Dnevnik 27.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 27. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23059 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TRILATERALA U KARA\OR\EVU: SRBIJA, BiH I TURSKA

Svi u EU, ne me {a we u unu tra {we stva ri str. 2

DANAS VELIKO SPREMAWE FRU[KE GORE

NASLOVI

Politika

ANALITI^ARI O SRPSKOJ SCENI NAKON OKON^AWA „POSTA” LIDERA NAPREDWAKA

2 „Telekom” i Kosovo u paketu

Narod „sit”, a politi~ari na broju

Ekonomija 5 Jo{ jedno tumbawe agrarne politike

Dru{tvo 6 Refundacija (ne)mogu}a misija

str. 3

Novi Sad 9 Taksi uskoro papren 9 ZIG: Tokom maja gotovi reflektori

Vojvodina 11 Ni kra}eg ste~aja, ni vi{e upravnika 12 Firme propadaju, radnici na ulici – posla ima, a nema ko da radi

Crna

ODLUKA USTAVNOG SUDA O UPRAVQAWU ZAJEDNI^KIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE IZAZVALA BURU U JAVNOSTI

Za ulazak, park ing i ro{ tiq aw e 150 din ar a

Obe {te }e we spas od ru {e wa nad grad we?

s tr . 8

14 Maratonac stradao na biciklu

Relativno toplo Najvi{a temperatura 21 °S

U DOMOVIMA ZDRAVQA SVE VI[E PACIJENATA

No vo sa |a ni sve bo le sni ji

str. 7

str. 4

SPORT

str. 16 – 20

n REAL I BARSA OPET DELE MEGDAN

n KO[ARKA[I IZ VR[CA IGRAJU DERBI SA ZVEZDOM

n VATERPOLISTI VOJVODINE BIJU BITKU ZA MAJSTORICU

n NOVI SAD SPREMAN DA DO^EKA VI[E OD HIQADU RUKOMETA[A

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

PODR[KA STAROPAZOVA^KOJ PORODICI S TROJKAMA

Stalno zaposlewe za oca

str. 10

POLiTikA

sreda27.april2011.

TRI LA TE RA LA U KA RA \OR \E VU: SR BI JA, BiH I TUR SKA

Svi u EU, ne me {a we u unu tra {we stva ri Predsednik Srbije Bo ris Ta di}, predsednik Turske Ab du lah Gul i tro~lano Predsedni{tvo BiH – Ne boj {a Rad ma no vi}, Ba kir Izet be go vi} i @eq ko Kom {i} – poru~ili sa sastanka u Kara|or|evu da tri zemqe imaju zajedni~ku budu}nost ako svaka dr`ava po{tuje princip neme{awa u unutra{we stvari druge dve zemqe i ako se po{tuje teritorijalni integritet svake od wih.

Predsednik Tadi} je nakon trilateralnog susreta u Kara|or|evu na zajedni~koj konferenciji za novinare s Gulom i Radmanovi}em izjavio da je preduslov kvalitetne saradwe u budu}nosti iskorewivawe predrasuda koje su i daqe `ive u trima dr`avama.

– Zajedno se moramo boriti protiv predrasuda proisteklih iz na{e te{ke istorije jer, ako ostavimo prostor za predrasude, u budu}nosti }emo se suo~iti s brojnim problemima – poru~io je Tadi}. – @elimo da ~itav region bude {to pre integrisan u EU, i to je najva`niji politi~ki ciq koji na kraju treba da donese dobrobiti na{im gra|anima. Hrvatska {to pre treba da postane ~lanica EU, ali va`no je da nakon integracije Hrvatske ne bude napravqena velika pauza do integracije slede}e dr`ave.

Predsednik Srbije je naglasio da je ju~era{wi susret trilateralni sastanak, a ne me|unarodna konferencija o BiH jer, kako je naveo, nijedna od tri dr`ave samostalno nema kapacitet da re{i mnoge od problema nastalih u pro{losti. Tadi} je rekao da Srbija nikada ne}e podr`ati referendum koji bi vodio podeli Bosne i Hercegovine i na bilo koji

na~in doveo u pitawe integritet te zemqe. On je ponovio da Srbija u potpunosti po{tuje Dejtonski mirovni sporazum, kao i teritorijalni integritet svih svojih suseda, ali da isto o~ekuje i od wih po pitawu Kosova. Tadi} je rekao da bi se eventualnim me{awem u unutra{we stvari BiH pre{la „crvena linija” i ponovile neke gre{ke iz pro{losti.

On je dodao da Srbija `eli da sara|uje sa svim institucijama u BiH. Tadi} je ponovio da Srbija stoji ~vrsto na stanovi{tu o nu`nosti osude i procesuirawa svih ratnih zlo~ina i da je to jedini na~in da se do|e do istine i punog pomirewa me|u narodima.

Kao dokaz da je Srbija opredeqena za saradwu s Ha{kim sudom,

Tadi} je podsetio na to da je do sada izru~eno 44 od 46 osumwi~enih za ratne zlo~ine, i rekao da se sve ~ini da i preostala dvojica ha{kih begunaca – Rat ko Mla di} i Go ran Ha xi} – budu uhap{eni.

Tadi} je ukazao na to da postoje velike mogu}nosti za me|usobnu saradwu tri zemqe u oblastima politike, ekonomije, kulture i nauke, ali je ocenio da je preduslov za to proces pomirewa.

Na pitawe o zahtevu za autonomiju Sanxaka, koji zastupa Mu a- mer Zu kor li}, Izetbegovi} je rekao da je sa dezintegracijama na Balkanu zavr{eno, a da preostaju samo integracije. Uokviru tih integracija jedna evropska regija mo`e biti Sanxak sa mogu}no{}u saradwe sa svim drugim re-

gijama u Srbiji i van Srbije. To je pravi izlaz za Sanxak”, odgovorio je Izetbegovi}. Tadi} je rekao da Srbija ula`e vi{e nego ikada u taj region i najavio da planira izgradwu infrastrukture u tom podru~ju, u saradwi sa Turskom. Isti~u}i da je dao veliki doprinos stabilizaciji prilika u ~itavoj Srbiji, pa tako i u Sanxaku, Tadi} je podsetio da su predstavnici bo{wa~kih stranaka, koje su u~estvovale na izborima, zastupqeni u Vladi Srbije. Nije dovoqna zastupqenost predstavnika Bo{waka u policiji i pravosu|u, rekao je Tadi} i zakqu~io da on daje podsticaj da do|e do wihove proporcijalne zastupqenosti u tim institucijama.

E. D.

Ta di}: Da pre mo sti mo jaz Susret je, kako je objasnio predsednik Srbije Boris Tadi}, uprili~en upravo u Kara|or|evu, mestu na kojem su u pro{losti dono{ene neke dobre, ali i neke lo{e odluke, da bi se pokazalo da tri dr`ave, bez obzira na to {to u pojedinim stvarima imaju razli~ito poimawe istorije, `ele da dele zajedni~ku budu}nost. Preduslov zajedni~ke bu-

du}nosti je, po Tadi}evim re~ima, pomirewe, pre svega izme|u Srbije i BiH, koje mora podrazumevati zajedni~ku borbu protiv predrasuda i individualizovawe krivice.

– U pro{losti su napravqene velike i te{ko premostive gre{ke, ali na{a obaveza je da premostimo jaz koji postoji – poru~io je Tadi}.

sve tri dr`ave da se poja~a saradwa u smeru re{avawa goru}ih problema, uz po{tovawe prinicipa o~uvawa suvereniteta i integriteta i neme{awa u unutra{wa pitawa drugih dr`ava.

Rad ma no vi}: Pro ble mi zbog op tu `ni ca Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} rekao je da je na sastanku bilo govora i o optu`nicama za ratne zlo~ine koje Srbija i Hrvatska podi`u protiv gra|ana BiH, i dodao da to stvara politi~ke

problema u samoj BiH. Radmanovi} je rekao da je opredeqewe svih zalagawe za mir, razumevawe, dobrosusedske odnose, i istakao da Srbija, Turska i BiH `ele da Balkan bude „oaza mira”.

Izet be go vi}: Mo `e mo i bez pa tro na Bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi} rekao je da dve zemqe mogu razgovarati o svim spornim pitawima i „bez patrona” poput Turske, ali da ni trilateralni susret nije lo{ i da je dijalog uvek jedini put da se do|e do kompromisa. On je podsetio na to da je u BiH postojala izvesna odbojnost prema ideji da se sastanak odr`i u Kara|or|evu, ali

da je on, po wegovom mi{qewu, bio koristan i da je „vredelo do}i u Kara|or|evo” da bi se ~uli Tadi}evi stavovi o svim bitnim pitawima.

On je rekao da je po~etna ideja da se naredni sastanak odr`i u Sarajevu na jesen, ali da nema ni{ta ni protiv toga da se trilateralni sastanak odr`i u Srebrenici, „jer je bli`e Beogradu”.

Kom {i}: Protiv zlih du ho va i vam pi ra pro {lo sti Hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} izrazio je nadu da samit Srbije, BiH i Turske u Kara|or|evu predstavqa kona~ni obra~un sa „zlim duhovima i vampirima pro{losti” i da je pokazao da ima nade da do|e do novih i boqih odnosa u regionu. Kom{i} je rekao da su ~lanovi Predsedni{tva

dnevnik

Sr bi ja do bi la i 77. par ti ju U registar politi~kih organizacija, kao 77. partija u Srbiji, upisana je Bo{wa~ka demokratska zajednica (BDZ), ~ije sedi{te je u Novom Pazaru, objavqeno je na internet-sajtu Ministarstva za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. Kao zastupnik stranke upisan je Emir El fi}.

On je ju~e izjavio da su najva`niji programski ciqevi stranke autohtonost Bo{waka u Srbiji, autonomija Sanxaka i promena Ustava u tom pravcu.

To je deveta partija ~ije sedi{te je u Novom Pazaru i 43. stranka nacionalnih mawina. Bo{wa~ka demokratska zajednica je bliska glavnom muftiji Islamske zajednice

u Srbiji Mu a me ru Zu kor li }u.

U toku 2010. godine Srbija je dobila tri nove stranke – „Nijedan od ponu|enih odgovora”, „Puls Srbije” i Stranka vojvo|anskih Slovaka, dok je u januaru ove godine status registrovane dobila i Komunisti~ka stranka. Za upis u Registar politi~kih stranaka neophodno je prikupiti 10.000 potpisa gra|ana, osim ukoliko su u pitawu stranke nacionalnih mawina koje moraju da skupe hiqadu potpisa.

Na politi~koj sceni Srbije pre preregistracije stranaka na osnovu novog Zakona o politi~kim partijama bilo je vi{e od 600 politi~kih organizacija.

Iz buyeta u mar tu 48,1 mi li o na di na ra Par la men tar nim po li ti~kim strankama u Srbiji je u martu iz buxeta ispla}eno ukupno 48,1 miliona dinara za redovno funkcionisawe. No vac iz bu xe ta za stranke raspodequje se svakog meseca, na osnovu Zakona o finansirawu politi~kih stranaka, tako da je ukupna suma na godi{wem nivou koju dobijaju politi~ke partije oko 570 miliona dinara.

Ukupna suma namewena za finansirawe redovnog rada stranaka raspodequje se na osno vu bro ja po sla ni ka u Skup{tini Srbije. Stranke dobijaju novac za broj poslani~kih mandata koje su osvoji le na po sled wim par la men tar nim iz bo ri ma 2008. godine. Najvi{e novca iz buxeta u martu su dobile Srpska radikalna stranka – 11,3 miliona dinara i Demokratska stranka – 9,4 miliona di-

nara. Stranka G17 plus dobila je 3,7 milion dinara, Demo krat ska stran ka Sr bi je 3,6 miliona, a Socijalisti~ka partija Srbije 2,4 miliona dinara. Liberalno-demokartska partija dobila je 2,4 miliona dinara, Nova Srbija 1,9 milion, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Partija ujediwenih penzionera po 1,4 milion, Savez vojvo|an skih Ma |a ra i Srp ski pokret obnove Sanxa~ka demokratska partija po 1,3 mili o na di na ra. Je din stve na Srbija je dobila 1,2 milion, a Koalicija „Zajedno za [uma di ju„ mi lion di na ra.

Stranka demokratske akcije Sanxaka, Partija za demokarstka delovawa, Bo{wa~ka demokratska stranka Sanxaka, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i Socijaldemokratska unija dobile su po 984.787 dinara.

SKUP [TI NA SR BI JE DA NAS RAZ GO VA RA O DVE TE ME

Gul: Ceo re gion pod ki {o bran EU i NA TO Turski predsednik Abdulah Gul kazao je da Balkan nije na periferiji Evrope ve} je weno srce, i zalo`io se za to da se ceo region okupi pod ve}im ki{obranom EU i NATO-a. Gul je naglasio da je `eqa

c m y

2

BiH ranije odvojeno razgovarali s Tadi}em, bez prisustva savetnika, o svim aktuelnim te ma ma, po put re fe ren du ma u Re pu bli ci Srpskoj, hap{ewu gra|ana BiH osumwi~enih za ratne zlo~ine, o situaciji u Sanxaku i o, kako je naveo, „nastupima ministra spoqnih poslova Srbije Vu ka Je re mi }a„.

„Te le kom” i Ko so vo u pa ke tu

U parlamentu Srbije danas }e se razgovarati o dve teme: na inicijativu DSS-a o motivima i posledicama prodaje Telekoma, dok }e se na zahtev radikala pri~ati o politici Srbije prema Kosovu, a povod su raz go vo ri na {eg i pri {tinskog pregovara~kog tima.

Demokratska stranka Srbije zahtevala je da u Skup{tinu do |e i na pi ta wa od go va ra premijer Mi r ko Cvet ko vi}.

Potpredsednik DSS-a Ne nad Po po vi} u vi{e navrata protestovao je {to predsednica parlamenta ne zakazuje sednicu, budu}i da je zahtev podnet polovinom marta, po{to, kako tvr di, Po slov nik pro pi su je obavezu da se najmawe jednom mese~no odr`ava takva vrsta sednice. Zbog toga je Popovi} optu`io parlament da „namerno izbegava raspravu o prodaji Telekoma“.

Pred stav ni ci DSS-a pro {log meseca su ministru kulture, informisawa i informacionog dru{tva Pre dra gu Ma r ko vi }u predali peticiju protiv prodaje Telekoma, koju je potpisalo 100.000 gra|ana.

Nenad Popovi}, koji je bio jedan od ini ci ja to ra ak ci je „Stop prodaji Telekoma“, koja je po~ela jo{ u novembru 2009. godine, izri~it je da „Telekom mora da ostane u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave“.

Povodom teme vezane za Kosovo i Metohiju, funkcioner SRS-a Zo ran Kra si} navodi da je za radikale neprihvatqiva komunikacija Srbije s onima koji slove kao pred-

stavnici nezavisnog Kosova, tim pre {to je protivustavna.

– Kakav je to na~in da se na najgrubqi na~in kr{i Ustav Srbije, jer u najvi{em pravnom aktu Kosovo nije nezavisna dr`ava ve} autonomna pokrajina!

Kra si}: Ne kr {i te Ustav – Zahtevamo od Vlade da ne kr{i Ustav Srbije jer je niko za to nije ovlastio. Mi znamo da su vlasti Srbije zato~enici EU, ali to neka re{e tako {to }e da podnesu ostavke, da {trajkuju, neka rade {to god ho}e... Ali ne mogu iz svog zato~eni{tva prema EU iza}i tako {to }e pre}utno priznati nezavisno Kosovo. To je za nas potpuno neprihvatqivo – poru~uje Krasi}.

A pogoto je neprihvatqivo posle ovih izjava, kroz koje ne vidim da li se hvale ili se `ale. ^uli smo kako Bo ri slav Ste fa no vi} ka`e „pa oni razgovaraju kao da je Kosovo ve} samostalno“. Pa naravno da tako razgovaraju kada su im sponzori iz inostranstva rekli da su nezavisni. Onda se postavqa pitawe koja je uop{te svrha takvih razgovora – pita se Krasi}, i obrazla`e da je povod za dana{wu sednicu to {to radikali `ele da promovi{u Ustav i ustavna re{ewa i da upozore vlast na to da to {to radi zna~i kr{ewe Ustava Srbije.

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

ANALITI^ARI O SRPSKOJ SCENI NAKON OKON^AWA „POSTA” LIDERA NAPREDWAKA

Narod „sit”, a politi~ari na broju [ta se iz me ni lo na po li ti~ koj sce ni Sr bi je sa {traj kom li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a i we go vim okon ~a wem i ima li na kon ra di kal ne me re li de ra na pre wa ka u po li ti~ koj bor bi „po bed ni ka“ i „po be |e nih“ ili je si tu a ci ja, ka ko tvr di pred sed nik SPS-a Ivi ca Da ~i}, „ne re {e na“?

Po oce ni ana li ti ~a ra De ja na Vu ka Stan ko vi }a, po li ti~ ki `i vot po la ko se vra }a u in sti tu ci o nal ne okvi re i one ko ji su uobi ~a je ni za de lo va we opo zi ci o- nih stra na ka.

– Vi di mo da na pred wa ci na kon ra di kal ne me to de pri pre ma ju ne ke prav ne pred stav ke ve za ne za pro da ju Te le ko ma, {to je ne ka vr sta mo ral nog i po li ti~ kog pra va da s opo zi ci o nog kri la kri ti ku je vlast – kon sta tu je na{ sa go vor nik. – Da kle, si tu a ci ja se, na kon eks trem ne po la ti za ci je, smi ru je, {to je u ovom

Vlast je neo~ekivano dobila prostor da diskredituje najja~u opozicionu stranku (Dejan Vuk Stankovi}) tre nut ku naj bo qe za po li ti~ ku sta bil nost dr `a ve. [to se ti ~e po bed ni ka i gu bit ni ka, mi slim da je taj {trajk bio po gre {an po tez SNS-a, za sno van na po gre {noj pro ce ni sta wa u dru {tvu, od no sno ne za do voq stva gra |a na so ci jal no-eko nom skom si tu a ci jom. Oni su pret po sta vi li da }e zbog to ga isto vre me no do }i i do ma sov nog iz li va ne za do voq stva na uli ce, ~i me bi Ni ko li }ev {trajk do bio mno go bo qu po tvr du u po li ti~ kom iz ja {wa va wu gra |a na. Ne za do voq stvo ko je po sto ji ni je se, pak, kon ver to va lo u ma sov nu gra |an sku ne po slu {nost.

On ka `e da se Ni ko li} ta da sam su sreo s ne po mir qi vim sta vom DS-a i po tre bom da se na ne ki na ~in po li ti~ ki po vu ~e, {to je i u~i nio, ne is pu wa va ju }i ciq {traj ko va wa da „sa mo stal no za ka `e van red ne par la men tar ne iz bo re“.

– On je zbog to ga po li ti~ ki gu bit nik, kao i sto ga jer je otvo rio pro stor vla sti i po li ti~ kim su par ni ci ma da ga na pa da ju u jav no sti i ti me ru {e we gov po li ti~ ki kre di bi li tet i imix ko ji je stva rao sve ove go di ne.

Bio je to imix o{trog, ali ve o ma ume re nog i prag ma ti~ nog opo zi ci o nog po li ti ~a ra. Da kle, iz gu bio je, a i zbog to ga {to je ko ri stio ra di kal ni me tod po li ti~ ke bor be za ve o ma ma li ciq – da tum ras pi si va wa iz bo -

ra. Ta kav ra di ka lan po tez mo gao je pri me ni ti da je, na pri mer, DS od lu ~io da uki ne iz bo re, a ne sto ga {to su sa mo od bi li da ih ras pi {u ka da Ni ko li} ho }e, pa se su o ~io s me dij skim i po li ti~ kim pro ma {a jem – ka `e De jan Vuk Stan ko vi}.

On is ti ~e da je to jed na di men zi ja de {a va wa, ali uka zu je na to da je Ni ko li} us peo da raz bi je pri ~e o mo gu} noj ko a li ci ji s DS-om, {to }e mu, ka ko oce wu je, do sta pri vu }i gla so ve onih ko ji su ne za do voq ni ak tu el nom vla {}u. Stan ko vi} sma tra da je ra di kal nim {traj kom i raz me nom ne ga tiv ne ener gi je s DS-om raz u ve rio i ne ke opo z i c i o n e stran k e ko j e su sum wa le u mo gu} nost na god be na pred wa ka i de mo kra ta o po sti zbor noj vla sti.

– Ne }e se sa da do go di ti da }e zbog Ni ko li }e vog {traj ka ne za do voq ni oti }i i gla sa ti za Bo ri sa Ta di }a. Do bi tak za vlast me |u ovim gla sa ~i ma je mo gu} sa mo ako po pra vi gra |a ni ma ne pod no {qi vi so ci jal no-eko nom ski sta tus, a sa da ima sa mo me dij ski ar gu ment da opo zi ci ja ne ume da ja sno spo ji svo je ci qe ve i sred stva. Mo `da je vlast do bi la sa mo gra |a ne ko ji su sklo ni evro re form skim stran ka ma, ko ji jo{ mo gu da sa sta ve kraj s kra jem – uko li ko su pro dr ma ni iz ne kog po li ti~ kog dre me `a i za si }e no sti – u ci qu spre ~a va wa SNS-a da pre u zme vlast – ka `e Stan ko vi}, i do da je da Sr bi ja ni je osta la ista kao pre {traj ka, a ka kva je, mo ra lo bi se pri be }i od go vo ru kroz is tra `i va we mi {qe wa jav no sti.

Postupak bez ishoda – Stva ri se ni su mno go iz me ni le, osim {to SNS ni je ni {ta do bio, vi {e je iz gu bio, a {traj kom To mi sla va Ni ko li }a je de lo vao otre `wu ju }e po bi ra ~e DS-a i par ti ja vla da ju }e ko a li ci je – sma tra po li ti~ ki ana li ti ~ar Sla vi {a Or lo vi}.

On ka `e da ni je sve pro {lo „ne re {e no“, ve} da je Ni ko li} na ru {io deo sop stve nog po li ti~ kog kre di bi li te ta „po stup kom bez is ho da“.

– ^i ta va at mos fe ra je uti ca la na to da se otre zne ina ~e ne za do voq ni bi ra ~i vla da ju }e ko a li ci je – za kqu ~u je on, uz opa sku da je ipak iz sve ga pro fi ti rao DS. – Se bi je ova ko otvo rio ma ne var za li der sko me sto na opo zi ci o noj sce ni, {to je je dan od do bi ta ka, uz sve gu bit ke. I sa da ve ro vat no vo di na li sti opo zi ci o nih li de ra – za kqu ~u je ovaj po li ti~ ki ana li ti ~ar.

On sma tra da je vlast pri tom neo ~e ki va no do bi la pro stor da dis kre di tu je naj ja ~u opo zi ci o- nu stran ku jer je SNS do veo u pi ta we imix ume re ne i prag ma ti~ ne par ti je u tre nut ku ka da ni je bi lo pro sto ra za po li ti~ ki ra di ka li zam. DS i vlast, po we mu, ni su ti me i do bi li deo ko la ~a u gla sa~ kom te lu ne za do voq n om so c i j al n o-eko n om skom si tu a ci jom.

On sma tra da }e vla da ju }e stran ke za istin ski rej ting mo ra ti da ra de pre sve ga na bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i naj va `ni jem – po boq {a wu ma te ri jal nog po lo `a ja gra |a na, a ne da sve svo de na dis kre di ta ci ju opo zi ci je. On ka `e da ni SNS i opo zi ci ja ne }e mo }i gra di ti po ve re we me |u gra |a ni ma sa mo na tvrd wa ma da „kon ku ren ci ja ne va qa“.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar i vla snik agen ci je „Prag ma“ Cvi je tin Mi li vo je vi} tvr di da osnov ni ciq SNS-a ni je bio da se iz bo ri ras pi {u 18. de cem bra „ve} ne {to dru go“: – Da se u jav no sti pred sta vi kao ozbiq na opo zi ci o na stran -

ka ko ja ni je stran ka po me ri Bo ri sa Ta di }a i Bri se la. S tog sa no vi {ta gle d a n o, ovaj {trajk je is pu nio ciq.

Kod nas u jav no sti, na mer n o ili spi n o v a n o, po sto ji di ri go va we tog {traj ka. Ko li ko sam ja upo znat, SNS i DS su bi li na ko rak do do go vo ra, a ko li ko sam raz u meo, i po ru ka evrop skog ko me sa ra [te fa na Fi lea je da to tre ba da bu du do kra ja go di ne. O~i gled no da je u me |u vre me nu ne ko u DS-u re te ri rao, a to mo `e bi ti ~o vek ko ji vo di DS, i zbog to ga je do {lo do ovog pa te ti~ nog i po ma lo neo bi~ nog na ~i na da se iz nu de iz bo ri – ob ja {wa va Mi li vo je vi}, ko ji sma tra da je {trajk `e |u im pro vi za ci ja na pra vqe na na sam dan mi tin ga jer ni sa mo bi ra~ ko te lo SNS-a ni je bi lo si gur no u to {ta na pred wa ci `e le i da li }e na kon iz bo ra na pra vi ti ko a li ci ju s DS-om.

Ovo je bila poruka da je SNS ipak radikalna opozicija DS-u (Cvijetin Milivojevi}) – Ovo je bi la po ru ka da je SNS ipak ra di kal na opo zi ci ja DS-u – do da je on, i sma tra da po sled wim de {a va wem de mo kra te ni su ni do bi le ni iz gu bi le. Po we mu, ban ka si gur nih gla so va DS-a je re la tiv no sta bil na, ali „ni je do bi la neo pre de qe ne bi ra ~e“.

– Ti bi ra ~i ko ji ima ju sum wu u iden ti tet DS-a ona kav ka kav je da nas, si gur no ne }e gla sa ti za SNS, ne go }e pre za LDP. No, mi slim da se Bo ris Ta di}, ma ko li ko se na {i me di ji di vi li ka ko je pre i grao To mi sla va Ni ko li }a, ni je po na {ao kao pra vi dr `av nik i ~o vek ko ji pred vo di Sr bi ju ve} kao ti pi ~an pred sed nik jed ne stran ke vla da ju }e ko a li ci je. Ta po se ta, ko ja je tre ba lo da bu de qud ski gest pa `we, po ka za la je ne ku vr stu po li ti~ kog li ce mer ja jer je na kon iz la ska od mah okre nuo pri ~u na po li ti ku. Mo `da je to do bro za bi ra ~e DS-a jer je deo wih i sum wao da }e mo `da na kon iz bo ra u}i u ko a li ci ju sa SNS-om – za kqu ~u je Mi li vo je vi} ana li zi ra ju }i pro te kli „me~“ de mo kra ta i na pred wa ka na do ma }oj sce ni.

On sma tra da, ka da bi se go vo ri lo sport skim re~ ni kom, mo glo bi se re }i „ne re {e no“, ali ni je jer je SNS ko na~ no dve i po go di ne na kon po sto ja wa naj zad re kao s kim ne }e u ko a li ci ju.

Dragan Milivojevi}

rekli su

Stevanovi}: Bez uve}awa poreza u Kragujevcu

Todorovi}: \in|i} je bio menayer u Vladi

Ivanovi}: Nema govora o podeli Kosova

Gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da grad osta je pri svo joj od lu ci da ne po ve }a va po rez na imo vi nu gra |a na. Ste va no vi} je is ta kao da se ta od lu ka ne }e me wa ti i po red fi nan sij skih pro ble ma ko je u bu xe tu gra da uzro ku je uma we we tran sfer nih sred sta va, sa op {ti la je Skup {ti na gra da Kra gu jev ca.

– Uma we we tran sfer nih sred sta va lo kal nim sa mo u pra va ma je ne ko rek tan po tez Vla de Sr bi je – oce nio je Ste fa no vi}. – U pro te kle tri go di ne bu xet Kra gu jev ca us kra }en je za de set mi li o na evra, ali je ne ko ret no taj no vac na do me sti ti glo bom gra |a na kroz po ve }a we po re ske sto pe na imo vi nu.

– Sr bi ja je jo{ u kri zi, ne zbog svet ske re ce si je, ne go {to na ~in na ko ji se upra vqa dr `a vom ne va qa – sma tra Mir ko To do ro vi}, vla snik Kon fek ci je „To dor”.

On do da je da se vi {e ne go ika da vlast otu |i la od pri vre de i gra |a na i vi {e se ba vi unu tra {wim stra na~ kim pi ta wi ma ne go su {tin skim eko nom skim pro ble mi ma.

– Dru `io sam se s po koj nim pre mi je rom Zo ra nom \in |i }em i znam ka ko je on upra vqao Vla dom. Ovo ni je ni na lik onom vre me nu – ka `e To do ro vi}. Go vo re }i o \in |i }u, To do ro vi} do da je da je „on bio me na xer u Vla di, prak ti ko vao je br ze, kon kret ne kon sul ta ci je, da vao in struk ci je i ve} su tra dan tra `io re zul ta te od svo jih sa rad ni ka”.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} iz ja vio je ju ~e je da o po de li Ko so va ne ma go vo ra i da je stav Vla de Sr bi je o to me ne pro me wen.

Iva no vi} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je stav Vla de Sr bi je u ve zi s even tu al nom po de lom Ko so va ne pro me wen. Iva no vi} je uka zao na po gub nost ide je o po de li Ko so va, is ti ~u }i da ve }i na pre o sta log srp skog sta nov ni {tva na Ko so vu `i vi ju `no od Ibra i da se sve {to je zna ~aj no za na{ iden ti tet, kul tu ru i isto ri ju ta ko |e na la zi ta mo. Dr `av ni se kre tar je upo zo rio na to da bi po de la Ko so va mo gla ne kog na te ra ti da raz mi {qa o to me da taj re cept pre pi {e za ne ke dru ge de lo ve Sr bi je, po put San xa ka, ili dru ge de lo ve Bal ka na, na pri mer, Re pu bli ku Srp sku.

sreda27.april2011.

3

KRAJEM MAJA SKUP[TINA APV O REDUKCIJI POKRAJINSKE UPRAVE I REBALANSU BUYETA

Na dnevnom redu i zamenici sekretara Po kra jin ski par la ment tre ba lo bi da kra jem ma ja od lu ~u je o re ba lan su bu xe ta APV za 2011. go di nu i ka drov skim pro me na ma u Vla di Voj vo di ne ve za nim za iz bor za me ni ka i po mo} ni ka po kra jin skih se kre ta ra, po tvr dio je na {em li stu ko or di na tor ko a li ci je vla da ju }e u Po kra ji ni Dra go slav Pe tro vi}. On je pod se tio na to da }e ove od lu ke bi ti do ne te u skla du s iz me na ma Od lu ke o po kra jin skoj upra vi, ko ji ma je po ~et kom apri la broj se kre ta ri ja ta u Ba no vi ni sma wen sa 17 na 12. Re ba lan som bu xe ta, ka ko je to pret hod no na ja vqe no, tre ba lo bi da se, pre sve ga, obez be di ne sme ta no fi nan si ra we no vih re so ra, ko ji su, ina ~e, na sta li spa ja wem po sto je }ih se kre ta ri ja ta.

– O~e ku je mo da }e Skup {ti na Voj vo di ne kra jem ma ja do ne -

ti te od lu ke, a ve ru jem da }e do ta da bi ti utvr |e na i no va si ste m a t i z a c i j a rad n ih me s ta, ko ja ukqu ~u je sva ka drov ska re {e wa za ne ras po re |e na iza bra na i po sta vqe na li ca, kao i za vi {ak za po sle nih – re kao je Pe tro vi}.

On je, me |u tim, do dao da to ne zna ~i da }e bi ti ot pu {ta wa za po sle nih ve} da }e oni naj ve ro vat ni je bi ti ras po re |e ni na dru ga rad na me sta. Pod se ti mo, i pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} na ja vio je ra ni je da }e se na kon re duk ci je we go vog ka bi ne ta deo za po sle nih u Ba no vi ni pre u sme ri ti u dru ge sa dr `a je, od no sno agen ci je i za vo de da se na po slo vi ma i oba v e z a m a ko j e je Po k ra j i n a pre u ze la ne bi za po {qa va li no vi qu di.

B. D. S.

DA^I] U JAGODINI

[ta gra|ani misle Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} oce nio je ju ~e da je sa mo vlast ko ja ose }a {ta gra |a ni mi sle spo sob na da do ne se pra ve od lu ke za dr `a vu i na rod. Od go va ra ju }i u Ja go di ni na pi ta wa gra |a na Po mo rav skog okru ga, Da ~i} je is ta kao da se sva ka vlast, po de fi -

„^u li smo pro ble me na ko je su qu di `e le li da uka `u ili o~e ku ju ne ku po mo}”, na veo je Da ~i}.

Da ~i} je naj avio „da je mo gu }e da u na red nih ne ko li ko ne de qa” ko a li ci ja SPS, PUPS, JS, odr `i skup u Be o grad skoj are ni ka ko bi oba ve sti la jav -

ni ci ji, po la ko otu |u je od gra |a na i da je ovo spe ci fi ~an na ~in ko mu ni ka ci je sa qu di ma. „Je di no oni ko ji ose }a ju {ta gra |a ni mi sle, na ne ki na ~in su spo sob ni da do ne su pra ve od lu ke za dr `a vu i na rod”, is ta kao je Da ~i}. Da ~i} je re kao da je raz go va rao sa gra |a ni ma ko ji ima ju raz li ~i te pro ble me, od eko nom skih, so ci jal nih, do onih ko ji se ti ~u we go vog re so ra.

nost {ta je sve ura di la od ka ko je u vla sti. Skup u Are ni pre de set da na na ja vio je pred sed nik Je din stve ne Sr bi je, ~la ni ce ko a li ci je i na rod ni po sla n ik Dra g an Mar k o v i} Pal ma. Na sku pu bi, ka ko je ta da re kao, „pod ne li iz ve {taj o ra du, obe }a wi ma i raz lo zi ma zbog ko jih ne ka obe }a wa ni su is pu we na”.Mar ko vi} je pred lo `io da to bu de 14. ma ja.

NA ZAHTEV SRBIJE ODLO@EN SASTANAK O SUKCESIJI

Te{ka deoba imovine SFRJ

– Sa sta nak ze ma qa na sled ni ca SFRJ, po sve }en po de li za jed ni~ ke imo vi ne, ko ji je bio za ka zan za da nas u Sa ra je vu, ot ka zan je na zah tev Sr bi je – iz ja vio je agen ci ji Be ta pred stav nik Sr bi je u Ko mi si ji za suk ce si ju Ga {o Kne `e vi}.

On ni je `e leo da ka `e za {to je Sr bi ja tra `i la od la ga we sa stan ka, na vo de }i da je „bi lo raz lo ga”. To je bio {e sti po nu |e ni ter min odr `a va wa sa stan ka u Sa ra je vu ko ji je na zah tev Sr bi je ot ka zan. Ko mi si ja se ni je sa sta la vi {e od go di nu da na. Po ra ni jim Kne `e vi }e vim oce na ma, u pro ce su suk ce si je naj da qe se oti {lo u po de li dr `av ne imo vi ne, po de la di plo mat sko-kon zu lar nih pred stav ni {ta va ni je re {e na, dok je naj spor ni je pi ta we voj ne imo vi ne. Ka da je re~ o di plo mat sko-kon zu lar nim pred stav ni {tvi ma, do sa da je od 123 spor na objek ta ras po re |e no sa mo pet, a do go vo re na je po de la jo{ 42 am ba sa de, ali Sr bi ja in si sti ra na to me da

pre pu {ta we zgra da po~ ne tek ka da se po stig ne do go vor o ce lo kup noj imo vi ni.

– Us pe li smo da se, na pa pi ru, do go vo ri mo o ras po de li ne kret ni na, ma hom u evrop skim ze mqa ma. Pro blem je u to me {to biv {e re pu bli ke ne ra do ho }e da pre u zmu objek te u ne a trak tiv nim ze mqa ma, u ko je je Sr bi ja go di na ma ula ga la ogrom ne pa re – iz ja vio je ra ni je Kne `e vi}.

Na sa stan ku u Sa ra je vu tre ba lo je da se raz go va ra o ce lo kup noj im ple me ta ci ji Spo ra zu ma o suk ce si ji, a po seb no je tre ba lo da se raz go va ra o pi ta wu me {o vi tih ba na ka. On je ob ja snio da je ta da {wa Na rod na ban ka Ju go sla vi je, ~i ji je prav ni na sled nik sa da {wa Na rod na ban ka Sr bi je, na ra ~u nu de ve de se tih go di na pro {log ve ka ima la 645 mi li o na do la ra. Me |u tim, 2001. go di ne, na ve li kom sa stan ku suk ce so ra u Be ~u, za kqu ~e no je da je na ra ~u nu osta lo sve ga oko 56,6 mi li o na do la ra.

4

ekonomija

sreda27.april2011.

(NE)STA BIL NO TR @I [TE NAF TE

PR O SE^ NA ZA RA DA U MAR TU BI LA 35.777 DI NA RA

Na sta vqen re al ni pad srp skih pla ta

Di nar ~u va ce nu go ri va Kre ta we ce na go ri va u Sr bi ji u na red nom pe ri o du za vi si }e od kon ku ren ci je na tr `i {tu naft nih de ri va ta, po nu de i tra `we, od ce na naf te na svet skom tr `i {tu i vred no sti di na ra u od no su na evro i do lar, iz ja vio je ju ~e Ta njug u pred sed nik Uprav nog od bo ra AD „Naf ta” Ne boj {a Ata nac ko vi}.

On ni je mo gao da ka `e da li }e to kon kret no zna ci ti po sku pqe we go ri va u Sr bi ji, is ta kav {i da o~e ku je da }e ce na naf te na svet skom tr `i {tu i da qe ra sti, ali da je do bro {to je u Sr bi ji do {lo do ja ~a wa vred no sti di na ra u od no su na evro. Na ce nu go ri va uti ~e po nu da i tra `wa i to u ko joj }e me ri OPEK da sma wi ili po ve }a pro iz vod wu naf te, re kao je on i do dao da ce na de ri va ta kod nas za vi si ne sa mo od od no sa evra i di na ra, ko ji je tre nut no po go dan, ve} i od od no sa do la ra i di na ra, od no sno evra.

dnevnik

Pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji u mar tu bi la je 35.777 di na ra i u od no su na fe bru ar no mi nal no je ve }a 0,7 po sto, a re al no ma wa 1,9 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U od no su na isti me sec pro {le go di ne, pro se~ na ne to za ra da u mar tu no mi nal no je ve }a 6,8 po sto, a re al no je ma wa 6,4 od sto.

Pro se~ na ne to za ra da is pla }e na u pe ri o du ja nu ar–mart 2011. go di ne, u od no su na isti pe riod la ne, no mi nal no je de set po sto ve }a, a re al no 2,4 od sto ma wa.

Ra ~u na to u evri ma, srp ska pla ta u mar tu, u po re |e wu s fe bru a- rom, po ra sla je oko pet evra s ob zi rom na to da je di nar to kom ovog me se ca na sta vio da ja ~a. Ta ko je u fe bru a ru pro se~ na za ra da bi la oko 345 evra, a u mar tu oko 350. Me |u tim, zbog vi so ke in fla ci je, re al ne pa la te su pa le, bi lo da se ra ~u na ju u di na ri ma bi lo u evri ma.

Sli~ na si tu a ci ja je na rav no i s bru to pla ta ma. Pro se~ na za ra da s po re zi ma i do pri no si ma u mar tu iz no si la je 49.633 di na ra i no mi nal no je 0,5 po sto ve }a, a re al no dva od sto ma wa u od no su na fe bru -

ja nu ar–mart 2011. go di ne no mi nal no je 10,1 od sto ve }a, a re al no 2,3 od sto ma wa u od no su na isti pe riod pro {le go di ne.

Po sma tra no po de lat no sti ma, naj ve }e pro se~ ne za ra de ima li su

Naj bo qe u Be o gra du Naj vi {e pro se~ ne za ra de u mar tu u Sr bi ji ima li su za po sle ni na No vom Be o gra du – 56.295 di na ra, a naj ni `e za ra de za po sle ni u Me ro {i ni – 16.886 di na ra, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

Op {ti ne s naj vi {im pla ta ma, osim No vog Be o gra da, su i Ko sto lac s 55.863 di na ra, La za re vac – 51.538 di na ra, Laj ko vac – 50.115 di na ra i be o grad ska op {ti na Vra ~ar – 49.406 di na ra.

Me |u op {ti na ma s naj ni `im pla ta ma, osim Me ro {i ne, su i Be la Pa lan ka s 18.583 di na ra, Go lu bac – 20.900 di na ra, Tr go vi {te – 21.482 di na ra i Do qe vac – 21.539 di na ra. ar. U od no su na isti me sec la ne, pro se~ na bru to za ra da u mar tu no mi nal no je 6,8 po sto ve }a, a re al no je 6,4 od sto ma wa. Pro se~ na bru to za ra da is pla }e na u pe ri o du

za po sle ni u eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i ga sa – 99.021 di nar, a naj ma we za po sle ni u ki ne ma to graf skoj, te le vi zij skoj i mu zi~ koj pro duk ci ji – 10.689 di na ra. U vr hu

OD LU KA USTAV NOG SU DA O UPRA VQA WU ZA JED NI^ KIM DE LO VI MA STAM BE NE ZGRA DE IZA ZVA LA BU RU U JAV NO STI

Rav ni kro vo vi op {te do bro?

Po {to broj ne zgra de mu ku mu ~e zbog pro ki {wa va wa rav nih kro vo va, {to po ku {a va ju da sa ni ra ju nad grad wom, Se ku li} ka `e da je, s ob zi rom na od lu ku Ustav nog su da, ubu du }e ne mo gu }e o~e ki va ti da se do ne se od lu ka o nad zi |i va wu, su de }i po onoj „daj Bo `e da se Sr bi slo `e”. Za to pred la `e da se rav ni kro vo vi op {tin skim ak tom pro gla se za op {te do bro, da se otu |e od vla sni ka sta no va uz na dok na du da bi se omo gu }i la wi ho va sa na ci ja nad zi |i va wem.

Iako su na kon stu pa wa na sna gu od lu ke Ustav nog su da u re s or n om Mi n i s tar s tvu ne {to opre zni ji u iz ja va ma, u jav no sti ima onih ko ji po dr `a va ju ri go ro znu me ru ru {e -

wa. S dru ge, pak, stra ne, mno go je onih ko ji po ku {a va ju da sa gle da ju stvar no sta we stva ri da ne bi bi la ve }a {te ta od ko ri sti. Me |u wi ma je i di rek tor Po slov nog udru `e wa

KASNI OTPLATA

Sve se te `e pla }a li zing Broj li zing ugo vo ra pred u- ze }a sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od 15 da na po ve }an je to kom mar ta 1,6 po sto, sa 17.034 na 17.300, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je.

U pr va tri me se ca ove go di ne broj li zing ugo vo ra pred u- ze }a u doc wi po ve }an je 8,5 po sto. Broj li zing ugo vo ra pred u ze }a u mar tu sma wen je 0,5 od sto, na 40.119, dok je broj ko ri -

sni ka li zing ugo vo ra sma wen 0,1 od s to, na 12.001. Iz n os ostat ka du ga pred u ze }a po li zing ugo vo ri ma sma wen je to kom mar ta 1,5 od sto, sa 76,87 mi li jar di di na ra na 75,68 mi li jar di, dok je od po ~et ka go d i n e sma w en 6,1 od sto. [to se ti ~e pred u zet n i k a, broj li z ing ugo vo ra s ka {we wem u ot pla ti ve }im od 15 da na u mar tu je po ve }an 31,5 po sto, s 2.011 na 2.644. Broj li zing ugo vo ra po ve }an je u pret hod nom me se cu 19,8 po sto, s 5.835 na 6.993, a broj ko ri sni ka ugo vo ra po ve }an je 9,2 po sto, sa 4.295 na 4.692. Iz nos ostat ka du ga pred u z et n i k a po v e } an je to k om mar ta 49 po sto, sa 4,6 mi li jar de di na ra na 6,85 mi li jar di.

gra |e nog na taj na ~in jer spor ni pro pis da ti ra iz 1995, pa mi sli da je re al ni ja do pla ta.

Sa go vor nik ka `e da je u~i we n a ve l i k a gre { ka jo{ u vreme do no {e wa za ko na, ko ji je tre ba lo da, po uzo ru na ne ka da {wi sa ve zni Za kon o svo ji n i i svo j in s kim pra v i m a, jed na ko tre ti ra sva kog vla sni ka sta na u do no {e wu od lu ka o pre na me ni za jed ni~ kog pro sto ra. Ne shva tqi vo je da je ta kav pro pis bio na sna zi 16 go di na, a u me |u vre me nu su sa z i d a n i mi l i o n i kva d ra t a od lu kom vla sni ka sta no va ko ji po se du ju 51 od sto ukup ne stam b e n e po v r { i n e, ume s to kon sen zu som. Ta ko je is pa lo da su, na pri mer, tri vla sni ka ve l i k ih sta n o v a mo g la nad gla sa ti se dam vla sni ka ma wih stam be nih je di ni ca jer je zbir wi ho vih kva dra ta bio ve }i od ovih dru gih i ra di lo se ono {to su hte li vla sni ci vi {e od po lo vi ne ukup nih kva dra ta u zgra di.

R. Da u to vi}

„Sta no grad wa” Va sa Se ku li}, ko ji oce wu je za na{ list da ne mo ra ni {ta da se ru {i ve} da se ma te ri jal no obe {te te oni ko ji pod ne su pri go vor i ko ji su u vre me zi da wa bi li pro tiv.

Oni ko j i sma t ra j u da su o{te } e n i mo g u do v e s ti pod znak pi ta wa sve do sa da iz da te gra |e vin ske i upo treb ne do zvo le, ali pod uslo vom da ni su u~e stvo va li u do no {e wu ta kve od lu ke. A mno ge ne kret ni ne ste ~e ne na taj na ~in ve} su ukwi `e ne, od no sno upi sa ne u ka ta star ne po kret no sti i Se ku li} oce wu je da je ne za mi sli vo ru {e we sve ga do sa da iz -

Tre ba pod se ti ti i na to da je ne to osno vi ca za ob ra ~un pla ta dr `av nih slu `be ni ka i na me {te ni ka po ve }a na na 17.270 di na ra, a pri me wi va }e se po ~ev od za ra da za april, ob ja vqe no je u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”.

Ve }e pla te u ma ju pri mi }e i su di je, jav ni tu `i o ci i za me ni ci jav nih tu `i la ca ~i ja je osno vi ca za ob ra ~un za ra da po ve }a na na 30.130 di na ra.

No ve osno vi ce za ob ra ~un pla ta ko je se is pla }u ju iz bu xe ta ve }e su 5,5 po sto, ko li ko je utvr |e no Za ko nom o bu xe tu za 2011. go di nu.

U tom iz no su bi }e po ve }a ne i april ske pen zi je.

E. Dn.

GOR KA SUD BI NA ZRE WA NIN SKE FA BRI KE

Obe {te }e we – spas od ru {e wa nad grad we?

Od lu ka Ustav nog su da o ne u stav no sti ne kih od red bi Za ko na o odr `a va wu stam be nih zgra da ko je se od no se na upra vqa we za jed ni~ kim de lo vi ma stam be ne zgra de - a ti me i nad g rad w u rav n ih kro v o v a, iza zva la je bu ru u jav no sti.

Bu ru su iza zva le i pr vo bit ne na j a v e iz Mi n i s tar s tva za `i vot nu sre di nu, pro stor no pla ni ra we i ru dar stvo da su mo gu }a i ru {e wa ta ko sa zi da nih kva dra ta, i to svu gde gde se utvr di da ima ne za do voq nih vla sni ka sta no va na ~i jim kro vo vi ma se zi da lo mi mo wi ho ve vo qe, ili gde su za j ed n i~ k e pro s to r i j e pre tvo r e n e u stam b e n e ili su pri po je ne sta nu.

po vi si ni pla te su i za po sle ni u uslu `nim de lat no sti ma u ru dar stvu s 97.431 di nar, za tim za po sle ni u pro iz vod wi kok sa i de ri va ta naf te – 93.208 di na ra, za po sle ni u upra vqa~ kim de lat no sti ma i sa ve to va wu – 86.241 di nar i za po sle ni u pro iz vod wi du van skih pro iz vo da – 82.296 di na ra. Me |u oni ma s naj ni `im za ra da ma su i za po sle ni u pre ra di dr ve ta i pro iz vo da od dr ve ta, osim na me {ta ja – 18.191 di nar, za po sle ni u de lat no sti pri pre ma wa i po slu `i va wa hra ne i pi }a – 18.858 di na ra, za po sle ni u pro iz vod wi odev nih pred me ta – 18.934 di na ra i za po sle ni u za {tit nim i is tra `nim de lat no sti ma – 19.853 di na ra.

21. 04. 2011.

1.298,26434

[e }e ra nu ni na ko mad ni ko ne }e?

Pot pu no je ne iz ve sno po ko joj ce ni }e bi ti ras pro da ta imo vi na zre wa nin ske {e }e ra ne, ko ja se pro sti re ~ak na vi {e od 26 hek ta ra naj a trak tiv ni jeg i naj o pre mqe ni jeg gra |e vin skog ze mqi {ta, ne sa mo na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na ne go i {i re. Agen ci ja za pri va ti za ci ju pre ne ko li ko da na ogla si la je pro da ju ne po kret ne i po kret ne imo vi ne naj sta ri je srp ske {e }e ra ne, in du strij skog pr ven ca i za maj ca raz vo ja pri vre de i

`an je da pre we nog pri hva ta wa tra `i sa gla snost od bo ra po ve ri la ca. Za ni mqi vo je da je ve} za po ~e la pro da ja “ko ma di }a” {e }e ra ne. Uo~i ogla sa Agen ci je za pri va ti za ci ju, wen Cen tar za ste ~a je ve pro dao je {e }e ra ni nu ot kup nu sta ni cu u No vom Be ~e ju, ali i ra zni ma te ri jal, si tan in ven tar i osnov na sred stva – sve u vred no sti 5,2 mi li o na di na ra. Dok je ne po zna to po ko joj ce ni }e oti }i imo vi na ov da {we fa bri ke {e }e ra, iz ve sno

Ko rist za uprav ni ka i ~u va re Ste ~aj ko ji je nad {e }e ra nom otvo ren u zre wa nin skom Pri vred nom su du ju na 2009. go di ne do sa da je ko {tao 26,2 mi li o na di na ra.

Naj vi {e pa ra oti {lo je na ~u va re na pu {te nog i za pu {te nog {e }e ran skog kom plek sa i za na gra du ste ~aj nom uprav ni ku, ko me je sa mo da po pi {e fa bri~ ku imo vi nu bi lo po treb no go to vo dve go di ne.

Ali, taj po sao, i po red ogla sa o pro da ji, jo{ ni je okon ~an. U to ku su, na i me, ne ke raz lu~ ne tu `be, ko ji ma se zah te va svo jin sko pra vo na ne ko li ko zgra da i pla ce va ko ji su u po se du {e }e ra ne. ce log gra da na Be ge ju, ali u ovom tre nut ku ni ko ne zna ko li ko nov ca }e od to ga bi ti in ka si ra no. Po ten ci jal nim kup ci ma nu di se vi {e de se ti na obje ka ta, pro iz vod na, la bo ra to rij ska i dru ga opre ma i si tan in ven tar, ko ji se pro da ju kao ce li na, a ~i ja je vred nost pro ce we na na 1,47 mi li jar du di na ra. U ogla su se, me |u tim, na vo di da pro ce we na vred nost ni je mi ni mal no pri hva tqi va ni ti oba ve zu ju }a.

Za in te re so va ni po nu de mo gu do sta vi ti do 23. ma ja a pred vi |e ni de po zit za u~e {}e u pro da ji je 295,2 mi li o na di na ra. Uko li ko naj vi {a do sta vqe na po nu da bu de ma wa od 50 od sto pro ce we ne ce ne, ste ~aj ni uprav nik {e }e ra ne du -

je, s dru ge stra ne, da }e po ve ri o ci, me |u ko ji ma su naj zna ~aj ni ji dr `av na i jav na pred u ze }a – po put “Sr bi ja ga sa”, “Pa non skih elek tra na”, Di rek ci je rob nih re zer vi, EPS-a – osta ti “krat kih ru ka va”.

Wi ho va po tra `i va wa ve }a su od 2,1 mi li jar de di na ra, a upu }e ni ji is ti ~u da je te {ko o~e ki va ti da se do stig ne pro daj na ce na po nu |e na od Agen ci je.

U ban kro tu {e }e ra ne bi }e, za to, svi ma gor ko, na ro ~i to Zre wa ni nu. Ostao je bez zna ~aj nog in du strij skog ka pa ci te ta, ne ka da {weg gi gan ta ko ji je iz gra dio “po la gra da”, i ~u ve ni kom bi nat “Ser vo Mi haq”, ali i bez ne ko li ko sto ti na rad nih me sta. @. Ba la ban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Energomonta`a a.d. , Beograd

20,00%

4.320

220.320

Jugoslavia Komerce a.d., Beograd

19,75%

376

27.072

Karneks a.d. , Vrbas

11,78%

1.300

6.500

Kopaonik a.d. , Beograd

7,41%

1.450

1.077.350

[ajka{ka fabrika {e}era

4,65%

900

20.700

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Cena

BELEX 15 (736,73 -0,22)

Promet

Promet

Naziv kompanije

Promena %

AIK banka a.d. , Ni{

-0,33%

Agrobanka a.d. , Beograd Jubmes banka a.d. , Beograd

Cena

Promet

3.650

5.008.122

0,59%

8.492

2.887.336

1,56%

16.485

379.150

Veterinarski zavod Subotica a.d. ,

0,57%

530

101.230

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-9,41%

905

22.615

NIS a.d., Novi Sad

Termika a.d. , Beograd

-12,00%

1.144

2.288

-0,59%

502

8.576.301

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

-10,00%

270

17.280

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

944

0,00

Komercijalna banka a.d. Beograd

-9,41%

905

22.615

Imlek, Beograd

0,00

2.034

0,00

Progres a.d. , Beograd

-7,23%

77

13.020

Soja protein, Be~ej

0,00

1.016

0,00

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,67% Promena %

1.400 Cena

1.050.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.430

0,00

Promet

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

504

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.350

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.999

0,00

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

-6,67%

1.400

1.050.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,57%

530

101.230

Inter{ped a.d. , Subotica

0,00%

370

96.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.900

0,00

Vital a.d. , Vrbas

-3,56%

1.274

69.037

Tigar, Pirot

0,00

750

0,00

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,00%

4.500

54.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

5

KO U VOJVODINI PRAZNUJE IZME\U USKRSA I 1. MAJA

KOMISIJA PRODU@ILA ISPITIVAWE

Rad ni ci na po slu, a osta li ras pu {te ni

[ta je „De lez” ku pio u „Mak si ju”

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ob ja vi la je da je pro du `i la po stu pak is pi ti va wa po slu `be noj du `no sti da li bel gij ska „De lez gru pa” ku po vi nom 100 od sto „Del ta–Mak si ja” na ru {a va kon ku ren ci ju u Sr bi ji.

Ko mi si ja je na ve la „da pri ja va o kon cen tra ci ji ne sa dr `i do voq no re le vant nih po da ta ka na osno vu ko jih mo `e ade kat no da pro ce ni stvar nu ja ~i nu u~e sni ka u kon cen tra ci ji, wi ho ve kon ku ren te i u~e {}e istih na tr `i {tu, kao i mo gu }e struk tur ne pro me ne, po seb no na kon ula ska ta kvog u~e sni ka svet skog for ma ta kao {to je ’De lez gru pa’„.

Biv {a pred sed ni ca Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je Di ja na Mar ko vi}-Ba ja lo vi} ka `e za Ta njug da to prak ti~ no zna ~i da Ko mi si ja ni je us pe la po skra }e nom po stup ku od me sec da na da is pi ta na ve de nu kon cen tra ci ju i da }e zbog to ga taj po stu pak bi ti pro du `en za tri me se ca.

– Po Za ko nu o za {ti ti kon ku ren ci je, ako Ko mi si ja ne mo `e da od lu ~i u tom skra }e nom po stup ku od me sec da na – a ka da su u pi ta wu ta ko slo `e ne kon cen tra ci je si gur no da ne mo `e – ona mo ra da do ne se za kqu ~ak da na sta vqa tzv. is pit ni po stu pak i u na red na tri me se ca bi tre ba lo da do ne se re {e we – ka `e Di ja na Mar ko vi}-Ba ja lo vi}, i ob ja {wa va da }e sa da Ko mi si ja po ku {a ti sa ma da pri ku pi re le vant ne po dat ke. – Sta ti sti ka ne ma po dat ke ko ji su joj po treb ni – na ve la je ona, i pre ci zi ra la da je re~ o po da ci ma o pri ho du, kva dra tu ri, bro ju, ras po re du tr go vin a...

Spa ja we pra zni ka u na {oj ze mqi je od u vek bi la naj nor mal ni ja stvar, a sli~ no je i ovih da na, iz me |u Us kr sa i 1. ma ja, ka da i {i rom Voj vo di ne ra di ko mo ra.

Po put jav nih pred u ze }a ~i ji se rad fi nan si ra iz grad skog bu xe ta, i po je di ne vo de }e pri vat ne zre wa nin ske fa bri ke pra zno va le su to kom us kr {wih pra zni ka.

Ka ko sa zna je mo u ne ma~ koj kom pa ni ji za pro iz vod wu auto de lo va “Drekslma jer”, po go ni ni su ra di li u pe tak, su bo tu i ne de qu, a pro iz vod wa je po no vo po ~e la pre kju ~e, ka da su na rad na me sta sti gli za po sle ni u dru goj sme ni.

Da li }e bi ti pa u ze i za vre me pred sto je }ih pr vo maj skih pra zni ka, i ko li ko }e ona tra ja ti, ov de za sa da jo{ ne zna ju. I po ne ki di rek tor je uzeo voq no na ne ko li ko da na. Ta ko nam je ju ~e u bro do gra di li {tu “Be gej”, ~i ji su vla sni ci Ho lan |a ni, re ~e no da }e di rek tor Dra go mir Su bi} bi ti na go di {wem od mo ru na red nih se dam da na.

U In du stri ji uqa “Di ja mant” ni je bi lo ta ko zva nog spa ja wa pra zni ka. Po re ~i ma ru ko vo di teq ke slu `be mar ke tin ga u naj ve }oj uqa ri na Bal ka nu Je le ne Bo le sni kov, to kom us kr {wih pra zni ka ra di le su sa mo one slu `be kod ko jih je to bi lo neo p hod no zbog pro ce sa pro iz vod we, a na isti na ~in }e bi ti or ga ni zo van rad i to kom pred sto je }ih pr vo maj skih pra zni ka.

Ka da je u Sr bi ji ta ko omi qe no spa ja we pra zni ka u pi ta wu, som bor ska pri vre da s tom po ja vom odav no ne ma ni ka kve ve ze. Ta~ ni je, si tu a ci ja u pri vre di u Som bo ru, ko ja pre pod se }a na sta we kli ni~ ke smr ti, uzro ko va la je da naj ve }i broj rad ni ka u ovom gra du i oko li ni pra zni ke spa ja go di -

U Be~eju radi sve {to je pre`ivelo Ne ka da {wa prak sa da se dva pra zni ka spo je ta ko {to fir me ne ko li ko da na ime |u ne ra de, osta la je sa mo u {ko la ma. Osta li, ko li ko ih je uop {te osta lo, u pu nom su po go nu. Me |u tim, tre ba zna ti da je u ne ka da {wem voj vo |an skom pri vred nom cen tru Be ~e ju ma lo vi so ko rej tin go va nih fir mi op sta lo, te da se one ba ve po qo pri vred nom ili pre hram be nom pro iz vod wom i ra zu mqi vo je {to se tru de da sva ki dan {to efi ka sni je is ko ri ste. Ka ko lo kal na sa mo u pra va ra di, to i wi ho va ~e qad, jav na pred u ze }a i usta no ve, oba vqa ju svo je po slo ve ove ne de qe. na ma, i to od Vas kr sa do Vas kr sa.

S dru ge stra ne, ono ma lo fir mi ko je ra de se bi ne mo `e do zvo li ti luk suz pra zno va wa, pa je ta ko, na pri mer, naj za po sle ni ji in du strij ski po gon u ovom gra du, Fa bri ka aku mu la to ra Som bor, ra di la i to kom vas kr {wih pra zni ka. Na i me, naj ve }i broj rad ni ka je ipak ko ri stio slo bod ne da ne pro kla mo va nih dr `av no-ver skih pra zni ka, kao {to }e ih ko ri sti ti i za Pr vi maj, ali je deo po go na ko ji ni je teh no lo {ki smeo bi -

Ga zde da pri ja ve rad ni ci ma do pri no se Po slo dav ci u Sr bi ji ima ju rok do 30. apri la da pre da ju M-4 obra zac o sta `u, za ra da ma i pla }e nim do pri no si ma na {al te ri ma Re pu bli~ kog fon da za pen zi o no i in va lid sko osi gu ra we.

Po slo dav ci pri ja ve pod no se is po sta vi, od no sno fi li ja li Fon da na ~i joj te ri to ri ji je se di {te fir me. Po dat ke mo gu do sta vi ti u elek tron skoj ili pi sa noj for mi. Ne po {to va we ro ka za pre da ju ovih po da ta ka sma tra se pre kr {a jem za ko ji su pred vi |e ne nov ~a ne ka zne od 10.000 do 800.000 di na ra za prav na li ca, od 5.000 do 400.000 di na ra za fi zi~ ka li ca kao po slo dav ce i od 2.500 do 50.000 di na ra za od go vor nog rad ni ka ko ji vo di po slo ve evi den ci je i pri ja vqi va wa za po sle nih. Na ~el nik Ma ti~ ne evi den ci je u Sek to ru Fon da PIO za ostva ri va we pra va iz te obla sti @eq ko Si mi} ka `e da po pra vi lu, obra sce M-4 pr vi pre da ju vla sni ci ma wih fir mi s ma lim bro jem za po sle nih, dok oni s mno go rad ni ka obi~ no to ra de ka sni je, pred kraj ro ka.

– Pro {le go di ne su Fon du PIO pod ne ta ukup no 3.450.554 obra sca za 2009. i za ra ni je go di ne, ako ni su bi li pre da ti na vre me – re kao je Si mi}. – Do ga |a se i da je po slo da vac ured no upla tio do pri no se za po sle ni ma, ali ni je pre dao do kaz o to me, M-4 obra zac, ta ko da mi u ma ti~ noj evi den ci ji o to me ne ma mo po dat ke.

On je do dao da je od ukup nog bro ja pre da tih M-4 obra za ca pro {le go di ne, 3.149.568 bi lo za za po sle ne, 164.961 za sa mo stal ce i 136.025 za po qo pri vred ni ke.

Po qo pri vred ni ci, ina ~e, ove obra sce ne pre da ju za se be sva ke go di ne, ve} se za wih oni po pu wa va ju pre od la ska u pen zi ju. Iako je ovo po sao ko ji po slo dav ce ~e ka sva ke go di ne, uvek je pri su tan isti pro blem: pre da va we ne pot pu ne do ku men ta ci je i ne po {to va we ro ko va.

– Upra vo je ne pot pu na do ku men ta ci ja o sta `u je dan od naj va `ni jih raz lo ga {to se na re {e we o pen zi o ni sa wu ne kad du go ~e ka – na gla sio je Si mi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,1446

101,1680

103,4950

98,8411

Australija

dolar

1

72,9112

74,3992

76,1104

72,6880

Kanada

dolar

1

72,1682

73,6410

75,3347

71,9473

Danska

kruna

1

13,2887

13,5599

13,8718

13,2480

Norve{ka

kruna

1

12,7284

12,9882

13,2869

12,6895

[vedska

kruna

1

11,1048

11,3314

11,5920

11,0708

[vajcarska

franak

1

76,7195

78,2852

80,0858

76,4846

V. Britanija

funta

1

112,5750

114,8720

117,5140

112,2300

SAD

dolar

1

68,8935

70,2995

71,9164

68,6826

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 4. 2011. godine

ti uga {en ra dio i na Ve li ki pe tak i Us krs.

Za hva qu ju }i ter min ski ne ve za nim teh no lo {kim pro ce si ma, bla go da ti za ga ran to va nih pra zni ka u`i va }e i rad ni ci osta lih som bor skih fir mi kao {to su Uqa ra „Sun ce” ili fa bri ka obu }e i ko `e „Bo re li”. Dr `av nom od lu kom de fi ni sa ne pra zni ke sla ve i rad ni ci u pri vat noj fa bri ci na me {ta ja „Alek san dro”, dok su iz u ze tak od ovog za po sle ni u jed nom od naj ve }ih srp skih

auto tran sport nih pred u ze }a „Se ver trans”, ~i ji auto bu si i to kom pra zni ka pre vo ze put ni ke, do du {e s tek ne {to sma we nim in ten zi te tom. U skla du sa zva ni~ nim da ni ma pra zni ka, od ma ra se i ra di i tri sto ti nak Som bor ki od ne dav no za po sle nih u „Fjo ra nu”, fa bri ci `en skog do weg ru bqa pro sla vqe ne ita li jan ske kom pa ni je „Kal ce do ni ja”, ba{ kao i za po sle ni u „Som bo le du”, mle ka ri ko ja ve} go di na ma po slu je u okvi ru hr vat skog gi gan ta „Du kat”.

Su bo ti ca se ne mo `e po hva li ti da ima mno go ja kih pri vred nih fir mi u svo me okru `e we. Bez ob zi ra na to, 90 od sto wih ra di i ni je spo ji lo vas kr {we i pr vo maj ske pra zni ke. Ra ni jih go di na bio slu ~aj da fa bri ka va go na „Brat stvo”, sa da „Ta tra va gon ka” za po me nu te pra zni ke na pra vi mi ni go di {wi od mor, ali ove go di ne to ni je bio slu ~aj. Pri vred ni ci ni su ra di li na Ve li ki pe tak i u po ne de qak, ali se do Pr vog ma ja ra di. Mi ni go di {wi od mor sva ka ko ~e ka sve pri vred ni ke jer po sle pet ka, sle de }i rad ni dan je tek sre da, 4. maj. Fir me po put „Si men sa”, Mle ka re, Ve te ri nar skog za vo da, „Ro to gra fi ke”, „8. mar ta” i dru gih ra de. U su bo ti~ kom sin di ka tu ob ja {wa va ju da je ve o ma ma li broj pred u ze }a po slao svo je rad ni ke na ko lek tiv ni od mor i da ne ra de sa mo oni ko ji ne ma ju po sla. Ra ni jih go di na pri vred ni ci u Su bo ti ci su uglav nom spa ja li ko lek tiv ne go di {we od mo re za bo `i} ne i no vo go di {we pra zni ke, za us kr {we i na kra ju svi to kom le ta idu na po je di na~ ne od mo re. Ove go di ne to ni je bio slu ~aj, tvr de u su bo ti~ kom sin di ka tu.

Ekipa „Dnevnikovih” dopisnika

RASPRODATA PRVOMAJSKA PUTOVAWA

Sr bi ja u Pra gu, Ri mu...

Po nu de tu ri sti~ kih agen ci ja za pr v o m aj s ke pra z ni k e uglav nom su ras pro da te, a naj ve }e in te re so va we put ni ka je za gra do ve Evro pe i baw ske cen tre u Slo ve ni ji.

Ka ko je re ~e no u ne ko li ko tu ri sti~ kih agen ci ja, naj tra `e n i j e de s ti n a c i j e su Be~, Rim, Pa riz, Prag, Bu dim pe {ta, Ve ne ci ja, Is tan bul, Bar se lo na, Ma drid i Li sa bon.

Du `i na pu to va wa je do pet da na, a ce ne se kre }u od 90 do 500 evra, za vi sno od to ga da li je pre voz auto bu om ili avi o- nom.

Za pred sto je }u let wu se zo nu, ka ko ka `u u tu ri sti~ kim agen ci ja ma, naj ve }e in te re so va we put ni ka je za Tur sku i Gr~ ku, a glav ni raz log su po voq ne ce ne. U tu ri sti~ kim agen ci ja ma na gla {a va ju da je Gr~ k a tra d i c i o n al n o naj a trak tiv ni ja de sti na ci ja za le to va we, a na ro ~i to u pred se zo ni – u ma ju i ju nu – jer u tom pe ri o d u de s e t o d nev n i na j am apart ma na ko {ta od 50 do 160 evra.

U agen ci ja ma na vo de da se put ni ci iz Sr bi je za le to va we in te re su ju i za [pa ni ju, Mal tu i Cr nu Go ru, a ne {to ma we za Tu nis i Egi pat zbog stra ha da su ne be zbed ni, iako su ce ne aran `ma na za te dve de sti na ci je po voq ni je ne go pro {le go di ne.

KUDA IDE SRPSKA POQOPRIVREDA

ISTI^E ROK ZA POSLODAVCE

Zemqa

sreda27.april2011.

Jo{ jed no tum ba we agrar ne po li ti ke Pre vi {e od me sec da na iza ba ra na je no va Vla da Sr bi je i no vi mi ni star za po qo pri vre du, tr go vi nu, {u mar stvo i vo do pri vre du Du {an Pe tro vi}, ali do dan-da nas pa o ri ne zna ju ni ka kve }e sub ven ci je bi ti, ko li ko }e do bi ti po hek ta ru, ni da li da ~u va ju fi skal ne ra ~u na za pre mi je, ni {ta }e bi ti s da va wi ma za vo }ar stvo, in ve sti ci je... [to je naj go re, se tva je pri kra ju, a no vi mi ni star jo{ pre go va ra i raz go va ra i, ka ko na ja vqu je, spre ma kre di te za po mo} sto ~ar stvu... Sve u sve mu, ve} go di na ma se ni je de si lo da do 1. ma ja Vla da ni je iz ne la kon kre tan plan o to me {ta }e u po qo pri vre di i s ko li ko pa ra sub ve ci o ni sa ti...

Ono {to je si gur no je da su pa o ri se ja li o svom tro {ku jer po sle vi {e od po la de ce ni je krat ko ro~ nih kre di ta ni je bi lo, a to sa mo, na `a lost, po tvr |u je da no vi mi ni star opet na me r a v a da me w a kom p let n u agrar nu po li ti ku. Sub ven ci je za kre di ti ra we zaj mo va za se tvu ra tar skih kul tu ra naj ve ro vat ni je pre ba ci }e u sub ven ci o- ni sa we kre di ta sto ~a ri ma i to je to. I to je taj su {tin ski za o- kret. Na iz gled do bar po tez, jer ne ma mo do voq no mle ka, sto ~ar stvo nam „za o sta je u raz vo ju”... U ~e mu je pro blem? Pa u to me {to i od naj go reg u~i te qa mo `e te na u ~i ti ne {to sa mo ako je do sle dan. E, kod nas ni ka ve do sled no sti u agrar noj po li ti ci ne ma. Ka ko do |e no vi mi ni star, na stu pa no va agrar na po li ti ka. A se qa ci ne ka se sna la ze... Na kra ju kra je va, srp ski agrar ni bu xet je pre ma li i tu, ma ko da je mi ni star, ne mo `e mno go ura di ti.

Uki da we krat ko ro~ nih kre di ta za se tvu je ve li ki ko rak

Samo novac...

Iako to iz gle da ap surd no, srp sku po qo pri vre du mo gu spa sti sa mo sku pi po qo pri vred ni pro iz vo di i iz voz, jer }e ta da i pa o ri ima ti ka kve-ta kve ko ri sti.

Vla da i no vi mi ni star tre ba da po mog nu da na {i gra |a ni ne ku pu ju pre sku pu hra nu, a to se mo `e po sti }i pa ra ma, to jest pre mi ja ma i sub ven ci ja ma pro iz vo |a ~i ma, a sa mo jef ti ni kre di ti tu ne }e mno go po mo }i. una zad, bez ob zi ra na to gde }e Du {an Pe tro vi} pre u sme ri ti pa re. Kra to ro~ ne me re mo gu da ti re zul ta te, ali se one ve} po sle dve ili tri go di ne svi ma obi ju o gla vu, a pre sve ga pa o- ri ma i gra |a ni ma. De set go di na su se se qa ci bo ri li za to da bu du otrg nu ti iz kan xi ot ku pqi va ~a i ugo va ra ~a se tve i na t u r al n e raz m e n e. Krat k o ro~ ni kre di ti su bi li je di na od bra na pa o ri ma da sa mi po se ju, da mo gu ba rem ma lo vi {e da ulo `e u pro iz vod wu i da po tom sa mi tra `e naj bo qeg kup ca za svo ju le ti nu. Po se ja }e oni i bez sub ven ci o ni sa nih zaj mo va dr `a ve, ali on da ne ma

pri ~e ni o tr `i {tu ni o pro duk tiv no sti... U hek tar ku ku ru za mo `e se ulo `i ti i 50.000 di na ra i 150.000 di na ra, ali on da su i pri no si i kva li tet i sve dru go ta ko |e raz li ~i ti.

Ve }i pri no si – jef ti ni ja hra na, pa i za ono isto sto ~ar stvo ko je dr `a va tre ba i pla ni ra da una pre di. Ne mo `e jed no bez dru go ga.

Ta ko |e ne slu ti na do bro ni pri ~a ko ja se pro tu ra u „oblan di” da je za bra na iz vo za obo ri la ce ne p{e ni ce, bra {na i hle ba. To zna ~i da bi i svi dru gi pro ble mi u po qo pri vre di mo gli bi ti re {a va ni na isti na ~in, a to ni ma lo ni je ta~ no. Za -

bra na mo `e sa mo za ce men ti ra ti ce ne ili ih po di }i jer u isto ri ji eko no mi je ni je za be le `e no da po jef ti wu je ne {to ~e ga ne ma do voq no. Ili smo mi, mo `da, ima li i pre vi {e p{e ni ce... Pa za {to je on da za bra wen iz voz? @i to sa da po jef ti wu je za to {to uvek po jef ti wu je u ovo do ba go di ne, da bi pre sve ga ot ku pqi va ~i od se qa ka u ju lu p{e ni cu ku pi li {to jef ti ni je.

Go vo re }i o do dat noj po mo }i dr `a ve, Pe tro vi} je ka zao da }e se sub ven ci o ni sa ti kre di ti za sto ~ar stvo, i is ta kao da po sto ji plan da se na pra vi eks pan z i j a jef t i n ih kre d i t a za sto ~ a r e, ka k o za go v e d ar s ku pro iz vod wu, ta ko i za pro iz vod wu svi wa.

– Pre go va ra mo s ban ka ma jer se taj po sao ne mo `e ostva ri ti bez wih. ^im bu de po stig nut do go vor, na pra vi }e mo jo{ jed nu krat ku kon slu ta ci ju sa svim u~e sni ci ma na tr `i {tu i po sle to ga do no si mo ured bu – ob ja snio je mi ni star.

Na j a v a sub v en c i o n i s a n ih kre di ta za sto ~ar stvo sva ka ko je do bra i neo p hod na me ra, ali naj ve }i pro blem srp ske po qo pri vre de je pre hram be na in du stri ja, to jest ot ku pqi va ~i.

Ako se qa ci kre nu u tov svi wa uz po voq ne kre di te, ka da to vqe ni ci bu du za pro da ju do ~e ka }e ih kla ni ~a ri i uce na ma obo r i t i ce n u. Ni j e ni k a k av pro blem da na {a po qo pri vre da po ve }a pro iz vod wu, ali ka da god ima mo vi {ko ve, ce ne str mo gla vo pa da ju pa ume sto da za ra de, se qa ci su na gu bit ku.

Ta ko je uvek bi lo pa }e bi ti i sa da, ako Vla da uz sub ven ci o- ni sa ne kre di te ne obez be di i fer ot kup. I to na du ge sta ze.

D. Uro{evi}

6

dRU[TvO

sreda27.april2011.

DUG I NE IZ VE STAN PUT U SVE MIR

Oba ma }e vi de ti is kr ca va we na Mars Slu ~aj ko me di jant, ko ji ure |u je i pre u re |u je `i vot, po ja vqu je se na ra znim me sti ma i u raz li ~i tim zgo da ma. Evo jed ne ko ja ni je pre te ra no za pa `e na od {i ro kih me di ja, ali ko ja je u mno go ~e mu zna ~aj na. Na i me, u raz ma ku od go di nu da na de si le su se dve, na zo vi mo ih ta ko, po ja ve ve za ne za sve mir sku bu du} nost ~o ve ~an stva – svi jo{ pam ti mo da je 12. apri la sla vqe na pe de se ta go di {wi ca oti ski va wa ~o ve ka u sve mir.

Ime i lik Ju ri ja Ga ga ri na ko ji se pr vi vi nuo van na {e ko lev ke i iz or bi te mo gao da je gle da u svoj le po ti, po no vo su ob le te li svet, kao i dav ne 1961. go di ne. Ma da su u ve zi s le tom po mi wa ni i su prot sta vqe ni voj ni sa ve zi Is to ka i Za pa da, tr ka u na o ru `a va wu, hlad ni rat i sve dru ge isto rij ske okol no sti, zna ~aj Ga ga ri no vog uspe ha do `i vqa van je kao uspeh ~o ve ~an stva kao ce li ne. Na kri li ma ju bi le ja is pi sa ni su broj ni ko men ta ri u ko ji ma se po mi we ko smi~ ka bu du} nost ~o ve ~an stva, no va pu te {e stvi ja qu di pre ma

na da da }e on to is kr ca va we vi de ti. Pot pu no je iz ve sno da }e {atl bi ti po vu ~en iz upo tre be i da }e Ame ri kan ci ko ri sti ti uslu ge ru skih ili ki ne skih ra ke ta. Bu xet NA SA-e }e, u naj bo qem slu ~a ju, osta ti ka kav je bio, a wen za da tak }e bi ti da u na red nim go di na ma smi sli no vu ra ke tu i za me nu za {atl. In ter na ci o nal na or bi tal na sta ni ca }e se ko ri sti ti bar jo{ pet go di na, a on da }e bi ti za tvo re na. Od no vi te ta tre ba o~e ki va ti jo{ je dan ro ver za Mars i za me nu za „Ha blov„ te le skop. Na rav no, pri vat na ini ci ja ti va }e mo }i da se raz vi ja uko li ko ima in te re sa za sve mir.

Za broj ne sve mir ske op ti mi ste Oba min go vor je le de ni tu{, ute me qen na su voj eko no mi ji a ne na ide a li ma. Sve mir je pre skup za Ame ri ku, po ru ~u je pred sed nik, ne is pla ti se.

Re zul ta ti sve mir skih pu to va wa ni su po kri li ula ga wa, a o pro fi tu ne ma ni po me na. Eks pe ri men ti s pro iz vo di ma na sta lim u bes te `in skom sta wu ni su do ne li o~e ki va ne re zul -

dnevnik

STU DEN TI MA NO VO SAD SKOG VT[-a NI JE OMO GU ]E NA PRAK SA U VA TRO GA SNIM BRI GA DA MA U SR BI JI

Po zna we u Cr nu Go ru i Ru si ju Da se re for me i od go va ra ju }i („evrop ski„) za ko ni u Sr bi ji lak {e „pro pi su ju” i `i ve na pa pi ru ne go {to se spro vo de u prak si, sve do ci smo na sva kom ko ra ku. S ova kvim tu `nim is ku stvom su o ~i la se i (dr `av na) Vi so ka teh ni~ ka {ko la stru kov nih stu di ja u No vom Sa du, ko ja, `e le }i da pri me wu je naj u- spe {ni ja re {e wa „bo low skog” si ste ma, ve} tre }u go di nu spro vo di pro gram na sta ve ko ji pred vi |a da stu den ti ceo po sled wi se me star ({e sti) pro ve du na prak si, i to na rad nom me stu iz obla sti stu dij skog pro gra ma.

Na `a lost, VT[-u ni je omo gu }e no da svo je stu den te na stu dij skim pro gra mi ma za {ti te po {a qe na prak su u na {oj ze mqi, ali joj je to omo gu }e no da ura di u bli `em i da qem ino stran stvu!

U do pi su VT[-a na {oj re dak ci ji uka zu je se na to da je ova vi so ka (ne ka da {wa „vi {a”) stru kov na {ko la po mno go ~e mu je din stve na u ze mqi i ima du gu tra di ci ju obra zo va wa ka dra u obla sti za {ti te. „Ka ko je prak ti ~an rad va `an deo u pro ce su na sta ve, [ko la po ku {a va svo je stu den te kroz vi {e me se~ nu stru~ nu prak su da ospo so bi za uspe {ni ji rad„. Iako broj stu de na ta ni je ve lik, „iz gle da da za we ne stu den te sa stu dij skih pro gra ma Za {ti te od po `a ra i Ci vil ne za {ti te i spa sa va wa u van red nim si tu a ci ja ma ne ma me sta u Sr bi ji. Na zva ni ~an zah tev upu }en va tro ga snim bri ga da ma do bi jen je od go vor od MUP-a da se mo `e omo gu }i ti sa mo jed no dnev na grup na po se ta”, sto ji u do pi su VT[-a.

Me |u tim, ru ko vod stvo [ko le ni je se po mi ri lo s ta kvom sud bi nom, da bu du }i stru~ wa ci u obla sti za {ti te od po `a ra i spa sa va wa ci vi la u van red nim okol no sti ma sa mo „po se te” svo -

be di li kva li tet, do du {e ma lo sku pqi, ali da je stu den ti ma prak sa ve o ma ko ri sna i in te re sant na.

– Na {a {ko la ve} go di na ma ima uspe {nu sa rad wu s Dr `av -

Za sada, studentima VT[-a u Srbiji su vrata otvorili jedino privredni kolektivi, dok im MUP dozvoqava tek jednodnevnu grupnu posetu vatrogasnim brigadama, kao da su tek puki turisti, a ne budu}i strukovni in`eweri protivpo`arne ili civilne za{tite je po ten ci jal no rad no me sto, ve} se po bri nu lo da stu den te upu ti ta mo gde im je omo gu }e no da se prak ti~ no ob u ~a va ju u re al nim oko lo no sti ma. Za svo je stu den te {e stog se me stra VT[ je obez be dio bo ra vak na od go va ra ju }em uni ver zi te tu u Ru si ji i cen tri ma Slu `be za {ti te i spa sa va wa u Cr noj Go ri. U [ko li ka `u da su na ovaj na ~in obez -

nim fa kul te tom po `ar ne za {ti te u Sankt Pe ter bur gu, ko ji je pri Mi ni star stvu za van red ne si tu a ci je Ru ske Fe de ra ci je. Za jed ni~ ki ciq, sa rad wa i usa vr {a va we u ovoj obla sti, od vi ja se pu tem raz me ne pre da va ~a i stu de na ta, or ga ni zo va wa kon fe ren ci ja, a kao us pe {an part ner Vi so ka teh ni~ ka {ko la na gra |e na je Or de nom za slu ga Mi ni -

star stva za van red ne si tu a ci je Ru ske Fe de ra ci je – ka `e di rek tor VT[-a prof. dr Bo `o Ni ko li}, i na gla {a va da su upra vo ovih da na tri wi ho va stu den ta tre }e go di ne Za {ti te od po `a ra u Ru si ji. Oni }e ta mo pro ve sti 12 da na, pra te pre da va wa, upo zna }e na ~in ra da tog re no mi ra nog fa kul te ta, vi de ti ka ko se {ko lu ju i `i ve wi ho ve ko le ge u Sankt Pe ter bur gu, jer su sme {te ni u wi ho vom in ter na tu.

Ta ko |e }e pri su stvo va ti iz vo |e wu prak se u va tro ga snoj bri ga di Sankt Pe ter bur ga i ima ju iz u zet nu ~ast da u~e stvu ju u obu ci za spa si o ce ko ja se iz vo di u no vo o tvo re nom cen tru Mi ni star stva za van red ne si tu a ci je na se ve ro i sto ku Ru si je, u Vi te gri na Owe {kom je ze ru.

Tro ji ca stu de na ta, ba{ kao i wi ho ve ko le ge pro {le go di ne, iza bra ni su na kon kur su [ko le, ko ja im je pla ti la i ubr za ni kurs ru skog je zi ka i avi on ske kar te, pa su ~ak do bi li i ma li de vi zni xe pa rac. Di rek tor Ni ko li} na ja vqu je uz vrat nu po se tu ru skih stu de na ta sle de }eg me se ca. Oni }e s no vo sad skim stu den ti ma Ci vil ne za {ti te za jed no pro }i obu ku u ro we wu na Be lo cr kvan skom je ze ru. Ka de ti sanktpe ter bur {kog Fa kul te ta i la ne su bi li kod nas na ova kvoj obu ci.

VT[ ima ra zi je nu sa rad wu i s mno gim cen tri ma Slu `be za {ti te i spa sa va wa u Cr noj Go ri, a tri no vo sad ska stu den ta Ci vil ne za {ti te i spa sa va wa u van red nim si tu a ci ja ma ovih da na }e na prak su u Va tro ga snu bri ga du u Ba ru.

V. ^e ki}

RE FUN DI RA WE TRO [KO VA ZA PRE GLED U PRI VAT NOJ PRAK SI

Mar su i sve mi ru kao „ko na~ noj gra ni ci“ (ka ko bi to re kao ka pe tan Kirk iz „Zve zda nih sta za“). No, svi ko ji su sla vi li sve mir sku avan tu ru i pri `eq ki va li no ve, bi li su – neo ba ve {te ni. Slu ~aj (ili „na me ra te {ka“) ure dio je da 10. apri la 2010. – da kle, go di nu pre Ga ga ri no vog ju bi le ja – Ba rak Oba ma ode u Kejp Ka na ve ral i ta mo u okru `e wu va `nih qu di iz dr `av ne ad mi ni stra ci je i NA SA-e (pri su stvo vao je i Baz Ol drin, dru gi ~o vek ko ji se is kr cao na Me sec 1969) odr `i go vor u ko jem

ta te (ra ni ja is tra `i va wa za po tre be sve mir skih pu to va wa je su do ne la i pro iz vo de za {i ro ku upo tre bu, od flo ma ste ra i di gi tal nih ~a sov ni ka do no vih pla sti~ nih ma sa). Da kle, i da qe se vi {e is pla ti ula ga ti u na o ru `a we. Zna wa pri ku pqe na u sve mi ru tre nut no ne ma ju do lar sku te `i nu. Ide a li ko je su sa wa li mno gi na u~ ni ci i umet ni ci (od Ci ol kov skog do Ar tu ra Klar ka) ta ko |e se ne mo gu pro da ti. Iz ova kve per spek ti ve iz gle da da je sve mir ska avan tu ra bi la re zul tat sa mo blo kov skog nad me ta -

Doskora vode}a snaga u svemirskim istra`ivawima, koja je iskrcala qude na Mesec i busala se u grudi, tvrde}i da }e nastaviti svemirski put ~oveka – odustaje od te pri~e.

Ili, kako to re~e Obama, novog iskrcavawa i eventualnog uspostavqawa baze na Mesecu ne}e biti jer „tamo smo ve} bili“ }e ski ci ra ti ame ri~ ke sve mir ske pla no ve. Te ze tog go vo ra ne ko li ko me se ci ka sni je usvo jio je Kon gres SAD kao zva ni~ nu po li ti ku. Ku ri o zum je da ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja ni je di za la pra {i nu ni oko Oba mi nog go vo ra ni oko usva ja wa sve mir ske po li ti ke, ve} je sve ra |e no ti ho, go to vo kon spi ra tiv no, {to je neo bi~ no za dr `a vu ko ja svo ju po li ti ku vo li da uda ra na sva zvo na jer je je di na svet ska su per si la, ba stion de mo kra ti je i slo bo de itd., itd. A kad se pro ~i ta ono {to je Oba ma re kao, po sta je ja sno za {to pri ~a ni je bi la za pr ve stra ne...

Do sko ra vo de }a sna ga u sve mir skim is tra `i va wi ma, ko ja je is kr ca la qu de na Me sec i bu sa la se u gru di, tvr de }i da }e na sta vi ti sve mir ski put ~o ve ka – od u sta je od te pri ~e.

Ili, ka ko to re ~e Oba ma, no vog is kr ca va wa i even tu al nog us po sta vqa wa ba ze na Me se cu ne }e bi ti jer „ta mo smo ve} bi li“. Uko li ko bu de mo gu} no sti, oko 2025. brod s qud skom po sa dom }e se is kr ca ti na ne ki aste roid, a oko 2035. qu di }e do }i u or bi tu Mar sa. Ipak, na cr ve nu pla ne tu ta da ne }e bi ti is kr ca va wa, a ka sni je...

Ko zna? Oba ma je re kao da se

wa i do ka zi va wa sop stve ne su per i or no sti. Ka ko sa da ta kvog su par ni {tva ne ma, qud ski put u sve mir je za Ame ri kan ce su vi {an. Ali, na ci o- nal ni po nos Ame ri ke ipak ni je do zvo lio da ove od lu ke pom pe zno ob ja vi. Ka kva god da su oprav da wa, sva ka ko ni je pri jat no pri zna ti da se po su sta je u ostva re wu sve mir ske bu du} no sti.

Bez ob zi ra na ame ri~ ke pla no ve, po la ve ka od uz di za wa pr vog ~o ve ka u or bi tu Ze mqe sva ka ko je ju bi lej ko ji oba ve zu je. Ako Ame ri (bez ob zi ra na svoj do sa da {wi do pri nos) od u sta ju od pu ta ko ji su Ru si za po ~e li, to ne zna ~i da se wi me ne }e i}i/le te ti – uz Ru si ju, „go re“ na me ra va ju da se upu te i Ki ne zi. Wi ho vi po je di na~ ni pla no vi na ja vqu ju is kr ca va wa qud skih po sa da na Me sec i Mars u to ku idu }e de ce ni je.

Oni }e ta mo po bo sti za sta ve svo jih ze ma qa (a ne je din stve ne Ze mqe) i ta ko osna `i ti ide ju/na du da je ~o vek bi }e to li ko um no i spo sob no da ni je osu |e no na `i vot sa mo na rod noj pla ne ti. Ova ide ja mo `da ne ma do lar ski ekvi va lent, ali ni je sve u nov cu, ne {to je i u du {i, zar ne?

Ili ja Ba ki}

(Ne)mo gu }a mi si ja Pro {lo je vi {e od go di nu da - ci ja li sti~ ki pre gled u pri vat za po sle di cu ima i ne po sto ja we da je na li cu me sta, a s ko jom pa na ot ka ko je Re pu bli~ ki za vod noj prak si. Na taj pro blem uka evi den ci je o to me ko li ka je re - ci jent od la zi kod pri vat nog le za zdrav stve no osi gu ra we omo - zu je i Sa vez sin di ka ta le ka ra i al na po tre ba za ne kim pre gle di - ka ra. S po tvr dom i fi skal nim gu }io pa ci jen ti ma da re fun di - far ma ce u ta Sr bi je, ko ji na vo di ma, zbog ~e ga ne mo gu da se pla ni - ra ~u nom od pri vat ni ka tro {ko ra ju tro {ko ve le ~e wa u pri vat da ne ma ju sa zna wa o to me da je ra ju ka dro vi i ku po vi na apa ra ta. vi pre gle da se mo gu re fun di ra nim zdrav stve nim usta no va ma ije dan pa ci jent us peo da re fun Ka ko ka `u u RZ ZO-u, pro blem ti u fi li ja li Fon da. uko li ko u ro ku od tri de set da na di ra tro {ko ve le ~e wa i di jag re fun di ra wa tro {ko va le ~e wa – Pro blem je u to me {to ni su us pe li da u dr `av nim usta no sti ke u pri vat nim kli ni ka ma u pri vat noj prak si ni je do wih zdrav stve ne usta no ve iz be ga va ju no va ma oba ve spe ci ja li sti~ ki i or di na ci ja ma. Ka ko na vo de u jer svi pa ci jen ti ko ji do sta ve da iz da ju po tvr du o ne mo gu} no pre gled. Ta ko, sti pru `a wa uko li ko iza bra ni spe c i j a l i s ti~ U Savezu sindikata lekara i farmaceuta Srbije nemaju saznawa o tome le kar upu ti pa ci kog pre gle da u da je ijedan pacijent uspeo da refundira tro{kove le~ewa i dijagnostike jen ta na ne ki spe ro ku od 30 da na u privatnim klinikama i ordinacijama ci ja li sti~ ki pre jer im se uma wu gled, usta no va bi je upla ta za rad mo ra la da omo gu }i pa ci jen tu da Sa ve zu sin di ka ta, di rek to ri po treb nu do ku men ta ci ju ostva - za iz nos ko ji Fond re fun di ra ta kav pre gled do bi je u ro ku od usta no va ~i ne op struk ci ju od go ru ju pra vo na re fun da ci ju. Pod - pa ci jen tu – ka `e port pa rol ka 30 da na, a uko li ko to ni je u mo va ra ju }em le ~e wu pa ci je na ta ta se }a ju na to da je neo p hod no is - RZ ZO-a Sa wa Mi ro sa vqe vi}. – gu} no sti, pa ci jent ga mo `e oba ko {to ne iz da ju obra sce ili, ka pu ni ti ne ko li ko uslo va da bi se U tom slu ~a ju pa ci jent bi tre ba vi ti i u ne koj pri vat noj usta no da su u pi ta wu do mo vi zdra vqa, ono ostva ri lo. Uko li ko u ro ku lo da se obra ti za {tit ni ku we vi, pla ti ti, a tro {ko ve re fun upu }u ju pa ci jen ta we go vom iza - od 30 da na pa ci jent ni je mo gao go vih pra va u zdrav stve noj usta di ra ti u RZ ZO-u. bra nom le ka ru da on iz da tu po - da za ka `e spe ci ja li sti~ ki pre - no vi, a ako ni to ne da re zul ta Me |u tim, ve o ma je ma lo qu di tvr du, a on s wom ne ma ni ka kve gled u dr `av noj usta no vi, ona je te, on da naj bli `oj is po sta vi Re us pe lo da ostva ri pra vo na vra ve ze. Osim one mo gu }a va wa pa ci - du `na da iz da po tvr du, od no sno pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no }a we nov ca ko ji su da li za spe jen ta da ostva ri svo ja pra va, to od go va ra ju }i obra zac, ko ja se iz - osi gu ra we.

J. Bar bu zan

[A BI]: ZA TVO RI TI [KOL SKU BA ZU PO DA TA KA

De li kat no, od na ci o nal nog zna ~a ja Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} za bra nio je da qu ob ra du po da ta ka o li~ no sti u okvi ru „Cen tra li zo va ne {kol ske ba ze po da ta ka i si ste ma za oba ve {ta va we ro di te qa o uspe hu u~e ni ka”, ko ju kon tro li {e pri vat na fir ma u ve }in skom vla sni {tvu jed nog stra nog pred u ze }a. Fir ma „WDW Soft„, ko ja je iz ra di la ba zu po da ta ka za Voj vo di nu, u ma win skom je vla sni {tvu ~e tvo ri ce stra nih dr `a vqa na i u zna ~aj noj me ri je sta vqe na u funk ci ju ostva ri va wa wi ho vih ko mer ci jal nih in te re sa, na vo di se u sa op {te wu iz Kan ce la ri je po ve re ni ka. „Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we i kom pa ni ji ’WDW Soft’ na lo `e no je da za tvo re sve pri stu pe ba zi po da ta ka iz lo kal nih i spoq nih mre `a i da u ro ku od de set da na od pri je ma re {e wa bri {u iz ba ze po dat ke o li~ no sti za ukup no 200.271 li ce – u~e ni ka, ro di te qa, na stav nog i van na stav nog oso bqa”, na gla {a va se u sa op {te wu.

Po sle nad zo ra, ko ji je spro ve den po slu `be noj du `no sti, utvr |e no je da je ova ba za po da ta ka us po sta vqe na i da funk ci o ni {e su prot no od red ba ma Za ko na o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti. „Ni jed nim za ko nom ni je pred vi |e no us po sta vqa we ova kve zbir ke. Tu ba zu po da ta ka Po kra jin ski se kre ta ri jat je u sa rad wi s ’WDW Softom’ us po sta vio su prot no Usta vu, uz po zi va we na ne ke od za kqu ~a ka Skup {ti ne i Vla de Voj vo di ne, ma da se ti za kqu~ ci ne mo gu pret po sta vi ti hi je rar hij ski su per i or nim ak ti ma kao {to je Ustav”, ob ja {wa va se u sa op {te wu, i ka `e da je zbir ka „Cen tra li zo va ne {kol ske ba ze po da ta ka i si ste ma za oba ve {ta va we ro di te qa o uspe hu u~e ni ka” ve o ma ve li ka, de li kat na i od na ci o nal nog zna ~a ja. „Ume sto na ser ve ri ma Slu `be za op {te i za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na, ta ba za po da ta ka sme {te na je na ser ve ri ma pri vat ne fir me, iako Slu `ba ras po la `e kva li tet ni jim re sur si ma”, do da je se.

PRI KU PQA WE POT PI SA ZA ISTI NU O ZLO ^I NI MA U BIV [OJ SFRJ

Mla di no se tu |i te ret na le |i ma Ju ~e u pet do dva na est na Tr gu Re pu bli ke u Be o gra du, ali i u 30 gra do va u Sr bi ji, po ~e lo je pri ku pqa we pot pi sa po dr {ke za osni va we Re g i o n al n e ko m i s i j e za utvr |i va we ~i we ni ca o rat nim zlo ~i ni ma i dru gim te {kim kr { e w i m a qud s kih pra va po ~i we nim od 1991. do 2001. na pro s to r u ne k a d a {we SFRJ – RE KOM-a.

Ak ci ja, ko ja }e tra ja ti do 6. ju na, isto vre me no se vo di u Sa ra je vu, Qu bqa ni, Za gre bu, Ba w a l u c i, Pri { ti n i, Sko pqu i Pod go ri ci. Mi lion pri ku pqe nih pot pi sa tre ba da do pri ne se da se na kon de set go di na od kra ja oru `a nih su ko ba na tlu ne ka da {we SFRJ pro na |u od go vo ri o bro ju stra da lih, ne sta lih, po vre |e nih i po ni `e nih. Jer ni jed na dr `a va ne ka da {we SFRJ ni je do vr {i la po pis po gi nu lih, ne sta lih i stra da lih.

Di rek tor ka Fon da za hu ma n i t ar n o pra v o Na t a { a Kan di} iz ja vi la je ju ~e da je RE KOM va `an za ~i tav re gion, i do da la da od ove me |u dr `av ne ko mi si je o~e ku je da bu de ko rek tiv za sve {to se go vo ri i pri ~a o rat nim zlo ~i ni ma i `r tva ma.

– Kam p a w om `e l i m o da pro bu di mo jav nost i po ka `e mo da mla di ni su od go vor ni za te {ko na sle |e, za rat ne zlo ~i ne ko ji su po ~i we ni, ali da ima ju pra vo i oba ve zu da tra `e od go vo re – po ru ~i la je Na ta {a Kan di}.

Pot p i s i }e se, osim u Be o g ra d u, pri k u p qa t i i u No vom Sa d u, Su b o t i c i, Le skov c u, Ni { u, Kra q e v u, ^a~ k u, Va q e v u, U`i c u, Po `e g i, Bu j a n ov c u, Pre { e v u i dru g im gra d o v i m a Sr b i j e, ali se u isto vre m e vo d i i kam p a w a „od vra t a do vra ta”.

Q. Ma le {e vi}

An ke ti ra we iz be glih i prog na nih

ZBOG REKONSTRUKCIJE VRELOVODA OD DANAS DO PETKA

Sa o bra }aj po no vom u Haj duk Veq ko voj

An ke ti ra we no si o ca sta nr skog pra va iz be glih i prog na nih li ca s te ri to ri je Re pu bli ke Hr vat ske, tra ja }e do 6. ma ja, a oba vqa se u Od se ku za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca u Uli ci kra qa Alek san dra 14, rad nim da ni ma od 7.30 do 15.30 ~a so va.

Do bi je ni po da ci po slu `i }e za pru `a we po mo }i li ci ma opre de qe nim za po vra tak u Hr vat sku, od no sno li ci ma ko ji `e le stal no pre bi va li {te u Sr bi ji.

G. ^.

Da nas po ~i wu ra do vi na sa na ci ji vre lo vo da u Haj duk Veq ko voj uli ci, na spram No vo sad skog saj ma, zbog ~e ga se me wa re `im sa o bra }a ja, sa op {ta va ju iz JKP „No vo sad ska to pla na”. Od da nas u 7 ~a so va do pet ka u 15 ~a so va sa o bra }aj }e se u ovom de lu uli ce fa zno pre u sme ra va ti na su prot nu tra ku u zo ni ra do va sa dvo smer nim kre ta wem, uz ogra ni ~e we br zi ne na 30 ki lo me ta ra na ~as. Od da nas u 19 do su tra u

5 ~a so va za bra wu je se sa o bra }aj u oba sme ra u de lu Haj duk Veq ko ve uli ce od Bu le va ra Kra qa Pe ta Pr vog do Uli ce No vo sad skog saj ma. Ra do vi ne }e pro u zro ko va ti pre kid u is po ru ci to ple vo de, a pla ni ra ni rok za za vr {e tak je pe tak.

Zbog ra do va pri vre me no se me wa tra sa tri auto bu ske li ni je. Vo zi la na li ni ji 5 sa o bra }a }e re dov nom tra som Bu le va rom oslo bo |e wa, pra vo do ras kr sni ce sa uli -

Novosadska sreda27.april2011.

A

Ca ru je ku} na ti ra ni ja? mentar ~ar{ijskog de{avawa bude kra}i nego obi~no...

Naravno da smo znali da zlo sta vqa wa `e na, na `a lost, ima, ali da je wihov procenat tako visok nismo mogli ni da pretpostavimo jer na{ utisak, prosto, nije takav, ili `ene to, iz straha, ve{to skrivaju.

Uglavnom, ako su ta~ni, pomenuti podaci su pora`avaju}i i u vodu momentalno pada teza o „pitomim pre~anima koje na lebac mo`e{ da ma`e{„. Me|utim, mi se iz sveg srca nadamo da istra`ivawe ne prikazuje pravu sliku o polo`aju `ena u Novom Sadu.

B. Markovi}

Pro mo ci ja tai-~i ja Jav ni ~as tai- ~i ja bi }e odr `an u su bo tu u 10 ~a so va u Fu to {kom par ku. Kroz jed no sat ni pro gram po la zni ci }e mo }i da se upo zna ju s ovom drev nom ki -

de sno tra som Bu le va ra oslo bo |e wa, de sno No vo sad skog saj ma, le vo na re dov nu tra su Haj duk Veq ko vom uli com. Vo zi la na li ni ji11B }e iz Haj duk Veq ko ve skre ta ti de sno u uli cu No vo sad skog saj ma (od mah na kon sre ta wa ko ri sti }e sta ja li {te li ni je br. 5), le vo Bu le va rom oslo bo |e wa , oda kle skre }u le vo u uli cu Kra qa Pe tra Pr vog, a za tim de sno na re dov nu tra su Ru me na~ kom uli com.

A. Va.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko je suditi prema istra`ivawu Viktimolo{kog dru{tva Srbije, u Novom Sadu nije nimalo lako biti `ena. Prema wiho vim po da ci ma u na {em gradu svaka druga `ena do`ivela je psihi~ko nasiqe u vidu poni`avawa, omalova`avawa, emocionalnog maltretirawa, pretwi, ucena i izolacije.

Tre}ina ispitanih `ena do`ivelo je fizi~ko nasiqe, a svaka ~etvrta `ena koja je prijavila seksualno nasiqe bila je iz Novog Sada.

Ovi podaci su nas zaista ostavili bez teksta, pa ne zamerite ako dana{wi ko-

com Kra qa Pe tra Pr vog, gde skre }u le vo, po sle ~e ga se skre ta wem de sno vra }a ju na re dov nu tra su kre ta wa - Ru me na~ kom uli com, uz na po me nu da }e se vo zi la pred u ze }a u su prot nom sme ru kre ta ti istom tra som kre ta wa.

Auto bu si na li ni ji 11A }e se iz Ru me na~ ke uli ce kre ta ti le vo u uli cu Kra qa Pe tra Pr vog (od mah na kon skre ta wa ko ri sti }e sta ja li {te li ni ja 3 i 8), a za tim

ne skom ve {ti nom. Ma ni fe sta ci ja obe le `a va Svet ski dan tai-~i ja i }i-gon ga, a or ga ni za tor je vu {u klub „La o hu” iz Pe tro va ra di na.

A. J.

Kon cert u Ma ti ci srp skoj Kon cert Ve ro ni ke Tial-[o vel iz Fran cu ske odr `a }e se da nas u 20 ~a so va u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja1. Na pro gra mu }e se na }i kom po zi ci je Be to ve na, Ra moa, [u ber ta, i La loa.

Ulaz je bes pla tan.

A. Va.

V remeploV

U DOMU ZDRAVQA OVE GODINE BI]E PREKO TRI MILIONA PREGLEDA?

No vo sa |a ni sve bo le sni ji Broj pa ci je na ta Do ma zdra vqa „No vi Sad“ ra ste iz go di ne u go di nu. Za sa mo pr va tri me se ca ove go di ne broj po se ta le ka ri ma je za 10 od sto ve }i u od no su na pret hod nu go di nu ka da je re gi stro va no oko 800.000. Pre ma po da ci ma Do ma zdra vqa, go di {we se re gi stru je oko dva mi li o na gra |a na ko ji za tra `e le kar sku po mo}, a uko li ko se na sta vi ovim tem pom broj po se ta }e u ovoj go di ni pre }i tri mi li o na.

Raz log su uglav nom de mo graf ski fak to ri - pad pri rod nog pri ra {ta ja, po rast bro ja sta ri jih u ukup noj po pu la ci ji a i do mi na ci ja hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti. U gra du onih ko ji su sta ri 50 i vi {e go di na ima 34 od sto, a sve ga 16 od sto No vo sa |a na mla |e je od 15 go di na.

Na Slu `bi op {te prak se pre gle da se naj ve }i broj pa ci je na ta - vi {e od po lo vi ne gra |a na do la zi kod iza bra nog le ka ra.

Po tom po bro ju pa ci je na ta sle -

Foto: F. Baki}

di Slu `ba za zdrav stve nu za {ti tu de ce, ko ju po se ti oko 500.000 ma li {a na go di {we.

Zbog ne za ra znih bo le sti, od no -

sno bo le sti sr ca i krv nih su do va i di ja be te sa ve li ki broj pa ci je na ta (oko 340.000) pri mi Ode qe we za spe ci ja li sti~ ko-

kon sul ta tiv nu de lat nost. Iako je broj za po sle nih u okvi ru pro pi sa nih nor ma ti va Mi ni star stva zdra vqa Vla de Sr bi je, ne mo `e se po re }i re al no sta we, a to je da su sa da {wi ka pa ci te ti DZ „No vi Sad“ ma li u od no su na broj pa ci je na ta. Po da ci Do ma zdra vqa uka zu ju na sve ve }u po tre bu za ra di o lo zi ma, gi ne ko lo zi ma, in ter ni sti ma i le ka ri ma op {te me di ci ne. Ovu ~i we ni cu po ka zu ju pri me ri: u Ode qe wu RTG di jag no sti ke ima vi {e od 4.000 zah te va za sni ma we, 2.804 wih ~e ka na ul tra zvu~ ni pre gled, 625 na rend gen a 900 na sni ma we sr ca.

U 2010. go di ni Dom zdra vqa je uveo ne ke no vi ne, kao {to je ul tra zvu~ no sni ma we ku ko va be ba, do pler ka ro ti da, for mi ra na je cen tral na ste ri li za ci ja, a sta ri gi ne ko lo {ki sto lo vi su za me we ni no vim, uz do dat ni gi ne ko lo {ki sto za `e ne sa in va li di te tom.

I. Dragi}

U DUNAVSKOM PARKU

Usko ro no va ogra da oko je ze ra Rad ni ci sto lar ske ra di o ni ce „Grad skog ze le ni la” za ne ko li ko da na po sta vi }e no vu za {tit nu ogra du oko je ze ra ~i ji deo je zi mus uni {ten a ne dav no i uklo wen.

Zbog bez bed no sti ma li {a na, po sta vqa we no ve ogra de ne }e ~e ka ti re kon struk ci ju kom plet nog Du nav skog par ka ve} }e ogra da bi ti po sta vqe na u ro ku od ne ko li ko da na. Na taj na ~in bi }e is pu we ni broj ni i oprav da ni zah te vi ro di te qa ko ji su za bri nu ti za bez bed nost ma li {a na u naj po zna ti jem no o sad skom par ku, ka `e se u sa op {te wu ovog jav nog pred u ze }a.

J. Z.

VESTI „Ka men u funk ci ji ob re da”

Oklop ni ko wa ni ci do {li u po mo} Iz Glav ne ko man de austrij ske voj ske 27. apri la 1687. sti gla je po mo} ma lom gar ni zo nu u Pe t ro v a r a d in s koj tvr | a v i.

Sto t i n u ne m a~ k ih oklop n ih ko wa ni ka po ja ~a lo je po sa du tvr |a ve, a sva ko od wih do neo je po vre }u bra {na.

Po s eb n o, je d an „ni ` i in `iwer”, do {ao je da po mog ne bra ni o ci ma da po pra ve sta ru i

za pu {te nu tvr |a vu. U to vre me, po s le po r a z a kod Be ~ a, Tur ci su se po vu kli sve do Be o gra da i on da, neo ~e ki va no, kre nu li pra vo na Pe tro va ra din sku tvr|a vu.

U{av {i du bo ko u Ma |ar sku, Tur ci su po su sta li i na glo po ~e li da se po vla ~e, i bez bor be pre da li tvr |a vu voj sci be~ kog ca ra.

N. C.

Pre da va we s vi deo pro jek ci jom „Ka men u funk ci ji ob re da” odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca Rad ni~ ka 20a. Ma ni fe sta ci ja }e se odr `a ti u okvi ru tra ja wa „[e ste go di {we iz lo `be mi ne ra la, na ki ta i fo si la”, a pre da va }e ured nik in ter net pre zen ta ci je o slo ven skoj pret hri {}an skoj kul tu ri Alek san dra Ma rin ko vi}-Ob rov ski.

Bi }e pri ka zan i et no-film u pro duk ci ji RTV Slo ve ni je „Osva ti na”.

A. Va.

O en gle skoj bol ni ci u Ka me ni ci Te ma „Da li se No vi Sad se }a en gle ske bol ni ce ko ju je 1934. go di ne osno va la {kot ska le kar ka Ke trin Mek fejl u Srem skoj Ka -

me ni ci” bi }e ana li zi ra na ve ~e ras u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/I. Go vo ri }e ~lan Na u~ nog dru {tva za isto ri ju zdrav stve ne kul tu re Voj vo di ne, pro fe sor @e li mir Mi ki}.

Ulaz je slo bo dan.

A. J.

Po e zi ja i mu zi ka u „Iz bi” Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Ja bu ka go ri” pe sni ka Mi lo {a Ga le ti na odr `a }e se da nas od 20 sa ti u ka feu „Izba”, @e le zni~ ka uli ca 26. Ve ~e }e bi ti pro pra }e no i kon cer tom dvo ji ce no vo sad skih kom po zi to ra, Sve to za ra Ne {i }a na kla vi ru i Ne ma we Ne {i }a na gi ta ri. Pe snik Mi lo{ Ga le tin osva jao je broj ne na gra de i pri zna wa za svo ju po e zi ju. Jed na pe sma iz we go ve zbir ke po e zi je „Del fin, gor ki sti ho vi i li ri ka” u{la je i u an to lo gi ju evrop ske po e zi je. Ulaz na pro mo ci ju je slo bo dan.

D. B.

Foto: R. Hayi}

U ULICI LAZE TELE^KOG

Mla zom pro tiv `va ka @va ka }e gu me, opu {ci i ~e po v i od raz l i ~ i t ih fla { a, naj ~e {}e su sme }e ko je se na |e na uli ca ma pa ~ak i u stro gom cen tru, gde bi se pret po sta vi lo da je vla sni ke, ako ni {ta dru go, a ono bar sra mo ta da se pro s tim ne h aj n im ba c a w em, od rek nu ovih pred me ta na o~i gled osta l ih ci v i l i z o v a n ih gra |a na. No, ka ko se u prak si de {a va da ~e sto od be lih fle -

ka ne ra za zna je mo {ta je be ha ton a {ta osta ci `va ka }ih gu ma, i to me su rad ni ci za du `e ni za ~i {}e we uli ca ba{ od ovih ne `i vih po {a sti, sta li na kraj.

Apa ra tu ra sli~ na onoj za pr ska we bi qa ka iz ba cu je te~ nost pod ja kim pri ti skom i ti me ukla wa `va ka }e gu me sa uli ca, a ju ~e je tu ~ast ima la Uli ca La ze Te le~ kog.

J. Z.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 18 ~a so va Ili je Ga ra {a ni na, Sta re ci gle, re sto ran „Ri bar ska no}”, Uli ca No va iza SC „Bo le sni kov”; od 8 do 10 ~a so va Alek se [an ti }a 46 i 48a i Tol sto je va 19, 43, i od 22 do 38; od 10.30 do 12.30 ~a so va Pu {ki no va od 20 do 26 i Tol sto je va 20.

Pe tro va ra din: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Puc karo{ 2. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi ken da {kog na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a; od 9 do 13 ~a so va deo vi ken da {kog na se qa Ban stol. Fu tog: od 7 do 14 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma No vog Fu to ga.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda27.april2011.

c m y

8

dnevnik

EKO-FESTIVAL U DUNAVSKOM PARKU

Fo to: B. Lu ~i}

RADOVI NA TRGU GALERIJA

Par kin gu no vo ode lo Adaptacija parkinga na Trgu galerija je uveliko u toku, a kako je najavqeno iz „Parking servisa” posao se radi u dve faze, tako da }e najpre biti sanirana parkirali{ta u produ`etku Ulice Mike Anti}a, od ugla Ulice Vase Staji}a prema par-

kirali{tu kod Erste banke. U drugoj fazi }e se raditi zatvoreno parkirali{te na Trgu galerija, kapaciteta 60 parking mesta, a tu }e se nalaziti i parking za bicikle. O~ekuje se da ovaj parking bude gotov nakon prvomajskih praznika.

B. M.

U organizaciji studentske organizacije AIESEC ju~e je u Dunavskom parku odr`an Ekofestival na kojem su studenti uz podr{ku jo{ 18 drugih organizacija i institucija promovisali za{titu `ivotne sredine, recikla`u, racionalnu upotrebu i kori{}ewe obnovqivih izvora energije. Prema re~ima Marte Bawac, promoterke projekta „Promeni svest - promeni svet”, u okviru kojeg je odr`an festival ekologije, osnovni ciq projekta jeste podizawe ekolo{ke svesti.

- Mi smo do sada sproveli brojne akcije u kojim su u~estvovali |aci jer smatramo da su oni generator budu}ih promena u oblasti ekologije, dok je dana{wa akcija posve}ena svim gra-

|anima kojima `elimo da poka`emo {ta ve} sad mogu da promene i u kom pravcu treba da ide wihovo delovawe kada je za{tita `ivotne sredine u pitawu ka`e Marta Bawac.

U okviru festivala prikazana je izlo`ba radova koje su u~enici napravili od raznog otpadnog materijala koji se mo`e reciklirati, a istovremeno je sprovedena i humanitarna akcija prikupqawa {kolskog pribora i igra~aka za decu koja su sme{tena u Sigurnoj ku}i. Svim posetiocima Eko-festivala, aktivisti AIESEC-a su delili zelene trakice kao simbol odr`ivog ekolo{kog razvoja i oni koji su ih ju~e nosili pokazali su spremnost da po~nu da se bore za zdraviji, ~istiji i lep{i Novi Sad.

nog parka Dobrivoja Antoni}a tokom prvomajskih praznika se o~ekuje oko 300.000 izletnika na Fru{koj gori, zbog ~ega celokupna organizacija mora biti na visokom nivou.

- Ure|uje se ukupno 21 lokalitet na Fru{koj gori predvi-

Uklo we ni gra fi ti mr `we sa CK13

No se ba {ten ski ot pad

O or gan skoj pro iz vod wi

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Rumenki, Sajlovu, Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici, a sutra u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. Gra|ani treba travu, li{}e, grawe i ostali otpad da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova.

A. L.

Promotivna tribina na temu „Organska proizvodwa - osnova i prosperitet razvoja Vojvodine i Republike Srbije” odr`a}e se sutra u sve~anoj sali Fakulteta tehi~kih nauka, Trg Dositeja Obradovi}a 6. Predavawe po~iwe u 10 sati.

N. R.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Na dar kwi ga o Mi le vi Ma ri}-Ajn {tajn Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi sa „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Mileva Mari} Ajn{tajn” autora Draga Wegovana. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu od petka, 29. aprila, u kwi`ari „Most Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

U ovoj kwizi objavqena su pisma koja je Mileva Ajn{tajn iz Ciriha pisala svojim kumovima, \oki i Sadi Gajin, u Novi Sad, u vremenu od 1935. do 1941. godine. Zapravo, najve}i deo tih pisama, jer neka od wih nisu sa~uvana. Kolekcija ovih pisama, koju su Milevini kumovi sa~uvali, dragocena je za razumevawe tada{weg vremena, i neophodna za potpunije sagledavawe li~nosti wihove autorke.

A. J.

„So ba” Eme Do na hju Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Soba” Eme Donahju.

Pri~a o neraskidivoj sponi izme|u majke i wenog deteta. Za petogodi{weg de~aka Xeka so-

ba predstavqa ceo svet. Tu je ro|en, tu on i wegova majka jedu, spavaju, igraju se i u~e. Soba je Xekov dom, ali je za wegovu mamu tamnica u kojoj boravi od svoje devetnaeste – ve} sedam godina. To je {okantan, uzbudqiv i potresan roman – ali uvek duboko human i istinski dirqiv.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

|en za izletnike, a ~im su vremenski uslovi to dozvolili, na terenu se radi. Za danas je planirana velika radna akcija, u kojoj }e u~estvovati svi radnici na{eg preduze}a, kao i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine i nekoliko nevladininih organizacija. U planu su generalno ~i{}ewe, obnova imobilijara, posta-

ma o pravilima pona{awa u Nacionalnom parku - rekao je Antoni}.

Iz uprave Nacionalnog parka i ovog puta apeluju na sve posetioce da po{tuju pravila pona{awa kada je u pitawu lo`ewe vatre, kretawe i parkirawe vozila kao i odlagawe sme}a, uz posebnu napomenu da je u zonama koje su pod za{titom prvog stepena zabrawen ulazak i kretawe ~ak i pe{ice.

Za prvomajske praznike svakoj grupi izletnika bi}e podeqene kese za sme}e i flajeri sa uputstvima o pravilima pona{awa u nacionalnom parku

Velika metla na Stra`ilovu ^i{}ewe Stra`ilova, u okviru prole}nog ure|ewa pred prvomajske praznike, po~iwe danas u 8 i zavr{ava se u 13.30 ~asova. U akciju }e biti ukqu~eni radnici Nacionalnog parka „Fru{ka gora“, koji }e upravqati mehanizacijom, ~lanovi Pokreta gorana iz Sremskih Karlovaca, kao i gra|ani koji to `ele.

A. J.

vqawe lo`i{ta, priprema drva, obele`avawe podru~ja…

Trudi}emo se sve bude spremno za proslavu praznika - ka`e Antoni}.

Prema wegovim re~ima, na svim prilazima Fru{koj gori }e se napla}ivati taksa u iznosu od 150 dinara po jednom vozilu.

- Uredbom o naknadi za boravak u za{ti}enim podru~jima predvi|eno je da takse za ulazak, za parkirawe i kori{}ewe lo`i{ta napla}uju po 118 dinara za svaku stavku, ali smo zbog svih okolnosti odlu~ili da to objedinimo u jednu naknadu od 150 dinara, koja }e se napla}ivati po vozilu. Osim toga pri ulasku, svakoj grupi izletnika }e biti podeqene kese za sme}e i flajeri sa uputstvi-

- O~ekujemo od svih posetilaca da podruje u kom su boravili tokom praznika, za sobom ostave onako kako bi voleli da ga zateknu kada opet do|u na Fru{ku goru - istakao je Antoni}.

Tokom prvomajskih praznika na svim izleti{tima bi}e kon trol no-in for ma tiv nih punktova nacionalnog parka, gde }e de`urne ekipe davati neophodne informacije posetiocima, ali i kontrolisati situaciju. Saobra}ajna policija }e regulisati saobra}aj, dok }e se o bezbdnosti izletnika brinuti tridesetak uniformisanih nadzornika Nacionalnog parka kao i dodatno obezbe|ewe koje }e se anga`ovati za ovu priliku.

N. Perkovi}

NA FRU[KOJ GORI 7. I 8. MAJA

Tra di ci o nal ni pla ni nar ski ma ra ton Planinarski maraton na Fru{koj gori, 34. po redu, odr`a}e se 7. i 8. maja sa startom u 9 ~asova na Popovici. Obezbe|en je prevoz do startne ta~ke, a polasci autobusa organizovani su ispred @elezni~ke stanice u Novom Sadu, na po~etku mosta Slobode i na okretnici Vojinovo u Sremskoj Kamenici.

Put prema Popovici bi}e zatvoren u subotu od 6.30 do 10.30 ~asova za sva vozila, osim GSP-a.

Na ovogodi{wem maratonu bi}e otvorene i nove staze, i to: mini pripravni~ki maraton (10, 528 kilometara), ju`ni pripravni~ki maraton (23,617 km), ju`ni sredwi maraton (49,775 km), ju`ni veliki

^ITAOCI PI[U SMS „DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

hajlo Pupin“ u Novom Sadu. Solarna plo~a od pola kvadratnog metra stvara dovoqno elektri~ne energije da pokre}e pedale bicikla.

N. Perkovi}

Za ulazak, par king i ro {ti qa we 150 di na ra

Fo to: F. Baki}

ispisivawa grafita. Iz CK13 ka`u da su inicijativom `eleli da uka`u na to da grafiti ove sadr`ine ne predstavqaju samo uni{tavawe imovine nego i govor mr`we, ali i da podstaknu sugra|ane na sli~ne samoodgovorne akcije.

N. R.

Posebnu pa`wu posetilaca Eko-festivala privukao je bicikl na solarni pogon, koji su za ovu priliku izlo`ili |aci Elektrotehni~ke {kole „Mi-

DANAS VELIKO SPREMAWE FRU[KE GORE

Pred dolaze}e prvomajske praznike u JP “Nacionalni park Fru{ka gora” se intenzivno pripremaju da izletnicima stvore uslove za ugodan provod, ali i da za{tite sredinu o kojoj se staraju. Prema re~im direktora Nacional-

Grafiti mr`we, koji su nastali pre vi{e od mesec dana, ukloweni su ju~e sa fasade Omladinskog centra CK13. Akciju je organizovao kolektiv ovog Centra, jer, prema wihovim re~ima, komunalna inspekcija nije odreagovala povodom

Fo to: R. Ha yi}

Ze le na svest ~u va svet

maraton (90,267 km) i ultra plus maraton (111,151 km). Prvi put, nakon 33 godine trajawa ove manifestacije, nijedna staza ne}e i}i kroz Stare Ledince.

Osobe mla|e od 18 godina na stazi maratona moraju biti u pratwi punoletnog lica. Sme{taj se mo`e organizovati u sopstve-

nim {atorima, planinarskim domovima, kolektivnim {atorima, ali uz prethodno potvr|enu pismenu rezervaciju. Dodatne informacije mogu se dobiti u planinarskim prostorijama, Trg galerija 4, na broj telfona 529-978 i na sajtu www.psdze le zni car.org.rs.

A. J.

065/47-66-452

Vi sok po rez te ra u ma le sta no ve Podr`avam stavove poreskog eksperta \er|a Papa da porezi na imovinu moraju biti niski iz vi{e razloga. Kako da ih pla}aju nezaposleni sa velikim, naj~e{}e nasle|enim stanovima u centru. Izdavati ih ili prodati u dana{we vreme skoro je nemogu}e, a komunalije i ostali tro{kovi ve} sada nepodno{qivi. Neka vlasti planirane investicije primere te{kim vremenima. Nemamo za mostove, tunele, `i~are i druge nepotrebnosti.

061/6598... *** I suvi{e mnogo prostora i vremena, na{e medijske ku}e, daju onima koji su

upropastili ovu divnu zemqu. Nemojmo im dozvoliti da opravdavaju svoje neuspehe!!!

063/7665... *** Rubrika „^itaoci pi{u SMS” je postala dosadna i besmislena. Puna je poruka, koje su jasne samo piscu i nikom nisu upu}ene.

063/8523... *** Ako za`ivi tzv. regionalizacija, Srbija }e se zvati: Satrapija. P.S. Satrapi su bili ozlogla{eni vlastodr{ci u staroj Persiji. Dragi sugra|ani prst na ~elo!!! Dosta je bilo samovoqe pojedinaca.

063/7665...

sreda27.april2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

IZMENE ZAKONA DONOSE JEDINSTVENE CENE ZA SVA TAKSI UDRU@EWA

Tak si usko ro pa pren

Na osno vu do ne tih iz me na u Za ko nu o pre vo zu i drum skom sa o bra }a ju, ce ne tak si pre vo za mo gle bi da bu du je din stve ne za sva udru `e wa u gra du. Ovo je usle di lo na kon iz me ne Za ko na po ko joj sa da lo kal na sa mo u pra va mo `e da od re |u je mi ni mal nu ce nu vo `we u tak si pre vo zu. Ta da bi po pra vi lu tre ba lo da se uki nu i po pu sti ko ji mar ke tin {ki pri vla ~e mu {te ri je. Pred sed nik Ur du `e wa „Voj vo |a ni” i Grad skog sa mo stal nog sin di ka ta tak si sta Ra do slav Kr sti} ka `e za „Dnev nik” da su ove iz me ne za sva ku po hva lu, ali pre ci zi ra da je sa da na grad skim oci ma da u ro ku 60 da na utvr de mi ni mal nu eko nom sku ce nu pre vo za. Is ti ~e, da se tak si sti za ovo bo re ve} tri pu ne go di ne, a ka ko ka `e je dan od kqu~ nih zah te va tak si sta za vre me pro test nih vo `wu je upra vo bio da se utvr di mi ni mal na eko nom ska ce na.

- Ka da bi pra ti li ce ne go ri va, mi ni mal na eko nom ska ce na bi tre ba lo da iz no si 150 di na ra po pr vom pre |e nom ki lo me tru.

Start bi bio 80 ili 90 di na ra, a pr vi ki lo me tar 50 ili 60 di na -

Po tome koliko ko{ta gorivo, minimalna ekonomska cena trebalo bi da iznosi 150 dinara po prvom pre|enom kilometru. Vo`wa od Limana do autobuske stanice ko{tala bi 200 –210 dinara, a sada se pla}a 150–160 ra. S tom ce nom bi, pri me ra ra di, vo `wa od Li ma na do auto bu ske sta ni ce iz no si la oko 200 do

210 di na ra. Sa da ona iz no si oko 150 od no sno 160 di na ra - ob ja {wa va Kr sti}.

Ina ~e, ce ne su sa da {a ro li ke, u za vi sno sti od udru `e wa do udru `e wa, pa sa da pri me ra ra di od Li ma na do do Fu to {ke pi ja ce po je di na udru `e wa na pla te ce nu vo `we 120, a kod ne kih je i ce lih 170 di na ra. ^lan Grad skog ve }a za du `en za sa o bra }aj Si ni {a Bub we vi} is ta kao je za na{ list da }e ima ti sa sta nak po ovom pi ta wu ~im iza |e Za kon u slu `be nom li stu.

- Ne mo gu sa da da pre ci zi ram ko li ko bi bi la mi ni mal na ce na, ali u sva kom slu ~a ju bi }e zna ~aj no ve }a u od no su na do sa da {we. Je dan sa sta nak ve} je odr `an sa tak si sti ma, a ima }u jo{ je dan ka ko bi se do go vo ri li i ka ko bi i oni pred lo `i li mi ni mal ne ce ne - ob ja snio je Bub we vi}.

Sma tra da }e ka da se po dig nu ce ne i kva li tet uslu ga bi ti mno go bo qi ne go {to je sad.

- Tak si tre ba da bu de mno go sku pqi ne go {to je sad, jer tak si ni je so ci ja la, zna se {ta je za so ci ja lu - grad ski pre voz. A tak si bi tre ba lo da bu de kva li te tan i skup - za kqu ~io je Bub we vi}.

Q. Nato{evi}

LO[E PRIVATIZACIJE UZELE DANAK

Pla te za tre }i nu ta we Pla te u na {em gra du opa le su za tre }i nu, oko 33 od sto u od no su na isti pe riod la ne, {to ni je do bro ni za za po sle ne ni za No vo sa |a ne uop {te, ka `e pred sed nik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da Dra go \o ki}.

Isto vre me no je re pu bli~ ki Za vod za sta ti sti ku ob ja vio da je u na {em gra du u mar tu pro sek pla te u ne to iz no su bio 43.215 di na ra, a bru to 59.750 di na ra.

NP O GRADSKIM FUNKCIONERIMA

Tro {ko ve pred jav nost Zah tev da se pod ne su iz ve {ta ji o ~e tvo ro go di {wem ra du di rek to ra i funk ci o ne ra na jav nim funk ci ja ma ~i ji su man da ti is te kli, ini ci ra }e u Skup {ti ni gra da pred sed nik od bor ni~ ke gru pe Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ma ja Goj ko vi}, sa op {ti la je ju ~e Na rod na par ti ja.

Po seb nu pa `wu u iz ve {ta ju, po Goj ko vi }e voj, tre ba obra ti ti na vi si nu pri ma wa funk ci o ne ra, po ve }a we bro ja za po sle nih, slu `be na pu to va wa, vi si nu sred sta va iz dvo je nu za re pre zen ta ci ju i uslu ge po ugo vo ru. Kan di dat ki wa URS-a za gra do na ~el ni ka No vog Sa da, sma tra ka ko je ova kav iz ve {taj bi tan ra di pro su |i va wa jav no sti da li se funk ci o ner na da toj funk ci ji po na {ao „od go vor no” i „do ma }in ski”.

A. L.

Za vod za sta ti sti ku vi {e ne iz ra ~u na va po seb no za ra de u pri vre di i van pri vre di dr `e }i se no ve kla si fi ka ci je de lat no sti pre ma me |u na rod nim stan dar di ma.

- Pre ma na {oj evid ni ci ji, taj ra ~un se ne sla `e s na {om ma te ma ti kom. Do du {e, ne ma mo ba{ svu da ~lan stvo, ali gle da mo ka ko se osi pa, pa s pra vom pi ta mo gde su rad ni ci. Da li Za vod za sta ti sti ku pro sek iz ra ~u na va na osno vu is pla }e nog

nov ca ili uzi ma u ob zir i broj za po sle nih. Evi den tan je po rast ne za po sle nih i ne po sto ja we pri vre de.

Na dra sti ~an pad za ra da, ka `e \o ki}, uti ca le su lo {e spro ve de ne pri va ti za ci je za ko je ni ko ni je od go vo ran.

Pre ma we go vim re ~i ma, pod hit no tre ba na pra vi ti stra te gi ju iz la ska iz kri ze, gde bi pri mat bio u stra nim in ve sti ci ja ma, o`i vqa va wu po qo pri vre de od no sno u pre ra |i va~ koj

po qo pri vred noj de lat no sti, i u elek to ro -in du stri ji. Naj te `e je, is ti ~e \o ki}, u me tal skom kom plek su gra da, za tim u tek stil noj in du stri ji i gra |e vi nar stvu.

- Vo qom ov da {we grad ske vla sti i za ra de u ko mu na lim fir ma ma opa le su od 15 do 20 od sto - is ti ~e \o ki} i do da je da je, gle da ju }i uop {te no, evi den tan i pad li~ nog do hot ka u jav nom sek to ru.

Z. Deli}

POSLE KRA\E PODSTANICE IZ ZGRADE RADNI^KOG UNIVERZITETA

Grad ne ma pa ra ni za ogra du?

De lo vi to plot ne pod sta ni ce u na pu {te noj zgra di Rad ni~ kog uni ver zi te ta u Uli ci Voj vo |an skih bri ga da 7, ko ji su ukra de ni to kom no }i 20. apri la, bi }e ob no vqe ni pri li k om re m on t a vre l o v od n e mre ` e i re v i t a l i z a c i j e si ste ma, ka `u u „To pla ni”. Ta pod sta ni ca je pri mar na i u svom sa sta vu ima dve se kun dar ne pod sta ni ce ko je to plot nom ener g i j om snab d e v a j u objek te u Uli ci Voj vo |an skih bri g a d a 9 i 11. Pri ~ i w e n a {te ta iz no si oko 166.000 di na ra, a slu ~aj je pri ja vqen po -

li ci ji i pod ne te su kri vi~ ne pri j a v e pro t iv ne p o z na t ih po ~i ni la ca. ^i ta lac ko ji je ja vio na {oj re dak ci ji da se do go di la kra |a ka `e da ovo ni je pr vi put, te da se `a lio na vi {e adre sa ka ko bi se zgra da bar ne ka ko obez be di la, ali da ni je na i {ao na od go vor.

Di r ek t or No v o s ad s kog otvo re nog uni ver zi te ta Mir ko Ka ra ka{ je re kao da se vi {e pu ta obra }ao nad le `nim slu ` ba m a i gra d o n a ~ el n i k u Igo ru Pa vli ~i }u ali da od we ga ni je do bio od go vor. Do -

Fo to: N. Sto ja no vi}

OBELE@ENA GODI[WICA ODVO\EWA JEVREJA U LOGORE

Ven ci kao se }a we na ne vi ne `r tve fa {i zma Po vo dom go di {wi ce od vo |e wa Je vre ja iz No vog Sa da u lo go re 1944. go di ne, ven ce na Spo men - plo ~u no vo sad ske Si na go ge ju ~e su po lo `i li am ba sa dor Izra e la u Sr bi ji Ar tur Kol, za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} i pred stav ni ci Je vrej ske op {ti ne, u pri su stvu ~la no va po ro di ca od ve de nih Je vre ja.

- Da nas obe le `a va mo go di {wi cu jo{ jed nog u ni zu tu `nih

do ga |a ja ka da su na {i su gra |a ni Je vre ji od ve de ni u kon cen tra ci o ne lo go re. Va `no je da se sva ke go di ne pod se }a mo na ovo ka ko se ne bi ni ka da vi {e po no vi lo re kao je Man di}.

Na kon po la ga wa ve na ca, u Klu bu Je vrej ske op {ti ne odr `a no je pre da va we o an ti se mi ti zmu, kon cen tra ci o nim lo go ri ma i ra ci ji.

J. Z.

Spre ma se ure |e we ke ja do Mor na ri ce Na sta vak ure |e wa Ke ja `r ta va ra ci je u de lu od Bu le va ra ca ra La za ra do Mor na ri ce du `i ne 2,6 ki lo me ta ra, ka ko ka `u u Za vo du za iz grad wu gra da, tre ba lo bi da po~ ne ubr zo, jer se ovih da na o~e ku je pot pi si va we ugo vo ra s iz vo |a ~em ra do va. Po sao }e oba vqa ti pred u ze }e „Put”, a on }e ko {ta ti 248 mi li o na di na ra.

Ra do vi na Ke ju pod ra zu me va ju iz grad wu no ve pe {a~ ke sta ze {i ri ne pet me ta ra kao i no ve bi ci kli sti~ ke i trim sta ze {i ri ne dva me tra, a bi }e po sta vqe na i no va ra sve ta kao i klu -

pe i kan te za ot pat ke. Pe {a~ ka sta za bi }e iz gra |e na od ra zno boj nih be ton skih ele me na ta, trim sta za bi }e pre svu ~e na tar ta nom, a bi ci kli sti~ ka as fal tom.

Ovi ra do vi ob u hva ti }e i re kon struk ci ju okret ni ce kod [tran da pre ma pro jek tu ko ji je iz ra di lo pred u ze }e „Voj vo di na pro jekt”. Pre ma pla nu pred vi |e no je „kom ple ti ra we pe {a~ kog i bi ci kli sti~ kog prav ca kre ta wa na po te su Fru {ko gor ske uli ce do jav nog ku pa li {ta [trand”.

B. M.

da je da uni ver zi tet ima 90 od sto a Grad 10 od sto vla sni {tva u ovoj zgra di.

- Ne mo gu da ve ru jem da Grad kao su vla snik zgra de ne mo `e da iz dvo ji sred stva da se bar po dig ne pri stoj na ogra da ili uve de vi deo nad zor. Na {i ra ~u ni su blo ki ra ni ta ko da ne mo `e mo mno go to ga da u~i ni mo. Ape lu jem na grad sku upra vu i na gra d o n a ~ el n i k a da ura de ne {to po ovom pi ta wu ka ko se ova kve stva ri ne bi vi {e de {a va le - iz me |u osta log je re kao Ka ra ka{.

G. ^etnik Fo to: F. Ba ki}

DEMOKRATSKA OMLADINA POMA@E VR[WACIMA

Bes plat no na srp ski i ma te ma ti ku

Fo to: F. Ba ki}

OTVORENA IZLO@BA „PJER” U SNP

Ka ri ka tu ra kao mo de ran no vin ski `a nr Iz lo `ba ka ri ka tu ra „Pjer” otvo re na je ju ~e u Srp skom na rod nom po zo ri {tu (SNP), gde su pred sta vqe ne 123 ka ri ka tu re od 623, ko li ko ih je pri sti glo. Na gra da „Zlat ni Pjer” pri pa la je Jo vi [kom cu za ka ri ka tu ru „Splav me du ze”, „Sre br nog Pje ra” do bio je Vla da Vo la{ („Ven ~a we”), a „Bron za nog Pje ra” Mi ra Ste fa no vi} („Ba kan ski stam pe do”). Na gra |e na je i por tret-ka ri ka tu ra glum ca Ste ve @i go na, auto ra Mar ka Sta ji }a. Uprav nik SNP Alek san dar Mi lo sa vqe vi} re kao je da je

za da tak ka ri ka tu re da, po put po zo ri {ta, po sta vqa pi ta wa nad ko ji ma qu di tre ba da se za mi sle, pa je za to i lo gi~ no da se ova kva iz lo `ba po sta vi u te a tru. Po zdrav nu re~ upu tio je i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, dok je ge ne ral ni di rek tor i glav ni ured nik „Ve ~er wih no vo sti”, ko je su po kre nu le ovu ma ni fe sta ci ju 1967. go di ne, Ma noj lo Vu ko ti} opi sao ka ri ka tu ru kao no vi nar ski `a nr mo der nog do ba. Iz lo `ba je po sta vqe na u do wem fo a jeu sce ne „Pe ra Do bri no vi}” do 3. ma ja.

A. J.

U~e ni ci osmih raz re da ko ji se pri pre ma ju za pri jem ne is pi ta u sred we {ko le od da nas }e mo }i da idu na bes plat ne ~a so ve iz srp skog je zi ka i ma te ma ti ke ko je or ga ni zu je De mo krat ske omla di na No vog Sa da. ^a so ve }e dr `a ti pro fe so ri srp skog je zi ka i ma te ma ti ke i to u tri me sne za jed ni ce: „Sa laj ka“, u Uli ci [aj ka {koj 26, „Ga vri lo Prin cip“ na

Pre da va we o vas pi ta wu Pre d a v a w e prof. Mi l i c e Nov ko vi} „Stva ra la~ ko vas pi ta we u prak si” odr `a }e se su tra u 17 ~a so va u pro sto ri ja ma Edu ka cen tra, Uli ca Mi te Ru `i }a 1.

Pre da va we je na me we no ro di te qi ma i bu du }im ro di te qi ma, ba ka ma i de ka ma, vas pi ta ~i ma, u~i te qi ma. Ulaz je bes pla tan.

J. Z.

Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 5 i „Brat stvo“ u Ila ri o na Ru var ca 18a. ^a so vi }e tra ja ti sve do po la ga wa ma le ma tu re, na sta va }e bi ti u ve ~er wim ~a so vi ma, a ter mi ni }e se od re |i va ti se u do go vo ru sa ko or di na to ri ma ak ci je.

In for ma ci je se mo gu do bi ti na bro je ve te le fo na 423-371 i 062/1893309.

A. V.

NA STADIONU „KARA\OR\E”

ZIG: To kom ma ja go to vi re flek to ri Te me qi za re flek to re Sta di o na „Ka ra |or |e” iz li ve ni su i tre nut no se za tr pa va ju i na bi ja ze mqa oko wih. U Za vo du za iz grad wu gra da ka `u da se sve od vi ja po pla ni ra nom ras po re du i da }e po sao bi ti za vr {en u to ku ma ja.

Ono {to se ne zva ni~ no mo `e sa zna ti je ste da su sti gli i stu bo vi, a ka da }e po ~e ti wi ho va

mon ta `a, ni je nam po tvr |e no. ^e ti ri te me qa iz me ni la su de li mi~ no iz gled sta di o na; ne sta li su po je di ni lo ka li, sru {e na je i bi le tar ni ca.

Na ~e ti ri re flek tor ska stu ba, vi so ka 45 me ta ra, na la zi }e se 72 sve tiq ke, dok }e deo osve tqe wa bi ti po sta vqen i na krov iz nad za pad ne tri bi ne.

S. K.

PET DECENIJA BEZ ULAGAWA U AUTOBUSKU STANICU

Ka da }e MAS do bi ti no vo li ce - Re kon struk ci ja Me |u me sne auto bu ske sta ni ce tre ba da se de si i de si }e se, no ne mo gu da ka `em ni u na zna ka ma ka da bi ra do vi tre ba lo da po~ nu - ka `e ~lan Grad skog ve }a za du `en za sa o bra }aj Si ni {a Bub we vi}.

Po we go vim re ~i ma, sve po slo ve oko re kon struk ci je }e vo di ti dva grad ska pred u ze }a -

Za vod za iz grad wu gra da i Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e.

- Sve se u su {ti ni svo di na ko mu ni ka ci ju iz me |u GSP-a i ZIG-a, jer ZIG upra vqa grad skim ze mqi {tem a GSP ovom sta ni com. Grad tu u su {ti ni ne ma {ta da se me {a. U MAS ni je ula ga no sko ro pe de set go di na, ta~ ni je od kad je pu {te na u rad i

to zbog ne re {e nih vla sni~ kih od no sa nad ze mqi {tem i imo vi nom - ob ja {wa va Bub we vi}.

Ka ko ka `e, Grad je, da ju }i MAS-u ovo ze mqi {te na ko ri {}e we pre ne ko li ko de ce ni ja, na ~i nio svo je vr snu sub ven ci ju a o fi nan sij skoj po mo }i za po me nu te ra do ve }e mo `da bi ti re ~i kad za to do |e vre me.

J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda27.april2011.

DNEVNIK

c m y

10

ПОДРШКА ПОРОДИЦИ С ТРОЈКАМА

Стално запослење за оца

СТАРА ПАЗОВА: У оквиру васкршњих празника, председник општине Стара Пазова Горан Јовић је, са сарадницима, посетио породицу Малић у Голубинцима, која је крајем прошле године, рођењем тројки, постала шесточлана. Поред трогодишњег првенца Саве, Миодраг и Борка Малић су 30. децембра 2010. године добили девојчицу Милу и дечаке Јована и Немању, а председник општине је породици Малић уручио ваучер у вредности 150 хиљада динара Отац је незапослен и успева повремено да заради на сезонским пословима, па породица тренутно живи од новчане накнаде коју за време породиљског одсуства прима мајка Борка, запослена као административни радник у голубиначком „МБСН комерцу“. Малишани су добили и пакет играчака.

- Ово је заиста једна срећна породица, јер од деце нема већег богатства, - рекао је председник Јовић и обећао да ће „општина пратити ову породицу“. Горан Јовић је такође обећао да ће се заложити да отац

Горан Јовић с породицом Малић

Миодраг добије стално запослење јер, како рече, не можемо се залагати за пораст наталитета, а те породице оставити да се саме сналазе. И председник Савета МЗ Голубинци Станиша Опачић је обећао да ће Месна заједница помоћи породици Малић, у складу са својим мо-

гућностима, а захваливши на подршци, Миодраг и Борка су истакли да су из Покрајинског фонда за демографију за своје бебе добили 600 хиљада динара, али ће се пре свега трудити да својим радом обезбеде будућност своје деце. А. Мали

Душан Ракита најуспешнији на „Туцијади”

АПАТИН: У организацији Општинског удружења Савеза инвалида рада у бањи Јунаковић одржана је шеста по реду „Туцијада”, такмичење војводјанских пензионера у туцању усршњим јајима.На овој манифестацији учествовало је више од 400 пензионера, чкланова удружења из Сомбора, Куле, Сивца, Кљајићева, Сирига, Бачке Паланке, Врбаса, Стапара, Оџака, Темерина, Жабља, Купусине, Црвенкр, Чонопље и домаћина Апатина. Такмичење је организовано у котрљању јаја, ба-

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.10, 14.10, 16.10), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (12.20 ,14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (17.30), „Hop” (12.05, 14.05, 15.45), „Moja nazovi `ena” (22.40), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30), „Rio” (11.30, 12, 13.30, 14, 15.30, 16, 18.15, 20.30, 21.30), „Obred” (18, 20.10, 22.25), „Jesen u mojoj ulici” (19.30, 22.30), „Bezimeni” (18.10, 20.20, 22.35), „Voda za slonove” (17.45, 20, 22.20), „Tor” (20.15).

Ja dran: „Osam minuta” (19), „Sakr pan~”„ (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}”: „Pikova dama” - opera (19), Scena „Pera Dobrinovi}”: „Nasrtaji na wen `ivot”- drama (19.30), Kamerna scena: „Poru~nik sa Ini{mora„ - drama (21.30)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od 21. aprila u 6.30 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Gor da na Ga {o vi} iz Novog Sada (de~aci) i Qu ba De spo to vi} iz Rume (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Ma ri ja Aso di, Ta ma ra Ta si} - Ko ji ~i}, Go ra na Gli {i}, Ve dra na Gru ji}, Sa wa Jo vi}, Dra ga na Je vi}, Dra ga na Du {a ni}, Alek san dra To mi}, Je le na Mar ko vi}, Je le na Ma xar, Me lin da Ba bi}, Sa wa Po lo vi na, El vi ra Kri e zi, Ma ri ja Po po vi}, Mir ja na Mar ko vi} i Ja smi na Jan ko vi} iz Novog Sada, Alek san dra Hor vat iz Petrovaradina, Na ta {a Pro ti} Mar kov ski iz Veternika, An drea Ku bej - Du {a iz Temerina, Bra ni sla va Mar ~i} - Ra do vi} iz Futoga, Ta wa Mi {ko vi} i Da li bor ka Ba {ka lo iz @abqa, Vi o le ta Ma rin ko vi} iz Koviqa, Zo ri ca Lup {a iz Aradca, Adri a na Ma |ar iz Ba~kog Gradi{ta, Blan ka Fa bo ko va - [ip ka iz Silba{a i Mi ha e la Cve to je vi} iz Be~eja, DE^AKE: Na di ca \e ri}, Bi qa na Mi ni}, Dra ga na Sa va no vi}, Je le na Vi do vi}, Dra gi ca Alim pi}, Da ni je la Ci me {a, Ve ra Do {lov, Na da Di ko sa vi}, Sa wa Bog da no vi}, Je le na Uva li}, Mo ni ka ]a li}, Alek san dra [a ri}, Mi la na Jo va no vi}, Ma ri na Ni ko li}, Di ja na Po po vi}, Jo van ka Ma li no vi}, Sla |a na An dri}, Dra ga na Se ku li}, Ja sna Mar ko vi} - Vu ja no vi}, Je le na Ka lo ~a ji i Sne `a na Ste fa no vi} iz Novog Sada, Ni ko la ja Aj du ko vi} iz Petrovaradina, Ka ti ca Pfaf iz Sremskih Karlovaca, Bra ni sla va Ja wa nin iz Sremske Kamenice, Ve sna Iva ni{ iz ^elareva, Zo ri ca Ra ki} iz ^eneja, Ma ri na Sa vi}, Ta ma ra Ha bu da i Ta wa Fi li jo vi} iz Veternika, So wa Bor beq iz Titela, Bo ja na [a {i} - Kraq iz Rume, Ve ri ca Vla di slav iz Obrovca, Mar ta La slo iz Be~eja, Mil ka Mr |a iz Temerina, Ana Ru pi}, Bi qa na Ka ra no vi}, Je le na Ba bi} i Mi le na Aba xi} - Jo vic ki iz Ba~ke Palanke, Gor da na Po po vi} iz ^uruga, Mir ja na Ko ma rov iz Ka}a, Na ta {a Mi {ko vi} iz Vajske, Da ni jel ka Su rop iz Ba~a i Bi qa na Sto ji} iz ^erevi}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Bo`ika Dragoquba Lu`ai} (1929) u 12 ~asova, Milomirka Radomira Danilovi} (1928) u 12.45, Milan Stevana Trkuqa (1941) u 13.30, Gordana Dragoquba Milo{evi} (1948) u 14.15, Sr|an Milenka Vuji~i} (1954) u 15 i Dragoqub \or|a Srbulovi} (1933) u 15.45 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u 13 ~asova }e biti sahrawen Branko \or|a Dimi} (1953) a u isto vreme na Gorwem starom grobqu u Futogu }e biti sahrawen Milo{ Vuje Macura (1922).

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 ~asova }e biti sahrawena Jawa Mihajla Macura (1923), a u 15 ~asova Qubinka Stevana Kosti} (1933).

Најуспешнији такмичари

TelefOnI

VODI^

VA@nIJI BROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

цању обруча на јаје, убацивању јаја у кош и у туцању јаја. Након више елиминационих такмичења, у финалу су се састали представници Врбаса и Црвенке, а најспретнији је био Душан Ракита из Врбаса, који је постао победник такмичења. Најбољим такмичарима признања је уручио председник општинске организације савеза инвалида рада Ратко Богић, а присутне је поздравио и председник општине др Живорад Смиљанић. Ј. П.

420-374

ZDRAVSTVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda27.april2011.

11

КИКИНДСКИ ДОМ УЧЕНИКА У ФУНКЦИЈИ ОДМАХ НАКОН РАСПУСТА

Усељење 4. маја

Уру че ње во зи ла у „Ал тех Ср би ја” у Сен ти

Фо то: М. Ми тро вић

ДО НА ЦИ ЈА СЕН ЋАН СКЕ ФИР МЕ „АЛ ТЕХ СР БИ ЈА”

Возило кикиндском МУП-у

СЕНТА: Пред став ни ци ма Сек то ра за ван ред не си ту а и цје МУП-а Ср би је, ге не рал ни ди рек тор сен ћан ске фир ме „Ал тех Ср би ја“ Ти бор Уј ва ри уру чио је, у ви ду до на ци је, по лов но во зи ло за по тре бе Оде ље ња за ван ред не си ту а ци је у Ки кин ди. Уј ва ри је ис та као да сен ћан ска фир ма ко ја је у са ста ву аме рич ке Ком па ни је „Ал тех“ као дру штве но од го вор на ком па ни ја на овај на чин же ли да по мог не Оде ље њу за ван ред не си ту а ци је у Ки кин ди да усеп шно оба вља сво је ду жно сти, пре све га у пре вен тив ном ра ду у овом ре ги о ну. Сен ћан ска фир ма је до са да у ви ше на вра та по мо гла здрав ство, па је да ла до при нос при ли ком ре -

но ви ра ња Оде ље ња хи рур ги је Оп ште бол ни це у Сен ти ка да је то би ло нај по треб ни је, за по тре бе ам бу лан те у Хор го шу са вре ме но је опре мље но во зи ло хит не по мо ћи, по ма же се у ле че њу де це обо ле ле од те шких обо ље ња ко ја зах те ва ју ску пе трет ма не и дру гим при ли ка ма. На чел ник Оде ље ња за ван ред не си ту а ци је у Ки кин ди Вла ди мир Ма џар и по моћ ник на чел ни ка Сек то ра за ван ред не си ту а ци је МУП Ср би је Бо јан Ко стић на гла си ли су да ће ова до на ци ја по мо ћу у да љем ра ду, те да ће се из на ла зи ти мо гућ но сти за да љу са рад њу ка ко би Сен та, а и овај ре ги он би ли још си гур ни ји и без бед ни ји. М. Мр.

СПС–ЈС ТРА ЖИ ВАН ДРЕД НУ СЕД НИ ЦУ СО КУ ЛА

Азил за псе на дугом штапу

КУЛА: По во дом не дав них ин ци де на та ка да су пси лу та ли це на па ли тро је де це у Ку ли, од бор нич ка гру па СПС-ЈС пре да ла је ју че зах тев за за ка зи ва ње ван ред не сед ни це ло кал ног пар ла мен та. На и ме, они тра же да се на днев ном ре ду на ђе са мо јед на тач ка ве за на за ре ша ва ње про бле ма са пси ма лу та ли ца ма. Пред сед ник ОО Је дин стве на Ср би ја Дра гу тин Ме до је вић ка же да, због то га што је овај про блем по след њих не де ља до сти гао свој вр ху нац, оче ку је да ову ини ци ја ти ву по др же од бор ни ци и вла да ју ће ко а ли ци је ДС-ДСС-СВМ и опо зи ци је.

- На дам се да ће се за не ма ри ти по слов ник и да ће пред сед ник скуп шти не за ка за ти сед ни цу за 29. април пре пр во мај ских пра зни ка. Тро је де це из на ше оп шти не је на пад ну то и из у је да но, за то је од го вор на нај пре ло кал на са мо у пра ва. Ако пред сед ник оп -

шти не Све то зар Бу квић не мо же хит но да ре ши про блем, он да би од мах тре ба ло да под не с е остав ку - до дао је Ме до је вић. Ина че, гра ђа ни Ку ле по след њих не ко ли ко го ди на сва ко днев но стре пе од па са лу та ли ца ко ји се у чо по ри ма кре ћу гра дом. Иако су се на па ди на про ла зни ке већ де ша ва ли, јав ност је нај ви ше уз не ми ри ла вест да се за све га де се так да на на ме ти па са лу та ли ца на шло тро је де це уз ра ста од 6 до 9 го ди на ко ји ма су од ује да на не те те шке те ле сне по вре де. Од бор нич ка гру па СПС-ЈС је пре го ди ну да на под не ла зах тев за ре ша ва њем овог про бле ма. До би ли су од го вор од оп штин ске вла сти да ће на пра ви ти при хва ти ли ште за псе лу та ли це, али то је, ис ти че Ме до је вић, „зи да ње Ска дра на Бо ја ни“ с об зи ром на то да од ази ла још увек, ка ко је ре као, не ма ни шта. М. Ке ко вић

У Светосавској радови још три месеца

КИКИНДА: У Кикинди је започета реконструкција првог дела Светосавске, а читав посао у овој улици требало би да буде завршен за три месеца.

-Наставак реконструкције Светосавске почиње данас.Трајаће 90 дана, а биће издвојено 50 милиона динара. Биће урађен потес од раскрсница улица Партизанска и Светосавска до раскрсница Ђоке Радака и Светосавске. Њима ће бити обухваћени реконструкција постојећих и изградњу нових паркинга од АД Пекара „Кикинда“ до ресторана „Белавила“. Планирано је, такође, асфалтирање завршног слоја коловоза и постављање хоризонталне и вертикалне сигнализације - рекао је Бра-

нислав Чолак у ОВ задужен за комуналну инфраструктуру и инвестиције. Са фирмом Војводинапут Зрењанин, која је извођач радова одржан је састанак на којем је прецизирано који ће све још радови морати да се предузму. У међувремену, Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града“ ће наставити сезону грађевинских радова и у селима општине.

- За цркву у Иђошу издвојено 1,2 милион динара, и посао ће бити завршен ових дана. Представници цркве у Сајану још нису послали документацију, након чега ћемо видети њихове захтеве. На цркви у Башаиду за 900.000 динара радиће се столарија – објаснио је Чолак. А. Ђ.

Бацање смећа најчешћи прекршај СУБОТИЦА: У Суботици ради 24 пољочувара који годишње напишу око 600 прекршајних пријава. Недељно се забележи до 30 прекршаја на пољопривредном земљишту, али је проблем доказивање дела и због тога многи предмети судски нису процесуирани. Најчешћи прекршаји се односе на бацање смећа на пољопривредно земљиште.

- Мало предмета је и судски процесуирано, јер нема сведока

за наведено дело и доказа. Месечно за рад пољочувара издвајамо 1,2 милиона динара.Углавном се баца смеће.Поред тога, пољари су често нападани од стране грађана када их ухвате да крше закон, тако да нису ретки случајеви да их вербално вређају, а било је и физичких обрачуна - објашњава Ванда Борков из Одељења за пољопривреду у Суботици. А. А.

КИКИНДА: Протекле недеље свечано је отворен нови Дом ученика „Никола Војводић“. У новом објекту има места за 150 средњошколаца и студената који долазе у Кикинду да се школују. Њих 70, колико их је од почетка године боравило у старом Дому ученика, као и они који су били на листи чекања, у нови објекат уселиће се 4. маја.

- Комфор у старом објекту не може се поредити са комформом у новом Дому ученика. Собе су једнокреветне, двокреветне и има нешто соба са три кревета. Свака соба има своје купатило и терасу, као и прикључке за интернет, телефон, компјутер, телевизор. Услови за живот су далеко бољи. У новом објекту неопходно је запослити 12 до 15 особа - истакао је директор Дома ученика Горан Крстић. - Видећемо како ћемо запошљавати нове људе. Постоји могућност да неке од радника примимо по хитном поступку, а ту је и варијанта да све раднике

примимо одједном. Тренутно су нам најнеопходнији чувари, домари, котлари, педагог, особа која ће радити јавне набавке. О броју извршилаца договорићемо се са представницима Министарства просвете које одобрава нова радна места. Конкурс за пријем нових радника расписује Дом ученика, а директор Горан Крстић очекује да ће он бити расписан најкасније за два месеца. Зграда Дома ученика у улици Бранка Вујина у потпуности је завршена, као и прилаз самом објекту. У наредном периоду неопходно је привести намени и двориште које се налази иза објекта. Првобитним пројектом предвиђено је да се ту изграде два отворена терена.

- Дао сам предлог, с обзиром на то да у кругу од 150 метара постоје и отворени и затворени терени, да се иза зграде изгради још један објекат, који ће имати смештајне капацитете са 50 до 60 кревета – каже Горан Крстић.

Новоотворени Дом ученика „Никола Војводић”

Током лета, када корисници интерната не буду у објекту, Дом ученика пружаће смештај спортистима и другим гостима Кикинде, тако да ће овај објекат бити у функцији читаве године.

ЧУДНА СУДБИНА ЗРЕЊАНИНСКЕ ФИРМЕ WMW

Ни краћег стечаја, ни више управника

ЗРЕЊАНИН: Трагом бројних зрењанинских предузећа у којима је уведен стечајни поступак кренула је и фирма за трговину, увоз и извоз WMW у власништву браће Васе и Велимира Велимирова. Али, она се по нечему издваја од осталих. По томе што је за веома кратко време промењено чак троје стечајних управника у предузећу. Почетком марта, када је овдашњи Привредни суд донео решење о отварању стечаја, за управника је именован Лазар Рајић. Стечајни управник пореклом из Кикинде на тој дужности остао је, међутим, тек шест дана. Разрешен је на лични захтев 8. марта, а у посао је уведен Милан Нићетин. Овај дипломирани правник, познат и као стечајни управник Индустрије тепиха „Пролетер”, „Гвожђара” и Индустрије прерађевина од куку-

Улаз у фирму браће Велимиров у Меленцима

на банка Србије због потраживања тешког 200 милиона динара. Пословање у 2009. години ова фирма је завршила са нето губитком од 132,4 милиона динара. Међутим, на првом недавно одржаном поверилачком рочи-

Отказ у сопственој фирми? Браћа Велимиров држе по 44,19 процената фирме WМW, а за обојицу је крајем марта стечајна управница Јелица Вуколић тражила судску сагласност да им откаже уговоре о раду. Због немогућности да наплати 30 милиона динара, НБС је иницирала увођење стечаја и у „Биро 54”, предузеће које је априла 2004. на аукцији у Новом Саду приватизовао конзорцијум, на челу са Васом Велимировим. руза ИПОК, такође се није дуго задржао у Гимназијској 22, на адреси на којој је регистровано седиште предузећа WМW. Већ 17. марта тражио је од Привредног суда да буде разрешен поменуте дужности из „здравствених разлога”. Зато је за новог, трећег по реду стечајног управника постављена Јелица Вуколић, тренутно и стечајна управница зрењанинске шећеране. Увођење стечаја у WМW почетком године тражила је Народ-

шту у Привредном суду поднет је извештај о економско - финансијском положају WМW који је показао да имовина власника покрива дуг фирме. Пред судијом Горданом Коцић, стечајна управница Јелица Вуколић је рекла да од 17. марта, када је примила дужност, због кратког времена није била у могућости да утврди колика је тачно имовина фирме у власништву браће Велимиров. Процењујући да обрадиво земљиште, грађевински

објекти и остала имовина вреде 607 милиона динара, Вуколићева је рекла да је сигурна да има још имовине, али да не зна њену вредност.

-Полазећи од тога да су исказане обавезе 601 милион, то значи да имовина покрива дуг – констатовала је она. На том рочишту конституисана је и Скупштина поверилаца и изабран петочлани Одбор поверилаца коме је поверено да определи судбину стечајног дужника – да ли ће ићи у банкрот или ће суду предложити план реорганизације. Стечајни управник не искључује могућност подношења плана реорганизације фирме, која поседује 600 до 800 хектара земље - сада у закупу, фарму крава и другу имовину. Ипак, мали повериоци тврде како банке, које и највише потражују – 360 милиона динара, за разлику од добављача којима WМW дугује 200 милиона динара, предузеће „гурају” у банкрот, јер за њу већ имају купце и тако желе што пре да врате новац којим су кредитирали браћу Велимиров. Ж. Балабан

Слово о писаницама и поливачима

СОМБОР: Поводом ускршњих празника, Удружење грађана „Буњевачко коло“ из Сомбора је на водени понедељак, у својим просторијама „Буњевачке куће“ одржало традиционалну Ускршњу трибину. О ускршњим јајима - писаницама је говорила етнолог Градског музеја у Сомбору Душанка Огар, док је о народном обичају на други дан Ускрса - поливачима, говорила професор историје Марија Бојанин, а све су својим пригодним културно-уметничким програмом улепшала и деца из сомброске Основне школе „21. октобар“. У Буњевачкој кући је, поводом ускршњих празника, отворена изложба пастела сликарке и песникиње из Суботице Дивне Лулић Јовчић, изложба склуптуре јаја рађених посебним техникама филигранске гравуре Стипана Ралетића, такође из Суботице. Изложбу је отворио књижевник Давид Кецман. Ове експонате и слике, који су продајног карактера, Сомборци могу видети и купити у просторијама Буњевачког кола, Јована Поповића бб. М. Мћ

Објекат у којем се до сада налазио интернат остаје део Дома ученика. Овај објекат неопходно је адаптирати, како би служио као хостел. А. Ђуран

Имена улица и на другим језицима ЗРЕЊАНИН: Скупштина града Зрењанина донела је решење о промени назива неколико улица, и то Зелено поље у Душка Трифуновића, Саве Ковачевића у Косте Николића, Берберско циглана (други ред) у Дарка Нишавића и Берберско циглана (трећи ред) у Војислава Деспотова. Тим поводом јуче се огласио заменик заштитника грађана Трајан Панкарићан који очекује да ће град искористити ову прилику те да ће, у складу са Уставом, законом и Статутом, обезбедити да називи тих улица буду исписани и на језицима националних мањина чији је језик овде у службеној употреби, односно на мађарском, румунском и словачком.

-Такође, подсећамо да смо 11. маја 2010. године реаговали поводом постављања табле са називом Трга др Зорана Ђинђића само на српском језику те да, иако је и тада изражено очекивање да ће надлежни органи града адекватно реаговати и да ће после текста на српском језику, испод или десно од њега бити исписан текст и на мађарском, румунском и словачком језику, према њиховој традицији и правопису, у истом облику и истом величином слова, до данашњег дана није ништа урађено у том погледу – приметио је Панкарићан. Ж. Б.

Од данас „Систем 48” ТЕМЕРИН: „Систем 48 Зелена линија“ данас у 13 часова свечано ће пустити у рад покрајински секретар за локалну самоуправу и међурегионалну сарадњу Томислав Стантић и председник општине Темерин Андраш Густоњ. Контакт телефони за грађане су: 851 - 702 и 062 - 88 – 41 403. Уколико буде проблема са водом и канализацијом, јавном расветом, локалним путевима, чистоћом и уређењем јавних површина, дивљим депонијама и комуналним отпадом, псима луталицама и другим комуналним проблемима, локална самоуправа и јавна предузећа или службе, решиће проблем или одговорити на позив за 48 сати. У реализацији овог пројекта учествује Агенција за развој општине Темерин. М. М.

12

vOJvOdinA

sreda27.april2011.

ПРО ЈЕ КАТ МЛА ДИХ ПРО ШАО НА КОН КУР СУ МИ НИ СТАР СТВА

Пе ћин ци у ду ги ним бо ја ма

ПЕ ЋИН ЦИ: Пројекат Канцеларије за младе општине Пећинци „Наша средина у дугиним бојама“ прошао је на конкурсу Министарства омладине и спорта за финансирање и суфинансирање пројеката локалних самоуправа. За имплементацију овог пројекта, младима пећиначке општине је одобрено 340.000 динара, а како објашњава координаторка Канцеларије за младе Бо ја на Ри сто вић пројекат „Наша средина у дугиним бојама“ је везан за обележавања 5. јуна, светског дана заштите животне средине. Овај датум ће бити обележен 3. јуна., а пројекат обухвата еколошку манифестацију која ће укључити ученике нижих разреда свих основних школа у свих 15 насеља општине Пећинци.

- Долазак у Пећинце се планира само за ученике 4. разреда, којих има 185, док ће се остали ученици у акцију укључити у својим школама. Ученицима ће тога дана бити подељен такозвани „Еколошки бонтони“, односно књиге у сликама са кратким објашњењима о значају заштите животне средине, приређене за тај узраст деце. Потом ће добити опрему (рукавице, метле, џакове) неопходну за даљу реализацију пројекта. Након програма планирана је посета ученика Музеју хлеба у Пећинцима. Ученицима који не долазе у Пећинце, „Еколошки бонтон” ће бити поде-

ПРО ДУ ЖЕН РОК ЗА ПРО ЈЕ КАТ ИПА ЦБЦ

При ја ве за обу ку до 4. ма ја

АПА Т ИН: Због ускршњих празни ка Удружење „ЕкоРуралНет“ је продужило рок за пријаву заинтере сованих за практичну обуку у оквиру пројекта ИПА ЦБЦ „Традиција за будућност- рурални туризам без граница“, који заједно спроводе Општина Апатин и Центар за предузетништво у Осијеку. Сви заинтере совани треба да дођу у собу 32 у згради СО Апатин, где треба да попуне формуларе. Прва обука ће се одржати од 9. до 11 маја у Осијеку и 12. до 14. маја у бањи „Јунако-

вић”. Полазници обуке ће бити упознати са писањем по словних планова, организацијом по словања, а биће говора и о презентацији и комуникацијским вештинама. О менаџемту у туризму, одно сима с купцима и о маркетингу полазници ће бити упознати 20, 21. и 27. маја у Осијеку, а потом 28. маја и 3. и 4. јуна у бањи Јунаковић. О руралном развоју, органској и интегралној производњи, заштитиживотне средине и о кластерима, одно сно изградњи и структурирању организације биће говора 10, 11. и 17. јуна у Оси-

јеку, а затим 30. јуна и 1. и 2. јула у бањи Јунаковић. Вредност пројекта који ће реализовати Апатин и Осијек, а реч је о развоју туризма између два региона, Бачка и Барања кроз потстицање и развој традисионалних начина производње, како у пољопривреди тако и у занатству је 444.000 евра. Пројекат траје 18 месеци, а у том периоду све активности које ће се спроводити треба да покажу одрживост што значи и наставак рада свих учесника у Ј. П. пројекту.

У ПРИ ВА ТИ ЗО ВА НИМ ПРЕДУЗЕЋИМА НЕ СХВА ТЉИ В ПА РА ДОКС

Фир ме про па да ју, рад ни ци на ули ци – по сла има, а не ма ко да ра ди

Бо ја на Ри сто вић

љен у школама, као и опрема за чишћење. Циљ манифестације јесте скретање пажње младима на територији општине Пећинци на проблематику животне средине и промоција става да су управо они ти који утичу на промену односа према животној средини. Заштита и очување животне средине су теме које дотичу свакога, стога и сваки напор који неко уложи, ма колико био мали, може допринети остварењу пројектованог циља – истиче Бојана Ристовић. А. Ма ли

Игра ли ште у цен тру Бе че ја, иза Роб не ку ће

За де ч ја игра ли шта 1,8 ми ли о н ди на ра

БЕ ЧЕЈ: Немар једних, приморао је друге да спроведу акцију обнављања дечјих игралишта у бечејској општини. Тај посао коштати 1,8 милиона динара.

- Дечја игралишта где су уништене клацкалице, љуљашке, пењалице, тобогани и други реквизити, биће обновљена, тамо где су справе делимично сачуване, биће поправљене, а изградићемо по два нова игралишта у сваком насељеном месту. Новина је да ће крај неких игралишта бити постављени и монтажни покретни санитарни чворови. Радови ће почети одмах после првомајских празника и током летњих месеци ће читав посао

dnevnik

бити окончан. Али, тиме се на завршава брига око игралишта. Да не бисмо већ наредног пролећа били у истој ситуацији, мораћемо да обратимо већу пажњу на даноноћно чување оваквих објеката и свако ко буде ухваћен да на било који начин уништава дечија игралишта адеквтно ће бити санкционисан рекао је члан Општинског већа Иштван Ачаи. Комплетан посао поверен је бечејским фирмама. Припрему терена радиће „Термостан“, а постављање справа и саниратних чворова поверено је „Еуропласту“ и „Еурокопу“. В. Ј.

Фарбање улица РУМА: Првог радног дана након ускршњих празника, путари лединачког предузећа „Стрела“ почели су фарбање румских улица и путева. Како кажу у овом предузећу, они су на тендеру који је расписало румски Фонд за грађевинско земљиште и путеве, добили посао за ову годину. Радови на фарбању, како улица у Руми, тако и у свим насељеним местима румске општине, биће завршени у наредних месец дана. Ј. А.

АПА ТИН: Најновијим отказима у фабрици за прераду рибе ЛББ „Фриго“, који месецима нису примали плате, као и великим отпуштањима радника „Бродоградилишта“, број незапослених у Апатину у процесу приватизације и стечаја, протеклих десет година, се попео на око 1.500 радника. У међувремену, изузев обућарског предузећа „Веро“, где је ново запослење нашло око 250 радника, других већих запошљавања нема. Фабрику за прераду рибе ЛББ „Фриго“ почетком прошле године је отворио Бо јан Пај тић и тада је најављено знатно проширење производње. За свега годину дана производња у супер модерном погону је практично стала, радницима се дугује за плате неколико месеци, неке су исплаћене кроз бонове за куповину, због тога је на послу остало свега њих неколико, док су остали отишли на евиденцију тржишта рада. У бродоградилишту „Апатин“ од 220 радника остало је свега неколико десетина који су тренутно ангажовани на чишћењу круга фирме, док су остали своје документе пребацили у Националну службу запошљавања. Предузеће је на продају, али још се не зна да ли ће бити понуђено у целини или деловима. Упућени извори тврде да посла има, да се из ино странства нуде уговори, али да нема ко да ради. Највећа

је енигма шта се и са којим циљем Бродоградилишту спрема. Странци нуде уговоре за послове, али ко ће да их ради. Недавно су Холанђани, наводно били заинтересовани за куповину фирме, али исход ових разговора није познат радницима, наводе наши извори. Тачан број оних који су остали без посла се не зна, јер евидентирани подаци постоје само за фирме које имају синдикате.

- Део предузећа је успео од Фонда солидарности државе или Министарства економије да за раднике обезбеди отпремнине које су се кретале око 5.000 евра. Међутим, има и оних који су отишли без исплаћених заосталих зарада, тражили сатинсфакцију и добили је на суду, али предузећа немају да им исплате потраживања, какав је случај са радницима обућарског предузећа „Идеал“, каже председник Само сталног синдиката у општини Сло бо дан Ло на ча ре вић, додајући да ће Синдикат покушати да преко Министарстава економије и за ове раднике обезбеди какву-такву накнаду. Удар приватизације у општини су највише осетила текстилна и обућарска предузећа која су отишла у стечај: „Луксор“, „Истра“, „Иде ал“, „Апатекс“, „Корпара“. Грађевинци „Марка Орешковића“ одвано су у ликвидацији. У пољопривредном предузећу „Јединство“, које је купила „Делта аграр“, било је 316 запо-

„Фри го“ про пао за са мо го ди ну да на

слених, већини су понуђене отпремнине, а сада је у сталном радном односу око 80 радника. Слична ситуација је и са осталим некадашњим пољопривредним предузећима, или су у ликвидацији или стечају или је драстично смањен број запослених. За бројне мале фирме у трговини или занаству, се поуздано не зна колико људи запошљавају, нити да ли исуњавају обавезе према запо сленима, али према претпоставкама у њима је запослено преко 2.000 људи.

–Какав је њихов положај, да ли раде на црно, какаве су им за-

ТРИ НО ВА ПРО ФИ ЛА СРЕД ЊЕ ЕКО НОМ СКЕ ШКО ЛЕ У СОМ БО РУ

Ослу шку ју по тре бе при вре де

СОМ БОР: Након периода огледног рада у Средњој економској школи у Сомбору у редовну наставу уводе се нови профили, а још један се очекује за две године. Наиме, у оквиру реформе средњег образовања у Србији Средња економска школа у Сомбору у своју наставу увела је три нова профила, комерцијалиста, пословни и финансијски администратор. Ради се о образовним профилима који су тражени на тржишту рада, пружају добре шансе за запошљавање, а добра су основа и за наставак школовања на факултетима. Програм реформе средњошколског образовања проводи се у 48 школа у Србији, на чему заједнички сарађују Министарство просвете и науке и немачка организација ГИЗ (Друштво за међународну сарадњу). У овој школи кажу да нови образовни профили омогућавају да привредници добију адекватно обучену радну снагу, а млади посао. Директор Средње економске школе Дра го мир Ми љић изразио је наду да ће следеће школске године пословни и финансијски администартори ући у редован програм у школама, а за две године и смер комерцијалиста.

- Следеће године уписаћемо једно одељење економских техничара, два пословних администратора и по једно финансијских администратора, кувара, конобара и трговаца, а на мађарском језику биће отворено одељење за образовање комбинова-

раде и да ли послодавац уплаћује пензијско - инвалидско осигурање, тешко је евидентирати, закључују у Самосталном синдикату. На евиденцији Службе запошљавња у Апатину је 4.620 незапослених. Људи не бирају посао без обзира на школску спрему. По слодавци су заинтере совани само за раднике када им држава пружи могућност финансирања по новозапосленој особи. Због тога већина тражи спас у сезонским пословима у пољопривреди и то у иностранству. Ј. Прел чец

По че ло уни шта ва ње кр пе ља СУ БО ТИ ЦА: Као преносници узрочника лајмске и других болести присуство крпеља представља ризик по здравље људи и кућних љубимаца. Већина Суботичана зна како да се заштити од крпеља. Свесни су болести које преносе и да се најчешће јављају у току пролећа и лета. Крпељи се уништавају на пролеће и лето.

- Крпељи преносе и низ заразних обољења као што су крпељски енцефалитис, омска грозница, туларемија, сибирски краљевски тифус и друге. Сваке године

Шко ло ва ње по са вре ме ним ме то да ма

ног занимања конобар, кувар - каже Миљић. Према речима професорке ове школе Мир ја не Ми тро вић, сомборска Средња економска је у оглед реформе средњег образовања ушла 2003. године, а професори су учествовали у изради уџбеника и задатака за нове образовне профиле. Како то изгледа у рпакси појаснила је ученица Ма ри ја Ди ми три јев, која похађа смер финансијског администратора.

- Отворили смо виртуелно предузеће у којем је симулирано редовно пословање. Попуњавали смо разну документацију, а нејасноће су отклањане на практичној настави - каже Димитријева која је презадовољна оним што учи у овој школи. Слично овом профиле образују се и пословни администратори које „води” професорка На та ша Гра ди -

нац, која појашњава да се и у овом случају отвара виртуелно предузеће са којима су учествовали и на три национална и два међународна (Сарајево и Салцбург) сајма виртуелних предузећа који су одржани у протекле две године. Ученичка предузећа обавезе нису завршила са учешћем на сајму пошто су имала обавезу и да реализују договорене послове. Једна од учесница таквих сајмова, ученица Ди на Ла ско вић каже да је тако научила правила уговарања послова, међународне трговине, припреме рекламног материјала, документације. Упис у средње школе почиње ускоро, па се, као и сваке године, у Средњој економској школи очекује велико интересовање, имајући у виду и чињеницу да ова образовна установа учествује и у еврорегионалним пројектима. М. Ми ље но вић

два пута сузбијамо крпељи на површини од 100 хектара, јер је Суботица пуна излетишта и природе.Новац је обезбеђен из Фонда за заштиту животне средине града и један третман стаје до 200.000 динара.У граду дуги низ година обавља се хемијско сузбијање крпеља. Крпељи представљају опасност по здравље људи и животиња. Преносиоци су ретких болести и због тога је неопходно одмах се обратити лекару уколико приметите убод од крпеља - објашњава чланица ГВ за екологију и комуналије Су за на Ду лић. А. А.

reporta@e

dnevnik

sreda27.april2011.

13

PRAVOSLAVNI SVE[TENIK BLAgOJE KATI] U RUMI OBNAVqA I KATOLI^KU CRKVU d kra ja 2008, ka da je u rum ski pra vo slav ni hram Sve tog du ha, po zna ti ji kao Gr~ ka cr kva, do {ao sve {te nik Bla go je Ka ti}, iz te me qa se pro me nio du hov ni `i vot we go vih pa ro hi ja na. To kom li tur gi je je stro go za bra we na upo tre ba mo bil nih te le fo na, ~ak i raz go vor bi lo ko je vr ste, ne ma vi {e stam pe da pri li kom pri ~e sti, uzi ma wa bad wa ka i sve te vo de, a sve je vi {e de ce ko ja s pa `wom slu {a ju pro po ve di oca Ba ne ta, ka ko ga svi od mi lo {te zo vu. A on ne ret ko zna da pre ki ne po ja we, upre prst u ono ga ko se ne do li~ no po na {a i za mo li ga da na pu sti cr kvu.

– Na rod ni je kriv za ta kvo sta we. Sve su to po sle di ce ko mu ni sti~ ke epo he, ka da ni je bi lo to li ko obra zo va nih sve {te ni ka. Bi lo je bit no da, onaj ko `e li i sme da bu de sve {te nik, na u ~i osnov ne, za po ziv neo p- hod ne stva ri, i od mah do bi ja pa ro hi ju jer je bi lo ne do voq no sve {te ni ka. Ta vre me na su pro {la, a mi ko ji smo se {ko lo va li ima mo pot p u n o dru g a ~ i j i

O

pa roh ko ji ni ka fi }e ne iz be ga va pri stup. Ne tre ba na rod pla {i ti bo gom i cr kvom, ne go mu ob ja sni ti da je Hrist je di na qu bav, a sve ta li tur gi ja i pri ~e {}e naj va `ni ji za spa se we.

Me ni ni je va `no da mi cr kva i por ta bu du pu ni, ne go da do |u pra vi ver n i c i ko j i ve r u j u u Hri sta, a on da to pro po ve da ju da qe – ob ja {wa va otac Ba ne, ko ji li kom neo do qi vo pod se }a na auto p or tret slav n og Al breh ta Di re ra, ali i front me na ne kog rok ben da.

Ro |en je u sve {te ni~ koj po ro di ci u Osi je ku, otac mu je da nas pa roh u Srem skoj Ka me ni ci, a brat pro fe sor Bo go slo vi ji „Sve ti Ar se ni je” u Srem skim Kar lov ci ma, ko ju je Bla go je upi sao 1991. [est go di na ka sni je po stao je |a kon i se kre tar

Liturgija s mitropolitom Amfilohijem i vladikom Igwatijem

epi sko pa srem skog Va si li ja, a dve po tom sve {te nik u Le din ci ma. Na dan sve tog Va si li ja Ostro {kog or ga ni zo vao je ma sov na kr {te wa, ob no vio u Sta rim Le din ci ma cr kvu spa qe nu

Pro me ne ko je je ini ci rao on ne tre ti ra ta ko ve} sma tra po vrat kom u nor ma lan i su {tin ski od no sa pre ma cr kvi. Ima Ru mqa na ko ji ne gle da ju ba{ bla go na klo no na we go vu ne pre su {nu ener gi ju.

Nema stampeda kad je pri~est

ni sam sve {te nik sa mo u man ti ji ne go uvek, a qu bav pre ma Hri stu pro po ve dam i u cr kvi i u ka fi }u jer ni kad ne znam ko }e mo je re ~i ~u ti i ko ga }e na ve sti na raz mi {qa we. Ja sam od Le di na ca, jed nog bez bo `ni~ kog me sta, na pra vio ver sko me sto jer sam se dru `io s qu di ma i s wi ma de lio i ra dost i tu gu. Ru ma je ve }a i tre ba ma lo vi {e vre me na da re a li zu jem sve {to pla ni ram, a

1943, a u No vim po di gao no vu, vo dio {ko lu ka ra tea, po kre nuo i ure |i vao ~a so pis „Vo da `i vo ta“. Pre se lio ga je u Ru mu, na kon pre u zi ma wa no ve pa ro hi je, pri ko joj je ute me qio hor ma li {a na osnov nih {ko la, re dov no or ga ni zu je pri red be u hra mu, ko ji ima i svoj stal no ak tu e lan sajt. ^im je sti gao, kr stio je otac Ba ne i sve Ro me ko ji pro se isred cr kve, pa da nas kad pro la zi kraj wih, ma sov no i fa mi li jar no ga oslo vqa va ju s ’ku me’.

– Cr kva ni je vi {e za tvo re na i sta ro mod na, uosta lom, ni je ni kad to ni bi la jer Hri stos je uvek mlad, a mi sve {te ni ci ni smo van ze maq ska bi }a, ve} qu di kao i svi osta li, ko ji ima ju bla go dat da slu `e Sve tu li tur gi ju.

U ve ri tre ba bi ti ra zu man, re a lan i nor ma lan, a sve {te nik sva ko me do stu pan. Ver ni ci tre ba svog sve {te ni ka da vi de na sport skim te re ni ma, uli ci, i u ka fi }u i bez stra ha ga za u sta ve i pi ta ju {to ih in te re su je. Ja

Po red mno gih pri ~a, jo{ od Le di na ca pra ti ga ona da ni kad ni je od re |i vao ce nu ob re da ve} uvek ka `e da sva ko da ko li ko mo `e, ali i dis kret no od la zi pre ne go {to ver nik da pri log da ga svo jim pri su stvom ne bi po sti deo.

Hram Sve tog du ha po dig nut je 1851, ve le lep ni iko no stas je osli kao Uro{ Pre di}, a pla no vi we nog ’do ma }i na’ su vi {e ne -

^im je preuzeo parohiju u Rumi, krstio je otac Bane i sve Rome koji prose isred crkve Svetog duha, pa ga od tada, kad prolazi kraj wih, masovno i familijarno oslovqavaju s ’kume’ i dru ga ~i ji je men ta li tet ne go u Kar lov ci ma i Le din ci ma. Sam Hri stos je ka zao: ’Ni sam do {ao da iz ve dem pra ved ni ke na pra vi put, ne go gre {ni ke’, i apo stol Pa vle na sta vqa: ’Svi ma sam bio sve ne bih li ko ga pri do bio za Hri sta’, a naj go re je ako na rod ne pri me ti da se do ga |a ju pro me ne – za kqu ~u je Ka ti}.

go am bi ci o zni. Za jed no s ka to li~ kim `up ni kom po kre nuo je ak ci ju ob no ve pra vo slav ne i ka to li~ ke cr kve, od istih pa ra. @e le da sve za vr {e do 2013, ka da }e ~i tav svet pro sla vqa ti 17 ve ko va Mi lan skog edik ta ko jim je im pe ra tor Kon stan tin do pu stio is po ve da we hri {}an ske ve re.

Jelena Anti}

[EST ORKESTARA IZ MOLOVINA SVIRALO DOK SU IH USTA[E VODILE U JASENOVAC

Ci gan ska je tu ga pre go le ma D

o pred Dru gi svet ski rat zde, dok su u vre me Kra qe vi ne ima lo je srem sko na se qe Ju go sla vi je ha ra li i po Za gre Mo lo vin, kraj [i da i uz bu, Be o gra du i Sa ra je vu. Kad su gra ni cu s Hr vat skom, 750 sta se slu ~aj no na {li kod ku }e, u nov ni ka, a da nas je dva tre }i nu. ma le ni Mo lo vin su zna li da Na re no vi ra noj {ko li (sa da je po ha |a sve ga 12 osno va ca) po sta vqe na je mer mer na plo ~a s ime ni ma `r ta va fa {i zma: iz po ro di ce Fa mi li }a ih je 89, Pa vlo vi }a de vet, a po dvo je Jo va no vi }a i Ni ko li }a.

Jo{ od do ba ca ra Fra we Jo si fa se lo je bi lo ~u ve no po vi ni ma, ali jo{ vi {e se pro ~u lo Voz bez povratka sa stanice u [idu po ci gan skim or ke stri ma, na ro ~i to od lo ze Fa ma sov no za pu ca ju mom ci iz ovog mi li }a. Ni je ta da bi lo ugled de la Pa no ni je. Jer, ker mes je ni je ka fa ne i ho te la u No vom bio ga ran to van.

Sa du, Osi je ku ili Ba~ ke Pa [id ski le to pi sac Pe tar Ve lan ke gde ni su bi li glav ne zve - ji no vi} je za be le `io da su naj -

po zna ti ji pri ma {i me |u Fa mi li }i ma bi li Qu bo, Spa so je i Bo {ko, a ta da {wi stu~ wa ci za bo e mluk kle li su se da od wih ne ma bo qih u Voj vo di ni i jo{ pri de da u `i ce uda ra ju bo qe i od le gen dar nih {a ba~ kih Ci cva ri }a.

Me |u tim, na kon april skog ra ta 1941. i pro pa sti dr `a ve, jed na od pr vih na red bi Pa ve li }e ve NDH, ko joj je Hi tler pre pu stuo i ne sre} ni Srem, bi la je da se svi Ci ga ni mo ra ju vra ti ti u zva ni~ no me sto svo ga bo rav ka ili }e ta mo bi ti na sil no de por to va ni. Fa mi li }i su se oku pi li u Mo lo vi nu i kom po no va li an to lo gij sku pe smu „Ci gan ska je tu ga pre go le ma”. Kom {i je se se }a ju wi ho vog fa ta li zma jer su,

Ume ju be ~ej ske }a te da u`i va ju u le po ti aj ka ju se be ~ej ski ko qe no vi }i da cen tar wi ho ve ne ka da ot me ne va ro {i sve vi {e li ~i na Dre zden u pro le }e 1945. Ni su re pre zen ta tiv na zda wa stra da la kao `r tve sa ve zni~ kih le te }ih tvr |a va ve} go di na ne ma ra i ja va {lu ka. Do bra no su ru i ni ra ni i uglav nom u sme tli {te pre vo re ni dom pred rat nog ve le po sed ni ka Bog da na Dun |er skog, rod na ku }a bra }e he mi ~a ra Ka ro qa i sli ka ra Ta na Mo ra, ne ka da {wi sta ci o nar Jod ne ba we, a ni {ta bo qe ne iz gle da ni biv {a cen tra la op {tin skog tr go vin skog mo no po li ste “Uni ver za la”. Ali, za to je we na pr va “kom {i ni ca” re kon stru i sa na od kro va do te me qa.

Zgra du je za se be po ~et kom mi nu log ve ka ozi da la po zna ta pred u zi ma~ ka fa mi li ja Gin der, bli sta la je sve dok je bi la u wi -

V

ho vom po se du, me |u tim, “klo nu la” je ~im ju je ne tom po sle Dru gog svet skom ra ta na sta ra we pre u ze la dr `a va. Sre }om, ne dav no ju je na {min kao Re pu -

bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we, za svo ju is po sta vu u Ju `no ba~ kom okru gu. Ume ju }a te, gde god da su, da se iz bo re za svoj ko mo di tet.

V. Jankov

`i ve }i u ne iz ve sno sti, ~i ta ve go di ne da no no} no sa mo svi ra li.

I on da me {ta nin Mo lo vi na Sta no je Pa pi} pam ti: – Pred o se }a li su Fa mi li }i svo ju tra ge di ju, zna li dan i sat kad }e ih ote ra ti, ali ni su hte li jed ni dru ge da osta ve i po beg nu. Jed no stav no, ~e ka li su svo ju sud bi nu, po mi re ni s wom – ka `e Pa pi}.

Svi ra lo je {est or ke sta ra i kad su do {li po wih, kao i to kom 23 ki lo me tra usi qe nog mar {a do [i da. Na ob ron ci ma Fru {ke go re wi ho ve pe sme su se me {a le s pla ~em `e na i de ce, pa ta ko sve do cen tra gra da. Tu `nu ko lo nu ne sre} nih Fa mi li }a s pi je te tom je bro jan svet {id ski is pra tio.

Me |u wi ma su bi le Ma ra Uba vi} i Bran ka Ste va no vi}, ko je su sa da u du bo koj de ve toj de ce ni ji.

– U [i du je ta da bi lo mno go hap {e wa, ali smo i po red to ga, ta kav nam bio na gon, is pra ti li

Ba nat ska qU Bav pod vi so kim na po nom: Da ni ma su pro le tos dva pa ra ro da pa tro li ra la iz nad ma le nog na se qa Si get na se ve ru Ba na ta, tra `e }i me sto gde da svi ju gne zdo, a naj vi {e se za dr `a va ju na ban de ra ma. Bi lo im je ne kad mno go lak {e da se oku }e, ali su se pri la go di le no vim uslo vi ma. Uglav nom osta re li me {ta ni se ra du ju wi ho vom qu bav nom kle pe ta wu, iz is ku stva zna ju da de cu ne do ne se ro de, ali se na da ju da }e, na kon do sta go di na kad su na sta bli ma po so ka ci ma za ti ca li no ve umr li ce pre mi nu lih kom {i je, iz ne ke ku }e za ~u ti i pla~ be be.

M. Mitrovi}

Pamti Molovin svoje slavne muzikante

svo je su gra |a ne. Fa mi li }i i wi ho vi or ke stri su svi ra li sve tu `ne pe sme i na kra ju uda ri li svi za jed no onu „72 da na na mom sr cu le `i ra na”. Po tom su u{li u te ret ne va go ne na `e le zni~ koj sta ni ci, na svo je po sled we pu to va we, s ko jeg se ni ka da ni su vra ti li – pri ~a ju one.

U Mo lo vi nu je je di ni ostao Bran ko Fa mi li} sa su pru gom.

Ni su ima li de ce pa su ih za to mor bid ni cr no ko {u qa {i “po {te de li” da, dok su `i vi, pri -

~a ju o wi ho vim pod vi zi ma.

Dru gi je bio Jo sip Fa mi li}, po znat kao Ma li To dor, ko ji je za vr {io mu zi~ ku {ko lu u Za gre bu, a iz be gao je tra ge di ju svo je fa mi li je jer se ta da za te kao u Be o gra du. Na kon Dru gog svet skog ra ta na sta vio je da svi ra u or ke stri ma Ra dio Be o gra da, Ti to gra da i Sa ra je va.

Od 1961. do 1978, ka da je pre mi nuo, na stu pao je s mu zi ~ar skom eli tom Ja ni ke Ba la `a.

Dragoqub Savi~in

14

CRnA HROnikA

sreda27.april2011.

IZGUBIO @IVOT SOMBORSKI NOVINAR I REKREATIVAC MILORAD BLA@I]

Ma ra to nac stra dao na bi ci klu Ju ~e je u Som bo ru sa hra wen Mi lo rad Bla `i} (57), no vi nar, ma ra to nac i je dan od osni va ~a Atlet sko-re kre a tiv nog klu ba ”So ma ra ton” iz Som bo ra, ali i sa rad nik AK „Apa tin„ od osni va wa pre de set go di na.

Mi lo rad Bla `i}

Bla `i} je tra gi~ no iz gu bio `i vot u sa o bra }aj noj ne zgo di u su bo tu po pod ne, oko 200 me ta ra od ula za u Apa tin iz prav ca Som bo ra. Na we ga je, dok je vo zio bi cikl u prav cu Apa ti na, na le teo auto mo bil mar ke “fol ksva gen”, ko ji se kre tao u istom prav cu, a ko jim je upra vqao M. K. iz Apa ti na.

Bla `i} je ro |en u [i po vu, a u Som bor je do {ao 1992. go di ne iz ra tom za hva }e nog No vog Trav ni ka u Bo sni i Her ce go vi ni.

Ba vio se ma ra ton skim tr ~a wem, is tr ~ao je na de se ti ne po lu ma ra ton skih tr ka, pre te `no u Voj vo di ni, a u~e stvo vao je i na Be o grad skom i Pod go ri~ kom ma ra to nu. Po sled wih ne ko li ko go di na ak tiv no je vo zio bi cikl.

Ra de }i kao no vi nar, bio je do pi snik “Po li ti ke” i sa rad nik „Som bor skih no vi na“, „Du na ta ja“, “Bu we va~ kih no vi na“, vebsaj to va „So in fo.org“, „So ma ra ton.org“, Ra dio Som bo ra, RTV „Spek tar”.

J. P.

NESRE]A KOD [APCA

Po gi nuo vo za~ mo to ci kla U sa o bra }aj noj ne sre }i kod [ap ca po gi nuo je vo za~ mo to ci kla Mar ko O. (25) iz Je vre mov ca, sa op {ti la je ju ~e lo kal na po li ci ja.

Na vo za ~a mo to ci kla na le teo je auto mo bi lom „golf” Mi la din P. (59) iz Ba do vi na ca, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da je

do ne sre }e do {lo jer vo za~ auto mo bi la ni je mo to ci kli sti ustu pio pr ven stvo pro la za.

Po li ci ja je vo za ~u auto mo bi la od re di li me ru za dr `a va wa do 48 sa ti i bi }e pri ve den, uz kri vi~ nu pri ja vu, is tra `nom su di ji Osnov nog su da u [ap cu.

(Tanjug)

U VI[EM SUDU U ^A^KU OSU\EN BOJAN TERZI] IZ KRU[EVCA

Za ubi stvo tak si ste 20 go di na za tvo ra

Vi {i sud u ^a~ ku iz re kao je Bo ja nu Ter zi }u (38) iz Kru {ev ca je din stve nu ka znu od 20 go di na za tvo ra zbog ubi stva tak si ste u Pre qi ni, po ku {aj jed nog ubi stva u Po `a rev cu, dru gog u Glo gov cu kod Alek sin ca, ome ta wa slu `be nog ovla {}e nog li ca i raz boj ni {tva u Kru {ev cu.

Ter zi} je ve} imao, po jed noj pra vo sna `noj pre su di Vr hov nog su da, utvr |e nu ka znu od 11 go di na.

Po ovim kri vi~ nim de li ma Ter zi }u su iz re ~e ne po je di na~ ne

ka zne u ukup nom iz no su od 51 go di nu i pet me se ci za tvo ra, ali mu je Vi {i sud u ^a~ ku, kao mak si mum u ova kvoj vr sti po stup ka, od re dio je din stve nu ka znu od 20 go di na ro bi je.

Dru go op tu `e nom Da vo ru @iv ko vi }u (41), ta ko |e iz Kru {ev ca, ko ji je za jed no s Ter zi }em u~e stvo vao u ne kim od ovih ne de la, iz re ~e ne su ka zne od ukup no 21 go di nu i 11 me se ci, {to je od mah za me we no je din stve nom ka znom od 15 go di na za tvo ra.

(Tanjug)

NOVO SU\EWE ZA PODMETAWE EKSPLOZIVA POD „MASERATI” U BEOGRADU JULA 2009.

Oslo ba |a ju }a pre su da na pre i spi ti va wu Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je oslo ba |a ju }u pre su du Ne boj {i Kne `e vi }u (32) i Bra ti sla vu \or |e vi }u (35) za po ku {aj ubi stva Iva na Pa vlo vi }a Ike ra (36) pod me ta wem eks plo zi va pod we gov „ma se ra ti” u cen tru Be o -

Po li ci ja je is pod „ma se ra ti ja” pro na {la dva pu ta po 200 gra ma ra zor nog eks plo zi va TNT, dva upa qa ~a i dva mo bil na te le fo na, ko ji ma je tre ba lo da se na pra va ak ti vi ra.

Kne `e vi} i \or |e vi} se te re te da su 13. ju la 2009. go di ne pod met -

gra da u ju lu 2009. go di ne, i na lo `io da im se su di po no vo, ob ja vqe no je na saj tu tog su da.

Vi {i sud u Be o gra du oslo bo dio je 15. apri la 2010. Kne `e vi }a i \or |e vi }a zbog ne do stat ka do ka za da su iz vr {i li te {ko ubi stvo u po ku {a ju i do ve li u opa snost `i vot vi {e qu di, ali je ta pre su da uki nu ta jer je Ape la ci o ni sud oce nio da u woj ni su da ti ja sni raz lo zi za ta kvu od lu ku.

nu li eks plo ziv ve li ke ra zor ne mo }i is pod auto mo bi la „ma se ra ti”, ~i ji je vla snik Pa vlo vi}, i to u jav noj ga ra `i kod Pi o nir skog par ka. Pa vlo vi} je ne du go za tim uhap {en i pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du su di mu se za op tu `be da je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je to kom 2009. go di ne pro kri jum ~a ri la naj ma we 70 ki lo gra ma ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke.

(Tanjug)

dnevnik

NAKON OBJAVE POTERNICE OKRU@NOG SUDA U NOVOM MESTU ZA DRAGOMIROM GRUJOVI]EM IZ ^A^KA ZBOG NAVODNOG RATNOG ZLO^INA 1991. GODINE

Sr bi ja ne iz ru ~u je svo je dr `a vqa ne Slo ve ni ji

Sr bi ja ne mo `e iz ru ~i va ti svo je dr `a vqa ne ko je Slo ve ni ja tra `i zbog kri vi~ nih de la za ko ja se mo `e odo bri ti eks tra di ci ja, ta ko da toj dr `a vi ne bi mo gao bi ti iz ru ~en ni pen zi o ni sa ni ofi cir JNA iz ^a~ ka Dra go mir Gru jo vi}, ko ga Slo ve ni ja tra `i zbog sum we da je iz vr {io rat ni zlo ~in, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u srp skom Mi ni star stvu prav de.

U me di ji ma je pre kju ~e ob ja vqe no da je Okru `ni sud u No vom Me stu u Slo ve ni ji ras pi sao po ter ni cu za Gru jo vi }em jer ga po tra `u je zbog sum we da je 1991. go di ne iz vr {io rat ni zlo ~in na te ri to ri ji te dr `a ve.

U srp skom Mi ni star stvu prav de is ti ~u da Spo ra zu mom o iz ru ~e wu, ko ji je 15. apri la ove

go di ne mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} za kqu ~i la sa slo ve na~ kim ko le gom Ale {om Za la rom, ni je pred vi |e no iz ru ~e we sop stve nih dr `a vqa na.

Slo ve ni ja, za raz li ku od Sr bi je, ima ustav no ogra ni ~e we da svo je dr `a vqa ne mo `e iz ru ~i va ti sa mo dr `a va ma Evrop ske uni je, ~i ji je ~lan.

Bi la te ral ni spo ra zum iz me |u Sr bi je i Slo ve ni je, ta ko, u skla du s Evrop skom kon ven ci jom o iz ru ~e wu re gu li {e iz ru ~e wa li ca ko ja ne ma ju srp sko, od no sno slo ve na~ ko dr `a vqan stvo, kao i osta le uslo ve ko ji tre ba da se is pu ne da bi se eks tra di ci ja odo bri la.

Slo ve ni ja je po di gla op tu `ni ce i ras pi sa la po ter ni ce pro tiv ne kih dr `a vqa na Sr bi je

zbog rat nih zlo ~i na iz vr {e nih po ~et kom de ve de se tih go di na, po sle ras pa da SFRJ, ali o tim pi ta wi ma ni je tra `i la sa rad wu sa srp skim tu `i la {tvom za rat ne zlo ~i ne.

– Mi ima mo do bru sa rad wu na na u~ nom i te o rij skom pla nu ka da je u pi ta wu obu ka tu `i la ca, ali na kon kret nim pred me ti ma rat nih zlo ~i na iz vr {e nih po sle ras pa da SFRJ ni smo sa ra |i va li, ni ti smo do bi li bi lo ka kav zah tev od Slo ve ni je tim po vo dom – re kao je ju ~e Ta nju gu za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}.

On je pre ci zi rao da su dva tu `i la {tva sa ra |i va la sa mo na jed nom pred me tu rat nog zlo ~i na iz vr {e nog u Dru gom svet skom ra tu, ka da je slo ve na ~im tu `i o -

ci ma od go vo re no na zah tev za uvid u do ma }e ar hi ve.

Osim Gru jo vi }e vog slu ~a ja, u jav no sti je ob ja vqe no da je Okru `no tu `i la {tvo u Mur skoj So bo ti op tu `i lo i ofi ci re biv {e JNA, ge ne ra la Vla du Tri fu no vi }a i pu kov ni ka Be ri sla va Po po va, za rat ni zlo ~in nad ci vil nim sta nov ni {tvom pri li kom in ter ven ci je JNA u Slo ve ni ji 1991. go di ne. Tri fu no vi} i Po pov su op tu `e ni na osno vu ko mand ne od go vor no sti jer je ge ne ral Tri fu no vi}, kao ko man dant Va ra `din skog kor pu sa, iz dao na re |e we pod re |e nom pu kov ni ku Po po vu, ko man dan tu Ka sar ne „Kal ni~ ki par ti za ni” u Va ra `di nu, da za po sed ne gra ni~ ni pre laz s Austri jom na te ri to ri ji Slo ve ni je.

NEREIZABRANE SUDIJE U I[^EKIVAWU PREISPITIVAWA ODLUKA

Bo qe vi}: Pr vo usva ja we smer ni ca pa re vi zi ja Vi so ki sa vet sud stva (VSS), kon sti tu i san 6. apri la u stal nom sa sta vu, mo gao bi, ka ko se o~e ku je, u ma ju po ~e ti po stu pak, u ko jem bi ko na~ no s mr tve ta~ ke tre ba lo da se po kre ne vi {e od go di nu da na du ga pri ~a o 837 su di ja ko je su od lu kom pr vog sa sta va VSS-a o op {tem iz bo ru su di ja od 16. de cem bra 2009. go di ne, osta le ne(re)iza bra ne. Oni od ta da i na sto je da se pre i spi ti va wem tih od lu ka re {i o wi ho voj pro fe si o nal noj sud bi ni.

U Dru {tvu su di ja Sr bi je, ~i ji pred stav ni ci u~e stvu ju u raz go vo ri ma s pred stav ni ci ma VSS-a o pri pre mi pro ce du re ovog po stup ka, za sad ipak ne mo gu da da ju pro ce ne o da tu mu we go vog po ~et ka jer, ka ko na vo de, pret hod no pi ta we je da VSS usvo ji smer ni ce za po stu pak re vi zi je op {teg iz bo ra su di ja.

– Tre ba lo bi da bu de od lu ~e no i o ~e mu }e se od lu ~i va ti: da li o pri ja vi su di je za iz bor ili o od lu ci Vi so kog sa ve ta sud stva ko jom ni je re i za bran, od no sno o sa mom ci qu re vi zi je (re)iz bo ra – na gla {a va pred sed ni ca Dru {tva su di ja Dra ga na Bo qe vi} u raz go vo ru za „Dnev nik“.

Na po mi wu }i da je i Dru {tvo su d i j a sa ~ i n i l o svo j u ver zi ju smer ni ca, ona do da je

da tek tre ba da se do |e do pi ta wa da li }e po s tup k u even t u a l n o pri s u stvo v a t i stru~ n i po sma tra ~i „jer je pret h od n o po t reb no da se do |e do sa gla s no s ti o to m e ka k o tre b a da iz gle da re vi zi ja re i zbo ra“.

– Za sa da EU nad zi re ka ko se do la zi do smer ni ca i po ku {a va da svo jim eks pert skim sa ve ti ma su g e r i { e ka k o bi to tre b a l o da iz gle da, da da oce nu tre n ut n ih po n u d a na sto lu za te smer ni ce, a za tim da i sa m a da pre c i z ne su ge sti je ka ko mi sli da bi to tre ba lo da bu de naj bo qe.

Da le ko smo jo{ od po sma tra wa – ka `e Dra ga na Bo qe vi}.

Po we nim re ~i ma, u pro te klih dva de se tak da na pred stav ni ci Dru {tva su di ja su ima li dva sa stan ka s pred stav - Dra ga na Bo qe vi} ni ci ma Vi so kog sa ve ta sud stva u no vom sa sta vu, i za in te re so va ni za to ka da bi po we noj oce ni, „svi su ve o ma tre ba lo da za po ~ ne po stu pak“.

– Me |u tim, do kle god Vi so ki sa vet sud stva ne bu de usvo jio smer ni ce ili uput stva za VSS da odlu~i o prijavi kandidata pri me nu od lu ke o kri te ri ju ma Dra ga na Bo qe vi} ka `e da je Dru {tvo su di ja sa ~i ni lo i me ri li ma, ne mo `e po ~e ti „rad nu ver zi ju smer ni ca“ zbog to ga {to su, „u za vi sno sti od ni pro ce du ra re vi zi je (re)iz to ga ka ko VSS bu de shva tao svoj rad, pred lo `i li deo re {e bo ra. Po zna to je da su pri go wa ko ja se od no se na dru go ste pe ni po stu pak“. vo ri Evro pe i stru~ ne jav no – Dru {tvo su di ja sma tra da, ima ju }i u vi du od lu ku Ustav sti bi li ta kvi da je ta od lu ka nog su da o `al bi su di je Ta si }a, ko ja je pi lot-od lu ka i za ko o kri te ri ju mi ma i me ri li ma o ju mi sli mo da bi tre ba lo da va `i i za sve osta le slu ~a je ve, stru~ n o s ti, do s toj n o s ti i Vi so ki sa vet sud stva tre ba da od lu ~i o pri ja vi kan di da ta, a ospo so bqe no sti sa ma po se bi ne o od lu ci o ne iz bo ru. Me |u tim, mi smo u na {im smer ni ca bi la ne do voq na – da kri te ri ma sta vi li i put uko li ko bi se od lu ~i va lo o od lu ci VSS-a o ju mi ni su bi li objek ti vi zi ra ne iz bo ru. Raz li ka je bit na, jer ako se od lu ~u je o pri ja vi, va ni, ni su u~i we ni upo re di vim `i pre po stav ka da su di ja is pu wa va kri te ri ju me stru~ no sti, i da ni su omo gu }a va li da se ospo so bqe no sti i do stoj no sti. Ako se od lu ~u je o od lu ci do ne se po u zda na oce na, te da je VSS-a o ne iz bo ru, te ret do ka zi va wa o is pu we no sti kri te ri sam po stu pak bio ta kav da je bi lo ja sno da su u we mu ne ki ju ma bio bi na ne re i za bra nom su di ji, ~i me bi on bio sta vqen dru gi uti ca ji – po li ti~ ki, a u ne rav no pra van po lo `aj jer ne ma jed na ko sti oru` ja pre ma ne stru~ n i, ili, da ka ` em, Evrop skoj kon ven ci ji za za {ti tu qud skih pra va – ob ja {wa objek tiv ni – bi li ti ko ji su u va Dra ga na Bo qe vi}. ve li kom bro ju slu ~a je va od lu -

~i va li o to me ko }e bi ti iza bran a ko ne }e – ka `e Dra ga na Bo qe vi}.

Po we n im re ~ i ma, jed n o s tav n o, neo p hod ne su smer ni ce o to me na ko ji na ~in tre ba pri me ni ti od lu ku o kri te ri ju mi ma i me ri li ma ta ko da re zul ta t i ko j i do | u na osno vu we bu du po u- zda ni i pro ver qi vi.

– Dru {tvo su di ja je smer ni ce ko je mi pred la `e mo raz ra di lo ima ju }i u vi du i pred lo ge, re ci mo, stru~ nih slu `bi OEBS-a, kao i ne ke ko je je da vao VSS u pret hod nom sa sta vu.

Mi iz Dru {tva su di ja o~e ku je mo da smer ni ce ko je smo ura di li bu du usvo je ne jer sma tra mo da one mo gu da ti ko li ko-to li ko po uz dan i brz re zul tat – na vo di Dra ga na Bo qe vi}.

Do d a j e da joj se ~i ni da „no vi sa stav VSS-a ni je bio na is toj ta la snoj du `i ni u ve zi sa smer ni ca ma Dru {tva su di ja, to jest da je iz be ga vao da se iz ja sni o to me ka kav je ciq re vi zi je re i zbo ra“.

– Mi smo go vo ri li o to me da se re vi zi jom re i zbo ra ot kla wa ju ne do sta ci ko ji su u~i we ni to kom re i zbo ra. VSS sma tra da se ot kla wa ju even tu al ne sum we da je bi lo pro pu sta.

Ta ko da, sve dok VSS po ku {a va da se sa kri je iza even tu al ne sum we u pro pu ste, do tle ne mo `e mo da se slo `i mo o to me ka kve smer ni ce tre ba da bu du – re kla je Dra ga na Bo qe vi}.

Po okvir nim pro ce na ma ko je je iz ne la pred sed ni ca Dru {tva su di ja, „po stu pak re vi zi je u od no su na ne re i za bra ne su di je mo gao bi tra ja ti naj ma we do po ~et ka je se ni, ali u ve li kom bro ju slu ~a je va tre ba lo bi da se za vr {i do ju na“.

J. Jakovqevi}

TRIBUNAL ODBIO ZAHTEV BIV[EG PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE

Ka rayi}e vi raz go vo ri i da qe pod nad zo rom Pred sed nik Ha {kog tri bu na la Pa trik Ro bin son od bio je ju ~e zah tev ne ka da {weg li de ra bo san skih Sr ba Ra do va na Ka ra xi }a da se uki ne nad zor nad we go vim te le fon skim raz go vo ri ma iz sud skog pri tvo ra.

Biv {i pred sed nik RS, ko me se u Ha gu su di ga ge no cid i pro gon ne srp skog sta nov ni -

{tva, na veo je u svom pod ne sku da bi pri slu {ki va ni raz go vo ri mo gli ka sni je bi ti zlo u po tre bqe ni kao u slu ~a ju Slo bo da na Mi lo {e vi }a. On se po zvao na de pe {u ame ri~ kih di plo ma ta, ko ju je ob ja vio „Vi ki liks„, po ko joj je biv {i uprav nik pri tvor ske je di ni ce su da Ti mo ti Mek fej den ame ri~ kim di plo ma ta ma pre dao sve po dat ke o

Mi lo {e vi }u pro is te kle iz nad zi ra nih raz go vo ra.

U od lu ci o od ba ci va wu Ka ra xi }e vog zah te va pred sed nik su da Ro bin son je is ta kao da jo{ ni je po tvr |e na auten ti~ nost de pe {e ko ju je ob ja vio „Vi ki liks„.

Ka ra xi }u }e su |e we bi ti na sta vqe no 23. ma ja.

(Tanjug)

c m y

dnevnik

„DNEVNIK” SAZNAJE: PRECIZIRANA OPTU@NICA ZA [VERC CIGARETA OD 1996. DO 1. MARTA 2001.

CRnA HROnikA

sreda27.april2011.

15

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA DEMANTUJE NAVODE POJEDINIH MEDIJA

Uz Baj ru {e vi }e vu Da ~i}: Ni je bi lo pri slu {ki va wa u @an dar me ri ji op tu `en i Ker tes Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal do sta vi lo je Spe ci jal nom su du u Be o gra du pre ci zi ra nu op tu `ni cu pro tiv pe to ro osum wi ~e nih za {verc ci ga re ta od 1996. do 1. mar ta 2001. go di ne, u pred me tu “du van ska afe ra” okri vqe ne vla sni ce pred u ze }a „Tref ren ta kar” Bo ja ne Baj ru {e vi}, ozna ~e ne kao or ga ni za to ra, a kao „~la no vi gru pe“ ob u hva }e ni su okri vqe ni vla snik {pe di ci je „[op” Va len tin Pe trov i dvo ji ca za po sle nih u tom pred u ze }u, Mi o- drag Pra i lo vi} i Pre drag Jo van ~i}, te biv {i di rek tor Sa ve zne upra ve ca ri na Mi haq Ker tes.

Na i me, Kri vi~ no van pre tre sno ve }e Spe ci jal nog su da je pre ne ko li ko me se ci u po stup ku sud ske

vo ru s Baj ru {e vi }e vom“, u pri li ka ma kad je pred u ze }e „Tref ren ta kar“ uvo zi lo ci ga re te pre ko pre la za Ke le bi ja, pri ~e mu je, po sum wi Tu `i la {tva, u do ku men ta ci ji „pri ka zi va na uve }a na vred nost ci ga re ta“, jed nom ne ka da {wem rad ni ku SUC-a „da vao na lo ge da se pri hva te de kla ra ci je i sva dru ga pod ne ta do ku men ta ci ja bez kon tro le“. Za to je, ka ko na vo di op tu `ba, „Ker tes do bi jao od 100 do 1.000 bok so va ci ga re ta“.

To je, na i me, na pe toj stra ni pre ci zi ra ne op tu `ni ce pre ci zi ra ni sa dr `aj ta~ ke ko ja se od no si na Ker te sa.U po me nu toj ali ne ji se na vo di ime tog ne ka da {weg rad ni ka SUC-a, ko ji, ina ~e, ni je ob u hva }en „pred me tom Baj ru {e vi}“,

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ne gi rao je ju ~e na vo de po je di nih me di ja da je ko man dant @an dar me ri je Bra ti slav Di ki} pri slu {ki vao naj bli `e sa rad ni ke.

– Do sa da, ko li ko je me ni po zna to, u po li ci ji i unu tar MUP-a ni je utvr |en ni je dan slu ~aj ve zan za me ru taj nog nad zo ra ili pri slu {ki va wa – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Ja go di ni.

– Sve {to se po ja vi kao pro blem bi }e is pi ta no – ka zao je on, do dav {i da je „u po li ci ji, od no sno MUP-u, jed no od su {tin ski stra te {kih opre de qe wa od go vor nost za za ko ni to po stu pa we po li ci je”.

On je to kom raz go vo ra s gra |a ni ma Ja go di ne is ta kao i da je

to osnov stra te gi je da qe re for me MUP-a i po li ci je. Da ~i} je na veo da „za to po sve }u je mo ve li ku pa `nu svim pri med ba ma, pred stav ka ma ili pri tu `ba ma na od re |e ne po stup ke po li ci je”. Po we go vim re ~i ma, to se od no si i na po stu pa wa ve za na za me re taj nog nad zo ra ili pri slu {ki va wa o ko ji ma ovih da na pi {u me di ji.

Be o grad ski „Blic”, po zi va ju }i se na ne i me no va ne iz vo re, ob ja vio je da je Di ki} taj no pri s lu { ki v ao naj b li ` e sa rad ni ke a da je Upra va kri mi na l i s ti~ k e po l i c i j e to ot kri la kon tro li {u }i rad po je di nih pri pad ni ka @an dar me ri je, a da je po tom pra ti la ko man dan ta @an dar me ri je. Taj dnev nik je u pra zni~ nom bro ju

Bratislav Diki}

na veo i da je Di ki }e vo obez be |e we ot kri lo da im je ko man dant pra }en, a {to je sve, po

sa zna wi ma tog dnev ni ka, do ve lo do su ko ba unu tar po li ci je.

(Tanjug)

SU\EWE SINI[I VU^INI]U U NOVOM SADU

Mihaq Kertes

Bojana Bajru{evi}

kon tro le op tu `ni ce da lo na log Tu `i la {tvu da je ure di, tra `e }i da se pre ci zi ra ju op tu `ne rad we ko je se sva kom od okri vqe nih sta vqa ju na te ret, a „ka ko bi sud mo gao da raz mo tri osno va nost op tu `ni ce“.

Ka ko sa zna je mo, pre ci zi ra na op tu `ni ca je u naj ve }em de lu isto vet na osnov noj ko ja je po dig nu ta u ok to bru pro {le go di ne.

Otu `ni com se Bo ja na Baj ru {e vi}, Pe trov, Pra i lo vi} i Jo van ~i} te re te da su pre ko fir me „Tref ren ta kar” uvo zi li ci ga re te u kon tin gen ti ma ko ji su ula zi li pre ko pre la za Ke le bi ja, Ba trov ci i Pre {e vo te da su „fal si fi ko va nom do ku men ta ci jom“ la `no pri ka zi va li uve }a nu vred nost ci ga re ta, ili da su one u tran zi tu kroz na {u ze mqu, ili uvoz na me {ta ja i ne ke dru ge ro be.

Okri vqe nom biv {em di rek to ru SUC-a Mi ha qu Ker te su op tu `ba sta vqa na te ret da je, „u do go -

ali u do da tom na vo du pre ci zi ra ne op tu `ni ce i uz we ga iz ne kog raz lo ga sto ji „okri vqe ni“.

U osta lom de lu pre ci zi ra na op tu `ni ca je u sa dr `a ju isto vet na osnov noj.

Ina ~e, Mi haq Ker tes je s di rek tor ske funk ci je sme wen 6. ok to bra 2000. go di ne, od mah po svr ga va wu re `i ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a.

Pr vo op tu `e na Bo ja na Baj ru {e vi} se bra ni sa slo bo de uz po lo `e no jem stvo od 370.000 evra upi som hi po te ke na stan u mar tu 2008. go di ne. Ta da je po vu ~e na In ter po lo va po ter ni ca ko ja je za wom bi la ras pi sa na zbog sum we da je u bek stvu.

Op tu `e ni Ker tes je od mar ta pro {le go di ne u po `a re va~ koj „Za be li“ na iz vr {e wu ka zne od go di nu i {est me se ci za tvo ra, na ko ju ga je osu dio sa da biv {i Okru `ni sud u Be o gra du u pred me tu „Ibar ska ma gi stra la“.

J. J.

U TISI KOD MO[ORINA

Pro na |en sve zan le{ Be `i vot no te lo mu {kar ca is pli va lo je ju ~e po sle pod ne u Ti si kod Mo {o ri na. Ru ke na le {u za te ~e ne su sve za ne ka na pom o ko ji je na kra ju bio obe {en po ve }i ka men.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, pret po sta vqa se da je re~ o sa mo u- bi stvu, a da je smrt na stu pi la pre oko se dam da na.

De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da An ki ca Kur ja~ ki na re di la je da se te lo pre ne se u In sti tut za sud sku me di ci nu gde }e se oba vi ti iden ti fi kav ci ja i utvr di ti uzrok smr ti.

M. V.

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

Spre ~en {verc par fe ma Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci, s Hr vat skom, spre ~i li {verc par fe ma u vred no sti od oko 30.000 evra, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca.

Ca ri ni ci su u sa rad wi s po li ci jom pri li kom kon tro le ka mi o na cr no gor ske re gi star ske

ozna ke na ula sku u Sr bi ju ot kri li 741 bo ~i cu par fe ma.

Pro tiv vo za ~a ka mi o na }e, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo kri jum ~a re wa, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

USKORO PRESUDA OPTU@ENIMA ZA POVRE\IVAWE KAMERMANA B-92

Na pa da ~i ma pre ti do pet go di na za tvo ra

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du ju ~e je za 9. maj za ka zao iz la ga we za vr {nih re ~i Tu `i la {tva i od bra ne na su |e wu tro ji ci op tu `e nih za na pad na sni ma te qa Te le vi zi je B-92 Bo {ka Bran ko vi }a 2008. go di ne u cen tru Be o- gra da, po sle ~e ga }e im iz re }i pre su du.

Za na pad na Bran ko vi }a to kom pro te sta zbog hap {e wa biv {eg li de ra Re pu bli ke Srp ske i ha {kog op tu `e ni ka Ra do va na Ka ra xi }a su di se Mi la -

nu Sa va to vi }u, Ni ko li La zi }u i Ste fa nu Mi li }e vi }u.

Zbog kri v i~ n og de l a u~e stvo v a w a u sku p i n i ko j a je iz v r { i l a kri v i~ n o de l o pre ti im ka z na do pet go d i n a za tvo r a.

Su di ja Ana Tri fu no vi} okon ~a la je ju ~e glav ni pre tres, po {to je od bi la do ka zne pred lo ge od bra ne ko je je oce ni la kao su vi {ne i upe re ne na odu go vla ~e we po stup ka, ko ji „iona ko pre du go tra je”.

(Tanjug)

Pre su da za iz nu du u pe tak Si ni {a Vu ~i ni} (1967) iz Be o gra da, okri vqen da je iz nu dio od no vo sad skog bi zni sme na Zlat ka M. oko 140.000 evra, ju ~e je na kon pri vo |e wa iz pri tvo ra, gde je do speo zbog vi {e stru kog ne po ja vqi va wa pred no vo sad skim Vi {im su dom, dao iz ja vu uz dru gop tu `e nu, we go vu biv {u su pru gu Mir ja nu, i o{te }e nog, pa je na po kon za kqu ~en glav ni pre tres pred sud skim ve }em u no vom sa sta vu, a ob ja vqi va we pre su de je za ka za no za pe tak.

Pod se ti mo, okri vqe ni je u pri su stvu ta da {we su pru ge uhap {en u no vem bru 2007. go di ne na Bu le va ru oslo bo |e wa s 2.000 evra ko ji su po slu `i li kao je dan od do ka za kri vi~ nog de la. Op tu `ni com se Vu ~i ni} te re ti da je od 2000. go di ne do li {e wa slo bo de, uz po mo} sa rad ni ka uzi mao no vac, ta ko {to su ne po zna te oso be pre ti le Zlat ku M. i tra `i le ve li ke iz no se, a pr vo o kri vqe ni je pri tom „uspe vao„ uz svo ja po znan stva u Be o gra du da ih sma wi. Zlat ko M. je, po we go vim re ~i ma, pa re da vao sve dok ni je po sum wao da je i sam Vu ~i ni}, ko ji je bio za po slen u we go voj fir mi, u tom po slu. Sve je po ve rio po li ci ji, a pri pad ni ci UB POK-a su uz odo bre wa i nad red be su da pri ku pi li do ka ze u vi du tran skri pa ta raz go vo ra ko ji te re te op tu `e nog.

– Ap so lut no ni sam kriv. Sve ga se dr `im {to sam do sad re kao.

Znam da }e pre su da pa sti. Ovo je mon ti ran po li ti~ ki pro ces da bi me sklo ni li pred iz bo re, od no sno kla si ~an pri mer po li ti~ ke mon ta `e. Sra mo ta me je {to ov de sto jim kao ~o vek s ta kvim dru {tve nim sta tu som. Svi su ube |e ni u mo ju ne vi nost, {to se vi di i po is pi ti va wi ma jav nog mwe wa. Mo lim vas da me pu sti te na slo bo du da bih se le ~io, imam ja ke bo lo ve – iz ja vio je Si ni {a Vu ~i ni} ju ~e pred ve }em no vo sad skog Vi {eg su da, ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Zlat ko M. je po tom na veo ko li ko pa ra i ka da je uze to za iz nu du od we ga, a na pi ta we pred sed -

Sini{a Vu~ini} u vreme hap{ewa

ni ce ve }a ka ko to da se tek sad pri se }a ovih de ta qa iako je ra ni je pi tan za wih, on je od go vo rio da je „seo i na veo se be da se se ti„ jer, ka ko je ka zao, sva ki da tum je osta vio spe ci fi ~an uti sak stvar nih pret wi.

Za me nik vi {eg tu `i o ca Vi dak Da ko vi} na po me nuo je da je Zlat ko me wao bro je ve svog te le fo na zbog pret wi i da je od po ~et ka po stup ka ostao pri svo jim iz ja va ma, te da su pri li kom pre tre sa sta na op tu `e nog pro na |e ne kar ti ce mo bil nog te le fo na s ko jih su sla te pre te }e po ru ke i pre ko ko jih je ko mu ni ci ra no. Pri tom je na veo ne ko li ko za be le `e nih re ~e ni ca ko je bi mo gle te re ti ti Vu ~i ni }a za iz nu du.

Za Mir ja nu, ko ja je ta ko |e ne gi ra la de lo (iz nu da u po ma ga wu), pred stav nik Tu `i la {tva re kao je da je ima la ko mu ni ka ci ju s mu `em i s o{te }e nim ko ja je te re ti. Ta ko |e je op tu `bu pot kre pio i iz ja vom sve do ka.

Advo kat Kal man [ta wo, za stup nik o{te }e nog Zlat ka M., ka zao je da pr vo po tu `e ni Si ni { a Vu ~ i n i} po k u { a v a da oma lo va `i ceo po stu pak da bi oprav dao ono {to se de si lo, dok se u stva ri ra di o kri vi~ nom po stup ku zbog kla si~ nog

pri me ra kri vi~ nog de la iz nu de, ko ja je po ~i we no da bi se po sti gla pro tiv prav na imo vin ska ko rist.

– Ni u ko jem slu ~a ju se ne ra di o mon ti ra nom pro ce su, ve} o kri m i n al n om po d u h va t u dvo j e qu di ko ji su uzi ma li no vac u du -

ga s po li ti~ ke po zi ci je na ko joj je bio i slo mi li mu kri la. Ni je utvr |e no da je po ~i nio de lo, a Vu ~i ni} je imao po tra `i va wa od Zlat ka – ovaj mu je du go vao pa re, a moj bra we nik je is pao na i van {to je do {ao sa su pru gom u No vi Sad – uve ra va la je ve }e advo ka ti ca \u ki}.

Bra ni lac op tu `e ne Mir ja ne po slu `be noj du `no sti, Ma ri ja Po po vi} slo `i la se sa za mer ka ma na op tu `ni cu.

– Ra di se o ne ra zu mqi voj i ne pre ci znoj op tu `ni ci. Ni je do ka za no da je mo ja bra we ni ca po ~i ni la de lo – ka za la je ona.

Ina ~e, kao {to smo ve} pi sa li, Si ni {a Vu ~i ni} je po znat jav no sti kao kon tro verz ni u~e snik u bur nim po li ti~ kim do ga |a ji ma de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du, po stu pa ju }i u vre me {nom pre de me tu „Vi la Mir” pro tiv op tu `e nih za spe ~a va we slu `be nih li ca MUPa u oba vqa wu po sla, a u ve zi s hap {e wem biv {eg pred sed ni ka Ju go sla vi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a

Stra`ar izme|u biv{ih supru`nika U to ku po stup ka gde je okri vqen za iz nu du, raz veo se od (dru go op tu `e ne) su pru ge Mir ja ne, pa je pre po ~et ka ju ~e ra {weg su |e wa bio pri ve den na zna ~aj no od sto ja we od we u hod ni ku su da, a sve vre me na glav nom pre tre su iz me |u wih dvo je na klu pi se deo je za tvor ski stra `ar. `em pe ri o du – ka zao je on.

Be o g rad s ka advo k a t i c a Bo siq ka \u ki}, bra ni lac Si ni {e Vu ~i ni }a, sma tra da ni je do ka za n o de l o ko j e te r e t i we n og bra we ni ka. Ona je na po me nu la da bi u op tu `ni ci mo ra lo da sto ji ko jeg da tu ma, gde i na ko ji na ~in je de lo po ~i we no, {to ov de ni je slu ~aj, ka za la je.

– Tre ba lo bi ta~ no da se utvr di da li ima iz nu |e nog iz no sa i ko li kog, a ova ko je op tu `ni ca ne j a s na. Ne pri h va t a m o tran skrip te raz go vo ra dok ne ~u je mo glas Si ni {e Vu ~i ni }a. Po stu pak je na mon ti ran. Sklo ni li su

iz me |u 30. i 31. mar ta 2001. go di ne, do neo je, za to {to je u me |u vre me nu na stu pi la za sta re lost kri vi~ nog de la, re {e we o ob u sta vi po stup ka pro tiv 23 okri vqe nih, me |u ko ji ma je i Vu ~i ni}.

Ovaj okri vqe ni je ta ko |e bio u pri tvo ru u ju nu pret pro {le go di ne zbog jav nih pret wi smr }u no vi na ru Mi lo {u Va si }u i po li ti ~a ru @ar ku Ko ra }u. Osu |i van je uslov no zbog na sil ni~ kog po na {a wa i ugro `a va wa si gur no sti, kao i nov ~a nom ka znom zbog uvre de u no vo sad skom Osnov nom su du pre dva me se ca.

M. Vuja~i}

LESKOVA^KA POLICIJA ZADR@ALA JEDNU OSOBU ZBOG SUMWE DA JE ODGOVORNA ZA PO@AR

Gre ja li ca za pa li la zgra du?

– Le sko va~ ka po li ci ja od re di la je za dr `a va we za D. R. zbog sum we da je u we go vom sta nu zbog ne pa `we do {lo do po `a ra u ko jem je iz go re la stam be na zgra da u Vlaj ko voj uli ci – iz ja vio je ju ~e port pa rol lo kal ne po li ci je Bo ban Zdrav ko vi}.

On je re kao Ta nju gu da je do po `a ra ve ro vat no do {lo zbog ne pra vil nog ru ko va wa kvarc nom gre ja li com, ko ja je bi la u sta nu oso be ko ju je po li ci ja za dr `a la.

U po `a ru ko ji je iz bio pre kju ~e oko 2.30 ~a sa pot pu no je iz go re lo de vet sta no va u tr o sprat noj zgra di ko ja je sa gra |e na od mon ta `nih pa ne la, od no sno azbest nih plo ~a ko je sa dr `e dr ve ne opiq ke, ta ko da se va tra br zo {i ri la.

Po `ar je lo ka li zo van po sle ne {to vi {e od dva sa ta, a lo kal na sa mo u pra va, ka ko je na ja vio gra do na ~el nik Le skov ca Slo bo dan Ko ci}, po mo }i }e svim su gra |a ni ma.

U trospratnici potpuno izgorelo devet stanova

SPORT

sreda27.april2011.

U SUSRET ME\UNARODNOM RUKOMETNOM TURNIRU „RASTIMO – TROFEJ GRADA NOVOG SADA”

Uz de cu u sva koj pri li ci Organizacija najmasovnije rukometne priredbe u Srbiji, koja }e se za prvomajske praznike odr`ati u Srpskoj Atini, ulazi u zavr{nu fazu. Re~ je o me|unarodnom turniru „Rastimo - Trofej grada Novog Sada” u rukometu i mini rukometu za de~ake i devoj~ice od 9 do 17 godina. Na ovoj jedinstvenoj manifestaciji na ovim prostorima u~e{}e je prijavilo 1.107 mladih rukometa{a i rukometa{ica iz Srbije, Ma|arske, Rumunije, Republike Srpske, Federacije BiH, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije. Sli~ne manifestacije se odr`avaju u [vedskoj (Partile kup), ^e{koj (Kup Praga), Ma|arskoj (Balatin i C kup) i Sloveniji (Evrohandbal fest Izola). One su tradicionalne, {to je i `eqa Novosa|ana da ovaj Trofej za`ivi i da u|e u kalendar takmi~ewa mla|ih kategorija Vojvodine, Srbije i Evrope.

Idejni tvorac, organizator i doma}in je Rukometni klubkamp Rastimo. Veliku podr{ku i pomo} u organizaciji ima u Gradskom rukometnom savezu i RK Novi Sad, dok su suorganizatori ka}ki klubovi Jugovi} Unimet i Petrov, Vojvodina @elezni~ar, futo{ki Metalac Asko Vidak, O[ „\ura Jak{i}” iz Ka}a, O[ „Jo`ef Atila” i Savez za {kolski sport i vaspitawe Grada Novog Sada. ^etiri dana pre po~etka Trofeja pitali smo predsednicu Organizacionog odbora Sowu Kon~ar-Ni~i}, ina~e na~elnicu Gradske uprave za sport i omladinu (pokroviteq projek-

So wa Kon ~ar-Ni ~i}

ta), da li }e sve biti spremno za po~etak manifestacije.

- U to niko ne treba da sumwa, pogotovo kada iza organizacije stoji Rukometni klub-kamp Rastimo, koji iza sebe ima veliko iskustvo i tradiciju. Mi kao U p r a v a obez be di li smo termine u sportskim dvoranama u Novom Sadu (Slana bara i O[ „Jo`ef Atila”), Futogu (Dom sportova) i u Ka}u (hale Hram i Jugovi}).

Pripreme su u toku, sve ide po utvr|enoj dinamici i sve }e biti spremno za 30. april za kada su zakazane prve utakmice - uverava Sowa Kon~ar-Ni~i}.

Da li ste zadovoqni dosada{wim pripremama?

MU[KA SUPERLIGA

Vr {~a ni gle da ju der bi Derbi kola ko{arka{ke Superlige igraju ve~eras (19) u Vr{cu Hemofarm [tada i Crvena zvezda. Vr{~ani su ove sezone dva puta savladali Zvezdu i jednom izgubili i na osnovu dosada{wih igara i

la u krizi, u me|uvremenu je znatno podigla nivo igre i sada je me|u kandidatima za ~etvrtu poziciju. Ne be`imo od uloge favorita, s tim {to moramo da odigramo i odgovorno i mudro ako ho}emo bodove - smatra Savovi}.

- Naravno da jesam, qudi iz Rastima imaju iskustva u radu s decom i oni su nam garant da }e to sve prote}i u najboqem redu. A kada je organizacija u dobrim rukama onda ne treba da brinemo.

Iskreno, {ta Novom Sadu zna~i dolazak preko 1.000 dece?

- Pretpostavqam mnogo, pogotovo {to pored 1.107 dece dolazi i jo{ 500 roditeqa i pratilaca i to za vreme prvomajskih praznika kada je Grad pomalo pust.

Ovo je prava prilika da mladi, pored sportskog takmi~ewa, obi|u grad i u`ivaju u turisti~koj i kulturnoj ponudi, sklope nova poznanstva i prijateqstva...

Da li postaje pravilo da Grad priska~e u pomo} i preuzima suorganizaciju, pa i pokroviteqstvo, pre svega, takmi~ewu mladih, bez obzira o kojoj sportskoj disciplini je re~?

- Na{e opredelewe je da budemo pokroviteqi svim manifestacijama za koje procenimo da su zna~ajne za Grad. Ovoga puta smo procenila da dolazak tolikog broja dece, roditeqa, trenera, tri dana igrawa rukometa po ceo dan u pet hala je veoma zna~ajno za Grad. Logi~no je da smo uvek uz decu, u svakoj prilici.

Smatrate li da }e devoj~ice i de~aci iz Srbije i zemaqa iz okru`ewa poneti lepe utiske sa ove priredbe?

- Tradicija je da gosti na{eg Grada odlaze s lepim utiscima.

Novi Sad se mnogo puta do sada pokazao kao dobar doma}in i organizator sportskih manifestacija, pa nema sumwe da }e tako biti i sada. Ono {to je nama najva`nije je to da se deca dru`e, takmi~e i da u`ivaju - istakla je Sowa Kon~ar-Ni~i}.

J. Gali}

VOJVODINA IZME\U PORAZA OD OFK-a I ME^A S RADOM

Ne ma raz lo ga za prav da we Sve u sportu ume podavali velika i laka obe}awa da nekad da stane u jedan bismo se pravdali, a porazi su trenutak, ili jednu deo fudbala i sporta. Igra~i utakmicu... Posle sjajkoji danas nose crveno-beli nog uspeha u Beogradu i pobede dres Vojvodine puno puta su nas nad Partizanom, Novi Sad je do- tokom ove sezone obradovali i `iveo neki novi, ionako zahuk- imaju i oni pravo na slabije iztali fudbalski zanos. Probudi- dawe. Sigurno da nije prijatno li su se odnekud {ampionski kada se izgubi utakmica, ali snovi, o Vo{i i wenim igra~ima po~elo je da se pri~a u svakodnevnim razgovorima na ulici, autobusu... I onda nai|e taj trenutak, ili ta utakmica koja dosta toga promeni.

Ili se, u zavisnosti od toga s kim razgovarate i tuma~ite aktuelni trenutak - ne promeni.

Elem, OFK Beograd je prekinuo sjajnu seriju nepobedivosti crveno-belih iz Novog Sada. Trajala je ~itavih 13 utakmica, bila pomalo i nestvarna za neki klub koji se ne zove Partizan ili Crvena zvezda i dovela je u~enike trenera Zorana Milinkovi}a do (ne)o~ekivane situacije na tabeli. Vojvodina je postala upozoravaju}a opasnost za beogradske crno i crveno-bele, realna pretwa u dugogodi{woj trci udvoje ko- Zo ran Mi lin ko vi} ju za {ampionskim znamewem treba opet re}i da smo ispunili tr~e prestoni~ki klubovi. I takmi~arski ciq postavqen kada su zanesewaci o~ekivali pred po~etak sezone i plasirada se me~ na Karaburmi pridoda li se u Evropu. Naravno, imamo nizu, da Novosa|ani jo{ jednom mogu}nost da odemo i preko topotvrde podizawe uloga u {am- ga, jer u prvenstvu nas o~ekuje pionskoj partiji, gol Ekvadorca jo{ {est kola, a tu je finale Augusta Batiohe barem privre- Kupa... Znam da }e igra~i dati meno ih je zaustavio. sve od sebe da u~ine jo{ vi{e, a - Mi smo ozbiqni qudi i si- niko ne mo`e da ka`e {ta }e se gurno je da nas jedan poraz nije doga|ati na tom na{em putu. poremetio - rekao je {ef struke Put se, evo, nastavqa u suboVojvodine Zoran Milinkovi}. - tu, kada Vojvodina do~ekuje ekiNismo bili na nivou u me~u s pu Rada. Gra|evinari igraju izuOFK Beogradom i vi{e se wime zetno dobro u ovoj sezoni, zauzine bih bavio. Uostalom, nismo maju visoko, ~etvrto mesto na

UO^I EKIPNOG EP U NOVOM SADU

Mo dest Du li} na ~e lu ti ma

Novi Sad }e, 18. i 19. juna ove godine, biti doma}in atletskog Evropskog ekipnog prvenstva - druge lige, koje }e se odr`ati na stadionu „Kara|or|e”. Pored mu{ke i `enske selekcije Srbije, na ovom sportskom doga|aju u~estvova}e i reprezentacije Austrije, Bugarske, Danske, Estonije, Letonije, Litvanije i Slova~ke i o~ekuje se dolazak preko 500 u~esnika koji }e se nadmetati u 40 atletskih disciplina.

Tim povodom, ju~e je odr`an sastanak na kojem je konstituisan Organizacioni komitet Evropskog ekipnog prvenstva.

Na wegovom ~elu bi}e Modest

Mo dest Du li}

Duli}, pokrajinski sekretar za sport i omladinu. Ujedno, formiran je i Po~asni odbor, kojim }e rukovoditi predsednik Vlade AP Vojvodina mr Bojan Pajti}.

San An to nio pred is pa da wem Bo ris Sa vo vi}, cen tar He mo far ma

forme pripada im uloga favorita.Me|utim, Bana}anima ne}e biti lako da stignu do `eqenog uspeha po{to, posle velike krize, sada igra veoma dobro.

- Desetodnevna pauza nam je veoma dobro do{la da se malo odomorimo i da intezivnim trenizima podignemo formu - ka`e centar Hemofarma Boris Savovi}.

U prvom delu prvenstva Vr{~ani su pobedili u Pioniru (97:89), a Savovi} je sa 25 poena bio najefiksniji igra~.

- To nema nikakav zna~aj za ve~era{wi me~. Zvezda je tada bi-

Zvezda ne}e do}i u Vr{ac s belom zastavom?

- Kvalitet i iskustvo su na na{oj strani. Ukoliko budemo igrli agresivno u odbrani i spre~imo wihovu brzu tranziciju pitawe pobednika ne}e do}i u pitawe. Mo`da je za neke na{e navija~e ova utakmica ve} dobijena, no mi znamo da moramo da odigramo jako dobro da bismo trijumfovali - jasan je Boris Savovi}.

Utakmica u vr{a~kom Milenijumu po~iwe u 19 ~asova.

J. Turkoane

Ko{arka{i San Antonio Sparsa nalaze se pred ispadawem ve} u prvoj rundi plej-ofa Zapadne konferencije nakon tre}eg poraza od Memfisa u 1. rundi (104:86). Grizlise je do 3:1 u seriji doveo Majk Konli sa 15 poena, dok je Artur ubacio 14. Istakao se i Mark Gasol sa 12 ko{eva, a Zak Rendolf je uz 11 ko{eva imao i devet skokova. Na drugoj strani, Sparsima nije pomogao ni Toni Parker sa 23 poena, kao ni Manu \inobili koji je imao u~inak od 14 pogodaka.

Dalas je poveo protiv Portlanda sa 3:2 u seriji nakon novog trijumfa 93:82. Dirk Novicki je bio

dnevnik

c m y

16

najboqi sa 25 poena i osam skokova, dok je Teri ubacio 20. Merion i ^endler su postigli po 14 poena, s tim da je ^endler imao i 20 skokova, dok je Predrag Stojakovi} ubacio devet poena uz jedan skok. U timu Blejzersa istakao se Miler sa 18 poena i sedam dodavawa, dok je Xerald Valas postigao 16 poena.

Denver je ostao u `ivotu protiv Oklahome smawiv{i na 1:3 u seriji. U trijumfu od 104:101 najboqi je bio Louson sa 27 poena, dok je Galinari postigao 18 ko{eva.

Tanderima nije pomogla ni jo{ jedna sjajna partija tandema Durant - Vestbruk. Durant je postigao 31 ko{, dok je Vestbruk ubacio poen mawe uz {est skokova i pet asistencija.

tabeli, a ~iwenica je i to da Novosa|ani ovog rivala nisu savladali ve} punih {est godina.

- Rad je najverovatnije izborio plasman u Evropu i to svedo~i o tome s kakvim rivalom treba da igramo - objasnio je Milinkovi}. - Ne}e nam biti ni malo lako, a te`inu predstoje}eg zadatka pove}avaju na{a trenutna kadrovska slika i neugodna tradicija. Ne mo`emo da ra~unamo na pocrvenelog Karana i po`utele Mojsova i Medojevi}a. Uz to, jo{ uvek nije izvesno ho}e li se Trajkovi} oporaviti od povrede primica~a koja je bolna.

On se, dodu{e oporavqa i optimisti smo, ali tek treba da vidimo ho}e li biti spreman. Evidentno je da }emo imati problema na {toperskim pozicijama, ali pred nama je radna nedeqa tokom koje }emo se potruditi da prona|emo odgovore i odgovaraju}a re{ewa za dilemu ko }e nastupiti u toj liniji.

Sigurno }emo ih prona}i, jer Vojvodina ima snagu da nadvisi sve probleme s kojima se suo~ava.

Dakle, ekipa Vojvodine suo~ava se s novim izazovom. Kako Milinkovi} re~e, porazi su sastavni deo sporta i sada Novosa|anima vaqa da {to pre ustanu i vaqano se pripreme za Rad. Tokom pro{log vikenda prekinuta je serija Milinkovi}evog tima, a ovog }e jo{ jedna serija biti u opasnosti - Vojvodina }e poku{ati da, prvi put posle 2005. godine, pobedi Rad. I nastavi tamo gde ju je OFK Beograd, kako veruju navija~i, samo na trenutak zaustavio.

A. Predojevi}

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

Osta le dve di le me Kolo pre kraja futsal {ampionata Srbije ostale su dve dileme, jo{ se ne zna ko }e biti prvak i ko }e biti ~etvrti ~lan kvarteta, uz Be~ej, Kr~agovo i Pirot, koji napu{ta elitu. Prvu dilemu }e u me|usobnom okr{aju razre{iti Ekonomac i Marbo Intermeco. S obzirom da se derbi igra u Kragujevcu, doma}ini su u maloj prednosti, ali treba imati u vidu da je Marbu dovoqan i bod da trofeju kupa pridoda i titulu prvaka i budu prvi srpski futsal klub s osvojenom dupom krunom. Kandidata za ~etvrtog ~lana koji }e napustiti ligu je vi{e.

Be~ej – Pirot 6:1 (0:0)

BE ^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca 100.

Sudije: Beqevi} (Futog) i Stanojevi} (Kikinda). Strelci: @eravica u 24, Stankovi} u 25. i 30, Arvai u 28. i 37. i Maksimovi} u 38. minutu za Be~ej, a D. Stankovi} u 29. minutu za Pirot. @uti kartoni: @eravica i Arvai (Be~ej). Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 7 (4+3), Pirot 5 (1+4).

BE ^EJ: Bakra~ 8 (14 odbrana), Vu~kovi} 7, @eravica 7, Husanovi} 7, Ra{kovi} 7, Stan-

Mar bu pripao tro fej ku pa Prvi osvaja~ futsal kupa Srbije je beogradski klub Marbo Intermeco, koji je u finalu, golovima \or|evi}a, @ivanovi}a, Milosavca i Nenea, pobedio Vrawe 4:0 (2:0).

Re zul ta ti 25. ko la: Mar bo In ter me co – Le te }i Ho lan |a nin 7:3, Ko per ni kus Vi dre – Eko no mac 2:8, Ko lu ba ra – SAS 3:8, Kr ~a go vo – Ni{ 4:7, Be ~ej – Pi rot 6:1, No vi Be o grad – VIK Na i sus 4:7, Vra we – Koc ka Ama ters Are na (si no}).

1. Eko no mac 25 23 1 1 186:46 70 2. Mar bo 24 23 0 1 141:49 69 3. VIK Na i sus 25 14 3 8 103:82 45 4. Ko lu ba ra 25 12 2 11 101:94 38 5. Ni{ 92 25 11 1 13 87:90 34 6. SAS 25 11 1 13 101:10634 7. Koc ka 24 10 4 10 81:90 34 8. Ko per ni kus 24 10 3 11 87:93 33 9. L. Ho lan|. 25 10 2 13 94:13332 10. Vra we 24 9 3 12 96:77 30 11. N. Be o grad 25 9 2 14 86:12329 12. Be ~ej 25 7 3 15 99:13824 13. Pi rot 25 5 3 17 70:12818 14. Kr ~a go vo 25 4 2 19 68:15114 Pa ro vi po sled weg ko la: Eko no mac – Mar bo In ter me co, VIK Na i sus – Vra we, Le te }i Ho lan |a nin – Ko lu ba ra, Ni{ 92 – Be ~ej, SAS – Kr ~a go vo, Koc ka Ama ters Are na – Ko per ni kus Vi dre, Pi rot – No vi Be o grad.

kovi} 8, Arvai 8, \uri} 7, Sekuli} 7, Maksimovi} 7, Vadanski 7 (5 odbrana).

PI ROT: Jovanovi} 7 (9 odbrana), V. \or|evi} 6, Mani} 6, Zlatkovi} 7, Ili} 6, D. Stankovi} 7, Stoiqkovi} 6, Seni} 6, J. Stankovi} 6, N. Stankovi} 6, M. \or|evi} 6, Krsti} 6.

Pobeda za opro{taj od elite pred svojim navija~ima! To je u najkra}em izve{taj duela Be~ejaca i Piro}anaca. Imaju}i u vidu de{avawa na terenu tokom prvog poluvremena, koje je zavr{eno bez golova s tri uzdrmane stative doma}ina i jednom gostiju, o~ekivao se da }e Be~ejci imati te`ak posao u nastavku.

Me|utim, kada je @eravica na~eo mre`u gostiju golovi su se re|ali kao na traci.

V. Jankov

SPORT

dnevnik SED NI CA FSS U STA ROJ PA ZO VI

EP i huligani prioritet Predsednik FSS Tomislav Karaxi}, na sednici Skup{tine, izjavio je da su prioriteti u narednom periodu plasman na prvenstvo Evrope i borba protiv huligana. Karaxi} je, podnose}i izve{taj o radu u prethodnoj godini, apostrofirao izgradwu Ku}e fudbala kao najve}i poduhvat ove organizacije u wenoj istoriji.

tom putu predstoje}e nedeqe organizova}emo sastanak sa qudima iz UEFA, na kojem }emo napraviti plan konkretnih akcija.

Predsednik FSS zahvalio se dr`avi, pre svega Ministarstvu omladine i sporta, na velikoj pomo}i prilikom izgradwe Ku}e fudbala, ali je istovremeno apelovao da se pomogne na{em

sreda27.april2011.

17

U DRU GOM PO LU FI NA LU LI GE [AM PI O NA DA NAS IGRA JU REAL I BAR SE LO NA

El klasiko – tre}i ~in El klasiko se nastavqa, posle dva uvodna me~a u prvenstvu i Kupu kraqa ve~eras }e dve najboqe {panske ekipe, Real i Barselona, snage odmeriti i u polufinalu Lige fudbalskih {ampiona. U prva dva ovosezonska dvoboja vi{e uspeh imali su Madri|ani, koji su u posledwe dve nedeqe zabele`ili su remi i pobedu(1:1, 1:0). Dodu{e, pobeda je stigla tek u u produ`etku, ali koga to jo{ zanima.

Jesenas je Barselona u prvenstvenom me~u za kopqe nadvisila Real, ali u me|uvremenu mnogo toga se promenulo. @oze Muriwo je nakon toga do perfekcije snimo igru Katalonaca, promenio sistem, zatvorio u pret-

[tark na centru

To mi slav Ka ra yi}

- Prioriteti su nam plasman na EP, ne zbog toga {to smo nebeski narod, ve} {to smatramo da imamo talente i da smo spremni da ve`emo dva velika takmi~ewa - rekao je Karaxi}.

fudbalu, koji se nalazi u te{koj finansijskoj situaciji.

- Pozivam dr`avu da nas oslobodi doprinosa u naredne dve godine i obe}avam da }emo napraviti ~udo. FSS je ove godine

Stanojevi} najperspektivniji Na skup{tini FSS- u Staroj Pazovi dodeqena su priznawa za 2010. godinu. Za najperspektivnijeg trenera porgla{en je strateg Partizana Aleksandar Stanojevi}, a za fudbalera sa najve}im mogu}nostima za napredak progla{en je Filip \uri~i} iz Hernevena.

Epitet najperspektivnijeg sudije dobio Aleksandar Vasi}, a progla{ena je i najboqa sudska trojka. Priznawe je uru~eno arbitrima koji su vodili 140. ve~iti derbi, Slobodanu Veselinovi}u, sa pomo}nicima Milovanom Risti}em i Sa{om @ivkovi}em.

Dodeqena su tri plakete FSS za dugogodi{wi rad na populrizaciji fudbala, Ratku Piqku, proslavqenom golmanu Vojvodine Iliji Panteli}u i Rado{u Milovanovi}u.

MADRID: Stadion Santjago Bernabeu, kapacitet 92.000, sudija: [tark (Nema~ka), po~etak u 20.45.

REAL: Kasiqas – Arbeola, Serhio Ramos, Albiol, Marselo – ]avi Alonso, Pepe Grenaro (Las Diara) – Ronaldo, Benzema, Ozil.

BARSELONA: Valdes – Deni Alve{, Maskerano, Pike, Pujol – ]avi, Buskets, Keita – Iniesta, Mesi, Viqa. hodna dva me|usobna duela prilaze {esnaestercu i uspeo da parira Barseloni. Verovatno ni ve~eras ne}e biti ve}ih takti~kih iznena|ewa: Pepe }e, pretpostavqamo, na sredinu terena, Real }e igrati na kontre, a Barsa }e pas igrom nastojati da stigne do gola Ikera Kasiqasa.

I jedan i drugi tim imaju problema s povredama igra~a. Muriwo ne mo`e da ra~una mo`da i na najstandardnijeg igra~a odbrane Karvaqa, uz to van stroja

Duel Me si ja i ^a vija Alon sa na utak mi ci kupa pre se dam da na

je i Kedira, a Kake se pre neki dan vratio na teren.Ni Pepe Gvardiola ne mo`e da ra~una na sve igra~e, zbog povreda i kartona me~ na Santjago Bernabeu propusti}e Abidal, Adrijano i Maksvel, ali se oporavio Pujol i najverovatnije je da }e on igrati pored leve aut linije.

- Trijumf u Kupu moramo da zaboravimo, po{to se sada igra druga~iji me~ – obja{wava Muriwo.- Ovaj susret ima i drugo poluvreme. Sasvim smo dobro igrali u sredu u finalu Kupa kraqa, verovatno }emo sli~no igrati i ve~eras, ali }e biti i nekih iznena|ewa. Filozofiju igre ne}emo mewati, poku{a}emo da zaustavimo pas igru Barselone kada su blizu na{eg gola i da ih udaqimo na bokove, gde i nisu tako opasni. Svakako da to ne}e biti lako, zato moramo da budemo maksimalno oprezni.

Jedan od najboqih igra~a Reala pre sedam dana bio je Serhio Ramos pa je mo`da i zato optimista.

- Ma|ioni~ar Muriwo nas je uverio da mo`emo da pobedimo Barselonu, nadam se da }e magija potrajati i u ova dva me~a Lige {ampiona. Bi}e to `estok okr{aj, odlu~i}e nijanse a nadam se finalu na Vembliju - rekao je Ramos.

Poraz u finalu Kupa kraqa nije uzdrmao ekipu Barselone, uvereni su da }e oni slaviti u novom El klasiku.

- Po zakonu verovatno}e morali smo da izgubimo jedan me~ od Reala. Igra~i imaju silnu `equ da pobede i da doka`u da su boqi- isti~e Pepe Gvardiola. – Zbog povreda mora}emo da mewamo sastav, ali stil igre ne}emo. Tvrdim da smo i u Valensiji igrali od-

NE SRE ]A NA UTAK MI CI U RU SI JI On je naglasio da je i u razgovoru sa igra~ima utvr|en zajedni~ki ciq.

- Imamo dobrog selektora koji ne samo {to je bogat idejama, nego je i komponovao odli~an tim,.tako da se nadam uspehu.

Kao prioritet svih prioriteta, Karaxi} je naglasio obra~un sa huliganima, posebno apostrofiraju}i incidente u \enovi.

- Moramo da napravimo razliku izme|u pravih navija~a i huligana. Prvih je mnogo vi{e.

I u \enovi ih je bilo vi{e, ali oni pla}aju istu cenu kao i huligani. Mi taj problem, jednostavno, moramo da re{imo i na

od dr`ave dobio ~etiri miliona dinara, odnosno 40.000 evra, a mi smo samo kroz doprinose dali 2,5 miliona evra .

On je najavio sve~ano otvarawe Ku}e fudbala za 14. maj, kada }e gosti u Staroj Pazovi biti predsednik FIFA Jozef Blater i prvi ~ovek UEFA Mi{el Platini.

- Bi}e nam velika ~ast da do~ekamo goste iz fudbalske Evrope, na ~elu sa predsednicima UEFA i FIFA, kao i preko 20 predsednika i generalnih sekretara. Naravno, bi}e to i prilika da predstavimo na{ najve}i projekat - Ku}u fudbala - rekao je Karaxi}.

ZA JED NI CA SU PER LI GE

Trener Partizana na tapetu Zajednica Superlige pokrenula je dva disciplinska postupka protiv trenera Partizana Aleksandra Stanojevi}a,

Aleksandar Stanojevi}

potvrdio je komesar za takmi~ewe superliga{a Branislav Deli}. U prvom postupku strateg crno-belih je na udaru zbog nedoli~nog pona{awa na 140. ve~itom derbiju. Stanojevi}u

se stavqaju na teret ~esti protesti i brojna izla`ewa van do zvo qe nog pro sto ra to kom me~a.

- Trener Partizana pona{ao se protivno pravilniku o radu i licenci trenera. ^estim izla`ewima van tehni~kog prostora, kao i brojnim protestima kod arbitara, pa i ula`ewem u teren. Pokrenut je disci plin ski po stu pak pro tiv wega, a izvesno je da }e Partizan biti ka`wen zbog lo{e organizacije me~a, po{to je nekoliko navija~a u{lo na teren rekao je Deli}.

Komesar je jo{ rekao da je pokrenut i postupak zbog pona{awa trenera Stanojevi}a u svla~ionici nakon me~a.

- Istovremeno, pokrenut je postupak zbog video materijala koji se pojavio na sajtu FK Partizan i Ju-tjubu, gde se vidi kako trener Stanojevi} peva pogrdne navija~ke pesme sa igra~ima - dodao je Deli}.

Radi} ostao bez bubrega Srpski golman Dejan Radi} do`iveo je stravi~nu povredu tokom prvenstvene utakmice u ruskom {ampionatu iz me |u Ro sto va i Te re ka, prilikom ~ega je ostao bez jednog bubrega.

Incident se dogodio kada je Radi} poku{ao da zaustavi napada~a Tereka Sadaeva, koji ga je neoprezno udario u bubreg. Srbin je ostao da se previja po terenu i gubi svest, a odmah je preba~en u bolnicu.

Po{to je bubreg po~eo da gubi funkciju odmah je odstrawen.

Prema posledwim informa-

De jan Ra di}

cijama, Radi} je stabilno, ali je jo{ uvek u izolaciji.

Ce lo kup na ru ska jav nost {okirana je povredom Srbina kome sa svih strana sti`e podr{ka. Navija~i wegovog kluba Rostova istakli su transparent na kojem pi{e: „Dajemo sve bodove za tvoj `ivot”.

Radi}u se izvinuo i napada~ Sadaev, koji ga je povredio.

- Ne mogu da opi{em koliko mi je te{ko zbog povrede Radi}a. Potpuno sam {okiran i ~im mi lekari dozvole poseti}u ga u bolnici - rekao je Sadaev.

DE VE TI ME MO RI JAL NI TUR NIR „PE RA JO CI]”

Vojvodina i Isto~na Srbija za pehar Selekcije FS Vojvodine i FSR Isto~ne Srbije igra}e danas od 11.30 sati u finalu 9. memorijalnog turnira „Pera Joci}” na igrali{tu OFK Slavije u novosadskoj Salajki. Finalisti su izborili to pravo po{to su ju~e u polufinalnim duelima pobedili selekciju Zapadne Srbije, odnosno selekciju FS Beograda.

Reprezentacija FS Vojvodine pobedila je golom igra~a Radni~kog iz Sombora Dejana Anti}a u posledwem minutu prvog dela. Prvo poluvreme proteklo je u ravnopravnoj igri, u kojoj je @eqko @etra|anin u 26. minutu predriblao trojicu igra~a ali je wegov udarac zaustavio golman Petri}, dok je tri minuta kasnije udarac Stefana Petrovi}a obranio Grbovi}.

U drugom poluvremenu su igra~i zapadne Srbije zapretili preko Uro{evi}a, da bi u posledwih pola sata boqi rival bila selekcija Vojvodine. Petrovi} i Kerkez nisu iz dobrih prilika pogodili ciq, dok je Petri} na drugoj strani zaustavio udarac Arsenijevi}a.

Selekcija Isto~ne Srbije plasman u finale najvi{e duguje golmanu ni{kog Radni~kog Nikoli Vasiqevi}u koji je branio fenomenalno, kao i strelcu jedinog pogotka, fudbaleru Palilulca Miroslavu Trajkovi}u.

Dana{wi program po~e}e polagawem cve}a na grob Pere Joci}a u 9 sati, od 10 se igra me~ za tre}e mesto (Zapadna Srbija - Beograd), a do 11.30 je finale: Vojvodina Isto~na Srbija. U 13 sati je dodela priznawa.

S. R.

FS Voj vo di na - Za pad na Sr bi ja 1:0 (1:0) NOVI SAD: Igrali{te OFK Slavija u Salajki, gledalaca 100. Sudija: Jocovi} (Vrbas). Strelac: Anti} u 40. minutu. @uti karton: Vukaqevi} (FS Vojvodina).

FS VOJ VO DI NA: Petri}, Vukaqevi}, Stanimirovi}, Kerkez, Fimi}, Petrovi}, Vujo{evi}, Bo{kov, Anti}, Mirkov, Mitrovi}. Igrali su jo{: Junus, Jefti}, Mati}, Karasek, ^i~a i Miliki}.

FSR ZA PAD NA SR BI JA: Grbovi}, \or|evi}, Bori~i}, \ori}, Tomovi}, Bainovi}, @era|anin, Uro{evi}, Golubovi}, Vukomanovi}, Greku. Igrali su jo{: Trtica, @ivkovi}, Markovi}, Arsenijevi}, Qaji} i Dimitri}.

FS Is to~ na Sr bi ja - FS Be o grad 1:0 (0:0) NOVI SAD: Igrali{te OFk Slavije, gledalaca 150. Sudija: Malixan (Novi Sad). Strelac: Trajkovi} u 74. minutu. @uti kartoni: Bogdanovi} i @ivkovi} (Isto~na Srbija).

FS IS TO^ NA SR BI JA: Vasiqevi}, @ivi}, Vojinovi}, ^akarevi}, Bogdanovi}, Kostadinovi}, Lazarevi}, Jovanovi}, Mrki}, @ivkovi}, Sebi}. igrali su jo{: Simi}, Stevanovi}, Mani}, Trajkovi} i Milenkovi}.

FS BE O GRAD: Ostoji}, Simonovi}, Radojevi}, Brki}, Sredojevi}, tanovi}, ^udi}, Mar~i}, Varagi}, Gaji}, Mihajlovi}. Igrali su jo{: [o}, Milanovi}, Deni}, Vuja~i}, Milovanovi} i Beli}.

li~no, ali da nas je sre}a napu sti la. Si gu ran sam da }e Real poku{ati da nam se suprostavi istom taktikom, ali nisam siguran da jo{ jednom mo`e da izdr`i na{e napade.

Uveren sam da }e ve~era{wi me~ obilovati golovima.

Posle pauze od gotovo mesec dana Karles Pujol se vra}a u tim, ovog puta pored leve aut linije.

-Nije va`no {ta }u i na kojoj poziciji igrati, va`no je da pobedimo Boqi smo od Reala {to }emo i dokazati. Bi}e to `estok okr{aj, ali korektan, odlu~i}e nijanse, a mi smo boqi na sredini terena. Pepe, Las Dijara i ]abi Alonso su defanzivci, ne vidim kako bi mogli da nam priprete, mo`da jedino kontrom preko Ronalda - ka`e Pujol.

G. Ko va~ PR VA LI GA SR BI JE

Pobeda doma}ina Rad ni~ ki 1923 – Pro le ter 2:0 (1:0) KRAGUJEVAC: Stadion: „^ika Da~a“.

Gledalaca: 2.000.Sudija: Spasi} (Surdulica) . Strelci: Tintor u 45. i Spalevi} u 59.minutu. @uti kartoni: Petrovi}, Spalevi} (Radni~ki 1923), Desnica, Ra{iovan, Stamenkovi}, Josimovi} (Proleter).

RAD NI^ KI 1923: ^an~arevi} - , Bo`ovi} 8, Risti} 7, Tintor 8, Opan~ina 7, Lepovi} 7, Petrovi} 7, @ivadinovi} 7 ( Radovanovi} -), Kosti} 8 ( Karamati} -), Stojakovi} 7 ( Krmar ), Spalevi} 8.

PRO LE TER: Jeli} 7 , Desnica 6 ( Lazarevi} 6), Asani 6, Stamenkovi} 7, @igi} 6, Ra{iovan 6, ^i~ak 6, Josimovi} 7 ( Gospojevi} -), Damwanovi} 6, Sekuli} 7, \ori} 6 (Krasi} -).

Odigrali su Kragujev~ani taman toliko koliko treba da se savlada neugodna i borbena ekipa Proletera. Znatno izmewe tim doma}ina u odnosu na ranije utakmice, osvojio je vredne bodove, koji }e dobro do}i u nastavku borbe za plasman u Superligu.

U fini{u prvog dela Tintoru je zbog prekr{aja nad gostuju}im golmanom poni{ten gol, a nepuna dva minuta kasnije na wegov pogodak nije bilo zamerki. Rezultatska ta~ka na ovaj me~ stavqena je u 59.minutu, Kosti} je sa desne strane izveo slobodan udarac, a Spalevi}, efektno glavom , krunisao jo{ jedno pobedni~ko nastojawe svog tima.

I. P.

Remi u Lu~anima Rad ni~ ki 1923 - Pro le ter 2:0 (1:0) Mla dost (L) - Mla di rad nik 0:0

18

sport

sreda27.april2011.

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Bod li de ru

Ne do sta ja li go lo vi

Gra ni ~ar – Je din stvo (Q) 2:2 (1:2) JA ME NA: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 50, su di ja Ra di vo je vi} (Ba ~in ci).Strel ci: S. Ju ro {e vi} u 19.i 62.za Gra ni ~ar, Ru man u 30.i 41.za Je din stvo. @u ti kar to ni:Sta ni vu ko vi} (Gra ni ~ar), Ka ta ni}, Ga ni} (Je din stvo).

GRA NI ^AR: Bog dan Cvi ja no vi} 7, Ste vi} 5(Vu ko vi} 6), D. Jo vi} 7, Z.Jo vi} 7, Bo ban Cvi ja no vi} 7, Sta ni vu ko vi} 7, Ma ru {i} 6, Ri ki} 6, S.Ju ro {e vi} 7, D.Ju ro {e vi} 6, Star ~e vi} 7(Da ni lo vi} 6).

JE DIN STVO: Mol nar 5, Mr |a no vi} 6, [i li 7, To man 7, \u ri} 6(Ce rov ski 6), ]a li} 7, Ru man 8, Ra mi} 8, Ka ta ni} 6 (Gr bi} 6), Baj lov 7, Ga ni} 6(Ma ti je vi} 6).

Li drer je bio bo qi u pr vom de lu, a u na stav ku do ma }in je sve po ku {a vao, po sle iz jed na ~e wa , da osvo ji sva tri bo da.

I. Ma ru {i}

Sre mac – Ba ~in ci 1:2 (0:1) BER KA SO VO: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 50, su di ja Mar k e l i}(Gi b a r ac).Strel c i: Kur ba li ja u 80.za Sre mac,a Ka li ni} u 5. i Gru ji ~i} u 62.mi nu tu za Ba ~in ce Slo gu. @u ti kar ton:Pa ren ta(Sre mac).

SRE MAC: Ugre no vi} 6, Mi lan ko vi} 7(Vla i sa vqe vi}), Run ti} 7(Ba la {}ak), No vak 6, Ba la{ 7, Pa ren ta 7, ^a li na 7, Si~ 7(Kur ba li ja 7), [a rac 7, Osto ji} 6, Ra do sa vqe vi} 6.

BA ^IN CI SLO GA: Pa pu ga 7, Ju nu zo vi} 7, La za rov 8, Ma ro {i ~e vi} 7(Me ni ~a nin ), Sa vi} 7(Za drip ko ), Ili} 8, Ka li ni} 7, Bla `a no vi} 7, Gru ji ~i} 7, Ga ~i} 7, Cu per 7.

Fi zi~ ka spre ma ne do sta je do ma }i nu da bi se mo gao no si ti sa sva kim ri va lom u li gi.

Z. La za rov

Omla di nac – Je din stvo (M) 0:3 (0:1) MO LO VIN: Igra li {te O mla din ca, gle da la ca 50, su di ja Ma r o { i ~ e v i}([id).Strel ci:^o ba no vi}, Ja wa to vi} i Sa vi}.

OMLA DI NAC: Pre ra do vi}, Bu kor, Bre ki}, Si mi}, [in ka, Ju ki}(San tra~), Lu ka~, Ku ki}(Gru ji}), Ba ki}, Jo vi ~i}, Avra mo vi}.

JE DIN STVO: Lu ki}, M.Sa vi}, \u ri}, Sa vi}, Si mi}, Ni ko li}, Maq ko vi}, Vu co wa, Ivan ko vi}(Iv ko vi}), Ja wa tov i}, ^o ba no vi}.

Go sti iz Mo ro vi }a iz ne na di li su do ma }i ne, ko ji su bo do ve upi sa li, pre utak mi ce.

D. Ni ko li}

Omla di nac (B) – OFK Bi ki} 3:0 (0:0) BA TROV CI: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 50, su di ja Mi li}(Ba ~in ci).Strel ci:Mom ~i lo vi} u 56, Kre so je vi} u 81.i Ma noj lov i} u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni:Bog da no vi}, De jan Pa ni}, Ga ~i}(Omla di nac), So la ko vi}(OFK Bi ki}).

OMLA DI NAC: Pa vlo vi} 8, Ra do sa vqe vi} 9, Bog da no vi} 8, Triv ko vi} 9(Ma noj lo vi} 8), Je lu {i} 9, \ur ki} 8, Sa ri} 7, Kr mar 7, Ga ~i} 8(De jan Pa ni} 8), P.Ma le {e vi} 8, Mom ~i lo vi} 8(Kre so je vi} 8).

OFK BI KI]: Bu gar ski 7, Te sli} 7 (Bo ji} 7), Ro ma wak 7, Siv~ 7 (So la ko vi} 7), Ba srak 8, Ra do {e vi} 7, @iv ko vi} 7, Bog da no vi} 7 (Ma li vuk 7), Vra nov 7, Mr va qe vi} 8, Ce ti} 7.

Kva li tet ni ji do ma }i ni tek u na stav ku slo mi li su od li~ ne go ste.

P. Ma le {e vi}

Sin |e li} – Brat stvo 4:2 (3:0) GI BA RAC: Igra li {te Sin |e li }a, gle da la ca 50, su di ja Kr tin i}([id).Strel ci:[a rac u 22.i 59, Po zna no vi} u 26. i Pet ko vi} u 36.za Sin |e li}, Ci gan kov u 72.i Var ga u 89. mi nu tu za Brat stvo.

BA TROV CI:Omla di nac – OFK Bi ki} 3:0, ILIN CI:Bo rac – Jed no ta 0:3(ni je igra no), BER KA SO VO:Sre mac – Ba }in ci Slo ga 1:2, MO LO VIN:Omla di nac – Je din stvo(M) 0:3, BIN GU LA:OFK Bin gu la – Na pre dak 1:0, GI BA RAC:Sin |e li} – Brat stvo 4:2, JA ME NA:Gra ni ~ar – Je din stvo(Q) 2:2.

1.Je din . (Q) 19 13 2 4 61:27 41 2. Omlad. (B) 19 12 3 4 41:25 39 3. Ba ~in ci 19 12 2 5 56:21 38 4.Na pre dak 19 12 2 5 61:28 38 5. Sin |e li} 19 12 1 6 56:24 37 6. Bi ki} 19 11 3 5 38:28 36 7. Jed no ta 19 11 2 6 58:28 35 8. Gra ni ~ar 19 9 3 7 40:37 30 9. Brat stvo 19 8 2 9 45:44 26 10. Bin gu la 19 7 2 10 39:45 23 11. Bo rac (I) 19 7 2 10 29:35 23 12. Jed.(M) 19 3 1 15 17:76 10 13. Sre mac 19 2 0 17 14:70 6 14. Omlad. (M) 19 1 1 17 17:86 4

SIN \E LI]: Mr ko wi} 8, Da mja no vi} 8, Po zna no vi} 8, Ge or di ni 8, S.Ko va ~e vi} 8, Vu drak 8, Pet ko vi} 8(Bran ko vi} 8), Sa vi} 8(^o li} 8), [a rac 8, Pa ni} 8, Mi le ti} 8.

BRAT STVO: Po va `an 6, Ce ti} 6, Vit man 6, Ci gan kov 6, Raj ko vi} 6, Z.Koh 6, S.Ta di} 6, ]ip kar 6, Jo va no vi} 6, Bun ~i} 6, Var ga 7.

Do ma }i ni su, ipak, bi li mno go bo qi ri val, i za slu `e no su sla vi li.

D. Vu kas

OFK Bin gu la – Na pre dak 1:0 (0:0) BIN GU LA: Igra li {te OFK Bin gu le, gle da la ca 200, su di ja P e n d o ( E r d e v i k ) . S t r e lac:I.Kra mar u 67. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pa ji}, B.Kra mar, Pa li}, Ko ra}(OFK Bin gu la), Sre mac, M.Do bro je vi}(Na pre dak).

OFK BIN GU LA: Su ha wi 8, B.Kra mar 8(Kr sti} 8), Pa li} 7(Svir ~e vi} 8), Jel ~i} 8, Mi lo va no vi} 8 (Ko ra} 7), Kne} ko 7, Kre mi} 7, ]o si} 6, Far ka{ 6, Pa ji} 9, I.Kra mar 9.

NA PRE DAK: M.Do bro je vi} 7, \a ~a nin 7(D.Do bro je vi} ), P.Pe tro vi} 7, Sre mac 6, Lu ji} 6, Mla de no vi} 6, V.Pe tro vi} 6(Mla de no vi} 6), Ga li} 6, Kr ti ni} 6(Ma le ti} 6), No va ko vi} 6, Ra ji} 6.

Sla vi li su do ma }i ni za slu `e no, ma da je re zul tat mo gao bi ti iz ra `en i ve }om raz li kom.

A. Zor ko

Je din stvo (P) – Ru dar 0:0

PLA TI ^E VO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 400, su di ja La zi} (Kra qev ci).@u ti kar to ni: G.Pe ro vi}, Ze li nac, B.Sto ja no vi} (Je din stvo), V.Pe ro vi}, Ju ri {i} (Ru dar).

JE DIN STVO: Der 7, G.Pe tro vi} 6, De spo to vi} 6 (Ma d`ar 6), I.Sto ja no vi} 7, Ze li nac 7, D.Pe ro vi} 7, La zi} 6 (De ni} 6), B.Sto ja no vi} 6 (@a ku la 6), Ju go vi} 6, A{}e ri} 6, Ku li} 7.

RU DAR: Jo va no vi} 7, Mr vi ~in 7, Mi li ~e vi} 7, Gru ji} 7, Ba ~i} 7, Bo ji} 7, Ko la re vi} 7, V.Pe tro vi} 7, Ger bec 6 (Bo `i} 6), Ju ri {i} 6, Ri ka no vi} 6 (Cvje ti} 6).

Der bi je oprav dao o~e ki va wa.Igra lo se do bro, ali ne do sta ja li su go lo vi.Ku li} je u 10. mi nu tu iz slo bod nog udar ca po go dio pre~ ku.

S. Bran ko vi}

Fru {ko go rac – Je din stvo (R) 1:1 (0:0) MA LI RA DIN CI: Igra li {te Fru {ko gor ca, gle da la ca 150, su di ja \o ki} (Ru ma).strel ci: Pa vlo vi} u 79.za Fru {ko go rac, Gr bi} u 81. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar ton: Ra ko{ (Je din stvo).

FRU [KO GO RAC: M. Jo va no vi} 9, Qu bi {i} 8, Obre no vi} 7, Sto ja ko vi} 7, Pa vlo vi} 8, Pa vi} 8(@.Jo va no vi}), Kne `e vi} 7, Dra ga{ 7, Va si} 7(]i ri} ), Vein 7, Mi o ko vi} 7.

JE DIN STVO: Qu bin ko vi} 8, Gr bi} 8, Cvi ji} 7 (Mi li}), Jo ki} 8 (Ra ko{ ), Sto ja ko vi} 7, Opa ~i} 8 (Vu ji}), Jo vi} 7, Qu bi {i} 8, Plav {i} 7, Sa bo 7, Va si qe vi} 7.

Do ma }in se po {te no is pro ma {i vao, a go sti mo gu za to bi ti za do voq ni osvo je nim bo dom.

R. Mi o ko vi}

Po let – Hrt kov ci 2:4 (2:0) NI KIN CI: Igra li {te Po le ta, gle da la ca 250, su di ja ; Kr mar (Ru ma).Strel ci: [im {i} u 20.i Bo ge ti} u 31.za Po let, No va ko vi} u 53, Sa vi} u 69, ^e sti} u 82.i Ma noj lo vi} u 86. mi nu i tu za Hrt kov ce.@u ti kar to ni: Jo va no vi}, Tr ni}, Dra gi }e vi}, Lo zan ~i} (Po let), Ra do vi}, Ra ji} (Hrt kov ci).

PO LET: Dar di} 6, Po `ar ~e vi} 7, Iva no vi} 6, Dra gi }e vi} 6, Lo zan ~i} 7, Tr ni} 7, Jo va no vi} 6

(Ivan ~ev 6), Bo ge ti} 7 (Kr sti} 6), Ri sti} 7, [a la mon 6, [im {i} 7.

HRT KOV CI: ^i ~a 7, Man di} 7, [ur jan 7, Ri ba} 7 (Ma noj lo vi} 7), [o pa lo vi} 7, Ra ji} 7, Ra do vi}7, Sa vi} 8, Ni ko li} 7, No va ko vi} 7, ^e sti} 8.

Z. Kolyi}

PSK Pu tin ci – Fru {ka go ra 2:1 (2:0) PU TIN CI: Igra li {te PSK Pu ti na ca, gle da la ca 200, su di ja Ba ta lo (Ru ma). Strel ci: Mi tro vi} u 21.i M. Mu dri} u 41.za PSK Pu tin ce, Pa vlo vi} u 77. mi nu tu za Fru {ku go ru. @u ti kar to ni: Vu ko ti}, A. Mu dri}, M. Mu dri} (PSK Pu tin ci), Jo vi}, Ja wi} (Fru {ka go ra).

PSK PU TIN CI: Jo vi ~i} 8, B.Gra o vac 7 (Ri bi}), Ili} 7, M. Mu dri} 7, ^a li} 8, Opa ru {i} 7, Mi tro vi} 8, M. Gra o vac 8, Gli go ri} 6, A. Mu dri} 7, Vu ko ti} 7.

FRU [KA GO RA: [kro bot 6, Mi lin ko vi} 6, Ar se no vi} 7, Ka dar 7, ]ir ko vi} 6, Pa vlo vi} 7, Jo vi} 6, Gro zda ni} 6, Ja wi} 5, [a ko ti} 6, Mi ka vi ca 6.

T. Sta ni {i}

Na pre dak – Gra ni ~ar 0:5 (0:2) @AR KO VAC: Igra li {te Na pret ka, gle da la ca 100, su di ja Cve ti }a nin (Ru ma).Strel ci:Kar da{ u 9, 30.i 58, Mi lo va no vi} u 49.i M.Sa mar xi} u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Miq ko vi}, Vu ~e ti}(Na pre dak), Jo vi} (Gra ni ~ar).

NA PRE DAK: Maj ki}, Vra ni}, Ne boj {a Vi {wi}, Miq ko vi}, Vu ~e ti}, Mi haj lik, Star ~e vi}, M. Bo `i}, N. Bo `i}, Tr ku qa ~a (Ni ko la Vi {wi}), La zi} (Iva no vi}).

GRA NI ^AR: Nov ~i}, Jo va no vi}, Mla |e no vi}, M.Sa mar xi}, \.Sa mar xi}, Kar da{, \or |i}, Mi li}, B.Jo vi}, Mi lo va no vi} (Jo vi}), Ko sti} (Lo zi}).

O~e ki va na i la ka po be da go sti ju iz Gra bo va ca. Do ma }in pre slab da ne {to u~i ni.

M. Ste vi}

OFK Kra qev ci – Sre mac 2:1 (2:0) KRA QEV CI: Igra li {te OFK Kra qe va ca, gle da la ca 200, su di ja Jo va no vi} (Ru ma). Strel ci: Jo va no vi} i ^vor kov za OFK Kra qev ce, Ni ko li} za Sre mac.

PU TIN CI:PSK Pu tin ci – Fru {ka go ra 2:1, KRA QEV CI:OFK Kra qev ci – Sre mac 2:1, MA LI RA DIN CI:Fru {ko go rac – Je din stvo(R) 1:1, KRU [E DOL:Kru {e dol – Do wi Pe trov ci 1:4, PLA TI ^E VO:Je din stvo – Ru dar 0:0, @AR KO VAC:Na pre dak – Gra ni ~ar 0:5, NI KIN CI:Po let – Hrt kov ci 2:4.

1.Ru dar 20 16 3 1 46:11 51 2.Je din . (P) 20 13 4 3 40:14 43 3.Do wi Pe t. 20 13 2 5 52:19 41 4.Gra ni ~ar 20 13 2 5 43:19 41 5.Hrt kov ci 20 11 4 5 50:28 37 6.Je din. (R) 20 10 2 8 28:22 32 7.Po let 20 7 6 7 46:44 27 8.Fru {ko g. 20 7 4 9 28:41 25 9.Kru {e dol 20 7 3 10 22:44 24 10. Kra qev ci 20 5 5 10 20:32 20 11.PSK (-1) 20 6 1 13 27:44 18 12.Na pre dak 20 4 4 12 11:45 16 13.Fru {ka g. 20 2 9 9 23:35 15 14.Sre mac(-1) 20 1 1 18 14:61 3

@u ti kar to ni: ^vor kov, La sko vi} (OFK Kra qev ci), Ni ko li} (Sre mac).

OFK KRA QEV CI: Jo ki} -, Dra gu ti no vi} 7, Mla de no vi} 7, Mi lo va no vi} 7, Stri ~e vi} 7, La sko vi} 7, Vi lo ti} 7, Ku ri d`a 7 (Ba {i} 7), Jo va no vi} 7, ^vor kov 8, Ga ji} 7 (To mi} 7).

SRE MAC: M.Ra do vac 6, Ra do jev 6, Ga gi} 6, Mo ti ka 6, Ba lind 6, Iva ni} 6, ^e sti} 6, Du por 6, R.A{}e ri} 6, Ni ko li} 6, Spa so je vi} 6.

P. Mi lo va no vi}

Kru {e dol – Do wi Pe trov ci 1:4 (0:3) KRU [E DOL: Sta dion Kru {e do la, gle da la ca 150, su di ja Hor vat (Irig). Strel ci: \o ki} u 85.(iz pe na la) za Kru {e dol,a Sa vi} u 21.i 28, [a {a u 32.i Mu dri} u 60.za Do we Pe trov ce.@u ti kmar to ni: Bre~ ko (Kru {e dol), Sa vi}, Opa ru {i} (Do wi Pe trov ci). Cr ve ni kar ton: Ga ri} (Kru {e dol).

KRU [E DOL: Par do vic ki 6, Mar ko vi} 7, Vu ko je vi} 6, Ko si jer 6 (Bo ro ja), Qe po ja 6, \o ki} 6, Ga ri} 6, @i vi} 5, Pe ri} 5, Ba ji} 6, Bre~ ko 6.

DO WI PE TROV CI: Sta ni sa vqe vi} 8, Ni ko li} 7, Ga {pa re vi} 7, Se ~an ski 7, Z.Pe ji} 7, [a {a 7, R.Pe ji} 8 (Po po vi} 7), Miq ko vi} 7, Sa vi} 9, Ze ka no vi} 7, Opa ru {i} 7 (Iv ko vi} ).

Od li~ na par ti ja go sti ju.Za slu `i li su vi so ku po be du.Do ma }in 50 mi nu ta igrao sa igra ~em ma we.

S. Ra du lo vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

OP [TIN SKA LI GA SR. MI TRO VI CA (DRU GI RAZ RED)

Re vi ja go lo va

Je dan, ali vre dan

Slo ga (V) – Mla dost (P) 7:1 (3:0)

Gr gu rev ci – Slo ga (Z) 1:0 (1:0)

VO GAW: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 100, su di ja Stoj ko vi} (Do brin ci), strel ci: Dra gi }e vi} u 20.i 50, Te {i} u 41, 60.i 90, Ili} u 45.i S.Ma le ti} u 64. za Slo gu, D.Pan te li} u 80. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: D. Po po vi}, Vu lin (Slo ga), Ci ko ta (Mla dost).

SLO GA: Ma ~ak 7, La zi} 7 (Bi }a ni}), Po po vi} 7, Pu po vac 8, Ne na di} 8, M. Ma le ti} 7, Ili} 8 (Vu lin), Ra di vo je vi} 7 (Tu feg xi} ), Tep {i} 8, Dra gi }e vi} 7, S.Ma le ti} 8.

MLA DOST: D. Bog nar 5, Va si} 6, Pa cek 6, M. Bog nar 7, Ba ki} 7, Ci ko ta 7 (Mi lin), N. Pan te li} 7, D. To do ri} 7, D. Pan te li} 7, J. To do ri} 6, Cvi je ti no vi} 6. D. Vu ji}

Voj vo di na – Mla dost (B) 2:3 (0:1) NE RA DIN: Igra li {te Voj vo di ne, gle da la ca 200, su di ja [u {a (Vrd nik).Strel ci: Ra do va no vi} u 79. i \a ko vi} u 83. za Voj vo di nu, Ve ji} u 9, 46. i 59. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: M.Bi zu mi}(Voj vo di na), S.Bo `i~ ko vi} (Mla dost). Cr ve ni kar ton: S. Bo `i~ ko vi} (Mla dost).

VOJ VO DI NA: Mar ja no vi} 7, M.Bi zu mi} -, Iva ni} 5 (B. Bi zu mi} 5), M. Ra do va no vi} 5, Pe tro vi} 7, Pa trik 5, Sta me ni} 5 (Man di} 6), \a ko vi} 9, Ba zi} 5, Vu ~i ni} 7, B.Ra do va no vi} 7 (Pu {i} 6).

MLA DOST: Slep ~e vi} 6, Qu bin ko vi} 6, M. Bo `i~ ko vi} 6, Ko {u ti} 6 (Ku koq 6), Du du ko vi} 6 (Kri vo {i} 6), S. Bo `i~ ko vi} 6,

RI VI CA: Pla ni nac – Bo rac (S) 4:1, NE RA DIN:Voj vo di na – Mla dost(B) 2:3, VO GAW:Slo ga – Mla dost(P) 7:1, JA ZAK:Car Uro{ – 27.ok to bar 6:0.Bo rac iz Klen ka je bio slo bo dan.

1. Bo rac (K) 11 10 1 0 36:5 31 2. Car Uro{ 12 8 2 2 39:15 26 3. Slo ga (V) (-1) 12 8 1 3 40:13 24 4. Mla dost (B) 12 8 0 4 32:21 24 5. Mla dost (P) 11 5 1 5 32:28 16 6. Pla ni nac 11 3 1 7 15:31 10 7. Bo rac (S) 12 3 0 9 18:47 9 8. 27. ok to bar 11 2 0 9 25:52 6 9. Voj vo di na 12 1 2 9 12:35 5

Ve ji} 9, Ti rin ger 6, D. Qu bin ko vi} 8, Alek si} 8 (Po dr kra jac 6), B. Bo `i~ ko vi} 8.

S. Jan ko vi}

Pla ni nac – Bo rac (S) 4:1 (3:1) RI VI CA: Igra li {te Pla nin ca, gle da la ca 300, su di ja Iva na Ne {ko vi} (Ri vi ca).Strel ci: Stoj ~i} u 8.i 15, Pu ti ca u 40.i B.Pe ji} u 57.za Pla ni nac, Ste pa no vi} u 36. mi nu tu za Bo rac.

PLA NI NAC: Avra mo vi} 7, S.]i ri} 7, V.Pa ji} 6, B.Pa ji} 8, At ko vi} 7 (Pe tro vi} 7), ]o si} 7, B.Pe ji} 8, Stoj ~i} 8 (Va si qe vi} 7), D.]i ri} 7 (Er de qac ), Ste va no vi} 7, Pu ti ca 8.

BO RAC: I. Bu li} 8, Stri ~e vi} 6, S. Pe tro vi} 6, Lu ki} 6, V.Jo va no vi} 7, Jan ko vi} 6, J.Bu li} 6 (Va si} ), M. Jef ti} 6, B.Utvi} 7, Ste pa no vi} 7, [kr bi} 6 (Ne zna no vi} ).

S. An to ni je vi}

GR GU REV CI: Igra li {te Gr gu re va ca, gle da la ca 200, su di ja Stan ko vi} (Ma ~van ska Mi tro vi ca).Stre lac: Ri sti} u 12. mi nu tu.@u ti kar ton: Alek si}(Slo ga).

GR GU REV CI: G.Ra do sa vqe vi}, Pa u no vi}, S.Ra do sa vqe vi}, G.Na gra di}, Me len ti}, To ma {e vi}(Jo vi}), Pet ko vi}(M.To ma {e vi}), \et ko vi}, Ri sti}, Ne deq ko vi}, Kr sti}(Si mi}).

SLO GA: An do no vi}, M.^i ki}, Kne `e vi}, Do bo, Alek si}, Ivan ko vi}, Z.Ili}, Osto ji}, M.Ili}, Jef ti}, Ani ~i}.

P. Kre so je vi}

BSK – Bo rac (R) 3:1 (2:1) BE [E NO VO: Igra li {te BSK-a, gle da la ca 250, su di ja P o p o v i } ( L a } a r a k ) . S t r e l - ci:A.Ple mi} u 16.i 44. i ]i ri} u 75.za BSK, Sta ni} u 35. mi nu tu za Bo rac.

BSK: Dra go je vi} 6, T.Ple mi} 7, Kre so je vi} 8(To di} 7), B.Jo va no vi} 7, Rat ko vi} 7, Ro ki} 7, M.Ili} 7(Pu {ka re vi} 7), I.]i ri} 8(P.Ko van d`i} 7), Jo vi} 6, A.Ple mi} 8, S.La ke ti} 7.

BO RAC: I.Vi }en ti} 7, M.Vi }en ti} 7, Vu ko je vi} 7, S.Ru di} 7, Sam ~e vi} 7(Mi lo{ Vla di sa vqe vi} 7), M.Ru di} 7(Mar ko Vla di sa vqe vi} 7), Jo va no vi} 7, Sta ni} 7, J.Vla di sa vqe vi} 7(@.Ru di} 7), M.Jo va no vi} 7, Gli {i} 7.

M. Ili}

LE @I MIR:Pla ni nac – Srem 1:4, BE [E NO VO:BSK – Bo rac(R) 3:1, BO SUT:Bo sut – Na pre dak 1:1, GR GU REV CI:Gr gu rev ci – Slo ga (Z) 1:0.Haj duk iz Di vo {a je bio slo bo dan.

1.Srem (-1) 14 10 2 2 29:13 31 2.Haj duk 13 9 1 3 35:9 28 3.Bo rac (R) 14 8 2 4 28:18 26 4.Na pre dak 13 4 5 4 18:24 17 5.Gr gu rev ci 14 5 2 7 24:35 17 6.Bo sut 14 4 4 6 24;25 16 7.Slo ga (Z) 13 4 2 7 13:17 14 8.BSK 13 4 2 7 17:25 14 9.Pla ni nac 13 2 2 9 9:29 8

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Ba bi} za po be du

Slo bo da – Zmaj 0:1(0:0) [A [IN CI: Igra li {te Slo bo de, gle da la ca 100, su di ja Tre }a ko vi}(Srem ska Mi tro vi ca).Stre lac: Ba bi} u 80.mi nu tu.

SLO BO DA: S.Po po vi} 6, @e ga rac 6, Pe tro vi} 6/A. Br ko vi} 6), M. Po po vi} 6, Ne deq ko vi} 6, G.Ma len ko vi} 7, Mi lu ti no vi} 6, Lu ~i} 6 (M. Ma len ko vi} 6), Zmi ja nac 6, @.Br ko vi} 6, Da mja no vi} 6.

KU ZMIN: Gra ni ~ar – Fru {ko go rac 2:3, JA RAK: Sre mac – Slo ga(^) 3:3, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros - Bo rac (M) 0:3, SA LA[ NO ]AJ SKI:Bu du} nost – Bo rac (VR) 9:2, [A [IN CI: Slo bo da – Zmaj 0:1.

1. Bo rac (M) 14 12 1 1 42:11 37 2. Bu du} nost 14 9 2 3 39:20 29 3. Fru {ko g. 14 7 1 6 14:32 22 4. Slo ga (^) 13 6 3 4 30:24 21 5. Zmaj 13 7 0 6 23:19 21 6. Mi tros 14 5 2 7 27:30 17 7. Gra ni ~. (-1) 14 5 3 6 16:25 17 8. Sre mac (J) 14 3 3 8 28:31 12 9. Slo bo da 14 2 4 8 24:41 10 10. Bo rac (VR) 14 3 1 10 26:46 10

ZMAJ: Sa vi} 7, D. Bu gar ski 7, I. Bu gar ski 6, @iv ko vi} 7, Sre te no vi} 6, Zac ka lic ki 6, Vu ~e no vi} 7, Go spo vi} 7, Ba bi} 8, \on li} 7, To ji} 8.

S. Ne deq ko vi}

Sre mac – Slo ga (^) 3:3 (2:1) JA RAK: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 250, su di ja Ili}(Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci:Pe tro vi} u 8.i 18.i Sta no je vi} u 53.za Sre mac, Dra ga no vi} u 25.i 56.i Zec u 72. mi nu tu za Slo gu. @u ti kar to ni: N. Gvo ka, Kne `e vi} (Sre mac), Zec, Se ku li}, Ju ri {i} (Slo ga).

SRE MAC: Jan ~i} 7, Kne `e vi} 6, M. Gvo ka 6, Plav {i} 6, N. Gvo ka 7, Gru ji} 7 (Zu ber 6), M.Si mo vqe vi} 7 (Cu ki} 6), Ma ri ~i} 6, S.Si mo vqe vi} 6, Sta no je vi} 8, Pe tro vi} 8.

SLO GA: \o ki} 9, An to ni} 6, Vet mi} 7, Bo ja ni} 6 (Zec 7), Cvje ti} 6 (Ju ri {i} 7), Dra ga no vi} 8, Maj sto ro vi} 6, Ke re {e vi} 6, Pet ko vi} 7, Se ku li} 6, ^o rak 7 (A}i mo vi} 6).

S. Si mo vqe vi}

Gra ni ~ar – Fru {ko go rac 2:3 (1:1) KU ZMIN: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 250, su di ja Du j i} (Srem s ka Mi t ro v i ca).Strel ci: Ra du lo vi} u 18.i Lu ka~ u 90. za Gra ni ~ar, \o ri} u 38, D.Gra bi} u 75.i Mal ba {i} u 78. mi nu tu za Fru {ko go rac. @u ti kar to ni: Si mi}, Lu ka~ (Gra ni ~ar), Mal ba {i}, Vu ka {in Tr n i} (Fru { ko g o r ac).

Cr v e n i kar t on: Bo g o s a v qe vi}(Gra ni ~ar).

GRA NI ^AR: Ste vi} 7, Ze ~e vi} 6, Bo sa nac 6, Pe ~e ni ca 7, Ste fa no vi} 7 (Gru ji} 5), Si mi} 6, Bo go sa vqe vi} 7, Ada mo vi} 5 (Ma ki vi} 6), Ra du lo vi} 6 (Li ka~ 6), Va si li} 6, Po li} 6.

FRU [KO GO RAC: Ma sla ri} 6, Vo ji slav Tr ni} 6, Vu ka {in Tr ni} 6, Zo ri} 6, Le ki} 6, Vu ko je vi} 6, To di} 6 (Du ki} ), M.Tr ni} 6, Mal ba {i} 7 (Ko ~i} ), Bo ja ni} 7, D.Gra bi} 7. R. Pa pri}

Pla ni nac – Srem 1:4 (0:1)

Mi tros – Bo rac (M) 0:3 (0:1)

LE @ I M IR: Igra l i { te Pla nin ca, gle da la ca 250, su di j a Kre s o j e v i}(Be { e n o vo).Strel c i:Man d i} u 85.za Pla ni nac, [i vo qic ki u 15,i 55, Le {i} u 65.i Ste va no vi} u 75.mi nu tu.

PLA NI NAC: Pe ji no vi} 6, J.Ste pan ~e vi} 7, Do ro{ 7, An dri je vi} 8, Al ter 7, Ma le ti} 7, Du ki} 7, Pa vlo vi} 8, Sa vi} 7, Man di} 6, S.Ste pan ~e vi} 6.

SREM: Ko sa ni} 7, Gve ro 6, [u pu ri} 7, Ino sa vqe vi} 7, Osto j i} 7, Mi l o v a n o v i} 8, [a ga no vi} 7, Ste fa no vi} 8, [i vo qic ki 8, Tri vu ni} 7, Le {i} 7.

Le `i mir ci su sve u~i ni li da ne ka ko pa ri ra ju go sti ma, ali fi zi~ ki sprem ni ji go sti, to ni su do zvo li li.

B. Bo go sa vac

SREM SKA MI TRO VI CA: Sta d ion Mi t ro s a, gle d a l a c a 100, su d i j a Mi l a n o v i} (Ma ~van ska Mi tro vi ca). Strel ci: Stan ki} u 41.i R. Ma le {e vi} u 77.i 79. mi nu tu. @u ti kar to ni:Ra d o v a n ov i}, Sta n o j e v i} (Mi tros), M.Ma le {e vi}, @i li} (Bo r ac). Cr v e n i kar ton:Pa ni} (Mi tros).

MI TROS: Mr {i} 5, Ra do va no vi} 6 (Mi tro vi} 6), La zi} 6, Re li} 6, Pa ni} 7, Ali ma no vi} 6 (Ba bi} 7), Tub i} 6, Sta no je vi} 6, Iv ko vi} 6, ]i ri} 6 (Si mi} 6), [i mi} 6.

BO RAC: Jan dri} 6, Alim pi} 7, Stan ki} 8, R. Ma le {e vi} 8, La zi} 7 (@i li} 7), Ma ti} 7, [ar ~e vi} 7 ([u mar ski 7), Jan ko vi} 7, M. Ma le {e vi} 8, Obre no vi} 7, Do bro ta 7.

S. To mi}

SPORT

dnevnik

sreda27.april2011.

FINALNA SERIJA PLEJ-OFA SELI SE U NOVI SAD

REVAN[ UTAKMICA POLUFINALA PLEJ-OFA

Te `ak is pit pred No vo sa |a ni ma Po sle dva od i gra na me ~a fi nal ne se ri je plaj-ofa za od boj ka {e Par ti zan ima pred nost 2:0 nad Voj vo di nom NS se me. Se ri aj se se li u No vi Sad, a pred No vo sa |a ni ma je te `ak is pit u na sto ja wu da osvo je ti tu lu. Sve ga dva osvo je na se ta u Be o gra du ni su ve li ki ga rant da

sti s po ~et ka se zo ne. Gre {ke u na pa du i osci la ci je u igri jo{ ih pra te, ali pred nost do ma }eg te re na mo `e da bu de od lu ~u ju }a u okr {a ji ma eki pa pod jed na kog kva li te ta.

Isti na, bi lo je u dru gom me ~u i ne ko li ko su dij skih gre {a ka ko je su bi le od iz u zet nog zna ~a ja za is hod, ali ne `e le u no vo -

Zve zda za fi na le, Voj vo di na za maj sto ri cu

ali su us pe li sve da pre va zi |u i sa da vo de 2:0. Mno go smo gre {i li, ~ak 19 gre {a ka iz na pad, {to je ne do pu sti vo za fi na le. Sa da ima mo pro blem i po vre du Si me u no vi }a, ali tre ba raz mi {qa ti o pu tu do maj sto ri ce, jer ni {ta jo{ ni je iz gu bqe no – re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}.

Ne nad Si me u no vi}, ka pi ten Voj vo di ne

mo gu da se iz dig nu iz tre nut ne si tu a ci je i da oba me ~a na svom te re nu do bi ju i iz bo re maj sto ri cu. @e li Voj vo di na NS se me ti tu lu, to ni je spor no, ali, iz u zev u ne ko li ko pe ri o da dru gog be o grad skog su re ta, ni su po ka za li ni {ta vred no {am pi on skog zva wa. Bi }e im uto li ko te `e, jer je ka pi ten Si me u no vi} u pr vom se tu dru gog me ~a slo mio prst na ru ci i naj ve ro vat ni je ne }e na stu pi ti. Ni su cr ve no-be li iz gle da jo{ pre le `a li de ~ je bo le -

sad skom sa sta vu da se ba ve de li o ci ma prav de, ve} sop stve nom igrom.

- Par ti zan sa da ima ve li ku pred nost, pa smo u dru ga ~i joj po zi ci ji ne go {to smo bi li pre po ~e tak se ri je. @e le li smo je dan brejk, ni smo ga ostva ri li i okre }e mo se me ~e vi ma u No vom Sa du. Bar se na dam da }e bi ti me ~e vi, a ne me~. Na{ glav ni za da tak je da ima mo od nos pre ma utak mi ci kao {to ga je imao na{ ri val u pr va dva su sre ta.

Bi li su Be o gra |a ni u pro ble mu,

Na g ra da 7. ma ja Po {to se ne zna ko li ko }e utak mi ca od i gra ti, No vo sa |a ni na svom te re nu do kraja fi nal ne se ri je, glav ni do bi tak (sku ter) u na grad noj igri za pu bli ku bi }e iz vu ~e na 7. ma ja. Ta da }e od boj ka {i Voj vo di ne NS se me od i gra ti pri ja teq sku utak mi cu sa re pre zen ta ci jom Sr bi je, ali pod ime ni ma No vi Sad i Be o grad.

19

Svo je vi |e we do sa da {we se ri je dao je i ka pi ten Ne nad Si me u no vi}: - Te {ko je bi lo {ta re }i po sle ova kva dva me ~a. Se }am se ka da sam igrao za Kra gu je vac pre dve se zo ne i ka da smo pro tiv Voj vo di ne ima li 2:0 i mi sli li da mo `e mo da za vr {i mo sve u go sti ma, ipak smo do ti tu le sti gli u pe tom su sre tu. Na dam se da ta ko ne {to sa da mo `e da se po no vi. Po ~e lo je lo {e, ali mo ra i nas da kre ne i da do |e mo do maj sto ri ce. Ve ro vat no ne }u igra ti zbog lo ma pr sta, ali se na dam da }e mo po ka za ti da ima mo kva li tet za ti tu lu – is ta kao je Si me u no vi}.

Tre }a utak mi ca fi na la plejofa igra se su tra u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a so va.

M. Risti}

P a r t i z a n se o~e ki va no pla s i r ao u fi na le plejofa pr ven stva Sr bi je za va ter po li ste i ta mo ~e ka Voj vo di nu ili Cr ve nu zve zdu. U pr vom su sre tu po lu fi na l a u No vom Sa du Cr ve na zve zda je po be di l a Voj vo di n u 6:5.

Da nas se na be o grad skom Ta {maj da nu igra dru ga utak mi ca, Zve zda }e igra ti za fi na le, a Voj vo di na za maj sto ri cu, ko ja bi bi la na pro gra mu u su bo tu u No vom Sa du.

- Na rav no da `e li mo da se Zve zdi re van {i ra mo i po lu fi na le pro du `i mo za jo{ je dan me~. Mi u sva ku utak mi cu ula zi mo sa De taq s jed ne od pret hod nih utak mi ca Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde po bed ni~ kim am bi ci Fo to: F. Ba ki} ja ma. Ne `e lim pre vi {e da po re dim na {e dve eki pe, smo do sta ura di li ove se zo ne.

Ivan Ba s a r a je za do vo q an do bro se po zna je mo, svih pet Bi li smo u fi na lu Ku pa Sr bi je, {to eki pa ne ma pri ti sak da utak mi ca su se re {a va le u po - igra li u Evro li gi i ~ak u po mora pobediti . sled wa dva mi nu ta. Ta ko }e bi - sled wem ko lu od lu ~i va li o - To nam pu no zna ~i. Ko li ko ti i sa da, bez ob zir ko po ve de i pro la sku u dru gu fa zu. Sa da smo god to ~ud no zvu ~a lo mi u ovu stek ne pred nost uvek ula zi mo u u pri li ci i da igra mo u fi na lu utak mi cu ula zi mo ras te re }e ni, ne iz ve snu za vr {ni cu. Zve zda je do ma }eg pr ven stva. Uz to, ima - ali i sa `e qom da po be di mo i po ka za la da ima vi so ke am bi ci - mo i do sta igra ~a na {i rem spi - pre o kre ne mo re zul tat - re kao je, jer je do ve la igra ~a iz ino - sku re pre zen ta tiv nih se lek ci - je Ba sa ra. stran stva (Sr |a na Ak sen ti je - ja. Bez ob zi ra ka ko se utak mi ca Ka pi ten Bo ris Va pen ski se vi }a), ka ko bi im po mo gao u za sa Zve zdom za vr {i la ja ve ru jem slo `io sa sa i gra ~em: vr {ni ci pr ven stva - re kao je da su mo ji igra ~i bo qi. Do du {e, - Ras te re }e nost mo `e da bu de {ef stru ke De jan Sta no je vi}. is ku stvo je na wi ho vo stra ni i na {a pred nost. No, mi u utak On pred svo je igra ~e ne sta znao sam ka da smo po ve li 5:4 da mi cu ula zi mo ozbiq no i s mo vqa im pe ra tiv po be de, ma da is je di no Sa vi} mo `e da do da ili `da jo{ ve }im mo ti vom ne go u ti ~e da mo ra ju da na u ~e da igra da po stig ne gol, {to se i de si - pret hod nim su sre ti ma. Uko li ju pod pri ti skom. Za Sta no je vi lo. Je dan ta ko is ku san igra~ pu - ko bu de mo is po {to va li do go vo }a i ne i gra we u fi na lu ne bi no bi zna ~io za mo ju eki pu. No, re igra }e mo maj sto ri cu u No vi bio ne u speh. mi jo{ du go to se bi ne }e mo mo - Sad - re kao je Va pen ski.

- S ob zi rom da nam je oti {lo }i da pri u {ti mo, pa nam je za to Utak mi c a iz me | u Cr ve n e pet igra ~a i da ve} du go ne mo pri o ri tet da za dr `i mo ovu ko ju zve zde i Voj vo di ne igra se da `e mo da ra ~u na mo na po vre |e sa da ima mo i za sle de }u se zo nu - nas na Ta {maj da nu u 19 ~a so va. nog Sr |a na Vuk sa no vi }a, mi is ta kao je tre ner.

G. Malenovi}

^ETVRTFINALE EVROLIGE

Par ti zan za pre sti` Pe to ko lo ~e tvrt fi na la Evro li ge za va tre po li ste igra se da nas. Par ti zan Raj faj zen je u A gru pi ve} obez be dio pla sman na faj nal-for, ko ji }e se igra ti u Ri mu. Iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a ima ju mak si ma lan u~i nak od ~e ti ri po be de, kao i bra ni lac tro fe ja ita li jan ski Pro Re ko u B gru pi. Par ti zan u pe tom ko lu go stu je u Du brov ni ku eki pi Ju ga, pa }e se ta utak mi ca igra ti za pre sti`. U pr vom du e- lu na Ba wi ci bi lo je 11:10 za cr no - be le. Za to }e u uza vre loj at mos fe ri ba ze na u Gru `u sa da

Da na {wi pro gram A grupa: Jug - Par ti zan (18), Ja dran - Bu dva (19).

B grupa: Mla dost - Va {a{ (18.15), Pri mor je - Pro Re ko (20.15).

Du brov ~a ni `e le ti da se re van {i ra ju.

Par ti zan }e u Gru `u igra ti ras te re }e no, za raz li ku od Ju ga ko j i jo{ ni j e obez b e d io

pla sman na faj nal-for. Ali i Be o gra |a ni is ti ~u da im je ta utak mi ca ipak va `na, jer im po be da osi gu ra va pr vo me sto, a da je i Bu dva ni ma mo gu} nost da se ume {a ju u bor bu za pla sman na za vr {ni tur nir. No, Bu dva ni mo ra ju pr vo da sa vla da ju Ja dran u Her ceg No vom da n as. Du b rov ~ a n i su ve o ma is ku san sa stav, ko ji u po sled woj de ce ni ji sa mo dva pu ta ni je u~e stvo vao na faj nal-fo ru i ima j u dve ti t u l e pr v a k a Evro pe.

G. M.

ODBOJKA Druga liga, sever (`) MD Zre wa nin – Pr vi tem po 3:0 Fu tog – Ki kin da 1:3 Ki 0230 – Mla dost 0:3 Srem – Ru ma od go |e no No vi Sad 2 slo bo dan 1. MD Zre wa n. 18 2. Mla dost 18 3. P. tem po 18 4. Ki kin da 18 5. Srem 17 6. Fu tog 18 7. N. Sad 2 18 8. Ru ma 17 9. Ki 0230 18 10. Klek 2 od u stao

18 0 14 4 12 6 11 8 10 7 10 8 6 12 4 13 3 15

54:8 47:21 38:22 35:24 36:28 38:32 28:41 20:40 13:49

53 41 34 33 31 31 19 14 7

Druga liga sever (m) Srem 2006 – In |i ja 3:0 Du nav vo lej – Mla dost 3:0 Apa tin – Fok od go |e no Voj vo di na 2 – RFU od go |e no Slo ven slo bo dan 1. D. vo lej 18 16 2 2. Slo ven 18 13 5 3. Srem 18 13 5 4. In |i ja 17 10 7 5. Mla dost E. 18 9 9 6. Apa tin 17 8 9 7. RFU 17 5 12 8. Voj vo di na 15 5 10 9. FOK 16 2 14 10. Pe tro va ra dinod u stao

50:13 44:23 40:23 36:26 33:34 32:35 24:39 22:34 17:44

48 40 37 30 28 23 17 16 6

Prva vojvo|anska liga centar (`)

Prva vojvo|anska liga jug (`)

VST – NS tim No vi Sad 3 – par ti zan Fu to gvest – Maks Voj vo di na 2 – NS vo lej tim Va ra din BMg 2 – Slo ga

@i ti {te – MD Zre wa nin 2 3:0 Se ~aw – Vr {ac 0:3 Omla di nac – Kra ji {nik 3:1 Ba nat – Pro le ter 3:1 Mla dost – Du nav od go |e no

1. NS vo lej tim 18 2. VST 18 3. No vi Sad 18 4. Maks 18 5. Par ti zan 18 6. Va ra din 18 7. Fu to gvest 18 8. Slo ga 18 9. NS tim 18 10. Voj vo di na 18

17 1 14 4 12 6 9 9 10 8 9 9 9 9 7 11 3 15 0 18

3:0 2:3 1:3 0:3 0:3

52:11 46:23 41:29 37:32 35:32 36:33 37:37 31:36 13:48 7:54

49 41 36 30 29 27 26 23 8 0

Prva vojvo|anska liga sever (`) CVS – Ba~ ki zmaj Mla dost – Blok aut Apa tin – Vr bas Vo lej stars – Be ~ej Mer kur – Spar tak 2 1. Spar tak 2 2. B. zmaj 3. Vr bas 4. CVS 5. Mla dost 6. Vo lej stars 7. Mer kur 8. Blok aut 9. Be ~ej 10. Apa tin

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

17 15 12 13 11 10 5 4 3 0

1:3 3:0 0:3 3:2 0:3 1 3 6 5 7 8 13 14 15 18

52:8 50:13 44:25 44:25 37:27 37:30 19:40 14:46 14:45 2:54

50 46 37 36 32 30 16 13 10 0

1. @i ti {te 17 2. Vr {ac 17 3. Ba nat 17 4. Omla di nac 17 5. Du nav 17 6. Pro le ter 17 7. Kra ji {nik 17 8. Mla dost 17 9. MD Zre wa nin17 10. Se ~aw 17

16 1 13 4 11 6 11 6 8 9 8 9 8 9 5 12 4 13 1 16

50:11 41:22 38:24 40:29 31:29 33:32 34:34 21:41 23:42 3:50

47 36 33 31 27 27 25 14 13 2

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

BI^ VOLEJ

Le ko pr vi iz Sr bi je Srem sko kar lov ~a nin Ro bert Le ko je zva ni~ no po stao pr vi me |u na rod ni su di ja u bi~ vo le ju iz Sr bi je, sa op {tio je FIVB.

PRVENSTVO TURSKE

Miq ko vi }u i Ge ri }u ti tu la Fe ner bah ~e iz Is tan bu la, za ko ji igra ju Ivan Miq ko vi} i An dri ja Ge ri}, osvo jio je tre }u ti tu lu pr va ka Tur ske u odbojci, po {to je u fi nal noj se ri ji sa 3:0 u po be da ma sa vla dao Ar ka{ iz Iz mi ra.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda27.april2011.

KA DET SKI FE STI VAL SR BI JE

OD JE CI SA @EN SKOG [AM PI O NA TA SR BI JE

Dva sre bra za In |i }a

Po dr {ka mla di ma

Nakon 11 dana nadmudrivawa na dinami~nom i krajwe neizvesnom [ampionatu za {ahistkiwe, trijumfovala je pro{logodi{wa olimpijska reprezentativka Jovana Eri}. Jedina u~esnica bez izgubqene partije na [ampionatu, sa sedam pobeda i ~etiri remija, Eri}eva je zaslu`eno osvojila titulu najboqe za 2011. godinu. Ova devojka zaslu`uje podr{ku dr`ave i Saveza jer je ve} dugo godina na{a najuspe{nija mlada {ahistkiwa. Umesto podr{ke stizala su samo potcewivawa i dezavuisawa. Vreme je za korenite promene u `enskoj reprezentaciji i ona se mora podmladiti. Na{e velike i legendarne {ahistkiwe Alisa Mari} i Nata{a Bojkovi} su neprikosnoveno najja~e i danas, ali mora se `rtvovati privremeni uspeh radi stvarawa budu}nosti. Reprezentacija sastavqena od An|elije Stojanovi}, Qiqe Drqevi}, Sandre \uki}, Jovane Eri} i Marije Raki}, uz adekvatne pripreme, su jedini put budu}nosti na{eg `enskog {aha. Naravno, potrebno je pa`qivo pomagawe najboqim mladim kadetkiwama da bi jednog dana i one zablistale.

CU GER U NO VOM SA DU

Pr vi [o lak Pro{lonedeqni brzopotezni turnir koji je odigran u N[K-u bi}e upam}en kao jedan od najja~ih odigranih ove godine. ^etri velemajstora, tri intera i pet Fide majstora, uz nebrojeno jakih majstorskih kandidata davali su ton borbenosti a u redosledu velemajstora prvi kroz ciq pro{ao je Dragan [olak. Ovaj samit novosadskih igra~a bi}e upam}en i po jednodu{noj podr{ci Novosadskom {ahovskom savezu kome samovoqni ~elnici [S Vojvodine poku{avaju da preotmu Novosadsku ligu koju Novosadski savez vodi od wenog osnivawa. Posebnu te`inu ovakvog pona{awa [S Vojvodine ima ~iwenica da su izbarani funkcioneri i organi [SV, i po oceni Sekretarijata omladine i sporta Vojvodine, nelegalni. Protest protiv ove radwe [SV potpisali su svi punoletni u~esnici turnira a tako|e i nekoliko prisutnih qubiteqa {aha.

Plasman: 1. [olak 9,5 (iz 11), 2-3. Aleksandar Kova~evi}, Miroqub Lazi} 9, 4. Du{an Popovi} 8,5, 5. Stevan Jovi} 7, 6-7.

Milo{ Roganovi}, Sini{a [ari} 6,5, 8-15. @eqko Medar, Aleksandar Topalov, An|elko Dragojlovi}, Sini{a Remecki, Nenad Dimitrijevi}, Milan Ilij}, Milo{ Torbica, Slobodan Bojkovi} 6, 16-27. Miodrag Jevti}, Neboj{a Roganovi}, Milan Popovi}, Sini{a Paro{ki, Goran Stojanovi}, Pavle Ni{avi}, Ivan Banovi}, Sava Manojlovi}, Svetlana Stojadinov, Davorin Vrane{, Strahiwa \urni}, Jasmina Milivojevi} 5, 28.

Zoran Milenkovi} 4,5, 29-31. Miroslav ^abarkapa, Bori{a Divqan, Slobodan Kostadinovski 4, 32. Dragan Cveti} 3, 33-34. Du{an Ilij}, Svetolik Ilij} 2 poena.

PROBLEM BR. 334

Beli daje mat u dva poteza

U Kragujevcu je u toku Festival mladih Srbije. Zavr{ena su takmi~ewa u tzv. zabavnom delu festivala, u ubrzanom i brzopoteznom {ahu. Besparica se odrazila i na odziv, posebno na u~esnike iz Vojvodine, kojih je na ubrzanom {ahu bilo svega 11 od ukupno 146 igra~a u svim kategorijama.

Plasman igra~a iz Vojvodine: Grupa M-8: 8-9. Nikola Bokan (Novi Sad) 5 (25 igra~a); M-12: 12. Vuk @egarac (Crepaja) 4,5 (23 igra~a); M-16: 2. Aleksandar In|i} (Stara Pazova) 7,5, 3.

Novak ^abarkapa (Subotica) 7,5, 13. Dragan ^i~a (Oxaci) 4 (18 igra~a); @-8: An|ela Radovi} (^urug) 5 (11 igra~a); Z-12: Ana Petri} (^urug) 3,5 (13 igra~a); Z-14: 3.

Danka Lali} (Zrewanin) 6,5 (10 igra~a); Z-16: 3. Ksenija Tomin (Pan~evo) 5, 4. Marica Milovanovi} (^urug) 3 (8 igra~a); Z-18: 5. Svetlana Stojadinov (Toma{evac) 1 (5 igra~a).

Na brzopoteznom takmi~ewu nastupilo je ukupno 92 kadeta, od toga 7 iz Vojvodine.

Plasman igra~a iz Vojvodine: M-14: 7. Vuk @egarac (Crepaja) 6,5, 25. Nikola Bokan (Novi Sad) 5 (37 igra~a); M18: 2. Aleksandar In|i} (Stara Pazova) 9, 5. Novak ^abar-

REJ TING TUR NIR U NO VOM SA DU

Pe ha ri Me da ru U Novom Sadu, u prostorijama N[K-a, tek {to se zavr{io jo{ jedan rejting turnir [K Bubamare a agilni predsednik

@eq ko Me dar

kluba Vladimir Ujfalu{i ve} najavquje letwi rejting turnir.

Iako je Bubamara klub bez svojih prostorija, pokazalo se da ne treba previ{e mudrosti da se

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

napravi turnir. Potrebna je samo dobra voqa, a qubiteqa {aha `eqnih igrawa uvek je bilo i bi}e. Glavni favorit po rejtingu, Fide majstor @eqko Medar, opravdao je tu ulogu pa }e, ako ovako nastavi, prelazni pehar dobiti novi atribut – neprelazni.

Naravno dobio je i pobedni~ki pehar a prva trojica dobila su i medaqe.

Plasman: 1. Medar 7,5, 2. Lukaji} 7, 3-5.

Drowi}, Popr`en, Jelena Milivojevi} 6, 610. Karli~i}, Milosavac, Kawuh, Joci}, Turovi} 5,5, 11. \uri},5, 12-17. Banovi}, Stani{i}, @. Mu{icki, Ukropina, \urni}, Bu`an~i} 4,5, 18-23. Stanojevi}, B. Zlatkovi}, M. Ilin~i}, M. ^abarkapa, Ili}, Pjetlovi} 4, 24-26.

Jasmina Milivojevi}, Todorovi}, Borba{ 3, 27. [obot 3, 28.

Jakovqevi} 2,5, 29. Salamun 2, 30. Mutlak 1 poen.

kapa (Subotica) 7, 9. Dragan ^i~a (Oxaci) 6, 12. Tigran Okiq (Stara Pazova) 5,5 (23 ugra ~a). @-18: 4. Sve tla na Stojadinov (Toma{evac) 4,5, (7 igra~a).

BAL KAN GRAN PRI

Po bed nik Da mqa no vi} U Tivtu je zavr{en prvi ovogodi{wi open turnir u sklopu Balkan gran pri takmi~ewa koji se igrao u spomen na nedavno preminulog crnogorskog {ahovskog funkcionera i privrednika Branka Vukmanovi}a. Pobednik je poznati beogradski velemajstor i biv{i {ampion i reprezentativac Srbije Branko Damqanovi}. Kona~no je Damqanovi} posle tri izvanredna ovogodi{wa rezultata i deobe prvog mesta uspeo da osvoji pobedni~ki trofej. Na [ampionatu Srbije Ivani{evi} je bio boqi po dodatnim kriterijuma, na turniru Open Karpo{ u Makedoniji to je bio Robert Marku{ i najzad, u Tivtu, trofej je pripao Branku ispred makedonskog velemajstora Zvonka Satanojoskog.

Plasman: 1-2. Damqanovi}, Stanojoski 7, 3-8. Kosi}, Dren~ev, Blagojevi}, Sedlak, Jianu, Abramovi} 6, 9-16. Ermenkov, N. \uki}, Dragani}, Z. Arsovi}, Miron, Dra{ko, Nata{a Bojkovi}, Krivokapi} 5,5, itd.

U~estvovalo je 58 igra~a iz balkanskih zemawa.

Bran ko Da mqa no vi}

Sva ki po tez vre di no tes

“Niko ne ume tako kao on da strpa toliko mnogo re~i u tako malo ideja!” Svako od nas zna i li~no sijaset takvih “pakera”.

E pa, promene i osve`ewa radi, predlo`io bih da ovde malo u`ivamo u sasvim suprotnom prizoru: u obiqu takti~kih ideja sabijenih u malo re~i, odnosno u – jedva dva poteza!

Da je i to mogu}e, imamo opipqiv dokaz o onome {to se zbilo pred kraj partije Durst – Tara{, igrane u Nirnbergu 1908, pa hitamo da je navedemo. Elem, u poziciji:

L. Kubel Na rod ni Osvo bo deny, 1929.

Re{ewe problema br. 333 (S. Lojd, N.Y. State Chess Assocation, 1892.) sa pozicijom: beli – Kh8, Db2, Ta4, Lc1, Ld1, Sf1, Sg4; crni – Kh4, pe{ak f4; je 1.Sg3!

Na 1...K:g3 (Kh3) sledi 2.Dh2 mat. Na 1...f:g3 sledi 2.Sf2 mat.

Na 1...Kg5 sledi 2.Df6 mat.

Naj bo qi na fe sti va lu u Kra gu jev cu

Crni je na potezu. Preti mu T:h7 mat, koji ne mo`e spre~iti sa 1…Th8 zbog 2.b5! i 3.Lf8!

(Tema je: odvla~ewe crnog topa od kriti~ne ta~ke h7!) S druge strane, crni nema na raspolagawu nijedan aktivan potez – ne mo`e ni{ta zna~ajnije da napadne, a o nekakvom {ahu mo`e samo da sawa. Jer, beli lovac motri na crnog topa i na poqe c1, beli top spre~ava upad crne

kraqice na d1, a wena bela koleginica, {tite}i svoga supruga, budno pazi na poqe f3.

Je li, dakle, crni izgubqen?

Nije! Pod uslovom – da nije izgubio prisustvo duha! I da nije u wegovom duhu, kako bi se pomodno reklo, “prisutan” – vi{ak duha, iz koga najednom iskrsava, kao pajac iz kutije, ili iskresava, kao varnica, “nemogu}” potez: 1…Tc7!!

Crni top hladno – i drsko – staje na dvostruko napadnuto poqe (!), prekidaju}i glavnu protivnikovu liniju komunikacija po sedmom redu. (Tema je: presecawe veza izme|u figura!) Od mata na h7, pre svega, bar trenutno nema ni{ta; a uz to, pokazuje se da je crni top “nedodirqiv”: u slu~aju 2.D:c7? beli bi napustio kontrolu nad sudbonosnom ta~kom f3, a ni 2.T:c7 ne dolazi u obzir jer bi se ispustilo iz vida tako|e `ivotno va`no poqe d1. Po`rtvovani crni top, dakle, nastoji da odvu~e ili belu damu ili belog topa od za{tite wihovog monarha. (Tema je: odvla~ewe.)

I {ta sad? Crni top ne samo da je, za divno ~udo, li~no bezbedan, nego ~ak i napada dve bele figure istovremeno. (Tema je: dvostruki udar.)

Je li, dakle, beli izgubqen?

Nije! Pod istim “duhovnim” uslovima koji su malo~as va`ili za wegovog protivnika! Drugim re~ima: pod uslovom da na|e jedini spasonosni potez:

2.b5!!

Opet preokret za 180 stepeni! Sada su, naprotiv, obe bele figure na sedmom redu nedodirqive, zbog pretwe 3.Lf8 s matom!

Je li, dakle, crni izgubqen?

Nije! Uslove za spas – ve} znamo, pa sad da vidimo i na~in: 2…Dd1+!! (Tema je: protivudar, i to zasnovan na ve} vi|enoj temi odvla~ewa!) Dok je potezom 1…Tc7!! crni nastojao da odvu~e belog topa (ili damu) malo ustranu po sedmom redu, ovim ga on prinudno odvla~i skroz nani`e. Partija se posle 3.T:d1 T:b7 itd zavr{ila, ina~e, remijem.

Dodajmo i to da bi, umesto spasonosnog skoka crne dame do d1, primamqiv i ambiciozan po ku {aj 2…De2? su no vra tio crnog u propast posle efektnog 3.T:h7+. (Tema je: rentgen – termin koji je odnedavno u{ao u {ahovski re~nik, a odnosi se na “rentgensko” dejstvo “kroz” fi gu re, kao {to ova da ma “skrozira” topove sve do poqa h7!) A mogli bismo, povodom ovog poteza, kojim je beli uzvratio na protivudar 2…De2? skovati i novi termin za temu: Pro tiv-pto ti vu dar!

Da kle, 3.T:h7+ T:h7 4.Lf8+ Kh5 5.D:h7+ Kg4 6.D:g6+ i posle kra}e analize – crnome bi se moglo re}i: “Pi{i ku}i – propalo!” - ka`e nam Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

[a hov ski Mo cart Paul Keres, visoki i uvek elegantni Estonac, po oceni mnogih stru~waka jedan je od najboqih {ahista svih vremena.

Ipak nikada u svojoj karijeri nije poneo naslov najboqeg. ^ovek koji je bio nadomak Olimpa, bio je “ve~ito drugi”. Bio je pobednik osamdeset turnira i odigrao preko 2500 partija od kojih su mnoge u{le u kwige {ahovskih kombinacija. Me|utim, iako je bio veliki napada~, wegova ostvarewa nisu bila gotovo nikada na sumwivim osnovama kao kod dobrog dela drugih kombinatora. Ovaj {ahovski romanti~ar bio je kombinator pozicionog kova i u {ahovskom svetu su ga zvali “[ahovski Mocart”. Bio je neobi~no omiqen, uvek korektan u kontaktima sa {ahovskim kolegama, uvek po{ten.

Imao je veliku nesre}u da je pred drugi svetski rat bio na vrhuncu karijere i da su mu zbog toga propale najva`nije godine a zbog nekoliko nastupa u Hitlerovo doba bio je pomalo u nemilosti u svojoj domovini.

Ke res–Aqe hin Margate, 1937. [panska partija 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 d6 5.c4 Ld7 6.Sc3 g6 7.d4 Lg7 8.Le3 Sf6 9.d:e5 d:e5 10.Lc5 Sh5 11.Sd5 Sf4 12.S:f4 e:f4 13.e5 g5 14.Dd5 Lf8 15.L:f8 T:f8 16.0–0–0 Beli je u jasnoj prednosti i ova partija je bila gotovo prvi pravi primer kako treba igrati protiv ove varijante.

16…De7 17.L:c6 L:c6 18.Dd3 Ld7 19.S:g5 Rezultat svega je vi{ak pe{aka i boqa pozicija za belog.

19…0–0–0 20.Sf3 f6 21.e:f6 T:f6 22.The1 Db4?

U propaloj poziciji Aqehin je dozvolio belom lepu kombinaciju koja je odmah re{ila sve.

23.D:d7+ Crni predaje jer na 23…T:d7 biva matiran s 24.Te8.

1:0 Na turniru u Roterdamu pao je posle lepe kombinacije biv{i svetski prvak Eve.

21...d4?! (21...Ld4!)

22.f4? (22.Tfe1!)

Keres na potezu igra za gledaoce nezanimqiv potez: 22...d3! 23.T:d3 Zatim `rtvuje damu: 23…D:d3!! 24.D:d3 Ld4+ Sada najednom postaje jasno da je to bio najbr`i put do pobede jer se beli kraq na{ao pred nere{ivim problemima. Sledilo je: 25.Tf2 (25.Kh1 T:e6 … 26...

Tae8, 27... Te2 –+) 25...T:e6 26.Kf1 Tae8!

(26...L:f2 27.K:f2 Tae8 28.Sh4) 27.f5 (27.Td2 Le4 28.Db3 Lf5 29.Dd1 Lh3 30.Tc2 g5!–+ Euwe) 27...Te5 28.f6 (28.Td2 Le4 29.Db3 T:f5+ 30.Sf4 g5–+; 28.Tf4 Te2–+) 28...g:f6 (28...L:f2 29.K:f2 Te2+? 30.D:e2 T:e2+ 31.K:e2 L:g2 32.f7+-) 29.Td2 (29.T:f6?

L:g2+ (29...Te2!) 30.K:g2 Te2+ –+) 29...Lc8! (29...Le4 30.Db3 Tf5+ 31.Sf4) 30.Sf4 Te3 (30...Te1+ 31.Kg2 T8e3 (31...Tg1+ 32.Kf3=) 32.Dc2 Lg4–+) 31.Db1 Tf3+ 32.Kg2 T:f4!!

33.g:f4 Tg8+ 34.Kf3 (34.Kf1 Tg1+–+; 34.Kh1 Lb7++-) 34...Lg4+ 0:1

Ke res–Sa bo Budimpe{ta, 1955.

Sicilijanka 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Lg5 e6 7.Dd2 Le7 8.0–0–0 0–0 9.f4 a6?

Teorija je kasnije ovde uzela u obzir kao mnogo boqe 9…h6 10.Lh4 e5 11.Sf5 L:f5 12.e:f5 s:f4 13.Kb1 d5 14.L:f6 L:f6 15.S:d5 Le5 16.Lc4 b5 17.L:b5 Tb8 kao u partiji Rodrigez – Popovi} (Dubai, 1986.)

10.e5 d:e5 11.S:c6 b:c6 12.f:e5 Sd7 Iako bi za vr {ni ca bi la lo {a cr ni se trebao upustiti u 12…D:d2 13.T:d2 Sd5 14.L:e7. Ovako beli dolazi do napada.

13.h4 Tb8 14.De3 Te8 15.Th3 Da5 16.L:e7 T:e7 17.Tg3 Te8

Eve–Ke res (E19) Roterdam, 1940.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 Lb7 5.Lg2 Le7 6.0–0 0–0 7.Sc3 Se4 8.Dc2 S:c3 9.D:c3 d6?!

(9...Le4=; 9...f5=) 10.Dc2 f5 (10...Sc6?! 11.d5 e:d5 12.c:d5 Sb4 13.Db3 S:d5 14.Sd4±; 10...d5 11.Se5! Hanak) 11.Se1 (11.d5 e5 12.e4 f:e4 13.D:e4 Sd7 14.Dc2) 11...Dc8?! (11...L:g2 12.S:g2 c6 (12...e5=) 13.e4 Aqehin-Keres, Buenos Aires ol.1939.)

12.e4 (12.d5 Sd7 13.d:e6 Sc5) 12...Sd7 13.d5? (13.e:f5 e:f5 (13...L:g2 14.S:g2 e:f5 15.d5) 14.d5 c6!)

13...f:e4! 14.D:e4 (14.d:e6 Sc5; 14.L:e4 Sf6) 14...Sc5 (14...Sf6 15.D:e6+; 14...Tf6 15.Lg5) 15.De2 (15.Dc2 e:d5 16.c:d5 (16.L:d5+ L:d5 17.c:d5 Df5; 16.b4 Sa6) 16...La6) 15...Lf6 16.Lh3?! (16.d:e6 L:g2 17.S:g2 S:e6 18.Le3=) 16...Te8! 17.Le3 18.Lc5, 19.Le6 (17.d:e6 S:e6) 17...Dd8!! 18.L:c5 (18.d:e6 S:e6) 18...e:d5!! 19.Le6+? (19.Le3 d4 20.Lg2 L:g2 21.S:g2 d:e3 22.S:e3 Ld4 23.Tae1 L:e3 24.f:e3 Te5) 19...Kh8 20.Td1 (20.c:d5 L:d5; 20.La3 De7 21.c:d5 L:d5) 20...d:c5 (20...b:c5 21.c:d5 (21.Sg2 d:c4) 21...L:d5 22.T:d5 De7) 21.Sg2 (21.c:d5 L:d5 (21...Ld4; 21...L:b2 22.D:b2 T:e6! Hanak) 22.T:d5 De7)

18.T:d7! U pravom Keresovom stilu. Beli je osetio da }e kraqevo crno krilo ostati bez odbrane i da tu kvalitet nema va~nosti.

18…L:d7 19.Ld3 h6 20.Df4 Kf8

21.T:g7! Sjajna `rtva posle koje bela dama i lovac pletu mat crnom kraqu jer su mu figure izvan odbrane.

21…K:g7 22.Df6+ Kf8 Na 22…Kg8 sledi 23.D:h6 D:e5 24.Lh7+ Kh8 25.Lg6+ Kg8 26.Dh7+ sa matirawem.

23.Lg6 1:0 Pripremio: B. Dan ko vi}

lekar

dnevnik

sreda27.april2011.

21

OBO QE WE OKA – GLA U KOM

Ne zna we do vo di do sle pi la boqewe oka - glaukom smatra se drugim uzrokom slepila u svetu. Oko 67 miliona qudi u svetu boluje od glaukoma, a od toga je preko 4,5 miliona slepih. Za razliku od ostalih uzroka slepila, katarakte i `ute mrqe, kod glaukoma uzrok slepila nije nedostatak opreme za operaciju niti nedostatak odgovaraju}eg leka, ve} neznawe.

- Neznawe se ogleda u ~iwenici da veliki broj obolelih osoba nije svestan da ima glaukom - ka`e dr Ni ko la Ba bi} iz Klinike za ~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine. - Zato ka`emo da je bolest podmukla, jer u naj~e{}oj formi hroni~nog glaukoma, ne pokazuje nikakve simptome. Gubitak vida je neprimetan jer se prvo gubi periferni vid {to obolela osoba ne prime}uje.Osnovna karakteristika bolesti je povi-

O

De set sa ve ta pro tiv pu {e wa 1. Razmi{qajte zbog ~ega pu{ite i kada pu{ite. Mo`ete o tome da vodite i dnevnik.

2. Odredite dan kada }ete prestati sa pu{ewem i upoznajte sa tim svoju porodicu i prijateqe da bi mogli da vas podr`e u tome.

3. Ako pu{ite vi{e od 12 cigareta dnevno i ne mo`ete odmah da prestanete sa pu{ewem, mo`ete smawivati broj popu{enih cigareta u toku 2-3 nedeqe dok ne do|ete do 12 cigareta dnevno, a onda prekinite sa pu{ewem odmah.

4. Odredite vreme kada uglavnom `udite za cigaretom i napravite plan da tada radite ne{to drugo sa svojim rukama.

5. Poku{ajte da izbegavate situacije koje vas normalno podsti~u da pu{ite.

6. Uklonite cigarete i pepeqare iz ku}e.

7. Upotrebite novac koji ste u{tedeli od prestanka pu{ewa cigareta za ne{to li~no {to vam se dopada.

8. Mislite pozitivno.Ne pani~ite ako niste izdr`ali bez cigareta. Ako niste uspeli prvi put, poku{ajte ponovo.

9. Odaberite zdrave mawe oborke kao {to je vo}e i jedite ga kada se va{ apetit pove}a posle prestanka pu{ewa.

10. Ve`bajte ikre}ite se, bavite se aktivnostima koje onemogu}avaju pu{ewe.

Po vi {en o~ ni pri ti sak ni je gla u kom Od 1850. godine, kada je ~uveni o~ni lekar Albreht fon Graefe detaqno istra`io glaukom, bolest je prakti~no shvatana kao sinonim za povi{en o~ni pritisak. Danas definicija glaukoma stavqa u prvi plan o{te}ewe vidnog `ivca. Povi{e o~ni pritisa nije glaukom, ve} samo jedan veoma va`an faktor rizika za nastanak glaukom.

Povi{en o~ni pritisak je i jedini aspekt bolesti koji se ciqano mo`e le~iti. {eni o~ni pritisak koji pritiska i postepeno razara vidni `ivac zadu`en za prenos slike od oka do mozga. Kako bolest napreduje tako se gubitak vida sve vi{e pribli`ava centru i tek se u krajwem stadijumu gubi centralni vid. ^esto se tek tada osoba sa glaukomom obra}a lekaru, a u ovom krajwem stadijumu je suvi{e kasno da se bilo {ta u~ini, jer je gubitak vida nepovratan.

Me|utim, kada se bolest otkrije na vreme, pregledom kod o~nog lekara, vid se mo`e sa~uvati.

Le~ewe se sastoji od primene kapi za o~i, laserske terapije ili hirur{ke intervencije.

Da se ne vodi dovoqno ra~un o zdravqu o~iju i dobrom vidu govori podatak da ~ak 87 odsto ispitanika obuhva}enih jednim istra`ivawem navodi da }e tek kada “ne budu videli dovoqno jasno” oti}i kod o~nog lekara, {to je, imaju}i u vidu glaukom, fatalan stav. Kada sami primetimo slabqewe vida prouzrokovano glaukomom, uglavnom je ve} kasno i ve} postoji zna~ajno nenadoknadivo o{te}ewe. ^ak 50 odsto osoba sa utvr|enim glaukomom se ne le~i jer ih “ni{ta ne boli, ne prime}uju smetwe sa vidom i ne vide svrhu le~ewa”. Ohrabruje vest da 77 odsto ispitanika pomiwe glaukom kao oboqewe oka koje mo`e da dovede do slepila, {to zna~i da se opasnost prepoznaje, ali se ipak ne povla~e neophodni preventivni koraci.

Postoje odre|ene grupe stanovni{tva koje spadaju u rizi~ne grupe. Tu su pre svega osobe sredweg i starijeg `ivotnog doba (dve do tri osobe od wih 100 preko 40. godine ima glaukom), a onda i osobe koje imaju ro|ake obolele od glaukoma, kratkovide osobe, osobe sa dijabetesom, osobe koje pate od migrene ili od sindroma apneje u snu.

Terapija glakoma oslawa se na tri stuba: lekovi, odnosno o~nim kapima, hirurgija i laserska terapija. Koja terapija dolazi u obzir kod pacijenta, mora da odlu~i lekar. Tradicionalni pristup terapije glaukoma je usmeren na sni`avawe o~nog pritiska. [to se on vi{e snizi, to su boqi izgledi da se osetqiva nervna vlakna u mre`wa~i i vidnom `ivcu {tite od o{te}ewa. Glaukom je hroni~na blest, {to zna~i da ne mo`e da se izle~i, ali blagovremenom terapijom mo`e da se zaustavi ili uspori napredovawe bolesti.

J. Barbuzan

Pre ska ka we do ru~ ka {tet no

ZDRA VQE IZ TA WI RA

~estalo preskakawe doru~ka mo`e negativno da uti~e na kardiovaskularni sistem i ima kao posledicu pojavu lo{eg holesterola, pokazali su rezultati australijskog istra`ivawa. Nutricionisti koji su sproveli istra`ivawe su ustanovili i da preskakawe doru~ka dovodi

U

do ve}eg gojewa. Radi se, kako su istakli nutricionisti, o tome da je mozak, nakon osam sati sna, u stawu hipoglikemije (pad {e}era u krvi) tako da su mu, radi ponovnog pokretawa, potrebni ugqeni hidrati, prisutni pre svega u hlebu, tako da je dobro da doru~ak bude obilniji. (Tanjug)

Elek tron ski ure |a ji re me te san merikanci naru{avaju san zbog vremena provedenog pred ekranima svojih elektronskih ure|aja, pokazali su rezultati ankete ameri~ke Fondacije za san. Me|u anketiranim osobama, 95 odsto je izjavilo da igra video igrice, gleda TV i koristi “pametne” telefone ili svoje prenosive ra~unare pred spavawe. Anketa je pokazala i da 43 odsto me|u ispitanicima starosti izme|u 13 i 64 godine retko, ~ak nikada tokom sedmice, nema zadovoqavaju}i san. Stariji imaju tendenciju da gledaju TV, dok najmla|i vi{e vole ra~unare, “pametne” telefone

A

Cr ve no me so spre~ava ane mi ju nemija nastaje zbog smawenog broja crvenih krvnih zrnaca, do ~ega dolazi zbog gubitka krvi, slabije proizvodwe krvnih }elija, wihove poja~ane razgradwe ili zbog kombinacije tih bolesti. Naj~e{}e se javqa zbog nedostatka gvo`|a u organizmu, koje je sastavni deo hemoglobina. On omogu}ava tran-

A

sport kiseonika u krvi. Anemija predstavqa skup znakova i simptoma koji nastaju u tim slu~ajevima. Simptomi i znaci anemije ~esto su odgovor na te`inu i trajawe hipoksije tkiva, odnosno nedostatka kiseonika. Ozbiqna anemija mo`e biti udru`ena s pojavom slabosti, umorom, vrtoglavicom, glavoboqom, zujawem u u{ima, bqeskovima pred o~ima...

Da bi se odredila prava terapija, u dijagnostici prvo mora da se utvrdi uzrok nastanka anemije.

Analizom krvi utvr|uje se da li postoji anemija, ali i bledilo ko`e i, posebno, predela oko o~iju tako|e mogu ukazati na wu.

Ukoliko anemija ne traje du`e i ukoliko nije te{ka, mo`e se poku{ati izle~iti ishranom. Crvena mesa, a posebno xigerica, najboqi su put da se poboq{a krvna slika. Ali, s xigericom vaqa biti obazriv, ne preterivati s wenom konzumacijom jer obiluje holesterolom. ^esto se mo`e ~uti da su spana}, kopriva i zeqe dobri za anemiju. Ovo li{}e jeste bogato gvo`|em,

ali na{ organizam ga odatle slabo apsorbuje. Najboqa iskori{}enost gvo`|a je iz crvenog

ili igra~ke konzole. Nau~nici, me|utim, upozoravaju da kori{}ewe elektronike za zabavu mo`e da ima velike negativne posledice po fizi~ko zdravqe, saznajne kapacitete i duge zdravstvene indikatore mladih. Oni sumwaju da su ra~unari, “pametni” telefoni i video igrice stimulativniji od TV-a koji pru`a pasivno gledawe sadr`aja, tako da predstavqaju ve}u opasnost vezanu za poreme}aj sna. Istra`ivawe, sprovedeno na 1.508 osoba starosti izme|u 13 i 64 godine, pokazalo je i da nedovoqno ispavane osobe zbog raznih tehni~kih ure|aja vi{e konzumiraju

kafu i praktikuju popodnevni odmor da bi suzbile umor. (Tanjug)

Tu ber ku lo za se ne pre da je vetska zdravstvena organizacija (SZO) i weni partneri pozvali su donatore da u~ine dodatan napor kako bi se pove}ala sredstva za borbu protiv multirezistentne tuberkuloze, ~iji se broj udvostru~io posledwih godina, smatraju}i da bi finansijska sredstva namewena oblicima tuberkuloze otpornim na klasi~ne lekove trebalo najmawe duplo da se pove}aju ove godine. Oni procewuju da je do 2015. godine potrebno godi{we najmawe 900 miliona dolara

S

kako bi se obezbedilo le~ewe milion pacijenata.U izve{taju SZO o svim vrstama tuberkuloze se navodi da bi u periodu izme|u 2011. i 2015. godine moglo da bude registrovano novih dva miliona slu~ajeva multirezistentne tuberkuloze koja je, kako isti~u stru~waci, istovremeno i te{ka i skupa za le~ewe.Trenutno oko 440.000 osoba godi{we oboli od nekog od oblika multirezistentne tuberkuloze, a svaka 10. osoba prima adekvatnu terapiju.

(Tanjug)

VESTI mesa i jaja. U narodnoj medicini poznati izvori gvo`|a su i kupinovo vino, ~aj od koprive, borovnice...

Ukoliko se promenom u ishrani ne postignu boqi rezultati, vaqa uzimati preparate gvo`|a.

Vitamin C poma`e apsorpciji gvo`|a, pa bi uz namirnice koje su bogate gvo`|em vaqalo uzimati salatu, limun ili neki drugi izvor vitamina C. Treba znati da zeleni i crni ~aj sadr`e supstance koje smawuju apsorpciju gvo`|a.

J. B.

Neis ko re wena bo le st Uprkos stalnom napretku, u SAD nije ostvaren ciq, postavqen 1989, da se do 2010. iskoreni tuberkuloza, saop{tavaju ameri~ki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Pro{le godine je u toj zemqi registrovan 11.181 tuberkulozni bolesnik, {to zna~i da na 100.000 stanovnika u proseku ima 3,6 slu~ajeva tog oboqewa. Broj obolelih bio je, ina~e, u 2010. za 3,9 odsto ni`i nego u 2009.Ono {to ote`ava iskorewivawe bolesti je weno tvrdokorno prisustvo me|u stanovnicima SAD koji su ro|eni negde drugde, me|u crnim stanovni-

{tvom i osobama zara`enim HIV virusom. U~estalost tuberkuloze je me|u crncim Amerikancima, ro|enim u SAD, sedam puta ve}a nego me|u belcima. Uz to je u~estalost ove bolesti 11 puta ve}a me|u Amerikancima ro|enim van SAD, nego me|u ostalim stanovni{tvom. Me|u obolelima azijskog porekla, 95 odsto je ro|eno van SAD, me|u obolelim Hispanoamerikancima van SAD je ro|eno 75 odsto, me|u crnim stanovni{tvom 34 odsto i me|u obolelim belcima 20 odsto. ^etiri dr`ave - Kalifornija, Teksas, Wujork i Florida - imaju gotovo polovinu udela u ukupno obolelima od tuberkuloze u SAD. (Tanjug)

Po mak u hi rur gi ji plu }a Francuski hirurzi su prvi u svetu uspe{no obavili ugra|ivawe ve{ta~ke bronhije 78-godi{wem pacijentu obolelom od raka plu}a, ~ime je izbegnuto potpuno odstrawivawe plu}a. Hirurzi iz bolnice “Avisen” u delu Pariza Bobiwi su istakli da se pacijent, koji je pod redovnom kontrolom, dobro ose}a i da hoda. Ve{ta~ka bronhija se sastoji od biolo{kog (aortnog) tkiva poja~anog unutra{wom metalnom strukturom (stent) na kojoj se i daqe u laboratoriji radi kako bi jednog dana mogla da bude uklowena.

(Tanjug)

22

kultura

sreda27.april2011.

РЕГИОНАЛНИ КРЕАТИВНИ АТЕЉЕ „ЈОЖЕФ НАЂ”

Преплитање духовног и економског интереса Регионални креативни атеље „Јожеф Нађ„ у Кањижи, културна установа која постоји и делује три године захваљујући подршци локалне самоуправе општине Кањижа, Покрајинског секретаријата за културу АП Војводине и Министарства културе Србије, представља редак пример по томе што је 62 одсто прихода остварила својом делатношћу. Директор Золтан Бичкеи, који више воли да наглашава духовне успехе, напомињући да се они не могу мерити парама, као у трговини или некој другој делатности, али да је свакако битно да је препознат духовни, културни и економски интерес, који се преплићу у раду ове институције.

- Културне и духовне вредности су нам у првом плану, али ипак, није на одмет да установа која се бави савременом уметношћу, прикаже да чак и финансијски може да допринесе својој заједници. Прошла година била је успешна у делатности ове младе установе која је већи део укупног прихода остварила од турнеја представа углавном у иностранству и рада више радионица код куће у Кањижи - каже Бичкеи. Представе реномираног редитеља, кореографа и плесача Јожефа Нађа „Дужина 100 игала„, „Шо-бо-ген-зо„ и друге код нас и на гостовањима у иностранству игране су 23 пута, при чему су турнеје остварене махом у западноевропским земљама Француској, Немачкој, Швајцарској и Мађарској. Није занемарљива чи-

њеница да је Нађ премијерно кратки комад „Слика - Сенка„ јесенас извео у Печују, културној престоници Европе 2010. Сопствени приход који остварује РКА „Јожеф Нађ„ вишеструко је већи од буџетских средстава сва три финансијера, а према речима Бичкеија, још значајнији су ефекти за локалну заједницу.

Золтан Бичкеи

- Подсетио бих да је још приликом изградње објеката за потребе нове културне установе свега 17,5 одсто средстава обезбеђено од стране општине и да је остало финансирано средствима Покрајине и Републике, а дотације из општинске касе и сада чине око 18 одсто нашег укупног прихода. Поред тога израчунали

смо да је током прошле године директно од наше делатности у Кањижи остварен приход од 109.500 евра. Толико су својих пара потрошили наши гости, учесници међународних радионица, који су остварили више од 2.600 ноћења, а поред трошкова смештаја и исхране финансирали су локална путовања, израду декора и реквизита и користили друге услуге. На тај начин кроз овај вид културног туризма доприносимо локалној заједници указује Бичкеи. Од гостију који су били укључени у делатност РКА „Јожеф Нађ„ највећи део пара потрошило је осамдесетак учесника међународне радионице јоге из свих крајева света, који су према речима Бичкеија у Кањижи боравили четири недеље. Пошто им се допало најавили су да ће ове године у варош крај Тисе доћи два пута, да одрже пролећну и јесењу радионицу јоге.

- Свака заједница може да нађе нешто специфично на плану културног туризма, која може конкретно доприносити. Поред остварења светски познатог ствараоца модерног театра Нађа, који представе припрема у родном граду, у делатности установе ми смо као важан део препознали одржавање едукативних садржаја и радионица у области модерног театра, плеса и других, за које можемо придобити учеснике из наше земље и иностранства - указује Бичкеи. Текст и фото: М. Митровић

ИНИЦИЈАТИВА ПОЗОРИШНИХ КУЋА

Велика глумачка награда Четири угледне театарске куће: Народно позориште, Југословенско драмско позориште, Београдско драмско позориште и Атеље 212 из Београда предложили су да се установи Велика глумачка награда која би се сваке четврте године додељивала најбољем глумцу и глумици. У иницијативи коју је потписала директорка Драме Народног позоришта Ивана Димић, а коју су подржали управници четири београдска театра, наводи се да би Велика глумачка награда за најбољег глумца носила име Бранка Плеше (1926-2001), док би признање за најбољу глумицу носило име Љиљане Крстић (19192001). Награда би се додељивала за изузетне истраживачке домете у глуми и за неговање само-

поштовања и достојанства уметности глуме, наводи се у саопштењу. Фонд за награде био би обезбеђен из буџета четири позоришта, која би сваке четврте године издвајала средства у вредности двеју плата својих драмских првака. Иницијатива је поднета Министарству културе Србије, Секретаријату за културу Београда, Удружењу драмских уметника Србије и управницима четири позоришта који су је већ подржали. Повод за иницијативу јесте десет година од смрти двоје велику глумаца, а признање би могло да се установи у мају ове године и да се први путдодели следеће 2012. године.

КОСОВСКО ПОЗОРИШТЕ НЕ ГОСТУЈЕ У АТЕЉЕУ 212 НА „МУЦИЈЕВИМ ДАНИМА”

Мешање идеолошких мешетара Национално позориште Косова одбило је позив да гостује на фестивалу Муцијеви дани на сцени Атељеа 212 у Београду због мешања „идеолошких мешетара„, рекао је Јетон Незирај, уметнички директор косовског позоришта.

хове, „дигли су главе ‘бранитељи отаџбине‘, ‘политбироисти‘ који су као муве за мирисом крви, жестоко посегли за некаквим аргументима који су више везани за мртве, за прошлост и смрт, неголи за живе и за будућност“.

Зграда Атељеа 212

Незирај је у ауторском тексту у дневном листу „Данас„ и на неколико интернет сајтова, навео да је позив за гостовање у Београду „најпре начелно прихваћен, а затим су се умешали идеолошки мешетари и гостовање је одбијено„. Тај позив, наводи Незирај, узбудио је ду-

Незирај пише да су противници одласка у Београд у слогану сезоне Атеља 212 „Н(ЕX)Т-YУ“ видели доказ „о субверзивним намерама варварског-словенско-карпатскогруско-четничко-милошевићевско-српског непријатеља, који, уз помоћ домаћих издајника,

тежи стварању неке наредне, нове Југославије“. Он наводи да је патриотизам управо одлазак у Београд, да се „тамо изведе наша представа, тамо где су пројектована зла свих ратова у бившој Југославији„. Незирај је рекао и да је позив прихваћен „зато што смо сматрали да спомињање званичног назива ‘Народно позориште Косова‘ довољно објашњава нашу државност“. „Штавише, то је, на крају крајева, само позориште, не ради се о ‘држави Косово‘ која би због једне представе могла бити оспорена тамо или било где другде“, рекао је он. „Република Косово би била више јавно присутна, одбрањена и афирмисана ако би наступала на сцени Атељеа 212 него ако би на флајеру или веб страници фестивала било изричито написано, уз назив позоришта ‘Република Косово‘“, навео је аутор и додао: „Позориште је ту да поправи штете које је направила политика“. Фестивал „Муцијеви дани„, у част једног од најбољих редитеља бивше Југославије Љубомира Муција Драшкића, биће одржан од 18. до 24. маја у Атељеу 212. (Танјуг)

dnevnik НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТE / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ПРИПРЕМА ПРЕДСТАВУ „АЛАБАМА СОНГ”

Страст Зелде и Скота Фицџералда У Новосадском позоришту Ујвидеки синхазуових дана почеле су пробе нове представе „Алабама сонг”, по роману Жила Лероа, у режији чувеног ексјугословенског редитеља Рахима Бурхана. Овај роман, награђен Гонкуровом наградом, драматизовала је Ката Ђармати. Представа се бави животом Зелде Фицџералд, супруге писца Скота Фицџералда. Зелду игра Емина Елор а Скота Иштван Кереши. У овој причи о турбулентном животу два уметника у епохи рег – тајма, њиховој страсној и деструктивној вези, игра скоро цео ансамбл Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Премијера је најављена за 10. јун. Зелду Фицџералд, која је трагично изгубила живот у 47. годи-

ни у пожару у психијатријској клиници у којој се дуго лечила, Лероа у овом роману „оживљава пред очима читаоца као девојку са америчког југа која жели да побегне од средине која је гуши, као муза најчувенијег америчког писца и фатална звезда монденских забава која шокира пуританску Америку, као писац у сенци, чије текстове поткрада славни муж, која скупо плаћа слободу ванбрачне љубави и постепено пада у лудило, патетична и заводљива, генијална и депресивна.“ Како сам Лероа каже, „открио сам Скота Фицџералда и убрзо схватио да постоји само један лик у његовим књигама, фамозна и мистериозна Зелда, његова жена...” Н. П-ј.

Емина Елор

НА ЛУТКАРСКОЈ СЦЕНИ ЗРЕЊАНИНСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Премијера „Ивице и Марице” На Луткарској сцени Народног позоришта „Тоша Јовановић„ у Зрењанину сутра ће премијерно бити приказана представа „Ивица и Марица„. Поставку познате бајке браће Грим режирала је Сенка Петровић, која се, као гост, први пут, у том својству, појављује на сцени зрењанинског позоришта. Аутори драматизације и адаптације добро по-

знате бајке су Вања Николић и Сенка Петовић. Лутке и кореографију је креирала Јелена Милић Златковић , костиме Андреа Ледењак, а композитор је Алексдандар Поповић. У представи играју Снежна Попов ( Ивица), Татјана Бараћ (Марица), Олгица Трбојевић Костић ( ловац), Андрија Поша ( отац) и Данило Михњевић ( вештица).

БРИТАНЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ ДЕЦЕНИЈУ ОД СМРТИ ЧУВЕНОГ ИСТРАЖИВАЧА РЕНЕСАНСНЕ УМЕТНОСТИ

Сећање на сер Ернста Гомбриха Прошло је десет година од смр- до одласка у пензију 1976. био је ти сер Ернста Гомбриха (1909- директор. Поред тога што му је 2001), једног из плејаде значајних обезбеђивао контакте са другим јеистраживача ренесансе, а свакако врејским интелектуалцима избеједног од најистакнутијих истори- глицама, овај посао му није у почара уметности модерне епохе. четку омогућавао да издржава поЊеговим одласком нестао је узо- родицу. Подстакнут изванредним ран научник с извесним одликама успехом историје за децу, исти изинтелектуалног стила који је био давач предлаже му да настави са доминатан између краја 19. века и писањем, али да овога пута то буде Другог светског рата. Иако је сма- историја уметности. У то време, на тран експертом за епоху Ренесан- немачком језичком подручју било се, његово „вертикално„ познава- је пуно једнотомних књига о истоње ликовног стваралаштва, са мо- рији уметности, а у Енглеској је гућношћу лаког прелажења из јед- постојала само једна. не епохе у другу, дар је који су моУпркос запањујућем успеху дерна времена потврдила као нео- књиге “The Story of Art” (преведепходну одлику сваког озбиљнијег на на 33 језика и продата у више од историчара и критичара уметности. Рођен је у Бечу 1909. године, где је стекао основно историјско-уметничко образовање. У његовом родном граду се захваљујући Јулиусу фон Шлосеру, последњих деценија 19. века почела стварати најутицајнија школа која ће до данас остати једна од кључних исходишта модерне историје и теорије уметности. Име и дело Ернста Криса, психоаналитичара и историчара уметности из редова Фројдових присталица, означиће друго важно Гомбрихово исходиште. Управо је Гомбрих био тај који је међу првима усклађивао Фројдову психоанализу и аналитичку Ернст Гомбрих

Музика за пусто острво Мада је цео живот провео међу сликама и несумњиво утицао и помогао људима у њиховом разумевању, није постао колекционар („никада нисам имао довољно новца за то, а и немам посесивни инстинкт”), наглашавајући како је идеалан модел за колекционарство управо музика - „не можете имати Бетовенову 9. симфонију, али можете снимак те музике”. Стога, на неизбежно питање коју би од уметничких форми изабрао да понесе на пусто острво, без дугог размишљања, одговарао је да то није ни једна од познатих слика или књига, већ једноставно музика („могао бих да преживим без слика, можда и без књига, али не и без Хајднових гудачких квартета”). методу интерпретације уметничког дела и стилова бечке школе. Напустивши Беч пре доласка нациста, долази у Лондон који од тада постаје његово трајно боравиште. Овде ће се приближити иконолошкој школи коју је у Немачкој утемељио Аби Варбург, а развили је Фриц Саксл и Ервин Панофски. Од 1936. почиње да ради на „Аби Варбург„ институту, где је од 1959.

шест аамилиона примерака), аутору је указивано на многе пропусте. Замерено му је да не говори о уметности садашњице („просто, понекад ствари и разумете, али још увек вам се не допадају„), да је сувише евроцентричан („Рембрант је супериорнији од уметности племенских заједница„), елитиста („Не може свако да произведе ремек-дело, чак и по цену великог

рада„), или да изоставља женесликаре. Насупрот нападима због своје уображености, снобизма, крутости, Гомбрих није крио фасцинираност разним формама популарне уметности (цртани филмови). Основно поље његовог истраживања била је и остала уметност италијанске ренесансе. Будући да је формиран у Бечу, на преласку 19. у 20. век, Гомбрих није порицао извесну дозу предрасуда. Он је у својој кући у Лондону свесно неговао културу бечког литерарног салона и атмосферу просветитељског космополитизма, проводећи своје време између два света „старог Беча његових родитеља и Лондона његових унука„. Настањен на Хемстеду, крају уметника, боема и салонске „кавијар” левице, у својим познијим годинама још увек се могао видети како сигурним ходом шета у сакоу од твида и патикама. Последњих година његова мобилност све се више стишавала. Изложбу Сезана из 1996. обишао је у инвалидским колицима, али се интелектуално и даље није предавао. Често се оглашавао указујући на катастрофалну ситуацију у којој су се нашла многа уметничка дела која се убрајају у културну баштину човечанства. Читајући о фасцинантном броју посетилаца на изложбама Вермера, Сезана, Монеа, Гогена, Бројгела, етрурске уметности у Венецији, византијске у Њујорку - његовом задовољству није било краја уверивши се да и међу младим људима постоји несмањено интересовање за уметничка дела ранијих епоха. У пуном смислу речи Гомбрих је сматран оцем и најважнијим представником семиотике уметности, који је извршио велики утицај на Умберта Ека, Ибера Дамиша и друге. Када је 2001. преминуо, сматрало се да је завршена епоха тројице великих истраживача ренесансне уметности - Бернарда Беренсона, Кенета Кларка и Ернста Гомбриха. До сада је у свету објављено двадесетак Гомбрихових наслова, а многа значајна дела овог студиозног истраживача постала су доступна и нашој читалачкој публици - “Уметност и њена историја” (“Нолит”, 1980), “Уметност и илузија” (“Нолит”, 1984), “Сага о уметности” (“Лагуна”, 2005), “Кратка историја света за младе” (“Геопоетика”, 2007). Синиша Ковачевић

kultura

dnevnik

sreda27.april2011.

23

ИНТЕРВЈУ: ИВА НА СИ МИЋ-БО ДРО ЖИЋ, КЊИ ЖЕВ НИ ЦА ИЗ ХР ВАТ СКЕ

При мал ни крик оча ја Нај мла ђа го шћа не дав ног 5. ме ђу на род ног фе сти ва ла про зе у Но вом Са ду би ла је Ива на Си м ић-Бо д ро ж ић (1982) из Хр ват ске. Уче ни ци ма Гим на зи је „Јо ван Јо ва но вић Змај”, у ко јој је та ко ђе го сто ва ла, ре кла је да сва ки до бар пи сац мо ра да во ли љу де и да бу де ра до знао. Та ко ђе, и да је са зре ла пи ш у ћ и - као чо в ек и као аутор ка. До са да је об ја ви ла две књи ге: „Пр ви ко рак у та му”, збир ку пе са ма(2005), мно го на гра ђи ва ну и пре во ђе ну, као и ро ман „Хо тел За гор је”(2010). Сем при зна ња у Хр ват ској, овај ро ман је до био „Ко чи ће во пе ро” (Ба ња лу ка-Бе о град, за ван ред не успе хе у са вре ме ној књи жев но сти), а по чет ком ове го ди не об ја вио га је бе о град ски из да вач „Рен де”. Кри ти ча ри сма тра ју да је Ива на Си мић Бо дро жић- но ва књи жев на зве зда, али не па да ли ца, већ од оних што тра ју. А њен „Хо тел За гор је”је „при мал ни крик оча ја, не са мо у хр ват ском За гор ју, већ ши ром бр до ви тог Бал ка на, где је из бе гли штво одо ма ће на жи вот на по ја ва”. l Изгледа да се „Хотел Загорје”, ваш први роман, веома допао читаоцимау Срби-

ји. Шта каже ваш београдски издавач „Ренде”?

- Да, та ко ка же и Сла ђа на Но ва ко вић из „Рен деа”. А ја мо рам да се по хва лим ка ко су и пре из ла ска књи ге об ја вље на че ти ри тек ста о њој у ва шим ме ди ји ма. Мо жда за то што је те ма ин те ре с ант на љу ди ма са ових про сто ра, без бзи ра на гра ни це. Глав на ју на ки ња је де ве то го ди шња де вој чи ца ко ја oдлази из Ву ко ва ра за то што по чи ње рат, и део свог де тињ ства про во ди у прог на нич ком сме шта ју у Ку мров цу, у чу ве ној бив шој по ли тич кој шко ли за ју го сло вен ске ко му ни сте. Пи шем о ње ном од ра ста њу и по тра зи за иден ти те том, о бол ном са зре ва њу у из о па че ним окол но сти ма. При том је њен отац уби јен на Ов ча ри. У oвој књи зи сам же ле ла да ис при чам ка ко је рат де фор ми сао ге не ра ци ју ко јој ја при па дам. Пре ра та ни смо има ли ни свест о

Не ко ће у њој, мо жда, про чи т а ти по ли тич ку не ко рект ност, а па жљи ви ји чи т а о ци ће схва ти ти да је „Хо тел За гор је” пра ви ан ти рат ни ро ман, ко ји упо зо ра ва на оно о че му ће тек про го во ри ти ге не ра ци је ко ји ма при па дам. l Колико у овом роману има аутобиографских елемената, да ли су чињенице из вашег живота пресликане на живот главне јунакиње?

- Ка да би се по бро ја ли би о граф ски мо мен ти из ју на ки њи ног и мог жи во та, мо гло би се ре ћи да је слич ност го то во сто по стот на. Та књи га и је сте на ста ла на осно ву мог жи вот ног ис ку ства, али ја сам стал но би ла све сна Фо то: Б. Лу чић да пи шем ро ман, уно се би, па ни по ли тич ке ста во ве, а си ла сам иди о фик ци је, а ка да ми то ужа сно вре ме нас је пот пу но је тре ба ло, по се за ла сам за пра из де фор ми с а ло. Та при ча је ви ли ма жан ра. То, да кле, ни је сто по стот но исри ча на из пер спек ти ве де те та и у њој не ма на кнад не па ме ти. ауто би о граф ска при ча, али је сте

сто по сто аутен тич на- сва ка упи са на емо ци ја је та ква. Ро ман сам за ми сли ла као уни вер зал ну при чу из ма ле, ло кал не сре ди не, ко

- Ме ни лич но је ве о ма би ла ва жна чи ње ни ца да ће ро ман иза ћи и у Ср би ји. Не мо гу ре ћи да то у ме ни ни је иза зи ва ло ди ле ме и ам би ва -

Од пи са ња се не мо же жи ве ти - Чи ње ни це да је Хр ват ска вр ло ма ло тр жи ште и да је хр ват ски ма ли је зик, го во ре да чак и вр ло ти ра жни ауто ри не мо гу жи ве ти од пи са ња - ка же Ива на Си мић-Бо дро жић. - Са дру ге стра не, има мо до ста ква ли тет них књи жев них зби ва ња и не ко ли ко од лич них фе сти ва ла, на ко ји ма се мо гу пред ста ви ти мла ђи ауто ри. Си ту а ци ја ни је цр но-бе ла. Ми слим да је и са пи са њем исто као и у дру гим по ду хва ти ма: ако сте та лен то ва ни, вред но ра ди те, бо ри те се, мо же те про на ћи из да ва ча и сво је ме сто на књи жев ној сце ни. До дат но нам сви ма оте жа ва ју жи вот од но си из бли ске про шло сти- те ве зе су још по ки да не. А јед на књи га ко ја је на пи са на на хр ват ском, срп ском или бо сан ском, мо гла би се ла ко чи та ти ме ђу ми ли о ни ма љу ди, а не са мо у ло кал ној сре ди ни. На дам се да ће то вре ме уско ро до ћи. а се мо же до го ди ти и функ ци о ни са ти на би ло ком ме сту у све ту, где де ца од ра ста ју у не нор мал ним, рат ним окол но сти ма. А та квих ме ста, на жа лост, увек има мно го. l Претпостављам да је овај роман један од начина да и ви лично, а и остали на екс-Ју просторима, покушају да превазиђу ратне трауме и окрену се мирнодопском животу.

лент на осе ћа ња. И ни је би ло ла ко при ста ти на то, јер је при ча, ка ко ре кох, за сно ва на на мом жи во ту. Али схва ти ла сам да о тим до га ђа ји ма тре ба што ви ше при ча ти: кад бу де мо има ли ви ше пер спек ти ва, кад се сва ко не бу де кон цен три сао са мо на сво ју исти ну, тек та да ће мо, мо жда, до ћи до пра ве исти не и ус по ста ви ти ди ја лог - не уго дан, али ци ви ли зо ван и ну жно по тре бан, да би се од но си у бу дућ но сти нор ма ли зо ва ли. Радмила Лотина

У ИЗДАЊУ „АГОРЕ”

ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ „ДИМИТРИЈЕ БАШИЧЕВИЋ МАНГЕЛОС“ НА ИЗЛОЖБИ У МСУВ

„Лепотица” Џојс Керол Оутс

Десетогодишњица младих у фокусу

У издању зрењанинске „Агоре„ изашао је најновији роман „Лепотица„ савремене америчке списатељице Џојс Керол Оутс (73) у преводу Алена Бешића. Оутс спада у најплодније, најнаграђиваније америчке књижевнице. Објавила је преко 50 романа и тридесетак збирки прича и заступљена је у скоро свим антологијама модерне прозе. У последњих неколико година налази у најужем кругу потенцијалних лауреата Нобелове награде. На српски језик није превођена све док се нису појавиле приватне издавачке куће „Чаробна књига„ и „ Агиора„ тако да је сада и код нас позната, посебно међу правим књигољупцима. Професорка је креативног писања и друштвених наука на знаменитом универзитету Принстон, а међу наградама су и Национална књижевна награда ПЕН/Маламуд Пулицер. Теме којима се Оутсова бави су широког дијапазона: од готског романа, отуђености појединца, друштвених феномена и аномалија, завођења, насиља, инцеста, силовања, феминизма, разлике између полова…па је тако „Лепотица„ на пр-

ви поглед написана на трагу „Лолите„ Владимира Набокова. Роман се појавио 2010. и како наводи издавач књижевни критчар Ненад Шапоња, „иако почиње као нека врста провокације, на трагу Набоковљеве ‘Лолите‘, ово је ненаметљива прича о савременом свету, о жељама и утехама за којима трагамо„. Главна јунакиња је шеснаестогодишња Катја Спивак која чува током лета децу, Познанство са седокосим, углађеним Маркусом Кидером испрва се чини недужно и пријатно јер његов прелепи дом, књиге за децу које је написао, класична музика, уметничке слике у његовом атељеу, раскошни поклони које јој даје привлаче Катју. Неприметно, нешто се мења када Кидер жели да му Катја позира за нову слику. Невино кокетирање прераста у нешто мрачније... Није безначајан податак, за наше несређене услове у издаваштву, да је преводилац „Лепотице„ Алена Бешића управо добио награду за њабољи превод Друштва књижевника Војводине, што је сигурна препорука да је првобитни квалитет романа сачуван. (Танјуг)

Поводом десетогодишњице награде „Димитрије Башичевић Мангелос“, у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ), у Новом Саду, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Између када и ако“. Отварање изложбе означиће и почетак конкурса за десетог добитника ове значајне награде у домену награда за младе уметнике из категорија ликовних уметности (комплетан инфо о конкурсу доступан је на www.man ge lo sna gra da.org.rs). На изложби „Између када и ако“ у МСУВ учествоваће досадашњи лауреати (од 2003): Душица Дра-

Видиковац на крову музеја Током трајања изложбе „Између када и ако“, из МСУВ позивају заинтересоване да се сутра, 28. априла, 4. и 11. маја, у термину од 14 до 15 часова, придруже Милени Путник у изласку на кров музеја, што ће да чини део њеног рада „Привремени видиковац/ Контравидиковци“.

жић, Синиша Илић, Владимир Николић, Иван Петровић, Милена Путник, Милица Ружичић, Ивана Смиљанић, Катарина Здјелар. Кустоскиња је Радмила Јоксимовић. Она је свој пројекат описала следећим речима: „Наслов изложбе односи се на случај у ком је логика мреже предуслова, околности, узрока и последица, међузависности и преговора, у реалном простору у којем делујемо, непредвидљива, а преговарање немогуће, па овај простор постаје простор неизвесности и несигурности. Радови уметника препознају и истражују одређене елементе и моменте тог стања, преиспитују потенцијал и домете уметничког и друштвеног де- Милица Ружичић, Емоционалне протезе лања, могућности измештања тач- мене кустоске праксе, њених страке посматрања и његове консе- тегија деловања у ширем културквенце.“ ном и друштвеном котексту. На раУ оквиру изложбе „Између када дионици ће данас сутра и прекосуи ако“ у МСУВ, Центар за нове тра, с почетком у 18 часова, бити медије „Куда.орг“ из Новог Сада одржана три предавања истакнуорганизоваће кустоску радионицу тих кустоса и теоретичара уметно„Ка кураторству као критичкој сти. пракси“ која ће се бавити критичПре звничног отварања, прво је ким преиспитивањем поља савре- на програму предавање теорети-

У МАТИЦИ СРПСКОЈ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „У ПОТРАЗИ ЗА ЗАШТИТНИКОМ“ ДРАГОЉУБА ЖИВОЈИНОВИЋА

Студије о српско-америчким везама У Матици српској јуче је представљена књига „У потрази за заштитником“ др Драгољуба Р. Живојиновића, коју је објавио издавач „Албатрос плус“. Након уводног слова академика Чедомира Попова, председника Матице српске, о овој студији о српско – америчким везама од 1870 до 1920, како стоји у поднаслову, говорили су: Владислав Јовановић, доц. др Милош Ковић, научни сарадник др Војислав Павловић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Албатрос плус“ Јагош Ђуретић, као и аутор. У времену у којем се појављују самозвани стручњаци и тумачи, ово је књига историчара који се тиме бави чак пола века, истакао је на овој промоцији Милош Ковић и додао да она садржи збирку чланака из пера универзитетског професора и академика великог знања и богатог искуства. У књизи је објављено двадесет чланака од којих је најстарији написан 1964. а најновији 2009. Књига, по речима Ковића, садржи двадесет чланака објављених на енглеском језику у водећим међународним стручним часописима, од којих су неки посебно за ову прилику први пут преведени на српски језик. Живојиновић је вре-

С јучерашње промоције у Матици српској

менски обухватио период од 1870. до 1920. године, али је Ковић указао да је тежиште заправо на Првом светском рату и времену стварања Југославије, односно на улози САД у њеном стварању. Ковић је посебно издвојио улогу америчког председника Вудроа Вилсона у том историјском тренутку, којом се Живојиновић бавио у овој књизи, оцењујући, између осталог, да она није била тако судбоносна каквом је многи сматрају.

Фото: Б. Лучић

Према мишљењу Ковића, Вилсон је био врло опрезан, и није хтео да се укључује у рат и борбу за српску ствар. За разлику од других савезника, Вилсон је веома добро разумео о чему се ради у овом рату, како је навео Ковић, односно интересе и намере свих страна. Био је против разбијања Аустроугарске, али је, упркос томе што је није сматрао најбољим решењем, 1918. ипак подржао стварање Југославије. Влада САД, како и Живојиновић пише у

предговору ове књиге, пружала је тој држави, „иако краткотрајно, у годинама њеног учвршћивања, политичку, дипломатску и моралну подршку“. Једна од вредности ове књиге је што говори о томе како се у међународним односима ствари мењају, истакао је Ковић и указао да је то чињеница која даје наду. Аутор ове књиге Драгољуб Р. Живојиновић се на промоцији посебно осврнуо на улогу Михаила Пупина, који је, по његовим речима, дугогодишњим дипломатским акцијама надмашио нашу званичну дипломатију. Захваљујући Пупиновим текстовима који су објављивани на страницама „Њујорк тајмса“, Америка је имала прилику да стекне праву слику о борби српског народа за слободу, а затим и за уједињење. Његова је заслуга што је 28. јуна 1918. први и једини пут у Белој кући обележен и прослављен Видовдан. Живојиновић је подсетио и да је Пупин, за време Мировне конференције лобирао за српску страну, користећи познанство са колегом са Колумбија универзитета Дагласом Џонсоном, који је био члан Комисије за разграничења на поменутој конференцији. Н. Пејчић

чарке визуелне културе и професорке на „Голдсмитс“ факултету Универзитета у Лондону Ирит Рогоф. Затим следи предавање кустоскиње и чланице колектива „Што, како и за кога“ Сабине Саболовић из Загреба, да би за крај, кустос МСУВ Кристијан Лукић, представио на овим просторима јединствену Збирку медијских пракси МСУВ. Награду „Димитрије Башичевић Мангелос“ установио је Центар за савремену уметност у Београду и Фондација за цивилно друштво из Њујорка 2002. године, као део регионалног пројекта „Јанг вижуал артистс авордс“. Награда носи име значајног уметника, родоначелника концептуалне праксе и историчара уметности с простора бивше Југославије. Продукцију изложбе „Између када и ако“ у МСУВ, која ће бити отворена до 12. маја, потписују „Дез орг“, Фонд „Илија и Мангелос“, Независна уметничка асоцијација „Ремонт“. И. Б.

Правопис ромског језика Висока школа за образовање васпитача у Вршцу, која је пре две године увела и ромске студије, објавила је „Правопис ромског језика”. У овом, првом стручном делу те врсте у свету, чији је аутор проф. др Рајко Ђурић, изложени су принципи и правила ромскога писма и правописа, његов гласовни систем и дата су опширна објашњења гласовних промена и појава у њему, закључно са правопи-

сним правилима и употребом интерпункције. Књига садржи и објашњења лингвистичких и правописних термина и појмова, као и етимологију ромских глагола и њихових значења, што је ориганалан научно-истраживачки рад др. Ђурића и његов допринос ромологији, која је постала академска дисциплина на већем броју европских и ваневропских универзитетских центара. (Танјуг)

Кишова „Башта, пепео” Издавачка кућа „Архипелаг„ управо је објавила роман „Башта, пепео„ у о квиру великог пројекта „Изабрана дела„ Данила Киша у седам књига, што је, практично, целокупна његова проза штампана у посебној луксузној опреми. „Архипелаг„ је већ објавио први Кишов роман „Мансарда„ и књигу прича „Рани јади„, а током маја биће објављени роман „Пешцчаник„ и две Кишове књиге новела „Гробница за Бо-

риса Давидовића„ и „Енциклопедија мртвих„. Књига прича из пишчеве заоставштине „Лаута и ожиљци„ биће објављена у првој половини јуна. „Башта, пепео„ је, вероватно, најпознатији Кишов роман , велико дело о детињству и одрастању, али и о горком талогу искуства. О овом делу Киш је, својевремено, у једном интервјуу рекао да се „ради о метафори, о страхопоштовању детета према оцу„. (Танјуг)

24

Svet

sreda27.april2011.

dnevnik

^E TVRT VE KA OD NU KLEAR NE KA TA STRO FE U ^ER NO BI QU

Polagawe cve}a na spomenik `rtvama

O{te }e ni re ak tor jo{ zra ~i KIJ E V: Ukra j i n a je ju ~ e obe le `i la go di {wi cu naj go re nu kle ar ne ne sre }e u isto ri ji, ko ja se de si la na ju ~e ra {wi dan pre 25 go di na u nu kle ar noj cen tra li u ^er no bi qu.Na ko me mo ra tiv noj li tur gi ji ko ju je u Ki je vu slu ` io pa tri j arh Ru s ke pra vo s lav n e cr k ve Ki r il, Ukra jin ci su za pa li li sve }e a zvo no je od zvo ni lo 25 pu ta u znak se }a wa na go di ne ko je su pro {le od ne sre }e.

Ukra j in s ki pred s ed n ik Vik tor Ja nu ko vi~ po no vio je po zi ve za pri ku pqa we sred sta va za iz grad wu no vog bun ke ra oko nu kle ar nog re ak to ra u ^er no bi qu jer sa da {wi vi {e ni j e bez b e d an. Ukra j i n a jo{ uvek mo ra da pri ku pi oko 300 mi li o na do la ra za pro je kat po sle do nor ske kon fe ren ci je ko ja je pro {log me se ca odr `a na u to ze mqi. Ja nu ko vi~ je ju ~e iz ja vio da ni jed na

na ci ja ne mo `e sa ma da pre va zi |e ka ta stro fu ta kvih raz me ra, dok je pre mi jer Ukra ji ne Ni ko laj Aza rov je pre do ~io da je eko nom ska {te ta za Ukra ji nu iz no si la pri bli `no 180 mi li jar di do la ra.

Pre ta~ no ~e tvrt ve ka, u no }i iz me |u 25. i 26. apri la 1986. go di ne, u atom skoj elek tra ni ^er no biq (ta da SSSR, sa da Ukra ji na), eks plo di rao je re ak tor iza zvav {i naj te `u mir no dop sku nu kle ar nu ka ta stro fu, od ko je je na me stu po gi nu la 31 oso ba, a pro ce wu je se da

je od po sle di ca ra di ja ci je do sa da umr lo oko 18.000 qu di.

Sa di rekt no ozra ~e ne te ri to ri je ta da je eva ku i sa no oko 100.000 qu di, a ra di o ak tiv ni oblak je na red nih da na po sle eks plo zi je pre krio zna tan deo Evro pe, s ne sa gle di vim po sle di ca ma. Di rekt na ra di ja ci ja iz ^er no bi qa je, u pre~ ni ku od oko 30 ki lo me ta ra oko nu kle ar ne elek tra ne, ozra ~i la pet mi li o na gra |a na, tvr de stru~ wa ci.

Be lo ru ski me di ji tvr de da je po sle ras pa da biv {eg SSSR-a ne za vi sna Be lo ru si ja ulo `i la vi -

Ve }a od go vor nost raz vi je nih Ru si ja }e na sa mi tu osam naj ra zvi je ni jih ze ma qa sve ta (G8) kra jem ma ja pred lo `i ti plan za po bo qa {a we bez bed no sti u nu kle ar nim elek tra na ma, iz ja vio je ju ~e ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev. Nu kle ar na kri za u Ja pa nu iza zva la je za bri nu tost u ce lom sve tu u po gle du odr `i vo sti nu kle ar ne ener gi je, a po je di ne ze mqe su spro ve le kon tro lu svo jih atom skih po stro je wa.

{e od 19 mi li jar di do la ra za ot kla wa we po sle di ca ne sre }e, pri ~e mu se ukup na {te ta pro ce wu je na 235 mi li jar di do la ra.

Prak ti~ no je sa ma pe Be lo ru si je ne sta lo oko 460 na se qe nih me sta.

Ra di o ak tiv noj pra {i ni su, po red te ri to ri je biv {eg SSSRa, bi li iz lo `e ni Poq ska, Bu gar ska, Ne ma~ ka, [ved ska, [vaj car ska, Bel gi ja, Ho lan di ja, Ve li ka Bri ta ni ja, a po sle di ce tog nu kle ar nog ak ci den ta ose ti le su se i u Fin skoj, biv {oj Ju go sla vi ji, Ru mu ni ji, Austri ji, kao i is to~ nom de lu te ri to ri je SAD. Pre ma po da ci ma Me |u na rod ne or g a n i z a c i j e za za { ti t u pri r od n e sre d i n e „Grin p is”, sa mo u tri naj po go |e ni je ze mqe - Ukra ji ni, Ru si ji i Be lo ru si ji, od po slel di ca zra ~e wa umr lo oko 200.000 qu di, a u bu du} no sti }e u sve tu oko 270.000

Patrijarh Kiril i ukrajinski premijer Azarov

slu ~a je va on ko lo {kih obo qe wa bi ti u ve zi sa uti ca jem ra di ja ci je iz ^er no bi qa. U iz ve {ta ji ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je na vo di se da je u te tri ze mqe di jag no sti ko va no vi { e hi q a d a slu ~ a j e v a ra k a {tit ne `le zde kod oso ba ko je su u vre me ha va ri je bi le de ca ili ma lo let ni ci, a da }e umre ti jo{ 9.000 onih ko ji su u~e stvo va li u ot kla wa wu po sle di ca, eva ku i sa nih i onih ko ji `i ve u ri zi~ nim re gi o ni ma.

U gra du ^er no bi qu da nas ne ma sta nov ni ka, a u tre nut ku ha va ri je `i ve lo je oko 12.500 qu di. U po seb nu zo nu od 30 ki lo me ta ra mo `e se u}i sa mo sa do zvo lom i opre mom. Nu kle ar na ka ta stro fa u ^er no bi qu ozna ~e na je sed mim - naj vi {im ste pe nom opa sno sti, ko ji je zva ni~ no ve zan jo{ sa mo uz nu kle ra ku Fu ku {i ma u Ja pa nu, ko ju su 11. mar ta 2011. po go di li naj pre ze mqo tres a za tim 14 me ta ra vi sok ra zor ni mor ski ta las.

(Ta njug)

NA TO MA SOV NO BOM BAR DU JE GLAV NI GRAD LI BI JE

NOVI SUKOBI

Ra ket na va tra iz me |u Taj lan da i Kam bo ye BANG KOK: Taj land ske i kam bo xan ske tru pe otvo ri le su no vi front da nas u svom naj `e {}em su ko bu u sko ri je vre me, i po red di plo mat skih pri ti sa ka da se ob u sta ve bor be u ko ji ma je bi lo 13 po gi nu lih. Na de se ti ne hi qa da ci vi la je pri nu |e no da na pu sti svo je do mo ve na obe stra ne, jer te {ka ar ti qe ri ja i ra ke te za si pa ju pod ru~ je fron ta ko ji se pro te `e kroz xun glu, na ru {a va ju }i krh ki pre kid va tre do go vo ren u fe bru a ru.

Dve voj ske su na krat ko raz me ni le ar ti qe rij sku i ra ket nu paq bu u bli zi ni 900 go di na sta rog hra ma Pre ah Vi he ar, oko 150 ki lo me ta ra da qe od me sta gde su se su ko bqa va le pred hod na ~e ti ri da na, {to iza zi va stra ho va wa da bi se su kob mo gao pro {i ri ti na dru ga pod ru~ ja sla bo obe le `e ne gra ni ce.

Pred stav nik taj land ske voj ske San sern Ka ev kam nerd re kao je da su se dve stra ne su ko bi le oko 30 mi nu ta, uz upo tre bu ra ke ta kra }eg do me ta i la kog na o ru `a wa, u bli zi ni hin du hra ma ko ji se na la zi na jed noj li ti ci nad xun glom ko ju svo ja ta ju obe stra ne, pre neo je Roj ters.

Kam bo xan ski vla din pred stav nik Faj Si fan re kao je da su taj land ski rat ni avi o ni otvo ri li va tru na kam bo xan sku te ri to ri ju u bli zi ni hra ma. „Bor be ni avion nad le teo je pre deo i po ~eo da bom bar du je”, re kao je on. Dva su se da raz me wi va la su va tru to kom vi ken da u dru goj obla sti u bli zi ni hra mo va iz 12. ve ka Ta Moan i Ta Kra bej, gde je od pet ka po gi nu lo 13 qu di a vi {e od 50.000 eva ku i sa no.

(Ta njug)

@e sto ki okr {a ji u Mi sra ti TRI PO LI: Pet eks plo zi ja odjek nu lo je u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka u is to~ nom de lu Tri po li ja, sa op {ti li su sve do ci, ko ji ni su mo gli da pre ci zi ra ju ta~ nu lo ka ci ju eks plo zi ja.

Sve do ci na vo de da su se pr vo ~u le tri eks plo zi je, a ne ko li ko mi nu ta ka sni je jo{ dve.

U va zdu {nom na pa du NA TO sna ga po go |e na je re zi den ci ja li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja, a tom pri li kom ubi je no je tro je, a po vre |e no 45 qu di. Port pa rol li bij ske vla de Mu sa Ibra him je re kao da Ga da fi ni je po vre |en u na pa du, a da su po gi nu li ~la no vi oso bqa i stra `a ri.

Gadafijeva rezidencija posle napada NATO

Isto vre me no, ame ri~ ki zva ni~ ni ci su sa op {ti li da je u Mi s ra t i, na za p a d u Li b i j e, osta lo jo{ oko 2.000 stra na ca ko ji se na da ju da }e bi ti eva ku i sa ni. Me |u na rod na ko a li ci ja po ~e la je in ter ven ci ju u Li bi ji 19. mar ta, na osno vu re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN. NA TO je pre u zeo ko man do va we voj nom in ter ven ci jom od SAD 31. mar ta. Sna ge lo jal ne li bij skom vo |i Mu a me ru el Ga da fi ju `e sto ko su na pa le gra do ve u Za pad nim pla ni na ma, u ko ji ma `i ve Ber be ri, i na sta vil su su ko be sa po bu we ni ci ma u oko li ni lu ke u Mi sra ti, na za pa du Li bi je, ko ju ve} vi {e od {est ne de qa dr `e pod op sa dom.

Port p a r ol po b u w e n i k a u Mi sra ti, iz ja vio je ju ~e da su se Ga da fi je ve sna ge po vu kle u pred gra ga |e Mi sra te, u ko joj vla da hu ma ni tar na kri za, ali

da `e s to k i su k o b i i da q e tra ju. „Ga da fi je vi voj ni ci su i da qe u pred gra |u. Upra vo su u to ku su ko bi u ju `nom de lu gra da. Re vo lu ci o na ri po ku {a va ju da ostva re na pre dak. Cen tar gra da je od

NA TO ne gi ra da je ga |ao Ga da fi ja u Tri po li ju ju tros sta bi lan”, re kao je port pa rol po bu we ni ka agen ci ji Roj ters u krat kom te le fon skom raz go vo ru pre ne go {to je ve za pre ki nu ta. Li bij ska voj ska je oja ~a la i po lo `a je oko naft nog gra da Bre ge, ka zao je je dan ofi cir po bu we ni~ ke voj ske.Su ko bi u Li bi ji tra ju od 15. fe bru a ra, ka da su se opo zi ci o ne sna ge po bu ni le pro tiv Ga da fi je vog re `i ma.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULI JA GI LARD Austra li ja i Ki na pot pi sa le su ju ~e se ri ju spo ra zu ma o sa rad wi na po ~et ku po se te austra lij ske pre mi jer ke Xu li je Gi lard Pe kin gu, od ko je se o~e ku je da osna `i ve ze i iz gla di ne dav ne spo ro ve sa ze mqom ko ja je we no naj ve }e iz vo zno tr `i {te.Ovo je pr va po se ta Gi lard Ki ni, a to kom ko je }e na sto ja ti da da no vi ton od no si ma po sle spo ro va u vre me we nog pred hod ni ka.

YIMI KAR TER Biv {i ame ri~ ki pred sed nik Xi mi Kar ter, u prat wi tri biv {a li de ra evrop skih ze ma qa, do pu to vao je ju ~e u tro dnev nu po se tu Se ver noj Ko re ji, gde se na da ju da }e s vla sti ma raz go va ra ti o sma we wu na pe to sti na po de qe nom po lu o str vu i ne do sta ku hra ne u toj ko mu ni sti~ koj dr `a vi. Na aero dro mu u Pjon gjan gu de ca su Kar te ru pre da la cve }e, ja vi la je agen ci ja AP.

NI KOL KID MAN Oska rov ka Ni kol Kid men (43) ot kri la je da je kao de voj ~i ca mr ze la {to je to li ko vi so ka, pre ne la je bri tan ska {tam pa.Austra lij ska glu mi ca, ko ja je uda ta za pe va ~a Ki ta Ur ba na, re kla je da se, dok je bi la mla |a, ose }a la ne si gur no zbog svo je ~ud ne cr ve ne ko se i da je mr ze la {to je mr {a va.Ona je svo ju ado le scen ci ju opi sa la kao do sad nu.

Dik Mar ti se po vla ~i iz po li ti ke FRANK FURT: Li be ral no-ra di kal na stran ka [vaj car ske sa op {ti la je da se wen ~lan Dik Mar ti (66), se na tor iz kan to na Ti ~i no i iz ve sti lac u PS Sa ve ta Evro pe o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so vu, ne }e kan di do va ti na sle de }im iz bo ri ma za Gor wi dom {vaj car ske Skup {ti ne, pre no se frank furt ske „Ve sti”.

Ovaj, u sve tu naj po zna ti ji {vaj car ski po li ti ~ar, okon ~a va ta ko ~e ti ri de ce ni je du gu ka ri je ru u pra vo su |u i po li ti ci. Po sle iz bo ra, ko ji }e bi ti odr `an u ok to bru, pre sta }e i we gov rad u Par la men tar noj skup {ti ni Sa ve ta Evro pe, u ko joj je kao ~lan {vaj car ske de le ga ci je bio od 1998. go di ne.

Mar ti je svo joj stran ci upu tio pi smo u ko me oba ve {ta va ru ko vod stvo o svo joj od lu ci kao i o svom, ve} po zna tom ne sla ga wu, sa skre ta wem ove par ti je de snog cen tra ka sa svim de snim ide ja ma, {to zna ~i sra ~u na tom go vo ru o stran -

Dik Marti

ci ma kao opa sno sti ko ja pre ti [vaj car skoj.

Mar ti za vr {a va svo ju po li ti~ ku ka ri je ru otvo riv {i svo jim iz ve {ta jem jed nu od naj ve }ih kri mi nal no-po li ti~ kih afe ra u sa vre me noj evrop skoj isto ri ji ve za noj za Bal kan: tr go vi nu or ga ni ma ote tih Sr ba, Ro ma i Al ba na ca na se ve ru Al ba ni je na kon bom bar do va wa NA TO-a 1999. go di ne.

@uta ku}a u Albaniji, u kojoj su, kako se sumwa ubijene `rtve

On je u svom iz ve {ta ju, pre pu nom pre ci znih po da ta ka i iz vo da iz iz ve {ta ja za pad nih oba ve {taj nih slu `bi, a na osno vu is ka za sve do ka, iz neo ~i we ni ce o po sto ja wu mre `e taj nih za tvo ra na se ve ru Al ba ni je pod upra vom OVK i Ha {i ma Ta ~i ja ko ji su or ga ni zo va li tr go vi nu or ga ni ma.

Mar ti je za iz ve sti o ca Sa ve ta Evro pe ime no van u apri lu 2008.

go di ne po sle ob ja vqi va wa kwi ge u ko joj Kar la del Pon te, biv {a glav na tu `i teq ka ha {kog su da, iz no si na vo de o po sto ja wu tr go vi ne or ga ni ma i is tra zi te afe re.

Dik Mar ti je u po li ti ku u{ao 1995. go di ne, a pre to ga je po sti gao spek ta ku lar ne re zul ta te kao is tra `ni su di ja i jav ni tu `i lac u Lu ga nu ({vaj car ski kan ton Ti ~i no).

(Ta njug)

SveT / balkan

dnevnik

PO GOR [A VA WE SI TU A CI JE U SI RI JI

Uhap {e no oko 500 qu di DA MASK, BRI SEL, LON DON: Sna ge bez bed no sti uhap si le su oko 500 pro de mo krat skih ak ti vi sta {i rom Si ri je, na kon {to je voj ska upa la u ju `ni grad Da ra i po ~e la da pu ca na ci vi le, sa op {ti la je ju ~e si rij ska or ga ni za ci ja za qud ska pra va Sa va si ja.Ova or ga ni za ci ja je na ve la da je u Da ri

ubi je no naj ma we 20 qu di, ali da in for ma ci je o po gi nu li ma ne mo gu da se pro ve re jer su pre ki nu te ve ze sa ovim gra dom, gde pro te sti pro tiv pred sed ni ka Ba {a ra alAsa da tra ju od 18. mar ta.

Oko 3.000 voj ni ka upa lo je ju ~e na ten ko vi ma u Da ru, gde je, pre ma re ~i ma jed nog ak ti vi ste, ubi je no 25 oso ba, dok di plo mat ski iz vo ri ka `u da bi bi lans mo gao da bu de 50, ja vio je AP. Be la ku }a je iz ra zi la `a qe we zbog „bru tal nog na si qa ko je ko ri sti vla da Si ri je pro tiv svog na ro da” i sa op {ti la da ad mi ni stra ci ja ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me raz ma tra uvo |e we sank ci ja za Da mask ka ko bi ja sno sta vi la do zna wa da je „ova kvo po na {a we ne pri hva tqi vo”.

Ak ci ja voj ske u Da ri spro ve de na je ma we od ne de qu da na po {to je Asad pot pi sao de kret o uki da -

wu van red nog sta wa, ko je je bi lo na sna zi 48 go di na, u na sto ja wu da smi ri de mon stran te ko ji zah te va ju we gov od la zak s vla sti i de mo krat ske re for me.Pro ce wu je se da je u pro te klih pet sed mi ca u su ko bi ma po li ci je i Asa do vih pri sta li ca sa de mon stran ti ma ubi je no vi {e od 300 qu di.

Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man Van Rom pej iz ja vio je ju ~e da EU mo `e ma lo da po mog ne Si rij ci ma u wi ho voj po bu ni pro tiv pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da. Van Rom pej je za ju ~e ra {wi broj li sta „Stan dard” re kao da EU ve ro vat no ne }e do bi ti po dr {ku Arap ske li ge ili UN ra di pru `a wa po mo }i Si ri ji, pre ne la je agen ci ja AP. EU se na {la na uda ru kri ti ka da ni je do voq no ak tiv na u osu di ubi sta va i na si qa ko je el Asa dov re `im spro vo di s ci qem gu {e wa po bu ne.

Ve li ka Bri ta ni ja sa op {ti la je ju ~e da sa svo jim me |u na rod nim part ne ri ma raz ma tra uvo |e we do dat nih me ra pro tiv Si ri je i po zva la je pred sed ni ka ove ze mqe Ba {a ra al-Asa da da pre ki ne na pa de na an ti vla di ne de mon stran te. .

(Ta njug)

Am ba sa de na pu {ta ju Da mask VA [ING TON, AN KA RA: Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve su na re di le po ro di ca ma ~la no va am ba sa de i dru gom pra te }em oso bqu da na na pu ste Si ri ju, na vo de }i kao raz log „ne si gur nost i eks plo ziv nu” si tu a ci ju zbog ob ra ~u na vla sti sa de mon stran ti ma u toj ze mqi.Na re |e we Stejt de part men ta o eva ku a ci ji, za jed no sa upo zo re wem ame ri~ kim gra |a ni ma da na pu ste ze mqu, usle di lo je na kon jo{ jed nog da na bru tal nih na pa da si rij skih sna ga bez bed no sti na de mon stran te.

Rad am ba sa de }e se na sta vi ti ko li ko to bu de do zvo qa va la pro ce na bez bed no sne si tu a ci je, do da je se u sa op {te wu.Gra |a ni ma SAD se sa ve tu je da na pu ste Si ri ju dok su im jo{ na ras po la ga wu sred stva jav nog tran spor ta. Sva ki ame ri~ ki gra |a nin ko ji osta ne u Si ri ji tre ba da ogra ni ~i ne po treb na pu to va wa „zbog ne si gur no sti i eks plo ziv ne tre nut ne si tu a ci je”, na vo di se u sa op {te wu.

An ka ri se sa ve li kom za bri nu to {}u pra ti naj no vi ji raz voj do ga |a ja u su sed noj Si ri ji, a Tur ska

je po zva la svog am ba sa do ra iz Da ma ska na kon sul ta ci je. „Si ri ja je vr hun ski pri o ri tet za nas. Mi smo ve} oba vi li pri pre me ka ko bi se su o ~i li sa ra znim sce na ri ji ma, ukqu ~u ju }i i ma sov nu mi gra ci ju i dru ge po ten ci jal ne kom pli ka ci je”, pre no se is tan bul ski me di ji oce ne tur skih zva ni~ ni ka.U An ka ri se stra hu je da se ne mi ri iz Si ri je mo gu „pre li ti” u su sed ne ze mqe, po go to vo u Li ban.

Zva nic na Tur ska je u vi {e na vra ta po zi va la pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da da spro ve de re for me bez od la ga wa i da pre ki ne da se ob ra ~u na va sa opo zi ci jom.Me di ji ot kri va ju da su ju ~e u te le fon skom kon tak tu bi li pre mi jer Ta jip Er do gan i pred sed nik SAD Ba rak Oba ma i iz ra zi li za bri nu tost zbog „ne pri hva tqi ve upo tre be si le pro tiv na ro da u Si ri ji”.

U ve zi sa do ga |a ji ma u Si ri ji, ko ja de li sa Tur skom gra ni cu du gu 877 ki lo me ta ra, na ja vqe na je van red na sed ni ca Vr hov nog sa ve ta od bra ne.

(Ta njug)

Opo zi ci ja Je me na po nu di la re {e we SA NA: Je men ska opo zi ci ja da la je ju ~e svoj „ko na ~an” po zi ti van od go vor na plan Golf skog sa ve ta za sa rad wu (G^), pre ma ko jem po ra `e ni pred sed nik Ali Ab du lag Sa leh tre ba da na pu sti vlast po sle 30 da na, sa op {tio je port pa rol opo zi ci je. „Da li smo ko na ~an po zi ti van od go vor na ini ci ja ti vu G^, po {to smo od svo je golf ske bra }e i ame ri~ kih i evrop skih pri ja te qa da }e plan osi gu ra ti ostva re we na {ih ci qe va”, re kao je Mo ha med Ka tan. On je do dao da je je men ska par la men tar na opo zi ci o na ko a li ci ja(Za jed ni~ ko oku pqa we)o to me oba ve sti la

ge ne ral nog se kre ta ra G^ Ab du la ti fa al-Za ja ni ja.

Opo zi ci ja je ob ja vi la ovu od lu ku ka ko bi pre ki nu la kri zu u Je me nu, iz u zev kla u zu le o for mi ra wu vla de na ci o nal nog je din stva.Pre ma Golf skom pla nu, Sa leh bi tre ba lo da pod ne se ostav ku par la men tu 30 da na po {to ovla sti opo zi ci ju da for mi ra vla du na ci o nal nog je din stva, u ko joj bi pod jed na ko bi li za stu pqe ni pred stav ni ci vla da ju }e Op {teg na rod nog kon gre sa i opo zi ci je.”Za jed ni~ ko oku pqa we”, me |u tim, in si sti ra da Sa leh ode pre for mi ra wa ove vla de.

(Ta njug)

sreda27.april2011.

AN KE TA O RAS PO LO @E WU HR VAT SKE JAV NO STI

Hr va ti mi sle da ze mqa ide u po gre {nom sme ru ZA GREB: ^ak 84 od sto gra |a na sma tra da Hr vat ska ide u po gre {nom sme ru, po ka za lo je naj no vi je is tra `i va we agen ci je Ip sos puls ko je je ob ja vi la No va TV. Sa mo de vet od sto gra |a na mi sli da ze mqa ide u do brom sme ru, a se dam od sto je neo d lu~ nih.

Pe si mi sti~ ne gra |a ne pred vo de bi ra ~i opo zi ci o ne So ci jal de mo krat ske par ti je (SDP), od no sno wih 97 od sto mi sli da ze mqa ide u lo {em sme ru. Is tra `i va we po ka zu je i da 76 od sto bi ra ~a u apri lu ne po dr `a va Vla du, a pre mi jer ku Ja dran ku Ko sor i wen ka bi net po dr `a va sa mo 16 od sto is pi ta nih.

-Hr vat ska pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor iz ja vi la je JU ^E da ne ve ru je re zu la ti ma an ke te pre ma ko joj 84 od sto is pi ta nih mi sli da dr `a va ide u lo {em sme ru, oce niv {i da „sta we ni je ta ko cr no i da je 2011. go di na iz la ska iz kri ze.

Ko so ro va je re kla da ne ve ru je ta kvim is tra `i va wi ma. Uka zu ju }i na pri mer otvo re nog no -

BiH

Do dik ne ve ru je u sank ci je BA WALU KA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik sma tra da me |u na rod na za jed ni ca ne }e pred u ze ti sank ci je zbog na ja vqe nog re fe ren du ma u Re pu bli ci Srp skoj o Su du i Tu `i la {tvu BiH. Do dik ka `e da bi sank ci je zna ~i le udar na srp ski na rod i we go vu po li ti~ ku vo qu, na vo de }i da ne ve ru je da }e me |u na rod ni zva ni~ ni ci se bi do zvo li ti ta kvu vr stu po li ti~ ko-prav nog na si qa.On je, u iz ja vi za „Eks tra ma ga zin”, po no vio da je ras pi si va we re fe ren du ma po ku {aj od bra ne Dej ton skog spo ra zu ma. „Mi ipak po {tu je mo Dej ton i ne `e li mo da pri hva ti mo tu ma ~e wa ko ja su da ta kroz for mu Dej to na”, re kao je Do dik, do da ju }i da RS ne tra `i ni {ta vi {e od onog {to joj pre ma Dej to nu pri pa da.Pred sed nik RS je iz ra zio sprem nost da se, po sle re fe ren du ma, raz go va ra o Su du i Tu `i la {tvu BiH. Pre ma we go vim re ~i ma, mo gu }e je da RS do ne se no vi za kon i da od re |e na de la pro ce su i ra ju te dve pra vo sud ne in sti tu ci je.

(Ta njug)

Po men voj ni ci ma BA WALU KA: De vet na est go di na od stra da wa voj ni ka JNA u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu ovog 3. ma ja }e po pr vi put bi ti obe le `e no na me stu wi ho vog ubi stva, po {to je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Kan to na Sa ra je va pri hva ti lo ta kav zah tev or ga ni za to ra.Po men stra da lim voj ni ci ma JNA u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu pr vi put je obe le `en pro {le go di ne, ali ne na me stu gde se taj zlo ~in i de sio.De ta qi odr `a va wa ovo go di {weg po me na u Sa ra je vu u Fe de ra ci ji BiH tre ba lo bi da bu du pre ci zi ra ni kra jem sed mi ce.

Pred sed nik Pod od bo ra za obe le `a va we stra da wa voj ni ka JNA u Do bro vo qa~ koj Ve li mir Du wi} je re kao no vi na ri ma, po sle sa stan ka sa pred stav ni ci ma MUP-a sa ra jev skog kan to na, da je jo{ po treb no da se od kan to nal nog mi ni star stva sa o bra }a ja do bi je do zvo la za pre kid sa o bra }a ja od „Vra ca do Uli ce Ham di je Kre {e vqa ko vi }a (ne ka da {wa Do bro vo qa~ ka)”. On je, ka ko pre no se lo kal ni me di ji, re kao da or ga ni za to ri tra `e da da se na li cu me sta stra da wa voj ni ka JNA odr `i i kra }i ver ski po men.

U na pa du na ko lo nu JNA u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu ubi je na su 42, ra we na 73 i za ro bqe na 215 pri pad ni ka JNA. Za taj zlo ~in jo{ ni ko ni je od go va rao.

(Ta njug)

Jadranka Kosor

vog po go na za pre ra du i pa ko va we u Kow {~i ni, u Hr vat skom za gor ju, ko ji je la ne ostva rio ~ak 80 od sto ve }i iz voz ne go ra ni je, ona je re kla da to po ka zu je da „sta we ni je ta ko cr no i da je 2011. go di na iz la ska iz kri ze”.Pre mi jer ka je po no vi la da tre ba is tra `i ti sve {to ima ve ze sa sla wem tran skri pa ta o ope ra ci ji „Olu ja” u Hag, jer, ka k o je re k la, „Hr vat s ka je prav na dr `a va i isti na se mo ra do zna ti”.

Na pi ta we tro {i li se pre vi {e vre me na na ana li ze pro {lo sti, a pre ma lo na na po re da se obo ri Ha {ka pre su da ge ne ra li ma, Ko so ro va je re kla da je Hr vat ska ve} po sla la slu `be ni zah tev da do bi je sta tus pri ja te qa su da. „Ra de se i dru ge stva ri po tom pi ta wu, ali o wi ma ne tre ba pre vi {e pri ~a ti i di sku to va ti, ve} tre ba ra di ti”, re kla je Ko so ro va.

(Ta njug)

25

Kriv ci za pre su du Go to vi ni ZA GREB: Za dar ski ~a so pis “Hr vat ski list”, gla snik eks trem ne de sni ce, sa sta vio je u no vom bro ju li stu kri va ca za pr vo ste pe nu pre su du ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, na ko joj su se na {li HDZ-ovi i opo zi ci o ni po li ti ~a ri, ne vla di ne or ga ni za ci je, advo ka ti, svi bi ra ~i Stje pa na Me si }a, kar di nal Jo sip Bo za ni} i de se tak no vi na ra. „Pi sa li su la `i o kre ta wu Go to vi ne dok je bio u bek stvu, la `i iz we go ve bi o gra fi je, uma wi va li mu za slu ge, za go va ra li ogaw i ma~ pro tiv we ga, ob ja vqi va li i kwi ge s la `i ma o we mu i po ku {a li, po uput stvu Kar le del Pon te, da me wa ju svest hr vat skog na ro da o ge ne ra lu”, na vo di se u tek stu. „Naj v e } a je kon c en t ra c i j a ta kvih no vi na ra u iz da wi ma Evro pa pres hol din ga (EPH), No vom li stu, li sto vi ma srp ske za jed ni ce u Hr vat skoj, kao i de lu in ter net por ta la ko ji za stu pa ju pro srp ske, ~ak i ve li ko srp ske po li ti~ ke sta vo ve”, uve re ni su u Hr vat skom li stu.

(Ta njug)

Hi ste ri ja jav no sti lo {a po ru ka Evro pi BE O GRAD: Pred sed nik Srp skog na ci o nal nog ve }a Mi lo rad Pu po vac oce nio je da bi de {a va wa u Hr vat skoj, po sle iz ri ca wa pre su de ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, mo gla da {te te i Sr bi ma i Hr va ti ma, a po seb no ce lom re gi o nu na pu tu u EU. Pu po vac je u in ter vjuu be o grad skoj {tam pi re kao da za sa da ne ma raz lo ga za za bri nu tost ka da je u pi ta wu bez bed nost hr vat skih Sr ba. Pre ma we go vim re ~i ma, bu du }i raz voj si tu a ci je u naj ve }oj me ri za vi si od to ga da li }e me di ji na sta vi ti da pra ve „go to vo hi ste ri~ nu at mos fe ru u jav no sti”. „Uko li ko me di ji na sta ve za po ~e tu kam pa wu i ako ona po go di ni `e slo je ve dru {tva, od no sno ne osta ne sa mo u me dij skoj sfe ri, mo `da bi se stva ri mo gle za kom pli ko va ti. Na sre }u, to se za sa da ni je u ve }oj me ri pre ne lo na gra |a ne”, na veo je on.

Pu po vac sma tra da je re ak ci ja hr vat ske vla de na in ci den te bi la su `dr `a na i ba lan si ra na, a iz ja ve srp skih zva ni~ ni ka, pre sve ga

pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, od me re ne.On sma tra da ni je re al no o~e ki va ti bi lo ka kvo „pre se ca we” u po li ti ci Za gre ba, ni ti, ka ko se mo glo ~u ti, bri sa we tog da -

Milorad Pupovac

na, ka da se de si la „Olu ja”, sa li ste dr `av nih pra zni ka. „Za sa da je do voq no da re ak ci je osta nu od me re ne”, re kao je Pu po vac.

Mi lo rad Pu po vac sma tra da u ovom mo men tu je te {ko pro ce ni ti ka ko }e po sta vi ti Za greb ka da je re~ o me |u sob nom po vla ~e wu tu -

`bi Hr vat ske i Sr bi je za ge no cid pred Me |u na rod nim su dom prav de. „Bez ob zi ra na pre su du ha {kog su da, mi slim da sve u kup na at mos fe ra, pre sve ga na po li ti~ koj sce ni, jo{ ni je ta kva da bi se mo glo raz go va ra ti o od lu ci da Hr vat ska po vu ~e svo ju tu `bu. U sva kom slu ~a ju, tre ba sa ~e ka ti da se stva ri sti {a ju”, re kao je Pu po vac.

Upi tan da li bi bur na re a go va wa mo gla uti ca ti na iz ja {wa va we Sr ba na po pi su, Pu po vac je iz ra zio na du da ih to, ka ko je re kao, ne }e upla {i ti, ali da bi na rav no bi lo bo qe da se po pis ne od vi ja u ova kvoj at mos fe ri. „Ako po sle pre su de za ova ko te {ke zlo ~i ne ne po sto ji svest u jav no sti o ka rak te ru i raz me ra ma tih ne de la, on da pre su da ni je ima la pra vi u~i nak’’, sma tra Pu po vac.

Pu po vac je re kao da, kada je re~ o „Oluji” mno gi su zna li i zna ju {ta se do ga |a lo, a da je „bri on ski tran skrip ti” sa sa stan ka na kom je do go va ra na „Olu ja”, sa mo je dan od do ka za.

(Ta njug)

26

mu[ka posla

sreda27.april2011.

dnevnik

И мушкарци имају целулит

К

ада се спомене целулит, прво на шта помислимо су жене. Кад сте уопште видели да се у медијима расправља о незгодној фотографији

неког мушкарца где му се назире целулит. Те непријатности су резервисане за жене. Али и мушкарци пате од проблема с целулитом, само што се код њих

целулит не појављује на истим местима као код жена. Мушкарци су мање склони целулиту јер имају дебљи слој коже на којој је теже приметити „наранџину кору“. Масне наслаге код мушкарца су ускладиштене дубље под кожом, што је још један од разлога зашто целулит код није толико видљив. Најчешћа места на којима мушкарац добија целулит је подручје врата и стомака, док је код жена жариште обично на задњци и ногама. Целулит настаје кад се масне ћелије под кожом деформишу, односно промене облик. Обично га повезујемо с дебљином али истина је да од њега могу патити људи свих физичких пропорција. Целулит на пример могу да

узрокују: хормони, слаба циркулација, пушење, конзумација превише алкохола и калорична храна. Хормони играју доста велику улогу кад је стварање целулита у питању, поготово код трудница и адолесцената. То је још један од разлога зашто су мушкарци мање склони масним јастучићима. Осим у пубертету, мушкарци имају смиренији хормонални ритам од жена. Како против целулита? У потпуности се уклонити може само хируршким путем, али ви га можете видно смањити и учинити неприметним. Осим вежбања, пијте много воде, избегавајте стрес и алкохол, и трудите се да се здраво храните. Резултати не долазе преко ноћи већ је за њих потребно пар месеци.

КОЈИ ДЕО СЕКСА СЕ ЖЕНАМА НАЈВИШЕ СВИЂА

Ј

Предигра закувава игру

ош једном се потврдио стереопти када је о сексу реч, да мушкарци имају потпуно различите приоритете од жена. И док мушкарци по правилу форсирају да се ситуација што пре развије у нешто „конкретно“, жене имају дијаметрално супротан став. У недавној студији америчког издања часописа Мен’с Хелт која је обухватила чак 1.900 жена, сазнали смо што то заправо жене воле у сексу и како би оне желеле да се секс одвија од почетка до краја. Већини мушкараца је предигра нужно зло, али пристајемо на њу јер знамо шта следи. Али чак 60 посто жена се изјаснило како је управо предигра њихов омиљени део секса, док 68 посто жена сматра како је јако добра предигра важна (чак и неопходна) како би постигле оргазам. Квалитетна предигра није период непосредно пре секса, већ она почиње сатима пре самог чина. Преко 53 посто жена сматра како је за добру предигру битно да јој обузмете мисли. Другим речима, жене не воле да их нешто друго омета док је ви узбуђујете. Истраживање је показало да нешто прљаво или необављено у кући може врло често сметати женама за време секса јер су склоне размишљању шта још све морају да обаве тог дана. дана. Савршена предигра за жене Комплименти су нешто што хронично недостаје у комуникацији мушкарац – жена. Обично смо склони да их изрекнемо када нам нешто треба или онако успут без размишљања. Жене воле пажњу. Комплимент у неочекивано време је идеалан начин да је пријатно изненадите. СМС и ММС

Раскошна Софија зауставила време П

поруке су се показале врло делотворне код много жена. Пошаљите јој током дана поруку где би све желели да је љубите. Ако она позитивно одговори, можете наставити с још пар порука експлицитнијег садржаја.

Не журите Иако понекад нисмо у могућности да пружимо дуготрајну предигру, женама би у просеку 18-минутна предигра била задовољавајућа. Али према истраживању, оно што од предигре добију траје око 10 минута. Што је предигра квалитетнија и временски оптималнија, то је ваша драга спремнија за секс.

Будите маштовити Занимљив је податак да је свега 55 посто жена које су имале класичан секс у једној пози, потврдило како је доживјело оргазам. Чак 75 посто жена доживљава оргазам ако је у секс укључено 3 или 4 позе. Ако пак вашој бољој половини пружате 5 или 6 поза, број доживљених оргазама се пење на 89 посто. Другим речима, у сексу нема места монотонији. Трећина жена током предигре је склона да размишља о одређеној сексуалној маштарији коју желе да задрже за себе.

Д

Ерогене зоне

Опустите своју партнерку и питајте је шта је узбуђује и машта ли о нечему. Све је то у сврху бољег секса за вас обоје.

Већина жена истиче како су им груди највећа ерогена зона. Не само брадавице већ целе груди. То тврди њих чак 82 посто. Не посветити се том делу њеног тела је велика штета. Што се више потрудите, то ћете више и добити. Не узимајте секс здраво за готово јер у односе треба улагати а секс је један од конкретнијих облика односа.

Истопите се у уживању

а добрим сексом можете да сагорите поприлично калорија је већ опште познато, али избор позе је такође врло важан ако сте се ви и ваша драга одлучили за овај облик „рекреације“. Тридесетоминутним сексом обично потрошимо од 15 до 350 калорија (у зависности колико смо активни), а „радилице“ које воде љубав 5 пута недељно сагоре у просеку 1650 калорија. Немачки научници су спровели студију у коју је било укључено чак 500 парова. Добровољци су били замољени да

воде љубав искључиво у вертикалној позицији (стајаћем положају), најмање једном дневно у периоду од две недеље. Резултати су показали да су жене после две недеље у просеку изгубиле од 3 до 5 килограма, без да су мењале дотадашње прехрамбене навике или се додатно знојиле у теретани. Мушкарци су пак учврстили мишични тонус. У стајаћем положају људи користе највише енергије како би првенствено одржали равнотежу. Кад је у питању „секс на

ногама“, готово све мишићне групе су активне, од мишића ногу, преко глутеуса до трбушних и прсних мишића. Стајаћи положај подразумева физичку активност за оба партнера, док су у класичној мисионарској пози жене порпилично пасивне. Дакле, ако вам драга ускраћује у задње време и није баш нешто од воље, једноставно јој гарантујте скидање 3 до 5 килограма у две недеље. Будите сигурни да ћете добити и неколико пута дневно.

ПРЕПОЗНАЈТЕ ЖЕНЕ ОПСЕДНУТЕ ИЗГЛЕДОМ

О

Фејсбук храни его

не прате модне трендове, воле се да се лепо обуку и да лепо изгледају, а њихова је опседнутост изгледом толика да своје слике стављају на Фејсбук како би се осећале још боље и задобиле више пажње! Жене потврду своје вредности траже на друштвеним мрежама стављајући своје слике те дотерујући профил. Жене опседнуте собом стављају више својих слика на друштвене мреже, показало је ново истраживање три америчка универзитета у Бафалу, Тексасу и Хавајима. Према тој студији, жене се више идентификују са својим изгледом од мушкараца. У истраживању је учествовало 311 во-

лонтера, а посматрано је како се користе Фејсбуком те на чему темеље своје самопоштовање. Праћено је и колико времена мушкарци и жене потроше на састављање свог профила, колико слика деле те колико су промискуитетни у смислу „пријатељског” понашања.

- Иако су резултати истраживања били очекивани, прилично ме је разочарало што и у 2011. години толико много младих жена и даље своју вредност процјењује само преко физичког изгледа. У овом случају стављајући слике на Фејсбук што је готово исто као и оглашавање - сматра доктор Мајкл Стефанон са Универзитета у Бафалу.

релепа Колумбијска глумица Софија Вергара заслужену славу је стекла тек у касним 30-има, а недавно је на светлост дана испливала реклама коју је снимила пре 13 година. Према ономе што је Софија показала тада и оним чиме се дичи сада може се само закључити као да је ова лепотица открила како се зауставља време и старење. Иако на споменутој реклами за фитнес центар глумица има само 26 година, на први поглед се изгледа као да се уопште није променила...Осим што је данас мало зрелија и раскошнија...

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj baki i prabaki

sreda27.april2011.

S velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka, svekrva, baka i prabaka

Qubinka Kosti} Buba

Bubi

vaspita~ica od unuka: Sowe, Sa{e, Bore, Jovane, Dode i Ta{e i praunuka Stefana.

27386

Sahrana je danas, 27. 4. 2011. godine, u 15 sati, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica Teodorovi}.

27

TU@NO SE]AWE

Nikola Novta Koqa 1991 - 2011.

Pro{lo je dvadeset godina tuge, bola i pitawa bez odgovora.

S qubavqu i tugom, mama, tata i Nata{a.

27364

27385

Danas, 27. aprila navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac, deka i tast

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

dipl. in`. Gojko Komar

Vesni Stojanovi}

Uvek si u na{im srcima i najlep{im pri~ama. od: Borka, Mime i Nikole Vukosav.

Tvoji: supruga Jovanka, }erka Svetlana, unuci Jelena i Milo{ i zet Miroslav.

27345

27404

Posledwi pozdrav dragoj sestri

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Neboj{i Kalafati}u

IZDAJEM trosoban stan sa grejawem, novogradwa, 2 velika balkona, dobra izolacija, naseqe Vojnovo Sr. Kamenica.

Telefon 064/0400159.

27046 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 30m2, Danila Ki{a.

Telefon 064/434-6052.

27166

PRODAJEM ili izdajem lokal, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, Ukwi`en.

Cena povoqna Telefon 061/62144-24.

27027 PRODAJEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Telefon 062/255706.

27083

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27033

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Telefon: 064/240-55-49.

27078

obele`i}emo u ~etvrtak, 28. 4. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vesni Stojanovi} od Koviqke Vukosav.

27405

OTKUP zlata, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefoni: 021/661-09-16, 064/515-0-777. Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27106 BESPLATNO odnosimo Va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i dolazimo. Telefon: 063/779-5150.

27276

Posledwi pozdrav dragoj sestri

27399

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi deda, otac i tast

Dragoqub Srbulovi} Vesni Stojanovi}

1933 - 2011.

od Milke Gaji}.

Posledwi ispra}aj obavi}e se 27. 4. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: unuka Milica, k}i Dragana i zet Radovan Damjanovi}.

27406

27394

Uz posledwi pozdrav prijateqe da je

Posledwi pozdrav dragoj tetki

obave{tavam,

rodbinu

i

Sr|an Vuji~i}

Vesni Stojanovi}

Dragoqub Srbulovi}

Posledwi pozdrav suprugu drage na{e koleginice.

od Milorada Vukosava.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

26823

S qubavqu i po{tovawem, wegovi najmiliji: supruga Zora, sin Milivoj, }erka Marija, snaja Biqana, zet Sa{a i unuci Stefan, Jovana i Marko.

Kolege sa Univerziteta u Novom Sadu.

59905-P

27407

preminuo 26. 4. 2011. godine.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, 27. 4. 2011. god. u 15.45 ~asova.

Wegova Marija.

27392

28

^iTUQe l POMeni

sreda27.april2011.

dnevnik

POMEN

POMEN

Navr{ava se godina tuge i bola od kako nema na{eg voqenog unuka i brata

DESETOGODI[WI POMEN

Navr{ava se tu`na i bolna godina od kako nisi sa nama na{ voqeni

Milo{u Kolarskom 14. 4. 1994 - 24. 4. 2001.

Sr|an \uki}

Sr|an \uki}

27. 4. 2010 - 27. 4. 2011.

Aleksandar Ka}anski

U na{em bolu i tuzi jedina uteha je to {to smo te imali. ^uvamo te od zaborava u se}awima i srcima.

27. 4. 2010 - 2011.

Tvoj deda Mile i brat Dragan.

Tvoj ujak Dragan, ujna Edita, brat Dragoslav i sestra Danijela sa porodicom.

Tvoji najmiliji: mama Tatjana, sestra Jelena, baka Mira, baka Jagoda, deda Steva i tetka Vesna kao i mnogobrojna rodbina.

27285

27284

27362

27. 4. 1977 - 26. 7. 1996.

Zauvek u mom srcu.

POMEN

Posledwi pozdrav na{em najdra`em suprugu i bratu

Tvoja seka Sandra.

27384

Posledwi pozdrav dragom ocu, suprugu, dedi i pradedi

Lea Niderlender

Umrla je mama, baka i svekrva

profesor fizike

Petru Osmaji}u

Tri godine bola i tuge, uskra}eni za tvoju qubav, brigu i dobrotu.

od supruge Cvijete i sestre Zlatije.

Mama i sin Luka.

Milo{u Macuri 1922 - 2011.

Sahrana je 27. 4. 2011. godine, u 13 ~asova, u Futogu, iz ku}e `alosti Ul. Rade Kondi}a 13.

O`alo{}ene }erke Bosa, Dragica i Jovanka sa porodicama.

27316

Milomirka Danilovi} 1928 - 2011.

Neka joj je hvala za godine koje je provela sa nama.

Sahrana je 27. 4. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji: Mile, Goca, Jelena i Radmila.

27381

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 26. 4. 2011. godine u 86. godini preminuo na{ dragi

27366

27350

POMEN

Posledwi pozdrav na{em voqenom deki

27. 4. 2006 - 27. 4. 2011.

Petru Osmaji}u Bobinec Andrej Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

Ponosni smo {to smo te imali i samo mi znamo koliko si nam zna~io tokom odrastawa.

Tvoja unu~ad: Milo{, Ivan, Ivana i Ma{a.

Petar Osmaji}

27379 27352

PETOGODI[WI POMEN

Sahrana je danas, 27. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, na Starom grobqu, u Kuli.

Posledwi pozdrav najboqem tati na svetu

O`alo{}eni: supruga Cvijeta, sestra Zlatija, sin Zoran, }erke Kata i Rajka, snaja Ksenija, zet Zdravko, unu~ad Milo{, Ivan, Ivana i Ma{a i ostala mnogobrojna rodbina.

Berewi Julijana ro|. Moskaq 27. 4. 2006 - 27. 4. 2011.

Bili smo ponosni {to smo te imali i takva ostaje{ u na{im `ivotima.

Suprug Miklo{, }erka Kristina i pastorka [arlota sa porodicom.

27060

Petru Osmaji}u Sin Zoran i }erke Kata i Rajka.

27380

27377

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi Draganu,

pozdrav

~ika

Posledwi pozdrav

sreda27.april2011.

Danas, 27. 4. 2011. godine odr`a}emo godi{wi pomen na{em dragom sinu, bratu, ujaku i bratancu

Posledwi pozdrav bratu

29

Posledwi pozdrav dragoj

Draganu Srbulovi}u od: brata Bo`e, snaje Mire, bratanca Miroslava sa porodicom.

27396

Mom dragom stricu

Vesni Stojanovi}

Vesni Stojanovi}

Dragoqubu Srbulovi}u

Sr|anu \uki}u

na Veterni~kom 10 ~asova. od Petra i Katarine Lainovi}.

od Draganine i Raletove kume, Milice Vla{kali} sa tatom.

Vesni

1990 - 2010.

grobqu,

u

Dragoqubu Srbulovi}u

od porodice Braji}.

Tuguju za wim, vole ga i se}aju se: otac Milovan, bra}a Sa{a, Dragan i Igor, deda Rade i tetka Dragana sa porodicom.

od osobqa STR „Guliver�.

posledwi pozdrav. \or|e.

27403

27411

27409

Sa velikim bolom opra{tamo se od na{eg voqenog

Sr|an Vuji~i}

27400

27395

27397

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Sr|ana Vuji~i}a

Vesni Stojanovi}

6. 9. 1954 - 25. 4. 2011.

Sahrana je danas, 27. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Bra{o moj, ti zna{...

Goran.

O`alo{}eni: supruga Goca, sin Adrijan, majka Veselinka i otac Milenko.

27359

27357

Porodica Boji}.

27402

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti, 26. aprila 2011. godine preminula

Vesna Stojanovi} 1947 - 2011.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 28. aprila 2011. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: suprug Vladimir, sinovi Goran i Predrag, snaja Mirjana, unuci Nemawa i Jelena.

27398

30

Ненад и Милица Грујичић

Пла ви круг У по зна тој се ри ји „Кроз од шкри ну та вра та књи жев не ра ди он и це”, би ће пред ста вље ни умет ни ци – отац и ћер ка, пе сник Не над Гру ји чић и глу ми ца Ми ли ца Гру ји чић. У еми си ји на зва ној по по зна том Гру ји чи ће вом сти ху „Ме ни сва ка реч је не ви на пр ви на”, отво ри ће се жи ви пу те ви књи жев них и умет нич ких све то ва оца и ћер ке... Аутор: Ђор ђе Ран дељ (РТВ 1, 22.50) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.35 22.50 23.20 23.25 01.00 02.00

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.50 00.00

tv program

sreda27.april2011.

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Чари риболова Циганско срце Кухињица Десило се Вести Сигнали Изблиза: Пољопривредник и политичар Чему...Афоризми? Вести Трио - Еврорегионални магазин Путовање са Теријем Вести Преокрет Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Празилук Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица: Миња Субота Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Плави круг Матица (вести из Матице) Част и поштовање Музички програм Трио-еврорегионални магазин

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Кад кућа није тесна-Свет тишине Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Мој син Десило се Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Сучељавање (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Част и поштовање Мој син Десило се ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Приче из књижаре Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Наш гост Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.05 09.27 09.37 10.00 10.29 11.00 12.00 12.15 12.30 12.48 13.32 15.20 15.50 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.40 22.39 23.05 23.50 00.19 01.03 01.18 02.51 03.03 04.03 04.32 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Слагалица, квиз Гастрономад Шта радите, бре Траг Задња кућа Србија Љубавнице Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Пролећни биоскоп: ‘’Нема одустајања’’, филм И ја имам таленат Гастрономад Село гори иза камере, специјал Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона. спортски програм Фудбал: Лига шампиона, полуфинале, Реал Мадрид Барселона, пренос Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Истражитељи из Мајамија Дневник Харперово острво ТВ продаја Ноћни биоскоп: ‘’Амбициозна плавуша’’, филм Гастрономад Село гори иза камере, специјал Око Траг ТВ продаја Верски календар

ФУД БАЛ: ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА, ПО ЛУ ФИ НА ЛЕ

Ре ал Ма дрид – Бар се ло на (РТС 1, 20.40) 09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Дивљи хоризонти Два света Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Марфијев закон Вести Шесто питање Вести Одељење за убиства Објективнасловачком Објектив на мађарском Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Висока пословна школа струковних студија у Новом Саду Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Лична грешка Одељење за убиства Објектив Марфијев закон Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Стоук – Волвс 12.15 Барса ТВ: Барселона – Осасуна 14.00 АТП Београд 18.30 Светска Лига - Бокс: Милан – Истанбул 20.30 Премијер лига 21.00 Премијер лига: Фулам – Болтон 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Преглед АТП Барселона, студио

06.56 07.23 07.35 07.35 07.45 08.13 08.25 10.03 10.39 11.12 11.52 12.23

Југ–Партизан (РТС 2, 17.55) 12.56 14.31 15.29 16.00 16.30 17.05 17.55 19.30 20.00 21.30 22.26 00.31 00.58 01.55 02.58

05.40

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Корадо Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Силверадо Паклена кухиња Топ модел

Кувати срцем Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс у чаробном воћњаку У ноћној башти Томас и другари Клиника Вет Е-ТВ Вавилон Добро је, добро је знати Музички програм ЕМетрополис у Димитровграду

06.00 07.00 09.30 10.00 10.50 11.05 11.35 12.00 12.15 14.05

02.25

Најбоље године ТВ дизање Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Демонска потера Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два ипо мушкарца Секс и град Филм: Девојка из Дзерсија Временска прогноза Вести Б92 Спортски преглед Филм: Ваше височанство Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 20.30 21.45 22.30 23.30 01.30 02.00 04.00

Поље лала Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Аутостопери Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала У сосу Национални дневник Зумба, зумба Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат Филм: Мост змајева Док нас смрт не растави Филм: Браћа по оружју Филм: Теорија доконе класе

15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.15 20.50 22.45 22.50 23.10 23.40 01.30

ВАТЕРПОЛО: ЛЕН ЕВРОЛИГА

03.55

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.05 21.45 22.45 00.05 02.15 03.15

dnevnik

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.45 09.00 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 15.45 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 02.45 03.00 03.30 04.30

Трезор Школски програм Енциклопедија за радознале Ово је Србија Водич за правилно заљубљивање Приђи ближе Ватерполо: Лен евролига, Југ - Партизан, пренос Беокулт Тенис: Србиjа опен, пренос Љубавнице Ромео и Јулија, филм У свету Око моје главе Тезор Ватерполо: Лен евролига, Југ - Партизан (р) Фудбал: Лига шампиона, полуфинале, Реал Мадрид Барселона (р) Фудбал: Лига шампиона, спортски програм (р)

ВОА Чист рачун Маратон А шта да радим Рејчел Реј Топ шоп Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Откопчано Вести Чист рачун Инфо Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Супротни пол и како живети с њим Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Милица² Доктор Хаус Филм: Породица Стоун

СЕ РИ ЈА

Зум ба, зум ба Но ви ху мо ри стич ки про је кат из кур са џиј ске ра ди о ни це сме ха. Ре ши ли смо да ма ло на пу сти мо учи о ни цу и пре се ли мо се у ка ни бал ско ет но се ло. За што пред сед ник То мом бо штрај ку је гла ђу тра же ћи ван ред не ка ни бал ске из бо ре од Бо ри сом ба, да ли су се Да ча и На та ша раз ве ли због на ших вра че ва... Уло ге: Ба не Ви да ко вић, Бран ко Ба бо вић, Не бој ша Чо лић, Ан дри ја Ко вач, Са ша Пан тић, Ран ко Го ра но вић, Јо ва на Пе тро ни је вић, Љи ља на Јак шић, Гор да на Ра дић (Пинк, 20.00)

Бранка Катић

Ја го да у су пер мар ке ту Ја го да ра ди у су пер мар ке ту и ма шта о пра вој љу ба ви. Али, за раз ли ку од да ле ко при влач ни је ко ле ги ни це Љу би це, с му шкар ци ма не ма сре ће. Јед но га да на Љу би ца уго ва ра са ста нак са Не бој шом, Ја го ди ним су се дом ин спек то ром... Уло ге: Бран ка Ка тић, Ср ђан То до ро вић, Ду брав ка Ми ја то вић (Хе пи, 21.00) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 11.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Књига о џунгли Сребрна крила 3 – Освета Квизић Пресовање Телешоп Вести Ми смо уједињени, док. програм Луде године Телешоп Вести Агенција Парови најбоље 2 Телемастер Стаљин, докудрама Ми смо уједињени, док. програм Вести Изнајми звезду Јагода у супермаркету, филм Агенција Вести Матрјошки

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda27.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi}

Иза бе ла Ађа ни

Диjаболик

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.16 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.19 Дивљи Пламен 14.20 Екумена 15.01 Дарма и Грег 15.25 Алпе Дунав Јадран 16.00 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.11 Код Ане 18.25 Дневник плавуше 18.36 8. спрат: Муке по матури, ток шоу 19.30 Дневник 20.10 Капелски кресови 21.25 Битанге и принцезе 22.00 Назови 112, док. серија 22.35 Дневник 3 23.15 Други формат 00.10 Ловци на натприродно 00.51 Драги Џоне 01.14 Ксена - принцеза ратница 01.57 Злочиначки умови

Супруга и љу бавница окрутног управника Барана испланирају како ће га убити. Све се одвија по плану док његово тело, које је бачено, тајанствено нестане. Сада понашање Никол и Мије почиње бити сумњиво... Улоге: Ше рон Стон, Иза бе ла Ађа ни, Ке ти Бејтс, Чез Пал мин те ри, Спал динг Греј, Шир ли Најт Режија: Џе ре ма ја Че дик (Но ва ТВ, 01.15) 07.55 08.15 08.30 08.50 09.30 10.30 11.30 12.25 13.25 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 22.05 23.25

Бумба, цртани Роарy, цртани Пепа, цртани Томица и пријатељи, цртани Победа љубави Моја мајка ИН Победа љубави Изгубљено поверење, филм Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Вечерње вести Од штребера до фрајера, филм 01.15 Диjаболик

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Хитлеров омиљени племић 11.00 1929. Велика криза 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 2. св. рат у боји 14.00 Тајна тибетанске мумије 15.00 Римско царство 16.00 Геније дизајна 17.00 Путовања и открића 18.00 Комеда – музика једног живота 19.00 Црна смрт 20.00 Лујза од Пруске – краљица срца 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Далај Лама 23.00 Римско царство 00.00 Геније дизајна 01.00 Путовања и открића

08.00 Пепељуга 2.

08.30 Острво Корњача 09.30 Авантуре Карлоса Гусенице 8.

10.00 Том Тит и медвед 10.30 Острво Корњача 1 11.00 Наполеон и ја 13.15 Заоставштина беса 14.00 У име правде 16.00 Гувернанта 18.00 Секретарица 20.00 Нација прозака 22.00 Матине 00.00 Матриx 01.00 Лептирица 02.15 На седмом небу

06.00 07.35 09.00 10.00 11.50 13.20 14.45 16.15 18.00 19.30 20.05 22.05 23.00 00.00 01.30 03.00 04.30

Артур и освета Малтазарда Примо Ромски полицајци Звездане стазе. Први контакт Кад си у Риму Драгонбол, еволуција Буденброкови 1 Прогањање Мери Није лако бити мама Васпитање за почетнике Сумрак сага: Помрачење Игра престола Спартак: Богови арене ТВ Онион Секс и лажи у граду греха Јацкасс, филм Смрт на фабричкој фарми

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.10 02.10

07.45 08.10 09.30 10.00 11.30 12.25 13.15 14.10 14.50 16.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 00.15 01.05 02.00 03.00

Закон и ред Судија Ејми Закон и ред Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Нестала седамнаестогодишњакиња Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Пандури новајлије Све по закону Ерика Филм: Ева Пандури новајлије Филм: Убиство на Плезент Драјву

Драгон бол Езел Ексклузив Таблоид Биг брадер - уживо Вечера за 5 Аурора Биг брадер - уживо Наследници Зачаран, филм Какви фрајери, филм Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Биг брадер ЦСИ Биг брадер Астро шоу ЦСИ

Зачаран Ме ли са Џо ан Харт

Луд за тобом Школа слави стоту годишњицу и тим поводом припрема се „стогодишњи плес„. Никол, активна у организовању прославе, нада се да ће је на плес позвати Бред, звезда школског кошаркашког тима. Кад открије да се Бред заљубио у другу девојку, од очаја се напије... Улоге: Ме ли са Џо ан Харт, Еј дри јен Греј нер, Су зан Меј Прат, Га бри jел Кар пен тер, Али Лар тер, Сти вен Ко линс Режија: Џон Шулц (ХРТ 2, 23.59)

22.38 23.06 23.50 23.59 01.29

Мала ТВ Дворац играчака Операција Барбароса Цртани филм Мега Минди Твоја сам судбина Процес Репортери Голф за почетнике Јеловници изгубљеног времена Мала ТВ Луд за тобом, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Нове авантуре старе Кристине Ватерполо, Евролига - ¼ финале: Југ - Партизан, пренос Хит дана Одисеја одеће, док. серија Фудбал, ЛП - емисија Фудбал, ЛП: Реал : Барселона Фудбал, ЛП - емисија Злочиначки умови Дневник плавуше Луд за тобом, филм Ноћни музички програм

05.40 07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Други долазак Досије Дрезден Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Горила Интермецо 2 Невероватне приче Хари и Хендерсонови Осуђени на смрт Земља 2 Трава Невероватне приче Интермецо 3 Укрштени светови Сиквест ДСВ Истински злочин Последња светлост

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

То је мој живот Пирати из Пензанса Сусрет са Венером Усамљени момак Завађене стране Пи Вијева велика авантура Амерички летачи У одбрану живота свог Пет минута раја Увек заувек Луди за маторкама 2.

08.00 08.28 08.50 09.17 09.30 09.59 10.39 11.10 12.11 13.02 13.25 13.58 15.30 15.45 16.30 17.20 17.48 18.25 19.42 19.56 20.25 20.35

Елиот се заљубљује у колегиницу Алисон, која једва да га примећује. У жељи да је освоји, он је спреман да уради буквално све. Али његов очај намирисао је ђаво утеловљен у сексипилну жену, која му понуди седам жеља у замену за његову душу... Улоге: Брен дан Фреј зер, Ели за бет Хар ли, Френ сис О’Ко нор, Ми ри јам Шор, Ор лан до Џонс, Пол Адел штајн, То ни Хус Режија: Ха ролд Реј мис (РТЛ, 14.50)

Френ сис О’Ко нор

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Опасан лов Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Пресек машине Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Ловци на олује 2010 Преживљавање удвоје Дрвосече из мочваре Прљави послови Аута по мери 2008. Генералка

08.30 08.45 10.00 11.00 14.00 15.30 18.30 18.40 18.45 18.50 19.45 19.50 19.55 20.00 23.00 00.00 00.15

Фудбал Бициклизам Билијар Билијар Бициклизам Билијар Фудбал Сви спортови Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Билијар Сви спортови Фудбал Билијар

П

Џа ба па мет кад се олош на о ру жа

од оку па ци јом Ра до је Кр стић је на ста вио свој цај не пра во слав не на ци о на ли сте и мо нар хи сте, зна ју ка ме но ре зач ки за нат, а у су бо ту, пи јач ни дан у ћи за њи хо ву са рад њу с ен гле ском оба ве штај ном слу Тр сте ни ку, до ла зио да ша пу ће сво јим при ста - жбом, из Љу бо сти ње ин тер ни ра ли су у Вој ло ви цу. Кад ли ца ма ве сти с Ис точ ног фрон та ко је су ја вља ли Ра - се Ру му ни ји и Ба на ту при бли жи ла Тол бу хи но ва ар ми дио-Мо сква и Ра дио-Лон дон, тај но су их слу ша ли на - ја, ин тер ни ра ли су их ле та 1944. у Да хау. ши пар ти зан ски са рад ни ци, а ми их раз но си ли сво јим А но вем бра 1942. Шпа нац је до био оба ве ште ње да сум њи ча вим при ста ли ца ма. Ни нај те жи по ра зи Цр ве - ће Гор ди ће ви чет ни ци да уби ју Ра до ја и на ре дио ми да не ар ми је ни су де мо ра ли са ли Ра до ја. Све је ту ма чио му ка жем шта му се спре ма; нео п ход но је да исте но Ста љи но вом на ме ром да по но ви Ку ту зо вље ву стра те ги ју у На по ле о но вом по хо ду на Ру си ју 1812. Раз но си ле су при ста ли це по се ли ма Ра до је во ту ма че ње ру ског по ра за и ни је би ло ма ло оних ко ји су му ве ро ва ли. „Зла то у сти“ је на ста вљао сво је ша пу та ње за ко је су чу ли чет ни ци, па смо Ми ја Не дељ ко вић и ја као иле гал ци од ла зи ли но ћу у По пи не и опо ми ња ли Ра до ја да не си ла зи у Тр сте ник и за ћу ти док не до ђе ње го во вре ме. „Зла то у сти Ни ко лај“, нај а у то ри та тив ни ји чо век СПЦ и по сле не мач ког бом бар до ва ња Жи че и пре по чет ка бор би за осло бо ђе ње Кра ље ва сеп тем бра 1941, ко је су за јед но по че ли пар ти за ни и чет ни ци, пре ме стио се у ма на стир Љу бо сти њу и с ин те лек ту ал ним и на ци о нал ним ауто ри те том по стао ду хов ни по кро ви тељ чет нич - Чет ни ци пу ца ли скри ве ни иза ма на стир ских зи до ва ког по кре та Дра же Ми ха и ло ви ћа у По мо ра вљу и Лев чу. Вла ди ка је у Љу бо сти њи за сно - ћи са мном пре ђе на ле ву оба лу Мо ра ве у скло ни шта вао ан ти ко му ни стич ки цен тар. Сла вљен и по што ван ко ја смо му спре ми ли. И сам иле га лац, две но ћи сам као „нај ве ћи и нај ум ни ји Ср бин“, као по у зда ни на ци о- се про би јао кроз чет нич ке стра же у се ли ма, дан про нал ни са ве то да вац, са ра ђи вао је с Дра жом, Не ди ћем, вео у не ком шу мар ку из над По пи не, у ко јој су та ко ђе Љо ти ћем, Ми ла ном Аћи мо ви ћем, Ко стом Пе ћан цем и би ли чет ни ци, уве че се до шу њао до Ра до је ве ку ће. одр жа вао чвр сте ве зе с ен гле ским оба ве штај ним офи - Ње гов пас ме ни је осе тио: „Ка ко си ушао да те мој Ли ци ри ма. Не мо гу због исто риј ске исти не да пре ћу тим и ско ни је осе тио?“ „Иле гал но, чи ка Ра до је“. Ни сам му до га ђа је ко је ми је по сле по врат ка с Го лог ото ка ис при - до зво лио да ми раз ја шња ва ри зи чан по ло жај Хи тле ро чао уред ник пред рат ног „Вре ме на“ Ми лош вих ар ми ја пред Вол гом и Ста љин гра дом, већ му ре Бра шић. Он је по сле Ни ко ла је ве ин тер вен ци је пу - као за што ме по слао Шпа нац. „Хва ла му на бри зи. штен из за тво ра Ге ста поа у Кра ље ву и био у Љу бо сти - Хва ла и те би, До бри це, што си ри зи ко вао гла ву да њи, све до Ни ко ла је вог хап ше ња и про те ри ва ња у ма - стиг неш до ме не. Али, ја вас, де цо, са да не мо гу да по на стир Вој ло ви цу, пред крај 1942. Био је то убе дљив слу шам. Шпан че ва по ли тич ка про це на је по гре шна. до каз да су Нем ци ви де ли у вла Ни је вла ди ка Ни ко лај без ум ник ди ци Ни ко ла ју свог ак тив ног не да до зво ли мо је уби ство, а ни тр при ја те ља. Немци су владику Николаја, сте нич ка чар ши ја ни је по ли тич Из зи ди на ма на сти ра Љу бо ки бле са ва да сад ме уби ју.“ Мо као угледног и утицајног сти ње чет ни ци вој во де Бог да на рао сам да га под се тим: „Зар си Гор ди ћа ис па ли ли су 20. сеп тем - православног националисту ти, чи ка Ра до је, за бо ра вио да су бра 1941. пр ве кур шу ме у пар ти сеп тем бра 1941. из љу бо стињ и монархисту, знајући за за не Ле вач ког пар ти зан ског од ре ских ма на стир ских зи ди на чет да, ко ји су се по вла чи ли по сле његову сарадњу с енглеским ни ци по ста ви ли за се ду и уби ли обавештајцима, јед но днев ног „осло бо ђе ња“ и де сет пар ти за на? Љу бо сти ња је „вла да ња“ Тр сте ни ком. Са зи ди - из Љубостиње интернирали ан ти ко му ни стич ки штаб.“ „Све на ма на стир ског ко на ка чет ни ци је то и ме ни до бро по зна то. Али у банатски манастир су уби ли се дам пар ти за на и тро ја знам и ве ру јем да на ши не при Војловицу ји цу ра ње ни ка за ро би ли, ко је је ја те љи из чар ши је ми сле по ли са слу ша вао вој во да Бог дан Гор тич ки. Чар шиј ски по ли ти ча ри дић и по том стре љао. То су би ле ни су бу да ле да пр во уби ју Ра до ја пр ве жр тве у гра ђан ском ра ту у мом за ви ча ју. Про фе - Кр сти ћа. Ни ко лај је сте ве ли ки ан ти ко му нист, али је сор Ва си ли је Ко стић је те ле фо ни рао Нем ци ма да до ђу по ли тич ки па ме тан чо век, па не ће до зво ли ти чет ни и уве ре се у исти ни тост чет нич ке бор бе с пар ти за ни ма. ци ма да ми ски ну гла ву. И за пам ти, по след њи ко га ће Нем ци су до шли, фо то гра фи са ли ле ше ве пар ти за на и чет ни ци да уби ју би ћу ја. Ви се, де цо, чу вај те. Ви се вра ти ли се у сво ју ко ман ду. би обез бе ђуј те по у зда на скло ни шта до про ле ћа и со У по зну је сен 1942. от по че ло је чет нич ко кла ње вјет ске офан зи ве. Ра до је има бар хи ља ду при ја те ља при ста ли ца и сим па ти зе ра НОП-а. На са ве то ва њу у ко ји ће да га са кри ју и чу ва ју. Не ма раз ло га да Шпа ма на сти ру Љу бо сти њи, ко је је ор га ни зо вао Гор дић, тр - нац бри не за ме не, а ја ћу му но ћас да на пи шем пи сте нич ки вој во да, без Ни ко ла је вог при су ства, уче ство - смо.“ ва ло је не ко ли ко чет нич ких вој во да из за пад ног По мо И чи тав иду ћи дан, до су то на и по ла ска у по мр чи ну, ра вља. Осу ђен је на смрт кла њем и Ра до је Кр стић. По - уза луд но сам убе ђи вао чо ве ка ко ји по ли тич ки ра зум но сле по ра за пар ти зан ског устан ка 1941, Нем ци су за по - ми сли у пот пу но не ра зум ном вре ме ну и кр во лоч ном че ли и про гон не ких Дра жи них при ста ли ца као по тен - све ту у ко јем се срп ски олош на о ру жао и по ли тич ки не ци јал них не при ја те ља. Оне ко ји ни су пре шли у иле га - ми сли, спре ман да ко ље оног на ко га вој во де и се о ски лу Ге ста по је хап сио и те рао у ло гор на Ба њи цу. А вла - ко ман дан ти пру же прст. Ка ма је би ла глав но оруж је те ди ку Ни ко ла ја и Ва си ли ја Ко сти ћа, као углед не и ути - бра да те вој ске под шу ба ра ма.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda27.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пу ни сте енер ги је, што вас го ни у ак ци ју. Оно што је дру ги ма го то во не мо гу ће, ви мо же те с ла ко ћом. Уко ли ко сте на од мо ру, он је ак ти ван. Уко ли ко би сте да ра ди те, као да не ма те с ким.

BIK 20.4-20.5.

Сре да те че бр же но што успе ва те да је су стиг не те. Због то га мо ра те пр во на пра ви ти до бар план и рас по ред ча со ва па тек он да кре ну ти, и то са све ве ћим убр за њем. Из бе га вај те нер во зу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. april 2011.

У ра ла тив но мир ном сте раз до бљу, ка да има те до бру кон цен тра ци ју за ве ли ке по сло ве и до стиг ну ћа, али кроз вре ме и ду го роч но ула га ње. Па мет не од лу ке до но си те са мо стал но.

Ме сец је у во де ном зна ку ми стич них Ри ба па је на гла ше на ин ту и ци ја, на ко ју се мо же те осло ни ти. Ни на шта дру го, и ни на ко га дру гог, до на се бе. Пре о се тљи ви сте емо тив но. Не жност.

По сто ји су ве ре на осо ба ко ја вас мо же по ве сти прав цем успе ха. Од но си с ино стран ством су по зи тив ни и ста бил ни. Али, ни је са свим си гур но све што се од но си на не крет ни не и туђ но вац.

На рад ном ме сту је иста ме та, исто ра сто ја ње. Мно ги су од сут ни па је мо гућ за стој у по сло ва њу. Парт нер има ве ли ке же ље, ко је ни је ла ко оства ри ти. Ипак, по тру ди ће те се. Кон цен тра ци ја и стр пље ње.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Скло ни сте ко му ни ка ци ји ко ја ниг де не во ди и кра ћем пу то ва њу ко је не где во ди. Ду го роч ни по слов ни пла но ви и до го во ри су ре ал ни и успе шни. Да нас отва ра те сво је тај не па па зи те ко ме и ка ко.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш бор бе ни Марс у са ве зу с екс пан зив ним Ју пи те ром, скло ним за ко ну и прав ди, до но се вам од лу ке на та њи ру, го то ве и по ма ло на гле, али пра ве, по зи тив не и усме ра ва ју ће. Би ра те.

Не до ста так кон цен тра ци је и при сут но сти, при себ но сти, про ла зног је ка рак те ра. Слу шај те ти ху му зи ку и раз ми шљај те уз њу. У свом до му ре ша ва те пи та ња ва жна за уку ћа не. Све по за слу зи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак ци ја не пре ста је. Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка па се у љу ба ви де ша ва ју пра ви им пул си и та ла си, пре ћут но и без ре чи. Из ла зак до но си до бар и ро ман ти чан про вод.

Мо ре је мо ре, и сво јим ми ри сом вас до зи ва, где год да сте. А за тим за ро ни те у та ко зва ну ре ал ност, тру де ћи се да за ра ди те за то мо ре и све оно што оно зна чи. За то, не мој те од у ста ја ти.

По слов на си ту а ци ја вас оп те ре ћу је. По на шај те се кам пањ ски, ра де ћи ви ше ства ри у исто вре ме, са че стим па у за ма. Чу вај те жив це, не мој те ри зи ко ва ти, ни пи ти, ни коц ка ти се. Са мо ста бил но!

TRI^-TRA^

Но ви тро феј V REMENSKA

Глу ми ца Ше рон Стон и мул ти ми ли о нер швед ских ко ре на Јохан Ели јаш ви ђа ју се већ не ко ли ко ме се ци. Иако је на пу ни ла 53 го ди не, хо ли вуд ска глу ми ца Ше рон Стон за во ди као не кад. И то не би ло ко га. На и ме, глу ми ца је већ два ме се ца у ве зи с бри тан ским мул ти ми ли о не ром Јо ха ном Ели ја шем. О тој ве зи про го во ри ла је и за је дан фран цу ски ча со пис, кад је при зна ла да би њи хо во при ја тељ ство вр ло ла ко мо гло пре ра сти у не што ве ће. То је по твр дио и сам Елијаш. Јо хан Ели јаш, ина че пред сед ник ве ли ке кор по ра ци је спорт ских про из во да „Head”, по знат је по сво јој бор би за очу ва ње шу ма, а у еко ло ги ју ула же ми ли он е до ла ра. Ве ли ки је при ја тељ с прин цом Ен др ју ом и не ко вре ме се ба вио по ли ти ком.

PROGNOZA

VIC DANA

РелативНо

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

20

Sombor

21

Kikinda

21

Vrbas

21

B. Palanka

21

Zrewanin

20

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

19

Srbija Beograd

21

Kragujevac

20

K. Mitrovica 18 Ni{

19

Evropa

тоПло

Madrid НО ВИ САД: Ре ла тив но то пло вре ме уз пу но сун ча них пе ри о да и ма ло обла ка. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. При ти сак Rim ма ло ис под нор ма ле. Tем пе ра ту ра од 12 до 21 сте пен Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Ре ла тив но то пло уз ве тро ви то вре ме са пу но сун ца London и днев ним раз во јем обла ка. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве Cirih тар, тј. ко ша ва, у ју жном Ба на ту би ће нај ја чих уда ра, а сла би ји по Сре му и на за па ду Бач ке. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе Berlin ра ту ра 10, а мак си мал на 21 сте пен.

Be~ СР БИ ЈА: На се ве ру сун ча но вре ме, а на ју гу и за па ду уме ре на облач ност и ре ђа по ја ва крат ко трај не ки ше и пљу ско ва. У По мо ра вљу Var{ava и По ду на вљу ће и да ље ду ва ти уме ре на, по вре ме но и по ја ча на ко ша Kijev ва, у оста лим пре де ли ма ве тар слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 6 до 21 сте пен.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них не ко ли ко да на Oslo при јат но то пло уз сун ча не пе ри о де и уме ре ну облач ност. Би ће углав ном су во, а крат ко трај на ки ша је мо гу ћа са мо по не где на ју гу и за па ду. St. Peterburg У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен ју го и сточ ни ве тар, тј. ко Atina ша ва. По чет ком ма ја не ста бил но вре ме уз крат ко трај не пљу ско ве. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке су ре ла тив но не по вољ не, па зах те ва ју опрез код ср ча них и це ре бро-ва ску лар них бо ле сни ка. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње и сма ње ње фи зич ких ак тив но сти, на ро чи то у ме сти ма са по ја ча ним ве тром. По треб на је по ве ћа на опре зност у са о бра ћа ју.

24 19 18 18 17 18 23

Пи та Ла ла мај ку: - Je л‘, ма ти, што ме ни да јеш са мо ‘ле ба, сла ни не и лу ка, а тол‘ко сам ђу бре да нас из шта ле изно? А кад до ђе шо гор Јо ца, ти му из но сиш шун ке, пе чеш ја ја, ку ваш су пу?

- Ћу ти, Ла ло, че до ма ми но. Кад би знао ка кво је тек ђу бре шо гор Јо ца изно, ни кад се не би бу нио.

22 20 15 15 18

Pariz

20

Minhen

17

Budimpe{ta

21

Stokholm

12

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

50 (-5)

Slankamen

234 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

106 (-4)

Zemun

284 (-7)

Bogojevo

100 (-4)

Pan~evo

300 (-10)

Smederevo

466 (-6)

Ba~. Palanka 132 (-6) Novi Sad

162 (-5)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

255 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

288 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

294 (0)

Tendencija opadawa

Titel

243 (-7)

NERA

Hetin

94 (-14)

TISA

78 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 150 (-20) Beograd

Kusi}

236 (-7)

68 (0)

Re{ewe iz pro{log broja