Dnevnik 26.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 26. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23538 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SPO I ZVANI^NO NAPUSTIO DEMOKRATE I LIGA[E I PRI[AO NAPREDWACIMA

Novi Sad dobija novu vlast!? Pred sed nik no vo sad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} iz ja vio je ju ~e da De mo krat ska stran ka u No vom Sa du vi {e ne ma ve }in sku po dr {ku u grad skom par la men tu jer su su se od bor ni ci Srp skog po kre ta ob no ve pri klo ni li na pred wa ci ma. Da na pu {ta ju ko a li ci ju sa DS i LSV po tvr di li su i iz Grad skog od bo ra SPO-a, pre ba cu ju }i za taj po tez od go vor nost na ak tu el nog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, op tu `u ju }i ga da „ni je imao raz u me va wa” za ci qe ve te stran ke. Isto vre me no, SNS je pot pi sao i Me mo ran dum o usa gla {e nom po li ti~ kom de lo va wu sa od b or n i~ k om gru p om „Svi za No v i

od lu ~u ju qu di ko ji su is kqu ~e ni iz svo jih stra na ka i da u vla sti u~e stvu ju stran ke ~i ji je kre di bi li tet ozbiq no do ve den u pi ta we, kao {to su SNS, DSS i SPO”, po ru ~i le su no vo sad ske de mo kra te. So ci ja li sti, u ~i jim je ru ka ma i da qe kon trol ni pa ket ak ci ja no vo sad ske vla sti, ju ~e se ni su iz ja {wa va li, ali je Vu ~e vi} uve ren da }e se svih 7 od bor ni ka SPS-a ubr zo pri kqu ~i ti no voj ko a li ci ji. U su prot nom, ka ko je iz ja vio „Dnev ni ku”, za SNS ni ka ko ne }e bi ti pri hva tqi vo da so ci ja li sti za dr `e di rek tor ske po zi ci je u re pu bli~ kim jav nim pred u ze }i ma u No vom Sa du, pa ta ko ni u “Sr bi ja ga su”. str. 2

DVE OSOBE POGINULE NA AUTOPUTU KOD BA^KE TOPOLE

NASLOVI

Policajci stradali na uvi|aju

INTERVJU NEDEQE

Igor Anti}

Sad”, ko ju ~i ne tri od bor ni ka SPO i {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke, sa op {tiv {i da je ti me wi hov port feq na ra stao na 35 man da ta, od po treb nih 40, s ob zi rom na to da je pret hod no ve} po stig nut do go vor o sa rad wi sa pred stav ni ci ma DSS-a i Dve ri. Na ovo je re a go vao Grad ski od bor DS, pod se tiv {i da su pred sed ni ci grad skih od bo ra SNS i DSS ne de qu da na na kon lo kal nih iz bo ra odr à li is pred se di {ta Po li cij ske upra ve u No vom Sa du kon fe ren ci ju za no vi na re, na ko joj su op tu ì li Rom sku de mo krat sku stran ku da je ku po va la gla so ve. „No vi Sad ne za slu ù je da o we go voj sud bi ni

str. 12

Teofil Pan~i} Od Opova do Bo|ana, i nazad

Milan Pajevi} Vojvodina u Briselu interes je Srbije

Vladimir Gligorov

Da~i}eva retorika bez uticaja na MMF

Bora Oti} [teta

\or|e Randeq

Amerika bez titlova

VALENTIN FERNBAH

Beli lovac s Dunava

str. ?

Na auto pu tu kod Ba~ ke To po le ju ~e se do go di la te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj su po gi nu li po li ca jac na du `no sti i slo va~ ka dr à vqan ka, a ~e tvo ro po li ca ja ca je po vre |e no. Sa o bra }aj ni po li ca jac S. B. je po gi nuo dok je, u za u stav noj tra ci, sa ko le ga ma oba vqao uvi |aj ude sa u ko jem je slo va~ ka dr à vqan ka sle te la s pu ta. Ta da je na wih na le teo auto bus poq skih re gi star skih ozna ka, ko ji se kre tao iz prav ca No vog Sa da ka Hor go {u. Od si li ne uda ra S. B. je pre mi nuo na li cu me sta, dok su sa o bra }aj ni po li caj ci N. S., T. M., A. G. i G.F. po vre |e ni i ko li ma hit ne po mo }i pre ba ~e ni u Op {tu bol ni cu u Su bo ti ci. Naj te è po vre |e ni po li ca jac od mah je pre ba ~en u No vi Sad, u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne; je dan sa o bra }a jac je za dr àn u Op {toj bol ni ci, a dvo ji ca su na kon uka za ne le kar ske po mo }i pu {te ni ku }i. Po li caj ca ko ji se opo ra vqa u su bo ti~ koj bol ni ci si no} je ob i {ao i di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}. – Iz da na u dan se sa o bra }aj ne tra ge di je uve }a va ju i u ova kvim tre nu ci ma ~o vek osta je bez re ~i. Po li caj ci su oba -

vqa li uvi |aj, li ce me sta je bi lo ja sno obe le `e no i sve je bi lo po pro pi su. Na wih je u za u stav noj tra ci na le teo auto bus, po ko siv {i ih. Na stra da li B. S. je 20 go di na ra dio kao po li ca jac. Ovo je ce na po li cij skog po sla i ono ga {to po li ci ja tr pi, i po hva le i kri ti ke. Mo gu }e da je vo za~ auto bu sa za spao, ali ni {ta ne }e mo da pre ju di ci ra mo dok se ne za vr {i is tra ga. Vo za ~u auto bu sa je od re |e no za dr `a va we od 48

Teniski svet u Wujorku

Sti`e osve`ewe

Novak \okovi} po~iwe odbranu titule na US openu, a prva prepreka bi}e mu Paolo Lorenci. Zbog povrede nema pro{logodi{weg finaliste Rafaela Nadala, pa }e Noletu najve}i konkurenti za trofej biti Royer Federer i Endi Mari

Najvi{a temperatura 36°S

POSLEDWI [AMPIONI US OPENA 6-2, 6-4, 2011 Novak \okovi} (SRB) 6-7, 6-1 Rafael Nadal ([PA) 6-4, 5-7, 2010 Rafael Nadal ([PA) 6-4, 6-2 Novak \okovi} (SRB) 2009 Huan M. del Potro (ARG) 3-6, 7-6, Royer Federer ([VA) 4-6, 7-6, 6-2 2008 Royer Federer ([VA) 6-2, 7-5, 6-2 Endi Mari (VB) 2007 Royer Federer ([VA) 7-6, 7-6, 6-4 Novak \okovi} (SRB) NAJVI[E TITULA (open era) Yimi Konors (SAD) 1974, 76, 78, 82, 83 Pite Sampras (SAD) 1990, 93, 95, 96, 2002 Royer Federer ([VA) 2004, 05, 06, 07, 08 Yon Mekinro (SAD) 1979, 80, 81, 84 Ivan Lendl 3 (^E[) 1985, 86, 87

sa ti, a pred u ze }e mo me re da se put ni ci vra te ku }i i su tra bi tre ba lo da ih obi |e am ba sa dor Poq ske – re kao je Mi lo rad Ve qo vi}. On je po tvr dio da je dru ga oso ba, ko ja je po gi nu la u ovoj ne sre }i, slo va~ ka dr àvq ka ko ja je bi la u vo zi lu ko je je sle te lo s pu ta ne po sred no pre no {to je auto bus na la teo na sa o bra }aj ce. – Naj te è po vre |e ni po li ca jac M. T. ope ri san je u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne i za sa da je sta bi lan. On je za do bio po vre de gla ve i jo{ je ra no za prog no ze, u sa ti ma ko ji sle de vi {e }e mo zna ti o we go vom sta wu. Policajac, ko ji je za dr àn u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci, van je ì vot ne opa sno sti – is ta kao je Mi haj lo Vi da no vi}, za me nik di rek to ra za me di cin ska pi ta wa Op {te bol ni ce Su bo ti ca. Uvi |aj je, ina ~e, tra jao ne ko li ko ~a so va, a na me sto nesre}e iza {li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci, tu ì lac Osnov nog jav nog tu ì la {tva u Su bo ti ci i pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci. S. Ir{evi}

5 5 5 4 str. 18

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

CITATI

„

Ro|ena sam u Vojvodini i moji preci su Vojvo|ani, pristalica sam autonomije Vojvodine, ali sam pristalica i toga da se po{tuju zakoni dr`ave Srbije. Pristalica sam toga da se vi{e ne cepamo i ne delimo Prof. dr Branislava Beli}, potpredsednica Skup{tine Vojvodine

”

Am ba sa dor ka SAD: Sta tus re {en

Da ~i}: Ne do pu sti vi ot ka zi

Am ba sa dor ka Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va na Ko so vu Trej si Xej kob son iz ja vi la je za KIM ra dio da je sta tus Ko so va re {en i da ap so lut no ne po sto ji mo gu} nost ko rek ci je gra ni ca. Xej kob son je, u jed nom od pr vih in ter vjua za srp ske me di je na Ko so vu, is ta kla i da su SAD u pot pu no sti opre de qe ne u ko rist su ve re ni te ta Ko so va na ~i ta voj svo joj te ri to ri ji. „Ono na {ta Ko so vo i Sr bi ja za i sta tre ba da se usred sre de je ste je dan di ja log ko ji }e do ve sti do nor ma li za ci je od no sa iz me |u dve ze mqe, ka ko bi na pre dak ko ji je do sa da u~i wen mo gao da se utvr di i na osno vu to ga da qe na sta vi lo sa ra dom na stva ra wu jed ne sta bil ni je sre di ne i eko nom skom raz vo ju”, re kla je Xej kob son.

Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} oce nio je da je ne do pu sti vo da u ne kim pred u ze }i ma i trud ni ce do bi ja ju ot ka ze i sa op {tio da je za du `io nad le `na mi ni star stva da is pi ta ju za kon sku re gu la ti vu i na |u re {e wa da se ta kva prak sa ne po na vqa. „Na ta li tet je je dan od naj ve }ih pro ble ma Sr bi je i dr `a va i u uslo vi ma bes pa ri ce mo ra da pri pre mi du go ro~ nu stra te gi ju za obez be |i va we po zi tiv nih de mo graf skih kre ta wa”, is ta kao je Da ~i}, sa op {te no je iz we go vog ka bi ne ta. Zbog to ga je, ka ko je na gla sio, ne do pu sti vo da ne ka pred u ze }a da ju ot ka ze trud ni ca ma. Da ~i} na vo di da je to ne hu ma no i pro tiv stra te {kih in te re sa da se po ve }a pri ra {taj sta nov ni {tva u Sr bi ji.

Va tre na sti hi ja se {i ri Po sle Zla ta ra, Zla ti bo ra i Ta re, na vi {e lo ka ci ja uglav nom u brd sko pla nin skim i {u mo vi tim pre de li ma pre te po à ri, usled ko jih je u tri se la na ob ron ci ma Su vo bo ra za tra è na eva ku a ci ja sta nov ni {tva. Na ~el nik sek to ra za van red ne si tu a ci je Mo ra vi~ kog okru ga Dra gi {a Bro }i} za tra ìo je eva ku a ci ju sta nov ni {tva iz se la Mi o kov ci, Sre zo jev ci i Gor wa Go rev ni ca, u oko li ni â~ ka, zbog va tre ne sti hi je ko ja je ugro zi la to pod ru~ je i gde su dve oso be po vre |e ne. U po à ru ko ji je iz bio u se lu Gri à ne u op {ti ni Zve ~an na se ve ru Ko so va iz go re le su ju ~e dve ku }e ko je su bi le u vla sni {tvu po ro di ce Ak sen ti je vi}, ja vi la je TV “Most” iz Zve ~a na. U po à ru ko ji je za hva tio ve li ke po vr {i ne {u me i ni skog ra sti wa i ko ji je sa ni ran ni je bi lo qud skih `r ta va. O~e ku je se po mo} ru skog avi on a za ga {e we po à ra “be ri jev 200” ko ji je sle teo ju ~e po sle 13 sa ti na ni {ki aero drom “Kon stan tin Ve li ki”, a u Sr bi ju je upu }en iz Ru si je kao po mo} u okvi ru pro gra ma ak tiv no sti ru sko-srp skog hu ma ni tar nog cen tra.

ê ka ju }i MMF Na ja va pred stav ni ka MMF-a da }e u sep tem bru po se ti ti Be o grad ni je ne {to ~e mu bi srp ska vla da tre ba lo da se ra du je, oce na je eko nom skih stru~ wa ka. „Pr vi i ve} do bro po zna ti pro blem je ste pre ve li ka jav na po tro {wa. No, tu se li sta ne pri jat nih te ma ne za vr {a va: ne li kvid na pri vre da, ne li kvid na dr à va, pro ble mi oko za ko na o NBS, sme na gu ver ne ra, pre te ra ni zah te vi u ve zi sa so ci jal nom po li ti kom, pogotovo kada je re~ o penzijama, pre te ra ni pri ti sak na dr à vu sa sta no vi {ta no vo ne za po sle nih, so ci jal ne ce ne ener ge na ta...”, pro ce wu je Dra go mir Jan ko -

red sed nik no vo sad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} iz ja vio je ju ~e da Demo k rat ska stran ka u No vom Sa du vi {e ne ma ve }in sku po dr {ku u grad skom par la men tu jer su su se od bor ni ci SPO pri klo ni li na pred wa ci ma. Da na pu {ta ju ko a li ci ju sa DS i LSV po tvr di li su ju ~e i iz Grad skog od bo ra SPO-a, ali se so ci ja li sti jo{ uvek ne iz ja {wa va ju. No vo sad ski gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, pak, tvr di da de mo kra te i da qe ima ju ve }i nu u No vom Sa du. Vu ~e vi} je na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {tio da je no vo sad ski SNS ju ~e u de set ~a so va za kqu ~io me mo ran dum o usa gla {e nom po li ti~ kom de lo va wu sa od bor ni~ kom gru pom „Svi za No vi Sad”, ko ju ~i ne tri od bor ni ka SPO i {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke. U ime tih stra na ka, me mo ran dum ~i ja je fo to ko pi ja ju ~e po de qe na no vi na ri ma, pot pi sa li su i pred sed nik Grad skog od bo ra SPO Vla di mir Je li} i pred sed nik RDS Be la Ku ri na. – Na kon pot pi si va wa ovog ak ta vi {e ne po sto ji ve }i na ko ju je u grad skoj skup {ti ni pred vo dio Igor Pa vli ~i}. De mo krat ska stran ka je iz gu bi la ve }i nu u No vom Sa du, a SNS }e }e u~in iti sve

vi} iz Evrop skog eko nom skog in sti tu ta. U Mi ni star stvu fi nan si ja, pak, ka ù da su sprem ni da o~e ki va wa MMF-a is pu ne, i da ova go di na je ste iz gu bqe na, ali da je bu xe tom za 2013. go di nu ve} pla ni ra no ozbiq no uma we we mi nu sa u dr àv noj ka si.„Mi ve ru je mo da }e mo, ka da mi si ji to kom sep tem bra pred sta vi mo sve te ~i we ni ce o fi skal noj kon so li da ci ji, na pra vi ti ko rak ka ob na vqa wu pre go vo ra sa MMF-om, tim pre {to è li mo da uo~i bu xe ta za 2013. po stig ne mo no vi spo ra zum”, ka è Vlaj ko Se ni} iz Mi ni star stva fi nan si ja.

„Agro ban ka”: Sa slu {a ni osum wi ~e ni Spe ci jal ni tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} iz ja vio je da je za vr {e no sa slu {a we osum wi ~e nih zbog ne za ko ni tog odo bra va wa kre di ta u “Agro ban ci ”. Ka ko je ka zao Ra di sa vqe vi}, sa slu {a ni su Ra do slav Se ku li}, Du {ko Se ku li}, Dra go mir Jo va no vi}, Bor ka Fi li po vi}, Mi lan Ste fa no vi}, Bra ti slav Mi haj lo vi}, Du {ko [u we va ri} i Dra go van Mi len ko vi} – od go vor na li ca u pred u ze }i ma ko ja su po slo va la u si ste mu “Ha bit gru pe”. “Ra di se o li ci ma ko ja su bi la ko ri sni ci kre di ta u Agro ban ci, a vi si na wi ho vih ne iz mi re nih oba ve za je vi {e od 5,5 mi li jar di di na ra”, re kao je Ra di sa vqe vi}. On je na veo da je re~ o od go vor nim li ci ma u pred u ze }i ma „Ha bit farm”, „Svis far ma ci ja”, „Svis in ter me di kal”, „Pro dukt trejd”, „Ve stern stajls”, „Lu ton” i „No vi da ni” i da su kao po ve za na li ca bi la ko ri sni ci kre di ta i ban kar skih ga ran ci ja kod „Agro ban ke”.

INTERVJU

PrOF. dr FLOrIJaN BIBer O kretawIMa

Opet ima te par tij skih o s le pr v ih kon k ret è na pred sto je }im lo kal nim kri za mo è da ima ne ga ti van nih po te za no ve Vla de iz bo ri ma. uti caj na Sr bi ju ako EU za tra Sr bi je, ka da je pre ko l Ima li te`wa Milorada ì od Be o gra da da ob u zda Do no }i sme ni la gu ver ne ra Na - dodika da predstavi repu- di ka i iz vr {i pri ti sak na we rod ne ban ke, u Evrop skoj uni ji bliku Srpsku kao nezainte- go vu na ci o na li sti~ ku i se ce se pa `qi vo i sa za bri nu to {}u resovanu za sudbinu BiH i si o ni sti~ ku re to ri ku. pra ti po li ti~ ki raz voj u Be o sve bliù Srbiji, osim marl Moè li se o~ekivati gra du, ka è za na{ list pro ke tin {ke i ne ku re al nu ikakav odgovor eu na zahtev fe sor dr Flo ri jan Bi ber, ko ji osnovu? koja je cena takve pojedinih politi~ara u Sr pre da je na uni ver zi te tu u Gra retorike po rS, a koja za Srbiji da se odredi prema akcu i va ì za jed nog od naj bo biju? ciji hrvatskih snaga “Oluqih po zna va la ca pri li ka u re – Stal no ne ga tiv na re to ri ja”? gi o nu. Ipak, pro fe so ra naj pre ka o Bo sni, ko ju ko ri sti Do – To ni je re al no i uka zu je na pi ta mo o zbi va wi ma kod pr vih dik od 2006, ozbiq no je pot ko sla bo po zna va we EU. Evrop nam su se da. pa la dr à vu i we nu spo sob ska uni ja ne ma stav o voj noj ak l kako vidite posledwe nost da funk ci o ni {e. Bez ob - ci ji ko ja je bi la pre 17 go di na istupawe ministra Zlatka zi ra na we go vu mo ti va ci ju, to a i za {to bi tre ba lo da ga Lagumyije u ujediwenim naje na ru {i lo funk ci o nal nost ima? Ta ko |e je va `no pri me cijama i wegovo glasawe za BiH i we nu spo sob nost da se ti ti da je Tri bu nal u Ha gu osu rezoluciju o Siriji, uprkos pri dru ì EU. Sum wam da on dio ge ne ra le po put Go to vi ne nedostatku konsenzusa u bo- ima ja snu al ter na ti vu, pre }e za zlo ~i ne to kom “Olu je”, ali sankom vrhu? bi ti da je re~ o ci ni~ noj stra ni je op tu ìo “Olu ju” kao voj – Ap surd je da {ef di plo ma - te gi ji da se ja {u }i na ta la su nu ak ci ju sa mu po se bi. O~i to ti je bi lo ko je ze mqe ne mo è po p u l i z ma i na c i o n a l i z ma da ne ma me |u na rod nog kon sen da do ne se ta kvu od lu ku i ~i ni pri k ri j u mno g e zlo u p o t re b e zu sa o to me da li je „Olu ja” bi se da je to jo{ jed na od mno gih we go ve par ti je u Re pu bli ci la ne li gi tim na, da li je bi la ve { ta~ k ih kri z a ko j e BiH Srp skoj i o~u va feud ko ji kon gre {ka ko ja za slu ù je osu du. pre ` i v qa v a. Ako No, ono {to ne sva ka po je di na~ na od dvo smi sle no tra Aktuelni premijer ima vi{e lu ka tre ba da bu de za ì EU je s te is autoriteta od Cvetkovi}a sno va na na kon sen zu tra ` i v a w e rat su Vla de i Pred sed nih zlo ~i na i su o koji je uvek bio samo Tadi}ev pijun ni {tva, on da BiH ne ~a va we s wi ma. U }e mo } i do n e t i ni tom smi slu bit no jed nu spo qo po li ti~ ku od lu ku. tro li {e. Na rav no, Do di ko va je da Hr vat ska jav no u~i ni ne Ra zu mqi vo je da u kqu~ nim od - po li ti ka ima ne ku vr stu pre ke po te ze u prav cu pri zna va wa lu ka ma Pred sed ni {tvo tre ba }ut ne po dr {ke u Sr bi ji, pri zlo ~ i n a po ~ i w e n ih to k om da se ~u je, ali ta kve od lu ke ~e mu se Sr bi ja ba tr ga da otvo „Olu je” i u pe ri o du od dva me kao {to je re zo lu ci ja o Si ri re no uka è Do di ku na gra ni cu se ca po sle we nog okon ~a wa. ji, ko ja ne po ga |a u pot pu no sti te po dr {ke. Osta je da se vi di l Sve vi{e se bliì ~as novih politi~kih pregovora ni en ti te te ni ti ima fun da da li }e se na sta vi ti do bri od s kosovom. [ta se o~ekuje u men tal ni zna ~aj za Bo snu, tre no si i za vre me sa da {we vla de evropskim krugovima od noba lo bi da bu du pre pu {te ne na na ~in ka kvi su bi li iz me |u vih vlasti u Beogradu? koje mi n i s tru spoq n ih po s lo v a. Ta di }a i Do di ka. No, Do dik je Na rav no, bi }e da ni La gum xi ja ve} po ka zao da je do voq no pri - pitawe je u tom smislu po vama jo{ uvek otvoreno a ni je od lu ~i vao na osno vu spola go dqiv, jer we gov po li ti~ va`no za regionalnu bezq no po li ti~ kih raz lo ga, ne go ki stil i je ste da bu de do bar s bednost (su|ewe zlo~incida bi odr ào na pe tost sa Re pu bi lo ko jom vla da ju }om ko a li bli kom Srp skom {to mu po ma ci jom u Sr bi ji. A bo san ska ma, povratak izbeglica...)?

Mewa Se gradSka VLaSt u NOVOM Sadu

SPO na pu stio DS i LSV i pri {ao na pred wa ci ma da se u na red nim da ni ma for mi ra no va ve }i na – ka zao je Vu ~e vi}. On je re kao da je spo ra zum sa Srpskim pokretom obnove i RDS bio i je dan od uslo va SPS-a da na pu sti ak tu el nu ka o li ci ju u gra du i pri klo ni se no voj, te iz ra zio o~e ki va we da }e i taj do go vor bi ti usko ro po stig nut. So ci ja li ste }e, ka `e Vu ~e vi}, ~e ka ti do 1. sep tem bra, a uko li ko od go vor bu de ne ga ti van, no vo sad ski od bor SNS tra `i }e od svo je stran ke da pre i spi ta ka o li ci ju sa SPS-om na svim ni vo i ma. Pr vi ~o vek no vo sad skih na pred wa ka je ka zao i da SNS tre nut no ima po dr {ku 35 od bor ni ka za pro me nu vla sti od po treb nih 40, po {to su ka ko je pod se tio, pret hod no o to me po sti gli do go vor sa pred stav ni ci ma DSS-a i Dve ri. On je po no vio i da }e SNS in si sti ra ti na to me da se i u Be o gra du, Som bo ru, Ki kin di i dru gim gra do vi ma gde po sto ji mo gu} nost,

LSV: Odgovoran Pavli~i} No vo sad ski ogra nak LSV okri vio je ak tu el nog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a za ras pad do sa da {we vla da ju }e ko a li ci je u tom gra du. U sa op {te wu Li ge se, na i me, pri zna je da, po sle iz la ska SPO, do sa da {wa grad ska ve }i na vi {e ne po sto ji. Li ga {i, me |u tim, na vo de da je Pa vli ~i} u pret hod nom man da tu po ka zao da ni je ~o vek ko ji mo `e da vo di No vi Sad. „To se na ro ~i to od no si na pe riod ka da je pre tri i po go di ne iza le |a ko a li ci o nih part ne ra na pra vio ve }i nu sa DSS-om i ra di ka li ma, sa ko jom je usvo jio Sta tut gra da No vog Sa da ko ji ni je uskla |en sa za ko nom”, obra zlo `e no je iz LSV. Isto vre me no, Li ga je pro zva la i SPO zbog to ga {to, pre no {to je na pu stio grad sku vlast, ni je is cr peo sve dru ge mo gu} no sti po sti za wa do go vo ra. „Ume sto to ga, SPO je ovim je omo gu }io da vlast u No vom Sa du pre u zmu qu di iz stra na ka ko je su u pe ri o du od 2004. do 2008. go di ne na ne li ogrom nu {te tu gra du”, is ti ~e se u sino}wem sa op {te wu Li ge.

for mi ra vlast po uzo ru na re pu bli~ ku ko a li ci ju. – Na dam se da }e i u Be o gra du do }i do pro me ne. To o~e ku jem, a da li }e se to de si ti u sep tem bru ili ok to bru, ne znam – ka zao je Milo{ Vu ~e vi}.

na veo je SPO ko ji, pak, “~vr sto ve ru je” da je u pred sed ni ku od bor ni~ ke gru pe na pred wa ka Mi lo {u Vu ~e vi }u, ko ji bi tre ba lo da pre u zme funk ci ju gra do na ~el ni ka u slu ~a ju pro me ne vla sti u Novom Sa du, “na {ao do brog sa go vor ni ka,

for mi ra we grad skih op {ti na i od go vor na so ci jal na po li ti ka. S dru ge stra ne, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz ja vio je ju ~e na {em li stu da ko a li ci ja ko ju pred vo di DS u No vom Sa du i da qe ima ve }i nu u Skup {ti ni

Ili nova vlast, ili ode „Srbijagas” [ef no vo sad skih na pred wa ka Mi lo{ Vu ~e vi} iz ja vio je za “Dnev nik” da za tu stran ku ni ka ko ne }e bi ti pri hva tqi vo da so ci ja li sti za dr è di rek tor ske po zi ci je u re pu bli~ kim jav nim pred u ze }i ma u No vom Sa du, me |u ko ji ma je na veo “Sr bi ja gas”, uko li ko ne na pu ste ko a li ci ju sa DS i LSV u gra du i pri klo ne se SNS-u. On je, me |u tim, na veo da je to ge ne ral ni stav we go ve stran ke ko ji ni je in spi ri san na me rom da se sme ni funk ci o ner SPS-a Du a {an Ba ja to vi} s po zi ci je u “Sr bi ja ga su”. – Mi na to me in si sti ra mo iz prin ci pi jel nih raz lo ga. Ne pri hva tqi vo je da SPS-u pri pad ne u~e {}e u re pu bli~ kim pred u ze }i ma u No vom Sa du ako oni ne è le da nam se pri kqu ~e u for mi ra wu no ve vla sti u gra du – is ta kao je Vu ~e vi}. A na pi ta we zna ~i li to bi im Ba ja to vi} bi pri hva tqiv na me stu di rek to ra “Sr bi ja ga sa” u slu ~a ju da im so ci ja li sti po mog nu da na pra ve no vu vlast u No vom Sa du, on je ka zao da }e o to me od lu ~i va ti Vla da Sr bi je. Grad ski od bor SPO u No vom Sa du sa op {tio je da }e po dr à ti for mi ra we vlast od bor ni~ ke gru pe „Po kre ni mo No vi Sad - To mi slav Ni ko li}”. U ju ~e ra {wem sa op {te wu iz SPO-a sto ji i da je ta od lu ka do ne ta jed no gla sno, a kao raz log na pu {ta wa ak tu el nih part ne ra iz DS-a i LSV-a sa ko ji ma su do sad bi li u ko a li ci ji, na ve de no je da ak tu el ni gra do na ~el nik No vog Sa da ni je imao raz u me va wa za ci qe ve te stran ke. “Grad ski od bor SPO se na ovaj ko rak od lu ~io zbog to ga {to go spo din Pa vli ~i} ni je po ka zao ni naj ma wi ste pen raz u me va wa za po li ti~ ke ci qe ve na {e stran ke”,

sa ko jim }e u na red nom pe ri o du obez be di ti kva li fi ko va nu ve }i nu za for mi ra we or ga na iz vr {ne vla sti i ostva ri ti kqu~ na pro gram ska opre de qe wa sa dr `a na u Me mo ran du mu”. SPO je sa op {tio i da }e svi ~la no vi te stran ke ko ji su iza bra ni na jav ne funk ci je u gra du na pr voj na red noj sed ni ci Skup {ti ne No vog Sa da pod ne ti ostav ke na te po zi ci je. Ina ~e, u po me nu tom Me mo ran du mu, ko ji su SPO i RDS pot pi sa li s na pred wa ci ma, kao kqu~ ne ta~ ke de lo va wa no ve ko a li ci je na vo de se usa gla {a va we Sta tu ta gra da sa Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi, bor ba pro tiv ko rup ci je,

gra da, ali ni je è leo da obra zla è tu tvrd wu. – Ve }in ska vo qa No vo sa |a na je da DS i ko a li ci ja oko we vo de grad i ta ko }e bi ti i u na red nom pe ri o du – krat ko nam je od go vo rio Pa vli ~i}. U Li gi so ci jal de mo kra ta ka ù da od ko a li ci o nih part ne ra iz SPO ni su do bi li zva ni~ no oba ve {te we o to me da na pu {ta ju ak tu el nu ko a li ci ju u No vom Sa du. Funk ci o ner LSV Alek san dar Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e na {em li stu da bi za we ga bi lo iz ne na |e we da se SPO pri klo ni na pred wa ci ma, s ob zi rom da su od bor ni~ ke man da te osvo ji li na li sti Li ge.

– O pro me ni vla sti u No vom Sa du se ja ko pu no pri ~a ve} ne ko li ko ne de qa, ali, zva ni~ no, ak tu el na ko a li ci ja jo{ uvek ima ve }i nu. S ob zi rom da su od bor ni ci SPO man da te osvo ji li na na {oj li sti, ja sno je ka kva je bi la vo qa gra |a na i da bi ta vo qa bi la na ru {e na uko li ko bi do {lo do pro me ne vla sti u gra du – re kao nam je Jo va no vi}. Do ju ~e vla da ju }u ko a li ci ju u No vom Sa du ~i ni li su DS, LSV, SPS i SVM sa ukup no 41 od 78 od bor ni~ kih man da ta u no vo sad skoj Skup {ti ni. De mo kra te ima ju 18, LSV 12, SPS se dam, SPO tri od bor ni ka i SVM jed nog. U opo zi ci ji su SNS sa 15 man da ta, te DSS i Dve ri sa po pet, Romska demokratska stranka sa {est od bor ni ka, dok SRS ima pet, a NO PO 1 man dat. Pred sed nik no vo sad skog od bo ra SRS \u ra| Jak {i} ponovio je da ta par ti ja „ni u lu di lu” ne }e sa ra |i va ti sa SNS, pri ~emu ni je odbacio mo gu} nost sa rad we sa ak tu el nom grad skom vla {}u. „Ne is kqu ~u jem mo gu} nost da pre u zme mo od go vor nost, ali sa mo uz po {to va we prin ci pa za ko je se ra di ka li za la `u i na ko rist gra |a na No vog Sa da”, ka zao je Jak {i}. Ipak, lop ta je u dvo ri {tu SPS-a. Iz tabora socijalista, me |u tim, ju ~e ni smo us pe li da do bi je mo ko men tar na istu pa we SPO-a iz grad ske ko a li ci je, ali su ne zva ni~ no na go ve sti li da }e po {to va ti spo ra zum s part ne ri ma iz SNS-a, da se gde god je mo gu }e na lo kal nom ni vou for mi ra ko a li ci ja po ugle du na re pu bli~ ku. Sto ga je, na kon istu pa wa SPO-a, sve iz ve sni je da }e ak tu el na vlast u No vom Sa du bi ti obo re na, po {to je op sta nak ak tu el ne ko a li ci je mo gu} tek na te o rij skom ni vou, od no sno sa mo u slu ~a ju da so ci ja li sti osta nu ver ni do sa da {wim part ne ri ma, kao i da svi oni za jed no do bi ju po dr {ku ra di ka la. n Branka Dragovi} Savi}

nedeqa26.avgust2012.

c m y

dnevnik U SR BI JI I RE GI O NU

KARMA KOMA

vla du fe u da – Razgovori izme|u Kosova i Srbije }e se nastaviti, ali je va`no da se ispune dogovori koje je postigla prethodna vlada. Wihova primena je odlagana, posebno u Srbiji, tako da }e, pre no {to zapo~nu novi raz go vo ri, biti bitno da se primeni ve} dogovoreno i ispeglaju sukobi u tuma~ewima. Slede}a runda }e se, ina~e, pozabaviti vi{im nivoom pitawa, poput statusa severa ili mogu}nosti da Kosovo u~estvuje u specijalizovanim me|una rodnim organizacijama, da mu se dopusti da dobije svoj me|u narodni telefonski broj itd. Ti razgovori }e biti teì od onih koji imaju vi{e tehni~ku prirodu. l Gu bi li in te res bi ro kra ti ja Uni je za zbi va wa na Za pad nom Bal ka nu jer bi ra ~i ze ma qa ~la ni ca sve vi {e bri nu svo ju bri gu? – Sama EU ostaje zaintereso vana za pro{irewe, ali je naj ve}i problem mawak interesa u we nim dr à va ma ~la ni ca ma. Kriza EU i ekonomije je drasti~ no sma wi la po dr {ku za pro{irewe u zemqama 27–orke i vlade vi{e ne dobijaju glasove pod sti ca wem {i re wa. U isti mah, malo je protivqewa usporavawu procesa za pristupawe novih ~lanica i treba da imamo na umu da ni Crna Gora ne}e biti spremna da se for malno pridruì Uniji u slede}ih 6 do 8 godina, ~ak i ako razgovori budu napredovali. Do tada bi ekonomska kriza trebalo da se okon~a i onda }e biti lak{e da se dobije podr{ka za ~lanstvo. Ono {to nedostaje EU je otvorenija politi~ka podr{ka procesima i novim ide -

INTERVJU

jama dràva ~la ni ca ka ko da se ubrzao taj bolno spori proces. l Da li se Sr bi ja jo{ uvek per c i p i r a kao ne s ta b il n a ze mqa iako je pret hod na vlast in si sti ra la da je “fak tor sta bil n o s ti na Bal ka nu”? – Na Srbiju se gleda sa zabrinuto{}u s obzirom na novu vladu i pro{lost mnogih wenih ~lanica. S jedne strane, ta vlada okupqa mnoge aktere iz prethodne, ali ujedno, to je prva vlada s partijama u kojoj nema kqu~nih igra~a koji su 2000. preuzeli vlast. Bilo kako bilo, EU je sklo nija da ocewuje vladu po wenim postupcima, a ne s obzirom na pro{lost wenih ~lanica. Ipak, ako odluka o centralnoj banci i~emu sluì, to je da signal koji emituje nova vlada nije ohrabruju} i da bi za EU Srbija uskoro mogla biti izvor ve}ih briga nego ranije. l Ka ko oce wu je te pr ve po te ze Vla de u Be o gra du i pr ve raz m i r i c e me | u mi n i stri ma? Mo è li Da ~i} da re {i ono {to Cvet ko vi }u ni je po {lo za ru kom? – Da~i} ima vi{e autoriteta od Cvetkovi}a koji je uvek bio

Od Opo va do Bo |a na, i na zad D

samo Tadi}ev pijun. U isto vreme, dominacija partija nad ministarstvima koja je ja~a od uskla|enog upravqawa vladom u~vrstila se ve} duì period, pa sada i nove partije u vladi poput napredwaka èle da imaju svoju “deonicu”. To govori da }e nova vlada raditi na bazi malih partijskih feuda. Ako Da~i} bude ukinuo tu tradiciju i pomerio stvari od partokratije ka demokratskijem sistemu, to bi bilo veliko dostignu}e. n Reqa Kneèvi}

o bro, sve nam je ob ja {we no, ali me ni i da qe ni {ta ni je ja sno. [ta nam je to ob ja {we no? Pa, to ka ko je, eto, Ne po znat Ne ko po kre nuo Ini ci ja ti vu, pa je on da ini ci ja ti va i do ne la plo da, da bi se ubr zo po tom, avaj, po ka za lo da je plod bio po ma lo pre ra no sa zreo, i to jo{ ne ka ko na kri vo (sum wa se na iz ve sne te le fon ske po zi ve iz Cen tra le, ne te le fon ske; mi slim, Cen tra la ni je bi la te le fon ska, a po zi vi je su), pa je on da stvar bi la pre ko no} cu rik nu ta. To jest, puj-pi ke, ne va ì. Da kle, oni isti qu di ko ji su u pe tak - be {e li pe tak? - sma tra li da li ce Ba la {e vi} \or |e, zad wa po {ta No vi Sad, ina ~e od ra ni je po zna to or ga ni ma ma ni je go we wa, ne za slu ù je vi {e da no si ti tu lu po ~a snog gra |a ni na op {ti ne Ba~, ve} u su bo tu su se na pra sno umu dri li i pre u mi li, i shva ti li da im je po tez bio po ma lo „is hi tren“ (ta ko, na i me, ve le) i da oni za pra vo na je da red Stra {no Ce ne to ras pe va no li ce, pa su ko li ko u po ne de qak br è-bo qe skr pi li ne ka kvu sed ni cu op {tin ske vla sti na ko joj su po ni {ti li sop stve nu od lu ku od pet ka. I ta ko je \or |e B. pro veo sa mo je dan vi kend u sta wu obe{ ~a {}e no sti na te ri to ri ji op {ti ne Ba~, sa pri pa da ju }im joj is tu re nim me snim za jed ni ca ma Vaj ska, Bo |a ni, Plav na, Ba~ ko No vo Se lo i Se len ~a, da bi u sle de }u rad nu ne de qu opet uplo vio u sta wu pu ne po ~a sno sti, ba{ kao da ni {ta ni je bi lo. Osim {to opo zi ci ja, ona ko ja je bi la vlast ono mad kad je Ba la {e vi }u ti tu la gra |an ske po ~a sno sti iz vor no do de qi va na, tvr di da no va Ba ~o u pra va, sa sta vqe na od po slo vi~ no pro sve }e nih Na pred wa ka i wi ho vih dre ~a vo {a ro li kih sa te li ta, ni za jed nu od tih, hm, po ma lo hi ste ri~ nih sed ni ca ni je ni ima la kvo rum. Pa se sad rad ni ~o vek i gra |a nin le po u ne do u mi ci pi ta da li je Ba la {e vi} uop {te i bi vao pr vo po ni {ten, a on da ra spo ni {ten u svom svoj stvu po ~a snog gra |a ni na ma le va ro {i, ili {ta? Ka ko god bi lo, ni je to ono glav no {to me ni ni je ja sno. Ne go mi ni je ja sno ne {to dru go: {ta ima u tim gla va ma uop {te? A ne ~e ga kan da ima ti mo ra, ni je vaq da da ne ma ba{ ni ka kvog sa dr à ja, da su lak {e od va zdu ha, pa ih sa mo ~vr sta sra slost s vra to vi ma dr ì da ne po le te u ne bo po put ba lo na is pu we nih Ni ~im?

Mo `da vam to iz gle da {a qi vo, ali stvar je sa svim ozbiq na. Mi slim, stvar no, {ta mo è i {ta mo ra bi ti u sve sti (!) pri pad ni ka qud skog ro da ko ji na pro sto jed nog ju tra do |e na svoj no vo ste ~e ni ba ~o u pra vi teq ski po sao, gde mu se na pro sto sa op {ti da tog da na ima jav no obe{ ~a sti ti Ba la {e vi} \or |a, iz raz lo ga kraj we ne ja snih i bi zar nih, to bo è pro ce du ral nih (pa sve i da s tom pro ce du rom ne {to ni je va qa lo, ni je vaq da Po ~a sni, ko god bio, to me kriv?!), i on on da to le èr no i ura di - na tom se je zi ku ve li: od ra di - i te ra da qe kroz ì vot i pri kqu ~e ni ja, ve seo i bez bri àn kao ker ko ji je upra vo, khm, te me qi to po raz go va rao s na pred nom ke ru {om? A on da mu do ja ve da je to {to je u pe tak opo slio za pra vo bi la jed na stvar s upa dqi vo ja kim ele men ti ma im be cil no sti, i on pre su du pri mi pod jed na ko le èr no i mir no, pa u po ne de qak po ni {ti svoj pet kov ni ~in? Ka ko se zo ve ta kav ob lik qud skog bi ti sa wa? Gde se to uz ga ja lo i vas pi ta va lo, ~i me se hra ni lo, {ta je ~i ta lo (?!), ko je je vred no sti is po ve da lo, i ka ko, i ko me, i ~i me? Na kon cu, ko je, i ~i me, za to gla sao?! Eto, to me ni ni je ja sno. I ka ko stva ri sto je, vi dim da }e pra va ~u da tek do }i, je dva da }u po sti za ti da za tvo rim usta od sil nog ble nu }a. A {to se sum wi vog, pa (za sa da) opet ne sum wi vog li ca Ba la {e vi} \or |a ti ~e, u we go vim pe sma ma ve} ima sve i o to me, i o ta kvi ma, pa i o go ri ma, jer uvek ov de ima i go rih, ta man kad si po mi slio da si vi deo i ~uo naj go re za sko ~e te ne ki jo{ go ri. Ka è, da kle, pe snik da je „od Bo |a na do Opo va si la hu qa i lo po va“, i kad po gle da{, ni je da ni je u pra vu. Ali ka è i to da „od Opo va do Bo |a na jo{ je do brih Voj vo |a na, da im s ne ba le ba na be ru“. I kad se za gle da{, i to je sve ta ko, sa mo {to bi mo `da ipak bi lo bo qe da je mal ko vi {e do brih Voj vo |a na ko ji bi se ko ba ja gi mal ko i pro zli li, ne mno go, sa mo ono li ko ko li ko je po treb no da se - fi no, de mo krat ski i sve po za ko nu, raz u me se - raz ju ri ta te va bi ja ko joj bi se le ba na bi ra lo dok ona di vqa i sra mo ti i se be i sve nas. Ne ka ga jed nom, za pro me nu, na be re sa ma, ako zna ka ko i ako ima ~i me. n Te o fil Pan ~i}

MI LAN PA JE VI], DI REK TOR KAN CE LA RI JE ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE VLA DE SR BI JE

Voj vo di na u Bri se lu in te res je Sr bi je jedne strane, odluke sul Ko ji su glav ni uslo vi da l Na do ma }oj sce ni se su o dova moraju da se bespo~a va mo s ide ja ma da ne tre bi smo do bi li da tum za po ~e govorno po{tuju, ako su ba ù ri ti sa do bi ja wem da tak pre go vo ra i da li }e, uz nam uzor evropske demokratije tu ma za po ~e tak pre go vo ra sa na pre dak di ja lo ga sa Pri i put ka EU. S druge strane, poEU, jer bi to bi lo na {te tu {ti nom, bor ba pro tiv kri mi stoje razne mogu}nosti i re{eSr bi je zbog Ko so va i Me to na la, ko rup ci je i sre |i va we wa koja treba mirno sagledati, hi je? pra vo su |a za i sta za Bri sel da Vojvodina bude predstavqena – Moj utisak je druga~iji. îdo seg nu ti zna ~aj ko ji je ne ka u Briselu, po{to je to nedvoni mi se da ve}ina gra|ana odada ima la ha {ka sa rad wa? smisleno u skladu i sa wenim a vno nema strpqewa za daqa od– U svom pitawu ste ve} pomei sa interesima „ostatka“ Srla ga wa. Qu di su raz o~a ra ni nuli neke kqu~ne elemente koji bije, izjavio je u intervjuu ba{ zbog propu{tenih prilika izviru iz pro{logodi{wih Za„Dnevniku“ direktor Kancelai zbog toga {to se unutra{we kqu~aka Saveta ministara EU, rije za evropske integracije reforme stra{no sporo odvijaa koji su potvr|eni u martu ove Vlade Srbije Milan Pajevi} u ju posledwih 12 godina. Ve}ini godine, prilikom davawa kandipogledu nedoumica koje je je jasno da je sprovo|ewe redatskog statusa. U tim zakqu~Ustavni sud izazvao oko predformi u direktnoj vezi s kvalicima se navode i slede}a pitawa stavni{tva APV u Briselu. tetom ìvota, a da se reforme od zna~aja za normalizaciju odl Gde smo tre nut no u nosa sa Pri{tinom: nastavak primene postigpro ce su evrop skih in O~e ki va wa i in te re si ve }i ne nutih sporazuma, pote gra ci ja? {tovawe principa in– Trenutno je najva`nigra |a na pot pu no su po du dar ni sa kluzivne regionalna saje da se zavr{i proces raonim {to EU tra ì od or ga na radwe, po{tovawe Spotifikacije Sporazuma o i dr àv ne upra ve u Sr bi ji razuma o energetskoj zastabilizaciji i pridrujednici, pronalaèwe ìvawu i da on stupi na snagu, a posledwa zemqa re{ewa za telekomuniod koje se ratifikacija o~ekuje te{ko mogu sprovoditi bez pokacije i aktivna saradwa sa je Litvanija. Slede}e {to nas dr{ke Evropske unije. OtvaraEuleksom. [to se pravosu|a i kao i svake godine o~ekuje u okwe pregovora sa EU u su{tini borbe protiv korupcije i kritobru, jeste godi{wi izve{taj zna~i jo{ brè mewawe na{eg minala ti~e, EU toj oblasti poEvropske komisije o napretku u sistema kroz usvajawe evrop - sve}uje najve}u mogu}u pa`wu, a kome }e biti pobrojano sve ono skih propisa i prakse, {to je to je i interes ubedqive ve}ine {to je dobro ura|eno za posledve}ini u interesu, pa je otuda gra|ana u Srbiji i na Balkanu. wih godinu dana, kao i ono {to potpuno jasno da nam je korisno l Ak tu el na vlast na ja vqu je ne ka kav no vi pri stup ko sov nije ispuweno u dovoqnoj meri. da taj posao daqe ne odlaèmo. skom pi ta wu. O ka kvim je no Kao najva`nije, bi}e tamo naveO~ekivawa i interesi ve}ine vi na ma re~? deni oni poslovi kojima dràvgra|ana potpuno su podudarni – Mislim da je u pitawu nani organi treba da nastave da sa onim {to EU traì od orgamera da se uradi ono na ~emu posve}uju poja~anu pa`wu u na i dràvne uprave u Srbiji. Evropska unija i vode}e ~laniprocesu reformi, u svim oblaPri tome, sve napred re~eno stima koje su va`ne za integrinema veze sa re{avawem pro- ce najvi{e insistiraju, a to je da se aktivno sprovode preuzete sawe. blema na Kosovu.

obaveze i sve {to je dogovoreno prethodnih godina. Na taj bi se na~in povratio naru{en kredibilitet dràve, zbog ~ega su se u nekim trenucima uslo`wavali uslovi na{eg pribliàvawa EU. l Ka kav }e se ak ce nat u bu du }em de lo va wu sta vi ti na od no se sa kqu~ nom ze mqom EU, Ne ma~ kom, i we nim zah te vi ma pre do ~e nim Be o gra du ka da je re~ o Ko so vu? – Nadam se da }e odnosi sa Nema~kom napredovati i na bilateralnom planu, kao i na planu na{ih aspiracija da postanemo deo EU. Odnosi s Nema~kom su od najve}eg strate{kog zna~aja i interesa za na{u zemqu i ceo Balkan. Ukoliko budemo nastupali kao kredibilan i odgovoran partner, moèmo da o~ekujemo onaj nivo pomo}i i podr{ke kakav smo imali naro~ito u periodu do 2004, ali i kasnije. No, treba tako|e imati na umu i uslo`wavawe unutra{wih pitawa u Nema~koj i drugim vode }im ~lanicama EU u pogledu funkcionisawa Unije i wenog daqeg {irewa, i kroz trajan ozbiqan napor u ispuwavawu kriterijuma za ~lanstvo uvera vati i Nema~ku i ostale partnere u opravdanost i korisnost ulaska Srbije i „ostatka“ Balkana u EU. l Ho }e mo li ima ti onu ja snu agen du ko ju je po mi wao i pre mi jer Ivi ca Da ~i}, u ko joj }e bi ti pod vu ~e na cr ta sa zah te vi ma pre ma Sr bi ji do

pu no prav nog ~lan stva u Uni ji? – Kroz iskren partnerski odnos i aktivno ispuwavawe onoga {to je dogovoreno ili predvi|eno sporazumima otklawa se mogu}nost postavqawa nekakvih novih uslova. l U ovom mo men tu kri ze na ja vqu je se do dat na fi nan sij ska po mo} Ru si je. Ka kvim se, pak, sred stvi ma mo `e mo na da ti iz EU? – Evropska unija je do sada donirala na{oj zemqi preko tri milijarde evra, a mnoge zemqe ~lanice su imale zna~ajne pojedina~ne doprinose, od kojih je

najve}i Nema~ki, u iznosu od jedne milijarde i sto miliona evra. Ukupna pomo} EU i zemaqa ~lanica je tako prema{ila 4,5 milijarde evra, naravno ne ra~unaju}i zajmove Evropske banke za razvoj, Evropske investicione banke i drugih... Svake godine EU odvaja ne{to mawe od 200 miliona evra za Srbiju, kao podr{ku modernizaciji i reformama, u okviru takozvanih pretpristupnih fondova. A kada postanemo ~lanica EU, bi}e nam na raspolagawu strukturni fondovi, sa do desetostruko ve }im iznosima. n Dragan Milivojevi}

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

oga|aji u vrhu Demokratske stranke ve} se duè nalaze na udarnim mestima svih vesti. Novinari, na osnovu svojih „dobro obave{te nih izvora“, raspredaju o tome ko je u vrhu DS-a protiv koga, a ko sa kim; spekuli{e se o cepawu stranke i pravqewu nove... Tek, pri~a o odgovornosti ~elni{tva DS-a nakon majskog neuspeha pretvorena je u sapunicu koja se javnosti plasira kao vrsta lakog {tiva u odnosu na probleme koji se iz dana u dan gomilaju. Sli~no na to gleda i donedavni predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Subotici, a sada gradona~elnik Modest Duli}, koji na pitawe kako su se previrawa u vrhu stranke odrazile u lokalu kaè da su previrawa o kojima se govori medijski preuveli~ana. - Ono {to se doga|a u DS-u pre bih mogao da komentari{em kao jedan prirodan demokratski proces u stranci koja po svojim kriterijumima nije postigla zadovoqavaju}i izborni rezultat. Dakle, ono {to se doga|a u DS-u nije ne{to {to je neuobi~ajeno za stranke u Evropi, ali jeste neuobi~ajeno za Srbiju, jer je kod nas praksa da i pored lo{eg izbornog rezultata lideri koji su vodili stranku i daqe nastave da u woj suvereno vladaju. Tako je Nikoli} nekoliko puta izgubio izbore, ali ne i poziciju, Ko{tunica tako|e... Sve {to se u DS-u trenutno de{ava Duli} bi, kaè, pre nazvao „razmenom mi{qewa nekoliko uticajnih qudi u stranci”, predsednika Tadi}a i dva jaka potpredsednika koji su zahvaquju}i izbornom rezultatu u~vrstili svoje pozicije, a to su Dragan \ilas i Bojan Pajti}”. - I mislim da jedna takva rasprava o budu}nosti stranke, we nim na~elima, ja~awu strana~ke organizacije pa, ako treba, i promenama u woj – jeste dobra. Vrlo brzo }e se ta rasprava zavr{iti, ali jedno je sigurno: cepawa stranke ne}e biti! Stranka }e nakon, ili unutarstrana~kih izbora ili sednice Glavnog odbora na kojoj }e biti otvore-

I N T E R V J U : MO DEST DU LI], GRA DO NA ^EL NIK SU BO TI CE

Ne}e biti cepawa DS-a na diskusija o izbornim rezultatima, biti ja~a. To jedino ne odgovara na{im politi~kim protivnicima koji su se nadali da }e DS biti pocepan na nekoliko mawih stranaka.

Kada je u pitawu Gradski odbor u Subotici, Duli} ka`e da tu ~ak ni mawih potresa ili razli~itih mi{qewa nije bilo, zato {to je ovda{wi DS postigao jedan od najboqih rezultata u Srbiji. Uostalom, o tome, napomiwe, svedo~i i ~iwenica da je DS u Subotici, za razliku od ogromne ve}ine gradova u Srbiji, sto`er skup{tinske ve}ine u gradskom parlamentu. I po red to ga {to ste ne po sred no na kon iz bo ra mo -

gli for mi ra ti sta bil nu ve }i nu, vi ste vla da ju }u ko a li ci ju, ula skom Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra u wu, pro {i ri li sa 40 na 56 od ukup no 67 od bor ni ka. Ima li ne ~e ga {to u per spek ti vi opet po ten ci jal no raz dva ja DS i SVM, po seb no na kon jo{ re la tiv no sve `ih ra na iz pret hod nog su ko ba na grad skom ni vou? - Prvo moram da ka`em da, i po red ~iwenice da sve politi~ke partije imaju svoje specifi~nosti i ~esto i suprot stavqene stavove, ipak sam ~ovek koji insistira na onome {to nas spaja i po ~emu smo bliski. Zato bih prvo po{ao od toga. Dakle, kao i DS, i SVM je uvek bio na strani demokratskih snaga u Srbiji. SVM je, zajedno sa nama, izneo petooktobarske promene; bio je partner prilikom formirawa proevropskih, demokratskih ve}ina u lokalnim samoupravama i to treba ceniti. Sa wima smo prethodnih godina imali dobru saradwu, uz jedan kratak period me|usobnog nerazumevawa. Ali, kao {to vidite, ova skup{tinska ve}ina govori o tome da smo verovatno te probleme prevazi{li i meni je zbog toga drago. SVM ima svoje mesto i ozbiqno politi~ko utemeqewe u Subotici i to treba po{tovati.

Ina~e, ovako velika i {iroka koalicija je proizvod ne samo matemati~ke nu`nosti. Rukovodili smo se time da u formirawe ve}ine ukqu~imo sve politi~ke organizacije koje svojim kapacitetima, idejama i qudima mogu gradu da ponude viziju raz voja, bez obzira da li se oko nekih stvari razlikujemo. âk ta razlika u mi{qewima ne mora da bude lo{a, jer iz toliko raz li~itih stavova moè da proiza|e jedno zajedni~ko dobro re{ewe nekog od problema. Ova koalicija ne}e imati lak posao, i upravo zbog teìne vremena u kom ìvimo potreban nam je taj {iroki konsenzus. Naravno, to podrazumeva i prili~no kompleksan rad u smislu koordinisawa razli~itih stavova, ali sam uveren da }e taj kompromis biti produktivan i da }emo donositi odluke koje }e biti na korist i zadovoqstvo gra|ana Subotice.  Ka kva }e bi ti sud bi na dav no za po ~e ti a do sa da ne za vr {e ni pro jek ti, ko je Su bo ti ~a ni na zi va ju ka pi tal nim? - Jedno od su{tinskih pitawa koje vu~emo skoro deceniju jeste zgrada Narodnog pozori{ta,

odnosno wegove rekonstrukcije, i ~iwenica da se u projekat u{lo bez obezbe|enih sredstava. Zbog toga smo do{li u situaciju da sada imamo nezavr{en projekat bez ikakve perspektive da }e on biti izveden na osnovu projektnih zadataka koje grad tada dao. Zbog toga moramo u septembru da kona~no dobije mo odgovor na pitawe da li je mogu}e smawiti gabarite zgrade, jer nije realno o~ekivati da }e dva ozbiqna finansijera ovog projekta, Republika i Po krajina sa po 45%, obezbediti sumu od 20 miliona evra, koliko je predra~unski potrebno za izgradwu ovako velikog objekta. Naprosto, moramo da budemo svesni ~iwenice da `ivimo u siroma{noj zemqi, u kojoj Vlada uzima kredite da bi isplatila plate. U suprotnom, verovatno bismo za ~etiri godine mogli samo da konstatujemo da je Pozori{te nezavr{eno, a da betonski skelet ru`i centar grada. Kada je, pak, re~ o Pali}u, wegova sudbina umnogome zavisi od projekta izgradwe hotelskobawskog kompleksa. Neposredno uo~i majskih izbora bio je skoro postignut dogovor s jednim

Po mo} pa o ri ma  Po zva li ste Vla du da pro gla si su {u ele men tar nom ne po go dom. Ona je to po sred no i u~i ni la usva ja wem 11 pre po ru ka Mi ni star stva po qo pri vre de ka ko bi se ubla ì le po sle di ce su {e. Ho }e te li po slu {a ti pre po ru ku da se lo kal ne sa mo u pra ve od rek nu na kna de ko ju po qo pri vred ni ci pla }a ju za ko ri {te we ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni? - Iako }e to umawiti prihodovne stavke u buxetu, mi }emo doneti tu meru, jer èlimo pomo}i qudima u te{koj situaciji. Znam da }e to biti samo mawi deo za pokrivawe ogromne {tete ratarima, ali svaka pomo} puno zna~i tim qudima. Su{tina svih ovih mera je da se obnovi proizvodwa kako se ne bi dogodilo da zbog ovogodi{we su{e slede}e godine ratarske povr{ine ostanu neobra|ene.

investitorom, ali je on, naàlost, u me|uvremenu poslao informaciju da èli da sa~eka s tom investicijom na neodre|eno vreme. Problem je nastao zbog toga {to je prethodna Vlada imala veliki broj mera koje su stimulisale razli~ite ulaga~e da do|u i investiraju u Suboti cu. Me|utim, investitori sada èle da sa~ekaju i vide kakve }e mere ova vlada koncipirati u smislu podr{ke investicijama. Naravno, mi }emo i daqe insistirati na tome da ta investicija zaìvi u na{em gradu.  U pret hod nom pe ri o du stvo re ni su pred u slo vi za do vo |e we in ve sti to ra. Ka kvom vi di te bu du} nost ve} za po ~e tih po slo va oko otva ra wa no vih po go na? - Taj projekat je prioritet, jer bez dovo|ewa investitora i novih radnih mesta ni Pozori{te ni sve drugo ne}e imati svo je korisnike. Subotica ima dobru poziciju koju je izgradila u prethodne dve godine, zahvaquju}i gra|evinskom zemqi{tu koje je infrastrukturno opremila i tako ga ponudila. Vrlo brzo otvaramo fabrike. Ve} u septembru svoje }e hale otvoriti ‘Kontiteh’; ‘Kalcedonia’ je po~ela s radovima, na prole}e s izgradwom hale kre}e ‘Svarovski’, a ‘[traser’ je kupio zemqi{te na kome planira izgradwu odre|enih kapaciteta... Sve to uliva nadu da }e Subotica za godinu-godinu i po, kada objekti budu zavr{eni, zna~ajno smawiti nezaposlenost. Trenutno je u Subotici, po evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, bez posla oko 11.000 gra|ana a kada sve ove fabrike po~nu s radom u wima }e biti zaposleno oko 4.000 qudi. To je veoma zna~ajno u vremenu kada qudi mnogo lak{e gube nego li nalaze posao. n Zlat ko Ro mi}

ZA LA GA O NI CE – NO VI NA ^IN KRE DI TI RA WA U SR BI JI

Sve moè, do gole koè upujete, prodajete, zalaète? Nebitno je to ovih dana u Srbiji, ono {to je najbitnije je ìva lova, ke{. Ako moè bez muke, ako ne moè onda se stva ri zaloè – a zalagaonice rade li rade. Ima ih sve vi{e i na svakom koraku. Nekada je bilo sramota izneti iz ku}e bakin goblen, Vilerov po mogu}stvu, ili dedin sat, onaj stari èlezni~ki. Danas vaì princip daj {ta da{, jer ako ne za vr{i u zalagaonici, antikvarnici ili nekom privatnom stanu svakako }e zavr{iti na buvqaku. Eto do kog stepena razvoja smo do{li. Po~nimo od buvqaka, na primer. Tamo nema ~ega nema. Od starih cipela, ode}e, plo~a, davno zaboravqenih i izba~enih iz upotrebe kaseta narodne i zabavne muzike, {oqica i xezvi za kafu sve do higijenskih uloàka preostalih iz paketa humanitarne pomo}i od sredine devedesetih. I sve je to za upotrebu... jer svaka roba ima i svog prodavca i svog kupca. Oni malo finiji koji ne èle da ih drugi vide kako rasku}uju to {to su im preci ku}ili, odlaze u antikvarnice. Slike, kwige, lampe, satovi ali ne kao na buvqaku – ovde je cifra ve} daleko ve}a.

na. Ukoliko donesu slike mi ih no simo na procenu i vrlo brzo se znaju rezultati, to jest vrednost. Ugovori o kreditirawu se potpisuju na tri meseca. Ukoliko klijent ne otplati kredit mi ga zovemo, poku{avamo da se dogovorimo, jer nije nam u ciqu da stvar ostane kod nas ve} da svi budemo zadovoqni. Posle odre|enog vremena {aqemo i zvani~ne dopise sa povratnicom na adresu, ~ak ni tada ne prodajemo za lo`eno, ~ekamo da vidimo da li }e se klijent javiti. Mo`da u datom trenutku nije bio tu, mo`da je bio spre~en pa nije dobio dopis. Prodaju vr{imo tek ako utvrdimo da

JU ^E OTVO REN SA JAM PO QO PRI VRE DE U GOR WOJ RAD GO NI

Dobar odziv na vojvo|ansku ponudu e|unarodni sajam poqoprivrede i prehrambene industrije “Agra” u Gorwoj Radgoni u Sloveniji otvoren je ju~e, a na ovoj pri redbi predstavilo se oko 1.700 izlaga~a iz 32 zemqe sveta. Me|u wima su i izlaga~i iz na{e zemqe, a zna~ajno mesto zauzimaju privrednici iz Vojvodine koji su se predstavili na {tandu Pokrajinskog sekeretarijata za privredu. Svoje proizvode predstavilo je 18 firmi iz Vojvodine, a za ono {to privrednici nude itekako ima interesovawa. Potvrda za to stigla je i s najvi{eg mesta, s obzirom na to da su odmah posle sve~anog otvarawa sajamskih kapija, vojvo |anski {tand posetili predsednik Slovenije Danilo Tirk, predstavnici nekoliko ambasada zemaqa ~lanica Evropske unije, me|u kojima i ambasadori Holandije i Gr~ke, kao i ambasador Srbije u Sloveniji Aleksandar Radovanovi}. Upravo je ambasador Radovanovi} ocenio

predstavqawe privrede Vojvodine izuzetnim, isti~u}i te da je ova priredba dobra prilika da se uspostave novi kontakti, razmene iskustva u oblasti privrede, turizma... te da se pove`u lokalne samouprave iz obe zemqe. Pokrajinski skeratar za privredu Miroslav Vasin ukazao je da je privredna saradwa izme|u Slovenije i Vojvodine izuzetno dobra, i da je ukupan obim robne razmene u 2011. godini dostigao nivo od oko 334 miliona dolara. Slovenija je na devetom mestu u oblasti spoqnotrgovinske razmene Vojvodine sa svetom, pa je i ove godine, uprkos ne{to usporenijem trendu, na stavqen sli~an obim robne razmene. Po Vasinovim re~ima, nastup na ovom sajmu, kao i pred stavqawe vojvo|anske privrede i proizvoda koje nose oznaku “Najboqe iz Vojvodine”, dobra je prilika da se s wima upozna ju i drugi potencijalni partneri, ali i steknu novi. n Dobrila Mla |e no vi}

ka`u, do{lo je. Eto kolika je kriza da prodaju i ven~ane burme i lan~i}e koje su od roditeqa dobili – otkriva sagovornik „Dnevnika”. Klijenti imaju razli~ite razloge u koje on ne zalazi. Poku{ava da bude fer i korektan, da ponudi najve}u mogu}u cenu. – Neki su pre par godina kupili automobile, tada je bilo povoqno ali sa rastom evra rastu i rate. Auto koji je realno 5.000 evra oni otpla}uju 10.000 i zbog toga prodaju zlato, nakit, donose i ma~ete. Ima onih koji ne mogu da plate ra-

Sat, auto, svi we... – Suboti~anima je sada najpotrebnija gotovina – kaù u jednoj zalagaonici u Subotici. – Nude nam automobile, sala{e, ku}e, vredne starine, slike, ali i polovne mobilne telefone koji ko{taju jedva dvadesetak evra. Donose nam stare ili potpuno nove ru~ne satove, kamere, drago kamewe, tepihe i zlato. Bilo je slu ~ajeva da su nam nudili i ìvotiwe, konkretno sviwe... Vlasnik jedne od otkupqiva~nica u okolini Beograda pri~ao je za „Dnevnik”, ali je èleo da ostane anoniman, {to zbog sebe i kolega, {to zbog qudi sa kojima trguje. – Verujte, te{ke su to pri~e. Qudi se odri~u svega i sva~ega, dragih stvari, ali ima i onih koji vade zlato iz vilica pa prodaju. I oni koji su ~uvali starine za “zadwe vreme” krenuli su da ih prodaju, jer

~une, struju, otpla}uju kredite za stan, le~e se ili {koluju. Nikome nije lako kada do|e ne{to da proda, zato mnogo i ne pitam ne èlim qudima da stajem na muku... Za razliku od otkupqiva~nica i antikvarnica, zalagaonice su ne{to {to je relativno novo u Srbiji. Ukoliko èlite povoqan kre dit a ne èlite u banku ili vam je hitno, onda se obratite wima. Si-

Osni va we za la ga o ni ca Jo{ pre osam godina Ministarstvo finansija zatraìlo je od Komisije za hartije od vrednosti tuma~ewe o mogu}nostima osnivawa i rada zalagaonica. Razlog se krio u ~iwenici da tada jo{ uvek taze Zakon o trì{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, nije posvetio niti jednu jedinu odredbu ovom vidu „uslu`ne finansijske delatnosti”. Me|utim, Komisija je u svom odgovoru, koji je potpisao tada{wi wen predsednik Milko [timac, ocenila da je delatnost zalagaonice u su{tini kreditni posao, te da bi Ministarstvu bilo najpametnije da se lepo obrati Narodnoj banci Srbije, ili da „razmisli o legitimnom predlogu da se ovo pitawe reguli{e posebnim propisom”. stem rada je vrlo jednostavan. Donesete stvar koju èlite da zaloìte, oni je procene, kaù vam vrednost i odobre ili ne odobre kredit. Sve ostalo je stvar dogovora. Kao i kod drugih i kod wih je najtraènije zlato. Tako gram zlata od 14 karata staje 21 evro, a od 18 karata 27 evra. Na potpisani ugovor ide {est posto provizije za agenciju. To je neki standard, kako nam je objasnila direktorka jedne od beogradskih zalagaonica. I ona je èlela da ostane anonimna, jer ove agencije garantuju diskreciju svojim klijentima. – Qudi imaju velike probleme, zato i dolaze u zalagaonice. Ovde mogu podi}i kredit zalaù}i svoje nepokretnosti. êsto donose zlato za koje postoji neka standardna ce -

klijent zaista nema novca da otplati kredit – obja{wava sagovornica “Dnevnika”. U zalagaonice po wenim re~ima dolaze i mladi i stari, svako po svom naho|ewu. Kao i u otkupqiva~nicama neko èli novac za {kolovawe, neko za le~ewe, pla}awe ra~una, otplatu stana, auta, otplatu kockarskih dugova, a ima i onih koji èle skupu garderobu ili skup nakit. Svakoga je neka muka naterala. – Ima dosta zainteresovanih za zaloènu robu, uglavnom su to oni bogatiji Srbi. Na ovaj na~in do èqenih predmeta do|u brè i ma lo jeftinije. Dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Uvek je bilo i bi}e. n Zo ri ca Dra go je vi}

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

i ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} pred sta vio je pre dva da na pa ket me ra ko ji, iz me |u osta log, pred vi |a da }e da }e do kra ja go di ne dr à va iz dvo ji ti oko 300 mi li o na evra za sub ven ci on i sa ne kre di te iz vo zni ci ma, kao i da }e za po ve }a we li kvid no sti pri vre de u ovoj i na red noj go di ni bi ti odo bre ni kre di ti od oko mi li jar du evra. Me |u tim, uslov za do bi ja we tih zaj mo va bi }e da pred u ze }a mo ra ju da za dr è sve za po sle ne, od no sno da ne sme ju da ot pu {ta ju. Is tra ì va~ ugled nog be~ kog Ini sti tu ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je dr Vla di mir Gli go rov upo zo ra va da su to ipak jo{ uvek sa mo na ja ve i da tek tre ba da se vi di {ta }e bi ti od sve ga to ga i na ko ji }e se na ~in na ja vqe no spro ve sti u prak si. – Ni je, re ci mo, ja sno za {to su po treb ne to li ke sub ven ci je za iz voz ka da je di nar to li ko de pre si rao. Ni je ja sno ni ko li ko }e ta~ no bi ti sub ven ci o ni sa ne ka ma te i ka ko }e se to ra di ti. A i {ta ta~ no zna ~i da se ne mo gu ot pu {ta ti rad ni ci. Ta ko da je po treb no sa ~e ka ti de ta qe – ka è dr Gli go rov za „Dnev nik”.  Ne dav no ste oce ni li da ban krot u na ~e lu ne mo ra da ima r|av is hod za Sr bi ju? – Dr à ve po se ù za tim re {e wi ma, i za pra vo po sto je i usta no ve ko je u to me po ma ù, me |u ko je spa da i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond. Uko li ko ze mqa ne mo è, pri me ra ra di, da se fi nan si ra na tr ì {tu jer je pre za du è na ili we na pri vred na po li ti ka ne ga ran tu je da }e ured no iz vr {a va ti svo je oba ve ze, tra è se al ter na tiv na re {e wa, a jed no od wih je stend baj pro gram i fi nan sij ska po dr {ka MMF-a. Ciq je da to bu de ta kav pro gram da, ako se in spu ni, ze mqa mo è da se vra ti uobi ~a je nom na ~i nu fi nan si ra wa na ko mer ci jal nim tr ì {ti ma. Ovo bi, ina ~e, tre ba lo da je vi {e ne go po zna to, jer je srp sko

INTERVJU

VLA DI MIR GLI GO ROV, IS TRA @I VA^ BE^ KOG IN STI TU TA ZA ME \U NA ROD NE EKO NOM SKE STU DI JE

Da~i}eva retorika bez uticaja na MMF

is ku stvo na tom po qu bo ga to. Sa m o po s led w i stend b aj pro gram bi bio do voq no in struk ti van. Kra jem 2008. pre ti la je ban kar ska kri za i ne mo gu} nost fi nan si ra wa spoq nih oba ve za i stend baj pro gram je omo gu }io da se to sta we pre va zi |e. Sa da je si tu a ci ja go ra usled pri vred ne po li ti ke ko ja je vo |e na po {to je taj pro gram za vr {en. Pre {lo se na, prak ti~ no, pro gram ko ji sa mo pod ra zu me va nad zor, a on da se, iz pred iz bor nih raz lo ga, od u sta lo i od we ga. I sa da se ze mqa na la zi u si tu a ci ji ko ja je po mno go ~e mu go ra ne go ona 2008, ali u na ~e lu to je po ~e tak istog pu ta.  U pred iz bor noj kam pa wi ak tu el ni pre mi jer Da ~i} je gr meo pro tiv Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, a sa da is pa da da srp skim fi nan si ja ma ne ma spa sa bez MMF-a. Ako na stra nu osta vi mo pred iz bor nu re to ri ku, da li }e te po ru ke ipak ima ti od re |e ni uti caj na MMF ka da po~ ne da raz ma tra zah tev Sr bi je za stend baj aran `man? – To ne }e ima ti ni ka kav uti caj. Sr bi ja je ~lan te me |u na rod ne fi nan sij ske usta no ve i wen sta tut i me |u sob ne oba ve ze, ko je iz to ga pro sti ~u, ja sni su i po zna ti, ta ko da sve ta kve iz ja ve idu sa mo na ra ~un ono ga ko ih da je. To ne mo `e i ne bi sme lo da uti ~e na stav ko ji }e MMF za u ze ti u pre go vo ri ma o stend baj aran `ma nu.

Ubr za we in fla ci je Na kon iz me na Za ko na o Na rod noj ban ci mno gi su se eko no mi sti (ali ne sa mo oni) upla {i li da Sr bi ji pre ti no va ak ci ja „{tam pa we pa ra”, kao de ve de se tih. Da li su ti stra ho vi oprav da ni? – In fla ci ja se ubr za va i to }e sva ka ko sta vi ti cen tral nu ban ku pred di le mu {ta da ~i ni. Ubr za we in fla ci je je jed nim de lom po sle di ca ra sta in fla tor nih o~e ki va wa pod stak nu tih iz ja va ma o to me da }e bi ti pa ra. Ta ko da su Vla da i par ti je ko je je ~i ne sa mi ote à li po sao cen tral noj ban ci, jer ona sa da mo ra da na |e na ~in ka ko da su zbi je ta in fla tor na o~e ki va wa, a to }e ima ti r|a ve po sle di ce po pri vred ni rast. Je dan na ~in je da se sta bi li zu je kurs, {to }e sta vi ti na pro bu odr ì vost de vi znih re zer vi. Dru ga mo gu} nost je po ve }a we ka mat ne sto pe, u tom se prav cu ve} kre nu lo, ali to ima ne ga tiv ne po sle di ce po pri vred ni rast. Tre }a mo gu} nost je ste da se cen tral na ban ka oba ve è na ciq ni ske in fla ci je i da se to uslo vi pro gra mom sa MMF, {to bi mo glo da uti ~e na in fla tor na o~e ki va wa. No, do sa da srp ska cen tral na ban ka ni je ni ka da bi la spo sob na da se dr ì tog ci qa do sled no, {to je do kaz da ni ka da ni je bi la stvar no ne za vi sna. Sa da {we ru ko vod stvo ~ak po la zi sa pod no` ja ka da je re~ o po ve re wu, ta ko da uspeh ni je za ga ran to van.

Oba ve ze ko je Me |u na rod ni mo ne tar ni fond ima pre ma ze mqa ma ~la ni ca ma su ja sne, na ~e la fi nan sij skog pro gra mi ra wa i ciq i in stru men ti stend baj aran `ma na ta ko |e, i MMF ne mo è da se ba vi ni na ga |a wi ma ni ti po li ti kom.  Ka ko tu ma ~i te ~i we ni cu da Sr bi ja tr ì po mo} MMF-a, a s dru ge stra ne se na ja vqu ju 13. pen zi ja i po ve }a na so ci jal na iz dva ja wa, kre }u raz go vo ri sa po je di nim bu xet skim ko ri sni ci ma (pro sve ta ri, zdrav stve ni rad ni ci) o po ve }a wu pla ta, sve uz obe }a we da ne }e bi ti ot pu {ta wa u jav nom sek to ru? – Sve vla de, od 2001. do da nas, ima ju strah, oprav dan, od so ci jal nih po tre sa i tra è na ~i ne da ih ubla è. Ti su pro ble mi stvar ni, ali po {to su i stal ni, i za pra vo se po gor {a va ju, to zna ~i da su me re ko je se ko ri ste - po gre {ne. No, ni MMF ni ti bi lo ko dru gi ne mo è da ne vo di ra ~u na o ~i we ni ci da je ne za po sle nost ogrom na i da su si ro ma {tvo i be da u po ra stu. Sva ki stend baj pro gram sa dr ì i me re ko je bi tre ba lo da ubla è so ci jal ne pro ble me. Sto ga bi pra vi pred met ras pra ve za pra vo tre ba lo da bu de da li su iza bra ne pra ve me re so ci jal ne za {ti te, da li se wi ma po ma è upra vo oni ma ko ji ma je po mo} naj po treb ni ja i, {to je naj va `ni je, da li po sto ji po li ti ka za po {qa va wa, jer su ne za po sle nost i ne ak tiv nost da le ko naj ve }i pro ble mi i ni je dan dru gi se ne mo è traj ni je re {i ti ako se ne po ve }a za po {qa va we i ne sma wi ne ak tiv nost pri vre de. A {to se pla ta ti ~e, tu je po treb no pre }i sa pe ri o di~ nih pre go vo ra o po vi {i ca ma na si stem so ci jal nog part ner stva, da kle o to me, upro {}a vam, ka ko se pla te kre }u u od no su na za po sle nost i pro duk tiv nost. Sa da se, za pra vo, pla te uskla |u ju sa in fla ci jom, {to je i je dan od raz lo ga za {to je sto pa in fla ci ja u Sr bi ji vi so ka, jer se ta ko kon tro li {e rast re al nih pla ta i dru gih do ho da ka od ra da, a uz wih i pen zi ja.  Go vo ri li ste da }e Sr bi ja mo ra ti da pro na |e al ter na tiv ne iz vo re fi nan si ra wa bu xet skog de fi ci ta. Da li }e, po Va ma, bi ti do voq no sa mo po di za we PDV-a? I {ta }e se do go di ti uko li ko vla sti od lu ~e da taj „al ter na tiv ni iz vor” bu du de vi zne re zer ve?

tog pe ri o da i ka da je re~ o dr àv nim ban ka ma i o pri vat nim ban ka ma u do ma }em vla sni {tvu. Dr àv ni ban kar ski si stem je bio ko ri {}en kao bla gaj na vla de, za jav ne i pri vat ne po tre be. No, fi nan sij ska re pre si ja mo è da ima raz li ~i te ob li ke, ma da je u osno vi, da po jed no sta vim, tu prak ti~ no re~ o ne koj vr sti po re za ko ji se na pla }u je ban ka ma ko je è le da na sta ve da po slu ju na srp skom fi nan sij skom tr ì {tu. Naj ~e {}e se ra di ono {to je i na ja vqe no tra è se po voq ni je ka mat ne sto pe. Da su du go vi u di na ri ma, to bi se jed no stav no oba vi lo ubr za wem in fla ci je. No, ka ko su i de po zi ti i kre di ti uglav nom u evri ma, to ni je mo gu }e, pa pre o sta je ne po sre dan pri ti sak. Da li }e se to me pri be }i, te {ko je re }i, jer je isto vre me no po treb no obez be di ti i pri liv nov ca iz ino stran stva, a to jed no s dru gim ne ide.  Sr bi ja je i zva ni~ no u re ce si ji. Vi di te li ika kav iz laz u si tu a ci ji ka da je è le za ra u Sme de re vu po no vo na ko rak od ga je wa pe ~u ra ka, ka da je – Pro blem pred ko jim se Vla da ga wa u ob u ~e nost i sve ono {to se su {a de set ko va la po qo pri na la zi je sle de }i. Bi lo bi po - zo ve qud ski ka pi tal. vred nu pro iz vod wu, a ogro man treb no sma wi ti te ret jav nih ras Ina ~e, de vi zne re zer ve ne mo gu deo pri vre de i da qe ni je kon ho da, ko ji su sa da do bra no pre ko da po mog nu ni jed nom od tih ci ku ren tan na iole ozbiq ni jim 40 po sto BDP-a, {to je ve o ma qe va, kao {to ni po ve }a we po re tr ì {ti ma? mno go. Po ve }a we po re ske sto pe, za ne po ma è, ve ro vat no ni krat – Iz laz je u oì vqa va wu pro po seb no sto pe PDV-a, do dat ni je ko ro~ no, a po go to vo ne du go ro~ iz vod we za iz voz, za {ta je pred u te ret na pri vre du i od ra zi }e se no. Ali ni je is kqu ~e no da se po slov da se o~u va po ve }a na kon ku na sma we we po tro {we, {to ne }e seg ne i za jed nim i za dru gim. Bar rent nost usled re al nog sma we wa po voq no uti ca ti na pri nad ni ca i da se po ve }a vred ni rast. No, ka ko je pro duk tiv nost osla wa fi skal ni de fi cit ve li ki Mo del pri ti ska dr à ve na po slov ne wem na stra na ula ga wa, i ne mo è da se fi nan si ra ban ke uni {tio je de ve de se tih go di na pre sve ga u in du strij sku odr ì vo po po sto je }im ka pro iz vod wu. Za to je po pro {log ve ka ban kar ski si stem mat nim sto pa ma, po treb no treb na po sve }e nost ma u Sr b i j i je sma wi ti ga. Ako je po ve kro e ko nom skoj i po li ti~ }a we na me ta na pri vre du koj sta bil no sti i uver qiv r|a vo, pre o sta je sma we we jav nih ta ko u~i is ku stvo. pro gram in sti tu ci o nal nih re ras ho da.  Me |u pr vi ma ste skre nu li for mi i odr ì ve pri vred ne po Pi ta we je, me |u tim, ko je ele pa `wu na je dan aspekt uki da - li ti ke. I, na rav no, vi {e go di na, men te jav ne po tro {we je po treb wa ne za vi sno sti NBS, o ko jem ve ro vat no ~i ta va de ce ni ja, do no sma wi ti. Tu, opet, va qa bi ra se ma lo go vo ri lo: di rekt no sled no sti i upor no sti. So ci jal ti one u{te de ko je ima ju ma wi ne sta vqa we po slov nih ba na ka noj bi sta bil no sti do pri neo sve ga ti van uti caj na pri vred ni rast, pod dr àv nu pa sku. Ne ma sum - o bu hva tan pro gram ak tiv ne po li usled sma we wa po tro {we, a ve }i we da bi deo gra |a na apla u di - ti ke za po {qa va wa. A po li ti~ koj po zi ti van efe kat, usled pod sti rao Da ~i }u i Din ki }u ka da bi - od us ta ja we od pre ten zi ja na Ko ca ja na uve }a we efi ka sno sti. Ta na te ra la „zle ban ke” da „po - so vo i Bo snu i Her ce go vi nu. Jer ko po sma tra no, pr vi kan di da ti su mog nu” dr à vi (pre mi jer je, je, da po no vim, re~ o pro gra mu sub ven ci je, pla te za po sle nih u uosta lom, ve} pro gla sio fi - opo rav ka, sta bil no sti i ra sta jav nom sek to ru i dru ga ku po vi na nan sij ski sek tor za „naj ve }eg ka ko se to ka è - ko ji bi tre ba lo ro be i uslu ga. Za traj ni je re {e we ne pri ja te qa na {eg na ro da”), pri me ni ti do sled no u sle de }ih po treb na je re for ma si ste ma so ali {ta bi to zna ~i lo za ban - de se tak go di na. Bo jim se, me |u ci jal ne za {ti te, gde je naj va `ni kar ski si stem Sr bi je? tim, da su ma li iz gle di da ova ja re for ma pen zij skog si ste ma. – Taj je me tod uni {tio ban kar - vla da i ove po li ti~ ke par ti je, Po treb na je i re for ma si ste ma ski si stem de ve de se tih go di na bi lo na vla sti ili u opo zi ci ji, obra zo va wa, ne zbog po tro {we, pro {log ve ka. Opet, ne shva tqi vo to ura de. ve} zbog po tre ba po ve }a nog ula je ko li ko se ne u~i na is ku stvu iz n Mi ro slav Sta ji}

EKO NO MI JE USPO RA VA JU U VE ]EM DE LU EVRO PE

Srbija ne}e lako iza}i iz recesije rp ska eko no mi ja je u re ce si ji, s ob zi rom na to da je bru to do ma }i pro iz vod opao u pr va dva kvar ta la ove go di ne u od no su na pri vred ne re zul ta te u istom pe ri o du la ne. Pre ma po sled wim prog no za ma Na rod ne ban ke Sr bi je, i ce lu ovu go di nu do ma }a pri vre da }e za vr {i ti u mi nu su, od no sno BDP }e do ì ve ti pad od po la pro cen ta. Eko no mi sti, pak, upo zo ra va ju da su ta kve pro jek ci je bla ge, od no sno da o~e ku ju da bi re zul tat pri vre de mo gao da bu de jo{ o{tri je u mi nu su. Sr bi ji na ru ku ne idu ni po ka za te qi iz evrop skog okru è wa: pre ma po da ci ma, broj ne ~la ni ce EU dru go tro me se~ je ove go di ne su za vr {i le sa pa dom BDP-a, a u ne ki ma od wih to se de si lo dva kvar ta la uza stop no, {to zna ~i da su i zva ni~ no za ko ra ~i le u re ce si ju. Naj go re je u naj ve }em evrop skom eko nom skom bo le sni ku Gr~ koj, ~i ja je pri vre da sa mo u dru gom tro me se~ ju pa la za pre ko {est pro ce na ta, a pad BDP-a ima ju i Ki par, Hr vat ska, Ita li ja, Fin ska, [pa ni ja, Por tu gal, ê {ka, Ve li ka Bri ta ni ja, Bel gi ja, Slo ve ni ja, Mal ta, pa ~ak i Luk sem burg. Sr bi ja je ma la i otvo re na eko no mi ja, na ko ju ova kvi stre so vi u okru è wu ne u mo qi vo uti ~u: uko li ko je Ita li ja u re ce si ji, to auto mat ski zna ~i da }e na{ iz voz ta mo opa sti, a ova me di te ran ska ze mqa je je dan od na {ih naj zna ~aj ni jih spoq no tr go vin skih part ne ra. U od no su na re zul ta te u pr voj po lo vi ni pro {le go di ne, srp ski BDP je u pr vom kvar ta lu opao za 1,3 a u dru gom za 0,6 osto. Pad BDP-a jed no stav no zna ~i da pri vre da stva ra ma wu vred nost ne go {to je ~i ni la u pret hod nom pe ri o du. To za so bom po vla ~i da ne }e bi ti no vog za po {qa va wa, ve} da su ve ro vat ni ja no va ot pu {ta wa. Kli za we pri vre de na do le do dat no }e po re me ti ti i ne -

ke dru ge eko nom ske ne rav no te è s ko ji ma Sr bi ja ve} du go ne sto ji do bro. Jav ni dug nam se po peo na 55 od sto BDP-a, {to je 10 pro cent nih po e na vi {e od za kon ski do zvo qe nog mak si mu ma, a dr àv ni bu xet }e go di nu za vr {i ti s maw kom od {est ili se dam pro cen ta. Zbog to ga }e dr à va u ovoj go di ni mo ra ti da se za du ì za dve do dve i po mi li jar de evra, ka ko bi se fi nan si rao dr àv ni apa rat i ko ri sni ci so ci jal nih pri ma wa, a {to ve }i bu de bio pad BDP-a ve }i }e bi ti i mi nus u dr àv noj ka si. To li ki de fi cit }e, uz ne dav no sni à va we kre dit nog rej tin ga od stra ne dve naj zna ~aj ni je rej ting agen ci je, do dat no po sku pe ti uslo ve pod ko ji ma dr à va, ali i pri vre da mo gu da se za du ù ju. To ni je je di no {to }e se slo mi ti na le |i ma pri vre de. Da bi fi nan si ra la ogro man de fi cit dr à va }e, sva je pri li ka, bi ti pri nu |e na da po ve }a po re ze, {to ni ka ko ne }e pod sta }i pri vred ni rast. Ra ni je se o~e ki va lo da }e pri vre da, na kon pr vog po lu go di {ta u mi nu su, u dru gom de lu go di ne po ~e ti da se opo ra vqa. Me |u tim i to se sa da mo è do ve sti u pi ta we s ob zi rom na ka ta stro fal nu su {u ko ja je zna ~aj no uti ca la na po qo pri vred nu pro iz vod wu, a po qo pri vre da je ve o ma krup na stav ka u struk tu ri srp skog BDP-a i na{ glav ni iz vo zni adut. Ta ko |e, in du strij ska pro iz vod wa i gra |e vi nar stvo su u pr vom de lu go di ne do ì ve li zna ~a jan pad, a to }e ne mi nov no osta vi ti trag i na kre ta we sek to ra uslu ga. NBS je sma wi la i svo ju prog no zu ra sta BDP-a u na red noj go di ni sa tri na dva i po pro cen ta. S dru ge stra ne, po je di ni pri vat ni eko nom ski in sti tu ti ra ni je su iz ne li pro ce nu da }e do ma }a eko no mi ja osta ti u re ce si ji sve do kra ja 2013. go di ne. n Vla di mir ^vor kov

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

SLU ^ AJ „JU G O R E M E D I J A“: MO GU LI RAD NI CI BI TI

Sa mo u pra vqa we ni dr à va ni ada su posle te{ke i istrajne borbe, radnici i mali akcionari zrewaninske Fabrike lekova “Jugoremedija” uspeli da raskinu ugovor sa „kontroverznim ni{kim biznismenom“ Jovicom Stefanovi}em Ninijem, kojem je dràva dozvolila da postane ve}inski vlasnik te farmaceutske ku}e, radni~ki lider Zdravko Deuri} i wegovi istomi{qenici poru~ivali su da ova pri~a predstavqa presedan u privrednom ìvotu Srbije. Jer, dogodilo se da radnici pobede dràvu i tajkuna za koga su tvrdili da bi, da je ostao na ~elu “Jugoremedije”, fabriku doveo do propasti. Po isterivawu Stefanovi}a, upravo radnici, sa 58 odsto akcija u svojim rukama, postali su ve}inski vlasnici ove farmaceutske ku}e. Dotada{wi radni~ki lider Zdravko Deuri} tu rolu zamenio je ulogom generalnog direktora “Jugoremedije”, a wegovi najbliì saradnici postali su ~lanovi Upravnog odbora. Pokrenuta je proizvodwa, zapo~ete su nove investicije i sve je bilo spremno da fabrika nastavi putem kojim je i{la godinama ranije. Ali... Pokazalo se da je daqi put trnovit. “Jugoremediju” su po~eli da pritiskaju brojni poslovni problemi, a Deuri}a su napu{tali qudi s kojima je do tada vodio bitke za oporavak posrnulih zrewaninskih preduze}a. Dana{wa slika: Zdravko Deuri} se nalazi u pritvoru Okru`nog zatvora u Zrewaninu i protiv wega je pred Vi{im sudom pokrenuta istraga zbog sumwe da je o{tetio “Jugoremediju” za blizu 600.000 evra, proizvodwa u fabrici je zamrla, sudbina 460 radnika je neizvesna i oni su ve} mesecima na prinudnom odmoru. I jo{ uvek se traì odgovor na pi-

K IN T ER V JU: DRA GO KOS, SA VET NIK AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Sr bi ja ne ma uslo ve za Eli o ta Ne sa kvi se zakoni donose. Jer nije dovoqno zadovoqiti saova vlast u Srbiji svoj mandat zapo~ela je namo broj donetih i usvojenih zakona, ve} je vaàn i wijavama velikih hap{ewa i razotkrivawa afehov kvalitet. Najpre sada treba re{iti konkretne ra iz prethodnih godina. Skeptici ocewuju da slu~ajeve vezane za odre|ene privatizacije i neke du}e i otvarawe bankarske afere biti kao i sve pretge probleme, kao {to je ovaj sa ”Agrobankom”, ali si hodne i da }e se na sva zvona najavqivana borba protiv gurno je da slede i druga pitawa – ako ne na inicijatikorupcije voditi protiv “sitnih riba” a da }e “velivu same Srbije, onda na pritisak EU. ke” ostati netaknute. Drago Kos, savetnik Agencije za  Pro te klih go di na otvo re ne su mno ge afe re u borbu protiv korupcije i doskora{wi predsednik Grupe dràva Saveta Evrope za borbu protiv korup - Sr bi ji ali pre su da sko ro da i ne ma. Svi se “va cije (GREKO) ocewuje za na{ list da se formirawem de” na lo {e pra vo su |e i sva kri vi ca se na we ga nove Vlade Srbije jeste stvorila mogu}nost da se kresva qu je. Da li je, za pra vo, pra vo su |e u bor bi pro ne u ra{~i{}avawe afera, ali da je veoma ~udno {to tiv ko rup ci je po sled wa ka ri ka, te da mno gi pre o tome ne govore tuìla{tvo i sudstvo ve} opet poliwe ga za ta je i ne ura de ono {to bi mo ra li u bor bi ti~ari. pro tiv ko rup ci je? – Niko ne o~ekuje od Vlade da se aktivno me{a u rad – To je nesporno, jer ako nema uslova da do|e do kotuìla{tva, sudova i policije, ve} se od we o~ekuje da rupcije, onda we ni nema. Osnivawem Agencije za borponudi i zagarantuje uslove za wihov samostalan i nebu protiv korupcije napravqen je prvi korak. Ona se zavistan rad, kao i da im da slobodne zahuktala i weni rezultati }e se vrlo ruke da mogu da po~ne da rade ono brzo pokazati, ali jo{ uvek ima mnogo Ako nema uslova {to je trebalo da rade i prethodnih nera{~i{}enih a zapo~etih slu~ajeva godina. Osnovna maksima, koja bi da do|e do korupcije, koje }e na kraju ipak morati da re{i trebalo da vaì u svakoj zemqi, jeste srpsko pravosu|e. A ako ono ne}e imati onda we ni nema ta da pravo vaì jednako za sve. No, voqe, snage, ili pak samostalnosti da to to jo{ uvek nije zaìvelo ni u druodradi, onda se pla{im da jo{ neko vregim dràvama regiona, jer ni one nisu oti{le daleko u me u Srbiji ne}e biti promena. Svi pri~amo o tome tome da se pred pravdu izvode svi pod jednakim uslovikako je tuìla{tvo i sudstvo nezavisno, ali moramo ma. Ono {to je uradila Jadranka Kosor u Hrvatskoj moto u stvarnosti i imati. Ta pri~a jeste dobar postu`da }e se desiti i u Srbiji za vreme Da~i}a, ali ostalat, ali iza toga moè da se krije mnogo {to{ta. je da vidimo – kaè Kos. Ipak, postoje postupci po kojima se mogu pozvati na  Zah tev EU je da is pi ta mo spor ne pri va ti za odgovornost neodgovorni qudi iz tuìla{tva i sudci je, a no vi pre mi jer tvr di da se “go lim okom stva, ako ne rade onako kako bi morali i trebali. Nemo è vi de ti da je to lo pov ska pri va ti za ci ja”. To ka i oni koji ne ~ine ono {to treba da ~ine odgovarasmo zna li i bez da nam ne ko ka è, ali je ~i we ni ju, pa }e svi drugi raditi svoj posao. ca da je on i u pro {loj vla di bio za me nik pre mi  Osni va we Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ra, mi ni star unu tra {wih po slo va a da ni {ta je se po ka za lo kao do bar po tez, ali se sti ~e uti po vo dom tih spor nih pri va ti za ci ja ni je u~i we sak da joj je da to ma lo pra vih in stru me na ta da bi no. Da li to zna ~i da u Sr bi ji ni je bi lo po li ti~ bi la efi ka sni ja, od no sno da su we ni do me ti ke vo qe da se to pi ta we re {i bez pri ti ska sa ogra ni ~e ni. Tre ba li Agen ci ji da ti ve }a ovla stra ne i da smo se pra vi li “lu di” ve ru ju }i da se {}e wa? to ga ni ko ne }e se ti ti? – Svi su o~ekivali da }e Agencija biti ta koja }e – To zna~i samo to i ni{ta drugo, s tim {to je sada po~eti da hapsi qude zbog korupcije, ali ona je preDa~i} postao predsednik Vlade i mewaju se wegova odventivno telo i nema policijska ovla{}ewa. Sigurno govornost i ovla{}ewa. On sada ima na raspolagawu je da bi mogla dobiti jo{ neke ingerencije, ali sve u mnogo vi{e „oru`ja” kojima }e mo}i barem poku{ati okviru boqeg rada na prevenciji u borbi protiv koda ra{~isti ono {to se de{avalo za vreme privatizarupcije. No, i to {to sada Agencija ima dovoqno je da cije. Sada dolazi do sasvim novih uslova i nove situapovu~e neke poteze koji }e i srpskoj i evropskoj javnocije, i nadam se da }e on sada stvarno da sprovodi uputsti dati do znawa da se u borbi protiv korupcije u Srstvo Evropske unije. Jer, {to se brè to u~ini, to }e biji ipak ne{to mewa. biti mawe bolno za Srbiju.  Ve} go di na ma se pri ~a da Sr bi ji tre ba spe ci ja lan tim za bor bu pro tiv ko rup ci je, da mo ra mo do bi ti svog Eli o ta Ne sa. Da li je to je dan od na ~i na da se sta ne na put ko rup ci ji? Mno go ba bi ca... – Za Eliota Nesa treba da sazru i drugi uslovi u bilo kojoj zemqi, a toga ovde nema. Bi}e potrebno jo{  Osno van je bi ro za bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Da li je to bi lo po treb no jer neko vreme. Eliot Nes je bio samo slika uslova i vreima mo oba ve {taj ne slu `be ko je se sa sta ju i mena u kojem je nastao; jedan pojedinac ili jedna instiraz go va ra ju o afe ra ma i na ja vqu ju no va hap tucija u ovakvoj Srbiji ne}e mo}i ni{ta da uradi. Po{e wa i is tra ge. Da li je to do bro ili sa mo sledwih godina po~ela je da se sre|uje situacija i treno va vlast è li da po ka è da ima ne {to no ba se prisetiti da je Srbija dobila poverenika za invo u od no su na pret hod nu? formacije, za{titnika gra|ana... a to jesu preduslovi – U principu sam protiv osnivawa mnogo tela za uspe{nu borbu protiv korupcije. Sve to zajedno moza borbu protiv korupcije. Sve {to Srbiji na nira dovesti do boqitka. Postojala su re{ewa u nekim vou zemqe treba to ve} ima: Agenciju kao prevendràvama gde su osnivali specijalne jedinice s politivno telo, policiju, tuìla{tvo i sudstvo, ali cijskim ovla{}ewima u borbi protiv korupcije, i to ako taj Biro zna~i da }e Vlada sama posvetiti vije negde uspevalo. Koliko znam, ovde je toga bilo dok {e pa`we borbi protiv korupcije i da }e iz wega je postojao SUBPOK posle ubistva premijera \i|nii}i informacije i do Agencije, policije, tuìla |a, ali kada je po~eo ozbiqno da radi, on je utopqen u {tva i sudstva, onda }e to biti dobro. Ostaje da se jedinice MUP-a. Mo`da bi zaista srpski Eliot Nes vidi. No, pla{im se da bi to moglo oti}i i u nesa svojim timom bio dobro re{ewe, ali i za to moraju kom krivom pravcu, odnosno da bi se biro mogao postojati uslovi, u prvom redu politi~ka voqa, a popretvoriti u mesto za razmenu mi{qewa i pratom i odnos gra|ana prema problemu korupcije mora znih pri~a, a da institucije koje su osnovane zako biti takav da oni shvate da wihova pasivnost moè binom od toga ne}e imati mnogo koristi. Ostaje da ti opasna i za wih, a ne samo za politi~are. se vidi i ne treba unapred kritikovati, jer ako ne  Ko li ko je va `no da se gra |a ni Sr bi je edu ku ju i shva te da bor ba pro tiv ko rup ci je ni je sa mo to {to daje dobre rezultate u borbi protiv korupci da se hva ta ju po li ti ~a ri i funk ci o ne ri? Sve do je onda ga treba podràti, bez obzira ko ga je osnoci smo da se ola ko da je mi to le ka ri ma, pro sve vao i ko u wemu sedi. ta ri ma i osta li ma da bi se ne {to ura di lo pre ko re da, efi ka sni je, jef ti ni je... – To je u osnovi najzna~ajniji problem. Ne moè se  Mo gu li funk ci o ne ri bi ti ko rum pi ra ni a ra di ti po za ko nu, i za {to se o to me kod nas ma lo samo o~ekivati da }e se specijalizovane institucije pri ~a a zna mo da za ko ni mo gu bi ti do ne ti i zbog boriti protiv korupcije. Gra|ani moraju znati da su u op {teg ali i zbog in te re sa po je di na ca. Da li je prvom redu oni ti koji u svakodnevnom ìvotu odlu~udo {lo vre me da se is pi ta i zbog ko ga se do no se ju da li }e korupcija bujati ili ne. Oni su ti koji odza ko ni, da se ne bi smo po sle ~u di li da su funk - lu~uju da li }e dati mito doktoru, policajcu ili ga neci o ne ri “gre {ni” ali da im ne mo è mo ni {ta – }e dati. Ako oni odlu~e da to ne ~ine, ve} bi se mnogo jer su sve ra di li po za ko nu? uradilo na suzbijawu korupcije. Jedna od zna~ajnih – Treba imati u vidu da je Srbija zemqa koja je pro - uloga Agencije je edukacija gra|ana da shvate da borba iza{la iz niza problema od kojih su mnogi veoma protiv korupcije nije ne{to {to se bije tamo u oblaozbiqni i da se ne moè sve odjednom re{iti. O~ito cima i da to rade neki qudi koji su dobro pla}eni za Evropska komisija sada misli da su najve}i problemi to, ve} je to ne{to u ~emu moè i mora svako da u~epovezani s privatizacijom, ali budimo sigurni da }e stvuje. na red do}i i druge teme, a me|u wima je svakako i ka Qubinka Male{evi}

tawe: ko je doveo do ovoga? Da li dr`ava, koja je mawinski vlasnik sa 42 odsto kapitala u “Jugoremediji”, kako to tvrde Deuri} i wegova ekipa, ili upravo menaxment na ~elu s uhap{enim direktorom, kako govori deo akcionara okupqen u udru`ewe “Jugoremedija 3”. Deuri} je i pred istra`nim sudijom, prilikom saslu{awa, us-

vi} kazao da je veoma va`na jer proizvodi esencijalne lekove za zdravstveno zbriwavawe bolesnika, bude u rukama radnika? Pa jo{ u zemqi Srbiji. Predsednik Ve}a saveza samostalnih sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev na ovo pitawe bez dvoumqewa odgovara sa jednim velikim – „ne“. – Radnicima u Srbiji nikada ne}e biti dozvoqeno da budu vla-

tvrdio da je proces protiv wega politi~ki motivisan od strane donedavno vladaju}eg re`ima, kako bi se skrenula pa`wa sa nezakonito sprovedene privatizacije “Jugoremedije” 2002. godine, koju bi trebalo da preispita Vlada Srbije po nalogu najvi{ih organa Evropske unije. Slo`ni su u tome i wegovi saradnici koji poru~uju da je ciq dr`ave zapravo bio da se slomi radni~ka vlast i uni{ti “Jugoremedija” zarad ne~ijih interesa. I zaista, pored pitawa ko je odgovoran za katastrofalno stawe u “Jugoremediji, u ovom trenutku bi se vaqalo zapitati i da li je mogu}e da jedna farmaceutska kompanija, za koju je biv{i ministar zdravqa Zoran Stanko-

snici fabrika. Tako ne{to onemogu}i}e im ne samo dràva, ve} svi oni koji su zainteresovani za preuzimawe tog i takvog kapitala – ocewuje Male{ev u razgovoru za “Dnevnik”. Na pitawe da li je Zdravko Deuri} mo`da prokockao {ansu da, ipak, dokaè suprotno, Male{ev odgovara odre~no. – Da mu se i ukazala bilo kakva ve}a mogu}nost da zavr{i pri~u koju je zapo~eo, verovatno mu to ne bi bilo dozvoqeno – smatra Male{ev. – Bez obzira {to postoje razli~ita mi{qewa o Deuri}u, sada je vi{e nego o~igledno da nije bilo namere da se “Jugoremedija” uspe{no odupre trì{noj ekonomiji i da nastavi sa radom, ve} su dovedeni u pitawe

ZEMAQSKI DANI TEKU

Amerika bez titlova

aravno da sam sve o Americi nau~io i saznao za prethodnih 40 godina ~ita wa o woj, a pogotovo iz onih wihovih filmova, ispo~etka crno-belih, pa jo{ i sa mewawem trake u na{em seoskom bioskopu. Ti filmovi su bili „u tri ~ina“, dakle kao Verdijeve opere, jer su prve dve rolne morale da se premotavaju, a tek posle su nam se davali ucelo, pa jo{ i u koloru i sinemaskopu. Film u boji smo zvali „film u bojama“, jer i onaj crnobeli ima boje, i to dve, i crnu i belu. Ameriku smo otkrivali i preko tv-prenosa Kenedijeve sahrane, bokserskih okr{aja Kasijusa Kleja, Listona, Patersona, Frejzera i Foremana, a pogotovo onog neukog, ali zato najizdr`qivijeg i neoborivog „dumstera“ Yorya ^uvala, Kana|anina hrvat skog porekla kojeg smo mi od Hrvata krali i sebi ga prisvajali, kao i oni nama ~ak i samog Nikolu Teslu, sina pravoslavnog sve{tenika. Naravno da su nam va`niji bili Gari Kuper i Kirk Daglas, a posle Pol Wumen i Robert Redford ~ak i od samog iskrcavawa wihovih kosmonauta na Mesec, a o Merlinki, Rakel Vel~ ili Sidni Kraford da i ne govorimo. I tako sam verovao da sam nau~io ako ne ba{ sve {to je o Americi tre balo znati, a ono sigurno mnogo, neuporedivo vi{e nego {to sam video za ~etiri nedeqe boravka u Wujorku i ^ikagu. Pa sam tim mojim starim na~inom, boqe re}i metodom, nastavio da je otkrivam i tamo, na licu mesta, i odjednom ustanovio da ona tamo uop{te nije titlovana. Oni tamo

izme|u sebe stalno ne{to pri~aju, kao i sav normalan svet, a meni sve to – niko ne prevodi. Gde su sad oni spikeri da svojim glasom pokriju i nadja~aju te dijaloge? Ja sam Ameriku uvek gledao iznad ona dva reda slova na ekranu, a na kraju je posle uvek pisalo: prevela Marta Malagurski. A sad ovo ovde? Pa to je pravi haos: vidim da Endi Garsija govori Kluniju, i po izrazu lica mu vidim da je u pitawu ne{to veoma va`no, a ispod uop{te ne pi{e {ta je on to wemu zapravo kaz’o! E, ize{ posao. Pa oni to ne{to kriju od mene? Ne, sad jasno vi dim, oni to meni rade – namerno. I odmah shvatim da ja tu Ameriku daleko boqe otkrivam, vidim i ~ujem iz mog Ka}a, ili Novog Sada, a {ta sam drugo i dosad ~inio? I sad se vi pitate: {to

Ja sam Ameriku uvek gledao iznad ona dva reda slova na ekranu sam uop{te i i{ao. Znam da se ba{ to pitate, znam – po sebi. I meni je samo to na umu. I nemam odgovora, nego u narodnoj izreci: vid’la `aba da se kowi potkivaju, pa i ona digla nogu. Jo{ da sam znao engleski (govorim u perfektu, jer sad mi vi{e zaista ne treba, niti }e, Bogu hvala, ikad vi{e) moglo mi je tamo biti i boqe, daleko boqe, neslu}eno, nezamislivo, ta {ta da vam ka`em... a moglo je i da ne bu de uop{te. Bira{, lomi{ se, misli{ se u ovoj svojoj glavi, ~ovek snuje, a Bog odlu~uje, pa ko pogodi ciq – proma{i sve ostalo, mogao sam i u Londonu leto provesti,

imao sam gde, a imam i kade, ali su se i oni na{i u Londonu isproma{ivali, kao i ovi moji na izborima u Srbiji. U Vojvodini nisu, al Srbija ne da da nama bude boqe neg wima. I to razumem, i ta zavist je jedna od ~e{}ih qudskih mana. U posledwa dva veka ~ak i naj~e{}a. I tako, sad na kraju vidim da sam sve {to }u o Americi pisati poneo u mojoj {treberskoj glavi iz Novog Sada, u glavi u kojoj je odavno nevi|ena i sasvim nekorisna gu`va (zbrka?) izazvana naslagama kwiga – ameri~kih nobelovaca, a mahom jevrejskog ili nema~kog porekla. Od anglosaksonaca je, sem Foknera i Hemingveja, nije dobio niko, pa }e se protekli vek u SAD ~itati po Nemcu [tajnbeku, po Jevrejima Belou i Singeru, koji je o~igledno te{ko slagao u svom posledwem naslovu („Izgubqen u Americi“), po Rusima Brodskom i Solèwicinu i dakako po Litvancu êslavu Milo{u. A mo`da i ponajvi{e po filmskim opusima Elije Ka zan(oglu)a, turskog Grka iz male Azije i Martina Skorsezea, Italijana, jer su obojica o sebi i svom zavi~aju napravili dokumentarne filmove dostojne jednog „Gra|anina Kejna“. Nismo ba{ puno saznali kako je Ameriku doìveo ruski nobelovac Josif Brodski koji se tamo i nije naìveo, jedino je pred smrt pristao na film o wegovom ìvotu, ali pod uslovom da wega li~no igra \ina Lolobri|ida. A onda su pomrli – oboje. Kao i mi {to }emo i kao {to }e umreti i oni koji se jo{ nisu ni rodili. Ali zato znamo {ta je mislio Sloèwicin, jer je iz tog sawanog

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

VLASNICI FABRIKA U SRBIJI?

TE M A „DNEV N I K A”: OTIMATI BOGATIMA I DAVATI SIROMA[NIMA ILI OTIMATI SIROMA[NIMA I DAVATI BOGATIMA

ne qube tajkuni wen op sta nak i rad na me sta za 460 Oce wu ju }i ulo gu Zdrav ka De u za po sle nih. Na to me je, ve ro vat ri }a u pri ~i oko “Ju go re me di je”, no, ra dio uzak krug qu di po red Na di ca Ja ko vqev na po mi we da vla sti, bez ob zi ra ko je stran ke ~o vek ko ji je bio na ~e lu rad ni~ ~i ni le tu vlast, ko ji ni ka da ne }e kog ustan ka o~i gled no ni je do ra do zvo li ti da rad ni ci dr è fa stao far ma ko lo {koj in du stri ji bri ke. Da je dru ga ~i je, dr à va bi ko ja tre se ceo svet i tr ì {tu na se sta ra la o svom ka pi ta lu u “Ju ko jem se vo di bes po {ted ni rat do go re me di ji” i ne bi ne ko me osta is tre bqe wa. vi la na mi lost i ne mi lost 42 od – We go va gre {ka je, ne {to je sto ak ci ja, kao {to je u~i ni la. po obra zo va wu to {to je ste, ne go Ured ni ca emi si je o eko no mi ji {to ni je do zvo lio ili ni je mo gao na re gi o nal nom ra di ju “Zre wa da oku pi me nax ment, i to ne u svo nin” Na di ca Ja ko vqev, ko ja se je, ve} u ime ak ci o na ra, ko je bi kroz svoj no vi nar ski rad du go ba ugo vo ri ma ve zao da ra de za tu op vi la de {a va wi ma u “Ju go re me di {tu stvar – mi {qe we je na {e sa ji”, ta ko |e se sla è sa kon sta ta go vor ni ce. – We gov ka rak ter i ci jom da u dru goj de ce ni ji 21. ve ka we go ve oso bi ne ni su to do zvo li za po sle ni ne mo gu bi ti vla sni ci le. Si tu a ci ja se, na rav no, go di na pred u ze }a, a ka mo li fa bri ke le ma kom pli ko va la a on je osta jao ko va. isti, okru èn sa sve ma we qu di – Ne re al no je ko ji ap so lut no ni bi lo za o~e ki va ti su do ra sli toj si da rad ni ci bu du tu a ci ji. Ne bi Si tu a ci ja se vla sni ci “Ju go re tre ba lo smet nu ti go di na ma me di je” ako se zna s uma i for mi ra kom pli ko va la a da su oni u ru ka ma we no ve fa bri ke Zdrav ko De u ri} je ima li sa mo deo od pro ve re nih ka ak ci ja a da je dru dro va, ~i me je iz osta jao isti, gi deo u pri vat - okru èn sa sve ma we gu bqe no po ve re we nim, od no sno ru o sle nih. qu di ko ji ap so lut no za pUpi ka ma biv {ih za ta na ko li ni su do ra sli toj po sle nih, pen zi o ko je sve mu ovo me si tu a ci ji ne ra ili eks ter ku mo va la dr à va, nih oso ba ko ji su mo `da u na me ri da (Na di ca Ja ko vqev) ih svo je vre me no fa bri ku u bes ce bes plat no do bi le, we pro da taj ku ni to jest “upi sa le” – ka è Na di ca ma, Na di ca Ja ko vqev od go va ra da, Ja ko vqev u raz go vo ru za “Dnev ba{ kao i u ra to vi ma de ve de se tih nik”. – In te re si za po sle nih su go di na pro {log ve ka, za su no vrat jed no, a in te re si ovih dru gih ne mo ra ju da po sto je dve stra ne. {to sa svim su prot no. Jed ni ma od – Da je “Ju go re me di ja” us pe la da go va ra da se od rek nu di vi den de da tr ~i tr ku, ne bi dr à va mo gla ni bi se bi obez be di li rad no me sto i {ta – ve li na {a sa go vor ni ca. – po sao, dok bi dru gi da za ra de di Na kra ju, pod se ti la bih i na De u vi den de ili da ih do da ju na pen zi ri }e vu ide ju o osni va wu po li ti~ ju. Da kle, u star tu je bi lo ne mo gu ke par ti je Po kret Rav no prav }e spro ve sti ovu pri ~u i do sta je nost, ko ja je za pra vo upro pa sti la du go sve to i op sta ja lo pod za jed ne vi nost rad ni~ ke pri ~e. Jer tek ni~ kim in te re som. Tek ka sni je je je po li ti ka ne {to ~e mu De u ri} i deo rad ni ka i ma lih ak ci o na ra, osta li ni su do ra sli. Kad se sve to oku pqe nih oko De u ri }a, shva tio, sa be re, do bi je mo sa da {wu si tu a ili ih je to me ne ko na u ~io, da iz ci ju: rad ni ci bez pla ta, fa bri ka te me qa sa gra de no vu fa bri ku le bez li cen ci, dr à va bez ide je. ko va, a to je “Pen farm”.  @eqko Balaban

ame ri~ kog ra ja po be gao gla vom bez ob zi ra, a u ari sto krat skom Ver mon tu, na Oke a nu, osta la je sa mo we go va kom {i ni ca Jur se nar ka, jer joj je sve bi lo sve jed no - dok ima no va ca i pi }a. Ame ri ka je ina ~e pra vi raj za one ko ji ima ju lo vu i po to me se ni {ta ne raz li ku je od Bu dve, Ka me wa ra, Rib wa ka ili Mr tve Ti se u û ru gu. Gde ni ~eg ina ~e i ne ma dok mi ne do |e mo, ali on da ima onog {to nam je naj va `ni je – ima nas! Ni ko da nas u kwi èv nom sve tu ne spo ri da je je dan Ne mac naj bo qi ame ri~ ki pri po ve da~, to se ne za bo ra vqa, ali su ne {to dru go, fa la Bo gu, za bo ra vi li, jer po to wi do ga |a ji ni su taj isto rij ski po da tak va lo ri zo va li: da kle, kad se ono u Kon gre su SAD gla sa lo o zva ni~ nom i slu `be nom je zi ku Sje di we nih Dr à va, ne ma~ ki je od en gle skog iz gu bio – za je dan je di ni glas. A {ta bi bi lo da ni je iz gu bio, ko ji ise qe ni ci iz Evro pe bi u no vom sve tu pre vag nu li, a po go to vo na ~i joj stra ni bi on da Ame ri ka u{la u oba svet ska ra ta i ko jim je zi kom bi se mi na Bal ka nu slu ì li dok bi ga zde slu ì li, vi to da nas ne mo è te zna ti, a ja ne smem ni da po mi slim. Da kle, sva {ta sam ja ta mo vi deo, upo znao i uglav nom pre po znao, sa mo jed no sa znao ni sam. Ni sam, eto, sa znao {ta je za pra vo taj wi hov ~u ve ni „ame ri~ ki san“ i u ~e mu se on uop {te sa sto ji, kao uosta lom ni ve }i na Ame ri ka na ca {to to ne bi bi la ka dra da vam for mu li {e ni ma lo bo qe ne go ne ka na sme ja na mis Fin ske ili re ci mo ovaj na{ no vo pe} ~e ni, ili bo qe re ~e no no vo pre ru {e ni Evro pe jac i (no vo)di plo mi ra ni pred sed nik Sr bi ji ce na {e me |u {qi va ma, iz ve sni Ni ko li} ma ster-To mi slav, da kle da je su {ti na tog sna: „slo bo da, de mo kra ti ja i mir u sve tu“. I da u to ime tre ba na pa sti i uni {ti ti,

is tre bi ti sva kog ko – pre ma na {oj be stid noj la ì – po se du je oru` je za ma sov no uni {te we, ko jim bi mo `da jed nom, ko }e ga, jel da, zna ti ka kav je, sa mo ako mu pad ne na pa met...itd Us put sam sa znao da oni uglav nom i ne zna ju {ta me ni zna ~i taj na slov Nor ma na Maj le ra, {ta mi je zna ~io dok nas ono u pro le }e 1999. ni su zga zi li i sa mle li. Eto, s ne ba – a zga zi li. Ka ko je to mo gu }e? To je non sens, glu post, ne lo gi~ nost, lo gi~ ka ili bar pra vo pi sna gre {ka...? Pa vi de li ste da ni je. Ne go mo `da ko la te ral na. Ali „ame ri~ ki san“ je do tle bi la al ter na ti va za sve ono {to nas ~e ka ako iz dr ì mo po sled wu an ti ko mu ni sti~ ku bit ku u Evro pi i svrg ne mo po sled weg evrop skog dik ta to ra Slo bod na Mi lo {e vi }a i we go vu dru ga ri cu Jo van ku... jel se ta ko zva la? Ni je, onaj je bio ma {in-bra var a ova na ko ju ci qam je – ru ska aka de mi ca. Za to je i oda bra la me sto sta no va wa. Da im se odu ì i wi ho voj na u ci do pri ne se. û jem da je pred sed nik hteo da je abo li ra, al Ru si ne da ju. „Ne mo è“, ka ù, „ru ska aka de mi ca ima da se di u Ru si ji! To li ko smo u wu ula ga li i to li ko od we jo{ o~e ku je mo, a vi bi da nam pre u zme te go to vog stru~ wa ka!“ Uze }e nam oni, ka kvi su ala vi, i sa mog Ni ko li }a ma ster-To mu. Da kle, tom vr bo va wu na {ih naj ve }ih ta le na ta kan da kra ja ne ma. To se zo ve od liv mo zgo va.  \or|e Randeq

Robin Hud protiv Superhika o ni je ~i tao po pu lar ni u{te |e nog nov ca, jed na tre }i na pqa~ ki su per mar ke ta, ali su ste umno go me do pri ne lo da im zah te ro man pa strip, mo `da je bi i{la u na ci o nal ne bu xe te, a kli sta tus „mu ~e ni ka“ i sim pa ti vi do bi ju slu `be nu te ì nu. vi deo film s Ero lom dve tre }i ne ili 54 mi li jar de je {pan ske jav no sti ko joj je do sta Do ta da ne za po sle ni, no vo pe Fli nom ili Ke vi nom Kost ne rom, evra u bu xet EU. me ra {ted we. Ima, na rav no, i ~e ni ze mqo rad ni ci su na pra vi li ili ba rem ne ku od mno gih TV se Po rez na fi nan sij ske tran sak onih ko ji na sve to ne gle da ju s za dru gu, e da bi na tr ì {te pla ri ja o Ro bi nu Hu du, mit skom ju na ci je je na taj na ~in po stao i sre odo bra va wem. „Ne mo è te isto si ra li vi {ak po qo pri vred nih ku iz [er vud ske {u me. Ba rem u di {wi deo pred lo ga bu xe ta EU za vre me no bi ti Ro bin Hud i {e rif pro iz vo da, tj. ono {to osta ne po ma {ti, oti mao je od bo ga tih da bi pe riod 2014-2020. Le van dov ski je, de lio si ro ma {ni ma. Spr da ju }i se obra zla ù }i pred log, re kao da s tom le gen dom, tvor ci ge ni jal fi nan sij ski sek tor ne pla }a nog stri pa “Alan Ford” obr nu li PDV i da je do bio od po re skih ob su lo gi ku: wi hov an ti ju nak Su ve zni ka zna ~aj nu fi nan sij sku po per hik oti mao je od si ro ma {nih dr {ku to kom kri ze. Za to je, po da bi da vao bo ga ti ma, {to je, is we go vim re ~i ma, i opo re zi va we po sta vi lo se ba rem po sled wih go tran sak ci ja po sto pi od 0,1%, a sa di na, po sta lo i fak ti~ no sta we u 0,01% pro met fi nan sij skim de ri sve tu. va ti ma, je di no pra ved no re {e we. Na iv nost ro bin hu dov skog li ka Bu du }i da ko na ~an do go vor o je {to uda ra u sa mo u jed nu ta~ ku bu xe tu EU tre ba da se po stig ne do si ste ma – zlog {e ri fa, dok je kra ja go di ne, o~e ku je se da }e se {tos u mno gim vla sti ma u ru ka ma de ba ta tek ras plam sa ti. De vet “bur ò a zi je”, tj. ~i ta vom si ste ~la ni ca se iz ja sni lo da è li sa mu, ko ji u ce loj ope ra ci ji osta ne mo stal no da “gu ra” ini ci ja ti vu za ne tak nut. Na kra ju uvek po be |u ju usto li ~e we Ro bi na Hu da, {to bi bo ga te kor po ra ci je, ban ke, in ve iz me sti lo ovo pi ta we iz nad le sti ci o ni fon do vi, taj ku ni, po ro `no sti Ko mi si je, a u EU ve} ima di ce... Jer, mo `da jo{ ve }i mit od ze ma qa po put Fran cu ske ko je su onog o Ro bi nu Hu du je ste mit o uve le ovaj po rez na tran sak ci je “sa mo re gu li {u }em” slo bod nom pod ja kim so ci jal nim pri ti skom. Em fer, em mogu}e tr ì {tu, ko je je za pra vo are na A da je pri ti sak ve li ki i da Ro bin hu dov ska kam pa wa je 2011. go di ne po ~e la pi smom upu }e od no sa eko nom ske mo }i i uti ca ja sve vi {e osva ja ide ja ro bin hu dov nom gru pi 20 mi ni sta ra fi nan si ja i gu ver ne ra cen tral nih ba na ka ve li kih ri ba ko je gu ta ju one ma ske sa mo po mo }i, po ka zu je ovih da (G20), ko je je pot pi sa lo vi {e od hi qa du eko no mi sta, me |u ko ji ma we, pa oni naj ma wi, ma li qu di na na i pri mer {pan ske Ma ri na le i do bit ni ci No be lo ve na gra de Xo zef [ti glic i Pol Krug man. kra ju lan ca pre ì va qa va wa, u toj de, ~i ji je gra do na ~el nik San ~ez Pred sa sta nak li de ra G20, usle di li su mar {e vi po dr {ke “ro bin igri sve vi {e i sve ~e {}e osta ju Gor di qo (60) do bio sta tus kult ne hu dov skom po re zu” u Va {ing to nu, Van ku ve ru, Edin bur gu itd, u krat kih ru ka va, si ro ma {ni i bez li~ no sti na kon {to je pred vo dio okvi ru po kre ta “Oku pi raj”. Hi qa de de mon stra na ta, od ko jih na za po sle wa... ne ko li ko ma sov nih kra |a u ve li sto ti ne ob u ~e nih ala Ro bin Hud, sa ze le nim ka pa ma, lu kom i stre O~i to da je vi nov nik ~e ti ri kim mar ke ti ma, a za tim ukra de nu lom, pre pla vi li su i ju `nu Fran cu sku ka ko bi uti ca li na G20 da kra |e u Su to mo ru ko je su se do go hra nu de lio si ro ma {ni ma. [pan po mog nu si ro ma {ni ma. Kam pa wu je ta da po dr ào i pa pa Be ne dikt di le u pre dve ne de qe, bio mo ti ska eko no mi ja je u pot pu nom ra su XVI, kao i kan ter be rij ski nad bi su kup Ro ven Vi li jem, ko ji je iz ja vi san ro bin hu dov skim raz lo zi ma, lu, ne za po sle nost je ogrom na, a vio da je po dr {ka Va ti ka na po re zu na fi nan sij ske tran sak ci je ali je neo bi~ no to {to je ve} i naj vi {e su po go |e ni mla di. An da naj da le ko se `ni ja od svih do ta da {wih ka da je u pi ta wu re for ma jed nom osmo go di {wa ku «pu klo lu zi ja je jed na od re gi ja ko ja naj vi me |u na rod nog mo ne tar nog si ste ma. pred o~i ma»: Bu dva nin I. P. pri - {e ose }a po sle di ce kri ze i sva ka Me |u opo nen ti ma “Ro bi na Hu da” naj gla sni je su SAD, Ka na da i znao je po li ci ji da je ukrao sko ro tre }a oso ba je ne za po sle na. Austra li ja. dve hi qa de evra i raz de lio ne po „Tu da nas ì ve qu di ko ji do Ipak, za mi li o ne na glo osi ro ma {e nih {i rom sve ta, po go |e nih zna tim qu di ma u tom gra du za ko - slov no ne ma ju {ta da je du. U 21. glo bal nom fi nan sij skom kri zom, ro bin hu dov ski po rez je na pro je je sma trao da su si ro ma {ni i u ve ku to sma tram ap so lut nom sra sto pra ve dan. Ban ke ga mo gu pod ne ti, si stem ga mo è spro ve sti, ne ne vo qi. Ali, ova kvo „ro bin hu - mo tom“, ka zao je Gor di qo ko jeg {te ti pro se~ nom gra |a ni nu, we go vom ban kov nom ra ~u nu ni we go dov sko opo re zi va we“ da nas vi {e jav nost na zi va mo der nim Ro bi voj u{te |e vi ni... Jed nom re~ ju, em je fer, em mo gu}. ni je sa mo na ni vou sve {i reg ose nom Hu dom. To kom kra |a po su }a wa da ne {to de be lo ne va qa i per mar ke ti ma Gor di qo je is pred da se stva ri mo ra ju me wa ti, te ne du }a na pre ko me ga fo na pod sti ka kvih sti hij cao svo je sa od No tin ge ma“, ka zao je pred stav sle me |u sob ne raz me ne u me stu. skih ide ja, ne go rad ni ke, ma nik kon zer va tiv ne Ra ho je ve vla de Za tim su pri ho de od pro da je ulo I osmogodi{wem po la ko pre ra sta hom pri pad ni - Al fon so Alon so, op tu ìv {i ì li u for mi ra we ra di o ni ca za u ve o ma pre ci zne, Budvaninu puklo je pred ke rad ni~ kih Gor di qa za iz ru gi va we za ko ni ma pre ra du i kon zer vi ra we pro iz vo kon kret ne zah te sin di ka ta i i iza zi va we me dij ske pa `we. da, {to im je po ve }a lo do bit. Tim o~ima pa je odlu~io da ve i pla no ve. le vi ~ar ske ak Ipak, {pan skog bra do wu kao nov cem su opre mi li {ko le, ob da krade kako bi delio Ta ko zva ni „Ro ti vi ste. Oni sa vre me nog Ro bi na Hu da po mi we ni {ta, iz gra di li ba zen, sport ski nepoznatim qudima bin Hud“ po rez su iz tr go vi na i go re na ve de ni “Wu jork tajms”, cen tar, otvo ri li bi bli o te ku, iz za koje je smatrao da su iz la zi li s ko - stavqaju}i ga u kontekst modela dvo ji li deo za ku} ne uslu ge sta ve} po dr à va ju mi li o ni qu di u li ci ma nu ko ji bi, u bu du} no sti, mo gli da rim i bo le snim oso ba ma, po boq siroma{ni vi {e od 25 ze ma `nih na mir ni uzmu ma ha. Na i me, na te ri to ri ji {a li i sma wi li ce ne me di cin qa sve ta, pre ko ca: hle bom Ma ri na le de od 25 kva drat nih ki skih uslu ga... U ci klu si ma ne pre 115 or ga ni za ci ja, do bro tvor na mle kom, pa su qem... ko je su po tom lo me ta ra ì vi ma we od 3.000 sta sta nog oplo |a va wa ka pi ta la, dru {tva, “ze le ni”, rad ni~ ki sin de li li si ro ma {nim po ro di ca ma nov ni ka, i sve je po ~e lo jo{ pre kroz uvo |e we no vih teh no lo gi ja, di ka ti, re li gij ske vo |e i po li ti na tom pod ru~ ju. 30-tak go di na ka da su va ro {i cu otva ra li su i no va rad na me sta. ~a ri, pi sao je kra jem pro {le go Gor di qo za sad uspe va da iz beg pri ti snu la ne za po sle nost i ne Da nas Ma ri na le da ima 8 ko o pe ra di ne ne ba{ pro le vi ~ar ski „Wu ne hap {e we za hva qu ju }i svom po ma {ti na, i ka da joj je ka pi ta li ci ja, teh no lo {ki pro bi ta~ nih, jork tajms“. Svi se oni za la ù za li ti~ kom imu ni te tu, jer je ujed no zam de fi ni tiv no okre nuo le |a. ko je ni su po sta le `r tve ba na ka. sma we we si ro ma {tva opo re zi va i po sla nik stran ke Uje di we ne le Me {ta ni su se ta da udru ì li pod Ali, da bi ceo ci klus mo gao da wem fi nan sij skih tran sak ci ja vi ce An da lu zi je u re gi o nal nom mark si sti~ kim slo ga nom da ze - za po~ ne, ob ja snio je Gor di qo, bi pre ko ba na ka. Ide ja je sta ra ~i ta par la men tu. Me |u tim, on ne è li mqa pri pa da ono me ko je ob ra |u je la je po treb na pret hod na po li vu de ce ni ju, a ubr za we je do bi la u da be ì od od go vor no sti – ka ko i – kon fi sko va li gro fu od In ti~ ka od lu ka: da svi, ko ji god po Ve li koj Bri ta ni ji po ~et kom bi pri vu kao pa `wu u bor bi si ro fan ta da 1.200 hek ta ra neo bra |e slo vi i za ni ma wa da se u pi ta wu, 2010. go di ne, u kam pa wi ko a li ci ma {nih pro tiv ne pra ved nog si - nih wi va. Je ste da ih je to ko {ta bu du pla }e ni sa 1.128 evra na me je 50 ne pro fit nih or ga ni za ci ja, ste ma, po nu dio je svoj imu ni tet na lo sud skog kr ba wa, ali se is pla se~ nom ni vou. Sve pre ko te za ra ukqu ~u ju }i i UNI CEF, ko je su ras po la ga we. Se dam we go vih sa ti lo. Gra do na ~el nik Gor di qo de ula ga no je u iz grad wu sta no va „po zva li“ Ro bi na Hu da u po mo} rad ni ka ve} je uhap {e no zbog stao je na wi ho vu stra nu, {to je na op {tin skom ze mqi {tu. I za si ro ma {ni ma. Jer, ana li ze su po sa mo 15 evra me se~ ne ra te, sva ko ka za le da bi i ma li po rez, po sto je se bi na taj na ~in mo gao da iz pi od sa mo 0,05% na tr go vi nu ak gra di ku }u, pot po mog nut {e fom ci ja ma, ob ve zni ca ma i dru gim fi gra di li {ta i ar hi tek tom pla }e nan sij skim in stru men ti ma, do neo nim od op {tin skih pa ra, dok je ~ak 20 mi li jar di fun ti go di {we gra |e vin ski ma te ri jal je sti zao sa mo Ve li koj Bri ta ni ji. od an da lu zij ske vla de. Ku }e pri Ne du go po tom pred log je raz ra pa da ju oni ma ko ji su ih gra di li, a |en u EU: ~la ni ce bi pla }a le i ma la ki ri ja po kri va po mo} u ma 50% ma we bu xe tu EU ako pri sta te ri ja lu. Pri tome, ad mi ni stra nu da im Ro bin Hud bu de de ù ran tiv no oso bqe je po sled we na li u bo ga tim fi nan sij skim ~e tvr ti sta ma za po vla sti ce. I sa mog gra ma. U po ku {a ji ma da pre o kre ne do na ~el ni ka Gor di qa ne pla }a sta vo ve ze ma qa ko je se o{tro op {ti na, ve} ì vi od pri ma wa pro ti ve tom na me tu, Evrop ska ko na stav ni ka istorije. mi si ja je pr vi put 22. mar ta ove Prihodi stanovnika Ma ri na go di ne iz ne la kon kret ne pro ce ne le de naizgled jesu skromni. mo gu }ih u{te da ko je bi do 2020. Me|utim, ka da se po gle da {ta sve do sti gle – 80 mi li jar di evra. U po se du ju i {ta im je na ras po la ga obra zlo è wu efe ka ta uvo |e wa wu po mi ni mal nim ce na ma, Ma ri po re za na tran sak ci je, evrop ski na le |a ni sa pro se~ nih 1.128 evra ko me sar za bu xet Ja nu{ Le van ima ju ko ri sti kao da za ra |u ju dvo dov ski pro ce nio je da bi Ne ma~ ka stru ko. Uz to su za po sle ni i ni su An ti ju nak tvo ra ca ge ni jal nog stri pa „Alan Ford” pla ti la 10,7 mi li jar di evra ma we za du è ni – {to se za osta tak oti m ao je od si r o m a { nih da bi da v ao bo g a t i m a, bu xe tu EU do 2020, dok bi, re ci [pa ni je ne bi mo glo re }i. {to je, is po sta vi lo se ba rem po sled wih go di na, mo, vla da Ve li ke Bri ta ni je, ko ja Bi }e da vre me ova kvih “{er po sta lo i fak ti~ no sta we u sve tu se pro ti vi uvo |e wa tog po re za, vud skih dru ì na” tek do la zi… u{te de la 7,6 mi li jar di evra. Od  Reqa Kneèvi}

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

[ O R O M

B O R O M

[te ta Najgora psovka moje pokojne baba Soke bila je: „I{, voda te odnela“. Nit imamo vode, nit ìvine, samo nam kumrije od gore sre}u dele e mo{ to ni ob ja sni ti sve tu ko ji ni je na{, {ta mi to di va ni mo kad od ce log di va na ka è mo sa mo jed nu je di nu re~ i on dak mal ko }u ti mo. Kol ko tu ima da se de kla mu je da bi ko god utu vio {ta je onaj teo da ka è, kad je na sve {to su mu di va ni li ka zo sa mo: „[te ta“. [te ta {to ne ra zu mu, mo `da bi nas vi {e i vo le li i po {to va li. [te te ume du da bu de du sva ko ja ke. Ume du i {te to ~i ne da bu de du sva ko ja ke, al ne ki ma to pri {i je mo a ne ki ma ni {ta ni ne ka è mo, sa mo sleg ne mo ra me ni ma i – jel ka è mo - jel ne ka è mo – „{te ta“. Ume dr vo sa mo da uve ne a ume i sa la u ka da ga po kr ja, crv da ga po je de, na vek je na kra ju ista re~, da je {te ta. I s qu di ma je ta ko, na vek je {te ta kad ko god ode, al xa ba ga bi lo, ta ko mo ra, je ste {te ta al ima i ute ha i ob ja {we we „do bro je dok ide po re du“. Val da ta ko i ta dr va idu re dom, al ne pam ti mo kad je ko je dr vo na re du pa nam je na vek {te ta. Ovi {to nam se ku ba gre we nit ma re za red nit zna ju re da. Kan da da je win red do {o da na ma pra ve re da. [te ta. Ni s dr vi ma ni je la ko, po ka ù ko i qu di, tek kad se pri me. Ne mo{ ti s mla dog dr ve ta i mla de lo ze oma bra ti kru {ke i gro `|e. Pr vo mo ra da se pri mi, pa da na ra ste, pa kad ima{ di da na slo ni{ mer de vi ne, on dak mo{ da be re{ i ono {to ro di u vr~ ku. Ta mo je naj lep {e i naj sla |e. Dok ne ro di, ko da ga

i ne ma, nit pra vi la do vi nu, nit ve tru ne da ova mo, sa mo ku mri je s we ga se ru po na ma. [te ta. Al i za tu {te tu ima mo lek, ka `e na{ svet da je to sre }a. Kan da smo mi je di ni na rod ko ji vo le i tr pi da bu de od go re usran, sa mo da bi bi li sre} ni. Tr pi mo i }u ti mo, sve mi sli mo ro di }e za ko ju go di nu pa }e mo ima ti {ta da ber bi mo, on dak }e mo la ko so tim ku mri ja ma. Po va ta mo pr vo vrap ce, on dak nam ku mri je ne mo `e du ni {ta, bo qe vra bac u ru ki neg ku mri ja (go lub) na gra ni. Al to mo -

utu vio, ko pra vi {pi jun. Kad je o~o ta mo di tre ba, on dak je re fe ri so ka ko mu je bi lo i di su ga sve vo da li, na ~i jim je sve ~a ri ma bio, ko je bro jo gla so ve, dal pr vo da ide pe ~e we il sar ma i ko je po be dio na kra ju. Kad im je ka zo da smo po je li i sar mu i pe ~e we, oma za li ta wi re i po sle na va li li na ko la ~e, to su jo{ i sva ti li. [te ta {to ni su sva ti li da je bi lo i u dru gom kru gu opet i sar me i pe ~e wa. Ta ko to kod nas ide, u krug, pa ko {ta vo le nek si pa. [te ta {to se taj {to je {pi -

[to ne da du da ki {a pa da?

ra mo la ga no i da ne vi de, ako vi de da se ne bo ji mo vra ba ca, zna }e du da ne no si mo pra} ku. Na vek se ode kod nas di va ni lo: „Da se bo jim vra ba ca, no sio bi pra} ku“. Kan da da nam za to ku mri je i de le sre }u od go re, mi sle da im ni {te ne mo è mo i da }e mo tr pe ti do ve ka. [te ta za wi, sa mo da ni je va ka su {a, da je na ma ro di lo, bi lo bi druk ~i je. Di je ta sil na vo du ri na o~ la i {to ne da du da ki {a pa da? Kan da je ne ki {pi jun bio ode kod nas pro le tos, za \ur |ev dan, da vi di ka kvi smo i ~i ji smo. On da su ga vo da li i ta mo i ova mo, pra vi li sve ~a re i oni {to sla ve zim ske sve ce, di va ni li med so bom sva {ta, to bo` ovaj ne raz u me na {ki. [te ta, ne ve ruj va {ki da ne ume na {ki. On dak je taj ~uo da je ne ko ka zo da vo da mo è da ope re sve sem obra za. ûo i

ju ni ro pro vi di, pa ni je ka dar bar dva kru ga s na ma da ople te, bez ko la ~a. Ko la ~e de li mo po seb no, uzme kol ko ko mo è. Mi se obi~ no na tu ~e mo jo{ u pr vom kru gu, po sle sve ide na si lu, al ni ko ne }e da pri zna da mu je ve} do sta sve ga. Za to ko la ~e i pa ku je mo, kad ko god kre ne ku }i, nek no si za su tra. Ta ko mi ko la~ de li mo. Vo du na {i ni su ni spo mi wa li oko \ur |ev da na, spo me no je taj do |o{. Kud je i bio è dan i is ko vo de da pi je. E, on dak su mu na {i po ~e li da ob ja {wa va ju di je do {o, ka kva ode kod nas pra vi la va è i ka ko ima da se vla da, ako o}e da bu de ko i mi. Da je to teo, ne bi do {o ne zvan, al to ni ko od na {i ni je znao. [te ta. Ka za li mu na {i, kad je is ko vo de, da to ode kod nas ba{ i ni je le po iska ti, kad ima mo sva -

{ta na asta lu. Bo ji se na{ svet vo de, kad su nas kad god u~i li da s ti kva ma pli va mo, oma se to zva lo „ke re }i“. Od ke re }eg se po sle de li lo na mu {ki i èn ski, gwu ro je ka ko je ko umo, ne ko sa mo je da red, pa ga on dak vi {e ne ma a ne ki su bi li ka dri i dva red na dan. Mut na je vo da kod nas, ni ko ne ma ri ka ko ko gwu ra kad se ne vi di. Do dan ske jo{ ni ko ni je vi dio ni ko mu ti vo du ni kad to stig ne, kad ode na vek ne kog ima. Kan da to ura de kad okre ne mo gla vu. On dak su tom di va ni li i da je vo da do bra, ne bi se u woj à be le gle, da ne bi mi u woj no ge pra li... Sva {ta su mu di va ni li ti {to vo du pi li ni su. Da su mal ko ma we pi li to {to ni je vo da, mo `da bi nam i go di na bi la druk ~i ja, mo `da bi bi lo i ki {e i ro da i ber be. Ova ko, po sle ti sve ~a ra na ma uki nu li vo du. Iz la no se ne ko pred tim go stom ko ji je po sle i{o da re fe ri {e, ka ko svi mi ode zna mo {ta je vo da, di je ima i da vo da sva {ta mo è da ope re, sem obra za. [te ta {to ni su vi dli di taj gle da i {to se ni s kim ne qu bi. Kan da da je oma vi dio da ti {to su ga vo da li ta mo i ova mo ni su ima li obra za, di da ih po qu bi pred sve tom. Gle do je taj i mer ko, mo glo bi da se na |e ne ko par ~e, to ima du i oni {to obra za ne ma du, al xa ba kad gu zi cu ne di ù od asta la. U tom se de wu, ne ko mu je ka zo da vo da mo è sve da ope re, sem obra za. [te ta, to je bi la ve le i zda ja, taj je ba{ to i ~e ko. Tu sam vas ~e ko, vi dlo mu se u o~i ma da to mi sli, al ni ko u o~i ni je smeo da ga gle da. Od tog we go vog re fe ra ta nas je sve ovo i sna {lo. Uki nu li nam i vo du. Sva ti li su da obra za ne ma mo, da za we ga vo da ne tre ba a i ne mo è da ga ope re. Od lu ~i li su da nas pu ste da ne ma mo {ta da ber bi mo i da osta ne mo usra ni od ku mri ja, kad se i vra ba ca bo ji mo a za pra} ke ne ma mo ka men ~i }a. Ima kod nas {o de ra i od vi {e, al ni je dan ne pa su je za pra} ku. Ne vre di da nas ni pso va ti, naj go ra psov ka mo je po koj ne ba ba So ke bi la je: „I{, vo da te od ne la“. Nit ima mo vo de, nit ì vi ne, sa mo nam ku mri je od go re sre }u de le. [te ta.  Bora Oti}

PA STIR SKI PRA ZNIK NA KA WI [KOM VA [A RI [TU

Pa pri ka{ naj u ku sni ji od sta ri je ov ce a sti ri ma i pa o ri ma ba{ i ni je do pra zno va wa zbog su {e ko ja ih je pri ti sla ovog le ta, ali u Ka wi ì, ka da su ve} ta ko od lu ~i le stru kov ne aso ci ja ci je Udru è we po qo pri vred ni ka „Agro-Ka wi à“ i udru è wa uz ga ji va ~a ova ca i ko za, ju ~e se pra zno va lo na Va {a ri {tu. Hla da ni je bi lo na vi di ku, ali pa sti ri iona ko ni su svi kli da bi ra ju vre men ske pri li ke, ne go su pri nu |e ni da se pri la go |a va ju. U bo gra ~i ma su se pri pre ma la pa stir ska je la, a ku li na ri ma i wi ho voj svi ti ni je na {ko di la ni pa kle na vru }i na. Ako se ne ko me i sman ta lo, bio je pri nu |en da na |e hla da, ba{ kao {to i pa sti ri pra te }i svo ja sta da zna ju da se sna |u, ka da pri pe ~e zve zda na obli `wem Ja ra {u. U bo gra ~u ka wi {ke eki pe „Ga stro an |e li“, ko ju su oku pi li Mar ta i Jo èf Sa bo, kr~ kao se sviw ski pa pri ka{ od pa pa ka po ja ~an krom pi rom, a u ma wem bo gra ~u oba {ka se spra ma la do ma }a ta ra na. – Ne ka da su pa sti ri na pa {wa ku ~u va li ne sa mo ov ce i go ve da, ne go i svi we, pa otu da u bo gra ~u i spe ci ja li tet od sviw skih no gi ca – ob ja {wa va Mar ta Sa bo. – Sa sta li smo se s pri ja te qi ma da se le po pro ve de mo, jer vo li mo dru è we. Vi {e pu ta u to ku go di ne se oku pqa mo kraj bo gra ~a, a sa da smo do {li i da se tak mi ~i mo. Re cept za pa pri ka{ od sviw skih no gi ca je na{, sa svim jed no sta van, a i ta ra na je do ma }a. La slo Gal je pri sta vio {kem bi }e. Uve ra va nas da su ih ku va li i pa sti ri, jer ka da se ko qu ov ce, go ve da i svi we ni {ta se ni je ba ca lo. – Sa mo tre ba pri pre mi ti ma te ri jal, za {ta tre ba ma lo vi {e vre me na, ali ka da je sve go to vo, ta ko je do bro, pr ste da po li è{. Pri pre mio sam {est ki lo gra ma ma te ri ja la za {kem bi }e, {to }e bi ti do voq no da se ugo sti 12 oso ba. Ma lo sam do dao i sviw skih pa pa ka ko je sam ra ni je pri pre mio, oba rio i odvo jio ko ù ri cu i hr ska vi cu od ko ski. Ume sto vo de do da jem è la tin od ku va nih pa pa ka, ta ko da {kem bi }i do bi ju gut si nu i po se ban ukus – na vo di Gal, ko ji je za pri pre ma we {kem bi }a po svom re cep tu ve} po be |i vao na ku li nar skim tak mi ~e wi ma u Gor wem Bre gu i Ma lim Pi ja ca ma. Ov ~i ji pa pri ka{ je bio naj za stu pqe ni ji. La slo Ne met iz Pa de ja za de sio se u go sti ma kod po lu bra ta Mi klo {a [u ra wi ja u Ka wi ì, pa je slu ~aj no za te ~en o pa stir skom pra zni ku mo rao

da bri ne, da rod bi na i pri ja te qi bu du za do voq ni. – Ku va we mi je ho bi – ve li Ne met. – Ov ~i ji pa pri ka{ sam na u ~io da ku vam od da qeg ro |a ka ~o ba na Rip co Jo è fa, ta ko da ga spre mam po iz vor nom pa stir skom sta rin skom re cep tu. Me so, cr ni i be li luk, za ~in ska pa pri ka, ma lo pa ra daj za, so li i bi be ra, sve je u bo gra ~u. Na kra ju do da jem i ma lo svo je taj ne. Ka da do da jem ale vu pa pri ku, u ko tli} do spem po la de ci do ma }e ra ki je, a ma lo i Mi haq Pe ho: Naj bo qi je pa pri ka{ od ce le ov ce u ve li kom bo gra ~u gr lo po kva sim, da ko tli} ne {kri pi. Kr~ ka we za vi si od to ga ko li skrom ne is pa {e na Ja ra {u i do dat ne is hra ne od ko je sta ra ov ca. Ovo me so je mla |e pa je do voq sta rih za li ha, ali da se pra va kri za tek o~e ku je no dva i po sa ta, ali ka da je ov ca sta ri ja, po treb pred sto je }e zi me i ka sni je. no je da se kr~ ka i ~e ti ri sa ta. Naj vi {e vo lim – Bi lo je su {nih go di na, ali ova kvu ne pam ti da ku vam pa pri ka{ od sta ri je ov ce, jer ta da je mo – ka è Sto ja no vi}. naj u ku sni ji. Oko 4.000 do 5.000 ova ca ko li ko ima u sta di Ve li ki bo gra~ nad gle dao je Mi haq Pe ho ko ji ma ov da {wih pro iz vo |a ~a na pa {wa ku Ja ra{, je ov ~i ji pa pri ka{ ku vao za do ma }i ne iz udru - ta ko |e ~e ka ne iz ve snost. Pred sed nik Udru è è wa po qo pri vred ni ka „Agro-Ka wi à“. wa ov ~a ra Ti bor Ba la` na po mi we da je uz – Pa pri ka{ je naj bo qi ako se ku va od ce le ov - skrom nu is pa {u ve} sa da ov ca ma po treb na do ce, ka da se u bo gra ~u na |e sve od re pa do gla ve. dat na is hra na, ali da se skrom ne re zer ve spre Do voq no je da se kr~ ka ju me so, cr ni luk, ma lo ma ju za zim ski pe riod, jer su skrom ni bi li ot ko so li i ale ve pa pri ke. Ni su po treb ni „ve ge ta“ i si tra ve i de te li ne. sli~ ni do da ci. Za wih ni su zna li ni ~o ba ni. Po – Mr {a va je is pa {a, mr {a ve i ov ce – ka è ma lo do li vam vo de iz ar te skog bu na ra iz ri ta, a Ba la`. – Spre ma li smo si la ù od ku ku ru za ko hlo ri sa nu iz vo do vo da za do li va we ne pre po ru ji je ostao bez kli po va, pa se na da mo da }e mo iz ~u jem. Ov ca ko ja je za vr {i la u ovom bo gra ~u te gu ra ti zi mu. Ne mo è mo do zvo li ti da ov ce pro ì la je oko 90 ki lo gra ma, bi lo je sko ro 40 ki lo da mo na kla we. O~e ku je mo da i dr à va ima vi {e gra ma me sa, a pod mi ri }e ape tit oko 50 oso ba. slu ha za po tre be ov ~a ra, da nam po mog ne. Pro le Ka da se ov ~i ji pa pri ka{ slu ì na por ci je, sva tos smo ki lo gram ì ve va ge jag wa di pro da va li kom sle du je oko 300 gra ma me sa, ali ka da je go zba za dva do dva i po evra, sa da je is pod dva evra, ne u dru {tvu po treb no je du plo vi {e. Po sle ov ~i ma po tra `we jer ve} tri me se ca nam ne do la ze jeg pa pri ka {a do bro ide hla dan {pri cer od be na kup ci. Zna ju da ne ma mo do voq no hra ne i ~e ka log vi na sa so dom – ob ja {wa va Pe ho. ju da jef ti no pa za re. Od dr à ve do sa da ni smo A ka ko }e ov ~a ri i osta li sto ~a ri pre ì ve do bi li ne ku po dr {ku, ali bi mo ra la da po mog ne ti su {u, jo{ se pre sa bi ra ju. Pred sed nik udru sub ven ci ja ma – da sta da ova ca ne za vr {e u kla è wa po qo pri vred ni ka „Agro-Ka wi à“ Alek - ni ca ma. san dar Sto ja no vi} ve li da za sto ku jo{ ima  Milorad Mitrovi}

Neustra{ivi Ferenbah....

VA LEN TIN FER NBAH,

Ve li ki lo vac s Z

noj mu je kapao s ~ela i pored pamu~ne trake u{ivene u obod safari {e{ira, ula zio u o~i i samo ga dodatno nervirao ba{ kao i oblak insekata koji mu ve} mesecima nisu davali mira. \avolska zemqa, |avolski kontinent. A opet, ne moè bez Afrike, tako surove, opasne a tako zanosno lepe. Masaji Nkvano, vo|a traga~a, pognut u visokoj stepskoj travi koja dominira podno`jem boànskog vulkana Eldowo Ngai, bio je samo na par koraka ispred wega, wemu o~igledno ova paklena vru}ina i lete}a dosada nije smetala, onako umotanom u crvenu haqu sa parom vitkih i duga~kih kopaqa u rukama. Kroz makiju, s wegove desne strane, prokleto bu~no, probijao se Kitenberg grozni~avo steù}i svoj „{enauer mauzer“, koji, mada pravo umetni~ko delo, nije bio ni prineti Valenti novom mo}nom „ekspresu 500“, ~ijim je jednim jedinim zrnom, pogotkom iznad surle, pre svega nekoliko dana gotovo u mestu zaustavio veli~anstvenog predvodnika krda slonova. Boè blagi, mislio je, jedva ~ekam da vidim zaprepa{teno Kar~ikino lice kada mu u Babapustu donesem tu ogromnu prepariranu glavu sa najve}im kqovama koje sam ikada video! Iznenada, Nkvano zastade, kle ~e na koleno i pokaza mu da postupi isto. Najti{e {to je mogao, pribliì mu se i ovaj mu pokretom ruke pokaza veliko krdo bivola {to su se lewo izleàvali u {krtom hladu akacije. Iskusni Masai ratnik je jedva uo~io dese tak impresivnih preìvara, pa i to samo zbog mo}nih rogova, koji su kao kakav brod na mirnoj pu~ini {tr~ali povi{e sprène i oskudno retke ali ipak visoke trave. Samo da Kitenberg ponovo ne na ~ini gre{ku i ne opali pre vremena! Ovako mo}ne ìvotiwe se ne love kao ze~evi, mora{ imati potpuno ~ist pucaw, pogotovo {to nisu udaqeni ni celih dvadesetak metara. Ve} je do sada morao da nau~i da bivoli ne vide dobro, ali da su im zato wuh i sluh izvanredni. Ako li samo naslute da smo u wihovoj blizini, pre nego {to se sna|emo razne}e nas kopitima i kao helebarde zastra{uju}im rogovima. Dobro je, stoje niz vetar od krda. U tom, Kitenberg, koji je tiho poku{avao da im se pribliì, so~no mayarski opsova po{to

Ka{tel Valentina Ferenbaha

mu je noga skoro do kolena upala u krti~wak prikriven rastresitom crvenkastom zemqom i pra{inom. Do |avola. Sad ve} nema {ta da ~eka, predvodnik se ustao i visoko podignuv{i glavu narogu{io, wu{kaju}i u wihovom pravcu. Baaammmm. Hiqade flamingosa poleti sa obli`we mo~vare, a krdo se dade u pani~an trk. Ova kva je bi la jed na od lo va~ kih avan tu ra Va len ti na Fer nba ha, iz dan ka bo ga te po ro di ce mo} nog Ka und Ka plem stva u ta da {woj ju `noj Ugar skoj, ta~ ni je u Apa ti nu, Som bo ru i oko li ni. Do se qen „ulm skim ku ti ja ma“ iz ba den-vir ten ber {kog Mar le na i Gold {a je ra, kao i to li ka ne ma~ ka si ro ti wa pre i po sle we ga, klan Fer nba ho vih se za sve ga sto ti nak go di na vi nuo u red naj u ti caj ni jih i naj bo ga ti jih po ro di ca, ~i ja se re~ pod jed na ko pa `qi vo slu {a la u Ugar skom Sa bo ru i na }e sar skom dvo ru u Vi je ni, kao i na wi ho vim ne pre gled nim po se di ma, do slov no ote tim od Du na va i mo ~va ra ko je su ga okru ì va le. Od pra de de Jo ha na Ge or ga, ve {tog tr gov ca i po qo del ca, za ~et ni ka po ro di~ ne im pe ri je po lo vi nom 18 ve ka, i Va len tin ro |en 1871. go di ne, a ko ji se kao po sla nik Ugar skog Sa bo ra po ma |a re no na zi vao i Ba lint, na sle dio je ne mi ran duh, ko ji ga je po red za ma {nih pro je ka ta kro }e wa pa non skih vo da i da qeg bo ga }e wa, pro sto te rao u avan tu re i ta da po mod na pu to va wa – lov u eg zo ti~ ne kra je ve sve ta. Bu du }i sa mac, vre me je uglav nom pro vo dio u pla ni ra wu i sa mom lo vu, za jed no s jed nim od svo jih naj bo qih pri ja te qa Emi lom Ta li ja nom, ali i ta da ~u ve nim glob tro te ri ma, avan tu ri sti ma Fe lik som Har no kur tom, Oska rom Voj ni }em, Ar se ni jem Da ma ski nom, ba ro ni ma Fe do rom i Mi haj lom Ni ko li }em... Po red lo va u ne pre gled nim sa va na ma is to~ ne Afri ke, ta da {wim pre ko mor skim ne ma~ kim po se di ma, Va len tin se za jed no sa svo jim naj ~e {}im part ne rom Emi lom Ta li ja nom, ple mi }em to ron tal ske ù pa ni je i na ~el ni kom tur sko ka wi {kim, ta ko |e oko re lim ne è wom, od va ìo i na da le ko se ver nu eks pe di ci ju, pa su se 1911. go di ne ob re li u Ze mqi Fran ca Jo ze fa, da le ko iz nad po lar nog kru ga. Lov na mor è ve i be le me dve de uma lo im ni je do {ao gla ve, ka da su

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

UPOTREBA @IVOTA

Smrt u Zimbabveu im bab ve, Vik to ri ji ni vo do pa di. Igra li su bi li jar sa En gle zi ma, moj otac je bio di van i na ~i tan ~o vek, ali {i ro ke ru ke, sa mo da se tro {i... jed na od uobi ~a je nih za ba va te re na ca u in ter me cu iz me |u dve {ih - Sre mac! Po pin ~an!” te na gra |e vi na ma, po sle sko ro ce lo dnev nog pen tra wa po ske la ma Iz Sta re Pa zo ve pre ba ci mo se sa da u Zam bi ju, po ~et kom se dam de se tih u so lar noj pla zmi du bo ke Afri ke, ve ~er wa re lak sa ci ja na ras hla |e noj ze go di na – pla ti na sto do ba ju go slo ven ske ver zi je so ci ja li zma – i {ti kli le noj ~o ji baw skog me sta Ka ro ji (bli è Vik to ri ji nim vo do pa di ma), a u raj mo u uli~ noj vre vi Lu sa ke onaj ta mo be li evrop ski par s iz ra è nim stva ri afri~ ka te ra pi ja dru è wem – ka ko su ova kve bi li jar ske mo men te gra |an skim “{li fom”, a on da se isto ta ko pre ba ci mo u Irak i na uli ci na zi va li sa mi Evro pqa ni u Zim bab veu – i, s tim u ko re la ci ji, pri li ka za Bag da da sni mi mo isti par... upo zna va we i u~vr {}i va we kon ta ka ta ti mo va me |u na rod nog gra di teq “To je bio ì vot! To su bi li da ni div ni... Zlat ko je sa ’Ener go pro jek skog kon zor ci ju ma sta ci o ni ra nog u kao mrak cr nom i usi ja nom Ha ra reu. tom’ pu to vao po sve tu, naj du è je ra dio na gra di li {ti ma u Afri ci, a ja In è wer i vo |a ju go slo ven skog ti ma na dvo go di {wem pro jek tu iz grad we sam ga pra ti la... U Zam bi ji smo ì ve li ~e ti ri go di ne i to je za me ne naj osam bol ni~ kih zgra da u Ha ra reu, go spo din Zlat ko Fel di, Slo vak iz Sta sre} ni ji pe riod u ì vo tu. Fe no me nal no! On da je krat ko ra dio u Ugan di... re Pa zo ve, eks pert vi so ko grad we i svet ski put nik s jed nog na dru go gra e, u toj ze mqi ni sam bi la...” di li {te so ci ja li sti~ kog gra |e vin skog ori ja {a “Ener go pro jek ta”, stru~ “I le po se za ra |i va lo u Afri ci, zar ne?” upi tah se tiv {i se da mi je wak bes pre kor ne ka ri je re u pu noj li~ noj i pro fe si o nal noj kon di ci ji tih go di na otac ra dio u Li bi ji. (Qi qa na Fel di: “Zlat ko je bio zdrav kao dren...”), sa sve ga ~e tr de set “Au! Mno go se ra di lo, zna te, ali mno go se i za ra di lo. U Bag da du je {est go di na iza se be – i mo `da jo{ to li ko ì vo ta is pred se be! – uzi ma Zlat ko ra dio dve go di ne, bi la sam i ta mo, na {i su po di za li ku le i ne bo bi li jar ski {tap u ru ke, “o{tri” vrh ko ma di }em kre de i pri la zi sto lu, la ga no, smi re nih po kre ta, osla wa dr ve no sred stvo igre na plat for mu i osmo triv {i ras po red ku gli na po qu – si tu a ci ja na kon igre we go vog part ne ra En gle za – sa vi ja se i is te è pre ko ivi ce sto la, {tap fik si ra u `qeb iz me |u ra {qa sto po sta vqe nih pr sti ju s dla nom sle pqe nim za ~o ju, za tim ni {a ni oda bra nu ku glu, du go ni {a ni, tri-~e ti ri pu ta tr za ji ma uvla ~i i iz vla ~i {tap iz ra {qi pr sti ju, da bi po sti gao sa vr {e nu kon cen tra ci ju i pre ci znost... “I od je da red, pri ~a li su mi, Zlat ko se sa mo uhva tio za gru di i no ge su mu se od se kle... kle kao je, po be leo... Umro je po sle pe ta nest mi nu ta.” “In farkt sr ca?” “Da”, re ~e Qi qa na Fel di, ro|. Ba no va~ ki. “Sr ~a ni udar ta ko je bio jak da mu ni je bi lo spa sa. Umro je ~o vek mog ì vo ta.” Sa Zam be zi ja, ~i ja se za stra {u ju }a ma sa ob ru {a va uz ri ku s li ti ca pr vog pa su sa ove srp sko-slo va~ ke no ve le, re por ter skim vre me plo vom pre ba ci mo se sa da u pra {wa ve Po pin ce, se lo u grud nom ko {u ho ri zon tal nog de la kon ti ne ta Sre ma – jed no od onih ~ar no je vi }ev skih qud skih sta ni {ta na (naj)do wem pra gu srp ske pre ~an ske isto ri je! – i, da kle, {ti kli raj mo na koc ka stom {o ru onog ta mo Po pin ~a ni na pod na ro gu {e nim cr nim {e {i rom: Ob rad Ba no va~ ki. Otac Qi qa ne Fel di. Drug, to jest po bed nik s re pu ta ci jom par ti za na, srem skog par ti za na, po sle rat ni ka dar od po ve re wa, Ba no va~ ki do bi ja ~in i s una pre |e wem na re ve ru i par tij skim Ras po re dom u ko `noj tor bi ci, ka ri je ru za po ~i we na rad nom me stu ko man dan ta sa ni te ta u Laj kov cu. Ofi cir “iz pre ka” pri vla~ ne i mu èv ne po ja ve sa si gur nom (i po èq nom) dr àv nom slu `bom, drug Ba no va~ ki, Sre mac s ba~ kim pre zi me nom, “ja ko in te li gen tan, na ~i tan i di van ~o vek” (Q. Fel di), za pa da za oko, po pri ro di stva ri, sr bi jan skim uda va ~a ma s Laj ko va~ ke pru ge. Me - Qiqana Feldi: “Ovaj intervju posve}ujem svom pokojnom suprugu...” Fo to: @. Mar ko vi} |u tim, jed na cu ra, jed na ali vred na, le po ti ca od Va qe va, ra{ ~i {}a va laj ko va~ ke suk we oko uni for mi sa ne pri li ke s cr ve nim kr de re za Sa da ma, i u toj ze mqi naj vi {e je za ra dio... U Sta roj Pa zo vi smo ku stom oko nad lak ti ce, za ba da se u oko i sr ce voj vo |an skog sa ni te tli je od pi li plac, ku }u na pu ni li stva ri ma, sre di li ì vot... Pu to va li na mo re... ka ri je re, i Ob rad Ba no va~ ki po sta je mu` sr bi jan ske le po ti ce... Zna te {ta, go spo di ne, ja sam mog po koj nog Zlat ka ja ko, ja ko ce ni la! Bio je “Ma mi je ime Slav ka, ali zva li su je Bul ka, zbog ru me nog li ca i le po ve li ki do ma }in, ~u va ran ~o vek. Sta jao je s obe no ge na ze mqi kao ne ki te”, pri ~a Qi qa na Fel di. “Ma mi ni su u po ~et ku bi li sum wi ~a vi, za bo ga, [vaj ca rac. Zlat ko je bio eko no mi ~an, sta lo èn i raz bo rit. In te lek tu a ku ka li su, gde }e im }er ka me |u pre ~a ne, me |u ’[va be’!... Ha-ha-ha... Nas iz lac. I mno gi su mi sli li – vaq da ja ta kav uti sak stva ram – da sam ja u ku }i Sre ma ta mo su zva li ’[va be’.” vo di la glav nu re~, ali isti na je da je Zlat ko do no sio pra ve, pa met ne od “I va{ otac par ti zan za wih je bio ’[va ba’? lu ke. I vo dio je ra ~u na o sva koj sit ni ci. Ni je do zvo qa vao pre te ri va we ni “Srem su do ì vqa va li kao dru gu dr à vu! Pa, da... I ja se se }am, bi la u ~e mu, prem da nam se mo glo u to vre me, ima li smo pa ra... I ni je se po neo sam de te, do pu to va li mi u Sr bi ju kod uja ka, a ma mi ni sa ka pi je: ’A, evo ih... u ono me {to je fi nan sij ski mo gao! Ostao je skro man. Vra tio se iz Ira ka Sti gli na {i [va bo vi’! Ta ko su nas do ì vqa va li. Ja sam od ra sla kod ba i mo gao je da ku pi naj sku pqu li mu zi nu, a Zlat ko oti {ao u Kra gu je vac i do be i de de u Po pin ci ma.” ve zao ma lo bo qeg ’sto ja di na’. I zna te {ta je moj mu` re kao kad su ga pec “I ka ko se Va qev ka sna {la me |u ’[va ba ma’ u Po pin ci ma?” upi tah ka li dru go vi u Sta roj Pa zo vi: ’ê mu raz ba ci va we, ne ma po tre be... I {ta Fel di je vu. – “Ka ko su snaj ku pri mi li ro di te qi va {eg oca?” }e mi luk su zni auto? Tre ba li da me qu di u Pa zo vi po pre ko gle da ju? Tre “Le po, le po su je pri mi li... Ali, ~e kaj te, kad smo kod [va ba, ovo mo ram ba li da mi za vi de? Ne }u da me ni ko mr zi!’ I na po sao u Be o grad – a ra dio re }i! Moj otac, u~e snik ra ta, par ti zan, na {ao se na spi sku ko lo ni sta. I je u onoj ’Ener go pro jek to voj’ ve li koj zgra di – pu to vao je auto bu som, i sa pi ta li su ga gde o}e da ì vi, o}e u Pu tin ci ma ili u No voj Pa zo vi? Ta mo mo pet kom, zbog gu `vi, pu to vao je na {im autom. Ka è: ’Ne ide moj sto ja je bi lo na de se ti ne pra znih ku }a. I sa mi zna te da su to bi la sko ro sto pro - din na vo du’.” Ta kvi su Slo va ci. cent no ne ma~ ka me sta...” “Uda jom za Zlat ka Fel di ja, svoj ì vot ve za li ste za Slo va ke. Ka kav je “Da. Po zna to mi je.” to svet? I go vo ri te li slo va~ ki?” “E, vi di te, go spo di ne, sad smo tek sve sni da su ti Nem ci tre ba li da “O Slo va ci ma imam div no mi {qe we”, re ~e Qi qa na Fel di. “Pa, ja sam osta nu u Sre mu! Ovo pot pi su jem!” re ~e go spo |a Fel di u svom br zom rit deo wih, zna te... Kad sam do {la u ku }u Zlat ko vih ro di te qa, pi ta li su me mu, ja snom, su ge stiv nom re ~e ni com, i po gle da me u o~i. – “Ve li ka je tra ge o}u li da na u ~im slo va~ ki? O}u, re ko. Sve kar je bio {ko lo van ~o vek. di ja {to su Nem ci pro te ra ni po sle ra ta... ve li ka, neo pro sti va gre {ka... ’Sva ka ti ~ast’, ka è on me ni, ’sad te vi {e ce ni mo...’ @i ve li smo sa wi Ej, u ka kvom su sa mo be su po sle ra ta sru {i li ne ma~ ku cr kvu u cen tru No ma u ku }i {est go di na i ne sa mo da sam na u ~i la je zik, ne go slo va~ ki go vo ve Pa zo ve! A za {to je to ru {e we bi lo po treb no, mo lim vas? To je bio vre rim kao da mi je ma ter wi srp ski... I pe vam na slo va~ kom... Ha-ha-ha... I dan i mi ran, skro man se qa~ ki svet – pi taj te na rod u In |i ji! – i ma lo je Slo va ci me zbog to ga ja ko po {tu ju! Zna te, go spo di ne, to vam je ta kav na [va ba ko ji su do bro voq no pri stu pi li fa {i sti~ koj voj sci... Ba{ je se qa rod, osim {to su vred ni i skrom ni, Slo va ci ima ju i ’{li fa’. I ~u je te ku bi lo do od la ska u Hi tle ro vu voj sku! – Pri ~a la mi sve kr va, Slo va ki wa, ovo. Oti {la ja u Laj ko vac na svad bu, ve ~e ra u ho te lu u La za rev cu, sva to vi wih su ro di te qi kao de cu, kad ni su bi li do bri ili ni su hte li da u~e, ’pla se iz o bla ~i li, sve {qa {ti od uti ska luk su za, sve na pr vi po gled de lu je {i li’ do ma }im Nem ci ma... Ka è: ’De co, ako ne }e te kwi gu, on da }e te mo bo ga to... Gle dam ih i upo re |u jem sa slo va~ kim sva to vi ma. I po mi slim, sve ti ku, pa kod [va ba u No vu Pa zo vu... Da vi di te ka ko se ra di na wi vi!’” Ti je to le po, dra gi mo ji Sr bi, ali ne ma te ’{li fa’!” vred ni srem ski Slo va ci, ko ji ma je rad u kr vi, pre ti li su svo joj de ci jo{ “[ta se do go di lo u Zim bab veu? Da li se va{ su prug à lio na sr ce?” vred ni jim srem skim Nem ci ma! Ha-ha-ha...” upi tah na kra ju go spo |u Fel di. “A Sr bi? Gde su oni u toj pri ~i?” “Ne. Zlat ko je iz gle dao zdrav kao dren! I da ste ga vi de li u ono do ba, ni “Sr bi? E, vi di te, go spo di ne, ov da {wi sta ri Sr bi ja ko se po {tu ju sa u snu vam ne bi do {lo da ta kav ~o vek mo è ta ko od je da red umre ti. Zlat ko Slo va ci ma, i to je obo stra no... I mno gi od srp skih sta ro se de la ca ni su ni - i ja ima li smo to li ke pla no ve... lep, skla dan brak, slo ga... ni al ko ho la, ni {ta ma we vred ni od Slo va ka! Ja sam se po sle gim na zi je uda la u slo va~ ku sva |e... Di van ~o vek! Umro je po sle tri ipo me se ca ra da u Zim bab veu i to ku }u Fel di – to se on da ni je gle da lo – i da zna te sa mo ka ko su me sve kar i ba{ kad sam se spre ma la u Sta roj Pa zo vi da mu se pri dru ìm. Vla di mir, sve kr va pri hva ti li, po {to va li i vo le li, a i ja sam wih...” sin na{, oti {ao u voj sku, sve kr vi po ru ~i la da pa zi na we ga, a ja, re ko, le “A ka ko su va {i ro di te qi pri hva ti li ze ta? Ka ko je Va qev ka pri mi la tim u Afri ku kod mog mu à... Kad, je dan dan, na ka pi ji na {e ku }e di rek tor va {u uda ju za Slo va ka?” ’Ener go pro jek ta’ u prat wi ne ko li ko Zlat ko vih ko le ga. Do {li iz Be o gra “Mo lim? Pa, le po. Mo ja ma ti je vo le la Zlat ka kao si na ro |e nog! Zna da. Ka ko je Zlat ko umro? Na {i igra li bi li jar sa En gle zi ma. Smrt mo ga te {ta je go vo ri la: ’Ovaj mi je zet po vo qi, vre dan je, {te dqiv, kul tu mu à u Zim bab veu sve je po re me ti la. Ovaj in ter vju po sve }u jem we mu.” ran...’ I ona sa ma bi la je sli~ na, {te dqi va, zna ju ti Sr bi jan ci, zna ju... A  @eqko Markovi}

l Dok zemqa pliva u dugovima, su{a ne mo`e biti elementarna nepogoda. l @irafe u Jagodini, lavovi u Subotici, nojevi u Beogradu – pustiwa u Srbiji.

l Ako vas televizija ubija u pojam, vi ste sau~esnik u zlo~inu.

NAOPA^KE

le de ne san te oko va le wi hov brod i pu {ke. Tra gi ka Va len ti na se tu ne o{te ti le ga. Sa svih tih pu to va wa pre ki da, po {to je sve ga ne ko li ko Va len tin je do no sio broj ne tro fe go di na ka sni je Ma ri ju, zbog ne uz je, ko ji su, pre pa ri ra ni, iza zi va li vra }e ne qu ba vi, za klao je dan ci pa `wu ta da {we jav no sti i kra si gan ski mu zi ~ar, tam bu ra{-pri li we gov ras ko {an ka {tel u Son ma{. Krug tra ge di je i pro klet stva ti kraj Apa ti na, u ~i jem ata ru je po ro di ce Va len ti na Fer nba ha se bio naj ve }i deo we go vih ne pre - za tvo rio de ce ni ju ka sni je, ka da mu gled nih po se da, ali i ka {te le we je od pu {~a nog met ka is pa qe nog go ve bra }e ra za su te po ce loj Ba~ to kom ula ska ma |ar skih tru pa u koj. Me |u wi ma je im po zant no }u Som bor 1941. go di ne, sto je }i kraj pred wa ~io ka {tel Ba ba pu sta we pro zo ra po gi nu la se stra, ko ja je na go vog bra ta Kar la-Ka ro qa, sme - se be pre u ze la bri gu nad we go vom {ten na sve ga ne ko li ko ki lo me ta de com Jo ze fom i Ma ri jom, ko ji su ra od da na {weg se la Alek sa [an ti} na do mak Som bo ra. Ako je kao lo vac bio ne ve ro vat no sre} ne ru ke, osta tak ì vo ta Va len ti na-Ba lin ta Fer na ba ha je pred lo àk za go to vo an ti~ ku tra ge di ju. Tek u ka snim go di na ma ì vo ta je na {ao srod nu èn sku du {u, ali je u to vre me we go va „bra~ na sre }a“ iza zva la skan dal ne vi |e nih raz me ra. Na i me, Va len tin se, ume sto bo gat stvom i po ro di~ nim ugle dom se bi rav nu, za gle dao u do du {e pre le pu, ali sa mo slu {ki wu Ma ri ju Jo han, ko ja je po ma ga la u ku hi wi svo joj ba bi, ku va ri ci Fer nba ho vih. Su o ~en sa osu dom i zgra à va wem po ro - Valentin Ferenbah di ce, Va len tin se do du {e ni je for mal no oè nio, ma da je Ma ri ju tre ti rao kao su pru gu, ali je pri znao obo je de ce iz ove ve ze, Jo è fa ro |e nog 1918. i }er ku Ma ri ju ko ja svet ugle da la dve go di ne ka sni je. Agrar na re for ma ko ja je osi ro ma {i la do ta da mo} no austro u gar sko plem stvo sa po se di ma u Voj vo di ni, im pe ri ju Va len ti na i we go ve bra }e je ogra ni ~i la na sve ga 500 ju ta ra ze mqe, a pot pu ni fi nan sij ski ko laps naj ve }eg avan tu ri ste kla na Fer nbah je na stu pio 1924. go di ne ka da Du nav pro bi ja od bram be ni na sip kod „we go ve“ Son te i pla vi pre o sta lo ima we. U po ku {a ju da se opo ra vi od ove ka ta stro fe, Marija Johan i wihova deca Va len tin na go va ra pre o sta le ~la na kon ra ta ne tra gom ne sta li u Ju no ve Za dru ge za od vod wa va we (~i `noj Ame ri ci. ji je bio osni va~ i di rek tor jo{ Ni {ta vi {e ni je kao {to je ne kao ma lo le tan pred u zi mqi vi ple ka da bi lo. Ma ko li ko se tru dio, mi}) da po dig nu kre dit od pet mi ì vot mu se ra suo, kao ple va na li o na ta da {wih di na ra kod Be o let wem po ve tar cu. Ne sta de bo gat grad ske ban ke, sta vqa ju }i svoj stva, mo }i, ugle da... Pro past svu pot pis na ugo vor. Me |u tim, ve} gde oko we ga. Da sa mo ni je bio to sle de }e go di ne ni je dan od ~la no va li ko pust, to li ko mo }an, ve li ki za dru ge ne pri hva ta oba ve zu ot pla Va len tin Fer nbah ko me ni ko ni te kre di ta, ba rem dok im no vo na {ta ni je mo gao. Mo `da bi we gov sta la dr à va ne vra ti re for mom pad bio ma wi, ma we bo lan. Ova agrar noj si ro ti wi po de qe nu ze ko... La ga no usta de iz na slo wa ~a mqu, ~i me svo du go va we pa da na iz nad ko ga je vi si la pre pa ri ra na Va len ti no va ple }a. U zo ru, tre }eg bi vo qa gla va ko ju je te, da le ke ja nu a ra 1926. go di ne, ve li ki be li 1909. iz Tsa va do neo, i la ga no ot lo vac s du nav skih oba la pi {e kqu ~a or mar sa oru` jem. Bla go, {est opro {taj nih pi sa ma, ko ji ma kao da de te iz ko lev ke po di è, iz na sta ra we svo joj se stri osta vqa so {ke iz va di mo} ni „eks pres Ma ri ju i de cu, a se bi mu ke pre kra 500“... }u je hi cem is pqe nim iz lo va~ ke  Mili} Miqenovi}

l S Maricom u bajci, s Mirom u vezi, s Tomom u sprezi.

beli Dunava

Ilija Markovi}

PLEMENITI OD APATINA

l Mali Sloba raste iz dana u danak.

... mora preko reke

kra din je pre le pa sta ra me di te ran ska va ro{ na de snoj oba li Kr ke, uda qe na od mo ra ta man ko li ko tre ba da kroz dva mi le ni ju ma du gu isto ri ju bu de va `na spo na iz me |u ja dran skih po mo ra ca i tr go va ca iz unu tra {wo sti, a da da nas we nu ma ri nu, u ~i jim se du bi na ma me {a ju slat ka i sla na vo da, na u ti ~a ri iz u zet no ce ne kao vr hun ski zi mov nik. Za Ri mqa na je grad bio znan kao cen tar pro vin ci je Li bur ni ja, ka sni je }e u obli `woj tvr |a vi Bri bir sto lo va ti Pa vle I [u bi}, ban Hr va ta i go spo dar Bo sne i Hum ske ze mqe, dok }e u po to wim ve ko vi ma me |u zna me ni tim `i te qi ma Skra di na bi ti i Do si tej Ob ra do vi}. U sa mom sr cu gra da na glav noj uli ci raz vi la je svo je lu ko ve cr kva po sve }e na Sve tom Spi ri do nu, za {tit ni ku ma sli na ra i vi no gra da ra. Iz gra |en u dru goj po lo vi ni XIX ve ka kao po tvr da sna ge i bo gat stva ov da {we pra vo slav ne za jed ni ce, hram je isto vre me no i sve dok pre pli ta wa na ro da, ve ra i raz li ~i tih vla dar skih uti ca ja na ovim pro sto ri ma, pa pred sta vqa uskla |e nu i uspe lu kom bi na ci ju vi {e sti lo va, od neo vi zan tij skog do neo got skog. Cr kva je po di za na od 1868. do 1876, osve }e na je 20. av -

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: ZA VR [E NA OB NO VA IKO NO STA SA U SKRA DIN SKOJ CR KVI SVE TOG SPI RI DO NA

Ima ko }e graditi za onima koji ru{e gu sta 1878, zvo ni ci su na pra vqe ni 1893… a u je sen 1991. za su ta je gra na ta ma. Srp skim. Po tom je fa sa da stra da la od ra fa la. Hr vat skih. Jed ni su je Sr bi i Hr va ti de va sti ra li, da bi je dve de ce ni je ka sni je ne ki dru gi Sr bi i Hr va ti za jed ni~ kim sna ga ma ob no vi li. Na ini ci ja ti vu vla di ke dal ma tin skog Fo ti ja sre di nom 2009. hr vat ska dr `a va, upra va Skra di na i SPC obez be di li su no vac da se po pra vi sru {e no kro vi {te i ura di pro ~e qe, te za me ni deo sto la ri je, a on da je la ne na sce nu stu pio Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, ~i ji su re sta u ra to ri i kon zer va to ri udah nu li no vi `i vot pre le pom iko no sta su. – Ka da smo pre tri go di ne pr vi put, sa ko le ga ma iz Hr vat ske, ob i -

I sta ra cr kva ~e ka ob no vu Sta ra cr kva Sv. Spi ri do na iz gra |e na je, ka ko pi {u kwi ge sta ro stav ne, 1687. go di ne, s tim da je, zbog pro ti vqe wa on da {wih vla sti, for mal no osve {ta na i otvo re na tek 1754. Isti na, po mi we se da je pr va pra vo slav na bo go mo qa po dig nu ta jo{ u XIV ve ku, ka da je u Skra di nu bo ra vi la srp ska voj ni~ ka po sa da u slu `bi kne gi we Je le ne [u bi}, se stre ca ra Du {a na. Me |u tim, da nas se ne zna gde je bi la ta cr kva, te se sa mo na ga |a da je za pra vo na we nim te me qi ma tri ve ka ka sni je ni kao hram po sve }en Sv. Spi ri do nu. Sa iz grad wom no ve cr kve ova bo go mo qa je po la ko po ~e la da pro pa da, ta ko da je zbog de ce ni ja neo dr à va wa po ~et kom de ve de se tih ve} bi la u de rut nom sta wu i sa ma se uru {a va la. Kro va odav no ne ma, a da nas jo{ sto je sa mo is to~ ni, se ver ni i ju `ni zid, dok je za pad ni mo rao bi ti sru {en jer je ugro à vao pro la zni ke. No, ka ko ka è pro to na me snik Mi lan ko vi}, u pla nu je we na ob no va i pre tva ra we u mu zej-cr kvu. Pre pre ku, osim one fi nan sij ske, pred sta vqa, me |u tim, pro blem kom {ij sko-prav ne pri ro de, s ob zi rom na to da je je dan me {ta nin uzur pi rao obli `wi cr kve ni plac i uz sam zid hra ma iz gra dio po mo} ne objek te za svo ju auto e lek tri ~ar sku rad wu ko ji ome ta ju even tu al nu sa na ci ju cr kve. „Obra }a sam se tim po vo dom grad skim vla sti ma, ali po ma ka ni ka kvog ne ma i sve su pri li ke da }e Cr kva mo ra ti da pod ne se pri vat nu tu `bu ka ko bi se pro blem re {io”, ka è otac Sa va.

{li skra din sku cr kvu, bi la je u za i sta lo {em sta wu. Krov raz ru {en, pro zo ra uop {te ni je bi lo, a na fa sa di su se jo{ uvek vi de li tra go vi ra ta – pri po ve da isto ri ~ar umet no sti De jan Ra do va no vi}. – Iko ne su, sre }om, ubr zo na kon gra na ti ra wa kon zer va to ri [i ben skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re pre ne li u wi hov de po, iz ko jeg su po sle 2000. go di ne vra }e ne SPC. U me |u vre me nu je, na à lost, do sta tih iko na pro {lo ne ba{ kva li te tan kon zer va tor ski tret man, i po kva li te tu i po obi mu, ta ko da smo mo ra li da se po sve ti mo ne sa mo re kon struk ci ji iko no sta sa: kon struk ci je, opla te, du bo re za… ne go na kra ju i re kon zer va ci ji iko na. Iko no stas je po sta vqen ubr zo po iz grad wi cr kve, da kle pre bez ma lo vek i po, s tim da je ve }i deo we go vih iko na za pra vo po ti cao iz sta re cr kve Sv. Spi ri do da s kra ja XVII ve ka, ko ja je da nas u ru {e vi na ma. Po oce ni isto ri ~a ra umet no sti i osni va ~a ben ko va~ kog mu ze ja Mi lo ra da Sa vi }a, ve }i na od ukup no 37 sli kar skih de la ko je no si iko no stas mo gu se po ve za ti s ime nom iz ve snog Spi ri do na Rap so ma ni }a, o ko jem se, za pra vo, ma lo zna, iz u zev da je iz ve sno vre me bio an ga ò van u skra din skoj cr kvi „na sli kar skim po slo vi ma”. ê ti ri pre sto ne iko ne – Hrist Pan to kra tor, Bo go ro di ca Stra sna, Sv. Jo van Ke fa lo for i Sv. Spi ri don – kra si ita lo krit ski stil sa tra go vi ma ba ro ki za ci je, a sve ~a nom iz gle du pot po ma è i ve o ma do bro ra |en sre br ni okov ve ne ci jan skog po re kla iz 1765. go di ne. – Pre o stao je ma li deo po sla na ne ko li ko iko na ko je smo tek sa da do bi li, a {est ori gi nal nih iko na iz iko no sta sa ne do sta je. Ne ke su

pot pu no uni {te ne, a za ne ke ne zna mo gde su, jer ne ma mo do voq no gra |e. Mo `da su jo{ uvek u de po i ma ili su za lu ta le u ne ki od na {ih ma na sti ra, a da se ni ne zna da po ti ~u iz cr kve u Skra di nu. Dve iko ne smo za me ni li, pre o sta le ~e ti ri }e mo kad-tad na do me sti ti, ali iko no stas je sa da u li tur gij skoj funk ci ji i vi di se we go va vred nost – re ~i su va ja ra kon zer va to ra Rast ka ^ur ~i }a, ko ji je ru ko vo dio ra do vi ma na te re nu. S wim su u Skra di nu to kom ~e ti ri me se ca pro {le i ove go di ne, ko li ko je tra ja la ob no va iko no sta sa, u raz li ~i tim fa za ma bi li jo{ i sli ka ri kon zer va to ri Mi ro slav Za ki}, Ma rio Vuk ni}, Zo ran Ba ri {i} i Ja sna Gu lan, va jar kon zer va tor Ta wa [a jin, kon zer va to ri za me tal Ana Ola jo{ i La jo{ Lu ka ~i, sto lar Mi lan De ja no -

vi} i fo to graf-do ku men ta ri sta Ne deq ko Mar ko vi}. Sva neo p hod na is tra ì va wa su ra |e na u Skra di nu, ba{ kao i kon zer va ci ja i re sta u ra ci ja iko na, pa ~ak i sa ma po zla ta iko no sta sa, dok je sa mo deo re kon struk ci je du bo re za iz ve den kod ku }e, u Pe tro va ra di nu, na te me qu ka rak te ri sti~ nih osta ta ka sta rog. Ra do va no vi} je u {a li upo re dio kon zer va tor sku eki pu Za vo da sa po kret nom bol ni com iz kult nog Alt ma no vog fil ma MASH, jer se, ka è, „na te re nu vi {e sa mo ne kr pe akut na o{te }e wa, ne go se pre {lo na re kon struk tiv nu hi rur gi ju”… Vra }a wem ì vo ta iko no sta su ni je, me |u tim, za vr {e na i kom plet na ob no va cr kve. Ka ko nam je re kao pro to na me snik Sa vo Mi lan ko vi}, sle di obi ja we sta re fa sa de, o{te }e ne od ge le ra i me -

Dra go cen ma te ri jal Zbog obi qa iz u zet nog cr kve nog ma te ri ja la, i Skra din bi tre ba lo da do bi je svo ju ri zni cu, ma da jo{ ni je iz ve sno da li }e se ona na la zi ti u no voj cr kvi, ili sta roj - ka da bu de ob no vqe na, ili, pak, na ne kom tre }em me stu. „Mi mo `e mo da po mog ne mo ob no vu tog bla ga, da po mog ne mo sa ve ti ma ka da je u pi ta wu ~u va we, za {ti ta… ali od lu ka o to me gde }e ono bi ti po hra we no is kqu ~i vo je na Epar hi ji”, ob ja {wa va Ra do va no vi}, uz na po me nu da bi bi lo iz u zet no va `no sav taj ma te ri jal – ne sa mo iz skra din ske ili za dar ske cr kve, ne go i iz ri zni ca ma na sti ra Kr ka, Kru pa, Dra go vi}... u~i ni ti do stup nim jav no sti. Jer i to je, ka `e, na ~in da se do pu ni sli ka o ve ko vi ma srp ske i uop {te pra vo slav ne kul tu re na ovim pro sto ri ma, ko ja se sa dru gi kul tu ra ma ukla pa i su sre }e a ne sko bqa va, ko ja se u kva li te tu ne raz li ku je od de la iz be~ kih ra di o ni ca, ve ne ci jan skih, rim skih… ve} se idej no i kul tu ro lo {ki s wi ma do pu wu je – u naj po zi tiv ni jem smi slu.

Pri ja teq stvo sa me {ta ni ma Rast ko ûr ~i} is ti ~e da se za wi ho vog bo rav ka u Skra di nu ni je do go dio ni ti je dan je di ni in ci dent. Na pro tiv, od li~ no su ih pri mi li i me {ta ni i lo kal ne vla sti, ba{ kao i ko le ge iz za vo da u [i be ni ku, od ko jih je do bi jen sav ar hiv ski ma te ri jal ko jim su oni ras po la ga li. S dru ge stra ne, ne spor no da je i sa mo pri su stvo voj vo |an skih kon zer va to ra, ali sva ka ko jo{ i vi {e wi ho vo an ga ò va we na ob na vqa wu iko no sta sa, mno go zna ~io i Epar hi ji i ta mo {woj srp skoj za jed ni ci. Ona ih je ne sa mo ugo sti la, ne go im je pru ì la i ve li ku po mo}, po go to vo ka da je u pi ta wu ne ka da {wi iz gled o{te }e nih de lo va iko no sta sa i iko na ko je ne do sta ju. Ta ko je, re ci mo, eki pi Za vo da, na kon sa zna wa da cr kva ni je ima la ni ka kvu fo to-gra |u, je dan me {ta nin sam do neo sta ri VHS sni mak, na me wen ro |a ci ma u ino stran stvu, na ko me se le po vi di sva ki de taq iko no sta sa. ta ka, sa ni ra we ka pi lar ne vla ge i po tom we no mal te ri sa we, ko je ~e ka i unu tra {wost hra ma na kon {to se ura di no va in sta la ci ja. Po treb no je ta ko |e za me ni ti o{te }e ne plo ~e na cr kve nom po du, dok je zvo nik zreo za pe ska re we. Ka da je re~ o sto la ri ji, uglav nom je sav po sao za vr {en, od pro zo ra na ku po li, bro du i ol ta ru, do dve ve li ke ro ze te, ta ko da je prak ti~ no osta la da se za sta kli jo{ sa mo jed na ro ze ta sa za pad ne stra ne hra ma. – Sa ko le ga ma iz Hr vat ske ni smo ima li ni ka kvih ne su gla si ca, na pro tiv. Na rav no, to kom pr vih po rat nih su sre ta pri me }i vao se gard s obe stra ne, ~ak i me |u ne gda {wim po zna ni ci ma i pri ja te qi ma. Zlo ~in ci su se la ko po mi ri li, uosta lom sa da za jed no pe ku pra si }e u Ha gu, dok je po pra vi lu naj go re qu di ma ko ji u svem tom zlu ni su u~e stvo va li – na vo di Ra do va no vi}. – Me |u tim, ~im su pro {li ti pr vi za zo ri, vi {e ni je bi lo su rev wi vo sti, ve} smo jed ni dru gi ma po sta li do bro na me ran ko rek tiv, po {to nam je ciq za jed ni~ ki: ob no va ba {ti ne, od no sno o~u va we te po zi tiv ne me mo ri je na {ih na ro da ka ko bi smo im omo gu }i li nor ma lan ì vot na ovim pro sto ri ma. n Mi ro slav Sta ji}

dnevnik

INTERVJU

nedeqa26.avgust2012.

IVI CA \I KI], GLAV NI URED NIK „NO VO STI”, NE DEQ NI KA KO JI IZ DA JE SRP SKO NA ROD NO VE ]E U HR VAT SKOJ

Osvet nik sa Pan tov ~a ka

vica \iki}, hrvatski kwièvnik i svojevremeno jedan od urednika legendarnog „Feral Tribjuna”, na{ao se posledwih dana u epicentru sukoba predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a i predsednika Srpskog la osveta, s tim {to je Josipovi} narodnog ve}a Milorada Pupovca. svoju privatnu qutwu poku{ao \iki} je, naime, danas glavni formulisati u neku vrstu politiurednik „Novosti”, nedeqnika koke prema srpskoj mawini. ji u Zagrebu izdaje SNV, a ~ije je  Da li je pred sed nik Jo si po vi} de man to vao na vo de iz pisawe o~igledno isprovociralo tih spor nih tek sto va? Josipovi}a da oceni kako se poli– Ne. Po meni to i jeste centar tika Milorada Pupovca „odavno ove pri~e, jer vi{e je nego upapretvorila u etnobiznis, a ne u dqivo da predsednik dràve jedikvalitetnu mawinsku politiku”, no o ~emu ne èli da govori jeste te da ga otvoreno optuì da je „reto da objasni svoju ulogu u slu~aju ketirao sve vlade”, ali da u vreme „Emporion”. Predsednik, naime, dok je wegova Samostalna demoizbegava da odgovori na prosto kratska srpska stranka i formalpitawe kako je ta firma, u vlasnino bila u vlasti, „za Srbe u~inio vrlo malo, a za sebe i svoje iznim - {tvu wegovog ku}nog prijateqa Marka Vojkovi}a, direktnim puno puno”. tem i bez ikakvog tendera, u vreme – Sve {to se doga|a posledwih kada je Josipovi} bio jedan od ~eldesetak dana zaista je za nas grom nih qudi Hrvatskog dru{tva sklaiz vedra neba – priznao je \iki} u dateqa, dobila od HDS-a posao na razgovoru za „Dnevnik”. – Ivo Jokojem godi{we ~isto zara|uje oko sipovi} u svojoj politi~koj karijeri, a pogotovo od kada je predsed - milion evra! Naime, na temequ projekta za{tite autorskih pranik Republike, nijednom svojom va, skra}eno ZAMP, ~iji je takoizjavom, gestom, potezom... nije dao |e jedan od kreatora predsednik naslutiti ovo o ~emu sada govori Josipovi}, HDS je od dràve doo Miloradu Pupovcu, Srpskom nabio monopol na naplatu muzi~kih rodnom ve}u i Samostalnoj demoautorskih prava, a onda je opera kratskoj srpskoj stranci. Uostativno sprovo|ewe tog monopola lom, prihvatio je na predsedni~direktno proslekim izborima dio firmi Marka slu`benu podrDok ku}ni Josipovi}ev Vojkovi}a. {ku SDSS-a, I dok „Empoprimio je godiprijateq zara|uje na rion” na tom po{wu nagradu naplati muzi~kih slu masno zara|uSNV-a... Dakle, autorskih prava ~isto je, Mi{o Kova~ nikakvog zazomilion evra godi{we, ~ije su pesme naji ra prema toj opciji unutar srp- Mi{o Kova~ dobije 2.000 zvo|enije u ugostiteqskim objekske zajednice tima, godi{we po nije bilo, dapaosnovu ZAMP-a dobije oko 2.000 ~e, odnosi su bili vrlo idili~ni. evra! Jasno je da ne{to tu nije u Problemi, me|utim, nastaju kada redu, ali kada smo se mi samo za se pojavquju tekstovi u „Novostipitali da li je „Emporion” jedina ma” o predsednikovoj vezi sa firmom „Emporion”, odnosno kada firma u svemiru koja moè obavqati taj posao, ili bi se na javSNV kao na{ izdava~, uprkos uponom tenderu mo`da pojavio neko zorewima nije èleo da interveko bi ceo posao radio za neuporeni{e i spre~i wihovo daqe objadivo mawi profit od onog koji vqivawe. O~igledno je Josipovi} ostvaruje Josipovi}ev prijateq, iz toga zakqu~io da iza tekstova Pantov~ak je eksplodirao od besa stoji li~no Pupovac, pa je usledi-

i iskalio se na osniva~u „Novosti”. Za ni mqi vo je da je pre mi jer Zo ran Mi la no vi} u me |u vre me nu od ba cio Jo si po vi }e ve kri ti ke na ra ~un Mi lo ra da Pu pov ca? – Vlada i stranke vladaju}e koalicije prakti~no su sve do ju~e u potpunosti ignorisale ovaj sukob, a onda se oglasio premijer komentarom koji u osnovi jasno svedo~i o tome da ne podr`ava Josipovi}evu akciju protiv izabranih pred-

U de lu srp ske {tam pe se mo gla pro ~i ta ti oce na da se Jo si po vi} dis tan ci ra od Pu pov ca ko ji je bio bli zak Ta di }u, i okre }e Veq ku Ya ku li, o~e ku ju }i da on bu de „link” pre ma To mi sla vu Ni ko li }u, bez ob zi ra na ~i we ni cu da je SNS osu dio we gov od la zak na pro sla vu „Olu je” u Knin. – Najpre, imam utisak da ni u Josipovi}evom pozivu Xakuli da do|e u Knin, ni u Xakulinom odlasku na proslavu godi{wice

Na lik Tu| ma no vom ob ra ~u nu s „Fe ra lom” – Naàlost, ovo {to se doga|a ima dodirnih ta~aka sa Tu|manovim obra~unom sa „Feralom”, s tim {to je pristup sada ipak ne{to suptilniji – kaè \iki}. – „Feral” se, naime, izdràvao od prodaje tiraà i oglasa, kao i iz me|unarodnih donacija, dok se „Novosti” finansiraju iz dràvnog buxeta. Dakle, mi postojimo zahvaquju}i ~iwenici da su hrvatske vlade u prethodnih nekoliko mandata odlu~ile da u sklopu mawinske politike finansiraju mawinska glasila, s tim {to smo mi jedini koji se prodajemo i na kioscima i prerasli smo granice striktno mawinske {tampe. „Novosti” su danas ozbiqan politi~ki nedeqnik, koji otprilike tre}inu sadràja u svakom broju posve}uje tzv. mawinskim temama za koje je zainteresovana srpska zajednica, ali u ostatku lista se obra|uju nacionalne politi~ke, ekonomske, teme iz oblasti spoqne politike... I problem se pojavio kada su „Novosti” iskora~ile van tih „mawinskih granica” i po~ele da pi{u o stvarima o kojima drugi nisu hteli ili smeli.

stavnika srpske zajednice u Hrvatskoj. Po mom uverewu, to se mo`e tuma~iti kao uspostavqawe jasne distance prema ovoj politi~koj avanturi predsednika Josipovi}a. Jer, predsednik se otvoreno po~eo me{ati u odnose na politi~koj sceni Hrvatske i svojim politi~kim aktivnostima dezavuisati rezultate demokratski sprovedenih izbora, a to nikako nije wegov posao. ^ak je, po mom dubokom uverewu, dobrano pre{ao preko ruba svojih ustavnih ovla{}ewa.

„Oluje” nije bilo neke duboke pameti. U pitawu je bila ad hok operacija koja je imala za ciq samo da nanese {tetu onim predstavnicima Srba koje predsednik odnedavno ne voli. S druge strane, Xakula tim potezom naprosto nije imao {ta da izgubi. Na sve druge na~ine svih ovih godina nije mu polazilo za rukom da ostvari iole bitniji uticaj me|u Srbima u Hrvatskoj, pa je stoga odlu~io da odigra na kartu podr{ke Pantov~aka i poku{a da na temequ toga ne{to u}ari, usput diskredituju-

}i Pupovca, SNV i SDSS. Me|utim, zaista mi je te{ko videti wega kao vezu izme|u predsednika Hrvatske i Srbije, mada ne mogu iskqu~iti ni mogu}nost da Josipovi} zaista razmi{qa na takav na~in – da mu treba doma}i, hrvatski Srbin, koji }e mu biti spona s Nikoli}em. Ali ako je to tako, onda sumwam u wegove politi~ke kapacitete.  Ho }e li „No vo sti” sa da od u sta ti od zah te va da pred sed nik Jo si po vi} ob ja sni svo ju ve zu sa na pla tom mu zi~ kih autor skih pra va? Ka kav }e bi ti epi log?

VESTI

– Ono {to moèmo videti to je da predsednik Josipovi} ne namerava da odgovori na postavqena pitawa o svojoj vezi sa „Emporionom”, ali da istovremeno ne prestaje sa kampawom kojom na najdirektniji mogu}i na~in poku{ava da jedan deo politi~ke scene u Hrvatskoj iskroji po svojim èqama i ukusu. Ipak, mo`da se ne{to promeni nakon istupa premijera Milanovi}a, tim pre {to je ve} u prvom slede}em javnom istupu predsednik neznatno reterirao. Ali vide}emo koliko }e ga to dràti. Miroslav Staji}

TRA GOM O PO MI RE WU RU SA I PO QA KA

Odricawe od mr`we Pi{e: @ivica Tuci} ri godine bile su potrebne Ruskoj pravo slavnoj crkvi (RPC) i Biskupskoj konferenciji Poqske da pripreme zajedni~ki dokument o „pomirewu dva naroda”. Kaù da je svaka re~ bila odmeravana, svaka zapeta, jer odnosi dva slovenska naroda tokom ranije i novije istorije znatno su optere}eni. Ruski patrijarh Kiril do{ao je u Var{avu da deklaraciju potpi{e sa primasom katolika, kardinalom Jozefom Mihalikom. Mediji i politi~ari ovom doga|aju dali su s pravom veliki publicitet, jer on ipak predstavqa znatno olak{awe u odnosima dva susedna naroda. Velikodostojnici su, pak, ocenili da su morali preduzeti ovaj korak „u duhu odgovornosti za sada{wost i budu}nost crkava i naroda”. U Var{avi su neki dobronamerni prelati, ali i politi~ari, pi tali za{to i drugi „zava|eni” narodi, „kao Srbi i Hrvati na primer”, ne bi krenuli istim putem i tako|e izradili dokument „razumevawa i izmirewa”, ili mo`da Rumuni i Ma|ari. Naàlost, nije imao ko da im odgovori. Var{avska deklaracija, ina~e, polazi od toga da je osnova bratstva dva naroda hri{}anska vera. Treba voditi „iskren dijalog”, dràti se „duha evan|eqa”, navodi se u dokumentu. Zajedni~ka komisija }e raditi na daqem pribliàvawu. (Uzgred, i crkveni Beograd i Zagreb imaju komisiju za svoje odnose.) Dokument, ina~e, ne ulazi u istorijske doga|aje niti u krivice, to prepu{ta istori~arima. „Neka bi nam Hristos dao milost da svaki Poqak i svakom Rusu, i svaki Rus u svakom Poqaku, vidi prijateqa i brata”. Greh je glavni uzrok podela, smatraju dve crkve. Sada treba stvarati poverewe, kako bi se stiglo do izmirewa. To zna~i, pi{e u deklaraciji, „spremnost pra{tawa pretrpqenih uvreda i nepravdi”. Na to, dodaje se, obavezuje molitva „O~e na{”, gde od Boga molimo da i on nama pra{ta. Opro{taj nije zaborav, se}awe je deo identiteta, nezaboravqawe dugujemo i `rtvama koje su pale „u odanosti Bogu i otaxbini”. Opro{taj zna~i odricawe od mr`we i osvete. Moskva je nagla{avala da je ovo prva patrijarhova poseta van pravoslavqa, te da ujedno predstavqa i stvarawe mostova prema katoli~anstvu. Kiril izgleda èli da pripremi teren za svoj susret sa papom, za koji stalno govori da ga i sam èli. Poqska je „tvr|ava” katoli~anstva, mada ne vi{e toliko ~vrsta kao ranije, jer i wu zahvata snaàn sekularizam, relativizacija i potiskivawe vere. Prema prethodnom papi Jovanu Pavlu Drugom, Poqaku, Rusi su imali velike rezerve, koje mnogi nisu razumeli. Prema sada{wem papi toga nema, on je ~ak „saveznik” u borbi da se Evropa sa~uva od „dehristijanizacije”. Nakon Var{ave, Kiril }e, po svemu sude}i, oti}i ne u Vatikan, ve} u Bari, kod mo{tiju svetog Nikole, da bi susreo papu. Tako papa „ne}e morati u daleku Moskvu”. Moskovska patrijar{ija, ose}aju}i se prema svetu mo}nom, zbog broja vernika i dràvne snage koja stoji iza we, vodi samostalnu politiku, kako u samom pravoslavqu, tako i prema drugim konfesijama. Woj su sada odnosi sa katoli~anstvom prioritet, mada na woj svojstven na~in. Ali var{avska deklaracija dveju crkava nesporno je istorijski dokument, vredan svake pa`we i pohvale. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

Mi la no vi}: Pu po vac ni je re ke ta{ Hrvatski premijer Zoran Milanovi} odbacio je optu`be predsednika Ive Josipovi}a da je prvi ~ovek Srpskog narodnog ve}a Milorad Pupovac politi~ar koji „reketira sve vlade”. „Mi smo ih pozvali u vlast, pozvali smo ih da nam se pridruè u ve}ini koju smo imali i bez wih”, naveo je Milanovi}, dodav{i da je Pupovcu ponudio i da bude predsednik saborskog Odbora za spoqnu politiku i da sa te pozicije predstavqa Hrvatsku u inostranstvu, iako se u nekim razdobqima sva|ao s predstavnicima SDSS-a. Potom se u nekoliko re~enica vrlo pohvalno izrazio o politi~koj biografiji Milorada Pu povca, kritikuju}i izme|u redova predsednika vanparlamentarnog Srpskog demokratskog foruma Veqka Xakulu kojeg sada proteìra Josipovi}. „Mi lorad Pupovac je devedesetih bio u Hrvatskoj, u Zagrebu. Kada su neki drugi, koji su sada abolirani, oru`jem ustali protiv hrvatske dràve. Me|utim, Pupovac je bio ovde i rizikovao da ga neko napadne tu u Zagrebu. Ostao je ovde sve vreme”, rekao je Milanovi}. Ina~e, neslagawe oko politi~ke uloge Milorada Pupovca prvo je ozbiqnije razilaèwe prvog ~oveka vladaju}eg SDP-a i predsednika Jo sipovi}a.

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

INTERVJU

Hrabrost e kao nam je da ga ne pro sve }e ni i ne kul tur ni ne pla {e ko li ko ma wak po ve re wa pre ma pro gre siv nim ide ja ma. “Oni ni su pro blem, ako ne ko vo li tur bo folk – ne ka ga slu {a. Vul gar na kul tu ra ne mo è se is ko re ni ti, ve} sa mo kri ti ko va ti, i to je do bro, ina ~e ne pri ja teq ne bi bio ta ko do bro is kri sta li san. Po pu la ci ja No vog Sa da je nad ra sla mo gu} no sti gra da. Mo ra ju se pro na }i no va, al ter na tiv na me sta, ozbiq no se mo ra ulo ì ti no vac u kul tur ne pro jek te jer bez to ga ne mo è mo da mrd ne mo, a ka da shva ti mo da tu le è pra va sna ga i vred nost, on da }e mo se po me ri ti na pred”, go vo ri Igor An ti}, umet nik sa pre ko sto ti nu iz lo `bi {i rom sve ta, ko ji je na kon no vo sad ske Aka de mi je oti {ao u Pa riz, gde je pri mqen na In sti tut vi so kih stu di ja li kov nih umet no sti. U No vom Sa du za te kli smo ga na “He pi tre{“ oku pqa wu. – Ovo je po sta lo ne ka vr sta dru {tve nog fe no me na, ne slu ~aj no. Qu di u ’He pi tre {u’ pre po zna ju za ba vu, ali vi de i pot pu no no vu umet ni~ ku for mu, na tra di ci ji pop–ar ta, ali ne sta rog – pri ~a nam sin ne pre va zi |e nog Mi ro sla va An ti }a i pri se }a se pa kle nih de ve de se tih: “Pr vi Vr -

KONCERTOM U KOBLENCU ZAVR[ENA PRVA FAZA OKUPQAWA MLADIH MUZI^ARA IZ NEMA^KE, BRITANIJE I SRBIJE

Vi di mo se u No vom Sa du... … Stigle smo uve~e u Nojvid i ~u ve noj Gir sha us kon cert noj dvo vi ma” i in te re sant nom ko cert odmah imale prvu probu koju nira ni na kra ju bio odr àn i za vr nom ko ma du Fo uld sa pri dru ìo smo o~ekivale. Ve} smo tad zapa - {ni kon cert – pri ~a nam Da ni je la im se sjaj ni mla di ne ma~ ki vi o li zile da je dirigent veseo, pozitiKli~ ko vi}. ni sta Ja kob Me ning, {e sna e sto van, duhovit, strpqiv, i shvatile Rad sa mla dim umet ni ci ma po go di wak ~i ji su teh ni ka i ton bes da }e nam biti zanimqivo i da }eve ren je bri tan skom di ri gen tu pre kor ni, ali i pu ni to pli ne, ta mo se super provesti… En dr juu Mor li ju, ko ji ima ve li ko ko da je or ke star do bio jo{ jed no z vod je ovo iz dnev ni ka is ku stvo upra vo u ra du sa omla is ku stvo – mu zi ci ra wa sa so li ko ji je vo di lo de vet u~e din skim or ke stri ma. To je, po Da stom… ni ca no vo sad ske M[ ni je li nim re ~i ma, i do ka zao: Na dana{woj prvoj probi ~uli „Isi dor Ba ji}” to kom jed no ne auto ri ta ti van ko li ko je po treb smo lo{e vesti. Jakob se razbodeq nog bo rav ka na ju go za pa du Ne no, du ho vit u pra vom tre nut ku, od leo i verovatno ne}e mo}i da ma~ ke, gde su sa 18 do ma }ih mla - pr vog da na je po sta vio kao ciq svira na koncertu. Svi smo bili dih mu zi ~a ra i jo{ wih 30 iz En - mu zi ku, uì tak stva ra wa i za jed jako tu`ni zbog toga i nadali smo gle ske for mi ra li or ke star ni~ kog mu zi ci ra wa, a ne pre ci se da }e brzo ozdraviti. Posle spre man da se su o ~i sa mu zi kom znost, ta~ nost i ujed na ~e nost – podne smo bili na izletu u Ko@or à Bi zea, Xo na Her ber ta pra vil no oce wu ju }i da }e vre me blencu (...). Kada smo se vratili u Fo uld sa, Pa bla Sa ra sa tea, Ste va na Hri sti }a i Ar tu ra Mar ke za. Bi lo je to fi na le pr ve fa ze evrop skog pro jek ta „Tri or ka”, ~i ji je ciq oku pqa we umet ni ka uz ra sta od 16 do 25 go di na, te pro mo ci ja ta len ta, za jed ni~ kog ra da, mu zi ci ra wa, kre a tiv no sti... Put En gers-Noj vi da, va ro {i u bli zi ni Ko blen ca, kre nu le su vi o li nist ki we Va wa Ra dlo va~ ki, Sve tla na Ne sto ro vi}, Re na ta Zi ma, Ka ta ri na Bo ì}, Ka ta ri na Ma ri} i Su za na Sar vak, vi o lon ~e list ki we Ire na Jo si fo ska, Ne deq ka Ra da no vi} i Ne ve na Vla o vi}, te po mo} ni ce di rek to ra M[ „Isi dor Ba ji}” Da ni je la Kli~ ko vi} i Ni na Ni ko - Nema~ko-srpska ekipa u poseti zamku Marksburg lov, ko ja je i ko or di na tor ka pro nom i to do bi ti od ovih mla dih Nojvid malo smo se odmorili i jek ta „Tri or ka”. mu zi ~a ra. U tih ne ko li ko da na iz uve~e imali otvorenu probu za – Bi li smo sme {te ni u in ter na wih je iz vu kao mak si mum, a da ni stanovnike gradi}a. Jakob ipak tu Rajn land mu zi~ ke aka de mi je i jed nom ni je po vi sio ton, dra nije mogao da nastupi, tako da uslo vi su bi li za i sta fan ta sti~ mio… smo svirali samo mi. Sve je pro ni, od sme {ta ja i hra ne do sa la za – Klin ci su ubr zo za i sta po ~e {lo relativno dobro, ali je move `ba we. Pro gram je bio ve o ma li da uì va ju, iako je u pi ta wu or glo biti i boqe. Kada je publika am bi ci o zan: pet kom po zi ci ja za ke star sa sta vqen od de vo ja ka i oti{la, po~eli smo da se pripreor ke star ko ji se pr vi put oku pqa mla di }a ko ji ne sa mo da se ne po - mamo za interni “Talent {ou„(...) i ra di sa mo 6 da na. Pro be su bi le zna ju, ne go su i pro {li pot pu no Odlu~ile smo da svima pokaèmo tri pu ta dnev no, po 7 sa ti ve `ba raz li ~i te stru~ ne {ko le, s ob zi par ve`bi sa aerobika uz muziku wa sva kog da na, i sa mo je jed no po rom na me |u sob no ve o ma raz li ~i i svi su nam se pridruìli i odpod ne bi lo slo bod no, ka da nam je te si ste me obra zo va wa i mu zi~ kog li~no zabavili. Bilo je puno ta~a or ga ni zo van iz let do sta rog zam ka {kol stva u Bri ta ni ji, Ne ma~ koj ka, ali je najubedqivija bila poMark sburg u oko li ni Ko blen ca, i Sr bi ji – na vo di Da ni je la. – U sledwa. Na{ dirigent, Endi, svite obi la zak sa mog gra da u ~i joj je Sa ra sa te o vim „Ci gan skim ple so rao je na nosnoj flauti. Svojim nastupom je odu{evio ceo orkestar... – Sve je bi lo na vi so kom pro fe si o nal nom ni vou, na {i do ma }i ni su se za i sta po tru di li, a za pra vo smo se isto vre me no i le po dru ì li – ot kri va Da ni je la. – U stva ri, upra vo se na toj so ci ja li za ci ji na ro ~i to in si sti ra lo i ru ko vo di o ci pro jek ta su se ne pre sta no ras pi ti va li: ka ko su se us klo pi le va {e de voj ke, da li ko mu ni ci ra ju sa osta lim ~la no vi ma or ke stra... Na rav no da tu ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma, na pro tiv. Uglav nom smo ko mu ni ci ra li na en gle skom, {to je bio jo{ jed no zna ~aj no is ku stvo, jer su de voj ke 24 sa ta mo ra le i da go vo re i mi sle na stra nom je zi ku, i da slu {a ju i raz u me ju di ri gen ta, ko ji je ro |e ni Bri ta nac, da u~e Radost muzicirawa: „Triorka” odu{evila prvim nastupom (naslov u nema~kim novinama) stru~ nu ter mi no lo gi ju…

Po ~et kom sep tem bra u No vom Sa du }e bi ti odr à na rad na se si ja „Tri or ka” pro jek ta, na ko joj }e sa pe da go zi ma iz Ne ma~ ke i Bri ta ni je bi ti pri pre mqen ko na ~an pro gram ra da za de cem bar sku se si ju, ko ja }e bi ti odr à na upra vo u na {em gra du, ali }e isto vre me no bi ti sa gle da na po stig nu }a u Noj vi du, iz stru~ nog ugla ana li zi ra no gde je “{kri pa lo” … Da ni je la nam ta ko ot kri va da su li me ni du va ~i bi li sjaj ni, da bi dr ve nim du va ~i ma va qa la iz ve sna po ja ~a wa, dok je gu da ~a na pro sto bi lo ma lo… U sva kom slu ~a ju, ide ja je da i u na stav ku pro jek ta u~e stvu ju uglav nom isti mla di mu zi ~a ri, jer je za mi {qe no da no vo sad ski de cem bar ski su sret bu de za sve wih no vi ko rak na pred, dok bi svoj mak si mum or ke star tre ba lo da do seg ne na za vr {noj se si ji u apri lu 2013. u No ri ~u. – Iz ve sno je da }e or ke star to kom sle de }a dva oku pqa wa bi ti ve }i, i to uglav nom po ja ~an no vo sad skim gu da ~i ma, ne sa mo iz M[ „Isi dor Ba ji}” ne go i sa Aka de mi je umet no sti, jer }e na pro gra mu naj ve ro vat ni je bi ti zah tev na Sim fo ni ja br. 5 Dmi tri ja [o sta ko vi ~a – na ja vqu je Da ni je la. – Or ke star }e ra di ti pod upra vom bri tan skog di ri gen ta Ni ko la sa Da ni e la, asi stent osta je En dr ju Mor li, a na kon cer tu u Si na go gi, ko ji je ve} za ka zan za 15. de cem bar, pre mi jer no }e bi ti iz ve de no i de lo mla de no vo sad ske kom po zi tor ke Ane Ka zi mi}, la u re a ta kon kur sa pro jek ta „Tri or ka”. Sa na stu pa u Ko blen cu tre ba lo bi da bu de po no vqe na sa mo Hri sti }e va Svi ta iz ba le ta „Ohrid ska le gen da”. Ali hig hlight pr ve fa ze “Tri or ka” pro jek ta, pit ki i iza zov ni Mar ke zov „Danzon no. 2” – ko ji je naj vi {e le gao mla dim mu zi ~a ri ma iz Bri ta ni je, Ne ma~ ke i Sr bi je – ve} je na {ao svo je za pa è no me sto i na Ju-tju bu. Dan koncerta. Svi smo uzbu|eni i puni elana zbog budu}e svirke. Dana{wa proba je po~ela sat vremena kasnije, kako bismo svi stigli da spakujemo kofere, jer ve} sutra ujutru kre}emo ku}i. Proba je trajala kratko, a Jakob ponovo nije do{ao. Sve je izgledalo kao da ne}e svirati ve~eras. Me|utim, na generalnoj probi u Koblencu se ipak pojavio i svima je pao kamen sa srca. Jakob }e ipak svirati i na{ koncert }e biti potpun! (...) Ve}ina nas je bila veoma nervozna, ali dirigent nas je sve ohrabrio re~enicom: „Nije bitno ako vam ne{to ne iza|e; samo budite ponosni na to {to ste uradili i uìvajte u muzici!” Koncert je pro{ao jako dobro i svi smo bili veoma zadovoqni. Dva puta smo izlazili na bis, a na kraju smo celu salu digli na noge. Publika je neumorno tap{ala, a nama se osmeh nije skidao sa lica. Po povratku u Nojvid usledila je nezaboravna ùrka na kojoj smo se zabavqali do kasno u no}. Svima su ose}awa bila pome{ana: bili smo tu`ni zato {to je svemu do{ao kraj, ali smo i daqe bili pod utiskom zbog vrlo dobrog nastupa... I stra ni ce su dnev ni ka ov de za tvo re ne. Do de cem bra. U No vom Sa du. n Miroslav Staji}

di je na Aka de mi ji umet no sti, ko ja mo è da iz ba ci naj in te re sant ni je stva ri. l Da li bi ove re~i prepoznao neko u Gradu i Pokrajini? – Ve ro vat no da bi. Vla di mir Ko picl je grad ski, a Sla vi {a Gru ji} po kra jin ski mi ni star za kul tu ru, ima mo kva li tet nih qu di ko ji i te ka ko po zna ju umet nost i u ovom pe ri o du mo gle bi se na pra vi ti ne ke stva ri. l „Srpska Atina” nije potpuna iluzija? – Ma la je sre di na, la ko je do go vo ri ti se, or ga ni zo va ti, ali isto ta ko odr à ne iz lo `be i osta li kul tur ni do ga |a ji ima ju ma li do met. Br zo se iz du va ju. Vre me je da se stva ri or ga ni zu ju na dru gom ni vou, da na pra vi mo ozbi qan pre sek sa vre me nog stva ra la {tva u No vom Sa du i Voj vo di ni i da se pred sta vi mo u ino stran stvu, pa i Sr bi ji uop {te. Uvek se ta kav na por o~e ki vao od in sti tu ci ja u Be o gra du, mi to mo è mo i sa mi da ura di mo. l Mo è li bez institucija? – Po dr {ka in sti tu ci ja je neo p hod na iz jed nog jed no stav nog raz lo ga: u ovom dru {tvu ne ma ga le rij skog si ste ma. Ka pi tal, onaj pra vi, ko ji mo è da oì vi sce nu i bu de mo tor po kre ta~, ov de ne po sto ji, a ka pi tal ko ji po sto ji

@ivot je upornost Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” mu zi ~ar Jo vi ca Ni ko li} pi tao je “na ne vi |e no” Igo ra An ti }a, ka ko ulep {a ti se bi ì vot? – Ne od u sta ju }i od ono ga {to ste se bi za cr ta li. To je je di ni na ~in, is ta ra ja ti u na me ra ma i ne pre da ti se. Re zul ta ti ne mi nov no do la ze. {a~ ki bi je na le; mi smo pot pu no ig no ri sa li em bar go i ne ga tiv ne re ak ci je ko je bi mo gli ima ti. Na pra vio sam Cen tar su sre ta ’Po kret’, umet ni~ ki rad u for mi {ko le i è le li smo da us po sta vi mo kri ti~ ki di ja log. Fe bru a ra ’95 ce la sce na je bi la pa ra li sa na... Mi slim qu di vi {e ni su na iv ni, ne kao ka da je Mi lo {e vi} pre u zeo vlast, ali i da qe ne sprem ni da spre ~e Ni ko li }a. On bi mo gao da se pro me ni u ono u {ta naj ma we o~e ku je mo. Jed nom ka da se su o ~i s re al no {}u po sla i na |e u dru {tvu ozbiq nih igra ~a, mo ra }e da se pri la go di. A no vi mi ni star kul tu re? Vo leo bih da se ne za le }e u fa ra on ske pro jek te ko je ne vo de nig de, ve} da po ten ci ra ì vo stva ra la {tvo”, ka zu je An ti}, ko ga pr vo pi ta mo {ta mu je le po u ovoj ze mqi? – Bez pre te ri va wa i ne gi ra wa, ima pu no le pih stva ri. Mu zej sa vre me ne umet no sti pra vi sve kva li tet ni je iz lo `be. U Be o gra du je dru ga pri ~a, tu `na, in sti tu ci je su za tvo re ne, ne ma me sta od ve li kog zna ~a ja ko je funk ci o ni {e, {to je za pre pa {}u ju }e za dr à vu. Ov de umet ni~ ki ì vot po sto ji, di na mi ~an je, mo `da mo me nat ni je ide a lan, stva ri stag ni ra ju, ali svi |a ju mi se no va fo to gra fi ja i vi deo ra do vi mla dih umet ni ka ko ji do la ze. Tre ba lo bi da se fo ku si ra mo na Ka te dru za no ve me -

ni je usme ren ka sa vre me noj umet no sti, {to je ele ment bez ko ga se ne mo è. In sti tu ci je mo ra ju po dr à ti umet nost. l Zato ovaj ~emer u gradu? – No vi Sad je uvek imao ve li ke kre a tiv ne po ten ci ja le, u to me ni je pro blem. Na {a lu da ener gi ja je spe ci fi~ na za ovaj grad i ~o vek pro sto ne mo è da ve ru je da je do {ao u ta~ ku ka da mu se sve raz bi je. Ka da do |e kul mi na ci ja, su zbi ja se ener gi ja i qu di se ka `wa va ju za no ve ide je i ini ci ja ti ve, ne mo gu da ka ù ono {to ima ju. U pri vid noj smo de mo kra ti ji, a za pra vo u si tu a ci ji gde je mer kan ti li zam osnov ni kri te ri jum. l Sr bija spoqa? – Dr à va ko ja se mno go du è ko pr ca i gu {i u pro ble mi ma, ne go osta le ze mqe. Du go smo u to me. Do ga |a ji spo qa nas ka ~e ka sni je ali smo mi ti ko ji vo di mo po pro ble mi ma. Ma la ba ra - pu no kro ko di la. Qu di ko ji su za u ze li po zi ci je ne da ju dru gi ma da do |u, {to je ap surd no. Kva li tet se pra vi mno {tvom i sa rad wom. Ovo je, u stva ri, dra ma ti~ no. l Kultura nije imuna na klanove? – Uvek su po sto ja li, de fi ni tiv no, me |u tim ta ko je svu da, pi ta we je zbog ~e ga ov de ne ma vi {e kla no va? Mno go, mno go vi {e, ta ko bi iza {li iz dik ta tor ske po -

dnevnik

NEDEQE

nedeqa26.avgust2012.

iGOr anti], UMetnik

pla {i qude zi ci je gde pri vi le go va ni uzi ma ju no vac go di na ma, ne da ju }i {an su osta li ma. Je di no re {e we vi dim kroz me |u na rod nu raz me nu. Mu~ no mi je ka da znam da za sva ku sit ni cu mo ra da se ide u Be o grad i da kom plet no ra ~u no vod stvo mo ra da pro |e do Be o gra da da bi se vra ti lo u No vi Sad. Isto ta ko, u umet no sti se u Be o gra du do no se sve od lu ke u ve zi s na ma – ap surd no! l Umetnost je posmatrawe i razumevawe drugih? – Umet ni ci }e br `e ne go dru gi ume ti da na pra ve por tret dru {tva. Uka za }e na skri ve ne stra ne, op skur ne, de vi jant ne ali in te re sant ne.

– To ne sme da i{ ~e zne! îm se po ja ve no ve ini ci ja ti ve tre ba im iza }i u su sret. One do no se na du, one je su na da. Vi dim mno go to ga {to mo è da se do go di, op ti mi sta sam, a ko li ko ima na de u na ro du, ne umem da oce nim. l dru{tvena kritika le~i rane? – Vo leo bih da je ta ko i na dam se. E, sad uvek mo è mo da sa wa mo i za tvo ri mo o~i pred ne kom dru gom re al no {}u, gde na rod we a ci tre {te, gde po sto ji po mra ~e we uma uz auto pro kla mo va nu srp sku mu zi ku ko ja, po zi va ju }i se na tra di ci ju i srp stvo uop {te, upa da u ori jen tal no–ame ri~ ki fa zon, do -

ozbiq no vu ~e na dno. Da li }e do to ga do }i, za vi si sa mo do na po ra ko ji ulo ì mo, da po mog ne mo mla di ma ko ji nu de al ter na ti vu. l Podr{ka gra|ana ruskoj crkvi i Putinu u slu~aju “Pu si rajot”? – î sta dik ta tu ra. Iì vqa va we nad oso ba ma ko je su jed ne od ret kih ko je go vo re {ta mi sle. Od Pu ti na me to ne iz ne na |u je. l kaù da tako radi ozbiqna dr à va, ne po ko le bqi va...? – Uvek je po sto jao strah od eks pe ri men ta, slo bod nog mi {qe wa i kri ti ke po je din ca ili

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: PankerSka fe[ta, a U de@eli

Tol min, 12 points ko li ko bi vam ne kom igrom slu ~a ja pa lo na pa met da Gugl pri pu pi ta te za gra di} Tol min u Slo ve ni ji, sve zna ju }a Vi ki pe di ja re kla bi da se na la zi u bli zi ni gra ni ce sa Ita li jom, u isto i me noj op {ti ni, i da se su ma su ma rum ta mo mo è na pa bir ~i ti oko ~e ti ri hi qa de du {a. Us put sa zna je te i da je sme {ten iz me |u re ke So ~e i Tol min ke, is pod ju `nih pa di na Ju li jan skih Al pa, te da je kli ma „ume re no kon ti nen tal na”. I sve je to isti na. Lep slo ve na~ ki gra di}, mi ran, pun tu ri sta ko ji do |u da pe {a ~e, uì va ju u ~i stom alp skom va zdu hu, ali i broj nih bi ci kli sta i mo to ci kli sta ko ji ma su pri la zni kri vu da vi pu te vi na ro ~i to za ni mqi vi za adre na li nom na bi je nu vo `wu. Ono {to ipak Tol min ~i ni jo{ za ni mqi vi jim je i we go va sup kul tur na stra na. Na i me, u ovoj se va ro {i ve} dru gu go di nu za re dom or ga ni zu je je dan od, na ni vou re gi o na, ret kih mu zi~ kih fe sti va la po sve }en is kqu ~i vo pank, hard kor i ska mu zi ci. Punk rock holiday je zbi ti je ko je Tol mi nu da je pri li~ no dru ga ~i ji iz gled. Jer, to kom ~e ti ri fe sti val ska da na oku pi se ov de ba rem pet hi qa da ra znih al ter na ti va ca iz svih kra je va sve ta, a po naj vi {e iz Slo ve ni je, Hr vat ske, Ita li je i Austri je. Ove go di ne i Sr bi ja je do bi la svo je pred stav ni ke. No vi Sad ta ko |e. Hm, kad smo ve} kod to ga, kom {i ja Ho lan |a nin u kam pu sva ki je put kad bi nas vi deo, vi kao je: „Serbia, 12 points“, alu di ra ju }i na Evro vi zij sko tak mi ~e we. Ni je jed no stav no sti }i do Tol mi na uko li ko ne ma te sop stve ni pre voz. S dru ge stra ne, ce na kar te od bli zu osam de set evra plus tro {ko vi pre vo za i is hra ne ni su pri stu pa~ ni za sva kog po {te nog pan ke ra ili pan ker ku. No, uz kar tu se do bi ja bes plat no kamp me sto, a kamp je po red pro gra ma naj va `ni ji ele me nat fe sti va la. To je onaj ’holiday’ u ime nu fe sti va la. Kamp se na la zi u {u mi ci tik do ogra |e nog pro sto ra u ko me se odr à va ju kon cer ti. A sve to sme {te no je po red pla nin ske re ~i ce So ~e, u ~i joj vo di se bu kval -

l lideri po automatizmu? – Upra vo to! Umet nost je lo ko mo ti va dru {tva, bez we ne ma ni vo za ko ji ide na pred. U re du, \o ko vi}, sva ka ~ast ne ko li ci ni spor ti sta, ali daj da iza |e mo iz tog fa zo na. Um mo ra da vo di, ne mo è vi {e sna ga (smeh)... l istraùje{ prostor; Predrag Vrawe{evi} ovo ne smatra gradom? – Grad je ta kav ka kav je. Stva ri do bi ja ju di na mi ku, mla di pri la go |a va ju se bi {ta im se na |e pri ru ci, ne tre ba da bu de mo no stal gi~ ni, po re di mo sa da i ra ni je. Ako bi to ura di li bi li bi raz o ~a ra ni i Pe |i na re ~e ni ca bi ima la pot pu ni smi sao. ûd no je to re }i, da ~ak i ako smo u lo {oj si tu a ci ji tre ba da je vo li mo i bu de mo za do voq ni {to ì vi mo sa da. l kako se to zove, a nije mazohizam? – Qu di su to kom kri ze shva ti li ko li ki su im do me ti, mo gu} no sti i ogra ni ~e wa. Kad je ve} ta ko, ne tre ba ku ka ti, o~a ja va ti, ve} re }i: ovo je moj ì vot, tre nu tak u kom ì vim, haj de da vi dim {ta mo gu u~i ni ti da ga una pre dim s ovim {to imam. Pro tiv sam no stal gi je. l Mawak nade ovde je ve}i problem od hladnih smederevskih pe}i?

dat no za ga |en na {im fol kom. Pa ra do skal no, to ne ma ve ze s tra di ci jom. l Politika je postala turbo-folk imitacijom istine? – Mu zi ka je ta ko |e ma ni fe sta ci ja po li ti ke. Pe sme Ra do va na Ka ra xi }a su na ja vi le {ta }e se do go di ti u Bo sni. Agre si ja i mr `wa su za ka mu fli ra ne. l kamuflaà je postala va`na srpska re~? – Re ìm se na vod no ba vio dru gim te ma ma i pro ble mi ma ali je otvo rio vra ta naj ne ve ro vat ni jim in te lek tu al nim za ga |i va ~i ma ko ji jo{ ne od la ze. l da li novi reìm deluje spreman da u~ini kriti~an ot klon? – Ne, ovo je za me ne bu kval no naj go re {to se mo glo de si ti srp skom na ro du u ovom tre nut ku. Mi po sle Mi lo {e vi }a bi ra mo Ni ko li }a za pred sed ni ka – to je pre sve ga po raz pro gre siv nih sna ga u dru {tvu, a po sle i pret wa sva koj po li ti~ koj i eko nom skoj in te gra ci ji u evrop ske i svet ske to ko ve. Ovaj re ìm ne mo è da re {i ni je dan pro blem. l U devedesete se nismo vratili, jer nismo ni iza{li? – Ima li smo u jed nom tre nut ku ilu zi ju da iz la zi mo i do bro smo kre n u l i. Ova pro m e n a

gru pe. Na{ pro blem je upra vo po vra tak tog kon zer va tiv nog pri stu pa, u ko me sva ko ko slo bod no iz ra à va svo je mi {qe we mo è da pla {i. Te de voj ke, wi ho va hra brost – pla {i qu de. l Secirao si voajerizam? – Hte li-ne hte li, po sta li smo u~e sni ci dru {tva spek ta kla o kom je go vo rio Gi De bor, ~i ji smo kon zu men ti i u~e sni ci. I naj ma wi de li} pro sto ra se in ve sti ra da bi se spek takl pro dao. Do {li smo do pre za si }e wa, hi pe rak tiv nost vi zu el nog i ko mu ni ka ci je su te {ko iz dr ì vi. Ako su u “Ve li kom bra tu” jav ne li~ no sti i po li ti ~a ri, to je ozbi qan pro blem, jer dik ti ra ju mo del po na {a wa vul ga ri za ci jom. Oni tra è raz li ~i te na ~i ne da pla si ra ju svo je ide je, da se do dvo re. Kao {to umet ni ci osva ja ju no ve te ri to ri je, ko je su bi le re zer vi sa ne za na u ku i dru ge di sci pli ne, ta ko i po li ti ka oti ma pro stor na me wen umet no sti, apro pri ja ci ju te ri to ri je umet ni ci ma su ote li me na xe ri i po li ti ~a ri. Umet nost }e sva ka ko na }i na ~in da se iz bo ri s tim, u to bu di te uve re ni. Wen ciq je da is tra ì sa mu se be. Ciq tran sce den tal ne, me ta fi zi~ ke pri ro de; ciq do ko ga ne }e sti }i. n Igor Mihaqevi}

VI [ E OD ISTO R I J E: PedeSet GOdina Od lanSirawa „Marinera 2”

Bli ski su sret s Ve ne rom va de set sed mog av gu sta na pu ni }e se pe de set go di na od lan si ra wa “Ma ri ne ra 2”, pr ve uspe {ne me |u pla ne tar ne le te li ce u isto ri ji astro na u ti ke. “Ma ri ner 2” je 108 da na po sle lan si ra wa i pre va qe nih 290 mi li o na ki lo me ta ra, 14. de cem bra 1962, pro le teo na 34.000 km od Ve ne re. Ta da su na Ze mqu sti gli pr vi po da ci o me |u pla ne ter nom pro sto ru i at mos fe ri “Pla ne te su mra ka”. Ujed no, bio je to pr vi su sret jed ne ak tiv ne le te li ca sa Ze mqe i jed ne pla ne te. To kom tran spla ne tar nog le ta, na “Ma ri ne ru 2” je re gi stro va no ne ko li ko ozbiq nih teh ni~ kih pro ble ma, kao na pri mer pri vre me ni gu bi tak ori jen ta ci je i ot kaz jed nog sun ~e vog pa ne la. Pred su sret sa Ve ne rom, ame ri~ ka le te li ca je us pe la da po vra ti ori jen ta ci ju u pro sto ru, i pre ì vev {i ve li ka za gre va wa ko ji ma ni ka da ra ni je ne je dan ~o ve kov apa rat na me wen ko smi~ kim is tra ì va wi ma ni je bio iz lo èn, po slao pr ve po dat ke o ovoj pla ne ti. Apa rat ma se 200 kg i snab de ven sa {est na u~ nih in stru me na ta, re gi stro vao je, iz me |u osta -

log, tem pe ra tu ru Ve ne re od oko 425 ste pe ni Cel zi ju sa. Ta ko |e, pri ku pqe ni su pr vi po da ci o gu sti ni, br zi ni, sa sta vu i pro me na ma sun ~e vog ve tra, mag ne ti zmu, sun ~e voj pla zmi i ko smi~ kom zra ~e wu. Tri ne de qe po sle pro la ska po red Ve ne re, 3. ja nu a ra 1963. ka da ga je od Ze mqe de li lo 87 mi li on a ki lo me ta ra, sa “Ma ri ne ra 2” su pri mqe ni po sled wi ra dio-sig na li. Ina ~e, “Ma ri ner 2” pri pa da po ro di ci pr vih ame ri~ kih me |u pla ne tar nih apa ra ta ko je su u pe ri o du iz me |u 1960. i 1975. kr sta ri li pro sto ri ma unu tra {weg Sun ~e vog si ste ma. Od de set, se dam mi si ja je bi lo uspe {nih, ukqu ~u ju }i pr ve pro la ske ze maq skih apa ra ta po red Ve ne re, Mar sa i Mer ku ra. Na ba zi in `e wer skih re {e wa pri me we nih to kom pro jek to va wa i upra vqa wa “Ma ri ne ri ma”, ame ri~ ki stru~ wa ci su sa zda li se ri ju fa sci nant nih me |u pla ne tar nih le te li ca ko je pro {i ru ju ho ri zon te na {eg zna wa o ne be skim te li ma Sun ~e vog si ste ma. n Grujica Ivanovi}

kon du ge fe sti val ske no }i, ko ja se na sla wa na fe sti val ski dan, a ko ji se opet na sta vqa na no}... i ta ko u krug. Va `no je na po me nu ti i da je kon cept fe sti va la eco friendly. To kon kret no zna ~i da je sva ki po se ti lac na ula zu uz kar tu do bio i vre }u za |u bre ko ju je pla tio 10 evra, s tim {to te evri }e do bi ja na zad kad vra ti vre -

Podr{ka ruskim pankerkama Pr vog da na fe sti va la svo jim re per to a rom pu bli ku su ras pe va li jo{ za da na iz u zet ni post hard kor mom ci Boy Sets Fire. Usle di {e pan kro ke ri iz Va {ing to na MXPX all stars, hrad kor le gen de Sick of it all, i Anti-flag, ko ji su is ta kli ba ner sa nat pi som „Free Pussy Riot“. Ovo je bi la wi ho va po dr {ka ak ci ji za oslo ba |a we ru skih pan ker ki i dru {tve no an ga ò va nih fe mi nist ki wa ko je su osu |e ne zbog an ti re ìm skog na stu pa u cr kvi „Hri sta spa si te qa“ u Mo skvi. Zve zde dru gog da na de fi ni tiv no su bi li The Adoslescents i 7 seconds ko ji su do kaz da pank i hard kor ben do vi mo gu bez ob zi ra na go di ne da odr è istu ener gi ju i stav ko ji su ima li pre dve ili tri de ce ni je. A to je, u po me nu tim àn ro vi ma, plus ko ji ih uz di è u re no me. Tre }eg da na, na stu pio je sjaj ni saj ko bi li bend iz De tro i ta - trio Koffin kats, dok je {pan ski ska pank bend The Locos bio pra vi iz bor da se ve ~e pre tvo ri u no} za |u ska we. Uti sak ~e tvr te ve ~e ri za jed nu No vo sa |an ku bi li su De be li pre cjed nik iz Osje ka. Raz ga li {e du {u i te lo. Na kon wih, hard kor bend Terror i svo je vr sno ot kro ve we fe sti va la, ne pre ten ci o zni ska rok ste di re ge dab xez bend iz Wu jor ka, The Slackers, ko ji su na pra vi li fe no me nal nu at mos fe ru za za kqu ~i ti fe sti val.

}u na pu we nu |u bre tom. Ta ko |e, u pro sto ru gde su se odr à va li kon cer ti, po red pi va za 2,5 evra mo gla se pa za ri ti i hra na. Me sna, ve ge ta ri jan ska, ve gan ska. Me |u tim, to pla pre po ru ka je bi la da se ku pu je u obli `wem „Mer ka to ru“ jer ce ne u kom {i lu ku stej xa ni su mo gle bi ti ma we pan ker ske: ham bur ge ri, ve ge bur ge ri, pi ce, pqe ska vi ce i ne za o bi la zni }e vap ~i }i ko {ta li su u pro se ku 4 evra. Law sko, pr vo iz da we fe sti va la po ka za lo da je Punk rock holiday na do brom pu tu da po sta ne naj ve }i fe sti val te fe le u re gi o nu, a ove go di ne se taj trend i po tvr dio. Ume sto pro {lo go di {wih NOFX, Bad Religion, Bouncing Soles, The Toasters i Talco, bi nu su ove go di ne, iz me |u osta lih, za u ze li Toy Dolls, 7 seconds, Boy Sets Fire, Sick of it all, Anti-flag, The U vodi planinske re~ice So~i bukvalno se lede kosti Adolescents, Terror, De be li pre cjed nik i Koffin no le de ko sti, {to je za jed nu Voj vo |an ku pot pu ni Kats. Bi lans: ~e ti ri da na, bli zu ~e tr de set ben do va. {ok. S dru ge stra ne, i sam pri zor So ~e pod no pla ni Ve} sam kon cept da kon cer ti po ~i wu jo{ za vre me na pred sta vqa svo je vr stan {ok za o~i. Ta kve ni jan se dnev ne sve tlo sti ~i ni da se ose }a te kao da, ne sa mo se ret ko vi |a ju, a po gled odu {e vqa va bez ob zi ra ko slu {a te, ve} ì vi te pank, {to je pri zna jem, i za ma li ko vre me na pro ve de te na we nim pla à ma. lo sta ri je po klo ni ke ove mu zi ke sja jan ose }aj. Ka pi je î we ni ca da prak ti~ no ì vi te na me stu na ko me su se otva ra le ta man po sle ru~ ka, u tri po sle pod ne, a su svir ke to kom ce log da na do pri no si uti sku da ni pr vi ben do vi na bi ni su se na {li ve} po la sa ta na kon ste sa mo u po se ti, ve} da se na Punk rock holiday fe sti to ga. Ma da, i do ru ~ak na pla ì uz lajv pank svir ku va lu us po sta vqa ce lo dnev na ì vot na ru ti na. Na kon bio je mo gu} jer su se or ga ni za to ri po bri nu li da se sa mo jed nog da na svi u kam pu se zna ju, ima te kom {i je ùr ka ne za vr {a va. Na pla ì je po sta vqe na bi na na s ko ji ma pi je te ka fu (~i taj pi vo), s ko ji ma se do go va ko joj su svi ra li ma wi ben do vi. î sto da za za gre va ra te za od la zak na svir ke ko je su, gle ~u da, na pet mi we. Ako se ko uop {te ohla di... nu ta od va {e „ku }e“ – let weg {a to ra pre tr pa nog Elem, sve ono {to je na ja vqe no na in ter net stra stva ri ma i hra nom za du go traj no kon zu mi ra we. ni ci fe sti va la - ~i sta strast, osve à va ju }a ener gi Dan pred ofi ci jel ni po ~e tak fe sti va la, ta ko zva ja, adre na lin, no vo ime na fe sti val skoj kar ti Evro ni Nul ti dan, re zer vi san je za one ko ji su u kamp do pe i iz u zet na, ne sva ki da {wa lo ka ci ja – sve to je pot {li pr vi i za u ze li naj bo qa me sta – s naj vi {e hla do pi sni ca ovih re do va vi de la i {to je bit ni je, ose ti la. vi ne. Iako je pod no` je pla ni ne i no }i zna ju da bu du To pla pre po ru ka za sle de }u go di nu, jer, ako ni {ta ite ka ko hlad ne, da wu je isto kao na grad skom as fal dru go, fe sti val je do voq no mlad da sva ka na red na go tu, go re ne bo i ze mqa. Sre }om, ili na à lost, tu {e vi di na bu de go di na na pret ka. S ra do snim i{ ~e ki va wem su op skr bqe ni hlad nom vo dom, ko ja po red to ga {to Punk rock holiday-a 1.3... slu ì u hi gi jen ske svr he, kre pi te lo i bu di svest na n Jovana Zdjelarevi}

nedeqa26.avgust2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

SUPERLIGA SRIJE NO VI SAD: Voj vo di na - BSK Bor ~a BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk U@I CE: Slo bo da Po int - Do wi Srem IVA WI CA: Ja vor - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Sme de re vo JA GO DI NA: Rad ni~ ki (N) - Rad ni~ ki 1923

1:0 (0:0) 0:0 (2:1) 2:2 (2:1) 2:0 (2:0) 0:0 (2:1) 1:1 (0:0)

Ma ka zi ce maj sto ra Mo re i re za tri bo da

Da nas

Voj vo di na - BSK 1:0 (0:0)

NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na 1. Do wi Srem 2. Voj vo di na 3. Ja vor 4. Ja go di na 5. Rad 6. N. Pa zar 7. Slo bo da P. 8. Rad ni~ ki (N) 9. Par ti zan 10. BSK 3 11. Rad ni~ ki (K) 12. Sme de re vo 13. C. zve zda 14. Haj duk 15. OFK Be o grad 16. Spar tak ZV

3 3 2 2 3 2 3 3 2 1 3 3 1 3 3 3

2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

1 1 0 0 2 1 1 1 0 2 2 2 1 1 1 0

(Are na sport, 17) (Are na sport, 19)

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1:8 1 1 0 2 2 3

5:3 2:0 7:0 2:0 4:2 4:1 4:3 3:5 8:2 3 2:4 0:5 2:2 1:3 0:2 0:5

7 7 6 6 5 4 4 4 3 2 2 1 1 1 0

U sle de }em ko lu (1/2.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, BE OG RAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N), SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan.

Pra zne mre è i sr ca OFK Be o grad – Haj duk 0:0 BE O GRAD: Sta dion Omla din ski, gle da la ca: 300, su di ja: Gru ji} (Ni{), @u ti kar to ni: Axi}, Mi li}, Ba ti o ha (OFK Be o grad), ]u lum, Ve se li no vi} (Haj duk). OFK BEOGRAD: Lu ka~, Pet ko vi} 6, Ga {i} 7, Axi} 7, Ro di} 6, Ni ko li} 7, Br ki} 6, â vri} 6 (od 58. Pa vlo vi} 6), @e ra vi ca 7 (od 77. Mi ji}), Ba ti o ha 7 (od 89. Tu feg xi}), Mi li} 7. HAJDUK: Bra} 7, Mi lu ti no vi} 6, Bu la to vi} 7, Cr no gla vac 7, ]u lum 7 (od 69. Ki{), Cvet ko vi} 6, Se ku li} 6, ]o vin 6, Ve se li no vi} 7 (od 90. Bo {ko vi}), Ada mo vi} 6, Po po vi} (od 90. Mi ro sa vqev). Ni po sle 270 mi nu ta igre u no voj se zo ni OFK Be o grad ni je po sti gao gol. Spar no vre me i lo{ fud bal pro u zro ko va li su dve nu le na se ma fo ru. Da je u po zi ci ji Ve se li no vi }a bio ne ki br ì igra~ Haj duk bi imao ve li ku pri li ku u 11. mi nu tu. Ka pi ten Ku qa na je kre nuo sa cen tra sam ka go lu

Lu ka ~a, ali vr lo br zo su ga su sti gli de fan ziv ci do ma }eg ti ma. Od li~ nu pri li ku za OFK Be o grad pro pu stio je Ga {i} u 32. mi nu tu. [to per ro man ti ~a ra bio je naj vi {i u sko ku, ali je we gov {ut za vr {io ma lo po red de sne sta ti ve Bra }a. Pet mi nu ta ka sni je Ba ti o ha je iz {e sna e ster ca pro ma {io le pu pri li ku. Ma lo je ne do sta ja lo da Po po vi} po stig ne gol svom biv {em klu bu. Po {to je pri me tio da je Lu ka~ na pu stio gol, Po po vi} je {u ti rao sa cen tra te re na, ali lop ta oti {la za vr {i la iz nad pre~ ke. To je bi lo sve vred no pa `we u pr vih 45 mi nu ta. U na stav ku je sun ce po la ko za la zi lo, pa se o~e ki vao bo qu fud bal. Sve je osta lo na o~e ki va wi ma. U 55. mi nu tu od li ~an cen tar {ut @e ra vi ce, ali je uda rac gla vom Mi li }a, za u sta vio Bra}. Ve se li no vi} je iz slo bod nog udar ca u 70. mi nu tu po slao lop tu me tar iz nad ci qa. To je bi lo sve {to smo vi de li na Sta roj Ka ra bur mi.

Od lu ka na po ~et ku Ja vor - Spar tak Zla ti bor vo da 2:0 (2:0) IVA WI CA: Sta dion Ja vo ra, gle da la ca: 1.000, su di ja: Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: Eli o mar u 2. i Ja ki mov ski (iz pe na la) u 8 mi nu tu, `u ti kar to ni: Ra di vo je vi}, Mom ~i lo vi} (Ja vor), Bra ti}, Ada mo vi} (Spar tak). JAVOR: Ni ko li} 8, \or |e vi} 7, Mom ~i lo vi} 8, Osto ji} 8, Vi di} 8, Mi lo vi} 8, No va ko vi} 8, Eli o mar 8, Ra di vo je vi} 8 (od 88 La ze ti}), Ja ki mov ski 8 (od 85 Mi {i}), Ife a ni 7 (od 75 Mi lo va no vi}). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Alek si} 7, Ko va ~e vi} 7, Bra ti} 7, Ada mo vi} 7, Tor bi ca 7, De spo to vi} 7 (od 70 No sko vi} 7), No va ko vi} 7, Ve se li no vi} 7 (od 75 Pu {ka ri}), An to ni}7, Po pa ra 7 (od 46 \ur |e vi} 7), Ada mo vi} 7. Go sti su kre nu li otvo re no re {e ni da po pra ve lo{ start u pr va dva ko la. Ali no ka ut go lo vi su

u~i ni li svo je ta ko da ni su us pe li da iz bo re po voq ni ji re zul tat.U 2 mi nu tu Eli o mar je pro {ao po de snoj stra ni uba cio u ka zne ni pro stor Ra di vo je vi }u, ali on ni je za hva tio lop tu ko ja se po no vo vra ti la iz u zet no ras pol `e nom ja vo ro vom bra zil cu. On je maj stro ski {u ti rao po ze mqi i pre va rio Alek si }a. [est mi nu ta ka sni je po sle br ze ak ci je do ma }ih Alek si} je sru {io Ife a ni ja , a su di ja Vu ka di no vi} je po ka zao na pe nal. Si gu ran eg ze ku tor bio je Ja ki mov ski. Pr vu ozbiq ni ju pri li ku go sti su ima li u 43. mi nu tu. De spo to vi} je sa le ve stra ne pro na {ao Ve se li no vi }a, ali je Ni ko li} uhva tio lop tu na gol-li ni ji. U dru gom de lu Ja vor i da qe na pa dao. Go sti su i u 88. mi nu tu ima li pri li ku da sma we vo| stvo, ali je Tor bi ca iz do bre po zi ci je po go dio Ni ko li }a.

Voj vo |an ska li ga Is tok: Rad ni~ ki(B) - Pro le ter (BK) 1:0, Je din stvo (BK) - Rad ni~ ki (K)4:1, Ko lo ni ja - Bu du} nost (SC) 2:0, Vr {ac - Ko za ra 3:1. Voj vo |an ska li ga Za pad: Po let - Mla dost (T) 1:3, Bo rac - Cr ven ka 1:3, Pr vi maj - Ju go vi} 1:1.

NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca 1.500, su di ja: Di mi tri je vi} (Lo zni ca). Stre lac: Mo re i ra u 86. mi nu tu. @u ti kar to ni: Su pi} i Jao (Voj vo di na), a Mi lo {e vi}, ê le bi}, Ko va ~e vi}, Bo jo vi} i Si mo vi} (BSK). VOJVODINA: Su pi} 7, Ste va no vi} 7, Na sti} 7, Grin 7 (Bo jo vi}),\u ri} 7, Jo ki} 7, Mo re i ra 8, Bil bi ja 6 (Jao), Abu ba kar 7 (Ra do ja),Ste va no vi} 7, Po le ta no vi} 7, Vu li }e vi} 7. BSK: Ko va ~e vi} 7, Mi lo {e vi} 6, ê le bi} 6 (Bu la to vi}), Sta men ko vi} 6, Mi lo je vi} 6, Pe tro vi} 6 (Si mo vi}), Pla ni} 7, ]e sa re vi} 5 (Jo va no vi}), Nu hi 6, @iv ko vi} 6, Sav ko vi} 6. Fud ba le ri Voj vo di ne po sle do sta mu ka us pe li su da sa vla da ju BSK iz Bor ~e,a je di ni gol po sti gao je Al ma ni Mo re i ra i to mak zi ca ma u sa mom fi ni {u utak mi ce. Pr vo po lu vre me utak mi ce je bi lo sa dr àj no. S ob zi rom na spa ri nu ko ja je vla da la na te re nu oba ti ma su po ka za la do bru igru. Bor ~a ni su igra li otvo re no, gu ra li lop tu i tra ì li pri li ku. U pr vom mi nu tu go sti su ima li {an su, ali je sve br zo re {e no. Po tom je Voj vo di na kre nu la u na pa de i ima la ne ko lio le pih po lu pri li ka. U 13. mi nu tu Grin je {u ti rao sa oko 40 me ta ra, ali je Ko va ~e vi} lop tu ukro tio. Sa mo dva mi nu ta ka sni je Vu li }e vi} je sjaj no cen tri rao sa de sne stra ne, a Abu ba kar je lop tu

Foto: F. Baki}

do ta kao gla vom, ali ona ni je za vr {i la ta mo gde je on `e leo. Mo `da je naj bo qa {an sa fud ba le ri Voj vo di ne ima li su u 21. mi nu tu, a po no vo je Vu li }e vi} dao du ga~ ku lop tu Abu ba ka ru, me |u tim on je bio iz blo ki ran. U tim tre nu ci ma Voj vo di na je za i sta sti sla svo je ri va le na wi ho vom de lu te re na i u 27. mi nu tu mla di Bo jan Na sti} je na ~i nio sja jan po tez i do bio apla uz gle da la ca. On je svog pro tiv ni ka na le voj stra ni , cen tri rao iz pr ve, Abu ba kar je lop tu {u ti rao gla vom, no opet cen tar for No vo sa |a na ni je imao sre }u. Voj vo di na je ima la stal nu te ren sku ini ci ja ti vu, a u 32. mi nu tu Bil bi ja je iz veo slo bo dan uda rac sa ne kih 20-25 me -

ZVE ZDA @E LI PUN PO GO DAK U PA ZA RU

Ka rak ter na is pi tu Re mi pro tiv Bor doa po di gao je mo ral cr ve nobe lih, ali evrop ska epi zo da od la zi u dru gi plan. Sle di vru }e go sto va we u No vom Pa za ru. - U pra vom mo men tu do la zi ovo is ku {e we ko ja tre ba da po ka `e ko li ki su nam ka pa ci te ti po pi ta wu ka rak te ra i men ta li te ta. Fran cu zi su nas pri li~ no po tro {i li ener get ski i emo tiv no, mo ra mo {to pre da se re ge ne ri {e mo. Ni {ta no vo, jer u ge net skom ko du Zve zde je ste stal no pre i spi ti va we i do ka zi va we, uvek se pri zna ju sa mo po bed ni~ ke

Pro si ne~ ki u Olim pi ji Po sle ra stan ka sa Cr ve nom zve zdom, Ro bert Pro si ne~ ki mo gao bi da pre u zme kor mi lo Olim pi je iz Qu bqa ne. Pro si ne~ ki je naj o zbiq ni ji kan di dat da na sle di tre ne ra Er mi na [iq ka.

am bi ci je- is ta kao je tre ner Jan ko vi}. Sta dion u gra du na Jo {a ni ci bi }e, zbog ka zne Pa za ra ca, za kqu ~an za gle da o ce. - Ne }e bi ti onog pre po zna tqi vog fud bal skog am bi jen ta za ovu sre di nu, `ao mi je zbog to ga, ali na ta kve stva ri ne mo gu da uti ~em. Re spek tu je mo ti va la ko ji ima kom pak tan tim pred vo |en is ku snim tre ne rom. Ima mo ja snu ide ju da po be di mo, da ovu do bru igru iz utak mi ce pro tiv Bor doa pre ne se mo i u No vi Pa zar po pi ta wu an ga `o va wa, men ta li te ta, en tu zi ja zma i da nad gra di mo sa pre ci zni jom za vr {ni com, go lo vi ma i bo do vi mana po me nuo je Jan ko vi}. Ne ke di le me oko sa sta va ti ma po sto je. Ro vi ti su Baj ko vi} i La zo vi}, dok u stro ju ne }e bi ti po u zda ni ali po vre |e ni {to per Jo va no vi}. - Zdrav tsve ni bil ten je do bar. Bi lo je ro vi tih i pre Bor doa, ali pro tiv Pa za ra igra }e sa mo oni ko ji su u pu noj sna zi. - za kqu ~io je Jan ko vi}. Z. Ran ge lov

PAR TI ZAN DO ^E KU JE JA GO DI NU

Ciq sa mo po be da Po sle dva ve za na po ra za, u pr ven stvu i u Evro pi fud ba le ri Par ti za na è le po be du u do ma }em {am pi o na tu. Pro tiv nik je Ja go di na, a cr no – be li i po red re spek ta è le sa mo po be du u ovom me ~u. - Po sle ove ne de qe, jo{ je dan te àk is pit za nas, upra vo zbog si tu a ci je u ko joj se tre nut no na la zi mo. Ali, do bro ono {to je naj va `ni je da igra ~i shva te da ne ma la kog pro tiv ni ka u na {oj li gi. Zna mo da je Ja go di na ne zgod na, oni su pro {le go di ne na pra vi li naj ve }i uspeh u svo joj isto ri ji. Bi }e te {ka utak mi ca, ali i do bra pro ve ra pred ono {to nas o~e ku je u ~e tvr tak. Ka ko sam re kao da su utak mi ce sa Va le tom one ko je mo gu da uti ~u na se zo nu, on da je re van{ pro tiv Trom sa isto to. Va qak se in for mi sao o }u ra ni ma. - Ima mo do sta in for ma ci ja o Ja go di ni. Gle da li smo ih u pro {loj utak mi ci pro tiv OFK Be o gra da i ste kli uti ske da se ra di o

di sci pli no va noj eki pi, ko ja ga ji na pa da~ ki fud bal i vo li da igra otvo re no. Imam in for ma ci je da je Ja go di na pro {le go di ne kod nas do {la da igra bun ker, ali mi slim da sad ne }e bi ti ta kav slu ~aj. Po ku {a }e da is ko ri ste si tu a ci ju u ko joj se na la zi mo, ta ko da o~e ku jem jed nu otvo re nu bor bu {to na ma i od go va ra. Svi igra ~i su sprem ni za utak mi cu, a s ko jim }e mo sa sta vom iza }i to }e mo da vi di mo, da li }e ne ki bi ti od ma ra ni za re van{ utak mi cu, to }u tek od lu ~i ti. Zdrav stve nih pro ble ma ne ma. - Ne ma mo zdrav stve nih pro ble ma. Pa u qe vi} je po ~eo da tre ni ra s eki pom, Osto ji} jo{ ne, ali je pro {ao tri ja ka te sta, Mar ko [}e po vi} tre ni ra sa osta li ma, ali za we ga je jo{ ra no, mo ra da od i gra ne ko li ko kon trol nih utak mi ca. Je di no je Edu ar do jo{ ro vit. Za bi ja si gur no ne }e igra ti. - Sve ima svo je gra ni ce. Pre kr {io je nor me po na {a wa i ka znio se be. I. La za re vi}

ta ra, me |u tim lop ta je za vr {i la ko ji san ti me tar po red le ve sta ti ve. Go sti su se, ~i ni se, ma lo po vu kli u tim tre nu ci ma. Va qa re }i da je gol man Voj vo di ne Ne ma wa Su pi} imao pr vu ozbiq ni ju in ter ven ci ju tek u na dok na di vre me na. U dru gom de lu Voj vo di na je kre nu la ofan ziv no i kao u pr vom ima la stal no lop tu u no ga ma . Go sti su se po vu kli, a No vo sa |a ni su stal no kru `i li is pred {e sna e ster ca Bor ~a na . Sa de sne stra ne sa 17 me ta ra Bil bi ja je iz veo slo bo dan uda rac, ali je lop ta oti {la po red de sne sta ti ve gol ma na Ko va ~e vi }a. Od li~ no je u 58. mi nu tu Vu li }e vi} upo slio Bil bi ju, ko ji je po go dio mre `u go sti ju, ali je

su di ja po ni {tio gol zbog fa u la. Re do ve Voj vo di ne sjaj no je po ve zi vao Mo re i ra, ko me go stu ju }i igra ~i ni su mo gli ni {ta. Slo bo dan uda rac sa 17 me ta ra po sre di ni go la u 63. mi nu tu Abu ba kar ni je us peo da is ko ri sti, {u ti rao je po lu vi so ko, a Ko va ~i} je lop tu uhva tio. De set mi nu ta pre kra ja go sti iz Bor ~e ima li su iz u zet nu {an su. Bu la to vi} je po sle so lo pro do ra do {ao bli zu gol ma na Su pi }a, ali ni je bio pre ci zan, pre ba cio je i Su pi }a i gol. Od lu ka je pa la u po sled wim mi nu ta ma Po le ta no vi} je le po upo slio Ste va no vi }a ,a ovaj je pro na {ao Mo re i ru, ko ji je maj stor ski ma ka zi ca ma po go du io mre `u. . M. Pa vlo vi}

Ras pe va ni Srem ci Slo bo da Po int – Do wi Srem 2:2 (2:1) U@I CE: Sta dion grad ski, gle da la ca: 1.500, su di ja: Ka ra xi} (Be o grad), strel ci: Dam wa no vi} u 7. i Sta ji} u 40. za Slo bo du, Ran |e lo vi} u 36. i Pet ko vi} u 93. mi nu tu (je da na e ste rac) za Do wi Srem, ù ti kar to ni: Lo vri}, Pe jo vi}, Ko va ~e vi} (Slo bo da Po int), Vu ko brat (Do wi Srem). SLOBODA POINT: Ran ko vi} 7, Va si li} 7, Kne è vi} 6, Lo vri} 6, Ma ri} 7, Pe jo vi} 7, Fi li po vi} 7, Be qi} 6, Sta ji} 7 (od 69. Ko va ~e vi}), Ti ja go 8, Ran |e lo vi} 8 (od 86. Pu ri}). DOWI SREM: Star ~e vi} 6, Pu tin ~a nin 7, Vu ko brat 7, La ki}-Pe {i} 6, Jo si mov 7, ôr da{ 6, Bu ko rac 6 (od 79. Je li ~i}), Ko {u ti} 6 (od 61. Jan ko vi}), Mi lu ti no vi} 6 (od 71. Pet ko vi}), To {i} 7, Dam wa no vi} 8. Jo{ jed no pri jat no iz ne na |e we no vaj li je iz Pe }i na ca, opet se ori la pe sma iz svla ~i o ni ce Do weg Sre ma. Za slo bo du Po int po de la bo do va je rav na po ra zu, jer su dva bo da iz mi go qi la u 3. mi nu tu na dok na de vre me na. Igrao se 7. mi nut ka da je Dam wa no vi} iz be gao of sajd zam ku, iz bio is pred Ran ko vi }a i iz dru gog po ku {a ja ga sa vla dao. Usle dio je dug pe riod ofan zi ve Slo bo de Po int. U ne ko li ko opa snih na pa da iz o stao je za vr {ni uda rac, a on da je gol -

man go sti ju Star ~e vi} po gu rao do ma }i na. Ti ja go je u 36. mi nu tu do tu rio lop tu do Ran |e lo vi }a, usle dio je {ut, ~i ni lo se da }e lop ta za vr {i ti u Star ~e vi }e vom na ru~ ju, ka ko se iz mi go qi la i kroz no ge od ska ku ta la iza gol li ni je. Na sta vi li su U`i ~a ni na ta la su iz jed na ~u ju }eg go la i sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je po ve li. Po sle kor ne ra Va si li} je cen tri rao, na su prot noj stra ni ka zne nog pro sto ra lop tu je sa ~e kao Sta ji}, {u ti rao je gla vom, lop ta se od tra ve od bi la pod pre~ ku. Pr vi deo dru gog po lu vre me na pri pao je do ma }i nu, Ran |e lo vi} je bio ne u spe {an u tri pri li ke. Se ri ju {an si do ma }ih za vr {i la je u 62. mi nu tu ka da je Jo si mov u zad wi ~as iz bio lop tu is pred Ti ja ga. Do kra j a go s ti su na s to j a l i da ugro ze gol Slo bo de Po int, To {i} i Dam wa no vi} su ima li po je dan ne pre ci zan {ut, a Je la ~i }ev po ku {aj sa 15 me ta ra za vr {io je u Ran ko vi }e vom na ru~ ju. On da je do {ao dru gi mi nut na dok na de vre me na. Duel Ma ri }a i Dam wa no vi }a me tar unu tar ka zne nog pro sto ra, neo pre zan start be ka do ma }ih, a Ka ra xi} po ka zu je na „kre~”. Ran ko vi} je pro ~i tao Pet ko vi }ev {ut ali sna `no {u ti ra na lop ta ipak je za vr {i la u do wem de snom uglu. Z. @e rav ~i}

sport

nedeqa26.avgust2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

Ka na rin ci pot kre sa nih kri la No vi Sad - Ti mok 1:2 (0:1) NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da l a c a: 400, su d i j a: Sr |an Jo va no vi} (Be o grad). Strel ci: Rok sa u 83. (iz je da na e ster ca) za No vi Sad, a Stoj ko vi} u 14. (iz je da na e ster ca) i Stan ko vi} u 64. mi nu tu za Ti mok.

Ili} 5 (od 46. Jo va no vi} 6), Ba ji} 6. TI MOK: Jo va no vi} 7, \o ko vi} 6,, Jo van di} 7, La le vi} 6, San du lo vi} 7, Sa vi} 6, Cvet ko vi} 7, Stan ko vi} 7 (od 88. Bje dov -), Smiq ni} 7, Ka li ~a nin 6 (od 78. Ste pa no vi} -), Stoj ko vi} 7 (od 59. Sta men ko vi} 6).

La za rev ski u du e lu sa Stan ko vi }em

@u ti kar to ni: Ba bi}, La za rev ski, Mi {an, Rok sa (No vi Sad).Cr ve ni kar ton: La za rev ski u 90. mi nu tu (No vi Sad). NO VI SAD: Ri sti} 6, Ba bi} 5, Mi qa no vi} 5 (od 55. Stan ~e ti} 5), La za rev ski 5, Mi {an 5, Va si li} 5 (od 62. Ze ~e vi} 6), Rok sa 6, Bo `i ~i} 6, ^o ba nov 5,

Fo to: S. [u {we vi}

Cr na se ri ja fud ba le ra No vog Sa da se na sta vqa. U tre }em ko lu Pr ve li ge Sr bi je, na pre mi je ri pred do ma }in na vi ja ~i ma, re no vi ra ni tim No vog Sa da pru `io je o~aj nu igru, a str pqi va i di sci pli no va na eki pa Ti mo ka, za slu `e no je upi sa la dru gu pr vo li ga {ku po be du..

Pr vu pri li ku na su sre tu ima li su ka na rin ci. Igrao se 7. mi nut, ka da je na cen tar {ut Ili }a, ô ba nov tu kao gla vom pre ko go la. Mi nut ka sni je Rok sa je kroz sre di nu upo slio Bo ì ~i }a ko ji ni je o~e ki vao pas, pa je gol man Jo va no vi} bio spret ni ji. U 14. mi nu tu hla dan tu{ za do ma }e na vi ja ~e. Smi qa ni} je pri mio lop tu u ka zne nom pro sto ru us peo da okre ne Ili }a i pao, a su di ja Jo va no vi} po ka zao na be lu ta~ ku. Si gu ran iz vo |a~ naj stro è ka zne bio je Stoj ko vi}. Do kra ja pr vog po lu vre me na vo di la se ve li ka bor ba na sre di ni te re na bez {an si na obe stra ne. U 44. mi nu tu tre ba iz dvo ji ti slo bo dan uda rac Rok se, ali je po no vo Jo va no vi} bio na me stu. Go sti iz Za je ~a ra po ka za li su da ne }e ~u va ti ste ~e ni mi ni ma lac. U 47. mi nu tu Stoj ko vi} je pro {ao po de snoj stra ni, Ri sti} od bra nio, a lop ta je iz dru gog pu ta sti gla na pe te rac do Stan ko vi }a ~i ji je uda rac gla vom gol man ka na ri na ca ma e stral no za u sta vio. Sve do 64. mi nu ta na te re nu se od vi ja la pra va fud bal ska uspa van ka. A on da usle di la je kon tra Za je ~a ra ca. Cvet ko vi} je ne se bi~ no upo slio Stan ko vi }a ko me ni je bi lo te {ko da ma ti ra Ri sti }a. U pre o sta lih 25 mi nu ta, No vo sa |a ni ni su us pe li ozbiq ni je da ugro ze mre ù Ti mo ka. Dva pu ta je Dar ko Rok sa po ku {ao iz pre ki da, ali je to bi lo ma lo da

No vi Sad - Ti mok Ba nat - Te le op tik In |i ja - Me ta lac Ko lu ba ra - Pro le ter Bo rac - Rad ni~ ki (NP) Vo `do vac - Slo ga Mla dost (L) - û ka ri~ ki Mla de no vac - Na pre dak Be à ni ja - Je din stvo Pu te vi 1.Na pre dak 2. Vo `do vac 3. Bo rac 4. Je din stvo 5. û ka ri~ ki 6. Ti mok 7. Pro le ter 8. Mla de no vac 9. Ba nat 10. Te le op tik 11. Rad ni~ ki (NP) 12. Be à ni ja 13. In |i ja 14. Ko lu ba ra 15. Slo ga (K) 16. No vi Sad 17. Me ta lac (GM) 18. Mla dost (L)

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 0 2 1 1 1 1 0 0 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 1 0 1 1 1 1 2 2 1 1 3 3 3

1:2 2:0 2:1 2:2 3:0 3:0 0:1 2:3 1:2

9:3 6:1 5:1 5:3 3:1 4:3 6:4 5:5 3:3 3:4 2:4 4:4 2:4 2:3 1:4 2:6 1:5 2:7

9 7 7 7 7 6 5 4 4 4 4 3 3 2 2 0 0 0

U sle de }em ko lu (1.sep tem bar) sa sta ju se: Ba nat - Ko lu ba ra, Pro le ter - Bo rac, Rad ni~ ki (NP) - Vo `do vac, Slo ga - In |i ja, Me ta lac Mla dost (L), ^u ka ri~ ki - Mla de no vac, Na pre dak - Be `a ni ja, Je din stvo Pu te vi - No vi Sad, Te le op tik - Ti mok.

se ugro zi ju ~e si gur ni Jo va no vi}. Igrao se 83. mi nut ka da je u sko ku Ba bi }a i Sta men ko vi }a, uda rac za do bio igra~ `u to pla vih i na {ao se na ze mqi. Su di ja Jo va no vi} se ogla sio i po ka zao na pe nal tik. Ta~ ku na skrom nu fud bal sku pred sta vu u No vom Sa du sta vio je Dar ko Rok sa. I.Gru bor

Kre nu li i In |ij ci Sla no bar ci is pu sti li po be du In |i ja - Me ta lac 2:1 (1:1)

Ko lu ba ra - Pro le ter 2:2 (0:2) LA ZA RE VAC: Sta dion Ko lu ba re, gle da la ca 300, su di ja: Pa u no vi}(Kla do vo), strel ci: Ra do va no vi} u 67. i Fi li po vi} 70. za Ko lu ba ru, a Bo {ko vi} u 20. i Dri ni} u 56. mi nu tu za Pro le ter. @u ti kar to ni: Ran ko vi}, Ili}, Mi lu no vi} (Ko lu ba ra), a Cve ta no vi} (Pro le ter). KO LU BA RA:Ran ko vi} 7, Jan ko vi} 6 (od 46 Ma rin ko vi} 7), Ra do ji ~i} 7, Li {}e vi} 6, Ili} 6, Si mu no vi} 7 Jo va no vi} 6 (Fi li po vi} 7), Mi lu no vi} 6, Ra do va no vi} 7(Sto ja no vi}-), Me di} 6, Mla de no vi} 6. PRO LE TER: Je li} 6, Ta na sin 6, Kav ~i} 7 (od 72 Cve ta no vi}) Vu ka so vi} 7, @i gi} 7, Ko va ~e vi} 6, Ra {i o van 7, Ob ra do vi} 6, Dri ni} 7(0d 86. Dra go je vi}), Bo {ko vi} 7(od 61 Ba bi} 6) Zec 7. No vo sa |a ni su do mi ni ra li ~i ta vih 60 mi nu ta. Go sti su od pr vog mi nu ta na ja vi li ofan zi vu i igra li otvo re no. Po sle uvod nog is pi ti va wa go sti su po ve li ka da je ne uspe lu of sajd zam ku zna la~ ki is -

ko ri stio Bo {ko vi} i la ko po go dio sa de vet me ta ra mre `u. U na stav ku me ~a go sti su igra li od li~ no i ste kao se uti sak da }e la ko od ne ti ceo plen u No vi Sad. U 56 mi nu tu iz ve li su sjaj nu ak ci ju ko ja je po ~e la od po sled we li ni je pre ko ve znog re da, a ka da je lop ta do {la do Dri ni }a na 18 me ta ra od go la Ran ko vi }a u{ao je u {e sna e ste rac do ma }i na i po slao lop tu pod pre~ ku. Do ma }i se ni su pre da va li. Pr vo je Ma rin ko vi} u 67. mi nu tu sjaj no upo slio Ra do va no vi }a ko ji je u{ao u {e sna e ste rac i sa 12 me ta ra ma ti rao Je li }a.Sa mo tri mi nu ta ka sni je dru gi re zer vi sta je na sce ni. Mi lo{ Fi li po vi} od li~ no je pri mio du bin sku lop tu ule teo u {e sna e ste rac i ka da mu je Je li} kre nuo u su sret la ko ga je ma ti rao. Do kra ja me ~a do ma }i ni su na sto ja li da na pra ve pot pun pre o kret ali su {an su ima li go sti. Ra {i o van je po sle kon tre {u ti rao iz nad pre~ ke Ran ko vi }a.

Uro {e vi} is kqu ~en Bo rac - Rad ni~ ki (NP) 3:0 (2:0) Â ÂK: Grad ski sta dion, gle da la ca 1000, su di ja: Po po vi} (Be o grad). Strel ci: Ra {ko vi} u 11. Pa vi }e vi} u 31. i @i va no vi} u 67. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra da no vi} i Sta ni} (Bo rac), a Ra din, Ga ji} i Isa i lo vi} (Rad ni~ ki), Cr ve ni kar ton: Uro {e vi} (Rad ni~ ki) u 74. mi nu tu. BO RAC: Ba baq, Mi li ~i} 7, Ra da no vi} 7, Ma sla} 7, Ata nac ko vi} 7, @i va no vi} 7, Sta ni} 6 (Jo vi ~i}), Ko sti} 7, Je re mi} (Jev to vi} 6), Ra {ko vi} 7 (Jo van ~i}), Pa vi }e vi} 7. RAD NI^ KI (NP): Uro {e vi} 5, Pe jo vi} 5, Za go rac 5, Bo {ko vi} 5, Bu la to vi} 6, ê ~a ri} 5 (Jo vi}), Ra din 5 (Ro mi} 6), Ga ji} 6, Mar ko vi} 5 (A{}e ri} 6), Pa vlo vi} 6, Isa i lo vi} 5. Pro pu stio je Bo rac pri li ku da za be le ì da le ko ube dqi vi ju po be du, po go to vu ka da je pr vi gol man Rad ni~ kog Uro {e vi} za ra dio cr ve ni kar ton, jer je igrao van ka zne nog pro sto ra ru kom. Do bra igra Bor ca, ima li su â ~a ni ini ci ja ti vu, bo qu igru, stva ra li

{an se, ali Uro {e vi} je bio na vi si ni za da tak. Po sle jed ne br ze ak ci je u ka zne nom pro sto ru na {ao se Ra {ko vi}, pre {ao dvo ji cu ~u va ra Rad ni~ kog i po slao lop tu u de sni ugao Uro {e vi }u. Ka ko je me~ od mi cao Bo rac je bio ube dqi vi ji, je dan brz na pad za vr {io se do brim pa so vi ma, da bi Pa vi }e vi} u ka zne nom pro sto ru bio naj spret ni ji i ta ko po sti gao dru gi gol za Bo rac. Ma lo bo qe se sna {ao Rad ni~ ki u na stav ku su sre ta, pri ti sa ko gol Bo ra ca, ali ni ka ko ni je mo gao da to re a li zu je. Od bra na ^a ~a na je sve opa sno sti ot klo ni la i je dan je di ni uda rac pre ma go lu Ba ba qa go sti iz No ve Pa zo ve upu ti li su sre di nom dru gog po lu vre me na, ka da je sa 35 me ta ra Ro mi} do bro {u ti rao pod pre~ ku, a Ba baq po slao lop tu u kor ner. Pra va je sre }a {to je po sle za me ne tri igra ~a na gol stao od bram be ni igra~ Mar ko Ga ji}, imao dve iz u zet ne in ter ven ci je i mo `da je on bio naj za slu `ni ji {to Rad ni~ ki ni je do `i veo ka ta stro fu. S. Ste fa no vi}

IN \I JA: Sta dion kraj è le zni~ ke sta ni ce, gle dal ca 350, su di ja: Ob ra do vi} (Ja go di na). Strel ci: To ma no vi} u 2. i Vu ja sin u 52. za In |i ju, a Ro di} u 36. mi nu tu za Me ta lac. @u ti kar to ni: Du ka nac, To ma no vi}, Vu ja sin i Le ma ji} (In |i ja), a Ro di}, Lu ko vi}, Ru ì ~i} (Me ta lac). IN \I JA: Mi li no vi} 9, @iv ko vi} 7, Tom ~i} 8, Ste van ~e vi} 6, Du ka nac 7, To ma no vi} 7, Ze li} 7, Kor du lup 8 (Pe tro vi}), Vu ja sin 7 (Sa vi}), Di mi trov 8 (Mar ko vi}), Le ma ji} 6. ME TA LAC: Mi {i} 6, Ro di} 7, Fi li po vi} 6 (Ovu su 6), Lu ko vi} 8, @i va no vi} 7, Ba bi} 6, ]ir ko vi} 6, Ru ì ~i} 6 (Se dlar 6), @i va di no vi} 6, @iv ko vi} 7 (Iva no vi}), Ko si} 7. Trop ska vru }i na i sla bi re zul ta ti u~i ni li su svo je. U der bi ju za ~e qa klu bo va ko ji ni su se pro sla vi li na star tu pri su stvo va lo je ma lo na vi ja ~a, do {li su naj ver ni ji i ima li su {ta da vi de. Fud ba le ri ze le nobe lih iako ne kom plet ni, od i gra li su ve o ma do bro, i za slu è no sti gli do pr va tri bo da. In |i ja je agre siv no otvo ri la utak mi cu i ve} u 2. mi nu tu po stig nut je vo de }i gol. Kor du lup je cen tri rao sa de sne stra ne, a To ma -

no vi} iz dru gog po ku {a ja sa vla dao Mi {i }a. Gol man Me tal ca je lop tu ko ju je To ma no vi} upu tio gla vom sa ne ko li ko me ta ra us peo da od bi je, ali je isti fud ba ler za hva tio lop tu no gom i sme stio je u mre `u. Na kon de se tak mi nu ta ini ci ja ti ve, fud ba le ri In |i je su po su sta li i pre pu sti li ini ci ja ti vu go sti ma ko ji su us pe li da u 36. mi nu tu iz jed na ~e re zul tat. Ro di} je pri hva tio lop tu na de snoj stra ni, po neo je ne ko li ko me ta ra i sme stio u su prot ni ugao. Dru go po lu vre me opet je pro te klo u zna ku do ma }ih fud ba le ra, a mla di Vu ja sin je u 52. mi nu tu po sti gao gol i ve} ta da po sta vio ko na ~an re zul tat. Ukrao je jed nu lop tu pro tiv ni~ kim igra ~i ma, pri {ao ne ko li ko me ta ra go lu sa de sne stra ne, i ma ti rao ne mo} nog Mi {i }a. Bi lo je jo{ ne kih po ku {a ja da se po ve }a re zul tat, po me nu }e mo {an su To ma no vi }a u 66. i Le ma ji }a u 73. mi nu tu, ka da je iz bio sam pred gol ma na, ali ih ni su re a li zo va li. Na kra ju uma lo da ne stig ne ka zna. Go sti su u na dok na di vre me na ima li dve fe no me nal ne pri li ke, ali je Mi li no vi} sjaj nim in ter ven ci ja ma sa ~u vao svo ju mre `u. D. Vi }en ti}

Pr va po be da Ba nat - Te le op tik 2:0 (0:0) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 300, su di ja: Ci cva ri} (Se voj no). Strel ci: Ra do sa vqev u 55. i Vu ko vi} u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni: Jo vi} (Ba nat), Mi lo va no vi} (Te le op tik). BA NAT: Ba ji} 7, Ta si} 7, Jo vi} 7, Vu ko vi} 7, Mi le ti} 8 (Ra do sa vqe vi}), Jan ko vi} 7, O`e go vi} 7 (Stan ko vi}), Mi lo je vi} 7, Ra do sa vqev 8 (De li ba {i} 6), ^i go ja 7, An ta na si je vi} 7. TE LE OP TIK: @. @iv ko vi} 7, M. @iv ko vi} 6, Bla go je vi} 6 (Si mi}), Qu ji} 7, Iv ko vi} 6, Mi lo va no vi} 6, Pe tro vi} 6, Ge or gi je vi} 7 (Ja wi}), Miq ko vi} 8, Jan ko vi} 7, Xu gur di} 7, Zo wi} 6. Zre wa nin ci su po sle ve o ma do bre fud bal ske pred se ta ve sti gli do pr ve po be de, sa vla da li su ve o ma kva li tet nu eki pu

Te le op ti ka. U pr vom po lu vre me nu obe eki pe pre ti le su po sle pre ki da. U 26. mi nu tu le pu {an su imao je Qu ji}, ko ji je gla vom {u ti rao pra vo u gol ma na Ba ji }a. Naj bo qu pri li ku za vo| stvo u pr vom de lu imao je de fan zi vac Vu ko vi}, po sle cen tar {u ta Jan ko vi }a, ka da je lop ta po sle udar ca gla vom za vr {i la po red sta ti ve. Do ma }in je sti gao do po got ka u 55. mi nu tu, po opro ba nom re cep tu iz pre ki da. Kor ner je iz veo Jan ko vi}, a gla vom Ra do sa vqev na pr voj sta ti vi ma ti rao @iv ko vi }a. Do kra ja su sre ta cr ve no-cr ni ima li su dve le pe si tu a ci je za po sti za we go lo va pre ko O`e go vi }a, ali su gol po sti gli po no vo iz pre ki da, i opet iz kor ne ra. Jan ko vi} je bio asi stent, a gla vom je lop tu u mre `u za ku cao Vu ko vi} za ko na~ nih 2:0. N. Jo wev

Ra dost fud ba le ra Man ~e ster ju naj te da po sle po be de

PRE MI JER LI GA

Evro-auto gol Vi di }a Po sle ne pri jat nog po ra za od Ever to na na star tu, Man ~e ster Ju naj ted us peo je da po be di Fu lam na pre mi je ri na Old Tra for du. \a vo li su u dru gom ko lu Pre mi jer li ge, ne ba{ la ko i ni ma lo pri jat no, po be di li Fu lam re zul ta tom 3:2, a po sled wi gol na me ~u, za go ste iz Lon do na, po sti gao je ka pi ten Ju naj te da Ne ma wa Vi di}. On je za jed no sa stan dard no ne si gur nim gol ma nom pri li kom cen tar {u te va, Da vi dom De He om, kre nuo na uba ci va we s de sne stra ne, gu `vu je pra vio i na pa da~ go sti ju Mla den Pe tri}, a do go di lo se da su lop tu pro ma {i li i De Hea pe sni ca ma i Vi di} gla vom i Pe tri} gla vom... On je ne ka ko po go di la Vi di }a u pe tu i za vr {i la u ne bra we noj mre ì.Uti sak je da Ne ma wa to ne bi us peo iz na red nih 100 po ku {a ja. Ovaj evro-auto gol ni je imao po sle di ce po eki pu Man ~e ste ra, ali one }e mo `da do }i ka da le ka ri bu du pre gle da li ko le no re zer vi ste Vej na Ru ni ja. Kult ni na pa da~ |a vo la po ~eo je me~ s klu pe, u{ao je u dru gom po lu vre me nu za jed no sa Da ni jem Vel be kom, ume sto [in |i ja Ka ga ve i E{li ja Jan ga, a duel je za vr {io van te re na sa je zi vom po se ko ti nom na ko le nu. Eki pa An drea Vi qa {a-Bo a {a po ra è na je pro {log vi ken da na go sto va wu u Wu ka slu (2:1), a ovog je osta la bez dva bo da dva mi nu ta pre kra ja. Te {ko je To ten hem na Vajt Hart Lej nu do {ao do vo| stva. Na kon {to je Xer maj nu De fou po ni {ten gol, po ja ~a we Vest Brom vi~ Al bi o na iz êl si ja, Ro me lu

Lu ka ku, sam se bi stvo rio je sjaj nu {an su u dru gom po lu vre me nu, iz ba cio dvo ji cu ~u va ra i {u ti rao le vom, pa je ve te ran Bred Fri del mo rao da se pru ì ko li ko je du ga ~ak da bi spre ~io 0:1. Ura dio je to, a 1:0 bi lo je par tre nu ta ka ka sni je. Be noa Asu-Eko to pri hva tio je jed nu iz bi je nu lop tu na oko 27, 28 me ta ra od go la Be na Fo ste ra. „Drop-ki kom” po slao je lop tu ka go lu, a ona je za vr {i la u mre ì za hva qu ju }i od bit ku od jed nog igra ~a VBA. Sve do pr vog mi nu ta na dok na de va ìo je taj re zul tat, a on da {ok! Po sle gu `ve u {e sna e ster cu is pred Fri de la, po ku {ao je gla vom Lu ka ku, ali je Vi li jam Ga las us peo da iz bi je lop tu sa gol cr te. U na stav ku ak ci je, ona je sti gla do Xej msa Mo ri so na, ko ji je iz pr ve vra tio u mre ù - 1:1 i go rak ukus u usti ma Vi qa {a-Bo a {a, ko ji je pro {le se zo ne na pr vom lon don skom po zi vu bio ote ran iz êl si ja, a dru gi po ku {aj, na se ve ru gra da, za po ~eo je osva ja wem bo da od mo gu }ih {est. Re zul ta ti dru gog ko la: Svon si Vest Hem 3:0 (2:0) /Ran hel 20, Mi ~u 29, Gra ham 64/, Aston Vi la Ever ton 1:3 (0:3) /El Ah ma di 75 Pi je nar 3, Fe la i ni 31, Je la vi} 44/, Man ~e ster Ju naj ted - Fu lam 3:2 (3:1) /Van Per si 10, Ka ga va 35, Ra fael 41 - Daf 3, Vi di} ag 64/, No ri~ - Kvins Park Ren xers 1:1 (1:1) /Xek son 11 - Za mo ra 19/, Sa u temp ton - Vi gan 0:2 (0:0), /Di San to 51, Ko ne 89/, To ten hem - Vest Brom vi~ Al bion 1:1 (0:0)/AsuEko to 74 - Mo ri son 90+1/, êlsi Wukasl 2:1.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Ba jern od mah od go vo rio Bo ru si ji Min hen ski Ba jern je u{ao u no vu se zo nu od lu ~an da vra ti tro fej na me wen naj bo qem u Ne ma~ koj. Pro tiv Groj ter Fir ta ube dqi vih 3:0. Ve} na otva ra wu se zo ne, na go sto va wu Groj ter Fir tu, Ba jern je po ka zao ja sne na me re. Ube dqi va po be da od 3:0, si gur na igra i od go vor Bo ru si ji ko ja je si no}, na pre mi je ri sa vla da la bre men ski Ver der 2:1. Hr vat ski re pre zen ta ti vac Ma rio Man xu ki} je u sjaj noj for mi i ve} je po ~eo da is pla }u je no vac ko ji su Ba var ci da li za we ga. Naj pre je dao gol u Su per ku pu Ne ma~ ke, po tom u ku pu, a ju ~e je po sti gao i pr vi gol za Ba jern u pr ven stvu. Iz ne na |e we je po raz

Ham bur ga kod ku }e od Nir nber ga. Bo ru si ja iz Men he glad ba ha je us pe la da osvo ji tri bo da pro tiv `i la vog Ho fen haj ma, dok je For tu na iz Di sel dor fa sla vi la na go sto va wu Aug zbur gu. Re zul ta ti: Aug zburg - For tu na Di sel dorf 0:2 (0:0) /[a nin 69’, 79’/, Fraj burg - Majnc 1:1 (0:0) /Kru ze 49’ - Ivan {ic 65’p/, Groj ter Firt - Ba jern Min hen 0:3 (0:1) /Mi ler 43’, Man xu ki} 59’, Ro ben 78’/, Ham burg Nir nberg 0:1 (0:0) /Ba li~ 68’/, Bo ru si ja Men he glad bah - Ho fen hajm 2:1 (1:0) /Han ke 33’, Aran go 79’ - Fir mi no 67’/, Borusija Dortmund - Verder 2:1 (1:0) /Rojs 11’, Gece 81’ - Gebre Selasije 75’/, [tutgart - Bajer 2:1.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Srp ska li ga Voj vo di na - BE O ^IN: Ce ment - Rad ni~ ki (SM), PA DI NA: Do li na - Sen ta, STA RI BA NOV CI: Du nav Di na mo, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (S), TE ME RIN: Slo ga - Mla dost (BJ), PA LI]: Pa li} - Tek sti lac, [ID: Rad ni~ ki - Je din stvo (SP), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - ^SK Pi va ra. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok STAR ^E VO: Bo rac - AFK. Utak mi ca po ~i we u 17 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - NO VI SAD: In deks - Ba~ ka (BP) (10 ~a so va), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Sta ni {i}, NO VI BA NOV CI: Omla di nac Haj duk (B), MLA DE NO VO: Bu du} nost - Cr ve na zve zda, Sr bo bran - Slo ga.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - RU MEN KA: Je din stvo TSK, [AJ KA[: Bo rac - Vr bas, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Su tje ska, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Ka bel, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Omla di nac, \UR \E VO: Ba~ ka - Tvr |a va, BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na Obi li}. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Utak mi ca po ~i we u 17 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da SU SEK: Su sek - Di na mo, KI SA^: Ta tra - Fu tog, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Si rig, RA KO VAC: Bo rac - Sre mac-Be o mal, ^E NEJ: ^e nej - Pro le ter. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

dnevnik

SPORT

nedeqa26.avgust2012.

OR LO VI ODU [E VI LI NO VO SA \A NE: Reprezentacija srbije u egzibicionoj igri pred 7.500 gleedalaca u Novom Ssadu savladala Estoniju s 88:63.Selektor srpskih ko{arka{a Du{an Ivkovi} rekao je da je relativno zadovoqan igrom svojih izabranika. - Na{ tim je protiv Estonije zabeleìo tre}i trijumf u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo naredne godine, po{to je prethodno slavio na gostovawima Islandu i Slova~koj, a poraèn je od Crne Gore u Beogradu. - Od svake utakmice se traì ne{to vi{e. Teè smo u{li, po{to odbrana nije bila na najboqem nivou, ali se kasnije to popravilo. Napravili smo ravnoteù, bili veoma efikasni u prvom poluvremenu. Imali smo dogovor da se non stop kontroli{e utakmica, dobiju sve ~etvrtine, ali po{to smo izgubili posledwu nismo ispo{tovali dogovor. Naporan je tempo, zbog ~ega je podeqena minutaà. Hvala novosadskoj publici - istakao je Ivkovi}. Milenko Tepi} bio je zadovoqan novom pobedom. - Posle poraza od Crne Gore svaka utakmica nam je presudna. Estonija se pokazala kao nezgodan tim, visoki igra~i {utiraju trojke, ali uspeli smo da prelomimo utakmicu u prvom poluvremenu. Ipak, voleo bih da ubudu}e do kraja ne gubimo ritam, malo smo lo{ije {utirali slobodna bacawa. Nadam se jo{ boqim partijama rekao je Tepi}. Naredni me~ Ivkovi}eve izabranike o~ekuje u utorak, kada gostuju Izraelu. Foto: F. Baki}

sport

subota26.avgust2012.

dnevnik

TURNIR U DALASU

Je le na sta la u fi na lu Srp s ka te ni ser ka Je le na Jan ko vi} po ra `e na je u fi na lu VTA tur ni ra u Da la su od Ita li jan ke Ro ber te Vin ~i sa 7:5, 6:3. Jan ko vi}, ko ja je na ovom tak mi ~e wu po sta vqe na za dru gog no si o ca, pla si ra la se u

ne kog tur ni ra u se zo ni, a pret hod no je iz gu bi la me~ za ti tu lu u Bir min ge mu, ka da je sla vi la Ame ri kan ka Me la ni Udin. Po sled wi put Jan ko vi} je sla vi la na In di jan Vel su 2010. go di ne. Ovo je pr vi put da je ne ka da naj bo qa igra ~i ca sve ta iz gu bi -

Je le na Jan ko vi}

fi n a l e po sle po be de nad Austra li jan kom Kej si De la kvu (7:5, 6:4). Srp skoj te ni ser ki je ovo bio dru gi pla sman u fi na le

la od Vin ~i. U ra ni ja tri me ~a, Jan ko vi} je po be di la. Po sled wi put sa sta le su se 2009. go di ne u pr vom ko lu US Ope na

Srp ska te ni ser ka ni je ne za do voq na upr kos po ra zu u fi na lu WTA tur ni ra u Da la su od Ro ber te Vin ~i. - Ge ne ral no sam za do voq na mo jom ne de qom ov de, od i gra la sam ne ke do bre me ~e va, ali na `a lost ni sam us pe la da osvo jim ti tu lu - re kla je Jan ko vi }e va, ko ja ne ma tro fej jo{ od mar ta 2010. go di ne ka da je osvo ji la In di jan Vels. Po raz u Da la su bio je wen dru gi ne u speh u fi na li ma 2012. go di ne. - Pre s ud n i tre n u t ak me ~ a bio je moj ser vis kod 5:4 u pr vom se tu. Na 30:15 ima la sam pri li ku da osvo jim poen i do |em do dve set lop te. Na `a lost, lop ti ca je od sko ~i la ne ka ko ~ud no i po sle je sve kre nu lo niz br do, po ~e la sam mno go da gre {im, igra l a sam lo { e tak t i~ k i. Ipak, us pe la sam da se vra tim po sle 0:3, ali on da je ona od i gra la ne ko li ko ne ve ro vat nih po e na - ana li zi ra la je Jan ko vi }e va. VTA tur nir u Da la su igrao se za na grad ni fond od 220.000 do la ra, a po bed ni ca je osvo ji la no vih 280 bo do va i ~ek na 37.000 do la ra.

SUTRA PO^IWE OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE - US OPEN

Bit ka za Wu jork Ro yer ili No vak

Sa da je red do {ao na US open, naj gla mu ro zni ji od sva ~e ti ri grend slem tur ni ra, i vi de }e mo ka kav no vi za plet nam do no si „Ve li ka ja bu ka”. Po {to u te ni su ni ka da ne ma ras ple ta, sa mo no vih za ple ta. Fe de rer be le ì re zul ta te kao u naj bo qim da ni ma, \o ko vi} je bra ni lac ti tu le i igra na omi qe noj pod lo zi, a o~e ki va wa su po no vo ve li ka od En di ja Ma ri ja. [kot je sam kriv, osvo jio je olim pij sko zla to. Ne na dok na di vu ru pu u `re bu na pra vi lo je od su stvo Na da la, ali we go vo ne i gra we po ku {a }e da na do me ste sve bo qi Del Po tro, hi ro vi ti Con ga, u rod noj ze mqi in spi ri sa ni Iz ner i osta li. Ro xer Fe de rer na la zi se u ide al noj po zi ci ji pred po ~e tak nad me ta wa u Wu jor ku – osvo jio je Vim bldon, olim pij sku me da qu i vra tio se na pr vo me sto ATP li ste. Is pu nio je mal te ne sve ci qe ve za ovu go di nu, mo è ap so lut no ras te re }e no da igra u Wu jor ku, a to }e ga ~i ni ti do dat no opa snim. Uz to, Fe de re ra od dru gih iz me |u osta log iz dva ja we go va mo ti vi sa nost na sva kom tur ni ru – am bi ci je mu ne ne do sta je, ni smo ni ka da ~u li da je za si }en te ni som ili da mu se ne igra. Mo è se re }i da je Ro xer sa po la sna ge osvo jio Sin si na ti i ta ko se iz jed na ~io sa Na da lom po bro ju osvo je nih tur ni ra iz Ma sters se ri je (21), Sa da è li {e sti tro fej

dru ga ~i ja. Ta da je u Wu jork do {ao kao no vo u sto li ~e ni kraq svet skog te ni sa, ~o vek ko ji je bio su per i o ran u pret hod nom de lu go di ne, pu cao je od sa mo po u zda wa i osta vqao je uti sak ne po be di vog. Sa da su se stva ri pro me ni le – gu bi tak pr vog me sta, za tim ne u speh na Olim pij skim igra ma ko ji mu je emo tiv no

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORKE U TURSKOJ

La vi ce za zla to s Tur ki wa ma Srbija - Italija 3:0 (25:23, 25:19, 26:24)

ANA KA RA: Ha la „Ba {kent”, gle da la ca: 400, su di je: Me dvid (Ukra ji na), Ke len ber ger (Ne ma~ ka). SR BI JA: Po po vi} 9, Mi tro vi}, Si mi}, Dra gu ti no vi} (l), Ku bu ra, Tr ni} 7, ^i ki riz 9, ^a nak 1, Bu {a 12, Mir ko vi} 3, Olu i}, Lu ki} 9. ITA LI JA: Pe ri ne li 14, Ka ra ro 1, Bru no (l), Spi ri to 2, Ma ru ti 3, Re ki ne, Fi e so li 3, Vi la ni 3, Ki ri ke la 11, Me lan dri 5, Bo ni fa cio 2, Si la 5. Ju ni or ke Sr bi je mak si mal nom po be dom nad Ita li jom pla si ra le su se u fi na le Evrop skog od boj ka {kog pr ven stva u Tur skoj. Na{ mla de la vi ce ne zna ju za kiks na evrop skoj smo tri i u fi na le su se pla si ra le na fan ta sti ~an i do mi nan tan na ~in, sa {est uza stop nih po be da i sve ga jed nim iz gu bqe nim

se tom. U fi na lu }e Sr bi ja igra ti s Tur skom ko ja je u dru gom po lu fi na lu sa vla da la Ru si ju 3:2 (18:25, 25:23, 23:25, 25:23, 15:6). Iza bra ni ce na {eg se lek to ra Rat ka Pa vli ~e vi }a na naj bo qi na -

RTS pre no si fi na le Ju ni or ka ma Sr bi je igra }e da nas tre }e fi na le na Evr po skim prv ven stvi ma, a me~ }e bi ti pre no {en na dru gom pro gra mu RTS-a od 13 ~a so va. ~in su vra ti le du go ve Ita li jan ka ma za po ra ze u pret hod nim ju ni ro skim ge ne ra ci ja ma na va li kim tak mi ~e wi ma. Po no vo u na {oj re pre zen ta ci ji ni je bi lo sla bog me sta, sve je do bro funk ci o ni sa lo, pri -

jem ser vi sa bio je na vr hun skom ni vou, a po ka za lo se da u ta kvom ras po lo `e wu na {a se lek ci ja go to vo da ne mo `e da iz gu bi. Blok je bio na {e dru go naj bo qe oru` je (13-6), a i ma we gre {a ka iz na pa da ima na kon tu Sr bi je (11), dok je Ita li ja po gre {i la ~ak 19 pu ta. Sva tri se ta ima la su go to vo iden ti ~an sce na rio. Od star ta su na {e de voj ~i ce bi le bo qe, od pr vog do dru gog teh ni~ kog tajm-auta, u sva kom se tu dr `le ne ko li ko po e na pred no sti i bez ve }ih pro ble ma kon tro li sa le me~. Sa mo je u tre }em se tu ma lo opa la kon cen tra ci ja la vi ca ma i do zvo li le su se bi luk suz da si gur no vo| stvo (21:15) pre tvo re u ne i ve snu za vr {ni cu, ali se ni jed nog tre nut ka ni je po sta vqa lo pi ta we ko }e u bor bu za zla to na Evrop skom pr ven stvu. M. R.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U POQSKOJ

Po raz or li }a na star tu Srbija - Belgija 0:3 (20:25, 21:25, 19:25) GDI WA: Grad ska ha la spor to va, gle da la ca: 100, su di je: [impl (Slo va~ ka), Mar ti nes ([pa ni ja). SR BI JA: Ko va ~e vi} 10, M. Stan ko vi} 4, Me di} 6, Ilin ~i}, Ve qo vi} 2, Br |o vi} 2, ^. Stan -

ko vi}, Oko li} 8, Gmi tro vi}, @ar ko vi} 2, Bla go je vi} 4, Oko {a no vi} 3. BEL GI JA: Kol son 12, Ver bo men, Le ka 13, Stir, Van de Vel de 4, Rejn ders, De dej ne, De Pe pe, De Svert 4, Ru so 13, Tajs 5, De po ve re.

Ju ni o ri Sr bi je po ra `e ni su u pr voj utak mi ci Evrop skog od boj ka {kog pr ven stva od Bel gi je, u me ~u u ko me su, to kom sva tri se ta bi li pod re |e ni pro tiv nik. Sr bi ja }e da nas u 2. ko lu A gru pe igra ti s Ru si jom od 15.30 ~a so va.

VOJVODINA OTPUTOVALA U SPLIT

Gla zu ra na Ja dra nu No vak \o ko vi}

te {ko pao, ali i broj ne me dij ske spe ku la ci je o we go vim pri vat nim pro ble mi ma uti ca le su da se No vak ne per ci pi ra kao pr vi fa vo rit za osva ja we tro fe ja. Pre ne ko li ko da na od gle dao sam de ta qe No va ko vih me ~e va sa pro -

\o ko vi} do bio bra~ nu po nu du od de ~a ka No vak \o ko vi} je po no vo po ka zao ko li ko je ve li ki {o u men. Za vre me tre nin ga na Fle {ing Me do u zu, je dan kli nac je, ka ko bi pri vu kao No va ko vu pa `wu vik nuo „Udaj se za me ne!”. No vak se na sme jao od sr ca, a za tim po zvao de ~a ka, ko ji je bio ob u ~en u te ni sku opre mu, da od ser vi ra ne ko li ko uda ra ca. Pu bli ka je bi la odu {e vqe na, i apra u zom je is pra ti la po tez \o ko vi }a, ali i ser vi se mla dog No le to vog na vi ja ~a. u Wu jor ku, ali ne za bo ra vi mo da je po sled wu put sla vio jo{ 2008. go di ne – pret hod ne dve se zo ne za u sta vqao ga je \o ko vi} u po lu fi na lu, a 2009. je po ra èn u fi na lu od Del Po tra. Upra vo je po sle pro {lo go di {weg po ra za na US ope nu po ~e la Fe de re ro va re ne san sa i on }e è le ti da na naj e fekt ni ji na ~in za tvo ri taj krug, uspe hom na tur ni ru ko ji ga je pro {le go di ne na te rao da ra di jo{ è {}e ne go ina ~e. Pro {le go di ne No vak \o ko vi} imao je iste re zul ta te na Ro xers ku pu i Sin si na ti ju pred US open, ali at mos fe ra oko we ga bi la je

li ka da No vak po vra ti auru naj bo qeg na sve tu i da se i for mal no pri bli `i po zi ci ji pr vog na ATP li sti na kra ju go di ne. Ne pam tim da je No vak imao bo qi `reb na ne kom od GS tur ni ra – na po kon je iz be gao te `eg pro tiv ni ka u po lu fi na lu, a naj kom pli ko va ni ji ri val do fi na la tre ba lo bi da mu bu de

Ju ni or ke Sr bi je da nas pro tiv Tur ki wa za zla to

{lo go di {weg US ope na, ukqu ~u ju }i i fi na le, i moj uti sak je da osnov na raz li ka u od no su na pro {lu go di nu le `i u \o ko vi }e vom sta vu na te re nu – ~i ni se da je ma lo iz gu bio od one re {e no sti ko ja ga je kra si la u 2011, kao da je upao u ko lo te ~i nu, me ha ni~ ki od ra |u je po sao i ne do sta je mu usred sre |e no sti. Ko ji je ko ren tog pro ble ma ne }u spe ku li sa ti, ali na daj mo se da }e po vra tak ce log ti ma sa Mar ja nom Vaj dom na ~e lu osve `a va ju }i uti ca ti na \o ko vi }a. Me |u tim, ma li pad nor mal na je po ja va u ka ri je ri vr hun skog spor ti ste, a US open je sa vr {e na pri -

Huan Mar tin del Po tro. Me |u tim, a to \o ko vi} naj bo qe zna, na tre ba gle da ti to li ko una pred. No va ko vi su par ni ci u pr ve dve run de ne bi tre ba lo da bu du vi {e od ne {to ja ~eg tre nin ga, a po ten ci jal ni pro tiv nik u tre }em ko lu je @i li jen Be ne to. Fran cuz je igrao pet se to va sa Fe de re rom na Vim bldo nu, a na istom tur ni ru je pre tri go di ne na mu ~io i \o ko vi }a. ^e tvr to ko lo naj ve ro vat ni je do no si okr {aj sa Sta ni sla som Va vrin kom ili Dol go po lo vom. [vaj ca rac je ~o vek ko ji ‘ima sve udar ce’, ali men tal no ni je u sta wu da se no si sa naj bo qi ma. Igrao je do bro u Sin si na ti ju, ali od \o ko vi }a je iz gu bio po sled wih de vet me ~e va, ma da je in te re sant no da se ni ka da do sa da ni su sa sta li na ne kom od GS tur ni ra. No vak je u is toj po lo vi ni `re ba sa Da vi dom Fe re rom, ko jeg je do bio osam pu ta u 13 me |u sob nih okr {a ja, ali [pan ~e va ~e tvr ti na je naj ne i zve sni ja od svih i Da vid }e mo ra ti do bra no da se po tru di ne bi li po no vio uspeh iz 2007. go di ne, ka da je igrao u po lu fi na lu. Te ni ska jav nost ipak je naj ne str pqi vi ja da na de lu vi di En di ja Ma re ja. [kot je bio ve o ma bli zu da po ve de sa 2-0 u se to vi ma u fi na lu Vim bldo na, a taj po raz bio mu je dra go ce no is ku stvo za tri jumf na Olim pij skim igra ma. S. O.

Vi ce {am pion Sr bi je, ru ko me ta {i no vo sad ske Voj vo di ne, re a li zu ju po sled wu, tre }u fa zu pri pre ma uo~i star ta Su per li ge Sr bi je ko ji je za ka zan za 15. sep tem bar. Na ko uvod nih pri pre ma u No vom Sa du, ba zi~ nih na Zla ta ru, cr ve no - be li su kre nu li u re a li za ci ju kon trol nih utak mi ca i tur ni ra u ko ji ma tra `e pra vu for mu za pred sto je }e iza zo ve.Na kon du e la sa pr va kom Bo sne i Her ce go vi ne do boj skom Slo gom i or ga ni za ci je 5. Me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bog dan Ro di}”, No vo sa |a ne o~e ku je go sto va we u Spli tu. Eks pe di ci ja Voj vo di ne je auto bu som ot pu to va la u Hr vat sku gde }e bo ra vi ti od 25. av gu sta do 3. sep tem bra u ci qu na stav ka sa rad we ko ja je us po sta vqe na na Spli }a ni ma jo{ zi mus za vre me Evrop skog pr ven stva u Sr bi ji, a pro du bqe wa u~e {}em na Bog da no vom me mo ri ja lu. No vo sa |a ni }e u Spli tu od i gra ti i tur nir na ko me }e po red do ma }i na Spli ta, u~e stvo va ti i eki pa Ka {te la i qu bu {kog Iz vi |a ~a (BiH). [ef stru~ nog {ta ba \or |e ]ir ko vi} na tur nir u Split po veo je 18 igra ~a. - Na red nih osam da na pro ve {}e mo na Ja dra nu u sklo pu pri pre ma za na red nu se zo nu. Pla ni ra no je da u ~e tvr tak, pe tak i su bo tu od i gra mo tri kon trol ne utak mi ce u sklo pu

tur ni ra po si ste mu sva ko sa sva kim. Bi }e ovo le pa pri li ka da pro ve ri mo sve igra ~e jo{ jed nom, tem pi ra mo for mu i do stoj no re pre zen tu je mo na{ klub i ze mqu. Tek po po vrat ku iz Spli ta, po de li }e mo ulo ge i vi de ti ko li ko smo od ma kli u ra du. Naj bit ni je je da iza se be ima mo za i -

pri hva ti li wi hov po ziv da u~e stvu je mo na tur ni ru u Spli tu. Eks pe di ci ja Voj vo di ne bro ji 22 put ni ka. Po red 18 igra ~a ko ji su na stu pi li na Bog da no vom me mo ri ja lu, na put su kre nu li {ef stru~ nog {ta ba \or |e ]ir ko vi}, we gov po mo} nik Vla di mir Cvi jan, se kre tar

Pra vac Split - ru ko me ta {i Voj vo di ne

sta kva li tet no od ra |e we pri pre me i da su nas po vre de za o bi {le u {i ro kom lu ku - ka zao je ]ir ko vi}. Di rek tor klu ba Dar ko Jev ti} za do vo qan je us po sta vqe nom sa rad wom sa Spli }a ni ma i na po mi we da je `e qa Voj vo di ne da ta kav vid sa rad we bu de us po sta vqen i sa dru gim eki pa ma u re gi o nu: - Na kon bo rav ka Spli }a na u No vom Sa du i u~e {}a na me mo ri ja lu „Bog dan Ro di}”, do {ao je red na na {e go sto va we u Hr vat skoj. Ra do smo

klu ba Je le na Cve ji} i fi zi o te ra pe ut Mi ro slav Mol nar . Po po vrat ku u No vi Sad, cr ve no be le o~e ku je 8. i 9. sep tem bra u~e {}e na tra di ci o nal nom me mo ri ja lu „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}” u Cr ven ki, dok je od lo `e no go sto va we u Te mi {va ru na tur ni ru ko ji or ga ni zu je ru mun ska Po li teh ni ka, ali }e cr ve no - be li ipak bi ti go sti Ru mu na naj ve ro vat ni je u pr voj slo bod noj EHF ne de qi. I. Grubor

Novosadska nedeqa26.avgust2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li zna we za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

JU ^E I DA NAS NA TVR \A VI KAO U SRED WEM VE KU

Vi te zo vi isu ka li ma ~e ve

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Iz voz „te `ak” sto mi li o na do la ra Stru~ ne slu `be Skup {ti ne op {ti ne No vog Sa da ob ja vi le su 26. avgusta 1984. iz ve {taj o po slo va wu grad ske pri vre de u pr vom po lu go di {tu. Ukup na vred nost iz ve ze ne ro be i uslu ga iz no si la je oko sto mi li o na do la ra, od no sno 63 od sto vi {e ne go u isto vre me pret hod ne go di ne. Ovom uspe hu naj vi {e su do pri ne li iz vo zni ci hra ne „Ko pro dukt” i „Agro ko pe ra ti va”, a ni je bio ma li ni u~i nak ne kih fa bri ka, pre svih „Nov ka be la”, „Neo plan te” i „NIT”- a. Uku pan iz voz je za ce lih 31 od sto nad ma {io uvoz, a ujed no se iz voz na kon ver ta bil no pod ru~ je po ve }ao za 55 od sto u od no su na pro {lu go di nu. N. C.

Vi te {ki tur nir ju ~e je odr àn na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi u sklo pu ma ni fe sta ci je „Sre do we ve kov ni kamp”, ko jim se pro mo vi {u sred we ve kov ne bor be i dru {tve ne igre kao vid za bav nog i kon struk tiv nog na ~i na pro vo |e wa slo bod nog vre me na. Na Tvr |a vi je ju ~e po sta vqen, a sli~ no }e bi ti i da nas, ~i tav sred we ve kov ni voj ni kamp u kom su ~la no vi udru è wa „Ze le ni bar jak“ i „Be li Or lo vi“ iz Be o gra da, ob u ~e ni u oklo pe pri ka zi va li raz li ~i te sti lo ve bor be. Na me ra or ga ni za to ra Udru è wa qu bi te qa dru {tve nih

iga ra „Val ha la” i Udru è wa za o~u va we sred wo ve kov ne ba {ti ne „Ze le ni bar jak”bi la je da po ka è ka kve su u sred wem ve ku bi le bor be, ka ko su vi te zi bi li ob u ~e ni i ka ko su vo je va li. I po se ti o ci ko ji su to è le li, mo gli su da u~e stvu ju u do ga |a ji ma. Bi lo im je omo gu }e no da se opro ba ju kao vi te zo vi, a za mla |e po se ti o ce, od se dam go di na i vi {e, pred vi |e na je i ma la {ko la vi te {tva u ne ko li ko ter mi na u to ku oba da na. Isto ta ko, po se ti o ci su mo gli da se igra ju bi lo ko je od po nu |e nih dru {tve nih iga ra.

Or ga ni za tor je Udru `e we qu bi te qa dru {tve nih iga ra “Val ha la“ u sa rad wi sa udru `e wem za o~u va we sred wo ve kov ne ba {ti ne „Ze le ni bar jak“ . Po kro vi teq je Kan ce la ri ja za mla de No vog Sa da pri Grad skoj upra vi za Sred wo ve kov ni kamp su fi nan sij ski po mo gli Kan ce la ri ja za mla de gra da No vog Sa da i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da, a JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”je obez be dio ci ster nu sa vo dom. Z. D. Fo to: S. [u {we vi}

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa26.avgust2012.

dnevnik

SMO TRA STA RIH AUTO MO BI LA

Old taj me ri ukra si li cen tar gra da Trg slo bo de ju ~e je bio pun qu di ko ji su sa ra do zna lo {}u i di vqe wem po sma tra li tri de se tak old taj me ra i jo{ to li ko mo to ra. Auto mo bi li ko jih vi {e ne ma na uli ca ma bi li su po re |a ni je dan do dru gog, a od ra sli No vo sa |a ni, ali i de ca, mo gli su iz bli za da vi de le po

o~u va ne fi }e, re kor der iz 1968. go di ne, re no, ford, auto mo bil sa dr ve nim pre~ ka ma na fel na ma, opel iz 1941. go di ne... Vla snik tri fi }e od ko jih su dva re gi stro va na, Ste vi ca Ara |an ski ka `e da sa fi }om re dov no ide u Slo ve ni ju na sli ~ an skup.Pred s ta v qa mu,

Uto pio se {ti }e nik Do ma u Ve ter ni ku

Fo to: S. [u {we vi}

ve li, pra vo za do voq stvo ka da se u Slo ve ni ji na jed nom me stu po re |a ju 140 istih vo zi la sa mo raz li ~i tih bo ja. Ju ~e ra {wa smo tra bi la je upri li ~e na u sklo pu Me |u na rod nog, 18. po re du sku pa sta -

ro vre men skih auto mo bi la. Da nas je na Spen su tak mi ~e we u spret n o s ti. Vo z a ~ i sta r ih auto bo mi la tre ba da po ka `u ko li ko su ume {ni u sa vla da va wu pre pre ka sa svo jim vre me {nim qu bim ci ma. Z. D.

BES PLAT NI TRE NIN ZI AME RI^ KOG FUD BA LA

Da me ga ze tra vu i pro tiv ni ce Je dan od na ~i na da se ovog le ta sport ski an ga ù je te i to bes plat no, uz uslov da ste de voj ka, su tre nin zi ame ri~ kog fud ba la za ko je je za slu àn no vo sad ski èn ski klub ame ri~ kog fud ba la „Voj vot ki we„. Da su „Voj vot ki we” vred ne, i u se zo ni i van we, po ka zu je pro je kat bes plat nih tre nin ga „Ne mam vre me na, idem na tre ning” ko ji je po ~eo u ma ju i tra ja }e do sep t em b ra. Pred s ed n i c a klu ba Mia Ba jin ka è da je od ziv de vo ja ka vi {e ne go za do vo qa va ju }i. - S ob zi rom na to da sma tra mo da se de voj ke ne ba ve spor tom ono li ko ko li ko bi tre ba lo, uz ~i we ni cu da je ve li ki broj da ma ostao u No vom Sa du, uz po mo} Gra da i Kan ce la ri je za mla de us pe le smo da oì vi mo je dan lep pro je kat u okvi ru ko ga de voj ke mo gu da tre ni ra ju {est pu ta ne deq no u pri jat nim ve ~er wim ter mi ni ma, od 20 ~a so va, i ne sa mo da tre ni ra ju. Ak ce nat sta vqa mo i na dru è we i tim bil ding. Uslo vi za tre ni ra we su za i sta bes pre kor ni u sport skom cen tru „Het-trik”, gde je de voj ka ma na ras po la ga wu te ren sa ve {ta~ kom tra vom pod re flek to ri ma i te re ta na na otvo re nom - ka è Ba jin.

Ona do da je da je od ma ja do sa da ve li ki broj de vo ja ka do la zio na bes plat ne tre nin ge, u skla du sa oba ve za ma i slo bod nim vre me nom. Ne ke su se za dr `a le, ne ke pro ba le pa od u sta le, a da nas ak tiv no tre ni ra dva de set de vo -

ma. Igra je kre a tiv na i pu na adre na li na, i iako mo `da de lu je kao pu ko uda ra we lop te, gu ra we pro tiv ni ka, to je sport u kom vi {e mo ra da se ko ri sti mo zak i va `ni ja je men tal na pri pre mqe nost. Bit no je „pro ~i ta ti” {ta

ja ka. Ame ri~ ki fud bal je sport ko jim sva ko mo `e da se ba vi, bit ni su sa mo vo qa i trud, jer sva ko mo `e da na |e svo je me sto na te re nu u skla du sa te le snom gra |om i fi zi~ kim ka pa ci te ti -

}e pro tiv nik da ura di i u skla du sa tim br zo re a go va ti i pred u hi tri ti ili osu je ti ti pro tiv ni~ ku na me ru. De voj ke tre nut no igra ju bes kon takt nu va ri jan tu ame ri~ kog fud ba la, od no sno fleg fud bal. U ovoj igri ne ma uda ra ca, a na te re nu mo `e bi ti raz li ~it broj igra ~i ca - pet na pet, se dam na se dam ili je da na est na jed na est. Blo ko vi i oba ra wa su za bra we ni. Ciq igre je, kao i u ame ri~ kom fud ba lu, une ti lop tu u end zo nu pro tiv ni ka. U ame ri~ kom fud ba lu se pri me wu je oba ra we ka ko bi se za u sta vio igra~ s lop tom, dok je u fleg fud ba lu do voq no ski nu ti

Fo to: B. Lu ~i}

Tri ve li ke ma ni fe sta ci je Bes plat ni tre nin zi tra ju do sep tem bra, a na kon to ga „Voj vot ki we” na sta vqa ju sa pro mo ci jom spor ta i zdra vog ì vo ta kroz tri ve li ke ma ni fe sta ci je ko je su pla ni ra ne u na red nom pe ri o du. Obe le ì }e Dan spor ta kra jem av gu sta, i od i gra }e re vi jal nu utak mi cu pro tiv Ame ri~ ke am ba sa de po ~et kom sep tem bra, a ta utak mi ca ujed no }e bi ti „kru na” bes plat nih tre nin ga. Po red ovo ga, u na ja vi je i pr vi èn ski tur nir u bes kon takt nom ame ri~ kom fud ba lu na Bal ka nu ko ji }e se odr à ti kra jem sep tem bra u No vom Sa du.

Kon cert u Kar lo va~ koj gim na zi ji Kon cert ho ra „De ~a ci i de voj ~i ce iz Ploc ka” iz Poq ske bi }e odr `an ve ~e ras od 19.30 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. Di ri gent je Ana Bram ska. Ulaz je bes pla tan, a or ga ni za tor je Kul tur ni cen tar Po du nav skih [va ba „Kar lo vic”. Z. Ml.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo t e k a „Saj m i { te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu l e v a r u Mi h aj l a Pu pina 7.

za sta vi cu s pro tiv ni ce. Ovu vr stu ame ri~ kog fud ba la igra ju od ra sli i de ca oba po la. No vo sa |an ka Ma ja Ni ko li} ko ja re dov no do la zi na tre nin ge ka è de je za klub ~u la sa svim slu ~aj no, jer je u ne do stat ku fi zi~ ke ak tiv no sti pre tra ì va la po in ter ne tu o ak tiv no sti ma ko je No vi Sad nu di pre ko le ta. Ta ko je pro na {la „Voj vot ki we”. - Svi de la mi se at mos fe ra na te re nu, pri stup igra ~i ca, tre ne ra i pred sed ni ce. Uz mno go za ba ve i po zi tiv ne ener gi je se po sti è è qe ni ciq - usa vr {a va we u ovom spor tu. Klub iz gle da kao ve li ka po ro di ca ko ja je uvek sprem na da pri hva ti no ve ~la no ve i po mog ne kad god je to po treb no - ka è Ma ja. Na tre nin ge do la ze No vo sa |an ke svih ge ne ra ci ja, te smo na li cu me sta za te kli i naj mla |e me |u wi ma - de ve to go di {wu @e qa nu i tri na e sto go di {wu Dra ga nu ko je u glas ka ù da sa za do voq stvom do la ze na tre nin ge, ve `be ni su te {ke i ra de pu nom pa rom. Ko zna, mo gu }e da }e ih ba{ ovi tre nin zi od ve sti u vrh èn skog ame ri~ kog fud ba la. - Ve ru jem da }e i de voj ke ko je su do la zi le na tre nin ge osta ti sa na ma, jer, one su isto Voj vot ki we, kao de voj ke ko je su do {le pre wih i ko je uve li ko tre ni ra ju u klu bu. Ne pra vi mo raz li ku da li je ne ko nov ili ni je, i mi slim da su se sjaj no uklo pi le, od no sno ve ru jem da i sa me ose }a ju da su deo Voj vot ki wa, jer one to i je su - do da je Mia Ba jin. Do dat ne in for ma ci je o klu bu i tre nin zi ma na la ze se na in ter net stra ni ci „Voj vot ki wa”, an gel-dutches ses.com. J. Zdje la re vi}

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Za u vek” Ali son Noel Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Za u vek” Ali son Noel. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. [e sna e sto go di {wa Ever Blum, je di na je pre `i ve la sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj su na stra da li svi osta li ~la no vi we ne po ro di ce. Na kon {to se opo ra vi la od po vre da i pre {la kod tet ke u Ka li for ni ju, Ever je u sta wu da vi di svo ju mr tvu se stru, da raz li -

ku je aure qu di i da pro ~i ta sve wi ho ve skri ve ne mi sli. Pro go we na no vim mo }i ma ona è li da se sa kri je od sve ta, me |u tim, ka da u we nu {ko lu do |e Dej men, iz u zet no zgo dan, lep i pa me tan mlad mu {ka rac, ugla |e nih ma ni ra, Ever ne mo è vi {e da se dr ì po stra ni. Za qu bi ti se u Dej me na iz u zet no je opa sno jer on ba{ i ni je ono {to se u pr vi mah ~i ni, a kao lik ko ji u sve uno si kon trast po ja vqu je se i ta jan stve na Dri na, ni ma lo na iv na su par ni ca. Za ra wa ju }i sve du bqe u Dej me no ve taj ne Ever se su o ~a va sa mno gim pi ta wi ma na ko ja ne ma pra vih od go vo ra. Je di no {to je sa svim si gur no je ste da se ona sve vi {e za qu bqu je u Dej me na. A. Va.

[ti }e nik Do ma za oso be ome te ne u raz vo ju u Ve ter ni ku Nor bert F. (1990) uto pio se ju ~e oko 11 ~a so va na pla `i “Vok” u Fu to gu. Pre ma re ~i ma ku pa ~a ko ji su u to vre me bi li u bli zi ni, tro ji ca mla di }a su do {la za jed no na ku pa we i ne {to ka sni je dvo ji ca su se us pa ni ~i la, ali je ve} bi lo ka sno za Nor ber ta ko ji je ne stao u Du na vu. Pre ma re ~i ma Zo ra na Ar bu ti ne, v.d. di rek to ra Do ma u Ve ter ni ku, tro ji ca {ti }e ni ka su se oko 10.30 sa ti bez zna wa vas pi ta ~a is kra la iz pro sto ri ja i oti {la na ovu pla `u ko ja se na la zi na ki lo me tar od Do ma.

- Wih tro ji ca ni su ima la do zvo lu da na pu ste Dom, ni ti su u gru pi na {ih {ti }e ni ka ko ji mo gu sa mo stal no da iz la ze. Ubr zo na kon {to je pri me }e no da ih ne ma u pro sto ri ja ma, je dan se vra tio i ta da smo sa zna li {ta se do go di lo. Oni do sa da ni su na pu {ta li Dom na taj na ~in, a {to se ti ~e ku pa wa, ima mo ba zen za na {e {ti }e ni ke u usta no vi i ne znam za {to su od lu ~i li da iza |u i do |u na ovu pla `u – ka `e Zo ran Ar bu ti na. Po li ci ja je ubr zo do {la na li ce me sta i oba vi la uvi |aj, ali te lo mla di }a do po po dnev nih ~a so va ni je pro na |e no. N. P.

IGRA PER NA TOM LOP TI COM OMI QE NA ME \U NO VO SA \A NI MA

Bad min ton vo le i è ne i mu {kar ci Re k re a t iv n o ba v qe w e bad min t o n om po s ta l o je pra v a atrak ci ja me |u su gra |a ni ma, a po sled wih go di na ovaj sport do bi ja sve ve }i broj po klo ni ka. Kroz Ha lu 6 No vo sad skog saj ma, gde se na la zi Bad min ton klub “No vi Sad”, sva ko dnev no pro |e ve l i k i broj qu b i t e q a igre per na tom lop ti com. Po re ~i ma pred s ed n i k a klu b a Mi l a n a Bar bi ra, bad min to nom se pod jed na ko ba vi i mu {ka i èn ska po pu la ci ja. - De voj ke igra ju zbog zdra vqa, po boq {a wa iz gle da, ali i ra di za ba ve, dok su mu {kar ci vi {e trak mi ~ar ski op re de qe ni - ka è Bar bir. - Za igru je po treb no mi ni mal no dvo je u~e sni ka, a mo è da se igra i u pa ro vi ma. Naj in te re sant ni je su si tu a ci je ka da do |u me {o vi ti pa ro vi, jer tu bu de do sta var ni ca i tru da da se pro tiv ni~ ka eki pa po be di. No vo sad ski bad min ton klub osno van je pre de vet go di na i po re ~i ma Bar bi ra, iako ni je u do voq noj me ri me dij ski pro pra }en, No vo sa |a ni zna ju za we ga. - Raz log le ì ve ro vat no u to me {to ovaj sport od go va ra na {em men ta li te tu. Ko do |e jed nom na bad min ton, taj se oba ve zno vra ti jo{ ko ji put- tvr di Bar bir.- Ovaj

Kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra u ovaj klub upi sa }e se no vi ~la no vi. Po re ~i ma Bar bi ra, sva ke go di ne u to vre me do la ze im ma li {a ni, ko ji u po tra zi za omi qe nim spor tom opro ba ju i bad min ton. - Upis ma li {a na je pred po ~e tak {kol ske go di ne, jer obi~ no ta da svi pra ve pla no ve za na red nih go di nu da na. U po ~et ku su mno go broj ni, dve du ih ro di te qi, ali kad pro |e pe riod u~e wa igre i ka da vi de da li ih bad min ton pri vla ~i, osta nu oni, ko ji su stvar no za in te re so va ni za igruob ja {wa va Bar bir.

Fo to: B. Lu ~i}

Osim re kre a ti va ca, u ovom klu bu tre ni ra oko 50 vr hun skih igra ~a bad min to na. Za hva qu ju }i wi ho vom od ri ca wu i tru du Klub se vi {e pu ta oki tio ti tu lom dr `av nih pr va ka u ekip noj i po je di na~ noj kon ku ren ci ji.

Olim pij ska di sci pli na 20 go di na Bad min ton ili igra lop ti com sa pe ri ma je ve o ma sta ra. U In di ji na pe }in skim cr te `i ma po sto je sve do ~e wa o ovm spor tu sta ra vi {e od dva mi le ni ju ma, a ova igra ni je bi la ret kost ni na evrop skim dvo ro vi ma u do ba fe u da li zma. Da na {wi bad min ton raz vio se po ~et kom XIV ve ka, a 1877. go di ne osno van je pr vi bad min ton klub. Po ~e la je kao vid re kre a ci je, ali je 1992. go di ne uvr {te na u stan dard ne olim pij ske spor to ve. sport re kre a tiv no mo `e da igra sva ko, jer ne ma ne kog po seb nog ogra ni ~e wa u go di na ma. Po treb no je sa mo da iz naj me te ren, po ne su pa ti ke, {orts i ma ji cu, a re kvi zi te }e do bi ti od klu ba. Na rav no, uko li ko ima ju svoj re ket i lop ti ce, mo gu ih po ne ti. Po ~et ni ci igru br zo sa vla da ju, jer ni je kom pli ko va na. Ve o ma je sli~ na te ni su, ali ima ma we pra vi la. Ter mi ni za re kre a tiv ce su od 18 do 23 sa ta, a je dan ter min tra je sat vre me na i ko {ta 600 di na ra. Klub or ga ni zu je i re kre a tiv ne tur ni re, ko ji bu du ve o ma po se }e ni.

- Ove go di ne na Evrop skom pr ven stvu u [ved skoj u~e stvo va li su mla |i se ni o ri. Ni smo osvo ji li ne ke zna ~aj ne re zul ta te, ali su ovi mom ci i de voj ke po sta li re gu lar ni na in ter na ci o nal nim tak mi ~e wi ma. Od sep tem bra po ~i we no va tak mi ~ar ska se zo na i si gu ran sam da }e ne ko od wih na tak mi ~e wu u Riu da ti svoj do pri nos po ve }a wu bro ja srp skih me da qa. Na `a lost, ove go di ne ni smo oti {li u Lon don na Olim pij ske igre, ali na dam se da }e 2016. go di ne ne ko od na {ih tak mi ~a ra bi ti ta moka `e Bar bir. N. Rad man

OGLASi

dnevnik

PRA VI OD MOR u prirodi dvokrevetne sobe i dvokrevetni izdvojeni apartmani. Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606. 59040 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 59155

DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 59017 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 59018

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 59016 KU]NA NE GA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, fizioterapeute, za korisnike u zemqi i inostranstvu.Telefon 021/400-148. 59152

KOD LUTRIJE izdajem sobu sa kupatilom studentu I godine, nepu{a~u iz Vojvodine. Telefon 021/6338-276. 59305 IZDAJEM sobu na Limnu studentkiwi, uslovi povoqni. Telefoni: 064/384-70-65, 021/521206. 59319 IZ DA JEM sobu, name{tenu za jednu devojku, nova zgrada i name{taj, centar grada kod hote la Park. Telefon 064/2234-770, 021/6-33-1033, zvati popodne. 59195 IZ DA JEM komfornu sobu za ènsku osobu, poseban ulaz, 40E. Uì~ka 1 Novi Sad. Tele foni: 021/6341-660, 064/50-13174. 58985 IZ DA JEM name{tenu sobu sa upotrebom kupatila u najuèm centru Novog Sada, blizu svih fakulteta. Tel. 064/2615846. 59156

IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Tel. 021/504-629. 59224

ME WAM trosoban 78m2 stan na Grbavici za mawi + va{a doplata. Tel. 063/8818143. 59267

IZDAJEM - prodajem dvosoban mawi stan, 45.8m2 u Novom Sadu Detelinara, prazan, 150e mese~no + tro{kovi. Prodajna cena 800e/m2, vlasnik. Telefon 064/2862184. 59284 IZ DA JEM kod Spensa u novijoj zgradi prazan stan 125m2, i Bra}e Ribnikara 45m2 ekstra name{ten. Telefon 063/8117331. 645567

IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, 28m2 cena-110 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 645524 IZ DA JEM u Radni~koj jednosoban stan 32m2 i na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2, oba kompletno name{tena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645568 IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e vreme sve informacije na Telefon 064/495-23-19. 58782 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro {kova. www.stanovi.rs.Telefo ni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 59277 OD PR VOG septembra izdajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta. Telefon 064/61051-32. 56998 IZ DA JEM nov, moderno name{ten, jednosoban stan u Marka Miqanova. Pozvati svaki dan posle 17 ~asova na 069/160-1037. 57784 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru kod sajma i medicinskog fakulteta Pasterova ulica. Telefoni: 063/8 453-577, 463-717. 57839 IZ DA JEM komforan jednosoban, name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/505531, 065/5505531. 58396

IZ DA JEM komforan, nename{ten stan, 50m2 u ulici Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/ 514418. 58485 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u centru grada, od 1. septembra. Telefon 060/ 100 61 - 63. 58664 IZ DA JEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br.8. Telefon 064/1360012. 58712 IZ DA JEM kompletno opremqen trosoban stan od 80m2, 1. sprat, Liman 1. Fru{kogorska ulica. Telefon 063/77-22-321. 58751 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan. visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411. 58862 SA LON SKI stan 140m2, strogi centar, drugi sprat, 100% renoviran, dva ulaza, stanovawe ili tiha delatnost na duì period. Telefon 063/8074411. 58864 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru 30 m2, centar, centralno grejawe, telefon, kablovska, ve{ ma{ina. Telefon: 021/552-270 i 064/11-36-076. 58972 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 58975 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 65m2 kod Limanske pijace. Telefon 064/896-25-20. 58991 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefon: 063/815-0477. 59011 KOM FOR NA opremqena garsowera na Grbavici, Aleksandar gra|a, bela tehnika i klima. Telefon: 064/888-26-30. 59014 IZ DA JEM superkomfornu garsoweru sa internetom na Novom nasequ na duè vreme. Telefoni: 402-491, 064/241-92-05, od 1. 9. 2012. godine. 59019 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking. Smiqka. Telefon 064/35-31-161. 59026 IZ DA JEM jednosoban, 40m2, nename{ten stan u Ulici [ekspirovoj, kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 59034 IZ DA JEM jednosoban poluname{ten stan na Novom nasequ. Telefon 063/8409-574. 59073 IZ DA JEM studentkiwama name{ten dvoiposoban stan, sa 4 leàja, 5 min. od Univerziteta, Ulica Sowe Marinkovi} 9. Telefoni: 021/461-207 ili 069/4201-701. 59098 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, dva leàja, 28m2 na Novoj Detelinari. Useqiva odmah. Telefon 060-019-12-41. 59110 IZ DA JEM dvosoban komforan name{ten stan u ul. Pariske komune, prvi sprat. Telefon 021/780-914, 064/97-43-805. 59131 IZ DA JEM jednosoban stan u zgradi kod fakulteta za studente iz Vojvodine. Telefon 063/8072928. 59132 IZ DA JEM lep jednosoban stan od 37m2 kod sajma, pored ambulante, CG, telefon, lift, KTV. Telefon: 063/837-8247. 59135

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Limanu III. Telefon: 064/891-3849 59143 PO TRE BAN cimer u okolini centra u dvosobnom name{tenom stawu, ima CG. Telefon 021/ 6619 - 263. 59170 NA ME [TEN stan 30m2 u Kraqa Petra I, izdajem Telefoni: 064/ 2085873, 064/2418726. 59181 IZ DA JEM dvosoban 60m2 komforan name{ten stan, visoki parter u centru Novog Sada. Telefoni: 021/456-765, 069/4456765 i 064/1381313. 59185 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u Laze Kosti}a15, cena po dogovoru. Telefon 063/223138. 59187 IZ DA JEM ekstra opremqenu garsoweru u blizini fakulteta. Telefoni: 064/1585191, 021/426087. 59194 IZ DA JEM dvosoban name{ten komforan stan na Novom Nasequ. Telefon 064/33-88-588. 59200 IZ DA JEM dvosoban poluname{ten stan na Detelinari 110e. Telefon 063/669856. 59201 IZ DA JEM salonski stan u Dunavskoj ulici, visoki parter, CG, telefon, 109m2, parking u dvori{tu. Telefon 065/2745515. 59207 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ. Telefon 063/7793-185 59211 IZ DA JEM dvosoban komforan name{ten stan kod èlezni~ke stanice. Odmah useqiv. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501. 59213 IZ DA JEM superkomforan name{ten jednosoban stan (klima, TV, ve{ ma{ina) od 32m2, kod „Dnevnika”. Telefon 065/47-47888. 59221 IZ DA JEM, kod Sajma, konfo ran jednoiposoban stan od 45m2 (dve odvojene sobe) studentima ili mla|im zaposlenim osobama. Odmah useqiv. Telefoni:021/6390-326, 063/12-67-358. 59225 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon:021/895-362. 59241 43M2 + 16m2 jednoiposoban stan, name{ten, renoviran, prvo useqewe, Liman III, kod Limanskog praka, Narodnog Fronta, cena 200E/mesec + depozit. Telefon: 065/69-18-100. 59244 IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, tre}i sprat, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 59247 NA LI MA NU III ul. Narodnog fronta 52 name{ten stan, spava}a soba, kuhiwa, dnevni bora vak i kupatilo. Telefon 064/2755731. 59254 IZ DA JEM dvosoban komforan stan blizu fakulteta za 2 ili 3 studentkiwe. Telefon 063/548259. 59262 IZ DA JEM dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Telefon 064/5765632. 59278 IZ DA JEM kompletno name{ten jednoiposoban stan, dva leàja, kablovska, klima, internet, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23 Telefon 063/500346. 59044 IZ DA JEM jednosoban stan, 32m2, kompletno name{ten, dva leàja, kablovska, internet, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m, Jevrejska 23. Telefon 063/500346. 59045

PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 59219 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202 59274

nedeqa26.avgust2012.

PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 59275 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novi sad@ stanovi.rs 59276

KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645617

PREKO PUTA Futo{ke pijace, u ]irpanovoj ulici, ukwièn mawi dupleks 27m2 sa novim ugradnim name{tajem, cena 26.000e. Telefon 548-398, 060/37-38-370. 59295 U PO NU DI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na do brim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19004, 062/277-290, www.solis-nekretnine.com. 645479 PRO DA JEM nov ukwièn neuseqavan dupleks 109m2 na 3. spratu sa liftom, CG, na po~etku Bulevara Evrope. Cena 87.000 evra. [ifra: 23404.Tel. 065/2019-011, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 645498 DVO RI [NI stan, Podbara, ukwièn, prizemqe, kompletno renoviran, 40m2 za samo 27.000 evra. Fotografije na www.solisnekretnine.com pod {ifrom: 23422. Tel. 065/2019-011, 021/6624-325. 645489

GARSOWERA, 28m2, ukwièna, terasa, preko puta Futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0. 59327 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 645618 BUL. OSLO BO \E WA, u novi joj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 27.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645619 LI MAN, noviji, odli~an, ukwièn, stan od 25m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 645620 SA TE LIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645621 GAR SO WE RA, Sajam, 24m2, prvi sprat, terasa, ukwièno u idealnom delu. Tel. 444-107, 633-7853. 645528 PRE KO PU TA DNEV NI KA u mirnoj ulici lepa garsowera 26m2, ima terasu za 29.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645569 NA NO VOJ DE TE LI NA RI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 645540 NO VA DE TE LI NA RA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwièn, kqu~ u ag. [ifra 1003616, cena 28.900. www.nekretnine-mojdom.com. Telefo ni: 523-193, 451-318. 645541 GAR SO WE RA!!! Kod Medicinskog fakulteta od 21m2!!! Hit no i povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 645580

KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan od 28m2 niè spratnosti mirno okruèwe odmah useqiv ukwièn. Pozovite 063/500-213. 645581 GAR SO WE RA - Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 23m2-prodaje se komplet name{tena sa el. aparatima, ukwièna-useqiva, isto~na-dvori{na strana cena-26.800 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 645510 UKWI @EN, 27m2-28.000 evra, odvojena kuhiwa, zgrada Budu}nosti i 26m2 za 25.900 evra, CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 645513 HIT NO!!! Salajka 21m2 – 2. sprat, terasa, grejawe, predato na ukwi`bu, cena 17.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 645520 CEN TAR ukwièna novija garsowera, 26m2, drugi sprat, terasa, cena fiksna: 29.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 645532 IDE AL NO kao investicija za izdavawe, mala ukwièna garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo: 18.000 evra. [ifra: 14588 Tel. 021/427-277; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 645484 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna nova garsowera 26m2 kompletno name{tena sa 2 leàja na 1. spratu. [ifra: 23792. Tel. 065/20-19-013, 021/427-277 www.solis-nekretnine.com. 645485 UKWI @E NA garsowera u Ul. cara Du{ana, gradsko grejawe, 4. spart, lift, dvori{no orjentisana, 28m2 za fiksnu cenu od 31.000 evra. [ifra: 23483. Tel. 065/2019-011, 021/451-570 www.solis-nekretnine.com. 645486 B. ]O SI ]A, odli~na ukwièna garsowera, I sprat, 28.000E. Tel. 062/522-177, 062/89-56-705. 645465 SOM BOR SKI BU LE VAR no va, I sp. 27m2-22.000E. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 645461 JAN KA ^ME LI KA, 19m216.000E, garsowera u zgradi, V sprat bez lifta, sa name{tajem, predato na legalizaciju. Tel. 063/441-663, 021/526-622. 645468 GAR SO WE RA - Haxiruvimova, blizina Sajma V sprat, lift, odmah useqiv, 28m2, 31.000 evra „Kvart” 021/450-417; 064/189-3887. 645474 GAR SO WE RA Liman III, Park city 28m2, II sprat, ekstra luks i garsowera Liman I, X sprat, 22m2. „Kvart“ 021/450-417; 063/128-97-97. 645476 JED NO SO BAN stan, 41m2, Bulevar oslobo|ewa, u blizini Medicinskog fakulteta i stanice. Miran deo. Povoqno!!! Tel. 063/500-213. 645582 NOV, odmah useqiv stan u zgradi, 31m2 Heroja Pinkija. Uredni papiri. Hitno i povoqno! Cena: 23.000. Tel. 063/7759-121. 645596 NO VI JI, odmah useqiv stan 31m2 na Bulevaru kraqa Petra kod SUP-a. Terasa, ostava. Cena sa kompletnim name{tajem 28.900E. Tel. 063/108-8017. 645597 [EK SPI RO VA ulica, kod Limanskog parka, u zgradi sa liftom, ukwièn, prazan, odmah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Tel. 063/504-799. 645598

OGLASi

nedeqa26.avgust2012.

OD MAH USE QIV jednosoban stan 29m2 Antona Urbana. Ukwièn, hitno! Cena 20.000. Tel. 063/108-8017. 645599 PRO DA JE MO 41m2, jednosoban, Omladinskog pokreta, tre}i sprat, 37.000 - kqu~ u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003723, 065/850-66-16. 645542 NA LI MA NU III kod Limanskog parka, 28m2, jednosoban stan, ukwièn, cena 28.999. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003950. 645543 NO VO NA SE QE, 35m2, jednosoban stan na drugom spratu, lift, terasa, 29.000. Tel. 444107, 633-7853. 645529 S. DE TE LI NA RA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645622 OD LI ÂN, renoviran jednosoban stan od 28m2 u [ekspirovoj ulici kod limanskog parka. Brzo useqiv, ukwièn. Cena 28.000E. Tel. 063/777-6233. 645601 OD LI ÂN, renoviran stan 41m2 Felegi Tivadora kod @. stanice. Useqiv, ukwièn, terasa. Cena sa kuhiwom i klimom 36.000. Tel. 063/1088-017. 645602 DVA jednosobna stana, ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 23m2 visoko prizemqe 25.000e i 28m2 tre}i sprat, 33.000e. Agencije nemojte zvati. Telefon 064/3052950. 59062 PRO DA JE MO jednosoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma za 31.000. Ukwièn. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 59230 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru u ~ika Stevinoj ulici, 25m2 na drugom spratu, cena 29.500e. Telefon 060/02-01-000. 59046 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru od 26, 43m2 u centru na drugom spratu sa terasom, centralnim grejawem i klimom, bez posrednika. Telefon: 063/8633-215. 59188 PRO DA JEM garsoweru kod stanice. Brzo gotova, 12.500E. Telefon 060/0888-565. 59240

37000E, jednoiposoban 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwièn, useqiv, terasa, moè kredit. Telefoni: 060/418-32-23. 59328 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645628 IZ VAN RE DAN potpuno nov stan 41m2 ]irpanova, I sprat, lift, terasa. Uredna dokumentacija. Ima i povrat PDV-a! Cena: 46.500. Tel. 063/108-8017. 645604 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645623 NO VA DE TE LI NA RA, ekstra kvalitetna zgrada, prodajem nov odmah useqiv 1,5 stan od 38m2 odli~nog rasporeda, na II spra tu, hitno!!! Tel. 636-8429. 645624 SA JAM, odli~an ukwièn 1,5 stan, cena 44.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645630 HIT NO, Narodnog fronta, Li man III, 40m2, mogu}nost adapta cije u jednoiposoban. Ukwièn. 37.000E. Tel. 063/777-6233. 645600 OD LI ÂN, nov, ukwièn stan od 35m2 u delu ku}e na Podbari u Ulici Save Vukovi}a. Bez ulagawa, hitno, 21.000E. Tel. 063/777-6233. 645608 GR BA VI CA u novoj zgradi jednoiposoban stan, ukwièn, 40m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, klasi~an raspored. Te lefoni: 528-137, 063/538-166. 645572

BU LE VAR OSLO BO \E WA odli~an kompletno name{ten jednoiposoban stan 38m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645573 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528137, 063/538-166. 645574 GA GA RI NO VA jednoiposoban stan 43m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645575 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 39m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a, ukwièn, zgrada sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645576 JED NO SO BAN Liman I, ukwièn, prvi sprat bez ulagawa 40m2, cena sa name{tajem 42.000 evra. „Kvart“ 021/450-417; 064/189-38-87. 645473 BLI ZU @EL. STA NI CE, 38m2, jednoiposoban, hitna prodaja! Tel. 064/215-60-90, 021/526622. 645467 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra: 20555. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39 www.so lis-nekretnine.com. 645487 OD LI^ NA ponuda, jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, IV sprat. [ifra: 22362. Tel. 063/520-296, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 645488 BU LE VAR ukwièn jednoiposoban stan, cena sa svim stvarima i tehnikom u stanu, 29m2, mansarda - {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 27. 800 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 645533 GR BA VI CA ukwièn jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 37m2, cena sa parking mestom: 38.100 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 645534 NO VA DE TE LI NA RA, 50m2, noviji odmah useqiv jednoiposoban stan, uredni papiri – upotrebna dozvola, cena: 42.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 645535 GR BA VI CA, 40m2, nov – brzo useqiv jednoiposoban stan u no voj kvalitetnoj zgradi, II sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 46.700 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretni ne.rs. 645536 JED NO I PO SO BAN - 39m2-4. sprat, lift, ukwièn-useqivodli~an raspored cena-36.100 evra. Telefon: 064/823-6601, 021/6614-20. 645521 @. STA NI CA 31m2-ukwiènuseqiv, funkcioni{e kao jednoiposoban. CG, 2. sprat, cena – 33.000 evra – nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 645515

OD LI ÂN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + garaà, odmah useqiv, cena samo: 38.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645499 HIT NO! Brzo useqiv JIS 56m2, Novo naseqe, Bul. S. Jovanovi}a, III sprat, lift, tera sa, klima, odv. kuhiwa, odli~an! Cena samo: 49.900. Tel. 021/523700, 063/536-212. 645501 HIT NO!!! Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 41m2-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-42.250 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 645509 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, PVC, kl. parket, ukwièn, cena: 24.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645504 BR ZO USE QIV JIS 29m2, No vo naseqe, IV sprat, lift, odli~nog rasporeda, blage kosine, odv. kuhiwa, dve sobe, ukwièn, cena samo: 22.900. Tel. 021/523700, 063/536-212. 645507 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, odv. kuhiwa, 2 terase, lift, cg, TPV, dvori{na strana, ostava, ukwièn, cena samo: 42.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645505 HIT NO!!! 45m2-dvosobanukwièn-useqiv, fasadna cigla, cena-41.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424-963. 645511 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a: 39.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645502 HIT NA PRO DA JA - dvosoban 54m2 Liman-ukwièn-useqiv, lift, terasa. CG, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle, cena - 46.350 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 645514 BE TA NI JA ukwièn komforan noviji dvosoban stan u novijoj zgradi, 56m2, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, prvi sprat, terasa, cena: 56.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 645537 HIT NA PRO DA JA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, odmah useqiv, cena: 43.900 evra, {ifra: 23072. Tel. 021/451-570; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 645490 PRO DA JEM 55m2 dvosobnog stan na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena: 53.500 evra. [ifra: 22515. Tel. 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 645491

PRO DA JEM ukwièn stan 51m2 na N. Detelinari na 3. spratu, parking mesto! Moè prodaja i na kredit. [ifra: 21347, 021/6624-325, 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 645492 DVO SO BAN stan na Novom na sequ na prodaju, cena 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com. 645493 DE TE LI NA RA, ukwièn dvo soban, 38.500, II sprat. Tel. 021/522-177, 062/89-56-705. 645466 DVO SO BAN Liman II 61m2, moè dvoiposoban; dvosoban Liman III 62m2, V sprat; i 58m2 I sprat, Liman III izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! „Kvart” 021/450-417; 063/128-9797. 645469 GR BA VI CA!!! Dvosoban stan u novoj zgradi odli~nog raspore da od 55m2 niè spratnosti sa garaòm. Pozovite 063/500-213. 645583 DVO SO BAN stan Liman I, pr vi sprat, miran deo, odmah useqiv. Tel. 063/500-213. 645584 KLA SI ÂN dvosoban stan, ukwièn 53m2, u dobrom stawu, bez ulagawa, blizina @. stanice, povoqno. Tel. 6615-117. 645590 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117. 645591 PA RI SKE KO MU NE, dvosoban, 43m2, odvojena kuhiwa, I sprat, ukwièn, prazan, odmah useqiv, 37.700. Telefoni: 444107, 633-7853. 645530 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645570 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta Dnevnika nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 645571 CEN TAR, Straìlovska, kod Radni~ke ulice, novija zgrada, II sprat, lift, terasa, dvosoban, 42m2, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/550-387, 523-193, 451-318. 645544 BU LE VAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 47.500. [ifra 1003595, www.nekretnine-mojdom.com. Telefo ni: 451-318, 523-193, 065/850-6616. 645545 DVA STA NA na Telepu. Prvi, 42m2 na VP cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 645546 CEN TAR, Radni~ka, visoki parter, 67m2 idealno za kance larije. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003626. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/88295-88. 645547

dnevnik NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat za renovirawe, cena 44.000. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 645548 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kod Maksima Gorkog odli~an dvosoban 56m2 u lepoj novoj kvalitetnoj zgradi sa kompletnim novim name{tajem i belom tehnikom, u stanu niko nije ìveo. [ifra 1003843, www.nekretnine-mojdom.com. Telefo ni: 451-318, 523-193. 645549 OD LI ÂN dvosoban stan, 53m2 kod stanice, ukwièn i komplet renoviran na III spratu, cena 47.400. Tel. 451-318, 523193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003866 645550 LI MAN II kod Spensa dvosoban sre|en ukwièn stan povr{ine 50m2, lift, VI sprat, nije posledwi, cena 51.500. Tel. 451318, 523-193. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003931. 645552 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dvosoban stan kod Stanice, 50m2, ukwièn, lift, terasa, povoqno 41.200. Tel. 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003840. 645553 GR BA VI CA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488. Telefo ni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 645554 NO VA DE TE LI NA RA 67m2, visoki parter, nov, odmah useqiv, 59.000, {ifra 1003612, kqu~ u agenciji. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523193, 451-318, 065/850-66-16. 645555 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina.... Tel. 6366952, www.bomil.rs. 645633 RAD NI^ KA ul. 67m2-funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostor-uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwièn-prazan cena-72.100 evra - nije fiksno. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 645519 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645625 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 34.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645626 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwièn, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Tel. 063/108-8017. 645605 HIT NA PRO DA JA ukwiènog dvosobnog stana od 53m2 na Limanu III u neporednoj blizini Merkatora. Pogodno i za poslovni prostor. 38.100E. Tel. 063/775-9121. 645606 VE O MA PO VOQ NO! Odli ~an, odmah useqiv stan 50m2 Bul. oslobo|ewa. Ukwièn, lift. Cena sa kompletnim na me{tajem i tehnikom 41.000. Tel. 063/108-8017. 645607 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2 cena 53.600. Tel. 063/828-83-77. 645629 OD LI ÂN stan na Limanu III, 52m2 [ekspirova. Lift, terasa, ukwièn. Cena: 49.500. Tel. 063/7776-233. 645603 PRO DA JE MO ukwièn jednoiposoban stan na prvom spratu blizu centra za 35.000. Telefo ni: 6447-622, 063/540-165. 59228 PRO DA JE MO jednoiposoban stan kod Futo{ke pijace za 41.000. Telefon 6447-622. 59231 USE QIV, klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, tre}i sprat, kuhiwa - prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59053

VLA SNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 59107 PRO DA JE MO dvosoban stan 48m2 za 37.000, proto~na topla voda. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 59229 KOD BOL NI CE dvosoban stan, 49m2, prvi sprat 39.000e, Socijalno, 42m21, III 51.500, Mi~urinova 53m2, nov, III, dogo vor. Telefon 063/587-602. 59251

NO VA DE TE LI NA RA, odli ~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645627 LI MAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwièn 2,5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645631 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa ga raòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645635 DVO I PO SO BAN stan 63m2 na drugom spratu, ukwièn, renoviran, 51.500. [ifra 1003781. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 645556 NO VA DE TE LI NA RA 39m2 original dvoiposoban-perfektan raspored, ukwièn-useqiv, CG cena-34.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 645518 BU DU] NOST, odli~an dvoiposoban stan 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Tel. 6615-117. 645592 HIT NO I PO VOQ NO, pra zan, odmah useqiv, renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Tel. 063/777-6233. 645609 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. Cena sa name{tajem 63.000E. Tel. 063/108-8017. 645610 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Tel. 063/500213. 645585

RU ME NA^ KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klaso~na gradwa, ukwièn, moè kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 645577 LI MAN, ukwièn dvoiposoban stan, 57.000E. Bez ulagawa. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 645463 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 645459 PRO DA JEM noviji 2.5-soban stan 57m2 kod Betanije, ukwièn, odli~an raspored. {ifra: 22175. Tel.064/134-0459, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 645494 DVO I PO SO BAN 69m2-ukwièn-useqiv, zgrada od fasadne cigle, 2. sprat. Terasa. Lift, CG cena-56.650 evra - nije fik sno. Tel. 064/823-6610, 021/6614200. 645522 DVO I PO SO BAN, 82m2-zgrada 6 god stara, lift, terasa, ukwièn-useqiv odmah, odli~an raspored, cena-63.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 645512

OGLASi

dnevnik

HIT NA PRO DA JA! Perfek tan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, moè biti i ^S, novija zgrada, ukwièn, cena: 98.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645503 NO VI JI trosoban stan u blizini Futo{ke ulice, 71m2, kvalitetna gradwa, redovan sprat, terasa, lift, cena: 65.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 645538 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena: 69.000 evra. [ifra: 22773. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 645495 TRO SO BAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart“ 021/450-417; 063/128-97-97. 645470 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwièn odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 645586 CEN TAR!!! Petra Drap{ina nov trosoban stan sa gara`nim mestom uskoro useqiv!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 645587 UKWI @EN, kompletno renoviran trosoban stan 69m2, Gagarinova ulica. Lift! Terasa 7m2 nije u kvadraturi! 65.000E, hitno! Tel. 063/777-6233. 645611 LI MAN I, Fru{kogorska, 81m2, trosoban, ukwièn, 72.100. Telefoni: 444-107, 6337853. 645531 LI MAN 2, Resavska 82m2, prodajemo trosoban ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 645557 KOD RI BQE PI JA CE trosoban stan 80m2, ukwièn, dvostran, lift, III sprat, 72.100. [ifra 1000087, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 645558 ULI CA PE TRA DRAP [I NA, nov trosoban stan u jednoj etaì pred useqewe 82m2, II sprat, hitno i povoqno. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 1003891. www.nekretnine-moj dom.com. 645559 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 82m2, na jednoj etaì u novoj zgradi pred useqewe, veliki lep dnevni boravak, dvostran izuzetan stan, cena 900/m2. Tel. 451-318, 523-193. 645560 NO VO NA SE QE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 645632 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, cena 63.000e. Te lefon 060/02-01-000. 59048 U TUR GE WE VOJ prodajem stan na drugom spratu od 75m2 + 5m2 terase, cena 70.000E bez posred nika. Telefon 060/180-80-44. 59210

PRO DA JE MO odmah useqiv i ukwi`en trosoban stan od 62m2 za 45.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 59227 HIT NO prodajemo trosoban stan 72m2, kod @elezni~ke stanice za 51.000E. Stan je ukwi`en i odmah useqiv. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 59232 PRO DA JEM stan u centru 61m2, trosoban, Radni~ka 17/I, CG, KTV. Telefoni: 063/548714, 021/521-901. 59270 PO VOQ NO prodajem dvoiposoban stan 75m2, u Gagarinovoj ulici, gleda na dve strane, terasa, lift, klima, 830E/m2. Telfeon: 060/713-70-70. 59226

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dupleks TIS 88m2, Petra Drap{ina, V sprat, lift, terasa, parking u dvori{tu, gips, rasveta, klima, ukwièn, cena: 77.300. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645506 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645636 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sredjen, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 645637 LI MAN, odli~an, ukwièn 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor.... Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 645638 KEJ, odli~an 3,5 stan na II spratu, cena 82.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 645640

NA LI MA NU III u zgradi od fasadne cigle, troiposoban stan 93m2, odràvan, lift, terasa, ukwièn, cena 87.7000 nije fiksno. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003766. Tel.: 451-318, 523-193. 645561 HIT NA PRO DA JA novijeg, troiposobnog, ukwiènog stana od 83m2 u Haxi Ruvimovoj ulici kod sajma. Lift, terasa. Cena 62.500E. Tel. 063/108-8017. 645612 TUR GE WE VA ulica, ukwièn troiposoban stan od 76m2 na drugom spratu. Lift, dve terase. Cena 72.000E. Tel. 063/7759121. 645613 BU DU] NOST, odli~an troiposoban stan 86 m2 u Pasterovoj ulici, povoqno. Tel. 6615-117. 645593 LI MAN!!! Troiposoban stan od 93m2 klasi~nog rasporeda u klasi~noj gradwi, odli~no stawe, ukwièn useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213. 645588

LI MAN Ê TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, moè redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 645578 TRO I PO SO BAN stan, Liman II, novija zgrada, 84m2, bez ulagawa, cena 84.000 evra. „Kvart“ 021/450-417; 063/128-97-97. 645478 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523-700, 063/536212. 645500 LI MAN - 4-soban 90m2-komplet renoviran-PVC stolarija, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, 2 terase, lift, CG cena83.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 645523 RA VA NI^ KA, ukwièn petosoban luks stan, 155m2, kompletno renoviran, lift, terasa, VI sp. Cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 645460 HIT NA PRO DA JA, ~etvorosoban stan 154m2 u strogom centru grada. Noviji, ukwièn, useqiv, sam na spratu. {ifra: 20196. Tel.021/451-570, 064/1340459, www.solis-nekretnine.com. 645496 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 645497 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528137, 063/538-166. 645579 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 645589 PRO DA JEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, lift, terasa, ukwizen. Povoqno! Cena 134.000E. Tel. 063/1010-664. 645614 STRO GI CEN TAR, Mileti}eva ulica, 70m2, noviji ~etvorosoban stan. II sprat, terasa. Povoqno, 72.000E. Tel. 063/1010664. 645615 KOD SKUP [TI NE salonski stan na prvom spratu 90m2, odli~an i za poslovni prostor, cena 77.500. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003845. 645562

EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Tel. 063/7776233. 645616 NO VA DE TE LI NA RA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 645563 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000. [ifra 1003139, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 645564 Ê TVO RO SO BAN stan kod Poliklinike Papi} na Limanu II, 106m2, ~etvrti sprat od sedam, ukwièn, odràvan. Tel. 451-318, 060/075-37-82, www.nekretnine-mojdom.com. 645566

U MAK SI MA GOR KOG ulici kod Foruma, 64m2, na VP salonski stan idealan i za kancelarije. Ukwièn, prazan, povoqno. Telefon: 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003860. 645551 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretnine.com. 645565 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwièna zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4,0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orjentisan + mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645641 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon: 063/828-83-77, www.bomil.rs. 645639 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4,0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645634

CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, 116m2, cena 105.000e. Telefon 060/02-01-000. 59047 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon: 063/569-046. 59222 CEN TAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva ku patila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, Pavla Papa 7, sto metara od pozori{ta, 148500E, vlasnik. Telefon 063/560-298. 59238 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks 96m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 57396

RUMENKA put za Novi Sad plac 16000m2, 50m od glavnog puta, sva infrastruktura, cena dogovor. Telefoni: 064/ 2595502 i 062/895-3133. 59340 NO VI SAD, Slana Bara, 215m2, plac 480m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolska ulaza, tri garaè, cena dogovor, a moè i zamena za JIS stan i doplata. Tel. 021/526-622; 063/1124-911. 645462 KU ]A Salajka – [ajka{ka 143m2, ukwièno, plac 400m2, blizina Temerinskog puta, pogodna za firme. „Kvart“ 021/450-417; 063/128-97-97. 645477 NO VA ku}a na Somborskom bulevaru - ukwièna, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored-2 kupatila, parking, cena61.000 evra-nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 645517 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-8377. 645642

nedeqa26.avgust2012.

PE TRO VA RA DIN Ka~i}eva ulica, prodaje se prelepa {estosobna vila od 350m2 izgra|e na na placu od 400m2. Gara`a u sastavu objekta. Pun komfor. Moderan projekat, kvalitetna gradwa! Odli~na {iroka mirna ulica! [ifra: 30183. Tel. 064/134-0459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 645482 PO PO VI CA - kod Mo{ine vile, prodaje se potpuno nova, tek useqena trosobna prizemna ku}a sa visokim tavanom, na placu od 800m2, svi prikqu~ci, 100m od grad. prevoza, pogled na Grad. Ukwi`en. {ifra: 31229. Tel. 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 645483

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Sr. Kamenica - Bockama ^S 100m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, 3 sistema grejawa, telefon, kablovska, 2 terase, ostava, ukwièno, cena samo: 22.500! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 645508 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 645527 VI KEN DI CA, Biserno ostrvo, izlazi na vodu 60m2+15m2-na placu od 800m2. Tel. 021/526622, 064/215-60-90. 645464 GRA \E VIN SKI PLAC Sa lajka 407m2, kompletna infrastruktura-voda, kanalizacija, gas, struja, ukwièn, dozvoqeno P+1+Pk-30% izgra|enosti cena-28.000 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779 (www.avenianekretnine.com). 645516 SPORT SKI CEN TAR - Na prodaju SP centar na po~etku Adica, plac 5.000m2, 3 terena, odobrewe za izgadwu hale 33m h 52m! Za vi{e pozovite: 064/1340459, 065/2019-006, www.solis-ne kretnine.com. 645481 BOC KE, ukwièn plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo: 16.000 evra. Tel. 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 645480 PLAC Popovica, blizina Mo{ine vile, 10 ari, ukwièn, gra|evinska zona, moè kupovina pola, cena 25.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 645471 PLAC Bocke, odli~no lociran, ukwièn, 10 ari, gra|evinska zona, 22.500 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 645472 PO PO VI CA 710m2, plac, na okretnici, najlep{e mesto. Asfalt, voda, struja. Cena: 16.000. Tel. 063/7776-233. 645594

PO VOQ NO, plac 400m2 sa ku }om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr.Kamenici. 34.000E. Tel. 063/7776-233. 645595 FU TOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a sa ba{tom 500m2, hitna prodaja, cena 60.000e. Telefon 0600677761. 59049 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-996. 58968 PE TRO VA RA DIN - pijaca, ku}a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, 56000 = 10.000 kapara + ostalo za godinu dana. Telefon 063/152-052-1. 59160 HIT NO i povoqno prodajem novu ku}u u dvori{tu, 130m2, cena 65.000E. Telefon 061/1524629. 59235 PO PO VI CA - ku}a 350m sa bazenom, plac 900m, pogled N. Sad - Dunav, ku}a iza GSP-a 180m, garaà, plac 600m. Telefon 063/587-602. 59250 PE TRO VA RA DIN - plac 1.050m2/14em2 i plac 2.500m2/10em2, asfalt, dozvoqena gradwa, blizu Novi Sad, 3km. Telefon 063/585-076. 59161 PE TRO VA RA DIN - 33.000 evra, ku}a 90m2 za renovirawe. Ukwièna, dozvoqeno P+1+M, kod ambulante i milicije. Telefon 063/585-076. 59162 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 59021 BOC KE ku}a 140m2 name{tena, plac 600m2, hitno 95.000e, Vojinovo, nova, useqiva ku}a 220m2, garaà, lokal, plac 400m2 - dogovor. Telefon 063/587-602. 59252 PRO DA JE SE starija porodi~na ku}a na Telepu, dobra lokacija, kontakt telefon 063/8967201 58407 HIT NO prodajem ku}u u Veterniku, 240m, plac 655m, papiri 1/1 vo}wak preko puta. Telefon 021/823-907. 59130 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 59020 U BA^ KOM JAR KU hitno prodajem plac 354m2, temeq, proje kat, pla}ene komunalije, asfalt, struja i plin. Telefoni: 6363-723 i 062/8-170-802. 59093 SREM SKA KA ME NI CA, Staro Selo, 7.000m2 plac idelana zas sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 57779 PLAC 27ari na Tranxamentu Petrovaradin, 5 km od centra Novog Sada, dozvoqena gradwa. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/228-7731. 58539 WI VA 5 jutara u Sremskim Karlovcima blizu mesta, dobar put, potok pored parcele, na prodaju. Telefon 064/20-16-350 59116 BOC KE - veliki plac sa prele pim pogledom na Novi Sad. Telefon 063/750-93-94. 59208 PO PO VI CA, ekstra povoqno odli~an ravan plac uz asfalt, 971m2, samo 8500E, le{nici, moè zamena za auto do 3000E. Telefon 060/6777-982. 59223 TRI I PO HEK TA RA zemqe na Banstolu + jedan hektar i ku}a useqiva, komforna u Karlovcima, cena 25.000E. Telfeoni: 063/1477-181, 064/043-8702. 59237

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa26.avgust2012.

HIT NO prodajem plac u Torinama, Ledinci sa brvnarom, 6000m2, mo`e i 1500m2 cena 15E/m2, 300m od beo~inskog puta, pogled na NS, gradska voda, pored struja, voda, gas, telefon, 88000E. Mogu}a zamena uz doplatu, dogovor. Telefon: 063/165-7500. 59266

PO SLOV NO-KAN CE LA RIJ SKI prostor, Nova Detelinara 120m2 u dva nivoa, cena sa name{tajem 49.500 evra i poslovni prostor Lasla Gala, Grbavica 35m2, cena: 31.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 645475 CEN TAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 645525 LO KAL, Bulevar oslobo|ewa 27m2, ukwi`en, odmah useqiv 28.000. Tel. 444-107, 633-7853. 645526 NO VA DE TE LI NA RA 150m2, lokal u na{oj zgradi na uglu Veselina Masle{a i Koste Racina u jednoj eta`i, www.nekretnine-mojdom.com, direktna prodaja od investitora. Telefoni: 451-318, 523-193. 645539 IZ DA JEM lokal u prizemqu hotela Elit, Jovana Du~i}a 35, pogodan za sve delatnosti, odvod mirisa van krova, 24m2. Telefon 063/8074-411. 58863 ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan, poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. Oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59055 U SREM SKOJ KA ME NI CI izdaje se Str prehrana, u radu. Telefon 064/384-3-608. 59158 CEN TAR, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a, izdajem lep, komforan lokal, 24m2, povoqno, odmah - za sve namene. Telefon 063/729-31-35. 59217

PRO DA JEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/140-2000. 58272 N. SAD BE TA NI JA mewam opremqen kafe restoran sa magacinom 50m2+14m2 za mawu ku}u ili vikendicu + va{a doplata. Telefon 063/8818143. 59268

IZ DA JEM garaù u zgradi Ul. Bem Lilike kod Futo{ke pijace. Telefon 064/27-55-731. 59255 CEN TAR 17m2, Pavla Papa 7, odli~na velika garaà u zgradi, glavna vrata daqinski, visina 3,5m. Moè da bude i magacin. 9750E. Vlasnik. Telefon 063/560-298. 59239

KU PU JEM sve vrste automobi la starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni: 021-822714 i 063-708-19-39. 59082 KU PU JEM sve vrste automobi la, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefo ni: 062/823-1298, 064/337-7695, 824-611. 58555 JU GO 60 koral, prvi vlasnik, gas, nov atestiran, registrovan do 14. 7. 2013. godine, alu felne, akumulatori. Telefon 6624-151 \oka. 59212

PRO DA JEM dvokrilni kompresor za farbawe sa monofaznim motorom i Sata pi{toq. Cena 400 evra. Telefon 064/506-91-56. Pera. 59081

GA [E NI KRE^, 7 din. na adresu kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 59092

PORUÎTE portret na osnovu fotografije, cena 30-50 eur/din. Ra|eno ru~no, {tampano na platnu ili na drugoj podlozi. Pouze}em. Kontakt: dujmo@eunet.rs 59291 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59310 HI DRO I ZO LA CI JA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731895 i 064/128-94-87. 57686 JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362 58223 KA DA SER VIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 58791 SA MO za penzionere i prosvetare relativno povoqno molersko-farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 064/230-68-98. 58969 MO LER SKO - farbarske radove, svih vrsta: gletovawe, kre~ewe, farbawe fasade i lepim tapete. Idem van grada. @eqko. Telefon 6322-033, 063/831-66-54, 064/325-0-170. 58974 MO LER SKA RAD WA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni.Telefoni 063/518-346, 021 447-114, 021 882-133. 59144 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 15 -19. 59196 KU]NI MAJ STOR - montaè, demontaè name{taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon: 065/6824-398. 59233

TE LE VI ZOR 72cm ekran, 100 programa, teletekst, star oko 9 meseci, jako malo kori{ten, cena 60 E, mogu} prevoz. Telefon: 061/713-43-95. 59234

STRA NOJ kompaniji potrebno 5 menaxera prodaje. Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Telefoni: 063/516-153, 063/516-154. 58682 AGEN CI JA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 59154 PO TRE BAN radnik i radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 59192

GAR SO WE RE 8.500 - 18.000e, jednosoban 21.000e, dvosoban 21.000e, ku}a, dva stana, gara`a, lokal - 65.000e, sala{ 20.000 150.000e. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797, 021/6215-260. 59220 KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58889 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 59191 PRO DA JEM original Vilerovu Tajnu ve~eru. Telefon 6333551. 59263

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 645643 EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti sa paso{em EU i znawem nema~kog. Telefon 021/400-148. 59153 2 DI PLO MI RA NA farmaceu ta i 2 farmaceutska tehni~ara trebaju apoteke u Novom Sadu. Po`eqna praksa ali mo`e i bez. Tel. 021/423-386. 58634

Posledwi pozdrav bratu

Pre pet godina se preselila me|u an|ele, na{a }erka i sestra

Aleksandra Damjanovi} Sa{a Niki

1981 - 2007.

Milena Ga~i} od: brata Ratka i sestre Mike sa porodicom. Draga na{a Nano, nikad te ne}emo zaboraviti.

Sa{ka, qubavi na{a ve~na, najne`niji cvete iz bo`anske ba{te, po~ivaj u miru, pored mame Rade. Danas, 26. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, dava}emo parastos na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Otac Milo{ i sestra Ivana.

59333

Posledwi pozdrav prijatequ

Tvoji unuci iz Nema~ke.

59312

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Aleksandar, Marijana i Miki sa porodicom i decom.

59326

Sa tugom javqamo da je u 92. godini preminula na{a voqena mama, nana, prabaka i ta{ta

Niki

Niko ^voki}

od: Steve i Dragice \erman iz Budisave.

Sahrana je danas, 26. 8. 2012. godine u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu. Ve~no o`alo{}eni: supruga Deva, sin Jovo, snaja Biqana i unuke Tamara i Duwa.

59334

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, svekrva i baka preminula

Posledwi pozdrav kumu

59329

Posledwi pozdrav

Milena Ga~i} ro|. Komlenovi} Uspomenu na wenu nesebi~nu qubav, dobrotu i plemenitost ~uva}emo sa qubavqu i po{tovawem. Posledwi ispra}aj na{e drage mame je u ponedeqak, 27. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele, na Uspenskom grobqu.

Savka Tomi} Sahrana }e se obaviti 27. 8. 2012. u 16 ~asova, na mesnom grobqu u Glo`anu.

Niki

O`alo{}ene }erke: Qiqana, Mirjana i Svetlana sa porodicama.

od kumova [krbi} iz Ka}a

od Svetka sa porodicom.

OG-3

59325

59335

59330

Bako, ja sam jako mali da shvatim veli~inu qubavi i `ivota, ali posledwi poqubac koji si darovala dala si meni.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i prabaka

O`alo{}eni sin Te{o sa porodicom.

Sila|i Filomena 1929 - 2012.

Savka Tomi} Unuk Marko Tomi}.

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, sta ri srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, sa tove, srebrninu. Tel.: 063/8-318180, 021/451-409. 44683

dnevnik

Sahrana je danas, 26. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi. O`alo{}ena porodica.

OG-2

Posledwi pozdrav priji

Elizabeta Jager Nikoli

1933 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 27. 8. 2012. godine u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Mile, snaja Marija, unuke Aleksandra, Marina i Ivana sa porodicom.

od porodice Stanivuk iz Obrovca.

59336

59331

59337

Posledwi pozdrav dragoj babi

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Savki Tomi} iz Glo`ana

Elizabeti Jager

Niko zapravo ne umire sve dok postoje qudi koji ih se se}aju i kojima je stalo do wih. Stevan i Vukosava Ilijin iz Bege~a. OG-1

od unuke Marine i porodice Prelevi}.

Posledwi pozdrav zetu

Elizabeti Jager od: sestre Marije, sestri}a Zdenka i sestri~ine Elizabete sa porodicama.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Nikoli od: sestre An|e i sestri}a Jove, Gordane i Strahiwe Rogi}. Zbogom ujko, zbogom juna~e! Tvoj sestri} Jovo.

59320

59323

59332

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tridesetog avgusta }e se navr{iti godina dana od smrti

nedeqa26.avgust2012.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 24. avgusta 2012. godine, preminula u 89. godini

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

Mirjana Kantarxi} 26. 8. 1994 - 26. 8. 2012. Pamtimo radost i vedrinu koju si unosila u na{e `ivote. Nedostaje nam tvoja qubav, sigurnost i za{tita koju si nam pru`ala. Tvoj mili lik }emo ~uvati od zaborava i uvek }emo te voleti kao {to si i ti volela nas. Tvoji najmiliji.

Katice Kosti} Uvek }e se}awima.

biti

na{im

O`alo{}ena sestra \u|a sa porodicama Kozarev i Pani}.

59246

JEDNOGODI[WI POMEN

Danilka Zari} - Mi{kov

dr Danili Zari} - Mi{kov

lekar u penziji

8. 5. 1924 - 24. 8. 2012.

Sahrana je obavqena 25. avgusta 2012. godine, u Ba~koj Palanci. Ujna, hvala ti za svu pa`wu i dobrotu {to si nam podarila. Nikola Plav{i} sa porodicom.

Pamti}emo tvoju plemenitost i dobrotu. Sestra Milica, sestri} Jovica, snaja Mila i unuka Ivana.

Vole te i se}aju se tvoji: Krli}i, Luki}i, Jari}i, Preradovi}i, Bogunovi}i, Bjelobabe.

59321

59317

59339

59245

Posledwi pozdrav tetki

POMEN Danas, 26. 8. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`i}emo {estomese~ni pomen na{em

Draga Kozarski

1931 - 2011.

ro|. Malen~i} 1927 - 2012.

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Du{anu Mihajlovu Tvoji: sin Goran i }erka Gordana sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

POMEN Na ~etiri godine od smrti na{eg dragog

Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama

1941 - 2008.

Dana 1. septembra, u 11 ~asova odr`a}emo parastos na Melinom grobqu, u Kikindi.

se}amo se sa zahvalno{}u i qubavqu na{eg oca i supruga. Sowa i Rade.

Suprug Dragoqub, }erka Qubica, sin Stefan - Nemawa, sestra Dragica. 58996

59032

59169

POMEN

Pro{lo je 20 godina od kako nije sa nama

Miloje ^vori}

Vlaca.

Sretni smo {to smo ga imali, jo{ tu`niji {to smo ga izgubili. Supruga Olga, sin Sa{a, }erke Vesna i Sandra sa porodicama.

59316

59314

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

prim. dr Biqanu Bobi}

Stanko Aramba{i} ]ane

na na{u dragu

Stevan Rimski Dragomir Petrovi} Peca

GODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se 27. 8. 2012. godine navr{iti godina od kako nije sa nama

Zorki Popovi}

Sahrana je obavqena 20. avgusta 2012. godine po izri~itoj `eqi u krugu porodice. O`alo{}eni: sin Goran, k}erka Branka, unuci Milo{ i Bogdan i zet Mile Igwatovi}.

in`. agronomije 23. 8. 1998 - 23. 8. 2012.

U srcima i mislima wegovih: Vere, Romane, Mie i Reqe.

Uz veliku qubav, zahvalnost i se}awe, porodice Rimski i Ruwaji}.

59283

59061

30. 8. 2012.

Pet godina je pro{lo ali nije ubla`ilo bol, tugu i prazninu. Tvoje veliko srce zaslu`uje ve~no se}awe. Tvoji: Nemawa, Bora i Branka.

Mnogo je suza palo kada je tvoje srce stalo, a bol i tuga su postali jo{ ve}i jer nam ni zbogom nisi uspeo re}i. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji.

TROGODI[WI POMEN

SE]AWE

59183

U utorak, 28. 8. 2012. godine navr{ava se dvanaest godina od kako sa nama nije na{

Emil Petrovi} 1925 - 2000. Sa qubavqu i ponosom uspomenu na wega ~uvaju: supruga Marija, k}erke Dragana i Eva, zetovi i unuci.

59269

59279

POMEN Navr{ava se pet godina od smrti na{e drage

IN MEMORIAM

Navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama

59311

59315

Dana 17. avgusta 2012. godine preminula je na{a mama i nana

Stevana Radevi}

sinu Reqi i wegovoj porodici izra`avam duboko sau~e{}e. Ostala sam veliki du`nik plemenitim qudima Fridi i wenom suprugu Jovi. Zahvalna Justina.

Posledwi pozdrav tetiki

Danica Nikoli} Slobodana \aji}a

Porodica Milovanov: Vlada, Kata i Vladimir.

59313

59149

59085

Friderike Mir~eti}

Zorki Popovi}

Sahrana je u ponedeqak, 27. avgusta, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: }erka Slavica, snaja Ro`a, zet Zoran, unuke Nina i Zoca sa porodicama i unuci Milan i Dejan.

ro|. Krli} - Qaqa 1924 - 2011.

Povodom smrti meni veoma drage

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Pap [andor

Darinka Bjelobaba

Pro{lo je pet godina od smrti moje supruge

Jovan Paripovi} 2002 - 2012. Pro{lo je deset tu`nih godina od kada nisi sa nama. Na{a tuga za tobom ve~no }e ostati. Tvoji najmiliji. 59318

Radovan Svir~evi}

Biqane Bobi}

29. 8. 2009 - 29. 8. 2012. Osta}e{ se}awu.

ve~no

na{em

Wegovi najmiliji. 59105

Tvoj Bane.

Qubav i dobrotu kojom si nas nesebi~no darivala nikad ne}emo zaboraviti. Tvoji: Vlada, Stoja i unuk Bane.

59184

59186

Sve {to vi{e starim, sve vi{e shvatam da samo snovi ne prolaze.

tv program

nedeqa26.avgust2012.

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.40

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Страшне приче за плашљиву децу 10.10 Уличаролије 10.30 Кад зазвони 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Еко-Шуме Војводине 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.05 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Друга истина, филм 2.део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Биографије 21.00 Краљица 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 23.05 Грување 23.55 Краљица 00.45 Друга истина, филм 2.део 02.15 Балкан експрес 03.10 Све(т) око нас

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Књижевни магазин Портрет привредника Више од откос Ћаскање Писма из Херцег Новог Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Јонотана и мала вештица Глас Америке

Јонотана и мала вештица Млада Јонатана је остала без мајке. Иако живи с добрим оцем, она види шта све чине мајке њених школских другарица за њих и осећа се изостављеном. Очајно желећи и она да има мајку, потражила је уточиште у једној старој кући, код мистериозне жене за коју Јонатанине другарице мисле да је вештица. Улоге: Јохан Малур, Кика Балокп (Панонија, 22.30)

Жилијен Боаселије

Истина Лусина смрт је узнемирила наизглед миран француски градић Ларш. У овом месту, битан је само изглед и сваки становник има своје скривене мале тајне. Постаје два главна осумњичена, ликови са друштвене маргине. Становници с нестрпљењем очекују окончање овог узнемирујућег случаја... Улоге: Жилијен Боаселије, Мишел Дишосој, МариКристин Баро Режија: Филип Моније (РТВ 1, 17.55)

07.35 08.00 08.25 08.50 09.45 09.55 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Балкан експрес Како...? Скела Увек медаља Тајанствени замак у Карпатима Духовка Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда Дуриндо 2012 Под истим кровом Панова фрула је освојила планету Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија за пензионере (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рис) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Филмска премијера: Нои Албино, филм

08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Зове море 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.10 Конак 12.20 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој стани 16.10 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Серијски програм

08.40 10.00 10.30 11.00 15.30 17.00

Мото ГП Брно Премијер лига Премијер лига голови Мото ГП Брно – Трка Мото СК Студио Премијер лига: Ливерпул – Манчестер сити 19.15 Португалска лига 23.30 Премијер лига: Стоке – Арсенал 01.30 Шпанска лига: Осасуна – Барселона

Скарлет Јохансон

У добром друштву Ден Форман је средовечни човек који је већ двадесет година на челу продајног одељења водећег спортског магазина у земљи. У браку је са Ен и има кћерку Алекс, коју обожава, а његов уљуљкани живот биће окренут наглавачке када велика корпорација купи магазин у коме ради. Улоге: Денис Квјед, Марџ Хелгенберг, Скарлет Јохансон, Тофер Грејс Режија: Пол Веиц (РТС 1, 20.57) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.03 12.36 13.05 13.20 13.20 14.16 14.53 15.05 15.15 16.05 16.08 16.58 17.45 18.26 18.59 19.30 20.05 20.57 22.50 22.54 00.20 00.35 02.09 02.49 03.00 03.32 04.06 04.56 05.47

05.00 06.00 08.30 10.00 12.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Путовање Албанијом Дневник Спорт плус Балканском улицом: Неверне бебе Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Срећни људи Пловећи град Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Срећни људи У добром друштву, филм Вести Краљ средње школе, филм Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом: Неверне бебе Вести (04.00, 05.00) Сасвим природно САТ Срећни људи Верски календар

Домаћин Рањено срце Галилео Филм: Тајно друштво Езел Филм: Гас до даске 2 Филм: Десперадо Вести Филм: Поново у игри Филм: Одмазда на мафијашки начин 23.30 Трачара

dnevnik

06.02 Музика за добро јутро 07.00 Амен адјес 07.45 Датум 07.50 Верски календар 08.00 Дозволите.. 08.59 У фраголанији 09.24 Бернард 09.27 Поштар Пат 09.42 Шумска школа 09.58 Под отвореним небом 10.26 Датум 10.33 Мој љубимац 11.00 Знање имање 12.00 Потрошачки саветник 12.29 Е-ТВ 13.00 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.00 Српски источници 14.32 Програм за дијаспору 15.03 Играле се делије на сред земље Србије 16.00 Биографије 15.44 Датум 16.50 Верски календар 17.01 Симфони-ЕП фудбал 17.25 Магазин Лиге шампиона 17.50 Топчидер 18.15 Летњи концерт из Шенбруна 19.48 Кругови поезије 20.14 Изгубљени светови 21.00 Проналазачи, филм 22.19 Јелен топ десет 23.04 Вита студентис 23.30 Викенд Евронет 00.00 Симфони-ЕП фудбал 00.25 Магазин Лиге шампиона 00.49 Топчидер 01.13 Биографије 01.57 Проналазач, филм 03.06 Играле се делије на сред земље Србије 03.49 Кругови поезије 04.04 Изгубљени светови 04.49 Јелен топ десет 05.34 Мој љубимац

06.30 Маратоон 08.00 Филм: Шрек 3 09.20 Србија у ритму Европе 09.50 Универзум 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Успавана долина 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и ви 14.00 Слике живота 15.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.00 Универзум 20.00 Еурека 21.00 Мућке специјал 23.00 Филм: Девојка из Џерсија 01.00 Мини серија 02.00 Мућке специјал 04.30 Филм: Девојка из Џерсија

08.20 ББЦ на Б92: Откачена историја 08.50 ББЦ на Б92. Легенде о звери 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30 Интернат 16.00 Вести 17.00 Петобој 17.40 Нинџа ратници 18.30 Вести 19.15 Филм: Полицијска академија 7. Мисија у Москви 21.00 Филм: Легенда о Тарзану 23.30 Вести Б92 00.05 Спортски преглед 00.25 Филм: Што те тата пушта саму? 02.05 Филм: Мусолинијева кћи 2 03.35 Интернат 05.05 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.30 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.30 04.00

Добро јутро Филм: Астерикс и викинзи Шопингхоличарке Смешно ћоше код Ђоше Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Три пута Да Национални дневник Нове курсаџије Тренутак истине Академија дебелих - избацивање У рингу - нови риалити Филм: 88 минута Филм: Подземна комедија Филм

Лили Собијески

88 минута Др. Џек Грем је професор на факултету који ради и за потребе ФБИ као форензички психијатар. Када Грем прими претњу смрћу у којој стоји да му је остало само 88 минута живота, присиљен је да употреби све своје способности и искуство како би дошао до могућих осумњичених... Улоге: Ал Паћино, Алиша Вит, Бен Мекензи, Лили Собијески, Вилијем Форсајт Режија: Џон Авнет (Пинк, 00.30)

Знање на поклон И у последњој недељи августа у емисији „Знање на поклон“ разговараће се о суши која је овог лета највећи проблем не само ратара, сточара и других пољопривредника, већ и сваког члана друштва, потрошача који ће последице ове непогоде осетити на свом буџету. Разговараћемо о олакшицама за пољопривреднике и томе шта треба урадити да ова суша 2012. године која је задесила Србију буде последња. Биће приче о задругарству које је један од значајних чинилаца успеха у пољопривреди, уосталом то је модел пословања који су применили и пољопривредници широм Европе. Видећете лепе кадрове бербе грожђа, парадајза и жетве сунцокрета, али и муке сточара који због суше распродају грла. (Хепи, 07.30) 07.30 Знање на поклон - емисија о пољопривреди 09.00 Шарени вилењаци, цртани серијал 09.15 Залив шкољки, цртани серијал 09.45 Телешоп 10.00 Змајеви – ватра и лед, анимирани филм 11.15 Моји џепни љубимци, цртани серијал 11.30 Генератор Реx, цртани серијал 11.55 Гормити, цртани серијал 12.20 Побуна диносауруса, цртани серијал 12.45 Документарни програм 13.40 Телешоп 14.00 Вести 14.10 Летњиковац 15.30 Вести – сеча емисије 16.45 Телешоп 17.00 Јелена, играна серија 17.55 Телемастер 18.25 Моја Србија 19.10 Срамно љето, филм 21.00 Једна жеља једна песма 22.30 Сенка у срцу, филм 00.00 Агенција 02.00 Ћирилица

Radio Novi Sad Ми ро слав Ла зан ски

Од Вест Поинта до Москве и Окинаве (Авала, 18.30)

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa26.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОн И пад срп сКИХ ЛИ Бе ра Ла И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке„

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.00 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Мали људи, велики свет паклена Кели венчаница из снова Луди за кућом - америка спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Уштедети купујући Шминкање са Клио Богата млада, сиромашна млада венчаница из снова проблематичне будуће мајке породилиште пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мој дечко, ратни херој Л.а. Инк породилиште

Глен Клоз

08.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 09.00 Изгубљен у амазону: Мистерија пуковника персија Фосета 10.00 архитектура сећања, споменици Богдана Богдановића 11.00 Шпијуни који су дошли са мора 12.00 деца стаљинграда 12.30 Лежаки 1942. 14.00 пирамиде смрти 15.00 Изгубљени древни градови 16.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 17.00 Џингис Кан 18.00 Героуов закон 19.00 Героуов закон 20.00 нинџе – ратници из сенке 21.00 Историја расизма 22.00 пол пот – путовање на поља смрти 23.00 дешифровање мајанског кода 00.00 повратак коренима: Лекције из Каменог доба 01.00 севдах

сем и Макс Ози Бу Имагинум Филм: Танго аргентино Филм: Још један пољубац Филм: Буре барута Филм: Торенте 2 Филм: Мејби беби Филм: Торенте 1 еротски филм: пустињски месец 01.00 еротски филм: Ф.с.И.

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Још је дан по љу бац Ка да са ра Хоп сон схва та да њен рас ко шни жи вот у Њу јор ку гу би сми сао, она па ку је ства ри и вра ћа се у род ни град. Циљ јој је да про на ђе сво ју љу бав из мла до сти, је ди ног чо ве ка ко га је за пра во ика да во ле ла... Уло ге: Ва ле ри Ед монд, Же рар Ба тлер, Ва ле ри Го ган ре жи ја: Ва дим Жан (Си не ма ни ја, 14.00)

Же рар Ба тлер

06.00 07.55 09.25 10.55 12.30 14.20 16.10 18.00 18.30 20.05 22.10 23.40 00.35 02.10 03.45

под сунцем Тоскане рупа Кунг Фу панда 2 Опасне девојке 2 аутостоперски водич кроз галаксију дизање Топао дом Холивуд на снимању IX Кунг Фу панда 2 први осветник: Капетан америка Бунтовник Чаробни град Брже Фреди против Џејсона Отимачи

са ра, не у глед на и ви со ка: на кра ју зи ме

Го ди не 1918. по ро ди ца ви тинг - брач ни пар Ја коб и са ра и њи хо во тро је де це - ана, Ка леб и Кеј си - мир но, рад но и срећ но жи ве на сво јој фар ми. Уско ро ана од ла зи у град да ра ди као ме ди цин ска се стра, јер по ма жу ћи ра ње ни ци ма ко ји сти жу с ра ти шта лак ше под но си одво је ност од свог деч ка, за ко је га не зна је ли жив или мр тав... Уло ге: Глен Клоз, Кри сто фер Во кен, Џек Па ланс, Лек си Ран дал ре жи ја: Глен Џор дан (ХРТ 2, 14.06) 06.55 нормалан живот 07.35 Битка за Британију, филм 10.08 време данас 10.10 скица за портрет 10.20 Убиства у Мидсамеру 12.00 дневник 12.31 плодови земље 13.26 ријека: Море 14.00 прича о Хелмеру и Фелнеру, страни док. филм 15.00 Беан...филм врхунске катастрофе, филм 17.14 Мир и добро 17.48 Баштованка 19.20 Лото 19.30 дневник 20.10 Јадранске игре: нови винодолски 22.10 дневник 22.25 спорт 22.35 соколов плен, филм 00.10 др Оз 00.50 Беан...филм врхунске катастрофе, филм 02.14 Убиство у Мидсамеру

07.13 панораме туристичких средишта Хрватске 07.21 Фелини, џез & ко 08.17 пријатељи 09.15 веселе тројке, цртани 09.41 силвестрове и Чичијеве тајне, цртани 10.01 Мерлин 10.48 Библија 10.58 плехан, пренос мисе 12.30 повратак у тајни врт, филм 14.06 сарах, неугледна и висока: на крају зиме, филм 15.44 Магазин Лиге првака 16.09 Фарос маратон, пливање 16.22 Шериф у Њујорку 18.50 параолимпијске игре Лондон 2012. 19.30 Гламурозне посластице, док. серија 20.00 едо Мајка - севдах о родама, док. филм 21.00 додела награде Орландо 21.55 Циклус фестивалски победници: нека уђе онај прави 23.45 ноћни музички програм

06.00 Жена, мајка, убица: прича Мари Хили 07.30 Љубавна питања 09.00 Чудна фреквенција 2 10.30 Упозорење: строга цензура 12.00 Окрутне намере 14.00 Чудна фреквенција 3 15.30 Божићни поклон 17.00 Зојин тајни живот 19.00 Биографија - Марио пузо 20.00 адвокат са плаже 22.00 дус Бигелоу: европски жиголо 00.00 Замагљен поглед

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Жена француског поручника Кад будан сањаш Мумија Мапетовци освајају Менхетн Мапетовци у свемиру елмове авантуре у земљи гунђања 20.00 Без срца 22.00 Мртав човек хода 00.00 страсни тренуци 01.20напаљене домаћице 02.40 сисе у перионици

Божићне преправке Божићни пољубац дијагноза убиство пајкан и по Титаник 2 Три реке поморска патрола скандал смоки и бандит II Уврнута наука

07.35 најлепше бајке света 08.55 Моји џепни љубимци, филм 10.05 Бен 10: Ултимејт ејлијен 10.50 судија ејми, филм 13.10 Гусар, филм 15.05 Знатижељни Џорџ, филм 16.40 Краљ шкорпиона, филм 18.30 рТЛ данас 19.10 Галилео 20.00 Џони Инглиш, филм 21.40 ЦсИ Мајами 00.20 астро шоу 01.20 рТЛ данас 01.55 судија ејми, филм 03.30 Флед, филм

Џо ни Ин глиш Кад се са зна да је оми ље не бри тан ске дра гу ље не ко украо, слу жба по зи ва свог нај бо љег чо ве ка, кре му над кре ма ма, аген та број је дан, али го то во исто та ко бр зо ка ко се по ја вио, агент за вр ша ва три ме тра ис под зе мље. Остао је још са мо је дан чо век ко ји мо же да спа се др жа ву... Уло ге: Ро ван Ат кин сон, На та ли Им бру ља, Бен Ми лер, Џон Мал ко вич, Та ша де Вас кон се лос ре жи ја: Пи тер Хју ит (РТЛ, 20.00)

На та ли Им бру ља

07.15 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

амерички чопери разоткривање митова У делићу секунде врхунско градитељство Трговци аутомобилима прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција производња спортске опреме То могу и ја Моћни авиони Опасан лов Чудовишта из реке страствени риболовци пецање голим рукама сам у дивљини суперљуди стена Лија У потрази за борбом повраћај авиона. Опасан лов

08.00 10.00 10.45 11.45 13.30 14.30 15.00 16.15 17.45 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 00.15 01.15

скијашки скокови супербајк аутомобилизам Билијар супербајк суперспорт Бициклизам Бициклизам аутомобилизам Фудбал Билијар Фудбал скијашки скокови Мотоспортови Фудбал на плажи Мотоспортови

Му ке по Сти пи Ме си ћу

а кон Дру гог свет ског ра та ју го сло вен ско ЕП кри тич ки пи ше и о дис кри ми на ци ји при ват дру штво је у стал ним про ме на ма. Ма да је ног сек то ра. „Гра ђа ни гра де фа бри ку“, на слов је оп шти иде о ло шки оквир ма ње-ви ше за дат, тек ста у ко јем ма ја 1968. ЕП пи ше ка ко је гру па то ипак ни су би ле про ме не у сти лу: „што се ви ше гра ђа на из Сла вон ске Ора хо ви це, Бе о гра да и Па ра ме ња, све је ви ше исто“. Сва ки си стем да је мо гућ - ћи на са ку пи ла два ми ли о на но вих ди на ра и гра ди ност за „де ви ја ци је“. Ни је исти ка пи та ли зам у у Ора хо ви ци тка о ни цу че шља них тка ни на. Из град Швед ској и у Ко лум би ји. Та ко ни је све јед но ни ња је по че ла у мар ту, ма ши не већ на ба вље не, за вр жи ви те ли у ру мун ском или ју го сло вен ском со ци ја ли зму. Тј. бо ље ју го сло вен ски со ци ја ли зам, не го ко лум биј ски ка пи та ли зам. Мно ги су у Ср би ји ми сли ли да је то при род но и за у век да то ста ње; кад су схва ти ли да ни је, би ло је ка сно. Да кле, ли бе ра ли су има ли сво је пре те че, а ре фор ма 1965. ни је би ла не ки ма ње-ви ше екс це сни и екс цен трич ни мо мент, не го ре зул тат ме на ју го сло вен ског дру штва. У кре и ра њу и спро во ђе њу ре фор ме љу ди из Ср би је има ли су ве ли ки зна чај. Да ле ко од то га да је Ср би ји и Ср би ма би ла (за)да та уло га глав них по ли ца ја ца у но во ство ре ној др жа ви, као што се да нас че сто пред ста вља. Ње ни љу ди би ли су кре а то ри но вог си сте ма; ни је са мо Ђи лас био за ду жен за „ства ра ње но вог чо вје ка“. Пре свих Ми лен ти је По по вић, Ми јал ко То до ро вић, Ко ча По по вић (мо жда не то ли ко као иде о лог, ви ше као мо рал на око сни ца) с Бо ри сом Ки дри чем, Ки ром Гли го ро вим, Едвар дом Кар де љом. Дра ган Ве се ли нов, ми ни стар у вла ди Зо ра на Ђин ђи ћа, ко л ум н и ста „Еко н ом ске по л и ти ке„ (ЕП) осам де се тих и про фе сор бе о град ског Фа кул те та по ли тич ких на у ка, Ми лен ти ја По по ви ћа опи су је као пред вод ни ка „ге не ра ци ја ко је су се за ла га ле за ши ре ње тр жи шта“ и „нај ва жни јег за штит ни ка“ про фи та ша, ли бе рал ни је стру је у срп ској еко ном ској на у ци. Он је био прак тич но и је дан од уте ме љи ва ча Ви со ке шко ле по ли тич ких на у ка, да нас исто и ме ног фа кул те та. По све до че њу Вла ди ми ра Гли го ро ва, Шко ла је осно ва на упра во да би ре форм ске сна ге до би ле ја чу ин те лек ту ал ну по др шку јер с кон зер ва тив ног, дог мат ски и ан ти тр жи шно ори јен ти са ног Бе о град ског уни вер зи те та она ни ка ко ни је сти за ла. И „прак - Кон вер ти бил ност ди на ра по ста ла оп се си ја си сов ци„ су би ли про тив осни ва ња ФПН-а. У том свет ском и до ма ћем кон тек сту тре ба по - ше так пла ни ран за јун. Ини ци ја тор тог по ду хва та сма тра ти и срп ске (ко му ни стич ке) ли бе ра ле. У све - био је пред сед ник оп шти не Ора хо ви ца Стје пан ту то ни је би ло до ба успо на ли бе ра ли зма, не го, на - Ме сић, по след њи пред с ед ник СФРЈ а ка сни је про тив, со ци ја ли зма. Да кле, ли бе ра ли у Ср би ји, и пред сед ник Хр ват ске. Фа бри ка је за вр ше на у ро ку, Ју го сла ви ји, ни су би ли глав ни ток, на про тив, али ни кад ни је про ра ди ла. До шао је тур бу лент ни ишли су на су прот стру ји. јун, а на сла вон ску што фа ру Бит ка за при вред ну ре фор му се сру чу ју на па ди – и од о зго и во ди се на два фрон та: ма кро и да ле ко од то га да је ср би ма од о здо. ми кро. Као што се на ма кро ни - би ла (за)да та уло га глав них Од мах иза увод ни ка ЕП-а воу по ста ви пи та ње шта ће да по све ће ног сту дент ским де по л и ц а ј а ц а сФрЈ, као што ру ко во ди при вре ду: план или мон стра ц и ја ма је ко мен т ар тр жи ште, та ко се на ми кро ни - се че сто да нас пред ста вља. „Око ’при ват не’ фа бри ке“, по воу по ста вља пи та ње ко ће да За „ства ра ње но вог чо вје ка“ све ћен фа бри ци у Ора хо ви ци. ру ко во ди пред у зе ћем: рад нич ки „Про те сти про тив тог и слич ни је био за ду жен са мо са вет (са мо у пра вља чи) или ди них фе но ме на чу ли су се на Ђи лас већ и Ми лен ти је рек тор? Ли бе ра ли су пред ност две са свим раз ли чи те стра не: по по вић, Ми јал ко да ва ли тр жи шту и ди рек то ру. из јед не од де мон странт ских То до ро вић, Ко ча по по вић Кон вер ти бил ност ди на ра је цен тра ла на Фи ло зоф ском фа за ре фор ма то ре би ла про сто кул те ту у Бе о гра ду по те као је оп се си ја. Да кле, да ју го сло вен про тест про тив ’ак ци о нар скоски гра ђа нин мо же у Ри му, Па ри зу или Лон до ну у ка пи та ли стич ких’ пред у зе ћа, а у Са ве зној скуп бан ци ди нар про ме ни ти за ли ру, фра нак или фун ту. шти ни чу ла су се оштра упо зо ре ња про тив ’ор тач Али, на рав но ва жни је, и је ди ни на чин да се ју го - ких’ пред у зе ћа.“ Уз кон ста та ци ју да „ва ља пу сти ти сло вен ска при вре да ви ше укљу чи у свет ску кон ку - жи во ту да ка же сво ју реч о то ме у ко јим се све рен ци ју. Го то во је сва ки дру ги увод ник ЕП-а по - фор ма ма мо же са мо у пра вља ти“, ЕП кри тич ки при све ћен на ци о нал ној ва лу ти. ме ћу је да је „у ство ре ној си ту а ци ји нај свр сис ход Ре фор ма отва ра и сво јин ска пи та ња. У том сми - ни је по ста ло не пре кид но под гре ва ти иде је ка ко су слу, ре ци мо, за ни мљив при мер је цељ ско-кру ше - сло бод ни тр жи шни од но си и роб на про из вод ња вач ки спор. „Емо„ из Це ља је дао от каз ди рек то ру узрок свих не во ља и те шко ћа овог дру штва и ка ко свог по го на у Кру шев цу. Он да се по бу ни ло кру ше - цен трал но по ста вље на план ска рас по де ла си гур но вач ко оп штин ско и пар тиј ско ру ко вод ство и по зва - обез бе ђу је прав ду и со ци јал ну јед на кост“. Уза луд. ло ко ле ге из Це ља „на до го вор“, очи глед но ми сле - Ма ши не су рас про да те. ћи да та ко из деј ству је про ме ну од лу ке. Још пре не На ми кро пла ну Ре фор ма је у су шти ни зна чи ла го што је из Це ља сти гао од го вор, ЕП пи ше да би ви ше сло бо де за при вред не су бјек те. Еко ном ска „би ло ло ше ако би он био по зи ти ван“, ја сно се ста - ефи ка сност по ста је још зна чај ни ја и по жељ ни ја. У вља ју ћи на стра ну Це ља на, од но сно по др жа ва ју ћи том ци љу пред у зе ћа (и бан ке) до би ја ју још ве ћу пра во ула га ча, вла сни ка ка пи та ла, да по ста вља не за ви сност, а њи хо ви (са мо)управ ни ор га ни још менаxмент. ве ћа пра ва.

Књи гу Ми ја та Ла ки ће ви ћа „Ис пред вре Ме на„ об ја вио је бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa26.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Недеља је сасвим леп и пријатан дан за вас. Имате добре контакте с иностранством, могућност да реализујете своје жеље и настојања. Заводљивост.

BIK 20.4-20.5.

Смирите мисли и осећања и упутите се правцем који вам отвара разне могућности. Иако је викенд, нећете мировати ни трена. Породично окружење вам прија.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

26. avgust 2012.

Финансијска ситуација је стабилна, тренутно. Нисте склони расипању снаге, средстава и енергије било где, било с ким, већ да се усмерите на приоритете.

Месец је у ватреном знаку Стрелца, који је прилично благ у односуб на очекивања. Тако сте и ви филозофски и дипломатски расположени. Приче и путовања.

Једно по једно доводите у ред, иако радите више ствари у исто време. Сунце у знаку Девице доприноси вашем практичном и аналитичком духу. Делујете заносно.

Лето и врелина дана, а поготово пријатност ноћи, допуштају вам да уживате у сваком чаробном тренутку који можете доживети као нестваран. Креативност.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VA GA 23.9- 23.10.

Избегавајте оне и оно што се не може доказати. У неком виду тајности љубавни сусрет ће изгледати као да је на филму. У основи сте реални и емотивно хладни.

[KOR PI ON Активни сте и пуни унутрашњег 24.10- 23.11. набоја и напона па снага и упорност сами по себи избијају из вас. У стању сте да газите и мељете све пред собом.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Припремите се за почетак радне недеље, тако што ћете се одмарати и планирати. Уколико путујете, биће то баш онако како сте сами замислили.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Данас можете да се опустите и одмарате јер Месец излази из ва шег знака у такозваном празном ходу. То је добро за одмор и медитацију, релаксацију.

Склони сте да изгубите критеријуме и реалност у погледу посла и љубавног односа. Савет је да увек имате више опција у разматрању и да будете активни.

Промене које вам доноси почетак септембра само што нису заживеле. Припремите се за њих, пре свега психички, па и на материјалном нивоу. Живели идеали!

TRI^-TRA^

Шар лот оста ви ла деч ка V REMENSKA

Стиже

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 36 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 39 Niш

Глу м и ц а Кри с тен Деј в ис рас ки ну ла је са глум цем Ада мом Сор к и н ом. По п у л ар н а Шар лот из се ри је и фил мо ва „Секс и град” би ла је у ве зи са глум цем из се ри је „Ре дак ци ја” не ко ли ко ме се ци, али је са оп шти ла да су се раз и шли. - Раз лаз је про шао без не при јат но сти, и сва ка ко ће оста ти при ја те љи - ре као је из вор бли зак Деј ви со вој. Глу ми ца на вод но ни је мо гла да ускла ди оба ве зе око ве зе и од га ја ња усво је не ћер ки це Џе ме, пи ше „Ди џи тал спај”.

PROGNOZA

Evropa

оСвежење

Madrid NOVI SAD: Sun~ano i vru}ina uz nekoliko stepeni niù temperaturu u odnosu na subotu. Krajem dana stiè osveèwe sa lokalnim pquskovima. Vetar slab Rim severozapadni, krajem dana umeren. Minimalna temperatura 20, a maksimalna oko 35 stepeni. London VOJVODINA: Sun~ano uz vru}inu, ali i nekoliko stepeni niù temperaturu Cirih u odnosu na petak i subotu. Krajem dana stiè osveèwe sa lokalnim pquskovima. Vetar slab severozapadni, popodne i uve~e umeren. Pritisak ispod normale. Berlin Minimalne temperature od 17 do 21, a maksimalne od 33 stepena na severu Vojvodine do 36 na jugu Banata. Beч SRBIJA: Sun~ano uz vru}inu, ali uz nekoliko stepeni niù temperaturu na seVarшava veru Srbije u odnosu na petak i subotu. Krajem dana na severu i zapadu Srbije pojava lokalnih pquskova koji se {ire i na centralne predele u no}i ka ponedeqku. Kijev Vetar slab severozapadni, popodne umeren na severu Srbije. Minimalne temperaMoskva ture od 15 do 24, a maksimalne od 33 stepena u Subotici do 40 na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak u svim krajevima sveOslo ìje uz umeren severozapadni vetar. Ujutru promenqivo obla~no, a zatim sun~ano tokom dana. U utorak sun~ano i prijatno vreme sa temperaturom od 26 do 28 St. Peterburg stepeni. Od srede toplije, pa }e u drugoj polovini sedmice temperature opet biAtina ti preko 30 stepeni, ali bez velike vru}ine kao ovih dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Izuzetno nepovoqna biometeorolo{ka situacija pred o~ekivanu promenu vremena moè uzrokovati tegobe kod svih hroni~nih bolesnika. Osetqivim osobama se savetuje naro~ita pa`wa jer }e meteoropatske reakcije biti izraène i u ja~oj formi. Neophodna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa. Poseban oprez se preporu~uje svim u~esnicima u saobra}aju.

32 31 20 21 22 20 24

VIC DANA Шта каже Лала кад затекне Сосу са швалером у пози 69? - Ију, наопако!

33 21 18 20 38

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-4 (-2)

Slankamen

112 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

56 (-4)

Zemun

208 (-2)

Bogojevo

52 (-5)

Panчevo

238 (-2)

Baч. Palanka

84 (-6)

Smederevo

438 (0)

Novi Sad

58 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

172 (1)

S. Mitrovica

26 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

Beograd

157 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

334 (-1)

Tendencija stagnacije

Titel

100 (-6)

NERA

Hetin

66 (-4)

TISA

-68 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (0)

Reшeњe iz proшlog broja