Dnevnik 26.oktobar 2012.

NOVI SAD *

PETAK 26. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23599 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE JU ^E USVO JI LA RE BALANS BU YE TA APV I DO KA PI TA LI ZA CI JU RBV

Voj vo |an ski nov ci uz bu ni li i vlast i opo zi ci ju str. 3

LI DER DS-a OD LO @IO IZ BOR NU SKUP [TI NU ZA 25. NO VEM BAR I NA JA VIO SED NI CU GLAV NOG OD BO RA

NA U[]U BE GE JA U TI SU, KOD TI TE LA, ODR @A NA ZA VR [NA VE @BA „RE KA 2012”

Ta di} ko na~ nu od lu ku do no si 4. no vem bra Paj ti}: Pri hva ti }e mo Ta di }e ve uslo ve str. 2

Mi nus u dr `a v noj ka si pre po lo vqen na mi li jar du evra str. 4

Foto: S. [u{wevi}

VLA DA USVO JI LA PRED LOG BUYE TA ZA 2013. GODINU

Qud i su najv e} a s n a g a i b o g a t s tvo

str. 6

NI TI JE DO PO JEF TI WE WA DO [LO ZBOG DR @A VE, NI TI SU TR GOV CI POD VI LI REP

Ce ne obo ri li pra zni ye po vi

PRO TEST UDRU @E WA ZA ZA [TI TU PRA VA PO TRO [A ^A „PRO SPE RI TET”

Hit no vra ti ti od lo `e no pla }a we ga sa do ma }in stvi ma

str. 4

str. 5

NASLOVI

POVODOM 325 GODINA OD DOSEQAVAWA BUWEVACA U SOMBOR

Ekonomija

Vekovima nepomu}eni bratstvo i saradwa

5 U septembru prose~na zarada realno smawena za 6,5 odsto

Novi Sad

str. 11

Sumaglicu i ki{u oduva}e vetar

SPORT

str. 14 – 18

Vojvodina 11 Koncert Ane Bekute u Zrewaninu ubrza}e izgradwu obilaznice

Reporta`e

7 U gradu polovina biciklista bez svetla 9 Zbog glasne muzike napadnuta komunalna policija 12 U Belom Blatu {qiva cvetala u oktobru

Crna Najvi{a temperatura 18 °S n PRVA POBEDA NOVOSA\ANA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

9 Milevka Ribarevi} baka koja ima 100 godina

13 Navija~i bojkotovali tribinu u Novosadskoj policijskoj upravi

2

POLiTikA

petak26.oktobar2012.

[EF BRITANSKE DIPLOMATIJE JU^E U BEOGRADU

Sr bi ja sprem na za ~lan stvo u EU [ef bri tan ske di plo ma ti je Vi li jam Hejg raz go va ra sa srp skim zva ni~ ni ci ma u Be o gra du. Pred sed nik To mi slav Ni ko li} po ru ~io da je Sr bi ja sprem na za ~lan stvo u EU. Hejg je po zdra vio od lu~ nost ko ju Sr bi ja po ka zu je na evrop skom pu tu, na vo di se u sa op {te wu iz pred sed ni ko vog ka bi ne ta. Ni ko li} je is ta kao i da je pro {lo ne deq nim sa stan kom Da ~i }a i Ta ~i ja Sr bi ja u{la u za vr {nu fa zu pre go vo ra s Pri {ti nom i da je sprem na da, u ci qu re {a va wa pro ble ma Ko so va i Me to hi je, u~i ni mno ge kom pro mi se, ali da }e se to o~e ki va ti i od al ban ske stra ne.

– Sr bi ja je sprem na na sva re {e wa ko ja omo gu }a va ju bo qe uslo ve `i vo ta svih gra |a na Ko so va i Me to hi je i ko ja su u skla du s Usta vom na {e dr `a ve – is ta kao je to kom raz go vo ra pred sed nik Ni ko li}. [ef Fo rin ofi sa je bio na rad nom ru~ ku s pr vim pot pred sed ni kom Vla de Alek san drom Vu ~i }em, a to kom dvo ~a sov nog raz go vo ra u bri tan skoj re zi den ci ji u Be o gra du wih dvo ji ca su pri ~a li o Ko so vu, evrop skim in te gra ci ja ma i bri tan skim in ve sti ci ja ma.

Hejg se ju ~e po pod ne sa stao i s pre mi je rom Sr bi je Ivi com Da ~i }em.

pOSlani^ke teme

Hejg „spre ~io” Da ~i }a Ge ne ral ni se kre tar Vla de Veq ko Oda lo vi} oba ve stio je re pu bli~ ki par la ment da re pu bli~ ki pre mi jer Ivi ca Da ~i} ni je u mo gu} no sti da pri su stvu je po sta vqa wu po sla ni~ kih pi ta wa. Pred sed nik Vla de je, ka ko sto ji u pi sa nom oba ve {te wu,

spre ~en da do |e na sed ni cu zbog zva ni~ ne po se te dr `av nog se kre ta ra za spoq ne po slo ve Ko mon vel ta Ve li ke Bri ta ni je Vi li ja ma Hej ga. Da ~i }a je ju ~e pred par la men tar ci ma za me nio pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}.

Re fe ren dum (za)sa d ne po tre ban – Re fe ren du ma, na ko jem bi se gra |a ni iz ja {wa va li o to me da li su za ula zak u EU bez Ko so v a i Me t o h i j e, ne } e bi t i uko l i k o ne bu d e otvo r e n og uslo vqa va wa iz Uni je – iz ja vio je pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, od go va ra j u } i na pi t a w e po s la n i k a Ni k o l e Tu l i m i r o v i } a (NO PO) u pa la men tu Sr bi je.

Tu li mi ro vi }a je in te re so va lo da li }e vlast upri li ~i ti ta kvo iz ja {wa va we gra |a na, ili }e dr `a va po ku {a ti da za dr `i Ko so vo u gra ni ca ma Sr bi je.

Vu ~i} tvr di da Sr bi ja ni je do bi la ta kav uslov od EU, ali i upo zo ra va: – Da li je sve pri jat no i la ko – pa ni je. Ali, na{ iz bor je da zbog eko nom skog bo qit ka gra |a na sa ~u va mo te ri to ri jal ni in te gri tet, ali i da na sta vi mo da vo di mo po li ti ku na ova kav na ~in. Po ta kvoj „tan koj `i ci“ kre ta }e mo se i u bu du }e – is ta kao je Vu ~i}, iz ra ziv {i uve re we }e Sr bi ja u ju nu do bi ti da tum za po ~e tak pre go vo ra, ali i da po sto je ne ke na zna ke da bi to mo glo da se de si i ra ni je.

Ko ~u va po sla ni ka Po sla nik SPO-a @i ka Goj ko vi} pi tao je da li se u ne koj od fi o ka Tu `i la {tva u No vom Sa du na la zi pred met jed nog od po sla ni ka ko ji da nas se di u Skup {ti ni.

– Tu `i la {tvo je spro ve lo is tra gu zbog pri vred nog kri mi na la i sa mo je taj ~o vek ostao van do ma {a ja za ko na, a svi we go vi sa rad ni ci ko ji su iz vr {a va li we go ve na lo ge su pred met is tra ge, ili su ve} osu |e ni – na veo je Goj ko vi}. – Pro sto je ne ve ro vat no da se iza to ga ne kri je ne ka za {ti ta“.

– Ne znam ko ji je ta~ no slu ~aj po vo dom no vo sad skog Tu `i la -

{tva. Ako je ne ko od po sla ni ka SNS-a, re }i }u vam da se ne }e skri va ti iza imu ni te ta, ako ka `e te – ni je, o kej, ne ko dru gi da kle… Ako vas go ni tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal, ili ako vas go ni ne znam ko je ve} tu `i la {tvo zbog po ~i we ne zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja ili uta je po re za, pro ne ve ra, bi lo ko jeg dru gog kri vi~ nog de la, on da je i ne mo ral no i ne fer bi bi lo da vlast po dr `a va ili da kri je ta kve po sla ni ke od kri vi~ no prav nog go we wa – re kao je Vu ~i}.

S. St.

dnevnik

LIDER DS-a ODLO@IO IZBORNU SKUP[TINU ZA 25. NOVEMBAR I NAJAVIO SEDNICU GLAVNOG ODBORA

Ta di} ko na~ nu od lu ku do no si 4. no vem bra Li d er DS-a Bo r is Ta d i} iz ja vio je ju ~e da jo{ ni je po sti gao do go vor sa svo jim opo nen ti ma za li der sko me sto u stran ci te da }e od lu ku o svo joj kan di da tu ri, i o to me ka ko }e se vla da ti sa svo jim ti mom, do n e t i 4. no v em b ra, na k on sed ni ce GO DS-a.

– Ta da }u do ne ti ko na~ nu od lu ku o to me ka ko }u se vla da ti sa ~la no vi ma svo ga ti ma za vi sno od od go vo ra ko je mo ji opo nen ti bu du da li – re kao je Ta di} na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke u Krun skoj uli ci.

On je na gla sio da s we go vim opo nen ti ma u stran ci, od no sno s ti mom we go vog ak tu el nog za me ni ka Dra ga na \i la sa, do go vor jo{ ni je po stig nut, i pre ci zi rao da je to raz log za {to se iz bor na skup {ti na s 10. no vem bra po me ra na 25.

– Raz log je da se da {an sa po sti za wu do go vo ra – is ta kao je Ta di}.

On je re kao da su ne ki we go vi pred lo zi ko ji se ti ~u re for me stran ke ve} usvo je ni, a da se o ne ki ma di sku tu je, od no sno da osta ju spor ni.

– Ne k i mo j i pred l o z i su usvo je ni, a spor na su, i jo{ se o wi ma di sku tu je, ne ka per so nal n a re { e w a i pi t a w a o pro me na ma u ure |e wu stran ke ve za ne za pro me nu Sta tu ta – po ja snio je li der DS-a.

Ta di} je, me |u tim, pre ci zi rao da do go vor ko ji tre ba da po stig ne s opo nen ti ma ni je ve zan sa mo za per so nal na re {e wa ve} za otvo re na pi ta wa

do ne se od re |e na re {e wa, ko ja }e bi ti ja sna i ko na~ na ga ran ci ja da se stvar no pra ve su {tin s ke pro m e n e u DS-u i obez be |u ju da stran ka is pu wa va svo ju mi si ju u bu du} no sti – ka zao je Ta di}.

On je do dao da sma tra da bez qu d i ko j e je pred s ta v io u svom ti mu na unu tar stra na~ kim iz bo ri ma ne vi di mo gu} -

Osta je otvo re no pi ta we da li }e DS bi ti stran ka so ci jal de mo krat ske ori jen ta ci je ili po slov ni klub i da li }e bi ti na ras po la ga wu taj ku ni ma ili gra |a ni ma

ko ja se ti ~u to ga da li }e DS bi t i stran k a so c i j al d e m o krat ske ori jen ta ci je ili po slov ni klub i da li }e bi ti na ras p o l a g a w u taj k u n i m a ili gra |a ni ma. On je na gla sio da je neo hod no da se DS {to pre kon so li du je, da iz beg ne sva ku mo gu} nost ce pa wa i da s te

Odlagawe i uslovi Iz bor na skup {ti na je od lo `e na da bi se raz mo tri li uslo vi ko je je Ta di} po sta vio \i la su u za me nu za od u sta ja we od kan di da tu re. Ta di }ev pred log pod ra zu me va re for mu DSa i we go vo po zi ci o ni ra we kao so ci jal de mo krat ske par ti je na le vi ci, pro {i re we nad le `no sti Pred sed ni {tva i sta tu tar ne pro me ne ko je mo ra ju da obez be de ve }u unu tra {wu de mo kra ti ju i us po sta vqa we ver ti kal ne i ho ri zon tal ne od go vor no sti.

po zi ci je o{tru kri ti ku je po na {a we vla sti. Pre ma re ~i ma Ta di }a, Vla da Sr bi je ra di ve o ma kon fu zno i za to je po treb no da se DS {to br `e kon so li du je i na sta vi sna `no opo zi ci o no de lo va we.

– Vi dim do bru na me ru dru ge stra ne u ovim pre go vo ri ma i pr ve na zna ke da se do go vor mo `e po sti }i, i to je do bro, a da li }e bi ti do go vo ra, vi de }e mo – re kao je Ta di}.

On je na veo da }e po sle sed ni ce Glav nog od bo ra, we go va od lu ka o to me ka ko }e se da qe vla da ti na iz bo ri ma unu tar DS-a bi ti ko na~ na – Pre to ga od lu ku ne }u do ne ti, pre sve ga, zbog to ga {to Glav ni od bor i sam mo ra da

nost da DS is pu ni svo ju mi si ju. Kon fe ren ci ji za no vi na re pri su stvo vao je i Go ran ]i ri}, ko ga je Ta di}, uz Na ta {u Vu~ ko vi}, pred lo `io za jed nog od pot pred sed ni ka DS-a. „DS ima ve l i k u od g o v or nost i oba ve zu pre ma gra |an ka ma i gra |a ni ma Sr bi je da osta ne je din stven, sta bi lan i jak i da na k on Skup { ti n e pred jav nost iza |e s ja snom po li ti~ kom plat for mom za sno v a n om na so c i j al d e m o krat skim vred no sti ma„, na vo di se u sa op {te wu ko je je po sla to me di ji ma pred Ta di }e vu kon fe ren ci ju, i do da je da je upra vo zbog po tre be do dat nog de fi ni sa wa pra va ca de lo va wa i or ga ni zo va wa stran ke za ka zao sed ni cu GO. Bo ris Ta di} se sa stao ju ~e sa {e fom di plo ma ti je Ve li ke Bri ta ni je Vi li ja mom Hej gom.

Ta di} i Hejg su raz go va ra li o na stav ku evro in te gra ci ja, bi l a t e r al n im od n o s i m a dve ze mqe i ak tu el noj si tu a ci ji u Sr bi ji, sa op {ti la je De mo krat ska stran ka.

D. Milivojevi}

Paj ti}: Pri hva ti }e mo Ta di }e ve uslo ve Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti}, ko ji je i po kra jin ski pre mi jer, iz ja vio je ju ~e da su za we ga i za Dra ga na \i la sa pri hva tqi vi uslo vi ko je je dan ra ni je iz neo li der stran ke Bo ris Ta di}, a pod ko ji ma bi on od u stao od kan di da tu re na pred sto je }oj stra na~ koj iz bor noj skup {ti ni.

Paj ti} je u iz ja vi no vi na ri ma u Skup {ti ni Voj vo di ne ka zao da de li uve re wa da DS tre ba da bu de sna `ni je pro fi li san kao so ci jal de mo krat ska or ga ni za ci ja, ko ja vo di bri gu o so ci jal no naj u gro -

`e ni jim slo je vi ma sta nov ni {tva i o ma wi na ma. Do dao je da se sla `e i s ti me da DS tre ba da bu de de cen tra li zo van u od lu ~i va wu, od no sno da Pred sed ni {tvo stran ke do bi je vi {e nad le `no sti.

– A qu di ko je Bo ris pred la `e ima ju i auto ri tet i in te gri tet i mi smo u pop tu no sti sa gla sni s tim da se po stig ne do go vor jer je u ovom tre nut ku naj va `ni je i za ovu ze mqu da DS bu de sna `na i od gvor na opo zi ci ja ovoj vla di u ~i ju po li ti ku ne ve ru je mo ni na eko nom skom pla nu ni na pla nu evrop skih in te gra ci ja – re kao je on.

Paj ti} je po ru ~io i da po sto ji sprem nost da se po dr `i od la ga we iz bor ne skup {ti ne DS-a na ne ko li ko da na ili ne de qa da bi se pri pre mi la i pro gram ska skup {ti na na ko joj bi se de fi ni sa lo dru ga ~i je ustroj stvo DS-a.

– DS se ne }e ce pa ti. Mi smo pot pu no sve sni si tu a ci je u ko joj je ze mqa i ne ma mo pra vo na bi lo ka kvu dez in te gra ci ju i u tom smi slu smo sprem ni da pri hva ti mo i pred lo ge pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a – po ru ~io je Paj ti}.

B. D. S.

TVIT CRTICA Dru {tvo ma lo…

Iz bo ri u de mo krat skoj stran ci po no vo su bi li top-te ma na laj ni.

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} tvr di: „Ko li ko ~u jem, do go vo ra ne ma. Ta di} }e od lu ku o kan di da tu ri do ne ti 4. no vem bra. Od ga |a we skup {ti ne ide we mu u pri log„.

Ko men ta tor Dra gan Ja wi} ima dru ga ~i je “iz vo re”: „Mi slim da su gla si ne. Ne bi bi lo pa met no, \i las i Paj ti} su ve} po zi tiv no od go vo ri li na we go vu po nu du. Bio bi po ra `en„, upo zo ra va Ja wi}.

S dru ge stra ne, no vi nar “Ku ri ra” Mi lan La |e vi} pro te stu je na “Tvi te ru”: „Ve li ki Evro pqa nin i de mo kra ta Bo ris Ta di} i da nas se ba vi dis kri mi na ci jom me di ja pa je u se di {te DS-a opet po zvao oda bra ne me di je„.

Sti vi ba{ odu `io Po sla nik LSV-a \or |e Stoj {i} krat ko pi {e na laj ni: „Ban Ki-Vuk„.

A “pro zva ni” Je re mi} odu {e vqen je ne dav nim kon cer tom u ~ast Da na UN: „Sja jan je Sti vi Von der...„

pred s ed n i k a DS-a? Ako je s te, ima t e mo j u po dr { ku„. @iv ko vi} ne od go va ra kon kret no ve} pi ta: „Mi sli te li da je ~a sno i ra zum no kan di do va ti se za ne ku funk ci ju u ova kvoj De mo krat skoj stran ci?„ Na opa sku Dar ka Po pov skog: “To ve ro vat no ne bi bi la ista stran ka ka da bi qu di kao vi po ~e li vi {e da uti ~u na wen rad, a sad je ide al na pri li ka…”, @iv ko vi} kon sta tu je: “Da pra ve de mo kra te mo gu uti ca ti na rad DS-a, u de lo va wu te stran ke ne bi bi lo mo gu }e de val vi ra we osnov nih de mo krat skih prin ci pa”.

Pro me na na bo qe? „Tvi te ra{„ ko ji se pot pi su je kao Mi le Ki ti} pi ta: „Ne go, je l’ ima ne ki af ter ili na kon kon cer ta sa mo na sar mu kod Na ta {e?„ Je re mi} ka `e: ”Ovaj put ni {ta od af te ra, Sti vi ba{ odu `io... “

Funk ci o ner SVM-a Ba lint Pa stor “pri me }u je” na laj ni: „Stva ri se me wa ju na bo qe. Ima li smo ve o ma sa dr `a jan raz go vor s dr `av nim se kre ta rom u Mi ni ni star stvu prav de. Sit ne kra |e, mre `a su do va...„

(Ne)pra ve de mo kra te

Bo }a we

Eks p re m i j e r a Zo r a n a @iv k o v i } a pi t a fan: „Da li je isti n a da se kan d i d u j e t e za

SPO-vac Mi l an \u k i} vi { e ni j e u grad skoj vla s ti u No v om Sa d u pa, ako je su d i t i po

we g o v im re ~ i m a na laj n i, sa d a ima vi { e vre me n a. “Pro b ao bo } a w e u Li m an s kom par k u, tu je ne k ad igrao moj de d a, je s en je ne k ad OK”.

Ge or gi e va dr ma stru ja Ne ku bu re sa mo “obi~ ni” gra |a ni s ra ~u ni ma za stru ju. Po zna ti pop pe va~ Vla do Ge or gi ev se ja d a tvi t e r a { i m a: „Sti g ao ra ~ un za stru j u u #studiobarba. Nije mi dobro. Kako da vratim ra~un?„

Tambura{i, tiho svirajte Radikal Ivan Nini} oka~io je na lajnu tekst sajta „Pi{taqka„ u kojem tvrdi da su tambura{i koji su svirali na otvarawu predstavni{tva Vojvodine u Briselu pro{le godine nastupali o tro{ku „Elektrovojvodine„.

“Plati struju AP Vojvodini da bi u Briselu svirali tambura{i...”, ka`e Nini}.

S. St.

politika

dnevnik

petak26 . oktobar2012.

3

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE JU ^E USVO JI LA RE BALANS BUYE TA APV I DO KA PI TA LI ZA CI JU RBV

Voj vo |an ski nov ci uz bu ni li i vlast i opo zi ci ju Po sla ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne usvo ji li su ju ~e re ba lans po kra jin skog bu xe ta, ko ji }e bi ti oko {est mi li jar di ma wi zbog du ga Re pu bli ke, te po kre nu li za ko no dav nu ini ci ja t i v u pre m a re p u b li~ k om par la men tu, tra `e }i iz me nu Za k o n a o bu x et s kom si ste mu ko ja }e omo gu }i ti da se Voj vo di ni obez be di ustav ni mi ni mum od naj ma we se dam od sto iz cen tral n e ka s e. Voj v o |an ski par la ment od lu ~io je ju ~e i da omo gu }i za du `i va we Po kra ji ne kroz iz da va we har ti ja od vred no sti na pe riod od 30 go di na za do ka pi ta li za ci ju Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Ta od lu ka iza zva la je ju ~e naj vi {e po le mi ke u skup {tin s koj sa l i, zbog op t u ` bi i kri t i k a opo zi ci o nih stra na ka ko je su ina ~e obe le `i le ju ~e ra {wu skup {tin sku se si ju ~i ji dnev ni red je go to vo te mat ski bio po sve }en pro b le m i m a u fi n an s i r a w u po kra jin ske ka se.

Pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} iz ja vio je da je ju ~e ra {wi re ba lans po kra jin skog bu xe ta po ka zao da ni su is po {to va ne ustav ne ga ran ci je jer je Re pu bli ka Po kra ji ni za ovu go di nu osta la du `na oko {est mi li jar di di na ra. On je iz ra zio `a qe we zbog to ga {to ni kod iz ra de re pu bli~ kog bu xe ta za na r ed n u go d i n u „ni s u kon sul to va ni iza bra ni pred stav ni ci gra |a na Voj vo di ne„,

Igor Mirovi} (SNS)

iako je, ka ko je na veo, Vla da APV Re pu bli~ koj pru `i la ru ku za sa rad wu. On je po ru ~io da }e, uko li ko ni u no vom bu xe tu ne bu de ostva ren ustav ni mi ni mum za voj vo |an ski bu xet, po kra jin ska vlast pred u ze ti „ko ra ke ko ji }e pod ra zu me va ti i tu `be ne zah te ve pred par ni~ nim su do vi ma”.

– Pa, ne mo `e se na ma, u ~i joj ru ci ni su ni no` ni po ga ~a, spo ~i ta va ti da stva ra mo ten zi je ako zah te va mo da se po {tu ju osnov ni de mo krat ski prin ci pi – is ta kao je Paj ti}.

vla sti da }e to „u sva kom slu - APV mo r a po { to v a t i, ali ~a ju mo ra ti da ob ja sne i gra |a - sma tra ju da ak tu el na po kra jin ni ma, ali i ne ki ma dru gi ma ska vlast ni sa ma ni je do sled ko ji bu du is tra `i va li po slo - na u po {to va wu Usta va po dru gim pi ta wi ma. Iz go to vo svih va we RBV„.

Pro tiv re ba lan sa bi li su i opo zi ci o nih stra na ka zah te va po sla ni ci ko a li ci je oku pqe ne li su od ko a li ci je vla da ju }e u oko So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, ko ji su u naj ve }oj me ri kri ti ko va li u{te de u bu xe tu u obla sti so ci jal ne za {ti te, od no sno de mo graf ske po li ti ke, u ko ji ma je, ina ~e, Ustav ni sud Po kra ji ni ospo rio nad le `nost.

Po s la n ik SVM-a Ako{ Uj he qi ka zao je na to da na kon re ba lan sa po kra jin skog bu xe ta, a zbog du ga Re pu bli ke, ni no mi nal no ne }e bi ti za do vo qen ustav n i mi n i m um od se dam od sto, dok su ka pi tal ni ras ho di pre po lo vqe ni.

Pred s ed n ik Skup {ti n e Voj v o d i n e I{tvan Pa s tor oce nio je da za ko no da va na I do sada postojala arogancija u odnosu ini ci ja ti va ko ja je ju centralne vlasti prema pokrajinskoj, ~e po kre nu ta u Skup ali sad, uz to, postoji i ignorisawe {ti n i Voj v o d i n e na pred log Sa ve za voj vo (Bojan Pajti}) |an skih Ma |a ra je di na mo gu }a op ci ja jer po stu p ak ko j i je pred – Ima li smo op ci ju da se in u{te da od pre ko dve mi li jar de Ustav nim su dom po kre - Marijana ^etojevi} (SRS) ve sti ra oko 20 mi li jar di u to di na ra. nu la Vla da APV zbog za ki da - Po kra ji ni da se otvo re na pi – Voj vo di na je do sa da po vu - da se RBV uga si, od no sno da se wa po kra jin skog bu xe ta mo `e ta wa o fi nan si ra wu APV, ali is pla te de po zi ti ko ji su osi gu kla vi {e od 87 od sto nov ca iz tra ja ti du `e. Pa stor je na ja - i o pa ke tu nad le `no sti i Sta IPA-pro gra ma ko ji su bi li ra ni. S dru ge stra ne, op ci ja je tu tu APV, re {a va ju for mi ra vio da }e li~ no u Skup {ti ni na me we ni Sr bi ji. Od ukup no bi la da se s 15 mi li jar di ob ve Sr bi je lo bi ra ti da se taj pred - wem par l a m en t ar n og te l a u 53 mi li o na evra, Voj vo di na je zni ca ko je bi bi le emi to va ne log voj vo |an skog par la men ta ko jem bi u~e stvo va le sve po pri vu kla vi {e od 40 jer smo na pe riod od 30 go di na ta ban ka uvr sti na dnev ni red Na rod ne sla ni~ ke gru pe. bi li or ga ni zo va ni. A jo{ mo - osna `i ta ko da bu de jed na od – S aspek t a po { to v a w a skup {ti ne {to pre. `e mo bi ti pri mer dru gim ad - naj bo qih u ovoj ze mqi. Za to je Usta v a, ta ini c i j a t i v a je u re d u, ali mi in s i s ti r a m o i na si s tem s koj kon t ro l i tro { e Do ka pi ta li za ci ja RBV za 15 mi li jar di di na ra wa po k ra j in s kog bu x e t a – ka zao je naperd wak Igor Mi ro Sku {ti na Voj vo di ne je ve }i nom gla so va usvo - ne pri hva tqi va. Oni su upo zo ri li na to da je vi}. ji la pred log po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o Mi ni star stvo fi nan si ja su ge ri sa lo dru ga ~i ja [ef po sla ni~ kog klu ba ko po kre ta wu i na ~i nu spro vo |e wa po stup ka emi - re {e wa da bi se, ci ti ra li su, ago ni ja oko RBV a li ci je oko SPS-a Pa vle Bu to va wa du go ro~ nih har ti ja od vred no sti ra di ja - za vr {i la. da kov za me rio je skup {tin ~a wa fi nan sij skog po ten ci ja la Raz voj ne ban ke – Tri go di ne po slu je te u RBV-u, a na ~in na ko skoj ve }i ni {to se stal no ba Voj vo di ne. ji ste po slo va li do veo je do 75 pr o ce na ta ne na vi ustav no prav nim pi ta wi ma.

– Tom od lu kom pred vi |e na je do ka pi ta li za ci ja pla ti vih kre di ta. To je stra {no i ta ko se ar~i On je oce nio da ini ci ja ti va RBV-a, od no sno emi to va wem ob ve zni ca u mak si mal - imo vi na gra |a na – re kao je po sla nik SNS Vla SVM ima pun le g i t i m i t et, noj vred no sti 15 mi li jar di di na ra u jed noj ili vi - di mir Ga li}. ali je za me rio {to ni je usle {e emi si ja s ro kom do spe }a od 30 go di na – na veo je Ra di kal Sa {a San to vac ka zao je da tri go di di la ra ni je. Pred lo `io je i po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man. ne po sle osni va wa RBV ni je ostva rio svoj za da da se ta kva „su {tin ska pi ta On ka zao da }e da tum emi to va wa ob ve zni ca, tak, da je u we ga ulo `e no go to vo 30 mi li jar di wa re {a va ju do go vo rom iz me wi ho vu vr stu, va lu tu pla }a wa i osta lo utvr |i - di na ra, {to je po lo vi na go di {weg bu xe ta Voj |u svih par la men tar nih stra va ti Vla da Voj vo di ne, po je di na~ nim od lu ka ma. vo di ne, da bi da nas ce na we go ve ak ci je bi la na ka da bi se utvr dio za jed Do ka pi ta li za ci ja je, po we go vim re ~i ma, 352 di na ra. ni~ ki stav s ko jim bi smo na oprav da na, a wo me }e se omo gu }i ti fi nan sij ska Po sla nik DSS Ste vi ca De |an ski re kao je da stu p a l i pre m a Re p u b li~ k oj kon so li da ci ja RBV-a. je 75 od sto ne na pla ti vih kre di ta ogro man no vac skup {ti ni”.

Se kre tar je re kao i da je od 2009. go di ne ka da i pi tao ko su ti ko ji du gu ju i ka kve su ga ran ci je Ale skan dar Mar ton iz po je RBV osno van, ukup na do ka pi ta li za ci ja iz no - za zaj mo ve do sta vi li, dok je po sla nik SPS Go sla ni~ kog klu ba Li ge so ci jal si la 12 mi li jar di di na ra. ran Lat ko vi} pi tao i ko je od go vo ran za du go va de mo kra ta Voj vo di ne iz ra zio Po sla ni ci opo zi ci je iz re do va SNS, DSS, wa. je o~e ki va we da }e na kon ju ~e mi ni stra ci ja ma u ovoj ze mqi i SRS i SPS po ru ~i li su da je ta od lu ka za wih S. K. ra {we za ko no dav ne ini ci ja ti po to me {to }e ovaj re ba lans ve po kra jin ski par la ment u omo gu }i ti da za vi {e od de set On je od ba cio op tu `be opo - do gled nom pe ri o du po kre nu ti od sto sma wi mo ad mi ni stra ci - ovo ra ci o nal no re {e we, ko je i nov c a u ko r ist po l i t i~ k ih ju kroz si stem teh no lo {kih ma we ko {ta dr `a vu a i du go - struk t u r a vla s ti”. On je zi ci o nih po sla ni ka da se ti me i ini c i j a t i v u za pro m e n u vi {ko va i ot prem ni na ko je }e ro~ no }e do ne ti be ne fi te gra - stran ke vla da ju }e u Voj vo di ni uno si ne ga tiv na ener gi ja u po - Usta va Sr bi je. On je ka zao da je LSV ne za do vo qan tre nut bi ti is pla }e ne – po ru ~io je |a ni ma Voj vo di ne. I gra |a ni op tu `io da su „li ce mer ne jer li ti~ ki `i vot.

Pred log za za kon ske iz me ne nim sta tu som Voj vo di ne, ko ji mo gu bi ti pot pu no spo koj ni kad tra `e po {to va we Usta va kad po kra jin ski pre mi jer.

Paj ti} je is ta kao i da emi to - su u pi ta wu wi ho va {ted wa i je re~ o fi nan si ra wu Po kra ji - ko jim se tra `i da se po kra jin - je, po we mu, lo{ i zbog to ga ne, dok su i sa me kr {i le Ustav ski bu xet ob ra ~u na va u od no su {to je po k ra j in s ka vlast u va we ob ve zni ca u vred no sti od de po zi ti – tvr di Paj ti}. na ukup ne pri ho de re pu bli~ - pret hod nom pe ri o du bi la ~e On je, ko men ta ri {u }i vi sok kad su usva ja le Sta tut i Za kon 15 mi li jar di di na ra za do ka pi ta li za ci ju RBV ne zna ~i za du - pro ce nat ne na pla ti vo sti kre - o nad le `no sti ma APV„. Za Jo - kog bu xe ta, po sla ni ci opo zi - sto }u tqi va i sklo na po vla ~e `i va we ne go „ula ga we ka pi ta - di ta RBV-a, do dao da je si tu a ci - va no va, re ba lans je po seb no ci je ni su po dr `a li. Ni ko od wu pred cen tral nom vla {}u u la ko ji ne }e ne sta ti ne go }e ja sli~ na u go to vo svim ban ka ma pro ble ma ti ~an zbog „igra wa opo zi ci o nih po s la ni ka ni je po g le d u ostva r i v a w a pra v a B. D. Sa vi} bi ti u vla sni {tvu gra |a na ko je po slu ju u Sr bi ji, a zbog lo - Raz voj nom ban kom Voj vo di ne”. ospo ra vao da se ustav ni mi ni - APV. Fo to: F. Ba ki} mum ko ji se od no si na bu xet Voj vo di ne u ban ci ko ja wi ma {e si tu a ci je u pri vre di. Do dao On je po r u ~ io po k ra j in s koj On je ka zao da je i do sa da po sto ja la „aro gan ci ja” u od no si ma cen tral ne vla sti pre ma po kra jin skoj, ali da sad, uz to, po sto ji i „ig no ri sa we„. Me |u tim, us tvr dio je da je, upr kos to me, u po kra jin skoj ka si i u uslo v i m a kri z e ostva r e n a

pri pa da”. Re a gu ju }i na ve o ma o{tre kri ti ke mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a zbog ta kve od lu ke po kra jin ske vla sti, Paj ti} je ka zao da je RBV „do sa da bi la iz u zet no zna ~aj na i spa sla de se ti ne hi qa da rad nih me sta u Po kra ji ni”.

je da je ta ko i Srp skoj ban ci, i u Pri vred noj ban ci Be o grad, kao i u mno gim pri vat nim ban ka ma.

– Mno ge ban ke se po vla ~e s ovog tr `i {ta zbog kri ze. To {to ne ko po tra `i va we ni je na pla ti vo ne zna ~i da je ban ka iz gu bi la jer ona ima sred stva obez be |e wa. Sve dru go je ma ni pu li sa we po da ci ma – re kao je Paj ti}.

Paj ti} je opa ske opo zi ci o- nih po sla ni ka o mo gu }oj is tra zi po slo va wa u RBV-u, a zbog na vod ne kri mi na li za ci je, oce nio „po li ti za ci jom ko ja go vo ri o to me ka kav je od nos pre ma Voj vo di ni”. [ef po s la n i~ k og klu b a Srp ske na pred ne stran ke Igor Mi ro vi} po ru ~io je, na i me, da po kra jin ski par la ment tre ba da ras pra vqa o do sa da {wem po slo va wu RBV-a te „o ne stan ku nov ca iz te ban ke u pret hod nom pe r i o d u„. A po s la n i c a Srp ske ra di kal ne stran ke Ma ri ja na ^e to je vi} na zva la je od l u k u o do k a p i t a l i z a c i j i RBV-a „skan da lo znom i ne do pu sti vom„, uz oce nu da }e ti me gra |a ni Voj vo di ne bi ti za du `e ni za na red nih 30 go di na.

Ona je i u ras pra vi o re ba lan su po kra jin skog bu xe ta ka za la da ko a li ci ja vla da ju }a u Po kra ji ni de mon stri ra „ne do ma }in sko tro {e we nov ca”. Wen stra na~ ki ko le ga Sa {a San to vac kri ti ko vao je po kra jin sku vlast {to i na k on od l u k e USS-a na sta vqa da fi nan si ra kan ce la ri ju APV u Bri se lu.

Po s la n ik De m o k rat s ke stran ke Sr bi je Mi len ko Jo va nov oce nio je da re ba lans po tvr |u je da po kra jin ska vlast „na s ta v qa prak s u tro { e w a

Ma ra{: Po kri va we br qo ti na – Od go vor nost za no vu do ka pi ta li za ci ju Raz voj ne ban ke Voj vo di ne od 150 mi li o na evra sno si }e u po li ti~ kom smi slu po kra jin ska vlast, ali }e eko nom ska od go vor nost pa sti na sve gra |a ne Sr bi je – re kao je ju ~e ~lan Pred sed ni {tva URS-a Slo bo dan Ma ra{ na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du. – To ni je ni ka kvo vra }a we nov ca gra |a ni ma Voj vo di ne, ne go po kri va we br qo ti na Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.

Ma ra{ je na veo da je ta ban ka ra ni je do ka pi ta li zo va na sa 150 mi li o na evra, ali da je 75 od sto we nih kre di ta ne na pla ti vo i da je od we „je di no go ra“ Agro ban ka s 80 od sto ta kvih zaj mo va.

– Kqu~ no pi ta we je ko je do bio te kre di te, pod ko jim uslo vi ma i uz ko je ga ran ci je, kad ne mo gu da se na pla te. To tra `i mo da RBV sa op {ti – na veo je Ma ra{.

On je oce nio da no va do ka pi ta li za ci ja RBVa ne }e re {i ti pro blem te ban ke, za ko ju je na veo da je u du bi o zi od 240 mi li o na evra, ve} da je to „gu ra we pod te pih“ pro ble ma ko ji }e se po no vo po ja vi ti.

On je re kao da je Po kra jin ska vla da od bi la pred lo ge Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de i pre po ru ke MMF-a.

– Ne ki ka `u, ne }e od lu ku o to me do ne ti Mla |an Din ki} ve} or ga ni APV. Da, ali po li ti~ ku od go vor nost za no vu do ka pi ta li za ci ju

RBV-a sno si }e or ga ni APV, a eko nom sku – svi gra |a ne Sr bi je – is ta kao je Ma ra{.

Go vo re }i o ne dav noj po se ti mi ni stra Din ki }a Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma, Ma ra{ je re kao da ni ka kav do go vor o pro da ji de set do ma }ih kom bi na ta ni je po stig nut. On je na veo da su „de `ur ni spin-maj sto ri“ pla si ra li pri ~u da se tu ra di o 25.000 hek ta ra voj vo |an ske ze mqe ko ja se da je bez ten de ra.

– To je tri od sto od 800.000 hek ta ra ob ra di ve ze mqe u Voj vo di ni. I, ni su svi od de set kom bi na ta na te ri to ri ji Voj vo di ne. Ni ka kav do go vor ni je po stig nut i ni {ta ne }e bi ti ura |e no mi mo za ko na – re kao je Ma ra{.

S. K.

Din ki}: Kon sul to va li smo voj vo |an sku vlast – Voj vo di na }e ima ti 7,05 od sto ukup nih pri ho da srp skog bu xe ta – iz ja vio je ju ~e mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je. – To je za ga ran to va no Za ko nom o bu xet skom si ste mu.

On je do dao da ni je ta~ na iz ja va po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a da pri li kom do no {e wa bu xe ta ni su kon sul to va ne po kra jin ske vla sti.

– Ni je ume sno go vo ri ti da ih ni smo kon sul to va li, bi li smo ta mo pre dve ne de qe i raz go va ra li – re kao je mi ni star.

4

ekonomija

petak26.oktobar2012.

SPRE MAN NO VI ZA KON O PO RE ZU NA DO BIT

dnevnik

PRO TEST UDRU @E WA ZA ZA [TI TU PRA VA PO TRO [A ^A „PRO SPE RI TET”

Uvo di se na met na po re ski raj Na sajtu Ministarstva finansija i privrede objavqen je kona~an nacrt zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji, izme|u ostalog, uvodi oporezivawe usluga po odbitku, po stopi od 25 posto, koje pravna lica iz Srbije pla}aju firmama koje su registrovane u tzv. poreskim rajevima. Ciq zakonodavca je da se na taj na~in spre~i odliv neoporezivih prihoda.

Pove}ava se i stopa poreza na dobit – s deset na 15 posto, koja Srbiju i daqe svrstava u red zemaqa s niskom stopom toga poreza, ka`u u Ministarstvu, navode}i primera radi da taj porez u Nema~koj iznosi 38,7 posto, u Hrvatskoj 20, a u Slova~koj i ^e{koj 19.

Izmene zakona donose zna~ajne novine koje, uz druge usvojene mere

Hit no vra ti ti od lo `e no pla }a we ga sa do ma }in stvi ma Odlukom JP „Srbijagas” da se individualnim potro{a~ima gasa ukine mogu}nost pla}awa ra~una na rate ponovo gra|ane Srbije stavqa u razli~it polo`aj, ukazuju iz Udru`ewa za za{titu prava potro{a~a “Prosperitet” – jer oni

nom pla}awu ra~una za individualne potro{a~a gasa po dosada{wem modelu, a da se, ukoliko do toga ne do|e, uvede isti princip i uslovi pla}awa grejawa na gas za sve kategorije potro{a~a da se socijalni mir ne bi ~uvao samo pre-

skupqewa tog energenta, omogu}eno je da tro{kove grejawa pla}aju tokom cele godine, sli~no kao oni koji se greju preko toplana.

Tako su ra~uni za utro{eni gas stizali dva puta – prvi od 62,5 odsto tokom grejne sezone, a preostalih 37,5 odsto {est meseci kasnije. To je zna~ajno olak{alo pla}awe ra~una, ali je sada ukidawem mogu}nosti odlo`enog pla}awa, stawe vra}eno na ono od pre nekoliko godina.

U „Prosperitetu” nagla{avaju i da je tvrdwa da je sada{wa cena gasa daleko od tr`i{ne, odnosno oko 30 odsto ni`a od ekonomske – neprihvatqiva. U tom udru`ewu ukazuju na to da sve dok se ne ukinu posrednici, ne utvrde realni bilansi stawa i uspeha, stvarni uzroci gubitaka, JP „Srbijagas”

Od lu ka JP „Sr bi ja gas” da se in di vi du al nim po tro {a ~i ma ga sa uki ne mo gu} nost pla }a wa ra ~u na na ra te, po no vo gra |a ne Sr bi je sta vqa u raz li ~it po lo `aj koji se greju putem toplane i sami, koriste}i isti energent – gas, ra~une pla}aju razli~ito. Zato su iz tog udru`ewa Vladi Republike Srbije i Ministarstvu energetike uputili otvoreno pismo u kojem tra`e dono{ewe uredbe o odlo`e-

ko le|a individualnih potro{a~a jer je to kr{ewe osnovnih qudskih prava i svrstavawe u drugu kategoriju gra|ana.

Da podsetimo, krajem novembra 2008. godine inidvidualnim potro{a~ima gasa, zbog velikog po-

ne racionalizuje, ne utvrdi visina distributivne razlike, gubici u mre`i i uslovi uvoza gasa i ne re{e dugovawa toplana, energana i industrijskih potro{a~a, pri~a o niskoj ceni gasa je proizvoqna i neutemeqena. Tako|e, siti~u i da,

VLA DA USVO JI LA PRED LOG BUYE TA ZA 2013. GODINU

fiskalne konsolidacije, treba da obezbede stabilne prihode republi~kog buxeta i smawewe buxetskog deficita, a ciq zakonodavca je da se spre~i odliv neoporezivih prihoda.

Navedeno je da je olak{ano poslovawe, kroz izmenu uslova za poresko priznavawe otpisa potra`ivawa, pravila za poresku amortizaciju i poreski tretman likvidacionog ostatka. Ukida se i obaveza dostavqawa finansijskih izve{taja Poreskoj upravi prilikom podno{ewa poreske prijave jer se ta dokumenta ve} dostavqaju Agenciji za privredne registre.

Od poreskih podsticaja zadr`avaju se poresko osloba|awe za velike investicije, ~ija su ulagawa ve}a od milijardu dinara i zapo{qavaju najmawe 200 radnika, kao i op{ta investiciona olak{ica.

Go ri vo jef ti ni je do 2,5 di na ra Prose~ne maloprodajne cene goriva u Srbiji ni`e su od 0,6 do 2,5 dinara po litru nego pro{le sedmice, saop{tilo je Udru`ewe naftnih kompanija Srbija. U redovnoj nedeqnoj analizi prose~nih maloprodajnih cena goriva u regionu Udru`ewe naftnih kompanija Srbije navelo je da je sni`ewe cene rezultat ja~awa dinara i ni`ih proizvo|a~kih cena goriva. Prose~na cena dizela D-2 u Srbiji ni`a je 0,6 dinara i iznosi 156,43 dinara, a evrodizel je pojeftinio dinar, na 164,11. Benzin evropremijum BMB-95 pojeftinio je 1,5 dinar – na 169,02, a premijum BMB-95 dva i po dinara – na 160,77 dinara. Prose~na cena benzina BMB-98 je 188,95 dinara litar, a auto-gasa 85,96 dinara.

Mi nus u dr `a v noj ka si pre po lo vqen na mi li jar du evra Vlada Srbije usvojila je ju~e predlog zakona o buxetu za idu}u godinu, koji predvi|a prihode od 956,4 milijardi dinara, rashode od 1.078,3 i smawewe buxetskog deficita na 3,3 odsto vrednosti ostvarenog BDP-a.

– Ciq je da se buxetski deficit prepolovi, omogu}i zaustavqawe rasta javnog duga, za{tite najugro`eniji i obezbede razvojni posticaji privredi – rekao je ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle sednice. – Projekcijom buxeta o~ekuje se privredni rast od dva posto.

Po wegovim re~ima, buxet je donet na vreme, razvojno je orijentisan i uspostavqen je balans izme|u {tedwe i podsticaja. On je kazao da }e predlog buxeta za 2013. biti upu}en Skup{tini Srbije i da }e poslanici imati gotovo mesec dana da se upoznaju s tim dokumentom. Ministar je istakao da }e biti pove}ani rashodi za kapitalna ulagawa za poqoprivredu i privredu, i to za profitabilne kompanije, i za infrastrukturu.

On je rekao da }e biti date dodatne garancije za zadu`ivawe kod Eksim banke Kine i Ruske Federacije za infrastrukturne projekte, me|u kojima su gradwa autoputeva Beograd–^a~ak, Pojate–Preqina i Novi Sad – Lozni-

Voj vo di na }e ima ti 7,05 od sto – Vojvodina }e imati 7,05 odsto ukupnih prihoda srpskog buxeta – izjavio je ju~e Mla|an Dinki}.

– To je zagarantovano Zakonom o buxetskom sistemu – rekao je ministar finansija . ca. Ciq buxeta je, kako je rekao, da se smawe neproduktivni rashodi a da se pove}aju ulagawa u infrastukturu i poqoprivrdu, dodaju}i da se vi{e ne}e pomagati firmama gubita{ima.

Po materijalu koji je podeqen pred po~etak konferencije za novinare, planirani buxetski deficit je 132,3 milijarde dinara, a ukupan deficit Republike je 121,9 milijardu dinara i iznosi 3,3 od-

sto BDP-a. To je ujedno i oko 100 milijardi dinara mawi deficit od ovogodi{weg.

Prihodi na nivou cele dr`ave iznose 1,685,2 milijardi dinara, a rashodi 1.817,5. Konsolidovani buxet, koji, osim republi~kog buxeta, ukqu~uje i buxet Pokrajine, op{tinske buxete, buxet „Puteva Srbije„ i organizacija obaveznog socijanog osigurawa, u deficitu je od 132,3 milijarde dinara, {to

je 3,6 odsto BDP-a. Najve}e u{tede u buxeta ostvarene su u rashodima za subvencije – sedam milijardi dinara, izdacima za kupovinu roba i usluga – 4,6 milijarde, kao i rashodima po osnovu buxetskih kredita – 4,1 milijarde dinara.

Rashodi za socijalnu za{titu pove}ani su oko sedam milijardi dinara. Javni dug bi na kraju ove godine trebalo, kako se o~ekuje, da se uve}a na oko 60 odsto od vrednosti BDP-a, a ispod tog nivoa po~e}e da se smawuje od 2014. U 2014. Vlada namerava da buxetski deficit dodatno smawi na 1,9 odsto, a u 2015. na svega jedan odsto.

– Predstavnici Me|unarodnog monetarnog fonda po~e}e razgovore o novom ara`manu s Vladom Srbije u naredne dve nedeqe – najavio je ministar finansija i privrede. – MMF }e u Srbiju do}i najkasnije do 10. novembra.

Dinki} je istakao da je ju~e telefonom razgovarao sa {eficom misije MMF-a koja dolazi u Srbiju Su za nom Bur ga so vom, koja je izrazila zadovoqstvo dosada{wim tehni~kima razgovorima s Vladom Srbije. Dinki} je naglasio da MMF ne bi ni do{ao da nismo imali dobar predlog buxeta za 2013. On je podvukao i da se prvi put desilo da su u MMF-u rekli da bi konsolidovani deficit mogao biti i vi{i od „targetiranog” i da bi mogao iznositi, po wihovom mi{qewu, ~etiri odsto BDP-a.

dok se ne re{i problem dugovawa toplana i dugovawa gra|ana koji se greju putem wih, ukidawe odlo`enog pla}awa potro{we gasa tokom grejne sezone za individualne potro{a~e nije dobra odluka.

D. Mla |e no vi} SA MIT GU VER NE RA U MI LO ^E RU

Sli~ ne mu ke u ce lom re gi o nu Zemqe regiona u vreme ekonomske krize suo~avaju se sa sli~nim izazovima – neophodno{}u da konsoliduju javne finansije, visokom zavisno{}u od zemaqa EU, od kojih su mnoge tako|e u krizi, i jakom uticaju kretawa cena hrane i sirovina na globalnom tr`i{tu, oceweno je ju~e na samitu „Finansijska budu}nost regiona“ u Milo~eru, u Crnoj Gori.

Crnogorski ministar finansija Mi lo rad Kat ni} kazao je da su unutra{we reforme, fiskalna konsolidacija, kao i privredno povezivawe dr`ava regiona preduslov ekonomskog oporavka tih zemaqa. On je rekao da su ekonomije dr`ava regiona suo~ene s te{kim i nestabilnim me|unarodnim i makroekonomskim okru`ewem.

– Bez fiskalne konsolidacije region bi mogao u}i u opasnu spiralu negativnog rasta, rastu}eg duga i nezaposlenosti. Stoga je zna~aj fiskalne konsolidacije u regionu kqu~an za uspostavqawe uslova za stabilnost i rast – naveo je Katni}.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Vlaj ko Se ni} rekao je da se Srbija u ovoj godini suo~ila s najve}im izazovima u oblasti javnih finansija od 2000. jer }e buxetski deficit na kraju godine biti rekordnih sedam odsto BDP-a, a javni dug se pribli`ava nivou od 60 odsto BDP-a.

– Zbog toga je Vlada pripremila paket mera fiskalne konsolidacije koji podrazumeva da se buxetski deficit u ovoj godini prepolovi na 3,5 odsto BDP-a, u 2014. da bude 1,9 odsto, a u 2015. jedan odsto, {to }e omogu}iti zaustavqawe rasta javnog duga u 2014. godini – rekao je Seni}.

D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

111,2773

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,5483

116,1599

110,9367

Australija

dolar

1

88,7946

90,6067

92,6907

88,5227

Kanada

dolar

1

86,3016

88,0629

90,0883

86,0375

Danska

kruna

1

14,9128

15,2171

15,5671

14,8671

Norve{ka

kruna

1

14,9318

15,2365

15,5869

14,8861

[vedska

kruna

1

12,8400

13,1020

13,4033

12,8007

[vajcarska

franak

1

91,9571

93,8338

95,9920

91,6756

V. Britanija

funta

1

137,4643

140,2697

143,4959

137,0435

SAD

dolar

1

85,6902

87,4390

89,4501

85,4279

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (447,72 -0,24)

Po{tanska {tedionica, Beograd

20,00

16.561

1.457.368

Privredna banka, Beograd

18,64

70

1.400

AIK banka, Ni{

-0,07

1.393

804.981

Po{tanska {tedionica, Beograd

14,98

24.950

1.671.650

NIS, Novi Sad

0,00

638

9.854.017

Globos osigurawe, Beograd

14,86

85

17.000

Imlek, Beograd

-0,03

3.000

531.000

10,60 Promena %

720 Cena

33.120 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-2,10

560

18.487

Komercijalna banka, Beograd

-10,00

18

25.610

0,00

1.100

52.800

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

BIP u restrukturirawu, Beograd

-2,70

36

2.952

0,47

427

1.495.395

Jubmes banka, Beograd

-2,29

8.696

478.300

Napred GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom Progres, Beograd

Energoprojekt holding, Beograd Energoprojekt Entel, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,10

560

18.487

-1,75 Promena %

2.800 Cena

504.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

638

9.854.017

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,28

353

1.630.488

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

1.440.000

Soja protein, Be~ej

0,22

450

338.400

[ajka{ka {e}erana, @abaq

2,08

4.900

205.800

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

0,22

450

338.400

Jubmes banka, Beograd

-2,29

8.696

478.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.639

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

394.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.302

0,00

Tigar, Pirot

0,00

200

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,20

420

44.520

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak26.oktobar2012.

5

NI TI JE DO PO JEF TI WE WA DO [LO ZBOG DR @A VE, NI TI SU TR GOV CI POD VI LI REP

Ce ne obo ri li na {i pra zni ye po vi PRO SE^ NA ZA RA DA RE AL NO SMA WE NA 6,5 OD STO

Sep tem bar ske pla te se sko ro sur va le

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u sep tem bru u Sr bi ji iz no si 40.258 di na ra, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U od no su na onu is pla }e nu u av gu stu, no mi nal no je ma wa za 4,4 od sto, a re al no za 6,5 pro ce na ta. Voj vo |a ni su pro {log me se ca ku }i no si li ko ver te ta we od srp skog pro se ka. Pro se~ na za ra da u Voj vo di ni, bez po re za i do pri no sa, u sep tem bru je bi la 39.613 di na ra.

Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u sep tem bru iz no si 55.903 di na ra, ona je u od no su na pro se~ nu za ra du is pla }e nu u av gu stu no mi nal no ma wa 4,4 pro cen ta, a re al no 6,5. U od no su na pro se~ nu za ra du is pla }e nu u sep tem bru 2011. go d i n e, ovo g o d i { wa sep t em b ar s ka bru t o pla t a no mi nal no je ve }a 3,8 po sto, a re al no ma wa 5,9 od sto. Ne to pla ta is pla }e na u sep tem bru 2012. go di ne, u od no su na pro s e~ n u ne t o za r a d u u istom me se cu pro {le go di ne, no mi nal no je ve }a 3,9 po -

sto, a re al no je ma wa 5,8 od sto. U pe ri o du ja nu ar–sep tem bar ove go di ne pro se~ na za ra da u od no su na pro sek is pla } en u istom pe r i o d u 2011. go di ne no mi nal no je ve }a 8,9 po sto, a re al no 3,1.

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u pe ri o d u ja n u a r–sep t em b ar 2012. u od no su na onu is pla }e nu u istom pe ri o du 2011. go di ne no mi nal no je ve }a de vet po sto, a re al no 3,2.

Pro se~ na za ra da bez po re za i do pri no sa is pla }e na u Sr bi ji u av gu stu 2012. go di ne, da pod se ti mo, iz no si la je 42.122 di na ra.

Ina ~ e, po s led w e sta t i sti~ ko me re we po ka za lo je da je sa mo Be o grad ski re gion u sep tem bru imao za ra de ja ~e od pro se ka u Sr bi ji.

U tom re gi o nu za po sle ni su u pro se ku zra |i va li 48.827 di na ra, dok su, re ci mo, za po sle ni u re gi o nu [u ma di ja i za p ad n a Sr b i j a na t e g li 34.852 di na ra, a oni u re gi o- nu ju `na i is to~ na Sr bi ja – 34.707 di na ra.

S. G.

Da li je za po jef ti we we hra ne vi {e za slu `na dr `a va ko ja je in ter ve ni sa la iz svo jih re zer vi, ogra ni ~a va la mar `e i pre ti la uvo zom, ili, pak, pra zni xe po vi gra |a na – te {ko je utvr di ti, ali ka ko god, po je di ne naj va `ni je na mir ni ce po sled wi me sec po jef ti ni le su de set do 15 od sto. Me |u wi ma su uqe, {e }er, sviw sko i pi le }e me so...

Uqe i {e }er pro da ju se de se tak di na ra jef ti ni je, a ce ne sviw skog me sa sni `e ne su i za sto ti nak di na ra.

Isto vre me no, sve `e mle ko, jo gurt i pa vla ka be le `e rast ce na jer je u me |u vre me nu u dva-tri na vra ta po sku pe lo po di nar-dva po li tru.

Uqa ri su sni zi li pro iz vo |a~ ke ce ne sun co kre to vog uqa tri do de set od sto, u za vi sno sti od pro iz vo |a ~a i vr ste tog pro iz vo da. „In ter vent ni” zej tin se mo `e pa za ri ti za 142 di na ra, a onaj iz re dov nih fa bri~ kih is po ru ka mo gu }e je na }i i za ma we od 170 di na ra. Do pre ne ko li ko ne de qa ce na mu je do sti za la i 200 di na ra, {to ni je za ne mar qi vo po jef ti we we.

Me so je ta ko |e po jef ti ni lo pa je sviw ski but, ko ji je pro {log me e sca do sti gao bez ma lo 700 di na ra, sa da 549, s tim {to me sa ri ipak ni su do kra ja is pra ti li pad ce na `i ve va ge – obo ri li su ce ne u rad wa ma ka da je `i va va ga pa la s 250 na 220 di na ra, ali da qe ni su i{li iako se to vqe ni ci sa da kre }u oko 190 di na ra. Za ute hu je da ne ke ce ne ipak idu na do le, ali pi ta we je za {to ni su mo gle i ra ni je.

– Pri li kom svih po ve }a wa ce na pro iz vo |a ~i i tr gov ci po ku {a va ju da uba ce i ne {to {to ni je oprav da no. Te {ko je, me |u tim, utvr di ti ko ji je deo uti cao na ce nu, a da ni je oprav dan. Po ve }a wa ce na su se sva ka ko o~e ki va la usled kre ta wa kur sa di na ra, vre men skih ne po go da i osta lih fak to ra i ona se do ga |a ju.

ODR @A VA WE PRE KA TE GO RI SA NIH PU TE VA PRE U ZI MA MI NI STAR STVO ZA LO KAL NU SA MO U PRA VU

^e ti ri mi li jar de za 6.000 ki lo me ta ra lo kal nih dru mo va

– S odo bre ne ~e ti ri mi li jar de di na ra iz bu xe ta za 2013. go di nu za odr `a va we 6.082 ki lo me tra pu te va, ko ji su Ured bom pred hod ne vla de do ne tom kra jem fe bru a ra pre ka te go ri za ci jom s re gi o nal nih pre {li u in ge ren ci je lo kal ne sa mo u pra ve, bi }e spre ~en ha os u pred sto je }em zim skom pe ri o du – iz ja vi la je ju ~e mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu Ve ri ca Ka la no vi} no vi na ri ma. – Sprem na sam, po {to zim sko odr `a va we pu te va

we u ukup noj du `i ni od 6.082 ki lo me tra, {to je ura |e no bez kon sul ta ci je s op {ti na ma i bez oba vqe ne pri mo pre da je. Ta ko se do {lo u si tu a ci ju, ka ko se ~u lo, da po je di ne lo kal ne sa mo u pra ve, po put gra da Be o gra da, zbog ne iz vr {e ne pri mo pre da je uop {te ni su za in te re so va ne za iz dva ja wa u ove pu te ve.

– Cen tral na Sr bi ja je do bi la je oko 5.008 ki lo me ta ra, Be o grad sve ga 372 i Voj vo di na 702 ki lo me ta ra – na gla si la je Ve ri ca Ka la no vi}.

po ~i we ve} 15. no vem bra, da sma wim po pet od sto sa svih apro pri ja ci ja u Mi ni star stvu za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu i obez be dim 200 mi li o na di na ra za pr vu tran {u u de cem bru.

Ona je is ta kla da ve li ki broj op {ti na u Sr bi ji ni je u mo gu} no sti da odr `a va pu te ve do bi je ne lo {om pre ka te go ri za ci jom, ko jom se do vo di u pi ta we ko mu ni ka ci ja s baw sko-pla nin skim tu ri sti~ kim cen tri ma, in du strij skom zo na ma, ali i za do voq we po tre ba sta nov ni {tva u slu ~a ju sme to va. Na ja vqu ju }i fi nan sij sku po mo} op {ti na ma za odr `a va we te put ne mre `e, ona je pod se ti la na to da su Ured bom o pre ka te go ri za ci ji pu te va, ina ~e do ne tom na te le fon skoj sed ni ci, od 145 op {ti na ~ak 132 do bi le no ve pu te ve za odr `a va -

Mi ni star stvo fi nan si ja je, po we nim re ~i ma, odo bri lo pred log za bu xet 2013. i no vac }e bi ti ras po re |en ta ko {to }e od ~e ti ri mi li jar de di na ra 960 mi li on a bi ti na me we no za zim sko odr `a va we pu te va, a osta lo za let we, ko je je obim ni je. Zi mi }e tih oko 6.082 ki lo me ta ra pu te ve odr `a va ti „Pu te vi Sr bi je„ i ten de rom }e bi }i an ga `o van ne za vi san nad zor (CIP ili In sti tut za pu te ve), a sva pla }a wa }e bi ti oba vqa na pre ko Mi ni star stva za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu. Mi ni star ka je re kla da }e le ti op {ti ne sa me odr `a va ti pu te ve i da }e sva ki me se~ ni tran sfer mo ra ti da oprav da ju pred vi |e nom do ku men ta ci jom, da bi mo gle na sta vi ti da do bi ja ju no vac, {to }e kon tro li sa ti, ta ko |e, ne za vi san nad zor.

Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da je pi ta we ka ko je i ko od lu ~io i odo brio da ba{ ti pu te vi, ko ji su sa da de fak to“ iz bri sa ni“, pre |u u ru ke lo kal ne sa mo u pra ve, i na ve la da je vi {e od de set op {ti na, po pra vi lu nra zvi je nih, do bi lo da odr `a va vi {e od 100 ki lo me ta ra pu te va, i za pi ta la „da li je nor mal no da Be o grad, No vi Sa da, Kra gu je vac s ve li kim po ve }a wem bu xe ta za ko nom o fi skal noj de cen tra li za ci ji do bi ju znat no ma we no vih op {tin skih pu te va“.

Glav na pi ta wa no vi na ra od no si la su se na ~i we ni cu da tra `e ni no vac za tu put nu mre `u ni je obez be |en za hva tom u 45 mi li jar di di na ra, ko li ko su op {ti ne do dat no do bi le po me nu tim za ko nom ko ji im je omo gu }io po ve }an udeo u po re zu na pla te, ve} do dat nim za hva ta wem u bu xet. Mi ni star ka Ka la no vi} je, od go va ra ju }i, re kla da fi nan sij ska de cen tra li za ci ja i po ve }an pri hod lo kal nih sa mo u pra va na osno vu iz me we nog za ko na o wi ho vom fi nan si ra wu ne ma ju ve ze s tim {to je lo {e oba vqe na pre ka te go ri za ci ja od re |e nih re gi o nal nih pu te va ko ji su po sta li lo kal ni.

Na pri med bu za {to ni su iz u ze ti gra do vi i op {ti ne ko ji mo gu da se sta ra ju o pu te vi ma i ka da je re~ o nov cu i ka da je re~ o me ha ni za ci ji, mi ni star ka je re kla da je bi lo ma lo vre me na da se pra vi se lek tiv ni mo del i da ovaj va `i sa mo za 2012–13. go di nu. Ona je na ja vi la da }e we no Mi ni star stvo tra `i ti iz me ne i do pu ne Ured be o pre ka te go ri za ci ji pu te va, da }e oni ko ji bu du ko na~ no de fi ni sa ni kao lo kal ni ima ti od go va ra ju }u pri mo pre da ju i da }e uve }a ni tran sfe ri s cen tral nog na lo kal ni ni vo, za ne raz vi je ne op {ti ne, bi ti stro go kon tro li san.

D. Mi li vo je vi}

Boj kot po tro {a ~a Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a po zva la je gra |a ne na pr vi ve li ki or ga ni zo van boj kot ve li kih tr go vin skih la na ca zbog neo sno va nog po sku pqe wa osnov nih `i vot nih na mir ni ca.

Uz dr `a va wem od ku po vi ne na je dan dan po tro {a ~i tre ba da boj ko tu ju u uto rak, 30. ok to bra, pro dav ni ce „Mak si„ i „Tem po„, u sre du, 31. ok to bra, pro dav ni ce „Idea„, a u ~e tvr tak, 1. no vem bra, ku po vi ne u „Mer ka to ru„ i „Mer ka tor Ro di„. Ka ko je obra zlo `e no u sa op {te wu, boj kot je or ga ni zo van zbog gram zi vog i neo sno va no ve li kog po sku pqe wa osnov nih `i vot nih na mir ni ca i zbog sum we na zlo u po tre bu po vla {}e nog po lo `a ja ve li kih tr go vin skih la na ca ko ja je de mon stri ra na po sled wim po sku pqe wi ma. Po tro {a ~i su ne za do voq ni jer po sku pqe wa ni ovaj put ni su ute me qe na na re al nim tr `i {nim za ko ni to sti ma ve} su „lov u mut nom”, a pro fit ve li kih tr go vin skih la na ca iz tih po sku pqe wa na mi ru je se iz ve} is pra `we nih xe po va po tro {a ~a.

Ali, ima mo, re ci mo, pri mer da su uqa ri sni zi li ce nu ka da je za pre }e no uvo zom. Ako su po ve }a li ce ne pa ih po sle od re |e nih pri med bi sma wi li, to ipak zna ~i da su ima li pro sto ra za to – ka `e za „Dnev nik” re dov na ~la ni ca Na u~ nog dru {tva eko no mi sta Sr bi je Vla da na Ha mo vi}. – S dru ge stra ne, pro iz vo |a ~i ni su Cr ve ni krst pa da zbog to ga {to je ni ska ku pov na mo} ~i ne

ustup ke po tro {a ~i ma. To wih ne za ni ma jer zna se ko ja je ce na ko {ta wa pro iz vo da. Sve u sve mu, te {ko je utvr di ti oprav da nost po sku pqe wa.

Na {a sa go vor ni ca ka `e da to {to je sve sku po i po tro {a ~i ma sve ma we do stup no, pa ~ak i osnov ne na mir ni ce, te {ko mo `e da se re {i.

Kod nas ne bi uro di la plo dom ni ide ja ne kih dr `a va da se sub ven ci o -

ni {e pro iz vod wa osnov nih pre hram be nih pro iz vo da da se ne bi ceo te ret sku po }e pre lio na po tro {a ~e. Na i me, s ob zi rom na to u ka kvom nam je sta wu eko no mi ja i pri vre da, ne mo `e mo o~e ki va ti da ras po la `e mo pa ra ma ko je ne ma mo.

– Sve u sve mu, to je za tvo re ni krug, gde ne vi di mo mno go mo gu} no sti za po boq {a we ku pov ne mo }i – ka `e Vla da na Ha mo vi}.

A ko li ko nam je ku pov na mo} osla bi la – po woj, naj o bjek tiv ni je je me ri ti je pa dom kur sa di na ra jer sta ti sti ka ob ja vqu je rast ce na na ma lo, a u stvar no sti sva ko dnev no kon sta tu je mo da je to mno go vi {e.

Pod se ti mo, pad do ma }e va lu te od po ~et ka go di ne do je se ni iz no sio je oko 15 od sto.

Pred sed nik Po kre ta za za {ti tu po tro {a ~a Pe tar Bo go sa vqe vi} sma tra da naj no vi je sni `e we ce na me sa, uqa i {e }e ra pod se }a na ve} usta qe na po na {a wa pro iz vo |a ~a, tr go va ca i nad le `nih dr `av nih or ga na. Pr vo su, po we mu, iz vr {e ni psi ho lo {ki pri ti sci na po tro {a ~e i jav nost je pri pre mqe na da pri hva ti ve li ko po ve }a we ce na me sa, uqa i {e }e ra, na vod no uslo vqe nog spoq nim i unu tra {wim fak to ri ma ra sta ce na.

– Po sle na ja ve mo gu} no sti slo bod nog uvo za, po stig nut je do go vor o sni `e wu eko nom ski neo dr `i vo vi so kih ce na – ob ja snio je Bo go sa vqe vi}. – Iz to ga tre ba iz vu }i po u ku da se kom bi na ci jom eko nom skih me ra mo `e uti ca ti na od go vor no kor po ra tiv no po na {a we pro iz vo |a ~a i tr go va ca. Sa zna we da }e se na wi ho va ne e ko nom ska po na {a wa od go vo ri ti li be ra li za ci jom uvo za, {to bi ugro zi lo wi ho ve in tre se na tr `i {tu, de lo va lo je efekt ni je od svih in ter ven ci ja iz Rob nih re zer vi, ape la i pri ti sa ka.

S. Glu {~e vi}

6

dRU[TvO

petak26.oktobar2012.

dnevnik

NA U[]U BEGEJA U TISU, KOD TITELA, ODR@ANA ZAVR[NA VE@BA „REKA 2012”

Qu di su naj ve }e bo gat stvo ono {to iz dva ja ju za ta kvu na me nu – u stva ri iz dva ja we za wih.

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je da je neo p- hod no da se na naj bo qi na ~in opre me oni ko ji za jed no tre ba da ra de u slu ~a je vi ma ele men tar nih ne po go da da bi wi ho vi re zul ta ti bi li {to bo qi. On je oce nio da je do bro {to je dr `av no ru ko vod stvo vi de lo ka ko su ob u ~e ni pri pad ni ci Voj ske Sr bi je, po li ci je, @an dar me ri je, Gor ske slu `be spa sa va wa, Sek to ra za van red ne si tu a ci je, Cr ve nog kr sta, ko ji su iz ve li po ka znu ve `bu.

– Vi de li su ka ko su qu di ob u ~e ni, sprem ni, hra bri i po `r tvo va ni, a qu di su na {a naj ve }a sna ga – re kao je Vu ~i}. – Za da tak dr `a ve je da ih {to bo qe teh ni~ ki i u sva kom dru gom smi slu opre mi da bi se mo gli no si ti s pro ble mi ma.

Na ~el nik Sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} re kao je da se na da da }e oni ko ji su u~e stvo va li u ve `bi i da qe sa mo ve `ba ti, ali i

Uzburkala se hladna voda Tise Ka ko to iz gle da u prak si, po ku {a li su da do ~a ra ju vi so kim zva ni ca ma u~e sni ci ve `be. Uz bur ka la se hlad na vo da Ti se od re~ nih bro do va, re~ nih pa trol nih i de sant no-ju ri {nih ~a ma ca, am fi bij skih tran spor te ra i re mor ke ra ko ji su gu ra li ske le, dok su s jed ne na dru gu oba lu pre vo zi li po vre |e ne i ugro `e ne qu de. Na oba li su ih, pod {a to ri ma, sprem no ~e ka le eki pe Cr ve nog kr sta i po sle pri hva ta i tri ja `e upu }i va le na da qe le ~e we.

Ni su za bo ra vqe ne ni `i vo ti we, kao ni trak to ri i ka mi o ne ti. Oni su mo} nim ske la ma, ko je na svo ja ple }a mo gu da pri me te ret i od 40 to na (te `i na ten ka), pre vo `e ni do dru ge oba le. An ga `o va na je i brod ska di za li ca ko ja mo `e da po dig ne i te ret od 20 to na. Po {to je pret hod no so nar ot krio da je na dnu re ke vo zi lo, usle di lo je we go vo iz vla ~e we.

Na kon ve sti da je jed no vo zi lo sle te lo u pro va li ju, an ga `o va na je Gor ska slu `ba spa sa va wa. We ni pri pad ni ci su se ko nop ci ma s vi si ne od oko 130 me ta ra spu sti li niz Ti tel ski breg, sti gli do po vre |e nog vo za ~a, a za tim ga ko nop ci ma tran spor to va li do vr ha. Eva ku a ci ja po vre |e nih u ta kvim si tu a ci ja ma mo gu }a je i he li kop te ri ma, ali vre me ju ~e ni je do zvo qa va lo le te we.

Sal mo ne la na pa da Po po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, pro {log me se ca ukup no je pri ja vqe no 5.039 obo le lih od za ra znih bo le sti i re spi ra tor nih in fek ci ja. Od ukup nog bro ja obo le lih u toj gru pi, s di jag no zom strep to ko ki nog ton zi li ti sa i fa rin gi ti sa obo le le su 4.442 oso be. U 270 slu ~a je va re gi stro va no je obo le va we od za pa qe wa plu }a, 182 od va ri ~e le, 63 od in fek tiv ne mo no nu kle o ze i 16 od tu ber ku lo ze.

Ka da su u pi ta wu de~ je za ra zne bo le sti, pro tiv ko jih se ina ~e spro vo di si stem ska imu ni za ci ja –

31 oso be, ali me |u wi ma ni je utvr |e na epi de mi o lo {ka po ve za nost.

Bak te rij sko tro va we hra nom ne u- tvr |e ne eti o lo gi je pri ja vqe no je kod 13 pa ci je na ta, me |u ko ji ma je {est oso ba obo le lih u okvi ru po ro di~ ne epi de mi je. Iz te gru pe za ra znih bo le sti pri ja vqe no je i {est slu ~a je va vi ru snog me nin gi ti sa i 11 slu ~a je va za ra zne `u ti ce.

Obo le le oso be su re gi stro va ne u okvi ru tri ma we epi de mi je na te ri to ri ji Srem skog i Ju `no ba nat skog okru ga.

U gru pi pa ra zi tar nih bo le sti pri ja vqe no je 79 oso ba obo le lih od

Pro {log me se ca u gru pi pol no pre no si vih bo le sti kod 62 oso be re gi stro va no je obo le va we od ge ni tal ne hla mi di je, ko ja je vo de }a pol na in fek ci ja, i pa ren te ral nih he pa ti ti sa B i C u de vet slu ~a je va ve li ki ka {aq, ru be o la, epi de mij ski pa ro ti tis, ma le bo gi we – re gi stro va no je {est slu ~a je va pa ro ti ti sa. U gru pi crev nih za ra znih bo le sti pro {log me se ca re gi stro va ne su 422 obo le le oso be, {to je za 11 od sto ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Naj ~e {}e crev no za ra zno obo qe we su za ra zni pro li vi, u okvi ru ko jih se pri ja vqu ju bak te rij ske crev ne in fek ci je ne u tvr |e nog uzro~ ni ka, di ja re ja i ga stro en te ri tis. Pri ja vqe no je i obo le va we od za ra znog pro li va kod 304 pa ci jen ta, akut nih ga stro en te ri ti sa pro u zro ko va nih bak te ri jom Cla stri di um dif fi ci le, na sta lih ve ro vat no kao po sle di ca pret hod nog an ti bi ot skog le ~e wa, ka ko bol ni~ kog, ta ko i van bol ni~ kog.

Pro {log me se ca za be le `e no je du plo vi {e tro va wa hra nom pro u zro ko va nog sal mo ne lom i kam pi lo bak te rom. Ono je re gi stro va no kod

{u ge, {to je u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne 58 od sto ma we. Svi slu ~a je vi su re gi stro va ni kao po je di na~ na obo qe wa, bez utvr |e ne epi de mi o lo {ke po ve za no sti, {to po ka zu je da bla `i slu ~a je vi osta ju ne di jag no sti ko va ni jer ne tra `e le kar sku po mo}.

Pro {log me se ca u gru pi pol no pre no si vih bo le sti kod 62 oso be re gi stro va no je obo le va we od ge ni tal ne hla mi di je, ko ja je vo de }a pol na in fek ci ja, i pa ren te ral nih he pa ti ti sa B i C u de vet slu ~a je va.

Osta le pol ne bo le sti se po pra vi lu re gi stru ju po je di na~ no, a u pret hod nom pe ri o du pri ja vqe no je pet slu ~a je va go no re je i dva slu ~a ja HIV-a.

Pri ja vqe no je, u gru pi vek tor skih bo le sti, 17 slu ~a je va Lajm ske bo le sti, a za be le `e na su i tri slu ~a ja Kju-gro zni ce i dva slu ~a ja tok so pla mo ze.

Q. M.

Re~ je o tre }oj mi si ji Voj ske.

Iako ona pod ra zu me va an ga `o va we ci vil nih struk tu ra, do ga |a ji u re al noj si tu a ci ji iz i sku ju i an ga `o va we Voj ske u za {ti ti ugro `e nog sta nov ni {tva, tran spor tu qud stva, `i vo ti wa i po kret nih ma te ri jal nih do ba ra ze mqa nim, va zdu {nim i re~ nim pu te vi ma s po pla vqe nih pod ru~ ja, spa sa va wu i zbri wa va wu ra se qe nih, po prav ci o{te }e nih na si pa i sa na ci ji te re na.

Kraj wi efe kat ove ve `be tre ba lo bi da bu de po ve }a we ot por no sti Sr bi je na sva ki ob lik pret we iza zvan pri rod nim ka ta stro fa ma.

M. Bozokin

Ubr za no do {to vi {e vi soko o bra zo va nih

Vu ~i}: Dr `a va }e ume ti da re a gu je

REGISTROVANE [UGA I GONOREJA

le pro ve re spo sob no sti ko je su pro te kla tri da na spro ve de ne na 48 lo ka ci ja na te ri to ri ji Sr bi je u ko ji ma je u~e stvo va lo oko 1.300 qu di, od to ga oko 1.000 pri pad ni ka VS-a, po 130 iz Sek to ra za van red ne si tu a ci je i Cr ve nog kr sta i oko 40 pri pad ni ka Gor ske slu `be spa sa va wa.

Na zdru `e noj ve `bi u Ti te lu bi lo je oko 430 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a, @an dar me ri je, Cr ve nog kr sta i Gor ske slu `be spa sa va wa. Oni su po ka za li ospo so bqe nost da se uspe {no su prot sta ve van red noj si tu a ci ji na sta loj usled po pla va.

VLADA USVOJILA STRATEGIJU RAZVOJA OBRAZOVAWA DO 2020. GODINE

POVODOM TRANSPARENTA NA UTAKMICI U NOVOM PAZARU

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je zgro `en tran spa ren tom na vi ja ~a Fud bal skog klu ba „No vi Pa zar” ko jim se iz vr ga va ju ru glu Sr bi `r tve zlo ~i na na Ko so vu i Me to hi ji: – Zgro `en sam kao gra |a nin ove ze mqe, a s dru ge stra ne sam u`a snut ~i we ni com da ni ko od dr `av nih or ga na ni je re a go vao – ka zao je Vu ~i}. – Si gu ran sam da }e u bu du} no sti, ali i po vo dom ovog slu ~a ja, dr `av ni or ga ni ume ti da re a gu ju.

Na vi ja ~i „No vog Pa za ra” ju ~e su, to kom ~e tvrt fi nal ne utak mi ce Ku pa Sr bi je pro tiv be o grad skog „Ra da”, na tri bi ni raz vi li tran spa rent s po ru kom: „Sr ce, bu breg, plu }a, `i ve la `u ta ku }a”, ko jom se alu di ra na tr go vi nu or ga ni ma Sr ba ote tih s Ko so va i Me to hi je.

M. B.

na gla sio da ni je op ti mi sta po tom pi ta wu: – Po sled we go di ne po ka zu ju da }e mo se sve vi {e sre ta ti s van red nim si tu a ci ja ma, po `a ri ma, po pla va ma, a ima li smo i ze mqo tres – ka zao je Ma ri}. – Ozbiq na dr `a va ula `e u svo je ka pa ci te te da od bra ni gra |a ne.

Ju ~e ra {wa ve `ba „Re ka 2012”, iz ve de na na u{}u Be ge ja u Ti su kod Ti te la, pred sta vqa la je fi na -

Fo to: S. [u {we vi}

– Sr bi ja }e u~i ni ti mno go na po ra da za {ti ti gra |a ne i imo vi nu od na bu ja lih re ka, po seb no u pro le }e, i do dat no opre mi ti svim onim {to je po treb no jer ni jed na ve `ba, ni jed na pri pre ma ili opre ma ni su sku pi kao po sle di ce ka da se de si ne {to na {ta ni smo pri pre mqe ni – po ru ~io je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po za vr {et ku zdru `e ne ve `be „Re ka 2012” u Ti te lu.

Ni ko li} je uka zao na to da se po sle ono ga {to je vi deo na ve `bi ose }a si gur ni jim ne go {to je bio do sa da. On je iz ra zio uve re we da }e gra |a ni ume ti da shva te da je

Vla d a Sr b i j e usvo j i l a je na ju ~ e r a { woj sed n i c i Stra t e gi j u raz v o j a obra z o v a w a do 2020. go d i n e, ~i j i je glav n i ciq ve } i broj fa k ul t et s ki obra z o v a n og ka d ra. Sr b i j a sa da ima oko {est od s to vi s o k o o b ra z o v a n og sta n ov n i { tva, a ciq je da taj pro c e n at bu d e 38,5 od s to u po p u l a c i j i od 30 do 34 go d i n e. Taj do k u m ent tre b a l o je da bu d e usvo j en jo{ za vre m e man d a t a pret h od n e vla d e, ali je zbog iz b o r a i for m i r a w a no v e vla s ti we g o vo do n o { e w e od l o ` e n o.

– To je va `an do ku ment ko ji pred sta vqa glav ne smer ni ce i

vac po t re b an za re a l i z a c i j u po je di nih me ra, a pre sve ga za po v e } a w e ukup n ih dr ` av n ih sred s ta v a ko j a su na m e w e n a obra zo va wu.

Po {to ga je usvo ji la Vla da Sr bi je, do ku ment ide i na jav no ~i ta we u par la ment, da bi po tom po ~e la we go va re a li za ci ja. U no vem bru kqu~ ni tekst stra te gi je bi }e pred sta vqen u Srp s koj aka d e m i j i na u k a i umet no sti, a po tom i u Pri vred n oj ko m o r i Sr b i j e i stru~ nim udru `e wi ma.

Osim vi s o k og obra z o v a w a, pro m e n e su pred v i | e n e i na osta lim ni vo i ma, pa ma tu ran -

Mawe „dru{tvenih” kadrova Jed na od kqu~ nih no vi na je i uki da we pri jem nih is pi ta i uvo |e we raz li ~i tih ma tu ra – za vi sno od stu di ja ko je |a ci `e le da upi {u. Pred vi |e no je i da se {ko lu je ma we „dru {tve nih„ ka dro va. Bi }e vi {e stru~ wa ka na fa kul te ti ma pri rod nih i teh ni~ kih na u ka, ta ko {to }e bu xet ske kvo te na tim stu di ja ma biti po ve }a ne.

ci qe ve na {e obra zov ne po li ti ke – iz ja vio je dr `av ni se kre tar Mi ni star stva pro sve te Ra di vo je Mi tro vi}.

On je uka zao na to da je re~ o stra te {kom do ku men tu i da za po ste pe ni po ~e tak we go ve re a li z a c i j e ni s u neo p h od n e do dat n e pa r e. Ipak, ak c i o n im pla nom bi }e de fi ni san i no -

te o~e ku je niz no vi na. U sta ri jim raz re di ma pro fi li sa }e se ~e ti ri ti pa na stav nih pro gra ma, za vi sno od in te re so va wa |a k a. Osmi { qen je i mo d el gim na zij skog obra zo va wa u ko jem bi deo na sta ve bio pu tem in ter ne ta.

Da bi se is pu nio ciq o ve }em bro ju vi so ko o bra zo va nih,

stra te gi ja pre ci zno pred vi |a ko li ko tre ba da se po ve }a pro ce nat de ce ko ja upi su ju osnov nu {ko lu, ko li ko da se sma wi broj onih ko ji od u sta ju od {ko lo va wa i ka ko da se ras po re de sred wo {kol ci – ma we u stru~ ne {ko le, a vi {e u gim na zi je.

Ume sto sa da {wih 75 od sto |a ka ko ji idu u sred we stru~ ne {ko le i 25 od sto gim na zi ja la ca, pred vi |e no je da wi hov broj bu de jed nak. Na me ra je da vi {e

ma tu ra na ta upi su je fa kul te te, a u tom slu ~a ju im je stru~ no obra zo va we, ko je je mno go sku pqe od gim na zij skog, su vi {no.

Tre b a l o bi, ta k o | e, da bu d e sma w en ne d eq n i fond ~a s o v a u {ko l a m a, kao i broj u~e n i k a u ode q e w i m a na 22 do 25.

Pred v i | e n o je i da se na s ta v a od v i j a sa m o u jed n oj sme n i, ma da i da q e u Sr b i j i po s to j e {ko l e u ko j i m a |a c i u~e u ~ak tri sme n e.

VESTI ^e tr de set rad ni ka go di {we gi ne na rad nom me stu Sva kog da na 6.300 rad ni ka u sve tu umre od po sle di ca po vre da na ra du ili bo le sti u ve zi s ra dom, {to pred sta vqa 2,3 mi li o na smrt nih slu ~a je va u sve tu go di {we. Po po da ci ma EURO STATa, sva ke go di ne vi {e od 5.500 rad ni ka u EU iz gu bi `i vot kao re zul tat po vre de na ra du, dok do dat nih 159.000 rad ni ka iz gu bi `i vot kao re zul tat pro fe si o nal nog obo qe wa.

Kod nas sva ke go di ne oko 40 za po sle nih smrt no stra da na rad nom me stu, a vi {e od 1.000 rad ni ka

pre tr pi te {ke po vre de na ra du. U isto vre me, vi {e od 20.000 za po sle nih pre tr pi la ke po vre de na ra du. To su po da ci ko je je Upra va Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke za bez bed nost i zdra vqe na ra du ob ja vi la po vo dom obe le `a va wa Evrop ske ne de qe bez bed no sti i zdra vqa na ra du, pod mo tom “Ra di mo za jed no na pre ven ci ji ri zi ka”.

Pro {le go di ne In spek to rat za rad oba vio je 15.609 in spek cij skih nad zo ra u obla sti bez bed no sti i zdra vqa na ra du. Do ne to je 4.971 re {e we o ot kla wa wu ne do sta ta ka, pod ne te su 34 pri ja ve za po kre ta we kri vi~ nog po stup ka pro tiv od go vor nih li ca i 985 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka.

Q. M.

Ma tu ran ti i „pi lu la za ju tro po sle” De vet od de set mo ma ka i sko ro sve de voj ke, wih 97 od sto, zna ju da po sto ji hit na kon tra cep ci ja, ali vi {e od 60 od sto is pi ta nih ado le sce na ta hte lo bi do dat no da se edu ku je o to me. Re zul ta ti an ke te, ra |e ne me |u ma tu ran ti ma u tri be o grad ske sred we {ko le, po ka zu ju da sko ro svi is pi ta ni ci zna ju da po sto ji hit na kon tra cep ci ja, ali i me |u wi ma ima onih ko ji mi sle da se „pi lu la za ju tro po sle” uzi ma pre od no sa i da {ti ti od pol no pre no si vih bo le sti.

Osam od de set is pi ta ni ka oba po la zna da hit na kon tra cep ci ja ne {ti ti od pol no pre no si vih

bo le sti i da je ko ri {}e we kon do ma u sek su al nom od no su kqu~ no, a vi {e od po lo vi ne sred wo {ko la ca ipak sma tra da wi ho vi vr {wa ci ni su do voq no in for mi sa ni o „pi lu li za ju tro po sle”.

Isto ri ja ili fal si fi kat Sa vez udru `e wa bo ra ca na rod no o slo bo di la~ kog ra ta us pro ti vi lo se na me ri Ra dio-te le vi zi je Sr bi je i glum ca Ra do {a Ba ji }a da na sta ve sni ma we se ri je „Rav na go ra”.

SUB NOR na po mi we da se “~a sna isto ri ja na ro da Sr bi je od 1941. do 1945. go di ne ne mo `e fal si fi ko va ti”.

U HOLU STUDIJA M

U ORGANIZACIJI KRITI^NE MASE

Izlo`ba „Sat otkucava” Iz l o ` ba „O~u v a w e audi o - vi zu el ne ba {ti ne: Sat ot ku ca va!” bi }e otvo re na da nas u 10 ~a so va u ho lu Stu di ja M Ra dio No vog Sa da. Iz lo `bu pri re |u je RTV Voj vo di ne po vo dom 27. ok t o b ra, Svet s kog da n a audi o vi zu el ne ba {ti ne. Stu dio M se na la zi u uli ci Ig wa ta Pa vla sa 3.

B. D.

Dva to~ka, pedale i maske

ISTRA@IVAWE NOVOSADSKE BICIKLISTI^KE INICIJATIVE

Polovina biciklista bez svetla

Ok to bar ska vo `wa bi ci kli ma u or ga ni za ci ji „Kri ti~ ne ma se”, ko ja pro mo vi {e bi cikl kao pre vo zno sred stvo ko je ne za ga |u je oko li nu, po ~i we da nas u 17 ~a so va u Li man skom par ku.

Ovo me se~ na, sed ma po re du vo `wa bi ci kli ma odr `a va se pod na zi vom “Kri ti~ na ma ska” jer su u~e sni ci po zva ni da do |u ma ski ra ni. Ovog pu ta pla ni ra na je kra }a ru ta ko ja }e se za vr {i ti na sport skom te re nu So kol skog do ma, gde }e bi ti or ga ni zo va na ~a jan ka i par ti ja po loa na bi ci kli ma. Or ga ni za to ri ape lu ju na bi ci kli ste da pra vil no osve tle svo je bi ci kle i pa `qi vo vo ze.

B. D.

Pre ma re zul ta ti ma is tra `i va wa vo lon te ra No vo sad ske bi ci kli sti~ ke ini ci ja ti ve (NSBI), ko je je spro ve de no pre kju ~e na uli ca ma gra da, tri ~e tvr ti ne bi ci kli sta ne pra vil no je osve tqe no. Ka ko su sa op {ti li iz NSBI, iz me |u 19 i 21 ~as na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, Bu le va ru oslo bo |e wa i Ke ju, evi den ti ra no je vi {e od 200 bi ci kli sta ko ji su vo zi li dvo to~ ka {e u uslo vi ma no} ne vo -

Novosadska petak26.oktobar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Tu `i ba be ret ko pi {u I n sti tu ci ja grad skog om bud sma na, za {tit ni ka pra va gra |a na, u No vom Sa du `i vi dve go di ne i za to vre me su gra |a ni su se u ve li kom bro ju obra }a li zbog ra znih pro ble ma ko ji ih mu ~e. Naj no vi ji po da ci go vo re da su `al ba ma po kri ve na sva jav na pred u ze }a u gra du, grad ska upra va, slu `be ili in sti tu ci je.

Da kle, ne za do voq stvo su gra |a na vi {e je ne go vi dqi vo i to je ja san sig nal da se po tom pi ta wu ne {to mo ra ura di ti. ^ak i sam om bud sman ka `e da su u ~ak 70 pro ce na ta `al be gra |a na oprav -

da ne, {to je po ka za teq pred ko jim ne sme mo za tva ra ti o~i. O~i gled no je da mno ge stva ri ne {ti ma ju i to naj bo qe na svo joj ko `i ose }a ju No vo sa |a ni ko je `i vot na sva ko dnev ni ca ve zu je za ono {to se ko lo kvi jal no zo ve “jav ni sek tor”.

Ka da ka `e mo da su pri med ba ma su gra |a na po kri ve ne sve obla sti sva ko dnev ni ce, ~o vek se sa pra vom za pi ta- pa {ta on da funk ci o ni {e ka ko tre ba, osim mo de la u ko me se na ime ra znih da `bi na i ra ~u na da je no vac. To uvek funk ci o ni {e bes pre kor no.

B. Mar ko vi}

`we i sma we ne vi dqi vo sti usled ma gle.

- Pot pu no neo sve tqe nih bi ci kli sta bi lo je 54 od sto, dok je sve ga ~e tvr ti na bi la opre mqe na kom plet nim osve tqe wem. U uslo vi ma no} ne vo `we na bi ci klu se na {lo dve tre }i ne mu {ka ra ca, 64 od sto.

Vo lon te ri su pri me ti li da su oso be mla |e od 35 go di na sa ve sni je ka da je u pi ta wu pra vil no osve tqe -

we. Na ro ~i to su sa ve sne u tom po gle du `e ne, pa je oko 45 od sto bi ci klist ki wa mla |ih od 35 go di na bi lo osve tqe no - pre do ~i li su u do pi su.

NSBI pod se }a bi ci kli ste da tre ba da ko ri ste pot pu no osve tqe we, cr ve no sve tlo po za di i be lo sa pred we stra ne bi ci kla i da po mra ku vo ze opre zni je.

A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

GURMANE ^EKAJU GINISOVA SARMA, KUVANI SLATKI KUPUS… I OBIQE NARODNIH NOTA

„Kupusijada” sutra zove u Futog Tra di ci o nal na fu to {ka ma ni fe sta ci ja „Ku pu si ja da„ po ~i we su tra u 10 ~a so va, a ma ni fe sta ci ju, 13. po re du, na ja vi li su sim bo li~ no ma li {a ni iz vr ti }a “Me da” re ci ta ci jom i igra nom ta~ kom, iz ve de nom ju ~e u In fo cen tru TONS-a. “Ku pu si ja da” }e se od vi ja ti u cen tru Fu to ga, du` Uli ce ca ra La za ra od bro ja 42-6 (tra sa kor zoa).

Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da se za ba vqa ju na bi ni na pla tou KIC „Mla dost” uz

NA BAZENU SPENSA

Upis na pliva~ke kurseve Upis u no vi ci klus pro gra ma na ba ze nu Spen sa po ~eo je ju ~e.

Pro gram ob u hva ta kur se ve „Ta ta-ma ma, pli vaj te sa na ma”, osnov ni kurs obu ke ne pli va ~a i akva ro bik. Svi kur se vi po ~i wu 1. no vem bra, a upis je na bla gaj ni Spen sa sva kog rad nog

da na od 15 do 20 ~a so va. Ce na za kurs „Ta ta-ma ma, pli vaj te sa na ma” iz no si 1.800 di na ra, za obu ku ne pli va ~a 2.000 di na ra, a za akva ro bik od 1.800 do 2.200 di na ra, u za vi sno sti od ter mi na.

J. M.

„Ku pu si ja da” bi la i osta la brend

Slike Branka Rakovi}a Iz lo `ba sli ka Bran ka Ra ko vi }a bi }e otvo re na u po ne de qak, 29. ok to bra u 20 ~a so va u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Iz lo `ba tra je do 9. no vem bra.

G. ^.

V remeploV

NA „NOVOSADSKOJ JESENI”

Da{ stari papir, dobije{ sadnicu

Afera ispisala sudbinu Mi lo van Vi da ko vi}, ro |en u oko l i n i Be o g ra d a 1780. {ko l o v ao se u No v o s ad s koj ka to li~ koj gim na zi ji, u Se ge di nu i Te mi {va ru, da bi do bio me sto pro fe so ra u No vo sad skoj srp skoj gim na zi ji. Ka da je 26. ok to bra 1819. di rek tor ove {ko le po stao dr Pa vel Jo zef [a fa rik, po to wi isto ri ~ar i fi lo log svet skog ugle da, Vi da ko vi} je u we go vu

~ast sro ~io i ob ja vio sve ~a nu him nu „Sla va”.

On je ta da, oba vqa ju }i re dov ne {kol ske du `no sti, po stao naj ~i ta ni ji srp ski pi sac svog vre me na. Ali, zbog jed ne afe re [a fa rik je mo rao da mu da ot kaz na slu `bu i on se od ta da po tu cao od ne mi la do ne d ra g a. Umro je u Pe { ti 1841.

N. C.

Foto: N. Stojanovi}

an sambl po me nu tog kul tur nog dru {tva, za tim uz na stu pe de ce iz fu to {kih vr ti }a i {ko la, tam bu ra {e ”Sta re dru ga re” i Alek san dra Sa {u Pe tro vi }a, “Kra ji {ni ke”, Bo ru Dr qa ~u, „Zve zde Gran da”, kao i broj ne dru ge iz vo |a ~e.

Uz pe smu i igru, po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju u spe ci ja li te ti ma od ku pu sa, obi |u {tan do ve iz la ga ~a i ku pe fu to {ki ku pus po po vo qim ce na ma, a pri me ra ra di, ~u ve na Gi ni so va sar ma ko {ta }e 70 di na ra.

Tak mi ~e we u ku va wu slat kog ku pu sa i iz bor naj te `e gla vi ce fu to {kog ku pu sa i pri vla ~i ve li ki broj tak mi ~a ra. Ova go di na je zna ~aj na za pro iz vo |a ~e i za op sta nak

Za pr va dva da na tra ja we ak ci je za me ne sta rog pa pi ra za sad ni ce cve }a i dr ve }a ko ja se odr `a va na {tan du „In `e we ra za {ti te `i vot ne sre di ne„ na ma ni fe sta ci ji “No vo sad ska je sen” pri ku pqe no je 200 ki lo gra ma sta rog pa pi ra. Svi ko ji `e le da se pri kqu ~e ovoj ak ci ji mo gu to kom tra ja wa ma ni fe sta ci je da za me ne 10 ki la sta rog pa pi ra za sad ni cu cve }a ili 60 ki la sta rog pa pi ra za sad ni cu pi to mog ke ste na.

Na {tan du „In `e we ra za {ti te `i vot ne sre di ne„ svi za in te re so va ni mo }i }e da do bi ju i vi {e in for ma ci ja o pro ce su re ci kla `e i na ~i ni ma na ko ji mo gu da sma we svoj uti caj na `i vot nu sre di nu i do pri ne su we nom o~u va wu. Ova ak ci ja spro vo di se u okvi ru na ci o nal ne kam pa we „Opla ne ti se -Re ci kli raj!” ko ju spro vo di mre `a or ga ni za ci ja oku pqe nih u Ze le nu li stu Sr bi je, ~i ji su ~lan i „In `e we ri za {ti te `i vot ne sre di ne„.

A. Va.

bren da, re kao je pred sed nik Udru `e wa „Fu to {ki ku pus” Go ran Pu a ~a.

- Do {li smo do fa ze ser ti fik ci je pro iz vo |a ~a. 2008. Ozna ku ge o graf skog po re kla za fu to {ki sve `i i ki se li ku pus do bi li smo 2008., po tom 2010. ovla {}e ne ko ri sni ke udru `e wa „Fu to {ki ku pus„, a ove go di ne u pro ce su smo ser ti fi ka ci je pro iz vod we. Ser ti fi ka ci ji je pri stu pi lo 36 re gi stro va nih ga zdin sta va, a kon trol na ku }a iz [vaj car ske nad zi re, kon tro li {e i de lom fi nan si ra ovaj pro je kat, ko ji }e u to ku no vem bra bi ti kom plet no za vr {en - re kao je Pu a ~a.

I. Dragi}

NA SAJMU ANTIKVITETA

I }up iz neolita pozirao publici Qu bi te qi sta ri na ju ~e su po 116 put mo gli da za do vo qe o~i i du {u na Sa uj mu ant kvi te ta. I ovaj je se wi “sa bor” or ga ni zo va lo je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa an ti kvi t e t a „Srp s ka Ati n a” a

za ra da ma we bit na. On je pred sta vio i naj sta ri ji pred met iz lo `en na Saj mu, }up iz neo li ta, star iz me |u 6.000 i 8.000 go di na.

Du hov ni po kro vi teq hu ma ni t ar n og de l a saj m a bio je

odr `an je u Do mu Voj ske Sr bi je.

Na Saj mu su se pro da va le ali i raz me wi va le sta ri ne, a qu b i t e q i m a an t i k vi t e t a omo gu }e na je bes plat na pro ce na vred no sti wi ho vih pred me ta. Po ja vi lo oko dva de set iz la ga ~a. Pred sed nik „Srp ske Ati ne” Sa va To do rov za do vo qan je od zi vom po se ti la ca i sma tra da je ko lek ci o nar stvo stvar stra sti i qu ba vi i da je

epi skop ba~ ki Iri nej. U hu ma ni tarn ne svr he pro da va ni su eks po na ti ~la no va “Srp ske Ati ne”, ru ko tvo ri ne u~e ni ka {ko le „Dr Mi lan Pe tro vi}”, Za vo da za de cu i omla di nu Ve ter nik, Ko la srp skih se sta ra i In sti tu ta za psi hi ja tri ju.

Ge ne ral ni po kro vi teq Saj ma bi la je Skup {ti na gra da No vog Sa da.

J. Mr. G. L. B. Dl.

Iskqu~ewa struje Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 ~a so va deo na se qa Boc ke. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13 ~a so va ^or ta nov ci, ce lo vi kend na se qe i uli ca Fru {ko gor ska, Vi no gra dar ska i deo Uli ce mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a. Fu tog: od 10 do 12 ~a so va

Ca ra La za ra 143-187, 152-188, In du strij ska od S. Mar ko vi }a pre ma Du na vu, uli ce B. Bu he, H. Pin ki ja i S. Ko va ~e vi}; od 9 do 12 ~a so va Ra de Kon di }a 2-52, 15-69. Ra ko vac: od 9 do 12 ~a so va po tez Sta ri Ra ko vac (deo @e le zni~ ke uli ce).

8

NOVOSADSKA HrONIKA

petak26.oktobar2012.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

[TA POKAZUJU REZULTATI ISTRA@IVAWA NASIQA U OSNOVNIM [KOLAMA

„Isti na” Te ri Pra ~et Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Isti na“ Te ri Pra ~et. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la

iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Vi li jam de Vord ne ho ti ce je po stao ured nik pr vih no vi na na Disk sve tu. Sa da mo ra da se na vik ne na uobi ~a je ne opa sno sti no vi nar skog `i vo ta – qu de ko ji bi da ga ubi ju, le ~e nog vam pi ra na smrt op ~i we nog fo to gra fi jom, dru ge qu de ko ji bi da ga ubi ju ne ka ko dru ga ~i je i, po naj go re od sve ga, na ~o ve ka ko ji ga upor no pre kli we da ob ja vqu je sli ke we go vih sme {no iz ob li ~e nih krom pi ra.

N. R.

U ORGANIZACIJI „ALTERNACIJE”

Audi ci ja za per for me re Mla di ko ji `e le da se oku {a ju u per for min gu, raz vi ju ve {ti ne iz obla sti glu me, ple sa, par ku ra, `on gli ra wa, akro ba lan sa i dru gog, mo gu da se pri ja ve na audi ci ju kre a tiv ne gru pe „Al ter Na ci ja”. Pri jav ni for mu lar mo `e se na }i na fej sbuk stra ni ci „Al ter Na ci ja”, a tre ba se po sla ti na mejl. Rok za pri ja vu je 30. ok to bar. Uz for mu lar tre ba do sta vi ti i ne ko li ko fo to gra fi ja u po kre tu.

Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063/534- 532 ili na po me nu ti mejl. „Al ter Na ci ja” je kre a tiv na tru pa po sve }e na pre tva ra wu ima gi nar nih sve to va u stvar nost. ^la no vi ko ri ste spoj mu zi ke, per for man sa, ko sti ma i sce no gra fi je ka ko bi pu bli ku po ve li u za ba vu.

A. J.

VE^ERAS U MUZEJU U KARLOVCIMA

Pri ~a o po ro di ci Ada mo vi} „Pri ~a o po ro di ci Ada mo vi}”, na ziv je pro gra ma ko ji }e ve ~e ras od 19 sa ti bi ti odr `an u Za vi ~aj noj zbir ci u Srem skim Kar lov ci ma, de pa dan su Mu ze ja gra da No vog Sa da. Pro gram po sve }en toj no vo sad skoj tr go va~ koj po ro di ci sa sto ji se od iz lo `be „Ada mo vi }a lo za i vi no”, pro jek ci je do ku men tar nog fil ma „Vi nar ska po ro di ca Ada mo -

vi}” i pre da va wa o fa mi li ji. O po ro di ci }e go vo ri ti ured nik ~a so pi sa „Svet pi }a” Pe tar Sa mar xi ja, po to mak ove po ro di ce Ve sna Vi der i vi {i ku stos i autor iz lo `be Du {an ka Mar ko vi}.

Ve ~e ra {wi pro gram u kar lo va~ kom mu ze ju deo je ma ni fe sta ci je „Ne de qa Mu ze ja gra da No vog Sa da”.

Z. Ml.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (11.45, 12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (13.50, 15.40), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (13.15, 15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (15.50), „Paranorman” (12), „Pri~a o delfinu sawaru” (11.40, 13.30), „Gumeni Tarzan” (11.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (13.30, 14, 15.15, 16.10,16.45), „Sinemanija” (17.30, 18, 19, 20, 20.30, 21.30, 22.15, 22.45), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Kse ni ja Ven ~e qov ski iz No vog Sa da (de ~a ke), DE VOJ ^I CE: Ma ja Gvo zdi}, Da ni je la Mi la no vi}- Lon ~ar, Ma ri na Tel pin ger, Ta tja na Ze le ni ka, Mi li ca Pe ri ~in i Na ta {a Pe tro vi} iz No vog Sa da, Ani ta [u {war iz Ve ter ni ka i Zo ri ca Pa ni} iz Vi lo va, DE ^A KE: Ve dra na Vu ko sa vqe vi}, Maj da Bo `i}, Ma ri na Ma vren ski, Mi le va Dra {ko i Ve sna Ra du lo vi} iz No vog Sa da, Sve tla na Ra de ta iz Pe tro va ra di na, Sne `a na Dra gi ~e vi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Je le na Bo ga ro {ki iz Me le na ca.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ma ri ja La sla Mi lo va nov (1928) u 9.45, \or |e Vla di mi ra Ra doj ~i} (1963) u 10.30, Qu bin ka @i vo ji na Jev to vi} (1938) u 11.15, Qi qa na Sto ja na Dra go vac (1938) u 12 ~a so va, Ma ri ca Ra de ta Mi qa to vi} (1923) u 12.45, Mi len ko Mi li sa va Ma to vi} (1932) u 13.30, Jul ka Ra do sla va Va sin (1939) u 14.15, Slo bo dan Mi la na Put nik (1945) u 15 ~a so va. Na Us pen skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we na Sve tla na Ste va na Bran ko vi} (1946) u 13 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra wen Mi ro slav Vla di mi ra Pu ra}, a na pra vo slav nom u Srem skoj Ka me ni ci Sve ti slav Pe tra Kr sti} (1928) u 15 ~a so va.

DNEVNIK

^e tvr ti na is pi ta nih |a ka `r tve

Re zul ta ti is tra `i va wa „Na si qe u no vo sad skim osnov nim {ko la ma” Cen tra za pre ven ci ju de vi jant nog po na {a wa kod mla dih, pred sta vqe ni su ju ~e na sed ni ci Sa ve ta za jav ni red i mir i bez bed nost u Skup {ti ni gra da. U is tra `i va wu je u~e stvo va lo oko 5.000 u~e ni ka od pe tog do osmog raz re da iz 24 osnov ne {ko le u No vom Sa du, a ciq je bio ot kri ti gde se naj ~e {}e ja vqa na si qe i ko ji we go vi ob li ci. Re zul ta ti po ka zu ju da se 25, 7 od sto is pi ta ni ka mo `e kla si fi ko va ti kao `r tve, 4,2 od sto kao si le xi je, a 7,3 od sto su isto vre me no i jed no i dru go. Ka ko je na ve la Bi qa na Ki ki} Gru ji} iz tog Cen tra, u 69,4 od sto slu ~a je va u~e nik ni je tra `io po mo} ako je bio iz lo `en na si qu, a 26 od sto wih se naj pre obra ti lo raz red nom sta re {i ni.

-Pri me }e no je da je kod u~e ni ka pe tih i {e stih raz re da na si qe u po ra stu u od no su na sed ma ke i osma ke. Po ra `a va ju }e je i to da ne po sto ji osu da na sil ni ka od stra ne sre di ne, ve} su oni ido li i vo |e u {ko li. Ta ko |e, ro di te qi lak {e pri hva ta ju to da im je de te `r tva, a

kad se po ja vi u ulo zi na sil ni ka, oni to ni su sprem ni da pri hva te- na ve la je Ki ki} Gru ji}.

Re zul ta ti po ka zu ju da je naj ra spro stra we ni je ver bal no na si qe me |u vr {wa ci ma, kao {to su vre |a we, splet ka re we i pret we, a ni je stra no ni sek su al no uze mi ra va we i fi zi~ ko na si qe. Is pi ti va no je i to ka ko se na stav ni ci od no se pre ma u~e ni ci ma i za kqu ~e no da je bi lo do sta vre |a wa i isme va wa. Oko 20,7 od sto u~e ni ka do `i ve lo je ta ko ne {to, dok je oko {est od sto wih bi lo vu ~e no za ko su ili u{i.

Naj ~e {}e se na si qe de {a va na sport skim te re ni ma (26,9 osto), is pred {ko la (24,7), u dvo ri {ti ma (23,1), svla ~i o ni ca ma (25), hod ni ci ma (21), u~i o ni ca ma (20,7), dok je ~ak 78, 6 u~e ni ka do `i ve lo na pa de na dru{tvnim mre `a ma. U {ko le je uno {e no i oru` je, a ~ak po lo vi na is pi ta ni ka po tvr di la je da zna ju da ne ko iz raz re da ima hlad no ili va tre no oru` je.

Na ~el ni ca Pro svet ne in spek ci je Qu bi ca Sr |a nov je re kla da je Ak tiv di rek to ra osnov nih {ko la oba ve {ten o ovim re zul ta ti ma i da }e se pod ne ti pred log da, u okvi ru pro ce ne

ri zi ka, {ko le tra `e le kar ske pre gle de na stav ni ka jed nom go di {we. [ef Ode qe wa za su zbi ja we ma lo let ni~ ke de li kven ci je u no vo sad skoj po li ci ji Ne nad Er de qan na veo je da po sto ji ma wak de `ur nih na stav ni ka i pred lo `io uvo |e we „ad hok„ pre gle da u~e ni ka ka ko bi se usta no vi lo {ta do no se u {ko lu. Pred lo `e ne su i me re pre ven ci je me |u ko ji ma je i da se for mi ra ko or di na ci o no te lo ko je }e nad gle da ti rad {kol skih ti mo va za bor bu pro tiv na si qa, a da }e se iz ve {taj pod no si ti Skup {ti ni gra da. Pred lo zi }e bi ti upu }e ni gra do na ~el ni ku i Grad skom ve }u za obra zo va we, sa `e qom da se ova kve ak ci je spro vo de go di nu da na ka ko bi se uo~i li re zul ta ti.

Na sed ni ci se di sku to va lo i o maw ku po li ci je na No vom na se qu i ra du po li cij ske sta ni ce u tom de lu gra da po vo dom `al be pred sed ni ce MZ „Bi stri ca” Ta tja ne \u ri}. Sa vet je za kqu ~io da se Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va upu ti do pis u ko jem bi se tra `i la pre ra spo de la po li cij skih slu `be ni ka ka ko bi se u No vom Sa du po ve }ao wi hov broj.

A. Jerini}

PRED PIJA^NIM TEZGAMA KUPOVINA SVE RE\A

Vo }e i po vr }e na ko mad Se zon sko vo }e i po vr }e uve li ko se mo `e na }i na pi ja~ nim te zga ma.

Po nu da ve li ka, ce ne pri li~ no vi so ke, pa tr gov ci ne ma ju pu no po sla. Pro dav ci ka `u da do te zge svra ti po ne ka mu {te ri ja da se ras pi ta za ce nu, a naj vi {e je su gra |a na ko ji ku pu ju na ko mad.

Pi ja~ ni tr gov ci su po di gli ce ne vo }a. Ba na ne, ko je su kra jem pret hod nog me se ca ko {ta le od 85 do 90 di na ra, sa da se mo gu ku pi ti za 120, kru {ke su sku pqe za 10 di na ra i ko {ta ju 130, dok je kva li tet ni je gro `|e 100 di na ra.

Man da ri ne sta ju 100 di na ra, ki lo gram ki vi ja je 80, a nar 150.

Naj jef ti ni je su ja bu ke, a u za vi sno sti od kva li te ta pi ja~ ni pro -

je di no ce na kar fi o la, pa se sa da ume sto 90 za ki lo gram ove na mir ni ce mo ra iz dvo ji ti 60 di na ra.

Pe {a ~e we do Po po vi ce

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

dav ci tra `e od 50 do 90 di na ra. [to se ti ~e po vr }a, u od no su na kraj pret hod nog me se ca sni `e na je

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je pe {a ~e we u ne de qu od ^ar da ka pre ko [i ri ne, Pa ra go va do Po po vi ce. Po la zak je u 8.35 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je broj 69 za ^ar dak. Sta za je bla ga, du `i ne oko 14 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Bog dan Su xum. Te le fon na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in for ma ci je je 064-175-9322.

A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

Naj jef ti ni je su osnov ne na mir ni ce, pa se ta ko cr ni luk mo `e ku pi ti za 40 di na ra, gla vi ca be log lu ka za 20, a ki lo gram krom pi ra je od 50 do 60 di na ra.

Ku pus se mo `e pa za ri ti za 40 di na ra, {ar ga re pa sta je 60 a ve za ze le ni 50 di na ra. Pa pri ka ba bu ra, ko joj je ve} pro {la se zo na, sta je 80 di na ra, pa ra dajz je od 55 do 70 di na ra, a kra sta vac za sa la tu 70 di na ra. Na pi ja~ nim te zga ma mo `e se na }i i je se wi spa na}, a ki lo gram ove na mir ni ce sta je 40 di na ra. Ve za mla dog lu ka ko {ta 40, a gla vi ca ze le ne sa la te od 35 do 50 di na ra. Ve za rot kvi ca je od 20 do 50 di na ra, a ki lo gram cve kle 60.

N. R.

Iz lo `ba o voj nom va zdu ho plov stvu Iz lo `ba „Sto go di na voj nog va zdu ho plov stva Sr bi je 1912-2012” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u ga le ri ji Mu ze ja Voj vo di ne. Na iz lo `bi se mo gu vi de ti pred me ti iz svih va `nih pe ri o da za ju go slo ven sko va zdu ho plov stvo. Svi eks po na ti deo su zbir ke Mu ze ja ju go slo ven skog rat nog va zdu ho plov stva.

B. D.

065/47-66-452

Gas }e za le di ti nov ~a ni ke Ko me li je pa lo na pa met da po tro {a ~i u pri vat nim ku }a ma, ko ji se gre ju na gas, pla }a ju ra ~u ne u ce li ni, a ne kao do sad u dva de la? Do kle }e u se li ma ko ri sni ci ga sa za gre ja we bi ti dis kri mi ni sa ni? U sta no vi ma pla }a ju pre ko ce le go di ne, pa jo{ on da do bi ju bes plat n e ula z ni c e za ba z e n e, kli za we itd. Pa gde su sad sil na udru `e wa za za {ti tu po tro { a ~ a, ko r i s ni k a ga s a i sli~ no?

063/8657... * * * Iako ne po sto j e ni k a k vi oprav d a n i raz lo z i vi na s ta vqa te sa cen zu rom po ru ka. Ovo se na ro ~i to od no si na tek sto ve, ko ji oprav da va ju na{ ula zak u EU, jer je to je di na mo gu} nost da `i vi mo bo qe i si gur ni je.

063/5243... * * * Sva {ta bi lo u ovom gra du. ^i ta mo, po mi we mo i se }a mo se. Evo da nas smo se pod se ti li na sta ro je zgro gra da, na sta ru ka fa nu „Pa li}„ sa ve li kom ba {tom, po di ju mom za ples, na sta re lo ka l e, bi o s kop „Zve z du” itd.

Na rav no i na po ro di cu Ada mo vi}, ve li kog i na da le ko ~u ve nog po dru ma, kao i Fe |e, ne ka ma kar sa da po ~i va u mi ru.

065/9137...

* * * Do kle vi {e te ror ma |ar skih fa {i sta? Otvo re no te ro ri {u, a nad le `ni -ni {ta.

063/1235... * * * ^i ta mo u Dnev ni ku „Te {ko po v re | e n a de v oj ~ i c a”. No v i Sad je po stao grad vi so kog ri zi ka. Skre ta wem sa bu le va ra u Uli c u Da n i l a Ki { a kod „So lo” ka fea ri zi ku je te pr vo da po ga zi te bi ci kli stu ko ji ju ri bez gle da wa, za tim pe -

* * * Od No vog Sa da do ba we Vrd nik oko po la sa ta vo `we. A ta mo pla nin ski va zduh, le ko vi ta vo da i do bri sme {ta ji.

Ali tre ba do ta mo do }i. Vo ze ne ki lo kal ci, ali uglav nom baw ske pa ci jen te. Ne ma ba{ sva ko auto. [te ta {to je ta ko!

062/1217... * * * Evo na stav ka po ru ke o div nom nam Ur gent nom cen tru.

Da kle, po sle 9 ~a so va „lu ta -

{a ci ho da ju kroz ce lu uli cu.

Po red ka fea je na par ki ra no ne p ra v il n o to l i k o ve l i k ih auto mo bi la da je ve li ka sre }a ako po |e{ po red wih i po red tak si sta ko ji sta nu gde ho }e.

Pre log je ne ula zi te u Uli cu Da ni la Ki {a, jer tu ni ko ne bri ne o re gu la ci ji sa o bra }a ja, a mo `e te do bi ti i ba ti ne od obe snih vo za ~a.

064/8249...

wa” od vra ta do vra ta sti gli smo u Sr. Ka me ni cu, na dru gi svet. Pri mi li su pa ci jen ta, is po sta vi lo se da po sto ji ne ka k vo kr v a r e w e u `e l u c u, pre ba ci li ga sa plu} nog ode qe wa na in ter no i uka za li svu mo gu }u po mo} za sve ga je dan sat. Uz gred, in ter ni sta iz Ur gent nog, re kao je da ni je slu ~aj za wih.

063/5477...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak26.oktobar2012.

9

IN TER VE NI SA LI PO SLE PRI JA VE ZA GLA SNO NO] NO PU [TA WE MU ZI KE I…

Na pad nu ta dva ko mu nal na po li caj ca

Po v re d e gla v e, ra s e ~ e n a usna i uda rac u no gu bi lans je na pa da na dvo ji cu ko mu nal nih po l i c a j a c a, ko j i se de s io u sre du ne {to po sle po no }i u Mi le ti }e voj uli ci 43. Ka ko sa op {te va ju iz Ko mu nal ne po li c i j e, wi h o v i pri p ad n i c i lak {e su po vre |e ni ka da su po ku {a li da ve `u ~o ve ka ko jeg su gra |a ni iz ove uli ce pri ja vi li da gla sno pu {ta mu zi ku u ka sne no} ne sa te.

Po li ci ja je pri mi la pri ja vu u ve zi re me }e wa ku} nog re -

da bu kom, do {la na to me sto i na kon od bi ja wa ~o ve ka, ko ji se pred sta vio kao sta nar, da uti {a mu zi ku i pre sta ne sa da qim stva ra wem bu ke, on je na -

sta v io sa ver b al n im vre | a wem, na vo di se u sa op {te wu.

Na kon dr skog od bi ja wa da po ka `e li~ ne do ku men te i ko {ka wa ~o vek je sa vla dan i ve zan, a pro tiv

Vu ~e vi} osu dio na sr taj Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ju ~e je naj o {tri je osu dio na pad na ko mu nal ne po li caj ce, sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka.

- Ni ko ne ma pra va da vr {i na si qe, a po seb no ne nad slu `be nim li ci ma ko ja ra de u in te re su svih gra |a na No vog Sa da. O~e ku jem da se na pa da ~i {to hit ni je sank ci o ni {u u skla du sa za ko nom za ova ko sra mo tan ~in ko ji ru `i ugled No vo sa |a na - po ru ~io je Vu ~e vi}. S. K.

we ga }e bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve za na sil ni~ ko po na {a we i na pad na slu `be no li ce‘ Osnov nom jav nom tu `i la {tvu, ka `e se u sa op {te wu. Ko mu nal na po li ci ja je zbog be bed no sti po zva la i Po li cij sku is po sta vu stal nog de `ur stva i in ter ven ci ja, ko ja je pred u- ze la me re iz svo je nad le `no sti i na pa da~ je od ve den u sta ni cu. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo u no vo sad skoj po li ci ji osum wi ~en za na pad na ovla {}e no slu `be no li ce je Bo jan \. (1988) iz Ba no {to ra.

A. L.

ZBOG MAK SI MAL NE ZA RA DE U JAV NOM SEK TO RU, INI CI JA TI VA PRED USTAV NIM SU DOM SR BI JE

Ko mu nal ci ne }e na me {te ni~ ke pla te

Grad ska upra va za ko mu nal ne de lat no sti po kre nu la je ini ci ja ti vu u do go vo ru sa Grad skim od bo rom sin di ka ta rad ni ka za po sle nih u stam be no - ko mu nal noj de lat no sti, da Ustav ni sud Sr bi je oce ni ustav nost i za ko ni tost

- Vi {e od 80 od sto za po sle nih u ko mu nal nim fir ma ma ra de po slo ve ko ji spa da ju u osnov nu de lat nost pred u ze }a. Vo za ~i, gro ba ri, ~i sta ~i... ni su dr `av ni na me {te ni ci i ne mo gu se svr sta ti u ~e tvr tu i pe tu plat nu gru pu,

Grad ska upra va za ko mu nal ne de lat no sti po kre nu la ini ci ja ti vu u do go vo ru sa Grad skim od bo rom sin di ka ta stam be no-ko mu nal ne de lat no sti ne dav no usvo je nog Za ko na o utvr |i va wu mak si mal ne za ra da u jav nom sek to ru, iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve dr Ni ko la ]i ro vi}.]i ro vi}, ina ~e dok tor prav nih na u ka, ka `e da po sto ji osnov da se ini ci ja ti va na |e pred Ustav nim su dom Sr bi je, jer se za po sle ni u ko mu nal nim pred u ze }i ma, ~i ji je osni va~ Grad, ne mo gu svr sta va ti u dr `av ne na me {te ni ke.

ka ko to pred vi |a Za kon o mak si mal noj za ra di u jav nom sek to ru ob ja snio je ]i ro vi}.

Pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka u stam be no-ko mu nal noj de lat no sti No vog Sa da Zo ran Ra do sa vqe vi} ka zao je ju ~e da sin di kat tra `i da se za kon sta vi van sna ge.

- Za kon o utvr |i va wu mak si mal ne za ra de je u su prot no sti sa Za ko nom o ra du i Ko lek tiv nim ugo vo rom u de lu mi ni mal ne za ra -

Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti U okvi ru ma ni fe sta ci je „Ne de qa Mu ze ja gra da No vog Sa da” da nas u 12 sa ti u Zbir ci stra ne umet no sti u Du nav skoj 29 bi }e pred sta vqe ni kon zer va tor sko re sta u ra tor ski ra do vi na sli ka ma iz Fon da Zbir ke stra ne umet no sti. O tim ra do vi ma go vo ri }e pro fe sor ka Aka de mi je umet no sti mr Bran ka Jan ko vi}-Kne `e vi}, a o isto ri ja tu sli ka pri ~a }e isto ri ~ar ka umet no sti i vi {i ku stos Mu ze ja gra da Qi qa na La zi}.

U 20 ~a so va na istom me stu bi }e odr `an kon ce ret stu de na -

ta Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du. Na stu pa ju: duo gi ta ra- Du {an Po po vi} i Ste van Ra di vo je vi}, trio fla u ta- Jo va na Da mja no vi}, Je le na Tre ba tic ki i Ra di ca \e do vi}, du va~ ki kvar tet- Ve sna Mi tar (fla u ta), Ele o no ra Sti pi} (fa got), Hri sti na Ko va ~e vi} (oboa) i Dra `en Ti kve {a (kla ri net), te kvin tet kla ri ne ta Bo jan Kr ti ni}, Bog dan Bi kic ki, Dra `en Ti kve {a, Ni ko la Jan ~i} i Ne ma wa Ni ko li}.

A. L.

Prav ni sa ve ti u SRS Sa vet za pra va i pro pi se Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke da va }e prav ne sa ve te da nas od 16 do 18 ~a so va u pro sto ri ja ma ove par ti je. No vo sad ski ra di ka li se na la ze na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na broj 18-b.

A. L.

de, ~i ji je iz nos utvr |en na 20.010 di na ra, dok Za kon o utvr |i va wu mak si mal ne za ra de u jav nom sek -

od 10. do 14. ok to bra na svet skom pr ven stvu u No vom Sa du. Pet no vo sad skih u~e ni ka osvo ji lo je zlat ne me da qe. To su Aleks Cver deq, An to ni ja Cver deq, Ra do van [i mun, Va wa Ga ji no vi} i Je le na Ga ji}.

Pri je mu u Grad skoj ku }i pri su stvo vao je i pred sed nik Ka ra te uni je Sr bi je Du {an Da ~i} ko ji je uru ~io za hval ni ce grad skim ~el ni ci ma. No vi Sad }e u ok to bru 2013. go di ne bi ti do ma }in Pr ven stva sve ta u ka ra teu, za ko je nas je kan di do vao [o to kan ka ra te sa vez Sr bi je. S. K.

Gra do na ~el nik ~e sti tao Kur ban-baj ram Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ~e sti tao je ju ~e Kur ban-baj ram svim su gra |a ni ma mu sli man ske ve ro i spo ve sti. Po `e leo im je da ovaj ve li ki pra znik pro ve du u mi ru, do brom zdra vqu i po ro di~ noj slo zi.

„Bra }a Ba ruh” u Si na go gi Kon cert Srp sko-je vrej skog dru {tva „Bra }a Ba ruh”, vo kal nog an sam bla „Ma ri jen hain” iz Ne ma~ ke i Je vrej skog ka mer nog or ke stra bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska

11. Na pro gra mu }e bi ti de la Pa le stri ne, Te le ma na, Ba ha, Men del so na, Taj ~e vi }a, Bern staj na, Le van dov skog i dru gih.

Ulaz je bes pla tan.

G. ^.

Mi lev ka Ri ba re vi} naj sta ri ja u gra du Cr ve ni krst No vog Sa da, po 33. put, or ga ni zo vao je ak ci ju „Za sun ~a nu je sen `i vo ta“, u okvi ru ko je je sto go di {wa Mi lev ka Ri ba re vi} po ne la ti tu lu naj sta ri je u gra du.

Od 1912. go di ne, ka da se ro di la u Na da qu, pa sve do da nas, kroz Mi lev kin `i vot pro {lo je mno go to ga, a sve {to su je go di ne na u ~i le pre ne la je mla |i ma sa u`i va -

Pred sta vqa we srp skog iz da va {tva

SRE DI NOM NO VEM BRA

„Ju gru pa” na Spen su

Vre me plov u`i vo

Po vo dom iz u zet nih re zul ta ta ostva re nih na 4. Ka ra te pr ven stvu sve ta za de cu, ka de te i ju ni o re, kao i uspe {ne or ga ni za ci je do ga |a ja, mla de no vo sad ske ka ra ti ste i or ga ni za to re pri mi li su ju ~e gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre drag Svi lar. Vu ~e vi} je ~e sti tao i za hva lio se or ga ni za to ri ma i na ja vio ve }u po dr {ku gra da, sa op {te no je iz we go vog ka bi ne ta.

Vi {e od 2.000 tak mi ~a ra iz 50 dr `a va sve ta u~e stvo va lo je

BA KA KO JA IMA 100 GO DI NA

Pred sta vqa we iz da va~ ke de lat no sti dru {ta va ~la no va Ma ti ce srp ske iz Ba wa lu ke i Pod go ri ce bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 sa ti u ma loj sa li Ma ti ce srp ske. Go vo ri }e Zo ran Pe ja {i no vi}, Dra go Pe tro vi}, Je li ca Sto ja no vi}, Bo go qub [i ja ko vi} i Mla den [u ka lo.

A. L.

@i vot no pra vi lo da sta ro ustu pa me sto no vom ja sno se vi di na grad skim uli ca ma. Sa ma pe gra da ne sta ju sta re ku }e sa ni skim pen xe ri ma i ni ~u no ve stam be ne zgra de. Jed no stav no, usud pro gre sa i kon zu me ri zma ko ji je za hva ti lo sve. Mno gi sta ri ji su gra |a ni sa se tom se se }a ju po je di nih uli ca, ko je se sa da ne mo gu da pre po zna ju, osim po na zi vu. Sva ko vre me no si svo je i od no si po ne {to. U ova kvim slu ~a je vi ma to je {mek vre me na ka da se `i ve lo po la ko. B. M. Fo to: N. Sto ja no vi}

to ru ka `e da je mi ni mal na pla ta 18.443 di na ra ka `e Ra do sa qe vi}.

U sin di ka tu je ju ~e odr `an sa sta nak pred stav ni ka sin di ka ta i di rek to ra u jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma i od lu ~e no je da se oba ve sti Grad i Grad sko ve }e o pro ble mi ma spro vo |e wa za ko na, te da se Grad sko ve }e obra ti Mi ni star stvu fi nan si ja i iz ne se stav da se pri me na za ko na od lo `i, ili da se za kon stav van sna ge.

- Pred la `e se da Grad sko ve }e do ne se za kqu ~ak da se za ra de u jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma za ok to bar is pla te po po seb nom ko lek tiv nom ugo vo ru i ko lek tiv nom ugo vo ru kod po slo dav ca - re kao je Ra do sa vqe vi}.

Z. De li}

Zlat ni ka ra ti sti u Grad skoj ku }i

Ro ken rol bend „Ju gru pa” odr `a }e kon cert u Ma loj dvo ra ni Spen sa u pe tak, 16.no vem bra u 20 ~a so va po vo dom pro sla ve 42 go di ne po sto ja wa. „Ju gru pu” su 1970.go di ne osno va la bra }a Dra gi i @i ka Je li} i od ta da su pe sma ma kao {to su ^ud na {u ma, Cr ni lep tir, No na, Ko sov ski bo `u ri i dru ge ure za li du bok trag u isto ri ju ju go slo ven skog i srp skog ro ken ro la.

Ula zni ce za kon cert mo gu se ku pi ti u no vo sad skom Gigs tik su, ule var buks-u i Se ren di pi ti kwi `a ri, kao i on lajn na saj tu Gigs tik sa.

Ce na ula zni ca je 1000 di na ra.

J. Mr.

wem. [i la im je, u~i la ih taj na ma ko je sva ka do ma }i ca mo ra zna ti, pa ~ak i sa da ume da ih pod se ti na te da ne i po klo ni im jo{ ne ki lep i ko ri stan sa vet. Pro `i ve la je mno go i le pih i ma we le pih go di na, za wom su dva ra ta i dve na pra vqe ne ku }e. Ve} 45 go di na `i vi

bez su pru ga, ko ji je pre mi nuo u 63. go di ni `i vo ta.

Iza le |a joj je ostao ~i tav vek pre pun le pih uspo me na, ko jih se ra do pri se }a u dru {tvu po ro di ce i pri ja te qa. Ni sa wa la ni je da }e sla vi ti sto ti ro |en dan, ali do bro du {no i dru gi ma `e li da u ra do sti i zdra vqu do ~e ka ju we ne go di ne.

A. Va.

NE KI SME ]E VO LE DA IS TRE SU NA SKRO VI TA ME STA

Ma le di vqe de po ni je ve li ki pro blem U gra du su ove go di ne lo ci ra ne 52 ve }e di vqe de po ni je, od ko jih je o~i {}e no pre ko 20. Me |u tim, pro blem su ma le di vqe de po ni je po gra du, po ne kad i u stro gom cen tru. Gra |a ni u cen tru na “skro vi tim” me sti ma ume ju da is tre su {ut, pla sti~ ne fla {e, kar to ne, pa pi re... U ko mu nal noj in spek ci ji i po li ci ji ka `u da za hva qu ju }i do broj sa rad wi sa gra |a ni ma do la ze do in for ma ci ja o ma wim de po ni ja ma, ko je ume ju da na sta nu na do sa da ne za be le `e nim me sti ma.

Ko mu nal ni po li ca jac, na osno vu grad ske Od lu ke o odr `a va wu ~i sto }e, mo `e iz re }i man dat nu ka znu fi zi~ kom i od go vor nom li cu u iz no su od 5.000

di na ra, a prav nom li cu i pred u zet ni ku ka znu od 20.000 di na ra.

Me |u tim, na osno vu Za ko na o ko mu nal noj po li ci ji, pa tro la mo `e da pri me wu je ovla {}e wa sa mo ako uo~i pre kr {aj, {to je ret ko, po {to je ne mo gu }e stal no pri su stvo pa tro la ko mu nal ne po li ci je na po zna tim de po ni ja ma.

Za sva ku od ovih de po ni ja ko mu nal na in spek ci ja da je „^i sto }i” na lo ge da ih uklo ni. S dru ge stra ne, oba ve {ta va ju i ko mu nal nu po li ci ju da po ja ~a ju kon tro lu na re o ni ma gde se po ja ve. Pro {le go di ne „^i sto }a” je, iz me |u osta log, uklo ni la vi {e sto ti na ma wih de po ni ja po gra du.

Q. Na. Fo to: B. Lu ~i}

10

dnevnik

petak26.oktobar2012.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik ЛДП О ИЗГРАДЊИ ПРИСТАНИШТА НА ТИСИ

Угледати се на Новобечејце ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Либерално демократске партије у Зрењанину поручио је овдашњим функционерима да се угледају на предсеника суседне општине Нови Бечеј Сашу Шућуревића, који је недавно, са својом делегацијом, боравио у Бриселу и тамо представио пројекат изградње пристаништа на Тиси, који ће бити финансиран из фондова Европске уније, а чији је значај вишеструк, пре свега у области привреде и туризма, како за околне општине, тако и за цео Банат. “То ће сигурно позитивно утицати и на Зрењанин, који је недовољно искористио потенцијал свог дела обале Тисе, направивши скромно излетиште са једном талпом и базеном за децу. Сма-

трамо да је туристички и привредни потенцијал овог простора много већи, а након изградње пристаништа у Новом Бечеју, биће непроцењив, нарочито у области привреде, саобраћаја, наутике и туризма”, наведено је у саопштењу зрењанинског огранка ЛДП. ЛДП је изразила наду да у будућности посете локалних функционера битним догађајима, као што је ова, неће засенити бесплатни концерти по граду, у изведби естрадних уметника блиских садашњем режиму, при том мислећи на наступ Ане Бекуте у центру Зрењанина, којем су присуствовали високи градски функционери, али и министар Милутин Мркоњић. Ж. Б.

petak26.oktobar2012.

НАЈЗАД ПОЧЕЛА ГАСИФИКАЦИЈА У БЕЛОЈ ЦРКВИ

Гас за 7.300 домаћинстава

БЕЛА ЦРКВА: Деценијама уназад трају напори да се и до Беле Цркве доведе гасна мрежа, јер је то једина општина у Војводини која је нема. На последњој седници старог састава, одборници белоцркванске Скупштине једногласно су усвојили Програм гасификације насиља општине Бела Црква и одлуку о давању овлашћења за спровођење поступка за избор стратешког партнера за реализацију програма гасификације. Симболичним спајањем цеви, којем су присуствовали председник општине Станко Петровић, извршни директор за инвестиције „Србија гаса“ Јовица Будимир и директор извођача радова „Промонт групе“ Милинко Цицмил, почели су радови на гасификацији. Већ првог дана машине извођача радова, који ће ангажовати од 50 до 70 радника, почеле да раде у улицама у којима је најлакше то извести.

Машине почеле да раде

Радове, у висини од 8,4 милиона евра финансира Јавно предузеће „Србија гас“ и оно ће бити власник целокупне мреже. Гасоводом, дужине 150 километара, биће омогућено прикључивање на гас за 7.300 домаћинстава у 14 месних заједница. Радови су подељени у две фазе, у првој фази ће се радити град, а у другој

насељена места, а предвиђено је да трају 15 месеци. Очекује се да ове године буду завршени радови у Белој Цркви, а наредне у насељима. Цену прикључка утврђују ЈП „Србија гас“ и Агенција за енергетику, а очекује се да ће прикључак коштати 650 евра и вероватно ће бити омогућено плаћање на рате. М. В.

ЗРЕЊАНИНСКА ВЛАСТ НАЈАВИЛА

Сви задовољни дружењем

ПРИЗОР КОЈИ СЕ ДАНАС РЕТКО ВИЂА

Породични дан за раднике „Хипола” ОЏАЦИ: У организацији Основне организације Савеза синдиката „Хипола“ и самог привредног друштва, одржан је Породични дан, на којем су окупљени били запослени радници „Хипола“, са члановима својих породица, пензионери ове фирме и позвани гости. Леп и сунчан дан је учинио да Породични дан буде још лепши за све присутне, а проведен је у природи, у оквиру водозахвата надомак канала ДТД, који је део „Хипола“. Преко 200 присутних се забављало уз музику, причу, деца су се играла на трави, а на једном делу травнатог терена су се налазили котлићи, роштиљи, ражњеви са прасићима и јагњићима. Да нисмо знали о чему се ради помислили бисмо да је 1.мај. Овај несвакидашњи догађај, који је некада био честа појава, већ је заборављен за запослене раднике било ког предузећа у Србији. Насмејани, расположени, радници дружили су се са својим колегама, уз све ђаконије које су припремљене. Сви опуштени, далеко од својих радних обавеза, били су задовољни учешћем на овом дружењу, које их је мало одвојило од тешке свакодневнице.

-Веома брзо су ме чланови Извршног одбора синдиката у фабрици, убедили да одржимо ово дружење. Мислим да смо направили праву ствар, организујући окупљање наших радника са члановима породица, баш да бисмо им омогућили да се мало опусте од свакодневних пословних обавеза. Жао ми је што нису могли сви да учествовују, пошто је један велики

део радника био радно ангажован у својој редовној смени. Али ипак неко је морао и да ради данас - рекао је генерални директор „Хипола“ Павел Петровић. Добри пословни резултати фирме у последње време, су учинили да сви буду задовољни и учинили да ово дружење буде лепше и боље. Пословодство је такође учествовало у дружењу и такође било добро расположено -У организацији синдиката и послодавца, односно генералног директора, организовано је дружење за све раднике и чланове њихових породица, али и за пензионере фирме и бивше раднике. Радује ме што је одзив радника био овако добар и што су сви добро расположени. Сигуран сам да смо направили добру ствар за наше раднике, а и то се види на њиховим лицима, сви су задовољни - речи су члана Извршног одбора синдиката Вељка Вајагића.

-Гледајући како су сви добро располежни могу само да изразим изузетно задовољство што смо организовали Породични дан. Верујем да је овај начин дружења запослених, некадашњих радника, пензионера наше фирме са породицама, прави начин да сви напуне батерије и још боље да се ангажују на својим радним местима, али и да овим учврсте своју оданост фирми у овим тешким временима економске кризе и борбе за тржиште - каже председник Управног одбора „Хипола“ Снежана Седлар. С. Милер

Препричавање бајки

БЕЧЕЈ: Традиционално такмичење основаца у препричавању бајки на српском и мађарском језику, које поводом Месеца књиге организује Народна библиотека Бечеј, дочекало је завршну фазу. На финалном такмичењу из српског језика данас ће се представити укупно 36 такмичара у три узрасне категорије. Прву чине деца другог и трећег разреда, другу такмичари из четвртог и петог, а трећу узрасну категорију ученици шестог и седмог разреда. Прелиминарна такмичења одвијала су се одвојено у Народној библиотеци Бечеј (само 13 учесника) и библиотечким огранцима Бачког Градишта (15), Бачког Петровог Села (18) и Радичевића (22), а по троје најуспешнијих из сваке узра-

сне категорије извадило је визу за данашње финално такмичење у Бечеју од 16 сати.

- Такмичење на мађарском језику је раније одржано и ове године се окупило укупно 57 такмичара, а надметање на српском језику привукло је укупно 68 учесника - рекла је у име Народне библиотеке Магдолна Радојевић. За првачиће и малишане из дечијих вртића организовано је такмичење у ликовном стваралаштву, а радови су презентовани на изложби у холу Народне библиотеке Бечеј. Стручни жири је вредновао и њихов труд, па ће по подне бити уручене награде ауторима најбољих радова. В. Ј.

Изградња обилазнице за неколико месеци

ЗРЕЊАНИН: Прича о изградњи обилазнице око града годинама уназад провлачи се кроз зрењанинску јавност, али сем што су се грађани и локални челници сложили око тога да је прекопотребна, у претходном периоду ништа није урађено да би она била и направљена. Мештанима зрењанинског насеља Шумице, настањеним у улицама 6. маја и Првомајској, прекипело је пре две године, па су у неколико наврата блокирали саобраћај, у знак протеста због тога што им камиони пролазе поред домова, уместо да се крећу обилазницом. О овом деценијском проблему проговорили су и нови градски челници, који најављују да ће за неколико месеци уследити наставак изградње обилазнице. Да ли ће и овог пута бити у питању празна обећања, или ће град заиста коначно добити обилазницу, остаје да видимо. Помоћник градоначелника Дарко Каран уверава грађане да могу очекивати да ће радови на изградњи почети априла идуће године, када стартује и грађевинска сезона. Новац у износу од 654 милиона динара, по речима Карана, обезбедило је Министарство грађевине и урбани-

зма. Како би обилазница била у функцији потребно је изградити и мост и надвожњак, а пројектна документација за те објекте постоји.

- Може се очекивати да ће бити отворена три градилишта. Прво би

снио је Каран и додао да би први део обилазнице, од кружног тока према Првомајској улици, могао бити најпре завршен. Овим поводом огласио се и Градски одбор Српске напредне странке

Камиони и даље тутње поред кућа

било на потезу од Михајловачког друма до Првомајске улице, друго мост а треће надвожњак. Планирамо да све то радимо паралелно јер знамо да радови на мосту због свеобухватности трају две године - обја-

О важној теми уз хитове Ане Бекуте Занимљиво је да је о овако важној теми, као што је изградња обилазнице, било речи на недавном концерту фолк певачице Ане Бекуте, одржаном у центру Зрењанина, којем је, поред званичника града, присуствовао и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић. Председник Скупштине града и Мркоњићев партијски колега Радован Булајић је открио да је министар, док су из првог реда слушали Бекутине хитове, градским челницима обећао завршетак обилазнице око града.

који је оптужио бившу локалну власт да због лењости и неспособности није спремила документацију, пошто је било потребно спровести експропријацију земљишта на ком ће се налазити саобраћајница, те да због тога у протекле четири године није урађен нити један метар обилазнице.

- Да је од 2008. до 6. маја ове године само метар дневно асфалтирала, бивша власт би је и завршила. Али, нажалост Зрењанинаца, није знала ни документацију да прибави и среди. Срећом, време празних обећања је иза нас – рекла је на конференцији за новинаре председница Савета за медије СНС Маријана Вујчин. Ж. Балабан

ПОВОДОМ 325 ГОДИНА ОД ДОСЕЉАВАЊА БУЊЕВАЦА У СОМБОР

Вековима непомућено братство

СОМБОР: Поводом обележавања 325 година од последњег великог насељавања Буњеваца у Сомбор, овдашње Удружење грађана „Буњевачко коло“ и Историјски Архив Града Сомбора објавили су и у среду увече, у свечаној сали Скупштине Града, презентовали књигу „Сомборска хроника фра Боне Михаљевића 17171787“, чији је уредник публициста и завичајни хроничар Милан Степановић. Књига је настала као обрада обимне хронике Сомбора из пера гласовитог фрањевачког калуђера фра Боне Михаљевића. Док су о вековном, никада помућеном, братству и сарадњи српског и буњевачког народа у Сомбору говорили његов градоначел-

ник Немања Делић и почасни председник УГ „Буњевачко коло“ Ђуро Бошњак, преостали учесници презентације дела фра Боне Михаљевића, у обради Милана Степановића, којем је ово чак 17. књига са темом завичајне историографије, указали су на документаристички значај сомборске хронике фрањевачког калуђера. Ни у једном моменту не отварајући расправу о детерминисању националног порекла Буњеваца, Звонимир Стантић је нагласио да ће и ово фактографско дело савременика давних догађаја помоћи у уклањању из историографије нетачних и паушалних оцена и навода о томе одакле су се и када Буњевци појавили у Бачкој, као и о

свим оним Буњевцима највећег дела 18 века који су свој Сомбор и околину прославили. О узајамном поштовању, испомоћи и сарадњи два народа, Срба и Буњеваца, као и искушењима пред којима су се налазили током векова, говорила је мр Сузана Кујунџић Остојић, док је др Драгољуб Гајић дао осврт на уметнички квалитет Михаљевићевог десетерачког спева „Крипост посли смрти живи“, интегралног дела фра Бонине сомборске хронике. Као представник суиздавача, о непрегледности архивског блага сомборског Градског Архива је говорила заменик директора ове установе Татјана Стеванчев. М. Миљеновић

11

Нови апарати за кикиндску болницу

КИКИНДА: Општа болница у Кикинди добиће нове апарате: рендген, стерилизатор и ултразвук, најавио је заменик директора, ортопед др Јован Јаконић, а апартаи би требало да стигну у јануару идуће године. У Болници је у току и реконструкција порођајног одељења, а онкологија је измештена на други спрат нове зграде. Поред одељења педијатрије сада су ЕЕГ и ЕМГ кабинети.

-У свим службама организован је додатни рад у амбулантама од 15 до 20 сати. Овакав начин рада уведен је ради радно активног становништва. Хирурзи и неуролози раде сваког дана поподне, психијатрија и ортопедија уторком, средом поподне ради се у амбулантама урологије и ОРЛ. За ове термине заказује се у амбулантама. Након месец дана утврдиће се да ли је овакав начин рада и заказивања прегледа сврсисходан. Захваљујући донацији, стигло је 300 комплета постељине, али још увек недостају јастуци, душеци, пиџаме. А.Ђ.

Долову потребна нова амбуланта

ДОЛОВО: Амбуланта у Долову, која опслужује око 7.000 становника је у врло лошем стању, зидови су испуцали, а под пукао на пола дуж целе чекаонице. Кров прокишњава, створила се влага и прозори се тешко отварају. Како би се уверили у ситуацију у којој се налазе здравствени радници и пацијенти делегација локалне самоуправе обишла је амбуланту у овом месту.

- Сагласни смо да адаптација не би била решење, то би било бацање пара. Тражимо локацију иимамо вољу и идеју да решимо овај проблем у Долову - рекао је директор Дома здравља др Слободан Овука. Према речима члана Градског већа задуженог за област здравства др Душана Малића, грађевинско стање амбуланте у Долову је једно од најлошијих на територији Панчева. Малић је најавио да ће локална самоуправа припремити све што је потребно како би се изградио нови здравствени објекат у Долову.

- Рад у амбуланти се одвија у тешким условима. У питање је доведена безбедност запослених и пацијената. Очекујем да ћемо овај проблем уврстити и навести као приоритет и да ћемо у наредном периоду пронаћи начин да га решимо - обећао је др Душан Малић. З. Дг.

Грејање поскупело за 12 посто

ПАНЧЕВО: На заседању Скупштине града одборници су донели одлуку да даљинско грејање у Панчеву поскупи за 12 одсто. Нова цена грејања је 95 динара по метру квадратном стана. За поскупљење даљинског грејања у Панчеву са 87 динара на 95 гласало је 42 од 70 одборника. С ценом од 95 динара, по речима одборника ДСС-а Мише Марковић, ЈКП „Грејање“ ће пословати на нули. Осим тога „Грејање“ за испоручени гас у претходној грејној сезони, „Србијагасу“ дугује око 150 милиона динара и тај дуг „Грејању“ није покривен из градског буџета. З. Дг.

12

RePORTA@e

petak26.oktobar2012.

dnevnik

KAD SRBIN IZ BA^KE STI@E U SPLIT, I PO^ASNA FLOTA DELFINA GA DO^EKA

Sve u inat @eqku Kerumu Ot kud slon ~e na sred ri ve?

ad smo ve} jadni i bedni, da ka`em gologuzi, jedina radost u novinarskom profi–`ivotu koja nam je ostala je da makar nerviramo najodgovornije {to smo svi tu gde smo. Politi~are. Kad ti ponestane doma}ih (mislim; politi~ara), dobro do|e i neki iz „regiona“ jer ni biv{a bra}a nisu „operisana“ od suptropskih balvana kojima Betoven (ne) svira na uvce pa sam tako iskoristio staro prijateqstvo iz JNA ne bih li „digao tlak“ onom veselniku u stonom gradu Dalmacije, Splitu. Da je veseli @eqko Kerum, lordmer Dioklecijanove varo{i, znao da mu se posledweg lepog vikenda ove godine po rivi {eta kombinacija porodica mene, Srbina (ka`u qudi – i novinara), i mog „geneta“ iz Jugoslovanske ludske armade, Slavka, maloprivrednika iz Slovenije, ponovo bi ga zvalo kod Stankovi}a u „Nedeqom u dva“ da i ~iweni~no dokumentuje urotu kako sve poluge medijske i nov~ane mo}i Hrvatske dr`e omra`eni fure{ti. Zapravo, la`em za ono namerno nervirawe jer me hrvatsko pribli`avawe EU poteralo da tazbini najzad re{im neke papire oko imawa, a kad sam ve} tu...

Sunce sija k’o usred leta, nekih 26 stepeni, razga}ila se srbo-slovena~ka, zna~i jugonostalgi~arska, ekipa provokatora her

K

Keruma, ba{ kao i nekoliko hiqada turista {to si|o{e s, kao soliteri, ogromnih kruzera.

Vreme{ne bakice i dekice iz Ju Es Ej, tamo-ispod Australije i Dalekog istoka „kupaju“ UV-zracima vreme{ne, kao kod pileta, tanke i sme`urane no`ice pa pomalo odudaramo od op{teg ambijenta po{to ne nosimo po fla{icu vode za redovnu terapiju.

Nasred rive naduvan balon – slon u prirodnoj veli~ini, nisam ba{ najboqe shvatio wegovu svrhu, maw‘ ako Kerum nije do{ao do podatka da je Hanibal zapravo bio Dalmatinac, dapa~e neki wegov daqi predak, pa su

zlo~esti Srbi zbog prezimena isfabrikovali da je kobajagi pred Rim do{ao iz neke tamo Kartagine. Urota, burazere, urota! Svejedno, Split prelep, ka`u da im je to druga najpose}enija destinacija kruzera, godi{we se tu iskrca vi{e od 80.000 turista, na pjaci iza rive kupi figuru drvenog „tovara“ (magareta), papu~e i {e{ir „mejd in Kina“ pa plovi daqe. Lepa cifra, ali gotovo pa sme{na, jer se tokom svih 12 meseci Straduna dokopa pola miliona qubiteqa velikih kruzera. Ali, bi}e da je Kerumu jasno da se sa srpskom zaverom ne mo`e tek tako izboriti.

Slavko, u me|uvremenu od onog armijsko-desetarskog „lezi – dig’ se – ustaj – sedi“ i{kolovani aeroin`ewer, poziva na

Hvar sko po zo ri {te sta ro kao [ek spir

dvodnevno krstarewe wegovom skromnom jedrilicom pa nakon kupovine espapa (oba{ka smo {unku {vercovali iz Ba~ke), kre}emo put Bra~a. Naizgled ni da{ka vetra, motor nejakog broda samo pik}e a mi „jurimo“ celih pet ~vorova na sat. Ipak, po izlasku iz splitskog zaliva, maestral nala`e da igram ulogu Rasela Kroua iz „Gospodara i ratnika“ i pomognem u dizawu jedara pa put nastavqamo ekolo{ki. Mnogo gotivna stvar to jedrewe, isto kao i vo`wa qudskih krompira u prepunom autobusu GSP-a za Ledince, samo {to nema kretena da nagazi na ko~nicu pa ne mo`e{ da se nabode{ na nos. Al’ da ispadne{ sa strane – ve} je sasvim mogu}a opcija.

Te ni ser ska Me ka na Bo lu

KAWI[KO „POTISJE” DOMA]IN EVROPSKOG [AMPIONATA KROVOPOKRIVA^A

Crep ume sto {in dre na Me }av ni ku

Vi na ri ja „Zvon ko Bog dan”

vrednuju znawa krovopokriva~a jo{ 2003, kada je fabrika proslavqala prvi vek svoga postojawa, pa je kasnije izbor postao me|unarodni. Za ovogo-

di{we takmi~ewe u konkurenciji su krovovi pokrivani mate ri ja li ma iz po go na „Ton dah”, nastali majstorlukom od 1. novembra pro{le do 31. ok-

to bra ove go di ne, tako {to se oni najpre biraju na nacionalnom nivou a potom }e me|unarodni `iri verifikovati ura|eni posao.

Od Sajma gra|evinarstva u Beogradu, kada je konkurs promovisan, do sada je iz Srbije prispelo stotinak prijava.

Najboqe krovopokriva~e u 13 zemaqa ~ekaju nov~ane nagrade, a evropskog {ampiona – terensko vozilo koje ko{ta oko 20.000 evra!

– Vrednuju se ne samo novoizgra|eni krovovi ve} i oni ko ji su sa ni ra ni i re kon struisani – obja{wava Aleksandar Berowa, predstavnik „Potisja„. – Ve} dugo vlada hro ni ~an ne do sta tak stru~ nih neimara, a po{to su i oni po sto je }i ne do voq no oba ve {teni o novitetima krovopokri va wa, „Ton dah” od 2007. {ko lu je bu du }e ka dro ve po gra|evinskim sredwim {kolama Srbije a obu~ava i radnika na terenu.

Me |u zda wi ma ko je od ne davno kra se ra zno boj ni bi bercrepovi od kawi{ke gline je i ve} glasovita Vinarija „Zvonko Bogdan” na Pali}u.

Napravqen je i potpuno novi tip crepa, kojim je zamewena drvena {indra na Me}avniku, mokrogorskom gruntu Emira Kusturice, a tra`e ga i vlasni ci dru gih repre zen ta tivnih ku}a. Ne samo balkanskih.

M. Mitrovi}

Bez gubitaka u qudstvu i materijalu, nakon dva sata jahawa ta la sa u va zda ve tro vi tom Bra~ kom ka na lu hva ta mo se mirnih voda kod Bola, teniserske Meke. Pred nama zvani~no najlep{a pla`a na Jadranu, Zlatni rat, i tek sad vidim da je Slavkec bio u pravu {to nas je nagovorio da ponese mo ga }i ce-ku pa }i ce. Le `e qudi na lige{tulima, kupaju se, prskaju... Ej, bre, a kad sam krenuo iz Vojvodine iskqu~io sam termo-pe} da mi se ministarka energetike ne stresira bez preke potrebe zbog neodgovornog ugro`avawa elektrosistema! Brzinom pribli`avawa Srbije EU ulazim s broda u vodu, jes’ hladno, majku mu, ali kad ma{e{ ru~icama k’o Kristina iz „Maratonaca“, i nije.

Nisam se ne{to dugo juna~io, stariji ~ovek, {ta }e{, tu{iram se toplom vodom, pa giqaj ka Hvaru. Sidrimo se u zalivu drevne varo{i pa kad je nastala nequqaju}a siguracija, mo`e da se „zakoqe“ ona {unkica i otvori „vr`ole“ roze {to ga onomad od Cecuqa pazarih. Kad je fermentisanog ploda vr{a~kih obronaka ponestalo, izvadismo i „ni{ta veliko, male{na domi`ana od pet litri“ crnog vina {to mi tazbina „uvali“ u zadarskom zale|u koliko da ne o`ednimo na debelom moru. I nismo.

Mislim, o`edneli. [to od vi-

na, {to blagog quqawa broda, tek, po spu{tawu glave na jastuk se do svanu}a nisam ni pomerio u malenoj kajiti pod pramcem pa mi nije ni smetalo {to je kabina pravqena za Froda iz „Gospodara prstenova“.

Ujutro, onako oran i veseo, nakon obilaska vaqda najstarijeg pozori{ta u Hrvatskoj, 400 godina starog zdawa Hvarskog tetara, nije mi bilo te{ko da ispunim `equ naslednika mi da se uspentram nekih tristo metara iznad Hvara, na tamo{wu [pawolu, mada mi je s du{om u nosu ipak zasmetalo kad sam shvatio da nisam poneo nijednu kunu, a za ulazak u samu tvr|avu je trebalo 25. Po lobawi. Ostatak ekipe je za to vreme pio kaficu i gustirao sve`e ce|enu naranxu na pjaci, pa im je moj podvig dostojan koze poslu`io samo kao nepresu{an zdenac zadirkivawa. Bi tu vreme i za ukrcaj na plovilo pa posle obilaska Starog grada i Milne na Bra~u, polako kretosmo nazad ka Splitu. I za kraj, kao da sam se na{ao u onom starom dokumentarcu „Survajver“ Dejvida Belamija – u splitsku luku nas doprati jato od pet delfina. I nije ~udo, kad ve} Kerum zna da jugonostalgi~ari i napose Srbi potajice upravqa ju Hr vat skom, a da ne }e florom i faunom.

Mili} Miqenovi}

Zbog {kembi}a u Palanci stradalo 500 sviwa

Kapa od blata za Kustin „Drvengrad” I I

u do ba drev nih dun |e ra stavqawe „kape” na ku}u zahtevalo je vrhunsko ume}e, a najboqi krovopokriva ~i Sta rog kon ti nenta ove godine biraju se pod pokroviteq stvom naj ve }eg proizvo|a~a crepova Cen tral ne i Ju go i sto~ ne Evro pe, austrijske kompanije „Ton dah”, i srp skog giganta „Potisje Kawi `a”, ko ji ra di u wenom sastavu.

U ka wi {koj fa brici su po~eli da

Go sti Di o kle ci ja no ve pa la te pr vo ku pe „to va ra”

tre}i put je udru`ewe „Zlatni kara{“ iz Ba~ke Palanke na obali Dunava umesto ribe u kotli}ima kr~kalo {kembi}e. Odziv bio ba{ znatan – prijavilo se tridesetak ekipa, zvani~no trista takmi~ara – a kako se kr~kawe razvuklo na bar ~etiri sata, pored kotlanki, talandara i ro{tiqa okupilo se bar hiqadu qudi.

– Obezbedili smo oko 150 kila {kembi}a, dakle „stradalo“ je ra- Po be dink kr~ kao me ze ~e ti ri sa ta di wih oko 500 sviwa, a na{a ekipa ih je ~itava tri dana brinuo Bata \ole), sviwetina i ~istila i barila – obja{wava Zo- kobasice, uglavnom niko nije ran Hajri} iz „Kara{a“. – [kem- ostao gladan. Ne daj bo`e – pobi}i nisu hrana da se najede{ ve} kroviteq palana~ka op{tina a pravo be}arsko meze. Mnogo ih sponzor AD „Sebastijan“, odnovoli{ ili, eto, ne voli{. sno mesna fabrika limarije „JeU oranijama bilo pasuqa i ju- dinstvo“. Ve}inski vlasnik ne}eg paprika{a, na talandarama Slavko Sebastijan obezbedio cvr~ala bela riba (za to se po- mnogo mezetluka, ali i vina, pa je

uz pratwu tambura{kog orkestra Stevice Jovanovi}a ^varka, ~ak i zapevao. Veruje ~ovek da ume. Po gabaritu, ste~enom o~itim hedonizmom, odmah se videlo da je kompetentan i `iri – Sava Vasiqevi} iz Novog Sada, te „lokalci“ Rudika Uhlarik i \or|e Skoki}.

Atmosfera gospodska, mada su jela „prosta“. Samo {to su se sutra omasovili holesterol i maligani. Tako bilo i kad su progla{avani {ampioni u ~ardi „Dunav“. Pobedila palana~ka ekipa Foto-keramike „Pop“ majstora varja~e Baneta Savi}a, drugo mesto osvojio „Tarket“, predvo|en Aleksandrom Medanom, a tre}e Perica Pe{i}, poznati proizvo|a~ paprike. Sem pehara, dobili od „Sebastijana“ po talandaru, s no`icama ili „oxakom“.

M. Suyum KAD SU [QIVE CVETALE: Da se ~uda de{avaju uverili su se ovih dana me{tani Belog Blata, videv{i da je ispred ku}e Jano-ba~i Hrom{ika, pred kraj oktobra, procvetala {qiva, kao s prole}a. Dok novembar kuca na vrata i i{~ekujemo prvi sneg, grane na ovom drvetu na~i~kane su cvetovima poput belih bisera. Rakija ispe~ena, sviwokoqe u jeku, a {qi ve }e mo bra ti oko Svetog Jovana. Samo da se ne posmrzavaju, jer ~ujemo da }e zima biti jako hladna. A mo`da im je i su|eno da zri ju kad im vre me nije? @. B.

crna hronika

dnevnik

Le {a no vi} od lo `io is kaz pred su dom

Pri zna li tri ubi stva operativnog rada u septembru uhapsili pomenutu trojicu zbog sumwe da su po~inili vi{e od 30 razbojni{tava i te{kih kra|a, nisu o~ekivali da }e razre{iti i nekoliko brutalnih ubistava.

Tokom saslu{awa Darka P. i Nedeqka i Radenka T. pred istra`nim sudijom Osnovnog suda u ^a~ku, jedan od wih je priznao da su sva trojica po~inila dvostruko ubistvo u Lipnici, da bi tokom rekonstrukcije tog zlo-

dela, jedan od vinovnika, Darko P. priznao da je dan pre hap{ewa ubio svoju strinu.

To priznawe moglo bi baciti novo svetlo na jo{ nekoliko nerazja{wenih zlo~ina po~iwenih posledwu godinu na podru~ju zapadne i jugozapadne Srbije, a po nezvani~nim informacijama, policija proverava da li je uhap{ena trojka ume{ana i u dva ubistva koja su se pro{le godine dogodila na teritoriji Novog Pazara.

E. D.

Beogra|anin Pa vle Le {a no vi} (47), koji optu`uje lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne na da ^an ka (53) da ga je s

na „Tako je su|eno”, ju~e se nije pojavio na salu{awu kod istra`nog sudije novosadskog Osnovnog suda.

TE SAR IZ U@I CA UBI JEN U RU SKOM SO ^I JU

Jer me ni pre su di li srp skom rad ni ku Srpski dr`avqanin Velimir Kne`evi} (48), radnik gra|evinske firme „Staki}”, preminuo je u So~iju od te{kih povreda nakon {to je pretu~en iz za sada nepoznatih razloga.

Kako je rekao direktor „Puteva U`ice„, ~iji je firma „Staki}” podizvo|a~, Vla dan Sta me ni} incident se dogodio 21. oktobra oko dva sata ujutro.

– Kne`evi} je te ve~eri u kafani zaboravio mobilni tele-

fon i kada se s kolegom vratio po wega, sa~ekala ih je grupa Jermena i prebila, a on je 22. oktobra podlegao povredama u bolnici u So~iju, a wegov kolega, koji je tako|e pretu~en, ni~ega se ne se}a – ispri~ao je Stameni}.

Kako Tanjug saznaje iz izvora upu}enih u slu~aj, ruski organi reda trebalo bi da dostave ambasadi Srbije u Moskvi i zvani~ni izve{taj o tom tragi~nom

doga|aju, a Kne`evi}evo telo trebalo bi da bude poslato u Srbiju.

Stameni} ka`e da se u So~iju, gde zbog izgradwe objekata za Olimpijadu 2014. ima dosta gra|evinskih radnika iz drugih zemaqa, povremeno doga|aju sli~ni incidenti, ali da dosad nisu bili ume{ani srpski radnici, ve} da u wima obi~no u~estvuju Taxikistanci, Uzbeci, Jermeni i Dagestanci.

E. D.

PO LI CI JA RAZ OT KRI LA PRO VAL NI^ KU DRU @I NU SA SE VE RA BA^ KE

Osmo ~la na ban da po ha ra la 13 ku }a

Policija u Adi rasvetlila je seriju provalnih kra|a i podnela krivi~ne prijave protiv osam lica, zbog sumwe da su u toku ove godine na teritoriji op{tina Ada i Senta provalili u 13 ku}a i odne-

(1991) i Ma ti ji P. (1988) iz Mola i Dra go mi ru N. (1993) iz Padeja.

Po saop{tewu Policijske uprave Kikinda oni, su zajedno s Re na tom B. (1984) iz Utrina, Sne `a nom D. (1985) iz Subotice, Te re -

Centar Mola

li novac i nakit vrednosti ve}e od dva miliona dinara.

Policija je odredila zadr`avawe do 48 sati bra}i Ale nu

zom J. (1986) iz Mola, I{tva nom B. (1985) iz Ade i Gor da nom R. (1977) iz Sombora po~inili ova krivi~na dela tako {to su, kori-

TRI BI NA U NO VO SAD SKOJ PO LI CIJ SKOJ UPRA VI

Na vi ja ~i boj ko to va li sa sta nak

Na ju~era{woj javnoj tribini o projektu „Samo je fer-plej navija~ dvanaesti igra~”, na kojoj se raspravqalo o problemu navija~kog nasiqa na sportskim manifestacijama, koju realizuje Policijska uprava u Novom Sadu u saradwi s Misijom OEBS-a, Gradom Novim Sadom, FK „Vojvodina” i Nezavisnim dru{tvom novinara Vojvodine, nisu prisustvovali pozvani navija~i.

Autor projekta \or |e So ki} je izrazio `aqewe {to pristalice Fudbalskog kluba „Vojvodina” nisu prisustvovale javnoj tribini i, kako je kazao, ve} u samom startu odbili predlog da u~estvuju u projektu.

– Policijska uprava u Novom Sadu je prepoznala pro-

blem nasiqa u sportu i na ulicama i pokrenula projekat s namerom da uspostavi partnerski odnos s navija~kim grupama, svesni ~iwenice da nisu svi navija~i huligani – objasnio je Soki}.

Zamenik gradona~elnika Bor ko Ili} naglasio je da se Novi Sad, na`alost, ~esto pomiwe u negativnom kontekstu jer se nasiqe sa stadiona prelilo na ulice.

– Moramo biti svesni toga da je sport naj~e{}e izgovor za sprovo|ewe krimnalnih aktivnosti. Grad se posredstvom Saveta za javni red i mir ukqu~io u ovaj projekat i spremni smo da u~estvujemo u re{avawu problema, organizuju}i javne tribine i edukacije u svim {kolama – dodao je on.

E. D.

13

USPO REN PO STU PAK PRO TIV NE NA DA ^AN KA

RAZ BOJ NI^ KA GRU PA PQA^ KA LA I UBI JA LA

Dar ko P. (24) iz kraqeva~kog sela Samaila, koji je osumwi~en da je s bra}om Ne deq kom (31) i Ra den kom T. (33) iz Gori~ana aprila 2010. u Lipnici ubio Miloja Ostoji}a (59) i Dejana Kolovi}a (33), priznao je tokom rekonstrukcije tog zlo~ina da je 20. septembra nakon sva|e ubio i svoju strinu Jagodu Pilovi} u wenom stanu u Kraqevu.

Kada su pripadnici ~a~anske policije nakon dve i po godine

petak26.oktobar2012.

ste}i odsustvo vlasnika, provaqivali u ku}e i nakon premeta~ine odnosili prona|eni novac i nakit.

Kako saznajemo, provalnici su upadali u tipovane ku}e i odra|ivali posao u vreme kada su doma}ini bili na svadbenim veseqima, popodnevnom odlasku na slu`bu u crkvu ili pre podne dok su bili na pijaci. Prvenstveno su tra`ili novac ili nakit, a plen su rutinski pronalalazili u premeta~inama dnevnih i spava}ih soba. Posle obavqenog posla, vrlo brzo su napu{tali mesta gde su poharali ku}e, odvoze}i se automobilima prema Kikindi, Novom Sadu ili Subotici, ili su se sklawali u stanove koje imaju iznajmqene u Senti, Subotici i Novom Sadu.

Grupa prestupnika osumwi~ena za provalne kra|e u Adi, Molu, Senti i drugim okolnim mestima deo je dru`ine ~ija se kriminalna delatnost razotkriva u posledwe vreme i u drugim vojvo|anskim op{tinama, izme|u ostalog i dvoje nedavno pritvorenih zbog razbojni~ke kra|e u Rumi.

M. Mi tro vi}

Kod sudije za sada samo ^ankova izjava

jo{ nekim osobama 23. septembra, oko dva sata ujutro, istukao ispred petrovaradinskog restora-

VO \A „ZVE ZDI NIH” NA VI JA ^A PO NO VO PRED SU DOM

No vo su |e we Bog da no vu u no vem bru – Po~etak ponovqenog su|ewa jednom od vo|a navija~a „Crvene zvezde” Iva nu Bog da no vu zbog optu`bi za napad na policiju i u~estvovawe u masovnoj tu~i uo~i ko{arka{ke utakmice „Partizan” – „Crvena zvezda” 2006. godine zakazano je za 9. novembar u Prvom osnovnom sudu u Beogradu – rekla je portparolka suda Iva na Ra mi}.

Bogdanovu }e se ponovo suditi jer je po~etkom oktobra Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je bio osu|en na dve godine zatvora i nalo`io da mu se ponovo sudi.

Navija~ }e na optu`eni~ku klupu ponovo biti priveden iz pritvora Okru`nog zatvora u Beogradu, u kojem je od 24. maja 2011. godine, kada je proteran iz Italije zbog izazivawa nereda na utakmici u \enovi.

Prvostepenu presudu Apelacioni sud je ukinuo jer smatra da je nerazumqiva i da je sud dao „nejasne, protivre~ne i neprihvatqive razloge i u pogledu ocene nalaza i mi{qewa sudskih ve{taka iz Beograda”.

U prvom ve{ta~ewu lekara s Instituta za sudsku medicinu u Beogradu iz oktobra pro{le godine navodi se da je Bogdanov bio neura~unqiv u trenutku incidenta, odnosno da nije bio svestan svojih postupaka, po{to je prethodno primio jak udarac u glavu.

Taj nalaz, me|utim, osporilo je Tu`ila{tvo i zatra`ilo novo ve{ta~ewe, za koje je sud odredio Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, koji je konstatovao da je bio smaweno ura~unqiv. Bogdanov je proteran iz Italije i deportovan u Srbiju u

NO VI IN CI DENT NA KO SME TU

Sr bin u Me to hi ji na pad nut na wi vi Kosovski Srbin @iv ko Mak si} iz Gora`devca lak{e je povre|en ju~e u tom metohijskom selu, i to u trenutku dok je obra|ivao svoju wivu – preneo je Radio Gora`devac.

Napad se dogodio nedaleko od reke Bistrice gde se nalazi wiva, a slu~aj je prijavqen kosovskoj policiji u Pe}i. Kako je prenela lokalna radio stanica,

– O{te}eni danas ne}e pristupiti da da izjavu iz zdravstvenih razloga. O tome smo obavestili

sud. Po{to smo dobili poziv, sada ~ekamo da vidimo da li }e biti salu{awa drugih svedoka – kazali su za na{ list punomo}nici o{te}enog advokati Pe tar Te {i} i Ne deq ko Mar ko vi}, i pojasnili da je Le{anovi} trenutno u zdravstvenom stawu u kojem, po uputstvu lekara, ne mo`e napu{tati svoj dom.

Advokat Nenada ^anka Mi lan \u ki} je ju~e napomenuo da i daqe nema nameru da komentari{e postupak, i naveo da je obave{ten o tome da je o{te}eni izostao iz zdravstvenih razloga.

– Dana{we ro~i{te je odlo`eno, a slede}e }e biti zakazano pismenim putem – dodao je on.

Istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Zo ran @iv ko vi} je povodom ovog incidenta 20. oktobra saslu{ao osumwi~enog Nenada ^anka, dok je saslu{awe svedoka iz Novog Sada, koje je planirano da se odr`i tog dana, odlo`eno na zahtev Le{anovi}evog advokata Go ra na Pe tro ni je vi }a jer on nije bio pozvan da prisustvuje saslu{awu o~evidaca, {to je, kako je naglasio, suprotno zakonu.

M. V.

Albanci iz susednog sela Zaha} uzurpirali su ranije Maksi}evu wivu i vi{e puta mu otvoreno pretili da ne sme da je obra|uje i koristi. On je, me|utim, odlu~io da ipak obradi zemqu koja se nalazi nedaleko od Gora`devca, trenutno najve}eg srpskog sela u Metohiji, u kojem danas `ivi ne{to mawe od hiqadu Srba.

(Ta njug)

ORU@ JE KOD NA VI JA ^A NO VOG PA ZA RA

Na sta dion s pi {to qem

Slu`benici Policijske uprave u Novom Pazaru odredili su meru zadr`avawa do 48 ~asova El da ru D. (33) iz Novog Pazara jer je na fudbalski stadion hteo da unese pi{toq s mecima. Kako je saop{teno, policija je na ulazu u gradski stadion u Novom Pazaru prilikom pregleda kod osumwi~enog Eldara D. prona{la pi{toq s okvirom i 19 komada metaka.

Wemu se na teret stavqa krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija i predat je u Okru`ni zatvor u Novom Pazaru, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

Hap{ewe Bogdanova u Italiji

maju pro{le godine po{to mu je kazna od tri godine i tri meseca zatvora zbog izazivawa nereda u \enovi na utakmici Srbija–Italija u oktobru 2010. godine zamewena zabranom ulaska u zemqe EU u narednih pet godina.

(Ta njug)

ZA TVO RE NA PO TER NI CA ZA „ZE MUN SKIM KLA NOM”

Uhap {en i po sled wi ze mu nac

Posledwi ~lan „zemunskog klana” koji je bio na slobodi, De jan Ran |e lo vi} (36), uhap{en je pre nekoliko dana u Nema~koj zbog sumwe da je po~inio provalu u Minhenu.

Srpska policija za sada nije zvani~no potvrdila da je i posledwi begunac sa ~uvene poternice iz 2003. godine uhap{en, a Ran|elovi} se u Srbiji tra`i zbog sumwe da je 2002. u~estvovao u otmici, mu~ewu i ubistvu Slobodana Radosavqevi}a Bulke. S obzirom na to da je jo{ uvek na snazi Interpolova poter-

nica Srbije za sau~esni{tvo u zlo~inima „zemunskog klana”, postoji osnov da dr`ava Srbija od Nema~ke zatra`i wegovo izru~ewe.

Po nezvani~nim informacijama, on je ve} jednom bio uhap{en u inostranstvu, i to 2009. godine u Be~u, ali je tada izbegao procesuirawe u na{oj zemqi jer je srpsko pravosu|e u zahtevu za izru~ewe navelo da ga Tu`ila{tvo tereti samo za zlo~ina~ko udru`ivawe, ali ne i za u~e{}e u zlo~inima.

E. D.

DO SI JE „AGRO BAN KA” PO STA JE SVE DE BQI

Sa slu {a na jo{ tro ji ca U Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ju~e su na saslu{awe privedeni Ste van A., vlasnik preduze}a „Asprom” i „Agrartrejd”, Bo jan S., ~lan izvr{nog odbora Agrobanke, i direktor preduze}a „Agrartrejd” Pre drag V. Oni su osumwi~eni za zloupotrebe u vezi s kreditima u Agrobanci, a terete

se da su na {tetu Agrobanke vlasniku pomenutih preduze}a omogu}ili imovinsku korist od 2,5 milijarde dinara.

Preduze}ima ~iji je vlasnik Stevan A., mimo propisane procedure je odobreno gotovo 50 kredita Agrobanke, od kojih 19 nije vra}eno.

E. D.

14

SPORT

petak26.oktobar2012.

VOJ VO DI NA SE O^E KI VA NO PLA SI RA LA U ^E TVRT FI NA LE KU PA

dnevnik CR VE NO-BE LI U KU LI RU TIN SKI OBA VI LI PO SAO

Ja vor u cen tru pa `we Ve si} sa tre }eg mesta u pr vi plan

Zna li su fud ba le ri Voj vo di ne da im ne }e bi ti ni ma lo la ko u utak mi ci osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je s ^u ka ri~ kim.

Eki pa iz Be o gra da igra ve o ma do bro u ovoj se zo ni, u sa mom je vr hu pr vo li ga {kog tak mi ~e wa i ima i te ka kve aspi ra ci je da se vra ti me |u su per li ga {e i `e le la je da u ku pu ski ne je dan ve li ki „skalp”. S dru ge stra ne, No -

@a ku la), ali to se ni je mno go od ra zi lo na igru. Po no vo je lop ta naj ~e {}e i{la u {i ri nu ili una zad, po no vo ni je bi lo pro do ra ko ji bi ozbiq ni je ugro zi li mre `u ri va la, pa je u pr vih 45 mi nu ta be o grad skog me ~a ma lo broj na pu bli ka ima la pri li ku da vi di je di no le pu pri li ku Bo jo vi }a u 22. mi nu tu, ka da je iz do bre po zi ci je upu tio lop tu pre ko go la. Sve osta lo bi lo je

ka ko stig nu do iz jed na ~e wa, ali je naj bli `a po sti za wu go la ipak bi la Voj vo di na. Da je Mo re i ra sa mo ma lo bio pri seb ni ji i is ko ri stio od li~ no do da va we A|u rua u 68. mi nu tu, pri ~a bi bi la za vr {e na. Me |u tim, gol man Ri sti} je osu je tio po ku {aj oma le nog ve znog igra ~a iz No -

@a ku la u pr vom pla nu Neo ~e ki va no je mre `u Voj vo di ne u du e lu s ^u ka ri~ kim ~u vao Sr |an @a ku la, dok do ju ~e pr vog gol ma na Ne ma we Su pi }a ni je bi lo ni me |u re zer va ma. ^i ta vu si tu a ci ju krat ko nam je ob ja snio Mi o drag Pan te li}, sport ski di rek tor no vo sad skog su per li ga {a: - @a ku la je do bio pred nost zbog su ko ba gol ma na Su pi }a s na vi ja ~i ma na utak mi ci s Haj du kom. Do da qeg, Sr |an @a ku la je pr vi gol man Voj vo di ne.

Alek san dar Ka tai

vo sa |a ni ni ka ko da uhva te ri tam, mu ~e se na po qu re a li za ci je i stva ra wa pri li ka, ali su na Ba no vom br du us pe li da po stig nu gol i pla si ra ju se u ~e tvrt fi na le ku pa. .

Na pra vio je tre ner Ne boj {a Vig we vi} ne ko li ko iz me na u ti mu (od pr vog mi nu ta igra li su Ra do ja i Ka tai, na go lu je bio

Fo to: F. Ba ki}

pre sla bo za duel su per li ga {a i pr vo li ga {a i ve ru je mo da su gle da o ci ve} za bo ra vi li ovaj deo utak mi ce.

Po ~et kom na stav ka Abu ba kar Ouma ru je (naj zad) po sti gao gol i do neo, is po sta vi }e se od lu ~u ju }u pred nost go sti ma, pa je i sa ma utak mi ca do bi la na `i vo sti.

Po ku {a va li su do ma }i ni da ne -

vog Sa da, pa je ne iz ve snost po tra ja la do is te ka 90. mi nu ta.

Sa da je u fo ku su igra ~a Voj vo di ne duel s Ja vo rom, ko ji se na „Ka ra |or |u” igra u ne de qu od 15 ~a so va. Cr ve no-be li od 1. sep tem bra ni su us pe li da za be le `e po be du i zbog to ga im je utak mi ca s Iva wi ~a ni ma ve o ma va `na.

Kao dan je ja sno da s igrom ko ju su pri ka za li u Be o gra du te {ko mo gu da ra ~u na ju na ~i tav plen, pa }e Vig we vi} i we go vi sa rad ni ci pre o sta lo vre me mo ra ti da is ko ri ste ka ko bi eki pu pri pre mi li da na po kon za i gra ona ko ka ko mo `e i ka ko se od we o~e ku je. Vre me na za ne ke ve li ke ko rek ci je ne ma i naj bit ni je je da se tim pre sve ga psi hi~ ki pri pre mi za ovaj duel, ka ko ne bi iz gu bio pri kqu ~ak s eki pa ma iz vr ha.

A. Pre do je vi}

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde na sta vqa ju svoj put ka od bra ni tro fe ja u Ku pu. Pre sko ~e na je dru ga pre pre ka u na {em naj ma sov ni jem tak mi ~e wu, uvek ne u god no go sto va we u Ku li. Cr ve no- be li su, re klo bi se, ru tin ski od ra di li po sao. Pre va gu je od neo in di vi du la ni kva li tet pro tiv bor be nog do ma }i na, pa je u pr vom po lu vre me nu sa dva po got ka re {e no pi ta we po bed ni ka. Isti na, cr ve ni kar ton gol ma nu Ki rov skom na star tu dru gog po lu vre me na sta vio je na is pit ka rak ter eki pe, ko ji je uspe {no po lo `en.

- Ciq je ostva ren. Me~ smo u~i ni li te `im ne go {to smo o~e ki va li. Sa igra ~em ma we smo od i gra li dru go po lu vre me, iz to ga iz vu kli od re |e ne po u ke. De lo va li smo ~vr sto i sta bil no, naj zad je na {a mre `a osta la ne tak nu ta, {to je ohra bru ju }i po da tak - kon sta to vao je tre ner Be o gra |a na Alek san dar Jan ko vi}.

Su sret u Ku li otvo rio je za ni mqi vu sto ri ju, u ko joj su u cen tru pa `we bi li gol ma ni. Na i me, stan dard ni Baj ko vi} zbog sla be for me ni je bio ni u pro to ko lu. [an sa je po dru gi put pru `e na re zer vi sti Alek san da ru Ki rov skom, ko ji je de lo vao ne si gur no, a u 50. mi nu tu zbog dru gog `u tog kar to na mo rao je u svla ~i o ni cu.

Mi lo{ Ve si} in ter ve ni {e u Ku li

- Pro {ao je ve li ku {ko lu pro t iv Haj d u k a. Tu mi s lim naj pre na kar ton u pr vom po lu vre me nu do bi jen zbog pri go vo ra. Ta kve stva ri se de {a va ju mla dim igra ~i ma na pu tu sa zre va wa. On sjaj no ra di, po zi ti van je mo mak, za slu `io je {an su i da qe u`i va mo je pu no po ve re we - obra zlo `io je Jan ko vi}.

Pri li ku je na pra vi na ~in is ko ri stio tre }i gol man Mi lo{ Ve si}, ko ji je u de li kat nom tre nut ku mo rao me |u sta ti ve, a po sao je oba vio od li~ no, bez gre {ke.

- Oprav dao je po ve re we, imao par od li~ nih in ter ven ci ja. Ni jed nog tre nut ka ni sam sum wao da }e ta ko bi ti - za kqu ~io je Jan ko vi}.

Zve z du u su b o t u ~e k a go s to va w e u No v om Sa d u, duel pro t iv Do w eg Sre m a u ko j em Ki r ov s ki zbog su s pen z i j e ne ma pra v o na s tu p a. Da li }e Baj k o v i} bi t i eks p re s no po mi l o v an i vra } en na gol ili }e no v u {an s u za do k a z i v a w e do b i t i Ve s i} osta j e da se vi di. Na po t e z u je tre n er Jan ko v i}.

Z. Ran ge lov

Kup Ame ri ke 2016. u SAD Ju `no a me ri~ ka fud bal ska kon fe de ra ci ja od lu ~i la je da po vo dom obe le `a va wa 100 go di na ra da or ga ni za ci je, odr `i po se ban tur nir Ku pa Ame ri ke 2016. go di ne u SAD. Na sa stan ku u Bu e nos Aire su po tvr |e no je da }e tur nir ukqu ~i ti 10 se lek ci ja iz Ju `ne Ame ri ke, plus SAD, Mek si ko i ~e ti ri eki pe iz zo ne KON KA KAF, ko ja ob u hva ta Se ver nu i Sred wu Ame ri ku i Ka ri be. Ma ni fe sta ci ja }e bi ti odr `a na iz me |u re dov nih tur ni ra Ku pa Ame ri ke 2015. i 2019.

To }e bi ti pr vi put da se tur nir odr `a va van Ju `ne Ame ri ke, a mo `e da do ne se ve li ki fi nan sij ski do bi tak pre zen ta ci jom Bra zi la i Ar gen ti ne se ver no a me ri~ kim na vi ja ~i ma, sa op {ti la je KON ME BOL. Kup Ame ri ke 2016. bi }e odr `an upo re do sa pr ven stvom Evro pe u Fran cu skoj, ko je }e pr vi put bi ti pro {i re no na 24 na ci o nal ne re pre zen ta ci je.

Tro fej na Ku pu Ame ri ke 2011. go di ne u Ar gen ti ni osvo ji la je se lek ci ja Uru gva ja.

SPORT

dnevnik VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

Ume sto po be de – po raz Inter – Partizan 1:0 (0:0) MI LA NO: Sta dion ,,\u ze pe Me a ca“, gle da la ca: 20.000. Su di ja: Li ja ni (Iz rael). Stre lac: Pa la sio u 87. mi nu tu. @u ti kar to ni: @uan, @o na tan (In ter), To mi}, Ka ma ra, Iva nov i [}e po vi} (Par ti zan).

IN TER: Han da no vi} 6, @o na tan 7, Sil ve stre 7, Pe re i ra 7, @uan 7, Kam bi ja so 7 (Mi li to 6), Mu din ga ji 7, Gu a rin 7, Ku ti wo 7 (Pa la sio 7), Ka sa no 7, Li va ja 6 (Za ne ti 7).

PAR TI ZAN: Pe tro vi} 6, Miq ko vi} 7, Vol kov 7, Iva nov 6, Osto ji} 7, Ili} 7 (Jo ji}), Ka ma ra 7, Smi qa ni} 7, To mi} 7 (S. Mar ko vi} 6), L. Mar ko vi} 7, Mi tro vi} 7 (M. [}e po vi}).

Fud b a l e r i Par t i z a n a u okvi ru tre }eg ko la Gru pe H iz gu bi li su u Mi la nu od In ter a 1:0 (1:0). U naj bo qoj par ti ji ove je se ni cr no – be li su za slu `i li ba rem bod, ali ni su ima li sre }e.

Vojvodina NS seme - Partizan 3:0 (25:20, 25:17, 25:19)

GRUPA H

Ru bin - Nef ~i In ter - Par ti zan

1. In ter 2. Ru bin 3. Nef ~i 4. Par ti zan

Milija Mrdak napada blok Nikoli}–Palibrk

bri lo, a uz do bar pri jem i ser vis, va qak ni je imao mno go {an si.

Dru gi set je Vo {a kon tro li sa la od po ~et ka. Na ser vi se Stru ga ra po ve li su do ma }i ni 3:0, gre {i li su go sti, pre svih Mar ko Ni ko li} i za to su No vo sa |a ni ima li pred nost od 8:3.

Ak ti vi rao se Mi ni}, ali i ceo Par ti zan da pri |e do 10:8, ali je Vo {a br zo od bi la na le te pro tiv ni ka i od le pi la se na 14:9 i 16:12. Par ti zan je ta da iz gu bio sna gu, ne sta la je `ar s po ~et ka su sre ta, a do ma }i su to is ko ri sti li i na pra vi li ve li ku se ri ju (od 16:14 do 24:16). So lid na igra Mi haj la Stan ko vi }a i Mr da ka do ne la je No vo sa |a ni ma si gur no vo| stvo.

Fo to: F. Ba ki}

Na star t u tre } eg pe r i o d a sko~ ni zglob je po vre dio teh ni ~ar Par ti za na Alek sa Br |o vi}, ste gao zu be i od i grao ko li ko je mo gao, ali ga je tre ner \u ri ~i} za me nio pri re zul ta tu 12:9 za do ma }i na. Ima li su go sti igru, ali sa mo na ma ho ve i ni ka ko ni su uspe va li da po re me te od li ~an pri jem Voj vo di ne. Dr `a li su se go sti do 14:14, do ma }i su se, ipak, od le pi li naj pre na 16:14, odr `a va li tu pred nost do 20:18, a ta da je s dva uza stop na as ser vi sa Mi li ja Mr dak do neo olu ~u ju }u raz li ku i Vo {a je bez pro ble ma sti gla do pr va tri bo da u se zo ni.

M. Risti}

MU[KA EVROLIGA

Po raz i u Viq nu su Lietuvos Ritas - Partizan MTS 69:61 (23:20, 17:11, 15:17, 14:13) VIQ NUS: Dvo ra na go {to je Mu sli po sti gao pr vi Si mens, gle da la ca: 4250, poen za cr no-be le. Ri tas je na sta su di je: Pe rez ([pa ni ja), vio agre siv no u pr vih ne ko li ko Vi a tor (Fran cu ska), mi nu ta, da bi Par ti zan, pred vo |en Tra vic ki (Poq ska). sjaj nim Mu sli jem us peo da pre o LI E TU VOS RI TAS: Dul kis 3, kre ne. ^e tvr ti mi nut Li tvan ci su Ba bra u skas 14, Di lis, Sa mar xij za po ~e li sa vo| stvom od 8:6, ali je ski 14, Ka te li nas 10, Ne do vi} 9, Par ti zan po tom pre ko Lu ~i }a, Jo man tas 1, Ben xi us, Ra do {e vi} 8, Mu sli ja i Gor do na na pra vio niz Iva nov 4, Blums 6. od {est po e na za 14:8 za ne {to vi PAR TI ZAN MTS: To mas, Ve {e od dva mi nu ta. Blums je troj kom ster man 3, Lu ~i} 17, Mi lo sa vqe pre ki nuo na let {am pi o na Sr bi je vi} 12, Bog da no vi} 5, Ga gi} 5, Mu i sma wio na 14:11, ali je Gor don uz sli 8, ^a ka re vi}, Gor don 8, An |u vra tio ko {em uz ta blu i do dat nim {i}, Ber tans 3. slo bod nim ba ca wem, po {to ga je Ko {ar ka {i Par ti za na mts: do `i ve li su i tre }i po raz u Evro li gi, po {to su u me ~u tre }eg ko la u Viq nu su iz gu bi li od Li je tu vos Ri ta sa 69:61.

Pre lom ni tre nu tak me ~a de sio se u sa mom fi ni {u pr ve ~e tvr ti ne, ka da je tre ner cr no-be lih Du {ko Vu jo {e vi}, u tre nut ku ka da je Par ti zan vo dio, do bio teh ni~ ku gre {ku zbog pri go vo ra, a Ri tas od ta da na pra vio se ri ju 11:0 i odr `a vao je do kra ja su sre Vladimir Lu~i} ta.

Naj bo qi u ti mu Par ti za na bio fa u li rao Ka te li nas. U tim tre nu je ka pi ten Vla di mir Lu ~i} sa 17 ci ma do ma }i ni su us pe li da pa ri po e na, dok je po red we ga dvo ci ra ju cr no-be li ma za hva qu ju }i gre fren u~i nak imao jo{ Dra gan Mi {ka ma Par ti za na, kao {to je bi la lo sa vqe vi} sa 12 po e na. Po osam iz gu bqe na lop ta Mu sli ja, ali svo po e na upi sa li su Dru Gor don, ko ji je {an se ni su us pe li da is ko ri ste je imao i se dam sko ko va, i De jan da bi sma wi li za o sta tak. Par ti Mu sli. zan se po tom odvo jio na 20:13. Po Do ma }in je bo qe u{ao u me~, sle teh ni~ ke gre {ke Vu jo {e vi }u, {to je re zul ti ra lo vo| stvom od ko ji je bio iz ner vi ran gre {kom 4:0 do is te ka pr vog mi nu ta, pre ne Ber tran sa i To ma sa pri li kom iz -

15

GRUPNA FAZA LIGE EVROPE

Pr va po be da No vo sa |a na NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca: 400, su di je: Po po vi} (Srem ski Kar lov ci), Ko la re vi} (No vi Sad).

VOJ VO DI NA NS SE ME: ^u bri lo 12, Mar ti no vi} 2, Stru gar 3, Ro qi} 8, Ve se li no vi}, Vr ban, @i va no vi}, Bo {ko }e vi}, Mr dak 14, Lu bu ri}, Stan ko vi} 11, Ka pur (l).

PAR TI ZAN: Mi ni} 14, Po po vi} 2, Pan ti}, Br |o vi} 3, Pa li brk 2, Ste qi} 6, M. Ni ko li} 9, Raj ko vi} (l1), Jo ka no vi}, Lo par 4, P. Ni ko li}, Jev ti} (l2).

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me sti gli su do pr ve po be de u se zo ni. U tre }em uza stop nom der bi ju, No vo sa |a ni su mak si mal nim re zul ta tom nad i gra li Par ti zan i osta vi li ga u ne za vid noj po zi ci ji jer cr no-be li jo{ ni su ose ti li slast po be de. Pre ma o~e ki va wu, od i gra li su do bro po zna ti ri va li kva li te tan su sret, ali su do ma }i do mi ni ra li u svim se ge men ti ma igre, pre sve ga u ser vi su i pri je mu ser vi sa i to je re zul ta ti ra lo s tri ve o ma va `na bo da.

Oba ti ma su u me~ u{la s im pe ra ti vom po be de, ali su opu {te ni ji i kon krent ni ji na star tu bi li No vo sa |a ni. Za tren oka po ve li su 8:3 po sle do brih ser vi sa Stru ga ra i Mar ti no vi }a, a tre ba is ta }i da je Par ti zan od tri po e na do pr vog oba ve znog od mo ra za ra dio sve ga je dan (dva po e na po klo ni la Vo {a pe ca wem). Ipak, od mah su uz vra ti li Be o gra |a ni.

Ser vi si Br |o vi }a i Ste qi }a uz dr ma li su do ma }i na i Par ti zan je pre o kre nuo ve li kim se ri ja ma na 13:11, ad bi na dru gi oba ve zni od mor cr no-be li oti {li sa +4 (16:12). Od tog tre nut ka do kra ja se ta, Vo {a je na pra vi la dve ogrom ne i od lu ~u ju }e se ri je za vo| stvo. Naj pre su do ma }i sti gli do 15:16, a za tim po ve li 22:17 i la ga no za kqu ~i li set. Pro ra dio je blok, is ta kao se Ne ma wa ^u -

petak26.oktobar2012.

vo |e wa, Se i bu tis je po go dio oba ba ca wa, a po tom uz zvuk si re ne po go dio troj ku za od la zak na od mor sa 23:20.

U pr vim na pa di ma dru ge ~e tvr ti ne, obe eki pe su bi le ve o ma br zo ple te, da bi pr ve po e ne po sti gao tek po sle jed nog i po mi nu ta Ra do {e vi} i ta ko na sta vio niz Ri ta sa za 25:20. Li tvan ci su svoj niz na sta vi li do 29:20, ko li ka je wi ho va pred nost bi la do 15. mi nu ta, po sle se ri je od 16:0, da bi Mu sli ko na~ no za ku ca va wem pre ki nuo taj niz.

U pr vom na pa du u dru gom po lu vre me nu, Sa mar xi ski je po ve }ao pred nost Ri ta sa na do ta da mak si mal nih 11 po e na, ali je Ber trans uz vra tio troj kom za 42:34. Li tvan ci su u tim tre nu ci ma igra li mno go agre siv ni je, is ti cao se Sa mar xi ski. Ka da je on iza {ao iz igre, Par ti zan je us peo da pri pre ti, po seb no po sle ne sport ske gre {ke Ka te li na sa, ka da je Gor don oba pu ta bio si gu ran sa slo bod nih ba ca wa, ali je usle dio ne u spe {an na pad. Ta da je re zul tat bio 49:41, da bi po tom Ne do vi} us peo da odvo ji Ri tas na de set po e na, po {to je u dva na pa da, po sle dva fa u la, po go dio dva od ~e ti ri ba ca wa.

Ko {ar ka {i Par ti za na su kon fu zno za po ~e li po sled wi pe riod, {to je Ri tas is ko ri stio i od mah po ve }ao svo ju pred nost na de set po e na. Cr no-be li su na mo men te uspe va li da se vra te u igru, ali je Ne do vi} troj kom do veo Ri tas na plus 12 u 33. mi nu tu. Mi lo sa vqe vi} i Lu ~i} su ubr zo po la ga wi ma sma wi li na 61:53, ali {am pion Sr bi je ni ka ko ni je mo gao vi {e od to ga. U po sled wem mi nu tu, Par ti zan je us peo da pri |e na mi nus {est, ali Ri tas ni je do zvo lio iz ne na |e we.

3 3 3 3

2 2 0 0

1 1 1 1

0 0 2 2

6:3 5:2 1:4 0:3

va je, ali je on u od sud nom tre nut ku na pra vio faul u na pa du. Par ti zan je pr vi put do {ao do {e sna e ster ca u 14. mi nu tu, ali je opa snost ot klo nio is ku sni Kam bi ja so. Par ti za no vo opre de qe we da po ku {a va mal te ne iz svih po zi ci ja vi |e no je u 17. mi nu tu ka da je naj pre {u ti rao Ka ma ra, a po tom i To mi}, igra ~i od li~ nog {u ta. U 18. mi nu tu {an sa za In ter. Lop ta je do {la do Ka sa na na pe ter cu, on je po ku {ao pe tom, ali ga je Mi lo{ Osto ji} pro ~i tao i ot klo nio opa snost. Ne {to ka sni je @o na tan je po slao lop tu na pe nal tik, ali po red ska me we ne od bra ne Par ti za na ni ko od Mi la ne za ni je us peo da za ka ~i lop tu i opa snost je pro {la. U 21. mi nu tu ve li ka pri li ka za Par ti zan. Mar ko vi} se do bro oslo bo dio ~u va ra, {u ti rao u kon tra ugao, ali je po go dio sta ti vu. Ne {to ka sni je u {an si je Mi tro vi}. Ali se spe tqao na pe ter cu i pri li ka je pro pa la. U 27. mi nu tu Ku ti wo se po no vo po -

pri li ka za Be o gra |a ne. Mar ko vi} je pre ba cio od bra nu In ter a, pred go lom je po ku {ao da je za ka ~i Mi tro vi}, ali ni je us peo. Ne {to ka sni je {an sa za In ter. Lop ta je sti gla do Sil ve stra, ko ji je {u ti rao sa de set me ta ra, ali od bra nio je Pe tro vi}. U 56. mi nu tu po no vo pre te do ma }i. Po sle gre {ke Iva no va lop ta se stvo ri la is pred Pa la si ja ko ji sa pe nal ti ka ni je us peo da ugro zi Pe tro vi }a. U na stav ku utak mi ce In ter je po ja ~ao tem po, na pa dav {i Be o gra |a ne na wi ho voj po lo vi ni. Za to su kom bi na ci je cr no – be lih krat ko tra ja le. U 62. mi nu tu ve li ki pro ma {aj Ka sa na. Lop ta je cen tri ra na sa de sne stra ne, na pe nal ti ku je pro ma {io Miq ko vi}, ona je sti gla do Ka sa na ko ji je ga |ao vi so ko pre ko pre~ ke.

Do ma }in je od ta da pot pu no pre u zeo kon tro lu igre i kom bi no vao na po lo vi ni Par ti za na.

Ula skom u igru Ha vi je ra Za ne ti ja o~i gled na je bi la na me ra

1:0 1:0 7 7 1 1

U ~e tvr tom ko lu 8. no vem bra sa sta ju se: Par ti zan - In ter (21.05), Nef ~i- Ru bin (21.05). Pe to ko lo - 22. no vem bar: Ru bin - In ter (18), Nef ~i - Par ti zan (19)

Mi la ne zi ni su me~ po ~e li u naj bo qem sa sta vu. Na klu pi su osta li: Za ne ti, Pa la sio i Mi li to. Par ti zan ni je mno go kal ku li sao. Po ~e li su cr no – be li u naj ja ~em sa sta vu, sa Vol ko vim na le vom be ku i Mi tro vi }em u na pa du. Vla di mir Ver me zo vi} je tak ti~ ki po no vo ostao do sle dan omi qe noj for ma ci ji 4-2-3-1, dok su ,ne ro-azu ri po ~e li u 3-4-3 for ma ci ji. Par ti zan je hra bro u{ao me~, dr `av {i lop tu na po lo vi ni do ma }i na. Ipak, In ter je pr vi pri pre tio. U ro ku od sa mo po la mi nu ta dva pu ta su po ku {a li sa 16 me ta ra, ali je lop ta oti {la pre ko go la. Obe eki pe na met nu le su jak tem po {to je obe }a va lo do bru utak mi cu. U 9. mi nu tu sjaj na pri li ka za do ma }e.

Pe re i ra je po be gao po le voj stra ni, cen tri rao na pe nal tik, oda kle neo me tan Ku ti wo {u ti ra pre ko go la. Cr no – be li su ima li sjaj nu po dr {ku svo jih na vi ja ~a, ko jih je bi lo oko 2.000. ^e sto su bi li gla sni ji od Mi la ne za. U 13. mi nu tu lop ta u {e sna e ster cu do la zi do Mar ka Li -

Duel Smiqani}a i Livaje

ka zao kao vr lo opa san, ali ga je na de set me ta ra od go la za u sta vio Osto ji}. U 30. mi nu tu {an sa za Par ti zan. Miq ko vi} je pro {ao po de snoj stra ni, {u ti rao is ko sa sa 12 me ta ra, ali je Han da no vi} od bra nio. U 32. mi nu tu zbog po vre de je iza {ao Ku ti wo, a za me nio ga je po vre me ni ar gen tin ski re pre zen ta ti vac Ro dri go Pa la sio. Ne {to ka sni je do bro je cen tri rao Pe re i ra, ali je Kam bi ja so gla vom ga |ao po red go la.

U na stav ku ni je bi lo iz me na.

I od mah pri li ka za Par ti zan.

To mi} je utr ~ao po de snoj stra ni, {u ti rao, ali mla ko u Han da no vi }a. U 50. mi nu tu ve li ka

DISCIPLINSKA KOMISIJA FSS KAZNILA AKTERE INCIDENTA U KRU[EVCU

Nin ko vi} i Mu drin ski go di nu da na bez re pre zen ta ci je

Di si plin ska ko mi si ja FSS otvo ri la je „Slu ~aj Kru {e vac“ i sank ci o ni sa la ak te re in ci den ta na kon od i gra va wa re van{ utak mi ce ba ra `a za pla sman na EP, iz me |u mla dih se lek ci ja Sr bi je i En -

Nikola Ninkovi}

gle ske. Po sle spro ve de ne is tra ge po hit nom po stup ku, pre gle da nih TV sni ma ka tu ~e u ko joj su u~e stvo va li pred stav ni ci obe eki pe, kao i fo to gra fi ja i pri spe lih vi deo za pi sa si gur no sno - bez be do no snih ka me ra, od no sno iz ja va svih ~la no va na {e se lek ci je iz re ~e ne su i ka zne.

Ni ko la Nin ko vi} i Og wen Mu drin ski ne }e mo }i u na red nih go di nu da na da na stu pa ju u svim na ci o nal nim se lek ci ja ma. ^la no vi stru~ nog {ta ba Sr |an Mak si mo vi} (tre ner gol ma na) i An dre ja Mi lu ti no vi} (kon di ci o ni tre ner) ka `we ni su sa po dve go di ne zba ra ne ra da u svim na ci o nal nim se lek ci ja ma.

- Po me nu ti igra ~i i ~la no vi Stru~ nog {ta ba mla de re pre zen ta ci je pre kr {i li su Eti~ ki ko deks FSS, ~i me su na ru {i li osnov ne prin ci pe i po stu la te fer-ple ja. Di sci plin ska ko mi si ja je oba vi la br zu i pot pu nu is tra gu ne za vi sno od po stup ka ko ji }e bi ti vo |en pred or ga ni ma UEFA i tu `i la {tvom na {e ze mqe. To kom is tra ge smo do {li do za kqu~ ka i do ka za o u~e stvo va wu u in ci den tu i od re |e nih fud ba le ra i ~la no va stru~ nog {ta ba en gle ske re pre zen ta ci je. Ima mo do bru vo qu da sve te do ka ze do sta vi mo ko le ga ma na Ostr vu. Sma tra mo da je sre |i va we stva ri u sop stve noj ku }i oso bi na istin skih xentlme na - is ta kao je pred sed nik Di sci plin ske ko mi si je FSS Slo bo dan Pa jo vi}.

Z. Rangelov

tre ne ra Stra ma }o ni ja da jo{ vi {e pri ti snu cr no – be le. A, jo{ vi {e to je bi lo vi dqi vo ka da je na te ren u{ao Di je go Mi li to. U 84. mi nu tu ve li ka pri li ka za Par ti zan. Ka ma ra je iz ba cio pred {e sna e ster cem sa mog Sa {u Mar ko vi }a, ovaj is pred Han da no vi }a okle vao pa mu je lop tu uzeo Pe re i ra. U 87. mi nu tu ko lo sal na {an sa za Par ti zan. La zar Mar ko vi} je iza {ao sam pred gol ma na In ter a, okle vao i mla ko {u ti rao u we ga. A, od mah po tom sle di ka zna. Cen tri ra na je lop ta sa de sne stra ne, a gla vom je u mre `u spro veo Pa la sio. Bio je to po be do no sni gol za In ter.

I. Lazarevi}

Po stu pak pro tiv No vog Pa za ra Di sci plin ska ko mi si ja FSS, re a gu ju }i po slu `be noj du `no sti, po kre nu la je di sci plin ski po stup ka pro tiv FK No vi Pa zar, a zbog po na {a wa wi ho vih na vi ja ~a na utak mi ci osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je (No vi Pa zar - Rad 0:1).

Na vi ja ~i No vog Pa za ra su is ta kli tran spa rent ko ji vre |a na ci o nal na ose }a wa i {i ri me |u na ci o nal nu mr `wu, {to je stro go za bra we no po svim od rad ba ma pra vil ni ka FSS, UEFA i FI FA. Na we mu je pi sa lo: „Re {en re bus, sr ce, bu breg, plu }a`i ve la `u ta ku }a.”

Od pred stav ni ka No vog Pa za ra su za tra `e ne iz ja ve, a ta ko |e i od slu `be nih li ca. No vo pa zar ci sle de }u utak mi cu kod ku }e od i gra }e 3. no vem bra u okvi ru Su per li ge pro tiv Slo bo de Po int, pa }e od lu ka o even tu al nim ka zna ma bi ti do ne se na do tog da tu ma.

Z. R.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

16

SPORT

petak26.oktobar2012.

SVET SKO PR VEN STVO U POQ SKOJ

Tri me da qe i svet ski re kord Srp ski ku gla {i osvo ji li su sreb nu i dve bron za ne me da qe u po je di na~ noj kon ku ren ci ji – sprint na [am pi o na tu sve ta u poq skom gra du Le sno. Ve li ki dan srp skog ku gla wa upot pu nio je Vil mo{ Za var ko ko ji je u pr vom iz la sku u sprin tu obo rio 228 ~u we va i sa 727 ~u we va iz po jed na~ nog de la – kla sik sa 953 ~u wa po veo u kom -

po sle do i gra va wa po be dio Nor bert Ki{ (Ma |ar ska). U se to vi ma je bi lo 1:1 (108:98 za Ki {a i 121:117 za Er we {i ja). Ki{ je u do dat ne tri ku gle sru {io de vet ku, osmi cu i pe ti cu (ukup no 22) dok je Er we {i imao ~e tvor ku, osmi cu i de vet ku, ukup no 21 i mo rao je da se za do vo qi sre brom.

Bron za nim tro fe ji ma oki ti li su se Da niel Tep {a i Vil mo{ Za -

Da niel Tep {a, Ro bert Er we {i i Vil mo{ Za var ko

bi na ci ji sa re zul ta tom ko ji je bo qi od sta rog svet skog re kor da Nor ber ta Ki {a.

Vi ce {am pion sve ta po stao je Ro bert Er we {i, ko ga je u fi na lu

var ko. Tep {a je u po lu fi na lu iz gu bio od Er we {i ja sa 2:0, a Za var ko je iz gu bio od Nor ber ta Ki {a.

Po sle 1:1 u se to vi ma (103:107 i 108:98), Ki{ je u tri do dat ne ku gle

sru {io 25 ~u we va (osmi ca, de vet ka i osmi ca) a Za var ko 20 (pe ti ca, sed mi ca i osmi ca).

U ~e tvrt fi na lu je igrao i Jo van ]a li} ko ga je eli mi ni sao sa 2:0 Er we {i.

U `en skoj kon ku ren ci ji u ~e tvrt fi na lu je igra la Re na ta Vi lov i iz gu bi la od Ane Vi der ma no ve (^e {ka) po sle do i gra va wa. U se to vi ma je bi lo 1:1 (86:105, 93:90).

U do dat nim ku gla ma bi lo je 18:23.

Pre to ga je Vi lov eli mi ni sa la Va li gu ro vu (Slo va~ ka) 1:1 (84:85, 92:85, do i gra va we 18:16) i Ba der (Ne ma~ ka) 1:1 (87:92, 94:88, do gra va we 18:18, dru go di o gra va wa 19:17).

Li via San to je za ula zak u 16 po be di la Re mi (Fran cu ska) 2:0 (109:83 i 98:96) a za ula zak u osam iz gu bi la je od Va ja da ha zan (Ru mu ni ja) 2:0 (85:94, 94:108). Ne ven ka Jo ko vi} je po ra `e na u pr vom ko lu od Da ji} (BiH).

Me |u 32 igra ~a ko ji na sta vqa ju bor be u po je di na~ nom de lu pla si ra li su se Vil mo{ Za var ko, Da niel Tep {a, Jo van ]a li}, Ro bert Er we{ i Uro{ Ja gli ~i}. U `en skoj kon ku ren ci ji pro {le su Li vi ja San to ko ja }e igra ti pro ti Awe Ko zmus (Slo ve ni ja) i Re na ta Vi lov ~i ja }e pro tiv ni ca bi ti naj bo qa igra ~i ca pr vog kru ga Ma |a ri ca Me he {i (617).

Ma |ar ska di ver zi ja za Na ta {u

ZA VR [NI VTA TUR NIR

Se re na ru tin ski

Na za vr {nom VTA tur ni ru u Is tan bu lu, Se re na Vi li jams sa vla da la je ru tin ski Ki ne ski wu Na Li, dok je Vik to ri ja Aza ren ka bi la bo qa od An `e lik Ker ber. Se re na je, u okvi ru dru gog ko la cr ve ne gru pe, sa 7:6(2), 6:3, po be di la Ki ne ski we Na Li, i ta ko do {la do svo je dru ge po be de na tur ni ru. Pr va no si teq ka Vik to ri ja Aza ren ka ima la je mno go pro ble ma pro tiv Ne mi ce Ker ber, ali je na kra ju ipak su pe la da tri jum fu je sa 6:7(11), 7:6(2), 6:4. U po sled wem me ~u da na Ma ri ja [a ra po va je sa vla da la Ag we {ku Ra dvaw sku s 5:7, 7:5, 7:5.

Ma |ar ski ka ja ka {ki sa vez za tra `io je obe {te }e we od 150.000 evra ka ko bi ka ja ka {i ca Na ta {a Ja ni} mo gla da do bi je is pi sni cu i ve sla za Sr bi ju na red ne go di ne. Ne po pu la ran po tez po vu kao je Ka ja ka {ki sa vez Ma |ar ske ka da je Na ta {a Ja ni} od lu ~i la da pro me ni za sta vu pod ko jom se tak mi ~i. Ona je prethodnih jedanaest godina veslala za Ma|arsku ali je nedavno odlu~ila da ka`e zbogom na{im severnim susedima koji za ispisnicu tra`e 150.000 evra.

Predsednink kajaka{kog saveza Srbije poru~io je da Ma|ari nemaju osnova po kojima bi mogli da

dobiju svoja potra`ivawa zbog toga {to Jani}eva ima srpsko dr`avqanstvo pa samim tim mo`e da odabere za koju }e se reprezentaciju takmi~iti.

- O~ekivali smo ovako ne{to.

To je ~ista glupost. Nata{a ima srpskog dr`avqanstvo. O ovoj situaciji obavesti}emo ICF I ECA. Ne vidim na~in da je onemogu}e da vesla za Srbiju naredne godine - istakao je Mirko Ni{ovi}.

Ostaje da se vidi kako }e se ovaj spor zavr{iti i ho}e li Srbija od naredne godine imati Jani}evu na raspolagawu na velikim takmi~ewima ili ne.

PR VA A LI GA

Ve li ka ra dost Ki kin |a na @AK - Voj vo di na 10:9 (2:1, 2:2, 2:4, 4:2) KI KIN DA: Ba zen SC „Je ze ro”, gle da la ca 200, su di je: Jo van ~e vi} (Vr wa~ ka Ba wa) i Vu ka {i no vi} (Be o grad). Igra~ vi {e: @AK 6 (1), a Voj vo di na 10 (3). Pe ter ci: @AK 1 (1), Voj vo di na 2 (0). @AK: Ko zar ski (15 od bra na i pe te rac), Tr ku qa, Ki ri}, Bu du rin 1, Pe {te ri} 2 (1), No so vi} 1, Du da{ 1, Kha leg 2, Mi li ja no vi}, Fi li po vi} 3, Ar nu{, Mar ~e ta, \a pa.

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi} (12 od bra na), Bo san ~i}, Mak si mo vi} 1, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 1, Va si} 2, Ge ra to vi}, Ka li ni} 1, We go van, Ubo vi} 2, Mat ko vi} 1, Gro zda no vi}, Cr ven ko 1.

Va ter po li sti ki kind skog @AK-a pr vi put u isto ri ji pr vo li ga {kog tak mi ~e wa ra do va li su se za slu `e noj po be di u du Gru pa A

Dinamo (Z) - PS@ 0:2 (Ibrahimovi} u 33. i Menez u 43.)

Porto - Dinamo (K) 3:2 (Varela u 15, Martinez u 36. i 78.

- Gusev u 21, Ideje u 72.

1. Porto 3 3 0 0 6:2 9 2. PS@ 3 2 0 1 6:2 6 3. Dinamo (K) 3 1 0 2 5:7 3 4. Dinamo (Z) 3 0 0 3 0:5 0

Gru pa B

Arsenal - [alke (Huntelar u 76. i Afelaj u 86.)

Monpeqe - Olimpijakos ([abower u 49. - Torosidis u 73. i Mitroglu u 90.)

1. [alke 3 2 1 0 6:3 2. Arsenal 3 2 0 1 5:5 3. Olimpijakos 3 1 0 2 4:6 4. Monpeqe 3 0 1 2 4:6

0:2 1:2 7 6 3 1

e lu sa eki pom Voj vo di ne iz No vog Sa da, ko ju su sa vla da li 10:9 i ta ko pri re di li pri jat no iz ne na |e we svim qu bi te qi ma va ter po lo spor ta u ovom de lu Ba na ta. Bio je ovo ujed no i tre }i po raz u no vom pr ven stvu eki pe No vo sa |a na.

U pr voj ~e tvr ti ni vi {e su po ka za li do ma }i ni ko ji su ovaj deo do bi li re zul ta tom 2:1. U dru goj ~e tvr ti ni bi la je ujed na ~e na igra i u ovom de lu oba pro tiv ni ka po sti gla su po dva po got ka. U tre }oj de o ni ci No vo sa |a ni su za krat ko vre me us pe li da po stig nu tri po got ka, ali i da ne is ko ri ste dru gi pe te rac. Na kra ju ovog pe riod go sti su po sti gli ~e ti ri go la, a do ma }in dva.

U po sled woj ~e tvr ti ni, u ko ju su No vo sa |a ni u{li sa go lom pred no sti, pr vo je Mi lo{ Fi Gru pa C

Zenit - Anderleht (Ker`akov u 72. iz jedanaesterca) Malaga - Milan (@oakin u 62.)

1. Malaga 3 3 0 0 7:0 2. Milan 3 1 1 1 3:3 3. Zenit 3 1 0 2 3:6 4. Anderleht 3 0 1 2 0:4

Gru pa D

Ajaks - Man. siti (Jong u 45, Moisander u 57, Eriksen u 68. - Nasri u 22.)

Borusija (D) - Real (M) (Levandovski u 36. i [melcer u 64. - Ronaldo u 38.)

1. Borusija (D) 3 2 1 0 4:2 2. Real (M) 3 2 0 1 8:5 3. Ajaks 3 1 0 2 4:6 4. Man. siti 3 0 1 2 4:7

1:0 1:0 9 4 3 1 3:1 2:1 7 6 3 1

li po vi} iz jed na ~io na 7:7, a go sti sa dva po got ka po ve li 9:7.

Na gol pred no sti sma wio je Bu du rin, a tre }im po got kom u me ~u Fi l i p o vi} iz j ed n a ~ io na 9:9. Zlat na tri bo da za Ki kin |a ne de lo su Ni ko le Du da {a ko ji je mi nut pre kra ja me ~a po sti gao de se ti po go dak za eki pu do ma }i na.

Kraj me ~a raz dra ga na pu bli ka do ~e ka la je sto je }i i apla u zom is pra ti la ak te re su sre ta. U po bed ni~ koj eki pi @AK-a od li ~an je bio gol man Mir ko Ko zar ski sjaj nim od bra na ma, od ~e ga ~ak jed nog pe ter ca, a po seb no ras po lo `en za igru mla di Mi lo{ Fi li po vi} sa tri go la za svo ju eki pu. U po ra `e noj eki pi No vo sa |a na so li dan je bio gol man Ma rin ko vi}, po tom Du {an Va si} i Ubo vi} sa dva po stig nu ta po got ka.

M. Se ku li} Rezultati 4. kola: @AK - Vojvodina 10:9, Radni~ki - Partizan 9:8, Bawica - Beograd 12:5, Crvena zvezda - Singidunum 15:2, slobodan je

dnevnik SVET SKI KUP U BAN GKO KU

Mi ro sa vqev ~e tvr ti, Mak si mo vi }e va pe ta Vr {i lac du `no sti se l ek t o r a srp s ke stre q a~ k e re p re z en ta ci je Go ran Mak si mo v i}, sli k o v i t o je opi s ao zbi v a w a dru g og da n a fi n a l a Svet s kog ku p a u Bang k o k u u Taj lan du: - Jo{ dve sta ti ve, ni ka ko da po go di mo me da qu! Ne ma wa Mi ro sa vqev osvo jio je ~e tvr to, Iva na Mak si mo vi} pe to me sto MK pu {kom tro stav. I pr vog da na je bi lo sli~ no, ~e tvr to me sto je za u zeo Zla ti}, pe to Da mir Mi kec MK pi {to qem.

Ali, na dam se da }e bi ti bo qe da nas ka da ko na~ no ula zi mo u stre li {te za va zdu {no oru` je, gde ra di kli ma i gde su uslo vi mno go po voq ni ji. „Ubi ja“ nas vru }i na, na stre li {tu je bi lo 40 ste pe ni, vla ga je ogrom na, ve tar je pro men qiv i za da vao je naj vi {e pro ble ma. Vi di se i po re zul ta ti ma da su uslo vi bi li lo {i.

Iva na Mak si mo vi} je bi la pe ta pre fi na la sa 577 kru go va (197 u le `e }em, 189 u sto je }em i 191 u kle ~e }em sta vu) i sa ~e tvr tom fi nal nom se ri jom 99,1 krug i ukup no 676,1 (577) kru go va ni je us pe la da se po me re ne ki ste pe nik na vi {e. Olim pij ska bron za na Ade la Si ko ro va (^e {ka) ru tin ski je za vr {i la po sao u fi na lu po {to je ima la se dam kru go va pred no sti po sle osnov nog de la i po be di la sa 684,3 (587) kru go va is pred olim pij ske vi ce {am pi on ke iz Lon do na Sil vi je Bo gac ke (Poq ska)

Iva na Mak si mo vi}

sa 680,7 (580) kru go va i Ki ne ski we Li Du {am pi on ke iz Pe kin ga ko ja je sa 101,8 kru go va u fi na lu sa ~e tvr tog me sta do {la do bron ze sa 679,8 (578) kru go va. ^e tvr ta je bi la So wa Faj l {if t er (Ne m a~ k a) sa 679,4 (579) kru go va.Fi na le je vre de lo sa mo 565 kru go va.

Mi ro sa vqev je i pre fi na la sa 1.163 kru ga (391, 377, 395) bio ~e tvr ti. Imao je i ~e tvr tu fi nal nu se ri ju 97,3 kru ga i za vr {io je na ~e tvr toj po zi ci ji sa 1.260,3 (1.163) kru ga. Po be dio je Ame r i k a n ac Par k er sa 1.266,5 (1.171) krug is pred Jin se op Ha na (Ko re ja) sa 1.263,5 (1.166) kru go va i bra ni o ca kri -

PRI PRE ME NA [IH RE PRE ZEN TA TIV KI ZA PR VEN STVO EVRO PE

De voj ke pri `eq ku ju me da qe Ve} ne ko li ko da na u @a bqu se pri pre ma ju na {e re pre zen ta tiv ke u kon ku ren ci ji mla dih i ju ni or ki za Pr ven stvo Evro pe u Poq skoj, ko je }e se odr `a ti od 3. do 11. no vem bra. U kon ku ren ci ji ju ni or ki su - do 54 kg: Ta ma ra Mi lo ra do vi} (GiF, Tr ste nik), do 63: Sa mra Bo gu }a nin (No vi Pa zar) i do 75 kg: Mi le na Ma to vi} (GiF). Kod mla dih bo je Sr bi je bra ni }e - do 54 kg: Mi lan ka Ta di} (Ba nat), do 57: Ma ri ja Pa vlov ([aj ka {i) i do 60: Je le na Je li} (No vi Sad). S wi ma ra de tre ne ri Mar ko Tu bi} i Ste van ^i zmi}.

Tim po vo dom odr `a na je pres kon fe ren ci ja, a na po ~et ku de voj ke su po zdra vi li na {e le gen de Ta di ja Ka ~ar i Zvon ko Vu jin. Oni su is ta kli da se sa mo ra dom po sti `e sve i da one ko ji pru `a ju mak si mum pra ti i sre }a. Jo van Pa ni}, pred sed nik VBS i ko or di na tor za `en ski boks u BSS, za hva lio se op {ti ni @a baq, ko ja ne se bi~ no pru `a po mo} i da je uslo ve ua tre nin ge re pre zen ta tiv ka ma.

4 4 0 0 69:21 12

2. C. zvezda

3 3 0 0 38:12 9

3. Bawica

4 2 1 1 33:23 7

4. Partizan

3 2 0 1 40:11 6

5. Dunav

3 2 0 1 19:22 6

6. @AK

3 1 1 1 18:27 4

7. Vojvodina

4 1 0 3 33:37 3

8. Singidunum

4 0 0 4 13:54 0

9. Beograd

4 0 0 4 12:67 0

Da nas re pre zen ta tiv ke od la ze na tre ning me~ u ma |ar ski grad Ta ta ba wa, gde }e se opro ba ti s ta mo {wim de voj ka ma.

- Ra di mo naj vi {e na teh ni ci i tak ti ci. De voj ke ski da ju i te `i nu i ni je im ni ma lo la ko na pri pre ma ma. Me |u tim, sve od li~ no pod no se na po re. Ne ko li ko wih ima ju od li~ ne re zul ta te na me |u na rod noj sce ni i o~e ku je mo da ta ko na sta ve i u Poq skoj - is ta kao je pr vi tre ner re pre zen ta ci je Mar ko Tu bi}.

Ste van ^i zmi} na po me nuo je da su pri pre me kva li tet ne.

- O~e ku je mo da na do sto jan na ~in de voj ke re pre zen tu ju na {u ze mqu. Po ka zu ju ve li ku `e qu za uspe hom, a mi se tru di mo da se pri la go di mo svet skim tren do vi ma. Ima mo ne ko li ko is ku snih tak mi ~ar ki, kao {to su Ma to vi}, Mi lo ra do vi} i Pa vlov. Po se du ju i mno go me |u na rod nog is ku stva, jer ~e sto ide mo u ino stran stvo. Ve ru jem da }e me da qa bi ti. Ina ~e, Je le na Je li}, ko ja `i vi u [ved skoj, di rekt no }e do }i u Poq sku - na gla sio je ^i zmi}.

M. Pa vlo vi}

SU PER LI GA ZA DA ME

Pa zov ~an ke bo qe fi ni {i ra le Ba~ ka Pa lan ka No pal – Maks sport 23:24 (9:10) BA^ KA PA LAN KA: Sport ska ha la Ti kva ra, gle da la ca 150, su di je Ne na di}, Ste fa no vi} (Be o grad), is kqu ~e wa: Ba~ ka Pa lan ka No pal 8, Maks sport 4 mi nu ta, sed mer ci: Ba~ ka Pa lan ka No pal 2(2), Maks sport 4(3).

BA^ KA PA LAN KA NO PAL: J. Ko l ar, Ata n a s ko v i}, ]i ro v i}, Pa v lov 1, Ka r a i c a,

Be l i} 3, Bol t i}, Ti o s a v qe vi}, Ber ~ ek 4, To m i} 1, Bo ji}, Stoj k o v i} 6, M. Ko l ar, Ko p e r ec 8, Ili}, \e r i} (12 od b ra n a).

MAKS SPORT: Po po vi}, Gu du ri}, Bog da no vi} 4, Pri jo vi} 5, Mi li ~i}, To ma ni} 1, J. Bur sa} 9 (3), Usko ko vi}, Voj vo di}, Ri so vi} (19 od bra na), M. Bur sa}, Du ki} 1, Vla {ka li} 4, Mi le ti}, Var ga.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Su per li ga za mu {kar ce - KOSTOLAC: Rudar - Crvenka Jafa (18).

Pr va mu {ka li ga, se ver - FUTOG: Metalac - Vojput (19.30), BA^KA PALANKA: Lavovi - Proleter Agro`iv (19).

Pr va `en ska li ga, se ver - ADA: Halas Jo`ef - Mladost (19), ZREWANIN: Proleter Superprotein - Spartak (19.30).

Dunav.

1. Radni~ki

stal nog glo bu sa iz Vroc la va 2011. Ole Kri s ti j an Bri n a (Nor v e { ka) sa 1.263 (1.167) kru go va. Fi na le je bi lo jef ti no 1.158 kru g o v a. Ni j e bi l o olim pij skog {am pi o na Ita li ja na Kam pri a ni ja.

- Iva na se mno go mu ~i la, ne pri ja joj vru }i na, bo qe re zul ta te je ove se zo ne ima la u hlad nim uslo vi ma – do dao je Mak si mo vi}.

Po s led w eg da n a fi n a l a Svet skog ku pa da nas va zdu {nom pu {kom ga |a }e An drea Ar so vi}, va zdu {nim pi {to qem Ja sna [e ka ri}, Zo ra na Aru no vi} i bron za ni iz Lon do na An dri ja Zla ti}.

U utak mi ci od lo `e nog ~e tvr tog pr ven stve nog ko la, ko ja je re zul tat ski bi la ne iz ve sna do sa mog kra ja, No vo pa zov ~an ke su za slu `e no od ne le bo do ve iz Ba~ ke Pa lan ke. Su sret su obe le `i le teh ni~ ke gre {ke igra ~i ca obe ju eki pa i od bra ne dva ju gol ma na Sla |a ne \e ri} i Jo va ne Ri so vi}.

Do ma }e ru ko me ta {i ce su dva i po mi nu ta pre kra ja ima le vo| stvo od 23:22, ali su go {}e za hva qu ju }i pre sve ga sja ja noj Je le ni Bur sa} us pe le da ga pre o kre nu u svo ju ko rist. Ka rak te ri sti ka utak mi ce bi la su iz jed na ~e wa. ^ak 19 pu ta re zul tat je bio u ega lu. Kod go {}i za pa `e ne su bi le Je le na Bur sa} i Jo va na Ri so vi}, u do ma }oj eki pi Sla vi ca Ko pe rec i Sla |a na \e ri}.

M. \. Kre me no vi}

Vi kend tur nir u Ru mi [a hov ski klub Slo ven iz Ru me u sa rad wi sa Ode qe wem za dru {tve ne de lat no sti op {ti ne Ru ma i Sa ve zom spor to va op {ti ne Ru ma pod po kro vi teq stvom OO SPS Ru ma, u okvi ru ok to bar skih sve ~a no sti, u su bo tu, 27. ok to bra u 10 ~a so va or ga ni zu je tra di ci o nal ni vi kend tur nir “Oslo bo |e we Ru me 2012“.

Tur nir se igra u Kul tur nom cen tru u Ru mi, Veq ka Du go {e vi }a 102 (cen tar gra da). Igra se po

{vaj car skom si ste mu u 9 ko la. Tem po igre je 15 mi nu ta po igra ~u za ce lu par ti ju. Upi sni na iz no si 200 di na ra. Upi sni ne su oslo bo |e ni ve le maj sto ri i in ter na ci o nal ni maj sto ri. Sva ki u~e snik je du `an da po ne se jed nu {a hov sku gar ni tu ru stan dard ne ve li ~i ne i je dan is pra van {a hov ski ~a sov nik. Pr va na gra da na tur ni ru je 11 hi qa da di na ra.Pri ja ve i in for ma ci je na te le fon 069 476 53 50 (Dra gan Te {i}).

SPORT

dnevnik

petak26.oktobar2012.

17

PO SE TA CR NO GOR SKOG SA VE ZA SPORT ZA SVE KO LE GA MA U VOJ VO DI NI

Da ni dru `e wa i pri ja teq stva De le ga ci ja Cr no gor skog sa ve za sport za sve bo ra vi la je tri da na u Voj vo di ni u okvi ru sa rad we sa Sa ve zom sport za sve Voj vo di ne, a po kro vi teq su sre ta bio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. Go sti su bi li sme {te ni u Vr ba su, a to kom tro dnev nog bo rav ka po se ti li su i ob i {li No vi Sad i Srem ske Kar lov ce. Pre do la ska u Voj vo di nu pred sed ni ci dva sa ve za Mi lo rad Pe ri {i}, Voj vo di ne, i Mi lan Bra ca no vi}, Cr ne Go re, usa gla si li su pro gram bo rav ka, sport ske su sre te, raz go vo re i tri bi nu o va `no sti Pred sed ni ci: Mi lan Bra ca no vi} i ba vqe wem re kre a ci jom.

Pr vog da na bo rav ka go sti su Mi lo rad Pe ri {i} ob i {li No vi Sad, a to kom obi la ma su se svi svoj ski bo ri li i da ska gra da o we go vom isto ri ja tu, va li sve od se be ne bi li sa vla zna ~a ju i zna me ni to sti ma go vo ri da li ri va la, po sti gli gol vi {e, la im je tu ri sti~ ki vo di~ Bi qa na ili obo ri li ~uw vi {e, za be le Mi lo {e vi}. Go sti su ob i {li `i li vi {e po e na u pi ka du ili Sport ski cen tar Voj vo di na, Pe sto nom te ni su. Na kra ju se sve tro va ra din sku tvr |a vu i po tom se za vr {a va lo ~e stit ka ma uspe vra ti li na \a~ ko igra li {te. Cr {ni jem i obe }a wem da }e u re no gor ski pred stav ni ci bi li su van{ su sre ti ma bi ti dru ga ~i je. odu {e vqe ni sport skim objek ti ma Upo re do, dok su se od vi ja la iz gra |e nim uz kej, a na ko ji ma je u tak mi ~e wa stru~ na eki pa Po vre me obi la ska bi lo pu no po se ti kra jin skog za vo da za sport i me la ca. Bi lo je do sta ma li {a na na di ci nu spor ta, na ~e lu sa za me spra va ma, te re ni za ba sket su bi li ni kom di rek to ra Mi ha i lom Mi pu ni, a pri li~ no sve ta bi lo je na le ti }em, oba vi la je te sti ra we trim sta zi i {e ta li {tu, a ne {to svih u~e sni ka u tak mi ~e wu. Ura ma we na bi ci kli sti~ koj sta zi. Go |en im je ma li skri ning, a po tom sti su za i sta s di vqe wem sve to su vr lo qu ba zni stru~ wa ci Za po sma tra li i iz ra zi li ne skri ve vo da sva ko me po je di na~ no ob ja no za do voq stvo onim {to su vi de {wa va li re zul ta te te sti ra wa, li i pi ta li se ka ko bi oni mo gli {ta je ura |e no, {ta je do bro, a da ura de ne {to sli~ no u Pod go ri na {ta bi tre ba lo sva ko od wih ci uz Mo ra ~u. Raz gle da ju }i pre le po je di na~ no ka sni je da usme ri pe i funk ci o nal ne objek te za re pa `wu i po boq {a svo je psi ho kre a ci ju No vo sa |a na go sti su za fi zi~ ke spo sob no sti i uskla di tre nu tak za bo ra vi li na umor od te `i nu u od no su na go di ne i tre du gog pu ta vo zom od Pod go ri ce do nut nu te le snu te `i nu. Ipak, ne Vr ba sa. }e bi ti mno go po tre ba za po prav ka ma, jer su u~e sni ci na te sti ra wu ima li od li~ ne i u sve Tak mi ~e we mu za do vo qa va ju }e re zul ta te. i te sti ra we Naj ma we vre me na za od mor Dru `e we je na sta vqe no dru ima la su ru ko vod stva dva sa ve za gog da na u Vr ba su. Pro gram je jer je u su bo tu u 15 ~a so va upri bio iz u zet no zgu snut. U pre po li ~e na po se ta kod gra do na ~el dnev nim ~a so vi ma odr `a ni su ni ka Vr ba sa. De le ga ci ju su pri sport ski su sre ti u ubjek ti ma mi li za me nik pred sed ni ka Op CFK „Dra go Jo vo vi}“. Do ma }i {ti ne Vr bas Mir ko Ko pri vi ca ni i go sti nad me ta li su se u ma i Vla di mir Kne `i}, ~lan op lom fud ba lu, sto nom te ni su, pi {tin skog ve }a za du `en za sport. ka du i ku gla wu. Re zul ta ti ovo ga Oni su svi ma pre ne li po zdra ve pu ta ni su bi li u pr vom pla nu, gra do na ~el ni ka ko ji je tog da na ve} re kre a ci ja. Ali, na te re ni za i sta bio za u zet, jer se pro sla -

vqao dan gra da i imao je oba ve za pre ma broj nim do ma }im i stra nim de le ga ci ja ma, a grad je po se tio i pre mi jer Sr bi je. Ko pri vi ca je svi ma po `e leo pri ja tan bo ra vak u Vr ba su i do bre re zul ta te, dok je Kne `i} go vo rio o vr ba skom spor tu po seb no na gla siv {i da bi u ovom gra du usko ro tre ba lo da bu de osno van i sport ski sa vez. Bran ko Mar ko vi} se za hva lio na pri je mu i is ta kao da po sto ji od li~ na sa rad wa sa sva e zi ma Sr bi je i Voj vo di ne. Mi lan Bra ca no vi} je za hva lio {to su do ma }i ni i u toj gu `vio oko pro sla ve da na gra da na {li vre me na da ih pri me, po hva lio sve ono {to su do ma }i ni za wih do sa da u~i ni li i da vr lo br zo o~e ku je uz vrat nu po se tu.

Mi lo rad Pe ri {i} je ~e sti tao do ma }i ni ma pra znik i ta ko |e za hva lio na odvo je nom vre me nu uz na po me nu da je Vr bas grad spor ta i da ni je slu ~aj no iza bran za su sret dva pri ja teq ska sa ve za. Pri je mu je pri su stvo vao i Bran ko Vu jo vi} is pred Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i

De taq s te sti ra wa

omla di nu i sve po zdra vio u ime po kra jin ske Vla de iz nev {i u krat kim cr ta ma {ta sve po kra ji na ~i ni za sport, a po seb no za re kre a tiv ni sport za ko ji je on kao stru~ ni sa rad nik za du `en.

Na kra ju po se te, kao {to red na la `e, raz me we ni su pri god ni po klo ni, a svi su upu ti li pu no re ~i hva le Pe tru Pe ro vi }u za sve {to ~i ni za sport u Vr ba su.

Ma lo vre me na

Otva ra we stru~ ne tri bi ne

Ve} u 17 ~a so va odr `an je sa sta nak na ko jem su raz me we na do sa da {wa is ku stva u ra du dva sa ve za. U po je di nim seg men ti ma su go sti oti {li do sta na pred, a u ne kim dru gim do ma }i ni, pa je do go vo re no da jed ni dru gi ma po mog nu ka ko bi svi una pre di li svo je pro gra me i po sti za li do bre re zul ta te.U ovim raz go vo ri ma u~e stvo va li su, od stra ne do ma }i na, pred sed nik Skup {ti ne Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Mar ko Mar ja nu {i}, pred sed nik Sa ve za Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik Sport sko-tak -

Raz go vor ru ko vod stva dvaju sa ve za

Po se ta Ka pe li mi ra

mi ~ar ske ko mi si je SORV Raj ko Pa u no vi}, Slav ko Per ko vi}, se kre tar, i Pe tar Pe ro vi} do ma }in u Vr ba su, a od go sti ju Mi lan Bra ca no vi}, pred sed nik Cr no gor skog sa ve za sport za sve kao i pred sed ni ci ovih or ga ni za ci ja u Pod go ri ci Bran ko Mar ko vi} i Nik {i }u Bu di mir Bi je li}. Raz go vor jr bio to li ko in te re san tan i di na mi ~an da je mo rao bi ti pre ki nut, jer su ve} pri sti gli svi u~e sni ci na ja vqe ne tri bi ne ko ja Sni mak pred obi la zak sport skih obje ka ta na ke ju u No vom Sa du je odr `a na u pro sto ru sport ske ha le. ko li ko }e te u we mu osta ti. Mno - Srem skih Kar lo va ca, Ka pe lu Tri bi na je bi la po sve }e na re gi br zo od u sta ju, jer im se po sta - mi ra, Pa tri jar {ij ski dvor i kre a tiv nom spor tu, a cen tral na vqe ni ci qe vi ne ostva re, a gre - Sa bor nu cr kvu, a po se tu za vr te ma bi la je „Mo ti va ci ja za ba {ka je u to me {to oni ima ju {i li u Kar lo va~ koj gim na zi ji. vqe we fi zi~ kim ak tiv no sti ma“. krat ko ro~ ne ci qe ve, pre sve ga Mno go le po ta je u Kar lov ci ma, U~e sni ke je po zdra vio i tri bi nu ve za ne za fi zi~ ki iz gled, ili da a vre me na je bi lo ma lo pa je obi otvo rio Mi o drag Jo vo vi}, za me re gu li {u te le snu te `i nu i br zo la zak osta lih zna me ni to sti nik Po kra jin skog se kre ta ra za osta vqen za ne ku dru gu pri li ku. se vra }a ju sta rim na vi ka ma. sport i omla di nu.Pr vi se u~e sni Svi su ima li sre }e da su ovi ok ci ma obra tio Mi ha i lo Mi le ti} to bar ski da ni bi li sun ~a ni i Naj va `ni ja ko ji je pod se tio da je to kom tak mi pre le pi pa su go sti le po tu i tran zi ci ja sve sti ras ko{ ovog zna me ni tog me sta u - Va {a is ku stva i sa zna wa o re srp skoj isto ri ji mo gli da vi de u kre a ci ji tre ba lo bi da po de li te s pu nom sve tlu. dru gi ma i da ih pri vo li te na fi - ^o vek mo ra da iz ra zi ve li ko zi~ ke ak tiv no sti. Mo ti va ci ja ni za do voq stvo za ovo na {e dru `e je ap strak tan po jam, tre ba da se we i do la zak na ove pro sto re u po kre ne mo, a mo ti va ci ja nas po Voj vo di ni. Mi slim da je naj bo qi kre }e da ra di mo ono {to vo li mo. po ka za teq uspe {no sti na {e po Mo ti vi mo gu bi ti raz li ~i ti, ali se te za do voq stvo ko je se mo `e tre ba pro na }i onaj ko ji }e nas po vi de ti na li ci ma svih u~e sni ka kre nu ti, a ci qe vi tre ba da bu du u svih ovih da na dru `e wa i da su skla du s mo ti vi ma i re al ni – re do ma }i ni po lo `i li sve is pi te, kla je Sne `a na Vu ja no vi}. is ta kao je na kra ju po se te Mi lan Da rin ka Ko ro vqev, pro fe sor Bra ca no vi}.- Sma tram da je ova na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog na {a po se ta do ka za la da je mi si vas pi ta wa u No vom Sa du is ta kla ja spor ta za sve zna ~aj na i ve li je du go go di {wu sa rad wu we ne ka. I da se pre ko we ga mo `e mno usta no ve sa Sa ve zom sport za sve go to ga ostva ri ti, pre ko spor ta, Voj vo di ne i Po kra jin skim se kre qud skih i me |u dr `av nih od no sa, ta ri ja tom za sport i omla di nu i da a to je naj bo qe po ka za la ova na ~e wa ura |en ma li skri ning u~e - su se po seb no bi li ori jen ti sa li na {a po se ta. Vi de li ste i sa mi ko sni ka, {to je deo ak tiv no sti Za vo - re kre a ci ju za po sle nih `e na i kre li ko je tu bi lo le pih tre nu ta ka, da kao i edu ka ci ja, sport ska di jag - nu la je La ti no tu ra, od no sno ve ka ko u tak mi ~ar skom de lu, gde su no sti ka i pre gle di spor ti sta. Na - `ba we la ti no a me ri~ kih ple so va. se re kra tiv ci dru `i li i spri ja po me nuo je da }e uz po mo} Vla de Pri pre mqen je i ~i tav pro gram za te qi li, ali ta ko je bi lo i u svim Voj vo di ne usko ro na ba vi ti no ve sta ri je mu {kar ce kroz pe {a~ ke dru gim ak tiv no sti ma. Ne mo gu a po treb ne spra ve i da }e cen tar u tu re i {et we. Ali, vi dqi vo je da da ne ka `em da je kom ple tan bo No vom Sa du bi ti naj o pre mqe ni ji sli~ nih pro gra ma ne ma za u~e ni ke ra vak bio do bro or ga ni zo van za u ze mqi. osnov nih i sred wih {ko la, pa ni hva qa u ju }i na {im do ma }i ni ma, ali mo ram po seb no da is tak nem Te mu je otvo ri la Sne `a na Vu - stu den te, a to je po pu la ci ja ko ju je Sa vez spor ta za sve Voj vo di ne, a ja no vi}, psi ho log u Za vo du is ta - ra no tre ba lo opre de li ti za ba isto ta ko va {e qu de i pred stav kav {i da su go sti na te sti ra wu vqe we fi zi~ kim ak tiv no sti ma.

Di sku si ja o re kre a tiv nom spor ni ke u Vr ba su ko ji nam je bio do ima li od li~ ne re zul ta te, {to je ma }in. Ne mo gu a da ne po me nem i znak da su do bro mo ti vi sa ni. U tu tra ja la je du go i go to vo svi u~e va {u krov nu aso ci ja ci ju, Sa vez osno vi mo ti va ci ja je da se ~o vek sni ci su ima li svo je pred lo ge ili spor ta za sve Sr bi je s ko jom ve} u kon ti nu i te tu ba vi od re |e nim pi ta wa. Apo stro fi ra no je da ima du `i vre men ski pe riod ima mo ak tiv no sti ma i da ima vo qu da mo ve o ma ma lo stru~ wa ka ko ji pro iz u zet no do bru sa rad wu {to je, u na sta vi, ali i da uti ~e na dru ge fe si o nal no ra de u re kre a ci ji, da kraj wem slu ~a ju, i re zul ti ra lo da i oni u to kre nu. Mo ti va ci ja te o ri ja i prak sa stal no mo ra ju da ovom po se tom. Mi po sled wih go je je dan od naj va `ni jih fak to ra se na do pu wu ju i vi de ti gde su u ovom di na pra vi mo za jed ni~ ke ma ni u svim seg men ti ma `i vo ta, pa i u pro ce su mla di, jer ot ku da sa mo kod fe sta ci je i fe sti va le spor ta za spor tu, gde mo ra mo ima ti ja sne sta ri jih mo ti va ci ja za ba vqe we re sve ko je po pri ma ju ve o ma {i ro ke ci qe ve, ve za ne za in te re so va wa kre a ci jom. ^i ni se da je naj bo qi za raz me re i zna ~aj na Bal ka nu, a i on da i ni je po treb na mo ti va - kqu ~ak ove pri ~e bio taj da nam je, uve ren sam da ima mo zna wa i mo ci ja, ali ona mo `e bi ti kqu~ na po red svih tran zi ci ja kroz ko je smo gu} no sti da or ga ni zu je mo ma ni – is ta kla je, iz me |u osta log, Vu - pro {li, po treb na tran zi ci ja sve fe sta ci je kao {to su ve li ki fe ja no vi }e va. Do da la je i da je ve o - sti. U ze mqa ma s vi so kim stan dar sti va li po put onih u Var ni i ma va `no ka ko }e te po ~e ti da se di ma re kre a ci ja je nor mal na stvar Al be ni u Bu gar skoj. Ova kvi su ba vi te re kre a tiv nim spor tom i i ve }i na se ba vi fi zi~ kim ak tiv -

Go sti iz Cr ne Go re u Srem skim Kar lov ci ma

no sti ma, a ko li ko je to mo gu }e u ze mqi po put na {e gde je naj va `ni je pu ko pre `i vqa va we.

U di sku si ji je u~e stvo vao i Bran ko Vu jo vi} is ta kav {i da ako sli~ nih sa ve za ne ma u bu xet skim pro gra mi ma, ne ma ni ak tiv no sti.

Na po me nuo je da u sve mo ra vi {e da se ukqu ~i dr `a va i svi do lo kal ne za jed ni ce i da sve bu de bes plat no. I za pi tao, ko se se da nas ba vi spor tom osim de ce, jer ro di te qi us pe ju da ne ka ko odvo je no vac za de cu, ali ga ne ma ju i za se be.

Do vi |e wa u Cr noj Go ri De taq s tak mi ~e wa u pi ka du

Sto no te ni ski duel u CFK „Dra go Jo vo vi}”

Po sled weg da na bo rav ka go sti su ob i {li zna me ni to sti

sre ti, ova kve po se te su uvek ko ri sne i va qa lo bi ih or ga ni zo va ti i na lo kal nom ni vou, na rav no i na re gi o nal nom i dr `av nom.

Po sle sve ga ovo ga {to smo ov de do `i ve li o~e ku je mo va{ sko ri do la zak u Cr nu Go ru i mi smo i zva ni~ no po zva li va {e pred stav ni ke i ru ko vod stvo, i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu i Sa ve za spor ta za sve Voj vo di ne, da se sli~ na po se ta upri li ~i kod nas u pe ri o du ko ji im bu de od go va rao, po ~et kom pro le }a, i na dam se da }e mo i mi us pe ti da ba rem pri bli `no uz vra ti mo go sto prim stvo va {im re kre a tiv ci ma. O~e ku je mo vas u Cr noj Go ri.

Slo bo dan Ja ko vqe vi}

18

sport

petak26.oktobar2012.

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Aston Vila - Norvi~ Arsenal - Kvins Park Reding - Fulam Stouk - Sanderlend Vigan - Vest Hem Man. siti - Svonsi Nedeqa Everton - Liverpul Wukasl - VBA Sautempton - Totenhem ^elzi - Man~ester j.

1. ^elsi 2. Man~ester j.

3. Man. siti 4. Everton 5. Totenhem 6. Vest Hem 7. VBA 8. Fulam 9. Arsenal 10. Svonsi 11. Wukasl 12. Liverpul 13. Stouk 14. Sanderlend 15. Nori~ 16. Vigan 17. Aston Vila 18. Sautempton 19. Reding 20. Kvins Park

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 7 8 8 8 8 7 8

7 6 5 4 4 4 4 4 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

1 0 3 3 2 2 2 1 3 2 4 3 5 5 3 2 2 1 3 3

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (16) (16) (17) 0 2 0 1 2 2 2 3 2 3 2 3 2 1 4 5 5 6 4 5

19:6 21:11 17:9 15:9 15:12 12:9 12:9 16:11 13:6 14:12 9:12 10:12 8:9 6:8 6:17 8:15 6:13 13:24 8:14 7:17

22 18 18 15 14 14 14 13 12 11 10 9 8 8 6 5 5 4 3 3

1. Lester 2. Kardif 3. Midlzbro 4. Kristal 5. Vulverhemp.

6. Hadersfild 7. Lids 8. Hal 9. Brajton 10. Notingem F. 11. Blekpul 12. Derbi 13. Blekburn 14. Barnli 15. Votford 16. Bolton 17. Barnsli 18. ^arlton 19. Milvol 20. Birmingem 21. Bristol 22. [efild 23. Piterboro 24. Ipsvi~

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 11 12 12 12 12 12 12 12 12 11 12 12

8 8 7 6 6 6 5 6 5 4 5 4 4 5 5 4 4 4 3 3 3 2 3 1

1 1 1 3 2 2 4 1 3 6 2 5 5 2 1 3 3 3 4 4 2 3 0 4

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 3 3 4 3 4 4 3 5 4 2 5 3 2 5 6 5 5 5 5 5 7 6 9 7

19:10 22:15 19:17 21:20 17:13 18:15 20:18 18:17 15:8 16:13 21:17 18:15 17:14 26:25 17:20 18:20 14:16 13:14 19:24 14:21 23:26 15:22 13:20 10:23

25 25 22 21 20 20 19 19 18 18 17 17 17 17 16 15 15 13 13 13 11 9 9 7

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas Augzburg - Hamburg Subota [alke - Nirnberg Frajburg - Borusija (D) Majnc - Hofenhajm Grojter F. - Verder Fortuna D. - Volfsburg Nedeqa [tutgart - Ajntraht Bajern - Bajer Hanover - Borusija(M) 1. Bajern 2. Ajntraht 3. [alke 4. Borusija (D) 5. Bajer 6. Hanover 7. Frajburg 8. Majnc 9. Verder 10. Hamburger 11. Fortuna 12. [tutgart 13. Borusija (M) 14. Hofenhajm 15. Nirnberg 16. Augzburg 17. Grojter F. 18. Volfsburg

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

8 6 5 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1

0 1 2 3 3 2 2 2 1 1 4 3 3 2 2 3 2 2

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 0 1 1 2 2 3 3 3 4 4 2 3 3 4 4 4 5 5

26:2 19:11 17:8 18:11 13:11 16:13 13:10 9:10 14:13 9:11 6:8 8:14 9:16 13:17 7:14 5:11 5:14 2:15

24 19 17 12 12 11 11 11 10 10 10 9 9 8 8 6 5 5

HRVATSKA Danas Lokomotiva - Inter Zagreb - Osijek Istra - Slaven Subota Cibalija - Dinamo Zadar - Rijeka Nedeqa Split - Hajduk 1. Dinamo 2. Slaven 3. Osijek 4. Split 5. Lokomotiva 6. Hajduk 7. Rijeka 8. Istra 9. Inter 10. Cibalija 11. Zadar 12. Zagreb

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 7 5 6 5 5 5 4 2 3 1 1

2 1 6 2 4 3 3 3 5 2 4 3

(16) (16) (19) (15) (19) (19) 1 4 1 4 3 4 4 5 5 7 7 8

29:11 22:20 15:7 20:15 17:14 20:13 16:16 10:12 14:17 12:20 11:22 6:25

29 22 21 20 19 18 18 15 11 11 7 6

[PANIJA–PRIMERA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

Plav ci mer ka ju |a vo le Nakon zanimqivih okr{aja u Ligi {ampiona i Ligi Uefa, fokus fudbalske javnosti {irom Evrope ponovo je na najja~im ligama Starog kontinenta. Na Ostrvu se igraju susreti 9.kola Premijer lige, a derbi se igra u Londonu gde }e vode}i ^elsi ugostitiMan~ester junajted. Duel u Londonu bi}e prilika da se plavci iskupe za poraz u Ligi {ampiona protiv [ahtjora (2:1) i pobegnu najbli`em rivalu, dok }e |avoli na krilima preokreta i pobede protiv Brage (3:2) poku{ati da nanesu prvi prvenstveni poraz ekipi Branislava Ivanovi}a.

praviti gre{ke iz me~a protiv [ahtjora. Igramo na doma}em terneu pred svojim navija~ima i sve osim pobede bilo bi neuspeh - kazao je Roberto Di Mateo.

Trka u Bundes ligi gubi na dra`i. Lider nema~kog prvenstva i u~esnik Lige {ampiona, minhenski Bajern ubedqivo gazi sve rivale. Nakon pobede na gostovawu u Lilu (1:0) puleni trenera Jupa Hajnkesa na Alinac Areni ugosti}e farmaceute iz Leverkuzena koji nakon dva vezana remija sti`u u Minhen. Strelac pobedonosnog gola protiv Francuza Toni Miler o~ekuje te`ak me~ ali i pobedu svog tima:

viti pobedni~ki niz pred punim tribinama i zabele`iti devetu pobedu i na}i se za korak bli`e osvajawu salatare. Nemamo pro-

Standard - Serkl Bri` Cibalija - Dinamo Lil - Valensijen Milan - \enova Rid - Viner Noj{tad Frajburg - Borusija (D) Gimarae{ - V. Setubal Katanija - Juventus Servet - Grashopers RKC - Tvente Sparta (P) - Liberec Mitjilend - Brondbi

Fiorentine i Lacija. A u Rimu se sastatju Roma i Udineze - Trener Zeman uspe{no je slo`io kockice proteklih nedeqa.

Sigurno

1 (Z) 2 1 1 1 2

(1.45) (1.50) (1.60) (1.60) (1.60) (1.70)

1 2 3+ 2 1 3+

(1.75) (1.70) (1.75) (1.70) (1.70) (1.80)

2 2 1 2 2 1

(2.90) (2.30) (2.20) (2.70) (2.75) (2.20)

Realno

Iznena|ewe

Vigan - Vest Hem Fejenord - Ajaks Torino - Parma ^elsi - Man~ester junajted Split - Hajduk (S) Marsej - Lion

ENGLESKA–^EMPION[IP Subota Kardif - Barnli Ipsvi~ - [efild V. Piterboro - Derbi Barnsli - Notingem F. Lids - Birmingem Blekburn - Vatford Vulverhempton - ^arlton Lester - Kristal P. Milvol - Hadersfild Midlzboro - Bolton Blekpul - Brajton Bristol - Hal

dnevnik

^eh (^elsi) brani {ut Runija (Man~ester junajted) u pro{losezonskom me~u

- Dosta smo se istro{ili na gostovawu u Dowecku, a izostanak Lamparda i Terija dodatno pogor{ava situaciju. Ipak uveren sam da }emo prikazati dobru igru i is-

- Bajer ima nekoliko veoma opasnih igra~a na koje }emo morati da obratimo pa`wu, posebno na Kislinga prvog strelca gostiju.

Ipak, uveren sam da }emo nasta-

blema sa povredama, pa o~ekujem da se Bajeru suprostavimo u najja~em sastavu.

Na Apeninima ovog vikenda igraju se utakmice 9.kola Serija A. Lider Juventus gostuje Kataniji, posrnuli Milan poku{a}e da se vadi protiv \enove, koja je u toku nedeqe promenila trenera, a mnogo vatre bi}e u Firenci u me~u

Ka si qas: Mu ri wo ni je naj bo qi tre ner Iker Kasiqas ima pravo na svoje mi{qewe u prilikom izbora za trenera i fudbalera godine glasa}e kako mu savest nala`e. Kao kapiten reprezentacije ima pravo i obavezu u~e{}a u glasawu za prvog stru~waka u 2012. [panski mediji tvrde da }e Kasiqas glasati za selektora reprezentacije [panije Visentea Del Boskea sa kojim je „furija” odbranila evropsku krunu.

Drugo mesto rezervisano je za @oze Muriwa sa kojim Kasiqas sara`uje u Madridu i sa ko-

TURSKA

BOSNA I HERCEGOVINA Subota Travnik - Leotar Borac - Vele` Zvijezda - Sarajevo @eqezni~ar - Olimpik Radnik - ^elik Nedeqa Slavija - Gradina [iroki - GO[K Zriwski - Rudar 1. Sarajevo 2. @elezni~ar 3. Zriwski 4. Slavija 5. Borac 6. Olimpik 7. [iroki 8. Leotar 9. Rudar 10. Vele` 11. ^elik 12. Travnik 13. Zvijezda 14. GO[K 15. Radnik 16. Gradina

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 7 6 5 5 4 4 4 4 3 3 3 3 2 1 0

1 2 1 3 1 4 3 2 1 2 2 2 1 3 5 3

(14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (17.30) (17.30) 1 1 3 2 4 2 3 4 5 5 5 5 6 5 4 7

22:5 16:7 8:7 8:7 15:9 10:7 13:10 12:13 10:13 17:15 10:10 7:14 10:14 9:15 6:11 9:25

25 23 19 18 16 16 15 14 13 11 11 11 10 9 8 3

BELGIJA Danas Standard - Serkl Bri` Subota [arlroa - Anderleht Gent - Mons Ber{ot - Leuven Mehelen - Lirs Vasland - Varegem Nedeqa Kortrijk - Genk Klub Bri` - Lokeren 1. Klub Bri` 2. Anderleht 3. Genk 4. Kortrijk 5. Varegem 6. Leuven 7. Gent 8. Mons 9. Lokeren 10. Mehelen 11. Ber{ot 12. Standard 13. Lirs 14. [arlroa 15. Beveren 16. Serkl Bri`

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

6 6 5 6 6 4 4 4 4 4 4 4 1 3 1 1

4 4 6 2 1 5 4 3 3 2 2 1 7 1 4 1

(20.30) (18) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 1 1 0 3 4 2 3 4 4 5 5 6 3 7 6 9

26:16 20:10 20:12 13:10 19:16 25:18 15:14 22:21 17:16 18:17 15:18 21:21 11:14 11:23 11:21 9:26

jim je „kraqevski klub” osvojio Primeru. Tre}e mesto iskusni ~uvar mre`e namenio je Roberu Di Mateu, treneru ^elsija i prvaka Evrope.

Ostaje da se vidi da li }e otkri}e {panskih medija produbiti jaz izme|u Kasiqasa i Muriwa, o kojem mediji na Iberijskom poluostrvu bruje mesecima unazad. Podse}amo da je Portugalc javno osudio Kasiqasa {to ne krije prijateqstvo sa igra~ima Barselone.

22 22 21 20 19 17 16 15 15 14 14 13 10 10 7 4

1. Galatasaraj 2. Antalija 3. Ordu 4. Gen~lerbir.

5. Kasimpa{a 6. Fenerbah~e 7. Eski{ehir 8. Trabzon 9. Sivas 10. Istanbul 11. Bursa 12. Be{ikta{ 13. Gacijantep 14. Karabuk 15. Kajzeri 16. Aki{ar 17. Mersin 18. Elazigspor

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

4 5 3 3 4 3 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 0 0

3 0 5 4 1 4 1 4 3 2 4 3 2 2 1 4 5 4

(19) (19) (15) (18) (18) (15) (18) (18) (19) 1 3 0 1 3 1 3 1 2 3 2 3 4 4 5 3 3 4

19:12 14:10 12:7 16:10 13:7 10:5 16:12 7:4 10:10 8:6 12:10 13:12 5:11 10:17 8:16 3:11 10:14 4:16

15 15 14 13 13 13 13 13 12 11 10 9 8 8 7 7 5 4

HOLANDIJA

Danas Utreht - Groningen Subota Den Hag - Viqem NEC - Roda Venlo - Breda Nedeqa Fejenord - Ajaks Cvole - PSV Herakles - Herenven RKC - Tvente Vitese - AZ Alkar 1. Tvente 2. PSV 3. Vitese 4. Ajaks 5. Fejenord 6. Utreht 7. NEC 8. Den Hag 9. Herakles 10. Groningen 11. Herenven 12. RKC 13. AZ Alkmar 14. Roda 15. Cvole 16. Viqem 17. Breda 18. Venlo

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 6 4 5 4 3 2 2 3 2 2 2 2 2 1 1 0

1 0 3 5 2 3 3 5 5 2 4 4 3 2 2 3 2 3

FRANCUSKA

RUSIJA

Danas Elazigspor - Eski{ehir Ka{impasa - Be{ikta{ Subota Mersin - Istanbul Sivas - Aki{ar Galatasaraj - Kajzeri Nedeqa Karabuk - Gen~lerbirgili Gaziantep - Orduspor Trabzon - Bursa Ponedeqak Fenerbah~e - Antalija

(20) (18.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 1 2 0 0 2 2 3 2 2 4 3 3 4 5 5 5 6 6

20:6 31:8 18:7 23:10 16:11 11:8 14:17 17:15 16:15 11:19 12:12 12:14 14:18 10:16 6:15 7:17 5:20 9:24

22 21 21 17 17 15 12 11 11 11 10 10 9 8 8 6 5 3

Danas Lokomotiva - Amkar Kuban - Rostov Subota Spartak - Mordovija Volga - Krasnodar Alanija - Zenit Nedeqa Dinamo - K. Sovjetov Terek - CSKA Rubin - An`i 1. An`i 2. CSKA 3. Terek 4. Zenit 5. Lokomotiva 6. Kuban 7. Spartak 8. Rubin 9. Krasnodar 10. Amkar 11. K.Sovjetov 12. Dinamo 13. Alanija 14. Rostov 15. Mordovija 16. Volga

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 9 8 7 6 6 6 6 4 4 3 4 2 2 2 2

2 0 1 3 3 1 1 0 3 3 4 0 4 4 2 1

(16.30) (18.30) (11.30) (14) (16.30) (10.30) (13) (15.30) 1 3 3 2 3 5 5 6 5 5 5 8 6 6 8 9

24:12 20:10 16:15 23:9 19:13 19:15 21:20 17:13 20:18 15:16 15:21 12:21 16:20 10:19 14:26 12:25

29 27 25 24 21 19 19 18 15 15 13 12 10 10 8 7

MA\ARSKA Danas [iofok - Ke~kemet Eger - Lombard Subota Honved - Ujpe{t Dio{|er - Kapo{var Halada{ - Pe~uj Pak{ - MTK Nedeqa Videoton - Debrecen Ferencvaro{ - \er ETO 1. \er ETO 2. Debrecin 3. MTK 4. Ferencvar.

5. Dio`|er 6. Budape{t 7. Videoton 8. Ke~kemet 9. Ujpe{t 10. Pe~uj 11. Kapo{var 12. Halada{ 13. Pak{ 14. Lomabard 15. Eger 16. [iofok

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

8 8 6 4 5 5 4 4 3 3 3 3 2 3 2 0

2 1 3 5 2 1 3 2 4 4 4 3 6 3 4 3

Igramo sve boqe iz kola u kolo, a duel protiv Udinezea bi}e sjajna prilika da to i potvrdimo. - kazao je Pablo Osvaldo.

U {panskog prvenstva Atletiko do~ekuje na Visente Kalderonu Osasunu u `eqi da ostane nepora`en i nakon osam osigranih kola.

Jorganxije igraju ove sezone sjajan fudbal, a prva zvezda tima je Radamel Falkao, strelac devet golova do sada. Kolumbijac o~ekuje da }e uprkos izostanku povre|enog Turana, wegovi saigra~i jo{ jednom prikazati dobar i efikasan fudbal: - To {to je Osasuna na prikovana na za~eqe ne}e nam zavarati.

Sigurno da fudbaleri Osasune silno motivisani sti`u u Madrid sa motivom da nas iznenade i nanesu nam prvi poraz. Ipak ne verujem da }emo im to dozvoliti. Trener Simeone odli~no nas je ukomponovao, svi smo zdravi i ne vidim razlog za{to ne bismo upisali nova tri boda i osmu pobedu - samouveren je Falkao.

I. G.

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30) (16.30) (18.30) 1 2 2 2 4 5 4 5 4 4 4 5 3 5 5 8

26:11 20:7 18:12 16:12 9:12 18:18 13:12 14:17 10:12 10:12 12:15 15:13 16:15 11:19 8:15 7:23

26 25 21 17 17 16 15 14 13 13 13 12 12 12 10 3

Danas Sent Etjen - Ren Subota Lil - Valensijen Nansi - PS@ So{o - Evijan Montpeqe - Nica Rems - Troa Tuluz - Brest Nedeqa Lorijen - Aja~io Bastija - Bordo Marsej - Lion 1. PS@ 2. Marsej 3. Lion 4. Tuluz 5. Valensijen 6. Bordo 7. Rems 8. Lorijen 9. Ren 10. Sent Etjen 11. Lil 12. Bastija 13. Aja~io (-2) 14. Brest 15. Nica 16. Monpeqe 17. Evijan 18. So{o 19. Troa 20. Nansi

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 6 5 4 4 3 4 3 4 3 2 3 3 3 1 2 2 2 1 1

4 1 3 4 3 6 2 5 1 3 5 2 3 1 6 2 2 1 2 2

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 0 2 1 1 2 0 3 1 4 3 2 4 3 5 2 5 5 6 6 6

15:5 12:8 14:8 15:9 19:9 11:7 11:7 15:15 12:12 15:7 11:11 12:20 6:9 8:14 12:13 12:14 10:15 8:14 9:18 3:15

19 19 18 16 15 15 14 14 13 12 11 11 10 10 9 8 8 7 5 5

PORTUGAL

Danas Gimarae{ - V. Setubal Subota Beira Mar - P. Fereira Olhanense - Moreirense @il Visente - Benfika Nedeqa Rio Ave - Nacional Maritimo - Braga Estoril - Porto Ponedeqak Sporting - Akademika 1. Porto 2. Benfika 3. Braga 4. @il Visente 5. Rio Ave 6. Maritimo 7. Gimarae{ 8. Akademika 9. Fereira 10. Setubal 11. Estoril 12. Sporting 13. Moreirense 14. Olhanense 15. Nasional 16. Beira Mar

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0

2 2 2 3 2 2 2 4 4 4 3 3 2 2 2 3

(21.15) (17) (17) (21.30) (17) (19) (21.15) (21.15) 0 0 1 1 2 2 2 1 1 1 2 2 3 3 3 3

15:4 16:6 15:10 6:5 7:8 4:6 5:9 9:8 8:7 4:8 10:11 5:7 8:9 10:12 8:13 7:14

14 14 11 9 8 8 8 7 7 7 6 6 5 5 5 3

Subota Espawol - Malaga Betis - Valensija Selta - Deportivo R. Vaqekano - Barselona Nedeqa Saragosa - Seviqa Levante - Granada Bilbao - Hetafe Atletiko (M) - Osasuna Majorka - Real (M) Ponedeqak Vaqadolid - Sosijedad 1. Barselona 2. Atletiko (M) 3. Malaga 4. Real 5. Seviqa 6. Betis 7. Levante 8. Majorka 9. Valensija 10. Vaqadolid 11. Hetafe 12. Rajo 13. Selta 14. Saragosa 15. Sosijedad 16. Granada 17. Atletik (B) 18. Deportivo 19. Espawol 20. Osasuna

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 5 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1

1 1 2 2 2 1 1 2 2 1 1 1 0 0 0 2 2 3 2 2

(16) (18) (20) (22) (12) (16) (17.50) (19.45) (21.30) (21.30) 0 0 1 2 2 3 3 3 3 4 4 4 5 5 5 4 4 4 5 5

24:1122 19:8 22 13:5 17 16:7 14 11:9 14 12:1313 9:1313 10:9 11 11:1111 12:9 10 8:1110 11:1710 9:10 9 7:10 9 8:12 9 7:12 8 11:17 8 13:19 6 11:15 5 7:11 5

[PANIJA–SEGUNDA

Danas Barselona B - Rekreativo Subota Almerija - Hueska Gvadalahara - Las Palmas Sabadeq - Kordoba Viqareal - Mirande{ Nedeqa Kasteqon - Hihon Ponferadina - Herkules Hirona - Numansija Alkorkon - Mursija El~e - Rasing Kserez - Lugo 1. El~e 10 10 2. Almerija 10 3. Alkorkon 4. Hirona 10 5. Viqareal 10 10 6. Mursija 7. Barselona B 9 8. Rekreativo 10 9. Kastiqa 10 10 10. Sabadeq 11. Kordoba 10 12. Numansija 10 13. Lugo 10 14. Hueska 9 10 15. Rasing 10 16. Sporting 17. Kserez 10 18. Ponferadina10 19. Las Palmas 10 20. Herkules 10 21. Mirandes 10 22. Gvadalahara 10

8 6 6 5 5 5 5 5 5 4 4 3 3 2 2 3 3 3 2 2 1 1

1 2 1 3 3 2 1 1 0 2 2 4 4 5 5 2 2 1 3 2 3 3

1 2 3 2 2 3 3 4 5 4 4 3 3 2 3 5 5 6 5 6 6 6

(21) (16) (18) (18) (18) (12) (18) (18) (18) (18) (18) 21:7 20:13 16:11 21:9 11:9 15:11 19:12 15:17 21:20 13:11 9:10 8:9 10:14 9:8 7:7 11:16 10:17 12:15 11:20 7:14 8:14 10:20

25 20 19 18 18 17 16 16 15 14 14 13 13 11 11 11 11 10 9 8 6 6

ITALIJA–SERIJA A

Subota Sijena - Palermo Milan - \enova Nedeqa Katanija - Juventus Bolowa - Inter Fiorentina - Lacio Peskara - Atalanta Sampdorija - Kaqari Torino - Parma Napoli - Kjevo Roma - Udineze 1. Juventus 2. Napoli 3. Lacio 4. Inter 5. Roma 6. Fiorentina 7. Katanija 8. Sampdor. (-1) 9. Torino (-1) 10. \enova 11. Udineze 13. Atalanta (-2) 14. Kaqari 15. Milan 16. Bolowa 17. Kjevo 18. Peskara 19. Palermo 20. Sijena (-6)

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 6 6 4 3 3 3 2 2 2 3 2 2 2 2 2 1 2

1 1 0 0 2 3 2 2 4 3 3 1 2 1 1 1 1 3 2

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (20.45) 0 1 2 2 2 2 3 3 2 3 3 4 4 5 5 5 5 4 4

19:4 14:5 15:8 13:6 18:13 9:7 9:13 10:10 9:5 10:12 8:11 7:12 5:11 9:10 9:11 7:15 6:15 6:11 9:10

22 19 18 18 14 12 11 10 9 9 9 8 8 7 7 7 7 6 2

ITALIJA–SERIJA B

Danas Sasuolo - Juve Stabia Livorno - ]ezena Subota Bre{a - Pro Ver}eli Empoli - Modena Groseto - Ternana Verona - Lan}iano Vi}enca - Krotone Novara - Vareze Padova - Bari Re|ina - Askoli Specija - Citadela 1. Sasuolo 10 2. Verona 10 3. Livorno 10 4. Padova (-2) 10 5.Specija 10 6. Juve Stabija 10 7. Ternana 10 8. Modena (-2) 10 9. Vareze (-1) 10 10. Bre{a 10 11. ]itadela 10 12. Askoli (-1) 10 13. Bari (-7) 10 14. Vi}enca 10 15. Novara (-4) 10 16. Krotone4 (-2)10 17. ]ezena 10 18. Lan}ano 10 19. Pro Ver}eli 10 20. Re|ina (-3) 10 21. Empoli (-1) 10 22. Groseto (-6) 10

8 6 6 5 4 4 4 4 4 4 4 4 5 2 3 3 2 1 2 2 1 1

1 3 1 3 3 3 3 4 3 3 1 1 3 4 4 2 3 5 1 3 4 5

(19) (21) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 1 1 3 2 3 3 3 2 3 4 5 5 2 4 3 5 5 4 7 5 5 4

19:4 17:7 20:18 15:10 13:10 17:15 9:7 15:8 12:16 13:13 12:15 13:14 14:9 11:13 16:13 8:10 6:16 7:13 10:18 9:14 11:20 9:13

25 21 19 16 15 15 15 14 14 13 13 12 11 10 9 9 9 8 7 6 6 2

SveT

dnevnik

STEJT DE PART MENT I ZVA NI^ NO PO TVR DIO

Klin to no va uz E{to no vu na bal kan skoj tur ne ji VA [ING TON: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton poseti}e sredinom slede}e sedmice Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu da bi pru`ila podr{ku i pokazala posve}enost SAD budu}nosti Balkana u evropskoj i evroatlantskoj zajednici, saop{tio je Stejt department. Kako se navodi, woj }e se na balkanskoj turneji pridru`iti i visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku Ketrin E{ton.

Klintonova i E{tonova }e najpre, u utorak, 30. oktobra, posetiti Sarajevo, a u Beograd i Pri{tinu dolaze u sredu, 31. oktobra.

U saop{tewu Stejt departmenta isti~e se da }e Klintonova i E{tonova tokom posete Be-

ogradu i Pri{tini ponoviti podr{ku nastavku i napretku u dijalogu, kao {to }e i ohrabiti sprovo|ewe konkretnih koraka koji }e omogu}iti tim dr`avama da napreduju na svom putu ka EU. Prilikom posete Sarajevu, prene}e zvani~nicima da je potrebno da partijski lideri {to pre sprovedu neophodne reforme i po~nu da slu`e u korist qudi u Bosni i Hercegovini. Tako|e, naglasi}e postojanost me|unarodne zajednice u wenoj podr{ci i posve}enosti Dejtonskom mirovnom sporazumu, saop{teno je u Va{ingtonu.

Klintonova }e svoju balkansku turneju zavr{iti posetama Hrvatskoj i Albaniji.

Ke trin E{ton i Hi la ri Klin ton

DO KU MEN TA AMERI^KOG MI NI STAR STVA OD BRA NE NA „VI KI LIK SU”

Mal tre ti ra we za tvo re ni ka i am ne sti ja pre stup ni ka LON DON: Veb-sajt „Vikiliks” po~eo je ju~e da objavquje dokumenta ameri~kog Ministar-

stva odbrane koja, kako tvrdi, sadr`e detaqe o politici pritvarawa u kampovima u Iraku i za-

livu Gvantanamo posle napada na SAD 11. septembra 2001.

Ovih dokumenata ima vi{e od 100, a veliki broj wih se odnosi na ispitivawe zatvorenika.”Vikiliks” je u saop{tewu izdatom ovim povodom kritikovao pravila ameri~kog ministarstva, koja naziva „politikom osloba|awa od odgovornosti”, jer su, kako smatra, dovela do maltretirawa zatvorenika i neka`wavawa prestupnika. „Politika pritvarawa posle 11. sep tem bra po ka zu je ‘ana to mi ju zve ri’, ise ca we mra~nog prostora u kojem se zakon i prava ne primewuju, u kojem osobe mogu da budu pritvorene bez traga, po naho|ewu ame ri~ kog Mi ni star stva od brane”, izjavio je osniva~ veb-

sajta Xulijan Asan`, navodi se u saop{tewu.

Ameri~ka ambasada u Londonu zasad nije komentarisala objavqivawe dokumenta na „Vikiliksu”, javio je Rojters.

Visoka komesarka UN za qudska prava Navi Pilaj ranije ove godine je izjavila da SAD i daqe kr{e me|unarodno pravo u Gvantanamu, jer pritvaraju qude proizvoqno i na neodre|eno vreme. U zatvoru, koji je formiran u ameri~koj pomorskoj bazi u zalivu na Kubi posle teroristi~kih napada na SAD, od ukupno 779 osumwi~enih za terorizam, od sredine septembra ove godine ostalo je wih 167. „Vikiliks” je pro{le godine razgnevio Va{ingon objaviv{i na hiqade poverqivih depe{a ameri~kih diplomata.

Sukobi u Damasku pred postizawe prekida vatre AMAN: U napadu snaga sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada te{kim naoru`awem na predgra|e Damaska poginulo je pet osoba, naveli su ju~e opozicioni aktivisti, dok se o~ekivalo zvani~no saop{tewe o stupawu na snagu prekida vatre.

Sukobi u Harasti, na severoistoku Damaska eskalirali su nakon {to su protivnici Asadovog re`ima zauzeli dve vojne barikade na rubu prestonice na glavnom putu koji povezuje Damask sa severom zemqe, precizirali su opzicioni aktivisti, preneo je Rojters. „Harasta je preplavqena tenkovima i raktnim minobaca~ima.

Pobuwenici inteziviraju borbu i ne izgleda da }e vojska ovoga puta mo}i da u|e u grad”, rekao je Mohamad, jedan od stanovnika Damaska, u telefonskoj izjavi.

Opozicioni aktivisti navode da je grad postao „katstroflana zona”, da je pored glavne pekare postavqena vojna barikada i da nema vode, hrane i lekova, a da je struja iskqucena vi{e sati.

Prema navodima drugih stanovnika Damaska, raketirawe Haraste moglo se ~uti i u centru prestonice.

Posrednik UN i Arapske lige za konflikt u Siriji Lahdar Brahimi,

rekao je prekju~e pred Savetom bezbednosti UN da je sirijski predsednik Ba{ar el-Asad prihvatio predlog o primirju tokom muslimanskog praznika Kurban-bajrama. Istu izjavu Brahimi je dao prekju~e i posle sastanka sa {efom Arapske lige Nabilom al-Arabijem u Kairu kada je rekao da su i sirijska vlada i veliki broj vo|a pobuwenika prihvatili primirje.

Pojedini aktivisti, me|utim, navode da niko ne uzima primirje za ozbiqno, jer su ulice pune tenkova, a vojska ne prestaje da napada rezidencijalne delove gradova.

petak26.oktobar2012.

19

PO SE TA ROD NOM ME STU ISLA MA SVE SKU PQA

Hayije tro {e mi li jar de evra ME KA: Odlazak u Saudijsku Arabiju i obavqawe haxa, veliki je doga|aj u srcima muslimana, ali i doga|aj tokom kojeg se „vrte velike pare”. Tako da je samo privredna komora te zemqe pro{le godine imala prihod od 7,7 milijardi evra za deset dana.

Mohammed Zajan (53) iz Tunisa, celi se `ivot priprema na ovu versku obavezu koja ga ko{ta oko 4.600 evra. „Zahvalan sam Bogu {to sam uspeo da u{tedim toliki novac, ali mi je `ao {to nisam mogao priu{titi da sa sobom povedem suprugu i sina”, kazao je on.

Restorani, putni~ke agencije, aviokompanije i mobilni operateri zarade mnogo novca, a vlada profitira zahvaquju}i porezima. U svetom gradu Meki, rodnom mestu islama, najvi{e su cene najama nekretnina. Hoteli u blizini centralnog mesta haxa no}ewe napla}uju i po 540 evra.

Jedan od tajkuna iz Meke, Mohamed Saed al-Jahni, ka`e da ve} 35 godina investira u ovaj sektor. „Se}am se kad je prodat prvi kvadratni metar zemqi{ta u Meki. Ko{tao je tek 15 riala (oko 2,3 evra), a sad je dostigao 80.000 riala (oko 17.000 evra)”, ka`e on i dodaje: „Potra`wa je ve}a od ponude i stoga su u proteklom periodu izgra|ene tolike nove zgrade i hoteli, sve kako bi se smestio sve ve}i broj hodo~asnika.”

Izuzetno visoke gra|evine „idu” prema nebu iznad Meke neverovatnom brzinom. Stole}ima stare lokacije stoje uz luksuzne hotele u kojima ve}ina haxija sebi ne mo`e priu{titi no}ewe. Prodaja suvenira tokom haxa je jo{ jedan od unosnih poslova u Meki.

Nema zvani~ne procene koliko se novca na taj na~in zaradi, ali se veruje da je re~ o stotinama miliona evra godi{we. Ahmed Abdel Rahman }e se na rodni Mauricijus iz Meke }e se vratiti s brojnim poklonima i suvenirima za svoje bli`we. „Ovo su blagoslovqeni suveniri„, ka`e on dok nosi tespih koji je upravo kupio u gradu po ceni tri puta ve}oj od one u prodavnicama van wega.

Cene suvenira u Meki su izuzetno visoke, iako se ve}ina pro-

izvoda uvozi iz Kine. Abdel Rahman ka`e da se ose}a produhovqenim kad potro{i novac u Meki.

Hax se u Meki obavqa gotovo 1.400 godina. Zvani~no, u Meki se nalazi vi{e od dva miliona haxija pristiglih iz celog sveta i danas su oni okupqeni na svetom brdu Arefat gde }e ispuniti jednu u nizu „farzova” (du`nost) obreda haxa. Nezvani~no, taj broj je dvostruko ve}i.

U okolini Arefata parkirano je preko milion vozila. Okupqawe vernika na brdu Arefat, u istoj beloj ode}i (ihramima), asocira, kako se navodi, na „Sudwi dan” kada }e svi qudi pred Uzvi{enim Allahom odgovarati za svoja dela.

Molitvama i izra`avawem pokornosti jedinom Bogu kroz stajawe na Arefatu prisustvuje i oko ~etiri hiqade haxija iz zemaqa zapadnog Balkana.

MJANMAR

Kr va vi bi lans ver skih su ko ba JAN GON: U novom talasu verskih sukoba u zapadnom Mjamnaru najmawe 20 qudi je poginulo, a na desetine povre|eno, izazivaju}i novi egzodus muslimana u logore koja ~uva policija i vojska, saop{tili su ju~e zvani~nici koji strahuju da bi krvavi bilans mogao biti i duplo ve}i.

Na stotine ku}a je spaqeno u okr{ajima posledwih dana izme|u muslimana Rohingja i budista na zapadu Mjanmara u dr`avi Rakin, gde je od juna ubijeno najmawe 95 qudi a na desetine hiqada

raseqeno, saop{tile su lokalne vlasti. „Najmawe 20 qudi, Rahingja i budista, je ubijeno a oko 80 povre|eno u posledwa ~etiri dana od kada su izbili sukobi u ~etiri mesta”, rekao je predstavnik dr`ave Rakin Mjo Tant. On je ageciji AFP rekao da bi broj `rtava mogao dosti}i i cifru od 50 i da je od ju~e nekoliko ku}a zapaqeno u jo{ jednom selu. Po wegovim re~ima vojska sada poma`e policije da se spre~e daqi okr{aji i paqevine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni (76) izjavio je da ne}e predvoditi svoju stranku na parlamentarnim izborima zakazanim za prole}e idu}e godine. „Ne}u predati svoju kandidaturu ali }u ostati uz mlade qude koji mogu da igraju i da posti`u golove”. Berluskoni je osnovao Narodnu partiju slobode 2009. vlasnik je fudbalskog kluba Milan, a o politici govori koriste}i fudbalske termine.

KARLA DEL PONTE Biv{i glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Karla del Ponte rekla je novinarima u @enevi da su u Siriji „sigurno po~iweni zlo~ini protiv humanosti i ratni zlo~ini.”Moj glavni zadatak bi}e nastavak istrage i razotkrivawa visokorangiranih (sirijskih) politi~ara i vojnih li~nosti odgovornih za te zlo~ine”, izjavila je del Ponte.

JANIS STURNARAS Gr~ki ministar finansija Janis Sturnaras je izjavio da je Atina uspela da sa me|unarodnim kreditorima postigne dogovor o produ`etku roka za sprovo|ewe neophodnih reformi, ali su to ubrzo Evropska centralna banka i glavni zajmodavac Nema~ka proglasili „spekulacijom”. Sturnaras je dodao da Gr~ka nije bankrotirala, jer jo{ uvek koristi sredstva iz prethodne tran{e pomo}i.

PO TOM CI MA JA PRO TIV IZ VR GA VA WA ISTI NE O SUD WEM DA NU

Mit o sma ku sve ta iz ~i ste po hle pe GVATEMALA SITI: Na rod Maja u Gvatemali optu`io je ju~e vladu i turisti~ke organi za ci je za {i re we mi ta o smaku sveta iz ~iste pohlepe. „Di`emo glas protiv prevare, la`i i izvrgavawa istine, i pretvarawa na{eg folklora u izvor profita”, izjavio je Fe li pe Go mes, pred sed nik Udru `e wa Ma ja, pre no si AFP. „Oni ne go vo re isti nu o vremenskim ciklusima”, naveo je on, aludiraju}i na brojne filmove i dokumentarce koji promovi{u ideju da kalendar Maja predvi|a smak sveta za 21. decembar.

Za „svaki slu~aj”, ministarstvo kulture Gvatemale organizovalo je za taj dan masovnu manifestaciju na kojoj se o~ekuje prisustvo vi{e od 90.000 qudi. Predstavnici Maja po-

Gva te ma la si ti

zvali su turisti~ke poslenike da opozovu tu proslavu koja vre|a majansku kulturu.

Stru~waci navode da za Maje ono {to prestaje 21. decembra je samo jedan od kalendarskih ciklusa, ali ne i svet.

Novi ciklus „ozna~ava po~etak velikih promena na li~nom i porodi~nom planu kao i na nivou zajednice, kako bi izme|u ~ove~anstva i prirode nastupili sklad i ravnote`a”, navodi se u saop{tewu Udru`ewa Maja.

Vi{e od polovine od 15 miliona stanovnika Gvatemale je majanskog porekla. Majanski kalendar po~iwe 3114. godine p.n.e. i deli vreme na periode od oko 400 godine, poznate kao baktune. Maje su izbrojale 13 baktuna, od kojih se posledwi zavr{ava 21. decembra 2012.

20

kWiGA

petak26.oktobar2012.

dnevnik

УРУЧЕНЕ НАГРА ДЕ 57. МЕЂУНАРОДНОГ САЈМА КЊИГА У БЕОГРА ДУ

Дечија књига године „Српске народне бајке” И

ма ју ћи у ви ду це ло куп ну ме ђ у с а ј ам с ку из д а вач ку про дук ци ју, жи ри 57. ме ђу на род ног бе о град ског сај ма књи га у са ста ву: Но ви ца Ми лић, пред сед ник и чла но ви

Не ве на Ми лић, Ире на Ја вор ски ,Де јан Илић и Злат ко Па ко вић, на са стан ку одр жа ном 22.ок то бра од лу чио је ко су до бит ни ци го д и ш њих са ј ам с ких на р а д а. Та при зна ња ју че су уру че на за ка те го ри је Де чи ја књи га го ди -

не, Из да вач ки по ду хват, Из да вач го ди не, Нај леп ша књи га и Спе ци јал на при зна ња . За ка те го ри ју Де чи ја књи га го ди не, жи ри се од лу чио за на слов „Срп ске на род не бај ке за

де цу 21. ве ка“, из да ње „Ча роб не књи ге“ из Бе о г ра д а. Ова књи г а, бо г а то опре м ље н а и зна лач ки илу стро ва на, чи ји је идеј ни аутор Бо ри слав Пан тић, са др жи 19 по зна тих срп ских бај ки ко је су из но ва и са вре ме -

ним је зи ком ис пи ри ча ли на ши ис так ну ти пи сци Да вид Ал ба ха ри, Дра ган Ве ли кић, Алек сан дра Гло вац ки, Ото Ол тва њи и Дар ко Ту ше вља ко вић, и пред ста вља, ка ко је Жи ри јед но гла сно оце нио, из ван ре дан до при нос ре ви та ли за ци ји на шег књи жев ног и кул тур ног на сле ђа не са мо за на ше до ба, већ и за вре ме ко је до ла зи. У ка те го ри ји Из да вач ки по ду хват, по јед но гла сном ми шље њу Жи ри ја су „Де ла Ста ни сла ва Ви на ве ра“, у из да њу „Слу жбе ног гла сни ка“ и За во да за уџ бе ни ке из Бе о гра да. Пр во ко ло „Де ла Ста ни сла ва Ви на ве ра“ (1891-1955), у де вет то мо ва на пре ко 5000 стра ни ца, збир је на јед н ом ме с ту оку п ље н их тек сто ва – пе са ма, при ча, есе ја и за пи са – јед ног од на ших нај ве ћих књи жев ни ка XX ве ка и мо ж да нај в е ћ ег чу д о т вор ц а срп ског је зи ка на шег до ба, за хва љ у ј у ћ и ви ш е д е ц е н иј с ком при ре ђи вач ком тру ду и за ла га њу на шег нај бо љег по зна ва о ца Ви на ве ро ве ли те ра ту ре - Гој ка Те ши ћа. У ка те го ри ји Из да вач го ди не, жи ри се од лу чио за из да вач ку ку ћу „Фе дон“ из Бе о гра да, због ње не кон зи стент не и про ми шље не уре ђи вач ке кон цеп ци је и по што ва ња нај ви ших стан дар да у пре во ђе њу и при ре ђи ва њу сво јих књи га. Из да вач ка ку ћа „Фе дон“ се опре де ли ла за кон ти ну и ра но об ја вљи ва ње ка -

пи тал них из да ња свет ске на уч не и ис тра жи вач ке ли те ра ту ре из обла сти фи ло зо фи је, пси хо ло ги је, ми то ло ги је, ан тро по ло ги је и умет но сти, од ко јих се је дан део по пр ви пут по ја вио у пре во ду на срп ски је зик. И ове го ди не, ван ка те го ри је, жи ри је јед но гла сно од лу чио да Спе ци јал но при зна ње 57. ме ђу на р од н ог бе о г рад с ког сај ма књи г а до д е л и Умет н ич ком дру штву „Гра дац“ из Чач ка, ко јим ру ко во д и Бран ко Ку к ић. При зна ње је до де ље но не са мо за књи ге и из да ња об ја вље на из ме ђу две са јам ске при ред бе, већ и за уку пан ви ше де це ниј ски и зна ча јан до при нос овог из да ва ча на шој кул ту ри, умет но сти и ли те ра ту ри. Спе ци јал но при зна ње за мла дог ди зај не ра при па ло је Ти ја ни Ран чић за ли ков но-гра фич ку опре му књи ге „Не мач ки рат н и пла ка ту Ср б и ј и 19411944.“ ауто ра Ко сте ни ко ли ћа у из да њу За во да за уџ бе ни ке. О на гра ди за нај леп шу књи гу од лу чи вао је жи ри у са ста ву: Ју го слав Вла хо вић, – пред сед ник, Раст ко Ћи рић и Ми ле Гро зда н ић, про ф е с ор Фа кул т е т а Ли ков них Умет но сти – чла но ви. То при зна ње ју че је уру че но за „Лек с и кон ар х и т ек ту р е и умет нич ког за нат ства“ Сло бо да на Мал ди ни ја, ко ји је ура дио и ли ков н о-гра ф ич ку опре м у (из д а њ е „Слу жбе н ог гла с ни К. Р. ка“).

Школски дан за разбибригу Ш колски дан на Сајму књига у Београду јуче је окупио основце и средњошколце из целе Србије, али и из земаља регона. Већ по тредицији, од ујутру до увече за њих су биле организоване разне активности на штандовима излагача. И ове године Сајам је окупио и све издаваче уџбеника, тако дас у и наставници могли на на једном месту да виде читаву понуду школских књига. Посебан програм за Школски дан припремио је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање на чијем штанду је јуче организован програм за децу “Машталица”, а представљена је и издавачка делатност на језицима националних мањина, тако да су своја нова издања промовисали “Либертатеа” И “Руске слово”. На Руском националном штанду јуче је за ђаке организовано такмичење у цртању, док су се у Информативном цен тру Европске уније средњошколци огледали у квизу “Здраво Европо”. На штанду Задужбине Доситеј Обрадовић јуче је представљен Зборник награђених ученичких радова на конкурсу “Идућ` учи, у векове гледа”, док је Национални савет ромске мањине промовисао „Дечје јеванђеље“ на ромском језику. Градска библиотека из Панчева посетиоцима Сајма књига представила је програме свог цен-

тра за таленте, а Издавачка кућа “Клио” пројекат за средње школе “Медијска писменост”. Посебна свечаност јуче је приређена на штанду “Чаробне књиге” чије су „Српске народне бајке за децу 21.“ века овенчане наградом за најбољу дечју књигу објављену између два сајма књига.

BA[TINA

Нушићеве озбиљне позориштарије „По зо ри шни лист“ из ла з ио је у Бе о г ра д у 1901–1902. го ди не, под уред ни штвом Бра ни сла ва Ђ. Ну ши ћа. Штам пан је у Др жав ној шта па ри ји Кра ље ви не Ср би је. Био је по све ћен по зо ри шном жи во ту у Бе о гра ду и дру гим гра до ви ма и до но сио је при ло ге о глум ц и ма, по з о р и шним пи сци ма и зна чај ним пред ста ва ма. Лист по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

На штанду “Чаробне књиге” јуче су ово капитално дело потписивала двојица из респектабилне плејаде аутора адаптација бајки Давид Албахари И Драган Великић ,као и илустратори ,међу којима су светски призната имена из ове области Петар Меселџија, Драган Бибин, Алекса Гајић, Жељко Пахек. Д. Д.

TOP-LISTA

Најтраженији наслови у књижари „Соларис” 1. „Живети слободно“, Ник Вујичић - „Моно и Мањана“ 2. „Педесет нијанси - Сива“, Е. Џејмс - „Лагуна“ 3. „Хобит“, Џон Толкин - „Соларис“ 4. „Српско срце Јоханово“, Веселин Џелетовић - „Поета“ 5. „Монах Калист“, Миливоје Јовановић - „Нова искра“ 6. „Отменост јежа“, Мјуриел Барбери - „Чаробна књига“ 7. „Зов aнђела“, Гијом Мусо - „Алнари“ 8. „Женско завештање“, Карол Мартинез - „Одисеја“ 9. „Зовем се Црвено“, Орхан Памук - „Геопоетика“ 10. „Алеф“, Паоло Коељо - „Паидеиа“

КЊИЖЕВНОСТ ИЗ РЕГИОНА

Сочно као јабука

И

з д а вач ка ку ћ а „За в ет“ об ја ви ла је не дав но ро ман-пр ве нац мла де сло ве нач ке аутор ке На та ше Крам бер гер (1983) „Не бо у ку пи на ма“ . Ова књи г а је до б и л а Европ ску на гра ду за књи жев ност 2010. го ди не. Ро ман је на пи сан на стал ном аутор ки ном пу то ва њу из ме ђу Сло вен с ких го р и ц а, Ма ри бо ра, Ми ла на, Бер ли на и мо ра, пре ко све т а, је зи ка, ди ја ле ка та и на реч ја. На т а ш а Крам бер гер је књи жев ни ц а, сце н а р ист ки ња и но ви нар ка, об ја вљу је у Сло ве н и ј и, Не мач кој и Ита ли ји. На слов „Не б о у ку п и н а ма“ аутор ка опи су је као ро ман у при ча ма. Ове при че се са с то ј е од мно штва фраг ме на та и до га ђа ја ко ји као ка п љи ц е ки ше па да ју у сре ди ш те ства р и, пра во у ср це на ра ци ј е, без уво д а или об ј а ш ње њ а. При ча те че као ре ка, по н е кад ди в ља, по н е кад мир на, у раз ли чи те кра је ве све та- на во ди из да вач. Глав ни лик је Ја на, де вој ка из јед ног сло ве нач ког се ла ко ја сту ди ра у Ам стер да му, где ра ди као да ди ља да би за ра ди ла за жи вот. Ја на до но си са со бом при че из сло ве нач ког се ла у ко јем је од ра сла ра них де ве де се тих го ди на 20. ве ка, по сле про гла ше ња не за ви сно сти, у вре ме гро зни ча вог пе ри о да тран зи ци је. Ове при че се ме ша ју са ствар но шћу Ам стер да ма. Глав ни му шки лик је Бе пи, ри бар, ро ђен из ме ђу два свет ска ра та у Ита ли ји, ко ји је из гу био ро ди те ље под не ја сним окол но сти ма, пре не го што ће

се оти сну ти на пут по све ту. Бе пи је ве при че су све до че ња о пу то ва њу у Ју жну Аме ри ку у по тра зи за зла том, све том ри бом и све тим ре ка ма, о Ин ди ји и ре ци Ме конг, о су сре ти ма са мно го раз ли чи тих ли ко ва, од пе ру ан ских ста ри ца до пла вој -

ке из Ам стер да ма у ко ју се за љу био. Бе пи жи ви у Ам стер да му, и мо ра да пре у зме бри гу о сво ј ој сед м о го д и ш њој уну ц и ко ју му ћер ка ша ље из Ин ди је.Кад се Ја на, Бе пи и све та ри ба срет ну јед ног по по дне ва у Ам стер да му, по сле ди це су пот пу но не пред ви дљив. Сло ве нач ка књи жев на кри ти ка је ро ман „Не бо у ку пи на ма“ до че ка ла вер бал ним апла у- зи ма: глас На та ше Крам бер гер пр шти од рит ма, нео до љи во под се ћа на на чин на ко ји сви ра ју џез му зи ча ри, жи во пи сно и жи во.Ова књи га је не ве ро ват на аван ту ра по е зи је и љу ба ви, соч на као ја бу ка, на во де књи жев ни ту ма чи. Р. Л.

Литерарна Ноћ вештица Ц

ео западни свет убрзано се припрема за прославу Ноћи вештица 31. ок тобра, у којој деца и родитељи, костимирани у зомбије, вештице и друга магична или застрашујућа бића, посећују комшилук у нади да ће песмом и игром измамити слаткише.За одрасле становнике канадске области Комокс Вали, Ноћ вештица је прилика да пру же допринос борби против лоших прехрамбених навика међу децом и омладином, истовремено учећи најмлађе љу бављу према књизи. У сарадњи са Удру жењем за целоживотно учење Комокс Ва ли ја, чла но ви би бли оте ке Корт ни по ста ви ће штанд на коме ће деци, уместо слаткиша, делити књиге, сликовнице и стрипове, за време породичне параде у Ноћи вештица. Прошле године штанд је био постављен у холу. Чланови породице тако су могли да одаберу књиге за најмлађе, сликовнице, бојанке или најпопуларније бајке и приче, баке и деке узимали су популарне дечије књиге, док су тинејџере чекали Хари Потер и „Принцезини дневници“. Ове године Кортни библиотека изнеће штанд на улицу, а догађај назван „Књига за слаткиш“ одиграће се у попо-

O[E ] T књига, N E

дневним сатима. Осим дељења библиотекари ће организовати и радионице у којима ће деца моћи да цртају омиљене литерарне јунаке, а сви заједно учестоваће у градској паради. Овај догађај који има све шансе да прерасте у традицију, као део иницијативе „Књига за слаткиш – Канада“, у овом делу северноамеричке државе покренуо је њен некадашњи становник Робин Риверс. Удру жење целоживотног учења настоји да нађе креативне начине да пробуди потребу за читањем код деце и подстакне их на стварање кућних библиотека, заједничко породично читање и уживање у учењу. Библиотекари из Кортни библиотеке позвали су своје комшије да донирају прочитане и неоштећене књиге, како би имали што више књига за поклањање деци у Ноћи вештица. И Ротари клуб, као и чланови Првог клу ба Канада поклонили су велики број књига наменивши их пројек ту „Књига за слаткиш“, како би деца Ноћ вештица памтила по омиљеној књизи, уместо по гомили непотребних слаткиша. И. В.

kultura

dnevnik

petak26.oktobar2012.

21

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ДАН ИЗЛОЖБОМ О АКВИЗИЦИЈАМА

Обогаћивање колекције у последњој деценији Галерија Матице српске синоћ је прославила свој дан свечаном седницом и изложбом које су посвећене аквизицијама, обележавајући 165 година од оснивања. Изложбу „Аквизиције Галерије Матице српске 2001−2011“ ауторки Александре Стефанов и Јелене Огњановић отворио је председник Матице српске Драган Станић. О аквизицијама било је речи и на свечаној седници, о чему је говорила историчарка уметности Бранка Кулић, као и управница ГМС Тијана Палковљевић, посвећујући свој говор мр Лепосави Шелмић (1944-2002), некадашњој управници ГМС. Изложба „Аквизиције Галерије Матице српске 2001–2011“ представља пресек десетогодишњег рада на попуњавању и развоју колекције, кроз избор 90 најрепрезентативнијих дела. Поклонима и откупима колекција је обогаћена са 1.616 уметничких дела. Реализован је откуп 32 уметничка дела, формирано 16 нових поклон збирки и добијено 244 појединачна поклона. Ова дела припадају периоду од XVII до XXI века и изведена су у

различитим техникама ликовног изражавања. Има дела врхунског квалитета и студијских радова, незаступљених аутора у збиркама и оних већ присутних, такође и вредних појединачних поклона и завештања савремених уметника и њихових наследника, као и комплексних поклон-збирки. Концепт изложбе базиран je према врсти аквизиције, и подељен у неколико целина: поклон-збирке, откупи и појединачни поклони. Збирке су репрезентоване са два, три изабрана рада. Многа су позната имена међу ауторима тих дела као Никола Алексић, Новак Радонић, Стеван Алексић, Милена Павловић Барили, Иван Табаковић, Петар Добровић, Богдан Шупут, Миленко Шербан, Младен Јо сић, као и савремени уметници Владимир Величковић, Мира и Сава Сандић, Милена Јефтић Ничева Ко стић, Марица Радојчић, Ружица Беба Павловић, Петар Ћурчић, Вера Зарић и други. Изложбу Аквизиције Галерије Матице српске 2001–2011, која ће

Фото: Р. Хаџић

трајати до 15. децембра, прати каталог са студијским текстом и ре-

ОТВАРАЊЕ СЕЗОНЕ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Овације „Посвећењу пролећа” Општа беспарица утицала је и на померање почетка новог концертног циклуса Војвођанског симфонијског оркестра, који је своју другу сезону од успостављања професионалног статуса започео месец дана касније, што је и публика, која штедро подржава његов рад и развој, жељна симфонијског музицирања, једва дочекала. Осим пажљиво вођеног уводног Адађа за гудаче (1938) Семјуела Барбера, протеклог у нивелисању поступно градираног, густо засићеног звука и „умиривању“ широко засвођене, лучно обликоване мелодијске линије популарног комада, обе „главне“ композиције први пут су изведене у Новом Саду. Ако је директор и шеф-диригент оркестра Берислав Скендеровић одабиром „Посвећења пролећа“ (1913) Игора Стравинског (поводом обележавања 130-годишњице композиторовог рођења), капиталног музичко-сценског остварења XX века испунио и своје, али и жеље музичара да се искажу у концертној интерпретацији једне још увек веома „модерне“ и енормно сложене партитуре, и тако одмере своје несумњиве уметничке снаге, онда је избором чудног и монотоног Концерта за кларинет и оркестар данског ствараоца Карла Нилсена (1929) учинио уступак нашем водећем кларинетисти Александру Тасићу (иначе, не познајемо ни једног нашег лошег свирача на овом инструменту), да његовим првим представљањем у Новом Саду, обогати и лични репертоар. На срећу, четвороставачна композиција, изливена као један опсежни, континуирани став, у целини дуготрајног мрачног и меланхоличног расположења, на необичан начин је кореспондирала са снажном виталношћу Стравинскијевог „Посвећења“, па бисмо у том смислу и разумели овакво програмско опредељење. Ма-

ло код нас познати аутор, израстао из традиције немачке позне романтике, Нилсен својим нединамичним и „заморним“ Концертом од кларинетисте тражи велику експресивност и способност преношења тешких, развучених плоха, сличних тамних атмосфера, чему је Тасић приступио зналачки и интимно, али и изражајно богато. Свирајући с лакоћом (иако то визуелно можда није из-

посветили до својих максималних граница. Добро уигран, снажно мотивисан и енергично усмераван и подстицан ансамбл, који је више но раније деловао компактно, стабилно и попуњено до оптималног броја чланова, показао је, у преовлађујућој форте динамици, шта може. Спремно и концентрисано одговарао је на јасне захтеве диригента, који је нарочито подвлачио ритмичност ,

гледало) све виртуозне и технички захтевне делове, али и попут врсног певача музикално „испевајући“ лагане тематске целине, Александар Тасић је успешно приказао све особености врхунског извођаштва и савремене кларинетске уметности. Извесној занимљивости збивања допринели су упливи дувачких инструмената (два фагота и две хорне), а нарочито, веома истакнутог малог добоша (увек изванредни перкусиониста Стеван Бурка), који је маршевским „корацима“ и сталном, али „обузданом“ пулсацијом, подвлачио „мирну строгост и озбиљност“ дела. Ипак, све амбиције диригента Берислава Скендеровића и Војвођанског симфонијског оркестра биле су усредсређене на „Посвећење пролећа“ коме су се

„лимене“ и громогласне одсеке, али и масивнију и хомогенију гудачку сонорност. Почевши стварањем пригушене, латентне драматике, а потом емитујући велики и „грмеће“ бомбастични оркестарски звук, понекад и на уштрб ипак постојећих, а неизразитих мирнијих лирских епизода, музичари су одушевили публику до краја испуњене Синагоге. Био је то један од највећих и најефектнијих извођачких резултата Берислава Скендеровића и Војвођанског симфонијског оркестра у којем је свим деловима, импозантног састава „а тре“, нарочито одличном дувачком и ударачком корпусу, пружена могућност да се искажу у пуној моћи својих способности и умећа, што је одушевљени аудиторијум поздравио овацијама. Марија Адамов

У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Изложба „Аутопсија – Пећина заборава” У Музеју савремене уметности Војводине отворена је изложба под називом „Autopsia_Specus Oblivionis (Пећина заборава)“. Ова изложба представља нову, односно текућу праксу која обухвата објекте, видео радове и музику која је примарна продукција пројекта „Аутопсија“. Кустос ове изложбе, која ће моћи да се погледа до 12. новембра, је Лука Кулић. „‘Autopsia‘ је уметнички пројекат који се бави музичком и визуелном продукцијом и окупља ауто-

ре различитих професија кроз реализацију мултимедијалних пројеката. Пракса ‘Аутопсије‘ почиње у касним 70 - тим годинама у Лондону, а наставља се током 80 - тих година у уметничким центрима бивше Југославије. Од 1990. ‘Аутопсија‘ делује из Прага. Музичка продукција ‘Аутопсије‘ може бити класификована као експериментална, авангардна, амбијентална и индустријска, и повезана је са обимном визуелном продукцијом која садржи оригиналне графичке

објекте, плакате, летке, брошуре, књиге, дизајн компакт дискова, експерименталне филмове и видео и аудио инсталације. Основна тема ‘Аутопсије‘ је смрт, пројекат је принципијелно некомуникативан, херметичан и елитистички, и не мари за ефекте своје уметности. ‘Аутопсија‘ се не бави прорицањима. Она се бави стварношћу, што значи Смрћу“ (извод из „Аутопсија интервјуа“ – Роланда Орчика, 2008). Н. П-ј.

продукцијама изложених дела. Током трајања изложбе, сваког петка

у 18 сати ће бити организована стручна тумачења и предавања.

Синоћ су на свечаности Матице српске додељене захвалнице Клуба пријатеља ГМС: великом добротвору Петру Ћурчићу, сликару из Новог Сада, добротворки Олги Димитријевић, наставници из Зрењанина, као и дародавцима Зорану Вујичићу, колекционару из Београда, Бранку Јаковљевићу, економисти и колекционару из Новог Сада, Маријани Табаковић Перишић, професорки из Новог Сада, Вељи Михајловићу, графичару из Београда, академику Динку Давидову, историчару уметности из Београда, Данилу Вуксановићу, сликару конзерватору из Новог Сада, Љуби Маринчићу, колекционару из Београда, Стевану Брзаку, професору из Новог Сада и Даниели Христић, економисткињи из Новог Сада.Захвалнице су такође додељене пријатељима ГМС, међу њима и новинарки наше редакције Наташи Пејчић, затим институционалним покровитељима, великим институционалним покровитељима, и институционалним покровитељима. К. Р.

ИЗЛОЖБА ДАНИЛА ВУКСАНОВИЋА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У ТЕМЕРИНУ

Тајанствене поруке Вечерас у 19 часова у Галери- малих и великих, ћириличних ји Културног центра „Лукијан или пак недефинисаних слова, Мушицки“ у Темерину биће аутор различитим начином наноотворена изложба новосадског уметника Данила Вуксановића који ће представити најновије слике, објекте и цртеже рађене у комбинованој техници настале у последње две године. Изложбу ће отворити Владо Њаради. Када у целости погледамо радове Данила Вуксановића, на први поглед уочавамо бојене површине преко којих се налазе фрагменти калиграфије који као целина чине саставни део композиције слике. То и јесте основа за Вуксановићев начин изражавања, али он не остаје само на томе. Неравна подлога на којој су вршене интервенције, да би се дошло до “оштећења” још више утемељује делове сликане површине чиме доприноси да подлога не буде само структура класичног платна или даске, већ и Данило Вуксановић, Искорак, комбинована део ручно прављеног па- техника на платну пира, грубог зида, асфалта или површине која асоци- шења четком, до гребања или ра на испуцалу жуту земљу - ука- спреја, ствара нову копозициону зује Њаради.- Груписањем руко- целину. писних интервенција у различиПонекад је то довољно да нам те делове слике, при чему се ко- порука тренутка буде пренешеристи од писаних до штампаних, на, али она је често допуњена ко-

лажом. Сам колажни материјал може код Вуксановића да буде и канап, летвица и подсетник који уместо у канти за отпатке новонасталој слици даје свежину, а веома често и акценат. Проћишћеност саме слике се ствара по принципу слојевитог начина наношења акрилних и других боја где понекад настале „флеке” изгледају немарно, а некад су убачена и геометријска тела. Она стварају хармонију и дају уметнику замишљену слику „лого-иконосфере”. Тајанственост, као и чести облици пирамида, лежи, управо, у оним рукописима који се тешко могу дешифровати јер су понекад наношени једни преко других или немају никакакву поруку сем рукописну и саме за себе чине једну особену ликовност. Управо зато у овом циклусу израстају и књиге-објекти као композициона стрелица јединственог израза и поруке. Поруке исписане на парчету папира за нас безначајних бројева, слова, цртежа, једном речју прибелешки, Данилу Вуксановићу су значиле животне смернице које су му у датом тренутку олакшавале организованост.

„ДАНИ 3’АНИМАЦИЈЕ” У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Викенд анимираног француског филма Француски институт, у сарадњи са Културним центром Новог Сада и фестивалом Cинема сити,

у оквиру пројекта „Француски филмски караван“, организује викенд француског анимираног филма под називом „Дани З’анимације“, који ће се одржати 26. и 27. октобра у Новом Саду. Циљ пројекта “Француски филмски караван”, како наводе у „Синема ситију“, јесте „да се домаћим гледаоцима пружи могућност да уживају у филмским богатствима квалитетне француске продукције. Након врло успешног тематског серијала ‘Злочини и мистерије‘, нови викенд француског филма ‘ Дани 3’анимације‘ откриће нам лепоту анимираног француског филма“. Биће представљена нека од најбољих остварења француског анимираног филма, мeђу осталима и

Оскаром награђену „Логораму„. Пројекције филмова почињаће у 19 и 20,15 сати у биоскопској сали Културног центра Новог Сада, док ће улазница за пројекцију коштати 150 динара. У петак ће најпре у 19 сати бити приказан филм „Брендан и тајне Келса“ (2009) у режији Тома Мура. Потом, у 20.15 часова следи филм „Рабинова мачка“ (2009) у режији Жоан Сфар и Антоана Делвоа. У суботу 27. октобра, у 19 часова следи избор кратких филмова: „Логорама“ (режија: Франсоа Ало, Ерве де Кре си, Лидовик Уплен, 2009), „Човек у Гординију“ (режија: Жан-Кристоф Ли, 2009), „Мадагаскар - Један путопис“ (режија: Бастијен Дибоа, 2009), и „Малбан“ (режија: Елоди Буедек, 2008). Затим ће у 20,15 часова бити приказан филм „Острво Блек Мор“ (2004), у режији Жан-Франсоа Лагионија. Н. П-ј.

22

LOv

petak26.oktobar2012.

dnevnik

PO ^E TAK SE ZO NE U SRED WEM BA NA TU

U BA^ KO PA LA NA^ KIM LO VI [TI MA

Zre wa nin ci za do voq ni ze ~e vi ma, @i ti {tan ci fa za ni ma

Pre da to ri ulo vi li divqa~

Sezona lova na fazana i zeca, u lovi{tu kojim ga zdu je Lo va~ ko udru`ewe “Zrewanin”, po~ela je pre nekoliko dana a na terenu su se prvo na{li gosti sa Kipra. Upravnica u ovom udru`ewu Mi le na Ro ma ne li ka`e za “Dnevnik” da je lov na fazana po~eo 14. oktobra, a na zeca dan kasnije, i da su Kiprani do sada lovili u ~enti i Belom Blatu.

Doma}i lovci na terenu }e se na}i od nedeqe, posle ~ega se o~ekuje i dolazak turista iz Italije.

Ka da je o ze cu re~, kod nas je situacija ne{to boqa u odnosu na prethodnu godinu. Izgleda da mu je su{a pogodovala – rekla je Romaneli.

Situacija sa fazanom bi}e ocewena kasnije, ali prema prvim pokazateqima i informacijama sa terena koje su dostavili kiparski lovci, brojnost je na pro {lo go di {wem ni vou, ili je ne{to ni`a. Po wenim re~ima, na terenu nema `etvenih ostataka, ali je zaticano izuzetno mnogo paqevina. @iti{tanski lovci pre nekoliko dana otisnuli su se u

MFoto: J. Pap

lov na fa za na. Ka ko ka `e pred sed nik LU “@i ti {te” Ra d o j i c a Ivan ~ e v i}, lov je dobro pro{ao i ovde je situacija sa fazanom dobra.

- Prethodno smo u lovi{te uneli preko 8.000 jedinki i zato nemamo problema – objasnio je Ivan~evi}.

Lov na fazane u Ba~koj Palanci je po~eo, ali ove godine nisu svi zadovoqni. U Ba~koj Palanci pro{le godine u lovi{te je pu{teno oko 500 fazan~i}a, a lovci su ra~inali da iz prirode mogu da ra~unaju na oko 300. Me|utim, do sada su ovde ku}i no{eni uglavnom jednogodi{wi petlovi, od lane.

- ^iwenica je da su predatori u~inili svoje, ali da }e naneti toliku {tetu to je malo ko mogao da o~ekuje – ka`e Pe tar Jo va no vi}, mla|i, iz Ba~ke Palanke. – Posebna je pri~a {to ima i onih lovaca kojima lova~ka ~lanirana slu`i samo za posedovawe oru`ja, jer imaju dovoqno novca, pa im pu{ka slu`i kao statusni simbol. Oni koji su pravi lovci znaju da mora{ imati dobrog kera i oni koji su to shvatili, imali su po nekoliko fazana. Dodu{e, ima delova, ne samo na{eg lovi{ta, ve} i ostalih u op{tini, gde objektivno nema fazana. A nema ih jer su se nakotili {akali i lisice na koje neki ne}e da tro{e patrone.

Foto: J. Pap

Ako u Ba~koj, pored Dunava, nema fazana, gde }e ih biti – pitaju se lovci koji su pu{ke oka~ili o klin. To {to oni pla}aju i pu{taju fazane u lovi{te, bez

dodatnih mera, li~i kao da hranite lisice i {akale, koji su se, dodu{e, nakotili i uru{ili prirodnu ravnote`u u ovom delu Ba~ke.

M. Su yum

U DO WIM PE TROV CI MA KRAJ RU ME

Prvi, takozvani „eksperimentalni„ lov na zeca o~ekuje se 28. oktobra, posle ~ega }e biti jasnija slika kada se radi o ovoj divqa~i. U narednom periodu o~ekuje se i po~etak komercijalnog lova, kada }e u @i ti {te sti }i tu ri sti iz inostranstva. @. B.

PO NU DA ZA AME RI^ KE MLA DO @E WE LOV CE

Vi {ak ze ~e va za po bra ti me u lo vu Na terenima koji su bogati ze~evima, minule nedeqe lovci Do wih Pe tro va ca, se la kraj Rume, ugostili su svoje pobratime iz ^antavira (LU „Suboti~ka pe{~ara”), i to ni mawe ni vi{e nego jubilarni, osamdeseti put! Malo je lova~kih organizacija koje

ve`e toliko prijateqstvo i po{ptovawe, a ono u ovom slu~aju traje od 1974. godine. Posle dva „van dred na” lo va i dru`ewa, usledio je redovni sastanak kao i svake godine u Dowim Petrovcima, gde su 42 lovca nakon nekoliko krugova ulovila 47 ze~eva, pa su i

O`e ni se da bi do bio pu {ku Vlasnik jedne juvelirnice u ameri~koj dr`avi Ajovi nudi besplatne pu{ke budu}im mlado`ewama koji kod wega kupe vereni~ki prsten za najmawe 1.999 dolara.

- @eleo sam da u~inim ne{to za momke koji ne vole da love dijamante, ve} jelene - izjavio je juvelir Ha rold van Bik.

Ova promocija, koja kao da je inspirisana pri~ama o „Divqem zapadu” traja}e do kraja meseca.

Ponuda - „pu{ka za vereni~ki prsten” podlo`na je zakonu Ajove o posedovawu oru`ja i na wu nemaju pravo osobe koje su osu|ivane ili su zavisne od droga ili alkohola.

(B92)

U SREMA^KOM SELU NE [TI NU

Zbra ti mi li se lov ci iz Hr vat ske i Sr bi je U srema~kom selu Ne{tin potpisana je Poveqa o bratimqewu dvaju lova~kih dru{tava: LD „Fazan” iz Ne{tina, i istoimenog LD iz mesta Vere u op{tini Trpiwa u Hrvatskoj.

Organi upravqawa oba dru{tva su ranije doneli odluku o bratimqewu, a samu Povequ su na sve~anosti u Ne{tinu potpisali Bra ni slav Za ri} Rus, predsednik LD iz Vere, i Si ni {a Vu ja si no vi} - Api nest, predsednik ne{tinskog LD. Sam ~in potpisivawa Poveqe uz prisustvo lovaca iz Vere i doma}ina iz Ne{tina je nadgledao ver~anski lovac Zo ran Ra do vi} Po du na -

vac (jedan od inicijatora bratimqewa), a kao nezvani~ni „svedok” figurirao je Ni ko la Jo vi}, ~lan Skup{tine Lova~kog saveza Vojvodine i uprave ne{tinskog LD, koji je uobli~io tekst Poveqe. Svi oni su predstavnici nove, mla|e generacije lovaca, koji su ovim ~inom pokazali po{tovawe tradicije bratimqewa, a jo{ boqa stvar je ~iwenica da su se zbratimila dva LD iz razli~itih dr`ava, Srbije i Hrvatske, a to je sigurno prvi slu~aj posle vi{e od dve decenije! (www.sr bi ja lov.com)

Po~etak bratske potrage za divqa~i

doma}ini i gosti bili zadovoqni.

Vreme je bilo prili~no toplo za ovo doba godine, a srema~ki „ze~ji tereni” ni ovoga puta nisu zakazali, pa je utisak da ove divqa~i ima u zadovoqavaju}em broju, s obzirom na vremenske uslove koji su vladali tokom godine, naro~ito letos.

Nakon lova nastravqeno je dru`ewe, a jedan od doma}ina, Di mi tri je Mi }a Bo {ko vi} nije zaboravio da goste upozna sa istorijom Dowih Petrovaca, koje postoje od 7. veka, a prvi zapis o ovom mestu datira iz 1520. godine, kao i ~iwenicom da je od tada jedini po~asni gra|anin ovog mesta Mi li voj Mi mo Ni ko li}, lovac iz Vi{wevca kraj ^antavira, koji je upitio zanimqivu poruku mla|im lova~kim nara{tajima: - Voleo bi da mladi lovci nastave ono {to smo mi zapo~eli, da neguju ovu lepu tradiciju.

Ne treba da budu boqi od nas, neka makar budu kao mi - rekao je Nikoli}.

D. Kne `i} Foto: N. Stojanovi}

33. SVET SKO PR VEN STVO U PRAK TI^ NOM LO VU „SVE TI HU BERT”

Dan ci i Ita li jan ke do mi ni ra li u Na ta lin ci ma Na 33. svetskom prvenstvu u prakti~nom lovu „Svetom Hubertu”, koje je ove godine odr`ano u oktobru u Natalincima, na{i reprezentativci nisu postigli zapa`enije rezulta te. Ge ne ral no, naj bo qa je bila selekcija Danske, s obzirom da su pobedili u ekipnom plasmanu u mu{koj konkurenciji, a imaju i pobednika u pojedina~noj konkurenciji - Pa -

u la Val de ma ra Nil se na. Reprezentacija Srbije zauzela je 12. mesto U `enskoj konkurenciji - pojedina~no, najboqa je bila Ita-

Re zul ta ti ekip no 1. Danska 2. ^e{ka 3. San Marino

lijanka Vi la Ele na, a ekipno, Srbija je bila sedma, a poredak je slede}i: 1. Italija 2. [panija 3. ^e{ka Posebno takmi~ewe se odvijalo u kategoriji {panijela, gde su prva bila reprezentacija Italije, ispred Francuza i [panaca.

D. Kn.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

petak26.oktobar2012.

drugu

i

IZDAJEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, kli62868 ma... Tel. 065/55-106-55.

Dana, 24. oktobra prestalo je zauvek da kuca srce plemenitog i dragog supruga, oca i dede

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 63004 021/6394167.

Bogdana Japunxi}a Slobodanu Putniku

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483

Porodica Savati}.

1931 - 2012.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 26. 10. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ba~kom Gra~acu.

Ve~no }emo te ~uvati od zaborava.

Tvoji: supruga Ma{a, sin Milan, }erka Svetlana, unuci Bojan, Nemawa, Milo{ i Ma{a, snaja Gordana i zet Milo{.

63111

63107

Posledwi pozdrav ~ika

SE]AWE

23

1 Preminula je na{a voqena majka, baka i prabaka

Slobodan Nenin 2011 - 2012.

Bobetu

Ovaj svet je druga~iji bez tebe.

Ida Erde{

od Vladinih drugarica: Nata{e, Maje, Mine i Dragane.

Aikido klub „[ivasu�

Nemawa i Joca.

ro|. ^apo 1936 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S bolom i tugom weni najmiliji.

63128

63106

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Hvala ti kume za dugo iskreno prijateqstvo.

63116

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav najmilijoj baki

Qubinki Samarxi} ro|. Josimovi} 1933 - 2012.

Slobodan Putnik

Miroslavu Pura}u

Idi Erde{ 1936 - 2012.

Sahrana je u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Porodica Tojagi}.

od Milanovih kolega Poslovnog centra Novi Sad.

63109

63117

Unuk Bojan sa porodicom.

Sin Sreten sa porodicom.

63127

1 Posledwi mami

pozdrav

3

Posledwi pozdrav

63114

Posledwi pozdrav za najboqu mamu na svetu

Posledwi pozdrav dragom

voqenoj

\or|u

Idi Erde{

Bogdanu Japunxi}u

1936 - 2012.

ocu na{eg velikog prijateqa Milana.

od }erke Ilone sa porodicom.

od porodice Surdu~ki. \or|e Srbulovi}, Dragana i Mile Kolunxija.

Mama, nedostaja}e{ mi.

63120

od: sina Janike, snaje Brankice i wenih unuka Jovane i Sofije.

63113

63105

Posledwi mami

Posledwi pozdrav na{em dragom

Ida Erde{

pozdrav

Vesninoj

63115

Posledwi pozdrav

IZDAJEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon: 064/155-75-10.

62738 IZDAJEM garsoweru za 80E, Ul. Teodora Pavlovi}a. Telefon 6360993.

62773

Bobetu PRODAJEM plac 21 AR - Ka} stari ka}ki put kod Crnog vira.

Telefon 063/8200-869.

62982 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71.

62436

~ika Mali{i

Qubi Jevtovi}

Porodica Domazetovi}.

63121

Porodica Kora}.

od porodice Momi}.

63110

63112

24

^iTUQe l POMeni

petak26.oktobar2012.

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

dnevnik

S tugom obave{tavamo akademsku javnost da je preminula na{a mlada koleginica

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Dragoj

tetka Mariji Milovanov posledwi pozdrav od Sowe i Milana.

63050

Marija - Mara Popovi}

Suzana Pavlovi}

ro|. Basta 1934 - 2012.

studentkiwa 1. godine medicine

Sahrana je u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Mi{o, sin Zoran, snaja Qiqana, k}erka Zorica, zet Bo{ko, unuci Marija i Rado{, sestre Milka, Nada i Nevenka, porodice Popovi}, Basta, Todorovi} i Anti}.

Nenadoknadiv je gubitak porodice kojoj upu}ujemo izraze najiskrenijeg sau~e{}a.

Nastavnici, studenti i radnici Medicinskog fakulteta Novi Sad.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragoj

od stanara Balzakove 17.

3030/P

63104

Posledwi kom{iji

Miroslavu Pura}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminula na{a draga

435/P

Posledwi pozdrav majci na{e koleginice

Posledwi pozdrav

Veziqa Dragoslavi} ro|. Trifunovi} 1933 - 2012.

Julki Vasin Luli

Bobetu Porodice: Mari}, \aji}, Bla`i}, Mudrinski i Beleslijin.

od stanara iz Ul. Dr Ribara 1, 3, 5, 7.

63084

63055

POMEN Dana, 28. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen na{em voqenom

Bo{ku Maksi}u Bo}i

\or|u Radoj~i}u

Qiqani Dragovac

od ~i~e Jove i tetke Marije sa familijom.

63031

POMEN Navr{ila se godina od kad nas je zauvek napustio na{ sin, otac, suprug i svekar

urednik RTV Novi Sad

S qubavqu i tugom tvoje: supruga Borka i }erke Jelena i Maja sa porodicama.

Tuguju: Vaska, Dejan, Milan, Milana, Melanija i Gabrijela.

63085

63019

Posledwi pozdrav dragom stricu

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

Goran Zagor~i}

Svetislavu Krsti}u Mali{i

O`alo{}ena porodica Kabiqo - Dragoslavi}.

3031/P

63099

PETOGODI[WI POMEN

Umrla je moja jedina i najdra`a sestra

Milovanu Kne`evi}u

Veziqa Dragoslavi}

Uspomena na tebe, tvoj `ivotni put i delo iako bolna ponosito nosimo sa sobom.

Slobodan Nenin

Zauvek }e{ ostati deo nas.

Kolektiv Instituta za javno zdravqe Vojvodine.

Sahrana je u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji: supruga Svetlana, sinovi Vaso i Petar, snaja Miroslava, unuke Nina i Lana.

Sa du`nim po{tovawem i qubavqu ~uva}e uspomenu na wu, sestra Spomenka Aleksander sa porodicom.

63076

63100

Posledwi pozdrav dragom zetu, pa{enogu i te~i

Posledwi pozdrav dragom sinovcu, bratu i stricu

Goranu Zagor~i}u

Goranu Zagor~i}u

1956 - 2012.

19. 4. 1928 - 24. 10. 2012.

preminuo u 56. godini. od Slavka i Zorke Jovanovi} sa decom.

Bez tebe, sa tobom u mislima.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodice Kolarski i Pavli~.

od: ^ikice, Strine, [eleta, Goce, Nata{e, Nikole i Neboj{e.

63079

63082

O`alo{}ena porodica Zagor~i}.

63091

63081

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 24. oktobra preminuo na{ deda

Pro{lo je godinu dana od prerane smrti na{eg dragog

Daneta Daki}a

Svetislav Krsti} Mali{a

\ole

Goranu Zagor~i}u

19. 4. 1928 - 24. 10. 2012.

1945 - 2011.

Sahrana je danas, 26. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Godi{wi pomen dajemo u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 11.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: snaje Du{ica, Sne`ana, praunuka Teodora i unuk Svetislav.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Sava, }erka Gordana i sin Goran sa porodicama.

63088

62952

Hvala ti dru`ewa.

za

nezaboravna

od porodica: Poqi} i Raki}.

Porodica Man~evski.

63080

63073

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Danas, 26. 10. 2012. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a mama

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milo{ Cindri}

Milica Stanivuk iz Turije

iz ^elareva

]erke: An|elka i Stevka sa porodicama.

Prazni su dani, nema radosti, nema lepote, samo bol i tuga, brate moj. Te{ko }emo bez tebe.

Neka te an|eli ~uvaju. Volimo te mnogo.

Brat Ivan, Marko, Spomenka, brat Joca, Petar, Milo{, Zorica i tvoji najmiliji.

62879

63012

Protekla godina je ostavila traga u na{oj du{i, ali nije izbrisala tvoj lik u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom prijatequ

Miroslavu Pura}u

Posledwi pozdrav

Sa neizrecivom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Slobodan Putnik

od Jolike Pilipovi} sa porodicom.

Neute{ni: supruga Mirjana, sin Vladimir, }erka Jovana, unuke Sara i Iva i zet Ivan.

63027

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom prijatequ

S tugom se opra{tamo od dragog prijateqa

Bobe Sa~uva}e te bezbroj uspomena.

od \akovi}: Vladimira, An|elke i ujaka \ure.

Buba, Ana, Bata i Sini{a.

63064

63069

63057

Filip Novakovi} Mikan

Hrabro i ponosno, kao {to je i `ivela, ve~ni sanak usnula je moja majka

Julka Vasin Lula 1939 - 2012.

Volimo te qubavi.

63011

Neizmerno tu`ni, zbog odlaska na{eg dragog zeta

\or|e Radoj~i}

in`. Miroslava Pura}a Sa po{tovawem i qubavqu osta}e u na{em se}awu.

Dragana, Vladana i Tina.

63042

]ao dragi

\or|u Radoj~i}u

Sahrana }e se obaviti u petak, 26. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

POMEN

od: Sa{e, Gorana, Tamare i Igora.

Posledwi pozdrav

25

iznenada preminuo u 67. godini.

26. 10. 2008 - 26. 10. 2012.

Svetlani Brankovi}

petak26.oktobar2012.

Opra{tamo se od dragog nam kom{ije, uz posledwi pozdrav: Nada, Vilka i Zlata.

Ru`a - Seka i Jova Mamula.

Borba je zavr{ena, tvoje je sada Carstvo nebesko.

GODI[WI POMEN Sa ponosom i qubavqu ~uva}u te u srcu.

63062

63066

3 POMEN Pro{lo je {est meseci tuge i se}awa na tebe dragi na{

Tvoja Tamara.

62990

Martinu Zva~ku Miroslavu Pura}u

Miroslava Pura}a

26. 10. 2011 - 26. 10. 2012.

od Stevana Pilipovi}a sa porodicom.

Marija i Borut Pilipovi} sa porodicom.

Bio si deo na{ih `ivota, uvek vedar, skroman, drag.

Ostaju najlep{a se}awa i zahvalnost za Tvoju dobrotu i qubav.

Tvoji najdra`i.

63040

63039

63041

Tu`ni se pozdravqamo od izuzetnog i posebnog zeta, ne`nog te~a

S tugom i bolom obave{tavamo da je 24. oktobra u 84. godini preminula na{a majka i baka

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Nikola Milana No`ini} dipl. in`. hortikulture

Kako vreme prolazi ti nam sve vi{e nedostaje{.

Tuguju tvoji: roditeqi, supruga, sin, sestra, tetka, zetovi i sestri}i.

U subotu, 27. 10. 2012. godine, u 11 ~asova polo`i}emo cve}e na grob na{eg Nikole na Starom gorwem grobqu u Futogu.

Porodice: No`ini} i Bor|o{ki.

63024

Miroslavu Pura}u

od brata Nenada.

63054

Miroslava Pura}a

Marija Milovanov

Kad `ivot bespovratno odlazi, prelepa se}awa ostaju urezana u ve~nost i traju sa nama.

Ispra}aj drage nam pokojnice je danas, 26. 10. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Boro Bo{kovi} pukovnik - veterinar

Zahvalni, uz ogromno hvala, tvoji Jovan i Desanka.

O`alo{}eni: }erka Mirjana, zet \or|e i unuk Igor.

Dragi Boro, tuga }e polako pre}i u ve~nost, a ve~nost ne}e dozvoliti da tvoj dragi lik prekrije zaborav.

Po{tovawe i qubav prema tebi traja}e dok traju na{i `ivoti. ^uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

63037

63025

62880

Zbogom na{ voqeni Mitojane.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Ve~no }emo se se}ati tvoga osmeha i dobrote kojima si ulep{ala na{e `ivote

Miroslavu Pura}u

Marija Milovanov

Miroslav Pura}

ro|. Molnar

preminuo posle kra}e i te{ke bolesti u 68. godini.

Sahrana }e se obaviti u petak, 26. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Draga mama, uvek }emo te voleti i misliti na tebe.

Beskrajna je tuga i bol {to te nema vi{e sa nama.

Tvoji neute{ni: supruga Gordana, sinovi Dejan i Milan, snaha Jelena i unuka mezimica Milica.

Tvoja }erka Daca i Andrija.

63034

63048

Pogo|eni tvojom prebrzom smr}u, duboko tu`ni, opra{tamo se od tebe.

Sne`ana Vasovi} Branko, Zorica, Dragan i Ivana sa porodicama.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 27. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek tvoji: Marina, Nikola i Dragan.

63053

62940

26

tv program

petak26.oktobar2012.

Радомир Константиновић

07.30 08.00 09.00 12.00 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Др Мартин Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Фи ло зоф над па лан ком Шта је до ма ћој по ли тич кој и кул т ур ној сце ни зна чио књи жев ник и фи ло зоф, ака де мик Ра до мир Кон стан ти но вић и због че га око ње го ве по ја ве вла да го то во за ве ре нич ко пре ћут ки ва ње, те ма је спе ци јал не еми си је „Фи ло зоф над па лан ком“. Аутор ка: Нада Зорић (РТВ 1, 21.00 и 00.10) 06.30 09.00 09.05 09.35 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 01.00 01.30

Добро јутро, Војводино Државни посао Фолдер култура Плави круг Еко Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Свет тишине Српски екран - емисија МТВ-а на српском Емисија на мађарском са титлом на српском Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Филозоф над паланком, специјална емисија Војвођански дневник Петказање Један на један Филозоф над паланком, специјална емисија Комшилук Све странци

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Вршачки венац 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт 12.00 Кад зазвони 12.30 Вести (мађ) 12.40 Док.филм на рум.титл.на срп.

13.05 Вршачки венац 14.05 Биографије 14.45 ТВ баштине 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Траговима давне прошлости 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Људи из сенке 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

Мартин Клунс

СЕ РИ ЈА

Др Мар тин Уло ге: Мартин Клунс, Керолин Кац, Џо Абсолом, Селина Кадел (Панонија, 13.00)

06.30 08.30 09.05 09.35 10.30 11.05 11.35 12.00 13.05 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.40 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Храна и вино Серија Украдена срца Лична грешка Дунавска салетла Неми сведок Опчињени Витраж Вреле гуме Серија Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Документарни програм Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ленија Украдена срца Објектив Неми сведок Филм: Категорија 7 1. део

09.30 Гранд При 10.00 Премијер лига, магазин 10.30 Мото ГП Аустралија – Тренинг 11.00 Евролига: Лијетувос – Партизан 13.00 АТП Валенсија 1/4 финала 14.00 АТП Базел 1/4 финала 19.45 Евролига: Ефес – Цедевита 21.30 Најава шпанске лиге 22.00 Лига шампиона: Шактар – Манчестер Сити 23.45 Најава Премијер лиге 00.15 АТП Базел и Валенсија 1/4 финала 01.15 Мото ГП Аустралија – Тренинг

06.00 06.05 08.00 09.03 10.08 10.37 11.10 12.00 12.15 12.31 13.20

02.24 03.22 03.50 04.22 04.49 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Отписани Разгледница Енциклопедија за радознале Све што треба знати о.... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Из прозних дела домаћих писаца: Хасанагиница, филм Ово је Србија Позориште у кући Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Транспортер 3, филм Истражитељи из Мајамија Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Учитељ, филм Отписани Енциклопедија за радознале Око Разгледница Непобедиво срце Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне

15.10 15.50 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.59 23.45 00.09 00.54

Екс клу зив Еки па Пр ве ТВ сре ла се са чла но ви ма гру пе Depeche Mode у Па ри зу. Чу ве ни бри тан ци по твр ди ли су до ла зак на Ушће 19. ма ја 2013. го ди не, али и от кри ли де та ље ве за не за но ви ал бум. Во ди тељ ка: Јована Симоновић (Прва, 18.05) 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузива

Слагалица Софијин свет Томас и другари Ози бу Црвено, жуто, зелено - крени Курбан-бајрам, пренос из Бајракли џамије 08.35 Зујалица 09.00 Књижевност старе и јужне Србије 09.26 Арс практика 09.40 Острво орангутана 10.00 Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос програм зависи од трајања преноса 10.01 Београд - Вечити град 10.43 Живот и стандарди 11.06 Метрополис 11.33 Бардови театра: Бора Тодоровић 12.31 Гитар арт фестивал

dnevnik

05.46 06.22 06.48 06.58 07.03 07.15

Кур бан-бај рам, пре нос из Бај ра кли џа ми је Бај рам ски на маз ће пред во ди ти, а по том ће одр жа ти хут бу (про по вед) Мухамед еф. Јусуфспахић, муф ти ја ср би јан ски и за ме ник ре и сул-уле ме Ислам ске за јед ни це Ср би је. (РТС 2, 07.15) 13.09 Трезор 14.08 Зујалица 14.33 Књижевност старе и јужне Србије 14.59 Арс практика 15.12 Острво орангутана 15.33 О родној равноправности 16.03 Еко менаџер 16.27 Праг села Србије 17.01 Елиза из Ривомброзе 17.58 БЕЛЕФ 2007.

18.29 Савремени писци 19.00 Фудбал-Преглед Лиге Европе 20.00 Право на будућност 20.45 Лов и риболов 21.16 Елиза из Ривомброзе 22.14 Контекст 22.45 Научни кафе 23.33 Хроника 57.међународног београдског сајма књига 00.03 ЕКВ 00.34 Трезор 01.31 Фудбал - преглед Лиге Европе

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00

Улови трофеј Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Удовице Мирослав Лазански Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Друга;ија верност Обични људи Филм: Станица обичних возова Филм: Пази шта радиш Филм: Нула нула Удовице Еротска серија Филм: Срећа у малим дозама Домаћа музика Одељење за специјалне јединице

Ронда Флеминг

Об ра чун код ОК ко ра ла Ин спи ри сан исти ни тим ле ген дар ним до га ђа јем ка да су се бра ћа Ерп, дав не 1881, су ко би ла са два кла на - Клен то ни ма и Ма кло ри ји ма, на кон че га су усле ди ле две де це ни је уби ства из осве те. Уло ге: Берт Ланкастер, Кирк Даглас, Ронда Флеминг, Денис Хопер Ре жи ја: Џон Стерџис (B92, 21.00) 06.45 Људи с Менхетна 07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.05 Топшоп 13.20 Нинџа ратници 14.10 Никита 15.00 Дневни магазин 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 18.00 Пут око света 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Обрачун код ОК корала 23.55 Спортски преглед 00.15 Амерички топ-модел

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Фамилијарна намештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Шопингхоличарке Српска посла Филм: Влад

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.10 11.30 11.50 12.25 12.45 12.55 13.10 13.40 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 21.05 22.05 23.30 00.15 01.00 01.45 02.45 03.45 04.45

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Мали мајстор Гоа Дино ратник Бем 10 Метеор и моћни камион Поп Пикси Хепи квизић Телешоп Црвени орао Телешоп Истина и правда Насловна страна - квиз Моја Србија Телемастер На тајном задатку Црвени орао Долина вукова Љубавни сигнали Луда кућа Гламур Беверли Хилс Звездана капија Позајми ми ауто Скандалозно Љубавни сигнали Моја Србија

Авантуре малог Пере Фантастичне приче и одрасле могу довести у невоље. Сјајна прича о пријатељству, спасавању зла и љубави према ближњима. Мали Пера је одрастао са баком која му је много причала о легендарном Змају. (Хепи, 08.55)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

04.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Го ди не про ла зе, 10.00 Шоу - Па ро ви, 14.00 Ве тар у ле ђа, 16.00 Љу бав на про да ју, 17.00 У ме ђу вре ме ну, 18.00 Го ди не про ла зе, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Скар ле ти на ви дов чи ца, 21.00 Топ 10, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 01.00 Оде ље ње за уби ства

08.45 Тан дем, 08.55 Ски Ја хо ри на, 09.25 Фо кус, 12.50 Ту ри стич ке раз глед ни це, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фо кус, 17.00 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.50 Ин фо Пулс, 21.10 Ту ри стич ке раз глед ни це, 21.30 Ин фо клуб, 22.15 НС Ин декс, 22.30 Ба ње Ср би је, 23.00 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.35 Фо кус, 01.00 Ски Ја хо ри на

08.00 Обра зов ни про грам, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Про лог, 10.00 Пре глед штам пе, 10.25 Док. филм, 12.00 Ак цен ти, 12.15 Филм, 14.00 Ак цен ти, 14.15 За бав ни про грам, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Пи смо гла ва, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Се риј ски филм, 20.00 Обра зов ни про грам, 21.00 Здра вље, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Пр слук аге ин

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Фарма, 14.55 Инфо К9, 15.30 Оф Роад, 16.00 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Герила, 22.45 Бибер, 23.00 Инфо К9, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћ ни програм

12.00 Срем на дла ну: Пе ћин ци, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хо би, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ве зер, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

petak26.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Душан Кецмановић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 10.25 Обрачун посластичара 11.20 Најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Медијум са Лонг Ајланда 20.55 Супруге мафијаша 21.50 Др Џи 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Тајни рат Ћелија Мрачна страна Микеланђела Наполеон Заборављени начини исхране Комеда – музика једног живота Рутка – Дневник Холокауста Тајм тим година Ћелија Царство мора Заборављени начини исхране Туберкулоза. бела смрт Шпански грип – заборављене жртве Гладијатори Суђење нацистима у Нирнбергу Царство мора Тајм тим година Суђење нацистима у Нирнбергу

Вилењаци Срећни клинци Срећни клинци Филм: Анђео чувар Филм: Млади учитељ Филм: Дневник Јанга Тровача Филм: Срећан Божић Филм: Правило службе Филм: Нестала колонија Еротски филм Еротски филм

Нестала колонија Енглески колонијалисти, предвођени гувернером Вајтом, насељавају Форт Релеј у нади да ће започети нови живот на мирном острву Ранаоке. Нажалост, застрашујуће откриће леша који виси и упозорење исписано крвљу „Спасите своје душе пре него што вам их они одузму“ брзо је заташкано од стране гувернера. Улоге: Ејдријен Пол, Фрида Шоу Режија: Мат Код (Синеманија, 22.00)

Фрида Шоу

06.00 Том и Џери и Чаробњак из Оза 07.00 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 08.20 Њихова лига 10.25 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 11.45 Холивуд на снимању 12.15 Сати 14.05 Права љубав 15.45 Матурско 17.25 Филмови и звезде 17.55 Бег из дивљине 20.05 Епизоде 20.35 Царство порока 21.35 Права крв 22.35 Гребен 00.00 За обојене девојке 02.10 25 карата 03.35 Десетка 05.30 Филмови и звезде

07.50 08.55 11.20 11.40 12.50 13.45 14.55 16.55 17.10 18.05 19.05 20.00 21.00 22.00 00.15 02.00

Галилео Маекгувер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Будва на пјени од мора Дежа-ву, филм У потери за белим, филм Астро шоу

Итан Хок

Док враг не сазна да си мртав 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Амерички ратни бродови Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Каразуб Монк Филм: Велика лига 2 Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

06.20 07.20 08.20 09.20

Два брата, Енди и Хенк, у тешким су финансијским проблемима. Старији Енди је хероински зависник, а млађи Хенк дугује новац бившој жени Марти за алиментацију, љубакајући повремено с Ендијевом супругом Ђином... Улоге: Филип Сејмур Хофман, Итан Хок, Алберт Фини, Мариса Томеи, Мајкл Шанон Режија: Сидни Лумет (ХРТ 1, 01.10) 07.00Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 Иза екрана 18.55 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.40 Царство порока 22.45 Дневник 3 23.13 Спорт 23.25 Ток Радио, филм 01.10 Док враг не сазна да си мртав, филм 03.05 Мери и Тим, филм

06.50 Курбан (хаџи) бајрам, пренос бајрамске свечаности из загребачко исламског центра 08.20 Девојчица из будућности 08.45 Олујни свет 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватско сабора 13.40 Мери и Тим, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.40 Генерација Ипсилон 17.10 Бриљантин 17.50 Велики, филм 19.30 Кришке сира 2, док. серија 20.00 Деца сунца 20.50 Књига или живот 21.15 Опера бокс 21.45 Елена Мосук и Симфонијски оркестар и Хор ХРТ-а 22.45 Неми сведок 00.30 24 01.15 Злочинци у оделима 02.00 Дарма и Грег 02.25 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00

21.00 23.00

Шевина песма Биографија - Џим Кери Братска љубав Трамвај звани жеља Биографија - Оливија ЊутонЏон Дантеов врх Светлост дана Биографија - Дејвид Крозби Необуздана Ајрис Биографија - Оливија ЊутонЏон Смртоносна раздаљина На златном језеру

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.40

Пеги Су се удаје Сенке и магла Празници са Ејприл Запослени људи Месечина и Валентино Менхетн Осуђеници Лажов Земља чуда Затворене куће Девојке из снова

14.00 16.00 17.30 18.30 20.00

У потери за белим На одмору Чик и његови пријатељи случајно набасају на последице и остатке обрачуна банди који је пошао по злу. Чик некако увери пријатеље да продају кокаин који су за собом оставили дилери, несвестан да је један од учесника сукоба, Брајан преживео... Улоге: Џад Нелсон, Луис Мандилор, Сандра Видал, Дебора Зои, Триша Хелфер, Сандра Видал Режија: Марк Лестер (РТЛ, 00.15)

Сандра Видал

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Обмана са Китом Беријем Дајнамо, чудесни мађионичар Уништавање! Пен и Телер – Лаж или истина Обмана са Китом Беријем

08.30 10.00 11.00 12.00 13.15 14.30 16.00 22.00 23.00 00.00 00.15 00.45

Тенис Билијар Уметничко клизање Тенис Уметничко клизање Тенис Тенис Куглање Најјачи човек Мотоспортови Аутомобилизам Тенис

21.00 22.00 00.00 00.55

Н

Џепароши и лопуже у нашим редовима

ије чудно што се у време економске кризе сма- ваљало је хитро опоравити што више физички и псињују – неретко и драстично – давања за зашти- хички трауматизованих ратника и што пре их вратити ту душевног здравља. Душевни болесници су на фронт. први на удару и кад рационализам постане главно обеДа ли је био моралан такав поступак према душевлежје економске политике. Пошто се верује да се пси- ним болесницима? Јесте, ако се морално тумачи понахијатријским мерама може мало или нимало постићи у шање чији је циљ промоција онога што је опште добро њиховом оспособљавању да постану продуктивни чла- за ту заједницу и државу. У Хитлеровој Немачкој је као нови друштва, па ће, кад оздраве, прегалаштвом оправдати средства уложена у њихов третман, сматра се – више подразумева него отворено каже – да је, гледајући економски, неосновано издвајати иоле значајнији новац за то. Бројни су и различити облици психијатријског неморалног и неетичног понашања. Психијатар може намерно да кривотвори психичко стање пацијента или човека коме вештачи његову моћ да схвати значај конкретног поступка и последице. Зашто? Да стекне корист! Конкретно, психијатар може утврдити да нека особа није била психички компетентна да потпише пословна документа; да, у случају развода, није кадра да се брине о одгоју детета; да је била душевно поремећена у време венчања те је брак ништаван; да није у стању да Стаљин опоненте слао у Гулаг или психијатријске азиле управља властитим пословима и брине о себи те јој је потребно одузети право да доноси највише, заједничко добро перципирано постизање иоле значајне одлуке и одредити јој старатеља. Такође, ратног циља: освајање малтене целог света. Што већи психијатар може да тражи или прими понуђену награ- број Немаца изузетне физичке и психичке снаге био је ду за проглашавање одређене особе „из психичких раз- део тога циља, тачније, једна од претпоставки за његолога“ неспособном за војну обавезу. Психијатар може во остварење. да тражи или не одбије награду за приказивање пациДа ли је, пак, био етичан наведени поступак према јентовог стања горим него што јесте да би му омогућио душевно поремећеним и ментално недовољно развиједа добије (већу) материјалну одштету кад тражи ком- ним особама? Није у мери у којој није одговарао унипензацију за претрпљене болове и страх узроковане, верзалним, општељудским стандардима понашања нпр., повредом на послу или према особама чије су функсаобраћајним удесом. И то ционалне способности смаУ Немачкој је од 1939. до 1945. није све. Кад родбина, због њене због болести. уморено око 200.000 душевно веома изражене стигме дуУ Стаљиновом СССР-у шевног поремећаја у тој сребила је доста раширена поремећених особа. На прсте се дини или неких других разпракса проглашавања думогу набројати истакнути лога, жели да једном засвагшевно поремећеним псинемачки психијатри који нису да заборави пацијента па је хички здравих политичких учествовали у масовном убијању опонената, њиховог присилзаинтересована за то да он пацијената поверених остане у психијатријској ног смештања у душевне болници до краја живота, болнице и третирања психиим на лечење психијатар може од родбине јатријским методама. Није тражити награду. Психијато био једини начин третматре који се понашају тако назвао бих психијатријским на оних који су се оглашавали против владајућег режид`епарошима или лопужама. Међутим, такво пона- ма. Неки су слати у затвореничке колоније у Сибиру, шање није својствено само психијатрима. неки подлегли тортури у току монтираних судских За идентификацију посебности психијатријског не- процеса, а за неке се, након хапшења, никад више није морала и неетичности битно је како тумачити то што се чуло. одређује као опште, заједничко добро. Наиме, оно се Опет се поставља исто питање: да ли је био моралан може схватити као добро за дату заједницу и државу такав третман противника режима? Јесте, ако се као и/или добро у општељудском, универзалном смислу. опште, заједничко добро схвати оно што је добро за поУ Хитлеровој Немачкој, од 1939. до 1945. уморено је стојећи поредак, тј. оне који руководе друштвом. Житеоко 200.000 душевно поремећених и ментално недо- љи СССР-а су деценијама одгајани у веровању да је ковољно развијених особа. На прсте једне, највише две мунизам, и то његова совјетска верзија, најбољи од руке, могу се набројати истакнути немачки психијатри свих могућих система те да су непријатељи народа сви који нису учествовали у масовном убијању пацијената они који мисле и раде против система који је народни, поверених им на лечење. створен на слику и прилику онога што народ жели, што Иза тог убијања није стајао, као што се то често на- је народу потребно. води, само еугенетички резон и жеља да се аријевска Неморалан је, дакле, свако ко хоће да промени или раса „унапреди“ генетички. Тада је Немачка била у ра- сруши тај и такав поредак, а моралан је онај ко га брату. С фронта су стизале хиљаде рањеника које је треба- ни, без обзира на средства којима се служи. Да ли се ло збринути у болници па је било све мање слободних психијатри понашају етично кад прогласе („дијагнокревета. Владала је велика оскудица. У таквој ситуаци- стикују“) душевно поремећеним психички здраве поји – као што често бива у економски тешким времени- литичке опоненте и присилно их смештају у душевне ма – први су се на удару нашли душевно поремећени и болнице само јер су политички опоненти? Наравно да ментално недовољно развијени људи. Сматрало се да не јер је у супротности с општељудским стандардима се на њих узалудно троше драгоцена средства. Уз то, етике. Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak26.oktobar2012.

dnevnik

26. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Да нас сте скло ни то ме да бу де те при ву че ни жи вах ним и уз бу дљи вим ства ри ма. Нај ви ше ће вам од го ва ра ти ди на мич не и дра ма тич не ак тив но сти. Ако вам је жи вот по ма ло до са дан, по тра жи те на чи не ка ко да га за чи ни те.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда ће те да нас мо ра ти да пре ду зме те ве ли ку ак ци ју да би сте од бра ни ли свој став. Ва ше тре нут но раз ми шља ње вас је до ве ло до од ре ђе не тач ке и са да сте су о че ни с од бра ном те тач ке.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Што ви ше ак ци је на пра ви те да нас, ви ше ће те по сла оба ви ти. Мо жда ће те би ти укљу че ни у јед ну од оних си ту а ци ја у ко јој ка же те не што, а за тим мо ра те да из вр ће те исти ну или лаж да би сте од бра ни ли сво је гле ди ште. Ва ше раз ми шља ње је у скла ду с груп ном ди на ми ком да нас и схва ти ће те да је са рад ња с ти мом из у зет но ко и сна. Што ви ше из ра зи те сво је раз ми шља ње у гру пи, ви ше кон крет не по др шке ће те до би ти за свој рад. Без об зи ра на то ко ли ко ма па ко ри сти те и ко ли ко се пу та за у ста ви те да за пи та те за пра вац, и да ље не ће те би ти си гур ни у то ко јим да кре не те. Сви пу те ви мо гу би ти за ни мљи ви, а ви не же ли те да про пу сти те би ло ко ју зна ме ни тост ус пут до сво је де сти на ци је. Ва ша до бро раз мо тре на ак ци ја би ће ве о ма ефи ка сна да нас. Ис ко ри сти те сво ју мен тал ну сна гу. Не устру ча вај те се да по ка же те пра вац дру гим љу ди ма ко ји ће би ти до бар за њих.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По де ли те сво је раз ми шља ње с осо ба ма ко је мо гу по мо ћи да их оства ри те да нас. Ако има те не што да пре ме сти те или пре се ли те, не по ку ша вај те то да ура ди те са ми.

По ку шај те да не бу де те ухва ће ни у по ку ша ју да про дре те у срж све га да нас. Ужи вај те у јед но став ним за до вољ стви ма ко ја су бес плат на. За ба ви те се ма ло хо да њем по иви ци. По ку шај те да уви ди те умет ност у др ве ћу. По сто ји убр за на енер ги ја у ва зду ху ко ја су ге ри ше дра ма тич не про ме не у ва шем жи во ту. Не ће вам све ићи на ру ку ако не при ме ти те мо гућ но сти ко је су отво ре не за вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пре пу сти те се ве о ма ко мич ном да ну. Ства ри ће већ су тра би ти знат но озбиљ ни је, за то ис ко ри сти те овај дан за за ба ву пре не го што до ђе вре ме за по сао.

Ваш ра зум се мо жда по и гра ва с ва ма, за то не мој те пот пу но да ве ру је те сво јој пер цеп ци ји. Раз ми сли те о дру гим ме то да ма ре ша ва ња про бле ма, ко је мо жда ра ни је ни сте ко ри сти ли.

Да нас би мо гла би ти по след ња шан са да ка же те сво је ми шље ње о од ре ђе ној си ту а ци ји. Ис ко ри сти те ту при ли ку да из не се те оно што же ли те. Ва ше раз ми шља ње мо же би ти ве о ма про гре сив но.

TRI^-TRA^

Из бла ми ра ла се Че рил Кол V REMENSKA

16

Subotica

15

Sombor

12

Kikinda

16

Vrbas

14

B. Palanka

16

Zreњanin

17

S. Mitrovica 14 Ruma

13

Panчevo

17

Vrшac

18

Srbija Beograd

17

Kragujevac

17

K. Mitrovica 21 Niш

PROGNOZA

СумаглИцу

Vojvodina Novi Sad

20

На хуманитарном концерту Че рил Кол, на почетку њеног наступа, плајбек је због техничких проблема заказао, а певачица се није баш најбоље снашла. Черил је само нешто шапутала у микрофон и повремено јој је излетео неки уздах. Снимак наступа је убр зо стигао на интернет, а на каналу Јутјуб могу се прочитати разни коментари како она не уме да пева. Че рил је на свом Тви тер профилу написала да се није претерано узбудила због техничких проблема на концерту и да се нада да је њен наступ допринео овој хуманој манифе стацији.

И КИшу одуваће ветар

НО ВИ САД: Пре под не ни ска облач ност са су ма гли цом, уз крат ко трај ну сит ну ки шу. По под не ће би ти и сун ча них ин тер ва ла, уз слаб ју го и сточ ни ве тар. При ти сак у опа да њу. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10 сте пе ни, а мак си мал на 16. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре под не ма гла или ни ски обла ци са су ма гли цом и по не где сит ном ки шом. Са мо на за па ду мо же оста ти тмур но вре ме до кра ја да на. По под не слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак по сте пе но опа да. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7 сте пе ни, а мак си мал на 18. СР БИ ЈА: Пре под не ма гла или ни ска облач ност са су ма гли цом, по не где са сит ном ки шом. У ју жним и ју го и сточ ним пре де ли ма ви ше сун ца и то пли је, а по под не ће се раз ве дри ти у ве ћи ни кра је ва и по че ће да ду ва слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак по сте пе но опа да. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 20 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сутра ма ло то пли је, али уз на об ла че ње с ки шом. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. У не де љу ки ша и за хла ђе ње, У пла ни на ма су сне жи ца и снег. У по не де љак хлад но с ки шом. Од утор ка по сте пен по раст тем пе ра ту ре.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Релативно повољна ситуација за хроничне болеснике и осетљиве особе. У јутарњим сатима астматичари могу осетити извесне тегобе. Метеоропатске реакције су могуће у виду главобоље и поремећаја сна. Неопходни су слојевито одевање и умерена физичка активност.

Evropa Madrid

17

Rim

21

London

10

Cirih

12

Berlin

7

Beч

10

Varшava

5

Kijev

10

Moskva

4

Oslo

5

St. Peterburg 3 Atina

24

Pariz

12

Minhen

9

Budimpeшta

15

Stokholm

4

VIC DANA Пи та учи те љи ца Пе ри цу: - Ода кле до би ја мо стру ју?

- Из џун гле, учи те љи це.

- Ка ко то из џун гле?

- Kад не ста не стру ја мој та та ка же: „Ко ји мај мун је ис кљу чио стру ју?”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

103 (-17)

Slankamen

218 (-11)

Jaшa Tomiћ

Apatin

181 (-20)

Zemun

279 (-12)

Bogojevo

172 (-19)

Panчevo

292 (-8)

Smederevo

468 (-8)

Baч. Palanka 192 (-16) Novi Sad

178 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

209 (-10)

NERA

Hetin

60 (2)

TISA

-58 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 157 (-29) Beograd

Kusiћ

224 (-12)

28 (0)

Reшeњe:

DUNAV