Dnevnik 26.novembar 2009.

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 26. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22554 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U NARODNOJ SKUP[TINI JU^E SE @ESTOKO RASPRAVQALO O PREDLOGU STATUTA APV

Optu`be za separatizam vre|aju Vojvo|ane str. 3

I N T E R V J U : BO@IDAR \ELI], POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

REKONSTRUKCIJA OFICIRSKOG PAVIQONA

Zatezawe tvr|ave

Kandidatura bez ishitrenih poteza – U slu~aju da se me|u dr`avama ~lanicama EU postigne konsenzus o odmrzavawu Prelaznog trgovinskog sporazuma, treba sa~ekati da se vidi sadr`aj zakqu~aka Saveta ministara EU i onda }emo odlu~iti o slede}em koraku – izjavio je za „Dnevnik” potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}.

Foto: N. Stojanovi}

Foto: A. Erski

str. 2

str. 9

PO^ELA OBNOVA NOVOSADSKOG BIOSKOPA

Najezda majstora na „Arenu”

str. 7

SPORT

str. 16 – 19

NASLOVI

Politika 2 Pustite Srbiju da napravi slede}i korak ka Uniji 3 Predrag Novikov: Brisel je ipak broj 1

Ekonomija

Toplo

4 [trajk upozorewa u „Vitalu” 5 Velika zamka u bruto platama

Nov~anik Najvi{a temperatura 17 °S

Foto: N. Stojanovi}

VO[A I BEOGRA\ANI U POLUFINALU KUPA

6 Za goli `ivot fale 4.000 dinara 6 Inspektori ulovili 680 tona neispravnog mesa

VATRA ODNELA POLA KU]E NA ADICAMA

Deseto~lana porodica u deset kvadrata

str. 7

Novi Sad 7 Miroslavu Markovi}u prva nagrada za fotografiju

Vojvodina 11 Bajatovi}u (ne) veruju, drva kupuju

Crna 12 Biv{i direktor u pritvoru {trajkuje gla|u

Dru{tvo 13 Ostao bez posla „zbog osvete profesora”

Kultura 14 Aleksandar Milosavqevi} v. d. upravnika SNP-a

POLITIKA

~etvrtak26.novembar2009.

VESTI Tadi} u Briselu Predsednik Srbije Boris Tadi} prisustvova}e sastanku Saveta ministara EU 30. novembra u Briselu, na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o ukidawu evropskih viza za gra|ane Srbije.

Podsetimo, Savet ministara EU trebalo bi da u ponedeqak donese kona~nu odluku o ukidawu viza za gra|ane Srbije, Crne Gore i Makedonije, a kao realan datum po~etka va`ewa vizne liberalizacije pomiwe se 19. decembar.

Motor regiona Slovena~ki poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da bi na{a dr`ava, „s obzirom na svoje kapacitete, mogla predstavqati motor pribli`avawa regiona Evropskoj uniji“.“Srbija ima skrivene potencijale, koje na svom putu u EU mora aktivirati u svoju korist, wenih suseda, ~itavog regiona i Unije“, ocenio je Kacin.

Kongo ne}e priznati Kosovo...

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je, po dolasku u Kongo, da je ciq wegove posete ja~awe tradicionalnog prijateqstva i politi~ke i ekonomske saradwe dveju zemaqa. On je tako|e saop{tio i da su mu zvani~nici Konga poru~ili da ta afri~ka zemqa ne}e priznati nezavisnost Kosova. Jeremi} je poru~io da Srbija podr`ava stabilizaciju Konga i da `elimo da doprinesemo razvoju ove zemqe u kojoj je donedavno besneo rat.

... a ni Kuvajt „Vlada Srbije visoko ceni principijelni stav Kuvajta o o~uvawu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji”, rekao je ju~e premijer Mirko Cvetkovi} posle razgovora s kuvajtskim kolegom {eikom Naserom al Mohamedom al Ahmedom al Sabahom. Premijer Kuvajta predvodi delegaciju koja }e u~estvovati i u razgovorima s privrednicima Srbije.

I Pri{tina za stolom s EU? [panija ne}e priznati nezavisnost Kosova, ali }e omogu}iti Pri{tini da u~estvuje na sastancima koje Madrid bude organizovao tokom svog predsedavawa EU. Ministar spoqnih poslova Migel Anhel Moratinos, govore}i pred komisijom parlamenta o prioritetima za vreme {panskog predsedavawa Unijom u provoj polovini 2010, precizirao je da }e Kosovo u~estvovati na svim takvim skupovima u skladu s „prihva}enim me|unarodnim okvirima i mehanizmima“. [ef {panske diplomatije je, me|utim, nagovestio mogu}nost da [panija promeni stav i prizna Kosovo, ali tek kada bi to u~inile Ujediwene nacije ili kada bi Srbija postigla dogovor s vlastima u Pri{tini.

INTERVJU

DNEVNIK

c m y

2

BO@IDAR \ELI], POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Kandidatura bez ishitrenih poteza – O~ekujemo da }e na predstoje}em sastanku ministara EU, 7. i 8. decembra, pitawe Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom biti stavqeno na dnevni red. Posledwa u nizu podr{ki je ona iz Komiteta spoqnih poslova Evropskog parlamenta, koji je zatra`io od Saveta ministara EU da to uradi. Imaju}i u vidu i predstoje}i izve{taj glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca, nadamo se da }e se posti}i konsenzus Evrope o tom pitawu – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}. z Koji }e u tom slu~aju biti prvi slede}i korak dr`ave u procesu evropskog integrisawa? Aplikacija za ~lanstvo u EU? – U slu~aju da se me|u dr`avama ~lanicama EU postigne konsenzus o odmrzavawu Prelaznog trgovinskog sporazuma, treba sa~ekati da se vidi sadr`aj zakqu~aka Saveta ministara EU i onda }emo odlu~iti o slede}em koraku.

Srbija namerava da podnese zahtev za ~lanstvo {to je mogu}e pre, i to }e, naravno, uraditi uz saglasnost s evropskim partnerima. A za debatu koja se vodi o tome da li treba podositi zahtev za ~lanstvo

bez prethodno primewenog Prelaznog trgovinskog sporazuma mislim da su prethodni zakqu~ci Saveta ministara EU pro{li pomalo nezapa`eno i upu}ujem na wih. Naime, u vezi s pitawem zahteva Albanije za ~lanstvo, koji je prosle|en Evropskoj komisiji, nedvosmisleno je re~eno da EK i dr`ave ~lanice EU o~ekuju da aplicirawu „prethodi primena trgovinskog sporazuma”. Dakle, ta je pri~a sasvim jasna i sada na{ napor ide ka primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma. z Ako dobijemo zeleno svetlo na predstoje}em ministarskom sastanku EU, odnosno sporazum bude odblokiran, da li bi se moglo desiti da Srbija do kraja godine podnese kandidaturu za ~lanstvo u EU? – Pod tim okolnostima – da.

Pri tome bih istakao da je nova odlika Srbije posledwih godina ta da nikada ne povla~imo ishitrene poteze. Meni evropski partneri ~esto ka`u da je novi

kvalitet Srbije upravo to da je u nih avio-kompanija. S niskim cesvakom trenutku stabilna, prednama leta do}i }e i jeftiji turividiva zemqa, odnosno da je partsti~ki aran`mani. No, smatramo ner na kojeg se mogu osloniti i koda to nije dovoqno i trudi}emo se ji se o svakom va`nom koraku doda iz evropskih fondova, a i nekih govara s Evropom. donatorskih, obezbedimo materiz U tu Evropu }ete ve} 20. dejalnu bazu da i oni koji nemaju mocembra povesti gra|ane na prgu}nosti, pod novim okolnostima vu bezviznu turneju? upoznaju svoje kolege iz Evrope.

– Prvi dan posle Svetog NikoCiq sa stanovi{ta dr`ave nije le, 20. decembra, odve{}emo grupu turizam, ve} dubinsko upoznavaod 50 gra|ana koji we, na nivou grasu punoletni, za|ana, a najboqi Novi kvalitet slu`ni, a nikada na~in da to obezSrbije je to da je u nisu putovali u zebedimo je po prosvakom trenutku mqe EU. Ostao je fesijama. Tako bi jo{ koji dan da ih stabilna, predvidiva pekari upoznali neko kandiduje i svoje evropske kozemqa, na koju se po~etkom decemlege, ratari one evropski partneri bra }emo izabrati koji se bave tim mogu osloniti prvu grupu i uputiposlom u nekom }emo se od 20. do 26. evropskom regiodecembra u Brisel, ali i u Rim, nu... Ideja je da pri~u o Evropi, Berlin i Pariz. To je samo po~ekoja je neretko i apstraktna, pretak velike akcije koja se zove tvorimo u konkretnu realnost ko„Evropa za sve“. Naime, kao {to ju }e okusiti veliki broj na{ih smo najavqivali, i tr`i{te radi gra|ana. I to je smisao akcije svoj deo posla, pa se po ratifika„Evrope za sve“, a ~iji }e prvi ciji Sporazuma o otvorenom nebu spektakularniji korak biti tog i izvesnosti „belog {engena“, po20. decembra. javquje sve ve}i broj niskobuxetD. Milivojevi}

IAKO JE EVROPSKI PARLAMENT MALO POBRKAO LON^I]E, OSNOVNI TON REZOLUCIJE OVOG DOMA VEOMA POVOQAN ZA BEOGRAD

Pustite Srbiju da napravi slede}i korak ka Uniji (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Op{toj kakofoniji nepreciznih definicija i pogre{nih tuma~ewa vezanih za Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum, svoj doprinos je dao i Evropski parlament slede}om re~enicom u predlogu rezolucije o strategiji pro{irewa EU: „Evropski parlament poziva Savet EU da bez odlagawa odlu~i o ratifikaciji Prelaznog sporazuma”!? Naime, ne ratifikuje se Prelazni sporazum, ve} SSP, odnosno on stupa na snagu tek kad ga ratifikuje svih 27 zemaqa ~lanica EU; Prelazni sporazum, pak, treba da bude aktiviran a ne odmrznut, kako ~esto slu{amo, jer formalno nikada nije ni stupio na snagu da bi mogao biti „zale|en“.

Elem, {ta je Evropski parlament zapravo hteo da zatra`i: po~etak ratifikacije SSP-a ili aktivirawe Prelaznog sporazuma? Na`alost, kako je „Dnevniku“ obja{weno u kabinetu potpisnika rezolucije Gabrijelea Albertinija, EP misli na aktivirawe Prelaznog sporazuma, a ne na po~etak ratifikacije SSP-a. Ka`emo „na`alost”, jer bi poziv EP-a

na ratifikaciju SSP-a bio mnogo zna~ajniji za tempo napredovawa Srbije ka ~lanstvu u EU, s obzirom na to da na{a zemqa ne}e mo}i da po~ne pregovore pre nego {to proces ratifikacije SSP-a bude zavr{en, a on, pokazalo se, traje najmawe dve godine.

sve dok Savet ministara ne odlu~i o po~etku ratifikacije SSP-a.

– ^lan 49 Lisabonskog sporazuma jasno ka`e da svaka zemqa na evropskom kontinentu koja po{tuje vrednosti EU mo`e podneti zahtev da bude ~lan. Srbija je napravila napredak unilateralnom

Uz pohvale – i packe U delu rezolucije posve}enom Srbiji, osim pohvala za ostvaren napredak na evropskom putu, te poziva Savetu EU da aktivira Prelazni sporazum, kao i pozdravqawa saradwe s Euleksom, Evropski parlament je kritikovao vlasti u Beogradu zbog poziva Srbima na Kosovu na bojkot lokalnih izbora. „Evropski parlament sna`no poziva srpske vlasti da zauzmu konstruktivan stav s ciqem da ohrabre aktivno ukqu~ivawe kosovskih Srba u kosovske institucije“, navodi se u rezoluciji EP-a.

Ina~e, u raspravi koja je prethodila dana{wem glasawu o rezoluciji EP-a, predsedavaju}i Saveta ministara EU Karl Bilt i komesar za pro{irewe EU Oli Ren ostavili su otvorena vrata za aktivirawe Prelaznog sporazuma u decembru. Oni su, tako|e, izbegli i dosad ~esto praktikovano slawe poruke Srbiji da treba da sa~eka s podno{ewem zahteva za ~lanstvo

primenom Prelaznog sporazuma.

Sada o~ekujemo objavqivawe Bramercovog izve{taja, i nadamo se da }e on re}i da je zadovoqan saradwom Srbije s Ha{kim tribunalom. Pred nama je jo{ nekoliko nedeqa da napravimo dodatni napredak – rekao je Bilt.

Eho Biltovih re~i ~uo se i u opro{tajnom izlagawu Olija Rena u ulozi komesara za pro{irewe

EU, po{to }e u slede}em sastavu Komisije dobiti neko novo zadu`ewe. Indikativno je, naime, bilo da je Ren naveo {ta je uslov za BiH da podnese aplikaciju za ~lanstvo, dok je za Srbiju takvo upozorewe izostalo.

– I BiH i Srbija razmi{qaju o aplikaciji za ~lanstvo. Sve dok Kancelarija visokog predstavnika ne bude ukinuta, BiH ne mo`e podneti kandidaturu. Iz Srbije su stizale dobre vesti, Beograd je pokazao evropsku opredeqenost, izme|u ostalog, i jednostranom primenom Prelaznog sporazuma, a tu`ilac Bramerc je zadovoqan saradwom Srbije s Hagom. Mislim da je krajwe vreme da omogu}imo Srbiji da napravi slede}i korak na evropskom putu – rekao je Ren. Ina~e, u raspravi, u kojoj je u~estvovalo nekoliko desetina evroparlamentaraca, iskristalisao se ve}inski stav podr{ke daqem procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana. Istovremeno, dominirala je i strogost u insistirawu na tome da nove ~lanice, pre nego {to u|u u EU, moraju da zadovoqe sve tzv. kopenhagenske kriterijume. @. Panteli}

Ferhagen u Beogradu 16. decembra Holandski {ef diplomatije Maksim Ferhagen dolazi 16. decembra u posetu Beogradu, potvr|eno je u Ministarstvu spoqnih poslova Holandije.

Podsetimo, Ferhagen je trebalo da do|e u Srbiju 21. jula, ali je ta poseta odlo`ena na neodre|eno vreme. [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} sastao se u septembru, na marginama zasedawa Generalne skup{tine u Wujorku, s Ferhagenom, ali tada nije do{lo do diplomatskog proboja i promene stava Holandije, koja blokira evropske integracije Srbije zbog nepotpune saradwe sa Tribunalom u Hagu. Holandski {ef diplomatije je ipak nedavno izjavio da se ne}e protiviti daqem pribli`avawu Srbije EU „ako glavni tu`ilac Tribunala Ser` Bramerc oceni da srpske vlasti ~ine sve da uhapse Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a“. Bramerc }e 3. decembra u Savetu bezbednosti predstaviti najnoviji izve{taj o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom.

PREDSEDNIKOVOM SAVETNIKU NALO@ENO DA OTKLONI SUKOB INTERESA

Opomena Neboj{i Krsti}u Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa dao je Neboj{i Krsti}u, savetniku predsednika Srbije, rok od 15 dana da prenese upravqa~ka prava u privatnoj firmi i tako otkloni sukob interesa. Odbor je, naime, jo{ 4. novembra doneo zakqu~ak da postoji sumwa da je Krsti} povredio odredbu Zakona koja se odnosi na

preno{ewe upravqa~kih prava u privrednom subjektu. Re{ewe mu je uru~eno 17. novembra i od tog dana mu te~e pomenuti rok u kojem treba da prenese prava i potom o tome obavesti Odbor.

Vaqa podsetiti na to da je pre nekoliko dana u Skup{tini Srbije poslanik Nove Srbije Miroslav Marki}evi} saop{tio da je

„Sve re{eno jo{ 2005. godine” Portparolka DS-a Jelena Trivan saop{tila je ju~e da je Krsti} jo{ 2005. godine preneo svoja upravqa~ka prava u privatnoj firmi, tako da nije u sukobu interesa. „Pretpostavqam da Odbor nije imao tu informaciju”, izjavila je Jelena Trivan.

Stigli strana~ki izve{taji iz Vrbasa Odbor Agencije za borbu protiv korupcije objavio je ju~e da su stigli izve{taji o finansirawu kampawe vi{e u~esnika lokalnih izbora odr`anih u Vrbasu. ^lanovi Odbora informisani su i o radu ekspertske grupe koja analizira primedbe i sugestije za izmene Zakona o finansirawu stranaka i obrasce za podno{ewe izve{taja o finansirawu kampawa i o redovnom finansirawu.

Odbor za re{avawe o sukobu interesa pokrenuo postupak protiv Krsti}a, kao i da je takavu odluku jo{ pro{log meseca najavila potpredsednica te stranke Dubravka Filipovski, koja je i tra`ila da se ovo antikorupcijsko telo izjasni o tome da li je predsednikov savetnik, koji je vlasnik firme „Nova komunikej{n“, u sukobu interesa. Dakle, Odbor je u „slu~aju Krsti}“ postupio nakon {to mu je ukazano na mogu}e postojawe sukoba interesa, mada je to mogao zakqu~iti i po slu`benoj du`nosti, uvidom u imovinsku kartu predsednikovog savetnika. Ina~e, u Krsti}evom slu~aju napravqen je jo{ jedan presedan. Naime, pravilo Republi~kog odbora je da nejavne opomene – a upravo takva je izre~ena predsednikovom savetniku – ne iznosi u javnost ve} da najpre sa~eka da pro|e zadat rok i da reaguje tek ukoliko se opomenuti funkcioner oglu{i o preporuku Odbora.

Q. M.

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

3

U NARODNOJ SKUP[TINI JU^E SE @ESTOKO RASPRAVQALO O PREDLOGU STATUTA APV

Optu`be za separatizam vre|aju Vojvo|ane Polemike o vojvo|anskim aktima u Skup{tini Srbije traju ve} drugi dan, nakon {to je na dnevni red do{la rasprava o predlogu pokrajinskog statuta. Ju~era{we zasedawe zapo~elo je polemikom koju su otvorili poslanici LDP-a, nakon {to je prvi u~esnik u raspravi, Jovan Palali} iz DSS-a, ponovio da je predlo`eni statut “protivustavan akt, koji ozbiqno naru{ava jedinstvo Republike Srbije, zbog ~ega }e posledice po srpski narod i dr`avu biti ozbiqne”. Poslanik LDP-a Slobodan Mara{ potom je zahtevao od predsedavaju}eg parlamenta da ne dozvoli konstrukcije koje se ~uju ovih dana – da je statut “separatisti~ki, poguban, protivustavan”, jer to, kako je ocenio, vre|a Vojvo|ane. I drugi poslanici LDP-a zahtevali su da se ne dozvoli ponovna podela na „separatiste i rodoqube”, zahtevaju}i da se prekine vre|awe onih koji misle druga~ije.

Palali} je prethodno rekao da nije slu~ajno da se o aktu u kojem je svaki ~lan protivustavan „raspravqa 25. novembra, na dan kada je narod krajeva na koje se statut odnosi, odlu~io da se pripoji Kraqevini Srbiji”. Palali} je dodao da u ~lanu 1 Ustava stoji da je Republika Srbija dr`ava srpskog naroda i gra|ana koji u woj `ive, i zapitao da li se, pomiwawem gra|ana i gra|anki u statutu, na prostoru APV suspenduje ova odredba i srpski narod postaje „jedan od vi{e naroda”.

On je ocenio i da se preko simbola Pokrajine stvara nekakav novi identitet u Vojvodini.

Nisu po Poslovniku Predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlatko Ratkovi} obrazlo`io je da nije bilo osnova da predstavnici pokrajinskog parlamenta obrazla`u predlog statuta Vojvodine pred narodnim poslanicima.

“Ovla{}eni predlaga~ te ta~ke je Odbor za ustavna pitawa, a ovla{}eni predstavnik predlaga~a je predsednik tog odbora Slavica \uki}-Dejanovi}. Dakle, nije bilo poslovni~kog osnova da taj akt pred poslanicima brane predstavnici Skup{tine Vojvodine”, objasnio je Ratkovi}. Podsetimo, svojevremeno je bilo najavqeno da }e uvodno slovo o predlogu statuta u Narodnoj skup{tini dati dr Tama{ Korhec i prof. dr Dragoslav Petrovi}, koji su za to bili ovla{}eni od pokrajinskog parlamenta.

[efica kluba ZES-a Nada Kolunxija upozorila je na to da „svako ko optu`uje nas ovde, ili one koji su dostavili statut, da smo separatisti, i da zato mora da se glasa prozivkom da bi narod video ko

Skup{tina danas o amandmanima na Predlog zakona o nadle`nostima

Vlast predla`e jo{ nadle`nosti Zakonodavni odbor Skup{tine Srbije ocenio je da su pravno mogu}i gotovo svi amandmani podneti na Predlog zakona o nadle`nostima Vojvodine, pa ~ak i oni kojim su radikali brisali pojedine ~lanove ili wihove naslove. To prakti~no zna~i da je „zeleno svetlo” s aspekta ustavnosti i zakonitosti dobilo 208 amandmana, o kojima sad treba da se izjasni Vlada Srbije. Ina~e, amandmane su podneli i poslanici vladaju}e koalicije, i uglavnom wima tra`e ne{to vi{e nadle`nosti u pojedinim oblastima. Sam predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} tako tra`i da se, osim na oblast zapo{qavawa, pokrajinske nadle`nosti prenesu i na oblast rada. Pokrajina Vojvodina preko svojih organa starala bi se, naime, o realizaciji sistema politike u oblasti radnih odnosa na teritoriji Vojvodine, sprovodila socijalni dijalog, kao i upis u registar sindikata i poslodavaca za grane, podgrupe i delatnosti na teritoriji Pokrajine. Isto tako, predlo`eno je i utvr|ivawe reprezentativnosti sindikata i udru`ewa poslodavaca, kao i registracija posebnih kolektivnih ugovora za teritoriju APV i lokalnih samouprava. Poslanici ZES-a tra`e i vi{e nadle`nosti u oblasti zdravstva, dok je {ef kluba PUPS-a Momo ^olakovi} predlo`io da Pokrajinski fond za penzijsko-invalidsko osigurawe ostvaruje saradwu s nadle`nim pokrajinskim organom, dok u Vladinom predlogu stoji da se ta saradwa ostvaruje samo sa savezom penzionerskih udru`ewa. Ina~e, procena je vladaju}e koalicije, kako su „Dnevniku“ rekli dobro upu}eni izvori, da prihvatawe wihovih amandmana ne bi za sobom povla~ilo bilo kakve promene u predlogu statuta Vojvodine. su ti – kr{i ne samo Poslovnik nego i Ustav i zakon“.

– Svako mo`e govoriti o aktu, ali nema pravo na pretwu kataklizmi~nim posledicama, kako se ovde nagove{tava – rekla je Nada Kolunxija. – Takvo pona{awe smo u pro{losti previ{e skupo platili, i ne smemo da dozvolimo da se u Skup{tini ili bilo gde u Srbiji vi{e vode takve rasprave.

Predsedavaju}a Gordana ^omi} procenila je da „sadr`aj Palali}evog izlagawa bio na ivici”.

– Molim poslanike da pa`qivo, u skladu s Poslovnikom, obrazla`u politi~ke i poslani~ke stavove – apelovala je Gordana ^omi}, prekidaju}i nakon toga, odnosno iskqu~uju}i mikrofon, svakom poslaniku, bez obzira na to da li je

SNS: Opozicija }e zbiti redove Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e napredwaci razgovarati sa svim opozicionim strankama koje `ele da do|e do promena u Srbiji. "Gleda}emo da zbijamo redove u opoziciji, razgovara}emo sa svim qudima koji `ele promene i poku{a}emo da se suprotstavimo onima koji zemqu uni{tavaju", rekao je Vu~i}, i dodao da jo{ nije poznato kako }e saradwa opozicije tehni~ki izgledati. Ina~e, nakon lidera

NS-a Velimira Ili}a, i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin pozvao je, na konferenciji za novinare posve}enoj lokalnim izborima na Vo`dovcu, sve pristalice i "autenti~ne" socijaliste da podr`e SNS, jer, kako je kazao "samo ta stranka ima kapacitet da pobedi `utu koaliciju". "Jedini na~in da se dr`ava promeni je da opozicija krene u jednom pravcu i pod jednom zastavom", rekao je Vulin.

SRS: Kazniti premijera zbog buyeta Srpska radikalna stranka ocenila je da je Vlada Srbije "grubo prekr{ila zakon" po{to do 1. novembra nije usvojila predlog zakona o buxetu za 2010. godinu. „Zakon o buxetskom sistemu propisuje da je 1. novembar 2009. godine krajwi rok u kojem je Vlada bila u obavezi da usvoji predlog zakona o buxetu i dostavi ga Narodnoj skup{tini na razmatrawe”, navodi se u saop{tewu radikala, u kojem se podse}a na to da taj zakon

vlast ili opozicija, ako bi wihova diskusija vodila provokaciji.

Lider LDP-a ^edomir Jovanovi}, uz opasku da }e glasati i za statut i zakon, ipak je zamerio DSu re~ima: “Podvalili ste nam ovaj

propisuje i da se, zbog probijawa rokova iz "buxetskog kalendara“, odgovornom licu mo`e izre}i nov~ana kazna od 5.000 dinara pa sve do 1.000.000 dinara. "Pozivamo republi~kog javnog tu`ioca da za{titi javni interes i da zbog probijawa ’buxetskog kalendara’ i kr{ewa Zakona o buxetskom sistemu, protiv predsednika Vlade i ministra finansija podnese prekr{ajne prijave nadle`nom organu", navodi SRS.

statut, sve je glava zabolela od va{e brzopletosti”.

– Kompromitovali ste svoje koalicione partnere, pa je predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i i{ao u Jagodinu da mu Dragan Markovi} Palma o~ita lekciju. ^ak i ovako lo{ zakon i statut samo ukazuju na neminoovnost sveukupnih reformi u na{oj dr`avi.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} ocenio je da je „ovakav statut poku{aj politi~kih struktura u Vojvodini da pariraju Ustavu Srbije kvaziustavnim aktom“.

– Gde je u svetu zabele`eno da neki statut ima preambulu? – zapitao je Nikoli}, ukazuju}i na to da su vojvo|anske vlasti i{le „uz nos Srbiji, reguli{u}i statutom i

ono {to je ustavna materija“ i da „ne}e Vojvodina stati samo na statutu“.

Prvi ~ovek LSV-a Nenad ^anak upozorio je na to da su neki raspravu o vojvo|anskim aktima iskoristili za „nastavak one koncepcije politike koja je Srbiju i ceo region uvela u po{ast i katastrofu, politike koja je posejala po zemqi desetine hiqada grobova i raselila milione qudi”.

– Najbla`e re~eno, licemerno je da oni koji su pre samo tri godine s obe ruke glasali za novi Ustav Srbije u tom istom Ustavu pronalaze elemente separatizma i izdajni{tva – rekao je ^anak.

Po oceni predsednice kluba G17 plus Suzane Grubje{i}, u pozadini te{kih re~i izgovorenih o vojvo|anskim aktima je strah od decentralizacije i regionalizacije.

– U strahu su velike o~i, pa im se privi|a separatizam i dr`ava u dr`avi. Ali upravo u interesu Beograda i centralne Srbije je da se statut odbrani, jer Vojvodina nikada nije dovodila u pitawe dr`avnost Srbije i mesto u woj, ve} centralisti~ke tendencije – poru~ila je Suzana Grubje{i}. [ef kluba mawina Balint Pastor (SVM) poru~io je da nema nameru da odgovara na optu`be koje sti`u na ra~un stranaka koje su tra`ile statut i zakon, po{to su, {to se wih ti~e, „tra`ili samo po{tovawe Ustava“.

– I nadam se da }e 30. novembra Skup{tina ogromnom ve}inom dati saglasnost na statut i usvojiti zakon o nadle`nostima. Predsednik PIV-a Bojan Pajti} je 14. oktobra 2008, posle usvajawa statuta u pokrajinskom parlamentu, rekao „Dobro jutro, Vojvodino!“ Nisam sklon patetici, ali znam da bi danas ovde sigurno rekao „Dobar dan, Srbijo!“ – tvrdi Pastor.

Predsednik vovo|anskih socijalista Du{an Bajatovi} obrazlo`io je da je SPS `eleo da pove}a kapacitet predlo`enih dokumenata, pa su tako i „skinuti glavni grad, evropska regija“, sve kako bi ubedili „poslanike, koji nisu u vlasti, da glasaju za statut i zakon“ i da pitawe autonomije Vojvodine „bude skinuto s dnevnog reda“.

– Dobro je {to se ovaj posao zavr{ava tamo gde mu je mesto – u Skup{tini Srbije. Ako je i bilo autonoma{kih, separatisti~kih projekata, oni su pora`eni, wih ovde nema. Sve autonomije u Evropi imaju supervizora, mi smo se opredelili da to bude Vlada Srbije. Autonomija je srpsko-srpsko pitawe i ne znam od koga bismo se mi otcepqivali – istakao je Bajatovi}.

S. Stankovi}

Predrag Novikov

VOJVODINA SPREMNA ZA OTVARAWE KANCELARIJA U EVROPSKIM REGIONIMA

Brisel je ipak broj 1!

Otvarawe posebnih kancelari– Vojvodina trenutno ima najjaja, predstavni{tava Vojvodine u ~u saradwu s italijanskim, drugim evropskim regijama, predaustrijskim, ma|arskim i nema~vi|eno je statutom Pokrajine kao kim regijama – objasnio je Novii zakonom o utvr|ivawu nadlekov. – U proteklom periodu mnogo `nosti APV. Iako pravni akti je aktivnosti realizovano s prijakoji reguli{u polo`aj i nadleteqima iz italijanske regije Fri`nosti Vojvodine jo{ nisu ozvaulija-Venecija-\ulija, koji imaju ni~eni, unapred je poznato na koju i svoju kancelariju u Novom Sadu. }e stranu krenuti weno me|uregiU grupu regija s kojima imamo najonalno povezivawe. izra`eniju saradwu spadaju i poStav Izvr{nog ve}a APV, artikrajine Umbrija, Bazilikata te kulisan izjavom sekretara za regi[tajerska. I te tri regije su, u obonalnu i me|unarodnu saradwu Boliku privrednih predstavni{tarisa Barjaktarovi}a, jeste da prvu va, ve} prisutne u Novom Sadu. vojvo|ansku kancelariju svakako Novikov dodaje da budu}a mre`a treba otvoriti u Briselu, koji je, predstavni{tava APV u drugim pored ostalog, i centar svih regioregionima pre svega zavisi od para na Evrope. Spisku kojima }e Vojvodiprioritetnih `ena raspolagati.

Pokrajinska qa vojvo|anskih – Kqu~na stvar administracija ni vlasti ove nedeqe je da, u uslovima je pridodata i do sada nije sedela ograni~enih reaustrijska pokrajisursa, PIV mora skr{tenih ruku na [tajerska, za odrediti priori(Predrag Novikov) koju je predsednik tete. Ne treba da Skup{tine Vojvose zatr~avamo s dine [andor Egere{i istakao da otvarawem predstavni{tava na }e tako|e ugostiti vojvo|ansko mnogo lokacija. Treba i}i tempom predstavni{tavo. koji nam diktiraju mogu}nosti.

Direktor Kancelarije za Ciq je da budu}e predstavni{tvo evropske poslove (KEP) IzvrVojvodine u nekoj evroregiji mo`e {nog ve}a APV Predrag Novikov da se isplati ve} kroz godinu ili za “Dnevnik” ka`e da pokrajinska dve – rekao je Novikov, uz napomeadministracija ni do sada nije senu da svaka od tih kancelarija dodela skr{tenih ruku, te da se na sta ko{ta, zbog ~ega je va`no da berazli~ite na~ine povezivala s nefit wihovih delatnosti bude, mnogim regijama u Evropi. [to se vrlo brzo, daleko ve}i od tro{koti~e mesta koje bi bilo prioritet va. pri otvarawu predstavni{tva, on Na{ sagovornik, ina~e, navodi je kategori~an: i da je Kancelarija za evropske po– Brisel je broj jedan! Istina, slove, i bez na{eg formalnog prite{ko je u ovom trenutku re}i gde sustva u EU, ve} u Briselu. }e zaista prvo predstavni{tvo – KEP je, u ime APV, ~lan jedne Vojvodine biti otvoreno, ali je od najzna~ajnijih lobi instituciveoma va`no da budemo tamo gde se ja, a to je “^etam haus” – Britanski donose odluke, a to je upravo srce kraqevski institut za spoqnu poEvrope – istakao je Novikov. litiku. ^lanica smo i sli~ne orOd izglasavawa “omnibus zakoganizacije u Parizu, kao i instina” Vojvodina je uspostavila stratucije “Prijateqi Evrope” u Brite{ka partnerstva s brojnim selu. Na isti na~in prisutni smo evropskim regijama. One bi, nakon i u Institutu evropskih regija u novog utvr|ivawa polo`aja VojvoSalcburgu – obja{wava Novikov. dine u Srbiji, mogle biti osnov za – Mi smo mala regija da bismo sekreirawe kancelarija koje bi vobi priu{tili sveprisutnost, ali dile ra~una pre svega o poslovnim mo`emo i moramo i}i korak po interesima Pokrajine. korak.

P. Klai}

DIREKTOR CENTRA ZA REGIONALIZAM ALEKSANDAR POPOV ZA „DNEVNIK”

Proces decentralizacije pod znakom pitawa Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da na~in na koji se vodi rasprava o vojvo|anskom statutu ve} du`e od godinu dana unosi veliku sumwu i u to da postoji spremnost politi~ke elite za otvarawe procesa decentralizacije vlasti u Srbiji u neko dogledno vreme. On je u izjavi za "Dnevnik" podsetio na to da je Vlada Srbije formirala Nacionalni savet za decentralizaciju, kao i ekspertsku grupu koja bi trebalo da predlo`i strategiju ovog procesa, ali smatra da je veliko pitawe kakvi }e biti konkretni efekti wihovog rada "ako je sudbina vojvo|anskog statuta ovakva".

– Sve ove igre koje su se de{avale oko statuta Vojvodine demonstriraju osoran odnos i vladaju}ih stranaka i opozicije prema procesu decentralizacije. Ako je nekom bitan zarez u definisawu statusa Novog Sada kao glavnog grad ili glav-

nog administrativnog centra u svetu nema". A uz to, kako je Vojvodine, i ako je ideja da se naveo, niko nije ni pro~itao kroz tu formulaciju spre~i nastatute evropskih regija koji vodni separatizam u Pokrajisadr`e mnogo {ire okvire ni, onda je to samo zamajavawe autonomije. da na dnevni red ne bi do{la – Dakle, s jedne strane imamo su{tinska pitawa. Zato miprevelika o~ekivawa gra|ana slim da je ceo "paket" decenVojvodine u odnosu na ovaj statralizacije zatut, dok, s druge pravo ovim dovestrane, imamo Su{tinsko pitawe den u pitawe – tvrdwe da je ovo decentralizacije ka`e Popov. po~etak secesije jeste raspodela Po wegovim i usvajawe stature~ima, su{tinta upore|uje se s novca izme|u sko pitawe dede{avawima s razli~itih nivoa centralizacije Kosovom. Tako da vlasti, odnosno jeste raspodela postoji velika raspodela obaveza novca izme|u zbuwenost u javi odgovornosti razli~itih ninosti. Uz to, o~ivoa vlasti, odnogledno ni oni kosno raspodela ji bi morali znaobaveza i odgovornosti. Na{ ti vi{e nisu sigurni {ta ta~no sagovornik smatra i da su o~epi{e u kona~noj verziji tog akkivawa gra|ana Vojvodine od ta. Kako bi onda o svemu tome novog statuta ve}a od onog {to pravu sliku mogli imati gra|ataj akt objektivno donosi, "poni, i Vojvodine i cele Srbije? – {to su svakodnevno bili bomisti~e Popov. bradovani porukama da VojvoOn smatra da je na~in utvrdina time dobija ono {to niko |ivawa vojvo|anskog statuta

poruka i drugim regionima u Srbiji da je ono {to je kroz ovaj akt dato Vojvodini – "plafon". Po wegovim re~ima, zato }e ostalim regijama koje, uz to, nemaju tradiciju autonomije, biti mnogo te`e da ostvare i taj nivo autonomije.

– Pitawe je onda ~emu se oni uop{te mogu nadati? Jer, {ta zapravo mogu dobiti ako }e imati ~ak i mawe od fasadne autonomije kakvu ima Vojvodina? – ukazuje Popov.

Popov, me|utim, napomiwe da je jo{ uvek otvoreno pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini, kao i definisawe izvornih prihoda ni`ih nivoa vlasti. On ka`e da zatvarawe tog pitawa zavisi iskqu~ivo od politi~ke voqe, te da nije izvesno koliko }e se s tim procesima odugovla~iti, bez obzira na to {to su za wih `ivotno zainteresovane sve lokalne samouprave u Srbiji.

B. Dragovi}-Savi}

4

EKONOMIJA

~etvrtak26.novembar2009.

PREVIRAWE U VRBASKOJ FABRICI

[trajk upozorewa u „Vitalu” Sedamdesetak radnika vrbaskog “Vitala” formiralo je organizaciju Samostalnog sindikata u ovoj fabrici s namerom da za{titi osnovna prava radnika koja su, po re~ima sindikalaca, vi{estruko kr{ena. Samostalni sindikat u AD „Vital“ je za petak, 27.

novembar, zakazao {trajk upozorewa, koji }e trajati od 10 do 11 ~asova, tokom kojeg }e se deo slobodnih radnika okupiti pred ulazom u fabriku i javno izneti svoje zahteve pred poslodavca. Sindikat od poslodavca tra`i da se radnici “Vitala” koji su poslati na rad u druge fabrike ~iji je vlasnik tako|e Peconijev “Invej”,

pre oko mesec dana zapo~eli osnivawe Samostalnog sindikata, po~elo je progawawe svakog radnika koji nam se prikqu~io – rekao je Vukovi}. – Svima je od rukovode}ih qudi savetovano da ne pristupaju sindikatu, a bilo je i otvorenih pretwi otkazom, o ~emu smo obavestili policiju i direktorku fabrike.

– Pet radnika koji su se prikqu~ili sindikatu dobili su re{ewa da idu na rad u “Medelu” i “Albus”, uz obrazlo`ewe da su vi{ak i da nema potrebe za wihovim anga`ovawem u “Vitalu”. Me|utim, u posledwih nekoliko godina svaki zaposleni u uqari radi na nekoliko radnih mesta, uz brojne radnike koji imaju po nekoliko stotina slobodnih radnih sati koje ne mogu da iskoriste jer nema ko da ih zameni. Jasno je da se to de{ava da bi nas spre~ili da sindikat postane jo{ masovniji i da qude odvrate od u~lawivawa – ka`e Vukovi}.

Po wegovim re~ima, sindikalci su imali nekoliko razgovora s direktorkom Sla|anom Ratkovi}, ali nijedan susret nije dao bilo kakvo re{ewe problema za-

Generalna obustava u decembru Ukoliko se nakon odr`avawa {trajka upozorewa ne oglasi niko od vlasnika „Vitala“ i ne po~nu da se re{avaju problemi zaposlenih i ispuwavaju zahtevi koje je predao sindikat, [trajka~ki odbor je za 7. decembar zakazao generalni {trajk. Kako ka`e Vukovi}, kolektivna obustava rada }e trajati sve do ispuwewa zahteva. vrate u “Vital”, zatim pove}awe plata od 50 posto, potpisivawe kolektivnog ugovora, isplatu slobodnih sati i prekovremenog rada, potpisavawe kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravqu na radu kao i da u~esnici {trajka ne snose posledice zbog u~estvovawa.

Predsednik [trajka~kog odbora \or|e Vukovi} ka`e da se vi{e od 70 zaposlenih u ovoj fabrici uqa i biqnih masti koji su ~lanovi ove organizacije, odlu~ilo na {trajk zbog mobinga i maltretirawa radnika od poslodavca.

– Ve} du`e u fabrici nije postojao nijedan sindikat i ~im smo

poslenih. Osim toga, oni su se, za sada jo{ uvek bezuspe{no, obra}ali Op{tinskoj inspekciji rada, Inspekciji rada Ju`noba~kog okruga, kao i odbornicima Skup{tine op{tine Vrbas, molbom da im pomognu u borbi za ostvarivawe svojih prava.

Uprkos brojnim poku{ajima da stupimo u kontakt s nekim od rukovodstva fabrike „Vital“, nismo uspeli da dobijemo bilo kakav odgovor ili komentar trenutnih doga|awa u fabrici. Jednako neuspe{ni bili su i poku{aji da se od kompanije “Invej” dobije bilo kakva konkretna informacija o de{avawima u “Vitalu”.

N. Perkovi}

U NOVOM SADU OTVOREN TRODNEVNI ME\UNARODNI SKUP O GRA\EWU

Podi}i rejting gra|evinarstvu

Ju~e je na novosadskom „Spensu“ po~eo trodnevni me|unarodni nau~ni skup INDIS 2009, posve}en planirawu, projektovawu, gra|ewu i obnovi graditeqstva, koji je otvorio akademik Nikola Hajdin, predsednik SA-

stvo moralo br`e razvijati. Tako|e, gra|evinci bi morali biti boqe upu}eni u materijale, i ne mogu ih studirati samo iz prospekata, po{to su oni odgovorni za sudbinu objekata koje ugro`avaju brojni spoqni uticaji.

Novi @e`eqev most Akademik Nikola Hajdin izjavio je za na{ list da ovaj skup ima posebnu va`nost jer je u toku oporavak na{e privrede, i izrazio nadu da }e ubudu}e biti boqe i projektovawe i gra|ewe. A {ta }emo graditi, ka`e, ne zavisi samo od planova Srbije nego od para, koje nisu male.

U Novom Sadu prvi na redu je novi @e`eqev most, koji je neophodan i kao tranzitni i gradski most, projekat je gotov, preostaje samo da se raspi{e konkurs za izgradwu. Na pitawe kako je mogu}e da najpre naru~imo od italijanske projektantske ku}e “Italfer” jedan projekat, nakon toga se setimo da se most nalazi na Koridoru 10, pa naru~imo drugi s dvokolose~nom prugom – zbog ~ega se gubi vreme – akademik Hajdin ka`e da taj most ima vi{e gazda, pa treba o~ekivati da bude i vi{e korekcija.

NU. On se posebno osvrnuo na pitawe vrednovawa nau~nih dostignu}a iz oblasti gra|evine i rekao da se o wima ne zna dovoqno. Iako do sada nismo imali potrebe da se predstavqamo svetu, danas je, ka`e akademik Hajdin, drugo vreme i to bi doprinelo ve}em rejtingu na{eg gra|evinarstva.

Akademik Hajdin je ocenio da bi se konstruktivno in`ewer-

Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka Srema~ki rekla je da je gra|evinarstvo propulzivna delatnost i da pokre}e vi{e od 30 raznih oblasti, zbog ~ega mora dobiti ve}i zna~aj, posebno u vreme kada nam nedostaju i mostovi, i pruge, i kvalitetni putevi.

Skup }e danas i sutra nastaviti rad na Fakultetu tehni~kih nauka.

R. Dautovi}

DNEVNIK

GENERALNI DIREKTOR NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE KIRIL KRAV^ENKO

Nema revizije kupovine NIS-a Nakon {to je Upravni odbor Naftne industrije Srbije prihvatio finansijski izve{taj o poslovawu kompanije u 2008. godini, kojim je potvr|eno da je NIS poslovao s gubitkom od osam milijardi dinara, generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko izjavio je da “Ga-

da slika o tome jasna i {to se mo`e konkretno i jasno odgovarati i malim akcionarima i spoqnim partnerima.

– Akcionari su se dogovorili da to ne podrazumeva ni promenu cene kupovine “Gaspromwefta” ni promenu udela vlasni~ke strukture – rekao je

razmotre mere o pove}awu teku}eg poslovawa NIS-a, {to }e omogu}iti da se kompenzuju rezultati iz pro{losti.

Generalni direktor NIS-a je rekao da prihva}eni izve{taj o gubitku ne}e uticati ni na zapo~eti investicioni program, tako da se modernizacija rafinerija nastavqa u skladu s kupoprodajnim ugovorom. Po wegovim re~ima, postojawe gubitka neznatno uti~e na iznos poreza koji kompanija upla}uje u buxet Srbije, jer je porez na profit svega oko jedan odsto ukupnog poreza koji kompanija pla}a.

Osnovni izvori gubitka u pro{loj godini su, ukazuju u NIS-u, promena tada{wih cena naftnih derivata i kursa dinara, ali i specifi~no upravqawe kompanijom, poput gre{aka u popisu i kr{ewa

Koraci ka pove}awu efikasnosti “Gaspromweft” ne}e, iako mo`e, tra`iti kompenzaciju za gubitak NIS-a iz pro{le godine, rekao je Kiril Krva~enko.

– Iako po sporazumu “Gaspromweft” ima mogu}nost da tra`i kompenzaciju, akcionari su se dogovorili da je najispravnije re{ewe – preduzimawe svih mera nephodnih za pove}awe trenutne i budu}e operativne efikasnosti – ka`e Krav~enko. spromweft” ne}e tra`iti preispitivawe kupovine ve}inskog paketa akcija NIS-a, niti udela u kompaniji. Po wegovim re~ima, najva`nije je {to je sa-

Krav~enko. – Tako|e, akcionari su me|u sobom doneli odluku, a na osnovu saradwe koja postoji izme|u Vlade Srbije i “Gaspromwefta”, da se sada

me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda. Ina~e, lane je NIS u dr`avnu kasu uplatio 50 milijardi dinara na ime poreskih da`bina, od kojih je 587 miliona porez na profit.

Krav~enko tvrdi da }e, bez obzira na aktuelne rezultate, iznos poreskih da`bina NIS-a u ovoj godini biti pove}an zbog ve}ih akciza.

D. Ml.

BANKE NAMIRISALE ZARADU U LEGALIZACIJI

Kreditima udaraju na divqu gradwu Gra|ani Srbije umorili su se od kreditnih obaveza jer podaci Udru`ewa banaka i Kreditnog biroa Srbije govore da zadu`ivawe uglavnom stagnira. Ali naredne godine o~ekuje se da }e hit biti krediti za legalizaciju bespravno podignutih ku}a. Za sada ih u ponudi imaju samo ProKredit i Komercijalna banka, ali ve} za koji mesec trebalo bi da ih bude vi{e jer, po nekim procenama, treba legalizovati oko miliona raznoraznih ku}a, ku}ica, stanova...

– O ponudi ovih kredita ve} smo razgovarali s nadle`nima iz poslovnih banka i dogovor je da se ponude pristojni, ne previ{e kratki rokovi, i da kamate ne budu veoma visoke. Ve}ina klijenata koji }e biti zainteresovani za wih nema velike plate`ne mogu}nosti – objasnio je nedavno sekretar UBS-a Veroqub Dugali}.

Legalizacija kvadrata na periferiji i u centru ne}e stajati isto. Tako prve procene govore da }e vlasnici za ku}u od 70 kvadrata na periferiji Beograda morati da odvoje oko 200.000 dinara.

Kakva je prva ponuda zajmova na tr`i{tu za ovu namenu?

– Uvek smo uvek bili posve}eni pru`awu podr{ke gra|anima u wihovim namerama da dugoro~no unaprede `ivotni standard i uslove za `ivot svojih porodica.

Zato smo odlu~ili da uvrstimo u ponudu i kredite za legalizaciju – ka`e ~lan Izvr{nog odbora ProKredit banke Mirjana Garapi}Zaklawi. – Omogu}i}emo velikom broju doma}instava da tro{kovi s kojima se budu susretali ne budu preveliko optere}ewe za wihov buxet.

Ova ku}a priprema uskoro i bro{uru “Vodi~ za legalizaciju”, u kojoj }e biti prakti~ni saveti i uputstva namewena onima koje ~eka ovaj posao.

Osnovni zahtev ProKredit banke je da klijent ima redovan mese~ni priliv {est meseci i prihod

Komercijalna banka nudi zajmove ~iji je makismalan iznos 400.000 dinara a rok otplate 60 meseci, ve}i kredit u doma}oj valuti je 600.000 dinara i vra}a se za 84 meseca. Za ogromne ku}e i wihove vlasnike tu je zajam od 1.200.000 dinara s rokom vra}a-

Banke nude dinarske zajmove od 1.200.000 dinara s rokom vra}awa od deset godina uz kamatu od 17,5 posto, a za klijente druge banke – 21,9 procenat ve}i od 100 evra. Zajam se odobrava u visini od 5.000 evra, a zavisno od sume, rok otplate mo`e biti pet do deset godina. Osim indeksiranih zajmova, tu su i oni u doma}oj valuti. U~e{}e ili depozit nisu obavezni. Za iznose do 50.000 evra dovoqan je jedan `irant. Kamatna stopa kre}e se od 17 posto za zajmove vezane za evre pa do 20 kada je re~ o dinarskim kreidtima. Kamate su povoqnije za klijnete banke nego za one koji to nisu.

wa od deset godina. Za klijete banke kamata je 17,5 posto, a za druge 21,9. Ova ku}a obe}ava da }e sve kredite u najkra}em roku staviti na raspolagawe Direkciji za gradsko gra|evinsko zemqi{te.

Klijenti kojima su potrebne mawe sume treba da prvo pogledaju gotovinske zajmove u svojoj banci.

NBS je letos ukinuo propis po kojem su ovi krediti bili ograni~eni na rok vra}awa od dve godine.

Sada su mogu}i du`i rokovi pa su i rate mawe. Mada klijent treba da ima na umu da su krediti na kratak rok, ako to ku}ni buxet mo`e podneti, isplativiji jer je ukupni tro{ak mawi.

Da li klijenti mogu o~ekivati da }e ponuda ovih zajmova uskoro biti ve}a? Sigurno je da }e svaka banka koja ponudi kredit za legalizaciju ponuditi druga~ije pogodnosti, pa je izvesno da }e klijenti koji imaju stalne izvore prihoda mo}i da na|u ne{to za sebe. Ali ne treba ~ekati predugo jer, po proceni UBS-a, u godini koja uskoro dolazi ne}e biti smawewa kamata. Uprkos padu euribora, stope u Srbiji ostaju visoke jer na to uti~e i rizik zemqe i klijenta, osigurawe, obavezna rezerva. Sve su to parametri koji se ne}e promeniti preko no}i, posebno ne toliko naboqe da bi to uticalo na ve}i pad stopa. [to se ti~e dinarskih kredita, tu je NBS nedavno smawio obaveznu rezervu i ponuda zajmova u doma}oj valuti je malo ve}a. A kako }e biti daqe, vide}e se.

Tek, pre nego {to krenu da ra~unaju, za klijente nije lo{e da malo pogledaju dinarske i zajmove indeksirane u evrima.

D. Vujo{evi}

24. 11. 2009.

1.119,90920

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (690,74 -2,36%)

Promet

Uzor, Novi Sad

78,84

8.942

9.326.506

Palanka UTP, Sm. Palanka

13,33

340

209.100

Informatika, Beograd

2,35

3.698

18.490

Komercijalna banka, Beograd

2,27

32.550

162.750

/ Pet akcija s najve}im padom

/ Promena %

/

/

Cena

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-3,74

2.574

6.659.758

Komercijalna banka, Beograd

2,27

32.550

162.750

Energoprojekt holding, Beograd

-4,13

835

1.696.313

Agrobanka, Beograd

-4,12

9.277

3.599.664

Univerzal banka, Beograd

-2,62

6.814

497.425

Tehnopromet kom. M., Beograd

-12,12

145

4.350

Soja protein, Be~ej

-0,50

998

631.704

NK - 1. MAJ, Bogati}

-12,06

445

6.675

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,28

2.499

549.844

Agroseme, Kikinda

-12,01

1.084

27.100

Imlek, Beograd

-0,06

1.599

319.800

Metals banka, Novi Sad

Ikarbus, Beograd Po{tanska {tedionica, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Uzor, Novi Sad

-12,01

2.111

10.555

-10,96

6.500

65.000

-12,00 Promena %

7.920 Cena

87.120 Promet

Privredna banka, Beograd

-1,60

740

572.770

Tigar, Pirot

-2,48

746

134.460

78,84

8.942

9.326.506

Meser Tehnogas, Beograd

-2,22

7.040

70.400

Soja protein, Be~ej

-0,50

998

631.704

Alfa plam, Vrawe

-1,78

8.700

261.000

Mlintest, [id

0,00

20.000

400.000

Telefonija, Beograd

-5,22

1.706

177.910

Veterinarski zavod, Subotica

-0,69

576

295.560

Veterinarski zavod, Subotica

-0,69

576

295.560

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

-4,65

8.200

164.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK „INTERBRU” PRODAJE APATINSKU PIVARU

~etvrtak26.novembar2009.

VESTI

BUYET GOTOV DO KRAJA NEDEQE

Lov na „jelena”

Kozmeti~ke izmene poreza

Holandski holding “Interbru central juropien”, ve}inski vlasnik Apatinske pivare, objavio je ju~e na sajtu Beogradske berze nameru o prodaji akcija proizvo|a~a “jele-

Nacrt zakona o buxetu za 2010. trebalo bi da bude pred Vladom krajem ove nedeqe ili po~etkom slede}e, ka`u u Ministarstvu finansija.

Dr`avni sekretar u tom ministarstvu Slobodan Ili} nagovestio je, pri tom, da }e u buxetu za narednu godinu biti izmena nekih poreskih stopa, koje su “mawe ili vi{e o~ekivane” i nisu od su{tinskog zna~aja za

poresku reformu, kao {to je porez na imovinu.

Ili} je izrazio optimizam da je ekonomska kriza iza nas i da }e u 2010. do}i do oporavka privrede. Doma}i mediji pro{le nedeqe su preneli da }e u buxetu za 2010. godinu, izme|u ostalog, biti ponovo uveden porez na kamatu od {tedwe u bankama, ali ne od 20 posto, koliko je bio krajem pro{le godine, nego od

deset procenata, dok }e porez na usluge mobilne telefonije biti i daqe deset posto.

Po ranijim izjavama ministarke finansija Diane Dragutinovi}, buxet za narednu godinu okvirno je planiran s prihodima od 656 milijardi dinara, rashodima od oko 760,7 milijardi dinara i deficitom od oko 104 milijarde dinara, odnosno oko 3,5 odsto bruto doma}eg proizvoda.

TREBA LI RADNICIMA ISPLA]IVATI CELU MESE^NU ZARADU

Velika zamka u bruto platama na”. “Interbru” }e 99,99 odsto akcija u Apatinskoj pivari prodati kompaniji “Starbev” sa sedi{tem u Luksemburgu koja je zavisno dru{tvo kompanije “CVC kapital partners”.

O~ekuje se da “Interbru” 1. februara ili pre toga proda “Starbevu” 1,94 milion akcija Apatinske pivare, navodi se u nameri o prodaji.

Apatinska pivara je u prethodnoj godini ubele`ila prihod od 14 milijardi dinara.

Pivara je prodala 3,6 miliona hektolitara piva, 4,2 posto vi{e nego 2007.

“CVC kapital partners”, globalna finansijska i investiciona kompanija, ranije je saop{tila da planira da zadr`i postoje}e marke i poslovawe, kako u Srbiji, tako i u drugim zemqama.

Otvorena „Kika” Austrijski trgovinski lanac “Kika” otvorio na Be`anijskoj kosi u Beogradu prvu i najve}u robnu ku}u name{taja u Srbiji u koju je ulo`eno 30 miliona evra.

– “Kika” je prodajna firma sa stogodi{wim iskustvom i Srbija je {esta zemqa na koju smo se pro{irili u posledwih deset godina – rekao je na otvarawu direktor “Kike” Pol Koh. On ka`e da je Srbija jaka zemqa sa sna`nom infrastrukturom i da, ako je koncept “Kike” bio uspe{an u Be~u i Budimpe{ti, sigurno }e biti i u Beogradu.

Unija poslodavaca Srbije upozorila je nedavno na to da svi zaposleni koji danas rade u privredi, ali i u dr`avnoj upravi, moraju biti svesni toga da }e imati mizerno niske penzije ukoliko se ne sprovedu potrebne reforme i ne uvedu bruto plate. Oni tra`e da dr`ava omogu}i svim preduzetnicima u Srbiji da deo novca, umesto u dr`avni fond penzijsko-invalidskog osigurawa, uplate u privatne fondove i tako dodatno stimuli{u svoje zaposlene.

Predsednik Skup{tine Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi} obja{wava da bi uvo|ewe sistema bruto plata omogu}ilo zaposlenima da raspola`u bar delom novca koji im dr`ava svakog meseca uzima i odr`ava ekonomski neodr`ivi penzioni sistem.

– Ukoliko dr`ava `eli da bude po{tena prema poslodavcima i gra|anima a ne da manipuli{e wihovim mukotrpno zara|enim novcem, ona mora uvesti bruto platu – smatra Atanackovi}. – Jedino tako se mo`e stimulisati razvoj dobrovoqnih penzionih fondova i gra|anima obezbediti boqa budu}nost kada jednog dana budu penzioneri. Ovako, generacije koje su danas zaposlene upla}uju novac za starije generacije, a kada oni budu penzionisani, za wihove penzije ne}e biti dovoqno para. Takav sistem je veliki teret za dana{we zaposlene i poslodavce i na druge staze predstavqa obmanu obveznika penzionog fonda.

Mi{qewe ekonomista o opravdanosti uvo|ewa bruto zarada, odnosno o davawu mogu}nosti radnicima da nakon {to dobiju punu platu, sami upla}uju u penzioni fond i tako se li~no postaraju o starim danima, podeqena su. Nai-

Op{tine kqu~ razvoja privrede Osamnaest gradova i op{tina u Srbiji dobilo je ju~e u In|iji sporazum za ulazak u proces sertifikacije, koji obavqa Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski ravoj – NALED, {to zna~i da su i ove lokalne samouprave na dobrom putu ekonomskog razvoja, da imaju povoqno poslovno okru`ewe, koje }e im koristiti u daqem privrednom razvoju, dovo|ewu investitora, br`em zapo{qavawu i, naravno, stvarawu boqih uslova za `ivot gra|ana.

Verifikaciona komisija NALED-a donela je odluku da sporazum o sertifikaciji uru~i [apcu, Medve|i, Bujanovcu, Ni{u, Pirotu, Smederevu, Zrewaninu, Pan~evu, Kru{evcu, Lapovu, Koceqevi, Staroj Pazovi, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Zaje~aru, ^a~ku, Vaqevu i Rumi.

Do sada su samo tri op{tine i grada imale ovaj sertifikat – In|ija, Loznica i Kragujevac.

S. Bojevi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Trenutno su obavezni porezi i doprinosi na zarade u Srbiji najve}i u Evropi: poslodavci na jedan dinar zarade ispla}ene zaposlenima dr`avi upla}uju 68,25 para, te je tako ukupno optere}ewe neto zarada ne{to mawe od 70 odsto. Drugim re~ima, kada bi radnicima bila ispla}ivana bruto plata, ona bi bila oko 70 posto ve}a nego {to je sada. Me|utim, odmah treba dodati da bi to zna~ilo da oni dobijawem bruto plate ostaju bez zdravstvenih i penzionih doprinosa, samim tim – bez prava za besplatno le~ewe i uplate da jednog dana odu u penziju. Naime, iz bruto radni~ke zarade za penzijsko-invalidsko osigurawe izdvaja se 22 odsto, s tim {to 11 pla}a radnik i isto toliko gazda. Osim toga, iz bruto plate izdvaja se 6,15 odsto za zdravstveno osigurawe, zatim 0,75 odsto za osigurawe za slu~aj nezaposlenosti i 12 odsto poreza na zarade. tro{kove `ivota, pa bi u starosti, kada se razbole i ne mogu vi{e da rade, opet pali na teret dr`ave. Ovakva ocena profesora Popova se sla`e s podacima da trenutno u Srbiji na rad na crno najvi{e pristaju mladi, koji smatraju da je va`no da sada imaju pristojnu platu, a da }e o penziji razmi{qati kada budu stariji pa bi se upravo zbog toga verovatno i dogodilo da ve}ina wih ne upla}uje doprinose za penzijsko osigura-

we. On ukazuje i na to da bi, u slu~aju da se radnicima ispla}uje bruto plata, oni sami morali da pla}aju porez na dohodak. Kako, kako isti~e Popov, dr`ava nema dovoqno poreskih inspektora da bi naterala sve radnike u Srbiji da pla}aju porez, jasno je da bi buxet ostao i bez tih para.

– ^ak i anglosaksonske zemqe, upravo zbog toga {to radnici, po pravilu, ne upla}uju sami sebi poreze tokom najve}eg dela radnog veka, uvele su pravilo da, osim obaveznog dr`avnog osigurawa, svi moraju da upla}uju i jo{ jedno osigurawe, bilo u privatni ili u dr`avni fond. Sve {to bi se uvo|ewem bruto plata dobilo je to da poslodavcima vi{e niko ne bi mogao da zameri to da radnicima ne upla}uju poreze i doprinose – kategori~an je dr Popov.

Za razliku od wega, ekonomista Aleksandar Stevanovi} smatra da je inicijativa o isplati bruto plata dobra, ali da se ne mo`e odmah primeniti ve} je za wenu realizaciju potrebno dve do tri decenije. Dobru stranu isplate bruto plate Stevanovi} vidi u tome {to bi se, dugoro~no posmatrano, isplatom ukupne zarade radnicima rasteretio buxet, {to se odnosi na isplatu penzija, ali bi se i smawili izdaci za poslodavace.

– To {to bi za deset godina razlika izme|u prose~ne penzije i plate bila izuzetno velika nije nikakav problem. Naime, dr`avna penzija slu`i samo da gra|ani na kraju `ivota ne budu socijalni slu~ajevi, odnosno da imaju za grejawe i ne tra`e hranu u kontejnerima. Za sve ostalo tu su privatne penzije i drugi oblici {tedwe u koje je trebalo da ula`u novac tokom radnog veka – ocenio je Stevanovi}.

Q. Male{evi}

Odlazak iz „Jat ervejza” U okviru programa dobrovoqnog odlaska iz “Jat ervejza” za napu{tawe kompanije prijavilo se jo{ 112 zaposlenih, po{to je u toku ove godine ve} dobrovoqno oti{lo 286 radnika.

Dobrovoqni odlazak radnika, uz odvajawe pojedinih organizacionih jedinica i druge najavqene korake, doprine}e re{avawu problema vi{ka zaposlenih, saop{tio je nacionalni avio-prevoznik. Broj zaposlenih u nacionalnom avio-prevozniku od po~etka godine smawen je s 1.840 na 1.280.

Prodaja ra~unara pala U Srbiji je u tre}em tromese~ju prodaja kompujutera bila 19,9 odsto mawa nego u istom periodu 2008: prodato je 89.370 ra~unara i servera, objavila je analiti~ka kompanija “IDC Adrijatiks”.

Po rezultatima istra`ivawa te kompanije, od jula do septembra 2009. u Srbiji je podato 53.911 kompjutera, 19,1 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine, a istovremeno je prodato 34.696 lap-topova. Najve}i pad, 38,3 odsto, zabele`en je u plasmanu servera, kojih je u tre}em tromese~ju 2009. prodato 763.

Ocewuje se da su pove}ana nezaposlenost, smawewe potro{we, nedostatak ve}ih projekata i smawewe ulagawa u informacione tehnologije glavni razlozi slabije prodaje ra~unara.

Berza sadnica Novosadski sajam }e 27. do 29. novembra biti doma}in izlaga~ima na prvoj Berzi sadnog materijala, na kojoj }e u~estvovati oko 40 proizvo|a~a iz Srbije i zemaqa u okru`ewu, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. Berza sadnog materijala organizovana je u saradwi s Poqoprivrednim fakultetom u Novom Sadu – Departmanom za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu i Dru{tvom vo}ara Vojvodine.

Uz izlo`bu, posetioci }e mo}i i da kupe deo ponu|enog asortimana, bi}e odr`ana i stru~na predavawa, a mo}i }e i da se dobiju informacije vezane za dobijawe kredita iz pokrajinskih razvojnih fondova. Izlo`eno }e mo}i da se pogleda od 10 do 19 ~asova, a cena ulaznice, uz koju “ide” i katalog izlaga~a, je 100 dinara.

D. Ml.

KAKVA ]E BITI KREDITNA POLITIKA U 2010. GODINI

ZA NALED SE SPREMA 18 GRADOVA

Zemqa

[ta bi za radnike zna~ila isplata bruto plate

me, jedni ocewuju da je ta ideja dobra, drugi da je prosto neprihvatqiva, uz isticawe da bi u svemu tome najvi{e koristi imali upravo poslodavci kojima se vi{e ne bi moglo zamerati da ne upla}uju poreze i doprinose za pezijsko i invalidsko osigurawe.

Po oceni dr Zorana Popova, ispla}ivawe bruto plate dovelo bi do toga da gra|ani u mladosti ne bi upla}ivali sebi doprinose ve} bi zdr`avali ve}i iznos plate za

5

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

92,5546

94,4435

96,6157

92,2713

Australija

dolar

1

57,0902

58,2553

59,5952

56,9154

Kanada

dolar

1

58,4642

59,6573

61,0294

58,2852

Danska

kruna

1

12,437

12,6908

12,9827

12,3989

Norve{ka

kruna

1

11,0219

11,2468

11,5055

10,9881

[vedska

kruna

1

8,9545

9,1372

9,3474

8,927

[vajcarska

franak

1

61,2661

62,5164

63,9543

61,0785

V. Britanija

funta

1

102,633

104,728

107,137

102,319

SAD

dolar

1

61,769

63,0296

64,4793

61,5799

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 11. 2009. godine

Pare za kredite, a ne za papire Vlada Srbije }e u narednoj godini ulo`iti veliki napor da bi se poja~anom bankarskom aktivno{}u podigla tra`wa i na taj na~in ubla`ili udari krize i pokrenuo privredni zamajac, osnovna je poruka foruma “Kreditirawe i planovi Vlade i Narodne banke Srbije u 2010. godini”, koji je ju~e odr`an u Beogradu. Da bi se u tome uspelo, istakao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, Vlada }e po~et-

Ministar Dinki} je dodao da je bankarski sistem kqu~ za privredu neke zemqe i da se u ovoj ekonomskoj krizi pokazalo da su zemqe sa sna`nim finansijama lak{e podnele krizne udare. Po wegovim re~ima, Srbija je imala relativno jak bankarski sektor, i to je, u zna~ajnoj meri, ubla`ilo probleme s kojima smo se suo~ili. Tome je doprinela i Vlada Srbije, koja je pru`ila finansijsku podr{ku bankama da bi

Odr`avawe potro{we u Srbiji }e idu}e godine, usled zamrzavawa plata buyetskih korisnika i penzija, prevashodno zavisiti od kredita kom naredne godine smawiti subvencionisawe kredita za likvidnost s deviznom klauzulom, kako bi podstakla banke da za ove namene odobravaju dinarske kredite. S druge strane, pristupi}e se koordiniranoj politici smawenog emitovawa dr`avnih vrednosnih papira (zapisi Trezora i zapisi NBS) da bi se banke stimulisale da vi{ak likvidnih para, umesto u ove hartije, usmere ka privredi, uz pristupa~ne kreditne uslove.

mogle kreditirati preduze}a uz razumno niske kamate. Na taj na~in je privredi i stanovni{tvu usmereno oko milijarda evra subvencionisanih kredita.

Znatniji deo novca (860 miliona evra) usmeren je privredi kroz kredite za likvidnost, dok su oko 140 miliona evra dobili gra|ani kroz potro{a~ke zajmove. Dr`ava namerava da to ~ini i u 2010. godini, ali }e taj program biti blago izmewen.

To zbog ~ega je poja~ana kreditna aktivnost toliko va`na, Dinki} je objasnio time {to }e odr`avawe potro{we u Srbiji u idu}oj godini, usled zamrzavawa plata buxetskih korisnika i penzija, prevashodno zavisiti od kredita. Uz to, ministar je rekao i da se sporo realizuju in-

frastrukturni projekti, za koje je novac ve} obezbe|en. Kad bi se ubrzala realizacija tih projekata, privredni rast u 2010. godini iznosio bi tri do ~etiri posto, znatno vi{e od 1,5 procenta, koliko je predvi|eno projekcijom buxeta za narednu godinu.

V. Harak

6

NOV^ANIK

~etvrtak26.novembar2009.

PLATA UVEK KRATKA

Za goli `ivot fale 4.000 Iz meseca u mesec ne uspevamo da zaradimo dovoqno za hranu, ra~une, prevoz i ostale stavke iz potro{a~ke korpe. Za to nam, po posledwem istra`ivawu Ministarstva trgovine, nedostaje oko 4.000 dinara.

Prose~na septembarska plata od 31.319 dinara mogla je pod-

minimalne korpe bilo je dovoqno 0,74 prose~ne plate.

Istovremeno, tro{kovi `ivota u odnosu na prethodni mesec su pove}ani 0,2 posto, a u odnosu na septembar 2008. godine – 7,1 posto. Kupovnu mo} iznad proseka Republike imali su samo Beogra|ani, Novosa|ani, Pan~evci, Smederevci i Zrewaninci. Samo oni koji rade u Beogradu i Novom Sadu zaradili su u septembru dovoqno za prose~nu korpu u kojoj je osamdesetak osnovnih stavki neophodnih za `ivot.

Po ju~era{wim podacima Zavoda za statistiku, u oktobru smo stajali malo bo-

Opet poskupqewa Kroz nekoliko dana trgovci }e mewati cene ku}ne hemije, mle~nih proizvoda, alkoholnih pi}a... Po najavama dobavqa~a, 1. decembra }e, recimo, “Albusovi” hemijski proizvodi poskupeti pet posto, “pampers” pelene }e oti}i za tri procenta... “Nektarova” rakija }e od kraja decembra biti skupqa 15 posto, dok }e za dva-tri procenta poskupeti neki proizvodi Suboti~ke mlekare. Deo mle~nog asortimana “Somboleda” ve} je oti{ao za deset posto, a Apatinska pivara je po~etkom ovog meseca digla cene za dva-tri posto.

Recimo i da }e deterxent za ve{ “arijel” u pakovawu od devet kilograma do kraja februara idu}e godine biti deset odsto sni`en. miriti samo najosnovnije mese~ne potrebe, navodi Ministarstvo trgovine i usluga. Kupovna mo}, merena odnosom prose~ne korpe i prose~ne zarade u septembru, na nivou je iz pro{log meseca.

Septembarska potro{a~ka korpa bila je te{ka 35.985 dinara i za weno pokri}e nedostaje oko 50 evra. Za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe je bilo potrebno 1,15 prose~na plata od 31.319 dinara, a za pokri}e

qe. Prose~na zarada u Republici Srbiji, ispla}ena u oktobru 2009. godine, s porezima i doprinosima iznosi 44.147 dinara. U odnosu na septembarsku nominalno je ve}a 1,3 posto, a realno 1,5 procenat.

Prosek bez poreza i doprinosa, ispla}en u oktobru, bio je 31.734 dinara.

Ina~e, prose~na oktobarska zarada u Srbiji, spram one iz oktobra 2008. godine, nominalno je ve}a 3,9 posto, a realno mawa 1 procenat.

S. G.

KOMISIJA ZA ZA[TITU KONKURENCIJE

Ponovo o monopolu nad zejtinom Predsednica Komisije za za{titu konkurencije Dijana Markovi}-Bajalovi} izjavila je da je u toku postupak za utvr|ivawe povrede konkurencije na tr`i{tu uqa, putem me|usobnog dogovarawa proizvo|a~a i trgovaca.

Ona je dodala da je komisija pokrenula vi{e postupaka na osnovu prijave u~esnika sporazuma o wegovom postojawu, napomiwu}i da, po postoje}em i ranijem zakonu, komisija mo`e osloboditi kazne u~esnike sporazuma koji prijave wegovo postojawe, a to su neka preduze}a iskoristila. Tako su neki proizvo|a~i uqa, a i trgovci, podneli komisiji odre|ene dokaze, koji su dali osnova za sumwu da postoji sporazum kojim se ograni~ava konkurencija.

KUPOVINA PUTEM INTERNETA U SRBIJI

Dr`ava ometa e-du}ane

Kwiga koja na sajtu “Ibej” ko{ta 100 dolara, u Srbiji bi nakon pla}awa po{tarine, prevoza, carine, {peditera i gomile drugih taksi – ko{tala 290 dolara!

Zbog toga se kod nas gra|ani retko odlu~uju da putem Interneta kupuju stvari koje su im potrebne. Oni kojima se ne `uri najboqe je da sa~ekaju da im ro|ak, kum ili prijateq istu stvar donese u koferu, po prodajnoj ceni i bez pla}awa dodatnih da`bina. Krivac za ovako nepovoqne uslove za kupovinu putem Interneta, koja u razvijenim zemqama puni dr`avne buxete nimalo skromnim sumama je, po re~ima direktora E-du}ana Gorana Taka~a, dr`ava koja nije prepoznala zna~aj grane koja bi mese~no mogla buxetu doneti od 10 do 15 miliona dinara.

– Internet trgovina u Danskoj predstavqa 87 odsto ukupne trgovine u maloprodaji, {to zna~i da prakti~no svi kupuju putem Interneta, u SAD trgovina na malo dostigla je vrednost od 250 milijardi dolara godi{we, a ~ak 750.000 porodica `ivi od Interneta, dok je Srbija u ovoj oblasti na pozitivnoj nuli – ka`e Taka~.

DNEVNIK

PO^ELO GLASAWE

Potro{a~i biraju „Najboqe iz Srbije” Na sajtu Najboljeizsrbije.rs po~elo glasawe u akciji “Najboqe iz Srbije”, koju {esti put sprovode Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije i “Privredni pregled” radi izabora najboqih robnih i korporativnih brendova na tr`i{tu.

Potro{a~i mogu glasati do 30. novembra i opredeliti se za jedan proizvod iz kategorija “za svakodnevnu upotrebu”, “trajna potro{na dobra”, “proizvodna dobra”, “najboqi lokalni brend” i “najuspe{nija inovacija”.

Bi}e izabran po jedan korporativni brend iz oblasti “svakodnevna potro{wa”, “trajna potro{na dobra”, “proizvodna dobra”, “proizvodne usluge” i “uslu`na preduze}a”.

Potro{a~i mogu glasati i za najboqi inostrani brend sa statusom doma}eg proizvoda, za najboqi korporativni brend u Srbiji i za najboqe javno preduze}e.

Akcija treba da podstakne konkurentnost preduze}a i brendova u uslovima otvorenog tr`i{nog poslovawa i doprinose ja~awu privrede.

PORAZNI PODACI O KONTROLI HRANE NA NA[EM TR@I[TU

Inspektori ulovili 680 tona neispravnog mesa Da pri~e o tome da brojne klanice u Srbiji ne zadovoqavaju neophodne standarde, da se na sve strane prodaje meso sumwivog kvaliteta i da je ono postalo {vercerski hit nisu prazne, najboqe pokazuje podatak da je u ovoj godini ba~eno oko 680 tona ove namirnice.

Ta~nije, toliko je neispravnog mesa na na{em tr`i{tu prona{la Veterinarska inspekcija, a pitawe je koliko ga dospe na na{e trpeze.

Inspekcija Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede u ovoj godini je obavila oko 34.000 kontrola u klanicama, objektima za preradu mesa i mleka, skladi{tima, trgovinama, ugostiteqskim objektirinu ka`u da je u Srbiji zatvoma... Kod ~ak 611.620 kilograreno {est mlekara, 40 klanica ma mesa prona|ene su organoi prerada mesa za unutra{wi lepti~ke promene ili se propromet i ~etiri klanice i davalo iako mu prerade mesa za je istekao rok. izvoz u tre}e zeOduzeto je 22.206 Povu~eno je s trmqe. Katanac }e `i{ta i 43,4 tobiti stavqen i kilograma mesa i ne proizvoda od proizvoda od mesa i na vrata jo{ oko mesa. klanica. oko 1.000 kilograma 30Ina~e, Stvari stoje iz promleka i sira koji su davnica i s pijalo{e i u mlekaru Srbiju u{li stvu. Van promeca u ovoj godini ta je stavqeno povu~eno je ili nelegalnim putem 9.500 litara uni{teno vi{e mleka i 11.135 od 750 tona hrakilograma mle~nih prera|ene, i to uglavnom zbog istevina. Oduzeto je i 22.206 kiloklog roka trajawa, nepravilgrama mesa i proizvoda od menih deklaracija, lo{ih rezulsa i oko 1.000 kg mleka i sira tata laboratorijskih i orgakoji su u Srbiju u{li nelegalnolepti~kih ispitivawa, nenim putem. U Upravi za vetedozvoqene prodaje robe u rin-

kontrolisala vo}e i povr}e sa zelenih i kvanta{kih pijaca. Epilog je da je van prometa stavqeno 63.794 kilograma i 9.757 litara prehrambenih proizvoda biqnog i me{ovitog porekla, vrednih 4,9 miliona dinara. Me|u tim namirnicama najvi{e fali~nih na|eno je kod konditorskih proizvoda. ^ak 24.646 kilograma keksa, ~okolade.... je povu~eno s tr`i{ta. Pokazalo se da moramo biti veoma obazrivi i kada kupujemo za~ine jer je prona|eno 3,5 tone neispravnih. Upozorewa potro{a~kih organizacija da ni pekarima nije verovati tako|e su pokazala opravdanim

Prokuvali vino i rakija Inspektori Ministarstva poqoprivrede kontrolisali su i proizvodwu i prodaju vina, rakije i piva. Iz proizvodwe je van prometa stavqeno 127.980 litara vina i 23.895 litara rakije, dok je iz prodaje povu~eno 3.550 litara vina, 4.240 litara rakije i 2.019 litara piva. Proizvodwa vina zabrawena je kod 20, a rakije kod 14 proizvo|a~a. fuzi... Ta~nije, po podacima Ministarstva poqoprivrede, s tr`i{ta je povu~eno ili uni{teno 753.205 kilograma i 19.292 litra hrane biqnog, `ivotiwskog i me{ovitog porekla.

U ovoj godini inspekcija je obavila i 3.798 kontrola kvaliteta hrane biqnog i me{ovitog porekla, a 200 puta je

SEZONSKO POJEFTIWEWE U OBORIMA

Sviwokoqa obara cene tovqenika Cene tovqenika u vojvo|anskim selima posledweg meseca drasti~no su smawene. Tako je i u ostalim delovima zemqe, s tim {to su razli~ite od grada do grada, od jedne do druge sto~ne pijace. Recimo, `iva vaga u Sremu je pala sa 160 na 115-120 dinara, a mali proizvo|a~i strahuju da }e biti i gore jer sviwokoq tek po~iwe. Istovremeno, cene mesa u radwama miruju, odnosno pomeraju se nani`e tek za koji dinar, {to se u xepovima potro{a~a i ne oseti.

– Tovqenici su pali na 115 dinara. [to je najgore, toliko ko{ta prva klasa, i tu vi{e nema nikakve ra~unice i logike.

Prasi}e su seqaci pla}ali 250 do 300 dinara, zna se koliko ko{ta sojina sa~ma, vitamini, premiksi... te je jasno da farmeri nemaju nikakvu ra~unicu, a ne vidim da trgovci i mesari spu{taju svoje cene – ka`e za “Dnevnik” predsednik Zadru`nog saveza Srema Du{ko Tadi}.

Ina~e, najjeftiniji tovqenici od 130 kilograma se prodaju u

Tovqenici u Sremu pali sa 160 na 115-120 dinara, a mali proizvo|a~i strahuju da }e biti i gore jer sviwokoqa tek po~iwe

Loznici, gde ko{taju 105 dinara kilogram `ive vage. U Po`arevcu i Kragujevcu ko{taju po 110, u Novom Sadu, Ni{u i Beogradu po 120, u Sremskoj Mitrovici 125, u ^a~ku, Kraqevu, Smederevu i Zrewaninu po 130 dinara, a najskupqi su u Vrawu, gde kilo `ive vage ko{ta 150 dinara.

Krma~e za klawe te`ine 130 kilograma u Po`arevcu se prodaju po 90 dinara kilogram, u Zrewaninu za 95, u Ni{u za 100, u Beogradu, ^a~ku, Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici za 110, a u Smederevu i Kraqevu za 120 dinara. Najjeftiniji prasi}i te`ine 25 kilograma mogu se pazariti u ^a~ku, gde za kilogram `ive vage treba izdvojiti 160 dinara. Po deset dinara vi{oj ceni prasi}i se prodaju u Kragujevcu, Kraqevu, Loznici i Novom Sadu. Kilo `ive vage u Beogradu, Ni{u, Po`arevcu i Sremskoj Mitrovici ko{ta 180, u Subotici 185, u Zrewaninu 190, a u Pan~evu 200 dinara.

S. G.

jer je ba~eno vi{e od ~etiri tone hleba i peciva, a van prometa je stavqeno i 171 kilogram bra{na, 1,6 tona testenine... Tako su pro{li i 588 kilograma {e}er, 239 litara uqa, 212 litara vo}nih sokova i nektara, 891 kilograma prera|evina od vo}a i povr}a...

S. Glu{~evi}

OD PIJACE DO PIJACE

Teletina i 800 dinara Tele}e meso je u Srbiji u prvoj polovini novembra bilo najskupqe u Beogradu, Pan~evu, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu i ko{talo je 795,90 dinara kilogram, a najjeftinije je bilo u Zaje~aru, gde je stajalo 499 dinara, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Sviwsko meso je bilo najskupqe u Novom Pazaru i ko{talo je 500 dinara kilogram, a najjeftinije u Negotinu, gde je kilogram te vrste mesa ko{tao 355 dinara. Junetina je bila najskupqa u Kragujevcu, gde se prodavala po 491,90 dinar kilogram, a najjeftinija u Zrewaninu i stajala je 385 dinara.

Pile}e meso je ko{talo od 178,90 dinara u Ni{u do 250 u U`icu, dok je kilogram sve`eg {arana najjeftiniji bio u Kragujevcu i ko{tao je 270 dinara, a najskupqi u Zaje~aru, gde je stajao 370 dinara.

ELEKTRODISTRIBUCIJA NOVI SAD UPOZORAVA

PREGLED RASVETE NA LIMANIMA

Brojila vape za o~itavawem U oktobru ove godine na podru~ju Elektrodistribucije Novi Sad nije o~itano oko 11 hiqada brojila, a od tog broja vi{e od tri meseca nije o~itano 4.034 brojila. Zato }e sve elektrodistribucije u Srbiji u narednom periodu posebnu pa`wu obratiti na gra|ane kod kojih brojila nisu o~itavana du`e vreme, jer radnicima nije bio omogu}en pristup kako bi uradili pomenuti posao, saop{tavaju iz Elektrovojvodine. Iz ovog preduze}a pozivaju sve potro{a~e koji su na posledwem ra~unu imali iskazan

utro{ak struje „0“, da stvarno stawe na brojilu dostave li~no na {altere elektrodistribucije, na telefon 521 - 189, mejl prijavastanja@ns.ev.rs ili preko sajta „Elektrovojvodine“. Tako|e, apeluje se na sugra|ane da radnicima distribucije dozvole da o~itaju merne ure|aje jer je to, kako ka`u, pre svega i u wihovom interesu.

Ukoliko i daqe radnicima bude onemogu}avano da o~itavaju brojila, „Elektrovojvodina“ }e morati da iskqu~uje struju u skladu sa Uredbom o uslovima isporuke ovog energenta.

B. M.

Redakciji „Novosadske hronike“ proteklih dana javqali su se ~itaoci koji se ~ude i pitaju zbog ~ega je i preko dana javna rasveta na Limanima upaqena. U „Elektrovojvodini“ ka`u da oni imaju obavezu da dva puta godi{we prekontroli{u svu javnu rasvetu u gradu, pa su sijalice upaqene kako bi se uo~ilo da li su neke od wih

Novosadska ~etvrtak26.novembar2009.

Legalizacija u fini{u? ta~ku na divqu gradwu i zavr{iti dvodecenijsko nadgorwavawe dr`ave i wenih gra|ana vide}e se krajem slede}e godine. U Zavodu za izgradwu grada nadaju se da }e svi oni koji mogu da legalizuju svoje gra|evinske poduhvate platiti na kraju da`binu za ure|ewe zemqi{ta, kako bi dobili i asfalt (ako ga ve} nisu sami postavili, struju (to ve} jesu), vodu (tako|e), a o grejawu i zgradama bez wega, da i ne govorimo.

Olak{ice koje u tom smislu omogu}ava grad trebalo bi da dodatno stimuli{u gra|ane da

legalizuju domove. Najboqe }e pro}i oni kojima je bespravna gradwa bio jedini izlaz – odnosno oni koji `ive u mawe od 100 kvadrata. Time se, ujedno, i izbija adut iz ruku onih koji tvrde da je legalizacija zapravo dokaz da se eskiva`a propisa isplati, te u prvi plan izbija stav da je legalizacija divqe izgra|enih ku}a, zapravo kompenzacija za dru{tvene stanove prodate za 1.000 maraka.

Dodu{e, ostaje pitawe, koje, nakon svih ovih olak{ica, povlastica, kumqewa i moqewa, upu}uju oni koji bi da grade po zakonu – da li }e neke pogodnosti pripasti i wima.

S. Krsti}

O kwizi „U meni borba” Promocija kwige Milenka Milo{evi}a “U meni borba” odr`a}e se danas u galeriji Prometej, Trg Marije Tranda-

fil 11, u 19 sati. Govori}e profesori Samuel Boldocki, Divna Bijeli}, Milan Boki} i Stanka – Bambi Seni}.

L. L.

U „INFORMATICI” OD 1. DECEMBRA

Novo radno vreme kontakt centra

Kontakt centar „Informatike“ od 1. decembra ima}e novo radno vreme, od 7 do 19 ~asova. Besplatan poziv mo`e se obaviti na broj telefona 0800-222-021.

B. M.

Iskqu~ewa struje Rakovac: od 8.30 do 12.40 sati vikend naseqe Belegir. Petrovaradin: od 9 do 12 deo naseqa

Alibegovac. Futog: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama Novog Futoga.

V REMEPLOV

Gradski prevoznik od danas prodaje mese~ne markice za decembar. Radnim danom markice se mogu kupiti na kioscima preduze}a od 5.30 do 19. 30 ~asova. Markice za zaposlene prodaju se na {alteru MAS-a, radnim danom od 7 do 15 ~asova.

Z. D.

hronika OTPO^ELA REKONSTRUKCIJA BIOSKOPA

U „Areni” pripremaju duboko kopawe Prvi deo pripremnih radova na rekonstrukciji bioskopa „Arena“ po~eli su ju~e. U ogoqenoj Velikoj sali bioskopa zatekli smo majstore koji su po~eli da uklawaju zidne obloge, zvu~nu izolaciju, sedi{ta i bioskopsko platno. Me|u radnicima bio je i direktor firme „Art Vista“ Zoran Cvetanovi}.

- Zadovoqan sam do sada kako teku stvari, imamo dobru saradwu sa svim stru~nim saradnicima u ovom projektu kao i sa gradskom strukturom koja nam izlazi u susret. Radnici za sada postavqaju skele, uklawamo sve {to je dotrajalo. Pravimo prostor za ma{ine koje }e raditi grube poslove. Ne mo`emo precizirati kada }emo krenuti sa op{irnijim radovima a slede}a stavka je ispitivawe op{teg stawa objekta. Na{ stru~ni tim }e proceni-

VESTI Portret kriti~ara Bogdana Popovi}a Program posve}en stvarala~kom opusu uglednog kwi`evnog kriti~ara, Bogdana A. Popovi}a, u okviru ciklusa „Portreti“ Kulturnog centra Novog Sada, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova, u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. O delu govore Qiqana [op, Slobodan Zubanovi} i Vladimir Kopicl.

B. P. P.

Marokanci `ele ugostiteqe

Betanija ugledala svetlo dana U okviru proslave Dana republike, 26. novembra 1963. u krugu nekada{we „Betanije“, otvorena je nova Aku{ersko - ginekolo{ka klinika. Imala je 240 posteqa, a otvorena su i sasvim nova odeqewa: za negu odoj~adi, le~ewa hormonalnih bolesti i dr. Te, 1963. skoro svakog dana, pred Dan republike, Novi Sad je postajao znatno bogatiji. Gra|evinskoj sredwo tehni~koj {koli predata je nova

neispravne. Ukoliko se na ovaj na~in utvrdi neispravnost odmah se daje nalog radnicima da se kvar popravi.

Ekipe „Elektrovojvodine“ ovih dana kontroli{u javnu rasvetu na Limanima u Ka}u i u Kisa~u, i na pomenutim mestima javna rasveta }e u toku dana biti upaqena jo{ neko vreme, zbog kontrole i zamene svetiqki. B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

li }e novi Zakon o planiDarawu i izgradwi staviti

Prodaju se mese~ne markice

Usred dana svetli zbog kontrole

zgrada sa dvadeset u~ionica, kabinetima, fiskulturnom salom i bibliotekom. Na Futo{kom putu, fabrika konfekcije „Novitet“, dobila je jo{ jedan proizvodni pogon, pa su tako u ovoj fabrici pored 380 radnika, otvoreno jo{ 320 novih radnih mesta. Po~eo je i rad u novoj savremeno ure|enoj gradskoj klanici u kojoj je, prema planu, trebalo da se godi{we preradi 13.500 tona mesa.

N. C.

Privredna delegacija iz vi{e marokanskih gradova razgovarala je ju~e s predstavnicima novosadske Regionalne privredne komore o mogu}oj saradwi. Goste je interesovalo funkcionisawe doma}eg komorskog sistema. Zainteresovani su, rekao je predsednik Privredne komore Dragan Luka~, za na{e poqoprivredne proizvode, ali i da im pomognemo u obuci kadrova iz ugostiteqstva i turizma. Tim povodom je naveo da }e potpisati sporazum o razmeni kadrova s privrednicima iz Marokoa.

Z. D.

Foto: A.Erski

ti koliko duboko mo`emo da kopamo, moramo da vidimo kakvo je stawe sa podzemnim vodama. ^eka nas mnogo posla- rekao je za „Dnevnik“ direktor „Art Viste“ Zoran Cvetanovi}.

VATRA ODNELA POLA KU]E NA ADICAMA

Deseto~lana porodica u deset kvadrata Ispred dela ku}e u ulici Sime [olaje 1a na Adicama, koji je ju~e oko podne izgoreo u po`aru, najstariji od osmoro dece Sebastijan Seb [a}iri (12) iza{ao je samo s peharom koji je u Kikindi osvojio za prvo mesto na juniorskom takmi~ewu Vojvodine u boksu.

Iza wega, sedmoro bra}e i sestara i majka Nada gledali su u preostalih deset kvadrata sobe u kojoj `ive. Otac je bio na poslu.

Vatra je planula u kuhiwi, u kojoj se pored {poreta na lo`ewe nalazila jo{ i poste-

Porodica [a}iri na zgari{tu

Oma` Beli Hamva{u Kwi`evno ve~e ,,Oma` velikom ma|arskom misliocu i piscu Beli Hamva{u’’ odr`ava se u subotu u Klubu kulture ,,Karom’’ u Sremskim Karlovcima. U~esnici su prevodilac autora Sava Babi} i gosti iz Budimpe{te.

T. M.

U narednih 45 dana radi}e se na potpunoj izmeni Velike sale, a od pre|a{we dve nasta}e {est savremenih multipleks sala ukupnog kapaciteta 1.015 sedi{ta.

Preduze}e „Art Vista“ zakupila

je 2.000 metara kvadratnih poslovnog prostora u „Areni“ na 15 godina. Novi zakupac ulo`i}e blizu dva miliona evra, od ~ega }e samo oko 800.000 evra biti investirano u objekat, a ostatak novca bi}e usmeren u nabavku opreme. „Art Vista“ }e pla}ati 102 dinara po metru kvadratnom zakupa svakog meseca. Bioskop }e biti opremqen digitalnim projektorima, koji }e imati mogu}nost prikazivawa tride filmova, a {to se ti~e zvuka bi}e postavqen novi dolbi digital sistemom.Svi Novosa|ani mogu u bioskopima kojima upravqa „Art Vista“ u Beogradu, da dobiju jednu besplatnu kartu uz svaku kupqenu, ako poka`u li~nu kartu izdatu u Novom Sadu. Ova kompanija upravqa beogradskim bioskopima“Roda cinepleks“, „[umadija“ i „Roda 2“.

N. Vukovi}

Mali bokserski {ampion Sebastijan [a}iri

qina i posu|e. Izgorelo je sve sem zidova i krovne konstrukcije. Povre|enih nije bilo, a vatru su pre dolaska vatrogasaca {mrkom gasile kom{ije.

Na ovoj adresi, u tri ku}ice `ive tri porodice sa skoro dvadesetoro dece. Niko nema stalno zaposlewe, ve} egzistiraju od dnevnica koje o~evi donesu s povremenih fizi~kih poslova. Deseto~lana porodica [a}iri `ivi u sobi od desetak kvadrata, i ima jedan ka-

Foto: N. Stojanovi}

u~, tepih i {poret. Najve}e bogatstvo su im, kako ka`u, deca, a posebno su ponosni na Seba koji poha|a peti razred Osnovne {kole “Jo`ef Atila” i najboqi je me|u vojvo|anskim vr{wacima u bokserskoj pero kategoriji. Svakoga dana, on uredno poha|a nastavu i u 17 sati gradskim autobusom odlazi na trening. Cela porodica `ivi od oko 500 do 1000 dinara o~eve dnevnice kada posla ima.

S. Tanuryi}

Bluz Ane Popovi} u „Tremi” Koncert bluz gitaristkiwe Ane Popovi} odr`a}e se u nedequ u klubu „Trema“ u Srpskom narodnom pozori{tu, u 21 sat. Ana Popovi} svira gitaru dugi niz godina i stekla je svetsku slavu na aktuelnoj bluz sceni. Dobitnik je mnogih nagrada i nominacija na poznatim svetskim xez festivalima. Cena ulaznice je 1000 dinara.

T. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak26.novembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

ZAVR[EN FOTO–KONKURS CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Miroslavu Markovi}u prva nagrada Najboqu fotografiju sa Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a, od pristiglih na foto-

Prvoplasirana fotografija: „Pozdrav” Miroslava Markovi}a

Novi put za Urgentni centar Izgradwa novog urgentnog centra u Klini~kom centru Vojvodine ulazi u zavr{nu fazu, {to potvr|uje i ~iwenica da se ovde asfaltira i zavr{ava put.

Kako je ranije najavqeno, zgrada }e biti zavr{ena do kraja godine. Bi}e otvorena dva sprata, dok }e se druga dva opremati naredne godine.

Q. Na.

Foto: B. Lu~i}

^ITAOCI PI[U SMS 065/47-66-452 & 063/366-977

Ra~uni danas, penzija kad stigne Ste~ajni upravnik ATP „Vojvodine“ i daqe pri~a pri~u kako }e proraditi autobuska stanica u industrijskoj zoni. I nervira se, navodno, za oko 500 radnika, koji nisu dobili po{teno zara|ene plate od septembra - 2007. godine.

Da bi se ~ovek mawe nervirao, predla`em mu da wegovu platu od 170.000 dinara pokloni svaki mesec po jednom radniku, da i oni plate dugovawa za struju, telefone i ostale komunalije. Unapred zahvaqujem ~oveku humanisti!

063/8139... *** F.K. Veternik, ubedqivo jesewi prvak Srpske lige-Vojvodina!

Kako i ne bi, kad imaju kvalitetne strance u sastavu i o~igledno jakog sponzora...

065/4078... *** Radosna informacija za penzionere! Isplata drugog dela okto-

barske penzije po~iwe 25. novembra! Svi ra~uni su morali biti ispla}eni do 20. Ova, a i biv{e vlast, smatraju da su penzioneri totalni mamlazi i da su prihvatili obja{wewe kako se penzije ispla}uju na vreme.

063/528... *** Poruka koju je uputio 062 8597... je zaista `alosna, al’ da ga ute{im, re}i }u mu da je meni moj poslodavac uskratio pla}awe doprinosa jo{ od 1999. god. i to javno preduze}e! I zamislite da do danas nemam zdravstvenu za{titu, zarade, doprinose... Pa to nema ni u Mozambiku! Ovde je najgore biti po{ten...

063/1687... *** Kad ~itam novine o problemima kod nas, diktatura mi do|e kao lepo i neophodno re{ewe posle ove „demokratije“.

064/3078... *** Proverite kako rade `ene u Futuri, koliko su u strahu, kako se postupa sa nama. 064/6649... *** Koliko jo{ meseci treba da ~ekaju zara|ene plate radnici, Future plus? Da li postoji neko ko mo`e da nam ka`e?

061/2903... *** Studenti protestuju zbog pla}awa, a ti isti nose mobilne od 600 evra i patike od 200 evra, a to im nije sku-

konkurs koji su organizovali „Dnevnik“ i Centar za kulturnu animaciju (CKA), poslao je Mi-

Druga nagrada pripala je Aleksandri Drqa~i

roslav Markovi}. Drugo mesto je osvojila Aleksandra Drqa~a, dok je tre}e mesto pripalo fotografiji koju je napravio Jan Valo. Tro~lani `iri ~inili su fotoreporter „Dnevnika” Branko Lu~i}, na{a novinarka Aleksandra Vidanovi} i direktor CKA Borislav Beqanski. Sva tri autora }e od Centra za kulturnu animaciju dobiti po fo-

toaparat. Nagrade }e im biti uru~ene slede}e nedeqe, a o ta~nom datumu i satnici bi}e naknadno obave{teni.

Najuspelije fotografije sa ovog konkursa bi}e predstavqene i na posebnoj izlo`bi koju }e Centar za kulturnu animaciju organizovati slede}e godine pred jubilarni 10. me|unarodni festival uli~nih svira~a.

R. Hr.

Tre}eplasirani Jan Valo za rad „^ovek lutka”

„DNEVNIK“ SAZNAJE: INFEKTIVNOJ KLINICI OGRANI^ENI BRISEVI NA NOVI GRIP, A LEK ZA H1N1 SE VEOMA TE[KO NALAZI

Slalomom kroz apoteke do „tamiflua” Antibiotik „tamiflu”, koji se koristi protiv gripa H1N1, te{ko se nalazi u apotekama, uprkos progla{ewu epidemije. Ukoliko pacijenti i uspeju da ga prona|u, moraju platiti punu cenu leka od oko 2.500 dinara. Ako tome dodamo i nesta{icu za{titnih maski za lice, dobijamo pravu sliku i priliku spremnosti dr`ave za epidemiju.

Novosa|anin, ina~e sr~ani bolesnik (ime poznato Redakciji), ispri~ao je za „Dnevnik“ kako je, usled sumwe da je oboleo od novog gripa, te{ko na{ao „tamiflu“ u Novom Sadu, te kako se proveo na Infektivnoj klinici Klini~kog centra Vojvodine.

- Prvo su nam rekli da ne mo`emo da u|emo bez maske na licu, {to me je neprijatno iznenadilo, s obzirom na izra`en deficit maski u apotekama. Kada su mi uradili sve analize, uzeli bris i poslali me na rendgen, kardiolog mi je saop{tio da je na lo{e zdravstveno stawe uticala voda u plu}ima, a pulmolog je tvrdio da je uzrok pogor{anog zdravqa slabo srce. Na kraju nisam saznao ko je od wih dvojice u pravu. Jo{ ve}i apsurd je {to sa klinike na ispitivawe nose samo dva uzorka brisa nedeqno. Nije mi jasno kako usred progla{ene epidemije i na nekoliko desetina sumwivih slu~ajeva u gradu dnevno, ograni~e analize na samo dva uzorka? – pita se na{ sagovornik.

VESTI Izlo`ba u Muzeju Vojvodine Izlo`ba Jelene Jurese, pod nazivom „What it Feels Like for a Girl“ bi}e otvorena u petak u 19 ~asova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u Dunavskoj ulici. Kustos izlo`be, koju }e posetioci mo}i da vide do 6. decembra, je @ivko Grozdani}.

B. P. P.

Peva hor „Sowe Marinkovi}” Me{oviti hor Akademskog kulturno-umetni~kog dru{tva “Sowa Marinkovi}” odr`a}e ve~eras u 20 ~asova koncert u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije. Gost koncerta je nekada{wi prvak opere Srpskog narodnog pozori{ta Miodrag Milanovi}, a dirigent je Danijela Hodoba-Le{.

Z. Ml.

Wegova supruga je, nakon pismene preporuke lekara specijaliste sa Infektivne klinike, krenula u potragu za lekom „tamiflu“, ali ni posle obilaska nekoliko pri-

jo{ nekoliko privatnih apoteka, uveravamo se u to da farmaceuti ne znaju ili ne `ele da ka`u gde se i kako mo`e nabaviti ovaj lek. „Pitajte nekog drugog“, „Ne znam

Nedeqno imamo pravo na samo dva kompleta za uzimawe brisa na virusolo{ku analizu, (dr Jovan Vukadinov) vatnih i dr`avnih apoteka nije uspela da ga na|e. Igrom slu~aja oni saznaju da se antibiotik prodaje u apoteci „Sanitas“ na Futo{kom putu, pa su ga tamo i kupili za 2.600 dinara.

Pozivom desetak apoteka Apotekarske ustanove „Novi Sad“ i

zaista, ja sam tek sad stigla na posao“, „A kome treba?“ – samo su neki od odgovora koje smo dobili s druge strane `ice novosadskih apoteka. Tajanstevnost je razbio farmaceut u apoteci „Bulevar“, u kojoj se antibiotik „tamiflu“ tako|e mo`e kupiti.

- Takvi su propisi za taj lek, sme da se izda samo na recept izabranog lekara, ali po{to i on mo`e da se „na{tima“, obavezna je i preporuka lekara specijaliste sa Infektivne klinike ili sa Instituta u Sremskoj Kamenici. To je neophodno da bismo bili sigurni da lek ide u ruke nekome ko je zaista bolestan, a ne da svako mo`e da ga kupuje, pa preprodaje. „Tamiflu“ se pla}a bez obzira {to ide na recept, jer je tako propisano – objasnio nam je ovaj apotekar.

Upravnik Infektivne klinike dr Jovan Vukadinov odbacio je tvrdwe na{eg sagovornika da pacijent mora nositi svoju masku da bi u{ao u bolnicu, rekav{i da se u ~ekaoici nalazi paket s za{titnim maskama, odakle se svako ko do|e mo`e poslu`iti. Potvrdio je, me|utim, da se nedeqno {aqu samo dva brisa na analizu.

- To je ta~no. Ne mo`e, na`alost, svaka sumwa na grip da se proverava na taj na~in, jer imamo pravo samo na dva kompleta za uzimawe briseva nedeqno. Kada bi bilo ve}eg broja te`ih slu~ajeva, verovatno bi nam bilo omogu}eno da uzmemo bris od svakog – rekao je dr Vukadinov.

Da zakqu~imo – maski nema dovoqno, leka protiv gripa ima malo (pritom se i pla}a skoro 3.000 dinara), a ispostavilo se da se {tedi i na brisevima za sumwive slu~ajeve.

I. Brcan

„RIBQA ^ORBA” VE^ERAS PR@I NA SPENSU

„Dnevnik” vodi na koncert Frontmen grupe “Ribqa ~orba” Bora \or|evi} najavio je za ve~eras spektakl na koncertu u Maloj sali Spensa, uz obe}awe da izvedba ne}e zaostajati za onom uprili~enom u beogradskoj “Areni”. Repertoar je sa~iwen od 30 pesama, koje su delom birali i fanovi na sajtu grupe, i sigurno je da }e Novosa|ani |uskati puna dva sata i 17 minu-

ta. Produ`etak je mogu} ,ako aplauz bude to bude iziskivao.

Najbr`em ~itaocu koji se od 13 do 13.05 sati javi na telefon “Novosadske hronike” 528-765, poklawamo dve karte za ve~era{wi koncert. Karte se mogu i kupiti na blagajni Spensa ili u kwi`ari IPS, po ceni od 1.000 dinara.

S. T.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

9

ZATO [TO DR@AVA NIJE ODOBRILA ODLAGAWE FISKALIZACIJE

Protestnu vo`wu sprema 400 taksista Oko 400 taksista iz udru`ewa „Vojvo|ani“, „Maksi Novosa|ani“ i „Pan taksi“, krenu}e 1. decembra u jutarwim satima na protestnu vo`wu ulicama grada, kako bi izrazili nezadovoqstvo, jer im nije odobreno odlagawe fiskalizacije. Predsednik taksi udru`ewa „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti} ka`e da republi~ki Zakon o fiskalizaciji na snagu stupa 1. januara i da }e po tom propisu taksisti morati da imaju fiskalne kase. Oni su, pak, zatra`ili da se primena odlo`i makar do marta.

- Iako zakon stupa na snagu uskoro, taksisti ni do dan danas nisu upu}eni u pojedinosti. Ne znamo kakve kase treba

Skup radnika „Drap{ina” Otpu{teni radnici AD“ Petar Drap{in“ danas }e se okupiti ispred prostorija G17 plus na Bulevaru Mihajla Pupina 3. Predsednik sindikata „Solidarnost“ Mi{a Starovi} nije rekao kada }e oni biti tamo, ali tvrdi da je skup znak nezadovoqstva, jer su „~lanovi te partije postavqeni u dr`avnim organima odgovorni za sve {to se de{avalo i de{ava u preduze}u, gde je privatizacija raskinuta u maju“.

IV Vojvodine zatra`ilo je da zastupnik dr`avnog kapitala u „Drap{inu“ Zorica Sari} inicira vansudsko poravnawe i da se otpu{teni vrate na posao. Pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin najavio je danas sastanak s predstavnicima „Drap{ina“. Z. D.

da nabavimo i gde mogu da se kupe, a nepoznanica nam je i da li }emo biti u obevezi da vodimo kwige - ka`e Krsti}.

On dodaje da su im pomenute stvari nejasne jer, kako ka`e,

po zakonu preduzetnik koji na godi{wem nivou nema bruto promet preko tri miliona dinara, poreze i doprinose pla}a u pau{alu, ta~nije nije obavezan da vodi kwige.

- Drugi razlog za na{e nezadovoqstvo je odredba po kojoj }emo morati da nabavimo automobile sa Euro 3, a po isteku naredne godine i sa Euro 4 motorima. Svi mi `elimo da imamo nov auto i boqe uslove za klijente, ali rok koji nam je dat je suvi{e kratak - dodaje Krsti}.

Prvog dana decembra taksisti }e u protestnu vo`wu krenuti sa stajali{ta @elezni~ke stanice, preko Bulevara oslobo|ewa, Ulice Maksima Gorkog, Bulevara Mihajla Pupina, pa Jevrejskom i Bulevarom oslobo|ewa nazad do mesta polaska. Krsti} je naglasio da }e vo`wa biti znak upozorewa i apel da ih neko od nadle`nih primi na razgovor.

B. M.

SINDIKAT GRADSKE UPRAVE PROTIV SMAWEWA ZARADA I PRETI JEDNO^ASOVNIM PRESTANKOM RADA

U petak ~inovni~ki {trajk upozorewa?

- Radnici Gradske uprave u petak }e odr`ati jedno~asovni {trajk upozorewa ukoliko se na dnevnom redu Skup{tine na|e predlog odluke Gradskog ve}a o stavqawu van snage odluke o koeficijentima za obra~un isplate plata za zaposlene – rekao je za “Dnevnik” predsednik Sindikata zaposlenih u Upravi Lazar [kori}.

Ukidawe ove odluke za zaposlene u Upravi zna~i smawe-

we plata na koje ne `ele da pristanu. [kori} obja{wava da bi u tom slu~aju radnici sa sredwom stru~nom spremom zara|ivali 16.000 dinara.

Sindikat je ju~e ~ekao i pismeni odgovor na zahteve koje su uputili Gradskom ve}u, ali on do kraja radnog vremena nije stigao.

- Nismo dobili ni zabele{ku sa sastanka koji smo dva dana ranije odr`ali sa ~lanom

Gradskog ve}a zadu`enog za propise Milenom Popovi}Subi}. Ne bi znali da ni da je Ve}e predlo`ilo da se odluka ukine da nas mediji nisu obavestili – ogor~en je [kori}.

Ukoliko uprkos protivqewu ~lanova sindikata Skup{tina u petak usvoji predlog sporne odluke, [kori} najavquje generalni {trajk za utorak idu}e nedeqe.

L. N.

SEDNICA SAVETA ZA URBANIZAM

Grad se uskoro deli na 17 zona Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitawa podr`ao je ju~e predloge planova detaqne regulacije bloka oko Sinagoge, stare ran`irne stanice, pro{irewa naseqa [umice 1 i 2, benzinske stanice u Sremskoj Kamenici uz put Beo~in–Sremska Kamenica, te dao saglasnost za predlog odluke koja treba da utvrdi planske dokumente za koje }e biti potrebna strate{ka procena uticaja na `ivotnu sredinu.

Novost je, da je u ove predloge planova, kako je naveo na~elnik Uprave za urbanizam Zlatibor Paunov, uvr{tena po prvi put i preporuka Svetske zdravstvene organizacije o tome gde ne smeju

U SIGURNOJ @ENSKOJ KU]I

Pravo skloni{te od nasilnika - Skoro 1.400 `ena potra`ilo je savet, a 200 osoba boravilo u Sigurnoj `enskoj ku}i tokom tri godine, {to pokazuje da je nasiqe nad `enama i u Novom Sadu ozbiqan problem. To nas obavezuje da kao grad ne odustanemo od borbe i prevencije tog problema,i samo ove godine izdvojeno je 17, 5 miliona dinara za rad Ku}e rekao je ju~e predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} na prezentaciji rezultata rada Sigurne ku}e pri Centru za socijalni rad Novog Sada. Prezentacija kojoj je prisustvovala i ~lan Gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi}, uprili~ena je kao po~etak kampawe „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama“ kojom se akcentuje da je nasiqe nad `enama kr{ewe qudskih prava i krivi~no delo.

I. S.

da se postavqaju bazne stanice mobilne telefonije (vrti}i, {kole, stara~ki domovi…), ali da po novom Zakonu o planirawu

Direktor Zavoda za urbanizam Aleksandar Jevti} najavio je da }e se pred odbornicima Skup{tine grada na sutra{woj

Vojska ne}e iz „Majevice”?

Novom Sadu i daqe nedostaje prostorni plan, koji na usvajawe ~eka jo{ od 2007. godine. Naime, kako se nezvani~no mo`e saznati, glavni krivac za zastoj je Vojska Srbije, koja zahteva zonu za{tite oko svojih instalacija na Fru{koj gori, a koje duboko zadiru u davno odre|ene zone stambene izgradwe. Tako|e, u stru~noj javnosti spomiwe se i scenario po kojem se Vojska ne}e odre}i kasarne “Majevica”, kao i da je odustala od iseqavawa na Majursku adu, koju je grad namenio za vojnu bazu. i izgradwi za ve}inu tih instalacija operateri ne}e ni morati da tra`e dozvole.

sednici na}i i predlog odluke o izradi 17 generalnih planova regulacije za podru~je grada, po-

{to je krajwi rok za tu inicijativu 11. decembar. I ovo su novi planski dokumenti propisani novim zakonom, a odnosi}e se na delove grada koji se razlikuju po na~inu gradwe i karakteristikama prostora, a trebalo bi da budu zavr{eni u naredne dve godine.

- U toku je izrada niza studija na osnovu kojih }emo u slede}oj godini uraditi Generalni plan Novog Sada, koji }e va`iti do 2031. godine. O~ekujemo da ga Skup{tina grada usvoji najkasnije u 2011. godini, a u wega }emo uneti i smernice koje je odredila Strategija privrednog razvoja grada – izjavio je Jevti}.

S. K.

REKONSTRUKCIJA OFICIRSKOG PAVIQONA NA TVR\AVI

^eli~nim zategama do stabilne zgrade Oficirski paviqon na Petrovaradinskoj tvr|avi uskoro }e biti potpuno obnovqen, jer je Grad preko „Poslovnog prostora“ opredelio oko 48 miliona dinara za ovu namenu. Skele su potpuno opasale ovaj objekat, a kako je za „Dnevnik“ ispri~ao in`ewer zadu`en za nadzor radova iz „Poslovnog prostora“ Dejan Rapaji} radi se konstruktivno zatezawe i spre~avawe slegawa objekta koji je povukao vlagu, po~eo da puca i tone.

- U~vrsti}emo objekat ~eli~nim zategama i horizontalno i vertikalno tako {to }emo izliti serkla`e u prizemqu, na prvom spratu i na vencu tavanice. Tako|e, va`an deo radova predstavqa i zamena istrulele krovne drvene konstrukcije i zamena o{te}enih crepova koje }emo reparirati i premazati da spre~imo daqe propadawe - objasnio je Rapaji}.

Na tavanu }e izliti armiranu betonsku plo~u koja }e konstrukciju dr`ati ~vrstom, ali }e to,

Foto: N. Stojanovi}

kako ka`e Rapaji}, omogu}iti i da se tavanski prostor ubudu}e koristi. Tako|e, ovaj put }e se u Oficirskom paviqonu promeniti elektri~ne instalacije, a bi}e uvedene ventilacija i klimatizacija objekta. Svi ovi radovi ne}e ugro`avati „Titove salone“ koji

su renovirani proletos. Investitor radova je „Poslovni prostor“, izvo|a~ „Best izgradwa“, dok je projekat izradio „Studio K“. Rok za zavr{etak radova je 120 dana, me|utim, Rapaji} navodi da bi taj rok mogao da bude i kra}i.

A. Vidanovi}

Gradona~elnik Pavli~i} i predsednik Skup{tine Jovanovi} pred Foto: A. Erski spomen-plo~om

OBELE@ENA GODI[WICA PRISAJEDIWEWA VOJVODINE SRBIJI

Odluka koje se se}amo s ponosom Polagawem venaca na spomenplo~u na Trgu slobode, na zgradi u kojoj je 1918. godine Velika narodna skup{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena donela odluku o prisajediwewu Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji, gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} obele`ili su ju~e 91 godinu od prisajediwewa Vojvodine Srbiji.

Gradona~elnik je istakao da je ovo bila veoma va`na istorijska odluka, koje se svake godine treba s ponosom se}ati.

- Jedna pametna i promi{qena odluka doprinela je da `ivimo u Vojvodini u sastavu Srbije, i to je poruka za sve nas koji se danas bavimo politikom i za sve budu}e generacije. To treba negovati i ponositi se time svake godine- istakao je Pavli~i}.

Predsednik Skup{tine Novog Sada podsetio je da u pokrajini i nakon gotovo jednog veka, od otcepqewa od Ugarske i prisajediwewa Srbiji, i daqe va`e vrednosti koje je karakteri{u kao najevropskiju pokrajinu u dr`avi.

- Iz ove istorijske perspektive, bitno je napomenuti da Vojvodina i daqe ~uva svoj identitet, da je i daqe najevropskiji deo Srbije.

Zadr`ala je vrednosti sa kojima se toliko di~ila- negovawe tolerancije, zajedni{tva i razumevawa, multikulturalnosti, multijezi~nosti. Jako je va`no da i u narednih sto godina, kada neko ovde bude polagao vence, isto to mo`e da ka`e– kazao je Jovanovi}.

Ju~e je na istom mestu vence polo`ila i delegacija Gradskog odbora DSS-a, kao i SNS-a na ~elu sa poverenikom Zoranom Milo{evi}em. ^lanovi GO SRS-a polo`ili su venac na spomenik Ja{i Tomi}u ispred Dunavskog parka i na zgradu nekada{weg Doma vojske na Trgu slobode. ^lanovi Srpskog narodnog pokreta “Svetozar Mileti}” odali su pomen u~esnicima Velike narodne skup{tine u Uspenskoj crkvi i polo`ili vence na spomen krst posve}en palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu a potom i na spomen plo~u na posve}enu Velikoj narodnoj skup{tini.

S. Tanuryi}

VESTI @ivotna sredina i razvoj

Podse}awe na gladomoru

Na sednici saveta za za{titu `ivotne sredine koja je odr`ana ju~e, jednoglasno je prihva}en zakqu~ak predloga odluke o strategiji privrednog razvoja Grada. Dogovoreno je da i predstavnici ovog saveta budu ukqu~eni i izve{tavani kako u okviru strategije napreduje projekat lokalnog ekolo{kog akcionog plana, koji je izuzetno zna~ajan za za{titu `ivotne sredine.

Q. Na.

Savez Rusina Ukrajinaca Srbije organizuje sutra predavawe posve}eno gladomoru u Ukrajini tokom 1932. i1933. godine, u prostorijama „RKPD“ ulica Jovana Suboti}a 8, s po~etkom u 19 sati. Predavawe }e voditi prof. dr Janko Rama~, prof.

Nikola Cap i savetnik u Ambasadi Ukrajine Oleksandr Kirilenko. Ulaz }e biti slobodan.

T. M.

~etvrtak26.novembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

NIS DAO 2,5 MILIONA DINARA ZA NARODNU KUHIWU

Kuvani obroci i naredne godine

S otvarawa suboti~kih ulica

JU^E OTVORENE ^ETIRI ASFALTIRANE ULICE

Blata mawe za kilometar

SUBOTICA: Predsednik Skup{tine grada Jene Maglai obi{ao je ju~e ~etiri novoasfaltirane ulice u Mesnoj zajednici N « ovo Selo», koje su u celosti izgra|ene sredstvima mesnog samodoprinosa. Re~ je o Kraw~evi}evoj, [umadijskoj, Triglavskoj i Primorskoj ulici, ~ija ukupna du`ina asfalta iznosi oko jedan kilometar.

- U ono malo rezultata lokalne samouprave ove godine, ovo je jedan pozitivan primer kako se u gradu ipak ne{to de{ava {to se ti~e izgradwe infrastrukture i lep primer saradwe Direkcije za izgradwu grada, koja je izradila projektnu dokumentaciju i tenderisawe i Mesne zajednice Novo selo koja je posle toga obezbedila sredstva iz mesnog samodoprinosa» - rekao je Jene Maglai, dodaju}i kako je asfaltirawe ~etiri ulice u ovom delu grada i u ovom vremenu veoma bitno s obzirom da su gra|ani na to ~ekali vi{e decenija.

On je rekao kako se nada da }e Mesna zajednica N « ovo Selo» i slede}e godine iz sredstava samodoprinosa asfaltirati jo{ tri-~etiri ulice, ali i da }e lokalna samouprava po`uriti s realizacijom projekta „Kolektor 2»”, kako bi nakon toga mogla biti uvedena i kanalizacija.

-« U desetak ulica u ovoj Mesnoj zajednici postavqene su cevi za kanalizacionu mre`u, ali se gra|ani na wu ne mogu prikqu~iti zato {to kolektor nije zavr{en.

Mislim da bi slede}e godine tre-

balo da po~nemo s realizacijom tog projekta, jer iz Fonda za kapitalne investicije obezbe|eno oko osamdeset miliona dinara za prvu fazu radova i treba svi zajedno da se potrudimo da ta sredstva povu~emo ve} po~etkom slede}e godine, kako bismo do 2011. godine uradili kolektor i omogu}ili gra|anima prikqu~ak na kanalizacionu mre`u, a samim tim i vi{e korisnika novog pre~ista~a» - rekao je Maglai.

Predsednica Saveta Mesne zajednice N « ovo Selo» @u`ana Salma–Bak{i rekla je da su radovi na asfaltirawu ~etiri ulice po~eli u septembru sklapawem ugovora sa „« Komgradom”» kao izvo|a~em radova, a ~ija je vrednost preko 10 miliona dinara.

«U ove ulice postavqene su blindirane kanalizacione cevi, ali, na `alost, „Kolektor 2” jo{ nije zavr{en. Asfaltirawem ulica mi smo samo delom re{ili probleme, jer u mnogim dvori{tima ima i po dve-tri septi~ke jame i to za gra|ane predstavqa svakodnevni problem» - rekla je @u`ana Salma–Bak{i.

Na pitawe koliko je lokalna samouprava izdvojila sredstava za ovaj posao ona je rekla da su svih deset miliona iskqu~ivo sredstva samodoprinosa, ali i da je iz gradskog buxeta izdvojeno izme|u tri i ~etiri miliona dinara za regulaciju ulica, koje su zajedni~ki uradili Direkcija za izgradwu grada i Mesna zajednica N « ovo Selo».

Z. R.

BIOSKOPI

„Bra}a Blum”

PAN^EVO „Prekinuti zagrqaj” (20) ZREWANIN SINEMA „Bra}a Blum” (19) „Gola istina” (21) IN\IJA KULTURNI CENTAR „Do neba” (18) „Uspon kobre” (20) „@ivot i smrt porno bande” (22)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Ma~ak u ~izmama" (17), "Edit i ja" (18.30), "Majkl Yekson, To je to" (21.45) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Gola istina" (19.30), "Prekinuti zagrqaji" "(21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Boemi" (19), Scena "Pera Dobrinovi}": "Nasrtaji na wen `ivot" (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: "Uspavana lepotica" (18)

RO\ENI Od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme u novosadskom porodili{tu rodile su: DEVOJ^ICE: Emina \urovi}, Jelena [arac, Milena ^elikovi}-Vojnovi}, Livija Jov~i}, Maja Manasijevi} i Marina Maksi} iz Novog Sada, Jovanka Brusin iz Temerina, Sawa [krbi} iz In|ije, Danijela Berowa iz @abqa i Bo`ica Vukovi} iz Bano{tora, DE^AKE: Dragana Milo{evi}, Duwa Popovi}, Jelena Stankovi}, Melinda Vojnovi} i Marijana Dmitrovi} iz Novog Sada, Tawa Pavli}evi} iz Petrovaradina, Jelena ]etojevi} iz Futoga, Marija Opala iz In|ije, Olivera Jela~a iz Titela, Tamara [u{ilovi} iz Ba~ke Palanke i Nata{a Zagor~i} iz Koviqa.

ZREWANIN: Naftna industrija Srbije donirala je 2,5 miliona dinara za rad narodne kuhiwe u Zrewaninu, a preostalih pet miliona obezbe|eno je iz gradskog buxeta. Pomo}nica gradona~elnika Zrewanina za obrazovawe, kulturu i socijalna pitawa Zorica Denda kazala je prilikom ju~era{weg obilaska narodne kuhiwe, sme{tene u zgradi Crvenog krsta, da }e u buxetu za narednu godinu biti izdvojeno deset miliona dinara za ovaj na~in ishrane najugro`enijih kategorija stanovni{tva.

- S obzirom na to da narodna kuhiwa u letwem periodu ne radi, smatramo da }e taj novac biti dovoqan za idu}u godinu. Najva`nije je da sve dobro funkcioni{e jer, pretpostavqam, da }emo u tom slu~aju imati i donacije sa strane, kao {to smo sada imali pomo} NIS-a za prva tri

Vredna donacija za narodnu kuhiwu

meseca rada narodne kuhiwe – napomenula je Denda.

Savetnik generalnog direktora NIS-a Branko Radakovi} izjavio je ju~e u Zrewaninu da je ova kompanija i ranije imala dobre odnose sa lokalnim zajednicama, pogotovo tamo gde ostvaruje svoju osnovnu delatnost.

- Na predlog gradske vlasti, a u skladu sa na{om politikom dru{tvene odgovornosti, prihvatili smo da delimi~no finansiramo rad narodne kuhiwe – istakao je Radakovi} i dodao da grad Zrewanin mo`e o~ekivati finansijsku pomo} naftne kompanije i u budu}em periodu.

U EREM, KOD RUME, KONA^NO STIGAO I VODOVOD

Prvu ~esmu zalili {ampawcem EREM: U Erem kod Rume stigao vodovod za 32 doma}instva.

Predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}, wegov zamenik Dragan Karda{ i predsednik Skup{tine op{tine Nenad Borovi}, nato~ili su prve ~a{e iz nove ~esme i ispili, da poka`u prisutnim me-

umeju, ~ekaju pomo} op{tine Ruma, jer malo ruku u Eremu, udaqenom od Vogwa dva kilometra, ne mo`e mnogo da uradi, a mnogo toga im nedostaje.

Ali, voda im je blagodet i me{tani shvataju da nisu zaboravqeni. Novi stanovnik Erema,

Presre}ni {to su dobili vodu

{tanima Erema, da su dobili dobru pitku vodu iz rumskog vodovoda, koju odavno ~ekaju.

Erem, taj biv{i sala{ grofa Peja~evi}a, kojeg su prvo naseqavali biro{i – Ma|ari, pa onda agrarnom reformom u Kraqevini Jugoslaviji, doseqeni Li~ani-solunici - bezbemqa{i, pa u drugom velikom ratu stigle izbeglice, opet Li~ani, sklonili se kod svojih, doseqavala se sirotiwa iz Bosne, pa u posledwem – gra|anskom ratu, opet izbeglice iz Like i Podriwa, postade selo sa 32 numere i ne{to oko stotinu stanovnika. Dok je postojala „Agroruma”, gotovo svi su bili weni radnici, danas se snalaze kako znaju i

Austrijanac iz Graca, zet ovda{wi Alojz Bruhman, ispija ~a{u vode i ka`e: - Gut vaser, mnogo dobro!

Predsednik op{tine Goran Vukovi}, dok voda te~e iz tek otvorene slavine ka`e da je Op{tina, da bi i posledwe naseqe u rumskoj op{tini dobilo vodu, iz buxeta odvojila 12 miliona dinara i evo, voda je stigla. Daqe }e doma}ini da je razvode po ku}ama. Svi su zadovoqni. Na uskom eremskom glavnom i jedinom {oru, nekad atarskom putu za grofovski, pa onda „Agrorumin” atar, postavqena trpeza, na{ao se tu i {ampawac, pa kad je voda potekla iz ~esme, Eremci su otvorili {ampa-

wac, ba{ kao nekad, kad se slavilo na dvoru grofa Peja~evi}a.

- Sad smo i mi grofovi, stigla nam voda – ka`e me{tanka Qubinka Jovi}.

Novinari tra`e predsednika Mesne zajednice, a Eremci se zgleda{e, pa jedan od wih obja{wava: - Nama je Mesna zajednica Vogaw. Mi ovde nemamo ni{ta, sem ove glavne ulice i dve kratke popre~ne uli~ice. Ni novinari ovde ne zalaze. Prvi put je o nama pisano u „Dnevniku” pre dve godine, pa na{i ~itali na Internetu u Nema~koj, zvali nas, bili su presre}ni.

Za Mariju Bruhman ka`u da je zaslu`na {to je uspela da svogAlojza dovede da `ivi u Eremu.

Austrijanac je prezadovoqan mirom i ti{inom, jedino bi voleo, da im glavna ulica bude lep{a, asfalt je preuzak, a sa strane na bankinama mnogo blata.

- Izvoqeva moj Alojz, a vidi{ kako je sre}an zbog vode - pri~a Marija.- Jesmo malo selo, jeste da dok potr~i{ glavnom ulicom, iza|e{ u atar u orawe, ali, svejedno, ovde se `ivi mirno i u slozi.

Od potomaka starosedelaca, Ma|ara, koji su prvi, jo{ pre dva veka ovde do{li, u Eremu `ive Katica Balog i wen sin Imre. Mladi se {koluju i odlaze, za poslom. Iz posledwe izbegli~ke grupe ovde je ostala porodica Veqka Vuleti}a.

U ku}i je samo starica Milka Vuleti}, a Veqko, sa suprugom i decom, `ivi i radi u Nema~koj. Nije zaboravio da me{tanima ju~e ujutro rano telefonom ~estita novi vodovod. I za wega to zna~i napredak ovog malog sela sme{tenog u moru plodnih sremskih oranica.

S. Bojevi}

„Zlatna zvezda” bawi Junakovi} APATIN: Predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} primio je „Zlatnu turisti~ku zvezdu” za doprinos razvoju bawskog, velnes i spa turizma u bawi Junakovi} i akva parku u izgradwi. Priznawe je uru~eno na me|unarodnoj konferenciji koju su organizovali privredni novinari Srbije i Centar za promociju spa i velnes iz Beograda. Pored bawe Junakovi}, ovu nagradu je dobila i Ni{ka bawa. Na konferenciji su dodeqene i „Plave turisti~ke zvezde”. Nagrade je dodelio predsednik `irija privrednih novinara dr Dejan Stanojevi}, a konferenciju je otvorila pomo}nica ministra za ekonomski i regionalni razvoj Renata Pinxo.

Osim predstavnika Srbije u~e{}e u razmeni isksutava i znawa o zdravstvenom turizmu izneli su turisti~ki poslenici iz Hrvatske, Slovenije i Ma|arske.

Narodna kuhiwa u gradu na Begeju po~ela je sa radom prvog dana oktobra i u startu su obezbe|ena sredstva za weno funkcionisawe do kraja godine. Pravo na hranu ima 240 korisnika koje je ovda{wi Centar za socijalni rad okarakterisao kao najugro`eniju kategoriju stanovni{tva. Obroci se dele jedanput i to svakog radnog dana, u prostorijama Crvenog krsta u centru grada i u prigradskom nasequ Mu`qa. Osim pripremawa kuvanih obroka, u sklopu projekta po~ela je i podela lan~ paketa za 300 korisnika. Od toga stotinu se distribuira u gradu, a ostatak u okolnim selima.

Pakete sa namirnicama dobijaju qudi koji su stari i bolesni ili iz bilo kog drugog razloga ne mogu da do|u u Crveni krst po kuvani ru~ak. @. B. NA TAKMI^EWU U FIT KIDSU U ESTONIJI

An|ela osvojila svetsko zlato APATIN: Na svetskom prvenstvu svetske WFF federacije u disciplinama bodi bilding, figura, figura aerobik, bodi fitnes i fit kids, koje je odr`ano u Talinu u Estoniji, osmogodi{wa Apatinka An|ela Grmu{a, ~lanica „Kleopatre” i ~lanica reprzentacije Srbije, osvojila je prvo mesto u fit kidsu me|u 43 devoj~ice iz 19 zemaqa.

An|ela Grmu{a u „zlatnom” okru`ewu

Ovo je drugi nastup An|ele u dresu reprezentacije, lane je u Poqskoj zauzela sedmo mesto. Ina~e, do sada je bila prvak dr`ave, osvaja~ kupa Srbije. Trenira tri godine pod stru~nim nadzorom trenera Nata{e Kubik.

Odlazak u Estoniju mladoj sportiskiwi finansijski je pomogla SO Apatin kao i privatni preduzetnici iz Apatina, mesnica „Raki}”, „Portkompani” i „Slap”. Punu podr{ku imala je i od osnovne {kole „@arko Zrewanin” i u~iteqice Anke Milanko, kao i u~enika i wihovih roditeqa. Ovo takmi~ewe, odr`ano je od 20. do 24. novembra, a na wemu je ukupno u~estvovalo 280 takmi~ara iz 19 zemaqa.

J. P.

@enske pri~e

Nagra|eni sa svojim priznawima

- Ponosan sam na bawu Junakovi}, u kojoj sam prisutan od postavqawa kamena temeqca, a u kojoj se sada gradi akva park, jedan od najlep{ih i najve}ih u Srbiji i na Balkanu sa modernim velnes centrom ~i-

me se op{tina Apatin na najboqi mogu}i na~in prikqu~ila svetkom Pokretu razvoja zdravstvenog i velnes turizma - rekao je dr @ivorad Smiqani}.

J. P.

ZREWANIN: U sklopu kampawe „16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama”, u zrewaninskoj Gradskoj narodnoj biblioteci „@arko Zrewanin” ve~eras }e, sa po~etkom u 19 sati, biti predstavqen projekat Centra za `enske studije – `ivotne pri~e `ena u Vojvodini, sa posebnim akcentom na storije `ena sa invaliditetom.

Na promociji }e govoriti Milica Braci}, Milica Mima Ru`i~i}, Svenka Savi} i Kristina @ivanki}. Tekstove iz kwige „@ivotne pri~e `ena sa invaliditetom” ~ita}e glumica Maja Brukner. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

BA^KA PALANKA: Pre skoro dve decenije u Ba~ka Palanka je gasifikovana i gotovo da nema doma}instva, ili javne ustanove koji se nisu prikqu~ili na mre`u za kori{}ewe prirodnog gasa kao energenta.

Palan~ani su se pro{le godine, kao i ve}ina Vojvo|ana koji koriste gas, „opekli” kada su Rusi zavrnuli gas Ukrajini, pa se za nastupaju}u zimu pripremaju na vi{e frontova.

Ka`u da ovoga puta tvrdwa nadle`nih iz NIS – Gasa, da }e energenta biti dovoqno deluje ubedqivo, {to ponavqa direktor Du{an Bajatovi}, ali, za svaki slu~aj gotovo da nema doma}instva koje nije nabavilo ogrevno drvo, ili ugaq.

DP „Novi Sad - gas” distributer je u Ba~koj Palanci, ^elarevu, Ne{tinu i Vizi}u, mestima u ovoj op{tini gde postoji gasna mre`a, a u preostalih 10 sela u narednih pet godina ona tek treba da bude izgra|ena. Gradska toplana

isporu~uje toplotnu energiju stanovima i ustanovama, kao i poslovnom prostoru u centru grada i tu distributer ima najvi{e problema sa naplatom. Doma}instva, odnosno individualni potro{a~i, imaju problema sa cenom gasa i uslovima pla}ana. Tvrde da je trenutno grejawe ku}a na gas ubedqivo najskupqe, a da od obe}awa nadle`nih, da }e se i ove grejne sezone potro{en energent pla}ati u dva dela, nema ni{ta.

Zbog toga i krajem novembra sve je vi{e kamiona koji pred ovda{we ku}e dovoze ogrevno drvo. Palana~ani kubni metar bukve pla}aju sa prevozom od 3.500 do 3.800 dinara.

Dodu{e, drva su nabavili oni koji su imali novca, pa ispada da }e se najskupqe grejati oni koji nemaju finansijskih rezervi. Boqe stoje}i gas koriste tokom novembra za dogrevawe i {tede drva, a siroma{niji se nadaju blagoj zimi.

M. Suyum

Po~eo izlov, trpeze ~ekaju {arana BE^EJ: Na be~ejskom ribwaku ovih dana uveliko traje izlov ribe, koja se polako sprema za trpeze {irom Srbije, naro~ito one posne, slavske. [aran, koji ovde ~ini 95 odsto ribqeg asortimana je sasvim dobro „rodio”: prirast je ove godine dobar, prosek je oko 2,5

kilograma po ribi, kvalitet je odli~an, pa se o~ekuje da se na kraju sezone dostigne cifra od 400 tona izlovqene ribe. Trenutno, iz jednog od dva jezera tovili{ta izlovqeno je 17,5 tona {arana, dok }e izlov iz drugog po~eti na prole}e.

D. Kn.

Muzi~ki hepening u Kikindi KIKINDA: Od sutra do nedeqe, 29. novembra, u Kikindi }e biti odr`an osmi Memorijalni festival „Geza Bala` Gari”. Sutra u 19 sati, nakon sve~anog otvarawa, u Narodnom pozori{tu nastupa Beogradski diksilend orekstar, a u 22 i 23 sata u kafi}u „Status” sviraju „Drvo truo” odnosno „Super confusion, koji su ujedno i pobednici festivala „Global battle of the bands”, odr`anim u Beogradu. U petak u

Narodnom pozori{tu nastupa ni{ki Oktet Constantin , u 20 sati i 30 minuta je Ossa Quaret iz Novog Sada, a u 22 sata nastupa Gyass bend iz Subotice. U subotu je ve~e posve}eno bluzu.

Tako }e se u narodnom pozori{tu u 20 sati Kikin|anima predstaviti „[inobusi” iz Novog Sada, a u 22 sata nastupa Ana Popovi}.

U nedequ }e u Kulturnom centru od 18 sati biti odr`ane xez radionice, na kojima su predava~i Miodrag Marjanov – gitara, Armand Mesaro{ bas gitara i Goran Evetovi} – bubwevi. U 22 sata u klubu „Maks” nastupa suboti~ki bend „Mag trio”.

Memorijalni xez i bluz festival odr`ava se u znak se}awa na prerano preminulog kikindskog muzi~ara Gezu Bala`a -Garija.

Ovaj muzi~ki hepening organizuje se pod pokroviteqstvom lokalne samouprave i uz pomo} NIS-a.

A. \.

11

SAVETNIK ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ YON GALAGER U POSETI KULI

CENA GASA PLA[I @ITEQE BA^KE PALANKE

Bajatovi}u (ne)veruju, drva kupuju

~etvrtak26.novembar2009.

Regionalno delovawe kqu~no za napredak KULA: Predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi} primio je savetnika za lokalni ekonomski razvoj u Kancelariji programa podr{ke regionalnog dru{tvenoekonomskog razvoja delegacije Evropske komisije u Beogradu Xona Galagera i tom prilikom ga upoznao sa ekonomskim potencijalima kulske op{tine.

- Veoma smo zainteresovani za program regionalnog dru{tvenoekonomskog razvoja, kao i za realizaciju me|uop{tinskih projekata. Op{tina Kula zajedno sa susedima i op{tinama iz Zapadnoba~kog okruga sara|uje na projektu regionalne deponije, ali i na re{avawu problema zaga|ewa Velikog ba~kog kanala. O~ekujem da tokom slede}e godine pokrenemo i zajedni~ke projekte kada je re~

Yon Galager u sedi{tu op{tine Kula

NEZADOVOQNI PIJA^ARI U BA^KOJ PALANCI

[trajk zbog visoke cene zakupa BA^KA PALANKA: Me{ovita pijaca u Ba~koj Palanci ju~e nije radila, jer je ve}ina pija~ara, odnosno prodavaca, stupilo u {trajk.

Oni su reagovali na informaciju, koja se pojavila u utorak u lokalnim medijima, kada je Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekt”, koje upravqa pijacom objavilo po~etne cene zakupa tezgi za licitaciju koja treba da se odr`i sredinom idu}e nedeqe. Re~ je o zakupu tezgi za idu}u godinu, a zainteresovani ranije treba da predaju zatvorene ponude za prodajni prostor koji ih interesuje. Pija~ari tra`e od nadle`nih da svako onaj ko je imao zakupqenu tezgu za ovu godinu i ako izrazi `equ da je zadr`i da zakup pla}a u 12 mese~nih rata i po ceni zakupa za ovu godinu. Ka`u da je takva praksa u Novom Sadu i drugim gradovima. Dodaju da su cene zakupa i ovako pre-

ali i to da im napla}aju. Vo|a {trajka~a Stevan Do{en, tvrdi da }e se {trajk nastaviti, a ukoliko niko ne}e da podr`i svoj protest }e u petak organizovati ispred zgrade Op{tine koja je od pijace u

Po~etna cena 10.000 – 90.000 - Po~etna cena za licitaciju zakupa tezgi za idu}u godinu podeqene su po delovima, a u wihovom sklopu po zonama – ka`e @igmund. – Prva zona u zelenom delu ima cenu od 85.000 dinara, tezge koje su na ivici ovog dela 40.000 dinara, a sredwi deo 26.000 dinara. U robnom delu po~etna cena u prvoj zoni je 90.000 dinara, u drugoj zoni 65.000 dinara, a u tre}oj 40.000 dinara. U mle~nom delu cena je 10.000 dinara, mada se tamo licitira na metar. Od ovoga ne}emo odustati – nagla{ava @igmundova. centru grada udaqena par stotina metara. Posebno im smeta {to zakup moraju da plate unapred i ka`u da je na wihove zahteve „Komunal-

Pija~ari tra`e ni`e cene zakupa

velike i da za te iznose moraju prodati ogromne koli~ine robe. Pro{le godine bilo je tezgi koje su izlicitirane i na 150.000 dinara, a pojedini tvrde da komunalna firma pojedine tezge uop{te ne daje da se licitiraju. Pija~ari su tra`ili da mogu ispod tezgi da izgrade boksove kako bi ostavqali robu, a navodno komunalci isto to `ele,

@igmund. – Po~etne cene, a odredio ih je Upravni odbor na{e firme, formirane su na bazi prose~no izlicitiranih cena tezgi po zonama za pro{lu godinu. Grupa zakupaca `alila se i Op{tinskom ve}u,

projekt” odgovorio da su odbijeni.

Ovaj spor izgleda ne}e trajati dandva, jer su danas pija~ari bili jedinstveni, a nadle`ni odlu~ni.

- Oko 8 sati, a to je rok za unos robe u pijacu, grupa qudi blokirala je ulaz, a prodavci nisu `eleli da rade, pa smo zakqu~ali pijacu – ka`e pravnica, odnosno sekretarka JKP „Komunalprojekt” Ana

ali smo dobili podr{ku da istrajemo i da ne podlegnemo svojevrsnim ucenama pojedinaca koji se, izgleda boje konkurencije. Mi smo firma koji velikim delom posluje tr`i{no i zbog toga moramo da se pona{amo u skladu sa tr`i{nim uslovima kao i pija~ari.

Me{ovita pijaca ima tri dela i sastoji se od zelene, robne i mle~ne. Nadle`ni ka`u da su ranijih godina, prvenstveno oni koji nisu poqoprivredni proizvo|a~i znali, navodno da tra`e privilegovani polo`aj, a nadle`ni to `ele da spre~e.

-@elimo da potpuno uvedemo red, kontaktirali smo sa Udru`ewem pija~ara, a Poreska uprava zatra`ila je od na{eg preduze}a da im dostavi ugovore o zakupu – ka`e @igmundova. – Ako neko `eli da nanese {tetu nama ili sebi neka bira. Ali, licitacije }e biti i to za 70 tezgi u zelenom delu, 78 u robnom delu i 20-tak u mle~nom delu.

Najve}u korist od {trajka pija~ara, ka`u trgovci, imaju veliki marketi i okolne prodavnice, a cene vo}a i povr}a u wima ~esto su ni`e nego na pijaci mada Palan~ani iz navike ipak pazare na pijaci.

M. Suyum

o malim i sredwim preduze}ima, poqoprivredi i turizmu - rekao je Bukvi}.

Gost kulske op{tine je najavio da se op{tine moraju pripremiti za skoro otvarawe evropskih fondova.

-Imaju}i u vidu da }e Srbiji uskoro biti na raspolagawu pretpristupni fondovi Evropske unije zajedni~ke regionalne ekonomske inicijative, saradwa izme|u op{tina bi}e od velikog zna~aja. Nadam se da }e i kulska op{tina biti ukqu~ena u program podr{ke agencijama za regionalni razvoj - rekao je Galager. Projekat se sprovodi u saradwii sa Ministarstvom ekonomije i regionalanog razvoja i delegacijom Evropske komisije u Beogradu.

N. Perkovi}

VESTI Rekonstrukcija po~iwe od krova SUBOTICA: U Mesnoj zajednici Mali Bajmok u Subotici potpisan je ugovor o rekonstrukciji zgrade. Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine za rekonstrukciju objekta izdvojio je {est miliona dinara i o~ekuje se da prva faza radova po~ne naredne godine, ~im vremenski uslovi dozvole. Izvo|a~ radova je firma „Pro impeks”.

- Zgrada Mesne zajednice }e se renovirati, a radove }emo po~eti od krova. U okviru we se nalazi ambulanta i igraonica za decu – ka`e predsednik SMZ Mali Bajmok Darko Anteq.

Izvo|a~ radova ka`e da bi prva faza trebalo bude zavr{ena februara, a rekonstrucija celog objekta u maju naredne godine.A. A.

Strategija razvoja pred Skup{tinom APATIN: Nacrt strategije odr`ivog razvoja op{tine Apatin do 2019. godine pro{ao je kroz javnu raspravu u svim mesnim zajednicama bez ve}ih primedbi i sugestija. Kona~ni tekst dokumenta treba uskoro da utvrdi Partnerski forum. Nakon toga, predsednik op{tine }e ovaj dokument staviti na red sednice skup{tine op{tine koja se najavquje za 21. decembar.

- Strategija je okvirni dokument kojim se utvr|uju glavni pravci razvoja op{tine na osnovu sada{weg stawa i potencijala.

Strategija, kao dokument, je neophodna op{tini, jer bez toga ne mogu se aplicirati projekti prilikom konkurisawa kod institucija i fondova. Strategija je naro~ito va`na za strane investitore, koji `ele da znaju sve karakteristike i specifi~nosti sredine u koju ula`u - rekao je {ef op{tinskom tima za izradu staregije Jovo Kora}. Na Nacrtu strategije je stru~ni deo uradila Regionalna agencija iz Novog Sada „Alma Mons” i Institut za ekonomiku i poqoprivredu iz Beograda.

J. P.

UO^I EKONOMSKOG FORUMA „BA^KA 09” U KULI

Novi pristup izvorima finansirawa KULA: Prvi ekonomski forum „Ba~ka 09” okupi}e sutra u Kuli predstavnike privrede i lokalne samouprave Zapadno-ba~kog okruga, potencijalne investitore, te predstavnike republi~kih i pokrajinskih organa. Organizovan

Branislav Bugarski

na inicijativu privrednika okruga, uz podr{ku Skup{tine op{tine Kula, ovaj skup nastoja}e da afirmi{e prednosti regiona i pozicionira ga na mapi stranih i doma}ih investitora.

- Zapadna Ba~ka ima potencijal da postane vode}e i strate{ko razvojno tr`i{te, po{to se nalazi na trome|i Srbije, Ma|arske i Hrvatske. To je naro~ito va`no u svetlu budu}ih viznih olak{ica, otvarawa granica, ve}eg tr`i{ta, ali to podrazumeva i ve}u konkurenciju - ka`e predsednik SO Kula i ~lan Organizacionog odbora foruma Velibor Miloji~i}.

- Mislimo da je jako va`no da se otvori dijalog izme|u op{tina, kao i izme|u op{tina i privrede, odnosno investitora. U narednom

Jelena Juri}

periodu }e sve izra`enija biti potreba za investicijama u infrastrukturu. Sinhronizovawe aktivnosti i zajedni~ko planirawe svakako mogu da omogu}e lak{i pristup izvorima finanisrawa direktor Fonda za podr{ku inve-

sticija u Vojvodini (VIP) Branislav Bugarski podr`ao je realizaciju foruma.

Me|u inicijatorima skupa je poznata kompanija „Jafa” AD Crvenka, prepoznav{i mogu}nost za boqe povezivawe i saradwu privrednih subjekata u regionu. Generalni direktor kompanije „Jaffa” AD Crvenka Jelena Juri} vidi ovaj skup kao priliku za promociju regiona, jer, kako ka`e, svaki pomak lokalne zajednice doprinosi boqoj poslovnoj klimi, razvoju infrastukture i omogu}ava boqe uslove poslovawa za sve.

- U JKP „Komunalac Kuli” o~ekuje podr{ku za postoje}e projekte primarne selekcije od strane dr`avnih organa i partnerstvo javno-privatnog sektora u oblasti

ekologije i upravqawa otpadom kao respektabilnim resursom novog zapo{qavawa - ka`e direktor ovog komunalnog preduze}a Branko Durutovi}.

I u budu}nosti se od prehrambene industrije mnogo o~ekuje, a u

Velibor Miloji~i}

segmentu prerade vo}a i proizvodwe sokova kompanija „Stork” pravi zavidne rezultate. Podr`avaju}i forum, direktor kompanije „Stork” \or|e Laluja ka`e da je dobro da se lokalna vlast ukqu~i u probleme privrede i da u, punom smislu re~i, bude wen servis.

- U nadi da }e {to vi{e investitora i privrednika u~estvovati na forumu, o~ekujemo da }e to dati podstrek razvoju na{e op{tine i regiona i pospe{iti krvotok privrede. Otvarawem novih prostora za investicije i na{em preduze}u }e biti omogu}eno da se ukqu~i u realizaciju - ka`e generalni direktor Gra|evinskog preduze}a „Bla{ko” Imre Bla{ko.

Og. S.

12

~etvrtak26.novembar2009.

CRNA HRONIKA

PENZIONER IZ TORKA, KOD @ITI[TA, OSUMWI^EN ZA NASRTAJ NA SUGRA\ANINA

Dug umalo koban

Istra`ni sudija Okru`nog suda u Zrewaninu doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora protiv \ure D. (74), penzionera iz Torka kod @iti{ta, zbog sumwe da je poku{ao da ubije sugra|anina Ximija S. (30). \uri se, tako|e, stavqa na teret i da je nedozvoqeno nosio vatreno oru`je.

Prema prvim saznawima, osumwi~eni je 21. novembra, u

ranim poslepodnevnim satima, svojim automobilom marke “golf” do{ao do Ximijeve ku}e. Tu je nai{ao na Ximijevog oca Jonela (53), s kojim je zapo~eo verbalnu prepirku i od koga je zahtevao da mu vrati novac na ime Ximijevog duga za isporu~eni ugaq, 800 ili 900 dinara. \ura je, ina~e, poverilac udru`ewa penzionera iz Torka.

NEZADOVOQAN RADOM VE[TAKA U PROCESU “AGRO@IV”

Biv{i direktor u pritvoru {trajkuje gla|u Biv{i generalni direktor pan~eva~ke kompanije “Agro`iv” Zoran Prebira~evi} (55), kako je i najavio u utorak, stupio je ju~e u {trajk gla|u, u znak protesta zbog sporog i konfuznog rada ve{taka.

Prebira~evi} je jedan od okrivqenih u predmetu “Agro`iv” koji se vodi pred zrewaninskim Okru`nim sudom. U pritvoru je od 31. marta pro{le godine, a sudsko ve}e je u utorak odbilo zahtev branilaca da mu se omogu}i da se brani sa slobode. Iza pritvorskih re{etaka ostao je i predsednik i ve}inski vlasnik “Agro`iva” Miroslav @ivanov (58), dok su biv{i direktor “Juko holdinga” Milan Anti} (56) i biv{i direktor “Juko trgovine” iz @iti{ta [andor Juhas (61) pre dva dana pu{teni na slobodu.

Predsedavaju}i sudskom ve}u sudija Ile{ Bako{ potvrdio je da ga je ju~e upravnik zrewanin-

skog Okru`nog zatvora obavestio da Prebira~evi} odbija da prima hranu. Zasad je nepoznato {ta }e biti preduzeto i dokle ovaj pritvorenik namerava da {trajkuje gla|u.

U nastavku glavnog pretresa, odr`anog prekju~e, Prebira~evi} je izneo o{tre zamerke na ra~un nalaza i rada stru~waka novosadskog Zavoda za sudska ve{ta~ewa u predmetu “Agro`iv”.

Rekao je da su ve{taci nekompetentni, da eskiviraju pojavqivawe na pretresima i da zbog wihovog nestru~nog rada gotovo 20 meseci provodi u pritvoru, a jo{ 20 qudi sedi na optu`eni~koj klupi.

– Oni ne}e pobe}i od krivi~nih prijava zbog nesavesnog rada, a o stawu u Okru`nom sudu u Zrewaninu obave{teni su Skup{tina Srbije i ministarka pravde – izjavio je Prebira~evi}. @. B.

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Droga u kolima Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Jovice K. (28) iz Aradca, zbog sumwe da je neovla{}eno proizveo, dr`ao i stavio u promet opojnu drogu.

On je osumwi~en da je 17. maja ove godine, na putu Zrewanin – Novi Sad, u blizini raskrsnice s Aradcem, u svom putni~kom vozilu marke „mazda“, u paklici cigareta u pantalonama dr`ao „xoint“, a u polici ispred suvoza~a prona|ena je kutija cigareta u kojoj je bilo 1,53 gram marihuane. Osim toga, u vratima vozila na|en je i paketi} heroina.

Ekologa terete za prisvajawe naknada Protiv Milorada P. (61) iz Novog Be~eja zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog koji ga

}en od naknade za ~uvawe ~amaca i jahti, ali novac nije upla}en na ra~un, ve} ga je osumwi~eni zadr`ao za sebe.

Okrivqen za povredu }erke Zbog sumwe da je izazvao saobra}ajku u kojoj je te{ko povre|ena wegova maloletna }erka, Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Zrewaninca Du{ka K. (40).

Po navodima iz optu`nog akta, osumwi~eni je 10. maja ove godine upravqao putni~kim vozilom „sitroen“ iz pravca Banatskog Dvora prema @iti{tu brzinom od 112 kilometara na ~as i pod dejstvom alkohola. U jednom trenutku je izgubio kontrolu nad vozilom i desnim delom naleteo na za{titnu metalnu ogradu. Potom je naglo pre{ao na levu stranu i sleteo s puta, pri ~emu se automobil nekoliko puta prevrnuo.

Po{to Jonel nije `eleo da namiri sinovqev dug, penzioner je, vidno iznerviran, oti{ao do automobila, izvadio sekiru i nasrnuo na ~oveka. Uspeo je da mu zada jedan udarac u predelu nadlaktice i lak{e ga povredi.

Kada je nameravao da ga drugi put udari po glavi, pritr~ao je Ximi, oteo sekiru i spasao oca.

Tada je napada~ oti{ao do svoje ku}e, uzeo lova~ku pu-

{ku, za koju je imao dozvolu za dr`awe, ali ne i no{ewe. Vratio se na mesto incidenta i iz automobila kroz prozor uperio napuwenu pu{ku u Ximija.

Nije uspeo da opali jer ga je u tome spre~io Mirko (29), mla|i Jonelov sin, koji je uhvatio pu{ku za cev i uspeo da je otme.

Ubrzo je stigla policija i odvela ratobornog penzionera u pritvor. @. B.

U automobilu je bila wegova maloletna }erka, koja je u saobra}ajnoj nezgodi zadobila te{ke telesne povrede petog i {estog vratnog pr{qena, opasne po `ivot, s posledi~nom oduzeto{}u gorwih i dowih ekstremiteta. @. B.

Sekirom na oca Kikin|anin Branislav [.

(1976) s vi{e udaraca sekirom poku{ao je da li{i `ivota oca Qubomira [. (1951), saop{tila je kikindska policija.

Doga|aj se zbio preksino} oko 23.35 ~asa u wihovoj porodi~noj ku}i u Kikindi.

Qubomir je zadobio te{ke telesne povrede i sme{ten je u Op{tu bolnicu u Kikindi.

Po saop{tewu Policijske

uprave u Kikindi, nakon utvr|ivawa svih okolnosti doga|aja protiv Branislava [. bi}e preduzete zakonske mere.

Nezvani~no smo saznali da je on posle svega {to se desilo sme{ten u Specijalnu neurpsihijatrijsku bolnicu "Sveti Vra~evi" u Novom Kne`evcu, gde se ve} ranije le~io.

M. Mr.

ZAKAZANA @ALBENA SEDNICA U TRE]EM STEPENU OPTU@ENIMA ZA SAOBRA]AJNU NESRE]U U KOJOJ SU UBIJENA ^ETIRI ^LANA SPO-a A POVRE\EN VUK DRA[KOVI]

„Ibarska” na Vrhovnom sudu 30. novembra Kako „Dnevnik“ saznaje, Vrhovni sud Srbije zakazao je u terminu od 30. novembra do 2. decembra sednicu u tre}em stepenu po `albama na drugostepenu presudu optu`enima za zlo~in na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, kad su u insceniranoj saobra}ajnoj nesre}i, namernim naletawem kamiona RDB-a na kolonu vozila Srpskog pokreta obnove, usmr}eni funkcioneri te stranke: Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmajli}, Vu~ko Rako~evi} i Dragan Vu{urovi}, a Vuk Dra{kovi} je povre|en.

Sednica je prvobitno bila zakazana za 28. oktobar, ali je odlo`ena – kako je tada saop{tilo sudsko ve}e Vrhovnog suda, jer se ~ekao izve{taj drugostepenog ve}a tog suda o tome za{to se u drugostepenoj presudi ne pomiwe `alba na prvostepenu presudu Okru`nog suda u Beogradu koju je izjavila odbrana okrivqenog Leonida Milivojevi}a. Naime, ukazuju}i na tu ~iwenicu, Milivojevi}eva odbrana je iznela ocenu da je time prekr{en Zakonik o krivi~nom postupku.

Drugostepeno ve}e Vrhovnog suda Srbije je nakon razmatrawa `albi na presudu Okru`nog suda u Beogradu, odlu~ilo da otvori pretres i samo presudi u predmetu „Ibarska“. Presudom od 19. ju-

na 2008. godine, maksimalne kazne po 40 godina zatvora izre~ene su: biv{em na~elniku Resora dr`avne bezbednosti Radomiru Markovi}u, koji je ogla{en krivim po optu`bi za stvarawe plana ubistva Vuka Dra{kovi}a i

POSLE GODINU DANA RASVETQENA KRA\A U KEVIJI, KOD SENTE

Duplikatom kqu~a do plena Sen}anska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Kristijana B. (1980) iz Kevija, op{tina Senta, zbog osnovane sumwe da je po~inio te{ku kra|u na {tetu Tama{a B. (1981) iz istog mesta i tom prilikom mu pri~inio {tetu od oko 300.000 dinara.

Kra|a je po~iwena u septembru pro{le godine, ali je policija tek sada uspela da je razre{i. Osumwi~eni Kristijan B. je poznavao Tama{a B., {to je iskoristio da napravi duplikat kqu~a ku}e i u odsustvu o{te}enog i wegove porodice, u{ao je u ku}u i ukrao 2.000 evra i zlatan nakit. Pare od prodaje nakita i ukradene evre je potro{io za svoje potrebe.

M. Mr.

Protiv Stanka P. (1980), Milovana R. (1984), Damira L. (1989), Dragi{e R. (1988), Sandra B. (1986), Ilije K. (1984) i Dragana F. (1984) iz Kikinde policija je podnela krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da su izvr{ili nekoliko te{kih kra|a na {tetu vi{e pravnih i fizi~kih lica u Kikindi, pri~iniv{i im materijalnu {tetu od oko 210.000 dinara.

Kikindska policija je saop{tila da su prijave podnete i protiv Igora B. (1977) i Laze S. (1969) iz Kikinde, koji su osumwi~eni za vi{e krivi~nih dela prikrivawa.

Osumwi~eni su tokom oktobra i novembra ove godine u vi{e navrata i u mawim grupama, iz objekata, dvori{ta i ku}a o{te}enih krali PVC prozore, ve}u koli~inu cevi i drugih metalnih predmeta koje su prodali Igoru B. i Lazi S.

dinice Nenadu Ili}u, kao voza~u kamiona, i Branku Ber~eku, okrivqenom da mu je signalizirao o nailasku kolone vozila SPO-a.

Zatvorska kazna 35 godina izre~ena je Nenadu Bujo{evi}u, a

Nakon tragedije na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999.

cepawe listova s podacima o registarskoj tablici „kamiona ubice“ u registru vozila, nekada{wem komandantu Jedinice za specijalne operacije Miloradu Ulemeku Legiji, po optu`bi za organizovawe izvr{ewa plana, te biv{im pripadnicima te je-

Deca ~erupala limove sa zabavi{ta i naftne bu{otine

tereti da je po~inio proneveru.

Kako se navodi u optu`nom aktu, Milorad je od 1. aprila do 31. oktobra pro{le godine u Novom Be~eju, kao predsednik Udru`ewa za za{titu prirode „Tisa“, prisvojio novac poveren u radu, u iznosu od 110.450 dinara. Pare su bile prihod napla-

KIKIN\ANIN BRANISLAV [. TERETI SE ZA POKU[AJ UBISTVA

„DNEVNIK” SAZNAJE

KIKINDSKA POLICIJA OTKRILA OSUMWI^ENE ZA SERIJU KRA\A

Novobe~ejska marina

DNEVNIK

Kikindska policija je rasvetlila i vi{e kra|a za koje se sumwi~e da ih je po~inilo dvoje dece iz Kikinde, ro|ene 1997. i 2000. godine. Wih dvojica se terete da su Pred{kolskoj ustanovi "Dragoqub Udicki" i kikindskom pogonu "Severni Banat" iz sastava novosadskog "NIS–Naftagasa" pri~inili {tetu od oko 100.000 dinara.

Deca su, koriste}i podesan alat, s krovova zabavi{ta i s bu{otine skinuli bakarni i aluminijumski lim, koji su prodali Vidi R. (1960) iz Kikinde. Policija je najavila da }e protiv we i dvoje dece koja se sumwi~e za izvr{ene kra|e, biti podnete krivi~ne prijave nadle`nim tu`ila{tvima. Vida R. se sumwi~i da je izvr{ila vi{e krivi~nih dela prikrivawa.

M. Mr.

po 30 godina Du{ku Mari~i}u i Leonidu Milivojevi}u, tako|e optu`enima za pru`awe logistike Ili}u na Ibarskoj magistrali.

Biv{i na~elnici beogradskog SUP-a i DB-a Branko \uri} i Milan Radowi} oslobo|e-

ni su optu`be koja im je pripisivala da su, preduzimawem ili nepreduzimawem pojedinih slu`benih radwi, navodno pomogli optu`enima za izvr{ewe krivi~nog dela.

Po optu`bi da je nakon doga|aja, na Markovi}ev zahtev, iz resursa Savezne uprave carina dodelio RDB-u drugi kamion, sli~an onom s Ibarske magistrale, ogla{en je krivim biv{i direktor SUC-a Mihaq Kertes, kome je izre~ena kazna od godinu i po zatvora.

Biv{i na~elnici saobra}ajne policije Srbije i Beograda Dragi{a Dini} i Vidan Mijailovi} su osu|eni na kazne od deset meseci, odnosno pola godine zatvora, po optu`bi da je Markovi} preko wih do{ao do registara vozila iz kojih je iscepio stranice s podacima o registarskoj tablici prona|enoj na Ibarskoj magistrali.

Vrhovni sud Srbije trebalo je da razmatra `albe sedmorice okrivqenih koji su imali zakonsko pravo na `albu u tre}em stepenu – Radomira Markovi}a, Milorada Ulemeka, Nenada Ili}a, Nenada Bujo{evi}a, Branka Ber~eka, Leonida Milivojevi}a i Du{ana Mari~i}a, dok je u odnosu na ostale presude pravosna`na.

J. Jakovqevi}

NAKON [VERCA KOKAINA IZ PARAGVAJA

Uhap{en i peti ~lan grupe

U nastavku akcije u borbi protiv krijum~arewa kokaina iz Paragvaja, policija je uhapsila Predraga B. (48) iz Dobanovaca, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Predrag B. je peta osoba iz kriminalne grupe koja se bavila krijum~arewem kokaina u po{iqkama paketa s audio-opremom iz Ju`ne Amerike, navodi se Zaplewena po{iqka s pet kila kokaina u saop{tewu. Ostali ~lanovi ove kriminalne grupe ina, ~ija je uli~na vrednost uhap{eni su 19. novembra. oko 500.000 evra. Oni su, kako Predrag B. se tereti da je izje posle hap{ewa Tanjugu izjavr{io krivi~no delo neovlavio ministar unutra{wnih po{}ene proizvodwe, dr`awa i slova Ivica Da~i}, kokain stavqawa u promet opojnih prebacivali iz Latinske Amedroga, i on }e, uz krivi~nu pririke u Srbiju putem DHL pojavu, biti priveden de`urnom {iqki. istra`nom sudiji Okru`nog Da~i} je rekao da je akcija suda u Beogradu. izvedena u saradwi s nema~kom Ranije su uhap{eni Neboj{a policijom i carinom, i istaL. (31), Nata{a R. (30), Vladan kao da ta akcija predstavqa R. (29) i Aleksandar J. (29), svi jo{ jednu potvrdu re{enosti iz Beograda, kada je policija dr`ave da se obra~una s krimizaplenili pet kilograma kokanalom i korupcijom.

IZ PRODAVNICE U APATINU

Ukraden laptop Nepoznati lopovi ukrali su laptop iz prodavnice „Deon“ u Apatinu dok je trgovac poslu`ivao drugu mu{teriju.

Lopovi su u{li u prodavnicu, tobo` razgledaju}i robu. U trenutku dok je trgovac ispisivao garantni list za prodatu robu, uzeli su laptop i neopa`eno ga izneli iz radwe.

Pre nekoliko dana pokradeni su podrumi s robom u Bloku 7. Lopovi u Apatinu ~esto haraju po vikendicama, odakle odnose delove ili cele poqoprivredne ma{ine i alatke.

J. P.

DRU[TVO

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

13

[TRAJK GLA\U (BIV[EG) ASISTENTA NOVOSADSKOG FILOZOFSKOG FAKULTETA MR SLOBODANA SAYAKOVA

Ostao bez posla „zbog osvete profesora” „Du}an” na glasu kraj glavnog sokaka

Radio Novi Sad u etru 60 godina Monografije redakcija na ma|arskom i slova~kom jeziku Radija Novi Sad, kao i kompakt-disk rusinske, promovisani su ju~e u Studiju M, povodom 60 godina od osnivawa ovog medija. Autori Jo`ef Klem, Miroslav Forga~ i Janko Homa slo`ili su se da je me|usobna saradwa obele`ila decenije postojawa Radija, ~iji direktor Pavle Milivojev ka`e da su ova izdawa nezaobilazan prilog za istoriju medija na ovim prostorima.

Pokrajinska vicepremijerka Ana Tomanova-Makanova isti~e da ku}a koja na srpskom i jezicima nacionalnih mawina neguje nacionalni, kulturni i verski identitet Vojvodine treba s ponosom da nosi naziv javnog servisa.

Radio Novi Sad je 29. novembra 1949. sve~ano otvoren nakon into-

nirawa dr`avne himne i pozdravne re~i Luke Mrk{i}a, tada{weg predsednika Pokrajinskog glavnog izvr{nog odbora. U vreme najve}eg programskog i tehni~kog razvoja, od sredine sedamdesetih, nastale su i neke od kultnih emisija, koje su prepri~avane „O selu za selo“, „U me|uvremenu“, „Jutarwi program“, „Sa starih razglednica“, „Veselo ve~e“, „Dogodilo se na dana{wi dan“, obrazovna „Subotom sa vama“ ili zabavna „Du}an mali na glavnom sokaku“.

Danas u 12 ~asova u Studiju M dru`i}e se penzioneri i radnici RTV-a, a sutra u podne je centralna sve~anost proslave jubileja, kad }e biti dodeqene i specijalne plakete institucijama koje su doprinele radu RTV-a.

P. Klai}

Pajti}eva bajramska ~estitka Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti} je poglavarima i pripadnicima Islamske verske zajednice u Srbiji i Vojvodini ~estitao predstoje}i Kurban-bajram i po`eleo da ga “provedu u miru i slozi, a prazni~ne dane ispune verom i nadom u trajne vrednosti islama – porodi~no okupqawe, prijateqstvo i veru u dobro svih qudi”.

Ju~e u 10 sati ispred ulaza na novosadski Filozofski fakultet mr Slobodan Saxakov, donedavno asistent na Odseku za filozofiju, zapo~eo je {trajk gla|u "zbog otpu{tawa s posla kao ~ina osvete i progona od strane prof. Milenka Perovi}a", kako stoji na plakatu obnarodovanom na zidu, iznad stolice kao jedinog "dekora" ove li~ne drame pod jesewim nebom. Saxakov, koji je o`ewen i ima jedno dete, jo{ 30. septembra je protestovao (u fakultetskoj zgradi) zbog "nepodno{qivog stawa na Odesku za filozofiju, otpu{tawa zaposlenih, brojnih nezakonitih radwi, ucewivawa i {ikanirawa koje ve} du`e trpe od {efa Odseka prof. dr Milenka Perovi}a"... Saxakovu je asistentsko zvawe isticalo 10. oktobra, a kako je tad rekla dekan-

Sayakov nema vi{e nikakve prihode

za izbor, argumentovao da ispuwavam sve formalno-pravne i stru~no-nau~ne uslove za izbor,

Samit nadle`nih Dekanka Suboti} je na bolovawu, a po prodekanki za nastavu dr Oliveri Gaji}, "stav Filozofskog fakulteta je da ne daju izjave za medije".

Vi{e od stotinu studenata Filozofskog fakulteta potpisalo je peticiju podr{ke mr Saxakovu, koji je sino} zbog hladno}e pu{ten u hol fakulteta, gde je nastavio {trajk. On ka`e da ga je posetio prorektor prof. dr Pavle Sekeru{ i rekao mu da }e se povodom ovog {trajka danas sastati predstavnici Ministarstva prosvete, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, Rektorata UNS-a i Dekanata Filozofskog fakulteta. ka prof. dr Qiqana Suboti}, "on }e mo}i da se javi na konkurs koji }e biti raspisan".

Ali, nije reizabran.

– Time, kao i nekoliko mojih kolega ranije, posle deset godina savesnog rada na ovom fakultetu, gubim posao – ka`e Saxakov. – Iako je doc. dr @eqko Kalu|erovi}, predsednik komisije

iako je utvr|eno da imam indeks kompetentnosti 57, koji je obi~no u izborima za asistenta 8 do 20, iako sam objavio kwigu i 20 stru~nih radova, u~estovao na vi{e od 20 me|unarodnih skupova, profesori Perovi} i Mirko A}imovi} blokiraju, na dosad nezapam}en na~in, ceo postupak.

Stupio sam u {trajk gla|u jer mi

Foto: S. [u{wevi}

se, nakon jednogodi{weg {ikanirawa, sad zbog li~ne osvete profesora Perovi}a, onemogu}ava, bez ikakvih nau~no-stru~nih argumenata, da budem reizabran na mesto asistenta, na {ta imam pravo po Statutu.

U saop{tewu podeqenom novinarima, Saxakov "obave{tava javnost da se na dr`avnom fakultetu parama gra|ana finansira privatna katedra Milenka Perovi}a, na kojoj je nedavno zaposlio sina (dokumentacija o toj proceduri je nedostupna iako je podnet zahtev po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog zna~aja), dok je u proteklih {est meseci bez posla ostavio dvoje mladih stru~waka, dovode}i wihove porodice na rub `ivotne egzistencije.

Svi ti doga|aji su vrhunac bahatosti, samovoqe i kr{ewa svih nau~nih i pravnih kriterijuma na Katedri za filozofiju, na kojoj godinama, zahvaquju}i profesoru Perovi}u, vlada 'golooto~ka atmosfera'."

SVAKIH DESET MINUTA PO JEDNA @ENA JE @RTVA NASIQA

VESTI

Boli i kad kom{ija bije svoju `enu – Nasiqe zahteva nulti nivo tolerancije, iskustvo govori da je kaznenu politiku potrebno poo{triti, a za to je odgovorna dr`ava– rekao je ju~e predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i povodom Me|unarodnog dana borbe protiv nasiqa nad `enama, obra}aju}i se kao doma}in skupu posve}enom kampawi “16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama”, koji se obele`ava {irom sveta. Toliko simboli~nih dana, sve do 10. decembra, Me|unarodnog dana qudskih prava, u Vojvodini }e trajati intenzivni stru~ni i tematski skupovi i akcije.

Egere{i je dodao da je pokrajinski parlament potvrdio svoj anga`man i usvajawem Strategije za borbu protiv nasiqa u porodici 2008–2012.

– @ivot u nenasiqu je univerzalno qudsko pravo – kazao je Egere{i, i dodao da su fizi~ko, psihi~ko, ekonomsko i seksualno na-

Ko se boji vakcine Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} smatra da nema racionalnog razloga da neko izbegava vakcinisawa protiv virusa H1N1, ali se radi u osnovi o strahu i neznawu.

– Vakcina {titi nacionalnu infrastruktura, jer ako je primi dve tre}ine gra|ana, time se ~uva i ekonomija – nagla{ava on.

U vojvo|anskim bolnicama je zbog infekcije novim gripom na le~ewu 114 pacijenata. Na Klinici za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu sme{tena su 22 bolesnika, na Institutu za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici 19, a Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine ~etiri. Zrewaninska bolnici je zbrinula 21 zara`enog, suboti~ka jednog, pan~eva~ka 26, mitrova~ka dva, somborska devet, kikindska {est, a vr{a~ka ~etiri.

siqe, socijalna izolacija i progon uzrok i posledica neravnopravnosti mu{karaca i `ena.

Po wegovim re~ima, svakih deset minuta jedna `ena je `rtva nasiqa, a na deset dana jednu `enu u Srbiji ubije wen sada{wi ili biv{i partner.

Nasiqa ima i u digitalnim formama, pa je apelovao na vra}awe kontrole nad tehnologijom.

– “@ivot bez nasiqa” pomalo zvu~i kao nau~na fantastika – kazao je pokrajinski ombudsman dr I biv{i i aktuelni partneri ubijaju `ene Dejan Jan~a, napomiwu}i da `ivogra|anina, kako se ide na utakmita savim bez nasiqa nema, ali ga je cu ili ulicom... mogu}e sniziti na “razumne” mere, Pokrajinski sekretar za rad, posebno tamo gde su `rtve najosezapo{qavawe i ravnopravnost tqivije, kao {to je to porodica. polova Miroslav Vasin naglaUkazao je i na to da je u lokalsio je i da je Skup{tina Vojvodinim sredinama va`no i kako komne, pored ostalog, inicirala i {ija tretira suprugu, slu`benik zakon o ravnopravnosti polova,

Tu~e ih i kapitalizam – Na{ obi~ajno-patrijarhalni identitet, psihopatolo{ki odnos mu{karca i `ene kao subjekta i objekta, ustaqeni porodi~ni obrasci i odnos dru{tva i dr`ave prema `enama glavni su uzroci wihovog lo{eg polo`aja u Srbiji – rekao je profesor Branko Baq u Skup{tini grada na panel-diskusiji “Dru{tveni polo`aj `ene u Srbiji”. Istakao je i bezobzirnost neoliberalnog kapitalizma u na{oj zemqi, u kojem `ene ~e{}e gube posao i pravo na egzistenciju, dodav{i da na{a dr`ava “nije branik za halavost kapitala”.

Vesna Dereta iz Centra za socijalni rad podsetila je na to da sigurne ku}e ne slu`e samo za sigurnost ve} i za prekidawe lanca nasiqa, te da omogu}uju `enama ekonomsko ja~awe.

Pomo}nica direktora Gerontolo{kog centra “Novi Sad” Slavica Popovi} ka`e da {ti}enici nemaju ve}ih problema sa zlostavqawem, te je glavni ciq centara da sa~uvaju ulogu koju su stare `ene imale u produktivnoj dobi, {to se ostvaruje podr`avawem wihove uloge sto`era porodice.

Ig. M. koji }e, po wegovoj oceni, uskoro biti usvojen u republi~kom parlamentu.

– Rodno nasiqe je jedno od najve}ih zala. Dugo je to bila zona su-

mraka, gde se sve doga|a u ~etiri zida, a fatalne posledice su skrivane i pravdane. Zato smo odlu~ili da tome ka`emo “ne!” – rekao je Vasin.

S. Nikoli}

ZA DVE TRE]INE PREVREMENIH SMRTI KRIVA NEZDRAVA MLADOST

Treneri tra`e asove, a hamburgerije mu{terije U Srbiji je polovina mladih fizi~ki neaktivna, a samo tre}ina razmi{qa o tome da li se hrani zdravo ili ne. Posledwih nekoliko godina porastao je procenat gojaznosti me|u mladima, dok ih tre}ina ose}a stalni stres. Pove}ava se i broj onih koji imaju seksualne odnose pre 18. godine, pa raste i u~estalost polno prenosivih infekcija. To su samo neki od podataka s konferencije "Zdravqe mladih – najboqa investicija u budu}nost", nedavno odr`ane pod patronatom Ministarstva zdravqa i Projekta "Unapre|ewe zdravqa mladih

na Balkanu", koji finansira Kanadska agencija za me|unarodni razvoj. Fakat je i da su danas tre}ina bolesti u odraslom dobu i dve tre}ine prevremenih smrti direktno povezane s neodgovornim pona{awem u mladosti.

– Ono {to radimo kad smo mladi odre|uje na{e zdravqe u budu}nosti, nau~no je dokazana istina – ka`e dr Nevena Markovi}. – Fizi~ka neaktivnost ve} u mladom dobu pogubna je za razvoj, o~uvawe kostiju ili mentalno zdravqe, a ba{ je ta aktivnost znatno mawa nego pre 50 godina, kad je fizi~ko vaspi-

tawe u {kolama i na fakultetima bilo obavezno. Interesovawe mladih za sport je veliko, u~lawuju se u razne klubove, ali brzo odustaju jer od wih treneri o~ekuju samo vrhunske rezultate. Uz to, hamburger ili picu smatraju obrokom boqim od vo}a i povr}a.

Evropska komisija je proletos izdala "Belu kwigu", istra`ivawe po kojem 20 odsto populacije Starog kontinenta ~ine mladi. Projekcija je da }e ih 2050. biti 18 procenata, a postoje strahovi da }e }e se wihov broj i daqe smawivati, na 15 odsto od ukupne populacije.

– Tvrdim da nadle`ni organi uop{te ne mogu da uspostave nadzor nad tom katedrom i zaposlenima omogu}e elementarne uslove za rad i napredovawe.

Protiv profesora Perovi}a i A}imovi}a, koji zajedno blokiraju moj reizbor, postoji vi{e od destak `albi Pokrajinskom ombudsmanu i Inspekciji za visoko obrazovawe zbog kr{ewa qudskih prava, jedan od profesora je po prijavi ve}eg broja studenata pedagogije zbog {ikanirawa na ~asovima bio pozvan i na disciplinsku odgovornost – ka`e Saxakov. – U proteklih devet meseci prof. Perovi} mi je zabranio da prisustvujem ispitima, slao prete}e i uvredqive SMS-ove, samovoqno me odstranio iz uredni{tva ~asopisa ARHE, blokirao prijavu doktorata, ucewivao me da glasam po wegovom naho|ewu radi izbacivawa mojih koleginica s fakulteta, namerno kasnio s raspisivawem konkursa za mesto asistenta, pa sam ostao bez ikakvog prihoda.

Saxakov ka`e da je pokrajinska inspekcije povodom wegove ranije `albe utvrdila da su u wegovom slu~aju od 3. februara ove godine kr{ene neke odredbe fakultetskog Statuta, to ukazala rukovodstvu i tra`ili da se "stara da poreme}eni me|uqudski odnosi ne budu smetwa za stru~no usavr{avawe, nau~ni rad i ostvarivawe prava i obaveza svih zaposlenih", ali da Filozofski nije ni{ta preduzeo. Zato on sad apeluje na republi~ke i pokrajinske prosvetne organe, Rektorat UNS-a i pokrajinskog ombudsmana da preduzmu odgovaraju}e korake.

V. ^eki}

– Zato se o mladima mora brinuti na vreme – nagla{ava pedagog Jovan Balint. – Ve} sutra mladi }e postati majke i o~evi, odlu~iva}e o tome koliko }e dece imati i kako }e ih podizati. Ako nisu imali dobar primer, ne}e u svom stavu ni{ta promeniti ni kad odrastu. Mladi qudi u Srbiji identifikovali su nezaposlenost, nedovoqnu informisanost i problem slobodnog vremena kao kqu~ne probleme, a zatim i bezbednost i zdravqe, koje tretiraju u okviru borbe protiv droge i alkohola.

J. Barbuzan

Univerzitetu Svetosavska nagrada Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe podr`ao je predlog Ministarstva prosvete da Svetosavsku nagradu za ovu godine dobije Univerzitet u Novom Sadu, kao najstarija visokoobrazovna institucija u Vojvodini.

Izvr{no ve}e Vojvodine odlu~ilo da 16. decembra dodeli 30 nov~anih nagrada darovitim u~enicima, a 28 wihovim mentorima i trenerima. Predvi|eno je i 89 pohvala i {est specijalnih pohvala u~enicima.

S. N.

Izbor novog patrijarha SPC 22. janauara Sveti Sinod SPC je ju~e za 22. januar zakazao Arhijerejski sabor na kojem }e birati svog novog poglavara, i time prekinuo sva naga|awa o tome kada }e se i kojom brzinom vladike odlu~iti da izaberu naslednika trona svetog Save.

Jedino nije bilo sporno je da izbora ne}e biti prvih {est nedeqa nakon upokojewa patrijarha Pavla, ali je pomiwana i mogu}nost da SPC "prvog me|u jednakim vladikama" ne dobije sve do maja, odnosno redovnog prole}nog zasedawa Sabora.

Q. M.

Dr`avqanstva se odreklo 1.100 zemqaka Od po~etka godine MUP je overio 1.100 re{ewa o otpustu iz dr`avqanstva Srbije. Dr`avqanstva se qudi naj~e{}e odri~u zbog braka sa strancima, pronalaska posla ili boqih uslova `ivota u drugoj zemqi. Za otpust, osim ostalih dokumenata, potrebna je i garancija da }e podnosilac zahteva dobiti neko strano dr`avqanstvo ili dokaz da ga ve} ima. Procedura traje najdu`e {est meseci, a ko{ta 21.370 dinara.

14

KULTURA

~etvrtak26.novembar2009.

SRPSKO NARODNO POZORI[TE

Aleksandar Milosavqevi} v. d. upravnika Dosada{wi direktor Drame Srpskog narodnog pozori{ta Aleksandar Milosavqevi} imenovan je za vr{ioca du`nosti upravnika ovog teatra na ju~era{woj sednici Izvr{nog ve}a AP Vojvodine. Na toj sednici je IVV razre{ilo upravnika SNP -a Milivoja Mla|enovi}a i imenovalo Aleksandra Milosavqevi}a za vr{ioca te du`nosti.

U kratkoj biografiji Aleksandra Milosavqevi}a predo~eno je da je bio selektor Sterijinog pozorja, Jugoslovenskog pozori{nog festivala, Dana komedije, me|unarodnog Festivala mediteranskog pozori{ta „Purgatorije“, Joakimfesta i Festi}a.

Bio je i umetni~ki direktor i

Aleksandar Milosavqevi}

selektor pozori{nog programa Belefa. Milosavqevi} je devet

godina radio i kao urednik programa i izdawa Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije u Beogradu i izdawa Narodnog pozori{ta/Nepsinhaz u Subotici.

Milosavqevi} je dobitnik Sterijine nagrade za pozori{nu kritiku i nagrade ~asopisa „Venac“ za esej. U karijeri kriti~ara i teatrologa sedam godina je bio glavni i odgovorni urednik „Ludusa“, a jedan je od osniva~a ovih pozori{nih novina. Trenutno je ~lan redakcije ~asopisa „Scena“ i „Poveqa“. Ure|uje reviju „Pozori{te“ Srpskog narodnog pozori{ta, a bio je glavni urednik ~asopisa za teatrologiju „Teatron“.

N. P-j.

PISMO MINISTRA KULTURE NEBOJ[E BRADI]A

„Ministarstvo nije banka” - Po{tovani umetnici i radnici Srpskog narodnog pozori{ta, drage kolege, izrekli ste o{tre i, rekao bih, neodmerene re~i na ra~un Ministarstva kulture Srbije i na moj ra~un li~no - pi{e na po~etku pisma republi~kog ministra kulture Neboj{e Bradi}a koje je uputio zaposlenima u SNP-u nakon {to su na {trajku zatra`ili i wegovu odgovornost zbog ka{wewa plata ali i ukupnog stawa u ovom teatru - Kako se ne ose}am odgovornim za situaciju u kojoj se nalazite, a koja je svakako te{ka i dramati~na, dozvolite da vas podsetim na nekoliko ~iwenica.

Ministarstvo kulture Republike Srbije nije servis SNP-a, ono nije du`no da finansira bilo kakvu politiku tog pozori{ta, nije obavezno da pla}a bilo koji broj zaposlenih u va{oj ustanovi, ono nije banka u kojoj le`i va{ novac i koji treba samo da bude prosle|en na va{ ra~un.

Ministarstvo kulture se i te kako brine za sudbinu SNP-a ali ne mo`e upravqati wime, voditi wegovu poslovnu politiku, boriti se umesto wega za opstanak u te{kim uslovima ekonomske krize.

Vi dobro znate da je buxet predvi|en za kulturu u na{oj zemqi u toku ove godine prepolovqen. To se odrazilo na rad mnogih kulturnih ustanova, mnogi projekti su otkazani, jako mnogo qudi iz kulture

je ostalo bez posla. Veoma je zlonamerna tvrdwa da beogradske ustanove kulture mawe ose}aju krizu od vojvo|anskih. To, jednostavno, nije ta~no.

Opstaju, po Bradi}evim re~ima, oni koji nalaze unutra{we rezerve, koji su fleksibilniji i mawe okovani u tradicionalne oblike organizovawa i poslovawa.

- Sedeti i o~ajavati {to iz Beograda ne sti`e novac i pri tom ni{ta ne preduzimati za sopstveni opstanak smatram prili~nom inertno{}u, mawkom snala`qivosti i shvatawem profesije iz vremena koja su davno iza nas. Umetnost vi{e nije dr`avno vlasni{tvo, umetnici nisu vi{e dr`avni ~inovnici. Na snazi su nove okolnosti u kojima }e neko pre`iveti a neko ne}e. Za te okolnosti nije ni zaslu`an niti odgovoran ministar kulture. Pogotovo ako je on sam iz va{e bran{e, pozori{ni ~ovek, kome ni na kraj pameti ne pada da „sistematski uni{tava“ SNP i „druge kulturne institucije u Vojvodini“. Takva tvrdwa je apsurdna, li{ena bilo kakve logike i utemeqewa. Primite moje pozdrave i smatrajte da vam za svaki razgovor i dogovor, kao i uvek, stojim na raspolagawu - zavr{ava time svoje pismo ministar kulture Republike Srbije Neboj{a Bradi}.

IZJAVA POKRAJINSKOG SEKRETARA ZA KULTURU MILORADA \URI]A POVODOM ZAHTEVA ZAPOSLENIH U SNP-u

Bri`no finansirani i u krizi - Zahtev dela zaposlenih u Srpskom narodnom pozori{tu, pripadnika dva sindikata u okviru SNP, jeste bio da ministar Bradi} i ja podnesemo ostavke zbog navodne nebrige prema ovoj instituciji, kao i kulturi u Vojvodini uop{te. Pokrajinski sekretarijat za kulturu, u okviru svojih nadle`nosti, vodi brigu o SNP i mislim da je ona takva da SNP, i u ovim kriznim vremenima, mo`da ima daleko boqi polo`aj u odnosu na druge institucije, ne samo u kulturi, nego i u celom dru{tvu u ovoj finansijskoj krizi - ka`e u svojoj ju~era{woj izjavi povodom zbivawa u ovoj pozori{noj ku}i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}. - Govore}i jezikom cifara, u onim nadle`nostima koje ima, Pokrajinski sekretariajat je do sada uplatio na ra~un SNP-a 76 odsto predvi|enih sredstava, dakle, potpuno smo u predvi|enoj dinamici izdvajawa sredstava planiranoj jo{ po~etkom godine.

Dakle, bez obzira na krizu i {to su ve}ini institucija smaweni prihodi, SNP je itekako u boqem polo`aju, jer smo vodili ra~una o tome da je SNP instituci-

ja kulture od posebnog zna~aja.

Pokrajinski sekretarijat na taj na~in poku{ava da uradi sve {to mo`e da bi se kriza mawe osetila. Za programske tro{kove upla}eno je 30 miliona dinara, {to je dve tre}ine od predvi|enog.

Mislim da smo pokazali dovoqno brige. Tako|e, ne mogu da se slo`im s primedbom da je ozbiqno naru{en umetni~ki kredibilitet SNP, zato {to je ono imalo vi{e premijera ove godine, dramskih i baletskih, da je predstava „Brod za lutke“ osvojila zna~ajne nagrade, bila apsolutni hit ovogodi{weg „Sterijinog pozorja“, u~estvovala je na Bitefu, a bilo je mnogo me|unarodnih oblika kulturne saradwe u kojima su u~estvovali glumci SNP. Dakle, kada je re~ o umetni~kom repertoaru SNP, Sekretarijat nema primedbi, a to sam naglasio i povodom ostavke Milivoja Mla|enovi}a. Mislim da je u tom aspektu SNP opravdao svoju misiju.

Ono {to, me|utim, jeste problem je nedostatak dobrih odnosa u samom SNP, ima odre|e-

nih problema u poslovawu, dugova koji su nastajali iz razli~itih razloga kao i problem da SNP ima dvojno finansirawe. Podse}am, jedan deo sredstava upla}uje Republi~ko ministarstvo (za plate i jedan deo programa), a drugi deo sredstava za programe upla}uje Izvr{no ve}e, dakle Sekretarijat za kulturu.

Istina je da je do{lo do zaka{wewa, ali ne dramati~nog, jer je jedna plata kasnila tri, a druga pet ili {est dana. No, to je nadle`nost Minisarstva i ~vrsto verujem da }e ono na}i na~ina da se ovi problemi ne bi ponovili. Kona~no, imenovan je i v.d. upravnika, to je Aleksandar Milosavqevi} i mi imamo puno poverewe da }e on preduzeti sve da se otklone problemi koji su i ina~e postojali. Mislim, pre svega, na ~iwenicu da Opera nije imala ni jednu premijeru u sezoni i nadam se da }e to biti uskoro prevazi|eno i da }e i ta umetni~ka jedinica SNP uskoro raditi na na~in kako bi trebalo - ka`e na kraju u svojoj izjavi pokrajinski skeretar za kulturu Milorad \uri}

NAGRADA „BRANISLAV NU[I]” ZA ORIGINALNI DRAMSKI TEKST

Najboqa drama „Glib”

Nagrada „Branislav Nu{i}“ na 30. anonimnom konkursu Udru`ewa dramskih pisaca Srbije dodeqena je autoru drame „Glib“, pod {ifrom „Kastrum“, saop{tilo je to Udru`ewe. Na konkurs za originalni dramski tekst prispelo je 40 dela „koja svedo~e o plodnoj savremenoj dramskoj produkciji, te o interesovawu {to ga ovaj konkurs pobu|uje ve} tri decenije“, ocenio je `iri, ~iji je predsednik Miladin [evarli}, a ~lanovi Ivan Pani} i Sne`ana Kutri~ki.

Nagra|ena drama „delo je precizne, ~vrsto izgra|ene dramske strukture i plasti~nih, uverqivo psiholo{ki profilisanih karaktera“, navodi se u obrazlo`ewu `irija. „Glib“ prati uru{avawe i zatirawe dva susedna porodi~na doma}instva u po-

moravskom selu u vremenu neposredno posle Drugog svetskog rata, kada u vrtlogu postrevolucionarnih obra~una i odmazda nestaje veliki broj vi|enih Srba, kako gra|ana tako i seqaka-doma}ina.

Pored prvonagra|ene drame, ~iji }e autor dobiti plaketu „Ben Akiba“, `iri je preporu~io pozori{tima za izvo|ewe, a uredni{tvu edicije „Savremena srpska drama“ za objavqivawe i komade iz u`eg izbora. To su tekstovi „Periteorion“, „Besmrtnici sa ^egra“, „Fajront“, „Duboko grlo“ i „Pozori{te dolazi“. Ve}ina prispelih tekstova „bavi se problemima sada{weg dru{tvenog trenutka i sudbinom pojedinca u na{oj moralno osaka}enoj i ruiniranoj dru{tvenoj sredini“, ukazao je `iri.

(Tanjug)

DNEVNIK S FESTIVALA „DEZIRE” U SUBOTICI

Bubwevima po plesa~u Koliko su qudi, poKraj tre}eg dana „Degotovo pozori{ni zire“ festivala u Suumetnici, razigrana bibotici obele`io je mu}a (homo ludens), kristazi~ko-plesni nastup lisalo se tokom preksiAndree Ladawi i Gerno}nog programa Me|ugea Borlaija, nazvan po narodnog/ regionalnog inicijalima autora pozori{nog festivala „BL“. Re~ je o predstavi „Desire Central Station – performansu struktu2009 – West“ u Subotici. riranom uzajamnim raU bloku od dve predstadom, razumevawem i imve koje su svaka na svoj provizacijom ~uvene na~in bile neobi~ne, ma|arske plesa~ice i dominirala je toplina koreografkiwe i ~uda izraza i nepregledno od ~oveka za bubwevima poqe otvoreno za raz~ija reputacije iz godili~ite asocijacije, a ne u godinu raste veli„Kostolawi De`e“ sinkom brzinom. „BL“ fahaz/ pozori{te, organiscinaciju ritmom, tezator festivala, od julom ocrtava kao jednu ~e je pokrenulo i filmpotpuno oneobi~enu, ski program manifesta„isprekidanu“ liniju cije, koji je po~eo propokreta. Ladawi perjekcijama filmova pleformans zapo~iwe, posne trupe „En-Knap“ iz kre}e ritam bubwara, Slovenije. da bi ga do kraja jo{ `uPred publiku koja je strim plesnim pokretii preksino} u velikom ma imitirala u cenbroju i odu{evqewu Detaq iz plesnog nastupa „BL” tralnom delu izvedbe, a pratila red vo`we festivala doziran ne kroz {arenilo i ekspotpuno se stopila sa wim u zaskra}eno nazvanog „Dezire“, prtravaganciju, nego kroz intiman vr{noj sceni, kada Ladawi i vo su iza{li „Simptomi“, ~lai odmeren rad. Scenski prostor bukvalno seda na Borlaijevu novi trupe Reke Sabo iz Budimozna~en trakom koja se koristi stolicu da bi je ovaj na zadipe{te. Oni su izveli svoj nagra|ivani rad „Ogrebotina“, sastaPredstava i film vqen od niza fizi~kih akcija, „Dezire“ }e ve~eras na sceni „Jadran“ od 19 ~asova suboti~koj ske~eva i plesa, koji za posledipublici ponuditi samo jednu predstavu i to „Pijani proces“ ce nema neko celovito zna~ewe, Bernara-Marija Koltesa (po motivima „Zlo~ina i kazne“ Dostopri~u, nego fantasti~an emojevskog), u re`iji Ivice Buqana, Pu~kog otvorenog u~ili{ta tivni potencijal i veoma, veoVelika Gorica (Hrvatska). Lubiteqi filma }e od 21 ~as imati ma, komi~nu stranu. Kroz kolapriliku da u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“ vide film Mi`no isprepletene scene gledaogela Barsela i Jo`efa Na|a „Posledwi pejsa`“ iz 2006. godine. ci prate likove na ma{tovitim igrarijama sa prozorima, kesama, toalet papirima, vlastitim telima i razli~itim aspektima za izolovawe mesta rada i delovquju}i na~in vodio kroz svoja wiohve ekspresivnosti... Svaka vi lutaka za izloge razbacanih sola i ve{tine u pravim malim od scena (osim onih u kojima se po sceni direktno svedo~e i olujama „lupawa“. I ne ~udi ~isto i savremeno ple{e (daasociraju na raspadnuti svet ~o{to su organizatori za ovaj kle, opet igra) bavi se nekim deveka koji se na sceni nepretensegment festivala smislili taqem iz qudskih `ivota na ciozno, lepo i duhovito popraposeban naziv – „xezire“. specifi~an klovnovski na~in, vqa i sklapa.

I. Buri}

U SLOVA^KOJ

Dani Dositeja Obradovi}a U okviru manifestacije „Dani Dositeja Obradovi}a u Slova~koj“, danas }e u zgradi Liceja iz 18. veka u Bratislavi biti otvorena izlo`ba posve}ena prosvetiteqskoj ulozi Dositeja u Srbiji, wegovom radu na otvarawu Velike {kole i razvoju univerziteta. Program i izlo`bu za Dane Dositeja u Slova~koj u organizaciji ambasade Srbije, a pod pokroviteqstvom Ministarstva Slova~ke pripremila je Zadu`bina „ Dositej Obradovi}“ , izjavila je Tanjug upravnica Mirjana Draga{.

Po~etak „Dana“ kojima je obele`eno 270. godina od ro|ewa Dositeja, velikog srpskog prosvetiteqa i 20-godi{wica postavqawa spomen plo~e na zgradu Liceja u kojem je 1779. godine Dositej predavao srpskim studentima odr`an je u slova~kom mestu Modra 19. novembra.

Pre 20 godina, u okviru obele`avawa 250. godi{wice Dositejevog ro|ewa, zabele`enog u kulturnom kalendaru UNESCO-a, oktobra 1989. godine sve~ano je otkrivena spomen plo~a na zgradi Liceja u Modru, koja svedo~i o radu i boravku Dositeja u ovom gradu bogate istorije.

Na tu spomen plo~u vence i cve}e polo`ili su u ime Zadu`bine upravnica Draga{, ambasador Srbije Danko Proki} i predstavnici Modre.

Izlo`ba koja }e biti otvorena u Bratislavi imala je svoju premijeru u Modri u Muzeju Qudevita [tura, velikog slova~kog prosvetiteqa, gde je odr`an i okrugli sto posve}en Dositeju i wegovom delu. U radu okruglog stola su u~estovovali profesor estetike filozofskog fakulteta „Komenski“ u Bratislavi Mihail Babjak, istori~ar i predsednik udru`ewa Slovaka iz Srbije Samjuel Jovankovi~, prof. dr Zoran Mirkovi} iz Beograda.

U umetni~kom delu programa ~itane su pesme posve}ene Dositeju iz nove zbirke „Pesmotvorci pesmotvorcu“ koju je priredio Dragomir Brajkovi}, a Hor evangelisti~ke crkve iz Modre je otpevao pesmu „Vostani Serbije“ na srpskom.

Nakon otvarawa izlo`be u Bratislavi bi}e odr`ano kwi`evno ve~e i prigodan umetni~ki program.

DANAS U MUZI^KOJ [KOLI „ISIDOR BAJI]” PO^IWE TAKMI^EWE

„Anton Eberst” za flautiste U Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“, u Novom Sadu, ve~eras u 19 ~asova bi}e otvoreno takmi~ewe duva~a „Anton Eberst“, sve~anim koncertom klarinetiste Kristijana Boro{a, pro{logodi{weg pobednika C kategorije. Ovo me|unarodno takmi~ewe, posve}eno klarinetisti, pedagogu i muzi~kom piscu, Antonu Eberstu (1920- 2005), koji je davne 1946. godine osnovao Odsek za duva~ke instrumente u M[ „Isidor Baji}“, organizovano je prvi put pro{le godine.

Takmi~ewe je organizovano tako da se dva duva~ka instrumenta bijenalno smewuju, te je pro{le godine bilo organizovano za klarinet, a ove za flautu. Na wemu u~estvuju flautisti iz Ma|arske, Nema~ke, Rusije, Italije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, ro|eni od 1981. do 1994, podeqeni u tri kategorije.

Zatvarawe i dodela diploma pobednicima predvi|ena je 29. novembar u koncertnoj sali Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“. Bi-

Anton Eberst

}e dodeqene po tri nagrade u A, B i C kategoriji. Te ve~eri }e biti prire|en i koncert pobednika. Ina~e, i koncert i takmi~arski deo programa su otvoreni za javnost.

Flautiste }e ocewivati `iri sastavqen od istaknutih me|unarodnih i doma}ih instrumentalista i pedagoga: Jano{ Balint (Ma|arska), Matoula Chatzi (Gr~ka), Dejan Gavri} (Srbija/Nema~ka), Qubi{a Jovanovi} (Srbija),

Laura Levai-Aksin (Srbija) i Matej Zupan (Slovenija).

Anton Eberst je u Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ bio {ef odseka do 1971. godine.

Profesor Eberst je bio organizator muzi~kog `ivota na{eg grada. Osniva~ je Novosadskog kamernog ansambla (1953), Plesnog orkestra Radio-Novog Sada (1959), Novosadskog kamernog orkestra (1969), Jugoslovenskog festivala zabavne muzike „Kantautori“ (1970), Me|unarodnog festivala narodne muzike podunavskih zemaqa „Oj, Dunave, Dunave plavi“ (1970), Novosadskog kamernog hora (1971) i Novosadskih muzi~kih sve~anosti (1975).

Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“ je u oktobru mesecu gala koncertom u Srpskom narodnom pozori{tu proslavila sto godina postojawa i spada me|u najuspe{nije u zemqi.

Ova {kola je tako|e osniva~ Me|unarodnog pijanisti~kog takmi~ewa „Memorijal Isidor Baji}“, koje po kvalitetu dosti`e ona u svetu. N. Pej~i}

c m y

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

15

SPORT

~etvrtak26.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

SELEKTOR ANTI] U PISMU TRENERU HERTE FUNKELU PORU^IO

Ponosni smo na Gojka Ka~ara Herti ne cvetaju ru`e ove godine u Bundesligi, a na meti trenera Fridhelma Funkela na{ao se na{ Gojko Ka~ar i to posle remija sa [tutgartom (1:1). Konstatovao je u~iteq Berlinaca da se Ka~ar ne trudi dovoqno, da se nakon akcija reprezentacije vra}a u klub umoran, „jer spava do podne i ispija bezbroj {oqica kafe“...

Uzvratio je odmah Gojko, ponudiv{i istinu strategu Herte.

- Mo`da jesam umoran, ali to ne zna~i da ne dajem sve od sebe.

Nisam u najboqoj formi, to je istina, ali ne razmi{qam o ponudama drugih klubova, samo mi je Herta u mislima. I da se zna, popijem jednu ili dve kafe dnevno.

Odbranili titulu: ekipa Zrewanina

NACIONALNA LIGA SRBIJE

Dupla kruna Zrewanincima U ^a~ku je odr`an zavr{ni turnir Nacionalne premijer lige za seniorke i seniore u karateu. Zrewanin, aktuelni {ampion, i lazareva~ki Zadrugar, debitant u liga{kom takmi~ewu, ostvarili su sjajan trezultat. U ~etvrtom kolu Zrewaninci su savladali ekipu @andarmerije sa 2:1, u petom kolu neo~ekivano su izgubili od mlade i veoma motivisane ekipe Dinama 1:2, a u posledwa dva kola sa maksimalnih 5:0 pobedili su beogradski

Kolos i GSP, ~ime su odbranili titulu.

Ovo je tre}a titula zrewaninskih karatista u Nacionalnim ligama (2006, 2008. i 2009.).

Karatisti Zrewanina ovogodi{wi su pobednici i Nacionalnog kupa, ~ime je godina rezultatski zaokru`ena duplom krunom. Pobedni~ku ekipu su ~inili - Dimitrije Jerkovi}, Milo{ @ivkovi}, Milo{ Jovanovi}, Dejan Umi~evi}, Mladen Gordi}, Wego{ Risti}, Mile Kova~evi} i Vladimir Vlatkovi}. Treneri su Zoran

Jerkovi}, Simo Salapura i Vladimir Ili}.

Zapa`en rezultat postigao je i `enski seniorski tim Zadrugara iz Lazareva. One su u posledawa dva kola zabele`ile poraz od Soko [tarka 0:2 i nere{en rezultat s ekipom iz Ni{a i tako osvojile drugo mesto u Nacionalnoj premijer ligi za dame. U timu Zadrugara bile su: Darija Eri}, Sawa Cvrkota, Zorana Koko{ar i Fimija Berarov. Trener je Milo{ Eri}. @. B.

Neprijatno iznena|en zbog mno{tva iznetih neta~nih informacija selektor Anti} je presavio tabak i uputio pismo Funkelu u kojem je izrazio li~no neslagawe i nezadovoqstvo povodom navodnog neprofesionalnog pona{awa fudbalera Herte.

- Fudbalska reprezentacija Srbije i svaki wen ~lan su, odgovorno tvrdim, vrsna grupa profesionalaca i skup u svemu kvalitetnih qudi. Na{a okupqawa i rad obele`ena su maksimalnim za-

Radomir Anti}

Meta Nije Gojko Ka~ar prozvan samo od trenera Herte. Pre dva dana na jednoj na{oj sportskoj emisiji nekada{wi strelac Vojvodine, a sada A reprezentativac, prozvan je da mu je slava udarila u glavu, odbiv{i navodno da da izjavu za srpske predstavnike medija u Londonu.

Jedno odmahivawe rukom bilo je dovoqno da se odapnu strele ~ije je parawe ~uo mnogobrojan TV auditorijum u Srbiji.

Oni koji pamte Gojka Ka~ara iz vremena dok je igrao u Vojvodini jednostavno ne mogu da prihvate da je „to sada neki drugi mladi}“. Mo`da Ka~ar nije imao svoj dan, kao {to svako od nas po nekad ustane na „levu nogu“. Zato nije odmah zaslu`io javnu kritiku na osnovu koje se stekao utisak da

Gojko Ka~ar

je u reprezentaciji postao crna ovca me|u belim orlovima.

Qudski je pra{tati, a na eventualne gre{ke mladih qudi treba ukazivati. Gojko Ka~ar potreban je reprezentaciji Srbije, tu nema dileme, a i re~i selektora Radomira Anti}a to svedo~e.

S. S.

lagawem svakog pojedinca i odi{u duhom sportskog entuzijazma baziranog na zakonima fudbala, {to nas ~ini jednom ozbiqnom ekipom. Uveren sam da ostvareni rezultati i direktan plasman na SP predstavqaju adekvatne dokaze iznesenog stava. Ne znam kojim ste se ~iwenicama vodili prilikom karakterisawa na{eg igra~a Gojka Ka~ara? Zaista mi nije jasno odakle Vam svi neta~ni podaci koje ste saop{tili. Poru~ujem vam da reprezentacija Srbije nije udru`ewe volontera niti privatna zadruga, a tvrdim vam da je Gojko Ka~ar kulturno, vaspitano dete i igra~ izuzetnih predispozicija, neko na koga smo s razlogom ponosni - ka`e Anti}.

Na kraju, selektor orlova ponudio je otvorenu saradwu Funkelu, da u direktnom kontaktu mo`e dobiti sve informacije o radu i planovima nacionalnog tima Srbije.

Z. Rangelov

PO^ELE PRIPREME ZA GASTEIZ KUP

Baskijci pamte mali{ane iz Srbije Ovih dana u glavnom gradu Ba2008. godine Srbija je u geneskije po~ele su pripreme za naralnom plasmanu progla{ena za redni XV jubilarni Gasteiz kup najuspe{niju naciju na ovoj smokoji se tradicionalno odr`ava tri fudbala osvojiv{i tri prsvakog jula meseca u glavnom va mesta. Iz tog razloga [pangradu Baskije Vitoriji Gasteiz. ci daju veliki zna~aj dolasku Na jednu od najve}ih evropskih smotri fudbala godinama dolaze deca sa tri kontinenta: Evrope, Afrike i Amerike. Deca iz Srbije u`ivaju veliki respekt jer su u posledwih {est godina ostavila dubok trag na ovom turniru, {to nije pro{lo neprime}eno, te ih doma}ini kao i svi ostali u~esnici nestrpqivo o~ekuju i naredne sezone.

Turnir se odrzava od 11. do 17. jula 2010. godine. Doma}ini na ~elu s direktorom turnira Inakiem Eguesom pozivaju zainteresovane fudbalske klubove i {kole fudbala da se u jo{ ve}em broju nego ranijih godina prijave na vreme za ovu veliku smotru fudbala koju tamo{wi zaqubqenici zovu Liga malih zvezda. Pored turnira za de~ake ro|ene Momenat s jednog od ranijih me~eva od 1. januara 1991. do 1. januara 2000. i devoj~ice ro|ene od malih ma|ioni~ara sa Balkana, 1. januara1992. do 1. januara 1999. kako nas tamo zovu svi oni koji godine novost je da je od 2008. gosu bili odu{evqeni igrom nadine startovao i turnir u ko{arci kao i u tenisu, tako da se Kako do o~ekuje veliki broj dece iz ceBaskije log sveta.

Sve informacije klubovi Deca iz Srbije prvi put na i {kole fudbala kao i koovom prestiznom takmi~ewu po{arka{ki i teniski klubojavila su se 1994. godine kada su vi mogu na}i na veb stranici kadeti FK Indeks osvojili turnura www.gasteizcup.com, tre}e mesto u glavnoj konkurena mogu se i li~no javiti prociji, a pioniri koji su ispali moteru turnira za Srbiju, iz grupe nastavili su u takmiMilo{u Male{evu mejlom ~ewu za kup i igrali u finalu, na mmalesev@hotmail.com te su od tada do danas deca iz ili na telefon 063 825 56 38.

Srbije osvojila znatan broj pehara. Na turniru odr`anom jula

{e dece, a naravno i sportkim pona{awem koje su zapazili mnogi novinari kao i predstavnici poznatijih fudbalskih klubova koji redovno prate de{avawa na ovom turniru.

Od na{ih ekipa pre svih treba istaci FK Vojvodina RMR profesora Radivoja Radosava koji je i prvi srpski osvaja~ ovoga turnira (de~aci od 11 godina), zatim FK Indeks Novi Sad, `enski FK Lask Vaga iz Lazarevca koji je nadigrao sve rivale,FK Inon iz Po`arevca, [kola fudbala Pinkum iz Velikog Gradi[ta koja je 2008. bila otkrovewe turnira, jer su deca iz malo poznate {kole do{la do finala i zadivila svet, FK Metalac iz Gorweg Milanovca i FK Napredak iz Kru{evca.

S. S.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

17

ODIGRANI ^ETVRTFINALNI ME^EVI LAV KUPA SRBIJE

Medojevi} za spas polusezone Vojvodina – Smederevo 1:0 (1:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 1500. Sudija: Mihajlovi} (Vrawe). Strelac: Medojevi} u 4. minutu. @uti kartoni: Ple~, Mr|a (Vojvodina), Stamenkovi}, Komadina, ]eran i Milosavqevi} (Smederevo).

VOJVODINA: Brki} 7, Kizito 6, Medojevi} 8, A|uru 7 (Pekovi} –), Tumbasevi} 7, Vuli}evi} 7, Ple~ 7, Lovri} 8, Tadi} 7 (Gvozdenovi} –), Aleksi} 7 (Stjepanovi} –), Mr|a 7.

SMEDEREVO: Rankovi} 6, Stamenkovi} 6, @ivkovi} 7 (Bojovi}), Kova~evi} 7, Komadina 6, Miqkovi} 6, ]eran 7 (Stojanovi} 7), Jovanovi} 7, Rankovi} 6, Mladenovi} 6, Milosavqevi} 6 (Luki} 6).

Mladi fudbaler Vojvodine Slobodan Medojevi} spasao je sezonu novosadskih crveno-belih, jer je wegov odmeren udarac iz 4. minuta odveo Vojvodinu u polufinale Lav kupa Srbije i doneo joj miran zimski san. Bio je to prvi korner Novosa|ana koji je izveo Tadi}, odbrana Smederevaca izbacila je loptu na nekih 17 metara, prihvatio je Medojevi} i unutra{wim delom stopala ga|ao precizno. Lopta se od pre~ke odbila ka travi, prema muwevitoj signalizaciji prvog pomo}nog arbitra Bo`ovi}a pre{la gol crtu, pa je glavni delilac pravde Danilo Mihajlovi} odmah pokazao na centar. Gosti su se bunili, ali uzalud. No, na TV snimku uveri}e se da nisu bili u pravu.

U prvom poluvremenu bilo je jo{ nekoliko lepih prilika pred oba gola i ~inilo se da }e se mre`e jo{ tresti, ali su napada~i zatajili. Tako u 8. minutu bele`imo poku{aj Tumbasevi}a glavom, a u 11. na identi~an na~in Brki} je zaustavio poku{aj Mladenovi}a.U 20. minutu arbitar iz Vrawa procenio je da je Mr|a poku{ao da iscenira jedanaesterac, dok se s tribina stekao druga~iji utisak. U 23.

NOVI SAD: Vojvodina – Smederevo ^A^AK: Borac – OFK Beograd JAGODINA: Jagodina – Partizan BEOGRAD: Crvena zvezda – Spartak Zlatibor voda

1:0 (1:0) 0:2 (0:0) 1:2 (1:1) 3:2 (1:1)

U polufinale Lav kupa Srbije plasirali su se: Vojvodina, OFK Beograd, Partizan i Crvena zvezda.

Polufinalni me~evi igra}e se 7. aprila 2010. godine.

Golubovi namu~ili Zvezdu Crvena zvezda - Spartak Zlatibor voda 3:2 (1:1)

Slobodan Medojevi} posti`e gol

minutu usledila je akcija Smedereva u tri poteza: @ivkovi} je centrirao na drugu stativu, Komadina glavom vratio loptu pred gol, a Jovanovi} je uklizao i zakoprcao se umesto lopte u Brki}evoj mre`i. Tri minuta kasnije Medojevi} je nabacio loptu, a Aleksi} glavom dobro tukao, Rankovi} je odbio loptu, no Mr|a je za deli} sekunde zakasnio da otpadak sprovede na pravo mesto. U 37. minutu sve su fudbalski u~inili Tadi} (centar{ut) i Aleksi} ({ut), ali je lopta posle voleja ovog drugog prohujala tik iznad pre~ke.

Foto: F. Baki}

U nastavku je vi|ena mnogo slabija predstava, strah kao da se uvukao u doma}i tim, a ni gosti nisu pokazivali previ{e odlu~nosti da krenu ka mre`i Brki}a.

Najbli`i izjedna~ewu Smederevci su bili u 76. minutu kada Mladenovi} i @ivkovi} nisu iskoristili poigravawe loptom Kizita, dok je Mr|a u samom fini{u dva puta odli~no {utirao.

Prvi put loptu mu je izblokirala odbrana gostiju, dok je u drugom poku{aju odli~an bio golman Rankovi}.

S. Savi}

Borac – OFK Beograd 0:2 (0:0) ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca oko 1.500, sudija: Gogi} (Novi Sad). Strelci: Markovi} u 80. i Sin|i} u 81. minutu za OFK Beograd. @uti kartoni: Oumaru, Nikoli}, Markovi} i Sin|i} (OFK Beograd).

BORAC: Grahovac 6, Duwi} 6 (Spasojevi}), Pejovi} 7, Alve{ 6, Dragutinovi} 6, Davidov 6, Kosti} 5, Mugo{a 6, Milovanovi} 5 (Grkajac), Stoj~ev 6, Prtewak 5 (Kne`evi}).

OFK BEOGRAD: [aranov 7, Plani} 7, Lazarevi} 7, Stankovi} 6, Nikoli} 6, Markovi} 8, Trivunovi} 7, Oumaru 6 (Sin|i} 7), Krsti} 6 (Adamovi}), Simi} 6, Miri} 6 ([}epovi}).

Tako to obi~no biva: igra{ dobro, stvori{ poneku {ansu, ne da{ gol, pa te kazna taman na

vreme stigne. Imao je Borac boqu, sigurnuji i dominantniju igru u prvom poluvremenu, napadao je sa svih strana, kontrolisao svaki pedaq terena ali bez realizacije. Proma{aji su osokolila fudbalere OFK Beograda pa je u 80. minutu brzonogi, najboqi igra~ na utakmici, Sa{a Makrovi} pro{etao odbranom ^a~ana, a kad mu je golman po{ao u susret, ve{to ga je obi{ao i sa desetak metara savlaao Grahovca.

Uslede}em minutu bilo je 0:2. Usnula je ponovo odbrana ~a~anskih zebri, Sin|i} je bio neumoqiv, posle brze uspeo je da utr~i u kazneni prostor i da loptu po{aqe pored nemo}nog Grahovca.

A. Stefanovi}

BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 6.000, sudija: Jovaneti} (U`ice). Strelci: Viloti} u 14. Perovi} u 50. i Leki} u 67. za Crvenu zvedu, a Miji} u 40. i u 88. minutu za Spartak Zlatibor vodu. @uti kartoni: Igwatijevi} (Crvena zvezda), a Pu{kari}, [arac i Miri} (Spartak Zlatibor voda).

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi}, Savio 6, Vasiqevi} 6, Igwatijevi} 6, Leki} 7, Viloti} 7, Lazeti} (Bogdanovi} 7), \or|evi} 6, Perovi} 7 (Kadu), Va`i} 6 (Jevti} 7) i Isah 6.

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jovani} 6, Pu{kari} 5, [arac 6, Milankovi} 6, Oletu 6, Popovi} 6 (Noskovi}), Miji} 7, Torbica 6, Jawu{ 6 (Puhalak), Veselinov 6, Bo{kovi} 5 (Miri} 6).

Crvena zvezda je prema o~ekivawu obezbedila plasman u polufinalu Lav kupa Srbije, ali pohvale idu i na adresu solidnih Suboti~ana. Spartak je namu~io crvenobele, predstavio se u zaista lepom svetlu na na{em najve}em stadionu. U zanimqivoj fudbalskoj predstavi, mora se priznati, odavno nismo videli ekipu poput Suboti~ana. Gosti su sve vreme `eleli nadigravawe sa apsolutnim favoritom i u tome su u potpunosti uspeli, postigav{i i dva gola.

O~igledno, u mislima fudbalera Crvene zvezde ve} je subota

i ve~iti derbi, {to se svakako odrazilo na igru. Upozoravao je trener Petrovi} na kvalitete gostiju i tra`io maksimalnu ozbiqnost. Bio je apsolutno u pravu. Spartak je do{ao maksimalno motivisan, `eqan da protiv crveno-belih iska`e sve vrednosti koje ove jeseni demonstrira u prvenstvu.

Dejan Leki}

U prvom delu me~a nije bilo previ{e uzbu|ewa, a prakti~no su vredni pomena samo golovi. U 14. minutu doma}in sti`e do vo|stva.

Lazeti} je sa desne strane izveo slobodan udarac, vrativ{i loptu Vasiqevi}u, koji je sna`no {utirao, a na pravom mestu bio je Viloti} koji je loptu prosledio u mre`u, mo`da ~ak i iz ofsajd pozicije.

Leki} je u 37. minutu mogao da prebrine sve rezultatske brige, ali je preterao u `eqi da se istakne. Poku{ao je driblingom da se oslobodi golmana Jovani}a, koji ga je u ovom duelu nadmudrio.

Nagrada za ulo`eni trud stigla je Spartaku u 40. minutu. Na trenutak je Zvezdina odbrana izgubila koncentraciju, a [arac je sa leve strane pravoprevemeno asistirao Miji}u koji je bez oklevawa prosledio u gol - 1:1.

Mnogo je bilo zanimqivije drugo poluvreme. Zvezda ve} u 50. minutu sti`e do drugog vo|stva.

Ovoga puta rezervista Bogdanovi} centrirao je sa leve strane, a u kaznenom prostoru znala~ki se sna{ao Perovi} koji je loptu glavom zakucao u gol. Bez obzira na negativan rezultat Spartak je i daqe atakovao, a u 67. minutu majstorija Zvezdinog centarfora Dejana Leki}a koji je u solo akciji ovoga puta uspeo da prevari i golmana Jovani}a - 3:1.

U samom fini{u me~a Spartak je ubla`io poraz,a ponovo se u listu strelaca upisao raspolo`eni Predrag Miji}.

Crveno-beli su zaslu`eno savladali veoma dobar Spartak, nastavqaju borbu za trofej u Lav kupu, a uhvatili su i pravi zalet pred okr{aj s kom{ijama iz Humske ulice.

Z. Rangelov

Vaqak u polufinalu Jagodina - Partizan 1:2 (1:1) JAGODINA: Stadion Jagodine, gledalaca 3000, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelci: Bojovi} u 16. za Jagodinu, a Diara u 26. i Kleo (iz penala) u 48. minutu za Partizan. @uti kartoni: Marjanovi}, Nikoli} (Jagodina), a Petrovi}, Fejsa, Kne`evi} (Partizan). Crveni karton: Vaskovi} (Jagodina).

JAGODINA: Vaskovi} 6, Cilin{ek 7, \or|evi} 6, Luki} 6, Nikoli} 6, Marjanovi} 6 (Beqi} 6), @ivkovi} 7, \ilas 6 (Radosavqevi} 6), Ogwenovi} 7, Vusqanin 6 i Bojovi} 7.

PARTIZAN: Bo`ovi} 6, Kne`evi} 6, Lomi} 6, \or|evi} 6, Krstaji} 6, Petrovi} 6, Tomi} 7, Moreira 7 (Vujovi}), Qaji} 7, Kleo 7 (Fejsa), Diara 7 (Va{ington 7).

Fudbaleri Partizana plasirali su se u polufinale Lav kupa

Srbije. Kao {to se i o~ekivalo, imali su te`ak posao protiv doma}e Jagodine.

U situaciji kada nisu imali {ta da izgube }urani su motivisano u{li u me~ s namerom da iznenade favorita. Bili su na dobrom putu, jer su poveli ve} u 6. minutu. Dobar napad veznog reda i centar{ut sa desne strane Bojovi} je na pravi na~in krunisao, glavom, savladav{i Mladena Bo`ovi}a. Doma}in je sve do dvadesetog minuta dominirao terenom, ali bez konkretnih poteza u zavr{nici.

Tada se budi Partizan i sti`e do izjedna~ewa. Diara je iza{ao sam ispred golmana Vaskovi}a i rutinski ga savladao. Pre toga Radoslav Petrovi} dobio je `uti karton jer je posle kornera rukom loptu ubacio u mre`u. Pogo-

dak je, naravno, sudija Veselinovi} poni{tio.

U nastavku me~a {ampion preokre}e rezultat. @ivkovi} je u svom {esnaestercu igrao rukom i opravdano je dosu|ena najstro`a kazna. Siguran sa kre~a bio je Brazilac Kleo. Usledilo je zati{je, a u 71. minutu Va{ington je mogao da re{i sve dileme. Posle centar{uta Lomi}a, glavom je ga|ao u pre~ku.

U fini{u je bilo uzbu|ewa.

Najpre je Nikoli} volejom zagrejao dlanove Bo`ovi}a, a potom je golman Jagodine Vaskovi} dobio crveni karton. U duelu jedan na jedan s Nikolom Vujovi}em faulirao ga je van {esnaesterca i usledilo je iskqu~ewe. Do kraja me~a na golu je stajao Sa{a Cilin{ek.

I. Lazarevi}

PRED TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Veteranima nagrada 50.000 dinara Dnevnikov turnir u malom fudbalu ima dugu tradiciju i ve} nekoliko godina nagrade su izuzetne, a jedinstven je po tome da i najboqe ekipe u konkurenciji veterana dobijaju nov~ane nagrade. Ove godine, ako se prijavi barem 15 ekipa (pokriju tro{kove), najboqa }e dobiti 50.000 dinara. Pro{le godine slavili su igra~i Ekspresgasa, koji su u finalu savladali favorizovani 24. oktobar 2:1. Vrba{ani se ve} okupqaju i sigurno je da }e braniti titulu.

- Igra}e gotovo isti tim - ka`e vo|a ekipe Vladimir \urovi}. - Verujem da }emo uspeti da odbranimo titulu. Mada }e biti te{ko, jer kako ~ujem, ove godine }e konkurencija biti mnogo brojnija.

Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je 1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. Tako }e ove godine, kao i pro{le, prvaku pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond iznosi}e oko 700.000 dinara. Naravno, jedini uslov je da se prijavi pribli`no isti

broj ekipa kao i pro{le godine.

Posle konsultacija, odlu~ili smo da turnir po~ne 12. decembra, kada su na programu me~evi posledwg kola Superlige, {to ne}e poremetiti na{e planove, a finale }e se igrati najverovatnije 9. januara slede}e godine, dakle u vreme kada je ve}ina igra~a na odmoru. Kao i minulih godina, pobednici u svim kategorijama bi}e nagra|eni peharima, medaqama i sportskom opremom.

Posebnu pa`wu posveti}emo najmla|ima, jer su oni budu}Ekipa Ekspresgasa pro{le godine trijumfovala u konkurenciji veterana nost na{eg turnira.

Ba{ zbog toga odlu~ili smo da (umesto 9.000). I kod veterana bednika s 50.000 dinara. Kod smawimo kotizaciju za wih, pa situacija je sli~na kao i proveterana pravo nastupa imaju }e pioniri ove godine pla}ati {le godine: ako se prijavi visvi fudbaleri koji su napunisvega 8.000 dinara (umesto {e od petnaest ekipa i wih }eli 35 godina, bez obzira da li 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 mo nagraditi nov~ano i to posu aktivni ili ne.

Prijave za turnir primamo u prostorijama Sportske rubrike u zgradi Dnevnika (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati i na `irora~un [ahovskog kluba « Dnevnik» 340 - 251160. A bli`e informacije mogu se dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827.

Dakle, kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara.

Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom.

Svaku ekipu sa~iwavaju deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastave, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez

obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubr-

Reklame U `eqi da iza|emo u susret mnogim ekipama koji imaju sponzora odlu~ili smo da od ove godine sve ekipe u~esnici turnira za 3.000 dinara mogu svoje reklame da istaknu u Sportskoj hali na Sajmi{tu, a dimenzije su jedan s tri metra. Broj reklamnih panoa nije ograni~en. zanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom u zavr{nici }e se igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama.

G. Kova~

18

SPORT

~etvrtak26.novembar2009.

DNEVNIK

EVROKUP – PRVO KOLO

Grupa E

Hemofarm [tada - Valensija 68:75 (20:19, 16:8, 14:27, 18:21)

Debrecen – Liverpul 0:1 (Ngong u 4.)

Fiorentina – Olimpik (L) 1:0 (Vargas iz penala u 28.)

1. Fiorentin 5 4 0 1 12:5 11 2. Olimpik 5 3 1 1 8:3 10 3. Liverpul 5 2 1 2 4:5 7 4. Debrecen 5 0 0 5 4:13 0

Preokret u tre}oj ~etvrtini VR[AC: Sportska hala Milenijum, gledalaca 1.500, sudija: Muzakis (Gr~ka), Do`ai (Hrvatska) i Tomov (Bugarska).

HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 4, Despotovi}, Markovi} 5, Krstovi} 10, [utalo 2, Ma-

Bojan Krstovi}

~van 7, Kati} 7, Borisov 3, Marjanovi} 2, Petrovi}, Stivenson 11, Jagodnik 17.

VALENSIJA: Perovi} 18, Klaver 8, Simeon, Malinovi} 7, Kazija, Martinez 5, Petrus 4, Dekolo 20, Kelati 4, Nilsen 8.

Start u ovogodi{wem takmi~ewu Evrokupa nije bio uspe{an za ko{raka{e vr{a~kog Hemofarma.

Jedan od predstavnika [anije, tim Valensije uspeo je da na parketu hale Milenijum zabele`i pobedu. Vr{~ani su dobro otvorili utakmicu, odigrali su prvo poluvreme veoma dobro. Anga`ovano u odbrani i lakim i sigurnim poenima u napadu, uspeli su da na poluvremenu povedu 36:27. Glavni kreatori doma}ih ko{arka{a bili su Stivenson i Jagodnik, a u gostuju}oj jedino je na{ internacionalac Perovi} uspeo da parira doma}em ko{arka{ima.

Preokret je nastao u tre}oj ~etvrtini, gosti su podigli nivo igre u odbrani i protiv agresivne Valensije doma}i ko{arka{i nisu imali prava re{ewa. Razigrani Dekolo i Klaver lako su poentirali i anulirali prednost doma}ih i do kraja tre}e ~etvrtine doveli [pance u vo|stvo 54:50. Malinovi} je sa pet uzatopnih poena po~etkom posledwe ~etvrtine obezbedio najve}u prednost od ~ak 11 poena (50:61). Tri minuta pred kraj, nakon dve trojki Ma~vana i Markovi}a, doma}i ko{arka{i su ponovo preuzeli inicijativu, ali je to bilo malo za pobedu, jer je u samoj zavr{nici poenima Petrusa i Dekola Valensija uspela da slavi.

Po zavr{etku utakmice Stevan Karaxi} ,trener Hemoframa je rekao: - Mi smo dali sve od sebe, ali za rivala smo imali iskusnu ekipu koja je znala da iskoristi sve na{e slabosti. Ono ~ime nisam zadovoqan je to da smo u tre}oj ~etvrtini primili ~ak 27 poena, vi{e nego u celom poluvremenu. Morali smo u tom periodu igre da igramo daleko ~vr{}e i ozbiqnije u odbrani. Vo|stvo Valensije uspeli smo da nekako anuliramo u posledwem periodu igre, da utakmicu dovedemo u neizvesnu zavr{nicu, ali smo bili i suvi{e iscrpqeni da bismo na kraju uspeli da pobedimo.

J. Turkoane

Zvezda boqa od Moskovqana Crvena zvezda - Dinamo 76:67 (13:23, 24:16, 17:11, 22:17) Ko{arka{i Crvene zvezde pobedom su po~eli takmi~ewe u Evrokupu ove sezone, po{to su u Beogradu savladali Dinamo iz Moskve 76:67 (13:23, 24:16, 17:11, 22:17).

Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Tadija Dragi}evi} sa 17 poena, dok je Vuk Radivojevi} po-

stigao 14. Najefikasniji u Dinamu bio je Sergej Bikov sa 18 poena, dok je Aleksej @ukanenko postigao 12. Zvezda u drugom kolu Grupe F gostuje kod Benetona u Trevizu.

Crveno-beli su uspeli da pobede velikog favorita, iako su lo{e po~eli me~.

^ELNICI FSS POSTIGLI DOGOVOR SA SELEKTOROM O NASTAVKU SARADWE

Huan Vargas

Grupa F Rubina – Dinamo (K) Barselona – Inter (Pike u 10. i Pedro u 1. Barselona 5 2 2. Inter 5 1 3. Rubin 5 1 4. Dinamo 5 1

0:0 2:0 26.)

2 15:2 3 15:6 3 14:5 2 26:7

8 6 6 5

Grupa G Renyers – [tutgart 0:2 (Rudi u 16.i Kuzmanovi} u 59.)

Unirea – Seviqa 1:0 (Dragutinovi} autogol u 45.)

1. Seviqa 5 3 1 1 10:4 10 2. Unirea 5 2 2 1 7:5 8 3. [tutgart 5 1 3 1 6:6 6 4. Renyers 5 0 2 3 4:12 2

Grupa H Alkmar – Olimpijsakos 0:0 Arsenal – Standard 2:0 1. Arsenal 5 4 1 0 12:4 13 2. Olimpijakos 5 2 1 2 3:5 7 3. Standard 5 1 1 3 6:8 4 4. AZ Alkmar 5 0 3 2 3:7 3

Anti} vodi orlove i na EP Na sednici Odbora za }i. Mnoge korisne posledice su hitna pitawa FSS, koji jasno vidqive i zna~e mo`da i vije zasedao u pro{irenom {e od samog plasmana na SP. sastavu, jednoglasno je Sve~anost povodom produ`etodlu~eno da se produ`i saradwa ka ugovorne saradwe sa selektosa selektorom „A“ reprezentacije rom Anti}em bi}e organizovana Radomirom Anti}em. sredinom decembra. Plan je da se, Tema vezana za daqi status seuz taj zna~ajni momenat, sumiraju lektora Anti}a bila je i centrali utisci sa `reba u Ju`noj Afrina a zakqu~eno je da je dosada{wi u~inak iskusnog stru~waka u svemu odli~an i afirmativan za srpski fudbal. Odlu~eno je da se zadr`i izabrani kurs sa Anti}em na ~elu nacionalnog tima i u narednom kvalifikacionom ciklusu. Dogovorena je saradwa do kraja 2011. godine i zavr{etka kvalifikacionog puta za PE 2012. u Poqskoj i Ukrajini, a koja }e biti i produ`ena na Radomir Anti} zavr{ni deo u slu~aju o~ekivanog plasmana.

Inspekcija Ocene ~elnika srpske organiIzaslanik UEFA Klaudio zacije po pitawu u~e{}a na naredNegroni, jedan od ~elnika noj kontinentalnoj smotri su opsektora takmi~ewa mla|ih timisti~ke. Najpre, re{eno je najselekcija UEFA u poseti je va`nije pitawe, vezano za ulogu Beogradu i Novom Sadu. Razselektora, a jasno je da }emo i u log je inspekcija svih objekatom ciklusu ra~unati na sve fudta koji }e biti u funkciji tobalere koji su trijumfalno zavrkom leta 2011. godine, kada }e {ili kvalifikacije za Mondijal Srbija biti doma}in Prvenu Ju`noj Africi. stva Evrope za igra~e uzrasta Od dolaska Radomira Anti}a do 17 godina. Zanimqivo je da evidentan je napredak i poziti}e sa tog takmi~ewa {est, a van pomak u mnogim segmentima. mo`da i sedam od osam u~eUspostavqen je kult nacionalnog snika izboriti vizu za nastup tima, vra}eno ogromno poverewe na Svetskom prvenstvu za nacije u reprezentaciju, dr`avni igar~e do 18 godina, koje }e tim je na pet kvalifikacionih biti odr`ano u Meksiku. utakmica u Beogradu posmatralo 220.000 navija~a (tri puta stadion je bio rasprodat u danima pred me~), stvoren je niz igra~a ci, kompletnog polo`aja na{e koji su nosioci igre u svojim klureprezentacije u svetskim okvibovima... rima i jednostavno afirmi{e sve Uz to, fudbal je mnogo boqe ono {to sledi na putu priprema pozicioniran u dru{tvu. Odaziv za najve}u smotru fudbala. sponzora je veoma zadovoqavajuZ. Rangelov

MASTERS TURNIR U LONDONU

EVROINTER LIGA

Silni crno-beli Partizan - Ko{ice 13:4 (3:1, 3:2, 4:1, 3:0) BEOGRAD: Bazen Bawica, gledalaca 400, sudije: ]iri} i Golijanin (Srbija). Igra~ vi{e: Partizan 7-4, Ko{ice 6-2, Peterci: Partizan -, Ko{ice 1-0.

PARTIZAN: B. Mitrovi} , Mirkovi}, Ra|en, Korolija 1, Aleksi}, Pjetlovi} 3, Prlainovi} 3, Goci}, ]uk 1, Avramovi} 2, Vujasinovi}, Gak 1, S. Mitrovi} 2, @ivojinovi}.

KO[ICE: Gogola, Ni`ni, Juraj, Zatovi~, Son~ak, Na| 1, Ala{~ak, Ba~o 2, [otokazuji, Koska 1, Kolarik, Fanera, Galis.

Vaterpolisti Partizana u 3. kolu Evrointer lige savladali su ekipu Ko{ica i tako ostvarili tre}u pobedu u ovom takmi~ewu. Ovim trijumfom crno-beli su napravili lepu uvertiru za predstoje}i vikend kada u prvom kolu Evrolige gostuju u Budvi.

Od samog po~etka me~a Partizan je dominirao, i ve} nakon prve dve ~etvrtine imao sigurnu pobedu (6:3), pre svega zahvaquju}i efikasnom Prlainovi}u koji je u tom periodu igre postigao tri pogotka.

S. Anti}

KO[ARKA[KI EVROKUP - 1. KOLO

FIBA EURO^ELENY KUP - 1. KOLO

A grupa

Galatasaraj - Azovma{ Alba - Banka Teras

B grupa

Hemofarm [. - Valensija Le Man - Trijumf

C grupa

Hapoel J. - [iauliai Zadar - Aris

D grupa

Uniks - Be{ikta{ Bon - Huventud

E grupa

Spartak - Turk Telekom Spiru - Bilbao

F grupa

C. zvezda - Dinamo (M) [ole - Beneton

G grupa

Turov - Nansi Panelinios - G. Kanarija

H grupa

Ventspils - Brose Bjela - Nimbirk

A grupa

96:82 75:73

Lokomotiva - Getingen Gravelin - Budu}nost

68:75 74:77

Himik - Ajfel Tauers Strasbur - Apoel

89:76 68:73

Krasnije krila - Minsk Skavolini - Amsterdam

101:76 71:76

76:88 70:59

B grupa 91:92 76:67

Zimowi} i Nestor si{li s trona

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor su ostali bez {ansi da se plasiraju u polufinale Masters kupa u Londonu ve} posle 2. kola u Grupi A. Do`iveli su i drugi poraz - posle Poqaka Matkovskog i Firstenberga, boqi od prvog dubla sveta bili su i Franti{ek ^ermak (^e{ka) i Mihal Mertiwak (Slova~ka) - 6:3, 6:4.

Me~ je trajao samo sat.

Del Potro opet u igri Huan Martin Del Potro sa~uvao je nadu da, ipak, mo`e da se domogne polufinala Masters kupa u Londonu po{to je u me~u drugog kola Grupe A pobedio Fernanda Verdaska - 6:4, 3:6, 7:6 (1).

C grupa 106:68 66:41

D grupa [alon - Hajnot EKA AEL - Cedevita

81:62 81:73

E grupa

85:83 67:80

Krasnojarsk - Asesoft Lije` - Doweck

76:67 70:71

Okapi - FMP Banvit - Riga

72:75 89:60

Tartu - Rajfajzen Antverp - Artland

62:85 78:77

Keravnos - Roan Kijev - Zagreb

74:73 74:79

F grupa 78:79 103:79

G grupa 58:53 73:77

H grupa 77:79 83:70

Duel je trajao dva sata i 24 minuta.

Tako je 21-godi{wi Argentinac ostvario prvu pobedu na zavr{nom turniru sezone po{to je prethodno izgubio od Endija Mareja, dok [panca jo{ samo teorija odr`ava „u `ivotu“, jer je na startu takmi~ewa pora`en od Roxera Federera.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

19

PARTIZAN DO^EKUJE OLIMPIJAKOS (20.45, RTS 2)

FINALNI TURNIR ATP MASTERS SERIJE U LONDONU

Pirejci vole punu salu

Soderling pobedio \okovi}a

Sasvim je jasno da Olimpijakos pripada naju`em krugu evropskih ko{arka{kih velikana. Izvesno je, tako|e, da }e beogradska dvorana „Pionir“ ve~eras biti ispuwena do posledweg mesta, po{to klub iz Pireja sti`e na megdan Partizanu, {ampionu Srbije i ekipi koji je, ba{ kao i sastav iz gr~ke prestonice, osvajao titulu prvaka Starog kontinenta.

U najavi je, dakle, uzbudqiva utakmica, iako uloga favorita ovog puta pripada Grcima. Crno-beli, me|utim, dosledni opredeqewu svog trenera Du{ka Vujo{evi}a, uvek idu na pobedu i sigurno je da }e ulo-

Partizan }e, najverovatnije, ponovo na teren istr~ati bez kapitena Petra Bo`i}a koji se jo{ uvek nije oporavio od povrede, a problema sa zdravqem tokom proteklih dana imali su i Strahiwa Milo{evi} i ^eh Jan Veseli.

S druge strane, Olimpijakos u Beograd sti`e bez jednog od najboqih igra~a Teodorosa Papalukasa za kojeg se sumwa da se zarazio virusom sviwskog gripa. To jeste hendikep za crvenobele, ali ekipa iz Atine ima toliko zvezda u svom timu, da }e sigurno prona}i re{ewe i nadomestiti izostanak legendarnog asa. To bi mogao da bude reprezentativac Srbije Milo{

Novak \okovi} je posle 98 minuta igre do`iveo poraz od Robina Soderlinga u me~u drugog kola B grupe teniskog Masters kupa u Londonu. [ve|anin je posle pet poraza prvi put uspeo da savlada najboqeg srpskog tenisera i ve} sada prakti~no obezbedi plasman u polufinale.

Posle neizvesnog prvog seta koji je [ve|anin dobio nakon iscrpquju}e borbe, u drugom setu je na{ teniser delovao vrlo nezainteresovano i reklo bi se ~ak nemotivisano pa }e mu za plasman u daqe takmi~ewe biti neophodna pobeda nad Rafaelom Nadalom u petak. Sam podatak da je prvi set trajao du`e od sat vremena dovoqno govori kakva se borba vodila. \okovi} je prvi imao {ansu za brejk i to u petom gemu kada nije iskoristio dve vezane prilike.

Jo{ bli`i da oduzme servis protivniku bio je Soderling u devetom gemu kada je imao ~ak tri vezane brejk lopte za set, ali se \o-

kovi} izvukao. I u taj-brejku se vodila neizvesna borba u kojoj su na kraju presudile nijanse. Soderling je iskoristio petu set loptu i sa 7:5 dobio ovaj deo igre. [vedski teniser je u prvom setu delovao veoma sigurno na servisu koji ga je itekako dobro slu`io, dok se \okovi} najvi{e oslawao na strpqivo gra|ewe poena.

Kako je me~ odmicao najboqi srpski teniser je delovao sve nervoznije. U tre}em gemu drugog seta je prakti~no poklonio gem protivniku, a u petom gemu je [ve|anin opet bio u poziciji da ima tri vezane {anse za brejk. Iskoristio je drugu i stekao prednost koja je za \okovi}a, ~iji je pristup igri u drugom setu bio isuvi{e nervozan, bila nedosti`na.

Najboqi srpski teniser }e protiv Nadala morati da odigra daleko boqe ako `eli da obezbedi pobedu koja bi mu donela plasman u polufinale i priliku da odbrani zna~ajan broj ATP poena.

Novak \okovi}

Ugro`eno prvo mesto Nestora i Zimowi}a Slavko Vrane{ (desno), bedem pod ko{em crno-belih

`iti i posledwi atom snage ne bi li ostvarili drugi ovosezonski evroliga{ki trijumf.

- Olimpijakos jeste favorit, {to }e sigurno umawiti pritisak na na{ tim, ali i imperativ pobede po svaku cenu - rekao je sportski direktor Beogra|ana Dragan Todori}. - Mi, me|utim, i daqe imamo ambiciju da se plasiramo u Top 16 fazu Evrolige i ima}emo je sve dok postoji makar i teoretska {ansa da se tamo na|emo. Istina je da smo drasti~no promenili sastav ekipe i da na{a forma nije na `eqenom nivou, ali kada je uz nas prepuni „Pionir“, sve postaje mogu}e.

Teodosi}, a nekada{wi igra~ FMP-a tim povodom je rekao: - O~ekuje nas utakmica protiv Partizana, koji je poznat kao ekipa koja se uvek bori na gorwoj granici vlastitih mogu}nosti i nikada ne odustaje.

Beogra|ani zaslu`uju na{ respekt, tim pre {to uvek, ~ak i kada im ne ide, poku{avaju da ostvare pobedu. Znam {ta zna~e pune tribine u „Pioniru“, svestan sam da nas o~ekuje paklena atmosfera, ali sam ube|en da to ne}e biti minus za nas. Nau~ili smo da igramo dobro pred temperamentnim navija~ima protivnika i o~ekujem da pru`imo makismum i ostvarimo pobedu.

A. Predojevi}

Slovenija ho}e Evrobasket 2013.

Ko{arka{ki savez Slovenije (KZS) namerava da se kandiduje za organizatora Evropskog prvenstva 2013. godine. KZS u tom poduhvatu o~ekuje podr{ku slovena~ke vlade, po{to }e tro{kovi organizacije Evrobasketa iznositi najmawe 13 do 15 miliona evra, odnosno do 30 miliona, ako se ra~una renovirawe i pro{irewe postoje}ih dvorana.

Ako kandidatura bude odobrena, utakmice bi se igrale u Qubqani (dve dvorane), Kopru, Mariboru i Cequ. Qubqana }e, pored dobro poznatog Tivolija, do tada imati novu arenu kapaciteta 12.000 mesta (na slici), dok }e dvorane u preostala tri grada morati da budu pro{irene, po{to nijedna ne ispuwava uslov FIBA Evrope - 5.000 mesta za utakmice prve faze EP. U trci koja po~iwe naredne godine, glavni konkurent Sloveniji mogla bi da bude susedna Italija. Evrobasket 2011. bi}e odr`an u Litvaniji.

Krsti} svirao yez Oklahoma je dospela do sedmog mesta Zapada posle osme pobede u sezoni (uz sedam poraza). Muwe su sevnule u Solt Lejk Sitiju – 104:94.

Time su Jutu spustile na 50 odsto uspe{nosti (7-7) i presko~ile je na tabeli.

Nenad Krsti} je uspehu doprineo sa osam poena i {est skokova za 25 minuta. Najboqi je ponovo bio Kevin Durant 26 poena.

Vladimir Radmanovi} je sa Ratnicima napravio senzaciju u Dalasu (111:103), jer je Golden Stejt sa samo {estoricom raspolo`ivih igra~a prekinuo niz doma}ina od pet uzastopnih pobeda. Srbin je dao 14 poena i imao 12 skokova za 48 minuta.

Va{ington je do ~etvrte pobede stigao minimalnim rezultatom (108:107), ali nije bilo slavqa u glavnom gradu posle uspeha protiv Filadelfije, jer je u 85. godini preminuo vlasnik kluba, Ejb Polin. Kobi Brajant je ponovo bio kreator pobede Lejkersa (34 poena), koji su kod ku}e savladali Wujork – 100:90.

Tako se aktuelni {ampion izjedna~io po u~inku (11-3) sa najboqim timovima lige, Orlandom, Atlantom (Istok) i Finiksom (Zapad).

Rezultati: Toronto – Indijana 123:112, Va{ington – Filadelfija 108:107, Dalas – Golden Stejt 103:111, Denver – Wu Xersi 101:87, Juta – Oklahoma 94:104, LA Lejkers – Wujork 100:90.

Dva uzastopna poraza na startu Finala Svetske ATP turneje uzrokovala su da se Nenad Zimowi} i Danijel Nestor ve} sada oproste od odbrane pro{logodi{we titule na ovom nadmetawu. Uz to, tandem ro|enih Beogra|ana mogao bi da na kraju sezone izgubi i titulu najboqeg teniskog dubla na svetu, trofej koji su osvojili u prethodnoj sezoni.

Naime, sada bra}a Bob i Majk Brajan mogu do prvog mesta na ATP listi na dva na~ina. Jedan je da posle ju~era{weg poraza od Mirwija i Rama pobede u sva ~etiri naredna natstupa i osvoje prvo mesto na nadmetaw2u u Londonu, a drugi je da do titule do|u uz dva preliminarna poraza, ali da pritom Nestor i „Ziki“ takmi~ewe zavr{e sa u~inkom 0-3.

- Naravno da smo razo~arani - priznaje Danijel Nestor, dodaju}i: - Imali smo velika o~ekivawa od ovog turnira. Dobro smo igrali, bili smo najboqi na svetu. Stvarno je uznemiruju}e kada izgubite od dublova koje ste pobe|ivali. Ali, i to je deo `ivota. Imali smo mnogo uspeha ove godine, a sada je na red do{la lo{ija faza. Treba da se vratimo na pravi na~in, da dobro odigramo posledwi me~ u Londonu i tako napravimo pravu uvertiru za 2010. [to se bra}e Brajan ti~e, ne `elim im ni{ta lo{e. Oni su veliki teniseri i zaslu`uju uspeh. Ako ne budu prvi na kraju ove godine, bi}e to sjajno za nas, ali ako budu na vrhu, sa tim }emo morati da `ivimo.

ZA TURNIR U HRVATSKOJ

^au{evi} izabrao Trener kadetkiwa Zlatko ^au{evi} pozvao je na pripreme 16 rukometa{ica koje }e 18. i 19. decembra u~estvovati na Me|unarodnom bo`i}no-novogodi{wem turniru u Dugom selu u Hrvatskoj. Rivali na{im devojkama bi}e Ma|arska, Zagreba~ka `upanija i Hrvatska.

Na ^au{evi}evom spisku nalaze se - golmani: Jovana Risovi} (Zemun), Tijana ]osi} (Radni~ki Lepenica), Vi{wa Varga (Srem), krila: Tamara Tomani} (Maks sport), Sawa Radosavqevi} (Rad-

ni~ki Lepenica), Sara Garovi}, An|ela Jawu{evi} (obe Vo`dovac), pivoti: Natalija Vasi} (Cepelin), Jovana Duki} (Zemun), bekovi: Marija Obradovi} (Dinamo), Sandra Filipovi} (C. zvezda), Tamara Georgijev (Cepelin), Nina Ribi~i} (Zemun, Sawa Lap~evi} (Radni~ki Lepenica), Marija Agbaba (Kikinda) i Awa Beli} (Radni~ki Lepenica).

Rezerve: Marina Simi} (Crvenka), Zorana Mili}, Jovana Strawanac (obe Radni~ki Lepenica), Natalija Mitrovi} i Marija Petrovi} (Naisa).

J. G.

EHF KUP ZA DAME

Vrwa~ka Bawa eliminisana Rukometa{ice Vrwa~ke Bawe eliminisane su iz EHF kupa. Wih je u 3. kolu iz daqeg takmi~ewa izbacila ukrajinska ekipa Smart koja je slavila u oba me~a. Najpre je u prvom susretu (bio prekinut u 39. minutu pa nastavqen ju~e pre podne) Smart pobedio ubedqivim rezultatom 38:19, dok je u revan{u bilo 31:28 za ukrajinskog predstavnika.

J. G.

Priznali name{taqke Afera koja potresa evropski fudbal dobila je novo poglavqe priznawem trojice igra~a ~etvrtoliga{a Ferla da su dobijali novac za name{tawe.

List „Zidoj~e cajtung“ pi{e da su oni rekli istra`nim organima da su uzeli novac kako bi la`irali me~eve s amaterskim ekipama Borusije iz Menhen-

Tri medaqe Novobe~ejcima

gladbaha i Kelna. ^etvrti prvotimac Ferla rekao je da je namerno presko~io te dve utakmice, jer je znao da su name{tene. Treneru je rekao da je povre|en. Upravni odbor Ferla suspendovao je kapitena Patrika Nojmana i Tima Hagedorna, pa se pretpostavqa da su i oni dobili novac za obavqawe ne~asnih radwi.

Takmi~ari Kluba borila~kih sportova Jedinstvo iz Novog Be~eja nastupili su na Prvenstvu Republike Srpske u kik boksu, disciplina lou kik, u Isto~nom Sarajevu.

U jakoj konkurenciji zlatne medaqe osvojili su Milan Rakita (kadet do 36 kg) i Goran Ol}an (kadet do 45 kg). ^abi Vere{u, (kadet do 56 kg) pripalo je bronzano odli~je. @. B.

KUP VOJVODINE

Poznati polufinalisti U preostale tri utakmice ~etvrtfinala rukometnog Kupa Vojvodine kod dama Ba~ka Palanka Nopal bila je boqa od Maks sporta (Nova Pazova) 32:27, dok je kod mu{karaca Mladost TSK (Ba~ki Jarak) pobedila Novu Pazovu 34:27, a Dinamo Petrohemija (Pan~evo) Proleter Agro`iv (Banatski Karlovac) 31:22.

Tako }e se u polufinalu, 2. decembra, sastati - kod mu{karaca Apatin - Mladost TSK i Potisje Pleteks (Ada) - Dinamo Petrohemija, a kod dama Radni~ki (Bajmok) - Ba~ka Palanka Nopal i Spartak (Debeqa~a) - Proleter Superprotein (Zrewanin).

J. G.

B. Palanka Nopal – Maks sport 32:27 (16:12)

Mladost TSK – Nova Pazova 34:27 (17:17)

TOVARI[EVO: Sportska hala Tovari{eva, gledalaca 150, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: Nopal 3 (3), Maks sport 5 (4), iskqu~ewa: Nopal 8, a Maks sport 14 minuta.

BA^KA PALANKA NOPAL: Lon~ar 4, B. Ili}, Pavlov 4, Kova~evi}, Stani} 4 (1), Krivdi} 4, Tiosavqevi}, Ber~ek 1, Atanaskovi} 1, ^ubrilo (14 odbrana), Mitrovi}, S. Ili} 1 (7 odbrana), Stojkovi} 13 (2), Mirkovi}.

MAKS SPORT: Pjano 2, Tawa Jovanovi} 3, Vrawevac, @arkovi} 1, Marjanovi} 4 (1), J. Bursa} 2, Tomani} 11 (3), Tamara Jovanovi} 2, Vasi} 1, \ilas (22 odbrane), Vujkovi}, Mitrovi}, M. Bursa} 1, Mili}.

Ba~kopalan~anke su se potpuno zaslu`eno plasirale u narednu rundu Kupa. Pobeda izabranica Dragana Kuburovi}a mogla je biti i ubedqivija M. \. K.

TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca 100, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Mladost TSK 1 (1), Nova Pazova 2 (1), iskqu~ewa: Mladost TSK 8, Nova Pazova 8 minuta.

MLADOST TSK: Vrawe{evi}, Okuka, Pili} 10, N. Kosanovi} 4, [panovi}, Gruji~i} 6 (1), Bjeqac 6, Pokrajac 4, Sinadinovi}, ]etkovi} 3, Pe{i} 1.

NOVA PAZOVA: Vejinovi}, Mili} 1 (1), Baqak 4, Milojevi} 3, Vok{i 7, Marinkovi} 1, Guduri} 4, Vukovi} 4, Borisavqevi}, Zuki}, Kova~evi}, D`ami}, Brankovi}, @ivkovi} 3 (1).

Kapa dole \or|u Pili}u, odigrao je simultanku protiv svog nekada{weg kluba i dvocifrenim golgeterskim saldom odlu~io pobednika.

M. Meni~anin

Severnokorejci bez slike s Mondijala Veliki vo|a, kako narod Severne Koreje naziva Kim Xong-Ila, poznat je kao diktator ~iji prohtevi moraju da se slu{aju bez pogovora.

Xong-il je, ovog puta, izdao nare|ewe da nacionalna televizija ne prenosi utakmice Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, ve} da emituje samo golove - i to ako Severna Koreja pobedi! Bi}e dozvoqeno da televizija pusti snimak finalnog me~a, ukoliko severnokorejski tim osvoji titulu, {to bi prema prognozama stru~waka i

kvotama kladionica, bilo ravno svetskom ~udu.

Pored toga, Xong-il je zabranio da se objavi ime novog svetskog prvaka, ukoliko trofej ne pripadne Severnoj Koreji. To zna~i da 99 odsto tamo{weg stanovni{tva ne}e znati ko je {ampion planete u fudbalu. Veliki vo|a zabranio je i reklame sa stadiona u Ju`noj Africi, koje }e prilikom emitovawa pobedni~kih golova Severne Koreje biti zatamwene, dok }e protivni~ki navija~i jednostavno biti izbrisani!

- Severna Koreja ne}e platiti prava za TV prenose, {to zna~i da ne}e mo}i da ih gleda.

Vrlo verovatno, snimke }e da nabave od televizija iz Ju`ne Koreje i onda }e ih montirati na na~in koji wima odgovara - smatra Majk Brin, poznavalac prilika u dalekoazijskoj zemqi. Nacionalni tim Severne Koreje plasirao se na Mundijal posle 44 godine, kada je u Engleskoj napravio veliko iznena|ewe plasirav{i se u ~etvrtfinale.

20

SVET

~etvrtak26.novembar2009.

PETODNEVNA POSETA INDIJSKOG PREMIJERA AMERICI

DNEVNIK PALESTINCI KRITIKUJU POLITIKU VA[INGTONA

Obama ne radi ni{ta za mir

Va`ni partneri u novom veku

rekao da je sa Singom razgovaVA[INGTON: Sjediwene Obama je rekao da su Indija i rao o bezbednosnoj situaciji u Ameri~ke Dr`ave i Indija su SAD „dva globalna lidera, ne da regionu. prirodni bi dominirali drugim zemqama, Poseta indijskog premijera saveznici i wihovi odnosi bive} da bi gradili sigurnost i proSAD dolazi u jeku napetosti iz}e „jedno od odlu~uju}ih partnersperitet za sve dr`ave“. me|u Indije i Pakistana, stava u 21. veku“, izjavio je kao i regionalnih zabrinuameri~ki predsednik Batosti zbog rata u Avganirak Obama posle razgovostanu. ra sa indijskim premije„O~igledno je da postoje rom Manmohanom Singom. istorijski sukobi izme|u Obama je ju~e primio Indije i Pakistana. Nije na Singa, koji je u nedequ poSjediwenim Dr`avama da ~eo petodnevnu posetu poku{avaju, spoqa, da re{e SAD, prvu od dolaska note sukobe“, rekao je Obama i ve ameri~ke administradodao da SAD „`ele da delucije. Kako je planirano, ju ohrabruju}e na na~in na indijski premijer }e razkoji }e se Indija i Pakigovarati jo{ i s ameri~stan ose}ati bezbedno“. kom dr`avnom sekretarDvojica dr`avnika objakom Hilari Klinton i sevili su postizawe dogovora kretarom za odbranu Ro- Premijer Sing i predsednik Obama sa suprugama „Te`wa nam je da pro{irio primeni postoje}eg nuklearnog bertom Gejtsom. mo i produbimo na{e stratesporazuma SAD i Indije, saradwi Nakon dvo~asovnog razgovora, {ko partnerstvo“, rekao je u oblasti obrazovawa, poqopriObama je rekao da je Indija „neopSing, dok su oba lidera ukazavrede, razvoja ~iste energije, a pohodna“ za globalnu bezbednost, isla na vrednosti koje dele kao stignut je napredak i na poqu kliti~u}i da je re~ o „najve}oj svetdve najve}e demokratije na svematskih promena. skoj multietni~koj demokratiji“ tu, preneo je Rojters. Obama je (Tanjug) sa ekspanzivnom ekonomijom.

TEL AVIV: Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas optu`io je ameri~kog predsednika Baraka Obamu da „ne ~ini ni{ta za mirovni proces“ na Bliskom istoku. „ Za sada ne radi ni{ta, ali nas je pozvao da obnovimo mirovni proces. Nadam se da u budu}nosti on mo`e da odigra va`niju ulogu,“ istakao je Abas u intervjuu objavqenom u argentinskom dnevniku „Klarin“, preneli su izraelski mediji.

Palestinski lider je tako|e rekao da Palestinci o~ekuju priti-

PNOM PEN: Tu`ila{tvo u Kamboxi zatra`ilo je ju~e zatvorsku kaznu od 40 godina za zapovednika zatvora Crvenih kmera Da~u, ~ije je pravo ime Kaing Guek Eav, optu`enom za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti.

Me|unarodni tu`ilac Vilijam Smit iznenadio je sud jer nije zatra`io do`ivotnu robiju Da~u,koji je nadgledao i u~estvovao u mu~ewu oko 15.000 qudi u vreme re`ima Pola Pota, od 1975. do 1979. godine. „Jedina vaqana kazna bi bila do`ivotna robija, ali mnogi faktori uti~u da se ta kazna smawi“, rekao je Smit. On je pomenuo da je Da~ ve} deset godina

Odluka o poja~awu mo`da u utorak hvalnosti koji se ove godine u SAD obele`ava u ~etvrtak, 26. novembra, javile su agencije. „Uveren sam da }e ameri~ki gra|ani, kada ~uju jasne argu-

SAD ne}e zabranu mina Ameri~ki predsednik Barak Obama ne planira da se prikqu~i globalnom sporazumu o zabrani upotrebe protivpe{adijskih mina jer je zakqu~eno da SAD ne mogu da ispune bezbednosne obaveze bez wih, saop{tio je Stejt department. Sporazum o zabrani upotrebe protivpe{adijskih mina, poznatiji kao Sporazum iz Otave, koji zabrawuje upotrebu, skladi{tewe, proizvodwu i transport protivpe{adijskih mina, potpisalo je 156 dr`ava, ali su SAD, Rusija, Kina i Indija to odbile da u~ine.

Prema podacima Me|unarodne kampawe za zabranu protivpesadijskih mina (ICBL), od tih eksplozivnih naprava pro{le godine `ivot je izgubilo 5.197 qudi, od kojih tre}ina dece.

Herojski postupak predsednice Indije MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je ju~e telefonom predsednicu Indije Pratibe Patil i srda~no joj ~estitao na uspe{nom letu u supersoni~nom bombarderu „suhoj 30 MKI“, saop{tila je pres slu`ba Kremqa.

Medvedev, koji je ranije leteo bombarderom „Su-34“ i zna kakvo je to optere}ewe, izrazio je iskreno ushi}ewe herojskim postupkom 74-godi{we

mente o onome {to tamo radimo i kako mislimo da ostvarimo svoje ciqeve, podr`ati moju odluku“, rekao je Obama.

Britanski BBC je objavio da

indijske predsednice. Ona je prva `ena i {ef dr`ave koja je letela tim bombarderom.

Suhoj se ina~e po ruskoj licenci sklapa u Indiji.

Ruski predsednik je rekao da let Pratibe Patil predstavqa jo{ jedan simbol razvoja prijateqskih odnosa izme|u dve zemqe i ubedqivu demonstraciju {irokih mogu}nosti dugoro~ne rusko-indijske vojnotehni~ke saradwe.

(Tanjug)

se o~ekuje da }e ameri~ki predsednik objaviti odluku o slawu poja~awa u Avganistan u utorak kada treba da odr`i govor na dr`avnoj televiziji.

U Avganistanu se protiv talibanskih pobuwenika bori oko 110.000 starnih vojnika, od kojih su 68.000 Amerikanci. Obama je po~eo preispitivawe vojne strategije u Avganistanu pre dva meseca, po{to je glavni komandant ameri~kih snaga u toj zemqi, general Stenli Mekristal, u izve{taju naveo da se situacija pogor{ava i da je za suzbijawe talibanske pobune neophodno poja~awe od najmawe 40.000 vojnika.

(Tanjug)

Retorika konfrontacije MOSKVA: Aktivnosti ukrajinskih vlasti i daqe su usmerene na konfrontaciju i demonta`u rusko-ukrajinskog dobrosusedstva, saop{tilo je ju~e rusko Ministarstvo inostranih poslova u komentaru na objavqivawe ukaza predsednika Ukrajine Viktora Ju{~enka „O dopunskim merama za priznawe ukrajinskog oslobodila~kog pokreta 20. veka“.

Uz isticawe da predstavnici predsednika u Kijevu stalno is-

„Mi smo prihvatili da imamo samo 22 procenata Palestine i to je najve}a koncesija. Tako|e smo prihvatili da Izrael ima 78 odsto. Dakle, kakve vrste koncesija oni o~ekuju od nas?“ rekao je Abas najaviv{i: „ Sada smo spremni da proglasimo na{u nezavisnost ako }e nam Izraelci dopustiti“.

Palestinski predsednik je istakao da se nezavisnost ne}e jednoglasno proglasiti. „Poku{avaju da ka`u da Palestinci te`e unilatelarnoj odluci. Mi ne te`imo unilatelarnoj odluci,“ naglasio je palestinski lider.

(Tanjug)

Su|ewe zapovedniku zatvora

UNI[TAVAWE AL KAIDE U AVGANISTANU I DAQE CIQ SJEDIWENIH DR@AVA

KABUL: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je ju~e da namerava da zavr{i posao u Avganistanu zapo~et pre osam godina, i da je uni{tewe Al Kaidinih terorista i wihovih ekstremisti~kih saveznika i daqe kqu~ni interes SAD. „Demontira}emo i smawi}emo wihove kapacitete i na kraju }emo potpuno uni{titi wihove mre`e. Moja namera je da zavr{im posao posle osam godina tokom kojih povremeno nismo imali, ni dovoqno sredstava, ni adekvatnu strategiju“, poru~io je Obama.

Ameri^ki predsednik je rekao da }e objaviti dugo o~ekivanu odluku o slawu vojnog poja~awa u tu zemqu posle Dana za-

sak SAD na Izrael „ kako bi po{tovao me|unarodno pravo“, naglasiv{i da mirovni proces ne mo`e biti obnovqen bez zaustavqawa izgradwe u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali.

Na pitawe {ta je spreman da da za mir, Abas je odgovorio da su Palestinci „ve} napravili ustupke“. Po Abasovom mi{qewu aktuelna izraelska vlada sa Bewaminom Netanijahuom, kao premijerom i ministrom spoqnih poslova Avigdorom Libermanom „ne te`i miru“, iako je 73 procenata Izraelaca za mir.

ti~u zainteresovanost za obnavqawe konstruktivnog dijaloga sa Rusijom, ali da praksa ne donosi ni{ta konstruktivno“, u saop{tewu se navodi da je „javna retorika na temu jezika i istorije i daqe usmerena na konfrontaciju, na demonta`u rusko-ukrajinskog dobrosusedstva i kulturno-jezi~ku asimilaciju ruskojezi~kih regiona zemqe u interesu zapadno-ukrajinske mawine“, isti~e u komentaru ruski MIP. (Tanjug)

u zatvoru i da delimi~no sara|uje sa specijalnim sudom, kao i da je naveo da ose}a „gri`u savesti i `equ za nacionalnim pomirewem“.

Premijer Kamboxe Hun Sen izjavio je nedavno da bi zapadne zemqe trebalo da se izvine zbog podr{ke Crvenim Kmerima i posle pada wihovog re`ima 1979. godine. Hun Sen je ovo izjavio u trenutku dok traje su|ewe Da~u, zapovedniku glavnog zatvora iz vremena komunisti~kog re`ima Pola Pota.

Kona~na presuda Da~u o~ekuje se po~etkom 2010. godine.

(Beta-AFP)

BALKAN

Uskoro diplomatski odnosi s Kosovom PODGORICA: Predsednik crnogorske skup{tine Ranko Krivokapi} izjavio je ju~e da je zvani~na Podgorica donela politi~ku odluku o uspostavqawu diplomatskih odnosa sa Pri{tinom, ali nije mogao da precizira kada }e se to desiti.

Krivokapi} je novinarima kazao da ne postoji pritisak za takav ~in, koji je stvar „tehni~kih i finansijskih kapaciteta“ crnogorskog ministarstva inostranih poslova. „Radi se o susednoj dr`avi i ona je svakako me|u na{im prioritetima“, kazao je Krivokapi}.

Ambasadori Srbije u Podgorici i Crne Gore u Beogradu, Zoran Lutovac i Igor Jovovi}, izneli su razli~ite stavove o

uspostavqawu diplomatskih odnosa Podgorice i Pri{tine.

Zvani~na Podgorica bi, smatra Lutovac, trebalo da se uzdr`i od uspostavqawa diplomatskih odnosa sa Pri{tinom dok se o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova ne izjasni Me|unarodni sud pravde. Novonaimenovani ambasador Crne Gore u Beogradu Jovovi} smatra da to pitawe ne treba dramatizovati.

Srpski i crnogorski diplomata su svoje stavove izneli na panel diskusiji odr`anoj u Podgorici na temu „Odnosi Srbije i Crne Gore - aktuelni trenutak“.

Rasprava pred Me|unarodnim sudom pravde o kosovskoj nezavisnosti trebalo bi da po~ne u decembru.

(Beta-Tanjug)

Ja~awe dijaloga rumunske i srpske crkve BUKURE[T: Rumunski patrijarh Daniel izjavio je ju~e da namerava da predlo`i ja~awe dijaloga i saradwe sa Srpskom pravoslavnom crkvom, saop{teno je iz Rumunske patrijar{ije.

Ambasador Srbije u Rumuniji Zoran Popovi} zahvalio je ju~e rumunskom patrijarhu {to je prisustvovao sahrani patrijarha Pavla, naglasiv{i da je to, kao i kod drugih pravoslavnih

poglavara koji su prisustvovali sahrani, znak solidarnosti sa Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom.

Patrijarh Teoktist rekao je srpskom ambasadoru da namerava da predlo`i „ja~awe dijaloga i saradwe izme|u dve pravoslavne sestrinske crkve i razmenu studenata i verskih poseta izme|u dve zemqe ve}inski pravoslavne, toliko bliske geografski, istorijski i duhovno“.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI IV LETERM Lider Demohri{}anske stranke Iv Leterm predlo`en je za novog premijera Belgije, po{to je Herman van Rompuj imenovan za predsednika Evropske unije. Belgijski kraq Albert predlo`io je za premijera Leterma. Belgijska {tampa je vrlo skepti~na prema {ansama Leterma da ponovo osvoji premijerski mandat.On 2007. godine nije uspeo da sastavi vladu.

ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel saop{tila je da nema~ka vlada planira da produ`i program finansirawa radnih mesta i u 2010. da bi qudi zadr`ali posao dok kompanije nastoje da prevazi|u ekonomsku krizu. Merkelova je rekla da je taj program i daqe potreban. Nema~ka se jo{ nije oporavila od svetske ekonomske krize, smatra premijerka.

DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev dobio je ovogodi{wu nagradu Me|unarodne dru{tvene fondacije jedinstva pravoslavnih naroda za istaknute aktivnosti u ja~awu jedinstva pravoslavnih naroda i za u~vr{}ivawe i promociju hri{}anskih vrednosti, saop{tila je ju~e Moskovskap patrijar{ija.Nagradi nosi ime poglavara Ruske crkve Aleksija Drugog.

APEL UJEDIWENIH NACIJA

Zaustaviti nasiqe nad `enama UJEDIWENE NACIJE: Generalni sekretar UN Ban Ki Mun zatra`io je ju~e od mu{karaca da se ukqu~e u globalnu kampawu za zaustavqawe nasiqa nad `enama. Ban je, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv nasiqa nad `enama koji se obele`ava danas , rekao da je neprihvatqivo da oko 70 odsto `ena do`ivi neku vrstu fizi~kog ili seksualnog nasiqa, a da su ve}ina po~inilaca „wihovi mu`evi, partneri ili neko koga poznaju“.

On je apelovao na mlade i starije mu{karce iz celog sveta da se prikqu~e mre`i i obe}aju da }e raditi na zaustavqawu nasiqa nad `enama i devojkama gde god da se ono doga|a, od domova do podru~ja zahva}enih sukobima.

Generalni sekretar UN rekao je da mu{karci imaju kqu~nu

ulogu po{to ~ine ve}i deo problema i predstavqaju kqu~ za wegovo re{ewe, naglasiv{i da }e se nasiqe nastaviti ukoliko mu{karci ne promene stav i pona{awe.

U okviru nove strategije za borbu protiv nasiqa nad `enama i decom, u britanskim {kolama 2011. godine bi}e uvedena nastava na kojoj }e deca u~iti da je nasiqe u porodici neprihvatqivo i kako ga spre~iti, saop{tila je ju~e britanska vlada.

Ideja o li~nom, dru{tvenom, zdravstvenom i ekonomskom obrazovawu u {kolama deo je strategije „Zajedno mo`emo okon~ati nasiqe nad `enama i devoj~icama“, ~iji je ciq spre~avawe pojave nasiqa promenom stavova pre nego {to se ukorene.

Vlada je obe}ala 13 miliona funti (14,4 miliona evra) za po-

mo} `rtvama seksualnog i nasiqa u porodici. U okviru strategije planira se i otvarawe SOS telefona za prijavu uznemiravawa kao na~ina da se nasiqe spre~i u za~etku, kao i SOS te-

lefona za prijavu seksualnog nasiqa. Za Novu godinu po~e}e marketin{ka kampawa za brubu protiv nasiqa u odnosima me|u tinejxerima. „Ovaj ogroman dru{tveni problem bi}e re{en tek kada qudi budu informisani o razlozima nasiqa i kome treba da se obrate za pomo}“, smatra Sandra Horli, izvr{ni direktor humanitarne organizacije „Refjux“, koja `enama obezbe|uje siguran sme{taj. Prema podacima Britanskog krivi~nog istra`iva~kog centra, oko milion `ena najmawe jednom godi{we do`ivi neku vrstu nasiqa u porodici, a seksualno zlostavqawe pretrpi oko 10.000 `ena svake sedmice. Najmawe 750.000 dece svedoci su nasiqa u porodici svake godine, tvrdi isti izvor.

(Tanjug-Beta)

EKOLOGIJA

DNEVNIK ZA UKLAWAWE DIVQIH DEPONIJA U ZREWANINU I OKOLINI

Iz Beograda sti`e novac Prvo javno preduze}e u Srbiji koje je predalo kompletnu i ispravnu dokumentaciju na konkurs Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa, raspisanog u okviru akcije „O~istimo Srbiju“, je JKP „^isto}a i zelenilo“ iz Zrewanina. Odmah po raspisivawu konkursa, u martu ove godine, ovo preduze}e je zapo~elo sa pripremom dokumentacije – sa~iwen je katastar svih divqih deponija u gradu i okolinim selima. Prijavqeno je pedesetak nelegalnih smetli{ta, uz podatke na kojim se lokacijama nalaze, koja je koli~ina i struktura sme}a, kao i na koji na~in }e svako od wih biti sanirano. Od Ministarstva je zatra`eno specijalno vozilo i Biqana Gligi} novi kontejneri.

- Akcija „O~istimo Srbiju“ je }e, prete`no, slu`iti za svakodnevno se odvijala u neprikupqawe otpada iz naseqekom drugom gradu, a mi smo strnih mesta. pqivo ~ekali da do|e red i na Povoqne vremenske prilike nas - izjavila je direktorka doprinele su tome da se ve} do„^isto}e i zelenila“ Biqana sta otpada ukloni sa divqe deGligi}. - I najzad, pre mesec ponije prema Mihajlovu, ta~dana, gradona~elnik Zrewaninije iza objekta „Neimara“. na Mileta Mihajlov posetio je Slede}e {to }e biti finansiMinistarstvo za za{titu `irano novcem dobijenim od Mivotne sredine i vratio se sa nistarstva jeste izno{ewe dve dobre vesti. Jedna je da }e sme}a iz nehigijenskog romna{e preduze}e dobiti 10 miskog naseqa „Dudara“, a zatim i liona dinara namewenih za kusanacija smetli{ta na Lazarepovinu jednog specijalnog vova~kom drumu. zila za translatorno sabijawe - O~ekujemo do kraja godine i sme}a, a druga je da }e nam biti pozitivan odgovor od ministra prosle|eno jo{ Olivera Duli}a dva miliona dipo pitawu sredOd resornog nara za uklawastava za nabavku ministarstva we nekoliko dikontejnera. Oni zatra`eni vqih deponija. od 1,1 metar kubspecijalno vozilo i ni, koji su postaOdlu~eno je da se novi kontejneri odmah pokrene vqeni u naseqipostupak javne ma kolektivnog nabavke, trenutno se prikustanovawa, dotrajali su i neoppqaju ponude za vozilo koje }e hodno ih je zameniti novim. biti kupqeno, a wihovo javno Tako|e, potrebno je nabaviti i otvarawe zakazano je za 2. denekoliko kontejnera od pet kucembar. Nadam se da }e na kraju bika kako bi akcija izno{ewa godine na{ vozni park biti kabastog sme}a u gradu bila oboga}en jo{ jednim novim vojo{ efikasnija – navela je dizilom za skupqawe sme}a, karektorka JKP „^isto}a i zelepaciteta 16 metara kubnih, konilo“. @. B.

Novi kontejneri u Subotici Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa u okviru akcije „O~istimo Srbiju“ poklonilo je Subotici 20 `i~anih kontejnera za plastiku i papir i 30 limenih za komunalni ~vrsti otpad. Kontejneri }e se koristiti za odvajawe sekudarnih sirovina, plastike i papira , a bi}e postavqeni u centru grada. U „^isto}i“ ka`u se o~ekuje i nabavka nova 122 `i~ana kontejnera za odvojeno prikupqawe otpada i 94 uli~inih kanti za otpatke.

A. A. Zbog izvanredno razra|ene infrastrukture koja smawuje emisiju {tetnih gasova ~ak za 50 odsto od proseka Evropska komisija je proglasila Stokholm eko-gradom 2010. godine. Stokholm nije postao doma}in Olimpijskih igara, ali je zato dobio nagradu za ekologiju i postao krajwe privla~an za sve one koji interesuju za ekologiju i koji `ele da slede wegov primer. Dok SAD i Australija u proseku godi{we proizvode 20 tona ugqen dioksida po osobi, stanovnik Stokholma mo`e da se pohvali da okolini zaga|uje sa samo 4 tone ovog gasa, pi{e „Doj~e vele“.

Arhitekta Stelan Friksal je tvorac ekolo{kog modela gradske ~etvrti Hamarbi Sjostad gde se godi{we po stanovniku proizvodi samo 2,5 do 3 tone ugqen dioksida godi{we.

- Pitaju nas kako vi to radite, da li su va{e zgrade ne{to sasvim posebno, da li se sami snabdevate energijom, ili u ~emu je tajna, tajna va{e infrastrukture... Stvar je tome {to je nekada{wi industrijski kraj, neizvesne budu}nosti, preure|en u at-

~etvrtak26.novembar2009.

PO^ELA REGIONALNA MINISTARSKA KONFERENCIJA

Klimatske promene i energetika U „Ekspo centru“ na Novom Beogradu ju~e je po~ela Regionalna ministarska konferencija o klimatskim promenama i energetici. Oko 200 predstavnika energetskih kompanija, vlasti dr`ava regiona, stru~waka iz oblasti energetike i za{tite `ivotne sredine i predstavnika Evropske unije govori}e o globalnoj borbi protiv klimatskih promena, kao i zna~aju povezivawa i saradwe zemaqa jugoisto~ne Evrope.

Ministri energetike i `ivotne sredine Petar [kundri} i Oliver Duli} na otvarawu konferencije naglasili su da je Srbija spremna da preuzme svoje obaveze iz evropskih direktiva, jer to proizilazi iz wenog strate{kog opredeqewa za pridru`ivawe EU, ali da o~ekuju da joj Evropa pomogne i finansijski i tehnolo{ki.

[kundri} je rekao da o~ekuje da }e naredna godina biti „najkreativnija“ u energetskom sektoru Srbije, u pogledu odr`ivog razvoja. Minisatr Duli} je najavio skoro usvajawe seta pravilnika koji }e podsticati gra|ane da svoje ku}e obla`u izolacionim materijalima, jer je {tedwa energije zna~ajan deo za{tite `ivotne sredine.

KOMPANIJA „HEMOFARM” BRINE O ZDRAVOM OKRU@EWU

Opasne materije izvezene iz zemqe

Kako u Srbiji jo{ uvek nema postrojewa za uni{tavawe opasnog otpada, sa dozvolom Ministarstva za za{titu `ivotne sredine Republike Srbije otpad nastao u proizvodwi, razvoju, kontroli, odr`avawu i magacinima „Hemofarm“ godinama izvozi u Austriju. Samo tokom posledwa dva meseca „ Hemofarm“ je u Austriju izvezao 50.780 kilograma opasnog farmaceutskog otpada.

- Redovnim izvozom omogu}uje se nesmetano preuzimawe opasnog otpada i bezbedno lagerovawe, a smawewem lagera smawuje se i rizik od mogu}eg akcidenta, primera radi za slu~aj po`ara, poplave, zemqotresa i sl.-ka`e {ef Odeqewa za{tite `ivotne sredine „Hemofarma“ Petar Dabi}. - Nakon pregleda dokumentacije, obilaska nekoliko lokacija, uvida u obavqene monitoringe (merewa emisija i zaga|uju}ih materija u otpadnim i atmosferskim vodama), te izve{taja o internim proverama i izvr{enim obukama novouposlenih, ocewiva~i certifikacione ku}e SGS su zakqu~ili da je upravqawe za{titom `ivotne sredine „Hemofarma“ potpuno

uskla|eno sa standardima ISO 14001;2004, odnosno, prilikom nadzora nije bilo sugerisawa ni u jednu korektivnu meru.

otpada, na recikla`u predao vi{e od 3.000 kilograma elektronskog otpada i saharoze a prikupio 770 tona sekundarnih siro-

U Austriju izvezao 50.780 kilograma opasnog farmaceutskog otpada Vr{a~ki koncern je tokom 2008. izvezao preko 60.000 kilograma opasnog farmaceutskog

vina.Uz izvoz farmaceutskog otpada, „Hemofarm“ daje doprinos o~uvawu i unapre|ewu `i-

votne sredine i kontinuiranom edukacijom uposlenih. Uz svakodnevnu permanentnu obuku zaposlenih, pro{le godine je na intranet postavqena ekolo{ka stranica.

U skladu sa poslovnom politikom „Hemofarm“ veliku pa`wu poklawa aktivnostima u domenu korporativne dru{tvene odgovornosti gde zna~ajnu ulogu ima `ivotna sredina.

Iako je Odeqewe za{tite `ivotne sredine cele godine posve}eno brizi o zdravom i bezbednom okru`ewu, ova Ekolo{ka jesen je bila posebno aktivna. Na ~vrstim temeqima, afirmi{u}i zdrave vrednosti, Hemofarm gradi „Svet zdravqa“, ostvaruje stalni proces unapre|ewa za{tite `ivotne sredine daju}i doprinos o~uvawu prirode i wenih resursa. Stoga nije iznena|ewe ni nedavno priznawe koje je Hemofarm dobio od me|unarodne konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte- certifikat Green Frog Award za godi{wi izve{taj o o~uvawu okoline koji je potvrda posebnih ostvarewa u oblasti komunikacije o `ivotnoj okolini.

J. Barbuzan

PLAN UPRAVQAWA OTPADOM ZA DEO JU@NOBA^KOG OKRUGA

Zajedno do ~istije ravnice - Nedavno smo preuzeli Plan odr`ivog upravqawa otpadom u izabranim op{tinama Ju`noba~kog okruga, uz pomo} kojeg }emo, nadam se, po~eti da re{avamo veliki problem, a to je odlagawe komunalnog otpada na lokalnom nivou - ka`e na~elnica Ju`noba~kog upravnog okruga Darija [ajin. - Plan obuhvata op{tine koje mogu da formiraju jedan region u upravqawu otpadom, a to su Ba~ki Petrovac, Ba~ka Palanka, Vrbas, Srbobran, Beo~in i Mali I|o{, koji pripada Severnoba~kom okrugu, ali u ovom domenu gravitira vi{e na{em okrugu. Ovaj dokument je sa~iwen uz donatorsku pomo} ~e{ke vlade,

a donacija je vrednosti vi{e od 50.000 evra.

Planom je definisan efikasan sistem upravqawa neopasnim i opasnim otpadom, od samog mesta wegovog nastanka, pa do kona~nog odlagawa, uz finansijsku analizu i procenu tro{kova. Navedene op{tine imaju isplanirano upravqawe otpadom od 2012. do 2023. godine i to uz sve principe kojima se {titi `ivotna sredina. Obuhva}eno je 33 naseqena mesta i 170.000 stanovnika, odnosno 59.000 doma}instava sa po tri ~lana. U dokumentu se govori i o medicinskom i industrijskom otpadu i formirawu regionalng centra za upravqawe otpadom.

- Vrednnost ove investicije je 11,5 miliona evra, ka`e darija [ajin. - Najve}i deo, oko osam miliona evra, neophodan je za postrojewe za anaerobrnu digestiju. Va`no je ista}i da }e Okrug na osnovu ovog, pripremiti adekvatne projekte, sa kojima }e se aplicirati na IPA projekte i kod Evropske agencije za rekonstrukcije i Fonda za za{titu `ivotne sredine, za koji procewujem da }e u finansirawu u~estvovati sa 10 odsto od ukupne investicije. Od evropskih fondova o~ekujemo 70 odsto, a ostalo bi trebalo da obezbede op{tine.

Partneri u realizaciji Plana odr`ivog upravqawa otpa-

ODLUKA EVROPSKE KOMISIJE

Stokholm eko-grad 2010. raktivnu stambenu ~etvrt – Hamerbi Sjostad. Pogled se pru`a na vodu, jedrilice, parkove, de~ja igrali{ta. Centar za informacije, sav u staklu trebalo je na po~etku da informi{e samo stanovnike ove ~etvrti, me|utim, pretvorio se u meku za zainteresovane iz celog sveta.

Ovde se mogu dobiti informacije o tome kako se stanovi greju, kako je re{en problem sme}a i kanalizacije.

Jonas Tornblom ka`e da potrojewe za recikla`u sme}a funkcioni{e efikasno, samo ako se ubaci dovoqno sortiranog sme}a.

- Postoji otvor za organski, biolo{ki otpad, zatim za papir i novine - obja{wava Tornblom. Dva levka su za ostalo sme}e koje se ne reciklira. Pred svakom zgradom se nalaze visoki stubovi u kojima se sme}e odla`e dok se ne transportuje daqe. Potpuno

21

neprimetno i ne~ujno stubovi se prazne, dva tri puta dnevno – preko sistema podzemnih cevi.

Za samo nekoliko sekundi

ventili se otvaraju jedan za drugim i sme}e se pod piritskom transportuje do skladi{ta. Samo u maloj centrali sa kontejnerima

se uop{te ne{to ~uje. Kontejner za papir se {aqe u ma{inu za mlevewe papira. Ta masa se posle ponovo koristi za proizvodwu papira. Organsko sme}e se koristi za kompostirawe, a ostatak sme}a ide u postrojewe u kojem se pali. Tokom sagorevawa nastaje energija koja se koristi za proizvodwu elektri~ne energije i zagrevawe vode Me|utim, ovde se ne recikira samo sme}e – ve} i voda iz kanalizacije. Prvo se dobija bio gas koji slu`i za {porete ili kao gorivo za pogon javnih autobusa. Potom se otpadne vode cevima sprovode do toplane. [ef toplane Bo Berntson redovno kontroli{e kvalitet i temperaturu te~nosti.

On obja{wava da pro~i{}ena voda iz kanalizacije dolazi do toplane tunelom koji je duga~ak jedan kilometar.Voda se pumpa u bazen i potom ide daqe do pumpi

dom u izabranim op{tinama Ju`noba~kog okruga, su preduze}a „Dekonta“ d.o.o Beograd i „Dekonta“ a.s., a tokom predhodne dve godine u okviru projekta realizovane su brojne aktivnosti ukqu~uju}i i Plan odr`ivog upravqawa otpadom u regionu Zapadna Ba~ka . Ju`noba~ki upravni okrug }e sa op{tinama ukqu~enim u ovaj projekat formirati radnu grupu, kao platformu za razmenu informacija izme|u predstavnka Dekonte-a, lokalnih samouprava, Ju`noba~kog upravnog okruga ali i gra|ana – istakla je na~elnica Ju`noba~kog upravnog okruga Darija [ajin.

A. B. za grejawe. Preko kompresora, jo{ uvek topla voda se jo{ vi{e zagreva i cevima sprovodi do stanova i kancelarija koje greje.

Voda se pritom veoma ohladi.

Posle male obilaznice, preko drugih pumpi, voda se ponovo vra}a u stambeni kompleks – ovaj put kao voda za hla|ewe klima ure|aja. Pre nego {to pre~i{}ena voda kona~no ote~e u Balti~ko more, pokre}e turbinu za proizvodwu struje.

Ovo postrojewe za grejawe i hla|ewe u Stokholmu funkcioni{e pomo}u obnovqivih izvora energije – nagla{ava Jens Bjorn iz firme Fortum. On ka`e da se iskori{}ava ~ak se i obi~no sme}e.

-Koristimo sme}e iz Stokholma i susednih mesta, 500 hiqada tona sme}a spalimo i iskoristimo tu energiju za grejawe i proizvodwu energije u me{ovitim postrojewima. To je glavni razlog zbog kojeg je Stokholm progla{en za zeleni glavni grad Evrope 2010. Zato {to smo na{li re{ewe za sme}e i iskoristili ga na ekolo{ki na~in - isti~e Bjorn.

22

~etvrtak26.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak26.novembar2009.

23

24

~etvrtak26.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

ZLATIBOR, prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962.

88266 IZDAJEM ku}u na Kopaoniku i apartman. Telefon 011/2195-483, 064/0441-431.

90286

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 6399-305.

90570 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

90571 PODU^AVAWE: ^asovi matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482.

90625

IZDAJE se dvosoban name{ten stan, 64m2, Liman II. Telefoni: 063/8413025, 064/888-2346.

90673 NA LIMANU izdajem trosoban stan odli~no name{ten sve kompletno, useqiv odmah, cena 300E za porodicu. Telefoni: 064/09-07889 i 021/547-920.

90680 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85/15, kablovska, internet, cena 170e. Telefon 064/153-20-10.

90669 IZDAJEM od 15. 12. 2009. godine name{ten, jednosoban stan u centru Novog Sada, Ulica Hilandarska 2A/2. Telefoni: 022/623384, 064/428-28-94.

90005

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/444-36-97, 062/87129-13, 066/51-286-45.

90465 DRVA, cer, hrast, bagrem, bukva sa prevozom izrezana, cena 3200. telefon 064/95-82-103.

90301 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/444-26-18, 066/51286-35.

90466 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

85495

DVOSOBAN, prazan stan, Gunduli}eva, cg, 170 evra, depozit, tro{kovi. Telefon 063/244-759.

90100 DVOSOBAN nov name{ten kompletno stan 50m2 kod hotela „Aleksandar“, Liman 3 izdajem za zaposlene osobe. Telefon: 064/0907-889 i 547-920.

90677 IZDAJEM prazan trosoban stan 70 m2 B. Ribnik 1. sprat mo`e i poslovni prostor sva infrastruktura. Tel. 060/0846-036.

90710 IZDAJEM name{tenu garsoweru.

Telefon: 021/454-655, 6369-163, 064/304-7599.

90711

OD VLASNIKA kupujem dvosoban stan za gotovinu do ~etvrtog sprata sa liftom. Telefon 064/612-5121.

90641

Posledwi pozdrav Banetovom tati

EKSTRA LUKS stan, 70m2, sa |akuzijem, poluname{ten, dve godine star u vili Kosan~i} Ivana prodajem ili mewam za mawi, nov, do 40m2, uz va{u doplatu.

Vlasnik.

Telefon 064/998-288-5.

90604 OKOLINA IZVR[NOG VE]A, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan od 29m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Tel. 636-8429.

50008 NOVO NASEQE, Savina, prodajem odli~an stan od 51m2 po ceni 49.900. Tel. 636-6952.

50009 LIMAN, kod parka, prodajem stan od 53m2 po ceni od 58.000.

Tel. 636-6952.

50010

U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, kontakt telefon 422439, 063/534-505.

90609 NOVA DETELINARA, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 24m2, na II spratu po ceni od 30.900. Tel. 636-6952.

50001 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 25001 U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2, terasa, lift, jednosoban.

Tel. 451-318, 523-193.

25002

PREKO puta `elezni~ke stanice hitno prodajem dvosoban stan, II sprat, 55m2 ekstra lokacija, vlasnik, ukwi`eno, bez posrednika.

Telefon 062/1518-781.

90175 KOD „DNEVNIKA“ nova zgrada 1.5 soban stan 44 m2 jednoiposoban, ukwi`en, prodajem za 53.500 E. odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-921.

90681 BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, gara`a. Kontakt telefon 422-439, 063/534-505.

90610 PRODAJEM dvosoban stan 54m2 na Podbari na 2. spratu. Mo`e i sa name{tajem, sre|en, sa terasom, 55.000e. Telefon 021/6615-199, 063/1544-292.

90630 CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv, ukwi`en 2.0 stan po ceni od 63.000. Tel. 636-6952.

50002 OKOLINA BULEVARA, prodajem odmah useqiv, 2.0 stan od 53m2, kompletno sre|en, mo`e zamena.

Tel. 063/82-88-377.

50003 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 45m2 po ceni od 51.500. Tel. 636-6952.

50004 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25003 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2, na prvom spratu, komplet renoviran, cena 51000. Tel. 451318, 523-193.

25004 NA [ONSIJU prazan useqiv stan 55m2, na prvom spratu, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, 2 sobe, cena samo 57000. Tel. 523-193, 065/444-34-55.

25005 NA SUBOTI^KOM BULEVARU 42m2, dvosoban stan, pred useqewe, terasa, lift, cena 41000.

Tel. 523-193, 065/444-34-55.

25006

25

Iliji Drku{i}u Porodice: Molnar i Markovi}.

EKSKLUZIVNA PONUDA, dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa, prozor, gara`a, useqiv. Kontakt telefon 422-439, 063/534-505.

90611 GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000.

Tel. 636-6952.

50005 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom III sprat, gradi Moj dom, projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523-193.

25007

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

88003 LIMANSKA PIJACA, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 91.000. Tel. 6368429.

50006 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, prodajem nov, odmah useqiv 4,0 stan od 109m2. Tel. 636-8429.

50007 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a, troiposoban, ekskluzivan stan, 94m2, III sprat, gara`e, lift, terasa, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25008 KOD SAJMA petosoban dupleks stan, 102m2, (45+47m2) gradi Moj dom, projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451-318.

25009 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2, petosoban, gara`e, lift, 2 terase, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25010 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema, 150m2 + 60m2 gratis. Tel. 063/753-78-23.

25011

KU]A - centar Novog Sada, gradsko grejawe, odmah useqiva, bez dvori{ta, 700 evra. Telefon 063/501-962.

90601 PRODAJEM ku}u 150m2+60m2, plac 720m2 na glavnom putu Novi Sad - Veternik kod Gras-a.

Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920.

90676 KU]A na prodaju: ispod Kopaonika na putu Jo{ani~ka Bawa - Kopaonik, udaqena 24km, 100m2, prizemqe i potkrovqe.

Pored asfaltnog puta sa gra|evinskom dozvolom i legalizacijom, ful name{teno. Cena 100.000 evra. Kontakt telefoni: 065/40-30-608, +241-07-40-70-30 (Gabon), 064/96-33-883, 064/405-42052, 021/531-102.

90635

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, kod Fabrike vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-4180.

90707 PRODAJEM 4.5 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefoni: 876-362, 064/13-82-150.

90685 ZLATIBOR, najlep{a ku}a, 16 ari dvori{ta, sre|eno. www.zlatibor.rs Telefoni: 063/318040, 063/238-202.

90724 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000m2 /150ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6, 5 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14.

90470 NA NAJLEP[EM delu ^ardaka odmah useqiva ku}a, 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2, ekstra pogled, 98000.

Hitno. Tel. 451-318, 523-193.

25012

IZDAJEM lokal na Limanu IV ul. Jozefa Mu~oka 1, 27m2 pogodan za kancelariju i sl. / C. grejawe, telefon itd/ Telefon 063/515-726, 064/888-4697.

90305 IZDAJEM uli~ni lokal u 2 nivoa 80 + 80 na Bulevaru oslobo|ewa 68 u Novom Sadu.

Telefon 063/501-131.

90299 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945.

89982 PRODAJEM hitno i povoqno lokal 45m2, blizina Bulevara oslobo|ewa, dobra lokacija, pogodan za razne delatnosti. Mo`e zamena za nekretninu. Telefon 065/2006957.

90675 JEVREJSKA ulica, izdajem odli~an uli~ni lokal 75m2, veliki izlog, pogodan za sve namene.

Telefon: 064/09-07-889 i 021/547920.

90678 ]IRPANOVA ulica u novoj zgradi lokal 40m2, gleda na dvori{nu stranu, nije uli~ni, odmah useqiv, cena 100e. Telefon 064/0907-889, 021/547-920.

90679 U CENTRU prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. telefon 422-439, 063/534505.

90612 NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 063/108-8993.

25013

XIP NISAN terano II crni roll bor - 70.000 km. vlasnik - kao nov 13.800 E. Telefon 461-008, 064/34-94-541.

90577

OTKUPQUJEM automobile ispravne, neispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824885.

90273

PRODAJEM {iva}e ma{ine, endlarice, iberdek, pegle sa kazanom, kroja~ki, tapetarski pribor, rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421452, 064/1312-135.

87856

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove.

Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/1312135.

87858 SE^EMO i orezujemo drve}e, sa i bez dizalice.

Telefon: 063/8426876.

89713 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68462, 064/11-86-330.

88371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu.

Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

90332 POTREBAN farmaceut za rad u apoteci u Herceg - Novom. Za sve informacije, kontakt telefon +38268662196.

90654 MOLERSKO-FARBARSKE radove radim brzo i vredno.

Iskusan majstor. telefon 6435095.

90294 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Tel.: 021/6391-315, 063/706-1334.

87995 TAPACIRAWE i restauracija sve vrste name{taja. Prevoz besplatan. Telefon 021/6414-126, 060/38-999-44.

88661 POPRAVQAM i prepravqam sve vrste name{taja, unutra{wi enterijer itd povoqno, iskustvo!

Telefon 461-008, 064/3494-541.

90576 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tel. 6399305.

90572

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514.

88608

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514.

88609

90799

DOO „Fruti Co” Novi Sad sau~estvuje u bolu na{eg prijateqa Baneta povodom smrti wegovog oca

PRODAJEM tovne pili}e, o~i{}ene, cena 200 din/kg. Donosim na ku}nu adresu. Farma Ba~ko Gradi{te. Telefoni: 807-032, 063/107-44-38.

88821

100% prirodni proizvodi za va{e zdravstvene probleme. Telefon 062/83-14-883.

90615 VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

89893

Ilije Drku{i}a Wegovi prijateqi.

90800

PI[TOQ 7, 65 „zastava“ hromiran i revolver 357 „magnum“, licima sa dozvolom. Vrlo, vrlo povoqno. Telefon 063/430-953.

90272

POTREBNI pekari, za rad u pekari sa iskustvom. Potreban majstor za lisnata testa. Telefon 505-813, 062/107-4325.

90628 POTREBAN radnik - ca za prodaju kokica u holu Spens-a. Telefon 064/032-2-042.

90664 POTREBAN iskusan kwigovo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon 021/505-337.

90480

EKOLOZIMA hitno potreban auto na povremeno i privremeno kori{}ewe. Telefon 062/304-531. e-mail: ekofgs@mail.com 89911 NUDIM ugaq najpovoqnie cene, kostolac, komad i kocka 3.300 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 3.600.

Telefoni: 064-138-77-58, 021-6416-020.

90224 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3100 iscepano i izrezano, u cepanicama 3000 sa prevozom.

Telefoni: 064-138-77-36, 062-8999321, 061-19-60-888.

90231 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/7719-142, 021/6413-575.

90254 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/44426-29, 062/871-29-18, 062/871-2927.

90464

Stevan Stanojev

Posledwi pozdrav dragom kom{iji od porodice Bosan~i}.

90801

Stevan Stanojev

Posledwi pozdrav dragom kom{iji od porodice Maksimovi}.

90802

26

^ITUQE

~etvrtak26.novembar2009.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi, tu`ni pozdrav

Draganu Raki}u

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

DNEVNIK

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Nikoli Vukmanovi}u

Draganu Raki}u

od Dalibora i ostale porodice Veqovi}.

od: {ogorice Mare i zeta Mome Veqovi}.

Mici Dobanova~ki

Iliji Drku{i}u

90796

90795

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Iznenada i tu`no napu{ta{ nas dragi te~o i {ogore

Draganu Raki}u

Mici Dobanova~ki Porodica \uki}.

od porodice Ici}.

90779

90791

Posledwi pozdrav na{oj babi Porodice: Kizur, Stamenkovi} i Tukodi.

Tuguje za wom wena sestra Radinka sa porodicom.

90793

90778

S tugom opra{tamo kom{inice

Dragan Raki}

Posledwi pozdrav dragoj ujni i snajki

Posledwi pozdrav dragom

i po{tovawem se od drage

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav

Mici Dobanova~ki

Mici Dobanova~ki

od porodice Bla`i} iz Ka}a.

Posledwi pozdrav od porodice Puti}.

od: An|elke, Jovana, Milane i Jovane Gostoji}.

od: Milane, Mi}e, Sandre i Deje.

90798

90797

90781

90780

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Posledwi pozdrav

Nade Bo{kovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga i majka

~ika Milovanu

Hvala joj {to je svojim vedrim duhom, neposredno{}u i iskustvom na najboqi na~in doprinosila me|ukom{ijskom zajedni{tvu.

od Darkovih kumova Sawe i Sla|ana.

Stanari ulaza 12 ul. Janka Veselinovi}a, Novi Sad. 90787

90786

Posledwi pozdrav kumu

Prestalo je da kuca plemenito srce mog voqenog brata

\or|u Aramba{i}u

Nadi Bo{kovi}

ro|. Rutoni} preminula u 78. godini.

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 26. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Gospo|incima.

Gradski odbor Demokratske stranke Novi Sad.

Porodica Unkovi}.

Milica Dobanova~ki

O`alo{}eni: suprug Vlada, sin Svetozar i }erka Evica.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Stevi Stanojevu od kumova: Cace, Sretka, Zorana i Dragana.

Molim Gospoda da wegovu du{u nastani tamo gde nema tuge i bola. Neka ga u ve~noj ti{ini mira prati moja beskrajna qubav ja~a od zaborava.

Wegova sestra Radmila Denda sa porodicom - zet Mi{a, sestri}i \or|e, Gordana i Dragana.

90785

Iliji Drku{i}u

Na{oj dragoj snaji Rade Basta sa porodicom.

Porodica Travar.

90789

90776

Posledwi pozdrav voqenom ocu i prijatequ

90773

3

~ika Iliji

Nadi Bo{kovi}

90782

Stevana Stanojeva Bate

3035-P

90788

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: Milana i Bane.

90784

Jedinom ocu

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 66. godini preminuo na{ dragi tata

Milici Dobanova~ki

posledwi pozdrav.

Iliji

Ilija Drku{i}

@ao mi je {to nisam bila sa tobom u tom momentu, {to nisam stigla da ti ka`em koliko te volim.

Porodice: Ninkov, Buzarski i Mitrovi}.

]erka.

90775

Sahrana je danas, 26. 11. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Branislav i }erka Dubravka.

90777

90783

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

kom{iji

i

velikom

~etvrtak26.novembar2009.

Tiho i mirno prestalo je da kuca plemenito srce na{eg supruga, oca i dede

27

Opra{tamo se od na{eg dragog {ogora, te~e i dede

Stevana Stanojeva ^edi Stojanovi}u

Stevana Stanojeva 1933 - 2009.

Porodica Vi{wi~ki.

90792

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata i suprug

Sa ponosom }emo ~uvati uspomenu na tebe kao dragog gosta i velikog prijateqa na{e porodice.

Tvoji: Jagica, Buba, Goran, Mi{a i Jovana.

Neute{ni u bolu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana milog nam pokojnika na Gradskom grobqu, danas, 26. 11. 2009. u 14.15 sati.

90749

Upokojio se moj voqeni otac, tast i deda

Hvala ti za sve.

Tvoja porodica: supruga Mara, }erke Ru`ica i Ceca, zetovi i unuci.

90747

3

Dragoslav Raki} 1953 - 2009.

Sahrana je danas, 26. 11. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Posledwi pozdrav bratu

Stevan Stanojev

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ voqeni i po{tovani suprug, otac i deda

Volela sam te iznad svega, a voqeni nikad ne umiru.

Osta}e{ u ve~nom se}awu: tvoje }erke Sofije, zeta Bore i unuka \or|a i Stevana.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Zora, }erka Tawa, sin Petar i snaja Branka.

90746

90764

Stevi Posledwi pozdrav sinu i bratu Ponosni smo {to smo te imali a jako tu`ni {to smo te izgubili.

Prestalo je da kuca veliko srce mog jedinog oca, tasta i dede

Voqeni nikada ne umiru.

Radivoj ]ur~i}

Brat @iva sa porodicom.

90748

Pomen }e se odr`ati danas, 26. novembra 2009. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Titelu.

Draganu Raki}u ro|. 11. 2. 1953. iz Ka}a O`alo{}eni: majka Leksa, brat Ozren sa suprugom Marijom.

Posledwi pozdrav dragom ujaku, dedi i {ogoru

Stevana Stanojeva Zahvalni smo mu za svu qubav, a ponosni {to si nam bio roditeq. ]erka Ru`ica, zet Dragan, unuci Du{an i Milo{.

O`alo{}ena porodica ]ur~i}.

90745

90767 90765

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi kom{iji

Stevanu Stanojevu

pozdrav

dragom

od: sestri}a Bobana i sestri~inke Jovanke sa porodicama i zeta Mileta.

Dragoslav Raki}

Draganu Raki}u Hariju E, moj ~iko, sad vi{e nema problema. Uvek }u te se se}ati jer bio si pravi.

Tvoji, Deja i Nata{a.

90771

Dragi na{ tata, na{e srce je tu`no, a tvoje stalo. Sada odlazi{ na put ve~ne slave, a nama ostaje se}awe na tebe i svu qubav tvoju koju si nam pru`ao na neki svoj na~in.

Neka te sada na nebu an|eli ~uvaju, a mi }emo zauvek u na{im srcima.

Tvoji, Tawa i Petar.

90752

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Stevi

Stevi

od porodice U{}ebrk.

od kom{inice Nade Pavlovi}.

90755

90754

90766

Posledwi pozdrav prijatequ

Povodom iznenadne smrti

Slobodan Mar~i} iz Bege~a Ispra}aj je danas, 26. novembra, u 14 ~asova, iz ku}e `alosti u Bege~u.

\or|a Aramba{i}a Deke

Dragoslavu Raki}u

Upu}ujemo iskreno sau~e{}e porodici Sne`ane Repac.

Oti{ao si iznenada i ostavio nam ve~nu tugu. Ostali smo nemi od tuge i bola.

Slobodan Mar~i} iz Bege~a

posledwi pozdrav od Petrovih kolega.

Zauvek }e te pamtiti i voleti tvoji: supruga Soka, sin Milan, snaja Milica i unuka Sowa.

Posledwi pozdrav na{em voqenom deki od porodice Parli}.

90794

90759

90760

JKP „Gradsko zelenilo�.

5929/P

Stevanu Stanojevu Bili smo sre}ni i ponosni imati te za prijateqa.

Prija Loza i prijateq Sr|an.

90750

28

^ITUQE

~etvrtak26.novembar2009.

Najdra`em kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Nikola Vase Tanasi}

Sa tugom u srcu opra{tamo se od svog velikog prijateqa

Iliji od porodice Dimi} i Miki} Radoslavke

O`alo{}eni: k}erka Svetlana i sin Rodoqub, unuci Olga, Sini{a i Oliver, snaha Slavica i ostala rodbina.

Luta sa porodicom.

90758

90697

Posledwi pozdrav dragom

Novica Bojovi} Mile

od kolektiva „Alimenta”.

90708

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda preminuo 24. 11. 2009. godine.

preminuo je 24. novembra 2009. godine.

Sahrana je u Mariboru, 27. novembra. Ku}a `alosti u Ulici Vrbanska br. 26/b.

Dragi brate, oti{ao si iznenada. Tvoje veliko qudsko, bratsko i plemenito srce je stalo. Tvoj lik, tvoja dobrota i qubav koju si nam pru`ao bi}e uvijek prisutna u na{im srcima.

Brate, po~ivaj u miru bo`ijem i neka ti an|eli budu nakloni.

pozdrav

^edomiru Stojanovi}u

od prijateqa: Vase, Divne, Dragana i Tawe.

Porodice: Asani i Popovi}.

90743

90741

90730

Posledwi prijatequ

Na{ voqeni

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

^edomiru Stojanovi}u

Nikole Vukmanovi}a

Ispra}aj na kremaciju je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 26. 11. 2009. godine, u 15.40 ~asova.

Iliji Drku{i}u

DNEVNIK

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac i suprug

Iliji Drku{i}u od: Radeta, Nikole, Luke, Du{ka D, Duleta P, Du{ana B, ^ede, Ne|e, Qiqe, Milene i drugova balota{a.

^edomir Stojanovi} preminuo u 61. godini.

Sahrana je danas, 26. 11. 2009. godine, na Pravoslavnom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Jelisaveta, k}i Daniela, zet Milorad, unuka Jelena.

90740

90728

Oti{ao je da se pridru`i svojoj Ranki, moj drug, kolega i prijateq

Posledwi pozdrav prijatequ

O`alo{}eni brat Dragoslav sa porodicom.

90716

Posledwi kom{inici

Milovan Topi}

pozdrav

dragoj

Sahrana je danas, 26. 11. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neka vam je ve~na slava, po~ivajte u miru.

Porodica Mandi} - Rodi}.

Luka Petrovi}.

Supruga Kaja, sin Darko, snaja Mirjana i unuci Kristina i Konstantin.

90691

Sa tugom se opra{tamo od dragog prijateqa

Milanu Labusu

Ilija - Iko Drku{i}

pukovnik u penziji

5714/P

90727

Bojani Antonijevi}

Posledwi pozdrav {ogoru, te~i i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Stevanu Stanojevu

Radoslav Kova~evi}

Drage kom{ije iz ul. Narodnog fronta 22.

90693

Posledwi koleginici

Milovana Topi}a

pozdrav

dragoj

pukovnika u penziji

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Prija Vera i Slobodan sa porodicom.

Porodice: Jawin i Poqak.

90692

1932 - 2009.

Sahrana je danas, 26. 11. 2009. godine, u 14 sati, na grobqu u Ka}u.

O`alo{}eni: sin Petar i snaja Violeta.

90733

90751

Posledwi pozdrav kumu

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav

Bojani

Bilo je lepo raditi i dru`iti se uz tvoj optimizam, vredno}u i plemenitost.

Bojani Antonijevi}

Stevi

Nikola Vukmanovi} Sahrana je danas, 26. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Irigu.

O`alo{}eni: k}i Jelena, sin Petar, zet Bo`idar i unuci Vawa i Petar.

90686

Qubica, Seka, Svetlana, Branka i Divna.

Po~ivajte u miru. Nikada vas ne}emo zaboraviti.

Porodica Bir~anin.

dugogodi{wem pomo}niku direktora u penziji.

Kolektiv Tehni~ke {kole „Mileva Mari} - Ajn{tajn”.

5715/P

90703

90756

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

~etvrtak26.novembar2009.

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Posledwi pozdrav na{em deki i prijatequ

29

26. 11. 1998 - 26. 11. 2009.

Na{oj dragoj supruzi, majci, svekrvi i baki

Radisavu Vojina Vuksanovi}u

\or|u Aramba{i}u

\or|e Aramba{i}

1944 - 2009.

Sahrana je 26. 11. 2009. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Se}awe na tebe traja}e dok je nas.

Tvoji: Vi{wa, Jelena, Mile i Sne`a.

O`alo{}ena porodica.

odr`a}e se na grobqu u Zmajevu, 28. 11. 2009. godine, u 11 sati, iz ku}e `alosti.

Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e i da posetimo wegovu ve~nu ku}u.

Ve~no }e ~uvati uspomenu na tebe tvoji: supruga Ana, k}i Divna, sin Darko, snaja Ka}a i unuci Vladimir i Nikola.

90723

Dani Brzak Weni najmiliji.

90649 90667

90634

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

dragoj

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav kumu

Jovanu Radosavqevi}u

Jovi

Dragici Ili} Gage{i Uvek i rado }emo te se se}ati a nikad zaboraviti.

U subotu, 28. 11. 2009. godine, u 10 ~asova obele`i}emo godi{wi pomen na{em voqenom

od Mi}inih kumova i drugova sa porodicama: Pavlovi}a, Simi}a, Valtera, Babina i \okovi}a.

Tvoji Radovanovi}i.

Neka ti je ve~na slava i hvala, {to smo te imali.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako smo ostale bez plemenitog i voqenog devera, strica i dede.

Milanu Plemi}u na Gradskom grobqu, parcela 4, u Novom Sadu.

Tvoja kuma Dara i Maca sa porodicom Koledin i Poqakov.

Porodice: Plemi} i Burai.

Radisav Vuksanovi}

90720 90717

90700

90706

S neizmernom tugom i bolom, obave{tavamo sve ro|ake, prijateqe, kom{ije i poznanike da je 24. 11. 2009. godine preminula na{a draga majka, baka i svekrva

Posledwi pozdrav sestri, tetki - Boti

dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Wegovu qubav i dobrotu ve~no }emo ~uvati u srcu.

Stanka Vuksanovi} sa Draganom i Sa{kom.

90689

SE]AWE

Zorki Vuki}evi}

Bojani Simi}

Dragica - \uja Ili} Sahrana drage nam pokojnice je u Sremskoj Kamenici, 26. 11. 2009. godine, u 14 ~asova.

Tvoji: Milena, \oka, Viktoria i Mira.

od kolega iz poreske uprave.

Weni najmiliji: sin Vladimir, unuka Maja i snaha Brana.

90719

Nadi Bo{kovi} Iskreno i duboko sau~e{}e porodici.

Nada Pej~i}.

90690

90702

90674

POMEN

S nevericom i velikim bolom opra{tam se od moje sestre mi Gage

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Leposava Nikoli} Lepa 26. 11. 2007 - 26. 11. 2009.

Dve godine te nema, ve~no }e{ `iveti u mojim mislima.

Bojana Simi} Dragice (\uje-Gage{e) Ili}

Vidoslav Kosi}

preminula 24. 11. 2009. godine.

Sahrana je u ~etvrtak 26. 11. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

ro|. Samarxija Wen brat Ranko sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Branko, unuka Jasmina, snaja Sowa i prija Magda.

90721

90699

Posledwi pozdrav mojoj dragoj tetki Gagoj od wene Bube Rankove.

Porodice: Babi} i Jani}.

90575

90696

26. 11. 1996 - 26. 11. 2009.

Bogdan Popovi} Proteklo vreme bez tebe nije izle~ilo tugu, ve} je samo stvorilo naviku da sa tugom `ivim.

Neka te an|eli ~uvaju draga na{a.

Qubica - Buba Te{anovi} sa porodicom iz Kanade.

90722

Tvoja }erka Mirjana sa porodicom.

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Dragici Ili} \uji

Dragici (Gage{i) Ili}

Pro{la je godina tuge i bola, bo`e ~uvaj ga od zaborava.

Branko Samarxija sa porodicom.

Sin Stevan.

90718

90491

30

08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00

Most u Bruklinu Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Dnevnik bicikliste 4 Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti

@ivopis Kamen~anin Milan Jani} pasionirani je qubiteq automobilizma, koji do savr{enstva restaurira stare automobile i motore. Milan sa prijateqima godinama prikupqa pokvarene i zapu{tene oldtajmere...

Urednik: Vladimir Perovi} (RTV 1, 21.00) 15.05 Frej`er 15.30 Svemirci su krivi za sve, film 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Sku{a 17.30 Most u Bruklinu 18.00 Razglednice 19.00 Plej gejms 19.05 Hop hop - kviz 19.30 TV Dnevnik 20.10 Skrivena kamera 20.30 Frej`er 21.00 @ivopis 21.30 Vojvodina kao drugi svet 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Tabloid 23.30 Na{i stranci 00.00 Svemirci su krivi za sve, film 01.20 Frej`er

07.00 07.20 08.05 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.40

TV PROGRAM

~etvrtak26.novembar2009.

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Zvrk @ivot u rasejawu (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Limun Muzi~ki program Pravo na odranu Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Pravo na odbranu Orkestar "Gro{"

Hju Lori

SERIJA

Dr Haus (Panonija, 21.00) 08.00 11.00 12.30 14.20 14.35 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.10 00.00

Prepodnevni program Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Pop korn Sve {to mi pripada Bau, bau Dr Haus Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Glas Amerike

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici Da, crni smo, ako!

Vitra` Radionica Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crta Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

09.00 13.00 13.30 15.00 15.15 17.00 19.00 19.30 20.00 21.30 21.45 23.45

ATP Masters kup London Pregled NHL ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London Evroliga: Zalgiris – Barselona Pregled NHL NBA ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London Evroliga: Montepaski – Barselona

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.05 08.00 09.06 09.23 09.38 10.05 10.36 11.05 12.00 12.13 12.15 12.31 12.47 13.33 15.08 15.10 16.03 17.00 17.26 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 20.12 21.07 23.15 00.05 00.30 01.17 02.46 03.31 03.54 04.21 04.49

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Gospodar sunca, film Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Osu|eni, film [ark Dnevnik Spaseni No}ni bioskop: Bumerang, film Svet ribolova @ivot i standardi UNHCR - povratak: Kosovo Oko magazin Sasvim prirodno

Survajver Zakulisne radwe u Manobu tek hvataju maha. Ipak, u pore|ewu sa Ga’dangom mora}e jo{ mnogo vode da protekne da bi ih sustigli po pitawu razmirica, ogovarawa, tajnih dogovarawa...

(Foks, 22.00) 07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 00.00 00.05 00.55 00.56 01.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Noel Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Pakleni udar Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: [pijuni, la`i i gole butine 03.30 Sibil 05.00 Survajver - Bez cenzure 05.30 Va`ne stvari

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00

KO[ARKA - EVROLIGA:

12.05 12.25 13.00 13.05 14.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Uve}awe Replika Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob kockalone Dolina sunca Veliki brat Uvod u anatomiju Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

Koraima Tores

SERIJA

Partizan – Olimpijakos

(RTS 2, 20.25) 07.00 07.32 07.56 08.21 08.26 08.30 08.59

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi pod morem Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa 09.39 Religija sveta 09.53 Ku}a matematike 10.00 Sednica narodne Skup{tine republike Srbije, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.03 Enciklopedija 10.10 Akva viva derbi 10.40 U svetu 11.05 Eko menayer 11.31 Trag u prostoru 12.00 Rahmawinov 13.00 Trezor ju~e 14.00 Autor! Autor! film 16.00 Ovo je Srbija 16.49 Bardovi teatra: Stevo @igon 18.04 Fudbal - Lav kup: ~etvrtfinale 18.27 Koncert ansambla Legende 19.00 @ivot i standardi 20.25 Ko{arka - Evroliga: Partizan-Olimpijakos, prenos 22.33 Metropolis u [idu 22.58 Kontekst 23.28 Mera za muziku 23.58 Odbojka - PS: Radniki Crvena zvzeda, snimak 01.15 Autor! Autor! film 03.05 Trezor ju~e 04.00 Ko{arka - Evroliga: Partizan - Olimpijakos 05.30 Mera za muziku

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 01.30 02.30 02.45 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Privla~nost Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Present Film: Privla~nost Milica na kvadrat Muzika Poslovni dan

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Auto fle{, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

Amor latino

(Hepi, 17.00)

07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.00 15.35 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.00 00.30 00.40 01.00

Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Siti Farma Ja imam talenat U tu|oj ko`i ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Riko{et Farma (u`ivo) Mu}ke Siti Ekran Film: Spasavawe Silvermana

07.00 07.30 07.40 08.20 08.35 09.00 09.20 10.00 10.25 12.00 13.00 13.30 13.45 14.05 14.30 15.15 16.00 17.00 17.45 18.00

Meda Rupert Engleski sa Nodijem Nodi novi Papirmanija Mala princeza Nodi novi Skipijeve avanture [aman king Sa Sa{om u avanturu Kvizi} [aman king Dinosaur king Skalend ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Smicalice Amor latino Presovawe Zakleti na }utawe

18.55 19.20 19.30 19.40 19.55 20.55 21.10 22.05 23.05 23.55 00.10 00.40 01.30 02.00 02.50 03.20 03.50 04.00

Telemaster Rekord Nodi Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster Arena/U ~etiri oka Nije lako biti ja Luda ku}a, rialiti {ou Telemaster Vajb Dok. program Razmirice Smicalice Dok. program Kineski dok. program Brzotrz, kviz Sponzoru{e

Amanda Pit

Spasavawe Silvermana Daren, Yej Di i Vejn su prijateqi jo{ iz osnovne {kole. Oni su obo`avaoci Nila Dajmonda i ~ak imaju i bend koji svira istu muziku. Daren sre}e Yudit, koja }e poku{ati da ga odvoji od drugova...

Uloge: Stiv Zen, Yek Blek, Yejson Bigs, Amanda Pit, Amanda Detmer Re`ija: Denis Dugan (Pink, 01.00)

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak26.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek 08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Umetnici grobqa, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.15 HP - gde ste vi, tu je i va{a po{ta 13.20 Meklodove }erke 14.35 Trenutak spoznaje 15.25 @elim `ivot, dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.20 Ko `eli biti milioner?, kviz 22.10 Pola ure kulture 22.45 Otvoreno 00.10 Poslovne vesti 00.20 Vreme za kwigu 01.15 Zvezdane staze: Vojyaer 02.00 Ksena - princeza ratnica

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Meklodove }erke Fojlov rat De~ko za Bo`i} Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Ubistvo iz zadovoqstva Gardijan Sudija Ejmi Yordan Nestala 17-godi{wakiwa Kobno poverewe Tajanstvena `ena: Vizija ubistva

SERIJA

Oprezno s an|elom Gabrijela Anvar

Ponovni susret Studentkiwa prava Kristen [epard dovodi svog supruga Kvina Halorana do o~aja insistiraju}i na razvodu, dok se on nada da }e zajedno zapo~eti nov `ivot na Florida Kejsu. Tokom jednog od vikenda koje imaju pravo da provedu zajedno, on i wihov 4ogodi{wi sin Mark odlaze da plove. Kada se Mark i Kvin ne vrate bivaju progla{enima nestalima na moru...

Uloge: Gabrijela Anvar, Ri~ard Blejd, ^ejs Kraford, Yo{ua Frajsen, Holi Fulger, Krejg [efer, Jan Robison Re`ija: Brajan Tren{ardSmit (Nova TV, 14.55) 08.05 08.15 08.50 10.20 11.20 12.10 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 02.45 03.45 05.30 05.55

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Ponovni susret, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Trenutak istine Vesti Zakon brojeva Sajnfild Irska bra}a Nova lova Posrnuli ratnici, film Sajnfeld Zakon brojeva

08.00 08.30 09.00 10.00

Kraqevski dnevnici Tajne Renesanse Pisani kod Cigle: Putovawe od Vavilona do Vajnberga Jovanka Orleanka Mi Evropqani Soma Pri~a o dvorcima i kraqevima Duhovna muzika Pisani kod Normani Romero – smrt nadbiskupa Otmica U moru vatre [ta je ubilo mamute?

Rat veka Duhovna muzika Pisani kod

11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 1.

09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 2.

11.00 Kung fu fudbaleri 13.30 Voze}i gospo|icu Dejzi 16.00 Poslastica 18.00 Divqe ulice 20.00 Grad radosti 22.00 Prokletstvo {korpiona od `ada 00.00 Yek London 02.00 Pqa~ka / ( CONVOYEUR, LE)

Patrisio prizna Marikui da je win otac, ali ne `eli da ima nikakve obaveze. Huan Miguel odvodi Blanku ku}i i govori Oneliji da do nedeqe mora da napusti wenu ku}u.

Marikui se sva|a sa sudijom Velardeom i podse}a ga koliko puta ju je odbio i pona{ao se lo{e prema woj i govori mu da ne `eli ni{ta od wega ili wegove `ene jer mo`e da uspe sama u `ivotu...

Uloge: Maite Peroni, Vilijam Levi, Lora Zapata, Ana Patricija Rojo, Helena Rojo, Abraham Ramos (HRT 1, 12.30)

Maite Peroni

08.40 Heidiza decu 09.05 Gem, set, me~ 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Prijateqi 13.50 Zovem se Erl 14.10 Ksena - princeza ratnica 14.55 Kod Ane 15.10 TV vrti} 15.33 Pri~a o Trejsi Bejker 15.45 Kokice 16.20 Zvezdane staze: Vojyaer 17.05 Vreme za kwigu 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsoni 20.05 Most, film 22.10 Bez traga 5 01.00 Kraj programa

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.10 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Osu|eni na smrt Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 Kikbokser 5 – Iskupqewe Saut Park Zaqubqeni Stjuardese Pri~a iz rodnog grada

Bla`enstvo Tri dana Kondora Autsajderi Bufalo Bil i Indijanci Sirene Slatki snovi Robokap 2 @iveti i umreti u Los An|elesu 22.00 Keri 00.00 Skoro savr{ena 02.00 Iseqewe

Nikolet [eridan

SERIJA

O~ajne doma}ice Ceo kom{iluk pobunio se protiv bu~ne i vrlo ru`ne fontane koja se nalazi u dvori{tu Boba i Lia. Da bi sklonili fontanu, stanovnici Visterije moraju hitno da izabreru predstavnika naseqa.

Samouverena Ketrin prva se odlu~ila za kandidaturu, a za wom je krenula i Linet, ali tek po{to je na~ula da Ketrin `eli da sru{i wenu ku}icu na drvetu...

Uloge: Teri He~er, Felisiti Hufman, Marsija Kros, Eva Longorija, Nikolet [eridan, Dejna Dilani, Brenda Strong, Yejms Denton, Dag Savant, Rikardo Antonio ^avira (RTL, 21.55) 08.00 08.30 09.20 11.25 11.55 12.25 12.50 13.05 13.35 14.30 16.05 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.00 21.55 23.55 00.45

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Jezikova juha Uvod u anatomiju O~ajne doma}ice CSI Wujork Kosti

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

Kako se pravi?

Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Gamadatori Najzlobniji Serijske ubice U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 09.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.10 20.00 23.00 00.00

Automobilizam Reli Dizawe tegova Dizawe tegova Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Dizawe tegova Dizawe tegova Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Fudbal Dizawe tegova Borila~ki sport Rvawe Rvawe

U burna vremena se preska~e romantika J

ednom je car Manojlo I naredio utamni~ewe svoga nom romanu za liriku se ima malo vremena i prostobrata od strica Andronika, koji je, me|utim, otra. Tako se kod kwi`evnika Prodroma qubav mladih krio na podu }elije skriveni otvor. Spustio se u de{ava bez ikakve predigre. Nastupa naglo i ostaje podrum, istina zakqu~an, i tamo ~ekao. ^uvari su potamo gde je po~ela, ne mewa se, u wu se ne sumwa, niti mislila da je pobegao i optu`ili wegovu suprugu da se ona produbquje. Po principu: jednom i zauvek. Tamu je pomagala, pa su je bacili u istu tamnicu gde joj je ko Rodantu dr`i wen otac dobro zakqu~anu. Jednom je mu` prethodno bio. On je ubrzo do{ao iz podzemqa da s velikom pratwom iza{la da se okupa i upravo ju je je poseti i tu je za~et jedan od wihovih sinova. tada ugledao Dosikle, koji se odmah zaqubio. Kod kuKad su mu dojadila hap{ewa i bekstva, ~esto pod }e poku{ava da se priseti wenog lika, mada ju je jedva komi~nim okolnostima, odlazio je u daleke vizantiji video, ali op{irno nabraja sve atribute wene leposke provincije, ali mu je erotski `ivot ostao “u pote. Jasno je da druga~ije ne mo`e biti – devojka mu morodici”. Najpre je u vezi s jednom od carevih svastika, ra uzvratiti qubav. Pre nego {to se opet sretnu, ona a onda i nekom ro|akom. Gde god se obreo, primaju ga s mu se javqa u snu i ne ostavqa sumwu da je zaqubqena. name{tenim krevetiPristaje da pobegne s ma i pored carevog neDosklom, jer su je wegodovawa. Nakon {to ni roditeqi obe}ali je Manojla kratko na drugome, o kom ona ne tronu nasledio sin, `eli vi{e ni{ta da Andronik se dokopao ~uje. Sve se odigrava krune i nije mu bilo zapawuju}om brzinom. ni{ta pre~e nego da Dok se kod Prodrosvom prethodniku sima varvari pojavquju novcu, otme i nevestu. ve} u prvim stihovima Nije mu smetalo {to romana i otimaju zaje jedva napunila 11. qubqeni par, MaPatrijah je, naravno, kremvolitu treba ~ibio pripravan da blatavih {est od 11 kwigoslovi taj brak i caga samo da opi{e qura oslobodi zakletve bavne predigre. A to na vernost vladaru radi s nevi|enom vekog je svrgnuo s vla{tinom. Mladi Ismisti. nije dolazi kao izaJedan od letopisaca slanik svoje otaxbine je zabele`io: “Ovaj u neki strani grad i mlado`ewa koji je zautamo je gost jednog otdarao na memlu nije se menog gra|anina. Po stideo da u svojoj izoceo dan se obilno jede pa~enosti spava s ne- Tragi~no okon~ao `ivot raspusni Andronik i pije, a k}er ku}e, `nom devoj~icom ruIsmina, ima zadatak menih obraza. On se nije libio, sav zgr~en i oronuo, da da mladi}a slu`i vinom. On joj se dopada, pa po~iwe ubere taj nedozreli grozd iako sam prezreo i pre`idrsku igru. Kod prvog pehara ona mu {apu}e samo jedveo, da zagrli tu devicu ne`nih grudi, iako sam ponu re~ pozdrava, {to je o~igledno ogre{ewe o pravignut i sparu{en”. Ali to nije kraj: brak tamo, brak la pona{awa. Uz drugi se {apataom predstavqa i gaovamo – veseli `ivot je trebalo nastaviti. Ali nije zi stopalo gosta, koji pocrveni i vi{e ne zna {ta da bilo uputno to ~initi u Carigradu. ~ini. S tre}im peharom se upli}u wihovi prsti i ruZato je ~esto napu{tao prestonicu, pra}en mnoke. Majka to primeti i naquti se, ali je otac umiruje {tvom bludnica, ispred kojih bi i{ao “kao petao isjer, ipak su oni doma}ini sve~anosti. Pred spavawe pred svojih koko{aka ili jarac predvodnik ispred devojka treba da mu opere noge, ali ona nastavqa igru, svog stada koza”. Da bi pomasira mu i no`ne prste i ve}ao potenciju, mazao je nalazi ~ak i priliku da ih penis raznim afrodizija^im je sinovca sru{io s trona, ve} ovla{ poqubi. Izaslanik cima i jeo stvari koje bi “glupa budala” i ne zna vreme{ni Andronik po`urio je da mu je kod svakog drugog izaziva{ta da misli. U snu nalazi otme i `enu. Nije mu smetalo {to le mu~ninu. A potom je orre{ewe. Privla~i u kreima jedva 11 godina, pogotovo {to je vet devojku, koja mu se poganizovao vi{ednevne razuzdane dionizijske orgije. patrijah, naravno, bio pripravan da sle izvesnog oklevawa Tokom epohe Komnena, prepu{ta. Ali kad po~ne blagoslovi wihovo ven~awe vizantijski kwi`evnici da je grli, opire se svog daju se na posao da qubavne snagom. Sagiwe se da bi zaromane pi{u od “svog ma{titila grudi i ~vrsto terijala”, umesto da se dr`e varijacija biografije ste`e butine. Napokon { se on domogne grudi, ali mu svetiteqa. U osnovi su to pri~e o qubavnom paru istom ~asu ruka omlitavi. spre~enom da se ven~a, koji biva rastavqen ili proSlede}e no}i, ali samo u snovima, ispuwavaju mu se dat u robqe, uglavnom zbog ratova i brodoloma, napasve `eqe: spojena tela, isprepletani udovi, sledi “dada gusara ili razbojnika. I opet se oni sre}u, ali savawe i primawe poqubaca, ujeda, uzajamno grickawe”. mo da bi ponovo bili izlo`eni novim opasnostima. U On pose`e za Ismininim grudima, stavqa wene brame|uvremenu – uzdasi i `alopojke bez kraja i konca. davice u usta i one se prelivaju nektarom, koji gasi Napokon se kona~no spoje i na putu svadbe i sre}nog wegovu `e|. Ali u snu se pojavquje majka i kao furizavre{etka vi{e ni{ta ne stoji. Sudbina para se poja ih otrgne jedno od drugog. vremeno ukr{ta s nekim drugim parom, koji nije niMada u stvarnosti nisu ostvarili svoj ciq, oni se {ta mawe nesre}an. zakliwu na ve~nu vernost i devi~anstvo ako ih i{ta Vreme je to u kojem vojna aristokratija dr`i tron rastavi. Daqe u romanu sledi bekstvo, oluja, brodoVizantije, dvorska ceremonija i dr`awe postaju svalom, gusari, ropstvo i ponovni susret. Pa kako je kodnevno pona{awe i kod obi~nih gra|ana, ali i doIsmina polo`ila sve isku{ewa, u prvu bra~nu no}, ba neprestanih ratova, bojeva i opsada, pa i u qubavnakon ven~awa, ulaze nevini.

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak26.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Neke pogodnosti vam izmi~u, pa se i nemojte truditi da ih sustignete, ve} se vi{e oslonite na li~ni rad, {arm i uspeh. Qubav polako bledi, ali zato vi sijate punim sjajem. Tajne pogodnosti i uzbu|ewa.

BIK 20.4-20.5.

Avanturisti~ki impulsi i podsticaji vam nisu strani ovih dana.

Ali, kao da vam nedostaje doslednost. Priliv novca je neo~ekivan i popravi}e vam raspolo`ewe. Ali }e ga rashodi susti}i. Fatalna qubav?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Ra~unajte na neura~unqive situacije u karijeri, pa ih nemojte uzimati zdravo za gotovo. Kroz zajedni~ki interes mo`ete boqe napredovati, bilo u poslovnom ili privatnom odnosu. Saradwa.

Mesec danas plovi kroz znak Riba, pa ste intuitivni i pomalo sawar.

Qubavni odnos je pro`et stra{}u i neizve{no{}u. Iskoristite trenutke slabosti drage osobe i uti~ite svojim ne`nim stavovima i {armom.

LAV 23.7-22.8.

Mogu}i su odre|eni gubici i lo{e procene povodom nekih kredita ili tu|eg novca, ponu|ene pomo}i i podr{ke. Izgleda da se situacija mewa iz ~asa u ~as, ali ne u va{u korist. Li~no zalagawe!

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

26. novembar 2009.

Potrebno je vi{e da se odmarate jer vam imunitet slabi. I suvi{e truda i zalagawa na poslu vam ne prija. U qubavi je komunikacija veoma va`na. Imajte strpqewa za dragu osobu. Putovawe?

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

I suvi{e ste ozbiqni za svoje godine! Preko `enskih osoba mo`ete poboq{ati svoje raspolo`ewe.

Radna atmosfera je sve boqa. Priliv novca je neplaniran. Dogovor ku}u gradi, pa i posao.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ula`ite u svoj dom, kada vam se uka`e prilika koju treba iskoristiti sada i odmah. Mo`ete ne{to renovirati, mewati, osavremeniti.

Uku}ani su uznemireni, pa ih smirite diplomatski.

Kra}e putovawe }e biti izuzetno zanimqivo i uspe{no. Poslovni sastanak tako|e, pogotovo ako odete na lice mesta i doga|aja. Budite pa`qivi u saobra}aju, zbog pove}anog adrenalina. Qubav.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Venera u va{em znaku ukazuje na qubavne jade, `eqe i strasti. Ukoliko iza|ete u javnost, sre{}ete osobe koje }e vas dojmiti i probuditi neke nove ideje i mogu}nosti.

Odr`ati status!

Tro{ite novac koji imate i onaj koji nemate, a ra~unate da }e nekim ~udom ipak pristi}i. Mo`da i ho}e, ali se ipak obuzdajte, ako mo`ete.

Ula`ete u nerealne, idealizovane projekte i ideje.

Rastrzani ste i nemirni. Ne dr`e vas ni mesto, ni vreme, ni pa`wa, ni koncentracija. Takav dan! Ne morate se tro{iti za druge, smawite obaveze i o~ekivawa, {etajte se ili tr~ite na sve`em vazduhu.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Biseksualka

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

17

S. Mitrovica 16 Ruma

17

Pan~evo

16

Vr{ac

15

Srbija Beograd

17

Kragujevac

17

K. Mitrovica 16 Ni{

18

I SUN ~ ANO

Kontroverzna peva~ica Lejdi Gaga priznala je da iako je biseksualna, ipak preferira seks s mu{karcima, a kako tvrdi, voli mu{ku seksualnost jer oni imaju ono {to ona nema, ali zaista ceni.

Na pitawe kakvi je mu{karci privla~e, Lejdi Gaga je rekla da su to lo{i frajeri i da se pali na ko`u, dugu kosu i mra~ne tipove te da nema sre}e kada su momci u pitawu. Iako je vrlo samouverena u dru{tvu mu{karca koji joj se svi|a ne zna da se pona{a.

- Radila sam kao go-go plesa~ica u jednom gej baru u Wujorku i jedne ve~eri je moj otac do{ao tamo jer je hteo da vidi {ta ja radim. Kada je shvatio o ~emu je re~ okrenuo se i oti{ao ku}i - rekla je Lejdi Gaga.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i toplo za ovo doba godine. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normaRim le. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 16 stepeni.

London VOJVODINA: Sun~ano i toplo za ovo doba godine uz vrlo malo Cirih oblaka. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 17 stepeni.

Berlin SRBIJA: Sun~ano i toplo za ovo doba godine. Samo ponegde na Be~ zapadu i jugozapadu po dolinama reka mo`e biti magle ili obla~nosti uz ni`e temperature. Vetar slab, na severu umeren zapadni Var{ava i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura Kijev 1, a maksimalna 18 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak postepeno Moskva naobla~ewe, a na prelazu ka suboti i u subotu povremena ki{a. U Oslo nedequ i ponedeqak postepeno ja~a jugoisto~ni vetar uz promenqivo obla~no i toplo vreme. U utorak jaka ko{ava i naobla~ewe, a u St. Peterburg sredu ki{a u ve}ini krajeva.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima se savetuje izvestan oprez. Mogu}i su zamarawe, glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima kod osetqivih osoba, pa se preporu~uje smawewe fizi~kih napora. Oprezno u saobra}aju!

14

VIC DANA

18

Kondukter tra`i baki kartu na pregled.

Ona mu je daje, a on se ~udi: - Pa, molim vas, ovo je |a~ka mese~na karta!

- Pa, eto, vidite koliko sam ~ekala autobus - ka`e baka.

12 10 11 14 9 10

SUDOKU

6 7 7

Atina

19

Pariz

12

Minhen

12

Budimpe{ta

12

Stokholm

9

1

3 5

2

4

1 6

1

7

5

5

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

79 (-8)

Slankamen

232 (-4)

Apatin

140 (-6)

Zemun

282 (-2)

Bogojevo

126 (-4)

Pan~evo

306 (-2)

Smederevo

474 (-2)

Ba~. Palanka 144 (-1) Novi Sad

161 (-3)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

5 7 3 1 8 4 6 2 9 TISA

2

SAVA

N. Kne`evac

247 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

290 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (20)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

239 (-3)

NERA

Hetin

94 (-12)

10 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 153 (-12) Beograd

Kusi}

9

3

2 6 9 5 3 7 1 8 4

8

6 9 1 8 2 5 4 3 7

233 (-3)

6

7

5 1

64 (-4)

8 1 4 9 6 2 7 5 3

8

3

3 4 8 6 7 1 2 9 5

5

7 2 5 3 4 9 8 6 1

2

1 8 6 4 5 3 9 7 2

5

4 6

1 5

3

9 5 7 2 1 6 3 4 8 4 3 2 7 9 8 5 1 6 Re{ewe iz pro{log broja