Dnevnik 26.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 26. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23270 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KO MU NAL CI NE ZA DO VOQ NI MO GU] NO []U DA PRI VAT NI CI ULA @U U KO MU NAL NA PRED U ZE ]A

Sa mo gro bqa i vo da ni su na pro da ju

str. 5

NA NO VO SAD SKOM PMF-u OD DA NAS

U NOVOM SADU

Bes plat na ma te ma ti ka za bu du }e bru co {e

@it eq i Bock i prov al il i u skup{ tins ku sal u

str. 13

INTERVJU

Mo ra }e se uki nu ti i Kan ce la ri ja u Bri se lu i VA NU str. 3

Foto: N. Stojanovi}

FUNK CI O NER DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE BOR KO ILI]

st r . 9 NASLOVI

SA [A JA ]I MO VI] U NO VO SAD SKOM SU DU OSU \EN ZBOG LI [E WA @I VO TA JA SNE KUR TE[ U NO VOM SA DU

Za ubi stvo biv {e su pru ge 21 go di na ro bi je

str. 15

SPORT

3 Sakupqaju bodove, a i poene

Ekonomija 4 Na vidiku pad zarada, gubitak radnih mesta...

Poqoprivreda 6 „Seme” u ba{ gadnom sosu

str. 16 – 20

n TIPSAREVI] POBEDIO NOVAKA

n NA MARAKANI SE IGRA 141 VE^ITI DERBI

Politika

n VATERPOLISTI VOJVODINE U DUBROVNIKU

Mraz, pa sunce

Najvi{a temperatura 7 °S

6 Na 200 hektara 170 tona {arana

Novi Sad 7 Rukuju se Ribarac i [trand 8 Za klizawe i bazen podeqeno 170.000 karata 9 Obele`eno prisajediwewe Vojvodine Srbiji

Vojvodina 11 Obradovi}eva bara ~eka izletnike 11 Ko se sprema za gradwu bazena

Dru{tvo 13 Jedan pla}a, dvoje koriste 13 Kow na livadi

c m y

politika

dnevnik

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE JO VI CA \U KI]

subota26.novembar2011.

PO LI TI ^A RI RA DO SE DA JU U FO TE QE SPORT SKIH KLU BO VA

Iz mi ri }e mo dug gra |e vin ci ma Sa ku pqa ju bo do ve, – Od usvajawa rebalansa republi~kog buxeta, kojim je utvr|ena dinamika prenosa novca koji je republi~ki buxet dugovao pokrajinskom, u vojvo|ansku kasu leglo je dve milijarde dinara – potvrdio je ju~e na{em listu pokrajinski sekretar za finansije Jo vi ca \u ki}. On je kazao da je time Pokrajini u ovoj godini za kapitalne investicije Republika

INTERVJU

ukupno prenela tri milijarde dinara, po{to je jedna milijarda bila prosle|ena u prvoj polovini godine. – To }e omogu}iti da se izmiruju nastale obaveze prema izvo|a~ima radova koji su anga`ovani na realizaciji kapitalnih investicija u Vojvodini, kao i da gra|evinska operativa nastavi da radi – kazao je \uki}.

On je izrazio o~ekivawe da }e i preostali deo novca koji Republika duguje Pokrajini biti prenet do kraja godine. Podsetimo, po Ustavu Srbije vojvo|anskom buxetu pripada najmawe sedam odsto iznosa planiranog u republi~koj kasi, od ~ega tri sedmine mora da plasira u kapitalne rashode. Za te namene Republika je u ovoj godini Pokrajini trebalo da prebaci oko devet milijardi dinara. B. D. S.

FUNK CI O NER DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE BOR KO ILI]

Mo ra }e se uki nu ti i Kan ce la ri ja u Bri se lu i VA NU Predsednik novosadskog odbora Demokratske stranke Srbije i pokrajinski poslanik Bor ko Ili} veruje da }e Ustavni sud Srbije potvrditi stavove wegove stranke o neustavnosti Statuta Vojvodine, ali poru~uje da }e, ako se to i ne desi, DSS, ukoliko osvoji vlast na narednim izborima, sigurno izmeniti ovaj akt. On je u intervjuu za „Dnevnik” ocenio da vojvo|anski Statut „duboko naru{ava ustavnopravni poredak Srbije„, a USS optuìo da je poprili~no odugovla~io sa stavqawem tog pitawa na dnevni red. – Veoma je indikativno takvo pona{awe USS-a, naro~ito imaju}i u vidu da je pitawe ustavnopravnog poloàja Vojvodine unutar Srbije bilo najbitnije ustavno-politi~ko pitawe Srbije u posledwe tri godine. îwenica je da smo imali politi~ku krizu izazvanu procedurom dono{ewa Statuta, a Ustavni sud se tek sad ogla{ava – kaè Ili}. On je ube|en i u to da }e dono{ewe kona~ne odluke biti odloèno nakon izbora, kao i u to da USS u ovom slu~aju radi „pod nekim politi~kim pritiskom jer

nekom, izgleda, odgovara da se to pitawe ne re{i„. – A ta ~iwenica da se proces prolongira meni je ve} dovoqan dokaz da je DSS i najve}i deo stru~ne javnosti bio u pravu kad je upozoravao na to da Statut nije uskla|en s Ustavom i zakonima – smatra on.  U slu~aju da USS oceni da su neke odredbe Statuta neustavne, kakve posledice o~ekujete, a kakav }e biti stav DSSa ukoliko odluka USS-a bude druga~ija u odnosu na o~ekivawa va{e stranke? – U prvom slu~aju posledice }e biti te da }e neustavne odredbe morati da se mewaju i da se i Zakon o nadle`nostima i Statut upodo-

be s Ustavom i pozitivnim zakonodavstvom. Ukoliko se, na primer, proglasi neustavnim deo o formirawu Saveta nacionalnih zajednica u Skup{tini Vojvodine, mora se ukinuti to telo koje, prakti~no, predstavqa uvod u dvodomu Skup{tinu Vojvodine. Isto vaì i za Kancelariju APV u Briselu. I u tom slu~aju pokazalo se da je DSS bio u pravu kad je upozoravao na to da je ta kancelarija za~etak budu}e diplomatije Vojvodine, s obzirom na to koliko su se predstavnici APV u toj kancelariji gr~evito borili da dobiju status diplomata. To pokazuje da tu nije re~ o kancelariji koja }e se samo baviti lobirawem ve} da neko èli da je simboli~ki izjedna~i sa statusom na{ih ambasada ili konzulata. Nema svaki zaposleni u Misiji Srbije u Briselu diplomatski paso{. Za{to predstavnici Kragujevca ili Ni{a nisu u zgradi Misije i nemaju diplomatski status? Dakle, kakva god odluka USS-a da bude, DSS }e, ukoliko preuzme vlast u narednom mandatu, izmeniti i Zakon o nadle`nostima i Statut Vojvodine i uskladiti ih s vaè}im pravnim okvirom.

Voj vo di nom upra vqa ju be }a ri  A kako vidite to {to jo{ uvek nije zakonski re{eno pitawe finansirawa APV, kako je to predvi|eno Ustavom? – Sve ono {to se ne uredi zakonski, daje mogu}nost za plivawe u mutnom i za to ve~ito prepucavawe o tome da li Vojvodina dobija mawe ili vi{e od sedam odsto republi~kog buxeta. [to se ti~e prenosa novca iz republi~kog buxeta u pokrajinski, moram da podsetim na to da tu nikad nije bilo problema kad je DSS bio u republi~koj vlasti. Iako smo uvek predstavqeni kao neki bauk koji je protiv Vojvodine. Me|utim, tad se vojvo|anski buxet punio u skladu s Ustavom i zakonom. A sad, kad su iste stranke na vlasti i na republi~kom i na pokrajinskom nivou, me|u kojima su i one kojima

su puna usta vojvo|anskih novaca, sad imamo problem s puwewem buxeta Vojvodine. Ipak, mnogo ve}i problem je kako se tro{e vojvo|anski novci jer se pokazalo da, {to vi{e autonomije dobijamo unutar Srbije, mi u Vojvodini sve lo{ije `ivimo i vojvo|anska privreda sve lo{ije stoji. Umesto da se qudi zapo{qavaju u fabrikama, trpaju se partijski ~inovnici u pokrajinsku administraciju, subvencije iz pokrajinskog buxeta dele se po partijskoj liniji, gra|ani siroma{e, a svi oni koji godinama vi~u „gde su na{i novci?”, postaju sve bogatiji i bogatiji... To je wihova autonomija, u kojoj se ne upravqa doma}inski, nego Vojvodinom upravqaju be}ari koji rasipaju ono malo novca koji imamo.

 Zna~i li to da i sami potvr|ujete da je zapravo uticaj politi~kih partija u Srbiji iznad institucija, pa ~ak i USSa? – Ustavni sud }e doneti odluku koju }e doneti. A pravo je svake vlasti da u skladu sa svojom politikom donosi zakone. Mi }emo sigurno sve zakone i podzakonske akte donositi u skladu s jednim od osnovnih na~ela na{e politike, a to je vladavina prava. I svakako }emo i Statut i Zakon o nadle`nostima izmeniti u skladu s Ustavom jer smatramo da tvi akti zadiru u dràvnost Srbije. Time }e se bezbediti da APV bude ono {to zapravo jeste – autonomna pokrajina dràve Srbije, a ne dràva u dràvi, {to je omogu}eno ovim Statutom i {to se u praksi svakodnevno sprovodi.  Na osnovu ~ega tvrdite da se u praksi de{ava to stvarawe „dràve u dràvi” u posledwe dve godine, otkako je Statut usvojen? – Postoje procesi u Vojvodini koji pokazuju da smo bili u pravu. Jedan od wih jeste diplomatski status predstavnika Kancelarije u Briselu jer je to na simboli~kopoliti~kom planu izjedna~avawe Pokrajine s dràvom. Tako|e, Vojvo|anska akademija nauka svim silama poku{ava da iz zgrade koja je zadu`bina srpskom narodu izbaci Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Opet simboli~ki, da bi se VANU, koja je politi~ka tvorevina biv{e komunisti~ke vlasti i wihovih dana{wih naslednika u Vojvodini, izjedna~ila sa SANU. A imali smo i agresivno nametawe vojvo|anske nacije prilikom popisa stanovni{tva, pod patronatom stranaka vladaju}ih u Pokrajini. Sve su to po~eci nekog procesa koji za krajwi ciq ima da Vojvodinu odvoji od wenog jedinog prirodnog okruèwa, a to je Srbija. Ni Ustav iz 1974. godine nije razbio SFRJ odmah te godine niti nekoliko narednih, ve} 16 ili 17 godina kasnije, ali je on bio temeq za razbijawe te dràve. B. D. Sa vi}

REKLI SU

Mar ko vi}: Ho ri zon ta la na spla vo vi ma – Kodeks o pona{awu poslanika ne vredi ni{ta ako ne postoji standardizovana procedura unutar institucija – kaè direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zo ra na Mar ko vi}. – Duìnu sukwe i kose, oblik cipele… ne teba da razmatraju institucije, institucija mora da propi{e {ta je profesionalni kodeks pona{awa. Ona je, me|utim, naglasila da se mora po~eti od kodeksa pona{wa jer ima razloga kada se propi{e, na primer, da li je dozvoqeno nositi sandale s otvorenim prstima, da se ne bi u instituciju kao {to je parlament, tada dolazilo u papu~ama. – Ako ste negde u ~etiri sata ujutru, na splavovima, u horizontali ili vertikali, onda i to treba staviti u kodeks. Prednost kodeksa je to {to on nije zakon i moèmo da se dogovorio {ta }e biti wegova sadrìna – poru~ila je direktorka Agencije.

ô mi}: [ta je mo ja pri vat nost Potpredsednici Skup{tine Srbije Gor da ni ô mi} pita da li kodeks moè definisati {ta je pravo na privatnost, na primer, poslanika. Ona je dodala da je posao koji obavqa dobrovoqan, a da ta ~iwenica, kao i bavqewe javnim pozivom i politikom, podrazumeva odricawe od dela privatnosti. – Da li je mogu}e da defini{emo {ta je moje pravo na privatnost, ima li ga, a to je va`no ako ho}emo da od poslanika napravimo saveznike u borbi protiv korupcije – rekla je Gordana ômi}.Ona je dodala da, ukoliko se proceni da poslanik, na primer, nema pravo na privatnost, onda to podrazumeva eti~ki reìm. – Imam li pravo da provedem slobodno vreme kako ho}u, da se druìm s kim ho}u, kako u novinama izgleda kada s mojom drugaricom, koja je bila narkomanka i izvukla se, sednem u gradu da popijem kafu i to paparaci snime? – pitala je ona.

Sto jiq ko vi}: Gde su gra ni ce Profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i ~lan Agencije za borbu protiv korupcije Zo ran Sto jiq ko vi} podsetio je na to da su neki poslanici u prethodnim mandatima javno govorili da im je nu|en novac da iz jedne poslani~ke grupe pre|u u drugu. – Poslanici su dobijali novac da ‘preko no}i’ pre|u u drugi poslani~ki klub, bilo je pritisaka lobi krugova da se donesu neki zakoni i nije ta~no da u parlamentu nema mogu}nosti za korupciju. Ute{na ~iwenica je {to se o kodeksu razmi{qa – rekao je Stojiqkovi}. On se slo`io sa stavom da je va`no re}i gde su granice privatnosti. – Poslanik ne mo`e da se na|e u vertikali na kraju programa u kafani, da ska~e po stolovima i stolicama, i te zabrane su u okvirima normalnog – naglasio je on, i dodao da, iako nije pobornik lobirawa, smatra da je potrebno doneti registar lobisti~kih aktivnosti koje bi poslanici morali da prijave.

ali i po e ne

„Politika se ne sme me{ati u sport” – naj~e{}a je re~enica koju po li ti ~a ri pr vo izgovore kada ih novinari priupitaju ne{to o spor tu, isti oni koji od svih foteqa u kojima sede, ponaj vi {e vo le one u upra va ma sport skih klubova. Od pre dva dana na ~elu Teniskog saveza Srbije i zvani~no je ministar spoqnih poslo va Vuk Je r e m i}, koji je i pre formalnog imenovawa slovio za jednog od najuticajnijih qudi na{e teniske organizacije. On je ne po sred no na kon {to je izabran priznao da mo `da ni je stru~an, ali da voli tenis od malih nogu i da }e u~initi sve da pomogne „belom sportu” u Srbiji. On je samo najsve`iji primer politi~ara koji se prihvatio funkcije u nekoj sportskoj organizaciji, jer nema ve}eg kluba ili sportskog saveza u kojem ne sede funkcioneri politi~kih partija. Pri su stvo po li ti ~a ra u sportu mo`da je jo{ ve}e u mawim sredinama, gde se, gotovo po pravilu, lokalni funkcioneri biraju u uprave klubova.

U svom prvom obra}awu kao pred sed nik Te ni skog sa ve za Srbije i Vuk Jeremi} je najavio nove sponzore, koji su, kako je rekao, „do sada bili uzdr`ani zbog sukoba u teniskoj organizaciji”. Upra vo zbog spon zor skih ugovora, klubovi se ne bune zbog prisustva politi~ara jer im svaki dinar mnogo zna~i i nemaju kad da razmi{qaju o wihovim motivima, odnosno o tome da li su zapravo iskori{}eni za najlak{e prikupqawe poena. Sve {to politi~ar treba da uradi jeste da pozove svog strana~kog kole gu ko ji upra vqa ne kim pred u ze }em ili eventualno nekog od stra na~ kih sponzora, i klub dobija novog finansijera. Po{to su nam sportisti ve} decenijama ponos nacije, wihovi uspesi ~esto su u prvom planu pa`we javnosti i onda deo tog pozitivnog naboja, kao funkcioneri klubova i saveza, na sebe poku{a va ju da pre ba ce politi~ari. Bra ne }i pri su stvo po li ti ~a ra u sportu, ministar policije Ivi ca Da ~i} je rekao da je boqe

Vo le upra ve Nije Jeremi} jedini ministar koji se obreo u sportu. Od aktuelnih, na toj listi je Ivica Da~i}, koji je bio predsednik Ko{arka{kog kluba „Partizan„ i potpredsednik Olimpijskog komiteta, dok od biv{ih tu su Mla|an Dinki}, odnedavno predsednik Ko{arka{kog kluba „Radni~ki„ iz Kragujevca, i Pe tar [kun dri}, koji je predsednik Sportskog dru{tva „Crvena zvezda„. Uprave na{ih najve}ih klubova pune su politi~ara: tako je Bran ko Ru `i} (SPS) potpredsednik FK „Partizan„, dok wegov strana~ki kolega Alek san dar An ti} obavqa istu funkciju, ali u FK „Crvena zvezda„. U Upravnom odboru crveno-belih su jo{ Go ran Ve si} (DS) i Du {an Mra ki} (SPS), dok je premijer Republike Srpske Mi lo rad Do dik po~asni predsednik KK „Partizan„. Dra gan Mar ko vi} Pal ma (JS) predsednik je Kik-boks kluba „Beli orlovi”, a nezvani~no je i prvi ~ovek fudbalskog prvoliga{a „Jagodine„. Wima treba dodati na desetine lokalnih politi~ara koji „drmaju” sportskim klubovima u svojim sredinama i tako preslikavaju ono {to su nau~ili od svojih kolega iz centrale. Sportske organizacije uglavnom su zadovoqne prisustvom politi~ara u svojim redovima jer to obi~no zna~i i podr{ku nekog novog sponzora, naj~e{}e javnog preduze}a. Tako je pro{le godine prili~nu buru izazvao ugovor o sponzorstvu izme|u Elektroprivrede Srbije i FK „Partizan„, vredan 800.000 evra, koji je navodno obezbe|en SPS-linijom koja je u upravama „Partizana„ i EPS-a. Iako je negirao povezanost izme|u dva doga|aja, vrlo je indikativno da je imenovawe Mla |a na Din ki }a za predsednika KK „Radni~ki„ iz Kragujevca pra}eno i spon zor skim ugo vo rom ovog kluba s JP „Aerodrom Nikola Tesla”, gde u upravi sede Dinki}eve strana~ke kolege.

da u klubovima imamo politi~are nego qude iz „bele kwige” srpskog kriminala, {to je naravno ta~no, ali vi{e govori o tome kakvo je stawe u sportu. Osim op{te nema{tine koja poga|a i sport, za takvo stawe veliki deo odgovornosti snose upravo politi~ari, koji sve do marta ove godine nisu bili u stawu da zakonski urede ovu oblast. Obrazlo`ewa da su politi~ari oduvek bili u sportu, kao i da je ta pojava prisutna u celom svetu ne piju mnogo vode jer ne govore o wihovim motivima. Sigurno je da postoji privr`enost o kojoj govore, ali svakako im je sladak i svaki bod, odnosno poen, koji izvuku od anga`mana u sportu. N. Per ko vi}

ekonomija

subota26.novembar2011.

dnevnik

Opet pale prOse^ne plate

Za ra di s mo u ok to bru 370 evra Prose~na neto zarada, ispla}ena u oktobru u Srbiji, iznosi 38.167 (oko 370 evra)dinara i nominalno je mawa za 1,5 odsto, a realno za 1,9 odsto, nego u septembru, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Oktobarska prose~na neto zarada, nominalno je ve}a za 10,9 odsto, a realno za dva odsto, u odnosu na prose~nu zaradu, ispla}enu u oktobru 2010. godine. Prose~na neto zarada, ispla}ena u periodu januar-oktobar, nominalno je ve}a za 11,3 odsto, a realno mawa za 0,5 odsto, nego u istom periodu lane. Prose~na bruto zarada, ispla}ena u oktobru iznosi 52.944 dinara i nominalno je mawa za 1,7 odsto, a realno za 2,1 odsto, nego u septembru. Oktobarska prose~na bruto zarada nomi-

Prose~na neto zarada ispla}ena u oktobru u Srbiji iznosi 38.167 dinara i nominalno je mawa za 1,5 odsto, a realno za 1,9 odsto, nego u septembru

eps-u Mala prOIZVODWa

nalno je ve}a za 10,7, a realno za 1,8 odsto, u odnosu na prose~nu zaradu, ispla}enu u oktobru 2010. godine. Prose~na bruto zarada ispla}ena u periodu januar-oktobar nominalno je ve}a za 11,1 odsto, a realno je mawa za 0,7 odsto, nego zarada ispla}ena u istom periodu 2010. godine. Treba re}i i da su prose~ne plate u Srbiji i daqe me|u najni`ima u regionu. Prose~na neto plata u Sloveniji iznosi oko 980 evra, dok je bruto plata oko 1.5oo evra. Prose~na mese~na neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj za saptembar ove godine iznosi 5.397 kuna (720 evra), u Crnoj Gori oko 475 evra, u Bosni i Hercegovini je oko 400 evra. Prose~na plata u Bugarskoj ispla}ena u septembru iznosila je 704 leva (352 evra)...

UpOZOreWe aGenCIJe Za prIVreDne reGIstre

La `ni in spek to ri, a pra vi lo po vi Agencija za privredne registre nedavno je upozoravala na to da su se pojavili la`ni inspektori koji su kontrolisali preduzetnike i mawa preduze}a. Ovih dana prikqu~ili su im se i la`ni prodavci podataka ove institucije. Ovi potowi obilaze preduzetnike i prodaju {tampani materijal ili podatke na CD-u s navodnim bazama podataka Agencije.

^eKaJU]I Da naM nOVI talas KrIZe stIGne DO Grla

Sr bi ja uvo zi stru ju

Elek tro pri vre da Sr bi je (EPS) dnevno uvozi od 17 do 18 miliona kilovat sati struje zbog mawe proizvodwe u hidroelektranama i zbog rasta potro{we, re~eno je ju~e agenciji Beta. U EPS ka`u da je elektroenergetska situacija u Srbiji za sada stabilna, ali te{ka zbog sedmomese~ne su{e, tako

da je uvoz dostigao oko 15 odsto od potro{we. „EPS obezbe|uje stabilnu elektro-energetsku situaciju, uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalnog kori{}ewa akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne elektri~ne energije iz uvoza”, ka`u u tom javnom preduze}u. Potrebe su od 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno, navodi se u EPS. Termoelektra ne ko ji ma upra vqa EPS proizvedu vi{e od 96 miliona kilovat-sati struje dnevno, a proto~ne hidroelektrane 10 do 11 miliona. Mawak u proizvodwi struje iz hidroelektrana je oko 15 miliona kilovat sati dnevno, a tako slab dotok na rekama u Srbiji nije zabele`en jo{ od 1926. godine.

Na vi di ku pad za ra da, gu bi tak rad nih me sta... Doma}a ekonomija je u alarmantnom stawu, upozoravaju ekonomisti, navode}i da su nelikvidnost, siva ekonomija, nezaposlenost i javni dug sve ve}i, a industrijska prozivodwa u padu, kao i da }e se ekonomska kriza u Srbiji idu}e godine pove}ati. êkaju}i da nam novi talas krize stigne do grla, svi strahuju da }e i slede}a godina mnoge porodice ostaviti na kori suvog hleba. Svako deseto preduze}e u Srbiji u ovom periodu }e verovatno morati da smawi broj zaposlenih. U anketi „USAID projekat za boqe uslove poslovawa“, goru situaciju po pitawu broja zaposlenih u 2012. godini o~ekuje 11 odsto ispitanih. Istraìvawe je ra|eno na uzorku od 913 preduze}a, od kojih je ~ak 90 odsto poslovalo s dobitkom. Da je u uzorak u{lo vi{e gubita{a, i procenat onih s mra~nim prognozama bio bi znatno ve}i. Ve}ina anketiranih preduze}a, 58 odsto, veruje da }e i slede}u godinu ispratiti s istim brojem radnika. Gotovo tre}ina, me|utim, smatra da }e uspeti da angaùje dodatne zaposlene. Ekonomista Mla |en Ko va ~e vi} je izjavio da je tokom prvih devet meseci ove godine broj osnovanih privrednih dru{tava mawi za 1.100, dok je broj novih preduzetnika opao za 3.600. On smatra da je velika verovatno}a da }e se kriza u Srbiji poja~ati u idu}oj godini. Naveo je da je, umesto projektovane prose~ne

stope rasta industrijske proizvodwe od 6,9 posto u periodu januar–septembar 2011. rast bio samo 2,5 posto, kao i da od aprila industrijska proizvodwa u zemqi stalno opada. Kova~evi} je rekao da je po zvani~nim poda-

toj ra~unici uzima BDP u teku}im cenama, pa je dosta „naduvan”. – S druge strane, najve}i deo javnog duga je u stranim valutama i one se u ciqu izra`avawa javnog duga u dinarima mno`e

U anketi USAID-a goru situaciju po pitawu broja zaposlenih u 2012. godini o~ekuje 11 odsto ispitanih. Istra`ivawe je ra|eno na uzorku od 913 preduze}a, od kojih je ~ak 90 odsto poslovalo s dobitkom cima javni dug Srbije krajem septembra bio 14,7 milijardi evra, {to je dve i po milijarde vi{e nego krajem pro{le godine. Odnos javnog duga i bruto doma}eg prozivoda do kraja septembra je, po Kova~evi}evim re~ima, gotovo dostigao zakonski maksimum od 45 odsto, a realno je pre{ao tu granicu jer se po

nerealno niskim valutnim kursom pa se wegova veli~ina tako umawuje – tvrdi Kova~evi}. On je, osim toga, ukazao na to da se u obra~un javnog duga ne ukqu~uje i spoqni dug Narodne banke Srbije Me|unarodnom monetarnom fondu od 1,586 milijarde evra, niti wen unutra{wi dug od milijardu evra, nastao na

osnovu prodatih hartija od vrednosti. Qu bo drag Sa vi} kaè da je vrlo te{ko prognozirati bilo {ta u kriznim situacijama, ali da je potpuno izvesno da je Srbija u dubokoj krizi jo{ od 2008. godine. – Ni su{tinski, ni statisti~ki, nije bilo naznaka da smo iza{li iz recesije. Zbog svega {to se doga|a na svetskom trì{tu prilike se u Srbiji dodatno pogor{avaju. Prose~ni gra|ani imaju razlog da budu veoma zabrinuti. Bojim se da }e nam, ne samo 2012, ve} i 2013, biti veoma te{ko – kaè Savi}. Pad ekonomske aktivnosti, obja{wava on, sa sobom kao posledicu nosi dodatni pad zaposlenosti. A oni koji rade dobija}e sve mawe novca, i to }e naro~ito biti izraèno kod zaposlenih u privatnom sektoru. Savi} je izrazio bojazan da se zbog obima nenaplativih zajmova kriza iz privrede ne prelije u bankarski sektor. Jer, po podacima NBS-a, svaki peti privrednik kasni s otplatom kredita. I saradnik Centra za novu politiku Go ran Ni ko li} smatra da posledice smawewa ekonomskog rasta na svega 1,5 procenat vrlo ozbiqan problem. To sa sobom nosi niè plate i penzije, ali i ve}i broj onih koji ne rade. – I ove godine ekonomski rast bi}e mawi od o~ekivanih 1,5 posto – kaè Nikoli}, i dodaje da gra|ane o~ekuje i stagnacija kupovne mo}i.

Agencija za privredne registre nema svoju inspekciju, nema terenske slu`be. Oni tako|e ne dostavqaju nikakav {tampani materijal ili CD-ove privrednicima. Privredni subjekti mogu dobiti podatke iz registra Agencije, a to se mo`e samo pismeno preko wihove posebne slu`be. D. V. DIreKtOr „srBIJaGasa” DU[an BaJatOVI]

U Pan ~e vu ga sna elek tra na

– U Pan~evu je planirana izgradwa jedne gasne elektrane snage 450 megavata u saradwi sa strate{kim partnerom – izjavio je ju~e generalni direktor „Srbijagasa„ Du {an Ba ja to vi}, i ukazao na to da bi struja koja bi se prodavala iz takvih elektrana morala biti skupqa i ko{tati od 6,5 do 7,5 evrocenti kilovat-~as. Bajatovi} je rekao da je prilikom nedavne posete ru ko vod stva „Ga spro ma„ „Srbijagasu„ razgovarano o izgradwi ukupno ~etiri gasne centrale u Srbiji, i to u Beogradu, Novom Sadu, Pan~evu i Ni{u. On je kazao da bi se izgradwa gasnih elektrana vi{e isplatila nego izgradwa vetrogeneratora, ali je dodao da je, da bi se uop{te u{lo u projekat iz grad we tih cen tra la, potrebno da budu obezbe|ene isporuke gasa po ne{to ni`oj ceni da bi se proizvodwa struje iz tih elektrana isplatila. Bajatovi} je ukazao na zna~aj izgradwe tih centrala s obzirom na to da bi, kada bi radila sva industrija u Srbiji i regionu, deficit u snabdevawu stru jom iz no sio oko 20 mi li o na me ga vat-~a so va godi{we. Iz gasne elektra ne u Pan ~e vu elek tri~nom energijom bi se snab de va li Be o grad i Pan~evo.

DneVnI IZVe[taJ BeOGraDsKe BerZe Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

eMU

Valuta

evro

sredwi prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

101,3080

103,3755

105,7531

100,9979

australija

dolar

73,8181

75,3246

77,0571

73,5921

Kanada

dolar

72,6378

74,1202

75,8250

72,4154

Danska

kruna

13,6187

13,8966

14,2162

13,5770

kruna

12,9019

13,1652

13,4680

12,8624

[vedska

kruna

10,9254

11,1484

11,4048

10,8920

[vajcarska

franak

82,5454

84,2300

86,1673

82,2927

4,17

2.750

19.525.000

3,23

115.300

Albus, Novi Sad

2,94

280

1.400

Jubmes banka, Beograd

0,35

14.350

243.950

0,33 Promena %

301 Cena

33.411 Promet

-11,96

736

40.480

Velefarm, Beograd Pet akcija s najve}im padom Fasil, Ariqe [ajka{ka {e}erana, @abaq

Planinka, Kur{umlija Alfa plam, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija

saD

funta dolar

1 1

117,6632 76,1428

120,0645 77,6967

122,8260 79,4837

117,3030 75,9097

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 11. 2011. godine

BELEX 15 (505,18 -1,22)

Promet

BIP u restrukturirawu, Beograd

@itosrem, In|ija V. Britanija

Cena

@itosrem, In|ija

Agrobanka, Beograd norve{ka

Promena %

-11,11

800

8.800

-7,78

3.603

9.302.920

-7,69

12.000

48.000

-4,00 Promena %

7.200 Cena

360.000 Promet

4,17

2.750

19.525.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,05

1.603

8.516.306

NIS, Novi Sad

-1,59

618

2.127.524

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.160

86.405

Soja protein, Be~ej

-1,70

519

260.019

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

426

127.900

Agrobanka, Beograd

-7,78

3.603

9.302.920

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,60

493

637.841

Jubmes banka, Beograd

0,35

14.350

243.950

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,65

1.655

973.116

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,16

5.120

61.440

Alfa plam, Vrawe

NIS, Novi Sad

-1,59

618

2.127.524

0,00

7.500

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

1.500

720.000

Tigar, Pirot

-4,00

7.200

360.000

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.800

604.800

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

340

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

2.000

532.000

svi iznosi su dati u dinarima

STE ^AJ U BA K^O PLA NA^ KOJ KOM PA NI JI

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota26.novembar2011.

KO MU NAL CI NE ZA DO VOQ NI MO GU] NO []U DA PRI VAT NI CI ULA @U U KO MU NAL NA PRED U ZE ]A

Rad ni ci „No pa la” Sa mo gro bqa i vo da na tr `i {tu ra da ni su na pro da ju

Od 5. no vem bra u AD „No pal“, fa bri ci ko ja je bi la naj ve }i pro iz vo |a~ elek tro in sta la ci o nog ma te ri ja la na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, te ~e ste ~aj ni po stu pak. Po pis je za vr {en, a za 5. de cem bar za ka za no je pr vo sud sko ro ~i {te na ko jem }e se po ve ri o ci iz ja sni ti o to me {ta }e bi ti s ovom fa bri kom. – Od pre ne ki dan i pre o sta lih 64 rad ni ka na {lo se na tr ì {tu ra da, a pre to ga oko 100 rad ni ka na pu sti lo je fa bri ku – ka è pred sed nik fa bri~ kog sin di ka ta „So li dar nost“ Igor Soldo. – Od bor po ve ri la ca usko ro }e bi ti kon sti tu i san, a u we mu }e se na }i i pred stav ni ci rad ni ka ko ji su po ve ri o ci. Uko li ko se po ve ri o ci slo è da se kre ne u pro iz vod ni ste ~aj, ura dio bi se pro gram kon -

so li da ci je, a ako bi iza we ga sta la i dr `a va, mo glo bi se i}i na re struk tu ri ra we fa bri ke. Uko li ko ne, ste ~aj bi mo gao i}i u dva prav ca: ili da se fir ma pro da u ce li ni

– a mi smo pro tiv to ga – ili da se pro da u de lo vi ma. Za sa da je iz ve sno da „No pal“ ne ra di, a za ste ~aj nog uprav ni ka po sta vqen je Dragoslav Kne`evi}. U sin di ka tu ka `u da bi, uko li ko se uve de pro iz vod ni ste ~aj, wi ho vi

ak ti vi sti bi li i svo je vr sni za stup ni ci fir me u pro da ji ro be i to od Sje ni ce do Su bo ti ce. Ta ko |e, u sin di ka tu ka ù da je je dan od mo gu }ih pro je ka ta i otva ra we cen tra za re ci kla ù elek tron skog ot pa da. – Upo re do se vo de i sud ski pro ce si u ko ji ma na {i rad ni ci tra è pra va, od no sno nov ~a ne pri na dle `no sti iz {traj ka – ka è Sol do. – S pret hod nim di rek to rom pot pi san je spo ra zum o pre stan ku {traj ka ko ji je tra jao 17 me se ci, a u ko je me je u~e stvo va lo 26 rad ni ka. To je ura |e no pre ste ~a ja, a za o sta le pla te i deo re gre sa za go di {wi od mor bi }e is pla }e ni iz ste ~aj ne ma se jer su ugo vor pot pi sa li ta da {wi di rek tor, pred sed nik Uprav nog od bo ra i pred stav ni ci sin di ka ta. M. Su yum

Usva ja we za ko na o ko mu nal nim de lat no sti ma, o jav no-pri vat nom part ner stvu i o kon ce si ja ma tre ba lo bi da omo gu }i pri vat ne in ve sti ci je i bo qe uslo ve za po slo va we u toj obla sti. Po slo ve vo do snab de va wa, tro lej bu skog pre vo za i upra vqa wa gro bqi ma mo }i }e ubu du }e da oba vqa ju sa mo jav na pred u ze }a ili pri vred na dru {tva u ko ji ma je ve }in ski vla snik dr à va ili lo kal na sa mo u pra va s naj ma we 51 od sto ka pi ta la, dok }e sve osta le de lat no sti mo }i da bu du po ve re ne dru gim pri vred nim dru {tvi ma. Se kre tar Udru è wa stam be noko mu nal ne pri vre de u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Branimir Qumovi} iz ja vio je za na{ list da su ko mu nal ci to tal no ne za do voq ni usvo je nim re {e wi ma, ko ja }e se ne ga tiv no od ra zi ti na bez bed nost i xep svih gra |a na Sr bi je jer }e bi ti do ve de ni u si tu a ci ju da ne mo gu da pla te ce nu vo de ili vo znu kar tu, pa }e ili osta ti èd ni, ili }e vo za~ za u sta vi ti vo zi lo i blo ki ra ti sa o- bra }aj. Na i me, ap surd no je o~e ki va ti da }e pri vat ni ci uno si ti pa re u JKP-e bez upra vqa~ kih pra va. Sa go vor nik ka è da je ap surd to {to je raz dvo je no vo do snab de va we i ka na li sa we i pre ~i {}a va we ot pad nih vo da jer se ra di o je din stve nom teh ni~ ko-teh no lo {kom si ste mu i upra vo onaj ko kon tro li {e ka na li za ci ju, od no sno ure |a je za pre ~i {}a va we, kon tro li {e ceo si stem, ko ji se ne mo è de li ti. On ka è da su kon ce si je na ko mu nal ne si ste me ap so lut no ne pri hva tqi ve jer }e kon ce si o nar na sto ja ti da za vre me na ko je mu je da ta kon ce si ja iz vu ~e mak si ma lan pro fit, a da se ra di o we go vom vla sni {tvu, si gur no bi se po na {ao dru ga ~i je. – Glav ni pro blem ko mu nal nih si ste ma su ce ne ko mu nal nih pro iz vo da i uslu ga – ka è Qu mo vi}. – Uvek smo pi ta li za {to na {im pre-

Re ì ra ni gu bi ta {i Qu mo vi} sma tra da je po slo va we JKP-a u pot pu no sti re ì ra no od osni va ~a i da su gu bi ta {i za hva qu ju }i osni va ~u ko ji opre de qu je uspe {nost kon kret nog pred u ze }a. Ako no vo po sta vqe ni di rek tor ne ke ko mu nal ne fir me do bi je za da tak od ono ga ko ga je usto li ~io da u od re |e nom ro ku mo ra da za po sli jo{ to li ko i to li ko rad ni ka, on da je ja sno, ob ja {wa va sa go vor nik, ko je od go vo ran za po sto je }e sta we. Za to su tra ì li da se no vim za ko nom de fi ni {e po zi ci ja JKP-a, a de fi ni sa no je ko me mo è da se po ve ri wi ho va de lat nost. d u ze }i ma ni su da ti isti uslo vi kao {to }e se da ti bu du }im part ne ri ma, od no sno vla sni ci ma, ko ji }e, zna se, od mah po di }i ce ne tri do pet pu ta. Ve }in ski udeo dr à ve u vo do vo du od naj am we 51 od sto ka pi ta la ni je do voq na ga ran ci ja ni za kon tro li sa nu po li ti ku ce na ni za si gur nost pi ja }e vo de, {to po tvr |u je pri mer bu dim pe {tan skog vo do vo da u ko jem Fran cu zi ima ju sa mo 26 od sto ka pi ta la, a sve jed no su iz vu kli ve li ki pro fit. Do }i }e vre me da gra |a ni ne }e mo }i da pla te ce nu vo de, a vo da ne ma sup sti tut. S dru ge, pak, stra ne, ka da se ne ko me po nu di da ulo ì ka pi tal, we go vo je le gi tim no pra vo da è li da ostva ri pro fit. We ga ne za ni ma stan dard gra |a na, so ci jal na po li ti ka, zna se ko ji je we gov mo tiv. A da bi in ve sti to ri u{li s nov cem, oni }e

naj pre sa gle da ti na ~in ka ko da ostva ri ti pro fit, a s po sto je }im ce na ma si gur no ne }e. Qu mo vi} ka è da bi bi lo bo qe re {e we da je ostao na sna zi do sa da {wi Za kon o ko mu nal nim de lat no sti ma uz ma le ko rek ci je i re al nu po li ti ku ce na u du èm pe ri o du. Ova ko, si ste mi su sve sno iz ra u bo va ni, stvo ren je pri vid da se vi {e ni {ta ne mo è ura di ti pa po {to ne ma pa ra za raz voj, ne ko tre }i tre ba da u|e sa svo jim ka pi ta lom, {to je, tvr di sa go vor nik, re a li za ci ja in te re sa ne kih lo bi gru pa. To ne mo è za do vo qi ti ni pred stav ni ke ko mu nal nih pred u ze }a ni gra |a ne. Za to, sma tra sa go vor nik, pro te sti ko je or ga ni zu je sin di kat ko mu na la ca ni su sa mo u wi ho vom in te re su ve} i in te re su svih gra |a na Sr bi je jer je ugro èn na ci o nal ni in te res. R. Da u to vi}

POQOPRivRedA

subota26.novembar2011.

P{enica raste, kukuruz pada Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ovonedeqni promet bio je svega 270 tona, ili oko 4,9 miliona dinara, i koli~inski je 66,87 odsto mawi, a vrednosno 73 odsto nego sedam dana pre, saop{tila je ju~e ta berza. Razlog tako malom prometu je, po ocenama direktora Produktne berze @ar ka Ga le ti na, odluka Vlade Srbije da se preko te berze za potrebe Republi~ke direkcije za robne rezerve otkupi 50.000 tona kukuruza po 18 dinara kilogram.

dnevnik

FIR MA „AGRO SA VI]” DU @NA SE QA CI MA ZA SO JU

Prevareni zemqoradnici u Ba~kom Jarku Da paori u svakom poslu s otkupqiva~ima treba da otvore ~etvoro o~iju da ne bi izvukli debqi kraj pokazalo se, na`alost, bezbroj puta. Na p{enici su ojadili vojvo|anske poqoprivrednike za desetine miliona evra, varaju ih otkupqiva~i, tj. nakupci sviwa, i kako ko stigne. Ove jeseni probleme su im zadali pojedini trgovci sojom, a jedan od prevarenih poqoprivrednika je i Mi le Kon ti} iz Ba~kog Jarka. On je, naime, bio primoran na to da tu`i privatnu kompaniju „Agro Savi}„ iz istog mesta jer mu nije platila otkupqenu soju vrednu 13.550 dinara. Ova kompanija je otkupila soju po 36 dinara kilogram i Kon-

ti}u odlaè isplatu ve} dva meseca. – Zvao sam ih nekoliko puta, javili su mi se jednom i obe}ali mi novac 1. oktobra. Kada mi pare nisu bile ispla}ene, zvao sam ih, ali mi se niko nije javqao – rekao je Konti} za na{ list. Na{ sagovornik sigurno nije od onih poqoprivrednika koji ra~unaju na boqi profit i svoju robu nepromi{qeno daju novim, „neproverenim„ igra~ima na trì{tu kada im takvi ponude daleko boqe komercijalne uslove od ostalih. On je soju predao otkupqiva~u koji nije obe}ao nerealnu, ve} upravo cenu kakva je bila na trì{tu. Naime, svi su soju

pla}ali od 35,5 do 36 dinara kilogram, ali, za razliku od firme „Agro Savi}”, koja je seqacima ostala du`na, isplatu su po~eli u septembru i uglavnom su sve u roku zavr{ili. Direktor kompanije „Agro Savi}” Mi le Sa vi} rekao je za „Dnevnik” da je svestan situacije ali da trenutno ni{ta ne mo`e da u~ini. – Pregovaramo o prodaji firme „MK-grupi„. Sve je trebalo da bude zavr{eno jo{ pre deset dana. Sada je sve u wihovim rukam – rekao je Savi}. Ovo nije prvi i jedini ovakav slu~aj u Ba~kom Jarku jer postoji jo{ nekolicina me{tana koji su tako|e prevareni. J. D. IZ LOV RI BE U DE SPO TO VU

NA ZA JAM PET MI LI JAR DI DI NA RA

Ostalo jo{ pet dana za paorske kredite – Angaòvawe svih tehni~kih i kadrovskih kapaciteta ber ze za re a li za ci ju ta ko obimnog posla svakako je jedan od osnovnih razloga za rekordno mali promet robe u postupku berzanske organizacije kupoprodaje – kazao je on, i dodao da se kukuruzom na ber zan skom tr ì {tu to kom ove sedmice ina~e trgovalo po prose~noj ceni od 16,52 dinara kilogram, a to je 1,04 odsto niè nego prethodne nedeqe. – Cena ima svoju trì{nu logiku formirawa, tako da ~ak ni ponuda dràve da otkupquje kukuruz po 18 dinara nije uticala na to da se cena na ko mer ci jal nom tr ì {tu pomeri navi{e – ocenio je direktor Produktne berze. Po wegovim re~ima, p{enicom se na berzi protekle sedmice trgovalo veoma malo, i to po prose~noj ceni od 19,96 dinara kilogram, {to je rast od 2,91 posto u odnosu na cenu prethodne sedmice. – Ukidawe administrativnih ograni~ewa na uvoz p{enice u Makedoniji, kao i ne{to ve }i in te res do ma }ih mlinara za doma}e hlebno ìto, uticalo je na rast cene pa zato Srbija danas ima trenutno jednu od najskupqih p{enica na trì{tu u Evropi – kazao je Galetin.

Poqoprivrednici su uzeli gotovo 9.000 subvencionisanih kredita, a najvi{e su ih koristili za biqnu proizvodwu, sto~arstvo i refinansirawe postoje}ih zajmova. Ta~nije, kako je kazao dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede i trgovine Igor Mom ~i lo vi}, zakqu~no sa 17. novembrom odobren je 8.961 subvencionisani poqoprivredni kredit u ukupnom iznosu od 5,06 milijardi dinara. – Krajwi rok za podno{ewe zahteva za subvencionisane kredite s fiksnom kamatnom stopom od osam posto godi{we je 1. decembar – podsetio je on. – Za kredite mogu konkurisati registrovana poqoprivredna gazdinstva, preduzetnici, zadruge i male kompanije kojima je poqoprivreda osnovna delatnost. Mom~ilovi} je naveo da je maksimalni iznos kredita po korisniku pet miliona dinara, osim za zemqoradni~ke zadruge, za koje je 15 miliona dinara. – Ako je korisniku na osnovu zahteva odobren kredit mawi od maksimalno dozvoqenog iznosa, on ima pravo da podnese novi zahtev za odobravawe novog kredita za razliku do maksimalnog iznosa – naglasio je Mom~ilovi}. – Krediti se odobravaju za biqnu i sto~arsku proizvodwu, nabavku mehanizacije i opreme i podizawe poqoprivrednih objekata, a predvi|ena je i mogu}nost za refinansi-

Cu ri i rok za ze mqi {te Rok za podno{ewe prijava za kontrolu plodnosti obradivog zemqi{ta i istraìva~ke radove je 1. decembar, dok je za ostale namene krajwi rok 16. decembar ove godine. Obrazac za prijavu moè se preuzeti u Upravi za poqoprivredno zemqi{te, Obili}ev venac 9 u Beogradu, ili sa zvani~nog sajta Ministarstva poqoprivrede i trgovine (www.minpolj.gov.rs). Dodatne informacije se mogu dobiti na telefone: 011/3348–052 i 011/3348–046. rawe kratkoro~nih poqoprivrednih kredita iz pro{le godine. Ugovore o subvencionisawu dela kamate za dinarske kredite namewene finansirawu primarne poqoprivredne proizvodwe u junu su potpisali Agrobanka, Kredi agrikol banka, Hipo Alpe-Adrija, Komercijalna banka, Po{tanska {tedionica i Sosijete ène-

ral banka. U „Slu`benom glasniku” objavqena je i Uredba o Programu izvo|ewa radova na za{titi, ure|ewu i kori{}ewu poqoprivrednog zemqi{ta u 2011. godini, za koje su predvi|ena podsticaji od ukupno 2,25 milijarde dinara. Od toga je iz republi~kog buxeta izdvojeno deset miliona, a ostatak je obezbe|en iz dodatnih

prihoda, navedeno je u Uredbi koja je stupila na snagu 19. novembra. Visina podsticajnih sredstava zavisi od podru~ja i namene ulagawa (navodwavawe, odvodwavawe, kontrola plodnosti, kalcizacija kiselog zemqi{ta i sli~no). Raspodelu i dinamiku kori{}ewa podsticajnih sredstava obavqa}e Ministarstvo poqoprivrede, na osnovu sprovedenog konkursa i u zavisnosti od obezbe|enih para. Kako je re~eno u Ministarstvu, raspisan je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za za{titu, poboq{awe kvaliteta i modernizaciju poqoprivrednog zemqi{ta u 2011. godini. Konkurs obuhvata i izgradwu i rekonstrukciju sistema za navodwavawe i odvodwavawe zemqi{ta, poboq{awe kvaliteta i kontrolu plodnosti zemqi{ta i istra`iva~ke projekte. Na konkurs se mogu prijaviti lokalne samouprave, poqoprivredne savetodavne stru~ne slu`be, centri za organsku proizvodwu, poqoprivredne {kole, fakulteti, instituti i stru~ne slu`be, kaznenovaspitne i socijalne ustanove, kao i zadu`bine, crkve i verske zajednice. Novac je namewen za ure|ewe zemqi{ta, revitalizaciju poqskih puteva, dobrovoqno grupisawe parcela, protiverozione radove i obele`avawe poqoprivrednog zemqi{ta u privatnoj S. G. svojini.

Na 200 hektara 170 tona {arana Izlov ribe iz ribwaka Zemqoradni~ke zadruge „Despotovo“ u Despotovu je u punom jeku, a na oko 200 hektara o~ekuje se 170 tona konzumnog {arana prose~ne te`ine ve}e od 2,5 kilograma. Tako|e, ribari iz Sentivana, ina~e starog ime na ovog se la s oko 2.000 stanovnika, obezbedili su i ribqu mla| za novu proizvodwu.

U ovoj zadruzi je 44 zaposlena koji imaju redovne plate posle nekoliko godina kada je plata kasnila. Svoju ribu zadrugari plasiraju preko novosadske firme DOO „Konzum“, a osim ribarstva bave se i ratarstvom na oko 140 hektara. Ove jeseni ostvarili su prose~an prinos od deset tona kukuruza u zrnu po hektaru, 3,1 tone soje i 54 tone {e}erne repe po hektaru. M. Su yum

ZRE WA NIN SKA SE ME NAR SKA KU ]A OTI [LA U STE ^AJ

„Seme” u ba{ gadnom sosu Od lu kom zre wa nin skog Privrednog suda, u semenarskoj kompaniji “Banatseme” iz Zrewanina uveden je ste~ajni postupak. Predlog da ovo preduze}e, koje potresaju broj ni po slov ni pro ble mi, ode u ste~aj, uputila je Razvojna banka Vojvodine jer je konstatovano da je ra~un “Banatsemena” do 31. oktobra bio u minusu 203,2 miliona dinara, odnosno da firma ne izmiruje finansijske obaveze 558 dana. Za ste ~aj nog uprav ni ka imenovan je Dra gan Bo ì}, a ste~ajni sudija Ra do mir Ra doj ~i} objasnio je da }e, posle ovakvog razvoja doga|aja, svih ~e tr de se tak za po sle nih, po sili zakona, dobiti otkaze. Radoj~i} je dodao da ste~ajni uprav nik pri vre me no mo è angaòvati onoliko radnika koliko je potrebno da se eventualno doradi seme koje ovde imaju na zalihama, odnosno da se adekvatno obezbedi imovina fabrike. Protiv ste~aja na sudu se se izjasnili pred-

ti od “Agrokoopa“ kao ste~ajnog du`nika, taj novac potra`uje od “Banatsemena“. Re~ je, ina~e, o kreditu koji je 2006. godine “Agrokoop“ dobio od Metals banke, sada Razvojne banke Vojvodine, a zrewaninska firma je prihvatila da

direktora, sada pokojnog Radice Bolozana, “Banatseme“ prihvatilo da bude takozvani je mac-pla tac “Agro ko o pa“, {to banci daje za pravo da potra`ivawe napla}uje po svom izboru – bilo od glavnog du`nika ili od jemca.

Za po sle ni upo zo ra va li na lo{ sce na rio

sednik Upravnog odbora “Banatsemena” Vo jin Ko va~ ki i ~la no vi Sa { a Kul p i n ac i Bra ni slav Kne è vi}. Kova~ki je poku{ao da ospori pravo na potraìvawa Razvojne banke Vojvodine. Naveo je, naime, da ova banka svojih 157 miliona dinara potraùje zapravo od no vo sad skog pred u ze }a

“Agrokoop”, a ne od “Banatsemena”. Po{to je u “Agrokoopu” ta ko |e otvo ren ste ~aj, Kova~ki smatra da bi Razvojna banka Vojvodine, u postupku pred no vo sad skim Pri vrednim sudom, trebalo da dokaè osnovanost svog potraìvawa pa ako u tome uspe, a novac ipak ne moè da napla-

U ìù interesovawa zrewaninske javnosti “Banatseme” je dospelo krajem septembra, kada su radnici stupili u generalni {trajk i obustavili proizvodwu, zahtevaju}i od rukovodstva isplatu osam zaostalih plata. Osim zarada, traìli su i da im nadle`ni odgovore za{to je firma prezaduèna. Zaposleni su jo{ tada upozoravali na to da }e, ako i “Banatseme” zadesi sudbina brojnih drugih zrewaninskih firmi, ostati bez posla i da }e se na}i na birou za nezaposlene a onda }e, s obzirom na to da su mnogi starije ìvotne dobi, te{ko na}i drugo zaposlewe. Ispostavilo se da su bili u pravu. ga ran tu je we go vo vra }a we. Ba{ tu ~iwenicu “potegao” je pred sudom i advokat banke Bra ni slav Fi li po vi}, koji je objasnio da je oktobra 2006. godine, s potpisom tada{weg

Kada se govorilo o “Banatsemenu”, ~esto se isticalo da se ne zna pouzdano ko je zaista vlasnik ove semenarske ku}e. Zaposleni su tvrdili da ni wima nisu poznati imovinski

odnosi u preduze}u, sem da je 23 odsto akcija u rukama malih akcionara. Kao prvi vlasnik, na kon pri va ti za ci je, spomiwan je kontroverzni novo sad ski bi zni smen Zo r an ]o pi}, ina~e i gazda zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza IPOK, kome se u Srbiji sudi zbog sumwe da je u~estvovao u prawu novca narkobosa Dar ka [a ri }a, zara|enog prodajom narkotika. Na javnosti nepoznat na~in, upra vqa we nad “Ba nat se me nom” kasnije je, navodno, preuzeo \or |e Bo ì}, ovde poznat kao ve}inski vlasnik pekarske industrije “@itoprodukt”. Ali, Boì}u je re{ewem Vi{eg suda u Beogradu privremeno zabraweno da raspolaè akcijama “@itoprodukta” zbog sumwe da je, kao je dan od biv {ih ~el ni ka PIK-a “Zemun”, imovinu stekao kri mi na lom. Me |u tim, spomiwe se i da je posle ovoga stvarni vlasnik “Banatsemena” ostao Zoran ]opi}. @. Ba la ban

KOD NAJ LON PI JA CE

Na pla ta par kin ga i su bo tom Na pla ta par kin ga na pri vre me nom par ki ra li {tu kod Naj lon pi ja ce od da nas }e se oba vqa ti i su bo tom, a ovo je po treb no, ka ko ka ù u „Par king ser vi su” ka ko bi se zbog sve ve }e po se }e no sti pi ja ce „po boq {a li uslo vi ko mu nal nog re da”. Dnev na kar ta ko ja ko {ta 79 di na ra mo è se ku pi ti na ki o sci ma ili se mo è po sla ti SMS na broj 8214. Isto vre me no, na par ki ra li {tu u Uli ci @i vo ji na ]u lu ma, kod „Naj lo na” par kin gom se su bo tom ne }e na pla }i va ti pa se ape lu je na su gra |a ne da ko ri ste ovaj pro stor. B. M.

Dva ki o ska pro da ju mar ki ce Ki o sci grad skog pre vo zni ka, u [a far ko voj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce da nas }e pro da va ti de cem bar ske mar ki ce, od 8 do 15 ~a so va. I na red ne su bo te ovi ki o sci }e ra di ti po istom rad nom vre me nu. Od po ne deq ka mar ki ce za de cem bar }e mo }i da se ku pe od 5.30 do 19.30 ~a so va u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce. Uz ove ki o ske, od 1. do 7. de ce me bra bi }e otvo re ni i

ki o sci na No vom na se qu i u Stra `i lov skoj uli ci kod fa kul te ta. I oni }e bi ti otvo re ni od 5.30 do 19. 30 ~a so va. Ki o sci preo pu ta Li man ske pi ja ce, kod biv {e Lu tri je Voj vo di ne, na pla tou Spen sa, na uglu uli ca Mak si ma Gor kog i Bu le va ra oslo bo |e wa i pre ko pu ta Rob ne ku }e „Ba zar„ ra di }e, ta ko |e, od 1. do 7. dec me bra, ali od 10 do 17 ~a so va. Z. D.

Novosadska subota26.novembar2011.

An ti stres re cept de noj dvo ra ni u zim skim ~a ro li ja ma mo gu u`i va ti su bo tom i ne de qom od 22 ~a sa do po la sa ta pre po no }i, uz mu zi ku, to pli ~aj i dra gu oso bu. [ta god od po nu |e ne dve va ri jan te iza bre te ne }e te po gre {i ti, jer su obe stva ri lep na ~in za is pu wa va we slo bod nog vre me na.Ako ni {ta dru go, bar }e te u`i va ti u ne ~e mu dru ga ~i jem i po ma lo ro man ti~ nom, a tro {ak vam ne }e bi ti ni {ta ve }i ne go da ste od lu ~i li da iza |e te sa pri ja te qi ma na pi }e u ne ki od no vo sad skih lo ka la. B. Markovi}

„^va rak fest” danas u Ka}u „^va rak fest”, dru gi po re du, odr `a }e se da nas u Ka }u. Ma ni fe sta ci ju }e u 11 ~a so va sve ~a no otvo ri ti pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Tak mi ~ar ski deo tra je do 15 ~a so va, po sle ~e ga }e bi ti pro gla {e ni po bed ni ci. Fest je po kre nut je sa ide jom da se o~u va i ne gu je tra di ci ja voj vo |an ske ku hi we i na rod nih obi ~a ja. Ina ~e, “^va rak fest” je ovog me se ca na saj mu se o skih ma ni fe sta ci ja Voj vo di ne „Ro gaq” pro gla {en za ma ni fe sta ci ju ko ja obe }a va. - ^va rak je ste auten ti~ na pre ra |e vi na Voj vo di ne, a mi bi vo le li da pre ra ste u brend Sr bi je - re kao je pred sed nik Udru `e wa gra |a na Ka }a i je dan od

U po ne de qak ras pa kivawe po nu da za bu se ve Ko mi si ja za ten der pri Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad” u po ne de qak otva ra po nu de za in te re so va nih pro da va ca ra di ku po vi ne 16 so lo auto bu sa na gas. Grad ski pre vo znik ova vo zi la ku pu je iz sop stve nih pri ho da, pa ka da je ob ja vio jav ni oglas ni je na veo ko li ko pla ni ra da po tro {i nov ca za po no vqe ni po stu pak.

Po nu de za pet so lo auto bu sa, ta ko |e na gas, bi }e otvo re ne 5. de cem bra. Ovi auto bu si bi }e ku pqe ni nov cem iz bu xe ta gra da. Ove go di ne grad ski pre vo znik je ku pio 11 auto bu sa na gas, i to {est so lo vo zi la i pet mi ni bu se va. Ku po vi nom auto bu sa ko ji ume sto di zel go ri va tro {e gas grad ski pre vo znik po ku {a va da ko ri sti eko no mi~ ni je go ri vo. Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

mo ru de {a va wa ko ji ma mo `e te is pu ni ti slo bod no vre me na la zi se i po nu da za no} no ku pa we i kli za we na Spen su, {to je od li~ na va ri jan ta za u`i va we i opu {ta we. Svi oni ko ji pre ko ne de qe na por no ra de mo gu ta ko se be po ~a sti ti ku pa wem ne de qom u ter mi nu od 20.30 do 22.30 ~a sa, {to je ide al no za oslo ba |a we stre sa. Kraul, pr sno ili tek br~ ka we od li ~an su na ~in za pu we we ba te ri ja pred no vu rad nu sed mi cu. Sa dru ge sta ne, oni ko ji ma vi {e go di re kre a ci ja u le -

GRAD SKI PRE VO ZNIK I TEN DER

ini ci ja to ra odr `a va wa ove ma ni fe sta ci je Mi ro slav Pi qi}. Na pro {lo go di {wem “^va rak fe stu” u~e stvo va lo je 45 eki pa ko je su se tak mi ~i le u to pqe wu ~va ra ka i 50 iz la ga ~a ra znih pro iz vo da po ko ji ma se Voj vo di na pre po zna je. Fest je la ne po se ti lo pre ko 15 hi qa da po se ti la ca iz ra znih kra je va Sr bi je, a ove go di ne se o~e ku je pre ko 50 tak mi ~ar skih eki pa i ve }i broj iz la ga ~a. Bi }e pri ka zan bo gat kul tur no umet ni~ ki pro gram u ko jem }e u~e stvo va ti KUD „Ste van Mo kra wac” iz Ka }a, KUD „Pe te fi [an dor” iz Ka }a, pe va~ Mi {a Bli za nac sa svo jim or ke strom i mno gi dru gi. A. Va.

V remeploV

DU NAV NI SKO PAO

Ru ku ju se Ribarac i [trand Re kord no ni zak vo do staj Du na va ko ji iz no si 33 cen tri me tra, pre ma po da ci ma Hi dro me te o ro lo {kog za vo da, do veo je do to ga da su se for mi ra li pe {~a ni spru do vi ce lim to kom kroz No vi Sad. Od 2003. go di ne ni je za be le èn ova ko ni zak vo do staj, a plo vid ba te ret nih i put ni~ kih bro do va je ote à na. Ova kvo sta we ne ide na ru ku oni ma ko ji plo ve, ali ni ri bo lov ci ma ko ji pe ca ju na na oba la ma na {eg gra da Pre ma prog no za ma ni vo re ke }e i da qe bi ti u stag na ci jij, ili }e jo{ opa da ti, a „kriv” je ne do sta tak ve }ih pa da vi na, ko jih ni je bi lo jo{ od ju la. Ko li ko je ni vo re ke ni sko pao naj bo qe se vi di na pri me ru sa sli ke gde se vi di da sa [tran da mo è sko ro pre pe {a ~i ti na Ri ba rac. G. ^.

Fo to: F. Ba ki}

„RA DO SNO DE TIW STVO” PO ^I WE VE LI KI PRO JE KAT

Grad wa me ga ku hi we po~iwe u utorak Sve ~a no otva ra we ra do va na iz grad wi cen tral ne ku hi we za ka za no je za uto rak, na ja vio je di rek tor „Ra do snog de tiw stva„ Bo ri slav Sa mar xi}. Do du {e, gru bi ra do vi na pla cu u zo ni Se ver 2 su ve} po ~e li, vi {e od me sec da na ras kr ~i van je te ren i pri pre man za sta vqa we ka me na te meq ca. Ka da ku hi wa bu de iz gra |e na ima }e ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no i on }e bi ti do vo qan za na red nih 15 go di na.

Po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa iz dvo jio je 541 mi lion di na ra za iz grad wu no ve cen tral ne ku hi we PU „Ra do -

Ku hi wa }e ima ti ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no sno de tiw stvo”. U no vom objek tu bi }e ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we za teh ni~ ku slu `bu. Obro ci za ma li {a ne sa da se

pri pre ma ju u dve ku hi we. Jed na je u Uli ci Pa vla Si mi }a, a dru ga na Te le pu. - Naj sa vre me ni ja opre ma bi }e po ”ha sap” si ste mu kon tro le hra ne i pre ma mno {tvu ISO stan dar da- ka è Bo ri slav Sa mar xi}.- To, do sa da, ni je uve la ni jed na obra zov na in sti tu ci ja u Evro pi. Ni smo ni mi mo ra li, jer ne ma mo oba ve zu, ali è li mo da po ka è mo ka ko mo è da funk ci o ni {e pred {kol ska usta no va sa 15.000 de ce. Q. Na.

IZ LO @BA U MU ZE JU U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Sil ni ve ko vi fru {ko gor skog vi na

Sa punyije osve tqa va le grad Po sle ne u spe log po ku {a ja da grad osve tqa va naj no vi jim ma te ri ja lom, na zva nim, fo to gren, Ma gi strat je od lu ~io da se po no vo ko ri sti oko 150 fe we ra sa pe tro le u mom. Pra vo da oba vqa taj po sao do bi la je pr va sa pun xij ska za dru ga, ko ja je ima la sa -

mo pet ~la no va. Iz go di ne u go di nu odr `a va na je li ci ta ci ja za osve tqe we gra da na ko joj su uvek naj u spe {ni ji bi li sa pun xi je. A 26. no vem bra 1876. oni uop {te ni su ima li tak ma ca. Ta ko je bi lo i u na red ne tri go di ne. N. C.

Ne {to vi {e od dve sto ti ne pa `qi vo i zna la~ ki oda bra nih eks po na ta, od ko jih ne ki po ti ~u iz an ti~ kog do ba, sa stav ni su deo im po zant ne iz lo `be „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re„ vi {eg ku sto sa Mu ze ja gra da No vog Sa da Du {an ke Mar ko vi}, ko ja je otvo re na u Za vi ~aj noj zbir ci u Srem skim Kar lov ci ma. Autor ka iz lo `be pred sta vi la je te mu kroz ne ko li ko seg me na ta. Deo po stav ke go vo ri o isto ri ja tu vi no gra dar stva i vi nar stva na Fru {koj go ri i ulo zi ko ju su te dve pri vred ne gra ne ima le na ovom pod ru~ ju. Za tim se po za ba vi la uti ca jem vi no gra dar stva i vi nar stva na dru ge pri vred ne gra ne, pre sve ga za nat stvo i tr go vi nu. Deo po stav ke od -

no si se na teh no lo {ki pro ces od sad we i ka le mqe wa lo ze do pre ta ka wa vi na u po dru mu.

Tu su i eks po na ti, ras po re |e ni u pro sto ri ja ma ne ka da {we ba ron ske re zi den ci je po ro di ce Ra -

ja ~i}, ko ji go vo re o ulo zi vi na u na rod nim obi ~a ji ma, te o po ja vi mo ti va gro `|a, lo ze i vi na u umet no sti. Mar ko vi }e va je deo svo je iz lo `be po sve ti la da na {wim vi no del ci ma i vi no gra da ri ma sa ove vin ske pla ni ne iz la ù }i eti ke te i wi ho va vi na. Ovom sve o- bu hvat nom iz lo `bom, ko ju je otvo rio za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Zo ran Man di} i ko ja se mo è po gle da ti u na red nih go di nu da na, autor ka i tim ko ji je ra dio na we nom na stan ku è le da pod stak nu otva ra we spe ci ja li zo va nog mu ze ja vi no gra dar stva i vi nar stva na Fru {koj go ri, ko ji bi wi ho vom mi {qe wu tre ba lo da bu de upra vo tu gde i ova po stav ka. Tekst fo to: Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota26.novembar2011.

dnevnik

NE JEWAVA INTERESOVAWE ZA BESPLATNE ULAZNICE

Fo to: F. Ba ki}

OTVORENA NOVA PRODAVNICA „IDEA SUPER”

Za de~ je Svra ti {te 200.000 di na ra za po sli ti jo{ No vo sa |a na - is ta kao je Pa vli ~i}. No vac ko ji je do de qen Svra ti {tu, pri mi la je su per vi zor ka te usta no ve Ani ta Jak {i}. Pre ma we nim re ~i ma, ova do na ci ja }e im omo gu }i ti da se u na red nih {est me se ci snab de ju osnov nim po trep {ti na ma. -Za na {u usta no vu iz u zet no je zna ~aj na po dr {ka gra do na ~el ni ka, kao i kom pa ni je “Idea”, jer }e ova do na ci ja upot pu ni ti kva li tet bo rav ka na {ih {ti }e ni ka, zbog ~e ga smo im ve o ma za hval ni. Dnev no u Svra ti {te do |e i 35 de ce, a ka da se spu sti tem pe ra tu ra o~e ku je mo da }e ih bi ti vi {e - re kla je Jak {i}. N. R.

DANAS U ULICI MODENE

Eko-tor ba za dve pla sti~ ne bo ce „Ka `i DA eko-tor ba ma” na ziv je kam pa we ko ja }e se odr `a ti da nas od 11 do 16 ~a so va is pred In focen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da, u Uli ci Mo de ne. Sva ki gra |a nin ko ji do ne se dve pla sti~ ne bo ce do bi }e jed nu eko-tor bu i edu ka tiv nu raz gled ni cu {tam pa nu na re ci kli ra noj har ti ji. U okvi ru kam pa we bi }e pred sta vqe na i po stav ka lu ta ka na ko ji ma su mo de li iz ra |e -

Otva ra we 35. kwi èv nih su sre ta „Mi li ci u po ho de” bi }e odr à no da nas u 12 ~a so va u O[„22. av gust” u Bu kov cu, a pri go dan pro gram su pri pre mi li u~e ni ci {ko le. U 12.30 ~a so va }e se u Bi bli o te ci „Mi li ca Sto ja di no vi} Srp ki wa” pred sta vi ti pe sni ki we 35. kwi èv nih su sre ta „Mi li ci u po ho de”. D. R.

Pro mo ci ja kwi ge Mir ja ne Jo vi ~i} Kwi ga pe sa ma „Pro su ti bi se ri” Mir ja ne Jo vi ~i} bi }e pred sta vqe na ve ~e ras od 19 sa ti u sve ~a -

noj sa li Kar lo va~ ke bo go slo vi je. Uvod nu re~ odr `a }e re ko tr Bo go slo vi je pro to je rej-sta vro for Jo van Pet ko vi}, a o zbir ci }e go vo ri ti dr Da ni je la Ra do {e vi} i pro fe sor Ol ga Ku mo vi}. Sti ho ve }e go vo ri ti glu mi ca Gor da na \ur |e vi}-Di mi}. U mu zi~ kom de lu pro gra ma }e na stu pi ti me {o vi ti hor Sa bor ne cr kve „Sve ti Ar se ni je” pod di ri gent skom upra vom Mar ga re te Ja wi}. Z. Ml.

Me sa ro{ sli ka u`i vo Ma ni fe sta ci ja „Ba za rart 2011” po ~i we da nas i tra je do 4. de cem bra u TC „Sad No vi Ba zar”. Po se ti o ci }e da nas od 12 ~a so va, na pr vom spra tu, mo }i da vi de ka ko stva ra sli kar Ja no{ Me sa ro{. A. J.

Ula zni ce za ba zen i kli za li {te mo gu se pre u ze ti sva kog rad nog da na od 8 do 19.30 i su bo tom

od 9 do 13 ~a so va u ko ri sni~ kom cen tru „No vo sad ske to pla ne„, na pr vom spra tu Spen sa. B. M.

PO^ETAK LE^EWA SE ODLA@E ZBOG NEDOVOQNO SLOBODNIH TERMINA

Put do spe ci ja li ste tra je me se ci ma Dok pa ci jent stig ne na od re |e ni spe ci ja li sti~ ki pre gled u Dom zdra vqa „No vi Sad”, ko ji mu je neo p ho dan ka ko bi utvr dio uzrok svo jih te go ba i za po ~eo ade kvat no le ~e we, pro |u me se ci. Ne ko li ko su gra |a na ko ji su zva li na {u re dak c i j u po ` a l i l o se upra vo na po ~e tak le ~e wa ko ji se od la `e zbog ne do voq no

slo bod nih ter mi na kod spe ci ja li ste. - Iza bra nom le ka ru sam se ja vi la 1. sep tem bra zbog na pa da vr to gla vi ce pra }e ne po vra }a wem i on me je upu tio na rend gent sko sni ma we vrat nog de la ki~ me pod pret po stav kom da tu le `i uzrok pro ble ma - ka `e ~i ta teq ka „Dne vi ka” ~i je ime je po zna to re dak ci ji. - Me sec i po

ni od pla sti~ nih ke sa. Ciq ak ci je je po di za we eko lo {ke sve sti gra |a na, uka zi va we na pro blem ko ri {}e wa pla sti~ nih ke sa i uvo |e we lo kal nog eko bren da - eko lo {kih tor bi od re ci kli ra ne PET am ba la `e ume sto pla sti~ nih ke sa. Or ga ni za to ri kam pa we su por tal “Bu di eko-fin/a” i Cen tar za odr `i vi raz voj. I. D.

VESTI Kwi `ev ni su sre ti „Mi li ci u po ho de”

spo ra zu ma ko rist je vi {e stru ka, a naj ve }a za No vo sa |a ne ko ji su re dov ne pla ti {e i ko ri sni ci su uslu ga No vo sad ske to pla ne. Ova po g od n ost za gra | a n e tra ja }e do ma ja sle de }e go di ne, a ako se pred vi |en no vac ne po tro {i, pro du `i }e se i na let we me se ce. Svi ko ri sni ci uslu ga „No vo sad ske to pla ne„ mo gu sa svo jim po ro di ca ma bes plat no ko ri sti ti uslu ge ba ze na i kli z a l i {ta jed n om ne deq n o. Oni gra |a ni ko ji ima ju „zlat nu ku gli cu” na svo jim ra ~u ni ma “In f or ma ti k e”, od n o s no re dov no pla }a ju svo je ra ~u ne u po sled w ih {est me s e c i, ima j u pra vo da po me nu te uslu ge ko ri ste sva ki dan.

Fo to: F. Ba ki}

No va „Idea su per„ pro dav ni ca, ko ja se na la zi u Ru me na~ koj uli ci 150, otvo re na je ju ~e. Tom pri li kom ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Idea„ Alek san dar Se ra tli} i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} do ni ra li su ~ek od 200.000 di na ra Svra ti {tu za de cu sa uli ce. Pa vli ~i} je is ta kao da je za grad va `no da u we ga do la ze ozbiq ne kom pa ni je ko je vo de ra ~u na o dru {tve noj od go vor no sti. -Ova do na ci ja, ko ju je obez be di la “Idea”, zna ~aj na je za de cu sa uli ce, jer o wi ma ni ko ne vo di ra ~u na i Svra ti {te im je je di na ku }a. Na dam se da }e “Idea” otvo ri ti jo{ obje ka ta u na {em gra du i ta ko

In te r e s o va w e gra | a n a za bes plat ne ula zni ce za kli za li {te i ba zen je, ka ko ka `u u „No vo sad skoj to pla ni”, iz u zet no ve li ko, o ~e mu sve do ~i po da tak da je za ne pu nih me sec da na ak ci j e su g ra | a n i ma po de q e n o 170.000 ula zni ca, od ko jih je oko 90.000 za ko ri {}e we ba ze na i oko 80.000 za kli za we u le de noj dvo ra ni. Broj is ko ri {}e nih pro pu sni ca iz no si go to vo 17.000. Pod se }a mo, „No vo sad ska to pla na” je u ok to bru po sti gla spo ra zum sa Spen som o iz mi re wu du go va wa za gre ja we u iz no su od 70 mi li o na di na ra, od ~e ga je deo po tra `i va wa na me wen re dov nim pla ti {a ma - ko ri sni ci ma uslu ga To pla ne. Od ovog

Fo to: F. Ba ki}

Za kli za we i ba zen po de qe no 170.000 ka ra ta

da na je tre ba lo Kol cen tru da i da broj le ka ra ne od go va ra mi za ka è sni ma we, a po tom bro ju pa ci je na ta. jo{ dve sed mi ce da do bi jem ter - Dnev na nor ma ne u ro lo ga i ne min kod fi zi ja tra. Na à lost, u rop si hi ja ta ra je pre gle da we 15 tu se avan tu ra zva na za ka zi va we pa ci je na ta, a le ka ri ove slu `be spe ci ja li sti~ kih pre gle da ne dnev no pri me do 25 pa ci je na ta. za vr {a va. Po ku {aj da za ka èm Tu se ne ukqu ~u ju hit ni slu ~a je vi ter min kod ne u ro i si ste mat ski lo ga, ko jem me je pre gle di ko ji Dnev na nor ma po slao fi zi ja tar, gra |a ni mo ra ju ne u ro lo ga i je pro pao, jer je da oba ve zbog ne u rop si hi ja ta ra je za sni va wa rad bi lo ne mo gu }e do pre gle da we bi ti te le fon sku nog od no sa ili ve zu sa ovom slu po la ga wa vo 15 pa ci je na ta, a `bom 22. no vem `we - ka ù iz le ka ri ove bra ka da su za ka Od se ka za ko mu slu ` be dnev n o zi va li pre gle de. ni ka ci je DZ ih pri me do 25 Su tra dan, ka da „No vi Sad”. sam ipak stu pi la u Ne i z b e ` no kon takt sa ovom spe ci ja li sti~ je pi ta we da li }e usko ro po sto kom slu `bom, re ~e no mi je da ja ti sa mo dve ka te go ri je pa ci je po zo vem za me sec da na. Da li }u na ta, a to su hit ni slu ~a je vi, ko do bi ti te le fon sku ve zu i ter ji mo ra ju od mah bi ti pri mqe ni min, to mi ni ko ne mo è ga ran i zbri nu ti i oni pa ci jen ti ko ji to va ti - za kqu ~u je na {a ~i ta ima ju nov ca da se bi omo gu }e teq ka. pre gled kod pri vat ni ka ili u U Do mu zdra vqa ka ù da je do pun skom ra du le ka ra pri mar ogro man pri ti sak na ovu slu `bu ne zdrav stve ne usta no ve. I. D.

ZA POMO] DECI OBOLELOJ OD BATENOVE BOLESTI

Su tra hu ma ni tar ni kon cert na Spen su Ve l i k i hu m a n i t ar n i kon c ert ~i j i je pri hod na me wen de ci bo le snoj od Ba te no ve bo le sti odr `a }e se su tra u 20 ~a so va na Spen su. Or ga ni za tor kon cer ta je na{ pro sla vqe ni ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i}. Na stu pi }e po zna ta ime na sa estra de, kao i mla di ko ji se tek do ka zu ju. Po zva ne su i mno go broj ne kom pa ni je iz No vog Sa da da, pre ma mo gu} no sti ma, ku pe ula zni ce za kon cert i ta ko po mog nu. Su tra na stu pa ju: Mir ja na Alek si}, Iva na Pav ko vi}, Je le na Ko stov, Ste fan Pe -

^ITAOCI PI[U SMS

tru {i}, Mi lan To pa lo vi},Ste van An |el ko vi}, Ne ma wa Ni ko li}, Sla vi ca ]uk te ra{, Pe tar Mi li}, Mi lan Din ~i} Din ~a, Ne boj {a Voj vo di}, za tim u~e sni ci tak mi ~e wa “ Pr vi glas Sr bi je” , tru ba ~i, „Ga ra vi so kak„, „Fraj le„, „Ap so lut no ro man ti~ no„. Ula zni ce od 800 i 1.000 di na ra mo gu se ku pi ti na bi le tar ni ci Spen sa. Ba te no va bo lest je ge net sko obo le we cen tral nog ner vnog si ste ma, me di ci na za sa da ne ma le ka. Na {em ko {ar ka {u Dar ku Mi li ~i }u ni je pr vi put da po ma `e de ci

obo le loj od Ba te no ve bo le sti. O we go vom tro {ku de ca su bi la u Ki nu gde se u le ~e wu pri me wu ju ma ti~ ne }e li je, {to je na iz ve stan na ~in da lo re zul ta te. Pri me nom ma ti~ nih }e li ja pa ci jen ti ma se bo lest uspo ra va i vra }a ju ne ke od iz gu bqe nih funk ci ja. Ba te no va bo lest se ja vqa kod de ce od {est me se ci sta ro sti do osme go di ne, pra te je epi lep ti~ ni na pa di, gu bqe we vi da, mo tor nih funk ci ja i men tal ne spo sob nost. Z. D.

065/47-66-452

Qu bo mo ran na pa sji ì vot Mno go se ras pra vqa o psi ma lu ta li ca ma ko ji po ma lo uje da ju, gre bu, na pa da ju... Ako je pas be san, euta na zi ra ju ga uz sve po ~a sti. Ako ni je be san, oku pa ju ga, na hra ne, iz vi ne mu se na smet wi i pu ste opet na uli cu da ju ri gra |a ne. A gra |a ni? Pa, oni su qu bo mor ni za to {to se ne po sve }u je i wi ma ne ka pa `wa! S’po {to va wem! 063/5230… * * * Bra vo za 063/8044 {to je jo{ ne ko pri me tio dis kri mi na ci ju de ce ko ja po ha |a ju dr àv ne vr ti }e i de ce ko ja po ha |a ju pri vat ne vr ti }e, jer na {oj de ci je us kra }e no do sta to ga. 060/0491… * * * Po zdra vqam zah tev LSV da se uki ne grad ska sla va. Ja bih do dao da se uki nu i sla ve po me nim za jed ni ca ma. Po Usta vu cr kva i ver ske za jed ni ce su odvo je ne od dr à ve, a me sne za jed ni ce su or ga ni za ci je gra |a na sa pod ru~ ja na kom je or ga ni zo va na, a ni ka ko ver ske usta no ve. 063/5243..

* * * Div na je ta Evrop ska uni ja. Sve je ure |e no, sve ga ima. Sve se to i pla }a. Ima i od ~e ga. Ja bih ta mo, ali da mi to ne ko pla }a. Ja ne mam od ~e ga. 064/2466... * * * Ko na~ no smo do bi li de mo kra ti ju u sa mom svet skom vr hu. Te ni ski sa vez Sr bi je kad ih si ro te ne }e ni ko, mi }e mo. Kao u ti le to voj epo hi!! 060/0227... * * * Gra do na ~el ni ~e Je {i }u sa va {im grad skim pre vo zom ste nas ur ni sa li. Gra |a ni No vih Kar lo va ca 066/9339... * * * Po sto ji li u Sr bi ji ne ko ili ne {to {to {ti ti ve }i nu od ma wi na? 064/2149... * * * Jo{ uvek SBB ne ukqu ~u je Ka nal 9, dok ga na KDS pri ka zu ju? 064/2149...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota26.novembar2011.

PO^ETAK SKUP[TINE GRADA ^EKAN PET SATI, SEDNICA ODR@ANA U POKRAJINSKOM PARLAMENTU

@i te qi Boc ki pro va li li u skup {tin sku sa lu @iteqi Bocki, wih oko 20 provalilo je u zgradu i skup{tinsku salu gradskog parlamenta zahtevaju}i da im se iz-

Po li ci ja ni je iz ba ci la ove qude, i smatram da nije odradila svoj posao kako treba odno sno obez be di la rad Skup -

nasilnika - u dahu je rekao Jovanovi}. Jovanovi} je naglasio da od `iteqa Bocki nije dobio nika-

Dva de se tak me {ta na Boc ki uz vi ki va lo „Bo qe da nas po li ci ja ubi je ne go da se tru je mo vo dom ko ja ni je ni za pra we ru ku” gradi vodovodna i kanalizaciona mreà. Nisu èleli da napuste salu i pored prisustva policije, ~ime je ju~era{we za se da we no vo sad skih od bor nika odloèno za ~ak pet sati. Tom prilikom su razvalili su vra ta skup {tin skog do ma, a dvo je rad ni ka obez be |e wa je lak{e povre|eno. Me{tani su uzvikivali „Boqe da nas policija ubije, nego da se trujemo vodom koja nije ni za prawe ruku”. Tim povodom su gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine Aleksandar Jo va no vi} odr à li van red nu konferenciju za medije a sednica je sednica odràna preko puta, u Skup{tini Vojvodine. - Ogor~en sam {to se ovo desilo. Nijedna vlast nije se toliko bavila Bockama i uloìla novca kao {to to ~ini sada{wa. Iz buxetskih rezervi izdvojeno je 10 miliona dinara za ispitivawa zemqi{ta. Kad budu gotova zna}emo slede}e korake. Ne moè se bez gra|evinske dozvole graditi na klizi{tu, jer bi na taj na~in kr{ili zakon. Ne}emo ustuknuti pred nasiqem - bio je jasan gradona~elnik. - Ne~uveno je da se koristi fi zi~ ka si la za is ka zi va we svojih stavova. To je krivi~no delo i time se kr{i demokratija i prelazi se u anarhiju.

{tini grada. Ovo je napad na grad, na dr`avu i wene organe. Ovo se ne bi desilo da grad i Pokrajina imaju ve}u nadle-

Grad ski od bor ni ci u Po kra jin skoj skup {ti ni

„Ni jed na vlast ni je se to li ko ba vi la Boc ka ma i ulo `i la nov ca kao sa da {wa. Ne }e mo ustuk nu ti pred na si qem”, po ru ~io gra do na ~el nik Pa vli ~i}. „Grad }e pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv na sil ni ka”, re kao pred sed nik skup {ti ne Jo va no vi} `nost nad po li ci jom. No vi Sad }e pismeno tra`iti izve{taj policije o doga|aju i podne}e krivi~ne prijave protiv

Stu den te za ni ma ju in ve sti ci je Studenti Odseka za sociologiju i `urnalistiku Filozofskog fakulteta, wih 60, posetili su ju~e gradsku ku}u gde su sa gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em razgovarali o funkcionisawu gradske vlade i nadle`nostima gradona~elnika. Posetioci su se zanimali {ta gradona~elnik preduzima kako bi poboq{ao poslovnu klimu i kakvi su planovi za ure|ewe

Fo to: N. Sto ja no vi}

grada. Gradona~elnik je pomenuo gradsku odluku da se svakom investitoru, koji ula`e vi{e od milion evra i koji zapo{qava nove radnike, odobri popust od 50 odsto na komunalno opremawe zemqi{ta. [to se ti~e ure|ewa grada, osvrnuo se na pove}awe procenta zelenila. Pavli~i} je kazao da postoji ideja da se Gradska ku}a otvori za javnost. A. J.

kav zahtev, da grad ne}e platiti nadoknadu za kori{}ewe sale u Pokrajinskoj skup{tini i da bi odlagawe sednice zna~ilo pobe-

da nasiqa. Pavli~i} je istakao da se zna ko sme da primewuje silu po zakonu i da qudi ne mogu ovako re{avati probleme. Povre|eni radni ci skup {tin skog obezbe|ewa Jo van Vuni} i êdo mir Raki} rekli su da oni fi zi~ ko nasi qe ni su pri meni li, a da oni imaju lak {e po vrede vrata i ki~me, nekoliko hematoma i blago nagwe~ewe le|a. Kad je sednica naj zad po ~ela u Pokrajinskoj sup{ti ni, zasedawe su napustili odbor ni ci Srp ske radikalne stranke, Demo kratske stranke Srbije i Ujediwenih regiona Srbije, {to je ve}ini omogu}ilo da vi{e od 30 ta~aka usvoji bez ras prave za rekordnih 70 minuta. [ef odborni~ke grupe SRS \ura| Jak{i} rekao je da radi kali ne}e da pri sutvuju ovoj lakrdiji, bruci i sramoti jer se ne zaseda u Skup{tini grada, sednica se odràva na dan kad je Vojvodina prisajediwena Srbiji, nije omogu}ena rasprava o Bockama, a LSV daje skandalozan predlog o ukidawu slave. URS je napustio sednicu jer nema elementarnih uslova za rad, a DSS se povukao zbog odbijawa da grad primi delegaciju ìteqa Bocki. Gradska slava \ur|ic je opstala, iako su LSV i SPO glasali za weno ukidawe, ali su demokrate bile uzdràne jer smatraju da treba da se ~uje glas naroda i napravi {ira analiza. Treba ista}i i da je „Toplani” odobreno kreditno zaduèwe od 1,35 milijardi dinara zbog duga prema „Srbijagasu” i da je Grad dao na kori{}ewe „{kodu” @andarmeriji, a dve “tojote” i pet klima ure|ajima Policijskoj upravi Novi Sad. Boris Barjaktarovi} imenovan je za direktora Spensa, a za vr{ioca du`nosti GIC „Apolo” postavqen je Radovan Jekni}. D. Igwi}

G17 plus iz ne ve rio pro gram Udru`ewe gra|ana „NS blok”smatra da je GO G17 plus „sopstvenu autenti~nost i program izneverila naglom promenom kursa i saradwom s Narodnom strankom Maje Gojkovi}„. U ju~era{wem dopisu „NS blok” je naveo da je G17 plus preuzeo „ulogu moralnog i politi~kog arbitra”, povodom saradwe Srpskog pokreta obnove

i Udruèwa, vo|en li~nim interesom. Ako je to deo nove politike GO G17 plus, u redu. Ali ako se ta politika sva iscrpquje u ponavqanim reagovawima ove vrste, mo`da je vreme da o tome porazmisli ne samo najuè rukovodstvo GO G17 plus, nego i druge na{e nekada{we zajedni~ke kolege, kaè se u saop{tewu „NS bloka”. A. J.

„Be li lo” sprem no za sneg

\or|e Horvat.-Slu`ba }e raditi iskqu~ivo prema programu i

Obe le è no pri sa je di we we Voj vo di ne Sr bi ji Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} ju~e je poloìo venac na Spomen tablu na zgradi u kojoj je danas Vojvo|anska banka, gde je 25. novembra 1918. godine odràna Velika narodna skup{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe, kada je odlu~eno da se Vojvodina prisajedini Kraqevini Srbije. Na spomen tablu vence su poloìli i predstavnici Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912 . do 1920. godine.

Pavli~i} je povodom znaja~nog datuma iz srpske istorije kazao:”Veoma je va`no {to se svake godine okupqamo na dana{wi datum koji je opredelio budu}nost na{e zemqe. Ne smemo zboraviti qude koji su doneli pravilne odluke i doprineli miru i stabilnosti. Danas je u Vojvodini u zvani~noj upotrebi {est jezika, i nikada ne treba da se delimo po veri i naciji, ve} da `ivimo u dobrim me|uqudskim odnosima„. Z. D.

Bez vo de Uli ca dr Ili je \u ri ~i }a Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i, bez vode }e od 8 do 16 ~asva, biti Ulica dr Ilije \uri~i}a, od Veqka Petrovi}a do Vladimira Peri}a Valtera. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 0800-333-021. A. J.

„NS BLOK” SMATRA

SMOTRA ZIMSKE SLU@BE U KARLOVCIMA

Smotra mahanizacije i drugih sredstava koje }e JKP „Belilo” iz Sremskih Karlovaca koristiti za ~i{}ewe snega, odr`ana je ju~e u prisustvu predstavnika policije i lokalne samouprave. Zimska slu`ba „Belila” }e ~istiti sneg sa dva traktora, „belarus” i „mahindra”, koji su kupqeni ove godine i univerzalnom ma{inom „dajevu”. Nedavno su nabavqeni rasipa~ za so i plug, koji su montirani na „belarusov” traktor, a ako bude potrebe, rasipa~ }e biti postavqen i na ovaj drugi. - Za sada je pripremqeno 35 tona i soli, a jo{ 55 tona }e biti sukcesivno naru~ivano - ka`e direktor JKP „Belila”

Fo to: R. Ha yi}

planu rada u kom su odre|eni prioriteti kao {to su autobu-

ska stajali{ta, {kole, obdani{te, ambulanta... Nastoja}emo, kada ispunimo prioritetne zadatke, da o~istimo i sve ostale ulice. îsti}emo i one delove Karlovaca gde ìve bolesni, kako bi mogli lak{e da odu do lekara ili da do wih stignu kola Slu`be hitne medicinske pomo}i. Horvat kaè da }e kao i do sada ostavqati so na petnaestak punktova, da je gra|ani sami koriste, a dostavqa}e je i po zahtevu Karlov~ana tamo gde procene da je potrebno. Broj telefona na koji }e Karlov~ani mo}i da se obrate zaposlenima u zimskoj slu`bi „Belila” jeste 635 - 3019. Z. Ml.

IZA MATICE SRPSKE

Ni ~e pri vre me ni par king Po nalogu Zavoda za izgradwu grada, radnici „^isto}e” anga`ovani su na ure|ewu prostora za privremeni parking koji }e biti postavqen na lo-

kaciji iza Matice srpske. Radnici uklawaju razli~ite vrste otpada koji }e po zavr{etku radova biti odne{en na gradsku deponiju. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota26.novembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Da ma s ka me li ja ma” (19), sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Uje`„ (20) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „An |e o ska baj ka” (11)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11, 12.10, 15.10, 16.10), „Po no} u Pa ri zu” (18.10 20.15), „Be smrt ni ci” (18.10, 20.05, 22.35), „Slu `av ke” (15.15), „Kung fu pan da 2 3D” (13.20), „Auto mo bi li „ (14), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (16), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (14.10), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20), „Dug” (18.05, 22.40), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (13, 15.20, 17.45, 20.10, 22.25), „[trup mfo vi 3D” (13.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Su za na De me, Ni ko li na Ko we vi}, Ne li ca Do bri je vi}, Iva Ki{ iz Novog Sada, Ta wa ê ko iz Oxaka, Ma ri na Pod ra {~a nin iz Bukovca, Ana Stra cin ski iz Ba~kog Petrovca i Ta ma ra Ko va ~e vi} iz In|ije, DEÂKE: Je le na Kne è vi}, Ta wa Dra gi {i}, Kri sti na Ku zma no vi}, Dra gi ca \e mrov ski iz Novog Sada, Ma ri ja \or |e vi} iz Be~eja, Le on ti na Jan ko vi} iz Mile{eva, Sne à na Ni ko li} iz Ba~ke Palanke i Jo va na Be {lin iz Titela.

saHRaNE Na gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Nedeqka Ilije Crevar (1918 -urna) u 9.45 ~asova, Jovan Jovana Karapanyin (1955) u 10.30, Veqko Vojina Stanisavqevi} (1946) u 11.15, Marija Josipa Volf (1930) u 12, Milanko Mirka Vila{ (1935) u 12.45, Nada Vojina Nadoveza (1953) u 13.30, Eva Imreta Molnar (1933) u 14.15 i Du{anka Bo`e Pavlov (1928) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Milica \or|a Lu~i} (1929) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Krista \or|a Qiqak (1923) u 11 ~asova. Na novom grobqu u Petrovardinu bi}e sahrawen Rade Save Te{evi} (1940) u 13 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Заштита од поплава за критичне локације СУБОТИЦА: Локална самоуправа у Суботици је ове године издвојила 12 милиона динара за решавање проблема са одвођењем атмосферских и подземних вода. У плану је уређење пет локација. Посебан проблем представља локација код код Јеврејског гробља на углу улица Мајевичке и улице Марка Марулића, јер високи ниво подземних вода је угрожавао стабилност околних кућа, зграда и других објеката. - Ово је друга локација где смо санирали проблем са подземним водама. Прва локација је била чишћење канализационог вода у насељу „Зорка” у улици Киш Ернеа, а ускоро ћемо почети и са радовима у још две веома критичне тачке у насељима Велики Радановац и Макова Седмица. Локације је бирао

Отворени дан у бањи КАЊИЖА: Поводом 98. годишњице постојања Бања Кањижа данас организује „Отворени дан” за све заинтересоване посетиоце. Од 9 и 11 сати грађани ће моћи да погледају сваки сегмент у познатом бањском центру, од кабинета за остеопорозу до терапеутског блока са јединственом подводном екстензијом кичменог стуба до блатних купки. На располагању за питања посетилаца биће лекари, физиотерапеути, рекреатори и друго особље. Руководилац маркетинга Чила Хармат Јакша најављује да ће сви посетиоци бити даривани сувенирима Бање, а у обе туре доделиће се и по десет бесплатних улазница за коришћење базена. Од 14 до 22 сата посетиоци ће моћи на базене, уз промотивне цене. За децу улаз на базен је бесплатан, а за одрасле са коришћењем сауне и ђакузија стаје 150 динара, док је парцијална масажа 400 динара. М. Мр.

Божићни турнир у малом фудбалу

НОВИ БЕЧЕЈ: Органиацији СРЦ „Јединство“, а под покровитељством општине Нови Бечеј, 9. децембра, ће почети Божићни турнир у малом фудбалу, које се у Новом Бечју организује чатврти пут. Организатори не могу предвидети време трајања турнира, јер ће то зависити од броја пријављених екипа. Пријављивање је у току, а трајаће до почетка турнира.Уз котизацију од десет хиљада динара, организатори примају пројаве на телефон 063/71557163. Утакмице ће се у хали СРЦ „Јединство“, играти петком, суботом, недељом и средом.Уколико буде потреба, организатири ће одредити још један дан за одигравање утакмица турнира. Наградни фонд Божићног турнира у Новом Бечеју је 310 хиљада динара, од чега победничкој екипи припада 200 хиљада динара, другопласираној 70, а трећепласираној купи 40 хиљада динара. М. К.

Такмичење соло певача

РУМА: Већ традиционално, 14. по реду, такмичење соло певача „Никола Цвејић” одржава се овог викенда у Свечаној сали школе „Душан Јерковић” у Руми. Тим поводом су организована целодневна такмичења у четири категорије, а свечани концерт победника и додела награда заказани су за данас у 20 часова. Ове године жирију и публици ће се представити 35 најбољих соло певача из целе Србије, а покровитељ је Општина Рума и Фонд „Никола и Марица Цвејић”. Ј. А.

Штаб за одбрану од поплава прошле године и одредио их као најугроженије. Из Фонда за заштиту животне средине издвојено је 10 милиона динара, а остатак средстава из градског фонда за заштиту животне средине рекла је Сузана Дулић, чланица Градског већа задужена за комуналије и екологију. Технички директор предузеДТД „Северена Бачка” ћа Славко Врнџић је рекао да је на локацији код Јеврејског гробља урађено посебно решење. - Изграђена је дренажна шахта са потисним водом и аутоматском пумпом. Та шахта скупља вишак воде, а аутоматска пумпа је потискује ка најближој канализацији. Радови су коштали око 400.000 динара, појаснио је Врнџић. С. И.

Обрадовићева бара чека излетнике

МОКРИН: Планирани радови на такозваном Бегејском каналу код Мокрина, завршени су за ову сезону. Канал је значајан јер одводи воду из северног дела Мокрина и део је пројекта кишне канализације, објашњава председник Месне заједнице Горан Думитров: - Канал је широк 20 метара и ми очекујемо да ћемо комплетно уређење канала завршити наредне године. Покушаћемо да до делова који су недоступни уђемо из појединих башта. На каналу ништа није урађено 37 година, а већ две деценије је у катастрофалном стању. Средства, два милиона динара, обезбеђена су на конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Извођач радова било је Водопривредно предузеће „Горњи Банат”. У току је и последња фаза земљаних

Очишћен канал ће поново одводити воду из северног дела села

и део бетонских радова на Обрадовићевој бари. - Обезбедили смо 3,4 милиона динара што је довољно за неопходне радове - истиче Думитров. - Поставићемо и цеви за пропуст, а сви радови требало би да буду готови крајем новембра или почетком децембра уколико нас време послужи. Би-

Прилика за повезивање образују када је реч о новим технологијама и процесима рада, и да све то, на известан начин, буде

бољшан процес производње и рада, и давање услуга кроз примену стандарда. Јер, без тих стандарда

усклађено кроз још један део пројекта. Циљ тог дела јесте да се привредници усмере на по-

једноставно немамо шта да тражимо на међународном плану, напоменуо је Бабић. Ж. Б.

РАДНИЦИ „АБЦ ФУД” ВЕЋ ТРЕЋИ ДАН ШТРАЈКУЈУ

Одбијен и минимум процеса рада РУСКИ КРСТУР: Запослени у Фабрици смрзнутог поврћа „АБЦ фуд” у Руском Крстуру су већ трећи дан у генералном штрајку, јер траже исплату заосталих плата и разлику минималних зарада за претходну годину. Иако је ова компанија исплатила једну августовску плату, радници истичу да неће покренути производњу док год послодавац не исплати све неисплаћене зараде. Радници тврде да је дуг компаније „АБЦ фуд” према њима близу 50 милиона динара. Ова компанија запошљава око 120 људи од којих у генералном штрајку није само неколико запослених у менаџменту. Председник штрајкачког одбора Михал Хајдук наглашава да су радници уједињени у намери да се изборе за своја права и добију новац који су зарадили. - Руководство фабрике тражи од нас да обезбедимо минимум процеса рада. За њих то значи да од 114 радника, ради нас око 80. Не пристајемо на то јер им више не верујемо, а људи више не могу да раде за џабе - поручио је Хајдук. Међу штрајкачима се јуче могла чути прича да је генерални директор „АБЦ фуда” Чедомир Грбовић, застрашивао раднике да ће добити отказ уколико не обезбеде минимум процеса рада. Хајдук истиче да уколико један радник добије отказ, да ће сви запослени уз помоћ произвођача паприка из Руског Крстура који такође имају велика потраживања према „АБЦ фуду”, изаћи и блокирати капије фабрике. Грбовић је одбацио ове оптужбе и нагласио да је он само предочио радницима одредбе Закона о

У МОКРИНУ ЗАВРШЕНО УРЕЂЕЊЕ БЕГЕЈСКОГ КАНАЛА

РЕГИОНАЛНИ САЈАМ ПРИВРЕДЕ БАНАТА

ЗРЕЊАНИН: Регионални сајам привреде Баната, трећи по реду, одржан је јуче у зрењанинском хотелу „Војводина”. На њему се представило тридесетак учесника из овог дела Војводине, а последњи у низу оваквих сајмова, како је најављено, биће одржан 30. новембра у Ковину. - Ово је прилика да се привредници међусобно упознају и практично припреме за оно што их очекује, а то је промоција на регионалном плану и на европском тржишту. За сада је потребно да препознамо наше потенцијале и удружимо их, како бисмо заједнички наступили на међународном тржишту - рекао је менаџер пројекта Драго Бабић, и нагласио да Банат има ресурсе везане за храну и пољопривреду. Он је додао да овде постоји прилика и да се људи додатно

subota26.novembar2011.

штрајку према којем су они у обавези да обезбеде минимум процеса рада. - Уколико радници не покрену производњу, ми немамо начина да им исплатимо заостале зараде. Један купац из Турске је наручио пет камиона паприке од нас, ми имамо

је он, немају одакле. Председник Удружења произвођача паприка Милан Ковачевић каже да менаџмент фабрике „АБЦ фуд” оваквим изјавама покушава да завади штрајкаче и паприкаре. - Нама су чак сугерисали да утичемо на раднике да прекину штрајк

С недавног протеста паприкара испред фабрике „АБЦ фуд”

спремна два камиона, али морамо обезбедити још три што никако нисмо у могућности ако запослени не буду радили, а тим послом би били у могућности да им исплатимо бар још једну плату. Такође, један купац из Грчке је одустао од сарадње са нама због штрајка и отишао у другу фирму - рекао је Грбовић. Када је реч о дугу компаније „АБЦ фуд” према произвођачима паприка који износи преко 300 хиљада евра, Грбовић истиче да ни паприкарима не могу исплатити њихова потраживања за овогодишњи род паприке уколико радници не обезбеде минимум процеса рада јер, додао

и наставе са радом. Користе штрајк као изговор што нису испунили обећање да ће нам до краја недеље исплатити око трећине дуга, рекао је Ковачевић и подсетио да је преко 180 узгајивача паприке због својих потраживања поднело тужбе против компаније „АБЦ фуд”. Због незваничних прича да актуелни већински власник ове компаније „Евгенија трејд” планира продају фабрике, паприкари очекују да наредне недеље кулско одељење Основног суда Сомбор одреди привремену меру забране продаје покретне и непокретне имовине. М. Кековић

ће урађена дубља ретензија до 3,5 метара, где ће рибе презимити, а овим радовима биће омогућено и да Мокринчани имају купалиште током лета. У току су и преговори са „Нафтагасом” који је власник бунара топле воде удаљеног 800 метара од Обрадовићеве баре, да га уступи

Месној заједници јер постоје технички услови да се вода из овог бунара доведе до саме Баре. Месна заједница конкурисала је и за средства за изградњу бунара који би се налазио на овом излетишту, јер је бунар неопходан за допуњавање воде. У улици Нова ових дана започеће уређење коловоза. Новац, 3, 2 милиона динара, за радове добијен је на конкурсу фонда од игара на срећу, а уколико време послужи можда ће бити асфалтирана ове године. - У тој улици живе људи слабијег материјалног стања, а имамо и једног тешког инвалида. Надам се да ћемо успети да им олакшамо живот и омогућимо бољи приступ селу. Потрудићемо се да и Улица 2. октобар добије асфалт. Ту је пре две године насут шљунак, песак и туцаник, додао је Думитров. А. Ђуран

СВМ ЗАБРИНУТ ЗБОГ НАЧИНА ТРОШЕЊА НОВЦА У СУБОТИЦИ

Ко се спрема за градњу базена

СУБОТИЦА: Председник Градског одбора Савеза војвођанских Мађара Јене Маглаи изразио је забринутост због начина на који градска власт троши паре и користи јавну својину. Према сазнањима СВМ 400 милиона динара исплатиће се авансно извођачу радова за градњу базена и то без икаквих гаранција које би дао извођач. Маглаи тврди да је чуо да поједине грађевинске фирме купују опрему за градњу базена, иако тендер још није завршен. - Ми смо питали на једној од седница локалног парламента због чега је градња обилазнице око Суботице коштала 100 милиона више него што би требало. Како сазнајемо држава је исплатила 50 милиона динара за салаш који се налазио на траси за градњу „ипсилон” крака, радови на измештању далековода су коштали 10 милиона динара, а држава је исплатила и 30 милиона динара штете за усеве пољопривредницима са чијих поседа је извођач радова

узимао земљу. Уместо да су узели земљу у октобру, они су то урадили у јуну у време бербе. Исто тако нисмо добили одговор колико је новца потрошено на „Дужијанцу”. Организатор је рекао да је потрошено 12 милиона, а само четири милиона је обезбеђено од града и покрајине. Шта је са преосталих осам милиона динара? Из ког буџета се тај новац потрошио - питања су које је јавно поставио председник ГО СВМ Јене Маглаи. Маглаи је рекао да је лепа вест што ће се следеће године изградити гранични прелаз Бачки Виногради Ашотхалом, али и да се већ дуго прича о градњи граничног прелаза код Бајмока. - У Бајмоку ће у суботу са се одржи базар здравља. Мислим да би било боље да се оспособи амбиланта са лабораторијом, а не да Бајмочани губе по два дана, један да оду у Суботицу и ураде анализе, а други да подигну резултате - каже Маглаи. С. И.

У НАСЕЉУ НА ЕЛЕМИРСКОМ ДРУМУ ЈОШ ЧЕКАЈУ СТРУЈУ

Сточари протерани с пашњака

ЗРЕЊАНИН: У насељу на елемирском друму, око индустријске зоне за неколико последњих деценија изграђено је око осамдесет мањих кућа с баштама, више објеката за сточарску производњу и подигнуто је неколико воћњака, али у то подручје још није стигла струја. Шеф одборничке групе Српске радикалне странке у Скупштини Зрењанина Саша Сантовац предложио је градоначелнику Милети Михајлову да у буџету за наредну годину предвиди средства за електрификацију тог насеља, као и да та ставка буде наведена у програму Дирекције за уређење и изградњу. - На око 45 хектара сопственог земљишта и државног пашњака, површине око 13 хектара, своје основне и допунске приходе остваривало је око 90 домаћинстава из Зрењанина. Лоцирањем овог насеља у близини града постојале су изванредне могућности, нарочито за сточарску производњу, узгој оваца и говеда. Тако је у претходном периоду подигнуто око 30 мањих објеката за стоку и пет већих фарми. Последњих година, на жалост, дошло је до знатног погоршавања услова за живот и производњу у овом насељу - навео је Сантовац у писму упућеном зрењанинском градоначелнику. Променом коришћења пашњака и њиховим претварањем у грађевинско земљиште, појаснио је он, драстично су се погоршали услови за сточарску производњу. Сточари су буквално протерани са пашњака, а због недостатка електричне енергије нису се могли преоријентисати на интензивније гране сточарске производње.

- Због свега тога сточарство у овом насељу је пред потпуним гашењем. Такође, због недостатка електричне енергије данас је немогуће замислити и савременију и рентабилнију производњу у воћарству и повртарству, а да се не говори о нормалнијим условима за живот у овом насељу. Истичемо да се у овом случају не ради о правом викенд насељу, већ пре свега о насељу у ком већином сиромашнији радници и пољопривредници остварују своје основне и допунске приходе бавећи се пољопривредом. У њему, у око 90 домаћинстава живи приближно 350 људи, од којих је око 100 незапослених. Истовремено, око 20 носилаца домаћинства изјаснило се да би се због нерешених стамбених питања у породици, у случају добијања струје, стално настанило у овом насељу и оставило станове и куће својој деци, образложио је Сантовац предлог радикала, и нагласио да је ово једино насеље на излазу из Зрењанина које нема струју док само неколико стотина метара даље сијају осветљене нове фабрике. Ж. Балабан

vojvodina

subota26.novembar2011.

dnevnik

c m y

КАМПАЊА „16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА” ПРЕДАТА НА УПОТРЕБУ СИГУРНА КУЋА У ПАНЧЕВУ

Ново уточиште за жртве породичног насиља ПАН ЧЕ ВО: Центру за социјални рад у Панчеву предата је јуче на употребу Сигурна кућа јужнобанатског региона, и то на дан када у целом свету почиње кампања солидарности са жртвама породичног насиља, под називом „16 дана активизма против насиља над женама”. Сигурна кућа у Панчеву изграђена је у оквиру заједничке акције Владе Војводине и Фонда Б92, са циљем да сваки центар округа у Покрајини добије модеран објекат за збрињавање жена и деце која су изложена насиљу. - Пре четири године зацртали смо себи задатак да створимо мрежу сигурних кућа. Тако после Зрењанина и Сомбора, отварамо такву кућу у Панчеву, а идуће године у Сремској Митровици - рекао је овом приликом др Бо јан Пај тић, председник Владе Војводине. Указавши да је породично насиље најчешћи и најтежи облик, јер не чини зло само директним

жртвама, него наноси трајне трауме деци и другима у окружењу, Пајтић је подсетио на недавне губитке живота два полицајца, који су интервенисали управо у случајевима породичног насиља. - Није довољно само отварати сигурне куће, већ установити та-

кав систем у којем ће свако насиље бити безусловно осуђено. Остварили смо програм едукације 1200 људи запослених у полицији, тужилаштву и другим институцијама који ће бити припремљени да се са овим проблемом обрачунају. Када је Европска ко-

мисија доносила процену о напретку Србије у придруживању ЕУ, похвалила је наше напоре у борби против насиља над женама - нагласио је Пајтић. Као и претходне, и кућа у Панчеву, чија је изградња почела пре нешто више од годину дана, површине је 270 квадратних метара, може да прими до 20 жртава насиља, изграђена је по европским стандардима, а вредност објекта је око 150.000 евра. Поред Фонда Б92, Владе Војводине и Града Панчева, главни партнер пројекта је био „НИС Гаспром”, а опремање куће су помогли „Србијагас”, „Горење” и „Орион Телеком”. Председник Управног одбора Фонда Б92 Ве ран Ма тић казао је на отварању сигурне куће у Панчеву да ескалација насиља у породици, бруталност и ужасне последице по децу и околину показују да су потребне нове акције и нове стратегије, као и нове сигурне куће. В. Х.

ИНИЦИЈАТИВА ШЕСТ ОПШТИНА СЕВЕРНОГ БАНАТА ЗА ЗАЈЕДНИЧКИ КОНЦЕПТ ЗБРИЊАВАЊА ЖРТАВА

Мла ђе же не че шће при ја вљу ју злостављање

КИ КИН ДА: Шест општина северног Баната потписало је иницијативу за рад на заједничком концепту збрињавања жртава насиља. Иницијативу су покренули Центар за подршку женама и Полицијска управа Кикинда. У току је утврђивање чињеничног стања у Севернобанатском округу о томе колико се жртава јавља за помоћ и каква помоћ им се пружа. Насиље у породици уочава се као најчешћи облик кршења женских права, указала је Ма ри ја Ср дић, директорка Центра за подршку женама, а поводом почетка Међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама” и Међународног дана борбе против насиља над женама. Акција траје до 10. децембра Међународног дана људских права. У оквиру кикиндског Центра већ три године ради Саветовалиште за правну и психосоцијалну помоћ

женама које су претрпеле насиље. У протекле две и по године 1300 случајева насиља над женама пријављено је на подручју северног Баната. Психолог Ка та ри на Јир са, стручна сарадница Саветовалишта каже да су подаци неопходни ради остварења иницијативе за оснивање регионалног склоништа за жене и децу жртве насиља: - У 2009. години у северном Банату пријављена су 653 случаја насиља над женама, прошле године 584, а за првих шест месеци ове године - 253 случаја. Највише је случајева физичког насиља, након тога психичког и на трећем месту је економско насиље. Иако се полицији углавном пријављује физичко насиље, најчешће се ради о дугогоди-

шњим облицима вишеструког насиља. У општини Кикинда у 2009. години полицији је пријављено 288, прошле године 218, а за првих шест месеци ове године 132 случаја породичног насиља. Жене које пријављују насиље најчешће имају од 33 до 40 година и у већини случајева имају средњу стручну спрему и незапослене су. Насилник је најчешће

женин брачни или ванбрачни партнер, затим бивши брачни или ванбрачни партнер, а потом следе очеви. Синови су ти који углавном врше насиље над мајкама старијим од 60 година и оваквих случајева има највише у општини Ада. Најчешће, у 65 процената случајева, насиље пријављује жртва. У току је и конкурс под називом „Крени од себе - препознај насиље у партнерском односу” на којем до 2. децембра ученици седмих и осмих разреда основних и првих и других разреда средњих школа могу слати своје фотографије, литерарне или видео радове на тему насиља у породици. На Градском тргу биће дељен материјал са циљем да се упозори прогањање и ухођење. У недељу, 27. новембра у 15 сати на Градском тргу биће одржан перформанс под називом „Уморне”, чија је тема психичко насиље над женама. А. Ђуран

Економски независне и заштићене

РУМА: Новоименована председница Форума жена Демократске странке у Руми Марија Вукајловић Јанковић казала је да ће у оквиру акције „16 дана активизма против насиља над женама”, која је почела јуче и трајаће до 10. децембра, бити организовано више трибина и предавања. - Циљ и намера нам је да покажемо и докажемо женама да нису саме, те да, како год то њима некада изгледало, увек имају коме да се обрате

када им је тешко. Жеља нам је да освешћавањем жена што више њих постане економски независно, јер је економска независност жене најбоља заштита од сваког облика дискриминације - рекла је председница Вукајловић Јанковић. Прва акција планирана је за данас у 10 часова на румском Тргу, где ће грађанке имати прилику да разговарају са председником румске општине Гораном Вуковићем и председницом румског

парламента Миленом Лековић Полимац, те да им у директној комуникацији укажу на своје проблеме. - У току наредне две седмице планирамо да обиђемо све активе жена у сеоским месним заједницама, а за 6. децембар планирана је трибина у румском Културном центру на којој ће нам по први пут бити гошћа Мирјана Карановић – најавила је Марија Вукајловић Јанковић. Ј. А.

Завршен пројекат „Конфидек” СУБОТИЦА: Регион Војводине показује недостатак иновативних активности, као и недостатак информација о значају иновативног приступа пословању. Због тога је прошле године покренут прекогранични ИПА пројекат „Конфидек” између региона Јужне Низије у Мађарској и Војводине у Србији. У оквиру пројекта формирана је прекогранична мрежа за иновативни развој. Реализација је почела рошле године у августу, а планиране активности завршене су ових дана. Учествовали су Регионални центар за развој МСПП Суботица, Дел-Алфолд Региоерт Сегедин, Економски факултет у Суботици и Универзитет у Сегедину. Укупан буџет пројекта износи 365.185 евра, где ИПА прекогранични програм Мађарска Србија финансира трошкове пројекта са 95 одсто у Мађарској, односно 85 одсто у Србији. Резултат пројекта је формирање два новоформирана центра за иновације у Војводини. С. И.

Аудио-визуелна атракција „Viva vox”

ОТВОРЕН 10. ФЕСТИВАЛ ЏЕЗА И БЛУЗА

Су тра на сту па ју „Квар тет Нев ски” и Јо си па Ли сац КИ КИН ДА: Отварајући 10. Интернационални фестивал џеза и блуза у четвртак увече у препуној Сали Народног позоришта, директор Удружења грађана „Mјузик ФaнTон” Дра ган Влај нић обећао је Кикинђанима концерт Ар се на Де ди ћа у априлу идуће године. Помоћница председника општине Кикинда Гор да на Бу ла то вић исказала је задовољство у име локалне самоуправе која је подржавала Фестивал и помогла да постане институција. Генерални покровитељ Фестивала је и компанија НИС. Први су на сцени овацијама дочекани чланови хора „Viva vox”, којим диригује Ја сми на Ло рин. Сценски наступ био је

обогаћен светлосном поставком коју је пратила кореографија хориста. После њих наступили су џезери из Новог Сада, „Frame orchestra” и група из Будимпеште DJABE. Синоћ су наступили и гости из Битоља, „Balkan jazz colective”, затим „Musica nuda” из Италије и звезда џеза из Мађарске Ве ро ни ка Хар ча. Програм сва четири фестивалска дана води глумица Ана Со фре но вић. Вечерас свирају „Blues hamer” из Новог Сада и „Blue family” из Панчева. Сутра су на програму, који почиње у 19 сати у Народном позоришту, „Моријатика” из Новог Сада, београдски „Квартет Невски” и звезда вечери Јо си па Ли сац. А. Ђ.

Задовољни здравствени радници и Крњешевчани

МАЛА СВЕЧАНОСТ У КРЊЕШЕВЦИМА

Реновирана амбуланта КРЊЕШЕВЦИ: У најмањем селу старопазовачке општине, Крњешевцима, после 23 године од изградње и петнаестак година од последњег кречења, детаљно је реновирана амбуланта Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај“, а завршетак радова је јуче означен малом свечаношћу, уз присуство председника општине Стара Пазова Горана Јовића, представника Дома здравља, МЗ, пацијената и новинара. Како је том приликом истакао директор Дома здравља Жељко Катић, то није велика, али је значајна инвестиција, јер и житељи Крњешеваца, као и сви други, заслужују пристојне услове за бригу о њиховом здрављу. Радове, који су изведени протеклих нешто више од месец дана, финансирали су заједнички Дом здравља и локална самоуправа. Директор Дома здравља је изразио наду да ће таква сарадња бити остварена, како би могле бити реновиране и амбуланте у Голубинцима и Војки, као и објекат Антитуберкулозног диспанзера у Новој Пазови, а председник општине Горан Јовић обећао да ће ти послови сигурно бити урађени наредне године.

- Много је новина урађено у здравству за протеклих годину ипо дана у општини, али ту не стајемо, имамо јасне планове јер морамо обновити најпре амбуланту у Голубинцима, где је стање алармантно, и ја сам уверен да ће то кренути врло брзо, а онда следе и АТД у Новој Пазови и амбуланта у Војки јер је здравствена заштита важна и трудићемо се да нашим грашанима пружимо што боље услове, - рекао је Јовић Председник Савета МЗ Крњешевци Драган Трифуновић је рекао да је ово веома значајно за мештане, јер годинама у објекат ништа није улагано, све је било сиво и руинирано. Он не крије задовољство што се налази у светлој, топлој, окреченој и уређеној амбуланти, а поред тога што је амбуланта окречена, уређена, реновирано грејање и санитарије, дограђена је картотека, па су лекарска соба и соба за интервенције ослобођене административног баласта. Крњешевци иначе имају лекара само два пута недељно, али сада имају знатно боље услове за пријем терапије, иако за многе здравствене потребе морају и даље у Војку или Стару и Нову Пазову. А. Мали

БУМ у Главној улици

БЕЧЕЈ: Бечејско удружење младих - БУМ од данас има сталну адресу у Главној улици 47. Свечано отварање канцеларије ове изузетно активне организације у Центру за децу и младе, заказано је за данас у 17 сати. - У августу нам је одобрено да магацински простор у Центру за децу и младе преуредимо за потребе наше канцеларије,

што смо сопственим средствима и радом и успели да направимо, па смо сада седма организација смештена под кровом Центра - рекао нам је председник БУМ-а Александар Ђекић. Приликом свечаног отварања канцеларије биће представљен рад „бумоваца“ у овој и планови за наредну годину. В. Ј.

dru[tvo

dnevnik

subota26.novembar2011.

ZDRAV STVE NI BU YET TE SAN ZA SVE PA CI JEN TE

Je dan pla }a, dvoje ko ri ste Finansijska kriza u gotovo svim zdravstvenim institucijama ozbiqno preti da dovede do uskra}ivawa nekih zdravstvenih usluga ili uvo|ewa participacija za wih. Naime, srpski zdravstveni sistem zasnovan je na principu solidarnosti, ali u uslovima velike nenaplativosti doprinosa za zdravstveno osigurawe i za ovo malo zaposlenih u Srbiji pruàwe odgovaraju}e i pri tom besplatne zdravstvene usluge ozbiqno je dovedeno u pitawe. îwenice pokazuju da u na{em zdravstvu jedan pla}a a dvoje se le~e. Statisti~ki to izgleda ovako: doprinos upla}uje 1,66 milion penzionera i 1,67 milion zaposlenih, a novcem Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe finansira se le~ewe ~lanova wihovih porodica, {to je ukupno 5,5 miliona qudi. Osim toga, tu je i zdravstvena za{tita za 1,2 milion neosiguranih. Tako|e, ra~unica pokazuje da osiguranik s najniìm primawima za zdravstvo godi{we izdvoji 24.000 dinara a onaj s najdebqom kovertom 390.000, tako da u proseku za svakog od oko sedam miliona stanovnika u zdravstvenu kasu godi{we „u|e” svega 28.000 dinara. Za lekove na recept i naloge za pomagala u apotekama potrebno je 32,7 milijarde dinara, za sanitetski i medicinski potro{ni materijal i ugradni materijal jo{ 12 milijardi. Ishrana bolesnika ko{ta 2,2 milijarde dinara a RFZO svake godine fakturi{e 12.000.000

bolni~kih dana. Svaki dan se propi{e 170.000 recepata i podigne 245.000 kutija lekova, {to Fond ko{ta vi{e od 80 miliona dinara. Tu su i drugi tro{kovi, tako da je trenutno dug RFZO-a samo apotekama 20 milijardi dinara.

Dràva, zbog svega toga, razmatra mogu}nost da gra|anima uvede dodatno pove}awe zdravstvenog osigurawa ili da ubudu}e snose 20 odsto tro{kova le~ewa. Osim toga, moè se o~ekivati i poo{travawe uslova za odlazak na pojedine dijagnosti~ke preglede, a sve s ciqem da se obezbedi vi{e novca za zdravstvo. Direktor RFZO-a dr Alek san dar Vuk sa no vi} obja{wava da su sli~ni rezovi napravqeni u hrvatskom zdravstvu te da zdravstveni sistem u Srbiji u narednim mesecima o~ekuje racionalizacija. – Struka }e definisati prioritete koje }e dràvni sistem morati u potpunosti da finansira i ko-

Cr ve ni sig nal Prvi ~ovek RFZO-a isti~e da i mnogo razvijenije dràve, kao {to su Nema~ka, Francuska i Slovenija, imaju dodatno zdravstveno osigurawe kao jedno od mogu}ih re{ewa za finansirawe zdravstvenih usluga, dodaju}i da je onda nemogu}e da jedna mnogo siroma{nija Srbija ne traì sli~no re{ewe. – Nema sumwe da i mi moramo po}i istim putem da ne bi do{lo do kolapsa. îwenica da imamo ka{wewe isplata za lekove i da na jo{ nekim pozicijama probijamo buxet pokazuju da smo potro{ili vi{e nego {to moèmo. To za sada ne}e dovesti do kolapsa sistema, ali postoji crveni signal da moramo ne{to uraditi – rekao je dr Vuksanovi}.

je su to pozicije gde moè do}i do racionalizacije. Tako }e iz svake oblasti medicine lekari dati svoje predloge, a za mesec dana }emo razgovarati i prona}i re{ewa – objasnio je dr Vuksanovi}. On predvi|a da bi promene mogle uslediti kod upu}ivawa pacijenata na magnetnu rezonancu, skener i ultrazvuk, ali i kada je re~ o biohemijskim analizama. Kako kaè, ~iwenica je da se veliki broj analiza radi i kad nema potrebe za tim. – Proveravamo nivo masno}a u krvi i kada za tim aspolutno nema medicinskog opravdawa. Novac koji se za to izdvaja u takvim slu~ajevima je utro{en nepotrebno i zato struka treba da kaè kada i koje analize treba da se rade. Nemogu}e je da se u jednoj Nema~koj ili Engleskoj uradi magnetna rezonaca ili skener a da pre toga nisu obavqene dijagosti~ke procedure koje su jeftinije. Jer, to je sve ekstremno skupo. Tako }e i kod nas struka definisati kada je indikovano da se radi magnet ili skener, ali i koje su to dijagnosti~ke procedure koje se moraju uraditi pre toga – objasnio je Vuksanovi}. Ina~e, svakog dana obavi se 200 pregleda na MR-dijagnostici i 1.000 pregleda na CT-u. To je ukupno 72.000 MR i 360.000 CT pregleda godi{we. Prose~na cena pregleda na MR-u koju pla}a RFZO iznosi 10.000 dinara. Godi{we to je vi{e od 700 miliona dinara. Q. Ma le {e vi}

PO RO DI^ NO NA SI QE

U Sr bi ji u 2011. ubi je no 46 è na – U Srbiji je od po~etka godine ubijeno 46 èna, od ~ega su bar 27 direktne `rtve porodi~nog nasiqa, a zabeleèno je i oko 6.000 prijava za porodi~no nasiqe – izjavila je dràvna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Sne à na La ki }e vi}.

Ona je kazala da je ministarstvo u kojem radi pokrenulo kampawu za spre~avawe nasiqa u porodici pod nazivom „Ne okre}i le|a nasiqu. Prijavi ga”, i dodala da }e ti spotovi biti emitovani i na televizijama s nacionalnom frekvenci-

EU pro tiv in du stri je sek sa Evropska unija posve}ena je borbi protiv nasiqa nad ènama i nastavi}e da sara|uje s drugim zemqama i organizacijama na iskorewivawu nasiqa nad ènama i devoj~icama, saop{teno je u Briselu. Zajedni~ko saop{tewe visoke predstavnice EU Ke trin E{ton, evropskog komesara za razvoj An dri sa Pi balg sa i evropske komesarke za unutra{we poslove Se si li je Malmstrem izdato je povodom Me|unarodnog dana iskorewivawa nasiqa nad ènama. U saop{tewu se podse}a na to da svaka tre}a èna tokom ìvota pretrpi neki oblik nasiqa ili seksualnog zlostavqawa, dok milioni èna svake godine postanu `rtve trgovine qudima. „One zavr{avaju u industriji seksa, kao doma}a posluga, surogat majke ili u prinudnim brakovima, a ovaj oblik ropstva poga|a stotine hiqada èna u EU”.

jom, ali i na lokalnim stanicama. Savetnica u Ministarstvu unutra{wih poslova Sla vi ca Ra do va no vi} rekla je da nasiqe u porodici nije samo stvar policije ve} i drugih institucija, zbog ~ega je policija obavila obuku svojih pripadnika da bi bili spremni da na vreme prepoznaju porodi~no nasiqe. Ona je dodala da je broj krivi~nih dela iz te oblasti svake godine u porastu, a da se najvi{e porodi~nog nasiqa i onog nad ènama prijavquje u Beogradu, Novom Sadu, Pan~evu, Ni{u i Kragujevcu. Predsednica Odbora Skup{tine Srbije za ravnopravnost polova Gor da na Pa u no vi}-Mi lo sa vqe vi} rekla je da je nasiqe nad ènama ne{to {to ima korene duboko u strukturi dru{tva i da se radi o problemu koji je veoma izraèn i u Srbiji. Ona je ocenila da nasiqe ne uti~e samo na ène koje su `rtve ve} i na ~i-

TRI BI NA „BI TI ILI NE BI TI DE TE”

Ka `wi vo ba ti na ma vas pi ta va ti po tom ke – Roditeqi pribegavaju nasiqu nad decom u ciqu kompenzovawa nedostatka ekonomske, fizi~ke i autoritativne mo}i – ocenio je direktor Centra za socijalni rad u Novom Sadu Goj ko Vuj no vi} na tribini o prednacrtu novog gra|anskog zakonika pod nazivom „Biti ili ne biti dete“, odr`anoj preksino} u sali zrewaninske Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin“. Ovu tribinu organizovao je Savet za socijalnu politiku Gradske organizacije Lige soci jal de mo kra ta Voj vo di ne u Zrewaninu, a na woj su, osim Vujnovi}a, govorili i diplomirana sociolo{kiwa Sen ka Jan kov i de~iji psihoterapeut Zo ran Sa ve ski. Vujnovi} je kazao da je na tribini posebna pa `wa uka za na obla sti ko ja ure|uje porodi~ne odnose, odno sno pi ta wi ma ka `wa va wa dece.

– Gra|anski zakonik je sastavni deo zakonskog okvira koji reguli{e oblast nasiqa nad decom koje je u na{em zakonodavstvu ka`wivo. Podsetio bih na rezultate istra`ivawa po kojima je sveukupno stawe u dru{tvu jedan od vode}ih uzro~nika primene nasiqa nad decom, s udelom od 45 odsto. Jer, roditeqi pribegavaju nasiqu u ciqu kompenzovawa nedostatka ekonomske, fizi~ke i autoritativne mo}i – istakao je Vujnovi}, dodav{i da je nasiqe latentna kategorija prisutna u svim dru{tvima. Predsednica Saveta za socijalnu politiku zrewaninskog ogranka LSV-a Alek san dra Kha laf napomenula je da je tribina organizovana zarad doprinosa javnoj raspravi i da }e ova stranka proslediti zakqu~ak sa skupa komisiji oformqenoj radi kodifikacije gra|anskog prava i izrade gra|anskog zakonika.

Prednacrt gra|anskog zakonika predvi|a zabranu fizi~kog ka`wavawa dece, odnosno ne dozvoqava roditeqima da batinama vaspitavaju svoje potomke. Radna grupa, oformqena radi izrade ovog dokumenta, obrazloìla je da zabrana fizi~kog ka`wavawa deteta proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovawem Konvencije Ujediwenih nacija o pravima deteta. U woj pi{e da je svaka dràva potpisnica du`na da preduzme sve mere da za{titi dete od svakog oblika fizi~kog nasiqa. Kada je re~ o zemqama u na{em okruèwu, fizi~ko ka`wavawe dece nije dopu{teno u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Ma|arskoj, Gr~koj, na Kipru, u Austriji, Poqskoj, kao i mnogim drugim evropskim dràvama. Javna rasprava o porodi~nom delu prednacrta traja}e do kraja ove godine. @. Ba la ban

Spe ci ja li zo va ni cen tar MUP-a Sr bi je Po~eo je da radi Specijalizovani centar MUP-a Srbije koji }e se baviti samo slu~ajevima porodi~nog nasiqa. Svi pozivi su besplatni, a `rtve nasiqa u porodici mogu se javiti na telefon 0800/100–600 koji je otvoren 24 ~asa dnevno. tave porodice, a da je problem u tome {to i daqe veliki broj slu~ajeva ostane neprijavqen. Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Na ta li ja Mi }u no vi} ocenila je da se mewa svest u dru{tvu kada je u pitawu porodi~no nasiqe, i pohvalila medije zbog toga {to sada izve{tavaju o tim slu~ajevima s mnogo vi{e pa`we i obzira prema `rtvama.

Ma we pla te vo de ka {traj ku – Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) ne}e pristati na smawewe osnovice za platu, kako je predvi|eno predlogom zakona o platama u javnom sektoru, ni po ce-

nu {trajka – izjavio je predsednik tog udru`ewa Dra gan Cve ti}. Sindikat se ne protivi predlozima o uvo|ewu nagra|ivawa na osnovu rada i spreman je da o tim promenama razgovara, ali nema pregovora o visini osnovne plate, koja ne sme biti smawena. – Neprihvatqivo je smawewe plata ni za jednu paru i lekari su spremni da zbog toga {trajkuju – kazao je on.

PRE @I VE TI GRAD

Kow na li va di Bio nam je nedavno u gradu Mir ko Ili}, dizajner. Imao ~ovek izlo`bu. Pita{e ga, parafraziram, kako vam je u Wujorku, s obzirom na okolnosti? Qudi su blokirali Men hetn, bu ni se i hap si zbog nepravde. Ili} udahnu, kaè da je te{ko gde je ina~e lako, pa ispqunu gorku istinu u lice: Wujor~ani i daqe ìve sto puta boqe nego vi, nezaposlenost je daleko nià, a oni su ne{to tim

kazna ve} „doplatna karta”. We nu te ì nu pred la è Upravni odbor, pa kao, ovi u Skup{tini grada se sloè ili ne. Rekao kadija kadiji da moè. Nije Zoran prvi koji humorom tu~e licemerje i baha tost. Sam ka è da ni je originalan, a ta ga je iskrenost odvela u neistinu – vazduh je ovde mastan od apatije i poraza na koje on ne pristaje, ne }uti! Cenim da je

po vo dom ipak ura di li. A {ta ste vi uradili?, pita umetnik. Kom {i ju Zo r a n a Mak s i mo vi }a ne poznajem, a opet – kao da ga znam. Biva tako kad stra nac za var ni ~i istim onim kremenom koji i sam trqa{. Verovatno ste ~uli, Zoran je re{io da „Parking servisu„ refundira kaznu za nepropisno parkirawe svojim crteòm „Kow na livadi”. Globa je 1.050 dinara, majstor je crte` procenio na 1.090, pa kad mu uplate razliku od 40 dinara – ra~una da je stvar svr{ena. Ako ne, posla}e im opomenu, kladim se mawe prete}u od one koju je on dobio. Za ko ni tost tih ka zni Ustavni sud osporava u neko li ko srp skih op {ti na. Ve li, ne pla }a we par kin ga ni je pre kr {aj i grad ska firma nema pravo da samostal no od re |u je ceh. A u firmi – zna se ko radi i kome pla}aju ~lanarinu i leàrinu. Du{evna bol ide na na{u crtu. Odmah se javio aparat~ik iz Beograda, wihov serviser vazdu{arine. Kaè, to nije

zato i prvi i originalan. Vi dim, ima ogrom nu po dr {ku, u „klikovima” i „lajkovima”. Nego, {ta }emo mi uraditi? Re~e mi glumac Ju go slav Kraj n ov, pro ~i taj te su tra intervju, „ti i ja sad mo`emo ovaj klavir premestiti gde mu je mesto, {to da ne”. To, ili konstatovati potrebu. I \in|i}, u onoj ste~ajnoj fabrici, {ta li be{e: „Qudi, ne radi vam zidni sat„! Navij, stavi bateriju – pomeri klavir! Ako su ti pocepali xep, ne moraju i du{u. Sve to negde ostaje, u nama i iza nas. Satovi, klaviri, koje }e vaqda na{a deca da zbrinu. A {to bi – kad im nismo pokazali ~emu sve to? Vaqda mislimo da je propada we u ti {i ni go spod ski. Palan~ariti iznad situacije. Mudrovati pijan, u ~etiri zida. Kukati gde ne treba, kad ne treba. Zo ran ni je ve{t cr ta~, htewe be{e dovoqno. Zato i kow samo {to ne poleti s livade koliko puca od `ivota. A doplatna karta be{e za mamin auto, za svoj nema para. Igor Mi ha qe vi}

NA NO VO SAD SKOM PMF-u OD DA NAS PRI PRE ME MA TU RA NA TA ZA FA KUL TET SKI PRI JEM NI

Bes plat na ma te ma ti ka za bu du }e bru co {e

Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i prethodnih godina, i ove organizuje besplatne pripreme za fakultetske prijemne ispite iz matematike, koje su otvorene za sve zainteresovane sredwo{kolce. Iako su prvi prijemni ispiti za upis bruco{a tek krajem juna ili po~etkom jula 2012, nastava po~iwe ve} danas, od 10 do 14 ~asova, a odr`ava}e se iskqu~ivo subotom. Pripreme vode nastavnici s velikim iskustvom fakultetskih predava~a, prof. dr \ur |i ca Ta ka ~i i prof. dr Dra gan Ma {u lo vi}, koji ve} nekoliko godina predaju i u sredwoj {koli. Prethodnih godina ovakve besplatne pripreme iz matematike na PMF-u delimi~no ili u celokupnom trajawu poha|alo je po vi{e stotina maturanata iz Novog Sada i cele Vojvodine, te iz Ma~ve, Leskovca, Vrawa, pa ~ak i Republike Srpske. Kako isti~u na PMF-u, `eqa im je da svima omogu}e pristup ovim pripremama i da, bez obzira na prethodno ste~eno znawe iz matematike, svi imaju mogu}nost da kroz pripremnu nastavu savladaju sve {to je neophodno za polagawe prijemnog ispita na

fakultetu. Po{to pripreme po~iwu ve} sada, ostaje dovoqno vremena i za predava~e i za maturante da postepeno i sistematski urade sve ono {to je

Ras po red utvr |en do ju na Raspored subotwe pripremne nastave iz matematike na PMF-u ve} je utvr|en, pa }e prvi ~asovi, posle dana{wih, biti 3. i 10. decembra, pa onda u 2012. godini: 28. januara; 4, 11, 18. i 25. februara; 3, 10, 17, 24. i 31. marta; 21. i 28. aprila i 5. i 12. maja, dok }e za juni biti utvr|en naknadno. po ten ci jal nim bru co {i ma neo p hod no da bi po lo ì li prijemni ispit. Tako|e, ve} danas polaznici }e, ako to èle, mo}i (od 11 do 12 i od 13 do 14 sati) da ~uju dva veoma zanimqiva i nau~no-popularna predavawa profesora s Univerziteta u Segedinu. Ja no{ Kar {ai predstavi}e neke matemati~ke modele, odnosno prikazati jedan aspekt pri me ne ma te ma ti ke, dok }e Rest Ger ge qi govoriti o”Matemati~koj epidemiologiji”. V. ê ki}

subota26.novembar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

DO LI JAO PRI PAD NIK ORA HO VA^ KE GRU PE OVK

SU \E WE BIV [EM BE O GRAD SKOM OKRU @NOM TU @I O CU RA DE TU TER ZI ]U

Sti gli spi si, ali Si nan Mo ri na uhap {en u Austri ji ne i tu ì lac Su |e we ne ka da {wem be o grad skom okru `nom tu ì o cu Ra de tu Ter zi }u na sta vqe no je ju ~e ~i ta wem spi sa iz Spe ci jal nog tu ì la {tva u ve zi s Ter zi }e vim hap {e wem, ko je we go va od bra na vi {e od go di nu da na tra ì da se do sta ve su du. Spi si su pro ~i ta ni „iza za tvo re nih vra ta” jer wi ho va sa dr ì na pred sta vqa slu `be nu taj nu.

Op tu `ni cu pro tiv Ter zi }a po di glo je Op {tin sko tu ì la {tvo u Sme de re vu, po sle du gog spo re wa oko nad le `no sti vi {e me snih tu ì la {ta va, ali i su do va. Ter zi} je op tu èn da je, kao okru `ni jav ni tu ì lac, di rekt no – usme no i pi sme no – na lo ìo ~e tvr tom op {tin skom tu ì o cu Bi qa ni Ra do va no vi} i

Austrij ska po li ci ja uhap si l a je pri p ad n i k a Ora h o va~ke gru pe OVK Si na na Mo ri nu (39), za ko jim je spr ski In terpol 2009. ras pi sao me |u na rod nu poter ni cu po na red bi Ve }a za rat ne zlo~i ne u Be o gra du, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu prav de Sr bi je. Zah tev za we go vu eks tra di ci ju Sr bi ji bi }e po slat u naj sko ri je vre me uz pra te }u do ku men ta ci ju, na gla si li su u Mi ni star stvu.

Mo ri na je uhap {en u po ne de qak, 21. no vem bra, pri li kom kon t ro l e auto b u s a na auto pu tu Ta u er na u to ban (A10) u Vajsen {taj nu kod Fi la ha, ka da je iz Slo ve ni je pu to vao ka Ne ma~ koj, i sa da je u eks t ra d i c i o n om pri t vo r u u Kla gen furtu. Po ter ni ca za wim ras pi sa na je 30. de cem bra 2009. go di ne jer je po be gao iz Srbi je, po {to je Vr hov ni sud Sr bi je u av g u s tu te go d i n e uki n uo pre su du Ve }a za rat ne zlo ~i -

ne ko jom je bio oslo bo |en op tu ` bi za rat n e zlo ~ i n e i pred m et vra t io na po n ov n o su |e we. Mo ri na se sum wi ~i da je sa sa u ~e sni ci ma, od 17. do 21. ju la 1998. go di ne, na pod ru~ ju op {ti ne Ora ho vac, kao pri pad nik na o ru `a ne pa ra voj ne for m a c i j e vr { io zlo ~ i n e nad ci vil nim sta nov ni {tvom srp ske na ci o nal no sti. Na po~e ku su |e wa u Be o gra du Mo ri na je ne gi rao sve na vo de op tu `ni ce, tvr de }i da

je u ju nu 1998. go di ne sa su pru gom i jo{ jed nom oso bom ile gal n o pre { ao u Al b a n i j u. Bra nio se da je do {lo do za me ne identi te ta i da on ni je oso ba ko ju tra `i srp sko tu `i la {tvo. Po srp skoj po ter ni ci hap {en je i pro { le go d i n e u Hrvat s koj, ali je mi n i s tar prav de od bio we go vo iz ru ~e we Sr bi ji, iako su nad le `ni hr v at s ki pra v o s ud n i or g a n i oce ni li da su is pu we ni uslo vi za we go vu eks tra di ci ju.

U VO DA MA [PA NI JE PRE SE ^EN JO[ JE DAN LA NAC [VER CA DRO GE IZ JU @NE AME RI KE

Za ple we no 36 ki lo gra ma ko ka i na Ra de Ter zi}

Na su |e we po no vo ni je do {ao biv {i spe ci jal ni tu ì lac Slo bo dan Ra do va no vi}, po ~i jem je na lo gu Ter zi} uhap {en 2007. go di ne zbog sum wi da je sa ra |i vao sa „ze mun skim kla nom”. Ra do va no vi}, ko ji je sa da za me nik re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca, tre ba lo bi da bu de sa slu {an pred su dom kao sve dok na okol no sti po kre ta wa kri vi~ nog po stup ka pro tiv Ter zi }a. Zbog we go vog ne do la ska su |e we je od lo è no i 21. ok to bra, a sle de }e je za ka za no za 29. de cem bar. Ter zi} je na po ~et ku su |e wa ne gi rao kri vi cu i od ba cio sve na vo de op tu `ni ce ko ja ga te re ti da je is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo à ja kao okru `ni jav ni tu ì lac kra jem 2001. go di ne uti cao na to da iz pri tvo ra bu du pu {te ni vo |e i ~la no vi „ze mun skog kri mi nal nog kla na„, ta da osum wi ~e ni za ot mi cu pred sed ni ka „Del te” Mi ro sla va Mi {ko vi }a. On je uhap {en 21. ju la 2007. go di ne na zah tev ta da {weg spe ci jal nog tu ì oc a Ra do va no vi }a, a po sle me sec i po pro ve de nog u pri tvo ru Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du, pu {ten je da se bra ni sa slo bo de i sa da se ba vi advo ka tu rom.

we nim za me ni ci ma Du {a nu Si mi }u i Mi o qu bu Vi to ro vi }u da u po stup ku is tra ge pro tiv pri pad ni ka „ze mun skog kla na” is tra `nom su di ji „su ge ri {u wi ho vo pu {ta we iz pri tvo ra”, iako je znao da za to ni je bi lo za kon skog osno va. To se po seb no od no si lo na vo |e „ze mu na ca” Du {a na Spa so je vi }a [ip ta ra i Mi le ta Lu ko vi }a Ku ma. Ter zi} je op tu èn i da je, kao okru `ni jav ni tu ì lac, 2002. go di ne svom za me ni ku Mi ro sla vu Vla ji }u na lo ìo da kod po stu pa ju }eg su di je „od u sta ne od kri vi~ nog go we wa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je„, op tu è nog za iza zi va we op {te opa sno sti i spre ~a va we slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti, kao i na no {e we te {kih te le snih po vre da pri pad ni ku In ter vent ne bri ga de SUP-a Be o grad. Re~ je o in ci den tu s pro sla ve ro |en da na folk-pe va ~i ce Sve tla ne-Ce ce Ra `na to vi} u klu bu „Stu pi ca”, ju na 2001. go di ne, ka da je Ule mek sa svo jim pra ti o cem Bran kom Veq ko vi }em pu cao iz pi {to qa, a ka da je do {la po li ci ja, opi rao se hap {e wu i po vre dio jed nog spe ci jal ca. (Ta njug)

NA SU \E WU VO \I „OBRA ZA” MLA DE NU OB RA DO VI ]U SVE DO K MA RI JA SA VI] TVR DI LA:

Pa ro la „^e ka mo vas” naj vi {e za pla {i la ge je ve

Pred stav ni ca udru è wa „La bris” Ma ri ja Sa vi} po sve do ~i la je ju ~e, na su |e wu vo |i „Obra za” Mla de nu Ob ra do vi }u, da su pri pad ni ci gej-po pu la ci je „Obra zo ve” gra fi te s pa ro lom „ê ka mo vas” shva ti li kao di rekt nu pret wu smr }u i po ziv na lin~. Sve do ~e }i u Pr vom osnov nom su du na su |e wu Ob ra do vi }u zbog op tu `bi za {i re we dis kri mi na ci je pre ma oso ba ma ho mo sek su al nog opre de qe wa pred ot ka za nu „Pa ra du po no sa” 2009. go di ne, Ma ri ja Sa vi} je re kla da je po sle za ka zi va wa „Pa ra de” za 20. sep tem bar Be o grad pre ko no }i i{a ran gra fi ti ma s pa ro la ma „ê ka mo vas”, ko je su za stra {i va le. „Be o gra dom krv }e li ti, gej-pa ra de ne }e bi ti” i „Smrt pe de ri ma” su, po we nim re ~i ma, gra fi ti, uz ko je je sta jao grb „Obra za” i Po kre ta „1389„, kao i po je di nih na vi ja~ kih gru pa. Ona sma tra da su sve Ob ra do vi }e ve iz ja ve iz tog pe ri o da ve o ma sli~ ne i da sa dr è go vor mr `we, uvre de i pret we. U „Obra zo vom” „Pro gla su srp skim ne pri ja te qi ma”, ka ko je re kla, iz me |u osta log je na ve de no da }e pri pad ni ci LGBT-po pu la ci je „bi ti naj o {tri je ka `we ni i is tre bqe ni”. Ob ra do vi} je u ju lu, na po ~et ku su |e wa u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, ne gi rao da je svo jim ak -

tiv no sti ma {i rio mr `wu i ne tr pe qi vost pre ma pri pad ni ci ma ho mo sek su al ne ori jen ta ci je, is ti ~u }i da „Obraz” ne za go va ra mr `wu ve} ob no vu du hov nih vred no sti, i po zvao ho mo sek su al ce na po ka ja we. On je u ma ju osu |en na dve go di ne za tvo ra kao or ga ni za tor ne re da po vo dom „Pa ra de po no sa” 10. ok to bra 2010. go di ne. Pred Ustav nim su dom u to ku je po stu pak po vo dom zah te va Tu ì la {tva da se „Obra zu” za bra ni de lo va we. „Pa ra da po no sa„ 2009. go di ne ni je odr à na po {to je po li ci ja, zbog bez bed no snih raz lo ga, do ne la re {e we o iz me {ta wu sku pa i po nu di la al ter na tiv ne lo ka ci je, U{}e i Pa la tu „Sr bi ja„, {to su or ga ni za to ri od bi li i pro gla si li ka pi tu la ci jom dr à ve i tu ì li je Ustav nom su du zbog one mo gu }a va wa ostva ri va wa Usta vom ga ran to va nih pra va. U ne re di ma na be o grad skim uli ca ma 10. ok to bra pro {le go di ne, ka da je „Pa ra da” odr à na, po vre |e no je vi {e od 140 qu di, od ko jih 124 po li caj ca, i pri ~i we na je ve li ka ma te ri jal na {te ta. To kom pr vog po ku {a ja odr à va wa „Pa ra de po no sa” 2001. go di ne pri pad ni ci gej-po pu la ci je bru tal no su pre bi je ni na Tr gu Re pu bli ke. (Ta njug)

– Za jed ni~ kom ak ci jom po li ci ja vi {e ze ma qa za ple we no je 36 ki lo gra ma ko ka i na kri jum ~a re nog iz Ju `ne Ame ri ke – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} Ta nju gu. – U okvi r u vi { e m e s e~ n e za j ed ni~ ke ak ci je {pan ske, srp ske, cr no gor ske i hr vat ske po li ci je na su zbi ja wu tr go vi ne nar ko ti ci ma, pri p ad n i c i {pan ske po li ci je pre se kli su ju ~e jo{ je dan ka n al ile g al nog kri j um ~ a r e w a dro g e iz Ju ` ne Ame ri ke. Mi ni star srp ske po l i c i j e je re k ao da se ko kain na la zio na pre ko o ke an skom bro d u „DS Mon tro se“ ko ji je plo vio iz Ar gen ti ne pre ma ze mqa ma Za pad ne Evro pe, da bi u tre nut ku uplo vqa va wa u te ri to ri jal ne vo de [pa ni je do {lo do re a- li za ci je ak ci je. – Tom pri li kom uhap {en je ru k o v o d i l ac ma { in s kog po go na na po me nu tom bro du, cr no gor ski dr à vqa nin Bo ì dar Mar ti no vi}, kod ko ga je ko kain i pro na |en – re kao je Da ~i}. Ova za p le n a pred s ta v qa na s ta v ak uspe { ne sa r ad w e srp ske po li ci je s ko le ga ma iz dru gih dr à va ko ja je do sa da re zul ti ra la za ple na ma ko ka i na ko ji se me ri u to na ma. U ma ju ove go di ne, u ak ci ji na {e Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je i {pan ske po li ci je, u [pa ni ji je uhap -

PO LI CI JA ZA DR @A LA SA BI NU B. S PA LI ]A

O{te }e ni pro iz vo |a ~i ja bu ka Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Sa bi ni B. (1980) s Pa li }a, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {i la kri vi~ na de la pre va re i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve. Osum wi ~e na se te re ti da je u svoj s tvu slu ` be n og li c a, ko m e su po v e r e n e po j e d i n e slu `be ne du `no sti, za pred uze }e iz Haj du ko va pre u ze la ve }u ko li ~i nu ja bu ka od vi {e pro i z v o | a ~ a, la ` no pri kazuju }i ~i we ni cu da se ja buke otku pqu ju po vi {oj ce ni. Na taj na ~in ona je o{te ti la 25 pro iz vo |a ~a ja bu ka za 12.635.000 di na ra. Vla snik pred u ze }a iz Haj duko va je na osno vu la `nih pri zna ni ca ko je je sa ~i ni la osum w i ~ e n a, po d i g ao 2.850.000 di na ra. Sa bi na B. }e uz od go va ra ju }u kri v i~ n u pri j a v u bi t i pri ve de na is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

{e no {est oso ba iz Sr bi je i Cr ne Go re osum wi ~e nih za {verc dro g e iz La t in s ke Ame ri ke i tom pri li kom je za ple we no 77 ki lo gra ma ko ka i na. Ta ak ci ja je iz ve de na po sle du go ro~ nih pri pre ma, od la ga wa i ~e ka wa da se ostva re pra vi uslo vi i pre se ~e na je, a ka ko su ta da sa op {ti li iz

sti gao u lu ku So lun sa kri ven u kon tej ne ru ko ji je pre vo zio ma {i nu za ce |e we so ji nog uqa. Se r i j a uspe { nih raz o t kri va wa {ver ce ra ko ka i na po ~e la je u ja nu a ru 2009. go di ne ka da je po li ci ja u Ita li ji za ple ni la 255 ki lo gra ma ko ka i na, za ko ji se sma tra da je pri pa dao kla nu Dar ka

BIA, uhap {e ni ni su pri pa da l i ni j ed n oj kri m i n al n oj gru pi ve }eg for ma ta ve} su de lo va li sa mo stal no. Ne ko li ko me se ci ka sni je, kra j em ju l a, slu ` be n i c i BIA i SBPOK su s vi {e evrop skih po li cij skih slu `bi, ~la ni ca SE KI cen tra u Bu ku re {tu, ot kri li jo{ je dan la nac {ver ca ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke za Evro pu. Tom pri li kom je uhap {e no osam oso ba u Sr bi ji i tri u Ma ke do ni ji, dok je u Gr~ koj za ple we no 169 ki lo gra ma ko ka i n a ko j i je iz Bo l i v i j e

[a ri }a, da bi u ok to bru iste go di ne u ak ci ji dva de se tak svet skih po li ci ja klan pqe vaq skog nar ko bo sa bio pot pu no ras krin kan, {to je re zul ti ra lo za ple nom 2,6 to ne ko ka i na u Uru gva ju i Ar gen ti ni kao i hap {e wem sto ti nak kri jum ~a ra u de se tak dr `a va. Pret po sta vqa se da su sa zna wa do ko jih su bez bed no sne slu `be do {le to kom is tra ge o [a ri }e voj gru pi do pri ne la da po li ci ja u po sled we dve go di ne efi ka sni je pre se ca nar ko ka na le ko ji

iz Ju `ne Ame ri ke vo de do Evro pe. Ve li ki po sao u po me nu toj ak ci ji od ra di la je srp ska BIA, ko ja je obez be di la naj ve }i deo in for ma ci ja o {ver cer skom lan cu, a po sled we za ple ne u ko je su ume {a na li ca s na {ih pro sto ra go vo re da je sa rad wa sa stra nim slu `ba ma i da qe na vi so kom ni vou. No vi nar i pu bli ci sta Mar ko Lo pu {i na is ti ~e da ve li ke ko li ~i ne ko ka i na do la ze iz Ju `ne Ame r i k e na Bal kan pre ko Egej skog, Ja dran skog i Cr nog mo ra i mor skih lu k a, oda k le se dro ga pre ba cu je u Sr bi ju. No ve de sti na ci je „bal kan ske ru te„, pre ko ko jih ko kain taj no pu tu je za Sr bi ju, su u Gr~ koj – So lun, u Ma ke do ni ji – Sko pqe, u Hr vat skoj – Ri je ka, u Cr noj Go ri – Bar, u Ru mu ni ji – Kon stan ca, oda kle se dro ga pre ba cu je Du na vom do Be o gra da. – Po no vi jim pro ce na ma Evro po la, tr gov ci dro gom na Bal ka nu i u Sr bi ji go di {we na pra ve pro met ve }i od {est mi li jar di do la ra. Od to ga mi li jar du za ra |u je no va srp ska nar ko ma fi ja, ko ja je po ~e la da ja ~a od 2005. go di ne, ka da je iz ra sla ge ne ra ci ja di le ra, ku ri ra i nar ko ma na – pre do ~a va @i ka Jo va no vi}, ko ji se i da nas, kao pri vat ni de tek tiv, ba vi nar ko ma fi jom i we nim `r tva ma. N. P-r.

PRI JA VA U VU KO VA RU ZBOG RAT NOG ZLO ^I NA PRO TIV ZA RO BQE NI KA

Pot pu kov nik biv {e JNA iz Oya ka te re ti se za „Bo ro vo” Vu ko var sko-srem ska po li cij ska upra va pod ne la je @u pa nij skom tu ì la {tvu u Vu ko va ru kri vi~ nu pri ja vu pro tiv 62-go di {weg pot pu kov ni ka biv {e JNA, dr à vqa ni na Sr bi je iz Oxa ka, zbog rat nog zlo ~i na pro tiv rat nih za ro bqe ni ka. Ka ko se na vo di, utvr |e no je da je ovaj ofi cir, ~i je ime se ne na vo di, kao ko man dant Voj ne po li ci je biv {e JNA, ko ja je bi la za du è na za obez be |e we za ro bqe nih hr vat skih voj ni ka i ci vi la sme {te nih u ne ka da {wem kom bi na tu „Bo ro vo” u Vu ko va ru, po sle pre da je Bo ro vo na se qa, pro pu stio da odr ì di sci pli nu pot ~i we nih je di ni ca, ~i me je

pro u zro ko vao li kvi da ci ju, psi ho fi zi~ ka zlo sta vqa wa i pqa~ ka wa za ro bqe ni ka. Kri m i n a l i s ti~ k im is t ra `i va wem utvr |e no je da je ubi -

je no 20 oso ba, a osam se vo de kao ne sta le, a po ti ~u s vu ko var skog i va ra `din skog pod ru~ ja, na vo di se u pri ja vi. (Ta njug)

^E [KI DR @A VQA NIN PRI TVO REN U SU BO TI CI

U kom bi ju de set ile ga la ca Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr à va wa do 48 sa ti ~e {kom dr à vqa ni nu Bi le ku J. (1974) zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Osum wi ~e ni je upra vqao kom bi-vo zi lom u ko jem je sa o bra }aj na po li ci ja za te kla de set dr -

`a v qa n a So m a l i j e i Av g a n i s ta n a. Pro t iv stra nih dr `a vqa na po li ci ja je pod ne la pre kr {aj ne pri ja ve i od re |e na im je nov ~a na ka zna. Bi lek J. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 dana. S. I.

crna hronika

dnevnik VA QEV SKA PO LI CI JA LI [I LA SLO BO DE TRO JI CU QU DI ZBOG MI TA

Lisice i inspektoru iz Mrkowi}evog ministarstva

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Va qe vu, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u tom gra du, li {i li su slo bo de tri oso be zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i le kri vi~ no de lo pri ma wa i da va wa mi ta, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Pri pad ni ci MUP-a su u na stav ku ak ci je na su zbi ja wu ko rup ci je, a u to ku vo |e wa pro ak tiv ne is tra ge, li {i li slo bo de Sa {u M. (36), su vla sni ka ben zin ske pum pe „Ga sko pe trol” iz Ose ~i ne, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo da va wa mi ta. Slo bo de su li {e ni i re pu bli~ ki in spek tor za opre mu pod pri ti skom Mi ni star stva in fra struk tu re i ener ge ti ke Alek san dar G. (64)

i vla snik pred u ze }a „Ter mo kli ma” iz Sme de rev ske Pa lan ke To pli ca P. zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, osum wi ~e ni Alek san dar G. i To pli ca P. su od Sa {e M. zah te va li i pri mi li 25.000 di na ra i 150 evra. Oni su u okvi ru svo jih slu `be nih ovla {}e wa, bez iz vr {e nog pre gle da, sa ~i ni li za pi snik o oba vqe nom kon trol nom pre gle du na in sta la ci ja ma i iz ve {taj o is pu we no sti uslo va utvr |e nih teh ni~ kih pro pi sa na in sta la ci ja ma za TNG na ener get skim objek ti ma pum pe „Ga sko pe trol” Ose ~i na, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

PO LI CI JA U BE ^U UHAP SI LA ^E TVO RO ^LA NU BAN DU

Srpkiwa kupqena za 2.500 evra i naterana na prostituciju

Austrij ska po li ci ja je, sa mo dan na kon raz bi ja wa ve li ke ban de tr go va ca qu di ma iz Bu gar ske, bi la su o ~e na s jo{ jed nim sli~ nim slu ~a jem – te {kom sud bi nom jed ne mla de Srp ki we, ko ju su tr gov ci qu di ma „ku pi li” i na te ra li na pro sti tu ci ju u Be ~u. Ova 27-go di {wa de voj ka us pe la je, u ne de qu, ka ko je ju ~e sa op {te no, da uz po mo} mo bil nog te le fo na jed ne „mu {te ri je” po zo ve u po mo}, ta ko da je u po ne de qak oslo bo |e na, a {ef ban de, 32-go di {wi Be~ li ja, kao i ~e ti ri sa u ~e sni ka su uhap {e ni. Ona je po li ci ji re kla da je u Sr bi ji pro da ta za 2.500 evra sa da uhap {e nom Be~ li ji, ko ji ju je 8. no vem bra, pre ko Ma |ar ske, do veo u Be~. U glav nom gra du Austri je on ju je za tvo rio i ni je sme la da iza |e iz sta na, po {to je bi la pod stal nom pri smo trom. Ka ko tvr di, do bi ja la je

ma lo za je lo i mo ra la je dnev no da „op slu `i” do {est mu {te ri ja. Uslu gu, u vi si ni od oko 120 evra, na pla }i va li su „vla sni ci” de voj ke. Za hva qu ju }i mo bil nom te le fo nu jed ne „mu {te ri je”, ona je u ne de qu us pe la da se ~u je s jed nim ro |a kom, ko me je re kla da je za tvo re na u jed nom sta nu u Be ~u i na te ra na na pro sti tu ci ju. On je od mah o to me oba ve stio po li ci ju u Sr bi ji, ko ja je in for mi sa la svo je ko le ge u Be ~u. Po red 32-go di {wa ka, osum wi ~e nog da je {ef ban de, po li ci ja je uhap si la we go vu su pru gu, jed nu 29go di {wu Srp ki wu na sta we nu u Be ~u, jed nog 32-go di {weg i jed nog 25go di {weg Slo va ka. Oni su vo di li ile gal ni eskort-ser vis, od no sno bi li su vo za ~i ili obez be |e we. Po li ci ja jo{ vo di is tra gu pro tiv dru gih sa u ~e sni ka i wi ho vih „ve za” u Sr bi ji, a pret po sta vqa se da po sto ji vi {e `r ta va. (Ta njug)

subota26.novembar2011.

PRI TVOR MLA DI ]U KO JI SE TE RE TI DA JE PRE SRE TAO DE CU U FU TO GU

Okrivqeni za pedofiliju delimi~no priznao krivicu? De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ra do mir [tu la od re dio je si no}, na kon sa slu {a wa, pri tvor do 30 da na okri vqe nom za sek su al no zlo sta vqa we dvo je u~e ni ka osno va ca u Fu to gu Mar ku M. (1989) iz Srem skih Kar lo va ca, s bo ra vi {tem u No vom Sa du, pro tiv ko ga je po li ci ja pod ne la kri vi~ nu pri ja vu na kon do ja ve ro di te qa, o ~e mu je „Dnev nik” pi sao. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, okri vqe ni, ko ji ra di sa za vr {e nom osnov nom {ko lom u jed noj no vo sad skoj ko mu nal noj fir mi, a do sa da ni je ka `wa van, sa mo de li mi~ no je pri znao pr vo de lo, pre ma jed noj de voj ~i ci i ne gi ra ugro `a va we si gur no sti u pot pu no sti pre ma de ~a ku. U in te re su da qe is tra ge, u su du ne }e da iz no se de ta qe po sle is ka -

za okri vqe nog. Po na vo di ma kri vi~ ne pri ja ve, Mar ko M. je osum wi ~en da je ugro zio si gur nost ma lo let ni ka u Fu to gu. Za na vo |e we

ma lo let ni ka da pri su stvu je pol noj rad wi ka zna je {est me se ci do pet go di na za tvo ra, a uko li ko je to de lo u~i we no uz upo tre bu si le

ili pret we, ka zna je jed na do osam go di na za tvo ra. Po pre kju ~e ra {woj iz ja vi port pa rol ke no vo sad ske po li ci je Mi le ve To mi}, po li ci ji su se ja vi li ro di te qi ko ji tvr de da je wi ho vu k}er ku u ok to bru sa ~e kao ne po znat mu {ka rac, ko ji se pred sta vio kao di rek tor {ko le u su sed nom Be ge ~u, i uvu kao je u auto mo bil, ali se ona otr gla i po be gla. Do da la je da su se po li ci ji ja vi li i ro di te qi de ~a ka ko ji tvr di da mu se ne po zna ta oso ba obra ti la iz auto mo bi la, kao i ro di te qi de ~a ka ko ga je pre tri da na jed na oso ba po zva la iz ko la, ali se i on upla {io i po be gao. Po sle ve sti o we go vom hap {e wu, Fu to `a ni su mir ni ji, ali i da qe stra hu ju da to ni je je di ni slu ~aj pre sre ta wa de ce u tom kra ju.

SA [A JA ]I MO VI] U NO VO SAD SKOM SU DU OSU \EN ZBOG LI [E WA @I VO TA JA SNE KUR TE[ U NO VOM SA DU

Za ubistvo biv{e supruge 21 godina robije Okri vqe ni za te {ko ubi stvo Sa {a Ja }i mo vi} (39) iz Srem ske Ka me ni ce osu |en je ju ~e pred ve }em no vo sad skog Vi {eg su da na je din stve nu ka znu od 21 go di ne za tvo ra zbog li {e wa `i vo ta biv {e su pru ge Ja sne Kur te{

na, ali je sve vre me po ku {a vao da do ka `e da to ga ni je bio sve stan. Na veo je da je bio na ra ti {tu i zbog to ga imao psi hi~ kih pro ble ma. Ipak, u to ku po stup ka ni je us peo da do ka `e da je bio le ~en na ne u rop si hi ja tri ji – na ve -

na od lu ku su da. Do ga |aj se zbio oko sat i po po sle po no }i, kad su biv {a su pru ga i wi ho vo za jed ni~ ko ~e tvo ro god {we de te spa va li jed no uz dru go, dok je pi {toq na pu wen pred ve ~e, po do la sku na po sao. Ja sna ni je

pod mu kao na ~in. Ve }e sma tra da }e ovo li ka ka zna uti ca ti na op tu `e nog i da }e po sti }i svr hu ka `wa va wa, ali i pod se }a na to da on ima pra vo `al be – za kqu ~i la je pred sed ni ca ve }a su di ja Ja mu {a kov.

OD LU KA SUD SKOG VE ]A HA [KOG TRI BU NA LA

Nastavak su|ewa Haradinaju 13. februara 2012.

Su |e we biv {im za po ved ni ci ma OVK Ra mu {u Ha ra di na ju, Idri zu Ba qa ju i La hi ju Bra hi ma ju u Ha {kom tri bu na lu bi }e na sta vqe no 13. fe bru a ra sle de }e go di ne, sa op {te no je ju ~e na ovom su |e wu. U me |u vre me nu bi Tu ì la {tvo tre ba lo da do sta vi in for ma ci je o za {ti }e nom sve do ku „80”, ~i jim is ka zom bi tre ba lo da se za vr {i do ka zni po stu pak op tu `be, pa je pred sed nik sud skog ve }a Ba ko ne Xa stis Mo lo to osta vio i mo gu} nost da se da tum na stav ka su |e wa pro me ni. Na ju ~e ra {wem su |e wu bra ni lac Ra mu {a Ha ra di na ja bri tan ski advo kat Ben Emer son sa op {tio je da vi {e ne è li da po sta vqa pi ta wa za {ti }e nom sve do ku op tu `be s pse u do ni mom „81”. Ni su di je ni pred stav ni ci Tu ì la {tva ni su ima li do dat nih pi ta wa za ovog sve do ka. Una kr sno is pi ti va we sve do ka „81” bi lo je obe le è no ~e stim pre pir ka ma sve do ka i advo ka ta od bra ne, uglav nom na za tvo re nim sed ni ca ma. Bra ni lac je sve do ka vi {e pu ta op tu ìo da „la è i iz mi {qa”, a ovaj mu je od go va rao da je „ne va spi -

tan” i „la `ov”, a u ne ko li ko na vra ta ga je i opso vao. Za {ti }e ni sve dok „81” je na po ~et ku is ka za u po ne de qak re kao da je vi deo Ha ra di na ja ka ko mu ~i i na re |u je ubi stva za tvo re ni ka u lo go ru Ja bla ni ca. Po is ka zu tog sve do ka, Ha ra di naj je is pi ti vao dvo ji cu rom skih de ~a ka i jed nog srp skog mla di }a, a po sle pre bi ja wa i mu ~e wa, na re dio da se ubi ju. Za {ti }e ni sve dok „81”, ko ji sve do ~i na srp skom je zi ku, pri su stvo vao je, po svom is ka zu, i ka da su te la tro ji ce za ro bqe ni ka ba ~e na u Ra do ni} ko je ze ro. Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj se te re te za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa na Ko so vu 1998. go di ne. Sud sko ve }e Tri bu na la oslo bo di lo je, u pr vo ste pe nom po stup ku, Ha ra di na ja i Ba qa ja, a osu di lo Bra hi ma ja na {est go di na za tvo ra. @al be no ve }e je na lo `i lo da im su |e we bu de po no vqe no, po {est od 37 ta ~a ka op tu `ni ce, i to je pr vi po no vqe ni po stu pak u isto ri ji Ha {kog tri bu na la. (Ta njug)

U ZA VO DU ZA SUD SKU ME DI CI NU U ZA GRE BU

Identifikovani ostaci 14 stradalih Srba U Za vo du za sud sku me di ci nu Me di cin skog fa kul te ta u Za gre bu ju ~e su iden ti fi ko va ni po smrt ni osta ta ci 14 oso ba srp ske na ci o nal no sti, stra da lih na pod ru~ ju Li ke, Kor du na, Ba ni je, za pad ne i is to~ ne Sla vo ni je od 1991. do 1995. go di ne, sa op {ti la je or ga ni za ci ja „Ve ri tas”. Od 1.049 eks hu mi ra nih te la u po sled wih de set go di na do sa da je, ka ko je sa op {te no, iz za jed ni~ kih, ma sov nih i po je di na~ nih grob ni ca na pod ru~ ju Hr vat ske i biv {e Re pu bli ke Srp ske kra ji ne (RSK), iden -

ti fi ko va no 656 po smrt nih osta ta ka srp skih `r ta va. Na „Ve ri ta so vom” spi sku je jo{ 2.074 oso ba srp ske na ci nal no sti, ne sta lih iz me |u 1991. i 1995. go di ne na pod ru~ ju Hr vat ske i biv {e RSK. Me |u ne sta li ma je 1.381 ci vil, od ko jih su 548 `e ne, a ka ko je sa op {te no – „Ve ri tas” ras po la `e po u zda nim po da ci ma o jo{ 544 re gi stro va na grob na me sta u ko ji ma su ne i den ti fi ko va ni po smrt ni osta ci Sr ba stra da lih na po me nu tom pod ru~ ju u tom pe ri o du. (Ta njug)

Ja sna Kur te{

(45), po ~i we no kra jem ja nu a ra ove go di ne u we nom sta nu na No vom na se qu, kao i kri vi~ nog de la no {e wa oru` ja. Pred sed ni ca ve }a su di ja Zo ra Ja mu {a kov ka za la je da je sud od lu ~io da okri vqe ni osta je u pri tvo ru i obra zlo `i la pre su du. – Te {ko de lo ubi stva je po ~i we no pri sma we noj spo sob no sti da shva ti de lo i da upra vqa svo jim po stup ci ma, ali ne do bit nog ste pe na, sve stan to ga da je za bra we no. Ta~ no je da je okri vqe ni pri znao da je ubio svo ju biv {u su pru gu, na {ta je uka za la od bra -

Pa la ta prav de u No vom Sa du

la je pred sed ni ca ve }a. – Ra dio je kao rad nik obez be |e wa, gde je no sio oru` je. Za ta kvo rad no me sto mo rao je da pro |e od go va ra ju }e le kar ske pre gle de. Ta ko |e, po sle de la u al ko ho li sa nom sta wu ura dio je niz prag ma ti~ nih po stu pa ka, kao {to je od la zak ku }i i uzi ma we pa so {a, pre svla ~e we, ku pa we, osi gu ra we pred bek stvo u ino stran stvo... Po we nim re ~i ma, od bra na je i{la na to da je re~ o obi~ nom ubi stvu, a ne o te {kom, na pod mu kao na ~in. – Me |u tim, sam na ~in na ko ji je iz vr {e no de lo je uti cao

Sa {a Ja }i mo vi}

mo gla o~e ki va ti da }e okri vqe ni pro va li ti vra ta ula za a po tom i we nog sta na. Po tom je on u wu is pa lio pet hi ta ca i po go dio je. Okri vqe nom, ko ji se pred sta vqa kao bri `an otac je, na vod no, sme ta lo {to maj ka pu {i u pri su stvu wi ho ve }er ke, ali ako je bio ta ko za bri nut zbog to ga, da li bi on dok su wih dve jed na po red dru ge, pu cao i osta vio de te po red le {a, a sa mi tim i bez ro di teq skog sta ra wa ba{ ta da kad joj je maj ~in ska qu bav naj po treb ni ja? Sve uka zu je na to da je okri vqe ni de lo po ~i nio na

Ja }i mo vi} je pri mio jed no gla snu od lu ku ve li kog, pe to ~la nog, sud skog ve }a, mir no, bez vi dqi ve re ak ci je i ko men ta ra. Ipak, ~i ni se da je, ne pra vo sna `no osu |e ni, u jed nom tre nut ku po ~eo ubr za no da trep }e, {to se mo glo pro tu ma ~i ti da je mo `da na gra ni ci da za pla ~e, ali ubr zo po tom on, ina ~e ve o ma kru pan ~o vek, iz ra zi to krat ko pod {i {an, ele gant no ob u ~en u tam nom ode lu, kao da je od lu tao po gle dom i mi sli ma, te da se na ne ki na ~in ni je ni vra }ao u sud ni cu. M. Vu ja ~i}

OD LU KA @U PA NIJ SKOG SU DA U ZA GRE BU

Osu|eni za Pukani}evo ubistvo ostaju u pritvoru @u pa nij ski sud u Za gre bu ju ~e je od ba cio zah tev advo ka ta Ro ber ta Ma ta ni }a i Slo bo da na \u ro vi }a, osu |e nih na du go go di {we ka zne za tvo ra zbog ubi stva no vi na ra i vla sni ka ne deq ni ka „Na ci o nal” Ive Pu ka ni }a, za pu {ta we na slo bo du. Wi ho vi advo ka ti tvr de da su Ma ta ni} i \u ro vi} od 29. ok to bra ne za ko ni to iza re {e ta ka jer su is te kle mak si mal ne tri go di ne, ko li ko se po za ko nu mo gu dr à ti u pri tvo ru. Van ra sprav no ve }e za gre ba~ kog @u pa nij skog su da od ba ci lo je tu ar gu men ta ci ju i Ma ta ni }a i \u ro vi }a za dr à lo u pri tvo ru u za gre ba~ kim za tvo ru Re me ti nec, iz ja vio je no vi na ri ma port pa rol su da Kre {i mir Dev ~i}. \u ro vi }ev advo kat @eq ko @ga wer na ja vio je da }e se à li -

Slo bo dan \u ro vi}

ti Vr hov nom su du jer je sud jo{ kra jem me se ca tre ba lo da od lu ~u je o pro du `e wu pri tvo ra, kao i da je, po si li za ko na, dva osu |e ni ka tre ba lo da bu du pu {te ni na slo bo du, od no sno da su pro te kli go to vo me sec ne za ko ni to u pri tvo ru.

Tu `i la {tvo sma tra da su Ma ta ni} i \u ro vi} za tvo re ni po za ko nu i da im pri tvor auto mat ski tra je tri i po go di ne. Ma ta ni} je ne pra vo sna `no osu |en na 33 go di ne za tvo ra zbog to ga {to je oku pio gru pu ko ja je u bom ba {kom na pa du ubi la Pu ka ni }a i

we go vog sa rad ni ka Ni ku Fra wi }a, dok je \u ro vi} do bio 15 go di na jer je bio ve za ubi ca sa Sre te nom Jo ci }em, po zna tim kao Jo ca Am ster dam, ko ji je za ubi stvo na vod no pla tio mi lion i po evra. Za ubi stvo Pu ka ni }a i Fra wi }a su po ~et kom no vem bra pro {le go di ne osu |e ni Lu ka Ma ta ni} i Amir Ma fa qa ni na po 16 go di na za tvo ra, Bo jan Gu du ri} na 30 i @eq ko Mi lo va no vi} na 40 go di na. Mi lo va no vi} je u dvo ri {te „Na ci o na la” do ve zao mo tor s eks plo zi vom ko ji je ak ti vi ran ka da se Pu ka ni} pri bli ìo, dok je Gu du ri} bio u re zer vi sa snaj per skom pu {kom ako eks plo ziv za ka è. Slu ~aj je u hr vat skom Vr hov nom su du ko ji mo ra od lu ~i ti o àl ba ma na pr vo ste pe nu pre su du. (Ta njug)

SPORT

subota26.novembar2011.

VOJ VO DI NA IGRA S BSK-om U BOR ^I

No vo sa |a ni ju re het-trik Rezultatski gledano, iza fudbalera Vojvodine je uspe{na sedmica. Najpre su savladali u prvenstvenom susretu Smederevo (2:0), a onda je pred wima, u ~etvrtfinalu Kupa Srbije, pao i Javor (1:0). Iako su do dve pobede stigli bez primqenog gola, sa stanovi{ta same igre, crveno-beli su i te kako ostali du`ni navija~ima. Priliku da poprave utisak, kao i da nastave pobedni~ku seriju, ima}e danas u Bor~i, gde ih o~ekuje prvenstveni duel 13. kola s ekipom BSK-a. - Re~ je o jo{ jednom ni malo lakom gostovawu - rekao je Dejan Vuki}evi}, {ef struke Novosa|ana. - Nama je ovo tre}a utakmica u nizu za sedam dana, a dve prethodne pobede donele su nam neophodan mir. Nalazimo se u prili~nom zaostatku u odnosu na vode}i dvojac i zato `elimo da do kraja jesewe polusezone ostvarimo {to boqe rezultate. BSK je ekipa koja forsira pas igru i sigurno je da }e biti tvrd orah, {to potvr|uje ~iwenica da su nedavno namu~ili Partizan, a onda i uzeli bod Radu na Bawici. S druge strane, mi `elimo da napravimo het-trik i novom pobedom bismo na~inili veliki korak i potvrdili da se nalazimo na dobrom putu. Potom je Vuki}evi} jo{ jednom istakao svoju trenersku filozofiju, rekav{i: - Jasno je da tim koji vodim mora da odigra mnogo boqe nego

Pe tar [ku le ti} (u sre di ni) op ti mi sta pred da na {wi su sret

protiv Javora, jer nisam od trenera koji vole da pobe|uju a da im ekipa igra slabo. Iskreno doìvqavam fudbal, èlim da se igra~i raduju na terenu, a ne da se kriju i da beè od odgovornosti. I danas i ubudu}e ho}u dorbu, superiornu igru, jer na{a lo{a izdawa negde }e nam se osvetiti, a to nikako ne èlimo. Do pobede moramo da do|emo uz visok posed lopte, agresivnost na svakom delu terena i maksimalnu koncentraciju. Kada budemo do{li do èqe-

nih rezultata iz takve igre, tek tada }u biti zadovoqan. Napada~ Petar [kuleti}, koji }e najverovatnije istr~ati na teren u Bor~i, ovako do`ivqava dana{wi susret: - Emotivno i fizi~ki smo se ispraznili protiv Javora. ^eka nas duel s rivalom koji igra tvrdo i na malo golova, tako da nam ne}e biti lako. Verujem, ipak, u na{ tim i optimista sam. O kadrovskoj zdravstvenoj situaciji Dejan Vuki}evi} je rekao:

- Branislav Trajkovi} je po~eo da trenira i nadam se da }e zauzeti mesto u timu. Me|utim, sada problem s virozom ima Miroslav Vuli}evi}, koji je dobio temperaturu odmah po zavr{etku susreta s Javorom i tokom proteklih dana nije trenirao. U utakmici s Ivawi~anima povredio se Brana Ili} koji je zbog toga propustio treninge i ne}e biti u konkurenciji za ekipu. A. Pre do je vi}

RAV NO SE LAC MI LAN \AN KO VI], IGRA^ BSK-a

HAJ DUK GO STU JE U IVA WI CI

Do ma }i nu i bod pu na ka pa

Ofan ziv no na do ma }i na

U ekipi BSK-a iz Bor~e mirno do~ekuju utakmicu s Vojvodinom. Znaju da crveno-beli dolaze s ambicijom da pobede, ali veruju da im to ne}e po}i za rukom i da imaju neke svoje adute u `eqi da izbore dobar rezultat. O tome ne{to vi{e je rekao 18-godi{wi {pic Milan \ankovi}, momak i Ravnog Sela koji drugu sezonu nosi dres kluba iz Bor~e.

Mi lan \an ko vi}

- Na{a osnovna ideja je da ostvarimo dobar rezultat, a to bi bio i nere{en ishod - rekao je \ankovi}, koji je karijeru po~eo u CFK Vrbas, potom igrao za omladince kulskog Hajduka, bio prvotimac Vrbasa sa samo 16 godina, da bi onda pre{ao u BSK. - Dobro smo upoznati s kvalitetima i ma-

nama Novosa|ana, a {ef Sa{a Milanovi} gledao je kup utakmicu izme|u Vojvodine i Javora i preneo nam je svoja zapaàwa. Nastoja}emo da ta saznawa iskoristimo i ostvarimo na{ ciq. Pro{le godine Milan \ankovi} je, kako sam kaè, bio na probi u Vojvodini, ume}em je ispunio kriterijume crveno-belih, ali se nisu dogovorili oko uslova. - Ukoliko mi trener ukaè poverewe i budem u startnoj postavi, da}u sve od sebe da odigram dobro i da doprinesem uspehu ekipe - istakao je \ankovi}, ina~e maturant Sportske gimnazije u Beogradu. - Igramo na svom novom stadionu u Bor~i, zaista lepom sportskom objektu i èlimo da dobrom igrom i povoqnim ishodom u odmeravawu snaga s jakom Vojvodinom obradujemo na{u sve brojniju publiku. Naravno, nije ovaj mladi fudbaler jedini u taboru BSK-a koji je povezan s novosadskim superliga{em, jer dres Bor~ana nosi i Vladimir Bua~, nekada{wi prvotimac Novosa|ana, trener je Sa{a Milanovi}, do pre dve godine sekretar stru~nog {taba Vojvodine, dok mu je pomo}nik Nenad Cerovi}, koji je s trenerske klupe predvodio Proleter sa Slane bare. A. P.

Osokoqeni pobedom, kao i igrom u susretu sa Novim Pazarom, Kuqani sa dosta optimizma putuju u Ivawicu. - Trijumf u me~u s Novim Pazarom nam je doneo samopouzdawe i u isto veme i rastere}ewe. Posle du`eg vremena smo osvojili sva tri boda, {to je pozitivno delovalo na igra~e. S druge strane, moramo izbe}i zamku da nas taj dobar rezultat i dobra igra uspavaju i da zbog tog zadovoqstva bez ambicija idemo na noge Javoru - upo zo ra va tre ner Ku qa na Petar Kur}ubi}. Ekipu Javora Kur}ubi} je gledao u Kup susretu u Novom Sadu. - U tom susretu Ivawi~ani su nastupili sa {est- sedam igra~a koje o~ekujem i u duelu sa nama, dok trojica- ~etvorica standardnih nisu igrali u Novom Sadu, {to govori da su sa dosta pa`we posvetili prvenstvenom okr{aju sa nama. U sli~noj su situaciji kao i mi pred Novi Pazar, igraju na doma}em terenu i imaju imperativ pobede. Zato o~ekujem vrlo agresivnu ekipu Javora, koja }e probati da nam nametne duel igru na svakom delu terena. To je ~vrsta i disci-

plinovana ekipa, dakle, znamo {ta nas o~ekuje. Kako takvom Javoru odoleti? - Moramo staviti pred nas ciq - rezultatski uspeh u Ivawi ci. Zna ~i da po stig ne mo gol, da mi igramo i agresivno i ofanzivno, a ne samo da se branimo. Na{u zadwu liniju po ku {a }e mo da od mak ne mo {to daqe od na{eg gola kako ne bismo dozvolili visokim i korpulentnim doma}im igra~ima da se presele u na{ {esnaesterac. Dakle, na{ ciq je da ponovimo igru kao protiv Novog Pazara, a uz wu bi vaqda i u Ivawici ne{to pazarili - nada se Kur}ubi}. Zbog kartona niko ne mora iz Haj du ka da pa u zi ra, ali zbog povreda vi{e ih je: Bubalo je tek po~eo da tr~kara, Kova~evi} i Gegi} su i daqe van stroja, {toper Jovanovi} je trenirao samostalno, Pani} i Ragipovi} su povre|eni, pa kada se sve sabere problema ima. Prema svemu sude}i susret u Ivawici Hajduk }e po ~e ti u sle de }em sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, Fej sa, La li}, Mujdragi}, ^ovilo, Vujaklija, Novkovi}, Haxibuli}, Maksimovi} i ]ovin. \. Bo ja ni}

SU BO TI ^A NI U SME DE RE VU

Po be da le ~i ra nu iz Ku pa Nadali su se u fudbalskoj Subotici da bi Spartak ZV mogao da pro|e u polufinale Kupa Srbije. Slaba realizacija penala odneli su snove, a kao kompenzaciju za propu{tenom priliku fudbaleri Spartak Zlatibor vode vide u osvajawu tri boda u Smederevu. - @elimo da osvojimo sva tri boda u Smederevu. Na{ doma}in ima solidnu ekipu, ali se nalaze u rezultatskoj krizi {to bi mi trebali da iskoristimo. Nismo uradili {to smo `eleli u Kupu, a ovo je prilika da popravimo utisak. Sa tri boda na gostovawu najlak{e bi prebolili poraz u ^a~ku â&#x20AC;&#x201C; kazao je kapiten Suboti~ana Vladimir Torbica. On je zatim dodao da znaju kako da do|u do bodova.

- Ne}e biti lako sti}i do tri boda, to niko nije rekao, ali imamo {anse. Ukoliko budemo bili maksimalno koncentrisani, pogotovo pred na{im golom i u realizaciji pred golom rivala, ako budemo igrali disciplinovano, mo`emo se nadati bodovima. Smederevo ima nekoliko odli~nih igra~a i treba obratiti pa`wu na wih. Kona~no smo u pro{lom kolu pobedili kod ku}e, a ti bodovi imata}e jo{ ve}u te`inu ako ih potvrdimo novim iz Smedereva - naglasio je Torbica. [to se sastava ti~e, na raspolagawu treneru je ponovo Darko Pu{kari}, golubovi nemaju problema sa kartonima, ali su zato pod znakom pitawa nastupi Nikole Milankovi}a i Vladimira Ota{evi}a zbog povreda. N. S.

Ka pi ten su bo ti~ kih fud ba le ra Vla di mir Tor bi ca

dnevnik

c m y

JE LEN SU PER LI GA â&#x20AC;&#x201C; 13. KO LO Da nas

BOR ^A: BSK - Voj vo di na BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan IVA WI CA: Ja vor - Haj duk LU ^A NI: Me te lac - OFK Be o grad NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int

(13) (18) (13) (13) (13)

Su tra SME DE RE VO: Sme de re vo - Spar tak ZV (13) ^A ^AK: Bo rac - Rad (13) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja go di na (13) 1. Par ti zan 12 11 0 1 28:5 33 2. Cr ve na zve zda 12 9 2 1 25:7 29 3. Rad ni~ ki 1923 12 6 6 0 20:9 24 4. Slo bo da 12 6 4 2 18:12 22 5. Voj vo di na 12 5 6 1 21:8 21 6. Ja go di na 12 5 3 4 14:11 18 7. Spar tak ZV 12 4 6 2 11:11 18 8. Haj duk 12 5 3 4 11:14 18 9. Rad 12 3 4 5 14:10 13 10. OFK Be o grad 12 4 1 7 13:19 13 11. BSK Bor ~a 12 3 4 5 8:14 13 12. Ja vor 12 3 2 7 6:14 11 13. Sme de re vo 12 3 1 8 7:16 10 14. Bo rac 12 1 4 7 5:17 7 15. No vi Pa zar 12 1 4 7 5:21 7 16. Me ta lac 12 0 4 8 6:24 4 U sle de }em ko lu (3. de cem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Bo rac, KU LA: Haj duk - Slo bo da Po int, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - BSK, BE O GRAD: OFK Be o grad - No vi Pa zar, Par ti zan - Rad ni~ ki 1923, Rad - Cr ve na zve zda, IVA WI CA: Ja vor - Sme de re vo, JA GO DI NA: Ja go di na - Me ta lac.

DA NAS I SU TRA PR VO LI GA [I IGRA JU PO SLED WE JE SE WE KO LO

Pra znik u Pe }in ci ma Utakmicama 17.kola spu{ta se zavesa na prvi deo prvenstva Prve fudbalske lige. Prema prikazanim partijama i rezultatima potvr|ena su predvi|ewa uo~i starta da }e sezona biti veoma zanimqiva i sa dosta iznena|ewa. Posledwe jesewe kolo obele`i}e dva derbija, jedan se igra u Pe}incima, a drugi u Ni{u. Radni~ki, jedan od najozbiqnijih kandidata za ulazak u Superligu, ugosti}e veoma kvalitetan i ambiciozan sastav novosadskog Proletera.Slanobarci su vezali tri pobede ( Mladenovac, Napredak, Banat) i sa dosta optimizma idu na noge lideru. Real sa Ni{ave kiksnuo je u In|iji i samo pobeda mu donosi jesewe po~asti, pa se o~ekuje `estok me~. U Pe}incima }e svakako biti fudbalski praznik,novajlija u ligi i jedno od najprijatnijih iznena|ewa polusezone, tre}eplasirani Dowi Srem do~ekuje drugoplasirani Teleoptik, koga predvodi iskusni trener Vuk Ra{ovi}. Sremci na svom terenu igraju zaista sjajno, u sedam duela slavili su {est puta i izgubili od Mladenovca. Dowi

Da nas Do wi Srem - Te le op tik No vi Sad - Sin |e li} Ba nat - Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki (N) - Pro le ter Mla di rad nik - In |i ja Mla de no vac - Be `a ni ja Na pre dak - ^u ka ri~ ki

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (13)

Su tra Mla dost (L) - Srem (13) Slo ga (K) - Ko lu ba ra (13) 1. Rad ni~. (N)16 9 3 4 23:15 30 2. Te le op. 16 8 4 4 24:9 28 3. D. Srem 16 7 6 3 15:6 27 4. Pro le ter 16 9 0 7 17:16 27 5. No vi Sad 16 7 4 5 20:18 25 6. Ko lu ba ra 16 8 1 7 18:19 25 7. Be à ni ja 16 5 9 2 12:6 24 8. Ba nat 16 6 6 4 17:13 24 9. Slo ga (K) 16 7 3 6 15:15 24 10. Mla de n. 16 6 4 6 22:24 22 11. In |i ja 16 6 3 7 20:21 21 12. Mla d. (L) 16 5 6 5 11:12 21 13. Rad ni~ . (S)16 4 6 6 11:16 18 14. Srem 16 3 8 5 16:18 17 15. Sin |e li} 16 4 4 8 18:22 16 16. M. rad nik 16 4 4 8 13:18 16 17. Na pre dak 16 2 8 6 7:15 14 18. û ka ri~ ki 16 2 5 9 15:31 11 U sle de }em ko lu ( ) sa sta ju se: No vi Sad - Te le op tik, Do wi Srem Mla dost (L), Ba nat - Be à ni ja, Srem - In |i ja, Mla di rad nik - Pro le ter, Rad ni~ ki (N) - û ka ri~ ki, Na pre dak - Rad ni~ ki (S), Mla de no vac Ko lu ba ra, Slo ga (K) - Sin |e li}.

od Mladog radnika i Proletera, pa im novi kiks ni malo ne bi prijao. Zeleno-beli iz In|ije nakon vredne pobede u derbiju s ni{kim Radni~kim idu u Poàrevac na noge Mladom radniku, koji na svom terenu nije poraèn na posledwe ~etiri utakmicu, dok je In|ija bez pobede Ne boj {a Sko pqak, stub od bra ne No vog Sa da na strani tri kola. U Srem }e imati izuzetnu podr- derbiju za~eqa, pretposledwi {ku brojne publike i priliku Napredak ugosti}e fewera{a da na~ini jo{ jedno iznena|e- ûkari~ki, a poraèni iz we, jer Teleoptik je i kvalite- ovog deula najverovatnije }e tan i ambiciozan sastav. izgubiti sve {anse da ostane u Fudbaleri Novog Sada do~e- ovoj ligi. Neizvestan me~ o~ekuju na Detelinari velikog du- kuje se u sudaru Mladenovca i `nika, ekipu Sin|eli}a, koja je lavova sa Beànije. Doma}in pro{le sezone dobila oba duela je vezao tri pobede na svom tesa po 3:0. Izabranici trenera renu, dok su fudbaleri BeàIli}a su u sjajnoj formi. U re- nije u{li u seriju od pet utakdovima kanarinaca ne}e biti mica bez kiksa. duè odsutnih êkovi}a, LazaU nedequ su na programu dva revskog i Tintora, a najboqi me~a, Srem gostuje u Lu~anima strelac Tufegxi} propusti}e ekipi Mladosti koja je osvojila me~ zbog parnih kartona. sedam bodova u posledwa tri koU Zrewaninu }e kopqa ukr- la, a kraqeva~ka Sloga, koja je stiti Vojvo|ani, Banat i som- be bez poraza na svom terenu borski Radni~ki. Bana}ani su ugosti}e Kolubaru koje se ne znatno umawili svoje {anse za mogu pohaliti dobrim rezultaplasman u Superligu porazima tima na strani. I. Gru bor

SPORT

c m y

dnevnik

subota26.novembar2011.

DA NAS SE NA MA RA KA NI IGRA 141. VE ^I TI DER BI

Zve zda o po ra zu i ne raz mi {qa U derbiju nikada nema kalkulacija, uvek je aktuelna, barem u uvertiri samo je jedan opcija- pobeda. Uo~i 141. okr{aja protiv kom{ija na Marakani su svesni da je osvajawe tri boda imperativ, obzirom na zaostatak od minus ~etiri boda. - Jedva ~ekamo da po~ne derbi, pravi spektakl se sprema. Osve`ili smo se u karantinu u Aran-

trener Beogra|ana Robert Prosine~ki. Prepoznatqiv koncept igre crveno- beli ne}e mewati. Poku{a}e da se nametnu, da kroz posed lopte osvajaju teren i pritisnu gosta. - @elimo da dominiramo i kroz pas igru stvaramo {anse. Treba nam mirnio}a. Moramo da budemo ofanzivni jer nam je pobeda neophodna, {to mo`da stavqa Partizan u povoqniji psiholo{ki po-

mana. Pretpostvaqam da }e biti defanzivnije orjentisani, jer nemaju razloga da jure rezultat, a svoje prilike }e ~ekati iz polukontre, {to zaista rade sjajno. Imaju brze igra~e, {to mo`e da nam donese probleme. Ne znam da li }e mali Markovi} po~eti susret, a podatak da }e verovtano u sastavu imati dva zadawa vezna igra~a ne mora ni{ta da otkrije na takti~kom planu. Kadrovski bilten u taboru crveno- belih je ne{to povoqniji. - Imam nekih dilema oko sastava, pre svega zbog povreda. Recimo, Kadu se ose}a dobro, ali ve} dvadeset dana nije bio u stroju, propustio je tri- ~etiri utakmice, pa ne znam da li }e po~eti me~. U svakom slu~aju je na raspolagawu, kao i Viloti}. Odluku }u doneti na sam dan utakmice, kada odradimo sve planirane treninge.

Par ti zan ima kva li tet za po be du Ve~iti derbi za Partizan moè a i ne mora mnogo da zna~i. U slu~aju poraza crno – beli bi ostali na prvom mestu superliga{ke tabele, a eventualna pobeda odvojila bi ih od Crvene zvezde na velikih se dam bo do va pred no sti. U Humskoj se, zbog toga, ne ose}a gro zni ca ve li kog der bi ja, mir no se ula ze u da na {wi duel. Osim bodovne, Partizan je u psi ho lo {koj pred no sti nad Crvenom zvezdom jer je osvaja~ ~etiri uzastopne titule, a u prvenstvenim duelima ne pamti kada je izgubio. Taj segment moè biti i presudan, slaè se trener Aleksandar Stanojevi}. - Prvi put, od kako sam ja na klupi igramo derbi koji ni{ta ne mewa. Kako god da se

Ro bert Pro si ne~ ki je za Stanojevi}a rekao da je „najbo qi de fan ziv ni tre ner”. Strateg Partizana to je shvatio kao pohvalu. - Primili smo najmawe golova. Ako se uz to uzme da smo i najefikasnija ekipa u ligi jasno je {ta mislim o re~ima kolege. Da li }e Partizan kalkulisati?

Mislim da sam time dovoqno rekao. Poznat kao ,,~ovek od statistike’’, trener je upitan da li }e na teren izvesti igra~e koji su do sada imali pozitivan u~inak u duelima sa Zvezdom. - Ne. @elim da igramo opu{teno i koncentrisano, ali }u svakako gledati da bude {to vi{e Partizanove dece. To je prava dra` ve~itih derbija.

Gru ji} na cen tru Cr ve na zve zda - Par ti zan Stadion Crvene zvezde. Po~etak: u 18 ~asova (TV - Prva). Kapacitet: 50.000. Sudija: Danilo Gruji} (Ni{). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi}, Miki}, Petkovi}, Viloti} (Mijailovi}), Li Adi, Dimitrijevi}, Evandro, Kadu, Lazovi}, Borha, Kalu|erovi}. PAR TI ZAN: Stojkovi}, Miqkovi}, Volkov, Rni}, Ivanov, Kamara, Smiqani}, Tomi}, Ili}, L. Markovi}, [}epovi} (Dijara).

NI KO LA MI KI], ZA ME NIK KA PI TE NA

Vre me je za po be du Nikola Miki}, zamenik kapitena crveno- belih uveren je da }e u derbiju slaviti wegova ekipa. - Vreme je da prekinemo neugodnu tradiciju, savladamo Partizan i uhvatimo prikqu~ak u borbi za titulu koja je na{ prioritetni ciq u sezoni. Podigli smo formu, imamo odli~nu atmosferu, znamo da }e nas navija~i maksimalno podr`ati, pa }emo pru`iti svoj maksimum kako bi iza{li kao pobednici iz jedne od najva`nijih utakmica koja je ispred nas - rekao je Miki}. |elovcu, na{li svoj mir. U fudbalu je sve mogu}e, ali jednostavno o porazu ne razmi{qamo, jer bi mo`da zna~io i gubitak titule. Orni smo, spremni i nadahnuti da odigramo dobru utakmicu, u izvanrednom ambijentu i najzad slavimo protiv crno- belih. Prvenstvena trka bila bi u tom slu~aju mnogo zanimqivija. Optimista sam, naravno - poru~io je na pres-konferenciji

loàj. Imaju bodovnu zalihu i u slu~aju poraza ostaju prvi sa bodom vi{ka, ali mi pobedom dobijamo veoma zna~ajan vetar u le|a. Snagu Partizana, koji je vezao 13 trijumfa u prvenstvu i Kupu, ambiciozni strateg je detaqno analizirao. - êka nas teàk zadatak protiv veoma iskusne ekipe, koja ima svoj sistem. Znamo wihove vrline, ali kao i svaki tim imaju i

Brazilac Bruno Mezenga se protiv Smedereva ba{ raspucao, pa se sad pojavquje i mogu}nost da bude nekakav tajni adut u derbiju. - Niko se nije raspitivao za wega kada je proma{ivao i po {est {ansi. Drago mi je da se vratio golovima, jeste to jedna od opcija, mo`da bi mogao da bude i xoker sa klupe. Odgovornost oko tima je moja, proceni}u ko mo`e da ima najve}i u~inak, a bitno je da popravimo realizaciju. Na kraju, kada su se kamere ugasile, pobrinuo se Prosine~ki i za zavr{nu re~. - Bi}e mu{ka borba, sa puno tenzije, a na{a prednost bi}e navija~i. Ako ponovimo igru iz drugog poluvremena protiv Jagodine, dobijamo sigurno utakmicu. Stvori}emo barem tri izgledne prilike, ako ih iskoristimo blago nama. Ali, {ta ako padne gol nalik onom Tejgovom u Kupu, gde niko nije bio kriv ali ni zaslu`an za pogodak. Bi}e, kako mora biti - uz osmeh je poru~io Robert Prosine~ki. U organizacionom delu me~a Crvena zvezda je preduzela opse`ne mere iz svih segmenata bezbednosti, kako bi 141. ve~iti derbi bio istinski praznik fudbala. Z. Ran ge lov

utakmica zavr{i, mi smo prvi. Svejedno nam je da li }e ostati plus ~etiri ili biti plus jedan, ali nije ako bude plus sedam. Samopouzdawe posle 13 uzastopnih pobeda (ra~unaju}i i kup) nam je veliko i verujem da to mo `e od lu ~i ti is hod derbija – najavio je {ef struke igru na pobedu svoje ekipe. Upitan da li zbog toga misli da je Partizan favorit, Stanojevi} je odgovorio: - Kao i uvek i sada su {anse 50 – 50. Zvezda je u prednosti zbog doma}eg terena, a sve ostalo je otvoreno. U ne kim lep {im fud bal skim vremenima crno i crveno – beli su se uzdali u veli~ine poput Mijatovi}a i Savi}evi}a, sada na klince Lazara Markovi}a i Darka Lazovi}a. na pitawe da li je to dobro za srpski fudbal, trener je rekao: - Ta~no je da imamo fudbalski biser, ali nisam siguran da li }e on u derbiju biti na{ glavni igra~. Moram da razmislim na koji na~in on mo`e najvi{e da doprinese. Protiv OFK Beograda je u{ao kao rezerva i re{io me~,vide}u da li da ga i sada ostavim na klupi.

LA ZAR MAR KO VI]

Spre man sam Ove jeseni najboqi igra~ Partizana, uz Nemawu Tomi}a, je mladi Lazar Markovi}. Igra~ traèn od omladinske, mlade i A reprezentacije Srbije vi|en je kao jedna od glavnih figura derbija. Markovi} isti~e da je spreman ako istr~i na teren. - Ovo su me~evi za koje se ìvi i zbog kojih svi igramo fudbal. Iako sam mlad, godine mi nisu prepreka da pruìm maksimum. U mla|im kategorijama Zvezda mi je leàla, pa za{to i sad ne bi bilo tako – rekao je Lazar Markovi}. - Utakmica ne traje 10 ili 30 minuta, niti u dvome~u odlu~uje prvi susret. Sve okolnosti moraju se sagledati kada se pravi stil igre. Znate na{u filozofiju, ali ona se nekad mora i mewati. Na primer, u Kup derbijima pro{le godine Zvezda je dominirala u onom drugom i pobedila, ali kada se odlu~ivalo o tituli na terenu je po sto jao sa mo Par ti zan.

PRED TRA DI CI O NAL NI 49. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pri ja ve od po ne deq ka Pri ja ve za tra di ci o nal ni 49. Dnevnikov turnir u malom fudbalu po~e}emo da primamo ve} od ponedeqka, s obzirom na pokazano interesovawe za najve}u smotru mini-fudbala u Srbiji. Najmla|i su najnestpqiviji, `ele {to pre da obezbede u~e{}e na turniru i ne mogu da do~ekaju prve utakmice.Turnir }e, prema dogovoru sa Sportskim i poslovnim centrom Vojvodina (igra}e se u maloj sali Spensa), po~eti 18. ili 21. decembra. Ne{to kasniji start u odnosu na ranije godine ove presti`ene sport ske ma ni fe sta ci je do {ao je zbog zauzetosti Spensa. Zbog predstoje}eg Evropskog prvenstva u rukometu i radova u velikoj sali novosadske sportske lepotice, mala sala je preoptere}ena, pa je moralo da do|e do pomerawa termina u odnosu na planirano. Predvi|amo da se final-

ni me~evi igraju 8. januara, ali mogu}e je da i tu do|e do pomerawa ako se prijavi veliki broj ekipa. Nagradni fond bi trebalo da bude kao i prethodne godine pod uslovom da se prijavi oko 100 ekipa,a ako ih bude vi{e i nagradni fond }e biti ve}i. Dakle, i ove godine najboqa ekipa mo`e da o~ekuje 400.000 dinara. Nov~anu nagradu dobi}e i prvak u konkurenciji veterana,a za mla|e kategorije obezbedi}emo robne nagrade. U ovom trenutku za potencijalne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igrati po istim pravilima kao i ranijih godina - pet igra~a u poqu i golman ,a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe. Igra}e se u pet ka-

tegorija: seniori, veterani, kadeti, pioniori i mla|i pioniri. Prijave za turnir prima}emo do po ne deq ka sva kog rad nog da na u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) od 10 do 14 sati i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000 dinara. Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj: 021/480 - 6827. Za kadete mogi nastupati igra~i ro|eni 1995. i mla|i, za pionire 1997. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1999. godine. Kod veterana ostaje po starom - na turniru mogu nastupiti igra~i koji na dan utakmice imaju 35 godina. G. K.

Mo me nat s jed nog od ra ni jih tur ni ra

Ho }e li od pr vog mi nu ta igrati Sa{a Ili} i Zvonimir Vuki}? - Ne znam. Vide}emo ko }e po~eti me~. Trener crno – belih rekao je da zna ko }e, ako zatreba, {utirati penal za Partizan. - Ne uzdam se da }e ga uop{te biti, ali ako se desi imam spremnog izvo|a~a – istakao je Stanojevi}. I. La za re vi}

sport

subota26.novembar2011.

dnevnik

PREMIJER LIGA

Si ti i Ju naj ted na is pi ti ma Za vi kend se igra ju utak mi ce 14. ko la Pre mi jer li ge u ko jem nas o~e ku ju dva der bi ja – Man ~e ster ju naj ted do ~e ku je Wu kasl, a Man ~e ster si ti go stu je Li ver pu lu. Ar se nal }e po ku {a ti da na sta vi se ri ju sjaj nih re zul ta ta u me ~u sa Fu la mom, ^el si iz laz iz kri ze tra `i u me ~u sa Vul ver hemp to nom, a To ten hem ide u Bir min gem na go sto va we VBA. Bol ton do ~e ku je Ever ton, Sto -

ka `e da se ka drov ska si tu a ci ja u eki pi po pra vi la. - Mi slim da }e Ru ni bi ti spre man za utak mi cu, tre ni rao je i na da mo se da je sve u re du. Vi di} nam se vra }a po sle su spen zi je, Smo ling i Ra fael ta ko |e se vra }a ju, ta ko da smo u od bra ni u re du - re kao je Fer gu son i do dao da sti u a ci ja u ve znom re du ni je ta ko do bro zbog no vih vesti o povred i Andersona. ^e ls i je u veo ma t e{koj s ituaciji jer j e izgubio ~etir i o d

Fudbaleri Man~estera do~ekuju Wukasl

uk igra sa Blek bur nom, a jo{ se sa sta ju San der lend – Vi gan, Svon si – Aston Vi la i No ri~ – KPR. Man ~e ster ju naj ted i Wu kasl iz gu bi li su sa mo po jed nom u pret hod nih 15 pre mi jer li ga {kih utak mi ca, a od oba ti ma bo qi je bio li der na ta be li Man ~e ster si ti. \a vo li su pod im pe ra ti vom po be de jer za o sta ju pet bo do va za grad skim ri va lom, a me na xer Aleks Fer gu son

Ka ta nec se lek tor Al ba ni je Slo ve na~ ki stru~ wak Sre} ko Ka ta nec za me ni }e Hr va ta Jo si pa Ku `ea na me stu se lek to ra re pre zen ta ci je Al ba ni je. Ka ko se na vo di, Ka ta nec }e bi ti an ga `o van na klu pi Al ba ni je za su mu od oko 120.000 evra go di {we.48-go di {wi Ka ta nec je po sled we dve go di ne bio se lek tor re pre zen ta ci je Uje di we nih Arap skih Emi ra ta, a u ka ri je ri je pred vo dio i se lek ci je Slo ve ni je i Ma ke do ni je.

posl ed wih se dam ut akmica u sv im takmi~ ewima, u kqu~uju}i i por az od Leverkuz en a u Ligi {a mp iona. Men axer An dre Vi qasB oa{ kaè d a êlsi pr ol azi kroz ne gativni p eri od i dodaj e: - Mor amo da u|emo u pob edni~ki rita m. ê lsijeva o~ekiva wa su trofeji, a tr enutno n e igram o n i za jedan t ro fej. Tr e nu tno su s ve na{e lo{e s tr ane na videl u, ali to ne zna~ i da nemamo k arakte r da promenimo

s ituaci ju - izjav i o je Portugala c pred okr{aj sa Vulverhemptonom. Mediji spekuli{u da je blizu kraju Viqas-Boa{ove ere u êlsiju, ali golman Peter êh stao j e u wegov u odb ra nu. Arsen al briqira u posledwe vreme, prevashodno napada~ Robin van Persi, koji do kraja godine ima priliku da u|e u istoriju Premijer lige. Holan|anin je i u Ligi {ampiona postigao dva gola u me~u sa Borusij om Dortmund i on }e, uz razigra nog Tia Volk ota, biti glav ni ad ut tobxija u grads kom derbi ju s a Fula mo m. Sutra od 17 sati igra se derbi kola – na Enfildu Liverpul do~ekuje Man~ester siti. Gra|anima ne ide u Ligi {ampiona, ali su zato nepogre{ivi na Ostrvu. U ekipi vlada vedra atmosfera, a trijumf u Liverpulu bio bi ogroman korak ka tituli. - Poraz u Napuqu bio je veliko razo~arawe, ali mi smo jaka grupa igra~a koja veruje u svoje sposobnosti. Moramo da nau~imo ne{to iz poraza jer u nedequ igramo veoma bitnu utakmicu - rekao je fudbaler sredine terena Sitija Xejms Milner. Crveni su pro{log vikenda dobili êlsi, ali menaxer Keni Dalgli{ ima problema sa igra~ima koji su nezadovoqni jer ne igraju mnogo (Henderson, Dauning, Kerol). On je poru~io da svi koji su nezadovoqni mogu da idu, ali za sada je situacija u timu ipak dobra. Trijumf nad Sitijem samo bi dodatno poboq{ao atmosferu u svla~ionici.

MI[EL PLATINI KOD PREMIJERA FRANCUSKE

Sve ide po pla nu

Pred sed nik UEFA Mi {el Pla ti ni re kao je po sle sa stan ka sa pre mi je rom Fran cu ske Fran soa Fi lo nom da pri pre me za or ga ni za ci ju EP 2016. te ku u do brom prav cu. - Ovo je bi la vi {e kur to a zna po se ta u ko joj je oce we no da stva ri te ku u do brom sme ru - re kao je Pla ti ni po sle sa stan ka sa fran cu skim pre mi je rom.- Za sa da ne po sto ji ni ka kav pro blem, a uko li ko bi se i po ja vi la bi lo ka kva po te {ko }a po zva li bi smo je dan dru go ga da to re {i mo.

Pr ven stvo Evro pe 2016. bi }e odr `a no na 11 sta di o na u de set fran cu skih gra do va. - Fi lon je bio sre }an {to je u svo joj kan ce la ri ji ko na~ no pri mio ne ko ga ko je za do vo qan sta wem stva ri - na {a lio se Pla ti ni.

MASTERS U LONDONU

Jan ko do bio No va ka \o ko vi} je igrao mno go bo qe ne go u me ~u sa Fe re rom, imao je vi sok pro ce nat pr vog ser vi sa, a do brej ka je do {ao u pe tom ge mu na kon {to je Tip sa re vi} bek hen dom po slao lop ti -

dve ve za ne set lop te na ser vis ri va la.Jan ko je us peo da osvo ji taj gem, ali je sle de }i No vak do bio bez iz gu bqe nog po e na – 6:3 za 38 mi nu ta. To kom ce log pr vog se ta \o ko vi} je iz gu bio sa mo ~e ti ri po e na na svoj ser vis, {to

Jan ko Tip sa re vi} i No vak \o ko vi}

cu u aut (3:1). Tip sa re vi} je bio ner vo zni ji i ni ka ko ni je uspe vao da u|e u ri tam ko ji je imao u me ~u sa Ber di hom. Sa dru ge stra ne, \o ko vi} je bio bo qi i pri re zul ta tu 5:2 do {ao je do

naj bo qe ilu stru je ko li ko je po boq {ao igru u od no su na sre du. Bi lo je o~i gled no da je Jan ko po di gao ni vo igre u dru gom se tu, ali upr kos to me ~i ni lo se da je No vak i da qe opa sni ji na ser vi -

se ri va la. Me |u tim, Tip sa re vi} je po ste pe no ula zio u me~, bo qe se na me {tao na udar ce i uspe vao je du `e da osta ne u po e nu. Upra vo str pqi vom igrom stvo rio je dve ve za ne brejk lop te u {e stom ge mu, a ve} pr vu re a li zo vao je na kon {to je \o ko vi} lo {e od i grao drop {ot (4:2).\o ko vi}, kao i mno go pu ta to kom ove se zo ne, uspe va da vra ti brejk. Is for si ra nim na pa dom po pa ra le li Jan ko da je su par ni ku pri li ku za brejk, a \o ko vi} je ko ri sti na ne ve ro va tan na ~in – Tip sa re vi} je mal te ne sa vr {e no od i grao kom bi na ci ju , ali No vak je us peo da se vra ti u poen, pa je Jan ko po slao lop ti cu for hen dom u mre `u (4:3).Niz brej ko va na sta vio se i u na red nom ge mu – \o ko vi} je od i grao o~aj no, du plom gre {kom po klo nio je Jan ku brejk lop tu, a za tim je usle di la no va gre {ka (5:3).Jan ku ovo ga pu ta ni je pa la kon cen tra ci ja i bez pro ble ma je iz jed na ~io u se to vi ma. Ve} na po ~et ku od lu ~u ju }eg se ta Tip sa re vi} je na pra vio brejk, ko ji se is po sta vio pre sud nim. Jan ko je bez ika kvih pro ble ma osva jao ge mo ve na svoj ser vis, a na kra ju je na pra vio jo{ je dan brejk i do {ao do pr vog tri jum fa u ~e tvr tom me |u sob nom okr {a ju sa \o ko vi }em.

NA SREBRNOM JEZERU

Po ~e la da se gra di ku }a ve sla wa Ne dav no je po ~e la iz grad wa na ci o nal nog ve sla~ kog cen tra na Sre br nom je ze ru, ka pi tal nog objek ta srp skog ve sla~ kog spor ta, ~i ju iz grad wu fi nan si ra ju Mi ni star stvo omla di ne i spor ta, Op {ti na Ve li ko Gra di {te i Ve sla~ ki sa vez Sr bi je. Za vr {e tak ra do va je pred vi |en za pro le }e na red ne go di ne. Vred nost pro jek ta je 12,5 mi li o na di na ra, a naj ve }e za slu ge za we go vu re a li za ci ju ve sla~ ki sport du gu je Mi ni star stvu omla di ne i spor ta ko ji }e za tvo ri ti ve }i deo fi nan sij ske kon struk ci je. Ge ne ral ni se kre tar VSS Ne boj {a Je vre mo vi} ob i {ao je gra di li {te na Sre br nom je ze ru, na kon ~e ga je iz ra zio ogrom no za do voq stvo {to je sve kre nu lo pred vi |e nim tep mom. – Ra di se o ka pi tal nom objek tu za srp sko ve sla we, u we mu }e mo }i da se pri pre ma ju sve re pre zen ta tiv ne se lek ci je u op ti -

Bu du }i iz gled ve sla~ kog cen tra na Sre br nom je ze ru

mal nim uslo vi ma. Na ci o nal ni cen tar ima }e han gar za ~am ce, svla ~i o ni ce, sa ni tar ni pro stor, er go me tra nu, te re ta nu kao i po seb nu kan ce la ri ju za sa stan ke stru~ nog {ta ba. Po {to za sa da sve ide utvr |e nom di na mi kom

~vr sto ve ru jem da }e se na {i re pre zen ta tiv ci u ovom objek tu pri pre ma ti sle de }e go di ne za sve iza zo ve, iz me |u osta log i za Olim pij ske igre u Lon do nu – ka zao je Je vre mo vi}. J. G.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Srp ska li ga Voj vo di na - VR [AC: Vr {ac - Ve ter nik Vi skol, Ê LA RE VO: ^SK Pi va ra - Pa li}, BA^ KI JA RAK: Mla dost - Du nav, KI KIN DA: Ki kin da - Slo ga (T), BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Tek sti lac Ites. Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok - SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Ba~ ka (P), BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Obi li}, NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Ko za ra, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Di na mo, KO VIN: Ko lo ni ja - Bo rac (S). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - SI VAC: Po let - Bu du} nost (M), ER DE VIK: Slo ga - Obi li}, KA]: Ju go vi} - Rad ni~ ki (SM), NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Pr vi maj, Bo rac - Ba~ ka (BP). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da SR BO BRAN: Sr bo bran - Sla vi ja (Piv.), SREM SKI KAR LOV CI: Stra ì lo vo Mi lan - Sla vi ja (NS), KO VIQ: [aj ka{ - Bo rac ([). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Ko{arka ABA mu {ka li ga - NO VO ME STO: Kr ka - Cr ve na zve zda Be o grad (18, TV Are na sport), DOM @A LE: He li os - Zla to rog (16), TEL AVIV: Ma ka bi - Ce de vi ta

(18), [I RO KI BRI JEG: [i ro ki - Bu du} nost (20). M@RKL èn ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di na NIS - Slo bo da (18), VR [AC: He mo farm [ta da - Mla di Kra ji {nik (18), BE O GRAD: Par ti zan Ga le ni ka - Ce qe (19.30), POD GO RI CA: Bu du} nost - Ra i voj Ko ra} (18.30). Pr va A mu {ka li ga - NO VI SAD: Voj vo di na Sr bi ja gas - Me ga Vi zu ra (20.15), IN \I JA: @e le zni ~ar - BKK Rad ni~ ki (19), KRU [E VAC: Na pre dak Ru bin Slo ga (20), BE O GRAD: OKK Be o grad - Bo rac (16.30). Pr va A èn ska li ga - VR BAS: Vr bas Me de la - ê la re vo (20), ZRE WA NIN: Pro le ter - Be o ~in (20.30), NI[: Stu dent - [a bac (15), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Lo zni ca (16). Pr va B mu {ka li ga - JA GO DI NA: Ja go di na - Spar tak (16), ALEK SI NAC: Na pre dak Mak si - Mla dost (^) (20). Pr va B èn ska li ga - SR BO BRAN: Sr bo bran Re a hem - Bor (15.30), Â ÂK: Mo ra vac - Si vac (14). Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Aka de mik (17), FU TOG: Ve ter nik - Mla dost Te le teh ni ka (17.30), BA^ KA TO PO LA: To po la - Rad ni~ ki (18). Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - Ô KA: ô ka - Voj ka (19), CR VEN KA: Cr ven ka - Top

(19.30), FU TOG: Fu tog Teh no mer - BNS (15.30), KRA JI [NIK: Kra ji na Gr me~ - Sve ti \or |e (19). ABS Elek tro ka det ska li ga [A BAC: [a bac - Star (14.30), VR [AC: He mo farm [ta da Slo ga (14), NI[: Ni bac - Fle{ (16.30), PRO KU PQE: Pro ku pqe - Mla dost (16), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Be o grad - [u ma di ja 1991 (13).

Odbojka Vi ner {te di {e èn ska su per li ga - NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa - Cr ve na zve zda (Sla na ba ra, 17), Voj vo di na - NIS Spar tak (Sla na ba ra, 20), PAN Ê VO: Di na mo Azo ta ra - Ko lu ba ra (18), BE O GRAD: Rad ni~ ki -Je din stvo (U) (20), OBRE NO VAC: TENT Vi zu ra (20). Pr va èn ska li ga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Je din stvo (SP) (19), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Rad ni~ ki (K) (19), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - La za re vac (19). Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Obi li} - Spar tak (S) (19), KLA DO VO: \er dap - Ste ri ja (18), VE LI KO GRA DI [TE: VGSK - No vi Pa zar ju ni or (19), PAN Ê VO: Bo rac - Ni{ (15.45). Dru ga èn ska li ga - se ver @I TI [TE: @i ti {te - Srem (17), VR BAS: Ba~ ki zmaj - Ki 0230 (16), NO VI SAD: NS vo lej tim Mla dost (I) (19).

Dru ga mu {ka li ga - se ver SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Slo ven (17.30), APA TIN: Apa tin - Ba va ni {te (20), BA^: Par ti zan - FOK (18), FU TOG: RFU - Mla dost Eks pans (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - NO VI SAD: Va ra din BMG 2 - Voj vo di na 2 (12), TU RI JA: Tu ri ja - Par ti zan (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - SOM BOR: CVS - Mla dost (BP) (19), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Be ~ej (16). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - NO VA PA ZO VA: Mla dost Eks pans - Srem 2 (20), SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po 2 - Du nav (14). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - VR [AC: Vr {ac - Ba nat (17.15), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin 2 - Kra ji {nik (19), Pro le ter - Her ce go vi na (15.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - KUL PIN: Kul pin Bo ta fo go (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Mla dost (T) (18), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost Spar tak 2 (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - Pro le ter (16.30).

Rukomet Su p er l i g a za mu {kar c e KA]: Ju go vi} Uni met - Sme de -

re vo DU In te gral (19), BE O- GRAD: Par ti z an - Ru dar (18.30). Pr va mu {ka li ga - RA [KA: Ba ne - Mo kra Go ra (19), VR BAS: Vr bas Kar neks - Zla tar (18), ZRE WA NIN: Pro le ter Agro ìv - No va Pa zo va (18), PRI BOJ: Pri boj - No vi Be o- grad (16), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - @e le zni ~ar (18). Pr va èn ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di n a - Me ta l ac (Kv) (16.30, Spens), BE O GRAD: BMS Mi le ni jum - Cr ve ni krst (20.30), ORK Be o grad - Rad ni~ ki (20.30), ADA: Ha las Jo èf Na pre dak (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Rad ni~ ki - Me ta lac AV (18), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Rad ni~ ki (NS) (19), Na pre dak - Som bo re lek tro (17), RU MA: Ru ma - Ba nat ski Kar lo vac (19), @A BAQ: @SK Apa tin (19), KA Â RE VO: Je din stvo - Dal ma ti nac (19). Dru ga èn ska li ga, se ver KI KIN DA: Ki kin da - Rad ni~ ki (K) (18), APA TIN: Apa tin - Mla dost (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NO VI BE ÊJ: Je din stvo Si vac 69 (19), BA WA KA WI @A: Obi li} - Pu tin ci (18).

VAC: Obi li} - IMT (18.30), ZRE WA NIN: Ste nes - Cr ve na zve zda (18), Ba nat - Spar tak (18), BE O GRAD: Par ti zan - me di ja na (18). Su per li ga è ne - VR [AC: Vr {ac - Ba~ ka To po la (14), NO VI KNE @E VAC: Obi li} Pa li lu la (16), NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Sad (17), SEN TA: Sen ta - Flip (17), Ô KA: ô ka - Jo sip Ko lum bo (17).

Stoni tenis

Pr va B li ga - BE ^EJ: Be ~e jac Sin gi du num (19), NO VI SAD: Du nav - [a bac (18), BE O GRAD: Par ti zan Raj faj zen 2 - Na is (21.30).

Su per li ga mu {kar ci - VR [AC: Vr {ac - Bus kom pju ters Ki kin da (18), NO VI KNE @E -

Kuglawe Su per li ga (`) - APA TIN: Apa tin - E| {eg (16), NO VI SAD: Ada Kom pju ters - Srem (16), BE O GRAD: EDB - SPC Voj vo di na (15), BE ^EJ: Je din stvo - Kri stal (14). Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - APA TIN: Apa tin - To za Mar ko vi} (16). Dru ga voj vo |an ska li ga (m) APA TIN: Ju na ko vi} Pri gre vi ca - Be ~ej (16), VR BAS: Vr bas Da na - Ja dran (G) (16), NO VI SAD: 13. maj - Rad ni~ ki (16), BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Slo bo da (16), BA^ KA PA LAN KA: Du nav - No vi Sad (16).

Vaterpolo

SPORT

c m y

dnevnik

subota26.novembar2011.

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

Sa mo pr vi set va qan

Srbija - Kuba 1:3 (25:17, 21:25, 22:25, 17:25)

Fo to: F. Ba ki}

RU KO ME TA [I VOJ VO DI NE NA OZBIQ NOM IS PI TU U BEL GI JI: Po sle {est go di na od su stva sa evrop ske ru ko met ne sce ne, no vo sad ska Voj vo di na da nas igra pr vu utak mi cu 3.ko la Ku pa po bed ni ka Ku po va u bel gij skom gra du Ton ge re nu pro tiv isto i me ne eki pe. Bi }e to duel ne po ra è nih, zna ~i su dar eki pa ko je su u for mi (Voj vo di ne u Su per li gi Sr bi je je dru go pla si ra na, Ton ge ren je ne po ra èn u {am pi o na tu Bel gi je i Be ne luks li gi). Je dan od igra ~a ko ji }e sva ka ko po ne ti naj ve }i deo te re ta na go sto va wu u Bel gi ji je sjaj ni ~u var mre è Stan ko Aba yi}. - Sve sni smo zna ~a ja utak mi ce za klub, grad No vi Sad i srp ski ru ko met. De bi na evrop skoj sce ni do ~e ku je mo u za is ta do brom ras po lo è wu. Za ove dve go di ne ko li ko sam u Voj vo di ni, at mos fe ra u eki pi ni kad ni je bi la bo qa, {to je ve o ma va `no pred ova ke utak mi ce. Ako uspe mo da za u sta vi mo wi hov vo de }i trio, Ta {ev skog, \u ki }a i Ro gel ma na, mo è mo se na da ti

do brom re zul ta tu. An ga `o va nom igrom u od bra ni i sa re zon skim re {e wi ma u na pa du mi slim da mo `e mo oba vi ti ve li ki deo po sla ve} u pr voj utak mi ci i olak {a ti se bi po sao u re van {u. Mi slim da je na {a ma la pred nost to {to se dru ga utak mi ca igra u No vom Sa du. O~e ku jem da }e na {i na vi ja ~i ta da na pra vi ti in spi ra tiv nu at mos fe ru i po mo }i nam da se pla si ra mo u osmi nu fi na la Ku pa ku po va - ka zao je Aba yi}. Si gur no je da }e mom ci u cr ve no - be lim dre so vi ma mo ra ti da da ju 120 od sto svo jih mo gu} no sti i do bro na to pe dre so ve zno jem ka ko bi se u No vi Sa da vra ti li sa ak tiv nim re zul ta tom za re van{. Me~ Ton ge ren - Voj vo di na ve ~e ras po ~i we u 20.15 ~a so va. Prav du }e de li ti su dij ska dvoj ka iz Ita li je Kro pa ni se - Mon di ni,a de le gat je Por tu ga lac Ko {ta.Re van{ je na pro gra mu 3.de cem bra u No vom Sa du. I. Grubor

JUGOVI] UNIMET DO^EKUJE SMEDEREVO (19)

Ne ma ras pro da je bo do va Iz u zet no ta len to va no de sno kri lo Ju go vi }a Mar ko Va si} pri pa da tro fej noj ge ne ra ci ji Ka }a na, ko ja je jo{ pre osam go di na uspe {no star to va la na ru ko met noj sce ni osva ja wem ti tu le

pi o nir skog pr va ka Sr bi je. Me |u tim, za raz li ku od Jo {i }a, Ste ji na i Tra va ra, Mar ko jo{ uvek ni je iz bo rio sta tus stan dard nog ~la na pr ve po sta ve, sto ga je we go va bri qant na par ti ja u me ~u s Me ta lo pla sti kom u [ap cu mno go ob -

Vi hor no kri lo Ka }a na Mar ko Va si}

ra do va la i u~vr sti la u uve re wu da }e ovaj skrom ni i vred ni mo mak usko ro po sta ti uzda ni ca Ka }a na. Pet efekt nih go lo va u [ap cu je iza Va si }a, mo è li pro tiv Sme de re va ca jo{ bo qe? - Naj pre se na dam da }e mo uz jed nu ve li ku bor bu, pre da nost i ko lek tiv ni duh sti }i do po be de, a {to se me ne ti ~e na dam se da }u po no vi ti par ti ju iz [ap ca i da ti do pri nos u osva ja wu bo do va. Po zna to nam je da Sme de rev ci igra ju hra bro, bor be no i br zo i u~i ni }e sve da do |u do uspe ha. Za to je neo p hod no da ih naj o zbiq ni je shva ti mo i na sta vi mo s do brim par ti ja ma i re zul ta ti ma - re kao je Va si}. Utak mi ca sa Sme de re vom, pro {le se zo ne, osta la je upam }e na po ve li koj bor bi. Sma tra te li da }e i ovo ga pu ta bi ti sli~ no? - Na rav no, zna mo da im go ri pod no ga ma i da }e da ti sve od se be da uzmu bar bod. Opet, ni mi ni smo da re `qi vi i ni smo ras po lo è ni da ra si pa mo bo do ve. Mak si mal na ozbiq nost i an ga ò va nost je di ni su re cept za no vu po be du. O~e ku je te li da od go vo ra ju }u po se tu u Hra mu? - Isre no o~e ku jem da }e do }i ve }i broj gle da la ca ne go {to je to uobi ~a je no, da }e nas po dr à ti i vo di ti do tri jum fa. Za slu ì li smo to i igra ma i re zul ta tom - is ta kao je Mar ko Va si}. Utak mi ca Ju go vi} Uni met Sme de re vo po ~i we u 19 ~a so va. J. Gali}

OSA KA: Cen tral na ha la spor to va, gle da la ca 1.460, su di je: Ve rek (Fran cu ska), Sal va to re (SAD). SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 21, Ve mi} 2, Pet ko vi} 2, Ter zi} 3, Stan ko vi} 10, Ni ki} 1, Mi ti}, Ra {i} 12, Miq ko vi} 12, Ata na si je vi} 3, Pe tro vi}, Ro si} (l). KU BA: Leon 17, Estra da, Per do mo 9, Gu ti e rez (l), Bi set 1, ke pe da, Bel 9, Fiel, Hi je re zu e lo, Me sa 8, Di az 5, Her nan dez 21. Na kon po ra za od Ku be (1:3), u me ~u 5. ko la Svet skog ku pa, srp ski od boj ka {i su se i de fi ni tiv no opro sti li od bor be za olim pij sku vi zu u Ja pa nu. Sa sa mo tri bo da iz pet utak mi ca, ak tu el ni evrop ski {am pion i tre }e pla si ra na se lek ci ja sa po sled weg SP na sta vi }e tak mi ~e we u dru goj fa zi, u Ha ma ma cuu i To ki ju. Na `a lost, pred sve te `e utak mi ce, igra Sr bi ja ne obe }a va ni {ta do bro. Sa epi te tom naj ve }eg raz o ~a re wa, pu le ni Igo ra Ko la ko vi }a iz la ze ne meg da ne Ru si ji, Ita li ji i Bra zi lu, naj ve }im fa vo ri ti ma na ovom tur ni ru. Me~ pro tiv Ku be obe }a vao je mno go vi {e. Na ro ~i to po sle osvo je nog pr vog se ta, u ko me je na {a naj i sku sni ja po sta va, bez Pod ra {~a ni na ali sa od li~ nim Ra {i }em, pri li~ no la ko sti gla do vo| stva. Raz i gran je bio Ko va ~e vi}, Stan ko vi} je jo{ jed nom imao sja jan ri tam, pa se o~e ki va lo da kad pro ra di Miq ko vi} A grupa Iran - Ar gen ti na Sr bi ja - Ku ba Ja pan - Poq ska B grupa Ru si ja - Egi pat Ki na - Bra zil SAD - Ita li ja 1. Poq ska 5 4 2. Ru si ja 5 4 3. Bra zil 5 4 4. Ita li ja 5 4 5. Iran 5 4 6. Ku ba 5 3 7. Ar gen ti na 5 3 8. SAD 5 2 9. Sr bi ja 5 1 10. Egi pat 5 1 11. Ja pan 5 0 12. Ki na 5 0

3:2 1:3 1:3

1 1 1 1 1 2 2 3 4 4 5 5

3:1 2:3 1:3 14:6 13 12:5 12 14:6 12 13:6 11 12:10 9 10:7 9 12:9 9 8:9 6 7:14 3 4:12 3 6:15 1 2:15 1

Miq ko vi}, Ra {i} i Ko va ~e vi} ~e ka ju Le o na u blo ku

srp ska se lek ci ja stig ne ~ak i do ube dqi ve po be de.Ni ko ni je mo gao ni da na slu ti ta ko lo{ na sta vak ove pri ~e. Ku ban ci su

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Fa lio ka rak ter Po sle ~e tvr tog po ra za u pet me ~e va, se lek tor Igor Ko la ko vi} i ka pi ten Ivan Miq ko vi} ni su bi li ras po lo `e ni za pri ~u. - Pr vi set smo od i gra li ve o ma do bro i on da smo sta li. Ni smo ima li sna ge, ni ka ra ke tar da u istom rit mu od i gra mo do ka ra ja me ~a i za to je do {ao jo{ je dan po raz - re kao je Ko la ko vi}. - Pre ma sve mu {to smo pri ka za li pro tiv Ku be, svi ma je ja sno da nam je sa mo dra go {to smo na Svet skom ku pu. Sve dru go je re la tiv no, a da le ko smo od na {e igre ko ja bi mo gla da nam do ne si po be de - re kao je Miq ko vi}. sma wi li gre {ke na mi ni mum, ~ak pre {li na flot ser vis, pa je Sr bi ja za pa la u pro ble me. Na kom plet nu at mos fe ru je uti cao i ra ni iz la zak iz igre Mi lo {a Ni ki }a (pred kraj pr vog se ta), po {to se po no vo po `a lio na po vre du ko le na. Mo `da je Sr bi ja mo gla da iz vu ~e ne {to vi {e u dru gom pe ri o du, na kon {to je anu li ra la mi nus od 5 po e na (sa 9:14 na 17:17), ali u igri poen za poen ni je bi lo do voq no str pqe wa. Od re zul ta ta 21:22, Ku ban ci su ve za li tri po e na i sti gli do svog pr vog se ta. Do 11:11 u tre }em pe ri o du Sr bi su ima li do bar ri tam, ali je ve} bio pri me tan ne do sta tak

Va ra din ~e ka Zve zdu, a Vo {a Spar tak Qu bi te qi `en ska od boj ke u Srp ksoj Ati ni da nas o~e ku je svo je vr sni pra znik. U ha li na Sla noj ba ri, od boj ka {i ce Va ra di na do ~e ku ju vi {e stru kog uza stop nog pr va ka dr `a ve Cr ve nu zav ze du, a od mah za tim }e Voj vo di na od me ri ti sna ge s do sa da je di nom

Bez po la ti ma |e do po vre da, {te deo ih mak si mal no, ka ko bi mo gle zdra ve da se vra te u svo je klu bo ve. Me ~e vi sa Hr va ti ca ma u Po re ~u ne }e ima ti re zul tat ski im pe ra tiv. - U Po re~ ne }e mo bi ti u naj ja ~em sa sta vu. Opet ne }u mo }i da ra ~u nam na An dreu Le ki}. Pr vi stre lac Li ge {am pi o na Sa wa Dam wa no vi} je bi la pod tem pe ra tu rom, pao joj je imu ni tet od stal nog igra wa. Na woj se vi di da je is tro {e na. Eri} je umor na, ima ne ke sit ne po -

vre de, kao i Vu~ ko vi }e va, Ko pe re co va i Og we no vi }e va. Mno ge se à le na sit ne pro ble me, ali to su, ta ko da ih na zo vem, tre na `ni pro ble mi. Igra mo pro tiv re pre zen ta ci je ko ja ide na SP. Ve za li su i dva po ra za od Cr no gor ki, bi }e mo ti vi sa ne da po pra ve at mos fe ru i sa mo po u zda we. One }e bi ti sprem ne, pu ne vo qe i è qe da po be de, ta ko da mo gu da ka èm da ide mo â&#x20AC;&#x17E;me~ ki na ru puâ&#x20AC;?, ali {ta da ra di mo, ka ko je ta ko je - is ta kao je Bo {ko vi}. J. G.

{i ma, a do dru gog teh ni~ kog tajm auta, za krat ko vre me, usle di le su ~ak ~e ti ri gre {ke (13:16). Mi nut ka sni je bi lo je i -4 (13:17), {to je na te ra lo Igo ra Ko la ko vi }a da za tra `i tajm aut. Do kra ja se ta Sr bi ja je pri {la jo{ dva pu ta na dva po e na za o stat ka (19:21 i 22:24), ali je to bi lo ne do voq no za pre o kret. ^e tvr ti set i ni je za pri ~u. Od po ~et ka se vi de lo da je Sr bi ja uz dr ma na i ne ka ko umor na, po sle pret hod na dva iz gu bqe na se ta. U{li su do kra ja i re zer vi sti Ata na si je vi} i Ve mi}, ali ni je mo glo ni {ta da se spa se iz jo{ jed ne iz gu bqe ne ja pan ske pri ~e. M. R.

NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI DUPLI PROGRAM

SRPKIWE U HRVATSKOJ

@en sku ru ko met nu re pre zen ta ci ju Sr bi je da nas i su tra (u 15, od no sno u 18 ~a so va) o~e ku ju dve kon trol ne utak mi ce u Hr vat skoj sa do ma }om se lek ci jom, ko joj }e to bi ti po sled wa pro ve ra pred SP u Bra zi lu. - Ne mo gu da bu dem u pot pu no sti za do vo qan mi ni pri pre ma ma u Sta roj Pa zo vi - re kao je se lek tor Sa {a Bo {ko vi} za sajt RSS. - Pro blem je bi la tvr da pod lo ga u dvo ra ni. Ve }i na de vo ja ka se `a li la na upa le te ti ve. Tru dio sam se da ne do -

ener gi je, po tre ban da se za u sta vi sve bo qi pro tiv nik. Le vo ru ki ko rek tor Her nan dez pra vio je pu no pro ble ma na {im od boj ka -

Kli su ra (Voj vo di na) pro tiv Ra da no vi} i Iri ~a nin (Va ra din)

ne po ra è nom eki pom u li gi, su bo ti~ kim NIS Spar ta kom. Va ra din ke i da qe no se epi tet naj pri jat ni jeg iz ne na |e wa pr ven stva, na vi so kom su dru gom me stu na ta be li, a ugo sti }e Zve zdu ko ja je tek pre dva da na do ì ve la pr vi po raz na te re ni ma u Sr bi ji po sle vi {e od dve i po go di ne. - U go ste nam do la zi {am pion i o~e ku jem da }e mo svi uì va ti u utak mi ci. Ni ko u dr à vi ni je u si tu a ci ji da pre ti Zve zdi, pa è li mo je di ni da od i gra mo na ni vou pret hod nih me ~e va u pr ven stvu. Na do ma }em te re nu do bro igra mo i è lim da is po {tu je mo sve {to je do go vo re no, a pre sve ga mi slim na igru u od bra ni, jer sa mo ta ko mo è mo da pa ri ra mo ak tu el nom {ap mpi o nu. Kom plet ni smo i to je jo{ jed na od stva ri ko ja nam uli va op ti mi zam pred da na {wi su sret - re kao je tre ner Va ra di na Jo vo Ca ko vi}. Iako je Voj vo di na za sa da fe we ra{ elit nog ran ga, No vo sa |an ke u sva ki me~ ula ze sa è qom da na pra ve iz ne na |e we. So bu ti ~e go lu bi ce su za sa da ne po ra è ne, a pra vu sen za ci ju pri re di le su po be dom nad Zve zdom u Be o gra du, pa su i da nas iz ra zi te fa vo rit ki we. - Mla da smo eki pa i te {ko je iz ne ti pra va o~e ki va wa. I da qe ima mo pro ble ma s po vred ma i naj va `ni je je da od i gra mo {to bo qe mo è mo. Spar tak je eki pa ko ja ve o ma do bro ser vi ra, pa }e mo po ku a {ti da im pri pre ti mo sa ser vis li ni je. Ima ju kva li tet ne po je din ke, ali }e mo pro ba ti da im se su prot sta vi mo tim skom igrom - re kao je tre ner Voj vo di ne Ugqe {a [e grt. Va ra din i Cr ve na zve zda sa sta }e se u 17, a M. R. Fo to: F. Ba ki} Voj vo di na i Spar tak u 20 ~a so va.

sport

subota26.novembar2011.

EVROLIGA

Kr sti} u pe tor ci ko la Naj ko ri sni ji igra~ 6. run de Evro li ge je Fer nan do San Eme te rio iz Ka he La bo ral, ko ji je imao za ni jan su bo qi u~i nak od Spa nu li sa, Kr sti }a i Ga li na ri ja.Kao {to se mo glo na slu ti ti, po sle utak mi ce sa @al g i r i s om Ne n ad Kr s ti} ostva rio je do voq no do bar in deks ko ri sno sti za me sto u ide al n oj pe t or c i ko l a.On je u {estoj pobedi CSKA (samo jo{ Barselona ima stoprocentan skor) zabele`io 21 poen, sedam skokova, dve asistencije, blokadu i ukradenu loptu, uz izvanredne procente {uta - 7/8 iz igre, a sa linije slobodnih bacawa 7/9.Srpski reprezentativac imao je indeks 33, kao i Danilo Galinari iz Emporio Armanija. Ne{to boqi od wih bio je Vasilis Spanulis

(Olimpijakos, 34), dok je Fernando San Emeterio (Kaha Laboral) sa 36 indeksnih poena zaslu`io MVP zvawe.U najboqoj postavi 6. kola na{ao se i Donatas Motijunas iz Prokoma. Na nivou ~itave prve faze takmi~ewa i daqe vodi Andrej Kirilenko sa prose~nim indeksom 29.40. Prate ga Spanulis (23.33), Nikolas Batum (Nansi, 23.17) i Krsti} (21.17). Najboqe plasirani ko{arka{ Parti zanaje Milan Ma~van na osmoj poziciji (19.33), dok je Nikola Pekovi} 18. Ma~van je drugi skaka~ Evrolige (7.83 skoka po utakmici), iza Andreja Kirilenka, na listi strelaca zauzima 12. mesto, a deveti je po procentu realizovanih slobodnih bacawa.

VE^ERAS IGRAJU VOJVODINA SRBIJAGAS â&#x20AC;&#x201C; MEGA VIZURA

Mi lo {e vi} pa u zi ra, vra }a se Dun |er ski Je dan od der bi ja 9. ko la Pr ve A mu {ke ko {ar ka {ke li ge, duel iz me |u Voj vo di ne Sr bi ja gas i Me ga Vi zu re, igra se ve ~e ras u No vom Sa du. Re~ je o du e lu dve eki pe iz vr ha ta be le i, sa mim tim, kon ku ren ti ma u bor bi za pla sman u Su per li gu. U pro {lom ko lu No vo sa |a ni su do ì ve li pr vi ovo se zon ski po raz od BKK Rad ni~ kog u Be o gra du, pa è le da se pred svo jom pu bli kom is ku pe i stig nu do va `nih bo do va. - U go ste nam sti è eki pa iz vr ha ta be le i bi }e nam ovo pr vi me~ iz se ri je pred sto je }ih te {kih utak mi ca re k ao je tre n er Si n i { a Ma ti}. - Me ga ima mlad i do bro se lek ti ran tim, ko le g a Vla d a Vu k o i ~ i} od li~ no vo di eki pu, a istin ski mo tor joj je Bran ko Zec Mi li sa vqe vi}, pra vi vo |a na te re nu, asi stent i stre lac. Bi } e nam po t re b an pra vi pri stup utak mi ci, a to zna ~i da igra ~i za dr è pu nu kon cen tra ci ju, na met nu agre siv nu igru na ~i ta vom te re nu, da ostva ri mo pred nost u sko ku i po se du je mo br zu di stri bu ci ju lop te. Na dam se i ve ru jem da }e mo pred na {om pu bli kom

Ste fan Sto ja ~i} (be li dres) u ak ci ji

Fo to: B. Lu ~i}

vra ti ti sa mo po u zda we po sle ne pla ni ra nog po ra za u pro {lom ko lu, iako }e mo bi ti osla bqe ni ne i gra wem Stra h i w e Mi l o { e v i } a (ima dis t or z i j u sko~ n og zglo ba), a ne iz ve stan je i na stup Bo gi }a Vu jo {e vi }a. Me |u tim, u tim se vra }a Slo bo dan Dun |er ski i o~e ku jem na {u po be du. Ste f an Sto j a ~ i}, jed n a od uzda ni ca Voj vo di ne Sr bi ja gas, no sio je u ka ri je ri i dres Me ga Vi zu re. Pred ve ~e ra {wi duel on je na gla sio: - Ovo je naj ja ~a eki pa s ko jom se sre }e mo u do sa da {wem to ku pr ven stva. Ima mo ve l i k i mo t iv u ovoj utak mi ci, jer `e li mo da se is ku pi mo za po raz od BKK Rad ni~ kog. Me ga je opa san ri val i mo ra }e mo da na met ne mo stil ko ji na ma od go va ra i da po be dom oprav da mo ulo g u fa v o r i t a. Li~ n o, pro na la zim do dat ni mo tiv u ~i we ni ci da sam no sio dres ove eki pe i, uz po mo} s tri bi na, ve ru jem da }e bo do vi osta ti u No vom Sa du. Me~ Voj vo di na Sr bi ja gas - Me g a Vi z u r a po ~ i w e u 20.15 ~a s o v a, uz slo b o d an ulaz. A. P.

REGIONALNA LIGA: VOJVODINA NIS â&#x20AC;&#x201C; SLOBODA

dnevnik LIGA [AMPIONA: VOJVODINA DANAS GOST JUGU (18)

No vo sad ska mla dost na du bro va~ ko is ku stvo Te `ak me~ o~e ku je va ter p o l i s te Voj vo di ne u tre }em ko lu B gru pe Li ge [am pi o na. Mla di sa stav De ja na Sta no je vi }a pr vi put }e go sto va ti u Du brov ni ku ja koj eki pi Ju ga. Ko je fa vo rit u ovom du e lu ve} je una pred po zna to. Du brov ~a ni su do sa da tri pu ta bi li pr va ci Evro p e (1980/81, 2000/01. i 2005/06), a i ove go di ne ima ju ve li ke am bi ci je u Li gi {am pi o na. O ime ni ma kao {to su hr vat ski re pre zen ta tiv ci Ma ro Jo ko vi}, Pa vo Mar ko vi}, An dro Bu {qe, Fra no Ka ra~, Nik {a Do bud, Pa u lo Ob ra do vi}, te cr n o g or s ki re p re z en ta ti vac Ni ko la Ja no vi} sve se ve} zna. Ima i Voj vo di na svo je adu te, ~ak {et igra ~a ima zlat nu me da qu sa ju ni or skog svet skog pr ven stva i bu du} nost je pred wi -

ma, ali re al n o po j e di n a~ n i kva li tet je na stra ni Du brov ~a na. U do sa da {wa dva od i gra na ko la Jug ima dve po be de, a Voj vo di na po raz i re mi. - Do sta smo ra di li pro te kle ne de qe na fi zi~ koj spre mi i kon tra na pa di ma, a utak mi ca sa Ju gom bi }e pri li ka da po ka `e mo to {to smo ve `ba li. Jug je ve o ma ja ka eki pa. Ove go di ne su iz gu bi li sa mo od Pro Re ka i re mi zi ra li sa Ja dra nom iz Her ceg No vog u Ja dran skoj li gi. Mi }e mo da ti sve od se be, iz ga ra }e mo za sva ku lop tu i bo ri ti se za sva ki me tar. Tru di }e mo se svim si la ma da po ka `e mo da ni smo slu ~aj no u Li gi {am pi o na - re kao je uo~i pu ta ka pi ten Vlad mir Cu ki}. Gol man Mi lo{ Ma rin ko vi} se na da da }e se eki pa po ka za ti u le pom sve tlu.

Gol man Voj vo di ne Mi lo{ Ma rin ko vi}

Pa ro vi tre }eg ko la A grupa: Pri mor je - Olim pi ja kos, Bu dva - Vu qag me ni. B grupa: Jug - Voj vo di na (18), Mla dost - [pan dau (18). C grupa: Par ti zan - Eger (20), Va {a{ - Se ged. D grupa: Pro Re ko - Ja dran HN, Mar sej - Spar tak Vol go grad.

Fo to: F. Ba ki}

- Ima li smo pro ble ma u ne kim seg men ti ma igre u po sled wih ne ko li ko utak mi ca. Ra di li smo na to me da pre va zi |e mo te pro ble me i ve ru jem da smo u to me us pe li. Eki pu Ju ga ~i ne iz u zet ni igra ~i, ali mi se ne pre da je mo una pred. Tru di }e mo se da is po {tu je mo sve ono {to se bu de mo do go vo ri li i da se po ka `e mo u le pom sve tlu - is ta kao je Ma rin ko vi}. Utak mi ca Ju ga i Voj vo di ne igra se ve ~e ras u Du brov ni ku u 18 ~a so va. G. Malenovi}

PARTIZAN PROTIV EGERA

Po be da im pe ra tiv Vra ti ti sa mo po u zda we

Niz od se dam ve za nih po ra za u isto to li ko ko la na te ra li su upra vu ko {ar ka {i ca Voj vo di ne da re a gu je, pa je usle di la pro me na na klu pi, ume sto Zo ra na Mir ko vi }a di ri gent sku pa li cu pre u zeo je Du {an Ka sum, ko ji }e ve ~e ras de bi to va ti. Utak mi ca sa Slo bo dom iz No vog Gra da do bra je pri li ka da cr ve no -be le upi {u po bed ni~ ki pr ve nac. - Tri da na su ma li vre men ski pe riod da bi se sa svim upo znao sa igra ~i ca ma i wi ho vim mo gu} no sti ma. Ipak, ve} sam vi deo ne ke ne do stat ke ko je }e mo ko ri go va ti u na red nom pe ri o du. Tre ba da pro |e bar dva de se tak da na da bi se de voj ke pri vi kle na moj na Vla din ka Erak (Voj vo di na NIS) ~in ra da - ka zao je Ka sum i do dao: - Mo ra mo da igra mo mno - qom da se ova ne pri jat na se ri ja go br è, sa mno go vi {e tr ~a wa okon ~a. Sa mo po be da ma i do i agre siv no sti u svim seg men ti brim par ti ja ma mo è mo po vra ma igre.In si sti ra }u na br òj ti ti po qu qa no sa mo po u zda we. tran zi ci ji lop te sa {to vi {e Utak mi ca Voj vo di na NIS kon tri i po lu kon tri. O~e ku jem Slo bo da igra se u ma loj dvo ra ni da ve ~e ra {wu utak mi cu de voj ke Spen sa u 18 ~a so va. iz ne su svo jom bor be no {}u i è I. Grubor

Va ter po li sti Par ti za na u tre }em ko lu Evro li ge ( da nas, RTS 2, 20) do ~e ku ju ma |ar ski Eger. Za srp skog {am pi o na ovo je me~ od iz u zet no ve li kog zna ~a ja, po {to iz pr va dva ko la ima sa mo je dan osvo jen bod, {to pret hod nih go di na ni je bio slu ~aj. Evi dent no je da su cr no-be li po di gli for mu, {to je po ka za lo ne dav no go sto va we pro tiv Va {a {a u Bu dim pe {ti, pa sa op ti mi zmom o~e ku ju da na {wi me~. Uro{ Ste va no vi}, tre ner Par ti za na ko ji }e i ovo ga pu ta u ulo zi {e fa stru ke za me ni ti ka `we nog Igo ra Mi la no vi }a, sma tra da je ova utak mi ca mo `e bi ti pre kret ni ca ~i ta ve se zo ne. - Me~ sa Ege rom za nas je od iz u zet nog zna ~a ja, jer vi {e ne -

ma mo pra va na kiks. Za nas je po be da im pe ra tiv i ve ru jem da }e mo je ostva ri ti. Igra ~i su sprem ni, ni vo for me je na za do vo qa va ju }em ni vou i uz po dr {ku na vi ja ~a si gu ran sam da }e mo ostva ri ti to li ko `e qe ni tri jumf. Ovo utak mi ca ne re {a va sa mo mno go to ga u gru pi Li ge {am pi o na, ve} }e nam po be da uli ti sa mo u po u zda we pred za vr {ni tru nir do ma }eg Ku pa i fi nal ni me~ u Su per ku pu pro tiv Sa vo ne (7. de cem bra). Eger je kva li te tan ri val, bez ob zi ra {to je pre tr peo dva po ra za, ni {ta sla bi ji od Va {a {a i Se ge di na. Na{ za da tak je da wi ho ve naj i sku sni je igra ~e ne u tra li {e mo i do brom od bra nom oba vi mo po la po sla na pu tu do po be de - is ta kao je Ste va no vi}. S. Anti}

KUP SRBIJE I FINALE PIONIRSKE GIMNASTI^KE LIGE

Naj bo qi u No vom Sa du Dru go ko lo Ku pa Sr bi je u mu {koj sport skoj gim na sti ci odr `a }e se da nas u So kol skom do mu u No vom Sa du, a tak mi ~e we po ~i we u 12 ~a so va. Na istom me stu }e se odr `a ti i fi na le po spra va ma Pi o nir ske gim na sti~ ke li ge. Na ovom tak mi ~e wu (po ~i we u 14 ~a so va) na stu pi }e po osam naj bo qih gim na sti ~a ra uz ra sta do 14 go di na. G. M.

c m y

kultura

dnevnik

subota26.novembar2011.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Живот је нешто друго Милош Црњански, Сеобе, драматизација и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште И ако јунаци тог капиталног дела јесу опседнути романтичарским тежњама, онда је Вида Огњеновић кроз Милоша Црњанског у улози просветитеља, рационалисте који упорно довикује позив буђења, отрежњења, баш као што је то у Српском народном позоришту чинила и пре неколико година, инсценацијом своје драме „Је ли било кнежеве вечере“. Наравно, у случају „Сеоба“, а реч је о другом делу, оном после чувеног бескрајног плавог круга и у њему звезде, то више није нимало лако, јер коцка је бачена. Вук Исакович (Бранислав Лечић) је своје одсањао, његове сеобе су завршене доласком у данашњу Војводину, али преношена попут трагичке кривице или неке врсте српског хибриса, егзистенцијална тлапња подстакнута маћехинским односом Запада, сада мори његовог наследника, Павла Исаковича (Небојша Дугалић), који ће да испита могућност среће на другој страни, за људе с ових простора најчешће ултимативној дестинацији – у Русији.

Драматизација Виде Огњеновић је, попут романа-епопеје, обимна, раслојена на нивое војничких и личних или породичних прича Павла Исаковича, његове браће Трифуна (Предраг Момчиловић), Ђурђа (Ненад Пећинар), Петра (Југослав Крајнов) и њихових жена Варваре (Сања Ристић-Крајнов), Кумрије (Александра Плескоњић), Ане (Јована Балашевић), историјских кретања тог времена – друштвено-политичке приче Срба у (вечитој) транзицији, на раскршћу империја, са великим и као у стражњицу набијеним митом о властитој величини, о Лазаревом царству. Режија такође прети да већ самим обрисима оставља утисак – до краја отворена сцена, преко тридесет глумаца и бар још толико статиста, врло добро реализован класичан, из данашње визуре готово ренесансни модел глуме, импозантна коцкаста сценографија (Миодраг Табачки) с апликацијама шаховских поља и облака који по њима језде, заклањајући фигуре и пут до краја та-

бле. Запрежна кола, певачки, свирачки, пуцачки, плесачки кореографисане масовке... Ма, и да су се хусарски официри сербског национа појавили на коњима, не би било никакво изненађење! Испод свих тих наслага, главних и паралелних токова, по епохи стилизованих костима (Љиљана Драговић), тамо где је храна за стомак, не за око, лик Павла Исаковича се успоставља као и Селимовићев Нурудин, или још боље, библијски Мојсије, пред којим је Излазак и Синај. Они ће на својим путевима, свако на свој начин и у вези са властитим демонима, установити да је „живот нешто друго“, како резонерски Павлу каже Трандафил (Драгомир Пешић), стари трговац пештански. Најближе томе да га пробуди, стићи ће заносна Евдокија (Исидора Минић), али ожењен за своју мртву жену Катинку (Јована Мишковић), која га још увек походи, и прилично ирационално одлучан да све бриге реши у Русији, Павле ће на крају и њу да мимоиђе, мимоилазећи пола-

НА 35. КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА „МИЛИЦИ У ПОХОДЕ”

Птица из фрушкогорског гаја Скромност, једнставност, родољубље, искреност и честитост- то су људске собине које никада не излазе из моде и које су красиле Милицу Стојадиновић Српкињу, књижевницу и песникињу из 19. века. Ове речи изговорила је јуче Гордана Ђилас, добитница награде која носи њено име, на 35. књижевним сусретима „Милици у походе“, у Заводу за културу Војводине. При-

творина, она је много допринела ширењу свести о важности књижевости, а нарочито поезије. Била је жртва сопственог дара, а у једном писму написала је да јој је душа-самотна птица што је залутала у непознати гај. О заблудама којих су препуне приче о тегобном животу Милице Стојадиновић, беседила је Радмила Гикић-Петровић. Њена духовна и

Гордани Ђилас награду уручио Зоран Ђерић

знање - бронзани рељеф са Миличиним ликом, рад Младена Маринкова и новчани износ, уручио јој је председник Одбора књижевних сусрета Зоран Ђерић. Ђиласова је нагласила да Миличина личност и данас зрачи харизмом.Сем литерарног стваралаштва и сакупљања народних умо-

Фо то: Р. Ха џић

физичка лепота била јој је терет, бринула је о породици, а браћа су је корила што се није удала и отишла. Брзо је стекла књижевну славу, захваљујући својим песмама и „Дневнику“, а још брже је пала у заборав. За Вука је сакупљала усмене народне творевине, али је он никада није похвалио као књижевницу, као ни

Његош, који је, наводно рекао-Ја поета, ти поета, да нисам калуђер, ето кнегиње Црној Гори. Ипак, сећање на ову песмотворку, врдничку вилу и нимфу из бајки, сачувано је до данас, наглашено јеу беседи. Потом је о песништву Гордане Ђилас говорила Драгана Белеслијин, која је истакла ауторкину повезаност са природом, емотивност, једноставност песничког израза и чистоту језика. У уметничком програму наступили су Мушки вокални састав „Змај“ и Милош Милојевић, бас, уз пратњу гитаре Вељка Торбице. Током поподнева у ЗКВ су представљене две књиге: „Живот и књижевно дело Милице Стојадиновић Српкиње“, докторска теза Радмиле Гикић Петровић, о којој су говориле Драгана Белеслијин и Зорица Хаџић и награђена песничка збирка Гордане Ђилас „Сећање које се није догодило“. Ову књигу су представили Зоран Ђерић и Фрања Петриновић, а стихове је говорила Нада Даниловић. Овогодишњи књижевни сусрети „Милици у походе“ завршавају се данас у Врднику, њеном родном месту. Програм „Милици у част“ извешће ученици основне школе „22. октобар“, а у месној библиотеци одржаће се поетски матине у коме учествује девет песникиња, међу њима и Гордана Ђилас. Њена књига биће представљена и у Пожаревцу, на „Миличином дану“, у мају наредне године. Р. Лотина

У БУДИМПЕШТИ ОБЕЛЕЖЕНО 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПРВОГ СРПСКОГ ДОКТОРА ПРАВА, ДОБРОТВОРА И ПРЕДСЕДНИКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Јубилеј Саве Текелије У оквиру обележавања значајног јубилеја, 250 година од рођења Саве Текелије(1761-1842) јуче је у Текелијануму, задужбини овог првог српског доктора права, добротвора, племића и ктитора, председник Матице српске, у Будимпешти одржан међународни научни скуп под називом „Сава Текелија и његово доба у светлу савремене науке„. О Сави Текелији у европском правном контексту, његовом просветитељском патриотизму, делатности на Темишварском сабору, те о његовом добротворном делу, значају Текелијанума и животу у Араду, на скупу су говорили еминентни професори и историчари са Универзитета у Новом Саду, Београду, Темишвару, затим са Института за историју Мађарске академије наука, Српског института у Будимпешти, и са Катедре за историју мађарске државе и права Универзитета Лоранд Етвеш из Будимпеште. Учеснике скупа поздравио је покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић који је указао да је обележавање 250-годишњице од

рођења Саве Текелије с једне стране добра прилика да посети Текелијанум, у који је Влада Војводине у протеклих неколико година уложила значајна средства како би био оспособљен за пријем ученика и студената, а са друге стране ова свечаност је значајна да се подсетимо личности Саве Текелије и његовог значаја са српски народ. - Сава Текелија је заправо био веома контроверзна личност, са многим интересовањима и бурним животом. У контексту Хабзбуршке монархије имао је своје значајно место и створио је висок друштвени статус, који је потом искористио да своје имање поклони српском народу - рекао је Ђурић и додао да је Текелија, ношен идејом просвећеног патриотизма, омогућио оснивање Матице српске и Текелијанума, истовремено дајући добар пример свима који размишљају о томе како сачувати националне карактеристике, а истовремено бити део света који нас окружује.Текелија је у том успео и његов позитиван пример важи и данас.

Фото: Б. Лучић

ко и себе, остајући усамљен, попут дрвета на којем не може ни да се обеси, јер и смрт је пораз, и смрт су сеобе. Зато је овај роман, па и представа, по својој суштинској природи, одисејски, са једном „малом“ разликом – исходом. Драматуршки је он

због тога, пак, прилично линеаран, монотон, али донекле је успело, чак и у представи, да заживи, да се осети, онај метаниво нарације, снага поетског и суматраистичког виђења света у којем је мање важно ко си и шта си, од онога како си. Од света у

којем се снажно осећа оно што се мистично зове душа. А ту је негде скривена преосетљивост на сву неправду, несналажљивост за поредак вредности и врлина који за разлику од идеалног, зовемо стварним. Игор Бурић

СУТРА У СИНАГОГИ НАСТУПА ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР

Пијаниста Лев Винокур у Листовом концерту Војвођански симфонијски оркестар приређује сутра у 20 часова концерт у Синагоги, са новим гостујућим диригентом Сезариом Костом из Португала, и солистом на клавиру Левом Винокуром из Русије / Немачке. Након успешног недавног концерта у Суботици, симфоничари, по речима уметничког директора и шефа диригента Берисла-

Лев Винокур

ва Скендеровића, настављају сарадњу поново са изузетним диригентима и солистима. Након Увертире за Глинкину оперу „Руслан и Људмила“, следи Листов Концерт за клавир и оркестар бр.2 у А–дуру, са солистом Левом Винокуром, и затим Симфонија бр. 2 у це–молу Чајковског. Лев Винокур је добитник награда на бројним клавирским такмичењима. Као “чудо од детета” професионално наступа од 13. године, колико је имао када је наступио као солиста уз Лењинградску филхармонију и диригента Евгенија Мравинског. Од тада осваја подијуме широм Русије и иностранства. У земљама Сезарио Коста бивше Југославије Винокур Сезарио Коста је до сада дириговао је гостовао 2002. и наступио Португалским симфонијским оркекао солиста уз пратњу За- стром, затим у Нирнбергу, Порту, гребачке филхармоније. Од Лисабону, као и у Македонији, 2005. живи и ради у Немач- Пољској, Шпанији и Бразилу. Изкој као професор на Високој међу осталог, Коста тренутно обавља дужност уметничког директомузичкој школи у Вајмару. Један од најактивнијих ди- ра и шефа диригента симфонијског ригената млађе генерације у оркестра “Метрополитана” у Лисасвојој земљи, својевремено бону, као и неких других. стипендиста чувеног ВагнеУлаз на концерт је слободан. ровог фестивала у Бајројту, Н. Пејчић

У СУБОТИЦИ ДАНАС ПОЧИЊЕ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ „ДЕЗИРЕ“

Представе и академија Међународни позоришни фестивал „Дезире“, који трећи пут за редом организује Позориште „Костолањи Деже“ у Суботици, отвара се данас и траје до 2. децембра, до када ће на сцени „Јадран“, у старој и новој сали Позоришта „Костолањи Деже“, бити изведено 15 представа. Пратећи програм, „Дезире академија“ у оквиру које ће гостујући уметници држати предавања, углавном у преподневним терминима, одвијаће се у Арт биоскопу „Александар Лифка“. Програм фестивала почеће данас у 17 часова, када ће у старој сали Позоришта „Костолањи Деже“ трупа „Le Sa ges Fo us“ из Канаде извести представу „The Orp han Cir cus“, у режији Саута Милера. У новој сали Позоришта „Костолањи Деже“, у 19 часова, наступиће Мин Танака и Шио Ишихар из Јапана који ће извести своју представу названу „Duo Dan ce“. Финале прве вече-

ри „Дезире“ фестивала је заказано за 21 час на сцени „Јадран“, где ће Друштво за бродарство „Спутњик“ – Институт – Лабораторија за модерно позориште и истраживање понашања из Будимпеште извести представу „Човек коцке“, у режији Виктора Бодоа.

Управо Виктор Бодо сутра у 10 часова отвара програм „Дезире академије“, на њој ће у 15 часова наступити и Ласло Худи, а у два термина, од 17 и од 21 час, у Позоришту „Костолањи Деже“ на програму ће бити представа „Без назива“ Јожефа Нађа. И. Б.

svet

subota26.novembar2011.

UKRATKO

dnevnik

DE MON STRAN TI U@I VA JU PO DR [KU VE LI KOG IMA MA

No ve `r tve u So ma li ji MO GA DI[: ^etiri osobe su poginule ju~e u eksploziji prilikom transporta bombe koju su pobuwenici prethodno bili postavili na jednoj raskrsnici u Mogadi{u, izjavio je vojni zvani~nik Mohamed Ali. Bomba je eksplodirala dok su je bezbednosne snage prevozile na mesto odre|eno za „bezbednu detonaciju”. Prilikom eksplozije, poginula su tri vojnika i jedan civil, a nekoliko prolaznika je raweno metalnim delovima automobila koji je prevozio eksplozivnu napravu. Postavqawe bombi i granata postalo je u~estalo u Mogadi{u nakon {to su iz ovog grada u avgustu proterani pobuwenici povezani sa Al kaidom, koji sve ~e{}e pribegavaju gerilskim napadima. (Ta njug)

Egi pat ima no vog pre mi je ra KA I RO: Egipatski vojni savet imenovao je ju~e za novog premijera Kamala al-Ganzurija, koji treba da formira vladu nacionalnog spasa. Al-Ganzuri je u telefonskom razgovoru potvrdio Rojtersu da je imenovan za premijera, ne navode}i bilo kakve detaqe o izboru

Desetine hiqada demonstranata na trgu Tahrir u Kairu ju~e je uz molitvu predvodio imam Mazhar [ahin koji je pozvao okupqene gra|ene da istraju u zahtevima za promenu vlasti i ostanu na trgu koji je postao simbol otpora starom re`imu.

predsednika zemqe, prenela je agencija AFP. Posle molitve desetine prisutnih se okupilo oko El Baradeja koga su pozdravili skandirawem „Feldmar{al mora oti}i”, ~ime su aludirali na smenu feldmar{ala Huseina Tantavija, komandanta

I Ne ma~ ka se za du ù je BER LIN: Nema~ki parlament je ju~e odobrio buxet za 2012. koji predvi|a nova pozajmqi vawa od 26 mi li jar di evra (35 milijardi dolara). Buxet od 306 milijardi evra usvojen je glaso vi ma ko ali ci o ne vlade desnog centra kancelarke Angele Merkel posle vi{ednevne ras prave, prenela je agencija AP. Planirani nivo zaduìvawa bi}e ne{to ve}i od projektovanih ovogodi{wih 22 milijarde evra. O~ekivalo se da pozajmqivawa u ovoj godini dostignu ukupno 48,4 milijarde evra, ali su skresana nakon {to je jak ekonomski rast pove}ao vladin prihod od poreza, prenela je agencija AP. Opo zi ci ja je kri ti ko vala Mekelovu zbog pove}awa novog po zajmqi vawa u vreme kada kancelarka drì lekcije vladama {irom kontinenta o smawewu zaduìvawa radi suzbijawa du`ni~ke krize. (Ta njug)

Je men na pu tu mi ra Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh pre dva dana je, posle skoro deset meseci antire`imskih protesta u toj zemqi, potpisao dokument kojim prenosi vlast na svog zamenika. Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger pozdravio je ju~e odluku predsednika Jemena Saleha da se povu~e sa vlasti. Sada je bitno da svi politi~ki akteri odustanu od daqeg nasiqa i konstruktivno sara|uju u korist blagostawa zemqe, poru~io je [pin de le ger i do dao da je Austrija spremna da, u okviru me|unarodnih napora, podr`i stabilnost Jemena. (Ta njug)

Ka mal al-Gan zu ri

ministara. Ganzuri je bio premijer Egipta od 1996. do 1999. godine, u vreme re`ima Hosnija Mubaraka. Vest o wegovom imenovawu usledila je po{to je vladaju}i vojni savet u utorak prihvatio ostavku prelazne vlade premijera Esama [arafa u jeku nemira u zemqi, u kojima je, od subote, poginula najmawe 41 osoba, a vi{e od 2.000 qudi povre|eno. Vojni savet je pozvao politi~ke snage na razgovore o formirawu vlade „nacionalnog spasa”.

Vrhovnog saveta oru`anih snaga, Mubarakovog dugogodisweg ministra odbrane koji sada upravqa zemqom. Veliki imam Al Azhare, najuticajnije u sunitskom islamu, Ahmed al Taxeb tako|e je pru`io podr{ku demonstrantima re~ima da se moli za wihovu pobedu. Podr{ka velikog imama je bez presedana u novijoj istoriji Egipta koga je na to mesto imenovao predsednik zemqe. (Ta njug)

DU@NI^KA KRIZA

Ren: Evro zo na na opa snoj ras kr sni ci HEL SIN KI: Du`ni~ka kriza u evrozoni dovela je monetarnu uniju na opasnu raskrsnicu od koje zavisi opstanak zajedni~ke valute, upozorio je evropski komesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren. „Ispred nas stoji ili spora dezintegracija zone evra ili zna~ajno ja~awe monetarne unije”, rekao je ju~e Ren novinarima u Helsinkiju, prenela je agencija AFP. Komesar je odbio da komentari{e prekju~era{wu razo~aravaju}u aukciju nema~kih obveznica, kojom je priku-

pqeno samo 3,9 milijardi evra umesto o~ekivanih {est milijardi. „Nije na{ obi~aj da komentari{emo dnevni razvoj situacije na tr`i{tima”, naveo je Ren, dodaju}i ipak da je „situacija veoma ozbiqna”, po{to se du`ni~ka kriza iz Gr~ke pro{irila u sredi{te Evropske unije. „Zarazni efekat gr~ke krize koji je zahvatio razne zemqe EU nedavno se pro{irio na zemqe bliske srcu Unije, a sada je zahvatio i naju`i centar zajednice”, naveo je

on. Komesar je ocenio da su potrebna „hrabra i odlu~na re{ewa bez odlagawa, na sastanku EU koji }e biti odràn slede}e nedeqe” u Briselu. Finac je naveo da je za pobedu nad krizom potrebna realna stabilizacija i ja~awe Unije, kao i ispravqawe nejednakosti.”Bez toga, (predloène) evroobveznice bile bi bezvredne i niko ih ne bi èleo, ni evropske ni druge zemqe”, objasnio je on. (Ta njug)

Pu tin: Iz beg nu to du`ni~ko rop stvo MO SKVA: Premijer Rusije Vladimir Putin sumirao je rezultate aktuelnog saziva Dr`avne Dume, istakav{i da je „uvla~ewe zemqe u du`ni~ko ropstvo” izbegnuto zahvaquju}i parlamentarnoj ve}ini koju je imala Jedinstvena Rusija (JR). “Upravo sada se de{avaju masovni skupovi u Portugaliji koji su socijalnog karaktera, a ne prestaju u

Gr~koj. Znate da potresaju ~ak i Italiju. Sada ka`u da su u Francuskoj problem u porastu”, kazao je ju~e Putin u Novo-Ogarijovu na predizbornom skupu. Putin je ocenio da je u SAD o~igledna kriza kada dve strane ne mogu da se dogovore u Kongresu, {to ima negativne posledice za privredu. „@eleo bih da vam skrenem pa`wu na potrebu da se

Si ri ji is te kao ul ti ma tum AN KA RA: Sirija mora da odlu~i da li }e prihvatiti posmatra~e, posledwu {ansu koju joj je ponudila Arapska liga, ili }e re`imu u Damasku biti uvedene sankcije zbog nasiqa nad antivladinim demonstrantima, izjavio je ministar spoqnih poslova Turske. Posledwi apel za prekid nasiqa u kome je do sada stradalo preko 3500 demonstranata Damasku su uputili predstavnici diplomatija Jordana i Turske, susednih zemaqa koje su

obra~unava sa pripadnicima opozicije. Ministar sopoqnih poslova Ahmet Davutoglu je posle razgovora sa italijanskim kolegom \ulijom Tercijem izjavio da wegova zemqa vi{e ne mo`e da toleri{e krvoproli}e, i najavio je da }e u~estvovati u radu sastanka ministara Arapske lige koji treba da se odr`i u nedequ. Turska }e se tako|e konsultovati i sa EU, NATO i ~lanovima Saveta bezbednosti o merama koje treba preduzeti kako

Mo skva pro tiv sank ci ja

De mon stran ti sed mi dan u cen tru Ka i ra

Harizmati~ni verski lider, koga zapadni mediji nazivaju i „propovednik sa Trahira”, tra`i stvarawe vlade nacionalnog spasa sa jakim ovla{cewima koja bi zamenila sadaswu vojnu upravu. „Na{a revolucija je bila telo bez glave, a od danas }emo imati i glavu” rekao je imam okupqenima, u trenutku kada se demonstrantima pridru`io nobelovac Mohamed El Baradei, biv{i direktor IAEA, koga mnogi vide na mestu slede}eg

ARAP SKA LI GA PRE TI UVO\E WEM SANK CI JA

ostvari maksimalno dobar rezultat na ovim izborima, jer ako razbijemo parlament bi}e isto kao i u nekim zemqama koje ne mogu da donesu prave odluke u pravom trenutku”, kazao je Putin. Na izborima koji }e u rusiji biti odr`ani 4. decembra glasa~i }e birati izme|u sedam stranaka. (Ta njug)

Moskva se protivi svim sankcijama i pritiscima na Siriju, saop{tilo je danas rusko ministarstvo spoqnih poslova i pozvalo na dijalog suprotstavqenih strana u Siriji pred istek ultimatuma koji je Arapska liga dala re`imu u Damasku. „U ovom trenutku, ne trebaju nam rezolucije, sankcije i pritisak, ve} dijalog unutar Sirije. Me{awe upotrebom sile u sirijske stvari potpuno je neprihvatqivo za Rusiju. Pitawa qudskih prava ne smeju da slu`e kao izgovor za takvu intervenciju” tvrde i Moskvi.

najvi{e zainteresovane za prilike u Siriji. „Smatramo da je trenutno najva`nije da se zaustavi patwa naroda”, izjavili su ministri na zajedni~koj konferenciji. Ultimatum Arapske lige donet je u utorak na sastanku u Kairu, u prisustvu predstavnika 22 zemqe, koji su pozvali Ujediwene nacije da pomognu u re{avawu krize, prenosi agencija AFP. Tur{ka }e raditi u saradwi sa Arapskom ligom i drugim me|unarodnim organizacijama ukoliko re`im u Siriji ne prekine da se

bi se spre~ili obra~uni vlasti sa opozicijom, prenele su novinske agencije. Arapska liga bi na slede}em sastanku trebalo da uvede Siriji sankcije, ukoliko ne prihvati inicijativu ove organizacije da me|unardni posmatra~i posete tu zemqu u poku{aju da se zaustavi krvoproli}e. “Ovo je posledwa {ansa za Siriju... Strpqewe Turske i Arapske lige je na izmaku”, upozorio je ministar Davutoglu ~ija zemqa je pozvala predsednika Ba{ara al Asada da podnese ostavku. (Ta njug)

Bu zek o pre go vo ri ma EU i Tur ske AN KA RA: Predsednik Evropskog parlamenta Je`i Buzek pozvao je na obnovu pristupnih pregovora Evropske unije sa Turskom, koji su u zastoju zbog spora oko Kipra. „Pregovori Turske i EU o pristupawu blokirani su mesecima i verujem da }e, ukoliko uspemo da krenemo napred, to voditi re{ewima koja }e biti korisna za obe strane”, rekao je ju~e Buzek u obra}awu poslanicima u turskom parla-

mentu, koje su preneli turski radio i televizija. Buzek je izrazio „ozbiqnu zabrinutost” povodom najave Turske da }e zamrznuti odnose sa Unijom ako Republika Kipar sredinom idu}e godine preuzme {estomese~nu funkciju predsedavaju}eg EU, pre nego {to bude prona|eno re{ewe za podeqeno ostrvo. Buzek se nalazi u dvodnevnoj poseti Turskoj. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DO MI NIK STROS-KAN Advokati biv{eg direktora Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominika Stros-Kana demantovali su pisawe jednog francuskog ~asopisa da bi on mogao da napusti zemqu i preseli se u Izrael. Magazin „Gala”, pozivaju}i se na jedan izraelski veb sajt, pi{e da Stros-Kan razmatra ponudu za mesto direktora izraelske Centralne banke.

GLO RI JA MA KA PA GEL ARO JO Biv{a predsednica Filipina Glorija Makapagel Arojo koja je uo~i su|ewa zbog prevare na izborima poku{ala da iz zdravstvenih razloga napusti zemqu, ose}a se dovoqno dobro da iza|e iz bolnice gde je uhap{ena, potvrdili su weni doktori. Vlada je odbila da joj odobri izlazak iz zemqe, ~ak i po{to je Vrhovni sud odlu~io u wenu korist.

KEJ TI PE RI Producent Harvi Vajnstajn rekao je da bi `eleo da pop peva~ica Kejti Peri glumi u brodvejskoj adaptaciji filma “Moja nedeqa sa Merilin”.Producent namerava da film, u kome Merilin Monro glumi Mi{el Vilijams, preto~i u brodvejski mjuzikl.”Ukoliko film bude uspe{an, napravi}u od wega mjuzikl. Mislim da Kejti mo`e da glumi Merilin na Brodveju”.

UTI CAJ HO RO SKO PA NA KA DROV SKU PO LI TI KU

[kor pi je i De vi ce ne po dob ne za po sao PE KING: Jedna kineska firma procenila je da su osobe ro|ene u znaku [korpije i Device previ{e }udqive i kriti~ne, zbog ~ega ne mogu da apliciraju za posao kod wih, dok su Jar~evi, Ribe i Vage dobrodo{li. Ovaj neobi~an oglas za posao postavila je na oglasnoj tabli univerziteta u gradu Vuhuan kompanija za u~ewe engleskog jezika izazvav{i burne reakcije javnosti, prenosi Frans pres. „Ne èlimo [korpije ili Device, dok }e Jar~evi, Ribe i Vage imati prioritet”, navodi se u oglasu. Lokalni mediji prenose izjavu zaposlene u neimenovanoj kompaniji koja je rekla da je istraìvala horoskop i da je otkrila da [korpije imaju sna`ne li~nosti i }udqive su dok su osobe u znaku Device previ{e kriti~ki nastrojene i ne zadràvaju se duè na jednom poslu. „Zaposlila sam qude koji su ro|eni u ta dva horospokspa znaka i oni su se ili sva|ali sa kolegama ili nisu mogli

dugo da ostanu na poslu”, rekla je `ena predstavqena samo kao Ksija. U izve{tajima se ne navodi za{to su druga tri znaka boqa za mesto profesora i ~inovnika. Ovo nije prvi slu~aj da horoskop uti~e na poslodavce. U istom gradu jedna

studentkiwa, ro|ena u znaku Raka, poku{ala je pre nekoliko meseci da se zaposli u kompaniji koja organizuje ven~awa ali je odbijena zbog toga {to su „Vodolije i [korpije pogodnije za duge poslove”. (Ta njug)

BALkAn

c m y

dnevnik

BU LA TO VI] OP TU @U JE \U KA NO VI ]A ZA STVA RA WE PO LI TI^ KE NE STA BIL NO STI U CR NOJ GO RI

„Neko u vrhu vlasti ne `eli datum pregovora” PODGORICA: Posla nik naj u ti caj ni je opo zi ci o ne So ci ja li sti~ke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovi} optu`io je lidera vladaju}e demokratske partije socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a da “ratuju}i” sa svojim partijskim kolegama iz vlasti stvara poli ti~ ku ne sta bil nost koja ne doprinesi evrointegracijhama. U vrhu vlasti, posebno kod pred sed ni ka DPS-a \u ka no vi }a prepoznaju se o~ekivawa da Crna Gra ne dobije datum pregovora sa EU, re kao je Bu la to vi}, preneli su podgori~ki mediji. “Uo~avam da se u vrhu vlasti, i personalno kod predsednika DPS-a Mila \ukanovi}a, prepoznaju o~ekivawa da Crne Gora ne dobije datum pregovora”, rekao je Bulatovi} i dodao da \ukanovi} poku{ava

udara na stavove predsednika dr`ave i vlade koji su posve}eni evrop skim in te gra ci ja ma, poku{ava zapravo da ratuje sa pozicijom stvaraju}i tako politi~ku nestabilnost.

Taj na do po sled weg ~a sa Odluka o po~etku pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom je neizvesna, rekao je ju~e predsednik parlamenta Ranko Krivokapi}, posle razgovora sa zvani~nicima u Briselu. “I oni najboqe informisani ne znaju odluku Evropskog saveta”, kazao je Krivokapi} Radiju “Anteni M “ i poru~io da do 9. decembra Crna Gora mora da ube|uje evropske partnere da je zaslu`ila “zeleno svetlo”. da nekom politi~kom strategijom obmane crnogorsku javnost. Bulatovi} smatra da svaki \ukanovi}ev javni nastup u posledwe vreme, kada direktno

Ministar spoqnih poslova i evropskih integracija Milan Ro}en tvrdi da Crna Gora nikada nije niti }e ikada biti u opasnosti da bilo ko, pa ni Be-

ogard, moè ugroziti wenu stabilnost i nezavisnost. “Takvih poku{aja ima i uvek }e biti, jer neke strukture u Srbiji nikako da preàle to {to je Crna Gora postala nezavisna. [to se vi{e budemo pribliàvali i jedni i drugi Briselu, toga }e biti sve mawe”, rekao je Ro}en podgori~kim “Vijestima”. On tvrdi i da u vrhu vladaju}e DPC niko ne razmi{qa o promeni strate{kog kursa Crne Gore koji predvi|a ulazak u EU, bez ob zi ra {to Evro pu trese kriza. Ro}en je rekao da „prepucava wa” {e fa dr à ve Fi li pa Vujanovi}a i predsednika parlamenta Ranka Krivokapi}a ne do pri no se afir ma ci ji Cr ne Gore na me|unarodnoj sceni. (Ta njug)

Tu`ba protiv Gr~ke

HAG: Me|unarodni sud pravde done}e 5. decembra odluku po tu`bi Makedonije protiv Gr~ke zbog nepo{tovawa Privremenog sporazuma o normaliza ci ji od no sa dve ze mqe iz 1995. godine. Makedonija je u tu`bi, koju je podnela 2008. godine, navela da Gr~ka onemogu~ava prijem Makedonije u NATO i EU ~ime se, kako tvrdi Sko pqe, kr {i Pri vre me ni sporazum iz 1995. Skopqe podse}a da je tim sporazumom predvi|eno da Makedonija promeni zastavu i da u me|unarodnim organizacijama u kojima je ~lanica i Gr~ka, koristi ime Biv{a Ju go slo ven ska Re pu bli ka Makedonija. Gr~ka je zauzvrat trebalo da ne stavqa veto i ne ote`ava prijem Makedonije u me|unarodne organizacije. Zbog veta Gr~ke Makedonija nije na samitu u Bukure{tu aprila 2008. godine primqena u NATO, iako je ispunila uslove. Skopqe je tada optu`ilo Atinu za „flagrantno kr{ewe dogovorenih obaveza iz ^lana 11” Privremenog sporazuma iz 1995. Sud je u martu 2011. godine saslu{ao argumente i primio dokumenta-dokaze obeju strana. Presudu }e 5. decembra u Palati mira pro~itati predsed nik Me |u na rod nog su da prav de Hi sa {i Ova da, sa op {teno je u Hagu.

Albanci spalili makedonsku zastavu SKOPQE, PRI[TINA: Ambasador Kosova u Skopqu Skender Durmi{i ju~e je pozvan na razgovor u Ministarstvo spoqnih poslova povodom nedavnog incidenta u Ka~aniku kada je na fudbalskoj utakmici izme|u klubova Lepenci i Drita spaqena makedodnska zastava i istaknut tansparent: „2012. nije kraj sveta, ve} kraj Makedonije” . Kako je saop{teno, direktor Direkcije za jugoisti~nu Evropu u MIP u Skopqu Dejan Kostadinov Petrov uputio je ambasadoru Durmi{iju verbalnu protestnu notu. Ambasador Durmi{i je izbegao susret sa novinarima, ali je prema informacijama iz Ministarstva osudio navija~e i uveravao je doma}ine da

kosovska policija traga za grupom koja je spalila zastavu. „Kosovo na Makedoniju gleda kao na prijateqa I ne}e dozvoliti da ovakvi incidenti ugroze me|usobnu saradwu, rekao je Durmi{i. U me|uvremenu ministarstvo unutra{wih poslova u Pri{tini osudilo je ju~e navija~e koji su pre dva dana zapalili makedonsku zastavu tokom fudbalske utakmice u Ka~aniku, kao i pojavqivawe na tribinama transparenta- „2012. nije kraj sveta, to je kraj Makedonije”. Ministarstvo je dodalo da je u toku istraga i da }e biti preduzete sve mere kako bi odgovorni za incident bili izvedeni pred lice pravde. (Ta njug)

Predsednik Rumunije kritikovao evropske banke BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku kritikovao je evropske banke, isti~u}i kako se nada da wegova zemqa ne}e morati da ispa{ta zbog wihove „pohlepe”. Basesku je ju~e izjavio da evropske banke ostvaruju ogroman profit u Rumuniji i da bi, kada bi one prestale da finansiraju tu zemqu tokom krize, to zna~ilo „odsustvo po{tene igre”, prenela je agencija AP. On je naveo da se nada da od novih ~lanica Evropske unije,

ukqu~uju}i Rumuniju, ne}e biti zatra`eno da pla}aju za „pohlepu, nepromi{qenost i nedostatak odgovornosti” banaka. Izjava rumunskog predsednika usledila je nakon {to je Centralna banka Austrije uvela niz mera da bi ograni~ila pozajmqivawe od filijala austrijskih banaka u zemqama isto~ne i centralne Evrope. Novinska agencija „Medijafaks” prenela je da su tri banke, „Erste grup”, „Rajfajzen inter-

ne{nel” i „UniKredit bank Austria”, ve} prihvatile mere. „Erste grupa” je 2006. kupila 61,88 odsto akcija rumunske Komercijalne banke od vlade u Bukure{tu. „Ne bih voleo da... podse}am na{e evropske prijateqe na to koliko su uslovqavali prijem Rumunije u EU privatizacijom na{ih banaka”, naveo je Basesku. On je pozvao banke da ne „ugu{e” rumunsku privredu smawewem toka kapitala. (Ta njug)

subota26.novembar2011.

PO LI TI ^A RI BiH PO DE QE NI I OKO PRA ZNI KA

Dodik: Potreban novi zakon o praznicima SARAJEVO: Predstavnici vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH), koja zbog nesaglasa politi~ara duè od godinu dana od izbora nema Ve}e ministara, najvi{u vlast u dràvi, podeqeni su i kada je re~ o tome da li je 25. novembar Dan dràvnosti BiH. Dok visoki predstavnik Valentin Incko tvrdi da je taj dan potvr|en zakonom, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaè da nijedan relevantan organ nije doneo odluku o tome da je 25. novembar praznik u BiH. Incko je ~estitao svim gra|anima BiH 25. novembar, Dan dràvnosti, podsetiv{i da je re~ o datumu koji je potvr|en zakonom. „To je stari praznik, 25. novembra se}amo se ZAVNOBiH-a i borbe protiv fa{izma”, poru~io je Incko tokom preksino}weg prijema koji su u Sarajevu organizovali dva od tri ~lana Predsedni{tva BiH – @eqko Kom{i} i Bakir Izetbegovi}. Incko tvrdi da je Ve}e za implementaciju mira odlu~ilo da se u BiH obeleàvaju tri dràvna praznika – 1. januar, 1 maj i 25. novembar. Dodik, me|utim, smatra da to nije tako i da je potrebno doneti novi zakon o praznicima da bi ti praznici uop{te bili prihva}eni u BiH. On je ju~e novinarima u Bawaluci rekao da

Prijem u predsedni{tvu BiH

25. novembar nije mogu}e slaviti kao Dan dràvnosti BiH, jer ta dràva 1992. godine nije imala me|unarodni legitimitet, a u Dejtonskom sporazumu je, podsetio je, napomenuto da nastavqaju da vaè propisi koji su vaìli na ~itavoj teritoriji BiH. Me|utim, u februaru, nekoliko meseci pre potpisivawa Dejtonskog sporazuma, Federacija BiH je donela odluku o progla{ewu Dana dràvnosti, 25. novembra, podsetio je on. „Istrajavawe na toj pri~i govori o tome da Bo{waci èle

da se iskupe za svoje prethodne grehove u Drugom svetskom ratu, jer su masovno pripadali fa{isti~kom pokretu i bili zastupqeni u Hanxar divizijama i ~inili zlo~ine nad Srbima, a tek kada je bilo jasno da }e pobediti antifa{isti~ka koalicija onda su se masovno prikqu~ili tom pokretu dva meseca pred kraj rata”, naveo je Dodik. U BiH je ju~e obeleèn 25. novembar, Dan dràvnosti, ali samo na pola teritorije u Federaciji BiH . U Republici Srpskoj se ne obeleàva. (Ta njug)

Bosanski lideri na seminaru u Italiji BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik u~estvova}e na sastanaku u italijanskom gradu Kadenabiji, na kojem }e se razgovarati o usagla{enosti Ustava BiH sa zakonima Evropske unije (EU), potvr|eno je ju~e iz Dodikove stranke. Sa Dodikom }e u Italiju otputovati i ministarka za ekonomske odnose i regionalanu saradwu u Vladi RS @eqka Cvijanovi}. Seminar o kompatibilnosti Ustava RS sa zakonima EU u italijanskom gradu Kadenabiji, koji }e se odr`ati od 26. do 29. novembra, organizuje nema~ka Fondacija „Kondrad Adenaur”. Na seminar su, osim lidera {est vode-

Norac na slobodi ZAGREB: Biv{i hrvatski general Mirko Norac, osu|en za ratne zlo~ine nad Srbima u Gospi}u i Meda~kom xepu, pu{ten je ju~e na slobodu, uslovno po{to je odlsuìo vi{e od dve tre}ine kazne. Norac je u zatvoru vi{e od de set go di na, od mar ta 2001.godine.On je prvo osu|en za ratne zlo~ine na gospi}kom podru~ju na 12 godina, a zatim za zlo~ine u Meda~kom xepu na {est godina. Kada je i druga presuda postala pravosna`na Vrhovni mu je sud odredio jedinstvenu kaznu od 15 godina. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} je u septembru pro{le godine Norcu oduzeo je ~in generala hrvatske vojske. Pri li kom od lu }i va wa o uslovnom otpu{tawu, komisija nije bila jednoglasna jer Norac nije izrazio kajawe za zlo~ine koje je planirao i po~inio. Zbog wegovog pu{tawa protestvovalo je vi{e nevladinih organizacija. Norac je najavio da }e sa ènom i decom ìveti u Zagrebu. Mirko Norac sam se odvezao iz Lipovice. Seo je u crni „Pasat“ i krenuo prema izlazu. Voze}i prema novinarima i fotoreporterima, ukqu~io je duga~ko svetlo da ne bi mogli fotografi{u. (Ta njug)

Milorad Dodik

}ih stranaka iz BiH, pozvani parlamentarci iz BiH i Nema~ke, kao i specijalni predstavnik EU u BiH Peter Sorenesen. Dodik je ranije izjavio da }e na sastanku u Italiji predlo`iti da se razmisli o konceptu prema kojem bi RS imala svoju agendu za EU, a Federacija BiH svoju, te da ne}e pristati da se na tom skupu razgovara o formirawu vlasti u BiH. „Idem da to ka`em na skupu u Italiji, a ne da tamo pregovaram sa Sulejmanom Tihi}em i Zlatkom Lagumxijom. Ja ne}u u~estvovati u razgovorima o konstituisawu vlasti u BiH izvan BiH. [to se mene ti~e, to ne}e biti na dnevnom redu”, rekao je Dodik.

U Iraku zarobqeno 17 gra|ana BiH BAWALUKA: U kurdskom gradu Erbil u Iraku zarobqeno je pet Srba, 11 Bo{waka i jedan Hrvat i po{to su je istekla turisti~ka vize preti im opasnost da zavr{e u zatvoru. Jedan od wih, Elvis Rami} iz Blatnice kod Tesli}a, u Bosni i Hercegovini, apelovao je na svom fejsbuk profilu za pomo}, preneli su bawalu~ki mediji. On je objasnio da su se oni tamo na{li posredstvom jedne nema~ke firme, ali je wen vlasnik netragom nestao. „Ne daju nam paso{e, hranu, pare. Gledajte kako da nam pomognete, na bilo koji na~in. Sada smo u Pank Vulage – Vilixu”. On je naveo da u kampu u kojem su sme{teni ima Bugara, Rumuna, Kurda i isti~e da su mu Bugari posudili laptop da se javi, ali da nije siguran da li }e i to vi{e mo}i. „Mi smo ovde do{li na prevaru. Obe}an nam je posao. Nemac koji nas je doveo navodno je podigao neki novac i pobegao u Nema~ku. Sada su nas Ira~ani zarobili, oduzeli nam paso{e, ne daju nam hranu. Dobijemo jednu konzervu ribe dnevno, a radimo celi dan. Spavamo u nemogu}im uslovima. Ovo je katastrofa”, napisao je Rami}, prenose mediji. Ministarstvo vawskih poslova Bosne i Hercegovine zbog pove}anog interesa bosansko-

hercegova~ke javnosti za stawe grupe bosanskohercegova~kih dràvqana u Republici Irak ju~e je izdalo saop{ewe u kome se isti~e: “Odmah po saznawu o ovim de{avawima, u popodnevnim satima 24. novembra 2011. godine Ministarstvo vawskih poslova BiH je, preko Ambasade BiH u Amanu (Ha{emitska Kraqevine Jordan), stupilo u kontakt sa bh. dràvqanima, ira~kim dràvqaninom - poslovnim saradnikom wema~kog dràvqanina koji je bh. radnika doveo u Irak, nadle`nim ira~kim institucijama, kao i sa uredima Me|unarodne organizacije za migracije (IOM) i Me|unarodnog crvenog krià u Iraku i Jordanu. Tokom ju~era{weg dana Ambasada BiH u Amanu je preduzela niz aktivnosti radi pruàwa pomo}i bh. dràvqanima i uspela osigurati da se gra|anima BiH vrate putne isprave. S obzirom na to da da bh. gra|anima isti~u vize, zbog pravovremenog napu{tawa Iraka organizovan je prevoz autobusom iz Erbila, preko Silopa, kojim }e grupa na{ih dràvqana biti preba~ena do Istanbula, g|e }e Generalni konzulat BiH tako|er pruìti potrebnu konzularnu pomo}, kaè se, izme|u ostalog u objavqenom saop{tewu.

subota26.novembar2011.

oglasi

dnevnik

SUDSKA PRODAJA STANOVA - NOVI SAD, Dunavska 23, dvosobni dupleksi 42m2 (po~etna cena 3.186.955,80 dinara) i 54m2 (4.097.514,60). Licitacija 1. 12. 2011. godine, u 9.30 sati, Osnovni sud, Novi Sad, Sutjeska 3, soba 29 C.

42266

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik KLISA 2 spojena placa, Rumenka, ku}a 2 stana, sala{, ^enej sa 3,5 jutara zemqe i 8000 malina. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 42056

GARSOWERA, Danila Ki{a, klima, terasa, 120e, jednosoban, stanica, 100e, jednosoban, M. Obili}a 120e, dvosoban, lep, 200E. Telefoni: 6215-260, 6621797, 063/598-463. 42059 IZDAJEM dvosoban stan, kuhiwa name{tena, sa gara`om na du`e vreme. Telefon 064/8266-691. 42120 IZDAJEM name{ten stan 38m2, Ul. Pariske komune 30, Novi Sad. Telefon 063/712-0080. 42145 U STROGOM CENTRU Novog Sada izdajem porodi~ni, name{ten, komforan, dvosoban stan, oko 60m2, III sprat. Telefon 539-864 i 064-126-93-61. 42243

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689. 41373

PRODAJEM stan na Keju 65m2. Telefon: 886-989. 42297

VEOMA povoqno useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42314

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842894. 42133 PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun. Telefon 063/86-26-504. 42132 KUPUJEMO poqoprivredno zemqi{te 50h, garsoweru, jednosoban 25.000E, dvosoban 45.000E, trosoban 55.000E, ku}u za 18.000E, vikendicu do 6000E. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 42055 VRDNIK, ravan plac od 1.200m2 - 6.000m2 u komadu, posle 19 ~asova. Telefoni: 061/654-5-668, 021/310-57-46. 41156

VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42315

IZDAJEM gara`u 34m2 u suterenu, Tolstojeva 2, cena 60 evra. Telefon 063/658637, Ivan. 41086 IZDAJEM gara`u na Limanu II Ul. Bo{ka Buha br.10. Telefon 454-934. 42329

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 41788 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42148 DIHTOVAWE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode. Telefoni: 062/367-376, 064/261-3610. 41107

subota26.novembar2011.

GODI[WI POMEN

HITNO tra`im zubnog tehni~ara za metal-keramiku. Telefon 063/658-637, Ivan. 41087

KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile. 42075 PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 42112 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 42258 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-33-79, 065/55-51-675. 42276

Dana, 29. novembra se navr{ava godina dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Pro{la je godina od kako nas je napustila

Mileva Mudrini}

Veqi Mileva Mudrini} Tuguju za wom, }erka Dragana sa porodicom i ostala rodbina.

od stanara zgrade Fru{kogorska 10.

Tuguju za wom brat Slavko, sestra Milka sa porodicama.

42370

42371

baka

Najdra`a na{a Gago, mila na{a bakili, itu{kice moja...

42372

Posledwi pozdrav

Posledwi Du{anki

Olgici Vujovi}

od kume Zlate Pej~i} sa decom.

pozdrav

Du{anka Pavlov Du{anka Pavlov od porodice Tomi~i}.

Mirno spavaj, lastice, u beskrajnoj Qubavi i Svetlosti na{ih srca. Neizmerno ti hvala {to si bila na{a. Zauvek tvoji: Taca, Luna, Teca i Mile.

[ESTOMESE^NI POMEN tati, dedi i tastu

42375

Sa bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a mila mama, baka, prabaka i ta{ta

42354

42357

Iskreno sau~e{}e porodici nenadoknadivog gubitka.

Aleksa

povodom

Panteliji Nikoli}u KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 41220

S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe. ]erka Katica, zet Dragan, unuka Vawa. 42373

Ne postoje re~i kojima se mo`e iskazati bol i tuga zbog rastanka sa mojom milom majkom

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 42121

POVOQNO prodajem pi{toq CZ M - 70, kalibar 7,65mm. Telefon 063/507-059. 42111

Du{anka Pavlov

Milan Aleksa

ro|ena Krajnovi} preminula 24. 11. 2011. godine, u 84. godini.

Kolektiv „Agropanonka MTZ Finke” DOO Novi Sad. 59710/P

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se danas, 26. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{em ~lanu

O`alo{}eni: }erka Jasmina, unuka Nata{a, praunuci Teodor i Luna i zetovi Boris i Mile. 42353

Du{ankom Pavlov Draga maj~ice, hvala ti za svu brigu, pa`wu i neizmernu qubav koju si mi pru`ala ~itavog `ivota. Hvala ti za svaki trenutak proveden sa tobom.

Jovanu Karapanxinu od Sindikata „Nezavisnost” JGSP Novi Sad.

Tvoja }erka Jasmina. 42356

POMEN Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada te nema.

1541/P

Du{an Popovi} 1970 - 2011.

Aleksandar Mihajlovi} Braca Pomen obele`avamo danas, 26. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}ena supruga Cica i deca Nada, Milan i Ivana sa porodicama. 42359

Dragi Duki, te{ko je poverovati da te vi{e nema. Bio si na{ ponos i dika. Tvoj vedar lik, veliko srce i nesebi~na qubav koju si ispoqavao prema deci i porodici odjednom su se ugasili i nestali. Oti{ao si bez pozdrava. Bio si an|eo, a oni nikada ne umiru, oni samo odlaze, a ostaju da `ive zauvek u na{im srcima. Nikada te ne}emo zaboraviti. Porodice: Milanovi}, @eravi} i Pavlov.

42360

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Jovanu Karapanxinu Kolektiv JGSP Novi Sad.

1540/P

^iTUQe l POMeni

subota26.novembar2011.

Navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od smrti drage nam majke, bake, prabake i svekrve

Radosave Kne`evi} Iza}i }emo danas, 26. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, da polo`imo cve}e na wen grob. Porodica. 42355

POMEN

dnevnik

Preminuo je na{ najmiliji suprug, otac, deda, tast i svekar

Svetozar

Dostiwa

2006 - 2011.

2010 - 2011.

Jovanu Karapanxinu

Vladimir Andi}

[uti}

Posledwi pozdrav

1935 - 2011.

Sveto, tvoja dela su govorila vi{e od re~i. Sre}ni smo {to smo jedan deo na{eg `ivota proveli sa tobom, a tu`ni jer smo te rano izgubili. Samo si ti znao koliko smo te voleli, a mi koliko nam sada nedostaje{. Baka Doko, svaki na{ susret bio je radost, a rastanak tuga. Ostale su lepe uspomene i nedovr{eni razgovori. @ive}ete ve~no u na{im mislima i srcu.

od }erke Jelene Karapanxin.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je u ponedeqak, 28. 11. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u 11.15 ~asova.

42351

JEDNOGODI[WI POMEN

Wegovi najmiliji: Branka, Sveta, Sa{a, Nada, Brane, Luka, Neboj{a, Nikola i Tamara.

Va{i: Katarina, Tawa i Olgica. 42343

Igor Kirjakovi}

GODI[WI POMEN na{oj dragoj sestri i zaovi

POMEN

Uvek }emo te voleti, dragi na{ Igo...

GODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

Vasiliji Zeqkovi}

Uro{

Qubica

1981 - 2011.

2002 - 2011.

Subi}

Igor Kirjakovi} Uvek }e{ biti u na{im srcima, voqen i nikad zaboravqen.

iz Rumenke

Tvoje sestre: Ivana i Nevena sa porodicama. 42268

42350

Brat Vlado, snaja Rosa i sestra Stana.

Tvoji: baka, tetka i ujak sa porodicama.

42349

42347

Posledwi pozdrav bratu

Pola godine bez na{eg deke

Zoran ^oli} 1964 - 2006. i

Va{u qubav, brigu i dobrotu ne mo`emo zaboraviti. Hvala vam. @ive}ete ve~no u na{im mislima i srcu.

SE]AWE

Va{i: Katarina, Tawa i Olgica. 42342

Sneàni Pavlov Najdraì na{ An|ele. Bila si na{e sunce, bila si na{e o~i, bila si na{e srce, bila si na{a du{a, bila si na{ ìvot. Volimo te beskrajno.

Posledwi pozdrav na{em radniku

Milanu Antoni}u od sestara Zore i Boje sa porodicama.

Tvoji: mama Milica, sestre Mirjana i Biqana sa porodicama.

iz Gardinovaca

Jovanu Karapanxinu od â&#x20AC;&#x17E;Sindikata zaposlenih 1911â&#x20AC;? JGSP Novi Sad.

S ponosom }emo te ~uvati u srcima.

Smiqa ^oli} 1935 - 2008. S qubavqu, porodica.

Supruga Savka, sin Ilija, }erka Milena sa porodicom.

42172

42341

42322

42316

Dragoj

Miroslava Jovanovi}a

GODI[WI POMEN Vreme provedeno bez tebe od godinu dana, ne le~i, samo potvr|uje nepovratni gubitak, za kojim }emo `aliti dok smo `ivi.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

1542/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka i supruga

tetka Maji

POMEN Prolazi godina od kako nije sa nama na{a

Maji Vujanovi}

Milosava Draga{ ro|. Mazi}

posledwi pozdrav od porodice Mar~eti}.

Pomen }e se odr`ati danas, 26. 11. 2011. god. u 10.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Weni najmiliji. 42344

42303

42340

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ i saradniku

Draga na{a sestro i tetka

Olgica Vujovi}

od porodica Joci} i Budinski.

Zorica - Zoca Milojevi}

preminula u 59. godini.

Olgica Vujovi} Maj~ice na{a, An|ele na{, vodiqo na{a, sledi}emo tvoje stope i ispuniti tvoja o~ekivawa. Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju. Vole te puno tvoje }erke @eqka i Danijela i suprug Luka. 42325

Sahrana }e se obaviti na grobqu u [ajka{u, danas, 26. 11. 2011. godine, u 14.30 ~asova.

Nedostaje{... neka te An|eli ~uvaju u tvom ve~nom snu, a mi te ~uvamo u srcima.

O`alo{}ena porodica, suprug Luka i }erke @eqka i Danijela.

Tvoji: majka Sofija, bra}a Du{an i Zoran sa porodicama.

42324

42337

Miroslava Na|alin

Veqku Stanisavqevi}u

ro|. Bojanovi} povodom pola godine od upokojewa sa tugom i po{tovawem nosimo te u srcu. Tvoj brat Nikola, sestre Julijana i Zorica sa porodicama. 42345

Stevan B. Boji} sa porodicom.

42338

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Jovanu Karapanxinu

Preminuo je otac na{e koleginice Aleksandre Obradovi}

subota26.novembar2011.

Posledwi pozdrav uva`enom i poslovnom partneru

~lanu,

dragom

prijatequ

Vladimir Andi} Sau~estvujemo u wenom bolu.

od: Veselina, Ivice, Ogwena, Lazara, Mare, Marine i Smiqke.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

Milanu Aleksi

1539/P 42336

S tugom javqamo da je 24. novembra preminuo na{ otac i suprug

Posledwi pozdrav Teodorinom i Tamarinom tati

Pro{lo je {est nedeqa tuge, od kako smo ostali bez na{eg tate, svekra i deke

Poslovno Udru`ewe uvoznika poqoprivredne mehanizacije.

179/P

Jovan Karapanxin 20. 1. 1955 - 24. 11. 2011. Sahrana je danas, 26. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene: }erke Jelena, Tamara i Teodora i supruga Anica.

Jovanu Karapanxinu U~enici 5-1 i 6-3 razreda i kolektiv O[ â&#x20AC;&#x17E;Milo{ Crwanskiâ&#x20AC;? Novi Sad.

Goran i Mila, Bo{ko, Danica i Teodora.

42321

370/P

42335

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 24. novembra napustio na{ dragi i voqeni suprug, tajo i deda

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Mi{e Ili}a

POMEN

Aleksandar - Sa{a Savi} 2007 - 2011.

Milanko Vola{

I posle ~etiri godine, te{ko je i bolno bez tebe. Borio si se, srce nije izdr`alo, na{ao si svoj mir i neka te an|eli ~uvaju. Sahrana je danas, 26. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Stana, }erke Verica, Slavica i Zorica, zetovi Goran, Goran, Mladen i unu~ad Du{an, Dejana, Marko, Lena i Nikolina.

Tvoja Sofija, deca Nemawa i Uro{, deka, Buba i porodica Markovi}.

Milan Aleksa

42326

GODI[WI POMEN Dragoj na{oj mami i baki

Kolege iz sektora prodaje.

42330

Dana, 28. 11. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije vi{e sa nama na{a draga

dr Jovanki Ninkov - Le|enac 26. 11. 1010 - 26. 11. 2011. S qubavqu i ponosom {to smo te imali, tvoji: Cicka, Bata, Milica i Ivana. 1727/P

42327

POMEN Pro{lo je pola godine otkako nas je zauvek napustila na{a baka, mama i supruga

Tereza Roboti} ro|. Bari}

D V ANAE S TOG OD I[ W I POM E N

S tugom javqamo da je 24. novembra preminula na{a draga mama i baka

3 JEDNOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

Ni ova godina, ni svaka koja slijedi, ne}e umanjiti ljubav, tugu, boli i po{tovanje prema tebi, ne}e u~initi da u na{im srcima tvoj lik izblijedi.

K}erka Olgica, unuci Dejan, Zinaida i Sabina, praunuci Jan, Arnel, Teo, Deni, Zara, Mia i Mona, zet Ivan i snaha Alma.

42333

Qubica Sanader Danas, 26. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, dava}emo {estomese~ni pomen na Gradskom grobqu. Porodica. 42211

\oka Vasi}

Molnar Eva

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Sahrana je danas, 26. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Mileni Krwetin ro|. Mandari}

]erka Mirjana Asurxi} sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Marta, unuka Emica i unuci Oliver, Leon i David.

obele`i}emo 26. 11. 2011. u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Smrt ne mo`e prekinuti qubav, niti vreme umawiti tugu i bol. Qubav i se}awe ostaju zauvek. Tvoji najmiliji.

42251

42323

42328

^iTUQe l POMeni

subota26.novembar2011.

SE]AWE

GODI[WI POMEN

Julka Prodanovi}

Mirjana Nikoli}

ro|. Tokin

26. 11. 2000 - 26. 11. 2011. @ivimo sa tugom i bolom {to smo Te prerano izgubili. Ako `ivot nije ve~an, se}awe na Tebe jeste.

Prolazi godinu dana od kako nisi sa nama. Ve~no }e{ `iveti u na{im mislima i srcima.

Porodica.

Tvoje sestre: Dara i Bogdanka sa porodicama.

42053

42246

Pro{lo je {est meseci od smrti na{e drage

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ.

Dobrinke Kirilovi} u~iteqice u penziji Uspomenu na wu ~uvaju weni: sin Nikola, }erka An|elka i sestra Vojka sa porodicama. 42310

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN Prolazi godinu dana od kada nas je prerano napustila draga majka, baka i ta{ta

Milan M. Aleksa Julka Prodanovi} ro|. Tokin Prva godina da nisi sa nama, a koliko }e ih jo{ biti. Te{ko, prete{ko je ali dogod ima nas bi}e i tebe. Neute{ni: suprug Du{an, }erka Du{ica, zet Neboj{a i voqene unuke Sara i Tamara. 42245

Porodica Matijevi}.

Zorica Milojevi} 1961 - 2010.

Pro{lo je ~etrdeset dana, a jo{ uvek ne verujemo da sa nama nije na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda U nedequ, 27. 11. 2011. odr`a}e se parastos u crkvi Sv. Vasilija Ostro{kog u Beo~inu. Te{ki su dani bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju. 1726/P

Aleksandar Jan~uri} Aca Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 26. 11. 2011. godine, u 11.30 sati, davati parastos u crkvi u Staparu. O`alo{}eni: supruga Stojanka, sin Sava, unuk Sr|an i praunuka Katarina.

Tvoje }erke Dragana, Vladislava, Sofija, zetovi Nemawa i Steva, unuci Strahiwa, Nikola i Vuk.

42095

TU@NO SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

42311

POMEN Mom plemenitom sinu, mom

Jelena Bo`i} 10. 7. 1994 - 26. 11. 2010.

Ranka Daji}

iz Veternika

Sr|a Macak

Pavlu Mihajlovi}u

1. 1. 1982 - 1. 12. 2006.

1976 - 2007. dipl. in`. agronomije

Te{ko je nau~iti ìveti bez tebe. U svakom sre}nom i tu`nom trenutku na{eg ìvota nedostaje{ nam. I zato postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Volimo te i poklawamo ti na{a srca na tajanstvenom putu produàvawa u ve~nost. Pomen je 27. 11. 2011. godine, u 10.30 na Gradskom grobqu. Tvoja tu`na porodica.

Smrt nas nije rastavila. Pavle i \or|e su uvek u mom srcu i mislima, ali ih nema u `ivotu. Okupi}emo se 30. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, pored wegovog groba.

42317

42312

DVOGODI[WI POMEN

Jeco, sine moj! Te{ko je pomisliti, te{ko je ìveti bez tebe, najdraì An|ele na{. Kada bi tuga mogla da vrati ìvot, tvoj bi bio ve~an. U na{im srcima, mislima, razgovoru, uvek si tu. Neka te An|eli ~uvaju, dok mama i tata ne budu ponovo zajedno sa tobom.

Svekrva Marija, svekar Stevan, dever @eqko i jetrva Mirjana.

42004

42236

42237

Pavlova mama.

Zauvek u na{em se}awu.

42274

TU@NO SE]AWE

Milana Slobodan Mila Boda [u{akov

25. 11. 2001 - 25. 11. 2011.

Majka Katica, sestra Ka}a i zet Mi}a.

Svima si bila na usluzi, pomagala, brinula, jedino si u silnoj brizi zapostavila sebe. Vreme posve}eno drugima bilo ti je va`nije od sebe same. Mislimo na tebe a neka te An|eli paze.

Suprug Slobodan i sin Stevan Daji}.

\uro \akovi}

êdo moje, â&#x20AC;&#x17E;îni mi se nebo nije plavo sada, îni mi se sve za tobom samo ùdi, îni mi se ne znam {ta }u od jada, Otkad si oti{ao.â&#x20AC;?

Vreme neumitno te~e a svaki predmet na poslu i ku}i podse}a na tebe. Mislila si o svima nama a nadamo se da An|eli sada brinu o tebi, a nas dvojica idemo hrabro daqe u `ivot. Qubimo te.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 26. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Neute{ni: mama, tata i sestra sa porodicom.

Navr{ava se deset tu`nih godina od kako nas je zauvek napustio na{

Franc Pozderec Bata

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Supruga Mirjana i sinovi Dimitrije i \or|e sa porodicama. 42272

Sa po{tovawem ih spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu. Neka ih u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Va{i najmiliji: }erke Slobodanka i Natalija sa porodicama. 42239

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

@arku Mari}u obeleì}emo danas, 26. 11. 2011. godine, u 11.30 sati, u crkvi na êneju. Hvala ti na svemu {to si nam pruìo u ìvotu. Neka te u ti{ini mira ~uva na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoji: supruga Vera, sin Radivoj, snaha Vera, unuci Du{an, Milo{ i Stefan. 42158

POMEN Dana, 26. 11. 2011. navr{ava se godina dana od kako nije sa nama na{a dragi

GODI[WI POMEN Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama na{

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, deka i tast

Milorad Bogdanov Mi}a

Veqko Stanisavqevi}

Nedostaje{ nam u svakom sre}nom i tu`nom trenutku na{eg `ivota. Uvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji: Magda, Marija i Du{ko.

preminuo 24. 11. 2011. godine. Sahrana }e se obaviti danas, 26. 11. 2011. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegovi najmiliji.

42223

42313

Sa najlep{im uspomenama se}awe na wega ~uva sestra Zora i porodica Aleksijevi} - Kamber. 42178

Milivoj - Mika Meduri} 28. 11. 2003 - 28. 11. 2011. Vreme prolazi, a uspomene samo ostaju.

Dana, 28. 11. 2011. godine se navr{ava godina od kako smo ostali bez na{e drage supruge i mile majke. Suprug Radisav i sin Lazar.

Seko moja mila, od kad tebe nema mene du{a i srce boli i uvek }e boleti.

41129

42079

GODI[WI POMEN na{oj dragoj majci i supruzi obele`avamo danas, 26. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

Milan [ovqanski Bata Dragi deda, znamo da si na putu, ali zastani! Pogledaj i vide}e{ da se i daqe okre}emo oko tebe.

Mirjana Vasiqevi} 1958 - 2010. iz [ajka{a

Tvoja porodica.

Tvoja porodica iz \ur|eva.

S qubavqu tvoji najmiliji

42134

42166

42060

Tvojim odlaskom izgubili smo snaàn porodi~ni oslonac. Ostali smo uskra}eni za jedan ~astan ìvot za veliku toplinu i qubav, za ìvot posve}en nama. Zauvek u srcima tvojih voqenih: }erke Vesne, zeta Damira i unuka Predraga i Igora. 42224

Bogomir @ivkovi}

Jelena Bo`i}

POMEN

GODI[WI POMEN obele`i}emo danas, 26. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na{oj dragoj

JEDNOGODI[WI POMEN

ro|. Paul 1957 - 2010.

25. 11. 2006 - 26. 11. 2011.

SE]AWE

Zagorki Baki} Ze~evi}

GODI[WI POMEN

Kejti Malini}

Sava Kosti} Batana

subota26.novembar2011.

Tvoja sestra @eqka sa porodicom.

Kako vreme prolazi, sve nam vi{e nedostaje{. Bio si nam siguran oslonac i podr{ka. Hvala ti na bezgrani~noj qubavi, plemenitosti i brizi koju si nam pru`ao. S ponosom }emo te pomiwati i ~uvati u na{im srcima. I daqe te ~ujemo kako se glasno smeje{. Tvoja supruga Mica sa decom. 42229

Dragi

GODI[WI POMEN

Igore

Igor Kirjakovi}

~esto te se setimo i `ao nam je {to nisi sa nama.

Mili i voqeni de~ko na{, evo pro|e godina od kako nisi sa nama, ali jesi u na{im mislima, srcima, se}awima, razgovorima... tako }e biti dok se ne sastanemo. Ne gledamo u zemqu, na nebu si....

Tetka Mara i te~a @ile.

Tvoji najmiliji. 42215

42214

SE]AWE

POMEN

Navr{ava se 40 dana od tvog preranog odlaska.

Vasilija Radulovi} 1933 - 2011. Dana, 30. 11. 2011. dajemo ~etrdesetodnevni pomen dragoj majci. Pomen }e se odr`ati na grobqu u Titelu, u 10 ~asova. O`alo{}eni: sinovi Nikola, Velimir i Rodoqub sa porodicama.

GODI[WI POMEN Danas, 26. 11. 2011. godine odr`a}emo godi{wi pomen na{em voqenom

Zorka [e{evi} 1926 - 2011.

Zlatko Pavlovi} Zlaja

Danas, u 11 ~asova odr`a}eno {estomese~ni pomen u znak se}awa na na{u mamu, babu i svekrvu.

Danas, 26. novembra iza}i}emo na tvoj grob da se poklonimo tvojoj dobroti koja nam tako nedostaje.

Sin \or|e sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

42206

[ESTOMESE^NI POMEN

2001 - 2011.

Parastos }e se odr`ati u Uspenskoj crkvi u 9.30 sati. Mili moj tata, vreme prolazi a ti nam sve vi{e nedostaje{. Neka te An|eli ~uvaju. Neute{ne: supruga Branka i }erka Vida.

42062

42109

DESETOGODI[WI POMEN

Slobodanu Mi{i}u

42230

SE]AWE

26. 11. 1996 - 26. 11. 2011.

Negoslava Sredojevi} Negica

Stevan Plav{i}

1948 - 2001. Godine prolaze, ali se}awe na tebe je trajno. @ivotna radost koju si pru`ala svojim unucima i porodici je bila svakodnevna. S ponosom Te pomiwemo i s qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe. Tvoji najmiliji: suprug Veqa i sin Dejan sa porodicom. 42143

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Vole te: supruga Dragana, }erke Biqana i Qiqana sa porodicama. 42054

Bogdan Popovi} Nema toga vremena koje mo`e ubla`iti tugu i bol za tobom. Sin Stevan. 42017

Хајде са мном у обданиште Емисија је снимана у Кљајићеву, а Банета су угостили малишани из вртића „Звездице”. Видећете како изгледа када најмлађи другари крену у шетњу зоолошким вртом, сазнати која је разлика између лажи и шарене лаже, открити како се на маштовит начин учи глума... (РТВ 1, 09.40) 07.00 08.00 08.05 08.07 09.40 10.04 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 12.55 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 00.10

tv program

subota26.novembar2011.

Кухињица Вести Стање на путевима Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Програм за децу Путеви наде Агро мозаик Вести Еко - Зелени град Споменици Војводине Светогорски запис Без упута Фаца Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Полако,па сигурно, квиз о прописима у саобраћају ТВ Дневник Европа за почетнике Спортска Војводина Све(т) око нас ТВ Дневник А био је миран човек, филм Музички програм Војвођански дневник Пишчеви злочини, филм Концерт

06.40 Из нашег сокака 07.30 ТВ Баштина 08.30 Емисија на мађ.са титл.на српском 09.00 Кухињица (мађ) 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Из стране продукције (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Грожденбал у Сремским Карловцима 2011. 14.10 У ватри, филм 15.45 Најлепше бајке света 16.30 Програм за децу 17.00 Жене на селу, док. прог. 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) 21.30 Емисија (мађ) 22.00 Заљубљена географија (мађ) 22.30 Новосадски џез фестивал 2010. 23.26 5. Меморијал „Исидор Бајић” 00.00 ТВ Продаја

07.30 08.00 09.30 10.30 13.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Зелена патрола на делу Хало, председниче Лице са насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Недокучива правда 00.00 Глас Америке

06.05 08.00 09.06 11.05 12.17 13.00 13.15 13.33 14.10 15.02 15.53 16.51 18.29 19.00 19.30 20.05 21.03 22.52 00.40 01.30 02.24 02.50 03.25 03.56 04.27 04.53 05.48

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 15.35 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

11.00 12.30 13.15 15.00 16.30 18.30 19.15 21.00 23.00 00.45

06.00 07.15 08.30 10.55 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

Серијски програм Сокаче Док. програм Витраж Цртани филм Године пролазе Ленија Цртани филм Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Сокаче Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Спорт нетворк Седам НС дана Серијски програм Објектив Док. програм Најбољи лек Седам НС дана Серијски програм Објектив Лична грешка Седам НС дана Инспектор Морсп

Кобра Домаћин Филм: Банкет Домаћине, ожени се Певај, брате Жене са Дедиња Радна акција Жене Галилео

ФУДБАЛ

Црвена звезда – Партизан Још један празник за љубитеље фудбала и идеална прилика да вечити ривали поново одмере снаге! Партизан има 12 узастопних тријумфа и четири бода предности у односу на Звезду, чији је досадашњи скор 10 победа и два ремија. (Прва, 17.15)

Преглед Евролиге Тенис студио АТП Мастерс Куп Лондон дубл АТП Мастерс Куп Лондон сингл Премијер лига: ВБА - Тотенхем Тенис студио АТП Мастерс Куп Лондон дубл АТП Мастерс Куп Лондон сингл Премијер лига: Манчестер Јунитед – Њукасл Португалска лига: Бенфика – Спортинг

Зрно по зрно Погледајте прилог о томе како су се зрењанински пољопривредници организовали у ново удружење које ће заступати интересе пољопривредника с територије града Зрењанина. Члан Регионалне привредне коморе Михајло Јахура рећи ће да ли су у Комори задовољни дометима јесење сетве на територији средњег Баната. (КТВ, 12.00) 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 ђувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, Суботом поподне, 04.00 Освета

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Непобедиво срце Четири годишња доба: Пролеће, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Опасан човек, филм Ковакова кутија, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Грађанин Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце Верски календар

07.15 10.00 У ме20.00 01.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

17.00 Вести 17.15 Фудбалска утакмица: Црвена звезда - Партизан 20.00 Кад лишће пада 21.00 Први глас Србије 23.00 Филм: Оправдана сумња 01.35 Први глас Србије 03.00 Топ спид 04.00 Жене

06.19 Знање имање 07.16 ТВ лица... као сав нормалан свет 08.05 Ајрон мен 08.26 Бернард 08.29 Мали медвед Миша 08.54 Зујалице 09.20 Блеја 2 09.32 Најлепше бајке света 09.43 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака

07.00 08.00 08.30 09.50 10.50 11.00 11.35 13.45 14.00 15.00

23.00 23.40 00.00 02.00

Знање на поклон Топшоп Мали детективи у невољи Београдски ЗОО 2011 По мери природе Вести Б92 Пријатељи Штребери Интернат АТП Мстерс 1000 Лондон - 1. полуфинале Вести Б92 Наша мала клиника Шпанска лига: Реал Мадрид - Атлетико Мадрид АТП Мастерс 1000 Лондон - 2. полуфинале Вести Б92 Спортски преглед Доушници Саут Парк

07.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.30

Добро јутро Викендвизија Викенд, породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Филм: Добродошли у џунглу Филм: Излазак из сенке Филм: Добродошли у џунглу

17.00 17.30 20.00 21.00

ВАТЕРПОЛО ЛИГА ШАМПИОНА

Партизан–Егер (РТС 2, 19.55)

01.30 03.39 04.31 05.29

Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Икона Време телевизије Ми и наша земља Вреле гуме Тотал тенис Рукометна фантазија Од традиционалног до савременог -60 година ПГП РТС, снимак концерта Водич кроз дигитализацију Ватерполо - Лига шампиона: Партизан - Егер, пренос Свет спорта Јелен супер лига Хоризонт Концерт Хариса Џиновића Вреле гуме Ватерполо - Лига шампиона: Партизан - Егер (р) Ми и наша земља Хоризонт Концерт Хариса Џиновића Клиника вет

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.30 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Милица² Фуснота Топ шоп Филм: Емпајер рекордс Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Слике живота Вести Шарено Филм: Браћа по матери Вести Двоугао Офис Универзум Филм: Бегунац Филм: Ухватите Шортија Фринџ Филм: Браћа по матери Шарено Филм: Бегунац

12.11 12.40 12.55 13.27 13.59 14.29 15.00 16.17 17.08 17.41 17.53 18.12 19.30 19.55 21.05 21.30 21.55 22.52 23.52 00.22

dnevnik

c m y

Весна Змијанац

У жижи У емисији која прати дешавања у жижи интересовања и истражује шта је у жижи интересовања наших познатих, сазнаћете како је естрада раније изгледала, које су предности и мане данашњих певача... Када је право време за почетак бављења музиком - ексклузивно Весна Змијанац! (Хепи, 19.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Острво с благом Југио Винкс Авантуре Малог Пере Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Ужичка република, 1. део, филм Телемастер Ауто У жижи Срећна звезда – Први српски таленат Голи живот Ауто У жижи Сузе Босфора Голи живот

Розарио Досон

Добродошли у џунглу У загушљивој, урбаној џунгли Лос Анђелеса постоје људи као што је Бек; па, не баш као Бек - човек који користи све што је неопходно да поврати натраг све што је платио. Кад је реч о коцкарским дуговима, Бек се не разликује много од других његов мото „завршимо с тим” и његова физичка снага решавају све. Улоге: Рок, Шон Вилијем Скот, Розарио Досон, Кристофер Вокен Режија: Питер Берг (Пинк, 23.30)

Винкс

(Хепи, 12.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota26.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Потомство Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

Трамбо Велики научници Велики режисери У крупном кадру Оство минотаура Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање Добродошли у осамдесете Египат Скривени светови подземни Рим Истина о Јурију Гагарину Вивалдијевим стопама Хероји, култ и кухиња Нефертити и изгубљена династија Борба против Црвеног барона Џејн Биркин размишљања Египат Скривени светови подземни Рим Истина о Јурију Гагарину

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Ирски паб Прелепа земља Осека Усамљени херој Потрага за Једнооким Џимијем Малена Студенткиња Кели 2. Секси медицинске сестре 4. Уживај

07.46 Кинотека - циклус класичног вестерна: Црвена река, филм 10.08 Кућни љубимци 10.42 То је Европа 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.11 Призма 13.53 Духовни изазови 14.21 Еко зона 14.46 Природни свет, док. серија 15.43 Јеловници изгубљеног времена 16.03 Пастел 16.35 Потрошачки код 17.22 Документарни филм 18.10 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.30 Плес са звездама 22.46 Вечерња премијера: Мачет, филм 00.40 Филмски маратон: Алијен: Осми путник, филм 02.33 Филмски маратон: Алијен 2, филм

06.30 08.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.20

Филм: Битка за Лос Анђелес Ургентни центар Филм: Женска школа Филм: Смртоносни сусрет Добра жена Плаве крви Све по закону Мистерије Хејвена Филм: Пасје поподне Филм: Опијена љубављу

04.50 05.25 05.50 07.00

РТЛ данас Црвене капице Икс-Мен Иzбори 2011. - представqаwе програма Поп Пикси Училица, квиз за децу Ружа ветрова Гориле у магли, филм Девојка из суседства, филм Сентинел - агент у бегу, филм На високој нози Звезде екстра: Деца славних РТЛ данас Галилео Чича мича, сретна је прича, филм Астерикс и Обеликс против Цезара, филм Ток времена, филм Астро шоу РТЛ данас Изузетна храброст, филм

07.10 07.45 08.25 10.25 12.55 15.00 17.00 17.55 18.30 19.10 20.00 21.35 23.40 01.40 02.40 03.15

Асте рикс и Обе ликс про тив Це за ра

Џе си ка Ал ба

Ма чет Спа ша ва ју ћи оте ту де вој ку, фе де рал ни агент Ма чет Кор тез оста вљен је на ми лост и не ми л ост моћ ном нар ко бо су Ро ге ли ју То ре зу. То рез уби је Мач то ву по ро ди цу али он не ка ко успе ва да пре жи ви. Три го ди не ка сни је по но во ће се сре сти... Уло ге: Де ни Тре јо, Сти вен Си гал, Ми шел Ро дри гез, Џе си ка Ал ба, Линд си Ло хан, Дон Џон сон, Ро берт де Ни ро Ре жи ја: Ро берт Ро дри гу ез (ХРТ 1, 22.46)

Ма ло гал ско се ло у ком жи ве Асте рикс и Обе ликс је по след ња оаза сло бо де у Га ли ји. Ка да рим ски по ре зник не успе да оба ви свој по сао у се о це ту, Ју ли је Це зар до ла зи да по се ти на се ље ка ко би се уве рио по че му је оно то ли ко по себ но... Уло ге: Кри сти јан Кла ви јер, Же рар Де пар д је, Гот фрид Џон, Ро бер то Бе њи ни (РТЛ, 21.35)

Ма ле на У успа ва ном се лу, у ср цу Си ци ли је, Ма ле на, сим бол не до сти жне ле по те, на к он по ги би је му жа у ра ту оста је са ма и не за шти ће на. Јед ну пот пу ру пру жи ће јој три на е сто го ди шњи де чак... Уло ге: Мо ни ка Бе лу чи, Ђу зе пе Сул фа ро, Лу чи ја но Фе де ри ко Ре жи ја: Ђу зе пе Тор на то ре (Си не ма ни ја, 22.00)

07.51 08.26 08.52 09.49 11.19 12.55 13.30 14.26 15.55 16.30 18.04 19.13 19.20 20.10 22.01 23.05 23.55

06.30 08.10 09.45 11.15 13.15 14.55 16.45 18.30 20.05

Мо ни ка Бе лу чи

06.00 07.45 09.50 11.10 12.30 14.15 16.10 17.55 20.05 22.00 23.25 01.45 03.10 04.30

Чудовишта данас Огледало са два лица Наопак дан Дечко моје девојке Карлитос и животна шанса Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Чувар моје сестре Дволичност Поштена игра Нерођени Секс и град 2 Круг од осам Авионска пошта Путеви рата

21.30 23.00 00.25 02.00 03.45

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Тролови Ни да ни не Хрватски дечји фестивал 2011, снимак Филмска матинеја: Кад је Хари срео Сели, филм КС аутомагазин Избори 2011. - представљања Ин мемориам - Портрет Сене Јуринац, док. филм 4 зида Избори 2011. - сучељавање Суперосветници Цртани филм Лејк Луис: Светски скијашки Же рар Де пар д је куп - спуст (М), пренос Рукометна Лига првака: ЦО Загреб - Чембери Савој ХБ, пренос Вест-Истерн Диван Оркестра и Данијел Баренбојм у Алхамбри Фринге - На рубу 10.00 Људских руку дело Ноћни музички програм 10.55 Како то функционише техничка достигнућа 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Луд за индустријом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи Убиство на планини сенки 15.30 Деконструкција Диван човек 16.25 Како се прави? За сва временаж 16.55 То могу и ја Смртна опасност 17.20 Људских руку дело Нешто позајмљено нешто плаво 18.15 Америчка лука Прича Вернона Џонса 19.10 Велике селидбе Кроз очи убице 20.05 Како се прави? Песма из срца 21.00 Амерички чопери Хистерија: Прича о групи 21.55 Америчка морнарица Деф Лепард 22.50 X-машине Украдене жене, освојена срца 23.45 Лет изнад Аљаске До просјачког штапа 00.40 Велике селидбе Једно убиство 01.40 Амерички чопери Диван човек За сва времена

Пурпурна ружа Каира Подизање Аризоне Експлозивна мисија Уврнута наука Чаура: Повратак К-9 Муза Менхетн Сенке и магла Пурпурна ружа Каира Ново месо Неверне домаћице 5. део

08.30 09.30 10.15 11.00 11.45 12.30 13.30 14.15 15.00 16.45 18.15 22.15 23.30 01.00

Скијашки скокови Нордијско скијање Санкање Крос-кантри скијање Санкање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Нордијско скијање Скијашки скокови Уметничко клизање Алпско скијање Коњички спорт Борилачки спорт Скијашки скокови

Пре ча нин на Дур ми то ру

е де се тих го ди на Ми хиз је ужи вао углед јед - мир но спра ма сун ца’. По да мном стра ви чан по нор ног од „ин те лек ту ал них мла дих ла во ва“ пре - Дур ми то ра и га ра во око Цр ног је зе ра. С мог Ру жа сто ни це. Про ри чу му: „Би ће он но ви Скер - на у Ири гу ви ди се са мо ’степ ско гро бље’ и ба ра на лић“. Ње го ви тек сто ви и јав ни ис ту пи на три би на ма ’свињ ској пи ја ци’. Ни кад се ра ни је ни сам то га се ве о ма су за па же ни, на ро чи то у „от кри ва њу мо рал не тио, али кад се нај е сен по но во исп нем на Ру жан, и исти не“ у срп ском дру штву. За јед но са Жи ком и Де - кад ми бу де кри во због ја да од ви ди ка, се ти ћу се ја ном, Ми хиз по вре ме но од ла зи у по се ту оста ре лој свог да ле ког де де с Дур ми то ра – има ћу и ја сво је спи са те љи ци, нај по зна ти јој и нај за ни мљи ви јој са - срем ско кав ка ско мо ре. го вор ни ци – Иси до ри Се ку лић. Она ме ђу мла дим срп ским ин те лек ту ал ци ма при ма оне ко ји су јој ин те ре сант ни – за ни ма ју је њи хо ва ра до зна лост и дух. По вре ме но им се при дру жу је и Ћо сић. И ње га је Иси до ра са за ни ма њем при ма ла и при хва ти ла и да бу де ре цен зент пр ве књи ге, ро ма на „Да ле ко је сун це„. Жи ка је ју ла 1950. оба ве стио Ми хи за: „Ге џа и ја би ли смо си ноћ код Иси до ре. Ге џа је не ве што и не си гур но при чао њој о свом ро ма ну, хтео је да го во ри се љач ки јед но став но али је ис па ло ва ро шки кон фу зно. А Иси до ра је го во ри ла о је зи ку.“ Жи ка ће 12. ју ла у свој днев ник за пи са ти: „С Ми хи зом сам био це ло по сле под не и уве че. Одав но нам раз го вор ни је био до га ђај. Ре ши ли смо да за јед но оде мо у Кар лов це, да за је сен ура ди мо он књи гу о Бран ку, ја „Днев ник„. О ча со пи су ни смо го во ри ли мно го: нај ва жни је је спре ми ти не што да се има кад Ге џа свр ши ствар и по зо ве.“ Да кле, дру штво из Си ми не 9а раз ми шља о по кре та њу свог гла си ла. А он да Ми хиз од ла зи на од мор на Дур ми тор. Жи ки ће пи са ти ду га пи сма: „Од Бе о гра да до Ру дог 15 са ти. Од Ру дог до Жа бља ка 40. И псов ке, чи ји је нај че шћи су бјект ја ва шлук по кој них Ту ра ка. А он да лу да цр но гор ска бр да, пу сти и бес крај но ле пи ка ту ни и мост на Та ри. Ово пи сам це пи шу ти Ме ђед, ко ји свој ку па сти Ри бар ски трг у Ири гу врх огле да у Цр ном је зе ру чу до ви шно су лу до ви сок, и твој при ја тељ пре ча нин ко ји се др жи сво га за ви С ова квих пла ни на кре ну ли су у јед ном од на ших чај на пра ви ла: Бр до се гле да из под нож ја, цр ква то ли ких ве ко ва и мо ји пре ци, с оруж јем, ста дом и спо ља, а бир цуз из ну тра. не ја чи. Тај ’на род се о ба без во ђа и ци ља’ имао је, ма Ако успем, а сум њам да ћу ус пе ти, про ду жи ћу ов - шта ре као Ме да ко вић, и во ђе и циљ. Во ђи су им би де бо ра вак за се дам да на. Већ је пе ти од мо јих 17 ли цр ни ман ти ја ши, тај са су ше ни, на сто му ка и лу да на а ја се још ни од мо рио од пу та ни сам. А хтео кав ста ва спе че ни бал кан ски сој, ужа сно уског по бих још ду го да гле дам ову вр то гла ву по вор ку бре - гле да, а сил них упор но сти. Циљ је био увек исти: го ва, и ка ко крај пи то ми не… вра ти ти се на траг, под бр да, све до пса вуч ја ка Бла жа Јо на род не ка ту не. Ни је се вра „Мо ји ири шки па о ри да нас ва но ви ћа (ви со ки цр но гор ски ћа ло ни кад, или ско ро ни кад. су те мељ ни, ма ло глу па ви, функ ци о нер, пар тиј ски и др Си ла зи ли су у рав не кра је ве, жав ни) ко ји је та ко ђе на свој ри ђих бр ко ва, ши ро ког ме сна тог ’под ску то ве беч ко га ће са ра’ на чин ин те ре сан тан„. пла нин ци, ви со ки, мр ша ви, с ли ца и тро ме рав ни чар ске Дру го пи смо Жи ки је на очи ма уте клим у гла ву, ку ка на ра ви. Круп ни, ду ги ко рак обич ној це ду љи ци: стих но се ва, ср ма ли оруж ја и пла ни на ца је сме ни ло сит но, „Слу шај, Жи ко, ре ци јед пла хе кр ви. лир ско ко ра ча ње – на ви ка Мо ји ири шки па о ри да нас ном чо ве ку ко ји се зо ве Ми хиз (што зна чи чо ве ку ко ји од плу га; џе фер дар о ра ме ну су те мељ ни, ма ло глу па ви, ри ђих бр ко ва, ши ро ког ме пред сва ким на по ром ула же – мо ти ка” сна тог ли ца и тро ме рав ни је дан је ди ни: да на ђе из го вор) чар ске на ра ви. Круп ни, ду ги да ти на пи ше пи смо за исто ри ју ли те ра ту ре, што је био го то во нај бо љи на чин ко рак пла ни на ца сме ни ло сит но, лир ско ко ра ча ње да ни ка кво пи смо не до би јеш. Али сам хтео да те – на ви ка од плу га; џе фер дар о ра ме ну сме ни ла мо из не на дим. Ово је са мо не ко ли ко псе у до ро ман тич - ти ка; ве зе ну ка пу, џе ма дан, то ке и чо ја не чак ши ре них ми сли с Дур ми то ра, чи ју ла ко вер ност спа са ва – астра ган ска шу ба ра, ’кан гар’ оде ло и ’тој то зне’. по зна та чи ње ни ца да је од ла ко за па љи вог ма те ри ја - Чак и ка при ци о зни пру тић ко јим се мом ци би ју по чи зма ма. Од ’ли је пе пе сме Стра хи ни ћа Ба на’ на ла твој при ја тељ Ми хиз.“ У тре ћем пи сму се баш рас при чао – да ода гна са - ста ла ша лај ка и за ки ти ла пер ја ни цу сум њи вог по но са: ’Нит је Шва ба за гај да ша, нит је Ср бин за мо ћу на Дур ми то ру: „Кад сам још био де чак, до ла зио је у Ириг код мо - бир та ша’. По не ки чи ча, ’о све ча ри ма’, за пе ва још, га Гој ка је дан стар чић. На го ди не се на до да ла она до ду ше, о стар цу Ву ја ди ну, али са мо још мом ци и ру ска еми грант ска бе да и без ум на на да да се жи вот је ди но у Сре му, се те се на сла ви или уз де вој ку мо же про жи ве ти про да ју ћи кр сти ће, ка лен да ре и ста ре ћу ди.„ Да нас су Цр но гор ци и пре ча ни два све та, друк чи ’Си но ве Ма те ре Бо жи је’. Оно што је ја ду да ва ло це ну и пле ме ни ту ту гу био је ма ли, ван ре дан кри ви јег др жа ња и, на ро чи то, раз ли чи тих по ли ту ра. нож – то му је оста ло од ње го вог де де с Кав ка за. Ни - Обич но во ди мо ду пло књи го вод ство: обо стра но се сам он да схва тао шта ће стар цу она ко оруж је и за - пре зи ре мо, што ујед но зна чи да и уза јам но за ви ди што та ко ду го ми лу је че лич но се чи во и бо га ту ср му мо јед ни дру ги ма. Тре ба до ћи ова мо, у Цр ну Го ру, ка ни ја. Не где у пра шња вој ма гли мог ири шког де - да се пот пу но схва ти да је цр но гор ски пре зир пре ма тињ ства иш че зао је тај ста рац да ме да нас из не на да на ма пле ме ни ти јег ко ва, а на ше за ви сти од ве ће по се ти на Дур ми то ру. Се дим ’ов ђе на’ и ’гри јем се вред но сти и вр сни је.”.

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota26.novembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ју пи тер као су дац вра ћа се кроз ваш знак, на сво ју по чет ну по зи ци ју. А то зна чи да с ла ко ћом до но си те од лу ке, рас ки да те ло ше ве зе и за вр ша ва те по сло ве ко ји су у то ку на пра ви на чин.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 26. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Су бо та је, опет. Још је дан ви кенд у ко јем мо же те ка ко хо ће те – ићи ту и та мо где вам се хо ће, ра ди ти шта вам се хо ће. По рив за сло бо дом до ла зи до из ра жа ја. До бри кон так ти с ино стран ством.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Пре да ни сте парт не ру, при сут ни у јав но сти, али мо ра те узе ти у об зир и сву не са вр ше ност дра ге осо бе. А сва ко има пра во на соп стве не же ље и сла бо сти. И ту не тре ба би ти ис кљу чив. Про ме не.

Ме сец је и да нас у то плом зна ку Стрел ца, што вам до но си од ре ђе ни оп ти ми зам и пра вац у ко јем тре ба кре ну ти. То се по го то во од но си на при ват ни по сао, сва ко днев не си ту а ци је и су сре те. Пут?

Овог ви кен да ће те се ба ви ти са мо оним што же ли те и они ма ко је во ли те. Уоста лом, има те до вољ но вре ме на. Парт нер де лу је за не се но у свом све ту, и те шко да ће те ту ма глу раз би стри ти. Ра ди је ку ли рај те.

Во ди те ра чу на о свом здра вљу и од ма рај те се на ак ти ван на чин. По треб на вам је про ме на од сва ко днев них те ма и ди ле ма. И да ље сте ини ци ја тор у све му јер има те мно го енер ги је. Без пре те ри ва ња!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По ве ћа ње при хо да ства ра опу ште ни ју ат мос фе ру за тро ше ње и шо пинг. А све ле пе ства ри су још леп ше ка да се де ле. Да кле, ухва ти те дра гу осо бу под ру ку и кре ни те да па ја те по рад ња ма.

Шта би вам нај ви ше при ја ло да нас? Сти че се ути сак да мо же те ка ко хо ће те. Ни ко вас не огра ни ча ва, ни чим не оп те ре ћу је, а пред ва ма су отво ре не мо гућ но сти. Мо жда је спон та ност пра ви на чин.

Ово је дан ка да се мо же те по ву ћи у не ки свој тај но ви ти и скри ве ни, лич ни про стор. По де ли те с во ље ном осо бом оне ма ле али ва жне ства ри и емо ци је. Са мо то се ра чу на у овом вре ме ну.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас би сте се мо гли по све ти ти фа ми ли ји, до при не ти парт нер ском од но су на пра ви на чин, би ти стуб ку ће. Мо гли би сте по се ти ти ши ру род би ну, пу то ва ти на кра ћи пут, ужи ва ти у дру же њу. Иза бе ри те са ми.

Ис ко ри сти те овај дан за све оне ак тив но сти ко је су нео п ход не јер вам се су тра већ не ће уста ја ти по хлад ном да ну. Да кле, кре ни те пу ним је дри ма та мо где сте на у ми ли. Дру же љу би ви сте.

Бр зо ће про ћи и овај ви кенд, на жа лост, па га ис ко ри сти те у пот пу но сти у по зи тив ној ат мос фе ри. Не до зво ли те дра гој осо би да вам ве дри и обла чи, не мој те се пе ца ти за ту ђе уди це и про во ка ци је. Љу бав.

TRI^-TRA^

Фе но мен Ча ка Но ри са V REMENSKA

PROGNOZA

УјУтро

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

мраз , Преко даНа СУНце

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз и ма гла, а то ком да на сун ча ни пе ри о ди. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на Rim тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 4 сте пе на. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла по не где. То ком да на сун ча ни пе ри о ди уз ма ло то пли је вре ме, а са мо се по не где на за па ду обла ци Cirih и ма гла за др жа ва ју, па ће би ти хлад ни је вре ме у тим пре де ли ма. Ве Berlin тар слаб, на се ве ру уме рен, се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -8 до 7 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру хлад но уз мраз и по не где са ма глом. То ком да на Varшava уз по вре ме не сун ча не пе ри о де. Ма гла и облач но вре ме ће се за др жа ти са мо по не где. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор Kijev ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 8, у обла сти ма са Moskva ма глом око 1 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по чет ком Oslo на ред не сед ми це су во уз сла бе ју тар ње мра зе ве и ма њи по раст St. Peterburg днев не тем пе ра ту ре. Би ће и по вре ме них сун ча них ин тер ва ла. Иду ће сед ми це нас оче ку је то пли је вре ме. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не вре мен ске при ли ке и да ље мо гу има ти не по во љан ути цај на аст ма ти ча ре и ср ча не бо ле сни ке, па им се са ве ту је опрез, на ро чи то у ју тар њим са ти ма. Код осе тљи вих осо ба мо гу ћи су не рас по ло же ње и сма ње на кон цен тра ци ја. Опре зно у са о бра ћа ју.

16 18 14 7 9 7 6

Ле ген дар ни глу мац Чак Норис, зве зда ми ли он ви це ва, сни мио је за ни мљи ву ре кла му за игри цу „World of Warcraft”, ко ја асо ци ра на ша ле на ста ле по во дом ње го вог ли ка и де ла. Ре кла ма по чи ње уво дом: „У Warcraft све ту жи ви де сет ми ли о на љу ди, али са мо за то што им Чак Но рис до зво ља ва да жи ве”. За то вре ме мо же мо ви де ти Но ри са у ки мо ну ка ко пре мла ћу је не ке њу де, да би на кра ју ре као да је он Чак Но рис и да „одо бра ва ову игри цу”. Кар лос Реј „Чак” Но рис је до био на ди мак фе но мен због огром ног бро ја ви це ва ко ји опи су ју ње го ве „мо ћи”. Сви ти ви це ви на ста ли су као ре зул тат ути ска ко ји је о ње му ство рен у фил мо ви ма у ко ји ма је играо. До бро зна мо да он бу квал но сур фу је по Ин тер не ту, да не мо же да се уда ви јер је мо ре до вољ но па мет но да ни не по ку ша ва да се игра са Ча ком Но ри сом, те да је јед ном шут нуо лоп ту и да је као ре зул тат до би је на астро ном ска по ја ва ко ју зна мо под име ном Ха ле је ва ко ме та...

VIC DANA Пи та су ди ја се ља ка ко ји је пре ту као сво ју же ну: - Ми ли са ве, да ли сте сво ју су пру гу ту кли у афек ту? - Не, гос’н су ди јо, очи ју ми, не го у по дру му.

4 2 3 7 15

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-42 (-6)

Slankamen

102 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

5 (-8)

Zemun

200 (5)

Bogojevo

14 (-5)

Panчevo

238 (4)

Baч. Palanka

44 (0)

Smederevo

440 (4)

Novi Sad

33 (1)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

148 (-2)

S. Mitrovica

51(-17)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (-1)

Beograd

158 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

90 (2)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

36 (1)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja