Dnevnik 26.decembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 26. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23300 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[UTANOVAC, DINKI], [O[KI] I DA^I] ZA „DNEVNIK” O 2011. GODINI I O^EKIVAWIMA U 2012.

Sposobnija vlada, novi pritisci i sprint ka EU BEZ STATUSA KANDIDATA U MARTU SRBIJA NE ULAZI U NOVI EVROPSKI BUYET

str. 3

NASLOVI

Vojvodina sprema projekte ~ekaju}i kandidaturu str. 3

Politika 2 Od danas sporazum o slobodi kretawa

Ekonomija

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE KRE]E U OSVAJAWE BALKANA

4 „Agro`iv” ~eka amin Vlade 4 Nova ulagawa nema~kih biznismena u Vojvodinu 5 Srpski nov~anik za tre}inu tawi od kom{ijskog

NIS naftu i pumpe tra`i po kom{iluku

7 Spensu upola mawe para 9 Dnevno se uradi 145 mamografija 9 Branislavu Puno{evcu priznawe za doprinos sportu

Novi Sad

str. 4

U pqa~ku pred zatvarawe prodavnica

str. 15

Foto: F. Baki}

„DNEVNIKOVA” TEMA: RAZBOJNICIMA NAJMILIJE RADWE BEZ KAMERA

Vojvodina 11 Kova~ica: Predsednik op{tine podneo ostavku 11 Sportske sale za Aradac i Mihajlovo

PO^EO „DNEVNIKOV” TURNIR: Tradicionalni 49. „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu po~eo je ju~e u maloj sali SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. Utakmice prvog dana za~inio je i revijalni duel pobednika pro{logodi{weg turnira u konkurenciji seniora (Kafe „Dva kraqa”, biv{i Klaris) i veterana Planeta radio (Maj frend). Bio je to okr{aj za sladokusce, koji je razgalio gledaoce. Powevi}, Celin, Raki}, Trivunovi} i drugovi iz Dva kraqa bili su ipak boqi od iskusnih Drakuli}a, Lerinca, Pinta}a i ostalih iz Planete radija i trijumfovali 2:1.

str. 17

Crna 14 Dvoje mrtvih na pru`nom prelazu 15 Taksista ubijen u stanu za prostituciju 15 Ceca danas opet u Palati pravde

SILIKONSKA PANIKA Foto: F. Baki}

Godi{we u Srbiji grudi uve}a oko 3.000 `ena

str. 6

BO@I]NI VA[AR NA GLAVNOM TRGU U SENTI

SVE GENERACIJE NA LEDENOJ PLO^I: Dani praznovawa su stigli i po~eo je zimski raspust, koji su {kolarci jedva do~ekali. Nekome su u kwi`icama boqe ocene, nekom lo{ije, a jedino su ferije za sve iste. Zima nosi svoje poslastice, a jedna od wih je, kako ka`u bake, sli~ugawe. Na ledenoj plo~i Spensa sjatile su se sve generacije. Neki su virtuozi, neki u~e, neki se dr`e za ruke, ali najva`nije je da se svi dobro zabavqaju i da su obrazi crveni.

B. M.

str. 16 – 19

SPORT

n VAWA UDOVI^I]: DALEKO JE OLIMPIJADA

n VAPENSKI: NOVI IZAZOVI KAO INSPIRACIJA

n DANAS ZASEDA UPRAVNI ODBOR PARTIZANA

Beli luk i med da zub ne zaboli

str. 13

Suvo i hladno

Najvi{a temperatura 3 °S

2

POLiTikA

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik

^LAN PRED SED NI [TVA SVM I NA ROD NI PO SLA NIK BA LINT PA STOR

EU, Vojvodina, privreda...

Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra mo `e bi ti deo sa mo one vla da ju }e ve }i ne ko joj }e me |u naj va `ni jim pri o ri te ti ma bi ti na sta vak evrop skih in te gra ci ja, iz ja vio je ju ~e ~lan Pred sed ni {tva te stran ke Ba lint Pa stor. „Si gur no ne mo `e mo bi ti deo vla da ju }e ve }i ne ko joj me |u naj va `ni jim pri o ri te ti ma ne }e bi ti na sta vak evrop skih in te gra ci ja”, is ta kao je Pa stor u in ter vjuu Ta nju gu, do da ju }i da }e za we go vu stran ku za ula zak u po sti zbor ne ko a li ci je bi ti pre sud no ka ko }e se to pi ta we ko ti ra ti u pro gra mu bu du }e vla de.SVM }e sa raz mi {qa wi ma o po sti zbor nim

ko a li ci ja ma sa ~e ka ti kraj iz bor nog pro ce sa, ka da }e o to me raz go va ra ti sa stran ka ma ko je u|u u bu du }i par la ment, a osno va za te raz go vo re bi }e pro gram, a ne broj mi ni star sta va i dr `av nih se kre ta ra, na veo je Pa stor. „Mi sa da ne ma mo mi ni star ska me sta, ni ti me sta dr `av nih se kre ta ra, to ne }e bi ti pre sud no za na -

{u od lu ku. Ne }e mo raz mi {qa ti o pro gra mi ma stra na ka, ve} o pro gra mu bu du }e vla de. Od to ga }e za vi si ti sa ko jom stran kom }e mo u ko a li ci ju”, na po me nuo je Pa stor, do da ju }i da u ovom tre nut ku stran ka Ma |a ra ne raz mi {qa o ko a li ci ja ma, jer je pre ra no za to.

Po red na stav ka evrop skih in te gra ci ja, do dao je Pa stor, za SVM }e bi ti va `na i pi ta wa ostva re wa pra va ma wi na, po lo `a ja Voj vo di ne unu tar Sr bi je, pri vre da i po qo pri vre da.”To su te te me ko je su za nas od iz u zet nog zna ~a ja.

Mi bi smo vo le li da se dr `a va vra ti na te mu evro a tlant skih in te gra ci ja, a ne sa mo evrop skih in te gra ci ja, vi de }e mo ko li ko je to re al no”, re kao je Pa stor. SVM }e na pred sto je }e iz bo re, a Pa stor ih o~e ku je kra jem apri la ili po ~et kom ma ja, iza }i sa mo stal no.

Od danas sporazum o slobodi kretawa Spo ra zum o slo bo di kre ta wa, po stig nut u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, po ~e }e da se pri me wu je od da nas, a vi ce pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} ne o~e ku je pro ble me i ka `e da }e se, {to se ti ~e po li ci je, pre la sci ad mi ni stra tiv ne li ni je sa li~ nim kar ta ma „od vi ja ti nor mal no”.Da ~i} je ob ja snio da za oso be sa od go va ra ju }im do ku men tom, od no sno li~ nom kar tom ne }e bi ti pro ble ma, kao ni u slu ~a ju vo zi la sa ozna kom KS, uz ula zno-iz la zni do ku ment ogra ni ~e nog tra ja wa.Ka da je re~ o vo zi li ma sa ta bli ca ma ozna ke RKS, ona mo ra ju iz va di ti dru ge ta bli ce ko je po -

tvr |u ju sta tu snu ne u tral nost, od no sno da bu du pri hva tqi ve za Sr bi ju, ka zao je mi ni star.„Je dan od pro ble ma ko je vi dim u ovom tre nut ku od no se se na pi ta we osi gu ra wa za vo zi la, od no sno mo gu} nost na pla te even tu al ne {te te na vo zi li ma ko ja bu de na ~i we na. Osi gu ra we ni je u nad le `no sti po li ci je, ali mi slim da bi tre ba lo i}i na sma we we ce ne”, re kao je Da ~i}.Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi po tvr dio je da }e od su tra po ~e ti da se na pla }u je osi gu ra we za vo zi la iz cen tral ne Sr bi je ko ja ula ze na Ko so vo, ali i na po me nuo da na se ve ru ta me ra „ne }e od mah za `i ve ti”.

MA WIN SKE STRAN KE SE OBRA TI LE PRED SED NI KU TA DI ]U

Mewajte zakon o nacionalnim savetima Stran ke na ci o nal nih ma wi na obra ti le su se za jed ni~ kim pi smom pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u sa mol bom da se u Skup {ti ni i Vla di Re pu bli ke Sr bi je upo zna sa po tre bom po kre ta wa op {teg di ja lo ga o mo gu }im iz me na ma i do pu na ma Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma na ci o nal nih ma wi na. „Na po tre bu iz me ne Za ko na uka zu je i iz ja va Mi la na Mar ko vi }a, mi ni stra za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu, na sed ni ci Od bo ra za me |u na ci o nal ne od no se Na rod ne Skup {ti ne, da je Za kon o na ci o nal nim za jed ni ca ma lo{ i da na du `i rok taj do ku ment ne }e da ti re zul ta te, dok bi za pro me nu bio po tre ban {i ro ki kon sen zus.”, ka `e u pi smu gru pa ma win skih stra na ka.

Stran ke su u pi smo pred sed ni ku pri lo `i le i ono ko je su upu ti li pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u 11. sep tem bra. 2011. go di ne. Me |u pot pi sni ci ma su ~e ti ri stran ke ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne i po jed na stran ka hr vat ske, od no sno slo va~ ke na ci o nal ne ma wi ne (De mo krat ska za jed ni ca voj vo |an skih Ma |a ra, De mo krat ska stran ka voj -

vo |an skih Ma |a ra, Gra |an ski sa vez Ma |a ra, Po kret ma |ar ske na de, De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta, Slo va~ ka stran ka). Ovoj ini ci ja ti vi se ka sni je pri dru `i lo jo{ ne ko li ko stra na ka na ci o nal nih ma wi na (Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca, Rom ska par ti ja, De mo krat ska par ti ja Ma ke do na ca itd.)

Ve li ki je pro blem to {to ne ma mo pot pu ne bi ra~ ke spi sko ve (Aron ^on ka, DZVM) Pred sed nik De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra Aron ^on ka za „Dnev nik” ka `e da je pi smo kon ci pi ra no u se dam ta ~a ka, a da je naj ve }a za mer ka na za kon o na ci o nal nim sa ve ti ma ~i we ni ca da oni ne mo gu da iz ra ze sve po tre be ko je na ci o nal ne za jed ni ce ima ju u o~u va wu svog iden ti te ta, je zi ka, {ko lo va wa i in for mi sa wa.

- Mo gu re }i da je ve li ki pro blem to {to ne ma mo pot pu ne bi ra~ ke spi sko ve. To ni je ura di la dr `a va ve} je pre pu sti la ra znim

par ti ja ma ko je su to is ko ri sti le da bi na pra vi le pri vat ne ba ze po da ta ka. Uve ren sam da to sa da ko ri ste za pla si ra we pro pa gan de za na red ne iz bo re. Tra `i mo kom ple tan bi ra~ ki spi sak ko ji bi na pra vi la dr `a va, ko ja bi ga ran to va la za {ti tu po da ta ka o li~ no sti - ka `e ^on ka. Pre ma we go vim re ~i ma pro blem je {to u iz bo ru ~la no va sa ve ta mo gu da u~e stvu ju i ne vla di ne or ga ni za ci je jer je to omo gu }i lo da ve }in ske par ti je, kroz ci vil ni sek tor u|u u sa ve te i wi ma za vla da ju.

- Ne re {e no je i fi nan si ra we sa ve ta, a sme ta i ~i we ni ca da ne ma ju pra vo od lu ~i va wa u obla sti ma ko ji ma se ba ve. - ob ja {wa va ^on ka. Sa go vor nik „Dnev ni ka” ka `e da se ovoj gru pa ci ji ma win skih stra na ka pri dru `io i re pu bli~ ki Om bud sman, a da su sa svim za mer ka ma upo zna ti i pred stav ni ci OEBS-a.

Pred stav ni ci ma win skih stra na ka od pre mi je ra Cvet ko vi }a do da nas ni su do bi li bi lo ka kav od go vor pa se, ka ko is ti ~u, na da ju da pred sed nik Bo ris Ta di} mo `e da im po mog ne.

P. Kla i}

DE MO KRA TE I DE MO HRI []A NI U ZRE WA NI NU PO STI GLI DO GO VOR

DHSS se integri{e u Demokratsku stranku Pred sed nik Grad skog od bo ra De mo hri {}an ske stran ke Sr bi je u Zre wa ni nu Zo ran Vu ~i} i we gov za me nik Alek san dar Jo si mo vi} pot pi sa li su pri stup ni ce De mo krat skoj stran ci, a wi ho vim pu tem mo gu da kre nu i osta li ~la no vi DHSS, po tvr dio je port pa rol zre wa nin skih de mo kra ta Dra gan Sta ni {i}. Ove dve par ti je, na i me, do ne le su je din stve nu od lu ku ko jom je po tvr |e na sprem nost DS da me |u svo je ~lan stvo pot pu no in te gri {e ~la no ve DHSS. Ova od lu ka re zul tat je pret hod ne pro ce ne i po li ti~ kog de lo va wa obe stran ke i te me qi se na iden ti~ noj opre de qe no sti po pi ta wu stra te {kih ci qe va, ka ko od dr `av nog, ta ko i od re gi o nal nog i lo kal nog zna ~a ja. U pi ta wu su na {i du go go di {wi pri ja te qi, sa ko ji ma smo uvek de li li po li ti~ ke ci qe ve. Pre la zak ~lan stva Grad ske or ga ni za ci je DHSS u De mo krat sku stran ku je bez u slo van i po tak nut je pro gram skom bli sko {}u i ide o lo {kom srod no {}u – ob ja snio je Sta ni {i}.

Ja nu a ra pro {le go di ne, u pri su stvu ta da {weg pred sed ni ka DHSS Vla da na Ba ti }a, u Zre wa ni nu je pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum iz me |u de mo hri {}a na i de mo kra ta. Pr vi ~o vek zre wa nin skih de mo kra ta Pre drag Gr gi} ta da je iz ja vio da je ti me sa mo for ma li zo va no u pi sme noj for mi ono {to ve} po sto ji, i da su pred stva ni ci DHSS u Zre wa ni nu osve do ~e ni pri ja te qi De mo krat ske stran ke.

Ina ~e, Zo ran Vu ~i} je svo je vre me no, kao ka dar De mo krat ske stran ke Sr bi je, oba vqao funk ci ju na ~el ni ka Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga.

Ta da je ~e sto kri ti ko vao DS i bio na me ti kri ti ka par ti je ~i ji je ~lan sa da po stao. U me |u vre me nu je, zbog ne sla ga wa sa po li ti kom vr ha stran ke, od lu ~io da na pu sti DSS i da, za jed no sa Alek san drom Jo si mo vi }em, po no vo o`i vi lo kal ni ogra nak DHSS, ~i je de lo va we je pret hod nih go di na za mr lo. @. B.

poslAni^ke teMe

Obez be |e na ve }i na za buyet Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je po ~i wu da nas ras pra vu o pred lo `e nom dr `av nom bu xe tu za 2012. go di nu.O~e ku je se da }e se par la ment o ovom naj va `ni jem go di {wem do ku men tu iz ja sni ti 29. de cem bra. Me |u tim ve} na sa mom star tu ras pra ve ja sno je da ve }i na za usva ja we bu xe ta po sto ji i da Sr bi ja u na red nu go di nu ne ula zi sa pri vre me nim fi nan si ra wem.

Voj vo |an ske stran ke ovo ga pu ta iz ra ~u na le su da Po kra ji ni bu xet obez be |u je ci fru, pro pi sa nu Usta vom Sr bi je. Sa vez voj -

vo |an skih Ma |a ra, ko ji sva ke go di ne pre ci zno iz vo di ovu ra ~u ni cu, na ja vio da }e gla sa ti za taj pred log, po {to je wim pro jek to va no da od se dam od sto bu xe ta, ko li ko je na me we no Voj vo di ni, tri sed mi ne mo `e da ko ri sti za ka pi tal ne in ve sti ci je.

I u LSV su za dov qni iz dva ja wi ma za Voj vo di nu i tvr de da “{to se ti ~e Voj vo di ne, is po {to va no je se dam od sto, ta ko da tu ne ma mo za mer ki”. Port pa rol ka LSV Alek san dra Jer kov na ja vqu je amand ma ne ko ji ma }e po ku -

{a ti da „po pra ve ne ke stva ri”, po put ve }ih sub ven ci ja za po qo pri vre du, ve }a so ci jal na da va wa, ma we uslu ga po ugo vo ru i agen ci je, a vi {e za obra zo va we i le ~e we de ce.

Pre ma Za ko nu o bu xet skom si ste mu, bu xet je tre ba lo da bu de usvo jen jo{ 15. de cem bra. U pred lo gu za ko na sto ji da }e 2012. pri ho di do sti }i 750 mi li jar di di na ra, ras ho di 890 mi li jar di, ta ko da je pla ni ra ni de fi cit u dr `av noj ka si 140 mi li jar di di na ra.

[ta ka `e Fi skalni sa vet Uz raz ra |e ne stav ke o pri ho di ma i ras ho di ma, po sla ni ci ma je sti gla i oce na Fi skal nog sa ve ta o bu xe tu za 2012. go di nu, ko ju je pot pi sao pred sed nik Sa ve ta dr Pa vle Pe tro vi}. Iako se na vo di da je bu xet uskla |en sa fi skal nim pra vi li ma i po tvr |en do go vo rom sa MMF-om, Fi skal ni sa vet iz ra `a va i za bri nu tost za mno ga kre ta wa ko ja nas o~e ku ju na red ne go di ne. Ta ko su iz me |u osta log uo~e na “ dva su prot sta vqe na tren da kre ta wa u jav nim ras ho di ma : rast za iz dva ja wa za pen zi je, pla te i ka ma te i o{tro sma we we ta ko zva nih dis kre ci o nih ras ho da. To se od no si na po rast ras ho da za pla te i pen zi je od oko 30 mi li jar di i za ka ma te od 17 mi li jar di di na ra, dok je naj ve }i pad pred vi |en kod iz da ta ka za bu xet ske po zaj mi ce od 17 mi li jar di, a 800 mi li o na di na ra ma we za ka pi tal ne ras ho de.

Fi skal ni sa vet je upo zo rio i na ri zik da se tro {e wa sop stve nih pri ho da bu xet skih ko ri sni ka – otrg nu kon tro li. Ve li ki deo jav ne upra ve : mi ni star stva, fon do vi, za vo di, upra ve i slu~ no ostva ru ju sop stve ne pri ho de od na kna da, tak si, ka zni i sli cing iz vo ra. Ana li za Fi skal nog sa ve ta utvr di la je da na ~in na ko ji se ova sred stva ko ri ste, ali i wi ho vo pri ka zi va we u Za ko nu o bu xe tu, “ni je u skla du sa do brom prak som upra vqa wa jav nim fi nan si ja ma, te mo `e ugro zi ti fi skan le ci qe ve u 2012. go di ni”. Ta ko se na vo di i da je okvir za do dat ne pri ho de bu xet skih ko ri sni ka( ne po tro {e na sred stva,do na ci je, za du `i va we u ze mqi i ino stran stvu, pro da ja imo vi ne) pro jek to van na 136 mi li jar di, {to je dvo stru ko vi {e od sop stve nih pri ho da, ko ji }e iz no si ti 71 mi li jar du di na ra.

Pr vo – gla sa we Skup {ti na Sr bi je pre ras pra ve o bu xe tu da nas gla sa o 19 ta ~a ka dnev nog re da, me |u ko ji ma su i iz me ne Za ko na o je din stve nom bi ra~ kom spi sku, Pred log za ko na o ki ne ma to gra fi ji, iz me ne Za ko na o sta no va wu, o Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, kao i o Pred lo gu za ko na o po stup ku re gi stra ci je u Agen -

ci ji za pri vred ne re gi stre. Gla sa }e se i o za du `i va wu Sr bi je za 13 mi li o na evra kod Ko mer ci jal ne ban ke za ku po vi nu zgra de Aero in `e we rin ga i ra do ve na tom objek tu u ko jem }e bi ti sme {ten Pr vi osnov ni sud, kao i o zaj mu kod ne ma~ ke Raz voj ne ban ke KfW od 45 mi li o na evra za re ha bi li ta ci ju si ste ma da -

qin skog gre ja wa u Sr bi ji, i zaj mu od 25 mi li o na evra za pro gram vo do snab de va wa i ka na li za ci je u op {ti na ma sred we ve li ~i ne u Sr bi ji.

Po sla ni ci }e se iz ja sni ti i o iz me na ma za ko na o pre u zi ma wu ak ci o nar skih dru {ta va i o osi gu ra wu, kao i o iz me na ma Za ko na o Ustav nom su du.

Mi ni star ka iz ne na |e na Po sla ni ca SNS Jor go van ka Ta ba ko vi} u ras pra vi o iz me na ma za ko na o Ustav nom su du Sr bi je zah te va la je da se ovim pro pi som ja sno ka `e da su di ja USS mo `e oba vqa ti sa mo tu i ni jed nu dru gu funk ci ju, ka ko bi se obez be di la we go va „ ne pri stra snost i spre ~a va je su ko ba in ter sa“.

- Pre tra `i va wem po da ta ka utvr di li smo da je dan broj su di ja vr {i dru ge pla }e ne po slo ve i funk ci je, kao i da {est su di ja ni je pod ne lo pri ja ve o imo vi ni i pri ho di ma, iako je to su prot no va `e }em Za ko nu o Ustav nom su du i Za ko nu o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je- tvr di Jo ro go van ka Ta ba ko vi}.

Na pred wa ci su pred lo `i li svo jim aman da nom, da su di ja USS ko ji na dan stu pa wa na sna gu za ko na vr {i dru gu funk ci ju, ili po sao, mo ra u ro ku od 30 da na pre sta ti sa vr {e wem te dru ge funk ci je, ili po sla i o to me oba ve sti ti pred sed ni ka USS. Ako to ne `e li u istom ro ku ima mo gu} nost da pod ne se ostav ku na me sto su di je USS. Za mi ni star ku prav de Sne `a nu Ma lo vi} je „ za i sta iz ne na |u ju }a ~i we ni ca i ne ma raz lo ga da ne ve ru jem u to, da {est su di ja USS ni je pri ja vi lo svo ju imo vi nu“.

- Du bo ko ve ru jem da po sto ji ob ja {we we za to. Da li se mo `da ni je na {lo na saj tu Agen ci je, ili je ne {to dru go u pi ta wu. Ape lu jem na Age ni cju da ovu si tu a ci ju is pi ta i uko li ko je po treb no da pre u zme da qe ko ra ke, ka `e mi ni star ka. Kao raz log za od bi ja we ovog amand ma na na vo di da su „Ustav i za kon o U[ do voq no ja sni u po gle du ne mo gu} no sti obav jla wa bi lo ka kve dru ge funk ci je su di je, iz u zev pro fe su re na Prav nom fa kul te tu“- ka `e Ma lo vi}.

Ko je opqa ~kao sta no ve Po sla nik SRS Mi lo rad Bu ha ni je za do vo qan pred lo `e nim re {e wi ma ve za nim za iz me ne Za ko na o sta no va wu, pro ti ve }i se da po tro {a~ ke ce ne bu du pa ra me tar pri li kom od re |i va wa vred no sti kod whi vog ot ku pa. Is ti ~u }i da je kod do de qi va wa sta no va „ bi la pra va pqa~ ka“, po ~ev od raz bi ja wa Ju go sla vi je, ka da su po de qe ne sto ti ne sta no va slo ve na~ kim ka dro vi ma, a isto su u~i ni li i Hr va ti, Bu ha,do da jei da je „pra va pqa~ ka po ~e la raz bi ja wem Dr `av ne za jed ni ce SCG. - Biv {i pred sed nik sa ve zne

vla de Ra do je Kon ti} do bio je stan od 342 kva dra ta. Ka kve su za slu ge tog ~o ve ka, da on do bi je ta kav stan. Na ja vqi va na je re vi zi ja od stra ne od re |e nih in sti tu ci ja, pa i pred stav ni ka ove vla sti. Da li se zna {ta je u po se du ovog par la men ta, ko je do de qi vao sta no ve, na ko ji na ~in su spro vo |e ni kon kur si, da li su po {to va ni uslo vi i ko je u~e stvo vao u toj pqa~ ki. Da li u imo vin skom sta wu ovog par la men ta ima mo is ka za ne kwi go vod stve ne po dat ke o sta no vi ma. Ne ma mo.

To je tra gi~ no i o to me se mo ra raz go va ra ti - zah te va Bu ha.

- Mi ta ko |e `e li mo da se utvr di pu na isti na ka ko su oni ko ji su bi li mi ni stri, po mo} ni ci mi ni sta ra, ra zni dr `av ni slu `be ni ci u vre me dok su bi li na vla sti, dok su qu di stra da li, gu bi li ku }e, `i vo te, sti ca li dr `av ne sta no ve i ka sni je ih ot ku pqi va li. Ne ki od wih su se use qa va li u za du `bi ne.

Mi smo po tu no sa gla sni sa pred lo gom da se sve to pre i spi ta, pre sve ga ima ju }i na umu da od 2001. go di ne ka da je vlast pro me we na, mi ni stri ni su do bi ja li slu `be ne sta no ve, ni ti su mo gli da ih ot ku pqu ju- tvr di Ko lun xi ja.

Par la re(we) Ko li ka je „me ra“ jed ne po sla ni~ ke di sku si je ni je uvek la ko od re di ti. Ta ko je po sla ni ca SNS Jor go van ka Ta ba ko vi}, ko ja je ospe `no obra zla ga la ar gu men te zbog ko jih ne tre ba za po tre be su da ku po va ti zgra du „Aero in `i we rin ga“ re kla ,da iako je hte la „ne sme“ da ka `e da se vi {e ne }e ja vqa ti za re~, jer ne zna da li }e je jo{ ne {to „is pro vo ci ra ti“. A ka da je pred sed ni ca Sla vi ca \u ki} De ja no vi} br zo pi ta la da li ne ko `e li re~, i jo{ br `e sa ma od go vo ri la „ne“, Jor go van ka Ta ba ko vi} ipak ni je „odo le la“.

- Mo lim vas pred sed ni ce, vi ste jed na div na i ne -

`na da ma, ali ne za me ri te uba ci li ste u pe tu br zi nu, „vo zi te“ 220 na sat- pri me ti la je Ta ba ko vi}.

Pred se da va ju }i Ni ko la No va ko vi} (URS) ne ko li ko pu ta je zah te vao od ra di ka la Zo ra na Kra si }a da se dr `i dnev nog re da, iz ri ~u }i mu u jed nom tre nut ku „po sled we upo zo re we“.

- Ne moj te da „pre ti te“, ovo je skup {ti na, ov de par la re, ov de se pri ~a, iz no se ar gu men ti. To {to mi da je te po sled wu opo me nu pred is kqu ~e we ni je ar gu men ta ci ja, ne go za kon u to pu zu. Pod stre som sam, ne mo gu da ra dim- „tvr di“ Kra si}.

S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

[U ta No vac, DiN Ki], [o[Ki] i Da^i] za „DNev NiK” o 2011. Go Di Ni i o^e Ki va wi ma U 2012.

Spo sob nija vla da, no vi pri ti sci i sprint ka EU Sva ko od nas ima svo ju oce nu i pre sa bi ra wa u~i we nog u od la ze }oj go di ni, a {ta nas o~e ku je u sle de }oj sa na ja vom ni ma lo la kih da na, tek }e mo do `i ve ti.

No, ka ko je sve iz gle da lo i {ta o~e ku ju da }e se de si ti u 2012.go di ni ko ja }e za Sr bi ju bi ti i iz bor na za “Dnev nik” go vo re zva ni~ ni ci do ma }e po li ti~ ke i fi nan sij sko – mo ne tar ne sce ne.

Dragan [utanovac

Li der URS Mla |an Din ki} ka `e da je Sr bi ja u 2011. go di ni “na sta vi la da sto ji, na rod bi re kao da tap ka u me stu”.

- ^ak i ve }i na gra |a na sma tra da je ove go di ne lo {i je `i ve la ne go pro {le. Gra |a ne ni ko ni za {ta ne pi ta.Vlast je otu |e na od na ro da na svim ni vo i ma vi {e ne go ika da. Bi ro kra ti ja za pra vo go spo da ri svim de lo vi ma dru {tva, a Vla da Sr bi je ni {ta ni je pred u ze la, ili su we ni na po ri osta li ja lo vi- oce wu je Din ki} u raz go vo ru za na{ list. Li der URS u 2012. go di ni ze mqi “`e li no vu Vla du sa ja kim i spo sob nim ~la no vi ma, sprem nim da Sr bi ji do ne su no vu po li ti ku i pro me nu si ste ma, `i vot nu po li ti ku i ser vis gra |a na, ume sto bi ro kra ti je”.

- @e lim da svi na {i gra do vi i op {ti ne oja ~a ju, da cen tra li sti na iz bo ri ma za ne me, a da gra |a ni {to vi {e po li ti ~a ra

di rekt no bi ra ju i sme wu ju, ako ne ra de do bro. @e lim da se vlast pri bli `i na ro du i ra di za na rod, a ne za par tij ske cen tra le.A, to }e bi ti mo gu }e, ako raz bi je mo par tij ske mo no po le u Be o gra du i No vom Sa du- ka `e Din ki}.- @e lim da Voj vo di na bu de pri mer [u ma di ji, is to~ noj, za pad noj i ju `noj Sr bi ji. @e lim da se okre ne mo se bi, na {im gra |a ni ma i ko na~ no vra ti mo do sto jan stvo sva kom na {em ~o ve ku, sva kom de lu na {e ze mqe jed na ko. Da Sr bi ja ko na~ no po sta ne do mo vi na svim na {im gra |a ni ma, bez ob zi ra gde `i ve.

Li der SPS, za me nik pre mi je ra i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}, u raz go vo ru za “Dnev nik”, iz dva ja da je 2011. go di nu obe le `i lo od bi ja we EU da Sr bi ji do de li ~lan stvo kan di da ta za ~lan stvo u Uni ji.

- Mi slim da je to ve o ma ne ga ti van do ga |aj ko ji mo `e da ima te {ke po sle di ce na re gi o nal nu po li ti~ ku sce nu- upo zo ra va Da ~i}.On na po mi we da je Sr bi ja u pro te kloj go di ni is pu ni la sve uslo ve za do bi ja we sta tu sa kan -

Mla |an Din ki}

di da ta, a do bi la je od lu ku EU “ko ja je pre sve ga po li ti~ ke pri ro de”. Za Da ~i }a na{ naj ve }i uspeh u 2011. go di ni bio je No vak \o ko vi} i po ru ~u je da bi

bi lo do bro da se svi po na {a ju kao on. Ka da je u pi ta wu li~ ni plan Da ~i} ot kri va da, na `a lost za bog oba ve za, ni je imao mno go vre me na za svo je li~ ne stva ri.

Ka da je u pi ta wu 2012. go di na li der so ci ja li sta uka zu je na tra di co nal no u ova kvim pri li ka ma da se “mo `e o~e ki va ti bo qi `i vot i to me sli~ no, ali je

Ivica Da~i}

to po jed no sta vqe no gle di {te”.

- Bi }e i da qe pri ti sa ka i mi slim da je bit no da Sr bi ja bu de je din stve na, da do no si mu dre od lu ke i da sa mim tim stva ra osno ve da se gra di ja ka i sta bil na dr `a va, u ko joj }e pre sve ga na{ na rod, svi we ni gra |a ni bi ti za do voq ni- po ru ~u je Da ~i}. A, ka da su u pi ta wu iz bo ri ko ji ~e ka ju i gra |a ne i po li ti~ ke igra ~e, da li SPS o~e ku je po be du.

-O~e ku jem do bar re zul tat na {e ko a li ci je na iz bo ri ma, jed no stav no je ob ja snio pr vi ~o vek SPS. Pot pred sed nik DS i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ka da su u pi ta wu po zi tiv ne zna men ke pro te kle go di ne ka `e da }e se ogra ni ~i ti pr ven stve no na do stig nu }a u si ste mu od bra nu.

- Sva ka ko da je po ~e tak ili za vr {tak pro fe si o na li za ci je voj ske i for mi ra we svih je di ni ca u kom plet nom sa sta vu za me ne

No va tr `i {ta i ne ko li ko pa met nih po te za Po ru ka gu ver ne ra NBS gra |a ni ma je da }e 2012. go di na bi ti “do sta iza zov na”.

- Sr bi ja bi tre ba lo, po mom mi {qe wu, da tra `i al ter na tiv na tr `i {ta, a to ni na ko ji na ~in ne tre ba do vo di ti u ve zu sa na {im du go traj nim i is prav nim opre de qe wem da po sta ne mo ~la ni ca EU, ali sva ka ko mo ra mo da tra `i mo iz laz i na dru ga tr `i {ta, gde god on po sto ji.Na {a iz vo zna opri jen ta ci ja ko ju je po treb no da raz vi ja mo u na red nih de se tak i vi {e go di na, od nas zah te va da bu de mop in ven tiv ni i tra `i mo ta no va tr `i {ta.Ve ru jem da ima mo do bru start nu po zi ci ju ob zi rom na ~i tav niz ugo vo ra o so lo bo noj tr go vi ni, ko je ima mo sa ve li kim bro jem ze ma qa.Re kao bih da je to je dan po sao na ko ji bi tre ba lo da se fo ku si ra mo u na red nom pe ri o du, kao i na da qem una pre |i va wu ukup nog po slov nog okru `e wa, ra di pri vla ~e wa di -

rekt nih stra nih in ve sti ci ja.Si tu a ci ja ne }e bi ti la ka, ali s dru ge stra ne na {a ze mqa i uku pan ni vo eko nom skih ak tiv no sti su ta kvi, da je sa ne ko li ko do brih, pa met nih, ve }ih po te za mo gu }e bit no po pra vi ti si tu a ci ju, po ru ~u je gu i ver ner [o {ki}.

je obe le `i lo ovu go di nu- uka zu je [u ta no vac. Na ne ga tiv nom pla nu on is ti ~e do ga |aj ko ji je uz bur kao jav nost sve ta, a ti me i Sr bi je, a to je tra ge di ja ko ja je za de si la Ja pan, a po tom de {a va wa ko ja su op hr va la Li bi ju i ceo arap ski re gion, te eko nom ska si tu a ci ja iza zva na kri zom svet skih raz me ra.

-To je ne {to {to je po re me ti lo ceo svet- is ti ~e [u ta no vac. Ka da su u pi ta wu iz bo ri i mo gu }a po be da DS sa bu du }im ko a li ci o nim part ne ri ma i po ru ka gra |a ni ma za no vu go di nu pot pred sed nik de mo kra ta na gla {a va da “rad, red i di sci pli na po be |u ju”.

- Ko se bu de to ga pri dr `a vao taj }e po be di ti, a ve ru jem da smo mi pri mer ka ko to mo `e da se ra di, ~ak i ka da ima ma we pa ra.

Gra |a ni ma `e lim da ve ru ju pre sve ga u se be, a mi }e mo u~i ni ti sve da ostva ri mo onaj ni vo raz vo ja na {e ze mqe ko ji je za do vo qa va ju }i i da kre ne mo pu nim ka pa ci te tom da qe ka evrop skim in te gra ci ja ma- za kqu ~u je [u ta no vac za na{ list.

Gu ver ner NBS De jan [o {ki} ka `e da je na me |u na rod nom pla nu 2011.go di nu za si gur no obe le `i la kri za su ve re nog du ga unu tar evrop ske mo ne tar ne Uni je, kao fe no men ko ji je iza zvao no vi re ce si o ni ta las ne sa mo u EU, ve} i {i re. On oce wu je da taj ta las ni je jo{ uvek u fa zi ko ji na go ve {ta va br zo re {a va we tog pro ble ma Po sle di ce to ga su ve o ma ozbi qe i ne {to {to ose }a i Sr bi ja u smi slu sma wi va wa eko nom ske ak tiv no sti, ob ja {wa va [o {ki} za “Dnev nik” svoj naj ve }i uti sak sa me |u na rod nog fi nan sij skog tr `i {ta. U Sr bi ji za gu ver ne ra je to bio in fla ci o ni im puls ko ji se de sio kra jem 2010. i po ~et kom ove go di ne, sa naj vi {im ni vo om u apri lu.

- Sa da smo ve} u si la znoj pu ta wi i o~e ku jem da }e se stva ri do ve sti u red i da }e u sle de }ih ne ko li ko me se ci in fla ci ja bi ti u okvi ru in fla ci o nog ci qa.Ono {to je sva ka ko otvo re no pi ta we je re {a va we pro ble ma unu tar EU i taj ko rak ka re {e wu bi tre ba lo da do ve de do ve }e ko he zi je unu tar ze ma qa ~la ni ca evrop ske mo ne tar ne unu je i po ten ci jal nog stva ra wa dve gru pe ze ma qa.Jed ne ko je su ~la ni ce evrop ske mo ne tar ne uni je i dru gi ko ji to ni su, {to bi zna ~i lo jed nu vr stu ra slo ja va wa unu tar EU u ce li ni.To je kon se kven ca re {a va wa pro ble ma u ko me je EU da nas i ono {to o~e ku jem da }e se de si ti u na red nom pe ri o du, a uze }e ce lu 2012. a mo `da i vi {e vre me na, dok se taj no vi si stem ne us po sta vi- uka zu je gu ver ner NBS. Dra gan mi li vo je vi}

REKLI SU Ko stre{: Us pe la ak ci ja Li ge Za me nik pred sed ni ka LSV Bo jan Ko stre{ iz ja vio je za na{ list da o~e ku je da {to pre, a naj ka sni je ve} po ~et kom idu }e go di ne u par la men tu bu de usvo jen za kon ko jim se olak {a va po lo `aj po qo pri vred ni ka uki da wem go di {we re gi stra ci je trak to ra. Ko stre{ uka zu je da su po qo pri vred ni ci do no vog Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja trak to re re gi stro va li traj nom re gi stra ci jom, kao rad nu ma {i nu, po put ba ge ra.

U osmo me se~ noj kam pa wi „Stop re gi stra ci ji trak to ra“ LSV je upo zo ra va la da je re dov na go di {wa re gi stra ci ja trak to ra pre ve lik na met za iona ko osi ro ma {e na voj vo |an ska do ma }in stva, i za tu ini ci ja ti vu u 200 voj vo |an skih me sta pri ku pi la je 30.000 pot pi sa. Ko stre{ is ti ~e da je s mi ni stri ma Da ~i }em i Pe tro vi }em do go vo re no i da se teh ni~ ki pre gle di trak to ra mo gu oba vqa ti or ga ni zo va no po me sti ma ili op {ti na ma ta ko da se sma wi tro {ak teh ni~ kog pre gle da po qo pri vred nih ma {i na.

^o tri}: Ve ru jem u pre o kret Pred Sr bi jom su u na red noj go di ni tri pu ta - put stag na ci je, po gor {a we si tu a ci je uko li ko na pred wa ci po be de na iz bo ri ma ili pre o kret dr `av ne i na ci o nal ne po li ti ke na bo qe, iz ja vio je pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve i na rod ni po sla nik Alek san dar ^o tri}.

On je, ka ko je sa op {te no iz ove stran ke, re kao da ve ru je da }e Sr bi ja iza bra ti te }i put ko ji pred la `u stran ke i po je d in c i oku p qe n i oko ide j e „Pre o - kret”. „Ve ru jem u tre }i is hod, ve ru jem u pro me nu po gre {ne dr `av ne po li ti ke pre ma Ko so vu i ve ru jem da }e Sr bi ja na pu sti ti kurs sa mo i zo la ci je i za me ni ti ga evrop skim in te gra ci ja ma”, re kao je ^o tri}, na tri bi ni „Pre o kre ta”, ko ja je prek si no} odr `a na u Ubu.

Jo va no vi}: Kad }e iz bo ri Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} mo ra od mah da sa op {ti ka da }e ras pi sa ti iz bo re i da na taj na ~in obez be di osnov ne de mo krat ske uslo ve za da qi `i vot u dr `a vi.”Ta di} mo ra obez be di ti ele men tar ne de mo krat ske uslo ve za da qi `i vot u Sr bi ji, {to zna ~i da mi ne tre ba vi {e da gle da mo u pa suq i ka len dar, pre bro ja va ju }i cr ve na slo va po we mu da bi do {li do od go vo ra na pi ta wa ka da }e bi ti iz bo ri, ve} vr lo ja sno mo ra sa da sa op {ti ti dru {tvu ka da mi sli da ras pi {e iz bo re”, re kao je ju ~e Jo va no vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ako pred sed nik Sr bi je mi sli da }e iz bo ri bi ti odr `a ni u ma ju, on da tre ba da po nu di „ja san plan ra da iz ko ga bi pro i za {ao ne ki red u na {im `i vo ti ma, ume sto tu ma ra wa ko je pra ti ne iz ve snost ka da }e se iz bo ri de si ti”.

ponedeqak26.decembar2011.

3

Bez Sta tU Sa KaN Di Da ta U maR tU SR Bi Ja Ne ULa zi U No vi evRoP SKi BUYet

Voj vo di na spre ma pro jek te kao da je kan di da tu ra si gur na – Uko li ko u mar tu Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta, go to vo je si gur no da se ne }e na }i ni u bu xe tu EU ko ji se ra di za pe riod od 2013. do 2019, a bi }e iz gla san na red ne. To }e ima ti zna ~aj ne fi nan sij ske po sle di ce po ze mqu – upo zo ra va Di rek tor Fon da „Evrop ski po slo vi” Pre drag No vi kov.

ve} pla ni ra mo sku po ve gde }e PKV, VIP i dru ge in sti tu ci je na stu pi ti i po ku {a ti da se iz bo re za no vac do ko jeg ni je la ko do }i – na ja vqu je No vi kov.

Sa go vor nik „Dnev ni ka” ka `e da je ove go di ne vi {e od 170 pro je ka ta u im ple men ta ci ji, {to je, po we go vim re ~i ma, iz u ze tan re zul tat.

On za „Dnev nik” is ti ~e da od la ga we kan di da tu re za mart na red ne go di ne ne ma po sle di ce po Voj vo di nu jer je ve} utvr |en {e sto go di {wi plan pre ko gra ni~ ne sa rad we u ko jem ona u~e stvu je.

– Sa da iz fon do va EU cr pi mo pre ko 200 mi li o na evra go di {we.

Iz is ku stva dru gih ze ma qa zna mo da, ako nam ne odo bre kan di da tu ru, osta je mo bez iz no sa ko ji se do bi ja ka da ovu ci fru po mno `i mo sa ~e ti ri. Ka da su u pi ta wu ma li pro jek ti iz pre ko gra ni~ ne sa rad we, ko ji su do sa da bi li na ni vou od 20 mi li o na evra, po sle mar ta bi smo mo gli apli ci ra ti za bar 60 mi li o na – ob ja {wa va No vi kov.

– @e qa nam je da, po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta, za jed no s Fon dom za ka pi tal ne in ve sti ci je, apli ci ra mo za no vac EU u in fra struk tur nim pro jek ti ma. Va `no je shva ti ti da, ka da sva ki pro je kat pro |e, bu xet za od re |e ni po sao se uve }a va ~e ti ri pu ta. Pla ni ra mo da na pra vi mo si stem u ko jem }e u~e {}e za pro jek te bi ti fi nan si ra no iz raz voj nih ba na ka da bi si ro ma {ne op {ti ne mo gle apli ci ra ti za evrop ske fon do ve.

S dru ge stra ne, tu je i Ga ran cij ski fond i Fond za raz voj, ko ji su usme re ni na po dr {ku po qo pri vre di i ma lim i sred wim pred u- ze }i ma. Bit na ka ri ka je tu i

U sva koj dr `a vi na }i part ne re No vi kov ka `e da, iako je Voj vo di na otvo ri la 241. pred stav ni {tvo u Bri se lu, ov de ne po ~i we od nu le.

– Na to me mo `e mo za hva li ti, iz me |u is ta lih, i pred sed ni ku Skup {ti ne Voj vo di ne [an do ru Ege re {i ju ko ji je mno go ak tiv no sti po kre nuo s ma |ar skim, austrij skim i ne ma~ kim re gi ja ma.

Na kon na {eg otva ra wa 10. ok to bra ima li smo na let po zi tiv ne enr gi je pred stav ni {ta va ko ja su do {la pre nas. Po ~e li smo pri pre me po ve zi va wa s nor ve {kim i ho land skim re gi ja ma. Tru di mo se da u sva koj ze mqi ima mo jed nog do dva re gi o nal na stra te {ka part ne ra jer }e mo ti me naj bo qe po mo }i ce loj ze mqi da pro na |e me sto ko je joj pri pa da – ob ja snio je No vi kov.

Po we go vim re ~i ma, kan di da tu ra je va `na jer }e mo mo }i da ko ri sti mo evrop ski no vac i za ru ral ni raz voj, {to je u sve tlu po sled wih de mo graf skih po da ta ka ve o ma va `no.

– Ka da ima mo si tu a ci ju da Sr bi ja za go di nu gu bi jed ne Srem ske Kar lov ce, bez tog in stru men ta po dr {ke ma lim sre di na ma de lo vi Sr bi je }e se br zo ga si ti – ka `e za stup nik Voj vo di ne u Bri se lu.

On na gla {a va da je Voj vo di na ve} za po ~e la pri pre me svo jih pro je ka ta kao da }e Sr bi ja u mar tu do bi ti sta tus kan di da ta.

Fond „Evrop ski po slo vi” kao in sti tu ci ja ko ja se ba vi evrop skim pro jek ti ma i pred sta vqa wem Voj vo di ne u EU – ka `e No vi kov.

Do bra vest je, ka `e No vi kov, da se otva ra i Re gi o nal na raz voj na agen ci ja ko ja }e se ba vi ti ko or di na ci jom pro je ka ta ve za nih za sma wi va we raz li ka me |u op {ti na ma.

– Si gu ran sam u to da }e mo sle de }e go di ne pre va zi }i ma gi~ nu ci fru od 200 pro je ka ta. U pri pre mi su zna ~aj ne ini ci ja ti ve u ve zi s Ma ti com srp skom. @e qa nam je da ova in sti tu ci ja pred sta -

Ka wi `a uvek sprem na, No vi Sad bez pro je ka ta Po uvi du u do ku men ta ci ju o u~e {}u po je di nih op {ti na i re gi o na s te ri to ri je Voj vo di ne, vi dqi vo je da su ne ke da le ko ak tiv ni je ne go dru ge. Ka wi `u ve} bi je glas da za sva ki po ziv ima sprem ne na pi sa ne pro jek te i da se od li~ no ko ti ra u pri vla ~e wu evrop skog nov ca. S dru ge stra ne, No vi Sad, iako cen tar Po kra ji ne, kao op {ti na, za jed no sa svo jim jav nim pred u ze }i ma, do sa da ne ma ni je dan odo bren pro je kat. Nad le `ni u glav nom gra du Voj vo di ne na ve }i nu po zi va i ne {a qu svo je pred lo ge pro je ka ta.

U evrop skim fon do vi ma do sa da pri stoj no u~e {}e ima ju i Zre wa nin, Su bo ti ca, Irig i mno gi dru gi.

– S Na ci o nal nim par kom „Fru {ka go ra„ za po ~e li smo pro jek te ko ji se ti ~u eko nom skog raz vo ja na sa mom obo du pla ni ne gde se na la ze ma la se la. Osim to ga, s JP „Vo de Voj vo di ne„ pla ni ra mo no ve pro jek te u fe bru a ru.

Po klo ni }e mo pa `wu i po {u mqa va wu Voj vo di ne, a pri pre ma ju se i pro jek ti raz vo ja ma lih i sred wih pred u ze }a. S Pri vred nom ko mo rom Voj vo di ne smo pro du bi li sa rad wu pa o~e ku jem da }e bi ti pri sut na ov de u Bri se lu pre ko nas, a

vi svo ju isto rij sku gra |u u Bri se lu i dru gim pre sto ni ca ma ze ma qa EU. Pro jek te iz ove obla sti pri pre ma mo za po ~e tak na red ne go di ne – ob ja {wa va di rek tor FEPa, i na gla {a va da je si gu ran u to da je je dan od stra te {kih pri o ri te ta ove po kra jin ske ad mi ni stra ci je da pred stav ni {tvo Voj vo di ne u Bri se lu po sto ji i da }e se Fond evrop ski po slo vi i da qe ba vi ti pri vla ~e wem evrop skog nov ca za pro jek te iz Voj vo di ne.

P. Kla i}

4

ekonomija

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik

NO VA ULA GA WA NE MA^ KIH BI ZNI SME NA U VOJ VO DI NU

Bes ca rin ska zo na ume sto pro pa le fa bri ke „AGRO @IV” GRA DI NO VI PO GON

Kla ni ca ~e ka amin Vla de Ge ne ral ni di rek tor `i ti {tan ske kom pa ni je “Agro `iv” Pre drag Ami `i} na ja vio je da }e ova fa bri ka iz gra di ti no vu kla ni cu ko ja }e bi ti naj mo der ni ji po gon za pro iz vod wu i pre ra du `i vin skog me sa u ze mqi. Ami `i} je na gla sio da }e, dok ne bu de za vr {e na kla ni ca, “Agro `iv”, ko ji ra di pu nim ka pa ci te tom, an ga `o va ti po go ne u dru gim gra do vi ma.

Jer, `e qa kom pa ni je, ~i ji je vla snik Jav no pred u ze }e “Sr bi ja gas”, je ste da sa da {wu ne deq nu pro iz vod wu od 180.000 broj le ra po ve }a na 280.000.

Iz grad wa kla ni ce je u za vr {noj fa zi, a “Sr bi ja gas” je Vla di Sr bi je pre dao pred log o do ka pi ta li za ci ji „Agro `i va“. Sa da se ~e ka da Vla da odo bri da „Sr bi ja gas“ ulo `i 22 mi li o na evra u no vu kla ni cu u @i ti {tu. To bi, ka ko se o~e ku je, tre ba lo da se do go di za me sec da na.

- Si ro vin sku ba zu za no vu kla ni cu smo spre mi li, a dok se ona ne za vr {i, tra `i mo gde bi smo mo gli da pre ra |u je mo

me so. Tre nut no pre go va ra mo o pre u zi ma wu kla ni ce u Vraw skoj ba wi ko ja je sli~ nog ka pa ci te ta. Ujed no, to nam i ge o- graf ski od go va ra jer bi na taj na ~in pro iz vo di br `e sti za li na tr `i {te ju ga Sr bi je, Ko so va, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, i do ne lo bi nam ~ak i eko nom ske u{te de – iz ja vio je Ami `i}.

On je do dao da }e 2012. go di na ve ro vat no bi ti u zna ku pre u zi ma wa ne kih mo der nih, a tre nut no ne funk ci o nal nih ka pa ci te ta u obla sti pre ra de.

U me |u vre me nu, po we go vim re ~i ma, “Agro `iv” je po stao li der i u pro iz vod wi kon zer vi i go to vih je la.

Pre {li smo je dan raz voj ni put i sa da nam ni je ciq da ra di mo u okvi ru po sto je }ih ka pa ci te ta ko ji su mak si mal no osvo je ni, ba{ kao i tr `i {te.

Da nas smo pred raz voj nim pe ri o dom, no vom in ve sti ci jom, po ve }a wem ka pa ci te ta, no vim pro iz vo di ma i dru gim tr `i {ti ma – po ru ~io je Ami `i}. @. B.

Pra vi }e mo ener gi ju iz {kri qa ca Sr bi ja bi od 2016. ili 2017. mo gla do bi ja ti naf tu iz uq nih {kri qa ca, po tvr dio je dr `av ni se kre tar za ru dar stvo Zlat ko Dra go sa vqe vi}. On je na veo da }e na red ne go di ne bi ti ras pi san jav ni po ziv za iz bor stra te {kog part ne ra za eks plo a ta ci ju i pre ra du uq nih {kri qa ca u Alek sin cu.

Dra go sa vqe vi} ka `e da je re sor no mi ni star stvo do sa da do bi lo pi sma o na me ra ma pet po ten ci jal nih stra te {kih part ne ra, ali da ima jo{ za in te re so va nih kom pa ni ja. Pi sma su sti gla od in ve sti ci o nih fon do va „Ha tor“ i „Zao star“, eston skih kom pa ni ja „Eesti ener gi ja“ i VKG i Naft ne in du stri je Sr bi je. Ka ko je iz neo Dra go sa vqe vi}, ciq je us po sta vqa we stra te {kog par ner stva sa ne kom svet skom kom pa ni jom ko ja ima naj bo qe teh no lo gi je, is ku stvo u toj obla sti, ali i ~i ja je teh no lo gi ja eko lo {ki naj pri hva tqi vi ja. „Ni je nam ide ja da taj po sao ra di is kqu ~i vo in ve sti tor, ve} da se taj po sao ra di za jed no sa do ma }om kom pa ni jom, od no sno

da se us po sta vi za jed ni~ ko pred u ze }e,” re kao je Dra go sa vqe vi} i do dao da bi pra vo na eks plo a ta ci ju tre ba lo da bu de ulog do ma }e kom pa ni je u za jed ni~ ko pred u ze }e.

Dra go sa vqe vi} je pro ce nio da bi, sa re a li za ci jom ta kvog pro jek ta po sao mo glo da do bi je oko 1.500 qu di. Dr `av ni se kre tar je pod se tio da Jav no pred u ze }e za pod zem nu eks pla o ta ci ju ugqa „Re sa vi ca”, od no sno Alek si na~ ki rud ni ci ko ju su u sa sta vu JP PEU, tre nut no iz vo de ge o lo {ka is tra `i va wa u alek si na~ kom ba se nu.

Do kra ja go di ne }e bi ti za vr {e na pr va fa za is tra `i va wa, ka ko bi bi le utvr |e ne ta~ ne re zer ve {kri qa ca u jed nom de lu alek si na~ kog ba se na i o~e ku je se da do kra ja 2011. JP PEU „Re sa vi ca” pre da ela bo rat o re zer va ma oko 400 mi li o na to na uq nih {kri qa ca, ob ja snio je dr `av ni se kre tar. Pro ce wu je se da u alek si na~ kom ba se nu ima 2,1 mi li jar du to na uq nih {kri qa ca iz ko jih je mo gu }e do bi ti oko 200 mi li o na to na naf te.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,0012

103,0624

105,4328

100,6920

Australija

dolar

1

78,5024

80,1045

81,9469

78,2621

Kanada

dolar

1

75,6846

77,2292

79,0055

75,4529

Danska

kruna

1

13,5827

13,8599

14,1787

13,5411

Norve{ka

kruna

1

13,0027

13,2681

13,5733

12,9629

[vedska

kruna

1

11,2672

11,4971

11,7615

11,2327

[vajcarska

franak

1

82,6117

84,2977

86,2365

82,3589

V. Britanija

funta

1

121,1771

123,6501

126,4941

120,8061

SAD

dolar

1

77,2711

78,8481

80,6616

77,0346

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 12. 2011. godine

Ne ma~ ki bi zni smen Ru dolf Val ter, je dan od pr vih i naj ve }im in ve sti to ra u Voj vo di ni, ko ji je vla snik vi {e fir mi u Su bo ti ci, Ki kin di i dru gim me sti ma, na ja vio je da `e li u Sen ti u okvi ru Po slov nog par ka na me stu pro pa le tek stil ne in du stri je „Sen teks” da otvo ri bes ca rin sku zo nu u ko joj bi po sao do bi lo 1.000 rad ni ka. Val ter je u Sen ti pri su tan od 2005. go di ne i u we go vom vla sni {tvu je lo gi sti~ ki cen tar for mi ran u biv {em „Sen tek su” u in du strij skoj zo ni uda qe noj tri ki lo me tra od cen tra gra da, ko ji se pro sti re na 10 hek ta ra i ras po la `e sa ha la ma i iz gra |e nom in fra struk tu rom.

U jed nom od obje ka ta je otvo ren su per mar ket „Lur di”, a za pre o sta li pro stor tre nut no ne ma za in te re so va nih ko ri sni ka

za za kup, ali pred u zi mqi vi 85go di {wi Val ter se ne mi ri sa sa da {wim sta wem, pa iz ra `a va sprem nost da se za jed no sa lo -

qu di ko ji bi do {li da po kre nu bi znis pod po go no sti ma ko je ona pru `a - sma tra Val ter, na po mi wu }i da je me |u pr vi ma u Su bo -

Bes ca rin ska zo na na me stu biv {e tek stil ne in du stri je „Sen teks” mo gla bi da za po sli hi qa du rad ni ka kal nom sa mo u pra vom an ga `u je da se pri vu ku in ve sti to ri ka ko bi se otvo ri la no va rad na me sta i sma wi la ne za po sle nost ko ja je u op {ti ni Sen ta sa da 20 od sto.

- Mno gi gra do vi u Sr bi ji su po ve }a li ak tiv no sti u pri vla ~e wu stra nih in ve sti to ra i to ima re zul ta ta, pa smo pred lo `i li pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve u Sen ti da se na ovom pro sto ru otvo ri bes ca rin ska zo na, jer ima pu no po slov nih

ti ci po ~eo da ko ri sti po god no sti ko je pru `a slo bod na ca rin ska zo na.

Za ini ci ja ti vu za otva ra we slo bod ne ca rin ske zo ne ne ma~ kom bi zni sme nu je po dr {ku pru `i lo i ru ko vod stvo sen }an ske op {ti ne, a o~e ku je da se ide ja re la i zu je i do bi ju po treb ne do zvo le po kra jin skih i re pu bli~ kih or ga na.

Pred sed nik SO Sen ta La slo Rac Sa bo iz ja vio je da su pr vi

ko ra ci ka re a li za ci ji ove ide je ve} na ~i we ni, pri ku pqa se po treb na do ku men ta ci ja, a uko li ko se do bi je po dr {ka Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de bes ca rin ska zo na bi po ~e la sa ra dom naj ka sni je do kra ja idu }e go di ne. On na gla {a va da su sve struk tu re u op {tin skoj vla sti pru `i le bez re zer vnu po dr {ku, sma tra ju }i da bi od otva ra we slo bod ne ca rin ske zo ne bi lo ve li ki ko ri sti za Sen tu i re gion Po ti sja, po go to vo {to za we no po kre ta we po sto je svi pred u- slo vi po {to ras po la `e neo p- hod nom in fra struk tu rom. Lo ka ci ja na ko joj se `e li otvo ri ti slo bod na ca rin ska zo na ima `e le zni cu, na la zi se uz pri sta ni {te na re ci Ti si, a u bli zi ni su auto put i gra ni ce sa Ma |ar skom i Ru mu ni jom.

M. Mi tro vi}

NAFT NA IN DU STRI JA SR BI JE KRE ]E U OSVA JA WE BAL KA NA

NIS naf tu i pum pe tra `i po kom {i lu ku Da u Naft noj in du stri ji Sr bi je `e le da po sta nu zna ~a jan igra~ na re gi o nal nom naft nom tr `i {tu, ni je ni ka kva taj na jer ve }in ski vla snik NIS-a, ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft”, to is ti ~e od tre nut ka ka da je u{la u do ma }u naft nu kom pa ni ju. Da bi to i ura di li po treb no je i po ve }a we pro iz vod we i mo der ni za ci ja ra fi ne rij skih po stro je wa ka ko bi se na evrop sko tr `i {te uop {te mo glo pla si ra ti go ri vo pro iz ve de no u Sr bi ji.

Mo der ni za ci ja po stro je wa u Ra fi ne ri ji naf te u Pan ~e vu je u to ku, a pred sed nik Uprav nog od bo ra „Ga spro ma” Alek sej Mi ler je pri li kom ne dav ne po se te Sr bi ji uka zao da }e, po sle mo der ni za ci je, {to se o~e ku je u tre }em kvar ta lu 2012. go di ne i u {ta }e bi ti in ve sti ra no oko 550 mi li o na evra, bi ti po ve }an ka pa ci tet ove ra fi ne ri je i da }e se u woj go di {we pro iz vo di ti 4,8 mi li o na to na naft nih de ri va ta go ri va evrop skog kva li te ta. To }e, ka ko je ta da re kao ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko omo gu }i ti da se iz po go na ove ra fi ne ri je 2014. go di ne iz Sr bi je iz vo ze de ri va ti u vred no sti ve }oj od mi li jar du evra.

Da kle, {i re we uti ca ja na re gi o nal nom ener get skom tr `i -

Ka ko do Evro pe Ula ga we u is tra `i va we i po ve }a we pro izvdo we u na red ne dve go di ne sva ka ko je do bra pri pre ma za ostva re we pla no va ve za nih za iz la zak na evrop sko naft no tr `i {te. Da li NIS gra di ti no ve pu me u ze mqa ma u okru `e wu, ili }e ku po va ti one ko je su po je di ni u~e sni ci na naft nom tr `i {tu u re gi o nu sprem ni da pro da ju, sa da se jo{ uvek ne mo `e po u zda ni re }i. {tu u obla sti ma lo pro da je je u pla nu. U NIS-u ka `u da su za sa da pri o ri tet na tr `i {ta Bu gar ske i Ru mu ni je, ali i Bo sne i Her ce go vi ne, naj pre Re pu bli ke Srp ske, te Hr vat ske, ali is ti ~u da kom pa ni ja ni je za in te re so va na da, na kon ob ja ve da se OMV po vla ~i s hr vat skog tr `i {ta, ku pi

wi ho ve pum pe u ovoj ze mqi. Da li }e ta ko i osta ti ili }e se stav kom pa ni je pro me ni ti sa da se od go vor ne mo `e da ti, ali je NIS ve }e kre nuo ka tr `i {tu u okru `e wu jer je ve} sa da u Bu gar skoj pod net zah tev nad le `nim or ga ni ma za ku po vi nu de se tak ben zin skih pum pi, a u Re pu bli ci

Srp skoj jed na ben zin ska sta ni ca je ve} ku pqe na.

Dok se iz la zak na tr `i {ta u okru `e wu po la ko, ali te meq no pri pre ma, NIS je, ka ko bi obez be dio do voq no si ro vi na za is pu we we pla no va o li der stvu, ak tiv no za po ~eo is tra `i va wa naf te i ga sa, a u de vet me se ci ove go di ne pro iz vod wa naf te i ga sa ve }a je za 26 od sto ne go u istom pe ri o du 2010. go di ne. U NIS-u pla ni ra ju in ve sti ra we oko 400 mi li o na evra u ge o lo {ka is tra `i va wa, a po red Sr bi je, za po ~et je i pro gram raz vo ja no vih le `i {ta u ze mqa ma u okru `e wu - Ru mu ni ji, Re pu bli ci Srp skoj, Bo sni i Her ce go vi ni i Ma |ar skoj.

Ve} sle de }e go di ne NIS }e u Ma |ar skoj po ~e ti bu {e we tri is tra `ne bu {o ti ne, a po ~e tak pro iz vod we o~e ku je se 2013. go di ne. Is tra `u je se i u Ru mu ni ji, gde su is tra `ni blo ko vi u ne po sred noj bli zi ni gra ni ce sa Sr bi jom, {to }e omo gu }i ti la ko po ve zi va we bu {o ti ne sa in fra struk tu rom NIS-a. Sle de }e go di ne pla ni ra no je bu {e we ~e ti ri is tra `ne bu {o ti ne, dok se po ~e tak ko mer ci jal ne pro iz vod we o~e ku je 2013. i 2014. go di ne.

Is tra `u je se, na rav no, i u Sr bi ji, a osim u Voj vo di ni, ge o lo {ka is tra `i va wa od vi ja ju se i u u`oj Sr bi ji.

D. Mla |e no vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Re zer vne ak ci je iz bi le u pr vi plan I pro te kle sed mi ce na Be o- grad skoj ber zi za be le `en je so li dan obim pro me ta, ali po no vo kao po sle di ca una pred do go vo re nih tran sak ci ja na ne ko li ci ni ina ~e ne li kvid nih har ti ja.

Sli~ no kao i pro te kle sed mi ce, ve li ki do pri nos ukup noj re a li za ci ji da le su i ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 12,8 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio na vred no sti 1,5 od sto, ne us pev {i da pre ma {i psi ho lo {ku gra ni cu od 500 po e na. Ova kor pa naj li kvid ni jih har ti ja na tr `i -

{tu od po ~et ka go di ne i da qe no si ve li ki mi nus od 24 pro cen ta.

Naj pro met ni ja har ti ja bi la je be o grad ska Uni ver zal ban ka ko ja je za be le `i la pro met od 117,5 mi li o na di na ra, ma hom ge ne ri san u dve ve li ke tran sak ci je na ni vo i ma 2.100 i 2.150 di na ra.

Ukup no je is pro me to va no 9,7 od sto ak ci ja ove ban ke, a ku pac pr vog pa ke ta bi lo je ne dav no osno va no pred u ze }e Del ta ka pi tal.

Za ni mqi vo je da od ne dav no ne ko li ci na naj ve }ih ak ci o na ra Uni ver zal ban ke ne ras po la `e pra vom gla sa u skup {ti ni ak ci o na ra na kon spro ve de nih me ra od

stra ne Ko mi si je za har ti je od vred no sti.

Ve li ki pro met od 49,3 mi li o na di na ra za be le `i la je i Pri vred na ban ka, ta ko |e u una pred do go vo re nim tran sak ci ja ma u ko ji ma je is pro me to va no 5,9 od sto ak ci ja. Stan dard no li kvid ni je ban kar ske ak ci je ni su ge ne ri sa le ve li ke pro me te. Ni {ka AIK ban ka je re gi stro va la so lid nu tra `wu na ni vo i ma oko 1.600 di na ra, dok se Agro ban ka stro po {ta la pre -

ko de vet pro ce na ta uz iz u zet no ni ske pro me te.

Od li kvid ni jih har ti ja iz re al nog sek to ra naj vi {e se tr go va lo NIS-om (NI IS) ko ji je ne de qu za kqu ~io na 612 di na ra. NIS je u ne de qi do bio na vred no sti 1,6 od sto uz pri li~ no so lid nu tra `wu na ni vo ma od oko 610 di na ra. Ova kom pa ni ja je na ja vi la ve o ma am bi ci o zan plan ula ga wa u ge o lo {ka is tra `i va wa u ze mqi i re gi o nu do 2020. go di ne vre dan oko 400 mi li o na evra...

Mawe para od doprinosa Realni nivo prihoda od doprinosa zakqu~no sa oktobrom ove godine mawi je za 3,3 odsto u odnosu na isti period 2010, objavilo je Ministarstvo finansija. Nominalni rast doprinosa, u posmatranom periodu iznosio je 8,2 odsto, objavqeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija.

Tokom 2010. po odluci Vlade Srbije, transferisano je 25,7 milijardi dinara na ime povezivawa radnog sta`a radnicima za kojima u odre|enom vremenskom periodu nisu upla}ivani doprinosi za penzijsko-invalidsko osigurawe (PIO). Po istom osnovu je za 10 meseci ove godine transferisano 10,2 milijardi dinara.

Doprinosi koje upla}uju osiguranici samostalnih delatnosti nominalno su vi{i za 4,3 odsto, a doprinosi upla}eni za PIO poqoprivrednika nominalno za 24,5 odsto, u odnosu na isti period 2010. Doprinosi za PIO zaposlenih nominalno su ni`i za 0,1 odsto, dok doprinosi za zdravstveno osigurawe i osigurawe od nezaposlenosti nominalno rastu po stopama od 6,6 odsto, odnosno 8,4 odsto.

„Delez” ~eka dobru godinu Generalni direktor „Delez grupe„ za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru Da vid Van der Sku ren o~ekuje da }e naredna godina biti dobra za tu kompaniju. „Za 2012. se procewuje da }e biti krizna godina, ali verujem da }e na{a usmerenost na potro{a~e, jaki brendovi, unapre|ewe usluge u prodavnicama i daqa ulagawa u nove objekte i konkurentnije cene u~initi 2012. dobrom godinom za Delez”, rekao je Skuren za Tanjug.

Prema wegovim re~ima, sve mere koje dr`ava mo`e preuzeti zarad privla~ewa stranih investicija, poput kandidature za ~lanstvo u EU, dobro bi koristile rastu srpske privrede.

Osvrnuv{i se na 2011. godinu Vander Skuren je rekao da je ta godina za „Delez grupu„ bila va`na i uspe{na. „Do{li smo na novo tr`i{te, po~eli da radimo i istovremeno upoznajemo postoje}i menaxment i kolege i zajedno sa wima gradimo novi tim, koji je vo|en vrednostima kompanije ‘Delez’”, naveo je. Prema Vander Skurenu, kompanija je odredila nekoliko prioritetnih ciqeva koji su i ispuweni - uspostavqawe partnerskog odnosa sa dobavqa~ima, uvo|ewe privatnog brenda “365” u asortiman, konkurentnije cene u Maksi supermarketima i {irewe maloprodajne mre`e.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

PLA TE SU NAM OSET NO MA WE U OD NO SU NA PRO SEK BIV [E JU GO SLA VI JE

Srpski nov~anik za tre}inu tawi od kom{ijskog U biv{oj Jugoslaviji Srbija se nikako nije mogla ubrajati u ekonomski nerazvijene krajeve, a plate ovda{wih radnika bile su na nivou proseka tada{we dr`ave. Ipak, 20 godina kasnije, radnici u Srbiji zara|uju ~ak za tre}inu mawe od proseka plata u zemqama biv{e SFRJ, pokazala je analiza ekonomiste Mi ro sla va Zdrav ko vi }a.

Prose~na zarada zaposlenih obra~unata za sve biv{e jugoslovenske republike je 550 evra, a Srbija je za 30 odsto ispod proseka pa bi trebalo da zarade porastu za najmawe 50 odsto da bi nadoknadila taj relativni zaostatak prema drugim zemqama, objavqeno je na sajtu makroekonomija.org. U analizi se podse}a da je u prethodnoj zajedni~koj dr`avi, u Sloveniji, u 1990, plata bila za 33 odsto ve}a od prose~ne, u Hrvatskoj za 12,5 odsto, u Srbiji je bila mawa za dva odsto, u Bosni i Hercegovini (BiH) za 20,5 odsto, u Crnoj Gori za 24,7 odsto, a Makedonija za 25 odsto.

Kada je re~ o javnom sektoru, u odnosu na prose~nu zaradu najve}e odstupawe u javnoj upravi sada ima BiH, za 40 odsto ve}e zarade, Srbija 22 odsto ve}e zarade i Makedonija 20 odsto ve}e plate od proseka, navedeno je u analizi koju potpisuje Zdravkovi}. U gotovo svim evropskim

zemqama, sa izuzetkom Slova~ke i mo`da jo{ par zemaqa, plate u dr`avnoj upravi su ve}e od prose~nih.

U obrazovawu i zdravstvu Srbija ima najmawe odstupawe od prose~ne zarade, posle Crne Go-

privilegovani socijalnom stabilno{}u u odnosu na one u privatnom sektoru.

Srbija ima najve}e udele zaposlenih u obrazovawu i zdravstvu u ukupnom broju, u odnosu na sve biv{e jugoslovenske repu-

Go di ne 1990. pla ta u Sr bi ji bi la je dva od sto ma wa od pro se ka SFRJ, a da nas 30 pro ce na ta re. Zdravstvo i obrazovawe imaju natprose~an udeo zaposlenih sa fakultetskim obrazovawem u ukupnom broju, i mada su u ovim delatnostima plate mawe nego u drugim delatnostima za isti nivo obrazovawa, zaposleni su

blike, dok u dr`avnoj upravi i odbrani jedino Crna Gora ima ve}i udeo. Zbirni udeo ove tri delatnosti u ukupnom broju zaposlenih najve} je u Srbiji i iznosi 31,9 odsto, a najmawi je u Sloveniji, 23 odsto.

Najve}i udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti posledica je apsolutno niske zaposlenosti u prera|iva~koj industriji i gra|evinarstvu. Kada bi u ove dve oblasti u Srbiji radilo 500.000 a ne 370.000 qudi, ve}i broj ukupno zaposlenih zna~io bi i mawi udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti.

Visoki udeli u ukupnoj zaposlenosti ovih delatnosti ne zna~e i velike udele u ukupnom stanovni{tvu. Na 1.000 stanovnika Srbija ima 22 zaposlena u upravi, 20 u obrazovawu i 23 u zdravstvu, a mawi broj zaposlenih u upravi i obrazovawu imaju BiH i Makedonija, a u zdravstvu ve}i broj ima samo Slovenija.

Fond zarada u upravi, obrazovawu i zdravstvu iznosi 34,5 odsto ukupnog fonda zarada, i ovde Srbija tako|e ima najve}i relativni pokazateq (ispred BiH sa 34,3 odsto). Kada se podeli fond zarada sa brojem stanovnika, dolazi se do 26,9 evra mese~no po stanovniku za ove delatnosti, a mawi tro{ak imaju BiH (24 evra) i Makedonija (21), dok je on u Sloveniji 91 evro. Posebno je velika razlika u tro{kovima obrazovawa Srbije i Slovenije, u kojoj se pet puta vi{e tro{i na zarade zaposlenih u tom sektoru.

E. D.

Dinar ne}e mnogo lutati Ne treba o~ekivati ve}e udare na kurs dinara u prvoj polovini 2012, {to se ne mo`e garantovati za tre}i kvartal naredne godine, ocenili su analiti~ari u ~asopisu „Markoekonomske analize i prognoze”. „Devizni kurs je za na{e uslove zadr`ao izvesnu stabilnost, ali i pokazao nepredvidqivost u kretawu, u rasponu od skoro deset odsto”, navedeno je u uvodniku najnovijeg broja ~asopisa „Markoekonomske analize i prognoze” u izdawu Ekonomskog instituta iz Beograda.

Prema analiti~arima, „faktori koji }e uticati na potencijalnu destabilizaciju nacionalne valute u zavr{nom kvartalu teku}e godine i po~etnim kvartalima naredne godina su: nagla{ena inflatorna o~ekivawa, visok javni dug, buxetski i spoqnotrgovinski deficit, nove emisije trezorskih zapisa, sindrom predizborne godine, nedovoqno jasan daqi tok dee-

INTERVJU

vroizacije, hroni~na nelikvidnost sektora privrede”...

U grupi faktora nabrojani su jo{ „servisirawe obaveza po inodugovima, neto razdu`ewe privrednog sektora prema inostranstvu, o~ekivani nastavk subvencionisanog kreditirawa privrede i stanovni{tva, nabavka energenata krajem teku}e i po~etkom naredne godine...”

U analizi situacije u finansijskom sektoru se ocewuje „da je odr`awu stabilnosti deviznog kursa doprinela oprezna monetarna politika NBS uz veoma postepeno smawewe referentne kamatne stope i odr`avawe relativno visoke stope obavezne rezerve”. Devizne rezerve Sr-

bije u posledwih nekoliko godina osciliraju oko nivoa od pribli`no deset milijardi evra, {to ~ini da je pokrivenost nov~ane mase jo{ uvek prili~no visoka (negde oko 300 procenata). Stoga se zakqu-

~uje kako „u globalnoj neizvesnosti po pitawu scenarija daqeg oporavka svetske privrede, va`an faktor NBS pri kori{}ewu deviznih rezervi treba da i daqe bude odr`awe visoke devizne likvidnosti”.

5

MMF o nama u januaru MMF je odlo`io za januar izja{wavawe o prvoj reviziji aran`mana iz predostro`nosti koji je Srbija sklopila ove godine sa tom me|unarodnom institucijom. Ako Bord direktora MMF odobri prvu reviziju aran`mana po~etkom januara, to }e omogu}iti Srbiji da povu~e 190 miliona evra.

Taj novac bi bio rezerva za slu~aj nepredvi|enih te{ko}a u ispuwavawu obaveza prema inostranstvu izazvanih negativnim posledicama krize u okru`ewu. Ranije je bilo najavqeno da }e MMF o prvoj reviziji aran`mana odlu~ivati 23. decembra, ali je to izja{wavawe odlo`eno, rekla je Gi ta Bat, predstavnica Odeqewa za spoqne odnose MMF-a.

MMF i Vlada Srbije postigli su sredinom novembra sporazum o prvoj reviziji aran`mana iz predostro`nosti vrednog 1,1 milijardu evra koji predvi|a da ciqani deficit buxeta u 2012. godini bude 4,25 BDP.

EPS u minusu Ukupan neto profit Elektroprivrede Srbije (EPS) za 2011. verovatno }e biti blizu nule, zbog lo{e hidrolo{ke situacije u drugoj polovini godine, velikog rasta potro{we i prekoplanskog uvoza struje, izjavio je generalni direktor EPS Dra go mir Mar ko vi}.

O~ekujem da ovu godinu zavr{imo sa velikim profitom iz poslovnih odnosa, ali }e ta dobit najverovatnije „biti pojedena“ zbog navedenih razloga, rekao je Markovi}. Dodatni odnosno prekobilansni uvoz struje za posledwa dva meseca ove godine iznosio je vi{e od 10 miliona evra, rekao je Markovi} i dodao da }e potro{a~i u Srbiji narednih meseci imati dovoqno struje, po{to je EPS pokrenuo tendersku proceduru za nabavku elektri~ne energije za januar i deo februara.

EPS se intenzivno priprema za otvarawe regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije, koje }e nastupiti krajem 2012, rekao je Markovi} i najavio da }e u slede}oj godini biti intenziviran proces restrukturirawa kompanije. Restrukturirawe je potrebno kako bi EPS, zbog liberalizacije tr`i{ta struje, postao konkurentan i mogao racionalno da posluje, rekao je Markovi} i dodao da to javno preduze}e zato mora imati najni`e cene struje u regionu.

Zbog otvarawa tr`i{ta elektri~ne energije, EPS od jedne kompanije u monopolskom polo`aju, kroz transformaciju, mora postati preduze}e koja }e ravnopravno u~estvovati na trzi{tu, ukazao je Markovi}. On je naglasio da }e EPS na tr`i{tu imati konkurenciju najve}ih elektroenergetskih kompanija iz Evrope.

MI LO RAD SRE DA NO VI], POT PRED SED NIK „DEL TA HOL DIN GA”

Bez na{ih vo}ara ne mo`emo u Rusiju - O~ekujemo da ukupna ulagawa u proizvodwu na nivou Delta Agrara u 2012. iznesu 30 miliona evra. Nastavi}emo, naravno, da unapre|ujemo i razvijamo proizvodwu u svim oblastima poslovawa u kojima je Delta Agrar prisutan, ka`e u razgovoru za „Dnevnik” potpredsednik „Delta holdinga„ za poqoprivredu Mi lo rad Sre da no vi}. - Nastavi}emo razvoj kooperativne proizvodwe sa individualnim poqoprivrednim proizvo|a~ima u vo}arstvu, programu proizvodwe vo}a i povr}a za poznatog kupca i tovu sviwa i junadi. U planu je dodatno pro{irewe vo}waka u ^elarevu. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa svetski poznatim proizvo|a~ima, kao {to su Pi o ne er, De utz-Fa hr, Kuhn i drugi, doma}im poqoprivrednicima i 2012. godine mo}i }emo da ponudimo vrhunske brendove semena, pesticida, mehanizacije i svega ostalog {to je potrebno za postizawe visokih prinosa. U delu proizvodwe hrane plasira}emo dosta novih proizvoda, prilago|enih zahtevima tr`i{ta. U posledwem kvartalu ove godine lansirali smo ~etiri sprecijalne

vrste bra{na iz „Danubiusa„ i vi{e novih proizvoda u segmentima musli, apetisani i osnovne `ivotne namirnice iz „Floride bel„. l Da li }e i na ko ji na ~in bi ti una pre |e na sa rad wa sa po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma?

- Strate{ki ciq „Delta agrara„ je podizawe kooperativne

proizvodwe na najvi{i nivo, poput evropskih zemaqa koje su agrarno najrazvijenije. Kooperacija je neminovnost ukoliko `elimo da u|emo u trku sa evropskim proizvo|a~ima, i najboqa opcija za doma}e poqoprivrednike i proizvo|a~e hrane pred najavqenu carinsku liberalizaciju sa Evropskom unijom. Udru`ivawem sa velikim agrosistemima

Bu yet ni je za so ci ja lu l Ka ko bi tre ba lo naj pra vil ni je ras po re di ti agrar ni bu yet Sr bi je za na red nu go di nu, i gde i pre ma ko me tre ba da bu du usme re ne sub ven ci je?

- O~ekujemo da agrarni buxet Srbije kona~no bude razvojna, a ne socijalna kategorija, i da sredstva koja Srbija iz buxeta izdvaja za poqoprivredu u naredne tri godine sukcesivno do|u na nivo agrarnog buxeta susedne Hrvatske. Idealno bi bilo kada bi se za poqoprivredu izdvajalo 10 odsto ili barem pet odsto od ukupnog buxeta. Subvencije bi trebalo dodeqivati po uspe{nosti proizvo|a~a, a ne po hektaru. Prilikom subvencionisawa, potrebno je ukinuti diskriminacionu, antiproduktivnu i ve{ta~ku podelu na male i velike proizvo|a~e. Dobijene subvencije moraju se opravdati, rezultatima i odnosom prema `ivotnoj sredini. Ako se ve} celo doma}e zakonodavstvo uskla|uje sa evropskim, nema razloga da oblast subvencionisawa poqoprivredne proizvodwe ostane izuzetak.

indivudualni poqoprivredni proizvo|a~i re{avaju jedan od svojih najve}ih problema, a to je siguran i kontinuiran plasman proizvoda. S druge strane, veliki sistemi u individualnim proizvo|a~ima dobijaju odli~nu sirovinsku bazu, sa jako kvalitetnim proizvodima koji imaju pro|u na svim tr`i{tima. l Ko li ko je ove go di ne, pre ko „Del ta agra ra„, od no sno „Del ta fu da„, iz ve ze no po qo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da iz Sr bi je na tr `i {te Ru si je i dru ga?

- Izvoz „Delta agrara„ u 2011. godini iznosi}e 40 miliona evra.

Osnovna izvozna tr`i{ta i daqe su zemqe regiona i Ruska Federacija, a u ne{to mawoj meri prisutni smo na tr`i{tima EU i [vajcarske. Rusija je velika izvozna {ansa, prvenstveno za doma}e vo}e i povr}e. Tokom 2011. „Delta agrar„ izvezao je u Rusiju preko 8.000 tona jabuka. Da bi se prodrlo i opstalo na ruskom tr`i{tu, koje zahteva i vrhunski kvalitet proizvoda i kontinuitet isporuke, potreban je zajedni~ki nastup doma}ih proizvo|a~a, {to je jo{

jedna prednost kooperativne proizvodwe. Osim tr`i{ta Rusije, u toku su pregovori „Delta agrara„ sa zainteresovanim kupcima sa Bliskog istoka. Planiramo da u 2012. pove}amo obim izvoza i broj tr`i{ta na kojima smo prisutni. l Ka ko se eko nom ska kri za od ra zi la na po slo va we, da li ste us pe li da bez ve }ih re zo va odr `i te kon ku rent nost, kao i ni vo pri mar ne pro iz vod we i

ostva ri te `e qe ne pri no se i pro duk tiv nost u sto ~ar skoj i dru gim vi do vi ma pro iz vod we?

- „Delta agrar„ uspeo je da o~uva, pa ~ak i podigne nivo proizvodwe uprkos globalnoj ekonomskoj krizi koja je negativno uticala na ve}inu u~esnika na tr`i{tu. U vo}waku u ^elarevu ostvaren je prose~an prinos jabuka i do 74 tone po hektaru. Na imawima „Delta agrara„ postignut je prose~an prinos od preko 11 tona po hektaru „pionirovih„ hibrida kukuruza, a poznato je da se prose~an rod kukuruza u Srbiji kre}e od 4,5-5,5 tona po hektaru. Prose~an prinos p{enice sorte „balaton„ na na{im imawima kretao se i do osam tona po hektaru. Na farmama „Delta agrara„ ostvareni su vrhunski rezultati u tovu sviwa i junadi, {to nas svrstava u rang sa najboqim danskim farmama, koje u svetu va`e za standard za visoko produktivnu proizvodwu. Kada se primewuju najmodernija tehnologija i agrotehnika, onda su visoki prinosi i rekordni rezultati zagarantovani.

S. Glu {~e vi}

6

dRU[TvO

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik PRO JE KAT „MLA DI U RI zI KU”

SI LI KON SKA PA NI KA

I le gal no i Go di {we u Sr bi ji dru {tve no ne vi dqi vi gru di uve }a oko 3.000 `e na Nakon {to je obelodaweno da je najpoznatija fabrika implanta, francuska firma “Poli implant protezis”, umesto medicinskog koristila industrijski silikon, u svetu je zavladala prava silikonska panika. Na hiqade `ena u Francuskoj, Velikoj Britaniji, [paniji, Italiji, Veneculi, Brazilu, Australiji i drugim dr`avama mora da vadi implante, a za neke je izgleda ve} kasno jer su obolele od raka. U Francusko je oko 30.000 `ena koje su se u proteklih 10 godina podvrgle estetskoj operaciji uve}awa grudi i jo{ na hiqade u drugim evropskim zemqama dobilo ve{ta~ke grudi puwene potencijalno otrovnim industrijskim silikonom koji se koristi u proizvodwi ra~unara.

Kompanija PIP, koja je dugo slovila za svetskog lidera u proizvodwi silikonskih grudi, zara|ivala je brdo para sve do pro{le godine kada je ceo skandal izbio na videlo. Naime, otkriveno je da je kompanija svake godine u{i}a-

rila oko milijardu evra tako {to je ve{ta~ke grudi punila jeftinijim industrijskim silikonom umesto skupqim medicinskim. Da stvar bude gora “pakovawe” za silikonsko puwewe je fali~no i sklono pucawu i curewu.

Kompanija je zatvorena, ali panika koju je otkri}e o fal{ im-

In ter pol iz dao po ter ni cu za osni va ~em kom pa ni je PIP @a n-Klo dom Ma som

Mada u Srbiji godi{we grudi uve}a od 2.000 do 3.000 `ena ni jedna od wih, pod uslovom da se ugradwi silikona nisu podvrgle u inostranstvu, nije ugro`ena. Naime, sporni implatni koji kompanije PIP nisu registrovani u Srbiji niti je iko podneo zahtev da se registruju na doma}em tr`i{tu pa samim tim nisu ni kori{}eni. To tvrdi potparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Alek san dar Tu co vi}.

- Implatni kompanije PIP nikada nisu registrovani u ALIMS-u, niti je ikada podnet zahtev za wihovu registraciju u Srbiji. Svi implanti koji su kori{}eni u Srbiji su zadovoqavaju}eg kvaliteta i bezbedni – izri~it je Tucovi}.

Ina~e, silikonsko ludilo odavno je zahvatilo Srbiju i to do te mere da su ovde `ene sklone po-

Iz bor je na `e na ma Pre nekoliko dana u 28. godini od raka dojke preminula je Eva Ekvali, biv{a misica Venecuele. Pre smrti Eva je napisala hroniku borbe sa bole{}u i izdala kwigu “Van fokusa” u kojoj je ukazala upravo na problem `ena u Venecueli koje svakodnevno odlaze na plasti~ne operacije grudi a da pri tom nisu svesne u kakav se zapravo rizik upu{taju i {ta treba da ~ine nakon {to ugrade silikone.

Ve} je zabele`eno nekoliko slu~ajeva raka kod `ena koje su imale PIP-ove implante, ali nakon ovog skandala `ene {irom sveta vade silikonske umetke jer ni{ta vi{e ne}e biti kao pre. ^ak i one koje nemaju implante ove kompanije nisu mirne i opu{tene. Tako }e nakon zabrane upotrebe botoksa zbog wegove neispravnosti i sada otkri}a da implanti mogu izazvati rak dojki barem neko vreme biti vi{e naboranih i `ena sa malim grudima koje }e i pored toga biti sre}ne i opu{tene jer mo`da nisu najlep{e i najzgodnije ali zato jesu, a to je ipak najva`nije, zdrave. plantima izazvalo dosti`e vrhunac. Oko 2.000 `ena samo u Francuskoj je dosad podnelo tu`bu. @rtve ovog skandala tra`e od francuske vlade da kazni odgovorne kao i da plati za uklawawe ve{ta~kih grudi koje mogu da im ugroze zdravqe, iako je francuski ministar zdravqa saop{tio da ne postoji rizik od raka. Tra`e da se pokrenuta sudska istraga za krivi~no delo ubistva ih nehata protiv kompanije PIP brzo okon~a jer je jedna od `ena sa takvim ve{ta~kim grudima ve} umrla od raka, a nekoliko wih je obolelo.

dizawu kredita samo da bi ugradile silikone ili poprvile na sebi ono ~ime nisu zadovoqne. Podaci pokazuju da se u na{oj dr`avi godi{we obavi oko 20.000 plasti~nih silikonskih operacija. Naj~e{}i estetski zahvati su grudi, liposukcija, usne, zadwica i korekcija nosa. Mada zvu~i neverovatno estetski hirurzi u Srbiji tvrde da samo pet odsto `ena koje se odlu~e na estetsku hirurgu su one sa estrade, dok je 95 odsto wih iz redova obi~nih. Sve je ve}i broj i mu{karaca koji se odlu~uju da zbog lepote odu pod no`. Oni,

za razliku od `ena koje bukvalno operi{u sve, naj~e{}e pomo}u estetske hirurgije skidaju kila`u i le~e }elavost. Zato je najve}i “hit” kod mu{karaca transplatacija kose najnovijom robot tehnologijom.

Stru~waci isti~u da se godi{we u na{oj zemqi uradi ukupno od 800.000 do milion estetskih intervencija, a od toga je oko 20.000 plasti~nih operacija jer svi, mada to ve}ini nije dostupno jer nemaju novac, zapravo `ele da se na ovaj na~in ulep{aju. Me|utim, mnogi od onih koji plate “doradu” na svom telu vrlo brzo shvate da silikoni ne mogu da im izle~e komplekse, kao i da nove grudi nisu uvek garancija za sre}u. Pogotovo to nisu ako se iskomplikuje ili se, kao {to je to sada slu~aj u mnogim evropskim dr`avama, ispostavi da su zarad spoqa{we lepote ugradili u svoje telo silikonsku bombu od koje mogu ozbiqno oboleti. Psiholozi tvrde da je istina da silikonski implanti mogu da uti~u na psihi~ko stawe `ene te da je u~inak operacije uglavnom veoma pozitivan na po~etku, ali da to uzbu|ewe vremenom bledi ako ule{p{avawe nije uzrok li~nog nezadovoqstva. Jer, kako ocewuju, psiholo{ki problem ve}ine `ena jeste u prihvatawu sebe, a to apsolutno nema nikakve veze s brojem brushaltera.

Ameri~ka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda objavila je nedavno da se silikonski implanti za pove}awe grudi ~ak i kada su napravqeni od bezbednog silikonskog gela moraju zamewivati na svakih 10 godina jer ta vrsta implanta jednostavno ne poseduje neograni~en rok trajawa i ako se ne zameni mo`e izazvati opasne komplikacije. Komplikacije do kojih mo`e do}i usled ugra|ivawa silikonskog gela su tvrdo}a oko implanata, wihovo pucawe, asimetrija dojki, o`iqci, nabori, bolovi pa ~ak i infekcije. Uz redovnu kontrolu oni ipak ne mogu dovesti do raka dojke ili nekog reproduktivnog problema. Me|utim, kada `ene, kao ovde kod nas, na jedvite jade skupe novac da jednom odu kod estetskog hirurga i ugrade silikone, za wihov “remont” te{ko da }e imati novca i da }e poslu{ati stru~wake o promeni na 10 godine.

No, to mo`e skupo da ih ko{ta.

Q. Ma le {e vi}

Po li caj ci da nas {traj ku ju pred zgra dom Vla de Nezavisni sindikat policije najavio je da }e danas protestovati ispred zgrade Vlade Srbije tra`e}i poboq{awe materijalnog polo`aja svih radnika Ministarstva unutra{wih poslova i policije, negiraju}i navode da obustava rada ima politi~ku pozadinu. Predsednik {trajka~kog odbora tog reprezentativnog sindikata De jan \u ki}, ~iji ~lanovi su u {trajku od 12. decembra, rekao je da }e protest po~eti u 12 sati i da se o~ekuju predstavnici NSP iz svih krajeva Srbije. On je ponovio da je osnovni {trajka~ki zahtev pove}awe zarada za sve zaposlene u MUP i

policiji kao i isplata zaostalih dnevnica i putnih tro{kova.

Povodom izjave ministra unutra{wih poslova Ivi ce Da ~i }a da ne mo`e da dozvoli da {trajk u policiji bude zloupotrebqen u politi~ke svrhe, \uki} je negirao da je u {trajk policije ume{ana politika. Istovremeno, Policijski sindikat Srbije saop{tio je da je „razo~aran” pona{awem rukovodstva Nezavisnog sindikata policije zbog ~ijih postupaka, kako je navedeno, preti da se uru{i sve {to je posledwih godina postignuto na poboq{awu polo`aja zaposlenih u MUP-u.

Petina ukupne populacije u Srbiji su mladi od 15 do 30 godina koji danas `ive u siroma{tvu i bez nade da }e nakon zavr{etka {kolovawa do}i do radnog mesta.

Naime, velikom broju mladih nisu dostupne adekvatne rzavojne mogu}nosti i oni su u stalnom zdravstvenom i socijalnom riziku {to preti da budu jo{ vi{e gurnuti na dru{tvenu marginu iz koje }e se te{ko vratiti u aktuelne tokove, ~ulo se na nedavno odr`anoj Nacionalnoj konferenciji „Mladi u riziku”.

Ministarstvo omladine i sporta i Fond za otvoreno dru{tvo uz finansijsku podr{ku Evropske unije pokrenulo je projekat „Mladi u riziku” kroz koji se nastoji sistemski re{iti problem mladih, odnosno stvarawe uslova za kreirawe sistemske brige o wima.

Izvr{ni direktor Timo~kog omladinskog centra Go ran Ra do sa vqe vi}, koji sprovodi projekat „Mladi u riziku”, obja{wava da je kqu~ re{avawa problema mladih u Srbiji u prevenciji i da najpre treba identifikovati grupe koje su u riziku ili su opasnosti od wega.

- Ideja projekta je da se osna`i rad kancelarija za mlade i odr`e trenizi za lokalne interesne grupe na kojima su dominantni koncepti koji se ti~u kreirawa si-

stemske brige o mladima u riziku na lokalu. U 15 gradova u Srbiji, Crnoj Gori i BiH se planiraju ili su ve} formirani timovi za mlade u riziku. Timovi ili saveti imaju za ciq da umre`e i odr`e stalni dijalog po pitawu mladih u

negativnom kontekstu kao o nasilnicima, huliganima ili narkomanima.

- O ovoj temi se donedavno te{ko i pri~alo pa je trebalo dosta napora da ona na pravi na~in privu~e pa`wu javnosti. Projekat

Jed na ke {an se Mladi u Srbiji su, nagla{ava Zo ri ca La bu do vi} iz Ministarstva za omladinu i sport, rasli u sistemu pogre{nih vrednosti i politi~ke zatvorenosti pa su u ve}em riziku od generacija pre wih.

- Nastojimo da svim mladima pru`imo jednake {anse, unapredimo wihovo zdravqe i bezbednost, a sa mladima u riziku treba da rade stru~ne slu`be. Boqe je delovati na uzrok nego kada se devijatno pona{awe ve} pojavi - rekla je Zorica Labudovi}. riziku izme|u civilnog dru{tva, gra|ana, institucija, organizacija i donosilaca odluka. U aktivnosti je ukqu~eno pet gradova u Srbiji: Novi Sad, Zaje~ar, Ni{, U`ice i Kragujevac u kojima se ja~aju kapaciteti kancelarije za mlade - objasnio je Radosavqevi}.

On isti~e da je broj mladih u riziku nepoznanica u Srbiji jer su oni neprihva}eni i od dru{tva i od institucija pa se zbog toga mo`e re}i i da su i legalno i dru{tveno nevidqivi. Jo{ uvek ne postoji institucionalna podr{ka za mlade qude o kojima se govori, nagla{ava Radosavqevi}, samo u

„Mladi u riziku” nastoji da spre~i dru{tvenu marginalizaciju ovih mladih qudi i pojavu bilo kog oblika rizika, da ih neformalno organizuje kako bi dru{tveno delovali. Uloga civilnog dru{tva je u ovom domenu velika i moramo da se probudimo iz letargije i svoje projekte prilagodimo vremenu i mestu, a ne samo da prepisujemo agende. Na primer, ne mo`e isti program omladinskog preduzetni{tva i isti tretman va`iti za mlade koji imaju obrazovawe i sredstva i za one koji ih nemaju - zakqu~uje Radosavqevi}.

Q. M.

TR KA DE DA MRA ZE VA U BE O GRA DU: Beogradska trka Deda Mrazeva, u kojoj je u~estvovalo oko 1.000 takmi~ara iz ~itave Srbije i nekoliko evropskih zemaqa, odr`ana je ju~e u ulici Kraqa Milana u centru Beograda. Svi u~esnici trke dobili su sertifikate o u~e{}u, a najboqim Deda Mrazevima i Baba Mrazicama uru~eni su pehari. Prvih hiqadu odraslih u~esnika na poklon je dobilo kostim Deda Mraza, a deca uzrasta do 14 godina dobila su kapice.

SO KA CI MA TE KU RE KE LA @NIH DO BRO TVO RA

Od „hu ma no sti” bo li gla va Minulih meseci `iteqe Zrewanina, ali i drugih gradova u Srbiji, sve ~e{}e i upornije presre}u navodni sakupqa~i humanitarne pomo}i, uglavnom nude}i slikovnice, de~je kwige, a od pre neki dan i novogodi{we ~estitke. Novac od prodaje, po tvrdwama aktivista fantomskih organizacija, ide u humanitarne svrhe za neku od ugro`enih kategorija stanovni{tva.

Po pravilu, pomo} se prikupqa za decu ometenu u razvoju, u akcijama u~estvuju devojke i mladi}i iz drugih mesta u Srbiji, pojavquju se uvek novi likovi, s bexevima ili karticama nepoznatih udru`ewa. Kod jedne od aktivistkiwa, koja je pre nekoliko dana “patrolirala” glavnom gradskom xadom u Zrewaninu, na identifikacionoj kartici bilo je navedeno ime i prezime, a kao organizacija “Limbo tim”. Ni ki{a, koja je padala tog dana, wu i wene “kolege” nije omela da reklamiraju kupovinu u dobrotvorne svrhe. Ali, spre~ila ih je patrola zrewaninske Komunalne policije. Posle provere papira, ispostavilo se da je jedna od “humanitarki” `iteqka Pan~eva i da je u Zrewaninu u

organizaciji nekih firmi iz Obrenovca i Loznice. Za dobrotvornu aktivnost nije bilo vaqanih papira pa su je komunalni policajci zaveli u zapisnik i naredili joj da prekine “humanu” akciju. Nakon toga i preostali deo ekipe izgubio se iz grada.

vo|ewa, i drugih uslova koje zakon reguli{e.

Sekretarka Crvenog krsta u Zrewaninu Alek san dra Ta na si je vi} kazala je ovim povodom da ta institucija vi{e ni ~lanarinu ne prikupqa pla}ewem u ke{u da bi se izbegla bilo kakva sumwa.

Po pravilu, pomo} se prikupqa za decu ometenu u razvoju, u akcijama u~estvuju devojke i mladi}i iz drugih mesta u Srbiji, pojavquju se uvek novi likovi, s beyevima ili karticama nepoznatih udru`ewa – Proverili smo da li je toga dana bilo koja organizacija prijavila da }e prikupqati humanitarnu pomo}. Niko nije podneo prijavu Policijskoj upravi u Zrewaninu, {to bi, ina~e, bilo obavezno pre sprovo|ewa ovakve akcije – ka`u u zrewaninskoj policiji, i isti~u da je ove godine bilo 50 prijava takvih skupova, kako se karakteri{u u zakonu, a da za 19 nije dato odobrewe zbog neispuwavawa uslova. U prijavi bi, ina~e, trebalo navesti sve elemente, od naziva organizacije, mesta, vremena i na~ina spro-

– Sve radimo preko ra~una, s uplatama iz kojih se vidi ko pla}a, kome i u koju svrhu – napomenula je Aleksandra Tanasijevi}.

– Uli~ne akcije, ili od vrata do vrata, iritiraju gra|ane i stvaraju lo{u klimu. Sada imamo situaciju da, kada delimo promotivni materijal povodom odre|enih datuma, qudi be`e, odmahuju rukom i prolaze jer misle da se radi o “humanitarnom” prikupqawu pomo}i za nezbrinutu decu, za siroma{ne, operaciju, ili ko zna {ta. @. Ba la ban

U pro da ji mar ki ce za ja nu ar

Ra di o ni ce na „Ras pu sti li {tu”

Gradski prevoznik po~eo je danas da prodaje mese~ne markice za januar 2012. godine. Kiosci }e biti otvoreni od 5.30 do 19. 30 ~asova na terminalima preduze}a kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice i u [afarikovoj ulici.

Pokazne karte za decembar va`e do 5. januara 2012. godine.

Z. D.

PRAZNI^NI PROGRAM „NOVI SAD SRCEM”

Maraton crtanih filmova za male i ostale, kojim po~iwe 28. „Raspustili{te”, odr`a}e se danas u 10 sati u Novosadskom otvorenom univerzitetu, Ulica radni~ka 20. Osim crtanih filmova, mali{ani pred{kolskog i {kolskog uzrasta danas od 10 sati u~estvova}e i na dramskoj radionici „Forum teatra”, {ahovskoj, radionici izrade ukrasa i nakita od papira, hip-hop i lego radionici. Projekciju filma „Hari Poter i kamen mudrosti” deca }e mo}i da pogledaju u 11.30 sati. N. R.

Per for mans akro ba ta u cen tru

Koncertom Muzi~ke radionice „DO RE MI”, koji }e se odr`ati ve~eras u 18 na bini na Trgu slobode, nastavqa se humanitarni novogodi{wi program „Novi Sad srcem”. Od 18 do 20 sati na po~etku Zmaj Jovine ulice deca }e u okviru radionice pra-

Novosadska ponedeqak26.decembar2011.

[i ri se na pla ta par kin ga Parkirali{ta u delu Bulevara Mihajla Pupina (ispred JAT - a, Radni~kog doma i DTD - a) kao i novoizgra|eni deo parkirali{ta u Ulici Sowe Marinkovi}, od ponedeqka }e biti pod naplatom. Parkirali{ta se nalaze u plavoj zoni.

B. M.

viti karnevalske maske. Performans akrobata odr`a}e se od 19 do 20 sati na Trgu slobode, u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, Katoli~koj porti i ulicama Modene i Kraqa Aleksandra.

Grupa „Drum en zez” nastupi}e u 20 sati na bini na Trgu.

N. R.

Kon cert za mali{ane Humanitarni koncert „Prazni~na ~estitka Dunavom” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Novosadskom pozori{tu, Ulica Jovana Suboti}a 3. Nastupi}e tenor Be la Ma vrak, sopran Zo ri ca Be li} uz pratwu orkestra Alek san dra Du ji na.

Karte ko{taju 400 dinara, a sav prihod bi}e upla}en domu u Veterniku.

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

IZ BUYETA GRADA ZA NAREDNU GODINU

Spen su upola ma we pa ra

VE^ERAS U SINAGOGI

Bo `i} ni kon cert „Or fe li na” Hor i orkestar „Orfelin” odr`a}e ve~eras u 20 sati tradicionalni bo`i}ni koncert u Sinagogi. Solista je Ati la Mi ku{ (bariton) iz Austrije, a dirigent Ta ma ra Pe ti je vi}. „Orfelin” }e osim tradicionalnog Bahovog korala izvesti i najpopularnije odlomke iz oratorijuma „Ilija” Feliksa Mendelsona, muzi~kog dela koje se godinama nije moglo ~uti na

na{im prostorima. Publika }e imati prilike da ~uje i nekoliko stavova iz „Bo`i}nog oratorijuma” ruskog kopozitora i mitropolita Ila ri o na Al fe je va, koji je dirigentkiwi Tamari Petijevi} dao blagoslov i dozvolu za premijerno izvo|ewe.

Sa istim repertoarom „Orfelin” }e nastupiti sutra u Somboru u sve~anoj sali @upanije.

Z. Ml.

DANAS U ZADU@BINSKOM ZDAWU MARIJE TRANDAFIL

Sve ~a ni pri jem u ~ast do bro tvo ra Sve~ani prijem u ~ast dobrotvora, koji prire|uje Matica srpska povodom 195 godina od ro |ewa veli ke do bro tvor ke Marije Trandafil, odr`a}e se danas u 12 sati u sve~anom salonu zadu`binskog zdawa Marije Trandafil, Ulica Matice srpske 1. Matica srpska }e se zahvaliti svim dobrotvorima koji su tokom 2011. godine podr`ali rad ove ustanove i uru~iti diplome za poseban doprinos. Pri znawa }e do bi ti „Elektrovojvodina”, „Zavod za uxbenike” Beograd, Industrija mesa „Matijevi}”, Nau~ni in-

stitut za veterinarstvo Srbije, Novosadski sajam, Poqoprivredna banka „Agrobanka” fili jala No vi Sad, Po qo pri vredno dobro „Sava Kova~evi}” iz Vrbasa, Ribarsko gazdinstvo E~ka, Fakultet tehni~kih nauka, Jo van ka i Mla den Vu ~i ni} i Mu{ka vokalna grupa „Akademac”.

U umetni~kom programu u~estvova}e studentkiwa Akademije umetnosti Je le na To do ro vi}, koja }e svirati na harfi i stru~na saradnica Rukopisnog odeqewa mr Isi do ra Po po vi}.

N. R.

Iz buxeta grada za 2012. godinu Spens }e dobiti 80 miliona dinara subvencija. Prema re~ima direktora tog preduze}a Bo ri sa Bar jak ta ro vi }a to je duplo mawi iznos u odnosu na ovu godinu. Kako ka`e, svih 80 miliona dinara su teku}e subvencije i taj iznos nije dovoqan da se podmire tro{kovi sportskih klubova koji besplatno koriste Spens.

- U ovoj godini je ra~un za treninge i utakmice klubova

sportskog giganta. Zaposleni na Spensu, uprkos ~iwenici da plate kasne, obavqaju svoj posao na visokom nivou i opslu`e dva Nova Sada, jer na{e bazene, klizali{te i dvorane koristi vi{e od pola miliona sugra|ana u toku jedne godine, od ~ega je veliki procenat dece – rekao je Barjaktarovi}.

Barjaktarovi} napomiwe da je Spens dobio sve pohvale od me|unarodne delegacije za pripremu odigravawa Evropskog

U preduze}u se nadaju da }e poverioci dugovawa trenutno da stave u drugi plan, zarad EP u rukometu, koje po~iwe polovinom januara bio 124, a grad je iz buxeta izdvojio samo 63 miliona dinara, razliku bi trebao da pokrije Spens. Naredna godina }e biti jo{ te`a, zbog tro{kova za energente i komunalije, koji su sada dva puta ve}i u odnosu na pre ~etiri godine. Pritom, ne}e biti kapitalnih ulagawa u

prvenstva u rukometu, dok beogradskoj Areni to nije po{lo za rukom. Kao generalna proba pred {ampionat koji po~iwe polovinom januara naredne godine, u ~etvrtak }e biti odigrana utakmica Srbija – Rumunija.

- Uspeli smo da spremimo objekat za predstoje}u evrop-

PLASTI^NO NOVOGODI[WE DRVCE SVE POPULARNIJE

Pra vih jel ki ima, ali ne i ku pa ca Mada je ponuda novogodi{wih jelki bogata, prodavci u Novom Sadu ka`u da u protekle tri godine malo ko kupuje prirodne jelke. Mi lo rad P. koji radi na Ribqoj pijaci ka`e da je pre bilo po 10 tezgi koje su prodavale jelke, a sad ih je jedva tri.

Najvi{e se prodaju obi~ne smr~e, koje su i najjeftinije i ko{taju oko 500 dinara. S druge strane, najskupqe su srebrna i Pan~i}eva omorika ~ije se cene kre}u izme|u 1.500 i 2.500 dinara. Koliko nov~anica treba izdvojiti zavisi od vrste i visine drveta, pa tako za jel-

- Kriva je besparica, a i ~iwenica da se tradicija ki}ewa prirodnih jelki izgubila- ka`e ovaj trgovac.- Danas se sve vi{e kupuju ve{ta~ke jelke koje mogu da se koriste iznova, pa se ne mora ulagati svake godine u novo drvo.

ku bez busena treba dati od 500 do 2.000 dinara, a za one sa busenom od 700 do 2.500. Bogat izbor plasti~nih jelki nudi Kineski tr`ni centar. Jelke ko{taju od 200 do 2.800 dinara, zavisno od visine i kvaliteta plastike.

V remeploV

Ni {ta od pre se qe wa u~i teq ske {ko le Gavril Polzovi}, novosadski gradona~elnik, obave{ten je 26. de cem bra 1856. iz Temi{vara, sedi{ta Vojvodstva Srbije i Tami{kog Banata, da }e somborska srpska u~iteqska {kola biti preseqena u Novi Sad. Srpska

pravoslavna op{tina odmah je prihvatila da obezbedi prostor za {kolu, da pla}a tro{kove ogreva, pa i preseqewe {kole.

Ipak, od seobe {kole nije bilo ni{ta.

N. C.

sku smotru i pored finansijske krize. Radnici Spensa ponosno mogu da stanu pred hiqade stranih u~esnika i gostiju koji }e posetiti prvenstvo i osvetlaju obraz na{eg grada kao doma}ina. Nadam se da }e poverioci kojima Spens duguje imati razumevawa, da dugovawa trenutno stave u drugi plan

- Meni je do`ivqaj isti, najva`nije je kako je oki}ena i kolika je- obja{wava sugra|anka San dra Mar ko vi}.- Planiram da kupim plasti~nu, jer ne}u morati narednih godina da razmi{qam o jelci.

Posledwih godina mogu da se kupe ba{ lepe ve{ta~ke jelke, i to ne samo one standardno zelene, ve} i srebrne ili posute belim prahom, pa deluju kao da je sneg na wima.Neki se, ipak, odlu~uju za „`ivo” drvo, jer, kako ka`u, to je deo tradicije.

- Jeste da je ve{ta~ka prakti~nija iz vi{e razloga, ali nikad se ne bih odrekla do`ivqaja kupovine i sa|ewa jelke posle praznika. Moja mama je negovala to sa nama, pa i ja `elim da svojoj deci to priu{tim, jer znam koliko je to meni poja~avalo prazni~nu atmosferu i do`ivqaj Nove godine- kazala je Novosa|anka Je le na La zi}.

Uno{ewe zelenila u ku}u tokom zime postojalo je jo{ kod slovenskih naroda, a simbolizovalo je `ivot i plodnost. Sa ki}ewem jelke u Vojvodini po~elo se u 19. veku, smatraju etnolozi, i to zahvaquju}i nema~kom stanovni{tvu u ~ijoj se zemqi taj ritual ustalio u 17. veku.

A. Jerini}

zarad EP u ruko metu, kako odr`avawe ne bi bilo ugro`eno. Tako|e, od grada o~ekujem po mo} u svakom smi slu, jer Spens odavno nije u situaciji da bude najve}i sponzor sporta u gradu, pa se iz dvajawa za sport iz budxeta grada moraju pove}ati– zakqu~io je Barjaktarovi}.

D. Igwi}

NA „ZIMZARIJAMA”

^a so vi {a ha i iz ra da igra ~a ka Za novosadske mali{ane danas }e na sedam mesta u gradu u okvi ru „No vo sad skih de~ jih zimzarija” biti organizovane radionice, a za sve programe potrebno je prijaviti u~e{}e.

U Galeriji Matice srpske,Trg galerija 1 (021/48-99-000), deca }e mo}i da prave igra~ke, dok }e u Spomen zbirci „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici (069/705-260) mali{ani imati priliku da obi|u izlo`bu u stripu o Nikoli Tesli. No vo go di {we ~e stit ke najmla|i }e praviti u Spomen zbirci Pavla Beqanskog, Trg galerija 2 (021/528-185), a mo}i }e i da treniraju kapueru na Kapuera akademiji, Ulica Vere Pavlovi} 1 (062/963-6956). Programi koji se napla}uju sa po 150 dinara su projekcija crtanog filma „Hrabra dru`ina i kod Marka Pola” u Are ni si ne pleks (021-447690), {ahovska {kola i likovna radionica u De~jem kulturnom centru, Ulica Mite Ru`i}a 1 (063/521-123) i pravqewe novogodi{wih ukrasa u Zabavnom parku „Starli”, Bulevar vojvode Stepe 56 (021/6302422).

A. Va.

c m y

8

ponedeqak26.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sa ra i Vuk omi qe na ime na Blizanci Ni ko li na i Ta ma ra - Irene i Mladena Mili}a, Edi na i No e mi - Marie i Jano{a Mala~kog, Awa i Fi lip - Marine i Milana Kne`evi}a, Mej rem i Me ri sa - Selbinaze Grekua.

Devoj~ice Ma wa - Aleksandre i Borisa Rapaji}a, Len ka - Aleksandre i Gorana Vi{ekrune, Oqa - Aleksandre i Dragana Golubovi}a, Ni ko li ja - Andreje i Dejana Todi}a, Awa - Biqane i Viktora Pavlovi}a, Mi li ca Bo jane i Save Ko mlen skog, Ne ve n a Branke Starija{ i Sa{e Pribi~evi}a, Mi li ca - Vawe i Nemawe Vujovi}a, An |e la - Danijele i Nikole Tubi}a, Ele na Dragane i Aleksandra Male{i}a, Va wa Dragane i Dejana Pu{i}a, Sa ra - Dragane i Dragana Dabi}a, La na - Duwe Pavlovi} i Nikole Stojkova, Aj ra - Edite i Jasmina Brki}a, Ele na - Emine i Miroslava Frazija, La ra - Ive i Stevana Ki{a, Ri ja - Ivane An|eli} i Voja Rakovi}a, Emi li ja - Ivane i Zlatka Kara~owija, Mag da le na - Ivane i Igora Zlokolice, Ol ga Irine Mitrovi} i Dragana Vasilovskog, Ta ra - Jelene \emrovski i Aleksandra Tripkovi}a, Ol ga - Jelene i Bojana Kova~evi }a, Mar ti n a - Jelene i Mar ti na Hlpke, Ma ri ja - Jelene i Milovana Cikovca, Du wa - Jovane @utkovi} i Vladimira Bubawe, Ele na - Jo{ane i Miodraga Pan~i}a, Sa rah - Kvetoslave i Jana Va-

len}ika, Mi li ca - Marizele i Slavka Panteli}a, Jo va na - Marije i Dragomira Milivojevi}a, Kri sti na - Marije i Jo`ike ^abija, Mi tra - Marije i Marjana Andrejevi}a, Sa ra - Marije i Mihajla \eri}a, Ti ja na - Marije i Slobodana Sentivanca, Ele na - Marine i Bojana Jovanovi}a, Ni ko li na - Milene i Vasiqa Gudovskog, Mi li ca - Mirjane Juri{i}-^iv~i} i Gorana ^iv~i}a, Ivo na - Miroslave i Du{ana Jovanovi}a, Zve zda na - Nade i @arka Andri}a, Te o do ra - Natalije i Stefana Ba{i}a, Emi li ja - Nata{e i Zlatka Mitnavera, Ni na - Nata{e i Igora Nikoli}a, Ma tea - Nata{e i Pere Kri`ani}a, La na - Nelice i Jovana Dobrijevi}a, La na - Olgice i Damira Pavlovi}a, An |e la - Radinke i \or|a Ga{parovi}a, Mi li ja na - Ru`ice Obradovi} i Mla|ena Zekovi}a, Ana sta si ja - Sawe i Sa{e Juhasa, Ne ve na - Svetlane i Ogwena Kuqi}a, Sa ra - Slavice Stamenkovi} i Miodraga Jovanovi}a, Jo va na Stanojke Petrovi} i Milana Fana, Ele na - Tamare i Branka \uri}a, Una - Tawe i Mladena ^eke.

Mi li ca i Ne boj {a Kri~ ko vi}, be ba La zar i brat Ni ko la

Ven~ani Vi {wa Mi li} i Ste fan Va si}, Iva na I~e vi} i Mi lan Bo ri {ev, Mi ro sla va Sto ja no vi} i Igor Pa la mar ~uk, Iva na Ci bu la i Sr |an Plav {i}.

De~aci Ni ko la - Anke i Branka Mijanovi}a, Da vor - Arsene i Fejsala Isakua, Da vid - Biqane Vi{ekrune i Zorana Lala, Mar ko - Biqane i Bojana Bogdanovi}a, Veq ko - Bojane i Milana Nikoli}a, Vuk - Branislave i Zorana Stanojevi}a, Re qa - Vesne i Bojana Antoni}a, Vuk - Vesne i Gojka Tanasi}a, La zar - Vesne i Milivoja Milivojeva, Veq ko - Vesne Horwak i Radovana Horqaka, Ma te ja Danijele i Vojislava Babi}a, Ste fan Danijele Radinovi}a, Dra gan - Danke Vladislav i Dalibora Saka~a, Ne ma wa Dragane i Nikole Kri~kovi}a, Alek sa Dragane i Ranka Ateqevi}a, Sa {a Dragice i Mira Burde, Gor jan - Dragice i Simona \emrovskog, Di mi tri je - Du{ice i Vladimira Savi}a, La zar - Du{ice i \or|a Begojeva, Alek sa - Ivane i Aleksandra Lomi}a, Va si li je - Ivane i Neboj{e Kqe{tana, Vuk - Ivane i Strahiwe Banovi}a, Da ni lo - Jelene i Bojana Lagoda, Ser gej - Jelene i Igora Kampela, Lu ka - Jelene i Sr|ana Jovi-

{i}a, Vu ka {in Ste fan - Jelene Igi} i Dragana Rakovi}a, Ra di voj - Jovanke i Igora Stanimirovi}a, Adrien - Judite i Jano{a Varge, Mak sim - Kristine i \ur ka [u mi }a, Di m i t ri j e - Kse ni je Meqnikov i Petra Div~i}a, No vak Maje i Arsena Dadi}a, Veq ko - Marijane i Du{ana Jak{i}a, Da ne - Milice i Lazara Novkova, Stra hi wa - Milisavke i Lazara Ga}a{a, Na um - Mione Risteska i Zlatka Risteskog, Da ni lo - Mirjane i Marka Rodi}a, Vu ka {in - Mirjane i Pa vla [a rua, Alek s an d ar - Na ta {e Staji} i Bojana Lali}a, Fi lip - Nore i Miroslava ^astvena, Vuk - Ranke Anti} Male{evi} i Sa{e Male{evi}a, An drej - Sandre i Gorana Sapunxi}a, Ni ko la - Sanele Amedove, De jan - Sanele i Radovana Luki}a, Alek san dar - Sawe i Slobodana Vi{wi}a, Bo jan - Svetlane i Emila [epecana, Og wen - Tamare i Bojana \urovi}a, Mla den - Tamare i Dragana Luki}a, Du {an - Tamare i @eqka Kara}a.

Umrli

Jo zef i Sil vi ja Se re {i s ma lom Ni ko li nom

Do bri la Ja ko vqe vi} ro|. Ke viq (1949), Slavka Jojki} ro|. Niki} (1941), Kar lo Ar |e lu{ (1926), Zo li Ba lint (1958), Pavle Bani} (1958), \ur|inka Bati} ro|. Axi} (1932), Savka Bo{kov (1931), Zorka Vukvi} ro|. Bukvi} (1935), @ivana Burgi} ro|. Stankovi} (1938), Frawa Varga (1928), Radomir Vuleti} (1947), Ivan Gaxur (1931), Nikola Grun~i} (1924), Dobrila Dra`i} ro|. Mindi} (1931), Radmila Dudukovi} ro|. Todorovi} (1939), Vojislav @ivkovi} (1948), Zora Zja~i} ro|. Sever (1953), Vlado Zori} (1953), Petar Zori} (1952), Isni Zulbeari (1945), Milan Ickov (1947), Jan Ki{ (1942), Mi lan Kne `e vi} (1934), Zulfikar Koska (1955), Svetozar Man~i} (1922), Nada Mari ro|. Tucakovi} (1925), Savo Mari} (1929), Jovan Martinovi} (1932), Marija Mati} ro|. Bos (1934), Sunita Meta (1999), Milan Mlade no vi} (1944), Te re zi ja Ne met ro|.

Horn (1919), Gordana Ne{i} ro|. Belo{evi} (1942), Nada Nikoli} (1933), Mrdeqa Ostoji} (1937), Jelena Petak ro|.

Petak (1948), Tereza Piri ro|. Rank

(1921), Ivan Pos (1946), Stevan Radivojkov (1928), Radovan Rado{ (1936), Marija Repaji} ro|. Renduli} (1937), Ivana Sakal ro|. ]orkovi} (1955), Petar Sekuli} (1947), Vesna Simeunovi} (1962), Julijan Skuban (1943), Vladimir Stamenkovi} (1940), Radmila Stanisavqevi} ro|. Bukvi} (1948), Bogdan Stupar (1937), Jawa Topi} ro|. Pavlovi} (1943), Katarina Trabak ro|. Makan (1937), Mihajlo Hrubewa (1939), Milanka Cvetkovi} ro|.

Mitrovi} (1942), Du{an ^erni} (1955), Jelena [amati} ro|. Lajko (1940), @eqko Jak{i} (1957), Du{an Jani} (1949), Milorad Jeli} (1940), Vasa ]ulum (1959), Lajo{ Ban~i (1931), Bosiqka Velebit ro|.

Plavqanin (1931), Marija Vuleti} ro|.

No`ini} (1931), Mihaq Kevago (1947), Mihaq Ki{ (1950), Miladin Kolarski (1929), \uro Korica (1931), Rosa Matkovi} ro|. Ivani{evi} (1923), Antun Mi{kovi} (1955), Josip Mu`ini} (1927), Mileva Pereti} ro|. Rado{evi} (1939), Nikola Radoni} (1952), Milovan ^alija (1953), Stevan Neci} (1936), Verica Vargovi} ro|. Maleti} (1929).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

9

U DO MU ZDRA VQA VE LI KI OD ZIV NA PRE VEN TIV NE PRE GLE DE

Dnev no se ura di 145 ma mo gra fi ja Broj ma mo graf skih pre gle da (ra di o lo {ka me to da pre gle da doj ki) u Do mu zdra vqa „No vi Sad” je ~ak 30 pu ta ve }i ove, u od no su na 2008. go di nu. Pret hod ne go di ne je u no vo sad skom Do mu zdra vqa ura |e no 2.889 ma mo gra fi ja, a za je da na est me se ci ove oba vqe no je ve} pre ko 14.000 ma mo graf skih pre gle da, na osno vu

ko jih je 106 `e na upu }e no na In sti tut za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci, a vi {e od 30 ope ri sa no. Dnev no se u Do mu zdra vqa oba vi do 145 ma mo gra fi ja, a ope ra te ri Kol cen tra od ove go di ne po zi va ju No vo sa |an ke od 45 do 69 go di na, ko je su ciq na gru pa za pre ven tiv ne pre gle de. Ova kav na ~in po zi va wa pa ci je na ta do -

pri no si go to vo 100 po stot nom oda zi vu gra |an ki, za raz li ku od po zi va wa pu tem pi sa ma, kad se oda ziv kre }e od 20 do 40 od sto, a uz to je i ne u po re di vo sku pqi na ~in, ka `u u ovoj zdrav stve noj usta no vi.

go i dru ga, iz u zet no ve lik, broj za po sle nih bi tre bao da bu de ve }i, ka `u iz Od se ka za ko mu ni ka ci je Do ma zdra vqa. Zbog to ga, po red stal no za po sle nih {est ra di o lo ga, an ga `o va li su jo{ ~e ti ri ko ji ra de po ugo vo ru, a

Za jedanaest meseci ove godine obavqeno preko 14.000 mamografskih pregleda, na osnovu kojih je 106 `ena upu}eno na Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici, a vi{e od 30 je operisano Do po lo vi ne 2009. go di ne Dom zdra vqa je ras po la gao sa jed nim ma mo graf skim apa ra tom iz 1991. go di ne i ta da je pre ven tiv ni rad bio za ne mar qiv. Od po lo vi ne 2009. ra di jo{ je dan ma mo graf, ku pqen pa ra ma Gra da, a 2011. go di ne pu {ta se u rad tre }i ma mo graf, ko ji je no vo sad ski Dom zdra vqa do bio kao do na ci ju od Vla de Ja pa na.

S ob zi rom na to da je pri ti sak na rent gen ode qe we, ko je ne ra di sa mo ma mo graf ska sni ma wa, ne -

na da ju se da }e po sao bi ti lak {i kad se za vr {e dve spe ci ja li za ci je.

Ma mo graf ski me tod je za sa da naj po u zda ni ji na ~in za ra no ot kri va we tu mor skih pro me na u doj ci, a skri ning pod ra zu me va da se `e na upu }u je jed nom u dve go di ne na ovaj pre gled.

Do 30. go di ne pre po ru ~u je se sa mo pre gled, a `e ne od 30 do 45 go di na tre ba ju da ura de kli ni~ ki pre gled.

I. Dra gi}

SREM SKI KAR LOV CI

Bra ni sla vu Pu no {ev cu pri zna we za do pri nos spor tu Naj u spe {ni ji spor ti sta Srem skih Kar lo va ca u 2011. go di ni, u iz bo ru ta mo {weg je di nog me di ja „Kar lo va~ kog li sta”, je ste stre lac Slav ko Ba bi}. Naj bo qa spor tist ki wa je Sla |a na Jo va no vi} (ori jen ti ring), a naj u spe {ni ja sport ska or ga ni za ci ja Od boj ka {ki klub

„Stra `i lo vo”. Ti tu lu naj u spe {ni jeg tre ne ra ove go di ne po neo je Ne nad Mi len ko vi} (ka ra te), a naj u spe {ni jeg mla dog spor ti ste ka ra ti sta Alek san dar Tin tor. Pri zna we za iz u zet nu du go go di {wu ak tiv nost i do pri nos raz vo ju spor ta u Kar lov ci ma pri pa lo je ured ni ku

sport ske ru bri ke li sta „Dnev nik” Bra ni sla vu Pu no {ev cu.

Sve ~a nost na ko joj }e ovo go di {wim la u re a ti ma bi ti uru ~e na pri zna wa bi }e odr `a na u ~e tvr tak, 29. de cem bra u 18 sa ti sve ~a noj sa li Ma gi stra ta.

Z. Ml.

IS KU STVA SA VE TO VA LI [TA ZA DE CU RAZ VE DE NIH RO DI TE QA

Se be do `i vqa va ju kao glav nog kriv ca Raz vo di ni su ni ma lo bez bol na te ma, te {ko ih pre bro de od ra sli, a po seb no de ca. Ka ko bi naj mla |i ma bi lo omo gu }e no da se adap ti ra ju na no ve uslo ve, u uli ci Mi te Ru `i }a 1 otvo re no je Psi ho lo {ko sa ve to va li {te za de cu raz ve de nih ro di te qa “A gde sam tu ja?” Sa ve to va li {te je na i- {lo na po dr {ku Po kra jin skog sek tre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju i za hva qu ju }i to me po la zni ci ma je omo gu }e no bes plat no u~e {}e.

Ka ko ka `e jed na od vo di teq ki ra di o ni ca, psi ho log Ve sna Pre mi}, ovaj vid ko mu ni ka ci je na me wen je pre sve ga osnov ci ma i pod ra zu me va grup ni rad sa de com, sa ro di te qi ma kao i in di vi du al no sa ve to va we. Pro ble mi sa ko ji ma se ma li {a ni su o ~a va ju su raz li ~i ti, na vo di sa go vor ni ca, a uzrok se mo `e pri pi sa ti uz ra snoj do bi. Do da je da zbog od re |e -

ne men tal ne i emo tiv ne (ne)raz vi je no sti, de ca ne shva ta ju na pra vi na ~in {ta se de {a va, pa je zbog to ga pr va re ak ci ja uglav nom zbu we nost.

-Naj ve }i pro blem je {to su de ca u tom uz ra stu ve o ma ego cen -

svoj za da tak. Ta da je naj va `ni je da ro di te qi uve re de te da raz vod ni je imao ni ka kve ve ze sa wim ob ja {wa va Pre mi}.

Pre ma re ~i ma psi ho lo ga San dre @i va nov, ov de ni je u pi ta wu te ra pi ja u pra vom smi slu te re ~i,

Tu ga i bes naj ~e {}a ose }a wa Ka ko na vo de u Sa ve to va li {tu, ose }a we kri vi ce zbog raz vo da re |e se ja vqa me |u de com sta rom od {est do osam go di na, ali, tu je tu ga za ro di te qem ko ji je oti {ao. Ve} od de vet do 12 go di na de ca bo qe raz u me ju raz vod i mo gu sve sno da is ka `u svo je mi {qe we i ~e sto ~ak i da iza be ru jed nog ro di te qa na ~i ju }e stra nu sta ti. Osnov no ose }a we ko je do mi ni ra kod de ce ovog uzr sta je bes i, uko li ko se on ne sank ci o ni {e, po sto ji mo gu} nost da de te po~ ne da se po na {a auto de struk tiv no ili de pre siv no, upo zo ra va ju sa go vor ni ce. tri~ na, te su sklo na da se be do `i ve kao glav nog kriv ca za raz vod ro di te qa. ^e sta je i fan ta zi ja o po nov nom po mi re wu maj ke i oca, {to ne ka de ca shva ta ju kao

vi {e se ra di o ne koj vr sti “ven ti la ci je” i sa gle da va wa pro ble ma u ve zi sa raz vo dom, iz dru ga ~i jeg ugla, ko ji je za de cu funk ci o nal ni ji.

[ten ci ma sa uli ce po tre ban dom Su gra |a na ka Ma ri ja na ]u lum obra ti la se na {oj re dak ci ji sa mol bom da za jed ni~ kim na po ri ma po ku {a mo da udo mi mo {ten ce. Na i me, ova su gra |an ka sa uli ce je sklo ni la ~e ti ri le gla me {a na ca ma log sred weg i ve }eg ra sta, ko ji ma je hit no po tre ban dom pre sne ga. ]u lum ape lu je na sve hu ma ne No vo sa |a ne, ko ji vo le pse, da ih uzmu, a pre ma we nim re ~i ma obez be |e na je ste ri li za ci ja, ~i po va we i vak ci na pro tiv be sni la. Su gra |a ni, ko ji bu du `e le li da u svoj dom pri me no vog ~la na, mo gu joj se ja vi ti na broj te le fo na 064/15 05 200.

N. R.

- Osnov na pred nost ova kvog na ~i na ra da ogle da se u mo gu} no sti sva kog de te ta da bu de deo grup ne di sku si je. De ci je omo gu }e no da ak tiv no u~e stvu ju, iz no se i raz me wu ju raz li ~i ta is ku stva i sta vo ve.

Ova kav na ~in ra da pod sti ~e so ci jal nu in ter ak ci ju i omo gu }a va slo bod nu raz me nu in for ma ci ja me |u u~e sni ci ma- ka `e @i va nov. [to se ti ~e ro di te qa, oni se ukqu ~u ju na dva grup na sa stan ka, na po lo vi ni i na kra ju ci klu sa. @i va nov ka `e da je za da tak oca i maj ke da mak si mal no pru `a ju de ci po dr {ku u wi ho voj `e qi da vi de dru gog ro di te qa, da sa de te tom pri ~a ju iskre no i otvo re no ka da su u pi ta wu raz lo zi za {to je do {lo do raz vo da ka ko bi se sma wio ose }aj kri vi ce.

Sa go vor ni ce na vo de da je u pla nu na sta vak pro jek ta sa istom te ma ti kom i na red ne go di ne.

A. Je ri ni} PO MO] DE CI SVRA TI [TA

Hu ma ni tar ni ba zar u No vo sad skom po zo ri {tu Hu ma ni tar ni glu ma~ ki seknd hend ba zar „Glu mac+ku pac=osmeh” odr `a }e se u sre du u ho lu No vo sad skog po zo ri {ta, Uj vi de ki Sin haz.

Pu bli ka }e mo }i da ku pi ro bu, ode }u, na kit i obu }u po ce ni od 100 do 1500 di na ra, a bi }e im pre zen tvo a na na ori gi na lan i za ni mqiv na ~in. U pa u zi iz me |u bi ra wa ode }e pu bli ka }e po pri stu pa~ noj ce ni mo }i da de gu sti ra ku va no vi no. Sav pri hod od pro da je ide za po mo} no vo sad skom Svra ti {tu za de cu ko je }e na ba za ru nu di ti svo je no vo go di {we ~e stit ke i raz gled ni ce ko je su iz ra di la de ca - ko ri sni ci uslu ga ove usta no ve. Ba zar je otvo ren od 10 do 18 ~a so va.

A. J.

DE CA @EQ NO I[ ^E KU JU DE DA MRA ZA

Ne ma zi me za ~i ki cu sa se ve ra Ve }i na No vo sa |a na svo jim ma li {a ni ma `e li pra zni~ ni ugo |aj i pred sto je }i do ~ek No ve go di ne da upot pu ni ti po pu lar nim De da Mra zem. Me |u tim, za uslu ge se dog ~i ki ce, ko ji sti `e uz po vi ke „Ho ho ho”, tre ba da iz dvo je od 1.500 do dve hi qa de di na ra. Ta ko De da Mraz iz „Bum” ani ma ci je Vuk Vla o vi} ka `e da tre nut no ima ju pu ne ru ke po sla, pa bi im do bro do {ao jo{ je dan ko le ga Mraz kao po ja ~a we.

- Od ka to li~ kog Bo `i }a do No ve go di ne dnev no u pro se ku obi |e mo i de se tak sta no va i ku }a. Obi~ no se za dr `i mo po la sa ta, po de li mo pa ke ti }e i de ca nam op te va ju ne ku pe smi cu. Do la skom pr vog ja nu a ra tra `wa ve} opa da, qu di su ve} do bro is tro {e ni - ka }e Vla o vi}.

Po re ~i ma ovog, ina ~e mi mo no vo go di {wih zbi va wa ani ma to ra, za vre me pra zni ka De da Mraz mo `e za ra di ti i do dve pro se~ ne pla te. Iako je ve }i nom prak sa da ce na po se te 31. de cem bra ra ste ka ko se pri bli `a va ot ku caj po no }i i do ne ko li ko hi qa da di na ra, Vla o vi} ka `e da kod we ga to ni je slu ~aj, ma da se ne ret ko de {a va da u ta kvim si tu a cij ma qu di i sa mi nu de ve }u ce nu. Uz stan dar dan do la zak naj o mi qe ni jeg de di ce, mno ge agen ci je uz we ga nu de i dru {tvo ra -

znih vi la, pa tu qa ka i osta lih bi }a ko ji se sla `u uz sne `ni ugo |aj.

- De ca uvek bu du odu {e vqe wa, pa bio De da Mraz i pet mi nu ta, iona ko ka da do bi ju po kon vi {e ih ni {ta ne za ni ma. Obi~ no se oku pi nas ne ko li ko po ro di ca u jed nom sta nu, ta ko je svi ma i za ni mqi vi je a i jef ti ni je. Je di no {to po sled wih go di na sve vi {e qu di ku pu je pa ke ti }e u Ma |ar skoj, jer su raz li ke u ce ni dra sti ~e - ob ja {wa va ro di teq Igor Qa ji}.

Za raz li ku od De da Mra za, kri zu ose ti scen ski ma sker i vla su qar Bo ri slav Vi da ko vi} bez ~i jih bra da i pe ri ka pred de com po pu la ni de di ca ne bi imao ni ka kve {an se.

- U po sled we dve go di ne pro da ja, iz najm qi va we pe ri ka i bra da je opa la oko 30 od sto, ko }e ku po va ti pe ri ke i bra de, ka da qu di ne ma ju nov ca ni za osnov ne stva ri - ka `e Vi da ko vi}.

De da Mraz }e ta ko upr kos ne u ver qi vom am bi jen tu zi me, ko ja i da qe li ~i na ka kvu do pa dqi vu je sen i fi na sij skim po te {ko }a ma sta nov ni {tva, po de li ti pa ke ti }e i ove go di ne, a kao {to je Mraz Vu ko vi} za kqu ~io „bit no je da de ca ve ru ju”. A ve ru ju i da qe, jo{ uvek.

A. La tas

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Svih se dam ta la sa” Da ni jela Gla ta u era Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Svih se dam ta la sa” Da ni jela Gla ta u era. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

No vi ro man auto ra best se le ra „Kad du va se ve rac”. Ako po zna je te Emi Rot ner i Lea Laj kea, zna ~i da ste pro ~i ta li kwi gu “Kad du va se ve rac”, onu neo bi~ nu qu bav nu pri ~u u ko joj se dvo je qu di, ko ji se ni kad ni su vi de li, smrt no za qu bqu ju jed no u dru go pre ko mej la. Mi sli te da je Emi na i Le o va pri ~a go to va?

Mo `da.

Ali ne za Emi i Lea! Sma tra te da je ovo dvo je za qu bqe nih za slu `i lo bar je dan stva ran su sret i da ro man za slu `u je dru gu pri li ku? On da, mo lim, evo vam!

N. R.

Kon kurs za film o zlo u po tre bi dro ga In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne ras pi sao je kon kurs za iz ra du ama ter ske krat ke for me edu ka tiv nog fil ma „Sup stan cu na dis tan cu”, za u~e ni ke sed mih i osmih raz re da osnov nih {ko la, sred wih {ko la i stu den te, sni mqen ama ter skom ka me rom ili mo bil nim te le fo nom. Te ma fil ma je pre no {e we po ru ke pro tiv zlo u po tre be dro ga „od mla dih ka mla di ma”. Kon kurs }e tra ja ti u ja nu a ru i fe bru a ru, a oda bir i ka te go ri za ci ju na gra da oba vi }e stru~ ni `i ri. Kon kurs ne na gra de u tri uza stop ne ka te go ri je bi }e ama ter ske ka me re i fo to a pa ra ti. Na gra |e ni fil mo vi bi }e sni mqe ni na za jed ni~ kom DVD no sa ~u.

I. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak26.decembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

ВЕЛИКА УЛАГАЊА У БАЧКОПАЛАНАЧКО ПРИОБАЉЕ ДУНАВА

Oд отворених терена до базена и спортских хала БАЧКА ПАЛАНКА: На стотине хектара приобаља Дунава на рубу Бачке Паланке претворено је у Парк природе (508 хектара) и комплекс отворених и затворених спортских терена намењених спортским екипа ове општине, али и рекреативцима, спортским екипама из земље и иностранства. Ове и следеће године доста тога је уложено, односно планирано да се уложи у објекте и терене којима управља општинско Јавно предузеће

на улагања АП Војводине и локалне самоуправе.

- Поред постојеће велике и мале спортске дворане пуно је тога урађено ове године када смо били домаћини Спортске олимпијаде радника Војводине - каже Иванчић. - Изграђене су две нове сале за потребе каратиста и гимнастике која се коначно као базни спорт враћа у нашу средину. Ту ће бити места и за спортски плес, а куглаши имају нову аутоматску куглану са че-

Једна од нових сала, намењена стонотенисерима

Спортско рекреациони центар „Тиквара”. Директор Дамир Иванчић, иначе и сам доскора врхунски спортиста, каже да су спортску халу и отворене терене својевремено самодоприносом градили грађани Бачке Паланке, а сада су на ред дошли отворен базен и дотеривање постојећих отворених терена. То ће се радити парама из Фонда за капитала-

тири стазе. Тавански простор спортске хале адаптиран је за потребе стонотенисера. Ту је и теретана, а комплекс отворених терена чини фудбалски стадион са свлачионицама, по два одбојкашка, рукометна, односно кошаркашка терена на којима је обновљена расвета и постављени нови рефлектори. Планирамо да у једној згради при отво-

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na: „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ur ne be sna tra ge di ja” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Po zo ri {ne zgo de i ne zgo de” (19), Ka mer na sce na dra ma „Qu bav na pri ~a” (21).

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14.30), „Auto mo bi li 2” (12.45), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „Pa ra da” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.25), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (10.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20, 18), „No va go di na u Wu jor ku” (17.45, 20.10, 22.40), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol Duh” (17.30, 19.45, 22.15), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „[er lok Holms” (17.20, 20, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju.

Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nada Vase Mari (1925) u 10.30 sati (urna), Milan Mom~ila Banov~anin (1952, ispra}aj) u 11.15, Zagorka Radeta Tati} (1917) u 12, Slavoqub A}ima Radmilovi} (1951) u 12.45 (ispra}aj), Stanica Radojice Jovovi} (1922) u 13.30, Slavko @ivka @ivanovi} (1964) u 14.15 i Mirjana Radeta Dadasovi} (1932) u 15 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Bosiqka Nikole Despotovi} (1947) u 13 sati.

реним теренима која је девластирана, јер се налазила под судским спором који је окончан у нашу корист, изградимо собе где би могло да се смести 25 спортиста који би овде били на припремама. Ускоро почиње изградња отвореног спортског базена, а размишља се и о фудбалским игралиштима, јер је у плану измештање Градског стадиона из центра Бачке Паланке. Иванчић каже да је остварен сан свих Паланчана, јер су сви објекти и терени доступни грађанима, односно спортисти- Дамир Иванчић ма и рекреативцима и то бесплатно. Са завршетком базена теком То је одлучио Управ- сезоне купања мора се увести и ни одбор предузећа у спасилачка служба која по смесарадњи са Спорт- ни мора да броји 4-5 спасилаца, ским савезом општи- поред постојећих који током лене, а на основу Стра- та раде на овдашњим плажама. тегије развоја спорта Поред друге опреме служба има која је овде донета на располагању и три чамца, а 2010. године. за одржавање и рад на базену Пуно је могућно- мораће се примити још два радсти и планова веза- ника тако да би се број стално них за својеврсни запослених попео на 24. Током спортски туризам. идуће године, односно од маја Овде ускоро очекују до октобра планирани су и јавдолазак 50-так руских ни радови на уређењу приобаља спортиста, али и Цр- и Парка природе, а на том послу ногораца, а у јануару и јуниор- требало би да се ангажује 10ску женску репрезантацију так радника. Када се у потпуноНорвешке. Ускоро би у спорт- сти заврши објекат у некадаској хали могао да се формира шњој касарни „Багремара”, на физиотерапеутски блока, а то излазу из Бачке Паланке према значи да би лекар и физиотера- Бачу, биће услова за смештај пеут били на услузи спортисти- многобројних спортиста, али и ма и другим корисницима на рекреативаца који би користили једном месту. Лекар би бесплат- услуге спортских терена у прино прегледао спортисте, јер ове обаљу Дунава. услуге плаћа општина. М. Суџум

TELEfOnI

Плесали ишчекујући Деда Мраза

ЗРЕЊАНИН: Акција „Дођи, дођи, Деда Мразе” по трећи пут је одржана у центру Зрењанина, у организацији „ПерСу маркета” и Канцеларије за младе, а у сарадњи са Центром за креативно одрастање ЦЕКОМ, Гимнастичко – плесним клубом „Фалкон”, „Фри денс студијом”, Зоном унапређеног пословања БИД, удружењем „Филмофил” и Културним центром. Акцију су помогли компанија „Агрожив” и општина Житиште. Циљ суботње манифестације био је промовисање културног активизма, дечјег стваралаштва и хуманости, кроз интерактиван рад са децом. Акцији је прису-

ствовало више од 200 зрењанинских малишана.

- Програм је био обогаћен плесним тачкама чланова клубова „Фалкон” и „Фри денс”, а најмлађи су уз представу „Петар Пан у потрази за Деда Мразом” са нестрпљењем довикивали и чекали Деда Мраза, који се појавио и поделио им бомбоне. Китиле су се и две јелке, које ће бити поклоњене дечијем одељењу зрењанинске болнице. Након програма, бајкери су изненадили децу, јер су дошли обучени у костиме Деда Мраза и делили им слаткише – рекао је координатор зрењанинске Канцеларије за младе Дарко Трајлов. Ж. Б.

„Ва лен ти но” па там бу ра ши

КИ КИН ДА: Ки кин ђа не и њи хо ве го сте на тр гу у Но ву го ди ну ће уве сти поп гру па „Ва лен ти но”, а у по ноћ је пред ви ђен ва тро мет. „Но во го ди шњи ба зар” - про да ја су ве ни ра, но во го ди шњих укра са и при год них по кло на на Град ском тр гу око фон та не, отва ра се 27. де цем бра. На ова кав про грам про сла ве са гла сност је да ло Оп штин ско ве ће, са оп шти ла је ди рек тор ка Ту ри стич ке ор га ни за ци је Ма ри ја на Или чин. Јав но пред у зе ће Ин фор ма тив ни цен тар ор га ни зо ва ће 1. ја ну а ра од 10 до 12 са ти про грам по узо ру на бе о град ску „Ули цу отво ре ног ср ца”, на ја вио је ди рек тор ИЦ Дра ган Влај нић:

- За тво ри ће мо ули цу ге не ра ла Драп ши на од По ште до Хо те ла „Нар вик”, а цен трал ни до га ђај би ће ис пред Ин фор ма тив ног цен тра - Ра дио Ки кин де где ће сви ра ти там бур ша ки ор ке стар. Про ла зни ци ма и го сти ма обра ти ће се јав не лич но сти на шег гра да. Циљ нам је да су гра ђа ни ко ји прет ход не но ћи ни су ишли ни ку да про ше та ју, да се по ча сте ку ва ним ви ном, ра со лом, ко ки ца ма, кроф на ма и да им пр ви дан у Но вој го ди ни за поч не са осме хом. Гра ђа ни ће за оно што по је ду и по пи ју да ва ти до бро вољ ни при лог ко ји ће би ти упо тре бљен у ху ма ни тар не свр хе. А. Ђ.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

АКЦИЈА ЗА НАЈМЛАЂЕ У ЦЕНТРУ ЗРЕЊАНИНА

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Скупље грејање СУБОТИЦА: Даљинско грејање у Суботици ипак је поскупело, за више од пет одсто. Управни одбор ЈКП „Суботичка топлана” је тражио да грејање поскупи од 1. децембра, али повећање цена је одбила градска влада, тражећи да се оно поново преиспита. Тако да од јануарског рачуна, грађани који се греју путем „Суботичке топлане”, плаћаће за грејање у просеку 340 динара више месечно. Стан од 60 квадрата ће плаћати фиксни део рачуна за грејање динар скупље по квадрату него до сада, дакле 60 динара више месечно, а варијабилни део ће бити виши за 280 динара уколико троши 1.000 киловата месечно, јер је фиксни део повећан за четири, а варијабилни за седам одсто. Стамбени потрошачи ће фиксни део плаћати 25,9 динара по квадрату, а варијабилни ће плаћати 4,28 динара по киловат часу. С. И.

ponedeqak26.decembar2011.

ГРАД ЗРЕЊАНИН СТВАРА БОЉЕ УСЛОВЕ ЗА НАСТАВУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У СЕОСКИМ ШКОЛАМА

Спортске сале за Арадац и Михајлово

ЗРЕЊАНИН: Основне школе „Братство” у Арадцу и „Соња Маринковић” у Михајлову добиће спортске сале, чиме ће бити решен један од горућих проблема ових сеоских образовних установа, с обзиром на то да се до сада настава физичког васпитања одвијала у неадекватном простору. Уговоре о изградњи сала за физичко потписали су градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, директори школа и представници извођача радова. Салу у Арадцу градиће зрењанинско предузеће „БМ Кодекс инжењеринг”, а уговор су потписали представник те фирме Борис Чупић и директор ОШ „Братство” Драган Валери. Рок за завршетак радова је 48 календарских дана. Изградња спортске сале у Михајлову трајаће нешто дуже – 75 дана, а посао је поверен београдској фирми „Ратко Митровић Дедиње”, у чије име је уговор са директором школе Гизелом Като-

на-Дебрецени потписао Душан Басара. Градоначелник Михајлов је рекао да је локална самоуправа за изградњу ове две сале издвојила 57 милиона динара.

- Решавамо проблем који је дуго година мучио ученике и наставнике ових школа. Улагати у будуће генерације основни је смисао живота, а улагање у школство и науку је основ за развој нашег града. Надам се да ће радови бити завршени у року и да ћемо већ од наредне јесени видети ђаке у новим фискултурним салама - истакао је Михајлов. Потписивању уговора присуствовао је и помоћник градоначелника Предраг Станков, који ће пратити реализацију пројекта, као и Павле Карлечик, руководилац Службе за послове јавних набавки града Зрењанина, која је спровела процедуру одабира извођача радова за ову инвестицију. Ж. Балабан

Ако радови буду завршени у року, деца ће у нове сале ући од почетка наредне школске године

ПОСЛЕ ЕКО-РЕФЕРЕНДУМА У ОПШТИНИ КОВАЧИЦА

Председник општине поднео оставку

Ново руководство ДС у Сенти: др Божидар Димитријевић, Анико Жирош-Јанкелић и Анико Ширкова

ПРОМЕНЕ У РУКОВОДСТВУ ДЕМОКРАТА СЕНТЕ

Опипљивим резултатима до поверења грађана

СЕНТА: На изборима у Општинској организацији Демократске странке у Сенти који су први пут одржани непосредним изјашњавањем чланства, за председницу Општинског одбора изабрана је републичка посланица и шеф одборничке групе ДС-а у Скупштини општине Сента Анико Жирош-Јанкелић. Од 86 одсто демократа који су учествовали у избору, она је као једини кандидат добила подршку 94 одсто гласова. Потпредседници су др Божидар Димитријевић, Анико Ширкова, а уз њих у новом ОО ДС су Наташа Адеми, , др Јожеф Езвеђ, Валерија Фајка, Жолт Калаи, Нандор Кришка, Лазар Пајтић, Сретен Миленковић, Предраг Поповић, Драгана Радоњић, Ерика Репаш, Ласло Тертеи, Зорица Витковић, и Аранка Крезо. Новоизабрана председница Анико Жирош Јанкелић је челну функцију у ОО ДС Сенте преузела од Слободана Борђошког. Она је најавила да сенћанским демократама предстоји освежење у раду, јер имају веома агилну Демократску омладину и активан Форум жена, а у ОО ДС половина су нови чланови.

11

- Ту смо да подстакнемо демократе у локалној власти да се реализује све оно што је зацртано и започето и да се што спремније дочекају наредни избори. Учешће у локалној власти можемо поделити на период када смо били мањински партнер и на период када смо носиоци коалиције и деловања у општинској власти. Као мањински партнер увек смо зависили од воље другог партнера (Мађарска коалиција) па у том периоду наше иницијативе нису увек дошле до изражаја - каже Жирош Јанкелић. Према њеним речима то се променило од када је ДС преузео водећу улогу, па очекује да ће све што је зацртано у предизборном програму успети да се реализује.

- Ситуација јесте тешка, Сента је специфична средина, али мислим да оним што смо урадили, што је опипљиво и предстојећим пројектима који ће се реализовати, доказаћемо да јесмо вредни поверења грађана и да ћемо задржати па и побољшати садашње позиције у локалној власти - оцењује Анико Жирош Јанкелић. Текст и фото: М. Митровић

Семафори прилагођени слепима РУМА: Пре готово месец дана постављени, овог викенда су и прорадили, нови семафори на раскрсници улица 27. октобар и 15. мај у Руми. Семафори су рађени по европским стандардима, тако да су прилагођени за кратковиде и слепе особе којима ће прелазак преко пешачког бити олакшан путем звучне сигнализације, а вредност радова износила је 3,5 милиона динара. Део средстава за постављање ових семафора добијен је од Покрајинског секретаријата за привреду, а остатак је обезбеђен из општинске касе. Ј. А.

КОВАЧИЦА: Председник општине Ковачица Мирослав Кришан (ДС) поднео је у петак оставку на ту дужност, упутивши је председнику Скупштине општине Јану Пушкару са предлогом да се уврсти у дневни ред наредне седнице општинског парламента. Кришан је на дужности првог човека ковачичке општине већ трећи мандат, а пре нешто више од седам месеци због сукоба интереса вратио је посланички мандат у Скупштини АП Војводине. Кришан је у образложењу навео да је разлог врло једноставан, имајући у виду све што се у последње време дешава у овој јужнобанатској општини. Он наводи да је дуго посматрао и анализирао ствари и оно што је преломило у овом тренутку јесте недавно одржан референдум у Ковачици, као и догађаји који су уследили после тога. У општини Ковачица је 18. децембра одржан својврсни еко-референдум на коме су се грађани изјашњавали да ли су за изградњу Центра за рециклажу, прераду и складиштење опасног индустриј-

ског отпада у општини Ковачица. Од укупног броја грађана са правом гласа 23.480, на изјашњавање је изишло 7.075, па референдум није успео, јер се није одазвало више од половине грађана. Према

Мирослав Кришан

резултатима који су саопштени на седници СО Ковачива од 7.011 важећих листића на само 102 уследила је подршка, а против изградње Центра за рециклажу, прераду

и складиштење опасног индустријског отпада у општини Ковачица гласало је 6.908 грађана. У време одржавања прошле седнице СО Ковачица пре недељу дана испред зграде општинске администрације дошло је и до протестног окупљања стотинак грађана, незадовољних резултатима референдума. Изградња Центра за рециклажу, прераду и складиштење опасног индустријског отпада већ дуже време је актуелна у Ковачици, при чему је од стране грађана и Иницијативног одбора за расписивање референдума, који предводе председник Словачке странке Јан Паул и одборник групе грађана Сава Коларски, исказивано незадовољство намером да погон у Ковачици у близини изворишта водовода на плодном пољопривредног земљишту гради фирма „Јунириск”. Иницијатори одржавања референдума сматрају да је без обзира на формални неуспех референдума, већинско расположење грађана да се не омогући изградња Центра за рециклажу. М. Мр.

Концерт за Николу АПАТИН: Хуманитарни концерт под називом „Топалко и пријатељи за Николу” одржаће се сутра у Бањи Јунаковић у 20 часова. Певеч Милан Топаловић и други уметници наступиће како би се прикупила хуманитрана помоћ за оболелог Николу Мајстровића који чека операцију срца. Оболели ученик средње Техничке школе требао би да оперише срце у Швајцарској а операција кошта 36.000 евра. У име организатора др Дејан Ратковић позива све људе добре воље да присуствују хуманитарној вечери за Николу.

-Милан Топаловић, Звонко Богдан, покојни Луис, кошаркаш Дарко Миличић, Ђуле ван Гог, „Звезде Гранда”, Раде Јоровић, до сада су се радо одазивали хуманитарним концертима и акцијама, те бих и у име свих породица којима су помогли желео да им се захвалим - каже др Ратковић, који и своје слободно време проводи помажући другима. У организацију хуманитарног концерта укључила се и Скупштина општине. Ј. П.

ЈАВНА РАСПРАВА О ПРЕДЛОГУ БУЏЕТА БЕЗ ВЕЛИКОГ ОДЗИВА

Статистика богата, Бечеј осиромашио

БЕЧЕЈ: Судећи по малом броју учесника у јавној расправи о Предлогу општинског буџета, корисници су или задовољни апанажама или су свесни да не могу ништа да поправе у том сегменту и унапред су се помирили с делом колача који ће добити. Скупу у бечејској Градској кући присуствовало је тек десетак представника корисника буџета и неколицина чланова Општинског већа. Ипак, у расправи су се чуле примедбе на републичку и покрајинску статистику, јер је бечејска општина сврстана у сам војвођански врх и самим тим припадају јој мања трансферна средства. Ако је 80- их година то и била реалност, одавно није. Предложени буџет рачуна на приходе од близу милијарду ди-

нара у наредној години, што је за нешто више од двеста милиона динара већи приход него ове године, али то неће битније побољшати положај буџетских корисника. Јер, само половина увећања су, условно речено, „здрава средства”, док је друга половина приход који ће се само појавити у буџету, а онда наменски пребацити Дирекцији за изградњу општине Бечеј по извршеној делатности у складу с програмом рада.

- Буџет ће, као и пређашњи бити социјални и подмириће најминималније потребе за живот наших корисника. Могућности за иоле веће инвестиције неће бити. Изменом и допуном Закона о финансирању локалне самоуправе по основу пореза на зараде добићемо дупло више средстава, али

Слаб одзив корисника буџета поводом јавне расправе

ћемо зато инкасирати знатно мање трансферних средстава из Републике. Ефекат тих промена донеће нам стотинак милиона динара више, која ћемо распоредити на ставке које смо током досадашњег рада видели да су горуће. Тако ћемо ублажити потребу за материјалним трошковима школа и других корисника, које смо по

Ребаланс због јубиларних награда БЕЛА ЦРКВА: Последња овогодишња седница Скупштине општине Бела Црква протекла је у знаку другог ребаланса општинског буџета, јер је претходним, од прошлог месеца, пропуштена исплату јубиларних и других награда за директне и индиректне кориснике буџета, укључујући просветне раднике. За ову намену било је потребно обезбедити три милиона динара, па су средства обезбеђена делимично преусмеравањем из постојећег буџета, а део од Министарства финансија. Одборници су већином гласова усвојили и буџет за 2012. годину, у висини од 366 милиона ди-

нара, што је за око 50 милиона више него ове године. Добар део средстава ће се користити за изградњу инфраструктурних објеката и припрему пројектне документације са којом ће бити могуће аплицирати за средства код разних покрајинских и републичких фондова. Одлучено је да се распише референдум за увођење самодоприноса у селу Крушчица. Референдум ће бити одржан 15. јануара потписивањем изјава о пристанку, а средства која би на овај начин била добијена утрошила би се, како је планирано за комунално уређење села, спорт и културу. М. В.

закону обавезни да финансирамо - нагласио је председник општине Бечеј Петер Кнези. Начелница финансија Илдико Брусњаи упозорила је да ће од наредне године сваки корисник морати да прави месечне извештаје о трошењу срадстава, те да ће контрола бити ригорознија. В. Јанков

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

Ma ri ja Sta ni mi ro vi}

Alek san dar Pa vlo vi}

Ma ja Ni ko li}

dnevnik

c m y

12

Mar ko \u ki}

Je le na Pla nin ski

KUDA ]E NOVOSADSKI STUDENTI NA DO^EK NOVE GODINE

Pred nost ku} noj zabavi, s dru {tvom Nova godina je na pragu, pa i me|u studentima ve} struji pretprazni~no raspolo`ewe, iako akademci ne sme}u s uma i predstoje}i ispitni rok. Glavna tema postaje: kuda za do~ek nove godine, iako neki ve} mesec dana unapred znaju gde }e za ovu no}, ve}ina odluke donosi u posledwi ~as. Za one koji se jo{ nisu odlu~ili kuda }e, Zdravsteno potporno udru`ewe Novi Sad i ove zime omogu}uje studentima da putuju u zemqi i inostranstvu po najpovoqnijim cenama.

Tako onima koji novogodi{wu no} `ele da provedu negde

van granica na{e zemqe, ZPU nudi do~ek Nove godine u Rimu, a sedam dana ko{ta 165 evra.

Ponuda ukqu~uje sme{taj u hostelu na bazi tri no}ewa u dvokrevetnim bungalovima i ~etvorokrevetnim apartmanima, prevoz autobusom i pratwu vodi~a. Polazak je 28. decembra.

Za {est dana u Rimu u hotelu s ~etiri zvezdice za no}ewe sa doru~kom u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, student bi trebalo da izdvoji 179 evra, a polazi se 29. decembra. Zainteresovani treba da se prijave u prostorijama ZPU u Novom

Sadu, u @elezni~koj 9, a informacije se mogu dobiti i na telefon 021/ 635 0 673. Aktuelne ponude mogu se pratiti na sajtu zpuns.org.rs i na Fa ce bo ok strani Zpu Novi Sad. Pitali smo nekoliko studenata Novosadskog univerziteta gde }e provesti novogodi{wu no}?

Ma ri ja Sta ni mi ro vi}, apsolventkiwa gra|evinarstva na Fakultetu tehni~kih nauka: - Jo{ uvek ne znam gde }u slaviti Novu godinu, verovatno }u je provesti za radnim stolom, u~e}i. Prijavila sam

dva ispita, koja su mi i preostala, i `elim da kona~no zavr{im fakultet.

Alek san dar Pa vlo vi}, prva godina Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe: - Bi}u s prijateqima i devojkom na privatnoj `urci, a, po{to mi je 1. januara ro|endan, repriza }e biti kod mene. Za januarski rok sam ~uo pri~e da je najte`i, ali me to ne pla{i, jer ko u~i, ne treba da se boji.

Ma ja Ni ko li}, druga godina psihologije na Filozofskom fakultetu: - Nisam sigurna gde }u do~ekati Novu godinu, ali

}e to sigurno biti sa momkom.

Ne volim `urke i velika okupqawa, pa mi privatni skupovi vi{e prijaju. [to se ti~e januarskog roka, nemam posebne rituale pripreme ispita, nisam sujeverna, odnosno kako mi, psiholozi, to ka`emo, nemam mehanizme odbrane, ve} sednem i u~im.

Mar ko \u ki}, prva godina Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe: - Trebalo bi da radim u jednom novosadskom klubu, a, ako ne bude posla, slavi}u s dru{tvom u ku}i jednog prijateqa.

Posle }u pripremati {est ispita i, uprkos pri~ama starijih kolega, ne bojim se januarskog roka, se{}u i nau~i}u sve.

Je le na Pla nin ski, apsolventkiwa na Gra|evinarstvu FTN-a: - Do~eka}u 2012. godinu u ku}noj varijanti s dru{tvom.

Nakon odmora od do~eka, ~eka me u~ewe jer sam prijavila {est ispita, a nadam se da }u minimum dva dati. Januarski rok nije toliko te`ak koliko se pri~a, meni je oktobarski, ipak, te`i.

A. Varga T. Prodanovi}

In di vi du al ne pri pre me za Ro me ma tu ran te Ro ma Edu ca tion Fund (REF), Open So ci ety In sti tu te (OSI) i Udru`ewe romskih studenata iz Novog Sada, u okviru Ro ma He alth Scho lar ship, sprovode pripremu maturanata romske nacionalnosti za upis na medicinske fakultete u Srbiji. Program pripreme podrazumeva individualne pripremne ~asove, iz biologije, hemije i matematike (koja se pola`e na prijemnom za upis na studije farmacije), romskih u~enika koji u teku}oj, 2011/12. {kolskoj

godini poha|aju ~etvrti razred sredwih medicinskih {kola i gimnazija u Srbiji.

Za u~enike Rome kao i za profesore sredwih {kola raspisani su konkursi i objavqene prijave na sajtu Udru`ewa romskih studenata: www.urs.co.rs. Za dodatna pitawa zainteresovani mogu da se obrate Ra do va nu Jo va no vi }u i Mi ro sla vu Ni ko li }u u URSu, na broj telefona 021/ 445 232 ili i-mejlom: of fi ce @urs.co.rs.

V. ^.

STUDENTSKI KONKURS ZA IZGLED BA[TA ISPRED KAFETERIJA „KOSTA KOFI”

Naj bo qem re {e wu 50.000 di na ra MEDICINARI ORGANIZOVALI FESTIVAL „IZAZOVI I ISTINE O HRANI”

Iz pr ve ru ke i o GMO

Na novosadskom Medicinskom fakultetu od 12. do 22. decembra odr`an je festival „Izazovi i istine o hrani„, a ciq mu je bio upoznavawe javnosti s kontroverznim temama o ishrani. U toku prve nedeqe festivala, zainteresovani su imali priliku da ~uju mnogobrojne ~iwenice vezane za ishranu, od {tetnosti proteina `ivotiwskog porekla do upotrebe jeftinih zasla|iva~a u prehrambenoj industriji i wihovog uticaja na zdravqe. Tako|e na radionici sirove hrane nau~ili su kako se hrana mo`e svakodnevno pripremati i bez termi~ke obrade i uverili se da takva hrana uop-

{te nije bezukusna a da je pritom izuzetno laka i zdrava.

Druge nedeqe festivala odr`ane su dve tribine na kojima su u~estvovali renomirani u~esnici iz sveta nauke.

- Prva tribina „Izazovi ishrane 21. veka“ okupila je 70 - 80 posetilaca, uglavnom malo starijih. Bilo je dvadesetak studenata Medicinskog i tridesetak s ostalih fakulteta, a ostalo su bili gra|ani koji su pri~ali svoja iskustva vezana za ishranuka`e predsednik Studentske unije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ni ko la [a ri}.

Publika je mogla da ~uje preporuke za ishranu od lekara raz-

li~itih specijalnosti u ciqu ja~awa prirodnog imuniteta, zdravog `ivota i prevencije bolesti.

Na drugoj tribini, odr`anoj u ~etvrtak, posetioci su imali priliku da saznaju prave informacije o genetskoj modifikaciji od vode}ih istra`iva~a s na{eg podnebqa, a u ciqu razbijawa tabua o genetski modifikovanim organizmima i wihovoj upotrebi, o zdravstvenoj bezbednosti i eventualnim posledicama na celokupnu biosferu.

- Po{to smo imali goste razli~itih stavova i iskustava, tribina je bila veoma uspe{na i trajala je ~ak ~etiri sata - isti~e [ari}.

A. Varga

Organizacioni tim “Delta sport” raspisao je javni studentski konkurs “Izgled ba{ta ispred kafeterija ’Kosta kofi’” za sve studente arhitekture, dizajna, i srodnih oblasti s teritorije Srbije. Na konkursu mogu u~estvovati svi zainteresovani studenti osnovnih i master studija, kao i apsolventi akademija, fakulteta i visokih {kola u Srbiji. Prva nagrada iznosi 50.000 dinara, druga 30.000, a tre}a 20.000, s tim {to su druge dve u vau~erima ove firme. Rok za slawe radova je 31. decembar. Prema zadatku, konkurs je anketni, prezentacioni, prema obliku je jednostepeni, a prema na~inu i predaji rada nije anoniman. Zadatak konkursa je prezentacija sopstvenog predloga izgleda ba{te A1 (59,4 puta 84 centimetra). U obzir dolaze svi studentski projekti u vezi s konkretnom, odnosno postoje}om, lokacijom na teritoriji Srbije. Projekat koji

se prezentuje mo`e biti ra|en povodom nekog ranijeg konkursa, ili drugim povodom, kao i studentski projekat ra|en u okviru univerzitetske nastave na nekom od predmeta. Konkursno re{ewe mo`e da se uradi i na osnovu ve} postoje}ih gabarita ba{te ispred lokala “Kosta kofi Blokovi“, na Novom Beogradu. U prilogu treba da se nalaze i osnove sa svim potrebnim informacijama (preseci, izgledi i sli~no).

Predajom plakata li~no, svaki u~esnik prihvata propozicije ovog konkursa. Konkursni materijal, podloge za predlo`ene lokacije, mogu se podi}i na recepciji direkcije „Delta sporta”, Ulica Milentija Popovi}a 7v, Novi Beograd ili preko sajta www.deltasport.com, na kojem se mogu preuzeti detaqne informacije o konkursu kao i A1 obrazac na kome }e zainteresovani u~esnici predavati svoja re{ewa.

A. J.

KONKURS UNIVERZITETA REGENSBURG

Sti pen di je za stu den te i na u~ ni ke

Konkurs za stipendije za studente i nau~nike Univerziteta Regensburg bi}e otvoren od 15. februara do 15. marta 2012.

Stipendije su namewene za doktorske ili postdiplomske studije na Univerzitetima u Bavarskoj, u akademskoj 2012/13. godini. Pravo da se prijave imaju diplomci iz Bugarske, Hrvatske, ^e{ke, Ma|arske, Poqske, Rumunije, Srbije, Ukrajine i Slova~ke.

Stipendije na godi{wem nivou iznose 8.400 evra, a ispla}uju se u mese~nim ratama (700 evra).

Studenti s decom, ili nezaposlenim partnerom sa najmawe jednim detetom dobijaju 10.320 evra godi{we, odnosno 860 evra mese~no. Prijavni formular mo`e se prona}i na sajtu w ww-cgi.uniregensburg.de /Einrichtungen /Bayhost/jahresstipformular/formular.php, a detaqnije informacije na www.bayhost.de.

A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

reporta@e

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

13

BO @I] NI VA [A R NA GLAV NOM TR GU SEN TE

Beli luk i med da zub ne zaboli o kom Bo `i} nog va {a ra na Glav nom tr gu Sen te et no eki pe iz va ro {i i ata ra su se tru di le da {to auten ti~ ni je do ~a ra ju do li ~an do ma }in ski am bi jent. Pi la se me do va ~a, ku va lo vi no, kr~ kao po sni pa su q i ri bqa ~or ba, spre ma lo ma ko{ te sto i dru ga po sne |a ko ni je bez ko jih je pra zni~ na tr pe za ne za mi sli va.

Fe renc Es Sa bo iz sa la {ar skog na se qa Orom part iz ata ra Gor weg Bre ga pr vo nu di me do va ~om, ko ja se pi je za Bad wi dan pred ru ~ak, kad je ce la po ro di ca na oku pu.

Glav no je lo je po sna pa suq ~or ba su pru ge Mar te. U wi ho vom ti mu „Du{ hu{„ (u slo bod nom pre vo du s

sva ki me sec po je dan, da se vi di ko li ko }e zdra vqe slu `i ti. Ja bu ka se ra se ~e na ono li ko kri {ki ko li ko je ~la no va po ro di ce i uma ~e u med. Sva ko po je de i ~e {aw be log lu ka umo ~en u med, da zub do idu }eg Bad weg da na ne za bo li. Go zba se na sta vqa te stom sa ma kom ta ko |e za sla |e nog me dom, a po tom ple te ni ca ma, bej gli {tru dla ma i dru gim po snim ko la ~i ma.

Is pod sto la su de te li na, sla ma, ku ku ru zo vi na, ku ku ruz u kli pu, zr ne vqe p{e ni ca i dru gih `i ta ri ca. Ze le ni se i bo `i} no `i to za se ja no na Sve tu Lu ci ju, kao sim bol plod no sti i no vog `i vo ta. Svo jim ze le ni lom usred zi me sem {to je ukras u do mo vi ma, slu `i kao bla go slov le ti ne. [to je p{e ni ca gu {}a to }e na red na le ti na bi ti be ri }et ni ja.

Po pre da wu vre men ske pri li ke od Sve te Lu ci je do Bo `i }a po ka zu ju ka ko }e bi ti sle de }e go di ne, a 12 da na pred sta vqa ju me se ce u go di ni.

Pod sto lom je Su pru `ni ci Few sa ro{ i Imre Es Sa bo me sto za ko su, ma |ar skog „De be lo me so”), \u la srp, ~e ki}, ra o nik, se kir ~e i dru ge Ger geq i `e na mu Ibo je za pr `i li alat ki ko jim se do ma }i ni slu `e, a su ri bqu ~or bu. oni iz Orom par ta su, iz prag ma - Po sle po snog pa su qa ili ri - ti~ nih raz glo ga, tu udo mi li i dve bqe ~or be lu pa ju se ora si - ob ja - ov ~i ce igra~ ke ko je su na ba te ri je {wa va Mar ta. - Sva ki ~lan po ro - i ble ja le. Po sle bo `i} nih pra di ce tre ba da raz bi je 12 ko ma da, za zni ka ze le na p{e ni ca se da je pti -

tri de ci me da. Naj bo qa je od do ma }e vo} ne ra ki je i ba gre mo vog me da - ot kri va @o fi ja. @i ri ko jim je ru ko vo dio Imre Es Sa bo, ve li ki en tu zi ja sta za ku li nar ske i et no fe {te ovog kra ja,

T

Va le ri ja [o mo |i

ca ma, a i ono {to se na |e is pod sto la ne ba ca se, ve} da je do ma }im `i vo ti wa ma da bu du na pred ni ja.

Fe renc ni je mo rao da bri ne da }e na zeb sti, jer je obuo dr ve ne klom pe.

- Sta re su sko ro po la ve ka. Na sle dio sam ih od oca Pe te ra, do bro me slu `e, sa mo ih obu vam ret ko.

Ne znam ko ih je pra vio, ali da nas ih vi {e ni ko ne iz ra |u je. U wih se sta vi sla me i uz vu ne ne ~a ra pe ne ma zi me. @o fi ja i Sti pan Bog dan iz Sen te svo je bo `i} no dvo ri {te ogra di li su tr skom. Ukra si su pri rod nih ma te ri ja la. Et no log Grad skog mu ze ja Sen te An ge{ Na| Abo wi uve ra va da je sve kao ne kad, kad su se pri ka zi va ni Ver te pi. Po oce ni `i ri ja @o fi ja je sku va la naj u ku sni ji po sni pa suq, ali je pri pre ma la i pra zni~ nu me do va ~u.

- Re cept je jed no sta van. Med se za gre je, si pa u pa lin ku i do bro mu} ka, da se sve sje di ni. Ot pri li ke na za li tru me do va ~e tre ba oko

PRE^ANSKA LEKSIKA

Ke re fe ke ili ka ko se vla da ju luc pr de

Z

a sve je kriva ova {iroka, crna i ravna zemqa. Ona nas je nau~ila da se sve mo`e predvideti i spremno do~ekati, samo ako ho}e{ da gleda{ i vidi{ {ta te ~eka. Da “prepozna{” probleme, kako to sad svaki govornik ka`e. Zato mi ni ne volemo kerefeke, izvoqevawe i izmotavawe. Ima da se vlada{ kao treba: zglavno i bez besnih glisti. Postojano kao zemqa.

Dobro, ojadi nas i ona. Su{om, povodwem, korovom, nerodicom – ali to najavi. Il’ `arkim suncem, il’ crnim oblakom, a nijedan korov nije narastao za no}, ve} jer je motika zar|ala.

Dakle, kerefeke nisu dobrodo{le. Naro~ito u na{oj ku}i. U kom{iluku jo{ i mo`e. Nekad su be-

Ste van Alek si}, „Ve se li Ba na }a ni”

}ari ba{ zgodni ako naprave neki kalambur, dignu kola na vrh kamare slame dok doma}in spava (a {to se tako zdravo opijo?), izvade ~ivije pa se fijaker strovali u jendek, ve`u kerama {erpu o rep, pokradu lubenice ili ~ak i {unke, ali je i to sme{no nakratko, dok ne do|e skroz blizu. Pravi qudi mrze kerefeke. A ko bi ih pametan i voleo?! Kad se neko kezi, mlatara rukama ili plazi drugima, {ta je nego lud! Ne budi mu drug, zato.

Ako je to neko derle, s kime i ina~e ne bi ni pivo popio, ni oraj mu iz ruke uzeo, onda je lako. Okrene{ mu le|a ako je ja~i, pravi{ se da ga na vidi{.

Zamane{ metlom ili kukom ako je slabiji a naaj~i{ kere na wega ako se mota kod tarabe.

Ne vaqa ako je neko va`an, bogat, neka vlast ~ak i opasna, a voli da se kerebe~i. Ne ka`e nikad ni{ta jasno, ne mora ba{ glasno, nego ako lo-

mata rukama, glumata, obilazi oko teme kao oko vrele supe – te{ko }e na ne{to dobro izi}i. Ili ne}e da ka`e {ta se zbilo, ne sme, ili ~eka da se ti u ne~em oda{ pa da te privari. A {ta drugo mo`e da ima na umu onaj ko izvodi kerefeke?! Od wih nikakve koristi. Osim {to }e svi videti da je luckast (ako je neko na{) ili }e nas uvaliti u nevoqu ako je tu|in.

Najgore je kad kerefeke izvodi Mamina ili Babina miqenica, a oni to ne vide. Jo{ i u`ivaju dok se lucprda presami}ava i tra`i preko ’leba poga~e. A niko ne sme da im ka`e da joj udare deset po turu, }u{e je po u{ima i dovedu pameti.

Da i sami uvide da svi {to im govore “Iju, ba{ je slatka ova va{a!” – isto izvode kerefeke. Skoro je tako i kad Babin jedinac, pa jo{ iro{, tera kera ili baca novce na `enske. Ali tu neko ima bar neke koristi. Tambura{i, birta{i i te `enske.

Uz to, nije lako pregurati ni mamurluk. Makar ga od wega zabole glava, ako ne le|a. Ona }e tek kad bude opet na wivi da izvadi {tetu. Prazan {lajpik je najboqa preventiva za takve kerefeke. Za uspija~e i ka}iperke, a jo{ i talentovane, lek je te`e na}i.

Kerefeke ne moraju biti samo falinke pri vladawu u dru{tvu. Mogu biti i stvari. Beskorisne andromoqe {to ih gomilaju (obi~no) `enske, napune wima prvo sve kredence i {ifowere, posle i svako ~ikme`e pa ne mo`e{ na}i ni{ta korisno, {to ti ba{ treba. A te kerefeke i ko{taju.

Mogu kerefeke biti i internacionalno opasne. Bio Lala jo{ kao student sa Sosom, na nekom studijskom, dosta dugom, boravku u Americi, pa su tamo, onako dru{tveni, stekli i dosta prijateqa. Jedared Lala upita svog novog drugara, Afroamerikanca (bio je i crn) je li l’ to istina da su oni zdravo nadareni i zato ih `enske posebno cene.

“Ta mani se, prika, praznih pri~a„, kazao mu je ovaj. „Svi su qudi jednaki, pa i mu{karci. Mo`da neko ima posebnu tehniku. Zna{, radi one stvari laganije, pa onda ona misli da je to ne{to duga~ko”. Utuvio to Lala i probao sa Sosom. Ali boqe da nije. Usred radwe, ona ga prekide: „Ta, Lalo, mani se tih crna~kih kerefeka, dr`i se svog stila!”

Zato i oni {to su odavno prestali da se mole Bogu, ponekad uzdahnu: I sa~uvaj nas od svih kerefeka!

Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

Eki pa „Du{ hu{” iz Gor weg Bre ga

@o fi ja Bog dan

pri zna we je za naj u ku sni ju pra zni~ nu ri bqu ~or bu do de lio go stu iz brat skog ma |ar skog gra da Hod me zer va {ar he ja La slu Bi a ~i ju (spra vio i po bed ni~ ko ku va no vi no), a naj bo qu me do va ~u i bo `i} nu tr pe zu No e mi Ge re i Ako{ [ar va ri iz Sen te. Ju li ja na i I{tvan Few sa ro {i iz Sen te ure di li su naj lep {e bo `i} no dvo ri {te, ogra div {i ga pru }em od di vqeg ba grem ca i ukra si li zim ze le nom.

- Usko ro }e bi ti zlat na svad ba, sko ro smo po la ve ka u bra ku i ka ko za jed no sla vi mo Bo `i} - sa zna je mo od I{tva na, ko ji bo qe od su pru ge

Ju li ja ne zbo ri srp ski, ali je woj pri pa da ve }i deo za slu ga za tr pe zu i ru ko tvo ri ne. - Za Bo `i} ula zna ka pi ja nam je uvek oki }e na ze le ni lom i sko ro uvek smo svi sku pa sa po ro di ca ma }er ke Etel ke i si na I{tva na. Ra du je mo se {to ima mo pe to ro unu ~a di, dvo je na {ko li u Ma |ar skoj, tro je u Su bo ti ci. Su pru ga i ja smo pen zi o ne ri, ima mo i ma lo ze mqe ko ju ra di mo, ta kvo je vre me da mo ra mo is po ma ga ti po tom stvo. [a tru su ra za pe li baj ke ri iz Mo to klu ba „Zin ta rev”, pa su pa suq slu `i li za sim bo li~ nih 50 di na ra, a pri hod na me ni li u od bro tvor ne svr he. Udru `e we „Ro ze ta” po bri nu lo se da bu de do voq no ru ko tvo ri na za da ri va we i ukra -

{a va we pra zni~ nih jel ki, a iz po sla sti ~ar ske po nu de, uz ve} tra di ci o nal ne sa lon ke, Mi ku la {e, De da Mra zo ve ili Bo `i} Ba te iz li ve ne od ~o ko la de i dru ge {e }er le me, no vi hit lan si ra la je po sla sti ~ar ni ca „Se le{„. Na sme ja na pro da va ~i ca Va le ri ja [o mo |i ve li da me de ni ko la ~i }i slo `e ni sa fi lom od be lan ce ta u ob li ku jel ke, u ce lo fan skom pa ko va wu sta ju 150 di na ra.

- Pr vi put uo~i ovog Bo `i }a za pro bu je na pra vqe no 30 ko ma da, a sad je naj tra `e ni je kao ukras i za po klon, a i ni je sku po. Ali ka ko se de ci naj vi {e ku pu ju li za li ce za kqu ~u je mo da su nov ~a ni ci uta wi li - ve li Va le ri ja.

Mi lo rad Mi tro vi}

Smr di u cen tru Be ~e ja a da su be ~ej ski gra |e vi na ra kre nu li da ra{ ~i {a va ju te ren ra di zi da wa re pli ke do ma svo jih zna me ni tih su gra |a na, bra }e Tan (Mor je ro |en 1828. i ka sni je po -

K

stao po zna ti sli kar, a osam go di na mla |i Ka roq bio jeugled ni he mi ~ar i je dan od osni va ~a Ma |ar ske aka de mi je na u ka), ot kri li su go mi lu neo ~e ki va nih „an ti kvi te ta”. U dvo ri {tu je ot kri ve na i po tom uklo we na ogrom na de po ni ja sme }a. I bez pre ci znog ar he o lo {ke di jag no ze bi lo je la ko usta no vi ti da je pri qe `no naj sta ja la to kom vi {e de ce ni ja.

- Ima tu sta rog |u bre ta, ali i sa svim no vog gra |e vin skog {u ta. Ni je nam sa mo ja sno ka ko je

on sti gao u dvo ri {te ku }e, do ko je go to vo da ne ma ni ka kvog kol skog pri la za - ~u di lo su se rad ni ci.

Ma da se de po ni ja {i ri la tik uz Dom zdra vqa i u stro gom je cen tru va ro {i, go di na ma o~i gled no ni ko me od nad le `nih ni je sme ta la.

Za o~e ki va ti je da po sao na sta ve ve} po broj nim su sed nim na pu {te nim ku }a ma. Je dva sto ti nak me ta ra da qe, uz biv {u Jod nu ba wu ko ju je 1906. iz gra dio Ka roq [o{ a sa da je tu se di {te Slu `be za fi zi kal nu me di ci nu i re ha bi li ta ci ju, ta ko |e je vre me {no |u bri {te. Zda we je po ~et kom mi nu log ve ka ko ri {}e na kao sta ci o nar, ali su se po sled wih dva de se tak go di na u woj raz ba {ka ri li lo kal ni bes ku} -

ni ci. Kraj ovog ru gla i ne sno snog smra da, ko je je uz sam kom pleks otvo re nih ba ze na SC „Mla dost„, sva kog le ta mo ra da pro |u hi qa de ku pa ~a kad idu da se ras hla |u ju. Da je pa me ti bi lo bi do voq no sa iz vo |a ~em ra do va na grun tu Ta no vih se do go vo ri ti da pre se le ma {i ne i qu di. To je sa mo par da na ra da i ne ve li ki tro {ak. Ti me bi se uklo ni lo ru glo, otvo rio vi dik ka kom plek su ba ze na od cen tral nog tr ga i stvo ri la mo gu} nost ure |e wa par ka, ka kav je sa da is pred biv {e Jod ne ba we.

Po go to vu {to Be ~ej per fe ri ra da is ko ri sti ge o ter mal ne vo de i po sta ne {e sto voj vo |an sko baw sko le ~i li {te, a ma |ar ska kom pa ni ja „Akva pro fit” je voq na da ulo `i 30 mi li o na evra.

V. Jan kov

BE @E I OD LI KA [I IZ SOM BO RA: Na kon pr vih re zul ta ta po pi sa u Som bo ru se upa li lo „cr ve no sve tlo“ za uz bu nu, jer je za 11 go di na broj sta nov ni ka gra da i gra vi ti ra ju }ih mu se la opao za ~ak 10.000, da kle fan ta sti~ nih de set od sto po pu la ci je. U eko no mi ji i lo {im xa da ma na la `e ni su raz lo zi za „be `a ni ju“ u ve }e cen tre, ali je ne dav na sve ~a nost u no vo sad skoj Ba no vi ni da la no vu pre spek ti vu na osi pa we som bor skog `i vqa.

Na i me, kad je po kri te ri ju mi ma uspe ha na re pu bli~ kim i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} uru ~i vao na gra de naj bo qim osnov ci ma i sred wo {kol ci ma, Som bor ce je mno go za bo le lo {to me |u ovom pa met nom de com ni je bi lo ni kog iz wi ho ve ko lev ke no vo ve ke srp ske pi sme no sti. Isti ne, me |u la u re a ti ma bi lo je ne ko li ko |a ka ni `e i sred we mu zi~ ke „Pe tar Ko wo vi}“, ali sli~ nih {ko la u Voj vo di ni je ko li ko i pr sta jed ne ru ke. Za to vre me pro sve ta ri ma Som bo ru je naj ve }i pro blem do go vor oko {traj ka zbog ne is pla }e nih ju bi lar nih na gra da. Na gra da!? Za {ta?

M. Mi qe no vi}

ponedeqak26.decembar2011.

NESRE]A NA ULAZU U KLENAK, KOD RUME

Dvoje mrtvih na pru`nom prelazu Na sredwem ulazu u selo Klenak, u op{tini Ruma, u subotu ne{to pre 17 ~asova dogodila se te{ka saobra}ajna nezgoda u kojoj su poginuli Svetko Santra~ (1949) i Mileva Jovani} (1953) iz [apca. Nezgoda se dogodila kada je u automobil marke „ford fiesta„, dok je prelazio prugu na kojoj nema rampe, udario teretni voz. Santa~ je bio na mestu voza~a, a Mileva na mestu suvoza~a i oboje su ostali mrtvi na licu mesta.

Teretni voz se kretao u pravcu [abac – Ruma i uspeo je da se zaustavi tek nakon stotinak metara nakon kontakta. Me{tani, koji su se zatekli na licu mesta u trenutku udesa, a koji su `eleli da ostanu anonimni, tvrde da se automobil s nesre}nim qudima ugasio na pru`nom prelazu. Do zakqu~ewa ovog broja nije bilo zvani~nog izve{taja policije.

J. A.

crna hronika

dnevnik

c m y

14

MINISTAR IVICA DA^I] O AFERI OKO ZLOUPOTREBE U NABAVCI VAKCINA PRE DVE GODINE

Tu`ilac nije vr{io pritisak na policiju Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je da nije potvrdio da je specijalni tu`ilac za organizovani kriminal vr{io pritisak na policiju u vezi s aferom oko zloupotreba prilikom nabavke vakcina protiv gripa 2009. godine.

- Neistina je da sam potvrdio da je specijalni tu`ilac vr{io pritisak na policiju. Rekao sam da je mi je direktor policije dostavio bele{ku za koju sam pre nekoliko dana rekao da je nemam - rekao je Da~i}, a prenosi Tanjug. Prema wegovim re~ima, direktor je tu bele{ku dostavio i drugim institucijama, kao i tu`ila{tvu.

Ukoliko neko, kako je rekao, ima informaciju da se na nekog iz MUP-a vr{io bilo kakav pritisak mo`e mu se slobodno obrati, jer je wegov zadatak, kao

ministra, da ga u tom slu~aju za{titi.

Da~i} je napomenuo da svakoga dana tu`ila{tvo komunicira s policijom vi{e od 20 puta i da ga o sadr`aju svih razgovora ne obave{tavaju, a da je bilo

politi~kih pritisaka, uveren je, da bi ga obavestili. Da~i} je podsetio da se Srbija opredelila za tu`ila~ku istragu u kojoj policija ne u~estvuje, a koja }e se primewivati od slede}e godine.

Ministar je rekao da ne zna da li je neko izba~en sa spiska osumwi~enih i da on nije taj koji mo`e to da ka`e, ve} da, ukoliko bi ta informacija bila ta~na, tu`ila{tvo treba da sagleda da li ima dovoqno dokaza za sud.

- Tu`ila{tvo, odnosno tu`ilac ima tu nadele`nost - jasan je Da~i}. On je ukazao da je po „izbijawu” afere rekao da }e posle hap{ewa prvih troje osumwi~enih uslediti i druga hap{ewa i da istraga traje. Tu istragu istakao je ministar, vode tu`ila{tvo i slu`ba za borbu protiv organizovanih kriminala.

Pojedini mediji preneli su da je Da~i} potvrdio da je tu`ila{tvo za organizovani kriminal tra`ilo od policije da prepravi spisak osumwi~enih u aferi oko zloupotrebe vakcina.

BUDU]I BRANIOCI ]E DOGODINE IMATI DODATNU OBAVEZU Op {ta bol ni ca u Po `a rev cu

POLICIJA UHAPSILA ^OVEKA IZ PO@AREVA^KOG SELA BATOVAC

Osumwi~en da je no`em ubio sina

Po`areva~ka policija li{ila je slobode i privela istra`nom sudiji De ja na S. (1971) iz Batovca, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistvo, usmrtiv{i no`em svog sina.

On je osumwi~en da je preksino} oko 21.50 ~asova, u porodi~oj ku}i u selu Batovac, nakon sva|e, pod dejstvom alokohola od 1,04 promila, kuhiwskim no`em ubo u grudni ko{ u predelu srca, svog sina Vojkana S. (16),

saop{tila je Policijska uprava u Po`arevcu.

Kom{ije su zajedno s osumwi~enim i de~akovom majkom prevezli povre|enog de~aka u po`areva~ku bolnicu gde je nakon poku{ane reanimacije konstatovana smrt. Policija je neposredno nakon toga Dejana S. prona{la u blizini po`areva~ke bolnice, uhapsila ga i uz krivi~nu prijavu predala istra`nom sudiji Vi{eg suda u Po`arevcu.

(Tanjug)

VRBA[ANIN PREDRAG MOLNAR GUMA NA\EN MRTAV UBRZO PO[TO JE UHVA]EN U ZEMQI LALA

Presudio sebi u holandskom zatvoru

Predrag Molnar Guma (40) iz Vrbasa preminuo je u policijskoj stanici u Amsterdamu samo dan ili dva nakon {to ga je policija privela zbog ilegalnog boravka u ovoj zemqi. Prema zvani~nim informacijama holandske policije, Molnar se ubio u zatvoru, mada wegovi prijateqi sumwaju u ovu verziju doga|aja jer, kako isti~u, on nije bio sklon suicidu, niti je imao razloga da digne ruku na sebe.

Molnar je u Holandiju oti{ao 2006. godine kada ga je sada ve} biv{i Okru`ni sud u Novom Sadu osudio na dve i po godine zatvora zbog uzgajawa marihuane u porodi~noj ku}i u Kucuri. Zajedno s Predragom, na dve godine zatvora je osu|en i wegov otac Slavko koji je, u me|uvremenu, preminuo u zatvoru od posledica izliva krvi na mozak.

Prijateqi Predraga Molnara tvrde da on nije bio kriminalac, da je bio veoma dobra osoba i da je skromno `iveo i wegovu smrt smatraju velikom tragedijom. Tako|e, oni isti~u da se ni tokom boravka u Holandiji nije

bavio kriminalnim radwama, ali da je boravio u toj zemqi bez papira.

Ina~e, Molnar je, ka`u wegovi poznanici, planirao da se za

Budu}i advokati u Srbiji od maja idu}e godine mora}e, pored pravosudnog, da polo`e i advokatski ispit kako bi stekli profesionalno zvawe (advokata) i bili primqeni u Komoru, dok }e sertifikate stru~waka za pojedine grane prava sticati na Advokatskoj akademiji. Odredbe Zakona o advokaturi, koje reguli{u advokatski ispit i konstituisawe Akademije, stupaju na snagu 17. maja 2012. godine.

Stru~ni ispit za advokaturu ne}e morati da pola`u oni koji do tog roka podnesu zahtev za prijem u advokatsku komoru.

Prema re~ima predsednika advokatske komore Srbije Dra go qu ba \or |e vi }a, za razliku od obaveznog advokatskog ispita, poha|awe Akademije za sad }e biti dobrovoqno i ima}e za ciq stalno stru~no usavr{avawe pripadnika profesije.

Novi Statut Advokatske komore Srbije stupio je na snagu 24. novembra, Pravilnik za advokatski ispit bi}e pripremqen do kraja februara, dok }e propisi za Akademiju biti gotovi do aprila idu}e godine, izjavio je \or|evi} Tanjugu.

- Svi koji `ele da se bave advokaturom posle polo`enog pravosudnog ispita mora}e da pola`u advokatski ispit - ukazao je predsednik AKS i jedan od tvoraca novog Zakona. - Sta-

Dra go qub \or |e vi}

tutom AKS propisano je da }e se advokatski ispiti polagati pred lokalnim komorama.

On je istakao da poha|awe Advokatske akademije nije obavezno, ali da je wena svrha „permanentna edukacija advokata”,

kao i da }e advokati dobijati sertifikate da su specijalisti za odre|ene grane prava. Osim toga, Akademija }e se baviti izdava~kom delatno{}u, a organizova}e i pripreme za advokatski ispit i drugo, rekao je \or|evi}.

Advokatski ispit, posle zavr{enog Pravnog fakulteta i polo`enog pravosudnog ispita, bi}e uslov za upis u imenik advokata, propisano je Zakonom. Taj ispit se sastoji od provere poznavawa doma}ih i me|unarodih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu i kodeks profesionalne etike advokata.

Uslovi za obavqawe advokature su diploma pravnog fakuleteta, polo`en pravosudni i advokatski ispit, nepostojawe radnog odnosa i druge samostalne delatnosti, neosu|ivanost za krivi~no delo, dostojnost i obezbe|en radni prostor.

Za one koji iz pravosu|a budu `eleli da pre|u u advokaturu, uslov za bavqewe tom profesijom je da pro|e najmawe dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organu uprave. Advokatska komora po slobodnoj oceni odlu~uje o ispuwenosti uslova koji se odnose na dostojnost za bavqewe advokaturom.

Zakon defini{e povrede du`nosti i ugleda advokature, disciplinske mere i disciplinski postupak, kao i razloge za prestanak prava na bavqewe advokaturom. Obaveza je advokata da pravnu pomo} pru`a stru~no i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom profesionalne etike advokata. Wihova je obaveza da ~uvaju advokatsku tajnu i ugled advokature.

Zakon precizno utvr|uje slu~ajeve u kojima je advokat du`an da odbije pru`awe pravne pomo}i, uglavnom zbog sukoba interesa.

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu tro{kova za svoj rad u skladu s advokatskom tarifom koju donosi Advokatska komora Srbije.

ZBOG PRIGOVORA NE(RE)IZABRANIH SUDIJA

VSS pod lupom Evrope Pre drag Mol nar Gu ma

nekoliko meseci vrati u Srbiju kada je trebalo da zastari pravosna`na pesuda. Iza wega su ostale supruga i }erka.

M. K.

SARADWA SRBIJE I CRNE GORE

Me|usobna izru~ewa osumwi~enih Crnogorska policija izru~ila je srpskim kolegama dr`avqanina Srbije Ni ko lu Ka hri ma na (20), koga je potra`ivao Interpol Beograd zbog {verca droge i su|ewa za poku{aj ubistva, saop{tila je Uprva policije.

Uprava policije je navela da je Kahriman osu|en presudom Okru`nog suda u Beogradu zbog krivi~nog dela krijum~arewa narkotika, a potra`ivan je i radi dovr{ewa krivi~nog postupka koji se protiv wega vodi pred

Advokati od 17. maja pola`u i stru~ni ispit

Vi{im sudom u Beogradu zbog poku{aju ubistva.

Crnogorska policija je saop{tila da je iz Beograda u Crnu Goru istovremeno izru~en dr`avqanin Srbije Kri sti jan Gon di (34), radi vo|ewa krivi~nog postupka pred Vi{im sudom u Podgorici zbog te{kog ubistva. Gondi je osumwi~en da je 2005. godine, zajedno s R. S, na svirep na~in u Budvi ubio nema~kog dr`avqanina Klausa Doj~landera.

(Tanjug)

Da je Evropa zainteresovana za de{avawa povodom op{teg izbora sudija u Srbiji 2009. godine kad odlukama prvog sastava Visokog saveta sudstva (VSS) nije (re)izabrano 837 dotada{wih sudija, te da pomno prati postupak preispitivawa tih odluka pred stalnim sastavom VSS-a pokrenut u junu o godine, potvr|uje i dopis koji je jedna va`na evropska adresa namenila pojedinim visokim funkcionerima u pravosu|u, saznaje „Dnevnik“ iz pouzdanog izvora bliskog Briselu.

U dopisu datiranom na 13. decembar se podse}a na izvesnu prepisku iz juna i jula ove godine kada su, kako se navodi, postavqena neka pitawa na koja dosad nema odgovora Kqu~ni navod u dopisu je konstaticija da VSS, koji po slovu zakona broji jedanaest ~lanova, sada ima problem s kvormom za odlu~ivawe o prigovorima nereizabranih sudija , budu}i da su od {est ~lanova u VSS-a iz reda sudija, ostala samo ~etiri, iz razli~itih razloga u posledwa tri meseca.

Povodom ocene da posle upra`wenih mesta dva ~lana VSS sada nema kvorum za postupawe u procesu „revizije reizbora“, is-

ti~e se da je „matemati~ki ne- je trebalo da se prekine u ovoj mogu}e da VSS donosi odluke fazi iz razloga da bi se izbegli koje ne ukqu~uju ~lanove iz o~igledni problemi legalnosti prethodnog sastava VSS-a koji i validnosti odluka VSS-a dok su imali udeo u dono{ewu odluka o reizboru sudija decembra 2009“.

Odmah zatim se podse}a da je u skladu s principima donetim tokom priprema za „proces revizije reizbora“, koji je po~eo u junu, eksplicitno u vi{e navrata nagla{eno da iz glasawa u tom postupku treba da se povuku oni ~lanovi VSS-a koji su bili i u prvom sazivu tog tela i u~estvovali u odlu~ivawu o reizboru sudija 2009. godine: troje po funkcijiministarka pravde, Se di {te Vi so kog sa ve ta sud stva predsednica Vrhovnog kasacionog suda i pred- se ne donesu odre|ene korektivsednik Odbora za pravosu|e Na- ne mere“, navodi se u dopisu. rodne skup{tine, te ~lan iz rePored toga se u vezi s postupda advokature. kom „revizije reizbora“ , ukazu„Sve ovo imlicira, po na{em je da su „posmatra~i EU izrazimi{qewu, da bi proces revizi- li zabrinutost u puno po{tova-

we usvojenih smernica, a posebno zbog toga {to nije omogu}en pristup posmatra~a ve}awima VSS-a“.

„Tako|e, pouzdanost statistike i na~in na koji je kori{}ena je ponekad osporavana. Od naro~itog zna~aja je da se obezbedi puna transparentnost procesa“.

J. J.

crna hronika

dnevnik ZBOG OPTU@BE ZA NASILNI^KO PONA[AWE

Ce ca da nas opet u Pa la ti prav de Su|ewe folk peva~ici Sve Olarevi} je protiv Ra`natotla ni Ra `na to vi} Ce ci i wevi}eve i Ocokoqi}a podneo pa nom zetu Pre dra gu Oco ko qi }u, povukao krivi~nu prijavu zbog zbog optu`bi za nasilni~ko ponapada, ali je tu`ila{tvo ipak na{awe prema direktoru FK odlu~ilo da goni folk peva~i„Mladi proleter” Alek san dru cu i wenog zeta.

Ola re vi }u 2007. godine, trebaRa`natovi}eva slu`i kaznu lo bi da iz tre}eg poku{aja po~od godinu dana ku}nog zatvora ne danas u Prvom osnovnom sudu. na koju je osu|ena zbog protivPrethodno su|ewe je 24. nopravnog prisvajawa dela novca vembra odlo`eno na molbu Ocood transfera fudbalera FK koqi}a, kome je tek tog dana „Obili}„ u inostrane klubove uru~ena optu`nica, dok je prvi termin za po~etak su|ewa propao u julu, jer ni peva~ica ni wen zet nisu bili uredno pozvani. Ra`natovi}eva na su|ewe dolazi iz ku}nog zatvora, gde slu`i kaznu od godinu dana koja joj isti~e u februaru.

Optu`nim predlogom Prvog osnovnog javnog tu`ila{tva, folk peva~ici i Ocokoqi}u se na teret stavqa da su 18. juna 2007. godine, ispred upravne zgrade FK „Mladi proleter”, grubo vre|ali, a potom i naneli lake telesne povrede Olarevi}u, direktoru kluba.

Prema navodima optu`nog predloga, Ra`natovi}eva i wen zet su tog dana do{li do upravne Sve tla na Ra `na to vi} Ce ca zgrade FK „Mladi proleter” i pozvali Olarevi}a dok je bila predsednik tog kluda iza|e, a kada je on to uradio, ba 2000. godine. Preko elekfolk peva~ica je po~ela da ga tronske narukvice, koju ima na vre|a, oslovqavaju}i ga pogrdnozi, pripadnici Uprave za iznim imenima. Posle verbalnog vr{ewe krivi~nih sankcija, vrnapada Ra`natovi}eve, Ocoko{e kontrolu da li Ra`natoviqi} je fizi~ki nasrnuo na di}eva po{tuje zabranu narektora „Mladog proletera”, pu{tswa ku}e elektronskim moudariv{i ga pesnicom u desnu nitoringom. stranu lica.

(Tanjug)

PROCES OPTU@ENIMA ZA [VERC KOKAINA IZ JU@NE AMERIKE

[a ri }e va gru pa su tra u su du Su|ewe optu`enima za {verc vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu na ~elu s odbeglim Dar kom [a ri }em nastavqa se izvo|ewem dokaza u utorak 27. decembra u Specijalnom sudu u Beogradu.

Krijum~arewe je spre~eno 15. oktobra 2009. zajedni~kom akcijom tajnih slu`bi ameri~ke Agencije za borbu protiv narkotika, srpske Bezbednosno-informativne agencije i policije Urugvaja, u ~ijoj je luci na brodu otkrivena po{iqka sa drogom.

Intervencijom urugvajske policije u luci Rio Santa Lucia, Santjago Vaskez, u blizini glavnog grada Montevidea, zapleweno 2.174 kilograma i 682 grama kokaina ~isto}e od 74 do 97 procenata i uhap{en hrvatski dr`avqanin Ana sta zi je Mar tin ~i}, vlasnik jahte, s koje je trebalo da na prekookeanski brod „Pigros” bude preba~ena droga.

Pored ove, u optu`nici je opisana i zaplena oko 235 kilo-

grama kokaina od pripadnika [ari}eve grupe u italijanskom gradu Tireniji 19. januara 2009. godine, kada su uhap{ena tri pripadnika, protiv kojih se vodi postupak u Italiji, dok su ostali tada uspeli da pobegnu.

Protiv ostalih osumwi~enih za

pripadni{tvo grupi postupak je razdvojen i jo{ je u fazi istrage, a vi{e osoba je pod istragom u Argentini.

Darko [ari}, Go ran So ko vi} i jo{ petorica optu`enih su u bekstvu pa im se sudi u odsustvu.

Ostali optu`eni, koji su na optu`eni~koj klupi, wih ukupno 11, negirali su krivicu i svoje u~e{}ee u {vercu preko dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu.

Svi optu`eni, tako|e, su negirali poznanstvo sa [ari}em, osim wegovog brata od tetke, tre}eoptu`enog @eq ka Vu ja no vi }a.

U Crnoj Gori sudi se [ari}evom mla|em bratu Du {ku zbog optu`bi za trgovinu drogom.

(Tanjug)

ponedeqak26.decembar2011.

15

U OKVIRU ISTRAGE O LI[EWU @IVOTA ALEKSANDRA DAMWANOVI]A U SUBOTU U NOVOM SADU, POLICIJA UHAPSILA MARIJANU R.

Tak si sta ubi jen u sta nu za pro sti tu ci ju?

Novosadska policija uhapsila je dvadeset{estogodi{wu Ma ri ja nu R. iz Novog Sada i odredila joj zadr`avawe zbog sumwe da je posredovala u prostituciji, saznaje Novosadska televizija. U stanu, u kojem je `ivela kao podstanar, u Ulici Polgar Andra{a 12 na Telepu u Novom Sadu, prekju~e ujutru na|eno je be`ivotno telo biv{eg policajca, taksiste Aleksandra Damwanovi}a, rodom iz Nadaqa kod Srbobrana.

Marijana R. tereti se da je, pod la`nom reklamom pru`awa usluga masa`e, zapravo posredovala u prostituciji. I daqe se ispituje wena eventualna ume{anost u ubistvo Damwanovi}a.

Policija traga za Geb har tom Ka vi nom He i kom iz Hamburga, Po li ci ja tra ga za osum wi ~e nim koji, kako saop{tava Policij- Geb har tom Ka vi nom He i kom Zgra da u ko joj je ubi jen Da mwa no vi} Fo to: F. Ba ki} ska uprava u Novom Sadu, ima prebivali{te u Kraqevu, koji se u Nema~ubistva Jetona @drala, navodnog narkobomerije u protekla dva dana pretresli su koj profesionalno bavio boksom, osumwisa u Nema~koj. Gebhart je u me|uvremenu nekoliko lokacija u Novom Sadu, al glav~enim da je na brutalan na~in, na smrt pre- dobio srpsko dr`avqanstvo i treba da mu ni osumwi~eni i daqe je u bekstvu. bio Damwanovi}a. se, zbog poku{aja ubistva u Nema~koj, sudi Policijska uprava u Novom Sadu poziOsumwi~eni je pre ~etiri godine u u na{oj zemqi. U Novom Sadu je bio in- va sve gra|ane, koji imaju bilo kakvu inspektakularnoj akciji na autoputu Beostruktor u nekoliko klubova, a radio je i formaciju o kretawu i boravi{tu osumgrad - Novi Sad, kod naplatne rampe u Stakao izbaciva~ u nekim lokalima. wi~enog Heika, da se jave policiji na broj roj Pazovi uhap{en po crvenoj me|unarodInspektori kriminalisti~ke policije telefona 064 8924055.. noj poternici Interpola, zbog poku{aja i pripadnici novosadskog Odreda `andarE. D.

„DNEVNIKOVA” TEMA

RAZBOJNICIMA NAJMILIJE RADWE BEZ KAMERA

U pqa~ ku pred za tva ra we pro dav ni ca Ako u Novom Sadu pro|e dan bez pqa~ke, onda sutra budu dve, pa na kraju godine statistika pokazuje da se u proseku zabele`i ne{to vi{e od jednog razbojni{tva dnevno. Tako|e, u policiji sazanajemo, da se u glavnom gradu Vojvodine evidentira oko devedeset odsto svih razbojni{tava po~iwenih u Ju`noba~kom okrugu.

O ovome govore doga|aji koje smo bele`ili protekle sedmice. U toku no}i prethodnog vikenda izvr{ena je serija od sedam pqa~ki po novosadskim radwama na razli~itim lokacijama. Prethodnog dan nijedna.

Pro{le srede li{en je slobode sedamnaestogodi{wi Novosa|anin zbog vi{e razbojni{tava. On se tereti da je prebio sau~esnika posle pqa~ke da bi preuzeo delo na sebe i koji se do sada tereti za 47 krivi~nih dela, uglavnom imovinskih s elementima nasiqa. Dva dana kasnije je opqa~kana mewa~nica u @elezni~koj ulici, centru grada Novosa|anin Da niel [.

(1986) li{en je slobode i zadr`an do saslu{awa kod istra`nog sudije pod sumwom da je u petak po~inio krivi~no delo poku{aja razbojni{tva, tako {to je u Balzakovoj ulici na trotoaru fizi~ki napao prola-

op{tewu novosadske Policijske uprave.

Vi{e nije retkost ni da se la`no prijavquju ova krvi~na dela ne bi li qudi re{ili svoje nov~ane pote{ko}e predstavqaju}i sebe kao `rtve, fingiraju}i pqa~ku. Pa kad se govori o razbojni{tvima spomiwu se neretko i krivi~ne prijave za la`no prijavqivawe.

- Razbojni{tvo je najjednostavniji i najbr`i na~in da prestupnici do|u do ke{a. Ne treba posebno ume}e. Razbojnici ne znaju, na primer, da ukradu automobil, da bi to radili treba im i alat, morali bi da prona|u kupca, ne znaju da obiju stan ili da obiju u banku, a ovo im se ~ini vrlo jednostavno.

Imaju ose}aj da im ne treba ni{ta sem no`a ili pi{toqa mo`da i replike kao i da uliju strah. Me|u wima je velik broj narkomana, kojima su ova zlodela jedini na~in da bi obezbedili novac za drogu. Nekad radimo na rasvetqavawu dela, odnosno prikupqawu dokaza, vi{e dana, meseci, a ponekad i du`e. To je ve} slo`en posao. Ipak, statitisti~ki podaci govore da najmawe dve tre}ine ovih dela rasvetlimo - ka`e za „Dnevnik” {ef grupe za rasvweqavawe razbojni{tva i drugih imovinskih dela s elementima nasiqa u

Zatvorio sebi oba oka Ima radnika, koji u nameri da pokriju mawak nastao kockawem ili zadu`ivawem odlu~uju se da fingiraju razbojni{tvo, a to je krivi~no delo la`nog prijavqivawa.

- Tako smo imali slu~aj u kojem je ~ovek sam sebi pesnicama naneo masnice na oba oka i potom prijavio pqa~ku. On je radio u kazinu i potro{io pare. Mi smo rasvetqavawem doga|aja ustanovili da ta wegova pri~a ne pije vodu - prise}a se Markovi}. znicu u nameri da joj oduzme nov~anik. Pri tome ona je pala i po~ela da doziva u pomo}, nakon ~ega je pri{ao jedan od gra|ana, spre~io napad i zadr`ao napada~a. Ubrzo zatim stigla je patrola saobra}ajne policije, koja je osumwi~enog li{ila slobode.

Okrivqeni }e uz krivi~nu prijavu biti priveden kod istra`nog sudije, navodi se u sa-

novosadskoj Policijskoj upravi Ran ko Mar ko vi}.

On ka`e da se u tim delima, pored sticawa koristi, upoterbqava i sila, odnosno ima nasiqa i pretwi pa `rtve imaju dugotrajne traume. Ipak, mnogi izvr{ioci ~esto odustaju od izvr{ewa jer su svesni {ta ih ~eka kada budu otkriveni, zapre}ene su stroge kazne, a posebno se to odnosi na povrat-

nike, jer se wima izri~u o{trije presude.

Markovi} ukazuje da se ~esto pojavquju maloletnici koji naj~e{}e ~ine dela nad vr{wacima u blizini {kola, kada obi~no uzimaju novac, mobilne telefone i stvari, ali de{ava se da se na wihovoj meti na|u mewa~nice, prodavnice ili zlatare.

- Oni naj~e{}e ho}e da budu „face”, da nose „utoku” i da osta-

nog razbojni{tva izviwavaju. Jedan narkoman je s pravim „tetejcem„ opqa~kao pet po{ta i tri pumpe. Takve pqa~ke su veoma stresne za slu`benice. Ni nama koji se bavimo s ovim poslom nije svejedno kad neko uperi pi{toq. Izgrednik ne mora da nekog ubije iz namere, ve} iz straha ili ve} zbog ~ega. Nepredvidivi su, mahom im treba novac za drogu, pa se odlu~uju za ovakav

Uvi |aj na kon pqa~ ke me wa~ ni ce u @e le zni~ koj uli ci u No vom Sa du Fo to: Ra dio 021

ve utisak u dru{tvu. U vezi s ovim, vaqa re}i da ima i la`nog prijavqivawa razbojni{tva motivisanog time da bi osobe prikrile mawak, {to je evidentirano u vi{e navrata ove i prethodnih godina. Protiv ovih lica, tako|e, podnosimo krivi~ne prijave. Moram napomenuti da je znatan je broj povratnika u ~iwewu ovih dela - obja{wava Ranko Markovi}.

On ka`e da po~inioci razbojni{tava, dok su na slobodi, osmatraju na desetine radwi, gledaju da li je teren ~ist, da li ima u blizini policije, oprezni su, jer, kako ka`e „preti im dugogodi{wa robija, a i dan zatvora puno je„.

- Odlu~uju se naj~e{}e da u|u u slabije pose}ene maloprodajne objekte u mraku, bez kamera, kad je proda~ica sama od 18 do 22 sata. Biraju, {to bi rekli, radwice koje imaju pazar „na izvolte” navodi na{ sagovornik.

- Psiholo{ki profil razbojnika je razli~it, kao da ostavqaju otiske. Ima ih brutalnih, a ima i onih koji se posle izvr{e-

potez. Ozbiqnija, slo`enija dela rade u grupi. U se}awu mi je i slu~aj kad su devojka i momak s pi{toqem upali u banku je su taj novac hteli da iskoriste da bi oti{li u Ameriku, a eto oti{li su iza re{etaka. Svaka je pri~a za sebe. Brutalna ili ne , svakako opasna i ozbiqna. Ina~e, ovo nije samo na{a specifi~nost.

Ovakva razbojni{tva se ~ine i u Americi, Holandiji, Nema~koj...

- pri~a Ranko Markovi}.

On apeluje na vlasnike radwi, zlatara, mewa~nica i sli~nih firmi da za{tite objekte i da stave kvalitetan video-nadzor zbog svojih radnika i imovine te da pokriju spoqa{nost i unutra{wost prostorija. Markovi} upozorava i da ima i banaka s lo{im obezbe|ewem. Primera radi, razbojnik navla~i masku tek neporedno pred ulazak pa je va`na i spoqna kamera.

- Gra|anima savetujemo da nikako ne ulaze u sukob s napada~em ako se na|u u ovakvim sitauacijama, ve} odmah nakon doga|aja pozovu prvo policiju.

M. Vuja~i}

SPORT

ponedeqak26.decembar2011.

VAWA UDOVI^I], KAPITEN VATERPOLISTA SRBIJE

Da le ko je Olim pi ja da Ka pi ten va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je Va wa Udo vi ~i} iz ja vio je da }e pred sto je }i {am pi o nat Evro pe u Aj ndho ve nu za na{ tim bi ti sa mo pri prem na sta ni ca za OI. - Sma tram da je EP sa mo jed na od tre na `nih sta ni ca ko ja nas o~e ku je uo~i Olim pij skih iga ra u Lon do nu. Mi slim da do la zi u pra vom tre nut ku jer ova se lek ci ja, ko ja se oku pi la pre tri go di ne, je mla da, ali po re zul ta ti ma je ve} is ku sna i si gur no mo `e mo da se no si mo sa pri ti skom, po go to vo sa ja kim ri va li ma ko ji nas ~e ka ju u gru pi - re kao je Udo vi ~i}.

On is ti ~e da ja ki me ~e vi na Evrop skom {am pi o na tu mo gu da bu du od kru ci jal nog zna ~a ja za re zul tat u Lon do nu.

- Kao {to re ~e pred sed nik Di vac, ima jo{ 217 da na do Olim pij skih iga ra i bit no je da osvo ji mo {to vi {e me da qa.

Udo vi ~i} is ti ~e da je sve stan ~i we ni ce da na ci ja ba{ od va -

ter po li sta o~e ku je da osvo je zlat nu me da qu.

- Ogro man uspeh je do ne ti bi lo ko ju me da qu sa Olim pij skih iga ra i bio bih pre sre }an da na sta vi mo niz osva ja wa od li~ ja sa ve li kih tak mi ~e wa. Su lu do je obe }a va ti zla to, po go to vo ako se ima u vi du da }e ova eki pa svoj

ze nit do `i ve ti tek 2016. Pri ti sak te vr ste ni je nam po tre ban, mo `e sa mo da ima kon tra e fe kat.

Pre |a {wim igra ma i re zul ta ti ma za slu `i li smo ve li ka o~e ki va wa i obe }a vam da }e mo da ti mak si mum da na naj bo qi na ~in pred sta vi mo svo ju ze mqu - is ta kao je Udo vi ~i}.

S PRIPREMA REPREZENTACIJE

Del fi ni bo qi od stu de na ta Va ter po li sti Sr bi je po be di li su se lek ci ju Fa kul te ta or ga ni za ci o nih na u ka sa 11:6 u re vi jal noj utak mi ci od i gra noj u Be o gra du.Se lek ci ja Sr bi je igra la je osla bqe na, jer su za tim FON-a igra li, po red osta lih, Va wa Udo vi ~i}, Fi lip Fi li po vi}, An dri ja Pr la i no vi}, Mar ko Avra mo vi}, Mi lo{ i Mi haj lo Ko ro li ja.

Eki pe su vo di li De jan Udo vi ~i} i Uro{ Bog da no vi}. Pre po ~et ka me ~a pri sut ne su po zdra vi li de kan FON-a dr Mi lan Mar ti}, za tim pred sed nik Va ter po lo sa ve za Sr bi je Ve li bor So vro vi}, te mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi} Mar ko vi}.

Utak mi cu je obe le `io ve li ki broj atrak tiv nih po te za ko ji ma su igra ~i obe eki pe po di za li na no ge pu bli ku na pu nim tri bi na ma ba ze na na Dor }o lu. Me~ je od i gran u okvi ru pro mo ci je hu ma ni tar ne ak ci je „Bit ka za be be”, u ko ju su se ne dav no ukqu ~i li va ter po li sti Sr bi je do ni ra wem jed nog in ku ba to ra.

Re pre zen ta tiv ci Sr bi je da nas pu tu ju u Aj ndho ven i ta mo }e osta ti do 30. de cem bra. Po sled wu pro ve ru pred Evrop sko pr ven stvo iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a ima }e na pri prem nom tur ni ru na gr~ kom ostr vu Hi os u ja nu a ru, gde }e igra ti pro tiv Cr ne Go re, [pa ni je i do ma }i na Gr~ ke.

dnevnik

c m y

16

RASTKO STOJKOVI], PIVOT SRPSKE RUKOMETNE REPREZENTACIJE

Ako ne osvo ji mo zla to...

Kru `ni na pa da~ ru ko met ne re pre zen ta ci je Rast ko Stoj ko vi} iz u zet no ras po lo `en do {ao je na pri pre me. U sva kom tre nut ku spre man je za {a lu i we gov hu mor sa go vor ni ka ne osta vqa rav no du {nim. Biv {i igra~ Cr ve ne zve zde, ko ji se oku {ao i u Ne ma~ koj, ve} tri se zo ne ~lan je naj bo qeg poq skog ti ma Ki e le ca iz isto i me nog gra da.

- Spre man sam do {ao na pri pre me u No vi Sad. Ka ko i ne bih kad je po lu se zo na bi la ve o ma na por na.

Igra mo u Li gi {am pi o na, do ma }oj li gi i ku pu. Sve bi bi lo po ta man da ni smo pod stal nom ten zi jom da mo ra mo da po be di mo.

Spram ula ga wa u tim i po na {a we i am bi ci je. U mo joj eki pi igra po la ru ko met ne re pre zen ta ci je Poq ske, tre ner nam je pro sla vqe ni Bog dan Ven ta i ba{ smo ozbi qan klub - ka `e Sroj ko vi}.

Sna `ni pi vot pre do ~a va da je re pre zen ta ci ja s pri pre ma ma kre nu la ja ko, {to je i lo gi~ no i i~e ki va no s ob zi rom da je Evrop ski {am pi o nat na pra gu.

- Ra di mo dva pu ta dnev no, s tim da smo ju ~e ima li slo bod no po pod ne. Ni na pa met mi ni je pa lo da idem za Be o grad, jer ve ~e ra je u 19 ~a so va i za sve oba ve zna.

Za mo li li smo sa go vor ni ka da ne {to vi {e ka `e o se lek ci ji Poq ske.

- Pr vu utak mi cu na EP igra mo ba{ s Po qa ci ma. Sve ih do bro po zna jem, ~ak i vi {e ne go

{to bi mo `da tre ba lo. Ni sam jo{ o wi ma raz go va rao sa se lek to rom Vu ko vi }em i osta li ma iz stru~ nog {ta ba. Ima vre me na, jer tek ra di mo kon di ci o ne tre nin ge. Po zna ju i oni me ne, ta ko da ne ma la `i, ne ma pre va re...

Ina ~e, le gen dar ni [mal ne }e sta ja ti na go lu, po {to se ope ri sao i to bi mo gla da bu de na {a

Stoj ko vi} pod se }a da je bio pred vra ti ma re pre zen ta ci je jo{ dok je no sio Zve zdin dres i pr zna je da je ta da imao ne ga tiv ne fa ze.

- Sa da sam za do vo qan. Kon ku ren ti na mo joj po zi ci ji su mi To ski} i Be qan ski. Od li~ no se sla `e mo, ali Be qan ski mi ne ka ko oti ma pri ja te qe. Opro sti -

{an sa. Dru gi gol man je mlad i ta len to van, ali ni je [mal.

Osta li re pre zen ta tiv ci su zdra vi i na oku pu i bes pre kor no sprem ni za tak mi ~e we.

Stoj ko vi} hva li at mos fe ri u srp skoj se lek ci ji i {a le }i se do da je: - Pa tek smo se oku pi li i jo{ ni smo sti gli ni da is pri ~a mo no vo sti jed ni dru gi ma, a ka mo li da se po sva |a mo. Iskre no, at mos fe ra je iz van red na i ve ru jem da }e ta kva i osta ti.

}u mu, jer jo{ je mlad, a na la zi se i na svo joj te ri to ri ji – pro ko men ta ri sao je Stoj ke kon ku ren ci ju u svom sti lu.

Za mo li li smo ga da prog no zi ra pla sman Sr bi je na EP. - Mno go je ra no za to, na ro ~i to u ze mqi Sr bi ji. Ako ne osvo ji mo zlat nu me da qu ve }i na }e to sma tra ti ne u spe ho mo. Ta kvi smo...Za to jo{ ne }u o to me – ostao je za go ne tan sna `ni kru `ni na pa da~ i ve se qak Rast ko Stoj ko vi}.

M. Pavlovi}

DANAS U MASTER CENTRU NOVOSADSKOG SAJMA

Od boj ka {ki pra znik Je dan iod naj tro fej ni jih sport skih ko lek ti va u Sr bi ji, Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me ve ~e ras obe le `a va zna ~a jan ju bi lej - 65 go di na po sto ja wa, a ujd no }e se oba vi ti i pro mo ci ja klup ske mo no gra fi je. U Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma oku pi }e se sve ge ne ra ci je ovog uzor nog klu ba, osva ja ~i tri na est {am pi on skih ti tu la i dva na est tro fe ja

na ci o nal nog ku pa, u~e ni ci za vr {nih tur ni ra sa evrop skih klup skih tak mi ~e wa, broj ni re pre zen ta tiv ci, no si o ci olim pij skih, svet skih i evrop skih me da qa, klup ski ~el ni ci, spon zo ri, do na to ri, pri ja te qi i po {to va o ci jed nog od naj u spe {e ni jih i naj u zor ni jih sport skih ko lek ti va u isto ri ji srp skog i voj vo |an skog spor ta.

Od boj ka {ki pra znik u Ma ster cen tru po ~i we u 19 ~a so va.

DANAS U PODNE U HOTELU PARK

No vo go di {wi kok tel FK Voj vo di na U Bal skoj sa li no vo sad skog ho te la Park da nas }e se oku pi ti ru ko vod stvo, igra ~i, tre ne ri i za po sle ni u Fud bal skom klu bu Voj vo di na. Svi

Ovom pri li kom bi }e pro mo vi sa na i no va klup ska re vi ja „Vo {a”, ko ja }e iz la zi ti me se~ no, na 36 stra na pu nog ko lo ra i ko ja }e se ba vi -

oni bi }e do ma }i ni sport skim pri ja te qi ma, ve te ra ni ma, no vi na ri ma, na vi ja ~i ma cr ve no-be lih i zva ni ca ma iz grad skih i po kra jin skih struk tu ra na tra di ci o nal nom no vo go di {wem kok te lu.

ti za ni mqi vim te ma ma iz ra da i `i vo ta no vo sad skog su per li ga {a.

Po ~e tak no vo go di {weg kok te la za ka zan je za 12 ~a so va.

A. P.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

17

PO ^eO 49. tRa Di Ci O Nal Ni „DNeV Ni KOV” tuR NiR u Ma lOM FuD Ba lu

U reviji boqa Dva kraqa Tra di ci o nal ni 49. Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu po ~eo je ju ~e u ma loj sa li SPC „Voj vo di na” u No vom Sa du. Utak mi ce pr vog da na za ~i nio je i re vi jal ni duel po bed ni ka pro {lo go di {weg tur ni ra u kon ku ren ci ji se ni o ra (Ka fe Dva kra qa, biv {i Kla ris) i ve te ra na Pla ne ta ra dio (Maj frend). Bio je to okr {aj za sla do ku sce, ko ji je raz ga lio gle da o ce. Po we vi}, Ce lin, Ra ki}, Tri vu no vi} i dru go vi iz Dva kra qa bi li su ipak bo qi od is ku snih Dra ku li -

lom sa mo do ne kle ubla `io po raz Red Boj sa. Se ni or ski pro gram na na {em tur ni ru otvo ri li su No ma di i Ka fe pi ce ri ja Ug ner. Pre ma o~e ki va wu oba ti ma za i gra la su ve o ma opre zno, vi {e su pa zi li na sop stve nu mre `u i za to je pr vo po lu vre me za vr {e no bez po go da ka. Tek u na stav ku utak mi ca je do bi la bo qi tem po, ali ni jed na eki pa ni je us pe la da re a li zu je ostva re ne {an se. Sa mo mi nut pre kra ja @eq ko A~an ski po sti gao je je di ni po go dak na me ~u i do neo ve -

za 3:2 i ne iz ve snu za vr {ni cu.

Ne ko li ko mi nu ta pre kra ja me ~a Di ki} je mo gao da do ne se iz jed na ~e we Ja ra ~a ni ma, ali je bio ne pre ci zan sa pe na la.

Me wa~ ni ca Ris i Fa bri ka `i ce Lam po ne od i gra li su mi ro qu bi vo 1:1. Po sle do bre ak ci je Ne boj {a Fi li po vi} do veo je [aj ka {a ne u vo| stvo, ali je u dru gom po lu vre me nu ko na ~an re zul tat po sta vio Da vor Po po vi} sa pe na la.

Fan ta sti~ nim go lom Slo bo da na [e vi }a, Maks Bet je sa vla -

Revijalni duel pro{logodi{wih pobednika: Lerinc (Radio Planeta) i Peri{i} (Kafe Dva kraqa)

Detaq s me~a Maks beta i La Bratawa pala~inkarnice

}a, Le rin ca, Pin ta }a i osta lih iz Pla ne te ra di ja i tri jum fo va li 2:1. Vo di la je eki pa Dva Kra qa u pr vom po lu vre me nu po sle kon tra na pa da Du {a na Tri vu no vi }a, a ve te ra ni su se od u pi ra li dok su ima li sna ge. Ipak, bo qim tem pom la ga no su pre vlast do bi li „kra qe vi” i dru gim go lom Tri vu no vi }a do {li do po be de, a po ~a sni po go dak za Pla ne ta Ra dio po sti gao je De jan [pa ro vi} pred kraj utak mi ce.

Ka de ti Po du na vqa iz Be o ~i na po tvr di li su kva li tet i sa vla da li su eki pu Red Bojs. Iako su cr ve ni mom ci ima li pred nost (gol je po sti gao Mar ko Sto ja no vi}), Be o ~in ci su pre o kre nu li sa dva go la Ste fa na Sta ro vla ha i kru ni sa li bo qi pe riod igre. Go lo vi ma Pe tra Je li }a i Ste fa na Ka ta ni }a (iz pe na la) Po du na vqe je do {lo do ube dqi vih i ne do sti `nih 4:1, a Sto ja no vi} je svo jim dru gim go -

dao La Bra ta wu. Kla di o ni ~a ri su bi li kon kret ni ji od star ta, re |a li {an se i na po ~et ku je [e vi} mo gao da do ve de svo ju eki pu u vo| stvo, ali je do bro re a go vao gol man @iv ko vi} i spa sao lop tu sa gol li ni je. Ne {to ka sni je, naj bo qi po je di nac Kla di o ni ~a ra [e vi} je sa pet na e stak me ta ra re zant no {u ti rao i ni je bi lo spa sa La Bra ta wi.

Akva Teh ni ka Zo ri} je iz ne na |u ju }e la ko sa vla da la Stu dio Be rar. U pr vom po lu vre me nu bi lo je 4:0 za Akva Teh ni ka Zo ri} (dva go la Ko zo mo re, je dan Le ti }a i Su vaj xi }a) i me~ je go to vo bio re {en. U na stav ku [vo wa je dao tra ~ak na de Stu dio Be ra ru, ali su svo jim dru gim po do ci ma Le ti} i Su vaj xi} po vi si li na 6:1, pa dva br za po -

li ku ra dost Ka fe pi ce ri ji Ug ner iz Ka }a.

Uni ver zi tet ski sport ski sa vez i SNS Blaf od i gra li su ne re `e no 2:2. Od po ~et ka oba ti ma kre nu la su si lo vi to i re |a li {an se, a pr vi su po ve li Na pred wa ci go lom Alek san dra Ma le vi }a. Ve o ma br zo iz jed na ~io je ^e do mir Tom ~i}, ali su „ble fe ri” po no vo po ve li pre ko Mi lo {a Gru ji }a ko ji je re a li zo vao ka zne ni uda rac. Do kra ja me ~a fa kul te tli je us pe le su da na pra ve i tre }i kor ner a re a li za tor naj stro `e ka zne bio je Ne ma wa Vig we vi}. Sport sko udru `e we Teh no log sa vla da lo je eki pu Tro glav iz Ba~ kog Jar ka re zul ta tom 3:2. Vo di li su teh no lo zi 2:0, po sle go lo va Ha la va we i Sa vi }a, a do po lu vre me na re zul tat je sma wio Mar ko Ro si} iz pe na la. Svo jim dru gim go lom vo| stvo Teh no lo ga na +2 vra tio je Sa vi}, ali je Di ki} po go dio

Re zul ta ti Mla |i pi o ni ri: Auto mo da - Ju ni o ri 8:1, Kru na bo je - Ra dio pla ne ta 3:0, Ma pod - RFK No vi Sad 1:3.

Pi o ni ri: Tr ~i ka - Sla vi ja 0:2, Alf - FK Voj vo di na 0:5, Me wa~ ni ca Ris - Be li dvo ri 3:0, Le miks - Er ker plus 8:0.

Ka de ti: FK Bo rac - To dor Ko lor (Te me rin) 0:14, Red Bojs - Po du na vqe 2:4 Se ni o ri: No ma di - Ka fe pi ce ri ja Ug ner 0:1, Uni ver zi tet ski sport ski sa vez - SNS Blaf 2:2, Sport sko udru `e we Teh no log Tro glav (BJ) 3:2, Me wa~ ni ca Ris - Fa bri ka `i ce Lam po ne 1:1, Maks Bet - La Bra ta wa 1:0, Stu dio Be rar - Akva Teh ni ka Zo ri} 3:6, Ga ga plast - Be li Dvo ri 1:3, Auto ku }a Se ku li} - Alek san dar grad wa 2:1, THC Ri ver - Ka na ma ne ra DO 0:5.

Re vi jal na utak mi ca: Ka fe Dva kra qa (s) - Pla ne ta Ra dio (v) 2:1.

Detaq s me~a Mewa~nica Ris – Fabrika `ice Lampone

got ka sa dru ge stra ne, Du {a na ^e pi }a ni su ni {ta pro me ni la.

U ve o ma ne iz ve snom su sre tu Be li Dvo ri sa vla da li su Ga ga plast sa 3:1. Iako je Ga ga plas iz Bu kov ca bio kon kret ni ji i bo qi na star tu su sre ta, Ve ter ni ~a ni su po ve li pre ko Si ni {e Ba bi }a, ko ji je }u {nuo lop tu sa gol li ni je u mre `u. Do po lu vre me na iz jed na ~io je Sto i sa vqe vi} sa pe na la, ali je to sve {to su Bu kov ~a ni do kra ja po ka za li.

Iako je bi lo ner vo ze na obe stra ne, eki pa Be lih Dvo ra bo qe se sna {la i pre ko Da mi ra Vu kan ca i De ja na La zen di }a do {la do ve li ke pred no sti i po be de. Ga ga Plast mo gla je sa mo da ubla `i po raz, ali je Ili} iz iz gled ne si tu a ci je, na pra zan gol, po go dio sta ti vu.

Mla |i pi o nir Ste fan Ko sti}, ~lan eki pe Auto mo da, du go }e pam ti ti 25. de cem bar.

Osta }e u ana li ma na {eg li sta i tur ni ra za pi sa no da je upra vo ovaj ma li {an po sti gao pr vi po go dak na 49. tra di ci o nal nom Dnev ni ko vom tur ni ru u ma lom fud ba lu, ko ji je ju ~e po ~eo u no vo sad skom Spen su.

Auto mo da nad i gra la je ube dqi vo Ju ni o re - 8:1, a po bed nik je u sva kom po lu vre me nu po sti gao po ~e ti ri go la.

Eki pa Kru na bo je na i {la je na ozbiq nog ri va la u Ra dio Pla ne ti.

Du go su „pla ne ta {i” odo le va li, Kru na bo je je po ve la u pr vom de lu go lom Og we na Mi tro vi }a, da bi [ur lan i Si mi} po sti gli jo{ dva go la za bo qi tim u na stav ku - 3:0.

RFK No vi Sad po veo je pro tiv Ma po da go lom Ra do va na \or |e vi }a u pr vih 15 mi nu ta, da bi ^a bar ka pa do neo tra ~ak na de svo jim dru go vi ma.

No, mom ci s De te li na re su go lo vi ma To mi }a i Alar gi }a re {i li me~ u svo ju ko rist. Na red su do {li pi o ni ri, a upr kos do broj igri de ~a ci iz FK Bo le sni kov po kle kli su u du e lu sa za ni jan su bo qim vr {wa ci ma iz Sla vi je 0:2. Go lo ve za Sa laj ~a ne po sti gli su Sr |an Osto ji} i Mi lo{ Ubo vi}, dok }e na dru goj stra ni Ki si} du go `a li ti za po go |e nom pre~ kom pri re zul ta tu 0:0.

Me~ iz me |u Al fa i FK Voj vo di ne tre ba lo je da bu de po sla sti ca da na, ali je to bio der bi sa mo na pa pi ru. Al fov ci ma ni je po mo gao ni Ste fan Jan ko vi} ko ji je ne ka da bio u Mi la nu, a sa da igra za Par ti zan. We ga je pot pu no za se nio La zar Zli ~i} iz kon ku rent ske eki pe, ko jem su uz ra me bi li sa i gra ~i po put Ne ma we Stan ko vi }a, Do bri vo ja Ve li mi ra, gol ma na Za ko ri je, ko ji je od bra nio sed me rac Den ko vi }u pri re zul ta tu 2:0. Na kra ju je bi lo 5:0 za Voj vo di nu na ~i joj je klu pi bio Mi lan Ko sa no vi}.

Me wa~ ni ca Ris i Be li dvo ri pri ka za li su do bar me~. [aj ka {a ni su nad vi si li Ve ter ni ~a ne - 3:0, a strel ci su bi li Mi la no vi}, Stan ko vi} i gol man Jo va no vi} iz sed mer ca, ko ji je po tom i od bra nio ka zne ni uda rac [a ri }u.

No vu go le a du na ja vio je Le miks, ko ji je de kla si rao eki pu Er ker plus - 8:0, a u strel ce su se upi sa li Ka ra} (2), Jok si mo vi} (2), Spre mo(2), Ba ra} i [vo wa.

Ipak, naj bu e dqi vi ju po be du da na, ali sva ka ko i jed nu od naj u pe ~a tqi vi jih to kom svih pret hod nih 49 go di na, ostva ri li su ka de ti To dor Ko lo ra. Te me rin ci su ~ak sa 14:0 po tu kli vr {wa ke Bor ca s Kli se, a Gr gi} (5) i To mi}(4) iz po bed ni~ kog ti ma ut kri va li su se ko ji }e od wih dvo ji ce po sti }i vi {e go lo va.

Ja sno je da se ra di o eki pi ko ja ima vi so ke am bi ci je na ovo go di {wem tur ni ru.

S. Savi} M. Ri sti} Foto: F. Baki}

PRO GRaM

Ponedeqak 14.00: IM fri zer ski sa lon – Ku hi wa kao ne kad (k) 14.35: Pro mist – Fu xu Mo de na grad wa (k) 15.10: Mla dost (BJ) – Pe ka ra kao ne kad (k) 15.45: Me ri di ja na – Teh no mer (s) 16.20: Iris farm – Mi ma da lajn (s) 16.55: Kro sing tim – Gold skor (s) 17.30: Ca ri grad La zin sa la{ – Ka na ma ne ra DO (17.30) 18.05: Ko no ba Or hus – Be li dvo ri (s) 18.40: So ci ja li sti – SNS BLVFF (s) 19.15: Ka fe bar Ma ca – Pe ka ra Pe rec (s) 19.50: For tu na – Kam kom (s) 20.25: Ka fe Dva kra qa – Pro le ter (Zr) (v)

Utorak 14.00: Kim ko- Ju ni o ri (mp) 14.35: Zo ra – Kru na bo je FP (mp) 15.10: FK In deks – OFK Sla vi ja (p) 15.45: In deks bojs – Bo rac (NAS) (k) 16.20: Ka fe Re ne – Mi ma da lajn (s)

16.55: Ka fe Bi bli o te ka – Ka fe Apo lon (s) 17.30: Ka fe Dva kra qa – Alek san dar grad wa (s) 18.05: Sport ha us – Ka fe pi ce ri ja Ug ner (s) 18.40: OFK Fu tog – Akva teh ni ka Zo ri} (s) 19.15: Xun gla {i – Teh no mer (s) 19.50: No vi Sad De te li na ra – Erkl plus (k) 20.25: Zo ra – Akva park (BP) ( v)

Sreda 14.00: Ti gro vi – Cr ve na zve zda (p) 14.35: Ka fe Apo lon – FK Voj vo di na (p) 15.10: Be li dvo ri – Auto pre vo znik [u ca (p) 15.45: Mla de na de – Red bojs (k) 16.20: Vi {a teh ni~ ka {ko la - Sport sko udru `e we Teh no log (s) 16.55: Adri ja na sta klo Mi li }e vi} – Fa bri ka `i ce Lam po ne (s) 17.30: Agro mar ket – La Bra ta wa pa la ~in kar ni ca (s) 18.05: Vi to rog pro met – For tu na (s) 18.40: Ka fe bar Ma ca – Ma pod (s) 19.15: Mi haj lo MDM – Gold skor (s) 19.50: Bi li jard klub Tr le – Pro mist (k) 20.25: La vo vi – Ku hi wa kao ne kad (k)

18

sport

ponedeqak26.decembar2011.

IZBOR NAJBOQIH U STAROPAZOVA^KOJ OP[TINI

Titular rukometa{ica Jelena Bursa} Kapiten @enskog rukometnog kluba Maks sport Jelena Bursa} ponela je ~etrdesetpetu titulu najboqeg sportiste u staropazova~koj op{tini. Ova skromna , sportu izuzetno posve}ena devojka se izdvojila me|u vi{e od tri hiqade sportista ove sremske op{tine radom i rezultati-

ne postojawa stigao u Drugu vojvo|ansku ligu i Petar A{}eri} iz FK Dunav.

Priznawe RTV Stara Pazova i Op{tine Stara Pazova kao najboqi pionir u 2011.dobio je i ove godine Dejan Stan~evi} , avio modelar, prvak sveta u kategoriji F1E magnetne jedrili-

FK Jadran iz Golubinaca je dobio specijalno priznawe za rad u klubu, a za najboqeg trenera progla{en je Vladimir Mu`evi} iz @KK Stara Pazova.

Aleksej Hric ^ervenski je nagra|en kao najmla|i trener u staropazova~koj op{tini sa C licencom i zavr{enom Vi{om

dnevnik AGRO@IV PRVA MU[KA LIGA

Sre}a okrenula le|a @elezni~ar - Smederevo 104:105 (16:26, 30:23, 22:17, 13:15, 11:11, 12:13) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 800.

Sudije: M. Milojkovi} (Beograd), A. Dimovski (Kraqevo) i V. Jevtovi} (Beograd). @ELEZNI^AR: Bojovi} 35, Jerkovi} 10, Frierson, Radulovi} 20, Stanojevi}, Gugleta 2, Markovi}, Joji} 3, ^anak 21, \or|i}, @ivkovi}, Baji} 13.

SMEDEREVO: Sparovi}, Vrani}, Stefanovi} 20, Perovi}, Nasti}, Vukasovi} 3, A. Popovi}, Svilar 22, Balaban 25, Jovovi} 15, V. Popovi} 20, Majstorovi}.

Debitant u najkvalitetnijoj ko{arka{koj ligi, in|ijski @elezni~ar, zaista nema sportske sre}e. Drugu utakmicu pred vernim simpatizerima, sada protiv Smedereva, izgubio je nakon 50 minuta, dakle posle dva produ`etka, sa samo pola ko{a razlike, {to }e ga nakraju prvenstva najverovatnije skupo ko{tati. A, imali su zeleno-beli izuzetnu priliku da susret re{e u svoju korist. Samo pet sekundi pre kraja {estog ~ina susreta bili su na domak uspeha, imali su prednost od104:102, ali je tada Smederevac V. Popovi} trojkom

doneo svom timu bodove. Smederevci, me|utim, nisu nezaslu`eno stigli do pobede, prvu ~etvrtinu zavr{ili su sa predno{}u od deset poena, koju su zadr`ali do kraja poluvremena.

Ipak, tre}a deonica igre pripala je doma}inima koji su nadoknadili dotada izgubqeno i ~ak je zavr{ili minimalnim vo|stvom. Na kraju zeleno-beli prednost nisu zadr`ali, regularno vreme je zavr{eno nere{enim rzultatom, pa je me~ oti{ao u produ`etke, gde su sre}niji i spretiji bili Smederevci.

Da. Vi}enti}

ULEB EVROLIGA

Vuja~i} lemao Madri|ane zbog [arapove

Predsednik Goran Jovi} uru~uje pehar Jeleni Bursa}

ma, pa se na{la i na {irem spisku selektora reprezentacije Srbije Sa{e Bo{kovi}a. Naslov najboqeg sportskog kluba poneo je FK Radni~ki iz Nove Pazove, jesewi prvak Srpske lige Vojvodina. Na drugom mestu su se na{li juniorski {ampion sveta u borila~kim ve{tinama Petar Uro{evi} iz kluba Fanatik i FK Dunav iz Starih Banovaca koji je izborio plasma u Srpsku ligu Vojvodina. Na tre}em mestu su Zoran ^eprwa, fudbaler Radni~kog iz Nove Pazove i `enski KK Stara Pazova koji je izborio plasma u Prvu ligu. Bobana Filipovi} iz KK Stara Pazova se na{la na ~etvrtoj poziciji, kao i FK Jedinstvo, koji je izborio plasma u Vojvod|ansku ligu zapad, dok su peto mesto zauzeli KK Vojka, koji je za nepune dve godi-

ce i svetski prvak u juniorskoj konkurenciji, dok su najboqi juniori Stefan Aleksandrovski iz Streqa~kog kluba Jedinstvo iz Stare Pazove , osvaja~ zlatne medaqe u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji na turniru Olimpijskih nada u Slova~koj i Aleksandar In|i}, omladinski prvak Srbije u {ahu, u~esnik Evropskog prvenstva u Bugarskoj, odnedavno nosilac titule Inter-majstora.

Za rezltate u {kolskom sportu nagra|ene su profesorka Milica Savi} iz Starih Banovaca i odbojka{ica Milica Crnomarkovi}. Slobodan Pupovac je nagra|en kao najuspe{niji spoerista-invalid, Bogdan Mamuzi}, predsednik Odbojka{kog kluba Stara Pazova je poneo titulu najboqeg sportskog radnika, Slobodan Vukobradovi} iz

trenerskom {kolom. Nagrade „Medius specijal“ ove godine su poneli teniser Du{an Lajovi} i velika fudbalska nada Milo{ Joji}.

Tradicionalnoj priredbi progla{ewa najboqih sportista i sportskih klubova u staropazova~koj op{tini prisustvovao je i Mitar Mrkela, direktor mla|ih reprezentacija, koji je u ime FSS primio specijalno priznawe za izgradwu Nacionalne ku}e fudbala. On je po`eleo sportistima mnogo sre}e i uspeha i naredne godine, dok je predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, uru~uju}i priznawa najboqim sportistima, istakao da ova op{tina ulagawa u sport ne smatra tro{kom, nego ulagawem u budu}ost.

A. Mali

Sa{a Vuja~i} zaradio je iskqu~ewe na me~u Evrolige.Ko{arka{ Efesa je u duelu protiv Reala mal~ice i boksovao.

Prvo je nastradao Felipe Rejes, a zatim i Serhio Quq, dok je Serhio Rodrigez dobro pro{ao, a navodno je povod bila `estoka provokacija na ra~un wegove verenice Marije [arapove.

Igra~i kraqevskog kluba nisu se ba{ lepo pona{ali, jer su prozivali lepu Ruskiwu, {to prgavi Slovenac nije mogao da iskulira. Sportski direktor Efesa Piter Ozerhun potvrdio je za turske medije da je Vuja~i} napravio glupost, nakon {to su igra~i iz suprotnog tabo ra vre|ali wegovu devojku. U trenutku is kqu~ewa Vuja~i }a Efes je vodio, ali je na kraju

Sa{a Vuja~i}

pora`en pred svojom publikom - 66:75. Ako je za utehu Vuja~i}u i navija~ima, turski klub je i

pored tog neuspeha izborio plasman u Top 16 fazu Evrolige.

VATERPOLO KUP SRBIJE ZA @ENE

Lak trening Sen}anki @AK - Senta 2:17 (0:5, 0:4, 0:4, 2:4) KIKINDA: SC Jezero, gledalaca 70, sudije: Virijevi} (Zrewanin), Dvorni} (Subotica).

Igra~ vi{e: @AK 6 (3), Senta 4 (3). @AK: Buqin, Ko~i{, Talijanov, Simi}, Tintar 1, Radak 1, Tele~ki.

SENTA: Boro{, Rudi} 2, Benak 2, Burawi 1, Len|el 1, Velez 2, Kin~e{ 5, Feket 3, Mewhart, Momirov, Tot, Pataki 1, Piri.

Razigrane Sen}anke lako su savladale u 3. kolu Kupa Srbije doma}u ekipu, koja je nastupila sa svega sedam igra~ica.

Vaterpolistkiwe @AK-a dva pogotka postigle su tek u ~etvrtoj ~etvrtini.

Bio je ovo lak trening za go{}e iz Sente, u ~ijoj ekipi se istakla Kin~e{eva sa pet golova.

M. S.

[arapova ne igra u Brizbejnu Marija [arapova odustala je od nastupa na turniru u Brizbejnu na startu 2012. godine, jer

se jo{ uvek nije oporavila od povrede zara|ene pre tri meseca.Ona je povredila sko~ni zglob na turniru u Tokiju u septembru.

Marija [arapova

- Na`alost, moja povreda nije zale~ena u potpunosti, zbog ~ega nisam u mogu}nosti da nastupim na turniru u Brizbejnu stoji u saop{tewu koje je [arapova poslala organizatorima turnira koji po~iwe 1. januara.

Razo~aravaju}a odluka da odlo`i start nove sezone ne bi trebalo da zabriwava wene fanove, budu}i da je lepa Ruskiwa rekla da to ~ini kako bi potpuno spremna do~ekala prvi gren slem sezone, Australijan open.

Ona je nedavno najavila da }e po sle go di nu da na pa u ze zaigrati za Fed kup tim Rusije. [arapova, koja na VTA listi zauzima ~etvrto mesto, trijumfovala je 2008. na Australijan openu, dok je ove godine eliminisana u ~etvrtom kolu od Andree Petkovi}.

Prvi grend slem turnir sezone startuje 16. januara u Melburnu.

U SPORTSKOM SAVEZU SENTE

Danilo Popov predsednik Na izbornoj Skup{tini Sportskog saveza op{tine Senta, ve}inom glasova, za predsednika ove asocijacije i Upravnog odbora ponovo je izabran profesor fizi~kog vaspitawa i ko{arka{ki trener Danilo Popov, a za potpredsednika Ferenc Borbeq iz Kajaka{kog i rekreacionog kluba Tisin cvet.

Za ~lanove Upravnog odbora izabrani su profesorka fizi~kog vaspitawa, republi~ka poslanica i predsednica SAK Anika @iro{ Jankeli}, diplomirani ekonomista Zoltan Pek i privatni preduzetnik ^aba \ere iz Teniskog kluba Senta.

Za ~lanove Nadzornog odbora izabrani su Tibor ^ipak, Karoq Kopas i Nenad Popov.

M. Mr.

BAWALU^ANI NAJUSPE[NIJI NA PLIVA^KOM MITINGU U NOVOM SADU: Na bazenu Slana bara u Novom Sadu odr`an je tradicionalni pliva~ki miting Deda Mraz za mla|e kategorije, koji organizuje PK Vojvodina. Nastupilo je 609 takmi~ara i takmi~arki u A i B kategoriji iz 37 klubova iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Najuspe{niji su bili ~lanovi 22. aprila iz Bawa Luke (BiH) sa osam odli~ja, od toga {est zlatnih i po jednu srebrnu i bronzanu. Iza wih se plasirao PK Novi Sad sa 12 medaqa ( ~etir zlatne, pet srebrnih i tri bronzane).Doma}in Vojvodina je bila tre}a sa {est odli~ja, ~etiri zlatne i po jednom srebrnom i bronzanom. Najboqe rezultate po bodovima za-

bele`ili su kod de~aka Milo{ Maksimovi} (PK Vra~ar, Beograd) na 100 prsno sa 1:15,49 za {ta je zaradioa 449 FINA bodova, koliko je dobio i Mihajlo ^eprkalo (22. april, Bawa Lika) na 50 slobodno sa 27,55 sekundi. Tre}i rezultat imao je Kosta Vrke{ (22. april) na 200 slobodno (2:16,85 - 420 bodova). Kod devoj~ica najboqi rezultat po bodovima imala je Andrea Todorovi} (22. april) na 200 slobodno sa 2:23,52 (502 FINA boda). Drugi i tre}i rezultat imale su Milica Gavrilov (Vojvodina, Novi Sad) na 200 sobodno (2:26,42 - 473 boda) i Danica Gazdi} (Polet, Sombor) na 50 slobodno (32,89 - 379 bodova).

G. M. Foto: F. Baki}

DANAS ZASEDA UPRAVNI ODBOR PARTIZANA

Ra {o vi} uz Kr sta ji }a i Sta no je vi }a Trener Teleoptika Vuk Ra{ovi} odbacio je mogu}nost da postane novi {ef struke Partizana i najavio odlazak ako Krstaji} bude smewen, a povu~e se i Stanojevi}.Svi u Humskoj 1, kao i kompletna srpska fudbalska javnost, sa nestrpqewem i{~ekuju dana{wu sednicu Upravnog odbora Partizana.

O~ekuje se reakcija klupskog rukovodstva posle bure izazvane izlivom besa sportskog direktora Mladena Krstaji}a.Na Krstaji}evu stranu decidirano se stavio trener Aleksandar Stanojevi} i najavio da }e u slu~aju da sportski direktor bude smewen, {to se o~ekuje, on podneti ostavku i tako stavio dodatni pritisak na rukovodstvo. Ujedno, Stanojevi} je priznao da su ga iz Upravnog odbora zvali kako bi ga ubedili da ipak ostane na klupi ~ak i posle Krstaji}eve smene, {to je on kategori~no odbio.Tada se pronela vest da uprava ve} sprema Stanojevi}evog naslednika i da joj je prvi pik Vuk Ra{ovi}, trener Teleoptika, koji je nedavno polo`io za PRO licencu.Odgovor na pitawe da li je istina da je Ra{ovi} plani-

ran za novog {efa struke, kao i na mnoga druga aktuelna, nismo mogli da dobijemo prethodnih dana od predsednika Dragana

Vuk Ra {o vi}, tre ner Te le op ti ka

\uri}a, jer se nije odazvao na nekoliko desetina poziva. Me|utim, oglasio se Ra{ovi} i potvrdio da Krstaji} i Stanojevi} nisu usamqeni u borbi za istinu, kako je sami nazivaju, a

istovremeno odbacio mogu}nost da postane {ef struke crno-belih.

- U potpunosti podr`avam Krleta i Saleta. Ukoliko Krstaji} dobije otkaz, a Stanojevi} se povu~e, isto }u uraditi i ja jasan je Ra{ovi}. Mladi stru~wak je bio pomo}nik u stru~nom {tabu prvog tima Goranu Stevanovi}u, a onda i Stanojevi}u, dok u januaru nije postavqen za trenera Teleoptika, odnosno za naslednika Zvonka Varge.

- Sportski direktor i {ef struke imaju moju punu podr{ku.

Mi smo svi deca Partizana i sve {to radimo - radimo u interesu kluba. Partizan nam je dao sve u `ivotu, i vi{e nego {to mi mo`emo ikada da mu vratimo .

Ra{ovi}u se pripisuju zasluge za odli~ne rezultate Teleoptika (Partizanov mla|i brat) u jesewem delu sezone (tre}e mesto na tabeli Prve lige Srbije), kao i za afirmaciju mladih igra~a, kako onih ve} preba~enih u prvi tim, tako i onih koji bi trebalo da budu prikqu~eni ove zime.

- Najmawe {to u ovom trenutku mo`emo je da se borimo za istinu - rekao je za Mondo Vuk Ra{ovi}.

c m y

SPORT

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

BORIS VAPENSKI, NAJBOQI VATERPOLISTA VOJVODINE

No vi iza zo vi kao in spi ra ci ja Boris Vapenski je pro{le godine u izboru na{eg lista progla{en za najboqeg sportistu AP Vojvodine, po{to je sa reprezentacijom Srbije osvojio pregr{t odli~ja. Ove godine nije ponovio uspeh, ali je i daqe najboqi igra~ novosadskog kluba, a to priznawe je zaslu`io jer je bio ~lan reprezentacije koja

kivanog. Kao da ne{to nedostaje, {ta?

- U svakom timu do|e do zasi}ewa, pa se to desilo i nama. Dugo smo zajedno i kao da smo „dosadili” jedni drugima. I daqe smo dobri prijateqi, odnosi me|u nama nisu poreme}eni, ali svi `elimo da napredujemo, da odemo u boqi i ve}i klub i mislim da je

je osvojila zlato u Svetskoj ligi u Firenci i time izborila vizu za Olimpijske igre u Londonu.

Uz to je sa univerzitetskom selekcijom uzeo zlato u [en`enu, ali su izostali pozivi selektora za Svetsko prvenstvo u [angaju i za predstoje}e Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu.

- Drago mi je da sam i ove godine izabran za najboqeg vaterpolistu u Vojvodini. Na`alost, nije najve}e priznawe kao pro{le godine, ali svakako da zna~i biti najboqi u svom sportu. Mislim da }e mi ovo biti podstrek za daqe. Za{to da slede}e godine ne probam da budem opet najboqi sportista Pokrajine - upitao je Vapenski.

Za razliku od prethodne dve sezone, kada je do`ivela najve}e klupske uspehe u istoriji, ove ekipa igra ne{to lo{ije od o~e-

to na{ osnovni probelm ove sezone. Poku{avamo da se vratimo i dignemo koliko god mo`emo, jer smo svesni tog problema i nadam se da }emo u anstavku sezone u tome i uspeti.

Neki znaci poboq{awa vi|eni su u drugom duelu Lige {ampiona sa dubrova~kim Jugom.

- Drugu utakmicu sa Jugom odigrali smo boqe nego prethodne duele ove sezone. Jesmo izgubili, ali protiv tako jakog tima nismo ni o~ekivali pobedu. Malo smo se konsolidovali, ali mo`emo mi i boqe. Proma{ili smo neke {anse, neke smo iskoristili, tako je to u sportu.

Da li }e ova ekipa da ostane na okupu?

- Trojici igra~a, ukqu~uju}i i mene, isti~e ugovor. Nisam siguran da je klub u mogu}nosti da nas zadr`i. Svi `ele nove izazo-

Qup ko u Kaza hs ta nu

Adrijano

Qupko Petrovi} preuzeo je kormilo kazahstanskog prvoliga{a Taraz, koji `eli da se probije me|u najboqe klubove u zemqi.

Qupko Petrovi} }e u januaru odraditi prvi trening sa ekipom i priznaje da jedva ~eka da krene sa novim izazovima.

- U`eleo sam se trenerskog posla. Dugo ve} nisam imao neki

OGLASIO SE ADRIJANO

Ni sam pu cao

Brazilski fudbaler i igra~ Korintijansa Adrijano demantovao je da je u~estvovao u incidentu posle kojeg je jedna osoba primqena u bolnicu zbog prostrelne rane.

- Sedeo sam na predwem sedi{tu, a pucaw se dogodio na zadwem - rekao je kratko Adrijano.

Dvadesetogodi{wa Adrijana Pinto je operisana i nalazi se u stabilnom stawu, a primqena je u bolnicu u Rio de @aneiru sa otvorenim prelomom ruke, koja je posledica rawavawa iz vatrenog oru`ja.

Do pucwave je do{lo u automobilu u kojem je Adrijano bio u dru{tvu sa jo{ dve devojke, potvrdili su svedoci.

Qupko Petrovi}

ozbiqan anga`man, jo{ od Liteksa, s kojim sam bio u Ligi UEFA. Ona dva puta u Hrvatskoj po {est meseci i ne ra~unam. U januaru }u u Turskoj na pripremama preuzeti ekipu i sprema}emo se za start {ampionata - rekao je Petrovi}.

Iako posledwih godina sve vi{e na{ih fudbalera nalazi uhle-

ALEKS FERGUSON, TRENER JUNAJTEDA

Ne ma ku po vi ne Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson rekao je da taj klub ne planira dovo|ewe igra~a u zimskom prelaznom roku.Junajted ima dosta problema sa povredama igra~a, me|u kojima su i Nemawa Vidi}, Anderson, Majkl Oven i Daren Fle~er zbog ~ega su mediji i javnost po~eli da spekuli{u o mogu}oj kupovini.

- Veoma sam sre}an snagom na{eg trenutnog sastava. Iako znam da navija~i tra`e da krenemo Ser Aleks Ferguson u kupovinu, dr`im se svojih principa i stavova - izjavio neki faktori su potrebni za je Ferguson engleskim mediji- titule, {to }emo, nadam se i ma. pokazati do kraja sezone.

Man~ester trenutno zaostaje Ferguson, me|utim, nije u dva boda za vode}im gradskim potpunosti iskqu~io rivalom Sitijem na tabeli mogu}nost dovo|ewa nekog od Premijer lige. vrhunskih svetskih fudbalera.

- Dovo|ewe najve}ih svetskih - Ako se pojavi neki takav zvezda mo`e da vas stavi u poziigra~ u ponudi, naravno da ciju da se borite za trofeje, ali bismo poku{ali da ga dovedemo to nije i garancija uspeha. Jo{ - dodao je trofejni stru~wak.

bqewa u klubovima iz Kazahstana, Uzbekistana, Azerbejxana, o Tarazu se malo zna.

- Re~ je o mawem klubu, koji `eli da napreduje, da dostigne najboqe u zemqi. Ono {to je dobro, Taraz va`i za rasadnik najve}ih talenata u Kazahstanu, pa }e moj zadatak biti da od tih mladih igra~a napravim uzdanice za veliku scenu. Po{to se prvenstvo deli na pola, na grupu koja ide u plej-of i onu koja ide u plejaut, zadatak mi je da se izborim da budemo u tih prvih {est. Petrovi}a je na pomalo neuobi~ajen na~in stigao do posla u Kazahstanu.

- Imam odavno prijateqa novinara u Kazahstanu i on me je zvao u posledwe vreme ~esto da do|em tamo da radim. On je bio ta prva spona, koji je dogovorio sastanak sa ~elnicima kluba.

Do anga`mana u Kazahstanu Qupko Petrovi} je bio predsednik trenerske organizacije Srbije, ali je razo~aran oti{ao sa te funkcije.

- Kod nas gde god se okrene{, udari{ glavom u zid. Qudi te omalova`avaju, pquju, ne priznaju tvoj rad. Mnogo su lo{i odnosi u na{em fudbalu, sit sam svega toga priznao je Qupko Petrovi}.

ROBERTO MAN]INI, MENAYER SITIJA

Agu e ro mo `e do 30 go lo va

Menaxer Man~ester sitija Roberto Man}ini veruje da Serhio Aguero mo`e da postigne 30 golova za klub ove sezone. Argentinska zvezda postigla je dva gola u posledwoj prvenstvenoj utakmici, protiv Stuka, za pobedu koja je ostavila Siti na vrhu tabele. Aguero je do sada postigao 15 golova, a Man}ini veruje da do kraja sezone mo`e dosti}i cifru od 30 golova.

Italijanski stru~wak isti~e kako }e se potruditi da Aguero ne skine nogu sa gasa u nastavku sezone.

- Nadam se da Serhio mo`e posti}i 30 golova. On je vrlo jak fizi~ki. Nije visok, ali wegova snaga je neverovatna. Tako|e, on uvek posti`e golove, u svakom takmi~ewu. Zato mislim da ni ubudu}e ne}e imati problema - rekao je Man}ini. On je dodao da Argentinac ima dovoqno samopouzdawa i da misli kako mo`e jo{ da napreduje.

Ali, za Man}inija je najbitnije da je doneo novi kvalitet Sitiju.

19

ve, iskreno meni nije ciq da u karijeri budem prvak dr`ave, ve} da osvajam zna~ajnije klupske i reprezentativne trofeje. No, ukoliko u Vojvodinu stignu prava poja~awa mo`da bi ne{to i moglo da se desi, ali to i daqe ne}e biti na onom nivou koji mene zadovoqava.

Selktor Dejan Udovi~i} te je izostavio sa spiska za Svetski {ampionat u [angaju, a sada i za Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu.

- Kao {to pro{le godine kada mi je ukazano poverewe nisam sumwao u odluku selektora, tako ne sumwam ni sada kada sam izostavqen sa spiska. To je meni samo znak da nisam onakav igra~ kakvim sam se smatrao i da jo{ treba da radim na sebi, kao {to je i rekao selektor. Meni je `ao {to nisam na spisku, ali kao sportista sam navikao i na pobede i na poraze i verujem da }u svojim radom i zalagawem opet zavrediti poverewe selektora. Sve, zna~i, zavisi od mene.

Nastavak sezone je u februaru, {ta mo`e Vojvodina na doma}oj i me|unarodnoj sceni?

- Na startu prvenstva ~eka nas Crvena zvezda. Pauzu }u, kao i moji saigra~i, iskoristiti da se {to boqe pripremim. Za mene je veoma bitan nastavak sezone, mo`da i najbitniji u mojoj karijeri, kako bih se dokazao. Na{e zasi}ewe je i dovelo do toga da izgubimo drugo mesto u Kupu od Zvezde. Nisu oni toliko kvalitetniji od nas, ali su novi i imaju tu „sve`u krv”, kako ste vi rekli. Nadam se da nam se ona sramota na Bawici vi{e nikada ne}e ponoviti i verujem da mo`emo da pobedimo Zvezdu u oba prvenstvena me~a.

Sve zavisi od nas i na{eg rada. [to se ti~e Lige {ampiona, u petom kolu idemo u Berlin i nadam se pobedi protiv [pandaua, jer smo to propustili u prvoj utakmici u na{em bazenu - istakao je Vapenski.

G. Malenovi}

GODINA USPEHA BEO^INCA DARKA JANDRI]A

Na gra da u pra vim ru ka ma U smiraj godine ime tenisera Darka Jandri}a (17) bi}e zlatnim slovima uspisano u analima beo~inskog sporta, poznatijeg po uspesima fudblera, ko{arka{a i xudista. Na ve~noj li sti do bitni ka Ok to bar ske nagrade na{lo se i Jandri}evo ime, a uspesi talentovanog tenisera poznati su {irom Srbije. ^lan je TK Brejk iz Beo~ina. Ove godine odli~nim igrama Darkovo ime zaslu`eno se na{lo na prvom mestu kona~ne liste Teniskog saveza Srbije u wegovoj konkurenciji. Ponovio je na taj na~in uspeh iz prethodne godine kada je, me|u 545 rangiranih igra~a do 16 godina, progla{en za prvi reket. Nisku Jandri}evih ovogodi{wih uspeha ~ine pobeda na Openu ^a~ ka, fi nali sta je bio na istim turnirima u Novom Sadu i Smederevu, a igrao je i polufinale u Kraqevu, ~etvrtfinale dr`avnog prvenstva, a u dubl konkurenciji polufinale u Podgorici. Svi ti dometi, uz tre}e mesto u ekipnoj konkurenciji s Novim Sadom, svrstale su ga zaslu`eno na prvo mesto.

- Jo{ kao petogodi{wak, pored oca Bo{ka, zavoleo sam tenis. Prvo je to sve bila igra,

ali kako su godine prolazile i{lo mi je sve naboqe. Isplatio mi se vi{egodi{wi trud i naporan rad. Posledwe dve se-

Dar ko Jan dri}

zone bile su najuspe{nije - prisetio se Darko, koji uspe{no poha|a tre}u godine Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj„, sportski smer.

@eqe mladog Beo~inca su da u daqoj karijeri postigne barem deli} uspeha na{ih poznatih tenisera, naravno da bude i ~lan Dejvis kup reprezentacije.

- Normalno je za sve na{e igra~e da nam je uzor Novak \okovi}. Ne propu{tam ni jedan wegov me~ i iz svakog se mo`e mnogo nau~iti. Isto tako volim i igre Endija Mareja.

Darko forsira fajterski, napada~ki stil.

- Da bih stigao do prave igre moram jo{ mnogo da u~im. Moje najja~e oru`je je drop-{ot, bitan za promenu ritma u me~u. Obo`avam da poentiram volejom, forhendom i sme~om iz skoka. Mora}u sve da do ra dim do per fek ci je ako u narednoj godini `elim da napredujem i da kona~no osvojim prve bodove za ATP listu. Sigurno }e mi u tome pomo}i i rad u Beogradu, gde sam proteklih da na tre ni rao pod budnim okom stratega juniorske re pre zen ta ci je Dra ga na [erara - istakao je talentovani teniser.

M. Popovi}

20

AkCiJA

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik

PROJEKTI I AKCIJE GRADSKE UPRAVE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE NOVOG SADA U SU SRET HU MA NOM GRA DU

Ma we auto mo bi la za ~i sti ji va zduh i vi {e ze le ni la U or ga ni za ci ji De part ma na za sa o bra }aj Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka (FTN) iz No vog Sa da, odr `a no je dvo dnev no sa ve to va we „U su sret hu ma nom gra du“ na te mu „Me to de upra vqa wa sa o bra }aj -

eko lo {ki do stup ni jim i pri hva tqi vi jim. Na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi} ka za la je da da nas vi {e od po lo vi ne sta nov nik {tva pla ne te

Na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi}

nom po tra `wom“. Osnov ni ciq sa ve to va wa bio je upo zna va we jav no sti i in sti tu ci ja o na ~i ni ma i mo gu} no sti ma kre i ra wa stra te gi je i pro na la `e wa re {e wa ko je }e, na prin ci pu „ma we auto mo bi la, ve }a mo bil nost“ omo gu }i ti pri me nu kon cep ta odr `i ve mo bil no sti u na se qi ma i u~i ni ti ih

`i vi u gra do vi ma i ne ra ci o nal no i pre ko mer no upo tre bqa va put ni~ ke auto mo bi le.

- Sa o bra }aj neo spor no pru `a pre su dan uti caj na kva li tet `i vot ne sre di ne i `i vo ta u gra du, ne sa mo za hva qu ju }i svom o~i gled nom uti ca ju na kva li tet va zdu ha i ni voa bu ke, ve} i kroz mno ge dru -

ge efek te - na ve la je Jo va no vi}Ga lo vi}. – Je dan od efe ka ta je i za u zi ma we ur ba nog pro sto ra ko ji je iz u zet no dra go cen i bi }e sve dra go ce ni ji. Po ve }a va ju se tro {ko vi ener gi je, emi si ja ugqendi ok si da, uti ~e na glo bal nu kli mu i eko nom ski raz voj dr `a ve. Za to je va `no da gra do vi, kad je u pi ta wu sa o bra }aj, bu du or ga ni zo va ni i odr `i vi.

Pro fe so ri ca FTN-a dr Mir ja na Vo ji no vi}-Mi lo ra dov ob ja sni la je da emi si ja za ga |u ju }ih sup stan ci za vi si od vr ste go ri va ko je se ko ri sti i na ~i na we go vog sa go re va wa. U sa stav iz duv nih ga so va ula zi pre ko 200 he mij skih je di we wa od ko jih su naj tok si~ ni ji ugqe ni ko vi i azo to vi ok si di, ugqo vo do ni ci i dru gi.

- To su raz li ~i ti ga so vi, me |u ko ji ma je i ugqen-di ok sid ko ji ni je tok si ~an ali po ve }a wem we go ve kon cen tra ci jae stva ra se efe kat sta kle ne ba {te- ka za la je Vo ji no vi}- Mi lo ra dov.- Tu su i azotdi ok sid i we go vi ga so vi ko ji su tok si~ ni, kao i ra zni de ri va ti ga so va i de ri va ti ci kli~ nih aro ma ti~ nih ugqo vo do ni ka ko ji ima ju kan ce ro ge na, mu ta ge na i te ra to ge na dej stva.

Ona je ob ja sni la da se, pri sa go re va wu go ri va, for mi ra ju raz li ~i ti tok si~ ni ga so vi i za ga |u ju }e

sup stan ce ko je uti ~u na `i vot nu sre di nu, sve we ne seg men te, vo du, va zduh i ze mqi {te, pre ko ~e ga se dej stvo {i ri na bi o si ste me i na kra ju- ~o ve ka.

Raz vi je ne ze mqe za pad ne Evro pe i Ame ri ka od lu~ no ra de na po o {tra va wu kri te ri ju ma u eko lo {kom po gle du, kad je u pi ta wu oblast ur ba nog sa o bra }a ja. Pre ma po da ci ma Evrop ske ko mi si je, auto mo bil se ko ri sti za ~ak 75 od sto od la za ka u cen tar gra da. Sa mo na iz gled pa ra dok sal ni kon cept da se odr `i vost sa o bra }a ja mo `e us po sta vi ti uki da wem sa o bra }a ja u od re |e nim de lo vi ma gra da, za pra vo uspe {no sma wu je pre ve li ku upo tre bu put ni~ kih vo zi la.

- Uki da wem sa o bra }a ja u od re |e nim kvar to vi ma se ne mo `e ura di ti pre ko no }i. Po treb no je to pla ni ra ti de ce ni ja ma una pred, po de li ti u fa ze i slu {a ti mi {qe we gra |a na ko ji tu `i ve. Je di no taj na ~in, u di rekt noj ko mu ni ka ci ji i sa rad wi sa gra |a ni ma, lo kal nim vla sti ma i stru~ wa ci ma iz ove obla sti, mo `e do ne ti naj bo qa re {e wa pri hva tqi va za sve – za kqu ~i la je na ~el ni ca Alek san dra Jo va no vi}- Ga lo vi} do da ju }i da je to du go ro ~an pro ces za ko ji se mo ra obez be di ti do sled nost i kon ti nu i tet.

ZA UNA PRE \E WE UR BA NE [U ME

Ekolo{ki di nar do bra in ve sti ci ja Za za {ti tu i una pre |e we `i vot ne sre di ne No vi Sad je uveo „eko di nar“, ~i ja se sred stva ko ri ste za fi na si ra we bu xet skog Fon da za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Ko ri sni ci i vla sni ci sta no va i dru gih po se bih de lo va zgra da pla }a ju di nar po me tru kva drat nom stam be nog pro sto ra , dok vla sni -

je din stve ne uplat ni ce za ob je di we nu na pla tu JP „In for ma ti ka“.

Ka ko je ob ja {we no u Upra vi za za {ti tu `i vot ne sre di ne, in ten ziv na ur ba ni za ci ja No vog Sa da do ve la je do sma we wa ze le nih po vr {i na, a upra vo pu tem eko-di na ra ova si tu a ci ja se mo `e po boq {a ti.

upra vo za oze le wa va we i sad wu ka za la je na ~el ni ca Upra ve Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi}.

Do da la je da se no vac usme ra va i za in for mi sa we i ob ja vqi va we po da ta ka o sta wu i kva li te tu `i vot ne sre di ne i tro {ko va re a li za ci je pro gra ma. Ob ja sni la je da po da ci ko ji se pri ku pe da ju

za za {ti tu `i vot ne sre di ne jed nom go di {we pod no si gra do na ~el ni ku i Skup {ti ni gra da, kao i Mi ni star stvu `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa. U Upra vi upo zo ra va ju da je po ve }a we po vr {i na pod ze le ni lom u ur ba noj sre di ni du go ro ~an pro ces ko ji zah te va stra te -

Ose }aj si gur no sti Is tra `i va wa po ka zu ju da sta nov ni ci kvar to va sa ze le ni lom ima ju ma wi ose }aj stra ha, jer je u tim kvar to vi ma ni `a sto pa kri mi na la. Oni, ta ko |e, is po qa va ju ma we agre si je i ima ju bo qe me |u su sed ske od no se. Ze le ni lo gra du omo gu }a va so ci o lo {ki raz voj, obez be |u je so ci jal nu in klu zi ju, a de ca ko ja pro vo de vi {e vre me na u ova kvom okru `e wu di sci pli no va ni ja su, za do voq ni ja i sre} ni ja.

ci, od no sno ko ri sni ci po slov nog pro sto ra iz dva ja ju za ove na me ne tri di na ra po me tru kva drat nom.

Na kna da se pla }a me se~ no, pre ko

- Od eko lo {ke na kna de, ko ju gra |a ni i pri vred ni ci iz dva ja ju za po boq {a we kva li te ta `i vot ne sre di ne, ve li ki deo se odva ja

re al nu sli ku i pred sta vqa ju pr vi ko rak na osno vu ko jeg se mo `e pla ni ra ti ka ko i {ta da se ura di u ci qu po boq {a wa sta wa oko li ne u ko joj `i vi mo.

Po me nu ti bu xet ski Fond ima svoj pro gram ko ji ob u hva ta pod sti caj ne, pre ven tiv ne i sa na ci o ne pro jek te, pra }e we sta wa `i vot ne sre di ne, pro gra me za {ti te i raz vo ja pri rod nih do ba ra, na u~ no-is tra `i va~ ke ak tiv no sti i edu ka ci je. Iz ve {taj o re a li za ci ji pro gra ma Upra va

{ko pla ni ra we za vi {e de ce ni ja una pred.

- Ur ba na {u ma pred sta vqa be ne fit za sve, jer ze le ni lo zna ~aj no uti ~e na va zduh, kli mu, in ten zi tet sun ~e vog zra ~e wa. Dr ve }e nas bra ni od bu ke, ve tra i po pla va, uti ~e na to ko li ko }e mo se br zo opo ra vi ti na kon bo le sti , kao i na na {e ras po lo `e we - na ve li su u Upra vi opi su ju }i ur ba nu {u mu kao si gur nu in ve sti ci ju sa ve li kim po vra }a jem sred sta va.

UPRA VA NA SAJ MU „LO RIST”

Film, pred sta ve, eko-po ru ke Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne i ove go di ne tra di ci o nal no je u~e stvo va la na Me |u na rod nom saj mu „Lo rist“ i na Saj mu eko lo gi je i {u mar stva „Ekosvet“. U okvi ru Eko lo {ke u~i o ni ce, ko ja je or ga ni zo va na na ovim ma ni fe sta ci ja ma, pri ka zan je film „Ko li ko nam je zdrav grad“, ko ji ob u hva ta re zul ta te mo ni to rin ga `i vot ne sre di ne na te ri to ri ji No vog Sa da za 2010. go di nu.

Film je na stao u pr vih pet me se ci ove go di ne, u re li za ci ji pro duk cij ske ku }e „Kon trast me di ja“, a uz po dr {ku Upra ve. U we mu su ob je di we ni pro jek ti pra }e wa va `nih pa ra me ta ra kva li te ta vo de, va zdu ha i ze mqi {ta, ko ji spro vo de va `ne in sti tu ci je u No vom Sa du. Ovaj eko lo {ko-edu ka tiv ni film predstavqa iz vor po da ta ka o sta wu `i vot ne sre di ne to kom pro {le go di ne, ali uka zu je i na neo p hod nost pra }e wa pa ra me ta ra, o na ~i ni ma na ko ji se to po sti `e i pru `a uvid u re zul ta te mo ni to rin ga. Oni su po la zna ta~ ka na osno vu ko jih se mo `e una pre di ti po sto je }e sta we u ci qu po sti za wa zdra vi je `i vot ne sre di ne i kva li tet ni jeg `i vo ta.

U okvi ru Saj ma odr `a ne su i krat ke po zo ri {ne pred sta ve ko je su re zul tat pro jek ta „Ka ko da... ze le no (pre)vas pi ta va we od ra slih“, ko ji je re a li zo van u sa rad wi sa no vo sad skim sred wim {ko la ma.

U~e ni ci Sred we me di cin ske {ko le „7. april“, Po qo pri vred ne {ko le sa do mom u~e ni ka u Fu to gu i gim na zi je „Isi do ra Se ku li}“ i „Sve to zar Mar ko vi}“ iz ve li su pred sta ve „Do bro dr vo“, „Si vo-ze le ni svet“, „Ze le ni ra zum“ i „Ko pri vi}“. Sred wo {kol ci su na za ni mqiv na ~in us pe li da uka `u na ne ku od gre {a ka ko je se sva ko dnev no ~i ne, a ko je na no se ve li ku {te tu sre di ni u ko joj `i vi mo. Iz ve de na je i pred sta va „Pla ne ta ~e ka„ ko ju su re a li zo va li |a ci O[ „Bran ko Ra di ~e vi}“, a u ko joj su de ~ak i de voj ~i ca su per he ro ji go vo ri li od lom ke iz isto i me ne kwi ge. Oni su is ta kli ka ko se pra vil no od la `e ot pad i go vo ri li su u poj mu re ci kla `e.

- Kao {to {u mu ~i ne mi li o ni sta ba la, pla `u mi li o ni zr na pe ska, okean bez broj ka pqi ca vo de, ta ko i qud ski rod ~i ne mi li jar de qu di. Sva ko do nas ra di mno go ma lih stva ri, sva kog da na, na iz gled be zna ~aj nih, na iz gled ne pri met nih. Ba ~en pa pir, po ga `e na tra va, obo re no drv bo. Ali, ako se te, na iz gled ne pri met ne stva ri, po no ve ne ko li ko mi li jar di pu ta, on da one vi {e ni su ni ma le, ni be zna ~aj ne. On da se vi {e ne mo gu sa kri ti. On da one uti ~u na `i vot sva kog od nas. I da nas i su tra i za 1.000 go di na, na ce loj pla ne ti pre pri ~a li su de lo ve kwi ge osnov ci.

UPRA VA PO DR @A LA AK CI JU „SAT ZA NA [U PLA NE TU”

Mrak kao opo me na

No vi Sad se u mar tu ove go di ne pri dru `io svet skoj ak ci ji „Sat za na {u pla ne tu„ ko ju or ga ni zu je Svet ski fond za za {ti tu pri ro de, i za jed no sa mno gim gra do vi ma {i rom sve ta sim bo li~ no uga sio ra sve tu na re pre zen ta tiv nim lo ka ci ja ma.

Tom pri li kom je u No vom Sa du bi lo uga {e no de ko ra tiv no osve tqe we na Grad skoj ku }i i svim zgra da ma na Tr gu slo bo de ko je se na la ze u stro gom cen tru Gra da (zgra da Apo lo cen tra i Voj vo |an ska ban ka), na Srp skom na rod nom po zo ri {tu i Po zo ri {nom tr gu, na dve naj ve }e cr kve - pra vo slav noj Sa bor noj cr kvi i ri mo ka to li~ koj cr kvi „Ime na Ma ri ji na„, kao i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi.

Ak ci ju „Sat za na {u pla ne tu„ u Sr bi ji zva ni~ no je po dr `a la

Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne, Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva, pro stor nog pla ni ra wa, Ka bi net pot pred sed ni ka vla de za evrop ske in te gra ci je, Po kra jin ski se kre ta ri jat za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj, Te le nor, @e le zni ce Sr bi je kao i mno ge dru ge komp ni je, NVO i po je din ci.

ODR @I VI RAZ VOJ GRA DA

Se mi nar za mla de li de re i stu den te Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne po dr `a la je pro je kat In `e we ra za {ti te `i vot ne sre di ne pod na zi vom „Youth Encounter on Sustainability -YES SERBIA 2011„. Pro je kat je u ob li ku me |u na rod nog se mi na ra odr `an u ju lu ove go di ne u No vom Sa du i Gor wem Mi la nov cu, a po dr {ku je pru `i la or ga ni za ci ja „Ak tis“ iz [vaj car ske.

U~e stvo va lo je oko 30 mla dih pro fe si o na la ca i stu de na ta iz ce log sve ta, pred vo |e ni ugled nim pro fe so ri ma sa ne ko li ko evrop skih uni ver zi te ta. Ka ko je ob ja sni la na ~el ni ca Upra ve Alek san dra

Jo va no vi}-Ga lo vi}, u~e sni ci se mi na ra su kroz pre zen ta ci ju ima li pri li ku da se upo zna ju sa na ~i nom funk ci o ni sa wa Gra da No vog Sa da i Upra ve i ka ko se do no se od lu ke bit ne za odr `i vi raz voj gra da.

-Odr `i vi raz voj je onaj ko ji za do vo qa va tre nut ne po tre be sa da {wih ge ne ra ci ja, ali ne za u sta vqa bu du }e ge ne ra ci je da i one za do vo qe svo je po tre be- na ve la je na ~el ni ca.

Pre 11 go di na, pre ma od lu ci Uje di we nih na ci ja, za po ~e ta je de ka da obra zo va wa za odr `i vi raz voj. Pred stav nik In `e we ra za {ti te `i vot ne sre di ne Igor

Je zdi mi ro vi} ka zao je da su se ta da ~e ti ri uni ver zi te ta udru `i la i na pra vi la Ali ja snu za odr `i vi raz voj.

-To su bi li MIT uni ver zi tet iz Sje di we nih ame ri~ kih dr `a va, ETH iz Ci ri ha, „^a nus“ iz [ved ske i To kij ski uni ver zi tet - ka zao je Je zdi mi ro vi}. - Oni su osmi sli li kur se ve ko ji tre ba da po mog nu mla dim li de ri ma i stu den ti ma za vr {nih go di na da shva te na ko ji na ~in sve odr `i vi raz voj ima uti caj na sve ono {to se de {a va oko nas i na ko ji na ~in }e ima ti uti caj na to da li }e mo ima ti pro ble ma sa `i vot nom sre di nom, zdra vim na ~i nom

`i vo ta, sa re sur si ma, eko no mi jom i ka ko }e sve to ge ne ral no uti ca ti na qu de.

U~e sni ci su se ba vi li te ma ma odr `i vog raz vo ja, pri va ti za ci je, raz vo ja de mo kra ti je i upo tre be za jed ni~ kih re sur sa, sa po seb nim ak cen tom na ze mqe u tran zi ci ji.

- Is ko ri sti liu su 17 da na u Sr bi ji da do tak nu sve seg men te bit ne za odr `i vi raz voj, kroz upo tre bu vo de, ener gi je i ma te ri je, po rast po pu la ci je, uti caj so ci jal nih sre di na na sve {to se de {a va oko nas i na odr `i vi raz voj - na veo je Igor Je zdi mi ro vi}.

Mla dim li de ri ma i stu den ti ma pre zen to va ne su ak tiv no sti Upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne, ak tiv no sti ko je ona spro vo di, edu ka ci je gra |a na, na ~i ni odr `a va wa i una pre |e wa bro ja ze le nih po vr {i na u gra du, mo ni to ring svih va `nih pa ra me ta ra za `i vot nu sre di nu. Se mi nar se uspe {no re a li zu je ve} 11 go di na i kroz we ga je pro {lo pre ko 2.000 u~e sni ka iz vi {e od 90 ze ma qa.

Na kon za vr {e nog kur sa, u~e sni ci po sta ju ~la no vi jed ne od naj ve }ih mre `a mla dih li de ra po sve }e nih odr `i vom raz vo ju.

AkCiJA

c m y

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

21

PROJEKTI I AKCIJE GRADSKE UPRAVE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE NOVOG SADA OZE LE WA VA WE I OB NA VQA WE ZE LE NI LA U NO VOM SA DU

Sa di dr vo – mi sli na bu du} nost To kom ove go di ne Grad ske upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne iz dvo ji la je zna ~aj na sred stva za oze le wa va we i ob na vqa we ze le ni la u No vom Sa du. Ka ko je ob ja {we no u ovoj Upra vi, s ob zi rom na to da ze le ne po vr {i ne do pri no se una pre |e wu kva li te ta `i vot ne sre di ne i ople me wu ju pro stor u ko me se na la ze, re a li zo va no je pre ko 20 pro je ka ta o~u va wa i una pre |e wa ze le ni la u funk ci ji za {ti te `i vot ne sre di ne. Ure |e no je

oko 87.000 me ta ra kva drat nih trav wa ka i za sa |e no vi {e od 3.500 li sto pad nog i zim ze le nog dr ve }a, 13.600 sad ni ca {i bqa i 8.300 sad ni ca cve }a.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ce Upra ve Alek san dre Jo va no vi}-Ga lo vi}, sko ro 80 od sto pla ni ra nog bu xe ta oti {lo je di rekt no na oze lew va we i ob na vqa we ze le nih po vr {i na, a fi nan si ra ni su broj ni edu ka tiv ni i na u~ nois tra `i va~ ki pro jek ti.

- Sa di ti dr vo zna ~i mi sli ti ne sa mo na sa da {wost, ve} i na bu du} nost - ka za la je Jo va no vi}-Ga lo vi}. – Sve ono {to smo ove go di ne ura di li na ze le nom ure |e wu gra da, po di za wu eko lo {ke sve sti gra |a na, da No vi Sad mo ra i tre ba

Li{}e uti {a va bu ku Je dan od ur ba nih pro ble ma je i bu ka. U gra do vi ma je iza zva na sa o bra }a jem, a re |e ra dom ne kih po stro je wa ili fa bri ka. Eks pe ri men tal no je do ka za no da ze le ne po vr {i ne sni `a va ju ni vo grad ske bu ke i sla be zvu~ na ko le ba wa. Zvuk ko ji do spe va u kru nu dr ve ta, do spe va u dru gu sre di nu ko ja po se du je ve }i aku sti~ ni ot por ne go va zduh, te se zbog to ga od bi ja i ra se ja va do 74 od sto. da ima vi {e ze le ni la, dr ve }a, ure |e nih par ko va... go vo ri u pri log to me da se „eko di nar“ na men ski i pa met no ko ri sti.

Na ~el ni ca je do da la da se na da da }e su gra |a ni uvi de ti ko li ko je va `na ulo ga ur ba nog ze le ni la i da }e se pri kqu ~i ti ak ci ji oze le wa va wa svo je oko li ne.

U ci qu po ve }a wa ze le ni la u gra du ure |en je deo od Uli ce Mar ka Mi qa no -

KWI GA O EKO-TE MA MA ZA NAJ MLA \E

Su per he ro ji ~u va ri pla ne te Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne osmi sli la je kwi gu „Pla ne ta ~e ka„ na me w e n u, pre sve g a, de c i {kol skog uz ra sta. U kwi zi je na kre a ti van na ~in is tak nut zna ~aj pra vil nog od no sa pre ma ot pa du, we go vom raz vr sta va wu i pra vil nom od la ga wu, kao i zna ~aj re ci kla `e. [tam pa na u dve ver zi je, za de ~a ke i de voj ~i ce, sa broj nim ilu stra ci ja ma i za ni mqi vom pri ~om pod sti ~e na raz mi {qa we o zna ~a ju za {ti te sre di ne. Po 10 pri me ra ka kwi ge „Pla ne ta ~e ka„ po de qe no je svim de~ jim ode qe wi ma ogra na ka Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du kao i bi bli o te ka ma osnov nih {ko la ko je su se pri ja vi le po me nu toj Upra vi.

Ka ko je na ve la bi bli o te kar ka De~ jeg ode qe wa Grad -

de ca ma lo, ali efekt no po mo }i o~u va wu `i vot ne sre di ne.

Ona je ob ja sni la da de ca, ~i ta ju }i kwi gu, uz po mo} ma -

vre }e sa ra znim ot pa dom, a ne ko li ko me ta ra is pred wih na la zi le su se kan te u dru ga ~i jim bo ja ma na ko ji ma je bi lo na zna ~e no ko ja vr sta sme -

[ta si od lu ~io da ura di{ „Mi, su per he ro ji, `i vi mo svoj `i vot po jed nom je di nom pra vi lu- stal no se pi ta mo da li bi ovaj svet bio bo qe ili lo {i je me sto za `i vot ako bi svi qu di na Pla ne ti ra di li isto {to i mi? Ja ko je jed no stav no. Sve po ~i we i za vr {a va se tvo jom sle de }om od lu kom, sle de }im po kre tom ko ji }e{ na pra vi ti! [ta si od lu ~io da ura di{?“ {te i spe ci jal no di zaj ni ra nih stra ni ca po put sve tle }ih ele me na ta, be xe va, la vi rin ta i dru gog, po sta ju „su per he ro ji„ - ~u va ri pla ne te Ze mqe.

We na ko le gi ni ca Dra ga na Bo `i} na ve la je da je pro mo ci ja kwi ge bi la vr lo uspe -

}a tre ba da se sta vi u od re |e nu kan tu.

- Bi lo je po treb no sta vi ti pra vu stvar na pra vo me sto - ob ja sni la je Iva na Me di} ko ja je po hva li la or ga ni za ci ju Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne i po seb no is ta kla ~i we ni cu

va do ka na la Du nav-Ti sa-Du nav, kao i Sun ~a ni kej ko ji da nas kra si 25.143 me ta ra kva drat nih no vih trav na tih po vr {i na, 1.429 sad ni ca dr ve }a, 2.470 sad ni ca {i bqa, a po sa |e no je i 3.356 sad ni ca cve }a.

U ci qu una pre |e wa kva li te ta `i vot ne sre di ne re a li zo va ni su i pro jek ti oze le wa va wa i una pre |e wa ze le ni la u broj nim uli ca ma i tr go vi ma Uli ca Ig wa ta Pa vla sa, Ko sov ska uli ca, Trg Fe ren ca Fe he ra, Trg Ko men skog, @it ni, Po zo ri {ni i Trif ko vi }ev trg. Da bi se ubla `i le ne ga tiv ne po sle di ce sa o bra }a ja, una pre |e no je ze le ni lo du` grad skih sa o bra }aj ni ca na Bu le va ru oslo bo |e wa, Bu le va ru Evro pe i Som borskm bu le va ru, a ure |e ne su i raz del ne tra ke u Ru me na~ koj uli ci, na Fu to {kom i Ru me na~ kom pu tu. Ima ju }i u vi du da ze le ni lo u {kol skim dvo ri {ti ma, osim {to do pri no si una pre |e wu `i vot ne sre di ne i po boq {a wu ukup nog vi zu el nog iz gle da, obez be |u je i zdra vi ji i pri jat ni ji bo ra vak de ce u ovim usta no va ma Upra va je 2008. go di ne po kre nu la ak ci ju una pre |e wa ze le ni la u {kol skim dvo ri {ti ma ko ja je dve go di ne ka sni je pro {i re na i

na dvo ri {ta Pred {kol ske usta no ve ‘’Ra do sno de tiw stvo‘’. Ta ko je to kom ove go di ne oze le we no je dvo ri {te O[ „Dr Mi lan Pe tro vi}„ i O[ „Sve ti Sa va„ u Ru men ci, gde je po sa |e no i sta blo ge ne ra ci je.

PRE PO RU KE ZA IN TE LI GENT NE KU ]E

Ener get ski efi ka sno zgra dar stvo Pri ru~ nik EE pre po ru ka, ko ji je ini ci ra la Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne, pred sta vqen je na tri bi ni „Ener get ska efi ka snost u zgra dar svu“ ko ja je odr `a na na ma ni fe sta ci ji “No vo sad ska je sen”. On sa dr `i pre po ru ke za pro jek to va we ener get ski efi ka snih stam be nih obje ka ta, a re zul tat je is tra `i va~ kog pro jek ta ko ji je re a li zo vao De part man za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, uz fi nan sij sku po dr {ku ove Upra ve. Ka ko je ob ja sni la na ~el ni ca Upra ve Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi}, pro je kat se, pre sve ga, fo ku si rao na is tra `i va we stra te gi je i pri stu pa obla sti ener get ske efi ka sno sti, da bi se u fi nal nom re zul ta tu na pra vio do ku ment ko ji po ja {wa va do men ener get ski efi ka snog gra |e wa {i rem spek tru ko ri sni ka.

- Pre po ru ke su for mu li sa ne na kon ci zan i jed no sta van na ~in svim ko ri sni ci ma ener gi je, svim ~la no vi ma dru {tva - ka za la je Jo va no vi}- Ga lo vi}. – Pri ru~ nik }e se de li ti in ve sti to ri ma ko ji za po ~i wu grad wu, pri li kom do de le lo ka cij ske do zvo le. Oni su ti ko ji gra de i od lu ~u ju ka ko }e zgra da iz gle da ti, ko je }e se ma te ri ja li upo tre bi ti i ko li ko }e obje kat bi ti ener get ski efi ka san.

Pri ru~ nik na ra zu mqiv na ~in ob ja {wa va {ta su sve me re ener get ski efi ka sne iz grad we, a pre po ru ke su u vi du pa ke ta me ra, pre ma raz li ~i tim obla sti ma, po put pla ni ra wa kon sul ta ci ja sa pro jek tan ti ma, oda bi ra ur ba ni sti~ ke lo ka ci je i ar hi tek ton skog

kon cep ta i me ra pa siv ne iz grad we. Ukqu ~e ni su i to plot na izo la ci ja omo ta ~a ku }e, ra ci o nal no

ko ri {}e we ener gi je za po tre be gre ja wa i hla |e wa stam be nih obje ka ta i in te li gent na ku }a. Tekst se mo `e ~i ta ti hro no lo {ki, ali i te mat ski, u skla du sa in te re so va wem sva kog po je di na~ nog ko ri sni ka i od uslo va u ko ji ma se o ener get ski efi ka snim pro ce du ra ma raz mi {qa.

U~e sni ca pro jek ta sa De part ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Dra ga na Kon stan ti no vi} ka za la

je da ono {to ni je ob u hva }e no pra vil ni ci ma, ob u hva }e no je pre po ru ka ma. Na ve la je da su, na ovaj na ~in, suk ce siv no ob ja {we ne sve fa ze pro ce sa gra |e wa, od pro jek to va wa do re a- li za ci je, od no sno, od bi o kli mat skog kon cep ta do in sta la ci o ne nad grad we ku }e.

- To je vi {e pri ru~ nik za in for mi sa we, ko ji gra |a ni ma mo `e po mo }i da na pra ve svo ju stra te gi ju bo qe ener get ske efi ka sno sti.

No vi pra vil nik in si sti ra na to plot nim izo la ci ja ma, da se po boq {a ju ener get ske per for man se sa mih omo ta ~a ku }a, a pr vi ko rak ka to me je za me na pro zo ra i do dat na izo la ci ja zgra da- ob ja {wa va Kon stan ti no vi}.

Sr bi ja je 2011. go di nu pro gla si o la go di nom ener get ke efi ka sno sti, a jed na je od naj ve }ih ra sip ni ka ener gi je u Evro pi. Glav ni za da tak je, da kle, {to vi {e u{te de ti ener gi ju, po seb no u do ma }in stvi ma i zgra dar stvu. Ka ko je ob ja sni la na ~el ni ca Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi}, ciq pri ru~ ni ka je da se oblast ene re get ske efi ka sno sti pri bli `i ko ri sni ci ma, ka ko bi se uti ca lo na sa ve sno de lo va we sva kog po je din ca.

- Ener gi je ne ma bes ko na~ no mno go. Mo ra mo iz na la zi ti ne ke no ve iz vo re, al ter na tiv ne iz vo re, ali nam to ne }e mno go zna ~i ti uko li ko i da qe bu de mo ra sip ni - za kqu ~i la je na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

SA RAD WA GRA DA I AUSTRIJ SKE AGEN CI JE ZA RAZ VOJ

ske bi bli o te ke Iva na Me di} eko l o g i j a je tre n ut n o vr lo po pu lar na te ma te se po ka za lo da su de ca sprem na da sa ra |u ju i da raz u me ju {ta zna ~i ~u va ti svo ju oko li nu.

- De ca su od mah pri hva ti la kwi gu jer je pri ~a vr lo za ni mi qi va - ka za la je Me di}. – De lo je vr lo le po ura |e no, gra fi~ ki do bro is pra }e no, za ni mqi vo i po u~ no i da se is ko ri sti ti na mno ge na ~i ne, kroz raz ne ra di o ni ce i ak tiv no sti ko ji ma }e

{na, atrak tiv na i ak tiv na, za ni mqi va ne sa mo de ci, ve} i or ga ni za to ri ma.

-Pro mo ci ja je bi la or ga ni zo va na u vi du iga ra bez gra ni ca gde se sve svo di lo na to da de ca kroz igri ce na u ~e ili ob no ve svo je pred zna we o eko lo gi ji, po na {a wu u pri ro di, svom od no su pre ma woj i sli~ no - re kla je Bo `i}.

Or ga ni zo va no je i tak mi ~e we u raz vr sta va wu ot pa da.

De c i su, naj p re, po d e q e n e

da je sva ko de te do bi lo po klon, kwi gu, bex ili le po di z aj n i r an obe l e ` i v a~ stra ni ca.

Ta ko |e, u okvi ru pro mo ci je ove kwi ge, u~e ni ci O[ „@ar ko Zre wa nin„ sa u~i te qi com Qi qa nom Jo va no vi} osmi si li li su po zo ri {nu pred sta vu „Pla ne ta ~e ka„ po mo ti vi ma iz kwi ge.

Ova pred s ta v a uspe { no je iz ve de na i na obe le `a va wu da na bi bli o te ke i na saj mu „Lo rist, Eko-svet 2011”.

„Eko pro fit” za sma we we eko lo {kog oti ska Na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi} pot pi sa la je, u ime Gra da, Me mo ran dum o raz u me va wu po vo dom re a li za ci je pro jek ta „Eko pro fit No vog Sa da”. Me mo ran dum su pot pi sa li u ime Austrij ske agen ci je za raz voj di rek tor Kla us Ka per i pred stav nik kon zor ci ju ma Denk {tat Vi li bald Kal ten bru ner.

Pro je kat „Eko pro fit No vog Sa da” pod ra zu me va da }e u na red ne dve go di ne 25 kom pa ni ja na te ri to ri ji gra da ima ti pri li ku da svo ju pro iz vod wu i po slo va we mo di fi ku ju ta ko da bu du pro fi ta bil ni ji i eko no mi~ ni ji, da u{te de no vac i isto vre me no sma we eko lo {ki oti sak. Fo kus pro jek ta je ste sma we we ko li ~i ne ot pa da i emi si je {tet nih ma te ri ja kao i pri me na eko lo {kih stan dar da u we go vom tret ma nu.

Na me we je ma lim, sred wim I ve li kim kom pa ni ja ma, iz pri vat nog i jav nog sek to ra, ka ko bi svo je po slo va we pre o kre nu li u ko rist za {ti te `i vot ne sre di ne.

“Eko pro fit” je omo gu }io uvo |e we spe ci fi~ nih me ra za ciq ne kom pa ni je, ko ji ma se po sti `e sma we we ko li ~i ne ot pa da, ma we za ga |e we usled sma we wa emi si je iz spe ci fi~ nih po stro je wa, uvo |e we no vih eko lo {kih stan dar da.. Pro je kat je za po ~et pre 20 go di na u Gra cu i do sa da je u we mu u~e stvo va lo vi {e od 2.000 kom pa ni ja iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je, ^e {ke re pu bli ke, Slo va~ ke, Slo ve ni je, Ma |ar ske i Ru mu ni je.

An drea Je ri ni}

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak26.decembar2011.

НА 5. КУСТЕНДОРФ НА МОКРОЈ ГОРИ

dnevnik У РЕЖИЈИ БОБАНА СКЕРЛИЋА

Снима се филм Долазе Ким Ки-дук и Нури Билге Ђејлан „Змајовини пангалози” Пети Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржан од 17. до 23. јануара 2012. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у организацији продукцијске куће Емира Кустурице „Раста Интернатионал” и под покровитељством Министарства културе Србије. У такмичарском програму учествоваће краткометражни филмови 20 младих аутора. Радионице ће држати познати редитељи Ким Ки-дук из Јужне Кореје и Нури Билге Ђејлан из Турске, објављено је на сајту фестивала. Пријављено је више од 200 филмова младих аутора и студената филмских школа из око 40 земаља из читавог света, а одабрано је 20 који ће се такмичити за Златно, Сребрно и Бронзано јаје. Оцењиваће их међународни жири - иранска глумица Лејла

Ким Ки-дук

Главонића, „Фрагменти” Ивана Стојиљковића и „Само што нисмо” Марка Грбе Синга. У селекцији су по три филма из Русије и Пољске - „Марина” Со-

Гост и Бенисио дел Торо Међу гостима предстојећег фестивала Кустендорф биће и славни глумац Бенисио дел Торо, пишу данас домаћи медији. Оснивач фестивала у Дрвенграду на Мокрој Гори, редитељ Емир Кустурица планира да са овим оскаровцем из Порторика снима филм о мексичком револуционару Панчу Виљи. ”Ових дана Бенисио завршава читање ‘Панча Виље‘. Већ је дао пристанак, играће главну улогу у мом наредном филму”, изјавио је Кустурица за „Вечерње новости”. Иначе, раније је било планирано да Панча Виљу игра Џони Деп, који је био гост Кустендорфа у јануару 2010. године. Дел Торо (44) дебитовао је 1988. у филму „Big Top Pee Wee“, а познат је по улогама у филмовима „Fe ar and Lo at hing in Las Ve gas“, „21 grams“, „Snatć“ i „Sin City“. Оскара, као и Златни глобус и награду Бафта добио је за споредну улогу у филму „Traf fic“. Хатами, француски продуцент Пјер Еделман и српски глумац и продуцент Зоран Цвијановић. Организатори фестивала истичу разноликост тема, актуелност и завидан квалитет одабраних филмова. Међу њима су четири рада српских аутора „Момци, где сте” Јелене Гавриловић, „Од пепела” Огњена

ње Карпунине, „Млин за млевење купуса” Вадима Винера и „Село” Јане Сопкине и Јевгенија Косткина, односно „Барбакан” Бартломеја Змуде, „Глазгов” Пјотра Суботкоа и „Ишчезавање” Бартоша Крухлика, а из нашег региона македонски „Крај света” Јанија Бојаџија. Такмиче се и „Песме кише”

(Ајгул Баканова, Киргистан, Велика Британија), „Ватромет” (Ђакомо Абруцезе, Италија, Француска), „Муса” (Кристоф Нанга-оли, Француска), „Празан ход” (Матис Буркхарт, Немачка), „Прича о кутији за ручак” (Питер Диркс, Белгија), „Путовање” (Симао Кајате, САД, Португалија), „Село алто саусе” (Фернандо Помарес, Шпанија) и „Тулипан, Тексас и ми” (Ли Филиповски, Канада, Естонија). У програму „Ретроспектива великана” биће приказани филмови двојице почасних гостију, а њихова нова остварења уврштена су у циклус „Савремене тенденције” - „Ариранг” Ким Ки-дука и „Било једном у Анадолији” Нури Билге Ђејлана. „Савремене тенденције” представиће и неке од најбољих филмова из продукције 2011. и њихове ауторе. На листи су Ашгар Фархади - „Развод: Надер и Симин”, Марђан Сатрапи и Винсент Пароно „Пилетина са шљивама”, Алис Рорвахер - „Цорпо Целесте”, Андреас Дрезен - „Заустављен на путу”, Фредерика Аспок „Ван граница” и Оливије Орле - „Пеликан Никостратос”. У програму „Великани европског филма” биће приређен омаж српском редитељу Александру Саши Петровићу (1929-1994). Пратећи програм представиће дебитантске и иновативне филмовиме младих стваралаца из Србије и света. У музичком делу Кустендорфа наступиће Пелагеја из Русије, Розенберг трио из Француске, Стрибор и Тровачи из Србије, Адам Стинга из Молдавије, Сандра Нкаке из Француске, група Сонидо Гало Негро из Мексика и специјални гости са Кубе. (Танјуг)

Оскар Орсона Велса продат за 861.000 долара Статуа Оскара коју је Орсон Велс добио за филм „Грађанин Кејн”, који се сматра једним од најбољих филмова свих времена, продата је на аукцији за 861.000 долара, пренеле су данас агенције. Портпарол аукцијске куће „Нејт Сендерс” из Лос Анђелеса, Сем Хелер рекао је да су се бројни купци укључујући и илузионисту Дејвида Копер филда надметали како би дошли до Велсове статуе. Име купца златне статуе није познато. Орсон Велс је Оскара добио 1942. године за најбољи сценарио. Велсов Оскар био је изгубљен деценијама, али је у једном тренутку статуа поново пронађена после његове смрти 1985. године. Сниматељ, који је тврдио да му је Велс поклонио статуу, покушао је да је прода 1994. године, али га је Велсова ћерка Беатрис Велс тужила и добила власништво над статуом. Када је она покушала да прода Оскара 2003. године, Академија

за филм ју је тужила, али је изгубила, а после суђења Беатриса Велс је статуу продала непрофитној фондацији из Калифорније која је опет покушала да награду прода 2007. године.

„Грађанин Кејн” је драма из 1941. године, која је и даље на врховима топ листа најбољих филмова у САД и Британији. Велс је режирао овај филм и глумио главну улогу. (Танјуг)

Снимање играног филма „Змајовини пангалози”, у режији Бобана Скерлића, почело је у Банатским Карловцима, саопштила је продуцентска кућа „АртАкција”. Овај дугометражни породични филм и то у 3Д технологији замишљен је као не баш весела комедија са елементима мјузикла, чија тема је актуелна - батина као васпитна метода. Радња је смештена у Јутутунију која личи на Србију на крају 19. века, али на жалост и на данашњу Србију, у којој је насиље и даље вид васпитавања. Главни јунаци су шесторо десетогодишњака, јунака преузетих из поезије Змај Јове Јовановића - Пура Моца, Сека Пела, Лењи Гаша, Неспремна Ана, Луди Тола и Лаза Материна Маза. Поред редовних школских предмета, посебан изазов су им тадашњи васпитни методи - шиба, батина, кукуруз, самица, страх... Деца се различито носе са тим изазовима, што им умногоме креира судбине. Уз велики број деце, играју и Тихомир Станић (Змај Јова), Бранислав Лечић (учитељ Рајица), Драган Бјелогрлић (краљ), Бојана Маљевић, Марко Гверо, Борка Томовић ...

Због теме којом се бави и у жељи да пруже подршку пројекту, у филму ће се, у посебним улогама, појавити велики број јавних личности, међу којима Тимоти Џон Бајфорд, Донка Шпичек, Раша Попов, Љубивоје Ршумовић....Музику за сонгове пишу познати музичари из региона. Жеља ауторског тима је да се уз највише уметничке и технолошке стандарде, направи другачији, занимљив и модеран породични филм, који најсавременијим филмским језиком говори о старим проблемима нашег друштва.

Филм је добио средства на конкурсу Секретаријата за културу Београда и Покрајинског секретаријата за културу Војводине, као и подршку Народне канцеларије Председника Републике. С обзиром на поруку филма да је физичко кажњавање деце неприхватљив вид дисциплиновања, пројекат је добио подршку Савета за права детета Владе Републике Србије заједно са Канцеларијом Савета Европе у Београду и организацијом Sa ve the Chil dren Nor way, као и стручну помоћ београдске канцела(Танјуг) рије Уницефа.

Трејлер за „Хобита” све обрадовао Љубитељи филмске трилогије „Господар прстенова” добили су нешто раније поклон за празнике са неочекиваним трејлером за филм „Хобит”, годину дана пре премијере. Како преноси Ројтерс, филм „Хобит” је четврти филм Питера Џексона рађен према романима Џ.Р.Р. Толкина. Филм прати хобита Билба Багинса и објашњава како је дошао да магичног прстена који је касније наследио његов рођак Фродо Багинс. Двоипоминутни трејлер приказује Билба како пише писмо у коме препричава Фроду - главном лику у „Господару прстенова - своје аван-

туре. Гледаоци су потом могли да виде младог Билба како напушта Округ и са патуљцима и Гандалфом креће на путовање у непознато. До данас Толкинова трилогија „Господар прстенова” продата је у

више од 150 милиона примерака широм света. Роман „Хобит”, који претходи „Господару прстенова”, биће екранизован у два дела. Први део „Хобита” премијерно ће бити приказан у децембру 2012, а други у децембру 2013. године. Билба у филму глуми Мартин Фриман, познат из филма „У ствари љубав”, док ће своје улоге из „Господара” репризирати Ијан Мекелен, Кејт Бланчет и Енри Серкис. Трејлер се појавио на 10-годишњицу премијере првог дела трилогије „Господар пртенова” и пробудио велико интересовање како публике, тако и критичара. (Танјуг)

ДАНИЈЕЛ КРЕЈГ – ОД ПЛАВОГ БОНДА ДО ЗВЕЗДЕ

Ово је добро време за мене Одмор од Џејмса Бонда показао се корисним за Данијела Крејга који је у протекле три године имао свој деби на Бродвеју, глумио у филму о јеврејској побуни у Другом светском рату „De fi an ce”, поново сарађивао са Стивеном Спилбергом на „Тинтину”, играо у блокластеру „Каубоји и ванземаљци” и сада се појавио и у филму Дејвида Финчера „‘Мушкарци који мрзе жене”. У овом тренутку, три године после „Зрна утехе”, заједљиви коментари на рачун „плавог Бонда” делују смешно. Крејг је брзо постао једна од највећих британских филмских звезда и успео је да докаже да се неће задовољити само једном врстом улога.”Ово је добро време за мене”, рекао је Крејг у интервјуу АП-у. „Покушавам да га у потпуности искористим”, додао је он. Обучен у џинс, опуштен и расположен 43-годишњи Крејг однедавно је Лондон заменио Њујорком. ”То је једна од оних одлука у животу када сам рекао ‘Хоћу да будем овде‘. Срећом, имао сам добар разлог”, рекао је он алудирајући на своју супругу, глумицу Рејчел Вајз и њеног четворогодишњег сина. Крејг и Вајз, који су глумили у хорору „Кућа снова” Џима Шеридана, венчали су се тихо у јуну. Иако је Крејгов живот постао занимљив таблоидима, глумац је познат као прилично затворена особа. Финчер га је назвао „огромном планетом” филма „Мушкарци који мрзе жене” око које круже други ликови и упоредио га је са Робертом Мичамом и Кирком Дагласом,

глумцима мирне спољашњости и продорних очију. ”Очигледно има физичко присуство и из њега избија претња”, рекао је Финчер. „Али има ту способност да буде доступан другом глумцу. То је есенција филмске звезде.” У филму „Мушкарци који мрзе жене”, холивудској адаптацији трилогије Стига Лашона која ће се у београдским биоскопима појавити почетком јануара, Крејг глуми новинара Микаела Блумквиста који се удружује са Лизбет Саландер у истрази убиства жене пре више деценија. Случај открива ужасну историју богате шведске породице. Уколико први део буде успешан, уследиће још два дела филма што не значити да ће Крејг симултано радити две велике филмске серије. Он тренутно снима свој трећи филм о Бонду „Skyfall” у режији Сема Мендеса. На основу уговора са компанијом „Сони”, Крејг би

могао да сними још један филм о британском шпијуну, али се продуцент филмова нада да ће успети да приволи глумца да потише уговор на још пет филмова и тако постане глумац са најдужим стажом играња 007. На питање како ће извести да изнесе две франшизе, Крејг се нашалио да ће бити „веома матор. Мораћу да се окренем ботоксу”. ”Видећемо како ће проћи ‘Мушкарци који мрзе жене‘ али да, наравно да бих волео да их све снимим. Ово је нешто у шта верујем и желим да уложим труд у то. Морам само да нађем времена да живим и то је једина ствар која ми је важна”, рекао је он. Крејг, син професорке уметности и власника паба, знао је већ са шест година да ће бии глумац. Када је имао 16 година придуржио се Националном театру младих, а потом је завршио и школу драме. (Танјуг)

kultura

c m y

dnevnik

БИБЛИОФИЛСКА ИЗДАЊА

ponedeqak26.decembar2011.

23

У ЦИКЛУСУ БОЖИЋНО–НОВОГОДИШЊИХ КОНЦЕРАТА

Мрежа повратних песама Хорови „Орфелин”, „Мелоди” Недавно је издавачка кућа „Алтера“из Беoграда објавила триптих Симона Грабовца „Повратне песме“, сачињен од три песникове последње књиге: „Ток ствари“, „Исиот“ и „Кључне речи“. Свака од ових књига састоји се од по три целине и садржи по 39 песама, а према ауторовим речима, нову књигу треба третирати како наслов сугертише- у њој су поједине песме чворови који се гранају најмање на четири стране. Додајући да ранији издавачи нису имали разумевања за дијалошки карактер песама из ових трију књига, Грабовац истиче њихову чврсту повезаност и асоцијативност и оправдава ово библиофилско издање, штампано у 117 примерака (колико у књизи има песама). Надграматика Симона Грабовца иде у ред оних песничких случајева које није лако дефинисати, описати нити заокружити, упозорава рецензенткиња Драгана Белеслијин.

-Изразито опредељен као песник, без излета у друге видове

литерарног изражавања, Грабовац је и у песничком писму сведен на један вид казивања, на густо ткану творевину сабраних мисли, идеја, описаних дневних и хроничних расположења, порука, чуђења и неверице - наводи, између осталог, рецензенткиња.-У један мах и провокативна, критички дистанцирана од такозване стварности и у њу дубоко уроњена, али и интимна, прелична да би се олако дала растумачити, и дубоко рефлексивна и помирена са апсурдом, и усхићена пред могућностима људске идентификације са природним феноменима, пред магијом ствари које нас, тихе и ненаметљиве, окружују. Белеслијинова закључује да Грабовчева поезија уланчава идеје и множи поруке на суптилан и питак, прозиран али заводљив начин. Симон Грабовац (1955) живи у Новом Саду, објавио је осам књига поезије и једну књигу књижевних критика. Р. Лотина

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД РОЂЕЊА НАШЕ ПОЗНАТЕ ВАЈАРКЕ

Сећање на Милицу Рибникар Из тихог, ненаметљивог живота који је последњих година проводила у својој породици, Милица Рибникар (1931-2002) је пре непуне деценије отишла у још нечујнији простор сенки и успомена. Студије, каталози, новински записи сведоче о тренуцима када је уметник присутан у јав-

ном животу, када излаже, даје интервјуе, оставља забелешке о свом делу. Међутим, мали број података налазимо о тренуцима када се угасе рефлектори, када тече стваралачки процес, и почну да се смењују заноси и затишија инспирације. Свој афинитет за сликарство Милица Рибникар је открила случајно, посетивши једном приликом атеље Марија Маскарелија. Опчињена сликама и бојама, још као гимназијалка се уписала на вечерњи курс УЛУС-а. У њеном једноставном, готово једнолинијском цртежу Коста Хакман је пре наслутио будућег вајара, него сликара. Жеља да се настави школовање и усаврше стечена знања, само је дошла као логичан след ствари. Ликовну академију у Београду завршила је у класи професора Сретена Стојановића и Илије Коларевића. После тога, примљена је у мајсторску радионицу Томе Росандића. Поред Милице Рибникар, код Росандића су стицали знање и Анте Гржетић, Ана Бешлић, Олга Јанчић, Сава Сандић, Јован Солдатовић и Ратомир Стојадиновић. За усавршавање полазника била је битна и могућност путовања на Запад, што се одиграло низом студентских екскурзија у Париз и на венецијанска бијенала. Поред тога, изложба Хенрија Мура у Београду (1955) искоришћена је за посету британског уметника Росандићевој радионици и разговор са студентима. Чињеница да су се

на београдској сцени појавиле скулпторке које су поставиле радикална решења обликовања, задобио је и популарни, митски карактер што се очитавало и на једној карикатури са Аном Бешлић, Олгом Јанчић, Олгом Јеврић, Милицом Рибникар и критичарком Катарином Амброзић.

Срећом да међу педагозима Рибникареве није било оних који су у другима настојали да „произведу„ сопствени сензибилитет и стил, што јој је дало могућност да од самих почетака развије

мирна пера естета и песника, а не критичари који најчешће указују на структуру дела или стил, занемарујући једноставну и честиту природу ове уметнице. Међутим, потврда њеног дара стизала је и од једних и од других. За наручени монументални споменик на Црном врху (1961), Васко Попа је написао стихове који су аплицирани на ово спомен-обележје. О стваралаштву Милице Рибникар писали су Марко Челебоновић, Павле Васић, Миодраг Коларић, Момчило Стевановић, Катарина Амброзић, Надежда Јовановић, Миодраг Кујунџић. Дирљива сведочанства о личности уметнице налазимо у интервјуима и текстовима Ане Бешлић, Олге Боснић и Страје Шуљагића. Рибникарева је урадила већи број рељефа, женских актова, портрета, фигурина и јавних споменика. На интерном конкурсу (1953) за фигуру Јована Стерије Поповића, за Стеријино позорје, добила је прву награду. Према решењу Милице Рибникар, 1977. подигнута је Скадарлијска чесма, а била је и коаутор идејног пројекта ТВ куле на Иришком венцу. Аутор је великог броја портрета, углавном уметника, њених колега и пријатеља (Марио Маскарели, Петар Омчикус, Изет Хајдархоџић, Јованка Бјегојевић, Александар Јоксимовић). Мање је познато да се у стваралачком опусу

Изданак чувене породице Милица је била једно од двоје деце Владислава Сл. Рибникара, архитекте по образовању, који је био директор „Политике„, и професора Музичке академије и музичког критичара Стане Ђурић (касније Стана Ђурић-Клајн). Стана Ђурић је била угледна пијанисткиња и најзаслужнија је за успешан рад Музичке секције Удружења “Цвијета Зузорић”. После Другог светског рата, била је секретар и сарадник Музиколошког института САНУ и аутор значајних студија из историје српске музике. Владислав се касније оженио ћерком клавирског педагога Емила Хајека, Јаром, која је објавила неколико запажених романа и књига мемоарске прозе. Милица Рибникар се удала за Угљешу Богуновића (1922-1994), архитекту светских признања и значаја, познатог по пројектима стадиона „Ташмајдан„, зграде листа „Политика„, ТВ торњева на Авали и Фрушкој гори, као и пројекту по којем је 1967. преуређена некадашња боемска Скадарлија. особен осећај за форму. Поводом њене треће самосталне изложбе приређене 1996. у Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду, тадашњи кустос и аутор поставке Надежда Јовановић записаће да дело Милице Рибникар „није класичан бунт„. Оно својом “појавношћу и затвореношћу” пред данашњим светом указује на “бег из стварности у свет емоција” у којем уметница “налази лепоту, топлину, мекоћу и остварење сопственог идеала„. Као да су о њој и њеном стваралаштву требало да пишу лепа,

Милице Рибникар налази и већи број уља, пастела и колажа. Њене скулптуре налазе се у колекцијама МСУ у Београду, Музеју “Политике”, Поклон збирци Рајка Мамузића, Народном музеју на Цетињу. Већи број дела Милице Рибникар налазио се у приватним збиркама - Катарине Амброзић, Душана Ристића, Васка Попе, Милице Зорић, Јаре Рибникар, Здравка Вуковића, Миле Меденице, као других породица из Новог Сада, Београда, Дубровника, Сарајева, Сплита. Синиша Ковачевић

и Миленковићев танго

Циклус божићно–новогодишњих концерата Mузичке омладине Новог Сада наставља се вечерас у 20 часова у Синагоги концертом новосадског хора и оркестра „Орфелин“ са диригентом Тамаром Петијевић. Солиста на концерту ће бити Атила Мокуш, баритон (Грац). Улаз је слободан. На овом концерту ће бити изведен Баховог корал „Je su ble i bet me i ne Fre u de“, као и најпопуларнији одломци из ораторијума „Илија“ (Eli jah) Феликса Менделсона, а публика ће чути и неколико ставова из „Божићног ораторијума“ руског композитора и митрополита Илариона Алфејева. Вокални студио „Орфелин“, основан 2009, током претходне три сезоне приређивао је концерте поводом Божића и Ускрса, на којима је изводио нека од најпознатијих дела светске музичке литературе. Највећи део „Орфелина“ чине дугогодишњи чланови познатог црквеног хора „Свети Стефан Дечански“, као и студенти музичке академије, док је симфонијски оркестар формиран од младих професионалаца и студената. Сутра нас, у исто време, и на истом месту, очекује концерт нашег најпознатијег виолинисте Стефана Миленковића и Гудача св. Ђорђа. На програму овог концерта су Пјацолина „Годишња доба за виолину и гудаче“, „Ла кампанела“ Николе Паганинија, и „Серенада за гудаче“ Чај-

ковског. Дакле, и ритам танга и ка). Већ петнаест векова чувају се виолинска виртуозност, као уго- Романове песме и неупоредива ђај који ће Миленковић приушти- лепота ове особене традиције вити публици овог концерта. зантијског „слатког појања“. Зато „Одавно већ међународно признат и славан, подједнако због своје изузетне извођачке уметности и снажне привржености хуманитарном раду, сада 34-годишњи виолиниста Стефан Миленковић привукао је пажњу светске јавности још као десетогодишњак“, и већ од тада је постао миљеник овдашње публике, о чему сведочи и податак да су карте за овај концерт распродате. У четвртак 29. децембра у Синагоги ће наступити хор и студио за духовну музику „Мелоди“ из Београда, са диригенткињом и солиСтефан Миленковић стом Дивном Љубојевић. Карте за овај концерт стају је хор „Мелоди“ и преузео његово 700 динара. име, чувајући и настављајући деЗа заштитника овог хора, осно- ло највећег појца читавог визанваног 1991, нимало случајно иза- тијског предања. Дивна Љубојебран је свети Роман Слаткопојац вић и „Мелоди“ сматрају се до(Мелод), један од највећих цркве- стојним представницима српске них хришћанских песника., који (и, генерално византијско-праје испевао преко хиљаду ориги- вославне) духовне музичке баналних црквених песама (конда- штине. Н. Пејчић

^ASOPISI

ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТ

Свет у измицању У издању Завода за културу Воиводине изашао је из штампе октобарски, други број за ову годину, часописа “Интеркултуралност” који негује и подстиче међукултурну комуникацију. Идеја ове свеске је експлицитно саопштена на самом почетку у уводној речи главне и одговорне уреднице мр Александре Ђурић Боснић. Позивајући се на метафору Ентонија Гиденса о “одбеглом свету” Александра Ђурић Боснић констатује да ми данас живимо у некаквом свету у измицању. Глобализација као основно обележје данашњице, транформише све око нас и то не само на економском, него и на културолошком плану. Ивана Милојевић у свом истраживању “Глобализација, конфликт,интеркултуралност: стари идентитети и идентитети у нестајању” објашњава интеракцију између глобалних процеса и вредности које дуго егзистирају као националне, локалне и традиционалне. Глобализација је процес на којем ни државна политика ни државне границе немају пресудан утицај. Стога се пред њом локално- традиционална схватања осећају угроженим. Глобализација делује и повратно тако што јача степен толеранције међу различитим групним идентитетима. Ти се процеси у савременом свету испољавају изван националних држава. Драган Кујунџић истражује интеракцију између савремене политике, глобализације , геополитике, националних суверени-

тета и национализама.На бази тих међуутицаја настају нови модели културне и политичке комуникације. Дамир Смиљанић је заокупљен воајеризмом моћних масовних медија.У доба масовних медија, воајер више није онај Трећи који је скривен. Све то функционише као у народној пословици : двоје се свађају, а трећи ужива. Сада тај Трећи постаје

свако ко има приступ електронским медијима па може без скрупула да посматра друге. Примера ради, сајт на коме, рецимо, девојке уживо изводе еротски перформанс, дневно може да посети безброј квазивоајера, примећује Дамир Смиљанић. У овом блоку интеркултуралних истраживања Влада Боторић и Урош Симић указују на то да је међукултурална комуникација постала неизбежна. У глобализованом свету односи с јавношћу постају мост међу културама. За

успешну комуникацију најважније је схватање начина на који људи размишљају. Погрешно је сматрати да људи који се априори служе истим језиком остварују успешну комуникацију, тврде Боторић и Симић. Три аутора : Предраг Мутавџић, Дарко Тодоровић и Анастасиос Кампоурис настоје да дефинишу – Колико је Балкан интеркултуралан? Циљ објављеног рада јесте да укажу на незаобилазну потребу да једно хетерогено подручје у сваком погледу, какав је Балкан, стално јача своје интеркултуралне везе. Балканске земље су у позицији да, следећи позитивне примере из Европске уније, развијају вишејезичност унутар својих граница. Аутори примећују да билингвизам може бити облик снажне социјализације појединца у мешовите друштвене средине, као рецимо у банатском делу Војводине. Истовремено комуникација са културама различитим од наше, ако је оптерећена емотивним односима, постаје каткад и јабука раздора или буди осећање нелагодности, тврде аутори. Богато илустрован и лепо опремљен број садржи још три целине -виђења или есеји, дијалози и координате, односно преводи и прикази - такође веома драгоцене за читаоце ширих интересовања. Рубрика дијалози је нека врста In me mo ri am недавно преминулом песнику и неуморном културном посленику Петру Крдуу. Гордана Ђилас је покушала да на три стране само поброји шта је све Крду писао, превео и објавио. Као илустрацију колико је то квалитетно и савесно радио објављен је један од Крдуових разговора са Емилом Сиораном. П. Томић

ИЗ ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Продужен конкурс за награде Конкурс за годишње награде за културно стваралаштво које у четири категорије додељује Завод за културу Војводине, продужен је до краја године, саопштили су из ЗКВ. Још наредне недеље могу се предлагати кандидати за Искре културе (младим ауторима до 35. године, за савремено стваралаштво), као и за медаље културе у три области: за мултикултуралност и интеркултурал-

ност, за очување културног наслеђа и за укупно стваралаштво /рад. Из ЗКВ наглашавају да образложене и документоване предлоге треба послати у три примерка до 30. децембра, на адресу Завода за културу Војводине Војводе Путника 2, Нови Сад.Награде се састоје од уметничког предмета и новчаног износа. Правилник о наградама може се погледати на сајту Завода за културу Војводине. Р. Л.

24

svet

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik

PRO SLA VA BO @I ]A OD JA PA NA DO CR NOG MO RA

Pa pa Be ne dikt XVI osu dio ko mer ci ja li za ci ju Bo `i }a

GOR BA ^OV SAV ETO VAO PU TI NU DA SE PO VU ^E

Po {te na Ru si ja izvi `da la Nem co va, Ka spa ro va i Ri {ko va MO SKVA: Dvadeset godina po- se reformama (perestrojkom), pre- licija spre~avala qude da stignu {to je u televizijskom obra}awu stala da postoji. Wegova ostavka na miting.

Demonstranti su izvi`dali saop{tio da se povla~i sa funkci- „zakucala je posledwi ekser u kovje predsednika Sovjetskog Saveza, ~eg SSSR-a”, posle ~ega je s odo- poslanika Pravedne Rusije Iqu Mihail Gorba~ov poru~io je ju~e bravawem do~ekivan na Zapadu, Ponomarjeva, koji je sa bine isaktuelnom ruskom premijeru Vla- dok ga mnogi Rusi optu`uju za ras- pra}en uz povike „Za{to ne vradimiru Putinu da bi i on trebalo pad dr`ave, prenosi francuska ti{ mandat”.

Mnogo boqe nisu pro{li ni da u~ini isto. agencija. „Savetovao bih Vladimiru PuPrema saop{tewu ruske poli- opozicioni lideri Boris Nemcov tinu da se sada povu~e. Imao je tri cije, u subotu se na Aveniji akade- i Vladimir Ri{kov, ~ije su govore mandata: dva kao predsednik i jedan mika Saharova u Moskvi okupilo okupqeni ~esto prekidali, a izvikao premijer. Tri mandata je do- oko 29.000 qudi, a procene organi- `dan je bio i biv{i prvak sveta u voqno”, rekao je Gorba~ov radiju zatora se kre}u od 50.000 do ~ak {ahu Gari Kasparov, ~iji govor gotovo da nije mogao ni Eho Moskve poru~uju}i da se ~uje. DemonPutinu da odustane od Na Aveniji akademika Saharova u Moskvi stranti su saslu{aplanova za predsedni~li govore pesnika ku kandidaturu 2012. gookupilo se oko 29.000 qudi. Organizatori Dmitrija Bikova, dine. tvrtde da je bilo od 50.000 poznatog blogera Nekada{wi sovjetdo ~ak 200.000 osoba Alekseja Navalnija, ski predsednik je na~elnovinarke Olge Rono podr`avao Putina tokom wegovih predsedni~kih 200.000 qudi. Demonstracije su manove i pisca Borisa Akuwina, a mandata do 2008. i sada kada je na odr`ane sa dozvolom policije, a preko video bima su im se obratifunkciji premijera, iako je suvla- organizatori su ispo{tovali od- li poznati tv novinar Leonid snik glavnog ruskog opozicionog luku policije da moraju da budu za- Parfenov i opozicionar Sergej lista „Novaja gazeta”, navodi vr{ene do 18 ~asova po moskov- Udalcov.

Svi govornici tra`ili su da AFP. Posle subotweg, nakon par- skom vremenu, pa su u~esnici po~elamentarnih izbora 4. decembra, li da se razilaze ve} posle 17.30 vlast ispuni zahteve koji su izneti na velikom skupu u Moskvi pre dve najve}eg opozicionog protesta u ~asova.

Moskvi protiv Putinove domina„Opozicionom skupu na Aveniji sedmice, a posebno su insistirali cije Rusijom, Gorba~ov je, kako vi- akademika Saharova u jednom tre- na smeni predsednika Cengtralne di AFP, postao jedna od ruskih nutku je prisustvovalo oko 29.000 izborne komisije Vladimira ^ujavnih li~nosti koje na najdirekt- qudi i nisu zabele`eni nikakvi rova. „Qudi `ele da nazovu ovaj niji na~in tra`e od Putina da se incidenti”, izjavio je portparol pokret Po{tena Rusija. Po{tewe povu~e.

Ministarstva unutra{wih poslo- je kqu~na re~ koja nas sve ujediwuGorba~ov je 25. decembra 1991. va Valerij Gribakin. Prema wego- je. @elimo da `ivimo u po{tenoj godine podneo ostavku, shvativ{i vim re~ima, neta~ne su tvrdwe ne- zemqi”, rekao je Akuwin.

(Ta njug-Fo Net) da je dr`ava koju je poku{ao da spa- kih opozicionih lidera da je po-

Uto pi li se imi gra nti

HA VA NA: Najmawe 38 imigranata sa Haitija izgubilo je `ivot nedaleko od obala Kube kada se wihov ~amac napunio vodom i do pola potonuo, saop{tili su danas kubanski zvani~nici. Kubanska obalska stra`a prona{la je ju~e polupotopqeni ~amac oko stotinu metara od mesta Point Maisi na isto~noj obali Kube, prenose agencije. Me|u utopqenicima bilo je 17 `ena i 21 mu{karac, dok je 87 qudi spaseno i preba~eno u centar za imigrante u Point Maisiju, navodi se u saop{tewu kubanske slu`be civilne odbrane.

(Ta njug)

Se ri ja eks plo zi ja za Bo `i} ABU YA: U seriji od pet eksplozija koje su ju~e odjeknule u Nigeriji poginule su prema najnovijem bilansu 32 osobe, a odgovornost za wih je preuzela radikalna muslimanska sekta Boko haram. Ju~e, na Bo`i}, odjeknulo je pet eksplozija, ~etiri u hri{}anskim crkvama, katoli~kim i evangelisti~kim, i jedna u policijskoj stanici u kojoj su poginula tri slu`benika.

Korodinator Nacionalne agencije za upravqawe vanrednim situacijama Slaku Lugard je kazao da nemaju dovoqno ambulatnih vozila

za prevoz mnogobrojnih povre|enih vernika. Vatikan je ju~e osudio bomba{ke napade u Nigeriji i nazvao ih bezumnim i apsurdnim „teroristi~kim nasiqem” koje podsti~e mr`wu.

Vatikanski portparol, otac Federiko Lombardi je kazao da su napadi na crkve u Nigeriji „jo{ jedna manifestacija slepog i apsurdnog nasiqa”. Britanski ministar spoqnih poslova Vilijem Hejg tako|e je osudio bomba{ke napade u ili u blizini crkava.

(Ta njug)

VA TI KAN: Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI na pono}noj bo`i}noj misi u Vatikanu, pozvao je vernike da pogledaju iza povr{nog bo`i}nog „sjaja” i shvate wegovo pravo zna~ewe, poslav{i svetu poruku mira.

Papa Benedikt XVI ~estitao je ju~e Bo`i} i po`eleo je Italijanima ubudu}e „vi{e bratstva i solidarnosti” i pozvao na „mir i stabilnost u svetu”, dijalog izme|u Izraelaca i Palestinaca, prestanak nasiqa u Siriji, na pomirewe i stabilnost u Iraku, Avganstanu, severnoj Africi i na Bliskom istoku, prenela je agencija ANSA.

vi ve} proliveno. Neka izgradi pomirewe i stabilnost u Iraku i Afganistanu. Neka udahne novi `ivot svim elementima dru{tva u zemqama severne Afrike i Bliskog istoka dok te`e unapre|ewu zajedni~kog `ivota”, poru~io je papa.

Bo`ju pomo} papa je zatra`io i za narod u Africi, koji pati od gladi i nesta{ice hrane. Pozvao je me|unarodnu zajednicu da im iza|e u susret i pru`i im svu mogu}u pomo}. Papa je na kraju govora pro~itao svoju bo`i}nu ~estitku na 65 jezika.

misteriju bo`je skromnosti, koja nas zauzvrat poziva na poniznost i jednostavnost... Moramo ostaviti po strani la`na uverewa i svoj intelektualni ponos, koji nas spre~avaju da prepoznamo blizinu Boga”, rekao je Benedikt XVI u obra}awu hiqadama vernika okupqe-

Bo`i} je danas postao komercijalna proslava, ~iji sjaj zaklawa misteriju bo`je skromnosti (Benedikt XVI) Papa se u svojoj poruci gradu i Svetu pomolio za utehu `rtava poplava u Tajlandu i na Filipinima. zatra`io bo`ju pomo} za zemqe koje su tokom 2011. pogo|ene prirodnim katastrofama i ekonomskim pote{ko}ama. „Neka princ mira podari mir i stabilnost onoj zemqi u kojoj je odlu~io do}i na svet i ohrabri nastavak dijaloga izme|u Izraelaca i Palestinaca. Neka donese kraj nasiqa u Siriji, gde je toliko kr-

U bo`i}noj ~estitki tokom ve~erwe mise u bazilici svetog Petra u Rimu u subotu uve~e osudio je komercijalizaciju Bo`i}a i vernike pozvao da ne nasedaju na povr{ni sjaj praznika i da prave vrednosti otkriju u detetu u staji u Vitlejemu” kao i da se koncentri{u na pri~u o ro|ewu Isusa jer je to „istinska radost i svetlost”. „Bo`i} je danas postao komercijalna proslava, ~iji sjaj zaklawa

nim na misi ispred bazilike svetog Petra.

U me|uvremenu, hri{}anski hodo~asnici iz celog sveta okupili su se u Vitlejemu da proslave Bo`i}. Proslave su kulminirale pono}nom misom u Crkvi Ro|ewa staroj 1.700 godina, koja je izgra|ena na mestu gde se veruje da je ro|en Isus Krist.

(Fo Net)

Misa za hodo~asnike u Vitlejemu VI TLE JEM: Desetine hiqada hri{}anskih hodo~asnika, turista i lokalnih hri{}ana okupilo se sino} u Vitlejemu na Zapadnoj obali, u kome je, po hri{}anskom verovawu, ro|en Isus Hrist, da bi proslavili Badwe ve~e i Bo`i}, dan wegovog ro|wa. Pono}nu misu u 1.700 godina staroj Crkvi Hristovog ro|ewa, slu`io je latinski patrijarh Jerusalima Fuad Tval koji je vernicima koji po{tuju Gregorijanski kalendar, ~estitao veliki hri{}anski praznik. On je izrazio zabrinutost za hri{}ane zbog po-

buna na Bliskom istoku, pozvav{i ih da podr`avaju nastojawa za uspostavqawem slobode i demokratije.

Patrijarh Jerusalima je apelovao na „povratak zati{ja” i pomirewe u Siriji, Egiptu, Iraku i Severnoj Africi. Misi je prisustvovao i palestinski predsednik Mahmud Abas koji je izrazio `equ da „za palestinski narod slede}a godina bude godina stvarnog mira na okupiranoj palestinskoj zemqi”.

Gradona~elnik Vitlejema Viktor Batarse izrazio je nadu da }e proslava Bo`i}a ove godine pri-

bli`iti Palestince ostvarewu wihovog sna o nezavisnoj dr`avi.

Bo`i} 25. decembra slave Rimokatolo~ka i ostale crkve koje vreme ra~unaju po Gregorijanskom kalendaru, me|u kojima i neke pravoslavne crkve.Srpska prvoslavna crkva, kao i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijar{ija i Sveta gora Bo`i}, jedan od dva najve}a hri{}anska praznika, koji slavi ro|ewe Isusa Hrista, proslavqaju prema Julijanskom kalendaru, 13 dana kasnije.

(Ta njug)

Po lu pra zne tor be De da Mra za BE O GRAD: Evropqani ovogodi{we bo`i}we i novogodi{we praznike do~ekuju u razli~itom raspolo`ewu, po{to su jedni prisiqeni da se odr~u, dok su drugi i ovog decembra u`ivali u tradicionalnim kupovinama i uli~nim sve~anostima. U [vedskoj, Danskoj, Belgiji, Nema~koj i Britaniji, i pored ekonomske krize koja nije nikoga mimoi{la, kupovalo se kao i prethodnih godina. U ekonomski najmo}nijoj evrpskoj zemqi, Nema~koj, promet je pove}an za pet procenata. Ulice Stokholma, Kopehagena, Osla i drugih gradova na severu kontinenta tradicionalno su oki}ene i ove zime.

Ekonomska kriza se ovog Bo`i}a, koji se u ve}ini evropskih zemqa slavi po novom kalendaru, najvi{e su osetili gra|ani ju`ne Evrope, {to mo`e da se vidi na svakom koraku. Na udaru su se, pre svih, na{le Gr~ka, Italija, [panija, Portugal i Rumunija, u kojima su na snazi o{tre mere {tedwe, {to je dovelo do naglog poda nezaposlenosti i smawewa plata i drugih prinadle`nosti. „Deda Mraz ove godine na jug Evrope sti`e s polupraznom torbom”, opisao je prazni~nu atmosferu jedan gr~ki novinar. U godini koja odlazi s kalendara u mnogim zemqama je izostala trinaesta

plata koja se tro{ila za bo`i}we poklone, a na birou za nezaposlene se na{lo 800 hiqada qudi. Prema prvim procanama, u ve}ini evropskih zemaqa kupovine su smawene za 10 odsto, a u Gr~koj ~ak za 25 procenata. Ulice Lisabona, Madrida i Atine ovog decembra nisu oki}ene kao ranije. Gradske vlasti gr~ke prestonice smawile su te izdatke sa dva miliona na svega 200.000 evra, a u Lisabonu sa 850.000 na 150.000 evra.Sa sli~nim problemima su se suo~ili gra|ani [panije i Rumunije u kojoj su plate smawene za 25 procenata, a porez na promet pove}an za pet odsto.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VALID MUALEM Opozicioni Nacionalni savet Sirije (SNC) pozvao je hitno Arapsku ligu da uputi posmatra~e u opsednuti grad Homs i ostala `ari{ta krvavih sukoba u Siriji. [ef sirijske diplomatije Sirije Valid Mualem izjavio je da o~ekuje od posmatra~a Arapske lige da se uvere da je nasiqe u zemqi delo „naoru`anih terorista”. Grad Homs je kqu~na ta~ka bunta protiv predsednika Asada.

JO[IHIKO NODA Posle smrti severnokorejskog lidera Kim Xong-ila, u isto~noj Aziji je stvorena potpuno nova situacija, izjavio je ju~e japanski premijer Jo{ihiko Noda.”Kim Xong-il je preminuo i sada se suo~avamo sa novom situacijom u isto~noj Aziji”, rekao je Noda prilikom susreta sa Venom \iabaom, premijerom Kine, kqu~nim saveznikom Severne) Koreje.

MI[EL OBAMA Prva dama Amerike Mi{el Obama razgovarala je povodom Bo`i}a telefonom sa decom {irom sveta, koja su uzbu|eno ~ekala da do|e Deda Mraz i donese im poklone. Supruga ameri~kog predsednika je drugu godinu zaredom sa jo{ 1200 volontera u~estvovala u akciji u kojoj deca zovu i {aqu mejlove sa pitawima {ta }e im Deda Mraz doneti za Bo`i} i gde se nalazi.

An ti~ kom gra du Pom pe ji po treb na hit na kon zer va ci ja RIM: Jedan od stubova u dvori{tu rimske ku}e u anti~kom gradu Pompeji sru{io se u ~etvrtak, izazvav{i ponovo zabrinutost za stawe ovog arheolo{kog lokaliteta koji je zamrznut u vremenu nakon {to je erupcija obli`weg vulkana Vezuv pre skoro 2.000 godina naglo prekinula `ivot u gradu, prenosi Rojters.

Pro{le godine italijanska vlada je bila optu`ena da zapostavqa lo kali tet, ko ji je Unesko proglasio svetskom ba{tinom, nakon {to se obru{ila jedna od gra|evina, takozvana „Ku}a gladijatora”. Taj incident, jedan od tri u 2010. godini, bio je okida~ da se biv{em ministru kulture Sandru Bondi, ~lanu vlade premijera Silvija Berluskonija, uka`e nepoverewe.

Ku}a ~iji se stub obu{io, pripadala je rimskom aristokrati, poti~e iz 2. veka pre nove ere, a bila je renovirana 17 godina pre katastofalne erup-

cije avgusta 79. godine. Luiza Bosa, ~lanica opozicione Demokratske stranke, pozvala je italijanskog ministra kulture Lorenca Orna|ija da deluje od-

lu~no i brzo po pitawu lokaliteta koji ve} godinama propada.

Italijanski arheolozi su tako|e izrazili zabrinutost.

Prema wihovom mi{qewu jedini na~in da se Pompeja o~uva je da se hitno preduzmu konzervatorski radovi. Pompeja je u trenutku katastofe imala 13.000 stanovnika koji su ostali zatrpani ispod pepela, vulkanskog kamena i pra{ine koji su pokrili grad nakon erupcije ja~ine eksplozije 40 atomskih bombi.

Samo je tre}ina grada, koji se prostirao na 66 hektara, otkrivena arheolo{kim iskopavawima, dok dve tre}ine i daqe le`i ispod 6 metara vulkanskih naslaga.

Svake godine Pompeju poseti 2,5 miliona turista, {to ovaj lokalitet sme{ta me|u najve}e atrakcije u Italiji.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

25

CRNA GORA

BE^ KI DNEV NIK „KU RIR”

In cko: Srp ska se ne }e Glav n i pre g o v a r a~ sa EU iz dvo ji ti iz BiH ne stra na~ ka li~ nost ZAH TE VI CR NO GOR SKE OPO ZI CI JE

BE^: Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko ocenio je da bi kinesko-tajvanski model mogao bi-

ti re{ewe kosovskog problema i izrazio uverewe da }e sa slede}eg Samita EU Srbiji biti upu}ene pozitivne vesti, kao i da se RS ne}e izdvojiti iz BiH. Put po uzoru na odnose Kine i Tajvana bio bi mogu}, a sada je potreban pragmatizam, smatra Incko, podsetiv{i da se srpski politi~ari pozivaju na Rezoluciju SB UN 1244 iz 1999.godine, koja je bila osnova za prelaznu administraciju na Kosovu (UNMIK), a istovremeno je tada{woj SRJ osigurala teritorijalni integritet.

Od intenzivne saradwe u svim oblastima najvi{e koristi bi imali Srbi u centralnom i ju`nom Kosovu i to bez formalnog

Hr vat ska vla da na Fej sbu ku

ZA GREB: Nova Vlada Hrvatske, na ~elu sa premijerom Zoranom Milanovi}em, otvorila je svoju stranicu na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk, a napravila i profile na mre`ama Tviter i Flikr. U prvom postu na Fejsbuku, objavqenom odmah po izboru vlade u petak popodne, vlada je poru~ila da je wen prvi korak uspostavqewe komunikacije sa gra|anima.

Tako|e su postavqene i slike novog premijera i ~lanova vlade, kao i video obra}awe premijera Saboru. Hrvatski parlament izabrao je u petak novu vladu na ~elu sa premijerom Zoranom Milanovi}em (45), koji je predsednik Socijaldemokratske partije (SDP).

priznawa nezavisnosti, smatra Incko. U intervjuu be~kom dnevniku „Kurir” on je izrazio uverewe da }e za Srbiju sa idu}eg

Austrije, zajedno sa pristupawem [engenu, osam godina. I Srbija }e do}i na red”, uveren je Incko. On je konstatovao da u EU postoji umor od {irewa i smaweni interes za Balkan i da se tome pridru`uju i problemi kao {to su Libija, Egipat, Sirija.

Incko je, govore}i o BiH, istakao da Dejtonska Bosna treba najpre da bude u potpunosti funkcionalna i da, kroz promenu Ustava, svi gra|ani treba da dobiju mogu}nost da se kandiduju za sve funkcije u dr`avi. „Trenutno su mawine iskqu~ene iz toga. Dugoro~no je punopravno ~lanstvo (BiH) u EU i NATO jedina perspektiva”, rekao je

Post hum ni tri jumf Slo bo dan Mi lo {e vi }a Valentin Incko je iskqu~io kao mogu}nost otcepqewe RS od BiH. „To bi bio posthumni trijumf Slobodana Milo{evi}a i dokaz da se isplati etni~ko ~i{}ewe. To nikada me|unarodna zajednica ne bi prihvatila, a ni ja kao visoki predstavnik”, poru~io je Incko.”Raspad Jugoslavije je okon~an i daqih otcepqenaj ne}e vi{e biti”, naglasio je Incko.

Samita EU u martu 2012. biti dobrih vesti, kao i za Crnu Goru.

U EU, kako je dodao, potrebno je veoma puno vremena za mnoge stvari, ali na kraju one ipak funkcioni{u. „Kod [panije je trajalo devet godina, a kod

austrijski diplomata. „Evropa je mirovni projekat i tek kada sve dr`ave starog kontinenta budu deo EU, taj projekat }e biti zakqu~en”, rekao je Visoki predstavnik Me|unrodne zajednice.

(Ta njug)

Pa hor u bol ni ci, ~e ka opera ci ju QU BQA NA: Odlaze}i premijer Slovenije Borut Pahor ponovo je primqen u bolnicu i mora}e da mu se uradi jo{ jedna operacija jer mu se stawe sa akutnom upalom sredweg uva pogor{alo, saop{tio je Kloni~ko-bolni~ki centar u Qubqani. U saop{tewu bolnice se navodi da Pahorov oporavak nije protekao kako je planirano i da je zbog infekcije neophodna jo{ jedna operacija. Pahor je pre ~etiri dana pu{ten iz bolnice, gde je proveo celu nedequ zbog infekcije koja se iskomplikovala, podsetila je slovena~ka agencija STA. Lekari su posle prve hirur{ke intervencije saop{tili da se Pahor sporo oporavqa i da je razlog tome visoka ot-

pornost bakterija na standardan tretman antibioticima.

Mediji u Sloveniji su javqali da se o~ekuje da }e socijaldemokrate predlo`iti Pahora za predsednika novog parlamenta. Pobednik nedavnih vanrednih izbora Zoran Jankovi}, lider partije „Pozitivna Slovenija”, nastavio je neformalne konsultacije oko stvarawa koalicone vlade u kojoj ima 28 od ukupno 90 poslanika. Posle konstitusawa nacionalne skup{tine predsednik Slovenije Danilo Tirk }e odrediti mandatara za sastav nove vlade i to }e najverovatnije biti Jankovi}, kao pobednik vanrednih izbora.

(Ta njug)

POD GO RI CA: Predsednik najja~e crnogorske opozicione stranke - Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|an Mili} predlo`io je ju~e da glavni pregovara~ Crne Gore sa Evropskom unijom bude nestrana~ka li~nost. „Predla`em da glavni pregovara~ Crne Gore sa EU ne bude politi~ar, ve} nestrana~ka li~nost. Predla`em da to bude stru~wak, koji }e biti najkvalitetnija mogu}a veza Podgorice i Brisela”, kazao je Mili} na sednici Glavnog odbora SNP-a. Savet EU odlu~io je ranije da Crna Gora po~ne pristupne pregovore sa Unijom u junu naredne godine, ako do tada ispuni odre|ene uslove koji se ti~u vladavine prava. Brisel je saop{tio da od Crne Gore o~e-

Pre mi jer Luk {i} ob ja vio dru gu kwi gu po e zi je POD GO RI CA: Predsednik Vlade Crne Gore Igor Luk{} objavio je novu zbirku poezije, pod naslovom „Kwiga straha”, koja se na policama Gradske kwi`are u Podgorici pojavila bez velike medijske pompe i javne promocije. Luk{i}evu drugu kwigu izdala je „Nova kwiga” iz Podgorice, a u tira`u od hiqadu primeraka {tampao novosadski „Artprint”.

Pesnik i kwi`evni kriti~ar iz Srbije Sa{a Radoj~i}, kako prenose podgori~ke „Vijesti”, vidi novu Luk{i}evu poeziju kao srodni nastavak prve zbirke - „Kwiga smeha” - koja je izazvala veliku pa`wu javnosti i me-

1.000 godina starog manastira Vatoped na Atosu, dodaje se u saop{tewu.

Jefrem, koji je policiji rekao da ima visoku temperaturu

Ma na stir Va to ped

je i stavqen pod nadzor u svojoj mona{koj }eliji, saop{tila je policija. Iguman Jefrem nalazi se u pritvoru na teritoriji

i visok nivo {e}era u krvi, zadr `an je „pri vre me no” pod stra`om u svojoj }eliji, a odluka da li }e biti preme{ten u

zatvorsku bolnicu trebalo bi da bude doneta posle Bo`i}a.

Jefrem je ume{an u aferu s nekretninama s gr~kom dr`avom, od koje je manastir Vatoped imao veliku korist prema proceni jednog od sudija koji prate slu~aj, najmawe 100 miliona evra.

Ovaj slu~aj, poznat i kao afera „Vistonida”, potresla je konzervativnu gr~ku vladu koja je na vlasti bila od 2004. do 2009. godine i dovela do ostavki trojice ministara.

Iguman Jefrem bio je priveden po~etkom meseca, kada je svedo~io o ovom slu~aju, ali je oslobo|en po{to se tu`ilac i jedan od advokata nisu slo`ili da li da ga uhapse ili puste uz kauciju. Ipak, sudsko se ve}e u subotu odlu~ilo za hap{ewe, preneo je AP. Iako je Jefrem, preko svo jih advo ka ta, po ru ~io vlastima da je spreman da se dobrovoqno preda, o~igledno mu nisu poverovali - tokom no}i i

dija, iako se kriti~ari nisu utrkivali da je vrednuju. „Ve} u prvoj kwizi, smeh je bio zasen~en metafizi~kom i epohalnom zebwom, karakteristi~nim ose}ajem prelomnih vremena kakvo je i ono u kojem `ivimo”, zapisao je Radoj~i}. Kako se na-

vodi, nove pesme Luk{i}a ne odstupaju mnogo od prve zbirke, a cena nove zbirke je 9,7 evra.

Luk{i} je prvu zbirku - „Kwiga smeha” objavio pre deset godina, u malom tira`u koji je uglavnom razdeqen prijateqima, da bi drugo izdawe publikovao po~etkom 2011, neposredno po{to je do{ao na mesto predsednika Vlade Crne Gore. Da li zbog autorove javne funkcije ili radoznalosti crnogorske kwi`evne publike, premijerova poezija je u martu bila najtra`enija kwiga u Gradskoj kwi`ari, {to je prava retkost za jedno pesni~ko izdawe. (Ta njug)

Vu ko vi}: Ta di} uvre dio Cr nu Go ru POD GO RI CA: Porukom da Srbi koji `ive u Crnoj Gori treba da budu weni lojalni gra|ani predsednik Srbije Boris Tadi} uvredio je crnogorske dr`avne organe i ponizio predstavnike srpskog naroda iz Crne Gore, izjavio je funkcioner Demokrastke partije socijalista Miodrag Vukovi}.

“Sastanak kod Tadi}a nije bio razgovor ravnopravnih qudi, ve} je predsednik Srbije Sr|anu Mili}u i Andriji Mandi}u odr`ao predavawe i pozvao ih da budu lojalni dr`avi ~iji su dr`avqani. To je najve}e potcenivawe Mili}a i Mandi}a”, rekao je Vukovi} za agenciju MINA. On

Uhap {en sta re {i na ma na sti ra Va to ped na Ato su SO LUN: Stare{ina svetogorskog manastira Vatoped, Jefrem, optu`en za proneveru novca i davawe la`nih izjava u aferi s nekretninama, uhap{en

kuje da {to pre formira pregovara~ku strukturu i imenuje glavnog pregovara~a. Crnogorski premijer Igor Luk{i} saop{tio je ranije da }e pre imenovawa glavnog pregovara~a obaviti konsultacije s predstavnicima opozicije.

On je najavio da }e glavni pregovara~ Crne Gore sa EU biti izabran na posledwoj sednici vlade u decembru ove ili na prvoj u januaru idu}e godine.

Mili} je predlo`io i formirawe Nacionalnog Sr |an Mi li} odbora za pra}ewe pregovora Lider SNP je kazao da ~elno Crne Gore sa EU, kao parlamen- mesto tog tela treba da pripadtarnog tela u kome ne bi bilo ne opozicionom Pokretu za promesta za dr`avne funkcionere. mene.

(Ta njug)

ju tra, ~am ci obal ske stra `e kru`ili su u vodama oko Atosa, a policija u dva grada najbli`a mona{koj enklavi, zaustavqala je motorcikliste, pretra`ivala automobile i legitimisala voza~e. „Iznenadila nas je odluka da Jefrem bude uhap{en. Mi smo mu rekli da postoje veoma male {anse da se to desi”, rekao je Aristotelis Haralambakis, jedan od advokata. Neki konzervativni politi~ari zaprepa{}eno su reagovali u medijima, ali lider konzervativne stranke Nova demokratija, koji nije bio ukqu~en u skandal, nije `eleo da komentari{e ovaj slu~aj.

Afera je nazvana „Vistonida” po jezeru u prefek turi Ksanti, za koje je manastir tvrdio da ga je pre hiqadu godina dobio na poklon, {to dr`ava nije priznala. Manastir je na ime vlasni{tva nad jezerom kupovao nekretnine, od kojih je neke odmah prodavao po visokim cenama, {to je dr`ava nazvala boga}ewem od „prodaje magle”.

(Ta njug)

tvrdi da sastanak kod Tadi}a nije bio povezan sa statusom Srba, nego sa `eqom Beograda da uti~e ne procese u dr`avama u regionu i dokazuje da deo Srbije, na ~elu sa predsednikom, ne priznaje crnogorsku nezavisnost. Vukovi} i zapitao zbog ~ega Tadi} na sastanak nije pozvao pobednika izbora u Sloveniji Zorana Jankovi}a. „Sastanak je samo pokazateq nemo}i Srbije da re{ava svoja tvorena pitawa i `eqe da skrene pa`wu na druge stvari i dokaz konfuzije koja je prisutna na polit~koj sceni Srbije”, rekao je Vukovi}.

(Fo Net)

Pod go ri ca ne }e Keq men di ja POD G O R I C A: Mi ni star stvo unutra{wih poslova odbilo je zahtev kontroverznog kosovskog biznismena Nasera Keqmendija za prijem u crnogor sko dr `a vqan stvo, pi {u podgori~ke „Vijesti”. Keqmendi je zatev za dobijawe crnogorskog paso{a podneo u julu. „Vijesti ma” je u MUP-u Crne Gore ne zva ni~ no re ~e no da je Agencija za naci o nal nu bez bednost dala negativno mi{qewe o Keqmendiju i we go vom zahtevu.

Keqmendi u Crnoj Gori, u Ulciwu, ima hotel „Kaza Grande„. On ima bo san sko dr `a vqanstvo i `ivi u Sarajevu.

Keqmendi je godinama na novinskim stupcima u Crnoj Gori i regionu ozna~avan kao krimi na lac i {ef nar kokla na,

{to je on demantovao. Pisano je da istragu o wegovim „prqavim poslova” vode skoro sve policije regiona i {ire. „Vijestima” je nedavno u crnogorskom tu`ila{tvu re~eno

da vode istragu u kojoj se prikupqaju dokazi „radi utvr|ivawa postojawa krivi~nog dela koje se goni po slu`benoj du`nosti i da je taj postupak u zavr{noj fazi. Tu`ila{tvo }e uskoro doneti odluku, re~eno je tada u tu`ila{tu, podse}aju „Vijesti”.

de^Ji dnevnik

ponedeqak26.decembar2011.

Mo ja naj bo qa dru ga ri ca

U

tu gi i u sre }i drug }e uvek bi ti tu da s to bom to de li.

Dra ga na Ig wi} je mo ja naj bo qa dru ga ri ca, ko ja sa mnom de li sve. Ve o ma je le pa. Ima le pe, ne `ne ze le ne o~i, beo ten ko ji je kao svi la. We na pla va ko sa je kao sun ce. Ima ve o ma lep osmeh. Ne `na je i ose }aj na. Vo le la bi da po sta ne in `e wer.

Vo li da tre ni ra ka ra te, jer joj je to za bav no. U lo {im si tu a ci ja ma ona uvek na |e bo qu stra nu.

Ka da se ne ko iz na {eg raz re da po sva |a, ona do |e i po ku {a da ih smi ri. Ona je ko vo li da ~i ta kwi ge. Se di u klu pi sa mnom. Na po ~et ku sva ke go di ne uvek `e li -

dnevnik

c m y

26

Mu dri ~o ba nin (baj ka)

mo da se di mo za jed no. U sve mu se sla `e mo. Ona po ne kad vo li da pi {e pe sme. Ve o ma je sme {na i za bav na. Vo li da se {a li.

Ka da sam bo le sna, ona mi do no si do ma }i i po ku {a va da me na sme je. Ve o ma je pa met na, ali po ne kad i }u tqi va. Ka da se ne {to de si, a ja to ne vi dim, ona mi uvek sve is pri ~a. Tru di se da bu de ve o ma do bra dru ga ri ca i |ak. Ona i je ste ta kva.

Naj bo qa dru ga ri ca mi je, jer je ista kao i ja i za to {to `e li da bu de ta kva.

qev stvu je za vla da la glad, jer je zmaj od neo svu sto ku. Kraq je re kao da se od se le ne gde dru gde, ali su se svi pla {i li da ih zmaj ne pra ti. Je dan ~o ba nin je pred lo `io da na pra ve zam ku za zma ja.

Sta vi li su po sled wu ov cu, a ka da je zmaj do le teo, svi su ba ci li ka me we, mot ke, {ta po ve i stre le i ne ka ko us pe li da ga sa vla da ju. Na sta vi li su sre} no da `i ve u svom kra qev stvu.

Upor nost i sna ga mo gu sve da po stig nu.

Alek san dra Vu jo vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Ste fan Ni ko lov ski, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

ed no ma lo kra qev stvo je stal no na pa dao stra {ni JWi zmaj. hov kraq ni je znao ka ko od we ga da se od bra ni. U kra -

Na po ran dan

S Ja na Tran da fi lo vi}, I raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”, Te me rin

Pro le }e u ko {ni ci (pe sma za re po va we) Na pro le} no ju tro kra qi ca se bu di, I {to joj hra nu ni su do sta vi le na dru ge p~e le se qu ti.

I sve zbog kra qi ce qu te u ko {ni ci sva ko dnev no ne red bu de.

On da jed na ma la p~e li ca sa ku pi la med i u ko {ni ci na pra vi la red.

U ko {ni ci se od ta da ime te vred ne p~e li ce sla vi lo kao bo `i je.

Mar ko Bra o vi}, III-c O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

at je zvo nio upor no i du go. Is ko ~io sam iz kre ve ta i po `u rio sa spre ma wem. Obu kao sam ode lo, sta vio kra va tu i kre nuo. Naj pre sam od ve zao ma mu i ta tu u {ko lu, a za tim bra ta na tre ning. Ka da sam sti gao u kan ce la ri ju ,do ~e ka lo me je mno go po sla. Te le fon je non-stop zvo nio, rad ni ci su me stal no ne {to za pit ki va li, a se kre ta ri ca me opo mi wa la na za ka za ne sa stan ke. Po sle na por nog da na na po slu, oti {ao sam po ma mu i ta tu u {ko lu. U~i te qi ca mi je re kla da ma ma i ta ta pri ~a ju na ~a su. Od lu ~io sam da ih ka znim i da im za bra nim gle da we cr ta nih fil mo va i igra we igri ca na ra ~u na ru. Po sle ru~ ka sam le gao i za spao. Od jed nom sam ~uo ma min glas: „Ra de, qu ba vi, usta ni!

Vre me je da kre ne{ u {ko lu”.

Ra de Tr ba, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Bla go ja Mi le ki}, IV-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Je dan {kol ski dan D

Mi li ca Ko vja ni}, I raz red, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

S

an kao dan je do sa dan. Ali (!) uz dru {tvo i {ko li mno go je za bav ni je.

Nor mal no, sva ki dan po ~i we bu |e wem. Uvek nam je te {ko da usta ne mo i kre ne mo u {ko lu, ali zna mo da nas ta mo ~e ka ju na {i dru ga ri i to nas mo ti vi {e da kre ne mo. Ta mo nas ~e ka ju na sme ja ni dru ga ri, ali i na mr go |e ni na stav ni ci.

Ipak i po red to ga se ose }a mo slo bod no jer ne ma na re |i va wa ro di te qa, (ura di ovo, ura di ono... Uuf!) {to tvr di i na stav nik ge o gra fi je u O[ „Pe te fi [an dor” Pre drag Sta noj ~i}, ko ji ka `e da je {ko la slo bo dan pro stor za de cu, s tim da sva ka {ko la ima svo ja pra vi la ko ja se mo ra ju po {to va ti.

U mo joj {ko li naj za ni mqi vi ji je ~as ge o gra fi je ko ji dr `i na stav nik Sta noj ~i}. Ka da iza |e mo da od go va ra mo ne ma mo tre mu.

Na stav nik smi {qa sme {ne aso ci ja ci je u ve zi s ne kim poj mo vi ma, za ni mqiv je, vo li da se {a li,a ka ko ka `e, za to na la zi in spi ra ci ju kod de ce i ni {ta(!) mu ne mo `e po kva ri ti kon cep ci ju ~a sa, iz u zev sva |a iz me |u sa me de ce.

Po sle sva kog ~a sa ima mo ma li od mor od pet mi nu ta.

Svi, na rav no, ~e ka mo ma li od mor da se is pri ~a mo, `ar gon ski re ~e no is tra ~a ri mo. Pri ~a mo ka ko nam je pro {ao vi kend, {ta ima no vo, ka ko nam je bi lo na ~a su, po na vqa mo lap su se na stav ni ka... i ni ka da nam ni je do voq no tih pet mi nu -

Obi~ no dr vo i pe sni~ ka ma gi ja

vi ma na ma se bar jed nom u `i vo tu de si lo da vi di mo ta jan sten pri zor, ~a rob nu sli ku, ~i je sje }a we do `i vot no `i vi u na ma. Cvr kut pti ca i pje sma li {}a sa mo su ne ki od umjet ni~ kih poj mo va ko ji ma se slu `i mo da bi do ~a ra li tekst ko ji sa sta vqa mo. Me |u tim, ovog pu ta, me ni ta kva ma gi ja ne }e bi ti po treb na. Ra di bo qeg uti ska ~i ta la ca, ja }u pi sa ti na osno vu vi |e nog poj ma...

Ra di se o jed nom sa svim obi~ nom dr ve tu. Isti na, ono ne zna da pje va, ne zna da ple {e, a jo{ ma we je od zla ta i sre bra. We go vo sr ce se ne vi di, li {}e mu je ma lo i sa svim uobi ~a je no. Ta kvo dr vo mo `e se vi dje ti po red sva kog par ka. Ali ipak, po red uobi ~aj nih oso bi na, svo to dr -

Mi li ca Mi lo {e vi}, VII-2 O[ „Pe te fi [an dor” No vi Sad No vi nar ska sek ci ja de~ jeg ode qe wa Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du

Pri ja teq stvo

P

ri jatqstvo je dru `e we me |u qu di ma ko ji su me |u sob no oda ni. Sva ki ~o vek tre ba da ima pri ja te qe da ne bi bio usa mqen.

Va `no je ima ti pri ja teq sku po dr {ku i raz u me va we. Ako te ne ko di ra, pri ja teq }e te bra ni ti. Pri ja te qu se ne ru ga{ kad ne {to ne zna. Ute {i{ ga ako je tu `an.

Pri ja teq stvo se sti ~e ta ko {to ne kom ne {to le po ka `e{ ili u~i ni{, a ne o~e ku je{ ni {ta za uz vrat. S pri ja te qem se ne de le sa mo le pi tre nu ci, ne go i ne vo qa. Pri ja teq stvo je kao biq ka - ako ga ne ne gu je{, uve nu }e.

Bo gat je onaj ~o vek ko ji ima pri ja te qe.

ve }e je po seb no. No }u, kad zvje zda ne ta~ ki ce pre kri ju ne bo, dr vo se ~i ni pra vom in spi ra ci jom za jed nog pje sni ka. I da qe ono ne igra i ne pri ~a, ali zvje zde iz nad we ga mu ne da ju mi ra.

Ta da, upra vo ta da, jed nom pje sni ku dr vo u par ku po sta je ne sva ki da {we. Uli va mu in spi ra ci ju za sva ki ko ma di} ma {te.

Pri rod na bo gat stva, ma ko li ko iz gle da la obi~ no, sa stav ni su dio na {ih `i vo ta.

Svi mi mo `e mo vi dje ti tu ~u ve nu pje sni~ ku ma gi ju, evo, uko li ko je ne bo iz nad vas zvje zda no, evo, dra gi mo ji, iza |i te na bal ko ne!

An |e la Dra go vi}, VI II raz red O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

ta da is pri ~a mo sve {to smo pla ni ra li ali, uvek se sre} ni i s osme hom se vra }a mo na ~as. [kol ski dan mo `e bi ti sme {an, za ba van ali i do sa dan i ~i ni mi se da mno gi na stav ni ci mo gu i da nam ga po kva re.

Va `no je da mi osta ne mo smi re ni i da se ne uz bu |u je mo pre vi {e zbog to ga.

Tre ba da se tru di mo da nam sre }an osmeh oza ri uzru ja na li ca, bez ob zi ra na okol no sti i da sre }om oba si pa mo i dru ge oko se be.

La zar [a vi ja, I-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

Mo mir Sto ja no vi}, III-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Na{oj dragoj

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragoj snahi

Milen~ici - Meni PRO DA JEM stan u Rumena~koj 9, trosoban, 83m2, prelepo ure|en. Telefon 063/1021-405.

44026

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

43822

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 063/521-559, 063/539-051.

43517

DE DA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

43503 KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000.

43793 PRO DA JEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439.

43799

ponedeqak26.decembar2011.

Bela

Prestalo je da kuca srce moje drage Milene.

Po~ivaj u miru i spokoju draga na{a Milena. Uvek }e{ biti u na{im srcima…

Tvoji: Sowica, Maju{a, Sofija, Bale i Dragan.

od sestre Dragice Petkovi} sa porodicom.

Sa neizmernom tugom opra{ta se od we wena Stanica sa porodicom.

OG-20

OG-21

OG-11

Posledwi pozdrav dragoj

Umrla je na{a

Mileni

Mileni Lon~ar posledwe zbogom i beskrajno hvala za divno prijateqstvo.

27

Nikoli} Dragoqub, Nevenka, Bojana, Milomir i Du{an.

OG-9

Posledwi pozdrav sestri

Opra{tamo se od na{e

Milena Lon~ar Mileni

Milene

Mileni Lon~ar Bela moja, hvala ti za sve.

koju nikada ne}e zaboraviti: Jela, Vojkan, Milo{ i Milica.

Posledwi pozdrav snaji

Weni: Daca, Igi, Vesna i }i}a Milenko.

Tvoja Boba.

od brata Marka Jovan~evi}a sa porodicom.

OG-25

one koju smo voleli i one koja je nas volela.

OG-10

OG-17

OG-22

Posledwi pozdrav dragoj

Miki…

Milena Lon~ar

Milena Lon~ar

Mileni An|ele na{, qubimo te sto puta, posledwi put…

Mileni Lon~ar

Posledwi pozdrav dragoj

Neka te an|eli ~uvaju…

Tvoji Koji}i.

od Jeleninih drugarica: Cece i Mice.

OG-23

OG-18

Posledwi pozdrav sestri

Tvoji: Bojana, Milomir i Du{an.

OG-12

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

od: [pire, Ki}ana i Uro{a sa porodicom.

OG-14

^ETVOROGODI[WI POMEN na{em sinu i bratu

Mileni

Mileni

Mileni

Mileni Lon~ar

od: wene Mikice, Aleksandra i Milo{a.

od porodice Sretka Dragi~evi}a.

od: Rajka i Zorice sa decom.

OG-26

OG-24

OG-19

POMEN Pro{la je godina od kad nije sa nama na{

Qubi{i Drobwaku

Danas, 26. 12. 2011. godine, u 10 ~asova }emo obi}i wegovu ve~nu ku}u.

Svima nam nedostaje tvoja mirno}a i optimizam.

Kako si nas ono zvao Tvoja mala porodica.

44056

Neka te dragi Bog i an|eli ~uvaju.

Ve~ito tuguju}i roditeqi i brat s porodicom.

43010

OG-28

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od na{e

Qubi{ko, hvala ti za qubav i dobrotu koju si nam dao, a dao si nam mnogo vi{e nego {to si mogao.

Smrt nas rastavi rano, a hteli smo da jo{ dugo, dugo budemo zajedno.

Stevan ^epski

od: Nenada i porodice Opa~i}.

Mileni Lon~ar Stanice Jovovi}

medicinskoj sestri

ro|. Kujovi} 1922. godine Weni najmiliji.

Sahrana }e se obaviti u krugu porodice.

44090

koja je svojim radom i likom ostavila ve~iti trag u srcima svih onih koji su je poznavali. Bila je vredna, radna i profesionalna i ostala je do posledweg dana posve}ena svom poslu i svojoj porodici.

Se}awa na wu ve~no }e `iveti u nama. Izgubili smo dobrog i savesnog ~oveka.

Sa po{tovawem i qubavqu, koleginice i kolege sa Neonatologije.

OG-27

28

^iTUQe l POMeni

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav dobrom drugu i prijatequ

Umrla je moja sestra

Posledwi pozdrav jedinom bratu, deveru i najvoqenijem stricu, junaku na{ih `ivota,

Milena Lon~ar

[kiletu

Slavku Radmilovi}u

Milena Lon~ar Posledwi pozdrav sestri od brata Voislava i ostalih ~lanova porodice [vowa.

OG-3

od Komad Miroslava.

Kako da te prebolim?

Po~ivaj u miru MOJA MILENA.

S qubavqu: brat Petar sa suprugom Svetlanom i }erkama Draganom i Majom.

44113

44000

Mom dragom drugu

Kolektiv Novosadskog otvorenog univerziteta je neizmerno tu`an, jer je na{ dragi kolega, prijateq i drug, na{

Brat Dragan, snaha Jelena, tetini an|eli Du{an i Duwa.

OG-2

Milena Lon~ar

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a najdra`a mama i supruga

Milanu Banov~aninu [kicu

Milan Banov~anin [kile

Prvi si poneo u ve~nost decenije predivnog i iskrenog prijateqstva.

Posledwi pozdrav sestri od brata Aleksandra i ostalih ~lanova porodice [vowa.

iznenada i prerano oti{ao.

Tvoj Dragan Iva~kovi} sa porodicom.

44114 44136

OG-4

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Milena Lon~ar

Dragi na{

Opra{tamo prijateqa

se

od

velikog

1958- 2011.

Sahrana je danas, 26. 12. 2011. u 14.30 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica: suprug Bo}a i }erka Jelena.

OG-7

Milena Lon~ar

[kile

Katalina Nik~evi}

Majkice moja,

1930 - 2011.

Posledwi pozdrav od porodice Petrovi}: Sandre, Du{ana i Duwe.

Sahrawena je 25. 12. 2011. godine, na grobqu, u Beo~inu.

nikad te ne}emo zaboraviti.

Milana Banov~anina [kileta

Tvoji drugari iz NET-a.

Porodica Krivokapi}.

O`alo{}ena porodica.

OG-5

44133

44137

Milena

Posledwi pozdrav

44132

Po~ivaj u miru

hvala ti za svu qubav koju si mi nesebi~no pru`ila i svemu lepom {to si me nau~ila. Ne znam kako }u daqe bez tebe, ali znam da moram zbog tebe.

Tvoja Jeja.

OG-8

Mileni Lon~ar Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijateqici.

dragoj

Milan Banov~anin [kic Posledwi prijatequ.

od: devera Nikole, jetrve Dragice, sinovca Cvije, sinovka Marija sa porodicama.

pozdrav

dragom

dragi [kile

Posledwi dragom

Mileni Lon~ar

pozdrav

na{em

Posledwi [kicu

na

nezaboravnom

Porodica Bijeli}.

Beba Te{in sa roditeqima.

44131

44117

44135

Posledwi pozdrav

Hvala ti dru`ewu.

Osta}e{ u na{im srcima.

Porodica Murga{ki.

OG-15

Milan Banov~anin [kic

pozdrav

na{em

Dragi na{

Milena Lon~ar 1958 - 2011.

Mileni Lon~ar

od: svekra Vojina, devera Svetka, jetrve Biqane i snovaca Vojina i Milo{a.

[kile

Milanu Banov~aninu

[kiletu

za{to si tako brzo izgubio ovu trku...

Porodica Zli~i}.

od: strica Veqe Lon~ara sa porodicom.

OG-16

Malo je re~i koje bi te mogle opisati. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

OG-13

OG-6

Joja, Goga, Mina i Mawa.

Wegovi prijateqi: Ka}anski i Stipi}i.

Mirjana i Mirko Karaka{.

44134

44130

44109

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada i prerano, 24. decembra, u 59. godini preminuo na{ dragi

ponedeqak26.decembar2011.

Posledwi pozdrav sinovcu

3

Dragi na{

Dana, 24. decembra, u 88. godini prestalo je da kuca srce na{e drage i voqene mame i bake

Sa{a

Sa{i

Milan Banov~anin [kile

Zvezdane Bo{wakovi}

Ispra}aj je danas, 26. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Banov~anin.

ro|. Bolmanac Sahrana je u sredu, 28. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Weni najmiliji: sin Sini{a sa suprugom Dragoslavom i unucima Lazarom i Veqkom.

44112

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Posledwi pozdrav najvoqenijem

29

od: strica Milisava, strine Zorice, sestre Sla|ane, brata Svetislava sa porodicama.

44124

na{em

Tvoji: Ogwen i Dragana.

44102

Posledwi pozdrav dragom bratu

3

ostale su nam samo suze, bol i tuga.

44100

Posledwi pozdrav dragom

Dana 24. decembra, u 88. godini prestalo je da kuca srce na{e drage i voqene mame i babike

Milanu Banov~aninu

Slavku - Sa{i @ivanovi}u

te~i [kiletu Zvezdane Bo{wakovi}

Slavku Radmilovi}u

ro|. Bolmanac od porodice Tep{i}.

od: Fride, Puce, Aleka, Nore i Baneta.

44111

44110

Na{em dragom

Petru Ili}u posledwi pozdrav od: supruge Zore, k}eri Qubice, sinova Qubomira i Zorana, zeta Branislava i snaja Melite i Qiqane.

od brata Vlade Baji}a sa porodicom.

44123

Zauvek nas je napustila draga koleginica, ~estita `ena i vrsna lekarka

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je preminuo na{ voqeni suprug, tata i deda

dr Mirjana Dadasovi}

Slavko Petkovi}

Se}a}emo je se sa qubavqu.

Dr Ida Krle`a - Jokanovi} i dr Vladimir Jokanovi}.

Posledwi pozdrav prijatequ

dedi Petru

Posledwi pozdrav dragom

na{em

Slavku Slavku Radmilovi}u

dragom

Slavku Radmilovi}u

Porodica Janevski.

44128

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav bratu

Slavku

Slavku

od Mili~inih prijateqa.

44118

44106

44127

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Slavku Radmilovi}u

Sahrana je danas, 26. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: supruga Ana, k}erka Sne`ana sa porodicom i k}erka Danijela sa porodicom.

Porodice Supi} i Krsmanovi}.

44107

1949 - 2011.

ginekolog

44103

Na{em dragom i voqenom

Sahrana je u sredu, 28. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Weni najmiliji: }erka Jelica, zet Gavra i unuci Marko i Filip.

44115

Posledwi pozdrav kumu

Slavku Radmilovi}u

posledwi pozdrav.

Unuci: Sr|an, Sa{a, Igor, Neboj{a i Bojana.

od porodice Gruje Bosan~i}a.

od Duje Petkovi}a sa porodicom.

od: sestara Rose i Mileve sa porodicama.

od porodice Kojovi}.

od porodice Kne`evi}.

44120

44119

44122

44129

44125

44104

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Danas, 26. 12. 2011. godine navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama na{a draga }erka, tetka i sestra

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Peri

Milorad, Marija, Nata{a i Mladen.

Slavku Radmilovi}u

Slavku Petkovi}u

Slavku

od kom{ija [trbac i Obradovi}.

Posledwi pozdrav

Nevenka Krivokapi}

od: brata Drage, snajke Milke i sinovca @eqka Petkovi}a.

S ponosom te pomiwemo i ~uvamo se}awe na Tvoj vedri duh i veliko srce.

od Milo{evih drugara: Vlade, Joci}a, Vasketa i Marka.

S qubavqu i po{tovawem, Danilo, Tatjana, Igor i Vera.

44105

44121

44116

44082

44126

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.35 15.00 15.10 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.00 00.25 00.50 02.25

tv program

ponedeqak26.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Еко: Фрушка Вести Стање на путевима Чари риболова Кадгод комендије Кухињица Вести Додати живот годинама Бразде Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Свет тишине Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Инспектор Колиандро: Време вукова Војвођански дневник Нижњи Новгород Веза, филм 1.део Један на један Инспектор Колиандро Концерт

07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј 7. дан

Здравље и Ви (Панонија, 19.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери

Веза Природа је немилосрдна у неравном обалном подручју у близини португалске границе. То је место где само најјачи напредују и то је идеално плодно тло за организовани криминал и нарко-транспорт. Улоге: Иво Канелас, Франческо Гаридо, Аријадна Каброл, Мела Касал, Ксавијер Див, Сузана Арес Режија: Леонел Веира (РТВ 1, 23.00)

Аријадна Каброл

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Божић Бата и чаробни пањ, филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Добро вече, Војводино (мађ) 11.30 Емисија мађарске музике 12.00 Божићне песме-хор „Капистран“ 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Живопис 13.45 Хало ТВ (мађ) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Верска емисија (мађ) 21.30 Магнифисакс 22.40 Божићне песме 23.00 ТВ Баштина 00.00 ТВ Продаја

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Вести Славни парови Ленија Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

09.00 11.00 13.15 14.00 16.00

НБА: Њујорк – Бостон НБА: ЛА Лејкерс – Чикаго Преглед ЕБЕЛ Премијер лига: Челси - Фулам Премијер лига: ВБА – Манчестер Сити Шампионат: Бирмингем – Вест Хем Премијер лига: Стоук – Астон Вила Премијер лига: Ливерпул Блекбурн НБА уживо НБА: Далас – Мајами

18.30 20.45 22.30 00.15 01.00

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.00 11.50 12.00 12.17 12.30 13.15 14.50 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.05 22.50 22.55 23.45 00.00 00.05 00.50 02.30 03.00 03.20 03.49 04.21 04.51 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Неки нови клинци Вести Лов и риболов Еко караван Тајни живот паса Евронет Дневник Рукометна фантазија Место злочина На трагу Пинк пантера, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бела лађа Песма без граница Вести На пецању, филм Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник Откад си отишла, филм Неки нови клинци Вести (04.00,05.00) Еко караван Око Лов и риболов Бела лађа Верски календар

Ана Бекута

Песма без граница У овонедељној емисији специјални гост биће Ана Бекута. Ана ће уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића изводити своје највеће хитове. Водитељка: Светлана Алексић (РТС 1, 21.05)

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.10 16.00 18.40 19.00 19.20 20.15 21.10 22.10 00.15 01.15 01.45

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Први глас Србије-финале Ексклузив Вести Аси Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Игра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

06.02 06.45 07.00 07.35 07.41 07.46 08.07 08.30 08.56 09.13 09.43 09.47 10.00

Концерт за добро јутро УНХЦР-повратак: Косово Слагалица Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Књижевна олимпијада Очима физике Вечни сјај детињства Музички спотови-степениште Како су се волели наши преци Вреле гуме

07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.05 11.30 12.15 14.00 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.30 00.35 01.35

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Филм: Баскервилски пас Истражитељи из Мајамија Топ шоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Анаконда Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Шта да обучем? Доушници Саут Парк

Елен Пејџ

Ролер дерби Блис Кавендар живи у малом граду у Тексасу, без икаквих интересовања у животу. Њена мајка Брук, бивша мисица, форсира је да се бави моделингом, иако Блис то не жели. Улоге: Елен Пејџ, Марша Геј Харден, Алија Шавкат, Ландон Пиг Режија: Дру Баримор (РТС 2, 22.00) 11.00 11.30 12.00 12.20 13.00 14.00 14.26 14.43 15.13 15.17 15.24 15.45 16.30 17.00 17.55 18.45 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.20

Клиника вет Филозофија и... Ауторско вече Ивана Јевтића Емисија из екологије Трезор Књижевна олимпијада Очима физике Вечни сјај детињства Музички спотови-степениште Како су се волели наши преци Емисија из културе Сат Све боје живота Породица Сопрано Божићни специјал Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Породица Сопрано Ролер дерби, филм И ја имам таленат Након свих ових година: Бијело дугме 01.15 Трезор 02.15 Емисија из културе

06.00 06.30 07.00 08.02 08.05 08.10 08.35 08.50 09.30 11.00 12.00 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

ВОА Слике живота Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Здравље и Ви Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Линија Вести Иза вести Шарено Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Милица² Доктор Хаус С.О.С. Милица² Филм: Сливер НЦИС Вести С.О.С Милица² Филм: Панов лавиринт

dnevnik

c m y

30

Овен Вилсон

Анаконда Филмска екипа „Националне географије” плови Амазоном у жељи да направи документарац о последњем преживелом племену у џунгли. На путу спасавају ловца коме је брод потонуо. Када капетан брода падне у кому због уједа отровног инсекта, ловац преузима команду над бродом... Улоге: Ајс Кјуб, Овен Вилсон, Џенифер Лопез, Џенифер ЛопезЏон Војт, Ерик Штолц Режија: Луис Љоса (Б92, 21.00)

10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 02.45 04.40

Скривена камера Све за љубав Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Сити Филм: Анђео са два лика Филм: Холкрофтова погодба

Торк

Торк је мали вилењак чије ће вас авантуре у 3Д анимацији опчинити! Путујући у кесици с грицкалицама, Торк завршава у башти где стиче мноштво пријатеља међу инсектима, вилама, виљењацима... (Хепи, 10.45) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.25 08.40 08.45 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 10.20 10.35 10.45 10.55 11.15 11.40 12.00 12.25 12.45 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.15 23.55 00.00 03.00 03.25

Јутарњи програм Вести Бајка о Тибету Метеори и моћни камиони Анђелина балерина Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Срећна звезда - представљење Телешоп Вести Поп Пикси Метеор и моћни камиони Мали меда Чарли Торк Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Срећна звезда - представљење Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови подне Неочекивани живот Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна - квиз Парови - преглед дана Парови - вече Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија - СГ1 Вести Парови - ноћ Звездана капија - СГ1 Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak26 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 09.30 10.25 11.20 12.15 14.05 15.55 16.20 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 00.40

Венчаница из снова Највећи губитник Луди за кућом - Америка Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Стручњак за торте Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Луди за кућом - Америка Мајами инк Најгора мама на свету Мали људи Парализована и трудна Потомство Најгора мама на свету

08.00 Духовна музика 09.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 10.00 Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 11.00 Торински покров: Нови докази 12.00 Лондонска болница 13.00 Животиње које су ушле у историју 14.00 Снимање рата 15.00 Викторијанска апотека 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Заборављена убиства 21.00 Хероји, култ и кухиња 22.00 Снимање рата 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Срећна породица Шпијун на штиклама Стикс Човек са четири ноге Тајна у њиховим очима Повратак Студенткиња Кели Секси медицинске сестре

Тај на у њи хо вим очи ма Слу чај уби ства мла де же не под ве о ма чуд но ва тим окол но сти ма ће оста ви ти стра шан ути сак на суд ког ис тра жи те ља ко ји је био за ду жен да слу чај ис пи та... Уло ге: Со ле дад Ви ла мил, Ри кар до Да рин, Кар ла Ку е ве до Ре жи ја : Ху ан Хо се Кам па не ла (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.03 Луди од љубави 10.18 Меркатска династија, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.11 Кардинал Хаулик - отац загребачке надбискупије, док. филм 14.46 Библија: Прича о Соломону 16.14 Алиса, слушај своје срце 17.10 Родитељи, док. филм 18.02 8. спрат, ток шоу 18.51 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.29 Проводи и спроводи 21.09 Ко пева, зло не мисли, филм 23.14 Песма која кружи светом 00.00 Деметрије и гладијатори, филм 01.37 Жица 02.34 Библија: Прича о Соломону 03.59 Скица за портрет 04.29 Луди од љубави

Реј чел Вејс

Му ми ја Аме рич ки пу сто л ов Рик Око нел је у по тра зи за бла гом скри ве ним у из гу бље ном гра ду Ха му нап тра. При дру же му се ле па Еве лин и њен раз ма же ни брат Џо на тан, а су пар ни ци су им гру па по хлеп них Аме ри ка на ца... Уло ге: Брен дон Фреј зер, Реј чел Вејс, Џон Ха нах, Ар нолд Во сло Ре жи ја: Сти вен Со мерс (ХРТ 2, 21.35) 08.02 08.31 08.53 09.24 09.48 10.33

20.00 21.35 23.39 00.51 01.32 02.01 02.44 03.13 03.44

Аватар Коралина и тајанствени свет Скуби Ду: Абракадабра ду Краљев говор Шрек срећан заувек Невине лажи Чаробњаков шегрт Коралина и тајанствени свет Трон. Легат Девојка са тетоважом змаја Просветљена Борџије Вол Стрит: Новац никад не спава

07.25 Рент-а кид, филм 09.20 Ексклузив викенд, 11.00 Емператриз 11.45 Ружа ветрова 12.40 Крв није вода 14.30 Коло среће, филм 15.40 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Д-вор, филм 22.40 Даредевил, филм 00.35 РТЛ Вести 00.50 Томи Бој, филм 02.30 Како се Стела вратила у форму, филм 04.30 РТЛ Данас

Дарeде вил

16.10 18.25

06.00 08.35 10.15 11.30 13.25 14.55 16.40 18.25 20.05 22.10 00.40 01.10 03.40

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Савршен план Филм: Удај се за мене Филм: Божићна пошта Убиства у Мидсамеру Филм: Смоки и бандит Филм: Божић у великом стилу Филм: Позајмљивачи Филм: Ел Дорадо: Храм сунца

Мур док је по све тио жи вот при во ђе њу кри ми на ла ца пред ли це прав де. По што га уда ри ка ми он ко ји је пре во зио опа сни от пад, Мур док осле пи, али не сре ћа му по да ри му “ра дар ске” осе ћа је, ко ји му омо гу ће да по ста не Да ре девил... Уло ге: Бен Афлек, Мајкл Кларк Дан кан, Ко лин Фа рел, Џе ни фер Гар нер (РТЛ, 22.40)

12.03 12.29 14.18 14.44

Кар ла Ку е ве до

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.20 21.20 23.20

Мала ТВ Конор на тајном задатку Невоље једног Бранимира Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Заробљени у рају, филм Х2О Уз мало воде! Бин... филм врхунске катастрофе, филм Љубав и празници, филм Турнир у малом фудбалу 4 кафића у Сплиту, пренос финала Божић у Цибони, пренос Мумија, филм Жица Хитна служба Трава зелена Завршни ударац Универзум ума Назови 112 Ноћни музички програм

07.10 Неухватљива истина 10.20 Ватрени обрачун 5: Правда за једног 11.50 Адвокат са плаже 13.15 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 15.15 Необичан пар: Поново заједно 16.45 Госпођица Лети и ја 18.30 Божићна песма за једну диву 20.30 Божић за ожењене 21.55 Убиство у затворском дворишту 23.45 Чудна фреквенција

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ја у љубав верујем Преко палубе Срећни бројеви Авантуре Рокија и Булвинкла Сирене Уврнута наука Полицајац из вртића Дадли је закон Како сам упознао Сару Ја у љубав верујем Еротски сусрети Ново месо

Ко лин Фа рел

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 09.30 11.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 20.00 20.45 21.00 21.30 00.25 00.30

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Лет изнад Аљаске Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Опасан лов – Снимање серијала Чудовишта из реке и древни риболов Тајне Морнаричких фока Разоткривање митова Преживљавање удвоје Опасан лов – Снимање серијала

Фудбал Билијар Скијашки скокови Биатлон Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Најјачи човек Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Сви спортови

Ima i va`nije od najva`nijeg e} po~etkom {ezdesetih po~elo se razmi{qa- APV i AKMO. Zato i potencira posebne uslove ti o dubqim ustavnim promenama zemqe, jer je privrede i `ivota i nacionalni sastav stanovnidecentralizacija uveliko bila u krizi i zah- {tva, kao najva`nije faktore – svi „drugi su nebittevala ozbiqne zahvate, koji }e omogu}iti potiski- ni“. U skladu s tim, Mini} i postoje}e autonomne jevawe uloge dr`ave u ekonomskim odnosima i ve}u li- dinice vidi iskqu~ivo kao oblasne.

Uo~ava i razli~itost mi{qewa o pitawu ~ije su beralizaciju. Suprotnosti o mogu}im promenama javqaju se u rukovodstvu zemqe, ali i republika, od ko- one ustavne kreacije – Federacije ili Srbije. Za wejih neke, posebno razvijenije, insisitiraju na radi- ga su u formalno-pravnom smislu kreacija Federacikalnijem osloba|awu od centralizma. Otvaralo se je, ali je nerazja{weno da li je trajno odr`iva. Objanacionalno pitawe, kao i pitawe reforme Federa- {wava to ~iwenicom da je Ustav federacije iz 1946. cije i kakvu joj fizionomiju dati. Da li je razvijati u ne{to vi{e od dr`avne zajednice, ja~ati wen unitarni i jugoslovenski nacionalni identitet ili decentralizaciju i ve}u autonomnost republika. Partijsko rukovodstvo Srbije se tada vi{e bavilo problemima ustavnog identiteta Republike Srbije i wenih pokrajina.

Milo{ Mini} se u obimnom elaboratu zala`e za unitarniji ustavni identitet Srbije. Po{ao je od ocene da su politi~ki i ekonomski procesi u posleratnom razvoju Republike i autonomnih jedinica ugrozili wihovu dr`avnopravnu integrisanost.

Uzroke vidi u ustavnim nelogi~nostima iz 1946, koji su doveli do sasvim razli~ite unutra{we organizacije Srbije u odnosu na druge repuFNRJ ure|ivana po sovjetskom modelu s blike. Smatra da su autonomije nastadonet pre Ustava Republike i da je Savezni ustav sale pod uticajem sovjetske ustavne empirije i na toj osnovi formirane samo u NR Srbiji. On tako rela- mo registrovao „postojawe autonomnih jedinica koje tivizira stvarne unutra{we i jugoslovenske deter- su ve} stvorene i `ivele vi{e meseci i na osnovu odminante, posebno nacionalne i istorijske (nacio- luka samog stanovni{tva tih autonomnih jedinica, nalni sastav stanovni{tva) kao odlu~uju}e u formi- koje se preko svojih predstavnika izjasnilo za prisarawu autonomnih jedinica. Ovi razlozi za wega su jediwewe NR Srbiji.„ Smatra da je Ustav FNRJ samo imali samo prakti~ni, a ne i na~elni uticaj u kon- usvojio „te politi~ke i dr`avno-pravne ~iwenice“.

Mini} nastoji da doka`e stituisawu ustavnog sistema. kako su autonomne jedinice Dodaje kako se nije postupilo obrazovane tokom formirawa dosledno, jer autonomne jediZa{to i u Hrvatskoj, NR Srbije, a po odredbama Sanice nisu se formirale i na Makedoniji ili Sloveniji veznog ustava od 31. januara drugim jugoslovenskim pronisu formirane autonomne 1946, koju su u Skup{tini storima, mada i „u Hrvatskoj, jedinice, mada i tamo, u ve}em usvojili predstavnici svih Makedoniji ili Sloveniji ili mawem broju, `ive naroda FNRJ. Formalno`ive nacionalne mawine u vepravno, izgleda, Srbija i wen }em ili mawem broju, kao na nacionalne mawine, kao i na Ustav nemaju nikakav uticaj podru~ju Autonomne Kosovpodru~ju Kosmeta i Vojvodine na status autonomnih jedinisko-metohijske oblasti i AP ca, iako su u okviru wene teVojvodine. Ili nismo dosledno postupili u re{avawu pitawa nacionalnih mawi- ritorije. Time je stvorena neobi~no originalna sina u svim republikama, ili postojawe nacionalnih tuacija da Srbija ima izuzetan polo`aj prema ostamawina nije bio ni jedini ni glavni razlog obrazova- lim republikama, jer je samo wena samostalnost i suwa APV i AKMO, ve} su neki drugi faktori bili verenost ograni~ena Ustavom FNRJ. On otvara i pi’najva`niji me|u najva`nijim’. Ako nismo bili do- tawe politi~ke ravnopravnosti Srbije u Federacisledni koji su razlozi za to i ako je nedoslednost ji – da li je wen nastanak, obja{wiv sa stanovi{ta neopravdana, za{to ne bismo naknadno principijel- istorije dr`avne izgradwe FNRJ, „treba da se produno stvorili autonomne jedinice u svim sli~nim situ- `i i u novom ustavu, pa nam ne ostaje ni{ta drugo, ve} acijama, ili ukinuli postoje}e, ako se i bez wih u usvojimo gledi{te da autonomne pokrajine zajedno s drugim republikama pravilno re{avaju pitawa na- republikama ~ine na{u federaciju.“ O ovome, naglacionalnih mawina.“ {ava, ve} postoji praksa, po kojoj dr`avni organi, Osporavaju}i nacionalno-mawinski osnov kao naj- mawe ili vi{e jasno i svesno, i iz razli~itih pobuva`niji za konstituisawe autonomnih jedinica, Mi- da, tretiraju ih kao kategorije federacije. (Zakon o ni} isti~e ekonomske, politike i kulturne razlike `eqeznicama i po{ti...) nastale u pro{losti. Stavqawem osobenosti priSmatra da i ustavne odredbe o zasebnom predstavvrede i `ivota stanovni{tva ispred svih drugih ni{tvu autonomnih jedinica u Ve}u naroda najvi{e faktora, ne misli da potcewuje i brojne nacionalne doprinose mi{qewu da one imaju svojstva sastavnih mawine u AKMO i APV kao osnove autonomije, ali delova federacije. Ta re{ewa usvojena su da bi se poiskqu~uje istorijske razloge wihovog nastanka. Ne sredstvom autonomnih jedinica garantovala prava razume za{to se ti razlozi, posebno istorijski, pri- dveju najbrojnijih nacionalnih mawina, albanske i znaju samo Vojvodini. Smatra opravdanim i da se u ma|arske, ali su na~elno neodr`ive, jer za druge reokviru Srbije, ali i drugih republika, formiraju publike, u kojima postoje nacionalne mawine, nisu autonomne oblasti, koje bi imale isti status kao ustavno predvi|ene.

V

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak26.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Понедељак је добар дан за пословну сарадњу и успостављање позиције у каријери. Нисте наклоњени ризицима. Друштвени живот може бити трошење времена упразно, мада и то добро дође, понекад.

BIK 20.4-20.5.

Имате добре и стабилне планове, али се они још увек не реализују како бисте хтели и очекивали. Немојте одустати, али прихватите тренутну ситуацију реално. Изгледа да мало њих стварно ради. У љубави – разговор.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 26. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Динамика догађања вам повећава адреналин. Избегавајте свађе и провокације, поготово у послу. У свом дому успоставите договор с укућанима. Пазите кога примате у кућу. Путовање?

Месец је у земљаном и утемељеном знаку Јарца, што доприноси вашој озбиљности и реалности. Посматрајте ствари дугорочно и будите стрпљиви. Празници се приближавају, а ви никако да се опустите.

Краљевски приступате свему што вам се дешава. На радном месту вас чека много посла и обавеза па поведите рачуна о односу са сарадницима. Добра организација је пола успеха, кажу. У партнерској вези остварујете стабилност и сигурност, и поред пролазних проблемчића. Још данас се нађите драгој особи као подршка, а већ сутра ће умети самостално да функционише. Активни сте.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На послу је атмосфера све жешћа, да ли због близине краја ове године и дочека Нове, или енергије која влада око вас. Немате довољно стрпљења за све оне који нису довољно брзи и ефикасни.

Нећете дозволити да финансијски трошкови буду ван контроле и плана. На радном месту су могућа померања и одлагања одређених обавеза. Уколико неко одсуствује, посао неће пропасти. Шетња?

Кроз ваш знак пролази Месец, што утиче на могућност туђих утицаја и сугестија које сте спремни да прихватите. Драга особа вам је наклоњена, данас више него иначе. Сусрет очи у очи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Време је да се посветите укућанима и деци. Украсите свој дом, ако већ нисте, упакујте новогодишње поклоне и ставите их под јелку. Водите рачуна о свом здрављу и више се одмарајте. Дишите.

Уколико имате несаницу, то је због Месеца који буди несвесне импресије и немире. Медитирајте или се шетајте по свежем ваздуху, дишите, да бисте се смирили. Све тече својим током. Будите позитивни. Друштво вас позива да се придружите и узмете активно учешће, мада је радни дан, па имате и пословних обавеза. Будите и ту и тамо, истовремено, ако може. Кампањски функционишете у свему, и то је ОК.

TRI^-TRA^

Ле по ти ца или звер V REMENSKA

PROGNOZA

Суво

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

1

Sombor

1

Kikinda

0

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zreњanin

1

S. Mitrovica

0

Ruma

1

Panчevo

1

Vrшac

3

Srbija Beograd

2

Kragujevac

2

K. Mitrovica

1

Niш

3

Evropa

и хЛадно

Madrid

НО ВИ САД: Суво и хладно са маглом и ниским облацима. Могући су краткотрајни сунчани интервали. Ветар слаб западни. Притисак изнад Rim нормале. Минимална температура -2, а максимална око 1 степен.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру слаб мраз и магла, а током дана хладно и суво са повременим сунчаним интервалима. Биће и области где ће се магла Cirih задржати већи део дана. Ветар слаб западни. Притисак изнад нормале.

Berlin Минимална температура од -4 до -2, а максимална од 0 до 3 степена. СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз и магла. Током дана на северу суво са сунBeч чаним интервалима, али понегде са маглом и сумаглицом. У централним Varшava и јужним пределима облачно, а само ће на југу Србије понегде бити слабог снега у току преподнева. Ветар слаб западни и северозападни. ПриKijev тисак изнад нормале. Минимална температура од -4 до 0, а максимална Moskva од 0 до 3 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До петка суво. Јутра ће биOslo ти хладна уз слаб мраз и маглу која ће се у уторак и средином седмице задржавати и током дана. На планинама ће тада бити сунчано и топлије. St. Peterburg У четвртак и петак разилажење магле, а у петак наоблачење крајем дана.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Биометеоролошке прилике ће бити мало повољније, али се појачана опрезност саветује астматичарима и срчаним болесницима, нарочито у јутарњим и преподневним сатима. Препоручује се адекватно одевање у складу са очекиваним минималним температурама.

10 12 12 2 10 5 6

Ко лум биј ска секс бом ба по ка за ла је да ипак ни је са вр ше на. Пре ле па Со фи ја Вер га ра има сво јих ло ших да на. Та ко је на но ми на ци ја ма за Злат ни гло бус пра ви ла гри ма се ко је су упро па сти ле њен сек си пил ни из глед. Зве зда по пу лар не се ри је „Modern Fаmily”, 38-го ди шња Со фи ја Вер га ра на цр ве ном те пи ху по во дом но ми на ци ја за ово го ди шњи Злат ни гло бус по ја ви ла се у сре бр ној ха љи ни ци и ви со ким плат фор ма ма. Али на чу ђе ње при сут них фо то ре пор те ра, ле по ти ца је ово га пу та под ба ци ла. Иако је из гле да ла бес пре кор но, гри ма се ко је је пра ви ла ни су јој ни ка ко ишле у при лог. Ве ру је мо да Со фи ја ни је на мер но ге сти ку ли ра ла ли цем, али на ње ну жа лост вред но око камерe све је за бе ле жи ло.

VIC DANA Која је сличност између пиреа и мушкарца?

- Готови су за минут!

3 2 6 6 12

Pariz

7

Minhen

5

Budimpeшta

2

Stokholm

9

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

63 (-17)

Slankamen

229 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

120 (-14)

Zemun

290 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

276 (-14)

Bogojevo

107 (-10)

Panчevo

312 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

472 (2)

Titel

392 (1)

NERA

Baч. Palanka 134 (-6) Novi Sad

142 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

64 (0)

TISA

59 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 235 (-15) S. Mitrovica 230 (-25)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

244 (-4)

40 (-2s)

Reшeњe iz proшlog broja