Dnevnik 27.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 27. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23329 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRCI PRODALI SVOJ DEO I ODLAZE S 380 MILIONA EVRA

Od akcija Te le koma gra |a nima po 60 evra str. 5

GRADONA^ELNIK NOVOG SADA OSPORIO KRIVI^NU PRIJAVU I TRA@I ODGOVORNOST

JU ^E, U RA NU ZO RU, NO VO DI VQA [TVO „NA VI JA ^A” PRED DVA HOTELA U NO VOM SA DU

Zapaqena ~etiri automobila

Pa vli ~i}: Agen ci ja otvo re no pri ti ska sud

str. 15

str. 7

KOGA ]E STRANKE U POKRAJINI KANDIDOVATI ZA VOJVO\ANSKOG PREMIJERA

Na cr tu Paj ti }u iz la ze mo `da ^a nak, Mir ~i}...

Za `ito Na mostu 11.000 je ipak `iva str. 11 tona KAN-a

Foto: N. Stojanovi}

str. 3

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Iznajmqene termine niko ne kontroli{e

Ekonomija 4 Palan~anima somborski „Severtrans”?

LOV

Dru{tvo

Vojvodina

6 Lekari ispisali vi{e od 55 miliona recepata

Novi Sad

Crna

12 Priznawa Kikin|anima koji vuku napred

Reporta`e

9 Lomi}e se kopqa zbog „Vodovoda”

14 Dvojica lekara uhap{ena zbog abortusa

Kultura

13 Majstor za bure i cure

23 Premijera „[e{ira profesora Vuji}a”

[a ka li po je li i zlat nog srn da }a?

str. 21

str. 16 – 20

SPORT

n ORLOVI PRIPREMAJU NOVI PODVIG

U ATARU VRBICE, NA SEVERU BANATA

n DELFINI SPREMNI DA POTOPE AZURE

Su vo s mrazem n U MELBURNU U POLUFINALU REPRIZA PRO[LOGODI[WEG FINALA

n VO[INA PRILIKA ZA POPRAVNI S BANA]ANIMA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Najvi{a temperatura 2 °S

POLiTikA

petak27.januar2012.

Ste fa no vi}: Ne ma do go vo ra i di ja lo ga bez Re zo lu ci je 1244 [ef pre go va ra~ kog ti ma Vla de Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} de man to vao je ju ~e na vo de Pri {ti ne da }e po ~et kom fe bru ar a bi ti po stig nut do go vor o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va ko ji is kqu ~u je po mi wa we Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, ali i bez re ~i „Re pu bli ka” uz Ko so vo. – Ni ti mo `e mo od u sta ti od Re zo lu ci je 1244, ni ti na me ra va mo da to u~i ni mo, a u sva kom slu ~a ju, ne sma tra mo da je ne ka ve li ka kon ce si ja ako ne pi {e Re pu bli ka uz Ko so vo, ve} sa mo ono {to je ste me |u na rod no pra vo, i {to se usta no vi lo na vr lo ja san na ~in kroz broj Re zo lu ci je – ka zao je Ste fa no vi} no vi na ri ma u Kra gu jev cu.

AMBASADOR NEMA^KE U SRBIJI VOLFRAM MAS

Ne pri da va ti zna ~aj re fe ren du mu Am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Vol fram Mas ape lo vao je ju ~e na Sr bi ju da {to pre is pu ni uslo ve za do bi ja we sta tu sa kan di da ta, na gla siv {i da se no vi uslo vi ne }e po sta vqa ti, a po vo dom na ja vqe nog

re fe ren du ma na se ve ru Ko so va re kao je da mu ne tre ba pri da va ti zna ~aj. – Srp ska vla da je iz ne la mi {qe we da taj re fe ren dum ne ma prav ne osno ve, zbog ~e ga mu, ni po sle even tu al nog odr à va wa, ne tre ba pri da va ti zna ~aj ko ji ne za slu ù je – re kao je Mas u in ter vjuu Ta nju gu. – Uko li ko ne po sto je prav ne osno ve, on da re fe ren dum ne tre ba da bu de po sma tran kao ak ci ja od zna ~a ja. Ne ve ru jem da u bi lo ko joj dr à vi op {ti ne ima ju nad le `nost da se iz ja {wa va ju o pi ta wi ma spoq ne po li ti ke. U osvr tu na {an se Sr bi je da u mar tu do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, Mas je is ta kao da je sta tus do sti àn, ali da {to pre

tre ba is pu ni ti uslo ve po sta vqe ne na de cem bar skom sa mi tu Evrop skog sa ve ta. To su, ka ko je pre ci zi rao, tri stva ri – im ple men ta ci ja do go vo ra po stig nu tih u di ja lo gu, ukqu ~u ju }i do go vor o in te gri sa nom upra vqa wu gra ni ca ma, po dr {ka Sr bi je da Euleks i Kfor na ~i ta vom Ko so vu mo gu is pu ni ti svoj man dat, i o~e ki va we da se pro na |e re {e we da Pri {ti na bu de pred sta vqe na u re gi o nal nim fo ru mi ma. – @e lim da pod vu ~em da je stav Ne ma~ ke na ovu te mu du go, da ne ka `em me se ci ma i go di na ma, bio do sle dan i kon stan tan. Mi smo za to da Sr bi ja do bi je ne sa mo sta tus kan di da ta ve} i da po sta ne ~la ni ca EU. Ali smo i za to da za sva ki od tih ko ra ka na tom pu tu mo ra ju bi ti is pu we ni uslo vi – ob ja snio je am ba sa dor. Na pi ta we da li Ne ma~ ka in si sti ra na uki da wu ta ko zva nih pa ra lel nih struk tu ra na se ve ru Ko so va, Mas je ob ja snio da je u od lu ci Sa ve ta od 9. de cem bra ja sno na ve de no {ta su uslo vi. – O~e ku je mo da se is pu ni to {to sto ji u za kqu~ ku Evrop skog sa ve ta i mi }e mo odo bri ti sta tus. Ne ma po vo da za bri gu da }e, ako se br zo is pu ne uslo vi, Sr bi ja bi ti kon fron ti ra na s da qim zah te vi ma – po ru ~io je on. Mas sma tra da is pu wa va we tih uslo va ne bi tre ba lo da bu de ve li ki pro blem, i pod se }a na to da je i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ne dav no re kao da se to mo `e re {i ti za 24 sa ta.

YUYEVI] PREDSTAVIO DEKLARACIJU ZA PRAVA BO[WAKA

Ni su za do voq ni Pred sed nik Bo {wa~ kog na ci o nal nog ve }a (BNV) Esad Xu xe vi} pred sta vio je ju ~e na crt de kla ra ci je, sa ~i we ne na te me qu oce ne da se u Sr bi ji de ce ni ja ma ne po {tu ju pra va Bo {wa ka na iden ti tet i one mo gu }u ju wi ho va ko lek tiv nih pra va, zah te va ju }i da se pro ble mi Bo {wa ka re {e kroz in sti tu ci je si ste ma dr `a ve Sr bi je.

Evro pe, OEBS-a i am ba sa da ma u Be o gra du, tra `e }i po dr {ku za usva ja we de kla ra ci je, a s ci qem da pod stak ne pri dru `i va we Sr bi je EU. U de kla ra ci ji od de set po gla vqa, Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e kon sta tu je da se Bo {wa ci ma u Sr bi ji us kra }u je pra vo slu `be nu upo tre bu bo san skog je zi ka i pi sma. De kla ra ci jom se od Vla de Sr bi je zah -

Markovi}: Ve} deset godina su deo vlasti Mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da qud ska i ma win ska pra va Bo {wa ka u Sr bi ji ni na ko ji na ~in ni su ugro è na, na vo de }i da je ta na ci o nal na ma wi na deo vla sti u po sled wih de set go di na. Mar ko vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da bo {wa~ ka na ci o nal na za jed ni ca ima dva mi ni stra u sa da {woj vla di i da su wi ho vi pred stav ni ci bi li ~la no vi po sled we tri vla de pa je, po vo dom wi ho vih àl bi da su im ugro è na pra va – upi tao na ko ga se to à le. On je oce nio da je kri ti ka po lo à ja Bo {wa ka u Sr bi ji po sle di ca pred iz bor ne kam pa we, ko ja je me |u Bo {wa ci ma „vr lo ì va”, i po zi ci o ni ra wa unu tar bo {wa~ kog po li ti~ kog kor pu sa. – Pro ce ni li smo da se Bo {wa ci ma u San xa ku us kra }u ju pra va na ko lek tiv na iden ti tet ska pra va, ga ran to va na Usta vom Sr bi je i stan dar di ma Evrop ske uni je, zbog ~e ga je u to ku pro ve ra za {tit ni ka gra |a na i po ve re ni ka za za {ti tu rav no prav no sti, ko ji ma smo upu ti li pri tu `be – re kao je Xu xe vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je ka zao da je BNV utvr dio tekst na cr ta de kla ra ci je o po lo à ju i ostva ri va wu pra va san xa~ kih Bo {wa ka u Re pu bli ci Sr bi ji, o ko jem se u San xa ku vo di jav na ras pra va. Po Xu xe vi }e vim re ~i ma, o~e ku je se da }e de kla ra ci ja po sti }i kon sen zus san xa~ kih Bo {wa ka u lo kal nim i dr àv nim in sti tu ci ja ma, ne vla di nom sek to ru i po li ti~ kim stran ka ma za za {ti tu wi ho vih pra va u Sr bi ji. Xu xe vi} je re kao da je upu tio pi smo zva ni~ ni ci ma EU, Evrop skog par la men ta, Sa ve ta

te va da obez be di po vra tak iz be glih i prog na nih Bo {wa ka u San xak, da usa gla si na ci o nal ni sa stav za po sle nih u jav nim slu `ba ma u San xa ku, kao i da pod stak ne eko nom ski raz voj i ve }a ula ga wa u tu oblast. Ka ko se na vo di u do ku men tu, BNV sna `no po dr `a va pro ces uje di we wa Islam ske za jed ni ce na pod ru~ ju Sr bi je i po zi va ver ske po gla va re na obo stra no za do vo qa va ju }e re {e we, u skla du s „islam skim pra vom i osman lij skom tra di ci jom”. Ta ko |e, BNV se u na cr tu ener gi~ no pro ti vi re ha bi li ta ci ji „rat nog zlo ~in ca Dra `e Mi haj lo vi }a i ~et ni~ kog po kre ta”. Jav na ras pra va o tek stu de kla ra ci je tra ja }e do 15. fe bru a ra, a bi }e upu }en Vla di, nad le `nim mi ni star stvi ma i lo kal nim sa mo u pra va ma, re ~e no je na kon fe ren ci ji BNV-a.

dnevnik

PLATFORMA SSSS-a ZA RAZGOVORE S POLITI^KIM STRANKAMA

Tra è po dr {ku za so ci jal nu prav du Dr ` a v a so c i j al n e prav d e, so c i j al n a si g ur n ost, efi k a sni ja i jef ti ni ja vla da, oì vqa va we pri vre de i raz vo ja bi }e osnov ni zah te vi Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je u da qim pre go vo ri ma s po li ti~ kim stran ka ma, sa op {tio je ju ~e taj sin di kat. Plat for ma za raz go vo re s po li ti~ kim stran ka ma, ko ja je ju ~e ob ja vqe na, sa dr ì osnov ne ci qe ve i kon kret ne zah te ve sin di ka ta, ko ji }e na kon raz go vo ra s par l a m en t ar n im stra n a k a m a ka ra jem fe bru a ra od lu ~i ti o mo g u } em po l i t i~ k om an g a `ma nu i na ~i nu sa rad we sa stran k a m a ko j e plat f or m u pri hva te. Plat for mom SSSS tra ì po {to va we za ko na i jed na kost pred za ko nom, strikt nu pri me nu i uvo |e we stro gih sank ci ja za wi ho vo kr {e we, kao i su zbi ja we ko rup ci je na svim ni vo i ma. Tra ì se i ja ~a we

so ci jal nog di ja lo ga na svim ni vo i ma, za kqu ~i va we ko lek tiv nih ugo vo ra na svim ni vo i ma i stro g o sank c i o n i s a w e wi ho vog ne po {to va wa, efi ka san rad pra vo sud nih or ga na u

sti so ci jal nih part ne ra i uz sa gla snost SES-a. SSSS }e zah te va ti o~u va we po sto je }ih rad nih me sta i otva ra we no vih, pro me nu po li ti ke ni skih za ra da, re for mu

U ponedeqak sastanak sa SNS-om Pred stav ni ci Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je raz go va ra }e u po ne de qak, 30. ja nu a ra, s pred stav ni ci ma Srp ske na pred ne stran ke o osnov nim opre de qe wi ma i kon kret nim zah te vi ma SSSS-a, sa op {te no je ju ~e iz tog sin di ka ta. SSSS je do sad raz go va rao s pred stav ni ci ma go to vo svih ve }ih stra na ka, a ka ko je Ta nju gu re kao pred sed nik tog sin di ka ta Qu bi sav Or bo vi}, sa da se ula zi u dru gi krug raz go vo ra, u ko jem }e ak ce nat bi ti sta vqen na po li ti~ ka pi ta wa. re {a va wu rad no prav nih spo ro va i osni va we ne za vi snih su d o v a spe c i j a l i z o v a n ih za rad ne spo ro ve. Ka ko je na ve de no u plat for mi, Za kon o ra du, kao i we go ve iz me ne i do pu ne, ne mo g u u}i u skup { tin s ku pro ce du ru bez pu ne sa gla sno -

obra zo va wa, u smi slu da ono bu de bes plat no i da ne sme bi ti pri vi le gi ja bo ga tih. Za lo `i }e se i za bes plat no zdrav stvo, ko je pod ra zu me va uki da we par ti ci pa ci je. Sin di kat tra `i osni va we raz voj ne ban ke, re for mu po re skog si ste ma. Zah -

te va se pre i spi ti va we pri va ti za ci ja po je di nih pred u ze }a i po kre ta we kri vi~ ne od go vor no sti za po je din ce ko ji su, ~i we wem ili pro pu {ta wem da u~i ne, do pri ne li uni {ta va wu pred u ze }a u po stup ku pri va ti za ci je. Zah te va se do no {e we stra te gi je re or ga ni za ci je, re struk tu ri ra wa i pri va ti za ci je jav nog sek to ra, uz sa gle da va we re al nih efe ka ta iz me ne sta tu sa pred u ze }a, po kre ta we pred u ze }a u re struk tu ri sa wu, utvr |i va we mi ni mal ne za ra de u vi si ni od 50 od sto pro se~ ne po tro {a~ ke kor pe, uz po o {tra va we sank ci ja za po slo dav ce ko ji tu oba ve zu kr {e. SSSS sma tra da tre ba da ti pri o ri tet do ma }im pred u ze }i ma na do ma }em tr `i {tu, ukqu ~u ju }i pr ven stvo pri li kom iz bo ra na ten de ri ma i po stup ku jav nih na bav ki, uz oba ve zu da se u istim an ga `u ju do ma }a pred u ze }a kao no si o ci po sla.

SRS i DSS pod ne li zah tev za sed ni cu o KiM – Srp ska ra di kal na stran ka i De mo krat ska stran ka Sr bi je pod ne le su da nas Skup {ti ni Sr bi je zah tev za odr `a va we van red ne sed ni ce par la men ta na ko joj bi se ras pra vqa lo o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji – iz ja vio je ~lan Pred sed ni~ kog ko le gi ju ma SRS-a De jan Mi ro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Zah te va mo sed ni cu za to {to smo za bri nu ti zbog fan tom skog ne tran spa rent nog pla na o ~e ti ri ta~ ke u ve zi s Ko so vom i Me to hi jom.

Zah tev za sed ni cu ni je po dr à la No va Sr bi ja, do dao je Mi ro vi}, na vo de }i da od Srp ske na pred ne stran ke ni je tra èn pot pis jer ta par ti ja sma tra da EU ne ma al ter na ti vu. On je re kao da od 31. ju la ne ma ni ka kvih in for ma ci ja o to me {ta se de {a va u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, a ra di ka li su za bri nu ti jer je „plan ko ji se pred la è lo{ za Sr bi ju” – Za bri nu ti smo jer Ta di} ka è da se ra di o ne ka ka vim ga ran ci ja ma za en kla ve, ma -

na sti re i po se ban sta tus za se ver Ko so va – uka zao je Mi ro vi}. To je, po we go vim re ~i ma, ap surd, jer Ko so vo i Me to hi ja ne mo è ima ti po se ban sta tus po {to je po Usta vu deo Sr bi je. – To bi bi lo po lu di rekt no pri zna va we Ko so va kao po seb ne dr à ve – do dao je Mi ro vi}. – SRS raz u me Sr be na se ve ru Ko so va i Me to hi je ko ji ho }e re fe ren dum i ra di ka li }e ih, ako to è le, u to me po dr à ti.

PARTIJE SPREMAJU MILIONE ZA IZBORNO OGLA[AVAWE

Iz najm qe ne ter mi ne

ni ko ne kon tro li {e

Kri zi upr kos, po li ti~ ke par ti je se o{tre da, za na red ne iz bo re, u ube |i va we gra |a na po tro {e mi ni mum mi lion evra po je di na~ no. Onim ve }im ne }e bi ti te {ko ni da iz dvo je ne ko li ko mi li o na, na ja vqu ju mar ke tin {ki stru~ wa ci. [tam pa }e se pla ka ti, bil bor di }e bi ti za u zi ma ni „na ju ri{„, ali naj vi {e nov ca ko {ta }e te le vi zij ski re klam ni pro stor. Ovo po sled we oblast je u ko joj }e se, osim mi li o na, obr ta ti i pre bi ja ti va è }i Za kon o ogla {a va wu. Ovaj prav ni akt, ina ~e, ka è da re klam ni blok ne sme bi ti du ì od 12 mi nu ta na ko mer ci jal nim te le vi zi ja ma, od no sno {est na jav nom ser vi su. Ipak, sve do ci smo da su TV-pro gra mi uo~i ne kih mi nu lih iz bo ra ume li da se pre tvo re u par tij sku tra ve sti ju ko ja bi sva kog da na tra ja la sa ti ma. Re |a le su se re kla me, za ku pqe ni ter mi ni, di rekt ni pre no si iz bor nih kon ven ci ja. Upra vo taj za kup vre me na jed na je od stav ki ko jom i par ti je i te le vi zij ske ku }e kr {e za kon. No, ovog pu ta ima }e

par ti je su du `ne da pod ne su iz ve {ta je o tro {ko vi ma. Ako ne {to ni je u re du, po ~i we is tra ga. No, da ba ci mo po gled ka ko je iz gle da la fi nan sij ska kon struk ci ja na pret hod nim iz bo ri ma. De mo krat ska stran ka je, re ci mo, pri ja vi la da je na ce lo -

Ne àle hartiju Ve li ki deo par ti ja odav no je u pred iz bor noj kam pa wi. SRS ve} ne de qa ma oba si pa fa sa de svo jim pla ka ti ma, u sto pu ih pra ti Po kret „Pre o kret”, a har ti ju ne à le ni aut saj de ri iz „Dve ri”. Iako je ogla {a va we par tij skih ak tiv no sti za bra we no van zva ni~ nog pred iz bor nog pe ri o da, dr à va i ova kvo po na {a we to le ri {e. Sli~ no ~i ne i po je di ne vla da ju }e par ti je, pa se ta to le ran ci ja ne ka ko pod ra zu me va. no vi Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti i Agen ci ju za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ja ima ovla {}e wa da stran ke kon tro li {e. Sa da Agen ci ja mo è da pra ti iz ve {ta je od tri do 15 da na u to ku sa me kam pa we, a naj ka sni je za me sec da na sve

kup nu te le vi zij sku pro mo ci ju pre ~e ti ri go di ne po tro {i la vi {e od 1,5 mi lion evra, SPS oko 820.000, DSS–NS 650.000... Po par la men tar nim iz bo ri ma u ja nu a ru 2007. go di ne Srp ska ra di kal na stran ka je, po po da ci ma agen ci je „AGB Nil sen mi -

kla u zu lu da deo nov ca ide na ogla {a va we od re |e ne par ti je. Spo ran je, na rav no, i za kup pro gra ma ko ji se pro ti vi Za ko nu o ogla {a va wu. Stran ke su do sa da iz najm qi va le ter mi ne od 45 mi nu ta do jed nog sa ta i za to pla }a le ne {to ma wu ce nu ne go {to su ko {ta le se kun de u mar ke tin {kom de lu. U RRA-i ka `u da na pla }e ni ter min do sa da ni su gle da li kao na mar ke ting ne go na pro duk ci ju, te da se ni ko do sa da zbog to ga ni je bu nio. Uko li ko se ne ko ipak bu de bu nio, Sa vet RRA-e }e o to me ras pra vi ti. I, dok ne do |e do te ras pra ve u Sa ve tu RRA-e, TV „Ko per ni kus„ je jo{ pro {le go di ne Srp skoj na pred noj stran ci iz naj mio osam sa ti pro gra ma za sva ki dan do iz bo ra. Po {to stran ke ne mo gu bi ti iz najm qi va ~i pro di ja ri sr~„ na ogla {a va we na gra ma, SNS je to u~i nio pre ko RTS-u po tro {i la 17,2 mi li o na pred u ze }a „Sens mar ke ting“ ko di na ra, ili 214.463 evra, a za ja je re gi stro va na kao mar ke spo to ve i iz najm qe ne ter mi ne u tin {ka agen ci ja, ali ne i za osta lim ana li zi ra nim te le vi pro iz vod wu TVzi ja ma, po zva pro gra ma, {to je ni~ nim ce nov ni ci ma, bez po pu - DS je prijavila da je jo{ je dan od pri me ra kr {e wa za sta, da la je oko na celokupnu ko na ko je se pre 155,9 mi li o na di televizijsku }ut no odo bra va. na ra, od no sno 1,9 Uz sve to, po je mi lion evra. promociju pre ~etiri godine potro{ila di ne stran ke ve} Oni su, me |u tim, zva ni~ no pri ja vi{e od 1,5 milion ima ju svo je me di je ko je kon tro li {u vi li tro {ak od evra, SPS oko na raz li ~i te na 516.421 evra. 820.000, DSS–NS ~i ne – od di rekt Sli~ no je u~i nio 650.000... nog u~e {}a u i DS, ko ji je uprav nim od bo ri ukup no po tro {io ma, do uce wi va wa mar ke tin 2,6 mi li o na evra, a pri ja vio tek {kim ko la ~em. Ima ju }i to u vi 799.812 evra. Ni su iz ve {ta ji stra na ka je - du, ve li ki deo kam pa we ve }i na di na ne po zna ni ca. Te le vi zij ske me di ja bi }e pri nu |e na da ra di sta ni ce, s jed ne stra ne, ni ka da „pro bo no”, {to }e, s jad ne stra ne ob ja vqu ju ce ne tih aran `ma - ne, do dat no de va sti ra ti iona ko na, a s dru ge, uglav nom se do ga |a oro nu le me dij ske ku }e, a s dru da se kun de pla }a ne ko tre }i u ge, one mo gu }i ti kon tro lo re da za i sta iz me re te `i nu stra na~ ko rist stran ke. Ne ka da se to ra di di rekt no, a ne ka da pla }a kog pri su stva u etru i {tam pi. P. Klai} ogla {a va we svo je de lat no sti uz

c m y

politika

dnevnik

KOGA ]E STRANKE U POKRAJINI KANDIDOVATI ZA VOJVO\ANSKOG PREMIJERA

Na crtu Pajti}u izlaze mo`da ^anak, Mir~i}... U i{~ekivawu raspisivawa izbora, politi~ki akteri spremaju timove za naredni mandat. Iako su u strana~kom fokusu kandidati za kqu~ne pozicije u centralnoj vlasti, a posebno mesto premijera, ~ini se da }e se sli~na kampawa voditi i na pokrajinskim izborima. Tako je kandidaturu za predsednika Vlade Vojvodine prvi najavio aktuelni pokrajinski premijer Bo jan Paj ti}, koji je na ~elu Banovine bio i u prethodnom sazivu. Pajti} je, ina~e, i prvi funkcioner Demokratske stranke, u kojoj je potpredsednik, koji je objavio koje su mu ambicije u predstoje}oj kampawi, dok se demokrate jo{ ne izja{wavaju o imenima koja }e kandidovati na republi~kom nivou. Sem Pajti}a, mogu}nost kandidovawa za predsednika Vlade APV najavio je i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad ^a nak, koji je kazao da bi tu kandidaturu prihvatio ukoliko tako odlu~i wegova stranka. Ostali politi~ki akteri nisu se do sad izja{wavali o tome da li }e u izbornoj trci u Vojvodini imati svog kandidata za pokrajinskog premijera. Savez vojvo|anskih Ma|ara, po re~ima lidera te partije I{tva na Pa sto ra, ne razmi{qa o isticawu kandidata za pokrajinskog

premijera jer smatra da bi to bilo nerealno. – Ni do sada to nismo radili. Za nas je va`no da osvojimo {to je mogu}e boqi izborni rezultat. Ali, smatramo da nije realno da

SVM dobije mesto predsednika Pokrajinske vlade i zato bi bilo na ivici komedije da u kampawi isti~emo kandidata za tu poziciju. Ispali bismo tragikomi~ni kao {to je izgledala i kandidatu-

pustila LSV-u, kada je predsednik parlamenta APV bio Bo jan Ko stre{. U Srpskoj radikalnoj stranci, ina~e najve}oj opozicionoj partiji u Skup{tini Vojvodine, pak,

jo{ uvek, kako ka`u, nisu razgovarali o tome da li }e na predstoje}im pokrajinskim izborima ista}i i kandidata za ~elnu poziciju u Banovini. Ukoliko do toga do|e, wihov poslanik Sa {a San to vac

Bi lo bi na ivi ci ko me di je da u kam pa wi is ti ~e mo kan di da ta za po kra jin skog pre mi je ra. Is pa li bi smo tra gi ko mi~ ni, kao {to je iz gle da la i kan di da tu ra li de ra LSV-a Ne na da ^an ka (I{tvan Pa stor) ra lidera LSV-a Nenada ^anka – ocenio je Pastor. On je u izjavi za „Dnevnik” kazao da je SVM u aktuelnom sazivu, kao druga politi~ka snaga u vladaju}oj koaliciji, dobio mesto predsednika Skup{tine Vojvodine, navode}i da je wegova stranka u prethodnom sazivu to mesto pre-

smatra da bi bilo najlogi~nije da to bude Mi lo rad Mir ~i}, potpredsednik SRS-a i {ef kluba radikala u vojvo|anskoj skup{tini. – SRS jo{ nije formirao izbornu listu za pokrajinske izbore jer oni nisu ni raspisani. Nismo razgovarali ni o tome da li }emo u kampawi ista}i na{eg kandidat

za predsednika Vlade Vojvodine, ali ukoliko to u~inimo, najlogi~nije bi bilo da to bude Milorad Mir~i}, koji je potpredsednik na{e stranke i najvi{i strana~ki funkcioner u Vojvodini – kazao je za na{ list Santovac. Napredwaci, koji, po istra`ivawima javnog mwewa, uz demokrate imaju najve}u popularnost u Vojvodini, ali i ambiciju da osvoje vlast u narednom mandatu, tako|e jo{ ne znaju da li }e ista}i svog kandidata za vojvo|anskog premijera, kao {to su to u~inili na republi~kom nivou, niti koga bi izveli na crtu Bojanu Pajti}u. Funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mi ro vi}, koji je potpredsednik pokrajinskog parlamenta, kazao nam je da }e ta stranka izbornu listu za pokrajinske izbore pripremati naredne dve-tri nedeqe, kad okon~aju taj proces na lokalnom nivou u svojim op{tinskim odborima. – U svakom slu~aju, do raspisivawa izbora }emo imati i izbornu listu za pokrajinske izbore i tad }e se znati da li }emo ista}i kandidata za predsednika Vlade Vojvodine – rekao je Mirovi}. On je naveo da je jedino izvesno da }e lider napredwaka To mi slav Ni ko li}, koga je stranka kandidovala za republi~kog premijera, biti nosilac izbornih lista na svim nivoima. B. D. Savi}

NAJPRE NAJAVQENO PRERASTAWE POKRETA PRIVREDNIKA U POLITI^KU STRANKU, PA POTOM DEMANTOVANO

Unija poslodavaca: Zbog la`i slede krivi~ne prijave

Iz Pokreta za privredni preporod Srbije, koji okupqa doma}e privrednike, ju~e je najpre najvqeno da }e ta asocijacija danas prerasti u politi~ku stranku, ali je ta vest ubrzo i demantovana. Unija poslodavaca Srbije, koja je tako|e me|u osniva~ima Pokreta, demantovala je navode o formirawu politi~ke stranke te najavila krivi~ne prijave protiv onih koji su takvu informaciju plasirali medijima. „Dato saop{tewe nije poteklo iz Pokreta privrednika. Pokret ne}e prerasti u politi~ku stranku i nikakva osniva~ka sednica ili

bilo kakav drugi skup ne}e biti odr`an u petak u organizaciji Pokreta privrednika„, istaknuto je u saop{tewu Unije poslodavaca. U prvom saop{tewu, naime, navedeno je da su se privrednici iz Pokreta opredelili „da uzmu stvar u svoje ruke i da u~estvovawem na predstoje}im izborima pomognu u uklawawu onih koji su doveli zemqu na rub propasti”, kao i da }e osniva~ka sednica nove stranke biti odr`ana danas u „pet do 12”, te da }e im predizborni slogan biti „Zaposlimo Srbiju – mi znamo kako”. Tako|e je najavqeno i da }e nova

politi~ka stranka u}i u predizbornu koaliciju „s nekom od patriotskih stranaka„, te da su na osniva~ki skup pozvani neki od politi~kih lidera, me|u kojima i predsednik SNS To mi slav Ni ko li}. U saop{tewu Unije poslodavaca tvrdi se, me|utim, da su te informacije la`ne i da je wima naneta {teta Pokretu privrednika, zbog ~ega }e, kako su dodali, protiv lica koja su ih plasirala biti podnete krivi~ne prijave. Pokret za privredni preporod Srbije krajem septembra pro{le godine osnovala je grupa od oko 50

najuspe{nijih velikih i malih srpskih biznismena. Osniva~i Pokreta privrednika su vlasnik kompanije PSP „Farman„ Bra ni slav Gru ji}, po~asni predsednik kompanije „Tarket-Sintelon„ iz Ba~ke Palanke Ni ko la Pa vli ~i}, vlasnik kompanije „Todor„ iz Vrwa~ke Bawe Mir ko To do ro vi}, generalni direktor „Vitro grupe„ iz Beograda Dra go qub Le ki}, Unija poslodavaca Srbije, potpredsednik kluba privrednika Ba~ke Palanke Alek san dar Bor ko vi} i vlasnik kompanije „Eurosalon„ Bra ni slav Sto ja ko vi}. E. D.

petak27.januar2012.

Ustavni sud Srbije u sredu o ustavnosti Zakona o nadle`nostima Vojvodine Ustavni sud Srbije zakazao je za sredu, 1. februar, javnu raspravu o predlogu za ocenu ustavnosti Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine. Rasprava }e se odràti u 10 ~asova u Ustavnom sudu Srbije u Nemawinoj 26. Na javnu raspravu su pozvani predstavnici podnosilaca predloga – poslani~kih grupa Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, donosioci osporavanog Zakona – predstavnik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije, kao i predstavnici stru~ne javnosti akademik Ti bor Va ra di, profesor Pravnog fakulteta u Ni{u dr Pre drag Di mi tri je vi}, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Ste van Li li}, profesor Pravnog fakulteta „Union„ dr Bo go qub Mi lo sa vqe vi} i docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Sve to zar î pli}. Prethodna rasprava odràna je 23. novembra pro{le godine. Q. M.

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Izbori do 11. maja Predsednica srpskog parlamenta i visoka funkcionerka Socijalisti~ke partije Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} izjavila je u Jagodini da }e o raspisivawu lokalnih izbora u op{tinama na Kosovu i Metohiji „biti doneta politi~ka odluka”. Ona je za jagodinsku televiziju „Palma plus„ dodala da „naravno da je Kosovo i Me to hi ja te ri to ri ja Sr bi je, me|utim, mi ne mo`emo potpuno zatvoriti o~i pred realno{}u, koja je ovakva kakva je, i

sigurno je da }e biti doneta politi~ka odluka o tome da li }e lokalni izbori biti raspisani i za op{tine na Kosovu i Metohiji”. Slavica \uki}-Dejanovi} je ponovila da }e Srbija do 11. maja imati parlamentarne, pokra jin ske i lo kal ne iz bo re. Kako je podsetila, zakon nala`e da se moraju raspisati do 11. marta, a samo odr`avawe je mogu}e na \ur|evdan 6. maja, a mogu}e je da izbori budu i nedequ dana ranije.

REKLI SU

Vu~i}: Monstruozna kampawa Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} optu`io je ju~e vlast u Srbiji da je krenula u „monstruoznu kampawu, ne samo protiv SNS-a, To mi sla va Ni ko li }a i wegove dece ve} i protiv svih qudi koji `ele promene”. – U naredna tri meseca, upozoravamo vas, slu{a}ete i da smo opqa~kali zlatare, ubili petoricu qudi, ranili deset, da smo ne znam {ta napravili, i to je ono {to govori u kakvom stawu je danas na{a zemqa – smatra Vu~i}.

Kora}: Smeniti Da~i}a Uz osudu napada na navija~e hrvatske reprezentacije, SDU je zatra`io hitnu ostavku ministra unutra{wih poslova Ivi ce Da ~i }a, navode}i da on snosi direktnu odgovornost zbog doga|aja u Novom Sadu. „Dva dana divqawa takozvanih navija~a i pripadnika neofa{isti~kih grupa suo~avaju nas jo{ jednom s pasivno{}u policije i pravosudnih institucija da obezbede elementarni red na ulicama gradova u Srbiji”, navedeno je u saop{tewu stranke @ar ka Ko ra }a.

ekonomija

petak27.januar2012.

MI NI STAR DU [AN PE TRO VI] NAJAVIO RAZ ME NU P[ENICE I KUKURUZA MI NE RAL NO \U BRI VO

Za `i to se qa ci ma 11.000 to na KAN-a Vla da Sr bi je ju ~e je do ne la ured bu o raz me ni mi ne ral nog |u bri va za mer kan til nu p{e ni cu i ku ku ruz ro da 2011. go di ne i p{e ni cu „na ze le no”, iz ove go di ne. Re~ je o mi ne ral nom |u bri vu KAN u ukup noj ko li ~i ni 11.190.900 ki lo gra ma, ko je je u vla sni {tvu je Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve- iz ja vio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}. Pe tro vi} je na kon sed ni ce vla de re kao da }e se raz me na oba vqa ti pre ko Di rek ci je, od no sno ovla {}e nih skla di {ta ra. Po qo pri vred ni ci su du `ni da

{ta ra, za ki lo gram „ka na” ide 1,40 kg p{e ni ce ro da 2011. go di ne ili 1,60 kg law skog ku ku ru za, kao i 1,50 kg p{e ni ce ro da 2012. go di ne. Ovla {}e nom skla di {ta ru na ime tro {ko va tran spor ta, is to va ra, uto va ra, pu ta ri ne, eko lo {ke tak se i osta lih za vi snih tro {ko va pri pa da do 0,15 kg mer kan til ne p{e ni ce, od no sno ku ku ru za za ki lo gram is po ru ~e nog mi ne ral nog |u bri va. Ka ko se na vo di u Ured bi, pa ri te ti mer kan til ne p{e ni ce, ku ku ru za i mi ne ral nog |u bri va su for mi ra ni na osno vu tre nut nih ce na na tr `i {tu.

dnevnik

„DA MIL–DU NAV PRE VOZ” OT KU PIO DO KU MEN TA CI JU „SE VER TRAN SA“

Pa lan ~a nima som bor ski „Se ve rac”? Je dan od naj zin te re so va ni jih ku pa ca so mo bor skog „Se ver tran sa“ je ba~ ko pa la na~ ki „Du nav pre voz“, od no no sno we gov ve }in ski vla snik Mi len ko Da mja ni}. Do du {e, ovaj pri vred nik le po je pri mio no vi na re, ali od bio da bi lo {ta ka `e o ku po vi ni som bor ske fir me. Ipak, “Dnev nik“ sa zna je da je do 20. ja nu a ra, do kle je bio rok, do ku men ta ot ku pi la i pla ti la 850.000 di na ra fir ma „Da mil–Du nav pre voz“, a da }e se no vi vla snik ne ka da re no mi ra ne fir me u jav nom pre vo zu put ni ka zna ti do 10. fe bru a ra. Ni je taj na da Da mja ni} `e li da na le ga lan na ~in ob je di ni pre voz put ni ka u Ba~ koj, a ono {to je ura dio s „Du nav pre vo zom“ naj bo qa mu je pre po ru ka. Ova ba~ ko pa la na~ ka fir ma bi la je na iz di sa ju, s auto bu si ma u ko je je bi lo opa -

sno po ì vot u}i. Da nas su to zi mi to pli, a le ti ras hla |e ni auto bu si, sve no vi ji i no vi ji. U fir mi ko ja se ras pa da la da nas ra di vi {e od 200 za po sle nih, ima svo ju auto-ba zu, ve li ku me ha ni ~ar sku ra di o ni cu za re pa ra ci ju i odr àv we auto bu sa, a usko ro, po sle dr àv ne „La ste“, pr vi u Sr bi ji na pla }i va }e auto bu ske kar te pu tem sa te li ta. Na upor no in si sti ra we no vi na ra svih bit ni jih voj vo |an skih, od no sno srp skih me di ja, Da mja ni} sa sme {kom od bi ja raz go vor. Me |u tim, „Dnev nik“ sa zna je da je ova, ne sa mo pa la na~ ka ve} sa da i ve ve li ka voj vo |an ska fir ma, na ku po va la dva de se tak no vih auto bu sa „mer ce de sa“, od no sno „se tri“. Ta ko |e, no vi na ri su sa zna li da je „Da mil–Du nav pre voz“ an ga ò vao eki pu stru~ wa ka ko ji }e pre ~e -

{qa ti do sa da {we po slo va we „Se ver tran sa“ jer se, na vod no, sum wa da je du `an mno go no va ca. U Ba~ koj Pa lan ci zna ju da „Se ve rac“, ka ko ov de po pu lar no zo -

vu pre po zna tqi vu pla vu bo ju som bor ske fir me, ima oko 45 upo tre bqi vih auto bu sa, da je od 230 za po sle nih, wih oko 30 po ugo vo ru. M. Su yum

IMA MO PRE VI [E LU KA, STA RE BRO DO VE I ZA NE MA REN RE^ NI TRAN SPORT

Du nav i Sa va kroz Sr bi ju za ba da va plo ve Is pla }e no „do po sled weg di na ra” Vla da Sr bi je je „do po sled weg di na ra” is pla ti la re gres po qo pri vred ni ci ma za pro {lu go di nu, iz ja vio je Du {an Pe tro vi}. On je, na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce vla de, ob ja snio da je re gi stro va nim po qo pri vred nim ga zdin stvi ma u pro {loj go di ni is pla }e no bli zu 15 mi li jar di di na ra, a ove go di ne oko pet mi li jar di na ime re gre sa za ra tar sku pro iz vod wu za 2011. u iz no su od 14.000 di na ra po hek ta ru za sve one ko ji ima ju do sto hek ta ra ze mqi {ta. Na ovaj na ~in iz mi re ne su oba ve ze pre ma po qo pri vred ni ci ma, re kao je Pe tro vi} pod se tiv {i da su naj pre iz mi re ne oba ve ze za po qo pri ved ni ke ko ji ima ju do 30 hek ta ra, a na kon to ga za one ko ji ima ju do 100 hek ta ra ze mqi {ta. mi ne ral no |u bri vo do bi je no na ovaj na ~in upo tre be za pro le} nu pri hra nu na pri ja vqe nim po vr {i na ma. Pra vo na raz me nu ima fi zi~ ko li ce, od no sno no si lac po qo pri vred nog ga zdin stva, ko je je upi sa no u Re gi star po qo pri vred nih ga zdin sta va, a ko je je u ak tiv nom sta tu su. Raz me na mi ne ral nog |u bri va za mer kan til nu p{e ni cu i ku ku ruz, ka da se KAN ne po sred no pre u zi ma sa skla di {ta Di rek ci je u pan ~e va~ koj „Azo ta ri” i}i }e u sle de }im pa ri te ti ma: ki lo gram mi ne ral nog |u bri va za 1,30 kg p{e ni ce ro da 2011. go di ne; ki lo gram |u bri va za 1,50 kg ku ku ru za ro da 2011. go di ne; i ki lo gram |u bri va za 1,35 kg p{e ni ce ro da 2012. go di ne. Ako se |u bri vo pre u zi ma pre ko ovla {}e nih skla di -

U raz me nu ide naj vi {e 200 ki lo gra ma mi ne ral nog |u bri va po hek ta ru po vr {i ne za se ja ne p{e ni com u je se woj se tvi 2011. go di ne, ali ne za vi {e od 30. P{e ni ca i ku ku ruz ko ji se raz me wu ju mo ra ju da is pu wa va ju uslo ve pro pi sa ne pra vil ni kom o kva li te tu, a ras po de la mi ne ral nog |u bri va }e se oba vqa ti po uprav nim okru zi ma, pre ma po vr {i na ma ko je su po qo pri vred na ga zdin stva za se ja la p{e ni com u je se woj se tvi u 2011. go di ni. Zah te vi za raz me nu se pod no se Upra vi za tre zor ili u me snoj kan ce la ri ji op {tin ske upra ve, a u tom slu ~a ju pri su tan je asi stent-sa ve to da vac, ko ji zah te ve do sta vqa Upra vi za tre zor. Mo gu se pod ne ti do 6. fe bru a ra 2012. go di ne. S. G.

OSNO VA NA VOJ VO \AN SKA ASO CI JA CI JA MA LIH I SRED WIH PRED U ZE ]A

Bi lo bi rad nih me sta da ne ma ha ra ~a

– Ba vi ti se pri vre dom u Sr bi ji je pre sku po. Ma la pred u ze }a i pred u zet ni ci gr ca ju zbog dr àv nih na me ta, vi so kih po re za, tak si, ce na za ku pa, do pri no sa za za po sle ne... Po pra vi lu, iz o sta je di ja log iz me |u dr à ve i pred u zet ni ka – jed na je od po ru ka s ju ~e ra {we osni va~ ke skup {ti ne Voj vo |an ske aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka, ko ju ~i ne po kra jin ska udru è wa tr gov ca, pred u zet ni ka, ener ge ti ~a ra, po qo pri vred ni ka... Oni su se udru ì li s ci qem da uti ~u na po boq {a we eko nom skog raz vo ja i so ci jal ne sta bil no sti, po ve }a we za po sle no sti, stan dar da i su zbi ja we si ve eko no mi je, kao i da u~e stvu ju u stva ra wu i ana li zi za ko na i pro pi sa. O~e ku je se da }e Voj vo |an ska

aso ci ja ci ja bi ti za stu pqe na u od go va ra ju }im te li ma na re pu bli~ kom, po kra jin skom i lo kal nom ni o vou i da }e, u sva kom slu ~a ju, do pri ne ti stva ra wu bo qeg, efi ka sni jeg pri vred nog am bi jen ta. – Ka da bi vlast pri hva ti la di ja log s pred u zet ni ci ma i in sti tu ci o nal na re {e wa, mo gla bi se otvo ri ti i po tri no va rad na me sta kod sva kog po slo dav ca. Ako se ima u vi du da ima mo 160.000 ma lih i sred wih pred u ze }a, bi lo bi po sla i za 450.000 qu di – po ru ~e no je s ju ~e ra {weg sku pa. Pred sed nik no vo o sno va ne aso ci ja ci je, ko ja }e bi ti deo Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Sr bi je, bi }e Ne nad Mi qe {i}, ina ~e pred sed nik Voj vo |an ske uni je pred u zet ni ka. S. G.

Unu tar 36.000 ki lo me ta ra evrop ske vod ne mre è kroz Sr bi ju pro la zi 1.680 ki lo me ta ra. Me |u tim, re~ ni sa o bra }aj u na {oj ze mqi ~i ni sve ga 6,7 pro ce na ta od ukup nog obi ma tran spor ta, {to zna ~i da bit no za o sta je mo za raz vi je nim evrop skim ze mqa ma u ko ji ma je vod ni sa o bra }aj za stu pqen s oko 15 od sto. Po mo} nik mi ni stra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku za du èn za oblast vod nog sa o bra }a ja i bez bed nost plo vid be mr Pa vle Ga li} iz ja vio je za na{ list da Sr bi ja ima u pla nu da po ve }a ko ri {}e we vod nih pu te va, po seb no po ten ci ja la Du nav. S tim u ve zi od po seb nog zna ~a ja je iz ra da pro stor nog pla na pod ru~ ja po seb ne na me ne za Ko ri dor 7 ko ja je u to ku i plan }e se za vr {i ti do mar ta. - U pla nu je da se ko ri {}e we vod nih pu te va u Sr bi ji po ve }a u po ~et ku na 15 pro ce na ta, a du go ro~ no na 30 po sto, ka ko bi se tro {ko vi tran spor ta {to je mo gu }e vi {e sma wi li, ro ba ko ja se iz vo zi po sta la kon ku rent ni ja, eko no mi ja sna `ni ja, a ì vot na sre di na ne za ga |e na - ka è mr Ga li}. - Me |u tim, da bi se to po sti glo neo p hod na je re for ma lu~ kih si ste ma i bo qa flo ta, {to zbog sta ro sne struk tu re, {to teh no lo {ke za sta re lo sti. Sr bi ja ima 11 lu ka i pri sta ni {ta otvo re nih za me |u na rod ni sa o bra }aj . Sa go vor nik ka è da je u pla nu da se ovaj broj sma wi, ka ko bi se omo gu }i la kon cen tra -

ci ja pre to var ne de lat no sti u od re |e nim in du strij skim pod ru~ ji ma. Shod no Za ko nu o plo vid bi i lu ka ma na unu tra {wim vo da ma, upra vqa we je po ve re no Agen ci ji

del mo der ni za ci je i raz vo ja lu ka jav no-pri vat no part ner stvo, s tim da in fra struk tu ra osta ne u dr `av noj svo ji ni - a to su iz gra |e nost oba le, lu~ ke sa o bra }aj ni -

Raz vi ja ti i put ni~ ki pre voz U re gi star bro do va unu tra {we plo vi de u Sr bi ji je upi sa no oko 900 plo vi la raz li ~i te vr ste i na me ne. Pri vred na dru {tva u de lat no sti unu tra {weg vod nog sa o bra }a ja ras po la ù s oko 400 plo vi la ko ja su u upo tre bi, a pro se~ na sta rost je oko 40 go di na. Ono {to bi tre ba lo da se raz vi je je do ma }i put ni~ ki li nij ski tran sport, jer put ni ci è le da plo ve, {to po tvr |u je sve ve }i broj stra nih bro do va ko ji pri sta ju u na {e lu ke. Na i me, pod stra nim za sta va ma go di {we pri sta ne oko 500 put ni~ kih bro do va ko ji pre ve zu oko 100.000 put ni ka. za upra vqa we, bez ob zi ra na svo jin ski sta tus. Sve su pri va ti zo va ne, a dve su u dr àv noj svo ji ni - lu ke No vi Sad i Apa tin. Mr Ga li} sma tra da je naj bo qi mo -

ce, te vo do vod na, ener get ska i ko mu ni ka ci o na mre `a, dok se za osta li deo lu ke - kao {to su gra |e vi ne iz gra |e ne na lu~ kom pod ru~ ju (upra ven zgra de, skla di -

{ta, si lo si, re zer vo a ri, po seb na opre ma), tra ì pri vat ni part ner. Sa go vor nik ob ja {wa va da Agen ci ja pred la è Vla di lu~ ka pod ru~ ja, od no sno ka ta star ske par ce le ko je }e ~i ni ti sva ku kon kret nu lu ku, {to je je dan od na ~i na ko jim }e se za po ~e ti pro ces re {a va wa na sle |e nih pro ble ma usled ne a de kvat nog pro ce sa pri va ti za ci je ko ji je pri me wen na lu~ ki sek tor. Pla ni ra no je da se u do go vo ru sa lo kal nim sa mo u pra va ma pro {i re lu~ ka pod ru~ ja uvek ka da je to mo gu }e, ka ko bi se ostva ri la tzv. unu tar lu~ ka kon ku ren ci ja. Na taj na ~in }e se pri vat na lu~ ka pred u ze }a po la ko uve sti u re ìm do bi ja wa odo bre wa za oba vqa we lu~ ke de lat no sti, ~i je }e sti ca we pod ra zu me va ti is pu wa va we stro gih nor ma tiv nih i teh ni~ kih zah te va, ka ko bi lu ka bi la pro gla {e na otvo re nom za me |u na rod ni sa o bra }aj. Pre ma po da ci ma iz Ma ster pla na za mo der ni za ci ju ra da lu ka za unu tra {wi vod ni tran sport neo p hod no je oko 300 mi li o na evra. Fi nan sij ske pro jek ci je se uglav nom od no se na lu ke ko je tre ba raz vi ja ti kao mul ti mo dal na ~vo ri {ta. Ka ko je u me |u vre me nu spro ve de na pri va ti za ci ja pred u ze }a ko ja oba vqa ju lu~ ku de lat nost, u Mi ni star stvu ne ma ju po dat ke o in ve sti ci o nim i dru gim ula ga wi ma u raz voj lu~ ke de lat no sti. R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Sani remont, [abac

194,44

530

366.230

Agrobanka, Beograd

12,97

1.516

5.349.180

Simpo, Vrawe

8,70

250

1.250

AIK banka, Ni{

4,39

1.545

1.134.300

3,85 Promena %

1.350 Cena

81.000 Promet

-12,00

220

1.714.900

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom Industrijske nekretnine, Beograd

BELEX 15 (480,29

Promet

Naziv kompanije

1,70)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

4,39

1.545

1.134.300

NIS, Novi Sad

1,92

583

13.446.714

Komercijalna banka, Beograd

-0,12

1.663

79.830

Imlek, Beograd

-0,89

2.571

27.017.506

Soja protein, Be~ej

2,71

530

1.881.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,08

490

1.394.009

-11,22

364

36.400

Energoprojekt holding, Beograd

2,00

459

67.040

Progres, Beograd

-5,45

26.000

Jubmes banka, Beograd

-0,02

12.857

154.280

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,54

799

2.211.089

Agrobanka, Beograd

12,97

1.516

5.349.180

-4,34 Promena %

485 Cena

14.565.150 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,29

1.530

6.119.646

Univerzal banka, Beograd

-0,26

1.900

98.800

1,92

583

13.446.714

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.600

0,00

Ratko Mitrovi}, Beograd

Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,54

799

2.211.089

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Soja protein, Be~ej

2,71

530

1.881.500

Tigar, Pirot

-4,34

485

14.565.150

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

420

840.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

805.000

Svi iznosi su dati u dinarima

PRE GO VO RI O STENDBAJ ARAN @MA NU SE NASTAVQA JU ZA NE KO LI KO DA NA

– Osta le ta~ ke ko je ni su usa gla {e ne su ne ko li ko in ve sti ci o nih pro je ka ta zna ~aj nih za Re pu bli ku Sr bi ju, a je dan od wih je do ka pi ta li za ci ja Ko mer ci jal ne ban ke. O~e ku jem da }e mo pri li kom po se te mi si je MMF-a, ko ja }e po ~e ti 2. fe bru a ra, raz re {i ti i te ma le ne su gla si ce i da }e aran `man „iz pre do stro `no sti„ do bi ti po zi tiv nu oce nu u pu nom obi mu – re kao je Ni ke zi}. On je na gla sio da, uko li ko bi aran `man „iz pre do stro `no sti„ s MMF-om bio ugro `en na bi lo ko ji na ~in, „to ne bi bi la do bra po ru ka”. – Upra vo iz tog raz lo ga, mi (Vla da Sr bi je) kon stant no ko mu ni ci ra mo s MMF-om, raz ja {wa va mo sve ne do u mi ce i ima mo po zi tiv na o~e ki va wa – po ru ~io je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja. Po je di ni do ma }i me di ji spe ku li {u o to me da MMF, na vod no, sma tra da je bu xet Sr bi je ove go di ne su vi {e op te re }en in ve sti ci ja ma i ra di na stav ka aran `ma na o~e ku je da po vu ~e mo od lu ku o ula ga wu 100 mi li o na evra za do ka pi ta li za ci ju Ko mer ci jal ne ban ke, ~i je ak ci je bi pre u ze la Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD). U tom slu ~a ju ve }in ski vla snik Ko mer ci jal ne ban ke po stao bi EBRD, ko ji sa da ima 25 od sto ude la, dok je u vla sni {tvu Sr bi je 42,6 od sto.

UPO ZO RE WE DA DR @A VA PO MA @E PRI VRE DI SU PROT NO ZA KO NU

Mi ni star stva de le sub ven ci je ka ko im se }ef ne

Pe gla we s MMF-om 2. fe bru a ra

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du{an Nikezi} na ja vio je da }e pri li kom raz go vo ra s мisijom Me |u na r od n og mo n e t ar n og fon d a, ko ja do la zi u Be o grad 2. fe bru a ra, bi ti raz ja {we ne sve ne do u mi ce oko aran `ma na „iz pre do s tro ` no s ti„ i bu x a t a za 2012. go di nu. Ni ke zi} je pod se tio na to da su osnov ni pa ra me tri bu xe ta za 2012. go di nu, ko ji su do go vo re ni s MMF-om, kao {to su de fi cit bu xe ta od 4,25 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, vi si na jav nog du ga, ukup ni pri ho di i ras ho di dr `av ne ka se... – is po {to va ni.

petak27.januar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Mi ni star stva po ne kad do de qu ju dr àv nu po mo} su prot no za ko nu jer od Ko mi si je za kon tro lu dr àv ne po mo }i pret hod no ne tra è sa gla snost, re ~e no na se mi na ru o dr àv noj po mo }i u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Nad le `no mi ni star stvo ima oba ve zu da, pre ne go {to do de li sub ven ci je pred u ze }u, pre da Ko mi si ji pred log ured be

ili na crt za ko na na osno vu ko jeg se po mo} do de qu je, a Ko mi si ja od lu ~u je o to me da li je po mo} do zvo qe na i odo bra va je. Ko mi si ja za kon tro lu dr àv ne po mo }i je odr à la 21 sed ni cu o 181 pred me tu dr àv ne po mo }i i do ne la 77 za kqu ~a ka o po kre ta wu na knad ne kon tro le. – Da va o ci po mo }i ko ji pr vo do de le po mo} a on da pod no se pri ja vu Ko mi si ji ri -

zi ku ju da mo ra ju po mo} da vra te – na ve la je na ~el ni ca Ode qe wa za kon tro lu dr `av ne po mo }i pri Mi ni star stvu za fi nan si je Andrijana ]ur~i}. Ka ko je re kla, ako Ko mi si ja do ne se od lu ku da po mo} ni je do zvo qe na, da va lac mo ra da od pred u ze }a ko je je pri mi lo no vac tra `i vra }a we po mo }i s ka ma ta ma.

GR CI PRO DA LI SVOJ DEO I OD LA ZE S 380 MI LI O NA EVRA

Sr bi ji Te le kom, a gra |a nima od ak ci ja po 60 evra Di rek tor kom pa ni je Te le kom „Sr bi ja” Branko Radujko i pred sed nik i iz vr {ni di rek tor gr~ kog OTE-a Majkl Camas pot pi sa li su ju ~e do ku ment o pre no su ak ci ja s gr~ ke kom pa ni je na Te le kom „Sr bi ja”. Pot pi si va wu su pri su stvo va li pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} i pre mi jer Mirko Cvetkovi}, a ovim do ku men tom Te le kom „Sr bi ja„ sa da je kom plet no u vla sni {tvu dr `a ve Sr bi je. Gr~ kom ope ra te ru }e bi ti is pla }e na ku po pro daj na ce na od 380 mi li o na evra, a bi }e oba vqen i pre nos ak ci ja u Cen tral nom re gi stru, s gr~ kog OTE-a na srp ski Te le kom, u ko jem }e dr `a va ima ti 80 od sto ak ci ja, a Te le kom „Sr bi ja” 20 pro ce na ta. Za fi nan si ra we ot ku pa ak ci ja Te le kom „Sr bi ja” je uzeo kre dit od 470 mi li o na evra, od kon zor ci ju ma ba na ka. Od ukup ne su me tog zaj ma, 320 mi li on a evra na me we no je ot ku pu 20 od sto ak ci ja OTE-a u ko rist Te le ko ma, a 150 mi li o na evra za re fi nan si ra we po sto je }eg kre di ta Te le ko ma. OTE i Te le kom „Sr bi ja” su u de cem bru 2011. go di ne u Ati ni pot pi sa li ugo vor o pre u zi ma wu 20 od sto ak ci ja gr~ ke kom pa ni je za te le ko mu ni ka ci je, a Uprav ni od bor i Skup {ti na ak ci o na ra Te le ko ma „Sr bi ja” su po lo vi nom de cem bra 2011. odo bri li tu tran sak ci ju. Gr~ koj kom pa ni ji OTE i Te le ko mu

Za pu te ve 100 mi li o na evra Sr bi ja je ostva ri la zna ~a jan na pre dak u re a li za ci ji pro je ka ta u svim obla sti ma tran spor ta, oce ni la je ju ~e Evrop ska in ve sti ci o na ban ka, ko ja }e sa 100 mi li o na evra u~e stvo va ti u ob no vi srp skih pu te va, sa op {ti lo je Mi ni star stvo za in fra struk tu ru i ener ge ti ku. [ef sek to ra za Slo ve ni ju, Hr vat sku i Za pad ni Bal kan u EIB-u Dominik Kurben je pri li kom po se te mi ni stru za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Milutinu Mrkowi}u iz ra zio za do voq stvo na pret kom u obla sti tran spor ta. Evrop ski ban ka ri su se in te re so va li po seb no za pro jek te na `e le zni~ kom Ko ri do ru 10 i za de o ni cu Sta ra Pa zo va – No vi Sad, dvo ko lo se~ nu pru gu ko jom bi vo zo vi tre ba lo da idu br zi nom ve }om od 160 ki lo me ta ra na ~as, `e le zni~ ku in fra struk tu ru i iz grad wu de o ni ca na put nom Ko ri do ru 10 (E-75 i E-80).

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

103,1641

105,2695

107,6907

102,8483

Australija

dolar

83,5608

85,2661

87,2272

83,3050

Kanada

dolar

78,4279

80,0285

81,8692

78,1878

Danska

kruna

13,8743

14,1575

14,4831

13,8319

Norve{ka

kruna

13,4689

13,7438

14,0599

13,4277

[vedska

kruna

11,6743

11,9126

12,1866

11,6386

[vajcarska

franak

85,3371

87,0787

89,0815

85,0759

V. Britanija

funta

123,1369

125,6499

128,5398

122,7600

SAD

dolar

78,6372

80,2420

82,0876

78,3964

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 1. 2012. godine

„Ita li ja” 1997. go di ne pro da to je 49 od sto ak ci ja, za oko 1,56 mi li jar du ne ma~ kih ma ra ka. Ita li ja ni su ku pi li pa ket od 29 od sto a Gr ci od 20 od sto ak ci ja, dok je dr `a va upra vqa la s pre o sta lih 51 od sto.

pro da ju Te le ko ma „Sr bi ja” na ten de ru, znat no ni `a. Po we go vim re ~i ma, ova tran sak ci ja omo gu }a va Te le ko mu da iza |e na ber zu, a za Re pu bli ku Sr bi ju zna ~aj na je jer se ot ku pom ak ci ja za o kru `u je vlas ni -

S ob zi rom na to da pra vo na ak ci je ima 4,8 mi li o na gra |a na, ra ~u na ju }i ce nu po ko joj je od Gr ka ot ku pqe na pe ti na kom pa ni je, no mi nal na vred nost ak ci ja ko je }e sva ki gra |a nin do bi ti bi }e 60 evra Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} is ta kao je da pot pi si va wem ugo vo ra svi u~e sni ci u tom po slu mo gu bi ti za do voq ni jer su svi na do bit ku. On je na veo da je za Te le kom „Sr bi ja” ovaj po sao po vo qan jer je ce na za ot kup ak ci ja, ako se po re di s ce nom pla ni ra nom za

{tvo u toj kom pa ni ji i ne }e vi {e bi ti ak ci ja s pri o ri tet nim pra vi ma kao do sa da. – Za gra |a ne je ovaj po sao va `an jer su stvo re ni uslo vi za bes plat nu po de lu ak ci ja – re kao je pre mi jer, i do dao da je i gr~ ki OTE na do bit ku jer, u si tu a ci ji kad Gr~ ka ima fi nan sij ske te -

{ko }e, to pred u ze }e do bi ja zna ~aj nu ko li ~i nu go to vog nov ca ko ja }e im po mo }i u re a li za ci ji te ku }ih ci qe va. Na kon {to je za o kru è no dr àv no vla sni {tvo nad Te le ko mom, po na ja va ma iz Vla de tre ba lo bi da usle di po de la be sla tih ak ci ja te kom pa ni je gra |a ni ma. Wi ma }e bi ti po de qe no 15 od sto ak cij skog ka pi ta la dr àv ne te le ko mu ni ka ci o ne kom pa ni je, dok bi biv {i i sa da {wi za po sle ni tre ba lo da do bi ju jo{ oko 6,5 od sto. S ob zi rom na to da pra vo na ak ci je ima 4,8 mi li o na gra |a na, ra ~u na ju }i ce nu po ko joj je od Gr ka ot ku pqe na pe ti na kom pa ni je, no mi nal na vred nost ak ci ja Te le ko ma ko je }e sva ki gra |a nin do bi ti bi }e 60 evra. Sr bi ja je 2003. go di ne ot ku pi la ita li jan ski pa ket za 195 mi li o na evra, a udeo od gr~ kog part ne ra ot ku pi }e u na red nom pe ri o du za 380 mi li o na evra. Pre go vo ri s gr~ kom kom pa ni jom za po ~e li su le tos, po sle ne u spe log ten de ra za pro da ju 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja”. Na pro da ju je po nu |en ceo gr~ ki pa ket uz 31 od sto ka pi ta la u vla sni {tvu Sr bi je, i to za mi ni mum 1,4 mi li jar du evra. Po {to je di ni za in te re so va ni ku pac, austrij ski Te le kom, ni je è leo da pla ti vi {e od 950 mi li o na, ten der je pro gla {en ne u spe lim. E. Dn.

OTVO RE NA FA BRI KA U @E LE ZNI KU

Sr bi ja iz vo zi te le vi zo re u EU U be o grad skom na se qu @e le znik ju ~e je po ~e la da ra di fa bri ka LCD i LED te le vi zo ra srp ske kom pa ni je WEG, u ko ju je ulo `e no oko {est mi li o na evra i ko ja }e za po {qa va t i oko 500 rad n i k a, ka d a po~ ne da ra di pu nim ka pa ci te tom. Po sle obi la ska fa bri ke sa sa r ad n i c i m a, mi n i s tar eko no mi je Neboj{a ]iri} re kao

je da je, za tu kom pa ni ju, iz Fon da za raz voj iz dvo je no oko 2,5 mi li o na evra i da je za sa da za po sle no 35 qu di, ko ji ra de na mon t a ` i sa v re m e n ih LCD-te le vi zo ra. – Pla ni ra no je da se u fa bri ci pro iz vo de i ri si ve ri za di gi tal nu te le vi zi ju, kli ma-ure |a ji i usi si va ~i, ko ji }e ve li kom de lom bi ti na me we ni iz vo zu u su sed ne ze mqe – ka zao je ]i ri}, i na po me nuo da }e u pr voj fa zi ra da, do kra ja go di ne, bi ti za po sle no oko 150 qu di. Vla snik i di rek tor WEG-a Jovica \uri} re kao je da se pla ni ra iz voz ne sa mo u su sed ne ze mqe ne go i na tr `i {te EU jer su wi ho vi pro iz vo di na p ra v qe n i po sa v re m e n im stan d ar d i m a i kon k u r ent n i po ce na ma.

^E KA JU ]I OD LU KU „JU-ES STI LA„

Vla da sprem na da ot ku pi è le za ru – Vla da Sr bi je je ~vr sto opre de qe na da, u sa rad wi s me nax men tom, pro na |e na ~in da se po mog ne kom pa ni ji „Ju-Es stil Sr bi ja„ da za dr ì po slo va we u na {oj ze mqi – iz ja vio je mi ni star eko no mi je Neboj{a ]iri}. On je na gla sio da je Vla da u stal nom kon tak tu s ru ko vod stvom „Ju-Es sti la„, s ko jim se raz ma tra ju mo gu }e op ci je po mo }i kom pa ni ji i tra ì re {e we za wen op sta nak. On je no vi na ri ma re kao da tre ba sa ~e ka ti da rad na gru pa ob ja vi kon kret ne pred lo ge, uka zu ju }i na to da sva ki pred log mo ra da bu de usa gla {en s po slo vod stvom „Ju-Es sti la„. Po we go vim re ~i ma, pro ble mi è le za re u Sme de re vu po sle di ca su pa da tra `we za ~e li kom u Evro pi i sve tu, zbog ~e ga je ve li ki broj è le za ra za tvo ren. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du{an Nikezi}, ko ji je pred sed nik Vla di ne rad ne gru pe, na ja vio je da }e na sa stan ku s me nax men tom „Ju-Es sti la„ bi ti raz mo tre no vi {e op ci ja za spa sa va we te kom pa ni je od pre ki da pro iz vod we i za tva ra wa. Ob ja {wa va ju }i stav Vla de da u kraj -

Vla da Sr bi je ni je tu da spa sa va po je di na pred u ze }a od pro pa da wa ve} da du go ro~ no po dr `i po slo va we ce lo kup ne srp ske pri vre de (Du {an Ni ke zi})

wem slu ~a ju raz ma tra op ci ju ku po vi ne è le za re, Ni ke zi} je na gla sio da, uko li ko se to i de si, Vla da Sr bi je ne na me ra va da wo me du go ro~ no upra vqa, ve} da joj ka sni je pro na |e stra te {kog part ne ra. Ku po vi na è le za re mo gla bi se oba vi ti nov cem za po dr {ku pri vre de, a Vla da Sr bi je ni je tu da spa sa va po je di na pred u ze }a od pro pa da wa ve} da du go ro~ no po dr ì po slo va we ce lo kup ne srp ske pri vre de – re kao je Ni ke zi}. – Ra di se o kom pa ni ji ko ja je stra te {ki ve za na za ve li ki broj do ba vqa ~a i ku pa ca u ze mqi i na taj na ~in se mul ti pli ku je efe kat zna ~a ja è le za re za pri vre du Sr bi je, zbog ~e ga je Vla da Sr bi je za in te re so va na za to da se na sta vi pro iz vod ni ci klus sme de rev skog gi gan ta. Vla da Sr bi je na ju ~e ra {woj sed ni ci ni je ras pra vqa la o sme de rev skoj kom pa ni ji „Ju es stil Sr bi ja”, a o~e ku je se da }e na red nih da na iza }i sa kon kret nim me ra ma, iz ja vio je di rek tor vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma Milivoje Mihajlovi}.

dRU[TvO

petak27.januar2012.

NOVA LISTA LEKOVA SMAWILA TRO[AK TERAPIJE

Le ka ri is pi sa li vi {e od 55 mi li o na re ce pa ta No vim pro {i re wem li ste le ko va ko ji se iz da ju na te ret Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we sni `e na je pro cen tu al na par ti ci pa ci ja za kar di o lo {ke, psi hi ja trij ske, ne u ro lo {ke i le ko ve za te ra pi ju ast me. Pa ci jen ti ma obo le lim od gla u ko ma omo gu }e na je kom bi no va na te ra pi ja ka pi ma i za wu vi {e ne }e pla }a ti pro cen tu al nu par ti ci pa ci ju. Na li sti se pr vi put na {ao i lek „ri lu tek” za obo le le od te {kog ne u ro lo {kog obo qe wa ami o la te ral ne skle ro ze. Ta ko |e, bo le sni ci ma u po od ma kloj fa zi bu bre `ne in su fi ci jen ci je obez be -

480 di na ra, {to je 200 ma we ne go ra ni je. Ume sto da pla }a ju par ti ci pa ci ju od 50 od sto ce ne le ka „mo no te lu kast”, pa ci jen ti sa da pla }a ju 35 od sto. U istom pro cen tu u~e sto va }e i u ce ni le ka „fo si no pril”, dok }e za „ti a nep tin” iz dva ja ti 60, a ne 85 od sto ko li ko je bi lo ra ni je. Lek za bo lo ve u `e lu cu „ra ni san” ski nut je s po zi tiv ne li ste le ko va ko ji se iz da ju o tro {ku osi gu ra wa i sa da se pro da je po raz li ~i tim ce na ma. Dok Mi ni star stvo zdra vqa tvr di da je mak si mal na ce na tog le ka 282 di na ra i da sve apo te ke u ko ji ma je ce na

dnevnik

U [KOLAMA SE DANAS PROSLAVQA SVETI SAVA

Pro sve ti te qu za u vek Za oko 900.000 osno va ca i sred wo {ko la ca da nas je u {ko la ma rad ni, ali ne na stav ni dan, jer kao i sto ti ne ge ne ra ci ja |a ka pre wih i oni da nas pro sla vqa ju {kol sku sla vu Sve tog Sa vu, oda ju }i ta ko po ~ast ~o ve ku ko ji je pre vi {e od 800 go di na u svo joj Krm ~i ji – zbor ni ku za ko na i pra vi la za po na {a we svih, od vla da ra, pre ko su do va, do obi~ nog na ro da u sred wo ve kov noj srp skoj dr à vi, na pi sao „Ro di te qi su du `ni da se pri se te ka ko su i sa mi bi li de ca i isto to ima li od svo jih ro di te qa, a sli~ no to me i oni ko ji su sa da si no vi, du `ni su da is pra ve shva ta wa svo jih ro di te qa jer i sa mi è le da po sta nu ro di te qi i na da ju se da }e od svo je de ce bi ti po {to va ni“, i ti me po sta vio te me qe po ro di~ ne pe da go gi je, mo ral nog vas pi ta wa i an dra go gi je. @i vot i de lo prin ca Rast ka, po to weg mo na ha Sa ve, ute me qi va ~a srp ske pro ve te, ko ji je pr vih go di na 13. ve ka u ma na sti ru Stu de ni ca otvo rio pr vu {ko lu srp ske pi sme no sti, ~i je je de lo @i ti je sve tog Si me o na pr vo ~i sto kwi èv no de lo na pi sa no na rod nim, srp skim je zi kom, ve ko vi ma su bi li iz vor kul tu re na ovim pro sto ri ma. Plo do ve de la sve tog Sa ve mo `da naj bo qe vred nu ju re ~i Mi lo {a Cr wan skog da „kao {to s di na sti jom Ne ma wi }a za po ~i we dr -

àv na isto ri ja Sr bi je, ta ko da je u na ro du po sto ja la svest kao da pre Ne ma wi ne, dr à ve i ni je bi lo, ta ko i isto ri ja srp ske sred wo ve kov ne pro sve }e no sti po ~i we is kqu ~i vo sve tim Sa vom, kao da je pre we ga i ni je bi lo. Za vre me Ne ma wi }a sred wo ve kov na Sr bi ja i po pro sve }e no sti svo joj, mo è da se po re di s dru gim, sre} ni jim dr à va ma evrop skim. A pr vi pro sve ti teq me |u wi ma je sve ti Sa va“. Sve ti Sa va je u na ro du osta vio du bo ke tra go ve kao du hov nik, gra di teq i ob no vi teq ma na sti ra, pr vi po gla var Srp ske pra vo slav ne cr kve i wen or ga ni za tor, ali i kao mu dar i ve{t dr àv nik, ko ji

rad. Sve ti Sa va bio je pr vi srp ski na rod ni u~i teq i za {tit nik srp ske pi sme no sti i srp skih {ko la.

êstitka Andora Delija „Svim u~e ni ci ma i pro fe so ri ma upu }u jem sr da~ ne ~e stit ke po vo dom pra zno va wa {kol ske sla ve Sve tog Sa ve„, po ru ~io je po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce An dor De li. „Naj i skre ni jim ~e stit ka ma pri dru ù jem i è qu da svi po je din ci, usta no ve i nad le `ni orag ni sle de put naj bo qih u isto ri ji pro sve ti teq stva i una pre |i va wa obra zo va wa, kao jed nog od naj va `ni jih na ~i na za po sti za we li~ nog, pro fe si o nal nog i dru {tve nog pro spe ri te ta„. je mno go u~i nio za uje di we we, ja ~a we i o~u va we mla de srp ske dr à ve. Bio je pr vi srp ski kwi èv nik i pi sac, pr vi za ko no da vac, a od iz u zet ne i ne pro la zne vred no sti je i we gov pro sve ti teq ski

O to me ko li ko je ce wen i po {to van u na ro du go vo ri i vi {e od 30 na rod nih pe sa ma, pre ko sto pri ~a, mno ge le gen de. We go vo ime no se mno ga me sta, {ko le, bol ni ce, usta no ve, po sve }e no mu je oko 200

umet ni~ kih pe sa ma, mno ge pri ~e i ro ma ni, a na u~ ni ci i danda nas is tra ù ju we gov ì vot i rad. Za ì vo ta princ, mo nah, pro sve ti teq, dr àv nik, a po sle smr ti sve tac, oprav da no je pam }en i sla vqen ve ko vi ma, a neo prav da no za bo ra vqen i pre }ut ki van ne ko li ko de ce ni ja. Pr vi pi sa ni trag o {kol skoj pro sla vi Sve tog Sa ve da ti ra iz 1734. go di ne i na la zi se u Austrij skoj na rod noj bi bli o te ci u Be ~u. To je ux be nik za tre }i i ~e tvr ti raz red Srp sko-la tin ske {ko le u Srem skim Kar lov ci ma. Isto ri ~a ri su za be le ì li i da je ze mun ski pro to je rej Jef ta Iva no vi} jo{ 1812. uveo pra vi la o {kol skoj pro sla vi na dan Sve tog Sa ve. Knez Mi lo{ je 1823. do neo na red bu da se dan Sve tog Sa ve sla vi kao {kol ska sla va, a knez Mi haj lo Obre no vi} je to oza ko nio Uka zom Pra vi teq stvu ju {}eg so vje ta Kwa èv stva Srb skog 1840. go di ne. Po sle Dru gog svet skog ra ta ko mu ni sti~ ka vlast je Sve tog Sa vu pro te ra la iz {ko la, ali od 1993. go di ne po no vo je dan ka da je vest o smr ti pr vog srp skog ar hi e pi sko pa iz Bu gar ske sti gla u Sr bi ju {kol ska sla va, a Him na Sve tom Sa vi na da na {wi dan od zva wa u svim {ko la ma u Sr bi ji. D. Deve~erski

AKREDITACIONI STANDARDI KAO OM^A O VRATU |en je lek „mim pa ra”, a obo le li ma od ast me, hro ni~ ne op struk tiv ne bo le sti plu }a, i ar te rij ske hi per ten zi je omo gu }e na je ve }a do stup nost le ko va i an ti bi o ti ka. No va li sta sa dr `i 612 le ko va raz li ~i tog ge ne ri~ nog na zi va s ukup no 1.939 le ko va raz li ~i te ja ~i ne, ob li ka i pa ko va wa. No vom li stom uve den je 61 lek raz li ~i te ja ~i ne, ob li ka i pa ko va wa, a od to ga 21 me di ka ment je u okvi ru de vet pot pu no no vih le ko va. Uvo |e wem no vih le ko va na li stu omo gu }e na je ve }a do stup nost me di ka me na ta, ka ko raz li ~i te ja ~i ne i far ma ce ut skog ob li ka, ta ko i pot pu no no vih ak tiv nih susp tan ci.

iz nad te kr {e Vla di nu ured bu, u pri vat nim apo te ka ma on ko {ta vi {e. Po {to je re~ o le ku ko ji se ~e sto upo tre bqa va, pa ci jen ti ko ji ga ku pu ju u pri vat nim apo te ka ma tre ba oba ve zno da uzmu fi skal ni ra ~un ako ga pla te vi {e od pro pi sa ne ce ne i da se obra te Tr `i {noj in spek ci ji. Ina ~e, po po da ci ma RF ZO-a, gra |a ni su o tro {ku dr `a ve pro {le go di ne po di gli 83,4 mi li o na ku ti ja le ko va, a naj vi {e su se ko ri sti li oni za sr ce i bo le sti di ge stiv nog trak ta. Dru gim re ~i ma, sva ki od 3,95 mi li o na osi gu ra ni ka u Sr bi ji ko ji su na re cept po di za li le ko ve, „po pio„ je u pro se ku po 21 ku ti ju le ko va. Sa mo za te ra pi -

Lek za bolove u `elucu „ranisan” skinut je s pozitivne liste lekova koji se izdaju o tro{ku osigurawa i sada se prodaje po razli~itim cenama Za pa ci jen te je sva ka ko ve o ma va `no {to je no va li sta do ne la i sni `e we ce na le ko va u po je di nim te ra pij skim gru pa ma, kao {to su oni za le ~e we kar di o va sku lar nih, bo le sti ner vnog i re spi ra tor nog si ste ma, an tin fek tiv ni le ko vi... Za wih je par ti ci pa ci ja sma we na od pet do 20 od sto. Ta ko }e pa ci jen ti ko ji se le ~e od ast me za „sin gu lar” sa da iz dva ja ti 478 di na ra ma we ne go pre, a za bron ho di la ta tor „spi ri va” tro {ak je sma wen 388 di na ra. Za an ti de pre siv „ko ak sil” u~e {}e je sma we no s 85 na 60 od sto pa }e sa da pa ci jen ti pa ko va we le ka s 30 ta ble ta pla }a ti

ju, bez le ~e wa u bol ni ci, pro se ~an pa ci jent, ko ji je pro {le go di ne iz dvo jio za zdrav stvo oko 270 evra, po tro {io je 6.878 di na ra i jo{ je do pla tio 1.223 di na ra iz svog xe pa za fik snu par ti ci pa ci ju i za pro cen tu al no u~e {}e u ce ni le ka. Le ka ri su to kom 2011. go di ne is pi sa li vi {e od 55 mi li o na re ce pa ta, {to je dr `a vu ko {ta lo vi {e od 32 mi li jar de di na ra. Od to ga 27,2 mi li jar di di na ra po kri va zdrav stve no osi gu ra we, dok su pa ci jen ti kroz par ti ci pa ci ju pla ti li 1,47 mi li jar du a kroz pro cen tu al no u~e {}e u ce ni le ko va jo{ 3,36 mi li jar de. Q. Male{evi}

Fond za mla de ta len te Od da nas je otvo ren kon kurs Fon da za mla de ta len te za do de lu na gra de u~e ni ci ma sred wih {ko la za uspe he po stig nu te na pri zna tim tak mi ~e wi ma u ze mqi i ino stran stvu to kom pro {le go di ne. Fond za mla de ta len te na gra di }e u~e ni ke ko ji su po sti gli naj bo qe re zul ta te na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma, a u za vi sno sti od bro ja pri ja vqe nih kan di da ta, ran ga tak mi ~e wa i osvo je nog me sta, sred wo {kol ci }e bi ti na gra |e ni jed no krat nom na gra dom u iz no su od 20.000 do 200.000 di na ra. Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}, ko ja je i pred sed ni ca Fon da za mla de

ta len te, o~e ku je ve li ki broj pri ja va u~e ni ka jer je, ka ko je ob ja sni la, pro {la go di na bi la ve o ma uspe {na kad su u pi ta wu na stu pi na {ih sred wo {ko la ca na ve li kim tak mi ~e wi ma. Ona je pod se ti la na to da je Fond do sa da po dr `ao i na gra dio vi {e od 2.500 u~e ni ka, {to je do kaz da Sr bi ja ima mla de ta len to va ne u~e ni ke. Ina ~e, Fond za mla de ta len te je do sa da na gra dio i sti pen di rao vi {e od 6.500 u~e ni ka sred wih {ko la i stu de na ta s ukup no vi {e od 1,8 mi li jar dom di na ra. Sti pen di je i na gra de Fon da od 2010. no se na ziv „Do si te ja”. Q. M.

Ri sti} v.d. uprav nik Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Vla da Sr bi je ime no va la je ju ~e za vr {i o ca du `no sti uprav ni ka Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je isto ri ~a ra i pre vo di o ca De ja na Ri sti }a, iz ja vio je di rek tor Vla di ne kan ce la ri je za od no se sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da Ri sti} ve} de set go di na ra di u Mi ni star stvu za rad i so ci jal nu po li ti ku.

Ne }e mo {ko lo va ti dok to re pra va? Ako Na ci o nal ni sa vet za vi so ko obra zo va we hit no ne pro me ni deo stan dar da za akre di ta ci ju ko ji se od no se na bli è uslo ve za iz vo |e we na sta ve i men tor stvo na dok tor skim stu di ja ma na prav nim fa kul te ti ma u Sr bi ji, a oni tra è da na stav nik ko ji iz vo di na sta vu na dok tor skim stu di ja ma ima naj ma we je dan rad ob ja vqen ili pri hva }en za ob ja vqi va we u ~a so pi su sa SSCI (Dru {tve nih i na u~ nih ci ta ta i in for ma ci ja) li ste, dok men tor tre ba da ima naj ma we tri ta kva ra da, prav ni fa kul te ti u Sr bi ji ne }e mo }i da akre di tu ju pro gra me dok tor skih stu di ja, ni ti ima mo pro fe so ra pra va ko ji bi po va è }im kri te ri ju mi ma mo gli da bu du men to ri! Na ovaj pro blem u vi {e na vra ta uka zi va la je i Aka dem ska za jed ni ca prav nih fa kul te ta Sr bi je i Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a we gov de kan prof. dr Ran ko Ke ~a ju ~e je za „Dnev nik” na gla sio da su ti „stan dar di u bez broj aspe ka ta ve o ma ne re al ni, u stva ri neo stva ri vi, a u oba ve zi smo da po {tu je mo za kon ske nor me”. – Pri od re |i va wu stan dar da za ne ma re no je da sva ka na u ka ima svoj pred met i me tod, a po je di ne na u ke se ostva ru ju u od re |e nim dru {tve nim kon tek sti ma. Ta ko su za oblast pra va, or ga ni za ci ju dok tor skih stu di ja i men tor stvo na wi ma po sta vqe ni neo stva ri vi

kri te ri ju mi. Ni je dan prav ni fa kul tet u Evro pi pri me nom tih stan dar da ne bi mo gao ima ti dok tor ske stu di je, ni Sor bo na, ni Be~, ni Ber lin... Jer, uslov no re ~e no, u okvi ru za pad ne ci vi li za ci je po sto je dva osnov na mo de la prav nih si ste ma, a to su an glo sak son ski i kon ti ne tal ni evrop ski – po ja {wa va de kan Ke ~a, i uka zu je na to da ~a so pi si ko ji su pred vi |e ni stan dar di ma za sti ca we kva li fi ka ti va pro fe so ra i na stav ni ka dok tor skih stu di ja zah te va ju od go va ra ju }e ra do ve na SSCI li sta ma. – To bi zna ~i lo da pro fe so ri evrop skih prav nih fa kul te ta ob ja vqu ju svo je ra do ve u ~a so pi si ma ko ji su sto po sto an glo sak son ski, a ne po sto ji in te res tih ~a so pi sa da ob ja vqu ju te ra do ve, ni ti su za in te re so va ni jer su to ra do vi ko ji po ti ~u iz dru gih prav nih si ste ma. Auto ri re fe rent no mo gu pi sa ti o re {e wi ma svog prav nog si ste ma, ko ji, po pra vi lu, ured ni {tvo tih ~a so pi sa ne za ni ma. S dru ge stra ne, po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, re ci mo, ne mo gu na „do voq nom na u~ nom ni vou pi sa ti o re {e wi ma an glo sak son skog prav nog si ste ma jer ga ne po zna ju u ce li ni”. Ovu tvrd wu pot kre pqu je i ~i we ni com da je to pro ve re no i utvr |e no i na dru gim evrop skim fa kul te ti ma. – Ta ko smo za kqu ~i li da ni je dan od re fe rent nih evrop skih

prav nih fa kul te ta ne bi mo gao po stan dar di ma ko ji su tre nut no kod nas u pri me ni ima ti na sta vu na dok tor skim stu di ja ma! Do la zi mo do svo je vr snog pa ra dok sa: da bi na {i stu den ti na sta vi li

mu ov de, a u dr `a vi ni ko ne is pu wa va uslo ve da to ura di! Do {li smo, da kle, do svo je vr snog „}or so ka ka”. De fak to, od ri ~e mo se dok tor skih stu di ja i pot pu no se gu be mo gu} no sti da po di `e mo na -

Te{ke posledice Pro blem ne us kla |e no sti pro pi sa, stan dar da i prak se pre vr {io je sva ku me ru. Na to ukazuje i inert nost naj vi {eg na ci o nal nog te la za vi so ko obra zo va we, {to do ka zu je i ~i we ni ca da se Na ci o nal ni sa vet sa stao 25. av gu sta 2010, pa mi nu log po ne deq ka! ^lan NSa za vi so ko obra zo va we prof. dr Du {an Ni ko li}, s Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, za na{ list je pre kju ~e po tvr dio da su mo gu }e te {ke i da le ko se `ne po sle di ce ako hit no ne po~ ne utvr |i va we kri te ri ju ma, od no sno stan dar da za dok tor ske stu di je pra va i dru gih na ci o nal nih na u~ nih di sci pli na. Ni ko li} pod se }a na to da je jo{ na sed ni ci 25. av gu sta pro {le go di ne na to uka zao na sed ni ci NS-a, i isto vre me no pod se }a da pr vo KO NUS (Kon fe ren ci ja uni ver zi te ta Sr bi je) tre ba da pred lo `i stan dar de Na ci o nal nom sa ve tu, a ka da ih on usvo ji, Akre di ta ci o na ko mi si ja ra di }e u skla du s wi ma. Ni ko li} ta ko |e na gla {a va da je u po ne de qak Na ci o nal ni sa vet dao rok do ju~e da KO NUS pred lo `i Na ci o nal nom sa ve tu kri te ri ju me. dok tor ske stu di je, mo ra li bi ili da idu u ze mqe an glo sak son skog si ste ma za ko je ni su sprem ni jer su pra vo stu di ra li u dru gom si ste mu, ili da odu na ne ki od evrop skih fa kul te ta ko ji s pri me nom ovih stan dar da ni su re fe rent ni! Ako ta mo dok to ri ra ju, do la ze u si tu a ci ju da im se do zvo li da no stri fi ku ju tu di plo -

u~ ni pod mla dak u okvi ru na {eg prav nog si ste ma. To je bio raz log {to su prav ni fa kul te ti in si sti ra li na pro me ni stan dar da. Ako se stan dar di ne pro me ne, Akre di ta ci o na ko mi si ja mo ra od bi ti da da ze le no sve tlo pro gra mi ma dok tor skih stu di ja na prav nim fa kul te ti ma. V. ^eki}

RAK GRLI]A MATERICE NA PETOM MESTU KAO UZROK SMRTI U SREDWEM BANATU

Bo lest ko ja na pa da mla |e è ne – U Sred wo ba nat skom okru gu kar ci nom gr li }a ma te ri ce bio je na pe tom me stu po obo le va wu (5,9 od sto) i umi ra wu (4,4 od sto) me |u è na ma u 2009. go di ni – iz ja vi la je spe ci ja li sta so ci jal ne me di ci ne dr Da ni je la Ni ni} iz zre wa nin skog Za vo da za jav no zdra vqe po vo dom {e ste Evrop ske ne de qe pre ven ci je ra ka gr li }a ma te ri ce, ak ci je ko ja se obe le à va do su bo te. Zna ~aj no je, po we nim re ~i ma, is ta }i i da je u sred wem Ba na tu pro ce nat è na umr lih od ra ka gr li }a ma te ri ce u 2009. go di ni bio ve }i u od no su na 2003. go di nu. – Rak gr li }a ma te ri ce naj ~e {}e se ja vqa kod mla |ih è na, iz me |u 35. i 50. go di ne ì vo ta. Je dan od raz lo ga za ova kvu si tu a ci ju je ste taj {to mno ge è ne ni su sve sne to ga {ta tre ba ura di ti da se ova bo lest spre ~i. Re dov ni pre gle di kod iza bra nog gi ne ko lo ga i spro vo |e we pro gra ma or ga ni zo va nog skri nin ga ima ju naj ve }i zna ~aj u we nom spre ~a va -

wu – re kla je dr Ni ni}, i na po me nu la da je rak gr li }a ma te ri ce bo lest ko ja se mo è spre ~i ti ako se ot kri je u ra noj fa zi. Po po da ci ma iz is tra ì va wa zdra vqa sta nov ni ka Sr bi je iz 2006. go di ne, ko je je spro ve lo Mi ni star stvo zdra vqa, pro se~ na sta rost è na pri li kom pr ve po se te gi ne ko lo gu je 21,3 go di na, a pri bli `no sva ka de se ta è na u ze mqi sta ri ja od 20 go di na ni ka da ni je po se ti la gi ne ko lo ga. – Rak gr li }a ma te ri ce dru gi je naj ~e {}i ma lig ni tu mor po obo le va wu, a ~e tvr ti po u~e sta lo sti umi ra wa me |u è na ma u Sr bi ji. Di jag no za ra ka gr li }a ma te ri ce go di {we se po sta vi kod pri bli `no 1.400 è na, dok vi {e od 500 è na sva ke go di ne umre od ove vr ste ma lig nog tu mo ra. Sr bi ja je na pr vom me stu u Evro pi po bro ju è na obo le lih od ra ka gr li }a ma te ri ce. U pro se ku, sva kog da na u na {oj ze mqi se kod ~e ti ri è ne ot kri je ova vr sta ra ka, a sva kog da na jed na è na umre – upo zo -

ri la je dr Ni ni}, i na gla si la da je ovo ozbi qan jav no zdrav stve ni pro blem i u Evro pi. Jer, sva ke go di ne na Sta rom kon ti nen tu ova bo lest se ot kri je kod pri bli `no 55.000 è na, a go to vo 25.000 wih umre zbog ma lig nih tu mo ra gr li }a ma te ri ce. Rak gr li }a ma te ri ce sta vqen je pod kon tro lu u raz vi je nim evrop skim dr à va ma. Me |u tim, u ze mqa ma u raz vo ju ne do voq no su za stu pqe ni i raz vi je ni pre ven tiv ni pro gra mi, a svest è na o zna ~a ju re dov nih pre gle da je na ve o ma ni skom ni vou. Za vod za jav no zdra vqe u Zre wa ni nu, ina ~e, pri dru ìo se In sti tu tu za jav no zdra vqe Sr bi je “Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut“, In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne, mre ì za vo da za jav no zdra vqe, do mo vi ma zdra vqa i sred stvi ma jav nog in for mi sa wa, u na me ri da se pro mo tiv nim i edu ka tiv nim ak tiv no sti ma is tak ne zna ~aj pre ven tiv nih gi ne ko lo {kih pre gle da. @. Balaban

SIN DI KA TI GSP-a PO VO DOM KRI VI^ NIH PRI JA VA AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

U MZ „BI STRI CA”

Autobusi da nas u pro test noj vo `wi Tri sin di ka ta u Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad” da nas }e od 9 ~a so va or ga ni zo va ti pro te snu vo `wu uli ca ma gra da u na me ri da upo zo re, ka ko u sa op {te wu ka ù, „jav nost i ak te re cir ku sa oko dve auto bu ske sta ni ce”. Iz Slu `be za in for mi sa we grad skog pre vo zni ka ju ~e je re ~e no da pro te snom vo `wom ne }e bi ti ugro èn sa o bra }aj u gra du, a ni or ga ni za ci ja grad skog i pri grad skog pre vo za. Ta ko |e, „Dnen vi ku” je pre do ~e no da }e u naj sko ri je vre me bi ti odr à na kon fe ren ci ja za no vi na re gde }e bi ti iz ne ti po da ci o po slo va wu grad -

skog pre vo zni ka, od no sno o to me ko li ko je pru `a we uslu ga u me |u me snom pre vo zu va `no za po slo va we Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a, ma da je to spo red na de lat nost. Auto bu si }e se kre ta ti Fu to {kim pu tem, Je vrej skom uli com, Bu le va rom Mi haj la Pu pi na, uli ca ma @ar ka Zre wa ni na i Mak si ma Gor kog, bu le va ri ma Oslo bo |e wa i Ja {e Tom }a, Ru me na~ kom uli com i Uli com Kor ne li ja Stan ko vi }a i Bu le va rom kne za Mi lo {a. Po vod da sin di ka ti re a gu ju pro te snom vo `wom je su kri vi~ ne pri ja ve ko je je Agen ci ja za bor bu pro tiv

ko rup ci je pre kju ~e pod ne la pro tiv gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i ~la no va Grad skog ve }a, zbog osno va ne sum we da su stu pa wem na du `nost na ne li vi {e mi li on sku {te tu gra du i pred u ze }u ATP „Voj vo di na”, kup cu vla sni ku pred u ze }a Ili ji De vi} i ma win skim ak ci o na ri ma. Sin di ka ti su se pro ti vi li pre se qe wu me |u me snog pre vo za sa autu bu ske sta ni ce kod @e le zni~ ke sta ni ce ka da je no vu auto bu sku sta ni cu iz gra di la „Voj vo di na”, sma tra ju }i da je {te tan ugo vor sklo pqen o to me iz me |u Gra da i ATP „Voj vo di na”. Z. D.

Novosadska petak27.januar2012.

Vin sko vi te {tvo ku ca na vra ta

hronika

la zak vi {e od pe de set u~e sni ka iz Ame ri ke, Ja pa na i ze ma qa re gi o na ko ji }e bo ra vi ti, po red dru gih gra do va, i u No vom Sa du, pa je ovo i iz u zet na pri li ka da se po ka è mo kao do bri do ma }i ni, ali i pro mo vi {e mo grad kao atrat ktiv nu tu ri sti~ ku de sti na ci ju. Jer ma lo ko mo è da se po hva li ta ko atrak tiv nom tvr |a vom na Du na vu na do mak stro gog cen tra gra da, a ma lo ko u bli zi ni ima i ta kav vi no gra dar ski i kul tur ni dra guq kao {to su Srem ski Kar lov ci. Vi no, isto ri ja, kul tu ra, ge o graf ski po lo àj, sve su to adu ti ko je No vi Sad ima u ru ka ma. Bit no je sa mo pa met no od i gra ti sa ta kvim kar ta ma ko je, re al no, uop {te ni su sla be. B. Markovi}

GRA DO NA ^EL NIK OSPO RIO KRI VI^ NU PRI JA VU I TRA @I OD GO VOR NOST

Pa vli ~i}: Agen ci ja otvo re no pri ti ska sud Kri vi~ na pri ja va pro tiv gra do na ~el ni ka i Grad skog ve }a Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne ta je Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal jer grad ni je pri stao da za tvo ri Me |u me snu auto bu sku sta ni cu (MAS) i ti me pre li je pri ho de No vog Sa da u pri vat ne xe po ve, re kao je ju ~e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re, ko joj su pri su stvo va li i svi ~la no vi Grad skog ve }a. Gra do na ~el ni ku ni je ja sno za {to pri ja va ni je pod ne ta i pro tiv pret hod ne grad ske vla sti ko ja je pot pi sa la spor ni ugo vor iz me |u No vog Sa da i ATP „Voj vo di ne” i za {to je Agen ci ja iza {la iz okvi ra svo jih nad le `no sti, te otvo re no pri ti ska sud jer je u to ku oko istog pi ta wa spor iz me |u gra da i ATP „Voj vo di ne od no sno biv {eg vla sni ka pred u ze }a Ili je De vi }a. Ka ko ka `e gra do na ~el -

nik Agen ci ja od po stu pa ju }eg su di je tra `i da se iz ja sni o spo ru ko ji je jo{ uvek u to ku, {to je pro tiv prav no i van nad le `no sti Agen ci je. - Mi smo oka rak te ri sa ni kao or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa, na {a ime na su uka qa na, pa po zi vam Tu `i la {tvo da {to hit ni je raz mo tri kri vi~ ne pri ja ve i oba ve sti jav nost {ta se

Agen ci ja: Bez do dat nih ob ja {we wa

Zbog sne ga dru gi ste pen pri prav no sti U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt k a pa d ao je ne { to ja ~ i sneg, grad se za be leo, ali se ni ovo ga pu ta ni je za dr `a vao na ko lo vo zi ma. U pred u ze }u „Put” ka `u da su od ~e tvrt ka ra no uju tro wi ho ve eki pe bi le na te re nu gde su po dru mo vi ma pre ven tiv no po si pa le so, a po mo sto vi ma mag ne zi jum hlo rid.

U gra du se sneg na ko lo vo zi ma ni je za dr `a vao, a vi {e ga je bi lo sa mo na srem skoj stra ni na pu tu Ra ko vac – Zma je vac, gde je sa o bra }aj bi lo ote `an ali su ko lo vo zni bi li pro hod ni. Zim ska slu `ba na la zi se u dru gom ste pe nu pri prav no sti {to pod ra zu me va 15 vo zi la i tri de set rad ni ka. B. M.

V remeploV

Pe {ke pre ko Du na va Sta ra isti na da „Sve ti Sa va Du nav za mr za va” vi {e ne va `i. Ali, 27. ja nu a ra 1937. bi lo je kao ne ka da: iz me |u No vog Sa da i Pe tro va ra di na se pre ko re ke i{lo pe {ke. U No vo sad skoj gim na zi ji slav ski ko la~ su se -

Pre da va we o ve da ma pra }e no vi deo pro jek ci jom odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u MZ „Bi stri ca„, Uli ca bra }e Dro wak 11. Po se ti o ci }e slu {a ti o re gre si ji kre a ci je, ulo zi ~o ve ka u tvo re vi ni, men tal noj ener gi ji... Pre da va~ je Jo van Kur ba li ja, a ulaz je bes pla tan. J. Z.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i ma je ste gla, sneg pa da, do du {e ne ka ko klin ci `e le, pa je za to pra vo vre me za gre ja ti du {u i mi sli sa jed nim do ga |a jem ~i ji }e do ma }in na{ grad bi ti pred sto je }eg le ta. Iako iz sa da {we per spek ti ve jun zvu ~i kao da le ka bu du} nost, Kon gres vin skih vi te zo va u No vom Sa du do ga |aj je vre dan (pre)ra nog po mi wa na jer se ta kav, bar ko li ko je na ma po zna to, jo{ ni je do go dio u na {oj va ro {i. Ve} sa ma fu zi ja vi te zo va i slat kog gro `|a nog nek ta ra u se bi sa dr `i ne ka kav ari sto krat ski pri zvuk, a ka ko se pre ma na ja va ma ~i ni, ova ma ni fe sta ci ja bi }e pra va po sla sti ca za sve qu bi te qe vi na. Ve} sa da je pri ja vqen do -

Pre da va we o ve da ma

kli vla di ka Iri nej ]i ri} i di rek tor Bran ko Ma ga ra {e vi} i ob ja vqe ni do bit ni ci na gra da sred wo {kol skog kon kur ska Du nav ske ba no vi ne, dok je uve ~e odr `a na 58. ve li ka sve to sav ska be se da. N. C.

Sa op {te we Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je je sve o bu hvat no i ne ma me sta do dat nim ob ja {we wi ma re kla je za „Dnev nik” Alek san dra Ko sti} iz Slu `be za od no se sa jav no {}u u po me nu toj agen ci ji. Ona je do da la da se Agen ci je ni po vo dom ra ni jih slu ~a je va ni je do dat no ogla {a va la, da je ta kva prak sa od po ~et ka ra da Agen ci je usta no vqe na, pa }e i ovog pu ta bi ti ta ko. - Grad i ATP „Voj vo di na” vo de spor pred Pri vred nim su dom, a ne u Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal - bio je kra tak ko men tar Ko sti }e ve po vo dom za mer ki gra do na ~el ni ka da se Agen ci ja me {a u sud ski spor.

za pra vo kri je iza ove pri ja ve. Ako ni smo kri mi nal ci, on da ne ko za ova kvu pri ja vu mo ra da od go va ra. Od go vor no tvr dim da su na vo di pri ja ve neo sno va ni i u su prot no sti sa ~i we ni ca ma. Mi

|e no sud skom od lu kom re kao je Pa vli ~i}. Gra do na ~el nik tvr di da se Agen ci ja ba vi prav nim utvr |i va wem i za stu pa stav da grad ni je is pu nio oba ve ze iz ugo vo ra, a dru ga stra na je ste. Ka ko je ob ja snio, ova grad ska vlast ni je u~e stvo va la ni u ~e mu, a od we se tra `i da ne {to pri zna, iako {ti ti in te re se gra da. - Da li je ugo vor {te tan ili ne, od lu ~u je sud. Dok se sud ne iz ja sni mi ne }e mo ni {ta da pre ju di ci ra mo. Grad ne }e za tvo r i t i MAS i ta k o 1.300 rad ni ka GSP-a osta vi ti bez po sla, a ~la no ve wi ho vih po ro di ca bez pa ra za `i vot. Ni kad ne }e mo do ne ti od lu ku pro tiv in te re sa No vo sa |a na. Ina ~e, pri ja va pro tiv nas se

Za {to pri ja va ni je pod ne ta i pro tiv pret hod ne grad ske vla sti, ko ja je pot pi sa la spor ni ugo vor iz me |u No vog Sa da i ATP „Voj vo di na” i za {to je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je iza {la van svo jih nad le `no sti? Agen ci ja od su di je tra `i da se iz ja sni o spo ru ko ji je u to ku, {to je pro tiv prav no, a na vo di pri ja ve su neo sno va ni i u su prot no sti sa ~i we ni ca ma (Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}) u sve mu po stu pa mo u skla du sa za ko nom i po {to va }e mo od lu ku su da. Dru ga ~i je po stu pa we zna ~i lo bi kr {e we za ko na i bi lo bi na {te tu No vo sa |a na, jer ni ka kvo po tra `i va we ATP „Voj vo di ne” pre ma gra du ni je utvr -

pod no si na dan ka da je 11 go di na od pr ve de mo krat ske vla de na ~e lu sa Zo ra nom \in |i }em, {to nam go vo ri da je mo `da i ne { to dru g o posre d i - za kqu~io je gra do na ~elnik. D. Ig wi}

Pe {a ~e we od Po po vi ce do Vrdni~ke kule Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le ni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Po po vi ce pre ko Kra qe ve sto li ce, Vrd ni~ ke ku le i na zad do Po po vi ce. Sta za je du `i ne oko 18 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti San dra Lu dro van. Po la zak je u 8 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 74. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063-196-9926. A. L.

[ko la stri pa i ilu stra ci je [ko la stri pa i ilu stra ci je odr à va se da nas od 17 do 19.30 ~a so va, u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Bi }e odr àn ci klus ra di o ni ca na me wen po la zni ci ma do 30 go di na. Mo de ra tor kur sa je ilu stra tor i strip-cr ta~ Vla di mir Ve so vi}. [ko la je bes plat na, a na red ni ter mi ni za ka za ni su za 9, 10, 23. i 24. fe bru ar. Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/6610- 081. A. J.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 13 ~a so va Uli ca Ba je Pi vqa ni na i Ar ka di ja Va ra |a ni na. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. ^e re vi}: 8.30 do 13.30 ~a so va deo vi kend na se qa Sun ~i ca pre ma Ka lu |e ri ci, od 9 do 12 ~a so va deo Fru {ko gor ske uli ce pre ma Fru {koj go ri.

PRED PU BLI KOM 15.000 AN TI KVI TE TA

O`i ve la drev na vre me na Tra di ci o nal ni Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, 110. po re du, odr `an je ju ~e u Do mu voj ske Sr bi je na Be o grad skom ke ju. U~e stvo va lo je pre ko 50 iz la g a ~ a sa vi { e od 15.000 pred me ta iz pe ri o da pra i sto ri je, Egip ta, drev ne Ki ne, an ti~ ke Gr~ ke, Ri ma, pa sve do da na {wih da na. U po nu di je bio sta ri no vac, na kit, stil sko plat no, pred me -

ti od sta kla, iko ne, skulp tu re ali i na rod ne no {we. Po red to ga odr `a va na je i hu ma ni tar na pro da ja pred me ta, ru ko tvo ri na ~la ni ca „Ko la srp skih se sta ra” i u~e ni ka {ko le „Dr Mi lan Pe tro vi}”. Omo gu }e na je i raz me na, a oba vqa la se i be plat na pro ce na. Or ga ni za tor je Dru {tvo ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na”. G. ^.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak27.januar2012.

Novosa|anima plata 500 evra Prose~na plata u Novom Sadu u decembru 2011. godine iznosila je 51.668 dinara ili pet stotina evra, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. U odnosu na novembarski, decembarski li~ni dohodak je bio ve}i za 15,6 odsto, {to u Zavodu obja{wavaju isplatom 13 zarade. Na{ grad je u odnosu na druge op{tine u Srbiji na ~etvrtom mestu prema visini zarade. Ispred Novog Sada su Kostolac, Beograd i Ni{. Z. D.

KO MI SI JA ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

Ni{ta od ure|ivawa Petrovaradina @iteqima Petrovaradina ni ove godine nije naklowen Program ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, zakqu~uju}i prema odgovorima koje je ju~e primila Komisija za predstavke i predloge gra|ana u Skup{tini grada. Trotoar u ulicama Kraji{ka i Marina Dr`i}a ne}e biti napravqen, a nisu planirana ni sredstva za obnovu semafora u Palmoti}evoj ulici. Tako|e, Trg vladike Nikolaja ne}e biti ure|en ni ove godine, navela je u odgovorima Gradska uprava za komunalne poslove. Na Bulevaru oslobo|ewa, prekoputa salona „Simpo”, ne}e se re{avati problem razmaka izme|u pe{a~kih staza, autobuskih stajali{ta i trotoara, jer

je Gradska uprava za saobra}aj i puteve ocenila da je ova lokacija izgra|ena u sladu sa urbanisti~kim uslovima. Uprava je navela da se u Gagarinovoj ulici ne}e isparcelisati prostor za parking i uvesti naplata parkirawa, jer je taj deo namewen prete`no za stanovawe i nema potrebe da u|e u sistem naplate. Naredna sednica Komisije bi}e otvorenog tipa kada gra|ani mogu do}i i izlo`iti svoje probleme. Odr`a}e se u sredu, 8. februara, u Skup{tini grada, Ulica @arka Zrewanina 2a, a o ta~nom vremenu Novosa|ani }e biti naknadno obave{teni. Dotle svoje predstavke mogu slati pismenim putem na pomenutu adresu. A. J.

STU DEN TI OR GA NI ZU JU HU MA NI TAR NO VE ^E

„Filmski kabare” u Kulturnom centru Tematsko ve~e posve}eno kultnim filmovima koji su obeleìli istoriju svetske kinematografije „Filmski kabare” odrà}e se 30. januara u ponedeqak u 19 ~asova u Kulturnom centru grada. Cena ulaznica je 700 dinara, a sav prihod namewen je za le~ewe trogodi{weg Jan ka Ste fa no vi }a iz Kragujevca koji boluje od najteèg oblika epilepsije, kao i Svrati{tu za decu ulice u Novom Sadu. Organizatori humanitarne ve~eri su studenti Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. I. D.

IZ LO @BA U SPO MEN-ZBIR CI PA VLA BE QAN SKOG

Mali{ani stvarali ma{tom

Izlo`ba de~jih radova „Kolekcionar i wegova zbirka”bi}e otvorena sutra u 11 sati u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog, a povod je zavr{etak „De~je radionice 2011”. Ova radionica Spomen-zbirke odvijala se od septembra do decembra pro{le godine i protekla je u znaku obele`avawa pedesetogodi{wice postojawa institucije. Realizovana je u saradwi sa likovnim predagozima i saradnicima za likovno vaspitawe PU „Radosno detiwstvo” u Novom Sadu. Na interaktivnim ra-

dionicama deca su u~ila o ulozi muzeja, Spomen-zbirci, li~nosti i `ivotu Pavla Beqanskog, wegovoj kolekciji umetni~kih dela, zna~ewu pojma kolekcionar, kao i osnovnim umetni~kim tehnikama. Oko 250 pred{kolaca iz devet vrti}a svoje utiske sa radionica preto~ilo je u nova umetni~ka dela koja }e mo}i da se vide na izlo`bi do 26. februara. Izlo`bu „De~ije kreativne radionice Kolekcionar i wegova zbirka” otvori}e Dramski ateqe „Vesela korwa~a”. I. J.

Film „Parada” za direktore {kola Besplatna projekcija filma „Parada” Sr |a na Dra go je vi }a, za direktore sredwih i osnovnih {kola ju`noba~kog i sremskog okruga, odr`ana je u sredu u bioskopu „Arena sinepleks„ u organizaciji Ministarstva prosvete i nauke. Pre projekcije filma prisutnim roditeqima se obratio na~elnik [kolske uprave Novi Sad Pe tar Vi -

|i kant koji je govorio o predstoje}im zadacima {kola, a podeqen je i materijal za vannastavne aktivnsoti u~enika. Posle projekcije filma direktorima se obratio rediteq Sr|an Dragojevi}, povodom organizovawa filmskih predstava za u~enike {kola. Na projekciji je bilo prisutno oko 100 predstavnika {kola. A. Va.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ereb” Ursule Poznanski Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnevn ¬ i¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Ereb” Ur su le Po znan ski. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Nik je opsednut Erebom, kompjuterskom igrom koja u wegovoj

{koli prelazi iz ruke u ruku. Pravila su veoma stroga: svako ima samo jednu priliku da je odigra. Pritom mora da bude sam i o Erebu ne sme da pri~a ni sa kim. Ko se ogre{i o ova pravila ili ne ispuni zadatke, ispada iz igre i vi{e ne mo`e da je pokrene. Najneobi~nije je {to se Erebovi zadaci moraju izvr{iti ne u virtuelnom, ve} u stvarnom svetu. Izmi{qeni svet i stvarnost ko{marno se prepli}u. Niku, koji je ve} zavisan od igre, Ereb nare|uje da ubije... N. R.

dnevnik

U DO MU ZDRA VQA PA CI JEN TI MA OSTA LO MA LO IZ BO RA

Lekar izabran, a nametnut - Imala sam izabranog pedijatra za svoje dete, a nedavno se ta doktorka preselila u Sremsku Kamenicu {to mi je naravno daleko da tamo vodim dete. Kada sam èlela da izaberem drugog pedijatra, od tri koja sam èlela, sva tri su me odbila, jer nemaju mesta. Pa se ja pitam kakav je to „izabrani lekar” ako ga ne mogu izabrati, ve} mi oni u Kol centru kaù imena dva lekara, te se za jednog trebam opredeliti. To se zove „nametnuti lekar” - poàlila se Novosa|anka ~ije je ime poznato redakciji. Dve doktorke su zamenile mesta, jedna je pre{la iz Novog Sada u ambulantu u Sremskoj Kamenici i obrnuto, tako da su mali{ani, kojima ne odgovara da putuju zbog svog izabranog lekara, mogli da pre|u kod druge doktorke, kaù iz Odseka za komunikacije novosadskog Doma zdravqa. Napomiwu da se preporu~uju lekari koji imaju mawe pacijenata zbog brèg i lak-

{eg dolaska na pregled, ali da to ne zna~i da su ti lekari lo{iji od onih koji imaju ispuwenu normu s brojem pacijenata. Norma za pred{kolskog pedijatra je 700 do 850 pacijenata, za {kolskog 1.300 do 1.600, a pedijatar u okolnim mestima mo`e da ima do 1.700 pacije-

180.000 odraslih gra|ana ima svog lekara op{te prakse ili medicine rada, 70.000 dece ima svog pedijatra, 60.000 `ena le~i se kod svog iazbranog ginekologa, a 50.000 gra|ana je izabralo stomatologa. Za razliku od prednovogodi{we situacije kada su ~ekaonice bile

Preporu~uju se lekari koji imaju mawe pacijenata, zbog br`eg i lak{eg dolaska na pregled, ali to ne zna~i da su ti lekari lo{iji od onih koji imaju ispuwenu normu s brojem pacijenata, ka`u u Domu zdravqa nata. Kada dete iz pred{kolske ustanove kre}e u {kolu, tada se upra`wava jedno mesto kod pred{kolskog pedijatra, a popuwava kod {kolskog pedijatra. Gra|ani svog lekara mogu da biraju od 2007. godine i do sada je ovo pravo i obavezu iskoristilo oko 350.000 stanovnika. Od toga

pune gra|ana koji su pohrlili da izaberu lekara kako ne bi ostali bez overenih kwiìca i prava na le~ewe, izbor lekara vi{e nije tako intenzivan, jer je obaveza izbora lekara odloèna za jun ove godine. Za overu kwiìce va`no je izabrati jednog, bilo da je re~ o lekaru op{te prakse, stomatologu, gi-

nekologu ili pedijatru. Od ukupno 116 lekara op{te prakse u novosadskom Domu zdravqa 20 je popunilo normu, {to zna~i da ima potpisan ugovor o le~ewu 1.600 pacijenata. Nekoliko pedijatara, kojih ima 63, tako|e nema vi{e mesta da prime mali{ane koje }e da le~e. Sli~na situacija je i na medicini rada, gde ima 33 lekara, na ginekologiji, koja broji 20 lekara i na stomatolo{koj slu`bi sa 49 stomatologa. Lekara op{te prakse mogu izabrati svi gra|ani, zaposleni, nezaposleni i penzioneri, dok lekara medicine rada biraju zaposleni i biv{i zaposleni. Devojke starije od 15 godina i `ene biraju i svog ginekologa, a mla|i od 18 godina i stariji od 65 godina biraju i svog stomatologa. Pravo na izbor stomatologa imaju i trudnice dok dete ne napuni godinu dana. Deca do 18 godina biraju svog pedijatra. I. Dra gi}

KU ]A U KI SA^ KOJ 20 JO[ ^E KA DA PO STA NE SPO MEN-MU ZEJ

Ni tabla ne podse}a na Ajn{tajnove Na ku}i u Kisa~koj ulici u kontakt s naslednicima koji broj 20, ~estom odredi{tu turise nalaze {irom sveta. U Zavosta iz celog sveta, koji dolaze du za izgradwu grada za na{ da vide gde su ìveli Mileva i list kaù da je wihov ciq da se Albert Ajn{tajn, nema table, ovo ostavinsko - pravno pitawe ni nekog drugog obele`ja. I da{to pre reguli{e, kako bi oni qe ovaj ruiniran dom nagrizaju mogli da zbrinu porodicu Kecnere{eni imovinsko-pravni man i uloè u sanirawe ku}e. odnosi i vreme. Iako je do kraPorodica Kecman teoretski ja 2010. godine trebalo da pomoè biti stambeno obezbe|estane ogranak na za mesec dana, Muzeja grada, jer ZIG ima dva Grad posle Nove realizaciju stana koja im godine uputio pisma sleduju za kvaideje prolongirala je smrt naslednicima Alberta draturu koja odnaslednika govara stanu u Ajn{tajna i Mileve slavnog bra~Kisa~koj 20. PoMari}-Ajn{tajn nog para, wihorodica Kecman vog unuka Ber}e imati pravo narda Cezara Ajn{tajna. Kako da na neodre|eno vreme koristi bi postala spomen muzej, neopta dva stana, kao i mogu}nost da hodno je da se i preostalih {est ga otkupi od Grada. Ajn{tajnovih naslednika saPunomo}nik unuka Alberta glase sa posledwom èqom unu- i Mileve se vi{e puta pismeno ka poznatog para. obra}ao naslednicima, ali do Naime, kada je pokojni Ber- sada je potvrdan odgovor stigao nard Cezar Ajn{tajn posetio samo od supruge Bernarda CezaNovi Sad 2008. godine izrazio ra Ajn{tajna, dok su ostali je javno da èli ku}u da poklo- prili~no pasivni po tom pitani Gradu, ali uz dva uslova. Pr- wu, kaù u ZIG-u. vi je da se na tom mestu formi- S obzirom na to da je ceo ra spomen soba, kako bi se sa~u- proces u jednom trenutku zavala uspomena na period kada su stao, jer nije bilo povratne intu ìveli Mileva i Albert, a formacije od naslednika, ponodrugi da se stambeno zbrine po- vo sam stupio u kontakt s punorodica Kecman, koja tu stanuje mo}nikom pokojnog Bernarda ve} pedesetak godina. Cezara Ajn{tajna i do{li smo Me|utim, proces je usporen na ideju da to podignemo na vizbog toga {to je te{ko stupiti {i nivo i da se u ime Grada ne-

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: B. Lu ~i}

ko obrati svim naslednicima rekao je pomo}nik direktora za pravne poslove ZIG-a Ma ri jan Pe tro vi}. - U tom smislu smo sastavili pismo koje je prevedeno na jezike zemaqa u kojima `ive naslednici i ona su im poslata posle nove godine i sada ~ekamo wihov odgovor. Nadamo se da }e zvani~no pismo da razjasni sve sumwe i nedoumice naslednika i da }e se oni saglasiti sa voqom unuka Alberta i Mileve. O boravku slavnog para u ovoj novosadskoj ulici svedo~i samo

mermerna plo~a sa wihovim likovima, ali postavqena na kafani „Bela la|a“, koja se nalazi preko puta, na broju 21. Na tabli pi{e: „U ovoj ku}i, Albert Ajn{tajn i Mileva Mari} provodili su slobodno vreme sa svojim prijateqima, sviraju}i omiqene instrumente violinu i klavir“. Iz Saveta za kulturu ka`u da spomen plo~a, koja je ukradena pre nekoliko godina, nije ponovo vra}ena na ku}u jer nisu obezbe|ena sredstva za odr`avawe spomenika kulture grada. I. Dra gi}

065/47-66-452

A gde je u proseku nula?

Ba{ nam je lepo prose~na plata porasla. A {ta je sa onima koji je ne primaju mesecima, oni ne ulaze u prosek? 063/8734... * * * Mnogi se danas, nakon napada na gra|ane Hrvatske pitaju - gde je onaj negda{wi Novi Sad. E, doti~ni se odselio devedesetih. 063/5203.. * * * Bruka i sramota za Novi Sad. Polupati automobile i napasti goste, ma odakle da su, e toga ovde nije bilo. 061/6897... * * * Napad na hrvatske navija~e je velika sramota. Sramota! Objavite imena napada~a i motiv. 064/2209... * * * Ro|en sam u Novom Sadu! Jadno je i bedno to {to se desilo u Veterniku i Rumi! Izvinite qudi! Samo policija nije radila svoj posao. 064/3899...

* * * Otvarawe policijske stanice i postavqawe na~elnika PU „Novi Sad” je iskqu~ivo deo kampawe vladaju}e koalicije. Dobili smo stanicu bez polici-

Ako je tako {to to neko, ne ka`e za cene hleba, mleka, nafte, gasa, struje? 063/7501... * * * Oni nisu huligani. Huligani stanu na crtu, pa da se vidi ko

je, na~elnika - SPS kadra, koji nije xabe kre~io! 069/2002... * * * Na osnovu kojih pokazateqa direktor „Vodovoda” tvrdi da narednih deset godina kubik vode ne}e pre}i vrednost evra?!

je ja~i. Sramote nas svuda, pa i u ro |e noj ze mqi. Sti dim se {to sam Srbin, zbog ovakvih bednika. 062/8836... * * * Neverovatno problemati~na Autobuska stanica i za No-

vosa|ane neprihvatqiva ponovo se nasilno name}e od dràvnih politi~kih institucija. Da stvar bude jo{ nejasnija, optuùju se oni koji nisu ni bili u dogovoru oko ove stanice. Da bi Novosa|ani mogli da stignu do nove stanice i da imaju pribli`no iste uslove kao do sada potrebno je barem 50 godina ulagawa svih Novosa|ana u preme{tawu saobra}aja na tu zabitu lokaciju. 063/5243… * * * î tam, „kwi èv ni ci” sa sve upravnikom Na rod ne Bi bli o te ke, à qe we {to ni je na pad nut pred sed nik i jo{ mnogi prisutni na sku pu ko ji im sme ta, progla{avaju za slobodu izraàvawa. Wima se pridru ì la i ~u ve na oso ba iz NVO, koju, vidimo niko ne sme da prozove, kao i predsednik jed ne par la men tar ne stranke. 064/2149...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DA NAS I SVE ^A NA I RAD NA SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA

Lo mi }e se ko pqa zbog „Vo do vo da” Skup {ti na gra da da nas }e odr `a ti i sve ~a nu i rad nu sed ni cu. U sve ~a nom de lu za se da wa od bor ni ci tre ba da po tvr de da je no vi nar, pu bli ci sta i isto ri ~ar Du {an Po pov do bit nik Fe bru ar ske na gra de kao i da se Vin ceu Ola hu do de qu je po seb na na gra da za iz u ze tan do pri nos raz vo ju mul ti kul tu ral no sti. Na rad noj sed ni ci glav na te ma bi }e usva ja we pro jek ta jav no pri vat nog part ner stva „Vo do vo da

Da nas ne }e bi ti vra }e ni man da ti SNS-u? i ka na li za ci je”, s ob zi rom da pre ma na ja va ma na da na {wem za se da wu ne }e do }i do vra }a wa man da ta Srp skoj na pred noj stran ci. Pred sed nik Okru `nog od bo ra SNS Igor Mi ro vi} je po tvr dio za „Dnev nik” da je Ka drov ska ko mi si ja od bi la wi hov zah tev zbog ka ko ka `e sme {nih raz lo ga. - Gra do na ~el nik, DS i pred sed nik Skup {ti ne gra da sve sno su kre nu li u kr {e we za ko na.

Na {i od bor ni ci ne }e do }i na sed ni cu, jer ne `e li mo da pra vi mo cir ku sku pred sta vu ve} tra `i mo da grad ski par la ment po stu pi po od lu ci su da. Raz mo tri }e mo ko ji su nam sle de }i ko ra ci i ko jim nad le `nim or ga ni ma da se obra ti mo - re kao je Mi ro vi}.

DSS O „VO DO VO DU”

Pro mo ci ja kwi ge „Di le ma Ke pi ro” Pro mo ci ja kwi ge „Di le ma Ke pi ro” auto ra Vla di mia To do ro vi }a odr `a }e se da nas u 12.30 ~a so va u Klu bu po sla ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne, Ba no vin ski pro laz bb. Or ga ni za tor je Je vrej ska op {ti na No vi Sad, a pro mo ci ja se odr `a va po vo dom No vo sad ske ra ci je i Me |u na rod nog da na Ho lo ka u sta. G. ^.

Iz vi we we Epar hi je ma |ar skom am ba sa do ru Epar hi ja ba~ ka upu ti la je ju ~e iz vi we we am ba sa do ru Ma |ar ske u Sr bi ji Oska ru Ni ko vi cu jer mu, zbog pro to ko lar nih ne spo ra zu ma, ni je upu ti la pi sme ni po ziv za ce re mo ni ju obe le `a va wa 70. go di {wi ce No vo sad ske ra ci je. Iz Epar hi je ob ja {wa va ju u sa op {te wu da su pod ra zu me va li da }e pred stav ni ci Je vrej ske za jed ni ce, kao or ga ni za to ri do ga |a ja, upu ti ti pi sme ne po zi ve. „Ta da ni smo ima li ni in for ma ci ju da Je vrej ska op {ti na u No vom Sa du ni je upu ti la pi sme ni po ziv. Na rav no, ni na ko ji na ~in ni smo mo gli zna ti da Vas je gra do na ~el nik po zvao na mo li tve ni po men u ~i joj or ga ni za ci ji Grad ni je u~e stvo vao”, sto ji u pi smu Epar hi je ma |ar skom am ba sa do ru Ni ko vi cu ko je je do sta vqe no i me di ji ma.

ALEK SAN DAR JO VA NO VI] OD GO VA RA EPI SKO PU IRI NE JU

Sr bi ja je sve tov na dr à va Po vo dom po zi va Epi sko pa ba~ kog Iri ne ja da se od bor ni ci Skup {ti ne gra da iz ja sne da li sta vo vi pred sed ni ka Alek san dra Jo va no vi }a pred sta vqa ju zva ni ~an stav Skup {ti ne gra da, ogla sio se i Jo va no vi}. U sa op {te wu Jo va no vi} je na veo ~lan 11, Usta va Sr bi je. „Re pu bli ka Sr bi ja je sve tov na dr à va. Cr kve i ver ske za jed ni ce su odvo je ne od dr à ve. Ni jed na re li gi ja ne mo è se us -

po sta vi ti kao dr `av na ili oba ve zna”. Jo va no vi} sma tra da je zah tev „gra |a ni na Bu lo vi }a iden ti ~an ide ji da se Sve ti ar hi je rej ski si nod Srp ske pra vo slav ne cr kve iz ja sni oko sta vo va i po na {a wa Bu lo vi }a“, a po vo dom odr `a va wa i iz me {ta wa Zma je vih de~ jih iga ra, ana te mi sa wa u~e sni ka Ko ba si ci ja de, ili pre ki da wa per for man sa po zo ri {ne tru pe. D. Ig.

RAD NI^ KA OR GA NI ZA CI JA ZA PO SLE NIH U KO MU NAL NOJ DE LAT NO STI O „VO DO VO DU”

Stran ci ma ko rist, gra |a ni ma {te ta Grad ski od bor De mo krat ske stran ke Sr bi je naj o {ti je se pro ti vi na sto ja wi ma grad ske vla sti da se dva me se ca pred iz bo re JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” kroz mo del jav no-pri vat nog part ner stva pre da u ru ke stran ci ma, ko ji }e od to ga ima ti sa mo ko rist. [te tu }e tr pe ti isqu ~i vo gra |a ni, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji ove stran ke. - Za bri wa va da se part ner tra `i ka da “Vo do vod” po slu je po zi tiv no i ima do bit od pre ko se dam mi li o na evra, do du {e, zbog po ve }a wa ce ne vo de od pre ko 200 po sto. Grad je uzeo kre dit iz me |u osta log i za do grad wu ka na li za ci o ne mre `e. Pre ~i sta~ ko ji se na ja vqu je bi po ovom pred lo gu gra dio is kqu ~i vo gra da, ta ko da stra ni part ner do la zi na go to vo re kao je pot pred sed nik GO DSS Pe tar ]i ro vi}. Na veo je i da je se u na red nih pet go di na, po ovom pro jek tu, pred vi |a po sku pqe we vo de od 40 po sto. A. L.

Pred sed nik Grad ske iz bor ne ko mi si je (GIK) Pre drag Za gor ~i} re kao je za na{ list da je GIK odr `ao ju ~e sed ni cu, ali sa mo ka ko bi se in for mi sao o od lu ci su da o vra }a wu man da ta, na zah tev skup {tin skog spi ke ra. Za gor ~i} ob ja {wa va da GIK u ovom slu ~a ju ne ma nad le `no sti.

- Skup {ti na gra da je nad le `na i ona tre ba da po ni {ti sop stve nu od lu ku, ka ko bi vra ti la man da te. GIK je man da te tim qu di ma ve} do de lio po sle iz bo ra, pa ne mo `e po no vo to da ra di - ob ja snio je Za gor ~i}. Ina ~e, ako vla da ju }a ve }i na usvo ji pred log re {e wa o odo bra va wu pro jek ta jav no-pri vat nog part ner stva za iz bor pri vred nog part ne ra ko ji }e za jed no sa Gra dom sa ku pqa ti, pre ~i {}a va ti i di stri bu i ra ti vo du za po tre be do ma }in sta va i in du stri je, kao i ukla wa ti ot pad ne vo de na te ri to ri ji No vog Sa da, usle di }e ras pis u me |u na rod nim ~a so pi si ma na 52 da na. Ako se ja ve za in te re so va ne kom pa ni je, na kon is te ka ro ka se ras pi su je ten der za iz bor stra te {kog part ne ra. Na dnev nom re du }e se na }i i pro gra mi po slo va wa usta no va kul tu re za ovu go di nu, plan de taq ne re gu la ci je pro sto ra za po ro di~ no sta no va we u za pad nom de lu gra da, kao i ne iz be `na ka drov ska re {e wa, a ne ko li ko uli ca do bi }e na zi ve. D. Ig wi}

petak27.januar2012.

Sin di kat: Pro tiv ula ska pri vat nog ka pi ta la Grad ski od bor sin di ka ta za po sle nih u stam be no -ko mu nal noj de lat no sti No vog Sa da po zvao je ju ~e od bor ni ke u Skup {ti ni gra da da da nas ne gla sa ju za pred log pro jek ta za jav no-pri vat no part ner stvo( JPP) za iz bor stra te {kog part ne ra, ko ji }e za jed no gra dom da pro iz vo di, pre ra |u je i di stri bu i ra pit ku vo du i pri ku pqa i pre ra |u je ot pad ne vo de. Ujed no sid ni kat je upo zo ro da }e pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv od go vor nih uko li ko se iz gla sa JPP, jer je u ze mqa ma u okru `e wu do ka za no da vo do vod ni si ste mi tre ba da bu du u okri qu lo kal nih sa mo u pra va a ni ka ko da se ustu pa ju in ve sti to ri ma. Pre kju ~e je sin di kat ko mu na la ca upu tio

zah tev gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u da pro je kat ski ne s dnev nog re da za se da wa.

So ci jal no - eko nom ski sa vet gra da je za u zeo stav da je sa ve tu po zna to da je do ne ta za kon ska re -

gu la ti va o pri va ti za ci ji ko mu nal nih do ba ra i da u prav noj pro ce du ri o to me tre ba da od lu ~u ju so ci jal ni part ne ri. U slu ~a ju JPP to ni je ta ko, ka zao je pred vod nik sin di ka ta ko mu na la ca Zo ran Ra do sa vqe vi}. Re kao je da je tek {to je za po ~et so ci jal ni di ja log iz me |u Gra da i sin di ka ta pro je kat JPP je uvr {ten u dnev ni red Skup {ti ne bez do go vo ra. Iz vr {ni od bor sin di ka ta JKP „Vo do vod i kan la li za ci ja” se ju ~e po de lio, {est ~la no va je bi lo pro tiv JPP, a se dam ~la no va je bi lo za pro je kat.^la no vi Uprav nog od bo ra pred u ze }a iz re da za po sle nih gla sa li su pro tiv JPP. Z. De li}

SA VET ZA UR BA NI ZAM, PO SLOV NI PRO STOR I STAM BE NA PI TA WA

Pla no vi za Te lep i Adi ce Pred log pla na ge ne ral ne re gu la ci je pro sto ra u za pad nom de lu gra da, ko ji ob u hva ta Ve ter ni~ ku ram pu, Adi ce i Te lep, pri hva }en je ju ~e na sed ni ci Sa ve ta za ur ba ni zam, po slov ni pro stor i stam be na pi ta wa u Skup {ti ni gra da. Pre ma tom pla nu, na Ve ter ni~ koj ram pi zo ne su pla ni ra ne za po ro di~ no sta no va we i po slo va we na ula znim prav ci ma u grad, uz No vo sad ski put. Na Adi ca ma, po red po ro di~ nog sta no va wa, po vr {i ne su na me we ne za op {te grad ske cen tre, uz Uli ce Bran ka ]o pi }a, Ma ri je Bur sa}, Si me [o la je i Po du nav sku, sport ski ce tar u Ce tiw skoj uli ci, a de ~i je igra li {te iz me |u uli ca Si me [o la je i Sla vu je ve dok }e park bi ti uz [um sku uli cu.

Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti Kon cert stu de na ta sa ka te dre za du va~ ke in stru men te Aka de mi je umet no sti odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

Na Te le pu su pla ni ra ni sport ski cen tri u blo ku iz me |u uli ca Pe te fi [an do ra, ]i ri la i Me to di ja, Sta no ja Gla va {a, Fe je{ Kla re, Jo `ef Ati le i Va tro sla va Ja gi }a. Park bi tre bao bi ti iz gra |en iz me |u pro du `e tak Bu le va ra kne za Mi lo {a i Som bor ske uli ce. Jo{ je dan bi tre bao bi ti iz me |u uli ca Ba nij ske, Jo va na Po po vi }a i Ti ca no ve, dru gi du` no vog bu le va ra tra som Som bor ske uli ce, a tre }i uz ka nal na Ju `nom Te le pu. Pred log pla na na }i }e se na da na {woj sed ni ci Skup {ti ne gra da, i, uko li ko bu de usvo jen, po sto ji mo gu} nost da se re a li zu je, ka da se za to obez be de sred stva. A. J.

U Ka }u do bro voq no da ju kr v Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi u or ga ni za ci ji So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je odr `a }e se da nas od 8 do 10 ~a so va u pro sto ri ja ma klu ba pen zi o ne ra u Ka }u. Tom pri li kom krv }e do bro voq no da ti ~la no vi SPS-a me sne or ga ni za ci je „Ka}”. A. L.

So ci ja li sti u eko lo {koj ak ci ji Svet ski dan obra zo va wa o za {ti ti `i vot ne sre di ne obe le `i li su ju ~e ak ci jom „Mi slim na te be” omla din ci Grad skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je. Mla di ak ti vi sti na ~e ti ri punk ta u gra du de li li su let ke, pro mo tiv ni ma te ri jal i va u ~e re za bes plat no pu we we ke tri xa za ink-xet {tam pa ~e. - Ka ko po sto ji ve li ki broj eko lo {kih pro ble ma u ze mqi mo ra se od lu~ ni je pri stu pi ti wi ho vom re {a va wu - re kao je pot pred sed nik omla di ne GO SPS Mar ko Ra din i do dao da su glav ni eko lo {ki pro ble mi u gra du za ga |e we u sa o- bra }a ju i ne sa ve sno go mi la we ot pa da. A. L.

Fo to: F. Ba ki}

[kol ska sla va uz lo mqe we ko la ~a Cen tral na sve ~a nost, po vo dom obe le à va wa Da na sve tog Sa ve, ko joj su pri su stvo va li pred stav ni ci svih no vo sad skih osnov nih i sred wih {ko la, odr à na je ju ~e u Teh ni~ koj {ko li „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”. Pro gram je za po ~et sve ~a nom aka de mi jom gde je pri sut ni ma pri ka zan bo gat kul tur no - umet ni~ ki pro gram, a ni je iz o sta lo ni tra di ci o nal no lo mqe we slav skog ko la ~a. U~e ni ci Teh ni~ ke {ko le pri re di li su dram ski pri kaz ì vo ta Sve tog Sa ve, na kon ~e ga su ih na sce ni za me ni li ~la no vi Kul tur no - umet ni~ kog dru {tva „Sve to zar Mar ko vi}” iz Zre wa ni na. Ma ni fe sta ci ji su pri su stvo va li i pred stav ni ci Srp ske pra vo slav ne cr kve, grad ske i po kra jin ske vla sti. G. ^.

Sve to sav ska aka de mi ja SNS-a Grad ski od bor i Sa vet za kul tu ru Srp ske na pred ne stran ke obe le `io je i ove go di ne za jed no sa ho rom i dram skom sek ci jom Gim na zi je „La za Ko sti}„ Sve to sav sku aka de mi ju, si no} u pro sto ri ja ma ove stran ke na Tr gu re pu bli ke broj 10. - Na skro man na ~in obe le `i li smo ovaj bi tan da tum pre ma

ko me se ose }a ji ne mo gu ni ka ko mi ni mi zi ra ti. Sve to sa vqe je ne {to {to nas pro `i ma sva ki dan i ka men je te me qac na {eg du hov nog `i vo ta - re kao je pred sed nik GO SNS Mi lo{ Vu ~e vi}. To kom aka de mi je pri sut ni su mo gli po gle da ti i iz lo `bu sli ka Kse ni je Zla ti} i Mar ka Ja wi }a. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak27.januar2012.

Следи осликавање сиришке цркве СИРИГ: Изградња православне цркве у Сиригу, посвећене Св. Василију Острошком Чудотворцу, почела је пре две деце-

није. Највећи део посла урађен је 2009. године, када је Фонд за капитална улагања Војводине издвојио 10 милиона динара за завршетак изградње храма у Сиригу, истиче јереј Стојан Марић. Верници, којих је из године у годину све више, истичу допринос локалне самоуправе у Темерину, Месне заједнице, предузетника и добротвора. Због висине ова црква доминира околином, а у непосредној близини подигнут је споменик Српским добровољцима, оснивачима села. Прошле године завршено је постављање електричних инсталација, малтерисање и један део крова је покривен бакарним лимом. Ове године наставиће се радови на крову и подном грејању, а у зависности од средстава почеће украшавање иконостаста и осликавање храма. М. М.

ДОНАЦИЈА „ФРИКОМА” ЗА САВИНДАН

Тона и по грашка за народне кухиње Компанија „Фриком” донирала је јуче 1,5 тону смрзнутог грашка народним кухињама у Сремској Митровици, Руми и Старој Пазови. Овом донацијом биће обезбеђено скоро 20.000 оброка за 1.370 корисника. Осим смрзнутог поврћа „Фриком” је кориснике народних кухиња уочи светосавске славе обрадовао сладоледима. Рачунајући и ову донацију „Фриком” је у протекла два месеца испоручио 11 тона смрзнутог поврћа и обезбедио 94.260 оброка за кориснике 25 народних кухиња широм Србије. У Сремској Митровици, Руми и Старој Пазови оброке захваљујући народним кухињама добија 321 дете, а сваки четврти корисник је малолетан. У Сремској Митровици,

173 деце користи услуге народних кухиња од укупно 420 корисника, док број деце корисника у Руми представља петину укупној броја корисника. У сарадњи са Црвеним крстом Србије и купцима својих производа, „Фриком” је ову акцију „Динар за народне кухиње” започео у октобру прошле године. Куповином једног од 21 производа смрзнутог поврћа потрошачи донирају један динар својим комшијама и суграђанима који живе на ивици егзистенције. Процењује се да ће у наредних годину дана на овај начин бити обезбеђено више од 170.000 оброка за 29.480 корисника народних кухиња широм Србије. В. Х.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.35, 20.20), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (11.30, 13.25, 15.15.), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17, 22.20), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 16.30), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (16.15), „Po no} u Pa ri zu” (18.40), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15, 12.30, 13.15, 14.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.10), „Yek i Yil” (18.10, 20.10, 22.10), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.10, 17.30, 20, 22.25), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.30, 20.30, 22.30), „Iz da ja” (20.40, 22.40) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „To rin ski kow” (18.30), „Ne pla {i se mra ka” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Krc ko Ora {~i}„ (19) No vo sad sko po zo ri {te: pro sla va da na No vo sad skog po zo ri {ta (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do danas u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Di ja na Kne è vi}, Dra ga na [o vqan ski, Sa wa Raj ko vi} i Mir ja na Bo gi }e vi} iz Novog Sada, Ire na Ko ta rac iz In|ije, Ma ri ja na Mehanxi} iz Be{ke, Jar ka Hru bik iz Ba~kog Petrovca i Sve tla na Ku bet iz Temerina, DEÂKE: Kri sti na Po gr mi}- Maj ki}, Ve sna Raj kov, Kr sti wa Ra din i Sa ja Du ba i} iz Novog Sada, Ilo na Mi li ~i} iz @abqa, Je le na Al ~e iz Be{ke, Du {an ka Se fe ro vi} iz Sremske Kamenice i Adri ja na Se le {ti jan ski iz Ba~kog Petrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Er`ebet [andor (1958) u 9 sati, Qubomir Stevana Stefanovi} (1950) u 9.45, Vera Petra Atli} (1944) u 10.30, Milan Mom~ila Banov~anin (1952) u 11.15, Ana Adama Kondi} (1941) u 12, Branko Petra Suzi} (1928) u 12.45, Naum Lemba Boj~evski (1936) u 13.30, Piro{ka Jo`efa Tot (1931) u 14.15 i Mi}o Milana [trbac 81948) u 15 ~asova. Na grobqu Tranyament u Petrovaradinu bi}e sahrawena Stanka Dragi}a Godi} (1922) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Slavojka Toma Surutka (1935) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Vaterniku bi}e sahrawen Frawa Frawe Mesaro{ (1930) u 13 sati.

DNEVNIK

c m y

НОВА УЛАГАЊА У ВРДНИК ДОВОДЕ ВИШЕ ГОСТИЈУ

Стаза за опоравак и уживање

ВРДНИК: Бања Врдник добила је нову рекреативно-релаксациону стазу у непосредној близини Специјалне болнице за рехабилитацију „Термал”. Средства за изградњу ове стазе је обезбедило Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, инвесторир је био „Термал”, а извођач радова иришко Јавно предузеће „Комуналац”. Стаза је дуга 2.600 метара, а широка 1,2 метара, са 80 метара степеница изграђених од храстовог дрвета, са различитим процентима успона и падова и има осам локалитета за одмор на којима су постављене клупе, корпе за отпатке и информационе табле. Ова стаза је потпуно прилагођена потребама опоравка пацијената који бораве у „Термалу”, али у њој могу да ужи-

Нова стаза служиће пацијентима, али и свим излетницима и посетиоцима Врдника

вају сви посетиоци Врдника, којих је у последњих неколико година све више - рекао је председник општине Ириг Владимир Петровић. У бању Врдник и хотел „Термал” инвестирано је до сада око два милиона евра, а у последњих неколико година долази све више гостију. Званични подаци кажу да је у 2010. години у Врднику, у хотелу и приватном смештају, евидентирано преко 120.000 ноћења, док је 2011. године тај број увелико премашен и очекује се да ће бити већи за неких 20 процената. Завршетак изградње новог хотела, у који је новосадска „Промонт група” уложила преко девет милиона евра, планиран је за јун ове године, а 300 хиљада евра је већ издвојено за адаптацију затвореног базена у хотелу „Термал”. Ј . Антић

НАШЛО СЕ И У ВОЈВОДИНИ ЉУБИЧАСТО ТЕЛЕ

Милко постао атракција КИКИНДА: Теле светлољубичасте боје породица Петров у Кикинди негује још од 16. новембра, кад га је отелила крава Маза. Сви чланови породице били су изненађени његовом бојом, нарочито чедрдесетседмогодишњи Сава, глава породице: - Када се Маза телила најпре смо видели беле ноге и очекивао сам да ће теле бити црвене боје, с обзиром на то да је крава оплођена биком „ванс” расе. Када је теле угледало светлост дана веома смо били изненађени његовом љубичастом бојом, која је била још израженија јер је теле било мокро. Сава Петров запослен је у Градској пекари, има две краве и четири јунице и први пут се де-

сила оваква необичност тако да је одмах позвао ветеринара. - И сам ветеринар је био изненађен, јер још увек није имао случај да од краве мелескиње раса „симентал” и „холштајн” теле буде светлољубичасто. С телетом је све у реду и веома је напредно. С обзиром на то да је теле мушко продаћу га када буде имао 600 килограма, али да је женско не бих га продавао - каже Сава Петров. Милку, који је већ постао права атракција у околини, име дала петогодишња Савина унука Миа Цвејин. Овакво теле пето је у Србији, а по једно је отељено у Хрватској и Босни. Милко је, засад, једини са овако необичном бојом у Војводини. А. Ђуран

TElEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak27.januar2012.

ПОТВРЂЕНО ПИСАЊЕ „ДНЕВНИКА”

На мосту је ипак жива ЗРЕЊАНИН: Институт за спекције за заштиту животне заштиту на раду из Новог Сада средине и Одсек инспекције за заштиту Након добијања резултата, животне средине у Зрењанину наводи се у саопштењу, поднет јуче су и званично потврдили је захтев за достављање понуда сазнања „Дневника” да се на за сакупљање, транспорт и Лучном пешачком мосту, који спаја зрењанинско насеље Берберско и Улицу Тоше Јовановића, налази жива. Подсетимо, забринути грађани о свему су, пре неколико дана, обавестили Комуналну полицију и нашу редакцију, која је прва о овоме известила јавност. Надлежни су одмах изашли на терен како би утврдили да ли су металне куглице сребрнастобеле боје, расуте по стази, заиста жива. „Радници стручне организације – новосадског Института за заштиту на раду, у среду су узели узорке материјала, за који је постојала основана сумња да се ра- Многи не поштују забрану проласка мостом ди о живи. Резултати ове струч- складиштење ове врсте отпада не куће су потврдили да се, 97 двема стручним кућама које посто, ради о живи, са мерном имају решење Министарства за несигурношћу од плус или ми- заштиту животне средине, рунус четири посто”, саопштио је дарства и просторног планирајуче зрењанински Одсек ин- ња за бављење тим послом.

Прихваћена је понуда фирме „Митеко” из Кнежевца, која је спремна да у најкраћем року уклони живу са моста. По уклањању опасног отпада биће донета одлука о евентуал-

ном пуштању моста у функцију, додаје се у саопштењу. До тада, део моста, неколико степеника на стази која из правца града води ка Берберском, а на којој се још увек налази значајна коли-

чина живе, прекривен је и заштићен најлоном. Мада је мост решеткама затворен за пролаз, о чему говори упозорење и знак опасности, пешаци углавном не поштују забрану. Пошто би им одлазак до другог моста одузимао много времена, провлаче се и прелазе контаминирани Лучни мост. Срећом, у овдашњој Општој болници „Др Ђорђе Јоановић” су потврдили да у граду нема оболелих и отрованих од живе. По мишљењу лекара, присуство живе на отвореном простору није толико опасно, колико удисање живиних пара, од којих људи страдају и отрују се. И после свега, међутим, остаје питање откуд веће количине живе на мосту? Грађани тврде да се ова врста метала појавила још пре три недеље и да су тада биле знатно веће количине, него што је то данас случај. На надлежнима је да спроведу истрагу и открију кривца за овај пропуст. Ж. Балабан

Потписивање уговора у СО Ада

Фото: М. Митровић

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ЗОНУ АДЕ

„МК Комерц” гради силосе

АДА: Председник ађанске општине Золтан Билицки потписао је уговоре о закупу грађевинског земљишта у индустријској зони у Ади са представницима фирми „МК-Комерц” из Новог Сада и „Метал-Центра” из Војке. Ове фирме како је најављено приликом потписивања уговора, изградњу објеката у индустријској зони Аде ће започети већ у току ове године. Компанија „МК-Комерц” Миодрага Костића ће изградити силосе за складиштење житарице капацитета од 8.000 тона, планирано је да прва фаза буде завршена до јуна ове године, пре жетве, а комплетан објекат до средине октобра. „Метал-Центар” из Војке чији је власник Стјепан Краљић из Хрватске у Ади планира изград-

њу ремонтно-трговинског центра, у коме би се вршио ремонт алатних машина, дистрибуција челика, обојених метала, разне електро и друге робе. Погон „Метал-Центра”, како је предочио председник ађанске општине Билицки биће прва гринфилд инвестиција иностраних улагача у индустријској зони у Ади. - У зони је своје погоне изградило или гради више предузетника из Аде, јер нам је њеним уређењем био циљ да подстакнемо привредни развој и отварање нових радних места. Драго нам је да су и инвеститори са стране изабрали нашу општину за улагања, што је потврда да опредељење локалне самоуправе, труд и новац који су уложени у опремање индустријске зоне почињу да дају резултате - каже Билицки. М. Мр.

У КОВАЧИЦИ СЕ ДАНАС ОЧЕКУЈЕ БУРНО ПОПОДНЕ

Протест уочи заседања

ПРЕКОГРАНИЧНИ ПРОЈЕКАТ САРАДЊЕ СОМБОРА И БАЈЕ

Заједно против амброзије

СОМБОР: У сомборској Пољопривредној стручној служби јуче је одржан семинар намењен пољопривредницима којем је основни циљ упознавање сомборских паора са свим аспектима борбе против амборзије, најчешће алергенске биљке у овим крајевима. Семинар је организован као део ИПА пројекта - пројекта прекограничне сарадње, који финансирају Европска унија и АП Војводина. Реч је о ширем пројекту „Подршка животној средини без алергена” у оквиру

програма прекограничне сарадње сомборске и локалне самоуправе мађарског града Баја. Поред излагања координатора пројекта проф.др Саше Бошњака, бројни присутни стручњаци и пољопривредници имали су прилику да на семинару чују и стручне опсервације Данице Попин, мр Татјане Ђурић, др Слободана Пузовића и мр Гордане Форгић, на тему амброзије и модалитета спречавања њеног алерголошког дејства М. Мћ

Затворено 175 радњи ВРБАС: Економска криза није заобишла ни мале привреднике, па је и у општини Врбас тренд затварања радњи израженији у односу на претходни период. Током прошле године је одјављено 175 радњи, док је у 2010. години било 155 одјава. Такође, према подацима Општинске канцеларије за сарадњу са Агенцијом за привредне регистре, у години иза нас је било 130 пријава за отварање радње

што значи да је 45 радњи више одјављено у односу на период од годину дана. Руководилац овог одељења Милан Радовић као разлоге због којих мали привредници затварају своје радње наводи тешку финансијску ситуацију, затим неизвесне услове рада, као и слабу платежну моћ грађана као корисника тих услуга. - Често чујемо у усменом разговору да привредници не могу финансијски да издрже, да им је тешко да измирују своје обавезе за доприносе, за закуп локала, комуналије и разне друге трошкове - истакао је Радовић. Он је додао и да постоји одређени број привредника који привремено одјављују своје радње које су сезонске, па преко зиме немају посла, али и да има случајева привремене одјаве услед лошег материјалног стања у том тренутку. Такође, и број издатих радних књижица у претходној години је за скоро стотину мањи него у 2010. години. М. Кк.

КОВАЧИЦА: Оставка председника општине Ковачица Мирослава Кришана коју је он поднео 23. децембра, биће данас пред одборницима Скупштине општине, а судећи према најавама очекује се бурно после подне у овој јужнобанатској варошици. Седница општинског парламента заказана је за 16 сати, а сат времена раније испред зграде општинске администрације најављен је и протест у организацији удружених пољопривредника из овдашењег удружења „Евробанат”, „Паор” из Црепаје и незадовољних грађана Ковачице, против изградње Центра за рециклажу индустријског отпада који сматрају опасним за пољопривредну производњу и здравље људи. Председник СО Ковачица Јан Пушкар рекао је за наш лист да је на дневном реду само оставка Кришана, али да је већ заказано ново заседање за 2.фебруар, ради разматрања захтева групе грађана са протеста одржаног 28. децембра. - Није случајно да је протест заказан чим сам заказао седницу Скупштине општине - каже Пушкар. - Немају стрпљења, него покушавају притисцима да утичу на општинску власт. Није тек тако

С протеста у Ковачици одржаног 28. децембра

једноставо укинути Детаљни план Ковачице, што је захтев са протеста, и поништити акт који је донет и произвео је неке последице. Не знам где би нас одвело поништавање планских аката општине. Изнад СО Ковачица постоје виши органи који контролишу наш рад и тврдим да нема ни једне одлуке која је донета незаконито. Према речима Пушкара за сада није предвиђено именовање новог председника општине, за шта би одборничка већина требало да

усвоји оставку, а ако се она не усвоји председник општине Кришан, коме је ово трећи мандат, остаће на дужности. - Председник општине је оставку поднео желећи да докаже да су протести уперени против њега. Јер, сада највећи проблем није ни фабрика, ни „Јунириск”, него када ће се разматрати оставка. Наравно, међу онима који учествују у протестима има искрених људи који мисле да је реч о фабрици која ће овде све да потрује, па се буне као што се свугде

буне, што је мало постало и хит, поготово што су отпочеле предизборне активности - сматра Пушкар. У саопштењу организатора протеста најављује се интензивирање грађанских протеста против изградње „изузетно опасног центра за складиштење и прераду азбеста и других опасних отпада”, као и против одлуке Општине да не прихвати резултате референдума одржаног 18. децембра, на коме се 99 одсто грађана који су изишли на изјашњавање определило да нису за изградњу такве фабрике. Грађани су разочарани поступком општинских органа, који неће да испуне захтев упућен са предходног протеста да се поништи Детаљни план Ковачице који није у складу са законом и који омогућује инвеститору да реализује пројекат. Идеја о изградњи „Центра за рециклажу индустријских отпада који имају својства опасних материја, са сакупљачком станицом за секундарне сировине” пажњу јавности заокупља већ четири године, при чему се поред преплитања еколошких и економских интереса, уочи избора проблематика пребацује и на политички терен. М. Митровић

ПОНИШТЕН КОНКУРС ЗА РУКОВОДИОЦА ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ У ВРБАСУ

„Јавља се” ко ће бити директор ВРБАС: Избор директора Предшколске установе „Бошко Буха” у Врбасу постао је тема оптужби из редова Српске радикалне странке, да се на челно место постављају страначки кадрови владајуће коалиције. Бранислав Петровић (СРС) на конференцији за новинаре критиковао је Управни одбор ПУ, који је надлежан за избор директора, што је поништен конкурс на који су се јавила три кандидата. - Један од три кандидата је повукао пријаву јер није испуњавао услове конкурса да има минимум пет година радног стажа. Друга два кандидата, васпитачица Мира Недић и педагог Славица Потежица, нису наишле на подршку већине у Управном одбору, иако је, од укупно 160 запослених у Предшколској установи, Потежица добила подршку њих 120, док је уз васпитачицу

Недић било 30 запослених - истакао је Петровић. С обзиром на то да Управни одбор чини девет чланова и то по три члана из редова запослених, родитеља и локалне самоуправе, Петровић додаје да је, по његовим сазнањима, конкурс поништен, јер су чланови УО из редова општине, као и представници родитеља били уздржани од гласања. - Разлог томе је што на новом конкурсу мора да прође васпитачица из Равног Села Милијана Грујић, која је сестра локалног функционера Социјалистичке партије Србије Миодрага Бецића. Ми немамо ништа против ње, али имамо против начина на који ће бити изабрана. По коалиционом договору ДС и СПС, Предшколска установа је припала социјалистима. Невероватно је да се Управни одбор који је расписао конкурс, уздржава од гласања - нагласио је Петровић.

Један од чланова Управног одбора Предшколске установе у име локалне самоуправе Мирослав Ковач каже да је пред седницу на

којој је расправљано о овој теми, једногласно одлучено да гласање буде тајно. - Ја задржавам своје право да се не изјасним о томе како сам гласао. С обзиром да је гласање било тајно, чиме је у потпуности испоштована демократска процедура, свако ко износи у јавност

податке о гласању, крши правила. Испоштована је законска процедура приликом гласања, а конкурс ће бити поновљен, јер предложени кандидати нису добили подршку већине чланова УО – рекао је Ковач. Председница Општинског одбора СПС Марјана Мараш је потврдила да је према коалиционом договору Предшколска установа припала овој партији. - Ипак, и након две године од када смо на власти ми нисмо мењали директора, већ смо чекали да му истекне мандат. Приликом избора новог директора, гласање је било тајно и не може са сигурношћу да се тврди како је ко гласао, могу само да кажем да није било никаквих притисака на чланове Управног одбора - казала је Мараш и додала да социјалисти имају право да на наредном конкурсу предложе свог кандидата. М. Кековић

petak27.januar2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”

Признања Кикинђанима који вуку напред KИКИНДА: Истакнутим појединцима, установама и привредним друштвима северног Баната, који су се највише исказали у минулој години, јуче је уручено признање „Капетан Миша Анастасијевић”. Признања се додељују у оквиру пројекта „Пут ка врху” који реализују „Медија Инвент” и Факултет техничких наука из Новог Сада у сарадњи са Привредном комором Војводине. Уручено је 17 награда, а одлуку о додели донео је жири чији је председник Илија Ћосић, декан Факултета техничких наука у Новом Саду. Признање „Капетан Миша Анастасијевић” уручено је Општини Кикинда односно председнику општине Илији Војиновићу за пројекат „Лепша Кикинда- лепша Србија”. - Човек се лепо осећа када неко препозна његов рад и поносан

сам што су залагања локалне самоуправе награђена. Сви ми јесмо за лепшу и успешнију Кикинду, за шта имамо и подршку грађана рекао је Војиновић. Најжена у бизнису је др Гордана Бистричић, шеф Одељења за неонатологију Опште болнице у Кикинди, која је истакла да награда није само лична сатисфакција него и обавеза за рад у будућности. За развојне пројекте и допринос регионалном развоју награда је припала Владимиру Илићу, начелнику Севернобанатског управног округа. За књижевнио стваралаштво и лепоту писане речи награђен је и песник, културни и јавни радник Милош Латиновић. Од појединца награду су још припале Рудолфу Валтеру,

власнику трговинске куће „Ангропромет”, за најуспешнију страну инвестицију и Предрагу Миљановићу, новинару РТС-а,

запосленом у кикиндском дописништву, за ангажовано информисање и друштевну одговорност.

У име Дома здравља признање за висок ниво здравствених услуга примила је директорка др Јелица Калаба, а награђени су и: Средња стручна школа „Милош Црњански” за квалитет у образовању и васпитању у прошлој години и Туристичка организација Општине Кикинда за унапређење и презентацију Кикинде и Баната. Од привредних друштава и удружења награђена је Компанија „Банини” за најбољу компанију у 2011. години, а Заштитна радионица „Лира” за хуманизам и друштвену одговорност. - Признање је још један доказ да смо на првом путу, с обзиром на то да у нашој радионици запошљавањо и радно оспособљавамо особе са инвалидите-

том. Важно је да особе са инвалидитетом укључимо у све сфере друштвеног живота јер оне имају потенцијала, само им треба дати прилику - рекла је Валентина Рађеновић, стручни сарадник у „Лири” Дуванска индустрија Чока добила је признање за примену нових технологија и међународних стандарда, док је Водопривредно предузеће „Горњи Банат” награђено за најинвестицију, Опште удружење предузетника највише је допринело развоју предузетништва у региону, а Јавно комунално предузеће „6. октобар” из Кикинде најбоље је јавно предузеће у 2011. години. „Бис Агро” из Новог Кнежевца награђен је за квалитет услуга и производа, а Удружење пољопривредних произвођача „Банатска ленија” за пословну визију у претходној години. А. Ђуран

ЈУБИЛЕЈ БИСКУПИЈСКЕ КЛАСИЧНЕ ГИМНАЗИЈЕ И СЕМЕНИШТА У СУБОТИЦИ

Пола века Паулинума

Конзул Сигали Шаи положила венац у име Израела

КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД РАЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Сећање на жртве

БЕЧЕЈ: Када би могла да говори, Тиса би изрекла последње речи молитве и вапаје убијених током тродневне рације у Бечеју 26, 27. и 28. јануара 1942. године, који су бачени у њене хладне добине. Нама је остало да се на месту тог немог сведочанства сећамо крвавог пира Хортијевих фашиста и убијених жртава. Овим речима је почела јуче комеморација страдалима у Бечеју током Велике рације у Јужној Бачкој пре тачно седам деценија. Пошту жртвама одало је минутом ћутања стотинак присутних, међу којима су били конзул Израела Сигали Шаи, врховни рабин у Србији Исак Асијел, представник Савеза јеврејских општина Србије и председник јеврејске општине Нови Сад Горан Леви, те представници јеврејских општина Београд, Зрењанин, Кикинда, Нови Сад, Панчево, Сомбор и Суботица.

Прочитана су 203 имена Бечејаца за које се са сигурношћу зна да су убијени у јануарској акцији мађарске војске. Присутнима се обратио председник општине Бечеј Петер Кнези, а конзул Сигали Шаи је прочитала молитву у знак сећања на настрадале. Молитвама за покој душа невино страдалих жртава огласили су се врховни рабин Исак Асијел на хебрејском језику и овдашњи свештеник римокатоличке цркве Антал Петер. Комеморацији су присуствовали и представници Српске православне општине Бечеј, који ће данас од 13 сати традиционално, на Савиндан, одржати парастос жртвама. Пре него што су положени венци на спомен обележје крај ушћа Канала у Тису, спуштен је венац од свежег цвећа у Тису и прочитана су и имена 102 жртве холокауста. У Народној библиотеци је поподне одржан уметнички програм. В. Јанков

Светосавске свечаности

ЗРЕЊАНИН: Светосавска академија у организацији Црквене општине и Културног центра Зрењанина биће одржана данас, у 18 сати, у великој сали Центра. Учествују мушки и женски хор певачког друштва „Преподобни Рафаило Банатски”, „Жене мироносице”, октет „Свети Серафим Саровски” и дечији хор Руске цркве. Беседник је На да Бо рош. Дан касније, у организацији Културног центра, биће одржан Светосавски концерт лимених дувача Зрењанина. Концерт ће бити уприличен у Барокној сали Скупштине града, почетак је у 19 часова, а улаз је бесплатан. Ж. Б.

Слава у новој школи ТЕМЕРИН: Основна школа „Петар Кочић” у Темерину по броју ученика је међу водећима у Војводини. У централном објекту и на још три локације школује се 1.166 ученика, 28 у нижим и 25 у вишим одељењима. У образовни процес је укључено 90 просветних радника. - Није нимало лако организовати рад у четири објекта и у сменама, али нам је драго што се број ђака повећава. Истовремено, завршавају се радови на изградњи друге фазе објекта у МЗ

Старо Ђурђево, где ћемо добити осам нових учионица и кабинета, а настава би могла почети одмах после пролећног распуста истиче директорка Љубица Драгић. Прослава школске славе Свети Сава биће организована данас у 17 часова у холу нове зграде школе у МЗ Старо Ђурђево. Након сечења славског колача, одржаће се свечана академија, а кум славе је привредник Љупко Тодоровић. М. М.

СУБОТИЦА: Бискупијска класична гимназија и семениште Паулинум у Суботици, низом манифестација током године, прославиће јубилеј - 50 година рада, од школске 1962/63. године. Након отварања школе, настава је почела у два разреда, а затим су постепено отварани и други. -У време златног доба гимназије, 70-тих и 80-тих година, било је око 120 ђака, а ове године се уписало само 10. На почетку, школа је била смештена у згради Католичког круга. Нова зграда је завршена 1965. године и Паулинум је међубискупијски завод и школа, једина институција таквога карактера у Србији. Уписују се грко-католици и католици из Србије, Црне Горе и Македоније. Некада је имала већи значај и трудићемо се да га повратимо - рекао је портпарол суботичке Бискупије Мирко Штефковић. Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши,

локални званичници и представници дипломатског кора, присуствовали су свечаности, која је одржана у интернату Гимназије, где је, поводом јубилеја, уприличена свечана миса и кратак програм. Шандор Егереши је рекао да ће увек помагати ову институцију, јер је веома битна за духовни развој. Сваке године Скупштина Војводине поклони пригодне божићне пакете у храни, одећи или потребном прибору за наставу. У овој институцији своје средњошколско образовање стекли су Свечаности присуствовао председник Скупштине АПВ Шандор Егереши многи вероучитељи, кантори, мисионари, професо- 1990. године, Паулинум је по- мети, отворен је кабинет за рари, лекари, правници, новина- стао отворенији него ранијих чунаре и проширена је библиС. И. ри, дипломате и други. Од година, уведени су нови пред- отека.

УСПЕХ МЛАДИХ СУБОТИЧАНА НА ФЕСТИВАЛУ ФОЛКЛОРА У БУДИМПЕШТИ

Позив на гостовање у Јордану

СУБОТИЦА: Шесторо младих Суботичана, корисника Дневног боравка за умерено и теже ментално развијена лица изнад 18 година, при Основној и средњој школи за децу са сметњама у у развоју „Жарко Зрењанин” у Суботици, остварили су недавно изузетан успех на Светском интеркултуралном фестивалу фолклора и културе у Будимпешти, на којем су наступали као једини учесници са сметњама у развоју. Пред фестивалском публиком наступили су најпре Соња Пољаковић и Иван Ђелмаш, који су уз пратњу својих наставника извели песме „Косовски божури”и „Мито бекријо”, а потом су Соња и Иван, заједно са још четворо учесника из Суботице: Тањом Молнар, Драганом Говља, Ненадом Јањићем и Милицом Аднан, представили сплет игара Буњеваца из Бачке. Њихова извођења наишла су на срдачан пријем гледалаца, а они су за своје учешће награђени посебном дипломом. На Светском интеркултуралном фестивалу фолклора и културе учествовали су представници петнаестак земаља са свих континената, међу којима је учешће гостију из Суботице привукло нарочиту пажњу. Успех младих Суботичана у Будимпешти представља још један у низу њихових запажених наступа на сличним фестивалима и смотрама. Током њиховог боравка у мађарској престоници, стигао је и позив за ново гостовање у Јорда-

ну. Како истиче наставница у Дневном боравку за умерено и теже ментално недовољно развијена лица Данијела Андра-

стрек за њихово вредно и успешно бављење фоклором. Млади Суботичани желе да учествују на Фестивалу фокло-

овом фестивалу изискује нешто већа финансијска средства, за припрему овог гостовања очекује се помоћ људи добре воље

Млади Суботичани пред наступ у Будимпешти

шић, запажени наступ на фестивалу у Будимпешти представља још једно вредно признање овим младим људима, као и нови под-

ра који ће почетком априла бити одржан у граду Ал Рахтми у Јордану. Како каже Данијела Андрашић, пошто учешће на

и донатора, који би требало да помогну у прикупљању пара за боравак у Јордану и за авионске карте. Б. Х.

RePORTA@e

dnevnik

petak27.januar2012.

KAD UDARA BA^VAR IZ I\O[A MIODRAG MUN]AN, ^UJE SE DO MA\ARSKE

Maj stor za bu re i cu re a, man’te me godina. To je, mo`da, va`no onima koji èle pred oltar. A ja sam ro|en 1939. da budem neèwa. Zamislite da sam se oènio, koliko bi sna{a tugovalo! Ovako, sve se jo{ uvek nadaju da }e, bar, na tren biti moje. A ja nikad nisam oskudevao u èna-

U ne{to se udarati mora

ma. Ni danas. Gde god da se pojavim, eto ih. Lepa re~, koji takt ~eki}em u obru~ bureta i ostalo se zna – obja {wa va naj po zna ti ji I|o {a nin Miodrag Mun}an Dragan~e. Iako je pre deceniju i po napustio Be~ej, gde je u Fabrici za preradu vo}a i povr}a „Flora“ kao ba~var stekao penziju, koristi svaku priliku da skokne u grad kraj Tise. I nedavni Setveni sajam bio je

prilika da vidi staro dru{tvo. Mu{ko i ènsko. – Za dobro raspoloèwe potrebni su i jedni drugi. S mu{karcima je lepo uz ~a{u dobrog vina il’ rakije. Ni ène se ne srde na svoje mu{karce kad piju u mom dru{tvu, znaju}i da }u brzo biti u wihovom na ru~ ju. Ka ù: Dra gan ~e {valer, a ja nikad nisam jurio ène, ve} su same dolazile. Ko bi imao srca da ta umiqata stvorewa odbije! – jo{ umiqatije divani Dragan~e. Tokom burnog ìvota lepili su mu razna {picnamena. Jedan je ostao zauvek – Dragan~e. Naravno, dodelile mu ga ène. Prozvali su ga i „majstor za cure“, mada je zapravo majstor za bure. Ba~varski zanat je izu~io 1958. kod ~uvenog i|o{kog majstora Qubi{e Krstina. – Bio je i dobar ~ovek. Ne mogu re}i da sam boqi majstor od wega post’o, ali, teìo sam da ga u ne~emu, ipak, prevazi|em. Mi ba~vari proveravamo kvalitet bureta udaraju}i u drvene duge i metalni obru~ koji sluì da se bure dobro stegne. To nije bilo prijatno za u{i, ali sam je po~eo da udaram ritmi~ki, skroz druga~ije od ostalih ba~vara. Naravno, kad sam i muzikalan. Po{to ène imaju istan~aniji sluh, odmah su do tr ~a le – ob ja {wa va Dra gan ~e tajnu svoje neodoqivosti. Onda je po~eo da udara i „po notama“. Zainteresovala se za wega i televizija, a kad je 1986. nastupio u tada izuzetno popularnoj emisiji „Nedeqno popodne“, upozna la ga je ~i ta va Ju go sla vi ja. Ubrzo su stigli novi pozivi i nadimci – Balkanski virtuoz i I|o{ki Betoven.

I na televiziji nastupao Balkanski virtuoz

Dunsteri trpaju vino u yak Mnogi Dragan~eta upozoravaju na to da }e mu uskoro izumreti zanat, ali je on i {eret i optimista. – Dok je qudi, bi}e i vina. A pravi vinari znaju da se vino najboqe ~uva u drvenim ba~vama. Hrastovim pogotovo, mada su dobre i od bagremovog i dudovog drveta. Ja pravim one od dve litre za ku}ne bifee pa do buradi koja primaju 150 litara. Samo neznalice dr`e vino u xakovima. Da, „xakovima“, jer kako druga~ije nazvati plasti~ne posude u koje dunsteri trpaju svoja vina. Zato, pravi ba~vari ne brinu za svoj zanat. – Jo{ u Kikindi, po~etkom {ezde se tih, uda rao sam „Mar{ na Drinu“, desetak godina kasnije u Be ~e ju kom po no vao „Ba ~var sku himnu“, a kad sam se vratio u I|o{, dobio sam inspiraciju i za „Vinogradarsku“. Ko }e drugi nego ja, kad smo mi I|o{ani poznati vinogradari, vinari i najboqi degustatori – veli Dragan~e.

Upravo su ga vinograd i „farma“, kako je nazvao svoj dom pun gusaka, golubova i pasa, privukli u rodno selo. – Vratio sam se u staru porodi~nu ku}u, a nedavno u velikom dvori{tu izgradio jedinu novu monta`nu u I|o{u. Nasledio sam mnoge stare stvari, a onda prikupio jo{ mnogo toga. Sad je to prava etnozbirka alata starih zanata i muzi~kih instrumenata. Odlu~io sam da mom I|o{u sve ostavim. Stara ku}a neka bude neka vrsta muzeja, a u novoj posle mene sedi{te „[asle“, mesnog udruèwa vinara, nastalog 2001. Nasledio sam jedan vinograd i zapustio ga, kupio drugi, a tre}i drìm u arendi. Dobijem godi{we oko hiqadu litara vina. I to kakvog! Posebno od 150 ~okoti ùpqanke. Od ostalih starih sorti, vranca, otela, crvene ma{arke i {asle, pravim doma}e vino. Nema ga u okolini. Dovoqno za mene i dru{tvo, a pretekne ne{to i da se pro da – za do vo qan je Dra gan ~e u~inkom. Pr vu pro ve ru kva li te ta vi na I|o{ani imaju tokom novambra, kad degustiraju mlada vina svoje „[asle“. Pokrajinskog ranga je naredno okupqawe 14. februara, na Svetog Trifuna, za{titnika vinogradara. Kako je istog datuma i Dan za qu bqe nih, pra znik je ba{ po Dragan~etovoj meri. – Da bi te manifestacije imale i kulturni sadràj, moj drugar Rada Mirkow, zvani [vraka, i ja pripremamo program pa svi tih dana istinski uìvaju u I|o{u. Naravno, ne mogu da izbegnem nastup. Svi me traè. A meni ne treba dvared kasti. Kad uzmem moja dva ~eki}a od kilo i po, odjekuje sve do Ma|arske i Rumunije, gde sam vi{e puta gostovao. Udaram u bure, ali i stari to~ak od kolica s kojima je moj otac obilazio selo i prodavao sladoled. Po notama ili bez wih. Svejedno. U ne{to se udarati mora. Vlastimir Jankov

Ha qi ne od pa u ~i ne nikatna haqina od zlatnih paukovih niti predstavqena je u londonskom „Viktorija & Albert” muzeju. Skrojena je od dosad najve}eg komada tekstila napravqenog od paukovih niti, dugog ~etiri metra. Prirodno jarkozlatne boje, satkana je od 1,2 miliona niti endemskih pauka s Madagaskara koje je tokom pet godina sakupqalo 80 qudi. Kreacija je britanskog stru~waka za tekstil Sajmona Pirsa i ameri~kog dizajnera Nikolasa Godlija koji su dugo ìveli na najve}em afri~kom ostrvu i èleli da javnosti pokaù gotovo zaboravqeno ume}e, koje moè biti veoma privla~no za svet mode. Posledwi put je neki odevni predmet od paukove svile kreiran za Univerzalnu izlo`bu u Parizu 1900. A kako se od paukove svile pravi tkanina? Pauci se skupqaju svakog jutra i vezuju za posebne drvene da{~ice u predelu abdomena. Radi se s po 24 ènki pauka istovremeno. Radnici povla~e i namotavaju niti iz svake od brojnih paukovih bradavica. Fina, zlatna nit napravqena je od 96 ovakvih uvijenih pramenova. Na kraju svakog procesa, pauci se pu{taju na slobodu. Proces je, ina~e, izuzetno naporan. Potrebno je oko 23.000 paukova da bi se dobila unca svile (28 grama).

RAZGOVORI NA SOKAKU a podru~ju Suboti~kohor go {ke pe {~a re ìteqi Ba~kih Vinograda, ~iji atar preseca autoput Koridora 10 i naslawa se na kom{ijsku Ma|arsku, najvi{e ìve od jabuka. U letwoj sezoni, kad je promet na granici najve}i, znaju motorizovane kolone na prelazu Horgo{–Reske da se protegnu sve do Vinograda. Po posledwem popisu selo, ~iji je naziv na ma|arskom Ba~sele{, Kiraqhalom ili Kraqev breg, ima gotovo dve hiqade du{a. Blizina Subotice, koja je na tek 16 kilometara, doprinela je da mladi ostaju, pa ~ak se i vra}aju jer u jabukama, koje ovde dobro uspevaju, vide budu}nost. Ve}ina od 760 doma}instava bavi se vo}arstvom, jabukova~a je i najzastupqenija palinka, ali je dosta onih koji su se ozbiqno posvetili povr}u i cve}u. Ba~ki Vinogradi su postali ~uveni i po trkama magaraca, ali ova atrakcija najvi{e sluì da se jednom godi{we qudi zabave i skrenu pa`wu na ono od ~ega se ’leba jede u ovom kraju. – Ranije je bilo i dosta vinograda i svaka ku}a je imala svoje vino, ali je loza prili~no is kr ~e na – ob ja {wa va pred sed nik me sne za jed ni ce Jano{ Pek. – Gro`|e, vino i jabuke najvi{e smo prodavali na vojvo|anskim pijacama, a posle su jabuke {leperima otpremane za Rijeku, Zadar i

Kra qev ske ja bu ke iz Ba~ kih Vi no gra da menim trì{nim uslovima i ne moè druga~ije raditi i opstati – isti~e Ostrogonac. Dodaje da nisu vi{e vremena da vredi i}i na pijacu u Kawiì, Senti, Ba~koj Topoli, Subotici ili, ne daj boè malo daqe, jer su cene goriva to-

Ba~ ke, je se nas je sme {te no 1.500 tona konzumnih jabuka, a u distributivno-tr`nom centru se sortira i prodaje znatan deo roda. – Cene za lawsku berbu su osredwe, 25 do 40 centi, zavisno od kvaliteta i sorte, mada

[imon Ostrogonac i Jano{ Pek

ostale gradove Primorja. Sada najvi{e izvozimo u Bosnu i Rusiju. Ko boqe plati, nosi robu. Svako ko se iole ozbiqnije bavi jabukama ima svoje skladi{te, dobar podrum ili hladwa~u, da ne mora s jeseni, u vreme berbe, jabuke da proda jeftino, nego ~eka boqu cenu tokom zime.

Car vozom stigao u pe{~aru U svet se iz pe{~are i{lo i èleznicom, jer je pruga Subotica–Segedin izgra|ena 1869. Prvo je tu bila bokternica broj 113, koja je u{la i u istoriju. Naime, kad je u oktobru 1883. na otvarawe {kole u obli`wi A{othalom dolazio austrijski car i ugarski kraq Franc Jozef, tu se zaustavio voz s dvorskom svitom i dràvnim zvani~nicima, koju su ~ekale paradne ko~ije. Sedam godina kasnije tu je ozvani~ena èlezni~ka stanica pod imenom Kiraqhalom. Ba~ki Vinogradi i A{othalom o~ekuju da ovde uskoro bude otvoren prelaz, zbog kojeg je jesenas ve} izgra|en asfaltni put s obe strane granice.

Nakupci i trgovci su najboqe prolazili dok nije bilo hladwa~a, a onda je 26 vo}ara s pe{~are od Horgo{a do Pali}a osno va lo Zem-za dru gu „Prima”. Vo}ar i predsednik Uprav nog od bo ra „Pri me„ [imon Ostrogonac nagla{ava da je za sedam godina to postao moderan prodajni centar, na koji su upu}eni proizvo|a~i iz ~itave okoline. – Da se nismo organizovali, nakupci bi i daqe i{li od ku}e do ku}e i diktirali cene, mnogo druga~ije nego {to ih postièmo od kada preko zadruge jabuke prodajemo na veliko. Cene su ujedna~enije pa vo }a ri po sti ù pri bli `no istu cenu, a ovakav vid udruìvawa obezbe|uje sigurnost ne samo za prodaju ve} i unapre|ewe proizvodwe. U savre-

Jabuke sa suboti~ko-horgo{kog peska

liko nazidane. Mogu}nost da prodaju jabuke imaju i vo}ari koji nisu u „Primi„. U ULOhladwa~u, prvu po toj tehnolo gi ji iz gra |e nu na se ve ru

smo mislili da }e biti mnogo boqa. Pro{la sezona je bila osredwa, mada su jabuke prili~no dobro izgledale sve do avgusta, kad ih je pritisla su-

{a i u dobroj meri upropastila – ukazuje Ostrogonac. On jabuke gaji na desetak hektara, ima starijih i mla|ih zasada jer vo}wake treba obnavqati svakih deset-petnaest godina. ZZ „Prima” je izgradila hladwa~u uz podr{ku dràve, ali Ostrogonac prime}uje da ona posledwih godina mawe nego ranije podsti~e ovda{we vo}are. – Sor ti men tom pra ti mo kretawa na trì{tu, bez toga se ne bi moglo ìveti od jabuka – nagla{ava Ostrogonac. – Kod nas su naj za stu pqe ni je sorte „ajdared„, „zlatni deli{es„, novije vrste „jo na gold„, a u po sled we vreme zelene jabu ke „gre ni smit„ i „mucu„. Vo}arstvo zahte va ogrom na ula ga wa, na ro ~i to u naj mo dernije zasade, a rod po~iwe da vra}a tek posle ~e ti ri-pet go di na. Te {ko ide bez podsticaja dràve, koja tre ba da se ozbiq ni je po za ba vi vo }ar stvom, po go to vo {to je ono glavna izvozna grana. U ataru i okolini proizvede se nekoliko hiqada vagona jabuka. Ve}ina je konzumnih, ali je {teta {to u blizini nema ozbiqnih prera|iva~a pa smo prinu|eni na to da industrijsku jabuku izvezemo za Ma|arsku. Samo iz posledwe berbe tamo je isporu~eno vi{e od 1.500 vagona. Milorad Mitrovi}

crna hronika

petak27.januar2012.

PRI JA VE PRO TIV OSUM WI ^E NIH DI REK TO RA PRED U ZE ]A U KA WI @I

Po re ska uta ja i zlo u po tre ba

Ka wi {ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ne ma~ kog dr à vqa ni na Ro ber ta V. (1976), vla sni ka i di rek to ra pred u ze }a „Re trac tion„ DOO u Ka wi ì, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Po li ci ja je sa op {ti la da je osum wi ~e ni, pri kri va ju }i ~i we ni cu da we go vo pred u ze }e ni je sol vent no, u to ku 2008. i 2009. go di ne an ga ò vao tran sport no pred u ze }e iz Ka wi è za pre voz ro be iz Ne ma~ ke u Sr bi ju, ali do

sa da za iz vr {e ne uslu ge ni je pla tio dug od oko 290.000 di na ra. Pri pad ni ci PU Ki kin da pod ne li su kri vi~ nu po ri ja vu pro tiv di rek to ra „Vi sa prom„ DOO u Ka wi `i Mi la na K. (1970) iz Sen te, zbog osno va sum we da je po ~i nio dri vi~ no de lo po re ske uta je. On se te re ti da je u 2009. go di ni pri krio po dat ke o opo re zo va nim pri ho di ma pred u ze }a, ~i me je iz be gao pla }a we po re za na do bit u iz no su od oko 600.000 di na ra. M. Mr.

UPRA VA CA RI NA SU MI RA LA PRO [LO GO DI [WI U^I NAK

Od kri jum ~a ra za ple we no 90 ki la zla ta

Di rek tor Upra ve ca ri na Pre drag Pe tro ni je vi} iz ja vio je ju ~e da je u pro {loj go di ni ta dr `av na in stu tu ci ja na pla ti la 320,6 mi li jar di di na ra na ime ca rin skih da `bi na, {to je 9,8 po sto vi {e ne go 2010. go di ne. Pe tro ni je vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re, na ko joj su pred sta vqe ni re zul ta ti Upra ve ca ri na, re kao da ostva re ni pri ho di pred sta vqa ju oko 40 od sto pla ni ra nog bu xe ta Sr bi je za pro {lu bu xet sku go di nu.

ma da ci ga re ta. Od u ze to je i 80 ki lo gra ma nar ko ti ka. Upra va ca ri na od u ze la je na ca ri ni i 1.200.000 do la ra i 1.800.000 evra, ka zao je Pe tro ni je vi}, pod se }a ju }i na to da je li mit za su mu ko ja se mo `e iz ne ti pre ko gra ni ce do 10.000 evra. Po we go vim re ~i ma, u ci qu efi ka sni jeg oba vqa wa po slo va po sve }e na je ve li ka pa `wa na stav ku bor be pro tiv ko rup ci je me |u ca ri ni ci ma pa je ta ko u to ku

Za ple we ni evri i zlat ne po lu ge

Di rek tor Upra ve ca ri na je ka zao da je ta dr `av na in sti tu ci ja ostva ri la i zna ~aj ne re zul ta te u dru gim obla sti ma – spre ~a va wu ile gal nih pre la za ka gra ni ce, za ple ni ro be, zla ta, dro ge... – No vi naj sa vre me ni ji ske ne ri za pre gled ro be, ko je ca rin ski slu `be ni ci ko ri ste od pro {le go di ne, po ~e li su da da ju re zul ta te, ta ko da je u 2011. go di ni, za hva qu ju }i ra du ovih ure |a ja, spre ~e no oko 120 ile gal nih pre la zak gra ni ce – re kao je Pe tro ni je vi}. On je do dao i da je u 2011. go di ni bi lo ukup no 8.404 ca rin skih pre kr {a ja. Ka ko je pre ci zi rao, pro {le go di ne pri me }en je trend ra sta kri jum ~a re wa zla ta, ~i ja ce na na svet skom tr `i {tu ra ste, kao i ci ga re ta, pa je ta ko za ple we no 90 ki lo gra ma tog ple me ni tog me ta la i vi {e od 18,2 mi li o na ko -

pro {le go di ne Ode qe we unu tra {we kon tro le Upra ve ca ri na ini ci ra lo 30 di sci plin skih po stu pa ka pro tiv 57 ca rin skih slu `be ni ka i u 18 slu ~a je va do sta vi lo re le vant ne po dat ke pra vo sud nim or ga ni ma za po kre ta we kri vi~ nih po stu pa ka pro tiv 26 ca rin skih slu `be ni ka. Pe tro ni je vi} je na gla sio da je 81 ca rin ski slu `be nik su spen do van s po sla, 26 je nov ~a no ka `we no dok ih je {e sto ro osta lo bez po sla, od ko jih su ~ak tri do bi la ot kaz zbog kri vi~ nog de la i dvo je zbog su ko ba in te re sa. Di rek tor Upra ve ca ri na je pod se tio na to da je ne dav no otvo re na bes plat na te le fon ska li ni ja 066/303–300 na ko ju gra |a ni to kom 24 ~a sa mo gu pri ja vi ti sve ne pra vil no sti u ra du ca rin skih slu `be ni ka. (Ta njug)

UKI NU TA PRE SU DA ZA UBI STVO SMA I LA TA RI ]A

No vo su |e we za svi re pi zlo ~in

Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pre su du ko jom su Ve li bor Ba ki} i Mi lo{ Ra {i} osu |e ni na 35, od no sno 30 go di na za tvo ra, zbog svi re pog ubi stva Sma i la Ta ri }a (27) iz Ma log Zvor ni ka 2008, i na lo ìo no vo su |e we. Pre su da Vi {eg su da u Be o gra du iz ma ja pro {le go di ne uki nu ta je po àl bi od bra ne zbog bit nih po vre da od red bi kri vi~ nog po stup ka. „Sud svo jom pre su dom ni je pot pu no re {io pred met op tu `be, od no sno u obra zlo è wu po bi ja ne pre su de uop {te ni su na ve de ni raz lo zi o od lu~ nim ~i we ni ca ma, a oni ko ji su da ti su ne ja sni, a i ~i we ni~ no sta we je ne pot pu no utvr |e no, zbog ~e ga je uki da we po bi ja ne pre su de u na ve de nom de lu bi lo nu `no”, na vo di se u od lu ci Ape la ci o nog su da, ob ja vqe noj na we go vom saj tu. Pre su da je po tvr |e na Ta ri }e voj ta da {woj de voj ci Da ni ci

To do ro vi}, ko joj je iz re ~e na uslov na osu da – ka zna za tvo ra u tra ja wu od go di nu i po s ro kom pro ve re od ~e ti ri go di ne, jer je u we nom sta nu pro ne |en pla sti~ ni eks plo ziv. Po uki nu toj pre su di, ali i tvrd wa ma ko je se na vo de u op tu `ni ci, Ba ki} i Ra {i} su na ma mi li Ta ri }a da do |e iz Zvor ni ka u Be o grad da bi, na vod no, od we ga ku pi li vi {e od ki lo gram eks plo zi va. S wim su se sa sta li 18. av gu sta 2008. go di ne u par ku kod Ve te ri nar skog fa kul te ta, gde mu je Ba ki} iz ne ko li ko po ku {a ja ma ~e tom od ru bio gla vu. Mo tiv ubi stva, po op tu `ni ci, mo g la bi bi t i Ba k i } e v a sum wa da ga je Ta ri} pri ja vio po li ci ji za ne do zvo qe no dr `a we dva pi {to qa. Ba ki} i Ra {i} su to kom su |e wa ne gi ra li kri vi cu, tvr de }i da „sud ima po gre {ne qu de”. (Ta njug)

dnevnik

c m y

LI SI CE OSUM WI ^E NI MA ZA NE DO ZVO QE NI PRE KID TRUD NO ]E U JED NOJ GI NE KO LO [KOJ OR DI NA CI JI U BE O GRA DU

Dvo ji ca le ka ra uhap {e na zbog abor tu sa Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Be o gra da, u sa rad wi s Pr vim osnov nim jav nim tu `i la {tvom u Be o gra du, li {i li su slo bo de dr D. P. (45), spe ci ja li stu gi ne ko lo gi je i aku {er stva i dr T. K. (52), spe ci ja li stu ane ste z i o l o g i j e s re a n i m a t o l o g i j om, sa o p {ti lo je ju ~e MUP. Ka ko je na ve de no, D. P. i T. K, za po sle ni u Gi n e k o l o { ko-aku { er s koj kli n i c i (GAK) „Na rod ni front” u Be o gra du, a po

osno vu ugo vo ra o de lu an ga `o va ni u jed noj gi ne ko lo {koj or di na ci ji u Be o gra du, li {e ni su slo bo de zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre ki da trud no }e. Osum wi ~e ni su, ka ko se na vo di, 20. apri la 2011. go di ne, u jed noj gi ne ko lo {koj or di na ci ji u Be o gra du ko ja je vla sni {tvo dr B. M., pro tiv no pro pi si ma o vr {e wu pre ki da trud no }e, iz vr {i li pre kid trud no }e u to tal noj ane ste zi ji i in ter ven ci ju na -

pla ti li 600 evra. Po pro pi si ma, na vo di se u sa op {te wu, pre kid trud no }e mo `e se iz vr {i ti do de se te ne de qe, a ne u tri na e- stoj-~e tr na e stoj ne de qi, ka da su oni oba vi li in ter ven ci ju. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Be o gra du, dok }e pro tiv dr B. M. bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. (Ta njug)

PRED STA VQE NI RE ZUL TA TI IS TRA @I VA WA Ce SID-a

Po li ci ja uì va naj ve }e po ve re we gra |a na Po li ci ja, po red Srp ske pra vo slav ne cr kve, ko ja ne ma po li ti~ ku di men zi ju, uì va naj ve }e po ve re we gra |a na Sr bi je, re zul tat je Ce SID-ovog is tra ì va wa. Pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi} na gla sio je da re zu la ti is tra ì va wa uka zu ju na to da je po ve re we po li ci ji uka za lo 45 od sto is pi ta ni ka. Iako su re zul ta ti is tra ì va wa ~e sto pro iz vod tre nut ka, po ja snio je Bla go je vi}, ovo je tre nut na re flek si ja sta vo va qu di, po ko joj su naj ve }i pro ble mi bez bed no sti u dru {tvu Sr bi je dro ga (od go vor 28 od sto is pi ta ni ka) i ko rup ci ja (16 pro ce na ta), a me |u pro ble mi ma su i na vi ja~ ko na si qe, pri vred ni, pa si tan kri mi nal, dok je sek su al no na si qe na dnu li ste. Do naj ve }eg po ma ka do {lo je u do me nu bez bed no sti sa o bra }a ja i su zbi ja wa na vi ja~ kog na si qa, dok je naj ma we u~i we no u sma we wu ko rup ci je, po ka zu ju re zul ta ti is tra ì va wa. Po ve re we u po li ci ju je po ra slo 13 po sto u od no su na 2010. go di nu i, ka ko je na gla {e no, gra |a ni sma tra ju da su re zul ta ti mo gli bi ti i jo{ bo qi da su okol no sti dru ga ~i je, od no sno da po li ci ja ras po la è bo qim re sur si ma i da ne ma uti ca ja po li ti~ ke vo qe. In te re san tan je i po da tak da su po li ti~ ke par ti je na dnu li ste po ve re wa, Re pu bli~ ka skup {ti na ta ko |e „sto ji” ve o ma lo {e, a za 89 od sto qu di od lu ka o za bra ni „Pa ra de po no sa„ je do bra od lu ka. Do ga |aj ko ji je oce wen kao naj po zi tiv ni ji, a od no si se na mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi cu Da ~i }a, upra vo je ot ka zi va we „Praj da„, dok je uku pan rad mi ni stra bar po lo vi na bi ra ~a Sr bi je oce ni la oce na ma pet, ~e ti ri, tri... uz na gla sak da je on naj za slu `ni ji za re for me u tom sek to ru. Oko 40 pro ce na ta gra |a na po li ci ju iden ti fi ku je s re dom, bez bed no {}u, a re zul ta ti po tvr |u ju da su naj ma wi po ma ci za be le è ni

u su zbi ja wu or ga ni zo va nog i pri vred nog kri mi na la. Pre zen ta ci ji re zul ta ta u Pa la ti „Sr bi ja„ pri su stvo vao je, osim

ka da se upo re de re zul ta ti u po sled we ~e ti ri go di ne, o~i gled no da u o~i ma jav no sti rad po li ci je do bi ja sve ve }u oce nu.

Da ~i}: Ka kav no vi JSO, to je pro {lost Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po no vio je ju ~e da ne }e bi ti for mi ran ni ka kav od red za spe ci jal ne na me ne po ugle du na ne ka da {wu je di ni cu za spe ci jal ne ope ra ci je JSO. – Ka kav no vi JSO, gde vi ì vi te, ovo je 2012. go di na! Zar mi sli te da bih ja s ova kvim rej tig nom kao mi ni star unu tra {wih po slo va mo gao do ve sti u pi ta we te re zul ta te? – iz ja vio je Da ~i}. On je pod se tio na to da je JSO ras for mi ran dav no i da je to bi la taj na je di ni ca, dok se si ste ma ti za ci jom je di ni ce @an dar me ri je u okvi ru MUP-a ne pred vi |a ju ni ka kvi taj ni od re di. Da ~i} je na veo da su spe ci jal ne ~e te u okvi ru @an dar me ri je (ima ih ~e ti ri) uve de ne jo{ 2005. go di ne, i na gla sio da on ta da ni je bio na ~e lu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. – Si ste ma ti za ci ja MUP-a se za vr {a va i na kra ju }e bi ti je din stve na na ni vou ce log Mi ni star stva. Ne pra ve se ni ka kve po seb ne je di ni ce, sa mo je po treb no da po sto ji ko or di na ci ja iz me |u ~e ti ri po sto je }e spe ci jal ne ~e te – na gla sio je Da ~i}, i po ru ~io da su za da ci @an dar me ri je, od no sno ~i ta vog Mi ni star stva, ve o ma va `ni za bez bed nost dr à ve i we nih gra |a na. Spe ku la ci je u jav no sti o si ste ma ti za ci ji mi ni star je na zvao ap so lut nom po li ti za ci jom ne ~e ga {to ne po sto ji kao pro blem. – Ne moj te me uvla ~i ti u po li ti~ ke pri ~e, ne è lim da po li ti ku uvla ~im u po li ci ju. Ka kav JSO, to je pro {lost! – po no vio je Da ~i}. Da ~i }a i Bla go je vi }a, i am ba sa dor Mi si je OEBS-a Di mi tri os Ki pre os, ko ji je za kqu ~io da je,

– Trud ulo `en u re for me ni je uza lu dan. Da nas po sto ji vi sok ste pen po ve re wa u in sti tu ci ju

po li ci je i po li cij ske slu `be ni ke. Ja sno je da su gra |a ni Sr bi je po ka za li svo ju na klo nost po boq {a wu u ra du po li ci je, na ro ~i to u obla sti za {ti te jav ne si gur no sti i bez bed no sti i u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la – oce nio je Ki pre os, uz po ru ku da se ne sme sma wi ti tem po ra da. Da ~i} je su {tin ski zna ~aj nim oce nio po da tak da je ovim is tra ì va wem 13 po sto po ve }a no po ve re we gra |a na u po li ci ju u od no su na 2010, da je pro ce nat uti ca ja po li ti ke na Mi ni star stvo naj ma wi u od no su na pret hod ne pe ri o de, kao i da je za be le è na ve }a otvo re nost po li ci je pre ma jav no sti. – Po sle du gog ni za go di na po li ci ja je vi so ko ran gi ra na po mi {qe wu gra |a na ko ji su je u pret hod nim pe ri o di ma do ì vqa va li kao in stru ment vla sti ili re pre si je. Po li ci ja je na dru gom me stu, iza cr kve, i na {a oba ve za je da bu de mo ser vis i za {ti ta gra |a na – na veo je Da ~i}. Re zul ta ti is tra ì va wa su, do dao je, va `ni kao smer ni ca u od re |i va wu pri o ri te ta ra da po li ci je ko joj je od ogrom nog zna ~a ja raz voj po ve re wa gra |a na bez ko jeg ne ma do bre i efi ka sne po li ci je ko ja }e bi ti u funk ci ji svig gra |a na Sr bi je. – Dva pri o ri te ta re for mi po li ci je na ko jim gra |a ni in si sti ra ju su bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la i rad na obra zo va wu po li cij skog ka dra. To su, isto vre me no, i na {i pri o ri te ti – po ru ~io je Da ~i}, po no san i na oce nu Mi ni star stva na ~i jem je ~e lu – naj vi {u u od no su na osta le re so re u Vla di. Ce SID je is pi ti va we spro veo kra jem no vem bra pro {le go di ne na re pre zen ta tiv nom uzor ku od 1.480 is pi ta ni ka i na osno vu upit ni ka ko ji je ob u hva tio 128 pi ta wa, a is tra ì va we su ini ci ra li Mi si ja OEBS-a i MUP. (Ta njug)

PRO CES ZA ZLO ^IN U SE LU ]U [KA, NA KiM, 1999.

Ra {ko vi}: „[a ka li” bi li naj su ro vi ji Ne ka da {wi pri pad nik pa ra voj ne je di ni ce „[a ka li” Zo ran Ra {ko vi} Ser dar (34) re kao je ju ~e pred ve }em za rat ne zlo ~i ne da je ta je di ni ca to kom ra ta na Ko so vu i Me to hi ji bi la naj su ro vi ja i naj svi re pi ja for ma ci ja i da je oba vqa la naj go re „po slo ve” ko je ni jed na dru ga ni je hte la. Uka zu ju }i na to da je na we nom ~e lu bio Ne boj {a Mi ni}, zva ni Mr tvi (ko ji je po be gao u Ar gen ti nu i Spe ci jal ni sud ta mo pre mi nuo od si de), Ra {ko vi} strah i tre pet, zbog is ka za ne su ro je ob ja snio da su na Ko so vu de lo va vo sti u zlo ~i ni ma ko je je ~i nio. le i je di ni ce „Fren ki jev ci” U na stav ku su o ~e wa s Ra {ko vi Fran ka Si ma to vi }a, za tim je di }em, op tu `e ni za rat ne zlo ~i ne u ni ce Go ra na Ra do sa vqe vi }a Gu ri ]u {ki po ku {a li su ju ~e da ospo ja, kao i Je di ni ca za spe ci jal ne re kre di bi li tet svog biv {eg sa ope ra ci je. On, me |u tim, ni je mo bor ca ko ji ih je svo jim sve do ~e gao da ka `e od ko ga je Mi ni} pri - wem ozna ~io kao eg ze ku to re naj mao na re |e wa, na vo de }i da se vre - svi re pi jih li kvi da ci ja. To kom me nom osi lio i da je u Pe }i bio su o ~e wa pred sud skim ve }em za

rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du Ra {ko vi} je ostao pri svo jim tvrd wa ma, dok su ga „pro zva ni” pri pad ni ci „[a ka la” Si ni {a Mi {i} i Ab du lah So ki} op tu ì li za si lo va we }er ke Ise Ba qa ja, me sa ra iz Pe }i. Ra {ko vi} je, me |u tim, ob ja snio da u to vre me ni je bio na Ko so vu i Me to hi ji i da je o to me sa znao od de ~a ka ko ga je Vam pir (So ki}) za ro bio i nad wim se iì vqa vao. – Isi me sa ru su }er ku si lo va li, a we go voj ma loj de ci ba ca li u kri lo bom be, po put lop ti ca, ko je bi ih raz no si le. Ja sam za to ~uo od o~e vi ca ce log tog do ga |a ja ko ga su po je di ni „{a ka li” tu no} po ve li sa so bom. Ja o to me imam sa mo po sred na sa zna wa, a taj sve dok, ko ji sa da ì vi u gra du, ne ma hra bro sti ni taj no da iza |e pred sud, iako se o

do ga |a ju op {ir no iz ja snio po li ci ji – na veo je Ra {ko vi}. Ra {ko vi}, ko ji je po znat jav no sti kao vo |a za tvor skih po bu na 2006. go di ne ka da je se bi za {io usta spa ja li com, de taq no je kra jem de cem bra pri ~ao o ubi stvi ma i zlo ~i ni ma ko je su „[a ka li” 14. ma ja iz vr {i li u ]u {ki ka da su si lo va li è ne, pqa~ ka li i ubi li vi {e od 40 ci vi la. Do ve den je iz za tvo ra u ko jem slu ì vi {e go di {wu ka znu za tvo ra zbog ni za raz boj ni {ta va, ko ja mu usko ro is ti ~e. Taj kqu~ ni sve dok u po stup ku pro tiv pri pad ni ka „[a ka la” à lio se da mu zbog sve do ~e wa pre ti je dan vi so ki funk ci o ner MUP-a i po je di ni ci i Je di ni ce za za {ti tu sve do ka. Pri pad ni ci pa ra voj ne for ma ci je „[a ka li” op tu è ni su da su li kvi di ra li naj ma we 44 al ban ska ci vi la 14. ma ja 1999. go di ne na te ri to ri ji op {ti ne Pe} (KiM). (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak27.januar2012.

JU ^E, U RA NU ZO RU, NO VO DI VQA [TVO „NA VI JA ^A” NA DVE LO KA CI JE U NO VOM SA DU

U podmetnutim poàrima izgorela ~etiri automobila Na dve raz li ~i te lo ka ci je u No vom Sa du, ju ~e, u ra nim ju tar wim sa ti ma, za pa qe na su ~e ti ri auto mo bi la, i to tri s hr vat skim i slo ve na~ kim ta bli ca ma, dok je je dan iz go re li auto imao be o grad ske ozna ke. U oba slu ~a ja, va tro ga sci su uga si li po à re i spre ~i li da se va tra pro {i ri i na osta la vo zi la. Naj pre su na par kin gu ho te la „Vi gor” u Uli ci Jo è fa Ati le 2 na no vo sad skom na se qu Te lep ju ~e oko 4.30 ~a so va za pa qe na dva auto mo bi la hr vat skih dr à vqa na ko ji su pra ti li utak mi ce hr vat ske re pre zen ta ci je na Evrop skom pr ven stvu. Ka ko su nam re kli u ho te lu „Vi gor”, vo zi la „re no la gu na” ri je~ kih ta bli ca i „audi A-6” s re gi stra ci jom Ogu li na, za pa qe ni su na ogra |e nom par kin gu ho te la. Rad nik obez be |e wa je pri me tio va tru, is tr ~ao na par king i ugle -

– Gost iz Hr vat ske je bio na po slov nom pu tu u Sr bi ji, dok je vo zi lo „si troen„ s be o grad skim ta bli ca ma za pra vo iz ren ta kar agen ci je ko jim su qu di iz Ar gen ti ne do {li u po se tu svo jim pri ja te qi ma u No vi Sad. Ka da je iz bio po `ar oko po la pet, na {i rad ni ci su is tr ~a li s pro tiv po `ar nim apa ra ti ma i po ku {a li da uga se va tru. Po zva li smo va tro ga sce i po li ci ju i o~e ku je mo da }e oni pred u ze ti sve me re da bi se ot kri li po ~i ni o ci. Par kin zi u oba no vo sad ska ho te la gde su se do go di le pa qe vi ne po kri ve ni su vi deo-nad zo rom. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, na snim ci ma iz ho te la „Vi gor” se vi de po dve mla |e oso be ko je su pre sko ~i le ogra du par kin ga, po li le vo zi la ben zi nom i za pa li la. Po li ci ja je pre gle da la i sni mak s nad zor ne ka me re iz ho te la „Sa jam”, a s ob zi rom na to da su

no ne }e bi ti, po {to se ni do sa da {wi iz gre di ni su de si li za vre me utak mi ca, ve} na kon wih na uli ca ma – re kao je Da ~i}. Po we go vim re ~i ma, bi }e po treb no ve li ko an ga ò va we po li ci je, ali }e bi ti ulo è ni mak si mal ni na po ri da sve pro tek ne uz si gur nost i red i bez in ci den ta ta. Da ~i} je jo{ na gla sio da je na ni vou MUP-a for mi ran {tab ko ji se s or ga ni za to ri ma do go va ra o spro vo |e wu me ra obez be |e wa i do dao da po li ci ja go di na ma pri vo di na vi ja~ ke gru pe, ali se pro ble mi po na vqa ju. – Vre me je da se od no si nor ma li zu ju ka da je re~ o sport skim do ga |a ji ma – re kao je Da ~i}, i is ta kao da je ne do pu sti vo da ova kvi in ci den ti ru {e ugled na {e dr à ve. – Po li ci je Sr bi je i Hr vat ske tre ba u svim sli~ nim si tu a ci ja ma da po hap se sve hu li ga -

– Po li ci ja je efi ka sno od ra di la svoj po sao, ali ne ma oprav da wa za ova kvo po na {a we – ka zao je Ve qo vi}. Ste pen na si qa je, po we go vim re ~i ma, znat no sma wen. Ve qo vi} je na veo da je bio u kon tak nu s am ba sa do rom Hr vat ske, s kim je po de lio `a qe we zbog ~i we ni ce da smo uop {te do spe li u ova kvu si tu a ci ju. – [a ~i ca hu li ga na nas do vo di u ova kve si tu a ci je i ne sme mo to do zvo li ti. In te res hr vat ske i srp ske po li ci je je da na red ni me ~e vi na {am pi o na tu bu du na vi so kom bez bed no snom ni vou – na veo je Ve qo vi}. No vo sad ska po li ci ja je od re di la za dr `a va we tri na e sto ri ci osum wi ~e nih za in ci den te po sle utak mi ce Evrop skog ru ko met nog pr ven stva u uto rak, 24. ja nu a ra, a in ten ziv no tra ga za jo{ tri oso be.

dao ne ke oso be ko je su be `a le s li ca me sta. Ka ko nam je re ~e no u ho te lu, auto mo bi li su par ki ra ni na ho tel skom par kin gu jo{ 22. ja nu a ra i do prek si no} ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma. Go to vo u istom tre nut ku, na par kin gu ho te la „Sa jam”, za pa qe na su jo{ dva vo zi la – „mi cu bi {i autlen der” split skih re gi stra cij i „si troen C-4” be o grad skih ta bli ca. Po re ~i ma di rek to ra ho te la „Sa jam„ Slo bo da na Pr `u qa, go sti ko ji ma su iz go re li auto mo bi li ni su bi li po se ti o ci Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, ve} su u No vom Sa du bo ra vi li pot pu no dru gim po vo dom.

pa qe vi ne iz vr {e ne go to vo isto vre me no, sum wa se da po sto ji po ve za nost iz me |u ova dva do ga |a ja, od no sno da je ak ci ja sin hro ni zo va na od iste gru pe hu li ga ne. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} i di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} po ru ~i li su ju ~e da su pri pad ni ci MUP-a sprem ni za pred sto je }i me~ ru ko met nih re pe re zen ta ci ja Sr bi je i Hr vat ske ko ji se u okvi ru Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu odr `a va da nas u „Be o grad skoj are ni„. – Spre ma mo se za utak mi cu i ne o~e ku je mo da bu de ika kvih pro ble ma. Na utak mi ci ih si gur -

ne, od no sno oso be ko je se na sil ni~ ki po na {a ju. – Na pa di na hr vat ske na vi ja ~e u Sr bi ji su ne do pu sti vi in ci den ti ko ji na ru {a va ju ugled Sr bi je i ne tre ba da se po na {a mo kao oni u Hr vat skoj, ka da na {i qu di odu ta mo – re kao je mi ni star Da ~i}, i po zvao Hr vat sku da po li ci ji Sr bi je na ja vi or ga ni zo va ne do la ske na vi ja ~a da bi po li ci ja Sr bi je mo gla da ih za {ti ti. Ve qo vi} je pod se tio na to da je po vo dom in ci de na ta u No vom Sa du za dr `a no 13 li ca s pod ru~ ja No vog Sa da i Be o gra da, dok se za tri oso be jo{ tra ga.

Zbog osno va ne sum we da su u~e stvo va li u na pa di ma na hr vat ske na vi ja ~e, u ko ji ma je jed na oso ba

Ta di}: Gru pi ce hu li ga na ne sme ju da bru ka ju Sr bi ju Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} naj o {tri je je osu dio hu li gan ske na pa de na na vi ja ~e ru ko met ne re pre zen ta ci je Hr vat ske, iz ra zio à qe we zbog in ci de na ta u ko ji ma su po vre |e ni hr vat ski na vi ja ~i i po zvao sve is kre ne do ma }e na vi ja ~e da da nas po ka ù sport ski duh i na fer na ~in bo dre ru ko me ta {e. U sa op {te wu iz pred sed ni ko vog ka bi ne ta na vo di se da je na si qe ap so lut no ne pri hva tqi vo i da is tra ga, hap {e we i pro ce su i ra we svih ko ji su u~e stvo va li u hu li gan skim is pa di ma mo ra ju bi ti oba vqe ni u naj kra }em mo gu }em ro ku. „Fer-plej mo ra uvek bi ti deo igre na te re nu, ali i na ~in na vi ja wa u sa li. Je di no ta kvim, do sto jan stve nim po na {a wem na vi ja ~a, i u sa li i van we, mo è mo na pra vi na ~in bi ti po dr {ka na {im re pre zen ta tiv ci ma„, na vo di se u sa op {te wu. Ta di} pod se }a i na to da je Sr bi ja uvek bi la go sto qu bi va ze mqa i do bar do ma }in svim svo jim go sti ma te da ta ko mo ra bi ti i na pred sto je }im ru ko met nim me ~e vi ma. „Na {a je tra di ci ja da se pre ma sva kom svom go stu op ho di mo s po {to va wem i uva à va wem i ni ka kve gru pi ce hu li ga na ne sme ju da bru ka ju gra |a ne Sr bi je i ~i ta vu ze mqu„, po ru ~io je pred sed nik Sr bi je.

Fo to: N. Sto ja no vi}

De ni U. (1990), Mi lo{ T. (1990), Sa {a I. (1990), \or |e A. (22), Dra gan J. (1990), Dra gan B. (1989), Ivan

Ve ~e ra {wu utak mi cu obez be |u je 5.000 po li ca ja ca êl ni ci srp ske po li ci je na ja vi li su da }e da na {we po lu fi na le Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu, iz me |u Sr bi je i Hr vat ske, pro te }i bez bed no, i na ja vi li do dat no an ga ò va we po li ci je za obez be |e we tog me ~a. Po ne zva ni~ nim iz vo ri ma, ovu utak mi cu }e obez be |i va ti ~ak 5.000 srp skih po li ca ja ca. lak {e po vre |e na, a o{te }e no vi {e auto mo bi la hr vat skih re gi stra ci ja, za dr à ni su No vo sa |a ni:

K. (1986), Alek san dar K. (1989), Dra `en N. (1990), Jo van B. (1990) i \or |e A. (1990), kao i Ni ko la T.

(1988), Mar ko J. (1989) i Ivan A. (1989), s pod ru~ ja gra da Be o gra da. Svi }e, u za kon skom ro ku, bi ti pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, na ve de no je u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du. Po li ci ja jo{ tra ga za tro ji com iz gred ni ka ko je sum wi ~i da su po ve za ni s na pa dom na hr vat ske na vi ja ~e u No vom Sa du. Osum wi ~e ni su, ka ko se na vo di u sa op {te wu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, pri pad ni ci na vi ja~ kih gru pa, a kod ne ko li ci ne po li ci ja je pro na {la va tre no i hlad no oru` je. N. Per ko vi}

Rukovodstvo op{tine Ba~ u Vukovaru gleda polufinale Ru ko vod stvo op {ti ne Ba~ ogor ~e no je do ga |a ji ma po sle utak mi ce na Evrop skom pr ven stvu u ru ko me tu Fran cu ska–Hr vat ska. „Ni je dan ~in ne mo `e sre ~i ti sa rad wu qu di ko ja se gra di vi {e od de set go di na, kao i od no se gra |a na Vu ko va ra i op {ti ne Ba~„, ka `e se, iz me |u osta log, u sa op {te wu za jav nost ko ji je pot pi sao pred sed nik To mi slav Bo gu no vi}.

„De le ga ci ja gra da Vu ko va ra bi la je u po se ti Ba ~u 24. ja nu a ra, a na po ziv ru ko vod stva ove ba~ ke op {ti ne i pri su stvo va li ru ko met noj utak mi ci Fran cu ska–Hr vat ska. Pri ja teq ska de le ga ci ja do `i ve la je ne pri jat no sti od stra ne hu li ga na po po vrat ku u Ba~, a ka sni je i Vu ko var. De mo li ran je i slu `be ni auto mo bil gra da Vu ko va ra„, ka `e se u sa op {te wu. Go sti

NA KON IN CI DEN TA U DE BE QA ^I

Osumwi~eni za nasilni{tvo brane se sa slobode Na ~el nik Po li cij ske upra ve Pan ~e va Zve zdan Ra doj ko vi} po tvr dio je ju ~e da je po li ci ja sa slu {a la ak te re bru tal nog mal tre ti ra wa u De be qa ~i i osum wi ~e ne za na sil ni {tvo po tom pu sti la da se bra ne sa slo bo de.

Debeqa~a

In ci dent se, ka ko je pre ci zi rao, do go dio oko 25. de cem bra, a po li ci ja je za slu ~aj sa zna la po sle No ve go di ne. ka da je „ope ra tiv nim pu tem na te re nu” do {la do snim ka.

– Iden ti fi ko va li smo i `r tvu i po ~i ni o ce, ko ji ma je od re |e na me ra za dr à va wa od 48 sa ti. Oni su uz kri vi~ nu pri ja vu pre da ti is tra `nom su di ji, sa slu {a ni i pu {te ni da se bra ne sa slo bo de – re kao je Ra doj ko vi} Ta nju gu. On je pre ci zi rao da su S. i M. S. osum wi ~e ni za na sil ni~ ko po na {a we pre ma `r tvi D. R. ko me je, me |u tim, od re |en pri tvor, ali ne zbog na vod ne kra |e ba kra, zbog ~e ga je na pad nut, ve} zbog dru gih kri vi~ nih de la. Ra doj ko vi} je na po me nuo da ni je utvr |e no da je D. R. ukrao ba kar, ka ko su S. i M. S. sum wa li. Na snim ku do ko jeg je do {la po li ci ja vi di se ka ko S. i M. S. bru tal no mal tre ti ra ju D. R. ko ga su svu kli go log i ta ko ga vo di li uli com. Vi deo -sni mak ovog in ci den ta bio je ob ja vqen na dru {ve noj mre ì „Ju tjub”, ali je zbog na sil nog sa dr à ja uklo wen.

op {ti ne Ba~ tu no} pro ve li su u sta ni ci no vo sad ske po li ci je, gde je iz vr {en uvi |aj. Ru ko vod stvo op {ti ne Ba~ naj o {tri je osu |u je ovaj si li xij ski na pad ko ji ne sme da do ve de u pi ta we do bre od no se ova dva gra da s obe stra ne Du na va. Ru ko vod stvo op {ti ne Ba~ do bi lo je po ziv iz Vu ko va ra da gle da po lu fi nal nu utak mi cu

ru ko met nog pr ven stva Evro pe Sr bi ja–Hr vat ska. „Taj po ziv je pri hva }en. Utak mi ca }e mo gle da ti na ve li kom vi deo-bi mu ko ji }e bi ti po sta vqen na ve li kom tr gu po red Du na va u Vu ko va ru„, po ru ~u je u sa op {te wu To mi slav Bo gu no vi }a. M. Sy.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU OB JA VIO PRE SU DE ZA PRE MLA ]I VA WE NA SMRT FRAN CU SKOG NA VI JA ^A

Prepolovqene kazne za ubistvo Tatona

Ape la ci o ni sud u Be o gra du je, po sle àl be nog po stup ka, do neo pre su du ko jom je pre i na ~io ve }i nu od lu ka o ka zni iz pr vo ste pe ne pre su de be o grad skog Vi {eg su da, iz re ~e ne gru pi op tu è nih za u~e {}e u do ga |a ju od 17. sep tem bra 2009, u Be o gra du, kad je pre bi jen fran cu ski na vi ja~ Bris Ta ton ko ji je po sle vi {e dnev ne bor be le ka ra za we gov ì vot pod le gao po vre da ma. Sa da pra vo sna `nom pre su dom, znat no su uma we ne pr vo ste pe ne ka zne od 30 i vi {e go di na za tvo ra, iz re ~e ne op tu è ni ma ko ji su ozna ~e ni kao ko lo vo |e. Pre i na ~e ne su i ka zne od 12 do 15 go di na za tvo ra, iz re ~e ne pr vo bit no ne ko li ci ni okri vqe nih ko ji su ta ko |e ob u hva }e ni op tu `bom za bez ob zir no i na sil ni~ ko po na {a we te s tim u ve zi iz vr {e we u sa i zvr {i la {tvu kri vi~ nog de la te {kog ubi stva. Okri vqe nom \or |u Pre li }u, ko ji je pr vo ste pe no bio osu |en na 35 go di na za tvo ra, ka zna je sma we na na 15 go di na, dok je De ja nu Pu zi ga }i ka zna od 32 go di ne pre i na ~e na na ~e tra ne sto go di {wi za tvor. Znat no su ubla è ne ka zne i Qu bo mi ru Mar ko vi }u i Iva nu Gr ko -

vi }u, ko ji ma je pr vo bit nih po 30 go di na za tvo ra pre i na ~e no na po 13 go di na. Okri vqe ni Bra ni mir ^et nik i Vla dan Su va jac su pra vo sna `no osu |e ni na za tvor ske ka zne od po osam go di na i {est me se ci, ko je su ma we po pet i po go di na u od no su na pr vo ste pe no iz re ~e ne. Ape la ci o ni sud je Mi la na Vu jo vi }a osu dio na osam go di na za tvo ra, {est ma we go di na ne go {to mu je bio od me rio pr vo ste pe ni sud. Jo va nu Kar bi }u je pra vo sna `no iz re ~e no se dam go di na za tvo ra, ta ko |e upo la ma we ne go pr vo bit no. Okri vqe ni ma Dra ga nu To ma so vi }u, Ste fa nu Ve li~ ko vi }u, Mi la nu Tar la }u i Bo ja nu Ma ti je vi }u od me re ne su pra vo sna `ne ka zne za tvo ra od po se dam go di na, sva kom po pet ma we ne go u pr vo ste pe noj pre su di. Op tu `e nom Ste pi Pe tro vi }u, ko ji je ogla {en kri vim za na sil ni~ ko po na {a we, ka zna je uma we na za go di nu za tvo ra, s pet na ~e ti ri. U pre o sta lom de lu pre su da Vi {eg su da je po tvr |e na. De ja nu Stan ko vi }u, okri vqe nom za na sil ni~ ko po na {a we, osta la je ka zna od ~e ti ri go di ne za tvo ra. Ne pro -

Bris Taton

me we na je pre su da i u od no su na Vla di mi ra Bo {ko vi }a, ko me je po op tu `bi za po mo} u~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la iz re ~e na uslov na osu da ta ko {to mu je utvr |e na ka zna za tvo ra u tra ja wu od osam me se ci i isto vre me no je od re |e no da se ne }e iz vr {i ti uko li ko u ro ku od dve go di ne ne iz vr {i no vo kri vi~ no de lo.

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, pre su da Ape la ci o nog su da je na pi sa na na ~ak 60 stra na. Obra zlo è we od lu ke o pre i na ~e wu ka zne da to je de taq no i op {ir no u od no su na sva kog okri vqe nog. Ko or di na tor ka za me di je be o- grad skog Ape la ci o nog su da Mir ja na Pi qi} ka è za na{ list da je Ape la ci o ni sud svo jom pre su dom na {ao da je „pr vo ste pe ni sud pra vil no imao u vi du sve okol no sti ko je su od zna ~a ja za od me ra va we ka zne, ali da tim okol no sti ma za naj ve }i broj okri vqe nih ni je dao od go va ra ju }i zna ~aj, zbog ~e ga je pr vo ste pe na pre su da u od no su na ove okri vqe ne pre i na ~e na“. – Ape la ci o ni sud je na {ao da se i ova ko od me re nim ka zna ma u pot pu no sti ostva ru je svr ha ka `wa va wa – iz ja vi la je za „Dnev nik“ Mir ja na Pi qi}. – @al ba pu no mo} ni ka o{te }e nih je od ba ~e na kao ne do zvo qe na, a ima ju }i u vi du da je po stu pak vo |en po zah te vu jav nog tu ì o ca, te da o{te }e ni pre su du mo è po bi ja ti sa mo u po gle du od lu ke o tro {ko vi ma, {to ni je u kon kret nom slu ~a ju. J. J.

SPORT

petak27.januar2012.

dnevnik

c m y

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE DA NAS U DRU GOM PO LU FI NA LU IGRA JU \O KO VI] I MA REJ (9.30)

Re pri za pro {lo go di {weg fi na la No vak \o ko vi} }e za ula zak u turnira u Melburnu je igrao Ima veliki motiv da osvoji ciji. Kada ste prijateq sa fi na le Austra li jan ope na finale, dokazuje se i iza}i }e grend slem titulu. Sada pored nekim dosta dugo, onda imate igra ti pro tiv sta rog znan ca na teren da to uradi ponovo. sebe ima i velikog Ivana mnogo po{tovawa prema wemu. En di ja Ma re ja. Bi }e Mis lim da je to obostrano, a to re pri za pro{lo zajedno treniramo kada god to godi{weg finala u mo è mo - rekao je srpski teni kojem je Nole slavio ser. [kot odli~no zna {ta ga sa 6:4, 6:2, 6:3. ~eka u polufinalu - mora}e da - Pro{le godine u igra najboqi tenis ukoliko finalu igrali smo èli da elimini{e najboqeg na dosta dugih poena, svetu. ali je na kraju ispalo - Moram, pre svega, da kako sam o~ekivao. popravim servis. Protiv Ovaj teren i uslovi Keija Ni{ikorija nisam su sporiji u odnosu servirao na visokom nivou. Za na druge turnire. duel sa \okovi}em mora}u da Moja i wegova igra napravim dobar plan igre, da se baziraju na os nov igram najboqe {to mogu. noj lini ji i volimo Trudi}u se da poremetim da se ose}amo opu{ wegov rad nogu. Ose}am se teno u razmeni. Sigu dobro, odmorno, nisam igrao ran sam da }e ovo bi duge me~eve, noge mi rade kako ti tak ti~ki izazov i treba i ose}am da sam spreman veoma je va`no od za veliki napor, duge razmene star ta biti koncenudaraca i napornu borbu. trisan - kazao je \o istakao je ~etvrti igra~ kovi}. sveta, koji je izgubio samo Drugi polufinaljedan set na turniru, i to u ni duel igra}e se prvom kolu protiv Ameri danas u ve~erwem kanca Rajana Herisona. ter minu na Rod Lej Marej je po ko zna koji put ver Areni, a od 9.30 istakao da ne ose}a pritisak ~asova po sredwo- Endi Marej i Novak \okovi} evropskom vremenu. Srpski i britanski igra~ do sada su odigrali 10 me~eva u karijeri, a \okovi} ima blagu prednost - 6:4. Ipak, Marej je slavio u posledwem duelu, pro{ le godine u finalu Sin sinatija, kada je Novak predao u drugom setu. [pan ski te ni ser Ra fael Na dal iz ja vio je je na grend sle ma i si gur no je da ima ulo gu fa vo Osim trijumfa u Melburnu, po sle ve li ke po be de nad Ro xe rom Fe de re rom ri ta. Sa dru ge stra ne, i Ma rej igra fe no me nal Nole je u 2011. bio boqi i u 3:1 u po lu fi na lu Austra li jan ope na da mu je no na po ~et ku ove se zo ne, ni je imao ve }ih pro polufinalu turnira u Rimu. sve jed no s kim }e igra ti u fi na lu. Na dal }e u ble ma na pu tu ka po lu fi na lu, ta ko da za i sta ne Novak je svestan da ga o~ekuje bor bi za tro fej u Mel bur nu igra ti sa po bed mo gu da prog no zi ram is hod me ~a. Ta ko |e, ne bih veoma teàk me~ na putu ka ni kom me ~a iz me |u No va ka \o ko vi }a i En dija ni mo gao da sa ve tu jem Bri tan ca ka ko da igra jer posledwem koraku za odbranu Ma re ja. ni sam kom pe ten tan, po {to sam iz gu bio po sled titule. - Ne ma sum we da nas ~e ka spek ta ku la ran me~. wih {est du e la sa \o ko vi }em - re kao je u {a - Endi izgleda spremno, igra No vak je pr vi na sve tu, ima dva uza stop no osvo - qi vom to nu dru gi re ket sve ta, Ra fa Na dal. veoma dobro. Pro{la dva

Na dal: Ni sam kom pe ten tan da sa ve tu jem

Bra }a Bra jan pro tiv [te pa ne ka i Pa e sa Ame ri~ ka bra }a Bob i Majk Bra jan igra }e u fi na lu Austra li jan ope na pro tiv ^e ha Ra de ka [te pa ne ka i In dij ca Le an de ra Pa e sa u kon ku ren ci ji du blo va. Pr vi no si o ci bra }a Bra jan su u pr vom po lu fi na lu po be di li sed me no si o ce [ve |a ni na Ro ber ta Lind ste da i Ru mu na Ho ri ja Te kau sa 4:6, 6:3 7:6(5). U dru gom po lu fi nal nom pa ru [te pa nek i Pa es su sa 2:6, 6:4, 6:4 po be di li dru ge no si o ce Be lo ru sa Mak sa Mir ni ja i Ka na |a ni na Da ni je la Ne sto ra. Bra }a Bra jan su u po sled wih {est go di na pet pu ta osva ja la Austra li jan open, a ovo }e im bi ti 20. fi na le na Gren slem tur ni ri ma.

Lendla. Me|utim, i ja ovde igram dobro posledwih nekoliko godina. Nadam se da mogu da ponovim isto {to sam uradio 2011. Siguran sam da }e to biti odli~an tenis pred punom Rod Lejver Arenom - istakao je prvi igra~ sveta. \okovi} je podsetio da su on i Marej prijateqi ve} dugi niz godina. - Na{e prijateqstvo je dugo, jo{ od vremena kada smo imali po 12 godina i igrali prvi turnir u Francuskoj. Odi grali smo mnogo zajedni~kih turnira u juniorskoj konkuren-

jer jo{ uvek nema grend slem trofej u vitrini. Ipak... Plasman u polufinale ove godine izborila su ~etvorica najboqih sa ATP liste. Statistika govori da je prethodnih puta kada su to u~inili na grend slemovima trofej odlazio u razli~ite ruke. Roxer Federer je osvojio US open 2008, Rafael Nadal Rolan Garos 2011, Novak \okovi} US open pro{le godine... Da li je vreme da Marej stigne do trofeja na Australijan openu 2012? Srbija ne deli to mi{qewe...

Rafael Nadal

Na dal slo mio Fe de re ra [pan ski te ni ser po be dio ve li kog ri va la re zul ta tom 3:1 (7:6, 2:6, 6:7, 4:6) i pla si rao se u fi na le Otvo re nog pr ven stva Austra li je. Ro xer Fe de rer znat no bo qe je po ~eo me~ i re la tiv no la ko ste kao brejk pred no sti (3:0, 4:1). Iako je do ta da de lo vao pri li~ no „po gu bqe no”, Ra fael Na dal is ko ri stio je pr vu pri li ku da uz vra ti (4:3), a za tim su do kra ja se ta obo ji ca si gur no osva ja la ge mo ve na svoj ser vis. Fe de rer je i na po ~et ku „taj brej ka” us po sta vio kon tro lu, vo| stvom od 4:2, da bi sa dva fe no me nal na po te za na mre `i osi gu rao se bi tri set lop te (6:3). Na dal je spa sio dve na svoj ser vis, ali je u na red nom po e nu po gre {io po sle du ge raz me ne uda ra ca sa osnov ne li ni je. [vaj ca rac je po zi tiv no ras po lo `e we pre neo u dru gi set, od mah od u zev {i ser vis pro tiv ni ku. Ovog pu ta je we go vo vo| stvo bi lo jo{ kra }eg ve ka, po {to je Na dal vra tio brejk u na red nom ge mu - 1:1. Pre lo man je bio {e sti gem, u ko jem je Na dal for hend di ja go na lom „iz svla ~i o ni ce” sti gao do tri ve za ne brejk lop te (0:40) i na kon 30:40 is ko ri stio po sled wu. Po no vo je us peo da na pra vi vi ner iz to tal ne de fan zi ve, sa mo sa da bek hend pa ra le lom. Po {to je na svoj ser vis po veo sa 5:2, me~ je pre ki nut na ne ko li ko mi nu ta, po {to je ne bo Mel -

bur na pa rao va tro met po sve }en Da nu Austra li je! Fe de rer po sle pa u ze kao da ni je ni è leo da igra, ve} se po mi rio sa gu bit kom se ta i pre pu stio Na da lu jo{ je dan gem na svoj ser vis. Tre }i set po ~eo je do mi na ci jom Na da la, ko ji je uzeo pr vi gem na svoj ser vis i obez be dio tri ve za ne {an se za brejk i vo| stvo od 2:0. Fe de rer se iz vu kao u ve li kom sti lu (1:1), da bi u po mno gi ma kqu~ nom, sed mom ge mu, on us peo da odu zme ser vis ri va lu - 4:3! I ume sto da po ku {a mir nom igrom da odr ì pred nost u na red nom ge mu, za pao je u se ri ju gre {a ka i [pa nac je eks pre sno us po sta vio rav no te ù (4:4), isto kao na star tu pret hod nog se ta. Po {to je Na dal pro pu stio jed nu set lop tu, do {ao je red na no vi „taj brejk”. Pro ble mi {vaj car skog te ni se ra sa ne iz nu |e nim gre {ka ma (25 u tre }em se tu) kul mi ni ra li su ka da mu je to naj ma we tre ba lo i Na dal je ste kao na iz gled ne na dok na di vu pred nost od 6:1. Fe de rer je pr ve dve set lop te spa sio na ser vis pro tiv ni ka, za tim bio su ve ren na svom ser vi su i sma wio na sa mo 6:5. Sve stan da je „do veo ca ra do du va ra”, Ra fa se kon cen tri sao, sna `no ser vi rao i mak si mal no agre siv nim sle de }im udar cem na te rao Ro xe ra da po gre {i - 7:5! Sta ti sti ka ka è da ka da wih dvo ji ca igra ju me~ u pet se to va, a re zul tat je 1:1, po bed nik tre }eg se ta uvek do bi ja i me~ (7:0).

Viktorija Azarenka i Marija [arapova

Aza ren ka i [a ra po va za ti tu lu Vik to ri ja Aza ren ka slo mi la je Kim Klaj sters, a Ma ri ja [a ra po va se re van {i ra la Pe tri Kvi to voj za po raz u fi na lu Vimbldo na pro {le go di ne. Ka kvo }e to bi ti fi na le! Po red ti tu le Austra li jan ope na, ulog }e bi ti i pr vo me sto na VTA li sti, gde }e po bed ni ca sme ni ti Ka ro li nu Vo zni jac ki, po sle 11 me se ci we ne kon ti nu i ra ne vla da vi ne. Be lo ru ski wa Aza ren ka u pr vom po lu fi na lu je sa vla da la bra ni o ca ti tu le, pre ka qe nu Bel gi jan ku Klaj sters, ko joj je ovo mo `da bio po sled wi na stup u Mel bur nu. Po sle dva sa ta i 12 mi nu ta bi lo je 6:4, 1:6, 6:3, a uku pan broj osvo je nih po e na (91:90) po ka zu je da je me~ bio jo{ iz jed na ~e ni ji ne go {to go vo ri re zul tat iz ra `en u ge mo vi ma. Aza ren ka je tre }i no si lac i do sa da ni na jed nom grend slem tur ni ru ni je do gu ra la da qe od ~e tvrt fi na la. - Po sle dru gog se ta ~i ni lo se da sam ne mo} na pro tiv Kim, ali sam opet za i gra la ofan ziv no kao u pr vom se tu. Uzi ma la sam svo je

po e ne i sti gla do po be de. Mo `da ste mi sli li da sam psi hi~ ki slu ~aj, ali da po no sna sam na svo ju men tal nu sna gu. - kroz smeh je re kla Be lo ru ski wa. Aza ren ka je sli ko vi to opi sa la ka ko se ose }a la u po sled wem ge mu na me ~u. - U po sled wem ge mu sam mi sli la da su mi ru ke te {ke 200 ki lo gra ma, a te lo jed nu to nu. Ali taj ose }aj na kra ju, ka da sam shva ti la da sam po be di la, hte la sam sa mo da pla ~em. -re kla je pr va fi na list ki wa Austra li jan ope na. Do {e stog grend slem fi na la [a ra po va je sti gla pre ko ^e hi we Kvi to ve (6:2, 3:6, 6:4), a za ni mqi vo je da je wi hov me~ tra jao „u mi nut” isto kao Aza ren ka - Klaj sters. Kvi to va je u tre }em se tu po pu sti la na svoj ser vis, pri re zul ta tu 4:5. Na pra vi la je ne ko li ko gre {a ka i iz gu bi la.Uku pan broj osvo je nih po e na i ov de je bio go to vo jed nak - 86:84 za [a ra po vu. [a ra po va i Aza ren ka sa sta le su se {est pu ta i obe su do bi le po tri me ~a.

SPORT

c m y

dnevnik

petak27.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) DANAS U POLUFINALU EP IGRAJU SRBIJA I HRVATSKA (18)

Orlovi pripremaju novi podvig Evropsko prvenstvo za rukometa{e u na{oj zemqi ulazi u zavr{nu fazu. Danas su na programu polufinalni dueli. U prvom, snage }e odmeriti Danci i [panci, a u drugom Srbija igra s Hrvatskom. Reprezentacija Srbije je ve} su do sada ostvarila veliki uspeh, mi mo svih o~eki vawa stigli su do zavr{nice i izborili vizu za kvalifikacije za Olimpijske igre i najverovatnije obezbedili direktan plasman na slede}e Svetsko prvenstvo u [paniji 2013. godine. A orlovi }e imati priliku da prvi put posle 16 godina osvoje medaqu na Evropskom prvenstvu. Prva prepreka na tom putu je najboqa selekcija Hrvatske, utak mi ca ko ja uvek ima p~oseban {mek.. - To nije obi~na utakmica i to je svima jasno.- kaè na{ najbo qi igra~ Mo mir Ili}. Pred ovakve me~eve ne moète da pravite nikakve planove, jer sve to pada u vodu ~im lopta krene s centra. Hrvati imaju kvalitetnu selekciju, ali i mi smo se pokazali do sada. O~ekujem da ve~eras Arena bude puna kao oko i da dobijemo vetar u le|a kao nikad do sad. Treba da spusti mo ten zi ju i ostanemo hladnih glava. Moramo ostati staloèni i smireni, ali nema ve}e mo ti vaci je nego igrati protiv Hrvata u zavr{nici nekog takmi~ewa. Utakmicu }e

plasiraju se u finale Evropskog prvenstva. Balkanski derbi Srbije i Hrvatske, dve sli~ne {kole rukometa, da}e finalistu EP. - Najmawe smo iskusni, ali idemo da probamo da ostvarimo snove koje dugo sawamo. To je ono {to nas hrabri i daje snagu - rekao je dan uo~i polufinala selektor Veselin Vukovi}. Koga god da smo dobili u polufinalu, bila bi te{ka borba. Mi igramo za svoje snove i to nas hrabri i daje nam dodatnu snagu. Na{a je obaveza da damo sve od sebe. Situacija sa povredama repre zen ta ti va ca Sr bi je ni je naj sjaj ni ja. Vu ko vi} ka `e da nije ni kod drugih, a kapiten Momir Ili} da se na to ne treba osvrtati.

Makedonija - Slovenija (15.15)

Polufinale Danska - [panija Srbija - Hrvatska

(17.45) (20.15)

NEDEqA Me~ za tre}e mesto (14.30) Finale (17) u sportskoj borbi i dobroj atmosferi. Najve}i problem bi bio da ekipa ne izgori u prevelikoj `eqi za uspehom, ali da}emo sve od sebe da se to ne desi - kazao je Vukovi}. Iako je Hrvatska posledwih decenija mnogo ve}a ekipa od Srbije i osvajala je svetske i

Vu~kovi} umesto Rni}a Selektor Srbije Veselin Vukovi} iskoristio je jednu dozvoqenu izmenu za zavr{nicu turnira. Posle „zelenog svetla” medicinskog tima selektor je u sastav vratio Nenada Vu~kovi}a, a na tribine je poslao Momira Rni}a.

Momir Ili}

odlu~iti trenutna inspiracija ili ne~iji dobar dan. O~ekujem da posle me~a budemo sre}ni. Zaslu`ili smo {to nas qudi ovih deset dana prate i po{tuju, {to dolaze u dvorane, a mi treba da ostanemo pribrani. Hrvati su majstori rukometa i nikada ne zna{ ko }e „izleteti”. Bi}e te{ko i neizvesno do samog kraja - rekao je Ili}.

Levi bek orlova dodao je da wegovom timu mnogo zna~i iskustvo utakmice sa Danskom, koju je Srbija pobedila, iako je Danska va`ila za velikog favorita.

trepet za Srbiju. Naime, posledwi okr{aj od januara pro{le godine na Svetskom prvenstvu u [vedskoj zavr{en je bez po bed ni ka (24:24). Pre to ga pamti se ~uveni susret iz 2006.

DARKO STANI], GOLMAN

Iako je Srbija protiv Makedonije odigrala utakmicu bez takmi~arskog zna~aja, na tom me~u povre|ena su dva srpska reprezentativca, naravno, u àru borbe sa na{im kom{ijama. Bojan Beqanski zadobio je rasekotinu glave i pivotu na{eg tima stavqeno je pet kop~i, ali bi}e spreman za polufinale. Ne{to boqe, ako tako moè da se kaè, pro{ao je pivot Alem Toski}, koji je zadobio posekotinu kod nosa i na{em reprezentativcu su stavqene dve kop~e posle me~a.

Golman Srbije i junak mnogih utakmica Darko Stani} rekao je na druèwu sa novinarima da wegovom timu niko ne moè da garantuje pobedu, ali da }e se ekipa dobro pripremiti za me~. - Hrvati su u dobroj formi i ne treba to da nas ~udi, jer u polufinalu nema slabih protivnika. Sve su to vrhunske reprezentacije. Niko ne moè da nam garantuje pobedu, bi}e jakih duela, ali za sve utakmice do sada smo se odli~no pripremili, pa }e tako biti i danas. Dobro se poznajemo sa Hrvatima i me|u nama nema tajni - rekao je Stani} i dodao: - Najvi{e se pribojavam kontri i polukontri hrvatske ekipe. Drago mi je {to su balkanske ekipe do{le u zavr{nicu, to je dokaz da se na ovim prostorima igra dobar rukomet. Nema tajni izme|u nas, to su sve vrhunski {uteri. O~ekuje nas te{ka utakmica i nadigravawa do samog kraja - kazao je golman Srbije Darko Stani}. Na pitawe {ta misli o hrvatskom igra~u i jednom od najboqih rukometa{a dana{wice Ivanu Bali}u, Stani} je rekao: - Mi golmani jesmo osobewaci, ali mislim da ne mogu da se merim sa Bali}em.

MARKO VUJIN

Samo da Bali} ne krene

Veselin Vukovi}

Hrvati su osvajali srebro na posledwa dva prvenstva Starog kon ti nen ta, ali su od ra ni je vlasnici ~ak dva zlatna odli~ja s Olimpijskih igara (1996. i 2004. godine), odnosno krune sa Svet skog pr ven stva iz 2003. Iako su u posledwoj deceniji imali neuporedivo vi{e uspeha, hrvatski rukometa{i ne mogu da se pohvale da su u tom peri o du pred sta vqa li strah i

Reprezentativac Marko Vujin smatra da je Bali}, iako ne igra mnogo na ovom EP, najboqi rukometa{ Hrvatske. - On je igra~ koji je u stawu da sa nekoliko fantasti~nih poteza odlu~i utakmicu. I daqe smatram da je on najboqi i Hrvatska je zaslu`eno u polufinalu po{to su izbacili Francuze. Sada igraju mnogo boqe nego ne SP u [vedskoj pro{le godine. U me~evima sa Hrvatskom ima mnogo naboja, ali skoncentrisa}emo se samo na teren - rekao je Vujin. On je dodao da ekipa ne sme da se osvr}e na dosada{we rezultate, ve} da se okrene najva`nijem me~u, polufinalu {ampionata.

RASTKO STOJKOVI], PIVOT

Znamo kako da pobedimo

i `ao mi je zbog ove situacije koja se de{ava. Zbog napada huligana na navija~e i {to im lupaju kola. Ne bih voleo da bude naci-

[trlek povre|en, igra Batini} Selektor Hrvatske Slavko Golu`a odlu~io je da za zavr{nicu {ampionata Evrope povre|enog Manuela [trleka zameni prvim strelcem doma}e lige Hrvojem Batini}em. [trlek, ina~e startno levo krilo, povredio se protiv [panije, a posle toga na slede}e dve utakmice zamenio ga je Ivan Nin~evi}. Golu`a i stru~ni {tab nadali su se da }e [trlek uspeti da se oporavi za polufinale, ali je lekarski tim doneo druga~iju kona~nu odluku.

Beqanski i Toski} na u{ivawu

Hrvati su u dobroj formi

Pivotmen Rastko Stojkovi} kazao je da u timu postoji „pozitivan naboj”. - Trudimo se, me|utim, da se smirimo i sti{amo strasti, da bismo svu tu energiju ispoqili ve~eras, da ne razmi{qamo sada o tome i ne istro{imo se. Znamo kako bi trebalo da u|emo u me~ hladne glave da bismo pobedili. O kvalitetu Hrvata dovoqno govori {to su bili i svetski i olimpijski {ampioni. Sve su to vrhunski pojedinci. Da bismo pobedili, moramo da ih „davimo” od po~etka do kraja. Nama publika daje snagu i di`e nas u visine, a danas }e verovatno jo{ vi{e. Pivot Srbije priznaje da uvek postoji naboj kada se igra protiv Hrvatske, ali da on treba da bude sportski, a ne nacionalan. - Mnogi od wih su mi prijateqi

DANAS Me~ za 5. mesto

onalnog naboja. Voleo bih i da sve {to se desilo posledwih dana ostane iza nas - rekao je Stojkovi}.

godine, odnosno „labudova pesma„ tada{we Srbije i Crne Go re i kon tro verz ni su sret, koji je pripao Hrvatima. Me|utim, sve to ne}e imati te`inu kada se ve~eras na suprotnim stranama terena na|u Stani} i Alilovi}, Ili} i Bali}, Vujin i Kopqar... Svi u taboru Srbije spremni su da poku{aju da ostvare istorijski uspeh protiv Hrvatske i

- Kada ste u polufinalu i imate jo{ dve utakmice do kraja prvenstva nema razgovora o tome {ta vas boli, da li ste umorni ili povre|eni. Sve misli su usmerene samo na teren, a tome }emo posle nedeqe - rekao je Ili}. Prema re~ima selektora Vuko vi }a po lu fi na le je fa za takmi~ewa koja je novost za wegov tim. - Ovo nam je prvo polufinale i to nam je nepoznat teren, ali igramo protiv Hrvatske, sa kojom imamo posebne odnose i motive. Wihova prednost je iskustvo, a na{a, svakako, publika. Selektor Srbije priznao je da je da je Hrvatska vrhunska ekipa, ali je kazao da je najve}i mogu}i problem da wegov tim „ne izgori u prevelikoj `eqi”. - Hrvati su izuzetna ekipa, ali smo i mi pokazali da imamo kvalitet. `elimo da pobedimo

olim pij ske me da qe, Vu ko vi} veruje da }e ovaj me~ odlu~iti detaqi. On je dodao da se ve}ina utakmica na ovom EP igra na mali broj golova i da veliki zna ~aj ima ju ~u va ri mre `e. Prema wegovom mi{qewu, ve~era{wu utakmicu mo`e da odlu~i jedna sudijska odluka ili proma{aj nekog od igra~a. - Veliku ulogu u me~u ima}e golmani, ali samo uz pomo} dobre odbrane. Utakmicu }e odlu~iti sitni detaqi - kazao je on. Hrvatske izve{ta~e je zanimalo {ta se to promenilo u srpskoj ekipi da je kona~no po~eo da se pona{a kao tim. - Stalno pri~amo i poku{avamo da objasnimo igra~ima da su oni sada sami sebi najboqi prijateqi, i da za ovih 15 dana nemaju nikog drugog - odgovorio je Vukovi}. Pripremio: J. Gali}

SELEKTOR HRVATSKE REPREZENTACIJE SLAVKO GOLU@A

Ostavi}emo srce i krv na terenu

Selektor rukometne reprezentacije Hrvatske Slavko Goluà izjavio je da }e svaka lopta biti „ìvot i smrt” za wegove igra~e u polufinalu EP protiv Srbije. - Ja sam mojim momcima rekao da ostave srce i krv na terenu. Svaka lopta za nas bi}e ìvot i smrt i ceo me~ moramo odigrati hladnih glava - rekao je Goluà. Hrvatski selektor je ulogu favorita dodelio Srbiji, po{to }e imati podr{ku velikog broja gledalaca u Beogradskoj areni, ali je najavio da }e Hrvatska u}i u taj me~ hrabro i da se ne boji protivnika.

- @elimo da pobedimo u polufinalu, jer imamo

veliko srce - istakao je hrvatski selektor.

sport

petak27.januar2012.

DA NAS SE O^E KU JE DO LA ZAK PO JA ^A WA U VOJ VO DI NI

Vu ki }e vi} ~e ka Mo re i ru Ba{ su le pu uver ti ru na pra vi li fud ba le ri Voj vo di ne u pr voj pro ve ri od po ~et ka pri pre ma za pro le} nu se zo nu. Sa vla da li su Ba~ ku iz Ba~ ke Pa lan ke ~ak s 11:0, ali mno go vi {e od re zul ta ta, tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a mo è da ra du je od nos we go vih u~e ni ka pre ma oba ve za ma, è qa da se na met nu, iz ne na |u ju }e vi sok ni vo tr ~a wa, ali i efi ka sno sti. Na{ na rod ka è da se pr vi ma ~i }i u vo du ba ca ju, ali le po je bi lo vi de ti ta kvu Voj vo di nu. Vu ki }e vi} ima fi nu ba zu za da qi rad i na go ve {taj da }e do pr vog pro le} nog ko la no vo sad ski tim do sti }i ni vo for me ko ji }e mu ga ran to va ti jo{ bo qe re zul ta te i otvo ren na pad na tro fej u Ku pu Sr bi je. Svi igra ~i de lo va li su ve o ma mo ti vi sa no, ta~ no se uo~a va lo {ta je ~i ji za da tak i otu da vi so ka po be da i broj ne {an se. Po seb no se is ta kao tro stru ki stre lac Pe tar [ku le ti}, a pr vi put je mre ù za tre sao i po vrat nik Alek san dar Ka tai. - Ne za no sim se, ali ni ne kri jem da sam za do vo qan onim {to sam vi deo - pri znao je De jan Vu ki }e vi}. - Fi zi~ ki smo de lo va -

Pe tar [ku le ti}

Foto: F. Baki}

li do bro, {to je me ni po tvr da da smo na do brom pu tu. Na dam se da }u do kra ja ne de qe zna ti s ko jim igra ~i ma mo gu da ra ~u nam na pro le }e, a Mo re i ru o~e ku jem na tre nin zi ma od po ne deq ka. Ko li ko znam, on bi da nas tre bao da se po ja vi u No vom Sa du. Odu `io se pro ces do la ska Al ma mi ja Mo re i re u naj ve }i voj vo |an ski grad. Sport ski di rek tor cr ve no-be lih Mi o drag Pan te li} tim po vo dom je re kao: - Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, Mo re i ra bi u to ku da na -

{weg da na (pe tak) tre bao da stig ne. [ef stru ke }e na we ga, ako sve bu de ka ko o~e ku je mo, mo }i da ra ~u na od po ne deq ka. Ka kav je sta tus s od la skom Bra ne Ili }a u Ukra ji nu? - Bra na ni je igrao u me ~u s Ba~ kom jer Vu ki }e vi} ni je è leo da ri zi ku je da se po vre di na te {kom te re nu pred od la zak do dao je Pan te li}. - Po sla li smo po no vo oba ve {te we êr no mo re cu iz Ode se da ima rok od 24 sa ta da se iz ja sni o uslo vi ma ko je smo im po nu di li za Ili }ev tran sfer. Mla di Po le ta no vi}, ka ko je na go ve stio tre ner Vu ki }e vi}, u na red nih {est me se ci kon ku ri sa }e za naj bo qi tim? - Po le ta no vi} }e do bi ti pri li ku da se na met ne, a {to se Ra do je ti ~e, mi slim da je naj bo qe za we ga da ode na po zaj mi cu ka ko bi igrao - ka te go ri ~an je Pan te li}. - Me leg re dov no tre ni ra s omla din ci ma, a od we ga sa mog za vi si da li }e i on bi ti uz pr vi tim. Mi è li mo da bu de ta ko, od lu ka je na we mu. [to se Spre ma ti ~e, do bio je pri li ku u su sre tu s Ba~ kom po {to ni je igrao u dve utak mi ce sa Su tje skom, ali }e on osta ti da ra di s omla din ci ma. A. P.

RE VAN[ UTAK MI CA ^E TVRT FI NA LA KU PA KRA QA

Ma dri |a ni bli zu pod vi ga Bar se lo na - Real 2:2 (2:0) @o ze Mu ri wo je iz gle dao pro na {ao for mu lu za taj nu zva na Bar se lo na, ali mu ne do sta je jo{ je dan sa sto jak. Sre }a! Real je nad i gran pro {le ne de qe na „San tja go Ber na beu” (2:1 za Bar su), ali na Nou Kam pu, u do mu Bar se lo ne, „kra qev ski klub” je bio taj ko ji je stva rao {an se, dik ti rao ri tam igre, vra tio se od 0:2...Ne do sta jao mu je je dan gol da {o ki ra Bar se lo nu, ce lu Ka ta lo ni ju. Bar se lo na - Real Ma drid 2:2 u bur nom re van {u ~e tvrt fi na lu {pan skog ku pa (u ukup nom re zul ta tu 4:3). Ka ta lon ci su u po lu fi na lu Ku pa kra qa, Real je ostao bez jed nog tro fe ja. A mo glo je da bu de dru ga ~i je. Mno go dru ga ~i je. U 25. mi nu tu fe no me na lan uda rac Me su ta Ozi la. Pra va „ki fla” Ozi la, ali ga ni je hte la sre }a. Pin to je sa mo po gle dom is pra tio let lop te, ali ona ni je hte la u gol, ve} na sta ti vu. Vi so ki pre sing Re a la pot pu no je zbu nio Bar se lo nu, ko ja se pre nu la tek po sle po la sa ta

PAR TI ZAN OD RA DIO PR VI TRE NING U IZRA E LU

Va qak ose tio te ren Fud ba le ri Par ti za na po ~e li su sa tre nin zi ma na te re ni ma Sport skog cen tra Fud bal skog sa ve za Izra e la u Her cli ji. Avra mu Gran tu na ras po la ga wu su bi li svi igra ~i osim Vla di mi ra Stoj ko vi }a i Da vi da Man ge ko ji su se po vre di li u me |u sob nom su da ru na tre nin gu u Be o gra du. Cr no - be li su se ju ~e uglav nom upo zna va li sa kli mom kao i trav na tom po vr {i nom, a ve} da nas tre ba lo bi da po ja ~a ju in ten zi tet ra da. Fud ba le ri Par ti za na pre za do voq ni su uslo vi ma ko je ima ju u Izra e lu, ka ko u ho te lu ,,Dan Aka di ja„ ta ko i sa te re ni ma. - At mos fe ra je na za vid nom ni vou. [to se ti ~e pri pre ma te re ni su ide al ni, i to }e nam ko li ko to li ko po boq {a ti kva li tet ve `bi ko je bu de mo ra di li re kao je le vi bek Alek san dar La zev ski. Mla di Ma ke do nac ni je ko men ta ri sao rad sa no vim tre ne rom Gran tom. - Iskre no, jo{ uvek ne mo gu da da jem ni ka kav sud. Ovo je pr vi

tre ning, bi lo je to sa mo la ko raz gi ba va we i ne ke igri ce. Za me sto pr vog le vog be ka bo ri }e se i Vla di mir Vol kov i Vo ji slav Stan ko vi}. - Si gur no da sam uvek imao ja ku kon ku ren ci ju ta ko da mi ona ni ka da ni je bi la pro blem. Tru di }u se da se do ka `em i uve rim {e fa da sam ide a lan za star te ra - za kqu ~io je La zev ski.

Grant ne è li @iv ko vi }a? Ne ka da {wi fud ba ler Par ti za na Zvon ko @iv ko vi} ipak ne }e bi ti ime no van za po mo} ni ka Avra ma Gran ta, sa zna je B92. @iv ko vi} je do ve den na me sto po mo} nog tre ne ra na in si sti ra we pred sed ni ka klu ba Dra ga na \u ri }a ali je Grant is ta kao da ga ne }e u stru~ nom {ta bu. @iv ko vi} je ~lan Skup {ti ne FK Par ti zan pa bi i to mo gao bi ti raz log {to ga je pred sed nik be o grad skog klu ba \u ri} è leo uz no vog tre ne ra, ko ji je pre de se tak da na na klu pi ‘cr no-be lih’ za me nio Alek san dra Sta no je vi}. Fud ba le ri Par ti za na u sre du su oti {li na pri pre me u Iz rael, a me |u put ni ci ma se ni je na {ao @iv ko vi}, {to je ob ja {we no pro ble mi ma oko do bi ja wa vi zu. Ipak, ka ko sa zna je mo, pra vi raz log je to {to ga Grant ne è li u stru~ nom {ta bu. Za ni mqi vo je da je @iv ko vi} pr vo bit no tre ba lo da pre u zme Te le op tik, ali je od lu ~e no da bu de Gran tov po mo} nik.

KRA JEM MA JA U REM SU

Fran cu zi te sti ra ju or lo ve

Da ni Al ve{ po sti gao fan ta sti ~an gol

pre is te ka pr vog de la, no va dra ma is pred {e sna e ster ca Re a la. La san Di ja ra je „po ku pio” Me si ja, a ve} je imao ù ti kar ton. Igra ~i i na vi ja li Bar se lo ne tra ì li su cr ve ni kar ton, ali je Ka si qas ma e stral no od vu kao pa `wu na se be, sva {ta re kao su di ji ko ji je we mu po ka zao ù ti.

Bar sa bez Ini je ste i San ~e za dve ne de qe Fud ba le ri Bar se lo ne An dres Ini je sta i Alek sis San ~ez od su stvo va }e sa te re na na red ne dve ne de qe. Obo ji ca su se po vre di li to kom utak mi ce ~tvrt fi na la Ku pa Kra qa pro tiv Re a la iz Ma dri da na „Kamp nou”, i to kom utak mi ce ih je tre ner Pep Gvar di o la iz veo iz igre. Ini je sta je me~ napustio ve} u 29. mi nu tu na kon o{trog star ta Al va ra Ar be loe, dok je San ~ez utak mi cu na pu stio sre di nom dru gog de la me ~a, ka da je na we ga star to vao Pe pe. igre. Li o nel Me si je bio go to vo ne za pa `en u pr vih po la sa ta, a on da je po ka zao ko li ki je maj stor. Po vu kao je na pad Bar se lo ne, na vu kao ce lu od bra nu na se be i fi li gran ski pro na {ao Pe dra, ko ji je la ga no sa vla dao Ike ra Ka si qa sa. Ko ji se kund

dnevnik

Ali, ta ma la po be da Re a la ima la je na sta vak. Tu `an za Ma dri |a ne. Upra vo po sle pre ki da, lop ta se od bi la do Da ni ja Al ve {a ko ji je po slao pra vi pro jek til ka go lu Ka si qa sa za 2:0. Real je bio gro gi ran i o~e ki va lo se da Bar se lo na ru tin ski

od ra di dru gih 45 mi nu ta. Ali, Mu ri wo je po vu kao pra ve po te ze. Ume sto Di ja re i Ka ke, u igru je uba cio Ka qe ho na i Ben ze mu. Real je dao je dan gol na po ~et ku dru gog de la, ali ga je su di ja po ni {tio jer je vi deo ka ko Ser hio Ra mos po vla ~i za ru ku Al ve {a pre ne go {to je po sti gao gol gla vom. Ali, za to je u 68. mi nu tu kre nu la ofan zi va Re a la, ko ja ni je pre sta ja la do kra ja. U tom mi nu tu Ro nal do je po sti gao gol, po sle do da va wa Ozi la. Sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni j e Ben z e ma je iz j ed n a ~ io! Ka ko je sa mo Fran cuz od i grao! Vr hun ski! U{ao je u {e sna e ste rac, pre ba cio Pu jo la, po tom je smi rio lop tu bu ti nom i u pa du sa vla dao Pin ta. Kre nuo je Real po tom na sve ili ni {ta i u ne ko li ko na vra ta sti zao bli zu go la Bar se lo ne. Ipak, osta lo je 2:2 u lu dom me ~u na Nou Kam pu. Sva {ta se do ga |a lo na te re nu: Go l o v i, i pro m a { a j i, i star to vi (ni je bi lo pr qa vih kao pre ne de qu da na, ma da je Pe pe po no vo bio u cen tru pa `we), sum wi ve si tu a ci je, `u ti kar to ne i je dan cr ve ni (Ser hio Ra mos pred kraj me ~a).

KUP GR^ KE

Pan te li} po ga |a i iz pre ki da Mar ko Pan te li} po sti gao je pr va dva go la u po be di Olim pi ja ko sa nad Pa ni o ni o som od 4:0 u ~e tvrt fi na lu Ku pa Gr~ ke. Srp ski re pre zen ta ti vac bio je stre lac u 12. i 65. mi nu tu, a do kra ja me ~a pla sman u po lu fi na le su po tvr di li Di o go i Ab dun. Po seb no lep bio je pr vi gol Pan te li }a ko ji je fan ta sti~ no iz veo slo bo dan uda rac, pre ba -

cio je ì vi zid, pa je gol man go sti ju sa mo po gledom is pra tio lop tu u mre ù. Pan te li} je ta ko na sta vio da pru à fan ta sti~ ne par ti je ove se zo ne po {to je ukup no u Ku pu i pr ven stvu na 14 me ~e va po sti gao ne ve ro vat nih 15 go lo va {to ga svr sta va me |u naj bo qe na pa da ~e u Evro pi ka da je u pi ta wu vre me ko je mu je pot zreb no za po sti za we go la.

Fud b al s ke re p re z en ta c i j e Fran cu ske i Sr bi je od i gra }e pri ja teq sku utak mi cu 31. ma ja ove go di ne u Rem su, epi log je do go vo ra dva na ci o nal na sa ve za. Utak mi ca u gra du ko ji se na la zi na se ve rois to ku Fran cu ske po ~e }e u 21.00 ~as, a bi }e od i gra na na sta di o nu „Ougust De lon„, iz gra |e nom 2008. go di ne, ka pa ci te ta 22.000 me sta. Me~ pla ni ra na za po sled wi dan ma ja po slu `i }e se lek ci ji Fran cu ske za za vr {ne pri pre me pred u~e {}e na PE 2012. u Poq skoj i Ukra ji ni, a na {oj re pre zen ta ci ji kao je dan od te sto va uo~i po ~et ka na red nog kva li fi ka ci o nog ci klu sa ka Bra zi lu 2014. go di ne. U pred sto je }em FI FA ter mi nu pred vi |e nom ka len da rom tak mi ~e wa, u pe ri o du od 27. do 29. fe bru a ra, Sr bi ja }e u~e stvo va ti na

tra di ci o nal nom tur ni ru na Ki pru. To kom sle de }e ne de qe bi }e pre ci zi ran ras po red od i gra va wa du e la na Ki pru. - Za do voq stvo nam je {to }e mo u va `nom tre nut ku pri pre ma za oba ve ze ko je nas o~e ku ju od je se ni ove go di ne igra ti pro tiv jed ne ta ko kva li tet ne eki pe kao {to je Fran cu ska, ne ka da {weg svet skog i evrop skog pr va ka. Na ja vi li smo da }e mo u ter mi ni ma po za vr {et ku se zo ne ugo vo ri ti utak mi ce pro tiv kva li tet nih se lek ci ja, pre sve ga iz re do va u~e sni ka PE u Poq skoj i Ukra ji ni, te sa da sa mo is pu wa va mo po sta vqe ne ci qe ve. Ra di mo i da qe na tom pla nu i o~e ku jem da }e mo vr lo br zo ob ja vi ti i ime na na red nih pro tiv ni ka - is ta kao je ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran La ko vi}. Z. Ran ge lov

]UR ^I] SNI MA PO TEN CI JAL NE RE PRE ZEN TA TIV CE

Or li }i no va sna ga A ti ma Vr {i lac du `no sti se lek to ra fud bal ske Sr bi je za pri ja teq ski duel sa Ki prom ra ~u na na La za ra Mar ko vi }a, Fi li pa \u ri ~i }a, Ma ti ju Na sta si }a i Alek san dra Ig wov skog. Ra do van ]ur ~i} u no vi ci klus re pre zen ta tiv nih me ~e va ula zi sa re no vi ra nim sa sta vom. Po sle ne u spe {no okon ~a nih kva li fi ka ci ja za EURO 2012 i pri ja teq skih su sre ta po Cen tral noj Ame ri ci u no vem bru, or lo ve o~e ku je pr vi test u no voj go di ni - 29. fe bru a ra go sto va }e na Ki pru. Bu du }i da Sr bi ju o~e ku je pod mla |i va we ti ma, s ob zi rom na to da su se ne ki od aso va po put Ne ma we Vi di }a i De ja na Stan -

ko vi }a opro sti li od na ci o nal nog dre sa, Ra do van ^ur }i} bi }e primo ran da po zo ve no ve sna ge „pod za sta vu”. Duel na Ki pru bi }e pr vi test uo~i jun skih is pi ta i ka sni ji sep tem bar ski po ~e tak kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. ^ur }i} ve} pra vi kom bi na ci je za sa stav srp skog ti ma, ko ji bi tre ba lo da bu de miks sta rih i no vih adu ta. - Za pro ve ru na Ki pru bi }e po zva no i ne ko li ko mla |ih igra ~a, onih ko ji su igra ma u mla doj se lek ci ji i klu bo vi ma is ta kli kan di da tu ru za de bi u naq bo qem na ci o nal nom ti mu. - iz ja vio je v.d. se lek to ra Sr bi je.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Ko {ar ka ABA mu {ka li ga - ZAGREB: Cibona - Zlatorog (17.30). Pr va B mu {ka li ga - ^A^AK: Mladost - Beovuk 72 (19).

Od boj ka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - NO VI SAD: Voj -

vo d i n a NS se m e - Klek Srbi j a { u m e (18.30), KRA QE VO: Rib ni ca - Spar tak (Q) (19). Pr va `en ska li ga - BE O GRAD: Po { tar - Klek Srbija { u m e (20), KRA GUJEVAC: Sme~ 5 - Cr no ko sa (19).

O uti sci ma pri ~a i Vo ji slav Stan ko vi}. - Te ren je pre lep, do bar za tre ni ra we. Ho tel je ta ko |e od li ~an, za do voq ni smo uslo vi ma i na na ma je da se {to bo qe spre mi mo. I on hva li at mos fe ru. - At mos fe ra je uvek na naj ve }em ni vou pa ta ko i sa da. pro ba }u da se po ka `em, da tre ni ram {to

bo qe i da se na met nem tre ne ru Gran tu - re kao je Stan ko vi}. Pre tre nin ga, si nu Avra ma Gran ta, Da ni je lu, ko ji je do {ao da upo zna pr vo tim ce i po sma tra tre ning, uru ~en je Par ti za nov dres sa bro jem 18 i ime nom na le |i ma. On je odu {e vqen na vi ja ~i ma Par ti za na, po seb no oni ma sa ko {ar ka {kih utak mi ca. Eks pe di ci ju Par ti za na po se ti }e i am ba sa dor Sr bi je u Izra e lu, Zo ran Ba sa ra ba. On }e bi ti gost cr no-be lih u sre du uve ~e ho te lu „Dan Ar ka di ja”. [am pion Sr bi je pr vi deo pri pre ma u Izra e lu za vr {a va 8. fe bru a ra, za ka da je pred vi |en po vra tak u Be o grad. I. L. PR VI PO RAZ CR VE NO-BE LIH U CR NOJ GO RI

Asa moa po go dio Ze ta - Cr ve na zve zda 2:1(0:0) Sa mo dan na kon {to su po be di li Pe tro vac iza bra ni ci Ro b er t a Pro s i n e~ k og po r a `e ni su od Ze te sa 2:1 u tre }oj pri prem noj utak mi ci u Cr noj Go ri. Zve zda je od i gra la sa svim so lid no pr vo i do sta lo {e dru go po lu vre me. Igra ~i ma obe eki pe sme tao je lo{ te ren i jak ve tar, a do ma }i su do pred no sti do {li ka da je Bo qe vi} sa 11 me ta ra is ko sa sa le ve stra ne pri hva tio du bin sku lop tu i sa vla dao is tr ~a log gol ma na Ve si }a. U 85. mi nu tu od lu ~en je po bed nik. Na kon gre| {ke Zve zdi nih igra ~a na sre di ni te re na usle di la je br za kon tra Ze te, a Pe ra zi} je bio na pra vom me stu na kon {to je Ve si} od bra nio pr vi po ku {aj. Dva mi nu ta ka sni je na kon pro do ra i cen tar {u ta Ve {o vi }a gol gla vom sa se dam me ta ra po sti gao je Asa moa ko ji je na pro bi u Cr ve noj zve zdi. Cr ve na zve zda je igra la u sa sta vu: Baj ko vi}, ]o si}, To {i}, Mi ki}, Mla de no vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, Pe ro vi}, La zo vi}, Ka sa li ca, Bor ha. U dru gom po lu vre me nu, Cr ve na zve zda je na stu pi la u sa sta vu: Ve si}, Ra du lo vi}, Mak si mo vi}, Kr ne ta, Pet ko vi} – Mi j a i l o v i}, Di m i t ri j e v i}, Ka du, Ve {o vi}, \u ri~ ko vi}, Asa moa.

ULEB EVRO LI GA Gru pa E CSKA - Anadolu Efes