Dnevnik 26.septembar 2012.

NOVI SAD *

SREDA 26. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23569 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

PREDSEDNIK LSV-a NENAD ^ANAK PRIZNAO JU^E U SKUP[TINI SRBIJE DA JE AKTIVNO U^ESTVOVAO U INCIDENTU O KOJEM SE VE] TRI DANA PRI^A

Tu kao sam ga, pod no sim ostav ku str. 3 PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE I[TVAN PASTOR

NASLOVI

Politika

Da ~i} da ob u zda ili za me ni Din ki }a

str. 2

2 Nikoli}: Srbija za direktne pregovore na najvi{em nivou 2 „Duli} pod istragom” 4 U Pe}incima „Bo{” ula`e 70 miliona i zapo{qava 620 radnika

Poqoprivreda 6 Mlekara „Subotica” otkupquje mleko po 40 dinara litar

Foto: F.Baki}

Ekonomija

POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE PORU^IO DA NE PRIHVATA LOKALNU VLAST U NOVOM SADU

PLA TE BLO KI RA LE DU NAV: Oko 150 radnika nekada{weg preduze}a „Heroj Pinki„, koje sada posluje u sklopu „Dunav grupe agregati„, ju~e je zapo~elo blokadu Dunava s dva samohodna teretna broda i jednim ledolomcem. Brodovi su usidreni u blizini novosadskog monta`no-demonta`nog mosta. Razlog blokade su ~etiri minimalne plate, koje je trebalo da budu ispla}ene do 21. septembra a nisu. str. 7

Sa jam ski ob ra ~un Go ra na Je {i }a str. 3

U SKUP[TINI SRBIJE, VE]INOM GLASOVA

KRIVI^NA PRIJAVA KRU[EVA^KE POLICIJE

Novosa|anin Usvo jen pro dao su pru gu re ba lans za 1.500 evra? buyeta str. 13

str. 2

MNOGO BAJKI O SRPSKOJ POQOPRIVREDI, A STVARNOST OPOMIWE

Pri no si nam 30 go di na tap ka ju u me stu

str. 6

Sun~ano i toplo

SPORT

str. 14 – 18

TOPLANA ]E BITI TEHNI^KI SPREMNA ZA PO^ETAK SEZONE, ALI...

Du go vi ko ~e na bav ku ener ge na ta

str. 9

Najvi{a temperatura 30 °S

n KUP UTAKMICE U CENTRU PA@WE JAVNOSTI

n STARTUJE VATERPOLO LIGA [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda26.septembar2012.

Ni ko li}: Sr bi ja za di rekt ne pre go vo re na naj vi {em ni vou Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} poru~io je ju~e u Wujorku da je Srbija privr `e na po sti za wu traj nog mira Srba i Albanaca i da se zala`e za direktne pregovore na najvi{em politi~kom nivou, bez priznavawa nezavisnosti Kosova.

– Istovremeno, dozvolite mi da budem jasan: Srbija nije spremna, ne mo`e i nikada, ni pod kojim uslovima, ne}e priznati, ni eksplicitno ni im pli cit no, jed no stra no progla{enu nezavisnost svoje ju`ne pokrajine Kosova i Metohije – poru~io je pred-

sednik Nikoli} u obra}awu Generalnoj skup{tini UN. On je istakao da Srbija u na sta vak pre go vo ra ula zi potpuno spremna da pomogne da svi gra|ani Kosova i Metohije `ive boqe, u demokratskim i bezbednim uslovima, ali ne}e pregovarati o sprovo|ewu nezavisnosti takozvane dr`ave Kosovo.

Nikoli} je rekao da Srbija iskreno `eli da postane ravnopravna ~lanica EU i strpqivo gradi odnos poverewa i mira u regionu koji je op te re }en te {kom isto ri jom.

poslani^ke teme

Usvo jen re ba lans buyeta Poslanici Skup{tine Srbije usvojili su ju~e sa 135 glasova „za” i 36 „protiv”, rebalans buxeta za ovu godinu. Wime je predvi|en deficit od 203,6 milijarde dinara, ili 6,2 odsto BDP-a.

U parlamentu Srbije ju~e je zabele`eno rekordno prisustvo poslanika u sali tokom glasawa, tako da je u jednom trenutku elektronski sistem zable`io i 192 narodna predstavnika. Tako su ovom delu sednice prisustvovali i poslanici opozicije, koji su glasali za svoje amandmane.

Kon tro la tro {e wa dr `av nih pa ra Skup{tina Srbije usvojila je i izmene Zakona o buxetskom sistemu koje bi trebalo da omogu}e efikasniju kontrolu buxetskih sredstava, a tim izmenama pro{irene su i nadle`nosti Uprave za trezor.

Novousvojenim re{ewem promewena je osnovica na osnovu koje }e se obra~unavati ustavnih sedam odsto namewenih Vojvodini. Tako }e ubudu}e osnovica zaobra~un biti poreski prihodi buxeta Srbije.

Uki nu te jav ne agen ci je Usvojene su izmene zakona kojima se ukidaju pojedine javne agencije. Tako se ukida Agencija za energetsku efikasnost i poslovi koje je obavqala, a weni zaposleni pre}i }e u Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine. Uga{en je i Fond za za{titu `ivot-

ne sredine, Agencija za hemikalije, Nacionalna turisti~ka razvojna korporacija, Uprava za igre na sre}u i Devizni inspektorat, kao i poseban buxetski Fond za finansirawe preventivnih programa za spre~avawe bolesti koje su povezane za konzumirawem duvana.

Be bi-re fun di ra we Stopa poreza na dodatnu vrednost od 1. oktobra, umesto dosada{wih 18 posto bi}e 20, po{to je Skup{tina Srbije ju~e usvojila izmene Zakona o PDV-u, s tim {to }e za osnovne namirnice ostati stopa PDV-a od osam posto. O~ekuje se da kao efekat pove}awa PDV-a u dr`avnoj kasi naredne godine bude oko 35 milijardi dinara vi{e, a za izmene zakona glasalo je 137 poslanika.

Akcize na dizel-gorivo bi}e od 1. oktobra pove}ane s 37,07 dinara po litru na 42, a na cigarete s 33 dinara po paklici na 43, utvr|eno je usvojenim izmenama Zakona o akcizama.

Ma we na me ta Zakonskim izmenama koje je ju~e usvojio parlament ukinuto je 138 parafiskalnih nameta. Ukinuto je, izme|u ostalog, 12 lokalnih i 121 republi~ka taksa. Usvojene su i izmene Zakona o fiskalnim kasama kojima se ukidaju fiskalne kase za deo preduzetnika koji pau{alno pla}aju porez. Propisani su i najvi{i iznosi koje lokalne samouprave mogu odrediti za pla}awe komunalnih taksi, posebno firmarina.

Ogra ni ~e wa za ra da u jav nom sek to ru Naj vi {a za ra da u jav nom sek to ru ogra ni ~e na je na 162.740 di na ra, bez mi nu log rada, precizirano je Zakonom o utvr|ivawu maksimalne zarade u javnom sektoru koji je usvo jio par la ment. Od red be tog zakona ne odnose se na Narodnu banku Srbije, Agenciju

za kontrolu letewa Srbije i Crne Gore, Agenciju za borbu protiv korupcije, Dr`avnu revi zor sku in sti tu ci ju i Fi skalni savet.

Izmenama zakona data su nova fiskalna pravila za uskla|ivawe rasta plata i penzija s mogu}nostima buxeta.

Iza bra ni vi ce gu ver ne ri i re vi zo ri Skup{tina je izabrala Anu Gli go ri je vi}, Di a nu Dra gu ti no vi} i Ve se li na Pje {~a ni na za viceguvernere Narodne banke Srbije. Wihov izbor za viceguvernere, koje je predlo`ila guvernerka Jor go van ka Ta ba ko vi}, podr`alo je 134 poslanika, a tri su bila protiv.

Ra do slav Sre te no vi} ponovo je izabran za predsednika Saveta Dr`avne revizorske institu-

cije. Parlament je Sretenovi}a izabrao na predlog Odbora za finansije. Za wegov izbor glasalo je 149 poslanika. Za potpredsednicu je izabrana Bo ja na Mi tro vi}, a za ~lanove Saveta Na ta li ja ]a to vi}, Gor da na Ti {ma i Mi ro slav Mi tro vi}. ^lanovi Saveta DRI-ja ju~e su polo`ili i zakletvu pred narodnim poslanicima.

S. Stan ko vi}

dnevnik

PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I[TVAN PA STOR

Da ~i} da ob u zda ili za me ni Din ki }a Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pa stor pozvao je predsednika Vlade Srbije Ivi cu Da ~i }a da „obuzda ili zameni” ministra finansija Mla |a na Din ki }a, kog smatra odgovornim za izmene Zakona o osnovama buxetskog sistema kojima je, kako tvrdi, o{te}ena Vojvodina.

– Od kera nikada ne mo`e da se pravi slanina. Mo`e neko da tvrdi da je regionalista, da tvrdi {ta ho}e, ali to se procewuje na osnovu onoga {to ~ini. Dinki}ev na~in pona{awa je kao tempirana bomba – istakao je Pastor u izjavi za „Dnevnik”.

Predsednik pokrajinskog parlamenta optu`io je ministra Dinki}a da sprovodi „opasnu politiku”, oceniv{i da je stoga zaludno {to se drugi predstavnici republi~ke i pokrajinske vlasti zala`u za to da se re{ewa u odnosima dva nivoa vlasti tra`e u kompromisu.

Pastor je rekao i da apsolutno podr`ava predsednika Vlade Vojvodine Bo ja na Paj ti }a u nameri da se zbog usvajawa ovih zakonskih izmena obrati Ustavnom sudu.

Na predlo`ene izmena Zakona o buxetskom sistemu, koji je ju~e usvojen u republi~kom parlamentu, poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara, Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine podneli su sli~ne amandmane, kojima su tra`ili da se ne mewa osnov

Pre mi jer na ja vio sa sta nak s Paj ti }em Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e s predsednikom vojvo|anske vlade Bojanom Pajti}em uskoro razgovarati o pitawu odnosa pokrajinkih i republi~kih vlasti u ciqu normalizacije odnosa, ali ne i o buxetu ili dnevnopoliti~kim pitawima. Da~i} je novinarima kazao i da }e se s Pajti}em sastati pre datuma sednice Pokrajinske skup{tine, koja je, ina~e, najavqena za 4. oktobar.

– Tema razgovora nije bila i ne}e biti o pitawima kao {to je procenat izdvajawa iz buxeta ili ne{to {to je dnevnopoliti~ko pitawe. Ja `elim da su{tinski razgovaramo o pitawu odnosa izme|u pokrajinskih i republi~kih vlasti, da normalizujemo situaciju posle svih trzavica koje su bile i poka`emo dr`avno jedinstvo – rekao je Da~i}.

On je poru~io i da se odluke Ustavnog suda moraju po{tovati, a da se daqe mo`e dogovarati {ta treba raditi u zajedni~kom interesu.

za obra~un vojvo|anskog buxeta jer se novim re{ewima, kako su tvrdili, dovodi u pitawe ustavna garancija finansirawa APV. A vojvo|anski premijer Bojan Pajti} poru~io je pre nekoliko dana da }e Pokrajina, ukoliko se usvoji novi model obra~una buxeta Vojvodine, zatra`iti ocenu ustavnost tog zakona pred Ustavnim sudom.

Po Ustavu Srbije, pokrajinski buxet treba da iznosi najmawe sedam odsto republi~kog, {to je ovim izmenama, kako tvrde u pokrajinskoj administraciji, onemogu}eno.

Ina~e, problemi s finansirawem Vojvodine otvaraju se uvek prilikom usvajawa republi~kog buxeta ili wegovog rebalansa, po{to se ve} ~etiri godine kr{i Ustavni zakon, koji je nalagao da se to pitawe zakonski reguli{e do kraja 2008. godine. Prilikom usvajawa Zakona o nadle`nostima APV, pre gotovo tri godine, odba~en je predlog pokrajinske administracije da se tim aktom reguli{u i izvorni prihodi Vojvodine. Prethodna Vlada Srbije sa~inila je finalnu verziji predloga zakona o nadle`nostima APV bez odeqka o finansirawu Pokrajine, uz obrazlo`ewe da }e to biti re{eno posebnim zakonom. Taj zakonski akt, me|utim, do danas nije donet.

B. D. Sa vi}

Se ni}: Iz ja va ne ta~ na i po li ti~ ki uvre dqi va – Izjava potpredsednika Skup{tine Vojvodine I{tva na Pa sto ra je nekorektna, neta~na i politi~ki uvredqiva jer su rebalansom buxeta za ovu godinu Vojvodini planirana ista sredstva kao i Zakonom o buxetu za 2012. godinu – izjavio je ju~e Tanjugu dr`avni se-

kretar Ministarstva finansija i privrede Vlaj ko Se ni}. – Smatramo da na~in na koji je on komunicirao s nama prevazilazi normalan politi~ki dijalog i `elimo da razgovaramo o ~iwenicama, a ne da slu{amo neargumentovane optu`be.

On je nagovestio da }e planom buxeta za 2013. godinu, koji je u fazi izrade, Vojvodini biti izdvojeno vi{e novca jer }e osnovica za obavezni transfer iz buxeta od sedam odsto iznositi 820 milijardi dinara, {to je mnogo vi{e od ovogodi{we

osnovice od 750 milijardi dinara. Seni} je izrazio uverewe da }e Pastor podr`ati ideju Ujediwenih regiona Srbije o daqoj regionalizaciji Srbije, jednako kao i Vojvodine, koja }e imati mogu}nost da se normalno i uspe{no razvija.

IVI CA DA ^I]

„Du li} pod is tra gom” Premijer i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da je u toku istraga koja se ti~e Oli ve ra Du li }a i jednog od preduze}a koja se nalaze na listi sumwivih privatizacija. On, me|utim, nije mogao da

iznosi detaqe i, na pitawe novinara da li je Tu`ila{tvo Slovenije ukqu~eno u slu~aj, samo kratko rekao da je proces „u toku i da se tra`e infomacije iz Slovenije zbog firme u toj zemqi”.

– U okviru istraga koje se vode, re~ je, izme|u ostalog, o jednoj od istraga kojom se bave radne grupe formirane u okviru policije i Tu`ila{tva. Ne mogu da govorim o tome {ta se konkretno istra`uje, ali u svakom slu~aju, re~ je o jed-

nom od preduze}a koja se nalaze na ~uvenim spiskovima o sumwivim privatizacijma – kazao je Da~i}.

Oliver Duli} je u prethodnoj vladi bio ministar za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa.

Dr `av ni or ga ni da is pi ta ju na vo de o me ni Biv{i ministar za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Oli ver Du li} pozvao je nadle`ne dr`avne organe da ispitaju sve tvrdwe o wegovom navodnom nezakonitom postupawu koje proteklih dana objavquju neki tabloidni mediji. On je agenciji Tanjug, reaguju}i na izjavu premijera i ministra unutra{wih poslova Ivi ce Da ~i }a da je u toku istraga koja se

ti~e wega, rekao da mu je postalo neizdr`ivo da svakog dana „~ita la`i o sebi” a da dr`ava ne reaguje ni na koji na~in. Komentari{u}i Da~i}eve navode da je pod istragom zbog sumwive privatizacije u koju je ukqu~ena i jedna slovena~ka firma, Duli} je rekao da ne zna o kakvoj privatizacije je re~, ali je istakao da on svakako s tim nema nikakve veze.

– Ja uop{te ne znam o kakvoj je Sloveniji i privatizacijama re~ jer nisam uop{te bio ministar kada su se privatizacije u Srbiji sprovodile niti imam bilo kakve veze s tim, ali o~egledno je da se i premijer ukqu~io u novu vrstu komunikacije koja postoji na srpskoj politi~koj sceni, a to je da se bez ijednog argumenta qudi optu`uju za ne{to – rekao je Duli}.

VESTI Pet pu ta ma we na kna de Naknada za rad ~lanova Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca iz reda profesora Pravnog fakulteta i advokata, odlukom skup{tinskog Odbora za administrativno-buxetska i mandatnoimunitetska pitawa, ju~e je smawena za oko 160.000 dinara i sada iznosi oko 30.000 dinara. Na sednici Odbora je re~eno da je odlukom od jula 2009. godine naknada za predsednike Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca bila ne{to ve}a od 45.000 dinara, za one koji su u te organizacije ulazili po polo`aju bila je oko 15.000 dinara, a za ~lanove iz reda profesora Pravnog fakulteta i advokata 30.358 dinara. Me|utim, odlukom od maja pro{le godine ta naknada je pove}ana na 189.284 dinara za te ~lanove, a dana{wom odlukom je vra}ena na 30.358 dinara.

Ko su no vi ~la no vi Sa ve ta gu ver ne ra NBS-a?

Novi ~lanovi Saveta guvernera Narodne banke Srbije bi}e ekonomski analiti~ar Ivan Ni ko li}, urednik ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Sto jan Sta men ko vi}, obojica na predlog SNS-a, saradnik Ekonomskog instituta Mi la din Ko va ~e vi}, na predlog SDPS-a Ra si ma Qa ji }a, i ekonomski analiti~ar Go ran Ni ko li}, na predlog URS-a, objavio je ju~e B-92 pozivaju}i se na neimenovane izvore.

Predlog SPS-a je da ~lan Saveta guvernera Ni ko la Mar ti no vi} ostane na toj funkciji. Kako je naveo B-92, vladaju}e stranke jo{ nisu postigle dogovor o tome ko }e biti predsednik Saveta guvernera. Prethodni predsednik Saveta Bo {ko @iv ko vi}, kao i ~la-

novi Saveta Zo ri ca Mla de no vi} i Mi loj ko Ar si}, podneli su ostavke na te funkcije po~etkom avgusta posle usvajawa izmena i dopuna Zakona o NBS-u, a neposredno posle toga ostavku je dao i ~lan Saveta Ko sta Jo si fi dis.

Peti ~lan Saveta guvernera je Nikola Martinovi}.

De le ga ci ja Ki ne u Vla di Voj vo di ne Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} primio je dr`avnu delegaciju iz NR Kine, iz Provincije \ilin, koju je predvodio sekretar Stalnog komiteta Narodne skup{tine Provincije \ilin Jun sju Vang. Susretu su prisustvovali i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu

Bra ni slav Bu gar ski i izvanredni i opunomo}eni ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji Xang Van sjue.

Konstatovano je da }e visoko razumevawe i ja~awe daqih odnosa na{e dve dr`ave, koje ina~e vezuju tradicionalno prijateqski odnosi, a u okviru toga i Provincije \ilin i Pokrajine Vojvodine, biti od izuzetnog zna~aja u gra|ewu daqih kontakata.

Provincija \ilin, kao i AP Vojvodina, ima obele`je najrazvijenijeg agrarnog podru~ja u svojoj zemqi, bogata je prirodnim resursima, najve}i je proizvo|a~ kukuruza i ima razvijenu mre`u nau~nih instituta, kao i velike rezerve nafte i prirodnog gasa i razvijenu automobilsku industriju. Do sada, jedan od najzna~ajnijih oblika saradwe AP Vojvodine i Provincije \ilin predstavqa i nau~no-tehni~ka saradwa.

politika

dnevnik

sreda26 . septembar2012.

3

PREDSEDNIK LSV-a NENAD ^ANAK PRIZNAO JU^E U SKUP[TINI SRBIJE DA JE AKTIVNO U^ESTVOVAO U INCIDENTU O KOJEM SE VE] TRI DANA PRI^A

Tu kao sam ga, pod no sim ostav ku Li d er Li g e so c i j al d e m o kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak pod neo je ju ~e ostav ku na me sto po sla ni ka u Skup {ti ni za to {ta ga par la ment ni je uzeo u za {ti tu zbog in ci den ta ko ji se de sio u No vom Sa du pre ne ko li ko da na. ^a nak je pred no vi na ri ma i ne ko li ci nom po sla ni ka iz ja vio da je u~e stvo vao u “ in ci den tu, ko ji se do go dio is pred jed nog no vo sad s kog lo k a l a”, pri z na j u } i da je “iz gred ni ka” (Pa vla Le {a n o v i } a) tu k ao pe s ni c a m a na par kin gu is pred ka fa ne, ali i uka zu ju }i na to da ga je on vre |ao, na zi vao lo po vom, a

re kla da se na la zi u ka fa ni “Ta ko je su |e no” vla sni ka Da ni l a Iko d i n o v i } a. Po { to sam u do brim od no si ma s Iko di no vi }em, do {ao sam da vi dim ka ko je. Po {to je bi lo ve} ka sno, ni je bi lo qu di u ka fa ni i bio je za u zet sa mo je dan sto, za ko jim je se de lo ne ko li ko qu di, me |u wi ma i je -

– Me |u tim, ka da sam vi deo su ze u o~i ma svo je }er ke – a }er ku svog bra ta do `i vqa vam kao svo ju – od po ni `e wa i uvre da, po zvao sam Iko di no vi }a da ga pi tam da li to zna ~i da vi {e ne tre ba da do la zim kod we ga u lo kal, na {ta je on re kao: “Ne, ne, to je glup in ci dent, sve je u re du, vi di{

po ~eo da ga tu ~em pe sni ca ma.

Ne ki qu di su se ukqu ~i li, raz dvo ji li nas. Pi tao sam vo za ~a tog auto mo bi la da li smo se ne ka da ra ni je vi de li, od go vo rio je “ne”. Ta da sam im re kao da ima ju pet mi nu ta da odu. Po sle to ga mi se sve smu ~i lo, seo sam u ko la i vra tio se ku }i – tvr di ^a nak.

Iz lo `en sam lin ~u za to {to sam bra nio ~ast svo je po ro di ce }er ku we go vog bra ta “do di ri vao kao po sled wu pro sti tut ku”.

– Tri da na sam o~e ki vao da }e me kon tak ti ra ti ne ko iz MUP-a, Tu `i la {tva, ili bi lo oda kle, da me pi ta {ta se do go di lo. Ni je u~ ti vo da va ti iz ja ve za {tam pu pre ne go {to je da ta slu `be na iz ja va o to me

Spremna zamena Ka ko “Dnev nik” sa zna je, LSV je od lu ~io da Ne na da ^an ka u par la men tu za me ni Ka roq ^i `ik iz Sen te. Me |u tim, da bi on seo u po sla ni~ ke klu pe, po treb no je da naj pre Ad mi ni stra tiv ni od bor kon sta tu je ^an ko vu ostav ku, ko ja je, po we go vim re ~i ma, ospo re na po {to ni je ove re na u su du. {ta se do go di lo u ne kom in ci den tu. Ni ko me ni je kon tak ti rao, evo do ovog tre nut ka – re kao je ^a nak ju ~e no vi na ri ma u par la men tu.

Li d er LSV-a je me d i j i m a is pri ~ao, ka ko je re kao, sve {to se de {a va lo spor ne no }i.

– Se deo sam kod pri ja te qa ka da me je po zva la mo ja bra ta ni ca, ko ja je me ni kao }er ka, i

dan ~o vek ko ji je s vra ta po ~eo da me vre |a – tvr di ^a nak, do da ju }i da je po ku {ao da “re lak si ra si tu a ci ju”, da je to tra ja lo dva de se tak mi nu ta, a mo `da i du `e. – Pri pi si vao sam to we go vom al ko ho li sa nom sta wu, po {to je bio iz u zet no pi jan, ali on je po ~eo da se ne do li~ no po na {a pre ma mo joj bra ta ni ci, da ras kop ~a va pan ta lo ne. Ona ga je od gur nu la, re kla Iko di no vi }u da mu skre ne pa `wu, {to je on u~i nio, na {ta je do ti~ ni na sta vio naj gru bqe mo gu }e vre |a we, pa je na kra ju mu zi ~a ra ko ji je sta jao po red me ne po lio vo dom, is pr skav {i i me ne, i pro pra tiv {i to re ~i ma: “[ta svi ra{ toj svi wi, do |i ova mo”. ^a nak je, ka ko je is pri ~ao, po tom iza {ao iz lo ka la i od ve zao bra ta ni cu i jo{ jed nu ro |a ku ku }i.

„Dobar potez” Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} pom no pra ti “slu ~aj ^a nak” pre ko “Tvi te ra”. “Za ni ma me ko men tar ^an ko vog advo ka ta na to {to se pr vo tvr di da ni je bi lo ni {ta, a on da na kra ju pri zna da je pre bio li ka…”

Od go va ra advo kat Mi lan \u ki}: “Re kao sam da, ka ko je po kre nut po stu pak pred su dom, isti se vo di pred su dom, a ne u me di ji ma, za to ne }u ela bo ri ra ti”, pro ce wu ju }i da je ^an kov ju ~e ra {wi po stu pak “do bar po tez”. da je pi jan”. Ose tio sam po tre bu da to li~ no od we ga ~u jem, vra tio sam se u lo kal. Na par kin g u sam sreo iz g red n i k a, ko ji je se deo u ko li ma mar ke BMW s jo{ jed nim ~o ve kom za vo la nom, ko ga sam pr vi put vi deo. Iza {ao sam iz auto mo bi la da odem u lo kal i vi dim se s Iko di no vi }em. Stao sam po red vra ta, na {ta mi je on opso vao de cu. Iz va dio sam ga iz ko la, ba cio {tap u stra nu i

Ja sam svoje rekao Li der LSV-a je is ta kao da se Skup {ti na ni je ogla si la, ni ti uze la u za {ti tu do sto jan stvo na rod nog po sla ni ka.

– Iz lo `en sam lin ~u za to {to sam bra nio ~ast svo je po ro di ce, iz lo `en sam to me da je ova Skup {ti na si gur na ku }a za Rat ka Mla di }a, u ko joj se Mi la din Ko va ~e vi} do ~e ku je kao he roj, a da pred sed nik Skup {ti ne od li~ no zna pre su du kri vi~ nog de la o ko jem ja ni sam ni sa slu {an.

Zbog to ga sam pod neo ostav ku na funk ci ju po sla ni ka jer ne `e lim da bu dem po sla nik u ovoj skup {ti ni – re kao je ^a nak, na gla {a va ju }i da kao {to to ni je ~i nio ni do sa da, ni ovo ga pu ta se ne bi po zvao na imu ni tet.

– Sad su mi sa op {ti li da mi ni ostav ku ne uva `a va ju, da tre ba li~ no da odem u sud, da je ta mo

ove rim pa da se vra tim i li~ no da je pod ne sem. E, ja sam mo je re kao, za to {to ako tre ba da bi ram iz me |u su za svo je de ce ko ja ne mo gu vi {e da iz dr `e po ni `e wa, i man da ta po sla ni ka, to ni je ni kakv iz bor – re kao je ^a nak, ko ji je ostav ku zgu `vao i ba cio na pod.

– Ostav ka ko ju je pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak pod neo Skup {ti ni Sr bi je ne mo `e bi ti pri hva }e na jer, po Za ko nu o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, ona naj pre tre ba da bu de ove re na u su du – iz ja vio je pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za ad mi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat no-imu ni tet ska pi ta wa Zo ran Ba bi}, i do dao da je za to „^an ko va ostav ka za me ne i ~la no ve Od bo ra prav no ne vi dqi va”.

Ujed no pod se }a na to da je pre dve go d i n e po z na t i ko {ar ka{ Stra hi wa Mi lo {e vi}, ko ga je ~e kao u jed nom no vo s ad s kom lo k a l u, pre t u ~ en “ka da je re kao da ide da se vi di sa mnom”.

– Ne bro je no pu ta sam bio u si tu a ci ji da me po ni `a va ju i mal tre ti ra ju na uli ci, u sva kom lo ka lu u ko ji u|em, ta ko da ja u No vom Sa du, mom rod nom gra du, imam sa mo dva lo ka la u ko je smem da iza |em bez pre ve li kog stra ha da }u bi ti mal tre ti ran. Pre dve go di ne sam tra `io od MUP-a da mi se do de li obez be |e we na osno vu sva ko dnev nih pret wi smr }u, ali ga ni sam do bio. Dve go di ne je tre ba lo da do |e do ovog in ci den ta, ka da sam do {ao u po z i c i j u da svo j im ru k a m a bra nim ele men tar no do sto jan stvo svo je po ro di ce. Ka ko bi se ose }ao sva ko ko ima }er ku, ili se stru, da ga pi ja nac u BMW-u, ko ji jo{ tvr di da sam mu ukrao zlat n i „ro l eks„, vre |a iz go va ra ju }i re ~i ko je ~o vek s ele men tar nom ~a {}u ne mo `e da pre |e? – upo zo rio je ^a nak.

S. Stankovi}

REKLI SU

\i las: Po slao sam i-mejl Ra ki }u Za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las de man to vao je ju ~e po sto ja we „ma ni fe sta”, ko ji je za we ga, na vod no na pi sao biv {i sa vet nik Bo ri sa Ta di }a Go ran Ve si}, i po no vio da ne `e li da se bi lo ko s Ta di }em ob ra ~u na va pre ko we go vog ime na, te da u to me ne }e u~e stvo va ti.

U pi sa noj iz ja vi za Ta njug \i las na vo di da je, s ob zi rom na to da ni je taj na da je od nos Ta di }a i Ve si }a op te re }en su ko bi ma jo{ iz vre me na ka da je Ve si} bio Ta di }ev sa vet nik u Mi ni stra stvu voj ske, sa sa dr `a jem i-mej la o na vod nom ma ni fe stu od mah upo znao Ta di }e vog {e fa ka bi ne ta Mi o dra ga Ra ki }a. „Ve ro vao sam da }e na taj na ~in sve ne do u mi ce bi ti raz re {e ne i da }e sa dr `aj i-mej la za vr {i ti na sto lu kod Ta di }a, a ne u no vi na ma. Obi ~aj je u DS-u da, ka da do bi je te ova kav i-mejl, od mah ga pro sle di te svi ma ko je bi sa dr `aj mo gao da in te re su je ili da ih do ve de u za blu du”, na veo je \i las.

Ve si}: Pri ja teq ski „ma ni fest” Biv {i sa vet nik Bo ri sa Ta di }a i ~lan DS-a Go ran Ve si} po tvr dio je da je po slao i-mej lom „Ma ni fest no vih de mo kra ta” za me ni ku pred sed ni ka DS-a Dra ga nu \i la su, ali i je dan i dru gi iz ne na |e ni su {to je on osva nuo u me di ji ma. Ve si} u iz ja vi za me di je na vo di da je i-mejl po slao kao pri ja teq ski sa vet \i la su, te da ga on ni je tra `io. „Ve ru jem da \i las mo `e DS iz ve sti iz kri ze u ko joj je da nas jer to je va `no za Sr bi ju kao {to je bi lo va `no da 2008. go di ne na sta ne Srp ska na pred na stran ka. Ta ko |e se na dam da }e u no vom DS-u Bo jan Paj ti} ima ti zna ~aj ni ju ulo gu ne go {to je ima da nas jer ju je svo jim ra dom za slu `io. On i \i las su no va ge ne ra ci ja po li ti ~a ra ka kva je po treb na i DS-u i Sr bi ji”, na veo je Ve si}. On je iz ja vio i da \i las on we ga ni je tra `io sa vet ve} da je on sma trao svo jom oba ve zom da mu, kao pri ja teq, na pi {e ka ko vi di stva ri i pred lo `i mu re {e wa.

POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE PORU^IO DA NE PRIHVATA LOKALNU VLAST U NOVOM SADU

Sa jam ski ob ra ~un Go ra na Je {i }a Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo Go ran Je {i}, ko ji je i funk ci o ner DS-a, od bio je da za jed no s „ne la gal no, ne po {te no i ne za ko ni to po sta vqe nim” pred stav ni ci ma lo kal ne vla sti u No vom Sa du ju ~e otvo ri sa jam „Lo rist”. Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} iz SNS-a od ba cio je te tvrd we i Je {i }e vo po na {a we oce nio kao uvre du za sve ko ji u gra du `i ve i po se }u ju ga, na vo de }i da je sa jam ska pri red ba po slu `i la po je din cu za ob ra ~un s po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma.

Vest pod ofi ci jel nim na slo vom „Je {i} ne }e otvo ri ti 45. me |u na rod ni sa jam lo va, ri bo lo va i spror ta u No vom Sa du” ob ja vqe na je ju ~e na saj tu Vla de Voj vo di ne.

Na ve de no je da Je {i} ne }e otvo ri ti sa jam jer je pla ni ra no da u to me u~e stvu ju „i ne le gi tim no iza bra ni pred stav ni ci lo kal ne vla sti gra da No vog Sa da”. Po Je {i }u, „za jed ni~ ko u~e {}e na ta kvom do ga |a ju zna ~i lo bi pri hva ta we ak tu el nih lo kal nih vla sti i na ~i na na ko ji su se oni tu na {li”. „Sma tram da ni sam do voq no to le ran tan ni po mir qiv da bih za jed ni~ kim u~e {}em u ova kvoj ma ni fe sta ci ji mo gao pru `i ti le gi ti mi tet ne le gal no, ne po {te no i ne za ko ni to po sta vqe nim pred sta va ni ci ma lo kal ne vla sti„, re kao je Go ran Je {i}, pi {e u sa op {te wu.

U Vla di Voj vo di ne ne zna ju na {ta je Je {i} mi slio ka da je re kao da je no vo sad ska vlast ne za ko ni ta, ali po kra jin ski se kre tar nad le `an za lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski tvr di da se Je {i }ev po li ti~ ki stav ne }e od ra zi ti na sa rad wu Po kra ji ne i Gra da ko ja je u in te re su gra |a na.

– Je {i} ima pra vo na to da od bi je da se po ja vi na pro to ko lar noj ma ni fe sta ci ji i ti me iz ra zi svoj po li ti~ ki stav. Ali, ako go vo ri mo o in te re su gra |a na i gra da No vog Sa da – da, sa ra |i va }e mo, bez ob zi ra na raz li ~i te po li ti~ -

ke op ci je – iz ja vio je Bu gar ski za na{ list.

Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} osu dio je Je {i }e vo po na {a we i oce nio ga kao uvre du za sve No vo sa |a ne i one ko ji grad da nas po se }u ju. „No vi Sad i No vo sa |a ni su sa da {woj grad skoj vla sti pru `i li svo je po ve re we, ~i me je na{ grad do bio le gal nu i le gi tim nu vlast.

Po na {a we ko jim je pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne is ka zao ne to le ran ci ju pre ma iz bo ru No vo sa |a na pred sta vqa uvre du za sve ko ji u na {em gra du `i ve i ko ji ga da nas po se }u ju”, na veo je gra do na ~el nik Vu ~e vi}, sa op {tio je we gov ka bi net.

SNS: Same la`i No vo sad ski od bor SNS-a sa op {tio je ju ~e da „ne ma ni ~eg sem la `i u Je {i }e voj tvrd wi da su ak tu el ne no vo sad ske vla sti ne le gal no, ne po {te no i ne za ko ni to po sta vqe ne’”. „To je ve li ka la` ko ju upor no po na vqa ju funk ci o ne ri DS-a„, na vo de na pred wa ci.

Ka k o se na vo di, otva r a w e pre s ti ` ne ma n i f e s ta c i j e „u sa mom sr cu Po kra ji ne, tre ba da {a qe po ru ku raz vo ja, re gi o nal ne i me |u na rod ne sa rad we i na pret ka No vog Sa da, a ne da {i ri po ru ke obo je ne po li ti~ kim stra sti ma”. „Na No vi Sad i na ovu ma ni fe sta ci ju, ko ja ne gu je tra di ci ju 45 go di na, ba ~e na je sen ka zbog ne smo tre nog po te za Go ra na Je {i }a ko ji s te funk ci je tre ba da de lu je kao pred stav nik svih gra |a na, a ne kao ~lan po li ti~ ke par ti je„, re kao je Vu ~e vi}, i za kqu ~io da je „Lo rist” „kao naj zna ~aj ni ja i naj ve }a sa jam ska pri red ba u re gi o nu, po slu `i la po je din cu kao boj no po qe za ob ra ~un s po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma”.

S. Kova~evi}

ODBORNICI LSV-a PONOVO BOJKOTUJU SEDNICU SKUP[TINE ZREWANINA

Uprav ni sud kr {i za kon

– Od bor ni ci Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ne }e u~e stvo va ti ni na tre }oj sed ni ci Skup {ti ne gra da Zre wa ni na, za ka za noj za pe tak, jer sma tra ju da lo kal na sa mo u pra va ni je iza bra na na le ga lan na ~in – na ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re od bor nik LSV-a u grad skom par la men tu i pot pred sed nik te stran ke Alek san dar Mar ton.

On je pod se tio na to da su od bor ni ci DS-a i LSV-a upu ti li Uprav nom su du Sr bi je `al bu na od lu ke do ne te na kon sti tu tiv noj sed ni ci Skup {ti ne gra da, na po -

mi wu }i da stav su da po tom pi ta wu jo{ ni je sa op {ten. Od bor ni~ ka gru pa Li ge }e, na ja vio je on, po sla ti do pis Mi ni star stvu prav de.

– Do pis s osvr tom na de {a va wa u Zre wa ni nu sti }i }e na adre se Evrop ske ko mi si je, OEBS-a, am ba sa da i kon zu la ta u Be o gra du, Su bo ti ci i Vr {cu, kan ce la ri ja Re pu bli~ kog i zre wa nin skog za {tit ni ka gra |a na, kao i po kra jin skog om bud sma na i po ve re ni ce za bor bu pro tiv dis kri mi na ci je – po ru ~io je pot pred sed nik LSV-a. @. B.

Kur {u mli ja: Mla di za \i la sa, Op {tin ski od bor za Ta di }a Omla di na De mo krat ske stran ke u Kur {u mli ji pred lo `i la je i po dr `a la na Od bo ru te stran ke Dra ga na \i la sa za no vog li de ra stran ke, ali je Op {tin ski od bor od lu ~io da po dr `i kan di da tu ru Bo ri sa Ta di }a. OO DS-a u Kur {u mli ji na sed ni ci je ve }i nom gla so va po dr `ao kan di da tu ru Bo ri sa Ta di }a za pred sed ni ka stran ke po {to ni je pro {ao pred log ~la na Od bo ra i pot pred sed ni ka Omla di ne DS-a u Kur {u mli ji Iva na Zdrav ko vi }a, ko ji je za kan di da ta pred lo `io \i la sa.

Pred sed nik OO DS-a u Pro ku pqu Go ran Mr da ko vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da je na sed ni ci Op {tin skog od bo ra te stran ke u Pro ku pqu jed no gla sno po dr `a na kan di da tu ra Ta di }a za li de ra stran ke.

4

ekonomija

sreda26.septembar2012.

USVO JEN PRED LOG VLA DE

U PE ]IN CI MA PO STA VQEN KA MEN TE ME QAC NO VE FA BRI KE

]u li brk v. d. di rek to ra Te le ko ma

„Bo{” ula `e 70 mi li o na i za po {qa va 620 rad ni ka

Nad zor ni od bor Te le ko ma „Sr bi ja” ime no vao je Predraga ]ulibrka za vr {i o ca du `no sti ge ne ral nog di rek to ra kom pa ni je, ~i me je usvo jen pred log Vla de Sr bi je, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja.

U Pe }in ci ma je ju ~e po sta vqen ka men te me qac za grad wu no ve fa bri ke kom pa ni je „Bo{„, a pre mi jer Ivaca Da~i} je tom pri li kom re kao da Sr bi ja o~e ku je no vi ta las in ve sti ci ja, i to pre sve ga u pro iz vod wu za sno va nu na sa vre me nim teh no lo gi ja ma i zna wu.

Da ~i}, mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Dinki} i pred stav ni ci kom pa ni je „Bo{„ su za jed ni~ ki po sta vi li ka men te me qac za bu du }u fa bri ku u ko ju }e u na red nih se dam go di na bi ti ulo `e no oko 70 mi li o na evra, a za po sli }e 620 rad ni ka. „Bo{„ je u de cem bru pro {le go di ne pot pi sao ugo vor za iz grad wu fa bri ke u Pe }in ci ma za pro zi vod wu si ste ma bri sa ~a za auto mo bi le, pro iz vod nih ka pa ci te ta oko 22.000 kva drat nih me ta ra. Po re ~i ma pred sed ni ka Vla de Sr bi je, raz voj in fra struk tu re i sa vre me nih zna wa, ko je svet ska pri vre da tra `i, mo ra ju bi ti pred met ozbiq nih in ve sti ci ja dr `a ve.

]u li brk je od ju na 2007. go di ne bio na me stu ge ne ral nog di rek to ra Te le ko ma Srp ske, a. d. Ba wa lu ka, gde je pred vo dio tim ko ji je za be le `io iz u zet no uspe {ne po slov ne re zul ta te.

Ro |en je 1968. go di ne u Ru mi, a di plo mi rao je na Od se ku za te le ko mu ni ka ci je Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta u Be o gra du 1994. go di ne.

Za ge ne ral nog di rek to ra kom pa ni je „M:tel„, od no sno Te le ko ma Srp ske, po sta vqen je 18. ju na 2007. go di ne. „M:tel„ je za pet go di na po slo va wa na tr `i {tu Bo sne i Her ce go vi ne po stao jed na od vo de }ih te le ko mu ni ka ci o nih kom pa ni ja u re gi o nu.

Mi ni star Din ki} je na gla sio da do la zak „Bo {a” u Sr bi ju pred sta vqa na sta vak Vla di ne stra te gi je da Sr bi ja bu de cen tar auto mo bil ske in du stri je u re gi o nu. On je uka zao na to da iz grad wa ove fa bri ke ni je kraj pla no va „Bo {a” u

[i re we u Evro pi Ru ko vo di lac po slov ne obla sti si ste ma bri sa ~a u „Bo {u” Jerg Hofman is ta kao je da }e po go ni u Sr bi ji bi ti ko rak ka pro {i re wu ba ze te kom pa ni je u Evro pi i osno va za snab de va we re gi o na Sred we Evro pe pro iz vo di ma vi so kog kva li te ta i kon ku rent nih ce na.

Po we go vim re ~i ma, pred stav ni ci srp skih vla sti po ka za li su u pre go vo ri ma o toj in ve sti ci ji vi sok ste pen pro fe si o na li zma, {to je omo gu }i lo da se is po {tu ju am bi ci o zni ro ko vi iz grad we. Hof man je uka zao na to da „Bo{ gru pa” ima go di {wi pro met ve }i od 50 mi li jar di evra, za po {qa va oko 300.000 qu di i po slu je u 60 ze ma qa {i rom sve ta.

On je po ru ~io da je za da tak Vla de da po mog ne gra |a ni ma da kroz kri zu pro |u sa {to ma we pro ble ma, i do dao da iz la ska iz kri ze ne ma bez no vih in ve sti ci ja, ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da i dru {tve nog raz vo ja.

Sr bi ji, po {to je ta kom pa ni ja uze la ze mqi {te u Pe }in ci ma na ko jem po sto ji mo gu} nost da se pro iz vod wa utro stru ~i u od no su na po ~et ni ka pa ci tet.

Din ki} je na ja vio da }e vla da sti mu li sa ti „Bo{„ da do dat no in -

O~e ku je se da ce ne da qin skog gre ja wa u ve }i ni gra do va u Sr bi ji na red nog me se ca bu du po ve }a ne iz me |u de set i 20 pro ce na ta zbog po sku pqe wa ener ge na ta. Ne kim to pla na ma lo kal ne vla sti ve} su odo bri le po ve }a we ce ne, dru ge o~e ku ju no ve ce nov ni ke do kra ja sed mi ce, ali ima i onih lo kal nih sa mo u pra va ko je ne pla ni ra ju po sku pqe we da qin skog gre ja wa u to ku pred sto je }e se zo ne ko ja po ~i we 15. ok to bra i za ko ju je, ka ko tvr de nad le `ni u to pla na ma, sve sprem no.

To pla ne su pre po ~et ka grej ne se zo ne tra `i le od lo kal nih sa mo u pra va po sku pqe we gre ja wa od de set do ~ak 45 po sto zbog vi so kih ce na ener ge na ta, sla be na pla te po tra `i va wa, ko ja iz no se oko 17 mi li jar di di na ra, i du go va ko je to pla ne ima ju iz pret hod nih grej nih se zo na, a ko ji su do sti gli 18 mi li jar di di na ra.

In te re sant no je i da se kao je dan od do dat nih ar gu me na ta za po sku pqe we da qin skog gre ja wa na vo di i mo gu} nost da po sle No ve go di ne do |e do po sku pqe wa ga sa za to pla ne.

Ne kim to pla na ma lo kal ne vla sti ve} su odo bri le po ve }a we ce ne, dru ge o~e ku ju no ve ce nov ni ke Ve }i ni to pla na u Sr bi ji neo p hod na je i po mo} Re pu bli~ kih rob nih re zer vi da bi obez be di le po treb ne ko li ~i ne ma zu ta i da bi 15. ok to bra uspe {no za po ~e le grej nu se zo nu.

– Sve je sprem no za po ~e tak grej ne se zo ne i u Su bo ti ci, a po sku pqe we ce ne uslu ga je mo gu }e, o ~e mu }e od lu ~i ti Grad sko ve }e

ve sti ra u Sr bi ju i za po sli jo{ qu di, a plan je da jed nog da na vi {e hi qa da qu di do bi je po sao u toj kom pa ni ji kroz da qi raz voj in fra struk tu re i una pre |e we po slov ne kli me.

Di rek tor ka kom pa ni je „Bo{„ za Sr bi ju Jovanka Jovanovi} pre ci zi ra la je da }e u pr voj fa zi, do sre di ne na red ne go di ne, u Pe }in ci ma

bi ti iz gra |e ni po go ni i kan ce la rij ski pro sto ri i da bi prob na pro iz vod wa tre ba lo da po~ ne po lo vi nom idu }e go di ne, a se rij ska po ~et kom 2014. Ona je uka za la na to da je na lo ka ci ji u Pe }in ci ma mo gu }e iz gra di ti 60.000 kva drat nih me ta ra pro sto ra i da }e „Bo{„ ra di ti na to me da to u bu du} no sti bu de iz gra |e no.

M. Ma ru {i}

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU OTVO REN 45. ME \U NA ROD NI SA JAM LO RIST

Gre ja we po sku pqu je de se tak po sto

Nem ci tra `e part ne re u Sr bi ji

ma~ ke raz voj ne ban ke i za to bi va {a dr `a va tre ba lo da pri pre mi kon kret ne pro jek te.

On je ka zao da Sr bi ja ima iz van re dan pri rod ni ge o ter mal ni po ten ci jal, ko ji je ve }i ne go u Ne ma~ koj, ali ga ne ko ri sti. [mit je na veo da bi se za te pro jek te mo gli ko ri sti ti evrop ski i dru gi fon do vi jer je ge o ter mi ja po ve za na s ener get skom efi ka sno {}u u zgra dar stvu.

Da ~i} je uka zao na to da je naj ve }a i naj bo qa po li ti ka da nas raz voj eko no mi je, da ne ma ni jed nog ci qa va `ni jeg od to ga, i po ru ~io i da je „naj ve }e he roj stvo i naj ve }i Sr bin onaj ko ji otvo ri no vo rad no me sto.”

OD OK TO BRA I TO PLA NE UDA RA JU NA KU] NE BU YE TE

GE O TER MAL NA ENER GI JA

– [est spe ci ja li zo va nih fir mi iz Ne ma~ ke tra `i part ne re u Sr bi ji za in ve sti ra we u ge o ter mal ne iz vo re ener gi je – iz ja vio je ju ~e di rek tor De le ga ci je ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji Mihael [mit no vi na ri ma na ve li koj ne ma~ kosrp skoj kon fe ren ci ji o ge o ter mi ji u be o grad skom ho te lu M. – Ne ma~ ka vla da bi mo gla fi nan si ra ti te pro jek te u Sr bi ji pre ko Ne -

dnevnik

Lov stvo {an sa Sr bi je

– iz ja vio je Ta nju gu di rek tor Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Su bo ti~ ka to pla na” Pero Riki}. – Po sled wa ko rek ci ja ce ne je bi la u de cem bru 2011. go di ne. Vi {e od 10.000 na {ih po tro {a ~a mo `e o~e ki va ti po sku pqe we uslu ga, mak si mal no de set po sto, ali }e po sled wu re~ o to me da ti Grad sko ve }e, kao osni va~.

– Zre wa nin ska „Grad ska to pla na” sprem no }e do ~e ka ti po ~e tak grej ne se zo ne 15. ok to bra, ali se jo{ ne zna da li }e gre ja we po sku pe ti i ko li ko – po tvr dio je di rek tor tog jav nog pred u ze }a Aleksandar Star~evi}.

On je ka zao da je od Grad ske upra ve za tra `e na sa gla snost da no va ce na gre ja wa bu de 82,50 di na ra po kva drat nom me tru stam be ne po vr {i ne, bez po re za na do dat nu vred nost, a Zre wa nin ci sa da par no gre ja we pla }a ju 74,95 di na ra, bez PDV-a, to kom 12 me se ci. Po pro ra ~u nu stru~ wa ka iz „Grad ske to pla ne„, re al na ce na bi bi la 116 di na ra po kva dra tu.

Ni {li je, Lo zni ~a ni i Vra wan ci, po iz ja va ma nad le `nih, gre ja }e se jo{ uvek po sta rim ce na ma.

– Lov stvo u Sr bi ji su o ~e no je s ni zom pro ble ma te je neo p hod na iz me na Za ko na o lov stvu, ko ji ima od re |e ne ne do stat ke jer je do net bez jav ne ras pra ve, {to ni je do bro – re kao je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de Sr bi je Danilo Golubovi} otva ra ju }i 45. me |u na rod ni sa jam LO RIST na No vo sad skom saj mu.

zdu ju s oko 8,5 mi li o na hek ta ra, {to da je do bru per spek ti vu tu ri zmu i pri vre di, ali i ukup nom raz vo ju na {e ze mqe – re kao je Go lu bo vi}.

Po re ~i ma gra do na ~el ni ka No vog Sa da Milo{a Vu~evi}a, za hva qu ju }i LO RIST-u, ko ji ima tra di ci ju du gu 45 go di na, No vi Sad i Sr bi ja pre po zna tqi vi su u ce lom sve tu, te je si gur no da }e se na sta vi ti

Po we go vim re ~i ma, Vla da Sr bi je tre ba da pre du zme ko ra ke ko ji bi lov stvo u Sr bi ji vra ti li na me sto ko je je mu pri pa da i gde je ne ka da bi lo.

– Za to je po treb no da svi za jed no ra di mo na odr `i vom raz vo ju lov stva, po boq {a wu kva li te ta di vqa ~i u sta ni {ti ma, re {i mo pi ta we in ten ziv ne po qo pri vred ne i {u mar ske pro iz vod we, ko ja na ne ki na ~in ogra ni ~a va raz voj lov stva u da na {we vre me. Lov stvo mo ra bi ti pro fi ta bil na de lat nost, ko ja }e do pri ne ti raz vo ju lo kal nih za jed ni ca i una pre |e wu `i vot ne sre di ne. Lo va~ ka udru `e wa u Sr bi ji ga -

u tom prav cu jer su te me iz la ga wa na LO RIST-u, kao i Saj mu tu ri zma, ve li ki po ten ci ja li raz vo ja Voj vo di ne, No vog Sa da i Sr bi je.

Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Goran Vasi} is ta kao je da }e do ne de qe na No vo sad skom saj mu u~e stvo va ti vi {e od 400 do ma }ih i stra nih iz la ga ~a. Na saj mu lo va, ri bo lo va i spor ta LO RIST pred sta vi li su se i iz la ga ~i na Saj mu {u mar stva, Saj mu “Eko-svet” i Sa ja mu hor ti kul tu re.

Da nas se otva ra 3. me |u na rod ni sa jam ko war stva “Hor se Vil le”, dok su tra po ~i we 45. me |u na rod ni sa jam tu ri zma.

D. Mla |e no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

113,2152

Putevi, U`ice

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,5257

118,1828

112,8686

Australija

dolar

1

91,2657

93,1283

95,2703

90,9863

Kanada

dolar

1

89,3357

91,1589

93,2556

89,0622

Danska

kruna

1

15,1789

15,4887

15,8449

15,1325

Norve{ka

kruna

1

15,2364

15,5473

15,9049

15,1897

[vedska

kruna

1

13,3114

13,5831

13,8955

13,2707

[vajcarska

franak

1

93,5353

95,4442

97,6394

93,2490

V. Britanija

funta

1

142,0339

144,9325

148,2659

141,5991

SAD

dolar

1

87,4924

89,2780

91,3314

87,2246

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 9. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

16,67

350

350

Tigar, Pirot

6,76

221

1.326

Soja protein, Be~ej

6,71

445

1.249.080

Komercijalna banka PB, Beograd

5,48

770

154.000

2,38 Promena %

21.500 Cena

602.000 Promet

Marfin bank, Beograd

-39,91

280

5.600

^okolend, Para}in

-25,93

6.000

3.960.000

-7,87

2.902

127.706

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Meser Tehnogas, Beograd AIK banka PB, Ni{ Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-4,76 -4,32 Promena %

760 952 Cena

231.800 5.458.590 Promet

BELEX 15 (433,72 -0,40) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,37

1.360

3.897.772

NIS, Novi Sad

0,00

622

2.473.522

Komercijalna banka, Beograd

-4,32

952

5.458.590

Imlek, Beograd

0,10

2.897

1.853.900

Soja protein, Be~ej

6,71

445

1.249.080

Energoprojekt holding, Beograd

-3,50

497

222.995

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,99

422

279.880

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,13

1.587

263.496

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

127.020

Veterinarski zavod, Subotica

1,54

395

2.816.460

NIS, Novi Sad

0,00

622

2.473.522

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

0,00

1.249.080

Tigar, Pirot

6,76

221

1.326

Veterinarski zavod, Subotica

1,54

395

2.816.460

Soja protein, Be~ej

6,71

445

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.150

227.700

Integral betonirci, Subotica

0,00

1.012

75.900

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

MI NI STAR ILI] NA JA VIO RA DI KAL NE PRO ME NE U IZ DA VA WU GRA \E VIN SKIH DO ZVO LA

sreda26.septembar2012.

5

PO SLED WA ANA LI ZA MMF-a KA @E DA JE SR BI JA PO BRU TO DO MA ]EM PRO IZ VO DU 75. NA SVE TU

Se ~a ko rup ci je Stan dard nam na jed nom {al te ru lo{, pro iz vod wa Po stu di ji Svet ske ban ke „Do ing bu si ness„ za 2012, Sr bi ja je i da qe na 175. me stu od ukup no 183 ze mqe u po stup ku iz da va wa gra |e vin skih do zvo la, a ta ko ni zak rej ting je po sle di ca spo ro sti wi ho vog iz da va wa jer po stu pak tra je ~ak 279 da na i pod ra zu me va 19 pro ce du ra. S tim u ve zi, iz Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID) po ru ~u ju da je iz da va we gra |e vin skih do zvo la pri mer zna ~aj ne ba ri je re s ko jom se su sre }u pri vred ni ci u Sr bi ji.

Mi ni star za gra |e vi nu i ur ba ni zam Ve li mir Ili} obe }a va da }e dr `a va u~i ni ti sve da po jed no sta vi do bi ja we do zvo le za grad wu jer je do sa da {wi na ~in iz da va wa bio i kom pli ko van i skup, a uz to je pod sti cao mi to i ko rup ci ju.

Me |u tim, da bi se to i re a li zo va -

jo{ go ra

ur ba ni sti~ ke pla no ve. Ta ko |e, pla }a we ra znih tak si i sa gla sno sti, ukqu ~u ju }i i na kna du za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta vi {e ne }e bi ti uslov za iz da va we gra |e vin ske do zvo le. In ve sti tor

Ili} ob ja {wa va da se ne mo `e vi {e do zvo li ti da u Sr bi ji gra de sa mo taj ku ni jer je di ni ima ju no vac da una pred pla te sve oba ve ze ko je su uslov za iz da va we gra |e vin ske do zvo le. Ka `e da je `e qa no ve Vla de da se omo gu }i sva kom gra |a ni nu i fir mi da gra de, a to [an sa za ve }e in ve sti ci je }e mo }i uko li ko im se po mog ne da Di rek tor ka Mi si je USAID u Sr bi ji Su zan Fric is ta kla je na do bi ju kre dit za pro jekt no fi ne dav nom sku pu da spo rost u iz da va wu gra |e vin skih do zvo la uti ~e na nan si ra we za ko je je uslov gra |e od lu ku mno gih in ve sti to ra da ula `u u Sr bi ji, bez iz ve sno sti da }e vin ska do zvo la. Mi ni star na gla i po ~e ti iz grad wu, {to ima po sle di ce na pri vred ni rast ze mqe i {a va da ni je nor mal no da sva ki otva ra we no vih rad nih me sta. Ona je uka za la na to da se ni ka da ne }e in ve sti tor po je di na~ no tra `i zna ti ko li ko je po ten ci jal nih ula ga ~a od u sta lo od in ve sti ra wa u uslo ve ko mu nal nih pred u ze }a, ka Sr bi ji zbog ad mi ni stra tiv nih pre pre ka za iz da va we do zvo la. Za to da su upra vo ona du `na da ih da ju je ta ko ni sko me sto na li sti Svet ske ban ke raz log za za bri nu tost dr pri li kom iz ra de ur ba ni sti~ kih `a ve i in ve sti to ra ko ji ov de ve} po slu ju, ali i onih ko ji pla ni ra ju pla no va u ko ji ma ti uslo vi ve} da to u~i ne. Po stu di ji ko ju je ura dio USAID, ub zan po stu pak iz da po sto je i, ako se obje kat ukla pa, va wa gra |e vin skih do zvo la sma wio bi ko rup ci ju, po ve }ao in ve sti ne ma raz lo ga da gra |a ni tr~ ka ra ci je i po kre nuo gra |e vin sku de lat nost, a uku pan rej ting Sr bi je bi se ju od jed nog do dru gog {al te ra. po pra vio i ona bi do spe la na 109. me sto na li sti „Du ing bi znis”.

Uko li ko in ve sti tor do sta vi sve tra `e ne do ku men te, a od nad le `nih u za ko nom pred vi |e nom lo, mi ni star Ili} sma tra da su }e sve oba ve ze iz mi ri va ti tek ro ku ne do bi je od go vor, mo }i }e po treb ne ra di kal ne pro me ne u pre do bi ja wa upo treb ne do zvo le, da po~ ne iz grad wu jer ad mi ni toj obla sti, zbog ~e ga }e dr `a va a to je ve li ka raz li ka jer upo - stra ci ja vi {e ne }e mo }i i sme ti omo gu }i ti da se do zvo le do bi ja ju treb na do zvo la zna ~i i use qe we, da ta ko zva nim }u ta wem ko ~i iz na jed nom me stu. a to sma wu je pret hod ne tro {ko ve grad wu. I to }e se re gu li sa ti za Po we go vim re ~i ma, in ve sti - ko ri {}e wa ne kog dru gog zda wa. ko nom jer Sr bi ja vi {e ne mo `e to ri vi {e ne }e mo ra ti da tra `e Te no vi ne pred vi |e ne su iz me na - da bu de na dnu li ste ze ma qa po uslo ve ko mu nal nih pred u ze }a ako ma i do pu na ma Za ko na o pla ni ra - br zi ni iz da va wa gra |e vin ske do se objek ti ko je gra de ukla pa ju u wu i iz grad wi. zvo le.

R. Da u to vi}

Po po sled woj ana li zi Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, Al ba ni ja, Bo sna i Her ce go vi na i Ma ke do ni ja ima ju naj ni `i `i vot ni stan dard, dok je li der re gi o na Slo ve ni ja.

Po po da ci ma MMF-a iz apri la ove go di ne, Hr vat ska ima bru to dru {tve ni pro iz vod po gla vi sta nov ni ka 14.457 do la ra, a Slo ve ni ja 24.533 pa za u zi ma ju 32, od no sno 45. me sto na li sti MMF-a. Cr na Go ra je na 69. me stu sa 7.317 do la ra, a Sr bi ja na 75. sa 6.081 do la rom bru to na ci o nal nog do hot ka po gla vi sta nov ni ka.

Ima ju }i u vi du da vi si na BDPa da je re al nu sli ku `i vot nog stan dar da i eko nom skog ra sta u ze mqi, su de }i po is tra `i va wu MMF-a, mo `e se za kqu ~i ti da je `i vot ni stan dard od ze ma qa u okru `e wu naj vi {i u Slo ve ni ji i Hr vat skoj, a naj ni `i u Al ba ni ji, BiH i Ma ke do ni ji, ja vi la je Ana do li ja.

Naj vi {i BDP u sve tu ima Luk -

sem burg, i to 113.533 USD po sta nov ni ku, a sle de Ka tar, Nor ve {ka, [vaj car ska, Uje di we ni Arap ski Emi ra ti, Austra li ja, Dan ska,

ku ima ju Slo va~ ka na 41. me stu, Ma |ar ska na 47, Tur ska na 59, Ru mu ni ja na 65. i Bu gar ska na 70. me stu MMF-ove li ste.

[ved ska, Ka na da i Ho lan di ja. Od ze ma qa u Sred woj i Ju go i sto~ noj Evro pi, naj ve }i BDP po sta nov ni -

Po sma tra no po re gi ja ma i kon ti nen ti ma, me |u 20 naj bo qe pla si ra nih ze ma qa sve ta, 12 su evrop ske, {to ovu re gi ju ~i ni pod ru~ jem s ube dqi vo naj ve }im ste pe nom BDP-a po sta nov ni ku.

Naj bo qe po zi ci o ni ra ne dr `a ve na ni vou Evro pe su Nor ve {ka, [vaj car ka i Dan ska, {to zna ~i da je u tim dr `a va ma naj ve }i `i vot ni stan dard u od no su na osta tak Evro pe, dok su naj lo {i je po zi ci o ni ra ne Mol da vi ja, Jer me ni ja i Gru zi ja, gde je stan dard `i vo ta naj ni `i.

Is tra `i va we MMF-a, ko je tre ti ra vi si nu BDP-a po sta nov ni ku u ze mqa ma Ju go i sto~ ne Evro pe i osta lim de lo vi ma sve ta, ob u hva ta 144 dr `a ve ko je su ujed no i ~la ni ce MMF-a.

Av gu strov ska pla ta ma lo po ra sla Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u av gu stu 2012. go di ne u Sr bi ji iz no si 42.122 di na ra i u od no su na jul no mi nal no je ve }a 2,3 po sto, a re al no 0,7. Pro se~ na bru to za ra da u av gu stu bi la je 58.503 di na ra i u od no su na jul sku no mi nal no je ve }a 2,2 po sto, a re al no 0,6, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Av gu stov ska bru to pla ta u od no su na isti me sec 2011. go di ne no mi nal no je ve }a 9,8 po sto, a re al no 1,8, dok je pro se~ na ne to za ra da u tom pe ri o du no mi nal no po ra sla 9,7 po sto, a re al no sa mo 1,7.

Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u pe ri o du ja nu ar–av gust 2012. go di ne Sr bi ji, u od no su na onu is pla }e nu u istom pe ri o du la ne, no mi nal no je ve }a 9,6 po sto, a re al no 4,4.

Po po da ci ma RZS-a, pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa u pe ri o du ja nu ar–av gust 2012. go di ne u od no su na isti pe riod pro {le go di ne no mi nal no je ve }a 9,7 po sto, a re al no 4,5.

6

sreda26.septembar2012.

MLE KA RA „SU BO TI CA” ]E VI [E PLA ]A TI FAR ME RI MA

Ot kup na ce na mle ka ide do 40 di na ra

– Mlekara „Subotica„ pove}ala je otkupne cene sirovog mleka svojim dobavqa~ima dva do tri dinara po litru, tako da }e najvi{a cena sirovog mleka dostizati gotovo 40 dinara po litru – izjavio je ju~e direktor sirovinskog sektora Mlekare dr Go ran Sto pa ri}.

Po wegovim re~ima, tvo je drugo ovogodi{we pove}awe otkupne cene, a novi cenovnik, s cenama u rasponu od 23 do preko 39 dinara po litru, po~iwe da se primewuje u ponedeqak, 1. oktobra.

– I do sada je na{a cena bila najboqa u okru`ewu. Stupawem na snagu novog cenovnika bi}e jo{ povoqnija u odnosu na okru`ewe, odnosno Rumuniju, Bugarsku, Ma|arsku, ali i Sloveniju, gde je cena mleka koju pla}aju mlekare, po podacima iz avgusta, 28 evrocenti litar – rekao je Stopari}.

On je precizirao da je ulaz sirovog mleka u Mlekaru 15 do 20 posto ve}i u odnosu na isti period pro{le godine, uz napomenu da je ta proizvodwa bila zasnovana na proizvodwi sto~ne hrane u 2011.

Stopari} je rekao da je Mlekara „Subotica„ u septembru otkupqivala u proseku dnevno 160.000 litara sirovog mleka.

– U periodu koji sledi po~iwe da se primewuje novoproizvedena

sto~na hrana, koje ima mawe i slabijeg je kvaliteta u odnosu na lawsku, tako da o~ekujemo pad ulaza sirovog mleka. I pored toga, verujemo da }emo godinu zavr{iti s 10 do 15 posto ve}im ulazom mleka u odnosu na pro{lu, a da }e u prvim mesecima slede}e godine uslediti pad – rekao je Stopari}.

Mlekara „Subotica„, jedina doma}a mlekara s dozvolom za izvoz proizvoda na tr`i{te Evropske unije, zajedno s „Imlekom„ posluje u sklopu „Denjub fuds grupe„

(DFG), pod kontrolom Investicionog fonda “Salford”. Nedavno je i „Imlek„ podigao otkupne cene sirovog mleka svojim dobavqa~ima.

U nedavnoj izjavi Tanjugu, direktorka za korporativne i regulatorne poslove DFG-a Sve tla na Glu mac najavila je da }e nakon pove}awa otkupne cene sirovog mleka biti razmatrano i poskupqewe krajwih proizvoda.

– Po~etkom jula smo podigli otkupnu cenu sirovog mleka za na{e farmere, a nakon tog pove}awa usledilo je poskupqewe mleka i mle~nih proizvoda, i to parcijalno, dinar do dinar i po, dok neki proizvodi tada nisu ni mewali cenu – izjavila je Svetlana Glumac.

POQOPRivRedA

dnevnik

MNO GO BAJ KI O SRP SKOJ PO QO PRI VRE DI, A STVAR NOST OPO MI WE

Pri no si nam 30 go di na tap ka ju u me stu ”Po qo pri vre da je ve li ka izvozna {ansa Srbije”, ”Sufi cit po qo pri vre de pre ko milijardu dolara”..., neki su od novinskih napisa predhodnih godina ili meseci. Analiziraju}i izvozne potencijale, konkurentnost i izvozne aktivnosti kompletne poqoprivre de i pre ra |i va~ ke in du strije, ekonomista Dra go van Mi li }e vi} do{ao je do druga~ijih podataka i zakqu~aka.

On ukazuje na to da poqoprivreda Srbije ima veoma visoku koncentraciju izvoza poqoprivrednih proizvoda merenih GH-indeksom, te da je najve}i deo izvoza koncentrisan samo na nekoliko grana, i to na smrznuto vo}e i povr}e, kukuruz, konzervisano vo}e i povr}e i `ive `ivotiwe, odnosno goveda.

Srbija je, kako ka`e, potpuno nekonkurentna u proizvodwi ranog vo}a i povr}a, mesa i prera|evina (samo ~etiri odsto prihoda od prodaje mesne industrije se ostvaruje kroz izvoz), ribe i prozvoda od ribe i sl.

– Tre}i problem srpske poqo pri vre de je stag na ci ja i opadawe prose~nih prinosa, koji se nisu mrdnuli prakti~no od po~etka osamdesetih godina pro{log veka i pored intenzivnog razvoja semenskog materijala i veoma dobrih rezultata u izvozu semenske robe doma}ih instituta. Broj zasejanih povr{ina pada, prinosi se kre}u cikli~no, u zavisnosti od smewivawa su{nih i ki{nih godina. Srbija je jedina zemqa u Evropi gde su poplave jedini na~in navodwavawa zemqi{ta – ukazuje Mili}evi}.

Ku ku ruz na gra bu sio – Berba kukuruza i `etva suncokreta i soje u Srbiji privode se kraju i bi}e zavr{eni do 1. oktobra, dok }e va|ewe {e}erne repe trajati malo du`e i trebalo bi da bude okon~ano krajem slede}eg meseca – izjavio je stru~wak Privredne komore Srbije Vo ji slav Stan ko vi}.

Po procenama Republi~kog zavoda za statistiku, ovogodi{wi rod kukuruza u Srbiji }e biti 45,9 odsto mawi nego 2011. i iznosi}e 3,5 miliona tona. Stankovi}, me|utim, o~ekuje da }e proizvodwa biti ve}a od statisti~ki prikazane i dosti}i ~etiri miliona tona.

U pore|ewu s pro{lom godinom, o~ekuje se i 23,1 odsto mawa proizvodwa suncokreta, 22,9 odsto {e}erne repe, 42,3 odsto soje, 32,5 krompira i 41,4 odsto pasuqa. U odnosu na desetogodi{wi prosek (2002–2011), o~ekivana proizvodwa kukuruza mawa je 40,9 odsto, {e}erne repe 20,6, suncokreta 11,2, soje 28,8 odsto, krompira 31,1 odsto i pasuqa 52,3 odsto.

On nagla{ava da dr`ava mo`e pomo}i na nekoliko na~ina, pre sve ga sti mu la ci jom pro iz vod we esen ci jal no va `nih proizvoda (samo na uvoz paradajza Srbija da oko 14 mi-

liona dolara neto godi{we).

Sr bi ja, uka zu je, ima ve li ke potencijale u proizvodwi ranog vo}a i povr}a.

– Treba stimulisati podizawe plastenika, bu{ewe du-

bokih bunara za navodwavawe (prose~na cena bu{ewa bunara je oko 5.000 evra), zapo{qavawe zna~ajnog broja radnika i, naravno, udru`ivawe proizvo|a~a i podizawe mini-hladwa~a po modelu zajedni~kih uloga i organizovanog nastupa na tr`i{tu. Tako|e, osnovna prerada maline donosi dodatne prihode od nekoliko evra po kilogramu. Ove godine su jagode bile raritet na pijacama po ceni ve}oj od dva evra ki lo gram jer su ce lo kup nu proizvodwu jagoda otkupili Rusi po 185-200 dinara kilogram. Na`alost, Srbija nema ni pribli`no raspolo`ivih povr{ina spremnih za ozbiqnu proizvodwu i izvoz poqoprivrednih proizvoda. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati klanice u Srbiji koje imaju izvozni broj, odnosno dozvolu za izvoz mesa i prera|eniva u Evropu i svet – ukazuje Mili}evi}. – Takva ponuda i ekstremni {okovi, kakav je ovogodi{wa su{a, kao i trend kretawa cena hrane na svetskim tr`i{tima, mogu Srbiju, odnosno wene gra|ane, dovesti u veoma nezavidan polo`aj. Pla}amo cenu neznawa, nestru~nosti, nemara i neorganizovanosti prethodnih nosilaca poqoprivredne politike ve} nekoliko decenija.

Problem je tako|e i ~iwenica da hrana u prose~noj potro{wi doma}instava u~estvuje s gotovo 50 odsto, vrlo ~esto i vi{e, da su nameti primereni daleko bogatijem dru{tvu i da pri ovakvom scenariju ne}e bi ti ve li kih ma ne var skih prostora za daqe stezawe ve} dobrano stegnutog kai{a.

S. G.

MO GU ]E PO VE ZI VA WE VE LI KIH RE GI O NAL NIH KOM PA NI JA PRE HRAM BE NE IN DU STRI JE

SFRJ-ga zde te {ke se dam mi li jar di evra Regionalna saradwa u poqoprivredi, prehrambenoj i konditorskoj industriji, ukqu~uju}i i vlasni~ko povezivawe kompanija, jeste preduslov i pretpostavka za opstanak na globalnom tr`i{tu, oceweno je u Privrednoj komori Srbije.

Kako su istakli u~esnici Menaxment foruma Jugoisto~ne Evrope, na panelu o regionalnim poslovnim alijansama u prehrambenoj industriji, ve} se izme|u predstavnika velikih regionalnih kompanija vode neformalni razgovori o mogu}em povezivawu.

Predsednik „MK-grupe„ Mi o- drag Ko sti} rekao je da su privatne kompanije podnele svoj deo odgovornosti.

– Radimo, proizvodimo, pla}amo plate i poreze i `elimo da se regionalno povezujemo i da budemo ve}i i da se sukobimo s izazovima koji su pred nama s ulaskom u EU – kazao je on.

Po wegovim re~ima, privrednicima treba dr`avni okvir, mawe birokratije i da se neaktivna dr`avna imovina stavi na raspolaga-

Kako su istakli, ulaskom u EU bi}e suo~eni s konkurencijom kompanija koje vrede 200 i vi{e milijardi evra, {to ukazuje na nu`nost regionalnog povezivawa.

– Regionalno povezivawe je jedan od na~ina da se suprotstavi-

jedni~ke resurse i bili uspe{ni na tre}im tr`i{tima.

Predstavnik „Nektara„ rekao je da Srbija treba da pove}a konkurentnost i kvalitet radne snage kao i efikasnost menaxmenta da bi uspe{nije poslovali.

mo velikim multinacionalnim kompanijama i da mo`emo da im pariramo na regionalnom i globalnom tr`i{tu – izjavio je predsednik „Viktorija grupe„ Zo ran Mi tro vi}.

Ina~e, Srbija je za sedam meseci 2012. ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA-e, to jest regiona, od 745,5 miliona dolara, {to je prete`no rezultat izvoza poqoprivrednih proizvoda. Srbija je u zemqe CEFTA-e od januara do jula najvi{e izvozila `itarice, proizvode od wih, razne vrste pi}a, gvo`|e i ~elik. U isto vreme, najvi{e su se uvozili kameni ugaq, koks i briketi, gvo`|e i ~elik, elektri~na energija, kao i povr}e i vo}e.

Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 1,62 milijardu dolara, a uvoz je bio 871,8 miliona, {to zna~i da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 185,5 posto. Srbija je u 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA-e od oko 1,5 milijarde dolara, {to je, tako|e, uglavnom bio rezultat izvoza poqoprivrednih proizvoda.

„MK-gru pa”, „Nek tar”, „Vik to ri ja gru pa”, „De njub fud gru pa”, „Pod rav ka”, „Atlan tik”, „Agro kor” sa da „vre de“ se dam mi li jar di evra (Mi o drag Ko sti}) we onima koji znaju da wome upravqaju.

Kosti} je istakao da kompanije – „MK-grupa„, „Nektar„, „Viktorija grupa„, „Denjub fud grupa„, „Podravka„, „Atlantik„, „Agrokor„, ~iji su predstavnici bili u~esnici panela, sada „vrede“ sedam milijardi evra, a vrede}e mnogo vi{e ako se iza|e u susret wihovim zahtevima.

Pojedina~ne kompanije, ma koliko bile upe{ne i konkurentne, same ne mogu biti prepoznatqive na velikim tr`i{tima, saglasni su panelisti.

Predsednik Upravnog odbora „Podravke„ Zvo ni mir Mr {i} rekao je da je ta hrvatska kompanija otvorena za povezivawe s drugima u regionu da bi lak{e koristili za-

V remeploV Po dru `ni ca Srp skog le kar skog dru {tva Osniva~ka skup{tina Srpskog lekarskog dru{tva, kao vojvo|anske podru`nice republi~kog dru{tva osnovanog jo{ 1872. u Beogradu, odr`ana je 26. sep tem bra 1946.

Pre Drugog svetskog rata o za{titi interesa medicinskog stale`a i stru~nom usavr{avawu lekarskog osobqa brinula se Lekarska

komora Dunavske banovine sa sedi{tem u Novom Sadu. Za predsednika upravnog odbora podru`nice izabran je dr Radivoj Kaleni}, upravnik Glavne pokrajinske bolnice u Novom Sadu. Podru`nici je tada dodeqena zgrada u Ulici Vase Staji}a u kojoj se i danas nalazi.

N. C.

VE^ERAS KONCERT U SINAGOGI

So pran Mi li ce Sto ja di no vi} pred pu bli kom Koncert soprana Mi li ce Sto ja di no vi} “Najlep{e arije i dueti” bi}e odr`an danas u 20 ~asova u Sinagogi, Jevrejska 11. Gosti koncerta }e biti studenti solo pevawa Akademije umetnosti iz klase Milice Stojadinovi}. Na programu }e se na}i kompozicije Mocarta, Verdija, Pu~inija, Lehara i Bizea. Ulaz je slobodan.

A. Va.

Novosadska sreda26.septembar2012.

NOVOSADSKI VODI^

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

se dodequje gra|aninu ili grupi gra|ana za zajedni~ke rezultate i dostignu}a ostvarena radom i zaslugama u negovawu demokratskih tradicija i ja~awu zajedni{tva gra|ana Novog Sada, privrednom razvoju, duhovnom stvarala{tvu, zdravstvenoj i socijalnoj za{titi, prosveti sporu, humanitarnim aktivnostima...

B. M.

hronika Pla te blo ki ra le Du nav

dru go zvu ~i sa svim bi zar no i ne ve ro vat no, ali je `i va isti na i pro sto ne mo `e mo da se ne za pi ta mo {ta se do ga |a u gla va ma po je di na ca. Ne ki bi za i sta mo ra li da po ra de na kon tro li agre si je… Kao {to smo ka za li, ima nas sva ka kvih. Ko ne mo `e da u~i ni ne {to do bro, nek ne ~i ni lo {e, nek se di s mi rom.

Pre ve lik zah tev za da na {wa vre me na?

B. Markovi}

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine grada poziva sve zainteresovane da podnesu obrazlo`ene inicijative za dodelu Novembarske poveqe Novog Sada. Obrazlo`ene inicijative se podnose pomenutoj komisiji do 1. oktobra u Skup{tini grada, @arka Zrewanina 2. Poveqa

RADNICI „DUNAV GRUPE AGREGATI” S TRI BRODA PREPRE^ILI REKU

Red zla ta, red mra ka

I

Pred lo zi ko mi si ji do 1. ok to bra

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ma nas sva k a k vih, nor m al n ih i onih dru gih. Jed ni da ju sve od se be da po mog nu `i vo ti wa ma, dru gi se i`i vqa va ju i ~i ne stva ri stra ne qu di ma zdra ve pa me ti. I ta k o, jed n a be o g rad s ka kom pa ni ja do ni ra hra nu hu ma n i t ar n oj or g a n i z a c i ji, ko ja zbri w a v a na p u { te n e ku} ne qu bim ce - i to vr lo le pu svo tu - a ne ki ve {a ju pse o dr ve }e i za ba da ju ma ~i }i ma ek se re u o~i. Ovo

INICIJATIVE ZA DODELU NOVEMBARSKE POVEQE

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Oko 150 radnika nekada{weg Iz Lu~ke kapetanije ka`u da preduze}a „Heroj Pinki”, koje su o blokadu obave{teni svi, od sada posluje u sklopu „Dunav grubrodarskih direkcija i agencija pe agregati”, ju~e su oko podneva do Ministarstva saobra}aja. zapo~eli blokadu Dunava sa dva - Trenutno je plovidba Dunasamohodna teretna broda i jedvom onemogu}ena. U zavisnosti nim ledomcom. Brodovi su usidreni u blizini Monta`no - demonta`nog mosta, a razlog blokade su neispla}ene ~etiri minimalne plate, koje uprkos pregovorima sa direktorom preduze}a Ma {a nom Er ce go vi }em nisu ispla}ene, a trebalo je da budu do 21. septembra.

- Mi smo imali pregovore sa na{im direktorom, koji o~igledno nisu urodili plodom, jer nam do dan danas nije ni{ta upla}eno - ka`e jedan od predstavnika radnika No vi ca Cvet ko vi} - Dali smo rukovodstvu {ansu da ne{to uplate i da ovu nezavidnu situaciju re{imo normalnim putem. Sada smo prinu|eni na od u~iwene {tete, {trajka~i }e ovako drasti~an potez i dr`a}e- dobiti i prijave, ako bude mala mo blokadu dok nam se ne ispune odgovara}e za prekr{ajne prijasvi zahtevi. ve, ako bude veliZaposleni u ka dobi}e kri^e ti ri mi ni mal ca „Dunav grupi vi~ne. Bio sam sa ni su isla }e na agregati”, wih radnicima oko oko 370, tra`e desat vremena, kao cembarski minimalac i plate od ~ovek ih razumem, ali kao proaprila do danas, zatim da im se fesionalac moram da radim svoj overe zdravstvene kwi`ice i posao - izavio je inspektor bezpove`e radni sta` za prethodne bednosti plovidbe Lu~ke kapedve godine, te da se isplate tro- tanije Mi ro slav ^in ~u rak. {kovi prevoza i boravka na broDirektor preduze}a Ercegodovima. vi} ka`e da trenutno ~ine sve

kako bi uplatili neka sredstva radnicima.

- Nismo nai{li na razumevawe u pregovorima sa dr`avom.

Nama bi sada trebalo jedno premostno re{ewe, bajpas za mesec,

Fo to: F. Ba ki}

dva dana, da se presko~i ova prepreka i firma kona~no stabilizuje. [trajk radnika nije zakonit i istovremeno je opasan, mo`e izazvati {ire negativne posledice po kompaniju i dr`avi rekao je Ercegovi}.

Nezadovoqne radnike posetio je i ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj i puteve Ne ma wa Vuk ~e vi} i kratko razgovarao sa wima. Protestu su prisustvovali i policajci, ali nisu imali potrebe da reaguju.

G. ^.

A. L. U DOMU VOJSKE SRBIJE

Su tra sa jam an ti kvi te ta Sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta odr`a}e se sutra u Domu vojske Srbije na Beogradskom keju 9, od 10 do 19 ~asova. U pitawu je 115. po redu manifestacija, koja pored promotivnog, edukativnog i kulturolo{kog karaktera ima zna~aj i za turisti~ku ponudu grada.

Na Sajmu }e biti organizovana tradicionalna humanitarna prodaja koja se ostvaruje na osnovu poklon predmeta i priloga ~lanova Dru{tva „Srpska Atina”, samih izlaga~a, kao i rukotvorina u~enika [kole „Dr Milan Petrovi}” i Udru`ewa „Kolo srpskih sestara”.

Procena predmeta, fotografija, ili dokumentacije, koje donesu posetioci, bi}e besplatna.

I. D.

Ve ~e po sve }e no Jo va nu De li }u Fo to: N. Kl.

Rav no te `a du ha

Iako qudi ~esto jedni druge etiketiraju kako hodaju}i uzdignute glave ostale gledaju sa visine, ovaj Novosa|anin ~ak vozi bicikl sa visine. Da li je uzrok ~ista inventivnost nadahnutog pronalaza~a, koji nije znao dokle }e sa svojim delom dospeti, ili je ono smerno pravqeno za u`ivawe u {to boqem pogledu, za sada ne znamo. Sigurno je jedino da se ~oveku ipak malo skupi zebwe kad pomisli kako je pasti sa ovog bicikla.

A. L.

U okviru ciklusa „Portreti” Kulturnog centra Novog Sada, ve~eras }e se u Klubu „Tribina mladih„ govoriti o glavnom uredniku Zbornika Matice srpske za kwi`evnost i jezik, Jo va nu De li }u. Uz wega, u programu u~estvuju Jo van Qu {ta no vi}, Go ra na Ra i ~e vi} i Ivan Ne gri {o rac. Program po~iwe u 20 ~asova.

J. Z.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda26.septembar2012.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„Volim London” Lindzi Kelk Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva

~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni

pri¬me¬rkom kwi ge „Vo lim Lon don” Lindzi Kelk u izdawu „Alnarija“.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24.

Ponekad je povratak ku}i najlep{a stvar na svetu... ili nije?

An|ela Klark zaqubila se u Ameriku – a Amerika polako po~iwe da joj uzvra}a tu qubav.

Me|utim, kada joj istekla viza napravi veliki problem, ~itav }e joj se `ivot iznenada obrnuti naglava~ke. Mo`da u`iva u tome da bude Britanka u Wujorku, ali sada ne}e imati izbora nego da se vrati u London. Ne samo {to }e morati da se odvoji od svog bajnog de~ka Aleksa, nego }e kod ku}e morati da se suo~i i s nekim repovima pro{losti.

U Londonu je wen biv{i de~ko od kog je pobegla u Wujork, najboqa drugarica koja se tek porodila i – naravno – wena mama. I dok je na pomolu novo ven~awe, svi }e se nerado setiti koliko je dobro pro{lo ono prethodno.

A. Va.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Zlatno runo – I tom” Borislava Peki}a Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Zlat no ru no- I tom” Bo ri sla va Pe ki }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra

3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

O ` i v q a v a j u } i nam po ro di cu We go van, u isto rij skim su no vra ti ma i zna ~aj nim do ga |a ji ma od an ti~ kih vre me na, pre ko Su lej ma na Ve li ~an stve nog, do Dru gog svet skog ra ta, Pe ki} nas kroz ovaj ro man vo di do kraj we mit ske me ta fo re, plo vid be Ar go na u ta na Is tok, po zlat no ru no @i vo ta.

N. R.

DANAs U GRADU BioSKoPi Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15).

KCNS: „Prometej” (19), Vrata (21).

PoZoRi[tA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” balet „Dama s kamelijama” (19).

Po zo ri {te mla dih velika sala „Estrogen„ (20).

MUZeJi Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\eNi BLI ZAN CE: Sve tla na Ko kot (de voj ~i ce) iz Ba~ kog Jar ka DE VOJ ^I CE: Ani ca Sta ni} iz In |i je, Rad mi la Ko mo sar i San dra Ka ras iz Ba~ ke Pa lan ke, Jo va na Pan te li} iz ^e re vi }a, Zo ra na Kqa ji} Ma sni ko sa iz Pe tro va ra di na, Ma ri na Dra go je vi} iz Ka }a, Na ta {a [ar ~e vi} iz Srem ske Ka me ni ce i Mi li ca Pe te iz Bu di sa ve, DE ^A KE: Sta ni sla va Pet ko vi}, Alek san dra Dra go qe vi}, Ma ja Ru de`, Mir ja na Mrk {a, An dri ja na Ba ra je vac, Fa ti ma Di bra ni, Kri sti na \or |e vi} i Oli ve ra Ban du ka iz No vog Sa da, Ja smi na Va si} iz Ka }a, An drea Sa ba do{ iz ^e re vi }a, Vi o le ta Du ga li}-Ma le{ iz Fu to ga, Ja smi na To mi} iz Ki sa ~a i Emi li ja Po pov iz Ko vi qa.

sAHRANe Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vukosava Proke Jovanovi} (1926) u 10.30 ~asova - urna, Milanka Jovana Mihajlovi} (1931) u 11.15, Risto Mitra Ivaz (1922) u 12, Bla`enka Alojza Salaj (1926) u 12.45, Gordana Ilije Albuq (1934) u 13.30 i Jevrosima Laze Macanovi} (1922) u 14.15 ~asova - urna. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jovanka Vasiqa Vojvodi} (1939) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Svetozar Nikole Mili} (1962) u 15 ~asova.

DNEVNIK

@I VOT RE A LAN, \A^ KI DI NAR DO BRO VO QAN

Iz roditeqskog yepa {koli najmawe 500 dinara Ovih da na ro di te qi ima ju jo{ je dan iz da da tak po {ko la ma, a on se zo ve |a~ ki di nar.

Vo di se kao do bro voq na upla ta, ali se na ime |a~ kog di na ra go di {we na pla te vi so ke su me nov ca. Pa re ko je {ko le do bi ja ju ni su do voq ne, pa se od ro di te qa tra `i da pri po mog nu.

Da ne bu de za bu ne, no vac ne tra `e di rek to ri {ko la, ve} se o iz no su su me do go va ra na Sa ve tu ro di te qa, ko ji i od lu ~u je ko li ko }e se da va ti. U {ko li “@ar ko Zre wa nin” da je se 500 di na ra kao i la ne, i tu je ura ~u na to 50 di na ra za Cr ve ni krst, za de~ ji sa vez 100 di na ra, bi bli o te ku 250 di na ra i za te ku }e stva ri 100 di na ra. U ov ki ru de~ jeg sa ve za, u~e ni ci iz du na ra zna tak mi ~e wa, pa im taj no va do bro do |e za pu to va wa… Od tih pa ra se ku pu je i ma te ri jal, pa pir i osta le po trep {ti ne ko je tre ba ju |a ci ma.

U {ko li “Ko sta Trif ko vi}” |a~ ki di nar je 700 di na ra a u we ga je ura ~u nat, Cr ve ni krst, De~ ji sa vet, ma te ri jal za raz ne sek ci je…

Ka `u i da je od no su na dru ge {ko le wi hov |a~ ki di nar jef ti ni ji, jer ro di te qi u mno gim dru gim {ko la ma pla }a ju i pri vat no obez be |e we, ko je se po seb no na pla }u je. Po ro di te qu ono sta je od 750 do 1.000 di na ra, u za vi sno sti od po nu de fir me.

Ro di te qi po tvr |u ju da je |a~ ki di nar do bro vo qan, ali ga, po pra vi lu, ve }i na upla }u je.

- Uko li ko bi {kol ske u~i o ni ce tre ba lo da se okre ~e,a {ko la ne ma pa ra, ili ako de ca ne ma ju za lop te za fi zi~ ko, ili sa pu na i to a let-pa pi ra, na rav no da }e mo da po mog ne mo.

Ipak ni je u re du da ti tro {ko vi pad nu na

ple }a ro di te qa, ako je ve} osnov no obra zo va we bes plat no - ka `e otac jed nog sed ma ka.

Od ro di te qa de ce iz {ko le “Do sti tej Ob ra do vi}” sa zna li smo da se kod wih pre ko uplat ni ca pla }a 1.100 di na ra, a u tu ce nu je ura ~u nat {kol ski di nar, osi gu ra we, cr ve ni krst, de~ ji sa vez… A uz |a~ ki di nar, u go to vo svim {ko la ma, pla }a se i osi gu ra we, ko je iz no si 350 do 500 di na ra go di {we…

Po sta la je uobi ~a je na prak sa da ro di te qi ko ji mo gu do no se pa pir za fo to ko pi ra we, ka ko bi na stav ni ci mo gli da {tam pa ju ma te ri jal za kon trol ne za dat ke. U po je di nim osnov nim {ko la ma za |a~ ki di nar pod no se se fi nan sij ski iz ve {ta ji, ne gde se pla }a u go to vi ni bez pri zna ni ce, a ne gde ro di te qi do bi ju broj ra ~u na da upla te no vac.

Q. Na to {e vi}

ZA VOD ZA TRAN SFU ZI JU NE MA BRI GA

Humanih mnogo, krvi dovoqno Za vod za tran sfu zi ju kr vi u No vom Sa du ras po la `e sa do voq nim ko li ~i na ma kr vi da se obez be de po tre be pa ci je na ta ko ji se le ~e u gra du i u in sti tu ti ma u Srem skoj Ka me ni ci, is ta kla je port pa rol ka Za vo da Zo ri ca Bje li}.

- Ima ju }i u vi du da je, {to se ti ~e re zer vi kr vi, si tu a ci ja to kom le ta bi la kri ti~ na u ce loj Sr bi ji, mo ram da se is tak nem da smo deo je di ni ca ustu pi li i tran sfu zi o lo {kim slu `ba ma u Be o gra du, po seb no VMA i In sti tu tu za tran sfu zi ju kr vi. To je na {a za kon ska, ali iz nad sve ga i mo ral na oba ve za, jer se je dan broj na {ih pa ci je na ta le ~i u Be o gra du, me |u ko ji ma ima i do bro voq nih da va la ca kr vi, te za wih kr vi uvek mo ra bi ti - na po me nu la je sa go vor ni ca.

Po we nim re ~i ma Za vod go to vo da ne ma pro ble ma sa sma we -

Sa m o u pr v oj po l o v i n i go di n e Za v od za tran s fu z i j u kr vi du p li r ao je broj no v ih da va l a c a u od n o s u na isti pe -

- Za vod za tran sfu zi ju sva ko dnev no be le `i no vi broj da va la ca. Ovih da na su or ga ni zo va ne ak ci je me |u ma tu ran ti ma, pa o~e ku je mo da broj bu de jo{ ve }i.

To je za wih vr lo va `an dan, jer su pr vi put u pri li ci da po mog -

Ma tu ran ti re {i li da po mog nu dru gi ma

kr sta Voj vo di ne i No vog Sa da, Naj ve }u za hval nost du gu je mo ve li kom bro ju hu ma nih qu di ko ji ne ~e ka ju apel u me di ji ma da bi da li krv, re kla je Bje li}.

riod pro { le go d i n e. Za {est me s e c i ove go d i n e bi l o 1.176 no v ih da v a l a c a kr v i, dok je pro { le go d i n e u isto vre m e bi l o 615.

nu dru gi ma, ali i da pre kon tro li {u svo je zdrav stve no sta we, sa zna ju ko ja su krv na gru pa i da ne gu ju zdrav na ~in `i vo ta - re kla je sa go vor ni ca.

Za vod za tran sfu zi ju kr vi sva ko dnev no or ga ni zu je ak ci je.

Do bro voq ni da va o ci krv mo gu da ti rad nim da nom od 7 do 14 ~a so va, pr vog utor ka u me se cu od 7 do 18 i pr ve su bo te u me se cu od 8 do 12 sa ti. Adre sa Za vo da je Haj duk Veq ko va 9a.

I. Dra gi}

nac, uz gi tar sku prat wu. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

ni za ci ja Sa ve za an ti fa {i sta Sr bi je.

A. L.

Zbornik radova o antifa{izmu

Predavawe o galaksijama

Pro mo ci ja zbor ni ka ra do va „An ti fa {i zam ju ~e i da nas” odr `a }e se su tra u 12 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti Du {ko Ra do sa vqe vi}, Ran ko Kon ~ar, Mi lan Mi ci} i Stan ko [u {war, a po red Mu ze ja Voj vo di ne or ga ni za to ri su i grad ska ogra -

Pre da va we „Ga lak si je” odr `a }e se u ~e tvr tak 27. sep tem bra u 20 ~a so va u pro sto ri ja ma Pla ne ta ri ju ma Astro nom skog dru {tva „AD NOS”, na gor wem pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve kod Mu ze ja gra da. Pre da va~ je Ro bert Xu xar a ulaz je bes pla tan.

G. ^.

vesti

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nim re zer va ma kr vi, pa ~ak ni le ti, za vre me go di {wih od mo ra, za hva qu ju }i do bro or ga ni zo va noj mre `i vo lon te ra Cr ve nog

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O vinarstvu i vinogradarstvu Pred sta vqa we kwi ge „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo u Voj vo di ni”, u iz da wu kul tur no-isto rij skog dru {tva „P~e sa”, bi }e odr `a no su tra, u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3/1. Go vo ri }e pro fe so ri ca Na da Ko ra}, et no lo {ki wa Du {an ka Mar ko vi}, eno log Pe tar Sa mar xi ja, no vi nar Qu ba Vuk ma no vi} i glav ni i od go vor ni ured nik „P~e se” Ve se lin La zi}. Vin ske pe sme in ter pre ti ra }e Mi o drag Mi {a Bli za -

^itAOCi Pi[U sMs

065/47-66-452

Podrumskim `ivotom protiv nezaposlenosti Du gu jem za stru ju, gas, ko mu na li je...ni di na ra ne mam za le ga li za ci ju. Daj te mi po sao i pla tu, pa on da tra `i te da pla }am.

Ako po ve }a te po rez na ku }u, sru {i }u je, pa u po drum.

063/1235... * * * Iz dvo ri {ta Do bro voq nog va tro ga snog dru {tva u Pe tro va ra di nu ve} me sec da na is ti ~e vo da na uli cu. Ko to pla }a?

063/8308... * * * Ka ko qu di stva ra ju sli ku o se bi i na `a lost svo joj po ro di ci da ~o vek ne po ve ru je. To zna ju upra vo oni ko ji sli ke pra ve, fo to gra fi. No vo pe ~e ni sa gra di ku }u i tek ta da shva ti da ne {to ne do sta je, de di na sli ka....To ga ne ma, ne ko {ut nuo i de du i sli ku, e tu stu pa na sce nu fo to graf, na naj lo nu ima do sta sli ka isto ta ko dav no {ut nu tih sa sa bqom, orde wem, br ka tih stra {nih, ta kvu sli ku

na ru ~e nu maj stor pre pra vi, pqu nu ti de da...I eto ga na zi du za ku }u i ceo svet. Bri ga do ma }i na {to je la `i rao se be, pa to je sa mo sli ka, a duh ni je bi tan, ta mo je gde i do ma }in. I ta ko u

`a va ju pa ra de, a mo `da bi i tre ba li.

063/4797.. * * * Alek san dra Jer kov, eks pred sed ni ca Skup {ti ne No vi Sad

krug. Ta kvi stva ra ju sli ku o na ma.

060/0227... * * * Evro pa nas te ra da odr `i mo gej pa ra du! Ni je me bri ga ka ko je ko sek su al no ori jen ti san sa mo nek to ra di iza svo jih vra ta.

Pa ni he te ro sek su al ci ne odr -

tvr di da je SPS na te ra na u ko a li ci ju. Pa, bog me, te {ko je `a bu u vo du na te ra ti.

065/9137... * * * Go spo do od bor ni ci, tra `i mo no ve iz bo re, pa ko po be di ne ka vla da No vim Sa dom.

063/1264...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda26.septembar2012.

9

RADNICI „NOVITETA” DANAS U PROTESTNOJ [ETWI DO GRADSKE KU]E I SKUP[TINE

[traj ka ~i o~e ku ju raz u me va we Gra da

[trajk dela radnika „Noviteta” po~iwe danas u 10 ~asova ispred ovog preduze}a i nastavqa se protestnom {etwom do Gradske ku}e i Skup{tine grada. Radnici koji su u vi{emese~nom {trajku tra`e da im se uplate doprinosi i sta` od jula 2010. godine za {ta se poslodavac obavezao da }e u~initi, a

deo radnika ~eka i isplatu drugog dela julske zarade.

Predsednica sindikata Ve lin ka Vu kov ka`e da se nada kako }e ih neko od novih gradskih ~elnika primiti i saslu{ati.

- Imali smo ju~e sastanak sa direktorom Alek san drom Pe tro vi }em koji zbog odsustva od mesec dana iz firme nema nika-

kve detaqnije informacije i ni{ta ne mo`e da nam obe}a. Rekao nam je da nema ni{ta protiv protesta, da }e sve preneti vlasniku preduze}a Dra ga nu \u ri }u ali da i sve ostalo od vlasika zavisi - ka`e Vukov. - Nadam se da }e ovaj put neko iz Grada da nas saslu{a, jer od ranijih protesta i {etwi nismo imali ni{ta.

Direktor Petrovi} nam je potvrdio da nisu ni{ta konkretno dogovorili, te da je uzdr`an od bilo kakvih komentara. Napomenuo je samo kako postoje i neki nerealni zahtevi radnika, kao {to je visina otpremnine. S vlasnikom \uri}em ju~e nismo uspeli da uspostavimo kontakt.

A. L.

TOPLANA ]E BITI TEHNI^KI SREMNA ZA PO^ETAK SEZONE, ALI...

Du go vi ko ~e na bav ku ener ge na ta Pripreme za predstoje}u grejnu sezonu su u zavr{noj fazi i Toplana }e, kako ka`u, u potpunosti tehni~ki biti spremna za wen po~etak, koji bi, prema Gradskoj odluci trebalo da po~ne 15. oktobra. Iz pomenutog preduze}a su poru~ili u da su u veoma te{koj finansijskoj situaciji zbog nenapla}enih dugova za isporu~enu toplotnu energiju za grejawe i toplu vodu zbog ~ega je neizvestan po~etak grejne sezone i nabavka energenata. Toplana potra`uje ukupno 2,3 milijarde dinara i to 1,5 od gra|ana i 822,4 miliona dinara od poslovnih potro{a~a.

Toplana prvenstveno opomiwe du`nike, a zatim primewuje sva sredstva prinudne naplate ukqu~uju}i tu`be, pu{tawe menica i blokadu ra~una. Dodaju da nisu u mogu}nosti da opra{taju nagomilane dugove, jer je sistem daqinskog grejawa ugro`en kao i nabavka potrebnih energenata. Investitori koji nisu izmirili obaveze Toplani trebalo bi da u {to kra}em roku pre po~etka grejne sezone ispune svoje ugovorom predvi|ene obaveze i izmire dugovawa kako ne bi dovodili stanare objekata u situaciju da nastupaju}u grejnu sezonu do~ekaju u hladnim stanovima.

Vreme izme|u dve grejne sezone iskori{}eno je za ispiti-

vawe, detekciju i sanaciju eventualnih nedostataka na toplanama, vrelovodnoj mre`i i toplotnim podstanicama, kao i obnovu dotrajalih i izgradwu

cama Vojvode [upqikca, \ur|a Brankovi}a i Cara Du{ana.

Rekonstruisan je i deo vrelovoda u Ulici Bogdana Garabantina.

Toplana potra`uje ukupno 2. 3 milijarde dinara i to 1. 5 od gra|ana i 822. 4 miliona dinara od poslovnih potro{a~a novih delova vrelovodne mre`e, ka`u u Toplani. Rekonstrukcija vrelovoda, zapo~ela je zamenom starih cevi novim u ulicama Lasla Gala i Alekse [anti}a, a potom izgradwom vrelovodnih prikqu~aka u uli-

Izgra|en je deo vrelovodne mre`e u Ulici Branislava Nu{i}a, ~ime je re{en dugogodi{wi problem sa protocima i pritiskom za `iteqe ovog dela grada. Zavr{eni je i eta`irawe vrelovoda i vrelovodnih

prikqu~aka u delu Ulice Vojvode [upqikca, od Ulice Arhimandrita Jovana Raji}a do Bulevara kraqa Petra prvog, kao i izgradwa prikqu~ka za objekat u Univerzitetskom kampusu za Gra|evinski fakultet u Ulici Dr Ilije \uri}a i za objekte u Ulici Veselina Masle{e 40 i 40 b i od broja 60 do broja 64.

Rekonstruisani su i glavni delovi postrojewa za toplu potro{nu vodu na Toplani „Jug„, ~ime je obezbe|ena stabilnost u isporuci tople vode za ovaj deo grada. Radovi na rekonstrukciji kriti~nog vrelovoda u ulicama Ilije Bir~anina i Todora Jovanovi}a Toze su zavr{eni. U toku su radovi u Ulici \or|a Nik{i}a Johana i Radni~koj ulici, {to je najve}a i najzna~ajnija investicija „Novosadske toplane„ u ovoj godini. Zavr{ena je i izgradwi vrelovoda i vrelovodnog prikqu~ka za objekat u Patrijarha ^arnojevi}a 2 i Jug Bogdana 10, dok su zavr{eni novi prikqu~ci u ulicama Petra Drap{ina 9 i 56, \or|a Srevickog 1, Veselina Masle{e i na Somborskom bulevaru 113.

Automatizovano je i novih 50 toplotnih podstanica.

B. Markovi}

Sa jam za po {qa va wa 11. ok to bra Sajam zapo{qavawa, trideseti po redu, odr`a}e se u ~etvrtak 11. oktobra, od 10 do 15 sati u zapadnom holu „Spensa”. Novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe obave{tava poslodavce da se za u~e{}e na Sajmu mogu prijaviti do 5. oktobra u prostorijima filijale u

kancelarijama 12 i 13, Ulica Alberta Tome 2. Prijavu je mogu}e dostaviti i mejlom na adresu slo bo dan ka.len djel@nsz.gov.rs i du san.mar ja no vic@nsz.gov.rs.

Poslodavci }e mo}i da na Sajmu iska`u svoje kadrovske potrebe i jednostavno i brzo prona|u potrebne radnike. Na raspolaga-

wu im je i besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata, mogu}nost dodele finansijskih sredstava i kori{}ewa finansijskih olak{ica pri zapo{qavawu.

S druge strane, nezaposleni gra|ani treba da se jave svom savetniku radi evidentirawa u~e-

{}a i informisanja o pripremi za sajam. Sve bli`e informacije mogu}e je dobiti i telefonom, na broj 021-488-55-01 i 021-48855-21. Poslodavci sa sedi{tem van teritorije grada prijavu mogu poslati mejlom na adresu mi o drag.dra zic@nsz.gov.rs.

A. L.

Bes plat no me re o{te }e wa slu ha Novosa|ani koji sumwaju na ozbiqnije o{te}ewe sluha mo}i }e da obave besplatno merewe, jer je produ`en rok za prijavqivawe u okviru akcije „^uti i razumeti”, koju je pokrenula kompanija „Audiovoks” iz Beograda. Mogu}e je prijaviti se na broj telefona 021/459-494 ili li~nim dolaskom na adresu Masarikova 18. Decu sa o{te}enim Foto: N. Stojanovi}

NA NAJPROMETNIJOJ RASKRSNICI

Bus za ri bao i na pra vio gu `vu Autobus Javnog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” ju~e je oko 15 ~asova ostao bez vazduha i stao u Jevrejskoj ulici pred raskrsnicom sa Bulevarom oslobo|ewa. Zaustavqawe je pro{lo bez {tete po ostale

u~esnike u saobra}aju, koji je nastavio da se odvija sa pote{k}ama. Autobus je deo novijeg voznog parka ovog preduze}a, no produ`eno leto igleda uzima danak pa je i bus ostao bez daha.

A. L.

suhom iz cele Srbije, koja }e se susresti u subotu u 11 ~asova u beogradskom zoo vrtu, do~eka}e voditeq Ivan Iva no vi} i In spek tor Bla `a i gosti iznena|ewa. Akciju je podr`alo Saobra}ajno preduze}e „Lasta”, koje }e deci i wihovim pratiocima iz unutra{wosti obezbediti besplatan prevoz do Beograda i nazad.

I. D.

U MUZEJU VOJVODINE

Pri ~a o Ne ma wi }i ma Pri~a o svetoj lozi Stefana Nemawe, u okviru ciklusa predavawa „Nemawi}i-Nemawi}ke” bi}e prire|ena ve~eras u 19 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Predava~i su kustos i pedagog Qi qa na Ko sti} i kustos istori~ar ^ar na Mi lin ko vi}.

Radionice, koje }e se odr`avati svake srede u isto vreme, namewene su svima koji `ele da saznaju ne{to iz istorije ili da osve`e svoja znawa.

I. D.

Pro da ja ok to bar skih mar ki ca Prodaja mese~nih markica za oktobar je po~ela ju~e, a septembarske va`e do 5. oktobra. [alteri za prodaju radni~kih markica od 1. do 6. oktobra radi}e produ`eno, od 7 do 17 ~asova. U subotu 29. septembra, od 6 do 20 sati, bi}e otvoreni kiosci u [afarikovoj ulici i kod Futo{ke pijace. Naredna subota, 6. oktobar, bi}e radna za sve kioske u gradu kao i za {altere za prodaju radni~kih markica.

Istovremeno sa prodajom markica prima}e se i zahtevi za izdavawe pretplatnih karata za |ake i studente za {kolsku 2012/13.

Markice }e mo}i da se kupe na redovnim i dodatnim prodajnim mestima i to do 24. oktobra

od 6 do 20 ~asova u [afarikovij ulici, na Futo{koj pijaci i @elezni~koj stanici, od 8 do 15 u Temerinu, od 8 do 16 u Beo~inu i od 7 do 14.45 na MAS - u na {alteru 12. Do 30. septembra od 10 do 17 ~asova markice se prodaju u Stra`ilovskoj ulici i na Novom nasequ, od 7 do 14 na Limanu preko puta pijace. Od 1. do 7. oktobra od 6 do 20 ~asova prodaju se kod Futo{ke pijace, na Novom nasequ i u Stra`ilovskoj, od 10 do 17 na platou Spensa, na Bulevaru oslobo|ewa (ispred nekada{we lutrije), na uglu Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa (preko puta „Bazara”), od 7 do 14 na Limanu preko puta pijace.

A. Va.

Gra do na ~el nik ~e sti tao Jom ki pur Gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} po`eleo je svim pripadnicima jevrejske zajednice da praznik Jom kipur proslave u miru.

U saop{tewu iz wegovog kabi-

neta daqe se navodi `eqa da ovaj praznik velikog posta i pokajawa sugra|ani jevrejske zajednice provedu u porodi~noj harmoniji i slozi.

A. L.

JU^E U GRADSKOJ KU]I

Pri zna wa re zer vnim sta re {i na ma Gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi} ju~e je u Gradskoj ku}i uru~io priznawa najza slu `ni ji ma za do pri nos gradskoj Organizaciji rezervnih vojnih stare{ina Srbije.

Obe}ao je pomo} Grada u narednim ak tiv no sti ma re zer vnih stare{ina i ocenio je da je Gradska organizacija jedna od

najboqih u regionu. Predsednik Grad ske or ga ni za ci je ORVS Bo {ko Pi li po vi} ukazao je na sve ve}e interesovawe mladih za {kolovawe u {kolama rezervnih oficira. Me|u desetak dobitnika priznawa je i novinar “Dnevnika” Mi lan Bo zo kin.

N. H.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12.30 sati Sentandrejski put od 2 do 10, Kisa~ka od 78 do 88 i Haxi \erina od 1 do 7 i 2; od 12 do 14 @elezni~ka od 46 do 48. Pe tro va ra din: od 9 do 11.30 Restoran, Hotel Leopold, Istorijski arhiv, Ateqe, Hidrometeorolo{ki zavod, Planetarijum, Gradsko zelenilo i Muzej. Ka}: od 8 do 12 deo naseqa od Ulice S. Markovi}a do Ulice narodne vojske; od 9 do 13 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Fu tog: od 9 do 12 Mladena Stojanovi}a od 30 do 56 i 49 do 75. Su sek: od 10 do 11 celo naseqe sa vikend naseqima; od 8.30 do 13 deo naseqa Koru{ka od autobuskog stajali{ta prema ^erevi}u. Ko viq: od 8.30 do 12.30 deo naseqa od Trga solunskih dobrovoqaca prema autoputu. Le din ci: od 8.30 do 13.30 vikend naseqe Kova~evac.

10

dnevnik

sreda26.septembar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

S

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

Osnov na {ko la „Jo`ef Atila”, Novi Sad

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „Kosta Trifkovi}”, Novi Sad

Ig

I1

Osnov na {ko la „Kosta Trifkovi}”, Novi Sad

I2

I3

I4

I5

Su tra: O[ „\or|e Nato{evi}”, Novi Sad, O[ „22. avgust”, Bukovac

vOJvOdinA

dnevnik САВРЕМЕНУ ГАЛЕРИЈУ МУЧЕ ПРОБЛЕМИ

За по сле ни на та ва ну

ЗРЕ ЊА НИН: В.д. директора Савремене галерије у Зрењанину Игор Ми цов сматра да је недопустиво да се просторије ове установе културе, у којима запослени проводе радно време, налазе на тавану овдашњег Народног музеја. Он је најавио да ће нова управа покушати да реши тај дугогодишњи, уједно и главни проблем.

- Просторије запослених налазе се у тавану музеја, изложбени простор је у згради позоришта, а депо, атељеи и павиљон су у склопу Каштела “Ечка”. Депо је у посебно лошем стању, а у њему се налазе дела од непроцењиве вредности. Покушаћемо да нађемо зграду у ужем центру града у којој би биле смештене просторије запослених, изложбене просторије, депо и пратећи објекти – казао је Мицов на конференцији за новинаре. Од осталих активности Савремене галерије у наредном периоду Мицов је, као централни догађај у 2013. години, издвојио организацију десетог јубиларног Бијенала акварела. Такође, у плану

је конзервација шездесетак уметничких дела.

- Галерија ће се отворити више према јавности. Први кораци већ су учињени отварањем ликовне радионице за децу и успостављањем сарадње са школом за специјално васпитање “9. мај”. Наредних дана планира се и успостављање сарадње са Предшколском установом, основним и средњим школама, а све у циљу ширења ликовне културе. У плану нам је и отварање продајног одељења – најавио је Мицов. Наредне године биће одржане две уметничке колоније - акварела и проширеног поља слике. Поред изложби које ће за следећу годину одабрати Уметнички савет, планирана је и колективна изложба зрењанинских сликара која ће бити реализована у сарадњи са Уметничком асоцијацијом Зрењанин, као и изложба из фонда Савремене галерије посвећене педесетогодишњици вредне уметничке збирке добијене од Савезног извршног већа. Ж. Б.

Саво Добранић и Вељко Белић на новом игралишту

ДЕЦА ИЗ УЛИЦЕ БРАЋЕ СРЕДОЈЕВ ДОБИЛА ИГРАЛИШТЕ

Те рен за без бри жну игру

КИ КИН ДА: Пре непуних месец дана председнику Општине Кикинда Са ви До бра ни ћу обратила су се деце из Улице браће Средојев, чија је жеља била да добију игралиште, на којем ће се безбедно играти. Жеља потписника петиције, 103 деце, била је да им се направи фудбалски терен јер, како су тада објаснили, где год да започну утакмицу, неко их отера. Иницијатор читаве приче је деветогодишњи Вељ ко Бе лић: - Тражили смо од председника општине да добијемо терен, на којем ћемо се играти. Жеља нам се остварила и срећни смо због тога. Чуваћемо терен и нећемо дозволити да га униште. Становница овог дела града и мајка једног детета Да ни је ла Ман дић каже: -Нисам очекивала да ће игралиште бити брзо готово и сви смо били изненађени, када су радови поче-

ли. Сада имамо слатке муке да их одвојимо од игралишта, јер је почела школска година и морају да уче.Презадовољни смо и сада не морамо да бринемо да ли ће се играти на путу. Јуче је председник општине Саво Добранић деци предао на употребу игралиште, на којем могу играти фудбал и кошарку: -Локална самоуправа, након што су нас посетила деца из овог краја и тражила терен, брзо је реаговала и задовољство ми је што су малишани из овог дела града добили простор за игру. Деци смо донели фудбалску и кошаркашку лопту. Апелујем на грађане да воде рачуна о игралиштима, јер су она намењена најмлађима. У току је и уређење игралишта у улици Краљевића Марка. Вредност радова на оба игралишта је око 700 А. Ђуран хиљада динара.

sreda26.septembar2012.

У ОСТОЈИЋЕВУ ПРОСЛАВЉЕНИ ДАН СЕЛА И ШКОЛЕ

Програм на три језика ОСТОЈИЋЕВО: Богатим и разноврсним тродневним програмом мештани и ђаци Остојићева у чоканској општини прославили су протеклог викенда Дан села и школе „Др Тихомир Остојић„. На свечаној приредби одржаној у петак у препуној сали Дома културе учеснике и госте, међу којима су били општински челници Чоке и представници Амбасаде Пољске у Београду, поздравио председник Савета МЗ Остојићево и директор Основне школе „Др Тихомир Остојић„ Антоније Цицмил, а празник је домаћинима честитала први саветник и шеф Политичко-еко-

номског одељења Амбасаде Пољске у Београду Хана Далевска Грин. Остојићево је вишенационална и мултикултурна средина, у школи која има другу традицију настава се одвија на српском и мађарском језику, а поред ова два језика која су у равнопрваној службеној употреби, програм је изведен и на пољском језику. У Остојићеву се негују пољски језик и култура јер овде живи око 200 потомака Пољака, који су се у ове крајеве населили половином 19.века. У Дому културе је отворена изложба учесника седме дечије ликове колоније у чијем раду је

ШИД: У оквиру „Месеца соли-

дарности“, који сваке године траје од 14. септембра до 17. октобра, Црвени крст Шида прикупља одећу, обућу и школски прибор. наглашено је да су потребна ћебад и постељина, па ће се активност у том правцу и усмерити.

- Први резултати прикупљања охрабрују. Прикупили смо око 150 килограма разне гардеробе, 50 пари добро очуване обуће и много дечијих играчака.У сарадњи са ПУ „Јелица Станивуковић – Шиља“, прикупићемо знатне количине разних врста конзерви, а за узврат, деци која су прикупљала током године ове конзерве, обезбеђујемо заједничко дружење у нашим просторијама, уз послужење и едукацију о активностима Црвеног крста - кажу стручне сараднице у Црвеном крсту Шид Мај да Ба бић и Ду ши ца По ле тан.

Црвени крст Шид ове године, као и прошле, покушаће да прикупи довољне количине јабука, биће и других сабирних акција, чији резултати треба да потпомогну рад Народне кухиње, која је установљена у овом граду, а чији је носилац Црвени крст. Поред тога, овим производима снабдећемо и стара и изнемогла лица. Пред крај овог месеца, планирано је да се у Шиду организује заједничка трка деце предшколског, основношколског и средњешколског доба. Победницима ће бити додељене медаље и дипломе. У „Месец солидарности“ биће уклопљен и програм најстаријих, који учествују у активности „За сунчану јесен живота“. Завршница ове једноме сечне манифе стације биће обележена Међународним даном борбе против глади. Д. Савичин

крајем августа учествовало петнаестак талентоване деце, са циљемд а се афирмише стваралаштво и креативност код деце. Увече у Дому културе програм на три језика приредили су чланови културно-уметничких друштава из Остојићева и гости из Висле (Пољска) са којима Остојићево и Чока негују братску сарадњу. На Вашаришту су у суботу уприличена кулинарска и рекреативна дешавања, где су одржана такмичења у кувању гулаша и националних јела, који су дегустирани у добром расположењу и весељу, а јуче је одржано више спортских такмичења. Текст и фото: М. Митровић

ПОКЛОН ДЕЧЈЕМ ОДЕЉЕЊУ КИКИНДСКЕ БОЛНИЦЕ

Ху ма ни „Гу са ни у ма гли”

КИ КИН ДА: Летњи програми у организацији Хуманитарног театра „Гусани у магли„ одвијали су се, јула и августа, два пута недељно, у дворишту Библиотеке у Кикинди. Поред своје представе, петнаестак средњошколаца приређивало је и концерте, маскенбале, филмске и караоке вечери. Улазница, добровољни прилог био је 50 динара. На крају је сакупљено више од 34.000 динара, а Канцеларија за младе, чији су активисти такође и чланови Театра, на овај износ додала је још 33.000 динара, добијених од улазница за Кикиндски омладински фестивал. Хумани средњошколци тако су могли да купе оно што је Дечијем одељењу кикиндске болнице тренутно најпотребније-машину за сушење веша, пешкире, пелене и постељину. Јуче су их уручили начелници Одељења др Дра ги ци Ми трић.

- Велико ми је задовољство да поздравим ове сјајне младе људе који су нас обрадовали дивним поклонима и који су своју хуманост испољили тако што су ово врело лето уместо на базену провели активно и креативно. Све што су нам помогли помоћи ће нам да боље и квалитетније негујемо децу на Дечијем одељењу - рекла је др Митрић.-Машина за сушење веша неопходна нам је

Хумани средњошколци

током викенда, када не ради болнички вешерај, па остајемо без довољно постељине, пешкира, пелена. Оснивач Хуманитарног театра Бо ћо Осто јић истакао је да су се и окупили са идејом да припремају програме и тако прикупљају новац како би се помогло онима којима је то неопходно.

- Пресрећни смо што смо завршили ово, сакупили новац и помогли Дечијем одељењу. Захваљујем се др Митрићу и др Абухаији, као и директорици Библиотеке Рад ми ли Пе ро вић, што су нам помогли у овој акцији. Један од важних циљева чланова Театра је да покажемо

како, уз мало труда, може много да се помогне. У међувремену, чланови Театра одиграли су и представу на „Мамут фесту„ за хонорар који ће упутити најугроженијима, а у сарадњи са „Покретом горана„ из Новог Сада организовали су „Еко-фест„-сакупљање пластичних чепова за рециклажу, у хуманитарне сврхе. „Гусани у магли„ настављају своју мисију. Сада припремају новогодишњу представу, како би зарадили новац за пакетиће, што ће поделити онима које би та радост, због материјалне ситуације, могла да заобиђе. А. Ђуран

РАЗМЕНА ГИМНАЗИЈАЛАЦА ИТАЛИЈАНСКОГ ГРА ДА АРИОЛЕ И БЕЧЕЈА

Од дру же ња до бра ти мље ња

БЕ ЧЕЈ: Без обзира на младост, показало се да и гимназијалци италијанског града Ариоле и Бечеја могу да буду својеврсни амбасадори два, по много чему слична, народа. Захваљујући Међународној организацији АФС Интеркултура,

ту. Циљ пројекта је разбијање предрасуда, размена искуства у васпитно-образовном раду, упознавању разноликости језика, културе, обичаја, побољшање међуљудских односа, склапање пријатељстава...

ЦРВЕНИ КРСТ ШИДA ОБЕЛЕЖАВА МЕСЕЦ СОЛИДАРНОСТИ

До бро вољ ни при ло зи и так ми че ња

11

Певало се на италијанском и српском језику

две школе, с југа Италије и севера Србије, учестовале су у пројекту размене ученика. Током априла петнаторо гимназијалаца и две професорке из Бечеја били су десет дана у Италији, а ових дана дванаест ученика и двојица професора из Ариоле узвратили су посе-

- Убеђен сам да ће се сарадња две школе не само наставити, већ и продубити на обострано задовољство, јер је искрена и добронамерна - рекао је директор бечејске Гимназије мр Ми о драг Ба са рић. Млади Бечејци су се пролетос вратили пуни утисака из града до-

маћина Ариола, али и Рима, Напуља, Беневента и Казерте које су посетили, као што су Италијани одушевљени Бечејом, али и Београдом, Новим Садом, Петроварадином и Сремским Карловцима у које су их домаћини водили. Пошто су деца била смештенена у породицама својих вршњака, то су гости, у оба случаја, имали прилику да добију јаснију представу о животу и обичајима својих домаћина.

- Ово би могао да буде почетак чвршће и конкретније сарадње два града. Можда и у виду братимљења. Позваћемо градоначелника Ариоле да нас посети када му обавезе то дозволе, како бисмо започето пријатељство младих проширили и идеју о братимљењу градова реализовали - рекао је председник општине Бечеј мр Вук Ра до је вић. Потом је изведен пригодан заједнички програм у оквиру којег су Италијани отпевали своју химну, а Бечејци, праћени хором у сали „Боже правде“. На крају се професорка Га бри е ла Јо ви ће вић захвалила свима који су подржали пројекат, а у име гостију беседу је одржао професор Кон стан ти но В. Јанков Ма са ро.

Ак ци ја про тив гло да ра

КИ КИН ДА: У Кикинди је почела велика систематска акција заштите здравља грађана и њихове имовине од штетних глодара. Овом акцијом дератизације биће обухваћени град и свих девет села општине, а изводи је новосадска “Циклонизација”, у срадњи са општинском Јавном агенцијом за пољопривреду и малу привреду. Дератизација је за све грађане бесплатна и потребно је само да омогуће радницима „Циклонизације“ да поставе препарат, као и да се придржавају упутстава. Третманима ће бити обухваћена домаћинста, станови, јавне устано-

ве, вртићи, школе, верске установе, депоније смећа, гробља и паркови и фекална канализација. На терену је дванаест екипа “Циклониозације”, а цела акција требало би да буде завшена у наредних недељу дана. Користи се модеран препарат нове генерације са одложеним дејством. Грађани који не буду код куће у време када оперативци “Циклонизације” буду у њиховом делу града, или села, моћи ће накнадно да добију препарат. Они који живе у граду, треба да се обрате Јавној агенцији за пољопривреду и малу В. Х. привреду, а у селима месним заједницама.

БЕСТ пе ти пут

БЕ ЧЕЈ: Друштво за борбу против шећерне болести општине Бечеј у четвртак, 27. септембра, обележава скроман јубилеј једне од својих сталних активности. У питању је септембарска акција БЕСТ, Бечејска стаза здравља, која се одржава пети пут у континуитету.

- Ово је једна у низу акција нашег садржајног годишњег програма, којом желимо да апострофирамо значај физичке активности у борби против дијабетеса. Ученици нижих разреда ће учествујући у тркама и указати на превентивно деловање физичке активности у борби против шећерне болести. Суграђани ће шетати одређеном маршрутом, а медицинско особље ће шетачима, по повратку, мерити ниво шећера у крви, висину крвног притиска, израчунавати индекс телесне масе и давати неопходне савете - каже председник организатора Ра до слав Ива но вић. Отварање је заказано за 10,30 сати на платоу испред Градске куВ. Ј. ће.

Књи га о Асан жу ЗРЕ ЊА НИН: У Позоришном клубу “Зелено звоно” у Зрењанину, вечерас у 19 сати, биће промовисана књига “Неауторизована аутобиографија – Џулијан Асанж”, издавачке куће “Албион букс”. О књизи посвећеној једној од најинтригантнијих личности данашњице – Џу ли ја ну Асан жу, оснивачу и главном уреднику “Викиликса” и информацији као највреднијем ресурсу савременог друштва, на промоцији ће говорити главни и одговорни уредник агенције “Бета” Иван Цве јић, управник позоришта “Атеље 212” Ко кан Мла де но вић, главни и одговорни уредник дневног листа “Данас” Зо ран Па но вић, бивши шеф Државне безбедности Србије Го ран Пе тро вић и издавач Урош Ба Ж. Б. лов.

„Гро жђе бал” у Сон ти СОН ТА: Манифестација 81. „Грожђебал“ одржаће се од 28. до 30. септембра у Сонти. Манифестација у славу грожђа и вина почиње упетак у 19 часова концертом дечјих фолклорних група и културно-уметничких друштава из Бачке и драмском представом „Шокадије“. У суботу, у 18 часова, предвиђено је отварање изложбе народних ношњи и рукотворина, као и поставка старих фотографија са грожђебала, а од 19,30 у Дому културе је концерт тамбурашког оркестра „Сомборски тамбураши“ уз ревију народних ношњи. За недељу, 30. септембар, предвиђен је дефиле фијакера улицама села и симболично венчање књегиње и кнеза „ГрожђеЈ. П. бала“.

12

dru[tvo

sreda26.septembar2012.

KA KVE LE KO VE KO RI STI MO?

Kontrola redovna, a la`waci se provla~e Pro blem fal si fi ko va nih le ko va i me di cin skih sred sta va iz u zet no je ras pro stra wen na glo bal nom pla nu. ^e sto se na vo di da, po sle tr go vi ne oru` jem i dro gom, po pro fi tu do la zi tr go vi na le ko vi ma. Go di {wa za ra da na tr `i {tu fal si fi ko va nih i la `nih le ko va u sve tu iz no si la je 2005. ne {to vi {e od 32 mi li jar de do la ra, a sa mo {est go di na ka sni je pre ko 200 mi li jar di. Po po da ci ma far ma ce ut skih kom pa ni ja, na sva kih 1.000 do la ra ulo `e nih u pro iz vod wu la `nog le ka mo gu }a za ra da ide i do ne ve ro vat nih 500.000 do la ra, zbog ~e ga je ta oblast s enorm no vi so kom za ra dom i ne znat nim ri zi kom iz ra sla u jed nu od vo de }ih kri mi nal nih ak tiv no sti.

Ve li ke far ma ce ut ske ku }e ula `u ogrom ne pa re u pro na la `e we no vih le ko va. To je ne sa mo skup po sao, ko ji se bi mo gu do zvo li ti sa mo naj ja ~e far ma ce ut ske ku }e, ve} i du go tra jan, ko ji po ne kad tra je i de se tak go di na, a re zul tat je ne iz ve stan. Na spram wih sve ~e {}e se ja vqa ju „far ma ce ut ske ra di o ni ce” ko je pra ve la `ne le ko ve, od no sno fal si fi ka -

te, ko ji po svom sa sta vu ne od go va ra ju ori gi na lu. Ka ko ta kvi, le ko vi ni su i ne mo gu bi ti zva ni~ no re gi stro va ni i odo bre ni za pro met, naj ~e {}e se pro da ju na pi ja ca ma, pu tem in ter ne ta, ogla sa u me di ji ma...

U Sr bi ji do sa da ni je ot kri ve na ni jed na far ma ce ut ska la bo ra to ri ja ili fa bri ka ko ja pro iz vo di fal si fi ko va ne le ko ve, ali to ne zna ~i da se s vre me na na vre me i kod nas ne pro da ju ta kvi le ko vi.

Po zna ti su pri me ri hor mon skog pre pa ra ta ko ji se go di na ma pro da vao u apo te ka ma, a ko ji ni je imao va lid nu do zvo lu za to, ali i ne kih dru gih ko pi ja po zna tih le ko va. I po red svih kon tro la, le ko vi se i da qe na |u na pi ja~ nim

Ka ko pre po zna ti fal si fi kat?

Pre po zna ti fal si fi ka te ni je uvek jed no stav no. Sum wa se pre sve ga po ja vqu je zbog neo d go va ra ju }eg pa ko va wa ili ne po sto ja wa uput stva na srp skom je zi ku. Re gi stro van lek ima na ku ti ji ci kon trol nu mar ki cu. Le ko ve ni ka ko ne bi tre ba lo na ba vqa ti van apo te ka, a i sa mi far ma ce u ti u apo te ka ma ne sme ju do zvo li ti da se u wi ma na |e bi lo ko ji lek ko ji ne ma od go va ra ju }u po tvr du Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva.

te zgam, i po red za bra ne, le ko vi se i da qe re kla mi ra ju u po je di nim me di ji ma...

Je dan od naj ~e {}ih na ~i na na ko ji se fal si fi ko va ni le ko vi po ja vqu ju u pro da ji je ste ku po vi na pu tem in ter ne ta. Po svet skom pro se ku, ~ak 50 od sto le ko va ko ji se ku pu ju na taj na ~in je la `no. Po na {em za ko nu, pro met le ko va pu tem in ter ne ta i ogla sa ni je do zvo qen, ali, na `a lost, u prak si se to ipak do ga |a.

Po de fi ni ci ji iz Za ko na o le ko vi ma i me di cin skim sred stvi ma Sr bi je, la `ni lek, od no sno la `no me di cin sko sred stvo, ob u hva ta sve pro iz vo de ko ji se iz ra |u ju i sta vqa ju u pro met s na me rom da na bi lo ko ji na ~in ob ma nu kup ca: bi lo da je re~ o la `nim po da ci ma, iden ti fi ka ci ji, pro iz vo |a ~u, me stu pro iz vod we, do zvo li upi sa u re gi star, ser ti fi ka tu o ana li zi ili pa ko va wu. Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva mo `e da tvr di sa mo da su le ko vi za ko je je iz da la ser ti fi kat kva li tet ni. Po za ko nu, sva ka se ri ja uve ze nog le ka kon tro li {e se u Agen ci ji. U od no su na pro ce we ni ri zik, Agen ci ja kon tro li {e i kva li tet uzo ra ka iz pro me ta, a po sto ji i van red na kon tro la, ka da se na osno vu pri ja ve na sum wu kva li te ta ili sum wu da je u pi ta wu la `ni lek, ta ko |e oba vqa uzor ko va we i uzor ci kon tro li {u. U slu ~a ju da Agen ci ja po tvr di da je u pi ta wu la `ni lek, pred la `e Mi ni star stvu da za bra ni pro met i na re di da se po vu ~e s tr `i {ta.

J. Bar bu zan

dnevnik UNI VER ZI TET U NO VOM SA DU ZA SU KAO RU KA VE PRED NO VU AKA DEM SKU GO DI NU

U oktobru „Kampus fest”

Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e je odr `ao po sled wu sed ni cu u sa zi vu ~i ji man dat is ti ~e 30. sep tem bra, pa je i ve }i na ta~ ka dnev nog re da bi la po sve }e na oba ve za ma i de lo va wu u ne po sred noj bu du} no sti, od no sno no voj aka dem skoj 2012/13. go di ni, ko ja zva ni~ no po ~i we 1. ok to bra. Pr vi na na sta vu kre }u stu den ti pr ve go di ne osnov nih i in te gri sa nih stu di ja, a wih je ove go di ne na 14 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a upi sa no 7.719, {to je 2,5 po sto vi {e ne go la ne.

Za stu den te ko ji sa da na me ra va ju da upi {u pr vu go di nu ma ster stu di ja iz bor je pro {i ren s dva no va, akre di to va na, stu dij ska pro gra ma: Omla din ski rad u za jed ni ci i Re pro duk tiv ni bi o- log-em bri o log.

Se nat je pri hva tio i na ko na~ n o od l u ~ i va w e Sa ve tu UNS-a upu tio pred log da {ko la ri na za ma ster Evrop ske stu di je bu de 160.000 di na ra za na {e dr `a vqa ne, a 1.500 evra za stran ce. Me |u tim, ~u lo se, sa svim oprav da no, ne ko li ko pi ta wa o to me za {to je iz nos isti za obe ka te go ri je stu de na ta (ja sno vam je i za {to je to pi ta no ako `i vi te u Sr bi ji). Ze le no sve tlo do bio je i zah tev Me di cin skog fa kul te ta da ubu du }e po ve }a kvo tu za upis na in te gri sa ne stu di je me di ci ne na en gle skom (ko ja je ve} go di na ma 20 me sta) – a sa mo iz Hr vat ske u sep tem bru je ov de kon ku ri sa lo de set kan di da ta – pa se mo `e o~e ki va ti da se na red nih go di na in te re so va we mla dih, na ro ~i to iz re gi o na, jo{ po ve }a va.

Pri hva }e na je i in for ma ci ja za or ga ni zo va we [ko le ro mo lo gi je 9 na UNS-u, u zim skom

se me stru 2012/13, uz na zna ku da }e je fi n an s i r a ti Fond za otvo re no dru {tvo.

S ob zi rom na to da su zbog inert no sti ili…(?) stu de na ta ne ko li ko fa kul te ta ko ji jo{ ni su iza bra li stu dent ski par la ment svog fa kul te ta, ugro `e ni

A da ima i vr lo, vr lo agil nih stu de na ta, sprem nih da kul tu r om ople me n e stu dent s ki grad, do kaz je do sad je din stve na ma n i f e s ta c i j a pod na z i vom „Kam pus fest”. Taj kul tur noumet n i~ k o-za b av n i po du hvat gru pe stu den ta odr `a }e se od

EVROP SKI DAN JE ZI KA

Fi lo zof ski otvo rio vra ta svi ma Evrop ski dan je zi ka (EDL), 26. sep tem bar, bi }e i ove go di ne obe le `en raz li ~i tim ma ni fe sta ci ja ma {i rom Evro pe, a Fi lo zof ski fa kul tet (we gov Cen tar za je zi ke) Uni ver zi te ta u No vom Sa du upri li ~io je za i sta ori gi nal no, ra zno vr sno, vi {e sat no sla vqe we zna ~a ja je zi ka i wi ho vog po zna va wa ({to vi {e-to bo qe). [to je naj va `ni je, pro gram na Fi lo zof skom fa kul te tu, ko ji }e se od vi ja ti na ~e ti ri lo ka ci je od 10 do 15.15 ~a so va, otvo ren je svim gra |a ni ma za in te re so va nim ka ko da ~u ju ne {to o Evrop skom da nu je zi ka, za ni mqi vo sti ma o je zi ku i sva ko dnev noj re cep ci ji poj ma je zik, u~e stvu ju u kvi zu na me we nom pu bli ci, pa do kva li te ta „Gugl pre vo |e wa” en gle skog je zi ka, sa zna ju vi {e o pro fe si ji kul tu ro lo {kog me di ja to ra.

Sva ka ko je po seb no atrak tiv no {to }e ino stra ni lek to ri na Fi lo zof skom fa kul te tu pred sta vi ti (no ve) kur se ve ki ne skog i tur skog je zi ka, ko je }e mo }i da uz mi ni mal nu ce nu po ha |a ju i za in te re so va ni gra |a ni, kao i {pan skog je zi ka, a bi }e odr `a na i ra di o ni ca pra vil nog iz go vo ra ita li jan skog je zi ka. iz bo ri za Stu dent ski par la ment Uni ver zi te ta, svim „spo ra }i ma” upu }en je apel da po `u re.

11. do 12. ok to bra na raz li ~i tim lo k a c i j i ma u Kam p u s u UNS-a.

V. ^e ki}

KRI ZNA VRE ME NA, OMLA DI NA I SU I CID

I {kolarci spremni na samoubistvo Po ku {aj sa mo u bi stva ma lo let ni ka u Zre wa ni nu, ko ji su pre me sec da na spre ~i li zre wa nin ski po li caj ci, sa mo je je dan u ni zu ta kvih za bri wa va ju }ih do ga |a ja. Ovaj ma lo dob nik je, iz jav no sti ne po zna tih raz lo ga, na me ra vao da sko ~i sa sim sa iz nad pod zem ne ga ra `e u cen tru gra da. Ali, iako je mla di} u jed nom tre nut ku po ku {ao da sko ~i s vi si ne od pet me ta ra, dvo ji ca po li ca ja ca su hi tro re a go va la i uhva ti la ga pre ne go {to je us peo u na me ri da se ubi je. To kom ube |i va wa po li ci je i go lo bra dog sa mo u bi ce do {la je i eki pa Hit ne po mo }i, a mla di Zre wa ni nac je ka sni je pri ve den u pr o sto ri je Po li cij ske upra ve, ko je su ne da le ko od me sta gde je po ku {ao da se usmr ti.

Na ~el nik Ode qe wa psi hi ja tri je u zre wa nin skoj Op {toj bol ni ci “\or |e Jo a no vi}” dr Ti ho mir Pa pi} ka `e da je pr o se~ na sta rost oso ba ko je od lu ~u ju da dig nu ru ku na se be 52 go di ne, ali da naj vi {e za bri wa va po da tak da je me |u sa mo u bi ca ma sve vi {e mla |ih oso ba, i to onih is pod 25 go di na.

– Sve vi {e mla dih po ku {a va da po ~i ni sa mo u bi stvo. Sre }om, me |u po pu la ci jom od 15 do 24 go di ne mno go je ve }a gru pa onih ko ji to po ku {a va ju a ne onih ko ji ga iz vr {e. Ina ~e, sa mo u bi stvo u ukup noj sto pi smrt no sti mla dih sa da iz bi ja na dru go, pa ne gde ~ak i na pr vo me sto, {to je ve o ma za bri wa va ju }e – na vo di dr Pa pi}, i pod vla ~i da se me |u kri znim pe ri o di ma u po sled we vre me iz dva ja kraj {kol ske go di ne ka da de ca, zbog pr o ble ma u {ko li, po ku {a va ju, ali sre }om ne i iz vr {a va ju, sa mo u bi stva.

Naj ~e {}i raz lo zi, po we go vim re ~i ma, da ne ko po dig ne ru ku na

se be je su du {ev ni po re me }a ji. U pr vom re du tu je de pre si ja, za tim sle de te `i ob li ci psi ho ze, po put {i zo fre ni je, a on da i bo le sti za vi sno sti, kao {to su al ko ho li zam i nar ko ma ni ja, kao i ra zna kri zna sta wa ko jih, na `a lost, ima mo na pre tek u ovim tran zi ci o nim vre me ni ma.

Uko li ko u po za di ni sto ji du {ev ni po re me }aj, si tu a ci ja se br `e re {a va. Ali, ako su uzro ci ne me di cin ski, on da je pr o blem mno go ve }i.

– Le ~e we je in di vi du al no i ono u tom slu ~a ju tra je obi~ no du `e, ba rem ne ko li ko me se ci. Ali, kri zno sta we, od no sno sa mu su i ci dal nost, le ka ri obi~ no “sa ni ra ju” u ro ku od ne ko li ko da na, u bol ni~ kim uslo vi ma ko ji su, ipak, u ne ku ru ku za {ti }e ni. Na `a lost, sa mo bi stva se de {a va ju i u bol ni ca ma, i kod nas ih je bi lo, i ona bu du vr lo bru tal na – za kqu ~io je dr Pa pi}. @. Ba la ban

VESTI Polo`aj mladih nezaposlenih Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin otvo rio je ju ~e u No vom Sa du kon fe ren ci ju na ko joj su pred sta vqe ni re zul ta ti is tra `i va wa „Po tre be ra da i po lo `aj mla dih ne za po sle nih li ca”, ko je je ob u hva ti lo po lo `aj mla dih u Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u i po tre be po slo da va ca u obla sti fi nan sij skih uslu ga, tr go vi ne, gra |e vi nar stva, IT-sek to ra, me tal ske in du stri je i po qo pri vre de. On je pod se tio na to da je Vla da Voj vo di ne ini ci ra la pri prav ni~ ke pro gra me, s na me rom da se po mog ne u za po {qa va wu mla -

dih, ko ji su spro vo |e ni za jed no s lo kal nim sa mo u pra va ma.

Jadranska mre`a mladih Dvo dnev na kon fe ren ci ja „Ja dran ska mre `a mla dih”, or ga ni zo va na je u No vom Sa du u okvi ru IPA pro gra ma ja dran ske pre ko gra ni~ ne sa rad we za pret pri stup nu po mo}. Do ma }in kon fe ren ci je je Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, ko ji je ujed no i je dan od part ne ra u re a li za ci ji pre ko gra ni~ nog pro jek ta „Ja dran ska mre `a mla dih”. Re~ je o pro jek tu na sta lom na ini ci ja ti vu ita li jan ske pro vin ci je Go ri ca,

ko ja je vo de }i part ner, a pro je kat re a li zu je u sa rad wi sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom, re gi o nom Pu qa, pro vin ci ja ma Pe za ro, Ur bi no i Kam po ba so, Re gi o nal nim ve }em Ska dra, gra do vi ma i op {ti na ma Go ri ca, Ri mi ni, No vi Grad, Sa ra je vo, Izo la, Du brov nik i Pu la, usta no vom In for mfest i ne vla di nom or ga ni za ci jom For Ser. Ide ja je da se mla di iz Ja dran skog re gi o na umre `e i pod stak nu na ak tiv ni je u~e {}e u gra |an skom dru {tvu, kroz raz me nu zna wa, is ku sta va i pri me ra do bre prak se me |u lo kal nim i re gi o nal nim vla sti ma, te kroz si mul ta ni raz voj za jed ni~ kih sred sta va i ob li ka ra da.

crna hronika

dnevnik UHAP [EN ZBOG KRA \E U NO VOM SA DU

Plen te `ak de vet mi li o na No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za d r ` a v a w a Alek s an d ru S. (1972) iz Pe tro va ra di na zbog sum we da je po ~i nio te {ku kra |u ta ko {to je pro va lio u je dan stan u No vom Sa du i na kon pre me ta ~i ne na pra vio {te tu od 9.400.000 di na ra. We mu se pri pi su je da je ukrao 10.000 evra, pi {toq, se dam ve o ma vred nih sa to va, sku po ce ne na o ~a ri za

vid, 11 ko ma da po lu dra gog ka me na akva ma rin i dve mu {ke tor be.

Po li ci ja jo{ ra di na ra sve tqa va wu even tu al nih dru gih de la ovog osum wi ~e nog dok }e on uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

PRI TVO REN MLA DI] U SU BO TI CI

Osum wi ~en za te {ke kra |e Su bo ti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti dr `a vqa ni nu Cr ne Go re Da ni je lu N. (1982), zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e.

Osum wi ~e ni se te re ti da je u ~e tvr tak uju tro ski nuo re {et ke s pro zo ra koc kar ni ce u cen tru gra da i iz we iz neo me tal nu ka su ko ju je sa krio u obli `wi {aht. Po li ci ja je pro na {la ka su u ko joj je bio no vac i vra ti la je od go vor nom li cu o{te }e ne fir me.

Da ni jel N. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na.

S. I.

U SR BI JI 300 PRI TVO RE NIH I OSU \E NIH POD ELEK TRON SKIM NAD ZO ROM

Na ru kvi ca se po {tu je To kom po sled wih 18 me se ci pri me ne elek tron skog nad zo ra u Sr bi ji do go dio se sa mo je dan slu ~aj da je osu |e ni na ku} ni za tvor bez odo bre wa su da na pu stio svoj stan, re ~e no je Ta nju gu u Upra vi Mi ni star stva prav de za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Rad ni ci Upra ve ko ji su iz ko mand nog cen tra pu tem elek tron skog nad zo ra pra ti li we go vo kre ta we pri me ti li su da je osu |e nik pre kr {io za bra nu na pu {ta wa sta na, po sle ~e ga je uhva }en i spro ve den u za tvor na od slu `e we ka zne.

U Sr bi ji tre nut no 300 oso ba no si oko no ge elek tron sku na ru kvi cu, pre ko ko je se pra ti wi ho vo kre ta we i po {to va we za bra ne na pu {ta wa sta na, bi lo da su osu |e ni na ka znu ku} nog za tvo ra ili da im je od re |en ku} ni pri tvor, kao me ra bla `a od kla si~ nog pri tvo ra. Bez pra va da na pu sti svoj dom pod elek tron skim nad zo rom tre nut no ka znu iz dr `a va 282 osu |e ni ka, dok je za 18 oso ba od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa sta na u to ku kri vi~ nog po stup ka – ku} ni pri tvor, ume sto kla si~ nog, pre ci zi ra li su u Upra vi.

Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja je ceo si stem elek tron skog nad zo ra s 500 na ru kvi ca do bi la kao do na ci ju od Evrop ske uni je.

U Upra vi is ti ~u da za sa da po sto ji do vo qan broj „sta ni ca” za spro vo |e we ka zne za tvo ra u do mo vi ma osu |e nih, ali da se u bli skoj bu du} no sti o~e ku je da }e se po ja vi ti po tre ba za na bav kom no vih je di ni ca za elek tron ski nad zor.

Pred no sti ova kvog na ~i na iz dr `a va wa ka zne su vi {e stru ke: osu |e ni i pri tvo re ni, ume sto u za tvo ru, vre me pro vo de u svo joj ku }i s po ro di com i po odo bre wu su da mo gu da ra de, idu kod le ka ra i oba vqa ju dru ge hit ne ak tiv no sti. Ta ko |e, ka da je ne ko li ce u ku} nom pri tvo ru ili ku} nom za tvo ru, sa mo sno si sve tro {ko ve `i vo ta, od hra ne, zdrav stve ne za {ti te, ode }e, obu }e... Eli mi ni {u se i tro {ko vi pre vo za ka da se pri tvo re ni ci pri vo de iz za tvo ra u sud.

Po po da ci ma Upra ve, iz dr `a va we pri tvo re ni ka, od no sno osu |e ni ka, u za tvo ru dr `a vu ko {ta u pro se ku oko se dam evra dnev no po oso bi. Srp ski za tvo ri su pre bu ki ra ni i u wi ma je tre nut no oko 11.000 pri tvo re nih i osu |e nih li ca, ta ko da su u{te de ko je je omo gu }io elek tron ski nad zor evi dent ne.

Ina ~e, ka zna ku} nog za tvo ra mo `e se iz re }i sa mo do go di nu da na, dok o me ri ku} nog pri tvo ra od lu ~u je sud u sva kom po je di na~ nom slu ~a ju. Me |u naj po zna ti jim slu ~a je vi ma „ku} nog za tvo ra” bi la je ka zna iz re ~e na pe va ~i ci Sve tla ni Ra `na to vi} zbog mal ver za ci ja s tran sfe ri ma fud ba le ra „Obi li }a”. Ona je ka znu iz dr `a la u svo joj ku }i, ko ju je na pu sti la sve ga ne ko li ko pu ta za osam me se ci ra di od la ska na su |e we u Pa la tu prav de.

U ku} nom pri tvo ru je tre nut no vla snik kom pa ni je „Ni bens” Mi lo \u ra {ko vi}, a do sko ro je bio biv {i ~lan UO EPS-a Ra do slav Sto ja no vi} Ke ne.

sreda26.septembar2012.

13

KRI VI^ NA PRI JA VA KRU [E VA^ KE PO LI CI JE PRO TIV NO VO SA \A NI NA

Pro dao su pru gu za 1.500 evra?

Po li cij ska upra va u Kru {ev cu pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv B. M. iz No vog Sa da jer je pro dao ne ven ~a nu su pru gu Kru {e vqa ni nu B. S. za 1.500 evra. Osum wi ~e ni je na kon to ga kru {e va~ koj po li ci ji pri ja vio we nu ot mi cu, re kao je Ta nju gu {ef od se ka za stran ce, su zbi ja we ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi nu qu di ma Do bri vo je \or |e vi}.

Kri vi~ ne pri ja ve za de lo tr go vi ne qu di ma pod ne te su i pro tiv dvo ji ce sa u ~e sni ka iz No vog Sa da ko ji su po sre do va li u pro da ji, kao i pro tiv B. S. iz Kru {ev ca, ko ji je za na ve de nu su mu ot ku pio A. M. – U tre nut ku pro da je A. M. bi la je u ~e tvr tom me se cu trud no }e – ka `e \or |e vi}, i ob ja {wa va da su se su pru `ni ci zbog te {ke ma te ri -

jal ne si tu a ci je do go vo ri li da ona ne ko vre me bu de u toj po ro di ci, a da ka sni je po beg ne. – Me |u tim, Kru {e vqa nin, ko ji je A. M. ku pio da bi we go vom si nu ro di la de te, dr `ao ju je za kqu ~a nu ta ko da ni je mo gla da se vra ti ku }i, a su prug, vi dev {i da je vrag od neo {a lu, do {ao je u kru {e va~ ku po li ci ju i pri ja vio ot mi cu su pru ge.

– Po li ci ja je na kon raz go vo ra s ak te ri ma do ga |a ja utvr di la da je re~ o kri vi~ nom de lu tr go vi ne qu di ma i pod ne la kri vi~ ne pri ja ve – ka `e {ef od se ka, i do da je da je sud ski po stu pak ve} u to ku.

Kri vi~ nim za ko nom Sr bi je za tr go vi nu qu di ma pred vi |e na je ka zna od dve do de set go di na za tvo ra.

PRED STO JI NO VA RE FOR MA U PRA VO SU \U

U no voj mre `i vi {e od 60 osnov nih su do va?

Iz me na ma i do pu na ma Za ko na o se di {ti ma i pod ru~ ji ma su do va i jav nih tu `i la {ta va, no va – pro {i re na mre `a – ve ro vat no }e ima ti iz me |u 60 i 70 osnov nih su do va. Prak ti~ no bi broj osno vih su do va mo gao bi ti du plo ve }i u od no su na ak tu el nu mre `u, us po sta vqe nu pre dve go di ne, kad su do ta da {wih 138 op {tin skih su do va pre re for mi sa ni u 34 osnov na su da i 102 sud ske je di ni ce, sa zna je „Dnev nik”.

Sva je pri li ka da bi dvo mi li on skom Be o gra du, ko ji je ra ni je imao pet op {tin skih su do va, od ko jih su pre dve go di ne for mi ra na sa mo dva osnov na, mo gao bi ti vra }en jo{ je dan – tre }i osnov ni sud, naj ve ro vat ni je za pod ru~ je Ze mu na, Sur ~i na i dve ma we be o grad ske op {ti ne.

Od jo{ sto ti nu gra do va, ko ji su do ja nu a ra 2010. ima li op {tin ske su do ve, na spi sku onih ko ji ma bi oni mo gli bi ti vra }e ni su: Vr bas, Ru ma, In |i ja, Be ~ej, Ku la, Ba~ ka Pa lan ka, Sen ta, [id, Sta ra Pa zo va, Alek san dro vac, Alek si nac, Aran |e lo vac, Bu ja no vac, Ve li ka Pla na, Ve li ko Gra di {te, Vla di ~in Han, Vla so tin ce, Gor wi Mi la no vac, Di mi trov grad, Iva wi ca, Kla do vo, Kwa `e vac, La za re vac, Mla de no vac, Obre no vac, Pre {e vo, Pe tro vac na Mla vi, Ra {ka, Sje ni ca, Sme de rev ska Pa lan ka, Ba ji na Ba {ta, Tr ste nik i ]u pri ja.

Osim to ga, u iz gle du je osta nak oko 60 sud skih je di ni ca pred vi |e nih i u sa da {woj mre -

Sud u Ru mi po no vo u funk ci ji?

`i u ma wim gra do vi ma, ko ji su ta ko |e ra ni je ima li op {tin ske su do ve.

U po sto je }oj mre `i, pod se ti mo, su do ve ima ju sa mo: Be o grad, Bor, Va qe vo, Vra we, Vr {ac, Za je ~ar, Zre wa nin, Ja go di na, Ki kin da, Ko sov ska Mi tro vi ca, Kra gu je vac, Kra qe vo, Kru {e vac, Le sko vac, Lo zni ca, Ne go tin, Ni{, No vi Pa zar, No vi Sad, Pan ~e vo, Pa ra }in, Pi rot, Po `a re vac, Po `e ga, Pri je po qe, Pro ku pqe, Sme de re vo, Som bor, Srem ska Mi tro vi ca, Su bo ti ca, U`i ce, ^a ~ak i [a bac.

U ak tu el noj ver zi ji pred lo `e nih iz me na, de fi ni sa no je da ume sto sa da {wa ~e ti ri ape la ci o na su da po sto ji je dan s tri je di ni ce – u No vom Sa du, Kra gu -

jev cu i Ni {u. Kad je re~ o vi {im su do vi ma, wi hov broj se ne }e me wa ti.

Biv {a su di ja dr Gor da na Bo `i lo vi}-Pe tro vi}, po vo dom efe ka ta re for me, me |u ko ji ma i po ka za nih do me ta sa da {we mre `e, oce wu je da „ova kva si tu a ci ja stva ra prav nu ne si gur nost i ne jed na kost gra |a na pred su dom, {to je u su prot no sti s osnov nim od red ba ma Usta va i za ko na“.

– Va qa lo bi sa gle da ti i mu ke gra |a na ko ji su za sve vr ste prav nih po tre ba, oba ve za i gra |an skih spo ro va, sa da {wom or ga ni za ci jom upu }e ni na dis lo ci ra ne osnov ne su do ve – ka `e Gor da na Bo `i lo vi}-Pe tro vi} za „Dnev nik“. – Ra ni je su gra |a ni sud sku za {ti tu mo gli ostva -

ri va ti efi ka sni je, bez gu bqe wa vre me na i pa ra za pu to va wa, bu du }i da su u sva koj op {ti ni po sto ja li op {tin ski su do vi, s tim da je na pod ru~ ji ma ve li kih gra do va or ga ni za ci ja bi la druk ~i ja.

Pre ne go {to je 2008. go di ne usvo jen set pra vo sud nih za ko na, me |u ko ji ma i va `e }i Za kon o se di {ti ma i pod ru~ ji ma su do va i jav nih tu `i la {ta va, ko jim je 1. ja nu a ra 2010. us po sta vqe na ak tu el na mre `a pra vo sud nih or ga na, iz stru kov nih udru `e wa su di ja i tu `i la ca uka zi va no je na mo gu }e ne ga tiv ne po sle di ce neo d go va ra ju }ih re {e wa.

– Pra va gra |a na na ne za vi snog i ne pri stra snog su di ju, na pra vi~ no su |e we, na prav nu si gur nost i prav nu dr `a vu }e bi ti ozbiq no ugro `e na uko li ko po je di ne od red be Za ko na o su di ja ma, Za ko na o su di ja ma, Za ko na o Vi so kom sa ve tu sud stva i Za ko na o se di {ti ma i pod ru~ ji ma su do va i jav nih tu `i la {ta va bu du usvo je ne bez pret hod ne de taq ne ana li ze neo p hod nih ak tiv no sti i sred sta va po treb nih za pla ni ra ne iz me ne, re do sle da spro vo |e wa ak tiv no sti i re al nih ro ko va za to, pro ce ne svih efe ka ta – na me ra va nih i pro prat nih, pri me wi vo sti i op ti mal no sti re {e wa – oce ni lo je ta da Dru {tvo su di ja Sr bi je.

Mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi} je ne dav no na ja vio da bi po ~et kom na red ne go di ne tre ba lo da za `i vi no va – pro {i re na mre `a su do va.

J. J.

KA DA ]E VRA ]E NE SU DI JE I TU @I O CI PO ^E TI DA RA DE

Na po sao do sre di ne ok to bra Su di je i tu `i o ci ko je su po na lo gu Ustav nog su da na te funk ci je pro {le sed mi ce po no vo iza bra li Vi so ki sa vet sud stva, od no sno Dr `av no ve }e tu `i la ca, ima ju rok do sre di ne ok to bra da se ja ve na rad na me sta u tu `i la {tva i su do ve u ko ji ma su ra ni je ra di li. Uko li ko to ne ura de u za kon skom ro ku od 30 da na, sma tra }e se da vi {e ni su za in te re so va ni za to rad no me sto. Vi so ki sa vet sud stva je 18. sep tem bra iza brao 303 su di je na rad na me sta u su do ve u ko ji ma su ra di le do po ni {te nog raz re {wa 2009, a dan ra ni je isto je u~i ni lo i Dr `av no ve }e tu `i la ca i po no vo iza bra lo 122 za me ni ka jav nih tu `i o ca.

Vra }e ne su di je }e, ta ko |e, mo }i da se pri ja ve na kon kurs za iz bor pred sed ni ka su do va, ko ji je na pred log mi ni stra prav de od lo `en do wi ho vog po vrat ka na po sao.

Ustav ni sud tre ba da od lu ~i o jo{ oko 350 ustav nih `al bi ne i za bra nih su di ja pa se mo `e o~e ki va ti po vra tak jo{ to li kog bro ja no si la ca su dij ske funk ci je na po sao u na red nom pe ri o du. Shod no od lu ka ma Ustav nog su da, od no sno VSS-a, su di ja ma ko je su na vr {i le rad ni vek ili ko je su pra vo sna `no osu |e ne na bez u slov nu ka znu za tvo ra od naj ma we {est me se ci, utvr |en je pre sta nak su dij ske funk ci je.

Ustav ni sud Sr bi je je sre di nom ju la usvo jio `al be ne iz bra nih su di ja i tu `i la ca i po ni {tio od lu ke VSS-a i DVT-a ko ji ma su od bi je ni pri go vo ri pod no si la ca `al bi iz ja vqe ni pro tiv od lu ka ko ji ma im je su dij ska, od no sno tu `i la~ ka du `nost, pre sta la u de cem bru 2009. go di ne. Istom od lu kom ta da je na lo `io VSS-u i DVT-u da u ro ku od 60 da na od da na pri je ma iz vr {e iz bor pod no si la ca `al bi, {to ta te la i u~i ni la. Rad na me sta za vra }e ne su di je i tu `i o ce na }i }e se po svoj pri li ci u re vi di ra noj mre `i su do va i nad le `nih tu `i la {ta va ko ja bi tre ba lo da se, na kon neo p hod nih iz me na za ko na, spro ve de do kra ja je se ni.

(Ta njug)

PRED RAZ RE [E WEM SLU ^AJ DE KA NA PRAV NOG FA KULTE TA U NI [U PRE DRA GA DI MI TRIJE VI ]A

Mi ni star prav de tra `i sme nu su di je OT KRI VE NO NA PRE LA ZU BA TROV CI

Spre ~en {verc „vi ja gre” Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci, kon tro lom auto mo bi la mar ke „audi A-4”, spre ~i li po ku {aj tro ji ce put ni ka al ban ske na ci o nal no sti da pro kri jum ~a re vi {e od 900 ta ble ta za po ten ci ju „vi ja gra“ iz Sr bi je, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na.

Ka ko se do da je u sa op {te wu, iako su na pi ta we ca ri ni ka da li ima ju ne {to da pri ja ve za ca rin sku kon tro lu tri put ni ka iz auto mo bi la od go vo ri la da ne ma ju ni {ta, ca ri ni ci su se ipak od lu ~i li na de ta qan pre gled vo zi la. Ca -

ri ni ci su tom pri li kom u pr tqa `nom de lu auto mo bi la, is pod fik si ra nih po li ca, i u gor wem le vom uglu ha u be, is pod za {tit ne pla sti ke, pro na {li 248 pa ko va wa, od no sno oko 1.000 ta ble ta za po ten ci ju umo ta nih u cr nu naj lon ke su.

U raz ot kri va wu tog po ku {a ja kri jum ~a re wa, ko ji se od i grao 23. sep tem bra, ca ri ni ci ma je po mo gla fi ber-op ti ka ko ja se ko ri sti za sni ma we ne pri stu pa~ nih de lo va i ra znih {u pqi na vo zi la.

(Ta njug)

Mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} pod neo je Vi so kom sa ve tu sud stva ini ci ja ti vu za raz re {e we ~la na tog sa ve ta iz re da pro fe so ra prav nog fa kul te ta Pre dra ga Di mi tri je vi }a, sa op {tio je Sa vet.

U sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu Sa ve ta na vo di se da je Se la ko vi} „kao ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva po po lo `a ju, pod neo VSS-u ini ci ja ti vu za raz re {e we iz bor nog ~la na Sa ve ta iz re da pro fe so ra prav nog fa kul te ta, prof. dr Pre dra ga Di mi tri je vi }a s funk ci je ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva”. Di mi tri je vi} je na tu du `nost iza bran kao de kan Prav nog fa kul te ta u Ni {u.

O ini ci ja ti vi za raz re {e we od lu ~u je Vi so ki sa vet, a ko na~ nu od lu ku do no si Na rod na skup {ti na, ko ja ga je iza bra la na funk ci ju ~la na VSS-a.

Po za ko nu, Vi so ki sa vet sud stva u ro ku od se dam da na po pri je mu ini ci ja ti ve tre ba da oce ni ve ro vat nost raz lo ga zbog ko jeg se raz re {e we tra `i. Ako oce ni da raz lo zi za raz re {e we ni su u~i we ni ve ro vat nim, Sa vet }e pi sme no oba ve sti ti pod no si o ca da ini ci ja ti va ni je pri hva }e na.

Ako se ini ci ja ti va pri hva ti, Sa vet }e pre do no {e wa od lu ke o po kre ta wu po stup ka omo gu }i ti ~la nu Sa ve ta ~i je se raz re {e we ini ci ra da se o na vo di ma ini ci ja ti ve iz ja sni.

Od lu ku o po kre ta wu po stup ka raz re {e wa Sa vet do no si u ro ku od 15 da na od pri je ma ini ci ja ti ve, a wom mo `e da se iz rek ne i me ra uda qe wa do okon ~a wa po stup ka za raz re {e we. Iz bor nom ~la nu ~i je se raz re {e we tra `i omo gu }i }e se da se iz ja sni o svim na vo di ma od zna ~a ja za do no {e we od lu ke o raz re {e wu.

Pre drag Di mi tri je vi}

Pred log za raz re {e we Sa vet do no si u ro ku od 30 da na od da na po kre ta wa po stup ka, a u do no {e wu pred lo ga ne u~e stvu je ~lan Sa ve ta o ~i jem se raz re {e wu od lu ~u je. Od lu ku o raz re {e wu do no si Na rod na skup {ti na.

Raz re {e we Di mi tri je vi }a s funk ci je ~la na VSS-a tra `i lo je u vi {e na vra ta Dru {tvo su di ja Sr bi je, na vo de }i da po za ko nu ne mo `e da bu de na dve funk ci je. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je je 24. de cem bra 2010. go di ne utvr di la da je Di mi tri je vi }u pre sta la funk ci ja u VSS-u po si li za ko na jer ni je za tra `io we nu sa gla snost za isto vre me no oba vqa we obe funk ci je u ro ku od tri da na od iz bo ra za ~la na VSS-a.

Skup {ti na Sr bi je je Di mi tri je vi }a iza bra la za ~la na VSS-a 28. ju la 2010, a re {e we da je Di mi tri je vi} po stu pio su prot no za ko nu Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je do ne la je 24. de cem bra 2010. go di ne i pro sle di la ga Skup {ti ni Sr bi je.

Do raz re {e wa ta da, me |u tim, ni je do {lo.

(Ta njug)

14

SPORT

sreda26.septembar2012.

dnevnik

[ESNAESTINA FINALA KUPA SRBIJE PARTIZAN DO^EKUJE NOVOSADSKE SLANOBARCE

Pro le ter kao Vo {a Fud ba le ri Par ti za na do ~e ku ju Pro le ter iz No vog Sa da. To je sa mo jed no u ni zu is ku {e wa ko je cr no–be le o~e ku ju u na red nih dva de se tak da na. S ob zi rom na to, a i na ~i we ni cu da se igra je dan me~ ja sno je da }e Be o gra |a ni da nas ima ti te `ak po sao.

- U{li smo u se ri ju, igra mo utak mi ce na sva ka tri da na {to je ja ko zah tev no. Na re du je no vo sad ski Pro le ter, a on da sle di i Voj vo di na, pa Li ga Evro pe- kon sta tu je ve zi sta cr no–be lih Sa {a Mar ko vi}. l Da li vas to pla {i ?

- Ne, ali da je te {ko te {ko je. Sva tri tak mi ~e wa su nam

va `na i za to mo ra mo bi ti na {pa no va ni do kra ja. Isto ri ja pam ti sa mo po bed ni ke. l Ko li ko zna te o Pro le te ru?

- Ne ba{ pre te ra no, ali da }e bi ti an ga `o va ni to je si gur no. Ima }e ogro man mo tiv, a i na me ru da is ko ri ste na{ zgu snut ras po red. Ko god kod nas bu de igrao mo ra da ti sve od se be. l Pro le ter je sa mo uvod u der bi s Voj vo di nom ?

- Sva ka ko da nam je Voj vo di na pri o ri tet, ali ne sme mo jo{ uvek da raz mi {qa mo o woj. Ta kve stva ri ne iza |u na do bro.

Pro l e t er shva t a m o vr l o

Danas NO VI SAD: No vi Sad - Rad ni~ ki 1923 KO VA ^E VAC: Ko va ~e vac – Haj duk NO VI SAD: Voj vo di na - Do wi Srem STA RI BA NOV CI: Du nav – Me ta lac U@I CE: Slo bo da Po int - In |i ja MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Spar tak ZV ^A ^AK: Bo rac – Ko lu ba ra BE O GRAD:OFK Be o grad – Slo ga LU ^A NI: Mla dost - No vi Pa zar BE O GRAD: Te le op tik – Ja vor NI[: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda BE O GRAD: Be `a ni ja – Ja go di na ZA JE ^AR: Ti mok – Rad BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - BSK Bor ~a SME DE RE VO: Sme de re vo – Na pre dak BE O GRAD: Par ti zan – Pro le ter

(14) (14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18)

U slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta na kon 90 mi nu ta igre pri stu pi }e se iz vo |e wu je da na e ste ra ca.

Sla no bar ci bez be le za sta ve Ka da je tre ner Pro le te ra sa no vo sad ske Sla ne ba re Ne nad La la to vi} u dre su Cr ve ne zve zde igrao ve ~i te der bi je uglav nom se ra do vao. Od de set od ig ra nih utak mi ca pro tiv Par ti za na iz gu bio je sa mo dve, tri su za vr {e ne bez po bed ni i ka, a ~ak pet pu ta je iz la zio kao po bed nik.Sa da }e opet na meg dan cr no-be li ma, ali kao tre ner Pro le te ra u Ku pu.

Sve stan je ne ka da {wi ka pi ten Zve zde da we go va eki pa ne ma ve li ke {an se pro tiv pe to stru kog uza stop nog {am pi o na dr `a ve.

-Ovo je spe ci fi~ na si tu a ci ja za me ne, jer dok sam bio ka pi ten Cr ve ne zve zde imao sam mno go vi {e po be da pro tiv Par ti za na.

Da i da qe mo gu da igram bio bih op ti mi sta, a ova ko sa mo mo gu da ve ru jem u svo je fud ba le re- re kao je La la to vi} Agen ci ji Be ta.

La la to vi} je ka zao da je Par ti zan ap so lut ni fa vo rit pro tiv Pro le te ra i da }e ta utak mi ca bi ti pri li ka za we go ve igra ~e da se pred sta ve u {to bo qem sve tlu na sta di o nu u Hum skoj.

- Bi }e te {ka utak mi ca za nas, Par ti zan je ap so lut ni fa vo rit jer je pet pu ta za re dom {am pion ze mqe. Ovo mu je pr vi put da ve `e to li ko uza stop nih ti tu la.

Na ma je ciq da se u {to bo qem sve tlu pred sta vi mo na wi ho vom sta di o nu, da do ka `e mo da ima mo do bru eki pu i igra ~e - ka zao je La la to vi} i do dao: - Ne ide mo sa be lom za sta vom u Be o grad, po ku {a }e mo da od i gra mo {to bo qe, pa {ta bu de. Da igra mo na na {em te re mo mo `da bi smo i mo gli ne ~e mu da se na da mo, a ova ko }e mo sa mo u}i mu {ki, ozbiq no i mo ti vi sa no, pa da pro ba mo da iz ne na di mo, ako je to mo gu }e.

SPARTAK ZLATIBOR VODA U MLADENOVCU

Ofan zi vom u na red ni krug

Sa {a Mar ko vi}, je dan od or ga ni za to ra Par ti za no ve igre

ozbiq no, kao da igra mo pro tiv Vo {e i tre nut no smo usred sre |e ni sa mo na utak mi cu sa wim. l Ho }e li even tu al na po be d a bi t i do b ar za m a jac pred duel sa Vo {om?

KONFERENCIJA EVROPSKIH SELEKTORA U VAR[AVI

Del Bo ske za hva lan Mi qa ni }u i Bo {ko vu Var {a va je u pro te kla tri da n a bi l a do m a } in De s e t e kon fe ren ci je za se lek to re evrop skih re pre zen ta ci ja u

sti gao i naj i skre ni ju za hval nost du gu jem Mi qa nu Mi qa ni }u i Vu ja di nu Bo {ko vu, dvo ji ci ju go slo ven skih tre ne -

Sini{a Mihajlovi}

or ga ni za ci ji UEFA. Ovom sku pu pri su stvo va li su se lek to ri svih se lek ci ja sa na {eg kon ti nen ta, wih 53, a de le g a c i j u FSS pred v o d i je Si ni {a Mi haj lo vi}.

Cen tral ni do ga |aj bi lo je obra }a we se lek to ra [pa ni je Vi s en t ea del Bo s kea, stru~ w a k a ko j i je osvo j io svet s ku (2010) i evrop s ku kru nu (2012). Del Bo ske je go vo rio o svim ak tu el nim fud bal skim pi ta wi ma, a su mi ra ju }i sop stve nu ka ri je ru is ta kao je po seb no dvo ji cu u~i te qa sa ovih pro sto ra, Mi qa ni }a i Bo {ko va.

-Mno go sam u~io i na u ~io od sta ri jih tre ne ra sa ko ji ma sam imao pri li ke u `i vo tu da sa ra |u jem. Po seb no bih is ta kao dvo ji cu is ku snih stru~ wa ka ~i je sam re ~i i ide je upi jao kao sun |er. Naj ve }i uti caj na mo ju ka ri je ru, naj ve }e za slu ge za ovo {to sam po -

ra od ko jih sam u~io u ma drid skom Re a lu i ka sni je to kom tre ner ske ka ri je re. Oni su u me ne usa di li qu bav ka tre -

je da re ~i Vi sen tea del Bo skea pri ja ju i oba ve zu ju.

- Sma tram da svi mi, ka ko iz Sr bi je ta ko i iz biv {ih ju g o s lo v en s kih re p u b li k a ima mo pra va da bu de mo i te ka ko po no sni u tre nut ku ka da ta kav stru~ wak ka kav je Vi sen te del Bo ske za kqu ~i da je u `i vo tu naj vi {e na u- ~io od Mi qa na Mi qa ni }a i Vu j a d i n a Bo { ko v a. Li~ n o, mno go sam sre }an zbog wih dvo ji ce, ve li kih tre ne ra i qu di sa ko ji ma sam i sa ra |i vao i od ko jih sam u~io. Ovo je istin ski do kaz da smo ima li ve li ke tre ne re i oni su na ma ide ja vo di qa za da qi rad i na pre dak. Iz Var {a ve no sim niz po zi tiv nih uti sa ka. Slu {ao sam iz la ga wa se lek to ra ko ji vo de fud bal ski ve li ke i uspe {ne re pre zen ta ci je i vi dim da smo na pra vom pu tu. Zbog to ga sam za do vo qan, jer upra vo na sve mu to me i ja in si sti ram u ra du na {e re pre zen ta ci je. Va `na su bi la pi ta wa iz do me na vo |e wa eki pe, tre nin ga, su di ja

Sa vet mla dim tre ne ri ma Is pred [ko le za tre ne re FSS sku pu je pri su stvo vao di rek tor Du {an Sa vi}, ina ~e ~lan UEFA Ko mi te ta za raz voj i teh ni~ ku po mo} sa man da tom do 2015. go di ne.

- Za me ne je naj e mo tiv ni ji tre nu tak kom plet nog ra da bio go vor Vi sen tea del Bo skea o ulo zi Mi qa ni }a i Bo {ko va na we go vu ka ri je ru i shva ta we fud ba la. Ka da to na gla si ~o vek ko ji je osvo jio i svet sku i evrop ski ti tu lu {am pi o na on da to mno go zna ~i i ja bih te tro fe je, u od re |e nom do me nu, pri pi sao i Mi qa ni }u i B{ko vu... Mi slim da i iz Del Bo ske o ve iz ja ve da mla di tre ne ri ne tre ba da `u re u ka ri je ri mno go to ga po zi tiv nog se mo `e za kqu ~i ti. On je pu nih 16 go di na ra dio sa mla |im se lek ci ja ma, da bi tek za tim sa Re a lom i se lek ci jom [pa ni je do ta kao zve zde - re kao je Du {an Sa vi}. ner skom po slu i bi li su mi vo di qa u do sa da {wem ra duis ta kao je Del Bo ske.

Ak tu el ni se lek tor Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} is ta kao

i no vih su dij skih pra vi la, od no sa ka me di ji ma i sve mu osta lom {to ~i ni se lek tor ski po sao- is ta kao je Mi haj lo vi}.

Z. Rangelov

- Na rav no, s tim {to su na ma po be de oba ve za, a ne hir. Ima li bi smo tri jum fom u Ku pu do bru at mos fe ru pred der bi - is ta kao je Sa {a Mar ko vi}.

I. Lazarevi}

Na kri li ma po be de pro tiv Rad ni~ kog iz Ni {a od 4:1, fud ba le ri Spar ta ka ZV pu ni sa mo po u zda wa idu na me~ Ku pa s Mla de nov cem.

– Ne pra vi mo raz li ku iz me |u dva tak mi ~e wa, a ciq u sva koj na red noj utak mi ci je po be da, pa sa tim am bi ci ja ma ide mo i u Mla de no vac. O~e ku je mo da u te {koj utak mi ci po be di mo. Pr va li ga ima kva li tet, a Mla de no vac }e bi ti u plu su zbog do ma }eg te re na. Ima mo ne ke osnov ne in for ma ci je o ri va lu, ali je naj bit ni je da se po sve ti mo sop stve noj igri. Zna mo ka ko tre ba

da igra mo, mo ra mo da bu de mo agre siv ni, ofan ziv ni i da na met ne mo na {u igru na sva kom de lu te re na – ka zao je tre ner Su bo ti ~a na Pe tar Kur }u bi}.

Pred {e fom stru ke je pri li~ no do bra ka drov ska si tu a ci ja.

– Ne mo `e da igra Po pa ra zbog kar to ne iz pro {log ci klu sa, a ne }e igra ti ni No sko vi} zbog po vi {e ne tem pe ra tu re.

Jo{ ne znam sa stav, ali je vr lo mo gu }e da }e mo eki pu osve `i ti sa dva- tri igra ~a – do dao je Kur }u bi}.

N. S.

ZVEZDA GOSTUJE U NI[U

Po be de le ~e stres Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su sa pret hod na dva go sto va wa (Kra gu je vac i Ku la) do ne li svih 6 bo do va, ali uz igru ko ja je da le ko od `e qe ne.

Ne be `i od te ~i we ni ce ni tre ner Alek san dar Jan ko vi} uo~i is pi ta u Ku pu na ^a i ru.

- Ne igra mo ka ko mo `e mo, ali naj va `ni je je da po b e | u j e m o.[ta god da ka `em mo glo bi da se pro tu ma ~i kao ali bi.

Ne ka vr sta stre sa po sto ji, na dam se da }e br zo ne sta ti. Me wa Baj ko vi }a: Alek san dar Ki rov ski Sa mo po u zda we se vra }a i sti ~e no vim us pe si ma – za vi si, Zve zda je uvek fa vo rit kon sta to vao je Jan ko vi}. pro tiv Rad ni~ kog. Ve ru jem da Ne dav no su Ni {li je na Ma - }e mo ne u tra li sa ti vr li ne do ra ka ni pro pi sno na mu ~i le fa - ma }i na i is ka za ti svoj po ten vo ri ta. ci jal.

- Rad ni~ ki je bio raz ma han i Za me~ u Ni {u vla da ve li ko mo ti vi san, {to ni je bio slu ~aj in te re so va we na vi ja ~a. sa na ma na kon po ra za u Bor dou.

- Ra du je mo se fud bal skom am Di rekt nim gre {ka ma smo im bi jen tu na ^a i ru, po sle dve od omo gu }i li da la ko stek nu i gra ne utak mi ce pred pra znim pred nost, ko ju smo na kra ju tri bi na ma. Sil no smo mo ti vi sre} no pre sti gli. Od nas sve sa ni jer po ~i we tak mi ~e we u

ko jem ima mo oba ve zu da od bra ni mo tro fej - is ta kao je Jan ko vi}.

Zbog zgusntog ka len da ra na sna zi }e bi ti uobi ~a je ne ro ta ci je u eki pi, ne ki od stan drad nih pr vo ti ma ca ima }e od mor, gol ma na Baj ko vi }a }e za me ni ti Ki rov ski, Jo va no vi }a Pan ti}, dok }e ume sto Ka sa li ce {an su do bi ti Mi lu no vi}.

Z. Rangelov

Ku qa ni pro tiv Ko va ~ev ca i tra di ci je Fud ba le ri Haj du ka u {e sna e sti ni fi na la Ku pa idu u go ste srp sko li ga {u Ko va ~ev cu. ^i we ni ca da se sa sta ju su per li ga{ i srp sko li ga{ mo gla bi do ve sti do za kqu~ ka da je Haj duk ap so lut ni fa vo rit.

- Ko li ko znam, Haj duk u po sled wih ne ko li ko go di na ni je uspe vao da pro |e pr vo ko lo Ku pa. Ve ru jem da }e ta ne slav na tra di ci ja bi ti pre ki nu ta i da }e mo se pla si ra ti u dru go ko lo, me |u {e sna est naj bo qih. Na {e am bi ci je su da u Ku pu ode mo {to da qe, a Ko va ~e vac je pr va pre -

pre ka na tom pu tu - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}.

Stru~ ni {tab ne ma ba{ pu no sa zna wa o Ko va ~ev cu.

- Isti na je da ne zna mo mno go o do ma }i nu, ali mi se tru di mo da stvo ri mo na{ na ~in igre, ne oba zi ru }i se mno go na to ko nam je pro tiv nik.

Mno ge su per li ga {ke eki pe }e is ko ri sti ti ovu run du Ku pa da od mo re naj bo qe igra ~e, ka ko }e se po na {a ti Haj duk?

- Ne }e bi ti zna ~aj nih pro me na. Za me ni }e mo sa mo one ko ji su

po vre |e ni, a to su Mi lu ti no vi} i Bu la to vi}. Svi osta li ko ji su igra li pro tiv Cr ve ne zve zde, kao i oni ko ji su bi li u pro to ko lu su sprem ni i pred su sret }u od lu ~i ti ko }e kao star ter iza }i na te ren - re kao je Mi la no vi}.

Pre ma sve mu re ~e nom Haj duk }e su sret pro tiv Ko va ~ev ca po ~e ti u sa sta vu: Bra}, Cvet ko vi}, Ko va ~e vi}, Cr no gla vac, La li}, Ob ro vac, Ada mo vi}, Se ku li}, Po po vi}, Stoj ko vi} i Ve se li no vi}. \. Bojani}

dnevnik

SPORT

sreda26.septembar2012.

15

[ESNAESTINA FINALA KUPA SRBIJE VOJ VO DI NA UGO []U JE DO WI SREM

KA NA RIN CI DO MA ]I NI KRA GU JEV ^A NI MA

Iz ne na |e we ni je is kqu ~e no No vo sa |a ni su na kon pet ve za nih po ra za, do la skom Bog da na Ko ra ka za tre ne ra, us pe li da osvo je ~e ti ri bo da i ti me na ja ve beg sa za ~e qa. Na dru goj stra n i pu l e n i pre k a q e n og tre ner skog vu ka Sla ven ka Ku ze qe vi }a jo{ ne zna ju za po be du u eli ti (~e ti ri re mi ja i dva po ra za), pa }e sva ka ko na sto ja ti da bu du uspe {ni u Ku pu.

- Pre ma in for ma ci ja ma ko je ima mo, Kra gu jev ~a ni sti `u na De te li na ru u naj ja ~em sa sta vu, je di no zbog kar t o n a ne } e mo }i da ra ~u na ju na Ne n a d i } a. Skre n uo sam pa `wu igra ~i ma na opa snost iz pre ki da i na rav no Dar ka Spa le vi }a. [to se ti ~e mo je eki pe, na po {te di su jo{ uvek Sko pqak i La za rev ski ko je ~u vam za na r ed n e pr v en stve ne du e le. [an su }e naj v e r o v at n i j e do bi ti Mi {an, Vi do v i}, Ba j i} i ta len t o v a n i Gru j i}.

O~e ku jem da sta bi Darko Roksa (desno), napada~ kanarinaca li zu je mo igru i tim za pr ven stve ne iza zo ve ko ji Spa le vi}, u No vi Sad sti `u nas o~e ku ju - ka zao je tre ner kao ap so lut ni fa vo rit.

Bog dan Ko rak.

- Kra gu jev ~a ni su fa vo rit i No vo sa |a ni }e da nas igra tu ne ma di le me. No, ne po be |u ti i pro t iv tra d i c i j e.U je uvek eki pa iz vi {eg ran ga i pret hod ne tri go di ne tak mi sa zvu~ ni jim igra~ kim ime ni ~e we su za vr {a va li u {e sna e ma. Bor be nost i za la ga we mo sti ni fi na la, pa je ovo pri ra ju bi ti na mak si mal nom ni li ka, i po red ~i we ni ce da su vou i uz ma lo sport ske sre }e i Kra gu jev ~a ni iz ra zi ti fa vo na {e sjaj ne na vi ja ~e iz ne na |e ri ti da tu ne u god nu tra di ci ju we ni je is kqu ~e no - op ti mi pre ki nu. sta je ka pi ten ka na ri na ca Sa I. Gru bor {a Bo gu no vi}.

Fud ba le ri No vog Sa da ni su bi li mi qe ni ci `re ba za {e sna e sti nu fi na la Ku pa, za ri va la su do bi li su per li ga {a iz sr ca [u ma di je, eki pu Rad ni~ kog 1923. Kra gu jev ~a ni, u ~i jim re do vi ma se is ti ~u sjaj ni gol man ^an ~a re vi}, Tin tor, Ota {e vi}, Pej ~i} i naj bo qi stre lac pro {le se zo ne Dar ko

Do ma }i ni zna ju {ta im va qa ~i ni ti je iz u zet no va `na, ali mo ra mo da raz mi {qa mo i o der bi ju s Par ti za nom. Na si ti ni je po vre de `a le se Jo ki} i Mo re i ra, Po le ta no vi} je na te ra pi ja ma i jo{ se ni je ukqu ~io u tre na `ni pro ces, a `eq no o~e ku je mo da Alek san dar Ka tai u|e u kon ku ren ci ju za eki pu.

Pred po ~e tak no ve fud bal ske se zo ne u Voj vo di ni su za je dan od pri o ri tet nih ci qe va ozna ~i li do bre igre i re zul ta te u Ku pu Sr bi je, tak mi ~e wa pre ko ko jeg je naj kra }i put do osva ja wa jed nog od tro fe ja. Da nas, u okvi ru {e sna e sti ne fi na la, do ~e ku ju eki pu Do weg Sre ma i, u skla du s am bi ci ja ma, dru gog iz bo ra osim po be de ne ma ju. Ulo ga fa vo ri ta na stra ni je no vo sad skog su per li ga {a.

- Uz pun re spekt pre ma Do wem Sre mu, in te re su je nas je di no po be da i pro laz u na red nu run du - ka te go ri ~an je Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne. - Go sti za slu `u ju na {e pu no po {to va we zbog iga ra u do sa da {wem de lu se zo ne, a ujed no smo sve sni i to ga da se u Ku pu gre {ke sku po pla }a ju i da po prav nog is pi ta ne ma. Ve ru jem da je po sle dva ve za na re mi ja, od ka da sam pre u zeo eki pu, do {ao red i na po be du. In te re su je me i ukup ni uti sak ko ji }e eki pa osta vi ti, da se uo~i ono na ~e mu ra di mo na tre nin zi ma, kao i to da u do broj at mos fe ri do ~e ka mo pr ven stve ni der bi s Par ti za nom u su bo tu.

NA PA DA^ NO VO SA \A NA, NE MA WA BIL BI JA:

Kva li tet ni ji smo Je dan od igra ~a od ko jih na vi ja ~i Voj vo di ne o~e ku ju da u|e u se ri ju po sti za wa go lo va je pla vo ko si mla di re pre zen ta ti vac BiH Ne ma wa Bil bi ja. Pred duel s go sti ma iz Pe }i na ca ovaj igra~ je re kao: - Do bro po zna je mo eki pu Do weg Sre ma ko ju smo ne dav no po be di li 1:0 u ni ma lo la koj pr ven stve noj utak mi ci. Zna mo {ta mo `e mo da o~e ku je mo od ri va la i sprem ni smo za pred sto je }i duel. Ima mo kva li tet ni je igra ~e, bo qi smo tim i na{ plan je da po be di mo i pla si ra mo se u na red no ko lo Ku pa Sr bi je.

PO GLED U AR HI VU

Vo {a do bi la obe zva ni~ ne utak mi ce Voj vo di na i Do wi Srem do sa da su od i gra li dva zva ni~ ne utak mi ce. Pr va je bi la pro {lo go di {wi Kup me~ u Pe }in ci ma, a dru ga ne dav ni pr ven stve ni su sret u No vom Sa du, u ko jem je Do wi Srem bio do ma }in. Obe utak mi ce za vr {e ne su po be da ma Voj vo di ne od 1:0.

Ove dve eki pe od i gra le su i dva pri ja teq ska su sre ta. U se zo ni 2010/2011 u Pe }in ci ma re zul tat je bio 1:0 za cr ve no-be le, dok je pred po ~e tak pro {le se zo ne me~ za vr {en 1:1.

Od Nemawe Bilbije o~ekuju se golovi Fo to: F. Ba ki}

Go vo re }i o ri va lu, Vig we vi} je na po me nuo: - Do wi Srem je ve o ma di sci pli no va na eki pa, ima si stem igre i uvek zna {ta `e li.

Osla wa ju se na {i go sti na ve o ma opa sne kon tra na pa de i mo ra }e mo da osu je ti mo wi hov stil igre. Ja ko do bro zna mo {ta nam va qa ~i ni ti i ve ru jem da }e mo ciq da ostva ri mo.

Pro te klih da na Vig we vi} je is ta kao da we go va eki pa ima pro ble ma na pla nu fi zi~ ke pri pre mqe no sti.

- Ima mo od re |e nih pro ble ma po tom pi ta wu i re {a va mo ih u ho du, po di `u }i ni vo fi zi~ ke sprem no sti. O to me vo di mo ra ~u na i ba{ iz tog raz lo ga `e li mo da od mo ri mo od re |e ne igra ~e. Utak mi ca s Do wim Sre mom nam

Da li to zna ~i da }e ne ko od omla di na ca do bi ti pri li ku da da nas u|e u kon ku ren ci ju za tim?

- Da, bi }e omla di na ca ko ji }e kon ku ri sa ti za sa stav. @e lim da wih svi mi po sma tra mo kao rav no prav ne pr vo tim ce, a ne sa mo kao ta len to va nu de cu, pa ih ta ko psi ho lo {ki pri pre mam za da na {wu utak mi cu. Znam da su na vi ja ~i ne str pqi vi da te de ~a ke vi de u ti mu, ali Voj vo di na u ovom tre nut ku jo{ ra di na igri i ne mi slim da po ovom pi ta wu tre ba da se `u ri. Ni smo do sa da ima li ni igru, ni si stem, a kod omla di na ca, ak tu el nih pr va ka Sr bi je, to po sto ji i ba{ zbog to ga ne tre ba da po `u ru je mo. Wi hov ta le nat }e si gur no do }i do iz ra `a ja, a na na ma je da iza be re mo pra vi tre nu tak da im to omo gu }i mo - re kao je Vig we vi}.

A. Pre do je vi}

16

sport

sreda26.septembar2012.

dnevnik EKIP NO PR VEN STVO SR BI JE

DRU GA SREM SKA LI GA

Su di je da igra ju {ah Voj vo |a ni re mi zi ra li Na pre dak (V) – Bu du} nost 2:3 (1:1) VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 150, sudija Niko (Sremska Mitrovica).Strelci: \a~anin i Stanoj~i} za Napredak, V. Simeunovi} (iz penala), Tufegxi} i Rogo za Budu}nost.@uti kartoni: V. Petrovi} (Napredak), Petrovi}, N. Gruji}, Lazi} (Budu}nost).Crveni karton: Jastrebi} (Napredak).

NA PRE DAK: Jastrebi}, V. Petrovi} (D. Dobrojevi}), Stanoj~i} (Krtini}), ^alina, Kula~anin, Gali} (N. Petrovi}), Utvi} (P. Petrovi}), \a~anin, Smiqani}, Novakovi}, Bo{wakovi}.

BU DU] NOST: D. ^upi}, S. Gruji}, Milovanovi} (Stojkovi}), V. Simeunovi}, Radosavqevi}, Petrovi} (Mihailovi}), S.^upi}, N. Gruji}, Lazi}, Rogo (Tufegxi} ), G. Simeunovi}.

Sudije bi trebalo da igraju {ah. Sve je po~elo ve} u 10. minutu kada je dosu|en penal za goste i prestrogo iskqu~en golman doma}ih Jastrebi}. Kasnije je bilo svega osim fudbala.

O{te}ene su obe ekipe. Najgore je pro{ao Du{an Milovanovi}.U jednom startu doma}ina, nehotice, mu je slomqena noga.

D. Do bro je vi}

Du nav - Gra ni ~ar (G) 0:2 (0:0) NO VI SLAN KA MEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 100, sudija ^an~ar (Nova Pazova).Strelci: Milovanovi} u 53. i Petkovi} u 82. minutu. @uti karton: S. Jovanovi} (Grani~ar).

DU NAV: Jelovac, Smiqani}, Kalezi}, Badovinac, [kori}, Davidovi}, Najdanovi} (Stevanovi}), Dra~a, Vuka{in (@ivkovi}), Kiti}, Miji}.

GRA NI ^AR: Nov~i}, Mari}, Kosti}, Jovi}, I. Jovanovi} (Samarxi}), S. Jovanovi} (\or|evi}), Petkovi}, Ristivojevi}, Samarxi}, Taborovi}, Milovanovi}.

Proma{aje doma}ih Grabov~ani su kaznili u nastavku i zaslu`eno odneli sva tri boda.

B. Vu ja kli ja

Hrt kov ci - Je din stvo (R) 1:1 (0:0) HRT KOV CI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 200, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a).Strelci: Novak u 90. za Hrtkovce, a Bo`i} u 75. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Novakovi}, Gavrilovi}, Todorovi} (Hrtkovci).Crveni karton: Kuhar (Jedinstvo).

HRT KOV CI: ^i~a 7, Me|ed 7 (Todorovi} 6), [urjan 5, [opalovi} 7, Mitrovi} 7, Raji} 6 (Pjevac 6), Brkqa~a 5, Novakovi} 6 (Gavrilovi} 6), Nikoli} 6, Savi} 6, Novak 6.

JE DIN STVO: Kuhar 8, Sudar 7, Cviji} 7, Grbi} 7, Ninkovi} 6, P. Sabo 6, Basara 7, S. Sabo 7 (Ma|e{i} 7), Jovi} 8, Bo`i} 8, Vasiqevi} 8.

Igralo se `estoko svih 90 minuta. Prvi deo bio je izjedna-

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA Bo rac - Tem po 1:0, OFK Vr {ac Uni ted - Bu du} nost (BB) 3:1, Voj vo di na - Ju go sla vi ja 4:0, Sla vi ja (K) - Do bri ca 0:4, Slo ga (BNS) Mla dost 4:1, Po let - Vul tu rul 3:0, Par ti zan (G) - Slo ga (P) 4:1, BAK Rad ni~ ki (B) 2:0.

1. Po let 2. Bo rac 3. Slo ga(P) 4. Do bri ca 5. Voj vo di na 6. Vr {ac U. 7. BAK 8. Vul tu rul 9. Slo ga (BNS) 10. Bu du}.(BB) 11. Ju go sla vi ja 12. Tem po 13. Radn. (B) 14. Sla vi ja(K) 15. Mla dost 16. Part. (G)

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 2 1 1

1 1 0 2 1 1 1 0 2 1 1 0 3 0 1 1

1 1 2 1 2 2 2 3 2 3 3 4 2 4 4 4

14:4 10:4 14:7 16:10 11:9 8:6 9:8 4:7 6:6 11:10 6:12 4:9 3:9 8:15 6:8 6:12

13 13 12 11 10 10 10 9 8 7 7 6 6 6 4 4

~en, dok su u nastavku Rumqani boqom igrom do{li u vo|stvo.

I dok, su svi o~ekivali kraj i pobedu gostiju, Novak je iskoristio smu{enost gostuju}e odbrane, iz iz dobre kontre poravnao rezultat.

N. Ugr ~i}

Na pre dak (P) - Slo bo da 2:0 (0:0) PO PIN CI: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija Radi} (In|ija).Strelci: Tica u 65. i Marajanovi} u 89. minutu. @uti kartoni: Damjanovi}, Dokmanovi} (Sloboda).

NA PRE DAK: Nikoli} 7, Savkovi} 7, Vesi} 7, Ninkovi} 7 (Banova~ki 7), Gu`vi} 7, Jovanovi} 7, Kokanovi} 7, Juri{i} 8, Marjanovi} 7, Baki} 7 (Pejovi} 7), Tica 8.

SLO BO DA: S. Popovi} 7, Z.^anaxija 7, Malenkovi} 6, M. Popovi} 7, Petrovi} 6, Milutinovi} 6, \ukni} 6 (Dokmanovi} ), Damjanovi} 7, Nedeqkovi} 7, P. ^anaxija 7, Vje{tica 7.

Zaslu`ena pobeda Popin~ana, ali tek u nastavku, kada su gosti posustali.Tvorac pobede bio je Juri{i} najboqi pojedinac susreta.

Q. Opa ~i}

Bo rac - Ze ka Bu qu ba {a 1:3 (0:1) MAR TIN CI: Stadion Borca, gledalaca 400, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).Strelci: Talirovi} u 70. za Borac, Martinovi} u 22, \onli} u 47. i Romandi} u 77. minutu za Zeku Buquba{u. @uti kartoni: Radosavqevi}, @ili}, [kara (Borac), Romandi}, Martinovi} (Zeka Buquba{a).Crveni karton: Kuki} (Zeka Buquba{a).

BO RAC: Jandri} 7, [ar~evi} 7, Mati} 8, Kremi} 6 (Joveli} 6), [umarski 7, Radosavqevi} 7, [kara 8, Male{evi} 7, Latinovi} 6, Talirovi} 7, Gwatovi} 6 (@ili} 6).

ZE KA BU QU BA [A: Ivi} 8, Romandi} 8, Kuki} 7, Stankovi} 8, Milo{evi} 8, Stani} 7, \onli} 7, Simi} 8, Martinovi} 8, Belovukovi} 7 (Vasi}, Kowevi}), Zabla}anski 8.

U Martincima je vi|en dobar fubal. Iako, su se doma}ini trudili u ovom me~u, nije bilo dovoqno protiv favorizovanih gostiju.U 25. glavni sudija je pokazao na penal. Ali, doma}ini nisu izveli penal, jer je pomo}ni sudija Bari} intervenisao i loptu je izvukao na 16 metara.U 73. Marti~ani su izjedna~ili, ali ovoga puta na scenu je stupio drugi po}ni sudija Mihajlovi}.On je navodno video ofsaj poziciju.

Ustvari, u ovom me~u, se videlo da se fudbal igra samo radi sudija.

R. Me |e do vi}

Lo vac - Slo ga 0:0 KAR LOV ^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 300, sudija Batalo (Ruma).@uti kartoni: A.\ali}, Milinkovi} (Lovac), Radojevi}, \ermanovi}, In|i} (Sloga).

LO VAC: Samarxi} 9, @ivanovi} 7, Opa~i} 8, Z.Devrwa 8, Masal 8, Ostoji} 9, Bo{kovi} 7 (Mirosavqevi} 8), Milinkovi} 8 (Arsi} 8), Popovi} 8, \. Devrwa 8, A. \ali} 7.

NO VI SLAN KA MEN: Du nav-Gra ni ~ar (G) 0:2, VA [I CA: Na pre dakBu du} nost 2:3, PO PIN CI: Na pre dak-Slo bo da 2:0, IN \I JA: @e le zni ~ar-Gra ni ~ar (K) 1:0, HRT KOV CI: Hrt kov ci-Je din stvo (R) 1:1, PLA TI ^E VO: Je din stvo-Po du na vac 2;1, MAR TIN CI: Bo rac-Ze ka Bu qu ba {a 1:3, KAR LOV ^I]: Lo vac-Slo ga 0:0.

1. @e le zni ~ar 7 2. Z. Bu qu ba {a 7 3. Hrt kov ci 7 4. Bu du} nost 7 5. Gra ni ~ar (G) 7 6. Slo bo da 7 7. Na pre dak (P)7 8. Po du navc 7 9. Bo rac 7 10. Je din . (P) 7 11. Gra ni ~. (K) 7 12. Na pre dak (V) 7 13. Slo ga 7 14. Je din . (R) 7 15. Lo vac 7 16. Du nav 7

5 5 4 4 4 4 4 3 3 2 2 2 2 1 1 1

2 1 2 2 1 1 0 1 0 2 1 1 1 3 1 1

0 1 1 1 2 2 3 3 4 3 4 4 4 3 5 5

7:1 15:4 13:4 16:9 12:9 14:13 11:8 15:8 9:11 5:6 12:13 11:14 2:12 4:6 4:16 7:22

17 16 14 14 13 13 12 10 9 8 7 7 7 6 4 4

SLO GA: \ermanovi} 8, Rastovi} 7, Mar~eti} 8 (In|i} 7), Beli} 8, M. Vuj~i} 8 (Bursa} 7), Igwatovi} 7, Jovanovi} 8 (Glamo~ak 8), Radojevi} 8, Gagi} 8, Bogunovi} 8, Voki} 7. [ansi i dobre igre bilo je na obe strane, samo su falili golovi.

M. Klin ~a re vi}

@e le zni ~ar - Gra ni ~ar (K) 1:0 (1:0) IN \I JA: RSC“Leje“, gledalaca 250, sudija Maksi} (Ogar).

Strelac: Rakar u 40. minutu. @uti kartoni: Krwi} (@elezni~ar), Veselinovi} (Grani~ar). @E LE ZNI ^AR: Vujinovi} 8, Milovanovi} 8, Krqi} 8 (Vukovi} 8), Jovanovi} 8 (Paji} 8), Ra{i} 8, Pa{i} 8, Mraovi} 8 (Batalo 8), Jovi~i} 8, Ma~ak 8, Cvjetinovi} 8, Rakar 8.

GRA NI ^AR: Stevi} 8, M. Simi} 8 (]uk 8), Bogosavqevi} 8, Veselinovi} 8, Pe~enica 8, Radulovi} 8, Makivi} 8 (Poli} 8), Vasili} 8, Vukadinovi} 8 (Stefanovi} 8), Q.Simi} 8, Ze~evi} 8.

Igralo se vi{e u prijateqskom tonu, ali dobro, i {teta je {to nije bilo vi{e golova, a uslova i {ansi je bilo. \. Ba raw

Je din stvo (P) - Po du na vac 2:1 (1:1) PLA TI ^E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 250, sudija Radin (Ba~inci).Strelci: Kuli} u 26. i @akula u 65. za Jedinstvo, a Luki} u 33. za Podunavac. @uti kartoni: Stojanovi}, @akula, Crnkovi}, D. Petrovi} (Jedinstvo), B. Gojkovi}, Lep{anovi} (Podunavac).

JE DIN STVO: Der 8, G. Petrovi} 8, Stoji} 7, Crnkovi} 7 (Simi}), Trumi} 8, D. Petrovi} 8, Despotovi} 7, Zuber 7 (Bosiqkov 7), Stojanovi} 7, @akula 7, Kuli} 8 (Maxar ).

PO DU NA VAC: Lakovi} 7, Vrawe{ 7 (Gradi}), B. Gojkovi} 6 (]irkovi} ), I. Gojkovi} 6, Grba~i} 6, Lep{anovi} 6, Pe{eq 6, Popovi} 6, Kotur 6 (Dobrta ), Vidakovi} 6, Luki} 7.

Doma}ini su poveli preko Kuli}a.On je je efektno {utirao iz slobodnog udarca s 20 metara. Nije se dugo ~ekalo, a gosti su izjedna~ili. Luki} je bio strelac sa pet metara. Pobedonosni gol postigao je @akula.

Bio je to izvanredan i precizan {ut s 16 metara.

S. Bran ko vi}

ZRE WA NIN SKA LI GA Gru pa A

Gru pa B

Le hel - MSK 2:1, Omla di nac @FK Ba nat 3:0, Mla dost - Po ti sje 1:0, Naf ta gas - Rad ni~ ki Ra tar 1:0, Pro le ter 2006. - OFK Klek 0:0.

1. Mla dost 4 4 0 0 6:0 12 2. Naf ta gas 4 3 0 1 7:6 9 3. OFK Klek 4 2 1 1 5:3 7 4. Po ti sje 4 2 1 1 6:5 7 5. Le hel 4 1 2 1 4:4 5 6. Rad ni~ ki R. 4 1 1 2 4:4 4 7. Omla di nac 4 1 1 2 6:7 4 8. @FK Ba nat 4 1 1 2 4:7 4 9. Pro le ter 4 0 2 2 5:8 2 10. MSK 4 0 1 3 5:8 1

Sta ji }e vo - Slo ga 3:0, Je din stvo Ta mi{ 5:0, Pro le ter - Mla dost 1:0, Zla ti ca - Ba nat 0:0.

1. Zla ti ca 2. Pro le ter 3. Mla dost 4. Ba nat 5. Je din stvo 6. Sta ji }e vo 7. Slo ga 8. Ta mi{

4 4 4 4 3 3 4 4

3 3 3 2 2 1 0 0

1 0 0 1 0 0 0 0

0 10:3 10 1 11:4 9 1 9:3 9 1 6:3 7 1 8:2 6 2 3:7 0 4 1:12 0 4 3:17 0

Na po me na: Pre o sta le iz ve {ta je i ta be le ma lih li ga ob ja vi }e mo u su tra {wem bro ju

U osmom kolu Prve lige Srbije za mu{karce i `ene koje se igra u hotelu Grand u Vaqevu Spartak je dobio “pomo} prijateqa”. Uostalom, ovo je Ka}anima ve} tre}i brzinski remi pa primedbi ne bi smelo da bude. Spartak sada lak{e di{e, a odahnuli su i neki potencijalno ugro`eni klubovi Druge lige – grupa Vojvodina. I Novosadski [K DDOR lak{e di{e posle iznena|uju}eg rezultata Ni{lija kada su Vodovodu otkinuli dva boda. Zato su ju~e Ni{lije zaslu`eno odmarale.

Iako se na prvi pogled po rezultatu ne ~ini, Novosa|ani do ju~era{we pobede nisu do{li lako.

Kova~evi} je doveo N[K u vo|stvo a posle remija Popovi}a i Marku{a [olak je do`iveo prvi poraz {to su nadoknadili Vu~kovi} i [ari} iskoristiv{i mikroskopske prednosti. Crvena zvezda je do`ivela jo{ jedan poraz i ako ipak ispadne iz lige srpski {ah dobio je ponovo jednu {ahosku instituciju, nadajmo se trajno.

Rezultati 8. kola: Romanti~ari (Beograd) - Vodovod (Kragujevac) 1:5 (Andrijevi} – Sargisjan 0:1, Pucarevi} - Ivani{evi} –:+, Andreji} – Pap 1:0, M. Kosti} - Milanovi} 0:1, Spiri} – Pikula 0:1, Keserovi} - Zlatanovi} 0:1), Metalac Takovo (G. Milanovac) - Lasta (Beograd) 2:4 (Markovi} - M. Pavlovi} 1:0, Vratowi} - D. Ma-

strovasilis 0:1, Solomunovi} – Brewo remi, Rabrenovi} - Savi} 0:1, Kojovi} - Ostoji} remi, Sredojevi} - Z. Arsovi} 0:1), Crvena Zvezda (Beograd) - „Sveti Nikolaj Srpski“ (Vaqevo) 1,5:4,5 (Ivkov Rod{tajn remi, ^abrilo - Damqanovi} 0:1, \uri} - Strikovi} remi, Veli~kovi} - L. Nestorovi}

Bo jan Vu~ ko vi}

0:1, Zaki} - Abramovi} remi, Vuja~i} - Bo`i} 0:1), Jugovi} (Ka}) Spartak (Subotica) 3:3 (Lajthajm A. Mastrovasilis remi, Radlova~ki - Na| He|e{i remi, M. Popovi} - Stankovi} remi, Marinovi} - Tan~ik remi, Roga~ - ^abarkapa remi, Jovi} - Kumi} remi), Novosadski [K DDOR - Radni~ki (Kragujevac) 4:2 ([olak – Efi-

menko 0:1, Vu~kovi} - Anti} 1:0, Marku{ - Barlov remi, D. Popovi} - Marti} remi, Kova~evi} – Novoselski 1:0, [ari} - Radovanovi} 1:0), Slobodan je bio Ni{.

Plasman: 1. Novosadski [K DDOR 21 (30,5), 2. Vodovod 16 (27), 3. Lasta 16 (23,5), 4. V[K “Sveti Nikolaj Srpski” 12 (23), 5. Jugovi} 12 (22), 5. Ni{ 9 (20), 7. Metalac Takovo 8 (22), 8-9. Radni~ki, Spartak 7 (22(+), 10. Crvena Zvezda 4 (16,5), 11. Romanti~ari 0 (11,5(+).

Kod {ahistkiwa najzad je BAS postigao visoku pobedu a veliku borbu vodile su ekipe Zlatara i Jelice. Na kraju je nere{en rezultat i{ao u prilog BAS-a. Jugovi} je novom pobedom zadr`ao tre}e mesto.

Rezultati 8. kola: Jugovi} (Ka}) - Po`areva~ki [K 2,5:1,5, Rad (Beograd) - Radni~ki (Rudovci) 3,5:0,5, Zlatar (Nova Varo{) Jelica (Gora~i}i) 1,5:1,5, Rudar (Kosovska Mitrovica) - [ahmatni kru`ok (Novi Sad) 2,5:1,5, Nestor (Beograd) - BAS (Beograd) 0,5:3,5, Novosadski {k DDOR slobodan.

Plasman: 1. BAS 22 (21,5(+), 2.

Jelica 17 (19,5), 3. Jugovi} 15 (18,5(+), 4. Rudar 14 (18), 5. Rad 13 (18), 6. Novosadski [K DDOR 9 (13), 7. Radni~ki 6 (12,5), 8. Zlatar 6 (10,5), 9. Nestor 6 (10), 10. [ahmatni kru`ok 4 (12(+), 11. Po`areva~ki [K 1 (6,5). B. Dan ko vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Obu }a ri ka zni li pro ma {a je Slo ga (V) – Fru {ka go ra 2:4 (1:3) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Bla`on (Ruma).Strelci: Tep{i} u 36. i Radivojevi} u 90. za Slogu, a Jawi} u 25, Jovi} u 29, An|eli} u 34. i Cveti}anin u 73. minutu za Fru{ku goru. @uti karton: Grubje{i} (Fru{ka gora).

SLO GA: Ma~ak, M. Maleti}, ^ubrilo (Mijatovi}), Pupovac, S. Maleti}, Baki}, Radivojevi}, Krsti}, Tep{i} (Lu{i}), Vuji}, Kuzmanovi}.

FRU [KA GO RA: Gojkovi}, Bo`i} (Damwanovi}), \api}, Mati} (Gradi}), Jovi}, Grubje{i}, Cveti}anin, Trni}, An|eli}, Radi}, Jawi (Lazi}).

Uvek boqi ne pobe|uje. Vogawci kod rezultata 0:0 propustili {est takozvanih zicera, a onda su ih zbog toga obu}ari kaznili sa ~etiri komada.

D. Vu ji}

Kru {e dol - OFK Kra qev ci 3:1 (2:0)

su se zadovoqi sa samo tri gola.

S. Ra du lo vi}

Sre mac (D) - Na pre dak 0:0 DO BRIN CI: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Stupar (Ruma). @uti kartoni: Gagi}, Viloti} (Sremac), M. Bo`i} (Napredak).

SRE MAC: M. Radovac, Solarevi}, M. Dupor (V. Dupor), Miri}, Gagi}, \. ^esti}, Kleverni}, A. Radovac, Viloti}, D. ^esti}, R. A{}eri}.

NA PRE DAK: Krni}, Vujevi}, A. Ili}, M. Ili}, Sekuli} (Vukoti}), Vu~eti} (Bjeqac), S. Vi{wi} (N. Bo`i}), M. Bo`i}, N. Vi{wi}, Buza{, N. Miqkovi}.

Prvi deo protekao je u slaboj igri.U nastavku igra je popravqena, bilo je i {ansi, ali su strelciu zakazali.

V. Vuk ma no vi}

PSK Pu tin ci - Fru {ko go rac 2:0 (1:0)

KRU [E DOL: Igrali{te Kru{edola, gledalaca 30, sudija Sremac (Ruma).Strelci: Vukojevi} u 19, Belanovi} u 34. i Baji} u 62. za Kru{edol, Petkovi} u 52. minutu za OFK Kraqevce. @uti karton: Lisovac (Kru{edol).

KRU [E DOL: Pardovicki-, Krasni}i 8, @ivi} 7, Belanovi} 8, \oki} 8, Lisovac 8 (Jovanovi}), Vukojevi} 8 (Rado{evi}), N. Bradi} 7 (\. Bradi}), Radulovi} 7, Baji} 7, Qepoja 7.

OFK KRA QEV CI: Mo{i} 6, Tutu{ 6, Dragutinovi} 6, Spasojevi} 6, Stri~evi} 6, Nenadi} 6, Tomi} 6, [aganovi} 6, Stepanovi} 6, Gaji} 6, Petkovi} 6.

Po igri doma}ina o~ekivala se prava katastrofa gostiju.

Ali, na wihovu sre}u doma}ini

PU TIN CI: Igrali{te PSK Putinaca, gledalaca 120, sudija Horvat (Irig).Strelci: Jovi} u 43. i S. Miqkovi} u 51. minutu. @uti kartoni: ]iri}, @. Jovanovi} (Fru{kogorac).

Crveni karton: Gligori} (PSK Putinci).

PSK PU TIN CI: Z. Stankovi} 8, S. Stankovi} 8, Muji} 7, Simonovi} 7, Vojnovi} 7, Gligori} 6, Mitrovi} 7, Devrwa 7, D. Miqkovi} 7 (Mati} 7), S. Miqkovi} 8 (Deni}), Jovi} 7 (Graovac).

FRU [KO GO RAC: Joki} 7, Sto jako vi} 6 (Kne`evi} 6), Obrenovi} 7, Stojkovi} 7, Stepano vi} 6, @. Jo vano vi} 7, Star~evi} 6, Kadar 7, Curko-

OP [TIN SKA LI GA BA^ KA TO PO LA

VR BAS - BE ^EJ

Olim pi ja - Mi }u no vo 2:0, To mi slav ci - So ko lac 5:1, E| {eg Mla dost 3:0, Udar nik 2012. - Po be da 0:6, slo bod na je bi la eki pa Slo bo de.

Mla dost Ra dost - Pro le ter 2:1, Mla dost - Be ~ej 1:2, Je din stvo Na pre dak 2:4, Iskra - Bu du} nost 0:1.

1. Po be da 2. Olim pi ja 3. To mi slav ci 4. E| {eg 5. So ko lac 6. Mi }u no vo 7. Udar nik 8. Mla dost 9. Slo bo da

3 2 3 3 2 2 2 3 2

2 2 1 1 1 1 0 0 0

1 0 2 1 0 0 1 1 0

0 10:1 0 10:0 0 7:3 1 3:3 1 5:6 1 1:2 1 0:6 2 1:12 2 1:5

7 6 5 4 3 3 1 1 0

1. Be ~ej 2. Bu du} nost 3. Na pre dak 4. Iskra 5. M. Ra dost 6. Pro le ter 7. Mla dost 8. Je din stvo

5 5 5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 2 2 1 0

0 0 0 1 1 0 0 0

0 1 2 1 2 3 4 5

12:4 15 13:5 12 14:7 9 5:4 7 8:8 7 13:12 6 3:14 3 5:19 0

VO GAW: Slo ga-Fru {ka go ra 2:4, DO BRIN CI: Sre mac-Na pre dak 0:0, KL^E NAK: Bo rac-Mla dost (B) 4:1, KRU [E DOL: Kru {e dol-OFK Kra qev ci 3:1, PU TIN CI: PSK Pu tin ci-Fru {ko go rac 2:0.

1. Fru {ka go ra 4 2. PSK Pu tin ci4 3. Sre mac (D) 4 4. Kru {e dol 4 5. Fru {ko go r. 4 6. Bo rac (K) 4 7. Na pre dak 4 8. Slo ga (V) 4 9. OFK Kra q. 4 10. Mla dost (B ) 4

3 2 2 2 2 1 1 1 1 0

1 2 1 1 1 2 1 0 0 1

0 16:4 10 0 4:0 8 1 7:2 7 1 6:4 7 1 5:5 7 1 4:2 5 2 2:7 4 3 3:7 3 3 2:12 3 3 2:7 1

vi} 6, Miokovi} 6, ]iri} 5 (Vein).

Doma}ini su napadali svih 90 minuta, stvarali {anse, a mnoge i one najboqe proma{ivali, ipak ostvarili planiranu pobedu.

T. Sta ni {i}

Bo rac (K) - Mla dost (B) 4:1 (1:0) KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Riba} (Hrtkovci).Strelci: Jovi} u 21. i 75, V. Mati} u 47. i Stojkovi} u 60. za Borac, Nikoli} u 53. minutu za Mladost.

BO RAC: Milan Vasi} 7, Milo{ Vasi} 7, Tomi} 7, Kula~in 8, Vujaklija 8, Stojanovi} 7, Jovi} 7, V. Mati} 7, Stojkovi} 7 (Milenkovi} ), M. Mati} 7, Samarxi} 8.

MLA DOST: Veji} 6, Obradov 6, Bo`i} 6, Simi} 6, Radovi} 6, Kukoq 6, Nikoli} 7, Mari} 6 (Qubinkovi} 6), Stojanovi} 6, A{}eri} 6, Podkrajac 6.

Najlep{i trenutak na utakmici je bio prvi gol Petra Jovi}a. On lob udarcem sa desetak metara matirao iznena|enog Veji}a.

B. Jo vi}

SU BO TI^ KA LI GA Ba~ ka 1901 - Zriw ski 1932. 3:1, Ma la Bo sna - Elek tro voj vo di na 1:0, Du {an Sil ni - Su bo ti ca 1:1, Po qo pri vred nik - Lo ko mo ti va 0:0, Udar nik - So lid 2:1, \ur |in Brat stvo 2:6, @ed nik - Haj duk 0:1.

1. Ba~ ka 1901.

2. Haj duk 3. Su bo ti ca 4. D. Sil ni 5. M. Bo sna 6. Udar nik(-3) 7. @ed nik 8. So lid 9. Elek tro voj.

10. Po qo priv.

11. Zriw ski 12. \ur |in 13. Brat stvo 14. Lo ko mo ti va

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

5 4 3 3 3 4 2 2 1 1 1 1 1 0

0 0 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 2

0 1 1 1 2 1 3 3 3 3 3 3 4 3

14:3 19:6 8:4 10:8 9:4 12:8 8:6 3:6 7:9 4:11 3:10 8:20 11:12 4:13

15 12 10 10 9 9 6 6 4 4 4 4 3 2

SPORT

dnevnik

Zve zda i Jug igra ju der bi

Go lu bi ce do ~e ku ju Ge te borg Fud ba ler ke Spar ta ka igra ju da nas u Su bo ti ci isto rij ski me~ u Li gi {am pi o na. Go lu bi ce u {e sna e sti ni fi na la Li ge {am pi o na do ~e ku ju eki pu {ved skog Ge te bor ga.

Mi smo ve} is pu ni li ciq, pla si ra li smo se me |u 32 naj bo qe eki pe Sta rog kon ti nen ta - ka `e tre ner Spar ta ka Bo ris Ar si}.

- Ge te borg je ve li ki fa vo rit, {ved ska li ga je jed na od naj ja ~a u Evro pi,a u svo jim re do vi ma ima ju ne ko li ko re pre zen ta tiv ki, uz to u letwm pre la znom ro ku an ga `o va li su ~e ti ri Ame ri kan ke i jed nu En gle ski wu.

Me~ iz me |u Spar ta ka i Ge te bor ga igra se da nas od 15 sa ti u Su bo ti ci, uz di rek tan pre nos na RTS -u.

G. K.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Kob ni kor ne ri Petrovaradin - TSK 1:2 (1:0) PE TRO VA RA DIN: Igra li {te Pe tro va ra di na, gle da la ca 150, su di ja: Ni ko li ~in (No vi Sad), strel ci: [a rac u 28. (iz pe na la) za Pe tro va ra din, a Ra bqe no vi} u 81. i M. Ro si} u 84.

kez, Mom ~i lov, S. Jan ko vi}, Vla i sa vqe vi},(Spa ji}), ^er gi}, Nov ko vi} (Va si}), Dra gin (La li}).

TSK: Pet ko vi}, Sto ja no vi}, Man di}, Vi {e kru na (Ma le {e vi}), Var ga, [e grt (Ra bqe no vi}), Ko va ~e vi}, Si me u no vi}, [e re{ (Mi l e ti}), S. Ro si}, M. Ro si}.

Le p a fud b al ska pred s ta v a u Pe t ro v a r a d i n u, do m a } in je bio bo q i u pr v om p o l u v r e m e n u , ali to ni j e bi l o do v oq n o za {po be d u jer su go s ti u fi n i { u me ~ a pre o k re n u l i re zul t at.

Pe t ro v a r a d in ci su po ve li u 28. mi nu tu iz pe na la ko ji je maj stor ski iz veo [a rac. Go sti su u na stav ku bi li mno go bo qi, od lu~ ni ji.

Oba go la fud ba l e r i TSK -a po sti gli su po sle kor ne ra. pr vo je Ra bqe no vi} gla ^ergi} (Petrovaradin) u duelu s Mandi}em vom po go dio mre Foto: R. Hayi} i Vargom (TSK) `u, a u na dok na di mi nu tu za TSK. @u ti kar to ni: M. Ro si} je bio pre ci zan. Pe [a rac, Mom ~i lov,(Pe tro va ra - tro va ra din ci su u do sa da {wih din), Vi {e kru na, Ro si} (TSK). {est ko la iz gu bi li se dam bo PETROVARADIN: Ran kov, To do va u na dok na di. do ro vi}, [a rac, B. Jan ko vi}, Ker M. Po.

Viktor Troicki

TURNIR U BANGKOKU

Us pe {an start Tro ic kog

Vik tor Tro ic ki po be dom je za po ~eo tur nir u Bang ko ku, u pr vom ko lu sa vla dao je Ukra jin ca Ser ge ja Sta hov skog sa 6:7 (4:7), 7:5, 6:3.Me~ je tra jao dva sa ta i 15 mi nu ta.

Na tur ni ru u Bang ko ku u~e stvu je i Jan ko Tip sa re vi}, ali on je slo bo dan u pr vom ko lu.Taj land Open, iz ka te go ri je 250, igra se za na grad ni fond od 551.000 do la ra.

Sr bi u po je di na~ noj kon ku ren ci ji ne ma ju ti tu lu u Bang ko ku, a naj da qe je sti gao No vak \o ko vi}, ko ji je 2008. go di ne po ra `en u fi na lu od @o-Vil fre da Con ge. Tro ic ki je us peo da stig ne do tro fe ja na Taj lan du, ali u igri du blo va. On i Ne mac Kas po be di li su 2010.

Pro {e go di ne ti tu lu je osvo jio En di Ma rej, dok je Ro xer Fe de rer je di ni dva pu ta po be |i vao na tur ni ru - 2004. i 2005. go di ne.

TURNIR U TOKIJU

Is pa le Je le na i Ana Srp ska te ni ser ke Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} po ra `e ne su na tur ni ru u To ki ju od se sta ra Ra dvaw ski.Je le na je od Ag we {ke iz gu bi la sa 2:0(6:2, 7:5), dok je Anu sa va la da la Ur su la sa 2:1 (3:6, 6:4, 6:2).

Jan ko vi }e va je od li~ no u{la u me~ po {to je na pra vi la brejk, ali je Ra dvaw ska uz vra ti la istom me rom. U na red na dva ge ma obe te ni -

Jedinstvo Stevi} – Borac (P) 9:0 (3:0) {ov ski 8, Zla ta no vi} 7, N. Oku ka 7 (Mar ja nu {i} 7).

BORAC: Kr stin 5, Ta si} 5 (@dik 5), Sta ro vla 5, Ili} 5, K. Mi haj lo vi} 5, Mir ko vi} 5, So ko lo vi} 5 (\or |e vi} 5), Kr sti} 5, Paj ~in 5, Ja no vi} 5, M. Mi haj lo vi} 5.

Jo{ jed no do bro iz da we fud ba le ra Je din stva Ste vi} i pra va go le a da. Go sti iz Plo ~i ce pro ma {i li su je da na e ste rac (Paj ~in).

B. Stojkovski

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA - ISTOK

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA - ZAPAD

Hajduk - Partizan (U) 2:2, Potporaw - Vinogradar 0:3, Kara{ (J) - Borac (VS) 1:2, Borac (VG) - Hajdu~ica 1:0, Vitorul - Kara{ (K) 2:1, C. zvezda - Dunav 6:0, [evac - Jedinstvo 0:0, Ratar - Budu}nost (A) 1:2.

Jedinstvo Stevi} - Borac 9:0, Omladinac (O) - Pobeda 6:1, Strela - Dolovo 1:1, BSK Bavani{te - Polet 1:2, Stari Tami{ - Unirea 3:3, Glogow Pan~evo 10:0, Proleter Spartak 0:3, Omladinac (D) Mladost 1:3, Plavi Dunav @elezni~ar 2:4.

1. Budu}. (A) 2. Hajdu~ica 3. C. zvezda 4. Borac(VS) 5. Jedinstvo 6. Vinogradar 7. Ratar 8. Borac(VG) 9. Vitorul 10. [evac 11. Partizan(U) 12. Dunav 13. Hajduk 14. Kara{(J) 15. Kara{(K) 16. Potporaw

1. @elezni~ar 2. Spartak 3. Jed. S. 4. Dolovo 5. Mladost 6. Unirea 7. Omlad.(D) 8. Omlad.(O) 9. Borac 10. Glogow 11. Polet 12. Strela 13. St. Tami{ 14. BSK 15. Proleter 16. Pl. Dunav 17. Pobeda 18. Pan~evo(-1)

5 5 4 4 4 3 3 2 2 1 1 1 1 1 0 0

1 0 1 1 1 1 1 2 1 2 2 2 1 1 3 2

0 1 1 1 1 2 2 2 3 3 3 3 4 4 3 4

20:5 16 19:5 15 15:3 13 14:8 13 7:2 13 11:7 10 12:10 10 9:10 8 11:12 7 8:13 5 14:20 5 12:20 5 7:13 4 6:22 4 7:14 3 6:14 2

8 8 6 6 6 4 4 4 4 3 3 2 2 2 1 1 1 0

0 0 1 1 1 2 1 0 0 2 0 1 1 0 2 1 1 0

0 0 1 1 1 2 3 4 4 3 5 5 5 6 5 6 6 8

28:4 24 23:3 24 36:8 19 24:7 19 22:7 19 18:17 14 23:21 13 22:13 12 15:17 12 22:11 11 11:20 9 8:13 7 15:21 7 18:23 6 12:25 5 12:27 4 3:23 4 4:56 -1

Vje ko slav Pa sko vi}, Ame ri ka nac Xe si Smit, Hr vat Jo sip [u ta lo, a sa klu pe ih vo di Pe tar Ko va ~e vi}. Cr no - be li }e zbog bo le sti i po vre da na stu pi ti bez Pre dra ga Jo ki }a, Mar ka Ma to vi }a, Pe tra Fi li po vi }a i Ste fa na Mi tro vi }a. Utak mi ca se

Ja no vi}... Utak mi ca se igra d 19 ~a so va (B92).

- Ve} na star tu se sa sta je mo s naj ja ~im ri va lom, Ju gom. Ni smo ima li pri li ku da ih vi di mo ka ko igra ju, jer su kao i mi ofor mi li no vu eki pu. Na {e je da {to bo qe u|e mo u me~ i da hra -

Kapiten Vojvodine Nenad Bosan~i}

igra od 18 ~a so va (RTS) na Ba wi ci.

- Ne zna mo ba{ mno go o to me ka ko tur ski tim igra, ali zna mo da ima ne ko li ko do brih igra ~a i no vog tre ne ra. O~e ku jem te {ku i tvr du utak mi cu, a da }e mo sve od se be ka ko bi smo u svom ba ze nu do {li do po be de -re kao je tre ner Par ti za na Vla di mir Vu ja si no vi}.

Cr ve na zve zda igra u gru pi B sa Ju gom (Hr vat ska), Kroj clin ge nom ([vaj car ska), Mon pe qe om (Fran cu ska) i Olim pi ja ko som (Gr~ ka). U pr vom ko lu iza bra ni ci De ja na Sa vi }a do ~e ku ju ja ki du bro va~ ki Jug, za ko ji igra ju Do bud, Bo {ko vi}, Ivo vi}, Aza ve do, Bu {qe, Jo ko vi},

brom igrom oku {a mo da za be le `i mo po vo qan re zul tat. Jug je fa vo rit, ali pre da ja ne do la zi u ob zir - re kao je tre ner cr ve no be lih De jan Sa vi}.

I Zve zda se znat no po ja ~a la ove se zo ne, sti gli su De nis [e fik, An dri ja Pr la i no vi}, Du {ko Pi je tlo vi}, Ni ko la Ra |en i Bo ris Va pen ski. Ne iz ve stan je na stup Pe tra Ivo {e vi }a, a Pi je tlo vi} }e i po red po vre de naj ve ro vat ni je igra ti.

U gru pi A Li ge {am pi o na sna ge }e od me ri ti Eger (Ma |ar ska), Ha no ver (Ne ma~ ka), Li ga mus (Gru zi ja), [ur man (Ho lan di ja), Spar tak Vol go grad (Ru si ja) i Vu qag me ni (Gr~ ka).

G. Malenovi}

Pre kid ne u god ne tra di ci je

Go le a da u Ka ~a re vu KA ^ A R E V O: Sta d i o n Je din s tva Ste v i}, gle d a l a c a: 150, su d i j a: La z a r e v i} (Ko vin), strel ci: N. Oku ka u 11, S.Pe {ov ski u 16, 50, 62. i 86. i, Ne sto rov ski u 25. 67. 72. i 78. mi nu tu. @u ti kar ton: Ja no vi} (Bo rac).

JEDINSTVO STEVI]: Kne `e vi} -, Mla de nov ski 7, Vla jin 7, Traj ~ev ski 7, Di mi tri jev ski 7, I. Pe {ov ski 7, Ne sto rov ski 8, P. Oku ka 7, S. Pe -

No vo iz da we Li ge {am pi o na za va ter po li ste star tu je da nas.

Sr bi ja }e u ovom elit nom tak mi ~e wu ima ti tri pred stav ni ka, Voj vo di nu, Par ti zan i Cr ve nu zve zdu. No vo sa |a ni igra ju u gru pi C sa Bar se lo ne tom ([pa ni ja), Bre {om (Ita li ja), Mar se qom (Fran cu ska) i Sin te zom (Ru si ja). U pr vom ko lu go stu ju u Bre {i, utak mi ca se igra od 19.30 ~a so va. Za raz li ku od is ku snih Ita li ja na, Voj vo di na je osta la bez {e sto ri ce igra ~a, a wi ho va me sta za ze li su mla di mom ci ko ji }e tek ove se zo ne oste ti ti iza zo ve evrop skog tak mi ~e wa.

- U se zo nu ula zi mo s ve o ma mla dim ti mom, pa ne ~u di {to igra mo s osci la ci ja ma. Uo~e ne gre {ke bi mo gle br zo da se is pra ve, ka ko bi na {a igra pri li ~i la eki pi ko ja igra u Li gi {am pi o na. Tim Bre {e je do sta is ku san i sa sta vqen od ne ko li ko biv {ih i sa da {wih re pre zen ta ti va ca Ita li je. Oni ima ju ve li ke ci qe ve u ovom tak mi ~e wu, ali i mi se ne pre da je mo i mi slim da mo `e mo rav no prav no da se no si mo sa svim ri va li ma u na {oj gru pi - re kao je ka pi ten Voj vo di ne Ne nad Bo san ~i}.

Sli~ nog je mi {qe wa i we gov sa i gra~ Sr |an Vuk sa no vi}: - Na dam se da }e iz na {e slo `no sti pro iz i }i i do bra igra i da }e mo pro tiv Bre {e da se po ka `e mo u naj bo qem sve tlu. Ne tre ba da gle da mo dru ge ti mo ve, ve} da se okre ne mo na ma i na {oj igri. Ni smo se jo{ uigra li,me |u tim ka ko vre me bu de od mi ca lo de lo va }e mo sve bo qe i u tom seg men tu - re kao je Vuk sa no vi}.

Par ti zan igra u gru pi D sa Ga la ta sa ra jem (Tur ska), Ora de om (Ru mu ni ja), [pan da u om (Ne ma~ ka) i Se ge dom (Ma |ar ska).

Iza bra ni ci Vla di mi ra Vu ja si no vi }a do ~e ku ju Ga la ta sa raj za ko ji na stu pa ju na {i Slo bo dan Ni ki}, Sr |an Ak sen ti je vi} i Mi haj lo Ko ro li ja, Cr no go rac

CRVEN^ANI DO^EKUJU NI[LIJE

JU@NOBANATSKA LIGA - ZAPAD

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

17

DANAS STARTUJE LIGA [AMPIONA

LIGA [AMPIONA ZA @ENE

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

sreda26.septembar2012.

Jelena Jankovi}

ser ke su bi le si gur ne na svo jim ser vi si ma, a po tom je usle di la do mi na ci ja Po qa ki we, ko ja je osvo ji la na red na ~e ti ri ge ma i osvo ji la pr vi set sa 6:2. Ra dvaw ska je u dru gom se tu osvo ji la je pr va tri ge ma, da bi se Jan ko vi }e va po tom ko na~ no pro bu di la i do {la do pred no sti od 5:4 i pri li ke da u na red nom ge mu ser vi ra za iz jed na ~e we u se to vi ma.Me |u tim, Po qa ki wa je igra la ve o ma si gur no i po sle jed nog sa ta i 37 mi nu ta eli mi ni sa la na {u te ni ser ku.

Ana Iva no vi}, ko ja je ne dav no na ja vi la po hod na tro fe je, u du e lu sa 39. igra ~i com sve ta Uru slom Radvwa skom ima la je sna ge sa mo za pr vi set, pre so sta la dva pro te kla su u zna ku we ne ri val ke.

MA\ARICA DALMA BENEDEK ODLU^ILA

Ve sla za Sr bi ju Vi {e stru ka svet ska pr va ki wa u ka ja ku Dal ma Be ne dek ubu du }e }e se tak mi ~i ti pod za sta vom Sr bi je. Ma |a ri ca je do ne la de fi ni tiv nu od lu ku da pro me ni na ci o nal ni tim i da u dre su no ve re pre zen ta ci je po ku {a da iz bo ri pla sman na Olim pij ske igre. Dal ma je u pe ri o du od 2003. do 2011. osvo ji la se dam svet skih ti tu la, ali ni ka da ni je u~e stvo va la na Olim pij skim igra ma.

- Olim pij ske igre u Lon do nu su bi le tre }e na ko je ni sam us pe la da odem, a bu du }i da mi je su prug Sr bin, sa mo po se bi se na met nu lo da ka ri je ru na sta vim u Sr bi ji”, re kla je Be ne de ko va za „Ma |ar so”.

Ve ~e ra {wa utak mi ca pro tiv Ni {li ja za ru ko me ta {e Cr ven ke je od ve li kog zna ~a ja, pre sve ga na psi ho lo {kom pla nu. Re~ je, na i me, o ve o ma ne u god noj tra di ci ji ko ja Cr ven ~a ne pra ti od po vrat ka u Su per li gu, a od no si se na se ri ju ne u spe ha bi lo da se ra di o su sre ti ma u ^a i ru ili ov da {woj dvo ra ni.

- Sprem ni smo da ve ~e ras sta vi mo ta~ ku na to, a to zna ~i da jed no stav no mo ra mo po be di ti, jer na op sta nak ne mo `e mo ra ~u na ti ako, kao i do sa da, bu de mo ola ko kr~ mi li bo do ve pred na {im na vi ja ~i ma - bez ima lo re zer ve ili tra `e wa bi lo ka kvog ali bi ja na ja vqu je tre ner Igor De sni ca, uz o~e ki va we da }e we go vi igra ~i pru `i ti mak si mum zna wa i hte wa.

Po kri }e za op ti mi zam sva ka ko mu je i po vra tak is ku snog de snog be ka Go ra na \u ro vi }a, ko -

Da nas Superliga za mu{karce - NOVI SAD: Vojvodina PKB (18), VRBAS: Vrbas Kraneks - Jugovi} Unimet (18), CRVENKA: Crvenka Jafa @elezni~ar (18), BEOGRAD: Crvena zvezda - Metaloplastika (17).

Superliga za dame SVILAJNAC: Radni~ki - Zaje~ar (19).

Trener Igor Desnica

ji je to kom pri pre ma bio u ne do u mi ci da li }e pro me ni ti klub, ili ~ak za vr {i ti ka ri je ru zbog po vre de ko le na. Na ra dost svih u klu bu od lu ~io je da pri tek ne u po mo} mla |a nom sa sta vu.

- Uvek sam se naj vi {e ra do vao u dre su svog ma ti~ nog klu ba, a

o~e ku jem da }e to bi ti i sa da ka da je naj po treb ni je. Ce ni mo go ste, ko ji su se i po ja ~a li, ali }e mo ovo ga pu ta pre ki nu ti sa ras pro da jom bo do va i oni }e ve ~e ras bi ti ukwi `e ni na na{ kon to, {to bi bio ve li ki po strek za na sta vak pr ven stve ne tr ke op ti mi sta je \u ro vi}.

T. Jovovi}

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE I DAME

Fu to `a ni s ^u ru `a ni ma u @a bqu Da nas i su tra na pro gra mu su utak mi ce dru gog ko la ru ko met nog Ku pa Voj vo di ne za mu {kar ce i da me.

U kon ku ren ci ji mu {ka ra ca sa sta }e se: PIK Pri gre vi ca - Cr ven ka Ja fa (20.15), Gra ni ~ar (Ga ko vo) Si vac 69 (17), Sta ni {i} - Gra fi ~ar (Bez dan) (17), Rad ni~ ki (Baj mok) - Som bo re lek tro (Som bor) 0:10, Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) - Apa tin (17), Par ti zan (Hor go{) - Dal ma ti nac (Ri |i ca) (19), Ru sin (Ru ski Kr stur) - Voj put (Su bo ti ca) (19), ^o no pqa 1947 -Kqa ji }e vo (19), La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) - Mla dost TSK (Ba~ ki Ja rak) (19), Haj duk (^u rug) - Me ta lac (Fu tog) (20.30), @SK (@a baq) - Vr bas Kar neks 3. ok to bra (19), Sla vi ja (No vi Sad) - Ti tel Xon Dir (17), Sta ra Pa zo va - Rad ni~ ki ([id) (20), Slo ga (Hrt kov ci) @e le zni ~ar (In |i ja) 0:10, Srem (Srem ska Mi tro vi ca) - Ru ma (20), Pu tin ci - No va Pa zo va (20), Je din stvo (No vi Be ~ej) - Na pre dak (^e ste reg) (20), Voj vo da Ste pa - Her ce go vi na (Se ~aw) (19), \. J. Grad nu li ca

(Zre wa nin) - Po ti sje Ple teks (Ada) (17), Ki kin da Par ti zan (I|o{) (17), Obi li} (No vi Kne `e vac) Naf ta gas (Ele mir) (20, Sen ta - Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) (17), Vla di mi ro vac - Je din stvo (Ka ~a re vo) (18), Omla di nac (De li bla to) - Cre pa ja (18), Rad ni~ ki (Ko vin) - Ba nat ski Kar lo vac (su tra u 18), Mla dost (Vr {ac) - Spar tak (De be qa ~a) (16.30), Do lo vo - Bu du} nost (Ali bu nar) (19.30), Mla dost (Omo qi ca) Glo gow (19.30).

Ru ko me ta {i ce tak mi ~e we u Ku pu po ~i wu od 2. ko la, a sa sta }e se: Ru sin (Ru ski Kr stur) - La ki (Cr ven ka) (20.30), Oxa ci - Son ta (16.15), Ma gli} - Mi le ti} (Mo {o rin) (17.30), Eret (Ba~) - Vr bas (18.30), @e qa (@a baq) - Te me rin (si no}), Le hel (Mu `qa) - Sen ta 10:0, Naf ta gas (Ele mir) - Grad nu li ca (Zre wa nin) (su tra u 17), Alek san dro vo - Slo ga (Osto ji }e vo) (18), Mla dost (Opo vo) - Mla dost (Be la Cr kva) 10:0.

J. G.

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda26.septembar2012.

LI GE VOJ VO DI NE BA^ KA LI GA Re zul ta ti 10. ko la: Pri gre vi ca - BT[K (Ba~ ka To po la) 5:3, Sen ta - Vul kan Pro tek tor (Apa tin) 7:1, Pa no ni ja - Ba~ ka Pa lan ka 4:4, Adi ce (No vi Sad) - Omla di nac (Ku cu ra) 5,5:2,5, Voj vo di na (No vi Sad) - Rad ni~ ki (Baj mok) 5,5:2,5, Sr bo bran – Her ce go vac (Gaj do bra) 4:4.

Pla sman: 1. Voj vo di na 30 (56,5), 2. Sen ta 24 (49,5), 3. Adi ce 22 (49,5), 4. Her ce go vac 19 (45,5), 5.

Sr bo bran 17 (46,5), 6. Ba~ ka Pa lan ka 13 (38), 7. Omla di nac 12 (38,5), 8. Pri gre vi ca 9 (35), 9. Rad ni~ ki 8 (35,5), 10. Vul kan Pro tek tor 7 (30), 11. BT[K 6 (31), 12. Pa no ni ja 2 (24,5).

BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 10. ko la: Pro le ter (^o ka) – Bi le }a nin (Se ~aw) 3:5, Ali bu nar - “Ba ta ]o si}” (Opo vo) 3,5:4,5, PA[K (Pan ~e vo) “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) 2:6, Ko va ~i ca - “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No v o Se l o) 3:5, Slo g a (Plan di {te) - Na pre dak (^e ste reg) 4,5:3,5, Ru san da (Me len ci) Naf ta gas 2 (Ele mir) 4:4.

Pla sman: 1. “Ba ta ]o si}” 28 (51), 2. “Bo ra Ko stic” 27 (54,5), 3. Bi l e } a n in 15 (39,5), 4.

PA[K14 (39,5), 5. “Bo ra Iv kov” 13 (40), 6. Na pre dak 13 (39,5), 7.

Naf ta gas 12 (38), 8. Ru san da 12 (37,5), 9. Ali bu nar 11 (40), 10.

Pro le ter 10 (35), 11. Slo ga 8 (35), 12. Ko va ~i ca 3 (32).

SREM SKA LI GA Re z ul t a t i 10. ko l a: Bo r ac (Ve li ki Ra din ci) - Ba nov ci Du nav 4:4, Ce ment (Be o ~in) - Sta ra Pa zo va (2) 4,5:3,5, Slo ga (In |i ja) - Rad ni~ ki ([id) 4:4, Haj duk (Be {ka) - Sre mac (Voj ka) 4:4, Ba n o { tor - LSK (La } a r ak) 2,5:5,5, “Car Uro{“ (Ja zak) slo bo dan.

Pla sman: 1. Ba nov ci Du nav 22 (41,5), 2. Ce ment 17 (36), 3. Haj duk 16 (39), 4. “Car Uro{“ 13 (39), 5. Sta r a Pa z o v a (2) 12 (35,5), 6. Rad ni~ ki 12 (33,5), 7.

Sre mac 12 (31,5), 8. LSK 8 (36), 9.

Ba no {tor 7 (33), 10. Bo rac 6 (36,5(+), 11. Slo ga 6 (30,5).

ZON SKA LI GA SRE MA Re zul ta ti 8. ko la: [i ma nov ci Ru dar (Vrd nik) 5,5:2,5, “Bri le” (Ru ma) - Ba nov ci Du nav (2) 5,5:2,5, Sre mac (^e re vi}) - Do wi Srem (Pe }in ci) 5:3, Po du na vac (Be le gi{) - Du nav (No vi Slan ka men) 5,5:2,5, Slo ga (Hrt kov ci) - Bo rac (Kle nak) 2,5:5,5.

Pla sman: 1. Du nav 21 (43), 2. Po du na vac 17 (38), 3. [i ma nov ci 16 (38), 4. Sre mac 15 (32,5), 5. Ru dar 13 (33), 6. Bo rac 10 (33,5), 7. Do wi Srem 10 (29,5), 8. Slo ga 8 (30), 9.

“Bri le” 4 (28), 10. Ba nov ci Du nav (2) 1 (14,5).

JU @NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti plej of-a (po lu fi na le): Uni rea (Ri ti {e vo) – Je din stvo (Ka ~a re vo) 3,5: 4,5; Je din stvo (Ba nat ski Bre sto vac) Agro ste pa (Ilan xa 6:2. Fi na le 29.sep tem bra: Je din stvo (Ba nat ski Bre sto vac) – Je din stvo (Ka ~a re vo).

PRO BLEM BR. 408

Be li da je mat u dva po te za V. Melni{enko Problemist, 1990

DA ME I UNI VE REK SPORT

Ivan Gro zni ca po be dio maj sto ra Mla di {a hi sti No vog Sa da dru `i li su se pro {log ~e tvrt ka sa Fi de maj sto rom, tre ne rom i su di jom Kra so jem No ta ro {em u re sto ran sa li Uni ve rek spor to vog su per mar ke ta 021. Si mul tan ku je igra lo tri de se tak de voj ~i ca i de ~a ka. Igra li su kao pra vi i ni su da li pro tiv ni ku No ta ro {u da pre dah ne pu na dva sa ta! Uz ne ko li ko re mi ja, maj stor je ~e sti tao na le poj po be di je di no Iva nu Gro zni ci.

Svi u~e sni ci su bi li na gra |e ni od stra ne do ma }i na Uni ve rek spor ta i `en skog {a hov skog klu ba „Da me”, ali su se ovog pu ta

pre po zna li i pri ja te qi klu ba „Elik sir“ iz No vog Sa da i „Pri zma“ iz Kra gu jev ca.

Do ma }i ca dru `e wa Sta ni sla va Ne deq ko vi} i wen de ka Sta ni slav Kli {a ni}, osni va~ {a hov skog klu ba Da me i ini ci ja tor ovog do ga |a ja, se na da ju da }e pri ja te qa klu ba bi ti jo{ vi {e i na ja vqu ju no vo dru `e we na is toj adre si su tra, u ~e tvr tak, sa po ~et kom u 17 ~a so va. Gost na ovom dru `e wu bi }e Go ran Ko sa no vi}, ve le maj stor, tre ner i biv {i se lek tor omla din ske re pre zen ta ci je Sr bi je. De co do |i te, {ah vas po no vo ~e ka!

S. N.

PU DAR SKI DA NI U IRI GU

Ne boj {a glav ni pu dar Na tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji pu dar skih da na u Iri gu sve ga: i}a, pi }a, mu zi ke i na rav no {a ha. Iako je or ga ni za tor i di rek tor {a hov skog tur ni ra

De ce je bi lo de se tak, igra li su svoj tur nir po ubr za nom tem pu, i svi su bi li na gra |e ni {a hov skom li te ra tu rom, a tro je naj bo qih do bi lo je i di plo me.

To su: Vu ka {in Gr ~i}, Alek sa Zu bac i Di mi tri je Ba la nac. Na kra ju su svi pri sut ni po ~a {}e ni le pim ru~ kom uz prat wu `i ve mu zi ke ko ja je od je ki va la cen trom Iri ga.

Pla sman: 1.

Ne boj {a Mi lo va no vi} 9,5, 2. Alek san dar To pa lov 9, 3.

Neboj{a Milovanovi} i Stevica ^erni~ek Dra {ko Be gu{ Ste vi ca ^er ni ~ek o~e ki vao, po 8,5, 4-5. Sa {a Pan te li}, Dra gan na ja vi, ve }i broj u~e sni ka zbog Te {i} 8, 6-7. Ne nad Di mi tri je so lid nog na grad nog fon da od vi}, Dra gi {a Ja ki} 6, 8-11. Vla 15.000 di na ra, bi lo ih je sve ga di mir Ma {tra po vi}, Mi lan 22. Igra lo se 11 ko la po [vaj - Sko ko, Igor Kre ji}, Ste van Ku car skom si ste mu. Su |e we i kom - zma no vi} 5,5, 12-17. Bo ri slav pju ter sko pa ro va we oba vi li su Mi jin, Ra di voj Pro da no vi}, Pe tar Mi li ~e vi} i Sta ni sla va Sla vi {a Spa si}, Ne nad Stje pa Ne deq ko vi}. Pr va pe tor ka je no vi}, Dra gi {a Sto ja no vi}, La do bi la nov ~a ne na gra de i di - za Ba bi} 5, 18. Go ran Gr ~i} 4,5, plo me, dok je naj bo qa eki pa, 19-20. Pe tar Mi li ~e vi}, 21.

[K „[a bac“, osvo ji la pre la zni Slav ko Sin de li} 4, 22. Du {an pe har.

Vi {wi} 1,5.

S. N.

JU @NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 10. ko la: Bu du} nost (Na daq) - [K “64” (No vi Sad) 2:6, Te me rin - Zma je vo 4:4, Vr bas - An pa san (No vi Sad) 4,5:3,5, Bu ba ma ra (No vi Sad) - Ti tel 5,5:2,5, “Mi hail Taq” (Ve ter nik) - Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 3,5:4,5, Haj duk (^u rug) - Mla de no vo 6,5:1,5.

Pla sman: 1. Vr bas 28 (48,5), 2.

Bu ba ma ra 27 (55,5), 3. An pa san 20 (47,5), 4. Ti tel 15 (44), 5. Te me rin 15 (43), 6. Zma je vo 13 (39), 7. [K “64” 12 (37,5), 8. Su tje ska 11 (39), 9. Mla de no vo 8 (29), 10.

“Mi hail Taq” 7 (35,5), 11. Haj duk 7 (33,5), 12. Bu du} nost 5 (27).

NO VO SAD SKA LI GA Re zul ta ti 8. ko la: Bu ba ma ra (2) – Pro mo ci ja 3,5:4,5, Bo rac - Kra qi caPTT (Pe tro va ra din) 3:5, Dnev nik – Pen zi o ner 6,5:1,5, ^e ne jac (^e nej) Je din stvo (Ru men ka) 1,5:6,5, E| {eg @e le zni ~ar 3:5, Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) slo bod na.

Pla sman: 1. Dnev nik 15 (33,5), 2.

Je din stvo 15 (33,5 (+), 3. Bo rac 13 (37), 4. Bu ba ma ra (2) 13 (36(+), 5. @e le zni ~ar 13 (34,5(+), 6. Pro mo ci ja 11 (30), 7. Kra qi ca-PTT 10 (28,5), 8.

Pen zi o ner 9 (22,5), 9. Pru `e na ru ka 7 (26), 10. E| {eg 5 (24,5), 11. ^e ne jac 1 (14).

[AJ KA [KA LI GA

Re {e we pro ble ma br.407 (Z. Bi mov, [ah ma ti, [SR, 1946.) sa po zi ci jom: be li – Kd8, Le8, Sf6, Sg5, pe {ak h6; cr ni – Kf8; je 1.Lf7! Iz nu di ca! Na 1…L po di ja go na li h3-c8 sle di 2.Sh7 mat. Na 1…L po di ja go na li b1h7 sle di 2.Sd7 mat.

Ivan Groznica i Krasoje Notaro{

Re zul ta ti 7. ko la: Pion (Be ~ej) – Bu di sa va 7:1, Haj duk (Gar di nov ci) Ju go vi} 2 (Ka{) 2,5:5,5, [aj ka{ [aj ka{ (Ko viq) 5,5:2,5, Omla di nac (@a baq) - Slo ga (Lok) 8:0.

Pla sman: 1. [aj ka{ 19 (39,5), 2.

Pion 18 (43), 3. Omla di nac 15 (36,5), 4. Ju go vi} (2) 12 (29,5), 5. [aj ka{ (K) 9 (24), 6. Bu di sa va 5 (24), 7.

Haj duk 4 (22,5), 8. Slo ga 0 (5).

SE VER NO BA NAT SKA LI GA Re z ul t a t i 10. ko l a: 2. Ok to b ar (Ku m a n e) - No v i Kne `e v ac 5:3, Zla t i c a - Mla d ost (Ba n at s ki De s po t o v ac) 4,5:3,5, Kra j i n a (Kra j i { nik) - Pro l e t er (Zre w a n in) 4:4, Bu d u} n ost (Srp s ka Cr w a) Mla d ost (Bo ~ ar) 4:4, Rad ni~ k i (Ki k in d a) - Le h el (Mu ` qa) 2,5:5,5, Mla d ost (Lu k i } e v o) - Je d in s tvo (E~ ka) 3:5.

Pla sman: 1. Kra ji na 26 (56), 2. Le hel 22 (52), 3. Mla dost (Bo ~ar) 18 (46,5), 4. 2. Ok to bar 17 (43), 5. Mla dost (Ban. De spo to vac) 16 (44,5), 6. No vi Kne `e vac 12 (35), 7. Mla dost (Lu ki }e vo) 11 (36), 8. Rad ni~ ki 10 (39,5), 9. Pro le ter 10 (36,5), 10. Bu du} nost 10 (34,5), 11. Zla ti ca 9 (30,5), 12. Je din stvo 4 (26).

SE VER NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 10. ko la: @ed nik (Sta ri @ed nik) - Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 2:6, Mla dost (Oxa c i) - Po t i s je (Ka w i ` a) 4,5:3,5, “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) - Si vac 3,5:4,5, Bez dan - Ada 4,5:3,5, Haj duk (Ku la) - “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) 4:4, Po let (Ras ti na) - “@a ki Jo zef” (Sta ra Mo ra vi ca) 4:4.

Pla sman: 1.Si vac 28 (56,5), 2.

Bez dan 22 (43,5), 3. “Mi qo Vu jo vi}” 19 (43,5), 4. “@a ki Jo zef” 15 (43,5), 5. Mla dost 15 (42), 6.

Po l et 14 (41,5), 7. Haj d uk 12 (40,5), 8. Ada 11 (34), 9. Elek tro voj vo di na 10 (39,5), 10. Po ti sje 9 (36,5), 11. “Mi l o{ Ra k i}” 5 (34,5), 12. @ed nik 1 (24,5).

ML SOM BOR Re zul ta ti 9. ko la: Ka ra vu ko vo Po let (Ras ti na) 3,5:4,5, Li par Ra van grad ske aj ku le (Som bor) 0,5:7,5, Ba~ ki Breg - Si vac (2) 3,5:4,5, Po let (Ka ra vu ko vo) Alek sa [an tic 8:0*, “Bo go qub Mi haj lo vi}” (Sta ni {i}) - Le me{ (Sve to zar Mi le ti}) 4:4.

Pla sman: 1. Ra van grad ske aj ku le 25 (53), 2. Po let (K) 20 (44), 3. Ka ra vu ko vo 19 (40,5), 4. Si vac (2) 15 (33), 5. Po let (R) 13 (37), 6. “Bo go qub Mi haj lo vi}” 11 (34), 7. Alek sa [an ti} 10 (33), 8. Le me{ 8 (30), 9.

Li par 7 (31), 10. Ba~ ki Breg 1 (24,5).

ML SU BO TI CA Re zul ta ti 6. ko la: Je vrej ska op {ti na - Rad ni~ ki (Tor wo{) 3:5, Tr go pred (Baj mok) - Sen ta (2) 0,5:7,5, Gu na ro{ - Ba~ ka 2 (Pa ~ir) 4,5:3,5, Spar tak 2 (Su bo ti ca) – BT[K 2 (Ba~ ka To po la) 4,5:3,5.

Pla sman: 1. Sen ta (2) 18 (34), 2.

Rad ni~ ki 12 (27,5), 3. Gu na ro{ 10 (22,5), 4. BT[K (2) 8 (22,5), 5. Je vrej ska op {ti na 7 (26), 6. Spar tak (2) 7 (22,5), 7. Ba~ ka (2) 5 (23), 8. Tr go pred 1 (14).

ML VR BAS Re zul ta ti 7. ko la: Bu du} nost (Glo `an) – “Veq ko Vla ho vi}” (Bo |a ni) 7,5:0,5, Kul pin - Vaj ska 7:1, Se len ~a - Voj vo di na (To va ri {e vo) 6,5:1,5, Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) – Ba~ 4:4.

Pla sman: 1. Mla dost 19 (43), 2.

Se len ~a 18 (38,5), 3. Ba~ 16 (39,5), 4. Kul pin 12 (26,5), 5. Bu du} nost 9 (27,5), 6. Voj vo di na 6 (22,5), 7.

“Veq ko Vla ho vi}” 6 (15), 8. Vaj ska 0 (11,5).

„DU NAV SKE NO ]I ADI CA”

Po be dio naj mla |i U okvi ru ma ni fe sta ci ja Me sne za jed ni ce Adi ce u su bo tu su i {a hi sti ima li svoj dan. Po sle 13 od i gra nih ko la u po pu lar nom cu ge ru naj u spe {ni ji je bio naj mla |i u~e snik, Mi lan Po po vi}, ina ~e ~lan [a hov skog klu ba iz Adi ca. Mno gi ovom omla din cu pro ri ~u bli sta vu {a hov sku bu du} nost po put bra ta mu Du {a na.

Dru gi je bio stan dard ni pr vo ti mac Adi ca Si ni {a Ko va ~e vi}.

Naj ve }e iz ne na |e we pri re dio je ve te ran Bo go qub Dan ko vi} pla sma nom na tre }e me sto. Za uspe {nu or ga ni za ci ju ovog tra di ci o nal nog tur ni ra za slu `an je pred sed nik klu ba iz Adi ca Pa vle Ni -

{a vi}, ina ~e ve li ki za qu bqe nik br zo po te znih tak mi ~e wa.

Pla sman: 1. Mi lan Po po vi} 11, 2. Si ni {a Ko va ~e vi} 9, 3.

Bo go qub Dan ko vi} 8,5, 4-5. Zvo ni mir Ra di}, @iv ko Ubi pa rip 8, 6-10. Kra so je No ta ro{, Sa va Ma noj lo vi}, Mi ro slav ^a bar ka pa, Pa vle Ni {a vi}, Dra gan \or |e vi} 7,5, 11. Slav ko Po po vi} 7, 12-14. Zo ran Mi len ko vi}, Traj ~e Ko stov ski, Se li mir Ra du lo vi} 6,5, 15. Stan ko Jo vi} 5,5, 16. Du {an Pe tro vi} 5, 17. Dra go mir Ra din 4, 18.

Vla di slav Go lup ski 3,5, 19. Qu bi {a Po li} 2, 20. Cvet ko Vu ko vi} 1,5.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Kvan ti tet za kva li tet U Lon do nu je u to ku pr vi tur nir iz se ri je Grand-pri tur ni ra. Se ri ja se sa sto ji od {est tur ni ra ko ji }e se igra ti u raz li ~i tim gra do vi ma od sep tem bra 2012. do ok to bra 2013: Lon don, Ta {kent, Li sa bon, Ma drid, Ber lin i Pa riz.

Tak mi ~i se 18 igra ~a, a sva ki igra~ igra na ~e ti ri od {est ovih tur ni ra. Wi ho va tri naj bo qa re zul ta ta se ra ~u na ju za fi nal no ran gi ra we. Na sva kom tur ni ru u~e stvu je 12 igra ~a a du `i na tra ja wa tur ni ra je 14 da na. Po bed nik i dru go pla si ra ni u ukup nom po ret ku se ri je }e se kva li fi ko va ti za tur nir kan di da ta ko ji }e bi ti od i gran u mar tu 2014. go di ne.

Po sle tri od i gra na ko la sve ga ~e ti ri par ti je su za vr {e ne od lu kom a sta we na ta be li je sle de }e: 1-3. Geq fand, Le ko, Ma me |a rov 2, 4-9. Gri {~uk, To pa lov, Do min gez, Adams, Na ka mu ra, Vang 1,5, 10-12.

Ivan ~uk, Ka sim `a nov, Gi ri 1 poen.

Na ka mu ra–Geq fand Si ci li jan ka (B33) Hi ka ru je bio ma lo uz ne mi ren u ve zi mog po sled weg ob ja vqe nog ko men ta ra na ^es bej zu u ve zi we go ve igre – na vod no jed na va ri jan ta ni je bi la ta~ na. To me je na te ra lo da u we go vim par ti ja ma obra tim vi {e pa `we na de ta qe.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 e5 6.Sdb5 d6 Ne ka da dav no, pre de se tak go di na, igra we va ri jan te Sve {wi ko va bi lo je kul. Svi su je igra li i bi lo je “lu dih” par ti ja. Da nas se Sve {wi kov ne igra zbog va ri jan te 7. Lg5 a6 8.Sa3 b5 9.Sd5 {to je ve ro vat no so lid no za cr nog, ali ve o ma do sad no sa mi ni mal nim {an sa ma za po be du.

7.Sd5 Da nas se ne vi |a ~e sto, ali to ni je lo {a va ri jan ta. Struk tu ra za bor bu je za ni mqi va i mo ram da ka `em da sam ja ovu va ri jan tu igrao mno go pu ta.

7...S:d5 8.e:d5 Sb8 Ovaj po tez nu di bo qe {an se ne go Se7.

9.a4 (I 9.c4 ima mno go za jed ni~ kog, ali skor mu ni je ta ko do bar.) 9...Le7 10.Le2 0–0 11.0–0 Sd7 12.Kh1 f5 13.f4 a6 14.Sa3 ^ud no je ka ko ra ~u na ri ma lo raz u me ju ovu po zi ci ju. Wi ho va ide ja je da se pe {ak od mah gu ra na e4. Me |u tim, ovo je stra te {ki stra {no jer da je be lom od re {e ne ru ke na da mi noj stra ni. Po zna to je da je osnov na ide ja cr nog u tom po lo `a ju da za me ni pe {a ka na f4, da ju }i mu pri stup na e5 i na mno go va `nih cr nih po qa.

14...e:f4 15.L:f4 Se5 16.Dd2 Teh ni~ ki, ova kva igra je no vost jer sam si gu ran da ni je dan igra~ ne zna o po sto ja wu sli~ nih par ti ja. Po zi ci ja je ve o ma ti pi~ na: cr ni je ne raz vi jen ali ima do bru kon tro lu cen tra, za hva qu ju }i ska ka ~u na e5. Be li bi vo leo da gu ra c4, b4, c5 ali to ni je ta ko la ko.

Be li lov ci ne ma ju ni ka kve do bre ci qe ve, ali ni cr ni. Ni je neo bi~ no da cr ni na pad ne sa g5.

16...Ld7 17.Db4 Tb8 18.c4 Struk tu ra de lu je po ma lo ~ud no, ali je te {ko na }i ko ri stan plan. 18.Sc4 b5! pro u zro ku je do bru kon tra i gru.

18...a5 19.Db3 Sg6 20.Le3 b6 21.Sb5 (21.Sc2 sa ide jom Sd4 da ne do zvo li cr nom iz me ne, bio bi moj iz bor. Me |u tim, po zi ci ja bi tre ba lo i da qe da je jed na ka.)

21...L:b5 U ovoj po zi ci ji be li ima mno go na ~i na za igru, ali ni je dan od wih ni je sa svim do bar. Ga ri jev (Ka spa rov) pred log za uzi ma we kra qi com ima pro blem jer je bi ta da kra qi ca re la tiv no bi la uda qe na na da mi nom kri lu. 22.a:b5 Lg5 Ov de ne ma taj ni, iz me nu cr no poq nih lo va ca fa vo ri zu je cr ni. Be li }e osta ti sa lo {im lov cem na e2.

23.Lg1 Se5 24.Da3 Ld2 25.Tad1 Lb4 26.Dh3 Dg5 27.Le3 Df6 Te {ko je pre po ru ~i ti plan za be log. To je pro blem sa ovom va ri jan tom – ka ko da be li po boq {a svo ju po z i c i j u? Osim tam n ih po qa ima jo{ mno ge dru ge sla bo sti.

28.Ld4 Lc5 29.Lc3 Dg5 30.L:e5 d:e5 Po zi ci ja be log je po gor {a na i on je taj ko ji tre ba da mi sli o iz jed na ~e wu. Ali on ni je da le ko od to g a. 31.g4 f:g4 (31...f4 32.Lf3 Ld4 33.b3 Ta8 34.Le4 g6 35.Td2 Ta7 mo `da da je cr nom ne ke re al ne {an se, po la ko pri pre ma a4, a mo `e i h5. Be li ne ma plan.

32.D:g4 D:g4 33.L:g4 Ld6 34.Le6+ Kh8 35.Kg2 g6 36.b3 Kg7 37.h3 ^i ni se da je te {ko uka z a t i gde je be l om kre n u l o na o p a k o. Po mom mi {qe wu, Hi ka ru je igrao ne pa `qi vo, oko lo-na o ko lo, ba{ kao i sa da. Ne po sto ji ni {ta bo qe ve} da spre ~i e4 sa Tde1, i ~i ni se da to la ko re mi zi ra. (37.Tde1=; 37.T:f8 T:f8 38.Tf1 T:f1 39.K:f1 e4 40.h3 Kf6 iz gle da ve o ma opa sno.)

37...e4 38.Lg4 h5 39.Le2?!

Ni s am raz m a t rao vra } a w e lov ca sa e6. Kon tro la f5-po qa je ve o ma va `na – mi }e mo usko r o vi d e t i za { to.

39...Tf6!? In te re sant na ide ja, ali ne i naj ja ~a.

40.Tde1 Tf5!

Vre m en s ka kon t ro l a je pro {la a be li je iz ne na da u ve li koj opa sno sti. Igra ju }i Tf5 cr ni da je h-pe {a ka da bi do bio dva slo bod na. Mo `da be li mo `e i da qe da iz dr `i pri ti sak, ali to ni je la ko.

41.Ld1 Tbf8 42.T:f5 g:f5 43.L:h5 Be li je do bio pe {a ka, ali bez vred nog. Zna ~aj kva li te ta pe {a ka pre va zi la zi ko li ~i nu!

43...Kf6 44.Th1 Kg5 (44...Tg8+ 45.Kf2 Lc5+ 46.Ke1 Ke5–+) 45.Ld1 Kh4 Ovaj pro d or kra qa is gle da pre su dan, ali to je pri ro dan po tez.

46.Tf1 Tg8+ 47.Kh1 Tg5 Geq fand je pro {ao vre men sku kon tro lu i ne mo ra da se `u ri.

48.Lc2 K:h3 Uzi ma i bez vred nog pe {a ka na h3. Be li je o~i gled no iz gu bio. Geq fand ima ne ko li ko na ~i na da za vr {i par ti ju, ali on bi ra spo ri ji put.

49.Tf2 Kg3 50.Th2 Tg4 51.Tg2+ Kf4 52.Tf2+ Kg5 53.Td2 Tg3 (53...Th4+ 54.Kg1 Lc5+ 55.Kf1 Tf4+ 56.Ke2 e3 57.Td1 Tf2+ 58.Kd3 Kf4 je sme {an cug-zvang) 54.Te2 Th3+ (54...f4!

55.L:e4 f3–+) 55.Kg1 Kf4 (55...f4!

56.L:e4 f3–+) 56.Kg2 Th2+! Top je ta bu, a iz me na to po va da je cr nom la ko do bi je nu za vr {ni cu.

57.Kf1 T:e2 58.K:e2 Ke5 Hi k a r u pre d a j e u bez n a d e `noj si t u a c i j i. We g o v i pe {a c i su blo k i r a n i a ne po sto j i na ~ in da mo ` e za u s ta vi t i e i f pe { a k e. Ovo je bi l a za n i m qi v a bor b a u ko joj je Ame r i k a n ac po m i slio da ima lak `reb. Ru `no iz n e n a | e w e za we g a, jer ka d a je pre p u s tio pred nost Geq f an d u ovaj je ni j e is p u { tao uz ve o m a pre c i znu teh n i k u. 0:1 Komentar: A. Ra mi rez Pripremio: B. Dan ko vi}

kultura

dnevnik НОВО ИЗ „ПРОМЕТЕЈА“

Сусрет два поетска рукописа Две искусне и признате песникиње, Виера Бенкова (Бачки Петровац, Србија) и Етела Фаркашова (Братислава, Словачка) сачиниле су недавно избор из свог стваралаштва и презентовале га као целину у збирци коју су назвале „У затишју сна“. Издавач је новосадски „Прометеј“, преводиоци на српски су Ана Дудаш и Самуел Болдоцки, а збирку е илустровала сликарка из Братиславе Бланка Вотава. Њихови циклуси нису механички спојени, већ су производ специфичне врсте дијалога. Бенкова и Фаркашова су песникиње различитих сензибилитета и интересовања. Интимна лиричарка Бенкова и филозофски контемплативна Фаркашова комплементарно се допуњују. Њих дели и спаја тишина, која произлази из поетских, различитих стремљења, наводи издавач. Вјера Бенкова је првенствено песникиња лирског сензитибилитета, код ње доминира висок степен субјективизма, до кога долази преко искрености, једностав-

ности и непосредности поетског израза. Бенкова пише и есеје, а до сада је објавила преко двадесет наслова (углавном поезије).Ативно сарађује са сународницима- уметницима и културним посленицима из Словачке и

окружења. Поезија јој је преведена на више језика и на есперанто. Етела Фаркашова је књижевница и филозоф, издала је десетак углавном прознофилозофских наслова. Поезија Етеле Фаркашове може се доживети као поезија немира, наводи се у рецензији. Њен лирски субјект се налази у перманентном стању драмске тензије између идеала, успостављеног у прошлом времену и актуелног осећаја конфронтације снова и стварности. Збирка двеју словачких песникиња „У затишју сна“ објављена је у Прометеју“ уз помоћ СЛОЛИА центра за литературу из Братиславе, који је препознао важност и особеност овог издавачког подухвата. Иако су превођене на многе светске језике, песме су сада по први пут препеване и на српски. И Вјера Бенкова и Етела Фаркашова су својим многобројним признањима, вишедеценијским писањем и радом у установама културе и образовања учиниле много за српско-словачке културне и приР. Лотина јатељске везе.

sreda26.septembar2012.

19

ПРЕМИЈЕРА „ЦРВЕНКАПЕ” НА ЛУТКАРСКОЈ СЦЕНИ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА

Како пребродити недаће у савременом свету Представа “Црвенкапа”, по тексту Игора Бојовића и у режији Биљане Вујовић, биће прва премијера на Луткарској сцени зрењанинског Народног позоришта “Тоша Јовановић” у овој сезони. Комад ће премијерно бити изведен сутра у 18 часова, прва реприза је у суботу, од 10 сати, после чега ће “Црвенкапа” бити

зашто је за прву представу одабрана баш “Црвенкапа” по тексту Игора Бојовића, вели да се управа театра често сусретала са питањима родитеља и педагога шта је од класичних бајки на репертоару.

- Овај текст је динамичан, стихован, и прати класичну бајку. Бави се тиме како пребродити

поруке које и родитељи треба да препознају. По њеним речима, јако је битно питање – када пустити дете да само иде кроз живот. Ту дилему има и Црвенкапина мама, самохрана мајка, због чега је проблем још израженији.

- Сваки детаљ у представи има неки симбол, много је подтекста

на редовном репертоару зрењанинског театра, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре. Директорка позоришта Ивана Кукољ Соларов каже да је за прву овосезонску премијеру одабран савремени домаћи текст, нека нова “Црвенкапа”, “из капута”. У представи наступају свега два глумца којима је поверено више улога.

- Очекујемо од ове “Црвенкапе” да одржи углед наше луткарске сцене. Први испит имаћемо почетком октобра када ћемо представу изводити за школе и вртиће, а после нас очекују наступи на фестивалима – истиче Ивана Кукољ Соларов и напомиње да је комад карактеристичан по томе што се може изводити и у мањем простору. Руководилац луткарске сцене Татјана Паскаш, објашњавајући

недаће у савременом свету, који јесте нека врста шуме у којој се радња и одиграва, и како деца да препознају добро и зло, односно како да савладају зло – објашњава Паскашева. Надовезујући се на ове речи, редитељка Биљана Вујовић наглашава да је екипа која је радила “Црвенкапу” као основу имала класичну бајку, причу која се дешава у шуми, у којој вребају разна искушења.

- Црвенкапа на путу од мамине куће до баке треба да стигне сигурно и у трагању за безбедним путем мора да препозна добро и зло. Овде је вук другачији, у првом контакту она не може у њему да препозна непријатеља. То се дешава и нама одраслима, а камоли деци. Зато постављамо питање где је граница и како бити обазрив – каже Вујовићева и додаје да се кроз комад провлаче

за одрасле и порука које смо им послали. Читав живот, уосталом, састављен је из детаља који се спајају. Некад су то светле, некад болне закрпе, о чему сам размишљала све време док сам радила на овој представи – казала је Биљана Вујовић. У представи играју Татјана Бараћ, која тумачи улоге Црвенкапе, маме, баке, гаврана и глумице из капута, и Мирослав Маћош који ће на сцени оживети вука, ловца и глумца из капута. Помоћни аниматори су Никола Лалић и Владимир Живин. Костимографију, сценографију и лутке потписује гошћа из Бугарске Благовеста Василева, композитор је Томислав Николић, за кореографију је задужен Небојша Громилић, а гостујући певачи су Вишња Радосав и Оливер Катић. Ж. Балабан

СУТРА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Час вечерњег акта У Спомен-збирци Павла Бељанског сутра од 18 до 20 часова, као пратећи програм изложбе Павле Бељански – пријатељ уметника: Јефто Перић (13. септембар – 7. октобар) биће одржан час вечерњег акта под називом Нацртајте акт. Посетиоци који желе да се опробају у креативном процесу настајања акта, од скице до завршних потеза дела, могу да дођу у Спомен-збирку, на час вечерњег акта. На располагању ће им бити сарадник Спомен-збирке, дипл. академски графичар Ђорђе Марковић и модел. Сви заинтересовани учесници треба да понесу свој прибор за цртање а, уколико је потребно, материјал могу добити на часу. Идеја о реализацији радионице потекла је од чињенице да је сликар Јефто Перић (1895-1967), НА ДЕРЕТИНОМ КОНКУРСУ ЗА РУКОПИС

Награда Роберту Тилију На 7. „Деретином„ конкурсу за необјављени роман награђен је Роберт Тили за рукопис романа „Издах из стакленика„, саопштио је жири. Одлуку су једногласно донели председник жирија Зоран Богнар и чланови Милица Лилић и Радивој Шајтинац. Награда „Мирослав Дерета„ додељује се једном годишње, а састоји се од повеље, штампања награђеног рукописа и новчаног износа. Уручење награде и промоција награђеног романа обавиће се у Општини Чукарица почетком децембра. У најужем избору били су и рукописи „Боја старог злата„ Чедомира Љубичића, „Порајмос„ Душана Савића, „Река за један дан„ Давида Кецмана Даке и „Умирање панка„ Бориса Лазића. Жири је оценио да је „Тили, песник по вокацији, филозоф по образовању, рокер и блузер у души, исписао беспоштедну аутобиографију, подигнуту на универзални ниво, са јасним знаковима времена, простора, именског регистра и топонима, а све у сурово исповедној тинктури породичног хаоса, колапса и распадања”. „Беспоштедном очишћењу од конкретног промашеног живота 52-годишњака у држави поремећених вредности, аутор, без колебања, најмање штеди управо узвишено грозно своје прво лице. Тили помиње и преминуле и живе, врло конкретно и персонално окружење, из сопствене садашњости, прошлости„, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

предавао у Уметничкој школи УЛУС-а, а био је и професор цртања на Академији примењених уметности у Београду. Пројекат Павле Бељански – пријатељ уметника који се бави меценатским и пријатељским односом Павла Бељанског према уметницима чија је дела сакупљао за своју колекцију, у трећем наставку представља сликара и педагога Јефту Перића. Поред сложене сарадње на релацији колекционар-уметник, концепт изложбе заснива се на Перићевим делима насталим у ширем временском периоду. Заступљени су радови из фондова Спомен-збирке Павла Бељанског, Народног музеја, Музеја савремене уметности из Београда, Музеја Града Београда, из колекција наследника уметника, наследника Павла

Бељанског, као и приватних колекционара. Поред Перићевих слика из Спомен-збирке Павла Бељанског – Цвеће (1929/30), Невен (1930) и Мртва природа (1939), представљени су цртежи, писма и лични предмети уметника из Документарног фонда, те портрети чланова породице Бељански које је Перић, као врстан кописта, израдио према старим фотографијама. У његовим радовима – актовима, интимистичким ентеријерима, пејзажима, градским пределима, мртвим природама, портретима, огледа се наглашено реалистичко убеђење, чинећи окосницу изложбе. Аутор изложбе и текста у каталогу је Марта Ђармати, кустос Спомен-збирке Павла Бељанског, а улаз на час вечерњег акта је слободан.

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ АУСТРИЈСКОГ КУЛТУРНОГ ФОРУМА У БЕОГРАДУ

Густав Климт - претеча модерне Документарна путујућа изложба „Густав Климт - претеча модерне„ биће отворена данас у галерији Аустријског културног форума, поводом 150 година од рођења великог уметника (18621918). Климтове слике сматрају се оличењем духа оптимизма који је обележио рађање доба модерне. Око 1900. године Беч је био средиште високе културе. Развијала се књижевност, ликовна уметност, архитектура и музика. Са два милиона становника 1910. године Беч је био пети највећи град у свету и духовна престоница тадашње Европе, а у делу Густава Климта огледају се уметничка и научна достигнућа која су обележила то време. Кроз његове радове може се пратити развој уметности од „Рингштрасе„ периода до почетака апстрактног сликарства. Његов креативни допринос и стил који је развио, утабали су пут његовим млађим савременицима, Егону Шилеу и Оскару Кокошки, наведено је у најави

Аустријског културног форума. Рад Климта и његових савременика, припадника Бечке сецесије и групе уметника у оквиру

„Wi e ner Werkstätte„ (Винер Веркштете) у многоме су допринели изгледу града Беча какав је данас. Кустос изложбе је Маг Сандра

Третер, а за графички дизајн био је задужен Манфред Тумбергер. Раније је најављено да ће поводом 150 година од рођења чувеног аустријског сликара од 31. октобра до 13. новембра и у београдској галерији „Прогрес„ бити постављена изложба висококвалитетних репродукција неколико његових дела, коју под називом „Климт у Београду„ приређују град Беч и Контактни биро града Беча у Београду COM PRESS. На изложби која је већ обишла неколико градова источне и југоисточне Европе биће приказане висококвалитетне репродукције неколико Климтових дела. Осим познатих слика као што су “Пољубац”, “Емилие Флеге” “Аделе Блох-Бауер” и друге, на изложби ће бити приказане и репродукције слика “Хигија” и “Пријатељице II” чији су оригинали 1945. године изгорели у дворцу Имендорф у Доњој Аустрији.Изложба се организује уз подршку аустријске компаније накита „Freywil le“, а по завршетку приказивања у Београду изложба се сели у Софију.

У НОВЕМБРУ ПОВОДОМ 50. РОЂЕНДАНА

„Стонси” објављују албум са хитовима Група „Rol ling Sto nes„ објавиће албум својих хитова у новембру поводом 50. рођендана, а на албуму ће се наћи и њихов први сингл „Co meOn”. Албум „ГРРР!” биће доступан у више формата укључујући и троделну ЦД верзију са 50 нумера, супер делукс верзију са четири ЦДа и 80 песама и винил бокс сет, саопштила је група. Осим Чак Беријевог „Co me On„-а који је објављен у јуну 1963. и хитова попут „Sa tis fac tion„, „Jum ping Jack Flash„ и „Brown Su gar„, на албуму ће се наћи и две нове нумере које су „Стонси„ недавно снимили у Паризу. „Ове нове нумере резултат су првог студијског сусрета Мика Џегера, Кита Ричардса, Чарлија Ватса и Ронија Вуда после завршетка албума ‘A Big ger Bang‘ 2005”, наводи се у саопштењу које преноси Ројтерс. Омот албума биће дело америчког уметника Валтона Форда. Вест о ал-

буму уследила је после недавних извештаја да ће „Стонси„ одсвирати четири концерта у новембру у Њујорку и Лондону. Чланови бенда рекли су да не планирају турнеју ове године, а потом су ипак наговестили евентуалне свирке на промоцији књиге и фото изложбе у Лондону које су посвећене њиховој годишњици. Тренутно се ради и на новом документарцу о „Стонсима„. Филм „Crossfi re „Hur ri ca ne„ у режији Брета Моргена биће пун нових снимака и увида у рад бенда од његовог почетка. Документарац ће најпре бити приказан у британским биоскопима, а потом и на БиБиСију и ХБО-у. Стонси, који су последњи пут на турнеји били 2005-2007 са својим „Big ger Bang„ шоуом, скупили су се у Лондону 1962. и сада су један од најдуговечнијих рок бендова на свету. Процењује се да су продали око 200 милиона албума широм света.

ЗА БУКЕРОВУ КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ

Шест наслова у ужем избору Хилари Мантел, која је освојила Букерову награду 2009. за роман „Вучје легло„ (Wolf Hall) поново се нашла у ужем избору за најпрестижнију британску књижевну награду. Мантелова је овог пута номинована за други наставак историјске трилогије о политичким интригама током владавине краља Хенрија VI II под насловом „Bring up the Bo di es”. Међу осталим кандидатима су Вил Селф (Um brel la), Дебора Ливај (Swim ming Ho me), Малезијка Тан Тван Енг (The Gar den of Eve ning Mists) као и двоје аутора који први пут објављују Алисон Мур (The Lightho u se) и Индијац Џит Тајил (Nar co po lis). Име добитника биће саопштено 16. октобра у Лондону. Букерова награда, уз коју иде и чек на 50.000 фунти, додељује се писцима из Велике Британије, Ирске и земаља Комонвелта и обично помаже добитницима да достигну огромне тираже.

20

svet

sreda26.septembar2012.

dnevnik

BI-BI-SI SE IZ VI NIO KRA QI CI ELI ZA BE TI II

UKRATKO Po gi nu lo dva de set ru da ra PE KING: U rudniku ugqa na severozapadu Kine poginulo je 20 rudara kada je puklo ~eli~no u`e koje je vuklo kola za prevoz radnika. U kolima, koja su se prevrnula posle pucawa u`eta, nalazila su se 34 rudara. Kineska novinska agencija Sinhua je javila da je 14 rudara spaseno.

Kina dr`i neslavan rekord po najve}em broju poginulih rudara u nesre}ama, koji je pro{le godine koji iznosio 1.973.

U avgustu su 44 osobe poginule u eksploziji u rudniku u Si}uanu, {to je najve}i broj `rtava u jednoj rudarskoj nesre}i u posledwih tri godine, prenela je agencija AP.

Po vre |e na de ca MO SKVA: U sudaru kamiona i minibusa u Rostovskoj oblasti, na jugozapadu Rusije, povre|eno je 13 dece, a jedna {estogodi{wa devoj~ica je kasnije podlegla povredama. Nesre}a se dogodila rano ju~e ujutro na putu Rostov na Donu – Batajsk, a deca su se vra}ala u Azov sa ekskurzije u Moskvi. Prema preliminarnim podacima, nesre}u je izazvao voza~ kamiona koji nije propustio minibus na skretawu.

Kako je ruskim medijima rekao regionalni zvani~nik ministarstva zdravqa, svi povre|eni su sme{teni u bolnice, a osmoro dece je u te{kom ili krajwe te{kom stawu, dok su jo{ ~etiri osobe, od toga jedna odrasla u sredwe te{kom stawu.

Stra da lo osam pla ni na ra KAT MAN DU: U lavini koja se obru{ila na kamp planinara na padinama planine Manaslu, na severu Nepala, poginula su osmorica planinara, a troje qudi se vodi kao nestalo. Zvani~nici su prekju~e saop{tili da je devet qudi poginulo, a da se {est vodi kao nestalo, me|utim, nepalska planinarska slu`ba identifikovala je osam `rtava - ~etiri Francuza, Nemac, Italijan, [panac i Nepalac (vodi~), javila je agencija AP. Francusko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da su dvojica francuskih planinara nestali od ju~e popodne. Lavina se obru{ila u nedequ na kamp dok je vi{e od 20 planinara spavalo u svojim {atorima, na padinama planine Manaslu, {to je osmi planinski vrh po visini na svetu.

Lavina se obru{ila na planinare kada su se nalazili na visini od 7.000 metara dok su se pripremali da krenu prema vrhu koji se nalazi na visini od 8.156 metara. Ukupno 231 planinar i vodi~ nalazili su se na planini u trenutku kada je lavina krenula, ali mnogi od wih nisu bili u vi{im kampovima.

Ob jav qen deo pri vat nog raz go vo ra o „slu ~a ju Ma sri” LON DON: Bi-Bi-Si se izvinio kraqici Elizabeti II jer je objavio sadr`aj wenog privatnog razgovora o slu~aju radikalnog muslimanskog sve{tenika Abu Hamze al-Masrija. Re~ je o razgovoru koji je kraqica vodila sa dopisnikom Bi-Bi-Si-ja Frenkom Gardnerom, a u kojem je otkrila da je ministrima prenela zabrinutost zbog aktivnosti Masrija pre wegovog hap{ewa 2004. godine.

Ina~e, to je bila retka prilika da je kraqica izrazila mi{qewe o ovakvom pitawu.

Evropski sud je prekju~e presudio da Masri, koji se smatra jednim od najozlogla{enijih ekstremista u Britaniji, mo`e da bude izru~en SAD kako bi se suo~io sa optu`bama za terorizam. Gardner je ju~e u programu Bi-Bi-Sijevog Radija 4 rekao da je kraqica i sama izrazila zabrinutost u vezi sa

Sve {te nik Abu Ham za al-Ma sri

„slu~ajem Masri”, poznatog po `estokim antizapadnim i antisemitskim govorima, i predo~ila je prethodnoj laburisti~koj vladi.

Kraqica je, kako je re~eno, bila „prili~no uznemirena” zbog nemogu}nosti vlasti da uhapse

ovog radikalnog sve{tenika, koji je ~esto dr`ao govore u xamiji u jednom parku u Londonu.

Bi-Bi-Si je u pismu upu}enom na adresu Bakingemske palate istakao da ova medijska ku}a i Gardner `ale zbog kr{ewa poverqivosti podataka, nagla{avaju}i da sadr`aj razgovora sa kraqicom nije trebalo objavqivati. Obelodawivawe sadr`aja ovog razgovora „potpuno je neprikladno”, a Gardner veoma `ali zbog ove neprilike i izviwava se, navodi se u pismu.

Bakingemska palata zasad nije komentarisala ovaj slu~aj. Prekju~era{wom odlukom Evropskog suda za qudska prava okon~ana je duga pravna bitka, a radikalni sve{tenik }e zajedno sa jo{ ~etvoro osumwi~enih za terorizam biti izru~en u roku od nekoliko sedmica.

AME RI^ KA VOJ SKA OP TU @I LA DVA MA RIN CA I NA RED NI KA

Pred voj ni sud zbog po ni `a va wa pro tiv ni ka VA [ING TON, KA BUL: Dva ameri~ka marinca optu`ena su zbog urinirawa po telima mrtvih talibana u Avganistanu, saop{tili su zvani~nici ameri~ke vojske.

Pored wih, na vojni sud bi}e izvedeni i narednici Xozef ^emblin i Edvard Deptola, jer nisu spre~ili ili prijavili dikrektno podre|ene marince da kr{e vojnu disciplinu, {to je ukqu~ivalo i nasumi~no otvarawe vatre. Nakon {to se na internetu pojavio snimak ameri~kih marinaca, kako uriniraju po be`ivotnim telima, ameri~ko vojno tu`ila{tvo odmah je pokrenulo istragu.

Ameri~ki mediji su potvrdili da su marinci na snimku pripadnici 3. bataqona 2. ameri~kog puka marinaca, koji je u~estvovao u velikom broju vojnih misija od Iraka do Avganistana. Na snimcima se vide ~etvorica mu{kara-

NIGERIJA

Ubi je no 35 pri pad ni ka sek te Bo ko Ha ram ABUYA: Vojska Nigerije saop{tila je da je ubila 35 pripadnika islamisti~ke sekte Boko Haram, u `estokim borbama koje su vo|ene u gradu Damaturu, prestonici severoisto~ne dr`ave Jobo.

Vojska je, tokom racije, i{la od vrata do vrata u tri predgra|a Damaturua, gde je u jednom trenutku do{lo do `estoke razmene vatre, koja je trajala do ranih jutarwih sati. U borbama su povre|ena dva vojnika, dok je vi{e od 100 qudi uhap{eno, prenele su agencije.

Boko Haram, ~iji pripadnici `ele da proglase islamsku dr`avu na severu Nigerije, odgovorna je, kako se veruje, za smrt najmawe 1.400 qudi od kada je pokrenula pobunu 2010. godine.

SAD su proglasile trojicu ~lanova visokog ranga grupe Boko Haram teroristima.

SIRIJA

Eks plo di ra le bom be u {ko la ma DA MASK: Nekoliko bombi eksplodiralo je u {koli u Damasku, sedam osoba je povre|eno i pri~iwena je mawa materijalna {teta, javila je sirijska dr`avna televizija. Sirijski aktivisti su naveli da su „[kolu sinova mu~enika”, od nedavno, koristile sirijske re`imske snage bezbednosti kao svoj {tab i bazu odakle koriste minobaca~e za udare na pobuweni~ka naseqa u prestonici, prenela je agencija AP. „Ta~no u 9, 35 sati, sedam improvizovanih eksplozivnih naprava je odjeknulo na dva mesta u {koli u kojoj je u nedequ planiran sastanak pripadnika [abiha milicije (lojalne vlasti) i vla-

dinih bezbednosnih oficira”, potvrdio je Abu Moaz, lider jedne od pobuweni~kih grupa Ansar al Islam, dodaje agencija Rojters. Stanovnici Damaska su rekli da dim kuqa iz oblasti u jugoisto~nom delu prestonice, a aktivisti da ambulantna kola `ure na lice mesta i da prema preliminarnim izve{tajima ima sedam povre|enih. Agencija AFP javqa da su sirijski vojnici saop{tili da su ju~e slu~ajno ubili mladu devojku, malo po{to je specijalni izaslanik za Siriju Lakdar Brahimi izjavio da ne vidi kraj sukobima dok je sirijski predsednik Ba{ar al-Asad na vlasti.

URUGVAJ

Mi rov wa ci UN op tu `e ni za pri nu du

Spor ni sni mak se po ja vio na in ter ne tu

ca u vojnim uniformama koji uriniraju po be`ivotnim telima.

Snimak pokazuje da se marinci zabavqaju i poziraju snima-

tequ, dok na tlu ispred wih le`e tri mrtva mu{karca, od kojih je jedan potpuno prekriven krvqu.

MON TE VI DEO: ^etvorica urugvajskih mornara privedena su pod optu`bom da su u~estvovali u silovawu stanovnika Haitija dok su bili ~lanovi mirovne misije UN u toj zemqi Ministarstvo pravde saop{tilo je da su mornari optu`eni za „privatno nasiqe”, {to se po zakonu Urugvaja defini{e kao „primoravawe nekoga nasiqem ili pretwom da ne{to u~ini ili tolerisawe i dopu{tawe da ne{to bude u~iweno drugima”.

Ukoliko budu progla{eni krivima, mornarima preti od tri meseca do tri godine zatvora. Skandal je izbio u septembru 2011, po{to je na Internetu po~eo da kru`i video snimqen mobilnim telefonom, na kome, navodno, mirovwaci misije UN seksualno uznemiravaju 18-godi{weg Hai}anina Xonija Xina. ^etvorica mornara nisu optu`eni za seksualni napad, ve} samo za „prinudu”, preneo je AFP.

IRAN

Ka ta lo ni ja ide na pre vre me ne iz bo re BAR SE LO NA: Katalonski predsednik Artur Mas zatra`io je ju~e da 25. novembra budu odr`ani prevremeni izbori. „Odlu~io sam da za 25. novembar zatra`im odr`avawe izbora”, rekao je Mas u obra}awu regionalnom parlamentu, nakon {to je {panski premijer Marijano Rahoj odbacio wegov predlog za ve}om fiskalnom nezavisno~}u Katalonije, prenosi agencija AFP. „Vreme je da preuzmemo rizik”, dodao je on, nagla{avaju}i svoju `equ da Katalonci imaju ve}u kontrolu nad svojom ekonomijom. „Uko-

liko bi Katalonija bila dr`ava bili bismo me|u 50 najve}ih izvoznih zemaqa u svetu”, rekao je on.

Katalonija je pro{log meseca bila primorana da zatra`i pet milijardi evra od centralne vlade kako bi otplatila dug od 40 milijardi evra, koji je jednak petini wene ukupne ekonomske aktivnosti. Ova pokrajina, ~ija je prestonica Barselona, `ali se da dobija daleko mawe od Madrida nego {to pla}a u porezima. Istra`ivawa javnog mwewa ukazuju na rastu}u podsr{ku za nezavisnost Katalonije.

Te sti ra ne ~e ti ri ra ke te TE HE RAN: Iran je testirao ~etiri rakete tokom vojne ve`be u Ormuskom prolazu, javila je iranska novinska agencija Fars. General Revolucionarne garde Ali Fadavi rekao je da su rakete pogodile „veliku metu” veli~ine ratnog broda i potopile je za 50 sekundi, navodi se u preksino}wem izve{taju agencije Fars.

To je prvi izve{taj o iranskoj vojnoj ve`bi koja se odr`ava u isto vreme i blizu mesta u Persijskom zalivu, gde ameri~ka i savezni~ke mornarice izvode manevre, ukqu~uju}i uklawawe mina.

Mornarica SAD tvrdi da manevri nisu upereni direktno protiv Irana, ali Va{ington i wegovi saveznici su jasno istakli da }e reagovati na poku{aje Teherana da zatvori rute u Zalivu za transport nafte, kao odgovor na o{trije sankcije Zapada.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Predsednik SAD Barak Obama osudio je nasiqe zbog antimuslimanskog filma i poru~io GS UN da }e SAD u~initi sve da zaustave nuklearno naoru`avawe Irana. On je rekao da je nasiqe zbog filma „Nevinosti muslimana” napad na ideale UN, a napad u Bengaziju u kom je ubijen ambasador SAD atak na Ameriku.Obama je pozvao ~lanice saveta bezbednosti da se ujedine zbog situacije u Siriji.

MO HA MED AL-ME GAR JEF Novi libijski predsednik Mohamed al-Megarjef izjavio je, tokom prvog susreta sa Hilari Klinton, da wegova zemqa ne}e biti teret za me|unarodnu zajednicu. „Mi ne}emo biti teret”, rekao je Megarjef nakon {to je izrazio `aqewe zbog napada ekstremista na misiju SAD u isto~nom libijskom gradu Bengaziju, u kome su ubijena ~etiri Amerikanca.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun zatra`io je ju~e od me|unarodne zajednice da preduzme akciju kako bi zaustavila rat u Siriji, koji je nazvao „regionalnom katastrofom s globalnim posledicama”.

Ban je, u govoru o stawu u svetu upozorio da u mnogim zemqama nema bezbednosti, pravde, pravi~nosti i tolerancije. „Me|unarodna zajednica ne bi smela da stoji po strani dok nasiqe izmi~e kontroli”.

Op sad no sta we na Ist ri ve ru WU JORK: Ispred sedi{ta UN u Wujorku mere bezbednosti su podignute na najvi{i nivo zbog zasedawa Generalne skup{tine UN.Generalnoj skup{tini prisustvuju najvi{i zvani~nici 193 zemqe ~lanice UN, me|u kojima i predsednik SAD Barak Obama.

Veliki broj ulica na Menhetnu koje vode ka sedi{tu UN na Ist riveru zatvoren je za saobra}aj, a wujor{ka policija usmerava ~lanove delegacija zemaqa ~lanica UN i novinare kojim ulicama mogu da pri|u zdawu svetske organizacije.

Prilaz zgradi UN, koja se nalazi na uglu Prve avenije i 45. ulice, dopu{ten je samo ~lanovima Wujork delegacija, novinarima i zaposlenima u UN. Kretawe unutar zgrade UN tako|e je ograni~eno. Za generalnu debatu u UN koja je po~ela ju~e i traje do 1. oktobra akreditovano je vi{e od 2.000 medijskih ku}a, ne ra~unaju}i one novinare koje imaju stalnu godi{wu akreditaciju. Ostale glav-

ne ulice koje su otvorene za saobra}aj imaju jednu traku koja je rezervisana iskqu~ivo za vozila zvani~nika.

Wujork ju~e od ranih jutarwih sati nadle}u helikopteri, a ulicama Menhetna prolazi veliki broj vozila pod sirenama. Brodo-

vi obalske stra`e patroliraju na Ist riveru, odmah do sedi{ta UN. Policajci s pancirima i psima, helikopteri koji nadle}u zgradu UN, betonske barikade u okolnim ulicama i mno{tvo pripadnika ameri~ke tajne slu`be, slika su ovog dela Wujorka ju~e. Iako su visoke mere bezbednosti bile vidqive i prethodnih dana, one su ju~e posebno podignute zbog dolaska predsednika SAD Baraka Obame u UN. Do zgrade UN, koja se nalazi na uglu Prve avenije i 45. ulice na Menhetnu, mogu da do|u samo ~lanovi delegacija, novinari i zaposleni u svetskoj organizaciji. ^ak i u samoj zgradi UN je ograni~en prolaz, tako da novinari vreme provode u medija centru, dok u salu Skup{tine mogu da ulaze samo kada su za govornicom predstavnici wihove zemqe govore.

Ameri~ka vlada je svim predsednicima dr`ava ili vlada dodelila pripadnike tajne slu`be, kao dodatno obezbe|ewe.

balkan

dnevnik

ZBOG SMAWEWA PLATA I OTPU[TAWA RADNIKA

Novinari i medijski radnici u {trajku ATINA: U Gr~koj je ju~e vladala informativna ti{ina budu}i da su radio stanice, televizije i {tampani mediji u dvadeset~etvoro~asovnom {trajku zbog smawewa plata i otpu{tawa predvi|enih u okviru novih mera {tedwe. Na sto-

„‘Alfa’ sada ima 30 zaposlenih, a pre pet godina je imala 130”, dodaje ona, prenose mediji. [trajk novinara je po~eo ju~e u {est ~asova ujutro.

Demonstracije novinara su usledile posle talasa {trajkova koje

tine novinara, tehni~ara i ostalih zaposlenih u medijima okupilo se na demonstracijama u centru Atine, nose}i transparente i kritikuju}i, kako ka`u, „sredwovekovne uslove” koji vladaju u informativnom sektoru. „Od nas su tra`ili da potpi{emo ugovore o smawewu plata za 25 odsto, ~ime se poni{tava kolektivni ugovor”, ka`e tehni~arka Fotini Kragusi koja na privanoj radio stanici „Alfa” radi ve} 13 godina.

su ovog meseca organizovali profesionalci iz razli~itih profesija: lekari, sudije, profesori, policajci, varogasci, vojnici.

Gr~ka se priprema za nedequ {trajkova protiv novih mera {tedwe koje su uvedene na zahtev me|unarodnih kreditora u zamenu za prvu tran{u od 31,5 milijardi evra pomo}i.

Za danas je planiran 24-~asovni generalni {trajk koji organizuju tri vode}a sindikata: Generalna konfederacija gr~kih radnika ko-

ja predstavqa privatni sektor radnika, Konfederacija civilnih slu`benika i Sveradni~ki militantni front blizak Komunisti~koj partiji.

Nacionalna federacija pomorskih radnika tako|e }e se pridru`iti {trajku koji, predstavqa „odraz gneva i o~ajawa zbog svega {to se doga|a”, javqaju svetski mediji.

U generalnom {trajku }e u~estvovati zaposleni u dr`avnom sektoru i kompanijama u kojima je dr`ava jedan od vlasnika, oporeziva~i, zaposleni u zdravstvu i obrazovawu, banke i lokalne autonomne administracije, kao i sudije koje }e na pet sati prekinuti rad u sudnici.

Gr~ki brodovi i trajekti }e ostati u pristani{tima, dok sindikati `eleznice jo{ nisu odlu~ili na koji na~in }e obustaviti rad.

Zaposleni u atinskom metrou }e raditi kako bi qudi mogli da do|u na demonstracije. Dva glavna protestna skupa po~e}e u 11 sati ujutro na trgu Pedio tu Areos i na trgu Omonia. [to se ti~e zdravstva, nevoqe qudi koji imaju dr`avno osigurawe i daqe }e trajati, budu}i da je sidnikat farmaceuta, umoran od ~ekawa na refundirawe koje nikada ne sti`e, odbio da izdaje lekove sve dok dr`ava ne plati.

CRNA GORA

Najni`a stopa kriminaliteta u Evropi PODGORICA: Crnogorski premijer i potpredsednik Demokratske partije socijalista Igor Luk{i} izjavio je da Crna Gora ima najni`u stopu kriminaliteta u Evropi. „Ponosan sam {to je Crna Gora zemqa sa najni`om stopom kriminaliteta u Evropi i {to nema izazova sa kojima nije spremna da se suo~i. Zato smo i dobili preporuku za pregovore sa EU, a to zna~i i ve}u pravnu sigurnost”, rekao je Luk{i}.

Luk{i} je na tribini koalicije Evropska Crna Gora u Baru rekao da je ponosan {to je predvodio izvr{nu vlast koja je ostvarila niz diplomatskih uspeha, od otvarawa pregovora sa EU i dolaska na korak od punopravnog ~lanstva u NATO.

Igor Luk{i}

Ekonomska situacija u Crnoj Gori svakako mo`e biti mnogo boqa, naveo je Luk{i}, isti~u}i da vlada ula`e maksimalne

napore da se u potpunosti valorizuju crnogorski razvojni potencijali, preneli su podgori~ki mediji.

Luk{i} je podsetio da je pre dve godine bilo 32.000 nezaposlenih, a da ih je sada 28.000 i da su, u odnosu na druge zemqe u regionu, porasle plate i penzije. On je rekao da je izborni program Demokratskog fronta dosadan, a novoformirana Pozitivna Crna Gora je, kako je naveo, stranka bez mirisa i ukusa.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 14. oktobar. Ti izbori bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ambasada: Genocid u Srebrenici je ~iwenica SARAJEVO: Reaguju}i na izjavu predsednika RS Milorada Dodika da u Srebrenici nije po~iwen genocid, ambasada SAD u BiH saop{tila da je on po~iwen i da je to ~iwenica. Iz ambasade navode da je „Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju utvrdio svojim presudama da je masakr u Srebrenici bio delo genocida”.

„Nikakvi poku{aji da se negira genocid ne mogu promeniti ovu istinu. Mi smo i daqe razo~arani retorikom koja dovodi u pitawe ove osnovne ~iwenice”, saop{teno je iz ambasade SAD. Dodik je u Srebrenici izjavio da se od tog grada „sve vreme poku{avalo napraviti lo{e mesto za Srbe tvrdwom da je tu po~iwen genocid”.

@rtva „virusa zapadnog Nila” SKOPQE: Starija `ena druga je `rtva „virusa zapadnog Nila” u Makedoniji. @ena stara 84 godine danima je bila hospitalizovana na Infektivnoj klinici u Skopqu, gde se nalazi jo{ troje pacijenata sa istom dijagnozom, me|u kojima i dvogodi{wa devoj~ica koja je u te{kom zdravstvenom stawu. Osim 55. godi{we `ena, koja je pro{le nedeqe preminula od ovog virusa i bila je prethodno u Gr~ku, niko od ostalih pacijenata nije napu{tao Makedoniju. Komisija za za{titu stanovni{tva u ponedeqak je donela odluku za vanredno prskawe protiv komaraca, a Institut za javno zdravqe treba da odredi kriti~ne ta~ke.

„Ja tvrdim da nije po~iwen genocid. Nije bilo genocida.

Postojao je plan prema kojem su nam odre|eni stranci i bo{wa~ki politi~ari hteli nametnuti krivicu i odgovornost za ne{to {to nismo u~inili”, rekao je Milorad Dodik, predsednik SNSD-a i Republike Srpske, na predizbornom skupu u Srebrenici.

Glas na izborima 100 evra

SARAJEVO: Jedan bira~ u BiH svoj glas na predstoje}im izborima prodaje za 100 evra ili ogrev „bilo kojoj od stranaka osim SDA” i to preko jednog sajta za oglase. Kako pi{e „Slobodna Dalmacija”, oglas pod oznakom hitno, koji su pogledale stotine posetilaca portala pik.ba, pokrenuo je nove pri~e o masovnoj kupovini glasova u BiH. Anonimni ogla{iva~ je naveo da je mogu}a i zamena za ogrev za drva, ali je ubrzo oglas uklowen. Ipak, ju~e se pojavio jo{ jedan u kome je cena prepolovqena - sa 200 na 100 konvertibilnih maraka.

U tom slu~aju nije mogu}a zamena za ogrev, ali ogla{iva~ isti~e da u zamenu za 100 konvertibilnih maraka prodaje „jedan od tri glasa kojima raspola`e” i da je spreman da „kupcu” kao dokaz posle izbora prilo`i fotografiju listi}a i osobe koja je glasala. Ina~e, „Slobodna Dalmacija” pi{e i da se za masovnu strana~ku kupovinu glasova i nelegalno finansirawe kampawe najvi{e tereti Narodna stranka Radom za boqitak bra}e Lijanovi}a iz [irokog Brijega. Dodaje se i da je „Transparensi” ve} prijavio tu stranku Tu`ila{tvu BiH.

sreda26.septembar2012.

21

22

reporta@e

sreda26.septembar2012.

dnevnik

SAMO JE U SRBIMA SPAS KAD OMANE TURISTI^KA SEZONA NA OHRIDSKOM JEZERU

Pa strm ke, sre }om, ne pri zna ju dr `av ne gra ni ce – Ohrid slovi za du{u Balkana i kolevku slovenske pismenosti, a ~esto ga nazivaju i Balkanskom Jerusalimom jer, po legendi, u wemu ima 365 manastira i crkava, upravo koliko i dana u godini – tako varo{ ~ija istorije se`e do oko 6000 godina pre Hrista – za po~etak “reklamira” arheolog i najpo`eqniji turisti~ki vodi~ Marina Ilijeva.

Sagra|en je u obliku amfiteatra, a na jezero gleda mno{tvo ku-

mom, ~esmom i mno{tvom radionica starih zanata.

Crkva svete Sofije iz 11. veka je dominantno zdawe. Najboqe su o~uvane freske u oltarskom prostoru, gde je oslikana Bogorodica na prestolu s malim Hristom, a me|u svetiteqima i patrijarsima oslikani su portreti slovenskih prosvetiteqa ]irila i Metodija, osniva~a prvog slovenskog univerziteta, kao i wihovog sledbenika Klimenta Ohridskog. Srkva

No vi nar „Dnev ni ka” iz me |u Ja ki mo va i ga zde re sto ra na „Dal ga”

}a zidanih pro{lih vekova autenti~nim balkanskim orijentalnim stilom, s upe~atqivim balkonima i uskim uli~icama. Grad je okru`en zidinama, na ~ijem je vrhu tvr|ava cara Samuila, koja se smatra najstarijom i najboqe o~uvanom u Makedoniji. U starom delu grada su `ivopisni bazar s hama-

svete Bogorodice Perivlepte iz 1295. neko vreme bila je sedi{te Ohridske arhiepiskopije jer su u vreme turske okupacije manastir svetog Pantelejmona i crkva svete Sofije pretvoreni u xamije.

Kraj jezera, na jednoj isturenoj uzvi{ici je crkva Sveti Jovan Kaneo s kraja 13. veka.

Jedinstvena je i Galerija ikona, u kojoj su remek-dela iz perioda od 11. do 19. veka, nastala u umetni~kim radionicama Konstantinopoqa, Soluna i Ohrida. Na arheolo{kom lokalitetu Plao{nik nalazi se grob svetog Nauma. Do manastira Sveti Naum, tridesetak kilometara jugozapadno od Ohrida, brzim brodi}em jezdili smo u dru{tvu Pere Jakimova, Ohri|anina i vlasnika agencija „Generalturist 2000”, koji je vi{e od tri decenije u turisti~kom poslu.

Kopnenim putem i ~arter letovima najvi{e mu gostiju sti`e iz Holandije, Turske i Izraela, ali dosta i iz Srbije.

– Oni su nam spasavali posledwe turisti~ke sezone i jer smo povezani rodbinskim i prijateqskim vezama. Ostalo je kod mnogih qudi emocija iz vremena biv{e Jugoslavije. Dolaze nam gosti iz ju`ne i centralne Srbije, ali najboqi i najgalantniji su Vojvo|ani – nagla{ava Jakimov, vaqda i zbog vojvo|anskih korena, jer je wegova majka Qubica Manojlovi} rodom iz Ba~kog Gra~aca. – Moj deda Danilo – Dane Manojlovi} je bio ba~ki kulak. U Gra~acu jo{ imam rodbine, dugo nisam tamo bio, ali kod nas u Ohrid skoro su dolazili ro|aci. I wima prija patina grada koji neprekidno `ivi ve} 25 vekova i ima predivno jezero ~ija je prozirnost vode po lepom danu preko 22 metra. @iteqi Ohrida su svesni toga da nemaju more pa mogu privu}i goste svojim gostoprimstvom i druga~ijim pogledom na turizam.

Pa i „ohridskom pastrmkom„, endemi~nom vrstom, karakteristi~nom samo za dubine Ohridskog

PRE^ANSKA LEKSIKA

U

Cun cu kret

redu, ka`e se suncokret a ne cuncukret. U stvari, pi{e se u {koli kad se u~e proste i ili pro{irene re~enice, na ugovorima kad se suncokret {ta sve mo`e{ kad si mlad ~oban “kontahira” ili ra~unima Pamtim kola~e s cuncukretom na pekako ima sre}e da se za isporu~enu uqamezu umesto oraha. ricu dobiju i novci. U svim ostalim Ni{ta nismo znali o lekovitim osoprilikama, kad se divani s dru{tvom, binama cuncukreta, polovinom propa ~ak i kod ku}e, cuncukret se zove {log veka, ali smo znali da ga grickasvojim pravim {pic-namenom. Istina, mo. Stalno i – brzo. Dr`i{ desetak u svim jezicima mu je ime sastavqeno zrna u desnoj {aci, ubacuje{ jedno po od gr~kih re~i za sunce, okretawe i jedno u usta s desne strane, jezikom i cvet, pa je na italijanskom |irosole, zubima oqu{ti{, quske ispqune{ naengleskom san flauer, nema~kom solevo a istovremeno uzima{ novo zrno nen blume, ma|arskom napraforgo zdesna. Vilica stalno radi, hrani telo a bugarskom, ~ini mi se najlep{e, sunkap po kap i tako satima. Naravno, ako cogled. Za{to je kod nas Sunce prekrima uslova. Ako si napoqu ~oban s ne{to ovaca ili sviwa (najlak{e je ~uvati krave, nikad ih nema mnogo i sporo se kre}u) pa nisi previ{e zauzet jer za grickawe cuncukreta ti treba bar jedna slobodna ruka. Idealne su utakmice, fudbalske naro~ito, posebno ako su dosadne, da se ne zagrcne{ kod nekog iznenadnog gola. ^obani se sami snabdevaju zrnevqem, napune yepove pre “{ihte”, a gledaoci u gradovima ~uqe u{i da ~uju: Kikiriki, semenke!, vide “Musu” te kupe papirne fi{eke. Novog suncukreta nema pre kraja {teno niko ne zna. A nije ni va`no. Kod avgusta, ali se mo`e skladi{titi na cuncukreta je bitno da dobro rodi, ima sigurnom tokom cele zime, ali tako da dobru cenu i da ga uvek ima{ pri ruci ga ne na|u mi{evi ili neke ptice. Svi – za grickawe. Ponegde u Vojvodini ga ga obo`avaju. Jednom sam poku{ao da zovu jo{ i so}ola i sun~ogla. gajim onaj krupni cuncukret s ogromCuncukret je do|o{ iz Amerike gde nim glavama i sivim semenkama ali su su ga (tamo gde je danas Meksiko) gajili mi neke pti~ice pozobale i posledwe navodno jo{ pre 5.000 godina, za jelo i zrno, iako sam ga prekrio mre`astim da bi mu se klawali jer ide za Suncem xakom a glave su “gledale” u zemqu. Nai li~i na wega. Prvi ga je od Evropqa{ao sam samo prazne quske ispod. Sunwa probao {panski konkiskador Pizacokret je bio pretvoren u suncobran. ro u Peruu, ali se ovde nije primio sve ^ak i isce|ene semenke su izvanreddo 17. veka, negde i mnogo kasnije. Smana sto~na hrana, a na gomilama ovr{etraju ga industrijskom biqkom, iz wenih glava po krajevima wiva, posle prga se cedi uqe kojeg ima ~ak i do 40 odvih jesewih ki{a, mali ~obani bi grejasto u semenkama, a u posledwe vreme je li noge gaze}i po tom gumnu koje se od zgodan i za razne dijete, salate, zdravlage “upalilo”. Stalno grickaju}i navu ishranu zbog visokih vrednosti nepabir~ena zrna kojih uvek ostane na kih vitamina grupe B i nezasi}enih obodima cunckuretovih {e{ira. masnih kiselina. A pre svega zbog lePavle Male{ev pog ukusa. ^ak i ako se `va}e presan, (Kwige ovog autora iz serijala “Diprava je napast za apetit, a kad se mavani o re~ima” mogu se kupiti u novolo propr`i na plotni ili u tu~anom tisadskim kwi`arama “ Most”, “Mala vegawu, prosto je neodoqiva poslastica. lika kwiga” i “Lemijeva kwi`ara”)

Drev na va ro{ gde Bi qa na plat no be le {e

ohrid ski bi se ri kao po ro di~ no bla go Ohridski biseri se mogu kupiti u jeftinijoj ili skupqoj varijanti, ali se svi prodavci, naravno, kunu da su wihovi pravi. Majstori ih izra|uju od sedefa, unutra{weg dela endemskih {koqki koje `ive jedino u Ohridskom jezeru. Sedef se me{a s krqu{ti ribe pa se dragocenom smesom, dobijenom po posebnoj tehnologiji koja se ~uva kao tajna, premazuju okrugle i druge forme. Od kvaliteta tog premaza zavisi cena ogrlica i drugog nakita. Kao mnogi zanati, prenosi se s kolena na koleno. Ako se biseri pravilno ~uvaju, tvrde majstori, kao porodi~nog blago mogu ve~no trajati.

Naj po `eq ni ji tu ri sti~ ki vo di~ Ma ri na Ili je va

jezera, koje dose`u do 289 metara. U odnosu na kalifornijsku, re~nu i neke druge ro|ake, ohridska pastrmka je, uveravaju Ohri|ani, ne{to posebno. Vlada Makedonije je pre dve godine donela moratorijum na izlov pastrmku na Ohridskom jezeru, ali je vispreni ugostiteqi nabavqaju iz Albanije, kojoj pripada tre}ina obale jezera a riba ne priznaje dr`avene granice.

– Kad nam do|u gosti sa strane, svi o~ekuju za ru~ak ohridsku pa-

strmku, ali moramo je ~uvati da ne nestane pa o~ekujemo da se zabrana izlova ustanovi i na albanskom delu jezera – ukazuje Jakimov.

Na jezero izlazi prostrana terasa jednog od najreprezentativnijih ohridskih restorana „Dalga” (Talas), koji dr`i Qup~o Pak~e. Ko god od dr`avnika i drugih visokih zvani~nika dolazi u Makedoniju, ovde svra}a, o ~emu svedo~e i brojne fotogra-

fije na zidovima. Pogled s terase preko vode dose`e do Ohridskih izvora, tamo gde „Biqana platno bele{e”.

– Ako do|u u Makdeoniju i ne svrate u „Dalgu”, kao da i nisu bili. Nudimo im ono {to nam Bog i na{a kuhiwa daju. Pre nego {to sam se pre 19 godina vratio u Ohrid, dr`ao sam restoran u Nema~koj pa uvideo da nema `ivota bez zavi~aja – priznaje Qup~o.

Milorad Mitrovi}

Ku}a sa sve pok u}s tvom Srem ac a iz neol it a a ju`nim padinama Fru{ke gore i levoj obali Save, kraj sela Hrtkovci, nalazi se sedam milinijuma star arheolo{ki lokalitet Gomolava, gde su, sem neolitskih, prona|eni ostaci vin~anske kulture, bronzanog i gvozdenog doba, tragovi naseobina Kelta, Rimqana pa i onih iz sredweg veka. Da nalazi{te od izuzetnog kulturnog zna~aja spasu od zaborava i propadawa, me{tani en-

N

deo Srema – dok je na centralnom mestu tabla s istorijatom lokaliteta, jednog od najpoznatijih u ovom delu Evrope, gde su prva iskopavawa po~ela jo{ 1904.

– Sigurno najzna~ajnije neolitsko naseqe ovih prostora i zasadili travu i po{umili. Na parceli dobijenoj od muzeja Vojvodine napravili smo letwikovac, da malo poja~amo turisti~ku ponudu atara.

Zbog nedostatka novca lokalitet se ve} dugo ne istra`uje. Zabele`eli su letopisci sredinom 18. veka da je lokalitet bio gotovo potpuno sa~uvan, ali je od tada Sava odnela vi{e od 90 odsto arheolo{kih ostataka, dakle, treba {to pre, ono {to je preostalo, za{tititi od poplava. M. Maru{i}

tuzijasti su napravili arheolo{ki park i dopunili ga preciznom replikom neolitske ku}e, sa sve ogwi{tem i kompletnim name{tajem toga doba.

Da „plac” ne bude tek puka utrina, ogra|en je – ~ime }e, nego ~okotima vinove loze, nezaobilaznim za ovaj

pravi draguq, na`alost, mnogo je poznatiji u svetskim nau~nim krugovima nego kod nas – vajka se @ivko Rajakovi}, predsednik namenski osnovanog udru`ewa „Rimski dani”. – Pre na{e inicijative ovde je bilo napu{teno smetli{te, koje smo o~istili,

S Ko ta ri com Po dru gi Put u [Ko lu: Ne prihvataju me{tani Belog Blata, sela nasred Banata, ba{ sve noovotarije pa ni plasti~ne kese, tregeru{e. I mla|arija nosi {arene kotarice od vrbovog pru}a jer su vi{e od „sredstva za prenos tereta od ta~ke A do ta~ke B„. Zna tu sva{ta da stane: sem zeleni{a i drugog bakaluka, ima mesta za sandale, opanke, pa i kaqa~e.

Zadr`ao se u Belom Blatu i obi~aj da se ~asti kad je znatan povod.

Tako je gospo|a Marija Hawik do{la u zbornicu mesne osnovne {kole s kotaricom punom slatki{a i sokova jer je zavr{ila studije wena unuka Marina Tanco{. Proradila joj i nostalgija jer ve} generacije wene familije poha|aju iste u~ionice. @. Balaban

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda26.septembar2012.

23

PRODAJEM garsoweru kod stanice, novogradwa, prizemqe, dvori{na strana, 12.000 eura. Telefon: 060/08-88-565.

60887 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

60940

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

61161

PRIRODNI preparat protiv {uqeva, iskustvo 12 godina, ispitan u nadle`noj ustanovi u Beogradu, eliminisano za sedam dana.

Deda Rado{.Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797.

61008

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni:021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

60341

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u Austriji. Telefon: 0043-4762-36-155.

60943

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/8485-495.

60803 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato.

Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60870

Posledwi pozdrav

Gordani Albuq

Porodica Surdu~ki.

61170

Posledwi pozdrav kumi

Seki

od kumova Ace i Mile Mi}in.

61171

24

^iTUQe l POMeni

sreda26.avgust2012.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

Gordani Albuq

Posledwi pozdrav dragoj Qiqi (familiji)

Qiqani ^ovs

ro|. Nestorov

Sa velikom tugom, porodice ^oli} i Pavlov.

od: bra}e Svetozara i Milana Erdeqan sa porodicama.

od porodice Vidovi}.

61169

61165

61158

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mati, svekrva, baka i prabaka

Sa tugom se opra{tam od moje drage

pozdrav

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi i voqeni

Milanka Mihajlovi} Seka

Qiqi ^ovs

Posledwi Qiqi.

dnevnik

dragoj

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji: sin Sa{a, snaja Beta i prija Marija.

Prof. dr Stevan Obradovi} hirurg ro|. 1931.

61147

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Sa dubokom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 63. godini preminula na{a draga supruga, mama i baka

preminuo u 82. godini.

Sahrana milog i dragog nam pokojnika obavi}e se 28. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

61080

Goce

Jelica Isakova Jari}

Qiqa ^ovs Veliko Hvala na svemu {to si nam pru`ala.

1923 - 2012.

Sahrana je 26. septembra 2012. godine, u 16 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Kuli.

O`alo{}eni: sin Dragomir, snaja Slavica, unu~ad Svetlana i Miroslav sa porodicama.

Qiqi ^ovs

Qiqana ^ovs

1949 - 2012.

Vaso, Mara i Boban Bubwevi}.

61168

61163

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

od porodice Krsti}.

i

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}ena porodica.

61145

61157

Posledwi pozdrav najboqem suprugu, ocu i dedi

srce

3. 10. 1949 - 24. 9. 2012.

Uvek }e{ biti u mom srcu.

Tvoja Seja.

Oti{lo je veliko plemenita du{a

Posledwi pozdrav

61144

Sa nama nije vi{e na{ kum

kuma \u|a

~ika Mla|enu

Gordana Albuq

Stevan Obradovi}

Nedeqku Isakovu

preminula 24. septembra 2012. godine, u 78. godini.

Ispra}aj je danas, 26. septembra, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Maja, zet Sini{a, unuke Tijana i Mila Surdu~ki i ostala mnogobrojna familija.

61167

PETOGODI[WI POMEN dragom tati, dedi i tastu

Kumovi Mihaqica.

ro|. 7. 10. 1934. od kolektiva „Partnertrans 2� DOO. Zauvek si u na{im srcima.

Osta}e ve~ito u na{im se}awima.

Grigorije Staji} sa porodicom.

Supruga Radojka sa }erkama Jasnom i Vesnom sa porodicama.

61153

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

61133

61139

voqenom

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu.

61155

Mla|enu Velemiru

3

Tomislavu Ra{kovi}u

Jovanki Vojvodi}

preminulom u 71. godini od: supruge Boje, }erke Milanke i sina Milorada sa porodicom.

od: sina Bore, snaje Rade, unuka Slobodana i Vojislava i unuke Nikoline.

Tvoji najmiliji.

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 14 ~asova, u Zmajevu.

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 14 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

61164

61154

61141

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{a draga i voqena

1936 - 2007.

Vreme prolazi, a tuga za tobom nikada ne}e.

Mnogo nam nedostaje{.

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Posledwi pozdrav tati

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Nevenka ]etkovi} ro|. Gogi} ro|. 1943. iznenada preminula 11. 9. 2012. u 70. godini.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 27. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Ivaz Risti od }erke Dragice Kabi}.

61162

O`alo{}eni: suprug Zdravko, k}erke Tawa i Vesna, sestra Jela i porodice ]etkovi}, Gogi}, Rakita, Hrkalovi}, Stevanovi}, Mumalo, Blagov}anin, Vuji} i Ivkovi}.

61166

Mla|enu Velemiru Mla|i - Mak{i od: \uri} Mirka, Joke, Milana i Branka sa porodicama.

Jovanki Vojvodi} od: sina \ure, snaje Mitre, unuka Dragane i Slobodanke sa porodicom.

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i po{tovawem.

61160

61142

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milorad Milutin Mika

POMEN Jako brzo je pro{lo 40 dana od smrti voqene }erke, majke i supruge

POMEN

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kako smo se oprostili od na{eg Mike.

25

Posledwi pozdrav sinu na{eg prijateqa i kolege

Milosav Vlaovi} Miroslave Zagor~i}

Nikoli Papharhaju

iz Vilova 26. 9. 2009 - 26. 9. 2012.

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u @abqu.

Mirka, bila si i ostala najve}a na{a qubav, koju }emo ve~no nositi u srcu i mislima.

U`asno nam nedostaje{.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji: Sale, Zoka, Miomir i mama Quba.

La`u da vreme le~i sve. I danas nas jednako boli kao i onog dana kada je prestalo da kuca tvoje plemenito srce.

Tata, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoja supruga Cveta, }erka Milana i zet Darko.

61129

61094

61085

Sa tugom u srcu, uz `eqe da po~iva u miru, opra{tamo se od na{e drage tetke

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga

1948 - 2012.

sreda26.septembar2012.

Posledwi pozdrav

Milan Lazarevi}

Duboko i iskreno sau~e{}e porodici Papharhaji.

Kolektiv I-COMPANY. 719-P

Neka tvojoj plemenitoj du{i Bog podari ve~ni mir.

Tu`nim srcem i bolom u du{i obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{a draga Na tebe misle tvoji: Danica i Lazar.

61070

Bla`enke Salaj ro|ene Fiala Porodice: Pavlin, Liki}, Skopovi, Babi}, Brana, Ba{i}, Begi} i Zva~ko.

61100

Bla`enka Salaj

Sne`ani Vasovi}

3

Pamti}emo te po tvojoj vedrini i dobroti.

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

ro|ena Fiala preminula u 86. godini. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 26. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova.

O`alo{}eni: deca: Dragan i Branka, snaja Jelena, unuci Vladimir i Nata{a sa suprugom Vladimirom.

\ur|ica Kamatovi}

Dragan i Dragica Duki}.

ro|ena Apatovi} iz Sremskih Karlovaca preminula dana 24. 9. 2012. godine, u 67-oj godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 26. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}en suprug Dragi{a sa decom i unucima.

61122

61095

61099

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav {kolskoj drugarici

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Mila majko,

\u|i Mi znamo koliko ste nas voleli, ali Vi ne znate koliko nam nedostajete.

Neka Va{a plemenita du{a po~iva u miru.

Tvoji Apatovi}i: Mile, Stevan i Nenad sa porodicama.

61124

\ur|ici Kamatovi}

\u|i

ro|. Apatovi}

\ur|ice Kamatovi}

Posledwi pozdrav snaji

\u|i Kamatovi}

Po~ivaj u miru.

Maturanti Karlova~ke gimnazije, generacija 1964/65.

61108

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 90. godini preminuo na{ otac i deda

od kume An|e sa porodicom.

Porodica Mijatovi}.

ve~nost je ta koja potvr|uje svu tvoju dobrotu, qubav, pa`wu koju si nam poklawala. Ona }e biti odrednica na{e tuge i bola zbog tvog odlaska.

Tvoji: }erka Cica, zet Vlada i unuci Luka i \or|e.

61128

61111

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 49. godini preminuo na{ dragi sin, suprug i otac

ro|ena Apatovi}

\u|i

61125

Draga strina

Draga mama

Mila, Ivica, Danica i Irena sa svojim porodicama.

61116

Risto Ivaz

Svetozar Mili} Mi{o

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 26. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu, u Veterniku.

O`alo{}eni: majka Vasilija, otac Nikola, supruga Jasna, deca Natali, Nikola i Stefani i mnogobrojna rodbina.

O`alo{}eni tvoji: Dragi, Qudmila, Vlado i Andrej.

61121

\u|o

\u|o

oti{la si iznenada, ali sva na{a qubav prema tebi ostaje ve~na.

uvek }emo se se}ati lepih trenutaka koje smo proveli zajedno.

Tvoji: sin Sini{a, snaja Ksenija i unuci Uro{ i Una.

Micko, Milanka, Sne`ana i Dragana sa svojim porodicama.

61120

61115

TU@NO SE]AWE

61107

3

SE]AWE

Dana 26. 9. 2012. je godinu dana od kako je umro moj suprug Osam godina nije sa nama na{

Ilona Mari} ro|ena Tot 26. 9. 2006 - 26. 9. 2012.

Rajko Tadin

Miloslav Gowa Dule

veterinar Aradac

Draga Ilu{ka, {to vi{e vreme prolazi, sve vi{e nam nedostaje{.

U srcima ~uvamo uspomenu na tebe.

26. 9. 2004 - 26. 9. 2012.

Radmila Tadin.

Sa tugom, qubavqu i nezaboravom: supruga Mila, sinovi Branimir i Petar sa porodicama.

61113

61118

U mom srcu zauvek, nikad zaboravqen.

Tvoji najmiliji.

61127

3

Upokojila se u Gospodu na{a dobra tetka

Posledwi pozdrav

\u|i

\u|a Volela si nas. Dok je misli, se}awa i snova, ~uva}emo te od zaborava.

Laza i Dule Apatovi} sa porodicom.

61119

Pamti}emo te po dobroti.

Porodice Krsti} i Ajdi}.

61117

26

tv program

sreda26.septembar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.05 Документ 09.30 Све странци, репортажа 10.00 Вести 10.10 Џиги Бау 10.40 Живопис 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нова занимања

Живопис: Грађанин света

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

Предраг Пеђа Јосифовић је необичан млад човек. Завршава два мастера на новосадском универзитету. Лета проводи на Аљасци, радећи тежак посао у фабрици рибе, како би обезбедио средства за школовање. Том приликом упознаје људе из целог света, и онда се током године измењују посете. (РТВ 1, 21.00) 12.25 Како?.... Билборд слика 12.40 Здраво живо 13.05 Варошарије 14.00 Вести 14.05 Ток шок 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Преваранти 16.00 Радар 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Под истим кровом 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 Живопис-Грађанин света 21.30 Повратак на село-омнибус 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Оперативци 23.55 Комшилук 00.25 Студио М Најважнија адреса 01.05 Под истим кровом, о европским интеграцијама 01.30 Живопис-Грађанин света 01.55 Повратак на село-омнибус 02.20 Ток шок

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Дyацо 08.10 Уличаролије 08.35 ФЛУОШ 09.00 Хајде са мном у обданиште 09.25 Питам се питам се 09.55 Зелено, волим те, зелено квиз 10.40 Академац 11.05 Увек медаља 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид 14.00 Дyацо 14.30 ТВ баштине 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Дунавски дијалог (мађ) 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије: Мат Дилон 23.05 Плави круг 23.30 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.30 08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серијски програм Документарни програм Вести Спринт

Ево нас код вас

06.05 08.00 09.04 10.04 10.31 11.09 12.05 12.20 12.36 13.26

02.27 03.53 04.26 04.52 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Траг Игром и песмом кроз мексико Виа милитарис-Коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Џејн Доу-како отпустити шефа, филм Гастрономад Ово је Србија Цват липе на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Цват липе на Балкану ЕР Америка, филм Место злочина-Лас Вегас Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Нека остане међу нама, филм Цео живот за годину дана Око Траг Цват липе на Балкану Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.00 00.15 01.00 01.05 02.00 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Домаћине, ожени се Филм: Танго и Кеш Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

14.50 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.59 23.45 00.09 00.56

Аутор: Карољ Ковач (Новосадска ТВ, 20.30) 11.35 12.00 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Истрага Неми сведок Вести Опчињени Потпећка пећина ИЦТ плус Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Сајам инфонет Објектив Неми сведок Филмски програм

Тијана Чуровић 10.00 Преглед руске лиге 10.30 Евролига квалификације: Нимбурк - Остенде 13.30 Седмица пред вама 13.45 Премијер лига, голови 14.00 АТП Бангкок 18.00 Евролига квалификације: Уникс – Улм 20.45 Евролига Квалификације: Ле Манс – Донетск 22.45 Премијер лига - најбољи голови 23.00 ТВС 00.00 Шпанска лига: Бетис – Атх Билбао 02.30 АТП Бангкок

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.55 Инфо К9, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Лајв шот, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Домаћине, ожени се! Почиње трећа сезона серијала “Домаћине, ожени се!” У првој епизоди која је најавила нову сезону, упознали смо десет вредних момака са села који су у потрази за правом женом... Водитељка: Тијана Чуровић (Прва, 21.15)

06.48 07.26 07.32 07.54 08.07 08.12 08.18 08.43 08.58 09.21 09.46 10.15 10.44 11.14 11.47 12.24 13.24 13.49

dnevnik

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Антологија кућа Сексперти Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Добро је, добро је знати Чело фест Трезор Зујалица Необично о биљкама

ВАТЕРПОЛО

Црвена звезда – Југ (Б92, 19.00)

ФУДБАЛ (Ж): ЛИГА ШАМПИОНА

Спартак–Гетеборг (РТС 2, 14.55) ВАТЕРПОЛО: ЛЕН ЛИГА ШАМПИОНА, КВАЛИФИКАЦИЈЕ

Партизан –Галатасарај (РТС 2, 17.55) 14.06 Антологија кућа 14.29 Сексперти 14.55 Фудбал (ж)-Лига шампиона, Спартак-Гетеборг, пренос 17.02 Очајне домаћице 17.55 Ватерполо-ЛЕН лига шампиона, квалификације: Партизан- Галатасарај, пренос 19.00 Линк 19.36 Играле се делије 20.09 У свету 20.34 Беокулт 21.00 Очајне домаћице 21.47 Долина лавова, филм 23.29 Амсамбл руске армије из Санкт Петербурга 00.30 Трезор 01.29 Ви и Мира Адања Полак 02.15 Фудбал (ж)-Лига шампиона: Спартак-Гетеборг (р) 04.00 Ватерполо-ЛЕН лига шампиона, квалификације: Партизан-Галатасарај (р) 04.59 Амсамбл руске армије из Санкт Петербурга

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 09.45 Топ шоп 10.00 Филм: СБ затвара круг 12.00 Топ шоп 12.30 Мирослав Лазански 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Мућке специјал 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Жута 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: У царству жена 23.00 Удовице 00.00 Мућке специјал 01.00 Филм: Заплет 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: У царству жена

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.30 Више од живота 08.30 Топшоп 08.50 Цртани филм 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05 Топшоп 13.20 Нинџа ратници 14.20 Филм: Визионари 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.00 Ватерполо: Црвена звезда - Југ 20.30 Нинџа ратници 21.25 Филм: Шифра: Сабљарка 23.30 Вести 00.08 Спортски преглед 00.28 Амерички топ-модел 01.20 Више од живота

07.00 10.15 11.00 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.30

Добро јутро Мала невеста Гранд шоу Пинк таргет Први Национални дневник Недељно поподне Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Др Оз Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Север Југ Црна хроника Филм: Ајкулина кожа Филм: Мамци из свемира 2: Завођење 04.00 Филм: 05.30 Моје срце куца за Лолу

05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 11.45 12.15 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Цртани по избору гледалаца Моћна чигра Дино ратник Мали мајстор Гоа Телешоп Хепи квизић Беверли Хилс Цртани по избору гледалаца Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Граница Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Једна жеља једна песма Лепи и мртви, док. серија Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Гламур Калас и Оназис, 2. део, филм Једна жеља једна песма Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Луиза Ранијери

Калас и Оназис Аристотел Оназис и Марија Калас су се упознали 1957. године када су обоје били на путу ка стицању славе. Марија је због овог успеха жртвовала неке своје најдубље женске потребе, али када је постала дива коју поштује и зна цео свет, почела је да жуди за смањењем својих професионалних обавеза... Улоге: Луиза Ранијери, Жерар Дармон, Серена Отијери Режија: Ђорђо Капитани (Хепи, 00.45)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda26.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.10 Венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Паклена Кели 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Велике ромске свадбе Америка 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Велике ромске свадбе Америка

10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Наполеон Ђаво ког знамо Најгори послови у историји Лондонска болница Снимање рата Тајм тим година XИ Ћелија Човекова историја Најгори послови у историји Александрија: Највећи град Ханибал Животиње које су ушле у историју Ловци на нацисте Човекова историја Како је уметност створила свет Туберкулоза. бела смрт

07.00 10.10 10.25 11.21 12.00 12.41 13.31 14.30 14.55 15.33 16.06 16.58 18.20 19.10 19.30 20.16 20.45 21.45 22.40 23.17 00.05 00.35 02.00 02.40 03.25

Добро јутро, Хрватска Вести из културе Документарна серија Азијски сакрални споменици Дневник Моћ судбине Др Оз 2, ток шоу Јеловници изгубљеног времена Екумена Алпе Дунав Јадран Луда кућа Хрватска уживо 8. кат, ток-шоу Тема дана Дневник Глобално село Либар Миљенка Смоје, док. серија Хоризонти Дневник 3 Други формат Секс и град Обитељски анђео, филм Др Оз 2, ток шоу 8. спрат Скица за портрет

Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Све по закону Филм премијера: Велико стопало 23.20 Филм: Остани прибран 01.20 Вокер, тексашки ренџер

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

Школа за фрајере Роџер је потпуно збуњен и уплашен радник на паркиралишту из Њујорка чије су мисли заокупљене свиме и свачим, а поготово девојком Амандом којој се боји да приђе. Не би ли подигао самопоуздање, уписује тајни курс који воде бизарни др Пи и његов асистент... Улоге: Би ли Боб Тор нтон, Џон Хе дер, Ја син да Ба рет, Мајкл Кларк Дан кан Режија: Тод Фи липс (ХРТ 2, 20.00)

Ели за бет Ром

СЕРИЈА

Закон и ред 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Водитељ конзервативног ток шоуа који је био пријављен полицији за сексуално злостављање, пронађен је мртав. Међутим, детективи проналазе траг који их води до жртвине супруге и опседнутог уходу... Улоге: Џе ри Ор ба, Џе си Ли Мар тин, Сем Во тер стон, Епа та Мер кер сон, Ели за бет Ром (РТЛ, 00.05)

Сем и Макс Ози Бу Остерманов викенд Анђео чувар Сестре Магдалене Митраљезац Бугимен Олд бој Еротски филм Еротски филм

Митраљезац Радња филма дешава се током Другог светског рата у наставном центру морнаричке авијације на Пацифику. Сукоб наредника Фоксија и војника Дејвиса уноси немир у јединицу која се интензивно припрема за крваве окршаје изнад Пацифика... Улоге: Че стер Мо рис, Ри чард Ар лен, Ро берт Ми чам, Џи ми Ли дон Режија: Ви ли јам Х. Пајн (Си не ма ни ја, 18.00)

Ро берт Ми чам

06.00 08.00 10.15 11.55 13.35 14.40 16.10 16.40 18.20 20.05 22.30 23.25 01.10 02.35 03.50

Каубоји и ванземаљци Дрво живота Сестре Карта милости Вини Пу Драга, смањио сам децу Епизоде Моја љубавна песма Штрумпфови Служавке Права крв В Мапа токијских звукова Колумбов трг Кери Фишер ТВ вести

Ја син да Ба рет 07.05 07.35 08.00 08.25 08.47 10.00 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.30 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.45 22.35 23.33 01.01

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Пренос седнице Хрватског сабора Анђео у породици, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Еко зона Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило 2, док. серија Школа за фрајере, филм Топ гир 12, док. серија Залагаоница, док. серија Мућке Битанге и принцезе

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Тајна давања Момци с Медисона Замагљен поглед Песма из срца Момци с Медисона Браћа Блуз Градски каубоји 2 Момци с Медисона Песма из срца Момци с Медисона Уједи живота Багзи

08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 10.00 Месечина и Валентино 12.00 Ја у љубав верујем 14.00 Алиса 16.00 До последњег даха 18.00 Мумија 20.00 Жена француског поручника 22.00 Робокап 3.

00.00 Еротски филм 01.15 Еротски филм

07.55 09.00 11.25 11.45 12.55 13.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.45 00.05 01.45 02.45

Галилео Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Менталист РТЛ вести Закон и ред Астро шоу Велика гужва у Бронксу, филм

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Препродавци аутомобила Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Организација Европског првенства Лет изнад Аљаске Пут око света са 80 превозних средстава Дајнамо, чудесни мађионичар Пен и Телер – Лаж или истина

21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 08.45 10.00 13.45 20.20 20.25 20.30 21.30 21.40 21.45 22.15 22.20 22.30 23.30 00.30

Мотоспортови Тенис Тенис ФИФА У-17 Сви спортови Коњички спортови Голф Голф Голф Једрење Једрење Сви спортови Билијар ФИФА У-17 Тенис

Г

За блу да ко је се сви од ри чу

ло ба ли за ци ја се на из глед ни от ку да по ја ви ла при ро ди њи хо ве исти не и ње ној не из бе жно сти. Мно се дам де се тих го ди на 20. ве ка, пот пу но раз ви - ги ће љу ти то по ри ца ти да су икад тра жи ли ви ше. За че тврт ве ка – нај ма ње до сре ди не де ве де се тих је на. За го вор ни ци су сме ло твр ди ли да ће дру штва ши ром све та, по сма тра но кроз при зму од ре ђе - – јав ну и еко ном ску де ба ту и про ис те клу по ли ти ку не еко ном ске шко ле, кре ну ти у но вим, ис пре пле та - во ди ла је све о бу хват на ви зи ја о то ме шта је гло ба ли ним и по зи тив ним прав ци ма. Та ми си ја пре то че на је за ци ја и за што је не из бе жна. Ти тек сто ви су и под у по ли ти ку и за кон то ком на ред не две де це ни је – сет ник о на чи ну на ко ји су ра чу на ри уне сре ћи ли осам де се тих и де ве де се тих го ди на 20. ве ка – сна гом еко но ми ју и ко ли ко је та кав при ступ еко но ми ји ма ње у ве зи с ми шљу не го са ста ти сти ком не из ве сне де кла ри са не не из бе жно сти. Да нас се ви де ре зул та ти, ко ји под ра зу ме ва ју из у зет на до стиг ну ћа, за бри ња ва ју ће не у спе хе и низ по сле ди ца ко је се мо гу де фи ни са ти као жи ве ра не. Ис ход, дру гим ре чи ма, не ма ни ка кве ве зе с не из бе жно шћу и у ве ли кој ме ри је у ве зи с екс пе ри мен тал ном еко ном ском те о ри јом пред ста вље ном као дар ви нов ска чи ње ни ца. Био је то екс пе ри мент ко ји је исто вре ме но по ку шао да пре о бли ку је еко ном ске, по ли тич ке и со ци јал не обла сти. Сад се та из у зет но ја сна за ми сао гло ба ли за ци је гу би. Ве ћи њен део је већ не стао. Из ве сни де ло ви ће ве ро ват но оста ти. Те рен је пре тр пан и дру гим кон ку рент ним иде ја ма, иде о ло ги ја ма и ути ца ји ма у ра спо ну од по зи тив них до ка та стро фал них. Во де ће лич но сти ко је су не кад твр ди ле да на ци о нал не др жа ве тре На Но вом Зе лан ду екс пе ри мент скроз пу као ба под вр ћи еко ном ским сна га ма, да нас го во ре да их тре ба из но ва осна жи ти да би се вред но сти. Ко ји ће де ло ви гло ба ли стич ког си сте ма су о чи ле с гло бал ним вој ним ме те жом. Про ро ци гло - ве ро ва ња не ста ти, а ко ји оп ста ти, не ма мо пред ста ву. ба ли за ци је ко ји су го во ри ли: „При ва ти зуј те, при ва - Би ло би опа сно ако би сви иш че зли. Нај ма ње је по ти зуј те, при ва ти зуј те“, да нас ка жу да су гре ши ли тре бан спој раз у зда ног на ци о на ли зма 19. ве ка и ста јер је на ци о нал на вла да ви на за ко на ва жни ја. Еко но - ро мод ног про тек ци о ни зма као ме ђу на род ног прин ми сти су се оштро по де ли ли око пи та ња да ли по пу - ци па. Али кад огром не си ле јед ном поч ну да се по сти ти или по ја ча ти кон тро лу над тр жи шти ма ка пи - ме ра ју у раз до бљу не из ве сно сти, не мо же се зна ти та ла. Све сна жни је на ци о нал не др жа ве, по пут Ин - ис ход. Ста ви те се у кон текст вре ме на ко ја су до ве ла ди је и Бра зи ла, оспо ра ва ју оп ште при хва ће но на че - до ве ли ких пре о кре та. Љу ди тих ера обич но су би ли ло гло бал не еко но ми је. Мул ти на ци о нал не фар ма це - за па ње ни ла ко ћом ко јом је не кад не из бе жно по ста ја ут ске кор по ра ци је из ми чу се и до ви ја ју да би из бе - ло бр зо за бо ра вље но; а то је био слу чај све јед но да ли је да та про ме на би ла на бо ље или на го ре. гле гра ђан ске по кре те. Ако по гле да те око се бе да нас, ви де ће те ја сне при Та кви тре ну ци обич но по чи њу по ри ца њем свих стра на. Кон фу зи ја пре стра вљу је оне ко ји су ми сли - ме ре гло ба ли за ци је као успе шне при че. Нај о чи глед ли да од ре ђу ју пра вац. И раз о ча ра ва оне ко ји кри ти - ни ји је раст тр го ви не. А има и при ме ра не у спе ха. ку ју тај пра вац. Но, раз до бље не из ве сно сти је и раз - Се ти те се Но вог Зе лан да или, у не што ко мич ни јем до бље из бо ра, а ти ме и мо гућ но сти. Ве ро ва ње у мо гућ ност Џон Ралстон Сол, један од најутипро ме не је ве о ма пре ци зна цајнијих савремених мислилаца и ствар. Она зна чи да ве ру је мо у председник Међународног ПЕН-а, изре ал ност из бо ра. Али да ли ве ложио је у свом кључном делу „Прору је мо да на ше вла де мо ра ју паст глобализма и преобликовање не из бе жно опо ре зи ва ти си ро света„ преведеном на све веће светма шне пу тем не ви дљи вих так ске језике (на српском објављеном у си као што су игре на сре ћу под издању „Архипелага„), једну од најутедр жав ном кон тро лом? Или ве мељенијих критика глобализације. У ру је мо да по сто ји из бор? Да ли тој луцидној и пророчкој књизи, једној ве ру је мо да се не у по тре бљи ви од најважнијих за разумевање нашег дуг зе ма ља Тре ћег све та мо же времена, Ралстон Сол на узбудљив и от пи с а ти ако то иза бе ре мо? провокативан начин анализира зашто Убе ђе ње да гра ђа ни има ју та је глобализам био доминантан и оконкву сна гу по чи ва у ср цу за ми - чан незапамћеном светском економском кризом, како је економија сли о ци ви ли за ци ји као за јед - претворена у религију модерног доба, на каквој је прекретници свет нич ком про јек ту. А што су ви - и шта ће бити с нама. ше љу ди убе ђе ни да по сто је ствар не мо гућ но сти из бо ра, ви ше ће же ле ти да гла са ју – што је ми ни ма лан чин – ду ху, де ре гу ли са ног ави он ског са о бра ћа ја. Ду жнич и, што је још ва жни је, ви ше же ле ти да се ан га жу ју ка кри за зе ма ља Тре ћег све та сад је у тре ћој де це ни ји по сто ја ња. у свом дру штву. Шта под ра зу ме ва гло ба ли за ци ја? Пре јед ног ве ка Све је ве ћи па ра по ли тич ки ан га жман мла дих; бри тан ски ли бе рал Џон Мор ли је сро чио: „Ако же ли - нор ма ли за ци ја уз на пре до ва лог ме ђу на род ног на си мо отр ца ну фра зу, ни шта бо ље од де фи ни ци је“. Ко - ља; но ви освит на ци о на ли зма у ду ху 19. ве ка у оп ли ки ће део гло ба ли за ци је не ста ти? Кад је не ка ве ли - се гу од је два пред ви ди вог до нај ра зор ни јег; по ја ва ка иде ја или иде о ло ги ја но ва и док све иде ла ко, чак и но вих на ци о нал них мо де ла ко ји ни су ра сно усло нај о збиљ ни ји за го вор ни ци има ју све о бу хват не зах те - вље ни; ре а фир ма ци ја на ци о нал не др жа ве, чак и та ве у ње но име. Кад све по ста не сло же ни је, као што то мо где је то би ло нај не о че ки ва ни је – у ЕУ. Све је би ва, ве ћи на тих истих за го вор ни ка вра ћа се скром - ма ње оних ко ји ве ру ју да би еко но ми ја мо гла од ре ни јим зах те ви ма, и да ље ин си сти ра ју ћи на кључ ној ди ти курс би ло ко јој ци ви ли за ци ји.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda26.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Из бе га вај те ути ца је оних ко ји вас нер ви ра ју. Дру штво вам при ја, док вам при ја. Не мо ра те тр пе ти оне ко ји вас уз не ми ра ва ју. Мо гућ ност сре ђи ва ња не крет ни на.

BIK 20.4-20.5.

У ка ри је ри вла да бла ги ха ос па се адап ти рај те и од ре а гуј те на вре ме и на на чин ка ко ће те са чу ва ти оно што сте већ ус по ста ви ли и ство ри ли. Др жи те до ни воа и сти ла.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

26. septembar 2012.

Спрем ни сте на ком про ми се, пре го во ре и са рад њу, на пра вич ним и рав но прав ним осно ва ма, ка ко у по сло ва њу, та ко и на при ват ном пла ну. Сми ри ва ње ат мос фе ре.

Рас тр за ни сте на раз не стра не, спрем ни да по др жи те дру ге и по мог не те им, дру же љу би ви, ко му ни ка тив ни. Али, не мој те пре те ри ва ти ни гу би ти из ви да свој пу то каз.

Има те мо гућ но сти да са ра ђу је те с дру ги ма, по слов но или при ват но, да упо зна је те но ва ли ца, да се до го ва ра те и пла ни ра те. Али, пи та ње је шта ће би ти од то га.

По слов на си ту а ци ја вас пот пу но оку пи ра, и мен тал но и фи зич ки. По же љан је тим ски рад. У по сло ва њу са слу шај те ста ри је и ис ку сни је, не пре у зи мај те пре ви ше.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обра ти те па жњу на то шта и ка ко ра ди те иза за тво ре них вра та. Са чу вај те сво је тај не по слов не пла но ве и по те зе. Ви ше раз ми шљај те, ма ње ре а гуј те по инер ци ји.

Чи ни те ка ко вам па ше. Мо же вам се! Ако хо ће те, ка ко хо ће те, та ко чи ни те. Има те осе ћај за ме ру и за по тре бе дру гих би ћа, пре све га парт не ра.

У са мо ћи ће те до не ти нај бо ље од лу ке. Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју, из бе га вај те нер ви о зу и па зи те шта ко ме го во ри те. Ро ђа ци вас уз не ми ра ва ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав ни од нос се за сни ва на при ја тељ ству и мен тал ној ком па ти бил но сти па раз го ва рај те о све му што вам до ђе на па мет. Из ла зак до но си за ни мљи ве су сре те.

Кри зан дан за вас! Са чу вај те се бе, сми ри те жив це, ше тај те се и из бе га вај те све оне ути ца је ко ји вас нер ви ра ју. Гле дај те ства ри уна пред, у бу дућ ност.

Не са ни ца је по сле ди ца нер во зе или не ких скри ве них стра хо ва, уз не ми ре ња. Уме те да пли ва те па ра чу нај те на сво ју ин ту и ци ју и спо соб ност сна ла же ња.

TRI^-TRA^

Ма ла сек си геј ша V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zreњanin

29

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Panчevo

30

Vrшac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 30 Niш

31

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. Ве тар слаб ју жни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. Ве тар слаб до уме рен ју жни и ју гоз пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 30 сте пе ни по Сре му и на ју гу Ба на та. СР БИ ЈА: Сун ча но и то пло за ово до ба го ди не уз ма ло обла ка на ју гу и ју го за па ду Ср би је. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До су бо те сун ча но и ве о ма то пло за ово до ба го ди не уз пра ве лет ње тем пе ра ту ре ко је ће се кре та ти ма ло из над 30 сте пе ни у то ку да на. У не де љу пад тем пе ра ту ре за 6 до 10 сте пе ни уз ме сти мич ну по ја ву ки ше.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја при ја ће хро нич ним бо ле сни ци ма, али се до дат на па жња ипак са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Гла во бо ља и не са ни ца су оче ки ва не ме те о ро пат ске ре ак ци је. Пре по ру чу је се из бе га ва ње ве ћих фи зич ких на по ра.

Madrid

21

Rim

27

London

17

Cirih

20

Berlin

24

Beч

25

Varшava

24

Kijev

23

Moskva

14

Oslo

12

St. Peterburg 12 Atina

34

Pariz

17

Minhen

24

Budimpeшta

28

Stokholm

14

Ком п а н и ј а „Victoria’s Secret” би ла је при м о р а н а да сво ј у но ву ко лек ц и ј у до њ ег ве ш а по ву ч е из про да ј е због оп ту жби за ра с и з ам. На и м е, бренд је ко л ек ц и ј у „Go East” по ву као из он л ајн про д а ј е, јер је је д ан ар т и кал, тач н и ј е ком б и н е зон, на з ван „Ма л а, сек с и геј ш а” (Sexy Little Geisha) иза з вао сал ву не г а т ив н их ко м ен т а р а, а ком п а н и ју су оп ту ж и л и за „увре д у и ра с и зам”. Чел ни ци ку ће „Victoria’s Secret” још увек се ни су зва нич но огла си ли по пи т а њу ових оп ту жби, али се њи хо во са оп ште ње оче ку је. У ме ђу вре ме ну, пре у сме ри ли су све по се ти о це стра ни це на ко јој се на ла зи но ва, спор на ко лек ци ја, на глав ну стра ну сај т а. Спор ни мо дел у кам па њи ре кла ми ра ју жно а фрич ка ма не кен ка Кен дис Свон пул, што су кри ти ча ри та ко ђе на зва ли „про бле ма тич ним по ку ша јем да се пре не б рег н е аутен т ич н ост азиј с ке кул т у р е и учи н и при х ва т љи в им фе ти ши за ци ја азиј ских же на”. „Бренд је пра вље њем ове ко лек ци је по твр дио увре дљу ву те зу ко ја је при сут на већ ду же вре ме у јав но сти, а то је да су азиј ска кул ту ра и азиј ске же не сек су а л ни објек ти ко ји се мо гу мо ди фи ко ва ти пре ма по т ре ба ма за па да”, до да је се у са оп ште њу кри ти ча ра.

VIC DANA Умр ла Ла ли же на и на гро бљу сви ту жни, по ти ште ни, а је дан чо век са стра не, пла че, ри да, чу па ко су. Ви ди га Ла ла, па му при ђе и ка же: - Та, гос’н шва лер, не мој да пла че те и ту гу је те, та жен’т ћу се ја опет !!!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

102 (0)

Slankamen

184 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

175 (0)

Zemun

242 (-10)

Bogojevo

160 (-1)

Panчevo

260 (-10)

Smederevo

442 (-10)

Baч. Palanka 178 (-2) Novi Sad

149 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

164 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

170 (-5)

NERA

Hetin

62 (-10)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 125 (27) Beograd

Kusiћ

186 (-10)

28 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja