5, Lukaja 6, Haxi} 5 (Desnica 6), P. Ili} 5, Kalinov 6.

RAD NI^ KI (SM): [qivovicki 8, Stevi} 8, Miji} 8, Soviq 8, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 8, Stani} 7, Lackovi} 8 (Trebovac 7), Skorupan 8, Nagli} 8.

Fudbaleri Cementa prokockali su {ansu da pred svojim navija~ima do|u do tri boda. Ve} u 8. minutu su poveli iz opravdano dosu|enog penala,a strelac je bio Kalinov. U 25. minutu isti igra~ nije realizovao novi pe-

nala, pro~itao ga je golman gostiju. Pred kraj prvog poluvremena gosti preuzimaju inicijativu, a plod toga su dva efektna gola. Prvo se u listu strelaca upisao iskusni Skorupan, da bi zatim mladi Lackovi} doveo svoju ekipu u vo|stvo.

Ta~ku na dobru fudbalsku predstavu stavio je rezervista Trebovac u 90. minutu tako|e iz opravdano dosu|enog penala. Beo~inski navija~i i igra~i mogu da `ale za propu{tenim {ansama, a gosti s pravom da se raduju.

B. Star~evi}

MOTO GP [AMPIONAT

Po be da sjaj nog Pe dro se Voza~ Repsol Honde Dani Andree Dovicioza. AmerikaPedrosa trijumfovao je na 12. nac je vrlo brzo po~eo da nazatrci sezone u kraqevskoj klasi duje, zbog nekog problema, dok Moto GP {ampionata, Velikoj je Doviciozo pretekao Rosija nagradi ^e{ke.[panac je do za ~etvrto mesto, a to se sve detre}e pobede ove sezone, druge silo u prvih nekoliko kriviza samo sedam dana, do{ao u na. Lorenco je od tada sigurno vremenu od 42:51.570 minuta na vodio ispred Pedrose i Kra~stazi Brno, sa skoro dve dese- loua, dok su Doviciozo i Rosi tinke prednosti u odnosu na su- bili vrlo blizu, ispred Alvanarodnika Horhea Lorenca na Jamahi. Wima dvojici se na podijumu pridru`io voza~ Jamahe Teh 3 Kal Kra~lou, koji se tako prvi put u karijeri na{ao na pobedni~kom postoqu.

Sjajna trka u Brnu odlu~ena je u samom ciqu, {to se u kraqevskoj klasi dugo nije desilo. Pedrosa i Lorenco su bili Da ni Pe dro sa na vrhu od samog starta trke, a u posledwi krug voza~ ra Bautiste i [tefana Bradla Repsol Honde u{ao je kao vode- na privatnim Hondama. }i. Ipak, u sedmoj krivini LoDo ~etvrtog kruga, dvojica renco ga je napao i preuzeo pr- [panaca su se izdvojila na ~evu poziciju, da bi mu wegov je- lu, dok su me|usobne razlike dini rival u borbi za titulu izme|u Kra~loua, Dovicioza i uzvratio u posledwoj krivini Rosija bile sve ve}e. Tako je i zaslu`eno slavio. Kra~lou je oko osmog kruga Bradl uspeo da tokom cele trke bio iza wih i sustigne Rosija, dok je Pedrosa vozio je jednu mirnu, ali od- bio za petama Lorencu. Krug li~nu trku. Lorenco je sjajno kasnije, mladi Nemac je pretestartovao sa pol pozicije i po- kao Doktora, koji se nije preveo je ispred Pedrose, Kra~lo- davao, dok je Spiz zavr{io van ua, timskog kolege Bena Spiza, staze. Nekoliko krugova kaValentina Rosija na Dukatiju snije, i Bautista je pretekao i drugog voza~a Jamahe Teh 3 Rosija, koji je tako pao na sed-

mu poziciju, da bi u 12. krugu Pedrosa kona~no napao Lorenca i pretekao ga u borbi za prvo mesto. Lorenco se dugi dr`ao tik iza svog sunarodnika, da bi u napad krenuo tek u posledwem krugu. U sedmoj krivini voza~ Jamahe je pre{ao u vo|stvo, ali se Pedrosa nije predavao i napadao je kad god je do{ao u priliku, a najboqu je imao u posledwoj krivini, koju je i iskoristio i trijumfovao.

Kra~lou je na kraju na tre}e mestu imao 12 sekundi zaostatka u odnosu na vode}i dvojac, a iza wega su sledili Doviciozo, Bradl, Bautista i Rosi.

Randi de Punije je na osmom mestu bio najboqi me|u voza~ima na CRT ma{inama, a prvu desetoricu kompletirali su doma}i voza~ Karel Abraham i Aleks Espargaro.

Na startu trke u Brnu nisu se na{li Kejsi Stoner, Niki Hejden i Hektor Barbera zbog povreda koje su do`iveli pro{log vikenda u Indijanapolisu. Zahvaquju}i pobedi, Pedrosa je {est trka pre kraja sezone svoj zaostatak u odnosu na Lorenca u generalnom plasmanu smawio na 13 bodova. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat nastavqa se Velikom nagradom San Marina 16. septembra.

SPORT

dnevnik DANAS PO ^I WE US-OPEN

17

EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI OR KE U TUR SKOJ

No le `a li zbog iz o stan ka Na da la Bra ni lac ti tu le na US-Ope nu raz o ~a ran ve {}u o do pin go va wu le gen dar nog bi ci kli ste Len sa Armstron ga. Ame ri~ ka An ti do ping agen ci ja od u ze la je slav nom bi ci kli sti Len su Armstron gu se dam ti tu la po bed ni ka Tur d Fran sa na kon {to je pre su di la da je ko ri stio za bra we na sti mu la tiv na sred stva.

Armstrong, ko ji je naj po zna ti ju svet sku bi ci kli sti~ ku tr ku

ponedeqak27.avgust2012.

dec i, jer on a tra`e uzore istakao je 25 -godi{wi te ni ser, ko ji j e posled wih godina pravi sport sk i heroj u r odnoj S rbiji i {i r i.

On se osvrnuo i na p o~ etak ta kmi ~ewa na po sl ed wem grend slemu sezone , gde br ani ti tul u.

- Veoma mi je d rago {to s am imao uspe{ne turn ire u T or ontu i Sin sinatiju. Pred US-op en za mene je bilo z na~ajno da i mam ja ke me~e ve. Ove s ezone

Na {e da me se oki ti le sre brom Tur ska - Sr bi ja 3:0 (25:21, 25:22, 25:18)

Novak \okovi}

osva jao od 1999. do 2005, iz ja vio je da se ne}e boriti sa optu` bama a m er i~kih antidoping zv an i~nika, tvrde}i da su one deo doping zav er e.

- K ada sa m ~uo t u p ri ~u, i mno ge d ruge, ra zo~ arao s am se kao sportista, je r znam koli ko je potrebno da stignete do vrha, kol ik o `rt vovawa , pos ve}enost i i napornog rada . Na kraju , sv i mi ` el im o da im amo ~ ist s po rt, a ja sam sre} an {to u tenisu n ema mn og o takvih s lu~ajeva. Mi se tru dimo da za dr`imo tradi ci ju i za {t itimo i ntegri tet na{eg sport a - r ekao je No vak \okovi}, p renosi A P. - To je ne {to {to {a qe sna`n u poruku o ten isu i mal oj

i ma o sam i uspo ne i padove, a li mislim da je to n orm alno. Ide m korak po kora k, ne r a~unam ni{ta u napred i sam o po ku{ava m d a se fok us i ram n a svoju i gru , t o je na jva`n ij e oceni o je dru gi reket sveta.

On je dodao da }e izos ta nak povre|enog Rafaela Nadala preds tavqati v eliki gu b itak za t urnir u Wu jorku, koji startuj e danas.

- T o je gubit ak i za sam t enis, j er je Nad al c ewen, uspe{a n i v eo ma popularan sportista {irom sveta. @elim mu brz oporavak - poru~io je \okovi}, koji }e takmi~ewe na US-openu po~eti duelom protiv Italijana Paola Lorencija.

VTA LI STA

Skok Je le ne, pad Ane

EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE

No vi po raz or li }a

Sr bi ja – Ru si ja 0:3 (23:25, 25:27, 17:25) GDI WA: Grad ska ha la spor to va, gle da la ca: 100, su di je: Sa bo (Ma |ar ska), [i menc (Ne ma~ ka).

SR BI JA: Ko va ~e vi} 17, M. Stan ko vi} 8, Me di}, Ilin ~i} (l), Ve qo vi}, Br |o vi} 5, ^. Stan ko vi} 6, Oko li} 5, Gmi tro vi}, @ar ko vi} 3, Bla go je vi} 2, Oko {a no vi} 3.

RU SI JA: Mi nin (l2), Bi kov skij 8, De ma kov 12, Azju tin 6, Ko bi lev 20, Pod le snik, Ko ~e tov, I. Ni ki tin, Se me nov (l1), Su bo ta, @os 2, S. Ni ki tin 9.

Ju ni o ri Sr bi je do `i ve li su jo{ je dan mak si mal ni po raz na Evrop skom od boj ka {kom pr ven stvu, a u dru gom me ~u grup ne fa ze sa vla da la ih je Ru si ja. Or li }i su u pr vom i dru gom se tu ima li igru i mo glo je la ko da se de si da ko na~ ni re zul tat bu de dru ga ~i ji(u dru gom ima li 24:22), ali ni su ima li smi re no sti u za vr {ni ca ma. M. R.

hun ske re zul ta te i u bu du} no sti.

Tre }e me sto pri pa lo je Ita li ji ko ja je sa vla da la Ru si ju 3:0 (25:20, 25:23, 25:21).

Po red ti tu le pr va ka Evro pe, Tur ska je iz bo ri la i u~e {}e na Svet skom pr ven stvu sle de }e go di ne u ^e {koj. Evro pa }e ima ti {est pred stav ni ka, a pre o sta la ~e ti ri, po red ^e {ke i Tur ske, bi }e po zna ti po sle kva li fi ka ci ja.

Pr vi set do neo je iz jed na ~e nu bor bu u ko joj ni je dan od pro tiv ni ka ni je po ka zao mak si mum, pre sve ga zbog te re ta fi na la. Ipak, Tur ska je sre di nom se ta us pe la da do |e do pred no sti od dva do tri po e na ko ju je odr `a va la do vo| stva. Po ku {a va le su na {e de voj ke da uhva te pri kqu ~ak pre ko Lu ki} i Bu {e, ali je pre sve ga pri jem bio na ni skom ni vou i Tur ska je po ve la.

Dru gi set je Sr bi ja po klo ni la do ma }i nu. Vo di le su na {e klin ke na star tu se ta i pro sto do mi ni ra le ri va la do vo| stva 16:10. ^i ni lo se da }e Sr bi ja la ga no iz jed na ~i ti i u~i ni ti ne iz ve snim osta tak su sre ta, ali se ta da de sio neo bja {wi vi pad na {e eki pe. Pri jem je stao, gre {ke u na pa du i u po qu su se re |a le kao na tra ci, a Tur ska je ni kri va ni du `na do {la do mo -

Po je di na~ ne na gra de MVP: Da mla ^a ki ro glu (Tur ska) Blo ker: Mi na Po po vi} (Sr bi ja) Teh ni ~ar: Sla |a na Mir ko vi} (Sr bi ja) Po en ter: Iri na Vo ron ko va (Ru si ja) Sme ~er: Li za Is ki jer do (Ne ma~ ka) Ser ver: Kse ni ja Il ~en ko (Ru si ja) Pri ma~: Ele na Pe ri ne li (Ita li ja) Li be ro: Di la ra Bag yi (Tur ska) gu} no sti da osvo ji i dru gi set. Po sle ne ko li ko do brih ser vi sa, Tur ska je blo ko vi ma do {la do 25:22 i osta vi la u ne ve ri ci na {e de voj ke.Zbog, na taj na ~in, iz gu bqe nog se ta, na {a eki pa je upa la u kri zu, a Tur ska se mak si mal no raz i gra la. Sve su po ga |a le do ma }e igra ~i ce i je zdi le ka zlat noj evrop skoj me da qi, a na {em ti mu ni su po mo gle ni iz me ne, pa je ta ko Sr bi ja mo ra la da se za do vo qi sre brom.

M. R.

Li cen ce za 55 na ci o nal nih su di ja

TUR NIR U WU HEJ VE NU

Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pa la je za jed nu po zi ci ju i sa da za u zi ma 13. me sto na VTA li sti. Je le na Jan ko vi} je za be le `i la skok od se dam me sta, po sle pla sma na u fi na le tur ni ra u Da la su.Jo{ ve }i na pre dak ima la je Bo ja na Jo va nov ski, za 15 po zi ci ja, i sa da je 72.

Sto ta po zi ci ja je is pred Alek san dre Kru ni}, Ve sna Do lonc je za dr `a la je 190.

VTA li sta: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 9.025, 2. Ag we {ka Ra dvaw ska (Poq ska) 8.115, 3. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 7.695, 4. Se re na Vi li jams (SAD) 7.300, 5. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 6.415, 6. An |e li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 5.705, 7. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.700, 8. Na Li (Ki na) 4.371, 9. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 4.335, 10.

Sa ra Era ni (Ita li ja) 3.860, ...13. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.980, 27. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 1.681, 72. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 911, 172. Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 354, 190.

Ve sna Do lonc (Sr bi ja) 321.

tre }u sre br nu me da qu na od boj ka {kim pr ven stvi ma Evro pe, po {to su u fi na lu po ra `e ne od Tur ske 0:3.I po red mak si mal nog po ra za na {e de voj ke su pru `i le do sto jan ot por ri va lu to kom pr va dva se ta.

Po seb no je bi la ne iz ve sna bor ba u dru gom se tu, u ko me su ju ni or ke Sr bi je, ~i ni se, pro pu sti le {an su da pre o kre nu tok me ~a. Bez ob zi ra na po raz u fi na lu, na {e mla de la vi ce su po ka za le vi sok kva li te te, za slu `e no osvo ji le ti tu lu vi ce {am pi o na Evro pe i na ja vi le vr -

SE MI NA RU YS SR BI JE U KA WI @I

Petra Kvitova

Jelena Jankovi}

AN KA RA: Ha la Ba {kent, gle da la ca: 6.500, su di je: Ra pi sar da (Ita li ja), Ko zlo va (Ru si ja).

SR BI JA: Po po vi} 8, Mi tro vi}, Si mi}, Dra gu ti no vi} (l), Ku bu ra 3, Tr ni} 3, ^i ki riz 10, ^a nak 1, Bu {a 16, Mir ko vi}, Olu i}, Lu ki} 5.

TUR SKA: ^a ki ro glu 9, Akin 3, Ak man 12, Er ~an 9, Ari {an 7, Ak ta{ 12, Ka la~, Ho ~a o glu 1, Ke gan, Ali ~i, Ma ran goz, Bag ~i (l).

Ju ni or ke Sr bi je su osvo ji le

Kvi to voj ti tu la

^e {ka te ni ser ka Pe tra Kvi to va osvo ji la je ti tu lu u Wu Hej ve nu, po be dom u fi na lu nad Ru ski wom Ma ri jom Ki ri len ko sa 7:6 (11:9), 7:5.

Taj me~ je tra jao dva sa ta i osam mi nu ta, a Kvi to va je do ti tu le do {la po sle pra vog pre o kre ta u dru gom se tu.U pr vom se tu vi |e na je ve li ka bor ba, da bi Ki ri len ko u dru gom po ve la sa 5:2, pre ne go {to je pro {lo go di {wa osva ja ~i ca Vimbldo na us pe la da osvo ji pet ge mo va za re dom i tri jum fu je.

- U taj-brej ku sam igra la poen po poen, ni sam uop {te raz mi {qa la o re zul ta tu. Na kra ju, bor ba je bi la ve o ma ne iz ve sna i dra go mi je {to sam po be di la. Na pra vi la sam do sta gre {a ka, ka da sam gu bi la sa 5:2 po ku {a la sam da ne mi slim na svo je udar ce i tak ti ku, ve} sam se tru di la da lop ti ca osta ne u te re nu - re kla je Kvi to va. ^e hi wa se na ne ki na ~in tom po be dom re van {i ra la ru skoj te ni ser ki za eli mi na ci ju u ~e tvrt fi na lu Olim pij skih iga ra u Lon do nu.

Tro dnev ni se mi nar za ove ru su dij skih li cen ci na ci o nal nih xu do su di ja za se zo nu 2012/2013. po pra vi li ma Evrop ske i Svet ske xu do fe de ra ci je za vr {en je u Ba wi Ka wi `a.

Pred sed nik Su dij ske ko mi si je XS Sr bi je Si ni {a [kr bi} na gla {a va da je sva ka na ci o nal na fe de ra ci ja du `na da svo je su di je edu ku je u skla du sa no vim pra vi li ma i de {a va wi ma u xu dou, te da je ciq ovog se mi na ra bio da se una pre di su dij ski ka dar, a sa mim tim i kva li tet xu do spor ta kod nas.

- U~e {}e je uze lo 55 su di ja i ve o ma sam za do vo qan kva li te tom se mi na ra, po go to vo {to su u~e stvo va la dvo ji ca ugled nih

go sti ju, se kre tar Su dij ske ko mi si je Evro pe xu do uni je Bernd Ahi les i in ter na ci on al ni su di ja A ka te go ri je Ma ri us Je be rean iz Ru mu ni je. Kva li tet se mi na ra je bio ve o ma vi so kom ni vou i na dam se da }e ta ko bi ti i ubu du }e, jer je to vr lo bit no za edu ka ci ju na {ih su di ja i za do bro bit na {eg xu doa. Sa do brim su |e wem se po ve }a va i kva li tet xu doa i sa mih tak mi ~e wa - is ti ~e [kr bi}.

Pre ma re ~i ma [kr bi }a mi ima mo ne do vo qan broj su di ja u evrop skim i svet skim raz me ra ma. [kr bi} je tre nut no je di ni ak tiv ni me |u na rod ni su di ja, ali on na pi mi we da ga ra du je {to ima mo ne ko li ko mla dih per spek tiv nih su di ja sa ko ji ma

}e se jo{ in ten ziv ni je ra di ti u na red nom pe ri o- du, ka ko bi do sti gli in ter na ci o- nal nu li cen cu, a sa mim tim po boq {a li i kva li tet su |e wa na na {im pro sto ri ma.

- Za do ma }a tak mi ~e wa 55 ak tiv nih na ci o nal nih su di ja su sa svim do voq ni za kva li tet no su |e we na, a Sini{a [krbi} po red wih ima mo jo{ to li ko re gi o nal nih su di ja. no na sta vi mo sa edu ka ci jom mla Kva li tet su |e wa na na {im tak - dih ko ji tre ba da za me ne sta ri je mi ~e wi ma je pri li~ no do bar, ko le ge - sma tra [kr bi}. ali je neo p hod no da kon ti nu i ra Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

SVET SKI RE LI [AM PI O NAT

De ve ti tri jumf Le ba u Ne ma~ koj Osmo stru ki svet ski {am pion Se ba sti jan Leb tri jum fo vao je na Re li ju Ne ma~ ke, de ve tom tak mi ~e wu ovo go di {weg Svet skog re li {am pi o na ta.Vo za~ Si tro e na je ta ko do {ao do pe te po be de za re dom ove se zo ne, a ujed no svo je de ve te u Ne ma~ koj. Dru go me sto sa za o stat kom od dva mi nu ta za u zeo je Ja ri-Ma ti La tva la u For du, dok je tre }i bio dru gi vo za~ Si tro e na Mi ki Hir vo nen.

Leb je do po be de u Ne ma~ koj do {ao u ka rak te ri sti~ nom sti lu, po sle pot pu ne do mi na ci je od po ~et ka re li ja na ko jem je pre de set go di na pr vi put u ka ri je ri tri jum fo vao. Fran cuz je imao i ma lo sre }e, po {to je ki {a to kom ju tar -

Detaq s relija u Nema~koj

wih eta pa vi {e po go di la we go ve ri va le ne go we ga. La tva la je ~ak imao iz le ta we, ali je us peo da se vra ti i do |e do dru gog me sta, sa po la mi nu ta pred no sti u od no su na Hir vo ne na. La tva lin tim ski ko le ga Pe ter Sol berg je bio du go dru gi pre ne go {to je imao udes, a to kom istog br zin ca u Pan cer pla teu na de za bo qi pla sman iz gu bi li su i Tje ri Noj vil, Da ni Sor do i Ot Ta nak. Na kra ju je Mads Ost berg u Adap ta For du bio ~e tvr ti, is pred Kri sa Et kin so na u Mi ni ju i vo za ~a Fol ksva ge na Se ba sti ja na O`i jea.

Svet ski re li {am pi o nat na sta vqa se Re li jem Vel sa, ko ji je na pro gra mu od 13. do 16. sep tem bra.

18

sport

ponedeqak27.avgust2012.

PR VEN STVO SR BI JE U MI NI -KA JA KU U APA TI NU

PRO VER NA UTAK MI CA

Najava boqe forme Cr ven ka – Voj put 25:25 (11:12) CRVENKA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 100, su di je: Mi li ca An ti} i Da ni je la Ku koq (Cr ven ka). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (4), Voj put 5 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 14, a Voj put 10 mi nu ta.

CR VEN KA: N. Ra ~i}, Ivi}, @e ga rac 2, Ra do wi} 3, Sla vu qi ca 1, Gu gle ta 6, Tun guz, Ma noj lo vi}, Pe ro vi} 8, Gru ji ~i} 1, Pu {i ca, V. Ra ~i} 3, Su naj ko, Ni ko li}, Mi ri} 1, Egi}.

VOJ PUT: Pa pi} 8, Dis tol, Ko va ~e vi} 2, Jo va no vi} 6, Je li} 4, Ko so vi} 1, Pa vlo vi}, Ka tlak 1, Ja wi}, To do ro vi} 2, Ma ti}, Po po vi}, Ku ku}, \u ka no vi}, Vu ko sla vo vi}, Bo `o vi} 1.

Na kon po ra za u pret hod ne ~e ti ri kon trol ne utak mi ce (Pro le ter dva pu ta, Do boj i Voj put), ru ko me ta {i Cr ven ke su u pe tom po ku {a ju na go ve sti li da im je for ma u uz la znoj li ni ji i da }e u na red nih dva de se tak da na do po ~et ka pr ven stva po sti }i pu nu tak mi ~ar sku sprem nost.

Pr vo po lu vre me re van{ su sre ta pro tiv Su bo ti ~a na ni je bu di lo ta kvu na du, s ob zi rom da su go sti od sa mog po ~et ka ima li pred nost, ko ja je u 20. mi nu tu bi la i ve o ma ube dqi va (6:12). Me |u tim, ta da Cr ven ~a ni okre }u list, is po qa va ju sve ve }e za la ga we i bor be nost, ~vr stu igru u od bra ni i efi ka sne na pa de i za re dom po sti `u pet go lo va (11:12), u ~e mu je pred wa ~io mla di Mar ko Pe ro vi} na po zi ci ji le vog kri la. U na stav ku je re zul tat od mah iz jed na ~en (12:12), a po tom sle de na iz me ni~ ni go lo vi i ve o ma do bra igra iza bra ni ka Igo ra De sni ce, ko ji ma je u sa moj za vr {ni ci ne do sta ja lo i ma lo sre }e da ostva re pr vu po be du u pri prem nom pe ri o du, {to ne uma wu ju po vo qan uti sak ko ji su osta vi li.

T. Jo. LI PAR SKI VE LI KO GO SPO JIN SKI TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pab iz Vrbasa pobednik

Tra di ci o nal no u Li pa ru (kul ska op {ti na) u po vo du obe le `a va wa se o ske sla ve Ve li ke Go spo ji ne odr `a va se no} ni tur nir u ma lom fud ba lu.Dva de set eki pa iz kul ske, vr ba ske, ba~ ko to pol ske ko mu ne i ne ko li ko iz No vog Sa da nad me ta lo se za na grad ni fond od 160 hi qa da di na ra. Na kon tak mi ~e wa u gru pa ma, u za vr {ni cu tur ni ra, ko jeg je sva ke ve ~e ri pra ti lo i do hi qa du gle da la ca, pla si ra le su se eki pe Agro vi {ko vi} iz Cr ven ke, Pab iz Vr ba sa, De te li na ra Gru ja iz No vom Sa da i O[„ Ni ko la Te sla„ iz Li pa ra.

U po lu fi nal nim nad me ta wi ma eki pa Agro vi {ko vi} je po be di la O[ „Ni ko la Te sla“ sa 5:3, dok je u dru gom su sre tu Pab iz Vr ba sa bio bo qi od eki pe De te li na ra Gru ja sa 3:1. Za vr {ne ve ~e ri tur ni ra, u su sre tu za tre }e me sto eki pa O[ „Ni ko la Te sla„ je sa vla da la De te li na ru Gru ja sa 2:0 i osvo ji la na gra du od 30 hi qa da di na ra. U fi nal nom su sre tu Agro vi {ko vi} – Pab pe na li su od lu ~i li po be di ka. U re gu lar nom de lu bi lo je1:1, a pre ci zni ji sa pe na la bi li su igra ~i Pa ba (4:3) i wi ma je pri pa lo 80.000, a po ra `e nom ti mu 50.000 di na ra. Za eki pi Pab su igra li: Pe tro vi}, Sa mar xi}, Stje pa no vi}, Pe ko vi}, Jak {i}, Po kra jac, Baj ~e ti}, Ra do vi}, Bo do wi i Ma }u `en ski. Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je ~lan Agro vi {ko vi }a Jo vi ca Sto {i}, naj bo qi stre lac je Mi lan [e gan iz O[ „Ni ko la Te sla“, a naj bo qi igra~ je Da mir Ma }u `en ski iz Pa ba.

Tre ba re }i da su ve o ma ko rekt no su di li Ne nad Mi lo {e vi} i Mir ko Tri fu no vi} iz Cr ven ke, a da je za gle da o ce pri re |i va na tom bo la. Lap top, dar „Sa gi ta ri ju sa“ iz Su bo ti ce, ku }i je od neo Li par ~a nin Bo ban Li pin ski. \. Bo ja ni}

dnevnik

Sintelon najuspe{niji U Apa ti nu je odr `a no Pr ven stvo Sr bi je u mi ni- ka ja ku za de ~a ke i de voj ~i ce (od 1999. do 2002. go di {ta) u or ga ni za ci ji KK Pa no ni ja i po kra jin skog i re pu bli~ kog sa ve za. Odr `a no je 16 tr ka na 500 i hi qa du me ta ra. U naj mla |oj ka te go ri ji de ~a ka na hi qa du me ta ra, od 47 u~e sni ka, pr vi je bio Rast ko Pet ko vi} iz Sin te lo na. U ka ja ku dvo se du na 500 me ta ra za de voj ~i ce po be dio je par Mi haj lo vi}-Ba juk iz Va la iz Srem ske Mu tro vi ce. U tr ci ka ja ka dvo des da od 30 po sa da po be dio je par Va se lek-Su vi} ta ko |e iz Srem ske Mi tro vi ce. Tak mi ~ar ke Mi haj lo vi}-Ba juk iz Srem ske Mi tro vi ce po be di le su u ka te go ri ji dvo se da za de voj ~i ce ro |e ne 2002. go di ne na 500 me ta ra. U ka te go ri ji de ~a ka ro |e -

di {te na hi qa du me ta ra po be dio je Ste fan Vr do qak iz Srem ske Mi tro vi ce, dok je u ka te go ri ji de voj ~i ca u mi ni ka ja ku dvo se du po be dio par Ja ni}-Ja ni} iz Si te lo na. U ka te go ri ji de ~a ka ro |e nih 1999. go di ne me |u 43 tak mi ~a ra po be dio je Sa {a Ro di} iz Ba~ ke Pa lan ke.

U tr ci na hi qa du me ta ra kod de voj ~i ca 2002. go di {te po be di la je Oli ve ra Ma haj lo vi} iz Srem ske Mi tro vi ce. De ~a ci istog go di {ta u tr ci mi ni ka ja ka dvo se da na 500 me ta ra po be di la je po sa da Pe ko vi}-Ja ni} iz Ba~ ke Pa lan ke. U tr ci na hi qa du me ta ra me |u de voj ~i ca ma ro |e nih 2001. go di ne po be du je od ne la Ni na Su vi} iz Srem ske Mi tro vi ce.

Par Sa u rek-Pe rak iz Ba~ ke Pa lan ke po be dio je u tr ci na 500 me ta ra u ka te go ri ji ro |e nih 2001.

vi}- @i va no vi} iz Srem ske Mi tro vi ce po be dio je u tr ci dvo se da na 500m u ka te gi ri ji de ~a ka ro |e nih 2000. Ma ri ja Do sta ni} iz Srem ske Mi tro vi ce po bed nik je tr ke na hi qa du me ta ra u ka te go ri ji de voj ~i ca ro |e nih 1999. go di ne u ko joj se tak mi ~i lo 28 tak mi ~a tra.U is toj sta ro snoj ka te go ri ji u tr ci na 500 m u mi ni ka ja ku dvo se du po be dio je par @iv ko vi}-To do ro vi} iz Za bre` ja.

U ekip nom pla sma nu naj bo qa je bi la eki pa Sin te lo na iz Ba~ ke Pa lan ke, dru gi je bio Val iz Srem ske Mi tro vi ce, atre }i Be ~ej.

- U~e stvo va lo je 18 eki pa sa 270 tak mi ~a ra iz Ba~ ke Pa lan ke, Srem ske Mi tro vi ce, Be ~e ja, Pro ga ra, Za bre` ja, Pan ~e va, Ka wi `e, Sen te, [ap ca, Bez da na, Zre wa ni na, No vog Sa da, Ze mu na,

MI NI KA JAK LI GA SR BI JE

Palan~ani ispred Mitrov~ana Na kon po de le me da qe naj bo qim u~e sni ci ma na Pr ven stvu Sr bi je u mi ni- ka ja ku, uru ~e ni su i pe ha ri naj bo qim po je din ci ma i eki pa ma u Mi ni ka jak li gi Sr bi je za 2012. go di nu. Naj vi {e bo do va osvo jio je Sin te lon iz Ba~ ke Pa lan ke, dru go me sto pri pa lo je Va lu iz Srem ske Mi tro vi ce, a tre }e Za bre` ju iz Za bre` ja.

U po je di na~ noj kon ku ren ci ji, u ka te go ri ji de ~a ka 2002. go di {te naj bo qi su Ste van Ja ni}, Rast ko Pet ko vi} (obo ji ca iz Sin te lo na) i Ni ko la Ke qe vi} iz Za bre` ja. U ka te go ri ji de ~a ka ro |e nih 2001. naj bo qi su Vuk Sa u er, Ni ko la Pe rak (obo ji ca iz Sin te lo na) i La zar Re qi} iz Be ~e ja. U ke te go ri ji de ~a ka ro |e nih 2000. pr va tri me sta osvo ji li su ~la no vi eki pa Val Ste fan Vr do qak, Igor Mi la ko vi} i Alek sa @i va no vi}. U ka te go ri ji de ~a ka 1999. go di {te pr vi je Da ni lo @iv ko vi} iz Za bre` ja, dru gi Ivan Sa u er iz Sin te lo na i tre }i Du {an To do ro vi} iz Za bre` ja.

Me |u de voj ~i ca ma 2002. go di {te pr va je Oli ve ra Mi haj lo vi}, dru ga Ana sta si ja Ba juk , obe iz Va la, a tre }a @e qa na Pe tro vi} iz Za bre` ja. U ka te go ri ji 2001. go di {ta naj bo qa je Ni na Su vi} iz Va la, dru ga je Dan ka Fi li po vi} iz Za bre` ja, a tre }a Kse ni ja Va se lek iz Va la. U ka te go ri ji de voj ~i ca 2000. go di {te pr va je Ti ja na Ja ni}, dru ga Ka ta ri na Ja ni}, obe iz Ba~ ke Pa lan ke, a tre }a Mi li ca Vla jin iz Pan ~e va.U ka te go ri ji 1999. go di {te pr va je Iva na Ja ni}, dru ga Bjan ka Pet ko vi}, obe iz Ba~ ke Pa lan ke, a tre }a Ma ri ja Do sta ni} iz Srem ske Mi tro vi ce.

De taq s tak mi ~e wa mla dih ka ja ka {a u Apa ti nu

nih 2001. go di ne na hi qa du me ta ra me |u 38 tak mi ~a ra po be dio je Og wen Mi ko vi} iz Srem ske Mi tro vi ce. Me |u de ~a ci ma 2000. go -

go di ne.U tr ci na hi qa du me ta ra de voj ~i ca ro |e nih 2000. go di ne naj bo qa je bi la Ti ja na Ja ni} iz Ba~ ke Pa lan ke, a par Mi la ko -

No vog Kwe `ev ca ,Srem skih Ba no va ca i Apa ti na. Eki pa Se ge di na je u~e stvo va la van kon ku ren ci je. Su de }i po bro ju u~e sni ka i

re zu la ta ti ma mi slim da ne mo ra mo da bri ne mo za bu du} nost ovog spor ta. Mla di su za in te re so va ni za ka jak, me |u tim, tre ba im po -

mo }i da stig nu i do vr hun skih re zul ta ta- re kao je Dra gan Se wak, pred sed nik po kra jin skog ka ja ka {kog sa ve za.

J. P.

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – KO VIN

Idealni uslovi na [qunkari Na sta vqa se ak ci ja Sa ve za sport za sve Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu Ukqu ~i se u igru – na oba la ma re ka i je ze ra. Go to vo sva kog vi ken da u po ne kom od voj vo |an skih me sta odr `a va ju se ova kve ma ni fe sta ci je. Je dan od or ga ni za to ra bio je i Sport ski sa vez Op {ti ne Ko vin.

Ko vin ci su iz ve li de ~a ke i de voj ~i ce na oba lu grad skog ku pa li {ta [qun ka ra gde su se mla |i de ~a ci tak mi ~i li u ma lom fud ba lu, a ne {to sta ri ji i de voj ~i ce ogle da li su se u od boj ci na pe sku. Bi lo je me {o vi tih eki pa, ali i ~i sto mu {kih i `en skih. U bo qem iz da wu po ka za le su se de voj ~i ce, {to je bi lo i ra zu mqi vo jer su mno ge od wih ~la ni ce od boj ka {kog klu ba iz gra da na Du na vu, dok su ri va li s dru ge stra ne mre `e, ka da je o mu {kar ci ma re~, ~la no vi me snog ko {ar ka {kog klu ba. No, to ni je sme ta lo da igra bu de za bav na i za ba va za sve u~e sni ke, {to je upra vo i ciq ova kvih ma ni fe sta ci ja.

Bi lo je ovo dru gi put da su se mla di oku pi li na te re ni ma kraj [qun ka ra, gde su ide al ni uslo vi za ova kve igre. No, do ma }i ni mo ra da se po tru de da bu de ma lo vi {e u~e sni ka, kao i discpi li na jer

Za jed ni~ ki sni mak u~e sni ka u Ko vi nu

uslo vi ko je ima ju to im do zvo qa va ju. Na kra ju pro gra ma @ar ko Ro di}, ge ne ral ni se kre tar i De jan Ja we vi}, se kre tar Sport skog sa ve za, re kli su da }e u~i ni ti na por da se sle de }e go di ne po ja vi vi {e tak mi ~a ra i da }e pro gram pro {i ri ti za jo{ ne ke di sci pli ne. Ho }e li to bi ti po li gon, pli va we ili jo{ ne {to od lu ~i }e na vre me.

Ipak, mo ra se pri zna ti da je or ga ni za ci ja bi la ve o ma do bra. Sve se od vi ja lo po utvr |e nom sce na ri ju. Za u~e sni ke su obez be |e ni sen dvi ~i, so ko vi i vo da ta ko da se tak mi ~e we ne sme ta no od vi ja lo.

De voj ~i ce u~e sni ce u od boj ci na pe sku

Mla di fud ba le ri su se ba{ tru di li

Te re ni na [qun ka ri su uglav nom u hla du, po go to vo od boj ka {ki na pe sku, pa ni je pre te ra no sme ta la ve li ka vru }i na. Mla di fud ba le ri su bi li vi {e iz lo `e ni sun cu, ali su i oni sve sto ji~ ki iz dr `a li i svoj ski se bo ri li za bo je klu bo va iz ko jih po ti ~u, Rad ni~ kog i OFK Ko lo ni je. Ni je ov de naj bit ni ji re zul tat, iako su ovo ga pu ta bi li spret ni ji de ~a ci Rad ni~ kog. Do bro su igra li i klin ci Ko lo ni je, ali ovo ga pu ta ni su ima li do voq no sre }e.

Sport skom da nu u Ko vi nu pri su stvo vao je i se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Slav ko Per ko vi}, ko ji je do neo di plo me i pri zna wa ko je su naj u spe {ni ji ma uru ~i li @ar ko Ro di} i De jan Ja we vi}.

S. Ja ko vqe vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

M

ponedeqak27.avgust2012.

19

Ovo je moj tata

oj tata se zove Miroslav. On ima plave o~i, svetlosme|u kosu, rumene obraze...

Moj tata je veterinarski tehni~ar, poqoprivrednik, majstor i politi~ar. Mene tata stalno zove da mu poma`em oko traktora i drugih ma{ina. Ja volim traktore i volim kad tata i ja idemo u wivu. Tamo skupqamo bale sena i nosimo ih ku}i. Onda ih nare|amo ispod hangara, da krave mogu da jedu suve, a ne mokre

bale. Kad mu se pokvari neka ma{ina, moj tata je popravi. Jedanput mi se pokvario bicikl i tata ga je namestio. Tata ~esto donosi neke papire. On stalno ide na neke sastanke i donosi te papire.

Moj tata je veoma zanimqiv ~ovek.

Pe tar Sto jiq ko vi}, III-1 O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

Putovawe jedne semenke B io jednom jedan vetrovit dan. Jedna semenka je le`ala na travi. Duvao je jak vetar, koji je poneo semenku. Ose}ala se kao da leti. Letela je skroz

do {ume i tamo je izrasla u jedan lep cvet. \or |e Da vi dov, I-1, O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Mrak Svi se boje mraka.

Neko mawe, neko vi{e, moja seka najvi{e.

A znate li koga se mrak boji?

Mene, kada upalim svetlo!

Pa vle Pej ~i no ski, I-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

P

Zlat ko La ka to{, II-a, O[ „Jo `ef Ati la”, No vi Sad

Most koji ~esto prelazim

ostoje razli~iti mostovi koje je ~ovek golim rukama izgradio i koji na na nas ostavqaju topao utisak i izazivaju bezbroj pitawa o svojoj istoriji i nastanku. Ima i onih velikih, metalnih, koji nam slu`e, ali nemaju taj, bar za mene, topao izgled.

Jedan takav most se nalazi u Novom Sadu. Ime mu je Duga, a dobio ga je po svom izgledu. Da bi gra|ani uspeli da

do~araju wegovo ime na wemu su lampice koje mewaju boju. Taj most povezuje grad i staru tvr|avu. ^esto ga prelazim kada idem u posetu tetki, koja `ivi u Petrovaradinu. Kada ga prelazim, ne mogu da pogledam u wegovo podno`je, jer se ispod wega nalazi brz i jak Dunav, koji u meni iza zi va strah. U vre me bom bar do va wa,kao i ostali mostovi u Novom Sadu i most koji je bio na mestu na kojem je sada

Duga je bio sru{en. Ja tada jo{ nisam bila ro|ena, ali znam da je, kao i svaki most, povezivao dve strane i da je bio veza izme|u mnogih qudi.

Iako Duga po svom izgledu meni nije draga, za mene predstavqa veliki zna~aj, jer mogu da vidim svoju tetku.

Ma ri ja Gra ho vac, V-5 O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

U~iteqica Sla|a Moj omiqeni brod je bela la|a, A omiqena u~iteqica - Sla|a.

Svakog dana me u~i {ta ja ho}u, bilo da je o hrani ili o vo}u.

Svakog dana dobra deca dobijaju zvezdice, a za dobre radove dobijaju petice.

Ja na Tran da fi lo vi}, I raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”Te me rin

Do bri voj Ran |e lo vi} III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Jedan nezaboravan do`ivqaj

Z

a vreme raspusta bila je seoska slava. Sa svojim drugarima sam se dogovorio da }emo se zajedno {etati.

Do go vo ri li smo se ka da }e mo se na }i, i gde }e mo sve i}i. Le po smo se pro vo di li. Vo zi li smo se na rin gi {pi lu, igra li sto ni fud bal i bi li na sme ja ni i ve se li. Gric ka li smo ko ki ce i pri ~a li o to me, da ni kad ni je bi lo za bav ni je, ne go na ovoj sla vi. Bi le su i gru pe hu li ga na i nar ko ma na iz ra znih na se qa. Mi smo ih se, na rav no, kla wa li, jer smo zna li da to {to oni ra de uop {te ni je le po. Ni je mi se svi de lo {to su ne ku de cu mal tre ti ra li i kra li qu di ma ro bu ko ju su do ne li da pro da ju.

Po sle ne ko li ko sa ti, vi deo sam ih pi ja ne i ras pri ~a ne. Vi deo sam da su hte li da pre |u put. Auto mo bi li su ju ri li na sve stra ne. Mo ji dru ga ri i ja smo bi li str pqi vi i ~e ka li smo. Dok je jed na gru pa hu li ga na, na sme ja no ,pre la zi la put, vi kao sam da sta nu. Oni me,

na rav no, ni su po slu {a li. Je dan vo za~, ko ji je si gur no `u rio ku }i, po ~eo je da svi ra i da ko ~i. Po {to je ma lo br `e i{ao, ni je us peo da za ko ~i i jed nog od wih je uda rio. Sa svo jim dru ga ri ma sta jao sam po red pu ta ska me we no i upla {e no. ^o vek je br zo iza {ao iz auto mo bi la i po ~eo da di `e de ~a ka ko ga je uda rio.

Bio sam ve o ma upla {en. Po sle ne ko li ko da na sa znao sam da je de ~ak u bol ni ci i da je van `i vot ne opa sno sti. Ta ko |e sam sa znao da je ~o vek, ko ji ga je uda rio, u pri tvo ru. Bi lo mi je `ao {to je ~o vek na stra dao zbog jed nog pi ja nog hu li ga na.

Shvatio sam da, kada porastem, ne treba da budem huligan. Iz ovoga se mo`e izvu}i i pouka da u svetu treba da bude mawe huligana i da treba biti dobar ~ovek.

Mi lan Ici}, IV-1 O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

Iva na Sta ni}, II-1, O[ „Ivan Stan ~i} U~a”, Ku ma ne

J

Mi li ca Sko pqak, III-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Boje u mom kraju

esewi san je utonuo u oktobarske boje koje dolaze u moj tajanstveni kraj.

U kraj dolazi ne{to, sasvim, sasvim novo, a to je vetar severac.

Oktobar je jedan jesewi mesec. U mom kraju boje postaju tamnije i tmurnije. Listovi koji opadaju su tamno zeleni, braon,... Nebo kao da hoda po zemqi, postaje se tamnije i ki{ovitije. Opijaju}a melodija dolazi od vetra severca i ~uje se kako qudi cepaju drva za zimu. Vi{e se ne ~uje cvrkut prole}nih ptica. Vreme je sve lo{ije i hladnije. Stari qudi prave rakiju od {qiva, dok mame spremaju zimnicu. Mame stavqaju paprike u tegle,a mladi kupus u bure. Kuvaju se crvenkasti paradajz i {qivice. U na{im rodnim ba-

{tama rastu naraxaste {argarepe, a zelenkast kupus raste kao {e{iri}. Na wivama rastu kukuruzi. U velikim vinogradima rastu loze gro`|a koje qudi beru, pa ih prerade u vina. Neki qudi su sre}ni, jer }e imati {ta da jedu zimi. Qudi budu i tu`ni, jer nema vi{e sunca i toplih dana. Pre, leti, bi qudi jedva ~ekali da iza|u napoqe, a sada }e ostati u svojim toplim domovima. Volim jesen i wene osobine, jer su weni plodovi ukusni i lepi.

Je se wa kra qi ca {i ri svo ju plod nost, na wi ve, vi no gra de i pr ven stve no na moj je se wi kraj.

Je le na Tri vu no vi} IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ЦИРИХУ

Гиру награда за животно дело Холивудском глумцу Ричарду Гиру биће додељена Златна икона - награда за животно дело Филмског фестивала у Цириху, преноси ‘’Холивуд рипортер‘’.

Гиру ће награда бити уручена 23. септембра када ће на фестивалу бити приказана драма ‘’Arbitrage‘’ у којој он игра амбициозног инвеститора чији посао и приватни живот почињу да се распадају. У филму, такође, играју и Сузан Сарандон, Брит Марлинг и Тим Рот. Фестивал који почиње 20. септембра отвориће филм Оливера Стоуна ‘’Savages‘’ у коме игра Џон Траволта и који ће примити почасну награду фестивала ‘’Златно око‘’. Ричард Гир је снимио више од 50 филмова међу којима се налазе остварења ‘’Згодна жена‘’, ‘’Црвени угао‘’, ‘’Амерички жиголо‘’, ‘’Официр и џентлмен‘’... Фестивал ће трајати до 30. сеп(Танјуг) тембра.

У ПЛАНУ И ПЕТИ ДЕО „ПИРАТА С КАРИБА”

Улога капетана вредна 60 милиона фунти Холивудски глумац Џони Деп наводно је потписао уговор за улогу у петом наставку серијала „Пирати са Кариба„, преносе британски таблоиди. Глумац је наводно пристао да се врати улози капетана Џека Спероуа за 60 милиона фунти, преноси „Сан„. Разлог због кога се Деп поново прихватио улоге пирата је алиментација коју треба да плати бившој партнерки Ванеси Паради и њиховој деци. „Џони је веома пажљив и не жели да се појављује у превише филмова. Он не жели да уништи своју каријеру претераним појављивањем као што су то урадили Џон Траволта и Ник Кејџ„, рекао је неименовани извор. „Уговор за ‘Пирате‘ значи да ће моћи да изабере друге улоге на

НАРЕДНЕ НЕДЕЉЕ ПРЕМИЈЕРНО И КОД НАС

„Храбра Мерида” и предања с брдовитих предела Шкотске Џони Деп

основу сценарија а не плате„, додао је извор. За сада се не зна када ће снимање филма почети нити ко ће се још појавити у филму. (Танјуг)

У наше биоскопе првих дана септембра стиже премијерно анимирани филм „Храбра Мерида“ из „Дизнијеве“ и продукције „Пиксар“, који су режирали Марк Ендрјуз и Бренда Чепмен / Јана Маричић. Овај филм ће најпре бити приказан 1. септембра у биоскопу „Колосеј“ у Београду, а од 6. септембра је и на репертоару осталих. Филм је синхронизован, титлован и у 3Д техници. У улогама су: Кели Макдоналд, Ема Томпсон, Били Коноли, Џули Волтерс и други (Милена Моравчевић, Весна Станковић, Горица Поповић, Ненад Ћирић Ћи-

ра, Слободан Бештић, Драган Вујић Вујке, Бранислав Платиша и Огњен Амиџић). Још једна епска прича с брдовитих предела Шкотске очекује нас у „Храброј Мериди“, која ће се придружити предању кад се храбра Мерида (глас јој позајмљује Кели Мекдоналд/Милена Моравчевић) супротстави традицији, судбини и најстрашнијим зверима. Мерида је одлична стреличарка и плаховита ћерка краља Фергуса (Били Коноли/Ненад Ћирић Ћира) и краљице Елинор (Ема Томсон/Весна Станковић). Одлучна у томе да сама кроји свој живот, Мерида ће се оглушити о древни

ИСТВУДОВ ФИЛМ „НЕОПРОШТЕНО” У НОВОМ ИЗДАЊУ

Самурајска верзија вестерна Филм Клинта Иствуда „Неопроштено„ из 1992. ускоро ће добити свој римејк, с тим што се радња сели у Јапан, а главну улогу ће играти Кен Ватанабе. Како преноси лист „Варајети„, култни Иствудов вестерн добиће „самурајску„ верзију која ће се такође одвијати 1880-их, али у Јапану. Филм ће режирати Ли Санг-Ил.

ОД ОКТОБРА У НАШИМ БИОСКОПИМА

„Хотел Трансилванија”, Дракулина резиденција Из дистрибутерске куће „Так Вижн“ стижу вести да ће се анимирани филм “Хотел Трансилванија“наћи на репертоару наших биоскопа у октобру. Овај филм режирао је Ганди Тартаковски, а у улогама су: Адам Сендлер, Енди Семберг, Кевин Џејмс, Стив Бушеми и Селина Гомез.

- “Добродошли у Хотел Трансилванију”, Дракулину резиденцију, где чудовишта и монструми, заједно са својим породицама могу доћи да се одмо-

ре и нађу уточиште од људи који их прогањају! Једног посебног викенда, Дракула је позвао неке од најчувенијих чудовишта света, Франкенштајна и његову невесту, Мумију, Невидљивог човека, породицу Вукодлака и друге, како би прославили 118. рођендан његове ћерке, Мевис. Нажалост, цео Дракулин свет прети да се уруши када се на вратима његовог хотела појави један сасвим обичан човек – наводе у дитрибутерској кући „Так вижн“.

У ФИЛМУ „HOMEFRONT“ ПО СЦЕНАРИЈУ СИЛВЕСТЕРА СТАЛОНЕА

Винона Рајдер као девојка Џејмса Франка Америчка глумица Винона Рајдер могла би ускоро да се појави у акционом трилеру „Homefront„ уз Џејмса Франка и Џејсона Стетама. Како преносе холивудски медији, филм за који је сценарио написао Силвестер Сталоне прати суровог нарко дилера и бившег ДЕА агента који се сукобљавају у малом граду. Рајдерова би требало да игра девојку лика Џејмса Франка. Филм,

чије снимање почиње крајем септембра у Њу Орлеансу, заснован је на роману Чака Логана, а режираће га Гери Фледер. Рајдерова, која је на врхунцу славе била 1990-их захваљујући улогама у филмовима „Дракула„, „Време невиности„, „Мале жене„, недавно је завршила снимање „The Iceman„-а, а ускоро ће се појавити и у анимираном филму Тима Бартона „Frankenweenie„. (Танјуг)

Кен Ватанабе

Снимање би требало да почне на јесен на Хокаиду, а јапанска премијера очекује се 2013. Светска дистрибуција биће ограничена тако да ће се јапанска верзија „Неопроштеног„ махом гледати на фестивалима азијских филмова. Иствуд је за филм о пензинисаном револверашу добио Оскара за најбољи филм и режију. (Танјуг)

СНИМАЊЕ РИМЕЈКА „ЕНИ” ПОЧИЊЕ НА ПРОЛЕЋЕ

Ћерка Вила Смита у главној улози Глумица и комичарка Ема Томпсон објавила је да ће снимање римејка филма ‘’Ени‘’, у коме ће играти ћерка Вила Смита - Вилоу, почети следеће године. Томпсонова ће се ускоро састати са музичарем Џеј Зијем како би разговарали о детаљима пројекта. Она ради на сценарију, док Џеј Зи ради музику за филм. ‘’Пишем сценарио готово три године и веома сам узбуђена‘’, ре-

кла је глумица британском магазину ‘’Сан‘’. ‘’Џеј Зи је већ почео да ради на музици. Почећемо са снимањем на пролеће у Њујорку‘’. Томпсонова је наводно тренутно у преговорима за улогу у пројекту о стварању филма Мери Попинс у којем би требало да игра и Том Хенкс. ‘’Ени‘’ говори о девојчици која се, захваљујући певачком таленту, ослобађа сиротишта. (Танјуг)

обичај кога бучни лордови сматрају светињом: огромни лорд Мекгафин (Кевин Мекид/Бранислав Платиша), набусити лорд Мекинтош (Крег Фергусон/Драган Вујић Вујке) и свадљиви лорд Дингвал (Роби Колтрејн/Слободан Бештић). Меридини поступци ће ненамерно покренути хаос и љутњу у краљевству, а кад буде потражила помоћ од ексцентричне мудре жене (Џули Волтерс/Горица Поповић), оствариће јој се злосрећна жеља. Опасност која следи примораће Мериду да открије значење праве храбрости како би поништила страшну клетву пре него што буде прекасно. К. Р.

У НОВОМ ОСТВАРЕЊУ КЕНЕТА БРАНЕ

Кира Најтли у филму о Џеку Рајану Глумица Кира Најтли је у преговорима за улогу у новом филму о Џеку Рајану, лику крими-писца Тома Кленсија, који ће режирати Кенет Брана. Глумица би требало да игра супругу Џека Рајан (Крис Пајн) у најновијем филму, преноси ‘’Холивуд рипортер’’. Радња филма прати Рајана, који напушта маринце, пре почетка сарадње са ЦИА, док је радио као финансијски консултант за руског милијардера. До сада су екранизована четири романа Тома Кленсија са Џеком Рајаном као главним јунаком - „Лов на Црвени октобар„ („The Hunt for Red October„) са Алеком Болдвином, „Патриотске игре„ („Patriot Games„)

и „Јасна и непосредна опасност„ („Clear and Present Danger„) са Харисоном Фордом и „Сви наши страхови„ („The Sum of All Fears„) са Беном Афлеком у главној улози. Најтли ће од 7. септембра у британским, а од 9. септембра у америчким биоскопима бити виђена у филму ‘’Ана Карењина‘’.

ИАКО ЈЕ НАЈАВЉЕН У БИОСКОПИМА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

Без наставка филма „Мушкарци који мрзе жене” Наставак америчког филма „Мушкарци који мрзе жене„ (The Girl with the Dragon Tattoo) неће се у биоскопима појавити, као што се очекивало, 2013. године. Извори

Данијел Крејг

блиски продуцентима рекли су „Ентертејнмент виклију„ да се наставак - „Девојчица која се играла са ватром„ - „дефинитивно ради„ али да студио не жури са премијером филма. Стивен Заилијан, који је написао и први део филма, наводно ради сценарио и за други који ће највероватније режирати Дејвид Финчер. Очекује се да ће своје улоге репризирати Руни Мара и Данијел Крејг. Филм „Мушкарци који мрзе жене„ рађен је према првом делу трилогије романа Стига Лашона „Миленијум„. Пре америчке, снимљена је и успешна и према некима много боља шведска верзија трилогије, са Нуми Рапас у главној улози. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

21

ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 7. МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

ЈУЧЕ У РЕДАКЦИЈИ „ДНЕВНИКА“

Полифонија песничих /раз/говора

Задња клапа филма „Апофенија“

Званично и свечано на Тргу младенаца, а заправо у Кафе књижари у улици Модене, вечерас почиње Седми међународни новосадски књижевни фестивал, чији је домаћин Друштво књижевника Војводине. До 31. августа, на више урбаних адреса, али и пред публиком у Сремским Карловцима, Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици, наступиће око 80 писаца, углавном песника из десетак земаља. Они ће, уз превод на српски, читати своја дела, разгоарати на различите књижевне теме и дружити се. У фестивалском фокусу ове године је савремена пољска поезија, коју ће представити десетак аутора. Међу њима је и Кшиштоф Карасек, добитник Међународне књижевне награде „Нови Сад“. Традиционално ће бити уручена и Бранкова награда младом песнику, а лауреат је Горан Живковић из Ниша. На фестивалској завршници, у кафеу „Бистро“, публика ће, након живог наступа седморо полуфиналиста, бирати најбољег слем-песника Србије. Током Фестивала биће одржан и симпозијум на тему „Романтизам, савремена књижевност и култура- митови, политика, спектакли, слава, иронија“. Данас у Кафе књижари публици ће се представити Елза Бјађини из Италије Марија Шимоковић из Србије- програм почиње у 18 часова. Фестивалска новина је поезија са балкона. У 19,30 са балкона кафеа „Абсолут“ стихове ће говорити Тим Каинг из Велике Британије и Адам Пуслојић из Србије. Фестивал ће свечано бити отворен на Тргу младенаца у 21 час, мултумедијалним пројектом компози-

тора Мирослава Штаткића, у коме наступају млади уметници из неколико земаља. Улаз на све фестивалске прграме је слободан Р. Л.

ПРО ТЕ КЛОГ ВИ КЕН ДА НА НИ ШКОЈ ТВР ЂА ВИ

Филм ски су сре ти до ма ћих глу мач ких оства ре ња Срп ски глум ци су у Ни шкој твр ђа ви пре у зе ли кљу че ве гра да, чи ме је то ком ви кен да сим бо лич но по чео 47. Фе сти вал глу мач ких оства ре ња до ма ћег игра ног фил ма.Кљу че ве гра да је пре у зе ла ово го ди шња пред сед ни ца жи ри ја глу ми ца Зла та Ну ма на гић, а фе сти вал је зва нич но отво рио глу мац Алек с ан дар Срећ ко вић - Ку бу ра, нај у спе шни ји глу мац прет ход них

филм ских су сре та по оце ни ни шке пу бли ке. Ну ма на ги ће ва је ре кла да је уз бу ђе ње пре у зи ма њем кљу че ва гра да ве ли ко, али је још зна чај ни је са зна ње да и глум ци „има ју кљу че ве ср ца ни шке пу бли ке”.На фе сти ва лу, ко ји тра је до 30. ав гу ста, би ће при ка ка за но 13 фил мо ва у кон ку рен ци ји за на гра де. Си ноћ су у про гра му фе сти ва ла при ка за на два фил ма- „Ше -

шир про фе со ра Ко сте Ву ји ћа„ и „Цр на Зо ри ца„, а да нас су на про гра му оства ре ња „Зве ри њак„ и „ДР Реј и ђа во ли”. Це ре мо ни ја отва ра ња за вр ше на је ва тро ме том, а не по сред но пре про гра ма у Ни шкој твр ђа ви, за глум це и го сте ор га ни зо ван је при јем у Град ској ку ћи Исте ве че ри Кул тур ни цен тар Ни шке ба ње је ор га ни зо вао фе сти вал ви на на град ском тр гу. (Танјуг)

Снимање дугометражног филма „Апофенија“ новосадског редитеља Марина Малешевића у продукцији Филмске радне заједнице Филмски фронт, завршено је јуче у редакцији нашег листа. Током јесени следи постпродукција, док се премијера очекује на неком од познатих европских фестивала - саопштила је екипа филма. Синопсис за филм „Апофенија“ добио је награду за најбољи синопсис у оквиру Бриселског филмског фестивала 2009. године у конкуренцији од више од 200 пројеката. Апофенија (искуство схватања правилности или везе између случајних или бесмислених података), заправо је сага о немоћи савременог човека да се супротстави самом себи у непрекидном жртвовању, у друштву где су све идеологије, организоване религије и стилови живота поражени слепим егоизмом. Четворо људи су главни ликови у овој филмској сторији: Симон Беседић (Александар Ђурица), главни и одговорни уредник „Месечног Армагедона”, часописа који се бави паранормалним феноменима и промоцијом сујеверја, нереализовани књижевник и реализовани алкохоличар у петој деценији живота, Никола Мрзопољић (Љубомир Бандовић), багериста и патер фамилијас који воли да каже за себе да је човек на свом месту, Марко Мажибрада (Борис Комненић), лекар неуропсихијатар разочаран у свој посао,

посвећен истраживању феномена електронских гласова за које верује да су гласови умрлих и Ета (Ивана В. Јовановић), излечена наркоманка, корумпирана апотекарка и нетипична проститутка, бивају увучени у вртлог догађаја који им неће променити живот, силом која се можда може назвати апофенијом. Главне улоге тумаче: Александар Ђурица (глумац Народног позоришта из Београда), Ивана В. Јовановић (глумица сомборског Народног позоришта), Борис Комненић и Љубомир Бандовић. Сценарио је написао Драган Станковић, директор фотографије је Предраг Радосављевић, сценограф Жељко Пискорић, костимо-

граф Снежана Вељковић. Продуцент филма „Апофенија“ је Душица Драгин. Реализацију филма подржали су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине и град Нови Сад. „Апофенија“ је други дугометражни филм Марина Малешевића. Прво остварење, за које је такође сценарио написао Драган Станковић, је „Срце је мудрих у кући жалости“. Марин Малешевић (1975) је рођен у Новом Саду, где је и завршио режију на Академији уметности. Живи у Ротердаму, иза себе има и две позоришне представе и два кратка филма. Р. Л. Фото: Сл. Шушњевић

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ ОМЛАДИНСКОГ КАМЕРНОГ ОРКЕСТРА У СИНАГОГИ ДВOГОДИШЊИЦА ЦЕПТЕР МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

Репрезентативна колекција модерне српске уметности У најстрожем центру Београда, у Кнез Михаиловој улици, 2010. отворен је Музеј Цептер, једна од најрепрезентативнијих колекција српске уметности друге половине 20. века. Том приликом, директорка Музеја, Ивана СимеоновићЋелић изразила је наду да ће ова културна институција допринети да Београд поново постане Парнас на Ушћу, како га је назвао књижевник Растко Петровић тридесетих гдина прошлог века. Поред музеја Владимира Мацуре, основаног 2008. године у Новим Бановцима, Музеј Цептер је још једна приватна институција у Србији задужена за чување, проучавање и излагање уметничких

предмета из збирке његовог оснивача. Још на десетогодишњицу оснивања Галерије “Цептер” (тада на Новом Београду), промивисана је монографија са насловом “У сусртет музеју” (2004). Историчарка уметности Ивана СимеоновићЋелић, професор на ФЛУ, али и уметнички директор некадашње Галерије, пресудно је утицала на одабир радова и уметника, али и наговештавала да је важно наћи “збирно место” за колекцију која се формирала од 1994. године. Почела је израда идејног пројекта, а за место Музеја одабрана је зграда у Кнез Михаиловој 42.

Музеј се простире на 1.200 квадратних метара, у три нивоа - сутерен, партер и спрат. Изложено је 187 дела, док је фундус знатно богатији - броји више од 350 дела од 132 аутора. Посетиоца дочекују ведра млада лица водича и чувара, а прво дело које вам жели добродошлицу је велико платно Стојана Ћелића. Поред осталих, у колекцији су заступљени радови Зоре Петровић, Аралице, Милуновића, Коњовића, затим, Игора Васиљева, Миленка Шербана, Вујаклије, Возаревића, Стојана Ћелића, Миће Поповића, Петра Омчикуса, Косе Бокшан, Илије Босиља, Владе Величковића, Милана Блануше, као и вајарска дела

Олге Јанчић, Нандора Глида, Душана Џамоње, Јована Солдатовића, Ане Бешлић. Учећи на најбољим примерима у својој средини, посматрајући дела на значајним изложбама које је Београд имао привилегију да угости, али боравећи и у европским и светским метрополама уметности, наши ствараоци су 50-тих и 60-тих година прошлог века, ширили видике и храбрили се да истрају на својим уметничким путевима. На њима су изникле и изразите стваралачке индивидуалности које су обележиле своје време и целокупну домаћу уметност друге половине 20. ве-

ка. Колекција Музеја Цептер настоји управо то да истакне. Због тога се у збирци налазе дела сликара и вајара који су били и чланови разних уметничких група, као што су Задарска, Децембарска, Једанаесторица, Медиала. Ту су и представници најрадикалнијих појава, попут енформела и других видова апстракције, представници нове, наративне и поетске фигурације, поп-арта и нове предметности, трансавангарда, фантастика, готово сви други правци и појаве краја века и миленијума, укључујући и одређене примере концептуализма и постконцептуализма. У колекцији су заступљени многи професори Факултета ликовних и Факултета примењених уметности из Београда, професори Академије уметности из Новог Сада, као и чланови Српске академије наука и уметности. И разуме се плејада младих, оних који ће тек ући у историју наше, а можда и европске уметности (Мрђан Бајић, Милета Продановић, Урош Ђурић,…). Основна делатност Музеја Цептер је да систематски прикупља, излаже, штити, проучава и публикује сликарска и вајарска дела. Идеја је да се на једном месту нађу радови који могу да дочарају слику комплексне ликовне позорнице у Србији друге половине 20. века и почетка новог миленијума. Опремљен савременом техником и свим оним што захтева излагачка делатност, Музеј је замишљен да буде “живи организам” где ће се, поред сталне поставке, смењивати изложбе, гостовати друге галеријске институције из земље и света, а врата бити отворена за широку лепезу културних догађања (камерни концерти, видео пројекције, промоције, предавања, тематски сусрети). За прве две године од како је Музеј отворен, књига утисака је пуна похвала. Рекло би се, сасвим довољно када је у питању овако млада музејска институција. Синиша Ковачевић

Од барока до рок-балада Непредвидиви развој уметничких токова данашњице одавно је учинио излишним конвенционалне границе између такозване озбиљне и популарне музике. Међутим, чак и ако се то има на уму, врло занимљиво деловао је репертоар концерта Војвођанског омладинског гудачког оркестра у новосадској Синагоги протеклог викенда, необично широког жанровског обухвата, у дијапазону од барокног кончерта гроса и музике савремених аутора, до рок-балада и ирских поскочица. Овако колоритно

Кузмана и Ренате Зима, као и виолончелисткиње Недељке Радановић. Програм концерта је настављен у истом духу, сугестивним интерпретацијама Сибелијусове Свите Шампетре, као и разиграних Румунских игара Беле Бартока, где је нарочито дошла до изражаја младалачка свежина и извођачка преданост чланова ансамбла. После извођења ламентозне композиције „Опроштај“ Т. Колемана, уследила је искричава, ритмички прегнантна интерпретација „Дарма валцера“ савременог ново-

компонован програм, којим је упечатљиво закључен концерни циклус Новосадског лета, био је добра прилика за представљање високих извођачких могућности овог ансамбла, састављеног од најперспективнијих младих гудача, ученика музичких школа из целе Војводине, као и из Београда и Лесковца. Ови млади музичари окупили су се у оквиру летњег оркестарског кампа, који је ове године организован по шести пут у Сенти. Они су током радног периода кампа радили са врсним музичким педагозима Чабом Зиме, Евом Касаш, Алмом Шолт, Ленком Шоти и Златком Рахимићем и вежбали, припремајући концертни програм. Након тога започео је низ концерата оркестра по Војводини: у Зрењанину и у Новом Саду, а потом следе још њихова гостовања у Сомбору и у Сенти. Концерт Војвођанског омладинског камерног оркестра са диригентом Чабом Зимом отворен је жустрим и динамичним тумачењем Хендловог Кончерта гроса у Г-дуру из опуса број 6, са запаженим доприносима младих виолиниста Данила

садског композитора Светозара Саше Ковачевића, дела бурне и живахне мелодиозности, које је наишло на веома леп пријем публике. Завршни део вечери припао је извођењима обрада композиција које би према уобичајеним жанровским поделама припадале тзв. „популарној музици“. Најпре су чланови Војвођанског омладинског камерног оркестра извели две допадљиве нумере аутора Б. Филипса, по атмосфери, „лежерности“ гудачког звука и тематској инспирацији блиско повезане са америчком „блу-грас музиком“, са сјајним младим контрабасистом Давидом Мезеијем као солистом. Уследила су потом сугестивна извођења оркестарске обраде великог хита Ерика Клептона, баладе „Лејла“, као и композиције Р.Гарднера са насловом „Данас“. После позива за бис, чланови оркестра полетно су извели успелу гудачку верзију познате свинг нумере „Пенсилванија 6-5000“ Глена Милера, као и подједнако атрактивну гудачку обраду двају ирских фолклорних тема. Б. Хложан Фото: Сл. Шушњевић

22

svet

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

PO LI CI JA NE ]E U]I U EKVA DOR SKU AM BA SA DU U LON DO NU

Ko rea: Bri tan ci po vu kli pret wu o hap {e wu Asan `a LON DON, KI TO: Velika Britanija povukla je pretwu da }e u}i u ekvadorsku ambasadu u Londonu kako bi uhapsila osniva~a „Vikliksa” Xulijana Asan`a koji je tamo potra`io uto~i{te, rekao je predsednik Ekvadora Rafael Korea.

Smatramo da je ovaj nesre}ni incident zavr{en, nakon {to je Britanija napravila ozbiqnu diplomatsku gre{ku po{to su rekli da }e u}i u na{u ambasadu”, rekao je Korea, prenosi Rojters.

U saop{tewu ekvadorske vlade navodi se da su primili „saop{tewe Forin ofisa u kome se ka`e da nema pretwe da }e u}i u ambasadu”.

Ministri spoqnih poslova s ameri~kog kontinenta prekju~e su usvojili rezoluciju o „nepovredivosti diplomatskih misi-

Pro test is pred ekva dor ske am ba sa de u Lon do nu

ja” zbog spora Velike Britanije i Ekvadora u slu~aju osniva~a „Vikliksa” Xulijana Asan`a.

UKRATKO

Ekvador je tra`io podr{ku Organizacije ameri~kih dr`ava (OAD), navode}i da je Britanija

pretila da }e u}i u ekvadorsku ambasadu u Londonu, prenose agencije.

Osniva~ „Vikiliksa” se nalazi u ekvadorskoj ambasadi u Londonu i bori se protiv izru~ewa u [vedsku gde `ele da ga saslu{aju zbog tvrdwi o seksualnim napadima. Rezolucija OAD je, me|utim, izmewena nakon {to je Britanija naglasila da nije izrekla pretwe.

Kako je preneo Bi-Bi-Si, rezolucijom je izra`ena solidarnost s Ekvadorom, ali nema nagove{taja da je Velika Britanija pretila ekvadorskoj ambasadi u Londonu.

SAD su prestale da se protive rezoluciji nakon {to je izmewena. Sastanak ministara spoqnih poslova OAD sazvan je na zahtev Ekvadora.

CR NI AV GUST U SI RI JI

Pro na |e no 320 te la u Da ra ji kod Da ma ska

Taj fun po go dio Oki na vu TO KIO: Najja~i tajfun „Bolaven” u posledwih 50 godina koji je pogodio japansko ostrvo Okinava, pra}en jakim vetrom i ki{om,ostavio je oko 30.000 doma}instava bez struje. Otkazani su avionski letovi, a ~etiri osobe su povre|ene. Stanovnici ju`nog japanskog ostrva upozoreni su da ostanu u zatvorenom prostoru, jer olujni vetar, koji duva 180 kilometar na sat, sa udarima 252 kilometara, mo`e da prevrne vozilo i podigne morske talase do 12 metara visine, saop{tila je Japanska meteorolo{ka agencija.

U su da ru 36 mr tvih PE KING: Najmawe 36 qudi je poginulo ju~e u sudaru cisterne i autobusa na severozapadu Kine. U autobusu koji je prevozio 39 osoba, samo troje putnika je pre`ivelo i zbrinuto u bolnici, izjavio je lokalni zvani~nik agenciji Sinhua.

Nesre}a se dogodila u provinciji [ansi, na putu u blizini grada Janan. Nakon sudara s cisternom koja je prevozila metanol autobus se zapalio. Kina bele`i veliki broj poginulih u saobra}ajnim nesre}ama.

LON DON, DA MASK: Stotine tela na|ena su ovog vikenda blizu Damaska u mestu Daraja gde je sirijska vojska sprovela veliku akciju protiv pobuwenika, javila je sirijska Opservatorija za qudska prava (OSDH).

Po navodima te nevladine organizacije najmawe 320 tela na|eno je u mestu Daraja, a ve}ina `rtava ubijena je od po~etka vojne operacije protiv pobuwenika pokrenute pre pet dana.

U borbama prekju~e ubijeno je 183 qudi {irom Sirije, od kojih najmawe 34 u Daraji, navela je ova organizacija, ~ije sedi{te je u Velikoj Britaniji ali koja se oslawa na veliku mre`u aktivista i o~evidaca u zemqi za svoje podatke.

Kako navodi agencija Frans pres, nemogu}e je potvrditi bilans mrtvih iz nezavisnih izvora zbog restrikcija za medije u Siriji.

Borbe se vode izme|u dve strane u drugom po veli~ini gradu u Si-

^o vek ko ji je bio go re!

OHA JO: Prvi ~ovek koji je kro~io na Mesec, legendarni ameri~ki astronaut Nil Armstrong, preminuo je u 83. godini zbog komplikacija posle operacije na srcu koja je ura|ena pre tri nedeqe, javili su ameri~ki mediji.

Po~etkom avgusta Armstrong je dopremqen u bolnicu u Ohaju radi kardiolo{kog pregleda i nakon {to su ustanovqeni nezadovoqavaju}i rezultati, podvrgnut je operaciji ugra|ivawa „bajpasa”.

Dva dana pre operacije, 5. avgusta, Armstrong je proslavio 82. ro|endan. Jula 1969. godine Armstrong je bio na ~elu posade kosmi~kog broda „Apolo 11”, ~iji je glavni zadatak bio prvo iskrcavawe na Mesec. On je 20. jula bio prvi ~ovek koji je stupio na povr{inu jedinog prirodnog satelita Zemqe. U istoriju je u{la re~enica koju je tom prilikom izgovorio da je to „mali korak za ~oveka, a veliki za ~ove~anstvo”.

Te 1969. godine Nil Armstrong je bio prvi ~ovek koji je dotakao tlo Mese~eve povr{ine i verovatno najpoznatiji ~ovek u ~itavom svemiru.

Kada su ga upitali kako se ose}ao toga dana, odgovorio je: “Veoma, veoma malo!”

Nil Armstrong je ro|en u ameri~koj dr`avi Ohajo 5. avgusta 1930. godine. Otac mu je radio u dr`avnoj slu`bi i cela porodica se ~esto selila, kako je dobijao nove poslove.

Armstrong je svoj prvi let do`iveo sa svojim ocem kada mu je bilo {est godina. Zbog ovoga se zaqubio u aeronautiku, {to je qubav koja }e trajati do wegove

smrti. Sa 16 godina je ve} mogao da leti iako nije imao voza~ku dozvolu za automobil. Kao dokazani heroj iz Korejskog rata, Nil Armstrong je postao testni pilot za instituciju koja je prethodila Nasi.

Qudi {irom sveta su kupovali svoje prve televizijske aparate kako bi bili svedoci istorijskog doga|aja. Vi{e od 500 miliona je u`ivo posmatralo svaki sekunda misije, tog 20. ju-

la 1969. godine. Posle uspe{nog izbegavawa velikih stena, Armstrong je imao jo{ svega 20 sekundi rada motora, kada je uspe{no sleteo na tlo Meseca.

Tada je iz kapsule javio komandnom centru na Zemqi, u Hjuston: “Orao sleteo!”.

Iako dobitnik Medaqe slobode, jednog od najve}ih ameri~kih priznawa koje mu je uru~io li~no predsednik, Nil je izbegao svu slavu koju to nosi i povukao se na svoju farmu u Ohaju. Predavao je in`ewerstvo na Univerzitetu u Sinsinatiju, a kasnije je zapo~eo svoj biznis.

SU PROT NI IZ VE [TA JI O PRI PRE MA MA ZA SKUP U TE HE RA NU

Za tri ne de qe av gu stu vi {e od 4.000 mr tvih

riji Alepu, na severu zemqe. Prema navodima pobuwenika, ve}ina stanovnika napustila je grad.

Mesec avgust sa vi{e od 4.000 mrtvih u tri nedeqe, mesec je sa najvi{e `rtava od po~etka sirijiskih sukoba pre 17 meseci.

Od po~etka pobune protiv predsednika Ba{ara al Asada u martu 2011. godine u nasiqu je poginulo 25.000 qudi prema sirijskoj opser-

vatoriji za qudska prava, a prema Visokom komesarijatu UN za qudska prava vi{e od 200.000 Sirijaca je potra`ilo uto~i{te u susednim zemqama. Novi me|unarodni posrednik za Siriju Lahdar Brahimi rekao je tokom sastanka sa generalnim sekretarom Un Ban Kimunom da je po~astvovan zbog misije koja mu je data ali da je tako|e i „prestravqen”.

Tri da na `a lo sti zbog po gi nu lih u ra fi ne ri ji KA RA KAS: Venecuelanski predsednik Ugo ^aves nalo`io je da se hitno sprovede istraga o eksploziji koja se dogodila u najve}oj naftnoj rafineriji u zemqi i proglasio tri dana `alosti.

U prekju~era{woj ekpsloziji u rafineriji Amuaj u dr`avi Falkon na severozapadu Venecuele poginulo je 39 qudi a vi{e od 80 ih je po-

UMRO ASTRO NA UT NIL ARMSTRONG

vre|eno prema najnovijem bilansu, prenosi BiBi-Si. Eksplozija se dogodila u 7.41 po centralnoevropskom vremenu. ^aves je rekao da je tragedija pogodila sve u zemqi i izrazio sau~e{}e porodicama poginulih. „Odlu~eno je da imamo tri dana `alosti, nacionalne `alosti jer ovo poga|a sve u velikoj porodici koja je Venecue-

la”, rekao je ^aves. Rafinerija Amuaj, koja se nalazi na poluostrvu Paraguana, deo je Kompleksa rafinerija Paraguana, koji ukqu~uje i rafineriju Kardon. To je jedan od najve}ih kompleksa rafinerija na svetu sa ukupnim kapacitetom od 955.000 barela dnevno.

Zbog nesre}e zaustavqen je rad rafinerije ali se o~ekuje da }e danas nastaviti da radi.

Ha mas ni je po zvan na Sa mit ne svr sta nih TE HE RAN: Predstavnik islamisti~kog palestinskog pokreta Hamas, koji kontroli{e Pojas Gaze, nije pozvan na Samit nesvrstanih u Teheranu, zakazan za 30. i 31. avgust, rekao je portparol Samita Mohamad Reza Forkami.

Forkami je rekao da do sada nikakva zvani~na pozivnica nije upu}ena premijeru Hamasa u Gazi Ismailu Hanijehu, ~ime je demantovao najavu portparola Hamasa da je Hanijeh pozvan na skup i da }e do}i. „Na Samit je pozvan samo palestinski presdednik Mahmud Abas”, dodao je Forkami u saop{tewu koje prenose agencije.

Mahmud Abas zapretio je prekju~e da }e bojkotovati Samit nesvrstanih u Teheranu ako Ha-

nijeh bude prisutan. Militantna grupa Hamas koju Iran podr`ava, kontroli{e Gazu dok Palestinska uprava na ~elu sa Abasom vlada Zapadnom obalom.

Iz kancelarije Hanijeha u petak je saop{teno da je predsednika vlade Hamasa u Gazi zvani~no na Samit pozvao iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad. Portparol premijera je kasnije potvrdio za agenciju Frans pres da }e Hanijeh oti}i na skup u Teheranu kao premijer koga je palestinski narod izabrao na izborima u januaru 2006. godine.

Suprotni izve{taji o planovima Ismaila Hanijeha odra`avaju komplikacije sa palestinskom delegacijom za skup nesvrstanih, navodi agencija AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIKA JAMAMOTO Japanska novinarka Mika Jamamoto, koja je ubijena dok je izve{tavala o protestima u Siriji, pogo|ena je sa devet metaka, a fatalna je bila rana na vratu. Jamamoto (45) se najverovatnije na{la u razmeni vatre u Alepu, gde se vode borbe izme|u vojske i pobuwenika. Telo japanske novinarke preneto je iz Istanbula u Japan, u pratwi wenog kolege Kazutaka Saoa i dve wene sestre.

VESLI KLARK Vesli Klark, penzionisani generar SAD i biv{i komandant NATO u Evropi, postao je voditeq rijalitija „Stars ern strajps„ (Zvezde se takmi~e za odlikovawa). Poznate li~nosti se bore u la`iranim bitkama, a Klark }e ocewivati fizi~ku ve{tinu zvezda poput peva~a Nika Le~ija, glumca Terija Kruza i mu`a biv{e guvernerke Sare Pejlin, Toda. Emisija je ocewena kao sladuwava, promotivna vojna pornografija.

FARUK AL-[ARA Sirijski potpredsednik Faruk Al-[ara se prvi put pojavio u javnosti posle nekoliko nedeqa, ~ime je okon~ao glasine da je prebegao. Al[ara je posledwi put vi|en na sahrani ~etvorice visokih vladinih zvani~nika ubijenih u eksploziji u Damasku 18. jula. Od tada se verovalo da je prebegao u Jordan, {to bi bio te`ak udarac za re`im Ba{ara al Asada.

Iz ru ~en osum wi ~e ni za aten tat na Pu ti na MO SKVA: Ukrajina je izru~ila Rusiji Kazahstanca Iqu Pjanzina, jednog od osumwi~enih za pripremu atentata na ruskog predsednika Vladimira Putina, javqa ruska dr`avna televizija.

Pjanzin je ve} u istra`nom zatvoru u Moskvi, gde ~eka su|e we, na vo di agen ci ja RIA „Novosti”. U februaru ove godine, bezbednosne slu`be Rusije i Ukrajine u Odesi su uhapsile kriminalce sa me|unarodne poternice, ukqu~uju}i ^e~ena Adama Osmajeva, kojeg ruska policija od 2008. godine tra`i zbog optu`bi da je po~inio ne ko li ko te ro ri sti~ kih akata.

To kom wi ho vog sve do ~e wa, ispostavilo se da su pripremali atentat na Putina, koji je trebalo izvesti odmah posle martovskih predsedni~kih izbora u Rusiji, navodi RIA „Novosti”.

Hap {e we osum wi ~e nih za aten tat na Pu ti na

Jedan od osumwi~enih, Iqa Pjanzin, izru~en iz Ukrajne Rusiji, ~eka su|ewe u istra`nom zatvoru u Moskvi

Pre ma na vo di ma agen ci je Itar-tas, Osmajev je bio {ef teroristi~ke }elije Kavkaskog emirata u Odesi. U }eliji su bili i Pjanzin i jo{ jedan ^e~en, Ruslan Madajev.

U januaru ove godine u stanu koji su iznajmqivali odjeknula je eksplozija u kojoj je Madajev poginuo, dok je Pjanzin sa jakim opekotinama odvezen na reanimaciju, koji je i svedo~io o pripremi teroristi~kih akata na teritoriji Rusije. Osmajev je, me|utim, bez obzira na povrede uspeo da pobegne, ali je uhva}en 4. februara i sme{ten u istra`ni zatvor u Odesu.

Ukrajinsko tu`al{tvo prvo je odobrilo, a zatim povuklo odluku o ekstradiciji do odluke Evropskog suda za qudska prava o zakonitosti odluke o izru~ewu. Sud u Strazburu preporu~io je Ukrajini da obustavi proces ekstradicije, navodi ruska dr`avna agencija.

BALkAn

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

SLOVENIJA

PO LE MI KE U PO LI TI^ KOM VR HU HR VAT SKE SE NA STA VQA JU

Mi la no vi}: Pu po vac ne re ke ti ra vla du ZA GREB: Hrvatski premijer Zoran Milanovi} odbacio je teze predsednika Ive Josipo vi }a o pred sed ni ku SNV Miloradu Pupovcu kao politi~aru koji „reketira sve vlade”.

Iako je naglasio da s predsed ni kom Jo si po vi }em ima kvalitetan i prijateqski odnos, on je u intervjuu u dnevniku „Nove TV” rekao da Pupo-

Zlat no pra vi lo iz me |u za ko na i Usta va

vatska priznala, Srbija nije”, rekao je Milanovi}. On je istakao da je to u~inio, iako se u ne kim raz do bqi ma sva |ao s predstavnicima SDSS, iako je Kukuriku koalicija imala saborsku ve}inu i bez predstavnika te stranke. Potom se u nekoliko re~enica vrlo pohvalno izrazio o politi~koj biogra fi ji Mi lo ra da Pu pov ca, kri ti ku ju }i iz me |u re do va

Posle potpredsednika vlade Nevena Mimice, premijer Milanovi} drugi je visoki funkcioner vlade i SDP koji je demantovao tvrdwe predsednika Josipovi}a po kojima potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac reketira svaku vladu vac ne reketira wegovu vladu. „Mi smo ih pozvali u vlast, pozvali smo ih da nam se pridru`e u ve}ini koju smo imali i bez wih. Ja sam ponudio da on (Pupovac) bude predsednik odbora za spoqnu politiku. Dakle, da predstavqa Hrvatsku u inostranstvu, da brani hrvatski Ustav u inostranstvu, da ode na Kosovo kao hrvatski politi~ar. Na Kosovo koje je Hr-

pred sed ni ka van par la men tar nog Srpskog demokratskog foru ma Veq ka Xa ku lu ko me je bli`i predsednik Josipovi}. „Milorad Pupovac i wegova stranka su qudi koji su stalno pri vlasti. Milorad Pupovac je devedesetih bio u Hrvatskoj, u Zagrebu. Kada su neki drugi koji su sada abolirani, i ja ih tretiram kao normalne hrvatske gra |a ne, oru` jem usta li

Zoran Milanovi}

protiv hrvatske dr`ave. Oni su sada isti kao vi i ja. Me|utim, Pupovac je bio ovde i rizikovao da ga neko besan od Hrvata koji su prognani napadne tu u Zagrebu. Ostao je ovde sve vreme”, ka`e Milanovi}. Posle potpredsednika vlade Nevena Mimice, premijer Milanovi} drugi je visoki funkci-

oner vlade i SDP, koji je demantovao tvrdwe predsednika Josipovi}a po kojima potpredsednik SDSS Milorad Pupovac reketira svaku vladu. Nesa gla sje po vo dom po li ti~ ke uloge Milorada Pupovca prvo je ozbiqnije razila`ewe SDP i predsednika Josipovi}a, prenosi „Indeks.hr”.

SNV: Jo si po vi} pri ma ono ga ko je u Hr vat skoj de lio oru` je

Mek si kan ka pro na |e na mr tva na Mar ja nu

KON TRO VERZ NI BI ZNI SMEN SA STAO SE U BU DVI S ^EL NI CI MA PR VE BAN KE

Keq men di ku pu je deo ostr va Sve ti Ni ko la?

BU DVA: Biznismen Naser Keqmendi sastao se u Budvi sa ~elnicima Prve banke sa kojima je razgovarao o kupovini dela ostrva Sveti Nikola, poznatijeg

Ostrvo Sveti Nikola

kao Havaji, tvrdi podgori~ki Dan. List navodi da iz „Prve banke” nisu mogli da potvrde ovu informaciju, ali je direktorka korporativnih komunikacija te banke Jelena Pavi}evi} rekla da se hipoteka tog ostrva vodi na Prvu banku, kao i da ta banka ne}e ogla{avati daqu prodaju.

Ina~e, ve}inski vlasnici Prve banke su bra}a Aca i Milo \ukanovi}. „To {to se hipote-

ka vodi i daqe na Prvu banku je stvar formalnosti”, rekla je Pavi}evi}eva.

Na pitawe da li je Keqmendi zainteresovan za kupovinu ostrva, Pavi}evi}eva nije mogla da da konkretan odgovor. „Vi{e informacija ne mogu da dam, jer bi to bilo kr{ewe zakona”, rekla je predstavnica Prve banke.

Keqemendi je ro|en u Pe}i i dr`avqanin je Bosne i Hercegovine, a po~etom ove godine na{ao se na „crnoj listi” SAD zbog sumwe da je ume{an u razne sumwive poslove.

Upo zo re we zbog vru }i ne SO FI JA: U centralnom i severnom delu Bugarske izdat je najvi{i, crveni stepen upozorewa zbog velike vru}ine, po{to je izmerena maksimalna temperature od 42 stepena. [irom Bugarske temperatura je bila od 37 do 42 stepena.

Najvi{e upozorewe izdato je za region Velikog Trnova, u centralnom delu zemqe, gde je izmereno 42,8 stepeni, u Love-

~u sa 41 stepenom i u jo{ pet regiona na severu zemqe.

U ostalim delovima Bugarske na snazi je sredwi, naranxa sti ste pen upo zo re wa. Te {kim kamionima je tokom dana zabraweno kretawe da ne bi o{tetili rasmek{ale asfaltne puteve. Zima je ove godine bila veoma jaka u Bugarskoj, a tem pe ra tu ra le tos iz nad 40 stepeni.

Po `a ri od Is tre do Du brov ni ka

lenino telo, dok se ne obavi identifikacija. O uzrocima smrti trebalo bi da se sazna nakon obdukcije koja je ve} nalo`ena.

Po{to je nedaleko prona|en Selenin fotografski aparat uz krvavi no`, pretpostavqa se da je wim i ubijena.

Splitska policija tri dana je intenzivno tragala za 31-godi{wom Meksikankom kojoj se, nakon {etwe na Marjanu, izgubio svaki trag. Policija je razgovarala sa vi{e osoba ne bi li do{la do korisnih informacija o okolnostima nestanka, preneo je portal „Indeks„.

Obustavqena potraga na Marjanu

QU BQA NA: Premijer Janez Predsednik SD-a Igor LukJan{a i predsednici politi~- {i~ objasnio je da je predlo`io kih partija u Sloveniji nisu us- da se prvo donese zakon o buxetpeli minule sedmice da se dogo- skim pravilima, a da se na dvovore oko uvo|ewa „zlatnog pra- tre}insku ve}inu neophodnu za vila” o buxetskoj disciplini u sprovo|ene ustavnih promena Ustav, jer je podr{ku za to us- ide samo ako se zakon poka`e kratila opozicija. nedovoqnim.

Jan{a je, nakon sastanka u Qubqani, odbacio stanovi{te opozicionih stranaka Pozitivne Slovenije (PS) i Socijalnih demokrata (SD) da bi specijalni zakon o buxetskim pravilima bio dovoqan kako bi Slovenija ispunila obaveze prema EU, javila je agencija STA. Isti~u}i da je Slovenija obe}ala da }e sprovesti „zlatno pravilo” na ustavnom ili sli~nom nivou, Jan{a je rekao da bi jednostavan zakon slovena~ki partneri smatrali „lo{om {alom” i da ga vlada ne}e predlo`iti. Slovena~ki premi- Janez Jan{a jer je izneo uverewe da }e na ^lanice EU su ranije ove gokraju do}i do ustavne promene, dine potpisale ugovor o uvo|ejer }e Sloveniju „na to primo- wu „zlatnog pravila”, odnosno o rati okolnosti”, ali da }e cena ja~awu buxetske discipline kaodlagawa biti visoka. ko bi se spre~ila budu}a kriza, Jan{a je i daqe ostavio otvo- {to podrazumeva ograni~ewe renu mogu}nost da ovo pitawe deficita, kao i br`u i efikave`e za glasawe o poverewu u sniju primenu sankcija u slu~aju parlamentu. prekora~ewa deficita.

BUGARSKA

ZA GREB: Srpsko narodno ve}e zatra`ilo je od predsednika Hrvatske Iva Josipovi}a da objasni kako je mogu}e da je u svom kabinetu primio lidera Srpske narodne stranke Milana Rodi}a, koji je, kako se navodi, po~etkom rata u Hrvatskoj delio oru`je.

U saop{tewu SNV-a postavqa se i pitawe kako je Josipovi} mogao primiti i predsednika Op{tinskoga ve}a op{tine Trpiwa Nikolu Lazi}a, ako se zna da je „u ratu stekao zna~ajno bogatstvo kojim raspola`e u Srbiji?”

Kako je mogu}e da Josipovi} od takvih qudi tra`i informacije o polo`aju srpske zajednice u Hrvatskoj, a ne od vladinih tela i izabranih institucija, kao {to je SNV, isti~e se u saop{tewu.

U saop{tewu se ocewuje da su Rodi} i Lazi} „iskoristili Josipovi}a da bi te{ko oklevetali predsednik SNV i ~lana parlamenta Milorada Pupovca.

ZA GREB: Potraga za Meksikankom Selenom Margaritom Grasiano Masedo koja je nestala na Marjanu kod Splita, ju~e je zavr{ena, po{to su nedaleko od mesta na kome su pre dva dana prona|ene wene stvari, pripadnici policije prona{li i telo, koje je bilo zakopano i navodno masakrirano, preneli su hrvatski mediji.

Na mestu pronalaska tela na Marjanu kod Splita po~eo je uvi|aj, a iz Zagreba se o~ekuje tim forenzi~ara iz MUP-ovog centra.

Policija za sada ne `eli da potvrdi da li je prona|eno Se-

23

ZA GREB: U Hrvatskoj gore {umski po`ari u primorju od Istre do Dubrovnika, saop{tila je Dr`avna uprava za za{titu i spasavawe (DUZS). Na podru~ju Istarske `upanije kopnene snage i avioni gase po`are kod Pore~a i na jo{ dva mesta.

U Splitsko-dalmatinskoj `upaniji gori trava i nisko rastiwe na blizu Ka{tela, a u istoj obalsti jo{ dva pzozara, od kojih na samo jednom mestu gori 10 hektara {ume.

U [ibeni~ko-kninskoj `paniji u toku je ga{ewe jednog po`ara, u Li~ko-sewskoj `upaniji gori Velebit, a u Dubrova~ko-neretvanskoj `upawi po`ar je kod mesta Imotica. Na podru~ju Karlova~ke `upanije u toku je ga{ewe jo{ jednog po`ara.

Gori i na podru~ju Li~kih Jesenica, uz `elezni~ku prugu, zbog ~ega je proteklih dana vi{e puta prekidan `elezni~ki saobra}aj Zagreb-Split.

Po posledwim podacima, od po~eka godine do 10. avgusta u Hrvatskoj je prijavqeno 7.825 po`ara, 1.566 vi{e nego u istom razdobqu pro{le godine. Izgorelo je vi{e od 56.000 hektara u primorju i u unutra{wosti Hrvatske.

PO LI TI^ KA SCE NA CR NE GO RE

SNP sa mo stal no na iz bo ri ma POD GO RI CA: Najja~a opo- `u za formirawe {irokog opoziciona partija u Crnoj Gori, zicionog saveza sa DemokratSocijalisti~ka narodna parti- skim frontom (DF). ja, samostalno }e nastupiti na oktobarskim parlamentarnim izborima, odlu~io je glavni odbor.

SNP je otvorena za saradwu sa svim partijama, nevladinim organizacijama i pojedincima ~iji je ciq smena vlasti u Crnoj Gori, saop{teno je nakon sednice. Sa takvim politi~kim subjektima SNP }e praviti koalicije, dodaje se u saop{tewu.

Sednici glavnog odbora, prema pisawu medija, nisu prisustvovali biv{i lider Podgorica Okosnicu DF-a ~ine opozite partije i aktuelni poslanik cioni pokret za promene (PZP) Predrag Bulatovi} i poslanik Milan Kne`evi}, koji se zala- i Nova srpska demokratija

(NOVA), a nosilac izborne liste je biv{i crnogorski ministar inostranih poslova a sada profesor na univerzitetu u Rimu, Miodrag Leki}.

SNP I DF razgovarali su ranije o eventualnoj saradwi ali dogovor je izostao. Dugogodi{wi koalicioni partneri u crnogorskoj vladi, Demokratska partija socijalista Mila \ukanovi}a (DPS) i socijaldemokratska partija Ranka Krivokapi}a, nastupi}e zajedno i na ovim izborima.

Rok za predaju izbornih lista za oktobarske izbore je 19. septembar. Izbori su raspisani za 14. oktobar

24

iz drugog ugla/ oglaSi

ponedeqak27.avgust2012.

Немачки затвори легла насиља Дојче веле

он, и додаје: „ако направите казнену установу која функционише као стамбена заједница са шест просторија, онда рачунате да ће се ту млади затвореници понашати по цивилним правилима. Али, то је тако док су ту чувари, а чим они окрену леђа, ступа на сцену суровост.“

У немачким затворима међусобно опхођење затвореника није претерано хумано. Институт за криминологију Доње Саксоније спровео је студију која је показала да у затворима влада само закон бруталне силе. Надлежни министри негирају поражавајуће чињенице, закони се пооштравају а ситуација се – не мења: сваки четврти затвореник је у периоду од месец дана пре анкете доживео насиље; међу младим затвореницима то се десило сваком

Кристијана Пфајфера је шокирала учесталост насиља у заједничким просторијама затвореника, или у затворским

другом затворенику. Седам процената испитаних су били жртве сексуалног насиља – а то је велики број њих, јер је у анкети учествовало 6400 кажњеника из 33 немачка затвора. Шеф института за криминологију Кристијан Пфајфер није задовољан резултатима анкете: „Размере насиља су нас ужаснуле. То што се управо у групама младих затвореника дешава, јасно показује да нам је педагошки концепт лош“, каже

двориштима која се добро виде са свих страна. Насиље се дешава и у купатилима или радионицама – једино што важи је право јачег. Институт за криминологију сада жели да се комплетно преиспита концепт стамбених група у затворима. На пример, предлаже да се ћелије отварају само када су присутни чувари; да се сви затвори опреме камерама; да се затвореницима на почетку одслужења казне дају

Предлози који ће можда бити размотрени

слободе чијим укидањем ће моћи да се кажњава насилничко понашање. Ова последња метода се у једном затвору показала као врло успешна.

Министри то тако не виде Затвор у Зигбургу - ту је 2006. убијен један 20-годишњи затвореник Министри правосуђа Северне Рајне Вестфалије и Баден Виртемберга критиковали су студију и рекли да насиље у немачким затворима није масовни феномен. Тако је у Северној Рајни Вестфалији међу више од 48.000 затвореника регистровано само 587 случајева насиља. Кристијан Пфајфер то сматра само произвољним бројкама које звуче као неке озбиљне статистике: „Врло ме чуди то што министри имају храбрости да јавно кажу: код нас је све боље! Иако то стварно не знају и немају сигуран основ за тако нешто“, каже тај стручњак. Почетком јула, у Немачкој је пооштрено кривично право за младе. Судови сада и младе који су добили условне казне смеју да пошаљу на такозвано превентивно лишавање слободе у трајању до четири недеље. То би требало да има ефекат застрашивања. Али, према Пфајферовом мишљењу, ту ће млади једино моћи да се „заразе“ уверењем да брутална сила, и ништа друго – гарантује преживљавање. Марко Милер/Саша Бојић

БиХ чека обрачун с криминалом у приватизацији Радио Слободна Европа Уколико Босна и Херцеговина жели да буде део породице европских земаља, једна од ставки које ће сигурно морати да реши јесте криминал у процесима приватизације. На то упућује случај са Србијом од које је Европски парламент пролетос резолуцијом затражио да испита 24 спорне приватизације, након чега је тамошња Агенција за приватизацију поништила четвртину приватизационих поступака. У БиХ се о ревизији приватизације често говори, али политичке воље за то, суштински, нема. За све досадашње власти то је била Пандорина кутија, чије отварање би коштало и неке од структура на власти.

Владавина права Иако се у Босни и Херцеговини већ годинама говори о потреби ревизије приватизације, као и процесуирања криминала који се десио у тим поступцима, цела прича за сада је остала на флоскулама и политичким говорима. Ипак, можда би на путу БиХ ка Европској унији један од услова могао да буде управо обрачун са приватизационим криминалом. Илустрације ради, званични Брисел је, тврде функционери ЕУ у Србији, затражио од те државе да процесуира криминал у приватизацији као део поглавља које се односи на владавину права. Експерт за европске интеграције Зекеријах Смајић тврди да ће Босна и Херцеговина у блиској будућности морати да стави такође приоритете на 33. и 34. поглавље из Споразума о стабилизацији и придруживању. Она су, каже, до скора била на самој завршници преговарања за приступање Европској унији.

- Међутим, због искустава која је ЕУ имала са Бугарском и Румунијом, затим са Хрватском, где се ишло по уобичајеним процедурама да се део о правосуђу и сличним стварима, о функционисању система правде и унутрашњих послова ставља на 33. и 34. место, значи пред сам крај преговарања, одлучило се у Бриселу да та поглавља буду на првом месту - каже Смајић. Приватизација је сегмент тога, подсећа Смајић, и каже да, као што је Црна Гора започела у мају преговоре о тим најосетљивијим поглављима, то чека и Босну и Херцеговину. У прилог томе он наводи и чињеницу да је у посљедња три годишња извештаја Е-

вропске комисије о напретку БиХ спомињан систем правосуђа, а унутар њега и питање приватизације.

- Моја процена дефинитивно је да ће као и у Црној Гори и у Србији, питање приватизације доћи на дневни ред. У којој форми, то је сада ствар дневно-политичког притиска на доносиоце система приватизације који је заправо упропастио већину привредних система у БиХ и бројна природна богатства кроз разне мешетарске и друге нелегалне системе доделе у приватне руке по врло ниским ценама - рекао је Смајић.

Нема спремности власти И Момир Дејановић из добојског Центра за хуману политику сматра да државу на обрачун са криминалом могу натерати искључиво захтеви Европске уније. Иако је у БиХ било много иницијатива за ревизијом приватизације, као и за доношењем закона о незастаревању кривичних дела привредног криминала, н а питање да ли је БиХ заиста спремна на то, Дејановић каже:

„ Није спремна. Постојеће политичке структуре су корумпиране и криминализоване, политичке партије су криминализоване, избори су корумпирани, правосуђе је неефикасно и неуспјешна је реформа правосуђа. Без интервенције са стране, али добронамјерне интервенције у смислу успостављања система и неселективног приступа у рјешавању овог проблема нема нам помоћи.“ Ако је условљавање од стране Европске уније једини начин да се држава натера на обрачун са криминалом у приватизацији, експерти скептично тврде да ће се на то доста сачекати: Босна и Херцеговина, подсећају, није ни поднела апликацију за кандидатски статус, а ниједан од услова из Мапе пута још увек није испуњен. Маја Бјелајац

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

25

1

Sa tugom i bolom javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je preminuo na{ dragi

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti, u 88. godini preminula na{a voqena majka

Draga Kozarski Posledwi drugarici.

pozdrav

Jovan Milin 1922 - 2012.

na{oj

Drugarice i drugovi iz Zavi~ajnog kluba Mokrin~ana u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 27. 8. 2012. godine, na Alma{kom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Du{anka, sin Milenko, Radivoj, snaja Katica, unuk Danilo i unuka Tawa.

59353

59348

Upokojila se na{a

Marija Krajcer Sahrana je u utorak, 28. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu, Tranxament.

Umro je na{ deka.

Majko, neizmerna ti hvala za sve {to si nam pru`ila.

Neka ti je ve~na pokoj.

POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009.

58236

O`alo{}ena deca sa porodicama.

59345

Draga Kozarski ro|. Malen~i}

3

Jovan Milin 1922 - 2012.

Prevelika je bila tvoja tuga.

Po~ivaj u miru draga sestro.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

59310

U 85. godini svog plemenitog `ivota, napustila nas je na{a najdra`a

Deko na{, voleli smo te najvi{e.

Tvoji: unuka Tawa i unuk Danilo.

Qubomir i Eva.

59351 59344

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu, svekru i deki

Smiqka Vukobrat IZDAVA^KA ku}a tra`i radnike do 35 godina starosti. Telefon:069/841-25-00.

59260

ro|. Plemi} Uz neizmernu zahvalnost za sve {to je ~inila, svu qubav koju nam je podarila opra{tamo se od we danas, 27. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovanu Milinu

Kelemen [andoru kumu i prijatequ od: Jelice Paji} i Dragice Vukosavqev.

od: sina Radivoja, snajke Katice, unuke Tawe i unuka Danila.

Weni: Dragana, Jelena, Jovana, Milan i Aleksa.

59350

59346

59354

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je u 88. godini preminuo na{ suprug, otac, dekica

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Dipl. in`. arh.

Aleksandar Kelemen

Mariji Krajcer

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav Lolinoj baki

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

58889 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

59191

Ispra}aj na kremaciju je u utorak, 28. 8. 2012. godine u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Smiqki Vukobrat

od: }erke Olgice i unuka Du{ana i Slobodana.

Smiqki Vukobrat

Pozdravi ujaka Jo{ana i na{u mamu.

od porodice Kara}.

Porodica Bjeli}.

O`alo{}ena porodica.

59355

59341

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj mami

OG1

59349

3

Svojoj baki Posledwi tetici

Vladimir Vujkov Sine, ostavio si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti.

Uteha ne postoji ve} samo bol i tuga da bez tebe `ivimo.

dragoj

Smiqki Vukobrat

Mariji Krajcer

Mariji Krajcer

od }erke Katice Obradov.

posledwi pozdrav od: unuka Dejana Obradova, snaje Sanele i unuke Dejane.

OG3

OG2

Tvoji: mama, brat, otac, bratanac i snaja.

59322

pozdrav

Posledwi pozdrav

Smiqki Vukobrat Brane i Brana sa porodicom.

59347

od porodice \urasovi}.

59352

26

06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Еко-Шуме Војводине 10.00 Вести 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Знање имање 13.05 Чари риболова 13.30 Цикло туризам-три регије 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Биографије 16.00 Велики природни спектакли 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.05 Вреди знати 21.30 Живопис 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.05 Оперативци 23.55 Серија недеље: Мидлмарч 00.50 Вреди знати 01.15 Живопис 01.40 Музички програм 03.05 Све(т) око нас 02.45 Политбиро

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.45 23.35

tv program

ponedeqak27.avgust2012.

Нови таблоид НС Жене на селу Верски недељник Путеви наде Бразда Дуриндо Концерт симфонијског оркестра Емисија за пензионере (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Разговор с поводом (мађ) Другови гангстери, устајте, док. филм ТВ баштине Под истим кровом

Другови гангстери, устајте! Једног мирног јутра у августу 1959, опљачкана је Национална банка Румуније испред главне канцеларије у Букурешту. Група наоружаних и маскираних људи (укључујући и једну жену) је побегла са великом количином новца. Мање од годину дана касније, једносатни филм о овој пљачки је одушевио је публику широм Румуније. Улоге: Ђорђе Александреску, Ђорђе Блидару, Ђорђе Братеску Режија: Александру Соломон (РТВ 2, 21.30)

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Филм: Фојлов рат Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ -емисија Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке

06.02 06.49 07.25 07.31 07.54 08.06 08.11 08.17 08.47 09.17 09.56 10.28 11.06 11.37

Џона Кјузак

Игор Малариа је била лепа, плодна краљевина док је није потпуно променила необјашњива климатска промена. Нови краљ, злогласни Малберт, у њој сада проводи своју тиранију. Један од потлачених, грбавац Игор, присиљен је радити као помоћник једноом научнику, посебно је талентован те би и сам желео да напредује. Улоге: Џон Кјузак, Џон Клиз, Стив Бушеми Режија: Антони Леондис (РТС 1, 13.45)

08.30 09.00 09.05 10.50 11.00 11.05 11.35 13.05 14.00

Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Неон сити Вести Украдена срца Порота Опчињени Ево нас код вас

Азбука родитељства (Новосадска ТВ, 15.30) 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Вести Зове море Азбука родитељства Дунавска салетла Храна и вино Убиства у Мидсамеру Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Документарни програм Опчињени Објектив Зове море Порота Украдена срца

09.30 Руска лига: Зенит – Рубин 11.30 Шпанска лига: Валенсиа – Депортиво ла Коруна 13.15 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер сити 15.00 Мото ГП Брно – Трка Мото 18.30 Премијер лига 18.45 Шпанска лига 20.00 Премијер лига 21.15 Португалска лига: Спортинг – Рио Аве 23.15 Холандска лига 00.15 Мото ГП Брно 00.45 Премијер лига 01.00 Премијер лига 02.00 Шпанска лиге

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.31 13.16 13.22 13.45 15.15 15.59 16.48 17.00 17.20 17.45 18.27 19.02 19.30 20.05 20.57 22.37 22.40 23.10 23.55 00.10 00.19 01.03 02.34 03.00 03.25 03.53 04.26 04.56 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грађани села Луга Вести Лов и риболов Еко караван Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Игор, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи РТС караван Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Кењац, филм Грађани села Луга Вести (04.00,05.00) Еко караван Око Лов и риболов Срећни људи Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.00 10.00 11.00

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Одмазда на мафијашки начин Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Колатерална штета Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 01.00 01.05 01.30

12.10 12.32 13.03 14.00 14.30 15.00 15.24 15.50

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Од плочника до царичиног града Чело фест Животна средина и здравље Трезор Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Емисија из културе Датум

07.20 07.30 08.20 08.40 09.45 10.00 10.35 11.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.30 20.10 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45 02.20 02.45 03.35 04.25 05.10

Шљака ББЦ на Б92: Еволуција Топшоп Најбоље године Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Штребери Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Нинџа ратници Филм: Тајни план Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Прашки дует Саут Парк Нинџа ратници Амерички топ-модел Увод у анатомију Укључење у Б92 Инфо

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Све за љубав Папарацо лов Тачно у подне- живо Академија дебелих- избацивање 16.00 Национални дневник 16.20 Кукавица 17.30 Мале тајне 18.00 Академија дебелих- уживо 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.20 Госпођица 21.00 Смешно ћоше код Ђоше 22.00 Академија дебелих - избацивање ВИП- такмичара 23.00 Филм: Лепота порока 00.30 Детективске приче 01.00 Филм: Неодољив 02.30 Вештичарење 03.30 Брачне воде 04.00 Маринци 05.00 Моје срце куца за Лолу 05.45 Кукавица 06.30 Академија дебелих- преглед дана 07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00

Кевин Спејси

Психолог У овом филму испреплетане су приче познатог холивудског стручњака за ментално здравље и његових пацијената, већином познатих личности из света филма. Сваки пацијент има проблеме који ће се, сплетом околности испреплетати са проблемима које има њихов психолог. Улоге: Кевин Спејси, Марк Вебер, Кек Палмер Режија: Џонас Пејт (РТС 2, 22.01) 15.57 16.47 17.20 18.13 18.43 19.10 20.00 20.35 21.02 22.01 23.56 00.33 01.28 01.54 02.44 03.06 03.37

САТ Све боје живота Преваранти Живот и каријера Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Здравствени водич Преваранти Психолог, филм Белграде вyбе фестивал Трезор Закључано САТ Чело фест Све боје живота Живот и каријера

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15

Слике живота Маратоон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Давитељ против давитеља Ало, ало Филм: Метеоролог Удовице Ало, ало Филм: Краткодневница Домаћа музика Филм: Метеоролог

20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Еми ли Блант

Неодољива

Милан Париводић

Ћирилица Доста је било политике, време је да се људи запосле да се нешто извезе и заради, пошто нам ионако нико на свету неће дати паре да преживимо. О томе говоре Душан Бајатовић, директор Србијагаса, Мирослав Милетић, директор Бамбија и бивши министар за економске односе са иностранством, као и консултант за страна улагања у Србију, професор Милан Париводић. (Хепи, 20.05) 08.00 Звезданиште, цртани серијал 08.15 Тајни свет меде Бенџамина, цртани серијал 08.40 Ноди у земљи играчака, цртани серијал 09.20 Залив шкољки, цртани серијал 09.40 Телешоп 10.00 Винкс, цртани серијал 11.00 Моћна чигра, цртани серијал 11.30 Бакуган, цртани серијал 12.00 Моји џепни љубимци, цртани серијал 12.10 Поп Пиxие, цртани серијал 12.20 Квизић 12.50 Беверли Хилс, серија 13.40 Телешоп 14.00 Вести 14.10 Играна серија 14.55 Моја Србија 15.15 Телешоп 15.30 Вести 15.50 Пад у рај, филм 17.30 Насловна страна – квиз 17.55 Телемастер 18.25 Летњиковац 20.05 Ћирилица 21.40 Агенција, серија 22.30 Беверли Хилс, серија 23.10 Луда кућа 00.00 Изнајми звезду 00.50 Агенција, серија 01.50 Ћирилица 03.20 Насловна страна – квиз

Софи је убеђена да је неко прати. Постепено постаје све више сигурна да прелепа сарадница њеног мужа, Мара, жели њену децу, њеног мужа и њен живот. Међутим, нико јој не верује. Приморана да докаже да није луда, Софи постаје све више параноична, али да ли стварно умишља ствари? Улоге: Сузан Сарандон, Сем Нил, Емили Блант, Жолин Црногорац, Бад Тингвел Режија: Ен Тарнер (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

27

УспОн И пад сРп сКИХ ЛИ Бе Ра Ла И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке„

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка Гојазни тинејџери нисам знала да сам трудна све жене мог мужа Л.а. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка Гојазни тинејџери стручњак за торте Затрпани Компулзивно гомилање спасавање деце Ургентни центар Л.а. Инк Затрпани

06.00 Зоо јуниори 08.00 Тигар у лову 09.00 пингвини 10.00 Зоо јуниори 12.00 Тигар у лову 13.00 пингвини 14.00 анин животињски парк 15.00 Кинеска патка 16.00 Животиње 17.00 Љубав и смрт у једној ноћи 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 1066.

20.00 Ратници 21.00 Гладијатори 22.00 Звезде сребрног екрана 23.00 1066.

00.00 Ратници 01.00 Гладијатори 02.00 Звезде сребрног екрана 03.00 1066.

04.00 Ратници 05.00 Гладијатори

08.00 сем и Макс 09.30 Ози Бу 11.00 Филм: Још је дан по љу бац 13.15 Филм: Бу ре ба ру та 16.00 Филм: То рен те 1 18.00 Филм: Меј би бе би 20.00 Филм: по ноћ на вре ли на 22.00 Филм: Вре ме чу да 00.00 ерот ски филм 01.00 ерот ски филм

Меј би беј би сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци. И та ко они за по чи њу па жљи во ис пла ни ран и енер ги чан рас по ред ак тив но сти... Уло ге: Хју Ло ри, Ро ван Ат кин сон, Ема Томп сон Ре жи ја: Бен Ел тон (Си не ма ни ја, 18.00)

Ема Томп сон

06.00 07.45 09.35 11.10 12.50 14.55 16.50 18.40 20.05 21.05 22.55 00.55 02.30 04.15

дизање Топао дом Грегов дневник 2 Три мушкарца и беба први осветник. Капетан америка Краљев говор Живот као такав Штрајк на Божић Редакција Љубав и друге дроге дечаци не плачу Кућа из снова Отмица дивни дечак

07.00 добро јутро, Хрватска 09.11 доме, слатки доме 10.11 Заволите свој дом 2, док. серија 10.59 Морски дивови: Живот дивова, док. серија 12.00 дневник 12.30 Моћ судбине 13.20 Чаролија обичних дана, филм 15.12 просјаци и синови 16.10 понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 18.00 слике из Јужне африке 18.34 Лоза 19.25 наврх језика 19.30 дневник 20.11 ТВ Бинго 20.35 У крупном плану 21.40 стипе у гостима 22.20 дневник 3 23.05 Кривотворац, филм 00.45 секс и град 01.19 ЦсИ Мајами 02.01 Чаролија обичних дана, филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићни пољубац Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Божићна пошта дијагноза убиство Монк пандури новајлије Шакал Титаник 2 Медијум

07.45 езел 09.45 Кисмет - окови судбине 10.55 Кобра 11, акцијска серија 13.00 Бибин свет 13.45 ексклузив таблоид 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгувер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман Величанствени 22.00 Умри мушки, филм 00.30 РТЛ вести 00.45 ЦсИ Мајами 02.25 астро шоу 03.25 ЦсИ Мајами 04.10 РТЛ данас

Умри му шки На о ми Вотс

Осли ка ни вео Ки ти је упо зна ла мла дог, ин те ли гент ног, сти дљи вог и по ма ло до сад ног др Вол те ра Феј на, али згод ну при ли ку за брак. Ње га за ни ма ју за ра зне бо ле сти и брач ни пар од ла зи у Ки ну. Он је по све ћен по слу и по ро ди ци док Ки ти ула зи у ве зу са шар мант ним ди пло ма том Чар ли јем... Уло ге: На о ми Вотс, Едвард Нор тон, Ли в Шрај бер Ре жи ја: Џон Ку ран (ХРТ 2, 21.00) 07.16 Моћ судбине 08.02 Телетабис 08.26 Жутокљунац: Жућо сам на свету 08.45 амика за децу 09.10 Х2О Уз мало воде!

09.35 Операција Барбароса за децу 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.58 Лоза 12.20 едгемонт 12.45 Обична клинка 13.10 дхарма и Грег 13.30 Глобално село 13.56 Творци промене 14.50 Залагаоница, док. серија 15.35 Музика, музика... поп 15.50 плодови земље 16.40 Мењам свет: налазимо се у Вуковару 17.10 Идемо на пут с Гораном Милићем: Русија 18.00 Кенедијеви 18.45 нови клинци с Беверли Хилса 19.29 20пет, квиз 19.45 Гламурозне сластице 2, док. серија 20.15 Лажи ми 21.00 Осликани вео, филм 23.05 ЦсИ Мајами 23.51 Мућке 5Б: Краљевски флеш 00.55 Битанге и принцезе 01.27 Кет и Ким

07.30 нешто позајмљено нешто плаво 09.00 Биографија - дејна плејто 10.00 Љубавна питања 11.30 нешто позајмљено нешто плаво 13.00 Биографија - Бил Козби 14.00 адвокат са плаже 16.00 дус Бигелоу: европски жиголо 17.30 Биографија - дејна плејто 18.30 нешто позајмљено нешто плаво 20.00 Биографија - Бил Козби 21.00 Истеривачи духова 2 23.00 Градски каубоји 2 00.30 Ватрени обрачун: правда за једног

08.50 елмове авантуре у земљи гунђања 10.00 Мапетовци освајају Менхетн 11.40 Мапетовци у свемиру 14.00 последњи Мохиканац 16.00 Разгледнице из пакла 18.00 Убиство триком 20.00 Бронсон 21.30 соко и снешко Белић 00.00 Распуштени феникс

на три де се том спра ту не бо де ра у Лос ан ђе ле су за по слен при ре ђу ју бо жић ну жур ку. али за ба ву на пра сно пре ки да гру па те ро ри ста пред во ђе на Хан с ом Гру бе ром и узме их за та о це. Ко нач на на ме ра от ми ча ра је да про ва ле у до бро оси гу ран сеф кор по ра ци је... Уло ге: Брус Ви лис, Алан Рик ман, Ри чард Тор нбург, Хе ри Елис, Бо ни Бе де лија Ре жи ја: Џон Мек трир нан (РТЛ, 22.00)

Брус Ви лис

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасан лов страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде преживљавање Трговци аутомобилима аута по мери амерички чопери прљави послови Разоткривање митова Опасан лов страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? преваранти на делу Врхунски војник Мафијашка правила Лу Ферантеа 22.50 страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 преваранти на делу

08.30 08.45 09.00 11.00 12.00 14.00 15.45 16.00 17.00 01.00

Мотоспортови сви спортови Фудбал Фудбал Фудбал Билијар сви спортови Тенис Тенис Тенис

А

Ср би ја из ла зи из опа на ка

уто но ми ја при вред них су бје ка т а, с јед не ави о на – ка ко је ре кла ми ра на Ван Го го ва из ло жба стра не, и тр жи шта, с дру ге – чи ни се да је – зна чи „уда рац при ми ти ви зма у ли це чи сте умет оп ту жба за ли бе ра ли зам би ла пот пу но од - но сти“. го ва ра ју ћа. И са свим је ра зу мљи во што су цен У дру гу по ло ви ну ше зде с е тих се жу ко ре ни ве трал ни ко ми те ти, и пар тиј ски и ди си дент ски, ли - ли ких кул тур них ма ни фе ста ци ја ко ји ма се Ср би ја бе ра ле по крат ком по ступ ку екс ко му ни ци ра ли. И и да нас по но си: БИ ТЕФ је осно ван 1967, две го тех но ме на џе ре у истом па ке ту. ди не ка сни је БЕ МУС, а 1971. кре ћу ФЕСТ и Бе о „Не мо гу“, го во рио је Мар ко Ни ке зић, „да за - град ски џез фе сти вал. Ма да су те ма ни фе ста ци је ми слим ствар но де мо крат ске од но с е у јед ној се - та да шњу (со ци ја ли стич ку) Ју го сла ви ју, али пре љач кој зе мљи. Ма с а је про из во ђа ча ко ји су одво - све га Ср би ју, по ве зи ва ле са све том, не рет ко се је ни јед ни од дру гих и ни су у ста њу ни да са гле да ју, а ка мо ли ко о ди ни ра ју за јед нич ке ин те ре с е. Те шко је оче ки ва ти да мо гућ но сти де мо кра ти је мо гу би ти са мо с ин ду стри ја ли за ци јом“. То по твр ђу је и Ми ко Три па ло у сво јим ме мо а ри ма. „За ври је ме по ле ми ке о устав ним аманд ма ни ма Кар дељ је ис при чао да су се Ни ке зић и Ла тин ка Пе ро вић на јед ном са стан ку су прот ста ви ли кон цеп ци ји ра ди кал ни јег раз во ја са м о у п ра в ља њ а јер Ср б и ј а Пар тиј ски ка дро ви се нај ви ше бо ја ли спо соб них ди рек то ра тек, ка жу, ’из ла зи из опа на ка’ и мо же би ти мо дер - да нас мо же чу ти да је све то на ста ја ло не уз по др ни зи ра на са мо ад ми ни стра тив ном кон цен тра ци - шку, не го упр кос та да шњем „ре жи му“. Тре ба ло је јом сред ста ва и уз осло нац на струч ња ке и спо соб - про би ти иде о ло шке и пре ско чи ти фи нан сиј ске не по слов не љу де“. ба ри је ре, али да је „ре жим“ био та ко ри ги дан, то Ли бе ра ли су ди рек то ри ма при да ва ли пер спек - не би би ло мо гу ће. Ко нач но, СФРЈ та да с Аме ри тив но ве ћу, не са мо при вред ну не го и по ли тич ку ком скла па аран жма не о еко ном ској и вој ној са уло гу. Ла тин ка Пе ро вић пам рад њи па је не ре ал но оче ки ва ти да при ли ком јед не по с е те ти да уз та кву вр сту ро бе не „Цр ве ној за ста ви“, док ди рек - Из ло жбу Ван Го го вих де ла је бу де „про швер цо ва но“ и не тор Пр во слав Ра ко вић го во ри што из кул тур ног ар с е на ла. ви де ло 175.000 љу ди, о ус пе си ма фа бри ке, ви со ки Али, још пре то га, у ле то при ход је био 204.818 срп с ки ру ко в о д о л ац, ро д ом 1964, кре ће Кор чу лан ска лет ди н а р а, али је баш из Кра гу јев ца, Ду шан Пе ња шко ла, а кра јем те го ди не тро вић Ша не, ка же Ти ту: „Па псе у до кул тур на ели та по зив из ла зи пр ви број „Прак си с а“, ови ће јед ног да на и вла ду да по се ти о ци ма по тро то а ри ма ча с о п и с а за фи л о з о ф и ј у и обо ре“. А Ни ке зић од го ва ра: дру ш тве н у те о р и ј у, где се и ауто бу си ма, те ре клам не „Па то је ваљ да циљ – да они оку п ља ј у нај з на ч ај н а име н а лет к е ба ц а н е из ави о н

а од ре ђу ју ко ће би ти вла да“. свет ске на у ке тог до ба. И јед сма тра ла „уда ром Ре ф ор м а ни ј е би л а са м о но и дру го осно ва ли су за гре при ми ти ви зма у ли це при вред на, иако се зва нич но бач ки фи ло зо фи, али од са мог та ко зва ла, она је тр жи ште и по чет ка бе о град ски про фе со чи стој умет но сти“ тр жи шне од но с е,уно си ла или ри за у зи ма ју во де ћа ме ста. О бар по ку ша ва ла да уне с е у све ши ри ни, па и ду би ни, ин те дру штве не сфе ре: здрав ство, пра во су ђе, обра зо - гра ци је Ср би је и Ју го сла ви је у свет, го во ри и про ва ње, кул ту ру. Као до каз опет мо гу по слу жит дор рок му зи ке. Пр ва Ги т а ри ја да одр жа на је на члан ци у ЕП-у: „За мр ла ре фор ма пра во су ђа“; Бе о град ском сај му 1966. „Оце на и про фе со ру“; „Што бр же шко ло ва ти ка У то вре ме, да ти ра ју (и) по че ци мар ке тин га Ср дро ве за ра чу на ре“; „Не ја ки те ме љи здра вља“; би је. Пр ва из ло жба ју го сло вен ске про па ган де „Здрав стве не не у ро зе“;„Не про ме ње ни књи жев ни одр жа на је кра јем 1964. у хо лу До ма син ди ка т а, еснаф“; „Филм и да ље у дуп ку до при но с а“; „Фуд - се ћа се Жо зеф Лон чар, чо век ко ји је у том по слу бал из ме ђу дру штве не и рад не ор га ни за ци је“; ви ше од по ла ве ка. „Броз је ап со лут но схва тио „Ди мен зи је на ци о на ли зма“; „Де мо кра ти ја и цр - уло гу мар кет ни га. „Кад је 1968. у Опа ти ји осно ква“... На рав но, сву да где је но вац – а но вац је ва но Ју го сло вен ско удру же ње, Ти то је био по кро сву да – та мо је и еко но ми ја. Као и по ли ти ка. ви т ељ, а ње гов лич н и иза с ла н ик пред с ед н ик Као што су у еко но ми ји про тив ни ци ре фор ме СИВ-а Ми тја Ри би чич. То је би ло ја ко озбиљ на че сто го во ри ли да је па ла про из вод ње, у кул ту ри ин ду стри ја“, ис ти че истин ски срп ски до а јен мар су про тив ни ци твр ди ли да је до шло до „ин те лек - ке тин га. „Ни су се ти ме ба ви ли пар тиј ски апа рат ту ал ног од у ми ра ња“. Та ко се у тек сту „Две при че чи ци и би ро кра те. Мо мо Ка пор и ја смо три ме с е о суд би ни књи ге“ из но с е по да ци ко ји до ка зу ју да ца 1965, сва ки дан од че ти ри по под не до де с ет се „књи га штам па и чи т а све ви ше“, а он да и уве че, се де ли у ис тој клу пи на Ви шој шко ли за пред ла же тр жи шно ре ше ње ка ко „да се, уме сто спољ ну тр го ви ну. Он је то крио, али ја стал но про из во ђа ча, кре ди ти ра по т ро шач књи ге“. У тек - спо ми њем. Ка пор ту ни је до шао као сли кар или сту „Стид од ре кла ме“ из 1968. де т аљ но пи ше ка - пи с ац, већ с плат ног спи ска ’Ју го сла ви ја пу бли ко је из ло жбу Ру бен со вих де ла ви де ло са мо 6.120 ка’, ли ста на ме ње ног про па ган ди ју го сло вен ске по с е ти ла ца, а пре две го ди не Ван Го го вих – ин ду стри је у ино стран ству“.

175.000 љу ди и оства рен је при ход од 204.818 ди Чу ве на еди ци ја „200 нај ве ћих“, иако „пре пи с а на ра. Лист от кри ва и узрок тог еко ном ског, али и на“ из свет ске прак с е – уоста лом ЕП ни кад ни је кул тур ног фи ја ска. Над вла да ло је схва т а ње да ис - ни хтео да из ми шља то плу во ду – вр хун ски је пи с а ва ње по зи ва по с е ти о ци ма по тро то а ри ма и при мер успе шне тр жи шне ко му ни ка ци је. „Ср би ја тро леј бу си ма или ба ца ње ре клам них ле т а ка из је (би ла) свет“.

Књи гу Ми ја та Ла ки ће ви ћа „Ис пРед ВРе Ме на„ об ја вио је бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је и но ве рад не оба ве зе че ка ју на вас. Ни ко дру ги и ни ко бо ље их не мо же ура ди ти. Са мо стал ни сте у оном де лу ко ји је ва жан и ве зан за циљ.

BIK 20.4-20.5.

По че так рад них да на је пра ви иза зов да за ра ди те ко ли ко год мо же те. Скло ни сте ком би но ва њу ви ше по сло ва у исто вре ме. Др жи те се глав ног прав ца. Шо пинг?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. avgust 2012.

Да нас вам не ке осо бе не ће при ја ти, али их из бег ни те та ко што не ће те ула зи ти у по ле ми ке. За о би ђи те их и при ла го ди те се да тим окол но сти ма. На пра ви те план ра да.

Уозби љи ли сте се, и пре ви ше за сво је го ди не. Не мој те да бри не те, има те до бру кон цен тра ци ју за би ло ко ји про блем или по сао. Окру же ни сте љу ба вљу и ле по том.

До ми нан ти сте на по слов ном пла ну. Уме те до бро да ор га ни зу је те са рад ни ке и из вр ши о це, та ко да вас пра те у тим ском ра ду. Но вац ка сни, али сти ћи ће уско ро.

Сун це у ва шем зна ку вас по ста вља у цен трал ну по зи ци ју жи вот не при че. А сви дру ги се са мо окре ћу око вас, по пут пла не та око Сун ца. Да је те им оп ти ми зам.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све што ра ди те и што за поч не те при ве шће те ре а ли за ци ји, по си ли инер ци је. Скло ни сте ис кљу чи во сти и фа та ли зму, али сте успе шни и на пре ду је те си гур ним ко ра ком.

Кон цен тра ци ја на по слов ну и фи нан сиј ску си ту а ци ју је са свим при хва тљи ва и ко ри сна, по жељ на. Има те мо гућ но сти да све по ста ви те на сво је ме сто.

Ста бил но сте по зи ци о ни ра ни, на лич ном и по слов ном пла ну, иако сте да нас и су тра скло ни сум ња ма и ту ђим ути ца ји ма. Ме ди ти рај те у са мо ћи, об но ви те енер ги ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав ни од нос је ста би лан, у ста ус кво по зи ци ји. Фи нан сиј ски та ко ђе. За вр ша ва те не ке по сло ве ко ји тре ба да вам до не су ре а ли за ци је у бу дућ но сти.

Дру штве ни сте, скло ни да по ве ру је те у све што вам се ка же, по зи тив ни и усме ре ни ка да ле ко се жним ци ље ви ма. Не к а пу то ва ња вам се сме ше.

Са мо без фр ке и па ни ке, опу сти те се и ди ши те. Све би сте хте ли, са да и од мах, што и ни је та ко не мо гу ће, али бу ди те све сни и ра ди те с окол но сти ма ко је вам се сер ви ра ју.

TRI^-TRA^

Ни шта од вен ча ња V REMENSKA

PROGNOZA

ПРИЈАтНИЈе

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zreњanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Panчevo

26

Vrшac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 28 Niш

26

Пе ва чи ца Шер (66) и Тим Медвец (42) би ли су у ве зи не ко ли ко го ди на пре не го што су 2008. де фи ни тив но рас ки ну ли јер су их оба ве зе пре че сто раз два ја ле. Ме ђу тим, пе ва чи ци ни си но ви Чез и Илајџа Блу ус пе ли су да убе де ма му да об но ви ве зу ко ја ју је чи ни ла срећ ном. На вод но сад Шер и Тим, бив ши члан „Ан ђе ла па кла”, пла ни ра ју да на мо то ри ма пре ђу Аме ри ку. Фи нал на де сти на ци ја би би ла Лас Ве гас где ће из го во ри ти суд бо но сно „да” у јед ној од број них ка пе ла за вен ча ња. Шер је, пак, за је дан аме рич ки сајт ре кла да је овај трач „пот пу на глу пост”, и да ће оба ве сти ти јав ност ка да бу де на ме ра ва ла по но во да се уда. Ле ген дар ној пе ва чи ци ово би би ла тре ћа уда ја. Из пр вог бра ка са пе ва чем Со ни јем Бо ном има Че за (43), док је у бра ку са му зи ча рем Грегом Ол ма ном до б и л а Илај џ у (36).

Evropa

НО ВИ САД: Све жи је и про мен љи во облач но ју тро, а за тим раз ве дра ва ње и сун ча но то ком да на. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на до 26 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Знат но све жи је са уме ре ним до по ја ча ним се ве ро за пад ним ве тром и уз раз ве дра ва ње, па ће то ком да на би ти пре те жно сун ча но, осим ују тру. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 14 до 17, а мак си мал на од 24 до 26 сте пе ни. СР БИ ЈА: Знат но све жи је са уме ре ним и по ја ча ним се ве ро за пад ним ве тром и тем пе ра ту ра ма ис под 30 сте пе ни. Ују тру про мен љи во облач но, на ју гу и ис то ку крат ко трај на ки ша, а то ком да на сун ча ни ин тер ва ли. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 15 до 20, а мак си мал на од 24 на се ве ру и за па ду до 28 сте пе ни на ју гу и ис то ку Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак сун ча но и при јат но вре ме са тем пе ра ту ром од 25 до 28 сте пе ни. Од сре де то пли је, па ће у дру гој по ло ви ни сед ми це тем пе ра ту ре опет би ти пре ко 30 сте пе ни, али без ве ли ке вру ћи не као ових да на и са све жим ју три ма. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу не по вољ но ути ца ти на осо бе са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и аст ма ти ча ре. Бо ло ви у ми ши ћи ма, раз дра жљи вост и гла во бо ља су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. У са о бра ћа ју је нео п ход на до дат на па жња.

Madrid

34

Rim

31

London

21

Cirih

23

Berlin

20

Beч

23

Varшava

20

Kijev

25

Moskva

22

Oslo

18

St. Peterburg 19 Atina

38

Pariz

25

Minhen

21

Budimpeшta

24

Stokholm

18

VIC DANA Сва ких пар ми ну та пла ву ша из ла зи до по штан ског сан ду чи ћа кад јој ком ши ја ка же: - Гле дам вас ка ко стал но из ла зи те, оче ку је те не што бит но?

- Ма, ку пи ла сам ком пју тер, па ми стал но ја вља да имам по шту!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

0 (4)

Slankamen

110 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (4)

Zemun

208 (0)

Bogojevo

54 (2)

Panчevo

236 (-2)

Baч. Palanka

84 (0)

Smederevo

436 (-2)

Novi Sad

56 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (-2)

S. Mitrovica

15 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (-1)

Beograd

156 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

332 (-2)

Tendencija stagnacije

Titel

100 (0)

NERA

Hetin

72 (6)

TISA

-70 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusiћ

26 (-2s)

Reшeњe iz proшlog broja

NOVI SAD *

PONEDEQAK 27. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23539 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED DRU GI UPI SNI ROK NA DR @AV NE FA KUL TE TE I VI SO KE STRU KOV NE [KO LE

Indeksa ima, ali za studirawe treba i para str. 6

NA STA VQA JU SE STRA NA^ KA PRE PU CA VA WA ZBOG VLA STI U VOJ VO \AN SKOJ PRE STO NI CI

LI DER NA PRED WA KA ALEK SAN DAR VU ^I] NA SED NI CI GLAV NOG OD BO RA SNS-a

Prekomponovawe na lokalu ili novi izbori str. 3 NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Stro`a kontrola kosovskog dodatka

Ekonomija 4 Jeftini kvadrati bajka za besku}nike?

4 Plate nisu humanitarna pomo}

10 Odr`ana kucurska „Fijakerijada”

Reporta`e

Crna 5 Vrelo somborsko leto radni~kog nezadovoqstva

Dru{tvo 6 Biciklima jezdili kroz Evropu

Novi Sad 7 Najvi{e karata prodato tokom „Egzita” 9 Ru{evne ku}e steci{te besku}nika

13 Utopio se de~ak iz „De~jeg sela” 13 Nastavqa se su|ewe Goranu Kne`evi}u

Kultura 21 Posledwa klapa filma „Apofenija”

Svet 22 Umro astronaut Nil Armstrong

Foto: B. Lu~i}

12 ]urke iz Dobrice i fakulteti prou~avaju

DS: [est milijardi razloga za napad na Novi Sad SNS: Otu|eni od gra|ana i realnosti s tr. 3

IAKO JE KAM PA WA DAV NO PRO [LA, IZ VLA DE I DA QE STI @U PO PU LI STI^ KA OBE ]A WA

Socijalna demagogija glavna briga ministara

str. 5

REPORTA@E

U BOR BI S PO @A RI MA AN GA @O VA NI SVI RE SUR SI

TR GO VAC NE KRET NI NA MA DU [AN DA VID MLA DEN OSNO VAO MRE @U ROM SKIH PRI VRED NIH KO MO RA I [I RI JE IZ AME RI KE PO SR BI JI

Stigao „iqu{in” iz Rusije

„Jugoremediju” kupuje gazda Du{an iz Wujorka?

str. 13

str. 12

str. 14 – 18

SPORT

n NA[E DAME SE OKITILE SREBROM

n DANAS PO^IWE US-OPEN

n POBEDA PEDROSE U BRNU

Prijatnije

Najvi{a temperatura 26 °S

2

POLiTikA

ponedeqak27.avgust2012.

[EF KANCELARIJE ZA KiM ALEKSANDAR VULIN NAJAVQUJE

Stro `a kon tro la ko sov skog do dat ka – Ko sov ski do da tak ne }e bi ti uki nut – re kao je {ef Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin.

On je na veo da ta kan ce la ri ja ra di na pro na la `e wu me ha ni za ma da se no vac ko ji do bi ja ju Sr bi u Po kra ji ni ras po de li pra ved ni je da bi svi pod jed na ko ose ti li po dr {ku dr `a ve. Vu lin je na ja vio da }e sve zlo u po tre be, ko jih je bi lo, bi ti is tra `e ne.

Zbog ne be zbed nih uslo va za `i vot i zbog stal nog pri ti ska ko ji tr pe Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji, dr `a va je svo je vre me no uve la ta ko zva ni ko sov ski do da tak. Ide ja o ko sov -

me ni li, mo ra mo oba vi ti po pis. Mo ra mo do }i do sa zna wa o to me ko li ko qu di `i vi na KiM, ka kvo je wi ho vo imov no sta we, ka kvi su wi ho vi stvar ni `i vot ni pro ble mi, i da on da od go vo ri mo na in for ma ci je ko je }e mo do bi ti. Pre du go ne zna mo ko li ko nas ima i ka ko `i vi mo.

Na go d i { wem ni v ou, za funk ci o ni sa we osam cen ta ra za so ci jal ni rad na Ko so vu i Me to hi ji kao i za po ro di~ nu i de~ ju i bo ra~ ko-in va lid sku i so ci jal nu za {ti tu, Mi ni star stvo za rad i so ci jal nu po li ti ku iz dva ja vi {e od 1,06 mi li jar du di na ra.

Ivanovi}: Osnova je popis stanovni{tva Bo qom kon tro lom nov ca ko ji ide ka srp skim sre di na ma na Ko so vu i Me to hi ji spre ~i }e se mal ver za ci je i kra |e, o ko ji ma se u jav no sti odav no go vo ri.

– Si gur no je da }e uvek bi ti ma wih ili ve }ih od stu pa wa od ono ga {to je pra vi lo, ali u prin ci pu, to se mo `e do ve stu u red sa rad wom vi {e slu `bi – ka `e biv {i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi}.

Po we go vim re ~i ma, osno va sve ga je po pis sta nov ni {tva jer on da je so ci jal nu kar tu.

– Mi taj po pis sta nov ni {tva ni smo na pra vi li za to {to je bio ta kav po li ti~ ki stav, ta ko da Sr bi ni su po pi sa ni ni u or ga ni za ci ji ko sov ske vla sti pro {le go di ne, ni ti u or ga ni za ci ji na {e dr `a ve ko ja je ra di la pro {le je se ni – do da je Iva no vi}.

Po pi som sta nov ni {tva ko ji na ja vqu je Kan ce la ri ja za Ko so vo i Me to hi ju kao i iz dra dom so ci jal ne kar te svih ko ji `i ve u srp skim sre di na ma u Po kra ji ni, zna }e se ko me je za i- sta po treb na po mo}. Ti me }e ujed no bi ti spre ~e ne zlo u po tre be i ne na men sko tro {e we dr `av nog nov ca. Sve mal ver za ci je ko je su do sa da po ~i we ne bi }e is tra `e ne sa rad wom svih dr `av nih in sti tu ci ja, ukqu ~u ju }i i MUP Sr bi je. skom do dat ku na sta la je 1999. go di ne, a pri me wu je se od 2001. s na me rom se kroz uve }a nu is pla tu rad ni ci ma ko ji ra de u dr ` av n oj ad m i n i s tra c i j i i jav nim slu `ba ma po dr `i sta nov ni {tvo ko je `i vi i ra di u ve o ma te {kim uslo vi ma.

– Ide ja je da ono {to ima mo dru g a ~ i j e ras p o r e d i m o i da ni ko ne osta ne bez pa `we i bez bri ge dr `a ve. Kao i do sa da, ve ro vat no }e se na sta vi ti da va wa iz raz li ~i tih cen ta ra, i to ni je pro blem. Pro blem je sa mo da zna mo ko li ka su da va wa, ko me idu i ko ji su kri te ri ju mi za ta da va wa. O to me te ba vo di ti ra ~u na – ka `e Vu lin. – To je ono {to tre ba pro me ni ti, a da bi smo pro -

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za rad Zo ran Mar ti no vi} ka `e da su is pla te na pod ru~ ju KiM do sta vqa ne na sa gla snost mi ni stru za KiM i da je ta prak sa na sta vqe na i sa da s di rek to rom Kan ce la ri je da bi se sa gle dao uku pan obim ono ga {to se iz dva ja i utvr di la even tu al na pre pli ta wa ili iz dva ja wa iz vi {e iz vo ra po istim na me na ma.

– Mi n i s tar s tvo za KiM ima lo je ne ku vr stu kon trol nog me ha ni zma, na rav no, on bi se mo gao i po ja ~a ti i da se utvr de mo da li te ti da bi no vac, ko ji je zna ~a jan, za i sta do {ao u pra ve ru ke i da ne bi bi lo zlo u po tre ba – re kao je Mar ti no vi}.

dnevnik

Ka cin u Be o gra du tri da na, da nas s Ni ko li }em Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va ra }e da nas u Be o gra du s iz ve sti o cem Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel kom Ka ci nom, po tvr |e no je Ta njug u u ka bi ne tu pred s ed n i k a Sr b i j e. Ka c in }e, po in f or m a c i j a m a te agen ci je, u Be o grad bo ra vi ti tri da na, to kom ko jih }e se sre sti i raz go va ra ti sa svim re l e v ant n im zva n i~ n i c i m a Sr bi je.

Po sle iz bo ra Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je, Ka cin je u iz ve {ta ju Evrop skom par la men tu po ru ~io da o~e ku je od Ni ko li }a da na sta vi da vo di Sr bi ju ka Evro pi.

Ka cin je za RTV ju ~e re kao da sma tra da }e s Ni ko li }em Sr bi ja po boq {a ti od no se sa su sed nim dr `a va ma i iz ra zio o~e ki va we da }e Ni ko li} „sna `no obe le `i ti bu du} nost Sr bi je„. „Do {lo je vre me da se re -

gion oslo bo di od lo {e pro {lo sti i da se ra di na bo qoj bu du} no sti svih dr `a va iz re gi o na”, na gla sio je Ka cin On je o do bi ja wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o pri dru `i va wu Sr bi je EU re kao da }e EU ve o ma pa `qi vo pra ti ti ka ko se ova vla da i ta gar ni tu ra uho da va ju i ka ko se in sti tu ci je uho da va ju, „Za dve sed mi ce do la zi zva ni~ na de le ga ci ja EU u po se tu

Sr bi ji. Kon ti nu i ni ra no }e se pra ti ti na pre dak Sr bi je. Po sao tre ba od ne gde po ~e ti i on da je sve la ko”, is ta kao je Ka cin.

Na pi ta we da li je re a lan rok za da tum za po ~e tak pre go vo ra kraj 2013, Ka cin je od go vo rio da ne mo `e de cid no da od go vo ri na to pi ta we, ali da je za da tak EU da Sr bi ju hra bri u na pret ku za pri dru `i va we Evrop skoj uni ji.

PARLAMENT „PREKR[IO” NEPISANO PRAVILO

Za se da we za kraj av gu sta Re pu bli~ ki par la ment pre ki nu }e ovih da na pre }ut no pra vi lo da se po sla ni ci od ma ra ju u av gu stu. Skup {ti na Sr bi je raz mo tri }e na van red noj sed ni ci u sre du iz me ne Za ko na o jav nom be le `ni {tvu i do pu ne Za ko na o van par ni~ nom po stup ku, ko je je pod ne la gru pa od 61 po sla ni ka Srp ske na pred ne stran ke. Sed ni cu je za ka zao pred sed nik par la men ta Ne boj {a Ste fa no vi}, na zah tev 93 po sla ni ka.

Po sla ni ci SNS-a pred lo `i li su od la ga we po ~et ka pri me ne Za ko na o jav nom be le `ni {tvu jer, ka ko su na ve li, do sep tem bra ni je mo gu }e obez be di ti uslo ve za we go vu pri me nu. Iz me nom tog za ko na pred lo `e no je da se po ~e tak we go ve pri me ne od lo `i do 1. mar ta 2013. U obra zlo `e wu su na ve li da ni je ime no va no pr vih 100 jav nih be le `ni ka ni ti obra zo va na jav no be le `ni~ ka ko mo ra ko ja tre ba da do ne se neo p hod ne pod za kon ske ak te.

Do pu na ma Za ko na o van par ni~ nom po stup ku pred lo `en je po se ban po stu pak za do no {e we is pra ve o ro |e wu, ko ja bi bi la osnov za upis u ma ti~ nu kwi gu ro |e nih qu di bez li~ nih do ku me na ta. U ob ra `lo `e wu po sla ni~ ka gru pa SNS-a uka zu je na to da u Sr bi ji po sto ji oko 6.500 „prav no ne vi dqi vih li ca” ko ji ne ma ju li~ na do ku men ta ni ti mo gu da ostva ru ju svo ja osnov na qud ska pra va i slo bo de.

Za ko ni ko ji su na dnev nom re je ste da }e mo ve} u sep tem bru du, upu }e ni su u pro ce du ru 13. av ima ti re ba lans bu xe ta, i to }e gu sta. mo `da bi ti jed na od naj zna ~aj ni Na pi ta we o ko jim “vru }im” jih ta ~a ka ko je }e mo ima ti pred te ma ma }e par la ment raz go va ra ti par la men tom na red nog me se ca. na red nog me se ca, pred sed nik Na rav no, o~e ku jem i za kon o jav Skup {ti ne Sr bi nim na bav ka ma, ta je Ne boj {a Ste ko da }e mo ima ti fa no vi} ka `e za za ni mqi vu je sen u Skup {ti na “Dnev nik” da je smi slu do no {e wa go di {we pla }a “pre u zeo na se be ne kih si stem skih 80 mi li o na di na ra za ko na ko ji }e po in ci ja ti vu da raz za pre no se go va ra s mi ni mo }i bor bu pro tiv stri ma i s oni ma ko rup ci je, ali i par la men tar nih od ko jih se o~e ku omo gu }i ti lep {u sed ni ca ju za kon ski pred per spek ti vu gra lo zi” . |a ni ma Sr bi je.

– Moj pr vi zah tev svi ma bio je “Dnev nik” je in te re so va lo i da da se ti za kon ski pred lo zi do sta li }e u na red nom pe ri o du bi ti vqa ju u pri me re nom ro ku da po obez be |e na ne sme ta na jav nost ra stu pak ne bi bio hi tan i da po sla da par la men ta, pre sve ga pu tem ni ci ima ju do voq no vre me na da se pre no sa skup {tin skih se si ja na upo zna ju s tim ma te ri ja lom – ka jav nom ser vi su. Po vo dom di le me zao je Ste fa no vi}. – Dru ga stvar o “sud bi ni” Alek san dra Ti ja ni ko ju sam do bio kao in for ma ci ju }a, Ste fa no vi} tvr di da “do sa da

ni je bi lo ni ka kvih raz go vo ra ni u SNS-u, ni s ko a li ci o nim part ne ri ma o Ti ja ni }e voj sme ni s me sta ge ne ral nog di rek to ra RTS-a”. Isto vre me no, on ka `e i da s Ti ja ni }em ni je imao kon ta ka ta ve za nih za pre no se skup {tin skih sed ni ca.

– Oba ve {ten sam od Ge ne ral nog se kre ta ri ja ta da Skup {ti na go di {we pla }a 80 mi li o na di na ra za pre no se par la men tar nih sed ni ca, {to sma tram da je iz u zet no ve li ki iz nos.

Po {tu jem, na rav no, pro gram sku {e mu RTS-a, ali isto vre me no mi slim da ne {to {to je od vi tal nog na ci o nal nog in te re sa i {to je te ko vi na ne ke de mo krat ske bor be u Sr bi ji, kao {to je jav nost, tre ba pre ko par la men ta da bu de obez be |e na, po go to vu od te le vi zi je ko ja je dr `av ni ser vis i ko ja se iz dr `a va od pret pla te svih gra |a na. Uve ren sam u to da }e do tih raz go vo ra u ne kom na red nom pe ri o du do }i, da vi di mo ka ko mo `e mo po boq {a ti rad par la men ta, po {to se za la `em i za ve }u jav nost ra da skup {tin skih od bo ra, da bi smo obez be di li even tu al no i pre nos ne kih naj a trak tiv ni jih sed ni ca skup {tin skih rad nih te la. Vi de }e mo ka ko }e se si tu a ci ja oko RTS-a raz vi ja ti, ali sma tram da }e mo ra ti da do |e do raz go vo ra, da usa gla si mo ne ke na {e `e qe s `e qa ma RTS-a jer kom pro mis je kqu~ da svi bu du ba rem de li mi~ no za do voq ni – pod vla ~i Ste fa no vi}.

S. Stankovi}

TVIT CRTICA

Dru `e \u ka Sta we u ko a li ci ji vla da ju }oj u No vom Sa du bi lo je jed na od „vru }ih“ te ma o ko ji ma se ovih da na de ba to va lo na laj ni. Ta ko je i mi ni star u Vla di Voj vo di ne, de mo kra ta Go ran Je {i} za pi tao ~la na grad ske vla sti Mi la na \u ki }a: „Dru `e \u ka, {ta bi sa SPO-om u No vom Sa du?„ \u ki} tvr di s laj ne da ni je bio u No vom Sa du ka da je SPO do no sio od lu ku o pro me ni ta bo ra i na ja vqu je da na {wi po tez – “ostav ka i po vra tak u advo ka tu ru”.

Je {i} do da je: “U te be ni sam sum wao ali pre te ra {e... ali, obra zlo `e we je spek ta ku lar no: ni smo se usa gla si li oko da qeg raz vo ja gra da!

Za Ala na For da!” „A na dru ga Vu ~i }a ape lu je mo da pre i s pi t a ovu pri v a t i z a c i j u od bor ni ka, pro ce du ra ni je bi la ja sna!

Ten der ska ili auk cij ska„, “zah te va” Je {i} s laj ne.

(Ne)ve li ka ce na Me |u „tvi te ra {i ma„ ima i onih ko ji se pi ta ju {ta je “ce na” iz la ska SPO-a iz ko a li ci je vla da ju }e u No vom Sa du. Ta ko je dan od wih, ko ji se pot pi su je kao „Ma li od [u ma di je„, po ru ~u je na pred wa ku Ma ri ju Ma le ti }u: “Kad mak ne te Da ni cu Dra {ko -

vi} iz uprav nog od bo ra NIS-a, on da mi se ja vi :D Iz gle da da }e to da za leg ne za NS”.

Ma l e t i} na s u p rot to m e tvr d i: „Ma li je NS za tu ce nu :))))„

Ze maq ski da ni te ku Na pi ta we fa no va ka ko se ose }a zbog de {a va wa u no vo sad skoj vla sti, pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} tvr di da zbog to ga ne ma bri ga. „Ra no usta jem, idem na po sao, ze maq ski da ni te ku…„

Eh, taj Kre men ko!

Na kon {to je Vla da Hr vat ske na “Tvi te ru” po zva la za in te re so va ne da re sor nom mi ni stru po sta ve pi ta wa o le ga li za ci ji, Je {i} je u “di le mi” – “ima ju li na {i ge ni jal ci na log na TW”?, a po tom i sam od go va ra: „U stva ri, sva {ta i pi tam, pa ko bi onom Kre men ku iz ^a~ ka bi lo {ta ob ja snio...„, za kqu ~u je Je {i}.

Vrap ci i ko mar ci Na kon {to je di sku to vao o vrap ci ma u glav nom gra du, sa vet nik ne -

ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} “raz mi {qa” na laj ni: “Vre li na ubi la ko mar ce u Bg... On da sam ja ko la te ral na {te ta”.

Ka da je o ak tu el nim de {a va wi ma re~, Kr sti} se pi ta: „Je dan ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je osum wi ~en je za ko rup ci ju. To po kre }e va `no pi ta we: ko kon tro li {e one ko ji kon tro li {u?„

Gde }e \i las?

Na pred wa ci u ove vre le let we da ne ne mer ka ju vlast sa mo u No vom Sa du ve} i u Be o gra du. SNSovac Ma rio Ma le ti} iz no si svo ja raz mi {qa wa: „Ako \i las na pu sti DS, on da nas o~e ku je i dru ga ~i ja vlast u Be o gra du. Be o grad ne sme da is pa {ta zbog unu tar stra na~ kih pre pir ki u De mo krat skoj stran ci, i ova ko je pre vi {e za du `en i ne za po s len. Sa m im tim, no v a skup {tin ska ve }i na }e mo ra ti da se for mi ra. Od bor ni ci DS-a u be o- grad skoj skup {ti ni mo ra }e da se od lu ~e ko me ja tu }e se pri klo ni ti.

Ali ma lo je ve ro vat no da }e \i las sa ~u va ti sve od bor ni ke„, ka `e Ma le ti}.

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} “do pi su je” sce na rio, po ko jem \i las “vo di sa so bom 2/3 od bor ni ka i s va ma i SPS-om, osta je i da qe gra do na ~el nik. Za jed no }e te gra di ti ’ki ne ski most’:)”.

Na to }e Ma le ti}: „Mi slim da to ni ko za sa da ne zna. Pi ta we je da li }e 2/3 od bor ni ka pre }i i da li }e uop {te SNS po dr `a ti ta kav sce na rio„.

Ku pus(i)ja(da) Biv {i mi ni star od bra ne i pot pred sed nik DS-a Dra gan [u ta no vac tvr di da, po {to ni je u Vla di, ima vi {e vre me na. „Sad mi dan tra je du go a i sa si no vi ma sam kao ni kad do sad! U sve mu lo {em ima ne {to do bro„, ka ` e [u t a n o v ac, i do d a j e: „Sad kao ni kad ra ni je vi dim {ta zna ~i qud ski ka rak ter, po ni znost, snis h o d qi v ost... ve l i k o is k u s tvo ka kvo ina ~e ni sam imao!„ Eks mi ni star ne pro pu {ta ni da se na {a li sa svo jim fa no vi ma na laj ni. Na kon sta ta ci ju jed nog „tvi te ra {a„ “Ko se od ku pu sa na je de, taj i ni je bio gla dan”, [u ta no vac do da je: ”Osim u Mr ~a jev ci ma na ku pu si ja di”, re kla mi ra ju }i ma ni fe sta ci ju u rod nom me stu svog ta sta Mi ro sla va Ili }a.

Vi {e sre }e dru gi put Na{ po z na t i mu z i ~ ar @eq k o Jok si mo vi} za hva lio se pre ko laj ne “fe no me nal noj i mu zi kal noj pu -

bli ci na fan ta sti~ noj at mos fe ri” na kon cer tu u Du brov ni ku.

Isto za do voq stvo, ali @eq kom, ne de li no vi nar du bro va~ ke te le vi zi je Ma rio Ju ri~: “A za {to ni smo mo gli do bi ti in ter vju? Mi slim da to ni je u re du od va {eg piara!”

“Mo ra da je ne spo ra zum. Po {a qi te pi ta wa”, od go va ra @eq ko, a Ju r i~ ob j a { wa v a: “Va{ me n a x er Ba ne zna sve de ta qe. Za TV mi od go v o r i po s la n i i-mej l om, na ` a lost, ne zna ~e ni {ta. [te ta...” „Bi }e pri li ke. So rry„, po ru ~u je @eq ko s laj ne.

\a ko ni je Na laj ni se ne pri ~a sa mo o po li ti ci ve} i od ru gim za do voq stvi ma.

Ta ko je jed na “tvi te ra {i ca” na pi sa la da }e da se za sla di “prin ~em u mle ku”.

Po sla nik SPS-a De jan Ra den ko vi} bio je u di le mi: “Je li mi sli{ na su tli ja{?” Na opa sku „tvi te ra {i ce” da upo tre bqa va sa mo srp ske re ~i, Ra den ko vi} je do dao: „A ka ko se na srp skom ka `u ba kla ve i tu lum be?”

“Od g o v or” je dao Ra d en k o v i } ev stra na~ ki ko le ga: „\a ko ni je. Le pa srp ska re~„, krat ko i ja sno }e ~lan GO SPS-a Bo ris Mi li }e vi}.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

LIDER NAPREDWAKA ALEKSANDAR VU^I] NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA SNS-a

Prekomponovawe na lokalu ili novi izbori Li der na pred wa ka Alek sandar Vu~i} potvrdio je ju~e da SNS ne odustaje od prekomponovawa vlasti u pojedinim lokalnim zajednicama.

– Potrebno je da se dogovorimo o tome s koalicionim part ne ri ma. U su prot nom, Srpska napredna stranka je uvek spremna za izbore – rekao je Vu~i} na sednici Glavnog odbora stranke. – Mi ne tra`imo vlast, ve} samo elementarno po{tovawe i odgovornost. Ili mo`emo da se dogovorimo ili ni{ta, nije kraj sveta. Pa ko voli, nek izvoli, SNS je u svakom trenutku spreman na izbore i da pobedi sve u Srbiji.

Uz napomenu da SNS po{tuje koalicione partnere i da `eli da Vlada Srbije bude uspe{na, Vu~i} je dodao da SNS nikada ne}e pre}i preko onoga {to je postignuto koalicionim sporazumom, odnosno da se prema wima odnose kao prema nekome ko nije dovoqno vredan da bi bio na bilo kojem mestu u Srbiji.

On je rekao da se ne mo`e dozvoliti da su u Novom Sadu na vlasti koalicioni partneri SNS-a koji su na izborima „dobili tri puta mawe od napredwaka”.

– Po {tu je mo ko a li ci o ne partnere – rekao je Vu~i}, ali i po ru ~io ~la no vi ma stranke iz Novog Sada, Leskovca i Zaje~ara da ne moraju da brinu i da }e „uzeti odgovornost, ali i da }e morati na po{teniji na~in da upravqaju wima i da tro{e resurse na mno go ozbiq ni ji na ~in”.

Vu ~i}, ko ji je pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i ministar odbrane, istakao je da je SNS, po najnovijim istra`ivawima, ostvario „nikada ve}u prednost u odnosu na DS”, i ~lanovima stranke poru~io da rade na tome da se ta prednost odr`i, a da gra|ani `ive mnogo boqe nego danas. SNS, rekao je, ima najve}u odgovornost za stawe u zemqi, koja je u stra{noj politi~koj, ekonomskoj, moral-

Na{ je posao da, kada iza|emo iz Vlade, ne budemo mi bogatiji, ve} gra|ani. Ako ne bude tako, boqe da u Vladu nismo ni ulazili. To je stvar na kojoj }emo istrajati – istakao je Vu~i}.

Osvr}u}i se na nezadovoqstvo nekih iz SNS-a {to nisu svi iz prethodne vlasti smeweni, Vu~i} je rekao da je po-

ponedeqak27.avgust2012.

NASTAVQAJU SE STRANA^KA PREPUCAVAWA ZBOG VLASTI U VOJVO\ANSKOJ PRESTONICI

DS: [est milijardi razloga za napad na Novi Sad Novosadski odbor DS-a ka`e da iza poku{aja da se promeni vlast u glavnom gradu Vojvodine stoji motiv da se „opqa~ka” gradska kasa, u kojoj je {est milijardi dinara.

Ako mislite da }emo do decembra da ~ekamo Novi Sad ili Leskovac – ne}emo. Blizu je kraj ~ekawa

Proveravaju se 24 sumwive privatizacije Vu~i}, koji je i koordinator Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, izjavio je da je po~ela provera sumwivih privatizacija u 24 preduze}a, kao i u Fondu za kapitalna ulagawa i Razvojnoj banci Vojvodine.

– Bi}e jo{ mnogo istra`nih radwi i ne}e biti za{ti}enih – rekao je Vu~i} novinarima posle sednice Glavnog odbora SNS-a.

On je kazao da je, osim qudi, anga`ovan na tim slu~ajevima, ali da su to ad hok anga`mani jer, kako je ocenio, veliki problem predstavqa to {to Srbija nema institucije za sistemsku borbu protiv korupcije. Po wegovim re~ima, Srbija je tek po~ela da ustanovqava te institucije i o~ekuje u tom poslu podr{ku Nema~ke, Rusije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Ujediwenih nacija i drugih. Vu~i} je rekao da }e rezultati u borbi protiv korupcije tek dolaze. noj i svakoj drugoj vrsti krize.

– Na{a obaveza je da nam dr `a va bu de is pred na {ih

partijskih interesa, da nam interesi zemqe i gra|ana budu ispred na{ih pojedina~nih i partijskih innteresa.

Nema promene vlasti u Beogradu Vu~i} je rekao da je na sednici Glavnog odbora stranke jedna od tema bila vlast u Beogradu, ali je dodao da ostaje pri svojim ranijim stavovima kada je ta tema u pitawu, a to je da ne}e biti promene vlasti u Beogradu.

Vu~i} je novinare posle sednice GO podsetio na to da je nakon majskih izbora izjavio da ne mo`e da bude gradona~elnik budu}i da se zna kako su gra|ani Beograda glasali na tim izborima, i dodao da i danas tako misli.

Na pitawe novinara da li to zna~i da ostaje pri tome da Dragan \ilas treba da ostane grado-

na~elnik, Vu~i} je rekao: „Nijednog trenutka nisam govorio ni da ni ne, nikada to nisam na takav na~in rekao. Ja sam rekao samo da ne mogu da budem gradona~elnik jer se zna kako su qudi u Beogradu glasali. I danas sam rekao da se moj stav nije promenio”.

On je naveo da je o Beogradu vi{e puta govorio, i dodao da }e, kada bude imao ne{to novo, to i saop{titi. Na pitawe novinara da li }e s odlukom o vlasti u Beogradu napredwaci sa~ekati dok se ne okon~a rasplet u DS-u Vu~i} je bio izri~it: „Apslutno ne”.

litika SNS-a da ne doliva uqe na vatru i da nema revan{izma, kao i da uvek bira mo`da sporiji, ali stabilniji i sigurniji put za Srbiju. Nezadovoqnima u stranci zbog neostvarewa li~nih ambicija poru~io je da budu strpqivi, a onima koji su uvek nezadovoqni – da ne {ire nezadovoqstvo, jer SNS „mo`e bez mene i bez bilo koga drugog”.

Stranka i on li~no ne}e nikada dozvoliti da SNS postane „biznis” stranka, kao {to je to bio slu~aj sa svim strankama „biv{eg re`ima”.

– Bude li neko poku{ao da stran ku po sta vqa po tim principima, bude li poku{ao da tako svoje principe name}e stranci, bi}e is kqu~en.

SNS nije, ne}e i ne sme da postane DS, mi to moramo da spre~imo, a pla{imo se da smo po ~et ke ta kve bo le sti po~eli da uvi|amo kod nekih na{ih qudi – kazao je Vu~i}.

Kri ti ku ju }i po stup ke pret hod ne vla sti, Vu ~i} je rekao da je obezbe|ewe sada{we vlasti „stotinu puta mawe” nego obezbe|ewe onih koji su sada u opoziciji. Vu~i} je strana~ke kolege upozorio na to da u borbi protiv korupcije i kriminala ne}e biti za{ti}enih i da }e svako ko bude prekr{io zakon odgovarati pred zakonom.

– Da ne bi bilo ~u|ewa, ovo ponavqam tre}i put u posledwe vreme – onaj ko proda zakon, mora}e da odgovora po tom zakonu, i to treba svima u SNS-u i u dr`avi da bude jasno – kazao je on.

On je za septembar najavio usvajawe novog zakona o javnim nabavkama, ~ime }e biti u{te|en veliki novac, a koji }e, zbog velikog deficita buxeta, u najve}oj meri biti iskori{}en za pokrivawe tog minusa, ali i za ulagawa u poqoprivredu i druge oblasti.

Skup {ti na stran ke na ja vqena je za 29. septembar.

REKLI SU

Goati: Izbori u DS-u, a ne dogovor

Borovi}: Poslati poruku tajkunima

Grubje{i}: Nema vi{e qudi iz senke

– Nikakav dogovor, mimo slobodnih izbora u Demokratskoj stranci, ne mo`e otkloniti opasnost da partija zavr{i u delovima – izjavio je predsednik „Transparentnosti Srbija„ Vladimir Goati za „Blic”. – Ne mo`e DS izbe}i demokratske izbore i stranci. On je ocenio da je „~udno {to to poku{avaju”. Po wegovim re~ima, samo su izbori re{ewe, a sve drugo je podizawe magle i gubqewe vremena.

Goati smatra da DS ne mo`e izbe}i izbore u stranci jer je dosada{we rukovodstvo izgubilo legitimitet.

– Potrebna je izborna skup{tina stranke, a ne ~ujem da je najavquju, iako je to prvo {to bi morali da urade – naglasio je Goati. „ Od izbora be`e „k’o |avo od krsta.

Goati je ukazao na to da je paradoksalno da se to doga|a ba{ u DS-u, koji je prvi uveo tu demokratsku praksu.

Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da uporedo s borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala treba primeniti zakonske odredbe o takozvanom unakrsnom oporezivawu jer bi se na taj na~in u buxet Srbije slila zna~ajne pare i poslala poruku da tajkuni nisu za{ti}eni. „Krajwe vreme je da se raskine pakt re`ima i tajkuna koji su bogatstvo stekli utajom poreza i direktno uru{avali fiskalni sistem utajom nekoliko stotina miliona evra godi{we. Srbija je bila zemqa opasne fiskalne nediscipline i to nova Vlada mora prekinuti„, navodi se u Borovi}evoj pisanoj izjavi. „Oporezivawe imovine za koju se ne poseduje pokri}e u ostvarenim prihodima je jedan od najpravednijih fiskalnih metoda i svojevrstan socijalni i dru{tveni korektiv. To je i, tehni~ki, jedan od najprostijih metoda borbe protiv utaje poreza, odnosno ’sive’ i ’crne’ ekonomije„, konstantovao je Borovi}.

Nova Vlada „s re~i odmah prelazi na dela”, rekla je potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubje{i} za „Pres” – Odmah je po~eo rad na konsolidaciji javnih finansija, obezbe|en je novac za penzije, lansiran je program podr{ke doma}oj privredi, ukinute su fiskalne kase za zanatlije, zapo~eta je o{tra borba protiv korupcije, saniraju se posledice katastrofalne su{e... – navela je ona.

Za razliku od prethodne, ona je ukazala na to da je mawe marketinga i `eqe za li~nom promocijom i vi{e re{enosti da se povereni posao zaista obavi kako treba i u najkra}em roku.

– Najva`nije je da se sada odluke donose u Vladi, a ne na drugim mestima. Vi{e nema famoznih telefonskih sednica i politi~kih komesara.

Nemam utisak da postoje neki qudi iz senke koji bi premijeru Da~i}u mogli diktirati {ta treba da uradi – kazala je Suzana Grubje{i}.

3

„S jedne strane, imamo politiku koja je dovela do toga da Novi Sad danas ima boqi finansijski rejting i vi{e novca u kasi od bilo kojeg drugog gra-

jer se zahtevom za smenu Pavli~i}a pridru`ila „hordi grabqivica”. „To ne treba da ~udi ako znamo da je SNS ve} preuzeo vlast u pet gradova i op{tina Vojvodine zahvaquju}i upravo ‘odmetnutim’ odbornicima LSV-a. Zli jezici govore da je to odmetni{tvo imalo paprenu cenu, o ~emu se vaqa raspitati na blagajni u Lipovom gaju”, pi{e u saop{tewu. Dodaje se da „i novosadski vrapci znaju” da je Srpski pokret obnove, koji je ju~e istupio iz vladaju}e koalicije, zapravo „ekspozitura” LSV-a i da tradicionalno zajedni~ki nastupaju na lokalnim izborima u Novom Sadu.

U saop{tewu se tvrdi da predsednik Gradskog odbora SPO-a Vladimir Jeli} za mi{qewe i poslovnu politiku ne pita Vuka Dra{kovi}a nego Nenada ^anka i da je zbog to-

DS o Pavli~i}u U saop{tewu DS-a se navodi i da ta stranka zna da Igor Pavli~i} nije ba{ idealan kadar za pi-ar i politi~ki marketing, ali da postoji ne{to {to se mawe vidi, a mnogo je va`nije od toga. „Dobrim upravqawem Novim Sadom Igor Pavli~i} je sa saradnicima doveo do toga da danas grad ima na ra~unu ~ak {est milijardi dinara. Toliko danas nema nijedan grad ili op{tina u Srbiji”. da u dr`avi. S druge strane, imamo one koji bi da se po svaku cenu do~epaju tog plena”, naveo je DS u saop{tewu za javnost.

Dodaje se da je aktuelni gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} u prethodnom mandatu dobrim upravqawem doveo do toga da Novi Sad ima kreditni rejting koji je neuporedivo boqi od Srbije. „Tih {est milijardi su jedini razlog za{to se stvaraju neverovatni savezi i koalicije.

Kasa Novog Sada je danas najve}i plen u Srbiji”, ocenio je DS. Ta stranka je navela da grad dobro posluje pre svega zahvaquju}i radu DS-a i Socijalisti~ke partije Srbije, a s druge strane, o{tro je kritikovala svog koalicionog partnera, Ligu socijaldemokrata Vojvodine

ga logi~no da SPO iza|e iz koalicije sa SPS-om i DS-om, a da LSV saop{tewem napadne gradona~elnika.

Demokrate smatraju da je LSV tim ~inom pokazao svoje pravo lice, i isti~u da im je drago {to predsednik GO SPO-a Vladimir Jeli} svoj prebeg kod napredwaka opravdava time {to s gradona~elnikom „nije uspeo da se usaglasi o pitawima kqu~nim za razvoj Grada”. „Gra|ani znaju kako su Jeli} i dru`ina vodili ’Novosadsku toplanu’, kolike su dugove napravili i koliko im je puta gradona~elnik slao inspekcije”, navodi se u saop{tewu, i dodaje da su gra|ani sigurno zadovoqni {to gradona~elnik druga~ije tretira razvoj Grada od Jeli}a i „wegovih liga{kih patrona”.

SNS: Otu|eni od gra|ana i realnosti Gradski odbor Srp ske na predne stranke saop{tio je ju~e da je vlast gradona~elnika Novog Sada Igora Pavli~i}a otu|ena od gra|ana i od realnog sagledavawa po li ti~ kih ~iwenica. Takva konstatacija mo`e se izvesti na osnovu saop{tewa Gradskog odbora Demokratske stranke u kojem pi{e da jo{ postoji skup{tinska ve}ina u Novom Sadu koju predvodi DS, navodi novosadski SNS. Napredwaci is ti ~u da sve ono {to su proteklih godina iznosili o Pavli~i}u potvr|uje saop{tewe Lige socijaldemokrata Vojvodine, “kao dugogodi{weg koalicionog partnera Demokratske stranke u Novom Sadu i nekoga ko najboqe poznaje Igora Pavli~i}a”. „Potpuno je o~igledno da kod gospodina Pavli~i}a vi{e ni-

je u pitawu samo gola borba za vlast i interese wegove stranke ve} se radi i o strahu od suo~avawa sa zakonom”, isti~e se u saop{tewu, i dodaje da kroz tu prizmu treba posmatrati i “poku{aje Pavli~i}a da samo wemu znanom matematikom, preko Srpske radikalne stranke, o~uva ono {to se o~uvati ne mo`e”.

U SNS-u ka`u da ~iwenica da radikali postaju najpo`eqniji partner novosadskim demokratama dovoqno govori o stawu „politi~kog o~aja” u kojem su nalazi i Pavli~i} i stranka koju predvodi. Napredwaci na kraju saop{tewa isti~u da pokrenuti to~ak promena u gradu vi{e ni{ta ne mo`e zaustaviti i da se “mandat najlo{ijeg gradona~elnika u istoriji Novog Sada bli`i kraju”.

Kalanovi}: Timski rad i autoritativni premijer – Vlada Srbije dobro funkcioni{e jer imamo timski rad i autoritativnog premijera – izjavila je ju~e ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanovi}.

Ona je, u izjavi za Televiziju B-92, navela da se dobro funkcionisawe Vlade ogleda i u tome {to „imamo rad u Vladi, odnosno tamo gde i treba da bude”.

Dodala je da ne mo`e da zna {ta }e biti za ~etiri godine, kao ni bilo ko u Vladi, „jer nema ~arobnu kuglu”.

4

ekonomija

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

DR @A VA MO RA DA PRI TI SNE GA ZDE I OSI GU RA RAD NI^ KA PRA VA

NE MA VI [E PRE PRE KA ZA RU SKI KRE DIT

Kre }e pru ga Be o grad –Pan ~e vo

– Ne ma vi {e ni ka kvih pre pre ka za re a li za ci ju ru skog kre di ta od 800 mi li o na do la ra na me we nog `e le zni ci – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor „@e le zni ca Sr bi je„ Mi lo van Mar ko vi} agen ci ji Ta njug, na ja vqu }i po ~e tak ra do va na pru zi od Be o gra da do Pan ~e va za 1. fe bru ar. – Pot pu no je iz ve sno da }e pred vi |e ni pro jek ti za mo der ni za ci ju `e le zni~ ke in fra struk tu re bi ti re a li zo va ni. Pro jekt na do ku men ta ci ja, ko ja pra ti do go vo re nu di na mi ku, ali i sve dru go {to je pred vi |e no, ura |e no je ona ko ka ko je i do go ve no s ru skim part ne ri ma.

No vac }e bi ti utro {en za iz grad wu dru gog ko lo se ka i elek tri fi ka ci ju pru ge Be o grad–Pan ~e vo, ~i ja je okvir na vred nost ra do va 50 mi li o na evra, iz grad wu Ko ri do ra 10 na {est de o ni ca za br zi ne od 160 ki lo me ta ra na ~as – 55 mi li o na, na bav ku no vih ru skih di zel-vo zo va – 100 mi li o na, na sta vak iz grad we pru ge od Va qe va do Lo zni ce – 275 i re kon struk ci ju pru ge od Be o gra da do Ba ra kroz Sr bi ju – 200 mi li o na evra. ^el nik srp skih `e le zni ca je re kao da je pred vi |e no da se ti pro jek ti za vr {e u na red nih pet go di na, ali i da Sr bi ja u~e stvu je s 15 od sto ukup nih vred no sti ra do va, od no sno 120 mi li o na do la ra.

– Ru ska stra na je bi la iz ri ~i ta – ne ma pro me ne na me ne nov ca odo bre nog za `e le zni~ ku in fra struk tu ru – is ta kao je Mar ko vi}.

On je pod se tio na to da su do go vo re ni uslo vi kre di ta i da ugo vor o tom aran `ma nu tre ba da bu de ra ti fi ko van u par la men tu. U pr voj fa zi bi }e, po we go vim re ~i ma, re a li zo va ni pro jek ti za iz grad wu pru ge Be o grad–Pan ~e vo, za tim na ne kim de o ni ca ma mo der ni za ci je `e le zni~ kog Ko ri do ra 10 i na bav ka no vih di zel mo tor nih vo zo va za lo kal ni i re gi o nal ni sa o bra }aj. Mar ko vi} je re kao da }e u dru goj fa zi, ko ja }e po ~e ti u to ku 2013, kre nu ti i na sta vak iz grad we pru ge Va qe vo–Lo zni ca i re kon struk ci ja pru ge Be o grad–Bar do cr no gor ske gra ni ce.

– Do kra ja ove go di ne bi tre ba lo da bu du pot pi sa ni ugo vo ri za pru gu Be o grad–Pan ~e vo i pr ve de o ni ce na Ko ri do ru 10, na pri mer od Go lu bi na ca od Ru me, ali i na bav ku no vih vo zo va – re kao je Mar ko vi}.

On je ka zao da je za taj po sao ura |e na pro jekt na do ku men ta ci ja i bi }e na ba vqen ma te ri jal za iz grad wu na tim de o ni ca ma.

Pro to ko lom o uslo vi ma ru skog kre di ta za `e le zni~ ku in fra struk tu ru u Sr bi ji u iz no su od 800 mi li o na do la ra pred vi |e na je go di {wa ka ma ta od 4,1 po sto i ot pla ta u ro ku od de set go di na, s grejs-pe ri o dom od ~e ti ri go di ne.

Pla te ni su hu ma ni tar na po mo} – Oba ve za dr `a ve je da obez be di po {to va we pra va rad ni ka i ne sme se do zvo li ti da iz mi ri va we oba ve za pre ma za po sle ni ma po sta ne vid „hu ma ni tar nog pri lo ga” – iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne `e vi}. – Ne znam zbog ~e ga za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} spa sa va pra va rad ni ka od dr `a ve ko ja tre ba da spro vo di ta pra va. Dr `a va je pla }e na da iz nu di da se svi rad ni ci bla go vre me no pri ja ve, da od nas po slo da va ca bla go vre me no na pla ti po re ze i do pri no se i da oni ko ji

Kri vi ca i za po sle nih – Po me ni, naj ve }i kriv ci za to su rad ni ci ko ji bla go vre me no ne uz bu wu ju i ne utu `e po slo dav ca – ka zao je Kne `e vi}, i na gla sio da je strah rad ni ka od ot ka za u ova kvim si tu a ci ja ma – su vi {an. – Stra hu jem i ja da mi ne ko mo `e ukra sti ne {to, ali ga pri ja vim ako ga vi dim da ho }e da mi ukra de. Ka kva je raz li ka iz me |u to ga {to }e do bi ti ot kaz i ~i we ni ce da ra de bez nov ca? Bo qe je da do bi ju ot kaz, a ne da ra de a ne pla }a im se.

}i po re zi i do pri no si na za ra de, a ako se to ne do go di, tra `i se sme na u in sti tu ci ja ma i su o- ~a va we s od go vor no {}u.

Kne `e vi} je is ta kao da je je di no is prav no da one ko ji ne pla }a ju dr `a va blo ki ra i u po stup ku iz vr {e wa pri nud no na pla ti du go va ne iz no se. Po we go vim re ~i ma, ne tre ba iz gu bi ti iz vi da ~i we ni cu da se ve} sa da pla }a ju vi so ki po re zi i do pri no si na rad pa za to tre ba o~e ki va ti da rad ni ci u jo{ ve }oj me ri ne bu du pri ja vqi va ni jer se po slo dav ci ma to ~i ni je di nim na ~i nom da pre `i ve.

Kne `e vi} sma tra da je is prav na od lu ka rad ni ka da tu `e fir mu ako im ni je is pla ti la za ra de.

– Po slov ni ri zik po slo dav ca ne ma ni ka kve ve ze s we go vom oba ve zom is pla te za ra da rad ni ci ma. Ako ne ko na Za pa du ne is pla }u je za ra de, po re ze i do pri no se, pr vog me se ca sle di blo ka da i pri nud na na pla ta. Ta kva fir ma ide u ste ~aj, a rad ni ci se

na mi ru ju iz ste ~aj ne ma se – ob ja snio je Kne `e vi}, i na gla sio da je „pro blem {to se ov de ni je dan od tih prav nih in sti tu ta ne spro vo di”.

– Ap so lut no sma tram da rad ni ci tre ba sud ski da po tra `u ju sve {to im po za ko nu pri pa da.

Ne sa mo da po kre }u po stup ke pro tiv po slo da va ca ne go i pro tiv dr `a ve i pro tiv bi lo ko jeg

Jef ti ni kva dra ti baj ka za bes ku} ni ke?

Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} na ja vio je grad wu no vih so ci jal nih sta no va {i rom Sr bi je, iako dr `a va jo{ ni je za vr {i la ni za po ~e te, ni ti no vi kva dra ti ima ju do voq no ku pa ca. Mi ni star ka `e da bi bu du }i so ci jal ni sta no vi sta ja li 500 evra po kva drat nom me tru, {to se pri ~a lo i pre ne ko li ko go di na, ali ide ja ni ka da ni je za `i ve la.

Kva dra ti ko je da nas gra di dr `a va na me sti ma biv {ih be o grad skih ka sar ni po oko 1.300 evra su se po ka za li pre sku pi za gra |a ne bez sta na pa pro da ja ko ju vo di Gra |e vin ska di rek ci ja Sr bi je ide spo ri je od o~e ki va wa. Ma le pla te i, {to je jo{ go re, ne si gur nost rad nog me sta, sla bo su ohra bre we za du go ro~ ni stam be ni kre dit bes ku} ni ka, pa jo{ ako se iz vi si od dr `av nih sub ven ci ja, ko mer ci jal ni zaj mo vi su om ~a ko je se ma lo ko usu di pri hva ti ti.

Po na ja vi mi ni stra Ili }a, za mi {qe no je da pro gram so ci jal ne sta no grad we ob u hva ti sve ve }e gra do ve u Sr bi ji, od No vog Sa da do Ni {a, Kra gu jev ca, Kra qe va, U`i ca i ^a~ ka, ali so ci jal no ugro `e ni ne tre ba da se na da ju pre ne go {to se dr `a va do go vo ri s lo kal nim vla sti ma o

da na, a sla bi ji 13 od sto ne go istog da na pro {le go di ne.

Di nar je naj ni `u vred nost od 119,0723 di na ra za je dan evro imao 9. av gu sta, a ove go di ne je bio naj ja ~i 11. ja nu a ra, ka da je sred wi kurs bio 103,6922 di na ra za evro.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

115,1087

117,4579

120,1597

114,7564

Australija

dolar

1

95,6053

97,5564

99,8002

95,3126

Kanada

dolar

1

92,2419

94,1244

96,2893

91,9595

Danska

kruna

1

15,4517

15,7670

16,1296

15,4044

Norve{ka

kruna

1

15,7010

16,0214

16,3899

15,6529

[vedska

kruna

1

13,8670

14,1500

14,4755

13,8245

[vajcarska

franak

1

95,7803

97,7350

99,9829

95,4871

V. Britanija

funta

1

145,3577

148,3242

151,7357

144,9127

SAD

dolar

1

91,6471

51747256

95,6683

91,3665

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 8. 2012. godine

Pri ti sak na lo kal Mi ni star Ili} ka `e da po voq nu ce nu so ci jal nih sta no va uslo vqa va ju bes plat ne lo ka ci je ko je bi tre ba lo da obez be de lo kal ne sa mo u pra ve, me |u tim, one ne da su tvrd orah ka da se ra di o lo ka ci ja ma, ne go, uop {te, bo re se da unov ~e gde god {ta mo gu da bi po ve }a li svo je ma le bu xe te. Na lo ka lu nam ka `u da se na wih vr {i pri ti sak da se od rek nu broj nih pri ho da – kao {to je, na pri mer, i na kna da za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta za objek te iz gra |e ne bez gra |e vin ske do zvo le, a s dru ge stra ne, ras ho di se po ve }a va ju, jer, kao {to je po zna to, odr `a va we vi {e hi qa da pu te va, o ko ji ma je do sa da bri nu la dr `a va pre ba ~e no je pro le tos na wi hov te ret. Pi ta ju oda kle im pa re za sve. svo jim pla no vi ma. Na i me, se }a mo se ka da je pro le tos pot pi san ugo vor s Raz voj nom ban kom Sa -

ve ta Evro pe o obez be |i va wu nov ca za iz grad wu oko 1.700 sta no va za so ci jal no sta no va we u

prav nog in sti tu ta jer su za ko ni je din stve ni za sve – na gla sio je Kne `e vi}.

Po po da ci ma ko ji ma ras po la `e Sa vez sa mo stal nih sid ni ka ta Sr bi je, tre nut no oko 70.000 za po sle nih ra di a ne pri ma za ra de i taj broj, ka ko se pro ce wu je, va ri ra kvar tal no iz me |u 50.000 i 80.000 qu di.

E. Dn. U SR BI JI 1,69 MI LION PEN ZI O NE RA

KA DA ]E PO ^E TI IZ GRAD WA SO CI JAL NIH STA NO VA U SR BI JI?

Di nar da nas ja ~i Di nar je na sta vio pe to dnev nu ten den ci ju ra sta vred no sti pre ma evru i to 0,2 po sto ili 25 pa ra, ta ko da je da nas zva ni~ ni sred wi kurs 117,2013 di na ra za je dan evro, sa op {ti la je Na rod na ban ka Sr bi je. Di nar je 1,3 po sto ja ~i pre ma evru ne go pre me sec

ne iz mi ru ju oba ve ze pre ma rad ni ci ma od go va ra ju pred za ko nom.

Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} iz ja vio je pro te kle sed mi ce da, za sa da ma lom bro ju gra |a na Sr bi je i, po red sud skih pre su da, ni su is pla }e ne vi {e go di {we za ra de, upo zo riv {i da taj pro blem sva ko dnev no ra ste i da pred sta vqa kr {e we qud skih pra va.

On je po zvao Vla du da kre ne u re {a va we tog pro ble ma. Kne `e vi} is ti ~e da je dr `a va du `na da obez be di da se bla go vre me no iz mi re oba ve ze, upla te oba ve zu ju -

12 gra do va Sr bi je po 499 evra za kva drat, ko jim je pred vi |e no da u pro jek tu vred nom 58 mi li o na evra kre dit po me nu te ban ke iz no si 32 mi li o na, a osta tak da obez be de Vla da Sr bi je i lo kal ne sa mo u pra ve. Ali, Sr bi ja je pro le tos bi la za o ku pqe na iz bo ri ma, a da nas mi nu som u bu xe tu.

Ta da {wi mi ni star za pro stor no pla ni ra we i `i vot nu sre di nu Oli ver Du li} obe }ao je da }e u pr voj fa zi ove i sle de }e go di ne u Sr bi ji bi ti iz gra |e no 789 so ci jal nih sta no va, i to 237 u Ni {u, 77 u Pan ~e vu, 60 u Ki kin di, po 100 u Zre wa ni nu i Kra qe vu, 150 u Sme de re vu i 65 u Pi ro tu.

Jo{ 2006. go di ne ta da {wi mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} na ja vio je da Vla da Sr bi je pla ni ra da 150 mi li o na evra in ve sti ra u iz grad wu sta no va u 23 gra da u Sr bi ji, ko ji }e, pod uslo vi ma po voq ni jim od tr `i {nih, bi ti po nu |e ni na pro da ju za po sle ni ma u dr `av noj upra vi i jav nim slu `ba ma. Ta da je za po ~e tak pa ni ra na iz grad wa oko 4.000 sta no va ko ji bi se pro da va li po 300 evra po kva dra tu u Me dve |i do mak si mal no 850 evra u Be o gra du. Ali, do da nas ni {ta od jef ti nih kva dra ta.

R. Da u to vi}

Za pen zi je 39 mi li jar di me se~ no Po po da ci ma iz Sta ti sti~ kog me se~ nog bil te na Re pu bli~ kog fon da PIO, u ju nu je is pla }e no 1.690.587 pen zi o ner skih ~e ko va u iz no su od 39,05 mi li jar di di na ra.

To li ki je tro {ak za ne to pen zi je, bez ob ra ~u na tih tro {ko va za zdrav stve no osi gu ra we pen zi o ne ra, za {ta je is pla }e no do dat nih se dam mi li jar di di na ra.

Broj pen zi o ne ra u ju nu po ve }an je za 1.362 u od no su na maj i za 14.718 od ju na pro {le go di ne, ne ra ~u na ju }i pro me ne bro ja voj nih pen zi o ne ra. U od no su na jun pro {le go di ne po ve }an je broj sta ro snih pen zi ja za po sle nih – 23.630, kod sa mo stal nih de lat no sti – 3.199, dok je broj po qo pri vred nih sma wen za 3.847.

Broj in va lid skih pen zi ja u ka te go ri ji za po sle nih sma wen je za 8.503.

U ju nu je is pla }e no 76.823 na kna da na ime sta ra wa u svim ka te go ri ja ma pen zi o ne ra, u pro se~ nom iz no su od 14.377 di na ra i u ukup noj su mi od 1,1 mi li jar di di na ra.

Na ime te le snog o{te }e wa is pla }e no je 84.644 na kna da u pro se~ nom iz no su od 1.378 di na ra i u ukup noj vred no sti od 117 mi li o na di na ra.

SO LI DAN PRO MET A IN DEK SI U MI NU SU

AIK ban ka kao dve tre }i ne Ber ze Pret hod na ne de qa i pet tr go va~ kih da na do ne li su la ga ni pad tr `i {ta i so li dan obim pro m e t a za h va q u j u } i ne k o l i c i n i tran sak ci ja AIK ban kom ko je su ~i ni le go to vo dve tre }i ne ukup nog pro me ta. Ula ga ~i su i da qe pri li~ no skep ti~ ni pre ma naj kva li tet ni jim do ma }im ak ci ja ma, a to se pre sve ga od no si na ino stra ne port feq ne in ve sti to re ko ji u ve }oj me ri ne go ra ni je na pu {ta ju do ma }e tr `i {te. Ukup na re a- li za ci ja u tr go va wu iz no si la je 9,7 mi li o na evra, dok je in deks Be leks15 osla bio 0,4 od sto, na 443,4 po e na. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja na tr `i {tu be le `i mi nus od po ~et ka go di ne od 11,2 pro ce na ta.

Ube dqi vo naj pro met ni ja har ti ja bi la je ni {ka AIK ban ka, ko ja je pro te kle sed mi ce za be le `i la pro met od ne pu nih 740 mi li o na di na ra, u naj ve }oj me ri u sve ga dve tran sak ci je ka da je vla sni ka pro me ni lo go to vo {est od sto ak ci ja te ban ke.

Naj ve }i deo pro me ta ostva ren je na ce ni od 1.400 di na ra, sli~ no kao i ne de qu da na ra ni je. Ta da je pro da vac u ogrom noj tran sak ci ji bio ame ri~ ki in ve sti ci o ni fond „Ar tio„ ko ji je, na kon ve li kih ula ga wa u do ma }e kom pa ni je u ko ji ma je bio je dan od vo de }ih ak ci o na ra, o~i to

kre nuo iz la znim pu tem. Na stra ni ku po vi ne do mi ni rao je „Su no ko„ ko ji se ob reo na pe t oj po z i c i j i u vla s ni~ k oj struk t u r i AIK ban ke.

Po sle du `eg vre me na i Ko mer ci jal na ban ka se na {la na spi sku naj pro met ni jih

ak ci ja s re a li za ci jom od 21,5 mi lion di na ra. Naj ve }i deo pro me ta ak ci ja naj ve }e do ma }e ban ke pod kon tro lom dr `a ve ostva ren je na ni vou od 1.200 di na ra, {to je tek 100 di na ra vi {e od isto rij ski naj ni `e vred no sti te ak ci je. Tra `wa za vla sni~ kim pa pi ri ma te ban ke, ko ja dr `i vi {e od de set od sto tr `i {ta i ostva ru je re kord ne po slov ne re zu la te, i da qe je ve o ma sla ba, pre sve ga kao po sle di ca ve li kih tur bu len ci ja u do ma }em ban kar skom sek to ru ko je je do ne la Agro ban ka. Od ak ci ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je, ko ja je za be le `i la pro met od 29,1 mi li o na di na ra uz bla gi rast na ne deq nom ni vou od 0,8 po sto. Ak ci je te naj ve }e do ma }e kom pa ni je na ber zi sti za le su u ne ko li ko na vra ta do ko te od 650 di na ra, ali ni su us pe le da pre sko ~e tu gra ni cu pr vi put na kon ~e ti ri me se ca. So li dan pro met od 22,2 mi li o na di na ra za be le `io je ze mun ski pro i z v o | a~ pe s ti c i d a „Ga l e n i k a Fi to far ma ci ja„, uglav nom na ni vou od 2.200 di na ra. Ak ci je te kom pa ni je pred sta vqa ju jed nu od har ti ja na Be lek su s naj bo qim u~in kom od po ~et ka go di ne s ob zi rom na to da ostva ru ju po zi ti van pri nos od 20,8 pro ce na ta.

ekOnOMiJA

dnevnik GE NE RAL NI SE KRE TAR UBS-a VE RO QUB DU GA LI]

Kon tro la a ne haj ka na ban ke

Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} sma tra da je kon tro la ba na ka sva ko dnev ni po sao NBS-a i da je ne po treb no da se to pom pe zno me dij ski na ja vqu je.

– Mi slim da ne ma po tre be da se na ta kav na ~in to pom pe zno na ja vqu je. Na ja ve ne kih po seb nih kon tro la u sve sti gra |a na do bi ja ma lo dru ga ~i ji pri zvuk i iza zi va ju efe kat ma lo ve }eg po do zre wa u od no su na te ban ke, {to je ne po treb no – re kao je Du ga li}.

On je is ta kao da je pra vo Na rod ne ban ke Sr bi je da kon tro li {e rad ba na ka, pa i vla sni~ ku struk tu ru, na po mi wu }i da u Za ko nu o NBS-u pi {e da sva ko vla sni {tvo iz nad pet pro ce na ta u bi lo ko joj ban ci zah te va i pret hod nu sa gla snost cen tral ne ban ke.

Po vo dom na ja ve gu ver ner ke NBS-a Jor go van ke Ta ba ko vi} da }e is pi ta ti vla sni {tvo u ka sto di-ra ~u ni ma ko je vo de ban ke, Du ga li} je re kao da ta vr sta ra ~u na ni je ne za ko ni ta.

– To je ak tiv nost ko ja je po zna ta svu da u Evro pi i ne sa mo u Evro pi. Sa mo je pi ta we da li na taj na ~in ne ka fi zi~ ka ili prav na li ca ima ju udeo ve }i od pet pro ce na ta u vla sni {tvu ban ke – re kao je ge ne ral ni sek tre tar UBS-a.

ponedeqak27.avgust2012.

5

IAKO JE KAM PA WA DAV NO PRO [LA, IZ VLA DE I DA QE STI @U PO PU LI STI^ KA OBE ]A WA

So ci jal na de ma go gi ja glav na bri ga mi ni sta ra Iako je pred iz bor na kam pa wa odav no pro {la, a no va Vla da je iz gu ra la ve} ~i tav me sec, po iz ja va ma po je di nih mi ni sta ra ~i ni se kao da iz bo ri tek tre ba da se odr `e. Wi ho vi na stu pi su iz ra zi to po pu li sti~ ki, a mo gao bi se ste }i uti sak da su ne ki od wih mi ni stri za de ma go gi ju, a ne za re so re ko je su za du `i li: ume sto da po ku {a ju da stvo re uslo ve da pri vre da u obla sti ma ko je su im do de qe ne ra di bo qe, mno gi od ~la no va no ve Vla de i da qe se utr ku ju u to me ko }e vi {e da se do dvo ri na ro du.

Za tri de se tak da na Vla de ta ko smo do bi li uve ra va wa da hleb ne }e po sku pe ti, da }e stru ja bi ti jo{ jef ti ni ja, da }e ko na~ no i bo ga ta {i da ose te kri zu, a obe }a ni su nam i no vi me ga lo man ski in fra struk tur ni pro jek ti...

Iako je na ja vi la i ne ke ve o ma ra ci o nal ne po te ze u ko rist ras te re }e wa pri vre de, po put uki da wa naj ra zli ~i ti jih eko lo {kih tak si, no va mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} naj ve }u pa `wu pri vu kla je na ja vom da qeg po jef ti we wa stru je pre ko pro {i re wa pe ri o da u to ku da na to kom ko jeg se pro da je naj ef ti ni ja elek tri~ na ener gi ja. Po zna to je da je stru ja kod nas ve} de ce ni ja ma so ci jal na ka te go ri ja, od no sno da se pro da je po ce na ma ni `im od tr `i {ne da bi se vla sti umi li le gra |a ni ma, te da to po pri li~ no upro pa {}a va „Elek tro pri vre du Sr bi je„ kao dr `av ni re surs. Usled ta kve ener get ske po li ti ke (na rav no, ne sa mo zbog to ga ve} i zbog „me na xe ri sa wa” ka kvog ima sa mo u dr `av nim pred u ze }i ma) ku mu li ra ni gu bi ci EPS-a su la ne pre ma {i li 52 mi li jar de di na ra. S ob zi rom na to da je EPS ovih da na pri mo ran na to da uvo zi ve li ke ko li ~i ne stru je, sva ka ko po tr `i {nim ce na ma, iz ve sno je da }e to na sta vi ti da „je de” dr `av nu elek tro e ner get sku

S Je li ce do Var da ra U pr vim da ni ma no ve Vla de obe }a ni su nam i no vi gi gant ski in fra struk tur ni pro jek ti. Uz do vr {e tak ra do va na Ko ri do ru 10 i iz grad wu Ko ri do ra 11, po re ~i ma mi ni sta ra, u pla nu su i no vi ka pi tal ni po du hva ti. Ve li mir Ili} je, ta ko, na ja vio grad wu tu ne la kroz pla ni nu Je li cu da bi se Gu ~a spo ji la s auto pu tom, dok je we gov ko le ga Mi lan Ba ~e vi}, za du `en za ru dar stvo i pro stor no pla ni ra we, o`i veo pred iz bor nu ide ju To mi sla va Ni ko li }a o grad wi ka na la od Mo ra ve do Var da ra, za {ta }e nam, po we go vim pro ce na ma, tre ba ti 17 mi li jar di do la ra. Ba ~e vi} ka `e da za taj pro je kat vla da „ve li ko in te re so va we”, ali ni sa da, kao ni u kam pa wi, ni je ob ja snio ka kve bi ko ri sti od we ga bi lo, s ob zi rom na to da ni Mo ra va ni Var dar ni su plov ne re ke. kom pa ni ju. Pri tom, ne tre ba smet nu ti s uma da }e ta kva so ci jal na me ra jed na ko „po mo }i” i naj si ro ma {ni ja ma, kao i taj ku ni ma i dru gi ma ko ji ni ka kvih fi nan sij skih pro ble ma ne ma ju.

U sa mo jed nom in ter vjuu no vi mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne Ra sim Qa ji} na ja vio je pre ba ci va we te re ta kri ze na bo ga te, „ra di kal nu {ted wu dr `a ve”, da hleb ne }e po sku pe ti, te da }e Te le kom osta ti u dr `av nom vla sni {tvu. Pre ba ci va we te re ta kri ze na bo ga te i {ted wu u dr `av nom apa ra tu ilu stro vao je me ra ma ogra ni ~a va wa pla ta u jav nom sek -

to ru na 165.000 di na ra i kre sa wem tro {ko va pu to va wa i ko ri {}e wa slu `be nih vo zi la u dr `av nom apa ra tu. Pro blem je u to me {to je ta kvih pla ta u jav nom sek to ru mo `da bi lo 100 ili 200, a ma wak u bu xe tu Sr bi je dav no je pre ma {io dve mi li jar de evra pa ni je na ro ~i to ja sno ka kve }e re al ne efek te ta kve u{te de ima ti. Pri tom, osta je bo ja zan ka kvog kva li te ta }e bi ti me na xe ri ko ji }e se ja vi ti na obe }a ne kon kur se za di rek tor ska me sta u jav nim pred u ze }i ma, uko li ko oni iole pot ko va ni ji u pri vat nom sek to ru mo gu za ra di ti ne ko li ko pu ta vi {e.

Sli~ no je i s put nim tro {ko vi ma, ~i je u~e {}e u dr `av nom bu xe tu ve ro vat no ni je mo gu }e iz me ri ti ni pro mi li ma. Na rav no, do bro je zbog kre di bi li te ta dr `a ve ta kve zlo u po tre be za u sta vi ti, ali to za i sta ne ma ni ka kve ve ze s de fi ci tom u dr `av noj ka si.

Qa ji} je ka zao i da se op ci ja pro da je Te le ko ma „Sr bi ja” za sa da ne raz ma tra jer je da ide ja da se Te le kom mo der ni zu je i pro fe si o- na li zu je me nax ment da bi kom pa ni ja iz dr `a la kon ku ren ci ju.

Ipak, Te le kom ve} go di na ma s la ko }om „ga zi” svo ju kon ku ren ci ju na do ma }em tr `i {tu po svim pa ra me tri ma, ali je pro blem, ka ko tvr de we go vi me na xe ri, u to me {to, dok je u dr `av nom vla sni {tvu, ne mo `e pro na }i iz vo re za fi nan si ra we mo der ni za ci je, {to bi mo glo ozbiq no ugro zi ti we go ve kon ku rent ske spo sob no sti u bu du} no sti.

Ka da je re~ o hle bu, ko ji pe ka ri zbog Vla di nih ogra ni ~a va wa ce na ve} go di na ma pro iz vo de s gu bi ci ma – {to na dok na |u ju ce na ma pe ci va, a to je ve} sa mo po se bi si tu a ci ja ne za mi sli va za nor mal ne dr `a ve – Qa ji} ka `e da od lu ka o to me mo ra bi ti „re zul tat ~i ste eko nom ske ra ~u ni ce, a ne bi lo ka kvih po li ti~ kih kal ku la ci ja”, a on da ve} u sle de }oj re ~e ni ci, ne oba zi ru }i se na ar gu men te pe ka ra, na vo di da „u ovom tre nut ku ne ma raz lo ga za po ve }a we ce ne hle ba”.

Sli~ nu vra to lo mi ju o ce ni hle ba iz veo je i we gov ko le ga, mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi}. Na ja vqu ju }i in ter ven ci je iz Rob nih re zer vi da bi se spre ~i lo po sku pqe we hle ba, on je naj pre pri me tio da „ne ma oprav da nih i neo prav da nih po sku pqe wa„, ali je od mah po tom svo ju od lu ku oprav dao re ~i ma da je sva ko po sku pqe we „bol no za gra |a ne”.

V. ^vor kov

MMF STI @E U SEP TEM BRU

Krat ki pre gled pri vre de Stal ni pred stav nik MMF-a u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik sa op {tio je da je krat ka po se ta mi si je Fon da na {oj ze mqi pla ni ra na za sre di nu sep tem bra, s ci qem da ana li zi ra ~i we ni~ no sta we u srp skoj pri vre di.

Glav ni za da tak mi si je bi }e pro ce na naj no vi jih ma kro e ko nom skih po ka za te qa i prog no za, ali de le ga ci ja MMF-a ne }e raz go va ra ti o aran `ma nu iz me |u Fon da i Sr bi je.

Li so vo lik je na ja vio da }e mi si ja „ta ko |e raz go va ra ti o za bri nu to sti MMF-a po vo dom ne dav nih iz me na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, ko je su, po oce ni Fon da, na ru {i le we nu auto no mi ju, kao i po vo dom fi skal ne si tu a ci je” i po no vio da se „ne }e an ga `o va ti na pre go vo ri ma o aran `ma nu”.

Vla da Sr bi je i MMF su 29. sep tem bra 2011. do go vo ri li kre dit ni aran `man „iz pre do stro `no sti„, vre dan oko 1,1 mi li jar du evra. Po do go vo re nom pro gra mu, bu xet ski de fi cit Sr bi je u 2012. tre ba lo bi da bu de 4,25 od sto BDP-a, a rast 1,5 po sto, ali je Li so vo lik ta da na ja vio da }e MMF tu pro ce nu ra sta ko ri go va ti na ni `e.

Ciq na ja vqe nog stend-baj aran `ma na bio je da se odr `i ma kro e ko nom ska i fi nan sij ska sta bil nost ze mqe, ta ko {to }e joj se pru `i ti do dat ne ga ran ci je pro tiv spoq nih ri zi ka.

SVE VI [E PRO BLE MA I U USPE [NIM FIR MA MA

Vre lo som bor sko le to rad ni~ kog ne za do voq stva DO BRA PRO DA JA UNI KAT NOG ORU@ JA

Pu {ka od 25.000 evra Kra gu je va~ ka fa bri ka „Za sta va oru` je” je u po sled we ~e ti ri de ce ni je pro da la go to vo 10.000 ko ma da ru~ no gra vi ra nog oru` ja po ce ni i do 25.0000 evra. To oru` je je uni kat ko ji mo `e sa dr `a ti ple me ni te me ta le, i na ko ji ma, u za vi sno sti od `e qe kup ca, maj sto ri iz ra |u ju raz li ~i te re qef ne mo ti ve, pa i por tre te.

Ovo vi sko luk su zno oru` je, ~i ji su vla sni ci do ma }i i stra ni lov ci s „du bqim xe pom”, ali i po li ti ~a ri, am ba sa do ri, dr `av ni ci, pa i umet ni ci, kra gu je va~ ka fa bri ka ima u po nu di od ka da je po ~et kom se dam de se tih go di na pro {lo ga ve ka kre nu la da pri me wu je si stem „ma u zer” na lo va~ kim ka ra bi ni ma M-70 i M-85.

– U to vre me ni smo ima li od go va ra ju }i ka dar ko ji bi ra dio gra ver ske po slo ve, pa smo tro ji cu na {ih rad ni ka po sla li na obu ku u po zna tu {ko lu Zul u ta da {woj Is to~ noj Ne ma~ koj – iz ja vio je Ta nju gu di rek tor fa bri ke „Za sta va oru` je” Ra de Gro mo vi}.

Oce wu ju }i da su ti rad ni ci pi o ni ri u iz ra di luk su znog oru` ja i da su po tom ste ~e no zna we pre ne li na mla |e ko le ge, Gro mo vi} pod se }a na to da je ta ko na sta la „Za sta vi na {ko la

gra vi ra wa”, u ko joj uvek ima iz me |u 15 i 20 gra ve ra.

Iz ra |u ju raz ne vr ste gra vu ra, {ta god da ku pac po `e li, pri me wu ju }i raz li ~i te me to de i ko ri ste }i ple me ni te me ta le, po put sre bra i zla ta ko ji ma ukra {a vu ju me tal, od no sno dr vo.

Vi sko luk su zno oru` je ku pu ju do ma }i i stra ni lov ci s du bqim ye pom, ali i po li ti ~a ri, am ba sa do ri, dr `av ni ci, umet ni ci...

– Ce na ta kvog oru` ja za vi si od slo `e no sti gra vu ra i ulo `e nog ra da pa je 30 do 40 po sto vi {a od ce ne stan dard nog mo de la lo va~ kog i sport skog oru` ja i mo `e se re }i da je na ni vou ne kog sku pqeg auto mo bi la sred we ili vi {e kla se – is ti ~e Gro mo vi}.

Na gla {a va ju }i da su kra gu je va~ ki uni kat ni pri mer ci jef ti ni ji od kon ku ren ci je, Gro mo vi} je na veo pri mer ita li jan ske fir me „Pe ra zio” ko ja set od tri lo va~ ke pu {ke, ko je su re pre zen ta tiv ni mo de li u smi slu gra vi ra wa, na saj mo vi ma nu de po 250.000 do 300.000 evra.

Ako su ino stra ne agen ci je Sr bi ji sma wi le kre dit ni rej ting, iz me |u osta log i zbog sma we wa in du strij ske pro iz vod we u pro te klu go di nu da na od oko ~e ti ri od sto, ni ko ga ne tre ba da ~u di {to su ove trop ske tem pe ra tu re u Som bo ru do dat no „pod gre ja ne“ rad ni~ kim ne za do voq stvom u iona ko ma lo broj nim fir ma ma ko je jo{ uvek ra de. Na i me, go to vo ~u do vi {no de lu ju po da ci ov da {we Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re po ko ji ma je, u od no su na jun pro {le go di ne, ovo go di {wa in du strij ska pro iz vod wa u Za pad no ba~ kom okru gu, ~i ji je Som bor cen tar, pa la vi {e od 30 od sto!

Ba{ zbog ova kvih po da ta ka (uz uti sak da je i ak tu el na po li ti~ ka si tu a ci ja u ze mqi da la svoj „do pri nos“) tek ma lo broj ne po zna va o- ce pri li ka u Som bo ru je mo gao iz ne na di ti ne dav ni de mon stra tiv ni pre kid ra da za po sle nih u de ce nij skoj pri vred noj „per ja ni ci“ ovog gra da, Fa bri ci aku mu la to ra, }er ki-fir mi {a ba~ kog „Far ma kom MB“, ~u ve nog bi zni sme na Mi ro sla va Bo gi }e vi }a. Ma da, po sta ti sti~ kim po da ci ma po slo dav ca, pro sek ne to za ra da pre la zi i 48.000 di na ra, dvo ne deq no za ka {we we we ne is pla te je po nu ka lo rad ni ke da u dva na vra ta na po dva sa ta pre ki nu rad, zah te va ju }i is pla tu i za o sta lih put nih tro {ko va i re gre sa za pro te kle dve go di ne. Iz me nax men ta su uz vra ti li da je do, na vod no pri vre me nog, ka {we wa za ra da do {lo usled od lu ke po slo vod stva da se no vac usme ri ka ku po vi ni si ro vi na, ka ko ne bi do {lo do za sto ja pro iz vod we. Na ova kvo tu ma ~e we raz lo ga ka {we wa za ra da u ko lek ti vu ko ji za po {qa va oko 700 Som bo ra ca, ne za do voq ni rad ni ci su uz vra ti li otvo re nim pi smom jav no sti i vla sti toj fir mi, is ti ~u }i te {ke uslo ve ra -

da i upo zo ra va ju }i na to da ni je na rad ni ci ma pri vat ne fir me da svo jim za ra da ma su {tin ski kre di ti ra ju po slo dav ca. Do dat ni raz log rad ni~ kog be sa je bi la i ~i we ni ca da im je do ta da glav ni sin di ka lac Mi len ko Ma glov pr vo po stao sa vet nik vla sni ka Mi ro sla va Bo gi }e vi }a, a on da i iz vr {ni di rek tor FAS-a, {to su ne spo ji ve funk ci je. Epi log te bu re u jed noj od ret kih fir mi ko je uop {te ra de u pri vred no kli ni~ ki mr tvom Som bo ru

bio je is pla ta za ra da za jun u dru goj sed mi ci av gu sta i de mi si o ni ra we, sa da di rek to ra, Ma glo va s po lo `a ja {e fa sin di ka ta. Da je u iz ne nad noj po bu ni rad ni ka FAS-a ima la ne ku ulo gu „afe ra Agro ban ka“ u ko joj se, po osno vu kre dit nih za du `e wa „Far ma ko ma MB“ od oko 20 mi li o na evra, na vod no ba{ na ime som bor ske fa bri ke aku mu la to ra, spo mi wa lo i Bo gi }e vi }e vo ime, stvar je srp skog pri vred no-po li ti~ kog fol klo ra.

Bor ba u „Bo re li ju” Naj dra ma ti~ ni ja si tu a ci ja s vre lim som bor skim le tom rad ni~ kog ne za do voq stva je, ipak, u jed nom od ret ko pre o sta lih jo{ uvek dru {tve nih pred u ze }a, som bor skoj fa bri ci obu }e „Bo re li“. Su o ~e ni s ras pro da jom lo ka la „Bo re li je ve“ pro daj ne mre `e od ne ka da {weg ma ti ce-fir me, hr vat skog Kom bi na ta ko `e i obu }e „Bo ro vo“, ka ko tvr de rad ni ci ali i me nax ment, mi mo Anek sa G Spo ra zu ma o suk ce si ji biv {ih re pu bli ka SFRJ, pro le tos su svo jim te li ma spre ~i li uvo |e we u po sed na vod nog no vog vla sni ka, dok je po slo vo |a „ugro `e ne“ pro dav ni ce pre tio da }e u znak pro te sta za pa li ti i se be i pro dav ni cu. Ma da je od u zi ma we lo ka la „Bo re li ju“ ta da od lo `e no, sa ma na ja va da bi do to ga ipak mo glo do }i sre di nom av gu sta, po nu ka la je rad ni ke da za pre te da }e po no vi ti sce na rio rad ni ka po qo kom bi na ta „Gra ni ~ar“ iz Ga ko va od pre dve go di ne i u po ku {a ju od bra ne „svog“ lo ka la po di }i {a to re u sa mom cen tru gra da i ta ko da no no} no fi zi~ ki spre ~a va ti sud ske iz vr {i te qe i od som bor skog Pri vred nog su da zah te va ne po li cij ske „asi sten te“ da use le no vog vla sni ka lo ka la na Ven cu Ste pe Ste pa no vi }a.

Ka da su ve} u ne na ja vqe ni {trajk stu pi li re la tiv no do bro pla }e ni rad ni ci FAS-a, ni ko ga ni je za ~u di la no va „bu ra u ~a {i vo de“ u som bor skoj Fa bri ci uqa i biq nih ma sti „Sun ce“, akvi zi ci je „In ve ja“ Pre dra ga Ran ko vi }a Pe co ni ja, jo{ jed nog od po zna tih ov da {wih bi zni sme na, ko jem se pri pi su ju, bla go re ~e no, ne u o- bi ~a je no ja ke ve ze sa srp skim po li ti~ kim esta bli {men tom. Ne {to vi {e od 170 rad ni ka „Sun ca“ je po di glo svoj glas pro tiv od lu ke me nax men ta da se deo wi ho vih ko le ga (na vod no oko 20) jed no stav no „pre ko man du je“ u vr ba sku Uqa ru „Vi tal“, jo{ jed nog krun skog dra gu qa im pe ri je „In vej“, ~i me se, zbog uda qe no sti „ot ko man de“, kr {e od red be Za ko na o ra du. Ako se zna da je do 2007. go di ne i Pe co ni je vog pre u zi ma wa „Sun ca“ od Mi {ko vi }e ve „Del te“ u toj fir mi ra di lo bli zu 1.000 Som bo ra ca i Som bor ki, kao i da je pre sta la pro iz vod wa go to vo svih we nih bren do va (sem osnov nog pro iz vo da je sti vog uqa „sun ce“), da je jed no stav no za pa ra lo `en naj mo der ni ji sta kle nik u ~i ji su „know how“ bi li ukqu ~e ni ho land ski stru~ wa ci, ina ~e za ma {na in ve sti ci ja ra ni jeg vla sni ka, „Del te“, ne tre ba da ~u di {to je uvre `e no mi {qe we u ovom gra du da je kraj wi ciq „In ve ja“ da po pro ve re nom re cep tu srp skog bi zni sa „is ce di“ sve {to mo `e iz „Sun ca“, op te re ti fa bri ku kre dit nim za du `e wi ma i pre pu sti je „ve} vi |e noj“ sud bi ni dru gih, ave tiw ski pra znih fa bri~ kih ha la u Som bo ru i oko li ni.

Ko li ku bi u ovom na vod nom sce na ri ju ima la ulo gu ovo go di {wa ka ta stro fal na su {a ko ja je de ci mi ra la pri no se uqa ri ca, osta je da se vi di.

M. Mi qe no vi}

6

ponedeqak27.avgust2012.

YABA MU IME

Sko ro pa – ni {ta Ju tro na pe ri fe ri ji le pe va ro {i usred rav ni ce a pod no Bre ga. Ne ko li ko dr `e }ih pen zi o ne ra, na o ru `a nih kor pa ma, plat ne nim tor ba ma ili ja kim ke sa ma ko je mo gu da iz dr `e bar ki lo-dva te re ta (a ne kao one ta nu {ne ko je se po ce pa ju od vek ne hle ba a ova je, svi zna mo – la ka k’o du {a), su sre lo se is pred ma le, re jon ske pro dav ni ce. Svi tu re dov no pa za re sva ko dnev ne sit ni ce, od hle ba i mle ka, pre ko {e }e ra, so li i bra {na do slat ki {a za unu ke (a po ma lo i za svo ju du {u). Po zna ju se odav no a i pro da va ~i ce ih zo vu po ime ni ma. Sre }om je pro {lo vre me onog biv {eg ga zde, ko ji je me wao de voj ~i ce sva ki me sec: kao, uzi mao ih na pro bu, bez pla te, a po sle me sec da na ili ni je bio za do vo qan ili je tvr dio da su ga po kra le. A de ca su ra di la sve, od is to va ra wa te {kih ku ti ja do pra wa po do va,

– Sko ro pa – ni {ta. Bi li do {li ovi iz op {ti ne, ti no vi {to su iza bra ni za na{ kraj. Da se, kao, upo zna mo. Al’, ni ko wih ne po zna je, uop {te ni su odav de. On da su pri ~a li da }e da se da qe ra di ka na li za ci ja, pa }e da se sre de uli~ ne si ja li ce, ima re dov no da se ko si tra va oko igra li {ta zbog kr pe qa i ko ma ra ca. Sva {ta su na bro ja li, kao, ima da bu de bo qe ne go pre i ta ko... Po sle se pre {li pa re kli da li ima ka kva pi ta wa. I on da je kre nu lo na o pa ko.

Usta la je ba ba Ju la i po ~e la da ve ze: te, kad }e da iz be to ni ra ju tro to ar kod {ko le, de ca se sa pli }u, kad pa da ki {a sve su ba re a de ca ne sme ju da idu po pu tu zbog ka mi o na, pa on da kad }e da se sre di ka nal za ki {ni cu da ne ula zi qu di ma vo da u ku }e kad je pqu sak. A op {ti na ri sve ne {to tuc-muc. Ne zna ju oni ni di je {ko la ni ka kvi ka na li. Je dva

sve su tr ~a le da po ka `u da su su ne {to sman dr qa li kad }e Ju vred ne a, on da, po {to bi se ga - la: A kad }e te da sre di te po tok, zda iz vi kao na wih, od la zi le su to ni je ~i {}e no bar dvaj’s go pla ~u }i. Sa mo, ni we go vo ni je di na, za ko ro vi lo se, ba ca se |u po tra ja lo, ka ko je ra dio, ta ko bre i sva {ta pa smr di da ne mu se vra ti lo pa je pro pao, a sme{ pro zor da otvo ri{ a od rad wu je pre u zeo no vi tr go vac ko ma ra ca ne mo `e{ ni is pred ko ji je sa svim dru ga ~i ji, ne si li ku }e da sed ne{. Ovi ni da bek se i ne mal tre ti ra rad ni ce. Za - nu! A Ju la }e: Pa {ta ste do la to i one po {te no ra de a i kup - zi li kad ni {ta ne zna te? Bo qe ci ma je mi li je. Sad mo `e{ da bi bi lo da ste ob i {li po kra ju na ru ~i{ da ti osta ve hleb ako pre sa stan ka a ne ova ko... Na uju tro mo ra{ kod le ka ra ili u kra ju se op {ti na ri po ku pi li i grad dru gim po slom. A, bo ga mi, po be gli ko po ki sli. ako za tre ba, mo `e{ da za mo li{ – Ta ko im i tre ba! Kad su do i da te upi {u u sve sku pa on da, la zi li pred iz bo re, sve su sla kad stig ne pen zi ja, pla ti{ {ta di li: ima da vas pred sta vqa ju si ostao du `an. Do bro ga zdi – qu di ko ji su va {i, ko ji zna ju ide ro ba, a do bro i te bi jer ne - {ta tre ba. A po sle iz ni kli ne ka ko pre gu ra{ do sle de }eg me - ki ko ji ovu da ni su ni ko li ma se ca. pro {li, a ka mo li sta li i pro Kad je sve nor mal no, uju tru, {e ta li. Sve su to ne ka go spo da oko osam sa ti, na |u se re dov ni iz cen tra, a ova mo bi da nas kup ci is pred rad pred s ta vqa j u u we pa pro go vo re op {ti nu.

A op{tinari sve ko ju, pi ta ju se za – E ni je to ta ne{to tuc-muc. zdra vqe, raz me ne ko bi lo – uba ci Ne znaju oni ni di je se ba ba Div na, ve sti iz kom {i lu ka, ~u ju ko me se ko j a je odav n o {kola ni kakvi {ta de si lo ili pre gu ra la osam kanali {ta ko ga ~e ka. de se tu. – Pre ra Bez tih 15-20 mi ta su na ma bi li u nu ta pri ~e dan kao da ni je po - op {ti ni po sla ni ci, on dak se ~eo ka ko tre ba, {to bi se re - to ta ko zva lo. Sve su to bi la klo, sve ne {to fa li – k’o da su go spo da iz bo ga tih fa mi li ja, {u ga vi. Za to je ova pen zi o ner - tr g o va~ k ih, fa b ri k ant s kih, ska pro ziv ka go to vo oba ve zna. dok tor skih. I oni su `i ve li u Ovaj put pri ~u po ~i wu mu {ki: cen tru, ali se zna lo da je da red de da Pe ra, sta ri tr go vac, pi ta ili dva put ne deq no mo `e da se is pi sni ka, de da \o ku: do |e kod wih u kan ce la ri ju i da – [to si no} ke ni si do{’o na se ka `e ko ji je pro blem. A ume sa sta nak u me snu kan ce la ri ju? li su oni da obi la ze svoj re jon Pro zva ni ga za ~u |e no po gle - i pu no su sve ta po zna va li. Po da. sle ra ta, kad su do {li par ti za – Za bo ra vio si! Znao sam. ni, isto su se bi ra li po sla ni Rek’o sam ba bi da }e{ da za bo ci, od obi~ nog sve ta, ko ji ma si ra vi{ i da po zo ve te le fo nom a znao i oca i maj ku i de du i ba bu. ona }e – „Ne }e da za bo ra vi. Si Isto smo mo gli da ode mo kod gur no. Re kla sam we go voj Ra doj wih u kan ce la ri ju, u op {ti ni, ki“. Al’, svi ste za bo ra vi li. da pi ta mo i `a li mo se. Po sle – Pa {to ni si ti zvao? se sve po kva ri lo, pa ne zna{ ni – Ka ko, kad ti ne znam broj? A ko ji ti je po sla nik. A ne sme{ ne umem ni da na |em. Upi sa la je ni {ta ni da ga pi ta{. ova mo ja to u sve sku al’ ko to da – De le gat se to zva lo po sle na |e? A ona ne vo le kad pre tu ra ta. Sad ne znam ka ko ih zo vu. ram oko te le fo na. Od ma’ dig ne A da ih pi ta{ ili ne pi ta{ – lar mu da }u ne {to da po kva rim, na isto ti is pad ne. Ni {ta ti ne da opet ne }u da spu stim slu {a zna ju! Ali, bo ga mi, i ne ma re. li cu ka ko tre ba pa }e da bu de za – Ma, mo gu oni da se zo ve ka u ze to i ni ko ne mo `e da nas do ko o}e. Ba ba Ju la da vam ka `e: bi je, da ona uvek mo ra za mnom xa ba im ime ako ne va qa ju, je da skla wa... Pro |e me vo qa. l’ta ko?

– Do bro, ma ni to. I {ta je bi I svi klim nu gla va ma. lo na sa sta nak?

Ili ja Ba ki}

dRU[TvO

dnevnik

PRED DRU GI UPI SNI ROK NA DR @AV NE FA KUL TE TE I VI SO KE STRU KOV NE [KO LE

In dek sa ima, ali za stu di ra we tre ba i pa ra Jo{ sa mo ne de qu da na pre o sta lo je do po ~et ka dru gog ro ka za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2012/13. go di ni na fa kul te ti ma i vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja u Sr bi ji, ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, od no sno Po kra ji na. Na rav no, u sep tem bar skoj po de li in dek sa ima da le ko ma we me sta ne go u jun skom ro ku, a i mo gu} no sti da se is pu ne `e qe kan di da ta da stu di ra ju ono {to „vo le”, od no sno od re |e ni pro gram, na od re |e nom fa kul te tu ili uni ver zi te tu, te vi so koj {ko li pri li~ no su ogra ni ~e ne. Naj tra `e ni jeg je po ne sta lo jer je u ju nu bi la pra va jag ma za in dek se me di ci ne, far ma ci je, sto ma to lo gi je, psi ho lo gi je, en gle skog je zi ka i kwi `ev no sti, elek tro teh ni ke, ar hi tek tu re, ge o gra fi je, tu ri zmo lo gi je, ho te li jer stva... I ne sa mo da na mno gim stu dij skim pro gra mi ma ni je pre o sta lo ni jed no slo bod no me sto za sep tem bar ske kan di da te ve} je u pr vom kru gu po ne gde na ko na~ nim rang-li sta ma is pod upi sne cr te osta la ar mi ja, na ne kim pro gra mi ma i dva put, tri put vi {e, do brih kan di da ta, s do voq no osvo je nih bo do va i za bu xet ski sta tus! Ne ki od wih su is ko ri sti li mo gu} nost da se, pri zna va wem po lo `e nog od go va ra ju }eg pri jem nog is pi ta, upi {u na sli ~an stu dij ski pro gram ili pak na isti ali u dru gom gra du. Pod se }a mo na to da oni ko ji to ni su u~i ni li u pr vom ro ku, mo gu to ura di ti u ovom na stu pa ju }em, uz po tvr du ko ja ga ran tu je da su po lo `i li test zna wa i ste kli do voq no bo do va.

Dru gi krug upi sa bru co {a star tu je 3. i tra je do 20. sep tem bra na svim dr `av nim fa kul te ti ma i vi so kim {ko la ma u Sr bi ji gde ima slo bod nih me sta, a wih je na svih se dam dr `av nih uni ver zi te ta u Sr bi ji 4.422, od ~e ga je za stu di je na te ret bu xe ta 1.046, dok na vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja ima 3.874 (768 bu xet), po po da ci ma do sta vqe nim Mi ni star stvu pro sve te, a {to ni su u~i ni le sa mo dve {ko le, Vi so ka vas pi ta~ ka iz [ap ca i Vi so ka teh ni~ ka iz Zre wa ni na. Sa svim je si gur no da je

Fo to: B. Lu ~i}

ukup no 8.296 me sta na osnov nim stru kov nim, osnov nim aka dem skim i in te gri sa nim stu di ja ma u dr `av nim vi so ko o bra zov nim usta no va ma vi {e ne go do voq no u od no su na broj po ten ci jal nih kan di da ta na ko ji se mo `e ra ~u na ti, ima ju }i na umu is ku stvo pret hod nih go di na. S ob zi rom na to ko li ko su te {ke eko nom ske i so ci jal ne (ne)pri li ke u ze mqi, ~i we ni cu da je sve vi {e po ro di ca u ko ji ma

ver zi te ta u No vom Sa du i jo{ 547 (87 bu xet skih) na se dam vi so kih {ko la stru kov nih stu di ja u Po kra ji ni. Je di ni dr `av ni uni ver zi tet u Voj vo di ni ob ja vio je na svom saj tu (www.uns.ac.rs) je din stven kon kurs za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u dru gom ro ku za 13, od ukup no 14 fa kul te ta u svom sa sta vu, jer je U~i teq ski fa kul tet na na stav nom ma |ar skom je zi ku u Su -

Va `ni da tu mi Pr va dva da na na stu pa ju }eg upi snog ro ka, 3. i 4. sep tem bar, re zer vi sa ni su za pri jem pri ja va i do ku me na ta kan di da ta. Pri jem ni, od no sno kla si fi ka ci o ni is pi ti odr `a }e se 6, 7. i 8. sep tem bra, po ras po re du ko ji su na pra vi li sa mi fa kul te ti, od no sno vi so ke {ko le pa je neo p hod no da se po ten ci jal ni kan di da ti za stu di je bla go vre me no o sve mu pre ci zno in for mi {u. Upis pri mqe nih stu de na ta tre ba da se za vr {i naj ka sni je do 20. sep tem bra. ni ko ne ra di, te da mno gi ro di te qi ne ma ju pa ra da svom de te tu, ~ak i kad bi u{lo na bu xet, pod mi re osta le `i vot ne tro {ko ve i tro {ko ve stu di ra wa, mo `e se do go di ti da „sep tem bar ski bru co {i” ge ne ra ci je 2013/14. ne po pu ne ni ukup no slo bod nih 1.814 bu xet skih me sta.

Na dr `av nim vi so ko {kol skim usta no va ma u Voj vo di ni u dru gom kru gu upi sa in deks mo `e do bi ti ukup no 1.493 (od to ga 261 na bu xe tu) bru co {a na fa kul te ti ma Uni -

bo ti ci upi snu kvo tu po pu nio u pr vom ro ku. Na rav no, i na tom fa kul te tu, kao na svim osta lim, u sep tem bru se mo gu upi sa ti dr `a vqa ni Sr bi je ko ji su sred wu {ko lu za vr {i li u ino stran stvu (uz pret hod no no stri fi ko va nu di plo mu) ili kan di da ti iz dru {tve no ose tqi vih gru pa, za {ta se uvek obez be di dva od sto pla ni ra nog bro ja bu xet skih, od no sno sa mo fi nan si ra ju }ih me sta. Ta ko |e, Me di cin ski fa kul tet, na ko jem je i ove go di ne bio ogro man pri ti sak

kan di da ta u pr vom ro ku, ne ma slo bod nih me sta, osim 60 sa mo fi nan si ra ju }ih (tri pu ta po 20) na in te gri sa nim stu di ja ma me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci je na en gle skom je zi ku, za ko je je je di ni upi sni rok u sep tem bru.

Naj vi {e me sta ima Eko nom ski fa kul tet – 218, od ~e ga sve ga se dam bu xet skih (u okvi ru po mi wa na dva od sto), pa Prav ni – 211 sa mo fi nan si ra ju }ih, TF „Mi haj lo Pu pin” 194 (od ~e ga 31 na bu xe tu), Fa kul tet teh ni~ kih na u ka 177 (47 bu xet), Fi lo zof ski 131 (47), Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa 124 is kqu ~i vo sa mo fi nan si ra ju }a me sta, Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet 112 (13), od ko jih je ~ak 50 na in te gri sa nim ma ster dvo pred met nim stu di ja ma i 23 na osnov nim stru kov nim stu di ja ma op to me tri je, a sve ga 39 na osnov nim ak dem skim stu di ja ma po je di nih pro gra ma na bi o lo gi ji, he mi ji, fi zi ci i ma te ma ti ci i in for ma ti ci, dok su in dek si ge o gra fi je, tu ri zma i ho te li jer stva po de qe ni u pr vom ro ku. Gra |e vin ski fa kul tet mo `e da upi {e 91 bru co {a (~ak 67 na bu xet), Pe da go {ki 77 (se dam), Teh no lo {ki 47 (19), Aka de mi ja umet no sti 29 (~ak 23 na bu xet), i to na po je di ne pro gra me Mu zi~ kog i Dram skog od se ka, dok na Li kov nom ne ma me sta, dok je Po qo pri vred nom fa kul te tu po sle vr lo uspe {nog pr vog kru ga upi sa za sep tem bar ski rok osta lo sa mo 22 sa mo fi nan si ra ju }a me sta.

Od ukup no de vet dr `av nih vi so kih {ko la stru kov nih stu di ja u Voj vo di ni, se dam ima in dek se i za ovaj rok. Naj vi {e ih je u Vi so koj po slov noj {ko li u No vom Sa du – 174, i to is kqu ~i vo za sa mo fi nan si ra ju }e bru co {e. Vi so ke teh ni~ ke {ko le u No vom Sa du i Su bo ti ci ima ju 170 (23 na bu xe tu), od no sno 62 (25) me sta, a od ukup no pet vi so kih stru kov nih {ko la za obra zo va we vas pi ta ~a u Po kra ji ni, za dru gu upi snu tr ku osta lo je slo bod nih in dek sa u Su bo ti ci – 119 (de vet bu xet skih), Vr {cu 45 (16), te Srem skoj Mi tro vi ci 43 i Ki kin di 28, ali sa mo za stu den te ko ji pla }a ju {ko la ri nu.

V. ^e ki}

Da li {ko li tre ba se kre tar?

Pred po ~e tak {kol ske go di ne pro svet ni rad ni ci stra hu ju da }e se na }i na li sti teh no lo {kih vi {ko va, a po je di ni sin di ka ti sma tra ju da ra ci o na li za ci ja tre ba da se od no si i na van na stav no oso bqe i da ne mo ra sva ka {ko la da ima se kre ta ra, bla gaj ni ka.

Fo rum be o grad skih osnov nih {ko la pred la `e da se na ni vou op {ti ne for mi ra za jed -

ni~ ka prav na slu `ba, tim s ne ko li ko qu di, ko ji bi „po kri vao” sve {ko le na we noj te ri to ri ji.

– U ovom tre nut ku sva ka {ko la ima se kre ta ra, a ne ki se kre ta ri i asi sten te – iz ja vi la je pred sed ni ca Fo ru ma Rad mi la Do di}, na vo de }i da je po sao se kre ta ra od go vo ran i da tra `i pra }e we pro pi sa, ali da na {i se -

kre ta ri, uglav nom, ni su sprem ni da se stal no edu ku ju.

Do dat na obu ka, ka ko ka `e, bi la bi oba ve za lo kal ne sa mo u pra ve. Za sve vr ste prav nih rad wi, ukqu ~u ju }i i prav ne sa ve te, bio bi za du `en prav ni tim pro fe si o nal nih prav ni ka, se kre ta ra {ko le, ko ji ma bi se za po sle ni u pro sve ti mo gli pre ma po tre bi obra }a ti.

SU PRU @NI CI JE LE NA I RA DO MIR PA PI] PO NO VO SE OTI SNU LI U AVAN TU RU

Bi ci kli ma je zdi li kroz Evro pu Su pru `ni ci Je le na i Ra do mir Pa pi} iz Zre wa ni na ve} sed mu go di nu za re dom bi ci kli ma je zde po Sta rom kon ti nen tu. Ove go di ne pre {li su oko 3.300 ki lo me ta ra i za 38 da na ob i {li su se ver nu Evro pu, ze mqe Skan di na vi je i deo Ru si je. Uti ske s po sled weg pu te {e stvi ja po de li li su uo~i vi ken da s no vi na ri ma i za in te re so va nim gra |a ni ma ko ji su pri su stvo va li su sre tu upri li ~e nom u zre wa nin skom ba ru “Bej zik”, u or ga ni za ci ji Pa non ske ak ti vi sti~ ke or ga ni za ci je PA OR.

ide je, ini ci ja ti ve i re {e wa, po seb no za mla de ko ji pla ni ra ju no ve sport ske ak ci je i pod vi ge.

– Od lu ~i li smo se za ovaj na ~in pu to va wa za to {to nam omo gu }a va pot pun do `i vqaj oko li ne i ak ti vi ra sva na {a ~u la – ob ja snio je Ra do mir Pa pi}. – Spo rost pu to va wa i is kqu ~i vo vo `wa po spo red nim pu te vi ma, van glav nih sa o bra }aj ni ca, do zvo qa va nam da pa `qi vo po sma tra mo i u`i va mo u ono me {to vi di mo. Zvu ci i mi ri si, ta ko |e, upot pu wu ju uti ske, kao i pri sni ji

Bi li su i ma ra ton ci Je le na i Ra do mir Pa pi} spor tom se ba ve du gi niz go di na. Ra {a je ak tiv no igrao ko {ar ku u zre wa nin skim klu bo vi ma, za tim tr ~ao po lu ma ra to ne i ma ra to ne u Be o gra du, No vom Sa du, Pa li }u, Ta ko vu, Pod go ri ci... S pri ja te qem Bo {kom Ro kvi }em 1995. je pe {i ce pre {ao put od Zre wa ni na do Be ~i }a i na trag! Je le na je, ta ko |e, tr ~a la po lu ma ra to ne, pla ni na ri la, i po sled wih se dam go di na za jed no pu tu ju ve lo si pe di ma.

Osim pred sta vqa wa svo je avan tu re, bra~ ni tan dem je ovog pu ta `e leo da po kre ne jav nu de ba tu o ama ter sko-re kre a tiv nom spor tu u Zre wa ni nu i we go vom fi nan si ra wu da bi se is kri sta li sa le no ve

kon takt s qu di ma ko je sre }e mo.

Ovim iz bo rom spo ji li smo tu ri sti~ ki i sport ski vid ko ri {}e wa ak tiv nog od mo ra.

Su pru ga i on se sla `u da je ova kav na ~in ko ri {}e wa go di {weg

od mo ra na po ran, ali da iz go di ne u go di nu pred sta vqa ve li ki iza zov.

Jer, osim {to to kom pro pu to va wa kroz ino stra ne ze mqe upo zna ju broj ne qu de, Pa pi }i se sna la ze za pre no }i {te, hra nu i vo du… Po {to su obo je du go go di {wi pla ni na ri, sa so bom uvek no se kom plet nu opre mu za no }e we: {a tor, vre }e za spa va we, pod me ta ~e… Uglav nom pre no }e pod {a to rom, ko ji na zi va ju “ho te lom sa sto zve zdi ca”, pod ve drim ne bom, u kam pu ili u {u mi, osim ako je vre me to -

li ko lo {e da je we go vo po sta vqa we ne mo gu }e. Ta da po tra `e pre no }i {te pod kro vom. [to se ti ~e is hra ne, snab de va ju se i hra ne u ve li kim tr `nim mar ke ti ma, ili u pi ce ri ja ma i {pa ge te ri ja ma.

– S qu di ma ko je smo us put sre ta li ni smo ima li pro ble ma, kao ni sa spo ra zu me va wem. Mno gi su bi li iz ne na |e ni ka da bi po gle da li u na {e me ra ~e ki lo me tra `e i di vi li su se na {em pod vi gu – re kli su Pa pi }i. @. Ba la ban

Nose ba{tenski otpad Ba{tenski otpad danas se odnosi sa Telepa, sutra iz Koviqa, Klise, Slane bare, Vidovdanskog naseqa i Kli sanskog brega, a u sredu iz Futoga.

Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde i kante za sme}e i to do 6 ~asova.

Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti.

Q. Na.

Is pi ti za tak si ste Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz bi }e odr `an u sre du, 12. sep tem bra u 15.30 ~a so va u Skup {ti ni Gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, oba ve {ta va ju iz Ko mi si je za po la ga we ovog is pi ta. Oba ve {te wa u ve zi sa is pi tom u pi sme nom ob li ku, kao i for mu la ri za pri ja ve za po la ga we mo gu se pre u ze ti na por tir ni ci Skup {ti ne Gra da, a pri ja ve se pod no se od 13 do 14 ~a so va se kre ta ru Ko mi si je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve, u kan ce la ri ji 39, na dru gom spra tu Skup {ti ne Gra da.

A. Va.

Mla di qu di ko ji `e le da u~e stvu ju u pro mo ci ji i odr `a va wu no vo sad skog „Fo to ma ra to na”, ~e tvr tog po re du, mo gu da se pri ja ve za vo lon ti ra we. Vo lon te ri }e bi ti za du `e ni za pro mo ci ju ma ni fe sta ci je i an ga `o va ni na sam dan „Fo to ma ra to na”. Pri ja va se {a qe na mejl faceno vi sad@ gmail.com gde se tre ba na ve sti ime, pre zi me, me sto sta no va wa, go di {te

Novosadska ponedeqak27.avgust2012.

„Strah i we gov slu ga”

Pred test 3. sep tem bra Na saj tu Gra da No vog Sa da www.no vi sad.rs ob ja vqe ne su li ste kan di da ta za pred test za obu ku za in struk to re u pred sto je }em po pi su po qo pri vre de za No vi Sad i Pe tro va ra din. Pred test je za ka zan za 3. sep tem bar u 12 ~a so va u zgra di Skup {ti ne Gra da, u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2, na pr vom spra tu. Z. D.

hronika

austrij skom vla {}u, za vo di prin ce zu, {pi ju ni ra we nog mu `a re gen ta i kri {om se ras pi tu je o vam pi ri ma ko ji su se po ja vi li u oko li ni va ro {i. Ali, prin ce za ni je ba{ na iv na, re gent ima {ta da sa kri je, vam pi ri za i- sta ha ra ju po Sr bi ji, a Fon Ha u zburg ni je uop {te grof, ve} |a vo li~ no. Lu ci fer }e is pri ~a ti svo ju pri ~u, a mno go go di na ka sni je, prin ce za Ma ri ja Av gu sta Turn i Tak sis mo ra }e to kom is tra ge da is pri ~a svo ju, ali je o~i gled no da se wi ho ve ver zi je raz li ku ju. Da li la `e |a vo ili la `e prin ce za?

Ili, {to iz gle da naj ve ro vat ni je, la `u obo je?

A. J.

BROJ POSETILACA [TRANDA BLI@I SE CIFRI OD POLA MILIONA

Naj vi {e ka ra ta pro da to to kom „Eg zi ta” Po pu lar no no vo sad sko ku pa li {te [trand ovog le ta za be le `i lo je ap so lut ni re kord ka da je re~ o po se }e no sti, jer je od 1. ma ja, ka da je po ~e la se zo na ku pa wa, do vi ken da, pro da to 437.000 ula zni ca, {to je za 27.000 vi {e ne go, do sa da, re kord ne 2008. go di ne, ka zao je port pa rol „Grad skog ze le ni la” Ivan No `i ni}. Do dao je da u tu ci fru ni su ura ~u na te se zon ske kar te, te da de ca do se dam go di na ne pla }a ju ula zni cu, a da je ulaz bes pla tan na kon 19 ~a so va, pa sma tra da je po se ti la ca bi lo i vi {e.

- Sva ko dnev no se na [tran du pro da od 5.000 do 7.000 ula zni ca, a to kom vi ken da od 10.000 do 15.000 dnev no. Ka ko su po ~e le ove vru }i ne, zna ~i od pre dva me se ca, ima mo

kon ti nu i ra nu po se tu. Po zna to je da No vo sa |a ni ne svra }a ju na pla `u dva do tri da na na kon ki {e, ali, ove go di ne je vre me bi lo ta ko da su bez ma lo svi da ni bi li iz u zet no to pli {to je ima lo za po sle di cu ova kvu po se }e nost - na veo je No `i ni}, na po mi wu }i da se o~e ku je da }e do kra ja se zo ne ova grad ska pla `a ima ti po la mi li o na ku pa ~a.

Pre ma we go vim re ~i ma, naj ve }a po se }e nost bi la je to kom fe sti va la „Eg zit” ka da je [trand ugo stio i mno ge po se ti o ce iz dru gih gra do va, ali i ino stran stva. Ta da je pro dav no iz me |u 15.000 i 20.000 ula zni ca dnev no. Ipak, gra |a ne ne pri vla ~i sa mo mo gu} nost da se ov de ras hla de i u`i va ju to kom ovih

ZA ^LANOVE BIBLIOTEKE

Bes plat na {ko la stri pa Grad s ka bi b li o t e k a No v i Sad u sep tem bru pri pre ma niz bes plat nih pro gra ma za ~la no ve. U to ku je pri ja va za „[ko lu stri pa u bi bli o te ci„ ko ja }e bi ti or ga ni zo va na u bi bli o te~ kom ogran ku „Da ni lo Ki{„ na Li ma nu. Po la zni ci }e bi ti po de qe ni u ma we gru pe, a kurs }e tra ja ti do kra ja go di ne. U to ku je in klu ziv na ra di o ni ca „Stvar n a igra: za b a v a plus kwi ga” za de cu na bol ni~ kom le ~ e w u. Grad s ka bi b li o t e k a za to po zi va mla de od 15 do 30

i za {to se `e li vo lon ti ra ti. Ova in ter na ci o nal na ma ni fe sta ci ja na me we na fo to gra fi ma i qu bi te qi ma fo to gra fi je odr `a va se ~e tvr tu go di nu za re dom, a na woj je do sa da u~e stvo va lo pre ko 600 fo to gra fa iz ze mqe i ino stran stva. Fo to ma ra ton se odr `a va 1. sep tem bra, a de taq ne in for ma ci je o pro jek tu mo gu se na }i na saj tu www.fo to ma ra ton.rs.

A. J.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬ red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre ¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Strah i we gov slu ga” Mir ja ne No va ko vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na}i i osta la iz da wa ove iz da va~ke ku }e.

Po ~e tak je 18. ve ka i grof Fon Ha u zburg do la zi u Be o grad pod

LISTA INSTRUKTORA NA SAJTU GRADA

Kon kurs za vo lon te re na „Fo to ma ra to nu”

go di na da jed nom ne deq no na |u slo bod no vre me i is ko ri ste ga u dru `e wu sa ma li {a ni ma u bol ni ci. @i te qi Fu to ga i Ve ter ni ka mo }i }e da idu na kur se ve mo der ne gi ta re, pro je kat je na zvan „Gi ta re i kwi ge”. Za Ko viq ~a ne u sep tem bru }e bi ti or ga ni zo van pro je kat „Pre ple ta ji”, gde }e mla |i ~la no vi mo }i da u~e stvu ju u ra di o ni ci tka wa i {tri ka wa, a od ok to bra po ~i we kurs tka wa za od ra sle ~la no ve bi bli o te ke u Ko vi qu.

Z. D.

V remeploV

Yep ni sat za Dar ka Rib ni ka ra Na me s tu da n a {we pa l a te Ma ti ce srp ske, u Pa {i }e voj uli ci, na no vo iz gra |e noj bi ci kli sti~ koj pi sti No vo sad skog ve lo si ped skog klu ba, odr `a na je 27. av gu sta 1900. „ve li ka utr ka” bi ci kli sta iz Pra ga, Be o- gra da, Za gre ba, Te mi {va ra, Bu dim pe {te, Su bo ti ce i Ve li kog Be~ ke re ka (da na {weg Zre wa ni na). Iako je vre me bi lo ki {o vi to, „ot me na pu bli ka je na pu ni la tri bi ne”, i ka ko su pi sa le no vi ne, bi lo je dve hi qa de po s ma tra ~ a. Naj b r ` i je bio Dar ko Rib ni kar, stu dent iz Be o gra da (po to wi no vi nar i di rek tor be o grad ske „Po li ti ke”) i kao na gra du do bio je xep ni N. C. sat sa zlat nim lan cem.

Fo to. S. [u {we vi}

trop skih da na, ve} i raz ne ak tiv no sti ko je se na pla `i or ga ni zu ju po put kon ce ra ta, ra di o ni ca za naj mla |e, ma ni fe sta ci ja. Ka ko sa zna je mo, u sep tem bru }e [trand po sta ti se di {te qu bi te qa et no fe sti va la i do ma }e ra di no sti.

No `i ni} ka `e da }e se ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja ko ja pro mo vi {e mul ti kul tu ral nost i bo gat stvo raz li ~i to sti, „Voj vo di na fest”, odr `a ti 8. i 9. sep tem bra, a pri ja ve su u to ku.

- Ide ja je da se na ovoj ma ni fe sta ci ji pred sta ve spe ci ja li te ti raz li ~i tih ku hi wa i tu ri sti~ ke po nu de voj vo |an skih gra do va i op {ti na. Maj sto ri ku li nar skih ve {ti na i sta rih za na ta, vi na ri, me -

da ri, pro iz vo |a ~i su ve ni ra i kul tur no-umet ni~ ka dru {tva i dru gi ko ji `e le da u~e stvu ju, mo gu da se pri ja ve do 6. sep tem bra na broj te le fo na 021/488-1-633 ili na mejl mar ke ting@ze le ni lo.com- ob ja snio je port pa rol [tran da. „Voj vo di na fest” }e se, za raz li ku od pret hod nih go di na, odr `a ti na tri lo ka ci je na grad skoj pla `i. Pr va }e bi ti cen tral ni pla to, dru ga na do wem {e ta li {tu pla `e, a tre }a is pod mo sta, ko ja je re zer vi sa na za ku li nar ske maj sto re. Ka ko sa zna je mo, u sep tem bru }e bi ti or ga ni zo va na i ma ni fe sta ci ja za bu du }e {ko lar ce, ali o ~e mu je za pra vo re~, za sa da je taj na.

A. Jerini}

U BUKOVCU 31. AVGUSTA I 1. SEPTEMBRA

Spek takl eks trem nih spor to va Vre lo ne deq no pre pod ne ni je spre ~i lo ju ~e naj u por ni je ~la no ve Klu ba pla nin skog skejt bor da „ATB” da u Bu kov cu pro ba ju jed nu od naj bo qih mo un ta in bo ar ding sta za u Evro pi. Bi le su to za wih i po sled we pri pre me i tre ning, ka ko bi sprem ni do ~e ka li 5.

Evrop ski iza zov u pla nin skom skejt bor du. Tim po vo dom, ju ~e je na sta zi odr `a na kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je re ~e no da }e se tak mi ~e we Bo ar der Cross/Fre estyle odr `a ti 31.av gu sta i 1. sep tem bra u Bu kov cu, uda qe nom 15 ki lo me ta ra od No vog Sa da.

- Ovo }e bi ti pr vo pred sta vqa we pla nin skog skejt bor da u ovo go di {wem sep tem bar skom ni zu. Ve} od 8. do 16. sep tem bra, za qu bqe ni ci u eks trem ne spor to ve ima }e pri li ku da se sret nu sa KPS „ATB” u okvi ru pro gra ma Clim bing Li fe Fest, ko ji ć e bi ti odr `an na pla tou Spen sa, a u or ga ni za ci ji Pe wa~ kog klu ba „Adre na lin”. Od 14. do 16. sep tem bra sle di i Eks trem ni vi kend, ta ko |e u Bu kov cu,

gde }e na {i zlat ni tak mi ~a ri ima ti pri li ku da pred sta ve „ATB” – is ta kla je jed na od tak mi ~ar ki Sen ka Ba ji}.

U okvi ru ovo go di {weg Evrop skog iza zo va u pla nin skom skejt bor du bi }e or ga ni zo va na i pro jek ci ja fil ma Klu ba SNB Li fe, pod na slo vom „U po tra zi za sne gom”. Po se ti o ci i na vi ja ~i }e u`i va ti i u mu zi~ kom pro gra mu po pu lar nih di xe je va: Gi ze, Fa kir-a i dj pa ra Phro bo ti que / Trip hun-a. Po red u~e {}a na {ih naj bo qih tak mi ~a ra, o~e ku je se do la zak i tak mi ~a -

ra iz Slo ve ni je, Ru mu ni je, Ita li je, Fran cu ske, Ve li ke Bri ta ni je, Poq ske, ^e {ke, Bel gi je, Ho lan di je, Ru si je, Ma |ar ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Ne ma~ ke, Bra zi la i Bu gar ske.

- Ove go di ne ma ni fe sta ci ja Evrop ski iza zov u pla nin skom skejt bor du do bi la je pre po ru ku i po dr {ku Gra da No vog Sa da, ~i me je u~i wen ve li ki do pri nos afir ma ci ji ovog spor ta i na {ih zlat nih tak mi ~a ra – na ve li su or ga ni za to ri.

Bu ko va~ ka sta za od 700 me ta ra, naj du `a je i naj o pa sni ja u Evro pi i pred sta vqa ve li ki iza zov za pro fe si o nal ne sjek tbor de re. Vo zi se br zi nom vi {e od 40 ki lo me ta ra na sat.

Tak mi ~i }e se pi o ni ri do 14 go di na, ju ni o ri do 18 go di na, pro, `e ne i ma ste ri ko ji ima ju vi {e od 35 go di na. Na{ grad }e pred sta vqa ti Sen ka Ba ji}, Vla da Ra ko vi}, To dor To {a Jo vi}, Mom ~i lo Ga ji}, Ivan Ra ko vi}, Slo bo dan Ba no vi}, Pre drag Tri fu nov i Pre drag Mar ci ki}.

Q. Na.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Bal za ko va uli ca 2 - 22, Na rod nog fron ta 62- 68; od 8 do 13 obje kat No vo sad ske to pla ne u Uli ci Ja {e To mi }a; od 8 do 11.30 svi po tro {a ~i i fir me na Ru me na~ kom pu tu od nad vo `wa ka pre ma Ru men ci. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 Uli ca Bog da na Ga vri lo vi }a. ^e nej: od 8.30 do 11 deo Me |u na ro dog pu ta oko Br ki nog sa la {a.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak27.avgust2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sofija obradovala Samaryi}e Trojke Le na, Mi la i Na |a - Sla |a ne Pe ji} i Alek san dra Va si }a.

Blizanci Vu ka {in i Mi li ca - Bra ni sla ve Go ji} Ka u rin i Jo vi ce Ka u ri na, Jo van i Ni ko la - Je li ce Pa ro {ki i Alek san dra Ili }a, Ni ko la i Ni na - Qu bi ce i Ne deq ka Ter zi }a, Alek san dar i Pe tar - Ma je Ba wa{, Vuk i Fi lip - Ma ri je La je {i}-Pu dar i Mi len ka Pu da ra, Zo ri ca i Ru `i ca - San dre @i vo ji no vi} i ^e de Iva no va.

Devoj~ice So fi ja - Alek san dre Dri ni} i Alek sa Sa mar xi }a, Mia - An dree i Mi la na Ro di }a, He le na - An |el ke i Mir ka Si mi ki }a, Pe tra - An ki ce i Mi ro sla va Vu~ ko vi }a, Lea - Be a te i Sto ja na Ivi }a, Bo ja na - Bi qa ne i Ni ko le [trb ca, Mi le na - Bo ja ne Sa bo Bo ji no vi} i Pa ve la Sa boa, Emi li ja - Bra ni sla ve Vi lov ski Ve qo vi} i Pre dra ga Ve qo vi }a, Kru na - Bran ki ce i Bo ri vo ja Jok so vi }a, Sa ra - Ve ri ce i Mar ka Mar ja no vi }a, Na mi Ko rea - Di ne Ma rie i Mi lo {a La zi }a, Sa ra - Do ris Qe sko vac i Da li bo ra Mi lo {e vi }a, Bjan ka - Dra ga ne Gli go ri je vi}-Ka ra ho da i Ed mon da Ka ra ho de, Sa ra - @e qa ne Ja pun xe, Mia - Zo ri ce i Du {a na Zeq ko vi }a, Len ka - Zo ri ce i Ste va na Sa vi }a, Da ni je la - Iva ne i Da mi ra ]u ri }a, Ma ri na - Ivan ke Ja wa nin Ro ver i Ti na Ro ve ra, Ena - Ja smi ne i Bra ni sla va Ke le ~e vi }a, Ma ri ja - Je le ne Vi taz Put nik i Si ni {e Put ni ka, Ma {a - Je le ne i Vla di mi ra Ce ni }a, Ele na - Li di je i Ne boj {e Mi haj lo vi }a, Len ka -

Qi qa ne i Igo ra Lu ki }a, Je le na - Ma je i Slo bo da na ^i go je, Iva na - Ma ri je Grek, Ti ja na - Ma ri je i Mi la na Bor ko vi }a, Te o do ra - Mi le ne i Gvo zde na \u ri }a, Alek san dra - Mi le ne i Mi haj la Pe ro vi }a, Mi le na - Mi li ce i Bra ni sla va Ga ji no va, Ele na - Na ta {e i Mi ro sla va Glu {i ce, Iva na - Na ta {e i Sve to za ra Mi haj lo vi }a, Jo va na - Ni ko li ne i Jo ve Ko lun xi }a, Ema - Ni ne Kne `e vi} i Bo `i da ra Mel ku sa, Do ra - Ol ge i Zo ra na Dra go vi }a, Mi li ca - Ran ke Sr di}-Mi li} i Dra go mi ra Mi li }a, Le o no ra - Re na te Ma |ar i Ma }a {a Ma jo ro {a, Sta {a - Sa we i Da li bo ra Jo so vi }a, Ti sa - Se vim Kr ~o Dra `i lo vi} i Sta ni {e Dra `i lo vi }a, La na - Si mo ni de [i ja~ ki Vi {ko vi} i Vla di mi ra Vi {ko vi }a, Ni na - So fi je Je li ~i} i Go ra na Gr bi }a, Na |a - Su za ne Jo vi} i Alek san dra Dur mi {e vi }a, Da ni je la - Ta tja ne i Dra ga na Osto ji }a, La u ra - Tin dee i De ne {a Var ge, Ni ka - Una Ro di} Pe jin i Stra hi we Pe ji na.

Ven~ani Na ta li ja Do ro fe je va i Da li bor ko Bla `i}, De ja na Pe ri} i Mi lan Zec, Alek san dra Mu je zi no vi} i Dan ko Jok si mo vi}, Ta ma ra Ku ra wi i Dra go mir Ete ro vi}, Ma ja Ko vin ~i} i \u ro Ba {i}, Bo ja na Rad man i Ar pad Pa roc ki, Dra gi wa Osto ji} i Ne ma wa Ra den ko vi}, Va le ri ja Var ga i Ne nad Ga {pa ro vi}, Iva na \or |e vi} i De jan Bad wa re vi}, Va wa Vi ~en ko i Mi lan Si~, Ma ri na Kmi ci ke vi} i Mi o drag Ra ki}, Alek san dra Se dlar i Sr |an Ga vri lo vi}, Mag da le na Mi lo sa vac i Bo ris Ili}, Zo ra na Smi qa ni} i Alek san dar Gu `vi}, Sne `a na [e {li ja i Mir ko Pu po vac, Hri sti na Dra go sa vac i Dra go slav @i va no vi}, Iva na Le po je vi} i Bra ni mir Sto ja no vi}, Iva na [i ja ~i} i Pre drag Bu gar ski, Alek san dra Kr ga i Dra gan Va si}, Ma ri na Ma ki} i Vla dan Mi li }e vi}, Re na ta Pro si nek i Yon Wutn Red klif, Ma rija Fer nan da Gar si a ra mos Ku e vas i Mi lan Mi li no vi}, Ti ja na Stoj kov i Bra ni slav Pa ji}.

Bla go ja Mi la ko vi} i Ka ro lin Ku gler

De~aci Dra gan - Alek san dre [an te, Vu ka {in - Ane i Ne na da Cin koc ki ja, La zar - Bi qa ne i Dra ga na Pe {i }a, Bo jan - Bi qa ne i \or |a Ra du lo vi }a, Du {an - Bi qa ne i Zo ra na To {i }a, Da vid - Blan ke i Mi {e Pin }e ra, Uro{ - Bra ni sla ve Va van i Mar ka Br za ka, Mar ko - Ve ri ce i Er nea Bo ro {a, Mar ko - Ve sne i \or |a Go vor ~i na, Og wen - Go ra ne i To mi sla va Sta ni sa vqe vi }a, Ne ma wa Gor da ne Ka la wa Pu ha ~a i Mir ka Pu ha ~e, Mi qan - Da ni je le i Aga to na Mi lo {e vi }a, Re qa Da ni je le i Go ra na ]e sa ro va, Du {an - Dra ga ne i Dar ka Ta di }a, Pa vle - Dra ga ne i @eq ka Pa ri po vi }a, Uro{ - Dra ga ne i Pre dra ga Vu ja di no vi }a, Da vid - Du we Ku qa i Go ra na Jo va no vi }a, Bo jan - Du {i ce i Sa {e Lu ~i }a, Da niel - \en |i Ba lai Na| i Ti bo ra Ba la i ja, Da li bor - @e qa ne i De ja na Fra wi {i }a, Da vid - Zla te Zi da re vi}Kr sti} i Alek san dra Kr sti }a, Ma ri jan - Zo ri ce Zla ta rov i Da ni je la Sre} ko va, Mi haj lo - Zo ri ce i Du {a na Ta ti }a, Bo ris - Iva ne i Ob ra da Ob ra do vi }a, Mi lo{ - Je le ne i Sr |a na Nin ko vi }a, Mar ko - Je le ne Jef ti}-Ja rak i Mi ro sla va Ja ra ka, Jo van - Je le ne Orak i Ro ber ta Lu ~i }a, Da vid - Ka ta ri ne i \or |a Ko va ~e va, An drej - Kri sti ne Mo no {to ri i Ro ber ta Mo no {to ri ja, Ne ma wa Kri sti ne Sto ji} i Ni ko le Vu kaj lo vi }a, Ste va Qu bi ce Di mi}, La zar - Ma ri je i Bra ti sla va Ri sti }a, Mi ha i lo - Ma ri ja ne i Dra ga na Di zi je,

Ati la - Ma ri ne i Dra ga na Ba ra wa, Vuk - Mi la ne i Du {a na \u ki }a, Igor - Mi le ne i @eq ka Sa boa, Alek san dar - Mi re Pe jo vi} i Ni ko le Ba la }a, Mar ko - Mir ja ne Ve zmar i Mi la na Kqa i }a, Slav ko - Mir ja ne i Vo ji sla va Mi ja to vi }a, Vi dak - Mi ro sla ve \u ki} i Ra do sla va Smi qa ni }a, Lu ka - Mi ro sla ve i Mi ro sla va Jer ko vi }a, Ivan Mla de ne i Mi lo {a Ru do vi }a, Vu ka {in - Na ta {e i Dra ga na Ka ti }a, Og wen - Na ta {e i Ne na da Ve se li no vi }a, Pe tar - Na ta {e i Pa vla Jo vi }a, Ka ji ca - Na ta {e i Ste va na Hi `e, Jo van - Rad mi le i Go ra na Va si }a, Te o dor - San dre i Sa {e Ve ji na, Vu ka {in - Sa we i Veq ka Bo `i }a, La zar - Sa we i Mi la na Spa ji }a, Mar tin Jan - Sve tla ne i Ja na Fer koa, Ni ko la - Sve tla ne i Mi lo {a Sta ni sa vqe vi }a, Mar ko - Sen ke i Sret ka Stan ko vi }a, Uro{ - Sla vi ce i Ne na da Aja, Mi lan - Sla |a ne i Mi lo {a Na ki }a, Ste fan - Sne `a ne Pe tro vi} i Mi la na ^an ~a ra, Vik tor - So we i Vik to ra Be }i ri ja, Mar ko - So we i Du {ka Mar ja no vi }a, Vu ka {in - Sta ni sla ve Ga li} i Vla di mi ra Mal ba {e, Ma te ja - Su za ne i Bo ja na Ste fa no vi }a, Lav Ta ma re i De ja na Pe tro vi }a, Fi lip - Ta we i Vi to mi ra Do bri }a, Ma tej - Ta tja ne i Mir ka So fi ja ni }a, Ste fan - Ta tja ne i Ra do va na Ba xe, Mar ko - Ta tja ne Iv ko vi}-Ka picl i Vla di mi ra Ka pic la, La zar - Haj nal ke i Igo ra [trb ca, Re {at Xej qa ne De mi ri i Seq ve ra Ra mi zi ja.

Umrli

Mi lo{ Ta di} i Ma ri ja Ba ji}

Dra go qub \or |e vi} (1952), Ra do van Ada mov (1938), Mi lan Alek si} (1945), @eq ko Baj ~ev (1961), Ma ri ja Ba ka (1923), Mi li ca Ba ri {i} (1950), Du {an ka Ben {a (1984), Da rio Bu lat (1992), Mir ja na Veq ko vi} ro|. Po po vi} (1934), Veq ko Ve zmar (1964), Mi li ca Vu jo vi} ro|. Oki qe vi} (1924), Ka ti ca Vu kas ro|. Mar ko vi} (1927), Spa ska Vu le ti} ro|. Avra mo vi} (1936), Er `e bet Gom bar Ro|. So bo slai (1929), I{tvan De te lin (1981), Mo mir ka Do ro {ki ro|. Ko sti} (1964), Pe tar Zo ri} (1933), Ivan Ko va ~ev (1938), Qu bi ca Kr ne ta ro|. Ili} (1927), Ra di voj Ku zma no vi} (1936), Zor ka La }a rak ro|. Sto ja di nov (1935), Mi lan La za re vi} (1928), Jo vo La ti no vi} (1932), Ve li {a Le ko vi} (1937), Rad mi la Lu ki} ro|. Ani ~i} (1929), On drej Ma kan (1970), Mi li ca Ma le {e vi} ro|. Tra var (1937), Rad mi la Mar ko vi} (1947), Zvo ni mir Ma tak (1953), Bo `i dar Me {tro vi} (1954), Du {i ca Mi ja tov ro|. Ku kin (1935), Bo `i dar Mi la no vi} (1939), Da rin ka Mi la no vi} ro|.

La zin (1934), Ra do van Mi haj lo vi} (1951), Bra ni slav Mr mo{ (1931), Sve to zar Mu {ic ki (1947), Dra go qub No va kov (1924), So fi ja Pe tro vi} ro|.

Pro kin (1932), An ki ca Plav {i} ro|. Obre nov (1932), Mi lan Raj kov (1934), Ste va na Ra de vi} ro|.

Sta no je vi} (1932), Je le na Ra di vo je vi} (1924), Zol tan Ra po ti (1941), Mi lan Ru di} (1940), Ne deq ka

Ru di} Vra ni} ro|. Ara li ca (1935), Mi lan So lo mun (1935), Mil ka Sr di} ro|. Ro kvi} (1938), Ma til da Sto ja nov ro|. Ju ho{ (1926), Me la ni ja Ta ka~ ro|. Ko qe sar (1925), Slav ka Ti {ma ro|. Hi do {an (1933), Bo siq ka Hr gi} ro|. Dra gi} (1926), Ra to mir ka Ca li} ro|. Vu ka {i no vi} (1944), Qi qa na Jo va no vi} ro|. Bua (1928), Ko sa na Nov ko vi} ro|.

Mi tri ~e vi} (1927), Er `i ka Fe ren ci ro|. Te le ki (1945), Je li ca Ja ko bac ro|. Ja ko bac (1931), Ana Til ro|. @vorc (1927), Mi lo van Jo vi} (1943), Rad mi la ]o ro vi} ro|. [a ko ti} (1942), Ai{a Av du lo vi} ro|. ^a u {e vi} (1929), \u ka Ba ji} ro|. Ro di} (1939), Ivan Bla `i} (1932), Ri sto Bo `i} (1935), @iv ka Bra ji} ro|. Lu ki} (1934), An dri ja na Volf ro|. Gru ji ca (1921), Ilo na Go ber-Ere{ ro|. Ere{ (1936), Ani ca Dra `i} ro|. Lu ki} (1963), Sne `a na Ka la wo{ ro|. Pe ter nel (1965), Mag da le na Ka ra xi} ro|. Ba bi} (1931), Ne boj {a Kne `e vi} (1972), Du {an Ku {tra (1947), Zdrav ko Man di} (1935), En dre Mi ke{ (1943), Mi haj lo Mo no {to ri (1949), Mil ka Mr ki} (1929), Oskar Pa {ka (1929), Smi qa Pe riz ro|. Su ka ra (1946), Dra ga na Pre le vi} ro|. Jo {a nov (1952), Dra {ko Ra da ko vi} (1943), Ja no{ Sa ka~ (1949), Mil ka Si mi} ro|. Jo va no vi} (1928), Pe tar So viq (1925), Za gor ka Sto li} (1936), Mi li ja Ce ro vi} (1936), Ra de ^u~ ko vi} (1933), Mi haq [a volt (1942).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak27.avgust2012.

9

U GRADU I OKOLINI IMA OKO 40 NAPU[TENIH GRA\EVINA

Ru {ev ne ku }e ste ci {ta bes ku} ni ka Prema pro{logodi{wem popisu gra|evinske inspekcije u gradu je bilo 40 napu{tenih gra|evina, opasnih po okolinu, zbog mogu}nosti da se uru{e ili su pretvorene u divqe deponije, svrati{ta za besku}nike i steci{ta narkomana. Situacija se sada na gradskom podru~ju popravila, ali posle popisa napu{tenih objekata u prigradskim naseqima, koji je ura|en ove godine, ta brojka se, ipak, ne samawuje.

Glavna gra|evinska inspektorka Slavica Lazov rekla je za na{ list da se renovina zgrada u Mileti}evoj, koja je tako|e bila na tom popisu, a kompletno je sre|en i E|{eg, koji je nekada bio ruglo.

- Kod napu{tenih ku}a problem su nere{eni imovinski odnosi ili dobijawe dozvola za gradwu novih zgrada, a u nekim slu~ajevima, vlasnici ~ekaju dozvolu za ru{ewe ku}a. Jedna od problemati~nih je i ona ve} godinama napu{tena u Ulici Jovana Su-

Kod napu{tenih ku}a problem su nere{eni imovinski odnosi ili dobijawe dozvola za gradwu novih zgrada, a u nekim slu~ajevima vlasnici ~ekaju dozvolu za ru{ewe ku}a boti}a 23, gde vlasnici i{~ekuju dokumenta i re{ewa za ru{ewe i izgradwu novog objekta - objasnila je Lazov.

Podse}amo da su gra|evinski inspektori, nakon popisa, zapo-

~eli saradwu sa kolegama iz komunalne i protivpo`arne inspekcije kako bi se ta mesta bar donekle obezbedila, dok se ne prona|u vlasnici ili na toj lokaciji ne po~ne gradwa. Lane je,

DO PETKA NA OTVORENOM UNIVERZITETU

Let we ras pu sti li {te Letwe raspustili{te, 29. po redu, po~iwe danas. Programi }e biti uprili~eni na Novosadskom otvorenom univerzitetu, koji je bezmalo tri de ce ni je bio i or ga ni za tor.

Predvi|eni su sportski programi i kreativne radionice. Svaki dan do petka, 31. avgusta, kada se ovogodi{we Letwe raspustli{te zavr{ava, bi}e prikazivani i filmovi. U~enicima }e biti ponu|ena dva filma, a oni }e glasawem odlu~iti koji }e da gledaju. Raspustili{te finansiraju dve Gradske uprave, za sport i omladinu i za zdravstvo.

Sva deca su dobro do{la, a programi su besplatni, poru~ili su u pozivu iz Novosadskog otvorenog univerziteta, koji se nalazi u Radni~koj 20.

Letwe raspustili{tate danas po~iwe u 9 ~asova programom nazvanim „Razgibavawe - ve`bamo zajedno”, potom od 9.30 ~asova je Mala {kola odbojke i stoni tenis, od 10.30 ~asova je „Streli~arstvo”, {ah i program „Od igre do medaqe - rekreativan sport za najmla|e„. U~enici }e od 11.30 mo}i da prave vitra`e, da vajaju i da se igraju lego kockicama. Film po izboru bi}e prikazan u 13.30 ~asova.

Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Ma la {ko la vi na „Mala {kola vina” naziv je obuke namewene qubiteqima i po{tovaocima vina tokom koje }e oni imati priliku da se upoznaju sa vinima iz svih krajeva sveta, kao i da nau~e kako da u`ivaju uz vina, kako da prepoznaju kvalitet, arome, kako i gde da odaberu i kupe dobro vino i upare uz hranu i sli~no.

Obuka, koju organizuje Asocijacija somelijera, vinara i vinogradara, po~iwe 17. septembra u Novom Sadu i traje mesec dana. Predava~ je eminentni stru~wak i licencirani ocewiva~ vina, dipl.in`ewer poqoprivrede i somelijer Qubica Radan uz podr{ku profesora sa Novosadskog univerziteta. Polaznicima su obezbe|ene skripte i vinske ~a{e. Detaqnije informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 065/8633122 i 069/ 155 0 155, kao i putem sajta www.somelijer.org.

Prijave se primaju i elektronskim putem na adresu: skola.vina@gmail.com.

Z. Ml.

Ve~iti problem kako upisati dete u obdani{te. I pre 30 godina je to bio problem, li~no sam i{la preko veze, ni{ta se nije promenilo. Ima mama koje na Dunavu, „~e{qaju“ jezike, a deca u obdani{tu. Proverite qude, to rade roditeqi.

063/7611... *** Da li direktori „Gradskog zelenila“ pro{etaju nekad ovim na{im divnim kejom? E, i mi koji {etamo, ostanemo bez komentara kad pro|emo pored spomenika @rtava racije. Spomenik stoji, ali kao da nikome ne pripada. Zarastao u korov, `ardiwere prazne, a na samo par metara po

U KARLOVCIMA

Ra di }e se pro je kat re gu la ci je Stra `i lov skog po to ka Za Stra`ilovski potok u Sremskim Karlovcima, u delu koji proti~e kroz gra|evinski rejon, bi}e po svemu sude}i, sa~iwen projekat regulacije, dok }e za deonicu koja je regulisana i prote`e se od Karlova~ke gimnazije do u{}a u Dunav, biti ura|en projekat rekonstrukcije. Kako saznajemo od pomo}nice predsednika karlova~ke op{tine Brigite Dimitrijevi}, u toku je postupak definisawa projektnog zadatka za izradu projektno-tehni~ke dokumentacije regulacije potoka, a povr{ina koja }e biti obuhva}ena tim dokumentom iznosi hektar i po.

- Stabilizacija okolnog terena je razlog za izradu projekta regulacije - ka`e Brigita Dimitrijevi}. - To je ina~e i jedna od mera koju su stru~waci predlo`ili kada je re~ o otklawawu potencijalnioh opasnosti za klizawe tla u zoni koja se naslawa na parcele gde je u toku izgradwa vrti}a.

Po re~ima Dimitrijevi}eve, da bi se mogli prilikom projektovawa snimiti potrebni po-

DAnAS U GRADU

065/47-66-452

Lo po vi ha ra ju na De te li na ri Kod nas, na Detelinari, krade se {ta se ukrasti mo`e. Sve klupe, ~ak i oko stanice policije, pokradene su. Pitamo se, gde je ta policija no}u? Takve tu~e na domak policijske stanice, da te jeza uhvati, a oni se ne pojavquju. Gra|ani su ogor~eni i na komunalnu inspekciju. Urotili su se protiv gra|ana, a trebalo bi da rade za na{u korist.

065/6117... *** Sestre Moldovan su dokazale da i bez velikih uslova (ve`baona ruralna) mo`e dosta postignuti.

Zna~i rad, red, voqa, `eqa. „Harlemovski model” ima uspeha i kod nas. A sada zna se red, {to Ka~ar re~e, talentima prednost! A tek ovi iz Pe}inaca.

065/9137... *** Plate direktora javnih preduze}a su preambiciozne, odnosno velike. Boqe bi bilo da je obrnuto, da su direktori preambiciozni, da radom doka`u veli~inu.

065/9137... *** Uhapsili inspektora zbog 60 evra, a za 300 miliona nestalih u „Agrobanci“ nikom ni{ta. Skandal i sramota.

064/2149... *** Dok se sprovodi anketa oko fontane, ode”Sala{ pijaca”u Beograd. I, eto, mesta za fontanu ispred Spensa gde be{e pijaca. Pa ubudu}e bacajte nov~i} za sre}u onih kojima je potrebna zdrava organska hrana.

065/9137...

po nalogu gra|evinske inspekcije, Uprava za urbanizam pokrenula postupak za uklawawe ili rekonstrukciju 15 ovakvih ku}a, rizi~nih po okolinu, za {ta je iz gradskog buxeta izdvojeno oko 55 miliona dinara.

Inspektorima je prilikom popisa najve}i problem bio utvr|ivawe i pronala`ewe vlasnika, zbog ~ega je proces ru{ewa ili rekonstrukcije nekih objekata bio usporen ili odlagan. U najve}em broju slu~ajeva vlasnici `ive u inostranstvu ili se ne zna ~ija je imovina, a ku}e su u proceduri ostavinske rasprave. Zakonom i prate}im aktima omogu}eno je uklawawe objekta koji su slabi i koji su opasni po `ivot, zdravqe i bezbednost qudi.

- Kad inspektori konstatuju koje su to ku}e, obave{tava se Gradska uprava za urbanizam koja razmatra svaki predmet i donosi re{ewe o wegovom uklawawu zakqu~ila je Slavica Lazov.

Q. Nato{evi}

biti fiskalni ra~un za izradu GSP pokazne karte? Izra|ujem |a~ke pokazne karte za 200 dinara! Arhimed.

064/6862... *** Svi oni koji nisu zadovoqni, a rade u gradskim firmama neka napuste firme i daju otkaze. Do}i }emo mi koji ne radimo ili smo zaposleni kod privatnika, `eqni smo tih va{ih privilegija. Ne znate vi koliko i kako se radi kod privatnika, a tek plate, vama je to sme{no. Vi u gradskim preduze}ima pola radnog vremena provedete u pri~i ili pri~aju}i mobilnim tele-

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe

celom Keju ukrasno cve}e i zelenilo. Da li to i `rtve delimo na na{e i tu|e?!

063/8234... *** Molimo nadle`ne iz srpske Atine da do|u ispred Ulice Stevana Hristi}a 37 i pokupe ~etiri psa lutalice zbog kojih mnogi nemaju mira. A nadle`ni ostaju slepi i gluvi.

064/5747... *** Kolika je dnevna norma radnika na izradi pokaznih karata od 650 dinara? Tri? Ho}u li do-

fonima ... Ni vi{e {efova, ni vi{e radnika, a ve}eg nerada.

Katastrofa! Do kada }e ovaj java{luk trajati... Onaj ko ne radi, ho}e, mo`e, ima, a mi koji radimo - }utimo i trpimo i za daleko mawu platu radimo 340 sati mese~no.

064/0272... *** Svaka ~ast Prosine~kom. Debelo mu se me{aju u struku, a tra`e rezultat, e vala dosta.

Se}am se, kada je mlada reprezentacija u ^ileu bila prva, a on bio dopisnik ovog lista. Interesantni, slikoviti, iskreni i po{teni izve{taji. Malo je ovakvih qudi. U potpisu: Vojvodina{.

063/8272...

Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRAnE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zorka Vase Popovi} ( 1932) u 10.30 ~asova, Elizabeta Frawe Jager (1933) u 11.15 i Draga Makse Kozarski (1927) u 12 sati. Na Uspenskom grobqu danas }e biti sahrawena Milena Milana Ga~i} (1921) u 13 sati.

pre~ni profili potoka, bi}e neophodno o~istiti korito koje je ina~e celom du`inom mawe vi{e zapu{teno i zatrpano sme}em. Pre izrade projekta potrebno je prikupiti i uslove Zavoda za za{titu prirode i JVP „Voda Vojvodine”.

Kako }e izgledati tok potoka u tom delu zavisi u mnogome od uslova Zavoda za za{titu prirode i „Voda Vojvodine”, ali u op{tini razmi{qaju o mogu}nosti wegovog delimi~nog zatvarawa, kako bi se obezbedio ve}i prostor za dvori{te budu}eg vrti}a.

Ure|ewe i odr`avawe Stra`ilovskog potoka sada je u nadle`nosti op{tine, ali kako ona nema kapacitete za to, sva je prilika, da }e morati da anaga`uje neku stru~nu firmu za taj posao. Odr`avawe atmosferskih kanala, mre`e tih kanala, kao i potoka u Karlovcima, ka`e Dimitrijevi}eva, je pitawe kome mora biti posve}ena pa`wa u narednom periodu upravo zbog prenosa te obaveze sa vodoprivrednih preduze}a na lokalne samouprave.

Z. Ml.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

10

vOJvOdinA

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

ВЕ ЛИ КА СВЕ ЧА НОСТ ЈУ ЧЕ У КА ЊИ ЖИ

У част Сент Иштва на и но вог хле ба

Oдржана ку цур ска „Фи ја ке ри ја да“ КУ ЦУ РА: Ми ну лог ви кен да у Ку цу ри је одр жа на тра ди ци о н ал н а „Фи ј а ке р и ј а д а“ на ко јој је на сту пи ло ви ше од пе де с ет па рад них за пре га с ра сним гр ли ма до ма ће ли пи ца нер ске ра с е из на ших нај по зна ти јих ер ге ла. Мно го број ни по с е т и о ц и при с ти гли са ра зних стра на на се о ски ста ди он ужи ва ли су у над ме т а њу во за ча фи ја ке ра дво пре га и че тво ро пре га. Ор га ни за тор ку цур ске „фи ја ке ри ја де“ био је Во ји слав Га ко вић, је дан од нај по зна ти јих од га ји ва ча ра сних ко ња у Вој во ди ни. Пре ма ре ч и ма Вје ко с ла в а Па па до по ла, пот пред с ед ни ка Ко њ ич ког са в е з а Вој в о д и н е, ова кве ма ни фе ста ци је су ве о ма зна чај не.

- „Фи ја ке ри ја де“ по ред так ми чар ског ка рак те ра, у све из ра же ни јој ме ри су и сво је вр сне ет но при ред бе бу ду ћи да упе ча тљи во и атрак тив но одр жа ва ју део на ци о нал не тра ди ци је овог под не бља. Оне при вла че и све ве ће ин те ре со ва ње

пу бли ке, и то свих уз ра ста, под јед на ко су по пу лар не и у се о ским и у град ским сре ди на ма – ре као је Па па до по ла. Ина че, „Фи ја ке ри ја да“ у Ку цу ри би ла је ујед но и за вр шно так ми че ње за Куп Вој во ди не у во жњи дво пре га и че тво ро пр те га. Ти ту лу по кра јин ског пр ва ка са дво пре гом осво јио је Не дељ ко Ср дић из Мо ро ви ћа (ер ге ла Вој не уста но ве „Ка ра ђор ђе во“). У во жњи че тво ро пре га по бед нич ки пе хар при пао је Ми ла ну Га ко ви ћу из Ку цу ре, а ње му је при па ло и дру го ме сто у тр ци че тво ро пре га за Куп Ку цу ре, док је пр ви био Ми лен ко Ра да ко вић. У тр ци дво пре га у ко јој су на сту пи ле 33 за пре ге за Куп до ма ћи на ку цур ске „Фи ја ке ри ја де“, нај бо љи је био Ми лан Ка тић из Фар ка жди на. Спе ци јал но при зна ње за нај леп шу за пре гу до био је Че до мир Па вло вић, члан Ко њич ког клу ба „Сем бе ри ја“ из Би је љи не. М. Ке ко вић

КА ЊИ ЖА: Це ло днев на све ча ност по во дом ма ђар ског на ци о нал ног пра зни ка да на Сент Иштва на (Све тог Сте фа на) 20.ав гу ста, ко ји се у Ка њи жи про сла вља и као пра зник но вог хле ба, при ре ђе на је ју че у ор га ни за ци ји ло кал не са мо у пра ве оп шти не Ка њи жа. По зна ча ју, ово је нај зна чај ни ја свет ко ви на у ка њи шкој оп шти ни то ком го ди не. Гла сни ци су про грам ују тро на ја вљи ва ли на пи ја ци, Глав ној ули ци и пар ку ис пред Град ске ку ће где се ка сни је од ви јао ра зно вр стан про грам, уз игре спрет но сти и на род не игре за нај мла ђе. Хлеб је осве ћен и бла го си љан на ми си у Ри мо ка то лич кој цр кви све тих ан ђе ла чу ва ра и ли тур ги ји у Пра во слав ној цр кви све тих ар хан ге ла Га ври ла и Ми ха и ла, ко је су у при су ству оп штин ских чел ни ка и гра ђа на слу жи ли све ште ни ци жуп ник Ге за За пле тан и па рох Јо ви ца Мој си ло вић. У то ку пре по дне ва по ред кре а- тив них ра ди о ни ца руч них ра до ва под вођ ством пе да го га пред школ ске уста но ве „На ши би се ри„ при ре ђе не су пред ста ве Лут кар стког по зо ри шта на срп ском је зи ку и деч ји про грам у из вед би клов нов ске по -

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Све више људи на ивици егзистенције

ПАНЧЕВО: Центар за Социјални рад у Панчеву ради пуном паром, јер је на подручју града све више породица којима је потребна помоћ ове установе. Велику забринутост изазива податак да број људи на ивици егзистенције стално расте и да је у првих седам месеци ове године сталну финасијску помоћ добило око 1.200 породица или 2.500 особа. Због овако наглог пораста Центру је потребно много више новца, а још један проблем је и што Град нема већника

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

ра„ до бром рас по ло же њу до при не ла је свир ка са ста ва „Eridanus„. По сле под не су до де ље не на гра де так ми че ња за нај леп ши хлеб, а по том је у при су ству оп штин ских чел ни ка и го сти ју на цен трал ној по зор ни ци оба вље но све ча но осве ће ње хле ба од ово го ди шњег жи та. Но ви хлеб пре ре зао је је пред с ед ник ка њи шке оп шти не Ми хаљ Њи лаш, ко ји је одр жао и пра знич ну бе се ду.

ЗАБРИНУТИ У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У ПАНЧЕВУ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Све ча ни де фи ле

ро ди це из Бу дим пе ште, а пред ста ви ли су се фол клор ни ан сам бли, хо ро ви и на род ни ор ке стри кул тур ноумет нич ких дру шта ва из ка њи шке оп шти не. Ку ли на ри су при ре ди ли ра зно вр сну по ну ду у ма лом пар ку ис пред Град ске ку ће, при че му је еки па ка њи шког Га стро клу ба „Ке реш„ у џи нов ском ко тли ћу при пре ма ла гу лаш чор бу, а под мо том „До бром руч ку пе сма сви -

Њи лаш је на гла сио ве ли ки зна чај пра зно ва ња Сент Иштва на, од но сно Све тог Сте фа на, др жа во тво ри те ља Ма ђар ске, ко ји је све тац при знат и по ри мо ка то лич кој и пра во слав ној цр кви.

- То је за нас нај ве ћи пр за ник, а исто вре ме но про сла вља мо и пр за ник но вог хле ба, с тим што ове го ди не баш и не ма пу но раз ло га за сла вље јер је по љо при вре да у вр ло ло шој си ту а ци ји због ве ли ке су ше, због за не ма ри ва ња ме ра еко ном ске по ли ти ке од стра не др жа ве пре ма агра ру. На дам се да је ова су ша би ла ве ли ко упо зо ре ње да се у аграр ној по ли ти ци мо ра кре ну ти дру гим пу тем. По треб не су ме ре не са мо за убла жа ва ње по сле ди ца ка та стро фал не су ше, не го и уоп ште за ком пле тан аграр, а но ви хлеб нас по у ча ва у то ме. Про сла вља мо, али ти ме и при ку пља мо сна гу за ре ша ва ње про бле ма сва ко дне ви це. По треб но је да про сла вља мо на ше пра зни ке и за јед нич ки ја ча мо на шу мул ти ет нич ку за јед ни цу - из ја вио је Њи лаш. Уз бо гат кул тур ни про грам и кон цер те по зна тих умен ти ка и бен до ва из Ма ђар ске свет ко ви на је за вр ше на ва тро ме том. Текст и фото: М. Ми тро вић

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

задуженог за питања социјале. Помоћ је најпотребнија лицима која живе сама и са новцем који добијају од града једва преживљавају. Међу угроженима има и оних који годинама живе у катастрофалним условима без струје, јер од 7.200 динара које добијају једва да имају за храну.

- Од како се у граду исплаћује једнократна помоћ први пут она се може дати истој особи три пута годишње. Једнократна помоћ износи од 3.000 до 5.000 динара, у зависности

колико је корисника поднело захтев, а овај новац људи углавном потроше за храну, па тек онда за куповину лекова што је био случај ранијих година - изјавила је социјална радница Сузана Јовановић. Све више је људи средњих година која траже једнократну помоћ, јер углавном имају малолетну децу, а не могу да нађу посао.

- У односу на исти период прошле године Центру за социјални рад пристигло је 30 одсто више захтева у

којима грађани траже новчану помоћ. За 35 одсто повећан и је број корисника народне кухиње - рекла је Јовановић. Центар за социјални рад нема довољно новца на располагању због чега ће се за помоћ обратио градској власти. Како би овај проблем што пре решили представници Центра за социјални рад ће се у најскорије време састати са градоначелником др Светозаром Гавриловићем и његовим сарадницима. З. Дг.

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

У ПАНЧЕВУ ДАНАС САСТАНАК ПОВОДОМ ЗАГАЂЕЊА

Ва здух смр ди, угљо во до ни ци и да ље ска чу

САЈАМ МЕДА И ПЧЕЛАРСТВА У СОМБОРУ

Тропска ал’ слатка варош сомборска СОМБОР: Некако увек с краја лета, последњих дана августа, док се на југу спрема помор ћевапа и пљескавица, Сомбор понесе епитет најслађе српске вароши. Тако би и ове године, тачније протеклог викенда, пошто је у управо у овом граду одржан 20. Међународни сајам пчеларства. На главној градској штацији, Улици краља Петра првог, у суботње преподне, док још није “упекла звезда”, Сомборке и Сомборци су имали прилику да посете неки од двадесетак штандова произвођача меда и његових “деривата”, али и свега онога што уз пчеларство иде- опреме, машина, литературе. Да Сомбор није сасвим случајно и протеклог викенда био престони град пчеларства, доказује и чињеница да је управо овде учени прота Аврам Максимовић пре 202 године објавио књигу “Нови пчелар” (штампану на славенсрпском у Будиму), чиме је ударио темеље модерној производњи меда у Срба,

али и других народа ових крајева. Да је сасвим нормално да је ово прво писано научно дело нашег народа посвећено “божанској намирници”, угледа светло дана баш у Сомбору, поред учености Аврама Максимовића, заслужна је и вековна наклоност Сомбораца пчеларству, пошто зидане кошнице у давнини нису биле реткост ни у центру града. Наравно, поред окупљања, размене искустава и дивана са посетиоцима, учесници Сајма су имали и на шта да се пожале, па су се, поред хроничног изостанка било какве помоћи државе, пожалили и на овогодишњу стравичну сушу. Како кажу, не меди се већ два месеца, пчелињаци се једва и то уз не јефтино прихрањивање, одржавају на животу, а ионако мизерна српска потрошња меда “пер капита” наставља да опада због опште беде и беспарице становништва мада је цена изузетно квалитетног меда, у зависности од врсте од 400 па до највише 500 динара. М. Миљеновић

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ „ИНОКОOП” У ЗРЕЊАНИНУ

Прилика за сарадњу са странцима ЗРЕЊАНИН: На овогодишњем Међународном сајму иновација, кооперација и предузетништва “Инокoоп”, 13. по реду, који ће бити одржан у зрењанинској хали “Медисон” од 30. августа до 1. септембра, представиће се двадесетак привредних комора из земље и иностранства, али и бројна предузећа, као и повртари, воћари, произвођачи органске хране, пчелари, винари, произвођачи интегралног брашна, млека са пашњака… У Регионалној привредној комори Зрењанин, која је заједно са Општим удружењем предузетника и Туристичким центром организатор манифестације, кажу да ће од четвртка до суботе посетиоцима бити представљени и стари занати.

- Последњег дана “Инокoопa” имаћемо и продајну изложбу живине и ситних животиња – рекао је на конференцији за новинаре председник Организационог одбора сајма Мирослав Ђурић.

Зрењанински сајам неколико година уназад добија само похвале излагача али и посетилаца. Има подршку покрајинске и републичке привредне коморе, као и покрајинског Секретаријата за привреду.

- Наш сајам оцењен је као један од најбољих у региону. Завређује пажњу због тога што успевамо да му сачувамо међународни карактер и што је све више излагача из држава у окружењу – казао је председник Регионалне привредне коморе Зрењанин Милан Радовановић и најавио да ће за време “Инокопa” бити потписан споразум о сарадњи са мађарско - српском трговинском и индустријском комором, а биће успостављена и сарадња са комором регије Храдец Кралова из Чешке. Привредну смотру, како се очекује, отвориће министарка регионаног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић, а свечаности ће присуствовати и министар пољопривреде Горан Кнежевић. Ж. Б.

БЕЧЕЈСКА МЛАДОСТ САМА СЕБИ ПРИРЕЂУЈЕ РАДОСТ

„Игре без граница” на базену

БЕЧЕЈ: Захваљујући ангажованости и ентузијазму младих у Бечеју, током овогодишњег лета било је неколико атрактивних акција у којима су учешће узели бројне девојке и младићи. Последња у низу, али не и током овог лета, била је „Игре без граница“, која је одржана у олимпијском базену комплекса отворених базена ОСЦ „Младост“ - Петнаест трочланих екипа такмичило се у десет атрактивних дисциплина. Свака екипа је имала обавезу да буде комбинована од два младића и једне девојке или две девојке и једног младића. Било је занимљиво и за такмичаре и за бројне посматраче са ивице базена. Најважније је да је све протекло у фер и коректној борби, а

три најуспешније екипе су награђене пригодним робним наградама - рекла је главни судија Ана Ференц. Победила је екипа СМС у саставу: Милош Блажин, Сташа Стојков и Синиша Томић. Друго место припало је „Термалцу“, чије су боје бранили: Јована Вицо, Роланд Галфи и Силвестер Сази, а трећепласирани су били „Безимени“ за које су наступила два Владимира, Давидов и Радић, те Маријана Стефановић. Наредног викенда ће се у Извиђачком центру крај Радарске станице одржати традиционални, 5. по реду, Интеркултурални камп за децу с посебним потребама едукативног карактера „Пружи ми руку – буди ми друг“. В. Јанков

ПАН ЧЕ ВО: Вредности укупних угљоводоника су биле повећане и у ноћи између суботе и недеље. Како је Панчево већ неколико дана загађено, за данас је планиран састанак Градских већника са представницима рафинерије и надлежним републчиким инспектором. Они би требало да донесу меру којом би се у оваквим условима забраниле све манипулативне радње. На мерном месту Ватрогасни дом мониторинг је забележио да су угљоводоници у 22 сата у суботу са око 100 микрограма по метру кубном ваздуха скочили на 548. У поноћ су ове вредности пале на 160 да би око 2,00 сата поново скочиле на 567 микрограма по метру кубном ваздуха. Претходне ноћи у петак јединица укупних угљоводоника је износили 886 микрограма по метру куб-

ном. Дошло је и до прекорачења честица ПМ 10, а регистроаване су и високе концетрације водоник сулфида, али без прекорачења граничних вредности. И временске прилике су неповољно утицале на загађење ваздуха.

- Највећи проблем је смрад који се осећа и због ког Панчевци не могу да спавају, што није први пут овога лета. Фабрике имају налог инспекције да у овим изузетно неповољним метеоролошким условима после 18 сати претакања престану са претакањем бензина који је и главни узрочник овог загађења. Морамо да укључимо и републичку инспекцију и министарство јер улазимо у јесењи период када ћемо опет имати проблеме. Говори се о цифрама, а не размишља се о условима живота грађана - рекао је већник за екологију Владимир Деља. З. Драговић

ТРАЖИ СЕ ЛОКАЦИЈА ЗА ПРИХВАТИЛИШТЕ

Назире се дом за напуштене животиње СРБОБРАН: Општина Србобран, у сарадњи са Друштвом за заштиту животиња из Ђурђева и Удружењем за заштиту права животиња „Бак“ – Србобран Надаљ, учинила је први корак у покушају да трајно реши проблем напуштених паса и мачака на улицама Србобрана, Турије и Надаља, који би, према плановима, требао да резултира изградњом прихватилишта за напуштене животиње. Овим проблемом бавиће се новоформирана радна група које чине све заинтересоване стране.

- Констатовано је да је проблем компликован и велик и пси на улицама представљају опасност за грађане општине. Разговарали смо о могућим локацијама за изградњу прихватилишта, његовом капацитету и условима који се морају обезбедити, затим о постојећим пројектима који се баве овом темом, могућностима за обезбеђивањем страних донација, као и о формирању радног тела које ће се бавити овом проблематиком. Повезали смо волонтере који раде из љубави, са струком и науком и током дискусије родило се низ одличних идеја. Локална самоуправа ће бити сервис служба која ће примати задатке од удружења грађана, НВО и ветеринарских станица и помоћи да се проблеми реше - рекао је председник СО Србобран Жељко Богојевић. Председница Друштва за заштиту животиња из Ђурђева Моника Брукнер захвалила је представницима општине Србобран на позиву да се укључи у пројекат решавања проблема напуштених животиња.

- У свом раду, сусретали смо се са свакаквим локалним самоуправама, од оних које је баш брига за животиње, до оних које озбиљно решавају ове проблеме. Драго ми је да овде видим људе који су жељни и вољни да реше овај проблема, а видим и све услове и капацитете да се ствар изведе до краја - рекла је Брукнер. Председница Удружења за заштиту права животиња „Бак“ Светлана Ђорђин је истакла да је веома дорбо што локалну самоуправу сада воде људи који имају разумевање за проблем чијем се решавању приступа и то на прави начин, тако да ће се од сада отклањати узроци проблема, а не последице. На састанку се говорило и о могућим локацијама за изградњу прихватилишта, а Јован Туторов, члан Општинског већа задужен за урбанизам, истако је да се будуће место за изградњу мора наћи и у просторном плану општине Србобран.

- Нашим просторним планом предвиђено је да та локалција буде крај пута за Фекетић, око осам километара од Србобрана, поред привремене депоније. На састанку смо дошли до закључка да то није одговарајућа локација, па смо одредили рок од две недеље за проналажење нове. Сви ћемо предложити нека места, а Одељење за урбанизам обрадити наше предлоге, како би пронашли адекватну локацију, опремљену свом инфраструктуром, путем, струјом, водом. То је наша обавеза и локацију морамо унети у просторни план, на основу чега се могу издавати дозволе. Просторни план је управо на јавној расправи и право је време да решимо ову ствар пре него што он буде упућен другостепеном органу, а затим и на усвајање Скупштини општине - рекао је Туторов. М. Кековић

ФЕСТИВАЛ БУЊЕВАЧКИХ ИЛА У БАЈМОКУ

Замирисали специјалитети по рецепту бака БАЈМОК: По традицији последњег викенда у августу одржава се Фестивал буњевачких ила у Бајмоку, који је прерастао у Дане буњевачке културе. Манифестацију је отворила потпредседница Скупштине АП Војводине др Бранислава Белић, а прусуствовали су и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, градоначелник Суботице Модест Дулић и председник Националног савета буњевачке националне мањине Бранко Покорнић. Присутни су имали прилику да пробају око 60 старих и заборављених јела по рецептима бака и прабака из чешке, русинске, македонске, мађарске и буњевачке кухиње. Учествовало је 32 екипе на фестивалу, а посетиоци су могли и да„покупе„ по који рецепт, па да своје укућане изненаде неким јелом из мађарске, буњевачке или русинске кухиње. Као и ранијих година били су присутни представници буњевачких удружења у Мађарској.

- Овакве манифестације нас враћају у детињство. Имамо прилику да нас мириси јела подсете на младост и нешто што смо можда заборавили. Не смемо заборавити традицију, културу и обичаје националних заједница на које смо поносни. Јела нас враћају у прошлост, а нека се и данас налазе на трпезама домаћица. Драго ми је што се на фестивалу налазе и јела других националних заједница, што

11

Пољски црквени хор СТАРЧЕВО: У Цркви Светог Мауриција у Старчеву, наступиће омладински црквени хор из пољског града Плоцка, “Pueri Cantores Plocenses”. Пољски хор ће свој наступ имати данас у 19 часова, а на репертоару ће бити дела класичне хорске и духовне музике. Гостовање хора из Плоцка је резултат сарадње Дома културе из Старчева и Римокатоличке црквене општине Старчево, а остварује се у оквиру пројекта културне размене, што је честа појава на територији општине Панчево. З. Дг.

Мање ђака првака ВРБАС, СРБОБРАН: У девет основних школа врбске општине, до сада, је уписано 464 ђака првака. У односу на прошлу годину у општини Врбас је у први разред уписано 34 ученика мање. Тренд смањења броја ђака траје већ годинама, па је забрињавајући податак да је пре 15 година уписано 619 првака, док је ове године број мањи за чак 155 ђака, или за пет одељења са по 31 учеником. Када је реч о Врбасу, највише првака полази у Основну школу „Светозар Милетић“, 100, док се у ОШ „20. октобар“ уписало 76 ученика. У ОШ „Петар Петровић Његош“ уписано је 69 ученика, а најмање, само 18, у ОШ „Братсво-јединство“. Основна школа „Вук Караџић“ из Бачког Доброг Поља примиће 35 најмлађих ученика, док ће у ОШ „Јован Јовановић Змај“ поћи 48 првака. У ОШ „Бранко Радичевић“ у Савином Селу уписано је 36 ученика, а 30 ће похађати ОШ „Бранко Радичевић“ у Равном Селу. У ОШ „Братсво-јединство“ у Куцури уписано је 52 првака. Ни у суседној општини Србобран стање није боље. У клупе у четири основне школе сешће 182 ђака првака. У ОШ „Вук Караџић“ уписана су 63 ученика, док у другу србобранску школу, „Јован Јовановић Змај“, полазе 74 ученика, 40 на наставу на српском језику и 32 на наставу на мађарском језику. У Турији, у ОШ „Петар Драпшин“, има 24 првака, док их је најмање у Надаљу, само 21 и они ће похађати ОШ „Жарко Зрењанин Уча“. М. Кк.

Ликовна колонија у Кулпину КУЛПИН: У Музејском комплексу у Кулпину, данас почиње традиционална, 16. ликовна колонија Музеја Војводине. Учествују уметници Данијела Бабић, Ендре Пеновац, Марија Здравковић, Ђерђи Ачи, Вук Мушкиња, Ива Недељков, Алан Жигић и Јован Лубарда. Уметници ће радити у амбијенту кулпинског дворца, а завршан свечаност биће одржана у Музејском комплексу Кулпина у петк, 31. августа, а тада ће бити изложени настали радови. В. Х.

Пошта у маркету И штрудла на трпези

Капушћаник добио посебну похвалу За најлеше аранжиран сто је награђено је „Буњевачко коло“ из Сомбора, а најлепши колач по мишљењу жирија направили су из Буњевачког културног центра Таванкут. Јело капушћаник који је спремила Ана Рац из Руско Крстура је добило посебну похвалу. Реч је о сланом, хлебном тесту, које је пуњено киселим купусом и прженим луком. је доказ да је наш град пример интеркултуралности - објашњава градоначелник Модест Дулић. Славиша Грујић је на Фестивалу истакао да је ова манифестација и њој сличне веома битне за очување војвођанске традиције. Грујић даље објашњава да је је битно што су се поред Буњеваца са својим кухињама представили и Русини, Словаци, Македонци и Чеси. Бранко Покорнић је

истакао да су у петак премијерно приказали филм о Блашку Рајићу, под називом „Словенска душа„, а у суботу је одржан фестивал. Покорнић објашњава да је битно да се сви, али и сами Буњевци упознају са својом историјом и културом. Организатор манифестације „Дани буњевачке културе“ је Буњевачки културни центар Бајмок. С. Иршевић

ТЕМЕРИН: У дисконту „Универекспорта“ у темеринском Телепу успешно ради Пошта. Радно време Поште је прилагођено раду маркета, радним даном и суботом од 7 до 20 часова, недељом од 7 до 12 сати. М. М.

12

reporta@e

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

TRGOVAC NEKRETNINAMA DU[AN DAVID MLADEN OSNOVAO MRE@U ROMSKIH PRIVREDNIH KOMORA I [IRI JE IZ AMERIKE PO SRBIJI

„Ju go re me di ju” ku pu je ga zda Du {an iz Wu jor ka? u ber te nov ski mo to „va `no je u~e stvo va ti“ ozbiq no shva ti li u olim pij skoj go d i n i tak m i ~ a r i „Ve li ko go spo jin skog ko tli }a“ u No vom Be ~e ju.

Or ga ni za to ri evi den ti ra li 160 pri ja vqe nih, a `i ri pri mio tek oko sto uzo ra ka. Oni ma s maw kom „am bi ci je“ bi lo je bit ni je da ~a ste svo je bli `e we. Na{ ~o vek iz Wu jor ka Du {an Da vid Mla den zbog broj n og dru { tva posta vio sto lo ve „na la kat“ i an g a ` o v ao pro fesi o nal nog ku va ra, vla sni ka no vo be ~ej skog bi fea „Kum“ Mi la na To do ro va, da svo jih tri de se tak ro |a ka i pri ja te qa ne raz o ~a ra kva li te tom, ali bog m e ni kvan t i Za „sto lom na la kat” ga zdu ju Du {an i Ve ra tetom.

– Ma, Du {an je pra vi „xek„.

A s ga zdom se ba{ le po di va po ro di ca ma –po da ri li su nam Do go vo ri li smo se za pet mi nu ni na srp skom, pre ~an skog di po dvo je unu ~i }a. Ima mo svo je ta. Me ni no vac ni je bio mo tiv ja lek ta, {to po ma lo iz ne na |u zgra de i {o ping cen ta re pa ih da se pred sta vim na ova kav na je jer je vi {e od ~e ti ri de ce iz da je mo. U po je di nim kom pa ~in, a we mu, opet, pa re ni su ni je u Wu jor ku. ni ja ma ima mo i ak ci je. Jed na pro blem. Vi {e stru ki sam pr – Oti {li smo maj ka, otac i od wih je i ov de u Sr bi ji. Ako vak ra znih ga stro-tak mi ~e wa u nas pe to ro de ce 1969. iz rod ne ku pim dr `av ne ak ci je, a na ata ru pa mi je Du {a no va po nu da Ve li ke Gre de kod Plan di {ta, dobrom pu tu je taj po sao, bi }u „po me ri“. U dva ko tli }a sam pr ve dve go di ne pro ve li u Be - ve }in ski vla snik „Ju go re me ku vao ri bqu ~or bu, a u tre }em ~u, a on da se ob re li u Wu jor ku di je“ iz Zre wa ni na. Za pla ja re }i pa pri ka{. Na ro {ti qu i tu osta li. Ja sam ta da bio sman pro iz vo da ne tre ba bri pe kao ko ba si ce i pqe ska vi ce pet na e sto go di {wi de ~ak. Ve} nu ti. Deo }e u SAD, a osta tak ko je sam li~ no spre mio, a bi lo po sle de se tak go di na u Wu jor - na ju `no a me ri~ ko tr `i {te – je i raz ne ri be. Do bio sam pri ku ste kli smo ne kret ni ne, pa ne kri je svo je pla no ve mi ster li ku da svo je {am pi on sko zva se wi ma i da nas ba vi mo. Go vo - Mla den. we po tvr dim a i re kla mi ram rim u mno `i ni, jer smo u po S osme hom pre pri ~a va i ne „fir mu“ – ve li To do rov. slu su pru ga Ve ra, sin i }er ka s spo ra zu me oko svog ime na. ^e -

K

sto na {i qu di mi sle da }e upo zna ti tri ~o ve ka. Ono, je ste da te `i 110 ki la, ali to ni j e do s ta za tri per s o n e.

Pre zi me mu je Mla den, a ka ko je ino stran stvu obi ~aj da se ima dva ime na, on se pri la godio.

Kao i do la sku za „Ve li ko go spo jin ske da ne“.

– To mi osta lo od dav ni na.

Zna te onu iz re ku, „oda tle si oda kle ti je `e na“. A mo ja Ve ra je iz No vog Be ~e ja.

U da qem di va nu kraj Ti se, uz zvu ke tam bu ra {kih or ke sta ra i mi ris ku li nar skih |a ko ni ja, sa zna li smo da go di {we je dan put do la zi u Sr bi ju pa otu da we gov srp ski ne ma amer~ ki, ve} voj vo |an ski na gla sak.

– Ove go di ne sam zbog po slov nih oba ve za do {ao jo{ u ma j u. Vi d i t e ovu re k la m u, „Rom ska pri vred na ko mo ra“, to je po sao ko ji smo osno va li pro {log no vem bra i `e li mo

„Kum” To do rov za du `en da svi bu du si ti

da za `i vi na ovim pro sto ri ma, ka ko {to je ve} u SAD, Ka na di, Bra zi lu i Mek si ku.

Po k u { a v a m o da pri v u ~ e m o Ro me ko ji su u ne kom bi zni su, da to bu de le gal no, da, ako ve} ima ju pri ma wa, shva te da ima ju i oba ve ze pre ma dr `a vi. Za sad ima mo oko 800 ~la no va.

Ne sa mo Ro ma. Sva ki pri vred nik je do bro do {ao. Po ma `e mo na { im ~la n o v i m a oko kom p li k o v a n e pa p i r o l o g i j e, da us po sta ve kon tak te, ali i fi nan sij ski ako tre ba. Ni je nam ciq sa mo da sku pi mo ~la na ri nu, ko ja je, za vi sno od vr ste bi zni sa, od 500 do 2.500 evra go d i {we, ne g o da na { i ~la n o v i pre p o z na j u do bru ide ju za raz voj bi zni sa, a sa mi do la ze s no vim. S ob zi rom na to ko li ko je Ro ma u okru ` e w u, ova pr v a pri v red n a ko m o r a u Evro p i s cen t rom u Be o g ra d u tre b a da pre ra ste u re gi o nal nu za ~i t a v u Ju g o i - sto~ n u Evro p u. Po lako, uvi de }e svi da je le ga lan bi znis naj bo qi i naj si gur ni ji – za k qu ~ u j e ga z da Du {an, ko me sva ki ~as do l a z e pri j a t e q i, pozdra vqa ju se, pi ta ju za zdra vqe, ali i po sao.

Vlastimir Jankov

]ur ke iz Do bri ce ...a Dunavom ~eze i fa kul te ti pro u ~a va ju O K PRE^ANSKA LEKSIKA

Dunavu ima more pesama, od otmenih valcera do be}arskih posko~ica. Jedna iz kafanskog ciklusa glasi “[orom {ajke a Dunavom ~eze”. Na prvu (loptu) peva~ je verovatno mislio na ovakva izdawa Dunava, na usahlo korito, mlake “Dunavske vale” (po meni –valcer lep{i od [trausovog), `utu boju “plavog” Dunava, na duge {trandove i pe{~ane sprudove kojima zaista mogu da se teraju ~eze. Na drugu, onoj koja ka`e “{orom {ajke”, misli se na poznate }udi dunavske. On je sad negde blizu nule na stubovima mera~ima tu kod nas (Bezdan i Novi Sad), ali zna da naraste ~ak i preko sedam metara na tim istim {iberima. Onda kre}u

mangupe jedan! Ali, opet, da nije bilo tako, ne bi bilo ni pesme. Svejedno su [vabice ovde ostale samo u pri~ama i pesmama, a bezmalo i druge re~i ovoga be}arca.

Dobro, drva jo{ ima, ali sve mawe, {ajke su zamewene gliserima i jahticama, dok se ~eze mogu lako izbrojati na prste, opet ovih dana, na smotrama fijakera, karuca i ostalih starih, luksuznih vozila, na egzibicijama odgajiva~a rasnih kowa, kojih, sre}om, jo{ ima {irom Vojvodine. Da podsetimo: ~eze su laka kola na dva to~ka koje vu~e jedan kow. Umesto rude imaju rakunice, dve pritke izme|u kojih se pre`e kow, te prakti~no dr`i ravnote`u ~ezama i ko~ija{u, dok ceo

a da je kr sna sla va, pri ma ju Sr bi go ste i po ce la tri da na, ali su `i te qi ma le nog ba nat skog me sta Do bri ca, ne da le ko od Ali bu na ra, svo ju se o sku „raz vu kli“ na ~i ta vih {est. Bi lo to kom Pre o bra `e wa za me {ta ne, te za vi ~aj ce pri sti gle iz ze mqe ili ino stran stva, sve ga: od ma log fud ba la, „Po ga ~i ja de“ do ga |a wa gli ne nih go lu bo va, ali je naj va `ni ja pro mo ci ja do bri~ ke }ur ke, jed ne od ~e ti ri auto toh ne ra se u Sr bi ji. We ne ka rak te ri sti ke iz u ~a va ju ~ak i stu den ti be o grad skog Po qo pri vred nog i Ve te ri nar skog fa kul te ta.

Tre ti ra se s du `nom pa `wom, mal te ne kao }ur ka ko ju Ame ri kan ci iz no se na po ro di~ nu tr pe zu to kom uvek i iz no va pa te ti~ no re `i ra nog Da na za hval no sti.

Tvr de lo kal pa tri o ti da je bi la ne za o bi la zna na tr pe za ma mo nar ha i ve li ka {a Hab zbur {ke mo nar hi je, a dr Vla di mir Fi li po vi} i Vla dan Ugri no vi} iz spe ci ja li zo va nog pan ~e va~ kog In sti tu ta „Ta mi{“ ve} tri go di ne ra de na ge net skom „~i {}e wu“ do bri~ ke }ur ke.

– We no me so je so~ ni je i dru ga ~i je od dru gih vr sta ove `i vi ne.

Dok hi brid ne zna ju da va ga ju i po 20 ki la, na {a do stig ne sa mo do osam, ali je ne po no vqi vog uku sa.

Naj bo qe su one ko je se ga je po dvo ri {ti ma i na utri na ma oko se la.

Kao eko lo {ki zdra va hra na, re al na su {an sa da za dr `i mo mla de u se lu i da oni od }u re ti ne pri stoj no `i ve – op ti mi sta je ~el nik MZ Si ni {a Drn dar ski.

R. Jovanovi}

Kra qev ski tret man u pse }em ho te lu {ajke, {orom. U stvari, po Ribarcu, Kamewaru, Bege~koj Jami, Tikvari u Ba~koj Palanci i drugim pecaro{kim naseqima u forlandu (koritu reke) gazi se do ~lanaka ve} kad je Dunav na pet metara i ne{to (od 30 do 50 santima). Koliko je Dunav svojeglav, pokazuju wegovi ekstremni vodostaji.Apsolutni minimum kod Novog Sada imao je 9. januara 1909. (minus 134), a na istom mestu je 28. juna 1965. dohvatio talasom ~ak 778! Prosek za ovo doba godine je blizu 250 cm, dakle metar vi{e nego {to je u Dunavu ovih dana.

Dunav svejedno te~e, a po ~ardama jo{ ima tambura{kih bandi koje znaju ceo pomenuti be}arac: „[orom {ajke a Dunavom ~eze/ Bele noge u {vabice Reze”. A i jo{ jednu strofu, mo`da iz istog “ciklusa” ili sasvim nezavisnu: „[vabica se pewala na drvo/Drvo krivo a ja podviriv’o!„ Sram te bilo,

sanduk ipak vu~e preko {trawki, `drep~anika, ama... ^eze su pravqene pa`qivo kod majstora kolara da budu i lake i jake, a obi~no farbane u `uto da se vide izdaleka. U wima se, obi~no, vozio samo gazda dok obilazi imawe ili `uri na va`an susret a radi jo{ va`nijih poslova (mo`da i na partiju karata). ^eze je vukao dobar, brz kow, obi~no kasa~, enleski polukrvwak, dorat ili ri|a, treniran i dresiran. Sli~ne ~ezama su dvokolice ameri~kih Ami{a, koji jo{ `ivi stilom donetim iz Evrope pre dva veka. Zovu ih “bagi”, a vuku ih rasni kasa~i ili oni s predivnim visokim vratom, rase morgan.

Pa vle Ma le {ev (Kwige ovog autora iz serijala „Divani o re~ima” mogu se kupiti u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwi`ara”)

ku po ce ni kre vet s me ka nim ja stu ci ma, ve li ki te le vi zor s rav nim ekra nom, te re ta na i je la ko ja je pri pre mio po zna ti ku var – sve to ~e ka go ste luk su znog ho te la za pse u Wu jor ku. Vi {e od 900 kva dra ta na Men het nu ima za ciq da obez be di da psi ima ju pot pu no isti tret man i kva li tet kao i qu di.

– Kad ode te na od mor i bu de te u pre le pom ho te lu, s kva li tet nom po slu gom, i va{ pas osta je u istom pre le pom ho te lu, s kva li tet nom po slu gom – ob ja {wa va vla snik ho te la [on Ha san za deh.

Iako sa mo dve naj sku pqe so be ima ju dva kre ve ta, ~ak i u stan dard nim po sto ji te le vi zor i DVD-ple jer. Svim

S

psi ma je na ras po la ga wu i te re ta na s pri vat nim tre ne ri ma. U sklo pu ho te la su i tri igra li {ta, gde su ku ce ras po re |e ne u za vi sno sti od ve li ~i ne i sna ge.

Vla sni ci mo gu da im na ru ~e, iz bi lo ko jeg de la sve ta, i {et wu gra dom. Ho tel ima i spe ci ja li zo va ni spacen tar, gde psi mo gu do bi ti pe di kir, ku pa we ili ce lo kup ni tret man.

Uko li ko vla sni ci ne mo gu da do ve zu svo ga qu bim ca, na me {te ni ci }e do }i na ku} nu adre su po we ga jed nim od broj nih auto mo bi la ho tel skog vo znog par ka, me |u ko ji ma je ~ak i „lam bor gi ni„.

Ina ~e, no }e we u ovom ho te lu ko {ta od 79 do 200 do la ra.

crna hronika

dnevnik

Uto pio se de ~ak iz De~ jeg se la? pe li pro na |u te lo ne sta log de ~a ka. Iz De~ jeg se la se to kom ju ~e ra {weg da na ni su ogla {a va li po vo dom tra ge di je i za sa da ni su po zna ti de ta qi o to me ka ko se {ti }e nik na {ao na di vqoj pla `i.

Sa mo dan ra ni je sli~ na tra ge di ja se de si la na pla `i Vok u Fu to gu, ka da je u Du na vu ne stao Nor ber ta F. (22),, {ti }e nik Do ma za de cu i mla de ome te ne u raz vo ju u Ve ter ni ku. We go vo te lo ta ko |e do sa da ni je pro na |e no.

N. P.

NE SRE ]A U ZRE WA NI NU

Mo to ci kli sta po gi nuo na ras kr sni ci Zre wa ni nac Sr |an T. (27) po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se prek si no}, oko 18.40 ~a so va, do go di la u Zre wa ni nu, na ras kr sni ci uli ca Be o grad ske, Ba~ ke i Ive Voj no vi }a. Dve oso be su tom pri li kom lak {e po vre |e ne.

Po li cij ska upra va sa op {ti la je da je do sa o bra }aj ne ne sre }e, ka ko se sum wa, do {lo ka da je na auto mo bil mar ke “mer ce des”, zre wa nin skih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao Qu bi {a D. (28) iz Zre wa ni na, na -

le teo vo za~ mo to ci kla mar ke “su zu ki” Sr |an. T. Tom pri li kom mla di mo to ci kli sta je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot od ko jih je pre mi nuo, dok su lak {e po vre |e ni Qu bi {a D. i put nik u auto mo bi lu Go ran A. (26) iz Zre wa ni na.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

NO VO HAP [E WE ZBOG SUM WI VIH KRE DI TA

Pri ve de na jo{ jed na oso ba zbog Agro ban ke Kri mi na li sti~ ka po li ci ja MUP-a Sr bi je pri ve la je ju ~e jo{ jed nu oso bu ve za nu za „slu ~aj Agro ban ka”, sa op {te no je u MUP-u.

Pri ve de na je Mir ja na P., ko ja je ru ko vo di lac jed ne od fir mi u

si ste mu „Ha bit far ma”. Ona je di rekt no spro ve de na u Tu `i la {tvo za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, gde je sa slu {a no de vet oso ba ko je su pri ve de ne u su bo tu.

(Ta njug)

Sti gao „iqu {in” iz Ru si je Na te ri to ri ji Sr bi je ju ~e je ga {e no se dam ve li kih po `a ra, zbog ~e ga je Vla da na ja vi la ukqu ~i va we do dat nih va zdu ho plo va u ga {e we va tre.

Ve li ki po `a ri ko ji gu ta ju sto ti ne hek ta ra {u ma, pa {wa ka i ra sti wa ju ~e su buk ta li na Su vo bo ru, Ta ri, Zla ti bo ru, Cr nom vr hu, u Qu bo vi ji, Za je ~a ru i Bru su, a na ga {e wu su an ga `o va ne va tro ga sne eki pe, pri pad ni ci Voj ske, po li ci je i me {ta ni, uz stal ne in ter ven ci je he li kop te ra i avi o na za ga {e we.

U po mo} su pri sti gli je dan ru ski he li kop ter i avion „be ri jev 200”, a ju ~e je na ni {ki aero drom sle teo i „iqu {in 76”, ~i ja je no si vost 42 to ne vo de i za ko ji od Ru si je za tra `e no da na aero dro mu „Kon stan tin Ve li ki” u Ni {u osta ne do 15. sep tem bra da bi bio an ga `o van u slu ~a ju po tre be.

Si tu a ci ja na pod ru~ ji ma ko ja su za hva }e na vi {e dnev nim po `a ri ma

Pri pre ma ru skog avi o na za dej stvo ju ~e je raz ma tra na i na sed ni ci Pr vi pot pred sed nik Vla de i mi Vla de Sr bi je, a po `a rom za hva }e no ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} pod ru~ je oko ^a~ ka ob i {li su mi - ka zao je da Vla da tre ba da do ne se i ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma od lu ku o pro pu {ta wu jo{ jed nog Ve li mir Ili} i mi ni star ka za re - ru skog avi o na ko ji bi ga sio po `ar gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u - u Sr bi ji. pra vu Ve ri ca Ka la no vi}.

U ^a~ ku i Gor wem Mi la nov cu, u re jo nu se la Gor wa Go rev ni ca, Mi o- kov ci i Mi li }ev ci, u po `a ru su po vre |e ne tri oso be i iz go re le su tri Za de set go di na uni {te no ku }e, jed na je o{te }e na, a po `ar ga 17.000 hek ta ra {u ma si ukup no 550 pro fe si o na la ca, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra Za me ni ca di rek to ra Sek to ra za za {ti tu {u ma u JP „Sr bi ja {u {wih po slo va. me” Gor da na Jan ~i} iz ja vi la je da je te {ko sa da da ti pro ce nu {te te Ju ~e je ak ti vi ran [tab za van iza zva ne po `a ri ma, ali je na gla si la da }e mo ra ti da se uklo ni ra red ne si tu a ci je gra da ^a~ ka i ta da sti we i oba vi no vo po {u mqa va we. su u bor bu s va trom ukqu ~e ni re – Sa mim tim, to je ogrom na {te ta i ima }e mo ve li ku oba ve zu i sur si jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, tro {ko ve na sa na ci ji po `a ra i no vom po {u mqa va wu, po go to vu u „Sr bi ja {u ma„ i svih ras po lo `i vih ova ko te {kim kli mat skim uslo vi ma – re kla je Gor da na Jan ~i}. slu `bi.

Ona je re kla da to ni je {te ta sa mo za {u mu ve} i za ce lo okru `e U ga {e we po `a ra na Ta ri, u re we i `i vot nu sre di nu, i pod se ti la na to da je na Su vo bo ru iz go re lo jo nu se la Za o vi ne, na po vr {i ni oko 600 hek ta ra bo ro vih {u ma. oko 250 hek ta ra, an ga `o va no je 40 Po evi den ci ji „Sr bi ja {u ma”, u po sled wih de set go di na usled po va tro ga sa ca i de set vo zi la i ve }i `a ra je uni {te no 17.000 hek ta ra {u ma. broj me {ta na. Bi }e an ga `o va na i – Sta rost tih {u ma je raz li ~i ta, ne kih od 100 do 120 go di na, {to me ha ni za ci ja JKP „Ba ji na Ba {ta„ go vo ri da je isto to li ko go di na po treb no da bi smo po no vo ima li ta i qud stvo i me ha ni za ci ja Na ci o- kve {u me – re kla je Gor da na Jan ~i}. nal nog par ka „Ta ra„.

Ona je pod se ti la na to da je ove go di ne zbog kli mat skih pro me na Po `ar na ^i go ti na Zla ti bo ru ve} oba vqe no po {u mqa va we, ali da }e bi ti neo p hod no da se to u~i je lo ka li zo van na oko 250 hek ta ra ni po no vo. bo ro ve {u me i vi {e sto ti na hek ta ra pa {wa ka. Ra di se na do ga {i va -

USKO RO NA STA VAK SU \E WA GO RA NU KNE @E VI ]U

Sve do ~i biv {a mi ni star ka Ja sna Ma ti} Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pre ci zi ra lo je 10. ju la op tu `ni cu u slu ~a ju „zre wa nin ska afe ra” u ko joj se me |u dva de set osum wi ~e nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, uglav nom ve za nu za da va we u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta u Zre wa ni nu, na pr vom me stu na {ao ta da {wi gra do na ~el nik Go ran Kne `e vi}, ko ji je od pre ne ko li ko ne de qa mi ni star po qo pri vre de u no vo for mi ra noj Vla di Sr bi je.

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, u na stav ku su |e wa, ko je }e se odr `a ti od 17. do 19. sep tem bra, tre ba lo da sve do ~i biv {a mi ni star ka Ja sna Ma ti} na okol no sti o dr `av noj po li ti ci na pla nu pri vla ~e wa stra nih in ve sti to ra u Sr bi ju. Ta ko |e, po ra ni joj na ja vi, u sep tem bar skom ter mi nu tre ba lo bi da o svo jim na la zi ma o oba vqe nim do dat nim ve {ta ~e wi ma iz la `u stal ni sud ski ve {tak gra |e vin ske stru ke Ve li bor Pe ci ja i ve {tak za eko nom skofi nan sij sku oblast Dra gan Ze ~e vi}.

Pro ces u slu ~a ju „zre wa nin ska afe ra“ pri vla ~i pa `wu {i re jav no sti od sa mog po ~et ka 1. ok to bra 2008. go di ne, iuzme |u osta log i

zbog to ga {to je u vre me kad je po kre nut, pr vo o kri vqe ni biv {i gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne `e vi} bio vi so ki fun ki co ner ta da

vla da ju }e De mo krat ske stran ke, ~lan we nog pred sed ni {tva. U `i `u jav no sti taj pro ces je po no vo do speo pre me sec da na kad je Kne `e vi} u no vo for mi ra noj Vla di Sr bi je po stao mi ni star po qo pri vre de, kao ka dar Srp ske na pred ne stran ke, u ko ju se u~la nio pre dve i po go di ne.

Osta je da se vi di da li }e u sep tem bar skom ter mi nu su |e wa eve nu tal no po ~e ti i iz la ga we za vr {nih

re ~i, bu du }i da je iz vo |e we do ka za op tu `be za vr {e no pre ne ko li ko me se ci, te da su po me nu ta pre o sta la tri do ka za, ko je je, ina ~e, pred lo `i la od bra na, za sad i po sled wi pred vi |e ni.

Port pa rol ka Spe ci jal nog su da su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, ju ~e je u iz ja vi za „Dnev nik“ sa mo krat ko po tvr di la da je su du u pr voj po lo vi ni ju la sti gla pre ci zi ra na op tu `ni ca u ovom pred me tu, na vo de }i da je „su {tin ski isto vet na osnov noj uz tek ne znat ne ko rek ci je“, te da je na sta vak su |e wa za ka zan u ter mi nu od 17. do 19. sep tem bra.

Su di ja je od bi la bi lo {ta vi {e da ka `e, ob ja sniv {i da je u tom po gle du ogra ni ~a va to {to je u ovom pred me tu pred sed ni ca po stu pa ju }eg sud skog ve }a.

Na pi ta we mo `e li se eve nu tal no ne ka ko od ra zi ti na su |e we ~i we ni ca da je okri vqe ni Kne `e vi} od ne dav no po stao mi ni star u Vla di Sr bi je, su di ja Ko va ~e vi}-To mi} ka te go ri~ ki je na gla si la: „Ne, ne mo `e“.

Bez (kon kret nog) od go vo ra je osta lo na {e pi ta we – mo `e li eve nu tal no Kne `e vi} da se po zo ve na imu ni tet.

– Ne mo gu da da jem prav ne sa ve te pre ko me di ja. Svi ko ji u~e stvu ju na tom su |e wu ima ju svo je bra ni o ce i zna ju svo ja pra va – ka za la je su di ja Ko va ~e vi}-To mi}.

U op tu `ni ci po dig nu toj u apri lu 2009. go di ne, Tu `i la {tvo je iz ne lo sum we da je po stu pak da va wa u za kup ze mqi {ta in ve sti to ri ma „oba vqan su prot no od red ba ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi“. Na ve de no je da je „ta kvim ras po la ga wem grad skim gra |e vin skim ze mqi {tem op {ti ni Zre wa nin pri ~i we na {te ta“.

Svi okri vqe ni su ne gi ra li na vo de op tu `ni ce i kri vi cu. Od ukup no dva de set okriv qnih, ve }i na je u re le vant nom pe ri o du bi la za po sle na u grad skim stru~ nim slu `ba ma.

Na po ~et ku su |e wa Go ran Kne `e vi} je, od ba cu ju }i op tu `be, is ta kao da je, dok je on bio gra do na ~el nik Zre wa ni na, taj grad do bio naj vi {a pri zna wa za eko nom ski raz voj, pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja i za po {qa va we.

– Ni sam kriv, spo ro vo dio sam dr `av nu po li ti ku na lo kal nom ni vou na naj bo qi mo gu }i na ~in – re kao je ta da Kne `e vi}.

J. J.

NAKON UDESA U BA^KOJH TOPOLI

Po vre |e ni po li ca jac u te {kom sta wu Po li ca jac Ti ho mir Mi le ti}, ko ji je u su bo tu te {ko po vre |en u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na auto pu tu kod Ba~ ke To po le, i da qe je u te {kom sta wu, sa op {ti la je port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in.

– We go vo sta we je prak ti~ no ne pro me we no i pod stal nim je nad zo rom le ka ra u in ten ziv noj je di ni ci Ur gent nog cen tra u No vom Sa du – re kla je Je le na Ju ri {in.

Jo{ je dan po li ca jac ko ji je te {ko po vre |en u is toj ne sre }i, Ne ma wa Stoj ~i}, sme {ten je u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci.

– Sta we Ne ma we Stoj ~i }a je sta bil no i ni je u opa sno sti po `i vot. Za do bio je po vre de grud nog ko {a i za sa da ne tre ba da ide na ope ra ci ju. Na la zi se na Ode qe wu za re a ni ma ci ju i na in te ziv -

13

U BOR BI S PO @A RI MA AN GA @O VA NI SVI RE SUR SI

NO VA TRA GE DI JA NA DU NAV SKIM PLA @A MA

Na jed noj od di vqih pla `a kod Srem ske Ka me ni ce ju ~e oko 14 ~a so va u Du na vu je ne stao je dan od {ti }e ni ka De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, re~ je o tri na e sto go di {wem de ~a ku ko ji je na tu pla `u do {ao na ku pa we s ne ko li ko dru ga ra. We gov ne sta nak pri ja vi li su dru go vi jer na kon ula ska u vo du ni je is pli vao.

Uvi |aj je iz vr {i la po li ci ja, a ro ni o ci @an dar me ri je do ka snih po po dnev nih sa ti ni su us -

ponedeqak27.avgust2012.

nom je pra }e wu – re kao je uprav nik Slu `be za ane ste zi ju s re a ni ma to lo gi jom dr Alek san dar Mo kan.

Te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je po gi nuo po li ca jac Sla vo qub Ba ni}, a po vre |e na jo{ ~e ti ri po li caj ca, do go di la se u su bo tu oko 14.40 ~a so va na auto pu tu kod pe tqe Ba~ ka To po la. U tre nut ku ka da je po li cij ska pa tro la vr {i la uvi |aj dru ge ne sre }e u ko joj je jed na dr `a vqan ka Slo va~ ke sle te la s pu ta, na po li caj ce i po li cij sko vo zi lo je na le teo auto bus poq skih re gi star skih ozna ka. Po li ca jac Sla vo qub Ba ni} je po gi nuo na li cu me sta, dok su Ti ho mir Mi le ti} i Ne ma wa Stoj ~i} te `e, a po li caj ci Alek san dar Gli go ro vi} i Go ran Fi li po vi} lak {e po vre |e ni. Po vre |e ne po li caj ce ob i {ao je di -

Mi lo rad Ve qo vi} ob i {ao po vre |e ne po li caj ce

rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, kao i dru gi pred stav ni ci MUP-a.

S. I.

wu i tre nut no su an ga `o va na 74 va tro ga sca sa 14 vo zi la. [tab za van red ne si tu a ci je ^a je ti ne pru `a po mo} u me ha ni za ci ji i qud stvu za jed no s me {ta ni ma.

U se li ma Crn ~a i Gra ~a ni ca u op {ti ni Qu bo vi ja po `a rom je za hva }e no oko 200 hek ta ra, od ko jih je oko 120 pod kon tro lom. Po `ar ga si 70 va tro ga sa ca s 15 vo zi la, za jed no s 50 rad ni ka JP „Sr bi ja {u me„. U ga {e wu u~e stvu ju me {ta ni s raz nom me ha ni za ci jom i trak to ri ma.

Po `ar u ata ru se la Vr {ka ^u ka kod Za je ~a ra, u ne po sred noj bli zi ni gra ni ce s Bu gar skom, za hva tio je oko 100 hek ta ra su ve tra ve, ni skog ra sti wa, li sto pad ne i ~e ti nar ske {u me. U ga {e wu u~e stvu je de set va tro ga sa ca i tri vo zi la za jed no s pri pad ni ci ma gra ni~ ne po li ci je, dok su na pu tu ka me stu po `a ra i osta le va tro ga sne eki pe.

Na Cr nom vr hu u op {ti ni @a gu bi ca go re lo je oko 130 hek ta ra ni skog ra sti wa i bu ko ve {u me. U ga {e wu je u~e stvo va lo 26 va tro ga sa ca s osam vo zi la. Po `ar je lo ka li zo van, ra di se na pot pu nom ga {e wu.

Po `a rom u se lu Ve li ka Gra bo vi ca, SO Brus, za hva }e no je oko 250 hek ta ra tra ve, pa {wa ka, li sto pad ne i ~e ti nar ske {u me. Na ga {e wu u~e stvu je 28 va tro ga sa ca s 12 vo zi la.

Pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da bi po sle di ce po `a ra bi le ka ta stro fal ne da ni je bi lo br ze i sin hro ni zo va ne ak ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va – Sek to ra za van red ne si tu a ci je, va tro ga sa ca, Voj ske, po li ci je i me {ta na.

Ona je re kla da }e na sed ni ci Vla de Sr bi je bi ti do ne ta od lu ka o hit nom upu }i va wu po mo }i iz Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve, a po tom bi ti for mi ra na ko mi si ja – da se vi di {ta i ka ko da qe.

E. D.

PO RE SKA PRI JA VA U FUD BAL SKOM KLU BU

Uta ja po re za u FK „Bo rac” iz ^a~ ka?

Po re ska upra va pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u ^a~ ku kri vi~ nu pri ja vu pro tiv M. R., od go vor nog li ca FK „Bo rac” iz ^a~ ka, zbog osno va ne sum we da je uta jio po rez i ti me o{te tio bu xet Re pu bli ke Sr bi je za 35 mi li o na di na ra, sa op {te no je iz Po re ske upra ve.

Osum w i ~ e n i je, u na me ri da u pot pu no sti iz beg ne pla }a we po re za, od 1. ja nu a ra 2008. do 31. ma ja 2012. go di ne is pla tio ukup no 82,2 mi li o na di na ra pro fe si o nal no an ga `o va nim igra ~i ma ko ji su za kqu ~i li ugo vor o ra du s FK „Bo rac”.

Ra di se o fi zi~ kim li ci ma ko ja ne ma ju svoj stvo za po sle nih i pro fe si o nal nim spor -

ti sti ma i sport skim stru~ wa ci ma s ko ji ma klub ne ma za kqu ~e ne ugo vo re o pro fe si o nal nom od no su.

Pri tom, ni je ob ra ~u nat i pla }en po rez na za ra de i do pri no se za so ci jal no osi gu ra we u iz no su od 27,48 mi li o na di na ra, po rez na dru ge pri ho de fi zi~ kog li ca u iz no su od 5,6 mi li o na di na ra i po rez na pri ho de spor ti sta i sport skih stru~ wa ka u iz no su od oko 593.748 di na ra.

M. R. je u 2008, 2010. i 2011. go di ni pri mio do na ci je u nov cu od ra znih prav nih li ca od oko 52,6 mi li o na di na ra, pri ~e mu na ta ko po klo we na sred stva ni je ob ra ~u nat i pla }en po rez na po klon od 1,29 mi li o na di na ra.

(Ta njug)

AV GA NI STAN CI MA SOV NO KRE NU LI ZA MA \AR SKU

Sto ti nu ile gal nih pre la za ka za se dam da na

Pro te kle ne de qe na pod ru~ ju Se ge di na bli zu ma |ar sko-srp ske gra ni ce uhva }e no je vi {e od sto ile gal nih mi gra na ta, oba ve stio je agen ci ju MTI port pa rol Po li cij ske upra ve `u pa ni je ^on grad Sa bol~ Sen ti, a pre no si por tal „Voj vo di na da nas”.

Ka ko se na vo di, u su bo tu je po li cij ska pa tro la na pe ri fe ri ji na se qa Re ske na i {la na 21 dr `a vqa ni na Av ga ni sta na, me |u ko ji ma je bi lo de ve to ro de ce,

ko ji su pe {ke pre {li ma |ar skosrp sku dr `av nu gra ni cu. Dan ra ni je su nad le `ni iz No vog Se ge di na ot kri li gru pu od 16 Av ga ni sta na ca u se lu De ska.

– Ile gal ni mi gran ti su po ku {a li da se sa kri ju u obli `woj {u mi. Ra ~u na ju }i ova da slu ~a ja, od po ne deq ka na pod ru~ ju Se ge di na ot kri ve no je ukup no 105 stra nih dr `a vqa na ko ji su ile gal no pre {li dr `av nu gra ni cu – re kao je Sen ti.

E. D.

14

SPORT

ponedeqak27.avgust2012.

HAJDUK OSVOJIO VREDAN BOD NA KARABURMI

Kre nu li s mr tve ta~ ke

Na kon dva start na po ra za, pa od la ska iz eki pe Mak si mo vi }a i @ar ko vi }a, pri sta li ce Haj du ka su sa zeb wom i{ ~e ki va li re zul tat s go sto va wa svo jih qu bi ma ca na Ka ra bur mi. Su sret je za vr {en bez po bed ni ka i bez go lo va. Pi ta mo {ef stru~ nog {ta ba Ve li~ ka Ka pla no vi }a da li je za do vo qan re mi jem.

- U na ja vi su sre ta re kao sam da imam po ve re wa u svo ju eki pu, ali i da je bi lo iz ve sno da }e bi ti osci la ci ja u na {oj igri, jer je ~ak 8 no vaj li ja u start noj po sta vi i da tre ba vre me na da se sve to slo `i ka ko tre ba. Na Ka ra bur mi smo do sta do bro iz gle da li. Is po {to va ni su do go vo ri ka da je igra u de fan zi vi u pi ta wu, a mi {qe wa sam da smo u za vr {ni ci bi lo ma lo od va `ni ji i hra bri ji mo `da smo mo gli i do sva tri bo da – ka `e Ka pla no vi}.

Naj bit ni je je da je osvo jen pr vi bod.

- U iz jed na ~e noj li gi ka kva je na {a sva ki bod je dra go cen. Ovaj sa Ka ra bur me ima ve li ku spe ci fi~ nu te `i nu, jer je ostva ren na kon ve o ma te {ke si tu a ci je u ko joj smo se na {li po sle po ra za od Ni {li ja na na {em te re nu i {o ka ko ji nam je taj po raz do neo. I ta da sam igra ~i ma re kao da mo ra mo da qe, da ve ru jem u wih i da }e ra dom i sa mo ra dom iz utak mi ce u utak mi cu na pre do va ti.Bo da sa Ka ra bur me kre nu li smo sa mr tve ta~ ke, ali uko li ko ga ne ove ri mo pro tiv Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca iz gu bi }e na zna ~a ju is ta kao je Ka pla no vi}. \. Bojani}

dnevnik

UZ MINIMALNU POBEDU VOJVODINE NAD BOR^ANIMA

Mo glo i ube dqi vi je Fud ba le ri Voj vo di ne u pr va tri ko la osvo ji li su se dam bo do va i na la ze se u vr hu ta be le.U tre }em ko lu sa vla da li su BSK iz Bor ~e 1:0 ( No vo sa |a ni su do sad po sti gli sa mo dva go la, po be di li Spar tak u Su bo ti ci s 1:0, a sa Sme de re vom, kod ku }e, igra li 0:0). U me ~u sa Bor ~a ni ma Voj vo di na je pro pu sti la ne ko li ko {an si, mo `da strel ci jo{ ni su na me sti li spra ve, ali je nom pri li kom tre ner Zla to mir Za gor ~i} je re kao da bi ovoj eki pi tre bao jo{ je dan {pic.

Voj vo di na je osta vi la po vo qan uti sak, zna da se lop ta, da iz vo di le pe ak ci je, a ~i we ni ca je da je ima la na spram se be eki pu ko ja je `e le la da se nad i gra va. Do ma }i su ima li ne u po re di vo vi {e lop tu u svom po se du od Bor ~a na, a broj ne pro do re i cen tar {u te ve na vi ja ~i su ume li da na gra de apla u zi ma, za to va qa ve ro va ti i da }e go lo va u mre `a ma ri va la bi ti vi {e, ma da ni jed noj po be di u zu be ne tre ba da se gle da. One se pam te, a sve osta lo se br zo za bo ra vi.Stru ka da je {an su mla di }i ma iz svog po go na. Bo jan Na sti} je iz te ple ja de i za i sta je za slu `io {an su, jer u du e lu s BSK - om na ~i nio je vaq da sa mo jed nu gre {ku. Usta lio se u eki pu i Mar ko Po le ta no vi}. No, i oni ma lo sta ri ji i is ku sni ji su bi li na o~e ki va nom no vou, ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} je imao sjaj ne pro do re po de snoj stra ni i uba ci vao upo tre bqi ve lop te u {e sna e ste rac go sti ju, Abu ba kar je dva pu ta bio u pri li ci da te lop te do bro is ko ri sti, ali je pr vi put ma lo za ka snio, a dru gi je bio iz blo ki ran.

Ipak, naj u be dqi vi ji je bio is ku sni Al ma mi Mo re i ra, ko ji se vra }a u ne ka da {wu for mu. Sko ro bez gre {ke po ve zi vao je re do ve svog ti ma, kre ta wem zbu wi vao ri va le i u sva kom tre nut ku znao je {ta tre ba da ura di s lop tom. Na kra ju je svo ju ve o ma do bru par ti ju kru ni sao po be do no snim go lom. Bio je to gol ko ji }e se du go pam ti ti:Po le ta no vi} je upo slio Ste va no vi }a, ovaj je lop tu pro sle dio na pe te rac, da bi je Mo re i ra ma ka zi ca ma po slao iza le |a do sta do brog gol ma na go sti ju Qu bu Ko va ~e vi }a. Svi na tri bi na ma usta li su i du gim apla u zom po zdra vi li

Abu ba kar Ouma ru {u ti ra na gol BSK-a

ovu maj sto ri ju, ka kva se ret ko vi |a na na {im te re ni ma.

Tre ner BSK - a Go ran Mi lo je vi} ~e sti tao je Voj vo di ni na po be di, do dav {i da je ovo sed mi okr {aj ovih ti mo va u su per li ga {kom tak mi ~e wu i da je Vo {a isto to li ko pu ta sla vi la, uz gol raz li ku od 17:1.

- Voj vo di na je me |u tri na {e naj bo qe eki pe, ali mo gu re }i da smo od i gra li kva li tet nu utak mi cu. Ima li smo svo ju

Fo to: F. Ba ki}

{an su kad je Bu la to vi}, u 80. mi nu tu, iz bio sam pred Su pi }a, ali se spe tqao i po sla lop tu po red go la. Za hva qu jem se svo jim igra ~i ma na za la ga wu, di sci pli ni i igri ko ju su po ka za li - re kao je Mi lo je vi}. [ef stru ke Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} na gla sio je da je we go va eki pa za slu `e no po be di la, ali i da je du go tra `i la re {e we da pro bi je od bra nu Bor ~a na.

- Po ku {a va li smo na sve na ~i ne i us pe -

li. Za nas po be da je bi la oba ve za, kao {to }e to bi ti i u su sre ti ma ko ji nam pred sto je. Eki pe ko je do la ze u No vi Sad igra ju bun ker, a BSK je igrao do sta otvo re no. Mo re i ra je sve za ~i nio efekt nim go lom. On je istin ski pro fe si o na lac i ve o ma je bi tan u na {oj eki pi. U na red na tri ko la igra }e mo na svom te re nu i u~i ni }e mo sve da ostva ri mo {to bo qi re zul tat - obe }ao je Za gor ~i}.

M. Pavlovi}

SPORT

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

Fa vo rit oprav dao o~e ki va wa No vi Pa zar - Cr ve na zve zda 1:2 (1:1) NO VI PA ZAR: Sta dion grad ski u No vom Pa za ru, bez gle da la ca, su di ja: Ma `i} (Vr bas).

Strel ci: Bo gu no vi} u 28. za No vi Pa zar, a Ka sa li ca u 38. i Mi lu no vi} u 52. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: \o ko vi} i Ja ko vqe vi} (No vi Pa zar) i Di mi tri je vi} (Cr ve na zve zda).

NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 6, Rni} 6, Lo ti nac 7, Muj dra gi} (\o ko vi} 6, Po pin), Ja ko vqe vi} 6, Vu {qa nin 7, Ri sto vi} 6 (Je li} 6), Bo gu no vi} 7, Ali vo di} 7, Ha xi bu li} 6, Ra {~i} 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Ve {o vi} 6, Mla de no vi} 7, Mak si mo vi} 7, Mi ki} 6 (Mi ri}), Mi ja i lo vi} 7, Mi li vo je vi} 7, Di mi tri je vi} 7, La zo vi} 7, Ka sa li ca 7 (Spa ji}), Mi lu no vi} 7 (Asa moa).

Cr ve na zve zda je pre bro di la te {ko go sto va we i sla vi la za slu `e no u No vom Pa za ru. O~i gled no da su Be o gra |a ni po di gli for mu, {to se vi de lo i na me ~u pro tiv Bor doa, a pr vi pr ven stve ni tri jumf je i po tvr da da je {ok te ra pi ja (pro me na tre ne ra) na Ma ra ka ni da la re zul ta te. U so lid noj fud bal skoj pred sta vi i Pa zar ci su se pred sta vi li u le pom sve tlu, pru `iv {i do bar ot por fa vo ri zo va noj Zve zdi.

Pa kle na vru }i na i pra zne tri bi ne na sta di o nu u gra du kraj Jo -

Luka Milunovi} je golom Zvezdi doneo pobedu

{a ni ce ni su ome li ak te re da od i gra ju so li dan pr ven stve ni me~.

Cr ve no-be li su bi li na ve li kom is pi tu na kon ogrom nog fi zi~ kog i emo tiv nog pra `we wa u me ~u s Bor dom. Tre ner Jan ko vi} je in si sti rao da eki pa po ka `e ka rak ter, a u sa stav je ume sto po vre |e nog {to pe ra Jo va no vi }a uvr stio na pa da ~a Ka sa li cu. I do ma }in je imao svo je mo ti ve i za vid nu for mu na star tu se zo ne. Pa zar ci su agre siv no u{li u utak mi cu i u pr -

Mi tro vi} za ra dost cr no-be lih Par ti zan - Ja go di na 1:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za - ni je do ne lo re zul tat. Na pro tiv, na, gle da la ca 4000, su di ja: San - pr vi su {an su ima li go sti. Te kao tra~ (Pa vli{). Stre lac: Mi tro - je na pad po le voj stra ni, usle dio vi} u 41. mi nu tu. @u ti kar to ni: S. pas na pe nal tik, {u ti rao je Mu Ili} (Par ti zan), a Pro ji}, Go gi}, drin ski, a Stoj ko vi} od bra nio. U Stoj kov (Ja go di na).

20. mi nu tu po no vo su za pre ti li PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak - }u ra ni. Po sle kor ne ra lop tu je sen ti je vi} 7, Miq ko vi} 6, La zev - za hva tio To mi}, ali je {u ti rao ski 6, Iva nov 6, Lo vre 6 (Ka ma ra pre ko go la. Pu bli ka ver na Par ti 7), S. Mar ko vi} 7, S. Ili} 7, Nin - za na ta da je po ~e la da zvi `di svo ko vi} 6 (To mi} 7), Mi tro vi} 7, L. jim qu bim ci ma, pa su se i oni ma Mar ko vi} 6 ([}e po vi}). lo pre nu li. U 25. mi nu tu du bin ski JA GO DI NA: Bon xu li} 6, \u - pas is pra tio je La zar Mar ko vi}, ki} 6, Pro ji} 6, To mi} 6, @i va no - ali je Bon xu li} bio br `i i uhva vi} 5, Go gi} 6, Stoj kov 6, Ko sti} 6 tio lop tu. Par ti zan je pleo mre (Sto ja no vi}), Mu drin ski 6 (\e - `u oko go la go sti ju, ali je do 30. ni}), \u ri} 5, M. Sto ja no vi} 5. mi nu ta to bi lo ja lo vo. On da je u U 3. ko lu Je len Su per li ge fud ba le ri Par ti za na po be di li su Ja go di nu sa 1:0 (1:0). U so lid noj utak mi ci, u ko joj su i go sti ima li svo je {an se, Par ti zan je bio ne {to bo qi i za slu `e no je sla vio.

I po red dve ve za ne po be de pr ven stvu Ja go di na se ni je od lu ~i la da na pad ne Par ti zan ve} se opre de li la za de fan zi vu. Va qak je igrao u stan dard noj for ma ci ji, ovog pu ta sa Aleksandar Mitrovi} La zev skim, Nin ko vi }em i Mi tro pri li ci bio Mi tro vi}. Na kon vi }em u start noj po sta vi. Par ti slo bod nog udar ca {u ti rao je gla zan je od po ~et ka kre nuo na pro - vom, ali pre ko go la. Tre }i pre la tiv ni ka ali u pr vih 10 mi nu ta to zak cen tra Ja go din ci ma je do neo gol {an su. Stoj kov je cen tri rao PR VA LI GA SR BI JA sa de sne stra ne, a {ut Mu drin skog gla vom za u sta vio je Stoj ko vi}. I No vi Sad - Ti mok 1:2 ka da se po mi sli lo da }e na po lu Ba nat - Te le op tik 2:0 In |i ja - Me ta lac 2:1 vre me nu bi ti ne re {e no, Mi tro Ko lu ba ra - Pro le ter 2:2 vi} je dao gol. Cen tri rao je Nin Bo rac - Rad ni~ ki (NP) 3:0 ko vi} sa de sne stra ne, a na pa da~ Vo `do vac - Slo ga 3:0 vaq ka gla vom bio pre ci zan.

Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki 0:1 U na stav ku ni je bi lo iz me na.

Mla de no vac - Na pre dak 2:3 Par ti zan je za po ~eo vi so ki pre Be `a ni ja - Je din stvo 1:2 sing ko ji ni je Ja go din ci ma dao da se raz mah nu. Ubr zo je La zar Mar 1.Na pre dak 3 3 0 0 9:3 9 2. Vo `do vac 3 2 1 0 6:1 7 ko vi} imao {an su. Pri mio je lop 3. Bo rac 3 2 1 0 5:1 7 tu na gru di, u{ao u {e sna e ste rac 4. Je din stvo 3 2 1 0 5:3 7 pa {u ti rao, ali sa mo u spoq ni deo 5. ^u ka ri~ ki 3 2 1 0 3:1 7 mre `e. Va qak je do mi ni rao a kao 6. Ti mok 3 2 0 1 4:3 6 plod ta kve igre je i do bra {an sa u 7. Pro le ter 3 1 2 0 6:4 5 60. mi nu tu. La zev ski je u{ao u {e 8. Mla de no vac 3 1 1 1 5:5 4 sna e ste rac, ali se spe tqao i pri 9. Ba nat 3 1 1 1 3:3 4 li ka je pro pa la. Ne {to ka sni je 10. Te le op tik 3 1 1 1 3:4 4 11. Rad ni~ ki (NP) 3 1 1 1 2:4 4 po ku {a va La zar Mar ko vi}. Is ko 12. Be `a ni ja 3 1 0 2 4:4 3 sa sa le ve stra ne {u ti rao je sa 15 13. In |i ja 3 1 0 2 2:4 3 me ta ra, ali pre ko go la. Na me ~u je 14. Ko lu ba ra 3 0 2 1 2:3 2 bio je dan spor ni de taq. Mi tro vi 15. Slo ga (K) 3 0 2 1 1:4 2 }u je svi ran of sajd, iako je ~i ni 16. No vi Sad 3 0 0 3 2:6 0 se, du bin ski pas naj pre za vr {io 17. Me ta lac (GM) 3 0 0 3 1:5 0 na gla vi ne kog od go stu ju }ih igra 18. Mla dost (L) 3 0 0 3 2:7 0 ~a.

I. La za re vi}

vih pet na e stak mi nu ta na pa li re no mi ra nog go sta. Ve} u 3. mi nu tu u iz gled noj po zi ci ji na {ao se Ra {~i}, ali ni je sti gao da za hva ti lop tu i uba ci je u pra zan gol. Sre di nom po lu vre me na Zve zda je us po sta vi la rav no te `u na te re nu i pri mi la gol. U 28. mi nu tu, po sle kor ne ra, Bo gu no vi} je bio „za bo ra vqen” od stra ne Zve zdi ne od bra ne pa je la ko gla vom lop tu sme stio u mre `u kraj ne mo} nog Baj ko vi }a - 1:0.

Sa mo de se tak mi nu ta ka sni je uz vra ti la je Zve zda. No vo pe ~e ni re pre zen ta ti vac Mak si mo vi} po slao je du bin ski pas, a Ka sa li ca je mu we vi to u{ao u ka zne ni pro stor i po red dvo ji ce de fan zi va ca Pa za ra ca zna la~ ki {u ti rao i po go dio ciq - 1:1.

U na stav ku tem po je znat no opao, {to je bi lo i za o~e ki va ti s ob zi rom na iz u zet no ve li ku vru }i nu. Opet je to bio rav no pra van meg dan u ko joj je Zve zda za ni jan su bi la an ga `o va ni ja i ima la lop tu vi {e u svom po se du.

Do po be do no snog po got ka cr ve no-be li su sti gli u 52. mi nu tu.

Kor ner sa de sne stra ne iz veo je La zo vi}, a Mi li vo je vi} je lop tu pro sle dio na dru gu sta ti vu gde je sa ~e kao usa mqe ni Lu ka Mi lu no vi} i la ko uba cio u ne bra we nu mre `u.

In si sti rao je is ku sni stra teg Pa za ra ca Be kva lac da we go vi pu le ni po ja ~a ju ri tam, da po ku {a ju da stig nu do iz jed na ~e wa. Zve zdi na od bra na de lo va la je sa svim so lid no, pa do ma }in ni je uspe vao ozbiq ni je da za pre ti. Ru tin ski su iza bra ni ci Alek san dra Jan ko vi }a od ra |i va li po sao, ~u va ju }i ste ~e nu pred nost. Mo gli su u 63. mi nu tu i da je po ve }a ju, da je La zo vi} bo qe {u ti rao gla vom iz iz gled ne po zi ci je.

Z. Ran ge lov

15

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 3. KO LO NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na NO VI SAD: Voj vo di na - BSK Bor ~a BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk U@I CE: Slo bo da Po int - Do wi Srem IVA WI CA: Ja vor - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Sme de re vo JA GO DI NA: Rad ni~ ki (N) - Rad ni~ ki 1923 1. Do wi Srem 2. Voj vo di na 3. Par ti zan 4. Ja vor 5. Ja go di na 6. Rad 7. N. Pa zar 8. C. zve zda 9. Slo bo da P. 10. Rad ni~ ki (N) 11. BSK 12. Rad ni~ ki (K) 13. Sme de re vo 14. Haj duk 15. OFK Be o grad 16. Spar tak ZV

3 3 3 2 3 3 3 2 3 3 3 3 3 3 3 3

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

1 1 0 0 0 2 1 1 1 1 0 2 2 1 1 0

1:2 (1:1) 1:0 (1:0) 1:0 (0:0) 0:0 2:2 (2:1) 2:0 (2:0) 0:0 1:1 (0:0) 0 0 1 0 1 0 1 0 1 1 2 1 1 2 2 3

5:3 2:0 9:2 7:0 2:1 4:2 5:3 4:3 4:3 3:5 1:8 2:4 0:5 1:3 0:2 0:5

7 7 6 6 6 5 4 4 4 4 3 2 2 1 1 0

U sle de }em ko lu (1/2.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N), SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan.

DO WI SREM I DA QE HIT JE LEN SU PER LI GE

Sle di po sla sti ca – der bi s Vo jvodinom Po sle tri ko la u elit noj fud bal skoj li gi eki pa Do weg Sre ma iz Pe }i na ca je i da qe hit, a Og wan Dam wa no vi} je u u su sre tu sa Slo bo dom po ka zao sjaj ne re a li za tor ske spo sob no no sti.

- Do ka za li smo i utak mi com u U`i cu (2:2) da ni smo slu ~aj no u vr hu ta be le. Sa mo ka ta stro fa lan te ren je one mo gu }io obe eki pe da se po ka `u u mno go bo qim iz da wi ma. Pr vi gol smo po stig ni iz iz ra |e ne ak ci je: Bu ko rac je sjaj no gur nuo lop tu u pro stor i ni je mi bi li te {ko da sa vla dam gol ma na. Usle dio je za tim pad u na {oj igri, ko ji je

tra jao do po lo vi ne dru gog po lu vre me na. U tom pe ri o du Slo bo da je do mi ni ra la i za slu `e no pre o kre nu la re zul tat. Me |u tim, ula skom Jan ko vi }a, Pet ko vi }a i Je li ~i }a do bi li smo na ofan ziv no sti i na kra ju iz jed na ~i li re zul tat - ka `e Dam wa no vi}.

Za pa `e ne igre pru `a i br zo no gi Bra ni slav To {i}.

- Zna li smo od li~ no ka ko igra Slo bo da. Re ~e no nam je da ih mo ra mo na pa sti i da od bra nu po sta vi mo vi so ko, od no sno da ih iz ba ci mo iz na {eg ka zne nog pro sto ra, gde mo gu bi ti vr lo opa sni, po seb no Ti ja go i Ran |e -

Ogwen Damwanovi} (desno), jedan od najboqih igra~a Pe}in~ana

U`i ~a ni qu ti na su di ju Do wi Srem je pre `i veo te {ko go sto va we u U`i cu, pa no vaj li ja u li gi ima iz ne na |u ju }e do bar u~i nak na star tu se zo ne - dve po be de i re mi.

Ali, u u`i~ koj Slo bo di sma tra ju da ih je su di ja Mi lan Ka ra xi} o{te tio i u ovom me ~u, od no sno da je na sta vio da se is ka qu je na tom klu bu (pod se ti li su na ne ke utak mi ce iz pret hod ne se zo ne).

Pred sed nik Slo bo de Dra gan Su bo ti} ja vio se u`i vo u emi si ju To tal so ker SOS Ka na la i po ~eo da si pa te {ke re ~i na ra ~un su di je Ka ra xi }a.

- Qu di kao {to je Mi lan Ka ra xi} su zlo srp skog fud ba la! We ga tre ba eli mi ni sa ti iz fud ba la, to je po sao za dr `av ne or ga ne, we ga tre ba u za tvor - re kao je u emo tiv nom obra }a wu pred sed nik Slo bo de.

Su bo ti} ni je re kao {ta ta~ no za me ra su di ji Ka ra xi }u, ni ti je bio de ci dan da je to zbog pe na -

la ko ji je do su dio za Do wi Srem u po sled wem mi nu tu su dij ske na dok na de.

- Ovo {to se de si lo je jo{ je dan {a mar srp skom fud ba lu i svi ma na ma ko ji po ku {a va mo po {te no da ra di mo. Ja se ne za la `em ni za ka kve funk ci je, `e lim da do |em na sta dion i da u`i vam, da se ra du jem po be di i da `a lim ka da iz gu bi mo - re kao je Su bo ti}.

On je re kao i da }e or ga ni klu ba na mi ru i de taq no pre gle da ti ce lu utak mi cu pro tiv Do weg Sre ma i si gur no re a go va ti, ali je re kao i da je Ka ra xi} od po ~et ka me ~a iri ti rao gle da o ce, a u`i~ ka pu bli ka po zna je fud bal.

- Ja ne mam ni {ta pro tiv Do weg Sre ma, ~e sti tao sam pro tiv ni ci ma po sle me ~a, kao {to sam ~e sti tao i BSK-u po sle po ra za, ko ji je bio za slu `en, jer smo igra li lo {e. Ali, osta je ve li ka sen ka po sle ove utak mi ce - re kao je Su bo ti}.

PRE MI JER LI GA

Sto uk i Ar se nal bez go lo va Fud ba le ri Sto u ka i Ar se na la od i gra li su ne re {e no 0:0 u dru gom ko lu en gle ske Pre mi jer li ge.Tob xi je su pe ti tim u isto ri ji ko ji ni je dao gol na pr ve dve utak mi ce

Detaq s me~a Stouk - Arsenal

u {am pi o na tu, po {to su u pr voj run di ta ko |e od i gra li bez go lo va sa San der len dom.

Me~ je bio iz u zet no tvrd i bez pra vih {an si, Ar se nal je du `e dr `ao lop tu u no ga ma, ali ni je imao pra vih ide ja u na pa du.

Naj bli `i po got ku go sti iz Lon do na bi li su u 89. mi nu tu, ka da je @i ru u kon tri sa 30ak me ta ra po ku {ao da iz ne na di Be go vi}, ali je lop ta za vr {i la tik iz nad pre~ ke. Pret hod no je Vol ters pro pu stio do bru {an su za Sto uk, ali 0:0 je ipak naj re al ni ji re zul tat.

Sto uk je ta ko iz jed na ~io klup ski re kord sa osam uza stop nih utak mi ca kod ku }e bez po ra za.

lo vi}. Po ~e li smo utak mi cu pri li~ no do bro, ~ak i po ve li.

Me |u tim, u po sled wih dva de se tak mi nu ta pr vog po lu vre me na do sta smo pa li i ne sre} no pri mi li dva go la. Do ma }in nas je pri li~ no sti snuo u na stav ku utak mi ce. Us pe li smo da se od bra ni mo i u po sled wih dva de se tak mi nu ta ima li smo vi {e od igre. Sre }om, Dam wa no vi} je u za vr {nim tre nu ci ma utak mi ce iz bo rio pe nal, ko ji je Pet ko vi} pre tvo rio u iz jed na ~u ju }i gol. Do {li smo u po zi ci ju da u ~e tvr tom ko la igra mo der bi sa Voj vo di nom. To je pra va fud bal ska po sla sti ca, a je di no {to mo `e mo da obe }a mo je ve li ka bor be nost - na gla sio je To {i}. @. Ra di vo je vi}

[PAN SKA PRI ME RA

Dva Atle ti ka de le meg dan Tre ner Atle tik Bil baa Mar se lo Bi jel sa re kao je da }e we gov klub bi ti osla bqen od la skom dva naj bo qa fud ba le ra, Ha vi ja Mar ti ne sa i Fer nan da Qo ren te.

- Qo ren te i Mar ti nes ne tre ni ra ju jer ima ju slo bod ne da ne, ni su ni po zi va ni na tre ning. Sva ki pro je kat fud bal skog klu ba u [pa ni ji, iz u zev Real Ma dri da i Bar se lo ne, bi pa tio ili ne ve ro vart no osla bio od la skom igra ~a ka kvi su Mar ti nes i Qo ren te re kao je Bi jel sa {pan skim me di ji ma.

Qo ren te i Mar ti nes su osta vqe ni sa stra ne, po {to }e sko ro si gur no u ovom pre la znom ro ku oti }i iz Atle ti ka.

Atle tik Bil bao }e se da nas sa sta ti sa Atle ti kom iz Ma dri da u {pan skoj Pri me ri i to }e bi ti tre }i uza stop ni me~ u ko jem }e ba skij ski klub na stu pi ti bez Qo ren tea i Mar ti ne sa.

16

sport

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

]i ri} od lu ~io Dolina - Senta 1:0 (0:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelac: ]iri} u 47. minutu. @uti kartoni: \okovi}, ^erwo{ (Dolina), a \eri (Senta).

DO LI NA: Jevti}, ^i`ik 7, Nedu~i} 7, Ivani{evi} 7, Staj~i} 7, Gigovi} 8, Tripkovi} 7 ([alipurovi} 7), [}epanovi} 7 (\okovi} 7), Memovi} 7, ]iri} 8 (^erwo{ 7), Ninkov 7.

SEN TA: @ivkov 7, Andru{ko 7, Kaka{ 6, \eri 7, Haben{uc 7, Boki} 7, Sekeru{ 6 (Vasin 6), Jankovi} 7 ([arapa 6), Spahi} 7, Mara{ 7, Malinovi} 6 (Geci} 7).

U prvih 45 minuta, po veoma sparnom vremenu, oba tima imali su po nekoliko poku{aja za gol, ali su mre`e mirovale. Samo dva minuta posle odmora doma}in je do{ao u vo|stvo, a strelac je bio mladi ]iri}, kada je posle centar{uta sa desne strane najboqe sna{ao i postigao pogodak.

Gosti iz Sente su u 65. minutu imali najboqu priliku da izjedna~i, no Geci} je pogodio stativu. Fudbaleri Doline organizovanom i dobrom igrom stvorili su priliku u 80. minutu, kada je Gigovi} pogodio pre~ku, pa je rezultat ostao nepromewen.

B. Stojkovski

Mi ro qu bi vo kraj Sa ve Srem - ^SK Pivara 0:0 SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Miqkovi} (Novi Sad). @uti kartoni: Vickovi}, Nikoli} (Srem), a Ivkovi} (^SK Pivara) SREM: Brkovi} 8, Mili} 6 (Stanimirovi}), Vuji~i} 6, Vi{kovi} 7, Petrovi} 7, Nikoli} 7, Dimitrijevi} 7, Vu~kovi} 6 (Milo{evi} 7), Vasi} 6, Vidi} 6, Trivkovi} 7. ^SK PI VA RA: Tankosi} 8, Vukaqevi} 7, Pupovac 7, Ili} 6, Avakumovi} 6, [vowa 7, Kupri~ki 6 (Mari} 7), Ivkovi} 7, Tepi} 6 (Vukasovi}), Simi} 7, Krstonijevi} 6 (Babizovi}).

U prili~no zanimqivoj igri sa puno prilika za gol strelci se nisu proslavili, ali su zato golmani Tankovi} i Brkovi} bili na visini zadatka. Mitrov~ani su po~eli agresivno i vredno je ista}i {anse Vasi}a i Vu~kovi}a, ali se iskusni golman gostiju Miroslav Tankosi} istakao.

U nastavku igralo se uglavnom izme|u {esnaesterca, ali bez pravih realizatora Mitrov~ani nisu uspeli da realizuju dobru igru.

Gosti su samo iz brzih kontranapada, preko Ivkovi}a i Simi}a, u nekoliko navrata ozbiqnije ugrozili gol Mitrov~ana.

R. Artukov

Mezei s pe na la Pali} - Tekstilac 1:0 (1:0) PA LI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 150, sudija: Milijanovi} (Vr{ac). Strelac: Mezei u 19. minutu. @uti kartoni: Krznar, Dokni} i Perovi} (Tekstilac).

PA LI]: I}itovi} 7, Bjedov 7, Mezei 8, Plep~evi} 7, Joci} 7, Pr{i} 6 (Jondi} 6), Mili} 7, Markovi} 8, Matija{evi} 7 (Grubar 6), Rajkova~a 8 (Qubojevi}), Tomi{i} 7.

TEK STI LAC: Andrija{evi} 7, Kr{i} 7, Perovi} 7, Krznar 6, Dokni} 7, Ili} 7, Kaurin 7, Crwanski 6 (Doroslavac 6), Perun~i} 7, Jocovi} 6 (Pej~i} 6), Nedeqkovi} 6 (Slep~evi} 6).

Pali}ani su zaslu`eno osvojili bodove u me~u sa veoma dobrom ekipom Tekstilca. U 19. minutu u prodoru je bio Mili}, sru{io ga je Perovi}, a sudija je pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Mezei. U nastavku susreta igralo se na sve ili ni{ta, ali je rezultat ostao nepromewen.

S. St.

Kom {ij ski der bi za sve uku se

TRE]E KOLO

Sloga - Mladost (BJ) 2:1 (1:1) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 1.200, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelci: Joci} u 23. i Zuki} u 80. za Slogu, a Kozomora u 42. minutu za Mlasot. @uti kartoni: Zuki}, Sila|i, Baji}, Joci}, Kova~evi}, Markovi}, Dragoqevi} (Sloga), M. Tomi}, Kozomora, Vi{ekruna, Ivani}, Baji} (Mladost).

SLO GA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Markovi} 7 (Dragoqevi} 7), Stanojev 8, Kova~evi} 7, Joci} 7, Grahovac 7 (Guberini}), Sila|i 6 (Samarxi} 7), Baji} 7, Zuki} 8, Ze~evi} 7.

MLA DOST: Raji} 7, Baji} 7, S. Rati} 7, Ivani} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Kozomora 8, Diki} 6 (Sviti}), Popin 7, Vukanac 7 (Vi{ekruna), D. Tomi} 7.

Kom{ijski derbi nikog nije ostavio ravnodu{nim,bio je za sve ukuse, a aplauze je prvi izmamio mladi Grahovac po{to je u 21. minutu pogodio mesto gde se spajaju pre~ka i stativa. Dva minuta kasnije Kozomora je izblokirao udarac Zuki}a, na odbijenu loptu natr~ao je \or|e Joci} i sa 20 metara poslao projektil u dowi ugao. Internacionalac na golu gostiju Nenad Raji} u inter-

valu od 120 sekundi spre~io je da Grahovac i Baji} pove}aju kapital Sloge. Nestala je trema kod Jara~ana, stavili su akcenat na ofanzivne zadatke, pa je Mihajlo Kozomora lepim golom krunisao asistenciju Vukanca. Po~etkom drugog poluvremena gosti su opasno zapretili, preko Kozomore i Popina, ali ih je iz koloseka izbacio nekada{wi kapiten Zoran Zuki}. Iskusni majstor odli~no je reagovao na ubacivawe Koste Baji}a, oslobodio se dvojice ~uvara i re`irao trijumf fudbalera Sloge.

M. Meni}anin

Raz i gra ni [i |a ni Radni~ki ([) - Jedinstvo 4:1 (2:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Nedi} u 9. ]iri} u 37. Mrkaji} u 53. i Petrovi} u 69. za Radni~ki ([), a Pej~inovi} u 88. minutu za Jedinstvo.

RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 7, Savinovi} 7, Petrovi} 8, Bjelo{ 8, Babi} 7, Simiki} 7, [ubert 7 (Zec 7), Nedi} 8 (Mati}), Mrkaji} 7 (Mladenovi}), Baqak 7, ]iri} 8.

JE DIN STVO: Jovi{i} 7, Kne`evi} 6, Luki} 6, Stegwaji} 7, [u{a 7, @akula 6, Igra~ 6, Ogrizovi} 6, Qutovac 6 (Pej~inovi} 7), @ivkovi} 7, Luki} 6.

Lepo nedeqno popodne gledaocima su omogu}ili fudbaleri {idskog Radni~kog, koji su lako i ubedqivo savladali neubedqive Pazov~ane. Razlika u kvalitetu je bila o~igleda, a superiorni [i|ani su ve} u 9. minutu golom Slobodana Nedi}a nagovestili siguran trijumf. Deset minuta pred kraj prvog dela, posle dubinske lopte, Nedi} je odli~no uposlio kapitena doma}ih Marjana ]iri}a koji je lako savladao golmana Lazara Jovi{i}a.

I u nastavku momci trenera Milana Mitrovi}a igrali su svoju igru i ve} u 53. minutu lep prodor ]iri}a sa leve strane, kada je

Go le a da u Ba nov ci ma Dunav - Dinamo 3:2 (1:2) STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 250, sudija: Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Haska u 19. i 60. i Ilisi} u 65. za Dunav, a Pe{terac u 43. i Ne{ovanovi} u 44. minutu za Dinamo. @uti kartoni: Jaguzovi} i Antunov (Dunav), a Kra~unov, O`egovi}, Jankovi} i Pe{terac (Dinamo).

DU NAV: Vujakovi} 7, Jaguzovi} 6, Ka~ar (Kokir 6), Javorac 7, Luki} 6, \emaj 6 (Ivani{evi} 7), Antunov 7 (Drqa~a 7), Ilisi} 8, Jerkovi} 8, Haska 8, Zogovi} 6.

DI NA MO: Majki} 7, Teofanov 6, Kra~unov 7, Raki} 6, O`egovi} 7, Eri} 7, Jankovi} 6, Savanovi} 6, Ne{ovanovi} 7 (Novakov 6), Pe{terac 6, \uki} 7. ^etvrt ~asa igre je bilo potrebno da doma}i naprave prvu {ansu koju nije ikoristio nespretni Luki}. U 19. minutu Ha-

ska koristi idealan pas \emaja i plasira loptu u nebrawenu mre`u. U 35. minutu Haska propu{ta da posle solo prodora duplira prednost doma}e ekipe. U 39. minutu idealan Jerkovi}ev centar{ut \emaj ne pretvara u siguran pogodak. [ta se desilo sa alasima pred kraj prvog poluvremena, to verovatno samo oni znaju, do tada bledi Pan~evci iz dve poluprilike posti`u dva gola za velikih 1:2.

U nastavku igre alasi uvi|aju da je vrag odneo {alu, pa je prvo Haska, najboqi pojedinac na utakmici, iskoristio odli~an centar{ut Jaguzovi}a i doneo rezultatsko poravnawe, da bi samo pet minuta kasnije Ilisi} iskosa sa dvadesetak metara pogodio mesto gde se spajaju pre~ka i stativa za zaslu`enu pobedu alasa.

G. Kova~i}

Pr ve nac To pol ~a na Ba~ka Topola - Radni~ki 1:0 (1:0) BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Cveti}anin (Vr{ac). Strelac Maslovara u 24. minutu. @uti kartoni: Kroni}, Milovanovi} i Todorovi} (Ba~ka Topola), Bani} i Petra{ (Radni~ki).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 8, Dragi} 7, Veselinovi} 7, Cvetkovi} 8, Todorovi} 8, Vorkapi} 7, \ukanovi} 8, Cicovi} 7 (Martinovi}), Mezei 8, Milovanovi} 7 (Aleksandri}), Maslovara 8 (Kosovi}).

RAD NI^ KI: [ari} 7, Veselinovi} 6 (Bujak), Baqak 6, Desnica 7, Bani} 7, Petre{ 7, Vukovi} 6, Hocieslavski 6, Ran~i} 6 (Major), Paunovi} 7, Faber 7.

Ba~ka Topola ostvarila je i prvu pobedu u ovom prvenstvu.

Posle dobre igre doma}ini su mogli do}i do pogotka ve} u 22. minutu, kada je Milovanovi} bio o~i u o~i sa golmanom [ari}em, ali {utira je traqavo.

Dva minuta kasnije doma}ini su do{li u vo|stvo kada je Maslovar iskosa sa 18 metara pogodio mre`u za 1:0. Gosti su imali {ansu preko Hocieslavskog, ali je Kroni} taj udarac odbranio.

U drugom poluvremenu doma}ini su opsedali gol [ari}a, u 70. mi nu tu Mi lo va no vi} je prihvatio loptu, pre{ao nekoli ko igra ~a i po ku {ao lob udarcem da iznenadi [ari}a, ali lop ta je oti {la iz nad pre~ke.

S. Stojiqkovi}

Vojvo|anska liga Istok Rad ni~ ki(B) - Pro le ter (BK) 1:0, Slo bo da - Za dru gar 3:1, Je din stvo (NB) - Bi le }a nin 3:0, Je din stvo (BK) - Rad ni~ ki (K) 1:1, Ba~ ka 1901 - Ki kin da 3:0, Ko lo ni ja - Bu du} nost 2:0, Vr {ac - Ko za ra 3:1.

Vojvo|anska liga Zapad Po let - Mla dost (T) 1:3, Bo rac - Cr ven ka 1:3, Pr vi maj - Ju go vi} 1:1, In deks - Ba~ ka (BP) 1:0, Mla dost (BP) - Sta ni {i} 1:2, Omla di nac - Haj duk 1:2, Bu du} nost - Cr ve na zve zda 1:2, Sr bo bran - Slo ga (E) 3:1.

izigrao odbranu gostiju pretvorio je u gol Nemawa Mrkaji} za 3:0. Posle opravdano dosu|enog slobodnog udarca iskosa sa oko 18 metara odli~ni i ofanzivni bek Radni~kog Mladen Petrovi} je efektnim udarcem prebacio `ivi zid i golman Jovi{i} je bio nemo}an. Do kraja susreta [i|ani su i daqe dominirali terenom i propustili jo{ dve lepe prilike.

Pred sam kraj ove fer i korektne utakmice rezervista Jedinstva Predrag Pej~inovi} je iskoristio non{alantnost doma}e odbrane i ubla`io visok poraz svoje ekipe.

M. ]ur~i}

Ce ment - Rad ni~ ki (SM) Do li na - Sen ta Du nav - Di na mo Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (S) Slo ga - Mla dost (BJ) Pa li} - Tek sti lac Rad ni~ ki - Je din stvo (SP) Srem - ^SK Pi va ra

1:3 1:0 3:2 1:0 2:1 1:0 4:1 0:0

1. Rad ni~ ki ([)

2

2

0

0

5:1

6

2. Pa li}

2

2

0

0

2:0

6

3. Do li na

2

1

1

0

2:1

4

4. B. To po la

2

1

1

0

1:0

4

5. Srem

2

1

1

0

1:0

4

6. Rad ni~ ki (SM)

2

1

0

1

3:2

3

7. Rad ni~ ki (S)

2

1

0

1

2:1

3

8. Slo ga

2

1

0

1

2:2

3

9. Sen ta

2

1

0

1

1:1

3

10. Tek sti lac

2

1

0

1

1:1

3

11. Du nav

2

1

0

1

3:4

3

12. Di na mo

2

0

1

1

3:4

1

13. Mla dost

2

0

1

1

1:2

1

14. ^SK Pi va ra

2

0

1

1

0:1

1

15. Ce ment

2

0

0

2

1:4

0

16. Je din stvo (SP)

2

0

0

2

1:5

0

U sle de }em ko lu (2.sep tem bra) sa sta ju se: ^SK Pi va ra - Ce ment, Je din stvo (SP) - Srem, Tek sti lac - Rad ni~ ki ([), Mla dost - Pa li}, Rad ni~ ki (S) - Slo ga, Di na mo - Ba~ ka To po la, Sen ta - Du nav, Rad ni~ ki (SM) - Do li na.-

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Ka `we ni za pro ma {a je Cement - Radni~ki (SM) 1:3 (1:2) BE O ^ IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 300, sudija: \. Mak si mo vi} (In |i ja).

Strelci: Kalinov u 8. (iz penala) za Cement, a Skorupan u 38, Lackovi} u 41. i Trebovac u 90. minutu (iz penala) za Radni~ ki (SM). @u ti kar to ni: Bur sa}, Ka li nov, Mi lo vi} (Ce ment), Sko ru pan, Ri sti} (Radni~ki SM). Crveni kartoni: P. Ili}, Mi lo vi} (Ce ment).

CE MENT: Suba{i} 7, Bjelajac 6, ^ovi} 6, Bursa} 6 (Mili}evi} 6), Milovi} 6, Ki{ 5, Ga-

{parevi} 5, Lukaja 6, Haxi} 5 (Desnica 6), P. Ili} 5, Kalinov 6.

RAD NI^ KI (SM): [qivovicki 8, Stevi} 8, Miji} 8, Soviq 8, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 8, Stani} 7, Lackovi} 8 (Trebovac 7), Skorupan 8, Nagli} 8.

Fudbaleri Cementa prokockali su {ansu da pred svojim navija~ima do|u do tri boda. Ve} u 8. minutu su poveli iz opravdano dosu|enog penala,a strelac je bio Kalinov. U 25. minutu isti igra~ nije realizovao novi pe-

nala, pro~itao ga je golman gostiju. Pred kraj prvog poluvremena gosti preuzimaju inicijativu, a plod toga su dva efektna gola. Prvo se u listu strelaca upisao iskusni Skorupan, da bi zatim mladi Lackovi} doveo svoju ekipu u vo|stvo.

Ta~ku na dobru fudbalsku predstavu stavio je rezervista Trebovac u 90. minutu tako|e iz opravdano dosu|enog penala. Beo~inski navija~i i igra~i mogu da `ale za propu{tenim {ansama, a gosti s pravom da se raduju.

B. Star~evi}

MOTO GP [AMPIONAT

Po be da sjaj nog Pe dro se Voza~ Repsol Honde Dani Andree Dovicioza. AmerikaPedrosa trijumfovao je na 12. nac je vrlo brzo po~eo da nazatrci sezone u kraqevskoj klasi duje, zbog nekog problema, dok Moto GP {ampionata, Velikoj je Doviciozo pretekao Rosija nagradi ^e{ke.[panac je do za ~etvrto mesto, a to se sve detre}e pobede ove sezone, druge silo u prvih nekoliko kriviza samo sedam dana, do{ao u na. Lorenco je od tada sigurno vremenu od 42:51.570 minuta na vodio ispred Pedrose i Kra~stazi Brno, sa skoro dve dese- loua, dok su Doviciozo i Rosi tinke prednosti u odnosu na su- bili vrlo blizu, ispred Alvanarodnika Horhea Lorenca na Jamahi. Wima dvojici se na podijumu pridru`io voza~ Jamahe Teh 3 Kal Kra~lou, koji se tako prvi put u karijeri na{ao na pobedni~kom postoqu.

Sjajna trka u Brnu odlu~ena je u samom ciqu, {to se u kraqevskoj klasi dugo nije desilo. Pedrosa i Lorenco su bili Da ni Pe dro sa na vrhu od samog starta trke, a u posledwi krug voza~ ra Bautiste i [tefana Bradla Repsol Honde u{ao je kao vode- na privatnim Hondama. }i. Ipak, u sedmoj krivini LoDo ~etvrtog kruga, dvojica renco ga je napao i preuzeo pr- [panaca su se izdvojila na ~evu poziciju, da bi mu wegov je- lu, dok su me|usobne razlike dini rival u borbi za titulu izme|u Kra~loua, Dovicioza i uzvratio u posledwoj krivini Rosija bile sve ve}e. Tako je i zaslu`eno slavio. Kra~lou je oko osmog kruga Bradl uspeo da tokom cele trke bio iza wih i sustigne Rosija, dok je Pedrosa vozio je jednu mirnu, ali od- bio za petama Lorencu. Krug li~nu trku. Lorenco je sjajno kasnije, mladi Nemac je pretestartovao sa pol pozicije i po- kao Doktora, koji se nije preveo je ispred Pedrose, Kra~lo- davao, dok je Spiz zavr{io van ua, timskog kolege Bena Spiza, staze. Nekoliko krugova kaValentina Rosija na Dukatiju snije, i Bautista je pretekao i drugog voza~a Jamahe Teh 3 Rosija, koji je tako pao na sed-

mu poziciju, da bi u 12. krugu Pedrosa kona~no napao Lorenca i pretekao ga u borbi za prvo mesto. Lorenco se dugi dr`ao tik iza svog sunarodnika, da bi u napad krenuo tek u posledwem krugu. U sedmoj krivini voza~ Jamahe je pre{ao u vo|stvo, ali se Pedrosa nije predavao i napadao je kad god je do{ao u priliku, a najboqu je imao u posledwoj krivini, koju je i iskoristio i trijumfovao.

Kra~lou je na kraju na tre}e mestu imao 12 sekundi zaostatka u odnosu na vode}i dvojac, a iza wega su sledili Doviciozo, Bradl, Bautista i Rosi.

Randi de Punije je na osmom mestu bio najboqi me|u voza~ima na CRT ma{inama, a prvu desetoricu kompletirali su doma}i voza~ Karel Abraham i Aleks Espargaro.

Na startu trke u Brnu nisu se na{li Kejsi Stoner, Niki Hejden i Hektor Barbera zbog povreda koje su do`iveli pro{log vikenda u Indijanapolisu. Zahvaquju}i pobedi, Pedrosa je {est trka pre kraja sezone svoj zaostatak u odnosu na Lorenca u generalnom plasmanu smawio na 13 bodova. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat nastavqa se Velikom nagradom San Marina 16. septembra.

SPORT

dnevnik DANAS PO ^I WE US-OPEN

17

EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI OR KE U TUR SKOJ

No le `a li zbog iz o stan ka Na da la Bra ni lac ti tu le na US-Ope nu raz o ~a ran ve {}u o do pin go va wu le gen dar nog bi ci kli ste Len sa Armstron ga. Ame ri~ ka An ti do ping agen ci ja od u ze la je slav nom bi ci kli sti Len su Armstron gu se dam ti tu la po bed ni ka Tur d Fran sa na kon {to je pre su di la da je ko ri stio za bra we na sti mu la tiv na sred stva.

Armstrong, ko ji je naj po zna ti ju svet sku bi ci kli sti~ ku tr ku

ponedeqak27.avgust2012.

dec i, jer on a tra`e uzore istakao je 25 -godi{wi te ni ser, ko ji j e posled wih godina pravi sport sk i heroj u r odnoj S rbiji i {i r i.

On se osvrnuo i na p o~ etak ta kmi ~ewa na po sl ed wem grend slemu sezone , gde br ani ti tul u.

- Veoma mi je d rago {to s am imao uspe{ne turn ire u T or ontu i Sin sinatiju. Pred US-op en za mene je bilo z na~ajno da i mam ja ke me~e ve. Ove s ezone

Na {e da me se oki ti le sre brom Tur ska - Sr bi ja 3:0 (25:21, 25:22, 25:18)

Novak \okovi}

osva jao od 1999. do 2005, iz ja vio je da se ne}e boriti sa optu` bama a m er i~kih antidoping zv an i~nika, tvrde}i da su one deo doping zav er e.

- K ada sa m ~uo t u p ri ~u, i mno ge d ruge, ra zo~ arao s am se kao sportista, je r znam koli ko je potrebno da stignete do vrha, kol ik o `rt vovawa , pos ve}enost i i napornog rada . Na kraju , sv i mi ` el im o da im amo ~ ist s po rt, a ja sam sre} an {to u tenisu n ema mn og o takvih s lu~ajeva. Mi se tru dimo da za dr`imo tradi ci ju i za {t itimo i ntegri tet na{eg sport a - r ekao je No vak \okovi}, p renosi A P. - To je ne {to {to {a qe sna`n u poruku o ten isu i mal oj

i ma o sam i uspo ne i padove, a li mislim da je to n orm alno. Ide m korak po kora k, ne r a~unam ni{ta u napred i sam o po ku{ava m d a se fok us i ram n a svoju i gru , t o je na jva`n ij e oceni o je dru gi reket sveta.

On je dodao da }e izos ta nak povre|enog Rafaela Nadala preds tavqati v eliki gu b itak za t urnir u Wu jorku, koji startuj e danas.

- T o je gubit ak i za sam t enis, j er je Nad al c ewen, uspe{a n i v eo ma popularan sportista {irom sveta. @elim mu brz oporavak - poru~io je \okovi}, koji }e takmi~ewe na US-openu po~eti duelom protiv Italijana Paola Lorencija.

VTA LI STA

Skok Je le ne, pad Ane

EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE

No vi po raz or li }a

Sr bi ja – Ru si ja 0:3 (23:25, 25:27, 17:25) GDI WA: Grad ska ha la spor to va, gle da la ca: 100, su di je: Sa bo (Ma |ar ska), [i menc (Ne ma~ ka).

SR BI JA: Ko va ~e vi} 17, M. Stan ko vi} 8, Me di}, Ilin ~i} (l), Ve qo vi}, Br |o vi} 5, ^. Stan ko vi} 6, Oko li} 5, Gmi tro vi}, @ar ko vi} 3, Bla go je vi} 2, Oko {a no vi} 3.

RU SI JA: Mi nin (l2), Bi kov skij 8, De ma kov 12, Azju tin 6, Ko bi lev 20, Pod le snik, Ko ~e tov, I. Ni ki tin, Se me nov (l1), Su bo ta, @os 2, S. Ni ki tin 9.

Ju ni o ri Sr bi je do `i ve li su jo{ je dan mak si mal ni po raz na Evrop skom od boj ka {kom pr ven stvu, a u dru gom me ~u grup ne fa ze sa vla da la ih je Ru si ja. Or li }i su u pr vom i dru gom se tu ima li igru i mo glo je la ko da se de si da ko na~ ni re zul tat bu de dru ga ~i ji(u dru gom ima li 24:22), ali ni su ima li smi re no sti u za vr {ni ca ma. M. R.

hun ske re zul ta te i u bu du} no sti.

Tre }e me sto pri pa lo je Ita li ji ko ja je sa vla da la Ru si ju 3:0 (25:20, 25:23, 25:21).

Po red ti tu le pr va ka Evro pe, Tur ska je iz bo ri la i u~e {}e na Svet skom pr ven stvu sle de }e go di ne u ^e {koj. Evro pa }e ima ti {est pred stav ni ka, a pre o sta la ~e ti ri, po red ^e {ke i Tur ske, bi }e po zna ti po sle kva li fi ka ci ja.

Pr vi set do neo je iz jed na ~e nu bor bu u ko joj ni je dan od pro tiv ni ka ni je po ka zao mak si mum, pre sve ga zbog te re ta fi na la. Ipak, Tur ska je sre di nom se ta us pe la da do |e do pred no sti od dva do tri po e na ko ju je odr `a va la do vo| stva. Po ku {a va le su na {e de voj ke da uhva te pri kqu ~ak pre ko Lu ki} i Bu {e, ali je pre sve ga pri jem bio na ni skom ni vou i Tur ska je po ve la.

Dru gi set je Sr bi ja po klo ni la do ma }i nu. Vo di le su na {e klin ke na star tu se ta i pro sto do mi ni ra le ri va la do vo| stva 16:10. ^i ni lo se da }e Sr bi ja la ga no iz jed na ~i ti i u~i ni ti ne iz ve snim osta tak su sre ta, ali se ta da de sio neo bja {wi vi pad na {e eki pe. Pri jem je stao, gre {ke u na pa du i u po qu su se re |a le kao na tra ci, a Tur ska je ni kri va ni du `na do {la do mo -

Po je di na~ ne na gra de MVP: Da mla ^a ki ro glu (Tur ska) Blo ker: Mi na Po po vi} (Sr bi ja) Teh ni ~ar: Sla |a na Mir ko vi} (Sr bi ja) Po en ter: Iri na Vo ron ko va (Ru si ja) Sme ~er: Li za Is ki jer do (Ne ma~ ka) Ser ver: Kse ni ja Il ~en ko (Ru si ja) Pri ma~: Ele na Pe ri ne li (Ita li ja) Li be ro: Di la ra Bag yi (Tur ska) gu} no sti da osvo ji i dru gi set. Po sle ne ko li ko do brih ser vi sa, Tur ska je blo ko vi ma do {la do 25:22 i osta vi la u ne ve ri ci na {e de voj ke.Zbog, na taj na ~in, iz gu bqe nog se ta, na {a eki pa je upa la u kri zu, a Tur ska se mak si mal no raz i gra la. Sve su po ga |a le do ma }e igra ~i ce i je zdi le ka zlat noj evrop skoj me da qi, a na {em ti mu ni su po mo gle ni iz me ne, pa je ta ko Sr bi ja mo ra la da se za do vo qi sre brom.

M. R.

Li cen ce za 55 na ci o nal nih su di ja

TUR NIR U WU HEJ VE NU

Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pa la je za jed nu po zi ci ju i sa da za u zi ma 13. me sto na VTA li sti. Je le na Jan ko vi} je za be le `i la skok od se dam me sta, po sle pla sma na u fi na le tur ni ra u Da la su.Jo{ ve }i na pre dak ima la je Bo ja na Jo va nov ski, za 15 po zi ci ja, i sa da je 72.

Sto ta po zi ci ja je is pred Alek san dre Kru ni}, Ve sna Do lonc je za dr `a la je 190.

VTA li sta: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 9.025, 2. Ag we {ka Ra dvaw ska (Poq ska) 8.115, 3. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 7.695, 4. Se re na Vi li jams (SAD) 7.300, 5. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 6.415, 6. An |e li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 5.705, 7. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.700, 8. Na Li (Ki na) 4.371, 9. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 4.335, 10.

Sa ra Era ni (Ita li ja) 3.860, ...13. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.980, 27. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 1.681, 72. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 911, 172. Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 354, 190.

Ve sna Do lonc (Sr bi ja) 321.

tre }u sre br nu me da qu na od boj ka {kim pr ven stvi ma Evro pe, po {to su u fi na lu po ra `e ne od Tur ske 0:3.I po red mak si mal nog po ra za na {e de voj ke su pru `i le do sto jan ot por ri va lu to kom pr va dva se ta.

Po seb no je bi la ne iz ve sna bor ba u dru gom se tu, u ko me su ju ni or ke Sr bi je, ~i ni se, pro pu sti le {an su da pre o kre nu tok me ~a. Bez ob zi ra na po raz u fi na lu, na {e mla de la vi ce su po ka za le vi sok kva li te te, za slu `e no osvo ji le ti tu lu vi ce {am pi o na Evro pe i na ja vi le vr -

SE MI NA RU YS SR BI JE U KA WI @I

Petra Kvitova

Jelena Jankovi}

AN KA RA: Ha la Ba {kent, gle da la ca: 6.500, su di je: Ra pi sar da (Ita li ja), Ko zlo va (Ru si ja).

SR BI JA: Po po vi} 8, Mi tro vi}, Si mi}, Dra gu ti no vi} (l), Ku bu ra 3, Tr ni} 3, ^i ki riz 10, ^a nak 1, Bu {a 16, Mir ko vi}, Olu i}, Lu ki} 5.

TUR SKA: ^a ki ro glu 9, Akin 3, Ak man 12, Er ~an 9, Ari {an 7, Ak ta{ 12, Ka la~, Ho ~a o glu 1, Ke gan, Ali ~i, Ma ran goz, Bag ~i (l).

Ju ni or ke Sr bi je su osvo ji le

Kvi to voj ti tu la

^e {ka te ni ser ka Pe tra Kvi to va osvo ji la je ti tu lu u Wu Hej ve nu, po be dom u fi na lu nad Ru ski wom Ma ri jom Ki ri len ko sa 7:6 (11:9), 7:5.

Taj me~ je tra jao dva sa ta i osam mi nu ta, a Kvi to va je do ti tu le do {la po sle pra vog pre o kre ta u dru gom se tu.U pr vom se tu vi |e na je ve li ka bor ba, da bi Ki ri len ko u dru gom po ve la sa 5:2, pre ne go {to je pro {lo go di {wa osva ja ~i ca Vimbldo na us pe la da osvo ji pet ge mo va za re dom i tri jum fu je.

- U taj-brej ku sam igra la poen po poen, ni sam uop {te raz mi {qa la o re zul ta tu. Na kra ju, bor ba je bi la ve o ma ne iz ve sna i dra go mi je {to sam po be di la. Na pra vi la sam do sta gre {a ka, ka da sam gu bi la sa 5:2 po ku {a la sam da ne mi slim na svo je udar ce i tak ti ku, ve} sam se tru di la da lop ti ca osta ne u te re nu - re kla je Kvi to va. ^e hi wa se na ne ki na ~in tom po be dom re van {i ra la ru skoj te ni ser ki za eli mi na ci ju u ~e tvrt fi na lu Olim pij skih iga ra u Lon do nu.

Tro dnev ni se mi nar za ove ru su dij skih li cen ci na ci o nal nih xu do su di ja za se zo nu 2012/2013. po pra vi li ma Evrop ske i Svet ske xu do fe de ra ci je za vr {en je u Ba wi Ka wi `a.

Pred sed nik Su dij ske ko mi si je XS Sr bi je Si ni {a [kr bi} na gla {a va da je sva ka na ci o nal na fe de ra ci ja du `na da svo je su di je edu ku je u skla du sa no vim pra vi li ma i de {a va wi ma u xu dou, te da je ciq ovog se mi na ra bio da se una pre di su dij ski ka dar, a sa mim tim i kva li tet xu do spor ta kod nas.

- U~e {}e je uze lo 55 su di ja i ve o ma sam za do vo qan kva li te tom se mi na ra, po go to vo {to su u~e stvo va la dvo ji ca ugled nih

go sti ju, se kre tar Su dij ske ko mi si je Evro pe xu do uni je Bernd Ahi les i in ter na ci on al ni su di ja A ka te go ri je Ma ri us Je be rean iz Ru mu ni je. Kva li tet se mi na ra je bio ve o ma vi so kom ni vou i na dam se da }e ta ko bi ti i ubu du }e, jer je to vr lo bit no za edu ka ci ju na {ih su di ja i za do bro bit na {eg xu doa. Sa do brim su |e wem se po ve }a va i kva li tet xu doa i sa mih tak mi ~e wa - is ti ~e [kr bi}.

Pre ma re ~i ma [kr bi }a mi ima mo ne do vo qan broj su di ja u evrop skim i svet skim raz me ra ma. [kr bi} je tre nut no je di ni ak tiv ni me |u na rod ni su di ja, ali on na pi mi we da ga ra du je {to ima mo ne ko li ko mla dih per spek tiv nih su di ja sa ko ji ma

}e se jo{ in ten ziv ni je ra di ti u na red nom pe ri o- du, ka ko bi do sti gli in ter na ci o- nal nu li cen cu, a sa mim tim po boq {a li i kva li tet su |e wa na na {im pro sto ri ma.

- Za do ma }a tak mi ~e wa 55 ak tiv nih na ci o nal nih su di ja su sa svim do voq ni za kva li tet no su |e we na, a Sini{a [krbi} po red wih ima mo jo{ to li ko re gi o nal nih su di ja. no na sta vi mo sa edu ka ci jom mla Kva li tet su |e wa na na {im tak - dih ko ji tre ba da za me ne sta ri je mi ~e wi ma je pri li~ no do bar, ko le ge - sma tra [kr bi}. ali je neo p hod no da kon ti nu i ra Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

SVET SKI RE LI [AM PI O NAT

De ve ti tri jumf Le ba u Ne ma~ koj Osmo stru ki svet ski {am pion Se ba sti jan Leb tri jum fo vao je na Re li ju Ne ma~ ke, de ve tom tak mi ~e wu ovo go di {weg Svet skog re li {am pi o na ta.Vo za~ Si tro e na je ta ko do {ao do pe te po be de za re dom ove se zo ne, a ujed no svo je de ve te u Ne ma~ koj. Dru go me sto sa za o stat kom od dva mi nu ta za u zeo je Ja ri-Ma ti La tva la u For du, dok je tre }i bio dru gi vo za~ Si tro e na Mi ki Hir vo nen.

Leb je do po be de u Ne ma~ koj do {ao u ka rak te ri sti~ nom sti lu, po sle pot pu ne do mi na ci je od po ~et ka re li ja na ko jem je pre de set go di na pr vi put u ka ri je ri tri jum fo vao. Fran cuz je imao i ma lo sre }e, po {to je ki {a to kom ju tar -

Detaq s relija u Nema~koj

wih eta pa vi {e po go di la we go ve ri va le ne go we ga. La tva la je ~ak imao iz le ta we, ali je us peo da se vra ti i do |e do dru gog me sta, sa po la mi nu ta pred no sti u od no su na Hir vo ne na. La tva lin tim ski ko le ga Pe ter Sol berg je bio du go dru gi pre ne go {to je imao udes, a to kom istog br zin ca u Pan cer pla teu na de za bo qi pla sman iz gu bi li su i Tje ri Noj vil, Da ni Sor do i Ot Ta nak. Na kra ju je Mads Ost berg u Adap ta For du bio ~e tvr ti, is pred Kri sa Et kin so na u Mi ni ju i vo za ~a Fol ksva ge na Se ba sti ja na O`i jea.

Svet ski re li {am pi o nat na sta vqa se Re li jem Vel sa, ko ji je na pro gra mu od 13. do 16. sep tem bra.

18

sport

ponedeqak27.avgust2012.

PR VEN STVO SR BI JE U MI NI -KA JA KU U APA TI NU

PRO VER NA UTAK MI CA

Najava boqe forme Cr ven ka – Voj put 25:25 (11:12) CRVENKA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 100, su di je: Mi li ca An ti} i Da ni je la Ku koq (Cr ven ka). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (4), Voj put 5 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 14, a Voj put 10 mi nu ta.

CR VEN KA: N. Ra ~i}, Ivi}, @e ga rac 2, Ra do wi} 3, Sla vu qi ca 1, Gu gle ta 6, Tun guz, Ma noj lo vi}, Pe ro vi} 8, Gru ji ~i} 1, Pu {i ca, V. Ra ~i} 3, Su naj ko, Ni ko li}, Mi ri} 1, Egi}.

VOJ PUT: Pa pi} 8, Dis tol, Ko va ~e vi} 2, Jo va no vi} 6, Je li} 4, Ko so vi} 1, Pa vlo vi}, Ka tlak 1, Ja wi}, To do ro vi} 2, Ma ti}, Po po vi}, Ku ku}, \u ka no vi}, Vu ko sla vo vi}, Bo `o vi} 1.

Na kon po ra za u pret hod ne ~e ti ri kon trol ne utak mi ce (Pro le ter dva pu ta, Do boj i Voj put), ru ko me ta {i Cr ven ke su u pe tom po ku {a ju na go ve sti li da im je for ma u uz la znoj li ni ji i da }e u na red nih dva de se tak da na do po ~et ka pr ven stva po sti }i pu nu tak mi ~ar sku sprem nost.

Pr vo po lu vre me re van{ su sre ta pro tiv Su bo ti ~a na ni je bu di lo ta kvu na du, s ob zi rom da su go sti od sa mog po ~et ka ima li pred nost, ko ja je u 20. mi nu tu bi la i ve o ma ube dqi va (6:12). Me |u tim, ta da Cr ven ~a ni okre }u list, is po qa va ju sve ve }e za la ga we i bor be nost, ~vr stu igru u od bra ni i efi ka sne na pa de i za re dom po sti `u pet go lo va (11:12), u ~e mu je pred wa ~io mla di Mar ko Pe ro vi} na po zi ci ji le vog kri la. U na stav ku je re zul tat od mah iz jed na ~en (12:12), a po tom sle de na iz me ni~ ni go lo vi i ve o ma do bra igra iza bra ni ka Igo ra De sni ce, ko ji ma je u sa moj za vr {ni ci ne do sta ja lo i ma lo sre }e da ostva re pr vu po be du u pri prem nom pe ri o du, {to ne uma wu ju po vo qan uti sak ko ji su osta vi li.

T. Jo. LI PAR SKI VE LI KO GO SPO JIN SKI TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pab iz Vrbasa pobednik

Tra di ci o nal no u Li pa ru (kul ska op {ti na) u po vo du obe le `a va wa se o ske sla ve Ve li ke Go spo ji ne odr `a va se no} ni tur nir u ma lom fud ba lu.Dva de set eki pa iz kul ske, vr ba ske, ba~ ko to pol ske ko mu ne i ne ko li ko iz No vog Sa da nad me ta lo se za na grad ni fond od 160 hi qa da di na ra. Na kon tak mi ~e wa u gru pa ma, u za vr {ni cu tur ni ra, ko jeg je sva ke ve ~e ri pra ti lo i do hi qa du gle da la ca, pla si ra le su se eki pe Agro vi {ko vi} iz Cr ven ke, Pab iz Vr ba sa, De te li na ra Gru ja iz No vom Sa da i O[„ Ni ko la Te sla„ iz Li pa ra.

U po lu fi nal nim nad me ta wi ma eki pa Agro vi {ko vi} je po be di la O[ „Ni ko la Te sla“ sa 5:3, dok je u dru gom su sre tu Pab iz Vr ba sa bio bo qi od eki pe De te li na ra Gru ja sa 3:1. Za vr {ne ve ~e ri tur ni ra, u su sre tu za tre }e me sto eki pa O[ „Ni ko la Te sla„ je sa vla da la De te li na ru Gru ja sa 2:0 i osvo ji la na gra du od 30 hi qa da di na ra. U fi nal nom su sre tu Agro vi {ko vi} – Pab pe na li su od lu ~i li po be di ka. U re gu lar nom de lu bi lo je1:1, a pre ci zni ji sa pe na la bi li su igra ~i Pa ba (4:3) i wi ma je pri pa lo 80.000, a po ra `e nom ti mu 50.000 di na ra. Za eki pi Pab su igra li: Pe tro vi}, Sa mar xi}, Stje pa no vi}, Pe ko vi}, Jak {i}, Po kra jac, Baj ~e ti}, Ra do vi}, Bo do wi i Ma }u `en ski. Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je ~lan Agro vi {ko vi }a Jo vi ca Sto {i}, naj bo qi stre lac je Mi lan [e gan iz O[ „Ni ko la Te sla“, a naj bo qi igra~ je Da mir Ma }u `en ski iz Pa ba.

Tre ba re }i da su ve o ma ko rekt no su di li Ne nad Mi lo {e vi} i Mir ko Tri fu no vi} iz Cr ven ke, a da je za gle da o ce pri re |i va na tom bo la. Lap top, dar „Sa gi ta ri ju sa“ iz Su bo ti ce, ku }i je od neo Li par ~a nin Bo ban Li pin ski. \. Bo ja ni}

dnevnik

Sintelon najuspe{niji U Apa ti nu je odr `a no Pr ven stvo Sr bi je u mi ni- ka ja ku za de ~a ke i de voj ~i ce (od 1999. do 2002. go di {ta) u or ga ni za ci ji KK Pa no ni ja i po kra jin skog i re pu bli~ kog sa ve za. Odr `a no je 16 tr ka na 500 i hi qa du me ta ra. U naj mla |oj ka te go ri ji de ~a ka na hi qa du me ta ra, od 47 u~e sni ka, pr vi je bio Rast ko Pet ko vi} iz Sin te lo na. U ka ja ku dvo se du na 500 me ta ra za de voj ~i ce po be dio je par Mi haj lo vi}-Ba juk iz Va la iz Srem ske Mu tro vi ce. U tr ci ka ja ka dvo des da od 30 po sa da po be dio je par Va se lek-Su vi} ta ko |e iz Srem ske Mi tro vi ce. Tak mi ~ar ke Mi haj lo vi}-Ba juk iz Srem ske Mi tro vi ce po be di le su u ka te go ri ji dvo se da za de voj ~i ce ro |e ne 2002. go di ne na 500 me ta ra. U ka te go ri ji de ~a ka ro |e -

di {te na hi qa du me ta ra po be dio je Ste fan Vr do qak iz Srem ske Mi tro vi ce, dok je u ka te go ri ji de voj ~i ca u mi ni ka ja ku dvo se du po be dio par Ja ni}-Ja ni} iz Si te lo na. U ka te go ri ji de ~a ka ro |e nih 1999. go di ne me |u 43 tak mi ~a ra po be dio je Sa {a Ro di} iz Ba~ ke Pa lan ke.

U tr ci na hi qa du me ta ra kod de voj ~i ca 2002. go di {te po be di la je Oli ve ra Ma haj lo vi} iz Srem ske Mi tro vi ce. De ~a ci istog go di {ta u tr ci mi ni ka ja ka dvo se da na 500 me ta ra po be di la je po sa da Pe ko vi}-Ja ni} iz Ba~ ke Pa lan ke. U tr ci na hi qa du me ta ra me |u de voj ~i ca ma ro |e nih 2001. go di ne po be du je od ne la Ni na Su vi} iz Srem ske Mi tro vi ce.

Par Sa u rek-Pe rak iz Ba~ ke Pa lan ke po be dio je u tr ci na 500 me ta ra u ka te go ri ji ro |e nih 2001.

vi}- @i va no vi} iz Srem ske Mi tro vi ce po be dio je u tr ci dvo se da na 500m u ka te gi ri ji de ~a ka ro |e nih 2000. Ma ri ja Do sta ni} iz Srem ske Mi tro vi ce po bed nik je tr ke na hi qa du me ta ra u ka te go ri ji de voj ~i ca ro |e nih 1999. go di ne u ko joj se tak mi ~i lo 28 tak mi ~a tra.U is toj sta ro snoj ka te go ri ji u tr ci na 500 m u mi ni ka ja ku dvo se du po be dio je par @iv ko vi}-To do ro vi} iz Za bre` ja.

U ekip nom pla sma nu naj bo qa je bi la eki pa Sin te lo na iz Ba~ ke Pa lan ke, dru gi je bio Val iz Srem ske Mi tro vi ce, atre }i Be ~ej.

- U~e stvo va lo je 18 eki pa sa 270 tak mi ~a ra iz Ba~ ke Pa lan ke, Srem ske Mi tro vi ce, Be ~e ja, Pro ga ra, Za bre` ja, Pan ~e va, Ka wi `e, Sen te, [ap ca, Bez da na, Zre wa ni na, No vog Sa da, Ze mu na,

MI NI KA JAK LI GA SR BI JE

Palan~ani ispred Mitrov~ana Na kon po de le me da qe naj bo qim u~e sni ci ma na Pr ven stvu Sr bi je u mi ni- ka ja ku, uru ~e ni su i pe ha ri naj bo qim po je din ci ma i eki pa ma u Mi ni ka jak li gi Sr bi je za 2012. go di nu. Naj vi {e bo do va osvo jio je Sin te lon iz Ba~ ke Pa lan ke, dru go me sto pri pa lo je Va lu iz Srem ske Mi tro vi ce, a tre }e Za bre` ju iz Za bre` ja.

U po je di na~ noj kon ku ren ci ji, u ka te go ri ji de ~a ka 2002. go di {te naj bo qi su Ste van Ja ni}, Rast ko Pet ko vi} (obo ji ca iz Sin te lo na) i Ni ko la Ke qe vi} iz Za bre` ja. U ka te go ri ji de ~a ka ro |e nih 2001. naj bo qi su Vuk Sa u er, Ni ko la Pe rak (obo ji ca iz Sin te lo na) i La zar Re qi} iz Be ~e ja. U ke te go ri ji de ~a ka ro |e nih 2000. pr va tri me sta osvo ji li su ~la no vi eki pa Val Ste fan Vr do qak, Igor Mi la ko vi} i Alek sa @i va no vi}. U ka te go ri ji de ~a ka 1999. go di {te pr vi je Da ni lo @iv ko vi} iz Za bre` ja, dru gi Ivan Sa u er iz Sin te lo na i tre }i Du {an To do ro vi} iz Za bre` ja.

Me |u de voj ~i ca ma 2002. go di {te pr va je Oli ve ra Mi haj lo vi}, dru ga Ana sta si ja Ba juk , obe iz Va la, a tre }a @e qa na Pe tro vi} iz Za bre` ja. U ka te go ri ji 2001. go di {ta naj bo qa je Ni na Su vi} iz Va la, dru ga je Dan ka Fi li po vi} iz Za bre` ja, a tre }a Kse ni ja Va se lek iz Va la. U ka te go ri ji de voj ~i ca 2000. go di {te pr va je Ti ja na Ja ni}, dru ga Ka ta ri na Ja ni}, obe iz Ba~ ke Pa lan ke, a tre }a Mi li ca Vla jin iz Pan ~e va.U ka te go ri ji 1999. go di {te pr va je Iva na Ja ni}, dru ga Bjan ka Pet ko vi}, obe iz Ba~ ke Pa lan ke, a tre }a Ma ri ja Do sta ni} iz Srem ske Mi tro vi ce.

De taq s tak mi ~e wa mla dih ka ja ka {a u Apa ti nu

nih 2001. go di ne na hi qa du me ta ra me |u 38 tak mi ~a ra po be dio je Og wen Mi ko vi} iz Srem ske Mi tro vi ce. Me |u de ~a ci ma 2000. go -

go di ne.U tr ci na hi qa du me ta ra de voj ~i ca ro |e nih 2000. go di ne naj bo qa je bi la Ti ja na Ja ni} iz Ba~ ke Pa lan ke, a par Mi la ko -

No vog Kwe `ev ca ,Srem skih Ba no va ca i Apa ti na. Eki pa Se ge di na je u~e stvo va la van kon ku ren ci je. Su de }i po bro ju u~e sni ka i

re zu la ta ti ma mi slim da ne mo ra mo da bri ne mo za bu du} nost ovog spor ta. Mla di su za in te re so va ni za ka jak, me |u tim, tre ba im po -

mo }i da stig nu i do vr hun skih re zul ta ta- re kao je Dra gan Se wak, pred sed nik po kra jin skog ka ja ka {kog sa ve za.

J. P.

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – KO VIN

Idealni uslovi na [qunkari Na sta vqa se ak ci ja Sa ve za sport za sve Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu Ukqu ~i se u igru – na oba la ma re ka i je ze ra. Go to vo sva kog vi ken da u po ne kom od voj vo |an skih me sta odr `a va ju se ova kve ma ni fe sta ci je. Je dan od or ga ni za to ra bio je i Sport ski sa vez Op {ti ne Ko vin.

Ko vin ci su iz ve li de ~a ke i de voj ~i ce na oba lu grad skog ku pa li {ta [qun ka ra gde su se mla |i de ~a ci tak mi ~i li u ma lom fud ba lu, a ne {to sta ri ji i de voj ~i ce ogle da li su se u od boj ci na pe sku. Bi lo je me {o vi tih eki pa, ali i ~i sto mu {kih i `en skih. U bo qem iz da wu po ka za le su se de voj ~i ce, {to je bi lo i ra zu mqi vo jer su mno ge od wih ~la ni ce od boj ka {kog klu ba iz gra da na Du na vu, dok su ri va li s dru ge stra ne mre `e, ka da je o mu {kar ci ma re~, ~la no vi me snog ko {ar ka {kog klu ba. No, to ni je sme ta lo da igra bu de za bav na i za ba va za sve u~e sni ke, {to je upra vo i ciq ova kvih ma ni fe sta ci ja.

Bi lo je ovo dru gi put da su se mla di oku pi li na te re ni ma kraj [qun ka ra, gde su ide al ni uslo vi za ova kve igre. No, do ma }i ni mo ra da se po tru de da bu de ma lo vi {e u~e sni ka, kao i discpi li na jer

Za jed ni~ ki sni mak u~e sni ka u Ko vi nu

uslo vi ko je ima ju to im do zvo qa va ju. Na kra ju pro gra ma @ar ko Ro di}, ge ne ral ni se kre tar i De jan Ja we vi}, se kre tar Sport skog sa ve za, re kli su da }e u~i ni ti na por da se sle de }e go di ne po ja vi vi {e tak mi ~a ra i da }e pro gram pro {i ri ti za jo{ ne ke di sci pli ne. Ho }e li to bi ti po li gon, pli va we ili jo{ ne {to od lu ~i }e na vre me.

Ipak, mo ra se pri zna ti da je or ga ni za ci ja bi la ve o ma do bra. Sve se od vi ja lo po utvr |e nom sce na ri ju. Za u~e sni ke su obez be |e ni sen dvi ~i, so ko vi i vo da ta ko da se tak mi ~e we ne sme ta no od vi ja lo.

De voj ~i ce u~e sni ce u od boj ci na pe sku

Mla di fud ba le ri su se ba{ tru di li

Te re ni na [qun ka ri su uglav nom u hla du, po go to vo od boj ka {ki na pe sku, pa ni je pre te ra no sme ta la ve li ka vru }i na. Mla di fud ba le ri su bi li vi {e iz lo `e ni sun cu, ali su i oni sve sto ji~ ki iz dr `a li i svoj ski se bo ri li za bo je klu bo va iz ko jih po ti ~u, Rad ni~ kog i OFK Ko lo ni je. Ni je ov de naj bit ni ji re zul tat, iako su ovo ga pu ta bi li spret ni ji de ~a ci Rad ni~ kog. Do bro su igra li i klin ci Ko lo ni je, ali ovo ga pu ta ni su ima li do voq no sre }e.

Sport skom da nu u Ko vi nu pri su stvo vao je i se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Slav ko Per ko vi}, ko ji je do neo di plo me i pri zna wa ko je su naj u spe {ni ji ma uru ~i li @ar ko Ro di} i De jan Ja we vi}.

S. Ja ko vqe vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

M

ponedeqak27.avgust2012.

19

Ovo je moj tata

oj tata se zove Miroslav. On ima plave o~i, svetlosme|u kosu, rumene obraze...

Moj tata je veterinarski tehni~ar, poqoprivrednik, majstor i politi~ar. Mene tata stalno zove da mu poma`em oko traktora i drugih ma{ina. Ja volim traktore i volim kad tata i ja idemo u wivu. Tamo skupqamo bale sena i nosimo ih ku}i. Onda ih nare|amo ispod hangara, da krave mogu da jedu suve, a ne mokre

bale. Kad mu se pokvari neka ma{ina, moj tata je popravi. Jedanput mi se pokvario bicikl i tata ga je namestio. Tata ~esto donosi neke papire. On stalno ide na neke sastanke i donosi te papire.

Moj tata je veoma zanimqiv ~ovek.

Pe tar Sto jiq ko vi}, III-1 O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

Putovawe jedne semenke B io jednom jedan vetrovit dan. Jedna semenka je le`ala na travi. Duvao je jak vetar, koji je poneo semenku. Ose}ala se kao da leti. Letela je skroz

do {ume i tamo je izrasla u jedan lep cvet. \or |e Da vi dov, I-1, O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Mrak Svi se boje mraka.

Neko mawe, neko vi{e, moja seka najvi{e.

A znate li koga se mrak boji?

Mene, kada upalim svetlo!

Pa vle Pej ~i no ski, I-3 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

P

Zlat ko La ka to{, II-a, O[ „Jo `ef Ati la”, No vi Sad

Most koji ~esto prelazim

ostoje razli~iti mostovi koje je ~ovek golim rukama izgradio i koji na na nas ostavqaju topao utisak i izazivaju bezbroj pitawa o svojoj istoriji i nastanku. Ima i onih velikih, metalnih, koji nam slu`e, ali nemaju taj, bar za mene, topao izgled.

Jedan takav most se nalazi u Novom Sadu. Ime mu je Duga, a dobio ga je po svom izgledu. Da bi gra|ani uspeli da

do~araju wegovo ime na wemu su lampice koje mewaju boju. Taj most povezuje grad i staru tvr|avu. ^esto ga prelazim kada idem u posetu tetki, koja `ivi u Petrovaradinu. Kada ga prelazim, ne mogu da pogledam u wegovo podno`je, jer se ispod wega nalazi brz i jak Dunav, koji u meni iza zi va strah. U vre me bom bar do va wa,kao i ostali mostovi u Novom Sadu i most koji je bio na mestu na kojem je sada

Duga je bio sru{en. Ja tada jo{ nisam bila ro|ena, ali znam da je, kao i svaki most, povezivao dve strane i da je bio veza izme|u mnogih qudi.

Iako Duga po svom izgledu meni nije draga, za mene predstavqa veliki zna~aj, jer mogu da vidim svoju tetku.

Ma ri ja Gra ho vac, V-5 O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

U~iteqica Sla|a Moj omiqeni brod je bela la|a, A omiqena u~iteqica - Sla|a.

Svakog dana me u~i {ta ja ho}u, bilo da je o hrani ili o vo}u.

Svakog dana dobra deca dobijaju zvezdice, a za dobre radove dobijaju petice.

Ja na Tran da fi lo vi}, I raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”Te me rin

Do bri voj Ran |e lo vi} III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Jedan nezaboravan do`ivqaj

Z

a vreme raspusta bila je seoska slava. Sa svojim drugarima sam se dogovorio da }emo se zajedno {etati.

Do go vo ri li smo se ka da }e mo se na }i, i gde }e mo sve i}i. Le po smo se pro vo di li. Vo zi li smo se na rin gi {pi lu, igra li sto ni fud bal i bi li na sme ja ni i ve se li. Gric ka li smo ko ki ce i pri ~a li o to me, da ni kad ni je bi lo za bav ni je, ne go na ovoj sla vi. Bi le su i gru pe hu li ga na i nar ko ma na iz ra znih na se qa. Mi smo ih se, na rav no, kla wa li, jer smo zna li da to {to oni ra de uop {te ni je le po. Ni je mi se svi de lo {to su ne ku de cu mal tre ti ra li i kra li qu di ma ro bu ko ju su do ne li da pro da ju.

Po sle ne ko li ko sa ti, vi deo sam ih pi ja ne i ras pri ~a ne. Vi deo sam da su hte li da pre |u put. Auto mo bi li su ju ri li na sve stra ne. Mo ji dru ga ri i ja smo bi li str pqi vi i ~e ka li smo. Dok je jed na gru pa hu li ga na, na sme ja no ,pre la zi la put, vi kao sam da sta nu. Oni me,

na rav no, ni su po slu {a li. Je dan vo za~, ko ji je si gur no `u rio ku }i, po ~eo je da svi ra i da ko ~i. Po {to je ma lo br `e i{ao, ni je us peo da za ko ~i i jed nog od wih je uda rio. Sa svo jim dru ga ri ma sta jao sam po red pu ta ska me we no i upla {e no. ^o vek je br zo iza {ao iz auto mo bi la i po ~eo da di `e de ~a ka ko ga je uda rio.

Bio sam ve o ma upla {en. Po sle ne ko li ko da na sa znao sam da je de ~ak u bol ni ci i da je van `i vot ne opa sno sti. Ta ko |e sam sa znao da je ~o vek, ko ji ga je uda rio, u pri tvo ru. Bi lo mi je `ao {to je ~o vek na stra dao zbog jed nog pi ja nog hu li ga na.

Shvatio sam da, kada porastem, ne treba da budem huligan. Iz ovoga se mo`e izvu}i i pouka da u svetu treba da bude mawe huligana i da treba biti dobar ~ovek.

Mi lan Ici}, IV-1 O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

Iva na Sta ni}, II-1, O[ „Ivan Stan ~i} U~a”, Ku ma ne

J

Mi li ca Sko pqak, III-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Boje u mom kraju

esewi san je utonuo u oktobarske boje koje dolaze u moj tajanstveni kraj.

U kraj dolazi ne{to, sasvim, sasvim novo, a to je vetar severac.

Oktobar je jedan jesewi mesec. U mom kraju boje postaju tamnije i tmurnije. Listovi koji opadaju su tamno zeleni, braon,... Nebo kao da hoda po zemqi, postaje se tamnije i ki{ovitije. Opijaju}a melodija dolazi od vetra severca i ~uje se kako qudi cepaju drva za zimu. Vi{e se ne ~uje cvrkut prole}nih ptica. Vreme je sve lo{ije i hladnije. Stari qudi prave rakiju od {qiva, dok mame spremaju zimnicu. Mame stavqaju paprike u tegle,a mladi kupus u bure. Kuvaju se crvenkasti paradajz i {qivice. U na{im rodnim ba-

{tama rastu naraxaste {argarepe, a zelenkast kupus raste kao {e{iri}. Na wivama rastu kukuruzi. U velikim vinogradima rastu loze gro`|a koje qudi beru, pa ih prerade u vina. Neki qudi su sre}ni, jer }e imati {ta da jedu zimi. Qudi budu i tu`ni, jer nema vi{e sunca i toplih dana. Pre, leti, bi qudi jedva ~ekali da iza|u napoqe, a sada }e ostati u svojim toplim domovima. Volim jesen i wene osobine, jer su weni plodovi ukusni i lepi.

Je se wa kra qi ca {i ri svo ju plod nost, na wi ve, vi no gra de i pr ven stve no na moj je se wi kraj.

Je le na Tri vu no vi} IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ЦИРИХУ

Гиру награда за животно дело Холивудском глумцу Ричарду Гиру биће додељена Златна икона - награда за животно дело Филмског фестивала у Цириху, преноси ‘’Холивуд рипортер‘’.

Гиру ће награда бити уручена 23. септембра када ће на фестивалу бити приказана драма ‘’Arbitrage‘’ у којој он игра амбициозног инвеститора чији посао и приватни живот почињу да се распадају. У филму, такође, играју и Сузан Сарандон, Брит Марлинг и Тим Рот. Фестивал који почиње 20. септембра отвориће филм Оливера Стоуна ‘’Savages‘’ у коме игра Џон Траволта и који ће примити почасну награду фестивала ‘’Златно око‘’. Ричард Гир је снимио више од 50 филмова међу којима се налазе остварења ‘’Згодна жена‘’, ‘’Црвени угао‘’, ‘’Амерички жиголо‘’, ‘’Официр и џентлмен‘’... Фестивал ће трајати до 30. сеп(Танјуг) тембра.

У ПЛАНУ И ПЕТИ ДЕО „ПИРАТА С КАРИБА”

Улога капетана вредна 60 милиона фунти Холивудски глумац Џони Деп наводно је потписао уговор за улогу у петом наставку серијала „Пирати са Кариба„, преносе британски таблоиди. Глумац је наводно пристао да се врати улози капетана Џека Спероуа за 60 милиона фунти, преноси „Сан„. Разлог због кога се Деп поново прихватио улоге пирата је алиментација коју треба да плати бившој партнерки Ванеси Паради и њиховој деци. „Џони је веома пажљив и не жели да се појављује у превише филмова. Он не жели да уништи своју каријеру претераним појављивањем као што су то урадили Џон Траволта и Ник Кејџ„, рекао је неименовани извор. „Уговор за ‘Пирате‘ значи да ће моћи да изабере друге улоге на

НАРЕДНЕ НЕДЕЉЕ ПРЕМИЈЕРНО И КОД НАС

„Храбра Мерида” и предања с брдовитих предела Шкотске Џони Деп

основу сценарија а не плате„, додао је извор. За сада се не зна када ће снимање филма почети нити ко ће се још појавити у филму. (Танјуг)

У наше биоскопе првих дана септембра стиже премијерно анимирани филм „Храбра Мерида“ из „Дизнијеве“ и продукције „Пиксар“, који су режирали Марк Ендрјуз и Бренда Чепмен / Јана Маричић. Овај филм ће најпре бити приказан 1. септембра у биоскопу „Колосеј“ у Београду, а од 6. септембра је и на репертоару осталих. Филм је синхронизован, титлован и у 3Д техници. У улогама су: Кели Макдоналд, Ема Томпсон, Били Коноли, Џули Волтерс и други (Милена Моравчевић, Весна Станковић, Горица Поповић, Ненад Ћирић Ћи-

ра, Слободан Бештић, Драган Вујић Вујке, Бранислав Платиша и Огњен Амиџић). Још једна епска прича с брдовитих предела Шкотске очекује нас у „Храброј Мериди“, која ће се придружити предању кад се храбра Мерида (глас јој позајмљује Кели Мекдоналд/Милена Моравчевић) супротстави традицији, судбини и најстрашнијим зверима. Мерида је одлична стреличарка и плаховита ћерка краља Фергуса (Били Коноли/Ненад Ћирић Ћира) и краљице Елинор (Ема Томсон/Весна Станковић). Одлучна у томе да сама кроји свој живот, Мерида ће се оглушити о древни

ИСТВУДОВ ФИЛМ „НЕОПРОШТЕНО” У НОВОМ ИЗДАЊУ

Самурајска верзија вестерна Филм Клинта Иствуда „Неопроштено„ из 1992. ускоро ће добити свој римејк, с тим што се радња сели у Јапан, а главну улогу ће играти Кен Ватанабе. Како преноси лист „Варајети„, култни Иствудов вестерн добиће „самурајску„ верзију која ће се такође одвијати 1880-их, али у Јапану. Филм ће режирати Ли Санг-Ил.

ОД ОКТОБРА У НАШИМ БИОСКОПИМА

„Хотел Трансилванија”, Дракулина резиденција Из дистрибутерске куће „Так Вижн“ стижу вести да ће се анимирани филм “Хотел Трансилванија“наћи на репертоару наших биоскопа у октобру. Овај филм режирао је Ганди Тартаковски, а у улогама су: Адам Сендлер, Енди Семберг, Кевин Џејмс, Стив Бушеми и Селина Гомез.

- “Добродошли у Хотел Трансилванију”, Дракулину резиденцију, где чудовишта и монструми, заједно са својим породицама могу доћи да се одмо-

ре и нађу уточиште од људи који их прогањају! Једног посебног викенда, Дракула је позвао неке од најчувенијих чудовишта света, Франкенштајна и његову невесту, Мумију, Невидљивог човека, породицу Вукодлака и друге, како би прославили 118. рођендан његове ћерке, Мевис. Нажалост, цео Дракулин свет прети да се уруши када се на вратима његовог хотела појави један сасвим обичан човек – наводе у дитрибутерској кући „Так вижн“.

У ФИЛМУ „HOMEFRONT“ ПО СЦЕНАРИЈУ СИЛВЕСТЕРА СТАЛОНЕА

Винона Рајдер као девојка Џејмса Франка Америчка глумица Винона Рајдер могла би ускоро да се појави у акционом трилеру „Homefront„ уз Џејмса Франка и Џејсона Стетама. Како преносе холивудски медији, филм за који је сценарио написао Силвестер Сталоне прати суровог нарко дилера и бившег ДЕА агента који се сукобљавају у малом граду. Рајдерова би требало да игра девојку лика Џејмса Франка. Филм,

чије снимање почиње крајем септембра у Њу Орлеансу, заснован је на роману Чака Логана, а режираће га Гери Фледер. Рајдерова, која је на врхунцу славе била 1990-их захваљујући улогама у филмовима „Дракула„, „Време невиности„, „Мале жене„, недавно је завршила снимање „The Iceman„-а, а ускоро ће се појавити и у анимираном филму Тима Бартона „Frankenweenie„. (Танјуг)

Кен Ватанабе

Снимање би требало да почне на јесен на Хокаиду, а јапанска премијера очекује се 2013. Светска дистрибуција биће ограничена тако да ће се јапанска верзија „Неопроштеног„ махом гледати на фестивалима азијских филмова. Иствуд је за филм о пензинисаном револверашу добио Оскара за најбољи филм и режију. (Танјуг)

СНИМАЊЕ РИМЕЈКА „ЕНИ” ПОЧИЊЕ НА ПРОЛЕЋЕ

Ћерка Вила Смита у главној улози Глумица и комичарка Ема Томпсон објавила је да ће снимање римејка филма ‘’Ени‘’, у коме ће играти ћерка Вила Смита - Вилоу, почети следеће године. Томпсонова ће се ускоро састати са музичарем Џеј Зијем како би разговарали о детаљима пројекта. Она ради на сценарију, док Џеј Зи ради музику за филм. ‘’Пишем сценарио готово три године и веома сам узбуђена‘’, ре-

кла је глумица британском магазину ‘’Сан‘’. ‘’Џеј Зи је већ почео да ради на музици. Почећемо са снимањем на пролеће у Њујорку‘’. Томпсонова је наводно тренутно у преговорима за улогу у пројекту о стварању филма Мери Попинс у којем би требало да игра и Том Хенкс. ‘’Ени‘’ говори о девојчици која се, захваљујући певачком таленту, ослобађа сиротишта. (Танјуг)

обичај кога бучни лордови сматрају светињом: огромни лорд Мекгафин (Кевин Мекид/Бранислав Платиша), набусити лорд Мекинтош (Крег Фергусон/Драган Вујић Вујке) и свадљиви лорд Дингвал (Роби Колтрејн/Слободан Бештић). Меридини поступци ће ненамерно покренути хаос и љутњу у краљевству, а кад буде потражила помоћ од ексцентричне мудре жене (Џули Волтерс/Горица Поповић), оствариће јој се злосрећна жеља. Опасност која следи примораће Мериду да открије значење праве храбрости како би поништила страшну клетву пре него што буде прекасно. К. Р.

У НОВОМ ОСТВАРЕЊУ КЕНЕТА БРАНЕ

Кира Најтли у филму о Џеку Рајану Глумица Кира Најтли је у преговорима за улогу у новом филму о Џеку Рајану, лику крими-писца Тома Кленсија, који ће режирати Кенет Брана. Глумица би требало да игра супругу Џека Рајан (Крис Пајн) у најновијем филму, преноси ‘’Холивуд рипортер’’. Радња филма прати Рајана, који напушта маринце, пре почетка сарадње са ЦИА, док је радио као финансијски консултант за руског милијардера. До сада су екранизована четири романа Тома Кленсија са Џеком Рајаном као главним јунаком - „Лов на Црвени октобар„ („The Hunt for Red October„) са Алеком Болдвином, „Патриотске игре„ („Patriot Games„)

и „Јасна и непосредна опасност„ („Clear and Present Danger„) са Харисоном Фордом и „Сви наши страхови„ („The Sum of All Fears„) са Беном Афлеком у главној улози. Најтли ће од 7. септембра у британским, а од 9. септембра у америчким биоскопима бити виђена у филму ‘’Ана Карењина‘’.

ИАКО ЈЕ НАЈАВЉЕН У БИОСКОПИМА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

Без наставка филма „Мушкарци који мрзе жене” Наставак америчког филма „Мушкарци који мрзе жене„ (The Girl with the Dragon Tattoo) неће се у биоскопима појавити, као што се очекивало, 2013. године. Извори

Данијел Крејг

блиски продуцентима рекли су „Ентертејнмент виклију„ да се наставак - „Девојчица која се играла са ватром„ - „дефинитивно ради„ али да студио не жури са премијером филма. Стивен Заилијан, који је написао и први део филма, наводно ради сценарио и за други који ће највероватније режирати Дејвид Финчер. Очекује се да ће своје улоге репризирати Руни Мара и Данијел Крејг. Филм „Мушкарци који мрзе жене„ рађен је према првом делу трилогије романа Стига Лашона „Миленијум„. Пре америчке, снимљена је и успешна и према некима много боља шведска верзија трилогије, са Нуми Рапас у главној улози. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

21

ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 7. МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

ЈУЧЕ У РЕДАКЦИЈИ „ДНЕВНИКА“

Полифонија песничих /раз/говора

Задња клапа филма „Апофенија“

Званично и свечано на Тргу младенаца, а заправо у Кафе књижари у улици Модене, вечерас почиње Седми међународни новосадски књижевни фестивал, чији је домаћин Друштво књижевника Војводине. До 31. августа, на више урбаних адреса, али и пред публиком у Сремским Карловцима, Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици, наступиће око 80 писаца, углавном песника из десетак земаља. Они ће, уз превод на српски, читати своја дела, разгоарати на различите књижевне теме и дружити се. У фестивалском фокусу ове године је савремена пољска поезија, коју ће представити десетак аутора. Међу њима је и Кшиштоф Карасек, добитник Међународне књижевне награде „Нови Сад“. Традиционално ће бити уручена и Бранкова награда младом песнику, а лауреат је Горан Живковић из Ниша. На фестивалској завршници, у кафеу „Бистро“, публика ће, након живог наступа седморо полуфиналиста, бирати најбољег слем-песника Србије. Током Фестивала биће одржан и симпозијум на тему „Романтизам, савремена књижевност и култура- митови, политика, спектакли, слава, иронија“. Данас у Кафе књижари публици ће се представити Елза Бјађини из Италије Марија Шимоковић из Србије- програм почиње у 18 часова. Фестивалска новина је поезија са балкона. У 19,30 са балкона кафеа „Абсолут“ стихове ће говорити Тим Каинг из Велике Британије и Адам Пуслојић из Србије. Фестивал ће свечано бити отворен на Тргу младенаца у 21 час, мултумедијалним пројектом компози-

тора Мирослава Штаткића, у коме наступају млади уметници из неколико земаља. Улаз на све фестивалске прграме је слободан Р. Л.

ПРО ТЕ КЛОГ ВИ КЕН ДА НА НИ ШКОЈ ТВР ЂА ВИ

Филм ски су сре ти до ма ћих глу мач ких оства ре ња Срп ски глум ци су у Ни шкој твр ђа ви пре у зе ли кљу че ве гра да, чи ме је то ком ви кен да сим бо лич но по чео 47. Фе сти вал глу мач ких оства ре ња до ма ћег игра ног фил ма.Кљу че ве гра да је пре у зе ла ово го ди шња пред сед ни ца жи ри ја глу ми ца Зла та Ну ма на гић, а фе сти вал је зва нич но отво рио глу мац Алек с ан дар Срећ ко вић - Ку бу ра, нај у спе шни ји глу мац прет ход них

филм ских су сре та по оце ни ни шке пу бли ке. Ну ма на ги ће ва је ре кла да је уз бу ђе ње пре у зи ма њем кљу че ва гра да ве ли ко, али је још зна чај ни је са зна ње да и глум ци „има ју кљу че ве ср ца ни шке пу бли ке”.На фе сти ва лу, ко ји тра је до 30. ав гу ста, би ће при ка ка за но 13 фил мо ва у кон ку рен ци ји за на гра де. Си ноћ су у про гра му фе сти ва ла при ка за на два фил ма- „Ше -

шир про фе со ра Ко сте Ву ји ћа„ и „Цр на Зо ри ца„, а да нас су на про гра му оства ре ња „Зве ри њак„ и „ДР Реј и ђа во ли”. Це ре мо ни ја отва ра ња за вр ше на је ва тро ме том, а не по сред но пре про гра ма у Ни шкој твр ђа ви, за глум це и го сте ор га ни зо ван је при јем у Град ској ку ћи Исте ве че ри Кул тур ни цен тар Ни шке ба ње је ор га ни зо вао фе сти вал ви на на град ском тр гу. (Танјуг)

Снимање дугометражног филма „Апофенија“ новосадског редитеља Марина Малешевића у продукцији Филмске радне заједнице Филмски фронт, завршено је јуче у редакцији нашег листа. Током јесени следи постпродукција, док се премијера очекује на неком од познатих европских фестивала - саопштила је екипа филма. Синопсис за филм „Апофенија“ добио је награду за најбољи синопсис у оквиру Бриселског филмског фестивала 2009. године у конкуренцији од више од 200 пројеката. Апофенија (искуство схватања правилности или везе између случајних или бесмислених података), заправо је сага о немоћи савременог човека да се супротстави самом себи у непрекидном жртвовању, у друштву где су све идеологије, организоване религије и стилови живота поражени слепим егоизмом. Четворо људи су главни ликови у овој филмској сторији: Симон Беседић (Александар Ђурица), главни и одговорни уредник „Месечног Армагедона”, часописа који се бави паранормалним феноменима и промоцијом сујеверја, нереализовани књижевник и реализовани алкохоличар у петој деценији живота, Никола Мрзопољић (Љубомир Бандовић), багериста и патер фамилијас који воли да каже за себе да је човек на свом месту, Марко Мажибрада (Борис Комненић), лекар неуропсихијатар разочаран у свој посао,

посвећен истраживању феномена електронских гласова за које верује да су гласови умрлих и Ета (Ивана В. Јовановић), излечена наркоманка, корумпирана апотекарка и нетипична проститутка, бивају увучени у вртлог догађаја који им неће променити живот, силом која се можда може назвати апофенијом. Главне улоге тумаче: Александар Ђурица (глумац Народног позоришта из Београда), Ивана В. Јовановић (глумица сомборског Народног позоришта), Борис Комненић и Љубомир Бандовић. Сценарио је написао Драган Станковић, директор фотографије је Предраг Радосављевић, сценограф Жељко Пискорић, костимо-

граф Снежана Вељковић. Продуцент филма „Апофенија“ је Душица Драгин. Реализацију филма подржали су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине и град Нови Сад. „Апофенија“ је други дугометражни филм Марина Малешевића. Прво остварење, за које је такође сценарио написао Драган Станковић, је „Срце је мудрих у кући жалости“. Марин Малешевић (1975) је рођен у Новом Саду, где је и завршио режију на Академији уметности. Живи у Ротердаму, иза себе има и две позоришне представе и два кратка филма. Р. Л. Фото: Сл. Шушњевић

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ ОМЛАДИНСКОГ КАМЕРНОГ ОРКЕСТРА У СИНАГОГИ ДВOГОДИШЊИЦА ЦЕПТЕР МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

Репрезентативна колекција модерне српске уметности У најстрожем центру Београда, у Кнез Михаиловој улици, 2010. отворен је Музеј Цептер, једна од најрепрезентативнијих колекција српске уметности друге половине 20. века. Том приликом, директорка Музеја, Ивана СимеоновићЋелић изразила је наду да ће ова културна институција допринети да Београд поново постане Парнас на Ушћу, како га је назвао књижевник Растко Петровић тридесетих гдина прошлог века. Поред музеја Владимира Мацуре, основаног 2008. године у Новим Бановцима, Музеј Цептер је још једна приватна институција у Србији задужена за чување, проучавање и излагање уметничких

предмета из збирке његовог оснивача. Још на десетогодишњицу оснивања Галерије “Цептер” (тада на Новом Београду), промивисана је монографија са насловом “У сусртет музеју” (2004). Историчарка уметности Ивана СимеоновићЋелић, професор на ФЛУ, али и уметнички директор некадашње Галерије, пресудно је утицала на одабир радова и уметника, али и наговештавала да је важно наћи “збирно место” за колекцију која се формирала од 1994. године. Почела је израда идејног пројекта, а за место Музеја одабрана је зграда у Кнез Михаиловој 42.

Музеј се простире на 1.200 квадратних метара, у три нивоа - сутерен, партер и спрат. Изложено је 187 дела, док је фундус знатно богатији - броји више од 350 дела од 132 аутора. Посетиоца дочекују ведра млада лица водича и чувара, а прво дело које вам жели добродошлицу је велико платно Стојана Ћелића. Поред осталих, у колекцији су заступљени радови Зоре Петровић, Аралице, Милуновића, Коњовића, затим, Игора Васиљева, Миленка Шербана, Вујаклије, Возаревића, Стојана Ћелића, Миће Поповића, Петра Омчикуса, Косе Бокшан, Илије Босиља, Владе Величковића, Милана Блануше, као и вајарска дела

Олге Јанчић, Нандора Глида, Душана Џамоње, Јована Солдатовића, Ане Бешлић. Учећи на најбољим примерима у својој средини, посматрајући дела на значајним изложбама које је Београд имао привилегију да угости, али боравећи и у европским и светским метрополама уметности, наши ствараоци су 50-тих и 60-тих година прошлог века, ширили видике и храбрили се да истрају на својим уметничким путевима. На њима су изникле и изразите стваралачке индивидуалности које су обележиле своје време и целокупну домаћу уметност друге половине 20. ве-

ка. Колекција Музеја Цептер настоји управо то да истакне. Због тога се у збирци налазе дела сликара и вајара који су били и чланови разних уметничких група, као што су Задарска, Децембарска, Једанаесторица, Медиала. Ту су и представници најрадикалнијих појава, попут енформела и других видова апстракције, представници нове, наративне и поетске фигурације, поп-арта и нове предметности, трансавангарда, фантастика, готово сви други правци и појаве краја века и миленијума, укључујући и одређене примере концептуализма и постконцептуализма. У колекцији су заступљени многи професори Факултета ликовних и Факултета примењених уметности из Београда, професори Академије уметности из Новог Сада, као и чланови Српске академије наука и уметности. И разуме се плејада младих, оних који ће тек ући у историју наше, а можда и европске уметности (Мрђан Бајић, Милета Продановић, Урош Ђурић,…). Основна делатност Музеја Цептер је да систематски прикупља, излаже, штити, проучава и публикује сликарска и вајарска дела. Идеја је да се на једном месту нађу радови који могу да дочарају слику комплексне ликовне позорнице у Србији друге половине 20. века и почетка новог миленијума. Опремљен савременом техником и свим оним што захтева излагачка делатност, Музеј је замишљен да буде “живи организам” где ће се, поред сталне поставке, смењивати изложбе, гостовати друге галеријске институције из земље и света, а врата бити отворена за широку лепезу културних догађања (камерни концерти, видео пројекције, промоције, предавања, тематски сусрети). За прве две године од како је Музеј отворен, књига утисака је пуна похвала. Рекло би се, сасвим довољно када је у питању овако млада музејска институција. Синиша Ковачевић

Од барока до рок-балада Непредвидиви развој уметничких токова данашњице одавно је учинио излишним конвенционалне границе између такозване озбиљне и популарне музике. Међутим, чак и ако се то има на уму, врло занимљиво деловао је репертоар концерта Војвођанског омладинског гудачког оркестра у новосадској Синагоги протеклог викенда, необично широког жанровског обухвата, у дијапазону од барокног кончерта гроса и музике савремених аутора, до рок-балада и ирских поскочица. Овако колоритно

Кузмана и Ренате Зима, као и виолончелисткиње Недељке Радановић. Програм концерта је настављен у истом духу, сугестивним интерпретацијама Сибелијусове Свите Шампетре, као и разиграних Румунских игара Беле Бартока, где је нарочито дошла до изражаја младалачка свежина и извођачка преданост чланова ансамбла. После извођења ламентозне композиције „Опроштај“ Т. Колемана, уследила је искричава, ритмички прегнантна интерпретација „Дарма валцера“ савременог ново-

компонован програм, којим је упечатљиво закључен концерни циклус Новосадског лета, био је добра прилика за представљање високих извођачких могућности овог ансамбла, састављеног од најперспективнијих младих гудача, ученика музичких школа из целе Војводине, као и из Београда и Лесковца. Ови млади музичари окупили су се у оквиру летњег оркестарског кампа, који је ове године организован по шести пут у Сенти. Они су током радног периода кампа радили са врсним музичким педагозима Чабом Зиме, Евом Касаш, Алмом Шолт, Ленком Шоти и Златком Рахимићем и вежбали, припремајући концертни програм. Након тога започео је низ концерата оркестра по Војводини: у Зрењанину и у Новом Саду, а потом следе још њихова гостовања у Сомбору и у Сенти. Концерт Војвођанског омладинског камерног оркестра са диригентом Чабом Зимом отворен је жустрим и динамичним тумачењем Хендловог Кончерта гроса у Г-дуру из опуса број 6, са запаженим доприносима младих виолиниста Данила

садског композитора Светозара Саше Ковачевића, дела бурне и живахне мелодиозности, које је наишло на веома леп пријем публике. Завршни део вечери припао је извођењима обрада композиција које би према уобичајеним жанровским поделама припадале тзв. „популарној музици“. Најпре су чланови Војвођанског омладинског камерног оркестра извели две допадљиве нумере аутора Б. Филипса, по атмосфери, „лежерности“ гудачког звука и тематској инспирацији блиско повезане са америчком „блу-грас музиком“, са сјајним младим контрабасистом Давидом Мезеијем као солистом. Уследила су потом сугестивна извођења оркестарске обраде великог хита Ерика Клептона, баладе „Лејла“, као и композиције Р.Гарднера са насловом „Данас“. После позива за бис, чланови оркестра полетно су извели успелу гудачку верзију познате свинг нумере „Пенсилванија 6-5000“ Глена Милера, као и подједнако атрактивну гудачку обраду двају ирских фолклорних тема. Б. Хложан Фото: Сл. Шушњевић

22

svet

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

PO LI CI JA NE ]E U]I U EKVA DOR SKU AM BA SA DU U LON DO NU

Ko rea: Bri tan ci po vu kli pret wu o hap {e wu Asan `a LON DON, KI TO: Velika Britanija povukla je pretwu da }e u}i u ekvadorsku ambasadu u Londonu kako bi uhapsila osniva~a „Vikliksa” Xulijana Asan`a koji je tamo potra`io uto~i{te, rekao je predsednik Ekvadora Rafael Korea.

Smatramo da je ovaj nesre}ni incident zavr{en, nakon {to je Britanija napravila ozbiqnu diplomatsku gre{ku po{to su rekli da }e u}i u na{u ambasadu”, rekao je Korea, prenosi Rojters.

U saop{tewu ekvadorske vlade navodi se da su primili „saop{tewe Forin ofisa u kome se ka`e da nema pretwe da }e u}i u ambasadu”.

Ministri spoqnih poslova s ameri~kog kontinenta prekju~e su usvojili rezoluciju o „nepovredivosti diplomatskih misi-

Pro test is pred ekva dor ske am ba sa de u Lon do nu

ja” zbog spora Velike Britanije i Ekvadora u slu~aju osniva~a „Vikliksa” Xulijana Asan`a.

UKRATKO

Ekvador je tra`io podr{ku Organizacije ameri~kih dr`ava (OAD), navode}i da je Britanija

pretila da }e u}i u ekvadorsku ambasadu u Londonu, prenose agencije.

Osniva~ „Vikiliksa” se nalazi u ekvadorskoj ambasadi u Londonu i bori se protiv izru~ewa u [vedsku gde `ele da ga saslu{aju zbog tvrdwi o seksualnim napadima. Rezolucija OAD je, me|utim, izmewena nakon {to je Britanija naglasila da nije izrekla pretwe.

Kako je preneo Bi-Bi-Si, rezolucijom je izra`ena solidarnost s Ekvadorom, ali nema nagove{taja da je Velika Britanija pretila ekvadorskoj ambasadi u Londonu.

SAD su prestale da se protive rezoluciji nakon {to je izmewena. Sastanak ministara spoqnih poslova OAD sazvan je na zahtev Ekvadora.

CR NI AV GUST U SI RI JI

Pro na |e no 320 te la u Da ra ji kod Da ma ska

Taj fun po go dio Oki na vu TO KIO: Najja~i tajfun „Bolaven” u posledwih 50 godina koji je pogodio japansko ostrvo Okinava, pra}en jakim vetrom i ki{om,ostavio je oko 30.000 doma}instava bez struje. Otkazani su avionski letovi, a ~etiri osobe su povre|ene. Stanovnici ju`nog japanskog ostrva upozoreni su da ostanu u zatvorenom prostoru, jer olujni vetar, koji duva 180 kilometar na sat, sa udarima 252 kilometara, mo`e da prevrne vozilo i podigne morske talase do 12 metara visine, saop{tila je Japanska meteorolo{ka agencija.

U su da ru 36 mr tvih PE KING: Najmawe 36 qudi je poginulo ju~e u sudaru cisterne i autobusa na severozapadu Kine. U autobusu koji je prevozio 39 osoba, samo troje putnika je pre`ivelo i zbrinuto u bolnici, izjavio je lokalni zvani~nik agenciji Sinhua.

Nesre}a se dogodila u provinciji [ansi, na putu u blizini grada Janan. Nakon sudara s cisternom koja je prevozila metanol autobus se zapalio. Kina bele`i veliki broj poginulih u saobra}ajnim nesre}ama.

LON DON, DA MASK: Stotine tela na|ena su ovog vikenda blizu Damaska u mestu Daraja gde je sirijska vojska sprovela veliku akciju protiv pobuwenika, javila je sirijska Opservatorija za qudska prava (OSDH).

Po navodima te nevladine organizacije najmawe 320 tela na|eno je u mestu Daraja, a ve}ina `rtava ubijena je od po~etka vojne operacije protiv pobuwenika pokrenute pre pet dana.

U borbama prekju~e ubijeno je 183 qudi {irom Sirije, od kojih najmawe 34 u Daraji, navela je ova organizacija, ~ije sedi{te je u Velikoj Britaniji ali koja se oslawa na veliku mre`u aktivista i o~evidaca u zemqi za svoje podatke.

Kako navodi agencija Frans pres, nemogu}e je potvrditi bilans mrtvih iz nezavisnih izvora zbog restrikcija za medije u Siriji.

Borbe se vode izme|u dve strane u drugom po veli~ini gradu u Si-

^o vek ko ji je bio go re!

OHA JO: Prvi ~ovek koji je kro~io na Mesec, legendarni ameri~ki astronaut Nil Armstrong, preminuo je u 83. godini zbog komplikacija posle operacije na srcu koja je ura|ena pre tri nedeqe, javili su ameri~ki mediji.

Po~etkom avgusta Armstrong je dopremqen u bolnicu u Ohaju radi kardiolo{kog pregleda i nakon {to su ustanovqeni nezadovoqavaju}i rezultati, podvrgnut je operaciji ugra|ivawa „bajpasa”.

Dva dana pre operacije, 5. avgusta, Armstrong je proslavio 82. ro|endan. Jula 1969. godine Armstrong je bio na ~elu posade kosmi~kog broda „Apolo 11”, ~iji je glavni zadatak bio prvo iskrcavawe na Mesec. On je 20. jula bio prvi ~ovek koji je stupio na povr{inu jedinog prirodnog satelita Zemqe. U istoriju je u{la re~enica koju je tom prilikom izgovorio da je to „mali korak za ~oveka, a veliki za ~ove~anstvo”.

Te 1969. godine Nil Armstrong je bio prvi ~ovek koji je dotakao tlo Mese~eve povr{ine i verovatno najpoznatiji ~ovek u ~itavom svemiru.

Kada su ga upitali kako se ose}ao toga dana, odgovorio je: “Veoma, veoma malo!”

Nil Armstrong je ro|en u ameri~koj dr`avi Ohajo 5. avgusta 1930. godine. Otac mu je radio u dr`avnoj slu`bi i cela porodica se ~esto selila, kako je dobijao nove poslove.

Armstrong je svoj prvi let do`iveo sa svojim ocem kada mu je bilo {est godina. Zbog ovoga se zaqubio u aeronautiku, {to je qubav koja }e trajati do wegove

smrti. Sa 16 godina je ve} mogao da leti iako nije imao voza~ku dozvolu za automobil. Kao dokazani heroj iz Korejskog rata, Nil Armstrong je postao testni pilot za instituciju koja je prethodila Nasi.

Qudi {irom sveta su kupovali svoje prve televizijske aparate kako bi bili svedoci istorijskog doga|aja. Vi{e od 500 miliona je u`ivo posmatralo svaki sekunda misije, tog 20. ju-

la 1969. godine. Posle uspe{nog izbegavawa velikih stena, Armstrong je imao jo{ svega 20 sekundi rada motora, kada je uspe{no sleteo na tlo Meseca.

Tada je iz kapsule javio komandnom centru na Zemqi, u Hjuston: “Orao sleteo!”.

Iako dobitnik Medaqe slobode, jednog od najve}ih ameri~kih priznawa koje mu je uru~io li~no predsednik, Nil je izbegao svu slavu koju to nosi i povukao se na svoju farmu u Ohaju. Predavao je in`ewerstvo na Univerzitetu u Sinsinatiju, a kasnije je zapo~eo svoj biznis.

SU PROT NI IZ VE [TA JI O PRI PRE MA MA ZA SKUP U TE HE RA NU

Za tri ne de qe av gu stu vi {e od 4.000 mr tvih

riji Alepu, na severu zemqe. Prema navodima pobuwenika, ve}ina stanovnika napustila je grad.

Mesec avgust sa vi{e od 4.000 mrtvih u tri nedeqe, mesec je sa najvi{e `rtava od po~etka sirijiskih sukoba pre 17 meseci.

Od po~etka pobune protiv predsednika Ba{ara al Asada u martu 2011. godine u nasiqu je poginulo 25.000 qudi prema sirijskoj opser-

vatoriji za qudska prava, a prema Visokom komesarijatu UN za qudska prava vi{e od 200.000 Sirijaca je potra`ilo uto~i{te u susednim zemqama. Novi me|unarodni posrednik za Siriju Lahdar Brahimi rekao je tokom sastanka sa generalnim sekretarom Un Ban Kimunom da je po~astvovan zbog misije koja mu je data ali da je tako|e i „prestravqen”.

Tri da na `a lo sti zbog po gi nu lih u ra fi ne ri ji KA RA KAS: Venecuelanski predsednik Ugo ^aves nalo`io je da se hitno sprovede istraga o eksploziji koja se dogodila u najve}oj naftnoj rafineriji u zemqi i proglasio tri dana `alosti.

U prekju~era{woj ekpsloziji u rafineriji Amuaj u dr`avi Falkon na severozapadu Venecuele poginulo je 39 qudi a vi{e od 80 ih je po-

UMRO ASTRO NA UT NIL ARMSTRONG

vre|eno prema najnovijem bilansu, prenosi BiBi-Si. Eksplozija se dogodila u 7.41 po centralnoevropskom vremenu. ^aves je rekao da je tragedija pogodila sve u zemqi i izrazio sau~e{}e porodicama poginulih. „Odlu~eno je da imamo tri dana `alosti, nacionalne `alosti jer ovo poga|a sve u velikoj porodici koja je Venecue-

la”, rekao je ^aves. Rafinerija Amuaj, koja se nalazi na poluostrvu Paraguana, deo je Kompleksa rafinerija Paraguana, koji ukqu~uje i rafineriju Kardon. To je jedan od najve}ih kompleksa rafinerija na svetu sa ukupnim kapacitetom od 955.000 barela dnevno.

Zbog nesre}e zaustavqen je rad rafinerije ali se o~ekuje da }e danas nastaviti da radi.

Ha mas ni je po zvan na Sa mit ne svr sta nih TE HE RAN: Predstavnik islamisti~kog palestinskog pokreta Hamas, koji kontroli{e Pojas Gaze, nije pozvan na Samit nesvrstanih u Teheranu, zakazan za 30. i 31. avgust, rekao je portparol Samita Mohamad Reza Forkami.

Forkami je rekao da do sada nikakva zvani~na pozivnica nije upu}ena premijeru Hamasa u Gazi Ismailu Hanijehu, ~ime je demantovao najavu portparola Hamasa da je Hanijeh pozvan na skup i da }e do}i. „Na Samit je pozvan samo palestinski presdednik Mahmud Abas”, dodao je Forkami u saop{tewu koje prenose agencije.

Mahmud Abas zapretio je prekju~e da }e bojkotovati Samit nesvrstanih u Teheranu ako Ha-

nijeh bude prisutan. Militantna grupa Hamas koju Iran podr`ava, kontroli{e Gazu dok Palestinska uprava na ~elu sa Abasom vlada Zapadnom obalom.

Iz kancelarije Hanijeha u petak je saop{teno da je predsednika vlade Hamasa u Gazi zvani~no na Samit pozvao iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad. Portparol premijera je kasnije potvrdio za agenciju Frans pres da }e Hanijeh oti}i na skup u Teheranu kao premijer koga je palestinski narod izabrao na izborima u januaru 2006. godine.

Suprotni izve{taji o planovima Ismaila Hanijeha odra`avaju komplikacije sa palestinskom delegacijom za skup nesvrstanih, navodi agencija AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIKA JAMAMOTO Japanska novinarka Mika Jamamoto, koja je ubijena dok je izve{tavala o protestima u Siriji, pogo|ena je sa devet metaka, a fatalna je bila rana na vratu. Jamamoto (45) se najverovatnije na{la u razmeni vatre u Alepu, gde se vode borbe izme|u vojske i pobuwenika. Telo japanske novinarke preneto je iz Istanbula u Japan, u pratwi wenog kolege Kazutaka Saoa i dve wene sestre.

VESLI KLARK Vesli Klark, penzionisani generar SAD i biv{i komandant NATO u Evropi, postao je voditeq rijalitija „Stars ern strajps„ (Zvezde se takmi~e za odlikovawa). Poznate li~nosti se bore u la`iranim bitkama, a Klark }e ocewivati fizi~ku ve{tinu zvezda poput peva~a Nika Le~ija, glumca Terija Kruza i mu`a biv{e guvernerke Sare Pejlin, Toda. Emisija je ocewena kao sladuwava, promotivna vojna pornografija.

FARUK AL-[ARA Sirijski potpredsednik Faruk Al-[ara se prvi put pojavio u javnosti posle nekoliko nedeqa, ~ime je okon~ao glasine da je prebegao. Al[ara je posledwi put vi|en na sahrani ~etvorice visokih vladinih zvani~nika ubijenih u eksploziji u Damasku 18. jula. Od tada se verovalo da je prebegao u Jordan, {to bi bio te`ak udarac za re`im Ba{ara al Asada.

Iz ru ~en osum wi ~e ni za aten tat na Pu ti na MO SKVA: Ukrajina je izru~ila Rusiji Kazahstanca Iqu Pjanzina, jednog od osumwi~enih za pripremu atentata na ruskog predsednika Vladimira Putina, javqa ruska dr`avna televizija.

Pjanzin je ve} u istra`nom zatvoru u Moskvi, gde ~eka su|e we, na vo di agen ci ja RIA „Novosti”. U februaru ove godine, bezbednosne slu`be Rusije i Ukrajine u Odesi su uhapsile kriminalce sa me|unarodne poternice, ukqu~uju}i ^e~ena Adama Osmajeva, kojeg ruska policija od 2008. godine tra`i zbog optu`bi da je po~inio ne ko li ko te ro ri sti~ kih akata.

To kom wi ho vog sve do ~e wa, ispostavilo se da su pripremali atentat na Putina, koji je trebalo izvesti odmah posle martovskih predsedni~kih izbora u Rusiji, navodi RIA „Novosti”.

Hap {e we osum wi ~e nih za aten tat na Pu ti na

Jedan od osumwi~enih, Iqa Pjanzin, izru~en iz Ukrajne Rusiji, ~eka su|ewe u istra`nom zatvoru u Moskvi

Pre ma na vo di ma agen ci je Itar-tas, Osmajev je bio {ef teroristi~ke }elije Kavkaskog emirata u Odesi. U }eliji su bili i Pjanzin i jo{ jedan ^e~en, Ruslan Madajev.

U januaru ove godine u stanu koji su iznajmqivali odjeknula je eksplozija u kojoj je Madajev poginuo, dok je Pjanzin sa jakim opekotinama odvezen na reanimaciju, koji je i svedo~io o pripremi teroristi~kih akata na teritoriji Rusije. Osmajev je, me|utim, bez obzira na povrede uspeo da pobegne, ali je uhva}en 4. februara i sme{ten u istra`ni zatvor u Odesu.

Ukrajinsko tu`al{tvo prvo je odobrilo, a zatim povuklo odluku o ekstradiciji do odluke Evropskog suda za qudska prava o zakonitosti odluke o izru~ewu. Sud u Strazburu preporu~io je Ukrajini da obustavi proces ekstradicije, navodi ruska dr`avna agencija.

BALkAn

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

SLOVENIJA

PO LE MI KE U PO LI TI^ KOM VR HU HR VAT SKE SE NA STA VQA JU

Mi la no vi}: Pu po vac ne re ke ti ra vla du ZA GREB: Hrvatski premijer Zoran Milanovi} odbacio je teze predsednika Ive Josipo vi }a o pred sed ni ku SNV Miloradu Pupovcu kao politi~aru koji „reketira sve vlade”.

Iako je naglasio da s predsed ni kom Jo si po vi }em ima kvalitetan i prijateqski odnos, on je u intervjuu u dnevniku „Nove TV” rekao da Pupo-

Zlat no pra vi lo iz me |u za ko na i Usta va

vatska priznala, Srbija nije”, rekao je Milanovi}. On je istakao da je to u~inio, iako se u ne kim raz do bqi ma sva |ao s predstavnicima SDSS, iako je Kukuriku koalicija imala saborsku ve}inu i bez predstavnika te stranke. Potom se u nekoliko re~enica vrlo pohvalno izrazio o politi~koj biogra fi ji Mi lo ra da Pu pov ca, kri ti ku ju }i iz me |u re do va

Posle potpredsednika vlade Nevena Mimice, premijer Milanovi} drugi je visoki funkcioner vlade i SDP koji je demantovao tvrdwe predsednika Josipovi}a po kojima potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac reketira svaku vladu vac ne reketira wegovu vladu. „Mi smo ih pozvali u vlast, pozvali smo ih da nam se pridru`e u ve}ini koju smo imali i bez wih. Ja sam ponudio da on (Pupovac) bude predsednik odbora za spoqnu politiku. Dakle, da predstavqa Hrvatsku u inostranstvu, da brani hrvatski Ustav u inostranstvu, da ode na Kosovo kao hrvatski politi~ar. Na Kosovo koje je Hr-

pred sed ni ka van par la men tar nog Srpskog demokratskog foru ma Veq ka Xa ku lu ko me je bli`i predsednik Josipovi}. „Milorad Pupovac i wegova stranka su qudi koji su stalno pri vlasti. Milorad Pupovac je devedesetih bio u Hrvatskoj, u Zagrebu. Kada su neki drugi koji su sada abolirani, i ja ih tretiram kao normalne hrvatske gra |a ne, oru` jem usta li

Zoran Milanovi}

protiv hrvatske dr`ave. Oni su sada isti kao vi i ja. Me|utim, Pupovac je bio ovde i rizikovao da ga neko besan od Hrvata koji su prognani napadne tu u Zagrebu. Ostao je ovde sve vreme”, ka`e Milanovi}. Posle potpredsednika vlade Nevena Mimice, premijer Milanovi} drugi je visoki funkci-

oner vlade i SDP, koji je demantovao tvrdwe predsednika Josipovi}a po kojima potpredsednik SDSS Milorad Pupovac reketira svaku vladu. Nesa gla sje po vo dom po li ti~ ke uloge Milorada Pupovca prvo je ozbiqnije razila`ewe SDP i predsednika Josipovi}a, prenosi „Indeks.hr”.

SNV: Jo si po vi} pri ma ono ga ko je u Hr vat skoj de lio oru` je

Mek si kan ka pro na |e na mr tva na Mar ja nu

KON TRO VERZ NI BI ZNI SMEN SA STAO SE U BU DVI S ^EL NI CI MA PR VE BAN KE

Keq men di ku pu je deo ostr va Sve ti Ni ko la?

BU DVA: Biznismen Naser Keqmendi sastao se u Budvi sa ~elnicima Prve banke sa kojima je razgovarao o kupovini dela ostrva Sveti Nikola, poznatijeg

Ostrvo Sveti Nikola

kao Havaji, tvrdi podgori~ki Dan. List navodi da iz „Prve banke” nisu mogli da potvrde ovu informaciju, ali je direktorka korporativnih komunikacija te banke Jelena Pavi}evi} rekla da se hipoteka tog ostrva vodi na Prvu banku, kao i da ta banka ne}e ogla{avati daqu prodaju.

Ina~e, ve}inski vlasnici Prve banke su bra}a Aca i Milo \ukanovi}. „To {to se hipote-

ka vodi i daqe na Prvu banku je stvar formalnosti”, rekla je Pavi}evi}eva.

Na pitawe da li je Keqmendi zainteresovan za kupovinu ostrva, Pavi}evi}eva nije mogla da da konkretan odgovor. „Vi{e informacija ne mogu da dam, jer bi to bilo kr{ewe zakona”, rekla je predstavnica Prve banke.

Keqemendi je ro|en u Pe}i i dr`avqanin je Bosne i Hercegovine, a po~etom ove godine na{ao se na „crnoj listi” SAD zbog sumwe da je ume{an u razne sumwive poslove.

Upo zo re we zbog vru }i ne SO FI JA: U centralnom i severnom delu Bugarske izdat je najvi{i, crveni stepen upozorewa zbog velike vru}ine, po{to je izmerena maksimalna temperature od 42 stepena. [irom Bugarske temperatura je bila od 37 do 42 stepena.

Najvi{e upozorewe izdato je za region Velikog Trnova, u centralnom delu zemqe, gde je izmereno 42,8 stepeni, u Love-

~u sa 41 stepenom i u jo{ pet regiona na severu zemqe.

U ostalim delovima Bugarske na snazi je sredwi, naranxa sti ste pen upo zo re wa. Te {kim kamionima je tokom dana zabraweno kretawe da ne bi o{tetili rasmek{ale asfaltne puteve. Zima je ove godine bila veoma jaka u Bugarskoj, a tem pe ra tu ra le tos iz nad 40 stepeni.

Po `a ri od Is tre do Du brov ni ka

lenino telo, dok se ne obavi identifikacija. O uzrocima smrti trebalo bi da se sazna nakon obdukcije koja je ve} nalo`ena.

Po{to je nedaleko prona|en Selenin fotografski aparat uz krvavi no`, pretpostavqa se da je wim i ubijena.

Splitska policija tri dana je intenzivno tragala za 31-godi{wom Meksikankom kojoj se, nakon {etwe na Marjanu, izgubio svaki trag. Policija je razgovarala sa vi{e osoba ne bi li do{la do korisnih informacija o okolnostima nestanka, preneo je portal „Indeks„.

Obustavqena potraga na Marjanu

QU BQA NA: Premijer Janez Predsednik SD-a Igor LukJan{a i predsednici politi~- {i~ objasnio je da je predlo`io kih partija u Sloveniji nisu us- da se prvo donese zakon o buxetpeli minule sedmice da se dogo- skim pravilima, a da se na dvovore oko uvo|ewa „zlatnog pra- tre}insku ve}inu neophodnu za vila” o buxetskoj disciplini u sprovo|ene ustavnih promena Ustav, jer je podr{ku za to us- ide samo ako se zakon poka`e kratila opozicija. nedovoqnim.

Jan{a je, nakon sastanka u Qubqani, odbacio stanovi{te opozicionih stranaka Pozitivne Slovenije (PS) i Socijalnih demokrata (SD) da bi specijalni zakon o buxetskim pravilima bio dovoqan kako bi Slovenija ispunila obaveze prema EU, javila je agencija STA. Isti~u}i da je Slovenija obe}ala da }e sprovesti „zlatno pravilo” na ustavnom ili sli~nom nivou, Jan{a je rekao da bi jednostavan zakon slovena~ki partneri smatrali „lo{om {alom” i da ga vlada ne}e predlo`iti. Slovena~ki premi- Janez Jan{a jer je izneo uverewe da }e na ^lanice EU su ranije ove gokraju do}i do ustavne promene, dine potpisale ugovor o uvo|ejer }e Sloveniju „na to primo- wu „zlatnog pravila”, odnosno o rati okolnosti”, ali da }e cena ja~awu buxetske discipline kaodlagawa biti visoka. ko bi se spre~ila budu}a kriza, Jan{a je i daqe ostavio otvo- {to podrazumeva ograni~ewe renu mogu}nost da ovo pitawe deficita, kao i br`u i efikave`e za glasawe o poverewu u sniju primenu sankcija u slu~aju parlamentu. prekora~ewa deficita.

BUGARSKA

ZA GREB: Srpsko narodno ve}e zatra`ilo je od predsednika Hrvatske Iva Josipovi}a da objasni kako je mogu}e da je u svom kabinetu primio lidera Srpske narodne stranke Milana Rodi}a, koji je, kako se navodi, po~etkom rata u Hrvatskoj delio oru`je.

U saop{tewu SNV-a postavqa se i pitawe kako je Josipovi} mogao primiti i predsednika Op{tinskoga ve}a op{tine Trpiwa Nikolu Lazi}a, ako se zna da je „u ratu stekao zna~ajno bogatstvo kojim raspola`e u Srbiji?”

Kako je mogu}e da Josipovi} od takvih qudi tra`i informacije o polo`aju srpske zajednice u Hrvatskoj, a ne od vladinih tela i izabranih institucija, kao {to je SNV, isti~e se u saop{tewu.

U saop{tewu se ocewuje da su Rodi} i Lazi} „iskoristili Josipovi}a da bi te{ko oklevetali predsednik SNV i ~lana parlamenta Milorada Pupovca.

ZA GREB: Potraga za Meksikankom Selenom Margaritom Grasiano Masedo koja je nestala na Marjanu kod Splita, ju~e je zavr{ena, po{to su nedaleko od mesta na kome su pre dva dana prona|ene wene stvari, pripadnici policije prona{li i telo, koje je bilo zakopano i navodno masakrirano, preneli su hrvatski mediji.

Na mestu pronalaska tela na Marjanu kod Splita po~eo je uvi|aj, a iz Zagreba se o~ekuje tim forenzi~ara iz MUP-ovog centra.

Policija za sada ne `eli da potvrdi da li je prona|eno Se-

23

ZA GREB: U Hrvatskoj gore {umski po`ari u primorju od Istre do Dubrovnika, saop{tila je Dr`avna uprava za za{titu i spasavawe (DUZS). Na podru~ju Istarske `upanije kopnene snage i avioni gase po`are kod Pore~a i na jo{ dva mesta.

U Splitsko-dalmatinskoj `upaniji gori trava i nisko rastiwe na blizu Ka{tela, a u istoj obalsti jo{ dva pzozara, od kojih na samo jednom mestu gori 10 hektara {ume.

U [ibeni~ko-kninskoj `paniji u toku je ga{ewe jednog po`ara, u Li~ko-sewskoj `upaniji gori Velebit, a u Dubrova~ko-neretvanskoj `upawi po`ar je kod mesta Imotica. Na podru~ju Karlova~ke `upanije u toku je ga{ewe jo{ jednog po`ara.

Gori i na podru~ju Li~kih Jesenica, uz `elezni~ku prugu, zbog ~ega je proteklih dana vi{e puta prekidan `elezni~ki saobra}aj Zagreb-Split.

Po posledwim podacima, od po~eka godine do 10. avgusta u Hrvatskoj je prijavqeno 7.825 po`ara, 1.566 vi{e nego u istom razdobqu pro{le godine. Izgorelo je vi{e od 56.000 hektara u primorju i u unutra{wosti Hrvatske.

PO LI TI^ KA SCE NA CR NE GO RE

SNP sa mo stal no na iz bo ri ma POD GO RI CA: Najja~a opo- `u za formirawe {irokog opoziciona partija u Crnoj Gori, zicionog saveza sa DemokratSocijalisti~ka narodna parti- skim frontom (DF). ja, samostalno }e nastupiti na oktobarskim parlamentarnim izborima, odlu~io je glavni odbor.

SNP je otvorena za saradwu sa svim partijama, nevladinim organizacijama i pojedincima ~iji je ciq smena vlasti u Crnoj Gori, saop{teno je nakon sednice. Sa takvim politi~kim subjektima SNP }e praviti koalicije, dodaje se u saop{tewu.

Sednici glavnog odbora, prema pisawu medija, nisu prisustvovali biv{i lider Podgorica Okosnicu DF-a ~ine opozite partije i aktuelni poslanik cioni pokret za promene (PZP) Predrag Bulatovi} i poslanik Milan Kne`evi}, koji se zala- i Nova srpska demokratija

(NOVA), a nosilac izborne liste je biv{i crnogorski ministar inostranih poslova a sada profesor na univerzitetu u Rimu, Miodrag Leki}.

SNP I DF razgovarali su ranije o eventualnoj saradwi ali dogovor je izostao. Dugogodi{wi koalicioni partneri u crnogorskoj vladi, Demokratska partija socijalista Mila \ukanovi}a (DPS) i socijaldemokratska partija Ranka Krivokapi}a, nastupi}e zajedno i na ovim izborima.

Rok za predaju izbornih lista za oktobarske izbore je 19. septembar. Izbori su raspisani za 14. oktobar

24

iz drugog ugla/ oglaSi

ponedeqak27.avgust2012.

Немачки затвори легла насиља Дојче веле

он, и додаје: „ако направите казнену установу која функционише као стамбена заједница са шест просторија, онда рачунате да ће се ту млади затвореници понашати по цивилним правилима. Али, то је тако док су ту чувари, а чим они окрену леђа, ступа на сцену суровост.“

У немачким затворима међусобно опхођење затвореника није претерано хумано. Институт за криминологију Доње Саксоније спровео је студију која је показала да у затворима влада само закон бруталне силе. Надлежни министри негирају поражавајуће чињенице, закони се пооштравају а ситуација се – не мења: сваки четврти затвореник је у периоду од месец дана пре анкете доживео насиље; међу младим затвореницима то се десило сваком

Кристијана Пфајфера је шокирала учесталост насиља у заједничким просторијама затвореника, или у затворским

другом затворенику. Седам процената испитаних су били жртве сексуалног насиља – а то је велики број њих, јер је у анкети учествовало 6400 кажњеника из 33 немачка затвора. Шеф института за криминологију Кристијан Пфајфер није задовољан резултатима анкете: „Размере насиља су нас ужаснуле. То што се управо у групама младих затвореника дешава, јасно показује да нам је педагошки концепт лош“, каже

двориштима која се добро виде са свих страна. Насиље се дешава и у купатилима или радионицама – једино што важи је право јачег. Институт за криминологију сада жели да се комплетно преиспита концепт стамбених група у затворима. На пример, предлаже да се ћелије отварају само када су присутни чувари; да се сви затвори опреме камерама; да се затвореницима на почетку одслужења казне дају

Предлози који ће можда бити размотрени

слободе чијим укидањем ће моћи да се кажњава насилничко понашање. Ова последња метода се у једном затвору показала као врло успешна.

Министри то тако не виде Затвор у Зигбургу - ту је 2006. убијен један 20-годишњи затвореник Министри правосуђа Северне Рајне Вестфалије и Баден Виртемберга критиковали су студију и рекли да насиље у немачким затворима није масовни феномен. Тако је у Северној Рајни Вестфалији међу више од 48.000 затвореника регистровано само 587 случајева насиља. Кристијан Пфајфер то сматра само произвољним бројкама које звуче као неке озбиљне статистике: „Врло ме чуди то што министри имају храбрости да јавно кажу: код нас је све боље! Иако то стварно не знају и немају сигуран основ за тако нешто“, каже тај стручњак. Почетком јула, у Немачкој је пооштрено кривично право за младе. Судови сада и младе који су добили условне казне смеју да пошаљу на такозвано превентивно лишавање слободе у трајању до четири недеље. То би требало да има ефекат застрашивања. Али, према Пфајферовом мишљењу, ту ће млади једино моћи да се „заразе“ уверењем да брутална сила, и ништа друго – гарантује преживљавање. Марко Милер/Саша Бојић

БиХ чека обрачун с криминалом у приватизацији Радио Слободна Европа Уколико Босна и Херцеговина жели да буде део породице европских земаља, једна од ставки које ће сигурно морати да реши јесте криминал у процесима приватизације. На то упућује случај са Србијом од које је Европски парламент пролетос резолуцијом затражио да испита 24 спорне приватизације, након чега је тамошња Агенција за приватизацију поништила четвртину приватизационих поступака. У БиХ се о ревизији приватизације често говори, али политичке воље за то, суштински, нема. За све досадашње власти то је била Пандорина кутија, чије отварање би коштало и неке од структура на власти.

Владавина права Иако се у Босни и Херцеговини већ годинама говори о потреби ревизије приватизације, као и процесуирања криминала који се десио у тим поступцима, цела прича за сада је остала на флоскулама и политичким говорима. Ипак, можда би на путу БиХ ка Европској унији један од услова могао да буде управо обрачун са приватизационим криминалом. Илустрације ради, званични Брисел је, тврде функционери ЕУ у Србији, затражио од те државе да процесуира криминал у приватизацији као део поглавља које се односи на владавину права. Експерт за европске интеграције Зекеријах Смајић тврди да ће Босна и Херцеговина у блиској будућности морати да стави такође приоритете на 33. и 34. поглавље из Споразума о стабилизацији и придруживању. Она су, каже, до скора била на самој завршници преговарања за приступање Европској унији.

- Међутим, због искустава која је ЕУ имала са Бугарском и Румунијом, затим са Хрватском, где се ишло по уобичајеним процедурама да се део о правосуђу и сличним стварима, о функционисању система правде и унутрашњих послова ставља на 33. и 34. место, значи пред сам крај преговарања, одлучило се у Бриселу да та поглавља буду на првом месту - каже Смајић. Приватизација је сегмент тога, подсећа Смајић, и каже да, као што је Црна Гора започела у мају преговоре о тим најосетљивијим поглављима, то чека и Босну и Херцеговину. У прилог томе он наводи и чињеницу да је у посљедња три годишња извештаја Е-

вропске комисије о напретку БиХ спомињан систем правосуђа, а унутар њега и питање приватизације.

- Моја процена дефинитивно је да ће као и у Црној Гори и у Србији, питање приватизације доћи на дневни ред. У којој форми, то је сада ствар дневно-политичког притиска на доносиоце система приватизације који је заправо упропастио већину привредних система у БиХ и бројна природна богатства кроз разне мешетарске и друге нелегалне системе доделе у приватне руке по врло ниским ценама - рекао је Смајић.

Нема спремности власти И Момир Дејановић из добојског Центра за хуману политику сматра да државу на обрачун са криминалом могу натерати искључиво захтеви Европске уније. Иако је у БиХ било много иницијатива за ревизијом приватизације, као и за доношењем закона о незастаревању кривичних дела привредног криминала, н а питање да ли је БиХ заиста спремна на то, Дејановић каже:

„ Није спремна. Постојеће политичке структуре су корумпиране и криминализоване, политичке партије су криминализоване, избори су корумпирани, правосуђе је неефикасно и неуспјешна је реформа правосуђа. Без интервенције са стране, али добронамјерне интервенције у смислу успостављања система и неселективног приступа у рјешавању овог проблема нема нам помоћи.“ Ако је условљавање од стране Европске уније једини начин да се држава натера на обрачун са криминалом у приватизацији, експерти скептично тврде да ће се на то доста сачекати: Босна и Херцеговина, подсећају, није ни поднела апликацију за кандидатски статус, а ниједан од услова из Мапе пута још увек није испуњен. Маја Бјелајац

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

25

1

Sa tugom i bolom javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je preminuo na{ dragi

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti, u 88. godini preminula na{a voqena majka

Draga Kozarski Posledwi drugarici.

pozdrav

Jovan Milin 1922 - 2012.

na{oj

Drugarice i drugovi iz Zavi~ajnog kluba Mokrin~ana u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 27. 8. 2012. godine, na Alma{kom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Du{anka, sin Milenko, Radivoj, snaja Katica, unuk Danilo i unuka Tawa.

59353

59348

Upokojila se na{a

Marija Krajcer Sahrana je u utorak, 28. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu, Tranxament.

Umro je na{ deka.

Majko, neizmerna ti hvala za sve {to si nam pru`ila.

Neka ti je ve~na pokoj.

POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009.

58236

O`alo{}ena deca sa porodicama.

59345

Draga Kozarski ro|. Malen~i}

3

Jovan Milin 1922 - 2012.

Prevelika je bila tvoja tuga.

Po~ivaj u miru draga sestro.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

59310

U 85. godini svog plemenitog `ivota, napustila nas je na{a najdra`a

Deko na{, voleli smo te najvi{e.

Tvoji: unuka Tawa i unuk Danilo.

Qubomir i Eva.

59351 59344

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu, svekru i deki

Smiqka Vukobrat IZDAVA^KA ku}a tra`i radnike do 35 godina starosti. Telefon:069/841-25-00.

59260

ro|. Plemi} Uz neizmernu zahvalnost za sve {to je ~inila, svu qubav koju nam je podarila opra{tamo se od we danas, 27. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovanu Milinu

Kelemen [andoru kumu i prijatequ od: Jelice Paji} i Dragice Vukosavqev.

od: sina Radivoja, snajke Katice, unuke Tawe i unuka Danila.

Weni: Dragana, Jelena, Jovana, Milan i Aleksa.

59350

59346

59354

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je u 88. godini preminuo na{ suprug, otac, dekica

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Dipl. in`. arh.

Aleksandar Kelemen

Mariji Krajcer

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav Lolinoj baki

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

58889 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

59191

Ispra}aj na kremaciju je u utorak, 28. 8. 2012. godine u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Smiqki Vukobrat

od: }erke Olgice i unuka Du{ana i Slobodana.

Smiqki Vukobrat

Pozdravi ujaka Jo{ana i na{u mamu.

od porodice Kara}.

Porodica Bjeli}.

O`alo{}ena porodica.

59355

59341

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj mami

OG1

59349

3

Svojoj baki Posledwi tetici

Vladimir Vujkov Sine, ostavio si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti.

Uteha ne postoji ve} samo bol i tuga da bez tebe `ivimo.

dragoj

Smiqki Vukobrat

Mariji Krajcer

Mariji Krajcer

od }erke Katice Obradov.

posledwi pozdrav od: unuka Dejana Obradova, snaje Sanele i unuke Dejane.

OG3

OG2

Tvoji: mama, brat, otac, bratanac i snaja.

59322

pozdrav

Posledwi pozdrav

Smiqki Vukobrat Brane i Brana sa porodicom.

59347

od porodice \urasovi}.

59352

26

06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Еко-Шуме Војводине 10.00 Вести 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Знање имање 13.05 Чари риболова 13.30 Цикло туризам-три регије 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Биографије 16.00 Велики природни спектакли 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.05 Вреди знати 21.30 Живопис 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.05 Оперативци 23.55 Серија недеље: Мидлмарч 00.50 Вреди знати 01.15 Живопис 01.40 Музички програм 03.05 Све(т) око нас 02.45 Политбиро

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.45 23.35

tv program

ponedeqak27.avgust2012.

Нови таблоид НС Жене на селу Верски недељник Путеви наде Бразда Дуриндо Концерт симфонијског оркестра Емисија за пензионере (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Разговор с поводом (мађ) Другови гангстери, устајте, док. филм ТВ баштине Под истим кровом

Другови гангстери, устајте! Једног мирног јутра у августу 1959, опљачкана је Национална банка Румуније испред главне канцеларије у Букурешту. Група наоружаних и маскираних људи (укључујући и једну жену) је побегла са великом количином новца. Мање од годину дана касније, једносатни филм о овој пљачки је одушевио је публику широм Румуније. Улоге: Ђорђе Александреску, Ђорђе Блидару, Ђорђе Братеску Режија: Александру Соломон (РТВ 2, 21.30)

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Филм: Фојлов рат Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ -емисија Војвођанске вести Лола Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке

06.02 06.49 07.25 07.31 07.54 08.06 08.11 08.17 08.47 09.17 09.56 10.28 11.06 11.37

Џона Кјузак

Игор Малариа је била лепа, плодна краљевина док је није потпуно променила необјашњива климатска промена. Нови краљ, злогласни Малберт, у њој сада проводи своју тиранију. Један од потлачених, грбавац Игор, присиљен је радити као помоћник једноом научнику, посебно је талентован те би и сам желео да напредује. Улоге: Џон Кјузак, Џон Клиз, Стив Бушеми Режија: Антони Леондис (РТС 1, 13.45)

08.30 09.00 09.05 10.50 11.00 11.05 11.35 13.05 14.00

Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Неон сити Вести Украдена срца Порота Опчињени Ево нас код вас

Азбука родитељства (Новосадска ТВ, 15.30) 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Вести Зове море Азбука родитељства Дунавска салетла Храна и вино Убиства у Мидсамеру Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Документарни програм Опчињени Објектив Зове море Порота Украдена срца

09.30 Руска лига: Зенит – Рубин 11.30 Шпанска лига: Валенсиа – Депортиво ла Коруна 13.15 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер сити 15.00 Мото ГП Брно – Трка Мото 18.30 Премијер лига 18.45 Шпанска лига 20.00 Премијер лига 21.15 Португалска лига: Спортинг – Рио Аве 23.15 Холандска лига 00.15 Мото ГП Брно 00.45 Премијер лига 01.00 Премијер лига 02.00 Шпанска лиге

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.00 10.31 11.00 12.00 12.15 12.31 13.16 13.22 13.45 15.15 15.59 16.48 17.00 17.20 17.45 18.27 19.02 19.30 20.05 20.57 22.37 22.40 23.10 23.55 00.10 00.19 01.03 02.34 03.00 03.25 03.53 04.26 04.56 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грађани села Луга Вести Лов и риболов Еко караван Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Игор, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи РТС караван Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Кењац, филм Грађани села Луга Вести (04.00,05.00) Еко караван Око Лов и риболов Срећни људи Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.00 10.00 11.00

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Одмазда на мафијашки начин Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Колатерална штета Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 01.00 01.05 01.30

12.10 12.32 13.03 14.00 14.30 15.00 15.24 15.50

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Од плочника до царичиног града Чело фест Животна средина и здравље Трезор Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Емисија из културе Датум

07.20 07.30 08.20 08.40 09.45 10.00 10.35 11.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.30 20.10 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45 02.20 02.45 03.35 04.25 05.10

Шљака ББЦ на Б92: Еволуција Топшоп Најбоље године Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Штребери Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Нинџа ратници Филм: Тајни план Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Прашки дует Саут Парк Нинџа ратници Амерички топ-модел Увод у анатомију Укључење у Б92 Инфо

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Све за љубав Папарацо лов Тачно у подне- живо Академија дебелих- избацивање 16.00 Национални дневник 16.20 Кукавица 17.30 Мале тајне 18.00 Академија дебелих- уживо 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.20 Госпођица 21.00 Смешно ћоше код Ђоше 22.00 Академија дебелих - избацивање ВИП- такмичара 23.00 Филм: Лепота порока 00.30 Детективске приче 01.00 Филм: Неодољив 02.30 Вештичарење 03.30 Брачне воде 04.00 Маринци 05.00 Моје срце куца за Лолу 05.45 Кукавица 06.30 Академија дебелих- преглед дана 07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00

Кевин Спејси

Психолог У овом филму испреплетане су приче познатог холивудског стручњака за ментално здравље и његових пацијената, већином познатих личности из света филма. Сваки пацијент има проблеме који ће се, сплетом околности испреплетати са проблемима које има њихов психолог. Улоге: Кевин Спејси, Марк Вебер, Кек Палмер Режија: Џонас Пејт (РТС 2, 22.01) 15.57 16.47 17.20 18.13 18.43 19.10 20.00 20.35 21.02 22.01 23.56 00.33 01.28 01.54 02.44 03.06 03.37

САТ Све боје живота Преваранти Живот и каријера Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Здравствени водич Преваранти Психолог, филм Белграде вyбе фестивал Трезор Закључано САТ Чело фест Све боје живота Живот и каријера

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15

Слике живота Маратоон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Давитељ против давитеља Ало, ало Филм: Метеоролог Удовице Ало, ало Филм: Краткодневница Домаћа музика Филм: Метеоролог

20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Еми ли Блант

Неодољива

Милан Париводић

Ћирилица Доста је било политике, време је да се људи запосле да се нешто извезе и заради, пошто нам ионако нико на свету неће дати паре да преживимо. О томе говоре Душан Бајатовић, директор Србијагаса, Мирослав Милетић, директор Бамбија и бивши министар за економске односе са иностранством, као и консултант за страна улагања у Србију, професор Милан Париводић. (Хепи, 20.05) 08.00 Звезданиште, цртани серијал 08.15 Тајни свет меде Бенџамина, цртани серијал 08.40 Ноди у земљи играчака, цртани серијал 09.20 Залив шкољки, цртани серијал 09.40 Телешоп 10.00 Винкс, цртани серијал 11.00 Моћна чигра, цртани серијал 11.30 Бакуган, цртани серијал 12.00 Моји џепни љубимци, цртани серијал 12.10 Поп Пиxие, цртани серијал 12.20 Квизић 12.50 Беверли Хилс, серија 13.40 Телешоп 14.00 Вести 14.10 Играна серија 14.55 Моја Србија 15.15 Телешоп 15.30 Вести 15.50 Пад у рај, филм 17.30 Насловна страна – квиз 17.55 Телемастер 18.25 Летњиковац 20.05 Ћирилица 21.40 Агенција, серија 22.30 Беверли Хилс, серија 23.10 Луда кућа 00.00 Изнајми звезду 00.50 Агенција, серија 01.50 Ћирилица 03.20 Насловна страна – квиз

Софи је убеђена да је неко прати. Постепено постаје све више сигурна да прелепа сарадница њеног мужа, Мара, жели њену децу, њеног мужа и њен живот. Међутим, нико јој не верује. Приморана да докаже да није луда, Софи постаје све више параноична, али да ли стварно умишља ствари? Улоге: Сузан Сарандон, Сем Нил, Емили Блант, Жолин Црногорац, Бад Тингвел Режија: Ен Тарнер (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak27.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

27

УспОн И пад сРп сКИХ ЛИ Бе Ра Ла И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке„

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка Гојазни тинејџери нисам знала да сам трудна све жене мог мужа Л.а. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка Гојазни тинејџери стручњак за торте Затрпани Компулзивно гомилање спасавање деце Ургентни центар Л.а. Инк Затрпани

06.00 Зоо јуниори 08.00 Тигар у лову 09.00 пингвини 10.00 Зоо јуниори 12.00 Тигар у лову 13.00 пингвини 14.00 анин животињски парк 15.00 Кинеска патка 16.00 Животиње 17.00 Љубав и смрт у једној ноћи 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 1066.

20.00 Ратници 21.00 Гладијатори 22.00 Звезде сребрног екрана 23.00 1066.

00.00 Ратници 01.00 Гладијатори 02.00 Звезде сребрног екрана 03.00 1066.

04.00 Ратници 05.00 Гладијатори

08.00 сем и Макс 09.30 Ози Бу 11.00 Филм: Још је дан по љу бац 13.15 Филм: Бу ре ба ру та 16.00 Филм: То рен те 1 18.00 Филм: Меј би бе би 20.00 Филм: по ноћ на вре ли на 22.00 Филм: Вре ме чу да 00.00 ерот ски филм 01.00 ерот ски филм

Меј би беј би сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци. И та ко они за по чи њу па жљи во ис пла ни ран и енер ги чан рас по ред ак тив но сти... Уло ге: Хју Ло ри, Ро ван Ат кин сон, Ема Томп сон Ре жи ја: Бен Ел тон (Си не ма ни ја, 18.00)

Ема Томп сон

06.00 07.45 09.35 11.10 12.50 14.55 16.50 18.40 20.05 21.05 22.55 00.55 02.30 04.15

дизање Топао дом Грегов дневник 2 Три мушкарца и беба први осветник. Капетан америка Краљев говор Живот као такав Штрајк на Божић Редакција Љубав и друге дроге дечаци не плачу Кућа из снова Отмица дивни дечак

07.00 добро јутро, Хрватска 09.11 доме, слатки доме 10.11 Заволите свој дом 2, док. серија 10.59 Морски дивови: Живот дивова, док. серија 12.00 дневник 12.30 Моћ судбине 13.20 Чаролија обичних дана, филм 15.12 просјаци и синови 16.10 понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 18.00 слике из Јужне африке 18.34 Лоза 19.25 наврх језика 19.30 дневник 20.11 ТВ Бинго 20.35 У крупном плану 21.40 стипе у гостима 22.20 дневник 3 23.05 Кривотворац, филм 00.45 секс и град 01.19 ЦсИ Мајами 02.01 Чаролија обичних дана, филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.40

дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићни пољубац Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Божићна пошта дијагноза убиство Монк пандури новајлије Шакал Титаник 2 Медијум

07.45 езел 09.45 Кисмет - окови судбине 10.55 Кобра 11, акцијска серија 13.00 Бибин свет 13.45 ексклузив таблоид 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгувер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман Величанствени 22.00 Умри мушки, филм 00.30 РТЛ вести 00.45 ЦсИ Мајами 02.25 астро шоу 03.25 ЦсИ Мајами 04.10 РТЛ данас

Умри му шки На о ми Вотс

Осли ка ни вео Ки ти је упо зна ла мла дог, ин те ли гент ног, сти дљи вог и по ма ло до сад ног др Вол те ра Феј на, али згод ну при ли ку за брак. Ње га за ни ма ју за ра зне бо ле сти и брач ни пар од ла зи у Ки ну. Он је по све ћен по слу и по ро ди ци док Ки ти ула зи у ве зу са шар мант ним ди пло ма том Чар ли јем... Уло ге: На о ми Вотс, Едвард Нор тон, Ли в Шрај бер Ре жи ја: Џон Ку ран (ХРТ 2, 21.00) 07.16 Моћ судбине 08.02 Телетабис 08.26 Жутокљунац: Жућо сам на свету 08.45 амика за децу 09.10 Х2О Уз мало воде!

09.35 Операција Барбароса за децу 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.58 Лоза 12.20 едгемонт 12.45 Обична клинка 13.10 дхарма и Грег 13.30 Глобално село 13.56 Творци промене 14.50 Залагаоница, док. серија 15.35 Музика, музика... поп 15.50 плодови земље 16.40 Мењам свет: налазимо се у Вуковару 17.10 Идемо на пут с Гораном Милићем: Русија 18.00 Кенедијеви 18.45 нови клинци с Беверли Хилса 19.29 20пет, квиз 19.45 Гламурозне сластице 2, док. серија 20.15 Лажи ми 21.00 Осликани вео, филм 23.05 ЦсИ Мајами 23.51 Мућке 5Б: Краљевски флеш 00.55 Битанге и принцезе 01.27 Кет и Ким

07.30 нешто позајмљено нешто плаво 09.00 Биографија - дејна плејто 10.00 Љубавна питања 11.30 нешто позајмљено нешто плаво 13.00 Биографија - Бил Козби 14.00 адвокат са плаже 16.00 дус Бигелоу: европски жиголо 17.30 Биографија - дејна плејто 18.30 нешто позајмљено нешто плаво 20.00 Биографија - Бил Козби 21.00 Истеривачи духова 2 23.00 Градски каубоји 2 00.30 Ватрени обрачун: правда за једног

08.50 елмове авантуре у земљи гунђања 10.00 Мапетовци освајају Менхетн 11.40 Мапетовци у свемиру 14.00 последњи Мохиканац 16.00 Разгледнице из пакла 18.00 Убиство триком 20.00 Бронсон 21.30 соко и снешко Белић 00.00 Распуштени феникс

на три де се том спра ту не бо де ра у Лос ан ђе ле су за по слен при ре ђу ју бо жић ну жур ку. али за ба ву на пра сно пре ки да гру па те ро ри ста пред во ђе на Хан с ом Гру бе ром и узме их за та о це. Ко нач на на ме ра от ми ча ра је да про ва ле у до бро оси гу ран сеф кор по ра ци је... Уло ге: Брус Ви лис, Алан Рик ман, Ри чард Тор нбург, Хе ри Елис, Бо ни Бе де лија Ре жи ја: Џон Мек трир нан (РТЛ, 22.00)

Брус Ви лис

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасан лов страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде преживљавање Трговци аутомобилима аута по мери амерички чопери прљави послови Разоткривање митова Опасан лов страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? преваранти на делу Врхунски војник Мафијашка правила Лу Ферантеа 22.50 страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 преваранти на делу

08.30 08.45 09.00 11.00 12.00 14.00 15.45 16.00 17.00 01.00

Мотоспортови сви спортови Фудбал Фудбал Фудбал Билијар сви спортови Тенис Тенис Тенис

А

Ср би ја из ла зи из опа на ка

уто но ми ја при вред них су бје ка т а, с јед не ави о на – ка ко је ре кла ми ра на Ван Го го ва из ло жба стра не, и тр жи шта, с дру ге – чи ни се да је – зна чи „уда рац при ми ти ви зма у ли це чи сте умет оп ту жба за ли бе ра ли зам би ла пот пу но од - но сти“. го ва ра ју ћа. И са свим је ра зу мљи во што су цен У дру гу по ло ви ну ше зде с е тих се жу ко ре ни ве трал ни ко ми те ти, и пар тиј ски и ди си дент ски, ли - ли ких кул тур них ма ни фе ста ци ја ко ји ма се Ср би ја бе ра ле по крат ком по ступ ку екс ко му ни ци ра ли. И и да нас по но си: БИ ТЕФ је осно ван 1967, две го тех но ме на џе ре у истом па ке ту. ди не ка сни је БЕ МУС, а 1971. кре ћу ФЕСТ и Бе о „Не мо гу“, го во рио је Мар ко Ни ке зић, „да за - град ски џез фе сти вал. Ма да су те ма ни фе ста ци је ми слим ствар но де мо крат ске од но с е у јед ној се - та да шњу (со ци ја ли стич ку) Ју го сла ви ју, али пре љач кој зе мљи. Ма с а је про из во ђа ча ко ји су одво - све га Ср би ју, по ве зи ва ле са све том, не рет ко се је ни јед ни од дру гих и ни су у ста њу ни да са гле да ју, а ка мо ли ко о ди ни ра ју за јед нич ке ин те ре с е. Те шко је оче ки ва ти да мо гућ но сти де мо кра ти је мо гу би ти са мо с ин ду стри ја ли за ци јом“. То по твр ђу је и Ми ко Три па ло у сво јим ме мо а ри ма. „За ври је ме по ле ми ке о устав ним аманд ма ни ма Кар дељ је ис при чао да су се Ни ке зић и Ла тин ка Пе ро вић на јед ном са стан ку су прот ста ви ли кон цеп ци ји ра ди кал ни јег раз во ја са м о у п ра в ља њ а јер Ср б и ј а Пар тиј ски ка дро ви се нај ви ше бо ја ли спо соб них ди рек то ра тек, ка жу, ’из ла зи из опа на ка’ и мо же би ти мо дер - да нас мо же чу ти да је све то на ста ја ло не уз по др ни зи ра на са мо ад ми ни стра тив ном кон цен тра ци - шку, не го упр кос та да шњем „ре жи му“. Тре ба ло је јом сред ста ва и уз осло нац на струч ња ке и спо соб - про би ти иде о ло шке и пре ско чи ти фи нан сиј ске не по слов не љу де“. ба ри је ре, али да је „ре жим“ био та ко ри ги дан, то Ли бе ра ли су ди рек то ри ма при да ва ли пер спек - не би би ло мо гу ће. Ко нач но, СФРЈ та да с Аме ри тив но ве ћу, не са мо при вред ну не го и по ли тич ку ком скла па аран жма не о еко ном ској и вој ној са уло гу. Ла тин ка Пе ро вић пам рад њи па је не ре ал но оче ки ва ти да при ли ком јед не по с е те ти да уз та кву вр сту ро бе не „Цр ве ној за ста ви“, док ди рек - Из ло жбу Ван Го го вих де ла је бу де „про швер цо ва но“ и не тор Пр во слав Ра ко вић го во ри што из кул тур ног ар с е на ла. ви де ло 175.000 љу ди, о ус пе си ма фа бри ке, ви со ки Али, још пре то га, у ле то при ход је био 204.818 срп с ки ру ко в о д о л ац, ро д ом 1964, кре ће Кор чу лан ска лет ди н а р а, али је баш из Кра гу јев ца, Ду шан Пе ња шко ла, а кра јем те го ди не тро вић Ша не, ка же Ти ту: „Па псе у до кул тур на ели та по зив из ла зи пр ви број „Прак си с а“, ови ће јед ног да на и вла ду да по се ти о ци ма по тро то а ри ма ча с о п и с а за фи л о з о ф и ј у и обо ре“. А Ни ке зић од го ва ра: дру ш тве н у те о р и ј у, где се и ауто бу си ма, те ре клам не „Па то је ваљ да циљ – да они оку п ља ј у нај з на ч ај н а име н а лет к е ба ц а н е из ави о н

а од ре ђу ју ко ће би ти вла да“. свет ске на у ке тог до ба. И јед сма тра ла „уда ром Ре ф ор м а ни ј е би л а са м о но и дру го осно ва ли су за гре при ми ти ви зма у ли це при вред на, иако се зва нич но бач ки фи ло зо фи, али од са мог та ко зва ла, она је тр жи ште и по чет ка бе о град ски про фе со чи стој умет но сти“ тр жи шне од но с е,уно си ла или ри за у зи ма ју во де ћа ме ста. О бар по ку ша ва ла да уне с е у све ши ри ни, па и ду би ни, ин те дру штве не сфе ре: здрав ство, пра во су ђе, обра зо - гра ци је Ср би је и Ју го сла ви је у свет, го во ри и про ва ње, кул ту ру. Као до каз опет мо гу по слу жит дор рок му зи ке. Пр ва Ги т а ри ја да одр жа на је на члан ци у ЕП-у: „За мр ла ре фор ма пра во су ђа“; Бе о град ском сај му 1966. „Оце на и про фе со ру“; „Што бр же шко ло ва ти ка У то вре ме, да ти ра ју (и) по че ци мар ке тин га Ср дро ве за ра чу на ре“; „Не ја ки те ме љи здра вља“; би је. Пр ва из ло жба ју го сло вен ске про па ган де „Здрав стве не не у ро зе“;„Не про ме ње ни књи жев ни одр жа на је кра јем 1964. у хо лу До ма син ди ка т а, еснаф“; „Филм и да ље у дуп ку до при но с а“; „Фуд - се ћа се Жо зеф Лон чар, чо век ко ји је у том по слу бал из ме ђу дру штве не и рад не ор га ни за ци је“; ви ше од по ла ве ка. „Броз је ап со лут но схва тио „Ди мен зи је на ци о на ли зма“; „Де мо кра ти ја и цр - уло гу мар кет ни га. „Кад је 1968. у Опа ти ји осно ква“... На рав но, сву да где је но вац – а но вац је ва но Ју го сло вен ско удру же ње, Ти то је био по кро сву да – та мо је и еко но ми ја. Као и по ли ти ка. ви т ељ, а ње гов лич н и иза с ла н ик пред с ед н ик Као што су у еко но ми ји про тив ни ци ре фор ме СИВ-а Ми тја Ри би чич. То је би ло ја ко озбиљ на че сто го во ри ли да је па ла про из вод ње, у кул ту ри ин ду стри ја“, ис ти че истин ски срп ски до а јен мар су про тив ни ци твр ди ли да је до шло до „ин те лек - ке тин га. „Ни су се ти ме ба ви ли пар тиј ски апа рат ту ал ног од у ми ра ња“. Та ко се у тек сту „Две при че чи ци и би ро кра те. Мо мо Ка пор и ја смо три ме с е о суд би ни књи ге“ из но с е по да ци ко ји до ка зу ју да ца 1965, сва ки дан од че ти ри по под не до де с ет се „књи га штам па и чи т а све ви ше“, а он да и уве че, се де ли у ис тој клу пи на Ви шој шко ли за пред ла же тр жи шно ре ше ње ка ко „да се, уме сто спољ ну тр го ви ну. Он је то крио, али ја стал но про из во ђа ча, кре ди ти ра по т ро шач књи ге“. У тек - спо ми њем. Ка пор ту ни је до шао као сли кар или сту „Стид од ре кла ме“ из 1968. де т аљ но пи ше ка - пи с ац, већ с плат ног спи ска ’Ју го сла ви ја пу бли ко је из ло жбу Ру бен со вих де ла ви де ло са мо 6.120 ка’, ли ста на ме ње ног про па ган ди ју го сло вен ске по с е ти ла ца, а пре две го ди не Ван Го го вих – ин ду стри је у ино стран ству“.

175.000 љу ди и оства рен је при ход од 204.818 ди Чу ве на еди ци ја „200 нај ве ћих“, иако „пре пи с а на ра. Лист от кри ва и узрок тог еко ном ског, али и на“ из свет ске прак с е – уоста лом ЕП ни кад ни је кул тур ног фи ја ска. Над вла да ло је схва т а ње да ис - ни хтео да из ми шља то плу во ду – вр хун ски је пи с а ва ње по зи ва по с е ти о ци ма по тро то а ри ма и при мер успе шне тр жи шне ко му ни ка ци је. „Ср би ја тро леј бу си ма или ба ца ње ре клам них ле т а ка из је (би ла) свет“.

Књи гу Ми ја та Ла ки ће ви ћа „Ис пРед ВРе Ме на„ об ја вио је бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak27.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је и но ве рад не оба ве зе че ка ју на вас. Ни ко дру ги и ни ко бо ље их не мо же ура ди ти. Са мо стал ни сте у оном де лу ко ји је ва жан и ве зан за циљ.

BIK 20.4-20.5.

По че так рад них да на је пра ви иза зов да за ра ди те ко ли ко год мо же те. Скло ни сте ком би но ва њу ви ше по сло ва у исто вре ме. Др жи те се глав ног прав ца. Шо пинг?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. avgust 2012.

Да нас вам не ке осо бе не ће при ја ти, али их из бег ни те та ко што не ће те ула зи ти у по ле ми ке. За о би ђи те их и при ла го ди те се да тим окол но сти ма. На пра ви те план ра да.

Уозби љи ли сте се, и пре ви ше за сво је го ди не. Не мој те да бри не те, има те до бру кон цен тра ци ју за би ло ко ји про блем или по сао. Окру же ни сте љу ба вљу и ле по том.

До ми нан ти сте на по слов ном пла ну. Уме те до бро да ор га ни зу је те са рад ни ке и из вр ши о це, та ко да вас пра те у тим ском ра ду. Но вац ка сни, али сти ћи ће уско ро.

Сун це у ва шем зна ку вас по ста вља у цен трал ну по зи ци ју жи вот не при че. А сви дру ги се са мо окре ћу око вас, по пут пла не та око Сун ца. Да је те им оп ти ми зам.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све што ра ди те и што за поч не те при ве шће те ре а ли за ци ји, по си ли инер ци је. Скло ни сте ис кљу чи во сти и фа та ли зму, али сте успе шни и на пре ду је те си гур ним ко ра ком.

Кон цен тра ци ја на по слов ну и фи нан сиј ску си ту а ци ју је са свим при хва тљи ва и ко ри сна, по жељ на. Има те мо гућ но сти да све по ста ви те на сво је ме сто.

Ста бил но сте по зи ци о ни ра ни, на лич ном и по слов ном пла ну, иако сте да нас и су тра скло ни сум ња ма и ту ђим ути ца ји ма. Ме ди ти рај те у са мо ћи, об но ви те енер ги ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав ни од нос је ста би лан, у ста ус кво по зи ци ји. Фи нан сиј ски та ко ђе. За вр ша ва те не ке по сло ве ко ји тре ба да вам до не су ре а ли за ци је у бу дућ но сти.

Дру штве ни сте, скло ни да по ве ру је те у све што вам се ка же, по зи тив ни и усме ре ни ка да ле ко се жним ци ље ви ма. Не к а пу то ва ња вам се сме ше.

Са мо без фр ке и па ни ке, опу сти те се и ди ши те. Све би сте хте ли, са да и од мах, што и ни је та ко не мо гу ће, али бу ди те све сни и ра ди те с окол но сти ма ко је вам се сер ви ра ју.

TRI^-TRA^

Ни шта од вен ча ња V REMENSKA

PROGNOZA

ПРИЈАтНИЈе

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zreњanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Panчevo

26

Vrшac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 28 Niш

26

Пе ва чи ца Шер (66) и Тим Медвец (42) би ли су у ве зи не ко ли ко го ди на пре не го што су 2008. де фи ни тив но рас ки ну ли јер су их оба ве зе пре че сто раз два ја ле. Ме ђу тим, пе ва чи ци ни си но ви Чез и Илајџа Блу ус пе ли су да убе де ма му да об но ви ве зу ко ја ју је чи ни ла срећ ном. На вод но сад Шер и Тим, бив ши члан „Ан ђе ла па кла”, пла ни ра ју да на мо то ри ма пре ђу Аме ри ку. Фи нал на де сти на ци ја би би ла Лас Ве гас где ће из го во ри ти суд бо но сно „да” у јед ној од број них ка пе ла за вен ча ња. Шер је, пак, за је дан аме рич ки сајт ре кла да је овај трач „пот пу на глу пост”, и да ће оба ве сти ти јав ност ка да бу де на ме ра ва ла по но во да се уда. Ле ген дар ној пе ва чи ци ово би би ла тре ћа уда ја. Из пр вог бра ка са пе ва чем Со ни јем Бо ном има Че за (43), док је у бра ку са му зи ча рем Грегом Ол ма ном до б и л а Илај џ у (36).

Evropa

НО ВИ САД: Све жи је и про мен љи во облач но ју тро, а за тим раз ве дра ва ње и сун ча но то ком да на. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на до 26 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Знат но све жи је са уме ре ним до по ја ча ним се ве ро за пад ним ве тром и уз раз ве дра ва ње, па ће то ком да на би ти пре те жно сун ча но, осим ују тру. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 14 до 17, а мак си мал на од 24 до 26 сте пе ни. СР БИ ЈА: Знат но све жи је са уме ре ним и по ја ча ним се ве ро за пад ним ве тром и тем пе ра ту ра ма ис под 30 сте пе ни. Ују тру про мен љи во облач но, на ју гу и ис то ку крат ко трај на ки ша, а то ком да на сун ча ни ин тер ва ли. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 15 до 20, а мак си мал на од 24 на се ве ру и за па ду до 28 сте пе ни на ју гу и ис то ку Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак сун ча но и при јат но вре ме са тем пе ра ту ром од 25 до 28 сте пе ни. Од сре де то пли је, па ће у дру гој по ло ви ни сед ми це тем пе ра ту ре опет би ти пре ко 30 сте пе ни, али без ве ли ке вру ћи не као ових да на и са све жим ју три ма. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу не по вољ но ути ца ти на осо бе са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и аст ма ти ча ре. Бо ло ви у ми ши ћи ма, раз дра жљи вост и гла во бо ља су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је. У са о бра ћа ју је нео п ход на до дат на па жња.

Madrid

34

Rim

31

London

21

Cirih

23

Berlin

20

Beч

23

Varшava

20

Kijev

25

Moskva

22

Oslo

18

St. Peterburg 19 Atina

38

Pariz

25

Minhen

21

Budimpeшta

24

Stokholm

18

VIC DANA Сва ких пар ми ну та пла ву ша из ла зи до по штан ског сан ду чи ћа кад јој ком ши ја ка же: - Гле дам вас ка ко стал но из ла зи те, оче ку је те не што бит но?

- Ма, ку пи ла сам ком пју тер, па ми стал но ја вља да имам по шту!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

0 (4)

Slankamen

110 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (4)

Zemun

208 (0)

Bogojevo

54 (2)

Panчevo

236 (-2)

Baч. Palanka

84 (0)

Smederevo

436 (-2)

Novi Sad

56 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (-2)

S. Mitrovica

15 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (-1)

Beograd

156 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

332 (-2)

Tendencija stagnacije

Titel

100 (0)

NERA

Hetin

72 (6)

TISA

-70 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusiћ

26 (-2s)

Reшeњe iz proшlog broja